Dnevnik 23.decembar 2009.

m y

NOVI SAD *

SREDA 23. DECEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22581 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

PREDSEDNIK TADI] PREDAO U STOKHOLMU KANDIDATURU NA[E DR@AVE ZA ^LANSTVO U EVROPSKOJ UNIJI

Politika 3 Aligrudi}: Nek se Nikoli} izjasni o Tadi}u 3 Mora}e da doka`u da nisu hteli da sru{e Vladu

Istorijski dan za Srbiju

Ekonomija

str. 2

Foto: N. Stojanovi}

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : [TA PI[E U RADNOJ VERZIJI ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURAWU

@ene }e rintati tri godine du`e

str. 5

SINO] SNIMANO NOVOGODI[WE „PETKAZAWE”

NOVOSADSKI KOMUNALNI INSPEKTORI NA TERENU

Zbog snega i leda sevnulo sto kazni

4 Dokazivawe {ta je kome oteto 4 Kilovati spr`eni kao da je gasna kriza

Poqoprivreda 6 Sti`u milioni kad postanemo kandidati

Novi Sad 7 Celom vrhu plate ispod stotke?

7 Pro{irewe vrti}a opet probilo rok

Vojvodina 11 Jeftini stanovi dogodine

str. 9

Crna 12 \ukanovi}u dve godine za oru`je u stanu i gara`i 12 ^anak }e biti pozvan u policiju

Foto: N. Stojanovi}

Dru{tvo

Spektakularne Borine ~arolije str. 9

13 Lak{e je gazdi i{~upati bubreg nego platu

13 Brza mre`na autostrada na PMF-u

^etiri trudnice u Zrewaninu obolele od novog gripa

str. 11

Toplije

SPORT

str. 16 – 20

Najvi{a temperatura 13 °S

GABOR SAGMAJSTER IDE NA DAKAR RELI

NA\A HIGL POBEDILA I U SANKT PETERBURGU

TADIJA KA^AR „NOKAUTIRAO” KARPOVA

POLITIKA

sreda23.decembar2009.

PREDSEDNIK TADI] PREDAO U STOKHOLMU KANDIDATURU NA[E DR@AVE ZA ^LANSTVO U EVROPSKOJ UNIJI

Istorijski dan za Srbiju [ef srpske dr`ave Boris Tadi} ju~e je na ceremoniji u Stokholmu premijeru [vedske Frederiku Rajnfeltu, ~ija zemqa predsedava Evropskom unijom, zvani~no predao zahtev Srbije za ~lanstvo u EU. „Ovo je istorijski dan za Srbiju. Za ovih 10 godina, na{ ciq je bio da uvedemo Srbiju u Uniju i danas se se}amo Zorana \in|i}a i wegove vizije evropske Srbije. On je proneo ovu viziju Srbije kroz najmra~nije godine diktature i ovo je dan kada su wegove ideje potvr|ene”, poru~io je Tadi}.

U Memorandumu, koji je uru~en {vedskom premijeru, navodi se da odluka Srbije da podnese zahtev za prijem u ~lanstvo EU predstavqa rezultat sna`ne privr`enosti temeqnim idejama, dostignu}ima i vrednostima Unije. „^lanstvo u EU je strate{ki ciq Srbije”, napomiwe se u dokumentu, u kojem se isti~u i iskrene namere na{e dr`ave da u “potpunosti u~estvuje u poluvekovnoj te`wi evropskih naroda da izgrade Evropu pravde, slobode, solidarnosti i bezbednosti”. “Smatramo da je, nakon gotovo deceniju duge pripreme, nivo odnosa dostigao ta~ku u kojoj je mogu}e otpo~eti novu fazu, koja za ciq ima ukqu~ivawe i punu integraciju Srbije u EU”, poru~uje se u Memorandumu, uz napomenu da je Srbija svesna da put ka ~lanstvu ne}e biti ni lak, ni brz, ali da predstavqa su{tinski na~in da se unaprede interesi gra|ana na{e zemqe.

U dokumentu se ukazuje i na va`nost dobrih odnosa u regionu i isti~e da je Srbija bila i ostaje u potpunosti posve}ena unapre|ivawu saradwe na prostoru Zapadnog Balkana. “Izazovi nisu u pot-

punosti iza nas. Bez obzira na wihovo postojawe, odgovorno postavqawe Srbije u re{avawu dosada{wih problema u~inilo je zemqu pouzdanim i predvidivim partne-

pretpostavke, ulazak Srbije u ~lanstvo EU doprineo bi stabilnosti regiona i zaokru`ivawu zone mira i bezbednosti u Evropi”, zakqu~uje se u Memorandumu.

Kruna {vedskog predsedavawa Unijom Evropski komesar za pro{irewe Oli Ren ocenio je da je Srbija u proteklih 10 godina u~inila veliki iskorak i okrenula se od nacionalisti~ke pro{losti ka evropskoj budu}nosti. „Ovo je kruna predsedavawa [vedske Evropskom unijom,” nedvosmislen je bio Ren. Po wegovim re~ima, Srbija je kqu~na zemqa Zapadnog Balkana i va`no je da ceo region napreduje ka ~lanstvu u Uniji, jer je to kqu~no za mir i stabilnost regiona. Upitan kakvi su slede}i potezi Evropske komisije, Ren je rekao da Savet EU u narednim mesecima mo`e zatra`iti mi{qewe EK o aplikaciji Srbije, a posle toga }e uslediti status kandidata i otvarawe pregovora o ~lanstvu. „Kada }e Srbija postati ~lanica Unije, zavisi od wenih sposobnosti da ispuni sve politi~ke, pravne i ekonomske uslove”, izjavio je Oli Ren. rom”, navodi se u Memorandumu i dodaje da Srbija nikada ne}e odustati od ostvarivawa va`nih nacionalnih ciqeva, ali da }e weno zalagawe uvek biti demokratsko i institucionalno. “Polaze}i od te

Predsednik Tadi} je na kasnije odr`anoj konferenciji za novinare rekao da o~ekuje da }e Srbija u narednih nekoliko godina ispuniti sve uslove kako bi postala punopravna ~lanica EU. “Nasta-

DNEVNIK

c m y

2

vi}emo sa na{im naporima da uhapsimo sve one koji su optu`eni za ratne zlo~ine. Ako su dvojica preostalih begunaca na srpskom tlu, bi}e uhap{eni, budite sigurni. To je na{a obaveza, prema doma}em zakonu, ali i preduslov za pomirewe u regionu”, poru~io je Tadi}.

Upitan da li status Kosova mo`e biti prepreka za ~lanstvo Srbije u Uniji, Tadi} je podsetio da je od po~etka procesa evropskih integracija dogovoreno da su EU i status Kosovo dva paralelna procesa, te da }e tako biti i ubudu}e. „Srbija nikada ne}e priznati nezavisnost Kosova i brani}e svoj teritorijalni integritet i suverenitet”, rekao je Tadi}. On je podsetio na proces pred Me|unarodnim sudom pravde i izneo o~ekivawe da }e po wegovom zavr{etku procesa biti mogu}e otvarawe novih pregovora o statusu Kosova, uva`avaju}i i legitimne interese Albanaca sa Kosova. “Ovo je druga~ija Srbija od one iz devedesetih, Srbija koja brani svoje legitimne nacionalne interese diplomatskim i pravnim sredstvima”, istakao je Tadi}.

Premijer [vedske Frederik Rajnfelt ocenio je, pak, da je Srbija predajom kandidature za ~lanstvo u Evropskoj uniji na~inila istorijski korak. „Aplikacija nije va`na samo za razvoj Srbije, ve} i za ceo region. Put je dug i zahtevan i tra`i hrabre odluke, ali sam ube|en da }e Srbija ispuniti neophodne uslove”, rekao je Rajnfelt koji je, kao izazove koje Srbija mora re{iti u narednom periodu, naveo zavr{etak reformi, hap{ewe preostalih optu`enika za ratne zlo~ine, te re{ewe pitawa Kosova.

REAGOVAWA

SNS: Marketing vlasti Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vu~i} izrazio je o~ekivawe da }e kandidatura Srbije za ~lanstvo u EU biti prihva}ena, iako jo{ ne postoji saglasnost svih ~lanica, pa ~ak ni u Evropskoj komisiji. On je izjavio da je pravo vreme za podno{ewe kandidature onda kada se obezbedi sagla-

snost unutar EK, ali je dodao da se nada da }e Evropa imati razumevawa za voqu gra|ana Srbije. Vu~i} je ocenio da }e vlast poku{ati da iskoristi podno{ewe kandidature u marketin{ke svrhe, zbog unutarstrana~kih izbora, ali i vanrednih parlamentarnih, koji }e se, tvrdi, odr`ati naredne godine.

NS: U kojim granicama?

Nova Srbija je saop{tila da je jo{ rano da se kandidujemo za ~lanstvo u EUi navode}i da je prethodno potrebno re{iti ekonomske i socijalne probleme. Potpredsednica NS Dubravka Filipovski je optu`ila Vladu da podnosi kandidaturu za ~lanstvo u EU iz propagandnih razloga. “Pre kandidature prvo treba re{iti te{ke ekonomske i socijalne probleme i napraviti ve}i iskorak u borbi protiv kriminala i korupcije”, rekla je Filipovski, dodaju}i i da ostaje otvoreno pitawe {ta }e predstavnici vlasti navesti kada ih budu pitali koje su granice Srbije.

SPS: Zaslu`ili smo “To {to Srbija predajemo kandidaturu za ~lanstvo u EU, ne zna~i da mi od bilo koga tra`imo bilo kakvu milost, niti da nas tamo prime preko reda. Srbija je sve to zaslu`ila”, izjavio je lider SPSa Ivica Da~i}. [ef poslani~ke grupe SPS-JS Branko Ru`i} naveo je da je podno{ewe kandidature i logi~an sled aktivnosti Vlade Srbije koje je u~inila u pret-

hodnom periodu na putu evropskih integracija. „Veoma je va`no {to je postignut visok stepen razumevawa i od strane EU za sve ono {to je Srbija do sada uradila i ~ime je iskazala spremnost da nastavi tim putem i ispuni jo{ mnogo uslova koji stoje pred wom”, rekao je Ru`i}, dodaju}i da se nada da }e Srbija u {to skorijem vremenu postati punopravni ~lan EU

LDP: Obavezuju}i gest [ef poslani~ke grupe Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} ukazao je da podno{ewe kandidature za ~lanstvo u EU obavezuje vlast u Srbiji na evropsku politiku, a ne na evropsku demagogiju. “Za zemqu i za generacije koje su ostale u woj veruju}i da je mogu}e i ovde promovisati one vrednosti koje prepoznaju u modernoj Evropi – 22. decembar je divan dan”, rekao je Jovanovi}, dodaju}i da mu je `ao {to je kandidatura Srbije “mnogo monopolizovana”, jer da je ona morala biti pra}ena op{tim konsenzusom kojim se potvr|uje spremnost na transformaciju, a bez koje je nemogu}e biti deo EU.

SRS: Nikakva korist [ef poslani~ke grupe SRS Dragan Todorovi} izjavio je da podno{ewe kandidature za ~lanstvo u EU ne}e doneti nikakve koristi gra|anima Srbije, kao {to ni{ta nisu dobili ni od liberalizacije viznog re`ima. „^iwenica je da }e Srbije u EU eventu-

EVROPSKI POLITI^ARI UGLAVNOM PODR@ALI ODLUKU BEOGRADA

alno u}i 2016. ili 2017. godine.

Ovo danas ima za ciq da se obmanu gra|ani Srbije i da im se ulazak u EU u~ini bli`im”, rekao je Todorovi} i dodao da ciq vlasti Srbije ne bi trebao da bude ulazak u EU ve} stvarawe uslova da gra|ani u sopstvenoj zemqi `ive boqe.

VESTI

Hrabar korak na dugom putu

Podno{ewem aplikacije za je u EP ipak je upozorio i na to ~lanstvo u Evropskoj uniji Srbida “jo{ postoje otvoreni probleja je pokazala veliku politi~ku mi unutar Srbije, kao i u odnosu hrabrost i usmerenost ka budu}sa susedima”, dodaju}i da najve}a nosti, istakao je izvestilac dr`ava biv{e Jugoslavije kandiEvropskog parlamenta za na{u daturom preuzima velike obavezemqu Jelko Kacin. “Odlu~nost ze. „Nije samo puna saradwa s Hada se aplikacija podnese jo{ ove {kim tribunalom preduslov za godine shvatam kao jasnu me|unapo~etak pregovora, ve} i napori rodnu obavezu Srbije za br`e i unutar regiona za re{ewem otvoodlu~nije politi~ke i nu`ne renih konflikata. To va`i poekonomske reforme, koje su predsebno za Bosnu i Hercegovinu sa uslov za kandidaturu i ~lanstvo svojom Republikom Srpskom i u EU”, naveo je Kacin. On je, Kosovo. Pri tom se ne radi o treistovoremeno, upozorio da je nutnom re{ewu kosovskog pitamolba za status korak na dugom wa, ve} o spremnosti da se svim putu pribli`avawa EU, koji traqudima unutar Kosova olak{a `i i “mnogo daqih, odlu~nih, odsvakodnevni `ivot i mirni sugovornih, zahtev`ivot”, rekao je nih i hrabrih koSvoboda. raka”. “Radi se o Du{an Reqi} s Jo{ postoje istorijskoj odluotvoreni problemi nema~kog Instici koja se ti~e ceza me|unaunutar Srbije, kao i tuta log dru{tva i najrodne odnose i {ire javnosti na u odnosu sa susedima bezbednost ukazao (Hanes Svoboda) putu do pune inteje, pak, da Vlada gracije”, ukazao je Srbija jeste poslovena~ki evrostigla saglasnoparlamentarac. Komentari{u}i sti oko kandidature s trenutnim podno{ewe zahteva Srbije za i slede}im predsedavaju}im EU, kandidaturu za ~lansto u EU, [vedskom i [panijom, ali da bi francuski ambasador @an Franvi{e ~inilaca moglo bi da usposoa Teral izjavio je da Francuri daqe evrointegracije Srbije. ska sna`no podr`ava napore na„Nijedna od zemaqa ~lanica ne{e dr`ave da u|e u EU. „Trenut}e biti protiv ulaska Srbije u no nije mogu}e predvideti ta~an EU. Ali, postoji ne{to drugo. vremenski okvir za daqe korake, Slovena~ki premijer Borut Paali ja sam optimista”, rekao je hor nedavno je izjavio da unutar francuski ambasador.

Unije postoji pre}utna saglaIzvestilac Evropskog parlasnost ve}ine zemaqa da bi posle menta za Hrvatsku i poslanik prijema Hrvatske i Islanda treSocijaldemokratske partije balo da usledi razdobqe u kome Austrije u EP Hanes Svoboda tabi EU morala da se pozabavi izko|e je ocenio da je podno{ewe gradwom i ja~awem unutra{wih kandidature za ~lanstvo u Evropinstitucija i da tek onda nastaskoj uniji va`an znak evropske vi sa pro{irewem. Mislim da orijentacije Srbije, koji bi trekod jednog broja zemaqa postoji balo da bude pozitivno prihva`eqa da se barem malo uspori }en. „Srbija ima pravo na ravnopribli`avawe Zapadnog Balkapravan tretman kao svaka druga na, da bi se odgodilo to mnogo vedr`ava iz regiona”, rejkao je }e pitawe, a to je da li }e jednog Svoboda Potpredsednik Evropdana Turska biti ~lanica EU”, ske socijaldemokratske frakcinaveo je Reqi}.

U januaru sti`e ambasador SAD Nova ambasadorka SAD Meri Vorlik o~ekuje se u Beogradu sredinom januara, rekao je Tanjug u portparol ameri~ke ambasade Brajan Stimler. Weno imenovawe prethodno, prema ameri~koj proceduri, treba da potvrdi Senat SAD. Podsetimo, ameri~ki predsednik Barak Obama saop{tio je jo{ u septembru nameru da imenuje Meri Vorlik za ambasadora u Beogradu.

Priznawe Papua Nova Gvineja je priznala Kosovo, prenela je pri{tinska {tampa. Kako se navodi, pismo kojim ova dr`ava u Okeaniji postaje 65. ~lanica UN koja je priznala Pri{tinu bi}e predato Ministarstvu spoqnih poslova Kosova u januaru.

Odbor u istoriji Republi~ki odbor za re{avawe o sukobu interesa obele`io prestanak postojawa, po{to tu nadle`nost od 1. januara preuzima Agencija za borbu protiv korupcije. Na sve~anosti u Palati Srbija, predsednik Odbora Slobodan Beqanski ukazao je da je to telo u proteklih pet godina primilo 35.000 izve{taja o imovini, prihodima i funkcijama funkcionera, pokrenulo 3.500 postupaka i izreklo vi{e od 1.600 mera, od toga 450 javnih.

"Politi~ari su nas smatrali teretom i nevoqom koju silom prilika treba trpeti dok poga|a druge, a napadati i osporavati kada poga|aju neke od wih samih", rekao je Beqanski.

POLITIKA

DNEVNIK

sreda23.decembar2009.

[EF POSLANI^KOG KLUBA „ZA EVROPSKU SRBIJU” NADA KOLUNYIJA NAJAVQUJE RAZGOVORE SA SVM-om

DANAS SVE^ANOST U BANOVINI

Mora}e da doka`u da nisu hteli da sru{e Vladu [ef poslani~kog kluba “Za evropsku Srbiju” Nada Kolunxija izjavila je da }e ~etiri poslanika Saveza vojvo|anskih Ma|ara, koji tvrde da }e i daqe podr`avati Vlad u iako nisu glasali za buxet, kao najva`niji Vladin zakon, morati da tu poziciju objasne i sebi i svojim bira~ima. Ona za „Dnevnik“ ipak najavquje razgovore DSa sa SVM-a, ali nije precizirala kada }e do wih do}i.

– Ako neko ka`e da je deo vladine ve}ine i na osnovu toga pravi dogovore i u Vojvodini i u mnogim lokalnim sredinama, onda je najmawe {to se podrazumeva u vi{estrana~kom parlamentarizmu da stranke koje ~ine vladinu ve}inu podr`e buxet Republike kao najva`niji akt Vlade – ka`e Kolunxija.

Ona je podestila na to da se Zakonom o buxetu opredeqivala politika koju }e dr`ava voditi u slede}em periodu, pa tako i politika prema EU, za koju svi u vladaju}oj ve}ini smatraju da je najva`niji strate{ki ciq.

– Opredequje se i politika ~iji je ciq da se odr`i makroekonomska stabilnost, a to je vezano za aran`man sa MMF-om, uz ~iju saglasnost je napravqen ovaj buxet. Aran`man sa MMF-om je i garancija za strane investitore, poziv da mogu bezbedno ula`u u Srbiju. I kada sve to nedvosmileno stoji, onda se postavqa pitawe iz kojih razloga je neko ko za sebe ka`e da je deo vladine ve}ine u Skup{tini Srbije, odlu~io da glasa protiv tog najva`nijeg zakona. I to jeste tema za razgovor – ka`e Kolunxija.

Ona dodaje da u DS-u mogu da predpostave da su u SVM-u „pogre{no razumeli odredbe Ustava, da su ih mo`da pogre{no protuma~ili, ili da nisu razumeli {ta zna~i na buxetu uskratiti podr{ku Vladi“.

– Ipak, pitawe za SVM je da li su `eleli da obore Vladu Srbije.

Insistiraju}i na zahtevu koji je bio nemogu}, i u suprotnosti sa Ustavom, kao da nisu bili svesni ~iwenice da je to moglo da zna~i

pad Vlade. Ka`em moglo, jer u ovom parlamentu, sre}om, postoje oni koji znaju va`nost usvajawa buxeta, stabilnosti u Srbiji i odr`avawa ove vlade u periodu kada smo na pragu ostvarewa nekih starte{kih ciqeva – dodaje Nada Kolunxija.

dequju prema tome {ta je va`no za Srbiju“.

– Sitne kalkulacije nisu u prirodi DS. Ono {to mi vidimo kao strate{ki najva`nije jeste da Srbija ostvari one ciqeve koje je postavila pred sebe i svi koji `ele da podr`e DS u takvim nastojawi-

Socijalisti razumeju SVM [ef poslani~ke grupe SPS-JS Branko Ru`i} ocenio je da je vladaju}a ve}ina u Skup{tini Srbije stabilna i da nema razloga za preispitivawe odnosa sa predstavnicima SVM-a zbog toga {to nisu podr`ali buxet za 2010. godinu. „Nikakav zvani~an sastanak nismo imali, no neka neformalna komunikacija postoji. Ipak, {to se ti~e SPS-a, nema niti jednog razloga da razmi{qamo o preispitivawe na{ih odnosa sa predstavnicima mawina zbog toga {to su oni posegnuli za takvim potezom”, rekao je Ru`i}. On je naveo da Vlada “predstavqa jedinstvo razli~itosti” i da svaka politi~ka opcija ima svoju specifi~nosti. Po Ru`i}u, ono {to je bio legitiman zahtev po mi{qewu SVM, jednostavno nije nai{lo na razumevawe ostalih partnera. „ Ali u tome ne vidim ni{ta {to bi moglo da naru{i tu koheziju koja postoji u Vladi”, zakqu~io je Ru`i}.

Na na{e insistirawe kada }e do}i do razgovora sa predstavnicima SVM-a, na{a sagovornica ka`e da sada predstoje ozbiqni poslovi koje treba zavr{iti u Skup{tini Srbije i da je „mo`da boqe da pro|e neko vreme da se jasnije sagleda o ~emu se radi i da se onda vidi kakve poteze }e ko da povu~e“. Upitana da li se razmatra „rezervni igra~“, poput LDPa, Nada Kolunxija obja{wava da je nepohodno da se „sve stranke opre-

[TEFAN SE^ NAPUSTIO VLADAJU]U KOALICIJU U BA^KOJ PALANCI

„Trebao sam im samo na izborima” ve}a, koalicioni partneri nisu Nije uobi~ajeno u Ba~koj Papozvali ni na potpisivawe ugovolanci da potpredsedniku Skupra o donaciji od 200.000 evra, ko{tine op{tine predsednik parlaliko je „Slovak AID“ donirao za menta iskqu~i mikrofon za skupadaptaciju ovda{we gimnazije. {tinskom govornicom, a upravo Se~ tvrdi da je o svemu obaveto je Zdravka Milenkovi} na postio predsednika Pokrajinskog sledwoj ovogodi{woj sednici odbora DS-a Du{ana Elezovi}a, uradila [tefanu Se~u. Predsedali i Ambasadu Slova~ke u Beonica Milenkovi} je objasnila da gradu. Po wegovim re~ima, jo{ je taj potez povukla zbog toga {to uvek nije pisanim putem dostavio se Se~ nije dr`ao dnevnog reda, te odluku o napu{tawu koalicije, da ne mo`e biti izuzetaka, jer bi ali da je usmeno o svemu obavestio time drugi odbornici bili o{teKostu Staki}a, }eni. On je onda u prvog ~oveka ovdaznak protesta napustio sednicu na Odgovorno tvrdim da {weg DS-a, koji je kojoj je usvajan bu- sam u posledwe vreme ujedno i predsednik op{tine. xet op{tine za bio diskriminisan – Nije lepo da 2010. godinu, ali je ([tefan Se~) neko sara|uje sa najavio da napunama samo pred iz{ta i vladaju}u bore kada im trekoaliciju, u kojoj baju glasovi ovda{wih Slovaka, sada ostaju 23 odbornika DS, DSS, a ba{ tako su se ponele demokraSPS-PUPS-PSS i G17 plus, dok te prema meni – tvrdi Se~. – Treje u opoziciji SRS sa 18 mandata. nutno sam na godi{wem odmoru, – Odgovorno tvrdim da sam u ali }u najverovatnije ostati saposledwe vreme bio diskriminimomostalan odbornik u lokalnoj san prvo na sednicama stranaka skup{tini i glasa}u za one odlukoje ~ine skup{tinsku ve}inu, a ke za koje procenim da su od intepotom i u samoj Skup{tini gde resa za gra|ane op{tine, a posebsam potpredsednik – ka`e za no Pivnica i mesta gde `ive Slo„Dnevnik“ Se~, koji je, podsetimo, vaci. predsednik Slova~ke narodne Koalicija sa demokratama na partije. – Pojedinci iz DSS-a su ~elu ne}e izgubiti ve}inu, ali }e me, na primer, pitali koga ja pretumesto dosada{wa 24 sigurna glastavqam, a ja sam wih pitao {ta sa mo}i da ra~una na 23, a potreboni rade u ovoj koaliciji! Iako su na ve}ina je 22. Predsednik opim glasovi Slovaka iz Pivnica, {tine Kosta Staki} prokomentaodakle sam i sam, trebali u izborisao je da svako samostalno odlurima, sada se prema meni i DS od~uje, pa ako [tefan Se~ misli da nosi sa omalova`avawem. Nisu me treba napustiti koaliciju, na to ni pozvali na sednicu Op{tinostali partneri ne mogu da uti~u. skog ve}a kada je usvojen Statut A o nekakvoj diskriminaciji nema MZ Pivnice koji je u suprotnosti ni re~i – istakao je prvi ~ovek sa zakonom. Nikoga od nas SlovaBa~ke Palanke.

M. Suyum ka, a jedan je i ~lan Op{tinskog

ma su dobrodo{li partneri i sa svima wima mo`e da se razgovara.

Oni koji, me|utim, misle da neprincipijenim ucenama mogu da ostvare nekakve ciqeve, moraju da shvate da to ne mo`e da se radi – poru~uje {ef poslanika ZES. S druge strane, funkcioner SVM-a Balint Pastor ka`e da poslanici te stranke nisu glasali za buxet, jer su na taj na~in branili Ustav. Po wegovim re~ima, to nije bio poku{aj ru{ewa Vlade,

tim pre {to SVM sebe i daqe vidi kao deo vladaju}e ve}ine, koji }e i ubudu}e podr`avati Cvetkovi}ev kabinet.

– Glasa}emo kao i do sada za sve one zakone koji nas vode ka EU i kojima se poboq{ava polo`aj nacionalnih mawina, kao i one kojima se polo`aj Vojvodine unutar Srbije dovodi u sklad sa Ustavom.

Ali ne}emo ni u budu}nosti biti spremni da glasamo za protivustavne zakone – jasan je Pastor.

On priznaje da buxet Republike jeste najva`niji zakon u godini, kao i da te{ka ekonomska situacija i kriza name}u nespornu potrebu za solidarno{}u, ali da to nikako ne mora da zna~i „da treba da se usvoji protivustavan buxet“.

– Oni u DS-u koji smatraju da buxet nije protivustavan treba da pro~itaju izjave pokrajinskog sekretara za finansije Jovice \uki}a, iz kojih se jasno mogu videti isti oni argumenti koje sam i ja koristio u skup{tinskoj raspravi: da }e Vojvodina dobiti sedam posto iz buxeta, ali samo formalno, jer }e ve}ina tog novca zapravo biti transferna sredstva – ka`e Pastor.

Upitan da li o~ekuje razgovore sa DS-om i eventualne sankcije nakon uskra}ivawa podr{ke republi~kom buxetu, Pastor ka`e da je SVM spreman na razgovore, kao {to je bio i posledwih mesec dana.

– Bili smo spremni ~ak i da modifikujemo podnet amnadman da bude prihvatqiv Vladi, a da se istovremeno Predlog buxeta uskladi sa Ustavom, ali Vlada i vladaju}e ve}ina nisu bili spremni na razgovore – dodaje Pastor.

Na{ sagovornik tvrdi da SVM nije svojim glasovima ucewivao nikoga, ni DS ni Vladu, niti je tra`io novac za neke svoje prioritete.

– Mi smo iskqu~ivo tra`ili da gra|ani Vojvodine dobiju ono {to im pripada na osnovu Ustava. A zahtev za po{tovawe najvi{eg pravnog akta dr`ave se ne mo`e podvesti pod „vr{ewe pritiska“ – zakqu~uje Pastor.

D. Milivojevi}

INTERVJU

3

Uru~ewe nagrada „Dr Zoran \in|i}” Ovogodi{we nagrade “Dr Zoran \in|i}” za najboqeg mladog nau~nika i istra`iva~a u Vojvodini i za najboqi diplomski, master ili magistarski rad iz filozofskih i sociolo{kih nauka u Srbiji sve~ano }e biti uru~ene ve~eras u Vladi Vojvodine. Na sve~anosti, koja po~iwe u 18 ~asova u holu Banovine, bi}e uru~ena i nagrada najboqem diplomiranom studentu Univerziteta u Novom Sadu u akademskoj 2008/9. godini.

Pokroviteq nagrada je Vlada APV i Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj.

Nagrada za najboqeg mladog nau~nika i istra`iva~a bi}e uru~ena dr Du{anu Mr|i, docentu na Departmanu za fiziku Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, a nagradu za najboqi rad dobi}e Marjan Ivkovi}, za master rad odbrawen na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nagrada za najboqeg studenta UNS-a ide Zlatku Eme|iju, diplomiranom in`eweru-masteru elektrotehnike i ra~unarstva.

Diplome i nov~ane nagrade laureatima }e uru~iti Ru`ica \in|i}, predsednica Fonda “Dr Zoran \in|i}”, predsednik Srbije Boris Tadi} i predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti}.

V. ^.

POSLANI^KE TEME

Ko duguje Bebi...

Poslanica SNS Jorgovanka Tabakovi} u ju~era{woj raspravi o predlogu rebalansa buxeta navela je da i dok je ona bila ministar finansija, ali i danas. postoji „mnogo ra~una na koje oti~e novac“. „U Ministarstvu finansija, gde sam bila ministar, posebna stavka

bila je opredeqena za preduze}e ’Spektra’, koje je {tampalo Zakon o privatizaciji na engleskom jeziku, a ~iji vlasnik je bio Beba Popovi}. To nisam isplatila”, navela je Jorgovanka Tabakovi}, podse}aju}i na rezultate vlade SPS i SRS.

... a ko penzionerima „Nije mi `ao, a verujem da ni Bebi Popovi}u nije `ao, {to ste mu ostali du`ni, mada kada neko uradi posao treba da mu se plati. Ali, imate mnogo ve}e probleme od ’Spektre’ i Bebe, jer ste ostavili za sobom 50 neispla}enih penzija i 10 godina haosa i bezumqa”, prora~unao je lider LDP-a ^edomir Jovanovi}.

Dug na dug?

Prvi ~ovek NS Velimir Ili} procewuje da ni od rebalansa, kao ni od zakona koje usvaja, Skup{tina Srbije nema ni{ta „jer ostaju samo dugovawa“. „Mene bi bilo sramota da sedim na mestu ministra finansija ili guvernera NBS i

da pri~am: MMF nam je doneo ovo, saglasni su sa onim... Sa ~ime su saglasan ovaj parlament, ovaj narod? Oni su vama to tako doneli, a mi samo treba da damo befel?”, zapitao je Ili}.

S. Stankovi}

MILO[ ALIGRUDI], [EF POSLANIKA DSS-a

Nek se Nikoli} izjasni o Tadi}u – Opozicione stranke, koje to stvarno jesu u Narodnoj skup{tini, treba da ostvare {to ve}i stepen saradwe, kako bi predstavqale realnu pretwu Borisu Tadi}u i alternativu tom re`imu u o~ima gra|ana. Nastoja}emo da ta saradwa postoji pre svega u parlametnu, a i van wega. Primer za to su lokalni izbori – ka`e za “Dnevnik” {ef poslani~kog kluba DSS-a u Skup{tini Srbije Milo{ Aligrudi}.

On podse}a na to da DSS za sada ima potpisan sporazum sa Novom Srbijom Velimira Ili}a, koji podrazumeva razne modalitete saradwe, ukqu~uju}i i mogu}nost zajedni~kog izlaska na izbore.

– I taj deo sporazuma }e se najverovatnije primewivati u vremenu koje dolazi, dok }e ostale stvari zavisiti od razvoja situacije. Neki put je ipak boqe iza}i zajedno na izbore da bi se ostvario ukupan izborni uspeh, jer ciq je da sada{we opozicione stranke formiraju vladu – ka`e Aligrudi}. z Kako formirati zajedni~ki blok, kada se ve} sad di`e pra{ina oko toga ko }e biti predvodnik?

– Za mene su te pri~e potpuna besmislica. Pre nego {to se ka`e ko, imenom i prezimenom, ili koja stranka ima ulogu nekog takozvanog predvodnika, nekog takozvanog bloka, moraju dogovoriti koji su principi na kojima taj takozvani blok funkcioni{e, odnosno da li je glavni motiv berskomromisna borba protiv jedne

nesposobne i neodgovorne vlasti koju oli~ava Boris Tadi}. E, po{to se na tome pravi jasna razlika izme|u vlasti i opozicije, onda je na tim osnovama mogu}e praviti razli~ite dogovore. ^udno je {to vidimo u medijima izjave Tomislava Nikoli}a, koje nije demantovao, da mu je politika Borisa Tadi}a dobra. Ako je tako, onda ne vidim kako i po kom osnovu Nikoli} i SNS mogu biti predvodnici borbe protiv re`ima. To je pitawe koje tra`i razja{wewe. z Ali va{ koalicioni partner Velimi Ili} ne odbacuje mogu}nost da Nikoli} bude premijer, naprotiv?

– Ne znamo ni kada }e biti izbori, ni ko }e koliko glasova osvojiti. Jedina politi~ka stranka iz opozicije, koja ima kapacitet da vlada u ime gra|ana i wihovom voqom, jeste DSS. E sad, u kojoj meri }e DSS-u biti dato to poverewe na nekim slede}im izborima, vide}emo. Ono {to se sada meri u preseku vremena svakako nije relevantno za neki izborni trenutak, niti sa aspekta kona~nog uverewa gra|ana ko su oni qudi u Srbiji koji zaista mogu da pokrenu sve poluge neophodne da zemqa ispliva iz ekonomskih te{ko}a i ozbiqnih dr`avnih problema. z Napredwaci od DSS-a tra`e jasno izja{wewe o odnosu prema evropskim integracijama?

– Ma i to su besmislice. Ako postoji neka stranka u Srbiji ko-

ja je ozbiqno pristupila projektu integracija, to je bila DSS. Ono {to smo mi u~inili za proces evropskih integracija nije u~inila nijedna stranka u Srbiji, ukqu~uju}i i batrgawe Borisa Tadi}a. Ti takozvani Tadi}evi uspesi zasnovani su iskqu~ivo na tome {to je odustao od dijaloga sa evropskim partnerima o kqu~nim pitawima za Srbiju. Vlast vodi lo{u ekonomsku politiku, pa ~ak i kada bismo sutra ujutro bili primqeni u ~lanstvo EU, ova dr`ava ne bi dobro funkcionisala. Ali kritika koju iznosimo ne ~ini DSS strankom koja je protiv evropskih integracija. Sasvim suprotno od toga. Ina~e, ta prozovawa tuma~im kao potrebu Tomislava Nikoli}a, koji je bio s one strane pri~e kada je re~ o evropskim partnerima, da se na neki na~ni “opere” od svoje ranije pro{losti, ili od onoga kako ga politi~ke stranke evropskih dr`ava do`ivqavaju. No, ako to ~ini tako {to }e na neshvatqiv na~in napadati politi~ku stranku s kojom je neophodno da vrlo tesno sara|uje u nekom narednom periodu, onda je to potpuno pogre{an na~in. Boqe bi mu bilo da tu svoju privr`enost evropskim idejama, na kojima je zasnovan ~itav rad DSS-a, a ne SRS-a, koju je predvodio Nikoli} u odsustvu Vojislava [e{eqa, prika`e na druga~iji na~in.

z Nikoli} se `ali i da se dogovarate sa radikalima u parlamentu mimo wega. Da li je to ta~no?

– U Skup{tini Srbije pravili smo dogovore sa svim opoziconim strankama. Tomislav Nikoli} ima 21 poslanika, a neke inicijative tra`e najmawe 84 potpisa.

Ina~e, gledali smo da se ne me{amo u sukob izme|u SRS i SNS, tako {to smo vodili ra~una da ne povredimo ni~iji interes, jer smo smatrali da je od tog wihovog sukoba pre~i interes gra|ana Srbije. Mi taj sukob razumemo, ali odgovorni qudi moraju da ga prevazi|u... U svakom slu~aju, ovo nije upu}eno samo na adresu Tomislava Nikoli}a, ve} na sve adrese, jer druga~ije ne mo`emo da stvorimo ozbiqan front koji bi oduvao re`im Borisa Tadi}a sa politi~ke scene.

S. Stankovi}

4

EKONOMIJA

sreda23.decembar2009.

REKORDNA POTRO[WA STRUJE U SRBIJI

Kilovati spr`eni kao da je gasna kriza Potro{wa struje u Srbiji dostigla je rekordni dnevni nivo od 156,2 miliona kilovat-sati, saop{tilo je Javno preduze}e Elektroprivreda Srbije (EPS).

Kako se navodi u saop{tewu, rekordna potro{wa zabele`ena je u ponedeqak, 21. decembra i bila je ve}a nego u vreme gasne krize pro{le zime kada je rekord bio 155,5 milion kilovatsati struje.

Ukupno 93,5 odsto potro{we struje obezbe|eno iz proizvodwe EPS-a. Pomo}nik generalnog direktora EPS-a za tehni~ki sistem Zoran Manasijevi} ocenio je da je do porasta potro-

Elektroenergetski sistem Srbije, istakao je, nije projektovan i dimenzionisan za toliki obim i skokove potro{we i mo`e ih izdr`ati samo ako su kratkotrajni i ne pojavquju se ~esto.

Manasijevi} je naveo da do sada nije bilo ozbiqnijih poreme}aja u proizvodwi struje, ali da je zbog mraza i niskih temperatura koje su na povr{inskim kopovima dostizale minus 22 stepena, bilo je te{ko}a u radu nekih sistema.

Kako je Manasijevi} precizirao, zbog zale|ivawa ugqa, zemqe i opreme bilo je problema u transportu ugqa i to naro~ito od Rudarskog basena „Kolubara“ do Teremoelektrane „Nikola Tesla A“, ali su problemi otkloweni.

U distribucijama je posle obilnih sne`nih padavina i nailaska hladnog talasa do{lo do lepqewa i zale|ivawa provodnika i izolatora, {to je uslovilo obarawe pojedinih dalekovoda i prekida u napajawu potro{a~a, a u gradskim sredinama

Rezerve spremne Pomo}nik generalnog direktora EPS-a je istakaoa da je situacija sa primarnim energentima veoma dobra po{to je sadr`aj akumulacija 30 odsto iznad bilansa, a ugqa na deponijama elektrana ima oko 1,9 miliona tona, {to je vi{e od 90 odsto od bilansa. {we do{lo zbog masovne preorijentacija stanovni{tva na grejawe i dogrevawe pomo}u elektri~ne energije.

Manasijevi} je naveo da od 18. decembra, kada je potro{eno 150,46 miliona kilovat-~asova, potro{wa elektri~ne energije stalno raste.

bilo je lokalnog preoptere}ewa distributivne mre`e, naveo je Manasijevi}.

Prema wegovim re~ima, sva distributivna preduze}a tokom posledwih deset dana radila sa poja~anim brojem ekipa koje su na terenu otklawale kvarove.

ZREWANINSKI „UDARNIK” BROJI POSLEDWE DANE

Ode ~arapara na dobo{

Fabrika ~arapa „Udarnik“ u Zrewaninu, uzor tekstilne bran{e u nekada{woj Jugoslaviji, broji svoje posledwe dane.

Posle nekoliko bezuspe{nih poku{aja da se proda na javnoj aukciji, i uvo|ewa ste~aja kra-

jem avgusta, usledila je vest da je zrewaninski Trgovinski sud odlu~io da se proglasi bankrot „Udarnika“ i proda wegova imo-

mogu}i na~in izlaska ~arapare iz ste~aja.

Predlog za pokretawe ste~aja u „Udarniku“ svojevremeno je podneo Fond za razvoj Srbije, navode}i da ima potra`ivawa prema fabrici u iznosu od preko 70 miliona dinara i da je ona nesposobna za pla}awe. Trgovinski sud je utvrdio da je ra~un du`nika blokiran du`e od 360 dana, da ne mo`e odgovarati svojim obavezama i da je isplatu obustavio u periodu du`em od 45 dana, ~ime su bili ispuweni uslovi za uvo|ewe ste~aja.

U fabrici ~arapa, ~ije su proizvode nekada reklamirali fudbaler Robert Prosine~ki i glumica Lidija Vuki}evi}, naveli su da je ste~aj dobar za sve i da je to bilo jedino re{ewe.

Radnici su posle nekoliko neuspe{nih poku{aja da se firma proda na aukciji prihvatili socijalni program i dobili otpremnine od oko 5.000 evra. Oni mla|i ve} su se i sna{li a stariji }e, uz novac koji je za mnoge od wih bio sawana cifra, sa~ekati penziju.

Zastarela oprema Osnovni problem u zrewaninskoj ~arapari je zastarela tehnologija u koju nije ulagano decenijama. Da je „Udarnik“ i prodat na nekoj od javnih aukcija, potencijalni gazda bi se suo~io sa vi{kom radnika, s obzirom da u fabrici ~arapa na jednoj istoj operaciji radi sedam qudi, a u italijanskoj „Pompei“, recimo, samo jedna osoba. vina, kao ste~ajnog du`nika, te da se tako dobijenim novcem namire poverioci. Ste~ajno ve}e je nalo`ilo Agenciji za privatizaciju – Centru za ste~aj, kao ste~ajnom upravniku, da proceni vrednost fabrike i odredi da li }e se prodati „u komadu“, kao pravno lice, ili na „par~e“, po takozvanim funkcionalnim celinama. Kako saznajemo, poverioci „Udarnika“ nisu predlagali bankrot, koji }e neizostavno uslediti, ali niko od wih, do kraja zakonskog roka, nije predlo`io ni reorganizaciju kao

Od imovine koju „Udarnik“ poseduje, od koje je sigurno najvrednija zgrada u samom centru grada, svoj, istina umaweni deo, dobi}e i drugi poverioci. @. Balaban

21. 12. 2009.

1.137,38925

DNEVNIK

JO[ SE NE ZNA KAKO ]E SE SPROVESTI DENACIONALIZACIJA

Dokazivawe {ta je kome oteto „Blizu smo kona~nog re{ewa zakona o restituciji. O~ekujem da }e se na}i pred Vladom do kraja godine”, ka`e dr`avni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ili}.

Ili} je rekao da to zna~i da }e biti prosle|en nadle`nim ministarstvima koja o wemu treba da se izjasne i da potom sledi organizovawe zavr{ne javne rasprave.

On je rekao da jo{ uvek ne mo`e da ka`e koji od dva modela obe{te}ewa naturalna ili nov~ana restitucija, biti primewen jer jo{ nema odluke o tom pitawu.

Ili} je kazao da je to je osetqivo pitawe, a postoje razlozi za i protiv oba modela. „U toku su zavr{ne konsultacije. Sagledavaju se sve ura|ene

analize. Nedavno sam bio i u ^e{koj, gde sam razmatrao pojedinosti wihovog modela. Razgovarao sam i sa autorima wihovog zakona o problemima na koje su nailazili kako bismo ih mi izbegli”, rekao je on.

Na pitawe kolika je vrednost imovine koja se potra`uje, Ili} je rekao da ne postoji prava procena vrednosti “niti se mo`e uraditi sve dok oni koji tra`e obe{te}ewe ne prijave svoja potra`ivawa.

Poreska uprava je do{la do nekih astronomskih suma i minimalne vrednosti od 102 i odnosno maksimalne od 220 milijardi dinara, ka`e Ili} i dodaje da to apsolutno ne odgovara realnosti zato {to su zahtevi koji su bili upu}eni bili po si-

stemu tra`im da mi se vrati 100 hektara dedine imovine.

On obja{wava da zakon podnosioce nije obavezivao da dostave nijedan dokaz. Zbog toga je vrednost te imovine daleko mawa.

Istina je da }e se tek u procesu

prijavqivawa za povra}aj imovine videti koji je to iznos, navodi Ili} i dodaje da }e svi morati ponovo da se prijavquju u skladu sa novim zakonom, kako oni koji nikada nisu podneli, tako i oni koji su to ve} u~inili.

DRUGI FIKSNI OPERATER STI@E NA SRPSKO TR@I[TE

Kraj monopola dr`avnog telefonirawa Po~etkom naredne godine, ta~nije 12. januara, najverovatnije }e se zavr{iti jedna era u razvoju srpskog telekomunikacionog sistema. Tog dana bi tenderska komisija trebalo da donese odluku o najboqim ponudama za usluge drugog operatera fiksne telefonije.

Dodu{e, tek deset dana kasnije, posle javnog nadmetawa dva najboqa ponu|a~a, zna}e se ko }e biti prvi konkurent „Telekomu Srbije“, ali }e ve} preliminarno vrednovawe zna~iti da je do{ao kraj monopolu dr`avne telefonije.

Mada je tr`i{te fiksne telefonije zvani~no liberalizovano jo{ 2005. godine, Srbija je ostala jedina evropska zemqa u kojoj korisnici ove vrste usluga nisu imali mogu}nost izbora.

Ina~e, kupovinom dokumentacije svoje u~e{}e na tenderu za drugog operatera najavile su ~etiri kompanije. Pored „Telenora“, tu je jo{ jedan mobilni operater „Vip“, koji je u vlasni{tvu austrijske „Mobilkom grupe“. Pored wih svoje u~e{}e prijavili srpsko-ameri~ka „Konsing grupa“ i kiparski „Kersejko Trejding Limidit“, koji je ve} prisutan na na{em tr`i{tu kao vlasnik internet provajdera „Verat“.

Te{ko je predvideti ishod ovog nadmetawa. Norve`ani i

Pogodak iz kornera Mada do sada nije imao zvani~nog takmaca, „Telekom“ se ve} nekoliko godina suo~ava s indirektnom konkurencijom, koja mu otkida zna~ajan deo tr`i{nog kola~a. To je mogu}nost prenosa govora preko interneta - Voip (VoIP), gde svetski primat dr`i kompanija „Skajp“ . Svestan te opasnosti, „Telekom“ je izvr{io korekciju cena, sniziv{i cene inostranih razgovora i podi`u}i cene lokalnih poziva i internet veza. Me|utim, i tu sti`e legalna konkurencija. Doma}i provajder „SezamPro“ dobio je drugu licencu za usluge fiksne be`i~ne telefonije. Ovo preduze}e najavilo je da }e u naredne ~etiri godina ulo`iti 46 miliona evra, a direktor mati~ne kompanije „Grinhaus“ Slobodan Xinovi} ve} u narednoj godini obe}ava trostruku uslugu telefon, internet, televizija. To bi mogao da bude jo{ jedan dokaz da na tr`i{tu nikada nije previ{e konkurencije.

Austrijanci su se ve} oprobali najednoj javnoj aukciji. Wihovo takmi~ewe, na kome je cena „Mobija 63“ presko~ila 1,5 milijardi evra, svakako je bila jedna od najspektakularnijih privatizacionih operacija u Srbiji. Dodatna zanimqivost tog posla je u ~iwenici da je i pora`enom („Mobilkom“), kasnije data {ansa, koju je on, kao tre}i mobilni operater, maksimalno iskoristio, ulo`iv{i tokom dve godine u razvoj mre`e vi{e od 190 miliona evra.

Preostala dva takmaca nemaju takve reference, ali to ne umawuje wihove {anse. Posebno je zanimqiva „Konsing grupa“, koja je 1995. godine osnovana u Beogradu sa zadatkom da pru`a savetodavne i in`ewerske usluge u oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija.

Struktura kapitala ove kompanije nije poznata, ali je zato poznato da ima }erke firme u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, {to posredno vodi zakqu~ku da u woj konce vu~e jedan od najmo}nijih srpskih preduzetnika. Zato ne treba iskqu~iti mogu}nost da politi~ke reference budu ja~e od tr`i{nih preporuka drugih konkurenata.

V. Harak

„MONUS” NAJAVIO NOVE CENE

Skupqe i in|ijske cigarete Redovno pove}awe akciza, a u skladu sa Zakonom, utica}e na poskupqewe cigareta iz fabrike „Monus“ u In|iji, koja je, da podsetimo, jedina doma}a fabrika, u kojoj se proizvode paklice, uglavnom od doma}eg duvana, i to najni`e cenovne kategorije.

Najpoznatiji brendovi ove fabrike su „Fast“, „Monus“ i to pre svega slim, koji je zauzeo vi{e od 60 odsto doma}eg tr`i{ta.

- Na cenu cigarete najvi{e }e uticati specifi~na akciza, odnosno fiksni dinarski iznos po paklici, koja }e sa ovo-

godi{wih 12 dinara biti pove}ana na 17 dinara – ka`u u „Monusu“.

Pored fiksne, ad valorem akcize, koja podrazumeva 35 odsto od maloprodajne cene paklice, na cenu uti~e i posebna naknada, odnosno takozvani zdravstveni dinar po paklici cigare-

ta, koja trenutno iznosi 1,26 dinara.

Ovo poskupqewe cigareta svakako }e uticati na puwewe buxeta za 2010. godinu, za koju se o~ekuje prihod od 54,4 milijarde dinara, {to je blizu deset odsto od ukupnih prihoda u buxetu.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

NK - 1. MAJ, Bogati}

20,18

274

548.000

Agroseme, Kikinda

19,93

1.300

309.400

Vojvodinainvest, Novi Sad

19,80

121

1.815

Banini, Kikinda

19,79

23.000

460.000

11,11 Promena %

3.000 Cena

[ipad Srbobran, Srbobran Pet akcija s najve}im padom

2.482

7.107.074

27.001

3.888.100

Energoprojekt holding, Beograd

-3,82

755

2.912.402

9.846.000 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,64

8.109

7.533.587

Univerzal banka, Beograd

-0,21

7.150

71.500

Soja protein, Be~ej

-0,89

1.000

869.069

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,86

2.316

273.275

Imlek, Beograd

-1,06

1.500

15.000

Metals banka, Novi Sad

-0,17

6.950

13.900

Privredna banka, Beograd

0,00

652

0,00

Tigar, Pirot

-1,67

649

99.895

Meser Tehnogas, Beograd

5,54

6.950

34.750

Alfa plam, Vrawe

4,15

7.500

37.500

Telefonija, Beograd

2,05

1.845

1.845

Veterinarski zavod, Subotica

-0,88

565

84.750

9.268

9.268

646

16.796

Granit Pe{~ar, Qig Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,95 -10,56 Promena %

1.201 1.050 Cena

3.098 84.070 210.000 Promet

[ipad Srbobran, Srbobran

11,11

3.000

9.846.000

Soja protein, Be~ej

-0,89

1.000

869.069

Lipa, Sombor

0,00

516

Promet

1,26

-12,00

Ishrana, Smederevo

Cena

-2,52

-11,99

3.098

Promena %

Komercijalna banka, Beograd

Za{tita na radu, Beograd

-11,99

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Invest - Import, Beograd

Betowerka, Aleksinac

BELEX 15 (640,81 -0,75%)

Promet

680.604

U`ar oprema, Novi Sad

0,00

1.000

674.000

Karneks, Vrbas

4,00

1.300

650.000

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK DIANA DRAGUTINOVI] O 2010. GODINI

sreda23.decembar2009.

„DNEVNIK” SAZNAJE

Pove}awe PDV-a nije iskqu~eno

VESTI

RADNA VERZIJA ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURAWU

Ministarka finansija Diana Dragutinovi} nije iskqu~ila mogu}nost pove}awa stope PDV-a u 2010. godini, {to }e zavisiti od ukupne ekonomske situacije u zemqi i priliva u buxet, ocewuju}i da }e se u narednoj godini privreda oporaviti, mada ne tako brzo koliko se o~ekuje.

Istakav{i da u narednoj godini nije predvi|eno pove}awe poreskih stopa, Dragutinovi}eva je rekla da se zala`e za restriktivniju poresku politiku, pa ~ak i pove}awe stope PDV-a, ali je svesna da kona~nu odluku o tome uvek donosi vlada i Narodna skup{tina.

Dragutinovi} je ocenila da stopa PDV-a u Srbiji, od 18 odsto, nije visoka u odnosu na okru`ewe.

Govore}i o zadu`ivawu dr`ave, ona je istakla da je dr`ava po~ela da se zadu`uje tek u 2009. godini. Do sada je dr`ava finansirala buxet od privatizacionih prihoda, a od 2000. godine uglavnom se razdu`ivala prema inostranstvu i prema doma}em tr`i{tu.

Ministarka finansija je ponovila da je buxet za 2010. godinu razvojni, ako se posmatra wegova uloga u stimulisawu izgradwe infrastrukture, a podsticajni je u delu koji predvi|a pomo} privredi kroz subvencije kamata na kredite.

Guverner NBS Radovan Jela{i} je rekao da usvojeni bud`et za 2010. godinu u potpunosti po{tuje dogovor s MMF-om, isti~u}i da }e dinar biti stabilan i u narednoj godini.

Prema wegovoj oceni, kqu~ni izazov bi}e da se vi{ak prihoda zbog rasta privrede ne usmeri u javnu potro{wu, nego u investicije.

@ene }e rintati tri godine du`e Do kraja meseca Radna grupa za reformu penzionog sistema treba da sa~ini nacrt koji po~etkom naredne godine Vlada Srbije treba da usvoji i kao predlog uputi poslanicima Skup{tine Srbije na usvajawe kako bi Srbija u februaru, kao {to je obe}ano MMF-u, dobila novi penzijski zakon. Kako “Dnevnik” saznaje sa~iwena je radna verzija u kojoj su navedene odredbe postoje}eg zakona koje se mewaju i dopuwavaju prema kojoj }e `ene morati imati tri godine sta`a vi{e da bi ostvarile punu penziju.

Iz radne verzije jasno je da }e se vojni penzioneri na}i u “civilnom” Zakonu o PIO odnosno da }e za wih va`iti pravila kao i za sve kategorije osiguranika jer se upravo oni uvode kao novina me|u osiguranim zaposlenima. Tako|e sasvim je izvesno da se starosna granica za odlazak u penziju ne}e mewati. To zna~i da }e i nakon 2011.godine `ene odlaziti u penziju sa navr{enih 60 a mu{karci sa 65 godina i najmawe 15 godina

osigurawa. Kod mu{karaca se ne}e mewati potrebne godine radnog sta`a za odlazak u penziju odnosno one }e ostati i daqe 40 godina dok }e `ene kao uslov imati 38 umesto 35 godina koliko imaju sada ali }e im tako|e trebati i pet godina `ivota vi{e odnosno umesto da odu sa punim sta`om u

Potrebne godine sta`a

Potrebne godine `ivota

2011.

35 i 4 meseca

53 i 4 meseca

2012.

35 i 8 meseci

53 i 8 meseci

2013.

36

54

2014.

36 i 4 meseca

54 i 4 meseca

2015.

36 i 8 meseci

54 i 8 meseci

2016.

37

55

2017.

37 i 4 meseca

55 i 4 meseca

2018.

37 i 8 meseci

55 i 8 meseci

2019.

38

56

2020.

38

56 i 6 meseci

2021.

38

57

2022.

38

57 i 6 meseci

2023.

38

58

MIROSLAV VASIN NA FORUMU PRIVREDNO-SOCIJALNIH PARTNERA U SENTI

Stranci pokrenuli razvoj

Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnoprvanost polova AP Vojodine Miroslav Vasin u~estvovao je ju~e na novogodi{wem forumu privredno-socijalnih partnera i lokalne samouprave op{tine Senta, na kojem je predstavqen koncept korporativne odgovornosti privrednika za razvoj lokalne zajednice.

- Smatramo da je jako bitno da se nastupa korporativno, zajedni~ki, da je do{lo vreme da ~elnici lokalnih samouprava u potpunosti preduzimaju sve korake sa direktorima najve}ih preduze}a i preduzetnicima u svojoj sredini. Pokrajinski sekretarijat na ~ijem sam ~elu nosilac je socijalnog dijaloga u Vojvodini, koji podrazumeva neprekidnu komunikaciju izme|u lokalne vlasti, privrede i predstavnika reprezentativnih sindikata - rekao je Vasin.

peno pa }e se starosna granica za ostvarivawe porodi~ne penzije pove}avati po {est meseci `ivota godi{we. Uvodi se i posebna novina prema kojoj se predla`e da ako je u trenutku zakqu~ivawa braka umrli osiguranik odnosno korisnika prava na penziju navr{io godine `ivota potrebne za penzionisawe bra~ni drug sti~e pravo na porodi~nu penziju samo ako imaju zajedni~ko dete ili ako je brak trajao najmawe dve godine neprekidno.

Kada }e `ene odlaziti u penziju Godina odlaska u penziju

MINISTAR TRGOVINE SLOBODAN MILOSAVQEVI]

Fiskalizacija do 1. marta

On je posebno izrazio zadovoqstvo razvojem privrednih tokova u sen}anskoj op{tini, koja ima zavidan broj uspe{nih preduze}a zna~ajnih ne samo za vojvo|ansko i srpsko, nego i inostrano tr`i{te.

- @elimo i da podstaknemo preduzetni{tvo u ovoj sredini, jer prema podacima kojim raspola`emo na osnovu realizacije programa zapo{qavawa u ovoj godini, kojima smo u Vojvodini uspeli da otvorimo 16.000 novih radnih mesta, Senta tu nije u~estvovala na nivou svog privrednog razvoja i prema ponu|enim programima otvoren je mali broj radnih mesta, pa `elimo da otkrijemo razloge i po{aqemo signal preduzetnicima da postoje vrlo povoqne kreditne linije i podsticajne mere Vlade Vojvodine i Vlade Republike Srbije, te da se u wih ukqu~e - ukazao je Vasin.

M. Mitrovi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

94,3017

96,2262

98,4394

94,013

Australija

dolar

1

58,0283

59,2125

60,5744

57,8506

Kanada

dolar

1

62,151

63,4194

64,878

61,9608

Danska

kruna

1

12,6707

12,9293

13,2267

12,6319

Norve{ka

kruna

1

11,2675

11,4974

11,7618

11,233

[vedska

kruna

1

9,0678

9,2529

9,4657

9,0401

[vajcarska

franak

1

63,0781

64,3654

65,8458

62,885

V. Britanija

funta

1

105,969

108,132

110,619

105,644

SAD

dolar

1

65,9683

67,3146

68,8628

65,7664

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 12. 2009. godine

5

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi} izjavio je ju~e da je stav dr`ave jasan te da }e fisklaizacija u Srbiji biti zavr{ena do 1. marta naredne godina, a da je taksistima rok produ`en iz objektivnih razloga.

“Ciq fiskalizacije je za{tita svih nas kao potro{a~a i obezbe|ivawe ravnopravno u ravnomerno obuhvaawe svih u poreskom sistemu”, rekao je ministar na konferenciji u Vladi Srbije i dodao da to zna~i da oni koji imaju ve}i promet snose i ve}i poreski teret. Prema wegovim re~ima, zavr{etak fiskalizacije u Srbiji zadwa je faza organizovawa borbe dr`ave protiv “sive” ekonomije i nelegalnog tr`i{ta.

Milosavqevi} je objasnio da je taksistima dat dodatni rok za ispuwewe obaveza iz dva razloga: zbog ~iwenice da taksisti u prethodnim mesecima nisu bili dovoqno aktivni po pitawu kupovine fiskalnih kasa i zbog priprema za izdavawe fiskalnih ra~una, vi{e od 8.500 taksista u Srbiji te{ko bi uspelo da ispuni predvi|ene obaveze u roku, pred novogodi{nwe i bo`i}ne praznike.

Drugi razlog za odlagawe fiskalizacije taksi uliga je to {to se fiskalizacija vremenski podudarila sa po~etkom primene Zakona o bezbednosti u saobra}aju naveo je Milosavqevi} i dodao da bi taksistima trebalo ostaviti dovoqno vremena da se kvalitetnije upoznaju sa dodatnim zakonskim obevezama.

penziju sa 53 odlazi}e sa 58 godina.

Pove}awe godina kao uslov za penzionisawe i}i}e postepeno.

Tako }e u 2011.godini mu{karci mo}i i}i u penziju sa 40 godina sta`a a `ene sa 35 godina i 4 meseca. Ve} 2012. uslov }e se , samo za `ene, pove}ati za 4 meseca i sta`a i `ivota. Sve do 2022.godine pove}ava}e se sta` i godine `ivota za `ene po ~etiri odnosno {est meseci tako da bi u 2023.godini uslov kona~no bio 38 godina sta`a i 58 godina `ivota za `ene.Kroz sve te godine mu{karcima se uslovi za penzionisawe po radnom sta`u ne}e mewati.

Mewa se i obra~un beneficiranog sta`a pa }e se u zavisnosti od godina sta`a uve}awe kretati od 12 do 18 meseci, ali }e se zato i pove}ati godine `ivota sa 53 na 55 kao uslov za odlazak u penziju po ovom osnovu. Pravo na porodi~nu penziju se mewa pa }e tako ubudu}e udovice imati mogu}nost da do|u do penzije preminulog bra~nog druga sa 53 a udovci sa 58 godina `ivota, {to zna~i da se i jednima i drugima pove}ava uslov za tri godine `ivota. Me|utim, i u ovom pove}awu i}i }e se poste-

Mewa se i obra~un beneficiranog sta`a pa }e se u zavisnosti od godina sta`a uve}awe kretati od 12 do 18 meseci na ukupan sta`, ali }e se zato i pove}ati godine `ivota sa 53 na 55 kao uslov za odlazak u penziju po ovom osnovu Kao velika novina jeste i predlog i to da udovici ili udovcu pravo na porodi~nu penziju prestaje zakqu~ewem novog braka, jer do sada to pravilo nije va`ilo pa su mogli ponovo da se `ene i udaju a porodi~nu penziju zadr`avaju.

Mewaju se i godine do koje deca imaju pravo na porodi~nu penziju.

Tako se pomiwe mogu}nost da umesto do 26 godina, koliko je sada, pravo mogu ostvariti samo oni koji poha|aju diplomatske studije i specijalisti~ke studije a do 24 godine oni koji poha|aju studije prvog stepena. Ubudu}e }e pravo na naknadu pogrebnih tro{kova imati lice koje je snosilo tro{kove sahrane i to doka`e ra~unima. Po{travaju se i uslovi za odlazak u invalidsku penziju, kao i utvr|ivawe stepena telesnog o{te}ewa.

Q. Male{evi}

Srbiji 50 miliona evra od EU Evropska unija (EU) je odlu~ila da Srbiji da pomo} od 50 miliona evra za podr{ku buxetu, saop{tila je ju~e kancelarija Delegacije Evropske komisije u Srbiji.

Re~ je o prvoj tran{i pomo}i za podr{ku srpskom buxetu. U 2010.

Srbija treba da dobije i drugu tran{u od 50 miliona evra, kao i zajam od 200 miliona za buxet u ciqu o~uvawa makroekonomske stabilnosti.

“EU time nastavqa da pokazuje da je opredeqena za Srbiju u procesu evropskih integracija ali i solidarnost sa zemqama koje trpe efekte globalne ekonomske i finansijske krize”, istakao je {ef Delegacije EK u Srbiji Vensan De`er.

Izjedna~iti cene Unija poslodavaca Srbije (UPS) je zatra`ila da se izjedna~i cena elektri~ne energije za privredu i gra|ane.

Najava Ministarstva energetike da }e od 1. januara 2010. godine elektri~na energija u Srbiji poskupeti za deset odsto ozbiqno je zabrinula privrednike, navodi se u saop{tewu. Propisi odre|uju da privredni subjekti struju pla}aju po sto odsto vi{oj ceni od one za gra|ane, tako da je realno pove}awe za preduze}a 20 odsto, objanila je UPS.

Ulagawe u Kopaonik Ministar ekonomije i regionalog razvoja Mla|an Dinki} najavio je ju~e da }e od naredne godine krenuti novi investicioni ciklus na Kopaoniku.

Dinki} je prilikom posete zimskom turisti~kom centru Kopaonik rekao da je dr`ava dosta ulo`ila u taj turisti~ki centar i da je ovogodi{wa skija{ka sezona spremno do~ekana, saop{tilo je Ministarstvo ekonomije, ali bez detaqa o visini i vrsti investicija za 2010. godinu. Ministar ekonomije je sa predstavnicima Javnog preduze}a (JP) Skijali{ta Srbije obi{ao staze i novu ~etvorosednu `i~aru na Gobeqi.

DR@AVNI REVIZOR IPAK SAVIJA TABAK

Prekr{ajne prijave za mu}ke u buyetu Dr`avna revizorska institucija (DRI) }e do kraja godine podneti prekr{ajne prijave protiv buxetskih korisnika koji su u 2008. godini kr{ili zakone.

Predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenovi} ka`e da je DRI zavr{io „analizu nepravilnosti koje su utvrdili dr`avni revizori u postupku kontrole zavr{nog ra~una buxeta za pro{lu godinu i narednih dana po~e}emo da {aqemo prekr{ajne prijave”.

On nije `eleo da ka`e koliko }e prijava biti podneto, ali je na glasio da se radi o desetinama.

- Najvi{e prijava odnosi}e se na kr{ewe Zakona o buxetskom sistemu i Zakona o javnim nabavkama- naveo je Sretenovi} i dodao da je mogu}e da }e DRI protiv nekih buxetskih korisnika podneti i krivi~ne prijave.

DRI je krajem novembra Skup{tini Srbije dostavila izve{taj o reviziji buxeta za 2008. godinu, koji je obuhvatio kontrolu 14 ministarstava, tri uprave i Direkciju za imovinu Srbije. To je bio

DRI ima mogu}nost da javnog pravobranioca obavesti o utvr|enim nepravilnostima, kako bi pokrenuo postupak protiv institucija i pravnih lica koja su nezakonitim poslovawem sa buxetskim korisnicima nanela {tetu dr`avi. Zakon obavezuje sudove, tu`ila{tvo, MUP i druge organe da na zahtev DRI odgovore u roku od 30 dana, odnosno da tu instituciju obaveste koje su mere preduzeli.

Nemawa Nenadi} iz “Transparentnosti Srbija” je prekju~e rekao da bi dr`avni ~inovinici koji su nenamenski tro{ili buxetska sredstva i zloupotrebqavali javne nabavke mogli da se izvuku neka`weno zbog zastarelosti predmeta. On ka`e da bi prekr{ajni i krivi~ni postupci po Za-

DRI zavr{io analizu nepravilnosti koje su utvrdili dr`avni revizori u postupku kontrole zavr{nog ra~una buyeta za pro{lu godinu i narednih dana po~e}emo da {aqemo prekr{ajne prijave (Radoslav Sretenovi}) prvi revizorski izve{taj zavr{nog ra~una republi~kog buxeta koji je posle 2002. godine dostavqen Skup{tini. U wemu je navedeno da su dr`avni revizori utvrdili brojne nepravilnosti i kr{ewa zakona u tro{ewu pro{logodi{weg buxeta.

konu o javnim nabavkama trebalo da se pokrenu u roku od najvi{e od godinu dana od datuma kada je prekr{aj na~iwen.

- Po{to ti prekr{aji zastarevaju tokom godinu dana, na wega bi mogli da se okliznu samo oni koji su ga kr{ili u decembru 2008. Mo-

gu}e je da je za neke od wih nastupila zastarelost, po{to se izve{taj odnosi na 2008. godinu - rekao je Nenadi}.

Prema wegovim re~ima, Zakon o Buxetskom sistemu predvi|a da zastarelost za prekr{aje nastupa ukoliko se u roku od tri godine ne pokrene buxetski postupak.

Prethodno je premijer Srbije Mirko Cvetkovi} rekao da se sa sigurno{}u mo`e re}i da u izve{taju Dr`avne revizorske institucije o izvr{ewu buxeta za 2008. godinu nisu evidentirani prekr{aji koji zahtevaju krivi~nu odgovornost. On ka`e da }e od ministara tra`iti da se uo~ene nepravilnosti uklone.

- U delu izve{taja dr`avne revizorske institucije ukazano je na odre|ene propuste po pojedinim ministarstvima, i u vezi sa tim ja }u insistirati kod konkretnih ministara da se ti propusti otklone i da se u budu}nosti vi{e ne doga|aju - rekao je Cvetkovi}.

6

sreda23.decembar2009.

POQOPRIVREDA

DNEVNIK

Nacionalne laboratorije pod jednom kapom

STRAH OD NESTA[ICE POGURAO CENE [E]ERA U SVETU

I koren i kristal kod nas po starom [e}er je na svetskom tr`i{tu ne repe, koja je preko tri dinara sve skupqi, a kako javqaju agencikilogram, te da }e paorima roba je, cena mu je, zbog straha od nestabiti pla}ena u ugovorenom roku. {ice, dostigla maksimalni nivo Ne}e se mewati ne cene {e}era u od 1989. godine. Barem za sada, fabrikama, a ona je sada 46 dinara kretawa na svetskoj pijaci ne}e se kilogram. odraziti na na{e tr`i{e. Iz ovIna~e, kako javqaju agencije, na da{wih {e}erana poru~uju da nelondonskom tr`i{tu cena za mar}e poskupeti ni {e}er u radwama tovske isporuke belog {e}era juniti }e proizvo|a~e je dostigla ~i {e}erne repe za 676,9 dolara za tosvoju robu dobiti [e}era }e u Srbiji nu, {to je 10,2 dovi{e od onog {to lara, ili 1,5 pona kraju kampawe je re~eno i dogovosto, vi{e nego na biti oko reno. zatvarawu berze u 100.000 tona vi{ka sredu. Ranije je u – Za evropsko tr`i{te imamo ugotrgovawu cena povorene isporuke rasla i na 680,7 {e}era i prodajemo ga po 450, 460 i dolara za tonu, {to je maksimalan 470 evra po toni. Taj posao dobro nivo od januara 1989. ide i ve} smo izvezli veliki deo.

Proizvodwa {e}era u Brazilu, Na doma}oj pijaci stawe je takvo najve}em svetskom proizvo|a~u, da je nemogu}e o~ekivati rast cena ove godine }e se pove}ati mnogo

Isplata bez stimulacije [e}erane su po~ele isplatu {e}erne repe proizvo|a~ima bez stimulacije, ali }e im, kako ka`e @eqko Kova~evi}, do kraja godine biti pla}en celokupan iznos. Ovih dana dobijaju proizvo|a~i dobijaju osnovnu od 2,7 dinara po kilogramu. u dogledno vreme jer }e na kraju kampawe u Srbiji biti oko 100.000 tona {e}era vi{ka. Ne mo`emo izvoziti preko odobrene izvozne kvote, tako da }e nam, kada Evropi prodamo koliko mo`emo, te koli~ine ostati – ka`e za “Dnevnik” direktor u {e}erani u @abqu @eqko Kova~evi}, uz ocenu da je rast svetskih cena dobra vest za na{u {e}ernu industriju, ali da kod nas za sada ostaje sve po starom.

On napomiwe da {e}erane ne}e pove}avati ni otkupu cenu {e}er-

mawe nego {to se to prognoziralo u septembru. Po podacima brazilskog Ministarstva poqoprivrede, proizvodwa }e biti oko 34,6 miliona tona, prema o~ekivanih 36,7 miliona.U Indiji, drugom po veli~ini proizvo|a~u {e}era u svetu, u prva dva meseca nove poqoprivredne sezone proizvodwa je opala 6,9 odsto. Svetska potro{wa {e}era 2009. i 2010. bi mogla prema{iti proizvodwu za 13,5 miliona tona.

S. G.

Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin i zamenik {efa Delegacije Evropske komisije u Beogradu Adriano Martins, otvaraju danas Direkciju za nacionalne referentne laboratorije.

Kako je rekao direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije subjektima u poslovawu hranom i hranom za `ivotiwe Uro{ Ungurovi} ona }e funkcionisati kao samostalan organ upravqawa Ministarstva poqoprivrede.

- Otvarawem objekata na Batajni~kom putu, tek zapo~iwe proces uspostavqawa novog sistema kontrole dr`ave nad radom laboratorija. Za narednu, 2010. godinu predvi|ena je regrutacija kadra i nabavka

[TA SRPSKA POQOPRIVREDA MO@E DOBITI OD EVROPSKE UNIJE

Sti`u milioni kad postanemo kandidati Podno{ewe zahteva za prijem u evropsku porodicu svakako je dobra vest za na{u poqoprivredu i paore. To veliko tr`i{te odavno je za nas slobodno, a kada postanemo kandidat za ulazak u EU, otvaraju nam se i putevi do ozbiqnih para iz evropskih fondova s kojima, opet, mo`emo unaprediti propizvodwu i krenuti u ozbiqnije pozicionirawe na toj zahtevnoj pijaci.

Za atare 500 miliona dinara Za odvodwavawe i ure|ewe atarskih puteva Pokrajinska vlada izdvojila je jo{ 500 miliona dinara. Toliko vredi 318 ugovora koje je Daniel Petrovi}, pokra-

sredstava za odvodwavawe poqoprivrednog zemqi{ta u ukupnom iznosu od 250 miliona dinara, a toliko vredi i 170 ugovora za ure|ewe atarskih puteva.

Svi na posao Stara Pazova planirala je pet miliona dinara za ure|ewe otresi{ta i atarskih puteva. Tako|e, sve mesne zajednice konkuri{u kod Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu za sredstva za istu namenu, gde je Vojka ve} dobila 500 hiqada dinara ove godine. Predstavnici seqaka su predlo`ili da, kao {to “Poqoagrar” radi ve} pet godina u Vojki, sami poqoprivrednici i zadruge svojom mehanizacijom urade {to ve}i deo posla, da op{tina obezbedi tucanik, jer se samo tako mo`e urediti vi{e atarskih puteva.

A. N. jinski sekretar za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo, potpisao sa vojvo|anskim mesnim zajednicama.

I taj se posao odvija u okviru Programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta na teritoriji Vojvodine u 2009. godini. Zakqu~eno je 148 ugovora o dodeli bespovratnih

Pravo da konkuri{u imale su mesne zajednice sa teritorije AP Vojvodine, bilo da ure|uju ili gradeotvorene kanalske mre`e koja je u funkciji odvodwavawa poqoprivrednog zemqi{ta ili ure|uju atarske puteve. Kriterijumi za ocenu prijava bili su kvalitet podnete konkursne dokumentacije i razvijenost op{tine.

S. G.

Tako Hrvatska, Makedonija i Turska imaju 490 miliona evra za unapre|ewe konkurentnosti svojih proizvo|a~a i ure|ewe sela. Ina~e, kada postanemo kandidat zemqa dobijali bismo izme|u 50 i 60

upozorava da pri~a ima i drugu stranu.

- Ako ne{to u Srbiji funkcioni{e onda je to prehrambena industrija. Na{a poqoprivreda, ta~nije, prehrambena industrija ima

Kada postanemo zemqa kandidat dobija}emo izme|u 50 i 60 miliona evra godi{we U ovom trenutku, mo`emo da koristimo samo deo pretpristupnih sredstava EU, namewenih za institucionalno pribli`avawe.

Kada postanemo formalno kandidat za ulazak, mo`emo da ra~unamo na takozvanu petu komponentu, koja za poqoprivredu godi{we iznosi od 50 do 60 miliona evra. Va`no je re}i da taj novac ide direktno proizvo|a~ima {to, kako ka`e savetnik FAO Goran @ivkov zna~i samo jedno: na{ put ka razvijenoj Evropi mora da bude jasan i bez alternative.

- Kada neka zemqa postane kandidat za ulazak u Evrpsku uniju, ona mo`e da koristi i poseban program namewen razvoju sela nazvan IPARD. Ova sredstva su namewena direktno poqoprivrednicima i prehrambenoj industriji da bi se podr`avale investicije na farmi u iznosu od oko 50 odsto.

Pare i za struku

URE\EWE POQOPRIVREDNOG ZEMQI[TA

opreme - istakao je on napomiwu}i da centralna laboratorija ne}e biti centralizovana ni u kom smislu. Kako je objasnio - ciq je suprotan, a to je ja~awe mre`e regionalnih laboratorija. U sastavu Direkcije, odnosno nacionalne referentne laboratorije, nalazi}e se laboratorija za mikrobiologiju hrane, zarazne bolesti `ivotiwa, laboratorija za posebno opasne bolesti, za mleko i fitosanitarna laboratorija.

U nazivu nacionalne laboratorije nalazi se „direkcija“ zato da bi, formalno, po zakonu, mogla da radi kao samostalni organ upravqawa, objasnio je direktor.

S. G.

U formirawe savremene prognozno-izve{tajne slu`be, koja }e unaprediti rad savetodavaca u poqoprivredi, u narednoj godini ulo`i}emo 90 miliona dinara, rekao je pokrajinski sekretar Daniel Petrovi}, otvaraju}i tre}i seminar Poqoprivredne savetodavne slu`be Vojvodine.

-Sekretarijat je za ~etiri godine uradio mnogo za savetodavce. Postigli smo da je sada prakti~no buxet troduplo ve}i nego pre ~etiri godine. Tokom proteklog perioda radilo se i na opremawu, usavr{avawu, ali i na projektima koji }e svakako pro{iriti i unaprediti rad na terenu. Pokrenuli smo obiman projekat prognozno izve{tajne slu`be u koji je ve} mnogo ulo`eno, a namera nam je da oformimo kvalitetnu slu`bu ~iji }e rad pru`iti znatnu potporu kako poqoprivrednim proizvo|a~ima, tako i savetodavcima kazao je Petrovi}.

Po~etkom naredne godine planira se dono{ewe zakona o Poqoprivrednoj savetodavnoj slu`bi koji treba precizno da odredi wihov status.

Dobro tr`i{te Poqoprivreda je, napomiwe na{ sagovornik, u razmeni sa EU u prvih devet meseci ove godine ostvarila zna~ajne rezultate u izvozu i ne bi trebalo da se bojimo tih pomaka. Izvoz u EU je vredeo 658 miliona, uvoz 389 miliona, te smo imali suficit od 269 miliona dolara.

Imamo tradiciju robne razmene sa EU jo{ osamdesetih godina, kada je biv{a Jugoslavija dobila preferencijalni status za izvoz na tr`i{te EU. Formirana je tada robna struktura koja se u osnovi zadr`ala - ka`e Stankovi}. miliona evra godi{we - napomiwe on.

Aleksandar Stevanovi} iz Centra za slobodno tr`i{te tako|e ka`e da je ovaj korak na putu ka EU veoma va`an za na{e paore, da je to velika {ansa za wih, ali

{ta da ponudi Evropi, ali se izvozni posao mora boqe marketrin{ki “odraditi”. Otvara nam se tr`i{te mnogo ve}e od CEFT-e i to je dobra stvar, ali {to se ti~e primarne poqoprivrede, i nije tako. Tu nije neka posebna sre}a ako

ho}ete da imate efikasnu poqprivredu jer EU u su{tini {titi neefikasnost svoje sopstvene poqoprivrde i to gra|ani pla}aju iz svojih xepova. S te ta~ke gledano, iako }emo u prvo vreme biti neto korisnici tih subvencija, ustvari pomo} dobijamo da bi odr`ali na{u poqoprivredu neefikasnom.

Na neki du`i rok mi }emo mo`da iz xepa pla}ati za neke nove zemqe koje imaju lo{u poqoprivrednu politiku i pla}a}emo svojim sopstvenim paorima da budu neefikasni. Dakle, poqoprivredna politika, iako je mnogi uzimaju kao veliko dostignu}e, je u stvari instrument nefikasnosti EU - poru~uje Stevanovi}.

Nau~ni saradnik u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stankovi} nagla{ava da su “kreatori ekonomske politike vaqano odradili tr`i{ni deo”, a sada treba raditi na standardizaciji i harmonizaciji poqoprivredne proizvodwe, i naravno posti}i ~uvena “tri k” - koli~inu, kvalitet i kontinuitet u ponudi na{e robe Evropi.

- To je, uz procese integracija, osnovno. Ina~e, dr`ava bi trebalo vi{e da da se bavi poqoprivrednom proizvodwom. U tom smislu treba uraditi dugoro~niji program gde bi se dala stabilnost poqoprivrednom proizvo|a~u.

Tr`i{te postoji za plasman robe i moramo mu udovoqiti koli~inama, kvalitetom i kontinuitetom veli Stankovi} napomiwu}i da je sada na lokalnoj zajednici da napravi vaqane programe, a iza toga stoji i republi~ka kasa.

S. Glu{~evi}

LO[A GODINA ZA RATARE I ZADRUGE

Udavile ih niske cene paorske robe Na oranicama na podru~ju op{tine Apatin pod poqoprivrednim kulturama ove godine je zasejano ukupno 5.729 hektara. Najve}e povr{ine su pod p{enicom, ukupno ~etiri i po hiqade hektara. Od toga 2.850 hektara je na imawima poqoprivrednih preduze}a, dok je 1.650 kod individualnih gazdinstava. Ozimi je~am je zasejan na 560 hektara, od kojih 400 u poqoprivrednim preduze}ima i 160 kod poqoprivrednika. Ove godine u jesewoj setvi ne{to vi{e nego ranijih godina je zasejano uqane repice i to na 579 hekatara, 519 hekatra kod poqoprivrednih preduze}a i 60 su zasejali individualni poqoprivrednici. Duboko orawe je obavqeno na 14.500 hekatara.

Iako su ratari obavli svoj deo posla, i u ve}ini preduze}a se koriste godi{wi odmori i slobodni dani, mesta zadovoqstvu nema.

Prema re~ima \ure \api}a, direktora „Jedinstva“, ukoliko idu}e godine bude i daqe veliki dispritet tro{kova proizvodwe i cene poqoprivrednih proizvoda mnoge }e firme biti ispod ivice rentabilnosti. Prema ra~unici poqoprivrednika cene nafte, ve{ta~kog |ubriva i ostalog repromaterijala su i{le gore od 20 do 30 odsto, dok su cene nekih poqoprivrednih proizvoda bile ni`e i za 40 odsto. U “Jedinstvu” su po-

slovali kako-tako ali u ve}e nevoqe su zapale mawe poqoprivredne firme i zemqoradni~ke zadruge.

Josip Gobor, direktor zadruge u Svilojevu, navodi da je ove godine, ovaj vi{edecenijski uspe{an kolektiv, prvi put zabele`io mawak zbog ~ega }e kolektiv morati u}i u kredite. Gobor ka`e da je svilojeva~ka zadruga poslovala pozitivno ~ak u vreme inflacije, ali je ove godine, kako zbog su{e tako i velikih dispariteta cena u gubitku, 14,5 miliona dinara, {to iznosi 14 bruto plata za 22 radnika zadruge. Zadrugarima tako|e nije jasno za{to dr`ava ove godine nije odbrila 120 evra po hektaru za zemqoradni~ke zadruge.

Ova godina je, {to se proizvodwe ti~e, bila solidna i u

Staroj Pazovi. Kod ve}ine kultura su ostvareni prose~ni prinosi, na primer kukuruza 9,2 tone po hektaru, {e}erne repe 35 tona, suncokreta 30 tona, dok su prinosi kod predize}a i zadruga znatno boqi, na primer 10,2 tone po hektaru kukuruza, repe i do 80 tona po hektaru, izneo je Jovan Kova~evi}, stru~ni saradnik Odelewa za privredu i lokalni razvoj Op{tine Stara Pazova.

On je istakao i da je jesewa setva obavqena u optimalnom roku, ali je zasejano znatno mawe p{enice i je~ma, i kod preduze}a i zadruga i na posedu seqaka, nego lane, sem u Vojki. Procene su da }e zalihe p{enice 2010.biti na minimumu zbog toga.

J. P. - A. N.

U HOTELU „VOJVODINA”

IAKO SU PRAZNICI NA PRAGU

Novogodi{wi sajam antikviteta Novogodi{wi sajam antikviteta, hobija i umetni~kih predmeta, u organizaciji Dru{tva kolekcionara i qubiteqa starina „Srpska Atina“, odr`a}e se u ~etvrtak od 10 do 20 sati , u hotelu „Vojvodina“.

O~ekuje se u~e{}e preko 50 izlaga~a iz raznih krajeva ze-

mqe, sa oko 15.000 eksponata, me|u kojima }e se na}i stilizovani predmeti od stakla i porcelana, umetni~ke slike, nakit i delovi name{taja.

Tokom sajma odr`a}e se humanitarna akcija, putem prodaje poklon predmeta Dru{tva „Srpska Atina“ i izlaga~a, rukotvorina u~enika

Jelki s busenom ni za lek

{kole „Milan Petrovi}“ i {ti}enika Zavoda za decu i omladinu iz Veternika, kao i ru~nih radova ~lanica Kola srpskih sestara.

Za posetioce sajma organizovana je i besplatna procena vrednosti i razmena donetih predmeta.

Q. Na.

Novogodi{wi i bo`i}ni praznici su sve bli`i, a ove godine je o~ito izostala prodaja jelki na ulicama. Uli~nih prodavaca jelki nema ni na jednoj gradskoj pijaci, a ne prodaju se ni gran~ice. Kako saznajemo u inspekciji, do sada niko nije tra`io ni dozvolu za zauze}e javne povr{ine za prodaju.

Dodu{e, jelka mo`e da se kupi u rasadniku „Gradskog zelenila“, Futo{ki put 48, gde se

Novosadska sreda23.decembar2009.

Nov~anik kao ko~nica ini se da Novosa|ani, ni nakon dugo i `eqno o~ekivanog ukida^ wa viza i nisu ba{ ne{to pohrlili ka zemqama {engenskog sporazuma. Iako autobuske i vozne povratne karte do prestonica

Austrije i Ma|arske, iz xepova ne mame vi{e od 40 evra, koli~ina uvedenih linija ne oslikava ba{ najezdu qudi `eqnih putovawa.

Razlozi za to bi se samo mogli naga|ati, a besparica podrazumevati. Za jedan po{ten odlazak iz Srbije, uz prevoz je potrebno jo{ mnogo koje~ega. Pogotovo zimi. Preno}i{te, topli obrok pa i obilazak znamenitosti nisu besplatni. Ko{taju gotovo kao i odlazak do tamo. Pa jo{ ako se neka krpica u~ini primamqivom - {oping je neizbe`an.

Posle i{~ekivawa bezvizne u`ivancije, preostaje pitawe: koliko smo `ivotnim standardom dorasli evropskom stilu `ivota?!

Ili su cene kod nas iste, kao i one preko granice, ali smo ovde svoji na svome. Kod svoje ku}e. Posle godina boravka na trusnom podru~ju oivi~enom komplikovanim granicama, mo`da je potrebno ponovo {iriti duh turizma i ose}aj da pripadamo ovoj planeti, a ne samo mestu ro|ewa. Uz, razume se, povi{icu plate.

S. Tanuryi}

STIGLE NAKNADE

Nezaposlenima avgustovske pare Danas po~iwe isplata nov~ane naknade nezaposlenima za avgust.

Korisnici prava na naknadu novac mogu podi}i na {alterima svih po{ta.

I. S.

Bo`i}ni koncert u Sinagogi ni Senka Nedeqkovi} i Radoslava Vorgi}.

Na programu }e biti bo`i}ne pesme evropskih naroda, bo`i}ni koncert Korelija, horovi i arije iz bo`i}nih oratorijuma i kantata. Ulaz je besplatan, a organizator je Muzi~ka omladina.

I. D.

V REMEPLOV

AKO ZARADE GRADSKIH ^ELNIKA I DIREKTORA JAVNIH PREDUZE]A BUDU SREZANE ZA TRE]INU

Celom vrhu plate ispod stotke Shodno merama {tedwe Gradsko ve}e je razmatralo opciju da se plate gradona~elnika, wegovog zamenika, ~lanova Gradskog ve}a i imenovanih, biranih i postavqenih osoba u upravi grada smawi za tre}inu ali, kako smo saznali, ova odluka jo{ uvek nije kona~na. Da li }e smawewa plata i u kom iznosu biti, trebalo bi da se zna do sednice Skup{tine grada. A ta sednica planirana je za po~etak naredne nedeqe.

Ako pretpostavimo da se donese odluka da se plate sre`u za tre}inu, odnosno 33 procenta, onda bi gradona~elnikovi mese~ni prihodi iznosili oko 90.000 umesto dosada{wih 134.000 dinara, a u tom slu~aju ~lanovi Gradskog ve}a dobijali bi oko 67.000 dinara, s obzirom da im se sada primawa kre}u oko sto hiqada.

Na spisku onih kojima bi plate mogle da se smawuju na{li bi se i direktori gradskih javnih preduze}a, pa bi tako primawa direktora „Gradske ~isto}e“

VESTI Gala koncert u Matici srpskoj Novogodi{wi gala koncert pod nazivom „Pesme i arije koje su osvojile svet“ bi}e odr`an sutra, u 19 ~asova, u sve~anoj sali Matice srpske, Ulica Matice srpske 1. Na koncertu }e nastupiti Suzana [uvakovi}-Savi} (sopran), Slavko Nikoli} (tenor), Miodrag ^olakovi} (klavir) i Petar Golubovi} (mandolina, buzuki, balalajka, gitara i harmonika).

B. P. P.

Film, besplatan sok i tombola

Tuberkuloza u {kolskim klupama Savet za narodno zdravqe razmatrao je 23. decembra 1953. izve{taj o godi{wem sistematskom lekarskom pregledu novosadskih u~enika. Od oko 11 hiqada |aka iz 32 osnovne {kole pregledano je wih oko osam hiqada. Utvr|eno je da ~ak 7,15 odsto wih boluje od tuberkuloze, a ~ak jedan odsto pregledanih u~enika imalo je otvorene ka-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Drugi koncert iz ovogodi{weg ciklusa „Bo`i}no - novogodi{wi koncerti“, bi}e odr`an ve~eras u 20 ~asova u Sinagogi, na kojem }e u~estvovati vokalni studio i hor „Orfelin“ i kamerni orkestar „Kamerata akademika“. Dirigenti su Tamara Petijevi} i Aleksandar Koji}, a solisti sopra-

prema re~ima portparola tog preduze}a Ivana No`ini}a prodaje iskqu~ivo s busenom.

- Prodaja ide odli~no, cene zavise od veli~ine i ko{taju od 850 do 2.000 dinara, a wihova visina je pola i dva metra – ka`e No`ini}.

Plasti~ne jelke nude se u gotovo svakom boqem megamarketu, kao i u prodavnicama kineske robe. Cena im je od 100 do 2.500 dinara.

Q. Na.

verne! Najvi{e obolelih poha|alo je [kolu za primewene umetnosti. Savet je nadle`nim dr`avnim organima preporu~io preuzimawe mnogih mera, otvarawe |a~kih kuhiwa, podizawe letovali{ta u gorskim krajevima i sli~no. Jedino nije re~eno gde se mogu dobiti pare za ovakve poduhvate.

N. C.

U okviru „Zimskog bioskopa“ u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13, ve~eras u 20 ~asova bi}e prikazan film „Black belt Jones“. Ovim ostvarewem Centar zapo~iwe ciklus u kojem }e biti prikazivani jeftini ameri~ki filmovi. Nastupaju i ~lanovi KUD-a Mladen Voj~i} Tifa, koji }e goste zabaviti borila~kim igrama i {kolom samoodbrane za mu{karce. Za prvih 50 posetilaca deli}e se besplatan sok od zove, bi}e organizovana tombola, a ulaz je besplatan.

B. P. P.

Novembarska zarada prvog ~oveka preduze}a „Stan“ iznosila je 24.000 dinara, pa bi mogao da se na|e na republi~kom minimalcu, koji iznosi oko 16.000 dinara mogla da sa 119 budu smawena na 80, a direktora „Vodovoda i kanalizacije“ sa 117, 614 na negde oko 78 .000 dinara. Direktor „Novosadske toplane“ bi mogao da prima 74 .000 za razliku od do-

sada{wih 111.000, dok bi prvi ~ovek „Parking servisa“ umesto 121 mogao da zara|uje 81.000 dinara. Direktor Spensa trenutno ima platu 111.000 dinara, a ona bi nakon eventualnog smawewa,

iznosila 74.000. [to se „Gradskog zelenila“ ti~e, plata direktorke trenutno je 119.000, a mogla bi da bude smawena na 80.000 dinara.

Plata prvog ~oveka „Tr`nice“ sada iznosi oko 120.000 pa bi ona mogla da se spusti na negde oko 80, a ista ra~unica se odnosi i na direktora „Urbanizma“. Sada{wa primawa direktora „Zavoda za izgradwu grada“ su negde oko 121.000, {to bi zna~ilo da bi wegova plata mogla da se spusti na cifru od oko 81.000 dinara. Kako su trenutne plate direktora gradskih preduze}a preko sto hiqada dinara, cifra koja zapada za oko je plata prvog ~oveka preduze}a „Stan“. Naime, wegova zarada za novembar iznosila je, verovali ili ne, 24.000 dinara, {to zna~i da bi nakon eventualnog rezawa on mogao da se na|e na republi~kom minimalcu, {to je negde oko 16 .000 dinara.

B. Markovi}

USEQEWE PRVOG FEBRUARA ZBOG OBNOVE PRIZEMQA

Pro{irewe vrti}a opet probilo rok Useqewe u ~etiri pro{irena vrti}a Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“ trebalo bi da bude mogu}e do 1. februara, kada bi svi radovi trebalo da se zavr{e, rekao je za „Dnevnik“ tehni~ki direktor ove ustanove Miomir Spalevi}. Useqewe u peti objekat u kojem se trenutno radi mogu}e je i 15. januara. Iako je rok za zavr{etak dogradwe i nadogradwe 1. januar, rok }e biti probijen, jer je odlu~eno da se obnove prizemqa vrti}a koji se nadogra|uju.

- Vrti}i u ulicama Janka ^melika, Save Kova~evi}a, Dragi{e Bra{ovana i Antona Urbana dobili su grejawe. Nove prostorije nadogra|enih vrti}a su zavr{ene i ju~e smo u Janka ^melika po~eli ure|ewe prizemqa. To }e narednih dana biti ra|eno i u vrti}ima u Save Kova~evi}a i Dragi{e Bra{ovana. U vrti}u u Antona Urbana trenutno se ~eka da se osu{e zidovi da bi se kre~ilo, jedino malo kasnimo u vrti}u Stojana Novakovi}a, koji nije

dobio grejawe jer se pravi nova podstanica - objasnio je Spalevi}.

Kako je naveo, useqewe u tri vrti}a koja su nadogra|ena mo`e da se o~ekuje 1. februara kada }e i prizemqa biti zavr{ena. Kada je re~ o dogra|enim vrti}ima, onaj u Antona Urba-

na bi trebalo da bude gotov do 15. januara, a u Stojana Novakovi}a 1. februara. Podse}amo da je prvobitni rok za zavr{etak radova u pomenutim vrti}ima bio po~etak novembra, kako je svojevremeno najavqivano iz „Radosnog detiwstva“.

A. V.

Humanitarni centar daruje paketi}e Humanitarni centar „Kraqica Marija“ danas u 16 ~asova podeli}e 257 novogodi{wih paketi}a deci iz socijalno ugro`enih porodica. Ova akcija odr`a}e se u Ulici Bate Brki}a 34.

I. D.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 8.30 do 12 ~asova Ulica Slavka Rodi}a od Bawalu~ke ulice prema Adicama.

Sremski Karlovci od 9 do 12 sati naseqe Dudara, naseqe E{i-

kovac, hotel „Stra`ilovo“ i „Mladoplast“. Futog od 8 do 13 ~asova naseqe Va{ari{te i povremeno u pojedinim ulicama novog dela Futoga.

I. S.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda23.decembar2009.

c m y

8

DNEVNIK

NEDEQU DANA PRED DO^EK NOVE GODINE I DAQE SE NE ZNA KO ]E OSIGURATI NOVOSADSKE TRGOVE

Pitawe obezbe|ewa zaglibilo u birokratiji Foto: A. Erski

Birajte dozu prazni~nog duha Ako vam je nastupaju}i “mesec praznika” najlep{e doba godine, prazni~ni ugo|aj mo`ete da upotpunite natenane, razgledaju}i ponudu na Novogodi{wem va{aru koji se odr`ava na Spensu. Sigurno }ete prona}i neku sitnicu za jelku ili poklon~i} za svoje bli`we.

S druge strane, ako bi naredni mesec najradije prespavali zbog svog stresa {to ga praznici nose, va{ar vam je prilika da na jednom mestu bar formalno obavite sve ono vam name}e “mrska” potro{a~ka kultura. Birajte...

I. S.

DONACIJA APOTEKE „NOVI SAD”

Besplatni lekovi za Sigurnu de~ju ku}u Ugovor o donatorstvu izme|u Apoteke “Novi Sad” i Centra za socijalni rad, potpisan je ju~e, a predvi|eno je da tokom cele slede}e godine Apoteka donira lekove i sanitetsko-higijenski materijal za Sigurnu de~iju ku}u, koja radi u okviru Centra. Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} pozvao je prilikom potpisivawa ugovora i ostale gradske ustanove kao i one kojima gradski parlament nije osniva~ da se pridru`e humanitarnim akcijama i pomognu rad Sigurne de~je ku}e.

- Centar za socijalni rad obaqa va`nu ulogu u zbriwavawu socijalno najugro`enijeg stanovni-

{tva i wihova uloga veoma je va`na za grad. Svaka akcija, koja ima za ciq da pospe{i rad centra uvek je dobrodo{la – naveo je Jovanovi} i podsetio da je iz budxeta grada u ovoj godini za Sigurnu de~ju ku}u izdvojeno vi{e od 25 miliona dinara.

Direktor centra Gojko Vujnovi} objasnio je da je re~ o pomo}i u vrednosti od oko 30 hiqada dinara mese~no. Sli~an ugovor izme|u dve ustanove potpisan je i pro{le godine, istakav{i da }e donacija Apoteke poboq{ati medicinsku i zdravstvenu negu mali{ana koji borave u Sigurnoj de~joj ku}i.

Q. Na.

GRADSKA PREDUZE]A SVODE RA^UNE

Dobitak u „Lisju” - “Lisje” }e zavr{iti godinu s dobitkom od oko pola miliona dinara zahavaquju}i u{tedama u poslovawu. Cene usluga ne}e se pove}avati dogodine, a ne}e biti ni vi{ka zaposlenih - kazao je na novogodi{woj konferenciji za novinare direktor preduze}a Srboqub Bubwevi}. Govore}i o ovogodi{wem programu rada, koji je realizovan u potpunosti, direktor je izme|u ostalog naglasio, da su legalizovani svi objekti na grobqima za {ta je izvojeno oko 17 miliona dinara i uvedeno grejawe u objekte na Novom grobqu.

Programom rada u 2010. godini predvi|eno je 91,5 miliona dinara za investiciona ulagawa. Kao jedan od zna~ajnih poslova, Bubwevi} je naveo drugu fazu izgradwe parking mesta na Gradskom grobqu, te rekonstrukciju i izgradwu objekata za obavqawe osnovne i pomo}ne delatnosti.

Kao poseban uspeh u dosada{wem radu Bubwevi} je spomenuo da u ukupnom prometu, preduze}e tre}inu novca izdvaja za li~ne dohotke, dok je ranije taj procenat iznosio i preko 60 odsto.

Z. Deli}

ZAPOSLENI U „NOVITETU” PRED [TRAJKOM

Radnicima mawka plata i po

Zaposleni u AD “Novitet” danas }e od 8 ~asova do 9 obustaviti rad u znak upozorewa pred {trajk. Razlog je ka{wewe plate. Naime, radnici jo{ nisu dobili novembarsku zaradu, ve} samo prvi deo plate za oktobar.

Predsednik sindikata “Solidarnost” Mi{a Starovi} najavio je {trajk naredne sedmice, ukoliko li~ni dohoci ne budu bili ispla}eni.

Direktor “Noviteta” Aleksandar Petrovi} kazao je za “Dnevnik” da nema razloga za {trajk, jer }e primawa radnici dobiti najkasnije za dandva. Vlasnik “Noviteta” je zemunsko preduze}a “Zekstra”, ~iji je vlasnik upravo reizabrani predsednik FK “Partizan” Dragan \uri}.

Z. D.

Ni deset dana pred organizovanu javnu proslavu Nove godine na novosadskim trgovima, ne zna se ko }e obezbe|ivati Novosa|ane, saznaje “Dnevnik”.

- Vide}emo {ta }e se desiti sa obezbe|ewem. Ono {to smo najavili za proslavu na zvani~noj konferenciji za novinare ostaje dogovoreno, osim obezbe|ewa bilo je sve {to je, za na{ list, na tu temu ju~e `eleo da ka`e ~lan Gradskog ve}a za kulturu Andrej Bursa}, na otvarawu 55. izlo`be likovnih radova dece i omladine Srbije; koju je ju~e on otvarao.

Odluka da se obezbe|ewe novosadskih trgova u najlu|oj no}i dodeli privatnom preduze}u d.o.o. “Sejf”, kojem je za taj posao prvobitno bilo nameweno 4,5 miliona dinara iz buxeta odvojenog za javnu proslavu, bi}e preispitana, najavio je ranije gradona~elnik Igor Pavli~i}.

“Sejf” je u tro{kovniku naveo da bi naplatio i stolove za pretres, kese za sme}e i metalne barijere, koje Grad ina~e obezbe|uje, nakon ~ega je Pavli~i} odlu~io da posao obezbe|ivawa dodeli firmi koja dostavi boqu ponudu. Me|utim, nedequ dana

pred do~ek, javnost je i daqe uskra}ena za informaciju ko je napravio propust sa “Sejfom” i na koji }e na~in zbog toga biti sankcionisan, kao i kome }e na kraju i pod kojim uslovima biti

Stigle nove ponude?

Kako nezvani~no saznajemo, do ju~e su prikupqane nove ponude za posao obezbe|ivawa javne proslave Nove godine na Trgu slobode, Trgu mladenaca i u Katoli~koj porti. Podese}amo da nigde u javnosti nije objavqen tender, ve} je gradona~elnik Igor Pavli~i} samo najavio da }e se prikupqati nove ponude, bez jasnog odre|ivawa kriterijuma i vremenskog perioda kada }e to biti ura|eno.

dodeqen posao obezbe|ewa gradske proslave Nove godine.

Podese}amo da na pitawa “Dnevnika” u vezi s tro{kovnikom proslave Nove godine, a koja su na kabinet Andreja Bursa}a upu}ena jo{ 17. decembra, jo{ nismo dobili zvani~an odgovore. Jedno od pitawa koje smo uputili je u vezi sa stavkom “marketing”. Za ovo je izdvojeno 400.000 dinara, ali nije ta~no razja{weno {ta se sve podrazumeva pod tim, niti koje su marketing agencije radile na marketin{koj kampawi. Ranije, na koferenciji za novinare gde je predstavqan program proslave, bilo

je postavqeno pitawe da li je bilo saradwe sa organizacijom “Hepi Novi Sad” (ina~e srodnom organizacijom s Udru`ewem “Egzit”), na {ta su organizatori odgovorili negativno. List “Dnevnik” je ponovo postavio to pitawe nadle`nima jer se na zvani~nom plakatu proslave nalazi logo organizacije “Hepi Novi Sad”.

U tro{kovniku koji je ranije saop{ten novinarima ne postoji stavka vatromet, iako je u zavr{nom ra~unu do~eka 2008. takva stavka postojala. Bursa} je ranije novinarima najavio “da bi vatrometa trebalo biti”.

N. V.

BESPARICA PRIVREMENO UKINULA „KARLOVA^KE BO@I]NE SVE^ANOSTI”

Samo badwak uz kuvano vino Manifestacija “Karlova~ke bo`i}ne sve~anosti”, kojom se od 2003. godine u Sremskim Karlovcima na poseban na~in obele`ava najradosniji hri{}anski praznik Bo`i}, ne}e biti odr`ana ove godine zbog nedostatka novca. Kako ka`u u op{tinskoj Turisti~koj organizaciji (TOOSK), kojoj je poverena organizacija te svetkovine, od mnogobrojnih programa koji su proteklih {est godina prire|ivani, najverovatnije }e biti samo zajedni~ko paqe-

^ITAOCI PI[U SMS Ne treba Informatika mene da ~asti, ve} neka po{tenije napla}uje! U zgradi nam nije radio lift dve nedeqe, a ra~un za zajedni~ku struju jo{ ve}i. Stop pqa~ki.

064/2597... *** E da je nama Maja gradona~elnik, ne bi nas iznenadio sneg i znao bi se red u gradu! 063/479... *** Kada prijavite kvar na telefonu kol centru PTT Srbije, koji se nalazi u Beogradu, majstori iz Novog Sada iza|u na teren sutradan, a to je petak, konstatuje da je kvar u centrali koja se nalazi u Izvr{nom ve}u, zove tehni~ara @iku koji nije tamo i do ponedeqka nema telefona. U ponedeqak ponovo zovete Beograd, a sa druge strane ~ujete odgovor da je kvar u vazdu{nim vodovima, iako bandera izme|u Maksima Gorkog i Izvrsnog ve}a nigde nema. Ekipe }e iza}i na teren.

063/7730...

we badwaka 6. januara kod ~esme ^etiri lava uz kuvano vino. Ono {to sigurno ne}e izostati jesu bogoslu`ewa u karlova~kim crkvama povodom tog velikog praznika, koja su od nastanka sve~anosti bila uvr{tavana u wihov program.

“Karlova~ke bo`i}ne sve~anosti” ustanovqene su na inicijativu episkopa sremskog Vasilija. Pokroviteq je bila karlova~ka op{tina, a TOOSK zadu`en za pripremu celo-

kupnog programa. Negovawe duhovnog bogatstva, kulturnog nasle|a i tradicionalnih narodnih vrednosti osnovni je koncept sve~anosti koje su privla~ile veliki broj posetilaca.

Odr`avane su od 6. do 14. januara, ali je posledwih tri godine po~etak pomeren za drugu polovinu decembra kako bi bio obuhva}en i katoli~ki Bo`i}. Programi su se odvijali na vi{e mesta u gradu i nameweni publici svih generacija.

Z. Ml.

065/47-66-452 & 063/366-977

Alo, Po`ega! *** Biv{a vlast kritikuje sada{wu, a narod zaboravqa da su nas dovde dovele Voje, Maja, Vu~i}, Toma, Ivica i wihove p. muve! Nismo imali struje, lekova, hrane, benzina... Samo je bilo rata, kra|e i huligana! Posle 20 godina takve sre}e sa dana{wom opozicijom, koja vaqda misli da smo ba{ toliko glupi, ponavqam da mora pro}i bar isto toliko godina da saniramo wihove brqotine! Zato radimo, a manimo se politikanstva!

061/1327... *** Ko je imao odgovaraju}a poznanstva i imao da „podma`e“, sad dobija invalidsku penziju. Nama koji smo i koji jo{ radimo po{teno, preporu~uju da po~nemo da upla}ujemo privatne penzione fondove. Gde je novac koji nam je upla}ivan do sada u penzijski fond?

064/2149... *** Trospratnica i daqe raste na starom iri{kom, nedaleko od lova~kog doma.

Dodali su kupolu opservatorije.

Jel’ to Nacionalni park i Dru{tvo astronomsko grade predvi|eno prostornim planom za Fru{ku goru?

064/2859...

*** Inspekcije treba da obi|u ve}e firme, a ne da juri neke fi}firi}e po ulici!

062/1522...

*** Predlog Vladi kako da pove}a buxet: Hitno legalizovati sve bespravno sagra|ene objekte, ve}a kontrola izdavawa ra~una, da

firme prijave radnike na celu platu...!

063/7244... *** Nenade, boqe sanke nego tenk!

Sve su ulice preorali tenkovima i nikom ni{ta. Sad ho}e ponovo vlast i ulice za tenkiste. [one Oxaci 064/6156... *** Kolporteri rade nedeqno 55-60 sati, a nemaju ni kartu za prevoz, ni grejawe, ni prijavu na sve sate, sem ako ne plate svojim parama.

062/1522... *** E, jadna li je ta na{a vojska, kada wen oficir preti jednoj `eni! Bravo Brankice, Orleanko na{eg novinarstva!

061/2030... *** Jednina od grafiti je grafito!

064/1560... *** Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} ne bi smeo da ima tu titulu. Sve pare je dao za vakcine koje }e besplatno deliti, a koje niko ne}e da primi! [ta }e biti sa zdravqem onkolo{kih pacijenata koje telefonom iz Kamenice obave{tavaju da citostatika nema vi{e za ovaj mesec ve} da zovemo 4. januara da vidimo kad }e biti! Ba{ ga briga, najva`nije je da je on prvi primio “vakcinu” i to da cela Srbija vidi!

064/3560...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

sreda23.decembar2009.

9

KOMUNALNI INSPEKTORI CEO DAN NA TERENU

Zbog snega i leda sevnulo sto kazni Zbog snega i leda koji je ovih dana okovao grad, komunalna inspekcija napisala je preko 100 zapisnika i na licu mesta naplatila tri mandatne kazne su-

Neo~i{}en parking besplatan Iako je temperatura sko~ila i sneg po~eo da se topi, primetno je da se neki parkinzi u gradu jo{ uvek bele, ta~nije, da nisu o~i{}eni. U „Parking servisu“ ka`u da je i daqe na snazi odluka da se parking ne}e napla}ivati na onim mestima gde sneg s wih nije potpuno o~i{}en. B. M. gra|anima koji nisu o~istili sneg s ulice. Glavni komunalni inspektor Sr|an Jakovqev rekao je ju~e za “Dnevnik” da }e gra|ani, ukoliko u roku od osam dana ne plate mandatne kazne, zavr{iti kod sudije za prekr{aje.

- Inspektori su od 5 do 22 sata svaki dan na terenu, a kazne su napisane uglavnom skup{tinama stanara, zakupcima po-

Foto: N. Stojanovi}

slovnih prostora, preduzetnicima i {efovima na gradili{tima. Tako|e kontrolisano je kako su o~i{}eni trotoari, koje su u obavezi da o~iste preduze}a “Tr`nica”, ^isto}a”, “Zelenilo”, kao i autobusku i `elezni~ku stanicu. Zaposleni u ovim preduze}ima korektno su

uradili svoj deo posla – istakao je Jakovqev i dodao da su na terenu opomiwali sugra|ane da moraju i nekoliko puta dnevno da ~iste sneg ispred lokala, a ne samo jednom.

Uklawawe ledenica koje vrebaju sa zgrada, du`ni su da organizuju preduzetnici i

predsednici skup{tine stanara, a ko nije u mogu}nosti iz tehni~kih razloga da do|e do ledenice, trebalo bi da postavi obave{tewe za prolaznike da su u opasnosti i da se sklone od zgrade – isti~e Jakovqev.

Mandatna kazna za gra|ane koji ne po~iste sneg ispred ku}a i zgrada je 2.500 dinara, a za privatnike 10.000 dinara. Ukoliko im se napi{e prekr{ajna prijava, kazne su mnogo ve}e. Kod sudije za prekr{aje plati}e od 2.500 do 25.000 dinara, za preduze}a od 25.000 do 250.000 dinara, a za odgovorne osobe u preduze}ima od 5.000 do pola miliona dinara.

Zaposleni u “Tr`nici” du`ni su da o~iste trotoare oko pijace, zimska slu`ba „^isto}e“ uklawa snega s odre|enih pe{a~kih prelaza, pe{a~kih staza, trotoara, trgova platoa i autobuskih stajali{ta i da posipa so po pe{a~kim zonama.

Radnici „Zelenila“ ~iste sneg na prilazu parkovima, staze u wima, a „Parking servis“ parkirali{ta koja su u wihovoj nadle`nosti.

Q. Nato{evi}

KOMISIJA „PUTA” I JU^E OSTALA DU@NA JAVNOSTI

Jo{ pora|aju spisak odgovornih Spisak odgovornih za propuste u radu Zimske slu`be „Puta“ u no}i izme|u 14. i 15. decembra zbog kojih je grad osvanuo skoro paralisan snegom, ni ju~e nije dostavqen predsedniku Operativnog {taba zimske slu`be grada Sini{i Bubwevi}u, iako je rukovodstvo ovog javnog preduze}a jo{ prekju~e obe}alo izve{taj.

- Posao oko podno{ewa izve{taja u „Putu“ rade isto kao {to su sporne no}i ~istili sneg - kazao je Bubwevi} - Ali mo`ete biti sigurni da jeftinim odugovla~ewem niko ne}e izbe}i odgovornost za o~igledne propuste u radu - naglasio je on.

Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} je zbog konstatacija da je u no}i izme|u 14. i 15. decembra bilo propusta u radu Zimske slu`be „Puta“, javno zatra`io da se utvrdi odgovornost nadle`nih, da se imenuju konkretni krivci i da se adekvatno kazne. U tu svrhu je u „Putu“ formirana komisija koja treba da napravi detaqnu analizu rada Zimske slu`be, ali ona jo{ uvek }uti.

I. Sabado{

Popodnevno dru`ewe s piscem Autor romana „Mu`a du{a“ Nenad Gruji~i} potpisiva}e primerke kwige i dru`i}e se s ~itaocima danas od 17 do 19 sati u kwi`ari „Most“, Zmaj Jovina 22. Popodnevno dru`ewe s piscem organizovano je povodom 20 godina izdava~ke ku}e „Prometej“.

S. T.

Koncert studenata akademije Koncert studenata katedre za duva~ke instrumente i udaraqke odr`a}e se danas u 20 ~asova u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti. Studenti }e nastupati uz klavirsku pratwu Oskara Ritera, Ivana Karajkova i Nere Vuji}-Skelenxije. Ulaz je slobodan.

N. D.

Roman Radomana Kawevca Promocija kwige „Probudi me tek kad oseti{ da sam zaista mrtav“, autora Radomana Kawevca, odr`a}e se danas u 12 ~asova u galeriji „Prometej“. Pored autora o kwizi }e govoriti dr Dra{ko Re|ep i Zoran Kolunxija.

J. J.

Koncert folklornog ansambla “Splet” pod nazivom “U selu kavga golema” odr`a}e se u subotu od 20 sati u Srpskom narodnom pozori{tu (SNP). Ulaz na koncert je 450 dinara, a

Foto: A. Erski

Besplatne zimske radosti izlaze iz mode Za vreme zimskog raspusta, deci u Novom Sadu uskra}ena je besplatna rekracija, a jedini besplatan program za mali{ane i ove godine }e biti na „Zimskom raspustili{tu“ koji se tradicionalno odr`ava na Novosadskom otvorenom uni-

Kada su u pitawu zimski sportovi na klizali{tu na [trandu koje je otvorilo „Gradsko zelenilo“, programi su delimi~no besplatni za mali{ane. Portparol u tom preduze}u Ivan No`ini} rekao je za na{ list da su kod wih besplatne {kole kliza-

Beograd misli na {kolarce Beogradska deca u boqem su polo`aju od novosadske.U Beogradu se odr`avaju tradicionali besplatni programi zimske rekreacije {kolske dece, a novac za tu svrhu izdvaja Sekretarijatom za sport i omladinu. Namera je da |aci aktivno provedu raspust i nau~e osnove sportskih disciplina uz dru`ewe i zabavu. verzitetu. Kako saznajemo od Qiqane Gantar, idejnog tvorca ove de~je manifestacije, raspustili{te }e se odr`ati iskqu~ivo zahvaquju}i sponzorima, jer grad ove godine u te svrhe nije izdvojio ni dinara. U okviru zimskog raspustili{ta deca }e imati dvadesetak radionica, dok }e pozori{ne i filmske predstave izostati zbog novog gripa. Planirano je da raspustili{te po~ne 4. januara 2010. godine.

„Splet” igra u subotu karte se mogu kupiti na blagajni SNP-a i u prostorijama ovog folklornog ansambla, u maloj Ekonomskoj {koli, za vreme proba od 20 do 22 sata.

S. T.

SINO] NA SAJMU SNIMANO NOVOGODI[WE „PETKAZAWE”

Spektakularne Borine ~arolije

Novogodi{we izdawe „Petkazawa“ autora Bore Oti}a, emisije koja ve} godinama predstavqa najprepoznatqiviji brend Radio-televizije Vojvodine, snimano je sino} u Master centru Novosadskog sajma. Daleko pre zvani~nog po~etka snimawa, u holu i na galeriji tog centra, okupqali su se prijateqi emisije koji su ve} prodefilovali kroz „Petkazawe“ ili }e biti akteri neke od epizoda u narednim sezonama. Sve sino} vi|eno: sve~arska atmosfera, tambura{i, `ivopisne no{we, majstori nedoku~ivih zanata, astali zastrti |akonijama svih vrsta, {to posnih {to za one {to za post ne mare, a sve to na izvolte, obe}avaju odli~nu emisiju, koja }e biti emitovana u petak, 25. decembra, u uobi~ajenom terminu. Ina~e, javno snimawe „Petkazawa“ imalo je i humanitarni karakter jer je sav prihod od prodatih ulaznica namewen za le~ewe povre|ene novinarke RTV-a Sne`ane Mihailovi}.

I. Sabado{

Novosadski klinci najboqe crtaju U novim prostorijama Centra za likovno vaspitawe i De~joj likovnoj galeriji ju~e je otvorena 55. izlo`ba likovnih radova dece i omaladine Srbije na temu „Moj zavi~aj“.

- Ovaj doga|aj ima vi{estruku va`nost jer smo dobili nove prostorije u saradwi sa gradona~elnikom Novog Sada i finansijama iz Pokrajinske administracije. Ovom izlo`bom obele`avamo i 55 godina rada Centra za likovno vaspitawe -

rekla je direktorka ovog centra Eva Fedi.

Najboqi radovi su nagra|eni prigodnim pokolonima, a najboqe su crte`i Milice Blagojevi}, Lazara Tufegxi}a, Milice Kerac i Nikole Jeli~i}a iz Novog Sada i Gordane Kojadinovi} iz Nove Pazove.

Izlo`ba se mo`e pogledati u prostorijama Centra za likovno vaspitawe u ulici Vojvode Bojovi}a 1.

N. V.

Zlatiborska zima za studente

NOVOSADSKIM MALI[ANIMA ZA VREME RASPUSTA PARE NEOPHODNE

VESTI

Foto: N. Stojanovi}

wa za decu, dok popust na klizawe imaju grupne posete.

-Ulaznica na klizawe staje 150, a za grupne posete preko 20 qudi, 100 dinara – poja{wava No`ini}.

Na Spensu je tako|e delimi~no besplatan program povodom raspusta, a portparol u tom preduze}u Slobodanka Brankov ka`e da za sada nemaju besplatan program na bazenima i klizali{tu, ali da je za |ake i studente koji do|u u prve dve pre-

podnevne smene uz |a~ku kwi`icu odnosno indeks ulaznica 110 dinara.

- Po~eo je i de~ji festival, a u okviru wega se svaki dan u 11 sati prikazuju filmovi za decu, gde je ulaz besplatan – ka`e na{a sagovornica.

Klizali{te u hali „Master“ Novosadskog sajma, dostupno je gra|anima radnim danom u tri smene, od 10.30 do 22 sata. Vikendom klizali{te radi u pet termina, a petkom i subotom se organizuje diskoteka na ledu od 22 do sat posle pono}i. Cena ulaznice za prepodnevne smene je 120 dinara za decu. Popodne i vikendom ulaz za decu je 150 dinara. Komplet od 20 ulaznica staje 2.000 dinara. Za grupe od 15 i vi{e kliza~a odobren je popust, pa oni ulaz pla}aju 100 dinara.

Ina~e, kada su u pitawu deca pred{kolskog i mla|eg uzrasta za wih ovi popusti ne va`e, a ukoliko ih budu i uveli, ne}e va`iti za wihove roditeqe, koji hteli, ili ne, moraju da budu pratwa svojim mali{anima.

Q. Nato{evi}

Upis za bazen i {kolu klizawa Upis za obuku nepliva~a po~iwe danas na blagajni klizali{ta na Spensu svakog radnog dana od 15 do 20 ~asova. Cena programa je 2. 000 dinara. Ovaj centar omogu}uje i akvarobik, dva puta nedeqno za 1.800 dinara, a tri puta nedeqno za 2.200 dinara. U Ledenoj dvorani po~eo je upis i za {kolu klizawa i umetni~kog klizawa, a cena ovog kursa je 2.000 dinara. Sva tri kursa po~iwu 4. januara.

I. D.

Studenti Univerziteta u Novom Sadu i ove godine mogu da zimuju na Zlatiboru po pristupa~nim cenama. Konkurs za dotirano zimovawe u odmarali{tu „Ratko Mitrovi}“ na Zlatiboru koje organizuje Zdravstveno potporno udru`ewe studenata traje do 5. januara 2010. godine. Na konkurs mogu da se prijave studenti novosadskog Univerziteta koji su na buxetu,

a prilikom rangirawa }e se u obzir uzimati prose~na ocena i godina studija.

Aran`man na Zlatiboru obuhvata desetodnevni pun pansion u dvokrevetnim sobama „b“ kategorije, a ko{ta 7.400 dinara po osobi. Termini za zimovawe su od 15. do 25. januara, od 25. januara do 4. februara i od 16. do 26. marta 2009. godine.

I. S.

Izlo`ba „Sedam patuqaka i drugara” Izlo`ba „Sedam patuqaka i drugara“ otvori}e se u petak u 20 ~asova, u Galeriji „Podrum“,

Poslovni centar „Apolo“, Trg slobode 3. Izlo`ba }e trajati do 19. januara.

I. D.

VOJVODINA

sreda23.decembar2009.

U KIKINDI POSKUPQUJE PARKING

Dnevna karta i za prvu zonu

Ukra{avawe Gradske ku}e

ZBOG MAWKA NOVCA U BUYETU BEZ DO^EKA NA POGA^I

Kafi}i objedinili ponude BE^EJ: Ove godine ne}e biti organizovanog sve~anog do~eka Nove godine zbog mawka novca u buxetu. No, to ne zna~i da, uglavnom mladi, ne}e samoinicijativno iza}i na popularnu Poga~u i u sopstvenoj re`iji provesti novogodi{wu no}. Novca ima samo za najmla|e Be~ejce koji }e se 31. decembra u popodnevnim satima dru`iti sa Deda mrazom.

Na drugoj strani, ugostiteqski objekti su se dobro organizovali i {irom otvaraju vrata gostima u najlu|oj no}i. Naravno, zbog ambijenta u kojem se nalazi, najatraktivnije provod nudi hotel „Fantast” u dvorcu Bogdana Dun|erskog, ali i ostali imaju svoje dra`i.

Ugostiteqi su se dosetili, pa uz kupovinu jedne ulaznice, posetiocima nude provod u tri lokala. To je slu~aj u kafeu „Bubamara”, piceriji „Tisa” i „Termalac” gde najlu|a no} `ene ko{ta 1.650, a mu{karce 1.950 dinara. Zajedni~ko za sva tri lokala je da je neograni~ena konzimacija jela sa {vedskog stola i pi}a, ali je zato zabava razli~ita. U „Bubamari” }e VIP „Band” iz Vrbasa svirati pop, rok i narodnu muziku, u Piceriji „Tisa” }e Mita svirati narodwake, a u „Termalcu” }e DJ Tripi, Koviro i Dupak pu{tati muziku osamdesetih, devedesetih i hitove 2009. godine. Vaqa dodati da su sva tri lokala u krugu od 300 metara, pa }e iz jednog u drugi, prema `eqi, mo}i pe{ice da idu.

V. Jankov

Sti`u aparati za dezinfekciju NOVI BE^EJ: Polazak u {kolu posle zimskih praznika u op{tini Novi Be~ej bi}e obele`en nesvakida{wom edukacijom. U~iteqi i nastavnici predstavi}e deci upotrebu aparata za suvu dezinfekciju ruku.

Na taj na~in }e ih pripremiti za ure|aje koji }e biti postavqeni u wihovim u~ionicama. Donaciju aparata obezbedila je op{tinska uprava, a bi}e postavqeni sredinom januara u {kolama, vrti}ima, Domu zdravqa, Domu za sme{taj du{evno obolelih lica i u zgradi Op{tine. „U borbi protiv {irewa novog gripa i ostalih bolesti prqavih ruku, qudi iz op{tine Novi Be~ej odlu~ili su da pomognu tako {to }e najugro`enijoj populaciji obezbediti mogu}nost da dezinfikuju ruku na efikasan na~in”, saop{teno je iz novobe~ejske op{tinske uprave. @. B.

BIOSKOPI

„2012”

PAN^EVO KULTURNI CENTAR „2012” (20) ZREWANIN SINEMA „G sila” (17) „Pu{” (21)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: novogodi{wi filmovi za decu (11)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena “Jovan \or|evi}”: “@izela” (19), Scena “Pera Dobrinovi}”: “Tri sestre” (19.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka”, Tematska izlo`ba “Kada u kujni vlada red...” Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka.

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883”, “Secesija u Novom Sadu” (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ju~e u 7 ~asova do danas u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Nata{a Rado{evi}, Marija Veqkovi}, Slavica Duli}, Remzije ]erimi, Sowa Bajin i Mihone Sefedinovi} iz Novog Sada, Miroslava Bak{a iz Pivnica, Ivana Pu{ki} iz Kara|or|eva i Sne`ana Samarxi} iz Zrewanina, DE^AKE: Vera Radivojevi}, Natalija Raki}, An|elka Pozni}, Marijana Macura-Bogunovi}, Ana Savi}, Eleonora Beke, San Dra`i} i Dragana Lon~ar iz Novog Sada, Zdravka Isakov i Marija Pucar iz @abqa, Eldina Sejdilar iz Sremskih Karlovaca, Natalija Tom~evski iz Ka}a, Nikoleta Horwak-Papuga iz Kucure i Sanela Panti} iz [ajka{a.

KIKINDA: Od 15. januara parkirawe u prvoj zoni poskupe}e 50 odsto. Nova cena bi}e 30 dinara za svaki zapo~eti sat, umesto sada{wih 20. U drugoj zoni umesto 18, pla}a}e se 20 dinara. Prema re~ima odgovornih u firmi „Parking sistem i gara`e” ovo poskupqewe bilo je neminovno jer cene nisu mewane u prethodne dve godine i najni`e su u dr`avi. Finansijski administrator Svetlana Jakovqevi} ka`e da su cene parkirawa najni`e u odnosu na druge gradove u Srbiji i nisu mewane od 2007. godine.

Od polovine januara, dnevna karta bi}e deset dinara skupqa i ko{ta}e 80 dinara, a novina je da }e mo}i da se kupi i za prvu zonu.

Ova karta va`i}e i za prvu i za drugu zonu. Ukida se vremensko

ograni~ewe parkirawa u prvoj zoni gde je do sada vozilo moglo da bude parkirano samo sat vremena.

Pretplatna karta za prvu zonu staje 1.500 dinara, a za drugu hiqadu dinara. Gra|ani za kupovinu {estomese~ne karte dobijaju popust 20 procenata, i 40 odsto za kupovinu godi{we.

Od 15. januara u Nemawinoj ulici vi{e ne}e biti inkasanata, a parking }e imati status prve zone.

U Parkongu nisu mogli da garantuju da to ne}e dovesti do novih otpu{tawa radnika. Odno{ewe nepropisno parkiranog automobila pla}a se ~etiri hiqade umesto 3.800 dinara, odnosno 4.500 hiqade dinara sa mesta za taksiste ili invalide {to je do sada iznosilo 3.900 dinara. Ukoliko je pauk samo podigao automobil, obavezno je

pla}awe dve hiqade dinara, dok su do sada su voza~i ako stignu na vreme zapo~eto odno{ewe pla}ali 1.600 dinara.

Cene karata bi bile jo{ vi{e, da nije intervenisala lokalna samouprava, obja{wava ~lan Op{tinskog ve}a za komunalnu infrastrukturu i investicije Branislav ^olak.

- Prvobitni predlog je bio da cena parkirawa u prvoj zoni za svaki zapo~et sat bude 40 dinara, a u drugoj 30 dinara. Na moju sugestiju cena je umawena i napravqen je kompromis sa firmom „Parking sistem i gara`e” – rekao je ^olak.

U lokalnoj samoupravi proveravaju da li ovo preduze}e ispuwava obaveze prema ugovoru sa op{tinom.

A. \uran

KULSKA ADMINISTRACIJA ZA PRIMER

Mesne zajednice u mre`i KULA: Pokrajinska sekretarka za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Jadranka Beqan-Balaban posetila je kulsku op{tinu, gde je sa predsednikom op{tine Kula Svetozarom Bukvi}em razgovarala o rezultatima i va`nim procesima koje je u prethodne tri godine pokrenula kulska op{tina. Sagovornici su se slo`ili da je potrebno nastaviti unapre|ewe usluga, te da je naredni korak umre`avawe uslu`nog centra sa mesnim zajednicama. Pokrajinski sekretarijat je za umre`avawe i pru`awe jo{ kvalitetnijih i br`ih usluga gra|anima svih mesta u op{tini Kula odobrio milion dinara, a lokalna samouprava je iz op{tinskog buxeta izdvojila 300.000 dinara.

- Op{tina Kula vrlo uspe{no sara|uje sa Izvr{nim ve}em Vojvodine, Stalnom konfrencijom gradova i op{tina, USAID-om i raznim partnerima. @elimo da kulska op{tina bu- Jadranka Beqan-Balaban u Kuli de pilot projekat i dobar primer i za druge op- Op{tina Kula ima sve bitne planove pomo{tine, kada je re~ o pru`awu usluga gra|anima }u kojih mo`emo da apliciramo, ali i da povurekla je Jadranka Beqan-Balaban. ~emo zna~ajna sredstva za na{u op{tinu. NeNakom obilaska Uslu`nog centra, Pokrajinska davno smo usvojili Prostorni plan op{tine sekretarka je ~estitala op{tini Kula na nagradi Kula, uskoro }emo zavr{iti regulacione plaza najboqu IKT praksu me|u gradovima i op{tinove koji predstavqaju bazne dokumente za nama Srbije – u kategoriji servisi za gra|ane – gradwu, a u toku je realizacija strategije odrinformacioni sistem za elektronsko upravqawe `ivog razvoja op{tine. Planiramo da unapredokumentacijom. dimo internet prezentaciju i da gra|anima - Pokrajinski sekretarijat trenutno sprovodi omogu}imo uvid u bira~ki spisak. Pomo}u virnekoliko programa za vojvo|anske op{tine. Re~ tuelnog mati~ara omogu}i}emo gra|anima koji je o programima za izradu strate{kih planova su upisani u mati~ne kwige, a koje se vode na razvoja, formirawe uslu`nih centara, kao i propodru~ju na{e op{tine, da putem interneta najektne aktivnosti koje su vezane za prekograni~nu ru~e i na ku}nu adresu dobiju naru~ene izvode saradwu. Slede}e godine nameravamo da realizuili uverewa iz mati~ne slu`be. Gra|anima }e jemo strate{ke prioritete i da unapredimo rad putem internet prezentacije biti dostupne i lokalnih samouprava – navela je Jadranka Beqandnevne promene u buxetu - rekao je Bukvi}.

-Balaban.

N. Perkovi}

OD RATARSKOG TRUDA TE[KO SE @IVI

Povr}a na vagone, a yepovi prazni JARAK: Zazimilo, a ispred ku}e Jovanke Savi}(42), doma}ice iz Jarka, na putu [abac - Novi Sad, prikolica sve`eg kupusa sorte „glorija” ~eka kupca.

Ko koliko da samo da se re{i jo{ i ove prikolice. Celo leto je ovde bila parkirana, prvo je Jovanka prodavala bostan, bilo ga je oko ~etiri vagona, pa onda tri vagona prvoklasne paprike i ove jeseni tri vagona prvoklasnog kupusa.

- Mnogo vagona, a nov~anik prazan. Bostan oti{ao budza{to, samo da se proda.. paprika isto tako, a kupus, odvezli tako|e {verceri sve po pet dinara. Ostala je jo{ ova prikolica, izvezla sam je ovde, pa ako nekom treba nek da koliko ho}e samo da nije xabe – pri~a Jovanka.

Troje Savi}a, Jovanka, k}erka studentkiwa i sin poqomehani~ar, celo leto nisu ispravili ki~mu u bostanu, paprici i kupusu. Naradili su se zalivali sve

useve, osigurali letinu, jer grad mo`e sve da zbri{e za tren, a kad je do{la berba u wihove xepove do{lo je najmawe para.

- Ne mo`emo hodati i dangubiti po pijacama, a onda do|u nakupci ucewuju, {ta da radim, prodam za onoliko koliko ponude. Evo, vidi{, za jutro kupusa treba se dobro namu~iti. Samo seme ko{ta 200 evra, a gde je nafta za obradu, pa za navodwavawe, pa na{ znoj i muka. Sve oti{lo po pet dinara.

Ali, kome prodati nego nakupcima, nema vi{e fabrike „Rumen” u Rumi, pa da to otkupi po{teno

DNEVNIK

c m y

10

plati, ugovori proizvodwu.

Nema ni zadruge u Jarku, sve je razvu~eno i upropa{}eno, a mi ostali na wivama, ako ne obradi{ propast, ako rodi dobro, nema{ kome prodati, kad te {verceri uzmu pod svoje onda si radio za wih. Vaqda je to na{ seqa~ki trud, |avo bi ga znao, znam samo da izgubismo rade}i, a nema napretka – pri~a Jovanka Savi}.

Tutwe kamioni drumom, malo ko se osvr}e na prikolicu punu kupusa. Poneko zastane upita za cenu, Jovanka vi~e 15 dinara, a mo`e i jeftinije, zove kupce, ka`e, pogodi}emo se, samo da proda.

Rastajemo se, a Jovanka na kraju kao da se pravda.

- Sve je kako rekoh, ali, na prole}e }u ponovo sejati bostan, saditi paprike i kupus, kopati, pleviti, navodwavati... A {ta drugo da radim? Ostaje mi da se nadam boqem, vaqda }e se i to jednom desiti.

S. Bojevi}

VESTI Egere{i delio paketi}e MALI I\O[: Deca najlo{ijeg imovinskog statusa iz Lov}enca, Feketi}a i Malog I|o{a dobila su bo`i}ne paketi}e od predsednika Skup{tine Vojvodine [andora Egere{ija.

Egere{i je tom prilikom rekao da u Vojvodini ne sme da bude gra|ana prvog i drugog reda, kao i da se posebna pa`wa i pomo} mora pru`iti mladima. On je najavio da }e naredne godine rad pokrajinske administracije, izme|u ostalog, obele`iti i broba protiv siroma{tva.

Bo`i}ne paketi}e dobilo je pedesetoro dece u prisustvu roditeqa, nastavnika i predsednika Op{tine Mali I|o{ ^ore Roberta.

L. N.

Jelka sa busenom na poklon SUBOTICA: Mali{ani objekta „[umice” okitili su jelku sa busenom ukrasima koje su sami napravili. Deca ka`u da su jelku samo pozajmili od prirode i da }e je posle praznika zasaditi u dvori{te. Drvo su dobili na poklon od lokalne samouprave koja je i ove godine nastavila akciju poklawawa jelki sa busenom objektima Pred{kolske ustanove „Na{a Radost”.

- Poklowena je 51 jelka za sve objekte. Akciju realizujemo po drugi put i ove godine }emo birati najlep{u jelku i nagraditi je. Namera nam je da podignemo ekolo{ku svest kod dece – rekla je ~lan Gradskog ve}a za ekologiju i komunalije Suzana Duli}.

U PU „Na{oj radosti” ka`u da od malih nogu decu treba u~iti da vode ra~una o ekologiji.

Pedagog Dujo Ruwe rekao je da se ve}ina jelki od pro{le godine lepo primila i raste u dvori{tima obdani{ta.

- Bitno je da se deca od malih nogu nau~e kako da se pravilno odnose prema prirodi i okolini - isti~e Ruwe.

Akciju zajedni~ki realizuju Gradsko ve}e za ekologiju i obrazovawe.

A. A.

Promovisana „Sala{arska idila” NOVI BE^EJ: U kwizi Milenka Rockova „Sala{arska idila” autor pri~a o detiwstvu i svedo~i o `ivotu qudi na nekada{wim banatskim sala{ima – rekao je na promociji kwi`evnik i urednik izdawa Radovan Vlahovi}.

Milenko Rockov je prosvetni radnik koji je po~eo da pi{e tek kad je oti{ao u penziju 1994. godine. Do sada je objavio kwige „Rockovi iz Beodre” i zbirku poezije „Grad na Tisi”. Nova kwiga „Sala{arska idila” {tampana je u izdawu Banatskog kulturnog centra Novo Milo{evo, a promociju su organizovali Mesna organizacija Udru`ewa penzionera Novi Be~ej i Banatski kulturni centar iz Novog Milo{eva.

M. K.

Usvojen buyet @ABAQ: Sa devetnaest glasova za i jednim protiv Skup{tina op{tina @abaq usvojila je buxet.

Odbornici su izglasali gradsku kasu, koja }e naredne godine biti „te{ka” 588.982.223 dinara. ^lan gradskog ve}a zadu`en za finansije Jovo Bavar~i} rekao je da je u ovoj sumi iskazan deficit od 142 miliona dinara, koji bi mogao da bude mawi, u zavisnosti od toga koliko }e novca sti}i iz republi~ke, odnosno pokrajinske kase.

Odbornici su imali primedbe zbog velikih zadu`ivawa, zntnih ulagawa u O[ „\ura Jak{i}” u ^urugu, kao i zbog malih izdvajawa za kulturu i protivpo`arnu za{titu.

L. K.

Davawe krvi STARA MORAVICA: U Staroj Moravici 29. decembra, u Domu penzionera bi}e organizovana akcija dobrovoqnog davawa krvi. Zainteresovani krv mogu dati od osam do deset ~asova.

I. I.

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda23.decembar2009.

IMOVINA „POBEDE” NA LICITACIJI

SREMSKA MITROVICA RE[AVA STAMBENO PITAWE IZBEGLICA

Atraktivno zemqi{te nude za male pare

Bespovratna pomo} za krov nad glavom

BELA CRKVA: Za preduze}e „Pobeda” otvoren je ste~ajni postupak, a licitacija preostale imovine zakazana je za 19. januar naredne godine. Prodaju se dve parcele ukupne povr{ine od 30 ari u neposrednoj blizini gradskog jezera, a na javnom nadmetawu su i ma{ine za preradu drveta. Po~etna cena za zemqi{te navedeno u oglasu je oko 76 hiqada dinara, {to nije ni hiqadu evra, a veoma je pogodno za turisti~ke objekte. Me|utim, iskustvo prethodnih ste~ajnih prodaja preduze}a u istoj zoni govori da }e, bez obzira na nisku cenu i pogodnosti lokacije, kupca te{ko na}i. „Pobeda” je posledwe preduze}e u belocrkvanskoj industrijskoj zoni koje se prodaje u postupku ste~aja. Pre wega prodajom imovine po

sudskim re{ewima prodata je [tamparija „Sava Mun}an”, pa u ste~ajnom postupku MK „@arko Zlatar”, zatim Modna konfekcija „Belocrkvanka” i na kraju je ostala „Pobeda”. Ste~ajem je novog vlasnika dobio i „Belfrut”, fabrika za hladnu preradu vo}a koja za sada jedina odr`ava proizvodwu.

Podsetimo da sedamdesetih godina pro{log veka gotovo da nije bilo doma u onoj velikoj Jugoslaviji koji nije imao takozvanu kombinovanu sobu proizvedenu u fabrici name{taja „Pobeda” u Beloj Crkvi. U me|uvremenu, veliki deo firma rasprodat je po osnovu hipotekarnih kredita i sudskih re{ewa, a ostatak bi trebalo da na|e kupca u sta~ajnom postupku koji je najzad otvoren.

M. Vitomirov

SREMSKA MITROVICA: Posle prve podele od po 150.000 dinara za nabavku gra|evinskog materijala za zavr{etak i sanaciju ku}a, koje je dobilo deset izbegli~kih porodica sa podru~ja Sremske Mitrovice, obezbe|eno je jo{ 2.650.000 dinara, koje }e tako biti podeqene izbegli~kim porodicama, kako bi {to pre zavr{ili ili sanirali ku}e i kona~no re{ili stambeni problem.

- Pored 34 stana, koja se grade u nasequ Kamewar za potrebe izbeglica i socijalno ugro`enih lica, mi smo preko Komesarijata za izbeglice obezbedili bespovratnu pomo}, za one koji zavr{avaju ili saniraju svoje ku}e. Me|utim, u prvoj grupi na konkurs se javilo 35 izbeglica-doma}ina, a mi smo

imali novca da pomognemo tek desetorici. Posle ove podele obratili smo se ponovo Komesarijatu za izbeglice za novu tran{u pomo}i, jer, na podru~ju Sremske Mitrovice `ivi oko ~etiri hiqade izbeglica, a prema na{im podacima oko 400 porodica nema re{eno stambeno pitawe, pa nam je Komesarijat odobrio jo{ 2.650.000 hiqada dinara za ove potrebe. Istina, i to je nedovoqno, ali, ovo je dobar znak da se br`e re{avaju problemi izbeglih i prognanih - ka`e zamenik gradona~elnika Sremske Mitrovice Sr|an Kozlina.

Ovih dana bi}e ponovo raspisan konkurs za dodelu bespovratne pomo}i u gra|evinskom materijalu izbeglim i prognanim porodicama, kojima }e,

prema rang-listi biti dodeqeno po 150.000 dinara, kao {to je ura|eno i po~etkom novembra ove godine za deset porodica.

Na slede}em konkursu pomo} od po 150.000 dinara dobi}e 17 izbegli~kih porodica.

- U julu slede}e godine u stambenoj zgradi, koja se gradi u nasequ Kamewar, za ~iju je gradwu Delegacija evropske komisije u Beogradu obezbedila pola miliona evra, a grad opremqeno gra|evinsko zemqi{te, u nove stanove seli}e se 29 porodica izbeglih i prognanih lica i pet socijano ugro`enih porodica iz Sremske Mitrovice - obja{wava Sr|an Kozlina i nagla{ava da se tra`e novi donatori, kako bi se sagradilo jo{ stanova za ove namene.

S. Bojevi}

MINISTAR OLIVER DULI] NAJAVIO JU^E U ZREWANINU

Jeftini stanovi dogodine Daniel Petrovi} na sve~anosti u Padeju

Foto: M. Mitrovi}

PROSLAVQEN DAN PADEJA

Daniel Petrovi} po~asni gra|anin PADEJ: Sve~anom sednicom Saveta Mesne zajednice Padej proslavqen je preksino} 21. decembar, Dan sela, koji je ustanovqen na dan kada su se 1923. godine u jedno naseqe spojili Srpski i Ma|arski Padej. Predsednica Saveta MZ Stana \ember i sekretar MZ Padej Marija Barta istakli su da `iteqi vi{enacionalnog mesta `ive u duhu tolerancije, razumevawa i su`ivota.

Za nesebi~nu pomo} i podr{ku razvoju i unapre|ewu mesta dodeqene su zahvalnice i javne pohvale, a za po~asnog gra|anina Padeja progla{en je pokrajinski sekretar za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo AP Vojvodine Daniel Petrovi}. Petrovi} je zahvalio na priznawe koje su mu odali Padejci, za`elev{i im mnogo plodniju, rodniju i veseliju narednu godinu. On je naglasio da je upravo pre dolaska u Padej, potpisano 318 ugovora za projekata mesnih zajednica iz Vojodine, me|u kojima su i dva projekta MZ Padej vredna ~etiri miliona dinara za ure|ewe atarskih puteva i odvodwavawe.

Zahvalnica za pomo} razvoju mesta dodeqena je direktorki Poqo-

privredne stanice Senta Nata{i Ademi, a javne pohvale dodeqene su lokalnoj samoupravi op{tine ^oka i predsedniku op{tine dr Predragu Miji}u, menaxerki Kancelarije za razvoj zajednice op{tine ^oka Jasmini Maluckov, koordinatoru Lokalne akcione grupe Borisu Ili}u, Kulturno-obrazovnom centru ^oka, JKP „^oka”, Osnovnoj {koli „Servo Mihaq” u~enicima generacije u pro{loj {kolskoj godini Marku Bojinu i Andei Fazeka{, De~ijem vrti}u „Leptiri}”, Udru`ewu `ena „Sunce”, novosadskim firmama DOO „Panakva” i „Mlinostep”i Vodoprivrednom preduze}u „Gorwi Banat” iz Kikinde.

Za razvoj i unapre|ewe poqoprivrede priznawa su odata udru`ewima sto~ara i poqoprivrednika iz Padeja, a za unapre|ewe sto~arstva javne pohvale su dobili Laslo [evewhazi, Dragan Ristin i Bala` [ari. Javne pohvale su dobili jo{ Udru`ewuepenzionera, @enske ekipa DVD Padej, Kulturni krug „Taka~ Rafael”, FK „Tisa”, @enski odbojka{ki klub „Zlatica”, Lova~ko dru{tvo Padej.

M. Mitrovi}

Tri miliona za projekat pre~ista~a vode KULA: Pokrajinski sekretar za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo Du{anka D. Srema~ki i predsednik op{tine Kula Svetozar Bukvi} potpisali su ugovor o dodeli tri miliona dinara namewenih sufinansirawu tro{kova izrade studije opravdanosti i glavnog projekta pre~ista~a vode u Ruskom Krsturu.

- Zadovoqni smo saradwom sa Pokrajinskim sekretarijatom pogotovo zbog toga {to se projekat odnosi na snabdevawe pija}om vodom u Ruskom Krsturu gde je situacija posledwih nekoliko godina te{ka. U narednom periodu }emo kod istog Sekretarijata aplicirati i za izradu studije opravdanosti i glavnog projekta pre~ista~a vode za Kru{~i} - rekao je Bukvi}.

Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo potpisao je ugovore sa predstavnicima 16 lokalnih samouprava u Vojvodini, a vrednost ugovora je 50 miliona dinara. Osim toga, predstavnicima ovih op{tina podeqen je materijal koji je izradio FTN u Novom Sadu o divqim deponijama u Vojvodini. To je bila jedna od aktivnosti kojima se pokrajinski sekretarijat ukqu~io u akciju Ministarstva za za{titu `ivotne sredine i prostorno planirawe „O~istimo Srbiju”, koja je zapo~eta u ovoj godini. U Vojvodini ne postoji naseqeno mesto koje nema bar jednu divqu deponiju, ~ak 750 hektara zemqe zauzeto je sme}em.

N. Perkovi}

Lajko Feliks u pozori{tu ZREWANIN: Virtuoz na violini, ~uveni Lajko Feliks, odr`a}e ve~eras, u 21 sat, koncert u velikoj sali zrewaninskog Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}”. Organizator Feliksovog nastupa je Pozori{ni klub „Zeleno zvono”.

Ve} u petak qubiteqe dobrog zvuka o~ekuje jo{ jedna kvalitetna svirka. Naime, u „Zelenom zvonu” }e nastupiti Rambo Amadeus. Karte po pretprodajnoj ceni mogu da se kupe u Pozori{nom klubu. @. B.

ZREWANIN: Ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} najavio je ju~e da bi u Zrewaninu naredne godine mogla da po~ne izgradwa vi{e stotina stanova, u okviru projekta masovne stanogradwe koji je ju~e predo~io ~elnicima grada na Begeju.

- Nadamo se da }e za nekoliko dana taj projekat, kroz Vladinu uredbu, biti predstavqen javnosti. Zrewanin }e u toku idu}e godine, ako bude spreman sa svojim kapacitetima i ukoliko se na|u adekvatni investitori sa pripremqenim gra|evinskim zemqi{tem, mo}i da ra~una na izgradwu nekoliko stotina stanova iz ovog projekta. Ti stanovi }e gra|anima biti ponu|eni po znatno ni`im cenama nego {to su tr`i{ne, a bi}e gra|eni iz sredstava banaka i delom iz sredstava dr`ave koji }e pokrivati tro{kove projektnog finansirawa – objasnio je Duli}.

U razgovoru sa gradona~elnikom Zrewanina Miletom Mihajlovim i wegovim saradnicima, Duli} je iskazao spremnost da ministarstvo na ~ijem je ~elu pomogne u svim poslovima koji podrazumevaju pra}ewe planskog i urbanisti~kog ure|ivawa budu}ih razvojnih zona.

Ponu|ena je stru~na, tehni~ka i svaka druga podr{ka mini-

Oliver Duli} i Mileta Mihajlov

starstva kada su te stvari u pitawu.

- Tako|e smo ponudili na{u pomo} gradu Zrewaninu u pogledu posredovawa u razgovorima sa Vojskom Srbije o tome da se jedan deo vojnih kapaciteta, koji su prema master planu progla{eni neperspektivnim za odbranu zemqe, a koji predstavqaju zna~ajan potencijal i kao gra|evinsko, i kao industrijsko zemqi{te, preseli u ruke grada. To bi mogla da bude jedna nova razvojna zona i za stambenoposlovni i za industrijski razvoj – naveo je ministar Duli}.

Gradona~elnik Mihajlov je posle sastanka sa Duli}em kazao novinarima da su gostu predstavqene investicije u 2009. godine i da je bilo re~i o onima koje grad o~ekuje u predstoje}oj godini.

- Posebnu pa`wu posvetili smo Industrijskoj zoni „Jugoistok”, u koju svi pola`emo veliku nadu i koja }e biti gotova u martu. Po zavr{etku wenog opremawa o~ekujemo i dolazak investitora – istakao je Mihajlov, uz napomenu da je bilo re~i i o regionalnoj deponiji, ~ija se izgradawa o~ekuje 2010. godine. @. Balaban

USVOJENA STRATEGIJA RAZVOJA APATINSKE OP[TINE

Legalizacija romskog naseqa APATIN: Ve}inom glasova prisutnih odbornika, usvojena je Strategija odr`ivog razvoja apatinske op{tine u narednih deset godina, odnosno do 2019. godine.

`e, u drugom delu je vizija strate{kog razvoja, a u tre}em je akcioni plan sa nosiocima aktivnosti i merama koje treba preduzeti, kao i sredstva koja su potrebna za

Inicajtivu za sa~iwavawe ovog dokumenta dao je predsednik op{tine, a podr`alo ju je Pokrajinsko Izvr{no ve}e, Stalna konferencija op{tina i gradova i Regionalna agenfcija za razvoj malih i sredwih preduze}a „Alma Mont” doo Novi Sad. Vizija razvoja sadr`i razvoj dru{tvenih delatnosti, ekonomiski razvoj i za{titu `ivotne sredine.

-U prvom delu Stategija obuhvata ono ~ime op{tina raspola-

realizaciju. Dokument je bio na javnoj raspravi i u wegovoj izradi u~estvovali su svi koji su `eleli, me|utim, to ne zna~i da ne mo`e i da ne}e pretrpeti i odre|ene izmene s obzirom na to da je re~ o programu koji treba da se realizuje u narednih deset godina - rekla je predstavnik Regionalne agenvcije za razvoj malih i sredwih preduze}a Milica Vra~ari}.

Na sednici je usvojen i Lokalni akcioni plan za mlade od 2010. do

2014. godine, koji je sa~iwen na inicijativu ministarstva za obrazovawe i sport. Odbornici SO usvojili su i odluku o pristupawu izrade lokalnog ekolo{kog akcionog plana op{tine.

-Vlada Republike Srbije je ovih dana donela odluku o pomerawu granice Specijalnog rezervata prirode „Gorwe Podunavqe” iza budu}eg Robno-transportnog centra i time nam je omogu}eno da prihvatimo budu}e investitore.

Do sada to nismo mogli i tako nam je propala investicija vredna 700 miliona evra. Aktuelna je investicija vezana za izgradwu Fabrike za preradu otpadnih voda, koje bi zajedni~ki finansirale Apatinska pivara i strani invetitori - rekao je predsednik op{tine dr @ivorad Smiqani}.

Odbornici su usvojili i odluku o izradi plana detaqne regulacije Romskog naseqa u Apatinu, ~ime bi se stekli pravni osnovi za legalizaciju objekta u ovom nasequ, kao i utvrdili uslovi za novoizgra|ene objekte. To bi, po re~ima dr Smiqani~}a, zna~ilo da }e Romsko naseqe u Apatinu uskoro biti jedino takvo naseqe gde su svi izgra|eni objekti i legalizovani.

J. Prel~ec

11

VESTI Zara`ene i ~etiri trudnice ZREWANIN: Do sada je u zrewaninskoj Op{toj bolnici „Dr \or|e Joanovi}” bilo ukupno 156 stacionarno le~enih bolesnika zara`enih novim gripom tipa A H1N1, saop{tila je ju~e direktorka te zdravstvene ustanove dr Gordana Kozlova~ki. Zabriwavaju}e je, naglasila je Kozlova~ki, {to se me|u zara`enima nalaze i ~etiri trudnice, od kojih su tri sme{tene na infektivno odeqewe ovda{we bolnice, a jedna je na ginekologiji.

- Apelujemo da se zdrave trudnice jave u Savetovali{te za `ene i popri~aju sa svojim ginekologom i, ukoliko ima uslova, da se ukqu~e u vakcinaciju. Sami lekari ponekad budu zate~eni te`inom klini~ke slike me|u obolelima – rekla je Kozlova~ki i pozvala sve gra|ane Sredwobanatskog okruga, kod kojih nema kontraindikacija, da prime vakcinu protiv novog gripa.

Naglasila je da zdravstvene ustanove u Sredwem Banatu trenutno ne raspola`u sa dovoqnim koli~inama vakcina, ali da }e one sukcesivno stizati u ovaj okrug. @. B.

Posao za dve gerontodoma}ice SUBOTICA: U Subotici su dodeqene diplome polaznicima obuke za gerontodoma}ice. Obuku je organizovala filijala Subotice Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Na tenderu, kao najboqi ponu|a~, bio je izabran Otvoreni univerzitet, koji je bio zadu`en za teorijski deo nastave, a Gerontolo{ki centra Subotice za prakti~ni. Obuka je trajala dva meseca i uspe{no ju je zavr{ilo 19 polaznica, koje su prijavqene na evidenciju Nacionalne slu`be za zapo{qavawe.

- Dve polaznice koje su uspe{no zavr{ile kurs, primi}emo u radni odnos ve} sutra. Moram da istaknem da je ovo veliko priznawe i za sam Gerontolo{ki centar, jer su prvi put na{i stru~waci imali priliku da u~estvuju u jednom ovakvom projektu - rekao je direktor Gerontolo{kog centra Nenad Ivani{evi}.

Projekat staje 470 hiqada dinara, a novac je obezbedio Pokrajinski Sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova.

A. A.

Deficit iz privatizacije SOMBOR: Na svojoj ju~era{woj sednici, odbornici somborske gradske Skup{tine, sa 37 glasova za i 19 protiv, usvojili su predlog Odluke o buxetu za 2010. godinu, kojim je gradska kasa projektovana na 1,45 milijardi dinara. Po ovoj odluci, rashodovna strana buxeta za slede}u godinu je ve}a za dva miliona dinara, uz napomenu da }e se ovaj deficit pokrivati iz prihoda koji }e se ostvariti kroz privatizacioni proces. Prema o~ekivawima, jedini kriti~ari predlo`ene odluke su bili odbornici SRS, koji su dovodili u sumwu racionalnost tro{ewa para iz gradske kase, ali sa svojih 19 prisutnih odbornika, nisu se mogli suprotstaviti glasa~ima vladaju}e koalicije.

Skup{tina je usvojila i ostavke dva ~lana Gradskog Ve}a Qubomira Lili}a (DS) i Slobodana Selakova (SPO), da bi, na predlog sombroskog gradona~elnika Nemawe Deli}a, na wihova mesta, ali ovaj put kao volontere, postavila Damira Markovi}a (DS) i ^abu Mere Lasla (LSV).

M. M}

12

sreda23.decembar2009.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

LIDERU LSV PRIPISUJE SE VO@WA MOTORNIM SANKAMA KROZ PE[A^KU ZONU U CENTRU NOVOG SADA

Nenad ^anak }e biti pozvan u policiju

Snimak koji je postavqen na Internet

ZBOG SUMWE DA SU NA GRANI^NOM PRELAZU KOD PRIJEPOQA PRIMALI MITO

Uhap{eno 13 policajaca i {est carinika MUP Srbije uhapsio je 13 policajaca i {est carinika osumwi~enih da su na grani~nom prelazu Jabuka kod Prijepoqa primali mito kako bi omogu}ili {verc i prelazak granice bez potrebnih dokumenata. Oni su uhap{eni posle vi{emese~nog rada Sektora unutra{we kontrole policije i Unutra{we kontrole carine, saop{tio je ju~e MUP. Za primawe mita i zloupotrebu slu`benog polo`aja terete se policijski slu`benici Goran [. (43), Milan L. (43), Selma K. (30), Zaim L. (23), Goran L. (43), Svetozar M. (31), Igor P. (28), Sa{a R. (38), Danilo F. (31), Pera P. (35), David D. (28), Igor G. (27) i Saud ^. (25). Privedeno je i {est carinskih slu`benika Uprave carine Carinske ispostave Jabuka zbog sumwe da su primali mito: Slobodan B. (58), Predrag M. (44), Veqko K. (40), Dragan S. (30), Veselin G. (54) i Gordana J. (40).

Policijski slu`benici iz Uprave grani~ne policije Regionalnog centra prema Crnoj Gori Goran [, Milan L. i carinik Slobodan B. su ozna~eni kao organizatori kriminalne grupe koja se bavila primawem mita i zloupotre-

bom slu`benog polo`aja u periodu od aprila do decembra 2009. godine.

Svi ~lanovi organizovane kriminalne grupe imali su, navodi se u saop{tewu MUP-a, odre|eni zadatak, odnosno „stvarali su povoqne uslove koji su omogu}avali policijskim slu`benicima da od gra|ana zahtevaju ili primaju razli~ite nov~ane iznose, kako prema wima ne bi preduzimali odre|ene slu`bene radwe“.

Carinici su, u dogovoru s policijskim slu`benicima, od gra|ana koji prevoze robu ~iji je promet zabrawen ili ograni~en, zahtevali novac kako bi im omogu}ili uno{ewe ili izno{ewe robe iz Srbije kao i prelazak dr`avne granice osobama koje nisu posedovale potrebna dokumenta.

Na kraju smene, osumwi~eni su delili novac koji su od gra|ana dobili.

Nakon isteka zakonskog roka za zadr`avawe osumwi~eni }e uz krivi~nu prijavu biti predati istra`nom sudiji Okru`nog suda u U`icu.

Krivi~nom prijavom obuhva}eni su i carinski slu`benik Dejan P. i biv{i carinski slu`benik Rajica \, koji su u bekstvu.

(Beta)

ZBOG PRETWI NOVINARKI B92

Lisice jo{ jednom navija~u Kako B92 saznaje, uhap{ena je jo{ jedna osoba osumwi~ena za pretwe novinarki B92 Brankici Stankovi} na fudbalskoj utakmici „Partizan“ - „[ahtjor“. Prema saznawima B92 re~ je o A. K., mu{karcu starom 20 godina. Wemu je odre|eno policijsko zadr`avawe od 48 sati.

Do sada je zbog tog dela uhap{eno ukupno osam osoba.

Posle incidenata na fudbalskom me~u Partizan [ahtjor, prethodno su uhap{ena {estorica huligana, a u ponedeqak i jedan od vo|a navija~a, Dragan \, ina~e poru~nik u Vojsci Srbije.

OKRU@NO TU@ILA[TVO U ZREWANINU

Pi{toq bez dozvole Protiv Filipa K. (20) iz Ba{aida Okru`no javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`nicu zbog sumwe da je nedozvoqeno dr`ao i nosio oru`je. On je, kako se navodi u optu`nici, u no}i 19. oktobra ove godine, oko 1,30 ~asova, u Ba{aidu, iz prostorija svoje ku}e u

Ulici Svetozara Mileti}a uzeo pi{toq marke „Crvena zastava“ i okvir s 11 metaka. Za taj pi{toq dozvolu je imao Filipov otac, a osumwi~eni ga je bez dozvole za posedovawe i no{ewe doneo sa sobom u ugostiteqski objekat „Dezdemona“ u Ba{aidu.

Konopqa u torbi Zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet opojnih droga, zrewaninsko Okru`no javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu protiv Zrewaninca Sini{e V. (33). On se tereti da je 10. avgusta ove godine, u Prvomajskoj ulici u Zrewaninu, iza gasne

pumpe, ubrao cvetove i listove sa zasa|enih biqaka indijske konopqe, u koli~ini od 166 grama. Nabrano „biqe“ stavio je u torbu da bi ga osu{io i pripremio za konzumaciju pu{ewem.

Istog dana kod restorana „Pivnica“, policajci su kod wega u torbi prona{li i oduzeli ovu opojnu drogu. @. B.

- Nenad ^anak }e biti pozvan u policiju da se izjasni o doga|aju koji mu se pripisuje nakon objavqenog video zapisa kojim je zabele`ena vo`wa motornim sankama kroz pe{a~ku zonu u gradu - ka`e za „Dnevnik“ portparol novosadske Policijske uprave Mileva Tomi}, povodom objavqivawa snimka na sajtu „Jutjub“. - Kako to nala`e Zakon o bezbednosti u saobra}aju, foto i video zapis mogu se koristiti kao verodostojan dokaz, a tako|e neophodno je u slu~a-

jevima kad se ne zatekne korisnik vozila na mestu doga|aja da se pozove vlasnik ili korisnik. Po istom zakonu pe{a~ka zona je iskqu~ivo namewena pe{acima i poznato je da samo odre|ena vozila u odre|enom vremenskom periodu mogu da je koriste i to brzinom kretwawa pe{aka uz to da ih ne ugro`avaju, o ~emu odlu~uju nadle`ni organi grada.

Tomi}eva dodaje da re~ o redovnoj proceduri na osnovu Zakona o bezbednosti u saobra}aju ko-

jom bi se utvrdila eventualana prekr{ajna odgovornost, odnosno ~iwenica da li ima elemenata za podno{ewe zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv Nenada ^anka.

Podsetimo, prema nezvani~nim saznawima lider Lige socijaldemokrata Vojvodine je u no}i izme|u srede i ~etvrtka snimqen mobilnim telefonom kako se vozi motornim sankama kroz Ulicu Laze Tele~kog u strogom centru Novog Sada.

M. V.

JU^E U NOVOSADSKOM OP[TINSKOM SUDU OSU\EN IVO \UKANOVI]

Dve godine za naoru`awe u stanu i gara`i Ivo \ukanovi} osu|en je judve godine pre hap{ewa kao i ~e u novosadskom Op{tinskom da nije znao {ta je u gara`i. sudu bezuslovno, nepravosnaOvaj stav obrazlo`en je time `no, na dve godine zatvora da je neko naoru`awe bilo u zbog neovla{}enog posedovastanu, te dve godine, pa je ve}e wa ve}e koli~ine oru`ja, muzakqu~ilo da je optu`eni nicije, eksploziva i opreme koje je u junu ove godine zate~eno u wegovom stanu i gara`i. Optu`enom je tako|e re{ewem suda produ`en pritvor u kojem se nalazi od 22. juna.

Odlukom suda svo naoru`awe navedeno u optu`nici, od pu{aka, pi{toqa, antikviteta i eksploziva do razli~ite opreme bi}e otu|eni zbog bojazni da }e okrivqeni ponoviti delo.

Ne{to od zaplewenih predmeta re{ewem ve}a nameweno je da se po{aqe na uni{tewe, ne{to }e biti predato Ivo \ukanovi} Vojsci Srbije, a jedan deo starog oru`ja prosleznao da sporno naoru`awe podi}e se u muzej . stoji i da je delo po~iweno diPredsednik tro~lanog sudrektnim umi{qajem. Sud je taskog ve}a sudija Rade Kalajxiko|e na{ao da se Ivo razume u ja u obrazlo`ewu presude nanaoru`awe i da se to izme|u veo je da je ostalo nejasno odaostalog videlo iz wegovih pikle je do{lo oru`je u stan i tawa u svojoj odbrani. gara`u.

- Ote`avaju}ih okolnosti Sud nije poverovao u izjavu nije bilo, a prilikom odmeraIva, koji je u odbrani naveo da vawa kazne za ovo te{ko krise zapravo radi o naoru`awu vi~no delo, gde je zapre}ena wegovog pokojnog oca, koji je kazna od jedne do osam godina preminuo pre ne{to mawe od zatvora, ve}e je imalo u vidu MARTONO[, KOD KAWI@E

Pretu~en posle sva|e Protiv Jo`efa P. (1950) i Tomislava P. (1976) iz Martono{a policijski slu`benici iz Kawi`e podneli su krivi~nu prijavu, zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo te{ke telesne povrede na {tetu Imreta L. (1977) iz Martono{a.

Policija je saop{tila da su osumwi~eni 11. decembra ove godine, posle sva|e u ku}i Tomislava P., upotrebom fizi~ke snage, o{te}enom Imretu L. naneli te{ke telesne povrede opasne po `ivot.

M. Mr. U CENTRU BEOGRADA

Silovana devojka U Deligradskoj ulici, u centru Beogradu, silovana je i opqa~kana devojka, re~eno je agenciji Beta u Ministarstvu unutra{wih poslova. Silovawe i razbojni{tvo se dogodilo prekju~e u kasnim popodnevnim satima, a detaqi tog zlo~ina jo{ se istra`uju.

da je optu`eni porodi~an ~ovek kao i wegovo zdravstveno stawe, tako da smatramo da je ovo adekvatna krivi~na sankcija - rekao je ju~e sudija Kalajxija.

Kroz dva crvena u deset minuta Policija je podnela prekr{ajnu prijavu protiv Mi{a B. (1983) iz Novog Sad i privela ga op{tinskom sudiji za prekr{aje zbog sumwe da je po~inio delo nasilni~ke vo`we. Mi{u se pripisuje da nije zaustavio „opel vektru“ uprkos nare|ewu policije, ve} je nastavio vo`wu tokom koje je za mawe od deset minuta pro{ao kroz dve raskrsnice dok je na semaforu svetlelo crveno svetlo u wegovom smeru.

Tako|e, on se tereti da se narednog dana ponovo oglu{io o znak policije, ali ga je saobra}ajna patrola sustigla i utvrdila, izme|u ostalog, da upravqa vozilom s falsifikovanim tablicama s obzirom na to da je wegov „opel“ iskqu~en iz saobra}aja jo{ u saptembru zbog isteka registracije, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Op{tinski sudija za prekr{aje izrekao je Mi{u kaznu zatvora od 60 dana, kaznu od 10.000 i zabranu upravqawa motornim vozilima „B“ kategorije u trajawu od godinu dana.

M. V. NA RASKRSNICI U NOVOM SADU

Pokosio mladi}a i utekao Nepoznati voza~ je prekju~e na novosadskoj raskrsnici Bulevara oslobo|ewa i Bulevara cara Lazara te{ko povredio Nemawu V. (1985) iz Zrewanina, kada ga je udario na pe{a~kom prelazu, ne ustupiv{i mu prvenstvo prolaza. Policija traga za voza~em protiv kojeg }e podneti krivi~nu prijavu za te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja i nepru`awa pomo}i povre|enom licu u saobra}ajnoj nezgodi.

M. V. DOLIJAO BE^EJSKI TANDEM

Pali na drugoj pqa~ki

Branilac okrivqenog Nenad Suvajxi} najavio je `albu na izre~enu kaznu, a za o~ekivati je da }e se voditi upravni postupak za povra}aj u \ukanovi}evo vlasni{tvo ve}eg broja pu{aka i pi{toqa koji su bili u legalnom posudu.

Pored svega, optu`eni \ukanovi} je u obavezi da u roku od 15 dana uplati za sudske tro{kove u iznosu od oko 200.000 dinara.

M. Vuja~i}

PRIJAVA ZA TE[KU KRA\U U KIKINDI

Ukradeni radijatori Ministarstvu odbrane Kikindska policija podnela je krivi~nu prijavu protiv Slavka S. (1988), Ivana S. (1988) i Ivana S. (1988) iz Kikinde, zbog osnovane sumwe da su izvr{ili te{ku kra|u na {tetu Ministarstva odbrane Srbije - Odeqewa za vanredne situacije Severnobanatskog okruga u Kikindi.

Osumwi~eni su 11. decembra ove godine u popodnevnim

NOVOSA\ANIN U ZATVORU

i ve~erwim satima, upotrebom fizi~ke snage i podesnog alata, razbili prozor i u{li u paviqone ONC „[umica“ u Kikindi, vlasni{tvo Ministarstva odbrane, iz kojih su ukrali 40 livenih tu~anih radijatora.

Ukradene radijatore su prodali kao staro gvo`|e, a dobijeni novac podelili.

M. Mr.

NAKON POJAVE GRAFITA MR@WE U KAWI@I

Prona|en osumwi~eni autor Brzom akcijom kawi{ke policije prona|eno je lice koje je u no}i izme|u 19. i 20. novembra ove godine na vi{e mesta u Kawi`i ispisivalo grafite, a na jednoj porodi~noj ku}i ispisan je grafit neprimerene sadr`ine „Smrt Ciganima“. Osnovano se sumwa da je grafite ispisivao Sr|an S. (1977) iz Kawi`e i protiv wega }e biti podneta odgovaraju}a krivi~na prijava, saop{teno je iz Policijske uprave u Kikindi.

M. Mr.

Be~ejska policija uhapsila je prekju~e me{tane Silvija L. (1978) i Mihajla M. (1986) neposredno nakon {to su uz pretwu pi{toqem od jednog sugra|anina oduzeli mobilni telefon i izvesnu koli~inu novca. Wima se pripisuje su posle desetak minuta poku{ali da po~ine razbojni{tvo nad jo{ jednim ~ovekom, ali ih je u toj nameri spre~ila policija, saop{tava ju~e novosadska Policisjka uprava.

Protiv osumwi~enih sledi krivi~na prijava.

M. V. U CENTRU NOVOG SADA

Opqa~kana zlatara Policija }e podneti krivi~nu prijavu protiv Aleksandra S. (1978) iz Sremske Kamenice zbog sumwe da je prekju~e iz jedne zlatare u centru Novog Sada ukrao 63 zlatne min|u{e. Kad je osumwi~eni poku{ao da pobegne, policija ga je uhvatila i kod wega prona{la zlatan nakit, koji je vra}en vlasniku. Aleksandar se tereti za krivi~no delo te{ke kra|e.

M. V. KOD PROKUPQA

Maloletnik poku{ao ubistvo Prokupa~ka policija uhapsila je maloletnika iz sela Ma~ina zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo ubistva u poku{aju, izazivawe op{te opasnosti i krivi~no delo nedozvoqenog dr`awa oru`ja i eksplozivnih materija, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Prokupqu.

Kako je navedeno, osumwi~eni maloletnik je u selu Ko`ince najpre pucao ispred ku}e o{te}enog G. M. kako bi mu privukao pa`wu, a kada je ovaj iza{ao iz ku}e, pucao je i na wega, ali ga je proma{io.

(Tanjug)

DRU[TVO

DNEVNIK

sreda23.decembar2009.

13

KAKO ZAPOSLENI KOD PRIVATNIKA UZ STA@ STI^U I – PSIHOLO[KU LABILNOST

Lak{e je gazdi i{~upati bubreg nego platu Preduze}a u Srbiji, prema evidenciji Narodne banke Srbije, duguju gotovo tri milijarde evra, a ra~un svake {este kompanije je blokiran. Privrednici duguju bankama za kredite, dobavqa~ima za robu ili dr`avi za porez. Za efikasnost nadle`nih institucija koje treba da naplate dugove ili ugase takve firme, ilustrativno je i da su na spisku blokiranih i preduze}a, koja su u prinudnoj naplati i po 14 godina. Srpski privatnici dovijaju se i kako ne bi morali da pla}aju jo{ i svojim zaposlenima. Retko se ta agonija re{ava otkazom, a mnogo se ~e{}e oni odlu~uju da rade i daqe, nadaju}i se iz meseca u mesec da }e plate jednom zaista i dobiti.

Da je kriza na~inila |onovske obraze mnogim privatnicima, mo`da je najboqi primer Novosa|anina @ikice M. kome je poslodavac, zakqu~no sa novembrom, du`an devet mese~nih zarada.

- Radio sam samo godinu dana kao marketing menaxer, a plate

su po~ele da kasne lane u decembru. Tad je firma krenula da propada, a gazda prestao da nam upla}uje doprinose. Kad je bio du`an ve} tri zarade, on je i daqe vozio skupocen automobil, putovao po svetu, a tra`io od nas da radimo i vikendom i odra|ujemo wegove privatne poslove. Oni {to nemaju porodicu i od kojih niko ne zavisi, brzo su po~eli da daju otkaze, a gazda nam je zabranio da im javqamo ako bismo dobili platu, kako ne bi do{li da tra`e svoje „par~e kola~a“. U junu je re{io da nam zarade svima „skre{e“ za 30 odsto, uz opasku da ne zaslu`ujemo vi{e. Iako imam dvoje dece, morao sam da napustim posao, jer sam postao psihi~ki jako labilan – iskren je @ikica, kome ni nakon otkaza muke nisu prestale.

- Na{ao sam boqi posao, ali se ispostavilo da novi poslodavac ne mo`e da me prijavi dok mi biv{i ne uplati sve doprinose. Pozvao sam ga, on mi je obe}ao da }e to u~initi do kraja godine, me|utim nov posao mi

Zaglibili se u `ivom blatu privatluka

Po{to parnice zbog neispla}enih zarada zastarevaju nakon tri godine, o~ajnici koji se usude da tu`e gazde rizikuju i dodatni gubitak, jer moraju da plate i advokatske tro{kove je ve} izmakao iz ruku, jer ovaj nije mogao toliko da ~eka. Najve}i apsurd je {to me je biv{i

ZREWANINSKA BOLNICA SKRATILA REDOVE I PRODU@ILA SPISAK USLUGA

Le~i}e i seksualne boqke Bana}ana

Zrewaninska Op{ta bolnica „Dr \or|e Joanovi}“ sabrala je za ovu i najavila za narednu godinu usluge pacijentima iz svih pet op{tina Sredweg Banata, me|u prvima je u Srbiji, uvela skrining metodu – ultrazvuk kukova svim novoro|en~adima, {to je od izuzetnog zna~aja za rano otkrivawe kongenitalnih deformacija. Ovde je zapo~eta i ugradwa trajnih pejsmejkera, a osamostalio se i metodonski centar, koji je nekad funkcionisao pod patronatom Psihijatrijske klinike u Novom Sadu.

Direktorka dr Gordana Kozlova~ki kazala je da je ove godine bilo 10.000 operacija, ra~unaju}i pri tome i sitnije hirur{ke intervencije. Na pitawe {ta trenutno nedostaje ovoj zdravstvenoj ustanovi, ona je ocenila da je to novac, ali i zavr{etak pete, {e-

ste i sedme eta`e nove bolnice.

Pomo}nik direktora dr Du{an Velisavqev podsetio je da je do juna lista ~ekawa za ugradwu proteze kuka brojala 90 pacijenata, a da je sada skoro svedena na minimum.

Rad lekara bio je podlo`an i kontrolama, o ~emu je govorila pomo}nica direktora dr Dragana @egarac.

- Upravo smo zavr{ili ispitivawe zadovoqstva korisnika na{ih usluga i zaposlenih. Upitnici se obra|uju i po~etkom idu}e godine objavi}emo rezultate.

Imali smo i dve spoqne provere kvaliteta, pri ~emu smo korektno oceweni i dobili odre|ene preporuke – ka`e dr @egarac.

Predstavqaju}i plan dopunskog rada za 2010, ona je navela da je po Zakonu o zdravstvenoj za{titi, zaposlenima u dr`avnim usta-

novama omogu}eno da u wima privatno rade, uz saglasnost Ministarstva zdravqa. U bolnici je pripremqen detaqan opis plana za dopunski rad, po kome }e lekari zadr`avati 60 – 65 odsto novca od pru`enih usluga, dok }e ostatak pripadati bolnici. Od idu}e godine bi}e pru`ane i slede}e usluge: sistematski pregled zaposlenih na zahtev poslodavca koji pla}a iz sopstvenih sredstava, dugotrajna nega u zdravstvenoj ustanovi, li~ni konfor, odnosno sme{taj u jednokrevetnu ili dvokrevetnu sobu sa kupatilom, TV-om i drugim, zatim le~ewe akutnog pijanstva i seksualne disfunkcije, kozmeti~ke procedure, prekid trudno}e, pregled i le~ewe profesionalnih i amaterskih sportista i psiholo{ko savetovawe. @. Balaban

Egere{ijeva bo`i}na ~estitka na {est jezika Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i uputio je ju~e bo`i}nu ~estitku, kako se navodi, svim gra|anima Vojvodine, i to na {est jezika koji su tu u slu`benoj upotrebi – srpskom, ma|arskom, hrvatskom, rumunskom, slova~kom i rusinskom. “@elim da nas ovaj praznik ispuni rado{}u i qubavqu, kao i da doprinese da prepoznamo prave vrednosti, radost zajedni{tva, uzajamnog razumevawa, tolerancije i darivawa. Neka nas u svim na{im de-

lima rukovodi qubav prema bli`wima i spremnost da pomognemo“, navodi se u ~estitki Egere{ija.

Bo`i}nu ~estitku crkvenim poglavarima, sve{tenstvu i svim vernicima koji slave veliki hri{}anski praznik 25. decembar upitio je pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne mawine Tama{ Korhec, po`elev{i im zdravqe, qubav i razumevawe. ^estitka je na srpskom i ma|arskom jeziku.

S. N.

IN MEMORIAM

Todor – To{a \uri} (1934–2009) U Novom Sadu je posle te{ke bolesti preminuo novinar Todor - To{a \uri}. Ro|en je u Banatskom Brestovcu 1934, a `urnalisti~ku karijeru po~eo je u jagodinskom „Novom putu“1958.

Bio je novinar „Sremskih novina“ u Sremskoj Mitrovici i prvi dopisnik Radio-televizije Beograd iz Srema. Jedan je od osniva~a i glavni i odgovorni urednik Radio Srema u Rumi. U novosadskom „Dnevniku“ po~eo je kao novinar u politi~koj rubrici i napredovao do mesta direktora i glavnog i odgovornog urednika revijalnih izdawa.

I nakon penzionisawa nastavio je aktivan novinarski `ivot kao dopisnik „Glasa srpskog“ iz Bawaluke i „Srp-

skih novosti“ iz Sidneja. Od 2000. do 2005. bio je sekretar Dru{tva novinara Vojvodine.

Za zasluge za razvoj novinarske organizacije dobio je Zlatnu povequ UNS-a 2001.

Dobitnik je Nagrade za `ivotno delo DNV-a 2009.

poslodavac, iako mi je du`an preko 2000 evra, ubrzo posle mog odlaska iz firme, pozvao i

video. Jo{ bi bio na gubitku, jer mora da plati advokatske tro{kove.

Sawa Niki~i} odlu~ila je da pravdu i ~etiri neispla}ene plate, koje je po{teno zaradila u jednoj firmi u Zrewaninu, zatra`i na sudu.

- Apsolvent sam na novosadskom Fakultetu tehni~kih nauka i `ivim s roditeqima, pa mi nije bio problem da dam otkaz kad su plate po~ele da kasne.

Odmah sam tu`ila gazde, koga je sud primorao da mi posle 11 meseci plati dug. @ao mi je samo {to je u firmi ostalo mnogo qudi koji izdr`avaju decu. Bukvalno su tla~eni, neki rade i na crno, pa nemaju ni dokaze da tu`e vlasnika - ka`e Sawa i `ali {to se mnogi ne usu|uju da daju otkaz i tra`e boqi posao, ve} zaglibe u `ivom blatu „privatluka“. Jedva pre`ivqavaju, ali oslawa na nadu da }e plata jednom ipak „le}i“ i sve krenuti na boqe. Pa, ne ka`e se za xabe da nada umire posledwa! – rezignirana je Sawa.

I. Brcan

NOVE INVESTICIJE VLADE VOJVODINE U NAUKU I UNIVERZITET

Brza mre`na autostrada na PMF-u Da pokrajinska Vlada i wen Sekretarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj maksimalno ra~unaju na doprinos Univerziteta u Novom Sadu razvoju Vojvodine i ula`u u akademske kapacitete dokazano je i ju~e otvarawem nove komunikacione mre`e na Prirodnomatemati~kom fakultetu i uru~ewem ugovora o finansirawu dva kratkoro~na projekta UNS-a za realizaciju strategije tehnolo{kog razvoja.

Investicija u mre`u te{ka je 15 miliona dinara, a novac je iz Fonda za kapitalna ulagawa, dok je za dva projekta resorni sekretarijat namenio ukupno pet miliona dinara.

- Nije mogu}e zamisliti nijedan razvojni projekat pokrajinske Vlade bez u~e{}a stru~waka sa Univerziteta, dakle privreda i nauka moraju raditi zajedno da bi celo dru{tvo napredovalo - rekao je predsednik Vlade APV dr Bojan Pajti}, koji je simboli~no otvorio novu informacionu mre`u na PMF-u. - Mi smo u proteklih tri godine investirali preko 1,2 milijardu dinara u na{ univerzitet.

Sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dragoslav Petrovi} naglasio je da je u pokrajinskom buxetu za

Zlato „Pres viteza” Maji Dragi} Novinarka RTS Jelena Bo`ovi} osvojila je granpri 4. regionalnog TV festivala “Pres vitez” za minijaturu “Veterinar bez granica”, dok je produkcijsko priznawe pripalo TV Crna Gora za minijaturu “Elma”. Presti`ne nagrade uru~ili su laureatima ju~e u Skup{tini Vojvodine pokrajinski sekretar za informacije Ana TomanovaMakanova, pomo}nica ministra kulture Nata{a Vu~kovi}-Lesendri}, ata{e za kulturu ambasade Slova~ke Pavol Kruto{ik i predsednik festivala Igor Aleksi}.

U kategoriji dokumentarnog programa zlato je osvojila novinarka RTV Maja Dragi}, srebro Oliveri Vukadinovi} dok je brozna zavr{ila u rukama Suboti~ana Sr|ana Olmana. Tawa Dimitri}-Mijailovi} iz RTS-a uradila je

upitao da li sam se ve} prijavio na biro rada, jer je hteo da me uzme kao pripravnika, {to zna~i da plate ne bi pla}ao on, nego dr`ava – pri~a na{ sagovornik.

Biv{i gazda bi mogao da ga prijavi kao pripravnika, po{to ga je, dok je radio u wegovoj firmi, prijavio sa sredwom {kolom, iako @ikica ima fakultet. Ima jo{ zloupotreba. On je ~ak nudio potencijalnim pripravnicima da ih regularno prijavi, ali da oni ne moraju da dolaze na posao. Objasnio je to tako {to bi mladim qudima i{ao radni sta`, a on bi wihov, tobo`e zara|en novac, koji sti`e od pokrajine ili dr`ave, stavqao sebi u xep. @ikica je ovu ponudu odbio, a nada se da niko nije prihvatio.

Probao je da devet neispla}enih zarada zatra`i preko suda, ali mu je advokat savetovao da to ne ~ini jer je ra~un firme, koju bi da tu`i, blokiran. Parnicu bi dobio, ali kako ovi slu~ajevi zastarevaju posle tri godine, novac mo`da nikad ne bi

najboqi informativni prilog, srebrna je Dragana Sotirovski dok je tre}eplasirana Ivana Rethas. Zlatna plaketa za najboqu monta`u pripala je Aleksandru Perovi}u i Draganu ^ukanovi}u, a isto priznawe za kameru poneo je Radivoj Paro{ki. “Zlatni zapis” zaslu`io je Milan Filipovi} dok je specijalnu nagradu za re`iju “Ana Wemoga Kolar” dobio @eqko Mirkovi} iz RTV-a. Nagrada “Miroslav Pu{i}” je uru~ena Svetlani Pani}-Cani}, a specijalna nagrada Dru{tva novinara Vojvodine pripala je Mostarcu Radoju Tasi}u. Makedonac Sa{e Dimovski zaslu`io je specijalno priznawe za temu od velikog dru{tvenog zna~aja, a nagra|en je i jedan debitant, 18-godi{wi Ogwen Raki}.

Ig. M.

2010, sem transfernih sredstava, predvi|eno ~ak 147 miliona dinara za posebne aktivnosti na UNS-u.

- Pre svega se o~ekuje da }e UNS biti nosilac novih projekata koji se odnose na kreirawe me|unarodne regionalne saradwe i na{ih kapaciteta {irom Evrope {to nam omogu}avaju nove nadle`nosti APV. Oslawawe na nauku je garancija na{eg daqeg punog razvoja i ukqu~ivawe u obaveze koje nam predstoje u procesu priprema za prikqu~ewe EU - rekao je Petrovi}.

- Izgradwa ra~unarske mre`e na PMF-u zavr{ena je u rekordnom vremenu zahvaquju}i visokoj profesionalnosti izvo|a~a radova, beogradskog „Telefanta“ - naglasila je dekan PMF-a prof. dr Neda Mimica-Duki}, objasniv{i da je nova mre`a prava svetska „autostrada“. - Nova tehnologija i 80 kilometara ugra|enih opti~kih i bakarnih kablova stvorili su brzu i sigurnu mre`u koja nam omogu}ava: da razvijemo informacione sisteme adekvatne onima na svetskim univerzitetima, institucijama i firmama i budemo kompatibilni s wima, da razvijemo multimedijalne komunikaci-

je, imamo pristup be`i~nom Internetu... Grupa mladih informati~ara ima}e i svoju eksperimentalnu laboratoriju gde }e sticati nova znawa i iskustva, koja ne}e ostati na PMF-u, ve} }emo se otvoriti prema drugim fakultetima i institucijama i pru`iti im svu logisti~ku podr{ku.

- Finansirawe ova dva projekta zna~ajna su podr{ka Pokrajine dinami~nom razvoju Univerziteta - istakao je rektor prof. dr Miroslav Veskovi}. – Za projekat razvoja univerzitetskog centra za upravqawe projektima dobili smo dva miliona dinara, a planirano je da se osposobi posebna jednica koja bi integrisala resurse i formirala ekspertski tim za podr{ku doma}im i stranim projektima. Centar bi izrastao u mo}nu podr{ku privredi, lokalnim samoupravama, NVO i svima zainteresovanim za u~e{}e na me|unarodnim projektima. Drugi projekat, vredan tri milona dinara, predvi|a nau~noistra`iva~ke aktivnosti kao zdrave osnove realizacije strategije nau~nog i tehnolo{kog razvoja Srbije.

V. ^eki}

Pitomac Vest pointa komandant u Somboru Sve~anom primopredajom du- Samo najboqe je dovoqno do`nosti, Prvi centar obuke Vojbro. Umetnost savremenog rukovoske Srbije u Somboru dobio je no|ewa jedinicom je kako zadovoqivog komandanta. Na ~elo je do{ao ti zahteve nadre|enih sa potrebapotpukovnik Lazar Ostoji}, jer je wegov prethodnik i prvi komandant ovako organizovane jedinice za obuku pukovnik @eqko Obradovi} oti{ao u penziju. Pored brojnih zvanica iz politi~kog, dru{tvenog i privrednog `ivota Sombora i atara, sve~anoj inauguraciji prisustvovao je i komandant Uprave za obuku Ostoji} i Obradovi}, a u sredini VS, general-major Aleksangeneral @ivkovi} dar @ivkovi}.

Potpukovnik Ostoji}, po mima i sposobnostima podre|enih {qewu mnogih, prototip je savrekazao je Ostoji}, nagla{avaju}i menog srpskog oficira, jer je pozna~aj podoficirskog kadra. - Lired najvi{ih vojnih {kola u zederi se stvaraju, a ne ra|aju. Momqi, specijalisti~ka znawa stiderne armije po~ivaju na podoficao i u najpresti`nijim vojnim cirima, oni su srce vojske, dok je ustanovama svetu (izme|u ostalih na oficirima menaxerska uloga i ~uvenom Vest pointu), i govori samo su neke od smernica potpunekoliko svetskih jezika. kovnika Ostoji}a.

M. M}

14

KULTURA

sreda23.decembar2009.

DNEVNIK

ANTOLOGIJA SAVREMENIH AMERI^KIH SPISATEQICA

PERSPEKTIVNI STUDENTI NA IZLO@BI U ART KLINICI

Preoblikovana `enska istorija

Najboqa Sawa Latinovi}

Antologija savremenih ameri~kih kwi`evnica, objavqena nedavno u izdawu zrewaninske “Agore”, predstavqa sveobuhvatni izbor iz proznog stvarala{tva `ivih ameri~kih spisateqica razli~itih generacija (raspon godi{ta je od 1928. do 1969. godine) i najrazli~itijih poetika.

Antologija sadr`i naboqe pri~e, eseje ili odlomke iz romana dvadeset i jedne spisateqice. Prire|iva~ i prevodilac svih tekstova je dr Aleksandra Izgarjan, docent na Katedri za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

U ovaj izbor uvr{teni su tekstovi – Adrijen Ri~, Maksin Hong Kingston, Toni Morison, Maje An|elou, Alis Voker, Barati Mukerxi, Xulije Alvarez, Sandre Sisneros, Edvix Dantika, Gi{ Xen, Luiz Erdri~, Pole Gan Alen, Lezli Marmon Silko, Xamejke Kinkejd, Harijet Malen, Diane Abu-Xaber, Ejmi Ten, Barbare Kingsolver, En Tajler, Izabel Aqende i Xampe Lahiri.

Antologija zapo~iwe ~uvenim esejom Adrijen Ri~: „Kada

se mi mrtvi probudimo: pisawe kao re-vizija“ koji je oblikovao politi~ku i kwi`evnu misao u Americi sedamdesetih godina pro{log vijeka, a zavr{ava se pri~om „Ka obali“ Xampe Lahiri, za koju se smatra da je jedna od najboqih ameri~kih kwi`evnica mla|e generacije. Po re~ima prire|iva~a, Aleksandre Izgarjan, antologija ocrtava prelaz iz druge generacije kwi`evnica u tre}u, koja se ~esto naziva i tre}im talasom, a koja

ukqu~uje razli~ite pokrete kao {to su postfeminizam, globalni feminizam i eko feminizam.

Svaki tekst u antologiji istra`uje odre|eni `enski i socioistorijski identitet i predstavqa pomerawe od kulturnog nacionalizma i otelotvorewe preoblikovane `enske istorije, mitova i pojedina~nog i kolektivnog identiteta. Autorke nagla{avaju nestabilnost „istine“ i „istorije“ tako {to naporedo u tekstu stavqaju patrijarhalnu i matrijarhalnu verziju pro{losti, „se}awe“ i „kontrase}awe“, mladala~ku perspektivu i perspektivu odraslog naratora. Diskurs podvojenog glasa odslikava dvostruko marginalizovani polo`aj kwi`evnica – kao `ena i/ili pripadnica mawinske kulture.

Antologija obuhvata dela pripoveda~a razli~itih etni~kih zajednica – angloameri~ke, afroameri~ke, hispanoameri~ke, azijskoameri~ke, indijanske, indijskoameri~ke i arapskoameri~ke – i nudi uvid u razvoj etni~ke kwi`evnosti u Americi- navodi Aleksandra Izgarjan ukazuju}i da zahvaquju}i prelazima izme|u kultura, pro{losti i sada{wosti, razli~itim jezicima, obi~ajima, verovawima i usmenom predawu, ove kwi`evnice su svaka za sebe uspele da stvore nove forme i nove trendove koje ih danas ~ine jedinstvenim i prepoznatqivim na svetskoj kwi`evnoj sceni.

FILMSKI FESTIVAL U JANUARU NA MOKROJ GORI

„Kustendorf” afirmi{e kreativnost mladih Ministar kulture Neboj{a Bradi} izjavio je ju~e najavquju}i 3. “Kustendorf” koji }e biti odr`an od 13. do 19. januara u Mokroj gori, da je “kreator tog festivala Emir Kusturica, jedan od najuglednijih srpskih

starstvo kulture i ove godine dati podr{ku”.

Odgovaraju}i na pitawa novinara, on je precizirao da }e iz buxeta biti izdvojeno 15 miliona dinara i da je to zbog ekonomske krize mawe nego za

jedna od wih je da tu nema reklama niti brendova, koji su postali odlu~uju}i u svemu, pa i u kulturi”.

“Na na{u sre}u, imamo razumevawe i podr{ku dr`ave, pa ne moramo da moqakamo za no-

rediteqa, prepoznao zna~aj kreativnosti mladih qudi”.

“Bitno za Srbiju i Ministarstvo kulture, koje ga podr`ava, jeste sadejstvo na ovom festivalu izme|u razli~itih grupacija stvaralaca, onih najizazovnijih, najmla|ih koji tek doleze, preko ostvarenih autora, do preplitawa raznih sadr`aja iz oblasti filma, muzike i kreativnosti svake vrste”,

prethodni “Kustendorf” kada je dato 20 miliona dinara. U takmi~arskom programu u~estvuje 28 filmova studenata i mladih rediteqa iz 18 zemaqa.

Oni }e imati priliku da na vork{opovima ~uju iskustva afirmisanih autora, ~iji se filmovi prikazuju u programu “Savremene tendencije”, {to je izbor najboqih umetni~kih ostvarewa iz ove godine.

vac okolo, a ula`emo i od onoga {to zaradimo sopstvenim snagama, sviraju}i po svetu i {tede}i”, rekao je Kusturica. “^inimo sve da udomimo ono {to postaje zaboravqeni aspekt kinematografije, a to su autori. Filmu se sprema te{ka sudbina, jer je po~eo da se mewa u druge forme. Nedavno je jedan film, zapravo vi{e video igra iz Holivuda za 24 sata napravila 370 milona dolara. To govori da se ono {to znamo kao film od doba Melijesa i Renoara polako gasi kao forma komunikacije”.

On je ukazao na “agresivne neokapitalisti~ke forme koje u ime profita uni{tavaju sve ispred sebe”.

Na pitawe o temama studentskih filmova, odgovorio je da ih nije video i da je selekciju radila wegova }erka Duwa Kusturica, ali je dodao da je kriterijum u izboru bio ono {to ina~e `eli da podsti~e ovaj festival, a to su sloboda i upu}enost autora na qudsku sudbinu.

Radove mladih ocewiva}e `iri, ~iji je predsednik autorka stripova i rediteqka Marjane Satrapi, koja se proslavila dugometra`nim animiranim filmom “Persepolis”, a ~lanovi su filmska producentkiwa i autorka Sara Driver i holivudski producent Xonatan Vajsgal.

(Tanjug)

Glavni gost Yoni Dep Kao {to je ranije objavqeno, glavni gost bi}e slavni glumac Xoni Dep. Povodom dolaska Depa, Kusturica je primetio da je taj slavni glumac “mo`da po jednom osnovu onaj koji najmawe pripada ovom festivalu”, ali da je to “povr{no gledawe”.

“Su{tinsko gledawe u wegovu biografiju pokazuje da on nije od onih holivudskih lutaka kojima su drugi formirali karijeru nego je upravo insistiraju}i da glumi u dobrim filmovima, sa rediteqima koji su autori, dospeo i na onu pozornicu gde su mu dva-tri filma imala najve}u zaradu. Wegov su{tinski lik u kinematografiji jeste onaj na kojem “Kustendorf’ insistira, a to je li~nost. Iznad wegove glume stoji wegova li~nost i utoliko }e biti spektakularno {to }e mladi qudi na seminarima imati takvog gosta ~itava tri dana”, rekao je Kusturica. rekao je Bradi} na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture.”Posebna privilegija je ostvarivawe novog prostora kulture u zapadnom delu Srbije na jednoj ~arobnoj planini, koja se filmom i umetno{}u transformi{e u ne{to {to je prostor za kreativnost i u tom smislu }e Mini-

Kao {to je ranije objavqeno, glavni gost bi}e slavni glumac Xoni Dep. Svake ve~eri u Drvengradu na Me}avniku }e se odr`avati koncerti, u selekciji Neleta Karajli}a iz “No smoking orkestra”. Kusturica je najavio da }e “festival po tre}i put ustanoviti vrednost sklopqenu iz vi{e delova, a

Osma godina podr{ke mladim umetnicima kroz izbor i izlo`bu najboqih, u Art klinici je pro{la kao najuspe{nija do sada.

Akciju nazvanu “Perspektive” ne samo da je podr`ala Akademija umetnosti u Novom Sadu (prethodnih godina to nije uvek bio slu~aj), nego je popularni “@iri laika” perspektivne birao i me|u beogradskim studentima, a izlo`ba koja je preksino} otvorena u Gr~ko{kolskoj 5 uveli~ana je i prisustvom pokrajinskog sekretara za kulturu Milorada \uri}a, ~iji je sekretarijat ove godine nagradio wih troje.

Posebno oformqeni `iri u sastavu Sa{a Jawi}, \ula [anta, Nikola Xafo, @ivko Grozdani}, Tadija Jani~i}, izabrao je Sawu Latinovi} (multimedija) sa Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Du{ana Zaklana (grafi~ki dizajn) i Nevenu Priji} (slikarstvo) kao najperspektivnije sa novosadske Akademije umetnosti kao najperspektivnije, a Qubica Stevanovi} (slikarstvo) sa FLU dobila je specijalnu nagradu Art klinike. Sve ~etiri na- Rad Nevene Priji} grade prate nov~ani iznosi od - Izuzetno je va`no da mladi 20, 15 i deset hiqada dinara. umetnici imaju priliku da iz-

la`u, posebno u trenutku kada zavr{avaju {kolovawe i po~iwu samostalne karijere. Naziv projekta - Perspektive - sugeri{e da }e mladi imati perspektivu, a mi priliku da vidimo {ta je trenutno aktuelno i {ta nas o~ekuje za nekoliko godina - rekao je \uri} prilikom otvarawa izlo`be i uru~ewa nagrada u Art klinici.

Pored nagra|enih umetnika, pokrajinskog sekretara za kulturu, u preksino}nom otvarawu izlo`be “Perspektive 8” u~estvovali su i predstavnici Akademije umetnosti u Novom Sadu i Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, vanredni profesori Dragan @ivan~evi} i Zdravko Joksimovi}, u ~ijim klasama su i diplomirali izabrani umetnici. Me|u ostalim perspektivnim studentima i na izlo`bi u Art klinici svoje mesto su na{li i Milica [krbi}, Janko Kati}, Danilo Vukovi}, Davor Gromilovi}, Miroslav Daj~, Nemawa Vukmanovi} - AUNS, i Marko Tubi}, Jagoda Mi}ovi}, Ranko \akovi} i Na|a Stamenovi} - FLU Beograd.

I. Buri}

PREMIJERA NU[I]EVOG „POKOJNIKA” U NARODNOM POZORI[TU

@ivo i autorsko ~itawe klasike Predstava “Pokojnik” Branislava Nu{i}a, u adaptaciji i re`iji Egona Savina, bi}e premijerno izvedena 26. decembra na sceni “Ra{a Plaovi}” Narodnog pozori{ta u Beogradu, najavqeno je ju~e na konferenciji za novinare. Direktor nacionalnog teatra Bo`idar \urovi} istakao je da se svi raduju tom ~inu i podsetio da je Savinova postavka Sterijinog “Kir Jawe” ve} 17 godina na repertoaru ovog pozori{ta, a da je u decembru 2008. re`irao predstavu “Dervi{ i smrt” (po romanu Me{e Selimovi}a), koja je bila najuspe{nije ostvarewe tokom ove godine. Direktorka Drame Tawa Mandi} Rigonat izjavila je da je “Pokojnik” bio Savinov izbor.

“Savin spada u one umetnike ~iji su do`ivqaj sveta i ose}awe trenutka u kojem stvara predstavu dragoceni za svako pozori{te, koje zato treba da po{tuje wegov izbor, ali na temi “Pokojnika’ na{li smo se u startu. Taj komad je bitan i za dana{we vreme isto kao i za gra|anski Beograd iz 1937. godine kada je napisan”, rekla je ona.”Ono {to nas spaja sa tada{wom Srbijom jeste preovla|uju}a negativna etika koja, kako onda, tako i sada dominira u na{em dru{tvu. To zna~i da se beskrupulozni egoizam, nasiqe, manipulacija predstavqaju kao ne{to {to je dru{tveno logi~no, potrebno, po`eqno i prirodno”, ukazala je ona.

Tawa Mandi} Rigonat je dodala da je ova predstava upravo ono {to je ciq Narodnog pozori{ta - “`i-

vo i autorsko ~itawe klasike, bitno u estetskom i dru{tvenom smislu”.

Savin je kazao da Nu{i}a ne treba posebno predstavqati, “wemu je mesto u ovom pozori{tu, ovo je wegova ku}a”.

“Pred kraj karijere napravio je komad koji je najte`i za interpretaciju i rediteqsku i gluma~ku.

Ispri~ao nam je gorku, istinitu i do te mere bolnu pri~u, koja na momente postaje ~ak i sme{na koliko je apsurdna. Ovo je za mene veliki izazov i poziv od strane pisca da poku{am, sa odabranom ekipom, da delo odigramo u svoj

na{ pisac koji je bio u zatvoru zbog verbalnog delikta.

“Tu o{trinu svog pera najjasnije je pokazao u “Pokojniku”, delu koje je nazvao komedijom, ali ovo nije laka komedija mentaliteta.

Mi poku{avamo da tu tamnu pri~u ispri~amo vedrim bojama, da pred tom sumornom slikom sveta publika oseti radost podsmevawa zlu”, rekao je Savin.

U gluma~kom ansamblu su Neboj{a Kunda~ina, Darko Tomovi}, Predrag Ejdus, Branko Jerini}, Bojan Krivokapi}, Aleksandar \urica, Qubomir Bandovi}, Milo{ \or|evi}, Boris Pingovi},

Rediteq Egon Savin

stilskoj i sadr`ajnoj mnogozna~nosti koju poseduje”, rekao je on.

Savin je istakao da se u ovom komadu Nu{i} odrekao ustupaka publici i napravio “gorku pri~u o savezu kriminala, qudi lakog morala, pohlepnih “stubova dru{tva’ sa predstavnicima dr`ave”.

On je podsetio da je Nu{i} jedini

Radovan Miqani}, Nata{a Ninkovi}, Zoran ]osi}, An|elka Risti} i Ivana [}epanovi}. U autorskom timu predstave su i dramaturg Slavko Milanovi}, scenograf Boris Maksimovi}, kostimograf Marina Medenica i lektor Qiqana Mrki} Popovi}.

(Tanjug)

NA FILMSKOM FESTIVALU U VENECIJI

Yonu Vuu po~asni „Zlatni lav” Kineski rediteq Xon Vu dobi}e “Zlatnog lava” za celokupnu karijeru koji }e mu biti dodeqen na idu}em festivalu u Veneciji, u septembru, saop{tili su organizatori Mostre.

Xon Vu, rediteq filmova kao {to su “Ukradeno lice”, “Slomqena strela”, “Isplata” i “Nemogu}a misija 2”, spada u “najve}e inovatore savremene kinematografije”, pi{e u saop{tewu. Kako se daqe navodi, Vu u svoje filmove unosi “veoma originalan dodir poezije i romantizma”, dodali su organizatori smotre filmova koja }e trajati

od 1. do 11. septembra. Rediteq u filmovima “me{a `anrove i spaja po{tovawe klasi~nih vrednosti, kao {to su ~vrsto prijateqstvo i ~ast, sa vratolomnim ritmovima i koreografijama tipi~nim za borila~ke ve{tine”.

Xon Vu, ro|en u Kini 1. maja 1946, odrastao je Hongkongu, gde je i zapo~eo karijeru. Godine 1992. preselio se u Holivud. U Kini je 2008. snimio ostvarewe “Bitka kod Crvene stene” koje je postalo najskupqi a ujedno i najgledaniji film u istoriji kineske kinematografije.

c m y

DNEVNIK

sreda23.decembar2009.

15

SPORT

sreda23.decembar2009.

DNEVNIK

c m y

16

GABOR SAGMAJSTER U NEDEQU PUTUJE NA DAKAR RELI

Vrhunski moto-izazov

U nedequ, 27. decembra, po~iwe vrhunski moto-izazov za Gabora Sagmajstera. Suboti~ki motorista }e u jutarwim ~asovima sa sur~inskog aerodroma krenuti do Frankfurta, a odatle za Buenos Ajres, gde po~iwe 31. izdawa Dakar relija.

- Po dolasku u Argentinu sme{tamo se u hotel, a posle

po obi~aju 31. decembra, a motori se pale 1. januara. Prvog dana se vozi do po~etnog kampa, otprilike u du`ini od 3560 kilometara, a prave etape po~iwu od 2. januara - iznosi Sagmjster svoj plan.

Ove godine Gabor po~iwe sa startnim brojem 51, {to }e mu olak{ati vo`wu u prvim eta-

Gabor Sagmajster

toga }u morati da pokupim motor iz luke koji je jo{ pre nedequ dana brodom krenuo iz Avra, a 30. decembra sledi opse`an administracioni i tehni~ki pregled. Proslava Nove godine }e se skromno obaviti

pama, jer ne}e biti oko wega mnogo automobila. Uz to, veliku pomo} je Gabor imao u brojnim sponzorima, pa i u „Europetrolu“ koji se postarao za nabavku potpuno novog KTM motora. Sagmajster je prethod-

no boravio nekoliko dana u Minhenu, gde je sa mehani~arem Torsetnom Kajzerom radio na nekim modifikacijama.

- Promenili smo dosta stvari na motoru, oja~ali ga, jer treba znati da ja imam preko 100 kilograma, a slede veoma te{ki putevi puni skokova.

Posebnu smo pa`wu vodili i o gumama, svaki dan }u po~eti sa novim setom, a ispuwene su sun|erastim materijalom - kazao je Sagmajster.

Potom je Sagmajster dodao da }e ove godine wegov ispit biti jo{ te`i. Organizatori su ubacili vi{e etapa u negostoqubivoj pustiwi, a prvih osam dana }e biti pakleno.

- Ko dobro pro|e prvih 8-9 dana i sve izdr`i, bi}e na dobrom putu da zavr{i ovaj izazov. Meni je uspelo da zavr{im Dakar na premijeri, to prema statistici u~ini tek dvadesetak posto onih koji startuju. Ove godine imam nov motor, isksutvo vi{e, ali i podr{ku od iskusnog mehani~ara, te pomo} Marka Kopunovi}a i novinara Predraga Milinkovi}a i Vladice [qivi}a - istakao je Gabor Sagmajster na pres konferenciji, na kojoj su ga podr`ali i Nemawa Simovi}, ~lan Gradskog ve}a Subotice zadu`en za sport, omladinu i turizam i proslavqeni suboti~ki olimpijac \ula Me{ter.

N. S.

NA\A HIGL TRIJUMFOVALA NA 200 METARA PRSNO I U SANKT PETERBURGU: Nikada u istoriji srpsko plivawe nije imalo uspe{niju sezonu, a velike zasluge za tu ~iwenicu idu na ra~un Na|e Higl. Najboqa srpska pliva~ica 2009. godinu zavr{ila je na najboqi mogu}i

MESIJEVA DEVOJKA NAJSPONZORU[A: Biv{a devojka Marsela Salasa, a aktuelna izabranica Lionela Mesija Lu~ijana Salazar (na slici) progla{ena je za najseksepilniju sponzoru{u u svetu fudbalskih lepotica.

Prelepa Argentinka je do nogu potukla svu konkurenciju, a „titulu“ je osvojila kada i wen de~ko, samo {to je fudbaler Barselone progla{en za najboqeg igra~a na svetu.

Drugo mesto osvojila je devojka Pitera Krau~a Ebi Klensi, dok je tre}a sponzoru{a pratiqa Kristijana Ronalda Nereida Gaqardo.

JELENA JANKOVI] SE PRIPREMA NA FLORIDI

IZBOR ITF

U Australiji u haqinici tirkiznoplave boje Jelena Jankovi} u godinu na izmaku je u{la sa prvog mesta VTA liste. Drugim re~ima, mogla je da ode samo dole, {to se i dogodilo. Za 2010, koju }e po~eti u~e{}em na turniru u Sidneju od 10. januara, ima velike planove i ne planira jo{ dugo da ostane osmi reket sveta. Posle odmora provedenog u Beogradu i u Italiji, ve} tri nedeqe se nalazi na Floridi, gde u kampu Nika Bolitijerija vredno radi i priprema se za predstoje}a isku{ewa.

- Moj tim je uz mene, imamo plan rada za svaki dan i program kojeg se striktno pridr`avamo. @elimo da odradimo pripreme tako da nakon wih, u toku takmi~arske godine, stignu i `eqeni rezultati. Nije lako, ali to je cena koja mora da se plati da bih ostvarila ciq i bila u svetskom vrhu - poru~uje Jelena na svom zvani~nom sajtu.

Za razliku od prethodne, novu godinu ne}e do~ekati u

Za uspe{nu sezonu: Sne`ana i Jelena Jankovi}

Beogradu. Tako su diktirale obaveze...

- @ao mi je {to deo priprema ne mogu da odradim u Beogradu, {to je situacija i daqe kao kada sam ja po~iwala da igram tenis nema terena, ni uslova za treninge - konstatovala je Jelena.

- Tolike godine su pro{le, toliko smo u~inili za na{ te-

nis, a jo{ uvek u na{oj zemqi, u na{em Beogradu, nemamo uslove da treniramo. Moramo da putujemo po svetu i tra`imo mesta u kojima }emo se spremati za pobede koje se od nas uvek o~ekuju i na koje smo navikli na{ narod.

Putovawe za Australiju, gde je sredinom narednog meseca

na~in po{to je na Saqnikov kupu u Sankt Peterburgu trijumfovala u trci na 200 metara prsno.

Na|a je do ciqa stigla u vremenu od 2:17:72 i za 61 stotinku ostavila iza sebe Dankiwu Rike Meler Pedersen koja joj je „otela“ zlato na EP u Istanbulu.

na programu prvi grend slem turnir sezone, zakazano je za 5. januar.

- Tamo }u provesti na{ Badwi dan i Bo`i}, a zatim krenuti sa takmi~ewem, prvim me~evima u sezoni. Igra}u u Sidneju, posle kojeg sledi grend slem u Melburnu - Otvoreno prvenstvo Australije. ANTA je ve} napravila lepu haqinu, tirkiznoplave boje, koju }u nositi na ovim turnirima.

Odmah posle isku{ewa u zemqi kengura sledi dolazak u Beograd i Fed kup me~ sa Ruskiwama, „gde }emo, verujem, nastaviti sa trijumfima i pribli`iti se trofeju Fed kupa“, rekla je Jankovi}eva i ~estitala praznike svojim navija~ima.

- Sve najboqe dragi moji, puno zdravqa, sre}e, radosti, qubavi, da novu godinu do~ekate na najlep{i mogu}i na~in. Veliko hvala na podr{ci koju ste mi pru`ali i koju mi pru`ate!

Federer i Serena najboqi Me|unarodna teniska federacija (ITF) proglasila je [vajcarca Roxera Federera i Amerikanku Serenu Vilijams

boru ITF, dok je Sereni Vilijams ovo drugo priznawe. Za najboqi par u konkurenciji `ena progla{ene su Amerikanke se-

Royer Federer i Serena Vilijams

za najboqe igra~e u 2010. godini.

Federer je peti put u karijeri progla{en za najboqeg u iz-

stre Serena i Venus Vilijams, dok su u mu{koj konkurenciji pobedili wihovi zemqaci bra}a Majk i Bob Brajan.

SPORT

DNEVNIK

sreda23.decembar2009.

POSLE IZBORNE SKUP[TINE PARTIZANA

Unapred pripremqena predstava Dragan \uri} obnovio je mandat predsednika FK Partizan.

Prema o~ekivawima porazio je Sava Milo{evi}a, ali iznena|uju}e ubedqivo.

Biv{i golgeter, koji je na konto programa o~ekivao podr{ku Skup{tine, dobio je samo jedan glas. [ta je to {to je odlu~ilo da jedna takva veli~ina pro|e tako na izborima ?

Odgovor je dobrim delom dao ~lan Radne grupe Ratomir Babi}, neposredno pred samo glasawe: - On misli da mo`e pravo iz kopa~ki da bude predsednik ! E, pa ne mo`e, ni on, a ni bilo koji drugi biv{i igra~ mla|e generacije. Ne damo im ono {to smo stvarali 20 i kusur godina.

Da je do{ao kod nas i predo~io nam svoje ideje mo`da bismo danas iza{li sa zajedni~kim stavom. A mo`da bi i pobedio – rekao je Babi}, a posledwa re~enica odzvawala je salom do samog kraja sednice.

Veterani u rukovodstvu Partizana iz nekog razloga osetili su se ugro`enim. Pretpostavka je iz straha da }e prilikom privatizacije i izgradwe novog sta-

diona ostati bez svog dela kola~a. Zbog toga je ura|eno sve da ~lanovi Skup{tine budu uglavnom podobni qudi. Fakat je da je bilo nekih sumwivih radwi i da se ishod izbora znao jo{ pre mesec dana. Raspu{tawem pro{log saziva ovog tela i formirawem novog prekr{en je Statut kluba, jer je mandat prethodnog trebalo da traje do februara 2010. godine. Simptomati~no je i da je nove delegate birala Radna grupa, direktna tvorevina pro{log Upravnog odbora, a da me|u wima nije bilo mesta za neke biv{e fudbalere i jo{ neke istaknute privrednike. Ali, vi{e od svega kao razlog Milo{evi}evog fijaska vidi se ,,politi~ka nepodobnost’’. Kao ~lan Demokratske stranke ostao je usamqen me|u funkcionerima Socijalisti~ke partije Srbije, kojih je sve vi{e u Partizanu.

Pored ~lana UO Branka Ru`i}a kooptirano ih je bilo jo{ desetak. Zbog toga je Milo{evi} tra`io garancije od Ivice Da~i}a da }e izbori biti regularni.

Pravac u pripremi Skup{tine naslu}en je ve} na prvom zboru, koji je trebalo da

Fudbalski klub Vojvodina sve~ano }e obele`iti ispra}aj 2009. godine. U subotu }e u 12 sati u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku u 12 sati biti promovisan novi klupski kalendar za 2010. godinu. Na prigodnom koktelu okupi}e se ~lanovi rukovodstva, stru~ni {tab, igra~i, navija~i, prijateqi kluba i novinari, a bi}e to i prilika i da se ~uju planovi za prole}nu polusezonu, gde Vojvodina ima nagla{ene ambicije u polufinalu Lav kupa Srbije.

Glazura u Turskoj Velika ve}ina ~lanova Skup{tine Partizana glasala za \uri}a

izabere 31 delegata iz domena uspe{nih privrednika i javnih qudi. Promeweno je ~ak 29 delegata, a me|u novima su bili i aktuelni rukovodioci kluba.

Svetolik Kostadinovi}, biv{i funkcioner Partizana, tada je primetio: - Za neke qude pojma nisam imao ko su i {ta su. Upitao sam po kojim kriterijuma su izabrani, a od Radne grupe nisam dobio odgovor. Ceo zbor je pro-

i Partizana, koje smo osudili, a zahtevamo da klubovi i nadle`eni organi preduzmu sve odgovaraju}e mere u obra~unu sa huliganima dodao je Deli}.

Izmene Zakona o bezbednosti izazvao je reakcije klubova.

- Najpre, stav je klubova da nisu u~estvovali u samoj raspra-

DAMIR DRINI], GOLMAN NOVOSADSKOG PROLETERA

@elim u Vo{u i reprezentaciju Srbije U Novosadskom fudbalkom prvoliga{u Proleteru sa Slane bare ova }e godina zlatnim slovima biti ispisana u anale kluba. Stigli su Slanobarci iz tre}e u prvu ligu i kao najprijatnije iznena|ewe osvojili 6. mesto u jesewem delu takmi~ewa i iznena|uju}e daleko dogurali u Lav kupu. Me|u najistaknutijim pojedincima u ostvarenim uspesima je golman Damir Drini}, tre}u godinu ~uvar Proleterove mre`e.

- Fudbal sam po~eo da igram u Mladosti iz Ba~kog Jarka, kao jedanaestogodi{wa sam pre{ao u Vojvodinu, pro{ao sve selekcije, bio i kapiten jedne, a potom i tre}i golman prvog tima. O mojoj karijeri i napretku u tim godinama zaslu`ni su treneri Stupar, Pura}, Vasi} i Dimitrov.

Od wih sam puno nau~io - podse}a Drini} i dodaje: Pravi potez u~inio sam kada sam na pitawe legende kluba, a tada direktora omladinske {kole Ilije Panteli}a ho}u li da odem u Elan iz Srbobrana odgovorio potvrdno. Branio sam tu sezonu u tre}eliga{koj konkurenciji izvanredno, ali je ostala `al {to moje odbrane nisu doprinele da Srbobranci izbegnu najgore. Damir Drini} Prosle|en sam nakon Srbobrana Proleteru i veoma brzo shvatio da sam u{etao u pravi klub i pravu sportsku sredinu.

Uspe{no ste vojevali bitku za plasman u Prvu ligu.

- Nije nam bilo lako na po~etku takmi~ewa me|u prvoliga{ima, jer se od nas o~ekivali jo{ boqi rezultati, a svaka utakmica je za nas bila u ne-

Promocija kalendara

Zimske pripreme fudbaleri Vojvodine po~e}e 9. januara. Za 10 ~asova zakazano je okupqawe u FC “Vujadin Bo{kov”. Prema ustaqenoj praksi, prvih nekoliko dana bi}e iskori{teni za razna testirawa, a potom }e trener Branko Babi} s igra~ima krenuti u uvodni rad za ono {to ih ~eka u udarnoj fazi. Zanimqivo je da je grupa mla|ih igra~a dobila “produ`enu jesen” kako bi {to spremnije do~ekala napore bazi~nih priprema.

{ao bez ikakve diskusije, neprimereno datom trenutku.

Primetio sam qude iz Novog Sada, Subotice i Ba~ke Topole i pitao ,, a gde su iz Vrawa ili Zaje~arar? Atmosfera je bila dosta konspirativna – rekao je Kostadinovi}.

Savo Milo{evi} nije imao nikakve {anse u predsedni~koj trci, ali ne zbog svog programa.

Istrajao je da bi pokazao kakvi vetrovi duvaju u Partizanu.

I. Lazarevi}

Navija~i Zvezde i Partizana najve}i problem |ewe kvaliteta samog takmi~ewa - rekao je Deli}.

Na~iwen je neznatan pomak u pove}awu broja publike na na{im stadionima, a prosek od 2.500 gledalaca po me~u i nije za ponos.

- Osnovni problem i daqe ostaje pona{awe dela navija~a Zvezde

IZ FK VOJVODINA

Okupqawe 9. januara

FUDBALSKA JESEN IZ UGLA IO ZAJEDNICE SUPERLIGA[A

Upravni odbor Zajednice fudbalskih Superliga{a analizirao je jesewi deo sezone, a zakqu~ke je novinarima prezentirao komesar za takmi~ewe Branislav Deli}.

- Generelano, uz sve prate}e probleme, uspe{no je priveden prvi deo {ampionata, uz unapre-

17

ku ruku istorijska. Kalili smo se kroz utakmice, poraze i pobede i smatram stasali u sna`an i ugledan kolektiv u ovom rangu takmi~ewa.

Specijalista se za penale, puno je tvojih zasluga {to su va{i navija~i gledali superliga{e Javor i Partizan.

- Kup me~ u Jakovu sa Sremom zavr{en je nere{enim rezultatom, pa su izvo|eni jedanaesterci. Trener Ristovski mi je pre izvo|ewa kaznenih udaraca rekao: “Drina, odbrani dva komada i idemo zadovoqni ku}i“. Ispunio sam mu `equ. Protiv Ivawi~ana smo pokazali snagu kolektiva, a Partizan je ipak bio veliki zalogaj, ali se mo`e re}i i da se provukao, jer ih je gol Kne`evi}a koji se posti`e jednom u 100 godina odveo u narednu rundu. A {ta bi bilo da su se pucali jedanaesterci osta}e ve~na nepoznanica.

Budu}i planovi.

- Vezani su za Proleter, pru`i}u i na prole}e sve od sebe kako bi se na pravi na~in odu`io ovim divnim qudima iz kluba, trenerima Ristovskom, Matijevi}u, Prodanovi}u i ]urku, saigra~ima i publici, a onda }u da se vratim u Vojvodinu u `eqi da poka`em da sam sazreo i za ~uvawe wegonog gola. Planovi su vezani i za dres reprezentacije Srbije. Branio sam {est puta za kadetsku i omladinsku reprezentaciju i nadam se da moje odbrane pomno prate i qudi bliski selektoru mladih Ratomiru Dujkovi}u, pa bi mi poziv za tu selekciju i te kako prijao - istakao je Damir Drini} u nadi da }e mu se sve `eqe ispuniti.

M. Popovi}

vi oko izmena Zakona, ali logi~no svi }e ga primewivati.

Primedba je i da }e onako prazni buxeti biti optere}eni dodatnim nametima u pogledu redarske slu`be, u ~ije usavra{avawe }e morati da se ula`e puno novca - zakqu~io je Deli}.

Z. Rangelov TEMERINSKA SLOGA RE[ILA PITAWE [EFA STRUKE

[to je dobro ne treba mewati, a u FK Vojvodina su se uverili da im turska Antalija pru`a sve neophodne uslove za pripreme. Novosa|ani }e put Turske krenuti 29. januara i tamo }e ostati 15 dana, a mo`da i ne{to du`e ukoliko to vremenski uslovi nalo`e. Pro{le zime crveno-beli su bili sme{teni u hotelu “Titanik”, a mogu}e je da to budu i ove zime, mada su u opciji jo{ dva hotela koja tako|e pru`aju izvanredne uslove za nesmetan rad u ovoj fazi. S obzirom na to da }e u isto vreme u Antaliji boraviti brojne ekipe iz Rusije, ^e{ke, Slova~ke, Rumunije i Austrije, veruje se da ni zakazivawe kontrolnih me~eva ne}e predstavqati problem.

S. S.

Vojvodina se `alila Velika pra{ina podigla se oko ispravnosti procedure `reba za polufinale Lav kupa Srbije, koji se odvijao pod okriqem performansa glumaca filma „Montevideo bog te video“, jer je prva kuglica izva|ena iz }upa a potom na brzinu vra}ena unutra, po{to nije mogla da se brzo otvori.

- Uputili smo `albu IO FSS i Odboru za hitna pitawa jer su uo~eni propusti u samoj proceduri `reba, ~ije osnovne principe izgleda ne poznaje ni sama Takmi~arska komisija koja vodi brigu o regularnosti Kupa. Jedini ciq je po{ten odnos i transparentnost u radu, {to fudbal zahteva.

Logi~no re{ewe bilo bi da se gre{ka prizna i `reb ponovi. Naravno, spremni smo da ispo{tujemo svaku odluku organa Saveza- istakao je generalni sekretar Vojvodine Radisav Rabrenovi}.

Ostaje otvoreno pitawe reakcije FSS, ~iji Izvr{ni odbor zaseda danas. Po svemu sude}i `alba Vojvodine bi}e prosle|ena najpre Takmi~arskoj i Komisji za `albe u prvom stepenu. Ako postupak ne bude okon~an u ovoj instanci sledi intervencija IO FSS. Z. R.

Cviji} ponovo na kormilu

Filmskom brzinom se smewuju doga|aji u fudbalskom srpskoliga{u Slogi iz Temerina. Rukovodstvo kluba nema vremena za predah.

Organizaciona struktura je poja~ana dvojicom nekada{wih igra~a, Neboj{a Tomi} je imenovan za sportskog direktora, a Zoran Tintor }e u narednom periodu obavqati du`nosti potpredsednika. Re{eno je i goru}e pitawe {efa stru~nog {taba, na kormilo se vratio Miodrag Cviji}, nastavqaju}i tako saradwu prekinutu ~etiri kola pre kraja jesewe trke.

- Na obostrano zadovoqstvo, postigli smo dogovor sa Miodragom Cviji}em i popunili upra`weno mesto {efa stru~nog {taba. Saradwa je bila sporazumno prekinuta, iako nismo imali zamerke na wegov rad, a posledwa ~etiri kola sa klupe je dirigovao pomo}nik Neboj{a Tomi}. Smatrali smo da je Cviji} najboqe re{ewe za afirmaciju mladih igra~a i verujem da }emo sara|ivati na du`e staze – rekao je predsednik Milorad Tomi}.

Sa mladim strategom je napravqena serija zapa`enih rezultata. Prvi put od ulaska u srpskoliga{ko dru{tvo Temerinci imaju identi~an bodovni bilans pred svojim navija~ima i na gostovawima.

-Aktivnija uloga biv{ih igra~a, Neboj{e Tomi}a i Zorana Tintora, predstavqa novu okolnost i kroz razgovor sa rukovodstvom odlu~io sam da nastavimo gde smo stali.

Dosada{wi u~inak, ostvaren zajedni~kim naporima, najboqe ilustruje interesovawe klubova vi{eg ranga za petoricu na{ih igra~a – istakao je Miodrag Cviji}.

M. Meni}anin

Branislav Ivanovi}

Bane Ivanovi} prva `eqa Reala Defanzivac ^elsija i reprezentativac Srbije Branislav Ivanovi} prvi je na listi `eqa madridskog Reala u narednom prelaznom roku!

Kraqevski klub ve} nekoliko dana ozbiqno tra`i zamenu za te{ko povre|enog Portugalca Pepea, a prema pisawu „Marke“, koja se poziva na svoje dobro obave{tene izvore iz kluba, prvo ime na listi `eqa je Ivanovi}. Sada na operativcima Reala ostaje da ubede Florentina Peresa da ponovo

otvori kasu i spremi novac za jo{ jedno skupo poja~awe.

Pored Ivanovi}a, koji je na vrhu liste, Real je zainteresovan za Xonatana iz Kruzeira, Gonzala Kastra iz Bajera Leverkuzen, Maikona iz Intera ili Evansa iz Man~ester junajteda. Me|utim, po{to ^elsiju novac ne predstavqa nikakav problem (kao i Realu) te{ko je verovati da }e se An}eloti odre}i ove sezone sjajnog Ivanovi}a koji je postao ~lan startne postave.

18

SPORT

sreda23.decembar2009.

PROGLA[EWE NAJBOQIH SPORTISTA BA^KOPALANA^KE OP[TINE

Laureati Galowa i Zori}

Za najboqe sportiste u 2009. godine Ba~ke palanke progla{eni su stonoteniserka Marija Galowa i kajaka{ Dragan Zori}.

U velikoj sali Skup{tine op{tine Ba~ka Palanka obavqena je promocija najboqih sportista i sportskih ekipa u Ba~kopalana~koj op{tini.Promociji su prisustvovali brojni sportisti, sportski radnici i gosti.

Prisutne je pozdravio Miodrag Jovin, direktor, glavni i odgovorni urednik „Nedeqnih novina“ lista koji ve} 45. godina bira najoqe u ovoj ju`noba~koj op{tini.

Potom je re~ uzeo Kosta Staki}, predsednik op{tine Ba~ka Palanka.

- Lokalna samouprava je i ove godine izdvojila deo buxetskih sredstava za sport. Oko 30 miliona dinara izdvojili smo ove godine za ovu oblast, od ~ega 20 za razvoj sporta, a 10 miliona za sportsku halu Tikvara. Na{a `eqa je da se sport u na{oj op{tini razvija u gradu i u selima. Pomogli smo i pomo}i}emo zavr{etak izgradwe sportskih hala u Pivnicama, Silba{u i Obrovcu, a u~ini}emo sve da po~ne gradwa sportske hale u Mladenovu. Svim sportistima i sportskim radnicima `elim mnogo uspeha u narednoj godini- rekao je Staki}.

Saop{tena su zatim imena kandidata za laskava priznawa. Perspektivni sportisti: Jovana Man-

Marija Galowa i Dragan Zori}

di} i Vawa Obri} (odbojka{ice), Sara Kokoru{ (stonoteniserka), Jelena Sankovi} (ko{arka{ica), Bojana Ili} (rukometa{ica), Strahiwa Mlade`i} (kanuista), Kristina [ranka (karatistkiwa), Nemawa \ureti} (ko{arka{), Marko Dragosavqevi} (kajaka{), @ivojin Nikoli} (karatista) i Bojan Ra|enovi} (rukometa{).

Za izbor najboqeg sportiste nominovani su: Marina Mora~a (ko{arka{ica), Dragan Zori} (kajaka{), Olivera Stojkovi} (rukometa{ica), Reqa Mijanovi} (karatista), Marija Galowa (stonoteniserka), Zlatko Tordai (ben~ pres), Miqana Kne`evi} (kajaka{ica), Milenko Zori} (kajaka{) i Svetlana Jurica (karatistkiwa).

Na kraju sve~anosti obavqena je promocija najboqih sportista i sportskih ekipa. Laskavo priznawe najboqe sportistkiwi pripao je Mariji Galowi, stonoteniserki ST ^elarevo, dok je za najboqeg sportistu progla{en Dragan Zori}, kajaka{ KK Stinetlona.

Titula najboqe `enske ekipe pripala je @RK Ba~ka Palanka Nopal, a najboqe mu{ke Karate klubu Tikvara, za najuspe{niji sportski kolektiv progla{en je Kajak klub Sintelon, dok je priznawe za najmasovniji sportski projekat dobio Darko Bo`ovi}, vlasnik sportske agencije „Med sport“.

U ime nagra|enih zahvalio se ^eda Karanovi} iz Kajak kluba Sintelon.

M. \. Kremenovi}

DNEVNIK VE^ERAS (19) U ZREWANINU VOJVO\ANSKI DERBI: PROLETER NAFTAGAS – VOJVODINA SRBIJAGAS

Gosti planiraju da pobede U Kristalnoj sali u Zrewaninu ve~eras je na programu, posle puno godina, vojvo|anski derbi izme|u ko{arka{a Proleter Naftagasa i Vojvodine Srbijagas. Trenutno se Zrewaninci, iako su debitanti u ovom rangu takmi~ewa, nalaze na drugom mestu na tabeli, dok su Novosa|ani tre}i, a obe ekipe imaju skor od po osam pobeda i ~etiri poraza.

Zna~i, ve~era{wi duel done}e primat jednoj od ekipa, barem kada je o AP Vojvodina re~ u 2010. godini.

- Zrewaninci zaslu`uju na{ pun respekt - rekao je Nikola Vojinovi}, pomo}ni trener novosadskog prvoliga{a. - Re~ je o odli~no selektiranoj, iskusnoj i pravoj {uterskoj ekipi, koja uvek ide na veliki broj poena. Predvode ih @arkovi}, Rajkovi}, Vulin i Glavini} i na{ zadatak bi}e da ih onemogu}imo agresivnom i sna`nom odbranom. Ukoliko utakmicu uvedemo u tok koji nama odgovara, bi}emo blizu pobedi.

Proleter Naftagas je u seriji od tri poraza. Vidite li {ansu i u blagom padu forme Zrewaninaca?

Filip Vukosavqevi} (15), starter Proletera

- Ne bih se slo`io da je na{ ve~era{wi rival u padu forme - bio je kategori~an Vojnovi}. - Izgubili su od odli~ne ekipe OKK Beograda, potom od veoma dobrog Tami{a u Pan~evu i nesre}no u pro{lom kolu od Mega Vizure. Ponavqam, Zrewaninci zaslu`uju na{ pun respekt, a veoma dobro za nas je to {to na derbi sti`emo kompletni, bez zdravstvenih problema.

Jari} potpisao za Real Nekada{wi reprezentativac SCG Marko Jari} potpisao je ugovor sa madridskim Realom.

RSS IZABRAO

[tefanek i Partizan bez premca Rva~ki savez Srbije proglasio je najboqe pojedince i kolektive u gr~ko-rimskom stilu. U konkurenciji seniora prvo mesto zauzeo je Davor [tefanek (Spartak), drugo Radomir Petkovi} (Partizan), a tre}e Kristijan Fris (Proleter).Kod mla|ih kategorija redolsed je slede}i - juniori: 1. Mario [tefanek (Spartak), 2. Nenad Solar (Vojvodina), 3. Aleksandar Lipaji} (Spartak), kadeti: 1. Mate Neme{ (Spartak), 2. Ro-

Davor [tefanek

land Bin (Spartak), 3. Viktor Neme{ (Spartak), stariji pioniri: 1. Alaen Feher (Spartak), 2. Slavko Vukovi} (Vojvodina), 3. Stefan Cvetkovi} (Kragujevac), mla|i pioniri: 1. Miklo{ Horti (Herkules Gorwi breg, Senta), 2. Danijel Fejhstamer (Potisje), 3. Petar Lipaji} (Spartak).

U konkurenciji klubova prva tri mesta zauzeli su aktuelni {ampion Partizan, suboti~ki Spartak i Senta.

J. G.

Atletika kraqica In|ije Kwiga je najprikladniji spomenik jednom sportskom kolektivu.

Skupi se i izlo`i sve ono {to je ra|eno i ura|eno godinama. Zabele`e se rezultati pojedinaca, wihovi i ekipni uspesi, nagrade i priznawa, rekordi i doga|aji, sa~uvaju se od zaborava biografije sportista koji su na svoj na~in pisali istoriju kluba – napisano je u uvodu tek objaveqene monografije „Atletika u In|iji“, {tampane povodom 50-godi{wice AK @elezni~ar, sada @AK Graditeq. Dakako, o pobedama i uspe{nim rezultatima in|ijske kraqice sportova imalo je dosta toga da se napi{e,

sa studija Jovana Suboti}a, dotada dugopruga{a Crvene zvezde, marta 1959. formirana je atletska sekcija pri DTV Partizan. Iste godine u jesen, za Dan oslobo|ewa, organizovana je prva uli~na trka, pobedio je legendarni Frawo Mihali}, drugi kroz ciq u veoma jakoj konkurenciji pro{ao je Jovan Suboti}, pa je nakon toga veliki broj mladih odlu~io da se bavi tr~awem. Ubrzo pojavili su se Sne`ana Den~i}, Zora Doki}, \or|e Arsenijevi}, Steva i \urat Ajbek, Jovan Kova~evi}, pa Mirko Vujaklija, Dragan Dimi}, Branko Popovi} i Du{an Mandi}, od kojih je ve}ina kasnije stigla do dresa sa dr`avnim grbom.

Me|utim, zvezdane trenutke in|ijska atletika je ostvarila osam-

mao visoko i zna~ajno mesto na mapi sportskih klubova Jugoslavije, pa i Evrope. Takmi~ari @elezni~ara su bele`ili zna~ajne rezultate na nadmetawima `elezni~kih klubova Starog kontinenta, a Suzana ]iri} i Dragoslav Prpa su se vinuli u sam vrh trka~a Jugoslavije. Perjanica kraqice sportova svakako je bila Suzana ]iri}, „Lete}a sremica“ kako su je novinari prozvali. Tada dr`avna rekorderka na 5.000, 10.000 metara i maratonu veoma uspe{no u~estvovala je na Olimpijadama u Barseloni i Atlanti, svetskim prvenstvima u Tokiju i [tutgartu, Evropskom {ampionatu u Splitu i brojnim drugim takimi~ewima i najpresti`nijim maratonima. Rezultate vredne pa`we i nastupe u dresu sa

Najberi}etniji sport Atletski klub @elezni~ar, sada Graditeq, je uporedo sa redovnim aktivnostima organizovao brojne masovne manifestacije na kojima su selektirani budu}i asovi. Tradicionalne uli~ne trke u centru grada i otvorena kros prvenstva Srema na stazi u Lejama u`ivaju veliku popularnost, dolazili su i dolaze najboqi pioniri, juniori i seniori na{e i susednih zemaqa .Organizovana su ~esto dr`avna prvenstva u krosu, prvenstva `elezni~kih klubova Jugoslavije, sada Srbije i trke u okviru popularnog krosa RTS-a.Atletika je s toga najberi}etnija sportska disciplina in|ijske op{tine.

Brankovi} uru~uje plaketu ASS predsedniku Graditeqa Petkovi}u

spase od zaborava i ostavi generacijama mladih koje }e tek po~eti da se bave atletikom. A zapravo, sve je po~elo 1905. kada je osnovano Sokolsko dru{tvo, nastavqeno 1936. kada su ~lanovi tog dru{tva u~estvovali u no{ewu bakqe sa plamenom uo~i Olimpijade u Berlinu, a produ`eno u prvim godinama posle Drugog svetskog rata kada ja po~elo organizovawe masovnih kros takmi~ewa. I upravo zahvaquju}i sve ve}oj popularizaciji atletike, a zahvaquju}i povratku

desetih i devedesetih godina pro{log veka. Mirko Vujaklija je pre tog perioda ve} bio oka~io patike o klin ali je ostao u atletskom sportu. Zaposlen u SOFK-i ubrzo je (1973.) izabran za trenera, zasukao je rukave i okupio plejadu nadarenih devoj~ica i de~aka. Pojavili su se Quban Dragojevi}, Branko @ugi}, @eqko Vu~enovi}, Mirjana [ija~ki, pa Nata{a Zrni}, Dragana Vin~i}, Suzana ]iri}, Nikolica Bocij, Slobodan ]ulibrk, a kasnije i Dragoslav Prpa. In|ijski klub je tada zauzi-

dr`avnim grbom ostvarili su tako|e Jovan Suboti}, Mirko Vujaklija, Qubomir Rakovi}, Du{an Mandi}, Dragan Dimi}, Branko Popovi}, Sne`ana Den~i}, Mirjana [ija~ki, Veronika Ra{i}, kao i petnaestak juniora.

Svi ~lanova @elezni~ara, kasnije Graditeqa, na{li su svoje mesto u monografiji „Atletika u In|iji“, a promiciji su izme|u ostalih prisustvovali Dane Korica, Slobodan Brankovi},Stevan Kova~evi} i brojni poklonici kraqice igara.

Da. Vi}enti}

Mladi prvotimac Novosa|ana Stefan Mati} kratko je dodao: - Ovo je za oba tima jako va`na utakmica. Proleter je iskusna i veoma dobra ekipa, ali mi u kompletnom sastavu planiramo da ostvarimo pobedu i verujem da }emo u naumnu uspeti.

Duel u Zrewaninu po~iwe u 19 ~asova.

A. P.

Iz NBA u {pansku ligu: Marko Jari}

Duda pla{i Australijance Ko{arka{ka selekcija Australije ozbiqno se pribojava susreta protiv selekciej Srbije na nastupaju}em Svetskom prvenstvu u Istanbulu. Bret Braun, pomo}ni trener NBA liga{a San Antonija, a ujedno i selektor Kengura, ne {tedi re~i hvale na ra~un Orlova. Prema wegovom mi{qewu, glavni adut srpskog tima je iskustvo selektora Du{ana Ivkovi}a, koji je za kratko vreme uspeo da preporodi ekipu.

- Ivkovi} u Evropi predstavqa trenersku legendu, a selekciju Srbije je preuzeo u trenutku kad je imala osetan pad rezultata. On i wegov stru~ni {tab su odlu~ili da se oslone na mlade igra~e i nisu se rukovodili NBA u~incima potencijalnih reprezentativaca.

Wihovo opredeqewe je mladost i `eqa tih qudi da nastupaju za svoj nacionalni tim, kako bi se vratili u vrh svetske ko{arke. Ostvareni rezultati za to vreme govore da je ta ideja bila ispravna. Selekcija Srbije mo`e samo da napreduje, a srebrna medaqa na Evropskom prvenstvu govori da takav tim morate da po{tujete rekao je Braun.

[panski mediji najavqivali su jo{ krajem oktobra mogu}nost da Jari} pre|e u madridski klub, koji vodi nekada{wi trener Virtusa Etore Mesina. Ugovor sa Realom Jari} je potpisao do kraja sezone. Srspki ko{arka{ je do potpisa ugovora sa Realom bio ~lan Memfisa, ali u dogovoru sa klubom nije prisustvovao ni trening kampu, niti igrao na predsezonskim utakmicama.

Nekada{wi igra~ Minesote (sa kojom je posle LA Klipersa potpisao {estogodi{wi ugovor vredan 42 miliona dolara) imao je jo{ dve godine ugovora koji je pokrivao klub iz Tenesija. U pitawu je suma od 15 miliona dolara.

Memfis je tokom leta poku{avao na sve na~ine da trejduje Jari}a, najozbiqnije je bio zainteresovan Wujork, ali od dogovora nije bilo ni{ta.

Veliki preokret Sakramenta ^ikago je posle tri minuta tre}e ~etvrtine vodio 79:44, a dva minuta kasnije imao je i 83:50, a onda je Sakramento preuzeo potpunu kontrolu. Preokret je predvodio Tajrik Evans sa 23 poena, ali je veliki udeo imao i Ime Udoka sa postignutih 15 od

22 poena koje je Sakramento dao po~etkom posledwe ~etvrtine.

Najefikasniji u ^ikagu bili su Luol Deng sa 26 i Derik Rouz sa 24 poena. Doma}a publika zvi`ducima je ispratila Bulse sa terena.

Klivlend je u gostima ubedqivo pobedio Feniks sa 109:91 i tako mu naneo prvi poraz na doma}em terenu ove sezone.

Kavalirsi su do trijumfa do{li zahvaquju}i seriji od 15:0 u posledwoj ~etvrtini. Najefikasniji u Klivlendu bio je Lebron Xejms sa 29 poena, dok je Feniks predvodio Stiv Ne{ sa 18 poena i 10 asistencija. [akil O’Nil nije izazvao mnogo reakcija kada se pojavio na terenu svog biv{eg tima.

Rezultati: Milvoki Indijana 84:81, Orlando - Juta 104:99, Sakramento - ^ikago 102:98, San Antonio - LA Klipers 103:87, Klivlend - FeDetaq iz duela ^ikago–Sakramento niks 109:91.

PRED TOP 12 SRBIJE U SENIORSKOJ KONKURENCIJI

Spektakl u Zrewaninu Stonoteniski savez Srbije potrudio se da 2009. godinu zavr{i na najlep{i na~in – organizacijom presti`nog Top 12 turnira. Doma}in ovogodi{we smotre je Zrewanin, a ipslanirano je da uvod u takmi~ewe bude “Stonotenisko ve~e” koje }e se odr`ati u petak u hotelu “Vojvodina”. O~ekuje se da se na ve~eri okupe stonoteniski poslenici, sudije, igra~i, prijateqi ovog sporta, donatori...Na sve~anosti koja }e po~eti u 19 sati bi}e predstavqeni svi reprezentativci i wihova rezultatska ostvarewan, a program }e prote}i uz za-

bavno-muzi~ki program i tombolu.Subota i nedeqa rezervisani su za takmi~ewe koje }e se odr`ati u hali “Medison”, a u organizaciji STK Banat iz Zrewanina.

Za titulu pobednika Top 12 Srbije nadmeta}e se u mu{koj konkurenciji: Marko Jevtovi} (Nema~ka), @olt Pete (Austrija), Bojan Crepuqa (Ma|arska), Lorencio Lupulesku (Austrija), Dragan Suboti} (Nema~ka), Zoran Savi} (Vojvodina, Novi Sad), \or|e Bor~i} i Marko Petkov (Banat, Zrewanin), Zoltan Pete (Crvena zvezda), Uro{ Gordi} (Vojvodina, Novi Sad), Milo{ Savi} (Parti-

zan) i Denis ^oni} (Spartak, Subotica)..

Kod devojaka }e se za titulu sovaja~a Top 12 boriti: Ana Marija Erdeqi (Portugal), Gabriela Feher ([panija), Monika Molnar (Ba~ka Topola), Eva Tapai (Senta), Andrea Todorovi} (Vojvodina, Novi Sad), Dijana Holok (Banat, Zrewanin), Marija Galowa (^elarevo), Aliz \ur~ik (Senta), Anelija Lupulesku (Austrija), Eva Tot (Senta), Aneta Maksuti (Senta) i Aleksandra Radowi} (Obili}).

Oba dana takmi~ewa }e po~eti u 10 sati.

S. S.

SPORT

DNEVNIK

sreda23.decembar2009.

SELEKTOR SRBIJE SEAD HASANEFENDI] SAOP[TIO SPISAK IGRA^A ZA EP

S VLADANOM JORDOVI]EM, NAJBOQIM RUKOMETNIM TRENEROM U SRBIJI

Ratko Nikoli} u rezervi Selektor mu{ke rukometne reprezentacije Srbije Sead Hasanefendi} saop{tio je spisak igra~a za zavr{ne pripreme za Evropsko prvenstvo, koje }e od 19. do 31. januara naredne godine odr`ati u Austriji. Srbija se nalazi u grupi B sa Islandom, Danskom i Austrijom.

Za rukometnu javnost veliko iznena|ewe je spisak rezervnih igra~a.

- Pretpostavqam da }e tu biti dosta polemike, ali rukovodio sam se iskqu~ivo sportskim motivima - pojasnio je selektor Sead Hasanefendi}. - Biv{i kapiten Srbije Ratko Nikoli} nije bio s nama na prvoj akciji otkako sam preuzeo reprezentaciju, tako da su trojica pivota, Toski}, Vilovski i Stojkovi}, pokazali zavidnu formu, kvalitet i u potpunosti ispunili sve zadatke i izborili sebi mesto.

Da li ste poku{ali da ponovo vratite uvre|enog Milutina Dragutinovi}a?

- Poku{ao sam, pri~ao sam s wim, ali ostao je neopredeqen.

Jednostavno nisam u situaciji

Sead Hasanefendi}, selektor reprezentacije Srbije

da ~ekam dok se pojedini igra~i ne}kaju. Trenutno sam imao na raspolagawu pet pivota i opredelio sam se za one koji ho}e, koji mogu i koje sam video. To je moj odabir.

U bekovskoj linije je, tako|e, bilo dosta pote{ko}a?

- Na posledwoj akciji nisam bio zadovoqan sredwim bekovima. Vratio se iskusni Danijel An|elkovi}, ~ija }e pomo}

Hasanefendi}ev izbor Na spisku su - golmani: Dejan Peri} (Vesprem), Darko Stani} (Cimos), Dimitrije Pejanovi} (Torevehija); krila: Ivan Nik~evi} (Navara), Dobrivoje Markovi} (Suenca), Nikola Koji} (Ceqe), Dragan Tubi} (Partizan); pivoti: Alem Toski} (Ceqe), Uro{ Vilovski (Vesprem), Rastko Stojkovi} (Kielce); bekovi: Aleksandar Stojanovi} (Kadeten), Ivan Stankovi} (Aragon), Vuka{in Rajkovi} (Handbold),

Parovi ~etvrtfinala kupa u odbojci @ene danas

Radni~ki NIS - Po{tar (20) Tent - Dinamo (P) (20) Klek - Spartak (S) (odgo|eno)

Mu{karci danas

Ml. radnik - NIS Vojvod. (19) Partizan - Ribnica (18) Plasman na finalni turnir Kupa Srbije izbori}e uspe{nije ekipe iz ~etvrtfinala. U slu~aju da obe ekipe imaju po jednu pobedu, plasman me|u ~etiri }e, prema propozicijama, izboriti tim s boqim set koli~nikom. U slu~aju identi~nih set koli~nika, gleda}e se poen koli~nik iz svake utakmice pojedina~no, a ukoliko se ni na ovaj na~in ne utvrdi polufinalsita, igra}e se dodfatni - zlatni set (do 15 poena) tri minuta po zavr{etku druge utakmice.

Danijel An|elkovi} (Pik Seged), @arko [e{um (Vesprem), Petar Nenadi} (Pik Seged), Momir Ili} (Kil), Nenad Vu~kovi} (Meslungen), Ivan Lap~evi} (Vesprem).

Rezerve: Dragan Po~u~a (Tremblej), Milan Torbica (Kasarano), Ratko Nikoli} (Navara), Marko ]uruvija (Metalurg), Mladen Bojinovi} (Monpeqe), Uro{ Mitrovi} (Kretej), Momir Rni} (Gorewe).

Radost i stres neminovnost profesije

biti od neprocewive vrednosti. Zato je dobio prednost u odnisu na Vladicu Stojanovi}a, koji je prototip igra~a kao on. Tako|e, povrede su ophrvale desne bekove, pa ne mogu da ra~unam na Vujina... [ta je sa Bojinovi}em i Mitrovi}em?

- Pokazalo se da Bojinovi} u svom klubu skoro ne igra ni{ta, nedostaje mu prakse i takmi~arskog naboja, dok je Mitrovi}ev klub posledwi na tabeli, a uz to on je i povre|en. Prednost su dobili Vu~kovi} koji zabija sedamosam golova u Bundesligi, a Nenadi} igra sjajno u Ligi {ampiona. U boqoj su formi i jednostavno sam se opredelio za one igra~e koji su najboqi i najspremniji u ovom trenutku - rekao je selektor Sead Hasanefendi}, koji je jo{ dodao da je umesto operisanog Prodanovi}a {ansu dobio Tubi}, jedini igra~ iz doma}e lige.

Na{i reprezentativci }e se okupiti 2. januara u Beogradu, a potom }e se pripremati u Sloveniji (Krawska Gora) gde }e odigrati dve prijateqske utakmice sa selekcijom doma}ina.

Srbija }e zatim od 9. do 13. januara trenirati sa selekcijom Francuske sa kojom }e odigrati dva me~a u Tulonu (10. i 12. januara). Na{ tim se vra}a u Beograd 15. januara, a potom }e dan kasnije odigrati prijateqski duel sa Egiptom.

Polazak za Austriju predvi|en je za 17. januar.

J. Gali}

UZ JO[ JEDAN TRIJUMF NOVOSA\ANA U INTERLIGI

Vo{a pomera granice Jo{ samo pre tri godine vaterpolisti novosadske Vojvodine nisu ni sawali da }e igrati sa najboqim klubovima Evrope. Tada su samo retki optimisti i oni koji malo boqe poznaju vaterpolo sport mogli da naslute snagu novosadskog kluba, koju ve}inom sa~iwavaju jo{ uvek golobradi mladi}i. No, pro{le godine Vojvodina je uspela da se domogne ~etvrtfinala LEN Trofeja i fakti~ki samo ju je jedan gol delio od polufinala. A ove godine Novosa|ani su, opet, pomerili granicu i u~inili ono

nije oslikao pravo stawe u bazenu (13:6). No, ima vremena da u nastavku sezone stvari do|u na svoje i da Uro{ Kalini} i drugovi osvoje prve bodove u Evroligi.

- Nismo imali sre}e sa `rebom. U pet, {est najja~ih ekipa nalaze se Jadran i Mladost, a nama su obe zapale u grupu. Tu je i Barseloneta koja se dobro pokazala u prve dva kola. Iako se ne zna koje su na{e {anse, poku{a}emo da ve} u narednoj utakmici u Barseloni 16. januara izvu~emo i prvi bod u Evroligi. Mada nije lepo kada se gubi, ipak, i iz takvih duela mo`e dosta da se nau-

~ak u jednom trenutku i ponizili, kada smo vodili sa 7:1. U Budimpe{ti smo dobro odigrali i zaslu`eno pobedili, iako smo igrali bez Vapenskog i Vuki}evi}a. Zadovoqni smo, sretni i ponosni, jer Honved je veoma ozbiqna ekipa. Ali, eto uspeli smo da ih savladamo dva puta u kratkom roku, pa nam sada ostaje `al {to smo od wih izgubili na kvalifikacionom turniru za Evroligu u Atini. Kada je bilo najpotrebnije izgubili smo, da smo tada pobedili najverovatnije bi imali lak{i `reb. Ide nam dobro u Evrointer ligi, to je ja-

Sednica Skup{tine Rva~kog saveza Srbije odr`a}e se danas u 13 ~asova u prostorijama JSD Partizan. Na dnevnom redu na}i}e se devet ta~aka, a nema sumwe da }e biti najzanimqivija ona u kojoj }e se odlu~ivati o statusu Rva~kog kluba Vojvodina, koji je suspendovan jo{ pre nekoliko meseci zbog spora nastalog na relaciji klub - RSS, a u vezi s organizacijom kvalifikacionog turnira za Olimijske igre u Novom Sadu. Trenutno spor se vodi na redovnom sudu.

J. G.

Krajem godine tradicionalno se sumiraju rezultati i progla{avaju najboqi i u sportu. Tog posla prihvatili su se i rukometni treneri mu{kih i `enskih superliga{a i odlu~ili da je najboqi me|u wima Vladan Jordovi}, u~iteq rukometa{a Jugovi} Unimeta .

- Nekada i ne mora{ da osvoji{ {ampionsku titulu da bi javnost prepoznala kvalitet i odala priznawe. A kada priznawe dobije{ od kolega po struci, onda to nosi posebnu te`inu ponosno isti~e Jordovi}.

U proteklih 60 godina rukomet su u Srbiji stvarali i afirmisali entuzijasti. I u Jugosla-

neophodan je i pedago{ki rad, jer se radi o momcima koji su u godinama kada se formiraju i kao sportisti i kao li~nosti.

Iz Jugovi}a svake godine ode po nekoliko odli~nih igra~a, a klub opstaje i tradicionalno donese novi kvalitet srpskom rukometu?

- Kao svoj najve}i uspeh smatram to {to i pored odlaska velikog broja igra~a, iz sezone u sezonu, rezultati nisu izostajali. Dva puta je osvojeno mesto koje vodi u ^elenx kup (4 .i 5. mesto), a i ~etiri godine uzastopno smo bili u~esnici finalnog turnira Kupa Srbije.

Istovremeno, {ansu su dobijali

viji rukometni centri su bile mawe sredine, pa stoga nije ni ~udo {to se entuzijasta, kakav je Vladan Jordovi}, obreo u Ka}u, u kojem ve} petu sezonu trenira prvu ekipu Jugovi} Unimeta.

- U Ka} sam do{ao iz Vrbas, gde sam radio sa mla|im kategorijama i prvim timom. Za boravak u Vrbasu vezujem i prvi trenerski uspeh, titula prvaka Vojvodine u kadetskoj konkurenciji. U sezoni 2003/04. sa seniorskom ekipom Vrbasa ostvario sam plasman u Superligu Srbije.

Uo~i sezone 2004/05. dobio sam poziv Jugovi} Unimeta. Kada je to saznao Branislav Zeqkovi} nazvao je i rekao: „^estitam, ovo je veliki korak u tvojoj karijeri. Ti si, od danas, drugi trener“. U periodu od 2006. do 2008. radio sam kao trener kadetske reprezentacije, prvo SCG, a potom i Srbije, i stekao dragoceno iskustvo.

Kako ocewujete svoj rad u Jugovi}u?

novi igra~i iz omladinskog pogona koji su se uklapali u prepoznatqivi sistem igre, tako da se ~ak i odlazak seniorskih reprezentativaca Markovi}a i Prodanovi}a nije negativno odrazio na rezultate.

Ima li najboqi trener Srbije uzora u svom poslu?

- Od mnogih trenera sam u~io i u~im. Trudio sam se da kroz saradwu sa svakim od wih prepoznam {ta je to {to u svom radu mogu iskoristiti, a da se uklapa u moje vi|ewe organizacije trena`nog procesa i sistema igre.

Najva`nije su mi ideje, takti~ke zamisli i detaqi. Istovremeno, prikupqam i saznawa iz drugih sportova, kao i drugih rukometu bliskih oblasti sportskog treninga. Stalna edukacija je ono {to smatram izuzetno va`nim u trenerskom poslu.

Ambicije u daqem radu?

- Kao igra~, imao sam sre}u da u~estvujem u ligi SFRJ, u vreme

Maksimalna podr{ka porodice Da bi uspeo u trenerskom pozivu, ~ovek se mora odre}i mnogo toga?

- Smatram da su rukomet na ovim prostorima izgradili entuzijasti, pomalo i sawari, i da se bez velike qubavi i spremnosti na velika odricawa do uspeha ne mo`e do}i. Rukomet je igra, iako to ~esto zaboravqamo. Rukomet nije samo moj posao, ve} na~in `ivota i moja je sre}a da to supruga Jelena i sin Tadija razumeju i da me u potpunosti podr`avaju, jer bez razumevawa porodice i maksimalne podr{ke te{ko je prolaziti kroz stresne momente koji su neminovnost u ovoj profesiji, u kojoj se uspesi i neuspesi smewuju. I kada sam po~astvovan da dobijem za mene najve}e priznawe, ocenu mojih kolega da sam u protekloj godini bio najboqi, nisam to zaboravio i nikada ne}u - istakao je Jordovi}.

DANAS SKUP[TINA RSS

Odluka o statusu Vojvodine

19

Radost vaterpolista Vojvodine

~emu se malo ko nadao - u{li su u Evroligu. Odli~ne partije na kvalifikacionom turniru u Atini otvorile su im varta najelitnijeg takmi~ewa. Ali, `reb nije bio milosrdan prema mladom i talentovanom sastavu Dejana Stanojevi}a. Upali su u veoma jaku grupu sa zagreba~kom Mladosti, hercegnovskim Jadranom i Barselonetom. Iako progla{eni za autsajdere vaterpolisti Vojvodine nisu tako pristupili ovom takmi~ewu. Da, imaju na po~etku takmi~ewa dva poraza, ali za razliku od prvog duela sa Mladosti (2:7), kada je trema u~inila svoje, u drugom protiv Jadrana odli~no su parirali mo}nom timu sa [kvera, ali su u fini{u posustali, tako da visok poraz i

Foto: F. Baki}

~i - ka`e kapiten Novosa|ana Uro{ Kalini}.

Zato se u novoformiranom takmi~ewu Evrointer ligi Novosa|ani visoko kotiraju. Za sada ~vrsto dr`e tre}e mesto iza Partizana i Va{a{a. U {est kola nanizali su pet pobeda i samo jedan poraz (Seged), a me|u trijumfima su i dva protiv jedne od najboqih evropskih ekipa - Honveda. Vojvodina je u deset dana uspela ~ak dva puta da nadigra tim iz Budimpe{te.

Prvo u svom bazenu (10:8), a onda je pobedu potvrdila i u gostima (12:10).

- Odigrali smo te{ku utakmicu, mo`da najvi{e zato {to nam je bila posledwa u ovoj kalendarskoj godini. U Novom Sadu smo ih

ko, ali izjedna~eno takmi~ewe.

Partizan je, dodu{e, isko~io u prvi plan, a od ostalih timova svako svakog mo`e da savlada.

Jednostavno u saku utakmicu ulazimo da pobedimo i tako }emo i nastaviti - rekao je Kalini}, ~etvostruki strelac na utakmici u Budimpe{ti.

Pred Novosa|anima je kratki predah, koji }e ekipa iskoristiti da se, kako ka`e trener Dejan Stanojevi}, odmori i {to boqe pripremi za nastavak sezone. Ve} 9. januara u Novi Sad sti`e Eger.

- ^estitam momcima na pobedi u posledwoj utakmici u ovoj kalendarskoj godini. Mi se ve} okre}emo novim obavezama - istakao je Stanojevi}.

G. Malenovi}

- Kao trener, koji je dugo godina radio sa mladima, dolaskom u Ka} dobio sam priliku da sve svoje ideje i ste~ena pozitivna iskustva ugradim u sistem po kome je klub prepoznatqiv. Pored sjajne organizacije i klupske infrastrukture, a kakvom se na ovim balkanskim prostorima retko ko mo`e podi~iti, postoji i opredeqewe, koje je za trenera gotovo i zapovest i obaveza, da se paralelno sa stvarawem igre i ostvarivawem {to boqih rezultata radi i na afirmaciji mladih igra~a. Prethodnih nekoliko godina taj zadatak je za mene bio profesionalni izazov koji je zahtevao mnogo rada i apsolutnu posve}enost. Pored u~ewa igra~a rukometnoj ve{tini,

najve}ih uspeha rukometnog sporta. @eqa mi je da se ponovo konstitui{e takmi~ewe koje bi objedinilo najkvalitetnije klubove sa tih prostora i da u jednoj takvoj konkurenciji ostvarim zapa`ene rezultate. Druga ambicija je vezana za moje anga`ovawe na fakultetu, gde se trudim da svoja znawa i iskustva prenesem studentima i uverim ih da do uspeha u ovom poslu mogu do}i samo kroz praksu koja u osnovi ima teoriju. Tako|e, u okviru trenerske zajednice, zajedno sa svojim kolegama, radim na ja~awu organizacije i nadam se da }e se status trener iz godine u godinu poboq{avati - ka`e ambiciozni stru~wak Vladan Jordovi}.

Jovo Gali}

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda23.decembar2009.

SRBOBRANSKI [AH KLUB

LONDONSKI FESTIVAL

Karlsen na vrhu piramide U konferencijskom centru Olimpija u Kensingtonu (London) od 8-15. decembra odigran je {ahovski festival sa tri turnira. Glavni turnir odigran je sa osam u~esnika a jo{ jedan uspeh, pobedom i na ovom turniru, postigao je Magnus Karlsen (Norve{ka). Sa novoosvojenim rejting poenima izbio je na ~elo liste FIDE sa 2810 poena ispred Topalova koji sada ima 2805. Turnir je igran po druga~ijem sistemu bodovawa od uobi~ajenog koji dozvoqavaju i Pravila {aha: tri boda za pobedu a jedan za remi, ali se za rejtingovawe ra~una na klasi~an na~in. ^ini se da je ovo prava {ema kako bi se izbegli beskrvni (a pomalo i dogovoreni) remiji na `alost organizatora koji na ekstra turnirima daju i ekstra visoke nagrade. Podbacili su Nakamura i [ort koji su zavr{ili turnir na dva posledwa mesta, bez ijedne pobede.

Plasman: 1. Karlsen 13, 2.

Kramnik 12, 3. Hauel 9, 4.

Adams 9, 5. Mek{ejn 7, 6. Ni 6, 7. Nakamura 6, 8. [ort 5 poena.

Na rejting turniru koji se igrao po [vajcarcu pobedio je jo{ jedan mladi Norve`anin, Xon Ludvig Hamer (20 godina), sa 8 poena iz devet partija ispred tri doma}a igra~a: Vilijamsa, Hebdena i najprijatnijeg iznena|ewa Jovanke Houske koji su osvojili po 7 poena. @enski turnir igran je po Berger sistemu sa 10 u~esnica a pobednica je Ariana Kaoli iz Australije sa 8 poena ispred doma}e predstavnice Suzane Lali} sa 6 poena itd.

Tradicija duga sedam i po decenija Jedan od prvoosnovanih {ahovskih klubova u Srbiji je Srbobranski {ahovski klub. Osniva~ka skup{tina srbobranskih {ahista odr`ana je februara 1934. godine.

Za predsednika je izabran g-din Pavle Kosti} a najboqi srbobranski {ahista, u to vreme, bio je Emil Fi{er.

U vreme posle Drugog svetskog rata {ahisti koriste razne prostorije za svoja okupqawa da bi 1972. godine dobili prostor u novoizgra|enoj sportskoj hali {to omogu}uje organizaovani rad kluba.

Ali jo{ pre toga, krajem {ezdesetih, po~iwe sa radom {kola {aha za mlade polaznike koja se odr`ala do dana{wih dana. [kolu {aha od osnivawa, dugi niz godina, vodi poznati {ahovski radnik \or|e Tasovac. Pored wega, u rad sa decom, ukqu~eni su i fide majstor Radosav Petkovi}, Sava Manojlovi}, Stevan Sr|anov, Sini{a Paro{ki… Kroz {kolu srbobranskog {ahovskog kluba pro{lo je vi{e od 1.000 polaznika. Organizuju se pionirska i omladinska prven-

stva grada i osnovnih {kola.

Zanimqiv podatak je da je 1973. godine kroz {kolu {aha pro{lo 211 polaznika da bi se kasnije taj broj smawio na 25-30.

Uspesi rada {ahovske {kole se ogledaju i kroz postignute rezultate wenih polaznika: O[ “Vuk Karaxi}” je 1973. bila prvak Vojvodine i tre}a na prvenstvu SFRJ. Ista {kola je 1974. bila prvak [kolske olimpijade Vojvodine dok je gimnazija “Svetozar Mileti}” na toj olimpijadi bila druga, da bi 1978. postala i pobednik.

Ponovo su |aci O[ “Vuk Karaxi}” zablistali 1987. kada su bili prvaci Vojvodine a na prvenstvu SFRJ osvojili peto mesto. Od pojedina~nih rezultata izdvajamo uspeh Radosava Petkovi}a, sada fide majstora, koji je 1973. godine bio pionirski prvak Vojvodine.

Veliki je broj takmi~ewa u organizaciji Srbobranskog {ah kluba, naro~ito nakon otvarawa hotela “Elan”, kada su organizovana takmi~ewa pokrajinskog i saveznog ranga.

Trinaesto otvoreno pojedina~no i ekipno Prvenstvo Vojvodine u brzopoteznom {ahu ove godine se igra u Sremskoj Mitrovici 26. decembra u hotelu “Sirmijum” u tehni~koj organizaciji [ahovskog saveza Vojvodine i [ahovskog kluba Srem iz Sremske Mitrovice, pod nazivom “Memorijal mitrova~kih majstora”.

Pojedina~no prvenstvo igra se po [vajcarskom sistemu u 15 kola po FIDE pravilima za igrawe brzopoteznih partija na 5 (pet) minuta, a za ekipni plasman ra~una se zbir poena 4 najboqe plasirana pojedinca iz istog kluba, a klub mo`e prijaviti neograni~eni broj igra~a.

Svaki klub mo`e prijaviti i vi{e ekipa.

Prijavqivawe za u~e{}e je u turnirskoj dvorani u hotelu “Sirmijum” u subotu, 26. decembra najkasnije do 10 ~asova.

PROBLEM BR. 264

Beli daje mat u dva poteza Joza Tucakov 2. mesto Me~ Srbija–Slovenija 1957.

Re{ewe problema br. 263 (@iva Tomi}, 5. po~asno priznawe, Uralski problemist 2007.), sa pozicijom: beli – Kd8, Dg3, Tc8, Sa4, pe{aci a2, b5, g4; crni – Kd5, pe{aci: b6, b7, d4, e5, e6; je 1.Tc4!

Na 1...K:c4 sledi 2.Db3 mat.

Na 1...Kd6 sledi 2.T:d4 mat. Na 1...d3 sledi 2.D:d3 mat. Na 1...e4 sledi 2.S:b6 mat.

ANALIZIRANA PARTIJA

Genije uvek genije Da je genije i bez preteranog igra~kog iskustva uvek genije dokaz je partija u prilogu koja je odigrana na Londonskom ekstra turniru! Naime, iako je u 14. i 15. potezu pe{acima odigrao samoubila~ke poteze kojim je stvorio ogromnu anti{ahovsku i antipozicionu “rupetinu” u svojoj poziciji komentator smatra da {ahovski genije procewuje poziciju sopstvenim vrednostima nedostupnu {ahovskim smrtnicima!

Ni Hua – Karlsen Sicilijanska odbrana1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.Lb5+ Sd7 4.d4 a6 5.L:d7+ L:d7 6.d:c5d:c5 7.Sc3 e6 8.Lf4 Se7 9.Se5 Ovakav na~in odigravawa ne odgovara ovoj poziciji. Magnus ka`e da je tim potezom bio iskqu~en iz teorije.

9...Sg6 10.Dh5!? Potez je bilo lako predvideti.

POLUFINALE NOVOG SADA

Kvartet na vrhu

PRVENSTVO VOJVODINE U CUGERU

Memorijal mitrova~kih majstora

U ekipnom takmi~ewu zlatno doba kluba bilo je od 1997. do 2001. godine kada su nastupali u saveznom rangu takmi~ewa a 2000. i 2001. igrali su u Prvoj saveznoj ligi. Klub je sada ~lan Ba~ke lige. U finalu kupa Vojvodine zabele`eni su tako|e lepi rezultati: dva puta prvaci a od pet u~e{}a u finalu Kupa SRJ i Srbije najboqi plasman imali su 1997. godine kada su osvojili 5. mesto. Ove godine na finalu Kupa Srbije osvojili su 13. mesto.

Od pojedina~nih rezultata izdvajamo uspehe fide majstora Jano{a Dostana koji je u susednoj Ma|arskoj na raznim turnirima osvojio vi{e od 70 prvih mesta!

Svi ovi pomenuti rezultati, kao i drugi nepomenuti, pojedina~ni i ekipni plasmani i rezultati stavqaju Srbobranski {ah klub na vrh po uspe{nosti me|u sportskim klubovima u srbobranskoj op{tini. Za postignute rezultate klub je dobio vi{e op{tinskih i pokrajinskih diploma i poveqa.

DNEVNIK

Tadija Ka~ar i Anatolij Karpov

SIMULTANKA U „POR[EU”

Tadija Ka~ar „nokautirao” Karpova Biv{i svetski {ampion Anatolij Karpov odr`ao je u petak simultanku na 16 tabli u novootvorenom auto-salonu PORSCHE SCG u Novom Sadu. Me|u u~esnicima je bilo poznatih estradno-sportskoprivrednih li~nosti: Miki Jevremovi}, Dragoslav [ekularac, Marko Markovi}, Qubivoje R{umovi}, Tadija Ka~ar, Vasa Miji}, Vujadin Vuji}, Darko Pare`anin (majstor), Milorad Bojovi} (majstor), Branislav Bogi}evi}...

Velemajstor je bio ubedqiv i dobio je 14 partija, uz jedan poraz

i jedan remi. Jedinu pobedu ostvario je proslavqeni bokserski {ampion Tadija Ka~ar, a remizirao je dr Sini{a Vlatkovi}, ina~e {ahovski majstor iz Beograda.

Najzanimqivija partija je bila sa Mikijem Jevremovi}em, peva~kom legendom, koji je odli~no igrao ali je na kraju, ipak, morao da se pomiri s porazom.

Odli~an doma}in bila je autoku}a PORSCHE SCG a tehni~ki organizatori bili su Vaqevski {ah klub „Sveti Nikolaj“ i Novosadski {ahovski klub DDOR.

Na polufinalnom turniru za plasman na 79. prvenstvo grada, koji se igra u prostorijama N[K-a, pred posledwe kolo vode ~etvorica igra~a: Goran Gabri}, Ivan Titov, Nedeqko Veselica i @iva Markov sa po 6 poena i oni su sigurni u~esnici narednog prvenstva grada. Vredan uspeh napravio je @iva Markov, slepi {ahista, ~lan kluba Anpasan iz Novog Sada, koji se ravnopravno bori sa “vide}ima”.

Plasman ostalih igra~a: 58. Remecki, Savanovi}, S. Pezeq, Gvozdenovi} 5,5, 9-11. Dimitrijevi}, Kova~i}, Vojvodi} 5, 12-19. Stani{i}, M. Dra`i}, Kawuh, \. Nedeqkovi}, Drowi}, B. Zlatkovi}, Panti}, Cveti} 4,5, 20-22. Lukaji}, G. Kova~evi}, Karli~i} 4, 23-32. Milenkovi}, V. Petrovi}, Vu~kovi}, Banovi}, P. Mili~evi}, Vrane{, Popr`en, Vu~eti}, S. \urni}, Bu`an~i} 3,5, 33-35. N. \uri}, B. \urni}, Obradovi} 3, 36. Ali{i} 2,5, 37. Stojadinov 2, 38-40. Ili}, Nikoli}, Stanojevi} 1,5 poen.

NAU^ITE [AH UZ SVOJE DETE

Sveto trojstvo ^etri dosada{wa izdawa {ahovske po~etnice {ahovskog trenera i FIDE majstora @eqka Medara “Nau~ite {ah uz svoje dete” oti{la su u prave ruke: bilo kao nagrade na turnirima dece “[ah u {kole”, bilo u vidu ro|endanskih poklona, koje su nam bake i deke, roditeqi, dobronamerne kom{ije i ro|aci darivali, kako bismo upoznali jednu od najlep{ih igara na svetu.

Ovih dana iza{lo je iz {tampe i peto izdawe na srpskom jeziku, kao plod vi{egodi{weg pedago{kog iskustva autora, a u pripremi je i drugo izdawe na francuskom jeziku.

Sam naslov kwige asocira, kao {to re~e, nedavno preminuli pesnik Vujica Tuci}, na Sveto trojstvo gde su otac i sin ovaplo}eni duhovno{}u svetom ({ah). Posebnost kwige koja se razlikuje od sli~nih po~etnica je u ne{ablonskom osve`ewu i na~inu komunikacije sa u~enicima {to decu stimuli{e i motive{e da napreduju.

U ovoj kwizi sazna}ete da borba za centar nisu uli~ne demonstracije, da blokada nije zauzimawe pruge, da deblokada

10...Lc6 Na 10...S:f4?? bio bi mat u potezu, dok bi na 10...S:e5? 11.L:e5 bilo vrlo te{ko crnome da razvije kraqevo krilo.

11.Lg3 S:e5 12.L:e5 c4 13.00 Magnus ka`e da nije preterano razmi{qao o ovom potezu. O~ekivao je 13.f4 koji je u osnovi agresivan.

13...Da5 U komentatorskoj sobi smatralo se da je ovaj potez doprineo Magnusovim problemima u partiji. Sa malo igra~kog iskustva jo{ nije uo~io da je “izba~en iz sedla”.

14.Dg5 O~igledno je da u ovoj poziciji Magnus ne zna gde }e s kraqem pa se opredelio za veoma rizi~no re{ewe.

14...h6 15.Dg3 f6 Deluje samoubila~ki: nesnosna slabost na g6 za ve}inu igra~a bi izgledala pora`avaju}e.

Ali {ahovski genije procewuje poziciju sopstvenim vrednostima.

16.Dg6+ Ke7 Predhodnog dana i Ni Hua je imao u`asnog kraqa koji je blokirao vlastitog lovca na f8.

17.Lf4 Le8 Ovo “krpi” slabosti po belim poqima ali i spre~ava razvoj figura i ukqu~ivawe topova u igru.

18.Dg3 Kf7 19.Tad1 Lc6 20.Td2 Magnus misli da je 20.a3 bilo boqe. Odjednom je postalo mogu}e da se u potpunosti razume na {ta je mislio. Taj potez spre~ava crnog lovca da do|e na b4 gde bi pravio neprilike belom.

20...e5 21.Le3 Lb4 Ni ovaj potez nije bez rizika po crnog jer }e sada beli poku{ati da otvori linije prema protivni~kom kraqu.

22.f4 The8! Kqu~ odbrane.

Karlsen je izra~unao da je posle ovog poteza wegov kraq bezbedan od napada.

23.f5 Lc5 24.Tfd1 Tad8 25.T:d8 L:e3+ 26.D:e3 T:d8

27.T:d8 D:d8 Posle ove izmene topova pozicija po~iwe neumoqivo da se okre}e u korist crnog.

28.Kf2 Dd6 29.a3 Ina~e bi potez Db4 stvorio neprijatnosti.

29...a5 Iako izgleda kao da je pozicija izjedna~ena, ipak, mo`da je ne{to boqa za crnog zbog toga {to ima lovca naspram skaka~a. To je verovatno i razlog procene u korist crnog. Ipak, odlu~uju}e stanovi{te za to vide}emo kroz poteze igra~a {ta }e u~initi sa svojim kraqevima. Zato, odsada, posmatrajte monarhe.

30.Kf3 Odavde igra poprima veliko majstorstvo. Karlsen smatra da je 30.Ke2 bilo preciznije mada mi {ahovski smrtnici i ne uvi|amo neku razliku.

30...Kg8 Karlsen je izabrao potez kojim svog kraqa vra}a u bezbednost. @eli da kao mogu}nost ima odstupnicu na poqe h7 ukoliko se napad bele dame sprovede preko osmog reda. Drugi mogu} motiv je polo`aj za lovca na g8 kojim bi vr{io pritisak na dijagonalu a2-g8.

31.g3 b5 32.Ke2 b4 33.a:b4 a:b4 34.Sd1 La4

35.b3?! Magnus smatra da je odigrani potez inferioran.

Gledali smo potez 35.Dd2 Dd4 i crni ima mali pritisak, ali ni{ta odlu~uju}e. Potez 35.b3 otvara dijagonalu a6f1 kojim se beli kraq izla`e opasnostima.

35...c:b3 36.c:b3 Da6+ 37.Kd2?!

U vremenskom {kripcu Ni Hua po~iwe da pravi nekoliko sitnijih gre{aka, ali kad se sve saberu, rezultat je jedna velika. Potez 37.Ke1 bio je boqi.

37...Lb5 38.Dc5 Da2+ 39.Dc2? Odlu~uju}a gre{ka.

Potez 39.Kc1 je boqi, premda crni jo{ ima problema posle 39…Le2 40.Se3!?

D:b3 41.Dd5+ D:d5 42.e:d5 i beli bi bio OK. 39...Da7! Crni vlada sa dve dijagonale.

40.Dc8+ Beli re{ava vremensku kontrolu {ahom. Nije ni{ta bilo zna~ajno boqe za belog osim: 40.g4 Kh7 41.h3 Dd4+ 42.Kc1 Bd3. Crni bi dobio pe{aka na e4 sa zadovoqavaju}om pozicionom igrom.

40...Kh7 Crni kraq je na{ao uto~i{te ali je wegov suparnik neza{ti}en. Poqe e8 gde bi beli `eleo da postavi damu, kako bi zapretio ve~itim {ahom, je pod kontrolom lovca.

41.Kc1 Da1+ 42.Kc2 Dd4 Kako pe{aku na e4 nema spasa i bez ikakve pozicione kompenzacije beli je odlu~io da je bilo dosta i predao je partiju. 0-1 Komentar: Yon Saunders Prevod: B. Dankovi}

REJTING TURNIR U SENTI

Vrani} prvi Duel oca i sina Kapablanke

nisu varqiva obe}awa, da se u {ahovskom mlinu ne meqe `ito ve} protivni~ke figure. Da “An pasan” nije prodavnica gde se pazari u prolazu. Da “me|upotez” nije kad ima{ vezu pa u|e{ preko reda… Sazna}ete i da {ahovska `ica nije `ica sa ro{tiqa, pa {ta je trik potez,

pa kako rade figure…, zatim, ko su kontrolori centra i jo{ mnogo toga. Ima svega: od {uster mata do legalnog (Legalovog) mata!

Na kraju, autor konstatuje da {ah ne mora biti ciq ve} i sredstvo za boqi uspeh u {koli, `ivotu…

B. Dankovi}

U Senti je proteklog vikenda odigran rejting turnir za igra~e sa rejtingom do 2200 poena.

Odigrano je sedam kola a prvo mesto osvojio je mk Qubomir Vrani} sa 6 poena, bez poraza.

Bez poraza je bio i Nandor Vilago{ sa [vajcarske rejting lista ali sa jednim remijem vi{e.

Plasman: 1. Vrani} 6, 2. N. Vilago} 5,5, 3-4. Zobenica, L.

Lerinc 5, 5-8. T. Novak, Gabri}, Molnar, Aron Ago{ton 4,5, 911. Krstin, Juhas, [krbi} 4, 1218. [. Farka{, G. Tot, R. Lerinc, K. Ke~kemeti, J. Po{a, A. Ke~kemeti, M. Jovanovi} 3,5, 19-22. Sele{, I. Farka{, E. Vilago{, Radi{i} 3, 23-24. A. A. Na|, Olajo{ 2, 25-28. [oqmo{i, Ro`a, [oklova~ki, Korponai 1,5 poen.

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

sreda23.decembar2009.

21

Studenti kupuju znawe od profesora Doj~e vele osledwih sedmica u mnogim evropskim dr`avama organizovani studentski protesti. I u Nema~koj je to slu~aj. Studenti su

P

nezadovoqni mnogo ~ime, a ponajvi{e nedosledni sprovo|ewem Bolowskog procesa.

„Student pla}a taksu za prijem od pet do deset dolara, dobije propusnicu i – to je sve...“ Tako se jo{ 1878. ~udio pisac Mark Tven prilikom posete Univerzitetu u Hajdelbergu.

No, stawe kome se ~udio, odr`alo se du`e od jednog veka. Tek

pre nekoliko godina uvedene su pla}ene studije, dodu{e, ne u svim nema~kim pokrajinama.

„Obrazovawe mora biti mogu}e za svakoga. Zato se u Saksoniji studirawe ne pla}a, niti }e se pla}ati!“ Tako govori demohri{}anski premijer Saksonije, Stanislav Tilih. Iako je obrazovawe u Nema~koj u nadle-

`nosti pokrajina, spor oko wega odavno je deo savezne politike.

Penzionerski kung fu Glas Amerike iqade starijih Amerikanaca u~i vrstu samoodbrane u kojoj koriste alat koji ve}ina od wih ve} nosi – {tap, na engleskom „kejn“.

Sude}i prema mi{qewu nekih instruktora, borila~ka ve{tina kejn fu ima sve ve}u popularnost medju penzionerima.

Grupa ve}inom starijih gradjana u~estvuje na ~asu kejn fua, u {koli za borila~ke ve{tine u Floridi. Instruktor Geri

H

Hernandez pokazuje u~enicima kako da koriste {tapove za hodawe kako bi se odbranili ili napali.

„Ako neko poku{a da vas napadne ili povredi, posebno ako ste stariji, vi ne}ete prihvatiti napad kao {to ste to ~inili sa 20 godina. Ja svoje u~enike podu~avam da se bore za opstanak“, ka`e Hernandez.

Potezi u kejn fuu razlikuju se.

Od kori{}ewa {tapa kao palice, do hvatawa napada~a za vrat pomo}u dr{ke {tapa.

Xon Gibs je penzioner. Po~eo je da dolazi na ~asove kejn fua pre ~etiri meseca. Po{to je imao prelom zgloba, on koristi {tap radi hodawa.

„Ne mogu da se kre}em kao nekada. I ako imam alat koji ve} moram da nosim, trebalo bi da znam kako da ga koristim“, obja{wava Gibs.

Nasiqe protiv starijih osoba bilo je u padu posledwih godina.

Medjutim, pro{le godine pove}alo se na najvi{i nivo od 2002.

Pretvarawe {tapova za hodawe u sredstvo kejn fua postalo je korisno. Merl Mekalpin ru~no napravi do 100 {tapova nedeqno.

Ti {tapovi imaju specijalne `lebove dok su dr{ke {ire i mogu da obuhvate vrat, noge ili ruke napada~a. Mekalpin ka`e da su wegovi {tapovi neprijatno iznenadjewe za napada~a. „Stavqamo ih, u kako ih zovemo, zube ajkule. Ti zubi ajkule, odnosno `lebovi na {tapu, koriste se da biste izgrebali lice ili ruke napada~a. I oni zatim znaju da nije trebalo da vas diraju“, opisuje on.

Mekalpin radi za „Kejn Masters“, kompaniju koja promovi{e i podu~ava borila~ke ve{tine uz pomo} {tapova. Proceweno je da oko 3 i po hiqade polaznika u Sjediwenim Dr`avama u~i tehnike kejn fua od kvalifikovanih instruktora.

Geri Hernandez je jedan od wih. On pripisuje popularnost kejn fua zabrinutosti medju starijima zbog kriminala tokom ekonomske krize. Hernandez o~ekuje da }e sve ve}i broj qudi po~eti da pohadja ~asove kejn fua kako ameri~ka populacija postaje sve starija.

Stiv Mort

Nema~ki predsednik Horst Keler izrazio je razumevawe za zahteve studenata. On je i privredi uputio apel: „Pomozite mladima: studentima mo`ete ponuditi stipendije i praksu po fer uslovima. I privreda je odgovorna za obrazovawe u na{oj republici!“ Profesor politikologije, Kristof Butervege, pridru`io se zahtevima da se ukine pla}awe studija... „...ne samo zato {to je re~ o poprili~nom finansijskom teretu za studente, ve} i zbog promene odnosa u preno{ewu znawa: profesor prodaje znawe, a student ga kupuje.“ Taj poslovni odnos je za saveznu ministarku obrazovawa Anete [avan pozitivan. Ona ka`e da je pla}awe studija pove}alo samopouzdawe studenata.

U kriti~are sada{weg sistema spada i 23-godi{wi student fizike [tefan: „Stalno se ponavqa da je be~elor dobar zbog internacionalizacije. Ali, to je zapravo drugorazredni ciq. Najva`niji ciq je da Evropa postane jedno od najkonkurentnijih privrednih lokacija.“ Na potrebe studenata se zaboravqa, podse}a [tefan: „Obrazovawe i istra`iva~ki rad – za ~iji ra~un? Da li je ciq da se poboq{aju uslovi `ivota, da se qudi slobodno razvijaju?

Ili – da se slu`i ekonomskim interesima i da se postane koristan glupan?“ Awa Zajler / Sa{a Boji}

Alergijske reakcije veoma retke Toronto star acionalna Agencija za javno zdravqe saop{tila je da je, od po~etka vakcinacije, u zemqi ukupno 48 osoba do sada imalo ozbiqne alergijske reakcije na vakcinu protiv sviwskog gripa.

U pro{lonedeqnom izve{taju o kontroli sporovo|ewa imunizacije, utvr|eno je da je do 20. novembra prijavqeno 2.574 reakcije na vakcinu u provincijama i teritorijama, od toga 135 ozbiqnije, dok se kod 48 osoba javila anafilakti~ka reakcija.

Jedan osoba iz Kvebeka, u osmoj deceniji, preminula je od posledica jakog alergijskog {oka.

Kada se uzme u obzir broj vakcinisanih osoba, podaci govore da se kod sto hiqada doza vakcine javqa svega 0,39 ozbiqnih reakcija, odnosno 21 slu~aj bilo ka-

N

kvih ne`eqenih efekata na 100.000 isporu~enih vakcina.

Sve vakcine proizvodi “GlaksoSmitKlajn”, u svom pogonu u Sent Foju, Kvebek. Jedna isporuka morala je biti vra}ena, jer je ustanovqeno da je u toj seriji bila ve} u~estalost ne`eqenih reakcija. Nadle`ni jo{ uvek ispituju za{to je do{lo do toga.

U Ontariju je svega svaki tre}i stanovnik primio vakcinu protiv gripa tipa A H1N1, iako je ciq bio da preko dve tre}ine bude vakcinisano. Nagla{ava se da }e imunizacija biti nastavqena, jer sezona gripa jo{ uvek nije zavr{ena.

Od aprila naovamo, u provinciji je 106 osoba preminulo od sviwskog gripa. Pore|ewa radi, obi~no se godi{we prijavi oko devet hiqada obolelih od sezonskog gripa, pri ~emu u oko pet stotina slu~ajeva ishod biva fatalan.

Horor vo`wa zbog pokvarene kontrole brzine Sidni morning herald restravqeni dvadesetdvogodi{wi ^ejs Vir iz Melburna pre`iveo je pola sata ~istog horora kada je wegov xip na Istern autoputu odbio poslu{nost i poveo ga u suludu vo`wu/.

U sceni koja je podse}ala na onu filmsku, iz “Brzine”, kontrola brzine ^ejsovog ford eksplorera zaglavila se na preko 80 miqa na sat, kada je poku{avao da iza|e s autoputa.

Upla{eni ^ejs nazavo je “Fordov” servis, pa zatim i policiju, kada je otkrio da ne mo`e da smawi brzinu, niti da iskqu~i ogromni xip u kojem se na{ao kao u tamnici.

“Zaposleni u “Fordovom” servisu rekao mi je da se kqu~ ne pokre}e jer auto radi u pogre{noj brzini. Prvo mi je rekao da ni slu~ajno ne vozim kola jer je opasno”, rekao je ^ejs.

“Odgovorio sam mu da je u tome i problem – jer se nalazim u kolima koje ne mogu da zaustavim”.

Saobra}Aj je postajao sve gu{}i jer sepribli`avao {pic, pa je ^ejs pozvao policiju da mu pomogne.

P

“Rekli su mi da iskqu~im motor, stavim mewa~ u ler i svom te`inom pritisnem ko~nicu. To me je usporilo na 80 miqa, ali daqe nije htelo ni da mrdne. Zato su mi rekli da

suprotnu traku, odbilo se od branika, vratio na pravu stranu i sletelo s puta, samo pola metra od jednog vozila.” ^ejs Vir pretrpeo je mawe povrede i do`iveo {ok, a po-

pre|em u tre}u traku, za hitne slu~ajeve. Upla{io sam se jer sam ~esto vi|ao qude zaustavqene u liniji za hitne slu~ajeve kako sede i telefoniraju”.

Dva policijska vozila brzo su stigla, obezbediv{i mu pratnju i ~iste}i mu put. Mto mu, me|utim, nije pomoglo kad je stigao do Frenkstona i video zastoj u sve tri trake.

“Mislio sam da }u umreti.

Svom snagom pritisnuo sam ko~nicu, vozilo je pre{lo u

licija je uzela wegovo vozilo kako bi ispitala u ~emu je bio problem. “Mogu i da ga zadr`e”, nasmejao se ^ejs.

Predstavnik za medije “Ford Australije” rekao je da se ova firmanikada do sad nije sustrela s ovakvim problemom.

“Kontaktira}emo s voza~em {to pre, kako bismo nau~ili vi{e o situaciji koja se desila, a onda ]emo vozilo podvrgnuti kontroli, kako bismo daqe ispitali problem.

Objediweni porez u Ontariju Kanadijan onlajn Ontariju je, u okviru {ire debate o buxetskom zakonu, ve}inom glasova od 56 za i 29 protiv, usvojeno objediwavawe provincijskog i federalnog poreza, HST, koje }e po nekim prognozama, doneti pove}awe cena otprilike svakog petog artikala.

Objediweni porez u iznosu od 13 odsto po~e}e da se obra~unava 1. jula naredne godine i predstavqa}e kombinaciju izme|u provincijske prodajne takse, PST, od osam odsto sa federalnih, GST, pet odsto.

Sada }e se porez pla}ati i na

U

neke artikle koji su bili izuzeti iz PST-a, poput vitamina i doma}eg avio-saobra}aja, na primer. Provincija }e, da bi smawila optere}ewe ku}nih buxeta, ponuditi odre|ene olak{ice i izuze}a.

Ovim zakonom obuhva}eno je i smawivawe poreza na korporativne i li~ne prihode, koje po~iwe da se primewuje od 1. januara, kao i jednokratno osloba|awe do maksimalnog iznosa od hiqadu dolara za pojedine kategorije.

Neke ankete pokazuju da oko tri ~etvrtine gra|ana ne odobrava ovaj potez provincijske vlade.

Poslanici opozicionih Konzervativne stranke i NDP-

a tako|e su bili protiv uvo|ewa HST-a, smatraju}i ga dodatnim nametom na porodice i sredwu klasu.

Poglavice starosedelaca najavili su veliki protest, uz blokadu puteva i ometawe saobra}aja, kao i posebne pravne mere, jer posle dono{ewa ovog akta pripadnici Prvih naroda vi{e ne}e biti oslobo|eni od provincijskog poreza na prodaju. Oni smatraju da su provincijske vlasti povredile wihovo pravo na suverenost i svoju zakonsku obavezu time {to nisu konsultovale predstavnike Prvih naroda o pitawima koja zadiru u wihova prava i privilegije.

Sa druge strane, pak, ekonomisti smatraju da je objediwavawe poreza potez koji }e doprineti otvarawu novih radnih mesta i ve}oj konkurentnosti provincije na tr`i{tu, jer je povoqan za preduzetnike. I ministar finansija Dvajt Dankan navodi da bi zahvaquju}i poreskim reformama u narednoj deceniji moglo biti stvoreno oko 600 hiqada novih radnih mesta.

Pored Ontarija, jo{ ~etiri provincije, Kvebek, Wu Brunsvik, Nova Sko{ija i Wufaundlend i Labrador uvele su objediweni porez, a Britanska Kolumbija razmatra tu opciju.

Dowi dom federalnog Parlamenta u sredu je ubedqivom ve}i-

nom usvojio harmonizovawe poreza za Ontario i Britansku Kolumbiju. Konzervativci, liberalni i poslanici Bloka Kvebeka saglasili su se sa uvo|ewem objedi-

wenog poreza, dok su poslanici NDP-a bili protiv. Sporazumom izme|u Ontarija i Otave garantuje se da iznos ovog poreza ne}e biti pove}an bar do 2012. godine.

22

SVET

sreda23.decembar2009.

Italija

Francuska

Nema~ka

DNEVNIK

ZIMA OKOVALA VELIKI DEO EVROPE

U Nema~koj 8.000 qudi provelo no} na aerodromu BERLIN, PARIZ, RIM, VAR[AVA: Sneg i poledica su u ponedeqak potpunosti paralisali saobra}aj na najve}em nema~kom aerodromu u Frankfurtu na Majni. Prema navodima uprave, aerodrom je u potpunosti morao da bude zatvoren u 22.45, zbog ~ega je otkazano 90 letova.

Na aerodromu je ostalo 8.000 putnika. Aviokompanije su 5.000 qudi uspele da smeste u hotelima u neposrednoj blizini aerodroma. Za ostalih 3.000 qudi postavqeno je 1.500 poqskih kreveta, a nekoliko stotina putnika je no} provelo u avionima na pisti.

Nema~ka meteorolo{ka slu`ba je i ju~e izdala upozorewa o nevremenu koje sledi za savezne pokrajine Hesen, Bavarska, Rajnland-Pfalc, Zar-

land i Baden-Virtemberg.[irom Nema~ke je bilo na stotine saobra}ajnih nezgoda zbog poledice, a vi{e autoputeva je bilo zatvoreno zbog velikih lan~anih sudara.

Francuska glasila javqaju da voz Eurostara od ju~e ponovo saobra}a izme|u Velike Britanije, Francuske i Belgije nakon ~etvorodnevnog prekida `elezni~kog saobra}aja prouzrokovanog lo{im vremenskim uslovima, javile su agencije. Linija koja je bila u prekidu zbog niske temperature ponovo je uspostavqena i voz iz Pariza za London ju~e je krenuo u 7.10, sa oko 750 putnika.

Prekid `ele`ni~kog saobra}aja izme|u Britanije, Francuske i Belgije doveo je do kolapsa jer

vi{e od 40.000 qudi nije moglo da stigne do `eqenih destinacija.

Poqska policija koja ima pune ruke posla da skloni sa ulica i iz napu{tenih negrejanih prostora besku}nike morala je u Vroclavu na 18 stepeni ispod nule da spasava od smrzavawa i pijane turiste gola}e.

Nemac, Bugarin i [panac posle ve~erwe pijanke u jednom od kafi}a u centru Vroclava re{ili su da me{tanima prirede zabavu, odbacili su ode}u i goli kao od majke ro|eni, osim [panca koji je ostao u ga}ama, po~eli da se vijaju po Glavnom trgu, javqaju danas poqski mediji. U Poqskoj se samo za posledwa 24 ~asa smrzlo 10 qudi, javqa poqski radio. Od po~etka godine zima i mrazevi odneli

OTOPQAVAWE KINESKO-FRANCUSKIH ODNOSA

RUSIJA

Dele iste stavove o Iranu i Avganistanu

Svetska bezbednost TA[KENT: Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je ju~e u Ta{kentu da }e novi rusko-ameri~ki sporazum o strate{kom ofanzivnom naoru`awu predvi|ati radikalna smawewa. „Preostala pitawa u vezi sa novim sporazumom delegacije }e re{iti posle Nove godine.

Ovaj sporazum predvi|a}e simetri~ne mere, zasnovane na uzajamnom poverewu i odre|enim merama kontrole“, rekao je Lavrov, preneo je Itar-Ta{.

On je istakao da }e sporazum biti „potpuno novi dokument baziran na principu ravnopravnosti“. Prethodni rusko-ameri~ki sporazum o smawewu ovog naoru`awa (START 1), koji je istekao 5. decembra ove godine, obavezivao je Moskvu i Va{ington na smawewe stre{kog nuklearnig anoru`awa sa 10.000 bojevih glava na 6.000. [efovi dveju dr`ava letos su postigli dogovor o formulisawu novog sporazuma prema kojem bi broj bojevih glava bio smawen na oko 1.500, podsetila je agencija RIA-Novosti. „Danas svi moraju da priznaju da su bezbednost i procvat savremenog sveta neodvojivi, a energetika ima direktan uticaj i na jedno i na drugo“, dodao je {ef ruske diplomatije. Rusija se zala`e za izgradwu nove pravne osnove me|unarodne saradwe.

(Tanjug)

PEKING: Francuski premijer Fransoa Fijon izjavio je ju~e nakon sastanka sa kineskim premijerom Hu \intaom, da Francuska i Kina „dele isti stav“ kada je re~ o nuklearnom programu Irana i situaciji u Avganistanu. „Konstatovali smo da delimo potpuno iste stavove kada je re~ o na~inima da se Iran natera da napusti politiku pretwi i izolacije oko nuklearnog pitawa“, rekao je novinarima francuski premijer.Fijon koji je ju~e zavr{io dvodnevnu posetu Kini, naglasio je da je saglasnost postignuta i oko na~ina da se uspostavi mir, bezbednost i omogu}i razvoj u Avganistanu i da se Pakistanu pomogne u borbi protiv ekstremizma.

Kina i Francuska spadaju u grupu {est zemaqa me|u kojima SAD, Rusija, Velika Britanija i Nema~ka, koje pregovorima poku{avaju da odvrate Iran od nuklearnog programa. Teheran je do sada uglavnom odbijao pozive na

dijalog. Prema re~ima francuskog premijera Pariz ne `eli da se me{a u poslove Kine, ali Peking mora da bude tolerantniji kada su u pitawu demokratske vrednosti koje Francuska po{tuje, izjavio je ju~e Fransoa Fijon. „Ta~no je da je u pro{losti bilo nerazumevawa izme|u Kine i Francuske... mi smo to prevazi{li. @elimo da izgradimo odnos koji se zasniFransoa Fijon i Hu \intao va na me|usobnom po{tovawu“, rekao je Fijon na fakulteju slobodu govora i gde svako mo`e tu za aeronautiku u Pekingu, gde je da ka`e {ta `eli“. tokom svoje posete glavnom gradu „To je na{a tradicija i kineska Kine odr`ao predavawe. vlada bi to trebalo da razume“, reOdgovaraju}i na pitawa studekao je premijer. Odnosi Francunata, Fijon je rekao da je „Kina veske i Kine bili su neko vreme zalika zemqa koja treba sama da remrznuti posle susreta francuskog {ava svoje probleme“. On je takopredsednika Nikole Sarkozija i |e istakao da je i Francuska „vrlo tibetanskog duhovnog vo|e dalajstara demokratija, u kojoj svi imalame.

(Beta-AFP)

Teheran odbacio ponudu Zapada TEHERAN: Predsednik Irana Mahmud Ahmadinexad odbacio je ju~e rok do kraja koji je postavila ameri~ka administracija da Teheran prihvati dogovor o zameni oboga}enog uranijuma za nuklearno gorivo.

Sporazum postignut u UN ima za ciq da se smawe zalihe oboga}enog uranijuma u Iranu, {to bi odagnalo strahovawa da je taj materijal namewen proizvodwi

nuklearnog oru`ja. Iran negira navode Zapada da nastoji da napravi nuklearno oru`je. „Ako Iran `eli da napravi bombu, bili bismo dovoqno hrabri da vam to ka`emo“, rekao je Ahmadinexad u govoru pristalicama u gradu [iraz na jugu Irana. On je rekao da Zapad mo`e da postavqa „krajwe rokove koliko ho}e“.

(Beta-AP)

su u Poqskoj preko 200 `ivota, a mahom se radilo o besku}nicima ili pijanima koji su zaspali na ulici ili na otvorenom prostoru.

Italija je pozvala vi{e stotina vojnika da pomognu u uspostavqawu redovnog saobra}aja na ulicama Milana koje su pod snegom i ledom, a niske temperature onemogu}ile su avionski i `elezni~ki saobra}aj. Sne`ne padavine su izazvale haos u saobra}aju u italijanskoj finansijskoj prestonici Milanu, kao i u drugim gradovima na severu Italije. Uprkos tome {to je od ju~e delimi~no uspostavqen gradski saobra}aj, {kole u Milanu ju~e nisu radile Prema prognozi meteorologa, sli~no vreme }e se nastaviti i narednih dana.

(Tanjug-Beta)

Amerikanci idu s Okinave TOKIO: Japan `eli re{ewe spora sa SAD o bazi na Okinavi do idu}eg maja, i to s mogu}no{}u da ona bude preme{tena na neko drugo mesto. Ministar odbrane To{ifumi Kitazava je, kako javqa AP, rekao da se vlada u Tokiju, postavqaju}i taj rok, nada da }e se na}i najbr`e mogu}e re{ewe.

Preme{tawe ameri~ke vojne baze na Okinavi je ve} dugo u `i`i rastu}eg spora izme|u Japana i SAD. Prema jednom planu iz 2006, ameri~ka baza je trebalo da bude preme{tena u slabije nastaweni severni deo ovog ostrva u Isto~nom kineskom moru.

Va{ington `eli da se Tokio pridr`ava tog dogovora iz 2006. i nadao se da }e takvo re{ewe biti obostrano usvojeno ve} pre kraja ove godine. Premijer Jukio Hatojama, me|utim, nedavno je odlo`io dono{ewe kona~ne od-

luke za nekoliko meseci, ne odre|uju}i nikakav rok.

Hatojama je, {tavi{e, nagovestio da bi mesto relokacije moglo biti promeweno, dakle da ameri~ka baza ode sa Okinave.

To bi najvi{e obradovalo Okinavqane, jer su oni listom protiv prisustva ameri~ke vojske na svom ostrvu. Za SAD, pak, ta baza je va`na, jer najbli`a obalama Kine i Tajvana.

Plan iz 2006. za ciq je imao samo „rastere}ewe“ Okinave, na kojoj su sme{tene gotovo dve tre}ine od 48.000 ameri~kih vojnika stacioniranih u Japanu na osnovu pakta o bezbednosti posle Drugog svetskog rata. Novi premijer je podvukao da vojni pakt sa SAD ostaje temeq japanske diplomatije, ali je i obe}ao „mawe poniznosti“ u odnosima s Va{ingtonom.

(FoNet)

NATO radar u Ma|arskoj BUDIMPE[TA: Radovi na konstrukciji radara NATO-a na brdu Tube{ iznad Pe~uja, bi}e nastavqeni na prole}e ukoliko vremenske prilike to budu dozvolile, rekao je ma|arski ministar odbrane I{tvan Bo~kaj za ju~era{we izdawe dnevnika „Nepsava“. Prema wegovim re~ima, Ministarstvo odbrane trenutno zavr{ava administrativnu proceduru i izgradwa }e

biti nastavqena kako bi se umawila {teta nastala odlagawima radova.

Radar }e se nalaziti iznad Pe~uja, ~ijim `iteqima je ministarstvo odbrane dozvolilo nadgledawe izvo|ewa gra|evinskih radova.Radar }e biti izgra|en radi garantovawa bezbednosti dr`ave, prenosi ma|arska agencija MTI. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI FREDERIK RAJNFELT Usvajawe i stupawe na snagu Lisabonskog sporazuma najve}i je uspeh tokom {estomese~nog {vedskog predsedavawa Evropskoj uniji, rekao je premijer [vedske Fredrik Rajnfelt, sumiraju}i u~inak u proteklih pola godine. Sada se EU vratila na put i primetio sam olak{awe u evropskom sistemu“, rekao je Rajnfelt u intervjuu za najtira`niji {vedski dnevnik „Dagens nijeter”

UGO ^AVES Venecuelanski predsednik Ugo ^aves tra`i da se najvi{em vodopadu na svetu, An|eoskim vodopadima, vrati starosedela~ko ime KerepakupaiMeru. ^uveni slap, jedno od najlep{ih svetskih ~uda prirode, pada sa visine od jednog kilometra sa ravnog vrha planine na jugu Venecuele.Ime A|eoski vodopadi dobio je pre 80 godina kao uspome Ximija Enxela, koji je otkrio vodopad.

EJMI VAJNHAUS Britanska peva~ica Ejmi Vajnhaus navodno se potukla sa menaxerom pozori{ta u Bakingem{iru, u subotu uve~e, preneo je ~asopis Pipl. Prema pisawu lista San, Ejmi Vajnhaus (26) se razbesnela i vulgarno urlala na glumce koji su u~estvovali u pantomimi „Pepequga“, me|u kojima je bio i ameri~ki glumac Miki Rork . Policija je potvrdila da se incident dogodio.

Sajber kra|a desetine miliona dolara VA[INGTON: Ameri~ki Federalni istra`ni biro (FBI) istra`uje napad hakera na Sitigrupu koji je doveo do kra|e desetina miliona dolara, javio je ju~e Vol strit xornal. Sitigrupa je negirala pisawe lista.

List je, citiraju}i neimenovanog zvani~nika vlade, preneo da su hakeri bili povezani s ruskom sajber kriminalnom gru-

pom. Tom prilikom su napadnuta jo{ dva kompjuterska sistema, od kojih je makar jedan bio povezan s jednom agencijom vlade SAD. „Nismo imali provalu u sistem i nije bilo gubitaka... Navodi da FBI radi na slu~aju u Sitigrupi koja se ti~e gubitka desetina miliona dolara, prosto nisu istiniti“, rekao je Xo

Kompjuterski upadi u firme Na Internetu se javqaju razni oblici sajber kriminala, ka`e profesorka Mirjana Drakuli} koja istra`uje ove pojave. Naj~e{}i oblici kriminala su haking, kra|a identiteta, vremena, lozinki, i raznih drugih podataka. A u posledwe vreme se ~e{}e pojavquju i upadi u razne firme, banke, preduze}a, {to ostavqa za posledicu, kra|u velikih suma novca, vrednih informacija, podataka i sli~nog. Mnogo toga se de{ava na Internetu, a da mi to sami ne znamo, i nemamo predstavu {ta se uop{te de{ava na Internetu. To je zaista jedan veliki problem, na koji se mora {to pre re{iti, da bi Internet barem koliko toliko postao sigurno mesto na kome qudi mogu da u~e, da tra`e informacije i sli~no.

Petro direktor slu`be za bezbednost te finansijske institucije.

Vol strit xornal je naveo da je napad na filijalu Sitibanke, koja je deo Sitigrupe, otkriven letos, premda se mo`da dogodio i pre jedne godine.

Prema pisawu lista, pored FBI-a na istrazi o napadu su radili ameri~ka Naconalna

bezbednosna agencija, ministarstvo SAD za nacionalnu bezbednost i sama Sitigrupa.

Sajber kriminal je sve ve}i problem za privredu i federalnu ameri~ku vladu a americki predsednik Barak Obama ocenio je da je to „najozbiqniji ekonomski i nacionalni bezbednosni izazov“ s kojim se suo~avaju SAD. (Beta-AP)

BALKAN

DNEVNIK

sreda23.decembar2009.

BiH osu|ena zbog diskriminacije STRAZBUR, SARAJEVO: Evropski sud za qudska prava u Strazburu osudio je ju~e Bosnu i Hercegovinu zbog diskriminacije Jevreja i Roma prilikom izbora ~lanova Predsedni{tva i Doma naroda parlamentarne skup{tine BiH.

Jakob Finci

“Zabrana mawinama da u~estvuju na izborima nema objektivno i razumno opravdawe i zato je u suprotnosti s Evropskom konvencijom o qudskim pravima, koja zabrawuje diskriminaciju”, ocenile su evropske sudije a prenele agencije.

Jevrejin Jakob Finci i Rom Dervo Sejdi} odvojeno su sudu u Strazburu podneli prijave `ale}i se da su kao pripadnici nacio-

nalnih mawina u BiH diskriminisani u u`ivawu pasivnog bira~kog prava, koje je zagarantovano Evropskom konvencijom o qudskim pravima.

Odredbe ustava i izbornog zakona BiH omogu}avaju samo pripadnicima tri konstitutivna naroda, Srbima, Hrvatima i Bo{wacima da budu birani u Predsedno{tvo i Dom naroda parlamentarne skup{tine BiH. Presudu Evropskog suda za qudska prava pozdravio je jedan od podnosilaca prijave Jakob Finci. On je u izjavi za agenciju Fenu izrazio zadovoqstvo {to je odluka doneta ve} danas, jer tako BiH ima dovoqno vremena da pre zakazivawa izbora planiranih za oktobar 2010. godine usaglasi ustav i izborni zakon sa stavom Evropskog suda za qudska prava i kona~no usaglasi ustav sa Evropskom konvencijom o qudskim pravima.

Predsedavaju}i ustavnopravne komisije predstavni~kog doma parlamentarne skup{tine BiH [efik Xaferovi} rekao je za Fenu da je ovakva odluka bila o~ekivana jer je i do sada bilo potpuno jasno da ustav BiH u sebi sadr`i diskriminatorske odredbe ~ak i u {irem obimu nego {to to utvr|uje Evropski sud za qudska prava ovom presudom.

(Beta)

Mesto u EU za Srbiju bi}e rezervisano

Hebrang u [ibeniku

Suzavac umesto aplauza

ZAGREB: Nepoznati po~inilac bacio je suzavac tokom predizbornog skupa predsedni~kog kandidata vladaju}eg HDZ-a Andrije Hebranga u pozori{tu u [ibeniku. Suzavac je ba~en i skup prekinut nakon {to je Hebrang zavr{io svoj govor, a okupqeni po~eli da izlaze iz dvorane.

Portparol HDZ-a Sun~ana Glavak izjavila je novinarima da je wihov predsedni~ki kandidat sve “stoi~ki podneo”. U ovoj kampawi ovo je prvi poku{aj fizi~kog

ometawa skupa nekog od 12 kandidata.

Sama kampawa ulazi u zavr{nu fazu jer od 25. decembra, kad je i katoli~ki Bo`i}, po~iwe izborno }utawe pred izbore koji }e se odr`ati 27. decembra.Po dosada{wim anketama vodi kandidat opozicione Socijaldemokratske partije Ivo Josipovi}, a Hebrang se s nekoliko nezavisnih kandidata bori za drugu poziciju i eventualni drugi krug 10. januara 2010.

(Tanjug)

Incko dostavio [piri}u popis dr`avne imovine BAWALUKA: Predsedavaju}i Saveta ministara Bosne i Hercegovine Nikola [piri} ju~e je od visokog predstavnika u BiH Valentina Incka primio popis dr`avne imovine, koji je uradila Kancelarija visokog predstavnika (OHR), saop{teno je iz [piri}evog kabineta.Kako je navedeno, [piri} je ocenio da je potrebno posti}i sporazum o raspodeli imovine, kako bi bili ispuweni uslovi za tranziciju OHR-a, uz konstataciju da je za to potreban i politi~ki dogovor. [piri} je podsetio da je u dva navrata na sednicama Saveta ministara BiH predlagao dopunu odluke po kojoj bi

Komisija za dr`avnu imovinu bila zadu`ena da dostavi preliminarni spisak imovine koja je potrebna institucijama na nivou BiH za izvr{avawe wihovih ustavnih nadle`nosti, ali da nije bilo spremnosti bo{wa~kih ministara za weno dono{ewe.

Predsedavaju}i Saveta ministara je naglasio neophodnost ispuwavawa preostalih uslova za tranziciju OHR-a u Kancelariju specijlanog predstavnika EU, koja bi poslala poruku da je BiH zrela, demokratska zemqa i da mo`e biti kredibilan partner na evropskom putu, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

Premijerka Kosor o smeni ministra saobra}aja ZAGREB: Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor izjavila je ju~e da ~eka rezultate istrage o prekju~era{woj `ele-

zni~koj nesre}i u Zagrebu, dodav{i da je to sve {to mo`e re}i o eventualnoj smeni ministra saobra}aja Bo`idara Kalmete.

Zagreba~ka policija potvrdila je ju~e da su vozu koji je udario u betonski grudobran na glavnoj `elezni~kog stanici u

Zagrebu, otkazale ko~nice, ali da jo{ nije utvr|eno zbog ~ega je do{lo do kvara.

Ma{inovo|a voza koji je saobra}ao na relaciji Sisak-

Zagreb, po~eo je da ko~i 800 metara od glavne `elelezni~ke stanice, ali je iz jo{ neutvr|enih razloga sistem za ko~ewe otkazao, pa se lokomotiva zabila u betonski grudobran, saop{tila je policija.

Na pitawe novinara da li je o smeni razgovorala s Kalmetom, Jadranka Kosor je odgovorila da s wim, kao i sa svim drugim ministrima, razgovara svakodnevno, te da ~eka rezultate istrage.

Premijerka je ju~e najavila mogu}nost smene resornog ministra, navode}i da pitawe wegove odgovornosti u vezi sa `elezni~kom nesre}om treba uskladiti s praksom u svetu. Ipak, izgleda da nije prelomila pa je uzvratila novinarima da ne vaqa {to bele`e ba{ svaku wenu re~.

U `elezni~koj nesre}i povre|eno je 50-tak putnika, od kojih sedam te`e. Materijalna {teta, za koju se procewuje da je ve}a, jo{ nije utvr|ena, dodaje se u saop{tewu policije.

(Beta)

“Zbog znatnog pada cena kancelarija B klase mnoga su se preduze}a preselila u ove jeftinije prostore, kako bi smawile tro{kove”, ka`e direktor “Ilirika nekretnina” @arko Kova~i}.

Evidentan je pad i u stanogradwi i prodaji stanova, zbog ~ega }e banke u Hrvatskoj, prema wegovim re~ima, u ovogodi{wem obra~unu imati mawu dobit, ali }e se, kako je dodao, deo tog gubitka nadoknaditi ponovnim pove}awem kamata kod postoje}ih korisnika.Kova~i} je istakao da je Splitska banka ve} reagovala tako {to je pro{le nedeqe pove}ala stambene kamate na 6,4 posto.

(Tanjug)

BE^: Srbija ima da ispuni jo{ puno zadataka, ali weno mesto u Evropskoj uniji bi}e rezervisano, istakao je ju~e be~ki dnevnik “Prese”, povodom podno{ewa kandidature za ~lanstvo u Uniji. Deset godina posle svrgavawa Slobodana Milo{evi}a rat i sankcije pripadaju pro{losti, ukazao je list, dodaju}i da srpski gra|ani, prvi put posle vi{e godina, mogu ponovo da putuju bez viza u EU, kao i da predsednik Boris Tadi} predaje kandidaturu za ~lanstvo u Uniji.

“To je veoma ambiciozan korak, jer }e jo{ mnogo vremena pro}i dok Srbija stvarno pri-

stupi EU. Pojedine dr`ave Unije su u osnovi skepti~ne prema prijemu novih ~lanica, a druge, kao Holandija, imaju specifi~nu skepti~nost prema Srbiji.

Iako je Radovan Karaxi} ve} izru~en Ha{kom sudu, wegov nekada{wi general Ratko Mladi} je i daqe na slobodu”, naveo je “Prese”.

“Dok Mladi} ne bude izru~en, Srbija gotovo ne mo`e pristupiti EU. I pored toga zemqa ima jo{ zadataka koje mora da ispuni. To, me|utim, ne mewa ni{ta na ~iwenici da mesto za Srbiju u Uniji mora biti rezervisano”, istakao je be~ki list.

(Tanjug)

Turska nezadovoqna izjavom Vartolomeja ANKARA, ATINA: Zamenik turskog premijera Bulent Arin~ pozvao je ju~e vaseqenskog patrijarha Vartolomeja da objasni te{ke optu`be koje je izrekao povodom polo`aja gr~ke mawine u Turskoj.

“Turska ne diskrimini{e svoje gra|ane na verskoj osnovi. Mi o~ekujemo da patrijarh objasni svoje izjave, koje su za `aqewe”, preneli su lokalni mediji reagovawe zamenika predsednika vlade Arin~a.

Vaseqenski patrijarh je u intervjuu ameri~koj televizijskoj mre`i Si-Bi-Es izjavio da se pripadnici gr~ke mawine “ose}aju kao gra|ani drugog reda” i da ne u`ivaju ista prava kao ostali stanovnici te zemqe. On je pri tom ukazao na mnoge probleme sa Patrijarh Vartolomej kojima se decenijama suo~ava Vavaju sa preprekama u raspolagawu seqenska patrijar{ija. svojim fondacijama, {kolama, Sada{wi spor je izazvao reaverskim objektima i ogromnom govawa i u Atini, koja je upozoriimovinom koja im je svojvremeno la Tursku da po{tuje verske i makonfiskovana i zbog ~ega se ~ewinske slobode. sto povla~e po sudovima.

“Problemi, prepreke i uskraPosebno se ukazuje na spor oko }ivawa prava konstatovani su do ponovnog otvarawa teolo{kog detaqa u odgovaraju}im izve{taseminara ({kole) na Halkiju jima Evropske unije”, istakao je ostrvu preko puta Istanbula, kozvani~ni predstavnik MIP-a ju su vlasti jednostrano zatvoriGrigoris Dalavekuras, prenela je le 1971. godine. I pored obe}awa gr~ka agencija ANA. Malobrojni da }e ta istorijska gre{ka biti gr~ki pravoslavci u Turskoj - oko ispravqena, to pitawe jo{ nije 3.000 - nemaju problema u obavqaskinuto s dnevnog reda. wu verskih obreda, ali se suo~a(Tanjug)

VREME BUYETA

Makedonija planira rast od dva procenta SKOPQE: Predlog buxeta Makedonije za 2010. godinu je projektovan na 2,5 milijarde evra. Najve}i deo sredstava iz buxeta, oko 40 odsto, oti}i }e na socijalna davawa, javila je ju~e makedonska televizija A1. Vlada predvi|a i da }e prihod od poreza u 2010. biti uve}an za 65 miliona evra, dok }e buxetski deficit biti 170 miliona evra. I dok vlada novi buxet koji je pred usvajawem naziva realnim i razvojnim, iz opozicije navode da je katastrofalan, ~ulo se tokom rasprave skup{tinskih komisija zadu`enih za pretresawe predloga buxeta.

Ina~e, vlada za slede}u godinu planira rast ekonomije od dva odsto, dok je opozicija sudr`anija u procenama i ne deli isti optimizam.

(Beta)

Drugi rebalans buyeta Republike Srpske BAWALUKA: Narodna skup{tina Republike Srpske ju~e je na vanrednom zasedawu po hit-

Kirija pada, kamate rastu ZAGREB: Zbog pada ponude i potra`we, izazvanog ekonomskom krizom, ove godine u Zagrebu nije bilo ni jednog preuzimawa poslovnog objekata, a za slede}u godinu nije u planu gradwa nijedne zgrade koja bi imala samo poslovni prostor, objavio je magazin “Banka” na svom Internet portalu.

Cena zakupa kancelarije u Zagrebu za A klasu iznosi 14 evra za kvadratni metar, {to je oko 10 odsto jeftinije nego krajem pro{le godine, dok je kirija za kancelarije B klase 9 evra, {to je pad od 20 odsto.

23

nom postupku usvojila drugi ovogodi{wi rebalans buxeta

glasovima skup{tinske ve}ine, ~iju okosnicu uglavnom ~ine poslanici Saveza nezavisnih socijaldemokrata premijera Milorada Dodika.

Drugi rebalans buxeta za ovu godinu ostao je u okvirima ovogodi{weg buxeta, koji iznosi ne{to vi{e od 800 miliona evra, a usvojen je zbog promena do kojih je do{lo na prihodovnoj i rashodovnoj strani. Ovim rebalansom predvi|eno je pove}awe doma}e buxetske potro{we za 1,7 posto u odnosu na prvi rebalans buxeta RS za ovu godinu.

Najzna~ajnije pove}awe se odnosi na pomo} proizvodnim preduze}ima za prevazila`ewe posledica svetske ekonomske krize od 1,8 miliona evra. Tokom rasprave o rebalansu buxeta opozicija je kritikovala vladu zbog, kako su rekli, neracionalnog tro{ewa novaca u prethodnom periodu, navode}i da nema ustavnog osnova za dono{ewe reblansa buxeta.

Poslanici Narodne skup{tine tokom pro{losedmi~nog zasedawa usvojili su i buxet za narednu godinu, koji se kre}e tako|e u visini ovogodi{weg i iznosi ne{to bi{e od 800 miliona evra.

(Tanjug)

24

sreda23.decembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

sreda23.decembar2009.

25

26

sreda23.decembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru, u Temerinskoj ulici, 29m2, 4. sprat, lift (sve novo), 155 evra. Telefon 063/8318-299.

93302

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowera 100E Ace Teodorovi}a, jednosobni 150-200, dvosoban 200E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 6621-797, 021-451-472, 6618-184, 063-598-463.

93328

GOTOVINOM kupujemo lokal od 90m2, stanove, ku}e, vikendice, placeve, garsoweru do 30.000E. Dvosoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379.

93326

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Posledwi pozdrav

Perka Duki}

Stevici ^onki}u

Slavoqub i Ivana Belimarkovi}.

preminula 21. 12. 2009. godine, u Somboru, gde je i sahrawena 22. 12. 2009.

Neka joj je ve~na slava.

Neizmerno zahvalni: }erka Gordana, sinovi Rade i Jovan sa porodicama.

Posledwi pozdrav Sandrinoj mami od: Nikoline, Sawe i Marine.

93408 93488

93509

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru, stricu i dedi

Posledwi pozdrav dragom VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738.

92318

PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439.

92734 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575.

92794 DRVA na prodaju - bukva, bagrem, hrast, grab, cer - 2600 ekstra cena, meternice, izrezano, iscepano, 2900 sa prevozom. Telefon: 064/144-25-33.

92800 BUKVA bagrem mo`e cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-32048, 062/ 835-88-56, 062/871-2927.

93357 HIT CENE drveta, bukve, graba, cera, bagrema, 2800 dinara meterice, 2900 - izrezana po `eqi kupca, sa prevozom. Telefon: 064/2769-458.

93382 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din.

Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35.

93356 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din.

Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-3697, 062/87-129-13, 066/51-286-45.

93355 DEDA MRAZ za tili ~as sti`e do Vas, da se sa Va{om decom dru`i i zadovoqstvo svima pru`i. Telefon: 064/888-25-85 i 520-841.

92864

Zorica Moldvai

ro|. Japunxi} ro|. 1927.

To{i

Po~ivaj u miru.

Porodice: Bo`in i Stanojevi}.

27

Obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da je na{a voqena majka, baka i prabaka

PRODAJEM sala{ sa 17 jutara zemqe u @abqu. Telefoni: 021/830-560, 063/73-15-360.

93312 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15.000m2/150ari/ najlep{e mesto, uz put i svi prikqu~ci, 1/1, hitno 6E mogu} dogovor.

Telefon 064/314-37-14.

93377

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

93403

sreda23.decembar2009.

To{i

Radi{ku Beli}u

od preostalih ~lanova na{e nekada{we petorke.

Pub, Vu~ko i Miki.

od brata Brane Ninkova sa porodicom.

93504

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo ro|ake, kumove, prijateqe i kom{ije da je preminuo na{ dragi i voqeni otac i suprug

Branislav Dobanova~ki Bane

Posledwi pozdrav

Todoru \uri}u

iz Srbobrana Sahrana je danas, 23. 12. 2009. u 11 sati, na Pravoslavnom grobqu u Srbobranu.

Ve~no o`alo{}eni: sin Aleksandar - Sa{a i supruga Jovanka.

Porodica Cvetanovski i baba Mica.

93476

Posledwi pozdrav stricu i dedi

93471

93470

deveru,

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i sin

93499

Posledwi pozdrav

Branislav Dobanova~ki Bane Stevanu - ]evetu ^onki}u od: Radmile, Stevice, Dragana, Dragane, @ikice i Jace.

Stevan ^onki} ]eve Sahrana je danas, 23. 12. 2009. godine, u 15 ~asova, iz kapele u @abqu.

O`alo{}eni: supruga Buba, sin Rade i majka Bojana.

Dragi na{ kume i verni prijatequ, ostali su nedovr{eni mnogi divani, slave...

Sa~uva}emo te od zaborava kroz mnogobrojne lepe dugogodi{we uspomene.

Sa velikom tugom se opra{tamo od tebe.

Zorici

Tvoji: kumica Tatjana, kuma Zdenka i tvoj kum i stari prijateq Vladimir [ar~ev.

93478

93436

93442

Sa velikim bolom se opra{tamo od na{eg dragog kuma

Posledwi {ogoru

pozdrav

dragom

Biv{e kolege iz „Vobexa”: Dragan, Miroslav, Sa{a, Feri, Vesna, Sne`ana i Dejan.

Posledwi pozdrav ocu, dedi i pradedi

93495

Posledwi voqenoj

pozdrav

na{oj

Stevici - ]evetu ^onki}u

To{e

iz @abqa

Dragan Petri} sa porodicom.

3

@ivojinu Simi}u 1924 - 2009. od: }erke Cice, zeta \or|a, unuka Sawe i Tawe, zeta Neboj{e i praunu~adi.

Po~ivaj u miru.

Ru`ica i Slobodan Pena sa porodicom.

Sahrana je u ~etvrtak, 24. 12. 2009. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

93490

93508

93439

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Radi{ku Beli}u

Posledwi pozdrav

iz Bege~a

Ivani Karlica ro|. Lepojevi}

najve}em dobri~ini, ~oveku i prijatequ najboqeg srca i du{e posledwi pozdrav od porodice

otac Mi{a, mama Marta, sestra Mirjana, majka Cvetana, omama Terezija i suprug Dragan.

Stevanu - ]evetu ^onki}u

Zorici Sahrana }e se obaviti 23. 12. 2009. godine u 14 ~asova na grobqu u Vajskoj.

Porodica Molnar.

od: Bobeta, Biqe i majke Bojane.

93516

93507

93441

Todoru - To{i \uri}u

Ilijin iz Bege~a.

od koleginica i kolega iz „Poqoprivrednika”.

221209/P

93422

28

^ITUQE

sreda23.decembar2009.

DNEVNIK

3

Sa velikim bolom i tugom obave{tavam rodbinu i prijateqe da me je u 74. godini, zauvek napustila moja draga supruga

Posledwi koleginici

pozdrav

dragoj

Zorica Moldvai Milosavka - Mila Milivojevi} Kremacija je 24. 12. 2009. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Veliki qudi nikada ne odlaze. Ostaje{ zauvek sa nama.

To te je samo svojom pesmom tiho uspavao slavuja poj.

Suprug Nikola Milivojevi}.

Sahrana je danas, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Brat Zoran i snaja Tawa.

93437

93455

Zorici Moldvai

Zorici

od kolega iz SZ „Rafinerija“.

Tvoja baka Vera.

93446

93474

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{e drage

Posledwi pozdrav dragoj

Opra{tamo se od voqene i nikad zaboravqene tetke - keke

Posledwi pozdrav mojoj dragoj

Zorica Moldvai ro|. Suboti~ki

Milosavke - Keke Milivojevi} Sestri~ina Spomenka, Jovo, Vuk i Nemawa @arkovi}.

Za sve dane briga i nadawa, za sve neprospavane no}i, za najve}e radosti, za suze... za najtopliji dodir i najlep{i osmeh na svetu...

Za svu beskrajnu qubav kojom si nas darivala, hvala je - mala re~, jer ne opra{tamo se. Ostaje{ tu, sa nama dok nas ima.

Zorici Moldvai

Kata i Jasmina Proti}.

Zoke Nina, Filip, Tawa i Atila Moldvai.

Suprug Ervin, }erka Sandra i sin Damir.

93438

93454 93473

S tugom i bolom opra{tamo se od voqene sestre i svastike

Milosavke - Mile Milivojevi} Sestra Nada i zet Danilo [akota.

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Zorici

Zorici

Zoki

od: strica Rade, Zlate i Zorana Suboti~ki.

od strine Marije i tetka Lene.

93472

Posledwi pozdrav na{oj

Zorici

Tuguju za tobom: Luka, Kika i Nada.

od porodica: Vijoglavin i Grli}.

93440 93456

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav voqenoj sestri

93477

93481

93457

Posledwi pozdrav po{tovanoj

Sa tugom i bolom javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a draga

Posledwi pozdrav

Koviqka Jankovi}

Milosavki - Mili Milivojevi} Osta}e{ ve~no u srcu i se}awu: brata Miodraga, snaje Qiqane i Sne`ane sa porodicom.

93435

Posledwi pozdrav voqenoj sestri

Zorici Moldvai

Zorici

ro|. Ra|enovi} u~iteqica u penziji

od: tetka Anice i sestre Cice sa porodicom.

od kom{ija iz [ekspirove br. 36.

preminula u 74. godini.

Sahrana je danas, 23. 12. 2009. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Miroslav, }erke Mirjana i Biqana, zet Josip i ostala rodbina.

93458

93486

93485

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 86. godini preminula na{a sestra

Posledwi pozdrav Suzaninom suprugu

Mirku Gvozdenovi}u od Ne{inih kolega s posla.

93433

Posledwi pozdrav

Dragica Milinovi} ro|. Dragi{i}

Milosavki - Mili Milivojevi}

Sahrana je danas, 23. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Temerinu.

Draganu Mitrovi}u

Draganu

Osta}e{ ve~no u srcu i se}awu brata Rajka i snaje Slave.

O`alo{}eni, sestre i bra}a sa porodicama.

od wenih koleginica i kolega sa posla.

od Saleta i Zorane sa decom.

93434

93492

93482

93494

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

3

sreda23.decembar2009.

Sa neizmernim bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kolege da je 21. 12. 2009. godine posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ dragi suprug i otac

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Posledwi kom{iji

pozdrav

29 dragom

Stojan Milin~i} Danas, 23. 12. 2009. godine navr{avaju se tri najtu`nije godine u na{im `ivotima, godine bola i tuge od tvog tragi~nog odlaska.

U na{im srcima `ive}e{ ve~no, sa qubavqu ~uvan od svakog zaborava.

Tvoje: supruga Vesna, }erke Marija i Milica.

Milosavka Milivojevi}

Todor \uri} To{a Radi{ku Beli}u

novinar Posledwi pozdrav dragoj tetki od: Qubana, Mire, Danijele, Marije i \ure.

Posledwi ispra}aj je danas, 23. 12. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Radi{ku Beli}u

Porodica Leti}.

Porodica Milidrag.

93410

93412

Neute{na porodica: Mirjana, Jelena i Du{an.

93416

93461

93421

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. 12. 2009. godine u 55. godini preminuo na{ suprug, otac, tast i deda

Dragosav Mitrovi}

Posledwi pozdrav

Posledwi kom{iji

dragom

Todoru \uri}u To{i

Vitomiru Savi}u

Posledwi ispra}aj je u ~etvrtak, 24. 12. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Za wim ve~no tuguju: supruga Suzana, deca Katarina, Elizabeta i Radovan, zet Igor i unuci Dragan i Kristina.

pozdrav

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

Radi{ko Beli} Sahrana je danas, 23. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, na mesnom grobqu u Bege~u.

Janko i Zoran [proh.

od stanara iz Drage Spasi} 9.

93405

93418

O`alo{}eni: supruga Milica, sin Nikola, snaha Du{ica i unuci Rade i Svetlana.

93409

93459

SE]AWE

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav

TROGODI[WI POMEN

na na{eg dragog

TU@NO SE]AWE na dragog sina i brata

najdra`em suprugu, ocu i dedi

Antu Re{etara

Vitomiru Savi}u

Zorici Moldvai

23. 12. 1995 - 23. 12. 2009.

Vitomiru Savi}u

93430

Sini{a Rakazov sa porodicom.

od porodice Peji}.

Aneta, Ivan i Milena.

Neka ti je ve~na slava.

Posledwi pozdrav dragom zetu

1988 - 2009.

~uvamo

Po dobrom }emo te pamtiti i qubavqu ~uvati od zaborava.

Tvoji: supruga Anka sa decom.

Tvoji najmiliji: tata, mama i sestra.

93321

93313

Sa tugom u srcu uspomenu na tebe.

93406

93484

Sa tugom se opra{tamo od na{e dobre i drage nam kom{inice

Bo{ka Jelovca Gojku Po~u~i

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Porodica Komar.

93415

Dragan Ra{eta Radoslave Gaji}

1924 - 2009.

Danas, 23. 12. 2009. godine, u 11 ~asova, obavi}emo pomen na Gorwem grobqu u Futogu.

Stanari Pu{kinove 23.

O`alo{}eni: sinovi, k}eri, unu~ad i praunu~ad.

Draganu Jawu{evi}u

93316

93426

Posledwi pozdrav

23. 12. 2002 - 23. 12. 2009.

SE]AWE

Dragosav Mitrovi}

3 Posledwi pozdrav po{tovanom i dragom deveru i stricu

od svastika: Nade i Grade.

Radoslavi Gaji} Draga Radojka, prvi put se sa tugom u srcu rastajemo od tebe, a zauvek. Hvala ti za dugogodi{we dru`ewe i sve ~asove provedene sa tobom.

Posledwi pozdrav, izuzetnom ~oveku, dragom kolegi i prijatequ od kolega sa posla.

Vera Radenkovi} 31. 1. 1943 - 23. 12. 2009.

Ana i Pre`a.

93425

\or|u Kurjakovu \oletu

@ivi{ u nama, i sa nama.

93420

93466

Uvek tvoji: suprug Vitomir, }erke Gorica i Dragana sa porodicama.

od Pleme i Milice.

93383

93404

30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.05 11.00 11.30 12.00 12.05 12.30 13.00 13.05 14.05 14.30 15.05 15.30 16.40 17.00 17.20 17.30

TV PROGRAM

sreda23.decembar2009.

Jutarwi program Most u Bruklinu Paideja Bajko kviz Bez puta TV bajt Kuhiwica Vesti Svetonikolsko hodo~a{}e Muzi~ka tragawa Vesti Signali Stil i grad Sredina Frej`er Surova romansa, film Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Kesten Most u Bruklinu

06.00 07.30 08.00 11.00 12.20 12.30 14.00 14.50 15.30 15.50 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.40 22.00 22.30 22.40 23.10

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Prepodnevni program Vrele gume Tin in Hedonist Na{ gost Hronika op{tine Be~ej Vojvo|anske vesti Barometar U ogledalu Kowi ponovo jure Vojvo|anske vesti Pravila igre Na{ gost: FIP Komerc Ciklonizacija Bez cenzure Dr Haus Vojvo|anske vesti Barometar Multietnik Hedonist

Larisa Guzejeva

Surova romansa Na svadbi sestre Olge, Larisa je upoznala plemi}a i bogata{a Sergeja Sergejevi}a i zaqubila se u wega. On je odvodi na svoj brod i nastoji da joj poka`e svu lepotu `ivota...

Uloge: Alisa Frejndlih, Larisa Guzejeva, Nikita Mihalkov Re`ija: Eldar Rjazanov (RTV 1, 15.30) 18.00 Sve~ana dodela nagrade “Dr Zoran \in|i}”, prenos 19.45 Mali koncert 19.00 Plej gejms 19.05 Hop, hop - kviz 19.30 TV Dnevnik 20.10 Skrivena kamera 20.30 Frej`er 21.00 Iz na{eg sokaka 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Zlatno runo - putopisi 23.00 Gruvawe 23.50 Surova romansa, film

07.00 07.20 08.40 09.10 09.35 10.35 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.50 23.35

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Slobodna tema Tu sasvim blizu Dokument Porodica Serano Makedonsko sonce Vesti (ma|) Tajna hrane: Kivi Hajde sa mnom u obdani{te ^ine~ita TV ba{tina Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rom) Muzi~ki program (ma|) @ivot u rasejawu (ma|) Muzi~ki program (ma|) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Neverovatne pri~e Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano ^ine~ita Nacionalna koncertna sezona

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 15.10 15.30 16.00 16.45 17.00 17.10 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20 23.45

Hrana i vino Nodi Objektiv Luna - sirena sa Kariba Integracija Guliver Objektiv Karmelita Buntovnici Drum Katapultura Objektiv Objektiv (slov) Objektiv Luna - sirena sa Kariba Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Sprint Vitra` Buntovnici Objektiv Karmelita Istraga Luna-sirena sa Kariba

11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 14.45 15.00

Fudbal mondijal magazin Belgijska liga [kotska liga FA kup NCAA: Teksas – Mi~igen Stejt NBA u`ivo Francuska liga: Lens – St Etijen Koley fudbal NBA u`ivo Francuska liga: TBA Francuska liga: Tuluz – Bordo Portugol – Pregled portugalske lige FA kup Profi boks London: Kuk – Yordan

16.45 18.45 19.00 21.00 23.00 23.30 00.00

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Metropole i regije sveta, 20.45 Stajl, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 O~i u o~i, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sremske pri~e, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

06.05 08.00 08.15 09.06 09.22 09.37 10.00 10.05 10.32 11.00 11.05 12.00 12.13 12.15 12.33 12.49 13.33 14.23 14.33 15.08 15.10 16.00 16.03 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.08 21.18 21.15 22.14 23.05 23.10 00.00 00.15 00.24 01.12 03.06

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program U zdravom telu Kuvati srcem: @ivkica Nedeqkovi} Slagalica, kviz Vesti Trag Robna ku}a Vesti Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem: @ivkica Nedeqkovi} Mesto zlo~ina Ekskluzivno Kulinarski letopis Moj ujak 2 Na{ auto na{im gledaocima 48 sati-svadba Vesti Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Na{ auto na{im gledaocima Svedok 48 sati-svadba Vesti Mesto zlo~ina Dnevnik Evronet Zovem se Erl Kinsi, film Svedok

Kinsi Alfred Kinsi je bio entomolog i profesor sa interesovawem za oblast qudskog pona{awa koja se retko izu~avala u {kolama – seksualnost. On je 1948. godine prodrmao i promenio ameri~ku kulturu svojom kwigom “Seksualno pona{awe mu{karca”.

Uloge: Lijam Nison, Lora Lini Re`ija: Bil Kondon (RTS 1, 01.12)

06.00 07.00 10.00 10.35 11.20 11.35 12.00 12.05 12.25 13.00 13.05 13.35 14.00

Wegova svetost patrijarh Pavle Ovo je emisija je polu~asovni feqton sa patrijarhovim besedama; snimqenim od maja 1994. do 14. oktobra 2006. u Metohiji i na Kosovu, gde je gospodin Pavle bogoslu`io 34 leta, kao episkop ra{ko-prizrenski.

Autorka: Biqana Savi} (RTS 2, 20.30) 06.02 U zdravom telu 06.16 Koncert za dobro jutro 07.00 Kuvati srcem: @ivkica Nedeqkovi} 07.15 Datum 07.19 Verski kalendar 07.31 Garfild i prijateqi 07.55 Tri medveda 08.19 [umska {kola 08.25 Klinika Vet 08.52 Muzi~ki bukvar 09.14 Netaknuta priroda: Patagonija 09.41 Ku}a matematike 09.50 Enciklopedija 10.00 Sednica Skup{tine Srbije (Program zavisi od trajawa prenosa) 13.47 Kan-kan, film 16.00 Ovo je Srbija 16.35 Datum 16.39 Verski kalendar 16.53 Filozofija i...

17.16 Eko recept 17.43 Enciklopedija 17.55 Ko{arka - PS: OKK Beograd - Metalac, prenos 19.37 [umska {kola 19.43 Datum 19.47 Verski kalendar 20.00 U svetu 20.30 Wegova svetost patrijarh Pavle 21.00 Bostonski advokati 21.49 Neuni{tiva qubav, film 23.35 Beokult 00.00 Poziv na ples 00.32 Kan-kan, film 02.39 Trezor 03.39 Ko{arka - PS: OKK Beograd - Metalac

Lora Lini

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.20 23.30 00.25 00.26 01.00

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Oblakoder Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Posledwi kauboj Survajver Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Nema budu}nosti

DNEVNIK

06.00 06.30 07.00 08.00 08.45 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.15

Glas Amerike SMS Slatka moja @etva straha Slavni Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Film: @urka u bloku Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Film: @urka u bloku

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus.

08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani, 09.00 Slavni parovi, 10.00 ABS {ou, 10.30 Pre i posle, 11.00 Farma, 12.00 Izazovi istine (Drecun), 13.00 Lek iz prirode, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Autosprint, 16.00 Mis Svetlana, 17.00 Leksikon zdravqa, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 23.00 Vip, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 01.00

Radijsko dizawe TV Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Top {op Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Oplaneti se Top {op Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Pingvini sa Madagaskara Dolina sunca Veliki brat Replika Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Saut Park

Aleksandra Jeftanovi}

Farma, finale (Pink, 20.00) 06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 13.00 14.00 15.35 15.45 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 00.00 21.00 03.30

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Magi~na privla~nost Iznad zakona Farma (u`ivo) Nevina Farma Balkan parti ^arolija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Farma Tudors Film: Crna nedeqa Film: Novi najboqi drug

06.37 07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 09.48 10.00 10.15 10.37 11.00 11.24 11.43 12.00 13.00 13.23 13.55 14.15 14.32 15.15 16.00 16.45 17.40

Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Mala princeza Meda Rupert Skipijeve avanture Muzika bez struje Papirmanija Presovawe [aman king Dinosaur king Eon kid Presovawe Papirmanija Kvizi} Dinosaur king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 21.10 22.40 23.30 23.55 00.10 01.00 02.00 02.45 04.05

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Sponzoru{e Razmirice Telemaster Strava emisija Luda ku}a Vejb Telemaster Nije lako biti ja Zakleti na }utawe Sponzoru{e Strava emisija Dok. program

Ekstremi U ve~era{woj emisiji govori}e se o ekolo{koj svesti na{ih gra|ana, o zna~aju o~uvawa eko sistema, spomeniku qudskom nemaru koji je podignut na Fru{koj gori, kao i o uni{tavawu stabala dragocenog drve}a uo~i zimskih praznika. Gosti: Ru`a Hela} i Andor Luhovi} Autor i voditeq: Bojan Panaotovi} (Most, 21.00) 07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda23.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON I PAD NIKOLAJA ^AU[ESKUA

31 10

Pi{e: Petar Tomi}

Gejl O’Grejdi

Sve {to `elim za Bo`i} Desetogodi{wi Yesi prijavi se na dr`avno takmi~ewe u pisawu sastava. Naslov wegovog sastava, koji je odneo pobedu, jeste “Sve {to `elim za Bo`i} je da moja mama na|e mu`a”...

Uloge: Gejl O’Grejdi, Yimi “Yeks” Pin~ak, Robert Majlhaus, Greg German, Amanda Foreman Re`ija: Harvi Frost (Nova TV, 15.05) 07.55 08.15 09.10 10.40 11.35 12.25 13.10 14.05 15.05 17.00 17.25 18.20 19.15 20.00 20.55 22.10 23.10 23.25 00.20 00.50 01.15 02.10 03.10

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Sve {to `elim za Bo`i}, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Doktor s Beverli Hilsa Vesti Zakon brojeva Sajnfild Televizijska posla Ubojita Yejn Ezo TV Ne `uri s qubavqu, film

08.00 Uli~ni pomo}nici [erloka Holmsa 09.00 Detektivi brodskih olupina 10.00 Romanti~ari 11.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 12.00 Torinski pokrov: Novi dokazi 13.00 Prvo bombardovawe Londona 14.00 U potrazi za mitovima i herojima 15.00 Nebeski put ~aja 16.00 Uli~ni pomo}nici [erloka Holmsa 17.00 Drevna otkri}a 18.00 Van Gog – kompletna pri~a 19.00 Ubistvo Abrahama Linkolna 20.30 Tajne Renesanse 21.00 Eksplozivni rat: Rat na Dolomitima 22.00 Doktor Yekil i mister Hajd: Istinita pri~a 23.00 Pri~a o krompiru 00.00 Uli~ni pomo}nici [erloka Holmsa

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

06.00 07.55 09.15 10.55 11.30 13.05 14.40 16.05 18.00 20.05 22.00 23.50 00.45

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Veliki transport Mortadelo i Filemon Gospo|a ministarka Operacija Ticijan Posledwa stanica Bruklin Vremenski policajac Pod mle~nom {umom

Prethodni anga`man Prole}ni raspust Mali Zizu Holivud na snimawu Manuela i Manuel 2009 Dodela evropske filmske nagrade Besramnici Indijana Youns i otima~i izgubqenog kov~ega Nacionalno blago 2: Kwiga tajni Bo`i} Batica 10.000 godina pre nove ere Prava krv - Hana tvrdog srca Pod istragom

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.14 Dolina sunca 10.20 Na vodenome putu 3, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Re~ i `ivot 15.35 Alpe-Dunav-Jadran 16.20 Hrvatska u`ivo 17.32 Najslabija karika, kviz 18.14 Kod Ane 18.33 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.06 Predsedni~ki izbori 2009. bonusi 20.25 A sad u Evropu!

21.15 Luda ku}a 21.55 Paralele 22.35 Otvoreno 23.50 Predsedni~ki izbori 2009. bonusi 00.20 e-Hrvatska 01.20 Zvezdane staze 02.05 Ksena - princeza ratnica

Miranda Oto

Gospodar prstenova: Dve kule Po{to je ~arobwak Gandalf nestao u provaliji, a Prstenova dru`ina se raspala na tri dela, hobit Frodo nastavqa put prema Mordoru sa svojim najboqim prijateqem Semom. Iako iznemogao, mu~en privi|ewima i u begu pred okrutnim orkama, Frodo ne odustaje od zadatka…

Uloge: Elaja Vud, Ajan Mekelen, Liv Tajler, Vigo Mortensen, [on Ostin, Kejt Blan{et, Kristofer Li, Orlando Blum, Miranda Oto Re`ija: Piter Yekson (HRT 2, 20.10) 08.05 08.20 08.30 08.40 09.05 09.30 10.00 10.45 13.00 13.30 13.50 14.15 14.55 15.07 15.32 15.47 16.20 17.05 18.20 18.47 19.08 19.30 20.10

^arobna plo~a Glazbeceda Pro~itani Slu~aj za ekipu BARZ Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Ali Mekbil Grk Zorba, film Yo{ Ston - specijal Prijateqi Zovem se Erl Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} ^arobna plo~a Koga briga?

Zvezdane staze e-Hrvatska @upanijska panorama Sre}ni sat Razred Vip Muzi~ki klub Gospodar prstenova: Dve kule, film 23.25 Velemajstor 00.15 Porotnici

07.00 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 15.50 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Bez ~asti Moja slatka debequca Akapulko H.E.A.T. Mekalum Moja slatka debequca Gospodari horora Porodica Akapulko H.E.A.T. Mesec iznad Mohavija Gospodari horora - Re~ Voqena Moli Mekalum Dama gangster

Danteov vrh Zmaj: Pri~a o Brusu Liju Slatki snovi Tamo gde bizoni lutaju Tri musketara Gorile u magli: Pri~a o Dajen Fosi Brzina Brzina 2: Tempomat Carstvo vatre Qubavnici Operacija pustiwska po`uda 1

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Marpl - Telo u biblioteci Bo`i}na pesma Meklodove }erke Sudija Ejmi Marpl - Ubistvo u parohiji Deda Mraz samac sre}e gospo|u Mraz Pomorska patrola Sudija Ejmi Advokatova kazna Medijum Ho}e{ li me o`eniti @ivoti svetaca Lo{ ili fin Dodir an|ela

08.30 09.20 11.25 11.55 12.25 12.45 13.00 13.35 16.05 16.30 17.00 17.30 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00

Pod istim krovom Astro {ou Dadiqa Malkolm u sredini Heroji iz strasti Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Udar - put uni{tewa, dok. serija 21.45 Mu{ka stvar, film 23.50 Kolo sre}e, film 01.45 Astro {ou

Uvezeni ili doma}i scenario pu~a?

D

anas, posle 20 godina, o po~ecima pobune protiv ^au{esku, u Temi{varu 15. decembra 1989. postoje ~itavi tomovi izjava o~evidaca. U Temi{varu, kao i u Srbiji, svaka porodica ima svoju verziju istorije. ^iwenica je to da je „Sekuritatea“ dobro poznavala sve{tenika Lasla Teke{a, koji je ro|en 1. aprila 1952. u Klu`u. Poti~e iz porodice intelektualaca, otac mu je tako|e bio sve{tenik. Politi~koj policiji je zapao za oko jo{ kad je slu`io u Bra{ovu, odakle je 1984. izba~en iz slu`be i dve godine bio bez zaposlewa. U Temi{var je stigao 1986.

Teke{ je sve vreme bio o{tar kriti~ar ^au{eskuovih planova o demolirawu sela, a „Sekuritatea“ tvrdi da je uhvatila wegove poruke upu}ene raznim krugovima u Ma|arskoj, zbog ~ega je tvrdila da je strani agent. Cela Zapadna Evropa je citirala Teke{ovo pismo, u kojem je pozdravio uklawawe bodqikave `ice sa granice izme|u nekada{we dve ce-

tiv diktature u Temi{varu, ili je „slu~aj Teke{„ smi{qen na sasvim drugom mestu, kako bi se pritisak na sve{tenika s ugledom u susednoj Ma|arskoj iskoristio za ispoqavawe nezadovoqstva {irih razmera.

A u Ja{iju, na sasvim drugom kraju Rumunija, dan pre „slu~aja Teke{„, bio je zakazan protestni miting, ali je wegovo odr`avawe bilo spre~eno, hap{ewem 40 qudi osumwi~enih kao organizatora. Jo{ uvek je tajna kako je procurila informacija o planovima da se 14. decembra u 16 ~asova na Trgu ujediwewa u Ja{iju organizuje veliki narodni zbor.

Inicijator ovog skupa bio je ekonomista iz Ja{ija [tefan Prutijanu. On je na zboru trebalo da govori o privrednoj katastrofi Rumunije. Kasijan Marija Spiridon je bio zadu`en za kritiku kultune politike, a Titi Jakob veteran u organizovawu {trajkova, spremao da analizira katastrofalan polo`aju radnika.

Mu{ka stvar Pre ven~awa prijateqi Polu pripreme moma~ko ve~e, koja se, kako to ~esto biva, malo otme kontroli. Sutra ujutro, Pol se budi pored prelepe Beki, jedne od plesa~ica na zabavi. Pretpostavqaju}i kako su spavali zajedno, Pol je istera iz stana, nadaju}i se kako je nikada vi{e ne}e videti…

Uloge: Yejson Li, Yulija Stils, Selma Bler, Yejms Brolin, [avn Hatosi Re`ija: Kris Koks (RTL, 21.45)

Selma Bler

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.30 08.45 09.00 10.00 10.30 11.00 11.45 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.15 21.30 23.00 00.00

Kako se pravi?

Pametwakovi} Majami ink Generalka Peta brzina Najboqi momenti na Diskaveri kanalu U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Najboqi momenti na Diskaveri kanalu Besna priroda O~evidac U deli}u sekunde O~evidac Generalka Ameri~ki hotrod automobili

Ekstremni sportovi Reli Automobilizam Formula 1 Formula 1 Fudbal Fudbal Biciklizam Atletika Biatlon Biatlon Ski skokovi Ski skokovi Fudbal Fudbal Tenis Tenis Klizawe Ples Borila~ki sport

Buntovni pastor Laslo Teke{

Gra|ani spre~avaju iseqavawe sve{tenika

line Habzbur{kog carstva. Naime, ministri spoqGodinu dana pre toga Prutijanu je inicirao osninih poslova Ma|arske i Austrije su 27. juna (pet mevawe ilegalne organizacije Rumunski Narodni seci pre temi{varskih doga|aja), otvorili granicu, front, s ciqem svrgavawa diktature. Ta se organi~ime je prakti~no po~elo fizi~ko demolirawe gvozacija pomiwe i posle pada ^au{eskua kada se, kroz zdene zavese. Taj je proces definitivno zavr{en netzv. direktni prenos revolucije, zapravo vodila {to kasnije ru{ewem Berlinskog zida. bitka za vlast me|u raznim grupacijama. Prutijanu Zbog aktivnosti, koje nisu bile samo verske prije zamislio rad Fronta po sistemu trojki. Svaki rode, rumunske vlasti su odlu~ile da Teke{a prese~lan regrutuje jo{ po dva ~lana, za koje je siguran da le u seosku sredinu, kako bi imao mawe mogu}nosti nemaju bilo kakvu vezu sa „Sekuritateom“. Tako su da deluje politi~ki. Povodom petogodi{wice pada i{la i obave{tewa o organizovawu mitinga 14. de^au{eskua, zamenik {efa „Sekuritate“ u Temicembra. Slaba strana organizacije je bila ta {to su {varu Radu Tinu izjavio mnogi ~lanovi bili ubeje da i daqe misli da je Sve{tenika Lasla Teke{a ma|arskim |eni da organizatori Teke{ {ovinista i da imaju i podr{ku dela ponacionalistom smatra i danas 1989. on nije bio protiv licije, pa su svoje prijazvani~ni Bukure{t. Pripada krugu ^au{eskua i diktature, teqe obave{tavali o odrnego protiv Rumunije. `avawu zbora telefonom. sunarodnika u Rumuniji Posledwih godina Teke{ To {to nije uspelo u koji podr`avaju nezavisnost Kosova je evropski parlamentaJa{iju, jeste u Temi{vai zala`u se za vojvo|anski rac koji predvodi pokret ru. Posle 20 godina od patip autonomije Transilvanije rumunskih Ma|ara za da komunizma, posle sreautonomiju Sekeqa i an|ivawa utisaka i konsulga`uje se na povezivawu Ma|ara Karpatskog bazena, tacije objavqenih raznih se}awa, te{ko je izbe}i odnosno delova Austro-Ugarske u Rumuniji, Sloutisak da su decembarski doga|aji u Rumuniji orgava~koj, Ukrajini pa i Vojvodini. On je ostao i za danizovani po nekakvim scenarijima. Na istori~ana{we rumunske vlasti ma|arski nacionalista. Terima je da utvrde da li su oni imali jedinstveni ke{ pripada krugu Ma|ara u Rumuniji, koji podr`acentar, da li je on bio u zemqi ili na drugom mestu, vaju nezavisnost Kosova i zala`u se za vojvo|anski ali ima nekoliko elemenata koji potvr|uju da je tip autonomije u Transilvaniji. ve}ina gra|ana Rumunije o~ekivala pobunu protiv Pastoru Teke{u uru~en je nalog da se iseli iz diktature. I u Ja{iju i u Temi{varu znak raspostana u Temi{varu 10. decembra i dat mu je rok od znavawa me|u manifestantina bili su stihovi sapet dana da to u~ini. Kada je do{lo vreme za selidda{we rumunske himne ,,Probudite se Rumuni“ kao bu Teke{ je potra`io pomo} vernika. Vi{e desetii paqewe sve}e. To {to su u Bukure{tu paqene na wih su se 15. decembra posle podne okupili oko sve}e 21. decembra, moglo se razumeti da je to u~iwegovog stana kako bi spre~ili policiju da ga naweno iz pijeteta prema `rtvama u Temi{varu. U silno izbaci iz Temi{vara. Ostaje zadatak istoriJa{iju 14. decembra i u Temi{varu 15. decembra ji da istra`i dilemu: da li su delovi „Sekuritate“ nije bilo `rtava, a svi koji su mislili da u~estvukojima je bilo dosta ^au{eskua sami procenili da ju na neuspelom mitingu ili se okupqali da odbrabi pastor mogao biti povod da se uzbude duhovi prone pastora Teke{a, nosili su sve}e.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

sreda23.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Sreda je sredwi dan radne sedmice, pa dajte sve od sebe da budete u koraku s poslovima i vremenom. Va{ Mars kre}e se unazad, {to je dobro da okon~ate nezavr{ene poslove.

BIK 20.4-20.5.

Mo`ete biti optimista i dobro raspolo`eni, uprkos svemu.

Neko vam zagor~ava `ivot, ali vi uspe{no idete deqe. Qubavni odnos miruje, produbquje se. Neko je sam i pod maskom.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

23. decembar 2009.

Nije vreme za putovawa, budite oprezni u saobra}aju. Odlo`ite neke sastanke, za boqe vreme. U qubavi i daqe mo`ete biti vo|eni interesantnim planovima i pona{awem drage osobe.

Mesec je uplovio u vodeni znak Riba, {to poja~ava va{u intuitivnost i emotivnost. Imate dobre odnose sa `enskim bi}ima, i u porodici, pa u`ivajte u svom domu. Posao vam ionako ne ide.

Zamoreni ste od stalnog anga`ovawa, vreme je da pauzirate, povu~ete se. Nove aktivnosti nisu po`eqne, jer }ete nai}i na poprili~ne probleme. Ali, stare jesu, pa zavr{ite zapo~eto.

Vreme leti, a poslovi stoje.

Nemojte se distancirati u qubavi, da biste povratili snagu, ve} odr`ite vezu na stabilnim osnovama. Racionalni ste u pogledu ulagawa.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Krajwe je vreme da obi|ete radwe i po~nete kupovinu poklona.

Neko bi mogao postati nestrpqiv, ako ne poka`ete dovoqno pa`we.

Ozbiqni ste i odgovorni na li~nom planu, dugoro~no uspe{ni.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Kra}i put je uspe{an i zanimqiv. Iako ste kolebqive prirode, danas vas situacije vode pravim usmerewem, samo se prepustite. U domu realizujete lep odnos sa uku}anima.

Sre}an vam ro|endan! Obele`ite ga i podelite radost s malobrojinim osobama koje su stalno uz vas, odolevaju}i vremenu.

No} donosi unutra{we prepoznavawe.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Imate povoqan upliv Meseca iz vodenog znaka pa mo`ete osetiti pravi put i na~in, nasuprot spoqa{wim uticajima koji vas qute.

Obratite pa`wu na odnose sa {irom rodbinom.

Svaki dan je potpuno nov i zanimqiv, za sebe, za vas. Najinteresantnije vam je dru`ewe sa sobom. Zato {etajte po ulicama, po prirodi, radwama, kroz svet filma i umetnosti.

Promenqivog ste raspolo`ewa, uznemireni i nervozni, nestrpqivi, nemirni. Svemu tome je kriv Mesec, koji plovi kroz va{e sazve`|e. Ushi}ewe, inspiracija.

TRI^-TRA^

Gola i na me}avi

TOPLIJE

Vojvodina Novi Sad

12

Subotica

10

Sombor

12

Kikinda

10

Vrbas

11

B. Palanka

11

Zrewanin

12

S. Mitrovica 13 Ruma

13

Pan~evo

12

Vr{ac

9

Srbija Beograd

11

Kragujevac

14

K. Mitrovica 11 Ni{

12

Peva~icu Rijanu ni sne`na me}ava ni temperatura ispod -6 stepeni Celzijusa nije spre~ila da nastupi na koncertu na otvorenom u Wujorku, i to u ~ipkastom topu koji ne pokriva ni pupak.

Uvek profesionalna Rijana odbila je da napustiti binu kada je zasne`ilo jer je htela do kraja da snimi sa Xej-Zijem specijalni {ou koji }e se na televiziji prikazivati za do~ek nove godine.

Kaputi} od ve{ta~kog krzna kojim se ogrnula 21-godi{wa peva~ica nije bio dovoqno dug da prekrije wen goli struk. Cvetni {e{ir divno se uklopio, ali je ipak vi{e bio ukras nego za{tita za wenu lepu glavicu. Bilo je o~igledno da se Rijana smrzla, ali woj je ipak bilo va`nije da izgleda seksi nego da se utopli.

Evropa Madrid

NOVI SAD: Toplije uz poja~an jugoisto~ni vetar. Udari vetra preko 80 km/h. Bi}e promenqivo obla~no, a mogu}a je i povremena ki{a.

Rim Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 3, a maksimalna 12 London stepeni.

VOJVODINA: Toplije uz poja~an jugoisto~ni vetar. Udar vetra u juCirih `nom Banatu oko 100 km/h. Krajem dana vetar u slabqewu. Bi}e promenBerlin qivo obla~no sa sun~anim intervalima, a ujutru i uve~e je mogu}a ki{a povremeno. Pritisak ispod normale. Temperatura od 2 do 13 stepeni.

Be~ SRBIJA: Toplije uz poja~an ju`ni i jugoisto~ni vetar. Bi}e promenVar{ava qivo obla~no. Ujutru i krajem dana sa povremenom ki{om, a sredinom dana ve}inom suvo sa mogu}im sun~anim intervalima. Pritisak ispod Kijev normale. Minimalna temperatura 0, a maksimalna 16 stepeni u Loznici.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak relativno toplo i delimi~no obla~no, a samo ponegde }e padati slaba ki{a. U petak Oslo ki{a u celoj zemqi uz ju`ni i jugoisto~ni vetar. Za vikend hladnije uz moSt. Peterburg gu}u susne`icu i u ni`im predelima sa temperaturom malo iznad nule.

Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nepovoqno Pariz vreme za hroni~ne bolesnike. Oprez se posebno savetuje kardiovaskularnim bolesnicima, astmati~arima i osobama sa psihi~kim teMinhen gobama, naro~ito u ko{avskom podru~ju. Od meteoropatskih reakciBudimpe{ta ja bi}e najizra`eniji promenqivo raspolo`ewe, glavoboqa i bolovi u mi{i}ima.

Stokholm

11 17

VIC DANA

4 4 2 10 3

Razgovaraju dva druga: - Danas sam ti spasao `enu od silovawa.

- E, ba{ ti hvala, a kako se to desilo?

- Uspeo sam da je nagovorim!

3

SUDOKU

-1 -3 -2 18 3

2

4

7

3

8

7

7

9

4

2

6

5

3

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

113 (-13)

Slankamen

225 (-19)

Ja{a Tomi}

Apatin

175 (-13)

Zemun

285 (-23)

Bogojevo

162 (-13)

Pan~evo

300 (-26)

Smederevo

454 (-26)

Ba~. Palanka 167 (-13) Novi Sad

172 (-14)

Tendencija opadawa

9 2 4 1 7 5 8 3 6 TISA

6

SAVA

N. Kne`evac

176 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

243 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija opadawa

Titel

216 (-19)

NERA

Hetin

78 (-8)

12 (2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

S. Mitrovica 240 (-14) Beograd

4

Kusi}

3

3 5 7 6 2 8 1 4 9 6 8 1 9 4 3 5 7 2

9

1 6 9 8 3 4 7 2 5

232 (-26)

7

Tendencija stagnacije

5

4 4

8

5

1

6

4 7 2 5 9 1 3 6 8

7

8 3 5 2 6 7 4 9 1 2 4 8 3 5 9 6 1 7

52 (2)

1 6

5

6

9 9

3

7 1 6 4 8 2 9 5 3 5 9 3 7 1 6 2 8 4 Re{ewe iz pro{log broja