Dnevnik 23.novembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD * NASLOVI

Politika 2 Buzek: EU treba da dodeli Srbiji status kandidata

Ekonomija 5 Akumulatori pokre}u somborsku privredu 5 Bira se „Najboqe iz Srbije 2011”

Poqoprivreda 6 Premije po hektaru jo{ uvek na kantaru 6 Vojvo|anima i kvote za centralnu Srbiju

SREDA 23. NOVEMBAR 2011. GODINE

PU [TE NO U SA O BRA ]AJ JO[ JED NO ^VO RI [ TE NA KO RI DO RU 10 KOD NO VOG SA DA

Ras pe tqa na i Ka} ka pe tqa str. 4

INTERVJU: DU [AN ELE ZO VI], PRED SED NIK PO KRA JIN SKOG OD BO RA DS

ZBOG KONKURENCIJE IZ EVROPSKE UNIJE

Novi Sad

Od lu ka o kan di da tu ri mo `e uti ca ti na da tum iz bo ra

7 Besplatne karte tapkaju za sto dinara 8 Bi}e stanova solidarnosti

Vojvodina 10 „Zeleni Banat” donosi {ume 11 [est projekata za prekograni~nu saradwu

Crna 12 Po`ar u O[ „^aki Lajo{” u Ba~koj Topoli

Dru{tvo 15 Doprinosi te{ko breme za crkvu

Kultura 23 Stari svet slikarske inspiracije

GODINA LXIX BROJ 23267 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

str. 3

Ekol o{ ka met la tra` i pom o} dr` av e

str. 6

NO VI ZA KON UZ DR MAO FI NAN SIJ SKE KU ]E

Ban ke gra |a nima po tu ra ju sum wi ve anek se? str. 5

AK CI JA PO LI CI JE U SU BO TI CI, KA WI @I, MO LU, BE O GRA DU, PAN ^E VU I LO ZNI CI

Zbog kri jum ~a re wa qu di uhap {e no 17 oso ba

str. 13

SPORT

str. 16 – 21

BO JAN PAJ TI] U VI NA RI JI „ZVON KO BOG DAN” OTVO RIO NO VU PRO IZ VOD NU LI NI JU

Vi no s Pali }a te ~e u Evro pu

n SPENSOVA LIGA MALIh [AMPIONA

str. 6

Razila`ewe sumaglice

Najvi{a temperatura 8 °S

n KO[ARKA[I PARTIZANA SE NE BOJE TURAKA

n VOJVODINA U KUPU DOMA]IN JAVORU

n „DNEVNIKOV” [Ah SREDOM

POLiTikA

sreda23.novembar2011.

Ku per: Pre li mi nar ni raz go vo ri o pre la zi ma Po sred nik Evrop ske uni je u pre go vo ri ma Be o gra da i Pri {ti ne Ro bert Ku per iz ja vio je ju ~e da spo ra zum o pri zna va wu di plo ma „ge ne ral no zvu ~i do bro”, ali da ne zna ~i ni {ta ako ne bu de pri me wi van u prak si. Pro te klo je mno go vre me na dok dve stra ne ni su na {le od go va ra ju }e re {e we, re kao je Ku per, po okon ~a wu ove run de di ja lo ga u Bri se lu. „Zna mo”, na -

gla sio je, „da je Evrop ska uni ja od go vor na za im ple men ta ci ju spo ra zu ma i na da mo se da }e u na red nih ne ko li ko go di na svi ko ji ima ju di plo me iz Be o gra da ili Pri {ti ne mo }i da se za po sle u jed noj ili dru goj pre sto ni ci”. Ku per je po ru ~io da na pre dak u pre go vo ri ma sam po se bi ni je do vo qan, ve} da se ra ~u na sa mo ono {to je do go vo re no. On je na po me nuo da je po -

stig nut do go vor oko ma ti~ nih kwi ga, kao i da „ne }e pro }i mno go vre me na” ka da }e se vi de ti kon kret ni re zul ta ti po vo dom do go vo ra o slo bo di kre ta wa. Ku per je re kao da su vo |e ni pre li mi nar ni raz go vo ri oko pre la za na se ve ru Ko so va, oce nio da je to oblast u ko joj ima pu no te {ko }a, ali je po ru ~io da ni {ta ne mo `e da se re {i, ako se bu de gle da lo sa mo na te {ko }e.

Bu zek: EU tre ba da do de li Sr bi ji sta tus kan di da ta Pred sed nik Evrop skog par la men ta Je `i Bu zek re kao je ju ~e da bi Evrop ska uni ja na de cem bar skom sa mi tu tre ba lo da do de li Sr bi ji sta tus kan di da ta za ~lan stvo. – U de cem bru bi tre ba lo da od lu ~i mo da Sr bi ja po sta ne kan di dat da bi smo joj da li sig -

VESTI Am ba sa dor Slo va~ ke u Ba no vi ni Pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne Bo jan Paj ti} i am ba sa dor Slo va~ ke Re pu bli ke Jan Var {o sa sta li su se ju ~e u No vom Sa du. Paj ti} i Var {o su se to kom su sre ta slo ì li da se pri o ri te ti obe stra ne u pot pu no sti po kla pa ju, a od no se se na u~e {}e na kon kur si ma za sred stva evrop skih fon do va, pri vred ni raz voj i za po {qa va we, {to je pred u slov za uku pan raz voj na {eg dru {tva i una pre |e we kva li te ta ì vo ta qu di, sa op {tio je Po kra jin ski se kre ta ri jat za in for ma ci je. Pred sed nik Po kra jin ske vla de iz ja vio je da je Voj vo di na za in te re so va na za una pre |e we pri vred ne sa rad we i da }e po dr à ti slo va~ ke pred u zet ni ke i kom pa ni je ko je è le da in ve sti ra ju na na {em pod ru~ ju, kao {to je to u~i ni la i pri li kom iz grad we kod Ba~ kog Pe trov ca. S go stom iz Slo va~ ke ju ~e je raz go va rao i pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i. On je iz ra zio o~e ki va we da }e, u tom smi slu, i ne dav no otvo re na kan ce la ri ja Po kra ji ne u Bri se lu do pri ne ti bo qem po lo à ju Voj vo di ne i Sr bi je u Evro pi. Pred sed nik voj vo |an ske skup {ti ne i Var {o raz go va ra li su o ulo zi AP Voj vo di ne u pro ce su evrop skih in te gra ci ja Sr bi je i po lo à ju na ci o nal nih za jed ni ca, s po seb nim ak cen tom na slo va~ ku na ci o nal nu za jed ni cu u Po kra ji ni.

Je re mi} u Bri se lu Sr bi ja je zre la za kan di da tu ru, iz ja vio je ju ~e u Bri se lu uti caj ni ~lan Evrop skog par la men ta iz Hri {}an sko-de mo krat ske uni je ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel, El mar Brok, po sle raz go vo ra sa {e fom srp ske di plo ma ti je Vu kom Je re mi }em. Brok je iz ja vio da se sna `no za la è da se Sr bi ji da sta tus kan di da ta na sa stan ku Evrop skog sa ve ta 9. de cem bra. – Sr bi ja ni je zre la za da tum po ~et ka pre go vo ra, ali je ste za kan di da tu ru – re kao je Brok, i do dao da bi to po sla lo ja snu po ru ku po dr {ke pro e vrop skoj vla di u Sr bi ji. Mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je je is ta kao da je u ovom tre nut ku naj va `ni je da Sr bi ja iz gra di re form ske ka pa ci te te i da uskla di za ko ne s evrop skim za ko ni ma. ^lan stvo u Evrop skoj uni ji ka sni je }e do }i na red – do dao je Je re mi}. „Re {a va we Ko so va nas ne }e po me ri ti na pu tu ka ~lan stvu u EU kao {to nas ni za vr {e tak sa rad we s Ha {kim tri bu na lom ni kad ni je po me rio u tom prav cu. Mi to ra di mo zbog nas”, na gla sio je Je re mi}. Po sla ni ke EP je, po red Ko so va, za ni mao {i rok spek tar te ma, ukqu ~u ju }i od no se Sr bi je sa Ru si jom, otva ra wa ar hi va taj ne po li ci je i za kon o re sti tu ci ji. „Mi smo pro tiv po de le bi lo ko je dr à ve ko ja je ~la ni ca UN, ukqu ~u ju }i Sr bi ju”, re kao je Je re mi}, od go va ra ju }i na pi ta we da li se Be o grad za la è za po de lu Ko so va i da li ima na me ru da pri zna ne za vi snost Ju `ne Ose ti je i Ab ha zi je.

nal da smo joj bli ski i da je po dr `a va mo – re kao je Bu zek no vi na ri ma u Hel sin ki ju. Iako bi zva ni~ ni raz go vo ri o sta tu su ka ni da ta mo gli tra ja ti i vi {e od go di nu da na, Bu zek je na gla sio va `nost ~i we ni ce da je Sr bi ja spro ve la te {ke re for me, pre neo je AFP.

On je is ta kao i da je slu ~aj Sr bi je sli ~an slu ~a je vi ma Ru mu ni je i Bu gar ske, ~i je su vla de „s teh ni~ kog sta no vi {ta u~i ni le mno go da po boq {a ju” si tu a ci ju u ze mqi. U od go vo ru na Bu ze ko vu iz ja vu, fin ski mi ni star za pi ta wa Evrop ske uni je Alek san -

dar Stub iz ja vio je da Fin ska po dr `a va pro {i re we EU sve dok ze mqe is pu wa va ju po treb ne kri te ri ju me. – Ima jo{ otvo re nih pi ta wa ko je tre ba re {i ti pre po ~et ka pre go vo ra. Jed no od wih ti ~ e se Ko s o v a – re k ao je Stub.

VLADAJU]A KOALICIJA „USPELA” DA SABERE KVORUM

Vlast s dva gla sa „vi {ka” Po sla ni ci srp skog par la men ta ju ~e su iz dru gog po ku {a ja okon ~a li sed ni cu za po ~e tu pre vi {e od me sec da na iz g la s av { i svih 27 ta ~ a k a dnev nog re da. U sa li je bi lo “re kord nih” 127 par la men ta ra ca, na kon {to je Esad Xu xe vi} s Bo {wa~ ke li ste „od mr zao” po sla ni~ ku funk ci ju, po {to je, ka ko je sa op {tio, do bio uve ra va we da }e pro ble mi Bo {wa ka u San xa ku bi ti re {e ni u naj sko ri je vre me, na vo de }i “ra zu man rok od 60 da na”. U sa lu se vra ti lo i ~e ti ri po sla ni ka Srp skog po kre ta ob no ve. Di rek tor te stran ke Alek san dar Ju go vi} na ja vqu je da, “{to se ti ~e sa mog ra da par la men ta, u~e {}a SPO-a u bu du }im gla sa wi ma i evrop skim za ko ni ma, tu ne ma ni {ta spor no”. – Vi di te, i Esad Xu xe vi} je pro me nio agre gat no sta we i sve je u re du u par la men tu – do da je Ju go vi}. On tvr di da je ta stran ka do bi la uve ra v a w a od De m o krat ske stran ke da }e tret m an ko j i SPO ima bi ti pro me wen. Zah tev je, na vo di Ju go vi}, bio uslo vqen ti me {to su po je di ni mi ni stri iz Vla de po ku {a li da tri i po go di ne usva j a w a evrop s kih za k o n a, kom p ro m i s a, obe } a w a da t ih gra |a ni ma “ba ce u vo du da bi za u ze li bo qe po zi ci je pred sle de }e iz bo re”. – Ne ve ru jem da po sto je dru ge po l i t i~ k e stran k e, sem

sve tom. Mi slim da su tri i po go di ne bez in te re sa, bez u slov ne po dr {ke SPO-a ovoj vla di, do vo qan po ka za teq onih ci qe va ko je `e li mo da is pu ni mo. Ali ni smo mo gli tr pe ti da po je di ni mi ni stri vre |a ju SPO, `r tve SPO-a, a da ih mi bez u slov no i bez in te re sno po dr `a va mo. Tri i po go di ne smo u Vla di, tri i po go di ne smo gu ta li sva ka kvo |u bre da bi smo obez be di li sta tus kan di da ta 9. de cem bra, a on da se po -

poslani^ke teme

DSS po no vo van sa le Po sla ni ci De mo krat ske stran ke Sr bi je po no vo su ju ~e na pu sti li skup {tin sku sed ni cu i ne }e vi {e u~e stvo va ti u ra du par la men ta jer ni je pri hva }en zah tev da u dnev ni red bu de uvr {}en wi hov pred log de kla ra ci je o Ko so vu i Me to hi ji. – U ra du Skup {ti ne vi {e ne }e mo u~e stvo va ti i ne vra }a mo se u sa lu dok se ne is pu ne na {i zah te vi. Ne nor mal no je da ras pra vqa mo

o za ko ni ma kao da je u dr `a vi sve u re du, jer smo mi prak ti~ no u van red nom sta wu – re kao je no vi na ri ma u par la men tu po sla nik i pot pred sed nik DSS-a i biv {i mi ni star za KiM Slo bo dan Sa mar xi}, pro ce wu ju }i da }e se “di ja log Be o gra da i Pri {ti ne za vr {a va za de se tak da na i da }e re zul tat bi ti od ri ca we Sr bi je od de la svo je te ri to ri je”.

Is pra vqa we ne prav di No vu sed ni cu par la ment je ot po ~eo raz ma tra wem pred log za ko na o re ha bi li ta ci ji, ko ji je ne dav no po vu ~en iz pro ce du re zbog ne je din stva vla da ju }e ko a li ci je. Mi ni star ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} po zvao je po sla ni ke da po dr è pred lo è ni za kon da bi se stvo ri le pret po stav ke za ostva ri va we pra va re ha bi li to va nih i ti me is pra vi le ne prav de pre ma qu di ma i wi ho vim po ro di ca ma, {to je neo p hod no i zbog bu du} no sti Sr bi je. U skup {tin sku sa lu, gde se ras pra vqa o tom za kon skom pred lo gu, vra ti li su se po sla ni ci opo zi ci o nih SNS-a i NS-a, ta ko da SRS ni je vi {e je di na opo zi ci ja u klu pa ma. U ras pra vi i da -

qe ne u~e stvu ju LDP i DSS, ne za do voq ni ti me {to ne ma de ba te o Ko so vu i Me to hi ji.

Vlast se slo ì la Sa da {wi pred log za ko na o re ha bi li ta ci ji ima po dr {ku kom plet ne vla da ju }e ko a li ci je. Funk ci o- ner DS-a Dra go qub Mi }u no vi} na vo di da je “po ru ka bu du }im ge ne ra ci ja ma smi sao re ha bi li ta ci je” i da je to je dan od naj va `ni jih za ko na ko je ne ko dru {tvo mo è do ne ti, “da se ta ko ì go {u iz vr {i o ci ne prav de i zlo ~i na i da se ono {to se de si lo vi {e ni ka da ne po no vi”. I so ci ja li sti su na ja vi li po dr {ku jer je, ka ko je kon sta to vao po sla nik SPS-a Mi li sav Pe tro ni je vi}, “vre me da se de o be osta ve pro {lo sti, a isto ri ja isto ri ~a ri ma“.

Iako ima maw ka vo sti, pred lo è ni za kon je pri hva tqiv i za SPO jer }e “omo gu }i ti stra da li ma u Dru gom svet skom ra tu i wi ho vim po tom ci ma da bu du obe {te }e ni i do bi ju na kna du za pret pr qe ni du {ev ni bol, kao i da do ì ve mo ral nu sa tisfskci ju”. – Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra za do vo qan je pred lo è nim re {e wi ma o re ha bi li ta ci ji, ko ja su pri hva tqi va za tu stran ku uko li ko osta nu u ne iz me we nom ob li ku i ne pret pe ne ke kqu~ ne amand man ske pro me ne – na gla sio je La slo Var ga.

Ra di ka li i na pred wa ci pro tiv Po uve re wu Jor go van ke Ta ba ko vi} (SNS), pred lo è na re {e wa su ne pre ci zna i sto ga zah te va da se ja sno pro pi {e da pra vo na re ha bi li ta ci ju, ka da je re~ o pri pad ni ci ma oku pa ci o nih sna ga, ima ju sa mo dr à vqa ni Sr bi je ko ji su bi li pri sil no mo bi li sa ni, pod uslo vom da ni su vr {i li zlo ~i ne. Ona upo zo ra va na to da u pred lo gu za ko na ima od red bi ko je “od srp skog na ro da pra ve zlo ~in ce ko ji sa da svi ma ko ji su pu ca li na wih tre ba da se iz vi wa va ju“, i pi ta se “gde je kraj po ni à va wu ja vqu ju min stri ko ji go vo re o to me da sta tus kan di da ta ni je bi tan. Pa {ta je on da bit no? – pi ta se Ju go vi}, ob ja {wa va ju }i zbog ~e ga su od De mo krat ske stran ke, kao sto è ra ko a li ci je, do bi li ga ran ci je da }e pre s ta ti “me dij s ka haj k a na SPO”. – Svi ma je ja sno da su Ivi ca Da ~i} i SPS, ula ze }u u ko a -

Jovanovi}: Dubok poreme}aj Li der LDP-a ê do mir Jo va no vi} uka zu je na to da je “naj va `ni ji od go vor na pi ta we o si tu a ci ji u vla da ju }oj ko a li ci ji, ko ji nam tih 126 po sla ni ka u ovom tre nut ku ne da je, da li po sto ji vla da ju }a po li ti ka u ovoj ze mqi, s ja snim pla nom, kon cep tom, ci qe vi ma”. – Tek na kon to ga mo è mo u}i u ana li zu sa mih od no sa unu tar vla da ju }e ko a li ci je. O~i gled no je da su ti od no si du bo ko po re me }e ni i da je mak si mum te ko a li ci je pri ku pqa we 126 po sla ni ka, ko ji da ju ka kav-ta kav pri vid funk ci o ni sa wa vla sti. Kqu~ ni pro blem je ne do sta tak po li ti ke, ko ji za so bom po vla ~i tu kon fu zi ju ko ju sva kog da na mo è mo vi de ti u funk ci o ni sa wu dr à ve – re kao je Jo va no vi}. ovih u vla da ju }oj ko a li ci ji za jed no s LDP-om, ko je se za la ù za evrop ski put Sr bi je. Po sto je ne ke ko je se za to za la ù ver bal no, me |u tim, to ni je do voq no, s ob zi rom na to ka ko su se po na {a le u pret hod nom pe ri o du dok su bi le na vla sti i sva |a le nas s ce lim

po je di ni mi ni stri iz SPS-a – na veo je Ju go vi}. On ujed no tvr di da “ni je ba za pro b le m a” mi n i s tar te stran ke Sr |an Sre} ko vi} ve} “od nos ko a li ci o nih part ne ra pre ma SPO-u, “~i ji uti caj je bio is kqu ~en, po go to vo ve za no za spro vo |e we pro gram skih opre de qe wa i zah te va za pro me nu po gre {ne ko sov ske po li ti ke”. – Da bu dem iskren, i u Vla di smo iz gu bi li taj glas ko ji bi

dnevnik

li ci ju s li stom ZES-a, bar ver bal no pri hva ti li evrop ske vred no sti i evrop ski put Sr bi je. Za to ne pri hva ta mo me w a w e po l i t i k e zbog ko j e smo do bi li po dr {ku gra |a na za r ad ne k ih jef t i n ih po l i ti~ kih po e na, ni ti ve li ~a we zlo ~i na i zlo ~i na ca, {to ra de

spro vo dio pro gram SPO-a – pod vla ~i Ju go vi}, uz na po me nu da, {to se ti ~e in ter pe la ci je o Sre} k o v i } e v oj od g o v or n o sti, ko ju je in ci rao SRS, “ni smo pri su stvo va li ras pra vi i na{ stav za dr à va mo i pri li kom gla sa wa”. – Uko li ko ne bu de 126 po sla n i k a u par l a m en t u, ne } e bi ti usvo je na po dr {ka Vla de we go vom ra du – pri me }u je Ju go vi}, uz opa sku da se “SPO ni je iz ja {wa vao o to me ka ko }e gla sa ti„. [e fi ca klu ba ZES-a Na da Ko lun xi ja na ja vi la je da }e vla da ju }a ko a li ci ja, “ako se po ja ve ne ki no vi ne spo ra zu mi, re {a va ti ih pre sve ga ima ju }i na umu in te res da se ne de sta bi li zu je Vla da Sr bi je, da ura di mo po sao ko ji je pred na ma i da ostva ri mo ciq ko ji je za Sr bi ju i we ne gra |a ne va àn, a to je da se 9. de cem bra do ne se od lu ka o kan di da tu ri za EU”. – Svi ovi, da ka èm, sit ni ne spo ra zu mi, ne bi tre ba lo da do bi ja ju to li ku pa `wu, ni ka da su pi ta wu stran ke ko je su u Vla di, ni ti {to se ti ~e jav no sti, za to {to se ti ne spo ra zu mi po ja ve, pre va zi |u i na sta vi mo da qe. Na dam se da }e i ubu du }e bi ti ta ko.– is ta kla je Na da Ko lun xi ja. S. Stankovi}

Sr bi je i srp skog na ro da“. Ra di ka li se pro ti ve pred lo è nom za ko nu iako se za la ù za re ha bi li ta ci ju, pre sve ga `r ta va ko mu ni sti~ kog re ì ma. Is ti ~u }i da za kon po sto ji jo{ od 2006. go di ne, po sla ni ca SRS-a Vje ri ca Ra de ta pi ta la je “za {to jo{ uvek ni je re ha bi li to van ge ne ral Dra à Mi haj lo vi}”. – Vi ga iona ko ne }e te pri me wi va ti, a mi }e mo pr vom pri li kom, ka da bu de mo u mo gu} no sti, taj za kon sta vi ti van sna ge – po ru ~i la je Vje ri ca Ra de ta.

Uvre |e ni PUPS Po sla ni~ ki klub PUPS-a pro te sto vao je ju ~e po vo dom ne dav ne iz ja ve li de ra LDP-a ^e do mi ra Jo va no vi }a, “ko ji je na jed nom od sku po va u Be o gra du iz neo ne i sti ne ko je su po vre di le na {u par ti ju, po sla ni ke i li de ra PUPS-a Jo va na Kr ko ba bi }a”. – Iz ja vio je da se ra di o ko rup ci ji od 600 mi li o na di na ra ko je je dr Jo van Kr ko ba bi} uzeo iz bu xe ta Sr bi je sa svo ja tri po sla ni ka. Mi smo par la men tar na stran ka ko ja je na iz bo ri ma 2008. go di ne osvo ji la gla so ve, ima mo po sla ni~ -

ku gru pu, svo je do sto jan stvo, svoj po nos i ta kvo Jo va no vi }e vo po na {a we je za sva ku osu du – po ru ~io je {ef klu ba te stran ke Mo mo ^o la ko vi}. – Ne ra di se ni o ka kvoj ko rup ci ji, ni ti smo po tro {i li to li ke pa re, ni ti je na {a par ti ja iz bu xe ta do bi la bi lo ka kve pa re osim ono ga {to nam po za ko nu pri pa da. Zbog to ga osu |u je mo Jo va no vi }e vu iz ja vu kao ne pri me re no po na {a we i od nos pre ma na {oj par ti ji, po sla ni~ koj gru pi, prem na {em pred sed ni ku Jo va nu Kr ko ba bi }u.

Za po sli te se u Skup {ti ni U na red ne ~e ti ri go di ne par la ment Sr bi je po pu ni }e 60 no vih rad nih me sta. To je omo gu }e no ju ~e ra {wom od lu kom Ad mi ni stra tiv nog od bo ra, ko ji je dao sa gla snost na Pra vil nik o unu tra {woj or ga ni za ci ji i si ste ma ti za ci ji rad nih me sta. Pred sed nik AO Ne nad Kon stan ti no vi} (DS) tvr di da u po sla ni~ kim gru pa ma ra di ma li broj stru~ wa ka, {to je bi la je di na za mer ka Evrop ske uni je upu }e na par la men tu. Se kre tar Skup {ti ne Veq ko Oda lo vi} iz ri ~it je da „ni ko me ne pa da na pa met da od mah za po -

sli to li ko qu di“, kao i da }e no vi stru~ wa ci ra di ti na po slo vi ma e-par la men ta i evrop skih in te gra ci ja. U Skup {ti ni, ka ko tvr de, ne ma do voq no sa vet ni ka, iako po sla ni ke „op slu `u je“ ~ak vi {e od 350 ~i nov ni ka. Ju ~e ra {wom od lu kom Od bo ra na do bit ku su je di no be be. Iz Fon da so li dar no sti, u ko ji se sli va no vac od na pla te po sla ni~ kih ka zni za kr {e we po slov ni ka, bi }e upla }e no 404.000 di na ra za re spi ra tor neo p ho dan be o grad skom In sti tu tu za neo na to lo gi ju. S. Stankovi}

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

DU [AN ELE ZO VI], PRED SED NIK PO KRA JIN SKOG OD BO RA DS

Od lu ka o kan di da tu ri mo è uti ca ti na da tum iz bo ra [ef voj vo |an skih de mo kra ta Du {an Ele zo vi} iz ja vio je da ne ma ni jed nog raz lo ga da se po kra jin ski i lo kal ni iz bo ri raz dva ja ju od re pu bli~ kih par la men tar nih iz bo ra, te da je uve ren u to da }e oni bi ti odr à ni isto vre me no, u apri lu ili ma ju sle de }e go di ne. On je u in ter vjuu za „Dnev nik” ka zao da od lu ka o kan di da tu ri ko ju Bri sel do no si 9. de cem bra ipak mo è uti ca ti na to da do iz bo ra do |e pre ter mi na ko ji je na veo. – Na rav no da ta od lu ka mo è uti ca ti na vre me odr à va wa iz bo ra. Me |u tim, 2012. go di na je iz bor na, i ako do iz bo ra do |e i pre apri la, opet }e bi ti u re dov nom ter mi nu. Ja sam ipak op ti mi sta i ve ru jem da }e mo mi, na te mqu sve ga onog {to je u~i we no u pret hod nim go di na ma na pla nu pri bli à va wa EU, do bi ti po dr {ku za ka ni da tu ru – sma tra pred sed nik Po kra jin skog od bo ra DS-a. A po vo dom upo zo re wa Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je stran ka ma da kam pa wa ne mo è da se vo di pre ras pi si va wa iz bo ra, Ele zo vi} je ka zao da De mo krat ska stran ka ni je u pred iz bor noj kam pa wi, ve} da je kam pa wa „od vra ta do vra ta” ko ju vo de voj vo |an ske de mo kra te deo „re dov nih ak tiv no sti ko je vo di mo to kom ok to bra, no vem bra i de cem bra sva ke go di ne”. – U kam pa wi od „vra ta do vra ta” di rekt no ko mu ni ci ra mo s gra |a ni ma, ana li zi ra ju }i pro ble me s ko jim se su sre }u, i po ku {a va mo da pro na |e mo re {e we. To ra di mo go di na ma jer ve ru je mo da je to do bar na ~in ko mu ni ka ci je s gra |a ni ma – na veo je Ele zo vi}. l Kako vidite to {to se va{i koalicioni partneri u kampawi koju vode uglavnom bave kritikama DS-a, pa su tako nedavno iz URS-a optu-

ìli vojvo|anske demokrate da nisu uspeli da izdejstvuju nadle`nosti i izvorne prihode za Pokrajinu? – Ka ko se pri bli à va da tum iz bo ra, ta ko se po ve }a va pred iz bor na ak tiv nost i vla da ju }ih i opo zi ci o nih po li ti~ kih stra na ka. Svi tra è pro stor za pro mo ci ju. Ve ru jem da }e gra |a ni na iz bo ri ma, kao i sva ki put do sa da, zna ti da pro ce ne ko ra di u wi ho vom in te re su a ko se ba vi is kqu ~i vo mar ke tin gom. Ali, naj in te re sant ni ji je pri mer URS-a i wi ho vog li de ra Mla |a na Din ki }a ko ji je od naj ve }eg cen tra li ste pre ko no }i po stao naj ve }i de cen tra li sta. Din ki} je na vla sti od 2000. go di ne i u sva koj pred iz bor noj kam pa wi po na {ao se kao opo zi ci ja. Na ne dav nom pred iz bor nom sku pu u No vom Sa du iz neo je niz ne ta~ nih in for ma ci ja o ra du DS-a, ali su to de man to va li i we go vi do ne dav ni naj bli ì sa rad ni ci iz Voj vo di ne ko ji su upra vo zbog we go vog po na {a wa, s jo{ vi {e od hi qa du ~la no va G17 plus pa i ce lih op {tin skih od bo ra, pri {li De mo krat skoj stran ci. To naj bo qe po ka zu je da su pre po zna li da je iza Din ki }e ve kam pa we sa mo po li ti~ ki mar ke ting. Uosta lom, ve o ma je li ce mer no {to vo de ta kvu kam pa wu, ali i da qe ko ri ste sve pri vi le gi je

u~e {}em i u po kra jin po kra jin skoj. A upra vo ova kve skoj i u re pu bli~ koj si tu a ci je za pra vo su naj bo qi ar vla sti. gu ment zbog ~e ga vr lo br zo mo ra mo do }i i do za ko na o fi nan si l Zbog ~ega vojvo|anski DS, posle ra wu nad le `no sti APV. Jer, inicijative za donotim za ko nom }e tran spa rent no {ewe statuta, nije bi ti de fi ni sa no ko li ko nov ca i insistirao i na reza ko je na me ne }e se bi ti opre de {avawu pitawa fiqe no Po kra ji ni, ~i me }e se taj nansirawa Vojvodipro blem du go ro~ no re {i ti. ne? l Da li su problemi i u – Za raz li ku od svih prenosu novca i oko na~ina dru gih po li ti~ kih or - usvajawa zakona o javnoj svoga ni za ci ja ko je su se jini, i drugi primeri sukoba de kla ra tiv no za la ga le izme|u pokrajinske i repuza de cen tra li za ci ju bli~ke administracije, go di na ma, ili, pak, oni uzrokovani podelama u DS-u? kao URS – po sled wih – Ta te za je pot pu no ne ta~ na a ne ko li ko me se ci, DS pla si ra ju je na {i po li ti~ ki to ~i ni kon ti nu i ra no. pro tiv ni ci ve} du gi niz go di na A kon kret ni ko ra ci jer po ku {a va ju da ve {ta~ ki kad je re~ o Voj vo di ni stvo re su kob u DS-u. Ali, mo ram je su do no {e we „om ni - da raz o ~arm sve na {e pro tiv ni bus za ko na„ 2002. go di - ke jer ni ka kvih su ko ba unu tar ne, na in ci i ja ti vu DS-a, za tim DS-a ne ma. A po tvr da to ga je uvo |e wa ustav nog mi ni mu ma od {to smo, upr kos na ja va ma da }e se dam od sto iz dva ja wa za Voj vo - DS da se ras pad ne, ili da Voj vo di nu, do no {e we Sta tu ta i Za ko - di na ne }e do bi ti ni {ta, ili, na o pre no su nad le `no sti, Za - pak, da }e do bi ti pre vi {e, us pe ko na o jav noj svo ji ni... Ta~ no je li da ostva ri mo osnov ni ciq da ni je re {e no pi ta we fi nan si - DS-a: da kre ne mo u pro ces de ra wa nad le `no cen tra li za ci je u sti Voj vo di ne, ko rist svih gra ali ve ru jem da do Mo ram da raz o ~a ram |a na Voj vo di ne, iz bo ra jo{ uvek sve na {e pro tiv ni ke ali i ce le Sr bi ima vre me na da se jer ni ka kvih su ko ba je. ^i we ni ce su i taj akt do ne se. da je usvo jen Sta unu tar DS-a ne ma Ti me bi se za o tut Voj vo di ne, kru `io ovaj pro Za kon o nad le ces. I ja sam uve ren da }e mo do `no sti ma, Za kon o jav noj svo ji kra ja ovog man da ta us pe ti da do - ni i niz dru gih za ko na ko ji omo ne se mo i za kon o fi nan si ra wu gu }a va ju efi ka sni ji rad po kra APV. jin ske i lo kal nih ad mi ni stra ci ja. I na osno vu tog u~in ka po l Ipak, do dono{ewa tog zakona, neophodno je da se be di }e mo na sle de }im iz bo ri re{i dug republi~kog buyeta ma, a uve ren sam u to da }e mo naj pokrajinskom. Neke rate su bo qi re zul tat ostva ri ti upra vo prispele, ali je iznos dale- u Voj vo di ni, kao {to je to bi lo ko mawi od potrebnih osam i do sa da. milijardi? l Idete li na pokrajinske – Do sad je le glo dve mi li jar - izbore samostalno, ili u kode jer je ovih da na bi la jo{ jed na aliciji, i s kim? upla ta. Uve ren sam u to da }e za – Kad se iz bo ri ras pi {u, DS kon ske oba ve ze fi nan si ra wa ka }e do ne ti ko na~ nu od lu ku o to pi tal nih ula ga wa u Voj vo di ni me s kim }e iza }i na wih. A si do kra ja ove bu xet ske go di ne bi gur no je da }e mo, kao i do sa da, ti u pot pu no sti is pu we ne i da ima ti ga ran to va na me sta na na }e mo ima ti svih se dam pro ce na {im iz bor nim li sta ma za pred ta, ko li ko je de fi ni sa no Usta stav ni ke svih na ci o nal nih za vom i Za ko nom o bu xe tu, od no sno jed ni ca i na lo kal nom, i na po bi }e pre ne te sve pa re ko je re pu kra jin skom, i na re pu bli~ kom bli~ ka ad mi ni stra ci ja du gu je ni vou. B. D. Sa vi}

Din ki}: Sa mo re al no – Jed no stav ni ji i br `i rad ad mi ni stra ci je, uki da we tak se za n a t li j a m a, da v a w e po voq ni jih kre di ta ma lim pred u z e } i m a, iz m e n a Za k o n a o PDV-u, iz g rad w a Ko r i d o r a 11, sa m o su deo eko n om s ke plat for me Uje di we nih re gi -

o na Sr bi je da bi se po boq {a la eko nom ska si tu a ci ja u ze mqi – iz ja vio je ju ~e li der URS-a Mla | an Din k i}. – Pred la `e mo i me re za rav no mer ni ji raz voj in fra struk tu re, grad wu sa o bra }aj ni ca u ce loj Sr bi ji, {to pre sve ga,

zna ~i, iz grad wu Ko ri do ra 11, auto pu ta ka za pad noj Sr bi ji. Bez we ga je deo Sr bi je od se ~en i ne ma mo gu} no sti da se raz vi ja. Din ki} je, po sle sa stan ka s pri vred ni ci ma iz Be o gra da, re kao no vi na ri ma da sve {to

pi {e u plat for mi URS-a mo `e da se spro ve de i ne za vi sno od kri ze. – Ov de ne ma ve li kih obe }a wa i ona su re al na. Mo gu se ostva ri ti i za vi se is kqu ~i vo od qud skog fak to ra – is ta kao je Din ki}.

REKLI SU

\i las: Ni je zbog iz bo ra Za me nik pred sed ni ka De mo krat ske stran ke Dra gan \i las iz ja vio je da je ju ~e s ru ko vod stvom Aso ci ja ci je slo bod nih i ne za vi snih sin di ka ta Sr bi je (ASNS) raz go va rao o na ~i ni ma da rad ni ci i gra |a ni {to bez bol ni je pre bro de eko nom sku kri zu. \i las je po sle sa stan ka na veo da je od re |e ni broj vla sni ka kom pa ni ja u Sr bi ji eko nom sku kri zu is ko ri stio da wen te ret pre ba ci na za po sle ne, dok ti po slo dav ci na sta vqa ju da ì ve kao pre kri ze. – To je ne po {te no i ne fer i po sao De mo krat ske stran ke je da u~i ni sve da se ta kve stva ri spre ~e – re kao je \i las. Gra do na ~el nik Be o gra da je re kao je da ju ~e ra {wi sa sta nak ni je odr àn zbog iz bor ne kam pa we, da DS kroz ta kve sa stan ke è li da se ostva re po ma ci i da ve ru je da je ovaj su sret je dan u ni zu sa sin di ka ti ma.

Qa ji}: Du li}: \i las mo `e da vo di ze mqu Sin di ka ti ma – De krat ska stran ka in mi ni star sko me sto si sti ra mo na to me da su ko bi Pred sed nik So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je Ra sim Qa ji} iz ja vio je ju ~e da }e SDPS „pre pu sti ti” me sto mi ni stra ra da pred stav ni ci ma sin di ka ta ako ta stran ka bu de u~e stvo va la u bu du }oj Vla di. – Rad ni ci su obes pra vqe ni jer ne pri ma ju pla te ili pri ma ju ma le pla te, u ne kim me se ci ma ne pri ma ju ni {ta, i ne mo `e mo zbog pri med bi Sa ve ta stra nih in ve sti to ra da me wa mo Za kon o ra du ako ne ma mo sa gla snost so ci jal nih part ne ra – re kao je Qa ji} po sle sa stan ka s pred stav ni ci ma Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je. Neo p ho dan je, na gla sio je, stal ni raz go vor sa sin di ka ti ma jer }e kri za tra ja ti, a SDPS je „ve o ma za in te re so van” za pot pi si va we spo ra zu ma sa sin di ka ti ma.

unu tar stra na ka bu du re {e ni na de mo krat ski na ~in, bez de sta bi li za ci je pri li ka u ze mqi – iz ja vio je ~lan Pred sed ni {tva DS-a Oli ver Du li}, do da ju }i da ne ve ru je da je ne ko spre man da sa da, pred 9. de cem bar, zbog unu tar par tij skih in te re sa ili po zi ci o ni ra wa pred iz bo re, ru {i Vla du. Du li} je za „Blic” re kao da je DS for mi rao iz bor ni {tab i da o~e ku je da no si lac kam pa we i kan di dat za pre mi je ra bu de Dra gan \i las, kao i da unu tar DS-a po sto ji ne ko li ko iz u zet no do brih kan di da ta za pre mi je ra. – Kad iz bo ri bu du ras pi sa ni, do ne }e mo od lu ku o to me ko }e vo di ti ce lu kam pa wu za bu du }i par la ment. Mi slim da je \i las naj bo qi kan di dat za gra do na ~el ni ka Be o gra da i si gur no bi po be dio. Ve ru jem da ima kva li te te i da vo di ovu ze mqu i bu de pre mi jer – re kao je Du li}.

sreda23.novembar2011.

USTAV NI SUD SR BI JE DA NAS O USTAV NO STI STA TU TA VOJ VO DI NE

Prav ni ar gu men ti i sum wa u me ro dav nost od lu ke Pred da na {wu sed ni cu Ustav nog su da Sr bi je DSSje iz ra zio o~e ki va we da }e se u oce ni ustav no sti Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti Voj vo di ne i Sta tu tu Po kra ji ne naj vi {a sud ska in sti tu ci ja vo di ti prav nim ar gu men ti ma, dok LSV sum wa da }e ras pra va u su du bi ti ne za vi sna i da }e od lu ka bi ti me ro dav na. Po sla nik DSS-a Slo bo dan Sa mar xi} re kao je da o~e ku je da }e u ras pra vi po be di ti prav ni ar gu men ti i da ve ru je da }e, ako sud bu de de lo vao sa mo stal no i ako se bu de ru ko vo dio prav nim ar gu men ti ma, usvo ji ti ve li ki deo pri med bi DSS-a na ne u stav nost i ne za ko ni tost Sta tu ta Voj vo di ne. – O~e ku je mo da }e po be di ti prav ni ar gu men ti. Na {a prav na

od eks pe ra ta i funk ci o ner DSS-a i biv {i mi ni star za dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Zo ran Lon ~ar. – Me |u ne za vi snim eks per ti ma su i Ko sta ^a vo {ki, Rat ko Mar ko vi} i qu di ko ji su sve ~e ga su se do hva ti li upro pa sti li – re kla je ona, uz opa sku da Li ga „ne sma tra da se ra di o pri ti sci ma na ne za vi sno sud stvo jer u ovom slu ~a ju ni ka kvog ne za vi snog sud stva ne ma”. Ona je do da la da je za bri wa va ju }e {to se Ustav ni sud pro gla {a va ne na dle `nim kad su u pi ta wu neo na ci sti~ ke i kle ro fa {i sti~ ke gru pe, a da agil no za ka zu je sed ni cu o oce ni ustav no sti Sta tu ta Voj vo di ne i Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti. Ustav ni sud raz ma tra }e da nas zah tev DSS-a i No ve Sr bi je za

ana li za ope ri {e sa mo prav nim ar gu men ti ma, oni su ~i sti i ja sni, i na {e je mi {qe we da }e sud, ako bu de de lo vao sa mo stal no i ru ko vo dio se prav nim ar gu men ti ma, usvo ji ti ve li ki deo pri med bi – ka zao je Sa mar xi}.

oce nu ustav no sti Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti Voj vo di ne, ko ji su ove stran ke pod ne le kra jem de cem bra 2009. go di ne. Ka ko je „Dnev ni ku“ po tvr |e no, pred su dom }e sta vo ve Skup {ti ne Sr bi je za stu pa ti pred -

Kom {i}: Do ra di ti Ustav Ni je lo {a po ru ka to {to se pre i spi tu je ustav nost ne kog ak ta, jer na {e za ko no dav stvo da je tu mo gu} nost, ob ja {wa va za RTV po li ti~ ki ana li ti ~ar Jo van Kom {i} „Me |u tim, lo {a po ru ka je svo je vre me no po sla na sa mim ne do re ~e nim od red ba ma i pro ce som usva ja wa Usta va, 2006. go di ne. Ta da su kqu~ ni po li ti~ ki ak te ri po sla li lo {u po ru ku jav no sti i gra |a ni ma Sr bi je”, sma tra Kom {i}. On oce wu je da Sr bi ja, uko li ko `e li da po sta ne mo der na dr `a va, mo ra da do ra di Ustav i to ta ko da bu de pre ci zni ji u utvr |i va wu pra va na de cen tra li za ci ju i ogra ni ~e wu vla sti. Po sla ni ca LSV-a Alek san dra Jer kov re kla je no vi na ri ma u par la men tu da sum wa da }e su tra {wa ras pra va bi ti ne za vi sna a od lu ka su da me ro dav na i u skla du s Usta vom Sr bi je, s ob zi rom na to ko je po zvan na ras pra vu. – Sud je kao ne za vi sne eks per te na su tra {wu ras pra vu po zvao qu de ko ji su u svo joj pro {lo sti u~i ni li sve da bi lo {ta {to ima ve ze s auto no mi jom Voj vo di ne ne sta ne – ka za la je Alek san dra Jer kov, na vo de }i da je je dan

sed nik Za ko no dav nog od bo ra Rat ko Vlat ko vi} (DS), a u ime pod no si la ca Bra ni slav Ri sti vo je vi} (DSS). U~e sni ci u po stup ku su ob ja sni li da Ustav ni sud ima pra vo da po zo ve is tak nu te stru~ wa ke iz od re |e nih obla sti, kon kret no– ustav nog pra va, a re~ je uglav nom o uni ver zi tet skim pro fe so ri ma, a uz ve} po me nu ta ime na, tu su i Ta ma{ Kor hec, Ma ri ja na Paj van ~i}, Dra gan Mil kov i Slo bo dan Vu ~e ti}. D. Mi li vo je vi}

Zu kor li} za auto no mi ju Sanyaka San xa~ ki muf ti ja Mu a mer Zu kor li} pre neo je ju ~e slo ve na~ kom am ba sa do ru u Be o gra du Fran cu Bu tu da je auto no mi ja San xa ka dru gi na ci o nal ni in te res bo {wa~ kog na ro da, sa op {te no je iz Me {i ha ta Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji. Zu kor li} je is ta kao da je o~u va we ce lo vi to sti i su ve re ni te ta BiH „na ci o nal ni in te res broj je dan svih Bo {wa ka sve ta” kao i kqu~ ni fak tor sta bil no sti i mi ra u re gi o nu.

– Dru gi na ci o nal ni in te res bo {wa~ kog na ro da je auto no mi ja San xa ka ko ja bi se ostva ri la di ja lo gom iz me |u le gi tim nih pred stav ni ka Bo {wa ka i nad le `nih vla sti, ~i me bi se vra tio ose }aj si gur no sti gra |a na San xa ka – re kao je Zu kor li} go vo re }i s de le ga ci jom am ba s a d e Slo v e n i j e o mo g u } im re {e wi ma pro ble ma u ve zi s na ci o nal nim pi ta wem Bo {wa ka, wi ho vim sta tu som u Sr bi ji i re gi o nu.

SNS: Taj ni pre go vo ri Srp ska na pred na stran ka tvr di da pred stav ni ci Vla de Sr bi je pre go va ra ju o pro da ji pra va na eks plo a ta ci ju uq nih {kri qa ca, si ro vi ne za do bi ja we sin te ti~ ke naf te. ^la ni ca Pred sed ni {tva SNS-a Zo ra na Mi haj lo vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re, ne na vo de }i iz vor in for ma ci ja ni ti s kim se na vod no pre go va ra, re kla da je za te taj ne pre go vo re za du `en mi ni star za {ti te `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li}. Ona sma tra da je, ima ju }i u vi du da je Sr bi ja ve} pro da la pra vo na eks plo a ta ci ju naf te i ga sa jed nom stra te {kom part ne ru, ne ve ro vat no da sa da pro da je i pra vo na eks plo a ta ci ju uq nih {kri qa ca. Zo ra na Mi haj lo vi} tvr di da su re zer ve uq nih {kri qa ca u Sr bi ji oko pet mi li jar di to na, kao i da je naj ve }e na la zi {te od oko 1,8 mi li jar de to na u Alek si na~ kom ba se nu.

ekonomija

sreda23.novembar2011.

dnevnik

PU[TENO U SAOBRA]AJ JO[ JEDNO ^VORI[TE NA KORIDORU 10 KOD NOVOG SADA

Ras pe tqa na i Ka} ka pe tqa Na auto pu tu E-75 u zo ni obi la zni ce No vog Sa da na kon pe to me se~ ne re kon struk ci je pu {te na je u sa o bra }aj pe tqa „Zre wa nin”, ili ka ko je jo{ zo vu, Ka} ka pe tqa. U JP „Pu te vi Sr bi je” ka `u da je ti me traj no iz me wen re `im sa o bra }a ja jer de o ni ca auto pu ta u zo ni No vog Sa da po sta je tran zit na sa o bra }aj ni ca ka gra ni~ nom pre la zu Hor go{, a sa o bra }aj ka No vom Sa du i iz gra da od vi ja }e se pre ko no vo i zgra |e nih ser vi snih sa o bra }aj ni ca pa ra lel nih s auto pu tem. Vo zi la iz prav ca Be o gra da ka No vom Sa du is kqu ~i va }e se s auto pu ta E-75 is kqu ~i vo pre ko no vo pro jek to va ne na plat ne ram pe „Jug”, na oko dva ki lo me tra po sle ben zin ske sta ni ce „Lu koil” i da qe ser vi snom sa o bra }aj ni com, pre ko pe tqi „Zre wa nin” ili „Te me rin”, i}i ka No vom Sa du. Oni ko ji vo ze iz prav ca Hor go {a ka No vom Sa du is kqu ~i va }e se s auto pu ta E-75 is kqu -

~i vo pre ko ser vi sne sa o bra }aj ni ce ne po sred no is pred Sen tan drej skog mo sta i da qe pre ko pe tqi „Te me rin” i „Zre wa nin” i}i ka No vom Sa du. Vo zi la iz prav ca No vog Sa da ka Hor go {u i Be o gra du ko ri sti }e pe tqe „Zre wa nin” i „Te me rin” i da qe ser vi sne sa o bra }aj ni ce ka ukqu ~e wi ma na auto put E-75.

{to je zah te va lo do dat nu opre znost i ne i ma ra i vo za ~a. Ro gu qa do da je da su po ~e li i ra do vi na spor noj lo ka ci ji kod „Ro di }a”, gde su ih do sad blo ki ra le ga so vod ne i naf to vod ne in sta la ci je. Wi ho vo iz me {ta we je u to ku po {to je grad us peo da se do go vo ri s Re pu bli kom o re {e wu ovog pro ble ma ko ji je

Ko proma{i „Minut”, proma{i}e i Novi Sad Go ran Ro gu qa ape lu je na vo za ~e da pa `qi vo pra te sa o bra }aj nu sig na li za ci ju. Na im e, vi {e se ne }e mo }i, iz pra va ca Be o gra da, na sva koj pe tqi u}i u No vi Sad, ve} is kqu ~i vo na onoj po sle pum pe „Lu koil”, pre ko pu ta pum pe „Mi nut. Ako ta ko ne po stu pe, ne }e mo }i da skre nu u No vi Sad ve} }e oti }i za Su bo ti cu. Ru ko vo di lac pro jek ta iz grad we obi la zni ce oko No vog Sa da Go ran Ro gu qa iz ja vio je ju ~e za na{ list da je iz grad wa „Zre wa nin ske pe tqe„ or ga ni za ci o no bi la te `ak po sao jer se gra di la pod sa o bra }a jem,

nik ve ru je da }e se po sao za vr {i ti na pro le }e, oze le wa va wem svih de set ki lo me ta ra obi la zni ce, kao {to je uz sve evrop ske mo der ne auto pu te ve. Za vr {et kom ra do va glav ni voj vo |an ski grad }e do bi ti no vo li ce i zna ~aj no }e se ras te re ti ti sa o bra }aj ni Ko ri dor 10, ko jim }e se ne sme ta no mo }i raz vi ti ve }a br zi na kre ta wa jer }e za lo kal ni sa o bra }aj bi ti na

pro du `io iz grad wu no vo sad ske obi la zni ce, za vr {e ne jo{ u de cem bru 2010. Na dve pre o sta le ne iz gra |e ne de o ni ce, od 400 i 700 me ta ra, u to ku su ze mqa ni ra do vi, ko ji se od vi ja ju shod no vre men skim uslo vi ma. Sa go vor -

Mi ni star stvo usi sa va jav ne na bav ke

Pla te i pen zi je do go di ne ska ~u celih pet po sto?

bi ti za vr {en do po ~et ka de cem bra da bi sre di nom me se ca bio do sta vqen Skup {ti ni na usva ja we. Ka {we we u pri pre mi bu xe ta po sle di ca je, ka ko je ob ja sni lo Mi ni star stvo, ~e ka wa na za vr {tak pr ve re vi zi je aran `ma na „iz pre do stro `no sti„ s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom. Ta re vi zi ja je uspe {no okon ~a na pro {le ne de qe za jed ni~ kom pro ce nom Vla de Sr bi je i MMF-a da }e osnov ni ma kro e ko nom ski po ka za te qi u idu }oj go di ni bi ti sla bi ji ne go {to je ra ni je prog no zi ra no. Na osni vu okvir nih pro jek ci ja ma kro e ko nom skih pok za te qa u 2012. go di ni or ga ni za ci je oba ve znog so ci jal nog osi gu ra wa i or ga ni lo kal ne vla sti pri pre mi }e pred lo ge svo jih bu xe ta i fi nan sij skih pla no va za na red nu go di nu. O Iz ve {ta ju o fi skal noj stra te gi ji za 2012. go di nu tre ba da se iz ja sni i Fi skal ni sa vet. Ra ni ja prog no za ra sta BDP-a u Sr bi ji u 2011. go di ni od tri po sto sa da je sma we na na dva pro cen ta. Pro ce we no je da }e in fla ci ja na kra ju ove go di ne iz no si ti 7,7 po sto, rast iz vo za 14,9, a uvo za 11,2 po sto, dok }e de fi cit te ku }eg ra ~u na bi ti 7,5 od sto BDP-a, a spoq no tr go vin ski de fi cit 15,3 od sto BDP-a. Pro ce we ni BDP za 2011. go di nu je 3.359 mi li jar di di na ra.

Mi ni star stvo fi nan si ja Sr bi je ob ja vi lo je no vu ma kro e ko nom sku pro jek ci ju za 2012. go di nu, ko jom su pred vi |e ni ma wi eko nom ski rast i iz voz }oj go di ni od 5,5 po sto, {to je 3,3 od sto ma we ne go u pret hod noj prog no zi. BDP u te ku }im ce na ma, ka ko je pro ce we no, u 2012. }e iz no si ti 3.505 mi li jar di di na ra, de fi cit te ku }eg ra ~u na, ko ji ukqu ~u je i do na ci je, 8,4 od sto BDP-a, a spoq no tr go vin ski de fi cit, iz ra `en u evri ma, 14,9 od sto BDP-a.

Ob ja vqi va wem okvir nih pro jek ci ja ma kro e ko nom skih po ka za te qa za 2012. Mi ni star stvo fi nan si ja je po ~e lo iz ra du Iz ve {ta ja o fi skal noj stra te gi ji za idu }u go di nu, s pro jek ci ja ma za 2013. i 2014. go di nu, ~i me for mal no po ~i we pro ces pla ni ra wa bu xe ta za 2012. Na ja vqe no je da }e pred log bu xe ta za idu }u go di nu

me no po be di li „In ter most” i „Ener g o p ro j ekt–Ni s ko g rad wa”, a od la skom ove „Vin ~i je ve” kom pa ni je iz Sr bi je, po sao je do de qen „In ter ko pu”, ko ji su za jed no s „Ener go pro jek tom” us pe li da iz gra de dve tra ke auto pu ta i dve pra te }e sa o bra }aj ni ce ukup ne du `i ne oko de set ki lo me ta ra i 15 mo sto va ra spo na od 15 do 110 me ta ra. R. Dautovi}

SPORNI PREDLOG ZAKONA KONA^NO JAVAN

DR@AVA PRIZNALA DA ]E EKONOMSKI RAST 2012. BITI UPOLA MAWI OD O^EKIVANOG

Mi ni star stvo fi nan si ja Sr bi je ob ja vi lo je no vu ma kro e ko nom sku pro jek ci ju za 2012. go di nu ko jom su pred vi |e ni ma wi eko nom ski rast i iz voz. Prog no zi ra no je da }e re al ni rast bru to do ma }eg pro iz vo da bi ti 1,5 po sto, {to je upo la ma we od pro jek ci je ura |e ne u sep tem bru ove go di ne. Na ko rek ci je pro ce ne ra sta BDP-a, ka ko je ob ja {we no, uti ca li su po gor {a we me |u na rod nog eko nom skog okru `e wa, fi nan sij ska kri za i uspo ra va we eko nom skog ra sta u ze mqa ma evro zo ne, kao i uspo ra va we pri li va ka pi ta la iz ino stran stva i pad do ma }e i ino stra ne tra `we, zbog ~e ga }e bi ti ma wi i iz voz i uvoz. Pro ce we no je da }e pla te bu xet skih ko ri sni ka i pen zi je u apri lu 2012. go di ne bi ti uve }a ne ~e ti ri po sto, a u ok to bru 0,9. Pla te ko je se is pla }u ju iz bu xe ta i pen zi je uskla |u ju se s ra stom in fla ci je, za ko ju je pro ce we no da }e na kra ju idu }e go di ne bi ti 3,5 po sto, i do dat no se uve }a va ju za po lo vi nu ra sta BDP-a. U okvir nim pro jek ci ja ma osnov nih ma kro e ko nom skih po ka za te qa za 2012. go di nu rast iz vo za, iz ra `en u evri ma, pro ce wen je na 10,2 po sto, dok je u sep tem bru bi lo prog no zi ra no 13,5 po sto. Prog no zi ran je rast uvo za u idu -

ras po la ga wu ser vi sne sa o bra }aj ni ce, ~i ji se ve }i deo od ju ~e ve} ko ri sti. Iz grad wa no vo sad ske obi la zni ce, vred na 43 mi li o na evra, za ko ju je odo bren me |u na rod ni kre dit, tre ba lo je da se re a li zu je jo{ u ma ju 2008. Taj rok bio je pro du `en do no vem bra, pa do je se ni 2009, on da se kao no vi rok po mi wa la po lo vi na ju la 2010... Na ten de ru su svo je vre -

Mi ni star stvo fi nan si ja ob ja vi lo je na svom saj tu na crt za ko na o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o jav nim na bav ka ma i po zva lo za in te re so va ne da do sta ve svo je pred lo ge, ko men ta re i su ge sti je. Pred log za ko na, ko ji je iza zvao sil ne po le mi ke, a na ro ~i to na me ra da se uki ne ne za vi sno te lo – Upra va za jav ne na bav ke, ko na~ no je do stu pan jav no sti. Na crt za ko na, iz me |u osta log, pred vi |a da Upra va za jav ne na bav ke bu de „or gan u sa sta vu mi ni star stva nad le `nog za po slo ve fi nan si ja, ko ji oba vqa po slo ve dr `av ne upra ve u obla sti jav nih na bav ki ko ji se od no se na vo |e we Por ta la jav nih na bav ki, pra }e we po stu pa -

kom oba vqa wa po slo va za ko je je nad le `na. Pru `a we sa ve to dav ne po mo }i na ru ~i o ci ma i po nu |a ~i ma, pri ku pqa we sta ti sti~ kih i dru gih po da ta ka o spro ve de nim po stup ci ma, za qu ~e nim ugo vo ri ma o jav nim na bav ka ma i efi ka sno sti si ste ma jav nih na bav ki ta ko |e su u opi su po sla Upra ve. Na crt za ko na pred -

Gubitak milijardu evra Vred nost jav nih na bav ki u 2010. go di ni iz no si la je 273 mi li jar de di na ra, ili 9,96 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da i wi ho vo uspe {no spro vo |e we od ve li kog je zna ~a ja za dr `a vu. Pro ce ne su da se go di {we „iz gu bi” oko mi li jar du evra zbog u~i we nih ne pra vil no sti u tom po stup ku. ka jav ne na bav ke i pod no {e we zah te va za za {ti tu pra va u slu ~a ju po vre de jav nog in te re sa”. Upra va }e, ka ko se na vo di u na cr tu, ima ti oba ve zu i oba ve {ta va wa or ga na nad le `nog za po slo ve re vi zi je jav nih sred sta va, Bu xet ske in spek ci je i dru gih or ga na nad le `nih za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka, o ne pra vil no sti ma u spro vo |e wu jav nih na bav ki i do sta vqa wu iz ve {ta ja o jav nim na bav ka ma ko je utvr di pri li -

vi |a da po sto je }a Upra va za jav ne na bav ke, osno va na va `e }im Za ko nom o jav nim na bav ka ma pre sta je da ra di po is te ku 30 da na od da na stu pa wa na sna gu ovog za ko na. Mi ni star stvo fi nan si ja po zva lo je za in te re so va ne da do sta ve svo je su ge sti je i pred lo ge pu tem po {te: Mi ni star stvo fi na sni ja, Kne za Mi lo {a 20, 11000 Be o grad, s na zna kom: „Jav na ras pra va – ka bi net” ili na i-mejl jav ne.na bav ke@mfin.gov.rs.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

101,6949

103,7703

106,1570

101,3836

Australija

dolar

74,2407

75,7558

77,4982

74,0134

Kanada

dolar

72,6081

74,0899

75,7940

72,3858

Danska

kruna

13,6587

13,9375

14,2581

13,6169

kruna

12,9796

13,2445

13,5491

12,9399

[vedska

kruna

11,0487

11,2742

11,5335

11,0149

[vajcarska

franak

82,2176

83,8955

85,8251

81,9659

20,00

1.812

36.240

12,50

450

14.850

Privredna banka, Beograd

7,80

373

302.444

Kredi banka, Kragujevac

2,86

1.800

41.400

2,20 Promena %

1.948 Cena

1.018.629 Promet

-11,62

6.000

78.000

Galenika Fitofarmacija, Zemun Pet akcija s najve}im padom Vino `upa, Aleksandrovac Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa

Filip Moris Operej{ns, Ni{ AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

funta dolar

1 1

117,9482 75,4301

120,3553 76,9695

123,1235 78,7398

117,5871 75,1992

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 11. 2011. godine

BELEX 15 (518,50 -1,29)

Promet

Go{a FOM, Smederevska Palanka

Jedinstvo, Kikinda V. Britanija

Cena

Rudnik, Rudnik

Kopaonik, Beograd Norve{ka

Promena %

-10,87

4.100

615.000

-8,77

1.550

3.100

-7,18

1.021

46.025

-4,15 Promena %

1.639 Cena

860.462 Promet

0,00

300

14.483.700

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-4,15

1.639

860.462

NIS, Novi Sad

-0,93

636

1.590.772

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.853

0,00

Imlek, Beograd

-0,05

2.202

5.486.324

Soja protein, Be~ej

-1,09

543

119.500

Energoprojekt holding, Beograd

0,23

431

189.840

Agrobanka, Beograd

-4,08

3.928

1.089.233

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,40

497

1.344.735

Jubmes banka, Beograd

0,00

14.250

142.500

Univerzal banka, Beograd

0,95

2.450

12.250

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.710

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.128

0,00

Karneks, Vrbas

0,00

2.000

2.254.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.500

0,00

NIS, Novi Sad

-0,93

636

1.590.772

Tigar, Pirot

-1,64

479

14.370

Hladwa~a Apatin, Apatin

0,00

250

405.250

Veterinarski zavod, Subotica

-2,82

345

13.455

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

3.900

249.600

Svi iznosi su dati u dinarima

RASTE TRGOVAWE SA SVETOM

Iz vo zni mi nus 40 od sto – Spoqnotrgovniska razmena Srbije sa svetom u 2011. godini je u porastu, ali to ni je ni pri bli `no od raz ekonomske snage i privrednog potencijala kojim raspolaè na{a zemqa – izjavio je ju~e predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Milo{ Bugarin na radnom sastanku predstavnika komore i stranih privrednih udruèwa organizovanih u asocijaciju Ino pul. – U ovoj godini najve}i rast razmene zabeleèn je s Belorusijom, Nor ve {kom, ê {kom, Dan skom, Hrvatskom, dok je pokrivenost uvoza izvozom 62 odsto. Bugarin je naglasio da je za una pre |e we pri vred nog ambijenta neophodno pove}awe kon ku rent no sti do ma }e pri vre de kroz po ve }a we proizvodwe i izvoza dobara ve}e vrednosti. – Potrebno je ja~awe potencijala doma}ih i stranih kom pa ni ja ko je po slu ju na srpskom trì{tu da bi se {to bo qe is ko ri sti li i pla si ra li na me |u na rod no trì{te – dodao je on. Bugarin je ukazao na prednost sporazuma o slobodnoj trgovini koje je Srbije potpisala s nizom zemaqa, naglasiv{i da to otvara mogu} nost pla sma na ro be na ve li ka svet ska tr ì {ta s bli zu mi li jar du sta nov ni ka. On je ka zao da je PKS utvr dio pre po ru ke za po boq{awe privrednog ambijenta i investicione klime, me|u kojima su najva`nije re for ma jav nog sek to ra, kroz dono{ewe zakona o javno-pri vat nom part ner stvu, zakona o koncesijama...

NOVI ZAKON UZDRMAO FINANSIJSKE KU]E

Ban ke gra |a nima po tu ra ju sum wi ve anek se? Mno gi ko ri sni ci kredita ~ija je otplata u toku dobili su ovih dana pismo od svoje banke. Obave{tavaju ih da do|u i potpi{u ankes ugovora o kreditima koje servisiraju. Razlog je novi Zakon o za{titi ko ri sni ka fi nan sij skih usluga, ~ija primena po~iwe 5. decembra, a koji odre|ivawe kamatnih stopa reguli{e na druga~iji na~in za nove kredite, ali i retroaktivno za zajmove ~ija otplata traje. Ovi ankesi vi{e idu naruku bankarima nego klijentima O ~emu se zapravo radi? Tom temom nedavno se bavio sajt „Kamatica”. Novi zakon o za{titi korisnika finansijskih usluga zahteva da se kamata, odnosno na~in na koji se ona obra~unava, precizno odredi. To moè biti fiksno, jedna brojka, ili moè biti vezana za odre|enu drugu stopu, poput euribora, libora i na{e referentne stope NBS plus ta~no odre|ena bankarska marà, koja mora biti jasno izraèna u procentima, recimo, eurubor plus tri posto. Stopa koja pobliè odre|uje kamatu moè se mewati kad god do|e do korekcija na svetskom ili na{em trì{tu, ili vremenski – mese~no, kvartalno, godi{we. Ban ka to mo ra pre ci zi ra ti

Za du è ni gra |a ni do bi li su ovih da na pi smo od svo je ban ke da do |u i pot pi {u an kes ugo vo ra ko ji u su {ti ni vi {e idu na ru ku ban ka ri ma ne go kli jen ti ma ugovorom. Do sada je bilo uobi~ajeno da banke, sem ovih preciznih formulacija kamate, uz to dodaju i kaluzulu da zadràvaju pravo da mewaju kamatu u skladu sa svojom poslovnom politikom. To je za~ilo da se ta stopa mewa navi{e i kada za to nije bilo nikakvih razloga u kretawima na svetskom ili doma}em trì{tu. Bankarima je to, kada su hteli, obezbe|ivalo ekstrazaradu. Novi zakon to onemogu}ava, sem ako se klijent sam ne sloì s tim. Pi-

FAS I PORED SVETSKE KRIZE U EKSPANZIJI

Aku mu la to ri po kre }u som bor sku pri vre du Dok je svetska i evropska, pa samim tim i srpska, privreda u ekonomskom ropcu, Fabrika akumulatora “Sombor” – FAS nastavqa da do`ivqava sna`nu izvoznu ekspanziju, otpo~etu od trenutka privatizacije. Ambiciozni planovi somborskih proizvo|a~a akumulatora, ~lanice kompanije „Farmakom MB„ iz [apca, usme-

sreda23.novembar2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

reni su na osvajawe novih tr`i{ta pa je, da bi se i{lo u korak sa svetskim proizvo|a~ima, u ovoj fabrici kupqena nova, najsavremenija oprema iz Nema~ke, u koju je ulo`eno 12 miliona evra. – Sada imamo oko 300 tipova akumulatora za sve vrste vozila, a rezultat razvoja je i proizvod najnovije tehnologije, potpuno za-

Od Afrike do Sibira Ve} etablirani, poznati brend somborskih akumulatora “blek hors” prodaje se od Afrike do Sibira, ~emu su se pridruìla i trì{ta Irske i Engleske, dok po najnovijim podacima, u ovom trenutku Fabrika akumulatora “Sombor”, koja zapo{qava 820 radnika, pokriva vi{e od 75 odsto potreba doma}eg trì{ta. Od ovakvih poslovnih rezultata „hasnu„ imaju i zaposleni, koji rade u tri smene pa je prosek zarada ne{to vi{i od 40.000 dinara, {to je u uslovima klini~ke smrti somborske privrede „pravo osveèwe„, pogotovo u svetlu ~iwenice da ova fabrike ne samo da ne planira smawewe obima proizvodwe i otpu{tawe radne snage ve} se ozbiqno ra~una na pro{irewa kapaciteta i zapo{qavawe novih radnika nakon zapo~ete izgradwe nove fabri~ke hale firme koja je nedavno postala ~lanica Evropskog udruèwa proizvo|a~a akumulatora EURO BAT.

tvoreni akumulator “vajt hors” – kaè generalni direktor Fabrike akumulatora “Sombor” dr Dragan To{kovi}. Ovaj novi akumulator “vajt hors” je zatvoren, mawih je dimenzija i ku}i{ta, tako da nema nikakovog odràvawa, bezbedniji je i ekolo{ki prihvatqiviji, ima duì vek trajawa i brzo se puni. U ovoj paleti su i akumulatori za japanska vozila, a proizvodwa je za nekoliko godina pove}ana pet puta, dok je broj radnika udvostru~en, {to je zna~ajno i za „krvnu sliku„ Sombora. To{kovi}, koji je odnedavno na ~elu FAS-a, dodaje da je razvoj usmeren u proizvodwu starterskih akumulatora za automobile i kamione svih vrsta, zatim trakcionih baterija, koji se od onih s istom zapremenom razlikuju zbog 20 do 30 posto ve}e snage. S fabri~kih traka somborske fabrike dnevno si|e oko 10.000 raznih vrsta akumulatora, od kojih je ve}ina namewena izvozu. Da u somborskoj fabrici akumulatora razmi{qaju nekonvencionalno, {to }e re}i trì{no orijentisano, svedo~i i ~iwenica da osim osnovnog, razvijaju i poseban pravac razvoja, odnosno alternativne programe, kao {to su baterije za skutere i motocikle, sa~mu za lova~ku municiju i pribor za pecawe. Potra`wa za osnovnom proizvodnom paletom, akumulatorima, je velika pa se mese~no proizvede vi{e od 200.000 komada. Do kraja godine u FAS-u planiraju da montiraju novu liniju koja }e omogu}iti da se u svakom minutu zavr{e ~etiri akumulatora, kao i novu liniju za proizvodwu akumulatora za kamione. M. Miqenovi}

smom i ankesom ugovora bankari od wega traè da stavi svoj potpis ba{ za to. Zna~i, oni koji potpi{u aneks daju banci zeleno svetlo da im pove}a kamatu kad god to woj odgovara i nema zakona koji ih od toga moè spasti. Naravno, moglo bi se desiti i da je snizi, ali tu mogu}nost bankari su do sada sa mo te o tet ski pre do ~a va li klijentima, ali je u praksi nisu koristili. [ta se do sada doga|alo na trì{tu? Otkako je re~ kriza

po sta la uobi ~a je na, euri bor je be le `io uglavnom pad i bio na nuli. Bankama nije odgovaralo da sni`avaju kamatu pa su se u ugovorima pozivale na klauzulu o svojoj poslovnoj politici. Kamate su tada osta ja le na istom, iako bi bilo logi~no da se snize, a ~ak su i rasle. Sve te ugovore bankari }e sada morati da re vi di ra ju i ka ma tu vrate na po~etnu poziciju, ako nemaju saglasnost klijenta, odnosno potpis na aneks. Za ni mqi vo je da su po je di ni kli jen ti od bankara dobili pismo u kojem ih obave{tavaju da do|u u banku i potpi{u ankes. U slu~aju da se ne odazovu, ~ak ih obav{tavaju da }e banka umesto wih sama dati saglasnost. Falsifikovawe tu|eg potpisa a radi ostvarivawa koristi spada u domen krivi~nog prava. Uostalom, ~emu poziv, kada „to mogu bez klijenta”? [to se ti~e kontrole primene zakona u svim sferama pa i kod pro men qi ve ka ma te, u NBS-u je najavqeno da supervizori kre}u u kontrolu ve} 5. decembra, a za banke koje odredbe o kamatama i druge ne po{tuju predvi|ene su kazne od pola miliona dinara do tri miliona. D. V.

FREJK JANMAT

Mo no po li pro blem Sr bi je – Dràva bi trebalo da smawi uticaj na privredu, koji se sprovodi kroz subvencije, kontrolisane cene i dràvne monopole – izjavio je {ef Delegacije Evropske unije u Srbiji za evropske integracije Frejk Janmat. U intervjuu za „EurAktiv Srbija„ Janmat je rekao da je to deo kriterijuma iz Kopenhagena, kojima su propisani uslovi za prijem u EU, i koji pod ra zu me va ju slo bod no tr ì {te i spo sob nost pri vre de da se su o ~i s pritiskom konkurencije na jedinstvenom trì{tu EU. – U tom smislu mislim da bi bilo veoma dobro da se Srbija prilikom kreirawa politike usredsredi na smawewe tog uticaja dràve na privredu – kazao je Janmat. Na pitawe u kojim sektorima su monopoli najve}i problem, on je rekao da je to pre svega sektor elektri~ne energije, kao i transport i po{tanski sektor, a da u privatnom sektoru postoje naznake da takav problem postoji na trì{tu hrane i u nekim segmentima sektora osigurawa.

OTVOREN KONKURS PKS-a

Bi ra se „Naj bo qe iz Sr bi je 2011” Privredna komora Srbije saop{tila je ju~e da je raspisala konkurs za akciju „Najboqe iz Srbije 2011”. Konkurs je organizovan u saradwi s Ministarstvom poqoprivrede i trgovine Srbije i s dnevnim ekonomskim listom „Privredni pregled”. Dodaje se da pobednici konkursa dobijaju pravo da znak „Najboqe iz Srbije” koriste kao znak kvaliteta i poverewa na proizvodima,

kao i u promotivnim i marketin{kim aktivnostima. Akcija „Najboqe iz Srbije”, kako pi{e u saop{tewu PKS-a, usmerena je ka ja~awu imixa doma}ih robnih marki i ja~awu konkurencije, uz podr{ku inovativnosti. Akcijom se daje i podr{ka stranim investitorima i inostranim firmama za poslovne rezultate na tr`i{tu Srbije. Konkurs je otvoren do 9. decembra, a upitnik za prijavqivawe je na sajtu www.naj bo lje iz sr bi je.rs.

POQOPRivRedA

sreda23.novembar2011.

U PO KRA JI NI „PLA NUO” KU KU RUZ

BO JAN PAJ TI] U VI NA RI JI „ZVON KO BOG DAN” OTVO RIO NO VU PRO IZ VOD NU LI NI JU

Vi no s Pali }a te ~e u Evro pu Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bojan Pajti} otvo rio je ju~e na Pa li }u, u Vi na ri ji „Zvon ko Bog dan”, no vu sa vre me nu li ni ju za pro zvod wu vi na. To je 91. po gon no vih teh no lo gi ja u Voj vo di ni ko ji je su f i n an s i r an iz po k ra j in skog bu xe ta, pre ko se kre ta ri ja ta za na u ku i teh no lo {ki raz v oj, Re a l i z a c i j om ovog pro j ek t a u sa m oj Vi n a r i j i, kao i raz li ~i tim vi do vi ma ko o p e r a c i j e an g a ` o v a n o je ukup no 110 rad ni ka. U pro te -

po kra ji ne. Paj ti} je do dao da se ra di o vi {e stru ko ko ri snom pro jek tu, jer do pri no si raz v o j u pri v re d e, po q o p ri vre de i tu ri zma na se ve ru po kra ji ne. In ve sti ci o na vred nost pro gra ma je oko 87,5 mi li o na di na ra, od ko jih je Vla da Voj vo di ne obez be di la 20 mi li o na. U Vi na ri ji je in sta li ra na naj s a v re m e n i j a, ne m a~ k a li nija za pro iz vod wu vi na, je din s tve n a u na { oj ze m qi i ovom de l u Evro p e. Naj v e } i

dnevnik

Voj vo |a ni ma i kvo te za cen tral nu Sr bi ju Voj vo |a ni su is pu ni li svo ju kvo tu od 28.000 to na za pro da ju ku ku ru za dr à vi, a s ob zi rom na to da ra ta ri iz dru gih de lo va Sr bi je ni su po ka za li ve li ko in te re so va we, ve ro vat no }e voj vo |an ski po qo pri vred ni ci, pre ra spo de lom kvo ta, do bi ti pri li ku da Rob nim re zer va ma pre da ju do dat ne ko li ~i ne ù tog zr na. Pod se ti mo, dr à va }e ukup no od po qo pri vred ni ka u ce loj Sr bi ji ku pi ti 50.000 to na ku ku ru za, po 18 di na ra ki lo gram. Ka ko je za na{ list iz ja vio di rek tor Pro dukt ne ber ze u No vom Sa du, pre ko ko je se od vi ja ovaj po sao, @arko Galetin, ko rekt na ce na ku ku ru za i si gur na na pla ta su opre de li le mno ge ra ta re u Voj vo di ni da pro da ju ovu ì ta ri cu Rob nim re zer va ma, dok, osim po qo pri vred ni ka iz Ma ~van skog okru ga, u osta lim de lo vi ma ze mqe jo{ uvek ni su po ka za li ve li ku za in te re so va nost. On je ka zao da sto -

ga Voj vo |a ni mo gu o~e ki va ti pre ra spo de lu kvo ta, ali jo{ ni je po zna to na ko je ko li ~i ne }e mo }i da ra ~u na ju. – Ce na od 18 di na ra ki lo gram, s po r e z om na do da tu vred nost, de set po sto je vi {a od ko mer ci jal ne – ka `e Ga le tin. – Pri tom, voj vo |an ski po qo pri vred ni ci ima ju po zi tiv n a is k u s tva iz sli~ n ih pro je ka ta, gde se dr `a va po ka za la kao do bar pla ti {a. To }e se po ka za ti i ovog pu ta, s tim {to se oti {lo i ko rak da qe, ta ko da }e ku ku ruz bi ti pla }en u ro ku od se dam da na od pot pi si va wa ugo vo ra. Mi ni mal na ko li ~i na mer kan til nog ku ku ru za ko ja se ku pu je od jed nog re gi stro va -

nog po qo pri vred nog po ro di~ nog ga zdin stva je de set to na, a mak si mal na 100 to na, dok se od jed ne ze mqo rad ni~ ke za dru ge mo `e ku pi ti do 150 to na. S. G.

AGRAR NI BU YET I PO DE LA PA RA JO[ NI SU PRE CI ZI RA NI

Pre mi je po hek ta ru jo{ uvek na kan ta ru Ra di se o vi {e stru ko ko ri snom pro jek tu, jer do pri no si raz vo ju pri vre de, po qo pri vre de i tu ri zma na se ve ru po kra ji ne klih pet go d i n a sa m o kroz Pro g ram no v ih teh n o l o g i j a na te ri to i ji Voj vo di ne za po sle no je vi {e od 21.000 qu di, a ova vi na ri ja, pre ma re ~i ma Paj t i } a, re z ul t at je sjaj n e sim b i o z e na { eg ve l i k og umet ni ka Zvonka Bogdana i we g o v e po p u l ar n o s ti, pri vat ne ini ci ja ti ve i po dr {ke

deo pro iz vod we pla si ra se na evrop s ko tr ` i { te, u Cr n u Go ru i Bo snu i Her ce go vi nu, a sa mo je dan ma wi deo u Sr bi ju. Pla ni ra ni go di {wi bru to pri h od je 4 mi l i o n a evra. Vino gra di Vi na ri je „Zvon ko Bog d an” pro s ti r u se na 56 hek ta ra u bli zi ni Pa li} kog je ze ra. Z. Ml.

Mi {e vi na va li li na po qa u Sre mu Po qo pri vred ni ci u Sre mu su o ~e ni su, na po je di nim par ce la ma, sa pra vom na je zdom poq skih mi {e va. Se kre tar Udru `e wa za agrar Srem ske pri vred ne ko mo re Vladimir Vlaovi} pre po ru ~ io je ra t a r i m a da na vre me obi la ze use ve i, gde god je na p ad {te t o ~ i n a ve}i, da in ter ve ni {u sa za {ti tom. Pod se }a ju }i da je p{e ni com u Srem skom okru gu za se ja no 45.000 hek ta ra, {to

je 90 od sto u od no su na plan i 13 od sto vi {e ne go la ne, Vla o vi} je oce nio da je sta we u tom po gle du ov de znat no bo qe ne go u dru gim re gio ni ma. P{e ni ca za se ja na po ~et kom ok to bra ni kla je i do bro se raz vi ja. To se ne mo `e re }i i za ka sni ju se tvu jer, zbog ne do stat ka vla ge, biq ke ka sni je i ne rav no mer no ni ~u i po sto ji ozbiq na opa snost da ne }e sprem ne u}i u zim ski pe riod.

Do kra ja ja nu a ra, shod no re zul ta tu le to {wih pa or skih pro te sta, od no sno do go vo ru po stig nu tom u Vla di Sr bi je, ra ta ri ma }e bi ti is pla }e no 14.000 di na ra za sva ki hek tar. Na i me, ka ko je mi ni star po qo pri vre de Du{an Petrovi} pre kju ~e po tvr dio no vi na ri ma u No vom Sa du, svi ko ji ima ju vi {e od 30 hek ta ra a ma we od 100, do bi }e po ~et kom sle de }e go di ne taj re gres, kao {to je i obe }a no. Me |u tim, mo glo bi se de si ti da na kon to ga „14.000 di na ra po hek ta ru” – ne bu de. Mi ni star je bio ja san od go va ra ju }i na pi ta we da li }e po me nu te sub ven ci je ra ta ri ma bi ti is pla }e ne u do go vo re nom ro ku, a na pi ta we da li po qo pri vred ni ci mo gu da o~e ku ju 14.000 di na ra i iz na red nog bu xe ta od go vo rio je: „O tom – po tom”. – Ne ma ni ka kve di le me – do 31. ja nu a ra na red ne go di ne oni ma ko ji ima ju do sto hek ta ra bi }e is pla }en re gres od 14.000, do po sled weg di na ra – ka zao je Pe tro vi}. On ni je mo gao pre ci zi ra ti s ka kvim }e pred lo gom agrar nog bu xe ta iza }i pred Vla du. – Pre li mi nar ni raz go vo ri o bu xe tu su kre nu li, a jav nost }u o to me oba ve sti ti ka da bu dem oba ve stio pred sed ni ka Vla de i sve dru ge mi ni stre. Ima mo, na rav no, vr lo ve li ke i slo `e ne i kom pli ko va ne stva ri da re {i mo, jer MMF je pre vr lo krat kog vre me na oti {ao iz Sr bi je. Ali, ima mo strik tan i ja san okvir bu xe ta, a naj va `ni je je da po dr {ka pro iz vod wi mle ka ne }e bi ti ma wa ne go u 2011, i ka da je re~ o pre mi ji i po dr {ci ge net skom una pre |e wu – sva ko ko ima ~e ti ri i vi {e uma -

Bi }e la bo ra to ri ja za mle ko – Sr bi ja }e idu }e go di ne si gur no do bi ti re fe rent nu la bo ra to rij sku in sti tu ci ju – po ru ~io je Du {an Pe tro vi}. – Re fe rent nom la bo ra to ri jom za mle ko na pra vi }e mo ozbi qan ko rak na pred u eli mi ni sa wu svih sum wi ko je u mle kar skom sek to ru po sto je. ti ~e nih kra va, i idu }e go di ne }e do bi ti po 25.000 di na ra. Ta ko |e, ima mo ve li ke pla no ve u na vod wa va wu jer smo, na à lost, ze mqa ko ja na vod wa va sra mot no ma lu po vr {i nu ko ju. Na ve li ke pod sti ca je mo gu ra ~u na ti svi ko ji è le se kun dar nu mre ù za na vod wa va we – ka zao je mi ni star. On je na gla sio da je, u sva kom slu ~a ju, naj zna ~aj ni je to {to }e se qa ci ve} na po ~et ku go di ne mo }i ta~ no da zna ju {ta da o~e ku ju kao pod sti caj od dr à ve. – Sle de }a go di na bi }e pred vi dqi va. Ni ko ne }e u}i u pro le} nu

se tvu a da ne zna ja sno i pre ci zno {ta mo `e o~e ki va ti – ka zao je Pe tro vi}. Iz Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka po ru ~u ju da sto ~ar stvo ne mo `e bez ra tar stva, i is ti ~u da su pre mi je od 14.000 di na ra po hek ta ru od ve li kog zna ~a ja. – Mo `da je pre u ra we no da se go vo ri o to me da li }e bi ti sub ven ci ja za ra tar sku pro iz vod wu iz sle de }e agrar ne ka se, ali sve do sad uka zu je na to da }e tih 14.000 di na ra iz o sta ti. Pla {i mo se da }e bu xet bi ti is pla ni ran ta ko, a da ne }e bi ti osno va da

tra ì mo pre mi je po hek ta ru uz iz go vor da to ni je pred vi |e no agrar nom ka som – ka è za na{ list pred sed nik Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka Miroslav Ivkovi}, uz oce nu da bi to bi la ve li ka {te ta jer je upra vo za hva qu ju }i tim sub ven ci ja ma pri nos p{e ni ce ove go di ne bio do bar, na {ta je uti ca la bo qa pri me na |u bri va i kva li tet nog se me na. – Iz o sta nak tih sub ven ci ja od ra zi }e se na sva ku sle de }u se tvu, a to se ve} vi di jer bi ra ta ri do sad za o ra li ve li ku ko li ~i nu |u bri va da bi po sti gli efe kat za na red ne use ve, ali to ni su ura di li jer ne ra ~u na ju na re gres. Pred sed nik Udru è wa sto ~a ra Be ~e ja Vasa Xigurski sma tra da je naj va `ni je da se qa~ ka ka sa za na red nu go di nu iz no si 40 ili 50 mi li jar di di na ra, od no sno da bu de ba rem dva put te à ne go sa da {wa, a on da bi, ka ko ka è, bi lo do voq no i za ra tar stvo i sto ~ar stvo, {to bi bi lo naj bo qe re {e we. Ina ~e, ~la no vi ovog udru è wa pre da ju dnev no mle ka ra ma 15.000 li ta ra mle ka. – Ne ma na pret ka u po qo pri vre di ne ke ze mqe ako sto ~ar stvo ne u~e stvu je u BDP-u agra ra s naj ma we 65 od sto, a kod nas je to tek oko 25 od sto. Sto ~ar stvo tre ba da bu de osnov stra te gi je raz vo ja po qo pri vre de jer po qo pri vre da ni je uspe {na ako se ne va lo ri zu je kroz do da tu vred nost, a to se upra vo ostva ru je pre ko ove gra ne – ka è Xi gur ski, na vo de }i da bi ovaj sek tor mo gao i zna ~aj no do pri ne ti sma we wu ne za po sle no sti jer su u sto ~ar stvu i pre ra |i va~ koj in du stri ji ve li ki po ten ci ja li. S. Glu {~e vi}

ZBOG KON KU REN CI JE IZ EVROPSKE UNIJE

DE VET GO DI NA DRU [TVA AGRAR NIH NO VI NA RA

Eko lo {ka me tla tra `i po mo} dr `a ve

DAN za bo qu po qo pri vre du

Iz Sr bi je se na tr ì {te EU go di {we iz ve ze oko se dam mi li o na me tli i ostva ri de vi zni pri hod od oko de vet mi li o na evra. Voj vo |an ski Slo va ci, a pred wa ~e pro iz vo |a ~i iz Se len ~e, naj po zna ti ji su po pro iz vod wi sir ka, od ko jeg se i pra ve, ka ko sa mi ka ù, eko lo {ke me tle ko ji ma one od pla sti ke ne mo gu bi ti kon ku ren ci ja. Me |u tim, srp skoj me tli po ja vi la se kon ku ren ci ja iz Ru mu ni je i Bu gar ske, ze ma qa ko je su ~la ni ce EU, pa do ma }i pro iz vo |a ~i tra è sub ven ci je od dr à ve. U Se len ~i ka ù da bi bi li za do -

voq ni i s pet do se dam od sto sub ven ci ja, ali za sa da ni od ovih skrom nih zah te va ne ma ni {ta. Tvr de – a u Se len ~i ima pri zvo |a ~a ko ji go di {we pro da ju i vi {e od 500.000 me tli – da od ove pro iz vod we `i vi oko 800 rad ni ka u pro iz vod wi i pre ra di sir ka, a oko 1.000 po ro di ca po sred no kroz pro iz vod wu sir ka. Za jed nu me tlu u iz vo zu ostva ri se ce na od 1,28 do 1,35 evra, ali se pro iz vod na ce na iz

Vre de lo bi ulo ì ti Me tla ri sma tra ju da bi im ve o ma po mo gla sub ven ci ja od pet do se dam pro ce na ta, te da bi se vr lo br zo taj ulog vra tio dr à vi kroz po ve }a we pro iz vod we, za po {qa va wa i iz vo za. Oni ta ko |e po tvr |u ju da su tr ì {te ”na pa li” Bu ga ri, Ru mu ni i Ki ne zi, ali da se srp ska me tla, za ko ju su spe ci ja li sti voj vo |an ski Slo va ci, odr à va na tr ì {tu jer je bez prem ca po kva li te tu. Me |u tim, ka ko ka ù me tla ri iz Se len ~e, dr à va do sad ni je ima la slu ha za ovaj pro blem. Re sor ni mi ni stri su po ka za li raz u me va we, ali uz od go vor da pa ra ne ma do voq no.

go di ne u go di nu po ve }a va. Mno go je u pro iz vod wi ì vog ra da, a si rak se i da nas ob ra |u je kao i pre po la ve ka jer, pri me ra ra di, ne ma no vih ma {i na za è tvu sir ka, a se tva i è tva su sve sku pqi pa je i ce na sir ka sve ve }a. Po je di ni pro iz vo |a ~i pod se }a ju na to da su ne ka da {wi maj sto ri iz Se len ~e, ra de }i ru~ no, pro iz vod wom 200 me tli dnev no do bro ì ve li, a da nas, s mno go ve }om pro iz vod wom, zbog ko ri {}e wa ban kar skih kre di ta, pro iz vo |a ~i ma osta je sve ma we i ma we. M. Sy.

Dru {tvo agrar nih no vi na ra DAN pro sla vi lo je 17. no vem bra de ve tu go di nu po sto ja wa odr ` a v a w em te m at s ke go d i {we skup {ti ne. – Od sa mog for mi ra wa na sto ja li smo da omo gu }i mo svo jim ~la no vi ma, no vi na ri ma, da se iz vor no in for mi {u o zbi va wi ma, a ne da o ne kim stva ri ma ~u je mo od ne ko ga ko si gur no ima ne ki svoj fil ter, ko ji }e od re |e ne po dat ke ka za ti na svoj na ~in ili u svo joj ob ra di. Ciq nam je bio da mi bu de mo ti ko ji }e or ga ni zo va ti kon fe ren ci je za no vi na re, raz go vo re s po li ti ~a ri ma, pri vred ni ci ma, na u~ ni ci ma, eks per ti ma, po qo pri vred ni ci ma, da di rekt no s wi ma raz go va ra mo i od wih sa zna je mo od re |e ne po dat ke – ka `e pred sed nik DAN-a Branko Krstin. – Ta ko |e, na {e opre de qe we je bi lo da stvo ri mo mo gu} nost ~la no vi ma da or ga ni zo va no po se te ne ke dru ge dr `a ve, kra je ve i re gi je, aso ci ja ci je i po je din ce ko ji u po qo pri vre di ne {to zna ~e. Ta ko smo do sa da vi {e pu ta bi li u Slo ve ni ji,

Hr vat skoj, Ma |ar skoj, Ru mu ni ji, Ma ke do ni ji, Re pu bli ci Srp skoj, ne ki od nas bi li su i u Dan skoj. I sve nam je to iz u zet no ko ri sti lo jer smo na kon kret n om pri me r u, re c i mo u Slo ve ni ji, us pe li da ~u je mo ka ko se ta ze mqa pri pre ma la za ula zak u EU – is po sta vi lo se na iz van re dan na ~in – ali smo do tog za kqu~ ka do {li sa mi. O to me da ~la no vi DAN-a ima ju ve o ma do bru re pu ta ci ju go vo re i za pa è na pri zna wa Dru {tva no vi na ra Voj vo di ne, Za dru `nog sa ve za Sr bi je, Po qo pri vred nog saj ma u No vom Sa du i Udru è wa stva ra la ca u kul tu ri Sr bi je „Za vi ~aj”. U sva kom slu ~a ju, od osni va wa DAN-a, no vi na ri oku pqe ni u tom udru è wu mno go pu ta su do ka za li da ima ju zna ~a jan uti caj na ukup no po na {a we u po qo pri vre di. – Ima mo do bru sa rad wu s aso ci ja ci ja ma po qo pri vred ni ka. âk su ne ki na {i ~la no vi i ~la no vi u tim aso ci ja ci ja ma. U Sta tu tu Udru è wa sto ji da ~la no vi mo gu bi ti no vi na ri, ali i

svi oni ko ji su ve za ni za no vi ne, kao {to su Pi-Aro vi ne kih fir mi, fo to re por te ri, ka ri ka tu ri sti, teh ni~ ki ured ni ci... Do bro sa rad wa s po qo pri vred nim aso ci ja ci ja ma omo gu }a va da nas zo vu na svo je sku po ve, da ka `u {ta ima ju, mi wi ma {ta mi sli mo, {ta tre ba da se ra di i ka ko. Ve li ki broj ~i ta la ca, gle da la ca i slu {a la ca pra ti sve {to se ta mo go vo ri i on da je ve o ma bit no da mi, no vi na ri, pi {e mo isti ni to, ce lo vi to i ja sno. Mi se ne me {a mo u ure |i va~ ku po li ti ku gla si la jer bi to bi lo di ri go va we i ne bi bi lo u skla du s de mo krat skim raz vo jem dru {tva ko jem tre nut no pri pa da mo – ka `e Kr stin, do da ju }i da ~la no vi Dru {tva ni su sa mo iz No vog Sa da ve} i iz Be o gra da, Zre wa ni na, Ba~ ke Pa lan ke... – Po sto ji in te re so va we no vi na ra i iz ma wih sre di na jer oni ne ma ju pri li ke da raz go va ra ju s mi ni strom po qo pri vre de, s ne kim na u~ ni kom, eks per tom iz EU, {to im na {e Dru {tvo omo gu }a va i {to je vr lo zna ~aj no. E. D.

„Arena” na takmi~ewu za najlep{i enterijer

Vrelovod mewa saobra}aj Rad ni ci „No vo sad ske to pla ne” da nas po ~i wu da pra ve vre lo vod ni pri kqu ~ak za obje kat u Uli ci Jo va na Su bo ti }a 19 i zbog to ga }e sa o bra }aj bi ti pri vre me no iz me wen. U to ku ra do va vo zi la }e bi ti pre u sme ra va na sa jed ne na dru gu ko lo vo znu tra ku, sa ne iz me ni~ nim pro pu {ta wem i ogra ni ~e wem br zi ne na 30 ki lo me ta ra na ~as. B. M.

Bi o skop „Are na si ne pleks„, za jed no sa jo{ ~e ti ri pred stav ni ka iz Sr bi je, u~e stvo va }e na in ter na ci o nal nom tak mi ~e wu za naj lep {i en te ri jer iz ve den „Ri gips” ma te ri ja li ma, ko je }e se odr `a ti u Lon do nu sle de }e go di ne. Na sve ~a no sti po vo dom tak mi ~e wa za naj lep {i en te ri jer iz ve den „Ri gips„ ma te ri ja li ma „Sa int Go bain Ri gips Trophy Sr bi ja i Cr na Go ra 2011„ ko ja je odr `a na pre ne ko li ko da na u am ba sa di Fran cu ske,

Novosadska sreda23.novembar2011.

iza bra ni su kan di da ti Sr bi je i Cr ne Go re ko ji }e pred sta vqa ti svo je ze mqe na svet skom tak mi ~e wu 2012. go di ne. Unu tra {we ure |e we „Are ne” na {lo se u u`em iz bo ru me |u 45 pro je ka ta iz Sr bi je. Pro gram sve ~a no sti pro gla {e wa po bed ni ka vo dio je di rek tor „Ri gip sa” Alek san dar Gru ji}, a oku pqe ni ma su se obra ti li am ba sa dor Fran cu ske, Fran soa Gza vi je De nio i pot pred sed nik Vla de Sr bi je, Bo `i dar \e li}. J. Z.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ka blov sko car stvo u 60.000 sta no va

e {to se va qa iza ka blov skog bre ga, ali je taj ka nal skrem blo van, ni je deo osnov nog pa ke ta i mi ko ri sni ci uslu ga SBB-a i KDS-a ne }e mo u sko ri je vre me sa zna ti {ta se de {a va. Dve kom pa ni je su se do go vo ri le na obo stra no za do voq stvo, a ka kvu }e ko rist ima ti No vo sa |a ni i da li }e je ima ti, sa da je o~i gled no te {ko vi de ti u “kr stal noj ku gli” . Na rav no, da gra |a ni ni ne mo ra ju da zna ju po slov ne do go vo re pri vat nih pred u ze }a, ali bar ne ko sa op {te we mo glo je da pad ne. S ob zi rom da i me di je ig no ri {u, ni je ni ~u -

do {to ni gra |a ni ne zna ju kod kog su ka blov skog di stri bu te ra. Pr vo {to tre ba da o~e ku je mo je bo qi tak u sva kom smi slu, jer su se udru `i le ozbiq ne kom pa ni je, ~i ji ka blo vi ula ze u vi {e od 60.000 sta no va. Do ju ~e qu ti ri va li, sad za jed no ca ru ju ka blov skim ne bom, pa mo `da usko ro do bi je mo pre gr{t no vih ka na la, in ter net po sta ne jef ti ni ji, sli ka bu de kri stal no ~i sta i, {to je naj va `ni je, ne }e mo se me |u sob no pre pi ra ti ko ima bo qi iz bor pro gra ma. Da qin ski u ru ke i na go tovs! D. Igwi}

Odno{ewe ba{tenskog i krupnog otpada Ba {ten ski ot pad su tra }e se od no si ti u Srem skoj Ka me ni ci, Le din ci ma i Bu kov cu, a pre ko su tra na Pod ba ri, Sa laj ki, ^e ne ju, Ada mo vi }e vom na se qu, De te li na ri, de lu Bu le va ra Ja {e To mi }a, Ve li kom ri tu, Ma lom Be o gra du i Pe ji }e vim sa la {i ma. Gra |a ni tre ba ovo sme }e da

osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va. Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e do su tra po sta vqe ni u MZ „Sta ri Le din ci” u Uli ci Vu ka Ka ra xi }a 100, Ka ra |or |e voj kod okret ni ce auto bu sa i u Vu ka Ka ra xi }a 30. A. L.

V remeploV

RADOVI NA LIMANU

Ambulanta sre|ena, na redu okolina De se tak obje ka ta Do ma zdra vqa “No vi Sad” re no vi ra no je u okvi ru re dov nog odr `a va wa. Ra |e ne su sit ni je po prav ke i ure |i va wa, po put ra kon struk ci je kro vo va, olu ka, sne go bra na, sa na ci je dvo ri {ta,

Naj b o q e srp s ko pu t u j u } e glu mi {te ko je je vo dio Jo van Ca ca Kne `e vi}, iz Vra we va, da nas No vog Be ~e ja, sti glo je 23. no vem bra 1860. u No vi Sad da bi za me sec da na pred sta vi lo 13 po zo ri {nih ko ma da, od ko jih pet Ste ri ji nih. Po tom je kre nu lo na tur ne ju po Sre mu i u No vi Sad se vra ti lo ju la sle de }e go di ne. Glum ci su bi li is cr pqe ni, a po zo ri {na

ka sa pra zna. Upra va Srp ske ~i ta o ni ce je ta da po nu di la da pod svo je okri qe pri mi de vet ~la no va Kne è vi }e ve dru ì ne ka ko bi bi lo osno va no pr vo srp sko stal no po zo ri {te. Po ziv je pri hva }en, a tru pa Kne è vi }a, pre u re |e na, na sta vi la je pu to va we. Ne du go, po {to je wen pr vi ~o vek ubr zo pre mi nuo. N. C.

we i ob no vqe ni po do vi i pla fo ni, a u to ku je na si pa we sta za i dvo ri {ta oko objek ta. Za ovu in ve sti ci ju Grad je iz dvo jio 16 mi li o na di na ra. I. D. Fo to: R. Hayi}

ULAZNICE ZA KLIZAWE I BAZEN POSTALE BIZNIS

Besplatne karte tapkaju za 100 dinara To pla na je ove zi me re {i la da ob ra du je bes plat nim ula zni ca ma za ba zen i kli za we su gra |a ne ko ji na vre me iz mi ru ju svo j e ra ~ u n e za ko mu n a l i j e, ali po je di ni No vo sa |a ni su se do se ti li pa ovu po god nost pre tva ra ju u za ra du. Te kar te, ka ko bi za ra di li ko ji di nar vi {e, pre po ~et ka sme na na ba ze nu i kli za li {tu „tap ka ju” po ce ni od 100 di na ra. Re por te ri „Dnev ni ka” uve ri li su se u ovo, jer je ne k o l i k o wih, uglav n om mla | ih su g ra | a n a, sta ja lo u ho lu gde se pro da ju kar te za kli za we i nu di lo ih

Jo{ se pamti gluma~ki karavan

na si pa we sta za, sre |i va we pla fo na, po do va, elek tri~ ne in sta la ci je, za me na pvc sto la ri je... Tre nut no se ure |u je am bu lan ta na Li ma nu. Za vr {e no je unu tra {we re no vi ra -

po po voq ni joj ce ni. Ni su bi li voq ni za raz go vor, ali je je dan od wih ipak pri stao da ka `e ko ju re~.

za we pro dam vi {ak ula zni ca i imam ma lo no va ca za xe pa rac ka `e ovaj No vo sa |a nin i do da je da u to me ne vi di ni {ta lo {e.

To pla na je bes plat nim ula zni ca ma za ba zen i kli za we ove zi me ob ra do va la su gra |a ne ko ji na vre me pla }a ju ko mu nal ne ra ~u ne. Me |u tim, ni su se ob ra do va li sa mo sa ve sni - Po {to `i vim s jo{ tri ~la na do ma }in stva: ma mom, ta tom i ba kom, do bi jam ve }i broj ula zni ca, a po {to oni ne zna ju da se kli `u, ka da ja do |em na kli -

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 7.30 do 13.30 ~a so va po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma u Sa laj ki i na Pod ba ri; od 8 do 10 ~a so va na se qe Ka me war, Uli ca Po du nav ska i oko li na na Fe {te ru; od 8.30 do 9.30 ~a so va Uli ca Ili je Ga ra {a ni na, Uli ca No va iza re sto ra na „Ri bar ska no}” i iza Sport skog cen tra „Bo le sni kov”, Vo do vod Adi ce; od 9.30 do 10.30 ~a so va uli ce Bol man ska od 1 do 24 i od 2 do 32, He ro ja Pin ki ja od 63 do 91, od 54 do 58 i od 62 do 84a i Uli ca Pre {er no va. Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 11.30 ~a so va deo vi kend na se qa Bre sto vi, od tra fo-sta ni ce pre ma Boc ka ma. Ve ter nik: od 8.30 do 13.30 ~a so va uli ce Do bro vo qa~ ka, Ni ko le Te sle od 1 do 13 i od 2 do 12, No vo sad ska od 1 do 12, Omla din ska, @e le zni~ ka od 1 do 7 i od 40 do 50, Kra qa Alek san dra od bro je va 1 i 2 do kra ja, Vu ka Ka ra xi }a od 32 do 58, [kol ska od 1 do 19 i od 2 do 28, Voj vo de Bo jo vi }a od 34 do 46 i od 39 do 67 i deo Uli ce kra qa Pe tra pr vog. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je od tra fo-sta ni ce pre ma Le din ci ma. Ki sa~: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma u na se qu. Svi lo{: od 8.30 do 12 ~a so va deo na se qa od iz la ska iz se la pre ma Srem skoj Mi tro vi ci.

U „No vo sad skoj to pla ni” ka `u da je wi ma dra go {to su u mo gu} no sti da su gra |a ne ob ra du ju bes plat nim ula zni ca ma za ba zen i kli za we, ali da oni ne mo gu da

uti ~u na to ka ko }e ih oni ko ri sti ti. Ina ~e, na bla gaj na ma Spen sa kar te za kli za we i ku pa we ko {ta ju 130 di na ra za de cu i 160 di na ra za od ra sle, u ra ni jim dnev nim sme na ma, dok za po sle po dnev ne ter mi ne ula zni ce sta ju 160 od no sno 200 di na ra. Pod se }a mo, pra vo na bes plat ne kar te ima ju su gra |a ni ko ji su na svom ra ~u nu no si o ci zlat ne ku gli ce. Sva ki No vo sa |a nin ko ji je is pu nio uslo ve do bi ja kar te za ne de qu da na i to ono li ki broj ko li ko ima ~la no va do ma }in sta va na ra ~u nu. Q. Na. B. M.

Deo Petrovaradina bez vode Uli ce To mi sla va Ma ta si }a i To mi sla va Pav ko vi }a da nas }e od 9 do 15 ~a so va bi ti bez vo de. Ka ko sa op {ta va ju iz „Vo do vo da” vo de ne }e bi ti zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i. I. D.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda23.novembar2011.

NA „KONCERTU GODINE” PRVI PUT I NEAFIRMISANI BENDOVI

Svir ke na bi ni „Bez pre kid a” Ben do vi „Hajp”, „Lu de kra ve”, „Zbo gom Brus Li”, „Xa ili bu”, „De ca lo {ih mu zi ~a ra”, „Lav Han ter s”, „San {ajn”, „Aj sbrn”, „Ri tam ne re da”, „Go bli ni” i „Par ti brej ker si” bi }e u~e sni ci ovo di {weg „Kon cer ta go di ne„, 10. de ce mr ba u ve li koj sa li Spen sa. Ove go di ne pr vi put bi }e po sta vqe na jo{ jed na bina „Bez pre ki da”, na ko joj }e se to kom po po dne va, ve ~e ri i no }i u vre me nu pro me ne iz vo |a ~a na glav noj sce ni, krat kim na stu pi ma pred sta vi ti no vi ben do vi ~i je vre me tek do la zi. Svi za in te re so va ni za na stup i oni ko ji ima ju pred lo ge, lin ko ve sa mu zi kom i pro motivne

ma te ri ja le, mo gu se ja vi ti na mejl adre su bez pre ki da@ kon cert go di ne.com, i na Fej sbuk ili veb stra ni ci „Kon cer ta go di ne„ do pet ka. Ne po sred no na kon to ga bi }e ob ja vqen i kom ple tan spi sak ben do va u~e sni ka na no voj bi ni. Po se ti o ci }e ta ko mo }i pra ti ti ne pre kid no na stu pe, jer }e se gru pe na iz me ni~ no me wa ti od 17 do 2 sa ta po sle po no }i. Ula zni ce za ovaj ce lo ve ~er wi rok spek takl mo gu se ku pi ti u „Gigstiks” rad wi u Pa ri skom ma ga zi nu i na bla gaj na ma Spen sa, kao i on lajn na adre si www.gig stix.com A. L.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Ja pan ski qu bav nik”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ g e po¬ n e¬ d eq¬ k om,

sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od

13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Ja pan ski qu bav nik” Ra ni Ma ni ka. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo g u na } i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Pro r o ~ an s tvo sve {te ni ka se ostva ru je: na iv na de voj ka sa Cej lo na, ko ju ju je otac na pre va ru udao, po sta je go spo da ri ca ve le lep nog ima wa u Ma la ji. Ipak, to je ì vot bez stra sti i Par va ti ù di da pre da no vo li i bu de vo qe na. Ja pan ci oku pi ra ju Ma la ju i od u zi ma ju Par va ti ku }u. Ona je pri mo ra na da se u tre nut ku od lu ~i i pri sta ne da bu de qu bav n i c a ~o v e k a ko j i joj je za kle ti ne pri ja teq. Pr vi put }e do ì ve ti sek su al nu ek sta zu, a ne pri ja teq joj po ste pe no po sta je qu bav nik za ka kvim je od u vek ~e znu la… N. R.

Kurs mo za i ka u Mu ze ju Voj vo di ne Pre zen ta ci ja Kur sa mo za i ka odr `a }e se ve ~e ras u 19 sa ti u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. Kurs po ~i we u su bo tu i tra ja }e tri me se ca, od no sno 12 su sre ta, sva ke su bo te u ter mi nu od 16 do 18 sa ti. Po la zni ci, sa ko ji ma }e ra di ti aka dem ski umet ni ci Alan @i gi} i Iva Ne deq kov, mo }i }e da se upo zna ju sa for ma ma i teh ni kom iz ra de mo za i ka. Me se~ na ~la na ri na iz no si 4.000 di na ra i, uz obu ku, ob u hva ta sav po tre ban alat i ma ter jal za rad, a po la zni ci svo je ura |e ne mo za i ke za dr `a vju. Upis za sve za in te re so va ne je na pr vom ~a su, u su bo tu u 16 sa ti. I. S.

VESTI Go stu je Bo ì dar Mi tro vi} Pre da va we „450 go di na sa bo ra u Mo skvi i azbu~ na ma te ma ti ka Vin ~e” odr à }e se u pe tak 25. no vem bra u 17 ~a so va u sve ~a noj sa li Gim na zi je Jo van Jo va no vi} Zmaj. Go stu je pro fe sor me |u na rod nog pra va iz Mo skve Bo ì dar Mi tro vi}. Or ga ni za tor je Ru ski cen tar pri Gim na zi ji. Ulaz je bes pla tan. I. D.

Su tra Sa jam an ti kvi te ta Je se wi sa jam an ti kvi te ta, ho bi ja i umet ni~ kih pred me ta }e se odr `a ti su tra od 10 do 19 ~a so va u Do mu voj ske Sr bi je, Be o grad ski kej 9. Pred sta vi }e se vi {e od 50 iz la ga ~a sa pre ko 15.000 pred me ta. Ta ko |e, odr `a }e se i tra di ci o nal na hu ma ni tar na pro da ja, kao i raz me na pred me ta i bes plat na pro ce na. Ovo je 109. ova kva ma ni fe sta ci ja ko ja po red pro mo tiv nog i edu ka tiv nog ka rak te ra ima

i zna ~aj za tu ri sti~ ku po nu du No vog Sa da. G. ^.

Vi deo umet nost Bi la Va jo le Ne ka od naj va `ni jih ostva re wa Bi la Va jo le, umet ni ka iz Ka li for ni je, bi }e pri ka za ni u klu bu „Tri bi na mla dih”, Ka to li~ ka por ta 5 na dru gom spra tu, ve ~e ras u 20 ~a so va. O Va jo li, jed nom od naj va `ni jih vi deo umet ni ka da na {wi ce i we go vim pri ka za nim ra do vi ma go vo ri }e An drej Ti {ma. M. K.

Pre da va we u „No vo sad skom klu bu” „No vi Sad i Voj vo di na u vre me stva ra wa ju go slo ven ske dr `a ve 1918. go di ne” te ma je pre da va wa ko je }e se odr `a ti ve ~e ras u 18 ~a so va u „No vo sad skom klu bu”, Zmaj Jo vi na 3/1. Pre da va~ }e bi ti stru~ ni sa rad nik u Ar hi vu Voj vo di ne Du {an Pan te li}. Ulaz na pre da va we je slo bo dan. A. L.

dnevnik

GRADILI[TE U KISA^KOJ ILI TEMERINSKOJ ULICI

Bi }e sta no va so li dar no sti Stam be na agen ci ja No vog Sa da pri ku pqa do ku men ta ca ju za po ~e tak iz grad we sta no va na me we nih po ro di ca ma s tro je i vi {e de ce, so ci jal no ugro `e nim fa mi li ja ma, kao sta no vi ma za tr `i {te, iz ja vi la je di rek to ri ca Stam be ne agen ci je Ta tja na Le ki}. Pre ma we nim re ~i ma Grad po se du je dve lo ka ci je u ne po sre doj bli zi ni cen tra No vog Sa da, u Ki sa~ koj i u Te me rin skoj uli ci, ali jo{ ni je od lu ~e no na ko joj par ce li od te dve }e bi ti iz gra -

|e na zgra da sa ~e ti ri spra ta i pot kro vqem. Di rek to ri ca ka `e da je iz ra da pro jek ta u to ku, te da za to jo{ ne zna ko li ko }e ta~ no sta no va bi ti uz gra |e no u vi {e spra ni ci, ali na po mi we da }e sta no vi u pro se ku bi ti iz me |u 50 i 60 kva dra ta. Plan je da se iz gra di 2.000 kva dra ta stam be nog pro sto ra, a u to ku iz ra da kri te ri ju ma i pra vil ni ka ko }e ima ti pred nost u do bi ja wu sta na va po po voq nom kre di tu. Taj po sao, sa zna je mo, ra di

grad ski Se kre ta ri jat za so ci jal nu za {ti tu. - Je dan broj sta no va bi }e na me wen tr `i {tu, ali }e mo vo di ti ra ~u na da grad ski sta no vi bu du do stup ni kup cu, da ko {ta ju po stvar noj vred no sti kva dra ta, a ne po na du va nim ce na ma. Stam be na agen ci ja }e no vac do bi jen od pro da je sta no va na tr `i {tu ko ri sti ti za da qu grad wu - re kla je di rek to ri ca Le ki}. Part ner u pro jek tu iz grad we ~e tvo ro spra ti ce s pot kro vqem je JP „Po slov ni pro stor” kao in -

ve si tor, a Stam be na agen ci ja je su in ve sti tor i no si lac pro jek ta. Di rek to ri ca Le ki} ni je zna la da ka `e ta~ no ko li ko }e bi ti po treb no vre me na da se zgra da za vr {i, ali je na ve la da je naj bit ni je da se pri ku pi do ku men ta ci ja, jer taj po sao naj du `e tra je u grad skom pro jek tu. - Pret po sta vqam da }e nam iz ra da do ku men ta ci je od u ze ti dva, tri me se ca, ali ka da po~ ne mo s grad wom, la ko }e mo sti }i do kro va - re kla je Ta tja na Le ki}. Z. Deli}

PRAZNI^NA SEZONA TE@A NEGO LANE

Slav ska tr pe za pa pre no po sku pe la Po ~et kom no vem bra po {to va ze, jer ne ma ju nov ca - ka è ova o ci tra di ci je za ga zi li su u pra tr gov ki wa. zni~ ni pe riod, ~i ji se za vr {e Pre ma we nim re ~i ma, zbog tak na zi re tek kra jem ja nu a ra, a lo {e fi nan sij ske si tu a ci je su do ta da tre ba pro }i ne ke od naj gra |a ni se za pe ~e ni cu do vi ja ju ve }ih i naj sla vqe ni jih sva ta ca na raz ne na ~i ne, pa se ta ko ve }i i pra zni ka. Ka ko bi sve is po na opre de qu je za ku po vi nu me sa {to va li i do ma }in ski ugo sti li na se lu ili sa la {i ma, gde je do pri ja te qe, sve ~a ri su sprem ni i sta jef ti ni je i gde je za jed no po sled wi di nar da da ju na naj pra se od 20 ki lo gra ma po treb no kva li tet ni je na je iz dvo ji ti do mir ni ce. Ove go 3.500 di na ra. Ce ne na mir ni ca di ne slav ska i Ce n e me s a u od no su na pra zni~ na tr pe za sko ~i le su u od pret hod nu go di nu do dat no }e olak no su na pro {lo dra sti~ no sko ~i le {a ti iona ko pra go di {we, pa se zne xe po ve su gra sa da za ki lo gram |a na, jer su ce ne na mir ni ca u od sviw skog bu ta mo ra iz dvo ji ti no su na pret hod nu go di nu dra 460 di na ra, {to je za 80 di na ra sti~ no sko ~i le. Vi so ke ce ne u vi {e ne go pro {le go di ne. Ju kom bi na ci ji sa ma lim pla ta ma i ne }e gru di za su pu sa da sta ju bes pa ri com de be lo su po mr si le 359 di na ra, dok su su gra |a ni ra ~u ni cu pro dav ci ma, {to nam pro {le zi me ovo me so pla }a li je po tvr di la i tr gov ki wa u jed 300 di na ra. Pi le }a kril ca ko noj od no vo sad skih me sa ra. {ta ju 209 di na ra, ba ta ci su - Ka da se osvr ne mo na slav ske 299, a gru di 329 di na ra ki lo pe ri o de pret hod nih go di na ovaj gram. Do ma }i ce, ko je ove go di je ube dqi vo naj sla bi ji za nas ne bu du mo ta le sar mi ce za sla tr gov ce. Pro {la je pri pre ma vu, za ne iz be `ne di mqe ne ko za Aran |e lov dan, je dan od naj sti, ko je su do sta jef ti ni je od ve }ih sve ta ca, a qu di su sla bo re ba ra ca, mo ra }e da iz dvo je svra }a li u me sa ru. Ako su i pa 185 di na ra po ki lo gra mu. za ri li to je sve ne {to mi ni Ni tr gov ci u ri bar ni ca ma ni mal no, uzi ma li su naj vi {e di - su za do voq ni obi mom po sla. mqe ne ko sti i mle ve no me so za Pre ma re ~i ma pro dav ca u jed noj sar mu, a onog pe ri o da ka da su od no vo sad skih ri bar ni ca Vu ka ku po va li i po ce lo pra se mo è - {i na Si mi }a No vo sa |a ni ne ma mo sa mo da se se }a mo. Sa da uzmu ju nov ca, pa ku pu ju sa mo osnov ne sa mo ~e tvr ti nu pra se ta ili ma - stva ri za ì vot. lo ju ne ti ne i to je sve. Ne ku pu - Ova ne de qa je {to se ti ~e ju ni me sne pre ra |e vi ne za me - po sla ka ta stro fal na. Do |e po

Kilogram oraha 800 dinara No vo sa |an ke, ko je bu du `e le le svo jim go sti ma da pri u {te do ma }e ko la ~e i tor te, za ki lo gram ora ha na pi ja ci mo ra }e da iz dvo je 800 di na ra. Ba dem i le {nik sta ju 80 di na ra za 100 gra ma, dok je za istu ovu ko li ~i nu ki ki ri ki ja po treb no da ti 35 di na ra. Su ve smo kve ko {ta ju 250 di na ra po ki lo gra mu, su ve {qi ve 200, a 100 gra ma su ve kaj si je sta je 70 di na ra. Na pi ja~ nim te zga ma mo gu se na }i i `e le bom bo ne ~i ja je ce na 30 di na ra za 100 gra ma.

^ITAOCI PI[U SMS

Fo to: N. Sto ja no vi}

ko ji su gra |a nin, ku pi ki lo gram dva i to je naj vi {e {to tre nut no uzi ma ju. Sta ri ji gra |a ni, sa ma lim pen zi ja ma ku pu ju sa mo dva, tri par ~e ta {a ra na. Na da mo se da }e vi {e po sla bi ti kad po~ ne post,s kra jem no vem braka `e Si mi}. Sve ~a ri ko ji pra znu ju po sne sla ve za ki lo gram {a ra na, ko ji je i naj tra `e ni ji, ove go di ne mo ra }e da iz dvo je pri li~ no nov ca. Ova re~ na ri ba je u od -

no su na osta le naj vi {e i po sku pe la, jer se sa da za ki lo gram {a ra na mo ra iz dvo ji ti 330 di na ra, {to je za 80 di na ra vi {e u od no su na pro {lu go di nu. Ce na osli }a ne znat no je vi {a, jer se za ki lo gram ove ri be sa da mo ra da ti 300 di na ra, a la ne je ce na bil 290. Naj jef ti ni ji i sa mim tim naj pro da va ni ji je to sto lo bik, ko ji se u ri bar ni ca ma mo `e na }i za 210 di na ra. N. Radman

065/47-66-452

Ha lo na ~e ti ri to~ ka Auto bus na li ni ji 7 ( bus broj 511) ko ji ide kroz Uli cu ca ra Du {a na, 22. no vem bra sti è na sta ni cu kod DM pro dav ni ce u 08.23 sa ti, dok vo za~ ~ak i ka da je stao, ne is pu {ta mo bil ni. Kon tro lo ri, po za ba vi te se ma lo i va {im rad ni ci ma. Ve }a je {te ta ako ne ko stra da, ne go ako ne ku pi kar tu. 063/8418... * * * Za ka nal B92: Se ri ja „[tre be ri „ vam je te {ki bofl. 064/2466... * * * Oba ve {ta vam da je Sport sko dru {tvo Voj vo di na ve} po sto ja lo. âk je i ra di lo vr lo do bro. Pu no sre }e no vom dru {tvu. 064/1165... * * * Odem u Hi gi jen ski da po dig nem sa ni tar nu kwi ì cu, osta vim po tvr du u 12.45 i ve} u 13.10 iza |e mo mak i pi ta me da li sam sko ro me wa la pre zi me, da li je do bro na pi sno, jer ne ma kwi ` i c e. Od g o v o r im mu ni sam i do bro je na pi sa no. ê -

kam i da qe. Po sle 10 mi nu ta, iza |e i pi ta, da li po zna jem ne kog u Za vo du i da li je ne ko po di gao mo ju kwi ì cu?!! Opet ne sta je i iz la zi za de se tak mi nu ta tra ì mo ju li~ nu kar tu, jer }e mi iz da ti du pli kat po {to kwi ì ce ne ma. ê kam i

ve} u 13.50 iz la zim. Ka da bi im za bra ni li upo tre bu mo bil nog te le fo na na rad nom me stu, ne bi se de {a va le ta kve stva ri, a ni sam je di na. 061/1934... * * * Gi ne ko log u jed noj am bu lan ti Do ma zdra vqa „No vi Sad” pri li -

kom pre gle da de voj ci kon sta tu je da ima ra ni cu na gr li }u, bak te ri ju kan di da i ci ste na jaj ni ci ma. Da bi bi la si gur na u di jag no zu, ode pri vat no kod dru gog dok to ra ko ji ka è da je sve u re du. Od la zi na kon tro lu kod pr vog i on joj pred la è in ter ven ci ju kod we ga u pri vat noj kli ni ci, ako mi sli da ima de cu, {to se na rav no pla }a. Ona ne od la zi, ali po {to po sle ko ri {}e wa an ti bi o ti ka, ko je joj je pro pi sao, do la zi do kom pli ka ci ja, od la zi po no vo kod we ga, jer joj je lo {e. On je iz ba cu je na po qe uz tvrd wu da ni je po slu {an pa ci jent i da tra ì dru gog dok to ra. [ta da qe? A ko li ko je ura |e no tih na zo vi in ter ven ci ja, ko li ko pre tr qe nog stra ha? 064/2164... * * * U pri ~i sto ji da u Ti to vo vre me ni je bi lo par to kra ti je, sem za di rek to re i da je to vre me bi lo hu ma ni je, e sad pi ta we: oda kle sa da par to kra te, pa svi zna mo da de te ima i ta tu i ma mu i to je hu ma no, a ka kvi su bi li, ni je bit no?! 060/6394...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda23.novembar2011.

U NEDEQU HUMANITARNA AKCIJA

Kon cer tom pro tiv Ba te no ve bo le sti

U O[ „DOSITEJ OBRADOVI]” NA DETELINARI

Fo to: N. Sto ja no vi}

Na do grad wa uki da tre }u sme nu Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} i ~lan Grad skog ve }a za obra zo va we Ne ma wa Sta ro vi} ob i {li su Osnov nu {ko lu „Do si tej Ob ra do vi}“ gde je u to ku na do grad wa {ko le. Vred nost ra do va je 60 mi li o na di na ra. Ovo je ina ~e pr va po se ta gra do na ~el ni ka od osni va wa {ko le, pre 51 go di ne. - Dra go mi je da smo do {li na Dan {ko le. Upra va za obra zo va we je naj vi {e iz dvo ji la za re no vi ra we i iz grad wu osnov nih i sred wih {ko la u gra du. Na do gra -

|u ju se i {ko le „Sve to zar Mar ko vi} To za” i „Ko sta Trif ko vi}”, a iz gra |e ne su i dve no ve, „Ma ri ja Tran da fil” i {ko la „Mi lan Pe tro vi}”. Do iz grad we te dve {ko le u No vom Sa du ni je sa gra |e na ni jed na pu ne 34 go di ne - is ta kao je Pa vli ~i}. Do dao je da se De te li na ra ve o ma ubr za no gra di, te je bi lo neo p hod no do gra di ti obe {ko le u ovom kvar tu. U pr voj fa zi na do gra |e no je 1. 300 me ta ra kva drat nih ~i me je {ko la do bi la de set u~i o ni ca, a za sle de }u go di nu pla ni ran je za -

vr {e tak ra do va i iz dva ja we do dat nih 40.000.000 di na ra iz grad skog bu xe ta za re kon struk ci ju i opre ma we pri ze mqa i pr vog spra ta {ko le. ^lan Grad skog ve }a Sta ro vi} na veo je da je iz grad skog bu xe ta sem za na do grad wu {ko la iz dvo je no do sta nov ca i za iz grad wu i na do grad wu vr ti }a. Di rek tor {ko le Sta ni mir Pa u no vi} na ja vio je da }e ovom na do gra wom bi ti uki nu ta tre }a sme na u {ko li. - Si gur no }e mo oprav da ti no vac ko ji smo do bi li za na do grad -

wu, jer su u po sled wih pet go di na u~e ni ci na {e {ko le po ka za li naj bo qe re zul ta te na pri jem nim is pi ti ma pri li kom upi sa u sred wu {ko lu - re kao je Pa u no vi}. Is ta kao je i da se sva ke go di ne upi {e jed no ode qe we vi {e, kao i da {ko li gra vi ti ra ju de ca sa De te li na re, iz Ban gla de {a i sa Saj lo va.[ko la je sa gra |a ne dav ne 1960. i ima la je sve ga {est u~i o ni ca, vre me nom je na do gra |i va ma, a 1974. go di ne do bi la je fi skul tur nu sa lu. Q. Nato{evi}

OTVARAWE OBNOVQENOG INFOCENTRA TONS-a OBOJI]E SVETLOSNI EFEKTI

Tu ri sti~ ki iz log za si ja }e 7. de cem bra Sve ~a no otva ra we In focen tra Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da, ko ji se na la zi u Uli ci Mo de ne, bi }e pri re |e no 7. de cem bra. Po red zva ni~ nog pred sta vqa wa In focen tra, No vo sa |a ni }e mo }i da u`i va ju u na stu pi ma no vo sad skih mu zi ~a ra i sve tlo snim efek ti ma ko ji }e bi ti mon ti ra ni u ovom re pre zen ta tiv nom iz lo gu. Po red pro da je su ve ni ra i in for mi sa wa tu ri sta, ovaj pro stor bi }e kor {}en za in ter ak tiv na de {a va wa

Gru va we u „Stu di ju M” No vi se ri jal kon ce ra ta „Gru va we uì vo” odr à }e se ve ~e ras i su tra u 21 ~as Stu di ju M, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Pr vog da na na stu pa }e ben do vi „Ne `ni Da li bor” i „ô vek bez slu ha”, a dru gog po se ti o ci mo gu da ~u ju „Kon krit san” i „To nu”. Ulaz je slo bo dan. A. Va.

„Po zo ri {no de lo Mi la na Gro la” Pro mo ci ja kwi ge „Po zo ri {no de lo Mi la na Gro la” dr Zo ra na T. Jo va no vi }a bi }e odr `a na u pe tak 25. no vem bra u 13 ~a so va u Ma loj sa li Ma ti ce srp ske. O kwi zi }e, po red auto ra, go vo ri ti prof. dr Du {an Rwak i prof. dr Dra ga na ^o li} Bi qa nov ski. I. D.

i pro mo ci je, re kla je di rek tor ka Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je Ja dran ka Be qan-Ba la ban. Pred sa mo otva ra we bi }e odr à ne dve pret pre mi je re, 26. no vem bra bi }e pred sta vqe na kam pa wa „Ka ì DA eko-tor ba ma” i 29. no vem bra ka da }e ra dio RTV Voj vo di ne pro sla vi ti svoj ro |en dan pro gra mom uì vo, ko ji }e se emi to va ti iz In focen tra. - Dra go mi je da nam se ve} ja vqa ju za in te re so va ne or ga ni za ci je i usta no ve ko je è le svoj rad

ri sti~ ku po nu du gra da, kao i in for ma ci je o de {a va wi ma u we mu. Mi ni star stvo eko nom skog i re gi o nal nog raz vo ja obez be di lo je dva mi li o na di na ra za ob no vu In focen tra, a do dat na dva mi li o na iz dvo ji la je Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja No vog Sa da. Dok se ne za vr {i re no vi ra we pro sto ra u Uli ci Mo de ne in for ma ci je se mo gu do bi ti u In focen tru na Bule va ru Mi haj la Pu pi na 9, ili na bro je ve te le fo na 021/421-811 i 021/421-812. I. Dragi}

GRADSKI SINDIKAT KOMUNALACA PROTIV PRIVATIZACIJE

Spre ma ju {trajk upo zo re wa Pred sed ni ci sin di ka ta rad ni ka u stam be no - ko mu nal noj pri vre di Gra da i Po kra ji ne od lu ~i li su ju ~e da 7. de cem bra u pr vom rad nom sa tu or ga ni zu ju jed no sat ni {trajk upo zo re wa.Po vod je ju ~e ra {we usva ja we dva za ko na u srp skom par la men tu - Za ko na o ko mu nal nim de lat no sti ma i Za ko na o jav no - pri vat nom part ner stvu i kon ce si ji. - Is ku stva iz okru `e wa gde su pri v a t i z o v a n a ko m u n al n a pred u ze }a su se po ka za la kao po gub ni po ko ri sni ke uslu ga i po za po sle ne - re kao je pred se dik Grad skog od bo ra rad ni ka u stam be no - ko mu nal nim de lat no sti ma Zo ran Ra do sa vqe vi}, upo zo ra va juj }i da je pro tiv sa -

„Mi ste ri ja Ko der” Pre da va we pro fe so ra Sa ve Da mja no va „Mi ste ri ja Ko der” bi }e odr `a no da nas u 18 ~a so va u sve ~a noj sa li Ogran ka SA NU, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 6. U okvi ru pre da va wa bi }e ot kri ve na bi sta \or |a Mar ko vi }a Ko de ra, rad aka dem skog sli ka ra Ja vo ra Ra {aj skog. D. R.

SNS po dr à va tak si ste Apel grad skoj vlast da jo{ jed n om raz m o t re re { e w e o utvr |i va wu naj ni è eko nom ske ce n e u okvi r u tak s i ta r i f e pre ma ko joj se mo ra oba vqa ti tak si pre voz, upu tio je ju ~e sa op {te wem Sa vet za pri vre du Grad s kog od b o r a Srp s ke na pred ne stran ke. Per ma nent ne pro me ne ce na na tr ì {tu naft nih de ri va ta uti ~u na ne pre ki dan rast tro {ko va, {to di rekt no uti ~e na ren t a b il n ost tak s i pre v o znika, ka ù na pred wa ci, te tak si sti ma ne bi tre ba lo do -

da pred sta ve u In focen tru. Taj pro stor ta ko do bi ja pra vi smi sao - ka za la je di rek tor ka TONS-a. Pod se }a mo, na 150 kva drat nih me ta ra bi }e pred sta vqa ni svi vi do vi tu ri zma, bi }e po stavqe ne dve sce ne, a u iz lo gu i dva LED ekra na i pla to za pro jek ci je. In fopult sa ta~ skrin ekra nom bi }e pre ba ~en na sam ulaz. U tom pro sto ru, ka da bu de sre |en i sa vre me no or ga ni zo van, No vo sa |a ni i po se ti o ci No vog Sa da mo }i }e da do bi ju kom plet nu tu -

dat n o ote ` a v a t i po s lo v a w e do no {e wem {tet nih od lu ka i re {e wa. Re {e we je, pod se }a wa ra di, do ne lo Grad sko ve }e utvr |i va wem naj ni è eko nom ske ce ne, 40 di na ra start i jo{ to li ko za sva ki pre |e ni ki lo me tar, te ovaj Sa vet po dr à va zah te ve tak si udru è wa u bor bi za eg zi sten ci ju svo jih za po sle nih. SNS, upo zo ra va vla sti i da obra te pa `wu na sve ve }i broj di vqih pre vo zni ka, te zah te va ju po ja ~a nu kon tro lu i nad zor nad wi ho vim ra dom. A. L.

da usvo je ne re gu la ti ve bi la Pri vred na ko mo ra Sr bi je i da jav na ras pra va ni je bi la na stra ni za ko no dav ca. Grad No vi Sad je jed no vre me na ja vqi vao jav no - pri vat no part ner stvo u JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja”, {to je za sin di kat ko mu na la ca zna ju }i is ku stva iz Ma |ar ske, ali i dru gih ze ma qa, bi lo ne pri hva tqi vo. Sin di kat je sku pio i pot pi se gra |a na tra `e }i od Gra da da ras pi {e re fe ren dum, ka ko bi se No vo sa |a ni iz ja sni li da li su za ula zak pri vat nog ka pi ta la u „Vo do vod”. Ma da je od pre da je pot pi sa pro {lo vi {e me se ci, o sin di kal nom zah te vu Skup {ti na gra da ni je od lu ~i va la.

- Usva ja we Za ko na o ko mu nal nim de lat no sti ma ne zna ~i da }e „Vo do vod” kre nu ti od mah pu t em jav n o - pr v at n og part ner stva. Tre ba sa ~e ka ti {ta lo kal na sa mo u pra va sme ra. U sva kom slu ~a ju, u Sin di ka tu ko mu na la ca ima }e `e sto kog pro tiv ni ka. Bo ri }e mo se ar g u m en t i m a i ~i w e n i c a m a, po zna va ju }i is ku stva dru gih. U stal nom smo kon tak tu sa sin di ka ti ma ko mu nal nih pre d u ze }a iz okru `e wa pa i {i re i wi ho ve gre {ke ne }e mo po na vqa ti - re kao je pred sed nik Po kra jin skog od bo ra sin di ka t a rad n i k a u ko m u n al n oj pri vre di Voj vo di ne Mi lo rad Ko tur. Z. Deli}

DSS: Za lud „Stan” do bi ja sub ven ci je - Po re ski ob ve zni ci se pi ta ju ko ji je efe kat ima la pro {lo go di {wa ka pi tal na sub ven ci ja “Sta nu” od 22.000.000 di na ra za na bav ku “[ko di nih” vo zi la “fa bi ja”, ka da je u me |u vre me nu obim po sla opao, a pred u ze }e je iz gu bi lo 200 skup {ti na sta na ra - re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je pred sed nik Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je Bor ko Ili}. Po DSS-u, pot pu no ne ra ci o nal no i u ovoj go di ni „Sta nu„ je do de qe no 26.000.000 di na ra ka pi tal nih sub ven ci ja, dok bi je di no re {e we za ovo pre du }e bi li po slo vi od gra da i no vac za obrt na sred stva i li kvid nost. - Grad je na kra ju pro {le go di ne dao pre ko 45.000.000 di na ra za ot prem ni ne za 80 za po sle nih u „Sta -

nu“, ko ji su pro gla {e ni teh no lo {kim vi {kom. No vi di rek tor Raj ko Boj ~i} od po ~et ka svog man da ta pri mio je opet pre ko 40 no vih za po sle nih, od to ga po lo vi nu u ad mi ni stra ci ji, po ga |a te po par tij skoj, ne po stru~ noj li ni ji – re kao je Ili}. Iz DSS-a po sta vqa ju pi ta we da li je ras pi san ten der za na bav ku be lo ru skih lif to va, ko ji teh ni~ ki ne od go va ra ju srp skim gra |e vin skim stan dar di ma i od ko jih je do sa da ugra |en sa mo je dan, dok je broj na do gra |e nih rav nih kro vo va, {to je bio dru gi ve li ki Boj ~i }ev plan, nu la.”Ono po ~e mu }e osta ti upam }en tre nut ni di rek tor je ste pro me na lo ga fir me i po ve }a we di rek tor ske pla te mi mo ko lek tiv nog ugo vo ra”, us tvr dio je Ili}. A. L.

Hu ma ni tar ni kon cert, od ko ga }e sav pri hod bi ti na me wen za po mo} de ci obo le loj od Ba te no ve bo le sti, odr `a }e se u ne de qu na Spen su, u 20 ~a so va. Na{ pro sla vqe ni ko {ar ka{ Dar ko Mi li ~i} oku pi }e po zna te estrad ne zve zde ko je }e na stu pi ti na ovom kon cer tu ka ko bi za jed ni~ ki do pri ne li pri ku pqa wu nov ca. Mi li ~i}, ko ji je ra ni je ve} po ma gao de ci obo le loj od Ba te no ve bo le sti, po zvao je sve da se oda zo vu kon cer tu na ko jem }e od li~ nu at mos fe ru pra vi ti tak mi ~a ri „Pr vog gla sa Sr bi je„, „Ap so lut no ro man ti~ no„, „Zve zde Gran da„, tru ba ~i iz sa sta va „Bal ka ni ka„, „Fraj le„ i „Ga ra vi so kak„. Na pro {lo ne deq noj kon fe ren ci ji za {tam pu na po me nuo je da }e sav

pri ku pqe ni no vac bi ti dat za le ~e we ~e tvo ro de ce, da svi iz vo |a ~i na stu pa ju bes plat no i da je or ga ni za ci ja na vo lon ter skom prin ci pu. U ovoj ak ci ji u~e stvu je i Grad, te se po zi va ju su gra |a ni i uspe {ne kom pa ni je da ku pe ula zni cu i na taj na ~in po mog nu u re a li za ci ji ove hu ma ni tar ne ak ci je. Ula zni ce ko {ta ju 800 i 1000 di na ra i mo gu se ku pi ti na bla gaj ni Spen sa ili po zi vom na broj te le fo na 069/ 86-68-013, kon takt oso ba je @eq ko Ne na di}. De ca sa Ba te no vom bo le {}u pa te od epi lep ti~ nih na pa da, pro gre siv no gu be mo to ri~ ke funk ci je, vid i men tal ne spo sob no sti, a na kra ju po sta ju pot pu no sle pa, ne po kret na i bez spo sob no sti ko mu ni ka ci je. J. Z.

NAKON SASTANKA U O[ „DESANKA MAKSIMOVI]”

[ko la ni je kri va za in ci dent Sa vet ro di te qa i [kol ski od bor O[ „De san ka Mak si mo vi}„ u Fu to gu ju ~e su se sa sta li s pred stav ni ci ma Grad ske upra ve za obra zo va we, po vo dom do ga |a ja od pro {log pet ka ka da je u dvo ri {tu ove {ko le sta ford te ri jer iz u je dao pe to ro de ce. - Uzi ma ju }i u ob zir na la ze pro svet ne in spek ci je, iz ja ve o~e vi da ca i u~e sni ka, svi smo se u pot pu no sti slo `i li da po dr `i mo stav {ko le, od no sno sma tra mo da su di -

rek tor i na stav ni ci pra vil no po stu pi li i u~i ni li sve {to je bi lo u wi ho voj mo }i - ka `e ~lan Grad skog ve }a za du `en za obra zo va we, Ne ma wa Sta ro vi}. Ka ko je na ja vio, Grad ska upra va za obra zo va we za jed no }e sa {ko lom i ro di te qi ma ra di ti na to me da se po ve }a bez bed nost u ovoj {ko li, {to }e se po sti }i sa na ci jom ogra de, po sta vqa wem ra sve te u dvo ri {tu i uvo |e wem in ter nog vi deo nad zo ra. J. Z.

\ACI U SKUP[TINI GRADA

Gim na zi jal ce za ni ma ju kru `ne ras kr sni ce U~e ni ci Gim na zi je „Isi do ra Se ku li}„ po se ti li su ju ~e Skup {ti nu gra da i o ra du ovog or ga na vla sti raz go va ra li sa pred sed ni kom grad skog par la men ta Alek san drom Jo va no vi }em. Gim na zi jal ce je naj vi {e za ni ma la iz grad wa kru `nih to ko va i no vih mo sto va, uvo |e we tram va ja i ko mu nal no opre ma we gra da. - Od po ~et ka {kol ske go di ne ovo je pe ti su sret sa |a ci ma no vo sad skih sred wih {ko la, a ciq ovih su sre ta je ste upo zna va we mla dih qu di sa nad le `no sti ma i ra dom grad ske upra ve i skup {ti ne. Ta ko im se kroz ne for ma lan su sret pri bli `i rad grad skih in sti tu ci ja, {to je ujed no i pri li ka da pi ta ju {ta ih za ni ma - re kao je Jo va no vi}. D. Ig.

„^ISTO]A” U CENTRU DOPUNILA @UTE KUGLE

So ~e ka qu tu zi mu

î sto }a je za vr {i la pri pre me za ne sme ta no funk ci o ni sa we ra da Zim ske slu `be. Rad ni ci i sva ras po lo ì va me ha ni za ci ja sprem ni su za pred sto je }u zim sku se zo nu. Ju ~e su u cen tru do si pa li so u ù te ku gle. Zim ska slu `ba ra di od 15. no vem bra ove go di ne i ra di }e sve do 15. mar ta pre ma pre ciznom Pro gra mu ra da, ko ji pod ra zu meva ukla wa we sne ga sa od re |e nih pe {a~ kih pre la za, pe {a~ kih sta za, tro to a- ra, tr go va i pla toa, po si pa we so li po pe {a~ kim zo na ma, kao i pra `we we kor pi za ot pat ke. Te po slo ve ra di }e 150 rad ni ka u tri sme ne, u skla du sa vre men skim pri li ka ma. Me ha ni za ci ja „î sto }i ne“ Zim ske slu `be ob u hva ta ~e ti ri auto ~i sti li ce, je dan otvo re ni ka mion za tran sport so -

li, tri ka mi o na za od no {e we sne ga, ~e ti ri trak to ra sa gu ra ~i ma, dve rad ne ma {i ne za uto var sne ga,

Fo to: R. Hayi}

~e ti ri otvo re na ka mi o na za pra `we we kor pi za ot pat ke i tran sport rad ni ka. Ko ri sti }e i dva de set po si pa ~a so li, lo pa te i stru ga ~e za led. Po sta vqe no je i tri de set bok so va za so, pre po zna tqi vih `u tih ku gli, na lo ka ci je {i rom gra da. Q. Na.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda23.novembar2011.

c m y

У КИ КИН ДИ БО РА ВИ ЛИ УЧЕ НИ ЦИ ИЗ ЖОМ БО ЉА

„Зелени Банат” доноси шуме

Детаљ с пробе новосадске групе у Бечеју

ЕДУКАТИВНЕ ПРЕДСТАВЕ У БЕЧЕЈУ И НОВОМ САДУ

Млади Роми се доказују на сцени

БЕЧЕЈ: Реализујући пројекат по имену „Иницијатива за образовање ромских девојчица”, који је почео пре четири године и финансира га Te let hon Fond CA RE Норвешка, а спроводи CA RE Србија у Београду у сарадњи с новосадским Хуманитарним центром, група ромских средњошколаца и студената из Бечеја и Новог Сада завршава две позоришне представе у оквиру Форум театра. - Циљ нам је да и путем сценског стваралаштва прикажемо какве су све препреке на путу образовања ромске популације, првенствено девојчица. У две представе, које реализују бечејска и новосадска група, акценат је стављен на рану удају, насилно понашање у породици, забрану школовања, дискриминацију у друштву, омаловажавање и неприхватање у разреду... Од септембра деца кроз радионице раде с глумцима из Београда Тињом Дошен и Мирославом Николићем, а сада већ и на сцени. Управо смо у Бечеју одржали пробе, где би 4. децембра требало да имају премијерни наступ пред гледаоцима. Прилика је ово да се захвалим локалној самоуправи и Градском позоришту Бечеј, који су нам бесплатно уступили простор за реализовање радионица, проба и представе - рекла нам је координаторка за ромска пита-

ња у бечејској општини Ангела Славнић. Бечејска деветочлана група припрема представу „Да ли ти желиш? Ја желим!”, а дванаесточлана новосадска група се глумачки потврђује у представи „Живот по мојој мери”. Углавном су актери на сцени средњошколци и студенти ромске националности. Тренери и едукатори Тиња Дошен и Мирослав Николић нису, попут младих глумаца, почетници у овом послу. Са статусом слободних уметника, ангажованих у неколико београдских позоришта, већ су радили с младима из Врања и Лесковца на реализацији неколико пројеката: „Имам право да знам”, „Школа без насиља”, „Театар за етнички дијалог”... - Премијера нашег заједничког рада биће у Бечеју, затим у Новом Саду, а планирамо да наступимо у још неколико војвођанских градова, затим на југу Србије, а можда и у региону Босни, Хрватској... Циљна група су нам, пре свега, Роми, али и сви остали вршњаци актера на сцени, професори и у крајњем случају сви заинтересовани за ову проблематику, рекли су нам Тиња Дошен и Мирослав Николић. Представе ће бити бесплатне, а по завршетку је предвиђен и интерактивни део, где се публика укључује у неке од ликова са сцене и представа се мења. В. Јанков

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Jo van \or |e vi}” ope ra „Po zo ri {ne zgo de i ne zgo de” (19), sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Se o be” (20) Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Otva ra~” (20) No vo sad sko po zo ri {te: „Folk i sving” (19)

BIOSKOPI Are na: „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (12, 12.15, 14, 16.10, 16.15, 18.15), „Po no} u Pa ri zu” (18, 20.10), „Be smrt ni ci” (16, 18.10, 20.15, 22.35), „Rat nik” (17.10, 22.10), „Slu `av ke” (19.45), „Kung fu pan da 2 3D” (11.15), „Auto mo bi li „ (11, 13), „Yoni In gli{: po no vo ro |en” (15.05), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.10), „Pa ra da” (12.30, 15, 17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” (13.15, 14.15, 15.15), „Pin gvi ni mo ga ta te” (14.05), „Ano ni mus” (22.15), „Pqa~ ka s vr ha” (20.20, 22.25)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Oli ve ra Ba wac, Sne à na Vr ~i nac, Jo va na ]o ja no vi} Kri vo ku }a i Sla vi ca Ra da ko vi} iz Novog Sada, Sla |a na Paj ~in iz Ba~kog Jarka, Ta wa No va ko vi} iz Futoga i Da ni je la Ku ta wac iz Obrovca, DEÂKE: Div na Da mja nov ski, Sa wa Mu ra to vi}, Ja smi na Jo va no vi} i Mi li ca Vla {ki iz Novog Sada, Qi qa na Ar se ni} iz Rakovca i Zo ri ca Zo ri} iz Erdevika.

saHRaNE Na gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Mladen Viktora Korbatfinski - urna (1947) u 10.30 sati, Milivoj Milo{a Velicki (1934) u 11.15, Slobodan Aran|ela Milovanovi} (1943) u 12, Vidosava Obrada Mili~evi} (1926) u 12.45, Dragoslav Milana Milenkovi} (1926) u 13.30, Stjepan [tefe Peva~ (1929) u 14.15 sati i Milena Qube Joli} (1958) u 15 sati. Na Uspenskom grobqu danas }e biti sahrawen Ilija Milana Vukmirovi} (1947) u 13 ~asova. Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahraweni Kre{imir Kazimira Koska (1944) u 13 ~asova i Qubo Stjepana El~i} (1924) u 15 ~asova.

КИКИНДА: У окви ру про јек та “Зе ле ни Ба нат” ко ји оп шти на Ки кин да ре а ли зу је кроз ИПА про грам пре ко гра нич не са рад ње са Ру му ни јом, у Ки кин ди је бо ра ви ло 25 уче ни ка из Жом бо ља, ко ји су, за јед но са ки кинд ским вр шња ци ма, при су ство ва ли пре да ва њи ма на те му за шти те жи вот не сре ди не. Ово је тре ћи пут да се ор га ни зу ју слич ни ску по ви с тим да су Ки кин ђа ни два пу та би ли го сти вр шња ци ма у Ру му ни ји. -Про је кат пред ви ђа по шу мља ва ње 45 хек та ра зе мљи шта у ки кинд ској оп шти ни и сад њу мла ди ца 22 хек та ра у Жом бо љу – ис та као је члан Оп штин ског ве ћа Не над Гр бић. – Ба нат је нај не по шу мље ни ја област и у Ср би ји и у Ру му ни ји. Вред ност про јек та је 450 хи ља да евра од че га је чак 300 хи ља да евра на ме ње но по шу мља ва њу у оп шти ни Ки кин да. Ло кал на са мо у пра ва про је кат фи нан си ра са 45 хи ља да евра. Про грам су осми сли ли и во ди ли струч ња ци За во да за јав но здра вље

По ди жу свест о зна ча ју за шти те жи вот не сре ди не

На та ша Ђу кић и Дра ган Кр сто но шић. -За мла де, као и за све ста нов ни ке ки кинд ске оп шти не про је кат “Зе ле ни Ба нат” је од не про це њи вог зна ча ја –ре кла је На та ша Ђу кић. Сад ња шу ма до при не ће бо љем ква ли те ту ва зду ха, а по ди ћи ћи ће мо свест о зна ча ју за шти те жи вот не сре ди не.

По шу мље ност оп шти не Ки кин да је све га је дан од сто. Пре да ва чи из За во да за јав но здра вље, уз струч ну по др шку на став ног осо бља, јед ном ме сеч но ре а ли зу ју пре да ва ње и ра ди о ни це на те му за шти те жи вот не сре ди не за све уче ни ке сед мих раз ре да основ не шко ле. Иста ак ци ја ре а ли зу је се и у оп шти ни Жом бољ. А. Ђ.

DNEVNIK ПОНОВИЛА СЕ ПУ „ДРАГОЉУБ УДИЦКИ”

Два возила за доставу хране КИКИНДА: Предшколска установа „Драгољуб Удицки“ из Кикинде је сопственим средствима купила два нова пик - апа марке „застава”. Вредност возила је око милион динара, а користиће се за разношење хране по вртићима, рекао је директор Милош Пејаков. Ове године ће Деда Мраз посетити децу у Предшколској установи „Драгољуб Удицки”, али играчке које буде донео остаће у власништву вртића. Играчке су „Пертини”, а њихова вредност је 1,7 милиона динара, што је обезбедила Република. Све је више социјално угрожених породица које не могу да плате новогодишњи пакетић, истакао је Пејаков и додао: - Имамо око 50 одсто више угрожене деце него прошле године, око 300 малишана. Њихови родитељи не могу да плате новогодишњи пакетић и тих дана када

Духовне свечаности

БЕЛО БЛАТО: На дан Свете Елизабете, заштитнице Белог

Блата, у овом банатском селу одржана је света миса, коју је

Ученици дали посебну димензију мисама

TElEfONI

служио бискуп Римокатоличке цркве у Зрењанину Ласло Немет, уз саслужење свештенства и месног пароха Станислава Тратњека. У Белом Блату је обележен и дан освештења Евангеличке цркве. Свету мису служили су арадачки и кисачки пароси, свештеници Владимир Ловас и Бранислав Кулик. Важно је истаћи да су обема мисама присуствовали припадници свих конфесија и православни живаљ и да је служба извођена на пет језика. Посебну димензију мисама дали су ученици основне школе, који су својим рециталима и импровизацијама из житија светаца употпунили овај догађај. Ж. Б.

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

долази Деда Мраз деца само посматрају, или их родитељи ни не пусте тада у вртић. Због тога смо од прошле године осмислили да играчке буду уручене свој деци, али да остану у власништву Предшколске установе. Од сопствених средстава урађено је и паркиралиште за осам возила испред Предшколске установе. Вредност је око 500.000 динара, а извођач радова је Грађевинско предузеће „Пемир”. Планирано је да паркинг буде само за запослене и родитеље који дођу до ове установе. А. Ђ.

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik НАПРЕДЊАЦИ НЕЗАДОВОЉНИ ОПОЗИВОМ РУКОВОДСТВА У НОВОМ МИЛОШЕВУ

Воља општинских челника, а не грађана

НОВИ БЕЧЕЈ: Распуштање Савета месне заједнице Ново Милошево и увођење принудне управе у ово село у општини Нови Бечеј, само су показатељи коалиционе сарадње Демократске странке и Српске радикалне странке, тврде новобечејски напредњаци. Како је „Дневник“ писао у јучерашњем броју, Скупштина општине Нови Бечеј, у којој већину чине ЛДП и ДС, на предлог радикала је усвојила иницијативу да се опозове сеоско руководство у Новом Милошеву коме се на терет ста-

вља низ финансијских малверзација. Иницијатори овог чина тврде да он нема политичку позадину и у прилог томе наводе да је дојучерашњи председник Савета МЗ Зоран Пушић члан Лиге социјалдемократа Војводине, потпредседник Мирјан Јакшић је из Српске напредне странке, а секретар МЗ Саша Војновић из Српског покрета обнове. Али, оваквом развоју догађаја оштро су се успротивили новобечејски напредњаци. Председник Општинског одбора СНС Саша Максимовић изјавио је, на конференцији за новинаре, да је добијена још једна потврда о коалицији ЛДП, ДС и СРС у општини Нови Бечеј, и то, како је навео, кроз кршење изборне воље грађана од стране локалних челника ових партија и локалне самоуправе, на челу са председником општине Миливојем Вребаловим (ЛДП). - На недавно одржаној сеници СО Нови Бечеј, прихваћена је иницијатива грађана Новог Милошева

за разрешење Савета месне заједнице и организовање превремених избора. То можда и не би било спорно, да се ради о великом броју грађана, а не о десет одсто потписа мештана, колико је скупила и доставила Српска радикална странка. Овде се не ради о незадовољству грађана радом МЗ, већ о незадовољству председника општине Вребалова Месном заједницом, на коју нема никаквог утицаја. Јер, то је једина Месна заједница у којој власт не држи његова коалиција, заједно са радикалима, или без њих – прокоментарисао је Максимовић последње збивања у Новом Милошеву, у коме је тренутно на власти привремени орган. Огласио се и потпредседник новобечејског огранка СНС Матија Ковач, својевремено кадар ДС и некадашњи председник локалног парламента у Новом Бечеју који је, после сукоба са Вребаловим, смењен са челне позиције у Скупштини. Убрзо након тога, напустио је редове демократа и, по узору на зрењанинског колегу Горана Кнежевића, прешао у напредњаке. Ковач је, на прес конференцији, оптужио општинске челнике да су у време велике економске кризе обезбедили за своје потребе нова службена возила, вредна 5,6 милиона динара, и да су половину тог износа обезбедили из средстава закупа пољопривредног земљишта. -Ово представља кршење законских прописа јер је то ненаменско трошење буџетских средстава. Поред тога постављамо и питање моралне одговорности према својим суграђанима који од општине не добијају ни основне принадлежности које у многим срединама грађани остварују – регрес ђачких карата, надокнаде за рођење детета и слично – поручио је Ковач. Ж. Балабан

СОЛАРНИМ КОЛЕКТОРИМА И АДАПТАЦИЈОМ ДО УШТЕДЕ

Базени раде и зими КИКИНДА: Постављање стаклене преграде између отворених и затворених базена Спортског центра „Језеро“ завршено је. Средства за радове издвојена су из буџета ЈП „Дирекција за изградњу града“, а директорица Едита Дивковић напоменула је да се сваке године уређује овај спортски комплекс. - Пре две године, 2009. године адаптирани су отворени базени и

руководилац техничке службе „Језера“ Драган Блануша. - На том конкурсу одобрено је три милиона динара, а Дирекција ће нам за исти посао одобрити 600.000 динара за уградњу соларних колектора. Радови ће започети до краја недеље, а рок за завршетак је 30 радних дана. Ово је прва фаза радова и колектори ће заменити електро-бојлер од 60 киловата који ради читаве године. Друга фаза започеће на пролеће и њом је предвиђено постављање још 40 колектора који би грејали воду у базену. Уштеда за струју коју бисмо постигли је 600.000 динара на годишњем нивоу. У Спортски центар „Језеро“ током претходне три године уложена су значајна средства и тако ће бити настављено додао је покрајински посланик Саво Добранић: - Кикинда је једна од Стаклена преграда затвара базен ретких општина која простор око базена, а ове године, на има овакве базене који раде и зими. захтев директора „Језера“ и његових Сви предшколци и сва школска десарадника, радило се на самом ца у нашој општини сваке године објекту. Трошкови су смањени и за- похађају школу пливања што је ваменом браварије и монтажом нових жно за њихов развој. И некадашње прозора. Вредност ових радова је Омладинско насеље које такође при3,6 милиона динара, а посао је ура- пада Спортском центру темељно је дила фирма „Храст“ из Кикинде - реконструисано и сада тамо има двадесетак лежајева и кухиња. рекла је Дивковићева. Соларни колектори стигли су из Спортски центар „Језеро“ конкурисао је за средства пројектом Словачке и у Спортском центру уградње соларних колектора код По- предвиђају да ће бити постављени А. Ђуран крајинског секретаријата за енерге- до Нове године. тику и минералне сировине, рекао је

Век и по првог читалишта РУМА: У 12 часова у румској Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ данас ће бити обележено 150 година од оснивања првог читалишта у Руми. Тим поводом ће управник Библиотеке Матице српске академик Миро Вуксановић говорити „Беседу о књизи“, професорка др Десанка Стаматовић ће говорити о читалиштима у Србији и Војводини у 19. веку, док ће професор др Жељко Вучковић говорити о будућности јавних библиотека. У уметничком делу програма учествоваће солиста новосадског СНП-а Бранислав Цвијић, оперска певачица Марија Цвијић и клавирски сарадник Александра Караџић.Улаз је бесплатан. Ј. А.

sreda23.novembar2011.

ТРУДНИЦЕ УЈЕДИНИЛЕ ВЛАСТ И ОПОЗИЦИЈУ

Породиљама већа плата ЗРЕЊАНИН: Одборничка група Лиге социјалдемократа Војводине у Скупштини града Зрењанина позвала је све одборнике да подрже иницијативу ове партије да трудницама од наредне године, из градског буџета, буде исплаћивана разлика између износа зараде из средстава обавезног здравственог осигурања, до пуног износа плате, када нису на боловању, односно да се повећа накнада за трудничко боловање са 65 на 100 одсто. Предлог су подржали и председник локалног парламента Александар Мартон, али и опозициона Демократска странка Србије. Шеф одборничке групе ЛСВ у зрењанинском

да би на тај начин град јединствен показао став и одговорност када је у питању социјална заштита грађана, као и жељу да се мотивише повећање стопе наталитета у Зрењанину. Перкић је подсетио да је, према прелиминарним резултатима пописа, у Зрењанину евидентирано мање становника него 2002. године и да је један од Скупштина ће одлучивати о предлогу главних проблема са парламенту Предраг Перкић ре- којим се Војвођани суочавају бела као је на конференцији за новинаре куга. - Стога сматрамо да ово питање није политичко, већ да је потребно превазићи све разлике зарад доА раније? бробити наших грађана. Београд и Члан Градског одбора ДСС Марко Зарубица изјавио је на конференЈагодина то већ чине, а од недавно цији за новинаре да ће ова странка подржати предлог Лиге и додао да не је ова одлука усвојена и у Новом види разлог да то не учине и друге партије у Скупштини града. ЗарубиСаду и Белој Цркви – истакао је ца је подвукао да ће ДСС то учинити, не због предизборних трикова, већ Перкић, наглашавајући да одборзато што јој је истински стало до породице као темеља сваког друштва. ници ЛСВ предлажу и да незапо-Ипак, морамо поставити неколико питања. Какав је разлог ЛСВ сленим породиљама, као социјалимала онда када је одбацивала у Скупштини града исте или сличне но најосетљивијој категорији друпредлоге везане за повећање надокнаде за трудничко боловање, које су штва, из градске касе буде исплаподносили одборници СРС и ДСС. Да ли је то за њих тада било полићивана месечна надокнада у виситичко питање, а сада није, и да ли су тада размишљали о превазилажени минималне зараде у Републици њу разлика за добробит грађана, или то тада за њих није био приориСрбији, док им дете не напуни пртет. ЛСВ је на власти, уз мале прекиде, од 1996. године, па постављаву годину живота. мо питање да ли су за ових 15 година били толико необавештени да ниКако је напоменуо, недавно су чули да овај проблем постоји, или им је то неко рекао пред изборе – усвојени Закон о јавној својини упитао је Зарубица. омогућава локалним самоуправама да располажу већим буџетима и

САРАДЊА СРЕМСКОГ ОКРУГА И ВУКОВАРСКО-СРИЈЕМСКЕ ЖУПАНИЈЕ

Шест пројеката за прекограничну сарадњу

РУМА: У оквиру прекограничног више биле заступљене теме из области програма Србија – Хрватска, Регио- развоја туризма, примена обновљивих нална развојна агенција Срем је уче- извора енергије, заштита животне срествовала са укупно шест пројеката од дине у области одрживе пољоприврекојих је у једном пројекту главни де, управљања грађевинским отпадом. апликант, а у укупно пет пројеката Укупна вредност пројеката је око 1,3 партнер. милиона евра. - У овом позиву наша настојања су - Поред активне улоге у писању и ишла у правцу развојних тема и засту- буџетирању пројеката, наша агенција пљености целог Сремског округа у овим пројектима. Сарадња је реализована са општинама Рума, Пећинци, Шид, Ириг, али и са другим институцијама у региону као што су Национални Парк Фрушка Гора, Агенција за рурални развој општине Инђија, Пољопривредна школа у Руми, Пољопопривредно саветодавна служба у Руми, Зекин салаш – каже директор РРА Срем Милан Мирић. Директор Мирић истиче да Разговори на обострану корист је у прекограничном региону Хрватске пројектна сарадња успоста- је усмеравала и координирала партвљена са Управним органима Вуко- нерства у оквиру овог позива и самим варско - Сријемске жупаније, Регио- тим олакшала прекограничну сарадњу налном развојном агенцијом Вуковар- институција и реализацију пројектних ско Сријемске жупаније, градом Вин- идеја. Наша будућа улога у имплеменковци, градом Вуковаром, Пољопри- тацији потенцијално одобрених пројевредним факултетом у Осијеку, као и ката је учешће у пројектним тимовито да су кроз пројектне апликације нај- ма, координација и вођење пројеката,

Трибина о безбедности ЗРЕЊАНИН: Средњобанатски управни округ и Висока техничка школа струковних студија у Зрењанину, у оквиру трибине “Здраво лице равнице”, организују предавање на тему “Ризици су око нас”, која ће бити одржана данас, у 17 часова, у просторијама поменуте образовне установе. Редовни професор Факултета безбедности у Београду др Зоран Кековић говориће о “Процени ризика у функцији управљања у ванредним ситуацијама и спречавања катастрофа”, начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије Предраг Марић позабавиће се темом “Кризног менаџмента и медија”, док ће директорка Управе за безбедност и здравље на раду у Министарству рада и социјалне политике Вера Божић Трефалт одржати предавање на тему “Несреће на раду и како их спречити”. Непосредно пре предавања, начелница Средњобанатског округа Тања Дуловић приредиће пријем за предаваче. Ж. Б.

организовање обука и стручних едукација, али и ново запошљавање сарадника на овим пројектима, што ће бити шанса за младе стручне сараднике у нашем региону – објашњава директор Мирић. Мирић додаје и то да ће Регионална развојна агенција Срем пружити сву стручну подршку и ресурсе за извођење јавних набавки, промотивних активности и потребних извештавања током имплементације пројеката. - Свакако, једна од непосредних користи овог позива јесте да су се током периода припреме пројеката успоставила прекогранична партнерства и заједнички пројектни рад тимова са обе стране границе. Ово представља значајан ресурс за будућу сарадњу с обзиром на врло скори улазак Хрватске у ЕУ и позицију Србије, односно Сремског округа, да ће се налазити на подручју врло интензивне сарадње и повлачења ЕУ фондова, тј. у позицији коју је до сада имала Хрватска као кандидат. РРА Срем ће очито спремно дочекати ове околоности и постати лидер развоја у региону – задовољан је сарадњом директор Мирић. Ј. Антић

У СЕНТИ СУТРА ПОЧИЊУ „СРЕМЧЕВИ ДАНИ”

Празник културе у пишчевој кући

СЕНТА: Традиционална културна манифестација „Сремчеви дани” у част истакнутог књижевника и најзнаменитијег Сенћанина Стевана Сремца (1855-1906), у организацији Завичајне фондације која носи његово име почиње данас програмом намењеним деци. Празник културе одвијаће се у здању Завичајне фондације, Сремчевој родној кући, где ће се у 13 сати одржати књижевни сусрет са писцима за децу Робертом Такаричем и Виолетом Бабић, а представиће се Издавачка кућа „Креативни центар” из Београда. Сутра у 19 сати у Сремчевој родној кући биће књижевно вече посвећено пола века од доделе Нобелове награде Иви Андрићу, на којем ће о нашем нобеловцу говорити доцент на Филозофском факултету у Новом Саду др Слободан Владушић.

Свечана академија приређује се у петак 25. новембра у 19 сати у Дому културе. Наступиће женски камерни хор Завичајне фондације „Стеван Сремац”, беседу о Сремцу одржаће доцент на Фолозофском факултету у Новом Саду др Радослав Ераковић, а потом је предвиђена промоција трећег издања књиге „Стеван Сремац - Сенћанин” аутора Петра Терзића из Сенте. О књизи ће говорити кустос Народног музеја у Нишу Јован Младеновић, а ученици Сенћанске гимназије под вођством професорке Маријане Голић извешће одломак из Сремчевог романа „Поп Ћира и поп Спира”. Програм ће употпунити и гостовање Народног позоришта из Кикинде са комадом „Шта је собар видео” у режији Драгана Остојића. М. Мр.

идеја Лиге јесте да део новца, који ће граду припасти по овом закону, буде усмерен на решавање овог питања. Перкић је изразио очекивање да ће предлог наићи на подршку у градској Скупштини пре усвајања буџета за 2012. годину. -Ово не би требало да буде политичко, већ питање наше одговорности према суграђанима, према породици као основи нашег друштва и према будућности Зрењанина. Резултати пописа су показали тенденцију негативног раста, а у граду Зрењанину се ове године уписао мањи број ђака првака. Све ово указује да је потребно учинити нешто конкретно са циљем мотивације повећања наталитета у зрењанинској општини и због тога ће овај предлог имати моју подршку – поручио је Александар Мартон и најавио да ће у најскоријем периоду сазвати састанак шефова одборничких група, како би се размотриле могућности за реализацију предлога. Мартон је подсетио да су сличне иницијативе и раније покретане и стога је, сматра он, и сада потребно заузети јединствен став, како би се показала одлучност ка решавању материјалног положаја будућих мајки, било да су оне запослене или не, „јер тиме показујемо да смо достојни представници локалне заједнице“. Ж. Балабан

Костур на поклон

СУБОТИЦА: Средња медицинска школа у Суботици добила је на поклон костур, који ће се користити на часовима анатомије. Поклон, вредан 200 хиљада динара, уручио је покрајински секретар за здравство, социјалну политику и демографију др Атила Ченгери. Огледни дидактички материјал намењен очигледној настави анатомије - костир допремљен је из Америке. Директорка школе Едита Шош каже да су се ученици први пут сусрели са скелетом човека. - Ми у школи имамо два костура, али су половична и немају све кости које има људско биће. Сада ће деца моћи да покажу шта су све научила. Донација школи много значи, јер ће се олакшати рад у настави - објашњава Едита Шош. Донацију је омогућио секретеријат за здравство, социјалну политику и демографију. Покрајински секретар др Атила Ченгери је објаснио да је костур направљен од специфичног материјала. С. И.

Дадо Топић у најлуђој ноћи РУМА: Јуче су председник општине Рума Горан Вуковић и певач Дадо Топић потписали уговор којим је дефинитивно и озваничен наступ овог рокера у новогодишњој ноћи на румском Тргу. - Свираћемо старе хитове, али и новије песме које су део младалачког бунта. Верујем да ће наступ бити за памћење јер ћемо певати и десетак хитова других легенди рока са ових простора, како би поздравили публику у њихово име. За Руму смо се одлучили јер је ове године избор пао на Војводину, а 1978. године се сећам свог сјајног наступа у Руми и знам да овде имам много фанова, како средњих генерција, тако и оних млађих казао је Дадо. Наступ Даде Топића на румском Тргу у новогодишњој ноћи заказан је за 22,30 часова, а предгрупа ће бити неафирмисани румски бенд „Лешинари”. По речима председника Вуковића Румљани ће у 1. јануар 2012. ући уз ватромет и мноштво изненађења. Ј. А.

crna hronika

sreda23.novembar2011.

KRI VI^ NA PRI JA VA PRO TIV MO KRIN ^A NI NA

NEO BI^ NA KRA \A U SEN TI

Osum wi ~en za kra |u de la sa la {a Kikindska policija podnela je krivi~nu prijavu protiv To mi sla va B. (1938) iz Mokrina, zbog osnova sumwe da je po~inio kra|u na {tetu lica iz tog sela kikindske op{tine. Tomislav B. se tereti da je tokom novembra sru{io objekat na sala{u o{te}enog Mokrin~anina i odneo gra|evinski materijal vredan 130.000 dinara. Osum wi ~e ni To mi slav je, kako saznajemo, du`e boravio

i radio na sala{u kod prethod nog vla sni ka, ko ji ga je prodao. Po{to je jedan objekat sala{a sazidao u vreme dok je na wemu boravio, kada je sala{ prodat i novi vlasnik mu otkazao boravak, Tomislav je smatrao da mo`e poru{iti objekat i odneti gra|evinski ma te ri jal. Jer, ka ko tvr di, objekat je sazidao od svog materijala. M. Mr.

Bu ko vi na „pla nu la” iz pri ko li ce Sen}anska policija intenzivno radi na rasvetqavawu te{ke kra|e, koja se dogodila u no}i izme|u 19. i 20. novembra u Senti. Nepoznati kradqivac je ukrao kamionsku prikolicu natovarenu ogrevnim drvetom vrednim oko 130.000 dinara.

PO @AR U OSNOV NOJ [KO LI „^A KI LA JO[” U BA^ KOJ TO PO LI

Iz go reo alat u ra di o ni ci

U Osnovnoj {koli „^aki Lajo{„ u Ba~koj Topoli preksino} je u radionici izbio

po`ar, a sem materijalne {tete drugih posledica nije bilo, re~eno je ju~e Tanjugu u toj obrazovnoj ustanovi.

Po`ar, koji je izbio oko 19 ~asova, uga{en je interven ci jom va tro ga sa ca, a uzrok se ispituje. U va tre noj stihiji izgoreo je alat u radionici i deo elektri~ne instalaci je pa ju ~e u {koli nije bilo grejawa. ^asovi su, kako navode u toj obrazovnoj ustanovi, prepodnevnoj smeni skra}eni, dok se popodnevna nastava nije ni izvodila. O~ekuje se da }e se ve} od danas nastava odvijati redovno.

Beranac Dra {ko Vu ko vi}, od pro{le nedeqe svedok-saradnik – okrivqeni u procesu koji se pred Specijalnim sudom u Beogradu vodi protiv grupe osumwi~enih za krijum~arewe droge iz Ju`ne Amerike u Evropu pod vo|stvom odbeglog Pqevqaka Dar ka [a ri }a tokom 2008. i 2009. godine, nastavio je ju~e da svedo~i, drugi dan zaredom bez prisustva javnosti. Osim naga|awa, zasad nije procurilo ni{ta konkretno o tome {ta je Vukovi} govorio u vezi s navodima optu`nice Tuìla{tva za organizovani kriminal u „predmetu [ari}“, ~ija prva ta~ka obuhvata doga|aj u Ju`noj Americi od 15. oktobra 2009, kada je u urugvajskoj luci Santa Lusia, na jahti „Maui“ ~iji je vlasnik hrvatski dràvqanin Ana sta si je Mar tin ~i}, prilikom policijske akcije prona|eno i zapleweno 2.174 kilograma kokaina. U toj ta~ki optu`be Dra{ku Vukovi}u stavqa se na teret da je 30. avgusta 2009. na grani~nom prelazu Batrovci pre{ao iz Srbije u Hrvatsku pa produìo u Argentinu, te da je tamo po ma gao ak tiv no sti dru gih osumwi~enih prenose}i im poruke da bi realizovali tran-

HAG OD BIO KA RAYI]EV ZAH TEV

Ne ma jed no me se~ nog pre ki da su |e wa Sudsko ve}e Ha{kog tribunala odbilo je ju~e zahtev Ra do va na Ka ra xi }a da se sudski proces protiv wega prekine na mesec dana da bi prou~io celokupan materijal u vezi s doga|ajima u Srebrenici. Sudsko ve}e je navelo u saop{tewu da je obelodaweni materijal zaista veoma obiman s obzirom na to da se sastoji od oko 5.500 delova, ali i da je Karaxi} imao dovoqno vremena da ga prou~i. „Ve}e ne moè da ignori{e ~iwenicu da je ve}i deo tog materijala prosle|en optuènom 21. decembra 2010. godine i da je on u wega imao uvid gotovo godinu dana. Po mi{qewu ve}a, optuèni nije izneo prihvatqive razloge iz kojih nije prou~io dostavqeni materijal”, dodaje se u saop{tewu Ha{kog tribunala.

Ve}e je, tako|e, pozvalo Tu`ila{tvo da, {to je pre mogu}e, dostavi Karaxi}u sav materijal koji se ti~e preostalih svedoka i da ga obavesti o tome koja }e do-

datna dokumenta koristiti tokom su|ewa. Karaxi} je sredinom novembra zatraìo prekid su|ewa na mesec dana zbog nedovoqnog vremena i sredstava da prou~i celokupan materijal u vezi s doga|ajima u Srebrenici. On je u zahtevu objasnio da je pauza neophodna pre po~etka saslu{awa svedoka o doga|ajima u Srebrenici jer odbrana nije imala vremena da pregleda dokumente koje je Tuìla{tvo objavqivalo sa stalnim zaka{wewima, navedeno je u saop{tewu. Tuìla{tvo je tokom prethodne godine objavilo stotine hiqada stranica o doga|ajima u Srebrenici, a odbrana je, u nedostatku vremena, pregledala samo deo materijala u skladu s prioritetima u datom trenutku. (Ta njug)

Osta ju u pri tvo ru

sport tovara s jahte „Maui“ na prekookeanski brod, do ~ega nije do{lo. Iz {krtih izvora u vezi s ju~era{wim svedo~ewem je procurilo da se Vukovi} osvrnuo na doga|aj iz februara 2007, kad je uhap{en u Danskoj s 38 kilograma kokaina, a samo mesec dana kasnije uspeo spektakularno da pobegne. Po spekulacijama iz toga vremena koje su stigle iz danskih talboida, Vukovi}a su iz policijskog vozila prilikom prebacivawa iz zatvora u Kopenhagenu u zatvor Frederik-

la{tva za ratne zlo~ine od 10. septembra 2010. godine za zlo~ine u ]u{ki terete se i To pli ca Mi la di no vi}, Sre} ko Po po vi}, Sla vi {a Ka stra to vi}, Bo ban Bo gi }e vi}, Zvo ni mir Cvet ko vi}, Ra do slav Br no vi}, Vi do je Ko ri }a nin, Veq ko Ko ri }a nin, Ab du lah So ki}, Mi loj ko Ni ko li}, Zo ran Ob ra do vi} i Ran ko Mo mi}. Oni su optu`eni da su, kao pripadnici paravojne formacije „[akali”, likvidirali najmawe 44 albanska civila 14. maja 1999. godine na teritoriji op{tine Pe}. U optu`nici se isti~e da su „{akali” pri izvr{ewu dela po-

sund, prakti~no kidnapovali maskirani pomaga~i. Po nezvani~nim informacijama, Vukovi} je „danski period“ problemati~nih aktivnosti, ali i {ire u Skandinaviji, vremenski locirao od 2005. do hap{ewa po~etkom 2007. godine. Zakon propisuje obavezu okrivqenom koji se kandiduje za dobijawe statusa svedoka-saradnika da, osim svedo~ewa o onom {to mu se neposredno stavqa na teret, iznese i sva saznawa, ukoliko ih ima, o okolnostima vezanim za sve navode iz optu`nice.

Specijalni sud u Beogradu odbio je ju~e, kao neosnovane, predloge pripadnika kriminalne grupe odbeglog Darka [ari}a da im se ukine pritvor i omogu}i odbrana sa slobode posle vi{e od dve godine. Sud je odbio predloge za ukidawe pritvora zbog te`ine kriv~nih dela koja su izvr{ili, a shodno zakonu, oni mogu biti u pritvoru do ~etiri godine – do izricawa prvostepene presude. Svi okrivqeni, odnosno jedanaestorica koji su se na{li na op tu `e ni~ koj klu pi od ukupno dvadeset kojima se sudi, u odbrani su odbacili sve optu`be. E. D.

U TRI BU NA LU NA STA VQEN PRO CES BIV [EM KO MAN DAN TU OVK

Sve dok: Ha ra di naj na re dio ubi ja we za tvo re ni ka Za{ti}eni svedok Ha{kog tu`ila{tva s pseudonimom 81 izjavio je ju~e na su|ewu biv{im komandantima Oslobodila~ke vojske Kosova u Tribunalu da je video Ra mu {a Ha ra di na ja kako mu~i zatvorenike u logoru Jablanica i nare|uje wihova ubistva. Po iskazu svedoka, Haradinaj je ispitivao jednog srpskog mladi}a o tome gde su srpski tenkovi i punktovi, a po{to nije dobio odgovor, nekoliko puta ga je udario pesnicama. – Izgleda da je Haradinaj bio iznerviran {to mu ovaj ne odgovara. Tu su bili i dvojica Roma, koji su Haradinaja na albanskom jeziku molila da ih ne ubije. Drugi su ih tukli bejzbol palicama, jednom Romu je odse~eno uvo, a nedugo zatim je i Srbinu

Op tu è ni tra ìo do dat no vre me za od bra nu godine, a Tuìla{tvo je predloìlo da mu se odredi pritvor. Tereti se da je, s ostalim „{akalima”, u Pe}i i u selima na teritoriji pe}ke op{tine ~inio pojedina~na i masovna ubistva civila, silovawa i druge akte nasiqa, zatim za otimawe li~ne imovine – zlatnog nakita, novca i automobila, kojima je trgovao preko granice, uglavnom u Crnoj Gori. U~estvovao je i u paqewu porodi~nih ku}a, s ciqem da se {iri strah me|u albanskim civilima da bi ih primorali da napuste mesta svog prebivali{ta i presele se u Albaniju. Optu`nicom Tuì-

ulici u Senti, a kako saznajemo, policija je na tragu po~iniocu koji se na nesvakida{wi na~in snabdeo ogrevom. U pri ko li ci je bi lo oko 14 kubika prvoklasne bukovine. M. Mr.

Ina~e, druga ta~ka optu`nice u „predmetu [ari}“ obuhvata doga|aj od 19. januara 2009, kad je u blizini Pize u Italiji, u policijskoj akciji otkriveno i zapleweno ukupno 235 kilograma kokaina.

OD LO @E NO SU \E WE „[A KA LI MA” ZBOG RAT NIH ZLO ^I NA U ]U [KI KOD PE ]I 1999.

Su|ewe pripadnicima paravojne jedinice „[akali” zbog ratnih zlo~ina u selu ]u{ka kod Pe}i 1999. godine odloèno je ju~e za slede}i utorak, 29. novembar, na molbu optuènog Si ni {e Mi {i }a za dodatno vreme za pripremu odbrane. Mi{i} je posle vi{egodi{weg skrivawa uhap{en 4. novembra u Batajnici po poternici sprskog Interpola. On je ju~e trebalo da izloì svoju odbranu, a potom je bilo planirano svedo~ewe svedoka-saradnika. Mi{i} se tereti za ubistvo 11 Albanaca u selu ]u{ka na Kosovu i Metohiji 14. maja 1999.

bio neprijatno iznena|en kada je video da prikolice i tovara nema. Slu~aj je odmah pri ja vio po li ci ji, ko ja je prona{la praznu prikolicu i vratila je vlasniku. Is pra `we na pri ko li ca prona|ena u jednoj sporednoj

Vu ko vi} go vo rio o dan skom pe ri o du?

Pre te rao u na pla ti du ga

pretwe, od jula do oktobra ove godine, u vi{e navrata dolazio u I|o{ i na ime starog duga iznu|ivao novac od du`nika. Kako saznajemo, kada je Branislav preterao i ve} previ{e naplatio, o{te}eni I|o{anin je slu~aj prijavio policiji. M. Mr.

Kamionsku prikolicu natovarenu bukovinom vlasnik iz okoline Vaqeva, koji se bavi prodajom ogrvenog drveta, u nameri da sutradan napravi pazar, parkirao je na Torwo{kom putu i oti{ao na po~inak. Ujutru je, me|utim,

SU \E WE GRU PI OKRI VQE NIH U SLU ^A JU [A RI]

PRI JA VA ZBOG IZ NU DE U I\O [U, KOD KI KIN DE

Protiv Bra ni sla va M. (1982) iz Novih Kozaraca policijski slu`benici u Kikindi podneli su krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo iznude na {tetu lica iz I|o{a, op{tina Kikinda. Po saop{tewu policije, osumwi~eni Branislav M. je, uz

dnevnik

c m y

kazali izuzetnu surovost, brutalnost, bezose}ajnost i bezobzirnost. Za sada neidentifikovani pripadnici „[akala” uzimali su malu decu od okupqenog stanovni{tva, stavqali im no` pod grlo, pucali neposredno ispred nogu civilnog stanovni{tva, premla}ivali pojedine mu{karce na o~igled `ena i dece, ubistva vr{ili na svirep i podmukao na~in, neretko pucaju}i `rtvama u le|a i ispaquju}i u wihova tela veliki broj projektila, nakon ~ega su ve}inu tela zapalili, s ciqem da onemogu}e utvr|ivawe wihovog identiteta. (Ta njug)

odse~eno uvo – naveo je za{ti}eni svedok, koji je govorio na srpskom. – Posle 45 minuta prebijawa i mu~ewa, zarobqenici vi{e nisu mogli da stoje na nogama ni da pri~aju – kazao je svedok, tvrde}i da je tada Ramu{ Haradinaj naredio da se ubiju. – Tada je Haradinaj rekao: „Vodite ih kod baca Adema”. To je zna~ilo da ih likvidiraju i svi su to znali. On je pojasnio da je „baca” izraz po{tovawa, da je Adem ta da ve} ubi je ni ko ma dant OVK Adem Ja{ari, a da je izraz „vodite ih kod baca Adema” naredba da se neko ubije. Po optu`nici, `rtve o kojima je svedok „81” govorio su tri mladi}a iz sela Dolac, 24godi{wi Srbin Ivan Zari} i dva romska de~aka od 15 i 16

godina Agron Beri{a i Burim Bejta. Svedok „81” je naveo da je 1998. go di ne do {ao u {tab OVK u Jablanici gde je bio svedok mu~ewa zatvorenika u logoru pod komandom La hi ja Bra hi ma ja. Brahimaj se, zajedno s Haradinajem i Idri zom Ba q a j em, te re ti za zlo ~i ne protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa na Kosovu 1998. godine. Sudsko ve}e Tribunala oslobodilo je, u prvostepenom postupku, Haradinaja i Baqaja, a osudilo Brahimaja na {est godina zatvora. @albeno ve}e je nalo`ilo da se su|ewe ponovi po {est od 37 ta~aka optu`nice. To je, ina~e, prvi ponovqeni postupak u istoriji Tribunala. (Ta njug)

PRI JA VA U PO @A REV CU PRO TIV ^E TVO RI CE ZA PO SLE NIH U AD „@E LE ZNI CE SR BI JE”

Pre ko di ze la do 860.000 di na ra

Po`areva~ka policija saop{tila je ju~e da je podnela krivi~ne prijave protiv ~etvorice zaposlenih u AD „@eleznice Srbije” za koje se sumwa da su otu|ili gotovo 7.000 litara dizel-goriva D-2 i tako firmu o{tetili za vi{e od 860.000 dinara. Po policijskom saop{tewu, zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo pronevere, krivi~ne prijave podnete su protiv Ra di {e O. (54) i @i vi ce M. (53) iz Lu~ice, Dra ga na R. (33) iz Smede-

reva i No vi ce S. (53) iz [qivovca. Oni su osumwi~eni, Radi{a kao glavni magacioner, a ostali kao izdavaoci goriva u Organizacionoj jedinici za vu~u vozova u Po`arevcu, da su tokom februara 2011. godine otu|ili 6.833 litra dizel-goriva D-2 koje im je bilo povereno. Kako se navodi, na taj na~in su sebi protivpravno pribavili860.337 dinara, a firmu u kojoj su zaposleni o{tetili za taj iznos. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik SRP SKO-HR VAT SKI OD NO SI

Ja~a saradwa policije na granici Di rek tor po li ci je Sr bi je Milorad Veqovi} i glav ni rav na teq po li ci je Hr vat ske Oliver Grbi} pot pi sa li su u Mo ro vi }u Po slov nik o ra du za jed ni~ ke kon takt-slu `be po li ci je dve ju ze ma qa na gra ni~ nom pre la zu Ba ja ko vo–Ba trov ci, sa op {te no je ju ~e iz MUP-a Sr bi je. Za jed ni~ ka kon takt-slu `ba za po ~e la je rad 22. ju na ove go di ne, a pot pi sa nim Po slov ni kom

– Ovo {to mi ra di mo da nas ima isto rij ski zna ~aj i vre me }e po ka za ti ko li ko }e do pri ne ti do bro bi ti oba na ro da – oce nio je Ve qo vi}. Gr bi} je, ka ko je sa op {te no, po hva lio vi sok ni vo sa rad we, i na gla sio da je prak sa po ka za la da se bor ba pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la ne mo `e vo di ti sa mo unu tar gra ni ca jed ne dr `a ve.

sreda23.novembar2011.

U NO VO SAD SKOM SU DU GO RA NU DA VI DO VI ]U I STRO JEV CI MA OD LO @E NO RO ^I [TE

Novi termin za mesec dana Su |e we Goranu Davidovi}u i jo{ sed mo ri ci op tu è nih za na pad na u~e sni ke an ti fa {i sti~ kog sku pa u No vom Sa du u ok to bru 2007. go di ne, jo{ jed nom je od lo è no, a no vo je za ka za no za 21. de cem bar. Na i me, ju ~e je pred sud skim ve }em, ko jim pred se da va su di ja Zora Jamu{akov, tre ba lo da se odr ì su |e we Da vi do vi }u ko ji va ì za jed nog od li de ra „Na ci o nal nog stro ja”, a ko me se na te ret sta vqa de lo iza zi va wa na ci o nal ne, ra sne i ver ske mr `we, ali je zbog spre ~e no sti jed nog od bra ni la ca op tu è nih, ro ~i {te od lo è no. Osim Da vi do vi }a, na op tu è ni~ koj klu pi }e se na }i Vladan Ne go va no vi}, Da ni jel Pe tro -

vi}, Predrag Milovanovi}, Nedeqko Pe{i}, Radomir Dickov, Pre drag Go lu bo vi} i Uro{ Stojanovi}. Po na vo di ma Tu `i la {tva, oni su 7. ok to bra 2007. go d i n e u po p o d nev n im sa t i m a iza zva li in ci dent i su kob s u~e sni c i m a an t i f a { i s ti~ k e po vor ke ko ja se upu ti la ka spo me ni ku na Ke ju `r ta va ra ci je. Na pu tu ka spo me ni ku, kod Do ma Voj ske Sr bi je do {lo je do su sre ta u~e sni ka an ti fa {i sti~ kog mar {a i pe de se tak pri pad ni ka „Na ci o nal nog stro ja„, ko ji je na kon ver bal nog pre pu ca va wa i vre |a wa, pre ra stao u fi zi~ ki su kob u ko jem je po vre |e no vi {e qu di iz obe gru pe, kao i ne ko li ko po li ca ja ca ko ji su spre ~a va li in ci dent. N. P.

Hap {e we pripadnika „Nacionalnog stroja” ok to bra 2007. go di ne

AK CI JA PO LI CI JE U SU BO TI CI, KA WI @I, MO LU, BE O GRA DU, PAN ^E VU I LO ZNI CI

Zbog krijum~arewa qudi uhap{eno 17 osoba Mi lo rad Ve qo vi} i Oli ver Gr bi} pot pi sa li Po slov nik o ra du za jed ni~ ke kon takt-slu `be

bli `e je ure |en na ~in ra da i me |u sob ni od no si po li cij skih slu `be ni ka za po sle nih u ovoj slu `bi, na ve de no je u sa op {te wu. Ka ko je na ve de no, Ve qo vi} je po pot pi si va wu Po slov ni ka is ta kao da je „ova sa rad wa pri mer ka ko se pred sta vqa dr `a va i ra di svoj po sao”.

U sa op {te wu se is ti ~e da je za po sled wih {est me se ci kroz Za jed ni~ ku slu `bu ob ra |e no 85 zah te va, da je sa rad wa pro fe si o nal na, po zah te vi ma se br zo po stu pa, te da je raz me na po da ta ka do pri ne la po di za wu kva li te ta ra da po li cij skih slu `be ni ka. (Ta njug)

SU DO VI U SR BI JI IZ ME \U STRO GIH I BLA GIH PRE SU DA

Dvostruki efekti pritiska javnosti Pri ti sak jav no sti na po stu pa we i od lu ~i va we pra vo sud nih or ga na u po je di nim slu ~a je vi ma vo di ka pre vi {e stro gim, a u dru gim ka pre vi {e bla gim pre su da ma, dok sud ski po stup ci tra ju du go, uz ve li ki broj od la ga wa. To je stav ko ji su iz ne li u~e sni ci na pred sta vqa wu iz ve {ta ja Ini ci ja ti ve mla dih za qud ska pra va o pra vi~ no sti su |e wa u Sr bi ji. – Pri ti sak jav no sti je zna ~a jan da se ne ke stva ri po kre nu –

su di u ra zum nom ro ku – re kao je na pred s ta v qa w u iz v e { ta j a „Pri me na stan dar da pra vi~ nog su |e wa u pra vo sud nom si ste mu Sr bi je” Petar @mak iz Fon da za hu ma ni tar no pra vo. U iz ve {ta ju je pred sta vqe no de vet sud skih po stu pa ka, i to u slu ~a je vi ma pa qe wa Baj ra kli xa mi je, pa qe wa am ba sa de SAD u Be o gra du, „Pa ra de po no sa” 2009. go di ne, slu ~a ja „Ja b u k a”, „Pa r a d e po n o s a” 2010. go di ne i tu `be ko ju je

Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivica Da~i} po tvr dio je ju ~e da je u Sr bi ji iz vr {e na ak ci ja to kom ko je je uhap {e no 17 li ca osum wi ~e nih za kri jum ~a re we mi gra na ta iz ze ma qa Afro a zi je, oce niv {i je kao va àn spoq no po li ti~ ki do ga |aj od ve li kog zna ~a ja za MUP i Sr bi ju. Da ~i} je no vi na ri ma u Pa la ti „Sr bi ja„ re kao da je re~ o do ga |a ju po seb no va `nom u da ni ma ka da }e se od lu ~i va ti o kan di da tu ri Sr bi je za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. – Ovo ni je pr va ak ci ja tog ti pa, ali }e sva ka ko ima ti ve li ki od jek u Sa ve tu mi ni sta ra Evrop ske uni je jer je ova te ma jed na me |u va `ni ma u pret hod nim sa stan ci ma – re kao je Da ~i}. Mi ni star je ka zao da je u po sled we vre me po ve }an broj ile gal nih mi gra na ta ko ji na {u te ri to ri ju ko ri ste da bi se pre ba ci li u ze mqe EU. – Od oko 5.000 mi gra na ta, ko li ko pro ce wu je mo da }e ih ove go di ne bi ti, sa mo 1.700 je za tra ì lo azil u Sr bi ji – ka zao je on. Da ~i} je re kao da su pred stav ni ci MUP-a Sr bi je ima li sa sta nak na mi ni star skom ni vou s pred stav ni ci ma Austri je i Ma |ar ske u ve zi s ovim pro ble mom ko ji je i va `na te ma na stav ka pro ce sa evro in te gra ci ja Sr bi je. Mi ni star je ka zao da je kao vo |a kri jum ~a ra osum wi ~en Bla{ko V. iz Su bo ti ce. Da ~i} je re kao da je pre tre se no vi {e od 20 obje ka ta na {i rem pod ru~ ju Sr bi je – u Su bo ti ci, Be o gra du, Pan ~e vu, Lo zni ci, Ka wi ì i Mo lu. Ob ja snio je da je re~ o kri jum ~a re wu dr à vqa na Av ga ni sta na, Li bi je, Pa ki sta na, So ma li je, Tu ni sa i Su da na. Ak ci ju su spro ve li pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je, Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la u ko or di na ci ji s Tu ì la {tvom za or ga ni zo va ni kri mi nal i u sa rad wi s po li ci ja ma

Ma |ar ske, Austri je i pod ru~ nih po li cij skih upra va iz Su bo ti ce, [ap ca, Be o gra da i Pan ~e va. Mi ni star je re kao da je ve o ma va `no pi ta we i pro blem Sr bi je to {to je dan od pu te va

ile gal nim mi gra ci ja ma – po ru ~io je Da ~i}. MUP je sa o p { tio da su, osim Bla {ka V. (1969), uhap {e ni i Neboj{a P. (1970), Stevan M. (1958), Danijel P. (1983), Dragan P. (1978), Xo-

Sum wa se da su ~la no vi or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe, pre ba ci va wem ile gal nih mi gra na ta pre ko Sr bi je u Ma |ar sku ostva ri li imo vin sku ko rist od 100.000 do 120.000 evra (MUP Sr bi je) kri jum ~a re wa qu di vo di upra vo pre ko na {e ze mqe. – Zbog to ga mo ra mo da vo di mo ra ~u na i ob je di ni mo sve re sur se da bi smo se iz bo ri li s

el P. (1966), Arpad O. (1979) i Ivan P. (1978), svi iz Su bo t i c e, za t im Jo vi ca K. (1976) iz Baj mo ka, Dragomir N. (1993) iz Pa de ja, Jo`ef

Kod Pre {e va ot kri ve no 12 ile ga la ca Ca ri ni ci su ju ~e na gra ni~ nom pre la zu Pre {e vo, u ka mi o nu ma ke don skih re gi star skih ozna ka, ot kri li 12 ile gal nih imi gra na ta. Ka ko je sa op {ti la Upra va ca ri na, u pi ta wu su dva av ga ni stan ska i de set so ma lij skih dr `a vqa na. Pri li kom re dov nog obi la ska ter mi na la, oko 5.30 sa ti, pri me }e no je da je na na ve de nom vo zi lu ca rin sko obe le` je (ma ke don sko) o{te }e no, od no sno da je saj la plom be ise ~e na pa po no vo upre de na da se ne bi pri me ti lo da je vo zi lo otva ra no, na vo di se u sa op {te wu. Imi gran ti su pro na |e ni u sa rad wi s pri pad ni ci ma po gra ni~ ne po li ci je, a sve ot kri ve ne oso be pre da te su u da qu nad le `nost po gra ni~ noj po li ci ji. U Upra vi ca ri na pod se }a ju na to da je u po sled wa dva me se ca, za hva qu ju }i ko ri {}e wu naj no vi jih teh no lo {kih do stig nu }a (mo bil ni ske ne ri) i iz u zet nom za la ga wu ca rin skih slu `be ni ka, ot kri ve no 45 oso ba ko je su ile gal no po ku {a le da pre |u gra ni cu na pu tu ka Evro pi.

M. (1977) iz Tre { wev c a, Slavi{a B. (1958) i Slavi{a S. (1976) iz Lo zni ce, Dejan K. (1973) iz Pan ~e va, Dragan K. (1971) iz Ze mu na, Radivoj S. (1979) iz Sta rih Le di na ca i Dejan A. (1975) iz Kwa `ev ca. To kom pre tre sa wa sta no va i dru gih pro sto ri ja na vi {e od 20 po me nu tih adre sa, pro na |e no je i pri vre me no od u ze to ne ko li ko auto mo bi la ko ji su ko ri {}e ni za kri jum ~a re we qu di, vi {e ko ma da va tre nog oru` ja i mu ni ci je, ru~ na bom ba, oko 30 gra ma ko ka i na, ve }a ko li ~i na nov ca i sred stva za ko mu ni ka ci ju, do da je po li ci ja u sa op {te wu. Or ga ni zo va na kri mi nal na gru pa de lo va la je na pod ru~ ju Su bo ti ce i Lo zni ce, od no sno Ba we Ko vi qa ~e. MUP sa op {ta va da su or ga ni za to ri kri jum ~a re wa ile gal ne mi gran te pre ba ci va li u Ma |ar sku u gru pa ma od 18 do 50 qu di naj ~e {}e ko ri ste }i tzv. ze le ni po jas u {i rim re jo ni ma Baj mo ka, Ba nat skog Aran |e lo va, Ra ba i Mar to no {a. Ve }i broj li ca pro kri jum ~a re nih u Ma |ar sku za u sta vi la je ma |ar ska po li ci ja na osno vu in for ma ci ja SBPOKa, te je na osno vu in ten ziv ne sa rad we iz me |u SBPOK-a i Na ci o nal nog bi roa za is tra ge Re pu bli ke Ma |ar ske spre ~a va no kri jum ~a re we li ca ka te r i t o r i j i Ma | ar s ke i Austri je. Sum wa se da su ~la no vi ove or g a n i z o v a n e kri m i n al n e gru pe, pre ba ci va wem ile gal nih mi gra na ta pre ko Sr bi je u Ma |ar sku, ostva ri li imo vin sku ko r ist od 100.000 do 120.000 evra. No vac ostva ren kri m i n al n im ak t iv n o s ti m a ula gan je u ku po vi nu sku po ce nih auto mo bi la i ne po kret no sti, do da je MUP u sa op {te wu. Or ga ni za to ri ma i ~la no vi ma kri mi nal ne gru pe bi }e od re |e no po li cij sko za dr `a va we. E. D.

KRI VI^ NA PRI JA VA PRO TIV DI REK TO RA PRED U ZE ]A „KRON” U BE O GRA DU ka za la je di rek tor ka Ini ci ja ti ve mla dih za qud ska pra va Maja Mi}i}, ali i na po me nu la da se ~e sto de {a va da se za ne ko kri vi~ no de lo iz rek ne ka zna znat no bla `a od pred vi |e ne. Is t ra ` i v a ~ i Ini c i j a t i v e su to kom se dam me se ci ove go di ne pra ti li 15 kri vi~ nih i par ni~ nih po stu pa ka pred do ma }im su do vi ma. U tom pe ri o- du pra vo sna `na pre su da je do ne ta u jed nom slu ~a ju, u jed nom je u to ku `al be ni po stu pak, a u osta l im jo{ tra j e po s tu p ak pred osnov nim, od no sno vi {im su do vi ma, na ve de no je u iz ve {ta ju. – Hro ni~ ni pro blem pra vo su |a u Sr bi ji je pra vo da vam se

Ini c i j a t i v a pod n e l a pro t iv in t er n et-iz d a w a ~a s o p i s a „No v a srp s ka po l i t i~ k a mi sao” zbog na vod ne po vre de za bra ne go vo ra mr `we. Auto ri iz ve {ta ja oce ni li su da se od re |e na kri vi~ na de la kva li fi ku ju kao ona ko ji ma je za pre }e na bla `a kri vi~ na sank ci ja (slu ~aj pa qe wa Baj ra kli xa mi je), ali i da se u slu ~a je vi ma u ko ji ma ni je ta ko su di je naj ~e {}e opre de qu ju za mi ni mal ne za pre }e ne ka zne (slu ~aj „Pa ra de po no sa” 2010). Di r ek t or k a Ini c i j a t i v e Ma ja Mi }i} na ja vi la je da }e Ini ci j a ti va dru g i deo iz ve {ta ja pred sta vi ti u ja nu a ru (Ta njug)

Buyet Srbije o{te}en za 20 miliona dinara

Po re ska po li ci ja pod ne la je Pr vom osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Be o gra du kri vi~ nu pri ja vu pro tiv di rek to ra pri vred nog dru {tva „Kron„ u Be o gra du S. V. zbog sum we da je o{te tio bu xet Sr bi je za vi {e od 20,6 mi li o na di na ra, sa op {ti la je ju ~e Po re ska upra va Mi ni star stva fi nan si ja. Pro tiv S. V. je pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la neo sno va nog is ka zi va wa iz no sa

za po vra }aj po re za i po re ski kre dit i fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve. „S. V. je, u na me ri da neo sno va no ostva ri pra vo na po vra }aj po re za, u sep tem bru 2010. go di ne u po slov nim kwi ga ma pri ka zao pret hod ni po rez is ka zan u iz da tim ra ~u ni ma do ba vqa ~a za utro {e ne ener gen te ko ji su u ce lo kup nom iz no su pre fak tu ri sa ni dru go me, a ko ji je neo sno va no i is ko ri stio, kao i pri vre me ne si tu a ci je i ra ~u ne za iz vr {e ne ra do ve

i pru `e ne uslu ge ko je se od no se na pro da ti obje kat nad ko jim je iz vr {en pr vi pre nos ras po la ga wa na no vo i zgra |e nom gra |e vin skom objek tu”, na ve de no je u sa op {te wu. Ka ko utro {e ne ener gen te ni je ko ri stio za oba vqa we sop stve ne de lat no sti, a pre no som pra va ras po la ga wa do bra kup cu pre stao da ko ri sti obje kat za pro met do ba ra ko ji je opo re ziv PDV-om, S. V. ni je imao pra vo na od bi tak pret hod nog po re za. U po re skoj pri ja vi

za sep tem bar 2010. opre de lio se za po vra }aj, ~i me je neo sno va no ostva rio pra vo na po vra }aj po re za od 20.633.048,94 di na ra. Kri vi~ no de lo fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve S. V. je iz vr {io na taj na ~in {to je sa ~i nio, svo jim pot pi som i pe ~a tom ove rio PDV pri ja vu ne i sti ni tog sa dr `a ja, na vo di se u sa op {te wu, i do da je da je po me nu tim rad wa ma pri ja vqe ni o{te tio bu xet Sr bi je za 20.633.048,94 di na ra. (Ta njug)

RePORTA@e

sreda23.novembar2011.

dnevnik

c m y

PO RO DI CA PE TROV SKI SI RO MA [TVO LAK [E POD NO SI ME \U DO BRIM QU DI MA SVI LO JE VA, SE LA KRAJ APA TI NA

Bo je se je di no zi me i „za bo rav nog” ga zde vi lo je vo, se lo kraj Apatina s oko 1.400 me{tana koji se uglavnom ba ve po qo pri vre dom, na à lost li~i na mnoga druga srpska. Sve je vi{e starijih od 60 godina, a situacija bi bila i mnogo gora da se proteklih nekoliko godina nije naselilo vi {e iz be gli~ kih po ro di ca pa vrti}i i {kola nisu ostali bez dece. Jedino {to se nastava u osmoqetki, koja je donedavno bila iskqu~ivo na ma|arskom, sad odvija i na srpskom jeziku. Ne smeta to nikome, bitno je da {kola opstane jer ona je, osim crkve, jedno od retkih mesta okupqawa i de{avawa u selu. Kao i svuda po Vojvodini, mnogo je praznih ku}a, mogu se pazariti i za 3.000 evra, ali kupaca nema. Oni ko ji ma tre ba krov nad glavom nemaju ni toliko. U Svilojevo se pre dve godine doselila i Lidija Petrovski s neven~anim muèm Robertom i petoro dece: Violeta poha|a osmi razred, Robert peti, Kristina ~etvrti, dok su Anita i An|ela u drugom razredu. Ima ona jo{ ~etvoro dece u wenoj rodnoj Kikindi, dve su }erke udate, a tu ìve sin i }erka, s biv{im Lidijinim suprugom. – Dugo smo u Banatu i{li od sela do sela za nadnicom – govori Lidija. – Najvi{e smo radili sa stokom, to najvi{e

volimo. Kod gazda smo i `iveli, ali je posla bilo sve mawe, de{avalo se da nam mesecima ne pla}aju pa smo tako odlazili daqe i, eto, stigli do Svilojeva. Verovali smo da ovde ima vi{e posla, ali nema. Odemo ja i suprug gde god treba ne{to raditi, ali sve je to povremeno i nikada

~iku, jer bez wih bilo bi nam daleko te`e. Pe trov ski su sme {te ni u sta roj ku }i u Voj vo |an skoj ulici, koju su dobili zahvaquju}i Mesnoj zajednici. Godine se na woj i te kako vide: otpala je fasada, ograda se naherila. Imaju tri prostorije, deca spavaju u dve a roditeqi u onoj

Ya ba po klo we ni kom pju ter kad ne ma stru je

Sa mo da i de ca ne mo ra ju u nad ni cu

se ne zna do kada i {ta posle. Kupovali smo ono najpotrebnije za svakodnevni `ivot, a mnogo su nam pomogli i me{tani. Moram im svima zahvaliti, kao i Mesnoj zajednici i `upniku Karoqu Or-

prolaznoj, gde je dawu kuhiwa i mesto okupqawa. Nije ni to najgore, ka`e Lidija, iako bi bilo dobro da imaju jo{ jednu prostoriju. Najte`e im je {to ku}a nema ni vode a ni struje, pa kada padne mrak, a zimi to

PRE^ANSKA LEKSIKA

Le ba i pr sti ju S

ta ri Ri mqa ni su ima li iz re ku i prak su hle ba i iga ra, a sta ri Voj vo |a ni ~u ve ni me ni za ve ~e ru si ro ma {nih – le ba i pr sti ju. Kad to ni je bi lo do voq no, jer su de ca tvr di la da je isto to da va no i si no}, sar ka zam se po ja ~a vao: On da, le ba i je zi ka. Sop stve nih. Jer, i usred ~u ve ne pa non ske `it ni ce, ne ret ko se ba{ gla do va lo. U re du, de {a va lo se to i dru gim sli~ nim pre de li ma (Ukra ji ni, re ci mo), ali to ne sme da bu de ute ha ni ti is pri ka da se s

uma smet ne da glad sva ki ~as mo è za ku ca ti na na {a vra ta. Ne ki ma ve} je ste. [o kant ni su pri zo ri oko grad skih kon tej ne ra pa s kom bi na ci jom ne u ku sne po pla ve naj bo qih slav skih re c e p a t a i tra~-sli k a pra vog be log mo ra ne go va ne ko è po no vi na ma i te le vi zija ma – po vr |u ju jo{ jed nu sta ru po slo vi cu: Sit glad nom ne ve ru je. Ret ke su ge ne ra ci je ko je ni su iz bli za ose ti le tu `ni mi ris gla di. Jo{ osam de se tih go di na pro {log ve ka sre tao sam qu de (i è ne) ko ji su svo ju pre ko mer nu te ì nu i ne kon -

tro li sa ni ape tit ob ja {wa va li po s le d i c om gla d o v a w a tokom dru gog ve li kog ra ta ili u lo go ri ma po sle we ga. Tre balo je da ~e {}e i gla sni je pri ~ a ju o to m e, da wi h o v e patwe ne po t o n u u re k a m a finih, a na ro ~i to obil nih, je la i pi }a. Is ku stva ge ne ra ci je {to je na sop stve noj ko `i ose ti la da je ve ~e ra “le ba i pr sti ju” pra va go zba uto li ko su po u~ ni ja jer su go to vo iden ti~ no “pri me we na” od ne ko li ko re `i m a, a mal t e n e na istom

pro sto ru. Ovom na {em, pa non skom, ì to rod nom. S hle bom ko ji mi ri {e sva kog ju tra u sva kom so ka ku. Sa mo tre ba ma lo ura ni ti da ga ose ti{. Ma sov ni ja glad je mu ~i la rav ni ~a re bar de ce ni ju i ne {to u do ba ve li kog za ma ha iz grad we ze mqe pe de se tih, ali uz ce |e wa ze mqo de la ca do po sled we ka pi mle ka, po sled weg zr na ì ta i ku ku ru za. Re ì mli je su slu ~aj no is pa le ge ni jal ne jer je ova su va dre no vi na uvek ima la po ko ju kap re zer ve, sa mo za to {to su se qa ci (ta da {wi) no si li na sle |e ni kod vor ko ho li ~a ra s na dom da }e

uvek osta ti ne {to “za nas”, ma ko li ko bi li pqa~ ka ni oba ve za ma i ogra ni ~a va wi ma ve li ~i ne wi va i oku} ni ca. Ka sni je je re ìm ma lo po pu stio, ~ak po mo gao se lo pa su re ke hra ne po sta le sve sna `ni je i {a re ni je, iako je mak si mum ostao isti (de set hek ta ra). Ra ta ri, sto ~a ri, vo }a ri i vi no gra da ri ni kad ni su mi sli li na na ~e lo „ne mo gu oni me ne da pla te ta ko ma lo ko li ko ja ma lo mo gu da ra dim” ve} obrat no, „ne mo ram ni kad bi ti pla }en, va `no je da ro di”. Za tu ne mer qi vu uslu gu ostat ku “rad nog na ro da” se qa ci ni kad ni s u do b i l i udar n i~ k u zna~ ku ve} tek mr vi ce so ci jal ne i zdrav stve ne za {ti te kad su ve} do bra no osta ri li i pro re di li se. No ve ge ne ra ci je ze mqo de la ca su dru ga ~i je, ali je ze mqa (go to vo) ista: ra di po { te n o svoj po s ao. Hra n i nas. Ne zna ko se di na trak to ru i je li rod na me wen si ro ti wi ili su ro voj tr go vi ni. Hleb je odav no pre stao da bu de glav ni i je di ni ju nak sva kog sto la. Ali ostao je u po slo vi ca ma i po ru ka ma ko je se ne sme ju za bo ra vi ti, ba{ kao ni no tor na glad. Ne ka {to su ne ke mi sli is kli znu le iz sa vre me ne teh no lo gi je ob ra de ze mqe. Jo{ uvek mo gu da hra ne mo zak i du {u. Bez mo ti ke hle ba ne ma! U ra ta ra cr ne ru ke a be la po ga ~a. Ako ho }e{ da ima{ hle ba, ne mo è{ ceo dan le à ti na pe }i (ru ska). Skr { te n e ru k e ne me s e hleb. Hle ba na sto lu – mir u ku }i. Ko (ze mqu) ra di ne bo ji se gla di. Kad ra di{ pre me ti se, kad je de{ uda vi se! î ji hleb je de{, we go vu pe smu pe va{. Pa vle Male {ev (Gra |a za kwi gu „Trired ri ba pli va / Di va ni o re ~i ma”)

je mnogo, mnogo rano, u kuhiwi pale sve}u, a uz wu i deca te{ko mogu da u~e pa doma}e moraju uraditi odmah po povratku iz {kole. Navikli su, ne àle se, a da prekrate sate u mraku idu u posetu drugarima. – êsta seoba uticala je i na {kolovawe dece pa su sin i }erka ponavqali jer smo pre bili u Prigrevici gde je nastava na srpskom jeziku, koji nisu znali dovoqno dobro. Sada je lak{e jer u~e na ma|arskom, a i u razredu je mawe |aka. Govorim stalno deci da moraju ste}i neko zanimawe. Ja sam se prerano udala i ostala bez diplome, a èlela sam da budem frizerka. Raduje me {to Violeta zavr{ava osmi

razred, ho}e da se {koluje za poslasti~ara. Nadam se da }e uspeti. Zbog svega, pogotovo dece, `eleli bismo da se skrasimo u Svilojevu, ali moramo nekako obezbediti boqe uslove – pri~a Lidija dok sedimo u ured noj ku hi wi/so bi dok na stolu gori sve}a, koje su tako|e dobili od crkve. Mrak se uvukao me|u zidove. Oko nas ~etvoro dece, najstarija Violeta oti{la kod drugarice. Deca su vesela, veruju da }e do}i boqi dani i za wih. Ovde se ve} ose}aju kao kod ku}e i volela bi da ostanu. Dobili su od sela i kompjuter na poklon, imaju televizor, ali {ta vredi kad nema struje! Uz pomo} Mesne zajednice uspeli

su nedavno da srede dokumente, prijave boravi{te i podnesu molbu za de~ji dodatak i zdravstveno osigurawe... I da plate sve potrebne takse novac su im prikupile kom{ije. – Najvi{e se bojim zime. Nemamo jo{ uvek dovoqno ogreva, mada suprug svakodnevno skupqa drva gde je dozvoqeno jer nemamo novca da ga kupimo. Vaqda }e i ova zima pro}i i do}i lep{i dani, da dobijemo struju i vodu, a deca boqe uslove za `ivot. Ne bojimo se rada, prihvatamo sve {to se ponudi, ali, eto, ni posla nema uvek, a to {to zaradimo jedva pretekne za svakodnevni `ivot – vajka se Lidija. Je li sa ve ta Prel ~ec

SOM BOR BI DA, UZ VA [ING TON, OPET BU DE NAJ ZE LE NI JA VA RO[ NA SVE TU

Kod Oba me se lak {e di {e ad je Somboru onomad Veqko Petrovi} svojim pripovetkama „dao ime” Ravangrad, bivalo je i nezadovoqnih koji su „traìli dlaku u jajetu” i predlagali da se varo{i nadene ime Zelengrad, pre svega zbog bujnih drvoreda i ni{ta mawe impresivnih parkova. S punim pravom, {to, dodu{e, nema nikakve veze s umetni~ki slobodnim vi|ewem Grada. Da su tada{wi Somborci imali pravo svedo~i stvarnost jer i pored ostarelih i padu sklonih drvoreda Sombor jo{ uvek spada u red srpskih varo{i koje najsna`niji utisak na posetioce ostavqaju upravo zelenilom. Legenda kaè da je „krivac”, odnosno za~etnik bujnog zeleni{a, koje je Sombor stavilo tik ispod Va{ingtona na listi najzelenijih svetskih varo{i, bio su{i~avi birgermajster s kraja 19. veka, îha{ Bene, kome nije bilo te{ko da sadnice Cel ti sa oc ci den ta li sa, bo|o{a, donese iz delte Misisipija, a na wegovim potomcima je ostalo da ovo blago daqe paze. Kako je to ve} bivalo, posle Drugog svetskog rata mawe se pa`we poklawalo odràvawu nasle|enog, a kamoli stvarawu novih zelenih oaza, ali je ipak, po principu „i slepa koka zrno nabode”, u novoizgra|enom delu varo{i, Novoj Selen~i kojom dominiraju socrealisti~ke vi{espratnice, obezbe|en i prostor za mali park. U po~etku gotovo „}osav”, u me|uvremenu je postao prava oaza zelenila, ali usled lo{eg odràvawa – i mesto okupqawa personama kojima pomen nije za pristojne novi-

Pr vi bo |o {i uve ze ni iz del te Mi si si pi ja

ne. Pritisnuti nezadovoqstvom obi~nih Somboraca uzrokovanog izgledom parka, iz, za to nadle`nog, JKP „^isto}a” ovih dana su po~eli rekonstrukciju ovog, najmla|eg parka, {to je izazvalo nemale simpatije `iteqa. Na 3.500 kvadratnih metara parka podignutog 1977, stara podloga na pe{a~kim stazama od pranog kulira i kamenih kocaka, bi}e zamewena novom od behaton plo~a. Umesto sada{wih devastiranih, bi}e postavqene nove drveno-betonske klupe, korpe za otpatke, revitalizova}e se i javna rasveta, a predvi|eno je i novo de~je igrali{te koje }e se prostirati od Ulice Branislava Nu{i}a do trotoara prema „Samoizboru„, koji oivi~ava park. U prvoj fazi posla, ~iji je finansijer Direkcija za izgradwu Sombora, koji }e varo{ki buxet stajati ne{to vi{e od osam miliona dinara, bi}e obnovqene pe{a~ke staze (810 kvadrata novog behatona, plus

jo{ 200 na igrali{tu), i revitalizovane zelene povr{ine, dok bi druga faza, u kojoj bi bio postavqen urbani mobilijar i izgra|eno de~je igrali{te, bila okon~ana na prole}e, zajedqivci bi rekli – koliko uo~i izbora. U centralnom delu obnovqenog parka, naspram trenutno nefunkcionalne fontane, idejni porojekat obnove predvi|a i javnu ~esmu. Kako su konstatovali stru~waci, „s obzirom na starost postoje}eg sadnog materijala, treba primeniti mere sanitarne se~e suvih grana, prore|ivawe kro{we i va|ewe i zamenu drvenastih vrsta novim biqkama„. Isto tako je konstatovano da su `bunaste vrste u prili~no lo{em stawu jer su „biqke prerasle, s velikim brojem odrvenelih grana, i ne ispuwavaju svoju funkciju – ni u estetskom ni u za{titnom smislu – i pored primena mera orezivawa i ~epovawa.“ Ma {ta to zna~ilo. M. Mi qe no vi}

dru[tvo

dnevnik

sreda23.novembar2011.

socijalno ugro@ena deca u srBiji

Zre wa nin u kam pa wi so li dar no sti [irom Srbije, nizom razli~itih manifestacija, obeleèn je Svetski dan deteta, datum koji se u svetu obeleàva od 1989. godine kada je Generalna skup{tina Ujediwenih nacija usvojila Konvenciju o pravima deteta. Bila je to prilika i da se ukaè na zabriwavaju}e zvani~ne podatke po kojima, u na{oj zemqi, danas ìvi oko 140.000 dece ispod granice siroma{tva. Tako|e, me|u korisnicima socijalne pomo}i ~ak 60.000 ~ine deca. Po podacima Ministarstva rada i socijalne politike, najugroènija su deca uzrasta do 13 godina jer je u toj starosnoj grupi siroma{no svako sedmo dete. Ovi podaci koji se odnose na celu zemqu, a u koje se uklapa i Zrewanin, naveli su lokalnu samoupravu u ovom banatskom gradu da pokrene “kampawu solidarnosti”, ne bi li se pomoglo socijalno ugroènim mali{anima. - Izneti podaci obavezuju sve dru{tveno odgovorne zajednice i pojedince da u budu}nosti mnogo vi{e pa`we posvete ovom problemu. Zrewanin se kroz svoje redovne aktivnosti usmerene na smawewe siroma{tva i pomo} socijalno ugroènim kategorijama stanovni{tva svako-

Direktorka Centra za socijalni rad u Zrewaninu Vesna Stankov rekla je ju~e za „Dnevnik” da se na evidenciji ove ustanove nalazi 164 mali{ana bez roditeqskog starawa dnevno suo~ava sa ovim problemom. Ali, kao lokalna samouprava svesna ozbiqnosti predo~enih podataka, pokrenu}emo kampawu solidarnosti koja }e narednih nedeqa biti organizovana u na{oj sredini. Kako smo ranije najavqivali, pozva}emo dru{tveno odgovorne kompanije i pojedince da nam se prikqu~e u solidarisawu sa onima me|u

nama kojima je pomo} dobrodo{la. Objavqeni podaci svedo~e da me|u wima ima i mnogo dece saop{teno je ju~e iz kabineta zrewaninskog gradona~elnika Mi le te Mi haj lo va i navedeno da }e o detaqima ove akcije javnost biti detaqno obave{tena narednih dana. Direktorka Centra za socijalni rad u Zrewaninu Ve sna

Stan kov rekla je ju~e za “Dnevnik” da se na evidenciji ove ustanove nalazi 164 mali{ana bez roditeqskog starawa. Od tog broja, 92 je sme{teno u hraniteqske porodice, a 31 u ustanove socijalne za{tite. Ostala deca su u srodni~kim porodicama. [to se ti~e uzrasta, dvanaestoro ih ima preko 17 godina, {to zna~i da }e uskoro, ukoliko ne nastave {kolovawe, iza}i iz sistema socijalne za{tite. Ve}i deo te dece nema nikog od srodnika i nema imovine, te }e izlaskom iz sistema socijalne za{tite wihova egzistencija biti ugro`ena. Zbog toga su u Zrewaninu nedavno ustanovqene nove usluge socijalne za{tite, a jedna od wih je stanovawe uz podr{ku za mlade koji se osamostaquju, to jest “Ku}a na pola puta”. - Za te namene Centar za socijalni rad obezbedio je za sada jedan jednosoban stan od 35 kvadrata, u kome su sme{tene dve osobe. Ina~e, razvoj usluge stanovawa za podr{ku mladima koji se osamostaquju je projekat Republi~kog zavoda za socijalnu za{titu koji je Centru za socijalni rad pomogao vezano za razvoj ove usluge - obja{wava Vesna Stankov. @. Balaban

uvo\ewe integrisanog inforMacionog sisteMa u zdravstvo srBije

Elek tron ski kar ton za me wu je pa pir ni Za tri do ~etiri godine zdravstveni krtoni, kakvi se danas koriste u na{im zdravstvenim ustanovama, trebali bi da padnu u zaborav. Wih }e zameniti kompjuteri i informacioni sistem koji }e omogu}iti apotekarima da lek izdaju bez pisanog recepta i bez uno{ewa podataka pacijenta u kompjuter. Samo jednim klikom oni }e mo}i da vide i koji lek je lekar propisao i podake o pacijentu, koje sada u apotekama unose ru~no. Da bi program za`iveo prvo mora da se u domovima zdravqa naprave elektronski kartoni i taj posao treba da se zavr{i do 2012. godi-

ne. Tada sledi integracija sa ostalim informacionim sistemima – veza sa apotekama, op{tim bolnicama, klini~kim centrima i institutima koja treba da se kompletira do 2015. godine. Do kraja ove godine u 158 domova zdravqa u Srbiji bi}e isporu~ena oprema koja je neophodna za uvo|ewe integrisanog in for ma ci o nog zdrav stve nog si ste ma. In for ma ti za ci ja zdravstvenih ustanova u Srbiji sprovodi se u okviru projekata Ministarstva zdravqa i Svetske banke „Razvoj zdravstva Srbije – dodatno finansirawe„ i

evropski standardi Po re~ima ministra zdravqa prof. dr Zo ra na Stan ko vi }a, u skladu sa strate{kim opredeqewem i implementacijom dokumenta e-„Zdravqe 2015„ ministarstvo intenzivno radi na razvoju informacionog zdravstvenog sistema u Srbiji. Aktivnosti i propisi u ovoj oblasti u potpunosti su usagla{eni sa evropskim standardima i regulativom relevantnih institucija. U integrisani zdravstveni informacioni sistem, osim zdravstvenih ustanova, bi}e povezani i Ministarstvo zdravqa i Republi~ki fond zdravstvenog osigurawa.

„Pru`awe unapre|enih usluga na lokalnom nivou„. Tako }e ustanove primarne zdravstvene za{tite dobiti ukupno 209 servera, 5.275 ra~unara, 2.650 {tampa~a, 1.312 bar-kod ~ita~a i 3.250 ~ita~a kartica, dok }e se instaliranom ra~unarskom mre `om po ve za ti 1.800 udaqenih zdravstvenih stanica i am bu lan ti sa wi ho vim centralnim zgradama. U toku je i na bav ka ser ti fi ko va nog softvera.

Tokom ove godine za 20 bolnica u Srbiji obezbe|eno je 100 servera, 1600 personalnih ra~unara, 600 {tampa~a... Evropska unija, kroz IPA program, opremila je 19 bolnica informacionim sistemima, a {est bolnica }e biti opremqeno zajedni~kim ulagawem kroz projekte Ministarstva zdravqa, Svetske banke i IPA fonda. Do kraja 2012. godine 45 bolnica u Srbiji }e imati operativne bolni~ke informacione sisteme. j. Barbuzan

klini^ka ispitivawa lekova rade se po zakonu

Za do bro bit pa ci jen ta Direktor Klini~kog centra Srbije dr \or |e Ba jec izjavio je da se sva klini~ka ispitivawa lekova rade po zakonu i stru~no, a za dobrobit pacijenata i struke. On je rekao da se pre klini~kih ispitivawa lekova mora dobiti dozvola Eti~kog komiteta Srbije koga, izme|u ostalog, ~ine doktori, pravnici i sve{tenici i objasnio da posle toga dozvolu za ispitivwe lekova mora da da i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije. - U posledwih pet godina broj klini~kih ispitivawa je duplo ve}i, a istra`ivawa se odvijaju u skoro svim terapeutskim oblastima medicine. Naj~e{}e u kardiologiji, neurologiji, onkologiji i psihijatriji, jer su to oblasti u kojma farmaceutska industrija traga za novim

terapijskim re{ewima - rekao je Bajec. Prema re~ima direktorke ALIMS-a Ta tja ne [i pe ti}, ta ustanova u proseku godi{we

odobri oko 100 klini~kih ispitivawa. Ona je dodala da je u Srbiji od po~etka ove godine odobreno oko 90 studija za klini~ka ispitivawa lekova na qudima.

- Na taj na~in se dobijaju podaci o bezbednosti i efikasnosti leka, a procedura za sprovo|ewe postupka podrazumeva da svaki paci jent bude upo znat {ta se od ispitivawa o~ekuje, kako }e lek delovati i kakvi su rizici, a tek posle toga paci jent daje pi smeni pristanak za u~estvovawe u klini~kom ispitivawu - rekla je [ipeti}. Ona je istakla da pacijent u svakom trenutku mo`e da odustane od ispitivawa, kao i da svako ispitivawe mora da ima odobrewe eti~kog odbora zdravstvene ustanove u kojoj }e se ispitivawe obavqati i pozitivnu odluku eti~kog odbora ALIMS-a. Direktor Eti~kog komiteta Srbije prof. dr @i van Mak si -

strogi standardi Stru~waci isti~u da u Srbiji mogu da se sprovode samo klini~ke studije koje ispuwavaju stroge standarde koji va`e u zemqama Evropske unije i drugim razvijenim zemqama sveta, a u Srbiji je ova oblast ure|ena i harmonizovana sa propisima EU i revidiranom Helsin{kom deklaracijom. mo vi} smatra da klini~ka ispitivawa lekova obezbe|uju progresivni napredak struke kojim se {titi zdravqe i bezbednost pacijenata. On nagla{ava da ispitivawima nisu podvrgnute odre|ene kategorije pacijenata, me|u kojma su trudnice, deca, osu|enici...

Pro tiv zlo u po tre be de ce na in ter ne tu Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije potpisalo je Memorandum o razumevawu sa norve{kom nevladinom organizacijom “Sa ve the Cil dren” o borbi protiv zloupotrebe dece na internetu. Sporazum o za{titi dece na internetu su u Beogradu potpisali ministar Ivi ca Da ~i} i {ef regionalne kancelarije “Sa ve the Cil dren” sa sedi{tem u Sarajevu Bjorn Ha gen. Da~i} je

podsetio da je policija nedavno uhapsila 18 osumwi~enih za {irewe de~je pornografije preko interneta istakav{i da je potrebno o{trije ka`wavati takva krivi~na dela: - Potrebno je unaprediti zakonodavni okvir i nabaviti opremu da bi se uspe{no borili protiv iskori{}avawa dece putem informacionih tehnologija.

Bez bed ni ji in ter net Srbija }e 30. novembra sa Evropskom komisijom potpisati Program za bezbednost na internetu, najavila je dr`avna sekretarka za digitalnu agendu Ja sna Ma ti}. Otvaraju}i 19. telekomunikacioni forum Telfor 2011, ona je rekla da Srbija mora da se obezbedi od zloupotreba na internetu, istakav{i da se taj program odnosi pre svega na za{titu dece. Ona je ocenila da je sektor telekomunikacija i informacionog dru{tva u Srbiji u posledwe ~etiri godine ostvario napredak, dodaju}i da je ta oblast usagla{ena sa standardima EU. Prema wenim re~i-

ma, liberalizovano je telekomunikaciono trì{te i zapo~et je razvoj {irokopojasnog interneta. Dràvna sekretarka je rekla da je uspela da svaka {kola dobije informati~ki kabinet, u {ta je uloèno gotovo 13 miliona evra. Zahvaquju}i tome, kako je navela, otvoreno je 30.000 radnih mesta. - Jedino smo mi uspeli da povu~emo novac iz Helenik plana - izjavila je Mati} i precizirala da je {est miliona evra iskori{}eno za izgradwu opti~ke mreè u okviru projekta Amres, koja }e povezati akademske institucije.

Ho]e li dr@ava dotirati sve[teni^ke penzije

Do pri no si te {ko bre me za cr kvu Penzijsko i invalidsko osigukonski osnov da dràva upla}uje rawe sve{tenika i zaposlenih u ovu vrstu pomo}i sve{tenicima i crkvenim i verskim slu`bama u verskim slu`benicima, ali da bi, Srbiji ve} nekoliko godina ~eka ukoliko bi se odlu~ilo da to bude da kona~no bude re{eno i da dràpolovina od ukupnog iznosa ipak va, kao {to je to ~inila nekada, postoje}i akti morali da se izmene uzme u~e{}e u obezbe|ivawu svei osnovica za obra~un bude prila{teni~kih penzija. Kako sada crgo|ena potrebama crkava i verskih kve i verske zajednice u Srbiji sazajednica. Najlogi~nije bi bilo, me pla}aju penzione i zdravstvene smatraju u ovom ministarstvu, da doprinose za sve{tena lica, u Pase doprinosi za sve{tena lica trijar{iji srpskoj u Beogradu odrupla}uju preko wih. Kako se osnoàn je sastanak na kome su se ~uli vica za sve{tenike i verske slupredlozi da su se stekli uslovi da `benike utvr|uje po~etkom godidràva u odre|enom procentu u~ene, posle prijava crkava i verskih stvuje u izmirivawu obaveza penzajednica, do februara naredne zijskog i zdravstvenog osigurawa 2012. trebalo bi, da bi se znala susve{tenstva tradicionalnih crma koju dràva treba da upla}uje, kava i verskih zajednica u Srbiji. utvrditi {kolsku spremu sve{teNa sastanku konika i verskih slujem su pored patri`benika i ostvajarha srpskog Iri renih godina sluU Ministarstvu ne ja prisustvova`be. vera i dijaspore li i Sr |an Sre} Kako je re~ o, sma tra ju da bi bi lo ko vi}, ministar nema sumwe, znavera i dijaspore, pravi~no da dràva, ~ajnim nov~anim Dra ga na Ka lin no sredstvima koja se upla}uje 50 odsto vi}, direktorka doprinosa za penzij- moraju izdvojiti Republi~kog foniz buxeta Srbije, sko i zdravstveno da za PIO , Dra gan potrebno je postiosigurawe Ra do sa vqe vi}, di}i {iru saglarektor Poreske snost i dogovor sa sve{tenika uprave, kao i predMi ni star stvom stavnici minifinansija. U Mistarstava finansija i rada i socinistarstvu vera i dijaspore podsejalne politike, postignuta je sa}aju da se trenutno iz dràvnog buglasnost da pitawe pla}awe penzixeta ve} izdvaja novac za doprinoonih i zdravstvenih doprinosa za se dela sve{tenstva. Naime, kroz sve{tena lica treba re{iti uz naprojekat „Pomo} sve{tenstvu i pomenu da bi odluka da dràva u~emona{tvu na KiM” svi sve{tenistvuje u pla}awu zna~ila izmenu ci u ovoj eparhiji su osigurani, a postoje}ih zakona. U MinistarMinistarstvo vera sli~an projestvu vera i dijaspore smatraju da kat ima i za sve{tenike iz pograbi bilo pravi~no da dràva, kao ni~nih i ekonomskih nerazvijenih nekada, upla}uje 50 odsto doprinopodru~ja kojima se, tako|e, upla}usa za penzijsko i zdravstveno osiju doprinosi. gurawe uz napomenu da bi takva vrIpak, ve}ini sve{tenika dosta pomo}i bila namewena prvenprinose pla}a sama crkva ali uz stveno sve{tenicima i verskim neredovnu uplatu, tako da su dugoslu`benicima, a ne zaposlenima u vawa za mnoga sve{tena lica veliwihovim telima i organima. ka i oni imaju problema u ostvariMinistarstvo vera i dijaspore vawu prava na penziju. napomiwe da ve} sada postoji zaQ. Male{evi}

VESTI Srp ski je zik u Al ba ni ji U Fieru u Albaniji za polaznike kursa srpskog jezika po~ela je nova {kolska godina. Naime, Ministarstvo vera i dijaspore i ove godine pokroviteq je nastave srpskog jezika u albanskom gradu Fieru, koju }e poha|ati {ezdesetoro dece. Time }e ~etvrtu godinu zaredom biti podsticano unapre|ewe i omasovqewe organizovanog u~ewa srpskog jezika u Albaniji, Skadru

i Fieru, gde je srpski narod tek nedavno dobio status nacionalne mawine. Nastavu srpskog jezika u Fieru vodi profesor Sve to zar ]i ra ko vi} sa saradnicima. Ina~e, do 1934. godine u Skadru je postojala srpska {kola “Obili}”, ali ju je albanski kraq Zogu ukinuo i od tada srpski narod nema nijednu {kolu na materwem jeziku u Albaniji. Q. M.

SPORT

sreda23.novembar2011.

PARTIZAN MTS VE^ERAS (19, TV SPORT KLUB) GOSTUJE ANADOLU EFESU

Cr no-be li mo gu sva kog da po be de

Po sle po be de u 5. ko lu C gru pe Evro li ge nad Ar ma ni jem u Mi la nu, pred ko {ar ka {i ma Par ti za na MTS ve ~e ras je jo{ te ì iza zov. [am pion Sr bi je go stu je u Is tan bu lu, a do ma }in }e mu bi ti eki pa Ana do lu Efe sa, tim ko ji je u ovo go di {wu Evro li gu u{ao s naj ve }im am bi ci ja ma. Upra vo zbog na gla {e nih è qa da se ume {a u bor bu za ti tu lu pr va ka Evro pe, tur ski ko {ar ka {ki gi gant an ga ò vao je ne ko li ko van se rij skih igra ~a, po put evrop skih NBA zve zda, Slo ven ca Sa {e Vu ja ~i }a i Tur ~i na gru zij skog po re kla Er sla na Ilja so ve. Na oba le Bos fo ra sti gli su i re pre zen ta ti vac Sr bi je Du {ko Sa va no vi}, kao i Ma ke do nac Vla do Ili jev ski, a tre ner Ufuk Sa ri ~a ima na ras po la ga wu i Ame ri kan ca Te ren sa Kin si ja, Hr va ta Stan ka Ba ra }a, Uru gvaj ca Este ba na Ba ti stu, Al ban ca Er ma la Ku ~a i do bro nam zna ne tur ske ko {ar ka {e Bal ba ja, Tun ~e ri ja, Gon lu ma i Gu le ra. Sve to, me |u tim, za sa da ne do no si è qe ne re zul ta te, pa je Ana do lu Efes u pr vom kru gu u C gru pi za be le ìo sa mo dve po be de i tri po ra za (od to ga dva ne u spe ha kod ku }e) i za sa da je ve o ma da le ko od to ga da re a li zu je è qe.

Ras po red 6. ko la

A GRUPA: Olimpijakos Bilbao (18). Sutra: Nansi Kantu (20.45), Kaha Laboral Fenerbah~e Ulker (20.45) B GRUPA: CSKA - @algiris (17.15). Sutra: Unikaha - Panatinaikos (20.45), Zagreb Brose Baskets (21) C GRUPA: Anadolu Efes Partizan MTS (19). Sutra: Real - Spiru (19), makabi Aramni (20) D GRUPA: Monetapski Uniks (20.45). Sutra: Galatasaraj - Prokom (19), Barselona - Olimpija (20.45)

SVETSKI KUP ZA ODBOJKA[E U JAPANU

Jo{ jed na gor ka pi lu la Iran – Srbija 3:2 (25:17, 18:25, 21:25, 25:21, 15:11)

Duel An|u{i}a i Batiste u me~u u Pioniru

U 1. ko lu, u utak mi ci od i gra noj u Pi o ni ru, Tur ci su po be di li Par ti zan MTS re zul ta tom 84:73, a tvor ci tog uspe ha bi li su Kin si (18 po e na), Sa va no vi} (17), Vu ja ~i} (14) i Ilja so va (10). Pred ve ~e ra {wi su sret u Is tan bu lu, tre ner be o grad skog ti ma Vla de Jo va no vi} je re kao: - Ni sam si gu ran da je iko o~e ki vao da }e Ana do lu Efes po sle pet ko la ima ti ne ga ti van skor od dve po be de i tri po ra za, od ko jih su dva do `i ve li na svom te re nu. Am bi ci je na {eg ri va la su mno go vi {e, ali smo i mi mo ti vi sa ni, po seb no po sle po be de nad Ar ma ni jem pro {le ne de qe. Isti na je da smo iz gu bi li od ovog ri va la kod ku }e, ali su se od ta da mno ge okol no sti iz me ni le. Pri to me mi slim da su te okol no sti sa da ne po voq ni je po nas, jer }e do ma }in ve ~e ras igra ti utak mi cu ko ja je za we ga

„po be di ti ili umre ti”. Plan nam je da u Is tan bu lu po ka è mo na {e naj bo qe li ce i vi de }e mo ho }e li nam to bi ti do voq no za po be du. I is ku sni Du {an Kec man, je dan od naj bo qih igra ~a be o grad skog ti ma u ovoj se zo ni, slo ìo se s tre ne rom, a on da je do dao: - Ana do lu Efes }e ve ~e ras igra ti pod pri ti skom, jer mo ra da po be di ako è li da se pri bli ì pla sma nu u Top 16 fa zu Evro li ge. Mi smo pu ni sa mo po u zda wa po sle po be de nad Ar ma ni jem i ve ru jem da smo spo sob ni da tri jum fu je mo nad sva kim ri va lom u na {oj gru pi, pa i nad Ana do lu Efe som u Is tan bu lu. Me~ u „Si nan Er den are ni” po ~i we u 19 ~a so va po vre me nu u Sr bi ji i na {i qu bi te qi ko {ar ke ima }e pri li ku da ga pra te u pre no su na ka na lu Sport klub. A. Predojevi}

PROMENA NA KLUPI @KK VOJVODINA NIS

Ka sum no vi {ef stru ke Upra va @KK Voj vo di na NIS od lu ~i la je da spo ra zum no pre ki ne sa rad wu sa tre ne rom Zo ra nom Mir ko vi }em, a u na red nih ne de qu da a na zna }e se ko ju }e funk ci ju oba vqa ti u klu bu. Pre ma re ~i ma sport skog di rek to ra Alek san dra [ve qa, Voj vo di nu }e do kra ja se zo ne sa klu pe pred vo di ti Du {an Ka sum. - Po sle se dam ve za nih po ra za at mos fe ra u eki pi se na ru {i la, pa smo bi li pri nu |e ni da re a gu je mo. Du {an Ka sum je pro te kle ~e ti ri go di ne ra dio u Slo va~ koj, gde je be le `io do bre re zul ta te, a

stav klu ba je da je on ovog tre nut ka naj bo qe re {e we za nas - ka zao je [ve qo. Dra gan Ka sum (ro |en 1967. go di ne u In |i ji) iza se be ima 16 go di na tre ner skog sta `a.Ra dio je u In |i ji, No voj Pa zo vi, Ko la {i nu, Dri ni iz Zvor ni ka, a po sled wih ne ko li ko go di na u ^e {koj i Slo va~ koj.De bi na klu pi No vo sa |an ki Ka sum }e ima ti pred do ma }im na vi ja ~i ma u du e lu pro tiv Slo bo de iz No vog Gra da, u okvi ru 8.ko la Re gi o nal ne li ge. I. G.

dnevnik

c m y

NA GO JA: Ha la Ni pon ga {i, gle da la ca: 260, su di je: [a ban (Egi pat), Tur ki (Bra zil). IRAN: Fa ja zi 11, Ho se i ni 1, Mo u sa vi 14, Za rif (l), Na di 11, Ga fur 1, Na za ri 6, Mah da vi, Ke {a var zi 3, Bek {e {i, Ba zar gar de 17, Ka mal vand 13. SRBIJA: N. Ko va ~e vi} 1, U. Ko va ~e vi} 11, Pet ko vi} 2, Ter zi}, Stan ko vi} 14, Ni ki} 10, Mi ti}, Miq ko vi} 22, Ata na si je vi} 2, Pe tro vi}, Pod ra {~a nin 14, Ro si} (l). Od boj ka {i Sr bi je do `i ve li su i tre }i uza stop ni po raz na Svet skom ku pu u Ja pa nu, a u po sled wem su sre tu pr ve run de bo qa od wih je bi la se lek ci ja Ira na. I da qe ak tu el ni pr va ci Evro pe ne li ~e na se be od pre ne ko li ko ne de qa ka da su se po pe li na vrh Sta rog kon ti nen ta, a ve} sa da je sa mo u do me nu na u~ ne fan ta sti ke ostao wi hov even tu al ni pla sman me |u pr ve tri eki pe na Svet skom ku pu i od la zak na Olim pi ja du u Lon don. Jo{ jed nom se po ka za lo da or lo vi ne mo gu da po be de ni mno go sla bi je ran gi ra ne eki pe od se be ako pri ma ~i ser vi sa ni su mak si mal no ras po lo `e ni, a Ni ko la Ko va ~e vi} i Mi lo{ Ni ki} ni su bi li na o~e ki va nom ni vou. Sa mo su u dru gom i tre }em se tu na {i mom ci pod se ti li na svo je re al ne mo gu} no sti, {to je bi lo do voq no da se sa mo iz vu ~e bod u me ~u sa Iran ci ma. Pr vi set ni je na go ve stio ni {ta do bro za Sr bi ju. Ve li ki pro ble mi s pri je -

Uro{ Kova~evi} u napadu na iranski blok

mom ser vi sa, slab ser vis i od sut nost blo ka po mo gli su Ira nu da se raz i gra i do |e do ve li ke pred no sti -16:12. Iran ski blok do bro je ra dio, a na {e gre {ke sa mo su ri va lu bi le ve tar u le |a. Mla di Uro{ Ko va ~e vi} za me nio je bra ta Ni ko lu na po zi ci ji pri ma ~a, ali je Iran ve} mno go od ma kao i la ga no do bio set. Raz i grao se Ko va ~e vi} i uz Stan ko vi }a bio ini ci ja tor do bre igre u dru gom se tu. Iako smo od star ta se ta kon tro li sa li re zul tat, Iran je dr `ao re zul tat ski pri kqu ~ak. Na ser vi se Ko va ~e vi -

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Da nak krat ko traj nih pri pre ma Se lek tor Igor Ko la ko vi} bio je raz o ~a ran po sle tre }eg po ra za na Svet skom ku pu. - Te {ko je bi lo {ta pa met no re }i po sle tre }eg uza stop nog po ra za, ali ve o ma smo raz o ~a ra ni. Ni smo ima li ener gi je, ni ose }a ja i bio nam je lo{ dan. Ima li smo me sec da na da se spre mi mo za Evrop sko pr ven stvo, a sa mo ne de qu da na za Svet ski kup i to se vi di, a pri tom ima mo i do sta po vre |e nih igra ~a - re kao je Ko la ko vi}. Ivan Miq ko vi} bio je naj e fi ka sni ji po je di nac me ~a. - Iran je igrao ve o ma do bro i mno go je `e leo po be du. Mo `e mo da igra mo mno go bo qe ne go {to sa da pri ka zu je mo, ali }e bi ti ve o ma te {ko vra ti ti se u igru na ovom tak mi ~e wu. O~e ki va li smo tim ko ji se do bro bra ni, a iran ska od boj ka ja ko na pre du je u po sled wih ne ko li ko go di na i sa da ima ju ve o ma do bre {an se pro tiv ja kih svet skih re pre zen ta ci ja - re kao je Miq ko vi}.

A grupa (Nagoja) Iran - Srbija Poqska - Argentina Japan - Kuba

3:2 3:1 0:3

B grupa (Kago{ima) Kina - Egipat Italija - Brazil SAD - Rusija

1. Rusija 2. Poqska 3. Brazil 4. Kuba 5. Argentina 6. Italija 7. Iran 8. SAD 9. Egipat 10. Japan 11. Srbija 12. Kina

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 2 2 2 2 1 1 0 0 0

0 0 1 1 1 1 1 2 2 3 3 3

9:1 9:2 8:4 6:3 7:5 7:5 6:6 4:6 3:6 3:9 3:9 0:9

0:3 3:2 0:3 9 9 7 6 5 5 5 3 3 1 1 0

}a, sre di nom se ta, usle di la je na {a od lu ~u ju }a se ri ja (blok Ni ki }a i Stan ko vi }a) i uz dve is ko ri {}e ne kon tre po be gli smo na ne do sti `nih 19:14. Sta bi li zo vao se pri jem i uz do bra re {e wa u na pa du us pe li su or lo vi da iz jed na ~e. Miq ko vi} je bio na uobi ~a je nom ni vou na me ~u sa Ira nom, ali tek ka da se na{ blok ukqu ~io u utak mi cu kre nu lo je na bo qe. Ne ko li ko gre {a ka Ira na ca po gu ra lo nas je do 13:9 u tre }em pe ri o du igre {to je od lu ~i lo ko me }e set pri pa sti. Iako je Iran za ma lo iz bo rio ne iz ve snu za vr {ni cu (do {ao na 20:19) ni je imao sna ge za pre o kret. Stan ko vi} i Pod ra {~a nin su po di gli zid na mre `i i Sr bi ja je bi la na do mak po be de. Blok Ira na bio je iz ne na |u ju }e do bar u ~e tvr tom se tu, kao i to kom ~i ta vog me ~a. Ne ko li ko gre {a ka na {ih mo ma ka i blo ko vi Ira na ca na Miq ko vi }u do ve li su na {eg ri va la do 16:12, a ka sni je i do 20:13 {to je ve} na go ve {ta va lo kraj se ta. Uveo je Ko la ko vi} Ata na si je vi }a i Mi ti }a {to je na{ tim pri bli `i lo na 19:22, ali za vi {e ni je bi lo sna ge. Po bed ni ka je mo rao da od lu ~i (ne)o~e ki va ni taj-brejk. Igra lo se poen za poen do 9:9 u pe tom se tu, a on da je Iran iz blo ki rao Miq ko vi }a i is ko ri stio kon tru za pr vo oset ni je vo| stvo (11:9). To je de mo ra li sa lo na {e mom ke i stao im je pri jem, a na do ve za lo se i ne ko li ko gre {a ka, pa je Iran lak {e od o~e ki va nog do {ao do ve li ka dva bo da u su sre tu sa pr va kom Evro pe. Bi la je spor na si tu a ci ja u pe tom se tu, jer je Iran du go igrao po gre {nu po stav ku na te re nu, ali je ka `wen sa mo s jed nim po e nom {to ni je po mo glo na {oj re pre zen ta ci ji da even tu al no do bi je pe ti set. M. Risti}

OSMINA FINALA KUPA (@)

Va ra din ke go {}e Vi zu ri Da nas se igra {est me ~e va osmi ne fi na la Ku pa Sr bi je za od boj ka {i ce, a sa sta ju se: BE O GRAD: Va ra din BMG grad wa - Vi zu ra (18), IVA WI CA: Iva wi ca - Di na mo (P) (18), KLEK: Klek Sr bi ja {u me - Je din stvo (U) (19), STA RA PA ZO VA: Je -

din stvo - TENT (19), IN \I JA: Mla dost - Ko lu ba ra (19.30), BE O GRAD: Po {tar - Rad ni~ ki (B) (20). Voj vo di na i su bo ti~ ki Spar tak igra }e sle de }e sre de, a No vi Sad i Cr ve na zve zda 9. de cem bra. M. R.

@ELEZNI^AR IZ IN\IJE ANGA@OVAO NOVOG TRENERA

Ma vren ski se vra tio ku }i Je dan od no vo sad skih ko {ar ka {kih tre ne ra iz mla |e gar de, ne ka da i sam vr stan ko {ar ka{ Voj vo di ne, Cr ve ne zve zde, FMP-a, Pro fi ko lo ra, He mo far ma i ~lan mla |ih re pre zen ta tiv nih se lek ci ja ne ke da {we SFRJ Ivi ca Ma vren ski, od ju ~e je no vi {ef stru~ nog {ta ba KK @e le zni ~ar iz In |i je. U po ne de qak je do {lo do ra zi la ska iz me |u In |i ja ca i do sa da {weg tre ne ra Iva na Smi qa ni }a, a re {e we za me sto tre ne ra na pu tu ka è qe nom op stan ku u Pr voj A li gi Sr bi je u @e le zni ~a ru su pro na {li an ga ù ju }i upra vo Ma vren skog, ko ji je od ra stao i igra~ ku ka ri je ru za po ~eo upra vo u In |i ji. - Jo{ je ra no da da jem ne ke kon kret ni je oce ne o ti mu, ali mi slim da Ivica Mavrenski ima mo eki pu ko ja mo è da iz bo ri op sta nak u eli ti - re kao je Ma vren ski. Na à lost, ne ko li ci na bit nih igra ~a su po vre |e ni, ali se na dam da }e oni usko ro da se vra te u eki pu. U do sa da {woj tre ner skoj ka ri je ri, Ma vren ski je vo dio eki pe Voj vo di ne Sr bi ja gas i Me ga Vi zu re, a ra dio je u ê {koj i u Ma |ar skoj. De bi na klu pi no vog klu ba ima }e u su bo tu, u dvo ra ni u In |i ji, ka da @e le zni ~ar do ~e ku je BKK Rad ni~ ki iz Be o gra da. A. P.

@EN SKA RU KO MET NA RE PRE ZEN TA CI JA U STA ROJ PA ZO VI: Selektor ènske rukometne reprezentacije Srbije Sa{a Bo{kovi}, posle u~estvovawa na turniru Kupu Karpata u Rumuniji, ponovo je okupio devojke (wih 27), ovoga puta u Staroj Pazovi gde }e trenirati nekoliko dana.Reprezentacija }e 26. i 27. novembra u Pore~u odigrati dvome~ sa reprezentacijom Hrvatske, koja se sprema za odlazak na Svetsko prvenstvo u Brazilu. Da podsetimo, najboqe srpske rukometa{ice osvojile su tre}e mesto (dve pobede i poraz) na Kup Karpata, odrànom proteklog vikenda u Rumuniji. Srbija je savladala Makedoniju 41:20 i Ma|arsku 37:33, da bi u posledwem kolu bila poraèna od Rumunije 18:37. Prvo mesto zauzele su Rumunke, drugo Ma|arice, koje su imale isti u~inak kao i izabranice Sa{e Bo{kovi}a, dok su ~etvrte bile Makedonke bez bodova. Reprezentativke Srbije ostavile veoma dobar utisak na turniru u Rumuniji, a tome u prilog idu i dve pojedina~ne nagrade, sredwi bek Kristina Li{~evi} (igra za skopski Metalurg) izabrana je za najboqu igra~icu turnira, dok je najboqi strelac levo krilo Srbije i {ampiona Zaje~ara Jelena Ni{avi} sa 20 golova. J. G.

SPORT

c m y

dnevnik

DA NAS PRE O STA LE UTAK MI CE ^E TVR TOG KO LA LI GE [AM PI O NA

Da nas

Gru pa E Ba jer- ^elzi Va len si ja – Genk 1. ^el zi 4 2. Ba jer 4 3. Va len si ja 4 4. Genk 4

2 2 1 0

2 0 2 2

- Vratili smo se sa samog dna, sada smo u sjajnoj sitaciji da sami krojimo sudbinu, {to je odli~no – veli trener Bajera Robin Dut.- Raweni lav je najopasniji, a êlsi je upravo takav, izgubio je jedan veliki derbi i sigurno je da }e poku{ati da se iskupi. Prvi put u posledwih 10 godina êlsi je doìveo ~etiri poraza u startnih 12 kola Premijer lige, ali trener Andre Vila{ Boa{ kaè da ga neuspesi ne}e skrenuti sa zacrtanog puta. - U novembru i decembru je dosta bodova u opticaju. Mo`da }emo uspeti da smawimo zaostatak za vode}im timovima u Premijeri, a tu je i me~ s Bajerom, koji moè da vrati igra~ima samopouzdawe - nada se Boa{. On tvrdi da ga Roman Abramovi~ ne}e otpustiti. Inte-

0 2 1 2

Ze nit – APOEL [a htjor – Por to 1. APOEL 4 2. Ze nit 4 3. Por to 4 4. [a htjor 4

(20.45) (20.45) 4:2 8 4:1 7 3:7 4 4:5 3

Mi lan – Bar se lo na Ba te Bo ri sov – Plzen 1. Bar se lo na 4 3 2. Mi lan 4 2 3. BA TE 4 0 4. Plzen 4 0

Gru pa F Olim pik (M) – Olim pi ja kos Ar se nal – Bo ru si ja (D) 1. Ar se nal 4 2 2 0 2. Mar sej 4 2 1 1 3. Bo ru si ja (D) 4 1 1 2 4. Olim pi ja kos 4 1 0 3

Gru pa G

(20.45) (20.45) 9:2 8 4:4 6 5:4 5 1:8 2

2 2 1 0

2 1 1 2

0 1 1 2

(18) (20.45) 6:4 8 7:5 7 5:7 4 4:6 2

0 0 2 2

(20.45) (20.45) 13:2 10 7:3 8 2:9 2 1:5 1

Gru pa H

mo traìti u kontra napadima. Sigurno je da na sredini terena ne moèmo parirati Barseloni, ali sam uveren da je wihova odbrana i te kako rawiva. U Barseloni ne kriju da èle trijumf u Milanu ~ime bi stekli ve}u psiholo{ku stabilnost pred veliki derbi s Realom koji ih ~eka za desetak dana. Jedini problem Katalonci imaju u povredi Inijeste, ~iji je nastup na San Siru pod upitnikom. - Jako je va`no da zadrìmo pobedni~ki niz – kaè trener Barselone Pepe Gvardiola. – Osveì}emo tim, ali ne}emo puno toga mewati. Pred nama je serija te{kih utakmica, èleli bismo da iz svih iza|emo kao pobednici. Naravno, jedan od kqu~nih me~eva je ba{ ovaj s Milanom, koji moè puno toga da donese timu. Zanimqiv okr{aj se igra u Leverkuzenu, gde Bajer do~ekuje posrnuli êlsi.

1 2 2 1

resatno je da se ne poziva na svoje znawe i ugled, ve} na to {to je Rus letos izdvojio veliki novac da otkupi wegovu slobodu - raskid ugovora sa Portom ko{tao je 15 miliona evra. Mnogo se o~ekuje i od me~a u Sankt Peterburgu, gde Zenit do ~e ku je ki par ski APOEL. Kiprani u slu~aju osvajawa boda plasira}e se u osminu finala Lige {ampiona. - Nismo optere}eni rezulta tom – na gla {a va tre ner Apo e la Ivan Jo va no vi}. – Igra}emo na{u igru i uveren sam da mo`emo do boda. Ako izgubimo ne}e biti smak sveta, mi smo ve} napravili ogroman iskorak, igra}emo i na prole}e u Evropi. Naravno, bilo bi lepo da to bude u Ligi {ampiona, ali ni Liga Evrope nije lo{a. G. Ko va~

ZVE ZDA UZ MNO GO PRO BLE MA DO ^E KU JE SME DE RE VO

Der bi za bra we na te ma U predve~erje 141. ve~itog derbija, koji ovoga puta ima i specifi~nu takmi~arsku te`inu, na Marakani je duel s kom {i ja ma za bra we na te ma. Jednostavno, najpre treba obaviti posao u ~etvrtfinalu naci o nal nog Ku pa, u me ~u sa Smederevom (18). - Subota je blizu, znam da je te{ko izbe}i pri~u o derbiju, ali mora se. Pro{li put kada su igra~i razmi{qali o

Pe na li Da li crveno- beli posve}uju pa`wu na treninzima i izvo|ewu penala ? - Uvek je dobro ve`bati penale, ali ne razmi{qam o wima. Nadam se da }emo pitawe pobednika re{iti tokom 90 minuta igre - odgovorio je Prosine~ki. Renu lo{e smo pro{li protiv Spartaka. Se}amo se i nedavnog megdana sa Banatom u Kupu. Zato je Smederevo u prvom planu, kako bi ovaj ciklus uspe{no okon~ali i tokom prole}e se ukqu~ili u borbu za trofej - istakao je

tre ner Be o gra |a na Ro bert Prosine~ki. Ve} uobi~ajeni sistem rotacije bi}e poreme}en usled nezavidnog zdravstvenog biltena. Van stroja su i daqe Kadu i ]osi}, posle Jagodine spisak je produ`en jo{ za Kova~evi}a, Viloti}a i Reqi}a. - Pobeda je imperativ, bez obzira {to imamo puno povre|enih prvotimaca. [ansu }e dobiti samo potpuno zdravi igra~i, koji treba da pru`e maksimum i opravadaju ulogu fa vo ri ta. O~e ku jem ~vr stu utakmcu, u kojoj }e rival ~ekati na{u gre{ku i pretiti iz kontre - napomenuo je Prosine~ki. Udarna igla Zvezde, mladi reprezentativac Darko Lazovi} bi}e u stroju. - Povreda je pro{lost, vratio se protiv Jagodine. Nema odmora, neko mora i da igra, kako da sastavim tim. Verujem da }e sudijski kriterijum biti boqi od onoga koji smo imali u Jagodini, kada na{a ekipa nije bila na adekvatan na~in za{ti}ena. A rizik u fudbalu uvek postoji, da se neko povredi - dodao je Prosine~ki. Z. Ran ge lov

DA NAS UTAK MI CE ^E TVRT FI NA LA KU PA SR BI JE

Bar se lo na na is pi tu u Mi la nu Na po~etku liga{kog dela Li ge fud bal skih {am pi o na eki pa Mi la na je iz ne na di la Barselonu, remizirala je na Kamp nou (2:2). Bila je to ~udna utakmica, Milanezi su golove postigli u prvom(Pato) i posledwem minutu (Tijago Silva). Ve~era{wi revan{ mo`da i nema potrebnu te`inu, jer su i jedni i drugi ve} izborili plasman u osminu finala, ali se ipak o~ekuje `estok okr{aj. Milanezi se u miru Milanela primaju za veliki okr{aj, a drugove je posetio i Antonio Kasano, koji se uspe{no oporavqa od operacije srca. - Bi}e to veliki okr{aj, bez obzira {to nema rezultatsku dra` - smatra trener Milana Maksimilijano Alegri. - Na{ ciq je prvo mesto u grupi, dakle poku{a}emo da pobedimo. Igra}emo isto kao i na Kamp nou, malo povu~eno, {ansu }e-

sreda23.novembar2011.

VOJ VO DI NA DO MA ]IN JA VO RU

Za No vo sa |a ne utak mi ca je se ni Ve} du`e vreme trener fudbalera Vojvodine Dejan Vuki}evi} insistira na tome kako je dana{wi duel ~etvrtfinala Kupa Srbije sa Javorom za wegov tim utakmica jeseni. Plasman u polufinale za Vojvodinu je jedina opcija u ovom me~u i jednostavno ne `ele ni da misle o nekom drugom ishodu. Ali, utisak je, ne zaboravqaju ni na to da su Ivawi~ani za wih tradicionalno neugodan rival, {to su pokazali nedavno kada su na svom terenu izborili remi. - Za nas dana{wa utakmica ima veliki zna~aj, jer u Kupu imamo velike, najve}e ambicije - kategori~an je bio Vuki}evi}. - Nadam se da }emo u}i najpre u polufinale, a onda i u finale, a naruku nam ide to {to igramo na na{em stadionu i nadam se da }emo {ansu koja nam se ukazuje umeti da iskoristimo. Nedavni me~ u Ivawici mora da nam bude upozorewe i da nas podseti da }emo danas morati da budemo strpqivi. Javoru je te{ko dati dva gola, a od dolaska trenera Jawi}a promenili su stil igre i sada nastupaju s ~etvoricom igra~a u sredini terena. Imamo odre|ene probleme s Branislavom Trajkovi}em, ~iji je nastup pod znakom pitawa zbog temperature i tek pred samu utakmicu zna}u mogu li da na wega ra~unam. Ostali prvotimci su spremni, svi smo mobilni i verujem da }emo znati da se pona-

Od wega Novosa|ani o~ekuju golove: Abubakar Oumaru

{amo i odgovorimo ozbiqnosti zadatka. Golman Nemawa Supi} upravo je iz redova Javora do{ao u Novi Sad. Visoki ~uvar mre`e dobro poznaje kvalitet dana{weg rivala, a o susretu je rekao: - ^eka nas te{ka utakmica s tvrdim rivalom. Javor je unapredio igru u odnosu na pro{lu sezonu, ali nas to puno ne optere}uje po{to znamo kakve su nam ambicije u Kupu. @elimo, da-

Fo to: F. Ba ki}

kle, da se plasiramo u polufinale i dobro smo se pripremili za dana{wi izazov. Iako rival ima kvalitetan tim i igra~e, treba da budemo skoncentrisani na na{u igru i da ostvarimo rezultat koji svi o~ekujemo i pri`eqkujemo, odnosno da se plasiramo me|u ~etiri najboqa tima u Kupu. U odnosu na postavu koju je izveo na megdan Smederevu u pro{lom prvenstvenom kolu, Dejan Vuki}evi} najavio je da se u tim

vra}aju kapiten Slbodan Medojevi} i strelac drugog gola Miroslav Stevanovi}. Pod uslovom da Trajkovi} bude u mogu}nosti da zaigra, danas se mo`e o~ekivati da }e Vojvodina nastupiti u slede}em sastavu: Supi}. Vuli}evi}, Trajkovi}, Mojsov, Brankovi}, Medojevi}, Mereba{vili, Stevanovi}, Ili}, Abubakar, [kuleti}. Po~etak utakmice je u 16 ~asova. A. Pre do je vi}

Parovi ~etvrtfinala BE O GRAD: OFK Be o grad - Par ti zan (13.00, TV RTS ) ^A ^AK: Bo rac - Spar tak ZV (13.00) NO VI SAD: Voj vo di na - Ja vor (16.00) BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Sme de re vo (18.00, TV RTS) Pr ve po lu fi nal ne utak mi ce za ka za ne su za 21. mart 2012, re van {i su 11. apri la. Fi na le se igra 16. ma ja.

ZLA TI BOR U ^A^ KU

Go lu bo vi do bro ras po lo `e ni Seriju lo{ih izdawa pred doma}im navija~ima fudbaleri Spar tak Zla ti bor vo de prekinuli su pobedom protiv Javora, a kao najboqi poklon za radovawe u Subotici golubovima bi pao plasman u polufinale Kupa Srbije. Protivnik u ~etvrtfinalu nije nimalo naivan, Spartak putuje u ^a~ak, gde je kao gost favorit, gledaju}i bar pozicije na tabeli. Ipak, bek Milan Joksimovi} isti~e da je Borac veoma kvalitetan rival. – Borac je vrlo dobra ekipa, mnogo boqa nego {to to tabela pokazuje. Nije slu~ajno u ~etvrtfinalu Kupa Srbije i sigurno je da ima velike ambi-

cije u ovom takmi~ewu. Preti}e nam preko Damjanovi}a, a wihovi visoki {toperi }e biti konstantna pretwa kod prekidima. No, i mi imamo svoje kvlaiteta, dobro smo se spremili u ovih nekoliko dana i u dobrom raspoloèwu ulazimo u me~u u â~ku. U redovima Spartak Zlatibor vode ne}e biti Darka Pu{kari}a koji se jo{ uvek nije oporavio od povrede zadwe loè, kao ni \or|a Despotovi}a koji ima obaveze u reprezentaci ji Sr bi je. Svi osta li su sprem ni i ras po lo è ni za borbu u kojoj je ulog veliki – plasman u polufinale Kupa Srbije. N. S.

PAR TI ZAN GOST OFK BE O GRA D

Ro man ti ~a ri za re spekt

Stefan Babovi}

Fudbaleri Partizana gostuju OFK Beogradu. Crno–beli èle odbranu trofeja u Kupu, pa je pobeda imperativ, a trijumf bi doneo dobru atmosferu pred ve~iti derbi. Jedan od onih koji }e verovatno po~eti me~ je i Stefan Babovi}, nekada uzdanica kluba sa Karaburme. - Vrlo teàk duel za nas. Kvaliteti romanti~ara su poznati, posebno na wihovom terenu. Imaju mladu i poletnu ekipu, sa odli~nim trenerom i svakog mogu da pobede, pa i nas. Izgubili su od Radni~kog, ali su bili boqi rival i zasluìli su barem bod. Maksimum koncentracije bi}e nam

potreban za trijumf – rekao je Babovi}. Nakon Kupa sledi ve~iti derbi. - Razmi{qamo o derbiju, ali `elimo i pobedu u Kupu. Nema tu puno {ta da se mozga, Zvezda i mi se vrlo dobro znamo i te{ko da }e biti nekih iznena|ewa. Ko bude raspolo`eniji- slavi}e. Koji su va{i aduti? - Mo`da smo za nijansu kvalitetniji. Ima mo is ku sne i do bre mla de igra~e i mislim da je to prednost nad ve~itim rivalom. Ali, teren je taj koji }e pokazati – istakao je Babovi}. I. La za re vi}

sreda23.novembar2011.

SPORT

dnevnik

SPEN SO VA FUD BAL SKA LI GA MA LIH [AM PI O NA

Go di {te 2000. Ve ter nik Viskol – FK Prof. Bo le sni kov 2:2 Go lo ve za Ve ter nik Viskol da li su: Sta no je vi} i Po po vi}, a za FK Prof. Bo le sni kov: Je li ~i} i Kur ti {i. Ve ter nik Viskol: Jo van ~e vi}, Haj ri}, ^u ko vi}, De di}, Ma ti}, Sta no je vi}, Mi li}, Ive ti}, Sa mar xi}, Jo va no vi}, Po po vi}, To ja gi}, Va si}. FK Prof. Bo le sni kov: La ho{, To mi}, Gal, Ta lo, Era ko vi}, Dri ni}, Mi qu{, Ta si}, Dar di}, Ga lin, Stan ko vi}, Ru `u~ ka, Je li ~i}, Kur ti {i, To do ro vi}, Bur gi}.

Go di {te: 2000.

Ju nii or – SK Spor tlend 4:2 Go lo ve za Ju ni or da li su: Er ceg 2, Gr gu re vi} 2, a za Spor tlend: ]a to vi} i Vu ji}. Ju ni or: Car, Ba bi}, Br ki}, Po po vi}, Re qi}, Er ceg, [e vo, Ur ba nek, Va ri nac, Mi ku li}, Gr gu re vi}, Mak si mo vi}, Ra da ko vi}, Vla i sa vqe vi}, Stan ko vi}. SK Spor tlend: De sni ca, ]a to vi}, Ra doj ko vi}, @iv ko vi}, Pet ko vi}, ]o ro vi}, [iq kut, Ma li no vi}, Trif ka no vi}, Vu ji}, Bla go je vi}, Sto ja no vi}, Baj ~e ti}, Si mi}, Bur ka, Ko sti}.

Go di {te: 2000.

FK Pe tar Pu a ~a – In deks 3:1 Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a da li su: To mi}, Kne `e vi} 2 go la, a za In deks No va ko vi}. FK Pe tar Pu a ~a: To ro man, Ra ki}, Lo vri}, Kne `e vi}, To mi}, Stan ko vi} J, Jo va no vi}, Stan ko vi} N. In deks: Opar ni ca, Do ron ti}, Var ga, Pu pin, Bo {kan, La lo vi}, Ra do wi}, Vu ka {i no vi}, Pa vlo vi}, No va ko vi}, Ma jer, Do li naj, Br ki}, Ko pa wa, Glu {~e vi}, Tu ran.

Go di {te: 2000.

Go di {te: 2001.

Voj vo di na RMR – Sla vi ja 2:1

In deks - Fru{kogorski par ti zan 5:0

Go lo ve za Voj vo di na RMR da li su: Sa vi} i Ba bi}, a za Sla vi ju Pro da nov. Voj vo di na RMR: Ga vri lo vi}, Pe {e vi}, Zeq ko, Ne ne zi}, Ko lar, Mi lu ti no vi}, Po qak, Mi lo va no vi}, @iv ko vi}, Sa vi} V, Ba bi}, Ko va~, Gli go ri}, Be ~e li}, Sa vi} D, Ili}. Sla vi ja: Mar ko vi}, Eski}, Mi lo {ev, Gvo zde ni}, Bo bi nac, Dra ga{, Mi lo {e vi}, Pan ti}, Kra ~ak, Sr bi nov ski, Mur se li, Jo ~i}, Mar ko {e vi}, Bla {~a nin, , To mov, Isa kov ski, Pro da nov.

Go lo ve za In deks da li su: Jo vi ~i}, Alek si}, Vi da ko vi}, La vrek, Va len to vi}. In deks: Jo vi ~i}, Alek si}, Vi da ko vi}, La vrek, Ne di}, Bra ti}, Dra gi ~e vi}, Osto ji}, ^o la kov ski, Be kan, Er deq, Ku ran, Va len to vi}, Sa ba tu{, Pe va~, Mi ja no vi}, \u re ti}, Han ga. Fru {ko gor ski par ti zan: Gr ma{, Bje li}, Sta ho, Ra doj ~i}, Ko sjer, Sla do je vi}, Gr li ca, Pe tro vi}, Te {a no vi}, Ga vi lo vi}, Pe ri}, Ami xi}.

Go di {te: 2001.

FK Pe tar Pu a ~a – FK Prof. Bo le sni kov 0:2 Go lo ve za FK Prof. Bo le sni kov da li su: Br ki} i Zla tar. FK Pe tar Pu a ~a: Bar jak ta rov, Stoj ni}, Vla i sa vqe vi}, Mar ja no vi}, Gra be`, Ka plar ski, Gr gu re vi}, Pa un kov ski, \u ri}. FK Prof. Bo le sni kov: Hli pec, Ce ti wa, Ma ri}, \e ki}, Mi ri}, Le lik, Br ki}, Zla tar, No vev ski, La di {i}, Jo ko vi}, Ma }e {i}, La u {e vi}, Sre do je vi}, Mar ko vi}, To do ro vi}.

Go di {te: 2002.

KMF Tvr |a va (NS) – FK Prof. Bo le sni kov 1:3

Go di {te: 2002.

Sta ri grad (BP) – Voj vo di na RMR 4:2 Go lo ve za Sta ri grad da li su: Ba wac 2 i ]o ro vi} 2, a za Voj vo di na RMR: Ga vra ni} i Ver ner. Sta ri grad: Mi la {i nov, Ki si}, Aj der, La ki}, Ste va no vi}, [tr bac, Ra da nov, Po pa di}, Ba wac, ]o ro vi}, Si mi}, Hor vat, Ko zo mo ra, Ar bu to vi} M, Ar bu to vi} N. Voj vo di na RMR: Ra |e no vi}, Sa mar xi ja, Ga vra ni}, Rad mi lo vi}, \u ro vi}, Ver ner, Mi li }e vi}, Za gre |a, Ivan, Var gec, Bu li}, Umi }e vi}, De ja no vi}, Za ri}, An tu no vi}.

Go di {te: 2001.

FK S. Mi haj lo vi} – Fu tog 0:2 Go lo ve za Fu tog da li su: [}e pa no vi} i [i qa nov ski. FK S. Mi haj lo vi}: Ra do sa vqe vi}, Mar ko vi} M, Mar ko vi} D, Jo ki}, Jo va no vi}, Ko la rov, Ma ki{, Ko va ~e vi}, \u ri}, To do ro vi}, Svi rac, Kamp fer, Da mja nac, Po po vi}, Ko la ri}. Fu tog: Ob ra do vi}, Ra jak A, [}e pa no vi}, Di mi tri je vi}, [tr bac, Da vi do vi}, Spa so je vi}, Sav ~i}, Vu ki }e vi}, [i qa nov ski, Bu ki nac, Ra jak V, Ker kez.

Gol za KMF Tvr |a va dao je Gvo zden, a za FK Prof. Bo le sni kov: Ba tos, No vev ski, Vu ru na. KMF Tvr |a va: Ko zi}, Sto ja no vi}, Pan ti}, Gu {a, Ko lo wa, Pe ra}, Te {i}, Gvo zden, To mi}, Se ku lo vi}, Mi lo va no vi}, Ve le mir, Tr ki}, Miq ko vi}, Vuk sa no vi}, Da fi ni}. FK Prof. Bo le sni kov: Toj zan, Ba tos, Gru ji}, No vev ski, Ne met, Der vi {i, Isa kov ski, Vu ru na, Vel kov ski, Stoj kov, De be qa ko vi}, Ba ji}, Vic ko vi}, Ko sa no vi}, Ku ri li}.

Go di {te: 1999.

FK S. Mi haj lo vi} – No vi Sad 1:3 Gol za FK S. Mi haj lo vi} po sti gla Ti ja na \u ri ~ek, a za No vi Sad: Alar gi} i Va len tik 2 go la. FK S. Mi haj lo vi}: Stoj ko vi}, Ili}, Su ba {i}, \u ri ~ek, Ko la ri}, Ne sto ro vi}, Pan te li}, Spa so je vi}, Mi haj lov ski, \or |e vi}, Vu ja ni}, Do ro {ki, Gr gi}, Dra gu ti no vi}. No vi Sad: ]i ri}, ^e sti}, Ve ji}, Le |a nac, Zi ri}, Ku no vac, Va len tik, To mi}, Alar gi}, Gar di no va~ ki, \a ko vi}, \or |e vi}, Jo va no vi}, [ko ri}, Lam pi}.

Go di {te: 1999.

Ve ter nik Viskol – Mla dost (Ba~ ki Ja rak) 3:7 Go lo ve za Ve ter nik Viskol da li su: Du ra ki i Ni ni} 2, a za Mla dost: Ivan ko vi}, Ko va ~e vi} i Se ku li} 5 go lo va.

Ve ter nik Viskol: An |e li}, Ni ni}, Je vi}, [}e pa no vi}, Du ra ki, No vak, [e bez, Utr `en, Xi da, [vo wa, Ma cu ra. Mla dost: Ro si}, Pa lan ~ak, Ka ra no vi}, Ivan ko vi}, Jer ko vi}, Bro }e ta, Ko va ~e vi}, [e vo, Se ku li}, Ve jin N, Bla go je vi}, Ba ji}, Ba la ban, Vran ko vi}, Sa vi}, Ra di}, L.Ve jin.

Go di {te: 1999.

FK Prof. Bo le sni kov – Fru {ko go rac 5:1 Go lo ve za FK Prof. Bo le sni kov da li su: No va ko vi}, Kur ti {i 2 i Bo bar 2, a za Fru {ko go rac Alek san drov. FK Prof. Bo le sni kov: @u pi}, Zec, Ke xa, No va ko vi}, Kur ti {i, Mla de no vi}, Bo bar, ]e ran, Me di}, Isa kov ski, \e ki}, Ma ri}, [ko ri}, \u ro vi}. Fru {ko go rac: Elez, Ko kot, Bo ro je vi}, Re qi}, Gre~, Iva ni}, Si mi ~i}, To di}, Te pi}, Ra do sa vqe vi}, Al ke san drov, [e vi}, Vu ko vi}, Vu ja kli ja, Pej ~i}, Lu ki}.

Go di {te: 1999.

Pro le ter Me ri di ja na (NS) – Sla vi ja 2:3 Go lo ve za Pro le ter Me ri di ja na po sti gao je Kr sti} 2, a za Sla vi ju: Asa ni i Bog da no vi} 2 go la. Pro le ter Me ri di ja na: Pu {a ra, Gr bi}, Ki zi}, Mi {ko vi}, Oma qev, Ota {e vi}, ]u lum, Smi qi}, An |el ko vi}, Pa lov, Pe {ko, Ter zi}, Sto ja no vi}, Alek si}, Tor bi ca, La za re vi}, Sto ji}, Kr sti}. Sla vi ja: Gra ho vac, Ra di}, Sla vuq, Ba rat, ]o {kov, Ka ra}, Ra dak, Asa ni, Kne `e vi}, Ko so vi}, Di mi trov, Pr wi}, Iva no vi}, Bog da ni}.

Go di {te: 1999.

Voj vo di na – FK Pe tar Pu a ~a 0:3 Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a da li su: Sta ji}, Vuk ma no vi}, Bo si}. Voj vo di na: Kam pi}, Ka ~a ven da, La li}, Ve se li no vi}, Ili}, Sta no jev, Alar gi}, Mak si}, De ve tak, Hor vat, Mi tro vi}, Ra du lo vi}, Ra ja ~i}, ^a bar ka pa. FK Pe tar Pu a ~a: Ve se li no vi}, \or |e vi}, Jer ko vi}, Mi lin ko vi}, Vi da ko vi}, Ma noj lo vi}, Sta ji}, Vuk ma no vi}, Bo si}, Jo ki}, Ra ko ~e vi}, [ur lan, Lo vri}, Jo va no vi}, Stan ko vi}, Pi li po vi}.

Go di {te: 2002.

FK S. Mi haj lo vi} – [F De jan Ku riya (NS) 11:1 Go lo ve za FK S. Mi haj lo vi} da li su: Ko la ri}, Kr sti}, Va si qe vi}, Su ba {i} 2, San to vac 2, Po po vi} 4, a za [F De jan Ku ri xa Be a to vi}. FK S. Mi haj lo vi}: Ili}, Ko la ri}, Su ba {i}, Ro si}, San to vac, Po po vi}, Kr sti}, Do ma ze to vi}, Ne go va no vi}, Va si qe vi}, Mi li no vi}. [F De jan Ku ri xa: [i {qa gi}, Gra be`, \ur |e vi}, Lu ki} L., Za ma klar, Pa vlov, Mo }an, Nu di}, Lu ki} U., To di}, Mar ti no vi}, Vu~ ko vi}, Mi lei, Stra ni}, Kul pi nac, Be a to vi}.

Go di {te: 2002.

FK Pe tar Pu a ~a – FK Kamp 07-03 (NS) 11:0 Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a da li su: Lu le xi ja, Ma ti}, Ja cen ko, Go mi rac 2, Ron do vi} 3, Der vi {i 3. FK Pe tar Pu a ~a: Ra ko vac, Lu le xi ja, ^a vi}, Tri vu no vi}, Go mi rac, Ma ti}, Ron do vi}, Toj zan, Der vi {i, Ja cen ko. FK Kamp 07-03: Ra ki}, Ma ru na P., Ma ru na L., Ste vi}, Ro di}, Agi}, Se ku lo vi}, Pap, Ka picl, Alim pi}, Dra `i}, Ne sto ro vi}, La ki}, Mi qe vi}, \e ki}, Mi lin ko vi}.

Go di {te: 2002.

Fu tog– Fru {ko go rac 2:1 Go lo ve za Fu tog da li su: Ben cun i Vu li}, a za Fru {ko go rac Maj sto ro vi}. Fu tog: To do ri}, Ra do sa vi}, Ja zi}, Mar ti}, Sa vi}, Tri fu no vi}, Ben cun S, Ni ko la{, Pr ti ja, Ben cun N, Se ku li}, Ro kvi}, Vu li}, To do ri}, \u ki}, Tr ku qa. Fru {ko go rac: Mar kov, Sa mac, Sa va no vi}, Gra ~a nin, Tr ni ni}, Maj sto ro vi}, Su naj ko, Ani ~i}, Ku ru {i}, De li}, Ra do vi}, Te o fi lo vi}, Alek san drov A, Alek san drov M, Cvi ji}, Bu kvi}.

Go di {te: 2000.

[F Bra zil ski slo no vi (Fu tog) – Fru {ko go rac 6:3 Go lo ve za [F Bra zil ski slo no vi da li su: Maj ki}, Stra ni}, Zeq ko vi}, Goj kov 3, a za Fru {ko go rac: Ra du lo vi} i Gre~ 2. [F Bra zil ski slo no vi: Maj ki}, Pa vlov, Je li ~i}, Su rut ka, ]u li brk, Po po vi}, Bu la to vi} V, Ma ti je vi}, ]ur guz, Ga li}, Goj kov, Stra ni}, Ro di}, Mar ko vi}, Na vra til, Vu lin, Bu la to vi} B, Zeq ko vi}.

c m y

SPORT

dnevnik

sreda23.novembar2011.

SPENSOVA FUDBALSKA LIGA MALIH [AMPIONA Fru{kogorac: Sto ja no vi}, Ga zi vo da, Po lo vi na, Pa pi}, Var ga, Aba zov ski, Vu ko vi}, ^a wi, Ne ne zi}, Ra du lo vi}, Bu kvi}, Svr ko ta, Ma noj lo vi}, ]o si i}, Su ba no vi}, Gre~.

Go di {te: 2002.

Veternik Viskol – FK Bistrica 05 (NS) 1:10 Gol za Ve ter nik Viskol dao je Pe kez, a za FK Bi stri ca 05: Ba ji}, ]ur ~in-Mi le ta {ki, Vu le ti}, Je len ko vi}, Stan ko vi} 2, Pan to vi} 2, Mi li sa vi} 2. Veternik Viskol: La ki}, Ra da ko vi}, Pe kez, Ve se li no vi}, Ri sti}, Ze li}, Raj ~e vi}, Ni ni}, Mar ko vi}, Ma~ ki}. FK Bistrica 05: @i vi}, Ba ji}, Zec, Smi e {ko, Stan ko vi}, Pan to vi}, ]ur ~in-Mi le ta {ki, Hor vat, ^or nen ki, Mi lo sa vi}, \ur |e vi}, Vu le ti}, Stan ~e vi}, [kr bi}, Je len ko vi}.

Go di {te: 2002.

Junior – KMF Tvr|ava 2:1 Go lo ve za Ju ni or dao je Po pa di} 2, a za KMF Tvr |a va Gvo zden. Junior: Ba ti ni}, [e vo, Vr ceq, Ra da ko vi}, Mi le ti}, Lo vre, Po po vi}, Cvje ti ~a nin, [a vi ja, Po pov, Car, Ka picl, No va ko vi}, Bo ro vi ca, Ba ti ni}, Po pa di}. KMF Tvr|ava: Ko zi}, Sto ja no vi}, Pan ti}, Gu {a, Ko lo wa, Pe ra}, Te {i}, Gvo zden, To mi}, Se ku lo vi}, Mi lo va no vi}, Ve le mir, Tri ki}, Miq ko vi}, Vuk sa no vi}, Da fi ni}.

Go di {te: 2002.

Indeks – FK Kamp 07-02 1:1 Gol za In deks dao je Ri sti}, a za FK Kamp 07-02 \ur |ev. Indeks: Pan kov, Ibro ~i}, Mi ja to vi}, Ma ri}, Cvi ja no vi}, Mi haj lo vi}, Ste pa nov, Ri sti}, La bus, Pa no vi}, Pu {kar, To ma no vi}, Da u to vi}, Ra du lo vi}, [a vi ja. FK Kamp 07-02: Mu ra to vi}, Akin, Ze ki}, Pe tro vi}, Bje li ca, Bo rov ni ca, \ur |ev, Kli su ri}, Po pa ra, Ma ti}, Pro ka pi}, Pi li po vi}, Be ri}, Po po vi}, Sa po va lov.

Go di {te: 2000.

FK Bistrica 05 – FK Petli} (Zrewanin) 2:1 Go lo ve za FK Bi stri ca 05 dao je Se ku li} 2, a za FK Pe tli} B. Ra {e ti}. FK Bistrica 05: Ni ko li}, Bo go vac, Er de vik, Kop ~an ski, Ku zma no vi}, Ma snec, [ma wa, Iva no vi}, Vu~ ko vi}, Bac ko vi}, Ili}, Mi ji}, Ra da {i no vi}, Se ku li}, Da mja no vi}, Iva ni}. FK Petli}: Ba la}, Si mo vi}, Jo ki}, Ra {e ti} B, Ra {e ti} S, Mi qe vi}, Mi }o vi}, Ru dan, Iva nov, Vla ho vi}, Er ge xi ja, Sto ja no vi}, Svje tli ca, Pro {i}.

Go di {te: 2001.

FK Prof. Bolesnikov – Slavija 2:0 Go lo ve za FK Prof. Bo le sni kov da li su: Le lik i Br ki}. FK Prof. Bolesnikov: Hli pec, Ce ti wa, Ma ri}, \e ki}, Mi ri}, Le lik, Br ki}, Zla tar, Pa pi}, La di {i}, Jo ko vi}, Ma }e {i}, La u {e vi}, Sre do je vi}, Mar ko vi}, To do ri vi}, No vev ski. Slavija: Vr ba {ki, Ko va~, Ni ko li}, Si rar, Ku ku da, An ti}, \e ri, Ron ~e vi}, Sla vuq, Ke fer, Jjo va no vi}, Pe ri {i}, Pa ro {ki,

Go di {te: 2001.

SK Sportlend – FK S. Mihajlovi} 0:2 Go lo ve za FK S: Mi haj lo vi} dao je M. Mar ko vi} 2. SK Sportlend: Vu ko vi}, Vr ho vac, Sto ja no vi}, Pa ra vi na, Baj ~e ti}, Si mi}, Sa na der, Bur ka, Ko sti}, Ar bu ti na D, Ar bu ti na M, Eli jas, Me di}, Da u to vi}, [i ja ~i}, Ne gro vi}, Bla `i}, Ma noj lo vi}. FK S. Mihajlovi}: Ra do sa vqe vi}, Mar ko vi} M, Mar ko vi} D, Jo ki}, Ko la rov, Ma ki{, Ko va ~e vi}, \u ri}, To do ro vi}, Svi rac, Kam fer, Da mja nac, Po po vi}, Ko la ri}.

Go di {te: 2001.

FK Petar Pua~a – Mladost (BJ) 3:2

Go di {te: 2000.

Jedinstvo (Rumenka) - KMF Sidro (Be{ka) 2:3 Go lo ve za Je din stvo da li su: Braj ko vi} i Kne è vi}, a za KMF Si dro: Pi pli ca, Na do ban, Gru bje {i}. Jedinstvo: Pe ja {a no vi}, Ka ra nov, Rac, Mla de no vi}, Vi ~i ~e vi}, Mi li vo je vi}, Braj ko vi}, Zeq ko vi}, Uram, Pet ko vi}, Kan tar xi}, Kne è vi}. KMF Sidro: în ku, Je lan ~i}, Mi len ko vi}, Maj ki}, Pi pli ca, Va si}, Pri ca, Ra do vi}, To ma, Na do ban, Si~, Mi lo va no vi}, Gru bje {i}, Boj ~i}, [i nik, Mi {~e vi}.

Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a da li su: Mar ja no vi}, Gra be`, Gr gu re vi}, a za Mla dost Zu ki} 2. FK Petar Pua~a: Bar jak ta rov, Stoj ni}, Vla i sa vqe vi}, Mar ja no vi}, Gra be`, Ka plar ski, Gr gu re vi}, Za gor ~i}, Pa u nov ski, Be a to vi}, Ge gi}, Ko ska, Kvo~ ka, Ma ti}, Lu le xi ja, Ra ko vac, Ko va~, \u ri}. Mladost: Ro si}, â vi}, Pan to{, Sta ni}, Kne è vi} A, Mri lo vi}, ]a zi}, Zu ki}, Br dar, Mar ~e ta, Ga vri lo vi}, Paj ~in, Dra go qe vi}, Vu ko vi} A, Va si qe vi}, Bro }e ta, Vu ko vi} P, Kne è vi} A.

Go di {te: 2001.

Krila Krajine (B. Palanka) – Indeks 1:1 Gol za Kri la Kra ji ne dao je Mer nik, a za In deks Vi da ko vi}. Krila Krajine: Mi ~i}, Ve ji no vi}, Ma rin kov, Bu nar xi}, Gaj do bran ski, Kr sti}, Ka ra gi}, Fo do ra, Ni ko li}, Cr wan ski, Mer wik, Ob ra dov, La zin, Zo ri}, Stan ko vi}.

Indeks: Ne di}, Osto ji}, Se kic ki, Vi da ko vi}, Ter zi}, Er deq, Ku ran, Sa ba tu{, Han ga, Stan ko vi}, Be kan, Ko sti}, Sta men ko vi}, La za re vi}, Ra doj ~i}, Mir kov, To prek.

Go di {te: 2001.

Mladost (BJ) – Fru{kogorski partizan 8:1 Go lo ve za Mla dost da li su: Sta ni}, Kne è vi}, ]a zi}, Va si }e vi} i Zu ki} 4, a za Fru{. par ti zan Gr ma{. Mladost: Ro si}, â vi}, Pan to{, Sta ni}, Kne è vi}, Mri lo vi}, ]a zi}, Zu ki}, Br dar, Mar ~e ta, Ga vri lo vi}, Paj ~in, Dra go qe vi}, Vu ko vi}, Va si qe vi}, Ko zo mo ra. Fru{kogorski partizan: Gr ma{, Bje li}, Sta hov, Ra doj ~i}, Ko sjer, Sla do je vi}, Gr li ca, Pe tro vi}, Te {a no vi}, Ga vri lo vi}, Pe ri}, Ami xi}.

Go di {te: 2000.

Krila Krajine – Futog 5:0 Go lo ve za Kri la Kra ji ne da li su: Ma ri}, Dra gi ~e vi}, Bu di sa vqe vi}, Ka ra no vi} 2. Krila Krajine: Ka ra no vi}, Po po vi}, Pro da no vi}, Bu di sa vqe vi}, Ob ri}, Dra i ~e vi}, Ma ri}, Ve ji no vi}, Drob wak, Bu ba wa, To mi}, Dra `i}, Dra {ko, Mi {ko vi}, Glu vi}, \u ran. Futog: Ob ra do vi}, Ra jak, Spa so je vi}, Tri fu no vi}, Po pa di}, Je li ~i}, [u mar, [e vi}, Ili}, Sa ra vo lac, U~ar, Kr~ mar, [pi ri}.

Go di {te: 2000.

FK Kamp 07 – [F Brazilski slonovi 5:3 Go lo ve za FK Kamp 07 da li su: Qu bo je vi}, Ma ti}, Jo vi ~in, Svi lar ko vi}, Jo vi ~i}, a za [F Bra zil ski slo no vi: Ga li} i Stra ni} 2. FK Kamp 07: Qu bo je vi}, Ma ti}, Jo vi ~in, Svi lar ko vi}, Jo vi ~i}, De spo to vi}, Mi qan, Obert, Po ~ek, Ko va ~e vi}, Dra go vi}, Nad la~ ki, \e ki}. [F Brazilski slonovi: Maj ki}, Pa vlov, Je li ~i}, Su rut ka, ]u li brk, Po po vi}, Bu la to vi}, Ma ti je vi}, ]ur guz, Ga li}, Goj kov, Stra ni}, Ro di}, Mar ko vi}, Na vra til, Vu lin.

Go di {te: 2000.

SK Sportlend – FK Prof. Bolesnikov 4:5 Go lo ve za SK Spor tlend da li su: ]a to vi} i ]o ro vi} 3, a za FK Prof. Bo le sni kov: Ga lin i Kur te {i 4 go la. SK Sportlend: De sni ca, ]a to vi}, Ra doj ko vi}, @iv ko vi}, Pet ko vi}, ]o ro vi}, [iq kut, Mi li no vi}, Trif ka no vi}, Vu ji}, Bla go je vi}, Sto ja no vi}, Baj ~e ti}, Si mi}, Bur ka, Ko sti}. FK Prof. Bolesnikov: La ho{, To mi}, Bur gi}, Ta lo, Era ko vi}, Dri ni}, Mi qu{, Ta si}, Dar di}, Ga lin, Stan ko vi}, Ru `i~ ka, Je li ~i}, Kur te {i, Gal, Si na di no vi}.

Go di {te: 2000.

Vojvodina RMR – Veternik Viskol 4:0 Go lo ve za Voj vo di na RMR da li su: Po qak 2 i @iv ko vi} 2 . Vojvodina RMR: Ga vri lo vi}, Pe {e vi}, @eq ko, Ne ne zi}, Ko lar, Mi lu ti no vi}, Po qak, Mi lo va no vi}, @iv ko vi}, Sa vi}, Ba bi}, Ko va~, Gli go ri}. Veternik Viskol: Ma ti}, Sta no je vi}, Mi li}, Ive ti}, Jo va no vi}, Po po vi}, To ja gi}, ^u ko vi}, Sa mar xi}, Su ba {i}, [a {i}, Dra go qe vi}, Ne sto ro vi}, Jo ve ti}.

Go di {te: 2000. Indeks – Junior 3:1

Go lo ve za In deks da li su: Vu ka {i no vi} i Var ga 2, a za Ju ni or Ba bi}. Indeks: Opar ni ca, Do ron ti}, Var ga, Pu pin, Bo {kan, La lo vi}, Ra do wi}, Vu ka {i no vi}, Pa vlo vi}, No va ko vi}, Ma jer, Do li naj, Br ki}, Ko pa wa, Glu {~e vi}, Tu ran. Junior: Car, Ba bi}, Br ki}, Po po vi}, Re qi}, Er ceg, [e vo, Ur ba nek, Va ri nac, Mi ku li}, Gr gu re vi}, Mak si mo vi}, Ra da ko vi}, Vla i sa vqe vi}, Stan ko vi}.

Go di {te: 2000.

Slavija – FK Petar Pua~a 0:3

KMF Vojvodina – beli – KMF Vojvodina – crveni (devoj~ice) 0:3

Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a da li su: Kne `e vi}, To mi}, Mar ja no vi}. Slavija: Mar ko vi}, Eski}, Mi lo {ev, Gvo zde ni}, Bo bi nac, Dra ga{, Mi lo {e vi}, Pan ti}, Kra ~ak, Sr bi nov ski, Mur se li, Jo ~i}, Mar ho {e vi}, Bal {~a nin, To mov, Go razd. FK Petar Pua~a: To ro man, Ra ki}, Lo vri}, Kne `e vi}, To mi}, Stan ko vi} J, Jo va no vi}, Stan ko vi} N, Lu ki}, No vev ski, Ga ~e vi}, Mar ja no vi}.

Go lo ve za KMF Voj vo di na – cr ve ni da le su: Ko vi} i Vuk ~e vi} 2. KMF Vojvodina – beli: Bo go je vi} Jo va na, Ba la} Ta ja na, Cvi je ti no vi} Iva na, Vi da ko vi} Ana, Cr no mar ko vi} Du wa, Kne `e vi} Dra ga na, Ku `et Ta wa, Si mi} Ele na. KMF Vojvodina – crveni: Po po vi} Mi li ca, Bar jak tar Mi li ca, Ko vi} Ana, Vuk ~e vi} Du wa, Mol do van Mar ti na, Kon di} Mi li ca, Va sin Te o do ra.

sport

sreda23.novembar2011.

LI GA [AM PI O NA: PAR TI ZAN DO MA ]IN KI LU

Am bi ci o zno i pro tiv naj bo qih Tre ner ru ko me ta {a Par ti za na Alek san dar Br ko vi} iz ja vio je da }e u utak mi ci sa ne ma~ kim Ki lom we go va eki pa ima ti iste am bi ci je, kao i u bi lo ko jem dru gom me ~u. Par ti zan ve ~e ras u 19 ~a so va u Pi o ni ru igra sa ne ma~ kim Ki lom, utak mi cu 6. ko la Gru pe D Li ge {am pi o na. - Na {e am bi ci je su u sva koj utak mi ci iste. Ovo je pr va utak mi ca Li ge {am pi o na ko ju }e mo igra ti u Be o gra du i to u ha li za ko ju Sport sko dru {tvo Par ti zan ve zu ju us pe si - re kao je Br ko vi}. On je po zvao pu bli ku da do |e u Pi o nir u po dr `i mla du eki pu Par ti za na ko ja ove go di ne sti ~e is ku stvo u naj e lit ni jem evrop skom tak mi ~e wu.

- Po ka za li smo da i sa, po mo jem mi {qe wu, naj bo qom eki pom na sve tu mo `e mo da se no si mo, pa ma kar 30 mi nu ta. Mi slim da je Ki lu u dru gom po lu vre me nu gol man Ti je ri Ome je do neo pre va gu. Ima le ka i za we ga - ve ru je Di mi tri je vi}. Le vo Ne ma wa Ili} pro gla {en je za naj bo qeg igra ~a na toj po zi ci ji u 5. ko lu Li ge {am pi o na. - To je ve }im de lom za slu ga sa i gra ~a. Tru di }u se da u jo{ ne kom ko lu bu dem naj bo qi - re kao je Ili}. Sport ski di rek tor Alek san dar Bla go je vi} is ta kao je da }e Kil do }i u naj ja ~em sa sta vu i da ne }e pod ce ni ti cr no-be le, na ro ~i to po sle utak mi ce u Ne ma~ koj.

Ivan Di mi tri je vi}, pr vo ti mac Par ti za na

- U Ki lu smo igra li do bro, ali smo iz gu bi li sa osam raz li ke. Mi smo se bo ri li, oti {li smo da od i gra mo hra bro i u to me smo us pe li. Mi sve eki pe po {tu je mo, ali smo po ka za li da sa svi ma mo `e mo da igra mo - is ta kao je Br ko vi}. Ru ko me ta{ Ivan Di mi tri je vi} oce nio je da je we gov tim u Ne ma~ koj od i grao do bro.

- Po sle mno go go di na igra }e mo u Pi o ni ru. Na dam se da }e sve funk ci o ni sa ti kao i na me ~e vi ma u Vr {cu - re kao je Bla go je vi} i do dao da je ovo jed na od ret kih si tu a ci ja ka da ne ko mo `e ne {to vr hun sko da do ve de u Be o grad. Par ti zan u ovoj se zo ni jo{ ni je za be le `io po be du u Li gi {am pi o na.

ZA VR [NI CA KU PA SR BI JE

Par ti zan do ma }in Tak mi ~ar ska ko mi si ja Va ter po lo sa ve za Sr bi je do ne la je od lu ku da se or ga ni za ci ja faj nal - fo ra Ku pa Sr bi je do de li VK Par ti zan Raj faj zen. Ta ko }e se za vr {ni ca Ku pa, za ko ju su se kva li fi ko va li Par ti zan, Cr ve na zve zda, Voj vo di na i Be o grad, odr `a ti 3. i 4. de cem bra na ba ze nu Ba wi ca u Be o gra du.U po lu fi na lu sna ge }e od me ri ti Par ti zan - Be o grad i Cr ve na zve zda - Voj vo di na. Po bed ni ci }e igra ti u ne de qu, 4. de cem bra, u fi na lu. G. M.

dnevnik

MA STERS TUR NIR U LON DO NU

\o ko vi} kroz pa kao do po be de Naj bo qi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} spa sao je me~ lop tu i po be dio To ma {a Ber di ha sa 3:6, 6:3, 7:6 u pr vom ko lu A gru pe na Ma ster su u Lon do nu.U tre }em se tu No vak je anu li rao brejk za o stat ka, u 12. ge mu je dao ri va lu me~ lop tu du plom gre {kom, ali ju je spa sao po sle du gog po e na.Ber dih je o~aj no od i grao taj brejk, pa je No vak po sle dva sa ta i 40 mi nu ta igre do {ao do osme po be de u de vet me |u sob nih okr {a ja sa ê hom. No vak je imao 17 vi ne ra i 33 ne iz nu |e ne gre {ke, a Ber dih je za be le ìo 32 di rekt na po e na i 42 gre {ke. Na po ~et ku me ~a No vak ni je naj ~i sti je uda rao lop ti cu, bio je ne si gu ran i do zvo lio je Ber di hu da se raz i gra. êh je naj o pa sni ji u si tu a ci ja ma ka da pot pu no opu sti ru ku, {to je bio slu ~aj na po ~et ku me ~a, pa je Ber dih na pa da~ kom igrom stvo rio brejk vi {ka (2:0).Srp ski te ni ser po tom je po ku {ao da za i gra agre siv ni je, ali i su vi {e je gre {io, pa je Ber dih u ~e tvr tom ge mu sti gao do dve no ve brejk lop te. Dru gu je re a li zo vao i bi lo je to te {ko do sti `nih 4:0 za sed mog te ni se ra sve ta. Uvi dev {i da ne ma {ta da iz gu bi, No vak je u sle de }em ge mu od i grao iz u zet no agre siv no i vra tio je je dan od brej ko va. U na red nom ge mu \o ko vi} je pre ci znim ser vi som spa sao brejk lop tu i mo glo se o~e ki va ti da Ber dih ne {to ner vo zni je od i gra na red ni gem, ta kve stva ri ~e sto su mu se do ga |a le u ka ri je ri.No vak je to znao i ni je po sva ku ce nio ju rio di rekt ne po e ne. To mu se is pla ti lo, pa je po sle Ber di ho vih gre {a -

dam po e na na svoj ser vis. Iako je u jed nom pe ri o du Ber dih po di gao ni vo igre, No vak je la ko ~u vao pred nost i po sled wi gem osvo jio je bez iz gu bqe nog po e na – 6:3 i 1-1 u se to vi ma. U od lu ~u ju }em se tu sve do {e stog ge ma ni je bi lo pri li ka za brejk, a ta da je \o ko vi} sa ne ko -

SIN GLO VI

A gru pa 1. ko lo: Ferer - Marej 2:0, \okovi} - Berdih 2:1 B gru pa 1. ko lo: Nadal - Fi{ 2:1, Federer - Conga 2:1

PA RO VI

No va ka da nas ~e ka duel sa Fe re rom

ka sa osnov ne li ni je do {ao do dve uza stop ne brejk lop te. Me |u tim, ser vis 195 cm vi so kog Ber di ha ta da je pro ra dio – ve zao je dva asa za iz jed na ~e we. Pro ma {e nim sme ~om Ber dih po kla wa no vu {an su \o ko vi }u, ali i wu ne u tra li {e sjaj nim ser vi som i ubr zo uzi ma gem (5:2).Srp ski te ni ser ni je se pre da vao, ali bi lo je ja sno da je {an sa is pu {te na. Ser vi ra ju }i za set ^eh je pri re zul ta tu 30:30 pr vo na pra vio ser vis-vi ner,

Mo ram da una pre dim igru \o ko vi} je po sle me ~a re kao da vr lo do bro zna da mo ra da igra mno go bo qe ako `e li da do |e do fi na la. - Dru gi set je bio do bar i on da sam o~e ki vao da }u na sta vi ti u tom rit mu, ali ni sam us peo, sla bo sam pro na la zio ri tam na ri ter nu. Na kra ju kra je va, mo `da mi je po tre ban i je dan ova kav me~, ova kva po be da, da me ras tre se i da u sle de }em ko lu pru `im bo qu igru - na gla sio je \o ko vi}. Is ta kao je da je Ber dih bio taj ko ji je dik ti rao tem po u wihovom deve tom me |u so bnom duelu, u koje m je do{ao do osmog tr ijumfa. - G ledao s am da ostanem fok usira n, da os vo jim svaki po en, koli ko god mogu. On je bi o igra~ koji je di ktirao temp o , to je evidentno b il o na teren u i u slu~a ju da ` el im da se dom og nem final a n a

ovom turnir u, a to z ai sta i `el im i da z avr{i m ov u sezo nu na najboqi mog u}i na ~i n, mor a} u da un apredim igru - rekao je \okovi}. U narednom kolu \okovi}a o~ekuje duel sa [pancem Davidom Fererom, koji je pobedio miqenika doma}e publike Endija Marija. - Ferer je napravio iznena|ewe kola pobedom nad Marijem, ali to je jo{ jedan primer da na ovom turniru nema velikih favorita, svi su igrali tri seta osim wega. Od wega se, u neku ruku, o~ekuje {ta }e da igra, on je „zid” na terenu, vra}a bukvalno svaku loptu, bori se i igra~ je poznat po svojoj borbenosti. Ali, mislim da }e mi dati malo vi{e vremena da u|em u ritam i eventualno ubrzam svoje udarce istakao je srpski teniser.

li ko krat kih lop ti omo gu }io Ber di hu da na pa da. Upra vo je vi ne rom iz for hen da êh sti gao do dve ve za ne brejk lop te, a ve} pr vu je re a li zo vao sjaj nom for hend pa ra le lom iz tr ka – 4:2. Me |u tim, \o ko vi} po no vo ~i ni ono {to mu je po {lo za ru kom mno go pu ta to kom se zo ne – pra vi ri brejk. êh je pri li~ no du go dr ào vi sok ni vo igre, po go to vo ser vi sa, a pad kon cen tra ci je do {ao je u naj go re vre me za we ga. Od ser vi rao je Ber dih dve du ple gre {ke, a na kon for hen da ko ji je za vr {io u mre ì \o ko vi} je na pra vio brejk. Pri re zul ta tu 5:4 Ber dih je imao 15:30, a u 12. ge mu bio je jo{ bli ì tri jum fu, po {to mu je No vak du plom gre {kom po klo nio me~ lop tu. Sle de }i poen bio je ne {to du ì, ali uglav nom sa ù strim i rav nim udar ci ma i za vr {en je ta ko {to je Ber dih for hen dom lop ti cu po slao u mre ù. To ma{ je ve o ma lo {e od i grao taj brejk – for hend, we go vo glav no oru` je, u pot pu no sti ga je iz da lo i sop stve nim gre {ka ma pre pu stio je No va ku vo| stvo od 4:1. \o ko vi} je po tom od i grao lep poen za 5:1, Ber dih je uzeo dva po e na u ni zu, ali je No vak uz vra tio istom me rom – od li~ nim ser vi som za pe ~a tio je po be du (3:6, 6:3, 7:6).

Tri jumf Zi mo wi }a i Qo dre

Stoj {in bli stao pe tih me sta. Po seb no se is ta kao Stra hi wa Stoj {in, ko ji je u po je di na~ noj kon ku ren ci ji kod pi o ni ra po be dio ~ak u pet me ~e va i za slu `e no osvo jio pr vo me sto i pe har. Tre }a me sta pri pa la su Iva nu Stan ko vu u kon ku ren ci ji

a za tim je jo{ jed nim sna `nim ser vi som obez be dio se bi lak {u po zi ci ju za na pad i osva ja we pr vog se ta – 6:3 za 39 mi nu ta igre. Bi lo je evi dent no da \o ko vi} po ste pe no po di `e ni vo igre, a to se re flek to va lo na se ma fo ru po ~et kom dru gog se ta. Sjaj nim ri ter ni ma i uz vid no po boq {a no kre ta we No vak pra vi brejk za vo| stvo 2:0. \o ko vi} je do kra ja se ta ima pot pu nu kon tro lu nad igrom, u dru gom se tu iz gu bio je ukup no se -

IZ JA VA NA [EG TE NI SE RA PO SLE ME ^A S BER DI HOM

TUR NIR U MA \AR SKOJ

Tak mi ~a ri Ka ra te klu ba Zre wa nin, u uz ra stu na da i ka de ta, u~e stvo va li su na Ta ta mi ku pu u Bu dim pe {ti, na ko me je na stu pi lo pre ko 700 spor ti sta iz 60 klu bo va i osam ze ma -

A gru pa 1. ko lo: Lin{ted/Teko Bupati/Paes 2:0, B. Brajen/M. Brajen - Melcer/Pe~ner 2:1 B gru pa 1. ko lo: Fistenberg/Matkovski - Qodra/Zimowi} 2:1, Mirwi/Nestror - Bopana/Kure{i 2:1 2. ko lo: Qodra/Zimowi} - Bopana, Kure{i 2:0

vri} i mu {ka eki pa. Ana Ko va ~e vi}, Alek san dra Vu ja si no vi}, Sa ra Olah, Mar ko Mi haj lo vi}, Fi lip Pe jo vi},Vu ka {in Stoj {in i Mar ko Vu ko vi} za u sta vqe ni su u pr vom, od no sno dru gom ko lu. Zbog zdrav stve nih raz -

Mar ko [}e ki}

Ne nad Zi mo wi} i Fran cuz Mikael Qo dra za be le `i li su pr vu po be du na Ma sters ku pu u Lon do nu. Srp sko-fran cu ska kom bi na ci ja je u dru gom ko lu po be di la Ro ha na Bo pa nu i Aisa ma Ul-Hak Ku re {i ja sa 2:0, po se to vi ma 7:6(6), 6:3. Ovom po be dom Zi mo wi} i Qo dra osta li su u kon ku ren ci ji za pla sman u

do bro po ~e lo po {to su Bo pa na i Ku re {i na pra vi li brejk u pr vom se tu i ser vi ra li su za 1:0 u se to vi ma. Me |u tim, pri re zul ta tu 40:40, Qo dra je od i grao sja jan bek hend ri tern i u{lo se u taj-brejk. Tri na e sti gem bio je iz u zet no za ni mqiv po {to su Bo pa na i Ku re {i ima li 6:3 i jo{ tri set lop te. Na vol {e -

[}e ki} povre|en

Ka ra ti sti Zre wa ni na ima li us pe {an na stup u Bu dim pe {ti

qa. U ve o ma kva li tet noj kon ku ren ci ji zre wa nin ski tak mi ~a ri osvo ji li su tri me da qe i vi {e

ka de ta i Ni ko li Na i }u u uz ra stu na da. Na do mak me da qe bi li su i Ivan Iz gar jan, Na ta {a ^a -

lo ga u~e {}e na ovom tak mi ~e wu ot ka za li su \or |e Sa la pu ra i Ni ko la Man ~ev. @. B.

Mar ko [}e ki}, ne ka da {wi ko {ar ka{ Voj vo di ne Sr bi ja gas, a po sle i Bu du} no sti i vi {e evrop skih ti mo va, mo ra }e, ka ko stva ri sa da sto je, na du ù pa u zu. Sa da {wi cen tar ita li jan skog Kan tua po vre dio je ko le no u po be di svo je eki pe pro tiv Pep si Ka zer te, a ko na ~an od go vor o du ì ni pa u ze da }e tek pre gled mag net nom re zo nan com. Pr ve pro ce ne ni su op ti mi sti~ ne, a tre ner eki pe An drea Trin ~e ri je na ja vio da }e [}e ki} od su stvo va ti naj ma we dva me se ca. Eki pa Kan tua sa da ima mno go pro ble ma pod ko {e vi ma i mo gu }e je da }e na tr ì {tu po tra ì ti igra ~a ko ji mo è da po kri je po zi ci je kril nog cen tra i cen tra.

Mikael Qo dra i Ne nad Zi mo wi}

po lu fi na le, a u tre }em ko lu, u ~e tvr tak, igra }e pro tiv Da ni je la Ne sto ra i Mak sa Mir wi ja. Na kon po ra za od Mat kov skog i Fir sten ber ga u pr vom ko lu, Zi mo wi} i Qo dra ima li su im pe ra tiv u dru goj run di. Ni je

ban na ~in, me |u tim, Zi mo wi} i Qo dra su se iz vu kli, do bi li su pet ve za nih po e na i set, a u dru gom je bi lo mno go lak {e. Pre lo mio je je dan brejk, pa su Sr bin i Fran cuz us pe li da po be de.

dnevnikOv [AH SRedOM

c m y

dnevnik

INI CI JA TI VA LI GE OD BO RA

Pred lo zi za pro me ne si ste ma tak mi ~e wa ME^ ZA TI TU LU SVET SKE [AM PI ON KE

Ji fan Hou po ve la

Me~ iz me |u svet ske pr va ki we Ki ne ski we Ji fan Hou i In dij ke Hum pi Ko ne ru igra se u Ti ra ni (Al ba ni ja). Do sa da je od i gra no pet par ti ja, ~e ti ri su za vr {e ne re mi jem a jed nu je do bi la svet ska pr va ki wa. Pr ve dve par ti je su po ka za le bo qu te o ret sku pri pre mqe nost In dij ke Hum pi Ko ne ru ko ja je pre ma ko men ta to ri ma “dik ti ra la igru” u do sa da {wim par ti ja ma me ~a. U dru goj par ti ji iz ne na di la je svet sku {am pi on ku u ru skoj od bra ni i ste kla ini ci ja ti vu. Ona je ve} u osmom po te zu od i gra la 8...De8, od no sno no vost. Ipak, obe par ti je za vr {e ne su ne re {e nim re zul ta tom. Me |u tim, u tre }em ko lu svet ska pr va ki wa Ji fan Hou, kao cr na, igra la je prin ci pi jel no otva ra we i do bi la par ti ju. Ko ne ru je po sle par ti je iz ja vi la: - Ima la sam do bru po zi ci ju ali ni sam igra la do bre po te ze. U vo| stvu je svet ska {am pi on ka Ji fan Hou (3:2). REJ TING TUR NIR U SOM BO RU

Mi lo va no vi} pr vi

Li ga od bor (Udru `e we mu {kih pr vo li ga {kih klu bo va) je na sa stan ku odr `a nom 31. ok to bra u pro sto ri ja ma [a hov skog sa ve za Sr bi je u Be o gra du imao na dnev nom re du: 1. pred log za usva ja we osnov nih i oba ve znih uslo va za or ga ni za to re bu du }ih tak mi ~e wa mu {kih pr vo li ga {kih klu bo va; 2. raz ma tra we pred lo ga za una pre |e we i pro me ne po sto je }ih si ste ma tak mi ~e wa na ko ji ma u~e stvu ju pr vo li ga {ke i dru go li ga {ke eki pe Sr bi je. Po pr voj ta~ ki da ti su mi ni mal ni uslo vi i oba ve zni po da ci ko je po nu |a ~i, po ten ci jal ni or ga ni za to ri pr vo li ga {kih tak mi ~e wa, mo ra ju da is pu ne i do sta ve. Dru ga ta~ ka pred vi |a pro me ne u si ste mu kup tak mi ~e wa i re or ga ni za ci ju pr ve i dru ge li ge. U kup tak mi ~e wu pred log je da se si stem pri la go di svom na zi vu (na is pa da we), tj. ona ko ka ko se od vi ja i u dru gom spor to vi ma. Li ga od bor sma tra da bi se ti me do bi lo na di na mi~ no sti i za ni mqi vo sti, a go sto va wem eki pa u sva kom ko lu, po go to vo u za vr {noj fa zi, do pri ne lo bi i ve }oj me dij skoj pa `wi i in te re so va wu jav no sti. Re or ga ni za ci ja pr ve i dru ge li ge Sr bi je pred vi |a da se ume sto sa da {wih li ga us po sta ve dva no va ni voa tak mi ~e wa na re pu bli~ kom ni vou: Pre mi jer li ga sa 10 klu bo va (ume sto sa da {we Pr ve li ge) i je din stve na Pr va li ga Sr bi je (ume sto do sa da {wih dru gih li ga 3 tak mi ~ar ska pod ru~ ja (gru pa Be o grad, Cen tral na Sr bi ja i Voj vo di na) sa 12 klu bo va. Ova dva ni -

voa tak mi ~e wa od vi ja la bi se u nad le `no sti [a hov skog sa ve za Sr bi je a po sto ja le bi i re gi o nal ne li ge i one bi prak ti~ no pred sta vqa le dru gu li gu u nad le `no sti udru `e nih sa ve za kao i do sa da. For mi ra wem Pre mi jer li ge sa de set klu bo va stvo rio bi se ve }i kva li tet naj vi {eg ekip nog ran ga, {to bi do pri ne lo atrak tiv no sti, ve }oj me dij skoj pa `wi i pa `wi spon zo ra. For mi ra wem je din stve ne no ve Pr ve li ge (ko ja je u su {ti ni dru gi rang tak mi ~e wa), ta ko |e bi se po sti gao ve }i kva li tet i do pri ne lo bi da u naj vi {i rang tak mi ~e wa ula ze za i sta kva li tet ni ti mo vi, a ne „po kqu ~u“. Li ga od bor sma tra da bi se ovim pro me na ma po sti gao ve }i zna ~aj i atrak tiv nost li ga, od no sno, do pri ne lo bi se i ve }em in te re so va wu i za ni ma wu za {ah, {to bi uti ca lo na da qu ma sov nost i po di za we kva li te ta i igra ~a i klu bo va. Ovim ini ci ja tiv nim pred lo zi ma Li ga od bor je po kre nuo jav nu ras pra vu u ci qu za jed ni~ kog do pri no sa za una pre |e we si ste ma tak mi ~e wa ka ko bi svi za in te re so va ni mo gli da ti svo je pred lo ge i su ge sti je. Po `e qan rok za do sta vu su ge sti ja i pred lo ga je 15. de cem bar 2011. go di ne. Su ge sti je i pred lo zi se mo gu sla ti [a hov skom sa ve zu Sr bi je (serbia cf@ve ra t.net), takmi~arskoj komisiji i Liga odboru (milorad.lazic@panonske.rs). Detaqnije informacije zainteresovani mogu videti na [ah mat listi od 16.11.2011.

KUP SLAN KA ME NA

Po bed nik Ba no {tor U No vom Slan ka me nu, u pro sto r i j a m a Me s ne za j ed n i c e, odr `a no je Ekip no pr ven stvo zon ske li ge Sre ma u ubr za nom {a hu (tem po 15 mi nu ta po igra ~u). Pr ven stvo je igra no pod ime n om “Kup Slan k a m e n a 2011”. U~e stvo va lo je 8 eki pa. Pla s man: 1. Ba n o { tor 21 bod (21,5 poen), 2. Du nav (No vi

{e w a po b ed n i~ k ih eki p a u Zon skoj li gi Sre ma a pe ha re su do bi le tri pr vo pla si ra ne eki pe: Bo rac (Ve li ki Ra din ci), Ba no {tor (ko ji su se pla si ra li se u vi {i rang – Voj vo |an sku li gu (gru pa Srem) i Du nav (No vi Slan ka men). Naj u spe { ni j i igra~ Zon s ke li g e Sre ma je Stan ko Maj sto ro vi}

U Som bo ru je za vr {en ovo go di {wi rej ting tur nir. U po sled wem ko lu Si ma na Mat ko vi} je iz gu bi la par ti ju pa je Slav ko Mi lo va no vi} ostao usa mqen na ~e lu ta be le. Pla sman: 1. Mi lo va no vi} 7, 2-3. ^i ~a, Gla mu zi na 6,5, 4-5. Kur ~u bi}, Mat ko vi} 6, 6-10. [qu ki}, Sta ji}, Pe {i}, V. Cvet ko vi}, S. Cvet ko vi} 5,5, 11-13. Z. Jo ti}, J. Mi li vo je vi}, Lok nar 5, 14-19. @a ku la, Div ni}, Vla i sa vqe vi}, Ga li}, Ar si}, M. Gaj ~in 4,5, 20-23. \u ri}, Stri ~e vi}, M. La li}, Ke li} 4, 24-25. J. Kne `e vi}, S. Gaj ~in 3,5, 26-27. Bog da no vi}, [}e ki} 3, 28. Pa vi} 2,5, 29. \u ro {ev 2 po e na.

U or ga ni za ci ji [S Su bo ti ce i [K Spar tak u pro sto ri ja ma klu ba (Pe tra Drap {i na 5) od 2-9. de cem bra igra se rej ting tur nir pod na zi vom “Su bo ti~ ka {a hov ska je sen “. Pra vo u~e {}a ima ju svi igra ~i a pri ja ve se pod no se do 30. no vem bra. Igra se 9 ko la po [vaj car skom si ste mu a upi sni na iz no si 1.000 di na ra. Sve do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti kod Se kre ta ra klu ba Spar tak (Mi lo rad Ma ra vi} na tel: 063 597 232).

Gu `va na vr hu U pro sto ri ja ma N[K-a u to ku je po lu fi nal ni tur nir za 81. po je di na~ no pr ven stvo gra da. Po sle dva pret hod na rej ting tur ni ra za ovaj tur nir je bio ne {to sla bi ji od ziv pa su mno gi pro pu sti li {an su za pla sman za fi na le gra da. Po sle ~e ti ri od i gra na ko la ~ak se dam igra ~a ima po 3 po e na a bor ba }e do kra ja bi ti vr lo za ni mqi va i ne iz ve sna. Pla sman: 1-7. Vra ne{, G. Ko va ~e vi}, Ka wuh, Lu ka ji}, Mar kov, Vu je vi}, Dro wi} 3, 8-9. Ba no vi}, M. Dra ì} 2,5, 10-20. M. Po po vi}, Pan ti}, S. Mu {ic ki, [kri van ko, Sta no je vi}, Kar li ~i}, Opa li}, Vu~ ko vi}, \u ri}, J. Mi li vo je vi}, î ~a 2, 21-23. M. â bar ka pa, \ur ni}, Ga bri} 1,5, 24-26. Ob ra do vi}, Cve ta no vi}, R. [o lak 1, 27. [o vaw 0,5, 28. Mi len ko vi} 0 po e na. OTVO RE NO PR VEN STVO BA^ KE TO PO LE

Pet ko vi} fa vo rit

REJ TING TUR NIR

Su bo ti~ ka {a hov ska je sen

PO LU FI NA LE PR VEN STVA NO VOG SA DA

De taq s tak mi ~e wa u Slan ka me nu

Slan ka men) 14 (17), 3. Bo rac (Ve li ki Ra din ci) 9 (13,5), 4. Po du na vac (Be le gi{) 8 (14,5), 5. [i ma nov ci 8 (13), 6. Slan ka men k a (No v i Slan k a m en) 8 (11,5), 7. Sre mac (Voj ka) 5 (12), 8. Do wi Srem (Pe }in ci) 5 (9). Pe ha re za pla sman u ubr za nom {a hu do bi le su tri pr vo pla si ra ne eki pe a naj u spe {ni ji na tom tak mi ~e wu bio je Mi ro qub Stoj ko vi} sa 6,5 po e na iz 7 par ti ja ko ji je igrao na pr voj ta bli za eki pu Ba no {to ra. Po za v r { et k u tak m i ~ e w a odr `a na je ce re mo ni ja pro gla -

(Du nav - No vi Slan ka men), ko ji je osvo jio 7,5 po e na iz 8 par ti ja. Maj stor FI DE Mi ro qub Stoj ko vi} (Ba no {tor) je osvo jio 6,5 po e na iz 8 par ti ja i imao je dru g i re z ul t at po vred no sti. Or g a n i z a t o r i tak m i ~ e w a bi li su [ah klub Du nav iz No vog Slan ka me na i Me sna za jed ni ca. Spon zo ri su bi li „Slan ka men ka“, sa lon pe ha ra „Vik to ri ja“ i ~ar da Mi ke Ala sa na Du na vu. Su di ja tak mi ~e wa bio je ko o r d i n a t or Zon s ke li g e Sre ma Vla di mir [a ri}.

U or ga ni za ci ji Skup {ti ne op {ti ne Ba~ ke To po le, te Ba~ ko to pol skog {ah klu ba, Ba~ ke iz Pa ~i ra i „@a ki Jo `ef„ iz Sta re Mo ra vi ce od 11-30. no vem bra u pro sto ri ja ma Cr ve nog kr sta u Ba~ koj To po li igra se Otvo re no pr ven stvo Ba~ ke To po le za igra ~e sa tak mi ~ar skog pod ru~ ja se ver ne Ba~ ke. U~e stvu je 57 igra ~a a fa vo rit tur ni ra je Fi de maj stor Ra do slav Pet ko vi} iz Sr bo bra na. Pla sman po sle 3. ko la: 1-5. Pet ko vi}, Sa ba do{, To vi lo vi}, Pa cal, Ha la si 3,6-8. De sni ca, Ka sa{, Pav kov 2,5, 9-24. Ko zo mo ra, B. Ju has, Ku mi}, So ki}, S. [a ki}, L. [a ki}, J. Ju has, Sen te, Ma noj lo vi}, A. Na|, Pa ro {ki, Va doc, Ko {a, Ja wu {e vi}, Paj zer, \u ri ca 2, itd.

PRO BLEM BR. 364

Be li da je mat u dva po te za Dom brov ski&Sus hkov “Sham maty v SSSR”, 1977.

Re {e we pro ble ma br. 363 (Ota vio Stoc ci, “Ga zet de LiF ge”, 1931.) sa po zi ci jom: be li – Kb8, Dc3, Ta3, Td8, Lb1, Lg1, Sd3, Sd4, pe {a ci b5, g4; cr ni – Ke4, Dd1, Sf2, Sh1, pe {a ci b2, b6, f3, h3; je 1.Ta4! Na 1...D:a4 sle di 2.De1 mat. Na 1...D:d3 sle di 2.Sf5 mat. Na 1...S:d3 sle di 2.Sb6 mat. Na 1...Sg3 sle di 2.Sc2 mat. Na 1...Ke3 sle di 2.Te8 mat.

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA (10)

Kom bi na ci je za re mi Ni ko la ev ski - M. Taj ma nov, SSSR, 1966. Di ja gram (Be li: Kh4, pe {a ci: a2, b3, c4, d6; Cr ni: Kg6, pe {a ci: a6, b4, c5, h5) Cr ni na po te zu – re mi: 1...Kf6 Iz nu |e no. 2.K:h5 Ke6 3.Kg5 K:d6 4.Kf5 Kc6 5.Ke5 Kb6 6.Kd5 For si ra ni ma ne var je za vr {en, sle di efekt na `r tva pe {a ka: 6...Ka5! 7.K:c5 pat. J. Ber g er, 1890. Di j a g ram (Be li: Kh2, pe {a ci: f3, g2, g4, h3; Cr ni: Kb8, pe {a ci: a6, g5, g6) Be li na po te zu – re mi. U ovoj stu di ji be li se spa sa va na ne ve ro va tan na ~in: 1.f4! (Na 1.h4? g:h4 2.f4 Kc7 3.f5 Kd7 4.f:g6 Ke7 od lu ~u je slo bod wak na a-li n i j i.) 1...Kc7! (1...g:f4 2.h4 a5 3.h5 g:h5 4.g:h5 a4 5.h6 a3 6.h7 a2 7.h8D+; 1...a5 2.h4 g:h4 3.f5 g:f5 4.g5 a4 5.g6 a3 6.g7 a2 7.g8D+ sa do bit kom be l og.) 2.f:g5 a5 3.Kg3 a4

4.Kh4 a3 5.g3 a2 i na sta la je le pa pat na sli ka. G. Ka spar jan, 1937. Di ja gram (Be li: Kf7, Lc5, Sc8, Sd5, pe {a ci: e2, e4; Cr ni: Ke5, Le1, Sh3, pe {a ci: b2, f5, g3, g5) Be li na po te zu – re mi: 1.Kd7! h5 Iz nu |e no, pe {ak iz la zi iz kva dra ta be log kra qa. 2.Kc7 h4 3.Kb6 h3 4.Ka5 h2 (Na 4...b6+ 5.Ka4! h2 6.a3 h1D 7.b3 i be li je u pa tu.) 5.b6 h1D Na sta la je fan ta sti~ na po zi ci ja u ko joj cr ni, iako ima da mu vi {e ne mo `e po be di ti jer se be li spa sa va po mo }u pa ta. 6.b5 Db1 7.a4! D:b2 pat, a na 7...De1+ 8.b4 ta ko |e pat. L. Ku bel,1922. Di ja gram (Be li: Ke3, pe {a ci: a5, a6; Cr ni: Kc8, pe {a ci: b5, d7) Be li na po te zu – re mi: 1.Kd4! Sa pret wom Kc5. 1...d6 2.Kc3! (Gu bi lo bi 2.Kd5? zbog 2...Kc7) 2...d5 3.Kd4! b4 4.K:d5 b3 5.Kc6 Kb8 6.Kb6 b2

7.a7+ Ka8 8.Ka6 b1D Ili 8...b1T i u oba slu ~a ja pat. Pret wa sa mo pa ti ra wa mo è u ne kim slu ~a je vi ma da po slu ì kao po mo} no sred stvo u od bra ni, dok se re mi u glav noj li ni ji po sti è ne kim dru gim pu tem. Pri mer: V. Ko va len ko, 1927. Di ja gram (Be li: Ka7, pe {a ci: e2, f2; Cr ni: Ka5, pe {a ci: e5, f4, f5) Be li na po te zu – re mi: 1.Kb7 e4 2.Kc6! Kb4 3.Kd5 (Na 3.Kd6? e3 4.f:e3 f:e3 5.Ke5 Kc3 6.Kf4 Kd2 7.Kf3 f4 i cr ni bi do bio.) 3...Kc3 (Ako cr ni iz gu bi tem po i od i gra na pri mer 3...Kb3 po sle 4.Ke5 e3 5.f:e3 f:e3 6.Kf4 Kc2 7.K:e3 Kd1 na stao bi re mi.) 4.Ke5 e3 5.K:f4 e:f2 6.Ke3 f1L (Po sle 6...f1D ili; 6...f1T na stao bi pat.) 7.Kf4 Lh3 8.e4 sa re mi jem. Slo bo dan Mir ko vi}: „[ko la {a ha”

sreda23.novembar2011.

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Pri ~a o vas kr slom pe {a ku [e sti Ta qev me mo ri jal je po ~eo u Mo skvi. Igra se od 1625. no vem bra a po pro se~ nom rej tin gu (2776) to je tur nir 22. ka te go ri je. U~e stvu je se dam igra ~a od de set naj ja ~ih na no vem bar skoj rej ting li sti, ukqu ~u ju }i svu ~e tvo ri cu iz „klu ba 2800“. Iako ima sla bi ji rej ting od ve }i ne u~e sni ka, iz ne na |u je da je Bo ris Geq fand po sle pe tog ko la na po sled wem me stu, jer ipak, on je iza zi va~ svet skog pr va ka Anan da. Na tur ni ru igra i Na ka mu ra, iz ne na |u ju }i po bed nik na Ta ta tur ni ru ko ji po sle to ga ni je po sti gao mno go. Me |u tim, pri ~a o Na ka mu ri je za ni mqi va jer pro no se se gla si ne da Ka spa rov ra di sa wim iako ni su `e le li da se ta sa rad wa obe lo da ni pre ne go {to Na ka mu ra po stig ne jo{ ne ki zna ~aj ni ji uspeh. Kar lsen je re kao, iako ni je ste kao uti sak da Ka spa rov mno go po {tu je {a hov ski ta le nat Na ka mu re, da, uko li ko ta sa rad wa za i sta po sto ji, ve ru je da }e Ka spa rov po ve }a ti pri ti sak na Na ka mu ru ko ji mo ra da od lu ~i da li je va `ni je da po be di u {a hu ili po ke ru. Part ner stvo iz me |u Na ka mu re i Ka spa ro va je ima la za po za di nu „nov ~a nik“ Rek sa Sink fil da. Spe ku li {e se da je mi li jar der iz Sent Lu i sa, ve ro vat no, za tu sa rad wu ve} po tro {io mi lion do la ra. Pla sman po sle 5. ko la: 1-4. Aro wan (2802), Kar lsen (2826), Kar ja kin (2763), Ne pom ni a {~i (2730) 3, 5-7. Anand (2811), Ivan ~uk (2775), Svi dler (2755) 2,5, 8-9. Kram nik (2800), Na ka mu ra (2758) 2, Geq fand (2744) 1,5 poen. Iz dva ja mo par ti ju Kar lse na i Geq fan da ko ja je po ko men ta to ri ma bi la do stoj na jed nog Ta qa!

Kar lsen–Geq fand Slo ven ska od bra na (D12) 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sf3 Sf6 4.e3 Lf5 5.Sc3 e6 6.Sh4 Lg6 7.S:g6 h:g6 8.Ld3 Ovaj po tez se re |e igra. Be li su po ku {a va li raz ne po te ze u ovoj po zi ci ji. 8.Ld2 je glav na va ri jan ta, ali su ta ko |e po pu lar ni: 8.Db3 i 8.a3. 8...Sbd7 9.0–0 Ig no ri {e otva ra we h-li ni je jer obi~ no cr ni ni je u mo gu} no sti za ne ki ozboq ni ji na pad na be log kra qa, ta ko da je ma la ro ka da na me stu. 9...Ld6 10.h3 d:c4 11.L:c4 Sb6 12.Lb3 Lo vac sa ovog po lo à ja vr {i pri ti sak na ta~ ku f7 a obes hra bru je cr nom i even tu al ni po tez e5. (12.Le2 e5 13.a4 bi lo je u par ti ji @i gal ko-Pe tro sjan sa po ziv nog tur ni ra Lejk Se van ove go di ne. Par ti ja je bi la za ni mqi va, ali Mag nus bi ra dru gi put.) 12...e5 (12...0–0 13.Dc2 De7 14.Ld2 Tac8 pri pre ma ju }i c5 bi la je dru ga, mo `da so lid ni ja op ci ja.) 13.Dc2! Mi slim da je ovaj po tez bio sa vr {e na po en ta {e me. Cr ni ne mo è la ko da ro ki ra, a od we ga se sa da zah te va i kre a tiv ni ja igra da odr ì svo ju po zi ci ju. Ak tu el ne ne pri li ke ni je la ko raz re {i ti. 13...De7 (13...0–0? 14.D:g6±) 14.Ld2 0–0–0 Ovo je osnov ni na ~in raz re {a va wa pro ble ma. Po u zda na var ni ca za bur nu igru! Ret kost je da u ovoj re la tiv no so lid noj va ri jan ti Slo ven ske od bra ne ima te ro ka de na su prot nim stra na ma, a ka da se i de se, obi~ no be li ro ki ra na da mi nu stra nu a cr ni na kra qe vu, ali nu `da za kon me wa! 15.d5 (15.Sb5 je ono {to pre po ru ~u je kom pju ter: 15...Lb8 16.a4 Sbd5 (16...a6? 17.La5 Sfd5 18.Dc5±) 17.Tfd1 a6 ali mi slim da bi cr ni ov de bio OK.) 15...e4 Bi tan, ali i je di ni po tez. Cr ni spre ma slo bod no po qe za da mu sa pret wom pro stog ma ti ra wa.

16.d:c6 De5 17.f4 î ta lic se ov de mo è upi ta ti: - A za {to se ne uzi ma b7-pe {ak, pa jo{ sa {a hom? Po sto ji ov de je dan ve o ma va àn de taq: 17.c:b7+? K:b7 18.f4 e:f3 19.T:f3 g5! i pret wa g4 je te {ko da se spre ~i. Ni je mo gu }e ~ak ni ako be li is ko ri sti i in ter me co: 20.Df5? Dh2+ 21.Kf2 Lg3+!–+. 17...e:f3 18.T:f3 Sg4!? Na iz gled za ni mqiv po tez! Na me ra va da spre ~i od stup ni cu kra qu pre ko po qa f2. Sa da se taj ska ka~ mo ra uze ti. Be li mo ra iza }i iz de fan zi ve uko li ko ne è li da mu pro tiv ni~ ke fi gu re ska ku }u una o ko lo. (18...g5? za du go vi {e ni je mo gu }e. 19.Df5+±) 19.c:b7+ Kb8 (19...K:b7? 20.De4+ i na pad cr nog bi pot pu no “is pa rio”. 20.h:g4 (20.Tf4? S:e3 je do bi je no za cr nog.) 20...Th1+ Po en ta kom bi na ci je, ali to ne zna ~i da je be li ve} u “to stu”. 21.Kf2 T:a1 22.Se2 Ma te ri jal na rav no te à a po zi ci ja u ha o su! Ne ja sno je ko ji }e od dva kra qa na }i spas? Si gur no je da bi je dan obi ~an {ah dao mat be lom kra qu ali si ro ti kow na b6 je isu vi {e da le ko od ak ci je. S dru ge stra ne, ni cr ni kraq na b8 ni je ba{ si gu ran! 22...Lc5 Be li ima vi {e op ci ja: Sd4, T:f7, L:f7 su vred na pa `we, ali ne bih ula zio u de ta qe. 23.Lc3 De7 Da ma se spre ma da da {ah na h4. Mag nus to za u sta vqa. 24.g5 Tdd1 (24...D:g5?! 25.De4 i be la da ma bi bi la do mi nant ni ja na ta bli i opa snost po cr nog.) 25.Sg3 Ld6 26.De2 Po sled wih ne ko li ko po te za be log su bi li iz nu |e ni, ali is prav ni. 26...Tg1 (26...L:g3+ 27.T:g3 Tf1+ 28.D:f1 T:f1+ 29.K:f1 sa vr lo ne ja snom za vr {ni com, i na pr vi po gled, sa bo qim iz gle di ma za be log.)

27.Dd3 (27.Db5! O~i gled no do bi ja. Ni je ovo je di ni po tez ko jeg nam kom pju ter pre po ru ~u je kao do bi tak.) 27...Lc7 28.Se4 Taf1+?! Qud ski je gre {i ti! Iz gle da mi ne pri rod no iz me wa ti par to po va i u~vr sti ti pe {a~ ku struk tu ru be lom. Pro blem je u to me {to i svi da qi po te zi iz gle da ju kao ne pri rod ni. 29.Ke2 T:f3 30.g:f3 f5 31.g:f6 g:f6 32.L:f6 Dh7 33.Db5 Tg2+ Ako qud ski raz mi sli mo, po tez 33...a6 bio je po sled wa na da cr nom. 34.Kd3 Ovo je OK. Mag nu sov kraq se sa vr {e no spa sao na d3. To su lo {e ve sti za Geq fan da. Na pad je pre stao, fi gu re bez ko or di na ci ja, slab kraq, a ma te rial iz gu bqen. 34...Dd7+ Ovo ni je po tez ko ji je Geq fand è leo da igra, ali i ni je bi lo iz bo ra. 35.D:d7 S:d7 36.Ld5 Ne {to se va `no de si lo: b-pe {ak za ko jeg ste mi sli li da je iz gu bqen iz ne na da je vas kr sao. I to ka ko! On je sa da glav ni kom po zi tor ma ti ra wa cr nog kra qa! To je pri ~a o b7-pe {a ku. 36...Le5? Lo{ po tez ali po zi ci ja je ve} iona ko do sta ne pri jat na. 37.f4 Lc7 38.Lc6 Ska ka~ ne mo è da igra, a ne mo è ni da se bra ni, i ta ko se Bo ris pre dao. Bi la je to di vqa, lu da igra. Mag nu so va od bra na bi la je pre ci zna, ma da se ~i ni lo da je cr ni na ivi ci po be de. Odr ào se u ì vo tu za hva qu ju }i po zi ci o noj pred no sti iz ko je je pre {ao u od lu~ ni pro tiv na pad. Ne ve ro va tan {ah! 1:0 Ko men tar: A. Ra mi rez Pri pre mio: B. Dan ko vi}

kULTURA

sreda23.novembar2011.

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Дани италијанског филма Девети Дани италијанског филма у Новом Саду поново се одржавају у сали Културног центра Новог Сада, од четвртка 24. новембра до петка, 2. децембра.

Програм “Наде и утопије“ обухвата увид у најновија остварења италијанског филма, и то она која су се посебно истакла својом наративном формом и жанром. По речима проф. Паола Минута , уметничког директора селекције теме одабраних филмова варирају од корупције до сентименталности, жанровски од комедије до оног што им је свима заједничко а то је идеја утопије или наде која се више или мање зависно од ауторове поетичности, јавља у сваком од њих. Он посебно истиче способност италијанског филма барем у овогодишњој селекцији да у гледаоцу пробуди најразличитији спектар осећања, понекад иронију, некад реалистичност, нежне и дубоке емоције или пак морална преиспитивања. Овогодишњи програм обухвата осам филмова аутора дебитаната с првим или другим филмом и дела већ афирмираних аутора. Програм „Ретроспектива: Марио

Моничели и италијанска комедија” посвећен је недавно преминулом италијанском редитељу. У шест филмова протагонисти су најславнији италијански глумци, познати широм света. Та програму је и омаж посвећен ремек делу „Не преостаје ништа него да плачемо“ у којем глуме незаборавни Масимо Троизи и Роберто Бенињи. Сјајан је и документарни филм „Јужно од Лампедузе“ младог Андрее Сегре, његов повратак после успеха на Венецијанском фестивалу са филмом „Ја сам тамо”. Други филм Ђузепа Гаљардија „Татанка“ је истинита прича у којој главну улогу тумачи прави боксер протагониста догађаја који је с одушевљењем забележио и испричао Роберто Савиано. Након прошлог филма, Андреа Молаиоли представља друго остварење „Драгуљ“ инспирисано истинитим догађањима у вези са великом италијанском компанијом која је банкротирала а данас је санирана. Свој први филм „Од струка наниже“ Ђанфранко Лацоти реализује као комедију инспирисану причом Сирана де Бержерака али смештену у миље римскепериферије и затвора у данашње време потпуно у италијанском духу сентиментално и хумористично попут ликова који су маргинални и необични Посебно се издваја филм „Борис“ троје младих аутора Вендрускула, Тореа и Ћарапика филмска верзија истоимене веома успешне италијанске телевизијске серије. То је оштра сатира италијанског света филма и ТВ-а агресивни и комични цинизам великог дела традиције италијанске комедије

Следе затим интересантне и дирљиве приче афирмисаних аутора Алесандро Д’Алатри потписује филм „На мору“ дирљиву и осећајну романтичну комедију смештену на чаробано острво на тиренској обали средишње Италије. Роберто Торе у филму „Изгубљени пољупци“ представља интелигентну и гротескну причу која описује веровања и сугестивност народа а радња се збива на италијанском југу на Сицилији. И на крају Лућо Пелегрини и Ђовани Албанези својим филмовима „Деца звезде“ и „Без злата и заната“ представљају оригиналне и необичне приче приказујући људе који решавају питање опстанка на најнеобичније начине не ограничавајући се притом на пуко преживљавање већ покушавајући више или мање свесно и ефикасно да остану живи и креа-

тивни настављајући кинематографску традицију. Пратећи програм обухвата атрактивну изложбу филмског плаката чији је куратор Силвија Нонато, а која се одржава у филмској галерији Културног центра Новог Сада.

МИНИСТАР КУЛТУРЕ ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ ОБИШАО АДАПТАЦИЈУ ЗГРАДЕ

Реновирање Музеја Вука и Доситеја Министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић обишао је јуче радове на адаптацији и санацији зграде Музеја Вука и Доситеја у Београду који су започети пре месец дана. Марковић је том приликом рекао да је Министарство културе издвојило за прву фазу радова 14,5 милиона динара, али да ће, захављујући коректној и професионалној јавној набавци, радови коштати 11.788.978,60 динара. У току је и расписивање тендера за другу фазу, са којом би требало да се почне одмах након завршетка прве фазе, без паузе, а Министарство културе је, према речима Марковића, већ обезбедило средства и за ту фазу. Министар је изразио очекивање да обе фазе буду готове до пролећа како би се кренуло са трећом фазом - уређењем дворишта. „Ово је први пут да се ради овако детаљна реконструкција на овој згради. Прво се ради дренажа и спречавање даље влаге која је у темељу угрожавала кућу, истовремено се обављају занатски радови и комлетно се реконструише кров„, рекао је Марковић након обиласка и приметио да су оџаци били пред рушењем. Управница Музеја Вука и Доситеја Љиљана Чубрић објаснила је у изјави Танјугу да су у току припремни радови за прву фазу која ће обухватити радове на крову, санирање влаге у темељима и све спољне радове на фасади и дрвенарији. Почело се са кровом,

који је према њеним речима, „најболнија тачка„ Музеја заједно са влагом у темељима, као и обијање фасаде при темељу зграде. Друга фаза ће обухватити све унутрашње радове, а трећа уређивање дворишта и ограде око

ма. Судећи по тренутној динамици радова, Чубрићева очекује да ће све бити готово почетком лета. Паралелно са радовима на згради припрема се и нова стална поставка, која од оснивања Музе-

dnevnik ОБЕЛЕЖЕН ДАН НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ

Наташи Нинковић признање „Раша Плаовић” Награда „Раша Плаовић„ за највеће глумачко достигнуће у позоришној сезони уручена је глумици Наташи Нинковић, на свечаности поводом 143. годишњице оснивања и Дана Народног позоришта. Наташа Нинковић награђена је за улогу Хеде Габлер у истоименој представи по тексту Хенрика Ибзена, у режији Снежане Тришић. Кандидати за награду били су и Драган Мићановић, Игор Ђорђевић, Небојша Дугалић, Никола Ристановски и Хана Селимовић. Наташа Нинковић је после уручења награде рекла да би била задовољна да је било ко од

Примат слободе над љубављу У времену када се чини да полако замиру велике ансамбл представе сцена „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду демантује све великим уметничким драмским спектаклом. Представа „Зли дуси“ по роману Фјодора Достојевског окупила је 18 глумачких имена, међу којима је и Вјера Мујовић. Премијера драме је била синоћ, а то ће уједно била и премијера реновиране сцене „Раша Плаовић“. - Ето, на почетку друге декаде 21. века, у измаглици тенденција полаког „умирања“ великих ансамбл представа, Народно позориште ради овако велику представу. Сам је успех да је уопште било могуће окупити толико људи на тако великом и важном пројекту. Нажалост, најчешће питање је зашто овако велики наслов и представа нису на репертоару велике сцене Народног позорипшта али, то треба питати управу или небесаприча за наш лист глумица Вјера Мујовић, која у представи игра Хромку, јуродиву девојку, која је убого живела свој живот у коме долази до правог потреса сусретом са Николајем Ставрогином. - Потрес који та „прича небеска“ доживи кад је он у опкладу за пиће ожени, када га после пет година проведених у манастиру поново среће, патње кроз које пролази злостављана од брата... Сви ти догађаји у којима се сажима сва суштина живота изазивају у њој потпуно мешање сна и јаве, објашњава саговорница захтевну улогу јунакиње дела Достојевсковог. За Вјеру Мујовић је, како сама признаје, био велики изазов играти такав лик, ту несрећницу која је и по казивању његовог творца, великог руског писца, „боља од свих других“. - Сам роман је комплексан, прати неколико нивоа, као и сва

Изабрана нова комисија

ја 1949. није мењана. Аутори поставке су Чубрићева и Игор Степанчић, који је задужен за техничку реализацију. Према речима директорке Народног музеја Татјане Цвјетићанин нова стална поставка биће прилагођена савременом тренутку и данашњој деци, која „на визуелно другачији начин комуницирају„, као и особама са посебним потребама. Она очекује да ће прве ђаке у новом амбијенту Музеја моћи да приме средином следеће године. (Танјуг)

Нинковић, Игору Ђорђевићу, Јовану Веселиновићу, оперским певачима Снежани Савичић Секулић и Ивици Томашеву и костимографу Марини Вукасовић Меденици. Поводом 143. годишњице Народног позоришта режисеру Јиржију Менцлу уручена је плакета за значајне активности у животу и раду Националног театра, а то признање додељено је и Теленор фондацији.Уручене су и награде позоришта за допринос раду позоришта, похвале за резултате, златне значке за 20 година рада у позоришту и повеље пензионисаним радницима и уметницима.

ВЈЕРА МУЈОВИЋ КАО ХРОМКА У ПРЕДСТАВИ „ЗЛИ ДУСИ” НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ

ЗА НАЦИОНАЛНЕ ПЕНЗИЈЕ УМЕТНИЦИМА

зграде Музеја, прецизирала је Чубрићева. Она је скренула пажњу да су ово највећи радови у Музеју Вука и Доситеја од када зграда постоји. „Прва и једина велика реконструкција обављена је 1948. године, сви радови касније (1962, 1987. и 1992) били су само делимични, зависно од тога шта је у том тренутку било ургентно„, истакла је она и скренула пажњу да је у питању споменик од изузетног значаја, који се може поредити са косовским манастири-

кандидата добио награду и да јој је то признање због такве конкуренције још значајније. Она је рекла да глумци по природи свог посла морају стално да се доказују, а да је награда „Раша Плаовић„ обавезује на још више доказивања у глумачком раду. На свечаности поводом Дана Народног позоришта додељена је и годишња награда тог театра ансамблу представе „Кањош Мацедоновић„ писца и редитеља Виде Огњеновић. За најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења из репертоара Народног позоришта уручене су и награде глумцима Наташи

Комисија за утврђивање предлога за доделу посебних признања уметницима, стручњацима у култури за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина почела је са радом, саопштило је Министарство културе, информисања и информационог друштва.Чланови Комисије су театролог др Петар Волк, композитор Рајко Максимовић, архитекта проф. Зоран Булајић, археолог др Марко Поповић, редитељ Андраш Урбан, књижевник Братислав Р. Милановић и филмски критичар и театролог Божидар Зечевић. Национална признања у култури додељују се већ пету годину за врхунски допринос националној култури Србије и тренутно 358 уметника ужива ово признање.

његова дела. Не може се рећи да је то роман о љубави, нити о слутњи и предвечерју револуције, него о свему‘ принципу слободе, пре свега, а потом и о љубави, мржњи, политици, власти, разарању, Богу. Достојевски даје примат слободи над љубављу. И наравно да је тешко бити на сцени Хромка, јер она чиста, из

„Опасне везе“, камерну приповедачку представу „Човек човеку“ са Радом Ђуричин. У години јубилеја Иве Андрића, односно пола века од његове Нобелове награде, Вјера Мујовић пева и две песме – „То од моје љубави“ и „Лили Лалауна“ у дуету са глумцем Гораном Султановићем, која је једна од нај-

оностраног, истином друге људе суочава с многоструким стварима и лажима, указује глумица, којој је као и осталом делу ансамбла, поверење указала драматург и редитељка представе Тања Мандић Ригонат. Уз маестралну Вјеру Мујовић коју сусрећемо након пробе, на сцени ће бити и Игор Ђорђевић, Горан Јефтић, Борис Комненић, Данијела Штајнфелд и други. Мујовићева ће ове сезоне, уз „Зле духе“ играти стални репертоар у матичном Народном позоришту, али и осталим београдским сценама, „Велику драму“, „Свице“, „Власт“,

скривенијих песама нашег великана. на стихове тих Андрићевих песама композицију је урадио Раде Радивојевић, а оне су део програма бројних манифестација. Са њима је прошлог месеца отворила и београдски Међународни сајам књига. - Почетком децембра у Минхену ћу представљати Скадарилију, као заштитно лице ове старе београдске боемске и уметничке четврти. Биће то српско – немачко вече са извођењима на оба језика, објашњава Вјера Мујовић и најављује нове пројекте „о којима ће се чути када дође час“. Владимир Ђуричић

У ИЗДАЊУ „ГЕОПОЕТИКЕ” ОБЈАВЉЕН РОМАН 25 ГОДИНА ПОСЛЕ НАСТАНКА

„Официрова кћи” Милана Милишића Роман „Официрова кћи„, писца Милана Милишића, који је страдао у гранатирању Дубровника 1991. године, објавила је издавачка кућа Геопоетика, 25 година после настанка тог рукописа и 20 година од смрти аутора. Директор Геопоетике Владислав Бајац рекао је новинарима да Милишићево прозно дело није изгубило на значају, иако је објављено након више од две и по деценије. Он је рекао да у Милишићевом роману нису уочљиви недостаци због преласка аутора са поезије коју је углавном писао, на прозни жанр. „Дело Милана Милишића говори о дванаестогодишњој девојчици, али то није тинејџерски роман. Писац је очигледно намера-

вао да напише причу о неприлагођености„, рекао је Бајац. Према његовим речима, радња Милишћевог романа временски је смештена у 50-те године прошлог века, а просторно у три града Србије и Хрватске, Шапцу, Сиску и Дубровнику. Милишићев роман симболично спаја културу и политику некадашње заједнице СФРЈ, рекао је Бајац и додао да је дело за које се није ни знало да постоји најзначајније у биографији трагично страдалог писца. Роман „Официрова кћи„ на романтичан начин приказује период после Другог светског рата, доба немаштине и сиромаштва у коме су најважнији били међуљудски односи, рекао је Бајац.

kULTURA

c m y

dnevnik

sreda23.novembar2011.

СУТРА ПРЕМИЈЕРНО „СЕОБЕ” НА СЦЕНИ СНП-a

Симбол овог времена и наша судбина Драмска представа „Сеобе“ Милоша Црњанског, у драматизацији и режији Виде Огњеновић, премијерно ће бити изведена сутра на сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта. И овом великом ансамбл представом, с импозантним бројем глумаца, СНП обележава 150–годшњицу свог постојања. У улогама су: Небојша Дугалић, Бранислав Лечић, Предраг Момчиловић, Ненад Пећинар, Југослав Крајнов, Сања Ристић

вић се захвалила на сарадњи на јучерашњој конференцији за новинаре, додајући да је, познавајући га од раније, радо прихватила позив да поново ради са њима у СНП –у. Са некима Вида Огњеновић први пут сарађује на велико задовољство, као са Небојшом Дугалићем, кога већ дуго прати на сцени и коначно се сада указала прилика за то. Ова представа прати јунаке „Сеоба II“, најпре Павла Исаковича, растрзаног жељама да у Ру-

Претпремијера у 19 сати Представа „Сеобе“ се вечерас претпремијерно изводи с почетком у 19 часова. Премијера је сутра заказана с почетком у 20 часова. Прва реприза је 25. новембра и до краја месеца је нема више на репертоару. Крајнов, Александра Плескоњић, Исидора Минић, Радоје Чупић, Гордана Ђурђевић-Димић, Александар Гајин, Јована Балашевић, Јована Мишковић, Миодраг Петровић, Игор Павловић, Драган Којић, Миодраг Петроње, Марко Савић, Милован Филиповић, Иван Ђурић, Јована Стипић, Небојша Савић, Ервин Хаџимуртезић, Драгомир Пешић, Гордана Каменаровић, Милан Шмит, Марија Меденица, Љубица Ракић, Александар Ђурица, Зоран Богданов, Ратко Радивојевић, Сања Микитишин, Вишња Обрадовић, Милорад Капор и Мирослав Фабри. Целом ансамблу од шездесет и нешто људи, „намученом седмосатним пробама од месец и по дана“ како је рекла, Вида Огњено-

сији нађе смисао свог војничког живота и позива, и мученог сумњама да ли ће се то догодити. Како напомиње у својој драматуршкој белешци Светислав Јованов, „Павле Исакович (Волкович) чезне да стигне у Русију, да скине са душе окове туђинске, ћифтинске, приземне – речју, пешадијске – стварности. За такав подухват, коњички капетан ишчезле војске (из ишчезле земље) нема никакво рационално (политичко, економско, статусно нити национално) оправдање – осим неизмерне чежње да се буде негде другде, да се буде Онај Други. Капетан Славонско-подунавског пука се пред глобалним, равнодушно виртуелним екраном данашњице отеловљује као припадник велике по-

родице литерарних самоизгнаника двадесетог столећа...“ То није нимало лака улога, напоменуо је јуче Небојша Дугалић који тумачи Павла Исаковича, објашњавајући да он изгледа као монолитан лик који нема могућности да прави неке амплитуде, али је схватио колико је он заправо непрегледан. Кроз овај лик се, по његовим речима, огледа судбина једног народа. Сва меланхолија, туга, и недостижност онога чему се тежи, прелама се у том лику, како је истакао Дугалић, док истовремено све то одјекује у свим ликовима око њега. „Све извеснији и све болнији раскорак између стварне и сањане Росије разоткрива синовца Вука Исаковича и као изданак велике, смртоносне романтичарске метафоре о јуначкој смрти у седлу, исказане у Егмонту или Клајстовом Принцу од Хомбурга: попут њих, и за Павла Исаковича прелазак у ‘пехоту’ (пешадију), макар она била и под заставом ‘славјанске Росије‘, значи срозавање сна/чежње у блато баналности и новог таворења. Тако питање смера (само)изгнанства – без обзира на мамце војничке славе и утеху ‘једноверја‘ – постаје споредно...“, указује даље Светислав Јованов. „Сеобе“ су симбол овог времена, наша судбина, истакао је Бранислав Лечић, који тумачи лик Вука Исаковича, подсећајући да ми сваких десет година имамо неку сеобу српског живља, а оне су несреће, и такорећи су судари са нама самима. Иако је у питању време у прошлости, у које глумци

Фото: М. Ползовић

„улазе“ током рада на представи и почињу да се саживљавају са јунацима, Лечић је приметио да се постепено долази до сазнања колико све што се догађа важи и у данашњем времену, и колико су исти сви ти покушаји да се пронађе и професионална и људска срећа. По Лечићевом мишљењу, ово је представа која је и слава Црњанском, али и врло актуелна за наше животе, на шта је Вида Огњеновић додала да се наше време утиснуло у ову представу, о чему сводочи и вест да је ових

дана око 20.000 Срба са Косова затражило држављанство Русије. За глумца Предрага Момчиловића ова представа има везе са садашњошћу у смислу људских односа, јер се и сада, као и раније догађа да људи, у жељи да остваре недосањани сан, свесно или несвесно повређују своје најближе, и тиме још више чине живот тежим. Сценограф представе је Миодраг Табачки, костиме је креирала Љиљана Драговић, а музику компоновао Зоран Ерић, прак-

НОВО ИЗ „АКАДЕМСКЕ КЊИГЕ”

У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ ВЕЧЕРАС ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ „ИМАГИНАРИЈУМ ПАВЛА СИМИЋА”

Мужеумна женска лица

Стари свет сликарске инспирације Као резултат дугогодишњег и напорног рада, вечерас у 19 часова у Галерији Матице српске у Новом Саду отвара се изложба „Имагинаријум Павла Симића“ Милене Врбашки. Изложба је приређена као резултат тежњи да се публикују све збирке Галерије Матице српске, пре неколико година реорганизоване и подељене по заступљеим материјалима. У занимљивом случају актуелне изложбе, реч је о графичким материјалима, углавном бакропису и бакрорезу, листовима различитих аутора које је скупио Павле Симић (1818-1876). - Звучи једноставмно кад се каже да су то графике истакнутих уметника које је скупљао Павле Симић, али до тога се дошло истраживањем – предочила је музејска саветница Галерије Матице српске, Милена Врбашки. Она је објаснила да је све почело 1949, када је откупљена фасцикла, иначе третирана као другоразредна грађа, с којом је у додир дошла почетком деведесетих. – Била сам омађијана том фасциклом. Материјал није репрезентативан, листови немају легенди, потписа, али развојем интернета данас је постало могуће оно што тада није било. Установила сам да исечци из књига и новина, графике на њима, нису Симићеви,

него бројних холандских и фламанских мајстора из периода од 16. до 19. века. Већина тих мате-

ријала највероватније потиче из Рима који је у то време био центар света, а у који је Симић путо-

тично стални сарадници Виде Огњеновић у позоришту. Љиљана Драговић је подсетила на мноштво ликова у овој представи, и додала да се неки од њих појављују у више костима, тако да је пред њом био врло велик посао. О музици у овој представи Ерић је рекао да се чују и староградске и народне песме, чиме се даје посебан печат и аутентичност, затим компонована музика, као и повремено музички цитати. Ова представа траје четири сата. Н. Пејчић

вао 1841, када је у Бечу где се школовао добио награду за најбољи цртеж. Ауторка изложбе „Имагинаријум Павла Симића“ Милена Врбашки истиче да је значај те „мапе“ заправо то што нас она уводи у свет старине, у којем су људи такође били жедни слика, али првенствено тај што нас уводи у свет Симићевих познатих слика, његове инспирације (отуд и наслов изложбе), јер у то време, у недостатку савремених технологија и медија, коришћење туђих графика на нивоу детаља је био сасвим уобичајен сликарски поступак. Најновију изложбу у Галерији Матице српске пратиће и двојезично издање каталога (енглески и српски), у којем су наведене и биографије заступљених аутора, међу којима су познатији Јан Саделер, Рафаел Саделер, Корнелис Блимарт, Хендрик Голцијус, Криспијн ван де Пасе, Рембрантов сарадник Јорис ван Влит и Рубенсов учитељ Ото ван Вен. На самој изложби публика ће моћи да види преко 80 графичких листова, као и опширне легенде о њима, исечке из новина и другу грађу. Изложба „Имагинаријум Павла Симића“ биће отворена до 20. децембра. И. Бурић

Пре четири године „Академска књига“ је објавила наслов „Књигољубиве жене српског средњег века“ професорке Новосадског универзитета Светлане Томин. Ауторка се бавила начинима на које су жене приказиване у књижевности, али и њиховим доприносом српској средњовековној култури. Код истог издавача, у библиотеци „Научна мисао“, недавно се појавио наставак ове књиге из истог пера - „Мужаствене жене српског средњег века“. Реч је о осам студија које су резултат истраживачког рада Светлане Томин на републичком пројекту „Аспекти идентитета и њихово обликовање у српској књижевности“. Мимо несумњивог научног доприноса изучавањима родне перспективе српске па и балканске средњовековне књижевности и културе, ова књига ће бити занимљива и ширем кругу читалаца, јер открива мање познате детаље из живота племкиња, ктиторки, светица, књижевница и читатељки-писмених и образованих жена које је историја запамтила. Једна од њих је деспотица и монахиња Ангелина Бранковић света мајка Ангелина. Ауторка се бави и женским ликовима у До-

ментијановом „Житију светог Саве“. Такође и бројним ктиторкама из средњег века, попут Јелене, мајке Константина Великог, која је подигла преко тридесет цркава, Касије, најпознатије византијске песникиње, Ане, супруге Стефана Немање, родоначелника династије Немањића и других. У првој студији „Мужаствена жена“. О једном топосу српске књижевности средњег века“, ауторка наводи да је ова синтагма први пут приписана књегињи Милици, супрузи кнеза Лазара (према преводу Ђорђа Сп. Радојичића, „оставши, како би се по Соломону рекло, мужаствена жена“). Светлана Томин објашњава да се међу највеће мане средњовековног мушкарца убрајало покоравање жени (женопокорљив). Међутим, сличности са мушком природом, биле су највеће врлине за једну жену (мужаствена, мужеумна). Светлана Томин (1964) предаје средњовековну књижевност на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Објавила је и приредила десетак књига из области којом се бави. Р. Лотина

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ ПОСВЕЋЕНИ ПРЕДСТАВАМА ЗА ДЕЦУ

ЗА РОМАН „ДО КРАЈА ЗЕМЉЕ”

Велике драме за мале људе

Давиду Гросману награда „Медичи”

Регионални форум драмских писаца у оквиру Позоријанских сусрета под називом „Велике драме за мале људе„ биће одржна данас и сутра у Стеријином позорју у Новом Саду. Окупиће се драмски писци, редитељи и други стручњаци из Србије, Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине, који су ангажовани у раду са децом и младима или праве представе за децу и младе, саопштило је Стеријино позорје. Форум ће се бавити техникама писања, али и радионичарским техникама које се обично користе приликом писања драмских текстова прилагођених најмлађој и младој публици. У фокусу дебате биће практична размена знања и искустава у раду на дечјим пред-

ставама, с посебним акцентом на развој драмског текста током процеса рада на представи. У дебати ће учествовати Дора Делбианко, Ивор Мартинић, Маја Пелевић, Милан Марковић, Саша Божић, Ања Суша, Мики Радоњић, Миливоје Млађеновић, Диана Кржанић-Тепавац и Светислав Јованов. Модераторка ће бити Милена Богавац. У дебати ће се говорити о томе шта је то одговорно позориште и како се оно прилагођава најмлађој публици, како се пишу комади који деци и младима објашњавају друштво, без улепшавања и без додворавања, да ли је у позоришту за децу и младе важан социјални ангажман. Током протекле деценије, позориште за децу и младе у нашем

региону, узнапредовало је довољно да се више не сме постављати питање о томе да ли позориште за ову публику, треба да буде илузионистично, или ангажовано и уметнички релевантно. Полазећи од тезе да је позориште намењено најмлађима, у обавези да буде едукативно, реално и естетски уобличено, овај регионални форум организатори ће искористити да би поставили питање како да се такво позориште прави, у интеракцији између писаца, редитеља, позоришне управе и наравнопублике. Скуп ће бити одржан поводом Конкурса за најбољи регионални драмски текст за децу и младе, а организују га Аситеј Србија, Мало позориште „Душко Радовић„ и Стеријино позорје.

Jедан од најзначајнијих савремених светских писаца Давид Гросман овогодишњи је добитник награде „Медичи„ за најбољу књигу прозе преведену на француски језик у 2011. години, саопштио је његов српски издавач „Архипелаг”.Награда „Медичи„ је само једна у серији великих међународних књижевних награда додељених Гросману за роман „До краја земље„, а међу тим признањима посебан значај имају награда „Албатрос„ и Награда немачких издавача и књижара за мир. Књига „До краја земље„ до сада је преведена на око 30 језика и постала велики хит. Гросманов роман светска критика је оценила као „ново ремек-дело великог мајстора савремене светске књижевности„, а половином априла Гросман је на Међународном књижевном фестивалу „Просе фест„ у

Новом Саду добио награду „Милован Видаковић”. Српско издање наслова „До краја земље„, „Архипелг„ је објавио у преводу Давида Албахарија. Написан на близу 600 страна, роман „До краја земље„ је узбудљива, несвакидашње моћна сага о израелско-палестинским односима, о љубави и патњи, погибији сина у рату са Хезболахом у Либану. Чудесна снага Гросмановог романа, оценио је издавач, проистиче из способности да историју сведе на људску меру, а да у обичности открије слојеве историје и нужности које је она изазвала. Гросман, који је изјавио да му је ово најинтимнија књига, приповеда о савременим догађајима, а завршетак романа је погибија пишчевог сина у јединицима израелске војске на самом крају рата са Хезболахом.

svet

sreda23.novembar2011.

dnevnik

UKRATKO

BALKAN

Pot onuo brod

SEUL: Ju`nokorejski teretni brod potonuo je u Ju`nom kineskom moru, a sedam mornara je nestalo, saop{tile su ju~e pomorske vlasti Ju`ne Koreje. Ministarstvo spoqnih poslova u Seulu je saop{tilo da je 14 ~lanova posade spaseno sa broda „Brajt rubi” od 15.000 tona, koji je potonuo u ponedeqak posle podne ju`no od Hong Konga tokom lo{eg vremena. Brod je bio u vlasni{tvu jedne ju`nokorejske kompanije, javile su agencije. Brod koji je pre`iveo otmicu od strane somalijskih pirata 2008. godine, potonuo je na 350 nauti~kih miqa ju`no od Hong Konga, dok je plovio po uzburkanom moru i visokim talasima iz Penanga u Maleziji u Kinu. Brodovi koji su prolazili u blizini spasili su 14 ~lanova posade. Hongko{ke pomorske vlasti su uputile helikopter radi potrage mornara, dok vijetnamske vlasti poma`u u locirawu potonulog broda. (Tanjug)

Astro na ut i se vra ti li

MO S KVA: Ruska svemirska kapsula Sajuz bezbedno se ju~e spustila u kazahstansku stepu nose}i sa sobom trojicu astronauta koji su u kosmosu proveli prethodnih 165 dana. Me|unarod na po sa da ko ju su ~i ni li Amerikanac Majkl Fosum, Japanac Sa to {i Fu ru ka va i Rus Sergej Volkov sleteli su oko osam ~asova na predvi|enu lokaciju udaqenu oko 90 kilometara od grada Arkalik, prenela je agencija AP. Sva trojica kosmonauta vratili su se na Zemqu iscrpqeni, ali zdravi, dok su jo{ trojica wihovih kolega ostali na me|unarodnoj svemirskoj stanici i wi hov po vra tak o~e ku je se u martu. (Tanjug)

Po àr u vo zu WU DEL HI: Sedam osoba, me|u ko ji ma jedna èna iz Australije, poginulo je u poàru koji je izbio u no}nom vozu u isto~nom delu Indije, saop{tili su zvani~nici. êtiri ène istraìva~i iz Australije putovale su u budisti~ki sveti grad Bod Gaja. Jedna od wih je poginula u poàru, dok su preostale tri, koje su zadobile opekotine, preba~ene u bolnicu. Sedam osoba je poginulo, a vi{e od 12 je povre|eno kada je vatra izbila u jednom klimatizovanom vagonu, a zatim se pro{irila na drugi vagon. Policija je saop{tila da se za sada ne zna uzrok poàra, u kome je poginula i jedna ~etvorogodi{wa devoj~ica. (Tanjug)

Te{ko}e gr~ ke vla de

VI[EDNEVNI SUKOBI DEMONSTRANATA I POLICIJE U EGIPTU

Po ziv na ma sov ne de mon stra ci je

KA I RO: Egipatski aktivisti pozvali su na masovne demonstracije po{to je najmawe 35 qudi ubijeno, a vi{e od 1.000 povre|eno u sukobima policije i demonstranata u Kairu u protekla tri dana. Nekoliko hiqada qudi je provelo no} na trgu Tahrir po{to je egipatska vlada saop{tila da podnosi ostavku. Portparol vlade Mohamed Hegazi je saop{tio da je vlada prosledila ostavku vladaju}em Vrhovnom savetu oru`anih snaga, ali da }e vlada nastaviti da radi sve dok wena ostavka ne bude prihva}ena, zbog „ozbiqne situacije u zemqi”. Svetska organizacija za za{titu qudskih prava Amnesti interne{enel (AI) je saop{tila da je egipatska vojna vlada potpuno izneverila svoja obe}awa da }e za{tititi prava gra|ana. Procewuje se da oko 20.000 qu-

di ispunilo trg Tahrir po{to je vlada preksino} objavila da podnosi ostavku, javio je Bi-bi-si. Vrhovni vojni savet jo{ se nije izjasnio da li je prihvatio ostavku, iako je katarska televizija Al Xazira javila, pozivaju}i se na svoje izvore, da je prihva}ena ostavka vlade premijera Esama [araha. Vojni izvor je izjavio Bi-bi-si-ju da u savetu nema konsenzusa da li da se prihvati ostavka i da su u toku konsultacije sa ostalim politi~kim grupama. Prvi krug parlamentarnih izbora je zakazan za 28. novembar a nastavak za mart 2012. godine. Vojna uprava je kao rokove za prenos vlasti najavila kraj 2012. ili po~etak 2013. godine, ali demonstranti tra`e da se objavi ta~an datum. Sve ve}i broj Egip}ana, me|utim, tra`i da vojna uprava odmah ode i da je zameni privremeni civilni savet. (Tanjug)

GADAFIJEVOG SINA IZDAO NOMAD ZA MILION EVRA

Sa i fu }e se su di ti u Li bi ji TRI PO LI, ZIN TAN: Saifa al-Islama, sina Moamera Gadafija izdao je libijski nomad koji tvrdi da je bio unajmqen da mu pomogne da pobegne u susedni Niger uz obe}awe da }e mu biti ispla}eno milion evra. Saif al-Islam je uhap{en u subotu u pustiwi na jugu Libije, a samo hap{ewe su libijski zvani~nici opisali kao „posledwe poglavqe u libijskoj drami”. „Uverio sam Saifa da mi veruje”, rekao je u izjavi Rojtersu saharski nomad Jusef Saleh al-Hotmani, sakrivenog lica iza crne marame. On je izjavu dao u Zintanu, gde se, kako se veruje, na skrivenoj lokaciji nalazi Gadafijev sin do kona~ne odluke libijskih vlasti da li da mu sude u zemqi ili da ga izru~e Me|unarodnom krivi~nom sudu u Hagu koji ga tereti za zlo~ine protiv ~ove~nosti. Hotmani je objasnio da je sam kontaktirao revolucionarne borce na jugu Libije

kako bi ih obavestio o prolasku Saifovog konvoja od dva automobila u no}i 18. novembra.On je dodao da je u no}i hap{ewa bio u pr-

vom automobilu sa Saifovim li~nim ~uvarom. Saharski nomad, koji sebe zove „sinom pustiwe”, rekao je: „Ube|en sam da su Saif i wegovi ~uvari planirali da me ubiju kad do|emo do granice. Imali su

dva pi{toqa, dve granate, no` i lisice”. Libija ne}e izru~iti sina Moamera Gadafija Saifa alIslama Me|unarodnom krivi~nom sudu (MKS), koji ga tereti za zlo~ine protiv ~ove~nosti, izjavio je ju~e libijski ministar pravde Mohamed al-Alagi. „Ne}emo ga izru~iti”, rekao je Al- Alagi. Wegova izjava je usledila po dolasku glavnog tu`ioca MKS Luisa Morena-Okampa u Tripoli na razgovore sa libijskim zvani~nicima u vezi sa jurisdikcijom u slu~aju Gadafijevog sina. Moreno-Okampo je po dolasku rekao da Saifu al-Islamu ne mora nu`no da se sudi u Hagu u slu~aju da je pravosudni sistem Libije dorastao tom zadatku. Glavni tu`ilac MKS je prethodno izjavio da uhap{eni Libijci treba da budu izvedeni pred lice pravde, a da }e o mestu su|ewa biti odlu~eno u konsultaciji sa sudom. (Tanjug)

Gor ba ~ov kri ti ku je Pu ti na BER LIN: Biv{i sovjetski predsednik Mihael Gorba~ov je uo~i decembarskih parlamentarnih izbora u Rusiji o{tro kritikovao ruskog premijera Vladimira Putina, prebacuju}i mu da wegova kampawa podse}a na komunisti~ka vremena i da se poslovni qudi ucewuju za donacije. „Ja nemam nikakvu nadu da }e to biti fer i po{teni izbori’’, rekao je Gorba~ov u Berlinu, gde je predstavio nagradu „Mihael Gorba~ov’’, a kako tabliod „Bild’’ pi{e, i svoju lepu unuku Kseniju. Gorba~ov je

rekao da se u kampawi u Rusiji vara i da se „poslovni qudi ucewuju da bi dali donacije’’.Biv{i ruski predsednik, ~ije se zasluge za ujediwewe Nema~ke, izgleda, ne zaboravqaju, upozorio je da se u Rusiji, kada je re~ o demokratiji, ponovo mora krenuti od po~etka. Gorba~ov je u Berlinu, gde je najavqena dodela nagrade pod wegovim imenom za 20. mart slede}e godine, bio sa aktuelnim i biv{im {efovima nema~ke diplomatije, liberalima Gvidom Vestervelom i Hansom-Ditrihom Gen{erom. (Tanjug)

ATI NA: Zaposleni u javnom transportu, lokalnoj administraciji i gr~koj elektrodistribuciji obustavili su ju~e rad u znak protesta zbog mera {tedwe koje sprovodi gr~ka vlada. Nova prelazna vlada nacionalnog jedinstva, koja je po~etkom meseca preuzela du`nosti, od prvog dana se na{la na ispitu, jer vode}i sindikati najavquju masovne {trajkove. Prema izve{tajima sindikata, na koje se pozivaju agencije, ju~e nekoliko sati nije radio atinski metro kao i tramvaji koji saobra}aju u gr~koj prestonici. [trajk

odr`avaju i zaposleni u lokalnoj administraciji i najavili su miting ispred zgrade ministarstva unutra{wih poslova. Oni }e nove proteste odr`ati idu}e sedmice. ^lanovi sindikata Gr~ke elektrodistribucije su blokirali informativni centar i javne firme zato {to je odlu~eno da se prekine isporuka struje gra|anima koji nisu platili ra~une i pridodati specijalni porez na imovinu. Vlada je u septembru odredila posebne poreze na ku}e i stanove koji se kre}e od tri do 20 evra po kvadratnom metru. (Tanjug)

Strah od sa na de ri za ci je DPS-a u Cr noj Go ri POD GO RI CA: Rukovodstvo vladaju}e Demokratske partije socijalista (DPS) dogovorilo se da uskoro razmatra kako da se postavi prema procesu sanaderizacije, odnosno mogu}nosti da pro|e kao Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), ~iji je biv{i lider sa premijerske pozicije za dve godine dospeo na optu`eni~ku klupu. Pozivaju}i se na vi{e izvora iz DPS-a, list „Vijesti” pi{e da je potpredsednik stranke Svetozar Marovi} to predlo`io na sednici predsedni{tva DPS-a po~etkom novembra. „Marovi} je rekao da je partija va`nija od bilo koga od nas

pojedina~no, kao i da je razgovor o tome potreban kako ne bi pro{li kao HDZ“, rekao je „Vijestima“ jedan od u~esnika sastanka. Sagovornici „Vijesti“ rekli su da su prisutni, ukqu~uju}i i {efa stranke Mila \ukanovi}a, bili veoma iznena|eni predlogom Marovi}a. „\ukanovi} je ustao i po~eo da {eta po prostoriji, kao i uvek kada je tema razgovora neprijatna. Marovi} je potom predlo`io da o tome razgovaraju predsednik i ~etiri potpredsednika, {to je nakon kra}e rasprave prihva}eno“, rekao je drugi u~esnik sastanka, navode „Vijesti”. (Tanjug)

Op tu `be o cr nim fon do vi ma HDZ-a ZA GREB: Istra`ioci Kancelarije za suzbijawe korupcije ju~e su saslu{ali biv{eg premijera Hrvatske Ivu Sanadera u vezi s istragom o „crnim” fondovima Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) koja se zbog toga kao pravno lice nalazi pod istragom. Radi se o pro{irewu istrage u slu~aju agencije “Fimi medija” preko koje su se izvla~ile pare iz dr`avnih preduze}a i ministarstava i stavqale u crne fondove HDZ-a, pi-

{e „Ve~erwi list”. Kancelarija ga u nalogu za pro{irewe istrage sumwi~i da je kao premijer i {ef HDZ-a od 2003. do 2. jula 2009. organizovao grupu qudi ~iji je ciq bio izvla~ewe novca iz dr`avnih poduze}a i wegovo daqwe transferisawe u crne fondove. Sumwa se da je Sanader sebi pribavio korist od oko dva miliona evra, dok je HDZ na taj na~in inkasirao oko ~etiri miliona evra. (Tanjug)

Vodostaj ote àva plo vid bu Du na vom SO FI JA: Plovidba Dunavom kroz teritoriju Bugarske zbog niskog vodostaja oteàna je, ali za sada nema podataka o zaglavqenim brodovima. Plovdiba Dunavom kroz bugarsku teritoriju kriti~na je na ukupno 30 mesta, a najozbiqnije je stawe kod Batina, Vardima i Belena. Nivo vode kod Loma iznosi 100 santimetara, dok preporu~qivi nivo za plovidbu iznosi izme|u 176 i 180 santimetara. Nivo vode kod grada Ruse je „minus 12” prema uslovnoj koti „nula”, a prognoze su da }e se u naredna dva dana smawi za jo{ pet santimetara, saop{teno je iz bugarske agencije za odràvawe plovid-

be Dunavom. Iz bugarske Morske administracije saop{teno je da }e plovdiba Dunavom biti obustavqena u slu~aju da nivo vode padne ispod 60 santimetara. Sada{wi nivo reke najniì je od 2003. godine, kada je kod Vidina izmeren nivo dva metara ispod nivoa mora, a iz Morske administaracije upozoravaju da }e se Dunav zamzrnuti ukoliko se tokom narednih dana, kako se o~ekuje, zadràti niske temperature. Tridesetih godina pro{log veka Dunav je zamrzao u potpunosti, te su qudi sa jedne na drugu stranu obale prelazili pe{ke preko leda, dok je najniì vodostaj zabeleèn 1947. godine. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI RE YEP TA JIP ER DO GAN Premijer Turske Rexep Tajip Erdogan ju~e je prvi put pozvao sirijskog predsednika Ba{ara Al Asada da se povu~e sa vlasti „za dobro svojih sunarodnika i celog regiona”. Erdogan je sirijskog predsednika podsetio kako je zavr{io libijski vo|a Moamer Gadafi, kao i drugi biv{i diktatori, me|u kojima je naveo Hitlera, Musolinija i Nikolaja ^au{eskua.

DA NI JEL MI TE RAN Heroina otpora, humanitarac i udovica nekada{weg francuskog predsednika Fransoa Miterana, Danijel Miteran, umrla je ju~e u 87. godini. Ona je hospitalizovana u petak. Po{to su Nemci okupirali Francusku 1940. godine, Danijel je prikqu~ila Pokretu otpora kao medicinska sestra, kada je imala 17. godina.U maju 1981. godine postala je prva dama Francuske.

IVO JO SI PO VI] Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} u ~etvrtak }e biti podvrgnut mawem operativnom zahvatu na kolenu (meniskus), saop{teno je ju~e iz wegovog kabineta. Zbog toga }e Josipovi} slede}ih nekoliko dana smawiti intenzitet svojih aktivnosti, ali se o~ekuje da }e ve} u subotu nastaviti s planiranim programom. Josipovi} ve} neko vreme ima probleme s kolenom.

Bu{ i Bler simboli~no krivi za ratne zlo~ine u Iraku KUALA LUMPUR: Biv{i ameri~ki predsednik Xorx Bu{ i biv{i britanski premijer Toni Bler su ju~e progla{eni krivim pred simboli~nim Tribunalom za ratne zlo~ine u Kuala Lumpuru zbog po~iwenih „zlo~ina protiv mira” tokom rata u Iraku. Sud za ratne zlo~ine u Kuala Lumpuru, koji je nastao na inicijativu biv{eg malezijskog premijera Mahatira Mohamada, upornog protivnika invazije na Irak 2003. godine, proglasio je biv{e vo|e dveju zemaqa krivim nakon ~etiri dana saslu{avawa dokaza. „Tribunal je razmatrao slu~aj i jednoglasno odlu~io da su prvooptuèni Xorx Bu{ i drugootuèni Toni Bler krivi za zlo~ine protiv mira”, objavio je sud u saop{tewu koje je preneo AFP. ”Nezakonita upotreba sile preti svetu da se vrati u stawe bezakowa. Dela optuènih su bila nezakonita”, zakqu~ilo je sedam sudija iz nekoliko zemaqa. Mahatir, koji je si{ao s vlasti 2003. posle vladavine od 22 godine, objavio je planove da osnuje Tribunal 2007. neposredo pre nego {to }e osuditi Bu-

To ni Bler i Yory Bu{

{a i Blera kao „ubice dece” i „ratne kriminalce” na jednom ru~ku godi{weg skupa protiv rata. Za ovaj simboli~ni proces Malezijska fondacija za mir, koju je osnovao Mahatir, dve godine je sprovodila istragu i ispitivala `albe qudi pogo|enih ratom u Iraku. Sud u Kuala Lumpuru je imao sedam sudija, me|u kojima su bili i dvojica penzionisanih sudija Vrhovnog suda Malezije, mirovni aktivi-

sta Alfred Lambremont Vebr iz SAD i indijski pravnik Nilufer Bagvat. „Dokazi pokazuju da se u bubweve rata udaralo dugo pre invazije. Optuèni su u vlastitim memoarima priznali svoju nameru da napadnu Irak bez obzira na me|unarodno pravo”, re~eno je u presudi. Ova presuda ima iskqu~ivo simboli~no zna~ewe jer malezijski Tribunal nema snagu da je sprovede, ali }e wihova imena biti upisana u simboli~ni „Registar ratnih zlo~ina”. Tribunal u Kuala Lumpuru je radio po uzoru na sud koji su osnovali Bertrand Rasel i @an Pol Sartr za ratne zlo~ine po~iwene u Vijetnamskom ratu.Predvi|eno je tako|e da Tribunal idu}e godine odrì odvojeno saslu{awe o optu`bama za mu~ewa tokom rata u Iraku protiv biv{ih visokih ameri~kih zvani~nika, me|u kojima su i potpredsednik Dik êjni, biv{i dràvni sekretar Donald Ramsfeld i biv{i dràvni tuìlac Alberto Gonzales. (Tanjug)

dnevnik

oglasi

sreda23.novembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

ije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 41490 BESPLATNO odnosimo va{ nepotrebni name{taj. Pozovite i odmah dolazimo. Telefon 063/779-5150. 41491 KUPUJEM kwige, dolazim na adresu. Telefon 064/9945-002, Mile. 41568 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis, 3650 din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 065/5576902, 062/150-33-79, 065/55-51675. 42041

Umro je na{ voqeni brat

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 41630

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate pili}e, prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521-559, 063/539-051. 40986

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoser-

Ilija Vukmirovi}

Neute{ne sestre Mila i Seja sa svojim porodicama: Krasti}, Demark i [pani}.

42104

^iTUQe l POMeni

dnevnik

sreda23.novembar2011.

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Sa neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu, kumove, prijateqe da je 22. 11. 2011. godine, nakon duge i te{ke bolesti u 68. godini preminula na{a draga majka, baka, svekrva i ta{ta

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Kre{imir Koska

Miletu Velickom

1944 - 2011. od sestre Mire i sestri~ine Vesele.

Sahrana je danas, 23. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, u Sremskoj Kamenici. O`alo{}ena supruga Ankica. 42067

42093

Posledwi pozdrav uji

Posledwi pozdrav stricu

Milka Dragi~evi} ro|. [vowa Sahrana je danas, 23. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, kod manastira Krupa. Neute{na porodica: sin @eqko, k}erke Milena, Branka i Marijana sa porodicama.

Kre{imiru

Miletu Velickom

od: Jelice, Andreasa i Aleksandra. od: \u|e i Joce sa decom.

42105

42070 42094

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Krstanu Ruwi}u

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav Miqi

Milki Dragi~evi}

Mioqki Katani}

Mile Velicki

27. 8. 1940 - 15. 10. 2011. Pomen obele`avamo 23. 11. 2011. godine, u 10.30 sati, na Ka}kom grobqu. O`alo{}ena porodica: supruga Borka, sinovi Goran i Zoran sa porodicama.

od kuma Bataka sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom bratu od: brata Jove i snaje Anice sa porodicom.

42107

42101

O`alo{}eni: Zvonko, Er`ika, Josip, Nata{a i Dajana.

Sestre Dragica, Slavica, Qubica, Ru`ica i brat Milan sa porodicama.

Mile Velicki

Slobodanu Milovanovi}u

od kuma Majkana sa porodicom.

42096

Dana 22. 11. 2011. godine preminula je na{a draga supruga i mama

Posledwi pozdrav prijatequ

Milki Dragi~evi}

Kre{imiru

Bila si i osta}e{ ve~iti deo nas. Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju.

42071

42106

Posledwi pozdrav Miqi

Posledwi pozdrav dragom bratu i stricu

Mioqka Katani} 1957 - 2011.

od porodice Bjelica.

Posledwi pozdrav dragom bratu od sestre Kaje Meduri} sa porodicom.

Osta}e{ ve~no u na{im srcima i bi}e{ deo nas. Neka ti je ve~na slava i hvala za sve lepe trenutke koje si nam podarila svojim `ivotom.

Posledwi pozdrav svom bratu

Slobodanu Milovanovi}u

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Kre{imiru

od sestre Mirjane.

Kom{ija Bla` sa porodicom.

42084

42072

Ve~no neute{ni: suprug Tomo, sinovi @eqko i Milorad. 42115

42108

42102

Posledwi dragom

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i baka

Milenku Pavi}u Diki

Smiqa ^ovi}

42097

pozdrav

na{em

Ispra}aj }e se obaviti u petak, 25. 11. 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. S qubavqu, porodica. 42113

od drugova iz @abqa i ^uruga. Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 24. 11. 2011. godine, u 14 sati, na @abaqskom grobqu. 42100

Posledwi pozdrav na{em zetu i te~i

Slobodanu Milovanovi}u

Kre{i

1942 - 2011.

1928 - 2011.

Posledwi pozdrav

od: baba Katice, Emila, Marije, Katarine, Marije i Milana.

42098

prof. dr Slobodanu Milovanovi}u

od brata Vukosava sa porodicom.

Qiqana, Branko i Du{an Luka~.

42086

42083

^iTUQe l POMeni

sreda23.novembar2011.

Na{a najdra`a

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Vidosava Mili}evi} Vida preminula je 20. 11. 2011. godine. Sahrana je danas, 23. 11. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Weni najmiliji: }erka Dragana, zet Du{an i unuci Ivan i Sanela.

Milivoj Velicki Osta}e{ zauvek u srcima i mislima.

na{im

Porodice Star~evi} i Po{ti}. 42090

42089

Posledwi pozdrav kom{iji

Milivoj Velicki Sahrana je danas, 23. 11. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Nada, }erka Marija i unuka Milica.

Posledwi {ogoru

pozdrav

dnevnik

dragom

Jeleni Zelenovi}

Petru Danielu od svastike Ane Tanackovi}.

Dragutin, Danica, Milan i Aleksandar.

42091

Posledwi pozdrav i dragom kom{iji

Po{tovanom prijatequ posledwi pozdrav.

cewenom

Petar Daniel

Milena Joli}

1931 - 2011.

Tuguju za wom: ujak Bora, ujna Jolika, deveri Nikica i Neboj{a sa porodicama.

42087

41467

42069

Tu`nim srcem javqamo da je na{ dragi

od kom{ija Narodnog fronta, ulaz broj 52.

obele`i}emo u petak, 25. novembra, 2011. u Sabornoj crkvi, u Novom Sadu, u 10 ~asova.

Po~ivaj u miru.

Umrla je na{a premila snaha

Slobodanu Milovanovi}u Belom

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj

preminuo u 80. godini. Sahrana je u ~etvrtak, 24. novembra 2011. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Jo`ef, snaja @ivana, unuk Igor i unuka Ana.

Ivanu Vorgu~inu

Posledwi pozdrav bratu

23. 11. 2010 - 23. 11. 2011. Draga na{a baka Jelo, nisu Te zaboravili Tvoji Buqani: Vesna, Ivan, Maja i Marko.

42045

42046

POMEN

POMEN na{em voqenom

Posledwi pozdrav dragoj prijateqici

Jelena - Jela Kne`evi}

Stanari zgrade Narodnog fronta 83.

42068

42088

SE]AWE

23. 11. 2009 - 23. 11. 2011. Navr{avaju se dve godine od kako nas je napustila na{a voqena supruga, mama, baka, sestra i tetka

Iliji Vukmirovi}u

Stjepan Peva~ vojni penzioner Po~ivaj u miru dragi [tefek.

Prerano si oti{ao i za sobom ostavio se}awe koje se nikada ne zaboravqa.

Porodica Plazina.

Brat @arko Grubi} sa porodicom.

42078

42082

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{ voqeni

Danas se navr{ava ~etrdeset dana od smrti na{eg dragog brata i ujaka

Vlajku Durkovi}u 23. 11. 2007 - 23. 11. 2011.

Mileni Porodice: Bala}, Gaji} i Komad.

42061

Nema re~i koje mogu opisati koliko nam nedostaje{. Sa tugom u srcima `ivimo bez tebe. Tvoji najmiliji: supruga Lidija, }erke Ivana i Dejana sa porodicama i ta{ta Zorka.

Jovana Stoj{i}a 27. 9. 1959 - 14. 10. 2011.

Zauvek }e ostati u na{im srcima i mislima. Wegovi najmiliji.

Tuguju za wim: sestra Radmila, sestri~ina Jasmina i sestri} Vladimir sa porodicama.

42073

Sahrana je danas, 23. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu. Wegove: supruga Milica, }erke Jelena i Tamara sa porodicom. 42064

42074

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

DESETOGODI[WI POMEN

Mirko Samarxi} Glumac

Jovan Radi}

Do kraja svog ìvota ostao si optimista, ~ovek vedrog duha. Izgubio si bitku za ìvot, onda kada si se najmawe nadao i èleo. Neka ti je laka zemqa. Tvoji najmiliji. Sahrana je danas, 23. 11. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ispra}aj }e se obaviti u ~etvrtak, 24. 11. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: majka An|elija, ujak Cveta, ujna Marica, brat Igor i snaja Danica, sestra Mirjana, zet Vlada i sestri~ina Milica. 42080

Se}awe na tvoju dobrotu i plemenitost ve~no `ivi u nama i sa nama. Tvoji najmiliji: supruga An|elka, }erka Svetlana i sin Stojan sa porodicama. 42076

Peva~ Stjepan Stipe 1929 - 2011. Sahrana je danas, 23. 11. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Du{anka, sin Zvonimir, snaja Duca i unuci Dimitrije i Sergej.

42044

42042

SE]AWE Danas, 23. novembra 2011. godine navr{ava se pet tu`nih godina od kako nas je napustio na{ dragi

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji.

Jano Dobrowovski

1966 - 2011.

42003

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 64. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Ilija Vukmirovi}

Neute{ni: suprug Damwan, }erke Jelena i Zorana, unuci Jovan i Andrej i sestra Mirjana Vla{i} sa porodicom.

42002

Dragoslav Milenkovi} Jovan Stoj{i}

Bojana Antonijevi}

nastavnik u penziji 1926 - 2006. Uvek }emo te se se}ati sa qubavqu i tugom.

Bo`o ]evap

Stanari Narodnog fronta ulaza 66-68.

Tvoje Nevenka i Lidija sa porodicom. 42066

42077

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj

Draga na{a

Nade`di Tren~evski od stanara zgrade Bulevar Oslobo|ewa br. 55.

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 53. godini preminula na{a mila i dobra majka i supruga

Milena

Milena Joli}

uz du`no po{tovawe opra{tamo se od tebe `ele}i ti mir i spokoj.

Sa ponosom }emo se uvek se}ati wenog svetlog lika i ~asnog `ivota. Sahrana je danas, 23. 11. 2011. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Milena i Danilo Joli}.

O`alo{}eni: k}i Biqana, sin Nemawa i suprug Mirko.

42050

42049

42047

Posledwi pozdrav dragoj

sreda23.novembar2011.

Posledwi pozdrav velikom prijatequ

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav na{em penzioneru od Kolektiva Elektromre`e Srbije.

Radenku Raci}u ^kuqi Petar Daniel od Mi}e sa porodicom.

42051

59703-P

na{em

Posledwi pozdrav na{em dragom i voqenom suprugu, tati i dedi

Posledwi pozdrav

Mileni

prof. dr Slobodanu Milovanovi}u Mileni Joli}

Mileni Joli} Ogromna tuga i bol nas je zadesila jer si nas napustio tiho ba{ kao {to si i `iveo.

S tugom i po{tovawem ostaje se}awe na tebe. Radnici Elkon-Impex-a i porodica Ne|e Kozomore.

Kolektiv DOO „24. Oktobar”.

Tvoji najmiliji: supruga Mira, }erka Qiqana, zet Igor i unuk Pavao, }erka Jelena i zet Tihomir, sin Radovan i snaja Danijela.

Divna.

Sahrana je danas, 23. 11. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

42092

59705-P

178-P

42081

Opra{tamo se sa dragom prijateqicom dobrom, vrednom, dugogodi{wom radnicom, privr`enim ~lanom kolektiva, na{om

Milenom Joli} Uvek }emo je pamtiti i se}ati se wene jake voqe, iskrenosti, ~iste du{e i velike hrabrosti. Kolektiv „Novi Sad - Gas”. 58/P

Лаиа Марул

Да јем ти сво је очи Јед не зим ске но ћи, же на по име ну Пи лар од ла зи из сво је ку ће. Са со бом од но си са мо не ко ли ко ства ри и од во ди си на Ху а на. Ан то нио убр зо схва та да је по гре шио. Го во ри Пи лар да је ње го во сун це и је ди на осо ба ње го вог жи во та, да му она да је све што има - ср це, ду шу, љу бав, очи… Уло ге: Лаиа Марул, Луис Тосар, Кандела Пена, Роза Марија Сарса Ре жи ја: Исијар Болајн (РТВ 1, 23.00) 06.30 09.00 09.30 10.05 10.07 10.35 11.10 11.15 11.30 12.10 12.35 12.50 13.05 14.05 14.30 15.00 15.10 16.15 16.20 16.25 16.50 17.20 18.00 19.30 20.05 20.40 21.00 22.00 22.30 23.00 00.45 01.10

06.30 07.00 08.30 09.20 10.05 10.30 10.55 11.20 12.30 12.40 13.10 14.10 15.00 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.40 23.05 00.00

tv program

sreda23.novembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Политбиро-страначка хроника Стање на путевима Центар света Заувек млад Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Кухињица Знање Споменици Војводине Светогорски запис Љубавници и тајне Заједно Дунав заувек Вести за особе са оштећеним слухом Радар Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Заувек млад Временска прогноза Један на један Разгледнице ТВ Дневник НАТО у региону, док. серија Здравље за 21. век Из нашег сокака Војвођански дневник Све(т) око нас Дајем ти своје очи, филм Један на један Грување

Кухињица (мађ) Таблоид НС Без упута Жене на селу Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Кад зазвони Грожђенбал у Ср. Карловцима 2011. Вести (мађ) Македонско сонце ТВ Баштина Европа за почетнике Центар света Добро вече Војводино (ром) Ева магазин (мађ) Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рум) Сурова романса, филм Концерт Војвођанских симфоничара ТВ Баштина ТВ Продаја

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.10 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Све о животињама Била једном једна недеља За корак испред Лице с насловнице Бели лук и папричица Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија Путоманија Војвођанске вести Тема недеље Била једном једна недеља Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

Те ма не де ље (Панонија, 20.30)

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.49 10.00 10.05 10.35 11.00 11.04 11.50 12.05 12.55 14.50 15.15 15.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.11 22.38 00.15 00.30 01.17 01.27 02.20 03.00 03.03 03.13 03.39 04.12 04.39 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Отворена врата Гастрономад Вести Траг Странац у Србији Вести Атлас света Дневник Место злочина Фудбал - Куп Србије: ОФК Београд-Партизан, четвртфинале, пренос И ја имам таленат Ово је Србија Позориште у кући Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Фудбал - Лига шампиона: Милан - Барселона, пренос Фудбал - Лига шампиона Дневник Место злочина Евронет Моје другарице Отворена врата Вести(04.00,05.00) Гастрономад Странац у Србији Око Траг Позориште у кући Верски календар

ФУДБАЛ ЛИГА ШАМПИОНА

Милан-Барселона

(РТС 1, 20.11)

06.30 08.30 09.05 10.05 10.30 11.05 12.07 12.30 12.40 13.05 14.05 14.30 15.05 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Интерна истрага Вреле гуме Без визе Крајња сила Године пролазе Цртани филм Неон цyти Интерна истрага Дунавска салетла Повратак у рај Крајња сила Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Интерна истрага Неон сити Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

10.00 АТП Мастерс Куп Лондон 12.30 Тенис студио 13.15 АТП Мастерс Куп Лондон дубл 15.00 АТП Мастерс Куп Лондон сингл 17.00 Швајцарска лига 17.45 Премијер лига 18.00 Евролига 19.00 Евролига: Ефес – Партизан 21.00 АТП Мастерс Куп Лондон сингл 23.00 СК студио 23.30 Евролига: ЦСКА – Жалгирис 01.00 АТП Мастерс Куп Лондон

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.13 07.41 07.51 07.57 08.02 08.13 08.34 08.46

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће Домаћине, ожени се Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Паклена кухиња Пирамида Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Паклена кухиња

Долина сунца Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини са Мадагаскара Топ шоп Филм: Џон Кју Истражитељи из Мајамија АТП Мастерс 1000 Лондон Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Завршни АТП Мастерс Лондон: Ђоковић-Ферер Спортски преглед Шта да обучем? Доушници Саут Парк

Шер

Сил квуд Филм је сни мљен пре ма исти ни том до га ђа ју и ба зи ра се на при чи о Ка рен Сил квуд, ак ти вист ки њи про тив ну клер ног на о ру жа ња ко ја је уби је на под ми сте ри о зним усло ви ма. Уло ге: Мерил Стрип, Курт Расел, Шер Ре жи ја: Мајкл Николас (РТС 2, 21.58)

19.58 20.29 21.00 21.58 00.18 00.38 01.28 02.25

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.00 21.15 22.15 00.00 01.00 01.30 01.45

Слагалица Верски календар Мунзи Ози бу Велики и мали Грчка митологија Томас и другари Плава птица

06.15 07.05 07.30 08.00 08.15 08.30 09.30 10.40 11.05 11.15 11.45 12.00 13.55 15.00 18.00 18.30 19.07 19.35 20.09 21.00 23.39 00.00 00.05 01.25

09.12 09.48 10.03 10.34 11.00 11.33 12.04 12.30 13.00 14.00 14.26 15.02 15.33 15.36 16.21 16.55 17.55

06.00 06.30 07.00 08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.30 11.00 11.30 11.45 14.30 15.00 16.30 17.30 18.30 18.35 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.15 00.45 01.00 03.00 03.30 04.30

dnevnik

c m y

Лаву Толстоју с љубављуе Арс практика Е-ТВ ТВ мрежа Вавилон Старо српко писано наслеђе Оперска галаксија Метрополис у Србији Трезор Плава птица Лав Толстоју с љубављу Сексперти Разгледница Ви и Мира Адања Полак Линк Породица Сопрано Фудбал - Куп Србије: Црвена звезда - Смедерево, четвртфинале, пренос У свету Беокулт Породица Сопрано Силквуд, филм И ја имам таленат Музички програм Трезор Фудбал - Лига шампиона: Милан - Барселона

ВОА Чист рачун Маратон Кефалица Двоугао Иза вести Милица² Коферче Отворени студио Топ шоп Милица² Филм: Ивица љубави Иза вести Породица Серано Ред и закон Чист рачун Двоугао Коров Монк Иза вести Милица² Филм: Све је под контролом НЦИС Иза вести Милица² Филм: Колико ме волиш Милица² НЦИС Филм: Колико ме волиш

05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15 05.15

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Авантуре малог Пере Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ1 Црвени орао Телешоп Вести Голи живот Телемастер Насловна страна, квиз Црвени орао Вести Једна жеља, једна песма Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ1 Вести Црвени орао Сузе Босфора Звездана капија СГ1 7 живота Једна жеља једна песма Насловна страна, квиз

Мали меда Чарли

ТЕ НИС: ЗА ВР ШНИ АТП МА СТЕРС ЛОН ДОН

Ђо ко вић–Фе рер

Меда Чарли не говори, али његова моћ да замисли све што пожели је невероватна. Веома је забаван и добар, са њим наши најмлађи уче да препознају добро и лоше, срећу и љутњу... (Хепи, 08.00)

(Б92, 21.00)

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Добро вече, Србијо 12.00 Тајна љубав 13.00 Двоструки живот 14.00 Сестре 14.45 Квиз, породични обрачун 15.15 Гојковићи 15.50 Чаролија 16.00 Ноћ у јуну 16.50 Национални дневник 17.15 Сити 17.30 Мала невеста 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Витезови из блата 21.00 Брачни судија 22.30 48 сати свадба 23.30 Црна хроника 00.00 Наслеђе једне даме 01.00 Ноћ у јуну 02.00 Филм: Пакао правде 04.00 Филм: Заљубљени поротник

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

: 08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

sreda23.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MIHIZ – BIOGRAFIJA POSVE]ENA DRUGIMA

Пи ше: Радован Поповић 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Све о мачкама Велики пројекти Четири венчања - Америка Удварање у мраку Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о мачкама Велики пројекти Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада

08.00 Варвари Терија Џонса 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Ратници 11.00 Дешифранти 12.00 Крв на нашим рукама 14.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 15.00 Фарма из Едвардијанског доба 16.00 Сикерт против Сарџента 17.00 Стварање новог човека тајни експерименти у совјетским лабораторијама 18.00 Одбрана морала – прича о Мери Вајтхаус 19.30 Деца Стаљинграда 20.00 Завођење у граду како је настао шопинг 21.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 22.00 Тајм тим година X 23.00 Фарма из Едвардијанског доба 00.00 Сикерт против Сарџента 01.00 Стварање новог човека тајни експерименти у совјетским лабораторијама

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Најлепше доба твог живота Јужњак Бери Мандеј Шанса за љубав Сребрни град Кортез Прича о Монели Опасна игра Уживај

Кор тез Ово је при ча о чо ве ку ко ји је упра ви иза шао из ду шев не бол ни це. Би ва уме шан у ше му ко ја до но си но вац, док по ку ша ва да из бег не по ли ци ју, ди ле ра дро ге и јед ну фа тал ну же ну... Уло ге: Лу Дајмонд Филипс, Брус Вјас, Глен Пламер, Трејси Мидендорф Режија: Стивен Пирвис (Синеманија, 22.00)

07.00Добро јутро, Хрватска 09.07 Краљ винограда 10.11 Земље-људи-пустоловине, док. серија 10.56 Код Ане 11.11 Опра шоу 12.00 Дневник 12.37 Кад заволим, време стане 13.22 Све ће бити добро, серија 14.16 Реч и живот 14.51 Алиса, слушај своје срце 15.35 Алпе Дунав Јадран 16.05 ХАЗУ Портрети 16.25 Хрватска уживо 17.20 8. спрат, ток шоу 18.07 Племенита крв, док. филм 18.41 Избори 2011. - Бонуси 19.30 Дневник 20.06 Избори 2011. - Бонуси 20.27 Стипе у гостима 21.05 Мисија 22.04 Паралеле 22.40 Дневник 3 23.15 Други формат 00.04 Повратак у рај, филм 01.51 Опра шоу 02.31 Жица

СЕ РИ ЈА

По вра так у рај Тро ји ца мла дих Аме ри ка на ца Џон, Лу ис и То ни про во де од мор у Ма ле зи ји пре пу шта ју ћи се јед но ноћ ним ве за ма и ужи ва њу ла ких дро га. Џон и То ни се вра ћа ју ку ћи, а Лу ис од лу чи да оде у Ин до не зи ју где би ва осу ђен на смрт због швер ца дро ге... Уло ге: Винс Вон, Ен Хеч, Жоакин Феникс, Дејвид Конрад, Вера Фармига, Ник Сандоу, Џада Пинкет Смит Ре жи ја: Џосеф Рубен (ХРТ 1, 00.04)

07.50 08.20 08.40 09.25 09.55 10.40 12.15 12.55 13.30 14.15 14.40 15.05 15.35 15.55 16.30 18.05 18.25 20.15 20.35

22.35 23.30 00.25 00.55 01.40 02.10 02.55

07.30 Фантастични господин Фокс 08.55 Преваранти 10.25 25 година Куће славних рокенрола 12.40 Принцеза 14.15 Као пас и мачка: Освета Кити Галор 15.35 Ровер Дејнџерфилд 16.45 Постање 18.30 Тренер 20.05 Секс и град 2 22.30 Права крв 23.30 Версо 01.15 Ноћ вештица 2 03.00 Проклети Јунајтед

08.05 Кобра 11 10.15 Ексклузив таблоид 10.45 Вечера за 5 11.35 Емператриз 13.15 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Кости 21.50 ЦСИ Њујорк 23.40 РТЛ Вести 23.55 Пут освете 01.35 Астро шоу 02.35 Кости

ЦСИ: Њу јорк

Ен Хеч

21.35

Трејси Мидендорф

06.20 Филм:Убиства у Мидсамеру: Дар за живот 08.20 Неш Бриџис 09.20 Закон и ред 10.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Смрт и снови 12.20 Неш Бриџис 13.20 Вокер, тексашки ренџер 14.20 Закон и ред 15.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Осликано крвљу 17.20 Ургентни центар 18.20 Вокер, тексашки ренџер 19.20 Неш Бриџис 20.20 Ургентни центар 21.20 Плаве крви 22.20 Закон и ред: Злочиначке намере

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски програм Четворо против З Алиса, слушај своје срце Препад на Ромела, филм Бриљантеен Мала ТВ Избори 2011. - представљања Х20 Зт наки виде! Еџмонт Школски програм Изазови 4 зида Избори 2011. - сучељавање Цртани филм Кошаркашка Евролига (Ж): Госпић - Висла Кенпек, пренос Фудбалска Лига првака емисија Фудбалска Лига првака: Милан - Барселона, 1. полувреме Фудбалска Лига првака: Милан - Барселона, 2. полувреме Фудбалска Лига првака емисија Жица Гевин и Стејси Закон и ред Откад си отишла Без трага Ноћни музички програм

09.05 10.45 12.10 13.40 15.30 17.10 19.00 20.40 22.10 23.45

Осамнаести анђео Украдене жене, освојена срца До просјачког штапа Протуве са трибина Џејнина кућа Девлин Песма из срца Џејнина кућа Убиство на планини сенки Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс 01.20 После Џимија 02.50 Осамнаести анђео

08.00 10.00 12.00 14.00 15.30 17.40 20.00 22.00 00.00 02.00

Чист и трезан Ксанаду Украдена срца Луд за мамбом Новине Робин Худ, принц лопова Голо купање Бели песак Слатке луткице Цена пожуде

Ин тер нет је до бар на чин за упо зна ва ње но вих при ја те ља, али ујед но и ме диј ко ји нам по не кад по ну ди мно го ви ше од оног што же ли мо. ЦСИ тим мо ра да про на ђе мо гу ћу жр тву по што Адам све до чи на во дом уби ству то ком ин тер нет ског че та... Уло ге: Гери Синис, Скит Урлих, Едвард Фурлонг, Сара Картер, Даница Патрик (РТЛ, 21.50)

Даница Патрик

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица У потрази за забавом Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Врхунски војник Најбољи остају Мајстори за оружје Погранична полиција САД Разоткривање митова Врхунски војник Најбољи остају

08.30 08.45 09.15 11.15 11.25 15.00 15.10 17.00 19.05 19.30 20.30 21.30 21.35 22.40 23.25 23.40 00.10

Мотоспортови Аутомобилизам Уметничко клизање Фудбал Крос-кантри скијање Фудбал Скијашки скокови Фудбал Сви спортови Коњички спорт Поло Коњички спортови Голф Једрење Сви спортови Аутомобилизам Скијашки скокови

Кан ди дат за са мо у би ство

з Оси је ка, где слу жи вој ску, Па вле Ивић бри не ло глав“, бри га ди ри ма ре ци то вао. У бри га ди у Же ле о при ја те љи ма, па и Ми хи зу и ње го вим сту ди зни ку с њим су би ли и ње го ви при ја те љи – Па вле ја ма, бо је ћи се да се пре ви ше „тро ши у ин те Ивић, сту дент ју го сла ви сти ке, и Ми ћа По по вић, сту лек ту ал ним усме ним рас пра ва ма“, па Жи ки Стој ко ви дент Ли ков не ака де ми је, ко ји је с гра ди ли шта ис те ран ћу пи ше: „јер се сме јао за вре ме ди за ња за ста ве“. И Ми хиз је „Во лим Ми хи за мно го. Тај чо век је за ме не го ди на про те ран јер је чи тао „Ха мле та„ док је не ки ско јев ски ма био Бог. Те шко је по ми ри ти се са чи ње ни цом да пре да вач гња вио дро бе ћи ба нал но сти или глу по сти. онај ме ђу на ма у ко га смо нај ви ше ве ро ва ли, не да баш ни шта. За ми шљам ње го ву бу дућ ност, ако не из вр ши са мо у би ство, он ће у три де се тим го ди на ма, по так нут ма те ри јал ном бе дом, при ми ти не ку слу жби цу и ра ди ће тек то ли ко да жи ви, не ства ра ју ћи при том ни шта. Ја не знам тач но да об ја сним Бо ри ну лич ност, ма да га одав но по зна јем. Ње му очи глед но не до ста је не ка по лу га нео п ход на за нор ма лан пло до тво ран рад. Ја сто јим збу њен пред лич но шћу Ми хи за, чо ве ка ко ји је нај ин те ли гент ни ји од сви ју ко је сам упо знао.“ До бри ци сме та што се Ми хиз то ком рас пра ва у Си ми ној 9а то ли ко „ко чо пе ри“ а не схва та да је „све по сле ди ца ре во лу ци је ко ја је у то ку“. Сма тра да је „раз ма же ни не ва ља лац“ ко ји не же ли да пи ше „о „Добровољно” брање кукуруза код Панчева хе ро и ци на ших да на“. Дру штво се по том уве ћа ло – Ми хиз је упо знао бу ду Ми хи зу су од у зе ли цо ку ле – ко је је он сам ски нуо и с ћу жи вот ну са пут ни цу, сту дент ки њу ан гли сти ке Ми га ђе њем их ба цио пред сво је го ни те ље, а он да су га бо ли цу; До бри ца сту дент ки њу исто ри је умет но сти Бо сог спро ве ли кроз бри га ду. жи цу, Жи во рад учи те љи цу Ру жи цу, Ми ћа По по вић Ина че, на рад ној ак ци ји ни је се ис ти цао у ра ду јер сту дент ки њу сли кар ства Ве ру, Па вле Ивић сту дент ки то ни је ни мо гао она ко жго љав и не јак, а пот це њи вао њу лин гви сти ке Мил ку... је све са чи ме се ни је сла гао. Исме вао оне ко ји су уче Ми хиз нај зад уоб ли ча ва и сво ју пр ву књи гу. „Пе ство ва ли у пр во мај ској па ра ди; по сма трао је па ра ду с сме„ је штам пао на обич ној хар ти ји, у при ват ној тро то а ра и не ко је чуо да је до ба цио: Га зи, га зи, мар во! штам па ри ји „Орао“ 1947. При ја те љи су узе ли на се бе По по врат ку с гра ди ли шта пру ге, Стој ко ви ћу на Гоч да збир ку рас про да ју, а и нов ча но су по мо гли да се де пи ше: ло штам па. У збир ци је два де се так пе са ма, ме ђу ко ји „Ушао је Де јан Ме да ко вић, те а трал но и дра го као ма и про грам ска – „Ко јим сме ром“. Њом је иза звао увек, из ву као не ке но ви не из џе па, и за бу бао: ’Ту жни гнев „ста ре гар де“ пи са ца; на лист, оши шан, пар дон, нео ши ро чи то се по вре ђе ном осе ти ла шан „Јеж„, и по чео да ми чи С рад не ак ци је је Ми хиз Де сан ка: го ди на ма ни је мо гла та.“ да му опро сти на чин на ко ји је про те ран јер је чи тао „Ха мле та” Био је то на пад на сли кар док је не ки ско јев ски пре да вач ство Ми ће По по ви ћа, ко ји је, „ушла у пе сму“. Ми хај ло вић се већ пот пи су је као Ми хиз. при ја те љи су прет по ста вља гња вио дро бе ћи ба нал но сти и Ње го ви са вре ме ни ци ни су ус ли, по те као од Ђор ђа Ан дре је глу по сти. Те а трал но су му пе ли да од го нет ну от ку да тај ви ћа Ку на, про фе со ра Ака де од у з е л и цо к у л е и он д а га бо с ог до да так ње го вом име ну. Ево и ми је ли ков них умет но сти, спро ве ли кроз бри га ду ту ма че ња Јо ва на Ћи ри ло ва ка бли ског и ода ног ре жи му, чо ко је Ми хиз из ми слио на ди мак: ве ка због ко га ће се Ми ћа По „У Кар лов ци ма бу ду ћи Ми по вић, Ба та Ми ха и ло вић и Пе хиз је из не на да ко ле га ма у гим на зиј ској ли те рар ној тар Ом чи кус и ис пи са ти с Ака де ми је. И Па вле Ивић сек ци ји ’Стра жи ло во’ из ја вио с већ та да сво јом ти пич та да до жи вља ва не при јат но сти на фа кул те ту. ном ефект но шћу: ’Ка кво је то име и пре зи ме Бо ри слав Па вле Ивић у ка сну је сен 1947. пи ше Жи ки Стој ко Ми хај ло вић! Та ко обич но, као да се у ства ри ни ка ко и ви ћу и о Ми хи зу: не зо веш.’ И по чео је сво је са ста ве пот пи си ва ти с Ми „По сле мно гих ком пли ка ци ја око штам па ња и за вр хиз. Ка ко је иза брао баш тај на ди мак ко ји ни ко до та шне сце не с из да ва чем, ко ји се пре не ра зио схва тив ши да ни је имао? Очи глед но је ве зан за пре зи ме Ми хај ло сти хо ве о Де сан ки кад је све би ло го то во, Ми хиз је ју вић (Ми ха ил, на хе бреј ском – Ко ће као Бог!) и пред че с ран цем књи га на ле ђи ма кре нуо на свој три јум ста вља ње го ву скра ће ни цу и из ме ње ну вер зи ју. Не ки фал ни пут кроз Бе о град, од при ја те ља до при ја те ља. ми сле да је пр ва ва ри јан та би ла не ка ђач ка псе у до ла Не са мо што је Ми хиз у не ку ру ку љу би мац на шег ти ни за ци ја – Ми хус, што је те шко из го вор љи во, па то дру штва, уз то је, ком би на ци ја ма же ног де те та и чо ве он да по ста је ње гов ђач ки псе у до ним Ми хиз.“ ка чи јем се та лен ту ди ви мо. Ово је пр ви пут да је не ко При ча о Ми хи зо вим пе сма ма, а на ро чи то „Ко јим од нас ре као у јав но сти не што оди ста зна чај но – ако не сме ром“, ши ри се по бе ог рад ској чар ши ји. Сви схва та са др жа јем, бар фор мом. Ујед но, то је од луч ни по крет ју да се ова по е зи ја са свим раз ли ку је од оне ко ју су мо Ми хи зо вог уста ја ња из хо ри зон та ле, а он је је ди ни од гли про чи та ти у „Мла до сти„, гла си лу мла дих пи са ца. нас за ко га смо се бо ја ли да ће у том по ло жа ју и оста Ми хиз је њи хо ве пе сме про сто – пре зи рао. ти. Ма ка кве би ле на ше при че у по гле ду ње го вих бу ду Исти на, био је и он на рад ним ак ци ја ма, на из град ћих пер спек ти ва, са да по сто ји кон кре тан до каз да он њи Же ле зни ка и на пру зи Брч ко–Ба но ви ћи, и та мо, „у мо же да учи ни не што. Осе ћа се да га ње го ва огор че на крат ким пан та ло на ма, упа лих гру ди, тан ког вра та, го рас по ло же ња на пу шта ју...”

Мо но гра фи ју Ра до ва на По по ви ћа „МИХИЗ – ОДГОНЕТАЊЕ ЈЕДНОГ ЖИВОТА” мо же те у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад), уз по пуст од 30 од сто ку пи ти за 630 ди на ра или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda23.novembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

За љу бав ни од нос је ово дан Д. Хо ће те или не ће те, пи та ње је сад. Во ли те сло бо ду, али она дру га стра на ни је то ли ко то ле рант на као што ми сли те или же ли те. Не мо же те има ти и ја ре и па ре. Ра ди је па ре!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 23. novembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Сре да је, већ. Шта ре ћи, сем да сте пре о се тљи ви и ра њи ви. Ме ђу тим, уз до вољ но во ље и оп ти ми зма, оства ри ће те сво је ци ље ве, по го то во у кон так ти ма с дру ги ма, с бли ским парт не ром, кли јен ти ма.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Да нас је кри зан дан за мно ге. Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју, у од но су с парт не ром јер су мо гу ћа не при јат на из не на ђе ња. Та ко ђе, по ве ди те ра чу на о свом здрав стве ном ста њу.

Ме сец у зна ку Шкор пи је ће се од ра зи ти на љу бав ни од нос. Про вод до но си по сле ди це, би ло у по зи тив ном или не га тив ном сми слу. Раз ми сли те о то ме ко ли ко сте ствар но са мо стал ни, а ко ли ко ови сни о стра сти.

Сун це је да нас упло ви ло у то пли знак Стрел ца, да при ми све тлост и са мо по у зда ње. Али, зи ма је хлад на. У љу бав ном од но су ра зум не ма ве зе с би ло чим. Јед но став но, игра енер ги је ко ја се пре пли ће.

Од да нас би сте мо гли под ву ћи цр ту и за по че ти но ве ак тив но сти, она ко из по чет ка, у по слов ној и мен тал ној сфе ри. Не мој те пу то ва ти ако не мо ра те. Ни шта стра шно, али ипак, че му ри зик?!

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

У ва шем зна ку је жен ски прин ци па Ме се ца. Шта ре ћи, сем да сте це ло ви ти у парт нер ском од но су, це ло ви ти са ми са со бом. По же ли те же љу, ме ди ти рај те и ма те ри ја ли зуј те је, са мо за се бе.

Мо ра те ра чу на ти на не ке скри ве не окол но сти. Окре ни те се иза сво јих ле ђа и до бро по гле дај те сво ју по зи ци ју у са рад њи и парт нер ским од но си ма, би ло по слов ним или пи ри ват ним. Са мо ве се ло!

Др жи те се не у мо љи во, упр кос ра зно ра зним иза зо ви ма. За вас не ма зи ме, усред зи ме, јер уме те и зна те ка ко да са чу ва те се бе и бли жње. Бу ди те да нас па жљи ви ји и не жни ји пре ма парт не ру.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По слов на и фи нан сиј ска си ту а ци ја би се мо гла по бољ ша ти уко ли ко се удру жи те с ко ле га ма на рав но прав ној осно ви. Већ сте мно го то га ство ри ли и по сти гли, али за што не би сте још ви ше и бо ље?! Тро шко ви.

Обра ти те па жњу на од но се у ка ри је ри и по тру ди те се да оп ста не те на што бо љој по зи ци ји. Ак ту ел не про ме не и до га ђа ји из и ску ју и од вас да бу де те спрет ни и срећ ни. Ве шта сред ства и му дре од лу ке.

Има те по во љан уплив Ме се ца из во де ног зна ка, што је ле по за љу бав, ро ман ти ку и ужи ва ње. Не до зво ли те да вас бри ге смо ре, јед ном се жи ви, са да и ов де. Ме ди ти рај те, са мо опу ште но.

TRI^-TRA^

Секс, неморал и блуд V REMENSKA

PROGNOZA

Разилажење

Vojvodina Novi Sad

Ле по ти ца са Бар ба до са Ри ја на по нов но је на ме ти оштре кри ти ке због свог кон тро верз ног спо та за пе сму „We Found Love”. Про бле ми са нај но ви јим спо том кре ну ли су од са мог стар та. Пр во је ком плет ну еки пу, на че лу са пе ва чи цом вла сник фар ме на ко јој је сни ман део спо та оте рао, а као раз лог све му на вео је го ло ти њу и не мо рал и блуд. По том су фран цу ске вла сти за бра ни ле еми то ва ње Ри ја ни ног но вог спо та пре де сет са ти уве че. Спот при ка зу је де струк тив ну љу бав из ме ђу пе ва чи це и мла дог бок се ра Да дли ја Ошо не си ја. Пар у спо ту кра де, пу ши, узи ма та бле те и же сто ко се сва ђа. Ово ни је пр ви Ри ја нин спот ко ји је до жи вео цен зу ру, и спот за пе сму „S & M” био је за бра њен у не ко ли ко зе ма ља због пре ви ше сек су ал но су ге стив них са др жа ја, а због спо та за пе сму „Man Down” по бу ни ле су се мно ге ор га ни за ци је за људ ска пра ва и бор бу про тив на си ља.

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

Сумаглице

Madrid

НО ВИ САД: Мо гу ће је де ли мич но ра зи ла же ње ни ске облач но Rim сти и су ма гли це. Ве тар слаб ис точ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -3, а мак си мал на 3 сте пе на. London ВОЈ ВО ДИ НА: Су во вре ме уз по сте пе но ра зи ла же ње ма гле и Cirih ни ске облач но сти уз сун ча не ин тер ва ле. Ма гла се мо же за др жа ти по Сре му и на за па ду Бач ке. Ве тар слаб до уме рен ис точ ни и ју го Berlin и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а Beч мак си мал на 8 сте пе ни. СР БИ ЈА: На за па ду и ју гу Ср би је облач но са мо гу ћом сла бом Varшava ки шом, а по не где и са ле де ном ки шом. У оста лим пре де ли ма су во Kijev вре ме уз по сте пе но ра зи ла же ње ма гле и ни ске облач но сти и сун ча не ин тер ва ле на се ве ру. Ве тар слаб до уме рен ис точ ни. При ти Moskva сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -6 до 9 сте пе ни. Oslo Прогноза за Србију у наредним данима: У че твр так и пе так облач но уз ма лу шан су за сла бу ки шу или су сне жи цу по не где. За St. Peterburg ви кенд ма њи по раст тем пе ра ту ре и ве ћи ном су во вре ме. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва не би о ме те о ро ло шке при ли ке ће би ти ре ла тив но не по вољ не за ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Из ве стан опрез се са ве ту је аст ма ти ча ри ма, це ре бро ва ску лар ним и ср ча ним бо ле сни ци ма. Опре зно у са о бра ћа ју!

15 19 12 8 6 2 3

VIC DANA По пе ли се сви лу да ци из луд ни це на јед но др во и ни ко ни је мо гао да их спу сти до ле. По сле не ког вре ме на је дан ле кар се до се ти и вик не: - Ли сто пад! Сви они по па да ше, са мо је дан оста не на др ве ту. Ле кар га пи та: - А што ти ни си пао? А лу дак од го ва ра: - Ја сам зим зе лен.

3 -4 2 2

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-34 (3)

Slankamen

94 (-1)

Jaшa Tomiћ

Apatin

12 (1)

Zemun

189 (1)

Bogojevo

20 (1)

Panчevo

222 (-2)

Baч. Palanka

44 (2)

Smederevo

424 (-4)

Novi Sad

30 (2)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

151 (0)

S. Mitrovica

35 (-19)

Tendencija stagnacije

Senta

224 (1)

Beograd

146 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

84 (2)

NERA

Hetin

94 (0)

TISA

34 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja