Dnevnik 23.oktobar 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 23. OKTOBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23236 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

NASTAVQAJU SE MUKE S PRENOSOM NOVCA IZ REPUBLI^KE U POKRAJINSKU KASU

Treba li Vojvodina da di{e!?

Ko m en t a r i { u } i tu m a ~ e w e pre m i je r a Mirka Cvetkovi}a da Ustav Sbije ne ka `e ko tre ba da obez be di fa mo znih se dam po sto za Voj vo di nu, po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Jovica \uki} rekao je za „Dnevnik” da “u Usta vu ne pi {e ni da tre ba da di {e mo, ali mi to ipak ~i ni mo”. On je do dao da ni je do bro da se pri be ga va tu ma ~e wi ma “ko ja ne ma ju ni ka kvo upo ri {te ni u prav noj ni u eko nom skoj

lo gi ci”. Po we go vim re ~i ma, uko li ko je ta~ no ~itawe Usta va po ko jem Voj vo di na tre ba da se sama sta ra o na ~i nu pu we wa svog bu ye ta, on da bi iz we ga pro is te klo da se Pokrajina mo `e traj no fi nan si ra ti ili iz do dat nih po re za, ili iz do na ci ja stra nih or ga ni za ci ja i dr `a va, ili za du `i va wem. A sve to je, de ci di ran je sa go vor nik „Dnev ni ka” – ~i sta be smi sli ca.

str. 2

BRA NI SLAV GRU JI], KO OR DI NA TOR PO KRE TA PRI VRED NI KA SR BI JE, ZA „DNEVNIK” NAJAVQUJE AKTIVNIJI ANGA@MAN BIZNISMENA

NASLOVI

Moramo iza}i iz mi{je rupe Po kret pri vred ni ka Sr bi je ni je stran ka i ne ma na me ru da ide na iz bo re, tvr di u raz go vo ru za “Dnev nik” Bra ni slav Gru ji}, us pe {an bi zni smen i ko or di na tor ovog udru `e wa, do da ju }i da je wi ho va na me ra da gra |a ni ma Sr bi je po ka `u gde se srp ska pri vre da da nas na la zi.

– Sva ko ko ra di i `i vi u Sr bi ji du bo ko ose }a pro blem. Na la zi mo se u sta wu i{ ~e ki va wa, ne do u mi ce, pe si mi zma... Pred u zet ni ci i pri vred ni ci ne raz mi {qa ju o stva ra wu ne ~eg no vog i {i re wu po slo va, ka ko da za ra |u ju i za po {qa va ju no ve qu de, ne raz vi ja ju se, ve} sa mo gle da ju ka ko da pre `i ve – ka`e Gruji}.

Po wegovim re~ima, zbi ja we re do va ni je pi ta we iz bo ra ve} sta wa u ko me se na la zi pri vre da, pi ta we si ro ma {tva u ko me se na la zi mo, ar mi je ne za po sle nih…

– Na{ ciq ni su iz bo ri ve} Sr bi ja kao sre |en pro stor za `i vot i rad. Ne sme mo do zvo li ti da na {a de ce iz gu be mo gu} nost da osta nu ov de – dodaje Gruji}. str. 4

INTERVJU NEDEQE

Brajan Ra{i}

str. 7

Tawa Fajon

Azilanti ne ugro`avaju kandidaturu Srbije

PAVLE RAK

Srpski neonacisti uzor ruskim

str. 6

Teofil Pan~i} Ispirawe straha

Bora Oti} Ki{a

PLEMENSKI MANIRI

[ala mala koja nas je zakopala

str. 6

MIR KO ILI], DI ZAJ NER NE SLA GA WA, UO^I IZ LO @BE U NO VOM SA DU

Vol strit je ni{ta spram Srbije Di zaj ner ot po ra, ne sla ga wa, po li ti~ ke ilu stra ci je ko ja po me ra iz dre me `a, ne ko ko je u sta wu da sen zi bi li {e “si vu ma su”, sve to je svet sko ime vi zu el ne umet no sti i di zaj na Mir ko Ili} ~i ja }e iz lo `ba biti otvorena u uto rak u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne u No vom Sa du.

– Po zna ta je fo to gra fi ja iz 1945. na ko joj mor nar qu bi me di cin sku se stru na Tajms skve ru, jer sla ve Dan po be de. Sta tua slo bo de i prav de su u iden ti~ noj po zi ci ji, jer ako se ven ~a ju slo bo da i prav da, to je po be da za sve. To je bi la mo ja ide ja – obja{wava Ili} u razgovoru za „Dnevnik”. str. 11

Sve`e i obla~no

Najvi{a temperatura 14°S

2

dnevnik

nedeqa23.oktobar2011.

CITATI

„

U ovom trenutku je koalicija SVM sa SNS mogu}a u meri u kojoj je mogu}a saradwa izme|u SNS i DS ili SPS i SNS.

”

Ba lint Pa stor, poslanik Saveza vojvo|anskih Ma|ara

Na se ve ru KiM bez do go vo ra

SNV kri ti ku je Ta di }a

Sa sta nak pred sed ni ka op {ti na se ver nog Ko so va i ~el ni ka Kfo ra i Eulek sa pro te kao je bez do go vo ra, uz zah tev Kfo ra da se svim mi si ja ma na Ko so vu omo gu }i bez u slov na slo bo da kre ta wa, iz ja vio je pred sed nik op {ti ne Zve ~an Dra gi {a Mi lo vi}. Mi lo vi} je u Ko sov skoj Mi tro vi ci na kon sa stan ka sa ko man dan tom Kfo ra Er har dom Drev som i {e fom Eulek sa Gza vi je om de Mar na kom, ko ji je tra jao du `e od dva sa ta, re kao da }e raz go vo ri bi ti na sta vqe ni i do dao da pro blem ko ji po sto ji na se ve ru Ko so va pred sed ni ci op {ti na ne mo gu da re {e sa mi, bez Be o gra da. „Ovo je pro blem ko ji ne mo `e mo da re {i mo nas ~e tvo ri ca pred sed ni ka, ovo je pro blem ko ji mo ra da se re {i na vi {em ni vou. Ovo je po ru ka Be o gra du da `e li mo da ~u je mo mi {qe we pred sed ni ka dr `a ve Bo ri sa Ta di }a”, ka zao je Mi lo vi}.

^el ni ci Srp skog na ci o nal nog ve }a se ver nog Ko so va kri ti ko va li su od nos pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a pre ma „na si qu” NA TO nad Sr bi ma na se ve ru i oce ni li da je we go vo po na {a we u slu `bi „spro vo |e wa na lo ga Za pa da” da se i u tom de lu po kra ji ne us po sta vi al ban ska vlast. „To je kqu~ ni uslov da EU i SAD ak tu el noj vla sti u Be o gra du pru `e sve srd nu po mo} u iz bor noj bor bi za jo{ je dan man dat ko ji je Bo ri su Ta di }u da le ko bit ni ji od o~u va wa KiM u sa sta vu Sr bi je”, oce wu je SNV. U sa op {te wu se do da je da Sr bi ji, osim za huk ta le eko nom ske kri ze i sve ve }eg bro ja ne za po sle nih, glad nih i bes ku} ni ka, pre te i „na me re se pa ra ti sta da je te ri to ri jal no sve du na pro stor od Be o gra da do Ste po jev ca”. Kri ti ka SNV je upu }e na i na adre su {e fa pre go va ra~ kog ti ma Bo ri sla va Ste fa no vi }a.

PO GLED S BA RI KA DA

Opo zi ci ja mo ra iza }i iz ko sov skog ro va n

Pi{e: Oliver Ivanovi}

no {to je ve} sad iz ve sno, Ko so vo }e na pred sto je }im iz bo ri ma po no vo bi ti me |u tri glav ne te me. I u tom smi slu }e sva ka stran ka po ku {a ti da se po zi ci o ni ra i pred sta vi je di nim i auten ti~ nim tu ma ~em efi ka sni je po li ti ke pre ma KiM. To je ste le gi tim no, ali u `e qi da se za u zme {to bo qa start na po zi ci ja kod ~lan stva, sim pa ti ze ra i obi~ nih gra |a na, po go to vo na Ko sme tu, kre i ra ju se ne re al na o~e ki va wa. Za to sam uve ren u to da je po sled wi mo me nat da vlast, u raz go vo ru s naj ve }im opo zi ci o nim stran ka ma, po stig ne ba rem okvir ni kon sen zus o po li ti ci pre ma Ko so vu i Me to hi ji, upra vo da bi se iz be gla opa snost da se ta ko ose tqi vo pi ta we pre tvo ri u dnev no po li ti~ ko nad gor wa va we i na ga wa we po Be o gra du, a ~i je }e te {ke po sle di ce ose }a ti Sr bi u [trp cu, Ra ni lu gu, Mi tro vi ci...

Ina ~e, iz ~i we ni ce da su dva pred sed ni ka op {ti na na se ve ru Ko so va iz DSS-a a je dan iz SNSa ne mo `e se iz vu }i za kqu ~ak da je ak tu el na vlast u Sr bi ji iz gu bi la kon tro lu nad tim de lom po kra ji ne i da kon ce na ba ri ka da ma vu ~e opo zi ci ja. Dru ga je stvar {to su sta vo vi tih lo kal nih funk ci o ne ra po ne kad obo je ni par tij skom vi zu rom. Me |u tim, to ne zna ~i da oni ni su du bo ko sve sni da mo ra ju da uva `a va ju qu de ko ji da nas pred sta vqa ju Re pu bli ku Sr bi ju, jer su oni u ovom tre nut ku je di ni re le van tan sa go vor nik.

Per cep ci ja o to me da vla sti u Be o gra du ne ma ju uti caj na se ve ru pot pu no }e ne sta ti ka da i le gi tim ni pred stav ni ci ta mo {wih op {ti na bu du ukqu ~e ni u di ja log s me |u na rod nom za jed ni com.

Uosta lom, upra vo }e oni bi ti ti ko ji }e mo ra ti da na te re nu spro ve du do go vo re no, pa je on da vaq da i ra zu mqi vo {to `e le da bar bu du pi ta ni i da se ~u je wi hov stav. Dru ga je stvar {to se, zbog ne za do voq stva od no som Kfo ra i Eulek sa, ali i ose }a wa bez iz la zno sti, po ne kad s tog pro sto ra i pre vi {e gne va usme ra va pre ma sop stve noj dr `a vi. U na {oj je, iz gle da, pri ro di da se kao iz raz pot pu ne fru stra ci je, is ka li{ na sa ma ru ako ve} ne mo `e{ na ko wu.

Re ci mo, te o ret ski je ste le gi ti man zah tev op {ti na sa se ve ra da Sr bi ja vra ti svo ju voj sku i po li ci ju na KiM, jer to pi {e i u Ku ma nov skom spo ra zu mu, ali je pot pu no po gre {no i kon tra pro du ku tiv no pro zi va ti zva ni~ ni Be o grad {to to ni je u~i we no. Pa vaq da je i vrap ci ma ja sno ka kve bi

O

bi le kon se kven ce da ta ko ne {to sa mo i po ku {a mo bez sa gla sno sti Sa ve ta bez bed no sti – a u tom te lu se de pred stav ni ci SAD, Fran cu ske, Ve li ke Bri ta ni je... od ko jih be fel za ta kav po tez ni ka da ne }e mo do bi ti.

U sva kom slu ~a ju, po na vqam, hit no su nam po treb ne {i ro ke stra na~ ke kon sul ta ci je, i to ne sa mo zbog po me nu tog pred iz bor nog spu {ta wa lop te, ve} i ka ko nam se ne bi do go di lo da na kon sva ke pro me ne vla sti me wa mo i ko sov sku po li ti ku, ali i po li ti ku pre ma me |u na rod noj za jed ni ci u kon tek stu Ko so va. Spo ra zum naj ve }ih po li ti~ kih par ti ja je u tom smi slu neo p ho dan, jer }e mo se u su prot nom i da qe su o ~a va ti sa re to ri kom ko jom se ili pri zi va no vi su kob sa naj mo} ni jim dr `a va ma sve ta, ili se pot pu no di `u ru ke od Ko so va i Me to hi je, ili se sva kri vi ca sva qu je na ak tu el nu vlast a da se isto vre me no na te re nu pot ko pa va ju svi na po ri te iste vla sti.

Opo zi ci ja, da kle, mo ra bi ti iz vu ~e na iz svog ro va: „Ni smo ov de da nu di mo re {e wa, ve} da kri ti ku je mo po te ze vla sti”. Na ne kim vi tal nim ta~ ka ma na pro sto je nu `no po sti }i bar mi ni mum do go vo ra o su {ti ni na {e po li ti ke pre ma Ko sme tu, ko ja }e bi ti o~i {}e na od mi to man skih po gle da i ve li kih re ~i. Ba{ kao i o~i {}e na od za blu da da }e mo osta ti bez ~lan stva u EU ako ne pri zna mo Ko so vo, od no sno da }e mo u bor bi za Ko so vo osta ti bez ru ske po dr {ke ako na sta vi mo evrop skim pu tem. Ni ti }e Sr bi ja mo ra ti da se opre de qu je po mo de lu “ili-ili”, ni ti }e nas vi {e iko u sve tu uva `a va ti ako pri sta ne mo da pod uce nom od u sta ne mo od svo jih le gi tim nih in te re sa.

Na rav no, ov de se oprav da no mo `e po sta vi ti pi ta we zbog ~e ga bi opo zi ci ja sa da, par me se ci do iz bo ra, pri hva ti la tu vr stu od go vor no sti i po mo gla vla sti u dr `a wu vru }ih krom pi ra. Ne sum wi vo da bi bi lo bo qe da je do ozbiq nog unu tra {weg po li ti~ kog di ja lo ga do {lo mno go ra ni je. Ali ni kad ni je ka sno, tim pre {to opo zi ci ja, pret po sta vqam, `e li da do |e na vlast, a on da joj je vaq da u in te re su da se pro blem u me |u vre me nu sma wi, a ne da on do dat no na ra ste. Osim ako se ne na da ju da }e ova vlast iz gu bi ti Ko so vo, pa da }e oni do }i na go lu po li ti~ ku le di nu, li {e nu naj ve }eg srp skog pro ble ma. Ali ta kva ra ~u ni ca je du bo ko po gre {na. I ve o ma opa sna – za dr `a vu, a pre sve ga za srp ski na rod na Ko so vu i Me to hi ji. (autor je dr`avni sekretar u Ministarstvu za KiM)

„Na {i” pa le i ma ji ce DS-a U no }i iz me |u pet ka i su bo te, ne {to oko po no }i, na uglu @e le zni~ ke i Glav ne uli ce u Ru mi, gru pa od dva de se tak ~la no va Srp skog na rod nog po kre ta „Na {i“ za pa li la je ne ko li ko pla ka ta i ma ji cu De mo krat ske stran ke.

- Pa qe wem pla ka ta i ma ji ce De mo krat ske stran ke mi se bo ri mo pro tiv vla da vi ne ove stran ke, a od lu ~i li smo se da na ovaj na ~in is ka `e mo ne sla ga we jer ni je dan na{ skup ni je do bio do zvo lu za odr `a va we - ka zao je pred stav nik SNP „Na {i“ Igor Ma rin ko vi}.

Pred sed nik rum skog Op {tin skog od bo ra DS Ne nad Bo ro vi} naj o {tri je je osu dio ovaj po stu pak i iz ra zio za bri nu tost za bez bed nost svo jih ~la no va.

- Ako su da nas za pa li li ma ji cu, da li to zna ~i da }e su tra ne ko od ~la no va De mo krat ske stran ke na stra da ti da bi ne ko dru gi na taj na ~in po ka zao svo je ne sla ga we sa ne ~i jim po li ti~ kim opre de qe wem - pi ta Bo ro vi}.

Do za tva ra wa ovog bro ja ni je bi lo zva ni~ nog iz ve {ta ja po li ci je.

J. Anti}

RA SVE TQE NO RAZ BOJ NI [TVO U KA WI @I

Pe to ri ca uhap {e na zbog kra |e ova ca Za jed ni~ kim ra dom po li ci ja iz Ka wi `e i Ba~ ke To po le ra sve tli la je raz boj ni {tvo iz vr {e no 10. ok to bra u ata ru Ka wi `e i li {i la slo bo de pet li ca, sa op {te no je ju ~e iz Po li cij ske upra ve u Ki kin di. Zbog osno va sum we da su iz vr {i li raz boj ni {tvo nad An dra {em Re kec kim (1931) iz Ka wi `e, iza re {e ta ka su se na {li An tal A. (1987) iz No vog Kne `ev ca, Ati la A. (1984) iz No vog Ora ho va, Jo `i ka [. (1984), Dra gi {a M. (1992) i Be la T. I. (1989) iz Sr bo bra na. Oni su uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci ko ji im je po sle sa slu {a wa od re dio pri tvor u tra ja wu do 30 da na. Kri vi~ na pri ja va pod ne ta je i pro tiv se dam na e sto go di {weg ma lo let ni ka iz Sr bo bra na, zbog osno va ne sum we da je u~e stvo vao u iz vr {e wu ovog kri vi~ nog de la. [e sto ri ca osum wi ~e nih za raz boj ni {tvo te re te se da su 10. ok to bra oko 23 sa ta na pa li Re kec kog na we go vom ima wu u ata ru Ka wi `e, ve za li ga i ukra li mu iz to ra 25 ova ca. M. Mitrovi}

NASTAVQAJU SE MU KE S PRE NO SOM NOV CA

Tre ba li da di {e!? ako je Za ko nom o bu xe tu ve} bi lo de fi ni sa no ustav no sle do va we za Voj vo di nu u ovoj go di ni, bi lo je pri li~ no te {ko da se ta oba ve za, ko ja je tek mi ni mal no is po {to va na, po tvr di i ne dav nim re ba lan som. ^ak je i pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} po kra jin skoj ad mi ni stra ci ji po ru ~io da Ustav ne oba ve zu je Vla du da se sta ra o to me ka ko se pu ni po kra jin ska ka sa, ve} da bi u Ba no vi ni sa mi tre ba lo oko to ga da se po sta ra ju!?

Da li je to pre mi jer `e leo Po kra ji ni da su ge ri {e da uve de po seb ne po re ze, ili pak utvr di svo je iz vo re fi nan si ra wa? Obe op ci je bi, da ka ko, bi le pro tiv za ko ni te, po {to voj vo |an ski par la ment ne ma pra vo da do no si za ko ne. Dru ga je stvar {to su voj vo |an ski po sla ni ci mo gli da po kre nu za kon sku ini ci ja ti vu i re pu bli~ kim ko le ga ma pred lo `e akt o fi na si ra wu APV, ~i me bi bar po ka za li da su i sa mi za in te re so va ni za re {a va we ovog pro ble ma. Uosta lom, ta kvog je mi {qe wa i pred sed nik op {ti ne In |i ja Go ran Je {i}, ina ~e funk ci o ner De mo krat ske stran ke, ko ji je ne dav no po ru ~io ~el ni ci ma u Po kra ji ni da sa mi po ka `u ma lo in ci ja ti ve ume sto da sa mo ~e ka ju da se ne {to ura di u Be o gra du.

Pi ta we nov ca, bar ka da je re~ o fi nan si ra wu Po kra ji ne u ovoj go di ni, for mal no je re {e no ta ko {to je SVM, uz po dr {ku LSV-a, da va we gla sa re ba lan su re pu bli~ kog bu xe ta uslo vio pri hvat wem amand ma na ko jim se de fi ni {e taj ming is pla te du ga Re pu bli ke pre ma Po kra ji ni, ina ~e te {kog oko osam mi li jar di di na ra. Dr `av na se ka sa ta ko oba ve za la da }e ovaj no vac voj vo |an skoj ka si pro sle di ti do 15. de cem bra, po {to se pret hod no ured no oglu {i va la o ovu oba ve zu, pa je za pro te klih de set me se ci, od ukup no pred vi |e nih de vet mi li jar di di na ra, Ba no vi na od Be o gra da is kam ~i la sve ga mi li jar du.

I

Ni su vre de li ni ape li po je di nih po kra jin skih zva ni~ ni ka, a pre svih, li de ra SVM-a I{tva na Pa sto ra, ko ji je je alar mi rao jav nost upo zo re wem da bi zbog pro ble ma u pre no su nov ca mo glo do }i do ko lap sa zna ~aj nog de la voj vo |an ske pri vre de. A u pr vom re du onog za gra |e vin sku ope ra ti vu ko ju je Po kra ji na, pre ko Fon da za ka pi tal na ula ga wa, an ga `o va la na re a- li za ci ji in ve sti ci ja u Voj vo di ni, ali ih po sle ni je mo gla is pla ti ti.

Za ni mqi vo je da zbog na ve de nog za ki da wa APV u pre no su nov ca, u po kra jin skom par la men tu ve} i opo zi ci o ni ra di ka li i na pred wa ci, ina ~e tra di ci o nal no ne sklo ni voj vo |an skoj auto no mi ji, pro zi va ju

obra zo va wu i kul tu ri na te ri to ri ji APV. Me |u tim, pre dve-tri tri go di ne ovi tran sfe ri do se gli su po lo vi nu bu xe ta po {to su po sto je }im do da ti i oni lo kal nim sa mo u pra va ma sa te ri to ri je Po kra ji ne. Da nas svi tran sfe ri, ko ji se iz re pu bli~ ke pre ko po kra jin ske ka se is pla }u ju na ved nim ko ri sni ci ma, ~i ne ~ak dve tre }i ne bu xe ta Voj vo di ne. A je di ni raz log uvo |e wa ovih tran sfe ra u voj vo |an ski bu xet za pra vo i je ste bio da se for mal no za do vo qi ustav ni mi ni mum za APV, iako tim nov cem Po kra ji na za pra vo ne ras po la `e.

Voj vo |an ska ad mi ni stra ci ja ta ko re al no upra vqa sa mo tre }i nom bu xe ta, ali ni to ne u pu nom obi mu,

Pro {lost kro ji bu du} nost Jo vi ca \u ki} je na veo da je Po kra ji na u ne za vid nom po lo `a ju pri li kom utvr |i va wa bu xe ta i zbog ne us kla |e no sti za kon ske re gu la ti ve s Usta vom, jer naj vi {i prav ni akt na la `e da se po kra jin ski bu xet uskla |u je s re pu bli~ kim, dok bu xet ski ka len dar na la `e da se naj pre de fi ni {e po kra jin ski bu xet. „Mi ne ma mo dru gi iz bor ve} da ~e ka mo da se utvr di re pu bli~ ki bu xet, ka ko bi smo uop {te ima li okvir na osno vu ko jeg }e mo de fi ni sa ti na{ bu xet. I ~e sto smo u si tu a ci ji da zbog ka {we wa u do no {e wu re pu bli~ kog bu xe ta mi pri pre ma mo bu xet na osno vu pret hod nog. A to }e mo ve ro vat no mo ra ti da ura di mo i pri li kom utvr |i va wa bu xe ta AP Voj vo di ne za 2012. go di nu”, uka zao je po kra jin ski se kre tar za fi nan si je. de mo kra te, op tu `u ju }i ih da unu tar stra na~ ke su ko be re {a va ju pre ko le |a gra |e vin ske ope ra ti ve, od no sno gra |a na Voj vo di ne. No, za po kra jin sku ka su ni je pro ble ma ti ~an sa mo pre nos nov ca iz re pu bli~ ke ka se. Jo{ ve }i pro blem je u to me {to se u struk tu ri po kra jin skog bu xe ta iz go di ne u go di nu sma wu je iz nos re al nog nov ca za fi nan si ra we po ve }a nog obi ma nad le `no sti Po kra ji ne, a po ve }a va ju tran sfer na sred stva.

Re~ je, pod se ti mo, o nov cu ko ji sa mo pro la zi kroz po kra jin sku ka su za is pla tu za ra da za po sle nih u

po {to Re pu bli ka do sad ni kad ni je u pot pu no sti is po {to va la svo ju oba ve zu pre ma po kra jin skoj ka si.

Sa mo u ovoj go di ni Voj vo di na je, ka ko ve} re ko smo, bi la za ki nu ta za osam mi li jar di di na ra. I sad, na kon re ba lan sa dr `av ne ka se, ~e ka da joj se taj no vac pro sle di. Po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Jo vi ca \u ki} uka zu je da }e se ti me omo gu }i ti da Po kra ji na iz mi ri naj ve }i deo du go va pre ma gra |e vin skoj ope ra ti vi, ali i da se po kre nu ne ke no ve in ve sti ci je.

– To }e bi ti ve o ma zna ~aj no zbog li kvid no sti gra |e vin ske ope ra ti -

SLOVENA^KA EVROPARLAMENTARKA TA WA FA JON ZA „DNEV NIK”

Azi lan ti ne uti ~u na kan di da tu ru U pr vih {est me se ci ove go di ne, sa ukup no 10.300 zah te va, Sr bi ja sa Ko so vom bi la je tre }i naj ve }i iz vor pri ja va za azil u 44 raz vi je ne ze mqe, po ka zu je iz ve {taj Agen ci je Uje di we nih na ci ja za iz be gli ce. Od to ga, pre ma po da ci ma ze ma qa ko je vo de odvo je ne sta ti sti ke, 52 od sto zah te va po ti ~e od Ko so va ra.

– Ti po da ci su sva ka ko alar mant ni – ka `e za „Dnev nik” Ta wa Fa jon, slo ve na~ ka po sla ni ca u Evrop skom par la men tu i iz ve sti lac EP za uki da we vi za dr `a va ma Za pad nog Bal ka na. – Ipak, za ute hu je to da je Evrop ska ko mi si ja ve o ma za do voq na re zul ta ti ma ne dav no u Ohri du odr `a nog fo ru ma mi ni sta ra unu tra {wih po slo va EU i dr `a va Za pad nog Bal ka na, od no sno ~i we ni com da su ze mqe re gi o na sprem ne na do dat ne me re ka ko bi se na sta vi lo sma we we bro ja la `nih azi la na ta.

Na {a sa go vor ni ca je, me |u tim, upo zo ri la na to da je u Evrop skom par la men tu upra vo otvo re na ras pra va o pred lo gu EK o iz me ni ured be o „be lom {en ge nu”. Jer, ako taj akt do bi je ze le no sve tlo, bi lo ko ja ~la ni ca EU ima }e mo gu} nost da za tra `i {e sto me se~ nu su spen zi ju bez vi znog re `i ma za ne ku ze mqu, ako se ose ti ugro `e nom zbog pri li va la `nih azi la na ta.

– Do po ~et ka sle de }e go di ne taj pred log si gur no ne }e bi ti usvo jen, jer su u to ku raz go vo ri o to me ko ji bi po da ci tre ba lo da ak ti vi ra ju alarm. Na i me, pred log EK je da to bu de 50 pro ce na ta vi {e azi la na ta u od no su na

pret hod ni po sma tra ni pe riod, ali mi ni smo ube |e ni u to da se ra di o do brom me ri lu: ako ste ima li jed nog azi lan ta, on da je po ja va dru gog ve} alar mant na – ob ja {wa va Ta wa Fa jon.

Ta ko |e, Evrop ski par la ment }e in si sti ra ti na to me da se pro ce du ra do pu ni i da se i on pi ta, a ne da sa mo ze mqe-~la ni ce po hit nom po stup ku usva ja ju su spen zi ju.

– Na pro sto, bo ji mo se da bi u si tu a ci ji ka kva je da nas, a ona je ve o ma ne ga tiv na, ze mqe-~la ni ce pre la ko po se za le za su spen zi jom.

Ilu stra ci je ra di, Luk sem burg je pre ne ko li ko da na ob u sta vio rad svo je kan ce la ri je za azil, na pi sav {i na srp skom da je ona „za tvo re na do da qeg” – na ve la je sa go vor ni ca „Dnev ni ka”, po tvr div {i da }e mi ni stri unu tra {wih po slo va EU sre di nom sed mi ce po no vo raz go va ra ti o pro ble mu la `nih azi la na ta.

Ta wa Fa jon ipak ne mi sli da }e si tu a ci ja sa po ve }a nim bro jem la `nih azi la na ta iz Sr bi je na bi lo ko ji na ~in uti ca ti na od lu ku Sa ve ta EU o da va wu sta tu sa kan di da ta na {oj ze mqi.

– Ako broj ke ne bu du ba{ pre vi {e alar man te, in si sti ra we na po ve }a wu od go vor no sti Sr bi je za sma we we bro ja la `nih azi la na ta ne }e bi ti uslov za po tvr |i va we sta tu sa kan di da ta. Po go to vo {to imam uti sak, a to po tvr |u je i iz ve {taj sa sku pa u Ohri du, da je Sr bi ja sprem na da u~i ni sve {to je do we da se taj pro blem re {i – na vo di slo ve na~ ka evro par la men tar ka.

Go vo re }i o la `nim azi lan ti ma sa Ko so va, ona ka `e da se tu po sta vqa pi ta we ka ko ti qu di do la ze do srp skih put nih is pra va, ma da je do sta i onih ko ji bi va ju „pro {ver co va ni” u dr `a ve EU bez ika kvih do ku me na ta, {to po se bi pred sta vqa ve li ki pro blem.

– Sa Ko so vom }e do kra ja ove go di ne bi ti otvo ren di ja log o bez vi znom re `i mu. Re~ je o istom pro ce su ko ji se vo dio i za Sr bi ju, Ma ke do ni ju i Cr nu Go ru, ka sni je Al ba ni ju i BiH, od no sno Evrop ska ko mi si ja }e pred vi de ti „ma pu pu ta” {ta sve Ko so vo tre ba da u~i ni ka ko bi sti glo do „be log {en ge na”. Po tom }e od zva ni~ ne Pri {ti ne za vi si ti ko li ko }e br zo za da te teh ni~ ke uslo ve is pu ni ti, ali je re al no da do bez vi znog re `i ma s Ko so vom ima mo jo{ naj ma we dve go di ne. Ina ~e, raz go va ra la sam sa am ba sa do ri ma ze ma qa-~la ni ca EU ko je ni su pri zna le Ko so vo, i svi su sa gla sni da je otva ra we di ja lo ga o bez vi znom re `i mu teh ni~ ki pro ces i da za wih to ne pred sta vqa ni ka kav pro blem – za kqu ~u je Ta wa Fa jon. n Miroslav Staji}

nedeqa23.oktobar2011.

c m y

dnevnik

IZ REPUBLI^KE U POKRAJINSKU KASU

KARMA KOMA

Voj vo di na

J

ve i povezanih preduze}a, odnosno ni odnos izme|u pokrajinskog i re- {a~kog prelaza, a tog prelaza nigizvo|a~a radova koje finansira publi~kog buxeta. I to je ono {to de nema, shodno takvom tuma~ewu pokrajinski Fond za kapitalna imamo sada – dodaje \uki}. zna~i da ulicu nikad ne mo`ete ulagawa – kazao nam je \uki}.

Po wegovim re~ima, kqu~ni je pre}i. Dakle, da bi norma bila izOn ne o~ekuje da }e finansira- problem u tome {to se u definisa- vr{iva i na ovom primeru i u sluwe APV zakonski biti re{eno ni wu statusa APV i{lo “naopakim ~aju vojvo|anskog buxeta, moraju se do kraja ove godine, tako da }e se i redosledom”, odnosno najpre je de- obezbediti odre|eni uslovi. U naredni buxet utvr|ivati kao i do- fisan obim pokrajinskog buxeta slu~aju Vojvodine to je dono{ewe sad. Ipak, na{ sagovornik smatra kroz ustavni minimum, a nakon ne- zakona o finansirawu wenih nadda takva incijativa ne treba da po- koliko godina utvr|ene su nadle- le`nosti. A zna se ko donosi zakotekne od Pokrajine, jer, kako navo- `nosti Vojvodine. ne – napomiwe \uki}. di „zna se da takve sistemske zako– Ustav je definisao koli~inu Po wegovim re~ima, ukoliko je ne priprema Vlada Srbije” – u novca koju mo`ete da potro{ite, ta~no to tumi~awe Ustava po koovom slu~aju uz konsuljem Vojvodina treba da tacije sa pokrajinskim se stara o na~inu puweVojvodina ne mo`e da uvodi nove vlastima, kao {to su wa svog buxeta, onda bi da`bine i dodatno optere}uje gra|ane, iz wega proisteklo da se prilikom utvr|ivawa zakona o finansirawu jer bi to bilo nepravedno (Jovica \uki}) APV mo`e trajno filokalnih samouprava nansirati ili iz dodatkonsultovani predstavnih poreza, ili iz donanici tog nivoa vlasti. pa smo nakon tog dobili zakon o cija stranih organizacija i dr`a\uki} je, me|utim, naveo da je nadle`nostima na koje taj novac va, ili zadu`ivawem. A sve to je, jo{ prilikom utvr|ivawa Ustava treba da potro{imo – obja{wava decidiran je sagovornik „DnevniSrbije sa saradnicima pripremio sagovornik „Dnevnika”. ka” – ~ista besmislica. re{ewa kojima su definisani izKomentari{u}i tuma~ewe pre– Vojvodina ne `eli, a niti movori finansirawa APV s ciqem mijera Cvetkovi}a da Ustav ne ka- `e da uvodi dodatne poreze, jer neda se ona ugrade u najvi{i pravni `e ko treba da obezbedi famoznih ma zakonodavnu vlast, a porezi se akt. Za to, ipak, kako je naveo, nije sedam posto za Vojvodinu, pokra- utvr|uju zakonima. – istakao je \ubilo politi~kog konsenzusa, ve} je jinski sekretar za finansije je ki}. – Vojvodina ne mo`e da uvodi u Ustav u{la odredba da vojvo|an- primetio da “u Ustavu ne pi{e ni ni neke druge da`bine i dodatno ski buxet iznosi najmawe sedam da treba da di{emo, ali mi to ipak optere}uje gra|ane, jer bi to bilo procenata republi~kog. ~inimo”. On je dodao i da nije do- i nepravedno i neustavno. Da se za– Na{a namera je bila da se to bro da se pribegava tuma~ewima du`uje, tako|e ne mo`e, jer i za to pitawe defini{e Ustavom, gde su “koja nemaju nikakvo upori{te ni bi morala imati definisan trajni taksativno navedeni izvori fi- u pravnoj ni u ekonomskoj logici”. izvor finansirawa. Pa, zna~i li nansirawa Pokrajine, kao {to – Jedno ustavno ili zakonsko re- to da preostaje da se Vojvodina imamo primere u praksi drugih ze- {ewe utvr|uje se tako da bude iz- obrati nekoj drugoj dr`avi? Na{a maqa koje su regionalno organizo- vodqivo. Ako se jednom normom dr`ava je Srbija i, naravno, obravane. Me|utim, umesto toga, u propi{e da ste du`ni da ulicu }amo se Vladi Srbije.

Ustavu je uspostavqen procentual- prelazite iskqu~ivo preko pen Branka Dragovi}-Savi}

INTERVJU

3

Ispirawe straha

osif Visarionovi~ Yuga{vili, zvani Staqin, bio je sre}ni tiranin: jeste da je dao pobiti bar dvadesetak miliona qudi, ali sam je umro mirno, u krevetu, u lepim godinama, kao neprikosnoveni vladar imperije koja se protezala od obala Pacifika preko sibirskih pustara pa do Aleksanderplaca u samome Berlinu, isto~nome, kojim su jo{ vilenile seni Franca Biberkopfa. Ka`u da dugo niko od prepla{ene dvorske posluge koja je glumatala sovjetsku vrhu{ku nije smeo pri}i Yuga{vilijevom nepomi~nom i negovore}em telu da konstatuje smrt, boje}i se da ih stari, surovi lisac samo provocira, strahuju}i smrtno od same pomisli da je smrt pohodila – ili, jo{ gore: nije pohodila! – i besmrtnog druga Kobu.

Verujem da je Moamer Gadafi, u minutima i satima svoje agonije, imao pre~a posla nego da misli na Staqina i da mu zavidi, ali kako god, i wegova je smrt potvrdila da je vreme sre}nih tirana prohujalo s vihorom, i da se vi{e ne}e vratiti, jer u svetu kakav nastaje – na dobro i na zlo – za te odvi{e `ivopisne krvolo~ne primerke vi{e nema pravoga mesta. Oni su kanda figure jedne druge epohe, danas ve} zastareli i egzoti~ni kao po{tanske ko~ije, bakenbardi ili mehani~ke pisa}e ma{ine sa slovom } ili h ufa~lovanim u selotejp, jer stalno ispada iz le`i{ta.

Gledali smo onomad, ima tome dvadeset i koja godina, kako jedan groteskni, neuki, surovi krelac Nikolae ^au{esku i wegova ni{ta mawe groteskna Elena skon~avaju bedno, banalno i glupo u nekakvoj rumunskoj rupetini, usred mrzle zakarpatske zimo}e, skutreni u sopstveni preogromni strah i mizerne ostatke nadmenosti i tiranskog prkosa koji vi{e nije mogao impresionirati nikoga, a ponajmawe te mrke qude koji su ih zato~ili, re{eni da ih pobiju {to pre, koliko iz mr`we toliko i jo{ mnogo vi{e iz straha, iz preke `urbe: jer, qudi zauvek najedeni straha pred despotom znaju dobro da sve dok je Tiranin `iv, uvek postoji mogu}nost preokreta, povratka na staro. Jednom kad ga vi{e nema, kad skon~a ustreqen uz oqu{teni seoski plot kao kakvo ujedqivo pseto – ili izvrnut da visi naglava~ke kaogod onaj bizarni paun Musolini – i kada wegova le{ina jednom bude pokazana svima kao znak neopozivog kraja tiranije, tada povratka vi{e nema i ne mo`e biti, jer tiranije nema bez Tiranina, ona je oblikovana po wegovoj li~noj meri, i umire s wim isto kao bilo koji organ wegovog smrtnog tela.

Posle smo gledali smrt Sadama Huseina, mo`da s ne{to vi{e „legalizma“ izvedenu, no opet zapravo istu, kao smrt-osvetu, smrt-odu{ak i smrt-preventivu protiv duboko ukorewenog straha, kao negledqivi i nesvarqivi,

mada i neumitni, kraj jedne epo he. Me ha ni zam je uvek isti: najureni tiranin pobegne iz dvorca i krije se po rupama, sve mi{jijim i mi{jijim, dok napokon ne dolija. A kada dolija, to vi{e i nije tiranin, nego drhture}a vre}a mesa koja s nevericom gleda smrti u o~i, nesviknuta na mogu}nost da nasilna smrt nije uvek rezervisana za nekoga drugog. Neko tada stane da cvili i moli, drugi se duri i prkosi, ali sve je to ve} posve svejedno jer sve ostalo je, kako bih vam rekao: egzekucija. Stvar tehnike. [to sa qudskom smr}u – jer i tiranin je ~ovek, kakav-takav – nikada ne bi smelo biti slu~aj, ali nije da u tome nema one starozavetne naplate ra~una: ko tiranski vlada, mo`e i skon~ati tiranisan. Ako odrekne{ drugima pravo na pravdu, mo`e biti da ni za tebe jednom vi{e ne}e biti pravde – ba{ onda kad ti bude najpotrebnija – osim one koja u~i da se oko uzima za oko, a zub za zub.

Eno sada, ba{ sada dok ovo pi{em, a mo`da jo{ i dok vi ovo ~itate, tamo negde preko ju`ne zemqe i preko ju`nog mora, u Misrati, le`i mrtvo i mecima izbu{eno telo Moamera Gadafija, izlo`eno u nekakvom fri`ideru u trgovinskom centru, a gomila wegovih donedavnih podanika koji su pro`iveli `ivote pune straha pred wim, ali i pune {to iskrenog {to hiwenog obo`avawa wegovog lika – jer nije jo{ bilo tiranina koji ne bi imao na pretek svojih obo`avalaca – stoji u beskrajnim redovima ne bi li hodo~astila taj fri`ider i li~no se uverila da je Tiranin mrtav i ne}e vaskrsnuti, ne bi li tako izvela mali ritual jednog li~nog trijumfa nad Despotom: bio si mo}niji od mo}i same i stra{niji od straha, ali sada si samo hrpa mrtvog mesa, a ja sam `iv, i `ive}u, i evo, sada }u se slikati, nasmejan, pored tvoje le{ine, koja ne}e ustati da me odalami.

Ima u svemu tome neke detiwaste starovremenske surovosti od koje se dana{wi ~ovek, osobito ~ovek Zapada, nekako odvikao, ili bar voli tako misliti, pa mu sve to izgleda nekako, ah, „divqa~ki“ i, oh, „varvarski“, mada se, opet, ustru~ava i ba{ tako to izre}i, da se ne bi pomislilo da tu ima kakvoga rasizma, pa samo trep}e zbuweno pred tim prizorima, ne znaju}i {ta da ka`e. A {ta se, uostalom, i mo`e re}i? Ekscentri~ni pustiwski Kolonelo sejao je strah dugo i uporno, i na kraju ga je i po`weo. Svi ovi {to sada ple{u nad wegovim odrom ne ~ine ni{ta drugo nego poku{avaju sprati sa sebe bezbrojne slojeve tog straha. A spiraju ga tiraninovom krvqu, u jednom drevnom uverewu da boqeg sredstva za ispirawe nema i ne mo`e biti. n Teofil Pan~i}

Dr SLAVI[A ORLOVI], PROFESOR FAKULTETA POLITI^KIH NAUKA

Ceo svet tra `i pro me ne ve godine je bilo vi{e vrsta protesta i pokreta u razli~itim delovima sveta, ali, po re~ima dr Slavi{e Orlovi}a, profesora na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu, kada se makar i ovla{ pogledaju doga|aji u Tunisu, Egiptu, Libiji, u Londonu, u Gr~koj, na Volstritu... jedini zajedni~ki imeniteq je kori{}ewe istih ili sli~nih sredstava, dru{tvenih mre`a, tvitera, Yu tuba...

– Sve ostalo ima vi{e razlika nego sli~nosti. Po akterima, zahtevima, kontekstu i kona~no, mo`da i najva`nije, po idejama. U Tunisu, Egiptu, Libiji... svrgavawe autoritarnih re`ima uz medijsku i vojnu pomo}. U Londonu desnica sa elementima rasizma. U Gr~koj ekonomska kriza, kriza u evrozoni, mere {tedwe izme|u bankrotstva i zadu`ivawa. „Okupacija volstrita“, kao nepristajawe da se odgovorni za krizu vade preko le|a poreskih obveznika – navodi profesor Orlovi}. l Mo`e li pobuna poput one u srcu Wujorka uspeti bez ideologije i jasnog liderstva?

– Ishod zavisi od vi{e razli~itih faktora. Od konteksta, od neprijateqa, od toga kome u globalnim okolnostima to ide na ruku a kome ne. Ko }e duvati vetar u jedra a ko }e ta ista jedra nastojati da izbu{i. Postoji pravilo grudve snega ili domino efekat.

To je bilo posledwi put kada se jasno znala linija podela komunizam - kapitalizam. Znalo se ko je na ~ijoj strani, ko mo`e da ra~una na ~iju podr{ku, ko su akteri, ideje, istorijski kontekst, kao i podr{ka. Ovde su stvari malo konfuznije. Pome{ane. Pre svega, pitawe je {ta odgovara Americi, na primer. Da li se u ovom slu~aju ra-

O

di o jednoj Americi koju predstavqa Stejt dipartment, ili dve Amerike koju ~ine republikanci i demokrate, ili ih ima vi{e. Pitawe je kakva je podr{ka, umre`avawe i kolika je opasnost da se izrodi u ne{to (ne)o~ekivano. l Da li ipak postoji mogu}nost da pokret podr{ke „Okupaciji Vol strita” preraste u svojevrsnu „svetsku revoluciju”, novu 1968?

– Za sada su male {anse za tako ne{to. Ina~e, pojednostavqeno je optu`ivawe liberalizma. Liberalizmu se podme}e da je izvor svih zala. Svaki liberal ili libertarijanac }e re}i - neka snosi odgovornost onaj ko je preuzeo rizik. Ovde vlade nastoje da spa{avaju one koji su doveli do krize, pod izgovorom da se ne uru{i ceo sistem. ^im se dr`ava sna`no ume{a u ekonomiju, tu je re~ o diskreciji, arbitrarnosti, a ne ba{ uvek i pravednoj redistribuciji.

Na primer, da li su za moj stambeni kredit krivi samo moja vlada ili banka a ja nisam? Levica u SAD i Evropi nisu isto. Obama je optu`en od konzervativne Amerike za reformu zdravstva, da je to evropska levica i maltene komunizam. S druge strane, da li je u 21. veku zravstveno osigurawe luksuz ili nu`nost? l [ta bi trebalo da se dogodi pa da „okupatori” postanu i politi~ka alternativa?

– Za politi~ku alternativu je va`no koliko je to samo kritika ili negacija, a u kojoj meri konkretan i koherentan program ponu|ene alternative. Da li ste protiv struje i protiv vetra, ili ste mein strim. Alternativa ne postaje tako lako mein strim, ali se i nikad sa sigurno{}u ne mo`e tvrditi da je to nemogu}e.

l Kanadski levi~ar Kal Lasn tvrdi da „qude vi{e nije te{ko pokrenuti”. Me|utim, iako su poruke iz wujor{kog Zukoti parka, kao i evropskih indignadosa, itekako primewive na na{e prilike, od „nas je 99%”, pa do „vlast vi{e ne mo`e `iveti u stratosferi, a mi na zemqi”, 15. oktobra na Trgu slobode u Novom Sadu nije bilo nikog, a na Trgu Nikole Pa{i}a u Beogradu okupilo se vi-

sta monitoringa u~inaka i efekata vlasti, kao svojevrsne nadgledaju}e demokratije. Svima je zajedni~ki - zahtev za promenama.

Kod nas je prethodnih dvadesetak godina u nekoliko navrata dolazilo do izliva nezadovoqstva gra|ana, od „jogurt“ i „balvan“ revolucije, preko demonstracija, studentskih i gra|anskih protesta devedesetih, do petooktobarskih promena 2000. godine. Gra|ane Srbije danas, o~igledno, optere}uju i

Mogu}a koalicija DS-SNS l U kwizi o politi~kom `ivotu u Srbiji upozorili ste na to da je kod nas dominantna partokratija, gde su se programi i ideje povukli pred partikularnim interesima i te`wama za sticawem {to vi{e vlasti i mo}i. Da li bi vas u takvim okolnostima, kada na politi~koj sceni prakti~no ni{ta vi{e nije „pi kakano”, iznenadilo formirawe velike koalicije DS-SNS, uz obostrano `eqeni i voqeni SPS? – To je jedna od opcija. Ako DS i SNS ne budu mogli sa mawim partnerima da sastave vladu, mogu}e je da se formira velika koalicija. Ove dve partije }e se boriti za prvo mesto, a mawe partije su u strahu od cenzusa i od te velike koalicije. {e novinara nego „okupatora”.

Da li je to Srbija neobave{tena, nezainteresovana ili je mnogo vi{e „okupirana” Brwakom i Jariwem?

– U razli~itim delovima sveta qude pokre}u razli~ite stvari, ideje, problemi, pitawa koja ih mu~e, ali je zajedni~ka nit svetska kriza globalnih razmera i sredstva koja stoje na raspolagawu da pove`u i umre`e qude. Op{te mesto je (ne)odgovornost politi~ke elite i nastojawe da se predstavni~ka demokratija nadomesti participativnom. Traga se za razli~itim mehanizmima korekcije vlasti, od tzv. duva~a u pi{taqku (whistle blower), prekog raznih vr-

mu~e drugi problemi. Nizak `ivotni standard, pre svega, i za nekog – malo vi{e ili malo mawe – evropski put i Kosovo i Metohija. l Bez obzira na „kosovski sindrom” i „evropsku (ne)perspektivu”, deo aktera na srpskoj politi~koj sceni tvrdi da je gra|anima odavno ve} dosta tih „sudbinskih tema” i da }e na predstoje}im izborima prevagu ipak odneti socijalni momenat?

– Gra|ani, kao bira~i sazrevaju iz izbora uz izbore, a to tera i politi~ke partije da im programska i kadrovska ponuda bude sve boqa i uverqivija. Da ilustrujem, ne verujem da se vi{e mo`e iza}i

pred gra|ane sa ponudom da }e cena hleba biti tri dinara. Me|utim, Srbija je nedovr{ena i neome|ena dr`ava i ta pitawa lebde nad ekonomsko-socijalnim temama. Ipak, o~ekujem da }e nakon dobijawa statusa kandidata u decembru kosovska tema malo splasnuti, i da }e partije morati da ponude konkretnija re{ewa. Rejting najja~e opozicione partije se dr`i na nezadovoqstvu gra|ana a ne na boqoj ponudi. l Zbog ~ega za sve ove godine nismo uspeli da iznedrimo iole ozbiqniju socijaldemokratsku partiju?

– Stara levica je kompromitovana a nova nije jasno oblikovana.

Postoji vi{e socijaldemokratskih partija u nazivu, ali mawe wih u delovawu. Ipak, ~lanstvo DS-a u Socijalisti~koj internacionali i Partiji evropskih socijalista obavezuje demokrate na programsku doslednost. No, u vreme trazicije i levi~arske i desni~arske partije ciqaju gubitnike tranzicije i li~e jedna na drugu. S druge strane, treba priznati i to da na{i bira~i jo{ uvek razlikuju partije po wihovim liderima nego po wihovim programima. l Kako tuma~ite pomalo {izofrenu situaciju da direktno u~e{}e ne samo u politi~kom `ivotu, nego i na izborima, najavquju s jedne strane sindikati, a sa druge privrednici/tajkuni?

– Svi uvi|aju da se malo toga zna~ajnog i velikog mo`e uraditi bez politi~kih partija. Sindikati su motivisani iskustvom PUPS-a. Pitaju se da li je boqe biti mali politi~ki partner u vladi ili jak socijalni partner u ekonomsko-socijalnom savetu.

Ipak, potreban je oprez, jer ako

sindikat iza|e na izbore, onda postaje partija i vi{e nije sindikat. [to se tajkuna ti~e, oni procewuju da su se promenile okolnosti. Nekada su putem politi~kih veza stekli ogromno ekonomsko bogatstvo. Jedan broj wih je i formalno bio u Milo{evi}evim vladama. A sada, pomo}u ekonomske mo}i, ho}e da prokr~e puteve do politi~ke vlasti. Ali osnovno pitawe za wihovu sudbinu, ako eventualno iza|u na izbore, jeste da li su zadovoqni zaposleni u wihovim firmama! n Miroslav Staji}

4

dnevnik

nedeqa23.oktobar2011.

S U S R E T I : VA SA YIGUR SKI, PRED SED NIK UDRU @E WA STO^A RA BE ^E JA

INTERVJU

Sto ~ar stvo na ivi ci pro va li je to ~ar stvo nam je pa lo na naj ni `e gra ne. Uspe {na po qo pri vre da je ona u ko joj je, u bru to pro iz vo du, udeo sto ~ar stva bar 75 od sto. Kod nas to ni je ni iz bli za ta ko. Na pro tiv, u na {oj je ze mqi is pod tri de set od sto. To ni ka ko ni je do bro – ova ko po ~i we pri ~u o sta wu u srp skom sto ~ar stvu je dan od vi |e ni jih pro iz vo |a ~a mle ka i pred sed nik Udru `e wa sto ~a ra u Be ~e ju Va sa Xi gur ski.

U rad noj at mos fe ri na sto~ noj far mi „Xi gur ski“, sa ko je sva ko dnev no u „Imlek“ ode na pre ra du hi qa de li ta ra mle ka, raz go va ra mo dok go spo din Xi gur ski po ku {a va da do bi je ne ko ga iz Mi ni star stva po qo pri vre de. Te {ko mu to po la zi za ru kom. Ka `e nam da, ko li ko jo{ la ne, ka da je mi ni star bio Sa {a Dra gin, to ni je bi lo ta ko. Na pro tiv. Me |u tim, ta ja ko do bra sa rad wa je, go to vo pre ko, no }i i{ ~e zla.

– Sto ~ar stvo, kao in ten ziv na pro iz vod wa, za po {qa va qu de, stva ra do dat ne vred no sti, stva ra uslo ve za pre ra |i va~ ku in du stri ju ko ja ta ko |e otva ra no va rad na me sta... Sve je to {an sa za na {u ze mqu u ko joj je di no po qo pri vre da mo `e da ra di pu nim ka pa ci te tom.

Sa mo je hra na svi ma po treb na.

Ume sto to ga, ovo {to sa da ra di mo obi }e nam se o gla vu, po go to vo ka da se gra ni ce otvo re i ka da se uki nu ca ri ne za ze mqe Evrop ske uni je. Re ci mo, olak {i ce ko je ima mo u iz vo zu me sa u Evrop sku uni ju uop {te ni smo is ko ri sti li. Ni de set po sto – ka `e Xi gur ski i pod se }a ka ko je u vre me we go vog de tiw stva jed nom po qo pri vred nom do ma }in stvu bi lo do voq no tri kra ve za

S

pri sto jan `i vot, dok da nas ni 133 kra ve ne obez be |u ju si gur nost.

Sto ~a ri ipak sma tra ju da ima ju {an se za op sta nak, ali ne mo gu sa mi. Uvo |e we no vih teh no lo gi ja je pred u slov da se sprem no do ~e ka kon ku ren ci ja ko ja ve} ku ca na vra ta i sa mo je pi ta we da na ka da }e do ma }e tr `i {te bi ti pre pla vqe no jef ti ni jom hra nom iz EU. Me |u tim, ov da {wi sto ~a ri ne mo gu bez po mo }i dr `a ve da osa vre me ne svo ju pro iz vod wu. Na `a lost, ja da se Xi gur ski, u dr `a vi ne ma `e qe za ta ko ne ~im.

– Ka pa ci tet mo je far me je oko 700 hi qa da li ta ra mle ka go di -

Mo ra mo

Sto ~a ri se za svoj op sta nak bo je i zbog Za ko na o re sti tu ci ji, jer ma li broj wih ima do voq no vla sti te ze mqe, bez ko je ne ma uspe {nog i pro fi ta bil nog sto ~ar stva. Sto ~a ri se, na i me, pla {e da ne }e mo }i da da ju pra vu ce nu na sled ni ci ma ko ji }e, uve re ni su, pre ko no }i ste ~e no bo gat -

stvo ras pro da va ti jer ih ze mqa ne in te re su je. A to zna ~i da }e kaj mak po ku pi ti taj ku ni, me |u ko ji ma ne ko li ci na ga zdu je hi qa da ma hek ta ra plod ne ze mqe.

– Ze mqa obez be |u je jef ti ni ju hra nu za sto ku, a tu su i dru gi nus pro i zvo di kao {to je sla ma.

Sto~ na hra na je pre vi {e sku pa za na {e sto ~ar stvo. Sto ga nam osta je da sa vre me nu teh no lo gi ju pri me wu je mo do zi ra no, i da po {tu je mo ono {to smo u ovoj obla sti na sle di li od pre da ka.

Ta ko }e mo ima ti zdrav kva li tet ko ji svu da na sve tu ima svo ju, i to ne ma lu, ce nu. Da kle, iz laz je u to me da iz vo zi mo zdra vu hra nu,

TRA GOM EVRO SKEP TI CI ZMA PA TRI JAR HA IRI NE JA

Ce la SPC ni je pro tiv EU Pi{e: @ivica Tuci} d mah na kon svog usto li ~e wa, pa tri jarh Iri nej je u raz go vo ru sa no vi na ri ma is ta kao da ni je pro tiv nik ula ska Sr bi je u Evrop sku uni ju, na vo de }i da sa mo `e li se pri to me o~u va kul tur ni i isto rij ski iden ti tet. Dok na rod, po we mu, tre ba da se iz ja sni o ula sku u NA TO, za EU pa tri jarh to ne tra `i. „^i ta vom svo jom isto ri jom smo u Evro pi”, ta ko |e i „ne ma mo raz lo ga da za zi re mo od EU”, bi le su we go ve re ~i. Pre to ga, sve tra di ci o nal ne ver ske za jed ni ce, u okvi ru di sku si je o an ti di skri mi na ci o nom za ko nu, u jed noj zva ni~ noj iz ja vi, sa op {ti le su da po dr `a va ju evrop ski put Sr bi je i da }e ga po svo jim mo gu} no sti ma po dr `a ti. Ovaj do ku ment jo{ je na sna zi.

Do le tos je pre o vla da va lo mi {qe we da je do voq no da se uhap se i iz ru ~e oni ko je je tra `io Tri bu nal u Ha gu, ka ko bi se sve pre pre ke ka EU sa vla da le. Na rav no, i zah tev da se ima ju „do bri od no si” sa okru `e wem je bio do bro po znat, ma da se on ni je do voq no ozbiq no uzi mao u ob zir. No, u me |u vre me nu se sta we na Ko so vu is kom pli ko va lo, po sta vqe ne su ba ri ka de, do {lo je do su ko ba s Kfo rom. U pr vom pe ri o du tih no vih ko sov skih na pe to sti, Cr kva je de lo va la na wi ho vom sma we wu, po seb no epi skop Te o do si je.

Ali kri za je na sta vqe na, a kraj joj se ne na zi re. Sre di nom sep tem bra SPC je sve ver ni ke po zva la na mo li tvu i post, „za bri nu ta zbog opa sno sti od na si qa”, ujed no o~e ku ju }i da „Bog ura zu mi mo} ni ke i one ko ji su na vla sti da ne u~e stvu ju u ne prav di”. A on da je pa tri jarh Iri nej u vi {e na vra ta po sled wih ne de qa iz neo da je raz o- ~a ran u ze mqe ko je su ov de sma tra ne „srp skim pri ja te qi ma”, a sa da po we mu to vi {e ni su. Sma tra se da je pr ven stve no mi slio na Fran cu sku i Ve li ku Bri ta ni ju. „Od u zi ma ju nam ono {to nam je naj dra go ce ni je i naj sve ti je”, po ru ~u je pa tri jarh, do da ju }i da je uz nas „sa mo ru ski na rod”. U Mi le {e vi je po me nuo i „maj ku Ru si ju”, da bi u Ja go di ni bio jo{ eks pli cit ni ji: „Ako tre ba da

O

o kret pri vred ni ka Sr l I sa mi ste iz ja vi li da bi je ni je stran ka i ne ma Po kret pri vred ni ka Sr bi je na me ru da ide na iz bo re, ni je stran ka, ali uz na po me nu tvr di u raz go vo ru za “Dnev nik” da }e te “mo `da na iz bo re”?

Bra ni slav Gru ji}, us pe {an bi – Ni smo stran ka i ne ma mo zni smen i ko or di na tor ovog plan da ide mo na iz bo re. Mi kroz udru `e wa pri vred ni ka do da ju }i rad po ka zu je mo da smo qu di ko ji da je wi ho va na me ra da gra |a ni ma ima ju stva ra la~ ki duh, da ima mo Sr bi je po ka `u gde se srp ska pri svest da mo ra mo da se or ga ni zu je vre da da nas na la zi, kao i da oni mo i for mi ra mo kri ti~ nu ma su. zna ju svoj po sao i ima ju stva ra Da kle, tek ka da Po kret, kon fe la~ ki duh, ali da se to zbog ce lo de ra ci ja ili udru `e we svih kup ne eko nom ske si tu a ci je u srp udru `e wa pri vred ni ka i pred u skoj pri vre di ne is ka zu je ni ti zet ni ka, bu de imao kri ti~ nu ma vred nu je na pra vi na ~in. su udru `e nih ~la no va, mo `e mo Na pi ta we ka ko ob ja {wa va da se po ja vi mo kao ne ko ko }e uti svo ju ne dav nu iz ja vu: „Od lu ~i li ca ti na kre i ra we pri vred nosmo da ne se di mo ne go da sto ji mo, eko nom skog am bi jen ta u Sr bi ji. jer `e li mo da bu de mo u po kre tu i Pri vre da pri vred ni ci ma, qu di da po kre ne mo ma ko ji zna ju Sr bi ju”, Gru ka ko da taj Sa m o vre m e ko j e srp s ke ji} od go va ra seg ment na fir me iz gu be pri me wu ju }i {eg dru da je pri vred ne po treb ne i ne us kla |e ne ni ci ma do sta {tva ure de i{ ~e ki va wa, ta ko da svi, pro pi se ~i ni 2,25 od sto ne do mi ca i a naj pre ma BDP-a, a to je sko ro go log pre `i li pred u zet mi li jar du evra qa va wa: ni ci, ima ju – Sva ko ko jed na ku {an ra di i `i vi u Sr bi ji du bo ko su da us pe ju u bi zni su. Na{ ciq je ose }a pro blem. Na la zi mo se u po mo} odr `a va wu srp skog bi zni sta wu i{ ~e ki va wa, ne do u mi ce, sa, jer sa mo ze mqa ko ja ima svoj pe si mi zma... Pred u zet ni ci i jak ma li i sred wi bi znis mo `e da pri vred ni ci ne raz mi {qa ju o bu de uspe {na i pri hva }e na u stva ra wu ne ~eg no vog i {i re wu Evro pi. po slo va, ka ko da za ra |u ju i za po l Srp ski pre mi jer Mir ko {qa va ju no ve qu de, ne raz vi ja ju Cvet ko vi} ovih da na is ti ~e se, ve} sa mo gle da ju ka ko da pre da je uki da we vi znog re `i ma `i ve. U Ame ri ci je je dan od vr i do bi ja we kan di da tu re za EU lo va `nih in dek sa ko ji ma se me “di plo ma” ove Vla de. Ni je li ri sta we pri vre de i in deks op on da sa svim lo gi~ no da pri ti mi zma kod pred u zet ni ka i vred ni ci Sr bi je bu du “skraj pri vred ni ka. Ako na sta vi mo da nu ti” ako su naj va `ni ji ci qe bu de mo u ova kvom sta wu du ha, ne vi u pro te kle tri go di ne bi li ma mo {an se da se opo ra vi mo i upra vo ovi na ko je je pre mi jer kre ne mo da qe. Mo ra mo se bi da Cvet ko vi} to li ko po no san? pri zna mo da ne ma ni kog iz van – Ne mi slim da je pre mi jer nas sa mih ko ji mo `e Sr bi ju da Cvet ko vi} imao sa mo taj ciq, po kre ne. Ne o~e kuj mo da }e ali ne ma mo na me ru da tra `i mo Evro pa, du bo ko oku pi ra na svo kriv ca i upu }u je mo kri ti ku ra jim pro ble mi ma, ima ti re sur se di kri ti ke. Mi nu di mo re {e wa da ume sto nas ura di ono {to mi ko ja mo gu u re la tiv no krat kom sa mi mo ra mo. ro ku da Sr bi ju po kre nu i opo ra -

P

Uvo |e we no vih teh no lo gi ja je pred u slov da se sprem no do ~e ka kon ku ren ci ji ko ja ve} ku ca na vra ta na {e ze mqe i sa mo je pi ta we da na ka da }e do ma }e tr `i {te bi ti pre pla vqe no jef ti ni jom hra nom iz EU. Me |u tim, ov da {wi sto ~a ri ne mo gu bez po mo }i dr `a ve da osa vre me ne svo ju pro iz vod wu {we, pe de se tak to na me sa i 1.200 to na staj wa ka. Ali, ka ko stva ri sto je, ka ko se dr `a va uop {te ne bri ne o ovoj obla sti, uz po ve }a ne ce ne ku ku ru za i so je, si gu ran sam da ni s po lo vi nom pro jek to va nog ka pa ci te ta ne }u ra di ti jo{ du go.

I ne ve ru jem da }e ce ne ku ku ru za i so je pa sti jer se wi ho va pri me na pro {i ru je, {to }e ih sa mo po sku pqi va ti. A {te tu tr pi sto ~ar stvo, ali i op {ti na i dr `a va.

Pri me ra ra di, ja bih za po slio jo{ rad ni ka, ali ne mo gu jer mi ni je la ko ni ove sa da {we da pla }am. E, to je sli ka srp skog sto ~ar stva – pri ~a nam Va sa Xi gur ski.

BRA NI SLAV

`r tvu je mo Ko so vo da bi smo u{li u Evro pu, za hva li mo se na wi ho voj do bro ti i qu ba vi, ne ka nas osta ve sa me”.

We go ve re ~i su iz ne na di le ka ko pred sed ni ka dr `a ve, ta ko i Vla du, ta ko |e i evrop ske di plo ma te u Be o gra du. Ne ki me di ji su ste kli uti sak da je sa da Cr kva „naj gla sni ja opo zi ci ja” dr `av noj po li ti ci pre ma Ko so vu i pre ma evrop skim in te gra ci ja ma. Isti na, po li ti~ ki uti caj Cr kve na gra |a ne ni je ve lik, ali pa tri jarh ra ni je ni je ni jed nom iz ra zio sum wu u na po re dr `a ve da po stig ne {to vi {e mo `e u pre go vo ri ma ka ko sa EU, ta ko i sa Pri {ti nom, zna ju }i da se ona na la zi pred do sa da naj ve }im iza zo vi ma. U sva kom slu ~a ju, ako bu de je se weg sa bo ra SPC, a ne ki ga na go ve {ta va ju za po ~e tak no vem bra, si gur no }e, osim sta wa na Ko so vu, i stav pre ma EU bi ti na dnev nom re du. I ta da }e se mo }i sa zna ti zva ni ~an stav ce le Cr kve o ovim pi ta wi ma.

Ka ko uka zu ju ana li ti ~a ri, iako je en tu zi ja zam gra |a na Sr bi je pre ma EU pri li~ no sma wen, ipak ve }i na je za ovu in te gra ci ju.

To prak ti~ no zna ~i i da je ve }i deo ver ni ka SPC za tu op ci ju. U stva ri, pro ce wu je se da ni Cr kva kao ce li na ni je pro tiv pri stu pa wa EU, po go to vo {to do to ga ima jo{ do sta vre me na. Na pi ta we po je di nim epi sko pi ma ka kav je wi hov stav pre ma Evro pi i EU, oni ne `e le jav no da se iz ja sne. Ipak, na po mi wu da bi ula zak ce log Bal ka na u EU zna ~io re la ti vi za ci ju svih gra ni ca i oba ve znost pri me ne stan dar da qud skih i ma win skih pra va, prav ne za {ti te, obez be |e na ver skih obje ka ta, slo bo de kre ta wa, po vrat ka ra se qe nih... Ten zi je ne bi pot pu no ne sta le, ali bi se znat no mi ni mi zi ra le.

Na kra ju, SPC je ve} i ta ko u EU: ta mo je ve} se dam we nih epar hi ja, usko ro jo{ pet, u ko ji ma je cr kve ni `i vot ite ka ko raz vi jen i neo me tan. Cr kva, da kle, raz u me da po sto ji „evrop ska za jed ni ca na ro da” ko ja ni je sa mo eko nom ska, ve} vred no sna, i da je ne tre ba iz be }i, iz raz lo ga ko ji su sa mi po se bi ube dqi vi. A dr `av nim in sti tu ci ja ma, po seb no di plo ma ti ji, mo ra se ve ro va ti da na tom pu tu ne }e pre }i Ru bi kon. (autor je osni va~ Ver ske in for ma tiv ne agen ci je)

mle ko, sir... da iz vo zi mo me so a ne `i vu sto ku – ka `e Xi gur ski.

Po we go vim re ~i ma, uvo zni~ ki lo bi pro fi ti ra pre pla vqu ju }i do ma }e tr `i {te me som i mle~ nim pro iz vo di ma iz ino stran stva. S dru ge stra ne, ma ti~ na sta da ni su tre ti ra na kao ne {to {to je od na ci o nal nog in te re sa, a mo ra la bi bi ti. Jer to je pro ces, ob ja {wa va, ko ji stva ra ge net sku ba zu iz ko je se mo `e iz vla ~i ti ma te ri jal i za tov i za pri plod.

– Bez osnov ne, ma ti~ ne ba ze, kao i pri plod ne ba ze, ne mo `e mo ni raz mi {qa ti o bi lo ko joj ozbiq noj pro iz vod wi me sa. Pa ne mo `e te po kla ti ma ti~ no sta do i po tom da ga pre ko no }i ob no vi te. Od te le ta do kra ve pro |e tri a od te le ta do te le ta – pet go di na. To je stra {no dug pro ces ko ji tra `i dru ga ~i je uslo ve od onih u pro iz vod wi me sa: dru ga ~i je zna we, dru ga ~i ju ne gu... – do da je Va sa Xi gur ski.

On je, pri zna je, ovih da na uve zao iz Ne ma~ ke 33 pri plod na gr la jer ih na do ma }em tr `i {tu – uop {te ne ma: – Pre de se tak go di na u Sr bi ji je bi lo pre ko mi lion pri plod nih gr la, a sa da ih je osta lo ne {to vi {e 400 hi qa da. Ali bo jim da bi i uvoz vi {e hi qa da pri plod nih gr la ma lo {ta pro me nio, jer }e ih da le ko vi {e bi ti za kla no. A to ne da ni je do bro – ne go je ka ta stro fal no! n Ne nad Jo vi }e vi}

SA MO PRI VRE ME NO OD LO @E NO UJE DI WE WE ISLAM SKE ZA JED NI CE

Muf ti je }e se po mi ri ti, s na ro dom }e i}i te `e o usa gla {a va wa spo ra zu ma o po mi re wu ov da {we islam ske za jed ni ce ni je do {lo sre di nom sed mi ce, ka ko se o~e ki va lo, jer je mi ni star spoq nih po slo va Tur ske Ah met Da vu to glu ot ka zao na ja vqe nu po se tu Sr bi ji zbog kr va vog su ko ba ko ji je buk nuo iz me |u tur ske ar mi je i kurd skih po bu we ni ka. U sa moj bo {wa~ koj za jed ni ci se, me |u tim, oce wu je da je {ef tur ske di plo ma ti je is ko ri stio do ga |aj u ju go i sto~ noj Ana do li ji da bez po tre be za do dat nim ob ja {we wi ma od lo `i put u Be o grad, isto vre me no osta vqa ju }i jo{ pro sto ra dve ma islam skim za jed ni ca ma da se do go vo re. A da je po mi re we jo{ da le ko sve do ~i i istup muf ti je sr bi jan skog Muf ti je Ju suf spa hi }a, ko ji je ko li ko ju ~e `e sto ko na pao muf ti ju san xa~ kog Mu a me ra Zu kor li }a.

Ju suf spa hi} je isto vre me no sa op {tio da wih u Islam skoj za jed ni ci Sr bi je ni ko ni {ta ni je ni pi tao o spo ra zu mu, a i sam re is-ul-ule ma IZS Adem Zil ki} je pre ne ko li ko da na iza {ao sa sta vom da „sa wi ma ni ko ne mo `e da se igra”. Ipak, ta kav istup re is-ul-ule me

D

je, po oce ni ana li ti ~a ra Fa hru di na Klad ni ~a ni na, do sta za ~u dan, s ob zi rom na ~i we ni cu da Zil ki }a, i ka da je u po li ti~ kim kru go vi ma od lu ~i va no o po de li islam ske za jed ni ce – za pra vo ni ko ni {ta ni je pi tao.

– Me ne sa da ~u di Zil ki }e vo po na {a we, jer se pred sta vqa kao ne ko ko je na vod no ne za vi san. A op {te je po zna to da se o sve mu u Islam skoj za jed ni ci Sr bi je pi ta Su lej man Ugqa nin a ne Adem Zil ki}. ^i ni mi se da on sa mo po ku {a va da sa ~u va ne ka kve svo je po zi ci je ti me {to se pro mo vi {e kao „ne za vi stan”, ali je vi {e ne go ja sno da, uko li ko je sve do go vo re no na vi {em ni vou, Zil ki }a ne }e ni ko ni kon sta to va ti ni pi ta ti, ve} }e mo ra ti da po slu {a po li ti~ ki na log, ba{ kao {to ga je po slu {ao i pri li kom for mi ra wa Islam ske za jed ni ce Sr bi je – ka `e Klad ni ~a nin za „Dnev nik”.

S dru ge stra ne, ~i we ni ca je da ni u No vom Pa za ru na sed ni ci Me {i ha ta Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji muf ti ja san xa~ ki Mu a rem Zu kor li} ni je ni po me nuo spo ra zum o po mi re wu. Mo `da i

Al ban ci okre nu ti Pri {ti ni Fa hru di na Klad ni ~a ni na ni je za ~u di la po ru ka Al ba na ca sa ju ga Sr bi je, ko ji su re kli da wih ne za ni ma ob je di wa va we islam ske za jed ni ce u Sr bi ji. „Naj pre, mu sli ma ni u Pre {ev skoj do li ni su ve za ni za Pri {ti nu i za Islam sku za jed ni cu Ko so va. S dru ge stra ne, tre ba pri zna ti i to da se ni ti Adem Zil ki} ni ti Mu a mer Zu kor li} ni su na ro ~i to – ili bo qe re ~e no, ni su uop {te – ba vi li pro ble mi ma Al ba na ca. I zbog to ga ono {to se de {a va u islam skoj za jed ni ci u Sr bi ji za Al ban ce i ne igra na ro ~i to va `nu ulo gu”, ob ja {wa va sa go vor nik „Dnev ni ka”.

Ya mij ska di plo ma ti ja Ko lum ni sta sa ra jev skog „Oslo bo |e wa” Esad He }i mo vi} pod se tio je na to da su tur ske di plo ma te pre ne ko li ko go di na ve} po ku {a le sli~ nu mi si ju po mi re wa me |u mu sli ma ni ma u Sr bi ji, ali ona ta da ni je uro di la plo dom. Sa da je „xa mij ska di plo ma ti ja” po no vo na de lu, a ciq je, po we go vim re ~i ma, „po sti za we sta bil no sti i mi ni mal ne me |u et ni~ ke i ver ske sno {qi vo sti na Bal ka nu”, ko ja bi po dr `a va la eko nom ske, po li ti~ ke i di plo mat ske in te re se Tur ske u re gi ji. „Kad vo |e Sr ba i Bo {wa ka ne ma ju mu dro sti i zna wa da sa mi ure de svo je od no se na obo stra no za do voq stvo, tur ska ini ci ja ti va je do bro do {la, bez ob zi ra na sve stra ho ve, pred ra su de i ne ra zu me va wa, ko je ona ta ko |e sa so bom do no si”, ko men ta ri {e Esad He }i mo vi}.

za to {to je po tom spo ra zu mu, ~i ji je po kro vi teq vr hov ni po gla va ra Islam ske za jed ni ce u BiH re is-ul-ule ma Mu sta fa Ce ri}, de ci di ra no pred vi |e no da muf ti ja Zu kor li} mo ra da ba ta li po li ti ku, kao i da ne mo `e da osta ne na ~e lu Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji.

– Pre ma ne kim iz vo ri ma, muf ti ja bi od mah po sle Kur ban-baj ra ma, da kle sre di nom no vem bra, mo rao da ras pi {e iz bo re u Me {i ha tu. I ma ko li ko muf ti ja pri ~ao o to me da }e osta ti na ~e lu IZuS do 2013, on }e mo ra ti da na pu sti tu funk ci ju. Zu kor li} sa da mo `e da pro ce wu je svoj uti caj ka ko ho }e, ali je ~i we ni ca da se taj uti caj re al no sveo na pe de set ku }a ko je su boj ko to va le po pis sta nov ni {tva. U sva kom slu ~a ju, ako on osta ne muf ti ja jo{ dve go di ne, ne ma ni {ta od je din stva mu sli ma na u Sr bi ji – ob ja {wa va sa go vor nik „Dnev ni ka”.

Ina ~e, pre ma pri ~a wu no vo pa zar ske ~ar {i je, za ~el nu funk ci ju u bu du }oj je din stve noj islam skoj za jed ni ci po mi wu se ugled ni te o lo zi Aziz Ha sa no vi} i Mu ha rem De mi ro vi}, ma da ni je is kqu ~e no i da kao pre la zno re {e we do |e ne ko sa stra ne, iz Bo sne, sa za dat kom da po mi ri za va |e ne stra ne i po vra ti je din stvo. Klad ni ~a nin ka `e da je ja ko va `no ne sa mo ko }e bi ti na ~e lu uje di we ne islam ske za jed ni ce, ne go i da se pot pu no mi ni mi zu je po li ti~ ki uti caj muf ti je Zu kor li }a.

– I po red sve ga {to se tre nut no de {a va, uve ren sam u to da }e do je din stva na kra ju ipak do }i, jer je to pre sve ga in te res Tur ske, ali i Su lej ma na Uga ni na i Ra si ma Qa ji }a – ob ja {wa va Klad ni ~a nin. – Tre ba, me |u tim, re }i i to da }e bi ti po treb no od re |e no vre me da i na rod pri hva ti taj pro ces po mi re wa. Jer, mno go je bi lo zle kr vi. Po li ti~ ke raz mi ri ce su ne ka ko i usa gla {e ne, od no sno ka ko-ta ko je pri hva }e na ta na zo vi sa rad wa Ugqa ni na i Qa ji }a, ali na ver skom pla nu je pri ~a mno go kom plek sni ja, i na rod ne }e tek ta ko re }i: Puj pi ke ne va `i ono {to je bi lo. A bi lo je. n Mi ro slav Sta ji}

GRUJI], KOORDINATOR POKRETA PRIVREDNIKA SRBIJE

iza }i iz mi{ je ru pe ve. Za hva qu ju }i po mo }i USAID-a, na pra vqen je pr vi deo ana li ze pro ble ma u po slo va wu u Sr bi ji. Ako je za kqu ~ak da sa mo vre me ko je srp ske fir me iz gu be pri me wu ju }i ne po treb ne i ne us kla |e ne pro pi se ~i ni 2,25 od sto BDP-a, a to je sko ro mi li jar du evra, on da je sve mno go ja sni je. E, mi zna mo ka ko sve to upro sti ti i na }i op ti mal na re {e wa.

ca da od lu ~i ko ju }e po li ti~ ku op ci ju da po dr `i, za ko ju ve ru je da }e mu omo gu }i ti ostva re we we go vih po tre ba i `e qa. Na `a lost, kod nas te i to {to na vi ja{ za Par ti zan od mah ~i ni ne pri ja te qem na vi ja ~a Zve zde, i obr nu to. A bi znis ne vo li su ko be. l Ekonomska situacija u Srbiji ve} godinama nije dobra. [ta je to {to vas je sada, uo~i izbora, nate-

l U Srbiji se ve} godinama veruje da biznismeni upravqaju dr`avom iz senke a da su politi~ari samo wihove marionete. Da li je Pokret privrednika Srbije ne~ija interesna grupa?

– Ni smo ni ~i ja in ters na gru pa, osim svo jih ~la no va i pri vre de ko ju po dr `a va mo. Bi znis, ina ~e, tra di ci o nal no fi nan si ra po li ti~ ke par ti je, i to je ne {to {to po sto ji u ce lom sve tu. Ali ne mam uti sak da je po li ti~ ka eli ta ili ceo na{ si stem ku po pro daj ni, jer da je ta ko, ne bi bi lo to li ko ne za do voq nih na ~i nom ka ko se od vi ja ko mu ni ka ci ja u~e sni ka u dru {tve nom di ja lo gu. Ni sam po bor nik te o ri je za ve re; pre mi slim da je stvar sva kog po je din -

ralo da zbijete redove i da, ~ini se, prvi put ozbiqnije zapretite vlasti?

– Zbi ja we re do va ni je pi ta we iz bo ra ve} sta wa u ko me se na la zi pri vre da, pi ta we si ro ma {tva u ko me se na la zi mo, ar mi je ne za po sle nih… Stvo ri la se svest da po vla ~e wem u mi{ je ru pe ne }e mo po mo }i ni kom: ni se bi, ni gra |a ni ma, ni po li ti~ koj eli ti. Na{ ciq ni su iz bo ri ve} Sr bi ja kao sre |en pro stor za `i vot i rad. Ne sme mo do zvo li ti da na {a de ce iz gu be mo gu} nost da osta nu ov de. l Nelikvidnost ubija srpske privrednike. Ho}e li se dogoditi da zbog izbegavawa dr`ave – najve}eg du`nika – da ispuni svoje

i rek tor ka Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Zo ra na Mar ko vi} ka `e da je za do voq na do brim oce na ma o pre ven tiv nom ra du tog te la, iz ne tim u ne dav nom iz ve {ta ju Evrop ske ko mi si je o pre po ru ka ma da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta. Na pi ta we „Dnev ni ka“ ka kve su oce ne sta wa po pit wu ko rup ci je u Sr bi ji, ona je ob ja sni la da ne mo `e da iz no si oce ne o dru gom po seb nom de lu iz ve {ta ja EK ko ji se od no si na seg ment in kri mi na ci ja, od no sno rad or ga na kri vi~ nog pro go na bu du }i da to ne spa da u nad le `nost Agen ci je.

– S dru ge stra ne, tre ba bi ti pot pu no objek ti van i re }i da je iz ve {taj po zi ti van u de lu ko ji ka `e da je Sr bi ja do sti gla za vi dan ni vo za ko no dav nog i in sti tu ci o nal nog okvi ra. To je ono {to je i Agen ci ja u svom go di {wem iz ve {ta ju re kla-mno ge in sti tu ci je su osno va ne, mno gi za ko ni su usvo je ni. Sle di fa za pri me ne za ko na. Da kle, ni je se iz ve {taj ba vio oce nom sta wa. On je sa mo re kao gde se Sr bi ja u ovom tre nut ku na la zi i da is pu wa va uslov {to se ti ~e in sti tu ci o nal nog i za ko no dav nog okvi ra, prak se ko ju su or ga ni po ka za li i ko ja tre ba da qe da se na sta vi. Da kle, ovo je za Sr bi ju po ~e tak –iz ja vi la je Zo ra na Mar ko vi} za „Dnev nik”. l Koliko je predstavki gra|ana o slu~ajevima koruptivnih aktivnosti podneto Agenciji, ima li prijava za „visoku korupciju“ i kakva je wihova sudbina?

– U Agen ci ji je za po stu pa we po pred stav ka ma fi zi~ kih i prav nih li ca za du `en Sek tor za ana li ti~ ko ope ra tiv ne po slo ve.

Pre ma wi ho voj evi den ci ji, do sep tem bra ove go di ne Agen ci ja je pri mi la 204 pred stav ke iz obla sti rad nih od no sa, upra ve, zdrav stva, MUP-a, ka ta stra i zlo u po tre ba slu `be ne du `no sti. Za kon o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je ne po zna je ter min „vi so ka ko rup ci ja“, pa ta ko i Agen ci ja sve pred stav ke tre ti ra na pod jed nak na ~in. Na kon {to se iz vr {i op se `na ana li za, Agen ci ja po -

D

nedeqa23.oktobar2011.

c m y

dnevnik

obaveze prema privrednicima, do|e do novog talasa otpu{tawa radnika?

– Svi se na la zi mo u vr zi nom ko lu: od dr `a ve kao naj ve }eg du `ni ka – s tim da ona kao naj ve }i po kre ta~ i po slo da vac u Sr bi ji ima po seb nu od go vor nost – pa do naj ma weg za na tli je. Svi ima mo isti pro blem. Ne ma pa ra, sma wu ju se pla te i ot pu {ta ju rad ni ci, {to opet iza zi va jo{ ma we po tre ba za ro bom i uslu ga ma...

To do pri no si da vr lo br zo kop ni mo. l Sti~e se utisak da samo privrednici otu{taju, te je zbog toga i san gra|ana Srbije da se zaposle u javnom sektoru. Kako obja{wavate to da oni koji proizvode, dakle privrednici, {tedite i otpu{tate, a oni koje izdr`avate, javni sektor, i daqe prima nove radnike?

– Da nas je u re al nom sek to ru oko 800.000 rad ni ka i jo{ 250.000 ko ji ra de na cr no. To je je di na sna ga Sr bi je ko ja stva ra no vo stvo re nu vred nost i od ~i jeg ra da se for mi ra ve li ki deo bu xe ta Sr bi je. Ako se ova osno vi ca sma wu je, on da se sma wu je i mo gu} nost dr `a ve da na pu ni bu xet, a on da ne ma ni pla ta za po li ci ju, le ka re, pro fe so re, ne ma ni pa ra za sport, kul tu ru...

Pri vre da Sr bi je ne mo `e vi {e da pod ne se ovo li ke po re ze i do pri no se; ona mo ra sve svo je gu bit ke da po kri je i jo{ da su tra za ra di sve {to da nas iz gu bi. A ako ne ma ju re zer ve, fir me se sa bi ja ju, sma wu ju i mo ra ju da {te de i ot pu {ta ju rad ni ke. Da nas ov de ni ko ne za ra |u je. Po sta li smo ze mqa bez pro fi ta, u ko joj je ne mo ral no za ra |i va ti. Ta kav am bi jent ne pri vla ~i stra ne in ve sti to re i ne tre ba da se ~u di mo {to ih ne ma vi {e.

Je di ni po slo da vac ko ji ne bri ne ko }e su tra pla ti ti ceh je ste dr `a va, ko ja }e {ti ti ti se be i svo je in te res do po sled weg pred u zet ni ka. A ako se upi ta mo za {to je to ta ko, od go vor je ve o ma jed no sta van: za to {to ni jed na par ti ja ne ma vi zi ju Sr bi je, ve} sa mo vi zi ju op stan ka na vla sti. I on da se onom sle de }em osta vqa sve ma we i ma we. n Qu bin ka Ma le {e vi}

5

Pre ti nam ban krot pen zi o nog si ste ma Pi{e: Pavle Mihajlovi} o sled wih da na po ja vi la se vest u me di ji ma da iz pen zi o nog fon da ozbiq no cu ri. Ovim tem pom mo glo bi da se do go di da ve} u pr vom tro me se~ ju sle de }e go di ne po ne sta ne nov ca za is pla tu pen zi ja.

Pen zi o ni si stem Sr bi je je u du bo kim struk tur nim pro ble mi ma. Ma we od dva mi li o na osi gu ra ni ka iz dr `a va sko ro mi lion i se dam sto hi qa da pen zi o ne ra; PIO fond je pret hod ne go di ne bio u mi nu su od 57.879 di na ra po pen zi o ne ru; je dva tre }i na pen zi o ne ra u Sr bi ji is pu wa va zah te va nu sta ro snu dob. Jaz iz me |u upla ta do pri no sa i is pla ta pen zi ja ubr za no se po ve }a va i bez ozbiq ne re for me ne ma {an se da se si tu a ci ja po pra vi.

TE RET PEN ZI JA: Is pla ta pen zi ja ne za vi si di rekt no od ko li ~i ne nov ca u PIO fon du jer je on u mi nu su vi {e od dva de set go di na. Ka ko su pen zi je oko 13% bru to do ma }eg pro iz vo da sko ro po lo vi na sred sta va do la zi iz re pu bli~ kog bu xe ta. Ve o ma je mo gu }e da su pro jek to va ni bu xet za ovu go di nu i mo gu }i bu xet za na red nu ne do vo qa ni da za kr pe ru pu u pen zi o nom fon du. Me |u tim, re dov na is pla ta pen zi ja }e i da qe za vi si ti od vo qe po li ti ~a ra na vla sti, pre sve ga u Mi ni star stvu fi nan si ja, da tran sfe ri {u sred stva u fond `r tvu ju }i ili od la `u }i ne ke dru ge ras ho de. Ta kav sce na rio je ve ro va tan jer se ~i ni da bi ka {we we pen zi ja bi lo iz u zet no po li ti~ ki ne po pu lar no.

KA KO ZA KR PI TI RU PU: Na pla ta za o sta lih po tra `i va wa ili po o {tra va we kon tro le ne mo gu du go ro~ no u~i ni ti si stem odr `i vim. Po tra `i va we PIO fon da pre ma do ma }im kom pa ni ja ma je 232,2 mi li jar de di na ra od ~e ga ~e tvr ti na ni je na pla ti va. Sva ta na pla ti va sred stva ne bi po kri la ni jed no go di {wi de fi cit fon da. Sa dru ge stra ne, sva ka ja ~a kon tro la, iako bi mo gla da pro iz ve de ne ke do bre efek te, ne bi za kr pi la ru pu. De mo graf ska sli ka Sr bi je je to li ko lo {a da ~ak i ka da bi svi ne za po sle ni po ~e li da ra de ili rad ni ci iz si ve zo ne po ~e li da upla }u ju do pri no se, od nos bro ja za po sle nih i pen zi o ne ra ne bi pre {ao odr `i vi ni vo.

P

Sva ka o{tri ja na pla ta do pri no sa ujed no bi i zna ~i la sma we we za po sle no sti {to bi du go ro~ no do dat no ugro zi lo odr `i vost si ste ma. Ve }i na ne na pla }e nih po tra `i va wa je u ma lim i sred wim pred u ze }i ma ko ja i sa ma ku bu re sa li kvid no {}u, gde bi do dat no po ve }a we tro {ko va ra da zbog do pri no sa zna ~i lo ot pu {ta we i za tva ra we. Sa dru ge stra ne, imo vi na pen zi o nog fon da mo gla bi da uti ~e na sma we we de fi ci ta ali tek par pro ce na ta.

Kao uver ti ra za sva ku ozbiq ni ju re for mu, ma ko li ko ne po pu lar no bi lo, mo ra la bi da se pro du `i sta ro sna gra ni ca za od la zak u pen zi ju. S tom ~i we ni com su na vre me po ~e le da se su o ~a va ju ozbiq ni je vla de u Evro pi. Bu du }i rast pen zi ja mo ra bi ti pod kon tro lom. Pret hod ni lom je bio 2008. go di ne ka da je do {lo do krat ko ro~ nog ra sta pen zi ja od ukup no 21%. Tran sfe ri iz bu xe ta u PIO fond du pli ra li su se u nard nom pe ri o du i ozbiq no ugro zi li fi skal nu sta bil nost. Po nov ni pri ti sak re pu bli~ ki bu xet ne bi iz dr `ao.

DRU GA ^I JI PEN ZI O NI SI STEM: Pra va al ter na ti va sa da {wem sta wu je si stem pri vat nih ra ~u na. Ova kav pen zi o ni si stem po sto ji u ma wem bro ju ze ma qa, ali se po ka zao ot por nim na de mo graf ska kre ta wa i po li ti~ ke ci klu se. On pod ra zu me va da sva ki po je di nac, ume sto da upla }u je sred stva u dr `av ni fond, odva ja deo do hot ka na ra ~un ko ji se in ve sti ra u okvi ru pri vat nih pen zi o nih fon do va. Osta vqa se slo bo da, ali i od go vor nost po je din cu, da bri ne o svom `i vot nom stan dar du na kon od la ska u pen zi ju.

Re for ma bi tra ja la pet na e stak go di na i ko {ta la bi ukup no pe de se tak mi li jar di evra. Ali, iako te `ak i na iz gled (pre)skup, ta kav put je je di no du go ro~ no re {e we za pen zi o ni si stem. Naj bit ni je je: pre la skom bi se tran sfor mi sao si stem od pre ra spo de le po tro {we ka aku mu la ci ji {ted we u pri vre di. A {ted wa je je di ni iz vor sred sta va za ula ga we u do dat nu pro iz vod wu i po ve }a we pri vred ne ak tiv no sti. Na me }e se, da kle, da svi prav ci re for mi pen zi o nog si ste ma mo ra ju bi ti usme re ni ka si ste mu pri vat nih ra ~u na, od no sno od ko lek tiv ne od go vor no sti za bla go sta we po je din ca u sta ro sti ka li~ noj od go vor no sti, {ted wi i od ri ca wu. (autor je eko no mi ski ana li ti ~ar)

I N T E R V J U : ZORANA MARKOVI], DIREKTORKA SRPSKE ANTIKORUPCIJSKE AGENCIJE

Bor ba je tek po ~e la stu pa uko li ko je do {lo do po vre de od re da ba Za ko na o Agen ci ji ili pro sle |u je dru gim dr `av nim or ga ni ma u ~i joj je nad le `no sti kon kre tan pro blem. l ^esto isti~ete va`nost da se u sistemskoj borbi protiv korupcije otkriju uzroci i pojavni oblici radi mapirawa korupcije u ekonomskoj sferi. Kakave rezultate o~ekujete s obzirom na u toj sferi dokazanu `ilavost nepisanog pravila „samo ne pitaj za prvi(e) milion(e)”?

– Ovla {}e wa ko ja su mi kao di rek to ru Agen ci je da ta, ne do zvo qa va ju mi da se upu {tam u oce ne ra da dru gih dr `av nih or ga na, osim ako se to ne po sred no ne

tro le, a pred me ti su pro sle |e ni nad le `nim sud skim or ga ni ma.

Ka da je re~ o pod ne tim pred lo zi ma za pri ja ve, to zna ~i da su po stup ci kon tro le ko ji su se kod nas oba vqa li do {li do ta~ ke kad smo mi sma tra li da ni su raz ja {we ne sve ~i we ni ce i da Agen ci ja pre ko te ta~ ke vi {e ne ma nad le `nost za po stu pa we, pa smo to pro sle di li onim or ga ni ma ko ji ima ju mo gu} no sti da te ~i we ni ce i na vo de is pi ta ju. Agen ci ja je tran sprent na u ra du i na saj tu je ob ja vqen spi sak funk ci o ne ra ko je se na la ze u ovo go di {wem pla nu pro ve re imo vi ne. Pri ka zan je i sta tus u ko me se pro ve ra na la zi, od no sno da li je za vr {en ili je u to ku. U me |u vre me nu je

ni ka kvih smet wi {to se ti ~e ko mu ni ka ci je Agen ci je, ka ko s funk ci o ne ri ma ko je kon tro li {e mo, ta ko i sa svim or ga ni ma i in sti tu ci ja ma ko ji su u oba ve zi da nam do sta vqa ju po dat ke.

Po~iwu istra`ivawa Zo ra na Mar ko vi} na ja vqu je da se od sle de }e go di ne mo gu o~e ki va ti pr va op se `na is tra `i va wa ove in sti tu ci je o pro ble mu ko rup ci je u Sr bi ji, jer }e pre ma no vom Pra vil ni ku o si ste ma ti za ci ji rad nih me sta u Agen ci ji, od sle de }e go di ne bi ti for mi ra no ode qe we za is tra `i va we i raz voj.

– Agen ci ja od sa mog osni va wa te `i da se ura di sve o bu hvat no is tra `i va we na osno vu ko jeg bi smo mo gli da do dat no usme ri mo svo je de lo va we. Za sa da ni smo ima li ka pa ci te ta, pa smo se osla wa li na is tra `i va wa ko ja su ra di li dru gi i ko ja su se uglav nom od no si la na per cep ci ju ko rup ci je – ka `e Zo ra na Mar ko vi}. od no si na nad le `no sti i spro vo |e we od lu ka Agen ci je. Mo gu od go vor no da tvr dim da }e Agen ci ja na sta vi ti da ra di na pre ven ci ji ko rup ci je, s ob zi rom da je to na{ osnov ni po sao i da }e spro vo di ti sve me |u na rod ne stan dar de ka ko bi u Sr bi ji sma wi la ste pen ko rup tiv nih po ja va. l Kakvi su rezultati kontrole izve{taja o prihodima i imovini funkcionera?

– Agen ci ja je to kom ove go di ne da la pred log za po kre ta we 8 pre kr {aj nih i 2 kri vi~ ne pri ja ve.

Ti me je za vr {i la po stu pak kon -

okon ~an po stu pak po jed nom ra ni je pod ne tom pred lo gu za pre kr {aj nu pri ja vu za ne pri ja vqi va we imo vi ne. Nad le `ni Pre kr {aj ni sud je pri hva tio zah tev iz pred lo ga Agen ci je i funk ci o ner je ogla {en kri vim.

U to ku ove go di ne je oko 490 iz ve {ta ja funk ci o ne ra bi lo pred met kon tro le Agen ci je. Svi ti imo vin ski iz ve {ta ji su „pre ~e {qa ni“ i jo{ uvek su u ne koj fa zi kon tro le Agen ci ja je to kom svog do sa da {weg ra da od osni va wa do bi la 16.000 imo vin skih iz ve {ta ja. @e lim da ka `em da ne ma

l Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} je nakon informacije da je protiv wega podnet predlog za podno{ewe krivi~ne prijave, kako se ~ulo “zbog sumwe da nije prijavio svu imovinu”, odbacio te optu`be i zatra`io odgovornost Agencije ako nadle`ne institucije utvrde da takve tvrdwe nisu ta~ne?

– Ne ma svr he da se o to me vi {e pri ~a. Nad le `nom dr `av nom or ga nu smo do sta vi li pred log za po kre ta we po stup ka i sa da je to u wi ho voj nad le `no sti.

l Kako izgleda statistika Agencije po pitawima duplih funkcija i utvr|enog sukoba interesa?

– Us po sta vqa we sta ti sti ke po pi ta wu su ko ba in te re sa za ovu go di nu je u to ku i bi }e ob ja vqe no u sklo pu go di {weg iz ve {ta ja Agen ci je. Ina ~e, Ode qe we za re {a va we o su ko bu in te re sa je u 2010. go di ni pro tiv jav nih funk ci o ne ra do ne lo 20 re {e wa da im funk ci ja pre sta je po si li za ko na, 11 me ra upo zo re wa, 3 me re jav nog ob ja vqi va wa od lu ke o po vre di Za ko na, 3 me re jav nog ob ja vqi va wa pre po ru ke za raz re {e we, 82 re {e wa ko ji ma je utvr |e na ne spo ji vost funk ci ja... Mi slim da ni je pre te ra no uka za ti na ~i we ni cu da smo u to ku ra da ima li oko 2.500 pred me ta su ko ba in te re sa, ko ji su svi do sa da za vr {e ni, a sko ro sve od lu ke Agen ci je su i iz vr {e ne i spro ve de ne. Ta ko |e , ima mo se dam pod ne tih pred lo ga za pre kr {aj ne pri ja ve za van red ne lo kal ne iz bo re to kom pro {le go di ne, ali ne ma mo po dat ke da su ne ki po stup ci do sad okon ~a ni. l Da li je uspostavqen registar o prenosu upravqa~kih prava, odnosno kompanija u kojima vlasni{tvo ve}e od 20 odsto imaju funkcioneri?

– Na osno vu po da ta ka ko je je Agen ci ja do bi la od prav nih li ca, kao {to je Za ko nom pro pi sa no, us po sta vqen je re gi star -Evi den ci ja prav nih li ca i po stup ka jav -

nih nabavki, a po red to ga Agen ci ja je na svo joj in ter net pre zen ta ci ji omo gu }i la i Iz ve {taj pri vred nih dru {ta va u vla sni {tvu ili su vla sni {tvu funk ci o ne ra sa vi {e od 20 po sto ude la, o u~e {}u u po stup ci ma jav nih na bav ki. l Najavqena je nova Strategija za borbu protiv korupcije?

– [to se ti ~e u`e rad ne gru pe ko ja je bi la za du `e na za iz ra du Na cr ta Stra te gi je, po sao se pri vo di kra ju i to ka ko na na cr tu Stra te gi je ta ko i na Na cr tu Ak ci o nog pla na ko ji je sa stav ni deo Stra te gi je. To sva ka ko ne zna ~i da je ovim po sao za vr {en. Po stu pak na kon usa gla {a va wa u okvi ru u`e rad ne gru pe, pod ra zu me va da se o no voj stra te gi ji da ju svo ja mi {qe wa, su ge sti je i pred lo ge sve dru ge or ga ni za ci je i in sti tu ci je na ko je se ona od no si, kao i sa mi gra |a ni. Po sled wa fa za je usva ja we Stra te gi je i Ak ci o nog pla na u Na rod noj skup {ti ni. Iz ra da no ve Stra te gi je i Ak ci o nog pla na ta ko |e je apo stro fi ra na u iz ve {ta ju Evrop ske ko mi sje kao po zi ti van ko rak Sr bi je u po stup ku pri dru `i va wa EU. l Da li je nadle`nost Agencije u pogledu koordinisawa svih dr`avnih organa u antikorupcijskim aktivnostima, “okrwena”, istovrsnom nadle`no{}u nedavno imenovanog koordinatora Vlade Srbije ?

– Ime no va we ko or di na to ra u an ti ko rup cij skim ak tiv no sti ma je od lu ka Vla de ko jom su pret po sta vqam, po ku {a li da bo qe or ga ni zu ju po stu pa we dr `av nih or ga na po po sto je }oj Na ci o nal noj stra te gi ji i Ak ci o nom pla nu.

Ovla {}e wa i nad le `no sti Agen ci je, ko ja su joj po ve re na Za ko nom, ne mo gu bi ti do ve de na u pi ta we. n Ja ska Ja ko vqe vi}

6

dnevnik

nedeqa23.oktobar2011.

INTERVJU

KOMUNICIRAWE U SRBIJI KROZ

PAVLE RAK, PUBLICISTA I PUTNIK

Srp ski neo na ci sti sa da su uzor ru skim ko le ga ma P ri {}an stvo ni je od ovo ga sve ta. To jest, hri {}a ni mo gu ne ka ko po sto ja ti sa mo na we go vim mar gi na ma, {to da qe od ovo svet skih in sti tu ci ja. Na ovo ze maq ske kri ze oni ne ma ju di rekt ne od go vo re, sem ako kao od go vor ne ra ~u na mo unu tra {wi pre o bra `aj sva kog po je din ca ko ji se iskre no tru di da po sta ne sled be nik Hri sta, pa on da kao ta kav oko se be stva ra dru gu, »ne kri znu« at mos fe ru. I sa mo kao ta kav bi tre ba lo da de lu je u de mo krat skom ili dru gom okru `e wu, da do pri no si ne po be di ove ili one po li ti~ ke op ci je, ne go vla da vi ni pra va, i to ne bi lo kog pra va, ne go ta kvog ko je od ra `a va uni ver zal ne vred no sti, ka `e za »»„Dnev nik”« dvo je zi~ ni srp sko-slo ve na~ ki pu bli ci sta, fi lo zof, pre vo di lac i ho do ~a snik sve tih me sta Pa vle Rak, ko ji `i vi iz me |u Pa ri za, Mo skve, Be o gra da i Qu bqa ne a ko ji je deo svog ra da po sve tio kri ti ci pre ve li kog pri bli `a va wa cr kve po li ti ci.

H

l Da li s protekom vremena dobija na snazi va{a teza o „nacionalisti~koj internacionali” kojom ste ozna~ili da se ekstremna desnica u Srbiji i Rusiji sve vi{e povezuju i koordini{u akcije, ~esto uz blagoslov klera?

– Pre de se tak go di na sam pi sao o jed noj vr sti na iz gled pa ra dok sal nog po ve zi va wa, o »na ci o na li sti~ koj in ter na ci o na li«. Ta da sam imao u vi du ru ske i srp ske na ci o na li ste, kon kret no ne ke sim pa ti ze re fa {i zma i na ci o nal so ci ja li zma (Bo kan, Ka la ji}) s na {e, i ne skri ve ne, de kla ri sa ne, neo na ci ste s ru ske stra ne. Da nas su stva ri oti {le da qe i du bqe. Srp ske or ga ni za ci je te pro vi ni jen ci je su to li ko oja ~a le da su ostva ri le zna ~a jan po vrat ni uti caj u ru skoj sre di ni ko ja im je do ne dav no bi la is kqu ~i vo uzor i pod sti caj. Da nas se i po Ru si ji osni va ju part ner ske or ga ni za ci je pod na zi vom »«Obraz«, i na ci o na li sti~ ki li sto vi kao »Serb skij krest«. To je sa mo do kaz da su Sr bi u me |u vre me nu sta sa li, po sta li su in ter na ci o nal ni auto ri tet. O to me je pi sao i onaj nor ve {ki ma ni jak: Sr bi i Pu tin su mu glav ni uzo ri za ono {to je ura dio, bor ba ko ju svi ti qu di vo de je sve »glo bal ni ja«. To me je mno go do pri neo i in ter net, olak {a na ko mu ni ka ci ja me |u zlo ~in ci ma i ubi ca ma i wi ho vim ide o lo zi ma.

Da li je po treb no da po na vqam da sve {te ni~ ki bla go slov ra znim ha {kim i dru gim zlo ~in ci ma, sa Hri stom i hri {}an stvom ne ma ni ka kve ve ze? l ^ini se da je u sutini univerzalisti~ka poruka pravoslavqa postala odvi{e etnocentri~na i pre{la u parohijalne okvire, gde horizont wenog delovawa vi{e nije ceo svet nego nacija, i to ba{ u vreme globalizacije...

– Et no cen tri zam je je dan od pri me ra tru log kom pro mi sa cr kve i ovo svet skih ide o lo gi ja. Apo stol Pa vle, naj za slu `ni ji za kon sti tu i sa we pr vo bit nog, ne kom pro mi to va nog hri {}an stva, ja sno po ru ~u je da vi {e ne po sto ji »Grk ili Je vre jin«, ne go da smo svi »jed no u Hri stu«. Fa {i sto id no po na {a we mno gih »ver ni ka«, kad ne bi bi lo kr va vo i zlo ~i na~ ko, mo gli bi smo sma tra ti iz ru gi va wem i la kr di ja {e wem u od no su pre ma hri {}an skim vr li na ma. To {to »in sti tu ci o nal ni tu ma ~i ve re« u~e stvu ju u toj la kr di ji ne tre ba da nas ~u di. Od u vek je ta ko bi lo. [to ne is kqu ~u je da su po je di ni pra vo slav ni ve li ko do stoj ni ci i po je di ne pa pe bi li sve ti qu di. A kad je u pi ta wu glo ba li za ci ja i ta vr sta me na xer skog po ve zi va wa u da na {wem sve tu, s tim hri {}a ni ne bi tre ba lo da ima ju ni ka kva po sla. Hri {}an stvo je bez to ga uni ver zal na stvar, hri {}a nin tre ba (ne in sti tu ci o nal no, ne go su {tin ski) da se po ve `e sa sva kim ko ra di na to me da u se bi iz gra di Bo `i je ob li~ je – i to je vi {e ne go do voq no. l Ima li hri{}anstvo po va{em ose}awu pravi odgovor za ovozemaqsku krizu kapitalizma i nije li se prerano poradovalo zbog propasti komunizma?

– Pre dva de se tak go di na cr kve su se ob ra do va le zbog pro pa sti ko mu ni zma, i ima le su raz lo ga da se ra du ju, na ro ~i to one ko je su pod ko mu ni zmom bi le de set ko va ne. I stu pi le su u sa vez s oni ma ko ji su za me ni li ko mu ni zam. A ti sa ve zni ci ~ak ni su bi li ni pred stav ni ci neo li be ral nog ka pi ta li zma, ne go ne kog no vog hi bri da po li ti ka na ta, kri mi na la ca i me na xe ra, ~i ji su naj i stak nu ti ji deo bi li taj ku ni i za ko je je »po hle pa – glav ni mo tor eko nom skog raz vo ja« (ovo je na ra di ju re kao je dan neo li be ral ni pro fe sor eko nom skog fa kul te ta). Sa ta kvim sa ve zni ci ma kao naj ve }im do na to ri ma (par don: kti to ri ma), cr kve }e da le ko do gu ra ti.

Ne {to sli~ no to me {to se de {a va da nas – de {a va lo se hri {}an stvu ve} mno go pu ta. Na sa mom po ~et ku, sa Kon stan ti nom, hri {}a ni su se oslo bo di li su ro vih pro go na od stra ne pa gan ske dr `a ve. Ali je ta ista dr `a va, u je dva iz me we nom ob li ku, po sta la sa ve znik ko ji je na me tao ne sa mo svo je for me, ne go i sa dr `i nu: ra t o v e, osva j a w a, pqa~ k e, pro go ne dru gih. Naj ve }i deo hri {}a na je pri stao na tu sim bi o zu i ne pri me tiv {i da su od u sta li od onog glav nog: od li~ nog su sre ta s Bo gom qu ba vi. l Mo`e li se uop{te pomiriti moderno dru{tvo zasnovano na pluralizmu vrednosti sa bilo komunisti~kim, bilo teolo{kim, bilo nacionalisti~kim vizijama ure|ewa zasnovanog na jednoj dominantnoj ideologiji?

– Ni sam ube |en u to da je mo der no dru {tvo za sno va no na plu ra li zmu vred no sti. Va zdu hom ve li kih svet skih pre sto ni ca za i- sta le pr {a ju raz li ~i te vred no sti, ali je wi hov za jed ni~ ki ime ni lac je dan i svo di se na do sta ba nal nu kvan ti fi ka ci ju uspe ha: na fi nan sij ski ekvi va lent. To je no va do mi nant na ide o lo gi ja, i to ne sa mo u eko no mi ci ili po li ti ci, ne go i u umet no sti. Da ne go vo ri mo o pr ve dve, tu je ve} sve ja sno. Po gle daj te sa mo {ta se sa mo der nom umet no {}u de si lo od mo men ta ka da je ulo gu ap so lut nog ar bi tra pre u- ze lo wu jor {ko tr `i {te, pre tri de se tak i vi {e go di na. Tr `i {te mo der ne umet no sti (uglav nom ra znih ob li ka kon cep tu a li zma) je po ~e lo da se po na {a kao bi lo ko ja dru ga ber za, da ve {ta~ ki na du va va »vred no sti« ko je se iz ra `a va ju mi li o ni ma do la ra. Da nas i ono do `i vqa va krah. A wu jor {kom tr `i {tu su pa pa gaj ski sle di le dr `av ne in sti tu ci je svih ze ma qa ko je su sma tra le da tre ba da se »le gi ti mi {u« kao za in ter so va ne za sa vre me nu umet nost. Bro ke ri umet no sti, t.j. ku ra to ri i ku sto si ve li kih dr `av nih mu ze ja i ga le ri ja, ne mi li ce su tro {i li i tro {e bu xe te mi ni star sta va kul tu re na pro jek te ka kvi su bi li na ce ni pre ko Atlan ti ka. Re zul tat je ka ta stro fa lan, ali se ni ko ne usu |u je da ka `e ka ko je kraq go, jer i pot pu no tri vi jal no ili ne po sto je }e ode lo i da qe (ma da sve ma we) ubi ra mi li on ske ~e ko ve.

Sli~ no je u fi lo zo fi ji, gde se pi sa ti ili pri ~a ti za i sta mo `e o sve mu i sva ~e mu, unu tra {we pro tiv re~ no ko li ko god ho }e te, na pri mer spa ja ti naj tvr |i ma o i zam i »de mo krat ske vred no sti« (@i `ek i Ba dju i wi ho vi opo na {a o ci), na ro ~i to ako iza te pri ~e ne sto je ni ka kva ube |e wa. Va `no je ka ko ko ji »fi lo zof« ko ti ra na tr `i {tu. Ako je u to me sav plu ra li zam, `a lo sna nam maj ka. Re kao bih da se u po gle du mo no lit no sti svo je ide o lo gi je mo der no dru {tvo ne raz li ku je od ko mu ni zma, ili naj go re te o kra ti je, ili {o vi ni zma. l [ta je na vas u posledwe vreme ostavilo najja~i utisak, koji fenomen, koja li~nost i koja je to intimna poruka (molitva) koje se dr`ite e da se ne biste ogre{ili o svoju du{u?

– Ne bih `e leo da ne ko, po sle ova ko cr nih to no va stek ne po gre {an uti sak da sam de fe ti sta. Na pro tiv, ima i da qe ja ko mno go do brih qu di ko ji ra de do bre stva ri. Pla {im se da bih na vo |e wem ime na u~i nio kri vi cu onim broj nim ko je bih pro pu stio. Slu {ao sam o pri vred ni ci ma, u Austri ji, u [pa ni ji, u Slo ve ni ji, ko ji ne ur la ju sa vu ko vi ma, ko ji ma ni je na pr vom me stu li~ na za ra da, ko ji omo gu }a va ju da su i wi ho vi za po sle ni za do voq ni svo jim po slom i svo jim `i v o t om, me | u q ud s kim od n o s i m a, a wi h o v i kli jen ti za do voq ni pro iz vo dom ko ji do bi ju. I vi zna te mno ge umet ni ke ko ji u to {to ra de ula `u svo je zna we, do bro tu, {i ri nu. Ima ih me |u pi sci ma, sli ka ri ma, mu zi ~a ri ma, glum ci ma i re di te qi ma, ~ak i me |u kon cep tu a li sti ma i »in sta la te ri ma« (uz sva ku od ovih ka te go ri ja sam mi slio na kon kret na ime na). Za di vqen sam bio ti me ka ko je dan skrom ni To mo Kri `nar – eto, da ne ka `e te da ne }u ba{ ni kog da ime nu jem – stra sno i po `r tvo va no po ku {a va da spa se ~i tav je dan na rod u Dar fu ru. Dok je ta kvih qu di ovaj svet }e po sto ja ti. Kad ih vi {e ne bu de bi lo, ne }e bi ti {te ta ni ako pro pad ne. n Re qa Kne `e vi}

„Za kla }u te” ko ja nas je

o sla ni ka SRS Sr bo qub @i va no vi} je pre ne ki dan ko le gi po sla ni ku iz re do va DS Sr |a nu Mi li vo je vi }u za pre tio re ~i ma: „Za kla }u te”. „To je {a la ko ju po je di ni po sla ni ci raz me wu ju iz me |u se be”, lu pio je Sr bo qu bov {ef Dra gan To do ro vi} i ostao `iv. Bi lo da Ve qa Ili} psu je no vi na re, Na ta {a Jo va no vi} po li va vo dom Na ta {u Mi }i}, To mi slav Ni ko li} po sla ni ke na zi va „|u bra di ma” ili Vo ji slav [e {eq na sr }e pi {to qem na tak si ste, ova kvo po na {a we uvek se pre no si na uli ce, {ko le i dru ga jav na me sta. Ta ko, u~e sni ci u sa o bra }aj nim „ne su gla si ca ma” pu ca ju jed ni dru gi ma u ko le na, ka fan ske tu ~e po ~i wu bez ijed ne uz vra }e ne re pli ke, a svi za jed no sa ve se lom skup {tin skom dru `i nom, jed ni po red dru gih, pro la zi mo kao po red tur skog gro bqa.

I na dru gom kra ju sve ta, u Ki ni, de voj ~i cu pre ga ze ko la, a qu di pro la ze po red we ne re a- gu ju }i. Na snim ku se le po vi di ka ko ta ne za in te re so va nost tra je i tra je, da je ~ak jo{ je dan vo za~ ona ko ne mo} nu pre ga zi, i da ni ko pod mi lim bo gom ne re a gu je. Kul tu ro log prof. dr Rat ko Bo `o vi} za „Dnev nik” ka `e ka ko je taj slu ~aj stra {an, ali na ma ni {ta ne zna ~i. Jer, ob ja {wa va, na {a je me |u sob na ko mu ni ka ci ja ve} de ce ni ja ma go ra od sva kog pri me ra iz da le kog sve ta.

– Stal no go vo ri mo o to me da ne {to mo ra da se pro me ni spo qa, u dru {tvu, ali za bo ra vqa mo da je naj va `ni ja pro me na ona ko ja do la zi od nas sa mih. Dok se ne

pro me ni ri tam na si qa i bez ob zir no sti i pre ki nu te ko mu ni ka ci je u sa mim qu di ma, u ko ji ma je sve to iz gra |e no na ne to le ran ci ji i mr `wi, stal no }e se po na vqa ti ista pri ~a i ista ne vo qa u na {im me |u sob nim od no si ma – ka `e Bo `o vi}.

Po we go vim re ~i ma, na ~in na ko ji se od no si mo jed ni pre ma dru gi ma, ~ak i on da ka da je u pi ta wu ne ~i ji `i vot, po sle di ca je iz gu bqe ne em pa ti je ili sa o se }a wa za dru gog.

– U sve tu se ovo do ba po svim ka rak te ri sti ka ma na zi va „post mo ral no do ba”. Ima mo ne do sta tak mo ral ne in te li gen ci je u smi slu „ja va ma ~i nim sve ono {to ne bih vo leo da vi me ni ~i ni te”. To je du bo ko ne in te li gent no. Na {e op {te me sto je da ima mo kru `e we na si qa ko je pro iz vo di dru go na si qe. I ni ka ko da sta vi mo ta~ ku na we ga – upo zo ra va sa go vor nik „Dnev ni ka”.

Qu di iz jav nog `i vo ta, iz Skup {ti ne i Vla de, re pre zen ti su na ro da, a za bo ra vqa ju da bi u svo joj ostra {}e no sti mo ra li da ima ju i od go vor nost za svo ju iz go vo re nu re~. Bo `o vi} ka `e da su te stra sti to li ko raz u zda ne da ne ma ni me re ni od go vor no sti.

– Sa dru ge stra ne, u Sr bi ji su za ko ni mr tvo slo vo na pa pi ru.

Oni zbog ta kvih qu di ne mo gu da funk ci o ni {u. Ov de naj vi {e uspe va ne nor mal no, ne pri rod no i ne mo gu }e. Po li ti ka se vo di kao umet nost mo gu }eg, a ne po treb nog. Kad se se ti mo po li ti ke od bal va na u Sla vo ni ji do bal va na na se ve ru Ko so va, shva ta mo da ni ka ko ne mo `e mo da

iz vu ~e mo ne ku po u ku iz ta kvog po na {a wa i ka ko se spo ro vi ni kad ne re {a va ju na taj na ~in – ob ja {wa va Bo `o vi}.

Na dru {tve ne od no se po naj ve }i uti caj ima ju, ipak, me di ji.

„Zakla}u te, Milivojevi}u...

Bo `o vi} na po mi we da oni ob li ku ju po na {a we qu di u re al no sti.

– Me di ji su za nas sli ka re al no sti ko ji po me ra ju gra ni ce ne mo gu }eg. A pro blem me di ja u sre di na ma u ko ji ma vla da na si qe je vr lo de li ka tan, jer bi oni mo ra li i}i ka pa ci fi ka ci ji i kri ti~ kom pro ce wi va wu sve ga

ZEMAQSKI DANI TEKU

Slu`io sam abisinskog cara

U

kwigama se, {to je samo jedno, al najve}e ~udo me| trista ~uda koja nam nude il’ skrivaju, razgovaramo i sa qudima pomrlim i pre Prvog svetskog rata, a bogami i 700 godina pre Hrista. A jo{ je ve}e, pravo `ivotno ~udo kad u o~ima najuglednijih ili, kako to mi Ba~vani volimo da reknemo, najvi|enijih novosadskih starina vidimo da su te o~i gledale ~ak i Lazu i Wego{a, a neke druge, `ive i radoznale, koje jo{ uvek i danas zasvetle i zaiskre pri pogledu na nas – gledale u lica abisinskog cara Hajla Selasija, Nasera, ili meni iz te bratije svakako najdra`eg – kiparskog arhiepiskopa Makariosa.

Svi znate da je danas Dan oslobo|ewa Novog Sada i zato sam cele sedmice umesto svoje redovne kolumne smi{qao jednu sve~arsku zdravicu mom i na{em gradu i zavi~aju i jednako lupao glavu – ~ime da ilustrujem wegov zna~aj na slovenskom jugu i u na{im nekada{wim i sada{wim `ivotima, tim takozvanim i navodnim `ivotima na{im, u nevreme i sred ovih nepogoda. Pa sam se setio kako sam vam jednom opisao svoj susret s Lazom Kosti}em, koji je umro ta~no pola veka pre mog skora{weg ro|ewa, ali nas to nije spre~ilo.

Najve}i vojvo|anski intelektualac Milan Ka{anin ga je oko 1900-te svako jutro sretao na dunavskom keju ispod Ribqe pijace, tamo negde oko ba{te Doma armije, gde tr~i do Mosta princa Tomislava i preko u Petrovaradin. I javqao mu se sa „qubim ruke“, kako smo se ve} mi, gospodska deca, nekad javqali starijoj gospodi. I to mi je profesor Ka{anin pri~ao 70 godina kasnije, dok mi je na Bogoslovskom fakultetu predavao Srpsku sredwovekovnu kwi`evnost.

I onda sam se u smi{qawu dana{we zdravice i ~estitke gradu setio da sam jednom u poseti kod mog velikog prijateqa ~ika Jove Dejanovi}a u Radni~koj ulici video wegovu fotografiju sa princom ^arlsom. Pomislite samo: na{ nasmejani i ponosni gradona~elnik na platou ispred Petrovaradinske tvr|ave pokazuje engleskom prestolonasledniku najlep{i grad na svetu – moj grad. „Sre}ne o~i koje ga vi|ele“, kako na to ka`u Crnogorci.

I ma{im se telefona da se ~ika Jovi za sve~arsku zdravicu i najavim, a kolege mi novinari ka`u: nemoj uvek ~ika-Jovu, znamo da si slab na wega, ima{ na Limanu gradona~elnika koji je ta~no pre 50 godina, 23. oktobra 1961, kad je Ivo Andri} dobio Nobela, a Gagarin u svemir leteo, otvorio veliki @e`eqov most sa `elezni~kom prugom i prvom se lokomotivom preko wega prevezao. I 90 mu je godina, i zdrav je, i `iv i vitalan, i med mu iz usta te~e, kad govori ne mo`’ ga „splavati“.

E, sre}ne o~i {to su i to videle. I do~ekale.

Javim se onda sinu tog legendarnog gradona~elni-

ka, a to je dr Guga Melkus, najduhovitiji i vaqda naj`ivopisniji lekar na{e Pokrajinske bolnice. A Guga je odmah pogodio za{to ga zovem, znaju}i dobro tu moju prokletu, neutoqivu i gotovo faustovsku `e| za saznavawem i znawem, za upoznavawem i otkrivawem novih qudi i celih svetova u wima. I odem kod ~ika-Bo`e Melkusa, tog prvoborca, spomeni~ara i predratnog i poratnog levi~ara i komuniste, a do~eka me otmena pojava pravog dvojnika Pitera O’ Tula u gospodsko-gangsterskom pli{anom {lafroku kao Edvard Y. Robinson.

I kad sam ve} na po~etku tog beskrajnog razgovora ~uo da je gospon Bo`a Melkus bio sin jednog ~e{kog industrijalca i fabrikanta iz Brna, a pritom i ube|eni levi~ar, onda je daqe sve bilo kao kod Hrabala, kao u romanu „Slu`io sam engleskog kraqa“, samo {to naslov treba promeniti u etiopskog, ili abisinskog cara. [ahin{aha Hajla Selasija.. ^ika Bo`a mi nije izneo fotografiju princa ^arlsa, jer je nije ni imao, ali je zato, ba{ kao i Pinki, video Tita – i to ne jednom, nego sva ~etiri puta.

Naj~e{}e te iste 1961. godine, kad je na{ predsednik Op{tine Novi Sad do~ekao sve goste prve Konferencije nesvrstanih zemaqa u Beogradu, ugostio ih u salonima na{e Tvr|ave s vojvo|anskim tambura{ima koji su na trenutak sru{ili sve jezi~ke barijere izme|u Indije, Egipta i Meksika, pa su kasnije ulice na{ih gradova dobile Nehruovo ime, mnoge {kole u SFRJ prekr{tene u „Adolfo Lopez Mateos“, meksi~kom predsedniku u po~ast. Samo imer arhimandrita Makariosa nije dobila nijedna, mada nam je Kipar bli`i od i od Indije i od Meksika, ali je i nedopustivo pravoslavan. A Meksikanci ispovedaju istu veru katoli~ku kao da su iz Hrvatskog zagorja, {to je, naravno, uvek dopustivo bilo. Pa i „~ak {ta vi{e“...

I pri~ali smo o onoj velikoj sve~anosti od pre ta~no 50 godina, kad je Gagarin poleteo u svemir, ja krenuo u prvi osnovne, a ~ika-Bo`a se popeo na prvi voz preko Dunava i ugradio sebe u temeqe ovog grada kao nekad Gojkovicu, mladu Gojkovicu u zidine Skadra na Bojani. Kad je putovao u Re|o Emiliju da nam se grad s Modenom bratimi, a jo{ radije i lep{e kad je vo|en po celoj Srbiji na tribine o urbanizmu, planirawu i razvijawu gradova, jer je Novi Sad bio „pokazni grad“ za uzor svima u republici, pa i dr`avi celoj. „Da“, zakqu~io je krepki Bo`a Melkus. „Grad za uzor svima, a ~esto i Beogradu!“ n \or|e Randeq

c m y

dnevnik PLE MEN SKE MA NI RE

INTERVJU NEDEQE

{a la ma la, za ko pa la {to je for ma na si qa. Ne mo gu me di ji bi ti oni ko ji pod sti ~u na na si qe. U ci vi li zo va nim ze mqa ma, gde se spro vo de za ko ni, ma lo na si qa na me di ji ma mo `e bi ti for ma oslo ba |a wa ili

... zakla}u te tako slatko”

iza zi va wa ga |e wa pre ma na si qu kod gle da la ca. Ali, kod nas, gde je na si qe na ~in `i vo ta, me di ji mo ra ju po seb no kri ti~ ki da se od no se pre ma we mu, a oni to ne ~i ne – uka zu je Bo `o vi}.

Po zna ti kul tu ro log do da je da je ne a de kvat na ko mu ni ka ci ja sa dru gi ma po sle di ca ne a de kvat ne ko mu ni ka ci je sa so bom. Ima li

smo, ka `e on, go di ne u ko ji ma je jed na na ci ja bi la pred sta vqa na kao naj sve ti ja i naj bo qa, a sve osta le kao ne po `eq ne.

– To je lo gi ka ple me na. U ple me nu je do bro sa mo ono {to ple me pri hva ta i odr `a va. Ono `i vi u sa mo mi sti fi ci zmu, pre pu no je nar ci zma. Ta kva pro ble ma ti~ na ko mu ni ka ci ja ne mo `e se do go di ti li~ no sti ma, ne go sa mo oni ma ko ji ni su sa zre li kao li~ no sti, a ta kvih je ov de uvek bi lo mno go. – sma tra Bo `o vi}.

A, ima li po prav ke? Sa go vor nik „Dnev ni ka” na po mi we da bi se bo qi tak mo gao o~e ki va ti ka da bi Sr bi jom po ~e li da vla da ju po li ti ~a ri sa ade kvat nim po li ti~ kim stra sti ma ko je su kon tro li sa ne, ko ji ima ju me re i pra vi ose }aj od go vor no sti.

– Oni ko ji su sto pu ta po tvr di li da su ne a de kvat ni sa sta no vi {ta ovih oso bi na o ko ji ma go vo ri mo, ne mo gu ba{ ni {ta u~i ni ti – uve ren je pro fe sor Bo `o vi}. – Ipak, mi i da qe mi sli mo da mo `e mo da op sta ne mo u ovoj {u mi la `i u ko joj `i vi mo. Ovo dru {tvo ima i pro blem sa isti nom. Svi pro ble mi ko ji nam se sa da de {a va ju u, re ci mo, pri ~i o an ti fa {i zmu, ni su pret hod no is pri ~a ne pri ~e.

Od no si par ti za na i ~et ni ka ni su is pri ~a ne pri ~e; {ta smo de ve de se tih ~i ni li dru gi ma, a {ta dru gi na ma, ta ko |e ni su is pri ~a ne pri ~e... A, sva ka ne is pri ~a na pri ~a je opa sna, jer nam la `i po sta ju eg zi sten ci jal no upo ri {te, a sa ti me se ne mo `e i}i da le ko kao ni po pra vqa ti od no si u dru {tvu. n Petar Klai}

a da je sreo maj ku Te re zu u Kal ku ti, uo~i kon cer ta „Lajv ejd” 1985, re kla mu je „mi smo svi zrn ce pe ska u Sa ha ri, ako ura di mo bi lo {ta {to je do bro....”

– Vi di{, to je in te re sant no – da li }e mo ne {to ura di ti. Po sto ji u Sr bi ji `e qa da pro ba mo, da po ka `e mo. Or ga ni za to ri do ga |a ja „Dru ga ~i je li ce Sr bi je„ pred lo `i li su mi da iz la `em kao svet ski pre po zna tqiv ~o vek, a tu su i na {i mu zi ~a ri, pro fe so ri, umet ni ci.

Pri hav tio sam ide ju s ra do {}u,

fo to gra fi jom kroz qu bav pre ma mu zi ci, to ne po sto ji vi {e. Od pri ~e „ta ta ku pi mi ka me ru„, do „daj da uzme mo ne ku kin tu„. Po nu da je ogrom na, pa vi {e ra dim a ma we za ra |u jem. l Mi lan Mu min je ov de re kao da sva ki Sr bin, Hr vat... mo ra ma lo da ra di na po qu, da stek ne po {to va wu pre ma nov cu i oba ve za ma?

– Ni je lo {a ide ja, ali znam qu de ko ji do |u u Lon don i `i ve na ra ~un dr `a ve, to jest me ne, ja pla }am po rez ta mo. Na {a sna la `qi -

iako `i vim van Ju go sla vi je ve }i deo `i vo ta, ali ono sam {to je sam – Sr bin. ^o vek ose ti po nos – pri ~a nam Bra ni slav Bra jan Ra {i}, maj stor is pred ~i jeg objek ti va sto je naj ve }a ime na svet ske mu zi ke.

– Tri de set go di na ra dim u Lon do nu, bi lo bi tu `no da se ni sam pro me nio. Pri me }u jem ne ke bi zar ne raz li ke, ka da ti ne ko ta mo da je no vac, da je ti ga u ru ke, a ov de se ba ca is pred. Po sto ji niz ta kvih si tu a ci ja. Mi slim da sam do sta stva ri ura dio ba{ za to {to sam odav de imam pro dor nost, iskre nost, ste kao sam po ve re we qu di – go vo ri nam Ra {i}, pod se }a ju }i nas da je vre me maj ke Te re ze bi lo vr lo sku po ce no, a mi pi ta mo da li naj sku pqe vre me ima ju oso be ko je ne pri zna ju no vac kao me ri lo?

– Mo gu }e. Ura dio sam wen por tret, a ka da sam je za mo lio da se sli ka mo za jed no re kla mi je „jed na je do voq no”. Ta ko smo se ras ta li. l Da li je fo to gra fi ja do voq na da nas svet vi di dru ga ~i je?

vost mo `e da bu de i vr li na. Ako ti si stem do zvo qa va da ne ra di{ ni {ta, a do bi je{ stan i hra nu, mo `da to ni je lo {a ide ja da is ko ri sti{. Mu min je OK, ka pi ram, ta mo ne ma ze za wa, mo ra da ra di da bi za ra dio taj do lar. Si ste mi su raz li ~i ti, a mi ima mo spo sob nost da ma ni pu li {e mo. l Po mir qiv si pre ma oni ma ko ji `i ve na tvoj ra ~un?

– Ne kad je si stem kriv {to do zvo qa va qu di ma da to ra de, ali ka da ne za po sle ni u Bri ta ni ji `i ve na ra ~un dru gih, na rav no da to ne vo lim. l Ka ko vi di{ ne re de u Lon do nu i blo ka du Vol stri ta?

– S jed ne stra ne to je nor mal no, svet je

K

nedeqa23.oktobar2011.

7

BRA JAN RA [I], FO TO GRAF

nu. I ta mo i ov de, na uli ce iza |u po {te ni qu di s vi zi jom i mi si jom, a hu li ga ni is ko ri ste si tu a- ci ju da kra du i ru {e. l ^e sto po mi we{ pri me re zlo u po tre be de mo kra ti je?

– De mo kra ti ja je rav na anar hi ji. U so ci ja li zmu nam ni {ta ni je fa li lo. Qu di ka `u da to ni je va qa lo, a ja to ne pre po zna jem, ni sam za to oti {ao iz ove ze mqe, ne go da vi dim ne {to dru go i ta mo se za dr `ao. Znam pu no qu di ko ji su na mer no oti {li i to su tu `ne pri ~e.

l Ej mi, \in |i} i post mor tem pri zna wa?

– Pri me ra ima ko li ko ho }e{, bi }e ih na `a lost jo{. Ka da je Zo ran ubi jen, imao sam u iz lo `bu fo to gra fi ja „Ro ling ston sa„ u Be o gra du. Sve ma ni fe sta ci je su bi le uki nu te zbog da na `a lo sti, je di no je mo ju iz lo `bu odo bri la pred sed ni ca Mi }i}, u ~ast \in |i }u. Po no san sam {to sam is pra tio ~o ve ka kog ni sam po zna vao. A to je sta ra pri ~a: dok si `iv do bar si, kad te ne ma jo{ si bo qi. Jo{ ako si sla van... l Taj na uspe ha Ki ta Ri ~ard sa, ka ko je uop {te `iv po sle sve ga?

– Ma~ ke ima ju de vet `i vo ta, mo `da je ma~ ka (smeh). Obo `a vam ga, ne sa mo da je `iv, ne go kad sed nem s wim, we go vo iz ra `a va we, sve je dru ga ~i je, kao da je van ze ma qac. Ne pod le `e qud skim nor ma ma. Sva ka we go va bo ra ima pri ~u, vo lim te bo re, le pe su. l Da li bi te raz u meo ne ko ko na sve na ~i ne `e li estet ske za hva te?

– Ne, ali ni ne tre ba. Ne mo `e mo svi da vo li mo sve. Qu di ko ji pre po zna ju {to pri ~am sa da zna ju da su u pra vu, a dru gi ma ne ka je sa sre }om. Sva ko ra di {ta mi sli da je do bro po we ga, ako se to le po za vr {i – {ta fa li. l Tu je isti na, u le pim bo ra ma?

– Ap so lut no. Ali, ja vo lim da bra nim qu de. Kad vi di{ zgod nu de voj ku s ve {ta~ kim doj ka ma, {ta fa li, ako su do bre? Ode lo ne ~i ni ~o ve ka, ali mo `e i da ~i ni, ma kar ta ko `a ko ju no si. l Stav o pa pa ra ci ma?

– Da Vik to ri ja Be kam ne ma ni jed nu sli ku u ma ga zi nu ona bi bi la ne sre} na `e na. U isto vre me mr zi pa pa ra ce. To je za tvo ren

l Po zna vao si Vaj nha u so vu, {ta nam je po ka za la be o grad ska epi zo da i tekst Bi qa ne Sr bqa no vi}?

– Bi qa na je na pi sa la je di ni tekst ko ji sam pre po znao kao nor ma lan. Jed ni qu di su pla ti li kar tu i o~e ki va li ne {to dru go, ali mno go wih je ku pi lo kar tu da vi di to lu di lo, pa su na kra ju bi li ne za do voq ni. Ej mi je bi la kao For mu la 1 – tr ke su do sad ne ako se ne de si ne sre }a. l Da li nam je Ej mi po ka za la pra vu pri ro du nas i me di ja?

– Be o grad je po stao svet ski grad po pi ta wu mu zi~ kih do ga |a ja, ali ko li ko go di na to tra je? Da li mo `e da se na u ~i gle da we kon ce ra ta za tih par go di na? Ka da ne ko 30 go di na gle da svir ke, on da mo `e da pre po zna do bro, lo {e, do bro u lo {em, lo {e u do brom.

Me di ji su ap so lut no ku mo va li to me. l Da li je smrt naj i spla ti vi ja ro ba?

– Ve ro vat no, osim woj. Woj vi {e ni {ta ne tre ba, a ovi ko ji uzi ma ju pa re – `i vot je ta kav.

krug gde jed ni dru gi ma pra ve po sao, sve osta lo je la`. l Pra ti{ po li ti ku iz Lon do na?

– Imam in for ma ci ja ali ne pre te ra no. Gla sam u En gle skoj, jer ba ci ti glas je naj go re. Tre ba re }i. l Po li ti ~a ri su estra da?

– Da, go spo din Ta di} vo li da sta ne na bi nu, ima tu le po te. I Klin ton je to ra dio, svi rao saks. Kao da pra ti mo tren do ve u sve tu. Estra da je vr lo po pu lar na, {to si bli `i woj, bli `i si na ro du. l Ko li ko je za vo `da bit no da je fo to ge ni ~an?

– Fot ke Ti ta... Se }am se kad sam bio ma li – gde god ode{, Ti to te gle da u o~i. To su umet ni~ ka de la. Sva kom pred sed ni ku je u in te re su da iz gle da do bro, to je taj deo estra de. l Le po tom se na dok na |u je ha ri zma?

– Mo `da. U okvi ru sve ga po sto ji ma ni pu la ci ja, mo `da je ne kom po treb no do bro da iz gle da ako ne mo `e dru ga ~i je da bu de po pu la ran. To svi ra de. l Mi sli{ li da je stid po stao de fi ci tar na ro ba?

– Zar to ni je de mo kra ti ja? Ru `no je po sta lo le po. Pri mer Lej di Ga ge, ona svo je fa no ve zo ve „ma li mon stru mi„ i od jed nom, na kon cer tu, kao da su mi li o ni wih iza {li is pod ka me wa gde su se skri va li ceo `i vot i ni su sme li da bu du po no sni jer su ta kvi ka kvi su, a sad im je ona re kla da je u `i vo tu sve OK. l Na ma ta kav pred sed nik tre ba?

– Srp ska in te li gen ci ja se po na {a kao da smo naj pa met ni ji.

Obi ~an na rod se kri je, ve ru je, }u ti. Be o grad ni je Sr bi ja, ali svi gle da ju u we ga i `e le da bu du ta mo. Vi ~u, a osta li }u te i tr pe. l Za {to se oso be ko je ne `e le da bu du seks sim bo li sli ka ju po lu go le?

– Ta ko se bo qe ose }a ju. Pro {le ne de qe sam sli kao Ri ja nu, ona i Brit ni su sko ro go le na bi ni. Ne po sto je gra ni ce, bi }e mo svi go li. n Igor Mihaqevi}

Upro pa sti li smo svet i sa da pla }a mo ceh

^e {}e sta nar ne go gost Pret hod na go {}a „In ter vjua ne de qe” Ja sna Jo va nov pi ta la je „na ne vi |e no” Bra ja na Ra {i }a ka da je po sled wi put bio u mu ze ju ili ga le ri ji?

- Bio sam „MO MI„ u Wu jor ku, „Tejt” ga le ri ji.... U ga le ri je ~e sto idem po slom... Sad }e is pa sti da se bru kam, ali sva ka ko ne mam obi ~aj da ~e sto idem, ko li ko god mi to bi lo u opi su rad nog me sta.

– Fo to gra fi ja je deo iz lo `be, pi ta we je da li su ti qu di do voq ni. l Fo to gra fi ja u Sr bi ji?

– Znam da po sto ji mno go do brih fo to gra fa ali iskre no, u En gle skoj sam 30 go di na i ne mam do voq no in for ma ci ja. Ra di se na svet skom ni vou, si gruan sam, iako ne znam sva ime na. Da nas su svi fo to gra fi, to li ko je to raz vod we no, za {to bi i{li na po qe, bo qe je bi ti ne ko i ne {to u se lu. l Svi su fo to gra fi?

– Ja sam sta ra {ko la, ana log ni fo to graf. Ako sam stao is pred ne ko ga, ne me rim sve tlo, znam {ta se de {a va, ne mo ram da vi dim ni {ta. Da nas su i vo za ~i ka mi o na fo to gra fi. Po ~eo sam da se ba vim

do {ao u sta tus kvo. Vi {e ni ko ni {ta ne mo `e, la `u nas, ne vi dim re {e we. Ima pre vi {e fo to gra fa, auto mo bi la, ne do voq no va zdu ha, upro pa sti li smo svet ne sve sno i sa da pla }a mo ceh.

Imam dve }er ke i ne `e lim da svet pro pad ne. l Kri za je i ov de, za {to se u Sr bi ji ne za do voq ni ni su uje di ni li?

– Dve go di ne ka sni te za kri zom. To ni ko ne ka pi ra. Ono {to se de {a va u sve tu ov de se jo{ ni je de si lo, a qu di ov de sma tra ju da su nam ve} to li ko stva ri ura di li i da smo u kri zi non stop. Na `a lost, isti na je dru ga ~i ja. Tre ba da pro |e dve go di ne da se do go di ono {to ja do `i vqa vam u Lon do -

8

dnevnik

nedeqa23.oktobar2011.

[ O R O M

S

B O R O M

Ki{a Dok sam kisno, dobro sam gledo da ne stanem u neku brqu, ali ni jednog mokrog mi{a nisam video.

Kanda da su i mi{evi postali pametniji od nas re ne ki dan sam po ki so ko mi{.

Ki snu i osta le `i vo ti we al ni jed na ko mi{. To je kad god ne ki stru~ wak ka zo i sad mi to na vek spo mi we mo da je ta ko i ni {ta ne me wa mo. Se tio sam se i jed ne re ci ta ci je, kan da da je vi {e bi la bro ja li ca neg’ pe smi ca, zna te onu: „Pa da ki {a, ubi mi {a, do |e po pa pa za ko pa, do |e {e va pa za pe va“... mo `da ima jo{ al se ne se }am. Mo ra da su te mu dro li je o mi {e vi ma smi sli li oni {to ni su ima li ma ~a ka, da se re {e `ga di ja. „Za vu ko se u mi {i ju ru pu, mi{ be li sre }u de li, mi {e vi ko lo vo de, vi di be le mi {e ve“... ta sve ga o tim mi {e vi ma ima u na {em di va nu. Ka `e na{ na rod da kad je ne kom sve ta man ka ko tre ba, on dak „pre de ko ma~ ka“. Ume i auto „da pre de“ pa {to to i qu di da ne ra de.

Dok sam ki sno, do bro sam gle do i da ne za li jem u ci pe le, da ne sta nem u ne ku br qu al ni jed nog mo krog mi {a ni sam vi deo. Kan da da su i mi {e vi po sta li pa met ni ji od nas. Ni nas ni je ni ko te ro na ki {u, al smo ki snu li. Isto ta ko ki snu }ur ke, kad uda ri ki {a. Osta nu tu di su i ki snu li ki snu. Val da wih ni ko ni ne spo mi we, ta ko po ki sle, da se ko ja ne uvre di.

Kad god ni je bi lo tih amre la ko da nas.

Ako i uda ri ki {a, ima da se ku pe u sva kom du }a nu a i na {o ru, ni ne ko {ta ju zdra vo mlo go ko kad god. Kad god je bi lo vi {e onih za sun ce neg onih pro tiv ki -

P

do ve umi va le a {a ram po ve pu ni le do go re, rav no s osta lom ze mqom. Kad uda ri do bar let wi pqu sak, krup ne ka pi su pra vi le pra ve bu }e po tim jen de ci ma i br qa ma. ^im kre ne pqu sak on dak pr vo za mi ri {i pra {i na, on dak se mal ko sa mo ~u je ki {a i ne mi ri {i ni {ta, on dak mi ri {i sa mo is pod stre je, dok pqu sak ne sta ne. Kad sta ne ki {a on dak po~ nu mi ri si. Pr vo po~ ne da mi ri {i ono {to ima le pe mi ri se, {to go de no su. Kad sun ce gra ne kre ne i osta lo da kan de la, ne mo `e ki {a ba{ sve da ope re, ma kar {to je ko god utu vio na ro du da „vo da ope re sve, sem obra za“.

Ume ki {a da sa mo po pr ska, ume da ubi je pra {i nu, ume da na pra vi ko ru a ume i da ras ka qa. Ve {to oko ume da po to me o{a cu je kol ko je ki {e pa lo i dal je do sta da bu de rod na go di na.

{e. Sun ce ni su pro pu {ta li al je ki {a pro bi ja la a i bi li su zdra vo sku pi, ni je ni on dak bi lo no va ca na ba ca we. Mo{ mi sli ti ako ko god mal ko i po ki sne.

I{lo se kad god sa mo „otle – do tle“, to je tra ja lo ~a skom. Ko je i{o da qe no sio je ka ba ni cu. Oni {to su no si li amre le na vek su bi li mo kri i ulo pa ni do ko le na.

Kad se na{ pa or do te ra ne de qom, obu je be le {tri ka ne ~a ra pe, na zu je pa pu ~e, na ba ci tren ~kot na ra me na, me te {u ba ru i kre ne u se lo, ne ma ri ka kvo je vre me na po qu. Ne de qa je jed na a da na za po so je mlo go, ne mo`’ da se bi ra. Po so mal ko mo `e i da pri ~e ka al ne de qa ni kog ~e ka ti ne }e. Bu de ne de qom i ki {e i bla ta, kad god je sa mo jed na stra na {o ra bi la fla ste ri sa na, pre ko {o ra su me }a li ogri zi ne, ko pon to ne, da se ne ka qa na rod dok ne pre |e pre ko. Ko god se le po opra vio ne de qom, ka kav je o~o ta ki je i do {o ku }i, ~ist ko da ni je ni i{o. Ka ko su to ume li, jo{ je taj na. Ko da ni su i{li po ze mqi, taj na{ svet {to je kad god i na ma di va nio ka kvi da bu de mo.

U to do ba su cr kve ni mi {e vi bi li naj ve }a si ro ti wa na sve tu. Ni ke re on dak ni smo mi mo i {li, di va ni lo se za ne ke da „ne ma ke ra za ~e ga da ga uje de“. Ke re ni su bi le be sne, te {to ne va qa ju i {to su van ca lo ge do bi le su {er pu o rep. One dru ge su uje da le no }u, ko god pre sko ~i ka pi ju imo je po de ran tur il no ga vi cu. Zna lo se ko ju da se i kad ula zi lo u tu |u avli ju a na rod je imo vi {e pra va ne go ke re i o tom se vo di lo ra ~u na. Ove da na {we ke re {to ih {e ta ju u xem pe ri - Nedeqa je jedna, a dana za poso mlogo }i ma i {to im obla ~e ki {ne man ti le, da Po sle ja ke ki {e, kad se ras kva si ze ke re ne ki snu, ni ne zna ju {ta im je po so mqa vo di lo se ra ~u na ko ju da }e ko da ho i ka kvo je to „pa si je vre me“. Za to i ima da. Ni je bi lo as fal ta i be to na, na rod je mo tol ko lo pi na i pro bi sve ta, od u ~i li `i veo ko {to i tre ba, na ze mqi s oba dve smo ke re da la ju i uje da ju, da dr `e red ta no ge. Za to su ze mqu i vo le li, po {to va li mo di za pi {a va ju te ri to ri ju. Da na {we je i ~u va li. Dok se mal ko ne pro su {i po to ra de na {o ru, ta mo je (kan da) sve ni ~i sle ki {e, ni su je ga zi li, da se avli ja i je, pu no wih je di glo no gu (i oba dve), ne dru mo vi ne ras ko pa va ju. Dok ze mqa ni je zna se vi {e ko tre ba da za po ve da a ko sme bi la uga `e na i ubi je na ko sad, br zo je pi da uje da, slu {a i ~u va. la ki {u. I kad je ja ki pqu sak bio, po sle Dok je bi lo {u ma, du do va i {a ram po va ru~ ka se ve} mo glo ko mot no i}i, ni je se bi lo je i le pih ki {a ko je su te {u me i du - va ta lo za no ge.

Ki {u pa o ri ni su ~e ka li kod ku }e, ako je bi lo ob ra~ no ju tro, i{lo se na wi vu pa ako pad ne dok su ata ru, mal ko }e se sklo ni ti pod ko la i po kro vac. Po sle, kad sve za mi ri {i u po qu, ~e qad iza |u is pod ko la, ot kri ju ko we da se osu {e, po krov ce pro stru pre ma sun cu, mal ko pri ~e ka ju i on dak je dan pro ba da s mo ti kom oko pa ko ji struk. Ako se mo kra ze mqa va ta za mo ti ku a dan je ve} od ma ko, pa ku ju se i ajd ku }i, ni je dan za po so, su tra }e za pe ti du plo i ni kom ni {ta.

Mo{ mi sli ti {to su mal ko po ki sli, dok su bi li ma li di va ni li su im da od tog de ca ra stu, za to se i ne bo je ki {e.

S pro le }a i le ti, dok je to plo ~u lo se kad god da ne ko vi ~e {o rom: „Ki {o bra ne opra qam, kr pim {er pe, lon ce“... [er pe wa ri ni su uvek opra qa li i ki {o bra ne al su za to ma sto ri ko ji su ume li da opra ve ki {o bran ume li i da za kr pe lon ce i {er pe. Ni tog vi {e ne ma, iz u mro je i taj za nat odav no. Ni su ima li pu no ala ta ti maj sto ri, par ma lih ~e ki }a, ko je kqe {te i can gle, par ~e gvo zde ne |on te da woj za ku ju nit nu, mal ko ple ka i pu {la-dve sta rih de lo va od ki {o bra na i to je za pra vog maj sto ra bi lo do sta. Nis tu bi li ko ovi da na {wi {to sa mo umu da ugra |u ju no ve de lo ve i ni su ka dri ni {ta da opra ve. Ceo taj win espap su no si li u jed nom san du ku na le |i ma. Val da su po sle po tom san du ku i po ~e li da pra ve ran ~e ve i tor be za le |a. Imo je pu no pre gra da, bio je ta nak i vi sok od ~ak {i ra do krag ne, na dva ka i- {a da se oka ~i na ra me na i ni je bio skup, ko ovi da na {wi {to ima ju sa mo bren di ra ni znak i sva ko ja kih glu po sti u se bi. Zna we se ne kad no si lo u gla vi a ne u tor bi. Taj dr ve ni je tra jao ge ne ra ci ja ma, dr vo je bi lo ugla ~a no do sa vr {en stva, al od upo tre be i vred nih ru ku a ne da bi le po iz gle da lo u iz lo gu.

Je da red sam i{ao kroz Tre {we vac, otvo ri lo se ne bo, li je ko iz ka bla, ko se di za te ko tu je i po ki so, ret ko je ko us peo da se sklo ni. Nuz jed nu ku }u is pod stre je sto ji ma ga rac, pri qu bio se nuz zid, cu ri po red we ga sa stre je al on ne ki sne, ta man tol ko me sta ima. Ima mo i mi sad na ko ga da se ugle da mo, ako opet us pa da ki {a. Al imaj te na umu da ni ki {e ni ma gar ci ni su isti. Ima pa met nih ma ga ra ca i le pih ki {a, od le pih de ca ra stu a od pa met nih mo `e mo i da na u ~i mo. n Bo ra Oti}

POSLEDWA PRESTONI^KA BOMBONYIJSKA RADWA

Ciq je nadma{iti Papa \or|a e din stven `i vo pi san slat ki iz log is ko ri sti li smo ma lo i o~e vo zna we iz u sta roj be o grad skoj ~e tvr ti „Sa va ma {in stva pa smo ne ke ma {i ne pre pra ma la“, po sled wi u srp skoj pre sto vi li. Ne ke smo na pra vi li, sa mi ta ko da ni ci, osam de ce ni ja ~u va de~ je osme he ko ima do sta uni kat nih ala ta u ovoj rad wi je su ma mi le {e }er le me, svi le ne bom bo – pri po ve da nam @i vo rad Bo siq ~i}, do ne i dru ge slat ke dran gu li je, a da nas pred da ju }i da, na `a lost, za ova kav tip pro iz we ga po se }a we na mi ri se de tiw stva do vod we ne ma ma {i na ve} ne ko li ko de ce la ze pre o sta la osta re la de ca, ali i wi ni ja, a ala ti ka kve oni ko ri ste, da nas se ho vi po tom ci. Bom bon xij ska ra di o ni ca lak {e mo gu na }i kao mu zej ski pri mer ci. „Bo siq ~i}“ je po sled wa na te ri to ri ji Taj nu du gog tra ja wa ra di o ni ce we ni Be o gra da a i {i re, a @i vo rad Bo siq ~i} vla sni ci vi de u to me {to su na u ~i li mu i we gov brat su tre }a ge {te ri je na dnev no sve` ne ra ci ja bom bon xi ja ot pro iz vod. Wi hov ra tluk, Pri ~a o svi le nim ka ko se wi hov de da dav glav ni pro iz vod ko ji da nas bom bo na ma i ne 1936. go di ne osa mo pra ve, pro pu to vao je ceo sta lio u slat kom za na tu. ra tlu ci ma ko ji su kao svet, jer ga, is ti ~e s po no To kom svih tih go di mi ri si de tiw stva som @i vo rad, ver ne mu na, ono {to se pro me ni {te ri je no se sa so bom, ne ob i {li svet lo u rad wi, uglav nom su sa mo po te ri to ri ji Sr bi je si ro vi ne ko je su ko ri i u mno ge evrop ske ze mqe, sti le i me wa ju se oni ko ji ra de. @i vo ve} i u Ka na du, Ame ri ku, na Is tok… rad ka `e da on i brat ni kad ni su raz mi – Svi re cep ti da ti ra ju ne gde s kra ja {qa li da ra de ne {to dru go, a ~i ni mu se 19. ve ka. De da je sve u~io od svo jih maj da rad wa la ga no po sta je ne ka vr sta sto ra, re cep te je od wih na sle dio; ne ki atrak ci je u Be o gra du, jer je po sled wa. su do ne ti iz Evro pe, a ne ki iz Azi je. Re – Ra di mo isto ono {to je de da ra dio. ci mo, mle~ nu ka ra me lu je 1946. go di ne Re cep tu re su iste: ni u jed nom pro iz vo du de da imao za di plom ski rad. ne ma kon zer van sa, ne ma he mi je. Isti su i No, i na sled ni ci su tra di ci ju na sta vi ala ti, ono {to je de da us peo da sa ~u va, a li kao vr hun ski maj sto ri. Po @i vo ra do -

J

„Nemojte ni{ta da renovirate, podse}ate nas na detiwstvo”

vim re ~i ma, za nat ska ra di o ni ca je na pra vi la 14 uku sa ra tlu ka, ali ciq im je da pre |u osam na e sti ukus, jer je se dam na est imao sta ri maj stor, zva ni Pa pa \or |e, pre Dru gog ra ta, ko ji je ku vao ra tluk u ra di o ni ci kod pi va re na Dor }o lu.

Tajna „liciderskog srca” Li ci der sko sr ce se da nas sma tra su ve ni rom. Bom bon xi ja @i vo rad Bo siq ~i} pri zna je da je ono te `e za rad ne go bi lo {ta dru go. Ve li ki maj stor is ti ~e da li ci der sko sr ce ima po seb no zna ~e we, ali da ga mno go qu di ne zna, kao ni po en tu za {to ima ogle dal ce.

– Li ci der sko sr ce je mo mak ku po vao i po kla wao de voj ci, a on da se ona ogle da u tom ogle da lu. To zna ~i da je ona u{la u we go vo sr ce, da je on za qu bqen u wu. Na rav no mo `e i obr nu to – da de voj ka ku pi mom ku li ci der sko sr ce. Ono mo `e go di na ma da tra je, a po sto je je sti va i ne je sti va. U prin ci pu je ~ist pro iz vod: {e }er vo da, bra {no i med – ot kri va nam @i vo rad Bo siq ~i}.

Ne ki pro iz vo di su i{ ~e zli sre di nom pro {log ve ka jer su otvo re ne ve li ke fa bri ke kon di tor skih pro iz vo da, ali upor ni be o grad ski bom bon xi ja pla ni ra da vra ti ne ke za bo ra vqe ne vr ste svi le nih bom bo na i spe ci jal nih al vi.

– To su sve za bo ra vqe ni uku si. Me |u tim, do |u mu {te ri je, pro ba ju i pre po zna ju ih: To je to, ka `u – pod se }a ih na de tiw stvo. Je dan sta ri go spo din, ko ji ni je ov de bio tri de set go di na, kad je u{ao, u ne ve ri ci je klo nuo na sto li cu: „Pa ja sam u ovu rad wu do la zio da pa za ru jem kad sam imao {est go di na. Ne mo gu da ve ru jem da jo{ po sto ji“.

Pr vo i osnov no je, ve li @i vo rad Bo siq ~i}, kad mu {te ri je u|u u wi ho vu rad wu, oba ve zno ka `u: Ne moj te ni {ta da re no vi ra te, pod se }a te nas na de tiw stvo.

Ali Bo siq ~i }i, i po red to ga {to ima ju za nat sku rad wu, mo ra ju da idu uko rak s vre me nom, pa }e unu tra {wost rad we ipak ma lo mo der ni zo va ti zbog no vih pro pi sa, ali }e pred wi deo za dr `a ti sta rin ski iz gled.

U toj ma lec koj, skrom noj slat koj ra di o ni ci, sti `e i po hva la dr `a ve zbog to ga {to se, ka ko ka `u, una zad ne ko li ko go di na ak tiv no ukqu ~i la u o~u va we sta rih za na ta, a oform qe no je i udru `e we. Dr `a va je, ve li @i vo rad Bo siq -

~i}, bri gu po ka za la u mi nut do dva na est, jer ukup no u ce loj dr `a vi ima mo `da oko 200 sta rih za nat skih rad wi s tra di ci jom, bez ob zi ra na po sao ko ji ra de, a mno go se ubr za no za tva ra ju. Da nas, za hva qu ju }i nad le `noj dr `av noj ko mi si ji, „~u va ri“ sta rih za na ta ima ju i ser ti fi ka te za rad we s tra di ci jom.

Ali, sad se po te glo pi ta we „maj stor skih pi sa ma“.

– Po {to brat i ja ne ma mo maj sto ra, po sta vi lo se pi ta we ko }e nas da is pi ta.

Za sve osta le za na te ima te ne kog sta ri jeg maj sto ra, a mi ne ma mo – pri ~a sa se tom @i vo rad Bo siq ~i}.

– Ma ne {to }e mo vi de ti – do da je. – Ili }u ja da is pi tu jem we ga, a on me ne.

Jo{ pre tri de se tak go di na su se na pr ste jed ne ru ke mo gli iz bro ja ti mla di ko je je za ni mao kon di tor ski-bom bon xij ski za nat, pa je iz {ko lo va wa kao pred met iz ba ~en sa da ve} dav ne 1983. go di ne. „Dnev ni kov“ do ma }in ot kri va da wi ho voj ra di o ni ci, na `a lost, do sad i ni je do bi ja la ozbiq ne po nu de da ne ko u~i ovaj za nat. Me |u tim, no va ge ne ra ci ja bom bon xi ja ipak sta sa va: pe to ro Bo siq ~i }a ju ni o ra ve} po ka zu ju da od igra ~a ka vi {e vo le ra di o ni cu, ma da su za sad jo{ ipak – glav ni de gu sta to ri. n Ja ska Ja ko vqe vi}

Scena iz opere „Mileva” Aleksandre Vrebalov

I N T E R V J U : OZREN

Mileve pe ru „Mi le va“ no vo sad ske kom po zi tor ke Alek san dre Vre ba lov po li bre tu Vi de Og we no vi}, ko ju je Srp sko na rod no po zo ri {te na ru ~i lo za pro sla vu svog ju bi le ja – 150. go di {wi ce od osni va wa, re `i rao je Ozren Pro hi}, po zo ri {ni re di teq iz Hr vat ske. Pro hi} je, ina ~e, i di rek tor Ope re Hr vat skog na rod nog ka za li {ta „Iva na pl. Zaj ca“ u Ri je ci (ve} pe tu go di nu) i van red ni pro fe sor na Od se ku za ka za li {nu re `i ju i ra di o fo ni ju Aka de mi je dram ske umjet no sti u Za gre bu, a ima iza se be pre ko pe de set dram skih, pro znih i oper skih na slo va u svim va `ni jim po zo ri {ti ma i na glav nim fe sti va li ma u Hr vat skoj.

Ni oper ske pra i zved be ni su stra ne Ozre nu Pro hi }u. Do sa da ih je re `i rao dve, a “Mi le va” je we go va tre }a oper ska pra i zved ba ko ja se do go di la pre dva da na u No vom Sa du, a u Be o grad pu tu je 25. ok to bra na Be o grad ske mu zi~ ke sve ~a no sti. l Ko su danas Mileve? Ima li ih uop{te?

– Mi slim da sam na slov go vo ri o to me.

Ope ra se ne zo ve „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn“, ne go „Mi le va“. Iz mo ti va we nog `i vo ta, iz onog {to da nas zna mo i ka ko da nas gle da mo na tu per spek ti vu, na rav no da ih ima. Ona po sta je po jam raz li ~i to sti sud bi na, iz gu bqe no sti sud bin ske, po jam `i vqe wa dru gog `i vo ta od onog ko ji mi sli mo da bi smo tre ba li `i ve ti. Da kle, ona je prin cip `e ne ko ja `i vi tu |u sud bi nu kao svo ju, a svo ju je ne gde us put za gu bi la. Na rav no, ope ra i Mi le va su ne ka kav po jam i sa mo }e i otu |e no sti, ali naj va `ni je je pro mi {qa we kroz dis pro por ci ju sud bin skih pu te va. Mi le va po sta je me to ni mi ja ta kve sud bi ne i u to me je vr lo bli ska de fi ni ci ji tra gi~ nog da nas. l Kada ve} pomiwemo praizvedbe, da li i u Hrvatskoj doma}a opera vrlo te{ko osvaja prostor?

– [to se ti ~e SNP-a i 150. go di {wi ce, mi slim da je ovo per fek tan i iz u zet no bi tan po tez. Na i me, ovu ope ru sam do {ao ra di ti za to {to mi slim da je par ti tu ra Alek san dre Vre ba lov do slov no od li~ na. S dru ge stra ne, ovaj re per to ar ski po tez go vo ri o pro mi {qa wu re per to a ra. Ovom ope rom se u naj bo qoj raz me ri spa ja lo kal no i glo bal no, dram sko i ap strakt no, po jed na~ no i uni ver zal no.

S dru ge stra ne, da upo re di mo, u Hr vat skoj se ~e {}e do ga |a ju pra i zved be zbog to ga {to Mu zi~ ki bi je na le u Za gre bu na ru ~u je ta kve stva ri. Iako su to ope re ko je se igra ju s raz li ~i tim uspe hom i ret ke od wih osta ju na re per to a ru du `e vre me. One ko je osta ju su eks ces i pu bli ka ih za vo li na je dan spe ci fi ~an na ~in. Da kle, to je s jed ne stra ne ri skant no, a s dru ge neo p hod no.

Po tre ba da se pi {e no va ope ra u sve tu po sto ji. Po sto je i mo gu} no sti. Ne dav no je pra i zve de na ope ra o 11. sep tem bru, u Lon do nu je pra i zve de na ope ra o En Ni kol Smit. Za ni mqi vo je ka ko se ope ra re ge ne ri {u }i svo ju for mu ba vi ak tu al nim te ma ma. U ta kvim spo je vi ma ak tu el nih te ma i pro na la `e wu no vih for mi ope ra po sta je i osta je naj za ni mqi vi ji te a tar ski `a nr. Mi slim da je u „Mi le vi“ na pra vqen od li ~an spoj iz me |u lo kal no sti i glo ba li te ta te me, a s dru ge stra ne po sto ji ne {to u mu zi~ kom smi slu i u mu zi~ kom pro se deu {to je mo der no, ja ko za vo dqi vo i ja ko do bro.

O

l U svet karakteris i operskom `irate par predstave.

– Ne znam `i je na ovim gog svet skog vqa li pred r re `i ja se du |i“. Oper sk raz li ke, me | te a tar ske, s ja sam od u ve jer je mo ja g su mi ra we sv Od ra stao lo glu po {t ne ko je pe va

Ozren Pro

ti~ ne, ne in ne. U stva ri za re di teq s `i ram po la je re `i ja re ti. Za ope ru pi smen. Ope kle iz du bin ski tekst re |a wa. Mi sli oper skoj re ` pri li ka u~i oper skoj re ` na ovim na { set go di na su u evrop skom sku re `i ju. za o kret u es re `i je, kao bli ke, o~e ki kul tu re ja ko vo upra vo na l Gde st zaciji sveg ra odupiru – Ne mo ` za ci je. Za to kul tu re, od n

dnevnik

nedeqa23.oktobar2011.

U P O T R E B A

9

@ I V O T A

Zu za na ^ip kar i wen oya ~ar Da ni jel o spo |a Zu za na ^ip kar, ro|. Srn ka, otvo re na i ne po sred na, raz - ~e ko pen zi ju ko oxa ~ar!... E, on da je oti {o u {o fe re i dva de set dve go go vor qi va i ko o pe ra tiv na se dam de set dvo go di {wa {id ska di ne se sa ’daj com’ ko tr qo po ce loj Ju go sla vi ji. Bio je od li ~an vo za~!

Slo va ki wa `i vah ne ge sti ku la ci je i te le sne po kre tqi vo sti, Me ni je re ko: ’Zu ska, dok sam vo zio ni sam kap al ko ho la uzeo... E, kad su vqeg i pre te `no ras po lo `e nog li ca ob lo `e nog pro se dom rav nom mi do |e `e qa, sta nem i pi jem, otre znim se, pa ide mo da qe!’ Pa je jed ko som na raz de qak, udo vi ca iz Ma sa ri ko ve u Slo va~ kom kra ju s ku }om no vre me ra dio u ’[i |an ki’ na stru gu, ja ko je vo leo strug, gvo `|e, dr na be ton skoj oba li [i di ne, se di za sto lom pre kri ve nim mu {e mom u vo... Vo leo je da se igra! I vo leo je da po pi je. Pij gu zo, pla ti gu zo! ^a za sta kqa noj ve ran di, kao u bo ta ni~ koj ba {ti, op ko qe na sak si ja ma s sno i po {te no. To sam re kla pred svim sve tom. To je isti na. Ja to ne cr ve nim cve }em i kak tu si ma, oka ~e nim na zi do vi ma i po re |a nim na kri jem. I ne znam sla ga ti! Ta ko sam i svo ju de cu vas pi ta la, da ne la `u, plat for ma ma sta kle nih ta bli, s po gle dom na ~ar dak u se no vi tom dvo - da bu du po {te ni, i ja ko sam bi la sret na {to su svo tro je bi li od li~ ni ri {tu, za tr pa nom qu bi ~a stim sme to vi ma sit nog ok to bar skog cve }a i |a ci, a sad sam sret na {to su do bri i ~e sti ti qu di! Kad su bi li ma li, osve tqe nom `e ra vi ca ma mu {ka tli, i upi re de snom {a kom bez tri pa iz vi |a ~i kad su bi li, ov de je bi lo pu no dvo ri {te de ce. A tek kad sred wa pr sta (od gri zao joj kru wa~) u vi tri nu po red zi da, oki }e nu por ce lan skim ser vi si ma za ka fu i ura mqe nim por tre ti ma u`e fa mi li je, s jed nom kre ca vom bez boj nom sli ~i co ma za tak nu tom za ram: Da ni jel ^ip kar.

“Da, go spo di ne, to je moj Da no, moj oxa ~ar. Ja sam we ga ja ko vo le la! Bio je i va tro ga sac, ali ja sam ga vi {e vo le la kao oxa ~a ra. Kad do |e ga rav sa po sla, pa se oku pa, pa bu de ~ist, sav se bli sta, a lep!... Ma ma mu je Ju li ja Bo hun ka, ro dom iz Piv ni ca, a uda la se za Pa ve la ^ip ka ra, mog sve kra, i `i ve li su u [i du. Ov de je Da ni jel i ro |en. Osto je si ro ~e u de ve toj go di ni – umr la mu je ma ma, a otac mu se o`e nio dru gom `e nom.

Imo je dva na e set go di na kad je kre nuo za dim wa ~ar skog {e gr ta u Osi je ku, a sa ~e tr na est go di na ve} je bio maj stor: dim wa ~ar! A za ra da bi la do bra, i od ka fa ne do ka fa ne, pa udri dok ne sva ne... Uli co mo ja ja sam tvoj! Kad je imo de vet na est go di na, po sto je moj mu`. Ima mo si na i dve }er ke. Mla |a }er ka mi je u Slo va~ koj, a ovi dvo je su u [i du. Onu ura mqe nu sli ku, ta mo, {to vi di te, to su mo ji unu ci. Pi taj te, go spo di ne.”»

“Ka ko ste se upo zna li sa Da ni je lom ^ip ka rom?” upi tah `e nu ko ju sam upo znao pre de set mi nu ta.

“Upo zna la ga u Slo va~ kom do mu na igran ki! U{o u sa lu je dan lep mo mak, a ja, kad sam ga spa zi la u gu `vi, do {ap nem pri ja te qi ci Ani Fo dor: Ja oj, Ana, ovo de te se mo `e vo le ti... A pri ja te qi ca: ’Pa, to je moj kum!’ I ta ko sam upo zna la mog ~o ve ka. Pi ta la ga ~i me se ba vi? Ka `e: ’Ja sam u [i du oxa ~ar a u Osi je ku dim wa ~ar!’ Do pra tio me te ve ~e ri do ka pi je ov de u Ma sa ri ko voj – mo ji su se do se li li u [id iz Er de vi ka pr vog ma ja pe de set dru ge – do pra tio me do ku }e, ma lo po pri ~a li pred ka pi jom, i ta man da se ra sta ne mo, ka pi ja se, ka ko sam bi la na slo we na, od je da red otvo ri iza mo jih le |a. I ja da pad nem na le |a, Da ni jel me uva ti oko pa sa, pri vu ~e se bi, za gr li i po qu bi... Au, {ta ovo bi! Ni sam jo{ ni sva ti la {ta mi se do go di lo, o{a mu tio me po qup cem, osvr nem se le vo-de sno, a Da no ve} kod tre }e ku }e. U ~e tvr tak po {tar do no si pi smo, ja vqa se iz Osi je ka: ’Mi la Zu ska, mo `da «}u do }i za vi kend...»’ Kad, sun ce ti bo go vo, sret nem Fo do ro vu ...i ona je po koj na... Ka `e Ana: ’Pa, Zu ska, ti se ne hva li{ da te po qu bio ^ip kar!’ Au, po mi slim, taj se ve} hva lio, a je dan po qu bac, {ta bi tek pri ~o da je bi lo ne {to dru go. I, evo ga, do la zi za vi kend iz Osi je ka, a ja se pra vim va `na. Bi lo me sra mo ta. Po qu bio me ne ko li ko pu ta i to je sve. E, kad je tre }i put do {o iz Osi je ka, pi ta Da ni jel me ne: ’Zu ska, ima{ ne kog de~ ka da ga po ve dem u Zuzana ^ipkar: „Mu`a sam volela kao Boga!”

Fo to: S. [u {we vi} Osi jek da iz u ~i za dim wa ~a ra?’ Ja to pre ne la ta ti Sa mu e lu, a ta ta, ra {i rio ru ke, ko da ga sun ce ogre ja lo... Ka `e: ’Evo na {eg Da ni - Da ni jel do ve de svo je dru {tvo, pa do |u we go vi iz ’Jed no te’, pa za sed nu, je la!’ I ta ko je moj ro |e ni brat Da ni jel Srn ka – `i vi da nas u Osi je ku, pe va ju... Au! Kod nas je uvek bi lo ve se lo! Tu se je lo i pi lo i sla vi lo dru gi moj brat `i vi u Ber ka so vu – ta ko je po sto dim wa ~ar ski {e grt uvek... Osta le su sa mo uspo me ne.”

“Do bro, pa ipak, tre ba lo ga je ta kvog tr pe ti... Ka kvu ste stra te gi ju mom mom ku maj sto ru Da ni je lu ^ip ka ru! Sta no va li su za jed no u Osi je ku. Ja im do la zi la u po se tu, uju tro do |em, uve ~e se vra tim u [id. Za - raz vi li da po ro di ca nor mal no funk ci o ni {e?»”

“Pa, zna te {ta, go po di ne, uvek sam bi la ras po lo `e na i, kad je Da no qu bi la sam se do u{i ju. I na kra ju se pe de set sed me uda la za dim wa ~a bi u pi ta wu, ni {ta mi ni je bi lo te {ko! A, iskre na da bu dem, bi lo je i ra ^ip ka ra! @en ska po sla.”» da pla ~em – ima li `e ne na sve tu ko ja ni je pla ka la – bi lo je i da se po “Ka kvo je to is ku stvo bi ti su pru ga oxa ~a ra?”

“Le po! Le po je bi ti su pru ga oxa ~a ra! Ja sam ga vo le la! Pa, {ta da sva |a mo, pa se iz vi ~em na we ga... On je bio ta kav, pa ta kav. Ja ga pro me ni ti ni sam mo gla, we mu je bi lo do bro, a me ni ni je sme ta lo. Ja sam ga vam ka `em, po koj ni je od de ve de set ~e tvr te...”» vo le la. Da ni jel je svi ro bas-prim – sa ~u va la sam ga za uspo me nu – svi “Od ~e ga je umro?”

“Do te ro ca ra do du va ra. Ci ro za je tre. Po koj ni je, moj Da ni jel, a vo - ro je u ’Jed no ti’ u Slo va~ kom do mu, i mno go pu ta do vo dio je dru {tvo lim ga i da nas, i do smr ti }u ga vo le ti! – A mo ja ma ma Zu za na, ro |e na ov de u na {u ku }u... A oni ga pred ka pi jom pi ta ju»: ’[ta }e re }i Zu ska, Mi ku{ iz Er de vi ka, ni je ga vo le la, sme ta lo joj to {to pi je. Pre te ra - kad ba ne mo ova ko na kre sa ni?’ – A moj Da no: ’Ne bri ni te, mo ja sta ra se no je pio. Ka `e me ni ma ma: ’Ra sta ni se ti, Zu ska, od we ga... ne va qa ti ne }e qu ti ti... Sve }e bi ti u re du!’ I uvek sam ih do ~e ki va la, po slu `i ~o vek...’ A ja ni da ~u jem! I da se ra sta nem, di }u ja, ta da sam s wim ima - va la i is pra }a la ras po lo `e na. Uvek sam pri zna va la we go vo dru {tvo la dvo je de ce... di }u ja sa wi ma... I za {to da se ra sta nem, kad ja mog ~o - i ni ka da ga ni sam iz ne ve ri la ili osra mo ti la. Ja, ina ~e, ne pi jem, ni ve ka vo lim! E, i ovo da vam is pri ~am. – Go spo di ne, me ni je ovo sa va ma ka da ni sam bi la pi ja na. Ima li smo na{ vi no grad, pa kad pra vi mo vi kao da se sad pred ol ta rom is po ve dam! – Go vo rim isti nu. Za {to bi la - no, oku sim ga na vr hu je zi ka. I to je sve. [ta da vam ka `em, is pu wa va ga la, ne ma {an se! Jed no vre me, {e zde set pe te, dok je bio dim wa ~ar, `i - la sam svo je `en ske oba ve ze, bi la sam do ma }i ca, mo je je bi lo da sku vam, ve li smo u Vin kov ci ma. Ja sva sret na, sa mo cvr ku }em, ej, dim wa ~a re va da ope rem, da za li jem cve }e... da u sva ko do ba znam gde su mi de ca... `e na! Ta mo, u Hr vat skoj, ka `u dim wa ~ar. Me ni ba{ sve jed no, vo lim ga Imao je pe de set {est go di na kad je umro. Osta la sam sa ma i pre te {ko i na srp skom i na hr vat skom i na slo va~ kom! Ali, u Vin kov ci ma ni je mi je bi lo. Da ni jel je bio gla va ku }e, i ka da is kre sne ne ki pro blem, sve jed no, sad da ~u je te. U{la ja u pe ka ru i tra `im hleb. – ’Ovo ni je imao je obi ~aj da me za gri li i po qu bi: ’Sta ra, ne bri ni, na }i }e mo ne hleb, ne go kruh!’ gun |a pe kar. – Me ni je sve jed no»», ka `em ja, sa mo mi daj - ko re {e we...’ I uvek bi se sna {o.”

“Go spo |o Zu ska, ka kav je ~o vek u stva ri bio Da ni jel ^ip kar? Da li te hleb! A on za peo: kruh, pa kruh... Ula zi jed na `e na. – «»’Go spo |o, vi ni ste odav de?»»’ pi ta. – Ne, re ko, ja sam Sre mi ca iz [i da! Moj ~o vek je ov - vam je va{ oxa ~ar do neo sre }u?”

“Ka kav? Do bar ~o vek! Ja ko do bar ~o vek, qu ba zan, pri ja tan, dru `e qu de oxa... dim wa ~ar... – «»’Da, znam ga’, ka `e ta `e na. ’Ra ni je je u na {u zgra du do la zio ga rav, a sa da do la zi po sve ~ist!»’ Au, sun ce `ar ko... Ta - biv. Bo em! Svi su ga vo le li. Pa, zna te {ta, go spo di ne, ni ka da me ni je ko, zna ~i! Bi la sam qu ta ko ris. I ja, kad je do {o u stan, pqe snem {a - mal tre ti ro, ni ka da me ni je o{a ma rio, ni ka da ni je bio agre si van pre kom o sto. De co, vik nem, pa kuj te se, vra }a mo se u [id! A ti, obra tim ma me ni... I kad se na pi je i kad je tre zan, uvek je bio ve seo i spre man za se mu `u, {ta o}e{ da bu de{, oxa ~ar ili dim wa ~ar? Ka `e: oxa ~ar! I dru `e we. Da no mi je pr vi i po sled wi mu {ka rac u `i vo tu. Je l se ovo sme re }i za no vi ne? S wim sam se za ba vqa la, s wim se ven ~a la, do bi la ta ko smo se vra ti li u [id.” de cu, i ni pre ni po sle ni sam ima la pri ja te qa. Bi li smo tri de set tri “Me |u tim, iz gle da da mu je pri ja lo da bu de dim wa ~ar?”

“Pri ja lo je we mu i kao oxa ~a ru u [i du, sna {o se taj... Sa mo, ni je vo - go di ne u bra ku i tri de set i tri go di ne sam ga vo le la. I vo le }u ga uvek.

Pa, zna te {ta, go spo di ne, ja sa da mo gu da ka `em da sam sa svo jim mu `em leo to {to je ga rav, pr qav, pa on da tre ba se ku pa ti sva ki dan...” bi la sret na `e na. Uda la sam se za we ga iz qu ba vi. Da ni jel je bio moj “Ali, ~e kaj te, go spo |o Zu ska, pa vi ste mu pra li rad nu uni for mu?”»

“Me ni ni je bi lo te {ko! Ja sam ga vo le la, ja sam ga po {to va la, moj dim wa... oxa ~ar sre }e! I bio je moj Bog! I vo le la sam ga ko Bo ga!” ~o vek je me ni bio do bar ~o vek, i pra la bi mu sa za do voq stvom da je do n @eq ko Mar ko vi}

G

l Ne kad je Be o grad bio svet – sa da je Sr bi ja. l Be o grad je dr `a va u dr `a vi ci.

l Po tem ki no va se la su naj bo qa pro tiv grad na za {ti ta.

NAOPA^KE

ohi}

n te re sant ne, i te a tar ski do sad i, ope ra da je naj ve }u mo gu} nost sku eks pre si ju. Ja do slov no re a - po la kad bih sa brao. Za me ne e `i ja, a pri stu pi ne gde raz li ~i u je bit no da je re `i ser mu zi~ ki e ru re `i ram iz par ti tu re, da n ske struk tu re, kao {to se dram e `i ra iz struk tu re, a ne iz do ga im da je to naj va `ni ji pri stup u `i ji. Ne ka ko vas `i vot na ve de i i ni tu si tu a ci ju. Mi slim da se u `i ji ja ko mno go to ga po ma klo i {im pro sto ri ma. U zad wih pe de su se kru ci jal ne stva ri do go di le m te a tar skom `i vo tu kroz oper Da nas se do ga |a pot pu no no vi ste ti ci i pro se deu ba{ oper ske {to se uop {te me ra uku sa pu i va wa, pro iz vod we umet no sti i o bit no me wa i to je ja ko vi dqi a oper skoj re `i ji. taviti granicu komercijaliga toga? Kako se teatar i opeu tome u Hrvatskoj? `e mo mi po be }i od ko mer ci ja li o go vo rim {ta je pro iz vod wa d no sno re pro duk ci ja kul tu re, a

{ta je pro iz vod wa umet no sti. Neo li be ral ni ka pi ta li zam je na pra vio jed nu stra {nu stvar. Ge to i zo vao je umet nost i po sta vio je fi nan sij ski na mar gi nu, prak ti~ no da je mo `e kon tro li sa ti, a ko mer ci ja li zo vao je kul tu ru i pro iz vod wu kul tu re ko ju sa mo po ku {a va fi nan sij ski oplo di ti i kon tro li sa ti. Ka pi tal je kqu ~an. S jed ne stra ne te a tri mo ra ju bi ti pu ni ji, a s dru ge sub ven ci o ni sa ni te a tar mo ra da pro iz vo di umet nost, a ne za ra |i va ti na ula zni ca ma. Me ra, di sa we to ga u te a tru, je ste isto ta ko umet ni~ ki po sao, to jest stva ra we re per to a ra.

Mi ima mo stra {an rast pu bli ke u te a tri ma. S jed ne stra ne ne sme te po di la zi ti pu bli ci, ali s dru ge ne ka o~e ki va wa mo ra te is pu ni ti. Re per to ar se stva ra u ne kom di sa wu i oslu {ki va wu pu bli ke, ali i ove kwi ge sve ta ko ji je oko nas. Pi ta we je {ta zna ~i ko mer ci ja li za ci ja i do kle ona se `e.

Ko mer ci jal ni tip pred sta ve ne tre ba sub ven ci ju, on se on da is pla }u je. Od u pre ti se ko mer ci ja li za ci ji ne mo `e mo, ali mi slim da se svi mo `e mo bo ri ti da joj ne po di |e mo i da joj ne pod leg ne mo, da ne po gi ne mo pod wom.

Sub ven ci je se mo ra ju za dr `a ti. Ova kav tip na ci o nal ne ku }e ka kva je SNP je je di na pro duk cij ska ma {i na ko ja mo `e pro iz ve sti ne ku umet nost. Kad se de fi ni tiv no po~ ne gle da ti na ko mer ci ja li za ci ju, po zo ri {te pro pad ne. Ako ne sa ~u va mo ove na ci o nal ne te a tar ske in sti tu ci je uki nu }e se sam te a tar ski `i vot. Po zo ri {na sli ka Evro pe je ja sna; u jed nom de lu te a tri funk ci o ni {u, a u dru gom de lu Evro pe pot pu no je po gu bqen te a tar ski `i vot. Ne ma~ ki, od no sno austro u gar ski si stem jo{ uvek je naj bo qi. Uz sve pro ble me ima mo in sti tu ci je ko je mo gu da ti slo bo du stva ra wa umet no sti i mo gu se bi do pu sti ti luk suz da se ne ide sa mo pre ma ko mer ci ja li za ci ji. l Kod nas sve ~e{}e dolaze da re`iraju rediteqi iz Hrvatske, Oliver Frqi}, na primer, koji je dobio i Sterijinu nagradu, evo sad i vas, nadamo se da }ete mo`da i dramsku predstavu kod nas re`irati. Kako vi gledate na prostor eks - Ju zemaqa?

– Mo gli bi smo sad po ~e ti isto rij ski pri ~a ti {ta zna ~i po li ti~ ko ju go slo ven stvo a {ta ide ja kul tur nog ju go slo ven stva.

Ta dva kon cep ta su u zad wih dve sta go di na u`a sno in te re sant ni i oni su se uvek ne ka ko ne sret no me {a li. Te a tar vam je in ter na ci o nal na stvar, ope ra jo{ in ter na ci o nal ni ja. Za me ne gde je do bar te a tar, je ste mo je me sto. Me |u tim, na rav no da smo mi te a tar ski du go bi li pro `e ti me |u sob no, a to pi ta we je zi ka nas vi {e po ve zu je ne go raz dva ja.

Zna mo pre vi {e za jed ni~ kih kom po nen ti da ne bi smo sa ra |i va li. Na rav no da je ne ka ma la raz li ~i tost na lo kal nom ni vou ono {to vas in spi ri {e da ra di te, i pro me ne su ko ri sne za sve umet ni ke i an sam ble. Du go se `i ve lo za jed no, du go se raz me wi va lo. Raz me wu ju se i sad pred sta ve.

Ra dom s ovim an sam blom sam pre sre tan, kao i ra dom u SNP-u u ce li ni sam za do vo qan, jer uz sve or ga ni za ci o ne pro ble me u SNP-u ima jo{ ja ko pu no `i vih te a tar skih qu di i umet ni ka te se u ta kvom okru `e wu da ra di ti. Ta ko da do go va ra mo i da qu sa rad wu. Na dam se da }e „Mi le vu“ vi de ti i dru gi gra do vi i dru ge pu bli ke, {to }e za SNP bi ti naj bo qa vi zit-kar ta pro mi {qa wa te a tra i re per to a ra. n Na ta {a Pej ~i}

l Sr bi ja na is to ku, Be o grad za pa du, a Po tem ki no va se la na sve stra ne.

tu je normalno, a kod nas nije sti~no, da se rediteqi bave m i dramskom re`ijom. Vi reralelno i dramske i operske . Kako se to dogodilo? m. Zna te, tra di ci ja oper ske re m pro sto ri ma je bi la na kon Dru g ra ta je zi va. Uglav nom su ob na rat ne pred sta ve in spi ci jen ti i u go vre me svo di la na „u|i i iza ka i dram ska re `i ja ima ju ne ke |u tim, re `i ja je re `i ja. Obe su spa da ju pod po zo ri {nu re `i ju, i ek bio za in te re so van za ope ru, ge ne ra ci ja ima la ose }aj da je to vih te a tar skih ele me na ta. o sam u ope ri i uvek mi se ~i ni to je bi la sa mo ono: „de be le `e a ju“. Pu no pred sta va su bi le sta -

l Be o grad je glav ni gard Sr bi je.

su oko nas

Ilija Markovi}

PROHI], POZORI[NI REDITEQ

P

o kra jin ski se kre tar za me |u re gi o nal nu sa rad wu To mi slav Stan ti} ve ru je da je otva r a w e voj v o | an s ke kan c e l a r i j e u Bri se lu to li ko du go pro lon gi ra no pr ven stve no zbog kom pli ko va ne teh ni~ ke pro ce du re, ali i da je ovaj pro ces na kra ju po tvr dio da i po li ti~ ka vo qa „vre me nom sa zre va„. On je za „Dnev nik” ka zao da je Mi si ja Sr bi je u Bri se lu mak si mal no po mo gla da se 10. ok to bra pred stav ni {tvo Voj vo di ne u glav nom gra du EU ko na~ no otvo ri.

– To otva ra we bio je na{ ve li ki uspeh. Bi lo je oko 250 qu di iz sve ta po li ti ke i bi zni sa iz svih de lo va Evro pe i to je ja ko zna ~aj no za pr vi ko rak, – oce nio je Stan ti}, ko ji je i u Uprav nom od bo ru Fon da „Evrop ski po slo vi”.

Stan ti} za na{ list ka `e da su pri pre me za otvar we kan ce la ri je tra ja le naj ma we dve go di ne, od no sno od usva ja wa Za ko na o nad le `no sti ma i no vog Sta tu ta APV, ka da se tim po slo vi -

la ri je u Bri se lu, lo bi ra we za po slo ve u Voj vo di ni bi ti mno go lak {e. A to, po we go vim re ~i ma, pod ra zu me va i pro na la zak no vih in ve sti ti to ra.

– Ne ma we bit no je i za jed ni~ ko lo bi ra we sa dru gim evrop skim re gi o ni ma u na stu pu pre ma evrop skim fon do vi ma. To do sad ni je bi lo ta ko la ko, jer ni smo bi li bli zu „va tre”. Jer, tek kad ste pri sut ni u Bri se lu, on da ste u dnev noj ko mu ni ka ci ji sa de se ti na ma sli~ nih kan ce la ri ja s ko ji ma raz me wu je te in for ma ci je i tra `i te za jed ni~ ki in te res – ka `e Stan ti} i do da je da }e se sve {to je u tom po gle du u~i we no una zad ~e ti ri-pet go di na sad bi ti ubr za no.

Po kra jin ski se kre tar za me |u re gi o nal nu sa rad wu je is ta kao da je na me ra ad mi ni stra ci je APV da se tro {ko vi bri sel ske kan ce la ri je po kri va ju iz pro je ka ta, {to je, ka ko je na veo, za pr vu go di nu i obe ze be |e no, a ve ru je da }e ta ko bi ti i u na red nim go di na ma.

Dobar start u briselu ma ba vi la po kra jin ska Kan ce la ri ja za evrop ske po slo ve. Ka da je ona u ma ju pro {le go di ne pre i me no va na u Fond „Evrop ski po slo vi”, to je, po we go vim re ~i ma, ne ke po slo ve olak {a lo.

– Ipak, tre ba lo ja ko pu no pri prem nih rad wi. Na i me, u do go vo ru s na {im Mi ni star stvom za spoq ne po slo ve, re {e no je da se kan ce la ri ja otvo ri pri Mi si ji Sr bi je u Bri se lu, a to pod ra zu me va kom pli ko va nu pro ce du ru, jer se mo ra ju obez be di ti di plo mat ski pa so {i i niz dru gih teh ni~ kih stva ri – uka zu je na{ sa go vor nik.

Ta ko |e, ka ko je na veo, i Fond i nad le `ni po kra jin ski se kre ta ri jat, u me |u vrem nu su spro vo di li pro gra me edu ka ci je, zbog ~e ga je pro {le go d i n e or g a n i z o v a n o de v et ra d i o n i c a Fon da i ~e ti ri u ora gi ni za ci ji Se kre ta ri ja ta za me |u re gi on la nu sar da wu, a na ko ji ma je oko 200 qu di edu ko va no za pi sa we i im ple men ta ci ju evrop skih pro je ka ta. Stan ti} je do dao da se do sta ra di lo i na to me da lo kal ne sa mo u pra ve po boq {a ju svo ju plan sku do ku men ta ci ju.

– Ni je do voq no sa mo na pi sa ti do bar pro je kat. Jer, ako ne ma te sprem nu plan sku do ku men ta ci ju, a to su iz vo di iz ka ta sta ra, de ta qan ur ba ni sti~ ki plan, raz re {e ne imo vin ske od no se... vr lo je te {ko kan di do va ti se za sred stva evrop skih fon do va. Jer, pro je kat u tom slu ~a ju ne bi mo gao ni bi ti re a li zo van u pred vi |e nom ro ku od go di nu do dve da na, ko li ko ta kvi pro jek ti obi~ no tra ju – na po mi we Stan ti}.

Na{ sa go vor nik je oce nio da }e sa da, na kon ovih pri pre ma i otva ra wa po kra jin ske kan ce -

– Od to ga ko li ko bu de uspe {na, za vi si i ko li ko }e na {a kan ce la ri ja du go tra ja ti i ko li ko }e pred stav ni ka u woj ra di ti, a da nas ih je dvo je - na veo je Stan ti}.

A kad je re~ o sprem no sti op {ti na da se pro jek ti ma tak mi ~e pred evrop skim fon do vi ma, po kra jin ski funk ci o ner pri zna je da je tu si tu a ci ja „{a ro li ka„, ali na po mi we da je ipak mno go u~i we no u pret hod nim go di na ma da se {to vi {e lo kal nih sa mo u pra va za taj po sao u pot pu no sti ospo so bi.

– A to se naj bo qe po tvr |u je kad se sa be re vred nost ostva re nih pro je ka ta pre ko gra ni~ ne sa rad we sa Ma |ar skom i Ru mu ni jom, ko ja iz no si tri de se tak mi li o na evra, od ~e ga oko 85 od sto si gur no ide na Voj vo di nu. A to su po da ci za 2010. go di nu. Da kle, u Voj vo di nu je la ne u{lo oko 25 mi li o na evra za pro jek te pre ko gra ni~ ne sa rad we ko je su uglav nom pi sa le lo kal ne sam o- u pra ve. Ta ko da to uop {te ni je ma lo nov ca ko ji se uspe va re a li zo va ti – uka zao je Stan ti}.

On ve ru je da }e taj sal do bi ti mno go iz da {ni ji kad Sr bi ja i zva ni~ no po sta ne kan di dat, a po seb no kad se us po sta vi si stem de cen tra li zo va nog upra vqa wa pret pri stup nim fon do vi ma EU: – Tad }e nam se otvo ri ti li ni je ko je se, pre sve ga, ti ~u in fra struk tu re, ru ral nog raz vo ja, po qo pri vre de, ob no vqi vih iz vo ra ener gi je, za {ti te `i vot ne sre di ne... Da kle, re~ je o jo{ zna ~aj ni jim pro jek ti ma od onih za ko je smo mo gli do sad da kon ku ri {e mo. n Branka Dragovi}-Savi}

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

Ma ni fe sta ci ja „Otvo re ni da ni” (Open days), ko ja po ~et kom ok to bra u Bri se lu oku pi pred stav ni ke na ci o nal nih, re gi o nal nih i lo kal nih vla sti, pred sta vqa kqu~ ni go di {wi do ga |aj u EU ka da su u cen tru pa `we po stig nu ti re zul ta ti i per spek ti ve re gio nal ne po li ti ke Uni je.

Na tom }e tra gu no vo sad ska NVO „Svet i Du nav” u sa rad wi sa austrij skom Fo ster Evro pa fon da ci jom, te Bal kan kult fon da ci jom iz Be o gra da, or ga ni zo va ti od 27. do 30. ok to bra „Otvo re ne da ne u Voj vo di ni”, pod u`im te mat skim od re |e wem „Evro pa u mom re gi o nu”, to kom ko jih }e se po seb na pa `wa po sve ti ti in ti fi ko va wu re gi o nal nih po tre ba i is ko ri {}a va wu re gi o nal nih po ten ci ja la na pu tu ka EU. Ka ko je na ja vqe no, u sklo pu „Otvo re nih da na u Voj vo di ni” 29. ok to bra }e u Skup {ti ni APV bi ti odr `an fo rum „U~e {}e ci vil nog sek to ra u im ple men ta ci ji Du nav ske stra te gi je”, a dan ka sni je, ta ko |e u Ba no vi ni, u pla nu je jed no dnev na tre ning se si ja „Ka ko do }i do evrop skih fon do va”, sa po seb nim ak cen tom na mo gu} nost voj vo |an skih osnov nih i sred wih {ko la da apli ci ra ju za ta sred stva. Ma ni fe sta ci ja “Otvo re ni da ni u Voj vo di ni” odr `a va se pod po kro vi teq stvom Vla de APV.

P

o la ve ka po sla usva ja wa Evrop ske so ci jal ne po ve qe sva pra va ko ja ona pro pi su je za gra |a ne Evro pe – od sme {ta ja, zdrav stva, obra zo va wa, za po {qa va wa, prav ne i so ci jal ne za {ti te, slo bod nog kre ta wa qu di i ne di skri mi na ci je, na la ze se na naj o zbiq ni jem te stu.

Ge ne ral ni se kre tar Sa ve ta Evro pe Tor bjorn Ja gland sto ga ovih da na, ka da se obe le `a va po la ve ka od usva ja wa Evrop ske po ve qe da le ke 1961. go di ne u To ri nu, po ru ~u je da eko nom ska i so ci jal na pra va mo ra ju bi ti ga ran to va na ~ak i u vre me kri ze.

we no je to tek 16. sep tem bra 2009, ka da je u Stra zbu ru u ime Vla de Sr bi je ra ti fi ko va nu po ve qu pre dao Ra sim Qa ji}, srp ski mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke. Ti me se Sr bi ja i zva ni~ no oba ve za la na pri me nu svih stan dar da u obla sti eko nom skih, so ci jal nih i rad nih pra va.

No, od ra ti fi ka ci je do da nas ma lo je u~i we no da se ra ti fi ko va na Evrop ska so ci jal na po ve qa spro ve de u de lo, iako ona, ka ko to re ~e Ja gland, ni je po li ti~ ki iz bor ve} mo ral na oba ve za. Ka ko srp ske vla sti u vre me kri ze iz vr {a va ju svo ju mo ral nu oba ve zu ko ju im na me }e Evrop ska so ci jal -

socijalna poveqa se ne sprovoDi penDrekom – Ova kri za je pra vi test za pra va za {ti }e na Po ve qom, jer ona mo ra ju bi ti ga ran to va na ne za vi sno od bu xet ske {ted we. Dru gim re ~i ma, za {ti ta so ci jal nih pra va ni je po li ti~ ki iz bor ve} mo ral na oba ve za – po ru ~io je Ja gland.

Iako je od sa mog pot pi si va wa Evrop ska so ci jal na po ve qa te `i la pu noj eko nom skoj i so ci jal noj prav di svih qu di Sta rog kon ti nen ta, wu je „na gri za lo” vre me i eko nom ski raz voj, ko ji je ne ko li ko dec ni ja po sle usva ja wa do `i vqa vao „bum”, da bi po sled wih kre nuo si la znom li ni jom.

Sve sni sa svim dru ga ~i jih eko nom skih i so ci jal nih uslo va u ko ji ma qu di `i ve, i kre a to ri Evrop ske so ci jal ne po ve qe mo ra li su 1996. da je re vi di ra ju i do pu ne. Me |u tim, tek svet ska eko nom ska kri za, ko ja je 2008. za hva ti la i eko nom ski naj ra zvi je ni je dr `a ve, po ka za la je ko li ko su ci qe vi Evrop ske so ci jal ne po ve qe da nas te `e ostva ri vi ne go pre ne ko li ko de ce ni ja. I ko li ko je osnov na so ci jal na i eko nom ska za {ti ta ugro `e nih, ko jih je iz go di ne u go di nu sve vi {e, mo ral na oba ve za sa mih dr `a va.

Sr bi ja sve do pre dve go di ne ni je ra ti fi ko va la re vi di ra nu Evrop sku so ci jal nu po ve qu. U~i -

na po ve qa naj bo qe sve do ~i po da tak ko ji je pre ne ko li ko da na jav no sa op {ten – a to je da je sva ki de se ti sta nov nik Sr bi je da nas gla dan, da ima mo oko mi lion ne za po sle nih, da oko po la mi li o na rad ni ka pri ma mi ni mal nu za ra du od 18.000 di na ra me se~ no, da ima oko 300.000 rad ni ka ko ji me se ci ma ne pri ma ju za ra du a re dov no ra de, da su na rod ne kuj ne ma le da pri me sve glad ne me |u ko ji ma je naj vi {e de ce i sta rih....

Pro fe sor Dar ko Ma rin ko vi} oce wu je da je Sr bi ja ja ko da le ko od re vi di ra ne Evrop ske po ve qe o so ci jal nim pra vi ma.

– Ovaj do ku ment se sma tra svo je vr snim so ci jal nim Usta vom Evro pe i wi me je spek tar so ci jal nih pra va znat no pro {i ren u od no su na pr vo bit nu ver zi ju. No, mi smo po tom pi ta wu da le ko i od one iz vor ne, a o ovoj re vi di ra noj i da ne pri ~a mo – oce nio je Ma rin ko vi}. – So ci jal na po ve qa ne spro vo di se „pen dre ci ma”, ve} je uslov we ne pri me ne bor ba pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la, a ko ja sa da ne do zvo qa va da se pro iz ve de ono li ko ko li ko se mo `e pro da ti, ve} sa mo ono li ko ko li ko se mo `e po kra sti. n Qubinka Male{evi}

dnevnik izajner otpora, neslagawa, politi~ke ilustracije koja pomera iz dreme`a, neko ko je u stawu da senzibili{e “sivu masu”, sve to je svetsko ime vizuelne umetnosti i dizajna Mirko Ili} ~ija se izlo`ba otvara u utorak u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, {to }e, svakako, biti prvorazredni doga|aj za nas. Ili} koji sada ima 55 godina, od 1986. godine `ivi i radi u Wujorku, a do tada je va`io za najboqeg grafi~kog dizajnera i ilustratora na prostorima biv{e Jugoslavije. I uvek je radio tako da postigne makar male pomake u svesti svoje publike. l Na Vol stri tu su sva ko dnev ne de mon stra ci je, a svo je vre me no ste ra di li ilu stra ci je za Vol strit xor nal, gla si lo kor po ra tiv ne Ame ri ke i ber ze u ko ju sa da jav nost upi re prst kao vi nov ni ka kri ze. Di zaj ne re vo le i kor po ra ci je i po li ti ~a ri, ali su ret ki oni ko ji ose }a ju od go vor nost pre ma dru {tvu i `e le ne {to vi {e a ne sa mo da po spe {e pro da ju tu |ih stva ri...

– Ja sam uvek bio vrlo kriti~an, a osim toga Vol strit xornal tada nije bio u vlasni{tvu Ruperta Mardoka, to se desilo kasnije. Da ste bili na mojim blogovima ili

D

na Fejsbuku, videli biste da ba{ mi proizvodimo majice za demonstrante i svake subote ili petka ih nosimo tamo, to obi~no radi moj asistent, ali pro{le nedeqe sam i ja i{ao tamo s mojom porodicom i delio majice demonstrantima na kojima pi{e “Pohlepa Vol strita je ukrala na{u budu}nost”, {to se pojavilo i u nekim medijima. Ja te majice nisam potpisao ne zato {to se bojim, nego zato {to wihova svrha nije moja, nego promocija tog pokreta. I Milton Glejzer, koji je jedan od najve}ih ameri~kih dizajnera (lansirao je ~uveni logo “I love New York” s jabukom), uradio je svoju majicu pa smo pomogli da se od{ampa. Uradili smo i plakat – naprosto, mi smo aktivni. l I sa mi ste pri me ti li da vi {e ne ma an ga `o va nih ra do va, re ci mo, ni je ih bi lo po vo dom 11/9, ne ma ne ~eg po put Pi ka so ve «Ger ni ke»... Mo `e li umet nost da pre `i vi uda re ko mer ci ja li za ci je i po tro {a~ ke dik ta tu re?

nedeqa23.oktobar2011.

INTERVJU

11

MIR KO ILI], DI ZAJ NER NE SLA GA WA, UO^I IZ LO @BE U NO VOM SA DU

Vol strit je ni{ta u pore|ewu sa Srbijom – Mislim da mo`e i mora. Svojevremeno sam napravio rad koji se zove “Still standing” (jo{ uvek stoji) o 11. septembru, i to je sad u{lo u oficijelnu kolekciju muzeja koji }e biti otvoren slede}e godine na mestu gde se dogodio napad. Komercijalizacija postoji, ona je u`asna, naro~ito u mawim sredinama kao {to je va{a, zato {to je te`e imati alternativu.

Ovde ima puno mesta za mlade da rade – kod vas je to te`e jer ako se ne{to ho}e zaraditi uvek se mora raditi za nekakvu agenciju i advertajzing. Ali advertajzing ne `ivi od sebe nego uvek uzima ideje od arta i to ne samo vizuelnog, nego i pisanog, od poezije i muzike itd. Propagandisti ne mogu dugo opstati bez dotoka novih ideja koje se samo mogu pojaviti u artu – i mawe vi{e ih recikliraju.

l Po no sni ste {to se i jed no pre zi me sa “i}” na {lo na fo to mo no gra fi ji o Sre bre ni ci, ura di li ste po ster u znak pro te sta pro tiv ge no ci da u Dar fu ru – na su mi~ no na vo dim – jak mo tiv va {eg ra da je {to ste na stra ni `r ta va i pro tiv nik na si qa. S ka kvim ose }a wem do la zi te u ze mqe eks-JU, ima te li po seb ne an te ne za ovo pod ne bqe?

– To se oseti odmah. Tu`na stvar je {to se, na`alost, neke stvari ponavqaju i nikada ne}e prestati da se ponavqaju ako se ne nau~i ne{to. Mene najvi{e interesuju kod vas mladi, talentovani, koji prolaze kroz nepotreban pakao. Svi kradu i levo i desno i niko im ne `eli ni{ta dati. Ovo {to se de{ava na Vol stritu je ni{ta u pore|ewu s onim {to se de{ava kod vas. Ja }u u svakom slu~aju, kad god to mogu, podr`ati mawinu. Jer je najlak{e biti ve}ina, sami ste rekli da moje ime ne{to zna~i i ako ja mogu stati iza nekog do koga mi je stalo – ja }u to u~i-

niti. Zato se vrlo ~esto me{am u te stvari i radim, uslovno re~eno, dobrotvorno – i za Darfur i za gej populaciju. Naravno da mi je eks Jugoslavija dra`a, ~isto sentimentalno, nego neka druga mesta, da me zanima. Ali okrutnost je kod vas u`asna...

Znate li da je Predrag Staki}, mladi dizajner ~iji je logo dobio nagradu i pobedio glasawem publike na konkursu UN za promociju qudskih prava, bio najboqi me|u 15.000 dizajnerskih radova iz 190 zemaqa? Logo mladog srpskog dizajnera pobedi i postane univerzalni logo za qudska prava!

Lepo da se to desi Srbiji, zato {to Srbija u svetu ima malo druga~iji predznak, prvo vam padnu na pamet qudska prava kad spomenete Srbiju. Me|utim, on do`ivi po blogovima napad srpskih dizajnera, koji se svi potpisuju pod pseudonimima i li~e na one fudbalske huligane koji nose maske preko lica pa ne znate ko su – oni su ga tako ispquvali a verujem da niko od wih nije ni probao da po{aqe svoj logo. Ka`u da su wegova mama i ro|aci glasali pa je pobedio – onda bi trebao da ima 10.000 mama i ro|aka da pobedi. Zamislite da je autor logoa koji je pobedio s Kosova, ili iz Hrvatske, {ta bi tek onda rekli?

Umesto da ih veseli da neko s ~istim radom a ne zahvaquju}i tetki ili babi pobedi, oni ga po~nu pquvati i to je meni neverovatno. O tome sam ja prvi po~eo pisati na blogu a va{i mediji tek potom. Nije sportista, maneken i nije pokrao lovu, pa ih ne zanima. A ako se spakuje i ode u svet i tamo uspe, onda }e mediji pisati “na{e gore list”. l Da li vam je ne {to sve to, ima te li ne ku ta bu te mu s ko jom

se ra |e ne bi ze za li, po onoj Ki {o voj “o ne kim stva ri ma se ne mo `e ne ka `we no pi sa ti”?

Onaj va{ rad u ko me se stra sno qu be sta tue slo bo de i prav de (a istog su po la), ne ka ko mi se ~i ni da je iro ni ~an...

– Da, da to je direktna podr{ka gej zajednici. Postoji poznata crno-bela fotografija iz 1945. na kojoj mornar qubi medicinsku sestru na Tajms skveru jer slave Dan pobede. To dvoje, statua slobode i pravde su u identi~noj poziciji, jer ako se ven~aju sloboda i pravda – to je pobeda za sve. To je bila moja ideja. Ja nisam gej, me|utim podr`avam wihova prava, pitawe je qudskih prava da rade {ta ho}e.

Bi o gra fi ja Jo{ kao 20-godi{wak Ili} je bio art urednik studentskog lista “Polet”, 1976. godine u Zagrebu, a ve} slede}e godine wegovi stripovi su objavqivani u ~uvenim magazinima u inostranstvu: Alter Alter, Hevi Metal i Marvel. Po~etkom osamdesetih prelazi na ilustraciju i oblikuje grafi~ki dizajn za italijansku Panoramu, hrvatski Danas (koji mu je objavio 152 naslovne strane i svega dve odbio) a uporedo osmi{qava filmske i pozori{ne plakate. Jedan je i od rodona~elnika muzi~kog pokreta Novi talas osamdesetih, te pravi omotnice za albume grupa Bijelo dugme, U {kripcu, Prqavo kazali{te, BOA, Parlament... U Wujorku je od 1986. godine gde objavquje ilustracije i naslovne strane u Tajmu, Wujork tajmsu, Vol strit xornalu, Pleboju i mnogim drugim poznatim listovima i magazinima, a wegovi klijenti su i Soni Mjuzik, Najki, Pepsi, Vorner Bros... Od 1995. ima svoj studio grafi~kog dizajna, 3D kompjuterske grafike, pravi {pice za filmove... Uz to, autor je nekoliko kwiga o dizajnu i predaje na wujor{koj [koli za vizuelne umetnosti i vi|enim univerzitetima.

Ima nekih stvari s kojima se ne {alim. Na primer, nikad se ne bih {alio s pedofilijom. Uzmite samo nekog ko tu~e tamo kod vas gej qude i kle~i na kolenima pred sve{tenikom koji je pedofil. Demonstriraju qudi koji su za familiju, a neko ko je pedofil ne ide u zatvor. Ima stvari s kojima se ne {alim, me|utim, mogu da budem sarkasti~an. Ja sam glasao za Obamu, podr`avao ga, i trenutno ga kritikujem. Niko nema kredit zauvek. To je jedina mogu}a po{tena pozicija. l Ima te ja ko oru` je u ru ka ma, sli ku ko ja go vo ri hi qa du re ~i i mu we vi to osve tqa va ne ku si tu a ci ju, pro blem, sen zi bi li {e nas i te ra na raz mi {qa we. Je ste li ne kad zlo u po tre bi li tu svo ju mo}?

– Sigurno, ako je mo} onda se zloupotrebqava. Ja verovatno imam neko dobro opravdawe za to, ali to bi mi neko drugi morao re}i. Jedino {to moja mo} nije na nivou odlu~ivawa o qudskim sudbinama, o qudskoj budu}nosti, nego da glasam za ovaj ili onaj logo, da podr`im ovu ili onu instituciju, a to nije mo} nego dva sprata ispod. l Ide te li tra gom En di ja Vor ho la?

– To je jedan od retkih qudi koje nisam sreo u Americi, jer je on umro negde u to vreme kada sam ja do{ao i na{i putevi se nisu ukrstili. Bio je izuzetno ru`an, izuzetno iskompleksiran, u`asno disleksi~an ({to mi je drago jer sam i sam disleksi~an), plus iz Pitsburga, to je kao da ste ne znam otkud, uz to je bio katolik i gej – i to je, opet, nekakva dodatna no}na mora. Sa svim tim predznacima, negativnostima, dobrim obrazlo`ewima za{to niste uspeli, za{to vam je te{ko – on je uspeo. Napravio je neverovatnu stvar, jer ako neko takav sa svojom uporno{}u i talentom uspe, onda svako mo`e uspeti ako do|e na pravo mesto. Endija Vorhola je spasilo to {to je do{ao u Wujork. Da to nije

bio slu~aj, nikada za wega ne bismo ~uli. Radio bi na nekoj portirnici u Pitsburgu. l Ka ko oce wu je te na slov ni ce i pa ko va we srp ske {tam pe?

– Moje najdra`e kuhiwe su italijanska i japanska, obe imaju zajedni~ko {to su s vrlo dobrom sirovinom i minimalnom intervencijom napravite jednostavno i savr{eno jelo. To mo`e biti pasta s malo maslinovog uqa i malo belog luka, ili malo ri`e i komadi} ribe – i to je to. Ja ne volim jela koja su kao gula{i, u koje se sve ubaci, sve izgubi i postane masa. Neko je ne{to zabrqao pa dodao malo ovog malo onog da se pokrije {to ne zna da kuva. Va{i magazini podse}aju na to, ne znate {ta je prioritet, {ta je va`no, urednik kao da ne mo`e da donese odluku izme|u va`ne i neva`ne stvari.

Treba da zadovoqi deset potreba, pet politi~ara kojima je obe}ao da }e ih pomenuti – i odjednom bi naslovna strana trebalo da bude veli~ine plakata da bi mogla da podnese sve te informacije. S druge strane, {to je vi{e informacija na naslovnici, mawe su vidqive sve zajedno. Da ne govorim o toj tendenciji da imate svega tri~etiri vrste qudi na naslovnici: kriminalce, politi~are, zvezde i sportiste, i to je sve. l Ra du je te li se iz lo `bi u No vom Sa du?

– Svojevremeno sam imao izlo`bu u Virovitici, pa su svi u Hrvatskoj bili za~u|eni za{to ba{ tamo. Ali ja sam je imao zato {to su me pitali. Imam izlo`bu u Novom Sadu zato {to me je Milo{ Jovanovi} iz “Hamer produkcije” pozvao i pitao da li bih to hteo. On je sve organizovao i dolazim iskqu~ivo zahvaquju}i toj jednoj osobi. Ulo`io je energiju i na{ao finansije – u mom slu~aju on je za mene predstavnik Novog Sada. Meni se svi|aju wegovi radovi i lepo je {to se upravo on zalo`io za moju izlo`bu, iako bih mu ja negde u podsvesti trebalo da sam konkurencija. Ako mi ne podr`avamo onog ko je bio pre nas, ne mo`emo ni o~ekivati da }e neko podr`ati nas. Mora se pokazati respekt. Pesme Du{ka Radovi}a je ilustrovao Du{ko Petri~i} – a ja reagujem vizuelno – i ja puno dugujem u svom radu Petri~i}u koji ima kombinacije koje su mi ostale i izgradile me kao osobu. Vikati ja i samo ja, to je kao ona izreka - pre rata nismo imali ni{ta i onda su do{li Nemci i uzeli nam sve. n Re qa Kne `e vi}

PUT OKO SVETA

TRAM VAJYIJA: Je dan ru ski 15go di {wak uzeo je tram vaj iz ga ra `e, u re gi o nu ^e qa binsk na Ura lu, i wi me upra vqao 40 mi nu ta. De ~a ku sa da pre ti ka zna do pet go di na za tvo ra, ali se pret po sta vqa se da }e on iz be }i za tvor s ob zi rom na go di ne i za to {to ni je imao lo {e na me re. Ka kve cr ne lo {e na me re, pa de ~ak je raz vo zio put ni ke na re dov noj grad skoj li ni ji.

OPE QE [I LI [E FA PO LI CI JE: Gru pa dr skih ye pa ro {a ukra la je {e fu po li ci je Pa ri za smart fon dok se ukr ca vao u voz. Ka ko ne bi pri me tio da mu va de te le fon iz xe pa, lo po vi su do {li na ide ju da na `e le zni~ koj sta ni ci pri |u {e fu po li ci je i za mo le ga da pot pi {e pe ti ci ju. Na svu sre }u, u ukra de nom te le fo nu, ba rem je ta ko sa op {te no, ni je bi lo ose tqi vih po da ta ka.

OBROK: Avan tu ri sta Ne mac [te fan R. (40) na pu tu oko sve ta upo znao je na iz gled pri ja teq sko ple me u Pa ci fi ku, ali se is po sta vi lo da taj uti sak ni je bio obo stran. Kad se po sle ne ko li ko sa ti ni je vra tio iz lo va s uro |e ni ci ma, po li ci ja je kre nu la u po tra gu i pro na {la qud ske ko sti, zu be i ode }u. Po li ci ja sum wa da je [te fan otet a ka sni je, hm, po je den

KO KO [KE ZA GLAS: Po li ci ja u bu gar skom gra du Ve tre nu spre ~i la je dvo ji cu mu {ka ra ca da lo kal nom `i vqu is po ru ~e ko ko {ke, ko je je bi ra ~i ma na vod no po slao kan di dat za pred sed ni ka Di mi tar Ya mov. Uo~i lo kal nih iz bo ra za be le `e no je da su kan di da ti „ku po va li” bi ra ~e uz po mo} ode }e, obu }e i nov ca, na ram ka dr ve }a pa ~ak i ba lo na cr ve nog vi na i ki lo gra ma sla ni ne pri de, ali su sa da pr vi put de qe ne ko ko {ke.

U MRE @I CA RI NI KA: Ca ri ni ci na aero dro mu u Ci ri hu uhap si li su jed nog [va ja car ca ko ji je po ku {ao da u ze mqu pro kri jum ~a ri 261 mek si~ ku cr ve no ko le na stu ta ran tu lu. Po li ci ja je ubr zo pro na {la na ru ~i o ca dla ka vog pa ke ta, u ~i joj ku }i je to kom pre tre sa pro na |e no jo{ 665 ta ran tu la i 72 xi nov ske gu se ni ce me so `der ke. Po sle oru` ja i dro ge, `i vo ti we su tre }a naj ~e {}e {ver co va na ro ba u [vaj car skoj.

nedeqa23.oktobar2011.

c m y

12

BO GAT STVO UBI JE NOG PU KOV NI KA PRO CE WE NO NA 200 MI LI JAR DI DO LA RA

Gadafijevi, od nadmo}i do ki~a ukovnik Moamer Gadafi skon~ao je 20. oktobra pod nejasnim okolnostima, u poku{aju da napusti opkoqeni grad Sirt. Tom temom mediji }e se baviti jo{ koji dan, nakon ~ega }e posledwi trenuci ~oveka koji je 42 godine vladao Libijom biti predmet interesovawa jo{ samo Saveta za qudska prava Ujediwenih nacija.

Nove libijske vlasti ~eka puno posla, pre svega na normalizaciji prilika u zemqi i pokretawa obamrle privrede – proizvodwe nafte, u prvom redu. Gadafijevom smr}u, tako|e, nove vlasti kona~no }e mo}i da podvuku crtu ne samo ispod wegove vladavine ve} i svega onog {to se kao imovina i bogatstvo vodilo na ime po~iv{eg libijskog vo|e i ~lanova wegove porodice, ili je sa wima bilo na bilo koji na~in povezano.

Proletos, u jeku NATO bombardovawa Libije, pojavile su

P

se procene da je se Gadafijevo bogatstvo za ~etiri decenije vladavine, najvi{e zahvaquju}i proizvodwi nafte, popelo do sume od nekoliko stotina mili-

jardi dolara: taj imetak, pored novca na raznim bankarskim ra~unima, ~inilo je i vlasni{tvo na kompanijama, hotelima, nekretninama i akcijama u vi{e

od 30 zemaqa na ~etiri kontinenta. Ukoliko Prelazni nacionalni savet Libije bude u stawu da deo tog imetka stavi pod svoju kontrolu, bilo bi to sasvim solidno finansijsko pokri}e za nove po~etak te severnoafri~ke dr`ave.

Tokom zauze}a Tripolija pobuweni~ka vojska – sada ve} armija – do~epala se i zdawa kojima je raspolagala diktatorova porodica. Na wihovo veliko iznena|ewe, Vo|a, ~iji su komfor zami{qali prema slikama koje je propaganda {irila tokom 42 godine, vodio je sa sve familijom jedan ekstremno luksuzan `ivot. Ni{ta od one skromnosti „po`rtvovanog sluge naroda” koji uglavnom provodi vreme pod beduinskim {atrama gde prima i najva`nije belosvetske goste (nije se znalo da su wegovi {atori posedovali klimatizaciju i bili opremqeni najskupoceni-

jim materijalima, po~ev od damasknih }ilima do specijalnim tkawem impregniranog plafona).

U glavnoj rezidenciji, kao i vilama „uspe{ne” de~ice, hodalo se po tepisima Pjera Kardena, a sedelo po Barberijevim kanabeima. Wegova }erka Aj{a `ivela je u zdawu gotovo paranoi~ne arhitekture, sa bazenom i spa centrom u podrumu i trinaest soba pride, dok je vrhunac predstavqao pozla}eni kanape u obliku ~una s golemom sirenom nad rukohvatom, koja nije ni{ta drugo ve} – portret vlasnice li~no. ^ak su i ku}ice za pse imale klimu. Nije za zanemariti da je zate~eno zdawe od mermera i zlata oduzela jednoj bolnici. Wegov sin Motasem posedovao je bunker sa pedeset prostorija gde je smestio ultra-modernu kliniku, i samo za sebe i svoje – frizerski salon. Kod ostale dece primeri ekstravagancije su sli~ni. O~ito su sa svojim narodom delili samo geografsku {irinu i du`inu, dok su zapravo `iveli u raju, kao na nekoj drugoj planeti.

Taj luksuz, me|utim, predstavqa tek bezna~ajan deo wihove stvarne i nevidqive imovine.

Sin Saif-al-Islam prisvojio je mastan deo petrolske industrije.

Drugi sin Hanibal izazvao je skandal u [vajcarskoj gde je `iveo na visokoj nozi ali voleo da

dnevnik

terori{e slu{kiwe, doslovno ih tuku}i i smatraju}i robqem.

Sam Gadafi posedovao je privatni erbas luksuzno opremqen za tri~avih 150 miliona evra…

Jasno je da tolika mo} ne mo`e da se sprovede bez terora nad narodom. Biti svemo}an mo`e se samo u Bibliji – zahvaquju}i ~udima, ili u diktaturi – zahvaquju}i policiji.

Stvarno bogatstvo Gadafijevih tek }e se saznati. Okvirno se naga|a da se red veli~ina kre}e iznad 200 milijardi evra.

Spisak imovine, preduze}a i ba-

UTI CAJ FI NAN SIJ SKE KRI ZE

Ni Kina (jo{) da zameni a proteklih mesec dana pokret „Okupirajmo Volstrit„ postao je magnet za veliki broj nezadovoqnih Amerikanaca. Zapo~eo je 17. septembra kada je nekoliko desetina pripadnika ovog pokreta nameravalo da podigne {ator na Volstritu, {to im nije bilo dozvoqeno. Demonstrati su potom zaposeli obli`wi Zukoti park i odatle organizovali proteste koji su se pro{irili Amerikom i u wima u~estvuju svi slojevi dru{tva – osim omra`enih bankara. Po ugledu na wujor{ke proteste, u Va{ingtonu su organizovani pod sloganom „Zaustavite ma{inu„.

Ali, ma kako ih zvali, demonstranti su u brojnim gradovima SAD izra`avali gnev zbog socijalnog bezna|a, nezaposlenosti, dramati~nih nejednakosti u ekonomskom sistemu, zahtevaju}i da kona~no po~nu reforme koje }e dru{tvu doneti napredak. Za{to? I Amerikom je zavladala „kultura bede„. Svaki {esti Amerikanac `ivi u nema{tini; prera~nato u brojke, to je armija od 46 miliona stanovnika!

– Sjediwene Dr`ave u ~ijem je finansijskom sredi{tu nastala sistemska kriza neoliberanog kapitalizma, postale su ekstremno zadu`en finansijski sistem, pod teretom ogromnog unutra{weg i spoqweg duga, te ratova u Iraku i Avganistanu. To je izazvalo prenapregnutost ameri~ke ekonomije, uz prate}e ekstremne {okove na socijalnom i ekolo{kom planu – obja{wava za „Dnevnik”nezavisni finansijski ekspert prof. dr Hasiba Hrusti}.

Ona podse}a na to da su mnoge dr`ave i finansijske institucije u svetu, zarad sticawa visokih zarada, ulagale novac u rizi~no ameri~ko hipotekarno tr`i{te. A po{to je globalno finansijsko tr`i{te toliko isprepletano i integrisano, kriza iz ameri~kog dvori{ta gde je buknula putem trgovinskih i finansijskih kanala, lan~ano se prenela na ostatak sveta.

– Najve}e evropske banke bile su prinu|ene da otpi{u nov~ane iznose u milijardama zbog nemogu}nosti naplate odobre-

Z

Ru ska ra ke ta So juz ko na~ no je lan si ra na iz sve mir skog cen tra u Fran cu skoj Gva ja ni ka ko bi u or bi tu iz ba ci la pr va dva sa te li ta „Ga li leo”, {to je evrop ski si stem za na vi ga ci ju po kre nut sa ci qem da bu de kon ku ren ci ja ame ri~ kom YiPi-Es-u, ko ji je u po sled wih de set go di na po stao stan dard u sa te lit skoj na vi ga ci ji. Si stem „Ga li leo” }e se u svo joj ope ra tiv noj fa zi sa sto ja ti od 30 sa te li ta (27 ope ra ci o nih i 3 u ak tiv noj re zer vi), ko ji bi tre ba lo da po~ nu s ra dom 2014. go di ne, a za da tak im je da po dr `e raz voj auto ma ti zo va nog sa o bra }a ja bu du} no sti i po ve }a ju pre ci znost re ak ci je kod spa si la~ kih po du hva ta.

nih hipotekarnih kredita. Nesta{ica na tr`i{tu novca stvorila je probleme u finansirawu banaka, a wihova me|unarodna izlo`enost pro{irila je kanale kontaminacije i dodatno uzrokovala nepoverewe me|u finansijskim institucijama. Kreditni {ok ubrzo se preneo i u sektor realne ekonomije – navodi dr Hrusti}.

Na pitawe o uticaju svetske finansijske krize na me|una-

poslenosti je u 2009. bila 9,3 odsto a lane je narasla na 9,6 procenata i taj trend se produ`io i u prvom kvartalu ove godine. U martu 2011. godine u EU je bez posla bilo 22 miliona radno sposobnih.

Ukqu~ivawe Kine, Indije i Brazila u G-20 nagovestilo je rast uticaja zemaqa u razvoju u re{avawu globalnih finansijskih problema. Sastanci na vrhu G-20 iznikli su kao pokreta-

rodne odnose, na{a sagovornica ukazuje na to da nezaposlenost predstavqa najve}i ekonomski, socijalni i razvojni problem s kojim su se suo~ile sve zemqe. U januaru 2011. stopa nezaposlenosti u SAD bila je 9,6 odsto, s tim da bi krajem godine mogla da spadne na izme|u 8,4 i 8,7 odsto. O~ekuje se da }e biti potrebno pet godina da nezaposlenost dostigne `eqeni nivo od 5 odsto. Na nivou EU stopa neza-

~i delovawa na umawivawu {teta koje je kriza nanela. Zemqe G-20 su tako 23. oktobra 2010. u Seulu postigle dogovor o najzna~ajnijoj reformi ikad usvojenoj o upravqawu MMF-om, ~iji ciq je da privrede u usponu dobiju ve}a ovla{}ewa u ovoj finansijskoj instituciji. Reforma predvi|a pove}awe kapitala te institucije, dok }e zemqe ~ije su privrede u usponu dobiti mesta u administrativ-

dnevnik

nedeqa23.oktobar2011.

13

Redovi za telo vo|e rvavo telo ubijenog dugogodi{weg libijskog vo|e Moamera Gadafija izlo`eno je u tr`nom centru u Misrati, dok vlasti razmi{qaju {ta da urade sa wim. @iteqi ovog grada u duga~kim redovima ~ekaju da vide pukovnikov le{, koje se nalazi na madracu na dnu ispra`wenog hladwaka. Mu{karci, `ene i deca su se slikali pored tela, a ~uvari su ~ak organizovali posebne posete za porodice i pojedince. Pojedini `iteqi su izjavqivali: „@elimo da vidimo psa”. Gadafijevo telo je otkriveno do pojasa, wegov torzo i ruke su krvavi, a vide se prostrelne rane na grudima, stomaku i sa leve strane u predelu srca. Ina~e, na novom video snimku, postavqenom na internetu, mo`e se videti da je Gadafi bio `iv kada je uhva}en i govorio je, lica poprskanog krvqu: „Bo`e zabrani ovo”.

K

^ituqe za Gadafija u CG i Srbiji podgori~kom li stu „Vi jesti” objavqena je ~ituqa po vo dom smr ti libijskog vo|e Moamera Gadafija, naslovqena „Posledwi pozdrav pukovniku”. „U na{im srcima uvek }e{ ostati brat-vo|a i kraq. Neka tvo ja du{a po ~i va u car stvu nebeskom, a ime odjekuje hodnicima budu}nosti”, navodi se u ~ituqi koju su potpisale ~etiri osobe iz Nik{i}a. Sli~na ~ituqa pojavila se i u beogradskim „Ve~erwim novostima”. Kao potpisnici ~ituqe sa naslovom “Posledwi pozdrav pukovniku”, nalaze se Vuk, Marko, Pe|a, Aca, Cvele, Teo, Ivan, Milan~e.

U

naka koje su kontrolisali wihovi qudi {iri se iz dana u dan.

Zakoni su bili tako sro~eni da se izme|u privatnog i narodnog sve svelo u korist onog prvog.

Nije re~ o bezakowu, ve} – nadzakowu. U momentu masovnog ulaska pobuwenika u Tripoli, vo|a je, ni mawe ni vi{e, prodao 20% zlatnih rezervi na svetskom tr`i{tu. Sam odlu~io, sam prisvojio. Uostalom, bilo je to u skladu sa vladavinom za koju je voleo da ka`e da sve {to ima – dolazi od narodne voqe. n Du{an Simin

NA ME\UNARODNE ODNOSE

ne mo `e SAD nom savetu. ^ak bi Kina trebalo da postane tre}a zemqa po snazi uticaja u MMF-u.

– Liderstvo SAD u me|unarodnim odnosima u svetu se usled svetske finansijske krize nije promenilo. SAD je ostala najmo}nija zemqa, ali ne i jedina uticajna. Finansijska kriza istakla je va`nost Kine u me|unarodnim finansijskim odnosima i u odnosima sa SAD. Kina je, recimo, i glavni kupac ameri~-

kog javnog duga. Me|utim, u skorije doba Kina ne}e biti u stawu da zameni SAD, a u prilog ovome govore podaci o velikim razlikama u veli~ini i strukturi ove dve privrede. Ukupna potro{wa doma}instava u SAD ~etvorostruko je vi{a od potro{we doma}instava Kine i Indije zajedno. Iako Kina ima znatan ekonomski potencijal, ona jo{ nije u mogu}nosti da bude pokreta~ svetske privrede i

ekonomskog rasta – tvrdi dr Hrusti}.

Tek, u procesima ukqu~ivawa u svetske tokove pokazalo se da ne postoje globalni interesi, ve} su to uvek interesi konkretnih dr`ava. Aktuelni kqu~ni svetski izazovi: rast energetske nesigurnosti, rast cena hrane i globalni terorizam – glavni su izazovi stabilnosti u svetu. Svetska finansijska kriza, koja je u mnogim dr`avama izazvala politi~ku nestabilnost i siroma{tvo, uz sve svoje nepovoqne efekte, ulila je strah od nemira i od terorizma, pogor{awem privrednih uslova za zaposlenost mladih qudi.

Strahuje se od regrutovawa i ja~awa teroristi~kih grupa u Pakistanu, Banglade{u, Jemenu, Nigeriji, Sudanu, Somaliji i Egiptu.

Dr`ave koje planiraju budu}nost pripremaju se za zao{travawe problema energetske sigurnosti, koju ne podsti~e samo geopoliti~ka situacija na Sredwem istoku, ve} i ekonomski bum privreda u usponu, ali i nedostatak prera|iva~kih svetskih naftnih kapaciteta.

Nastaju i novi energetski savezi: izme|u Nema~ke i Rusije ili Rusije i Italije. I to je deo borbe tih zemaqa za nacionalne energetske interese koji imaju prvenstvo nad interesima Evropske unije.

– Proces globalizacije je pove}ao nejednakosti u stvarawu BDP u mnogim privredama i razlike izme|u bogatih i siroma{nih dr`ava, pogotovo {to je kriza u finansijama, obezbe|ewu hrane i energenata produbila polarizaciju – ka`e dr Hrusti}. – Va`no je stoga pitawe koja je svrha globalizacije ako ovim procesom nije re{en nijedan temeqni svetski problem, a mogu}nosti malih i siroma{nih dr`ava za razvoj sve su te`e. n Vesna Savi}

VESTI SAD: Sporazum zlata vredan

Predsednik SAD Barak Obama potpisao je tri sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ju`nom Korejom, Kolumbijom i Panamom koji bi mogli doneti milijarde dolara ameri~kim izvoznicima i otvoriti desetine hiqada radnih mesta.

Procewuje se da samo sporazum sa Ju`nom Korejom donosi 70.000 radnih mesta i pove}ava izvoz SAD za 10 milijardi dolara.

Tu nis: Pr vi de mo krat ski iz bo ri

U Tunisu, u kojoj je pre devet meseci po~elo „arapsko prole}e”, danas se odr`avaju prvi demokratski parlamentarni izbori. Tuni`ani imaju priliku da izaberu demokratski parlament posle januarskog prevrata kada je zba~en predsednik Zin el-Abidin ben Ali. Oko 7,3 miliona Tuni`ana s pravom glasa }e izabrati ustavotvornu skup{tinu od 217 poslanika me|u 1.500 strana~kih i lista nezavisnih kandidata koji listom pozivaju na slobodu, demokratiju i socijalnu pravdu.

Tur ska: Voj ska ubi la 49 po bu we ni ka

U ofanzivi turske vojske na jugoistoku Turske poginulo je 49 kurdskih pobuwenika, koji su ubijeni u borbama u provinciji Hakari. Turska je u sredu poslala 10.000 vojnika na kurdske pobuwenike na jugoistoku Turske i preko granice, u Iraku, po{to su pobuwenici dan ranije ubili 24 turska vojnika.

POLITI^KI ZNA^AJ OSLOBA\AWA GILADA [ALITA

Gre {na dr `a va vra ti la voj ni ka haosu u kojem je danas svet na{a pa`wa i pam}ewe sve mawe mogu da obuhvate ubrzani film zbivawa, pa je tako vest o osloba|awu izraelskog vojnika Gilada [alita trajala samo dva dana. Mediji su odmah potom po~eli da bruje o informacijama iz Libije i ubistvu lidera Moamera Gadafija. Do{li smo dotle da se ono narodno: svako ~udo za tri dana, skratilo na dva ili samo jedan dan.

Osloba|awe izraelskog vojnika posle vi{e od pet godina zarobqeni{tva u Palestini ~ini se da je slu~aj koji ipak prevazilazi dnevnu novinsku vest i zaslu`uje pa`wu onih koji se bave teorijom ili praksom dr`ave i prava. Malo je dr`ava na svetu koje bi toliko brinule o jednom golobradom de~aku kakav je bio [alit u trenutku kada su ga pripadnici Hamasa kidnapovali.

Izraelska dr`ava je pokazala odgovornost, oslobodila svog vojnika, a roditeqima vratila sina.

Slu~aj vojnika [alita {aqe veoma slojevite poruke, sli~ne dobroj pozori{noj predstavi. Na`alost, to nije igra nego jedan u nizu incidenata decenijske surove realnosti Bliskog istoka. [alit je kidnapovan na podru~ju Izraela, a ne u borbi, pa je preba~en u Pojas Gaze kroz tajne tunele. Posledice wegovog kidnapovawa su po Palestince bile drasti~ne. Izrael je u znak odmazde bombardovao Gazu punih pet meseci. U tim akcijama je Palestina izgubila oko 1.500 qudi, me|u wima i civile, a Izrael 13 vojnika.

U

da pred celom nacijom ka`e roditeqima: „Vratio sam va{eg sina ku}i“.

Na drugoj strani, Hamas koji smatra da vodi gerilski, a ne teroristi~ki rat, do~ekao je u vesequ svoje saborce i – heroje oslobodila~ke borbe.

Stotinak zarobqenika koji su prvi stigli u Gazu do~ekalo je vi{e od 200.000 Palestinaca. Komentatori mogu da tvrde da je za jednog vojnika hiqadu zatvorenika previsoka cena. Ima onih koji tvrde da }e to mo`da ohrabriti Palestince da jo{ vi{e kidnapuju izraelske vojinike, i po ovom istom principu osloba|aju svoje qude iz izraelskih zatvora. Mo`da, ali uvek treba imati na umu da su posledice kidnapovawa vojnika [alita neuporedivo ve}e od tog matemati~kog odnosa – jedan prema hiqadu. Wih su osetili Palestinci, Izrael, a i neke okolne zemqe. Izrael je posle kidnapovawa Gilada [alita bombardovao punih pet meseci Pojas Gaze, uveo blokadu, a kasnije je poku{aj razbijawa te blokade turskim brodovima, doveo do ozbiqnog pogor{awa tursko-izraelskih odnosa.

Ko men ta to ri, `eq ni da se na Bli skom is to ku stva ri {to pre pro me ne na bo qe, na da ju se da }e ovi pre go vo ri s Ha ma som bi ti po ~e tak oto pqa va wa pa le stin sko-izra el skih od no sa.

Oni dru gi pod se }a ju da oslo ba |a we kid na po va nog Gi la da [a li ta ne zna ~i mno go Vest o razmeni Gilada [alita za 1.027 palestinskih zarobqenika od kojih je 280 ve} osu|eno na do`ivotnu robiju, na mah je podelila i izraelsku i svetsku javnost. ^ak i ameri~ki Stejt dipartment nije odmah dao ocenu situacije, zbog dileme {ta }e biti ako oslobo|eni Palestinci pokrenu nove diverzantske akcije protiv Izraela ili Amerike. Na ovu temu je mo`da naj bo qi ko men tar dao fran cu ski fi lo zof Bernard Henri Levi, izjavom da je to bila situacija u kojoj se izraelska vlada umesto „apstraktne patwe dr`ave“ opredelila za konkretnu patwu jednog ~oveka. Naj~e{}e u odnosima dr`ava-pojedinac sloboda pojedinca nema nikakvog zna~aja i to je pogre{no. Uvek treba dati prednost pojedincu, poru~uje francuski filozof.

Da bi se boqe razumela dubina Levijeve filozofske poruke, treba imati na umu o kakvoj se slagalici odnosa i interesa radi na Bliskom istoku. Na jednoj strani je Izrael u ~ijim zatvorima ima, prema nekim procenama, oko 200.000 Palestinaca. Oni slu`e kaznu zbog ubistava, ekstremizma i drugih nedela. U isto vreme, Izrael je decenijama u ratu s Palestincima i drugim arapskim susedima zbog toga {to mu ne priznaju pravo postojawa. Izraelska dr`ava, da bi mogla da se odbrani od neprijateqskih suseda, praktikuje vojnu obavezu za sve gra|ane. U slu~aju vojnika [alita koji je slu`io svojoj dr`avi i koji je kidnapovan 2006. godine dok je bio na stra`i, Tel Aviv nije imao mnogo prostora da taktizira.

Osloba|awem svog vojnika iz palestinskog zarobqeni{tva, dokazao je da stoji iza svakog svog gra|anina, posebno {to je on postao `rtva brane}i domovinu.

Ali, na taj na~in, vlada premijera Bewanima Netanijahua je povredila ose}awa stotine drugih gra|ana Izraela koji su izgubili svoje najmilije u teroristi~kim i drugim akcijama tih hiqadu oslobo|enih Palestinaca. Tu smo suo~eni s logikom starogr~kih filozofa – nije dovoqno da pravda bude zadovoqena, ona mora biti i mudra. Netanijahu je, ma {ta ko mislio, bar za trenutak postupio mudro. Izrael je zabele`io poen jer je dr`ava izbavila svog vojnika posle upornih {est godina pregovora sa palestinskom organizacijom Hamas koja je na crnoj listi dana{weg sveta. O osloba|awu Gilada [alita su pregovarali pripadnici mnogih tajnih slu`bi, ali je posao uspe{no okon~ao nema~ki tajni agent Gerhard Konrad, ~ovek izuzetnih pregovara~kih sposobnosti. Netanijahu je tako mogao s ponosom

Komentatori, `eqni da se na Bliskom istoku stvari {to pre promene na boqe, nadaju se da }e ovi pregovori s Hamasom biti po~etak otopqavawa palestinsko-izraelskih odnosa. Oni drugi podse}aju da osloba|awe kidnapovanog Gilada [alita ne zna~i mnogo, i da }e, ukoliko i do|e do preokreta, to mo`da biti samo rezultat {irih procesa u tom regionu. Istorija palestinsko-izraelskog sukoba pokazuje da je svako istinsko popu{tawe neko platio glavom. Posle sporazuma iz Kemp Dejvida izme|u Menahema Begina i egipatskog predsednika Anvara el Sadata 1978. godine, ubijen je potowi. Odnosi izme|u Egipta i Izraela su i danas dobri o ~emu svedo~i ~iwenica da je Egipat posredovao i u osloba|awu [alita. Palestinci i Izrael su bili najbli`e trajnom pomirewu za vreme sporazuma iz Osla iz 1993. godine, kada je Izrael priznao palestinsku organizaciju PLO Jasera Arafata za legitimnog predstavnika palestinskog naroda, a PLO je prihvatila postojawe Izraela. Dve godine kasnije ubijen je izraelski premijer Jicak Rabin.

Kako stvari danas stoje, u posledwem dogovoru izme|u Hamasa i Izraela ne treba videti neko {ire zna~ewe od samog ~ina osloba|awa vojnika posle gotovo dve hiqade dana zarobqeni{tva. Jedan od ideologa Hamasa Musa Abu Marzuk je istog dana izjavio da „Izrael mora da shvati nu`nost osloba|awa na{ih preostalih zatvorenika. Ako ne budu pu{teni normalno, bi}e pu{teni na drugi na~in“. Ni izraelski premijer Netanijahu ne odustaje od izgradwe na teritorijama koje Palestinci smatraju svojom budu}om dr`avom. To je zapravo jedna od kqu~nih spornih tema propalih direktnih mirovnih pregovora. Zbog toga osnovna poruka osloba|awa Gilada [alita mo`e biti da izraelska dr`ava ne}e ostavqati u nemilosti svoje vojnike. [alit je bio mobilisan, kidnapovan s polo`aja i otuda je dr`ava bila odgovorna za wega. Tu svoju odgovornost je i prihvatila. n Petar Tomi}

nedeqa23.oktobar2011.

c m y

14

dnevnik

S U S R E T I : ALEK SAN DAR KA RA KA [E VI],

Stoni tenis kod nas „sport leksandar Karaka{evi} obradovao je naciju, stonotenisku populaciju u Srbiji, a najvi{e sebe, osvajawem bronzane medaqe u pojedina~noj konkurenciji na nedavno zavr{enom Evropskom prvenstvu u Poqskoj. Bronza u dublu sa Slovencem Bojanom Toki}em se “podrazumevala”, jer wih dvojica ve} du`e vreme ~ine tandem za najvi{i evropski vrh, koji im je u Poqskoj za dlaku izmakao.

– Imali smo Bojan i ja vo|stvo od 3:1 i 10:7 u me~u s Rusima, ali smo prokockali silnu prednost. Ipak, ko zna da li bismo uop{te obojica kasnije uspeli da se domognemo bronze u singlu (Toki} je tako|e stigao do polufinala), jer smo posle izgubqenog dubla u polufinalu imali vremena da odemo do hotela i odmorimo se dva sata pre kqu~nih me~eva za medaqe u

A

T R E N D R A P O R T : ^I ZMA GLA VU ^U VA, FRI ZU RA JE KRA SI

Lok ne i asi me tri ja u bo ja ma je se ni N

e znam da li se iko jo{ se}a kako je [eron Stoun izgledala pre ~ » uvenog« {i{awa i pomalo de~a~ke frizure koja joj je, s obzirom da je bila p » ogo|ena«, zna~ajno pomogla da i u nekim malo o » zbiqnijim« godinama zadr`i status jedne od najlep{ih `ena na planeti. Sli~no je i s wenom koleginicom, glumicom Rene Ruso, koju te{ko da iko jo{ pamti kao stepenasto o{i{anu plavu{u. Ali su zato wena crvena kosa i savr{en, ne{to du`i pa`, podjednako upe~atqivi kao i zanosni ples kojim je na velikom platnu zavodila neodoqivog Pirsa Brosnana u filmu A » fera Tomasa Krauna«. Treba li uop{te podse}ati da je Xenifer Aniston upravo zahvaquju}i svojoj lepoj i negovanoj kosi postala najpoznatija P » rijateqica«?

Takvih sjajnih primera odli~ne saradwe nekog selebritija sa frizerom, koja rezultira uskla|eno{}u frizure s godinama, oblikom lica i vrstom posla kojim se pojedine dame bave, ima jo{ puno. Recimo, ovde u lokalu svako malo ume prijatno da iznenadi glumica Nata{a Markovi}, do-

{wim prostorima potpisuje frizer Lepe Brene, koji definitivno nije pogre{io kopirav{i pre neku godinu ve} pomenuto {i{awe gospo|e Stoun.

Naravno, puno je i onih drugih, ne ba{ sjajnih poku{aja da se izgleda lepo i druga~ije. U tom smislu i bez da pomiwem imena (ovo sam nave`bala u~e}i od premudrih nam politi~ara), nije zgoreg re}i da se gre{ke mahom mogu svrstati u dve kategorije – s jedne strane imamo kod doma}ih trendseterki vrlo popularnu potrebu da se izgleda kao klon, te tako i » speglane« i mawe ili vi{e sre}no nadogra|ene kose nosi i ko treba i ko ne treba, a s druge – tu su dame sa frizurama koje vi{e podse}aju na kacigu, nego na dobro o{i{anu i ofarbanu kosu. Za tu katastrofu na glavi, naravno, ne optu-

`ujem uvek frizere, jer mi je odavno jasno kako i oni (ba{ kao i p » lasti~ari« koji xabe pri~aju kako ne mo`e svako da {eta podjednaku kubika`u silikona) na kraju uvek moraju da se povinuju `eqama svojih klijentkiwa. A one, pokazalo se to u vi{e navrata, izgleda vole da tro{e ozbiq-

Kra }a ko sa „ski da” go di ne Verovatno najva`nije pravilo kada je re~ o kosi glasi da ona, bez obzira na trendove, mora da bude zdrava i negovana. U tom smislu je va`an pravilan izbor {ampona i regeneratora, ~ije }ete blagotvorno dejstvo pospe{iti upotrebom maski i seruma za negu kose. Isto tako, pravilo zlata vredno jeste da bi `ena, kako odmi~u godine, trebalo da ima kra}u kosu svetlije boje, jer je upravo to kombinacija koja veoma uspe{no “skida” i po nekoliko godina. voqno odva`na da potpuno promeni frizuru i boju kose i da pritom u svakom novom i » zdawu« izgleda lepo i atraktivno. Lepom i negovanom kosom godinama unazad mogu da se pohvale i wene ne{to iskusnije koleginice Danica Maksimovi} i Neda Arneri}, a za svaku pohvalu su i frizure novinarki Nata{e Jeremi} i Olivere Kova~evi}. S druge strane, verovatno najboqi k » opi-pejst« na ovda-

ne novce kako bi na kraju izgledale poput svojih koleginica, koje, naravno i treba li uop{te re}i – preziru...

U pri~i o frizurama nezaobilazna tema je i motiv zbog kojeg, navodno, `ena naj~e{}e odlazi u salon. Osim redovnog s» ervisirawa«, {to podrazumeva odr`avawe i negu kose pravovremenim {i{awem i farbawem, tu je i `enska potreba da novom frizurom na-

pravi svojevrstan rez i prekine baksuznu seriju de{avawa u svom `ivotu, bilo da je re~ o nedavno prekinutoj emotivnoj vezi, nezadovoqstvu na poslu ili ne~em tre}em. @ene jednostavno vole da svojom kosom qudima iz okru`ewa stave do znawa da su re{ile da okrenu novi list. To je naprosto tako i u tome nema ni{ta lo{e.

Naprotiv, u takvim je specifi~nim raspolo`ewima uvek boqe krenuti u akciju, nego sedeti kod ku}e i plakati. A, ako je ve} nova frizura korak o kojem ovih dana razmi{qate kao o mogu}em i preko potrebnom stimulansu za izlazak iz blata u kojem ste se na{li, red je i da vam malo pomognemo.

Stoga vam donosimo mini pregled trenutno najaktuelnijih trendova, kada je o frizurama i boji kose re~.

Dakle, pitawe svih pitawa glasi: kakvu frizuru izabrati ove jeseni? Pa, krenimo redom.

Za po~etak, ove sezone su u modi kratka {i{awa, posebno pa` sa {i{kicama, ili, recimo, kratko o{i{ana kosa sa asimetri~nim, ne{to du`im pramenom napred.

Bez obzira za koju se varijantu odlu~ite, to jest da li ste spremni da mawe ili vi{e eksperimenti{ete s makazama, imajte na umu da je asimetrija dobitna kombinacija za ovu jesen bilo da se radi o kratkim ili poludugim frizurama. Kada je re~ o du`oj kosi, u trendu je stepenasto {i{awe, kojim (i to je odli~na vest) dobijate uvek dobrodo{ao volumen. S tim u vezi jo{ jedna napomena – ako ste dobro o{i{ani frizura }e u svakom trenutku izgledati uredno. Ako, pak, uprkos svim nastojiwima da dr`ite kosu pod kontrolom izgledate ra{~upano, mo`da ne bi bilo lo{e da razmislite o promeni frizera. U modi su i kovrxe, pri ~emu su apsolutni hit velike lokne, odnosno, rasko{na i bujna kosa koja u slapovima pada niz le|a. Kao primer koji treba slediti, podse}am na ~uvenog “^arlijevog an|ela”, Faru Fosit, koja je sedamdesetih i osamdesetih zavodila upravo takvom frizurom. U slu~aju da ste raspolo`ene da kosu nosite podignutu, preporuka je pomalo ra{~upana i neobavezna pun|a, poput one koju je proslavila Bri`it Bardo, ili kowski rep koji mo`e biti ili besprekorno zategnut i zagla|en ili pomalo ~upav i razbaru{en.

Kada je o trendi bojama kose za ovu sezonu re~, prva i osnovna napomena glasi da bi one trebalo da bude {to prirodnije. Moderna je tamno blond nijansa, koja nije ni sme|a, a ni plava, a ne}ete pogre{iti ni ako izaberete tople zlatne tonove. Za izbegavati su platinasto plava i jako svetli i(ili) previ{e kontrastni pramenovi. Umesto toga, odlu~ite se za blago nijansirawe kose i ne zaboravite da je pramenove potrebno osve`iti na svakih dva meseca. n Jasna Budimirovi}

singlu. Do tada, po ceo dan sam provodio u sali, a najglupqe je bilo to {to smo me~eve polufinala u pojedina~noj konkurenciji igrali u prepodnevnim ~asovima posledweg dana prvenstva – u dahu za „Dnevnik” pri~a Karaka{evi}.

Nema toga ko nije pomislio da }e Sale, bez razmi{qawa, ispaliti kako mu je ova bronza najdra`a u karijeri. Ipak, nije tako.

– Draga mi jeste, jer je prva u pojedina~noj konkurenciji, ali ne i najdra`a. Kako da je rangiram ispred mog prvog zlata u miksu osvojenog 2000. godine u Bremenu ili ispred prve medaqe osvojene za Srbiju 2005. godine u Arhusu – racionalnim pitawem odgovara na{ sagovornik, ne kriju}i da je i u Poqskoj, u `rebu u singlu imao sre}e, naro~ito kada je pre takmi~ewa video da je odustao Verner

Bli `i se kraj Tri i po decenije u stonom tenisu ne predstavlqaju te{ko}u ukoliko se sportski `ivi.

– Mnogo sam uradio na tom poqu. Ne izlazim, `ivim sportski, pakleno treniram... Ipak, ne}u jo{ dugo, jer je vreme da ka`em zbogom. Iza mene su lepe godine, mnogi trofeji, ~etvorostruko evropsko zlato u me{ovitom paru s Rutom Paskauskien, medaqe u dublovima i ova u singlu. Vreme je da mislim {ta daqe, kada ostavim reket.

Odgovor se, vaqda, name}e sam po sebi?

– Mislite da }u raditi kao trener ili funkcioner u stonom tenisu? te{ko, ali da }u ostati u sportu, to je sigurno.

[lager koji bi ga ~ekao u drugom kolu.

Uspeh oli~en dvostrukom bronzom jo{ vi{e dobija na zna~aju ako se ima u vidu da je, predvode}i reprezentaciju Srbije u ekipnom delu, Sale doprineo povratku orlova u elitnu evropsku diviziju.

– Nismo se {tedeli, niti kalkulisali, kao {to to neki umeju

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Sli ku svo ju qu bim

E,

moja gospodo i prijateqi, do{lo je vreme Nije ti onda, kad sam ja ba{ aktivno u{ao u pokad se mora misliti i o izborima. ^etiri litiku, bio ovako dobar internet, pa slike lepo godine ’ladovine su na izmaku i sada opet obu~enih poslovwaka samo {amaraju po ekranu, treba izlaziti na crtu onim oblapornim koji bi ve} si, brale moj, morao da se kojekako snalazi{, da su tu gde smo se mi, da re~em, odoma}ili. Htea ja kad nemam vremena i dobrog savetnika, samo li bi oni da nas smene, kao bajagi sve`i qudi, uletim na Knez Mihajlovu i sa prve lutke sve lesve`e ideje, nova energija i ostale trice i ku~ipo kupim. Znaju one tetkice iz RKB znawe, pa to ne. Bla-bla, tru}-tru}. Nije to, bre, nego dosaditi je. Priznajem, jesam se obrukao kad sam sa lutlo fukari da pazari novopazarsku robu, pa im duka u izlogu probao da skinem i one plasti~ne, na pe zinulo na Kalvina Kleina i Dol~eta i Gabana. wemu izlivene cipele, ali... Te sam izbore doMalo bi da se i oni do’vate Feragamo giqa i Brajbio, a to se jedino ra~uwa. tling ~uka, da smeste stra`wice u ko`uru sluPosle toga su mi se vidici pro{irili, dobro, `bene Superb [kode (ako ne i Audijeve {estice), mo`da je i ne{to para bilo vi{e, tek u `eninom do toga je wima stalo, a ne do naroda, o kome mi magazinu pro~itam da svakog pravog mu{karca ve} tol’ke godine tako pomno brigu brinemo. odlikuju ti askes... ases... ma ti dodaci, mater Nego, kad spomenuh te neke bezna~ajne ali ipak im wihovu. Ono, kao, kravata, cipele, sat, tazaslu`ene benefite koje nosi ovolika odgovor{na, kai{... tako to. Kao veliki audiodiktat, po nost na mojim ple}ima, sad se setih da zbog izbo~emu me zna cela stranka i bira~ko telo, kao prra i te na{e olujne predvu meru, u pauzi skup{tinizborne kampawe moram skih sesija, prona|em onog Pr v o odel c e sam od ne k og {a n e r a malo da poradim i na autNevena, {to kravate prapa za rio, po mo gao mi dru gar fitu i, srpski re~eno, vi. Sad, wegov majstorpersonalnom luku. Eeee... iz na {e omla din ske or ga ni za ci je. [mica se tri put oznojio samo kad se setim svojih dok me je nau~io da ve`em ^o vek `i vi u pre sto ni ci, prvih izbora! Da ona lutkravatu, navodno mu smeta zna sve te fa z o n e ka u RK Beograd zna da {to imam kratak vrat i pri~a... Ja sam, bre, do prste k’o }evape. Ma nema tada stvarno mislio da nema veze kako izgledam, on pojma da sam ja ~ovek princepijelan i kad neprepozna}e narod moje po{tewe i iskrenu name{to namera~im, ne popu{tam dok ne usvojim noru da mu pomognem da iza|e iz te kaquge u koju su va znawa i ve{tine. Istina, par godina sam kraga gurali du{mani. [ta ima veze ako nosim farvate skidao preko glave, oka~im ih onako u ~vor ke i duks, a ne k’o one komuware {to se svaki put uvezane na ~iviluk pa do slede}e prilike, ali kad su izbori picnu po ugledu na leskova~kog staionako je u modu u{ao taj kej`ualni luk pa sad rog svata, prvo u „Prvi maj“ pa hajd’ u kampawu. svi nose raskop~ane kragne od ko{uqa. Nema Ali, zna{ kako je, narod ti je stoka jedna nevikravate – nema ni problema. |ena, bitno mu je i kako izgleda{, {to su mi deNego, najve}u muku sam imao sa ~asovnicima.

Nije neki problem da izabere{ dobar sat, k’o taqno pojasnili i na onim na{im strana~kim ni auto, nema tu nekog velikog proma{aja ako kursevima i tim-bildinzima, a po{to ja brzo odvoji{ dovoqno para, nego kad se u pauzama u~im... Zna~i, prvo odelce sam od nekog {anera Izvr{nog odbora povede pri~a o tim najnovijim pazario, pomogao mi drugar iz na{e omladinske akse... askes... akse... ma o tim detaqima, na muorganizacije. ^ovek `ivi u prestonici, zna sve ci sam kako se pohvaliti. Evo, na primer, odete fazone. Lep Dior, k’o upisan. Ba{ su mi onala. Sve lep{e od lep{eg i jednostavijeg imena, ko lepo padale pantalone, isticale mi apolonk’o i kod ga}a. Dior, Zara, Tom Ford, Kelvin sku figuru, mada je bilo zlobnika koji su tvrdiKleijn, sve lako za izgovor. Malo te`e ide sa li da sa ovih mojih impozantnih 167 centimetacipelicama, ali ni tu ne vlada neka panika. ra ne bi trebao da imam man`etne. [ta fali Barbato, Henderson, Lubotin, malo je pomu~i{ Putinu? Pa ne mo`emo svi da budemo kao [ef, oko tog @ivan{ije... A oni pametwakovi}i iz ne bi to vaqalo! [vice sve ne{to na francuskom, budibogsnaMalo sam se mu~io oko frizure, imam tu malo ma, jezik da polomi{. Girard Perregaux, Bregeut re|u a opet tr{avu kosu, ali sva sre}a pa Samsotourbillon fusee, Longines conquest ceramic, Jaeni vi{e nisu in, te ti se lepo obrijah po lobawi. ger-Lecoultre, Jacques Lemans... Pa ko to mo`e Posle vidim, svi me kopiraju, Zemunaca u na{oj bre da izgovori!? Da mo`e, pisalo bi na }iripolitici koliko ho}e{. Sad sam redovan i kod lici, da ga ceo svet razume. kozmeti~ara, manikira i pedikira, nemam vi{e problema sa ~ukqevima {to sam ih pazario dok Zauvek Va{, smo ono {etali i tukli se s milicijom. n Aleksa pl. Adetovi}

dnevnik

nedeqa23.oktobar2011.

15

OSVA JA^ DVE BRON ZE NA EVROP SKOM PR VEN STVU U POQ SKOJ

samo je, eto, re kre a ti va ca” {to se u prvi mah nekome ~ini. Ipak, ima vremena do tada, a @olt Pete, oporavqeni Marko Jevtovi}, Bojan Crepuqa, Dragan Suboti} i ja, uz povoqan `reb, ima}emo snage za novi podvig.

Sale nema mnogo vremena za odmor.

Ovog vikenda nastavqa se prvenstvo Bundeslige u kojoj je profesionalno anga`ovan.

@e nid ba Na pitawe kada misli da stane na ludi kamen, Karaka{evi} ka`e da mu se pre tri nedeqe o`enio brat.

– Polako, do}i }e na red i drugi Karaka{evi}, ali znate da ne volim pri~e na tu temu.

da ~ine. Meni je podjednako va`no bilo da u ekipnom delu u~inimo sve {to mo`emo, a uradili smo najvi{e. S obzirom na to da }e od slede}e godine u ^empion diviziji biti samo 12 reprezentacija koje }e podeqene u dve grupe igrati po sistemu svaka sa svakom, jasno je da smo u{li u sam krem evropskog stonog tenisa. Treba u grupi biti me|u pet, {to teorijski izgleda lako, ali je u praksi mnogo te`e to ostvariti, nego

– Sjajno sam po~eo sezonu u Pluderhauzenu za koji igram jedanaest godina, i kada dodam prvu sezonu iz Oksenhauzena, 12 godina igrawa u najja~em evropskom klupskom takmi~wu je zaista brojka za respekt. U Nema~koj se igra odli~an stoni tenis s brojnim sponzorima i publikom, ali je ~iwenica da nijedan na{ igra~ nije u inostranstvu postao igra~, mada je odliv iz godine u godinu sve ve}i i to je ono {to sve u Srbiji koji misle o budu}nosti stonog tenisa treba da zabrine.

Karaka{evi} ne ka`e tek tako da po nekada sam sebi li~i na papagaja.

– Upquvao sam se od ponavqawa kako je krajwe vreme da se stoni tenis ne do`ivqava u Srbiji kao hobi i sport rekreativaca. Ne znam zbog ~ega se toliko malo ula`e u ovaj za nas trofejni

sport, ali je ~iwenica da jo{ imamo {ansu da spasemo {to se spasiti mo`e.

Sale nudi i konkretne korake u ciqu boqe perspektive.

– Nadu mi daje da }e upravo otvoreni stonoteniski centar u Subotici zaista biti srpska stonoteniska ku}a u kojoj }e se od jutra do mraka igrati ping-pong i gde }e se okupqati na{i najboqi stonoteniseri i stonoteniserke svih uzrasta. Drugi va`an korak je da se u Savezu potrude da u saradwi s klubovima vrate na{e mlade igra~e koji su rasuti po inostranstvu, a tre}i je anga`ovawe Ilije Lupuleskua - u dahu je „izdiktirao” recept Karaka{evi}.

Slede}a godina je olimpijska, a na{ sagovornik jo{ ne zna da li }e „videti” London.

– Sistem je takav da ti ni evropska medaqa ne garantuje u~e{}e na Olimpijadi. Poznato je da vi{e na Olimpijskim igrama nema dublova, ve} samo takmi~ewe u pojedina~noj konkurenciji, a da bi se do wega do{lo, treba prebroditi kvalifikacije koje me o~ekuju u aprilu. Igra}emo u Luksemburgu, koji mi je u lepom se}awu ostao od 2004. godine kada smo Slobodan Gruji} i ja u prvom krugu izborili plasman za Atinu. Sada }e biti potrebno pobediti bar osam me~eva, a istu brojku nanizao sam na proteklim kvalifikacijama, pa nisam uspeo da se plasiram na najve}u svetsku smotru sportista. Vide}emo, prognoze su nezahvalne, ali da }u sve u~initi da se dobro pripremim kao i za EP u Poqskoj, to je evidentno – ne dvoumi se Aleksandar Karaka{evi}. n Sava Savi}

USKO RO BEZ OGRA NI ^E WA ZA SRP SKE SPOR TI STE U EU

Ne }e sa Sa wom mo }i tek ta ko na slova~ke sportiste. U tom predmetu Sud pravde je presudio da su identi~ne odredbe o zabrani diskriminacije sadrrema nezvani~nim podacima, u kiwa i sportista ko`ane u tada va`e}em Sporazumu o prileto{wem prelaznom roku fud- ji svoju egzistenciju dru`ivawu izme|u Evropskih zajednica i balski klubovi u pet najzna~aj- obezbe|uju u mnogim Slova~ke, zabrawivale da se na profesinih evropskih liga (Engleska, Italija, ni`erazrednim kluonalne sportiste iz Slova~ke primeni [panija, Francuska, Nema~ka) potro{i- bovima {irom EU, a pravilo nema~kog rukometnog saveza po li su oko milijardu i sedam stotina mi- za koje doma}a javkojem u slu`benim me~evima klubovi moliona evra za kupovinu igra~a. Od tog ko- nost ~esto nije ni ~ugu nastupati sa ograni~enim brojem igrala~a jedan mali deo uzeli su, zaslu`eno la. Dobra vest je da }e se, verovatno, ve} ~a koji nisu dr`avqani dr`ava ~lanica ili ne, srpski fudbaleri i klubovi. Mo- u narednom letwem prelaznom roku situ- EU. Time su profesionalni sportisti iz `e se postaviti pitawe da li pla}eni iz- acija iz korena izmeniti i to naboqe. Do Slova~ke izjedna~eni u pogledu statusa nosi za kupovinu srpskih igra~a odgova- tada bi kona~no trebalo da bude ratifi- sa wihovim kolegama iz dr`ava ~lanica raju wihovoj stvarnoj vrednosti na fud- kovan i stupi na snagu Sporazum o stabi- EU. Isto pravo }e imati i srpski sporbalskoj pijaci. Na mogu}nost anga`mana lizaciji i pridru`ivawu izme|u Srbije tisti nakon stupawa na snagu SSP-a. srpskih fudbalera u evropskim klubovi- i EU i wenih dr`ava ~lanica, potpisan Me|utim, to ne zna~i da }e dejstvo prema i na wihovu cenu uti~u mnogi elemen- 28. aprila 2008. godine. sude u predmetu Kol pak biti po automati kao {to su kvalitet igra~a, marketinSporazum o stabilizaciji i pridru`i- tizmu pro{ireno na sve srpske sporti{ki potencijal, ali i neki objektivni vawu sadr`i, naime, odredbu koja direkt- ste, s obzirom na to da se mo`e dogoditi faktori. Pod ovim posledwim mislimo no reguli{e pravni polo`aj dr`avqana da }e pravila nekih sportskih asocijacina administrativne prepreke u ja u dr`avama ~lanicama EU vidu pravila nacionalnih fudostati neusagla{ena sa SSPbalskih saveza o ograni~ewu om i da }e pojedine asocijacije Sportisti iz Srbije }e nakon {to SSP broja stranaca na slu`benim daqe primewivati postoje}a kona~no bude ratifikovan i stupi na snagu me~evima. pravila o ograni~ewu broja Za nekolicinu srpskih fud- imati ista prava kao i wihove kolege iz Unije stranaca na srpske sportiste. balera, koji se mogu nabrojati Neki od wih }e verovatno biti na prste jedne ruke i za ~ije doprinu|eni da svoja prava, koja vo|ewe se nadme}u najve}i evropski klu- Srbije koji legalno borave na teritori- im garantuje SSP, ostvaruju pred naciobovi, to pravilo, sasvim sigurno, ne ji EU. Tom odredbom je izri~ito zabra- nalnim sudovima dr`ava ~lanica EU. predstavqa neki ve}i problem. Me|utim, wena svaka diskriminacija srpskih drNaime, u skladu s ustaqenom praksom za najve}i broj wih ono predstavqa i te `avqana u pogledu zapo{qavawa, uslova Suda pravde EU, odredba o zabrani diskako veliku prepreku. Velika ponuda re- rada i zarada. Sporazumom je zabrawen kriminacije srpskih radnika ima}e direktno dejstvo i na wu }e se srpski drlativno jeftinih, kvalitetnih igra~a iz svaki vid diskriminacije, ukqu~uju}i i `avqani mo}i neposredno pozvati pred Afrike, Ju`ne Amerike i Azije, koji one prikrivene oblike. Radi se o izuzetnacionalnim sudovima dr`ava ~lanica konkuri{u za ograni~eni broj mesta koja no zna~ajnoj odredbi kojom se obezbe|uje Unije. U krajwem slu~aju, ostvarewe tog pripadaju strancima, u mnogome ote`ava pravna i socijalna sigurnost stotina hiprava obezbe|uje Sud pravde EU. U taanga`man srpskih fudbalera u evrop- qada dr`avaqana Srbije koji rade i bokvoj situaciji bilo bi dobro da srpski skim klubovima i bitno uti~e na wihovu rave u dr`avama ~lanicama EU. Zaniklubovi, sportski savezi, pa i nadle`ni cenu. To je ozbiqan problem i za doma}e mqivo je da }e veliku korist od odredbe dr`avni organi blagovremeno stupe u klubove koji uglavnom pre`ivqavaju o zabrani diskriminacije imati kategokontakt sa svojim partnerima iz dr`ava prodaju}i mlade, talentovane fudbalere. rija lica o kojoj se verovatno najmawe ~lanica EU kako bi se pravila tih saveProblem ograni~ewa broja stranaca je razmi{qalo prilikom zakqu~ivawa za na vreme usaglasila sa SSP-om i kajo{ izra`eniji u drugim sportovima u sporazuma – upravo profesionalni sporko bi se izbeglo vo|ewe skupih i dugih kojima se okre}u znatno mawe koli~ine tisti koji nastupaju za klubove u dr`avasudskih sporova za koje velika ve}ina novca. Tako se nedavno pojavila vest da ma ~lanicama Unije. To je posledica presrpskih sportista nema ni novaca ni srpska odbojka{ica Sawa Malagurski, sude Suda pravde EU u predmetu Kol pak, vremena. A ako to nije mogu}e, trebalo koja je nedavno sa reprezentacijom osvo- koji predstavqa pandan ~uvenom predmebi bar obezbediti odgovaraju}u pravnu jila Evropsko prevenstvo, nije mogla da tu Bo sman u kome je Sud pravde 1995. godipomo} srpskim sportistima da sudskim nastupi za italijanski „Asistel” zbog ne presudio da se strancima u klubovima putem ostvare svoja prava. Korist bi ograni~ewa broja stranih odbojka{ica sa teritorije EU ne mogu smatrati dr`abila obostrana. koje je uvela italijanska odbojka{ka fe- vqani dr`ava ~lanica Unije. (autor je profesor na deracija. Sa istim problemom svakodnevPresudom u predmetu Kol pak iz 2003.

Univerzitetu Privredna akademija) no se suo~avaju hiqade srpskih sportist- godine Bo sma no vo pra vi lo je pro{ireno Pi{e: Doc. dr Vladimir Medovi}

P

U UJE DI WE NIM NA CI JA MA KO NA^ NO USVO JE NA RE ZO LU CI JA ZA KO JU SU GLA SA LE SVE ^LA NI CE SVET SKE OR GA NI ZA CI JE

Pet kru go va za mir na pla ne ti O

limpijsko primirje je anti~ka tradicija na ~ijim temeqima su 776. godine pr.n.e. osnovane prve Olimpijske igre. U vreme igara stanovnici gr~kih gradova/dr`ava su se suzdr`avali od bilo kakvih sukoba, {tavi{e, slavili su zajedni{tvo i barem u vreme odr`avawa sportskih takmi~ewa osetili mir. U tome i jeste ~itav smisao duha olimpizma, koji je opstao vekovima, a traje i daqe. Mir postignut i po{tovan u vreme Olimpijskih igara polazna je osnova za nastavak dijaloga i re{avawa konflikta mirnim putem.

Inicijalna ideja o primirju u vreme igara pripada kraqu Ifitosu sa Elisa koji je `eleo po svaku cenu da se besmisleni ratovi izme|u gradova u Gr~koj kona~no zavr{e. Kako mit ka`e, Ifitos je, vo|en savetima iz Delfa, prekinuo rat i sa ulica gradova preneo ga na borili{ta sporstkih arena, s tom razlikom {to niko od takmi~ara nije zavr{io tragi~no kao u pravom ratu. Uspeo je da u svoju ideju ubedi spartanskog kraqa Likurgosa i Kleostonesa iz Pize i tradicija je nastavqena na svake ~etiri godine. Borbe su prekidane 7 dana pre i posle takmi~ewa koja su se odigravala u Olimpiji.

Moderna olimpijada je nastavak anti~kih igara, a ponovo je pokrenuta 1896. u gr~koj Atini, slave}i ~ove~anstvo, plemenitost takmi~ewa, vite{tvo, i te`e}i tim putem mirnom zbli`avawu nacija i naroda razli~itih kultura.

Jedan od najo~iglednijih primera smislenosti ideje duha olimpizma desio se na letwim Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. Xesi Ovens, ameri~ki atleti~ar, ve} je bio osvojio dve zlatne medaqe na trkama od 100 i 200 metara. Olimpijski stadion je bio ispuwen do posledweg mesta kada se Ovens spremao za skok u daq.

Wegov jedini pravi protivnik bio je Nemac Ludvig Long.

Nakon pet serija skokova oba takmi~ara su bila izjedna~ena sa identi~nim skokom od 7,89 m, {to je bila du`ina novog olimpijskog rekorda.

Ipak, u posledwoj seriji Ovens ska~e 8,06m i osvaja zlatnu medaqu. Adolf Hitler je ogor~en napustio stadion, ne prisustvovav{i ni ceremoniji dodele medaqa. Ipak, za razliku od vrhovnog poglavnika koji nije iskazao sportski duh, dvojica takmi~ara su se prilikom dodele medaqa srda~no zagrlila i ~estitali jedan drugome ne borbenosti, {to je ~itav stadion propratio ovacijama odobravawa.

Nastojawe Me|unarodnog olimpijskog komiteta da ozvani~i tradicionalnu inicijativu primirja u vreme odr`avawa olimpijade, kona~no su ostvarena 1992. godine. Zajedni~kim snagama sa Organizacijom Ujediwenih nacija 1993. je usvojena rezolucija kojom su sve zemqe ~lanice UN pozvane da podr`e Me|unarodni olimpijski i paraolimpijski komitet u nameri da promovi{u sport kao oru|e mira pomirewa i dijaloga, odnosno da pet dana pre i posle, kao i u samo vreme igra, budu obustavqena sva ratna dejstva {irom planete.

Na letwim Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine, Ju`na i Severna Koreja na ceremoniji otvarawa iza{le su zajedno, pod jednom zastavom koja je predstavqala poloustrvo Koreju. To je bio simboli~na, ali veoma sna`na poruka celom svetu, kako se, iako naizgled

nepomirqivi, uz dobru voqu daju promeniti.

Primer iz 2004. tako|e govori u prilog pacifisti~kim te`wama u vreme takmi~ewa. Na letwoj Olimpijadi odr`anoj u Atini, svoje u~e{}e su po prvi put imali i takmi~ari iz Avganistana i Iraka, dve zemqe koje su u to vreme bile u velikom krvavom sukobu. Iako su `rtve ovog rata na obe strane bile nebrojene i ~ije se posledice na obe strane ose}aju i danas, tokom tih nekoliko dana u leto 2004. izgledalo je kao da je mir ipak mogu}. Video poruku generalnog sekretara Ujediwenih nacija Kofija Anana o ideji olimpizma prikazanoj na ceremoniji, mogao je videti ceo svet, pa i takmi~ari iz Avganistana i Iraka.

Na zimskim Olimpijskim igrama u italijanskom Torinu 2006. tokom ceremonije otvarawa predsednik Olimpijskog odbora @ak Rog je zavapio pred celim svetom da se uzdr`i od bilo kakvih ratnih sukoba tokom takmi~ewa. Pred tzv. “Zidom istine”, inicijalno stvorenim dve godine ranije na Igrama u Atini i sme{tenim u olimpijskom selu gde tokom ~itave Olimpijade `ive takmi~ari, sportisti su tako|e javno zatra`ili od svih qudi koji poseduju bilo kakvu mo} da zaustave sva ratna dejstva dok igre traju.

I ceremonija otvarawa Letwih olimpijskih igara u Pegingu 2008. bila je posve}ena upravo promovisawu mira i prijateqstva me|u narodima. “Zid istine”, koji ni u Pekingu nije izostao, posetili su svi sportisti i zvani~nici koji su bili povezani s igrama u Pekingu i svako od wih je na svoj na~in ostavio svoju poruku s molbom za mir u svetu. Sve poruke su prenete u Olimpijski muzej u Pekingu gde ih svi posetioci mogu videti i pro~itati.

Ba{ kao {to je zapo~eta tradicija u anti~koj Gr~koj, sva neprijateqstva }e se prekinuti i tokom trajawa Olimpijskih igara u Londonu, koje nas ~ekaju slede}eg leta. Rezolucijom za koju su 17. oktobra glasale sve 193 zemqe ~lanice Ujediwenih nacija se poziva da se podr`i Me|unarodni olimpijski i paraolimpijski komitet u nameri da promovi{u sport kao oru|e mira pomirewa i dijaloga. “Nesvakida{wi nivo saradwe i razumevawa je veliko svedo~anstvo va`nosti primirja i Olimpijskih igara u vremenu globalnih izazova”, rekao je u obra}awu Generalnoj skup{tini predsednik Organizacionog odbora OI u Londonu i osvaja~ zlatne Olimpijske medaqe Sebastijan Kou. n Aleksandar Devetak

SPORT

nedeqa23.oktobar2011.

dnevnik

c m y

16

LI GA [AM PI O NA

Prvak Evrope star to vao po ra zom Par ti zan - Se ged 8:9 (2:2, 1:3, 4:0, 1:4) BE O GRAD: Bazen Bawica, gledalaca: 1.500, sudije: Tka~enko (Rusija) i Tajlan (Turska). Igra~ vi{e: Partizan 16 (3), Seged 7 (3). Paterci: Partizan 1 (1), Seged 2 (2).

PAR TI ZAN: Soro, Dedovi}, Mandi}, Korolija, Aleksi} 1, [urawi, ]uk, Radovi} 2, ^u~kovi}, Mitrovi} 3, Vujasinovi} 2, Vuki}evi}, Stankovi}.

SE GED: Bak{a, Torok 2, Leman, Turzai, Kaje{ 3, Ki{ 1, Hegedu{, Kunac 1, Juhas, Janger 1, [omo|i, Balint 1.

Vaterpolisti Partizana po~eli su odbranu titule prvaka Evrope porazom. Izabranici Igora Milanovi}a pora`eni su u prvom kolu C grupe Lige {ampiona u svom bazenu Bawici od ma|arskog Segeda 9:8. U me~u koji je obilovao obrtima, gre{kama na obe strane i neizvesno{}u na kraju su zaslu`eno slavili Ma|ari, mada su i crno-beli imali {ansu da na kraju uzmu bod, ali je u posledwim sekundama {ut Koroliji odbranio odli~ni golman Segada Bak{a. Odlu~ila je lo{a igra Partizana u drugoj i ~etvrtoj deonici.

Poveli su igra~i Partizana 1:0 i 2:1, ali su 10 sekundi pre kra-

Stefan Mitrovi}

ja prvog dela Ma|ari preko odli~nog Toroka do{li do izjedna~ewa. U drugoj deonici potpuno su pali igra~i Partizana. Dobro je Seged zatvorio centre Beogra|ana, i sa dva brza gola Kunca i Kaje{a preokrenuo na 4:2. Kapiten Partizana Vujasinovi} smawio je na 4:3, ali je Ki{ iz peterca ~etiri sekunde pre kraja odveo Ma|are na 5:3. Umesto da izjedna~e crno-beli su dozvolili da Hegedu{ pobegne u kontru, ]uk je skrivio peterac, a Ki{ ga reali-

EVRO KUP

Re mi Zve zde u Ora dei Ora dea - Cr ve na zve zda 9:9 U prvoj utakmici osmine finala Kupa Evrope u Oradei doma}i istoimeni klub i Crvena zvezda Vet su igrali nere{eno 9:9 (3:2, 2:1, 2:3, 2:3).

Po tri gola za Beogra|ane su postigli Marko Avramovi} i Strahiwa Ra{ovi}. Revan{ je za tri nedeqe u Beogradu.

G. M.

zovao. No, nisu se predavali aktuelni prvaci, odli~nom igrom u tre}oj ~etvrtini i serijom od 4:0 preokrenuli su rezultta na 7:5.

Strelci su bili Radovi} iz peterca, te Vujasinovi} i dva puta Mitrovi}. I kada su svi o~ekivali da }e Milanovi}evi puleni mirno privesti susret kraju i zabele`iti prve bodove u Ligi {ampiona, opet je do{lo do pada u igri. To su iskoristili iskusni Ma|ari, koji su, ina~e, igrali bez prve zvezde Tama{a Molnara u Beogradu i napravili novi preokret. Balint, Torok i Janger odveli su Ma|are na 9:7. Nadu da mogu do boda crno-belima dao je Radovi} 39 sekundi pre kraja, ali je onda tu priliku propustio Korolija.

Kod Partizana najefikasniji bio je Mitrovi} sa tri, a pratio ga je Vujasinovi} sa dva. Kod Ma|ara Kaje{ se tri puta upisao u listu strelaca.

G. M.

Si gur ni Za grep ~a ni Mla dost - Voj vo di na 14:9 (4:1, 3:4, 4:2, 3:2) ZA G REB: Ba zen na Sa vi, gledalaca: 150, sudije: Fekete (Ma|arska) i Buh ([panija).

Igra~ vi{e: Mladost 8 (4), Vojvodina 11 (6).

MLA DOST: Pavi}, Radu 3, I. Milakovi} 1, Letica 3, Pavi~i}, Vuki~evi} 1, Udovi~i} 1, K. Milakovi} 2, Bebi} 2, Gaguli}, Hini} 1, Buki}, @ivkovi}.

VOJ V O D I N A: Ma rin ko vi}, Bosan~i} 1, Rou~, Vuksanovi}, Mili~i}, Vapenski 3, Ma to vi} 1, Ovu ka, Ran |i}, Ubovi} 1, Basara 3, Cuki}, Matkovi}.

Kao {to se i o~ekivalo vaterpolisti Mladosti opravdali su ulogu favorita i startovali pobedom u Ligi {ampiona, savladav{i ekipu Vojvodine u svom bazenu- 14:9. Obe}ali su Novosa|ani da }e dati se od sebe i pru`iti `estok otpor jednoj od najboqih ekipa Evrope. I na momente je Vojvodine uspevala da parira Zagrep~anima, ali se i u pojedinim trenucima videlo da je pred mladim satavom jo{ dosta posla.

Odli~no su krenuli `apci i brzo poveli 4:0, a strelci su bili Bebi}, Radu i dva puta Letica. Tek 57 sekundi pre kraja igre u prvoj deonici Vojvodina je do{la do prvog gola iz situacije s igra~em vi{e, a strelac je bio levoruki Vapenski.

Letica je po~etkom druge deonice odveo Mladost na visokih 5:1, ali nisu se predavali Novosa|ani, a Vapenski je, opet, s igra~em vi{e smawio na 5:2. U narednih nekoliko minuta igralo se gol za gol, da bi onda u fini{u Basara sa dva lepa gola iz sitiacije s igra~em vi{e samwio na 7:5.

Za razliku od prve deonice u ovoj drugoj su izabranici Dejana Stanojevi}a igrali mnogo

Ivan Basara

boqe, naro~ito u odbrani. Nisu nijednom u drugom delu napravili prekr{aj za iskqu~ewe.

U nastavku su gosti ~ak imali priliku i da smawe na jedan razlike, Australijanac Rou~ je isplivao u kontru, ali je nije i realizovao. Naravno, ubrzo je stigla kazna. Najboqi centar Svetskog prvenstva u [angaju Rumun Radu je s dva gola odveo `apce na sigurnih 9:5. Bosan~i} je golom sa distance, opet, probudio nadu, me|utim ubrzo je drugi centar Mla do sti Hi ni} vra tio na 10:6. Po~etkom ~etvrte deonice Vojvodina je iz lepe akcije do{la do osmog gola, koju je zapo~eo Vapenski, nastavio Mili~i}, a zavr{io Ubovi}. Posledwi put Novosa|ani su se

Fo to: F. Ba ki}

pri ma kli Za grep ~a ni ma dva minuta pre kraja, kada je Basara smawio na 12:9, no u zavr{nici Vojvodina nije imala snage i za ne{to vi{e, {to su doma}i iskoristili i sa dva go la la ga no pri ve li su sret kraju.

Pored odli~nih centara Zagrep~ani su imali i raspolo`ene bekove, koji su dobro ~uvale centre Vojvodine, pa ovi nisu uspeli da se istaknu. Uz to Mladost je na golu imala i vi{e nego raspolo`enog Pavi}a (13 odbrana). Kod Vojvodi ne naj e fi ka sni ji su bi li Vapenski i Basara sa po tri pogotka.

Slede}i duel u Ligi {ampiona Vojvodina igra 9. novembra u Novom Sadu.

G. M.

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa23.oktobar2011.

17

JELEN SUPERLIGA NO VI SAD: Voj vo di na - Haj duk SU BO TI CA: Spar tak ZV - Rad IVA WI CA: Ja vor - Par ti zan SME DE RE VO: Sme de re vo - Ja go di na KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Me ta lac BE O GRAD: BSK - OFK Be o grad ^A ^AK: Bo rac - Slo bo da BE O GRAD: Cr ve na zve zda - No vi Pa za ra 1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Slo bo da 4. Rad ni~ ki 1923 5. Voj vo di na 6. Ja go di na 7. Spar tak ZV 8. Haj duk 9. BSK Bor ~a 10. Rad 11. OFK Be og rad 12. Sme de re vo 13. Ja vor 14. Bo rac 15. No vi Pa zar 16. Me ta lac

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 7 5 4 4 4 3 4 3 3 3 3 2 1 1 0

0 1 3 5 4 2 4 1 3 2 1 0 1 3 2 2

4:0 (2:0) 0:0 0:2 (0:1) 1:2 (1:0) 3:2 (1:1) 1:0 (0:0) 1:2 (1:2) 3:1 (2:0) 1 1 1 0 1 3 2 4 3 4 5 6 6 5 6 7

19:3 18:4 12:8 15:7 18:7 11:8 8:9 9:13 7:10 13:8 9:13 6:11 5:13 4:10 4:19 4:19

24 22 18 17 16 14 13 13 12 11 10 9 7 6 5 2

U sle de }em ko lu (29/30.ok to bra) sa sta ju se: NO VI SAD: Voj vo di na - Spar tak ZV, KU LA: Haj duk - Me ta lac, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Rad ni~ ki 1923, U@I CE: Slo bo da - Cr ve na zve zda, BE O GRAD: OFK Be og rad - Bo rac. JA GO DI NA: Ja go di na - BSK Bor ~a, BE O GRAD: Par ti zan - Sme de re vo, Rad - Ja vor.

Va qak ru tin ski Ja vor – Par ti zan 0:2 (0:1) IVA WI CA: Sta dion grad ski, gle da la ca: 3.000. Su di ja: Go gi} (No vi Sad). Strel ci: Mar ko vi} u 45. i Vu ki} u 62. mi nu tu.

JA VOR: Ni ko li} 6,Mi lo va no vi} 6, Mi lo vi} 5, Ren du li} 5, Mom ~i lo vi} 5, Vi di} 5, Sta ni sa vqe vi} 6, Ja ki mov ski 5, Sil va 5 (Osto ji} 5), Odi ta 5, Ife a ni 6 (Ve qo vi} 5).

PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 6, Miq ko vi} 6, Rni} 7, Iva nov 6, Vol kov 6, Ka ma ra 7, Ili}, Vu ki} 7, Ba bo vi} 7 (Man ga), L. Mar ko vi} 7 (Jo van ~i} 6), [}e po vi} 6 (Smi qa ni} 6).

lej Par ti za no vog ve zi ste, sa ivi ce {e sna e ster ca, na kon cen tar {u ta La za ra Mar ko vi }a, ali i do bra in ter ven ci ja Ni ko li }a.

Do ma }i su pri pre ti li u 13. mi nu tu, ali je {ut Mi lo va no vi }a iz blo ki ran. Pe riod iz jed na ~e ne igre Iva wi ~a ni su uma lo ni su kru ni sa li go lom. U 34. mi nu tu Mi lo va no vi} je cen tri rao sa de sne stra ne, a Ife a ni gla vom, sa de set me ta ra, {u ti rao za ma lo po red go la. I ka da se o~e ki vao od la zak na pa u zu Par ti zan je do {ao u vo| stvo. Od bra na do ma }ih sla bo je re a go va la u svom {e sna -

Lazar Markovi} okru`en odbrambenim igra~ima Javora

U okvi ru de ve tog ko la Je len su per li ge fud ba le ri Par ti zan u Iva wi ci su sval da li ja vor sa 2:0 (1:0) go lo vi ma La za ra Mar ko vi }a i Zvo ni mra Vu ki }a.

Igra lo se br zo, di na mi~ no, po `r tvo va no, bar u me ri ko ju je do zvo qa vao lo{ te ren, na to pqen ki {om ko ja je pa da la ~i tav dan.

Iva wi ~a ni su se zbi li na sre di ni i vre ba li pri li ku iz kon tra na pa da dok je Par ti zan te `io svoj ofan ziv noj, pre po zna tqi voj pas igri. I ve} u uvod nim mi nu ti ma uma lo mu se to ni je is pla ti lo. Vu ki} je naj pre bio za ma lo ne pre ci zan iz slo bod nog udar ca, a po tom je {ut Ba bo vi }a za u sta vio Ni ko li}. Bio je to sja jan vo -

e ster cu i Mar ko vi} je neo me tan spro veo lop tu mre `u.

U na sta vak se u{lo se ne pro me we nim sa sta vi ma, ali ne {to ofan ziv ni jim am bi ci ja ma Iva wi ~a na. Me |u tim, {to zbog lo {eg te re na {to zbog ~vr stog Par ti za na do ma }in ni {ta kon kret no ni je na pra vio. Na pro tiv, cr no-be li su po sti gli dru gi gol. U 62. mi nu tu, po sle br ze ak ci je ve znog re da Vu ki} je iza {ao sam is pred Ni ko li ~a i ru tin ski po go dio mre `u.

U 82. mi nu tu cr no-be li su mo gli i do ube dqi vi je po be de, ali Vu ki} ni je bio pre ci zan. U fi ni {u {an su do bio je do bio i Man ga i un eo do sta `iv cos sti u igru {am pi o na.

I. La za re vi}

Apla u zi na Ka ra |or |u Voj vo di na - Haj duk 4:0 (2:0) NO VI SAD: Sta dion Ka ra |or |e, gle da l a c a 1.500, su d i j a: Ma ` i} (Vr g as).

Strel ci: Me do je vi} u 39. Me re ba {vi li u 42. [ku le ti} u 50. i Ste va no vi} u 74. mi nu tu. @u ti kar to ni: Traj ko vi} i Mi to {e vi} (Voj vo di na), a Ra gi po vi} (Haj duk). Cr ve ni kar to ni: Fej sa (Haj duk) u 13. mi nu tu, i Traj ko vi} (Voj vo di na) u 68. mi nu tu.

VOJ VO DI NA: Su pi} 7, Vu li }e vi} 7, Pa vlo vi} 7, Me do je vi} 8, Moj sov 7, Traj ko vi} 7, Ste va no vi} 7, Me re ba {vi li 8 (Mi t o { e v i}), Abu b a k ar 7, [ku le ti} 7 (Bil bi ja), Bo jo vi} 7 (Ka ran).

HAJ DUK: Bra} 7, Pa u qe vi} 5, Fej sa -, Jo va no vi} 5, Muj dra gi} 5, Ra gi po vi} 6, ^o vi lo 5, Bu ba lo (Ke ke zo vi} 5), Nov ko vi} 6 (Kvin si), ]o vin 6, Ha xi bu li} 5 (Mak si mo vi}).

Pra va je {te ta {to se na tri bi na ma sta di o na Ka ra |or |e ni je oku pi lo vi {e od 1.500 gle da la ca. Pqu sak i hlad no vre me uti ca li su na sla bi ju po se tu na voj vo |an skom der bi ju, ali ne ve ru je mo da je iko od onih ko ji su ipak do {li na sta dion za `a lio zbog to ga. Vi de li su gle da o ci raz i gra nu i ras pu ca nu eki pu iz No vog Sa da.

Tre n er No v o s a | a n a De j an Vu ki }e vi} is pu nio je obe }a we i cr ve no-be li su za i sta igra li

Stevanovi} i Medojevi} u akciji su per ofan ziv no od pr vog mi nu ta. Mo gli su da stig nu do pred no sti u 13. mi nu tu, ka da je ar bi tar Ma `i} oprav da no do su dio pe nal i i is kqu ~io Dar ka Fej su. Me |u tim, tra qav uda rac Bo jo vi }a s 11 me ta ra gol man go sti ju Bra} la ko je ukro tio.

To ni je uti ca lo na opre de qe we No vo sa |a na ko ji su na sta vi li da na pa da ju i bi lo je sa mo pi ta we tre nut ka ka da }e

Za ta ji li strel ci Spar tak Zla ti bor vo da – Rad 0:0 SU BO TI CA: Grad ski sta dion, gle da la ca: oko 1.500. Su di ja:Jo va ne ti} (U`i ce). @u ti kar to ni: ^o vi}, Tro bi ca (Spar tak Zla ti bor vo da), Mi li vo je vi} (Rad). Cr ve ni kar ton: Mi li vo je vi} (Rad).

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} 7, No va ko vi} 6, Bra ti} 6, An to ni} 6, Pu {ka ri} 7, Mi lan ko vi} 6, Si mo vi} 6, Mi ri} 6, (od 76. \ur |e vi}), ^o vi} 7 (85. De spo to vi}), Tor bi ca 7, No sko vi} 6 (od 46. Ada mo vi} 6,5).

RAD: Ke si} 7, Jo va no vi} 6, Oco ko qi} 6, Pa jo vi} 6, Sto jiq ko vi} 6 (od 61. Lu ka), Mi li vo je vi} 6, An dri} 7, Mi tro vi} 7, Ko ji} 7 (od 82. Pe ro vi}), Sta no je vi} 6 (od 81. Ko ko vi}), Le ko vi} 7.

U te {koj utak mi ci pro tiv Ra da pri li ke su se mo gle iz bro ja ti na pr ste jed ne ru ke, a ka ko su obe eki pe pro pu sti le po jed nu ko lo sal nu {an su, on da se mo `e re }i da je re mi i naj re al nii is hod.Pr vo po lu vre me bi lo je si ro ma {no igrom i atrak tiv nim po te zi ma.

Ce la fud bal ska pri ~a se uglav nom od vi ja la na sred ni te re na na ko joj su eki pe po ku {a va le da ostva re pre vlast.

Iz le da da je bi lo va `ni je sa ~u va ti sop stev nu mre `u. Na pr vu pri li ku ~e ka lo se do 11. mi nu ta, ka da su kom bi no va li Pu {ka ri} i Tor bi ca, ali je Ke si} ostao ne sa vla dan. Si ro ma {no pr vo po lu vre me za vr {ve no je pri li kom ra da, Sta no je vi} je na ba cio sa le ve stra ne, {u ti rao je Sto jiq ko vi}, ali od bra na Spar ta ka do bro re a go va lo.

Ma lo pri li ka bi lo je i u ve }em de lu dru go po lu vre me na, pro ba li su Le ko vi} i Ada mo vi}, a

utak mi ca je ko na~ no do bi la na `i vo sti od 73. mi nu ta. Ta da je Mi li vo je vi} iz veo slo bo dan uda rac, ali je Alek si} ostao ne sa vla dan. Naj bo qu pri li ku Spar tak je imao u 75. mi nu tu, slo bo dan uda rac iz veo je Tor bi ca, u gu`vni pred go lom Ke si }a ni ko ni je us peo da za hva ti lop tu, on da je sti gla do Ada mo vi }a ko ji je upo slio Mi ri }a. Mar ko Mi ri} je ostao sam na {e sna est me ta ra, {u ti rao je sna `no, ali pra vo u gol ma na Ke si }a.

Branimir Aleksi}

Od mah po tom vi de li smo i naj bo qu pri li ku za Rad, Ko ji} je iza {ao sam pred gol ma na Alek si }a, ali ~u var mre `e Su bo ti ~a na osta je ne sa vla dan. Spar tak je od 78. mi nu ta igrao sa igra ~em vi {e, zbog dru gog `u tog kar to na isqu ~en je Mi li vo je vi}, ali sem ne ko li ko spo ra di ~i nih na pa da, pra vih pri li ka za gol vi {e ni je bi lo.

N. Stan ti}

KVA LI FI KA CI JE ZA EP

Ka de ti raz bi li Vels Sr bi ja - Vels 6:1(4:0) Ka det ska re pre zen ta ci ja Sr bi je de kla si ra la je Vels 6:1 (4:0) i sa mak si mal nim u~in kom iz bo ri la dru gu run du kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo 2012. go di ne. Eki pa Ne na da Sa ki }a ve} je bi la obez be di la pri laz sa pret hod ne dve po be de, ali U17 se lek ci ja je po ~a sti la na vi ja ~e u Ja ko vui sa {est go lo va u mre `i Vel {a na.

Strel ci su bi li Iv ko vi}, S|e lar, Si mi} i Jak {i} u pr vom, te Te pi} i Jan ko vi} u dru gom po lu vre me nu. Je di ni gol za go ste po sti gao je Xons pri re zul ta tu 5:0. U dru gom me ~u tre }eg ko la u ovoj gru pi Li tva ni ja je sa 4:0 raz bi la Jer me ni ju, a sva ~e ti ri go la po sti gao je Stan ke vi ~i jus. Iako su sva tri ti ma (Li tva ni ja, Vels, Jer me ni ja) kva li fi ka ci je za vr {i la sa po jed nom po be dom i dva po ra za, Sr bi ji se u dru goj run di pri dru `i la Li tva ni ja po {to je di na ni je ima la ne ga tiv nu gol raz li ku.

Oklop ni ci zar |a li Sme de re vo - Ja go di na 1:2 (1:0) SME DE RE VO: Sta dion Sme de re va, gle da la ca 500, su di ja: Ka u rin (Su bo ti ca). Strel ci: @iv ko vi} u 45. za Sme de re vo, a \e ni} u 75. i Sto ja no vi} u 82. mi nu tu za Ja go di nu. @u tih kar to na: I. Mi lo sa vqe vi}, Je ri ni}, Bo qe vi} i ]e ran (Sme de re vo), a Pro ti}, Ar se ni je vi} i Mu drin ski (Ja go di na).

SME DE RE VO: Ran ko vi} 6, I. Mi lo sa vqe vi} 6, Je ri ni} 6 (Bra {a nac), Gr ko vi} 6, Bo qe vi} 6, M. Mi lo sa vqe vi} 6 (Bo ja -

to vi}), @iv ko vi} 7, Ko va ~e vi} 6, Bla go je vi} 6, Sto ja no vi} 7, ]e ran 7.

JA GO DI NA: [i mi} 7, Na sti} 7, Pro ti} 7, Ili} 7, Go gi} 7, Va si qe vi} 6, Stoj kov 6 (Stoj ko vi} 7), Ko sti} 7, Sto ja no vi} 7 (Mi len ko vi}), Ar se ni je vi} 7, Mu drin ski 6 (\e ni} 7).

Iako su ima li ini ci ja ti vu to kom ve }eg de la su sre ta Sme de rev ci ni su us pe li da pre ki nu se ri ju po ra za.

T. Gli {i}

od bra na broj ~a no sla bi jih Ku qa na ka pi tu li ra ti. Do go di lo se to u 39. mi nu tu, ka da je po sle kor n e r a ka p i t en Me d o j e v i} {u ti rao s de se tak me ta ra, a lop ta je pro {la po red ne ko li ko igra ~a, okli znuo se gol man Bra} i bi lo je to 1:0 za do ma }i na.

Jo{ se ra dost na vi ja ~a cr ve no-be lih ni je sti {a la, a sa mo tri mi nu ta ka sni je vi de li smo naj lep {u ak ci ju na utak mi cu.

Me do je vi} je pred svo jim {e sna e ster com od u zeo lop tu, po vu kao je de se tak me ta ra i pre ci zno pro na {ao Ste va no vi }a na de snoj stra ni, a ovaj je iz pr ve pro du `io do Me re ba {vi li ja ko ji je la ko sa vla dao gol ma na Haj du ka.

Mo gao je Pe tar [ku le ti} u 47. mi nu tu da po vi si re zul tat, a tri mi nu ta ka sni je je ste.Na ni zao je ne ko lio od bram be nih fud ba le ra iz Ku le, na me stio se i pre ci znim {u tem s 17 me ta ra za tre sao mre `u.

U 68. mi nu tu, po sle jed ne gu `ve u ka zne nom pro sto ru Haj du ka na ze mqi je ostao da le `i go stu ju }i igra~ Bran ko Pa u qe vi}. Ma `i} je bio bli zu i po ka zao je Bra ni sla vu Traj ko vi }u dru gi `u ti kar ton, {to je auto mat ski zna ~i lo i is kqu ~e we. To, me |u tim, ni je za u sta vi lo raz i gra ne cr ve no-be le ko ji su u 74. mi nu tu po sti gli i ~e tvr ti gol. Abu ba kar je us peo da stig ne jed nu lop tu na gol aut li ni ji i cen tri ra, a iz me |u ne u dli~ nih Ke ke zo vi }a i Bra }a umu vao se Ste va no vi} i {u tem gla vom po sta vio ko na~ nih 4:0.

O to me ka ko su vred no va li igru i po be du nad Haj du kom, naj bo qu oce nu da li su gle da o ci na sta di o nu ko ji su du go traj nim apla u zi ma is pra ti li fud ba le re Voj vo di ne.

A. Pre do je vi}

Ras po lo `e ni Evan dro Cr ve na zve zda - No vi Pa zar 3:1 (2:0) BE O GRAD: Sta dion Cr ve ne zve zde, gle da la ca 12.509, su di ja: Si mo vi} (Lov }e nac). Strel ci: Ka lu |e ro vi} u 5. Evan dro u 16. i 76. za Cr ve nu zve zdu, a Bo gu no vi} u 72. mi nu tu za No vi Pa zar. @u ti kar to ni: Baj ko vi} i Ka du (Cr ve na zve zda), a Mar ko vi}, Lo t i n ac i Sto j a n o v i} (No vi Pa zar).

CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} 6, ]o si} 7, Di mi tri je vi} 6, La zo vi} 7 (Je re mi}), Evan dro 8, Li Adi 7, Mi ki} 7, Re qi} 7, Bor ha 7, Ka du 7 (Ko va ~e vi}), Ka lu |e ro vi} 7 (Ve {o vi}).

NO VI PA ZAR: \o ga to vi} 6, Bo gu no vi} 6, Pe tro vi} 6, Vu sqa nin 5, Mu go {a 6 (Ke cap), Ade mo vi} 6, Mar ko vi} 6 (Sto ja no vi}), [u pi} 5, [u we va ra ([kri qej 6), Lo ti nac 6, Ari fo vi} 5.

Cr ve no-be li su u na mo men te do broj par ti ji mo gli da sla ve i ube dqi vi ji tri jumf, a opet u tre nu ci ma ne pa `we mo `da su i go sti mo gli do po voq ni jeg is ho da.

Do ma }in je otvo rio utak mi cu br zim go lom. Re qi} je za po ~eo ak c i j u po le v oj stra n i, Evan dro asi sti rao Ka lu |e ro vi }u ko ji je sa ne ko li ko me ta ra sme stio lop tu u mre `u. Na sta vi la je Zve zda u ja kom rit mu, pa je u 16. mi nu tu sti gao i dru gi po g o d ak. Bra z i l ac Evan d ro bio je ras po lo `en za igru, ru -

tin ski je okon ~ao le pu ak ci ju Bor he i asi sten ci ju La zo vi }a.

Ube dqi vo vo| stvo kao da je za do vo qi lo cr ve no-be le, ko ji su i da qe ata ko va li ali ne sa to l i k o `a r a. No v i Pa z ar u ovom pe r i o d u igre de l o v ao pot pu no kon fu zno i ne mo} no.

I na sta vak utak mi ce pro te kao je u sli~ nom to nu. Zve zda je sma wi la gas, kao da se uspa va la {to su go sti u 72. mi nu tu ka zni l i. Bo g u n o v i} je is k o r i stio ne smo tre nost Zve zdi nih de fan zi va ca i le pim lob udar cem ma ti rao Baj ko vi }a. Sa mo dva mi nu ta ka sni je mo `da su Pa zar ci mo gli i do iz jed na ~e wa, ka da je na kon cen tar- {u ta i gu `ve lop ta po go di la sta ti vu.

Uz vra ti la dva mi nu ta ka sni je Zve zda, i to po no vo pre ko na dah nu tog Evan dra, ko ji je po sle cen tar {u ta La zo vi }a iz kor ne ra lop t u spret n o skre n uo u mre `u gla vom - 3:1.

Am bi jent na na {em naj ve }em sta di o nu u ve }em de lu su sre ta bio je pra vi fud bal. Ori la se pe sma.Ipak, mo ra se kon sta to va t i da je bi l o i po g rd n ih skan di ra wa, uz ne iz be `ne po li ti~ ke ko no ta ci je, a se ver ne stra ne sta di o na kao i obi~ no obi qe pi ro teh ni ke. Utak mi ca je u 50. mi nu tu zbog gu stog di ma bi la dva mi nu ta pre ki nu ta.

Z. Ran ge lov

Iz ne na |e we u ^a~ ku Bo rac - Slo bo da 1:2 (1:2) ^A ^AK: Grad ski sta dion, gle da la ca 800, su di ja: Mi haj lo vi} (Vra we). Strel ci: Al ve{ u 32. za Bo rac, a Ko va ~e vi} u 4. i Ti ja go u 22. mi nu tu za Slo bo du. @u ti kar to ni: Mla de no vi}, Ra di vo je vi}, Spi rov ski i Pro da no vi} (Bo rac), a Me me do vi}, Go lo ~e vac, Vraw ko vi}, Bo sman, Ka sa li ca i Bo `o vi} (Slo bo da). Cr ve ni kar ton: Ka sa li ca u 90. mi nu tu (Slo bo da Po int).

BO RAC: Mi lo je vi} 5, Mi li ~i} 6, Mla de no vi} 6, Ig wa to vi} 6, Al ve{ 6, Pro da no vi} 5 (Ni ko di je vi}), Kra si} 5, Kne `e vi} 5 (Se pua), Spi rov ski 5, Ra di vo je vi} 6 (@i va no vi}), Da mja no vi} 6.

SLO GO DA PO INT: Bo `o vi} 6, Va si li} 7, Bo sman 6 (Pi li po vi}), Ma ri} 7, Vraw ko vi} 6, Ka sa li ca 7, Go lo ~e vac 7, Me me do vi} 6 (Pe jo vi}), Ti ja go 7, Ko va ~e vi} 8 (Goj ko vi}), ]u li brk 7.

Kom {ij ski der bi u ko me je dvo boj bio pre pun uz bu |e wa.

Slo bo da je br zo, po ma lo neo ~e ki va no do {la u vo| stvo po got kom Ko va ~e vi }a. I ta man ka da je sve do {lo na svo je me sto, po sle br za ak ci je Slo bo de Ti ja go se oslo bo dio svih ~u va ra, utr ~ao u ka zne ni pro stor is ko sa sa de sne stra ne {u ti rao i po go dio de sni do wi ugao Mi lo je vi }a.

A. Ste fa no vi}

18

sport

nedeqa23.oktobar2011.

dnevnik

SRPSKA LIGA VOJVODINE

Oya ~a ni za u sta vi li ^e la rev ce Tek sti lac - ^SK 2:0 (1:0) OYA CI: Igra li {te Tek stil ca, gle da la ca 300, su di ja: Spa si} (No vi Sad). Strel ci: Dok ni} u 30. i Ka u rin u 72. mi nu tu. @u ti kar to ni: Me di}, Triv ko vi} (Tek sti lac), a Je vi} (^SK). Cr ve ni kar ton: Triv ko vi} u 40. mi nu tu (Tek sti lac).

TEKSTILAC: Mar ti} 7, Isma i li 7, Me di} 7, Dok ni} 8, Top ~a gi} 8, D. Vu ko vi} 8, Ka u rin 8 (Ste va no vi} 7), Triv ko vi} 7, Ma ra{ 8 (Pe ru ni ~i}), Pa u no vi} 8, V. Vu ko vi} 7 (Ar si} 7). ^SK: Tan ko si} 6, Zeq ko vi} 7, Je vi} 6 (Se ke ru{ 6), Ba jat 7, Po we vi} (Jo va no vi} 7), Vuk mir 7, Stan ko vi} 7, Ra do ja 6, Po pin 7, Jan kov 6 (\o ri} 7), Vu ka no vi} 7.

U od li~ noj par ti ji Tek sti lac je u der bi ju ko la nad i grao li de ra na ta be li ^SK Pi va ru. Da je tra di ci ja za i sta ~u do u fud ba lu po ka zu je i ova utak mi ca. Pr vu pra vu pri li ku do ma }i su pre tvo ri li u po go dak. U 30. mi nu tu na kon pre kra {a ja Je vi }a nad Ka u ri nom, lop ta je do {la do Pa u no vi }a ko ji cen tri rao sa de sne stra ne, a Dok ni} gla vom s de se tak me ta ra ma ti rao lo {e po sta vqe nog gol ma na. U 40. mi nu tu je Triv ko vi }u je do de qen dru gi `u ti kar ton, on je ne ho ti ce uda rio jed nog igra ~a ^SK Pi va re. U na stav ku igre pi va ri su ima li bla gu te ren sku ini ci ja ti vu, me |u tim do ma }i su bi li kon kret ni ji i u 72. mi nu tu u naj lep {oj ak ci ji Ka u rin na pas Ma ra {a po go dio su pro tan ugao gol ma na Tan ko si }a. Do kra ja utak mi ce do ma }i su us pe li da sa ~u S. Jo vin va ju re zul tat.

Ce ment - Do li na 0:1 (0:0) BE O ^IN: Sta dion Ce men ta, gle da la ca oko 100, su di ja: Mak si mo vi} (In |i ja). Stre lac: \a ko vi} u 66. mi nu tu. @u ti kar to ni: P. Ili} (Ce ment), D. ^i `ik (Do li na).

CEMENT: Su ba {i} 7, \u ki} 7, Tr bo vi} 6, Ki{ 7, Mi lo vi} 7, I. Ili} 7, P. Ili} 6 (Xa ri} 7), Po le ta no vi} 6 (Ga {pa re vi}), Mi li }e vi} 7 (Se la ko vi}), Ra ki} 6, Gr ko vi} 6.

DOLINA: Jev ti} 8, P. ^i `ik 7 (Trip ko vi} 6), Mi la {i no vi} 7, Me mo vi} 8, Nin kov 7, Iva ni {e vi} 7 (To {kov 6), O`e go vi} 7, Jo si mo vi} 7, \a ko vi} 8, D. ^i `ik 6 (\o ko vi} 6), Sta ji} 7.

Fud ba le ri Ce men ta opet su raz o ~a ra li Be o ~in ce. Ima li su do ma }i in ci ja ti vu i ne ko li ko pri li ka ali se is ta kao gol man go sti ju. U pr vom de lu i go sti su ima li svo je {an se.

U dru gom de lu Ce men ta {i kre }u agre siv ni je ula skom u igru is ku snog Go ra na Xa ri }a, ali se strel ci i ovo ga pu ta ni su pro sla vi li. U 66. mi nu tu go sti su is ko ri sti li gre {ku od bra ne Ce men ta i do {lie u vo| stvo. Naj bo qi igra~ utak mi ce Zvon ko \a ko vi} uspa va nost od bra ne Ce men ta znao je da ka zni.

B. Star ~e vi}

Slo ga - Vr {ac 3:0 (2:0) TE ME RIN: Sta dion Slo ge, gle da la ca 200, su di ja: Ga li}

(Srem ska Mi tro vi ca). Strel ci: Po pin u 2. i 90. De sni ca u 7. mi nu tu. @u ti kar to ni: Su vaj xi}, Si mi}, San ko vi} (Slo ga), a Ran kov, Ka lin (Vr {ac).

SLOGA: Jor gi} 7, Bub we vi} 7, Kli su ra 7, Mi qa no vi} 8, Sta no jev 8, Su vaj xi} 8, Ko si} 7 (Si mi} 7), San ko vi} 8 (Di ki}), Po pin 9 (Svi ti}), Uze lac 8, De sni ca 8.

VR[AC: [a ra nov 6, Mo to rov 6, Be qin 6, Raj da 6, Ran kov 6, Ko we vi} 6, Ka lin 5, Po pov 6 (D. Pe tro vi}), Du bi ~a nin 5, N. Pe tro vi} 5 (Ra ni mi rov 5), Sti ja ~i} 5.

no vi}), Ka le zi} 6, Kre so ja 8, Ma li no vi} 8.

Go sti iz Ki kin de neo ~e ki va no su do {li do vo| stva po {to je Kre so ja bio pri se ban i ka znio gre {ku gol ma na An dri ja {e vi }a.

Po sle pri mqe nog go la Da mir Vu ka nac je je mo rao pre vre me na u svla ~i o ni cu, ali ni ko ne zna za {to. Do kra ja pr vog de la za hva qu ju }i od li~ nim od bra na ma @iv ko va i ne spret no sti na pa da ~a Ve ter ni ka Ki kin |a ni su na od mor oti {li sa go lom pred no sti.

Ula zak Fa be ra uneo je `i vo sti u re do ve pla vo-be lih pa je na kon kor ne ra [vo wa u gu `vi bio naj spret ni ji. Ka da se ~i ni lo da }e te ren ska ini ci ja ti va do ne ti pred nost do ma }i nu, usle di la je kon tra pa je Ge ci} bio ne u hva tqiv za no vo vo| stvo. Ve ter ni ~a ni su ima li pu nu in ci ja ti vu i ne ko lio pri li ka ali ni su us pe li da iz jed na ~e.

M. Po po vi}

Rad ni~ ki (NP) - Rad ni~ ki ([) 2:0 (1:0)

Ni ko la Uze lac (Slo ga)

Po sle ra stan ka sa tre ne rom Du {a nom Ba ji }em sa klu pe Slo ge di ri go vao je we gov po mo} nik Mir ko Da vi do vi} i pro na {ao do dat nu kom bi na ci ju za ube dqi vu po be du. Ura gan ski na le ti Te me ri na ca re zul ti ra li su ve} u 2. mi nu tu. Uze lac je iz veo slo bo dan uda rac, De sni ca po go dio pre~ ku, a od bi je nu lop tu u mre `u je za ku cao naj bo qi stre lac Ni ko la Po pin. Pet mi nu ta ka sni je ak ci ju je kre i rao Su vaj xi}, ulo gu asi sten ta od i grao Po pin, dok je Ne boj {a De sni ca pri zem nim udar cem udvo stru ~io ka pi tal. Ta~ ku na sjaj nu par ti ju Ni ko la Po pin sta vio je u 90. mi nu tu, ka da je na pra vio sla lom kroz od bra nu Vr {ca i ru tin ski ma ti rao go stu ju }eg gol ma na.

M. Me ni }a nin

Ve ter nik Vi skol - Ki kin da 1:2 (0:1) VE TER NIK: FC Ve ter ni ka, gle da la ca 200, su di ja: Pan du rov (Zre wa nin). Stre la ci: [vo wa u 66. za Ve ter nik Vi skol, a Kre so ja u 10. i Ge ci} u 69. mi nu tu za Ki kin du. @u ti kar to ni: [vo wa, Fa ber, Mi ja i lo vi} (Ve ter nik Vi skol), a Ma li no vi}, Kre so ja, Plav {i}, Spa hi}, Cvi ja no vi} (Ki kin da). Cr ve ni kar ton: Vu ka nac u 10. mi nu tu (Ve ter nik).

VETERNIK VISKOL: An dri ja {e vi} 6, Be ~e li} 7, Vu ka nac, Dra go je vi} 6, [vo wa 7, Sqep ~e vi} 6 (Fa ber 7), Ka li nov 6, Mar ko vi} 7, Ste va no vi} 6 (@i gi}), Ba bi} 8, Mi ja i lo vi} 7.

KIKINDA: @iv kov 8, Cvi ja no vi} 7 (Ive ti}), Be le uc 7, Ge ci} 8, Ba bi} 7, Ka va ri} 6, Plav {i} 6 (Cr no mar ko vi}), Spa hi} 7 (Jo va -

NO VA PA ZO VA: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 300, su di ja: Gaj do bran ski (No vi Sad).

Strel ci: Isa i lo vi} u 8. i Sto ja no vi} u 70. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ba le {e vi} i Ga ji} (Rad ni~ ki, NP), a Gru mi} i Aper li} (Rad ni~ ki, [).

RADNI^KI (NP): Uro {e vi} 7, Sa ra ~e vi} 6 (Rni} 6), Sto ja no vi} 7, Pu ni {i} 7, Pa vlo vi} 6, Ro mi} 7 (Ga ji}), Isa i lo vi} 7, Bo {ko vi} 7, ^e ~a ri} 6, ^e pr wa 7, Ba le {e vi} 6 (Ivi}).

RADNI^KI ([): Vu ja si no vi} 7, Sa vi} 6 (Kr ne ta), Gru mi} 7, Aper li} 7, Bje lo{ 6, Zec 6, Pe ro vi} 6, \o ki} 6 (Ne di}), Sto jiq ko vi} 6, Pe tro vi} 6, ]i ri} 7.

Ki {no i hlad no vre me ni je sme ta lo da ogi ra ju fud ba le ri do bru i za ni mqi vu igru. Der bi srem skih li ga {a za vr {en je za slu `e nom po be dom Rad ni~ kog iz No ve Pa zo ve. Do ma }i su do {li u vo| stvo po sle br ze ak ci je, Ro mi} je vra tio lop tu Isa i lo vi }u ko ji je sa 16 me ta ra sna `nim udar cem po go dio de sni ugao Vu ja si no vi }a.

Do kra ja pr vog po lu vre me na Ro mi} je bio dva pu ta u pri li ci da po ve }a vo| stvo, ali je do bar gol man go sti ju us peo da za u sta vi we go ve udar ce. Dru go po lu vre me po ~e lo je br zim ak ci ja ma [i |a na ko ji su za de se tak mi nu ta ima li dve po voq ne pri li ke, me |u tim ni su us pe li da ih re a li zu ju. Dru gi gol no vo pa zo va~ ki Rad ni~ ki je po sti gao na kon ak ci je Rni }a i Sto ja no vi }a. Na pa da~ {id skog Rad ni~ kog Pe ro vi} imao je po voq nu pri li ku u 85. mi nu tu da sma wi re zul tat, bio je sam is pred gol ma na Uro {e vi }a, ali je {u ti rao po red go la.

J. Vu ko vi}

Ba~ ka To po la - Mla dost (BJ) 1:0 (0:0) BA^ KA TO PO LA: Grad ski sta dion, gle da la ca 100, su di ja: Pan to vi} (Ru ma). Stre lac: M. Stan ko vi} u 51. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ma zi} i Ra hi} (Ba~ ka

Ve ter nik - Ki kin da 1:2 Ba~ ka To po la - Mla dost (BJ) 1:0 Tek sti lac - ^SK Pi va ra 2:0 Slo ga (T) - Vr {ac 3:0 Rad ni~ ki (NP) - Rad ni~ ki ([) 2:0 Ce ment - Do li na 0:1 Da nas Sen ta - Za dru gar (15) Du nav - Pa li} (15) 1. Rad n. (NP) 10 7 3 0 18:5 24 2. ^SK 10 8 0 2 16:8 24 3. Sen ta 9 4 2 3 13:11 14 4. Rad ni~. ([) 10 4 2 4 12:12 14 5. Tek sti lac 10 4 4 2 11:8 16 6. Ki kin da 10 5 1 4 15:16 16 7. Do li na 10 5 1 4 11:14 16 8. Slo ga (T) 10 4 1 5 9:9 13 9. Pa li} 9 3 3 3 13:10 12 10. Ce ment 10 3 3 4 10:12 12 11. Mla d. (BJ) 10 3 2 5 10:10 11 12. Ve ter nik 10 3 2 5 14:16 11 13. Du nav 9 3 1 5 10:16 10 14. Vr {ac 10 3 0 7 8:13 9 15. B. To po la 10 2 3 5 5:10 9 16. Za dru gar 9 3 0 6 14:20 9 U sle de }em ko lu (29/30.ok to bra) sa sta ju se: Pa li} - Ve ter nik, Rad ni~ ki ([) - Du nav, Vr {ac - Rad ni~ ki (NP), Do li na - Slo ga (T), ^SK Pi va ra - Ce ment, Mla dost (BJ) - Tek sti lac, Za dru gar - Ba~ ka To po la, Ki kin da Sen ta.

To po la), a Kra gu qac, Dri ni}, Ra pi} i Ko zo mo ra (Mla dost).

BA^KA TOPOLA: Kro ni} 7, Dra gi} 7, Re kec ki 7, \u ka no vi} 8, Ra hi} 7 (@mu ki}), M. Stan ko vi} 8, Bo {ko vi} 7 (Mar ti no vi} 7), Jo ve ti} 7, D. Stan ko vi} 7, Ve se li no vi} 7, Ma zi} 8.

MLADOST: Dri ni} 7, Tan tar 7 (Dra go qe vi}), S. Ra pi} 7, Ba bi} 7, N. Ra pi} 7, Ra do ja 7, Ko zo mo ra 7, \u ki} 7, Gra ho vac 7, Kra gu qac 7 (Vi {ko vi}), Mu dri} 7.

Od po ~et ka fud ba le ri Ba~ ke To po le su dik ti ra li tem po i ve} u 4. mi nu tu Mi lo{ Stan ko vi} je uz dr mao sta ti vu. U 20. mi nu tu se po no vo uka za la {an sa za Stan ko vi }u, ali je {u ti rao po red sta ti ve. Do ma }i ni su na pa da li ili ni su bi li uspe {ni.

Go sti su po ku {a li iz kon tre ne {to vi {e da u~i ne ali u to me ni su us pe li. U na stav ku Ba~ ka To po la kre }e na sve ili ni {ta i u 51. mi nu tu ra dost na tri bi na. \u ka no vi} je pro {ao po de snoj stra ni upu tio {ut br zo no gom Mi lo {u Stan ko vi }u ko ji je po be gao od bra ni i s de set me ta ra po slao lop tu u mre `u.

S. Sto jiq ko vi}

Voj vo |an ska li ga Is tok Re zul ta ti 10.ko la: Je din stvo - Slo bo da 3:0, Ko lo ni ja - Je din stvo (NB) 2:2, Di na mo - Rad ni~ ki (Z) 2:1, Ko za ra Ba~ ka (P) 1:0, Obi li} AFK 1:2.

Voj vo |an ska li ga Za pad Re zul ta ti 10.ko la: Cr ve na zve zda - Mla dost (BP) 3:1, Bo rac - Slo ga (E) 1:0, Ba~ ka Je din stvo (SP) 1:3, Pr vi maj - In deks 0:2, Rad ni~ ki - Po let (S) 1:0, Obi li} - Omla di nac 0:0.

FI FA po no vo od bi la FS Ko so va Iz vr {ni ko mi tet Me |u na rod ne fud bal ske fe de ra ci je (FI FA) po no vo je od ba cio zah tev Fud bal skog sa ve za Ko so va (FKK) za pri jem u tu or ga ni za ci ju.

- Sle de }i stav Evrop ske fud bal ske uni je (UEFA) po tom pi ta wu, Iz vr {ni ko mi tet FI FA je po tvr dio da zah tev FKK da igra ju me |u na rod ne pri ja teq ske utak mi ce ne mo `e bi ti odo bren. - sa op {ti la je FI FA.

Svet ska ku }a fud ba la” je na ve la da Ko so vo ne mo `e da igra me |u na rod ne utak mi ce dok ne po sta ne ~lan UEFA, kao i da lo kal no fud bal sko pr ven stvo ne }e bi ti pri zna to od stra ne FI FA. Pre ma pra vil ni ku FI FA, pr vi uslov za pri jem je da dr `a va bu de ~lan Uje di we nih na ci ja, po sle ~e ga sle di pri jem u evrop sku, a za tim u me |u na rod nu fud bal sku fe de ra ci ju.

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Kre nu li i mi li o ne ri Bo ru si ja iz Dort mun da na pu ni la mre `u Kel na (5:0) i kre nu la u lov na Ba jern Mih nen. Zdrav ko Ku zma no vi} stre lac u Nir nber gu.Po sle tri utak mi ce bez po be de, ta~ ni je sa jed nim osvo je nim bo dom, fud ba le ri zva ni~ nog {am pi o na Ne ma~ ke, Bo ru si je iz Dort mun da, pro bu di li su se, zbi li re do ve i kre nu li u (ne)mo gu }u mi si ju: Lov na od be gli Ba jern Min hen.U de se tom ko lu Bun de sli ge, mi li o ne ri su na Vest fa le nu do vr ha na pu ni li mre `u Kel na i za -

mi nu ta u Bun de sli gi, je go sto va we u [tut gar tu.Upra vo taj klub dva pu ta se vra }ao na go sto va wu u Nir nber gu. Pr vi put, iz jed na ~e we „{va ba ma” do neo je na{ re pre zen ta ti vac Zdrav ko Ku zma no vi} sa be le ta~ ke u 61. mi nu tu, a dru gi put go sti su anu li ra li pred nost Nir nber ga u 84. mi nu tu, ka da je stre lac bio mek si~ ki de fan zi vac Ha vi jer Ma za Ro dri gez.Na kra ju 2:2, {to je tre }a uza stop na utak mi ca [tut gar ta u pr ven stvu bez po ra za.

Sla vqe fud ba le ra Bo ru si je

be le `i li ~e tvr tu uza stop nu po be du - 5:0 (3:0).Kom {i je je na pre pu nom sta di o nu obo je nom u `u to na ~eo Ja pa nac [in |i Ka ga va u sed mom mi nu tu i od tog tre nut ka bi lo je sa mo pi ta we s ko li ko }e go lo va „jar ~e vi” bi ti is pra }e ni u svla ~i o ni cu. Do po lu vre me na bi lo je 3:0, na kra ju „pe tar da”.

Na red ni is pit za eki pu Jir ge na Klo pa, ko ja ni je pri mi la gol 327

Re zul ta ti 10.ko la: Dort mund Keln 5:0 (3:0)(Ka ga va 7, [mel cer 25, Le van dov ski 44, 50, Kel 66), Her ta - Majnc 0:0, Ho fen hajm Men hen glad bah 1:0 (0:0)(Ibi {e vi} 56), Kaj zer sla u tern - Fraj burg 1:0 (0:0)([eh ter 75), Nir nberg [tut gart 2:2 (1:0)(Si mons 9, Vol {id 70 - Ku zma no vi} pen 61, Ma za 84), Aug sburg - Ver der 1:1 (1:0)(Be ling ha u zen 49 - Pi za ro 68).

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Vul vsi iz vu kli bod Fud ba le ri Vul ver hemp to na i Svon si ja igra li su ne re {e no, 2:2 (0:2) u pr vom me ~u 9. ko la en gle ske Pre mi jer li ge. U der bi ju da na i ujed no Bir min ge ma, Vest Brom vi~ Al bion je po sle pre o kre ta sa vla dao Aston Vi lu 2:1 na „Vi la Par ku”.San der lend je sa 2:0 do bio u Bol to nu, a Wu kasl mi ni mal nim re zul ta tom nad i grao Vi gan na svom te re nu. Oba me ~a re {e na su u po sle dqih 10 mi nu ta. Ka sni je Li ver pul do ~e ku je No ri~, a man ~e ster ski der bi igra se da nas od 14.30 sa ti.

Vel {a ni su raz bi li do ma }e Vul vse u pr vom po lu vre me nu i u dva sjaj na na pa da ka zni li o~aj nu igru {to pe ra Ro xe ra Xon so na

za 2:0. Strel ci su bi li Gre jem u 23. i Alen u 35. mi nu tu po sle od li~ nih ak ci ja Mar ka Go ve ra.U dru gom de lu vu ko vi su za i gra li bo qe, a tek u po sle dwih pet mi nu ta su pre ko Doj la i O’Ha re iz be gli {e sti uza stop ni po raz u pr ven stvu. Ne nad Mi li ja{ {an su je do bio u po sle dwih 25. mi nu ta me ~a.

Pre mi jer li ga, 9. ko lo: Vul ver hemp ton - Svon si 2:2 (0:2)(Dojl 84, O’ Ha ra 86 - Gra ham 23, Alen 35), Aston Vi la Vest Brom vi~ Al bion 1:2 (1:1), (Bent 23p - Oslon 45, [ar ner 57),Bol ton - San der lend 0:2 (0:0) (Se se qo 83, Bent ner 90), Wu kasl - Vi gan 1:0 (0:0) (Ka ba je 81).

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fud bal Vojvo|anska liga Istok - NO VO MI LO [E VO: Voj vo di na Pro le ter (BK), SU BO TI CA: Ba~ ka 1901 - Rad ni~ ki (B), STAR ^E VO: Bo rac - Bu du} nost (SC).

Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va.

Vojvo|anska liga Zapad MLA DE NO VO: Bu du} nost - Ju go vi}, TU RI JA: Mla dost - Sta ni {i}.

Utak mi ce po ~i wu u 15 sa ti.

Podru~na liga Novog Sada NO VI SAD: Ka bel - Sta ri Grad (10 ~a so va), STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - Stra `i lo vo Mi lan, BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska - Sr bo bran, PIV NI CE: Sla vi ja - Ba~ ka 1923, [AJ KA[: Bo rac - Her ce go vac.

Utak mi ce po ~i wu u 14.30 sa ti.

Gradska liga Novog Sada - ^E RE VI]: Sre mac - Pa tr ti zan, KI SA^: Ta ra - Ba~ ka, RA KO VAC: Bo rac - Mla dost, BU DI -

SA VA: Di na mo - Pro le ter, ^E NEJ: ^e nej - Fru {ko go rac, SI RIG_ Si rig - Fr {ko gor ski par ti zan, FU TOG: Fu tog - Vi no gra dar.

Sve utak mi ce po ~i wu u 15 sa ti.

Ru ko met

Superliga za mu{karce - NO VI SAD: Voj vo di na - Me ta lo pla sti ka (19, RTS 2), PO @A RE VAC: Po `a re vac - Cr ven ka Ja fa (19).

Prva mu{ka liga - SU BO TI CA: Voj put - Pri boj (19), RA [KA: Ba ne - Pro le ter Agro `iv (19), TE ME RIN: Mla dost TSK Zla tar (19).

Prva `enska liga - ADA: Ha las Jo `ef - Voj vo di na (20), ZE MUN: BMS Mi le ni um - Ku ~e vo (16.30), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Rad ni~ ki Re sa vac (18), BE O GRAD: Cr ve ni krst - Me ta lac (16.30).

Druga mu{ka liga, sever SOM BOR: Som bor - Me ta lac Asko Vi dak (19), RU MA: Ru ma Dal ma ti nac (20).

Druga `enska liga, sever ZRE WA NIN: Le hel - Ra van grad (16), SU BO TI CA: Spar tak Rad ni~ ki (B) (17), KI KIN DA: Mla dost - Vr bas (17).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - JA [A TO MI]: Rad ni~ ki Ki kin da (19).

Prva vojvo|anska `enska liga - NO VI KNE @E VAC: Obi li} Cre pa ja (16), MO [O RIN: Mi le ti} - Mla dost (18), RU MA: Slo ven - Ru sin (18)

Ko {ar ka ABA regionaln mu{ka liga BE O GRAD: Par ti zan MTS - Kr ka (20, TV Are na sport), QU BQA NA: Olim pi ja - Za greb (18).

Prva A `enska liga - LO ZNI CA: Lo zni ca - Be o ~in (17.30).

Prva B `enska liga - SI VAC: Si vac - Ra di voj Ko ra} MT (16).

Druga srpska mu{ka liga - sever - BA NAT SKO NO VO SE LO: BNS - Ru ma (17).

Od boj ka Viner{tedi{e mu{ka superliga - KLEK: Klek Sr bi ja {u me - Cr ve na zve zda (19).

Prva `enska liga - NO VI SAD: No vi Sad - Cr no ko sa (15), ZRE WA NIN: MD Zre wa nin Stu dent (19), LA ZA RE VAC: La za re vac - Je din stvo (SP) (18).

Prva mu{ka liga - NO VI SAD: Du nav vo lej - Obi li} (17.30).

Druga `enska liga - sever KI KIN DA: Ki kin da - Pr vi tem po (14.30).

Prva vojvo|anska `enska liga - centar - NO VI SAD: No vi Sad 2 - Va ra din 2 (12.45).

Pr va voj vo |an ska `en ska liga - Srem - SREM SKA MI TRO VI CA: Srem 2 - Ra din ci (14), Pr vi tem po 2 - Slo ga (17), NO VI BA NOV CI: Omla di nac - Mla dost Eks pans (15), STA RI BA NOV CI: Du nav Maks (17).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - centar - NO VA PA ZO VA: Mla dost Eks pans 2 - [id (19), FU TOG: Voj vo di na NS se me 3 Slo ven 2 (15).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - Banat - KO VIN: Rad ni~ ki - Ba nat (18).

Ku gla we Superliga (m) - ARAN \E LO VAC: Ni{ Put - Sen ta Vi sa Prom (12), ZRE W A N IN: Ba nat - Kra qe vo (11), BE O- GRAD: Par ti zan - E| {eg (14).

Superliga (`) - SU BO TI CA: Pi o nir - SPC Voj vo di na

(11), ZRE WA NIN: To za Mar ko vi} - Je din stvo (14.30).

Prva liga, grupa Vojvodina (m) - NO VI SAD: Pe tro va ra din - Apa tin (11), NO VI BE ^EJ: Je din stvo - Do li na (10), ZRE WA NIN: Kri stal - To za Mar ko vi} (11), NO VI SAD: Voj vo di na - @e le zni ~ar (11).

Prva liga, grupa Vojvodina (`) - BA^ K O GRA D I [ TE: Voj vo di na - Spar tak (15), NO VI SAD: No vi Sad - Rad ni~ ki (13), NO VI SAD: Pe tro va ra din - Ali men ta (14).

Prva vojvo|anska liga (m) RU MA: Slo ven - Spar tak (11), KO VA ^I CA: Sla via - Kor dun (13), KQA JI ]E VO: Vi hor - Ma t i c a Spar t ak (11), BE ^EJ:Po let - TSK (15).

Druga vojvo|anska liga (m) RU MA: Ja dran (G) - Ja dran (F) (14), BE ^EJ: Be ~ej - Rad ni~ ki (15), KI K IN D A: Rad n i~ k i LK - Slo bo da (13).

SPORT

c m y

dnevnik

PR VA LI GA SR BI JA

NI[: Sta dion Ma {in ca, gle da la ca: 1.500, su di ja: Di mi tri je vi} (Lo zni ca), strel ci: B.Pej ~i} u 57. i I.Mi len ko vi} (iz je da na e ster ca) za Rad ni~ ki, a Doj ki} (auto gol) u 14., ^a vri} u 43. i ^a vi} u 77.mi nu tu za Ba nat.@u ti kar to ni: A. Jo va no vi} i Si mov (Rad ni~ ki), Zo wi} (Ba nat).

RAD NI^ KI: Va sko vi} 6, P.Sta men ko vi} 6, Mi le ki} 5 (od 82. Mi ti}-), Doj ki} 6, Si mov 6, B.Pej ~i} 7, Pe tro vi} 7 (od 61. Ta si} 6), Ste fa no vi} 5, (od 46.mi nu ta B.Sta men ko vi} 7), Mi len ko vi} 6, A.Jo va no vi} 6, Man ~i} 7.

BA NAT: Kne `e vi} 7, Pe {i} 6, Ko sti} 7, ^a vi} 7,Sa mar xi} 7 (od 89. Mi lo va no vi}-), Ri sto vi} 8 (od 83. Rni}-), Zo wi} 6, ^a vri} 8 (od 73. \u ro vi}-), Mi lo je vi} 6, Vu ko vi} 6, An ta na si je vi} 7.

U utak mi ci za in farkt, ni {li je su po sle pr vog de la gu bi le 0:2, us pe le su u sre di nom na stav ka da iz jed na ~e i bi le na pra gu pre o kre ta, ali se i upla {i le da ne po be de i po vu kle se ne shva tqi vo pred svoj gol. To su sna la `qi vi i sprem ni ji go sti is ko ri sti li i po no vo do {li u vo| stvo i, ka sni je, zna la~ ki ga sa ~u va li. I, na rav no, po be di li Pr vi {ok ni {ki qu bi te qi fud ba la do `i ve li su ve} u 14.mi nu tu. Po sle jed nog be za zle nog na pa da go sti ju lop ta je uba ~e na pred gol Va sko vi }a i na wu su star to va li Doj ki} i Sa mar xi}. Do ma }i cen tar half bio je br `i, ali se na we go vu ne sre }u lop ta od we ga od bi la u mre `u.Po sti gao je Ba nat dru gi gol bu kval no iz svog ka zne nog pro sto ra. Rad ni~ ki je iz veo kor ner, gol man Kne `e vi} je iz bok so vao lop tu na ivi cu ka zne nog pro sto ra, gde je do {la do Ste fa no vi }a, ko ji je, ume sto da je umi ri i {u ti ra ga pro tiv ni~ kom go lu ide al no po slu `io pro tiv ni~ kog fud ba le ra ^a vri }a. Fud ba ler Ba na ta je u tr ku pre va rio tro ji cu ni {kih igra ~a, ule teo kao ta ne u ka zne ni pro stor Rad ni~ kog i {u ti rao. Lop ta je is pod Va sko vi }a oti {la u mre `u.

U na stav ku Ni {li je su iz jed na ~i le,ali po sle kik sa igra ~a Rad ni~ kog na sre di ni Zre wa nin ci su iz po lu kon tre, pre ko od li~ nog Da vo ra ^a vi }a po sti gli tre }i gol.

T. To do ro vi}

SLO GA: Bo `o vi} 7, Mla de no vi} 7, Mi lo va no vi} 6, Ba bi} 7, Ra do sa vqe vi} 6, Dmi tro vi} 7, Go be qi} 7, Mi ja to vi} 6 (An to ni je vi} 6), Dri ni} 6, Ja ni }i je vi} 6 (\u ro vi}), \or |e vi} 6 (Mi ka ~e vi} 6).

Fud ba le ri In |i je su za slu `e no i ube dqi vo sa vla da li Slo gu, osvo ji li dra go ce ne bo do ve i {to je naj zna ~aj ni je za dr `a li po zi ti van me |u so ban skor pro tiv kra qe va~ kog pr vo li ga {a. In |i ja je ina ~e od i gra la pre sve ga bor be no, igra ~i su se mak si mal no za la ga li, pa wi ho voj po be di ne ma za mer ke. Ve o ma br zo ve} u 15. mi nu tu sti gli su do vo| stva. Vu ja sin je ta da po sle gu `ve u ka zne nom pro sto ru go sti ju upo slio Cvet ko vi }a, a ovaj kroz {u mu no gu po slao lop tu u mre `u.

Kra qev ~a ni su ve o ma br zo ve} u 24. mi nu tu po rav na li re zul tat.

Iz ve den je kor ner sa de sne stra ne, bek Mi lo va no vi} je naj vi {e sko ~io i gla vom sa ne ko li ko me ta ra sme stio lop tu u mre `u. Sre }om po do ma }i ne ka da je o~e ki va no da su di ja od svi ra kraj pr vih 45 mi nu ta, po sle jed ne gu `ve u ka zne nom pro sto ru i gre {ke Bo `o vi }a, mla di Le ma ji} je gla vom sa ne ko li ko me ta ra po no vo do ne pred nost svo joj eki pi. Ko na ~an re zul tat ze le nobe li su po sta vi li u 70. mi nu tu.

Cvet ko vi} je sru {en u ka zne nom pro sto ru, a Di mi trov bio pre ci zan sa be le ta~ ke. Go sti su po sle to ga osta li sa igra ~em ma we na te re nu, pa je prak ti~ no ve} ta da po bed nik bio od lu ~en. D. Vi }en ti}

Rad ni~ ki (S) - Mla dost (L) 2:1 (2:0) SOM BOR: Grad ski sta dion, gle da la ca 300, su di ja: Sto jiq ko vi} (Be o grad). Strel ci: Be li} u 41. Re sa no vi} u 42. za Rad ni~ ki, a Dra gu ti no vi} u 56. mi -

Po be da je di ni ciq

In |i ja - Slo ga 3:1 Rad ni~ ki (S) - Mla dost (L) 2:1 Rad ni~ ki (N) - Ba nat 2:3 ^u ka ri~ ki - Do wi Srem 0:1 Be `a ni ja - Te le op tik 0:0 Mla di rad nik - Mla de no vac 0:0 Da nas Pro le ter - No vi Sad (14.30) Srem - Na pre dak (14.30) Ko lu ba ra - Sin |e li} (14.30)

1. Rad ni~ ki (N) 12 2. Ba nat 12 3. Ko lu ba ra 11 4. Te le op tik 12 5. Do wi Srem 12 6. Slo ga (K) 12 7. In |i ja 12 8. No vi Sad 11 9. Be `a ni ja 12 10. Mla de no vac 12 11. Pro le ter 11 12. Sin |e li} 11 13. Mla dost (L) 11 14. Rad ni~ ki (S) 12 15. Srem 11 16. M. rad nik 12 17. Na pre dak 11 18. ^u ka ri~ ki 12

7 6 7 5 5 5 5 5 3 4 5 4 3 3 2 2 1 1

2 4 0 4 4 3 2 2 7 4 0 2 5 5 6 4 6 4

3 2 4 3 3 4 5 4 2 4 6 5 3 4 3 6 4 7

19:13 13:7 16:11 16:7 11:6 12:12 14:14 13:13 9:6 15:16 9:13 17:17 8:9 9:12 12:12 9:14 5:10 8:22

23 22 21 19 19 18 17 17 16 16 15 14 14 14 12 10 9 7

U sle de }em ko lu (22/23.ok to bra) sa sta ju se: No vi Sad - ^u ka ri~ ki, Do wi Srem - Rad ni~ ki (S), Ba nat - Mla di rad nik, Sin |e li} - Srem, Te le op tik - Ko lu ba ra, Mla dost (L) - Be `a ni ja, Slo ga (K) - Pro le ter, Mla de no vac - In |i ja, Na pre dak - Rad ni~ ki (N).

Je re mi} 6, Bo ji} 8 (Mi li sa vqe vi}), Po tu ro vi} 6, Udo vi ~i} 7.

Na kon pu nih {est ko la Rad ni~ ki je naj zad osve tio slast po be de. U pr vom de lu su sre ta go sti su ne {to bi li ak tiv ni ji, pr vu kon kret nu su ima li oni u 20. mi nu tu Bo ji} se iz bo rio za do bru po zi ci ju i po slao je lop tu ne ko li ko san ti me ta ra po red go la.

Fi ni{ su sre ta bio je sja jan za do ma }e fud ba le re. U 41. mi nu tu Mar ja no vi} sa le ve stra ne je ide al no cen tri rao, ta~ no na gla vu usa mqe nog Be li }a, ko ji je za tre sao mre `u. Ra dost do ma }ih na vi -

In |i ja - Slo ga 3:1 (2:1) IN \I JA: Sta dion kod @e le zni~ ke sta ni ce, gle da la ca 400, su d i j a: Mi l o v a n o v i} (Laj k o vac). Strel ci: Cvet ko vi} u 15.

Le ma ji} u 45. i Di mi trov u 70. (iz pe na la) za In |i ju, a Mi lo va no vi} u 24. mi nu tu za Slo gu. @u ti kar to ni: Cvet ko vi} i Vu ko ji ~i} (In |i ja), a Bo `o vi}, Go be qi}, Dri ni} i Ja ni }i je vi} (Slo ga). Cr ve ni kar ton: Dri ni} (Slo ga).

IN \I JA: Di zda re vi} 7, Ro di} 7, Vu ja sin 7, @i va no vi} 7, Jak {i} 7, Ko sti} 7, Cvet ko vi} 7, Di mi trov 7 (To do ro vi}), Vu ko ji ~i} 7 (An tu nov), Ke ki} 7 (Tom ~i} 7), Le ma ji} 8.

Mo me nat s utak mi ce u Som bo ru

nu tu za Mla dost. @u ti kar to ni: \u li} (Rad ni~ ki), a Dra gu ti no vi} i Mi lo {e vi} (Mla dost).

RAD NI^ KI: @a ku la 7, Ve se li no vi} 6, \u li} 6, Vej no vi} 7, Da bi} 8, To ma no vi} 6, Ze li} 7, Mar ja no vi} 8 (@dr wa), Be li} 7 (Ta na si}), Re sa no vi} 6, Iva nov 6 (Te {a no vi}).

MLA DOST: Kr zna ri} 6, Mi lo {e vi} 6, Ras to ka 6, Dra gu ti no vi} 7, Va si} 6 (Je re mi}), Mi lu no vi} 6, Avra mo vi} 6 (Sto ja no vi}),

Fo to: A. Jan ko vi}

ja ~a jo{ ni je se ni sti {ao, Rad ni~ ki je udvo stru ~io pred nost, Iva nov je sa da s de sne stra ne uba cio lop tu u ka zne ni pro stor go sti ju, Re sa no vi} je bio naj vi {i i po sti gao gol.

U na stav ku do ma }i fud ba le ri su za do voq ni re zul ta tom ra no za tvo ri li igru i to im se osve ti lo. U 56. mi nu tu stvo ri la se gu `va pred go lom do ma }ih, naj bo qe se sna {ao Dra gu ti no vi} i sma wio je re zul tat.

J. Du kat

DA NAS GRAD SKI DER BI NA SLA NOJ BA RI: PRO LE TER - NO VI SAD

Za pre sti` i bo do ve Epi tet der bi ja 12.ko la Pr ve fud bal ske li ge Sr bi je no si su dar grad skih ri va la Pro le te ra i No vog Sa da. Sla no bar ci u grad ski de bi ula ze s no vim tre ne rom Ne na dom La la to vi }em, ko ji je u to ku ne de qe sto gao ume sto Zo ra na Go ve da ri ce. Ka na rin ci su ras pe va ni, igra ju do bro i ne ma ju im pe ra tiv po be de. Uz to i tra di ci ja je na wi ho voj stra ni. Od do sa da {wa {est pr vo li ga {ka du e la fud ba le ri No vog Sa da su sla vi li dva pu ta, dok su ~e ti ri de u la za vr {e na po de lom bo do va.

Ka ko se der bi pri bli `a vao ta ko se i at mos fe ra u ta bo ru Pro le te ra ra sla. @e qa mla |eg no vo sad kog pr vo li ga {a je da se u fer, ko rekt noj igri pre ki ne ne u god na

tra di ci ja i osvo ji tri bo da. No vi tre ner Ne nad La la to vi} imao je ma lo vre me na da se upo zna sa igra ~i ma, a na ras po la ga wu ima sve igra ~e osim Og we na Kra si }a ko ji je zbog po vre de i da qe van stro ja. Po se ban dra` der bi ju da }e biv {i ka na rin ci pred vo |e ni Sa {om Bo du no vi }em. Ne ka da {wi ka pi ten pr vi put }e se na }i na su par ni~ koj stra ni.

- Iz vu kli smo po u ke i po sle po ra za u Pe }in ci ma. - ka `e Is ku sni Sa {a Bo gu no vi}. - Igra ri va la o~i to je u uspo nu, po to go vo }e bi ti oso ko qe ni po be dom nad In |i jom. Na {e `e qe ve za ne su da iz bri {e mo lo{ uti sak iz Pe }i na ca i da po be di mo. Igra }e mo na pa da~ ki, pa {ta bu de.

19

KVA LI FI KA CI JE ZA EVROP SKO PR VEN STVO

Ba na }a ni pre pli va li Ni {a vu Rad ni~ ki – Ba nat 2:3 (0:2)

nedeqa23.oktobar2011.

S De te li na re na ja vqu ju da je sve u wi ho vim re do vi ma sprem no za kom {ij ski der bi. Na pra vi li su `u ti u po be di nad In |i jom pra vu uver ti ru. Ja to }e naj ve ro vat ni je u na pad for ma ci ji pred vo di ti is ku sni stre lac Bo ri vo je Fi li po vi}. Kao pra vi pro fe si o na lac `ar ko `e li no vi uspeh i pro dor ka sa mom vr hu.

- Od i grao sam pr va tri ko la u dre su Pro le te ra, a on da na po ziv pred sed ni ka \u ro vi }a pre {ao u No vi Sad. Do bro su mi po zna ti kva li te ti, ima ju sja jan tim ko ji je me |u pet naj bo qih u li gi. Zna mo ka ko da im se su prot stvi mo. ja san je Fi li po vi}.

M. Po po vi} - I. Gru bor

@en ska ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas u 16 ~a so va, u sklo pu kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo u Ho lan di ji, od me ri }e sna ge sa Por tu ga li jom. Iza bra ni ce Sa {e Bo {ko vi }a pr vu pre pre ku u kva li fi ka ci ja ma, re pre zen ta ci ju Gr~ ke, su la ko pre sko ~i le, dok je da na {wi ri val ne {to ozbiq ni ja eki pa, ali ne u me ri ko ja bi tre ba lo da za bri wa va stru~ ni {tab.

Le vi bek re pre zen ta ci je Sr bi je, Je le na Eri} o su da ru sa Por tu ga li jom ka `e:

– Ne ma mo pre vi {e in for ma ci ja o Por tu gal ka ma, zna mo ne ke igra ~i ce, ali su nam kao tim ve li ka ne po zna ni ca. Me |u tim, ka kav god da je sa stav, mi slim da ne ma mo ~e ga da se bo ji mo, bo qe smo i kva li tet ni je, pa o~e ku jem po be du i dva vred na bo da. Sve sne smo da bi nam po be da na ne ki na ~in otvo ri la vra ta Evrop skog pr ven stva. Na rav no to ne zna ~i da smo se opu sti le, ve} upi sa le tri jumf, na to ne ma mo pra vo.

Mo ra mo ozbiq no da shva ti mo sva ki me~ i da pri laz utak mi ci bu de pun mo ti va, kon cen tra ci je i `e qe.

Sli~ nog mi {qe wa je i de sni bek Di ja na [te vin.

– Na{ osnov ni za da tak je da u sva ki me~ u|e mo na po be du i tu ne ma di le me. Fa vo rit u na {oj gru pi je Ru mu ni ja, ali i pro t iv wih }e m o od i g ra t i mak si mal no do kra ja, ne bo ji mo se. Por tu ga li ja `e li to dru g o me s to ko j e vo d i na Evrop sko pr ven stvo, ali im ga ne }e mo da ti. Da bi do {li do tog ci qa pr vo mo ra mo da ih po be di mo i sa ta dva bo da smo ko rak bli `e Ho lan di ji - re kla je Di ja na.

J. G.

U NO VOM SA DU SE SA STA JU VOJ VO DI NA I ME TA LO PLA STI KA (19 - RTS 2 )

Su dar ne po ra `e nih

No vo sad ska ru ko met na pu bli ka ima pu no raz lo ga za za do voq stvo, Voj vo di na ove se zo ne igra sjaj no i na la zi se u sa mom vr hu su per li ga {kog ka ra va na.

Da nas ih o~e ku je no vo is ku {e we duel s Me ta lo pla sti kom, bi }e to okr {aj dve, od tri, ne po ra `e ne eki pe u li gi, ustva ri duel dve vo de }e eki pe ka ra va na.

- S ob zi rom da je ovo utak mi ca u ko joj }e se sa sta ti dve ne po ra `e ne i naj bo qe pla si ra ne eki pe, sa pu nim pra vom se duel za i sta mo `e oka rak te ri sa ti kao pra vi der bi ko la.. ka `e tre ner Voj vo di ne mr \or |e ]ir ko vi}. U go ste nam do la zi sjaj na eki pa Me ta lo pla sti ke ko ja je za be le `i la svih pet po be da u do ma }em {am pi o na tu i tri tri jum fa u SE HA li gi. [ap ~a ni igra ju sa se dam - osam igra ~a u ro ta ci ji, a ~i we ni ca da ni su po seb no se lek ti ra li eki pu za igra we u re gi o nal nom tak mi ~e wu go vo ri o kva li te tu pro tiv ni ka. Zgu snu ti ras po red ne osta vqa tra ga na eki pi.To go vo ri o kva li te tu ri va la ko ji u No vi Sad do la zi u od li~ noj for mi. Mi }e mo po ku {a ti da kon tro li {e mo ri tam utak mi ce i sve de mo broj gre {a ka na mi ni mum ka ko bi pa ri ra li go sti ma. Jo{ ako bu de mo us pe li da pro ce nat re a li za ci je {u ta dr `i mo na ne kih 60 - 70 od sto uz ras po lo `e ne gol ma ne, sa svim sam si gu ran da mo `e mo pre u ze ti li der sku po zi ci ju. Ra ni ji us pe si u du e li ma s Me ta lo pla sti kom ne mo ra ju ni {ta da zna ~e. Oni igra ju mno go bo qe u go sti ma, for si ra ju }i igru na ma li broj go lo va, lo me }i ri va la ja kim rit mom.

Lind zi Von kre nu la po be dom Ame ri~ ka ski ja {i ca Lind zi Von po bed ni ca je ve le sla lo ma u austrij skom Zel de nu, na otva ra wu no ve se zo ne. Von je ostva ri la re zul tat od 2:24.43 mi nu ta, is pred Ne mi ce Vik to ri je Re ben sburg i Austri jan ke Eli za bet Gergl.

Vo no va je do {la do 42. po be de u ka ri je ri, a pr ve u ve le sla lo mu, i na naj bo qi na ~in je kre nu la na ~e tvr ti ve li ki Kri stal ni glo bus.

Da nas se u Zel de nu vo zi mu {ka tr ka u ve le sla lo mu.

VE LI KA NA GRA DA MA LE ZI JE

Pe dro si pol po zi ci ja [pan ski mo to ci kli sta i vo za~ Rep sol Hon de Da ni Pe dro sa osvo jio je pol po zi ci ju na kva li fi ka ci ja ma na sta zi Se pang pred Ve li ku na gra du Ma le zi je. Pe dro sa je ostva rio vre me od 2:01.462 mi nu ta, i bio je br `i od klup skog ko le ge i no vog {am pi o na sve ta, Kej si Sto ne ra, za sa mo 29 sto tin ki.Na tre }em me stu na {ao se jo{ je dan vo za~ Rep sol Hon de, An drea Do vi ci o zo, sa 0.204 se kun de za o stat ka za vo de }im. .

Spre man za [ap ~a ne: Dra gan Su yum

Ka pi ten No vo sa |a na Ste van Po pov o~e ku je da }e we go va eki pa kru ni sa ti sve bo qu for mu po be dom nad li de rom: - O~e ku je nas pra va ru ko met na po sla sti ca s ob zi rom na for mu i pla sman eki pa. Ka ko vre me pro la zi igra mo sve bo qe i to nam da je za pra vo da ju ri {a mo na po be du. Ako is po {tu je mo sve za mi sli tre ne ra i igra mo agre siv no mo `e mo do sla vqa - sa mo u ve ren je ka pi ten cr ve no -be lih.

Fo to: F. Ba ki}

I zdrav stve ni bil ten No vo sa |a na da je im za pra vo da se na da ju po zi tiv nom is ho du ve ~e ra {we utak mi ce. Opo ra vi li su se Dra gan Su xum i Bra ni slav Ra di {i}, uz to de bi to va }e i is ku sni Mi lo{ Lon ~ar.

Utak mi ca 6. ko la Su per li ge Voj vo di na - Me ta lo pla sti ka igra se ve ~e ras u SC „Sla na ba ra” u 19 ~a so va uz di rek tan pre nos na RTS 2.

I. Gru bor

20

nedeqa23.oktobar2011.

sport

dnevnik JA DRAN SKA LI GA

PAR TI ZAN DO ^E KU JE SE GED U LI GI [AM PI O NA

Vre me za po be du u eli ti Tre ner ru ko me ta {a Par ti za na Alek san dar Br ko vi} o~e ku je da }e we gov tim pro tiv ma |ar skog Se ge di na da nas ostva ri ti pr ve nac u Li gi {am pi o na i za po ~e ti se ri ju do brih re zul ta ta u elit nom evrop skom tak mi ~e wu.

- I pre `re ba smo re kli da je ovo pro tiv nik pro tiv ko jeg mo `e mo da igra mo i da po be di mo.

Iskre no, ve ru jem da }e mo to i ura di ti. U pret hod nim me ~e vi -

- Dok god po sto je {an se, bo ri }e mo se za pla sman u Top16 i vo leo bih da u to me ima mo po dr {ku {to ve }eg bro ja na vi ja ~a ka zao je Br ko vi}.

On je do dao da we go va eki pa iz sva kog po ra za u naj ja ~em evrop skom tak mi ~e wu mo `e ne {to da na u ~i i da iza |e ja ~a za bu du }e iza zo ve. Ru ko me ta{ Par ti za na Sa va Me {ter re kao je da je Se ge din pra vi pro tiv nik pro tiv ko jeg cr no-be li mo ra ju da tra `e bo do ve u Li gi {am pi o na.

Preo kre tom do po be de He mo farm [ta da - Rad ni~ ki 70:66 (23:24, 20:17, 8:16, 19:9) VR [AC: Sport ska dvo ra na Mi le ni jum, gle da la ca 2.000, su di je: Jov ~i} (Sr bi ja), Le pe ti} (Cr na Go ra), Gli {i} (Sr bi ja).

HE MO FARM [TA DA: Dan gu bi}, Lam bi} 7 (2-0), Ma ra{ 12 (33), Mi tro vi}, Ota {e vi} 8 (2-2), Ga gi}, [u ta lo 7 (3-2), Sa vo vi} 7 (6-5), An ti} 4 (4-2), Je re mi} 12 (87), Pe tro vi} 2 (2-2), Ne {o vi} 11 (6-3).

RAD NI^ KI: Pav ko vi} 6 (2-2), Si no vec 15 (4-3), Lu ~i}, Mi lo sa vqe vi}, Si mun 22 (5-4), Mar ko vi} 4 (2-2), Mur, Ge dors 2, Bir ~e vi} 10, Mi ja to vi} 7, Sto ja ~i}, Ba ki}.

U po sled wa tri ko la ko {ar ka {i He mo far ma su mak si mal no su is ko ri sti li pred nost do ma }eg te re na. Vr {~a ni su za be le `i li i tre }u uza stop nu po be du. U kraj woj uz bu dqi voj za vr {ni ci us pe li su da sa vla da ju ve li kog ri va la kra gu je va~ ki Rad ni~ ki (70:66). Ne pu ne

tri mi nu te pred kraj su sre ta, ka da su go sti po ve li sa (66:61) ste kao se uti sak da }e bo do vi oti }i za Kra gu ej vac. U sa moj za vr {ni ci iza bra ni ci @eq ka Lu ka ji }a na pra vi li su se ri ju od 9:0 i na taj na ~in us pe li su da na pra ve pre o kret i osvo je bo do ve. Ini ci ja tor te se ri je je bio Mar ko [u ta lo, ko ji je pr vi po go dio troj ku. Usle di li su za tim i po e ni Sa vo vi }a sa li ni je slo bod nih ba ca wa, i na kon dva ne u spe la na pa da Rad ni~ kog Ne {to vi} je us peo da dva de se tak se kun di pre kra ja iz ofan ziv nog sko ka do ve de Vr {~a ne u vo| stvo.

Usle dio je taj ma ut Rad ni~ kog ali su Kra gu jev ~a ni opet na pra vi li gre {ku, lop te se do ~e pao Je re mi} na ko me je na pra vqen brz faul.Bek Vr {~a na je re a li zo vao oba ba ca wa, a Rad ni~ ki do kra ja vi {e ni je imao sna ge za pre o kret.

Po za vr {et ku su sre ta tre ner He mo far ma @eq ko Lu ka ji} je re kao:

- Do go vor uo~i ove utak mi ce je bio da na {u mla dost i ne is ku stvo na dok na di mo agre siv no {}u. To su bi li na {i adu ti na ovoj utak mi ci. Ni smo ima li kao na pret hod noj utak mi ci po mo} s klu pe, od no sno mla dih igra ~a.

Obra ti li smo po seb no pa `wu na wi ho ve spoq ne igra ~e i to se is pla ti lo.Vi sok u~i nak Si mu na ni smo mo gli da za u sta vi mo i nor mal no je da se na jed noj utak mi ci ne mo gu za u sta Marko [utalo vi ti svi igra ~i.

Na kon utak mi ce ka pi ten Rad - go vor na ovu utak mi cu. Uosta lom ni~ kog Mi qan Pav ko vi} u skla du to je po tvr dio i tre ner Mi ro slav sa pro po zi ci ja ma pot pi sao je za - Ni ko li} na pres kon fe ren ci ji pi snik {to auto mat ski zna ~i da na kon utak mi ce. }e eki pa Rad ni~ kog ulo `i ti pri J. Tur ko a ne

RE GI O NAL NA @EN SKA LI GA

Savo Me{ter

ma smo pre vi {e re spek to va li ri va le, a ako to pro me ni mo pro tiv Se ge di na, bi }e mo na do brom pu tu da ostva ri mo ciq re kao je Br ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re na sta di o nu Par ti za na.

On je do dao da upr kos po ra zi ma u pr va tri ko la, Par ti zan ni je od u stao od ci qa da na sta vi tak mi ~e we u Evro pi.

- Oni ni su kao Kil ili Mon pe qe, a mi }e mo bi ti mak si mal no mo ti vi sa ni i ne }e mo ih pre vi {e re spek to va ti. Na dam se da }e mo pro tiv wih ostva ri ti pr vu po be du u Li gi {am pi o na - re kao je Me {ter.

Utak mi ca ~e tvr tog ko la D gru pe Li ge {am pi o na Par ti zan - Se ge din igra se da nas u Vr {cu od 19 sa ti.

Dej vis kup u vr {a~ kom Mi le ni ju mu Dej vis kup re pre zen ta ci ja Sr bi je naj ve ro vat ni je }e sve me ~e ve tog tak mi ~e wa u 2012. go di ni igra ti u vr {a~ koj dvo ra ni „Mi le ni jum”.

Me |u tim, uko li ko Sr bi ja pro |e do po lu fi na la on da }e se te ni ska se lek ci ja pre se li ti u Be o grad sku are nu zbog ka pa ci te ta dvo ra ne.

Pre go vo ri iz me |u ~el ni ka op {ti ne Vr {ac i Te ni skog sa ve za Sr bi je uve li ko su u to ku po tom pi ta wu, a svi te ni -

ski stru~ wa ci pre za do voq ni su uslo vi ma ko je nu di „Mi le ni jum”.

U toj ha li igra no je Evrop sko pr ven stvo u ko {ar ci 2005. go di ne, kao i na Uni ver zi ja di 2009, dok }e u ja nu a ru na red ne go di ne ona bi ti je dan od do ma }i na Evrop skog pr ven stva za ru ko me ta {e.

Te n i s ka re p re z en t a c i j a Sr b i j e na r ed n i ci k lus u Dej vis ku pu po ~i we u fe bru a ru pro tiv [ved ske, kao do ma }in.

Felps tvr di da je u naj bo qoj for mi Ame ri~ ki pli va~ i vi {e stru ki svet ski i olim pij ski {am pion Majkl Felps iz ja vio je da je u naj bo qoj for mi od Olim pij skih iga ra u Pe kin gu 2008. go di ne.

- Sma tram da sam u naj bo qoj for mi od 2008. go di ne. Mno go sam sre} ni ji i bo qe pli vam ne go pro {le go di ne. U 2009. sam imao {est me se ci pa u ze po sle Iga ra u Pe kin gu, a to je bio naj go ri pe riod u mom `i vo tu. - re kao je Felps.

On se tre nut no na la zi u Ber li nu gde u~e stvu je na Svet skom ku pu, a se zo nu je po ~eo tak mi ~e wem na Svet skom ku pu u Mo skvi.

Ame ri ka nac je na Olim pij skim igra ma u Ati ni 2004. osvo jio {est zlat nih me da qa i dve

Cr ve no-be le na ko rak od sen za ci je Voj vo di na NIS - Par ti zan Ga le ni ka 61:65 (18:10, 17:24, 11:19, 15:12) NO VI SAD: Ma la dvo ra na SPC”Voj vo di na”, gle da la ca: 200, su di je: Ju ras (Be o grad), Pe ceq i [u ta lo - Me zei (No vi Sad).

VOJ VO DI NA NIS: Mi lo {e vi} 1, ^a bar ka pa 8, ^or to, @i va di no vi} 11, Po po vi} 11, Pi per, Vu~ ko vi}, Ce li}, \u ki}, Ra do vi} 4, Du {a ni} 14, Erak 12.

PAR TI ZAN GA LE NI KA: Ra do ~aj 19, Be ro wa 2, Ra du no vi} 5, An ti} 2, Bu tu li ja 14, Ra di}, Pr }i}, Ro gli} 11, [e sni}, Miq ko vi} 1, Glej den 2, Ivan ~e vi} 9.

Ko {ar ka {i ce Voj vo di ne bi le su na ko rak od sen za ci je u du e lu 3.ko la Re gi o nal ne li ge pro tiv osva ja ~a du ple kru ne be o grad skog Par ti za na. Mla di sa stav Voj vo di ne pri ka zao je do bru igru na si no} woj utak mi ci, ali je po be da u ne iz ve snoj za vr {ni ci pri pa la cr nobe li ma 65:61.

Sil no mo ti vi sa ne No vo sa |an ke, hra brom igrom od star ta, odr `a le su lek ci ju iz bor be no sti i an ga `o va no sti fa vo ri zo va nom drim - ti mu iz pre sto ni ce u pr vom po lu vre me nu, na ro ~i to u pr voj ~e tvr ti ni u ko joj su ste kle pred nost 18:10. Pred vo |e ne ^a bar ka pom, Du {a ni} i @i va di no vi}, cr ve no be le su agre siv nom od bra nom us pe le da za u- sta ve udar ne igle cr no- be lih Ra do ~aj i Bu tu li ju, i na od mor oti {le s mi ni mal nom pred no {}u 35:34.

Pre ma o~e ki va wi ma, Par ti zan je u na stav ku kre nuo mno go agre siv ni je i se ri jom 7 - 0 us peo da pr vi put na utak mi ci do |e do oset ni jeg vo| stva 41:35. Cr no-be le su za hva qu ju }i bo qoj igri pod ko {em pre ko Ivan ~e vi} i Ro gli} us pe le da odo le na le ti ma do ma }ih ko {ar ka {i ca, a ka da su ni {an ske spra ve na me -

Z ve zdi ne pri ja Ce de vi ta U pre mi jer nom su sre tu 4. ko la ABA re gi o nal ne li ge, ko {ar ka {i Cr ve ne zve zde po ra `e ni su u du e lu sa Ce de vi tom 90:91 (18:12, 24:28, 19:28, 29:23).

Bio je ovo tre }i po raz cr ve no-be lih, dok su go sti iz Hr vat ske do sa da upi sa li tri po be de.

PR VA MU [KA LI GA

Tri ler za vr {ni ca No vo sa |a ni ma Na pre dak - Voj vo di na Sr bi ja gas 73:74 (22:13, 15:27, 19:22, 17:12)

Bez respekta prema {ampionu: Latinka Du{ani}

sti le Bu tu li ja i Ra do ~aj ~i ni lo se da }e po be da go {}i bi ti ru tin ska.

No vo sa |an ke su u po sled wu de o ni cu su sre ta u{le sla bi je za ^a bar ka pu ko ja je za ra di la pe tu li~ nu gre {ku. Ipak, upor nost se is pla ti la, pa su cr ve no-be le ko {em Po po vi }e ve 30 se kun di pre kra ja us pe le da pri |u na mi nus dva (60:62), ali ne i da iz ne na de pr va ka Sr bi je. Ra du no vi }e va je u po sled wem na pa du po go di la za dva po e na i sta vi la ta~ ku na ne to li ko kva li te tan ali di na mi ~an srp ski dvo boj u re gi o nal noj li gi.

I. Gru bor

Hil de brand no vi gol man [al kea Hil de brand }e na go lu [al kea za me ni ti Ral fa Fer ma na, ko ji }e zbog po vre de li ga me na ta pa u zi ra ti tri me se ca.

No vi ~u var mre `e [al kea ima 32 go di ne, a u klub je do {ao kao slo bo dan igra~. For mu je odr `a vao tre ni ra ju }i sa Ajn trah tom iz Frank fur ta. Hil de brand je u ka ri je ri igrao za [tut gart, Va len si ju, Ho fen hajm i li sa bon ski Spor ting, a za re pre zen ta ci ju Ne ma~ ke za be le `io je se dam na stu pa.

KRU [E VAC: Dvo ra na spor to va, gle da la ca: 800, su di je: Be lo {e vi}, Ma noj lo vi}, Mi lo je vi}.

NA PRE DAK RU BIN: Rad ma no vac 7, Pe jo vi} 7, Ra do wi} 3, Go lu bo vi} 9, ^up ko vi} 11, Pu zi} 8, Vu ko sa vqe vi} 5, Mi haj lo vi} 6, [i ba li} 7, An |e li}, Man di} 5, Mi lin ~i} 5.

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS: Pet ko vi}, Ku `e ta 11, Ke si}, Mar ko vi} 6, Sto ja ~i} 13, [e {li ja, Ka li ni} 12, Bu ni} 13, \u mi} 4, Dun |er ski 2, Ze ko vi} 6, Vu jo {e vi} 7.

U pre mi jer nom su sre tu 3.ko la Pr ve li ge ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa sla vi li su u ne iz ve snoj za vr {ni ci na go sto va wu u Kru {ev cu pro tiv Na pret ka 74:73 ~i me su upi sa li i dru gu pr ven stve nu po be du s ob zi rom da su zbog oba ve za OKK Be o gra da pro {log vi ken da od lo `i li der bi ko la. Iza bra ni ci tre ne ra Si ni {e Ma ti }a na kon ne {to sla bi jeg star ta i de fi ci ta u pr voj ~e tvr ti ni, us pe li su da kon so li du ju re do ve u na stav ku, na met nu svoj ri tam i na od mor odu sa pred no {}u 40:37. U istom rit mu su Bu ni} i dru go vi na sta vi li u dru gom po lu vre me nu. Upor ni ~a ra pa ni pred vo |e ni ^up ko vi }em, Pu zi }em i [i ba li }em us pe li su da u 39. mi nu tu stig nu na do mak pre o kre ta, ali je u ne iz ve snoj za vr {ni ci po be da pri pa la eki pi Voj vo di ne.

S. R.

Ta we vi} na pu stio me sto di rek to ra Ro me Le gen dar ni ko {ar ka {ki stru~ wak Bog dan Ta we vi} na pu stio je funk ci ju di rek to ra ita li jan skog klu ba Ro ma, biv {a Lo to ma ti ka. Raz log ostav ke je

uspe ha - ob ja snio je svo ju od lu ku Ta we vi}.

Bog dan Ta we vi} je u bo ga toj tre ner skoj ka ri je ri sa re pre zen ta ci jom Ita li je osvo jio

Mi haj lo vi} `e li Pa lom ba i Ili ~i }a bron za ne, a ~e ti ri go di ne ka sni je u Pe kin gu tri jum fo vao je osam pu ta.

Hop kin su vra }e na VBC ti tu la Svet ski bok ser ski sa vet (VBC) vra tio je ti tu lu u po lu te {koj ka te go ri ji Ame ri kan cu Ber nar du Hop kin su, po sle `al be. Ame ri ka nac je po sle kon tro verz ne bor be sa su na rod ni kom ^a dom Do so nom, ko ji ju je do bio teh ni~ kim no ka u tom, ulo `io `al bu ka li for nij skim bok ser skim vla sti ma tra `e }i dis kva li fi ka ci ju pro tiv ni ka ko ji mu je na mer nim udar cem dis lo ci rao ra me. ^el ni ci VBC su po sle pre gle da wa snim ka jed no gla sno do ne li od lu ku da se me~ pro gla {a va po ni {te nim. „Hop kins je sa mim tim i da qe svet ski {am pion”, ka `e se u sa op {te wu VBC. Ina ~e, bor ba za ti tu lu je u su bo tu za vr {e na na bi za ran na ~in, po {to je Do son bu kval no uhva tio Hop kin sa za le vu no gu, po di gao ga i ba cio na pod. ^e tr de set {e sto go di {wi Hop kins se po `a lio su di ji da ne mo `e da na sta vi me~ zbog bo lo va u ra me nu, ali je ar bi tar Pet Ra sel do su dio po be du Do so nu teh ni~ kim no ka u tom. Zva ni~ ni ci VBC, ~i je je se di {te u Mek si ku, oce ni li su da je Do son imao na me ru da po vre di Hop kin sa.

Tre ner fud ba le ra Fi o ren ti ne Si ni {a Mi haj lo vi} za tra `io je od upra ve klu ba da mu u ja nu ar skom pre la znom ro ku obez be di do vo |e we An |e la Pa lom ba iz Samp do ri je i Jo si pa Ili ~i }a, ~la na Pa ler ma.

Ili ~i} je na me ti i ve }ih ita li jan skih klu bo va, pre svih Mi la na, {to zna ~i da }e Fi o ren ti na ima ti te `ak za da tak da ga do ve de.

Pre go vo ri sa Si ci li jan ci ma uve li ko tra ju.

SP 2014. po ~i we u Sao Pa u lu, fi na le u Ri ju Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu 2014. go di ne po ~e }e u Sao Pa u lu, dok }e fi nal na utak mi ca bi ti od i gra na u Rio de @a ne i ru, sa op {ti la je Svet ska fud bal ska fe de ra ci ja (FI FA).

Pr vi me~ igra }e se 12. ju na, dok je fi na le za ka za no za 13. jul.

To kom Mun di ja la bi }e od i gra ne 64 utak mi ce u 12 gra do va do ma }i na.

Ti tu lu pr va ka pla ne te bra ni se lek ci ja [pa ni je, ko ja je 2010. u Ju `noj Afri ci osvo ji la pr vi tro fej u isto ri ji po be dom na kon pro du `e ta ka nad Ho lan di jom 1:0.

Re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e u evrop skoj zo ni kva li fi ka ci ja za od la zak na Mun di jal 2014. u gru pi A pro tiv se lek ci ja Hr vat ske, Bel gi je, [kot ske, Vel sa i Ma ke do ni je.

Bogdan Tawevi}

ne sla ga we sa pred sed ni kom, pre no se ita li jan ski me di ji.

- @e leo sam da se ra di na je dan na ~in, a moj pred sed nik na dru gi. Imao sam pro je kat ko ji se osla wao na mla de igra ~e i jo{ ne ke ne to li ko po zna te. Pred sed nik je sa dru ge stra ne ve ro vao da ku po vi nom po zna tih ime na na tr `i {tu mo `e od mah do

zlat nu me da qu na Evrop skom pr ven stvu 1999. go di ne, dok je sa Tur skom bio sre br ni na Svet skom pr ven stvu 2010. Kao tre ner sa ra jev ske Bo sne osvo jio je Kup {am pi o na 1979. go di ne. On }e ubu du }e na sta vi ti da oba vqa funk ci ju ko or di na to ra svih se lek ci ja u Ko {ar ka {kom sa ve zu Tur ske.

20

sport

nedeqa23.oktobar2011.

dnevnik

MU [KA SU PER LI GA

ABA LI GA

Ubedqivi Ka}ani

Preokretom do pobede

Ju go vi} Uni met - Di na mo 30:23 (13:13) KA]: Dvorana Hram, gledalaca 500, sudije: Alimpi} i Crwanski (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Jugovi} 3 (3), Dinamo 4 (3), iskqu~ewa: Jugovi} 10, a Dinamo 6 minuta.

JU GO VI] UNI MET: Kukobat (4 odbrane), Lali} 6, Vasi}, [ipka 1, Kankara{ 4, Radakovi}, Vugdragovi} 5, Travar 3, Ili}, Krsman~i}, Perovi} (8 odbrana, 1 sedmerac), Jo{i} 11 (3), Crnoglavac, Stejin, Vu~i}evi}, Raki}.

DINAMO: Qubenovi} (6 odbrana), Tomi} 3, Cvetkovi}, Komlanov 6, Kova~evi} 3 (3), Lazi} 2, Petrovi} 1, ^izmarov, Pej~inovi} (8 odbrana), Golubovi} 3, Milosavqevi} 3, Bo{kovi}, Pade`anin 2, Vukovi}, Krsti}, Erva}anin.

Celo prvo poluvreme rukometa{i Jugovi}a su se mu~ili sa „vreme{nim” sastavom Dinama, ~iji su se igra~i kretali sporo, duboko zalaze}i u „pasivu”. Imali su Pan~evci sredinom prvog dela susreta i tri gola prednosti (4:7), ali su se na vreme probudile ka}ke haubice Mirko Lali} i Qubomir Jo{i} odr`avaju}i rezultatsku ravnote`u.

Po~etkom drugog poluvreme-

Ju go vi} Uni met - Di na mo 30:23 Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki 24:24 Obi li} - PKB 31:28 Na i sus - Sme de re vo 31:32 Ko lu ba ra - Ru dar 30:24 Da nas Voj vo di na - Me ta lo pla st. (19, RTS 2) Po `a re vac - Cr ven ka Ja fa (19) Par ti zan - Na pre dak (9.no vem bar) 1. Me ta lop.

2. Ko lu ba ra 3. Voj vo di na 4. Par ti zan 5. Rad ni~ ki 6. Ju go vi} 7. C. zve zda 8. Na pre dak 9. PKB 10. Sme de re vo 11. Obi li} 12. Na i sus 13. Ru dar 14. Cr ven ka 15. Po `a re vac 16. Di na mo

5 6 5 4 5 6 5 5 5 6 6 6 6 5 5 5

5 4 4 4 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1

0 1 1 0 1 1 1 1 1 0 0 0 1 0 0 0

0 1 0 0 1 2 2 2 2 4 4 4 4 4 4 4

161:12310 166:147 9 149:134 9 138:110 8 138:122 7 151:144 7 127:121 5 140:138 5 129:138 5 134:147 4 164:180 4 170:193 4 130:152 3 123:135 2 129:145 2 135:152 2

(5:1), kojom je od 40. minuta uspe{no komandovao golman Bojan Perovi}. Iz minuta u minut Jugovi} je pove}avao prednost, na kraju ostvariv{i najubedqiviju pobedu u dosada{wem toku prvenstva.

Prezadovoqni su bili navija~i Jugovi}a, koji su i sino} pru`ili sjajnu podr{ku svojim qubimcima. Videli su u drugom po-

He mo farm [ta da - Rad ni~ ki 70:66 (23:24, 20:17, 8:16, 19:9) VR[AC: Sportska dvorana Milenijum, gledalaca 2.000, sudije: Jov~i} (Srbija), Lepeti} (Crna Gora), Gli{i} (Srbija).

HE MO FARM [TA DA: Dangubi}, Lambi} 7 (2-0), Mara{ 12 (33), Mitrovi}, Ota{evi} 8 (2-2), Gagi}, [utalo 7 (3-2), Savovi} 7 (6-5), Anti} 4 (4-2), Jeremi} 12 (87), Petrovi} 2 (2-2), Ne{ovi} 11 (6-3).

RAD NI^ KI: Pavkovi} 6 (2-2), Sinovec 15 (4-3), Lu~i}, Milosavqevi}, Simun 22 (5-4), Markovi} 4 (2-2), Mur, Gedors 2, Bir~evi} 10, Mijatovi} 7, Stoja~i}, Baki}.

U posledwa tri kola ko{arka{i Hemofarma su maksimalno su iskoristili prednost doma}eg terena. Vr{~ani su zabele`ili i tre}u uzastopnu pobedu. U krajwoj uzbudqivoj zavr{nici uspeli su da savladaju velikog rivala kragujeva~ki Radni~ki (70:66). Nepune

tri minute pred kraj susreta, kada su gosti poveli sa (66:61) stekao se utisak da }e bodovi oti}i za Kraguejvac. U samoj zavr{nici izabranici @eqka Lukaji}a napravili su seriju od 9:0 i na taj na~in uspeli su da naprave preokret i osvoje bodove. Inicijator te serije je bio Marko [utalo, koji je prvi pogodio trojku. Usledili su zatim i poeni Savovi}a sa linije slobodnih bacawa, i nakon dva neuspela napada Radni~kog Ne{tovi} je uspeo da dvadesetak sekundi pre kraja iz ofanzivnog skoka dovede Vr{~ane u vo|stvo.

Usledio je tajmaut Radni~kog ali su Kragujev~ani opet napravili gre{ku, lopte se do~epao Jeremi} na kome je napravqen brz faul.Bek Vr{~ana je realizovao oba bacawa, a Radni~ki do kraja vi{e nije imao snage za preokret.

Po zavr{etku susreta trener Hemofarma @eqko Lukaji} je rekao:

- Dogovor uo~i ove utakmice je bio da na{u mladost i neiskustvo nadoknadimo agresivno{}u. To su bili na{i aduti na ovoj utakmici. Nismo imali kao na prethodnoj utakmici pomo} s klupe, odnosno mladih igra~a.

Obratili smo posebno pa`wu na wihove spoqne igra~e i to se isplatilo.Visok u~inak Simuna nismo mogli da zaustavimo i normalno je da se na jednoj utakmici ne mogu zaustaMarko [utalo viti svi igra~i.

Nakon utakmice kapiten Rad- govor na ovu utakmicu. Uostalom ni~kog Miqan Pavkovi} u skladu to je potvrdio i trener Miroslav sa propozicijama potpisao je za- Nikoli} na pres konferenciji pisnik {to automatski zna~i da nakon utakmice. }e ekipa Radni~kog ulo`iti priJ. Tur ko a ne

VI NER [TE DI [E SU PER LI GA ZA DA ME

ABA MU [KA LI GA

[etwa Beogra|anki Voj vo di na - Cr ve na zve zda 0:3 (11:25, 13:25, 5:25)

NOVI SAD: Hala na Slanoj bari, gledalaca, sudije: Stevanovi} (Beograd), Popovi} (Sremski Karlovci).

VOJ VO DI NA: Vujnovi} 4, Rankovi} 5, A{}eri} 2, [obot, Kla{ni} 1, Jovanovi} 2, Grguri 3, Bajat 3, Atanasijevi}, Gligori} 1, Reqi} (libero 1), Stanarevi} (libero 2).

CR VE NA ZVE ZDA: Budrovi} 11, Raki} 9, Popovi} 12, Kosti}, Radulovi}, Pu{i} (libero 2), Medarevi} 3, Kubura 2, Tomi} 11, Kecman 11, Val~i} (libero 1), Stevanovi}.

Prema o~ekivawu, odbojka{ice Crvene zvezde pro{etale su se Novim Sadom u duelu s fewera{em Vojvodinom. Iako bez Bjelice, Beogra|anke su bez po muke opravdale ulogu favorita na Slanoj bari.

Vojvodina nije osvojila ni set u uvodna tri kola, ali su i protivnici bili veoma jaki, pa }e u me~evima koji dolaze morati da se izbore za boqe rezultate.

Mladi trener Novosa|anki Ugqe{a [egrt pru`io je {ansu gotovo svim devojkama da se suprotstave aktuelnim {ampionkama, pa su doma}e crveno-bele osvojile svega pet poena u tre}em periodu igre.

M. R.

Blokom do tri boda Rad ni~ ki - Va ra din BMG grad wa 0:3 (12:25, 18:25, 20:25) BEOGRAD: Hala SD „Radni~ki”, gledalaca:, sudije: Vilimanovi} i Popovi} (obojica Kraqevo).

RAD NI^ KI: Vasovi}, Kosti}, Medi} 10, A}imovi} 7, Kati}, Mi{oj~i} 4, Radovi} 11, Stepanovi} (libero), Radowi} 1, Mi}evi} 8.

VA RA DIN BMG GRAD WA: Mal~i} 1, Radanovi} 9, S. Jovi~i} 10, Iri~anin 8, Ra~i}, Mihajlovi} 8, Babi}, Peri{i} 4, Stanimirovi} 4, J. Jovi~i} 10, Pu{owa (libero), Kondi}.

Odbojka{ice Varadina nastavqaju s dobrim partijama u Superligi. Do{le su Varadinke do

Mir ko La li}

na krenula je kanonada Jugovi}a, Lali} i Jo{i} su postizali golove iz velike udaqenosti, brzinu i ritam uspe{no je dozirao sjajni plej Nikola Vugdragovi}, dok je Branko Kankara{ sa nekoliko prelepih golova ponovo podigao publiku na noge. Zaigrali su Ka}ani i dubqu zonu

luvremenu sijaset lepih akcija i golova, te po`rtvovanu igru u odbrani, pre svih Stejina, Travara i [ipke. Izdawe Ka}ana koje garantuje miran hod po o{trici superliga{kog `ileta i, s pravom za o~ekivati, juri{ ka mestu u gorwem delu tabele.

J. Ga li}

PAR TI ZAN DO ^E KU JE SE GED U LI GI [AM PI O NA

Vreme za pobedu u eliti

Trener rukometa{a Partizana Aleksandar Brkovi} o~ekuje da }e wegov tim protiv ma|arskog Segedina danas ostvariti prvenac u Ligi {ampiona i zapo~eti seriju dobrih rezultata u elitnom evropskom takmi~ewu.

- I pre `reba smo rekli da je ovo protivnik protiv kojeg mo`emo da igramo i da pobedimo.

Iskreno, verujem da }emo to i uraditi. U prethodnim me~evima smo previ{e respektovali rivale, a ako to promenimo protiv Segedina, bi}emo na dobrom putu da ostvarimo ciq - rekao je Brkovi} na konferenciji za novinare na stadionu Partizana.

On je dodao da uprkos porazima u prva tri kola, Partizan nije odustao od ciqa da nastavi takmi~ewe u Evropi.

- Dok god postoje {anse, bori}emo se za plasman u Top16 i vo-

leo bih da u tome imamo podr{ku {to ve}eg broja navija~a kazao je Brkovi}.

On je dodao da wegova ekipa iz svakog poraza u najja~em evropskom takmi~ewu mo`e ne{to da nau~i i da iza|e ja~a za budu}e izazove. Rukometa{ Partizana Sava Me{ter rekao je da je Segedin pravi protivnik protiv kojeg crno-beli moraju da tra`e bodove u Ligi {ampiona.

- Oni nisu kao Kil ili Monpeqe, a mi }emo biti maksimalno motivisani i ne}emo ih previ{e respektovati. Nadam se da }emo protiv wih ostvariti prvu pobedu u Ligi {ampiona - rekao je Me{ter.

Utakmica ~etvrtog kola D grupe Lige {ampiona Partizan - Segedin igra se danas u Vr{cu od 19 sati.

Otkazana Novosadska daqinska regata Zbog lo{ih vremenskih prilika i gra|evinskih radova na zgradi VK Danubijus 1885 u Novom Sadu

otkazano je 5. kolo omladinske lige Srbije, odnosno Novosadska daqinska vesla~ka regata.

J. G.

Su per li ga (m)

drugog trijumfa, a posle Dinama u prvom kolu, savladale su Radni~ki u Beogradu maksimalnim rezultatom.

Dobar prijem servisa, veoma malo gre{aka i dominantan blok doneli su tri boda Varadinkama s gostovawa na beogradskom Crvenom krstu. Samo je malo neizvesnosti bilo u tre}em setu, ali je blok Varadinki presudio.

Varadinke su imale {est gre{aka mawe u napadu od protivnika (6:12) i ~ak 14 poena iz bloka vi{e od Radni~kog (16:2) i tri asa vi{e (8:5). M. R.

Rad ni~ ki - Voj vo di na 1:3 @e le zni ~ar - Par ti zan 0:3 Je din stvo (SP) - Rib ni ca 3:1 Spar tak (Q) - M. rad nik 1:3 Klek - Cr ve na zve zda (da nas)

Rad ni~ ki - Va ra din Voj vo di na - C. zve zda TENT - Di na mo Spar tak - Ko lu ba ra Vi zu ra - Jed ni stvo (U)

1. Voj vo di na 3 2. M. rad nik 3 3. C. zve zda 2 4. Par ti zan 3 5. Rad ni~ ki 3 6. Spar tak 3 7. Je din stvo 3 8. Rib ni ca 3 9. Klek 2 10. @e le z.

3

1. C. zve zda 3 2. Spar tak 3 3. Ko lu ba ra 3 4. Va ra din 3 5. Je din st. 3 6. Vi zu ra 3 7. TENT 3 8. Rad ni~ ki 3 9. Di na mo 3 10. Voj vo di na 3

3 3 2 2 1 1 1 1 0 0

0 0 0 1 2 2 2 2 2 3

9:2 9:3 6:3 7:5 6:7 6:8 5:7 5:7 3:6 1:9

Pr va li ga (m)

Su per li ga (`)

9 9 5 5 4 3 3 3 1 0

3 3 2 2 2 1 1 1 0 0

0 0 1 1 1 2 2 2 3 3

0:3 0:3 3:0 3:1 2:3 9:2 9:5 7:3 7:4 8:5 7:7 4:6 4:8 3:9 0:9

9 7 6 6 6 5 3 2 1 0

Dejvis kup u vr{a~kom Milenijumu Dejvis kup reprezentacija Srbije najverovatnije }e sve me~eve tog takmi~ewa u 2012. godini igrati u vr{a~koj dvorani „Milenijum”. Me|utim, ukoliko Srbija pro|e do polufinala onda }e se teniska selekcija preseliti u Beogradsku arenu zbog kapaciteta dvorane.

Pregovori izme|u ~elnika op{tine Vr{ac i Teniskog saveza Srbije uveliko su u toku po tom pitawu, a svi teniski

stru~waci prezadovoqni su uslovima koje nudi „Milenijum”.

U toj hali igrano je Evropsko prvenstvo u ko{arci 2005. godine, kao i na Univerzijadi 2009, dok }e u januaru naredne godine ona biti jedan od doma}ina Evropskog prvenstva za rukometa{e.

Teniska reprezentacija Srbije naredni ciklus u Dejvis kupu po~iwe u februaru protiv [vedske, kao doma}in.

STRA NA FUD BAL SKA PR VEN STVA En gle ska: Liverpul - Nori~ 1:1.

Ne ma~ ka: Hamburger - Volfsburg 1:1.

Fran cu ska: Bordo - Brest 1:1, Kan - Monpeqe 1:3, Marsej - Aja~io 2:0, Nansi - Nica 1:0, Sent

Etjen - Valensijen 1:0, So{o Evijan 1:1, Lorien - Tuluz 0:0.

Ita li ja: Fjorentina - Katanija 2:2, Juventus - \enova 2:2. [pa ni ja: Santander - Espawol 0:1, Hihon - Granada 2:0, Malaga - Real Madrid 0:4.

VGSK - Sme de re vo Bo rac - \er dap Ni{ - Spar tak (S) No vi Pa zar - Ste ri ja Ja go di na - No vi Sad

3:1 3:1 0:3 3:0 3:0

C. zve zda - Ce de vi ta Zla to rog - Ci bo na [i ro ki - Ma ka bi He mo farm - Rad ni~ ki Bu du} nost - He li os 7 Da nas Olim pi ja - Za greb Par ti zan - Kr ka 1. Ma ka bi 2. Ce de vi ta 3. Ci bo na 4. He mo farm 5. Par ti zan 6. Olim pi ja 7. Bu du} nost 8. [i ro ki 9. C. zve zda 10. Rad ni~ ki 11. Za greb 12. He li os 13. Zla to rog 14. Kr ka

4 4 4 4 3 3 4 4 4 4 3 4 4 3

4 3 3 3 3 3 2 2 1 1 1 0 0 0

90:91 76:84 60:84 70:66 8:60 (18) (20) 0 1 1 1 0 0 2 2 3 3 2 4 4 3

365:281 349:309 345:339 322:317 256:194 274:251 291:297 317:338 351:360 323:337 223:245 279:339 298:359 211:238

8 7 7 7 6 6 6 6 5 5 4 4 4 3

PR VA MU [KA LI GA Slo ga - Slo bo da 106:79 Bo rac - Me ga Vi zu ra 79:75 Me ta lac - BKK Rad ni~ ki 94:92 Sme de re vo - Ta mi{ 76:72 Prol. Naf ta gas - Rad ni~ ki 81:85 Na pre dak - Voj vo di na Sr bi ja gas 73:74 OKK Be o grad - @e le z. (od lo `e no) 1. Sme de re vo 2. M.Vi zu ra 3. BKK Rad ni~.

4. Bo rac 5. Rad ni~ ki 6. Me ta lac 7. Slo ga 8. Voj vo di na 9. Pro le ter 10. Ta mi{ 11. Slo bo da 12. Na pre dak 13. OKK Be o g.

14. @e le zni~.

3 3 3 3 3 3 3 2 3 3 3 3 1 2

2 2 2 2 2 2 1 2 1 1 1 0 1 0

1 1 1 1 1 1 2 0 2 2 2 3 0 2

248:235 267:258 254:246 215:193 253:247 261:260 300:278 163:149 230:245 205:227 238:269 217:249 90:66 148:166

5 5 5 5 5 5 4 4 4 4 4 3 2 2

Pr va li ga (`) @e le z. (L) - Gim na zi ja lac 3:1 Sme~ 5 - Klek 3:1 Po {tar - Rad ni~ ki (K) 0:3

LI GA [AM PI O NA VA TER PO LI STA A gru pa Olim pi ja kos - Vu qag me ni 9:8 Pri mor je - Bu dva 12:8 B gru pa Mla dost - Voj vo di na [pan dau - Jug

14:9 8:9

C gru pa Par ti zan - Se ged Eger - Va {a{

8:9 5:8

D gru pa Ja dran - Mar sej Pro Re ko - Spar tak

13:7 13:5

EVRO KUP VA TER PO LI STA

Si gur na Sa vo na Re zul ta ti osmi ne fi na la: Mor nar - Po si li po 4:7, Sa vo na - Hon ved 14:10, Pa na ti na i kos - Pa ni o ni os 6:8, Sin tez Hi os 11:8, Me dve {}ak - Di na mo Mo skva 12:11, Ora de oa Cr ve na zve zda 9:9, [ur man Sa ba deq 5:10, Sol nok [turm 23. ok to bra.

RE GI O NAL NA @EN SKA LI GA Voj vo di na - Par ti zan 61:65 Vo `do vac - He mo farm 54:68 Bu du} nost - M. Kra ji {nik 68:56 Ra di voj Ko ra} - Ce qe 77:70 Slo bo da - ^e lik 57:106 1. Par ti zan 3 2. He mo farm3 3. ^e lik 3 4. Ce qe 3 5. R. Ko ra} 3 6. Bu du} n. 3 7. Kra ji {.k 3 8. Vo `do v. 3 9. Voj vo di na 3 10. Slo bo da 3

3 2 2 2 2 2 1 1 0 0

0 1 1 1 1 1 2 2 3 3

217:199 6 224:180 5 227:176 5 242:218 5 218:204 5 200:196 5 193:197 4 193:217 4 185:220 3 179:281 3

PR VA @EN SKA LI GA ^e la re vo - Rad ni~ ki Ja go di na - Pro le ter Sta ra Pa zo va - Vr bas 8 Cr ve na zve zda - [a bac Spar tak - Stu dent Da nas Lo zni ca - Be o ~in 1. C. zve zda 2. Ja go di na 3. Vr bas 4. S. Pa zo va 5. Stu dent 6. [a bac 7. ^e la re vo 8. Pro le ter 9.Rad ni~ ki 10. Be o ~in 11. Spar tak 12. Lo zni ca

4 4 4 4 4 4 3 4 4 3 4 2

4 4 3 2 2 2 2 1 1 1 0 0

0 0 1 2 2 2 1 3 3 2 4 2

65:48 88:84 2:84 76:52 70:81 (17.30) 334:217 344:314 316:282 312:276 260:275 271:291 184:188 270:279 249:270 191:232 238:294 111:154

8 8 7 6 6 6 5 5 5 4 4 2

SPORT

c m y

dnevnik

KUP KREMQA U MOSKVI

Pr vo srp sko ATP fi na le Jan k o Tip s a r e v i} pla si rao se u fi na le tur ni ra u Mo skvi i ta ko is pi sao jo{ jed nu stra ni cu u isto ri ji srp skog te ni sa na ATP tu ru, jer }e za ti t u l u igra t i sa bra n i o c em tro fe ja i dru gom iz re pre zen ta c i j e Vik t o r om Tro i c k im.

Tro ic ki je u pr vom po lu fi na lu po be dio Fran cu za @e re mi ja

Tro ic ki je od i grao ve o ma zre lo pro tiv Fran cu za u po lu fi na lu, na pra vio je po je dan brejk u oba se ta i re la tiv no ru tin ski se pla si rao u fi na le. U pr vom se tu Vik tor is ko ri stio jed nu od ~e ti ri brejk lop te, na dru goj stra ni je spa sao je di nu Fran cu za i na kon 40-ak mi nu ta je do {ao na do mak pla sma na u fi na le. U dru gom se tu Vik tor

bit ne po e ne i po tvr dio je da igra naj bo qi te nis u ka ri je ri.

U fi ni {u dru gog se ta Tip sa re vi} je pr vo na 5:4 spa sao tri ve za ne set lop te Da vi den ka, a za tim je do biv {i i pre o sta la dva ge ma u ve li kom sti lu iz bo rio fi na le. U pr vom se tu vi |e na je ta ko |e ve li ka bor ba iako to re zul tat ne go vo ri.

Tip sa re vi} je na pra vio brejk

Jan ko Tip sa re vi} i Vik tor Tro ic ki

[ar di ja sa 2:0, po se to vi ma 6:4, 6:4. Tip sa re vi} je u dru gom po lu f i n a l u po b e d io Ni k o l a j a Da vi den ka sa 6:2, 7:5 i iz bo rio pr v o srp s ko ATP fi n a l e u isto ri ji. Srp ski te nis je ta ko na kon osvo je nog Dej vis ku pa, tri osvo je na Gren sle ma i bro ja je dan do bio i pr vo ATP fi na le.

je bio jo{ bo qi. Fran cuz ni je u tom pe ri o du imao ni jed nu brejk lop tu, a Tro ic ki je od lu ~u ju }i brejk na pra vio u de ve tom ge mu, a on da je u sti lu Ro d`e ra Fe de re ra sjaj nim ser vi si ma pri veo me~ kra ju i pla si rao se u jo{ jed no fi na le.

U dru gom po lu fi na lu u Mo skvi, Jan ko je od i grao sjaj no

Ci bul ko va i Ka ne pi za ti tu lu U kon ku ren ci ji `e na u Mo skvi u fi na lu }e igra ti Do mi ni ka Ci bil ko va i Ka ja Ka ne pi. Ci bul ko va je u po lu fi na lu po be di la Ve sni nu s 6:0, 6:2, a Ka ne pi je po sle ve li ke bor be bi la bo qa od Sa fa ro ve 6:7, 6:4, 6:3.

EVROPSKI KUP

Sa va no vi }e va osvo ji la bron zu Xu dist ki wa Qi qa na Sa va no vi} osvo ji la je bron za nu me da qu za Sr bi ju na Evrop skom ku pu ko ji se odr `a va u Be o gra du.

Evrop ski kup u xu dou za se ni o re odr `a va se i da nas u be o grad skoj dvo ra ni „[u mi ce�, a do ma }in je Cr ve na zve zda. Na tur ni ru u~e stvu je 216 tak mi ~e ra iz 23 dr `a ve.

For mu la u Wu Yer si ju U ka len da ru For mu le 1 od 2013. go di ne na }i }e se dve tr ke u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma, po {to }e to kom na red ne ne de qe bi ti ot kri ve ni pla no vi za uli~ nu tr ku u Wu Xer si ju. Po sled wa tr ka na tlu SAD vo `e na je 2007. go di ne u In di ja na po li su, a na red na je za ka za na za sle de }u se zo nu na no voj sta zi u Osti nu, Tek sas.

Pr vi ~o vek FOr mu le 1 Ber ni Eklston po sled wih me se ci ni je krio da bi vo leo da se dve tr ke odr `a va ju u Ame ri ci, iako je we go va ve li ka `e qa da jed na od lo ka ci ja bu de Wu jork.

- Tr ke }e si gur no bi ti. U pre go vo ri ma smo i po ku {a va mo da pro na |e mo naj bo qe re {e we. Vi de }e mo {ta }e se de si ti. - re kao je Eklston en gle skim me di ji ma.

Pla no ve za ula zak u ka len dar F1 tre ba lo bi da po tvr di i gra do na ~el nik Wu Xer si ja Kris Kri sti.Iako jo{ uvek ni je po tvr |e no gde bi sta za tre ba lo da bu de, ona }e naj ve ro vat ni je bi ti u bli zi ni re ke Had son, a u po za di ni }e se vi de ti Men hetn.

ve} u pr vom ge mu, ali vr lo br zo se Da vi den ko vra tio u me~.

Me |u tim, srp ski te ni ser je u na stav ku za i grao ve o ma do bro, na pra vio je se ri ju od ~e ti ri do bi je na ge ma i po veo je u se to vi ma. U dru gom se tu vi |e na je znat no ve }a bor ba, a pre su dio je sa mo je dan brejk. Ko li ko ve li k o sa m o p o u z da w e Tip s a r e vi} ima po ka zu je i po da tak da je u tom de lu spa sao svih {est brejk lop ti pro tiv ni ka, a is ko ri stio je svo ju je di nu. Na kra ju, po sle ne {to ma we od 100 mi nu ta od li~ nog te ni sa, Jan ko je iz bo rio pr vo srp sko ATP fi na le.

SVETSKI KUP U BERLINU

Bron za za [or ka na 400 slo bod no Srp ski pli va~ Ste fan [o rak na sta vio je sa osva ja wem me da qa i na Svet skom ku pu u Ber li nu. ^lan ki kind skog Ban ta je bli stao i na pret hod na dva svet ska ku pa u Stok hol mu (sre bro na 400 i 1500) i Mo skvi (zla to na 1500), a sa da je pr vog da na tak mi ~e wa u Ber li nu osvo jio bron za nu me da qu na 400 slo bod no s ve re me nom od 3:45,04 (845 FI NA bo do va) {to je no vi dr `av ni re kord u ovoj di sci pli ni. [o rak je u kva li fi ka cij ja ma pli vao ne {to sla bi je 3:47,14 i kao ~e tvr ti se pla si rao u fi na le, gde je pli vao znat no bo qe i uzeo no vu me da qu. Zla to je pri pa lo svet skom re kor de ru Nem cu Po lu Bi der ma nu (3:41,19, 890), a sre bro Bri tan cu Ro su De ven por tu (3:44,78, 848). U ovoj di sci pli ni u kva li fi ka ci ja ma pli vao je i Ve li mir Stje pa no vi}, ali je on za u zeo 28. me sto sa vre me nom 3:57,94 (715) od 35 pli va ~a.

Mi lo rad ^a vi} ni je us peo da po no vi uspeh iz Mo skve, ka da je na 50 del fin uzeo bron zu. Sa da je u Ber li nu bio sed mi sa 23,34 se kun de (814). On je u fi na le u{ao sa osmi re zult ta om (23,61).

Po be dio je Austra li ja nac Xef Hju xil (22,67, 889) is pred Nem ca Ste fa na Daj ble ra (22,89, 863) i Ru sa Ev ge ni ja Ko ro ti {ki na (22,95, 857).

Pr vog da na Svet skog ku pa u Ber li nu obo ren je i je dan svet ski re kord. Ame ri kan ka Mi si

Fren klin is pli va la je na 200 me ta ra le| no vre me od 2:00,03 (1003) mi nu ta i ta ko nad ma {i la do sa da wi naj bo qi svet ski re zul tat Ja pan ke [i ho Sa kai od 2:00,18, ta ko |e po sta vqen u Ber li nu 2009. go di ne. Ame ri ka nac Majkl Felps je pr vog da na uzeo dve zlat ne me da qe. Pr vo je po be dio na 400 me {o vi to sa 4:01,49 (927), a on da je naj bo qi bio i na 100 me {o vi to sa 51,65 (949).

Stje pa no vi} i [o rak su pli va li i na 100 slo bod no. Stje pa no vi} je bio 30. (50,22, 716), a [o rak 59. (52,42, 630) od 67 pli va ~a. U ovoj di sci pli ni po be dio je Ka na |a nin Brent Haj den (47,06, 870) is pred [ve |a ni na Ste fa na Ni stran da (47,23, 861) i Austra li jan ca Me tjua Abu da (47,39, 852). Na 200 del fin Ve li mir Stje pa no vi} je bio osmi sa 1:56,11 (829). On je u kva li fi ka ci ja ma pli vao ne {to sla bi je (1:56,80) i kao osmi u{ao u fi na le. Zla to je uzeo ^ed Le Klos iz Ju `ne Afri ke (1:50,15, 971), sre bro Ja pa nac Hi de ma sa Sa no (1:50,58, 960), abron zu Bri ta nac Majkl Rok (1:54,07, 875).

Mi ro sla va Naj da nov ski ni je us pe la da se pla si ra u fi na le na 50 slo bod no. Ona je za u ze la 16. me sto sa vre me nom od 25,35 se kun di (771) od 55. pli va ~i ca.

Po be di la je [ve |an ka Te re sa Al sha mar (23,67, 947) is pred Ne mi ce Bri re [te fan (24,07, 901) i Bri tan ke Fran ci ske Hal sal (24,17, 890).

G. M.

nedeqa23.oktobar2011.

21

Novosadska nedeqa23.oktobar2011.

DANAS U grADU BIoSKopI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (13.30), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „[trumpfovi” (14.05, 16.05), „Pingvini moga tate” (15.45) „Automobili 2” (13.10, 15.10), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (17.45), „Ta luda qubav” (20.25), „Svi moji biv{i” (22.35), „Budi malo ja” (20.20, 22.40), „Kids fest” (12, 14, 16, 18), „Kids fest” 3D (11, 13, 15, 17), „^eli~na borba” (20), „Tri musketara” (16.10, 18.10, 19, 21.10, 23.10), „Paranormalna aktivnost 3” (20.10, 22.10), „Ne znam kako joj polazi za rukom” (18.15, 20.15, 22.15), „Kako su me ukrali Nemci” (17.15, 20.05).

Kul tur ni cen tar No vog Sa da „Nu`no ubistvo” (19 i 21).

poZorI[TA po zo ri {te mla dih mala sala „Kvarna farma” (11).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka “Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de `u ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de `ur stvo je od 20 do 7 sa ti u apo te ci “Bu le var” na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

J. Z.

HUMANITARNI KONCERT U CK13

Svir ka za de voj ku ko ja vo li `i vot Hu ma ni tar ni kon cert za Dar ju Ko sti} - de voj ku ko ja vo li `i vot, odr `a }e se ve ~e ras u Omla din skom cen tru CK13, u 21 ~as. Na stu pi }e kan ta u tor Ni ko la Ne {ko vi} i ben do vi “^o por” i “Me sta”.

Ovo je jed na od ak ci ja or ga ni zo va nih za Dar ju Ko sti} ko ja bo -

lu je od ne iz le ~i ve bo le sti bu bre ga, a za tran splan ta ci ju joj je po treb no se dam de set hi qa da evra. Ula zni ce za kon cert ko {ta ju 200 di na ra, a pri hod je na me wen ak ci ji pri ku pqa wa nov ca za tran splan ta ci ju.

J. Z.

DANAS U YUDO DVORANI SPENSA

Pred sta vqa we to i cu do rju aiki doa [ko la to i cu do rju aiki doa obe le `a va dva de set pet go di na po sto ja wa i tim po vo dom u xu do dvo ra ni na Spen su or ga ni zo van je ce lo dnev ni pro gram.

Mi ni se mi nar na te mu „Spe ci fi~ no sti to i cu do rju aiki doa”, ko ji }e vo di ti pro fe sor Du brav ko Mar ko vi}, odr `a }e se da nas od 10 do 12 ~a so va. Pre zen ta ci ja klu bo va ra znih {ko la

aiki doa po ~i we u 16 ~a so va, a pre zen ta ci ja to i cu do rju aiki doa je u 18 ~a so va i sa sto ji se iz dva seg men ta. U pr vom de lu pu bli ka }e se upo zna ti sa ovom ve {ti nom, a u dru gom po se ti o ci }e po gle da ti raz li ~i te umet ni~ ke per for man se ba zi ra ne na teh ni ka ma ove {ko le aiki doa.

Do de la pri zna wa pred vi |e na je za 19.30 ~a so va.

J. Z.

Igra o ni ca za de cu u Mu ze ju Voj vod ne Mu zej ska igra o ni ca „Mu zej Voj vo di ne, moj mu zej”, na me we na de ci od 6 do 10 go di na odr `a }e se da nas u Mu ze ju Voj vo di ne, Uli ca Du nav ska 35, u 11 ~a so va.

De ca }e u okvi ru igra o ni ce sa zna ti ka ko su na sta li mu ze ji, upo zna ti de lat nost Mu ze ja i po gle da ti stal nu po stav ku.

U kre a tiv nom de lu pro gra ma, de ca }e u~e stvo va ti u iz ra di mo za i ka mu zej skog pred me ta i zbog to ga na ra di o ni cu tre ba da do ne su sta re ~a so pi se u bo ji.

Igra o ni cu vo di vi {i ku stos i pe da gog Vla di mi ra Sta ni sa vqe vi}.

J. Z.

V remeploV

Mi ting i na rod no ve se qe Oko 40 hi qa da qu di do {lo je 23. ok to bra 1945. na mi ting Na rod nog fron ta po vo dom pr ve go di {wi ce oslo bo |e wa gra da od fa {i sti~ kog oku pa to ra.

Mi ting je vo dio La zar Ba {i}, pred sed nik Grad skog na rod nog od bo ra, a glav ni go vor ni ci su bi li na ~el nik Ge ne ral {ta ba Ju go slo ven ske ar mi je, ge ne ral - lajt nant Ko ~a Po po vi} i pred sed nik Skup {ti ne De mo krat ske Fe de ra tiv ne Ju go sla vi je dr Ivan Ri bar. Re~ su do bi li jo{ Di mi tri je ^u va hin, iz am ba sa de So vjet skog sa ve za i grad ski funk ci o ne ri: pro ta Alim pi je Po po vi} i

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PRE 67 GODINA BORCI NARODNOOSLOBODILA^KE VOJSKE U[LI U GRAD

Dan kad je sti gla slo bo da

Na da na {wi dan pre 67 go di na oslo bo |en je No vi Sad. Ta ko je pre sta la mo ra oku pa ci je u vre me nu Dru gog svet skog ra ta. Oslo bo di la~ ku za sta vu No vo sad skog par ti zan skog od re da is ta kli su u 6 sa ti i 20 mi nu ta na Grad sku ku }u bor ci Dru gog ba ta qo na ovog od re da, ko ji su do {li u to ku no }i iz oko li ne @a bqa sa tri ka mi o na, jed nim put ni~ kim auto mo bi lom, ne ko li ko mo to ci ka la i sa pre ko 20 za pre `nih ko la.

Oko 11 ~a so va sti gle su i dve ~e te pr vog ba ta qo na No vo sad skog

par ti zan skog od re da sa pod ru~ ja Ba~ kog Pe trov ca, Ki sa ~a, Kul pi na i Ru men ke. U 13 sa ti pre la skom Du na va kod Be o ~i na, od Fu to ga su sti gli de lo vi je di ni ca Glav nog {ta ba Voj vo di ne i Sed me Voj vo |an ske bri ga de, a ne {to ka sni je i pre ko Pe tro va ra di na. Su tra dan je iz Ba~ ke Pa lan ke sti gao je dan ba ta qon Osme Voj vo |an ske bri ga de, a 25. ok to bra u grad su do {le je di ni ce Cr ve ne ar mi je, ko je su i{le od Be o gra da u Su bo ti cu.

Ka ko su pi sa le ta da {we no vi ne „23. ok to bra pred Grad skom ku }om

Cve}e, spomenik i nagrade Po vo dom Da na oslo bo |e wa gra da, pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} po lo `i }e da nas cve }e na Spo men - gro bqe bo ra ca Na rod no o slo bo di la~ kog ra ta 1941 - 1945 u 10 ~a so va na Grad skom gro bqu. Na kon to ga }e, za jed no s unu kom Va se Sta ji }a, Rast kom [val bom, ot kri ti spo me nik na {em is tak nu tom pi scu i fi lo zo fu, Va si Sta ji }u. Spo me nik vi sok bli zu tri me tra de lo je va ja ra Slo bo da na Bo du li }a i po sta vqen je u par ku kod Skup {ti ne Voj vo di ne, a ot kri va we je za ka za no za 12 ~a so va.

Sve ~a no uru ~e we Ok to bar ske na gra de i No vem bar ske po ve qe do go di }e se sat ka sni je, u Sve ~a noj sa li Grad ske ku }e.

J. Z.

Bes plat no po ro di~ no sa ve to va li {te Bes plat no sa ve to va li {te za mla de i po ro di cu bi }e do stup no No vo sa |a ni ma od po ne deq ka u Uli ci Alek san dra Ti {me 7. Sa ve to va li {te je otvo re no u okvi ru udru `e wa gra |a na „Cen tar za po dr {ku ose tqi vim gru pa ma - VI TA”, a osno va no je uz po dr {ku Spe ci jal ne bol ni ce za le ~e we bo le sti za vi sno sti “Vi ta”.

Ciq sa ve to va li {ta je da do -

pri ne se una pre |e wu men tal nog zdra vqa mla dih i raz vo ju zdra vih sti lo va `i vo ta, kao i da omo gu }i po boq {a we ko mu ni ka ci je iz me |u ro di te qa i ado le sce na ta. U Sa ve to va li {tu }e ra di ti psi ho lo zi, pe da go zi i le ka ri, ko ji }e di rekt no, pre ko te le fo na ili elek tron skim pu tem sa ve to va ti mla de i ro di te qe ka ko da re {e ili ubla `e psi ho lo -

{ke i raz voj ne pro ble me i da spre ~e bo lest za vi sno sti.

Sa ve to va li {te }e bi ti otvo re no sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va, a gra |a ni mo gu da se obra te na broj te le fo na 021/6339 - 111 ili na mejl adre su cen tar - vi ta@g mail.com. Po ne deq kom i pet kom na ras po la ga wu }e bi ti psi ho log, utor kom i ~e tvrt kom spe ci jal ni pe da gog, a sre dom le kar.

I. D.

NESAVESNI SUGRA\ANI BACAJU SME]E GDE STIGNU

Di vqe de po ni je ni ~u kao pe ~ur ke Ma da je for mi ra we ko mu nal ne po li ci je No vi Sad tre ba lo da u~i ni ~i sti jim gra dom ne go {to je sa da, to se ni je de si lo.

Zbog po je di nih gra |a na di vqe de po ni je se i da qe na la ze na sva kom }o {ku, a ko mu nal na po li ci ja u ovim slu ~a je vi ma mo `e da pod ne se pre kr {aj ne pri ja ve sa mo pro tiv N.N. li ca, jer se sme }e obi~ no iz ba cu je no }u.

Pla ni ra no je da se iz grad skog bu xe ta ove go di ne iz dvo ji 25 mi li o na di na ra za ukla wa we di vqih de po ni ja, {to je za sko ro 40 od sto vi {e u od no su na pro {lu go dinu.

Od po ~et ka ove go di ne uklo we no je pre ko hi qa du kub nih me ta ra sme }a sa di vqe de po ni je na Bu le va ru voj vo de Ste pe, a rad ni ci „^i sto }e” dnev no u pro se ku uklo ne ot pad sa 25 lo ka ci ja ko je ni su pred vi |e ne za ba ca we sme }a. Na ovim ma lim di vqim de po ni ja ma bu de do 10 kub nih me ta ra raz li ~i tog ot pa da, a ima ih na sva kom }o {ku, od cen tra gra da, do pro grad skih na se qa, ko ja su i naj kri ti~ ni ja.

Wi ho vo ukla wa we se oba vqa po na lo gu ko mu nal ne in spek ci je, {to je uobi ~a je na pro ce du ra, ka da je re~ o ukla wa wu de po ni ja i raz ba ca nog sme }a sa jav nih grad skih po vr {i na.

Na ~el nik ko mu nal ne po li ci je Ne boj {a Ra do va nac ka `e

odu {e vqe nog na ro da. Na pro ~e qu Grad ske ku }e sta ja la je ogrom na pe to kra ka zve zda, za sta ve i dve ve li ke sli ke mar {a la Sta qi na i mar {a la Ti ta, ta da {wih vo |a na ro da So vjet skog sa ve za i Ju go sla vi je.

B. M.

VESTI De la Mi li ce [kr bi} [ki pi ne Iz lo `ba sli ka „At mos fe ra ta jan stve nog sim bo li zma” Mi li ce [kr bi} [ki pi ne otva ra se su tra u Sa ve zu udru `e wa li kov nih umet ni ka Voj vo di ne, Bu le var Mi haj la Pu pi na 9, u 20 ~a so va.

Ga le ri ja je otvo re na rad nim da nom od 10 do 20 ~a so va i su bo tom od 9 do 13 ~a so va. Iz lo `ba tra je do 19. no vem bra.

A. Va.

Tri bi na o ure |e wu ke ja Tri bi na „Ure |e we ke ja i stam be nih zgra da” odr `a }e se su tra u 18 ~a so va u sa li MZ „Bo {ko Bu ha”, Uli ca Fru {ko gor ska broj 8.

Ovom pri li kom go vo ri }e di rek tor JKP „Stan” Raj ko Boj ~i} i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}.

A. L.

Pro mo ci ja kwi ge Pro mo ci ja kwi ge „Po pis ar hiv ske gra |e o Je vre ji ma u Fon du Ba~ ko-bo dro {ke `u pa ni je Ar hi va Voj vo di ne” odr `a }e se su tra u 18 ~a so va u Klu bu Je vrej ske op {ti ne, Je vrej ska 11 na pr vom spra tu. Auto ri de la su Ol ga An dra {i i Fe dor Fi{l.

J. G.

Re kon struk ci ja ko lo vo za na Pod ba ri

Foto: S. Nikoli}

za na{ list da na sta nak di vqih de p o n i j a mo ` e da se spre ~ i bu | e w em sve s ti kod qu di. Is ti ~e da su ka zne su do b ar na ~ in kon t ro l i s a w a, ali ~e sto wi ho vo spro vo |e we ni je mo gu }e.

- Si tu a ci ja pri li kom sank ci o ni sa wa je do sta ne po voq na

Rad ni ci „^i sto }e” dnev no u pro se ku uklo ne ot pad sa 25 lo ka ci ja ko je ni su pred vi |e ne za ba ca we sme }a

dr Mi lan Pe tro vi}. Po tom je na rod no ve se qe tra ja lo ne ko li ko sa ti. Igra lo se ko za ra~ ko ko lo, kli ca lo Ti tu i Sta qi nu, So vjet skom sa ve zu i dru gim rat nim sa ve zni ci ma.

N. C.

odr `an je na rod ni zbor. Trg sa okol nim uli ca ma bio je pun na ro da. To je bi la ve li ka ma ni fe sta ci ja na rod nog odu {e vqe wa zbog oslo bo |e wa No vog Sa da. Odr `a ni su go vo ri. Go vor ni ci su bi li na bal ko nu Grad ske ku }e a wi ho ve re ~i bi le su pro pra }e ne kli ca wem

po nas, jer smo na ne ki na ~in obe le `e ni. Na {e pa tro le su ka zni le ne ko li ko gra |a na ko je su us pe le da za tek nu u pre kr {a ju.

Me |u tim, ima i slu ~a je va ka da ne ko do no si pu nu pri ko li cu sme }a, ali ka da vi di pa tro lu, sa mo pro du `i, na pra vi se da ide

ne kim dru gim pu tem - is ti ~e sa go vo nik.

Dva pu ta go di {we, u je sen i pro le }e, JKP “^i sto }a” po sta vqa kon tej ne re za ve li ki ot pad na onim me sti ma ko je od re de me sne za jed ni ce, a gra |a ni mo gu da ih iz naj me i to kom le ta i zi me. Me |u tim, Ra do va nac na vo di da su ret ki oni ko ji to i ~i ne, pa ~e {}e od lu ~u ju da sta ri na me {taj i dru ge sta re i ne po treb ne pred me te od la `u na jav ne po vr {i ne, za bo ra vqa ju }i da ta ko i se bi na no se {te tu. Gra |a ni mo gu lo ka ci je na ko ji ma su di v qe de p o n i j e pri j a v i t i ko m u n al n oj in s pek c i j i gra d a No vog Sa da, jer „^i sto }a” mo `e da re {a va taj pro blem na te re nu tek po do bi ja wu na lo ga za ~i {}e we.

Q. Nato{evi}

Re kon struk ci ja ko lo vo za u uli c a m a Pe} k a, Mi l o { a Obil }a i Pe tra Ko ~i }a po ~i we su tra, a iz MZ “Pod ba ra” ape lu ju na gra |a ne da na vre me sklo ne svo ja vo zi la, ka ko bi ra do vi te kli ne sme ta no. Iz vo |a~ ra do va „Put in vest” }e na knad no oba ve sti ti sta nov ni ke o re do sle du i po ~et ku ra do va u tim uli ca ma.

D. G.

c m y

dnevnik

nOvOSAdSkA HROnikA

GRAFITI POSTAJU SVE PRIZNATIJI VID URBANE UMETNOSTI

Zid ni mu ra li osva ja ju grad - Qu di ima ju ve li ke pred ra su de pre ma gra fi ti ma, is kqu ~i vo ih ve zu ju }i za bunt, van da li za ili po li ti ku - re kao je ~lan udru `e wa NPC (New point of culture) Nenad Jelovac na ne dav no odr `a noj tri bi ni u Sred woj umet ni~ koj {ko li „Bog dan [u put”. - Me |u tim, u ovih de set go di na ko li ko po sto ji mo, us pe li smo da im pro me ni mo mi {qe we, na{ rad je pro po znat i ko na~ no gra fi te mo `e mo po sma tra ti kroz li kov nost, od no sno strit art.

Cr ta~ ki tim ove or ga ni za ci je, ko ji bro ji de se tak qu di, u osli ka va we zid nih po vr {i na, od ide je, pre ko utvr |i va wa sti la i teh ni ke, ula `e ve li ki trud, uz po dr {ku mno gih or ga ni za ci ja i zva ni~ nih in sti tu ci ja. Prem da po je din ci i

da qe ne pre po zna ju raz li ku iz me |u wi ho vih umet ni~ kih zid nih mu ra la i obi~ no lo {e na {kra ba nih po li ti~ kih i vul gar nih po ru ka, NPC je do sa da osli kao na de se ti ne zgra da, te {est osnov nih {ko la, gde su kroz le pe dru {tve ne i eko lo {ke te me pri bli `i li mla di ma ovu re la tiv no no vu umet nost.

Ma da za svoj umet ni~ ki rad uvek ima ju do zvo lu sta na ra ili pred sed ni ka zgra de i da qe se de si da im po li ci ja „za ku ca na vra ta”.

- Go to vo sva ki put nas po li ci ja le gi ti mi {e i pre tre sa, jer nas uvek ne ko pri ja vi. U to tal noj za blu di ne ki su gra |a ni sma tra ju ka ko mi na ve ~e po sta vi mo ske le „i{a ra mo” po la zgra de i ne sta ne mo dok ne sva ne. Ka da sam osli ka vao svoj ulaz do {li su ne ki qu di i re kli da

idem svo joj ku }i i to ta mo ra dim na sta vqa Je lo vac, ko ji je pre ne go {to je za vr {io Aka de mi ju umet no sti bio u~e nik ove {ko le.

red ~la no va cr ta~ kog ti ma ovo udru `e we oku pqa fa no ve i sa rad ni ke, sve je vo lon ter ski, ne ki to sma tra ju za ho bi, ne ki za `i vot ni

U sa rad wi sa Skup {ti nom gra da i Po kra ji nom Udru `e we NPC u~e stvu je u pro jek tu „No vi Sad grad mu ra la” U sa rad wi sa Skup {ti nom gra da i Po kra ji nom Udru `e we NPC u~e stvu je u pro jek tu „No vi Sad grad mu ra la” u okvi ru ko ga }e se 12 po vr {i na u cen tru gra da osli ka ti na te mu o qud skim pra vi ma, a je dan ta kav ve} je osva nuo na zi du u pro la zu Mi lo {a Ho xi }a, iz me |u mu zi~ ke {ko le „Isi dor Bo ji}” i Srp skog na rod nog po zo ri {ta. Po -

po ziv, a ve }i na ~la no va su stu den ti Aka de mi je umet no sti. Za sve ko ji `e le da u~e stvu ju i u pra vqe wu mu ra la i gra fi ta NPC odr `a va i re dov ne ra di o ni ce gde se pro ce wu ju spo so bo sti i pred no sti no vo pri do {lih. Ka ko je Je lo vac na ja vio, svo je ide je }e i da qe pre tva ra ti u zid no sli kar stvo me wa ju }i li ce gra da.

A. Latas

PLANETARIJUM SKRIVEN U NEDRIMA PETROVARADINSKE TVR\AVE

Po gled na ~a rob no, zve zda no ne bo Ve }i na No vo sa |a na }e za ve ~er wi iz la zak rad nim da ni ma iza bra ti bi o skop, pi }e u obli `wem ka fi }u ili sa mo {et wu.

Ret ko ko }e se se ti ti Pla ne ta ri ju ma, u{u {ka nog u ne dra Pe tro va ra din ske tvr |a ve, u ne po sred noj bli zi ni Mu ze ja gra da.

Tvr |a ve na Pa rad nom tr gu, u Jo ze fo vom Ba sti o nu, u zi di na ma tvr |a ve pod ze mqom. Ukup na po vr {i na objek ta je oko 200 me ta ra kva drat nih, a od ula za do cen tral ne pro sto ri je vo di hod nik du `i ne 25 me ta ra. On je ukra {en kom bi na ci jom sli ka nog mu -

Je di no me sto u gra du gde mo ra te da ode te pod ze mqu da biste vi de li ne bo ili bar we go vu ver nu pro jek ci ju, a ova kva za ba va ne zah te va no vac, ulaz je bes pla tan To je je di no me sto u gra du gde mo ra te da ode te pod ze mqu da bi vi de li ne bo ili bar we go vu pro jek ci ju, to li ko ver no pred sta vqe nu, da u ovim tmur nim da ni ma pred sta vqa pra vo osve `e we.

No vo sad ski Pla ne ta ri jum je, uz Pla ne ta ri jum u Be o gra du, je di ni obje kat te vr ste u Sr bi ji. Po ~eo je sa ra dom 2001. go di ne i od ta da pred sta vqa naj va `ni je me sto za ostva ri va we audio-vi zu el ne na sta ve astro no mi je i srod nih na u ka. Na la zi se na gor wem pla tou, u cen tral nom de lu

ra la, mo za i ka od mu ral skog sta kla, ogle dal ca i te ra ko te, kao i ul ta qu bi ~a stim lam pa ma, ko je uz po mo} flu o re scent nih bo ja pru `a ju po se ti o cu uti sak da ho -

da kroz ko smi~ ko pro stran stvo. Iako je far ba na ne kim me sti ma zbog vla ge po ~e la da ot pa da, im pre siv nost ovog tu ne la se ni je se uma wi la.

Put kroz sve mir vo di is pod ze mqe, gde se na la zi glav na sa la po de qe na na tri de la, iz lo `be ni hol, pla ne ta ri jum sku sa lu sa pro jek ci o nom ku po lom i teh ni~ ku so bu. Iako pla sti fi ci ra ne fo to gra fi je sve mi ra i svih we go vih le po ta za dr `a va ju pa `wu, naj u pe ~a tqi vi ji deo pred sta vqa pro jek ci o na ku po la. Tri de set i dva pro jek to ra re al no pri ka zu ju sli ku ne ba na za o bqe noj ta va ni ci, dok mu zi~ ki in stru men ta li ko ji do pi ru sa zvu~ ni ka do da ju ne ku po seb nu vr stu mi sti~ no sti ce lom do ga |a ju. Za vi sno od pro jek ci je, po sma tra~ mo `e da gle da je se we ne bo, zim sko, su mrak ili su ton.

Uz stru~ nog pre da va ~a, sva ki po se ti lac ove mo `e da sa zna ne ke taj ne sve mi ra, na u ~i po ne {to o zve zda ma, pla ne ta ma i ga lak si ja ma ko je nas okru `u ju, kao i

nedeqa23.oktobar2011.

ZAPU[TENA KAPELA NA ^ERATSKOM GROBQU U KARLOVCIMA

Pro pa da spo me nik kul tu re Ka pe la po ro di ce Ni ko li} na ^e rat skom gro bqu u Srem skim Kar lov ci ma iz go di ne u go di nu u sve je lo {i jem sta wu, a pot pu na je ne po zna ni ca da li }e, kad i ko po kre nu ti we nu ob no vu i za u sta vi ti pro pa da we tog spo me ni ka kul tu re.

Pre pet go di na pred u ze }e ko je upra vqa kar lo va~ kim gro bqi ma i oba vqa sa hra wi va we „Eko Srem”, uka za lo je na opa snost ko ja pre ti od ma le ku po le na vr hu tog objek ta, za to {to se na kri vi la i u slu ~a ju pa da mo gla bi do dat no o{te ti ti ka pe lu, ali i ugro zi ti bez bed nost qu di pri li kom sa hra na.

Upo zo ra va no je i na {te tu ko ju ta gra |e vi na tr pi od ka pi lar ne vla ge, ali ni ko ni {ta ni je pred u zeo.

Glav ni pro blem je ste u to me {to je ka pe la u pri vat nom vla sni {tvu, ta~ ni je pri pa da po tom ci ma slav nog ar hi tek te Vla di mi ra Ni ko li }a, a oni ne `i ve u Srem skim Kar lov ci ma.

Pre ma sa zna wi ma iz Epar hi je srem ske, po sle smr ti si na Vla di mi ra Ni ko li }a pre ne ko li ko go di na, na sled ni ci ma je pred lo `e no da pre da ju ka pe lu cr kvi, ko ja bi se sta ra la o woj, me |u tim, oni to ni su pri hva ti li uz obra zlo `e we da im na kna da od iz da va wa objek ta za sa hra ne, po red sta vqa iz vor

spo me ni ka kul tu re is ti ~u da je po treb no da im op {ti na upu ti zah tev i da }e u tom slu ~a ju oni iza }i na te ren i utvr di ti ste pen o{te }e wa. Na osno vu to ga bi bio pri pre mqen do ku ment ko jim bi se mo glo kon ku ri sa ti za pa re.

Ka pe la je po pro jek tu Vla di mi ra Ni ko li }a, auto ra ve le lep nih zda wa u cen tru Kar lo va ca, po dig nu ta 1903. go di ne. Iko ne u woj na sli kao je Uro{ Pre di}. Ko li ko je po zna to, ob no vqe na je pr vi put1938. go di ne, a tri de ce ni je ka sni je po no vo i ta da su tro {ko ve sno si li sin ~u ve nog ar hi tek te Vlaj ko Ni ko li} i pa -

Ma da ka pe la pri pa da po tom ci ma slav nog ar hi tek te Vla di mi ra Ni ko li }a, pot pu na je ne po zna ni ca da li }e, kad i ko po kre nu ti we nu ob no vu pri ho da. U „Eko Sre mu” ka `u da pri pad ni ci te po ro di ce po vre me no do la ze po no vac ko ji im oni ~u va ju od iz najm qi va wa ka pe le, ali tvr de da ne ma ju wi hov broj te le fo na. U Po kra jin skom za vo du za za {ti tu

da po sta vi pi ta we. Ova kva za ba va ne zah te va no vac, ulaz je bes pla tan i sve {to je po treb no je do bra vo qa i ma lo kon di ci je za pe wa we uz ste pe ni ce Tvr |a ve.

Ta ko |e, tre ba i ma lo slo bod nog vre me na ~e tvrt kom, jer za sa da, Pla ne ta ri jum je otvo ren sa mo ovim da nom od 19 ~a so va.

Bez ob zi ra ka kvi su vre men ski uslo vi na po qu, da li je ki {a, bla to ili sneg, bez ob zi ra da li je ve dro ili obla~ no, Pla ne ta ri jum uvek obe }a va po gled na kri stal no ~i sto ne bo pre pu no zve zda, ka kvo se ne mo `e vi de ti sa uli ca na {eg gra da.

A. Varga

23

ro hi ja. Po lo vi nom de ve de se tih go di na su fa sa da, li ma ri ja i unu tra {wost ure |e ni u okvi ru re vi ta li za ci je Srem skih Kar lo va ca nov cem ko ji je za to obez be di lo Mi ni star stvo kul tu re.

Z. Ml.

Fo to: S. [u {we vi}

Ma le ne ru ke na pra vi le sve mir Naj mla |i No vo sa |a ni ju ~e su u De~ jem kul tur nom cen tru u~e stvo va li u kre a tiv noj ra di o ni ci „Me sec, zve zde, pla ne te i ko me te iz nad mo ga kro va”, u okvi ru ko je su se ba vi li ne beskm te li ma i ko smo som.

Ka ko ka `u iz De~ jeg kul tur nog cen tra, fa sci ni ra nost zve zda ma pra ti ~o ve ~an stvo od sa mog na stan ka. Put u sve mir ni je sa mo mo gu}, ve} je ne {to {to je qud ska sud bi na, a ra ke te su na ~in da se taj put ostva ri. Pla ne te zve zde, ko me te i dru ga ne be ska te la sun ~e vog si ste ma, kao i ~o ve kov put u sve mir bi le su te me ko je su in spi ri sa le ma li {a ne da se kre a tiv no iz ra ze. Oni su iz ra |i va li ko me te od raz li ~i tog ma te ri ja la i na pra vi li Sun ~ev si stem, a po vrh sve ga sil no se za ba vi li i us put ne {to na u ~i li.

J. Z.

24

nedeqa23.oktobar2011.

oglasi

OZBIQ NA VE ZA, korektan, slobodan, obezbe|en, visok, trezven, nepu{a~, novosa|anin, penzioner, bez dece. Prednost sa sela-bez dece, do 45.godina. Telefon 6392-071.

39581 PEN ZI O NER - Novosa|anin 162/62/65, `eli poznanstvo `ene pribli`nih godina braka radi. Telefoni 021/6513-094 ili 061/1155035.

39905 GO SPO DIN `ivi i radi u Novom Sadu, visok, ima 55 godina, `eli da upozna slobodnu gospo|u od 50-60 godina.Telefon 061/621-95-01.

39940 NO VO SA \AN KA 49 godina, lepa, kulturna, usamqena, `elim da upoznam Novosa|anina do 60 godina, iskrenog i razumnog ~oveka.

Telefon 061/621-95-01.

39941 GO SPO \A 51 godina, lepog izgleda, nepu{a~, situirana, `elela bi da upoznam ~oveka do 60 godina, razumnog i dobre naravi. Telefon 061/621-95-01.

39942 @E NA 60 godina, `eqna pa`we i razumevawa tra`i slobodnog ~oveka do 70 godina, razumnog, nezavisnog, dobre naravi.

Telefon 061/621-95-01.

39943

PRO FE SOR dr Jovan Popovi} obave{tava za nau~ni skup Nova interdisciplinarna ostvarewa i unapre|ewe Klini~ke prakse i zdravqa, 28. oktobra, 8-20 sati u sali Platoneum, Pa{i}eva 6, Novi Sad. 11 i 5 akreditacionih bodova, bez kotizacije.

40021

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

39735 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

39736 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika.

Prijemni, matura. Povoqno.

Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644.

39768

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

39737 VR [I MO usluge legalizacije, eta`irawa, preparcelacije, ugovore i sve vezano za legalizaciju. Telefon 061/727-01-97.

39944

dnevnik

ME DI CIN SKI TEH NI ^AR penzioner, sa iskustvom u gerijatriji nudi pomo} i negu starijoj mu{koj osobi. Telefon 063/7414710.

39764

PRIMAM podstanare u ku}u, CG, telefon, u centru.

Tel. 063/7120-200.

39115 IZ DA JEM name{tenu jednokrevetnu sobu, kupatilo, centralno grejawe, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504-629.

39919 U TRO SOB NOM stanu na Limanu I, kod Fakulteta izdaje se jedna soba a u druge dve ima 2 studentkiwe. Telefon 063/601-661.

39936

IZ DA JE SE name{tena garsowera 25m2 na Grbavici, Gogoqeva, IV sprat sa liftom, jedan le`aj, gradsko grejawe 120 evra. Telefon 063/517-846.

535046 IZ DA JEM jo{ jedan le`aj u name{tenom jednosobnom stanu sa ~ajnom kuhiwom zaposlenoj mu{koj osobi 50 evra. Podbara. Telefon 521362, 064236-280-9.

39730 IZ DA JEM vrlo povoqno jednosoban stan u ku}i sa posebnim ulazom 100 evra Podbara. Telefon 521-362, 064/236-280-9 39731 IZ DA JEM ku}u sa gara`om u Veterniku, bli`e Novom nasequ, ku}a na dva sprata, nova, nov name{tej i tehnika. Telefon 063/516-186.

39745 IZ DA JEM stan od 66 m2 na Grbavici. Kuhiwski elementi, klima, telefon, kablovska, lift. Useqiv od 1.

11. 2011. depozit. Telefon 021/300-613, 069/300-61-33.

39976 IZ DA JEM prazan stan 45 m2. Pasterova II sprat. Telefon 064/81-95-048. 39938 IZ DA JEM nov stan 70m2 mo`e da bude poslovni prostor sa kablovskom tv, klima uz dogovor. Telefoni: 6398-007, 504-214, 064/3212497.

38994 IZ DA JEM super name{tenu garsoweru u Sremskoj Kamenici, blizu Instituta.

Telefon 021/465-815, 064/2044-331.

39054 IZ DA JEM novu garsoweru, tre}i sprat sa liftom, Gogoqeva 29 Grbavica. Telefon 464-256 od 20 ~asova.

39385 BU LE VAR OSLO BO \E WA 73, dvosoban, nov, name{ten. Telefon 064/1147-741.

39597 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan na Podbari, (centar). Telefon 022/621-677.

39759 IZ DA JEM dvosoban stan 50m2 kod Sajma. Telefoni: 021/444-258 i 064/111-35-61.

39809 IZ DA JEM trosoban name{ten stan u centru, 180E. Telefon: 063-501-328. 39810

IZ DA JEM trosoban name{ten stan na Limanu I, 200E. Telefon: 063/501-328. 39811 IZ DA JEM jednosoban stan 30m2, na Limanu. Telefon 021/540-771.

39823 IZ DA JE se nename{ten stan na Bul. kraqa Petra kod SUP-a. 45 m2, CG, 5. sprat, lift, cena 150E. Telefon 063/59-75-59.

39837 IZ DA JEM jednoiposoban poluname{ten stan u prizemqu ku}e na Klisi. Telefon 021/6416-248.

39855 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan 34 m2 na uglu Bulevara Evrope i Futo{ke.

(Polgar Andra{a 12. I sprat) 110 eura mese~no. Telefon 064/83-17-030.

39870 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, 29m2, u centru Novog Sada, Ul. Vojvode Mi{i}a. Telefon: 062/606-939.

39881 IZ DA JE se vrlo povoqno dvosoban name{ten stan u Novom Sadu, ulica Omladinskog pokreta 9, prvi sprat. Telefon 021/633-4856.

39884 IZ DA JEM stan prazan na Limanu 2, cena 150E. Telefon 063/510-865.

39896 NA POD BA RI u \. Rajkovi}a izdajem name{ten jednoiposoban stan. telefon 454-093, 063/504-508.

39907 IZ DA JEM prazan jednosoban stan u Rumena~koj ulici kod Merkura. Telefon: 066/015-069.

39912 NA TE LE PU preko puta crkve izdajem nov prazan dvori{ni stan.

Telefon 064/4950-427.

39949 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan na Futo{kom putu. Centralno grejawe, parket, internet, prizemqe, 130 eura. Telefoni: 021/63-66882 i 064/819-50-93.

39990 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 1000E. Telefon 063/519-533.

40015 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu.

063/519-533, novisad@ stanovi.rs 40016 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs.Te le fo ni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

40017 PO TREB NI ~etvorosobni i ve}i luks opremqeni stanovi za inostranu kompaniju. Telefon 063/519-533.

40018

TRA @I MO hitno za poznatog kupca dvoiposoban - troiposoban na svim Limanima.

Povoqno!!! Pozovite!!! Telefon 021/6363-307.

534990 KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

535002 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

533803

oglasi

dnevnik

CEN TAR, nov odmah useqiv dupleks 110m2, Laze Kosti}a, investitor prodaje, dokumentacija kompletna. Pozovite 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

535044 ALEK SE [AN TI ]A, stanovi u izgradwi, 38,5m2 i dvosoban 47m2, pla}ene komunalije, postoji mogu}nost spajawa, rok useqewa, april 2012. Telefoni: 021/526-622, 063780-9909.

533844 BU LE VAR - atraktivan stan, 120m2 u izgradwi, cena samo 113.000 evra! Mo`e i na rate! Telefon 064/2003103, www.so lis-ne kret ni ne.com.

533763 VR WA^ KA BA WA, useqivi, ukwi`eni luks apartmani raznih struktura u najlep{em delu bawe. Telefon 063/527-459, www.so lis-ne kret ni ne.com.

533739

EKS TRA lokacija kod Futo{ke pijace u novijoj zgradi, ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 27.850. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

533804 TE LEP, nova odmah useqiva garsowera, 18m2, cena 11.000.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

533805 SA TE LIT, prodajem noviju ukwi`enu garsoweru, cena 20.600. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

533807 NO VO NA SE QE, u novijoj zgradi prodajem ukwi`enu garsoweru od 27m2 po ceni od 27.800. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

533808 VOJ VO DE [U PQIK CA 26m2 garsowera, useqiva, ukwi`ena, 3. sprat, lift, terasa, CG, cena 31.000E nije fiksno. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

533789 UKWI @E NA garsowera 26m2 Haxi Ruvimova, useqiva odmah, lift, terasa, CG, cena 27.500E. Telefoni: 064/823-6604, 542-779.

533790 CA RA DU [A NA 24m2, odmah useqiva, nova garsowera, lift, terasa, ukwi`ena 29.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

534958 CEN TAR, Vojvode Putnika 25m2, ukwi`ena garsowera, lift 28.500. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

534959 SO CI JAL NO, @itni trg 30m2 ukwi`ena garsowera sa kompletnim name{tajem 34.000 nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

534960 BLI ZI NA centra, garsowera, 26.000E, hitna prodaja.

Telefon 064/215-60-90.

533850 POL GAR AN DRA [A, 29m2, garsowera, VI sprat, novo, Zoned. Telefoni: 021/522-177, 063/780-9909.

533845 BU LE VAR EVRO PE - 25m2, brzo useqiva garsowera, odvojena kuhiwa, 3. sprat, terasa, lift, CG, cena sa PDV-om 29.500E. Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779.

533772

HIT NO!!!!! 22m2 Bulevar kod Futo{ke pijace ukwi`en, prazan stan, lift, CG, cena 24.000 evra. Telefoni: 064/823-6621, 542-779. 533781 GAR SO WE RA 24m2, prodajem bez posrednika, brzo useqiva, ukwi`eno vlasni{tvo, miran deo. Na{i telefoni: 421-437 ili 063/534505.

533718 GAR SO WE RA 24m2 N. Detelinara nov stan na 2. spratu, lift, franc. balkon, komunalije pla}ene u celosti, klasi~na gradwa. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58.

533725 PRO DA JEM odli~nu garsoweru povr{ine 26m2, kod Socijalnog, useqiva, ukwi`ena, tre}i sprat sa liftom. Telefoni: 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra 21485), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533732 SO CI JAL NO, nova garsowera sa prirodnom ventilacijom u kihiwi i u kupatilu, sa povratom PDV-a, useqiva, uredna dokumentacija, mogu}nost kredita. Telefoni: 060/018-94-22, 021/520231, ({ifra:14220), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533733 UKWI @E NA garsowera na Detelinari, tre}i sprat, terasa, 26m2, cena 25.000 evra, mo`e i kredit. Telefoni: 065/20-19-011, 021/520-231, ({ifra:21707), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533734 GUN DU LI ]E VA ULI CA, na prodaju nov, odmah useqiv stan od 25m2. Cena 17.500E. Telefon 060/621-1685.534974 MO KRAW ^E VA!!! Odli~na preslatka garsowera od 27m2 sa prozorom u kuhiwi, terasom, liftom, ukwi`ena brzo useqiva!!! Telefon 063/8680-335.

534991 PO VOQ NO, odmah useqiva, ukwi`ena garsowera od 25m2 u blizini Sajma. Lift, terasa. Uredna dokumentacija. Cena 26.000E. Telefon 063/692-917.

534976 CEN TAR, Ribqa pijaca, odli~na, renovirana i ukwi`ena garsowera od 24m2 po ekstra ceni 24.000E. Odmah useqiva. Pozovite 063/7776233.

534977 PRO DA JEM nov, odmah useqiv, ukwi`en stan od 27m2 po izuzetno povoqnoj ceni.

Hitno. Telefon 063/510-604.

534978 GAR SO WE RA na Grbavici 27m2 tre}i sprat, useqiva, ukwi`ena, sa prostorno odvojenom kuhiwom, gradio „Moj Dom”. Povoqno. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

535023 U NO VOJ zgradi, {iri centar, 28m2 na II spratu, cena 29.000. [ifra 1001476, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

535024

GAR SO WE RA sa odvojenom kuhiwom 23,3m2 u novoj ukwi`enoj zgradi na drugom spratu kod Stanice, cena 26.500. Slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1001651. Telefoni: 451-318, 523-193, 063/532-243.

535025 GR BA VI CA ukwi`ena garsowera 23m2 u Pu{kinovoj ulici 25.950 nova zgrada gleda na dvori{te. Kompletna ponuda na www.ne kret ni nemoj dom.com. Telefoni: 451318, 523-193.

535026 U UL. VOJ VO DE [U PQIK CA vrlo lepa garsowera 26m2, ukwi`ena, na tre}em spratu, lift, terasa, cena 31.000. Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

535027 U STRO GOM CEN TRU kod Srpskog narodnog pozori{ta u novijoj zgradi klasi~an jednosoban stan 30m2, ukwi`en, lift, terasa, 33.000. Telefoni: 451-318, 060/53-22-433, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

535028 NA SOM BOR SKOM BU LE VA RU mali jednosoban stan 33m2 sa odvojenom kuhiwom, IV sprat, cena sa PDVom 37.500. Telefoni: 451318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1001530.

535031 POT PU NO nov jednosoban 32m2, Joakima Vuji}a, kod Umetni~ke {kole, gradila „Budu}nost”, IV sprat sa liftom, prvoklasna gradwa i oprema, useqiv. Telefon 063/517-846.

535047 OD LI ^AN, renoviran jednosoban stan od 32m2 na Bulevaru oslobo|ewa. I sprat, lift, terasa. Ukwi`en. Cena 35.500E. Telefon452-737.

534979 CA RA DU [A NA, 31m2, ukwi`en komforan stan novije gradwe. IV sprat, lift, terasa. Cena sa name{tajem 32.000E. Telefon452-942.

534975 KO PER NI KO VA odmah useqiv, ukwi`en jednosoban stan 32m2, ima terasu za 29.800. Telefoni: 528-137, 661-2262.

535006 NO VO NA SE QE jednosoban stan 35m2 na prvom spratu sa liftom, ukwi`en, ima terasu, cena dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262.

535007 [EK SPI RO VA jednosoban stan 42m2, odli~nog rasporeda, odli~an polo`aj, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/538-166.

535004 HIT NO prodajem jednosoban stan od 38m2, lokacija Savina, prvi sprat, terasa, dvori{na strana, ukwi`en.

Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:20814), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533735

KLA SI ^AN jednosoban stan na [onsiju, Ulica Ra{e Radujkova, 34m2, prizemqe, dvori{no orjentisan, dve terase, ukwi`en. Mo`e kredit, cena 35.000 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:21121), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533736 PRO DA JEM klasi~an jednosoban stan na Limanu 4 od 38m2, ukwi`en, dvori{na mirna strana, zelenilo, prvi sprat, ul.Narodnog fronta, kod Univera. Cena veoma povoqna!!

Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:21295), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533737 HIT NO!! 33m2 jednosoban, Nova Detelinara, zgrada stara 3 god., ukwi`en, odmah useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG, cena dogovor. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779.

533783 LI MAN 28m2, odmah useqiv, renoviran, ukwi`en, jednosoban, CG, cena 31.000E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6601.

533773 UKWI @EN 40m2 jednosoban, mogu} jednoiposoban, 2. sprat, terasa, CG, useqiv, cena 33.000E. Telefoni:064/823-6601, 021/542-779.

533787 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwi`en 25.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

534961 JED NO SO BAN, centar, 30m2, visoko prizemqe, 33.500E. „Kvart” 21/450-417; 063/128-97-97.

533799 BU LE VAR EVRO PE, nov odli~an odmah useqiv 1,0 stan po ceni od 32.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

533809 LI MAN, kod parka, ukwi`en 1.0 klasi~an stan od 28m2, cena 30.000 za dogovor.

Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

533806 PRO DA JEM garsoweru 26m2, III sprat, lift, useqiva, {iri centar. Telefon 065/33-33-188.

39929 PRO DA JEM odmah useqivu garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari.

Telefon 021/63-41-521.

39964 PRO DA JEM ukwi`enu i odmah useqivu garsoweru kod Sajma 28m2, drugi sprat, gradila Budu}nost. Telefon 6447-622, 063/540-165. 39972 NO VA garsowera, 26m2, Haxi Ruvimova ulica, kuhiwska ni{a, terasa, IV sprat, useqiva odmah, mo`e prodaja na kredit, cena samo 27.000. Telefoni 060/053-4153, 021/6317-000, 060/5341533.

39918 PRO DA JEM dvori{ni jednosoban stan, konforan od 35m2 centar Novog Sada i pomo}ni objekat, {upa 16m2.

Ukwi`eno 26000E. Telefoni 6612-531, 063/7852-743.

39879 PRO DA JEM jednosoban stan 42m2 u Petrovaradinu blok VI II. Telefon 062/9755-810.

39883 LI MAN III, fasadna cigla, ukwi`en jednosoban stan 41 m2, mogu}nost prepravke u jednoiposoban, u dobrom stawu, povoqna. Telefon 6624218.

39966 PRO DA JEM sre|en jednosoban stan od 29m2, na Novom Nasequ za 26.000. Telefon 6447-622.

39973

nedeqa23.oktobar2011.

JED NO SO BAN 41, 43m2, Bul. kraqa Petra IV sprat, lift, ukni`en bez ulagawa, terasa. Telefon: 060/418-3223, 064/11-43-730.

39978 JED NO SO BAN 37m2 na Bul. kraqa Petra, lift, ukwi`en. Cena povoqna. Telefon 064/1143-730, 060/4183223.

39979 PRO DA JEM jednosoban name{ten stan u blizini Sajma 33 m2. Telefon 063/560087.

39893

SA JAM, odli~an, ukwi`en 1.5 stan od 37m2 po ceni 37.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

533810 GR BA VI CA, nov odli~an i ukwi`en 1.5 stan u izuzetno kvalitetnoj zgradi, vrhunska oprema, na IV spratu sa liftom, cena 52.900. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

533814 LI MAN IV, Ive Andri}a 40m2, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 41.500.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

534962 NO VA DE TE LI NA RA 44m2, jednoiposoban sa terasom, nov, odmah useqiv, ukwi`en 46.400. Slike www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

534963 GR BA VI CA, Gogoqeva, 37m2 jednoiposoban, lift, terasa, IV sprat 46.350. Telefoni: 444-107, 633-7853.

534964 NOV 39m2 jednoiposoban, brzo useqiv, odli~an raspored, terasa, CG, lift, cena 40.200 evra.

Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200.

533769 JED NO I PO SO BAN 32m2 Grbavica, brzo useqiv, CG, lift, odli~an raspored, neprolazne sobe. Cena sa PDV-om 36.050 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614200.

533770 BU LE VAR EVRO PE - blize Limanu, jednoiposoban 31m2, perfektan raspored, neprolazne sobe, brzo useqiv, 1. sprat, terasa, CG, cena sa PDV-om 35.200 evra, Telefoni:064/823-6601, 021/424963.

533775 HIT NO!!! 40m2 - Liman, jednoiposoban, useqiv, ukwi`en, lift, terasa, CG, cena 45.300E. Telefoni: 064/8236604, 021/661-4200.

533784

25

HIT NO!!! 31m2 jednoiposoban, useqiv, ukwi`en, terasa, lift, CG, cena 27.300E. Telefoni: 064/823-6607, 021/66-14-200.

533780 CEN TAR - Stari grad, Vojvode Mi{i}a, 39m2, jednoiposoban, III sprat, useqiv, vlasni{tvo, ugra|eni plakari, kuhiwa i klima za samo 42.000. evra. Telefoni: 064/112-62-39, 021/520-231, ({ifra 21584), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533742 PRO DA JEM odli~an jednoiposoban stan u [afarikovoj ulici. Telefoni: 063/7726-845, 021/451-570, ({ifra 21595), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533743 NO VI JI jednoiposoban stan, bez ulagawa, 43m2, na odli~noj lokaciji, Ul. Stevana Musi}a, blizina Spensa, fakulteta, Dunava, cena 47.400 evra, ukwi`en, mogu}nost kredita. Telefoni: 060/018-94-22, 021/451-570, ({ifra:21762), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533744 CEN TAR - [afarikova ulica, 1.5-soban stan sa terasom, III sprat, odvojena kuhiwa, 37m2. ({ifra 21595).

Tel:063/7726-845, 021/520231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

533745 LI MAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu sa liftom. Odmah useqiv, 52m2, cena 49.900 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/520231, ({ifra:11666), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533740 HIT NO i povoqno prodajem ukwi`en i useqiv 1.5-soban stan na Grbavici, 46m2 51.500 evra. Mo`e i na kredit. Telefoni: 065/20-19013, 021/427-277, ({ifra 21533), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533738 JED NO I PO SO BAN 39m2 Grbavica - nov stan na izuzetnoj lokaciji, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333-621.

533723 PRO DA JEM stan u potkrovqu, kombinacija krovnih i redovnih prozora, 1.5-soban, 49m2 - po ceni od samo 30.000. evra. Telefoni: 063/8557109, 021/520-231, ({ifra:21286), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533747 BU LE VAR KRA QA PE TRA kod Lutrije kompletno renoviran stan 41m2, ima terasu, tre}i sprat sa liftom za 38.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

535005

26

nedeqa23.oktobar2011.

KOD SAJMA jednoiposoban stan 51m2 na prvom spratu, odli~nog rasporeda, ukwi`en. Telefoni: 528137, 661-2262.

535012 NOVA DETELINARA hitno!!! Nov stan, 49m2 na tre}em spratu, odmah useqiv, paipiri uredni 43.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166 .

535008 NOVO NASEQE kod robne ku}e stan 34m2+16m2, u odli~nom stawu, zgrada sa liftom za 38.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 535009 GUNDULI]EVA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2, zgrada novija za 37.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 535010 DETELINARA odli~nog rasporeda stan 38m2 na drugom spratu, odmah useqiv, ima terasu cena dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262.

535003 BULEVAR kraqa Petra, kod „Lovotursa”, renoviran, ukwi`en 41m2, III sprat, lift, terasa. Mo`e biti 1.5.

Cena 38.500E. Telefon 452737.

534980 U NAJLEP[EM DELU Novog naseqa, Ulica Seqa~kih buna u blizini {kole jednoiposoban ukwi`en stan od 35m2. Cena 29.000E. Hitno! Telefon 063/7759121.

534981 BULEVAR EVROPE, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan povr{ine 35m2. Odli~an raspored, terasa, lift.

35.500E. Telefon 063/692917.

534982 LIMAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2, ni`e spratnosti, okrenut na dvori{te, hitno i povoqno!!! Telefon 063/8680-335.

534992 RENOVIRAN, jednoiposoban 42m2, kod Sajma, Stevana Mokrawca, opremqena kuhiwa, lepa terasa, useqiv, ukwi`en. Hitno i povoqno.

Telefon 063/517-846.

535048 NOVIJI jednoiposoban 40m2, {iri centar, Jug Bogdana, IV sprat sa liftom, lep i funkcionalan stan, gradsko grejewe, terasa 45.000. Telefon 063/517-846.

535049 SAVE KOVA^EVI]A stan 43m2 na prvom spratu, ukwi`en, cena 44.500. Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

535032 NA NOVOM NASEQU mawi jednoiposoban stan 42m2.

Hitno i povoqno 34.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

535029 LIMAN II u blizina Keja, izuzetan stan 40m2. Slike govore, pogledati na www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1001336. Telefoni: 451-318, 523-193.

535030 LIMAN IV lep dvosoban stan 54m2 ukwi`en, okrenut ka istoku, cena 53.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

535033 NOVA DETELINARA, dvosoban 44m2 na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina, investitor „Moj Dom”, pozovite!

Telefoni: 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

535034

NOVO NASEQE klasi~an dvosoban stan 60m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwi`en za 56.600. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

535015 HITNO prodajem komforan dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, ukwi`en, zbog puta u inostranstvo 49.000. Telefon 063/517-846.

535050 STROGI CENTAR, Katoli~ka porta, noviji dvosoban 43m2m, II sprat, u odli~nom stawu bez ulagawa, ukwi`en, kompletno name{ten 46.500.

Telefon 063/517-846.

535051 DVOSOBAN 58m2, Liman II, Dragi{e Bra{ovana, VI sprat sa liftom, u odli~nom stawu, odvojen wc, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, ukwi`en 55.000. Telefon 063/517-846.

535052 ODLI^AN dvosoban stan 60m2 dve lepe velike sobe odvojena kuhiwa u novo ukwi`enoj zgradi kod Stanice na III spratu, cena 51.500. Slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1001653. Telefoni: 451-318, 523-193, 063/532-243.

535036 NOVO NASEQE 55m2 na tre}em spratu, cena 51.500.

Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

535037 U RADNI^KOJ ULICI ukwi`en mali dvosoban stan 41+3m2 terase, na prvom spratu, u blizini Suda i Spensa, cena 52.500. Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

535038 NA GRBAVICI Ul. Mi{e Dimitrijevi}a 52m2, III sprat, ukwi`en, cena 54.000. [ifra 1000530. kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

535039 NA LIMANU III u Balzakovoj ulici 66m2 na drugom spratu, ukwi`en 61.000. terasa. Telefoni: 451-318, 523193. Hitno ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

535040 KOD SUDA!!! Odli~an dvosoban klasi~an stan na drugom spratu okrenut na mirnu stranu, ukwi`en zgodan i za kancelariju!!!

Telefon 063/8680-335.

534993 STANICA!!! odli~an kompletno sre|en dvosoban stan od 48m2 ni`e spratnosti.

Hitno i povoqno!!! Pozovite 021/6363-307.

534994 NOV dvosoban stan na Limanu III od 65m2 na drugom spratu u ekstra zgradi!!! Telefon 063/8680-335. 534995

oglasi

LIMAN II!!! Dvosoban stan od 64m2 dvostran, prostran, svetao, ukwi`en i brzo useqiv!!! Povoqno!!! Telefon 063/8680-335.

534996 DVOSOBAN, odmah useqiv stan na Limanu, 54m2. Lift, terasa, ukwi`en. Cena 52.500E. Hitno! Telefon 063/777-6233.

534983 U BLIZINI ABC-a, renoviran, ukwi`en, odmah useqiv dvosoban stan stan 51m2. I sprat, lift, terasa.

Odli~na ponuda, povoqno!

47.500E. Telefon 063/7759121.

534984 UKWI@EN, komforan dvosoban stan od 57m2, renoviran, kao nov! Hitna prodaja.

Cena 46.500E. Telefon 063/510-604.

534985 VESELINA MASLE[E, komforan, dvosoban stan od 60m2. II sprat, lift, dve terase, dvostrano orjentisan.

Povoqno! 49.500E. Telefon 452-942.

534986 STARA DETELINARA odli~an dvosoban stan 50m2 na prvom spratu, dobro stawe, ukwi`en za 42.200. Telefoni: 528-137, 661-2262. 535011 LIMAN DVA na prvom spratu stan 53m2, korektan, ukwi`en, 54.600. Telefoni: 528-137, 661-2262.

535013 NOV i odmah useqiv dvosoban stan na Novoj Detelinari, sa povratom PDV-a. Telefoni: 063/433-738, 021/520231, ({ifra:21722), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533748 BULEVAR, nov, neuseqavan dvosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa, drugi sprat, 42m2, cena 58.400 evra, ukwi`en, mogu}nost kredita. Telefoni: 060/018-94-22, 021/427-277, ({ifra:21762), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533749 HITNO!!! Stan na Limanu 3, dvosoban 73m2, prvi sprat, dvori{no orijentisan i osun~an, dobar raspored, cena za dogovor. Telefoni: 065/20-19-004, 021/427-277, ({ifra:21718), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533750 KLASI^AN stan u funkciji dvosobnog stana, 40m2, terasa, drugi sprat, na Detelinari. Cena samo 33.000. evra! Telefoni: 064/2003103, 021/520-231, ({ifra 21440), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533751 KVALITETAN stan od 42m2 na Bulevaru, kod Lutrije, 4. sprat, cena 43.000. ({ifra 21803). Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com.

533752 DVOSOBAN 53m2 Rumena~ka stan klasi~nog rasporeda okrenut istok-jug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni{tvo 1/1, odmah useqiv, cena 45.000E. Telefoni: 021/5577-58, 065/555-77-58. 533726

USEQIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, ukwi`eno, gara`a, bez posrednika. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

533719 PRODAJEM stan od 59m2+30m2 u Ul. Partizanskih baza br. 29, ukwi`en, useqiv, cena 41.500 evra. Telefoni: 064/112-62-39, 021/427-277, ({ifra:20716), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533741 [ONSI 57m2 dvosoban, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, terasa, CG, cena 51.500E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

533768 NOVA DETELINARA - odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. Mogu}nost parkirawa u dvori{tu, 51m2 za 55.200 evra. Pozvati! Telefoni: 063/520-296, 021/427277, ({ifra:21347), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533746 HITNO!!!!! 55m2 - dvosoban, mogu} dvoiposoban, useqiv, ukwi`en, @elezni~ka stanica, 2. sprat, terasa, sre|en - bez ulagawa, cena 51.500E. Telefoni: 064/823-6621, 021/661-4200.

533779 DVOSOBAN 45m2, @. stanica, 1. sprat, terasa, CG, ukwi`en, odmah useqiv, cena 46.400E. Telefoni: 064/823-6621, 6614-200.

533782 SRE\EN dvosoban 51m2, Molijerova ul., mogu} dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, CG. Cena 42.200. Telefoni: 064/823-6604, 021/424-963.

533785 UKWI@EN - useqiv, dvosoban, 50m2, 1. sprat, terasa, ekstra raspored.

Cena 43.800 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779.

533786 PARISKE KOMUNE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwi`en, odmah useqiv 47.400 nije fiksno.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

534965 MAKSIMA GORKOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana 56.700. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

534966 LIMAN IV 52m2, odli~an dvosoban, lift, terasa, ukwi`en, zgrada od fasadne cigle 49.500 nije fiksno.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

534967 KEJ, 46m2 noviji dvosoban, ukwi`en, lift, terasa 52.500. Telefoni: 444-107, 633-7853.

534968 DETELINARA 53m2, klasi~an dvosoban bez ulagawa, dvostran, ukwi`en, dve terase 38.500. Telefoni: 444107, 633-7853.

534969 GRBAVICA, Mi{e Dimitrijevi}a, 48m2 dvosoban, noviji, ukwi`en, lift, terasa, 54.600 sa name{tajem.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

534970 UKWI@EN dvosoban stan, 55m2, IX sprat, renoviran 48.500E. Bulevar oslobo|ewa. Telefoni: 063/780-99-09, 021/522-177.

533841 UKWI@EN dvosoban stan 64m2, III sprat, renoviran, Du{ana Vasiqeva, 63.000E. Telefoni: 021/522-177, 063/780-9909.

533843

dnevnik

LIMAN, ukwi`en stan od 52m2 na II spratu, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

533815 NOVA DETELINARA, zgrada „Budu}nosti” ukwi`en noviji stan na II spratu u pe{a~koj zoni, cena 48.500.

Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

533817 DETELINARA, ukwi`en, klasi~an 2.0 stan od 47m2, cena 40.000. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

533818 KOD @ELEZNI^KE STANICE prodajem ukwi`en 2.0 stan preure|en u 2.5 odli~nog rasporeda od 51m2 na III spratu sa liftom za 46.500. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs.

533819 DVOSOBAN, Liman II, ukwi`en, lift, vi{a spratnost, 61m2, povoqno. „Kvart” 021/450-417; 064/18938-87.

533801 DVOSOBAN, Bra}e Ribnikara, IV sprat, lift, ukwi`en 44m2, povoqno. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

533802 SOCIJALNO, noviji ukwi`en stan, moderno opremqen, u kvalitetnoj zgradi 47m2, cena 52.750. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

533811 GRBAVICA, Tolstojeva ul., novija zgrada 2.0 stan od 53m2, cena 51.500. Telefon 064/220-95-65, www.bo mil.rs.

533812 NOVO NASEQE, [onsi, prodajem odli~an ukwi`en i odmah useqiv 2.0 stan od 54m2 na I spratu, cena 48.000.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

533813 MAWI jednoiposoban stan 35 m2, ukwi`en, Novo naseqe, cena - 29.500. Telefon 6624-218.

39969 JEDNOIPOSOBAN 42m2, Sajam, terasa, lift, ukwi`en, sre|en, cena 39.100E. Telefoni: 060/418-32-23, 064/11-43-730.

39980 PRODAJEM ili mewam stan u Kawi`i za ku}u u Novom Sadu - cena dogovor. Telefon 061/7222928.

38625 PRODAJEM stan 54m2 preko puta Dnevnika, 1100E/m2.

Mo`e zamena odgovaraju}i mawi uz doplatu. Telefon 548-203.

39659 PRODAJEM na Grbavici, Ul. Hopovska br.2, nov, dvosoban stan 53, 5m2, drugi sprat, pogled na budu}i park. Telefon 063/511-001, agencije iskqu~ene.

39830 PRODAJEM stan 45m2, u Novom Sadu.

Telefon 021/6045-464.

39854 PRODAJEM noviji dvosoban stan 46m2, II sprat, u Ilije Bir~anina, hitno!!!

Telefon 065/33-33-188.

39928 VESELINA MASLE[E 50m2 4 sprat, ukwi`en. Telefon 064/4950-427.

39946 LIMAN I, ukwi`en dvosoban stan 49m2, povoqno. Telefon 6624-218.

39968 HITNO prodajem nov odmah useqiv dvosoban stan 43m2 za 46.000 sa PDV. Telefon 6447-622.

39974 DVOSOBAN, 50m2, III sprat, bez ulagawa, ukwi`en, cena 36.050E. 064/11-43730 i 060/418-32-23.

39977

„ABC” CENTAR, ukwi`en originalno 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 50.000.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

533822 GRBAVICA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan porodajem po ceni od 80.000. Telefon 063/516-478, www.bo mil.rs.

533823 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

533828 RADNI^KA ULICA, ukwi`en, odmah useqiv 2.5 stan od 69m2. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

533829 GRBAVICA, kod hotela „Aleksandar” prodajem noviji ukwi`en 2.5 stan od 67m2 u odli~noj zgradi „MG” gradwa. Telefon 063/82-88377, www.bo mil.rs.

533825 PRODAJE SE odli~an ukwi`en 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle cena 59.800. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

533826 GRBAVICA, na odli~nom mestu prodajem u ekstra zgradi ugaoni uli~ni lokal od 66m2 po ceni od 62.000.

Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

533837 RADNI^KA UL. - blizina Keja - 77m2, klasi~an dvoiposoban stan, terasa, lift, CG, ukwi`en, useqiv, cena 77.200E - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779.

533778 EKSTRA! Dvoiposoban 47m2 - ukwi`en, Nova Detelinara, odmah useqiv, CG, terasa, lift Cena 46.500 evra! Telefoni: 064/8236601, 021/66-14-200.

533771 NOV 53m2, centar, dvoiposoban, odli~an raspored, prazan, odmah useqiv, terasa, CG, mo`e kredit. Cena sa PDV-om 54.600 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/424963.

533774 USEQIV dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwaprozor, ukwi`en, gara`a.

Kontakt: 421-437, 063/534505.

533720 DVOIPOSOBAN 72m2 N. naseqe - K. Dejanovi} stan u zgradi od crvene fasdne cigle, 2. sprat, terasa, okrenut na dve strane, ukwi`en i odmah useqiv. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-77-58.

533724 ODLI^AN funkcionalan dvoiposoban stan od 50m2, ukwi`en,idealan za mlad bra~ni par koji kupuje na kredit, blizu Bulevara oslobo|ewa. Cena vi{e nego povoqna - 42.000. evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:21285), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533753 ODLI^AN nov useqiv dvoiposoban stan na Somborskom bulevaru 66m2, sa novim name{tajem na 3. spratu sa liftom i terasom, za 71.500 evra. Telefoni: 021/520-231, 065/20-19-011, ({ifra 21663), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533754 PRODAJEM nov neuseqavan 2.5soban stan na Somborskom bulevaru, izvanrdnog rasporeda 50m2 za 55.000 evra. Telefoni: 065/20-19013, 021/451-570, ({ifra 21652), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533755

oglasi

dnevnik

IZ U ZE TAN mawi dvoiposoban stan na Grbavici, 47m2, name{ten i odmah useqiv, po ceni od 57.700 evra.

Videti na na{em sajtu. Telefoni: 065/20-19-010, 021/451-570, ({ifra:20565), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533756 DU [A NA VA SI QE VA odli~nog rasporeda stan 64m2, odvojena trpezarija kao tre}a soba, dvostrano orjentisan. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

535014 BE O GRAD SKI KEJ odmah useqiv, ukwi`en dvoiposoban stan 68m2 na drugom spratu, za 64.000. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

535017 U BLI ZI NI PO RO DI LI [TA, odmah useqiv dvoiposoban stan od 61m2. II sprat, terasa. Uredni papiri, hitno i povoqno! Telefon 063/108-8017.

534987 KOD STA NI CE Ul. Kraqevi}a Marka 51m2 na III spratu, lift, terasa, ukwi`en u funkciji dvoiposobnog, cena 46.500. Telefoni: 451-318, 523-193. [ifra 1001310. Kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

535035 LI MAN DVA korektan stan 72m2 na ~etvrtom spratu sa liftom za 66.800. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

535016 OD LI ^AN trosoban stan na Limanu III kod Limanskog parka i Merkatora 71m2 na III spratu, lift, terasa, cena 69.000. Slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1000629. Telefoni: 451318, 523-193, 063/532-243.

535041 LI MAN II trosoban stan 68m2 u Ul. Dragi{e Bra{ovana, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, odvojen wc, terasa, lift, ukwi`en, cena 61.800. Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Telefoni: 451-318, 523-193.

535042 KLA SI ^AN trosoban stan kod Stanice 70m2 ukwi`en, odvojena kuhiwa, cena 57.500. Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Telefoni: 451-318, 523-193.

535043 RE NO VI RAN, trosoban 70m2, Liman II, Bo{ka Buhe, VII sprat sa liftom, nije posledwi, ukwi`en, treba videti stan, 78.500. Telefon 063/517-846.

535053 HIT NO!!! Grbavica, nov, ukwi`en, odmah useqiv stan od 86m2 za samo 51.500E. Pozovite 060/621-1685. 534988 BAL ZA KO VA u odli~noj zgradi, trosoban stan, odli~nog rasporeda 80m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528137, 661-2262.

535018 OD LI ^AN trosoban stan u centru, na prvom spratu, Ulica Vase Staji}a, idealan za advokatsku kancelariju, 83m2, vlasni{tvo. Telefoni: 064/112-6239, 021/520-231, ({ifra 21681), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533757 PRO DA JEM trosoban stan kod Izvr{nog ve}a, dvostrano orjentisan, Ulica dr Laze Stanojevi}a. ({ifra 21758). Telefoni: 063/7726845, 021/427-277, www.so lisne kret ni ne.com.

533758

TRO SO BAN 94m2 centar R. pijaca prodajem ili mewam za mawi do 60m2, noviji stan u izuzetnom stawu, 2. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, klima, tenda, bez posrednika, vredi kupiti.

Telefon 063/7-333-621.

533722 STA NI CA 70m2, klasi~an trosoban, dva sanitarna ~vora, dve terase, odmah useqiv, ukwi`en 67.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

534971 GR BA VI CA, Danila Ki{a, 82m2 trosoban, ukwi`en stan na prvo spratu, odmah useqiv. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

534972 @. STA NI CA, ukwi`en 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

533827 LI MAN, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en, prazan 3.0 od 79m2 stan bez ulagawa. Telefon 063/82883-77, www.bo mil.rs. 533824 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 71m2 po ceni od 63.800.Telefon 636-8429 , www.bo mil.rs.

533821 TRO SO BAN, Liman II - Ravani~ka, 83m2, bez ulagawa. „Kvart” 021/450-417; 064/18938-87.

533800 TRO SO BAN, nov, blizina Temerinske, II sprat 71,5m2 59.500E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

533794 PRO DA JEM ukwi`en dvoiposoban stan 80m2, IV sprat, na Limanu IV na lepoj lokaciji. Telefon 064/888-3428.

39786 BE O GRAD SKI KEJ, 67m2, dvoiposoban, drugi sprat, lift, ukwi`en, odli~an rsapored, 63.000. Telefon 444-107, 6337-853.

39951 BE O GRAD SKI KEJ, ukwi`en dvoiposoban stan 68m2, ni`a spratnost, povoqno.

Telefon 6624-218.

39967 NO VA DE TE LI NA RA, nov stan Veselina Masle{e, odli~an dvoiposoban 53m2, odvojena kuhiwa, terasa, ukwi`en, mo`e prodaja i na bankarski kredit. Telefoni 021/6318-000, 060/053-4153, 060/55-314-53.

39917 TRO SO BAN salonski stan kod Izvr{nog ve}a 95m2, prvi sprat, dvostrano orijentisan, CG, velika terasa.

Pogodan za sve namene. Telefon 063/50-20-25.

39852

CEN TAR, nova zgrada 3.5 stan na II spratu 79m2, luks, ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

533833 LI MAN 3, prodajem ukwi`en 3.5 stan na I spratu od 77m2, cena povoqna. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

533830 LI MAN III, troiposoban, ukwi`en, lift, terasa, odli~an raspored, kod Limanskog parka 86.500. Slike www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

534973 LI MAN, ukwi`en 3.5 stan od 92m2 na II spratu. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

533835 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 6366-952, www.bo mil.rs. 533836

LI MAN III, odli~na pozicija, kvalitetna gradwa, troiposoban stan, 80m2, drugi sprat, ukwi`en i dobro projektovan... mo`e i zamena, mo`e i kredit! Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:20343), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533759 OD LI ^AN funkcionalan troiposoban stan na Beogradskom keju. Telefoni:0 63/77-26-845, 021/520-231, ({ifra: 14466), www.so lisne kret ni ne.com.

533760 KOD LI MAN SKOG PAR KA!!! Originalan troiposoban stan od 89m2 dvostran, ukwi`en. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

534997 CEN TAR!!! Kod osnovne {kole troiposoban stan na prvom spratu od 92m2 sa odli~nom terasom na mirnom mestu, ukwi`en useqiv po dogovoru. Telefon 063/500213.

534998 PARK SI TI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!!

Nov!!!

Telefon 063/500-213.

534999 GR BA VI CA!!! Potpuno nesvakida{wi ekstra sre|en stan od 112m2, dupleks. Pozovite!!! Telefon 063/8680335, 063/500-213.

535000 KOD OSNOV NE [KO LE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Telefon 063/8680335.

535001 DVA NO VA, ukwi`ena ekskluzivna stana 170m2 i 240m2 na Bulevaru. Gara`a.

Iz lifta u stan. Ekstra oprema i cena. Telefon 063/777-6233.

534989 LI MAN DVA ~etvorosoban stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528137, 661-2262.

535019 CEN TAR u blizini Spens-a kompletno renoviran stan 101m2 na drugom spratu sa liftom u odli~noj zgradi.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

535020 NOV ~etvorosoban dupleks 86m2, iza Sajma, Branka Baji}a, III sprat, dva kupatila, lepa terasa, puno opreme ostaje, Hitno! 65.000. Telefon 063/517-846.

535054 HIT NO prodajemo luksuzan ~etvoroiposoban stan u centru 143m2, na prvom spratu, ukwi`en komplet sre|en, cena 105.000. Telefoni: 523193, 451-318, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

535045 PO VOQ NO! ^etvorosoban stan povr{ine 173m2 na II spratu. Potpuno sre|en, bez ulagawa. Prvoklasna oprema. Cena samo 154.000 evra.

Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:14647), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533761 ALEK SAN DAR GRAD WA Grbavica, 121m2 na drugom spratu, dvostrano orjentisan. ^etvorosoban. Brzo useqiv. Sa gara`om cena 129.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:20803), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533762 PRO DA JEM nov, lep, ~etvorosoban dupleks stan, jo{ neuseqavan, 97m2, povrat PDV-a, Somborski bulevar. Cena povoqna. Za detaqe pozvati 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra 21778), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533764

LI MAN 2, klasi~an ~etvorosoban limanski stan, 95m2, drugi sprat, ukwi`en, dobar raspored, pravi porodi~an stan.

Telefoni: 064/449-12-70, 021/427-277, ({ifra:21714).

533765 VE LI KI, porodi~an stan 92m2, sa gara`om, ~etvorosoban, dve terase, ukwi`en i dobro odr`avan, cena samo 103.000 evra. Pogledajte na{ sajt. Telefoni: 065/20-19010, 021/520-231, ({ifra:21774), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533766 PRO DA JEM odli~an ~etvorosoban stan sa gara`om na po~etku Somborskog bulevara. Ukwi`en i odmah useqiv. ({ifra 21848). Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

533767 HIT NO!!!! 92m2 - perfektan raspored, nov, neuseqavan, 2. sprat, lift, terasa, CG, ukwi`en. Cena sa PDVom - 82.400E - nije fiksno!

Telefoni: 064/823-6607, 021/6614-200.

533777 CEN TAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

533831 GR BAV ICA, prodajem noviji useqiv i ukwi`en 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.100/m2. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

533834 ^E TVO RO SO BAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

533792 PRO DA JEM stan u centru 170 m2, nova zgrada sa tri stana. Mo`e zamena za mawi uz doplatu. Telefon 063/560087.

39892 PRO DA JEM nov dupleks 96m2, ~etvorosoban, mogu} povrat PDV-a, odli~an raspored, N. Detelinara. Hitno!!! Telefon 065/33-33-188, mo`e zamena za mawi. 39927 ZI DA LA Budu}nost, ukwi`en odli~an ~etvorosoban stan 86m2, ni`a spratnost, bez ulgawa. Telefon 6624218.

39971 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/5090-30.

36999 PRO DA JEM troiposoban dupleks 83m2, Nova Detelinara 97% zavr{en, kvalitetna gradwa. Hitno, cena 690 e m2. Telefon 060/0846036.

39864 PRO DA JEM troiposoban stan 127/m2 strogi centar ili mewam za mawi uz doplatu.

Telefon 063/815-0622. 39926

RIBWAK!!! 820 m, dowi put, voda, struja, telefon, vlasni{tvo 1/1. Tel. 063/81089-17.

39312 KU PU JEM ku}u na Telepu, iskqu~ivo na potezu izme|u Bulevara Evrope i Suboti~ke ulice. Ponude na telefon 063/527-459 ili 021/520231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

533728 HIT NO!!!! 89m2 - stambeno, ku}a, plac 360m2-ogra|en bedemom, useqiva odmah, voda, struja, gas. Cena 36.000 evra.

Telefoni: 064/823-6607, 021/542-779.

533776 FU TOG, ukwi`ena ku}a od ~vrstog materijala projekat ~uvenog arhitekte 108m2, cena 72.000, slike na www.bo mil.rs. Telefon 063/828-8377.

533838

nedeqa23.oktobar2011.

TE LEP, novija ukwi`ena ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na. Telefon 064/220-9565, www.bo mil.rs.

533839 OD LI^ NA ku}a blizu Futo{kog puta, preko puta gradskog zelenila, nov 100m2-stambenog+50m2 suterenskog na placu 700m2. Cena dogovor.

Telefon 064/215-60-90.

533847 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwi`ena 93.000.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

534957 KU ]A, Sremska Kamenica, ukwi`ena, 110m2+60m2 hitno, cena 55 000E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

533793 U KA ME NI CI, prodajem dvojnu ku}u 110m2 stambenog prostora, 40m2 suterena na placu od 250m2 na odli~nom mestu, blizu centra Kamenice, cena 60.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni nemoj dom.com.

535021 NO VI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na autoputu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.so lis-ne kret ni ne.com.

533729 PRO DA JEM gra|evinske placeve na Klisi, povr{ine od 400-500m2. Telefoni: 065/20-19-010, 021/427-277, ({ifra:70427), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533730 NA PRO DA JU ku}a na Telepu, dvojna ali samostalna na svom delu placa od 300m2, stambeni prostor 90m2. Cena za dogovor. Telefoni: 065/20-19-004, 021/451-570, ({ifra:30572), www.so lis-ne kret ni ne.com.

533731 PRO DA JEM 14 hektara obradive zemqe \ur|eva~koMo{orinski atar 3,5 jutra, I klasa, blizu Mo{orina. Telefon 064/215-6090. 533846 PLAC, Rakovac - Arsin do, 22.700m2 pogled na Novi Sad, ravan, hitno, povoqno. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

533796 GRA \E VIN SKI placevi, Popovica, Bocke, Ledinci. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

533797 VI KEN DI CA - Biserno ostrvo, 70m2 na placu od 1150m2, 100m od vode. Telefon 064/215-60-90.

533849 KOM FOR NA ku}a u Salajci, 125m2, pomo}ni objekat i gara`a, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon 065/6494-367.

39516 PRO DA JEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894.

39793 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419375, 060/4419-375.

39801 SREM SKA KA ME NI CA, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546-739, 063/500833 posle 16.

39882

27

PRO DA JEM mawu ku}u u Branka Radi~evi}a, 39.000E. Hitno!!! Telefon 065/33-33188, vlasnik.

39931 PRO DA JEM ku}u Grbavica, B. Ribnikara sa dva lokala i dva stana na 850m2 placa.

Pogodno za poslovni centar. Telefon 060/0846-036.

39865 PRO DA JEM ku}u na Popovici 150m2 sa placem od 12 ara. Bli`e informacije na telefon 064/277-1920. 39880 PE TRO VA RA DIN - stara ku}a ukwi`ena na placu 850m2, 2 km od Novog Sada, jeftino, 28.500E. Telefon 063/585-076.

39908 PRO DA JEM gra|evinski plac 600 m2 na Veterniku, Ulica paunova (blizina nove osnove {kole) Dozvoqena gradwa. Telefon 064/8418512.

39788 PRO DA JEM 39 ari wive kod magacina `elezni~ke stanice u Futogu, povoqno.

Telefon: 064/130-32-16.

39627 PRO DA JEM 9000m2 zemqi{ta na auto putu Novi Sad Beograd, mogu} deo kompenzacija. telefon 064/114-8427.

39802 PRO DA JEM 22.000m2 na putu Novi Sad - Rumenka za poslovne sadr`aje. Telefoni: 064/114-84-27 i 6215-584.

39803 PLAC veli~ine 500m2, ukwi`en, produ`etak Kotorske ulice, kanalizacija i voda na placu. Telefon:063/504-893.

39899 ZE MQI [TE (ve}a parcela) idealno za vo}wak ili vinograd u Sremskim Karlovcima. Telefon 064/20-16350.

39613 PLAC U ^OR TA NOV CI MA 2.000m2, ravan, pogled na Dunav, struja, voda, vikend zona, dozvoqena gradwa, mo`e zamena za automobil. Telefon 060/0122-472.

39902 PRO DA JEM plac, novi Futog, 675m2, 14 m front, ~istvo vlasni{tvo. Telefon 064/185-66-13.

38899 PRO DA JEM placeve u Petrovaradinu, asfalt, struja, voda, gas, 10E/m2 i na Popovici 15 e/m2. Telefon 064/146-5474.

39839 PRO DA JEM plac izme|u Novog naseqa i Vetrnika, 13000E. Telefon 065/33-33188.

39930 KI SA^ KA plac za kolektivnu gradwu p+4 p+k. Telefon 062/543-816.

39947 PRO DA JEM plac kod Veterni~ke ulice iza igrali{ta „R. Bo{kov”. Telefon 063/516-844.

39956 HIT NO i povoqno prodajem ku}u, 200m2 stambene povr{ine kod @elezni~ke stanice. Telefon: 064/61173-75.

40052

ZA IZ DA VA WE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

533721 PRO DA JEM ili mewam za stan ugostiteqski lokal u radu, 40m2 na N. Detelinari. Telefon 064/215-60-90. 533848 IN VE STI TOR prodaje lokal na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina, Bulevar Evrope, u jednoj eta`i 150m2, visina 4m. Telefoni: 021/523193, 021/451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

535022

28

nedeqa23.oktobar2011.

IZ DA JE se ugo sti teq ski lo kal u cen tru Ko vi qa, mo `e i dru ge na me ne, iz me |u 150 i 200 m2. Te le fon 061/2239-197, 29-88-761. 39248 IZ DA JEM uli~ ni lo kal 27m2, Pe tra Drap {i na 47, bli zu Bu le va ra, Su da, za advo ka te, zu ba re i osta le. Te le fo ni: 021/527-258, 021/6621-791, 064/2780-303.

39782 IZ DA JEM ka fi} u No vom sa du ili pro da jem. Te le fon 064/697-9938.

39798 IZ DA JEM opre mqen ka fi} 50m2, na No vom na se qu, Ul. Par ti zan skih ba za. Te le fon 063/563-066.

39800 IZ DA JEM pra zan pro stor od 50m2 za stan, kan ce la ri ju u stro gom cen tru. Vi so ki par ter, cg, kli ma, te le fon, in ter fon, par king. Te le fon 062/29-18-29.

39808 IZ DA JEM lo kal 30m2, pr vi sprat u po slov noj zgra di Bu le va ra oslo bo |e wa 30A. Po po voq noj ce ni. Te le fo ni 498-775 i 445-919.

39822 IZ DA JEM lo kal J. Ve se li no vi }a po go dan za tra fi ku i me wa~ ni cu. Te le fon 064/4950-427. 39945 PRO DA JEM sto va ri {te kod Naj lon pi ja ce, gra |e vin sko ze mqi {te, te le fon, stru ja, vo da, gas. Po voq no i hit no.

Te le fon 063/500-081. 39871

UKWI @E NE ga ra `e 18m2, 19m2 i 20m2, su te ren u Mi {e Di mi tri je vi }a, ce na 300E/m2. Te le fo ni: 021/526622, 063/780-99-09.

533842 GA RA @A 16m2 Kej-V. Mi {i }a za one ko ji ima ju ozbi qan auto mo bil hit no pro da jem ukwi `e nu ga ra `u, ce na 600E,vre di ku pi ti. Te le fo ni: 063/7-333-621, 021/55-77-58.

533727 IZ DA JEM ga ra `u na Avi ja ti ~ar skom na se qu. Te le fon 064/4950-427.

39948 IZ DA JEM ga ra `u po red Li man ske pi ja ce. Te le fon 063/224-574.

39998 PRO DA JEM ga ra `u od 17m2 u su te re nu stam be ne zgra de u No vom Sa du, Go go qe va 14.

Ce na 6.900Eura. Te le fon 063/520-245.

38383 PRO DA JEM su te ren sku ga ra `u sa da qin skim otva ra wem u @e qe zni~ koj uli ci, pi ta ti.

Te le fon 064/1463-505. 39734

KU PU JEM auta no vi ja - sta ri ja do 4000E. Mo `e i ha va ri sa na, mak si mal no pla }am. Te le fo ni: 822-714, 063/7081939.

38510 KU PU JEM sve vr ste auto mo bi la, mo `e i ha va ri sa na.

Pla }am mak si mal no. Do la zim od mah po po zi vu. Te le fon 064/337-7695.

38527 PRO DA JEM Golf 2 1300 ku bi ka 87 go di {te u vo znom sta wu, ga ra `i ran. Ce na po do go vo ru.

Te le fon 021/626-8-620. 40000 PRO DA JEM ma zdu-ka ra van 1.600 ku bi ka 323, 90 go di {te u vo znom sta wu. Te le fon 6330-891, 062/8586-667. 39975

TRAK TOR tor pe do TD45, pr vi vla snik, ka bi na, kom pre sor, sve ori gi nal, 2.950E + {pe di ter- pri ko li ca 2 t.

Te le fon 062/779880. 39767

PRO DA JEM splav ku }i cu, po vr {i ne 60m. Naj bo qa lo ka ci ja na Ri bar skom ostr vu.

Te le fon 063/563-066. 39799

OGLASi l ^iTUQe HI DRO I ZO LA CI JA rav nih kro vo va, te ra sa, po dru ma, {ah ti i ba ze na. Skup {ti na ma sta na ra mo gu} nost od lo `e nog pla }a wa. Te le fon 021/454-157, 063/540-596.

38575

[PO RE TI, pe }i, ka mi ni, eta `i na dr vo, ter mo a ku mu la ci o ne, ga sne pe }i, gre ja li ce, ra di ja to ri, be la teh ni ka sa spoq nim o{te }e wem. Te le fon 021/528-822.

37531 PRO DA JEM ve{ ma {i nu Be ko 3 go di na sta ru, ce na 150E. Te le fo ni: 063/7330284, 063/822-2084.

39758

KU PU JEM sav po lo van o~u van na me {taj, re ga le, uga o ne gar ni tu re, osta le gar ni tu re, sto, sto li ce, ko mo de.... Te le fo ni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728.

39877

HI DRO I ZO LA CI JA svih vr sta rav nih kro vo va, po dru ma, ga ra `a, ski da we vla ge sa zi do va. Mo `e i od lo `e no pla }a we. Ga ran ci ja.

Te le fo ni: 021/731-895 i 064/128-94-87.

38026 TA PE TAR SKE USLU GE: pre svla ~e we ka u ~a, fo te qa, sto li ca, po prav ka i za me na ma ka za, le pqe we sto li ca.

Te le fo ni: 021/6394-686, 064/170-18-63.

39256 MO LER- FAR BAR - ra di mo le raj, far ba we dr ve na ri je i ra di ja to ra, le pqe we ta pe ta.

Te le fon 6435-095.

39444 JOR GAN XI NI CA, ru~ no {i jem no ve i re no vi ram va {e sta re jor ga ne, ja stu ke i du {e ke od vu ne i per ja, svih di men zi ja. Te le fon 021/463362.

39646 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti:od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

39742 ZI DAR iz vo di sve ma we gra |e vin ske ra do ve i po prav ke kro va ako cu ri i vla `i. Du go go di {we is ku stvo. Te le fon 064/1571-404, 6434-313. 39856 VO DO IN STA LA TER SKE uslu ge za me na ce vi vo do vod, ka na li za ci ja, sni ma wa, od gu {e wa, sve po prav ke, ra ~un, ga ran ci ja. Te le fon 6393-737, 064/160-47-25.

39862 OTAC I SIN vr {e sve mo ler sko - far bar ske uslu ge br zo i kva li tet no. Te le fo ni: 064/0765-195, 021/791-615. 39889 PAR KE TAR: sve vr ste par ke ta, brod skog po da i la mi na ta po sta vqam, ho blu jem i la ki ram. Te le fo ni: 021/6500-736, 064/120-99-46.

39906 MO LER-GIP SAR iz vo di sve vr ste ovih ra do va, br zo i kva li tet no. Kva li tet ga ran tu je 30. go di na is ku stva. Te le fon 065/656-1362 Fo ga ro{. 39923 KRO JA^: {i ve we pan ta lo na i suk wi, po prav ke ra znih vr sta. Naj po vo qi je u gra du. Te me rin ska 8 dvo ri {te). Te le fon 6612-570 od 9-12 15 -19. 39924 PE] KAR - zi dam ka qe ve pe }i i ot ku pqu jem ko ri {}e ne, imam no ve pe }i sve bo je, moj ma te ri jal. Te le fon 064/1554029, 021/630-1524.

39981

PRO DA JEM no vi je ko lor te le vi zo re E37, E55, E72 cm, vr lo po voq no! Do sta vqam na adre su! Non-stop, Mla den! Te le fo ni: 421-516 i 064/157-25-14.

38776 KU PU JEM is prav ne i ne is prav ne ko lor te le vi zo re! Do la zak, is pla ta od mah! Nonstop, Mla den! Te le fo ni: 421516 i 064/157-25-14.

38777

PO TRE BAN je dan me sar i je dan po mo} ni rad nik za rad u kla ni ci u Be o ~i nu. Te le fo ni: 063/500-418, 021/6275241, 021/870-604.

39661 KU] NA NE GA, ge ren to lo {ke, me di cin ske, le kar ske uslu ge, pro fe si o nal na ne ga bo le snih, sta rih, de ce sa po seb nim po tre ba ma, usa mqe nih ba ka, de ka, ku rir ske uslu ge. 021/400-148.

39841 NO VI SAD - EVRO PA: po treb ne ge ron to lo {ke ne go va te qi ce, me di cin ske se stre, spre ma ~i ce, kwi go vo |e, be bi si ter ke, do ma }i ce ku }e, ku va ri ce, ko no ba ri ce, ko no ba ri, ko mer ci ja li sti, {e fo vi na bav ke. Te le fon 021/400-148.

39843 AGEN CI JA za ~u va we i bri gu o de ci u za vi sno sti od uz ra sta de te ta nu di mo: be bi si ter ke, da di qe, gu ver nan te, po mo} po ro di qa ma. Te le fon: 021/400-148.

39844 FO TO KO PIR NI CI po tre ban rad nik za fo to ko pi ra we sa vo za~ kom do zvo lom.

Te le fon 423-386.

39922 ZA PO SLE NA ozbiq na `e na, odr `a va la bi ku }u ili vi ken di cu u za me nu za sta no va we. Te le fon 063/8575-860.

40032

dnevnik ELEK TRO RA DI O NI CA, uslu ge-pro iz vod wa, elek tri~ no gre ja we ka qe vih pe }i i ka mi ne, iz ra da ku po le za ka qe ve pe }i, plo ~e za ter mo pe }i, elek tri~ na le mi la 400 - 500W. No vi Sad, Fu to {ka 30, te le fon 021/548-140.

39953

S E ] A W E Da na 31. 10. 2011. go di ne na vr {a va se tu `nih 11 go di na od smr ti mo je ni kad pre `a qe ne su pru ge

Po sled wi po zdrav ve li kom dru ga ru

Bran ke Me du ri} ro|. Voj no vi} iz Tu ri je

Dr Joseph Emanuel Taylor- u D`ou

Osta }e{ ve~ no u mom sr cu.

Ra le, Qu ba, Se ga, Cve ja, @ar ki, Mi re i Ste pa ne li.

Tvoj su prug Dra go mir.

40059

39382

23. 10. 2007 - 23. 10. 2011.

Da nas, 23. ok to bra na vr {a va se 10 go di na od smr ti

Mi ka Vla o vi} iz Vi lo va

Sto jan ke \e ki}

Nav r{a va ju se ~e ti ri go di ne od ka ko ni si sa na ma. Vo leo si `i vot, pla ni rao bu du} nost a oti {ao si bez po zdra va.

Za to bom tu gu ju tvo ji: su pru ga, si no vi, sna he i unu ke.

Uvi jek }e te se sje }a ti tvo ji: su prug Vla de, si no vi Du {an, Rat ko i Vlat ko sa po ro di ca ma.

39707

[ E S T O G O D I [ W I P O M E N

39925

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi

\or |e De li ba {i} 2005 - 2011.

Ra do van Jo vin

Tu ga, se }a wa i uspo me ne su na {i da ni, a no}, sre }a ako nam do |e{ u san. Iskra ra do sti je tvoj sin ko ji sta sa va u ve li kog de ~a ka.

Vo li mo te \or |e.

1930 - 2011.

Tvo ja po ro di ca.

Sa hra na je oba vqe na na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e na su pru ga i }er ke sa po ro di ca ma.

39914

40042

Po sled wi po zdrav mo joj te ji

PRO DA JEM polovna sobna vrata bez ragastola, vi{e komada. Tel. 890-216.

39112 PRO DA JEM pe ri o ni cu ve {a u ra du. Te le fon 063/8378-240.

39272 ^I STIM po dru me, ta va ne, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, auto mo bi le za ot pad.

Te le fo ni: 064/9533943, 6618846, 063/848-5495.

39273 KU PU JEM kwi ge: na ve li ko i ma lo. Ku} ne bi bli o te ke, li~ ne ko lek ci je... Te le fon 064/99-45-002, Mi le.

39761 UGAQ Ko sto lac 5300 di na ra, dr va sa Fru {ke go re me ka 2800 di na ra, tvr da 3500 sa pre vo zom. Te le fon: 063/514558 i 063/536-386.

39891 DR VO bu ko vo mo `e re za no i ce pa no, pre voz gra tis 3750din. Su {e ni za cen tral no gre ja we 9000 di na ra. Te le fo ni: 065/57-95-753, 063/12-43190, 065/57-96-056.

39904 KU PU JEM }u po ve ko ji slu `e za elek tri~ no gre ja we ka qe vih pe }i, Ne met Jo `ef elek trora di o ni ca. 21000 No vi Sad, Fu to {ka 30. Te le fo ni 021/548140, 064/156-83-19.

39952 PRO DA JEM bu ko va dr va, mo gu }a uslu ga re za wa i ce pa wa, pre voz gra tis. Te le fo ni: 061/617-22-19, 063/7719-142.

39960

P O M E N

23. 10. 2005 - 23. 10. 2011.

Ma ri ji Vr ba {ki

To mi slav Pro da no vi} To mo Vre me pro la zi bez te be, tu ga i bol ni ka da pro }i ne }e.

S qu ba vqu, wen Bo ris. ]er ka Na ta {a i su pru ga Na da.

OG-2

39704

Oba ve {ta vam rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la mo ja dra ga ma ma

Ma ri ja Vr ba {ki 1931 - 2011.

Sa hra na }e se oba vi ti na Pra vo slav nom gro bqu u \ur |e vu, 23. 10. 2011. go di ne, u 14 ~a so va.

Dra ga ma ma, hva la ti za sve {to si u~i ni la za me ne i mo ju po ro di cu. Uspo me nu na tvoj lik ve~ no }u ~u va ti i pre ne ti mo jim po ko le wi ma.

Tvoj sin Mi {a sa po ro di com.

OG-1

^iTUQe l POMeni

dnevnik

nedeqa23.oktobar2011.

Na vr {a va se ~e tr na est go di na od ka da nas je iz ne na da na pu stio na{ mi li

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la naj bo qa ma ma i ba ka na sve tu

Sa bo lom u du {i oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la vo qe na su pru ga, ma ma i ba ka

Vla di mir Da ki}

Ma ri ja Me dan

Bo siq ka De `i

1969 - 1997.

1930 - 2011.

ro|. Ko va ~e vi}

Sa po no som te po mi we mo, sa qu ba vqu ~u va mo u sr cu, a sa tu gom `i vi mo.

Sa hra na je u po ne de qak, 24. 10. 2011. go di ne, u 12 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

We go vi naj mi li ji.

So wa, Ivo na, San dra, Mi} ko i Slav ko.

40060

40044

Dra gi te ~o,

Na {a dra ga maj ka, ba ba, tet ka i ta {ta

Mi lo rad An di} Mi }a

Si ni {a vre me ne do no si za bo rav. S qu ba vqu ~u va mo uspo me nu na te be.

Tvo ji: Du {i ca, Du {ko, Je le na, Mir ja na, Ba ne i Mi lo{.

Po sled wi po zdrav do brom ~o ve ku i dru gu Mi }i od Pa je i Je le ne sa po ro di com.

40050

P O M E N

ro|. Pe tro vi} pre mi nu la je 20. ok to bra u 85. go di ni. Sa hra we na je u su bo tu, 22. ok to bra, u 13 ~a so va, na ^e rat skom gro bqu u Srem skim Kar lov ci ma.

Uvek s to bom tvo ji naj mi li ji: }er ka Ve sna, unuk Ra do ji ca, zet Pe ra, bra ti ~i na Na ta {a, bra ti} Sa {a, se stri ~i na Ci ca - Iza be la Mo re ti sa po ro di com i Vla di ni Bi qa na i Je le na.

Sa du bo kim bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 88. go di ni pre mi nu la na {a vo qe na maj ka

Pa {ko De li}

Dra gi ca @iv ko vi}

26. 10. 1995 - 26. 10. 2011.

ro|. 1923. god.

^u va mo qu bav i uspo me nu na te be u svo jim sr ci ma.

Tvo ji naj mi li ji.

Po ro di ce: Mo ji} i Ra do sa vqe vi}.

D E V E T O G O D I [ W I P O M E N na {em naj mi li jem

2002 - 2011.

Osta vio si nam ve ~i ti bol, ali tvo ja qu bav i to pli na `i ve }e u na ma za u vek.

Pro {lo je {est go di na tu `nih i bol nih bez te be, ali tvo ja qu bav i do bro ta ne }e ni ka da bi ti za bo ra vqe ni.

Qu bi ca Stan ko vi}

Vi to mi ru Do bro mi ro vu Ba ti

Sa hra na je u po ne de qak, 24. 10. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu.

O`a lo {}en sin Vla di mir sa po ro di com.

40040

Po sled wi po zdrav vo qe noj ba ki i pra ba ki

Po sled wi po zdrav na {oj vo qe noj ba ki i pra ba ki

ro|. 1923. god.

Dra gi ci @iv ko vi}

naj bo qoj ba ki i pra ba ki. Za u vek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

Uvek }e mo te vo le ti i ni ka da te ne }e mo za bo ra vi ti.

Unu ka Qi qa na sa su pru gom Mir kom i de com Ta ma rom i Te o do rom.

Wen [o le - unuk Zo ran sa su pru gom Ti me om i }er kom Gor da nom.

40046

40047

Da na, 24. 10. 2011. go di ne na vr {a va se pet go di na od kad nas je na pu stio na{ vo qe ni

Vo ji nu Sta ne ko vi }u

Mi lo van Su bi}

odr `a }e mo 23. ok to bra 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na No vom gro bqu.

Tvo ji Mi lo van i Mi lan.

39898

39853

Tvoj Bra tec sa po ro di com Do bro mi rov.

40051

Po sled wi kom {i ji

po zdrav

dra gom

Mi haj lu Ili }u

iz Ko vi qa Za u vek }e osta ti u na {im sr ci ma.

Dra gi na{, pro {lo je go di nu da na a ti nam mno go ne do sta je{.

Su pru ga Fe ri za da, sin Mi ro slav i }er ka Ma ja.

40055

Po sled wi po zdrav svo me bra tu, stri cu, de du ci i de ve ru

40045

G O D I [ W I P O M E N

Da ni ca [a re nac [an ta Mi ro sla vu

od: }er ke Kri sti ne, ze ta Dra ga na, unu ka Jo va na i Iva ne i pri ja te qa Ba }e i Iva ne.

Sa bo lom u sr cu i ve li kom tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a ma ma, ba ka i pra ba ka

Dra gi ci @iv ko vi}

Sa hra na je u po ne de qak, 24. 10. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na gro bqu Tran xa ment u Pe tro va ra di nu.

O`a lo {}e ni: sin Jo van - Mi }a, sna ja Ja wa, unuk Zo ran i unu ka Qi qa na.

40057

40006

Vi to mi ru Do bro mi ro vu

40058

40054

T U @ N O S E ] A W E

Mi tra Mo ji }a

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti, de di i pri ja te qu

Ve ra Osto ji}

40048

Da nas se na vr {a va de set go di na od smr ti na {eg dra gog de de, oca, ta sta i sve kra

Is pra }aj mi le nam po koj ni ce bi }e u po ne de qak, 24. ok to bra 2011. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su prug Zol tan, k}er ke Ju li ja i Ve ro ni ka sa po ro di ca ma.

29

Tvo ji naj mi li ji.

O`a lo {}e na po ro di ca Su bi}.

Sta na ri zgra de Sun ~a ni kej 37.

40038

P O M E N Na vr {a vaju se ~e ti ri go di ne 24. 10. 2011. god. od ka ko vi {e ni je sa na ma na {a vo qe na i ni ka da pre `a qe na

40039

40041

T U @ N O S E ] A W E

Po sled wi po zdrav Ma ri ni noj i Ra de to voj ma mi

P O M E N

Po sled wi po zdrav

24. 10. 1992 - 24. 10. 2011.

Gi ric Ro za li ja Je li ca Sa ba do{ Ve sna Dra `i}

ro|. Ja no {e vi}

1961 - 2007.

Tu gu je mo i bo lu je mo za to bom, tvo ji: ta ta Mi le, sin Dra gan, brat Dra gan, Edi ta i tvo ji naj bli `i.

Uspo me nu ~u va ju we ni naj mi li ji.

39783

39755

1932 - 2011.

Da na, 24. ok to bra se na vr {a va tu `nih {est me se ci od ka ko ni si sa na ma. Da ni pro la ze, ali ni je dan bez se }a wa na te be.

Uvek si bi la i bi }e{ u na {im sr ci ma, svo jim osme hom i qu ba vqu si nas za du `i la na ve~ nu qu bav. Po ~i vaj u mi ru.

O`a lo {}e ni: su prug Imre, }er ka Ibo qa i zet Jo van.

39770

Mi len ku San ko vi }u

Smi qi ]i ri}

od Ma ri ni nih dru ga ri ca: Na de, So we, Mi le i Ge re.

od po ro di ca: Sa vi} i Kr ga.

40043

40049

Гале, Наташа и Александар

Таблоид НС У сусрет обележавању 50 година суботичког фестивала забавне музике „Омладина” биће пуно гостију у емисији: Сања Бунфорд, пи-ар манифестације, Горан Шепа Гале, фронтмен групе „Кербер”, Габор Ленђел, композитор, Јован Адамов, Срђан Марјановић и шлагер певачи Ратко Краљевић и Стеван Зарић. Уредници и водитељи: Наташа Илић-Јовановић и Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00) 07.00 08.05 08.07 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.30 15.40 16.05 16.30 17.00 17.30 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55 00.50

07.40 08.10 08.40 09.05 09.30 10.15 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

tv program

nedeqa23.oktobar2011.

ТВ Баштина Стање на путевима Најлепше бајке света Колико се познајемо, квиз Кад зазвони Знање имање Вести Верски недељник Додати живот годинама Таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Центар света ТВ Дневник Ферфектни злочин, филм ТВ Дневник Апокалипса – 2. светски рат Ток шок Војвођански дневник Спортска хроника Грување Апокалипса – 2. светски рат Таблоид НС

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Ечка-дечји фолклорни фестивал Фаца Мали концерт Програм за децу (слов) Буквар братимљења Верска емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Заједно Лепота румунске народне ношње,док.ем.на румун.са титл.на српском Културако аресипе Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Концерт ученика Вере Виткаи Ковач (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Хало ТВ (мађ) ТВ Спорт (мађ) Карла, филм

06.00 07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 13.00 13.45 14.30 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 00.15

Музичко свитање Глас Америке ТВ продаја Портрет привредника Музичка емисија Више од откос Филм: Хартови са Запада Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Путоманија Дискавери Војвођанске вести Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Била једном једна недеља Вино и виноградарство Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Промена из корена Глас Америке

06.30 08.10 08.30 09.05 10.00 10.30 11.05 12.00 12.30 13.00 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.35 18.20 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Серијски програм Цртани филм Док. програм: Човек лав Документарни програм Сокаче Док. програм: Повратак у рај Серијски програм Најбољи лек Седам НС дана Вести Вреле гуме Лична грешка Вести Филм: Трикови Вести Серијски програм Вести Серијски програм Храна и вино Неон сити Серијски програм Објектив Док. програм Ево нас код вас Серијски програм Објектив Филм: Север

08.00 10.00 12.30 14.30

Премијер лига: Њукасл – Виган Рагби Светски куп, финале Најава дербија Премијер лига: Манчестер јунајтед – Манчестер Сити Премијер лига: КПР – Челси Португалска лига: Порто – Национал АТП Москва и ВТА Луксембург, финале Премијер лига: Манчестер јунајтед – Манчестер Сити Премијер лига: Арсенал – Стоук

17.00 19.15 21.30 00.30 02.30

Без цензуре Крајем септембра, европска одбојка добила је нове шампионе. Мушка и женска репрезентација Србије су дошле до најсјајнијег одличја. Гости: Лазар Гроздановић, дугогодишњи савезни селектор и тренер репрезентације Југославије, Рајко Кијац, Мирослав Виславски председник Скупштине Одбојкашког савеза Војводине, Богдан Сретеновић, тренер репрезентације Југославије и Слободан Галешев, тренер јуниорске репрезентације Југославије Аутор и водитељ: Мирослав Виславски (КТВ, 20.00) 06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.56 12.35 13.00 13.15 13.27 14.14 14.57 15.10 15.19 16.04 16.07 17.04 17.30 18.26 19.00 19.30 20.05 21.09 23.10 23.15 00.20 00.41 02.26 02.52 03.00 03.45 03.57 04.45 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Хана Монтана Дневник Спорт плус Балканском улицом: Радмила Ђурић Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Вести Породично благо Задња кућа Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Породично благо У добром душтву, филм Вести Браћа по оружју Дневник Егзит 2010 Задња кућа Србија Шљивик Вести Гастрономад Сат Породично благо Верски календар

Кристина Раденковић и Лазар Дубовац

Шљивик РТС почиње емитовање емисије изворне народне музике под називом „Шљивик”. Прва емисија ће приказати богату музичку традицију Ужица и околине, у једночасовном програму, после кога ће се знати најбољи солисти и групе овог краја и они који настављају даље такмичење. Водитељи: Кристина Раденковић и Лазар Дубовац (РТС 1, 17.30)

06.02 07.00 07.57 07.57 08.56 09.23 09.26 09.41 09.57 10.29 11.00 12.00 12.15 12.25 13.03 13.30 14.03 14.36 14.56 16.05 17.05 17.30 18.00 18.30 18.37 18.55 20.35 21.35 22.42 23.29 00.47 02.59 03.52 04.37

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.15 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 18.00 18.30 18.35 19.00 19.30 20.00 22.00 23.00 01.00 03.00 04.00

Музика за добро јутро Амен адјес (ми данас) Време одлуке Дозволите... Тролови Бернард Поштар Пат Слатко искушење Играј фудбал, буди срећан Мој љубимац Знање имање УНХЦР-повратак Верски календар Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Кругови поезије Време телевизије На удару таласа Српске спортске легенде Магазин лиге шампиона Међународни београдски сајам књига, свечано отварање, пренос Датум Верски календар Рукомет: ПС, Војводина-Металопластика, пренос Дуж ракове обратнице Запамти ме, филмски омнибус Јелен топ десет За нека нова сећања - Концерт Плавог оркестра Рукомет: ПС, Војводина -Металопластика Запамти ме, филмски омнибус Јелен топ десет За нека нова сећања - Концерт Плавог оркестра

ВОА Слике живота Маратон Универзум Филм за децу: Вин Дикси Топ шоп Улови трофеј Коферче Здравље и Ви Кефалица Фуснота Милица², специјал Вести Слике живота Откопчано Филм: Неки то воле вруће Вести Двоугао Кефалица Милица², специјал Слике живота Филм: Пут у дивљину Откопчано Филм: Страва Амитивила Филм: Неки то воле вруће Откопчано Милица², специјал

Пут у дивљину 06.30 Домаћин 08.00 Филм: Хотел из снова: Чијанг Маи 09.00 Галилео 10.15 Филм: Доказ живота 13.00 Став Србије 14.00 Филм: Тајно друштво 15.45 Вече са Иваном Ивановићем 17.00 Први глас Србије 19.00 Вести 19.15 Филм: Мис тајни агент 21.05 Филм: Портал смрти 23.15 Досије 00.10 Филм: Мис тајни агент 02.00 Топ спид

06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 00.00 00.30 02.30 04.00

Овај филм представља адаптацију популарног романа Џона Кракауера, приче о новопеченом дипломцу из Вирџиније. Он напушта пријатеље и породицу, одриче се свега што поседује и одлази у потрагу за духовним знањем. Улоге: Емил Хирш, Вилијам Харт, Марша Геј Харден, Џена Мелоун, Кетрин Кинер Режија: Шон Пен (Авала, 20.00)

Јутарњи програм Анђелина балерина Ноди Мегаминималс Меда Чарли Телешоп Вести Сребрна крила – Поглед Срећна звезда – Први српски таленат Пресовање Телешоп Вести Сузе Босфора Телешоп Вести Филм: Ел Дорадо: Златни град, филм Телемастер Хепи микс Срећна звездица - ПСТ! Припреме Једна жеља једна песма Филм: Ел Дорадо: Златни град Хепи микс Сузе Босфора Граница Једна жеља једна песма

Лола Дуењас

И ја сам ту Тридесетчетворогодишњи Даниел је први Европљанин са Дауновим синдромом који је дипломирао на универзитету. Запошљава се у Центру за социјални рад у Севиљи где среће слободоумну сарадницу Лауру. Улоге: Лола Дуењас, Пабло Пинеда, Изабел Гарсија Лорка Режија: Антонио Нахаро, Алваро Пастор (Б92, 01.35) 07.00 07.30 08.00 10.30 11.00 11.35 14.10 16.00 16.35 18.30 19.05 20.00 21.45 23.45 00.20 00.45 01.35 03.15

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00

Џена Мелоун

dnevnik

c m y

30

18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.15 01.10 03.00 04.50

Европа на делу Водич за родитеље Знање на поклон Кућне мајсторије Вести Б92 Два и по мушкарца Филм: Нинџа сурфери Вести Б92 Филм: Мост Вести Б92 Наша мала клиника АБА лига: Партизан - Крка Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Људи с Менхетна Филм: И ја сам ту Би-Би-Си документарни програм

Добро јутро Филм: Мали Менхетн Филм: Како је пропао рокенрол Шопингхоличарке Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Шоу снова Национални дневник Индијски филм Тренутак истине 3 x ДА Филм: Девојка из суседства Филм: Животињски инстинкт Филм: Девојка из суседства Филм: Мали Менхетн

Натали Мартинез

Ел Дорадо: Град злата Када трагови древног пророчанства Инка дођу у руке археолога Џека Вајлдера, он креће на путовање у потрази за легендарним златним градом, Ел Дорадо, сакривеним дубоко у пределима Перуа. Његов задатак постаје опасан јер га на путу прати мистериозни плаћеник Сем Грисом. Улоге: Шејн Вест, Лук Гос, Натали Мартинез Режија: Тери Канингем (Хепи, 16.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa23.oktobar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

21

31

ISTORIJA EVROPSKE MU[KOSTI

Пи ше: Volfgang [male 08.10 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције Луксузни дом Обрачун посластичара Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Нова нада посластичара Исповести сакупљача животиња НY Инк Велике ромске свадбе Пит бул теријери и бивши затвореници Полицајке округа Марикопа Л.А. Инк Њујорк Инк Велике ромске свадбе

08.00 Како је уметност створила свет 09.00 Лов на Цареве крстарице 10.00 Синатра – мрачна звезда 11.00 Хероји, култ и кухиња 12.00 Прича о Херкулеануму 13.00 Изгубљени топови Краљице Елизабете 14.00 Видео је убио радио 14.30 Видео је убио радио 15.00 Лето љубави 16.00 Афера Каравађо 17.00 Древни пластични хирурзи 18.00 Џингис Кан 19.00 Историја расизма 20.00 Героуов закон 21.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 22.00 Последњи лет поручника Естила 23.00 Лето љубави 00.00 Афера Каравађо 01.00 Древни пластични хирурзи

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Фантастична четворка Завера Рузвел Путујуће приче Филм: Ужичка република Филм: Срце Земље Филм: Шта радиш вечерас Филм: Само пријатељи Филм: Друга жена Филм: Очима убице Еротски филм

Са мо при ја те љи Док је био у по се ти род ном гра ду за Бо жић, је дан чо век има бли ски су срет са ста ром сред њо школ ском сим па ти јом, ко ја му је би ла нај бо ља дру га ри ца, а ујед но и же на чи је га је од би ја ње пре тво ри ло у су ро вог жен ска ро ша... Уло ге: Рајан Рејнолдс, Ејми Смарт, Ана Фарис Режија: Роџер Кумбле (Синеманија,18.00)

08.07 09.00 09.25 10.17 11.08 11.37 12.00 12.25 13.20 14.00 15.05 15.35 16.35 17.15 17.45 19.30 20.10 21.10 22.30 23.02 00.01 00.56 01.05 01.25 01.55 02.45 03.25 04.20

Пријатељи Веселе тројке Хамтаро Поаро Опера бокс Мањински мозаик Дневник Плодови земље Ријека: Море Недељом у два Мир и добро Ема На јапанском столу Баштованка Певај моју песму, музички шоу Дневник Све у 7!, квиз Лоза Око глобуса Ема Поаро Скица за портрет Јеловници изгубљеног времена Слике из Јужне Африке Посебни додаци Призма Лепом нашом Око глобуса

При пад ни ца бо га те бри тан ске ари сто крат ске по ро ди це, Ла ра Крофт је ар хе о лог ко ји ужи ва у са ку пља њу са рих пред ме та из ру ше ви на хра мо ва и ста рих гра до ва и не мо гу да је за у ста ве ни нај о па сни је пре пре ке ка ко би оства ри ла сво је на ме ре... Уло ге: Ан ђе ли на Џо ли, Џон Војт, Да ни јел Крејг Ре жи ја: Сај мон Вест (РТЛ, 20.00)

Хе ле на Бо нам Кар тер

Со ба с по гле дом Мла да и бо га та Ен гле ски ња Лу си и ње на ро ђа ка Шар лот ту ри стич ки бо ра ве у Ита ли ји, али су не за до вољ не јер су сме ште не у со бу без по гле да. Го спо дин Емер сон и ње гов син Џорџ, дво ји ца не кон вен ци о нал них при пад ни ка гра ђан ске кла се, љу ба зно им усту пе сво ју со бу с по гле дом... Уло ге: Хе ле на Бо нам Кар тер, Ма ги Смит, Џу ли јан Сендс, Де нолм Ели от, Да ни јел Деј Лу ис, Сај мон Ка лоу, Ру перт Грејвс, Ро зме ри Лич Ре жи ја: Џејмс Ај во ри (ХРТ 2, 22.12)

Ејми Смарт

Гомила аматера 63. додела Еми награда Крзнена освета Вечера за глупане Мртав угао Тренер Образовање Холивуд на снимању Маторе џукеле Друштвена мрежа Права крв Девојка која је шутнула осиње гнездо 01.20 Сусрети четврте врсте 02.55 Секс и лажи у граду греха

07.55 Икс мен, филм 08.20 Ружа ветрова 11.20 Шлампави мужеви, филм 13.05 Разведи ме, заведи ме, филм 15.00 Рат међу невестама, филм 16.40 Дискавери: Лутрија ми је променила живот, док. серија 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Лара Крофт: Том Рајдер, филм 21.50 ЦСИ Мајами 00.35 Астро шоу 01.35 РТЛ Данас

Ла ра Крофт: Томб Рај дер

09.35 Солден: Светски скијашки куп - велеслалом (М), пренос 1. вожње 10.50 Портрет Цркве и места 11.00 Кистање: Миса, пренос 12.00 Библија 12.12 Рис и Динаридима, док. емисија 12.40 Солден: Светски скијашки куп - велеслалом (М), пренос 2. вожње 14.15 Хрватске диве Тереза Кесовија, Габи Новак и Радојка Шверко 15.50 е-Хрватска 16.30 Магазин фудбалске лиге првака 16.55 Олимп 17.20 Хокеј, ЕБЕЛ лига: Медвешчак - ХК Ацрони Јесенице, пренос 20.00 Циклус филмског спектакла: За шаку долара, филм 21.37 Посебни додаци 22.12 Филмски бутик: Соба с погледом, филм 00.04 Ноћни музички програм

06.00 07.35 09.35 11.05 12.55 15.00 16.30 18.05 18.35 20.05 22.05 23.00

Филм: Остани прибран Дијагноза: Убиство Плаве крви Добра жена Филм: Мегапиране Филм: Пољубац у поноћ Филм: Метеорска олуја Вокер, тексашки ренџер Хаваји 5-0 Плаве крви Добра жена Филм: Сестра Бети (2000) Хаваји 5-0 Филм: Мегапитон против гатороида 03.00 Филм: Мегапиране 04.50 Дијагноза: Убиство

06.40 08.30 11.30 12.30 13.30 15.20 17.10 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.10 01.10

06.00 Повратак у будућност 10.30 Хари и Хендерсонови 14.00 Сиквест 18.00 Фаџманија 20.00 Шиндлерова листа 23.30 Ајкула

08.00 Уврнута наука 10.00 Бубамаре 11.30 Између љубави и игре 14.00 Прва лига 16.00 Муза 18.00 Пацов 20.00 Робокап 2 22.00 Робокап 3.

00.00 Луч страха

Ан ђе ли на Џо ли

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 20.35 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

07.15 08.15 08.45 09.45 10.45 12.45 13.45 14.45 16.00 23.00 23.15 00.15 01.15

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Пронаћи нафту! Прљави послови Опасан лов: Лов на јастоге Разоткривање митова Амерички чопери Аутомобили Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Шокантни снимци преживљавања Чудовишта из реке Страствени риболовци Обалски спасиоци Погранична полиција Ништа лично Рос Кемп Тренуци ужаса Отмица и спасавање Шокантни снимци преживљавања

Аутомобилизам Алпско скијање Аутомобилизам Алпско скијање Тенис Алпско скијање Аутомобилизам Билијар Билијар Мотоспортови Алпско скијање Тенис Мотоспортови

Три пут недељно гужва се постељина

О

д ла зак код про сти тут ке се чак и по сле скла - има секс. У гру бом про се ку је од ре ђе но „три пут не па ња бра ка у од ре ђе ним слу ча је ви ма сма - дељ но“. Ако се те лу оду зме пре ви ше спер ме, сма трао до пу ште ним да би се из бе гле сек су ал не тра ло се, до шло би до оште ће ња кич ме не мо жди не фру стра ци је код му шка ра ца или да би се ис кљу чи - и мо зга. Пре не го што је при хва ће на мо дер на те о ри ја на ле од ре ђе не кон тра цеп тив не прак се ко је су хи ги је сле ђи ва ња, сма тра но је да се здра вље бу ду ће де це ни ча ри од ба ци ва ли. Прин цип огра ни че ња бро ја ро ђе них ко тро лом ра - мо же пла ни ра ти. То је под ра зу ме ва ло хи ги јен ске са ђа ња био је у осно ви при знат, али је, с дру ге стра не, ве те, ко ји су за и ста и до но си ли по бољ ша ње усло ва прак са цо и тус ин тер руп ту са као кон тра цеп тив ног при по ро ђа ји ма, као и здра вља не са мо де це већ и деј ства, би ла с ме ди цин ско-хи ги јен ског гле ди шта од - мај ки, и да ље са ве те ка ко и ка да би тре ба ло да се ба че на. Она ни ја код же на и му шка ра ца и из ме ђу су - оба ви пол ни од нос. Већ ов де је би ла по треб на ви со пру жни ка је као екс трем но штет на по здра вље још од ка хи ги је на, али му шка рац и же на је та ко ђе тре ба ло сре ди не 18. ве ка же сто ко од ба ци ва на. За стра шу ју ћи да бу ду од мор ни, не на пе ти и нео п те ре ће ни бри га ма. сце на ри ји ко ји су с тим у ве зи би ли при ка зи ва ни за - Сам чин ства ра ња по том ства тре ба ло би да бу де и ста су де ло ва ли пре те ћи јер су као на вод не по сле ди - кра так и ци љан; до пу ште на је би ла са мо по за ка да це на во ђе ни те ле сни рас пад и ту бер ку ло за. Не ма ли му шка рац ле жи на же ни. С при хва та њем Дар ви но број му шка ра ца од ла зио је у пси хи ја триј ске кли ни ке да би се ле чио од тих опа сних по сле ди ца за бра ње них прак си; и Фројд је за сту пао ова уве ре ња. Озва ни че ни дво стру ки сек су ал ни мо рал му шкар ци ма је до но сио олак ша ње. За же не је у ли те ра ту ри је ди но из ра жа ва но раз у ме ва ње за евен ту ал но бра ко лом ство ако су пру жник не би оба вљао сво ју нео п ход ну уло гу у брач ној сек су ал но сти. Хи ги је ни ча ри су, бар им пли цит но, по ла зи ли од то га да је су пруг у брак ула зио с од ре ђе ним сек су ал ним ис ку ством, ко је се сма тра ло нео п ход ним, и де таљ но су го во ри ли о то ме шта му шка рац мо ра да учи ни пр ве за јед нич ке но ћи. Ово ис ку ство је мо гао у су шти ни да стек не са мо код про сти тут ки или же на ко је ни су при па да ле гра ђан Од мно го сек са се су ши кич ме на мо жди на ском ста ле жу. Бу ду ћи да је за гра ђан ску су пру гу пр ва брач на ноћ зна чи ла пр ви сек су - ве те о ри је о при род ном ода би ра њу и по сту пак ства ал ни од нос и та ко де фло ра ци ју, хи ги је ни ча ри су об - ра ња по том ства био је „ми кро скоп ски“ пре ци зно ја шња ва ли му шкар ци ма да би мо ра ли да по сту па ју об ја шња ван. Ту је би ла реч о бор би из ме ђу сна жни оба зри во и да при пре ме мла ду. Ле ка ри и хи ги је ни - јих и сла би јих се ме них ће ли ја на пу ту ка јај ној ће ча ри из 19. сто ле ћа пла ши ли су се да би же не ина че ли ји, као и бор би мла ђих и ста ри јих јај них ће ли ја мо гле осе ти ти не при јат ност у сек су, што би мо гло же не. Ако му шка рац пре че сто има секс, тре ба оче има ти фа тал не по сле ди це по брач ну сек су ал ност. ки ва ти да ква ли тет се ме на знат но опад не. Ко нач но по зна ва ње те о ри је на сле ђи ва ња, по Са Пр ва брач на ноћ ни у ко јем слу ча ју не би тре ба ло да про тек не ди вље и нео б у зда но – упо зо ра ва ло се на ра зе но вом ми шље њу, ни је оба ве зно зна чи ло на пре ви ше стру ке сно ша је у то ку јед не но ћи – да би се дак, већ пру жа пот по ру ра сно хи ги јен ским на зо ри ма. Ка ко је од тад по ста ло ја спре чи ло да до ђе до трај них сно да су од ре ђе не бо ле сти и те ле сних оште ће ња. Осим то га, де т аљ но се По што је за су пру гу гра ђан ског ма не на след не, ста ри је уче рас пра вља ло о то ме ко ли ко ста ле жа пр ва брач на ноћ би ла ње, по ко јем спо ља шње хи ги је му шкар цу че сто секс нео јен ске и дру ге ме ре пре до п хо дан, од но сно до пу штен. (де кла ри тив но) пр ви сек су ал ни стро жно сти при ли ком сек са Мла ђим му шкар ци ма, до око мо гу спре чи ти пре но ше ње од нос, ле ка ри упо зо ра ва ју 40 го ди на, пре по ру чи ва ло се бо ле сти на де цу или њи хо во му шкар це да по сту па ју ви ше, а ста ри ји ма ма ње. По на ста ја ње, по ста ло је за ста оба зри во и при пре ме мла ду. ла зи ло се од то га да је секс у ре ло. сва ком слу ча ју сла био те ло – Као цен трал ни по јам ал За то ни ка ко не би тре ба да а та ква сла бље ња тре ба ло је тер на тив не му шко сти реч про тек не ди вље и нео б у зда но из бе га ва ти јер је хе ге мо ни „пе дер ски„ при па да вре ме ну мо дел му шко сти зах те вао од Дру гог свет ског ра та. У чвр сто и сна жно те ло. Сма тра ло се да уме ре ни секс пи са ном је зи ку рет ко се упо тре бља ва ла и тек је пре не до но си ни ка кве трај не не га тив не по сле ди це, док ко град ског жар го на, по себ но бер лин ског, по чет ком их не у ме ре ност у сек су до но си. Еја ку ла ци јом спер - 20. ве ка по че ла да до би ја зна че ње ко је и да нас има. ме те лу би се од у зи ма ла јед на ње му ва жна суп стан По ста ри јим по да ци ма, че ти ри од сто му шка ра ца ца. Све док је број еја ку ла ци ја био у скла ду с оним би ло је геј, а по но ви јим око де сет. Да кле, по обич што се сма тра ло по треб ним за ре про дук ци ју и очу - ној ра чу ни ци, они пред ста вља ју со ци јал ну ма њи ну, ва ње те ле сног здра вља, ни је би ло опа сно сти. Секс та ко да се на ме ће за кљу чак да је у од ре ђи ва ње чвр у бра ку ни је све ден на чи сте ре про дук тив не по тре - сте дру штве не по зи ци је спа да ла спо зна ја о би ва њу бе већ је би ло нео спор но да слу жи и очу ва њу здра - „дру га чи јим“ од ве ћи не му шка ра ца. Хо мо сек су ал ни вља. Све што је из ла зи ло из тих окви ра би ло је опа - му шка рац по стао је вр ста, ка ко је Фу ко ре као. Упр сно. Сто га је ре ла тив но тач но из бро ја но ко ли ко че - кос кри ти ци, Фу ко о ве те зе ни су опо врг ну те, а ка мо сто би му шка рац у ко јем ста ро сном до бу смео да ли за ме ње не исто риј ски увер љи ви јим.

Kwi gu Vol fgan ga [ma lea „ISTO RI JA MU [KO STI U EVRO PI 1450–2000” od iz da va~ ke ku }e „Klio” (Go spo dar Jo va no va 44, Be o grad), mo `e te na ru ~i ti pre ko te le fo na 011/ 2626-858 i 3035-696, ili mej la of fi ce@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa23.oktobar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Овај ви кенд ће про те ћи рад но и за ни мљи во, с мно го ко му ни ка ци је и до го во ра. Сит ни це ко је жи вот зна че. Ипак, све по сма тра те у гло ба лу. Љу бав ни слат ки ја ди мо гу вам при ја ти по пут гор ког пи ћа.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Свеже

13

Subotica

12

Sombor

13

Kikinda

12

Vrbas

14

B. Palanka

13

Zreњanin

13

S. Mitrovica 13 Ruma

13

Panчevo

14

Vrшac

11

Srbija Beograd

14

Kragujevac

14

K. Mitrovica 16 Niш

15

Ваш Мер кур се не одва ја од бо ги ње љу ба ви Ве не ре, ко ја је ви ше не го остр шће на у зна ку Шкор пи је. Ипак, ни је све та ко цр но као што мо же из гле да ти на пр ви по глед, по го то во у парт нер ству.

Ваш Ме сец је у зна ку ал хе ми ча ра, Де ви це, та ко да ће овај ви кенд би ти ра дан и успе шан. Ана ли зи ра те, ба ви те се ра зно ра зним сит ни ца ма. Парт нер де лу је по ма ло дис тан ци ра но, та јан стве но и твр до гла во.

Бу ди те па жљи ви у по слов ним пре го во ри ма и са стан ци ма јер од вас са мих мно го то га за ви си. До вољ но сте енер гич ни па се мо же те за ле те ти, из гу бив ши из ви да ва же ће ста во ве и ин те ре се. Љу бав.

Рас те ре ти те се, ви кенд је и за вас! Не мој те бри ну ти, већ се осмех ни те да тој си ту а ци ји. Јер, да је те све од се бе и ви ше не мо же те. Ве за ни сте за во ље ну осо бу. До зво ља ва те ту ђу до ми на ци ју.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Ваш Марс је по чео да са ра ђу је са Са тур ном, што би зна чи ло да и ви мо же те по тра жи ти озбиљ ну осо бу на ко ју би сте се осло ни ли и ко ја је у ста њу да вас по др жи или вам по мог не. Бу ди те спо кој ни.

Мо же те има ти ути сак да се вра ћа те ко рак на зад, што је у из ве сном сми слу и тач но. Из гле да као да сте баш ви про зва ни да ре ша ва те све про бле ме, ту ђе и сво је. Не ка све бу де по за ко ну.

Бу ди те све сни то га у ко јој ме ри све оно што го во ри те има ути цај и од јек на дру ге, у јав но сти и у од но су на парт не ра. Мо же те ћу та ти, али ка да из ра зи те сво је ми шље ње, оно по га ђа ди рект но у су шти ну.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Све што се де ша ва, мо же те усме ри ти и ре ши ти на пра ви на чин. Ви кенд про во ди те уз дру штво дра гих осо ба и не из бе жне тро шко ве. И то је ОК. Парт нер ски од нос се по бољ ша ва уко ли ко бу де те флек си бил ни ји.

Же ли те да се ви не те ви со ко под обла ке, да по ле ти те и уз ле ти те пут успе ха. Же ли те да пу ту је те по це лом све ту. Али, то не иде та ко ла ко. Од сно ва до ја ве и ре а ли за ци је ни је лак пут. Но, вре ди се по тру ди ти.

Има те иза зо ван уплив Ме се ца па и про во к а ци ју од парт не ра. Ра чу нај те на по моћ и раз у ме ва ње јед не жен ске осо бе или по ро ди це. На гла ше на вам је ин ту и ци ја. Ослу шни те је.

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

23. oktobar 2011.

По ма ло нер во зан и вр ло прак ти чан дан за вас. Не мој те оче ки ва ти да се сла же те и уса гла си те с би ло ким, па ни с де цом. Ипак, љу бав ни од нос мо же те ћи сво јим уоби ча јим то ком.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Evropa

и облачно

Madrid

NO VI SAD: Sve`e i promenqivo obla~no uz mogu}u kratkoRim trajnu ki{u. Vetar slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 6, a maksimalna oko 13 London stepeni.

VOJ VO DI NA: Sve`e i promenqivo obla~no, ponegde sa slabom Cirih ki{om. Vetar slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak izBerlin nad normale. Minimalna temperatura 5, a maksimalna 14 stepeni.

SR BI JA: Sve`e i promenqivo obla~no, ponegde sa slabom kiBeч {om. Vetar slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad Varшava normale. Minimalna temperatura 4, a maksimalna 17 stepeni na krajwem jugu Srbije.

Kijev Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: Od ponedeqka posteMoskva peno toplije i ve}inom suvo vreme uz ja~awe jugoisto~nog vetra u pomoravqu i podunavqu, a samo je jo{ u ponedeqak mogu}a slaba kiOslo {a ponegde. U utorak i sredu prijatne dnevne temperature, ali veSt. Peterburg trovito.

BI O ME TE O RO LO [KA PROG NO ZA ZA SRBIJU: O~ekivane biometeorolo{ke prilike i daqe mogu imati uticaja na kardio i cerebrovaskularne bolesnike, kao i na astmati~are.

Meteoropatske reakcije u formi nervoze, glavoboqe i bolova u kostima i zglobovima krajem dana }e biti u poja~awu, naro~ito u ko{avskom podru~ju. Preporu~uje se oprez u saobra}aju.

18 20 18 13 11 10 9 10 8 9 8

Atina

23

Pariz

16

Minhen

10

Budimpeшta

12

Stokholm

10

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

145 (-41)

Slankamen

233 (-18)

Jaшa Tomiћ

Apatin

218 (-44)

Zemun

262 (-8)

Bogojevo

204 (-40)

Panчevo

282 (-12)

Smederevo

454 (4)

Baч. Palanka 226 (-33) Novi Sad

214 (-28)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

146 (0)

S. Mitrovica

66 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

216 (-2)

Beograd

214 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

216 (-18)

NERA

Hetin

62 (-20)

TISA

-10 (6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja