Dnevnik 23.decembar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 23. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23297 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PRO FE SOR GE O GRA FI JE STA NOV NI [TVA BRA NI SLAV \UR \EV OCE WU JE

IZ BOR LE KA RA PO JA ^AO GU @VU U DO MO VI MA ZDRA VQA

Ju re dok to ra, a mo `e i Pop is prom a{ io 50.000 Nov os a| an a po sle No ve go di ne

str. 6

str. 9

I N T E R V J U : ZO RAN @IV KO VI], BIV [I PRE MI JER SR BI JE

INI CI JA TI VA PRE RA SLA U DE LO, USE QEN VOJ NI OBJE KAT „DR AR ^I BALD RAJS” U NOVOM SADU

Vre me da za zvo ni mo na uz bu nu u DS-u

str. 3

NASLOVI

Politika

Reporta`e

2 Vlada usvojila uredbu o slobodi kretawa

Ekonomija 5 Poreske utaje u Srbiji te{ke 112 miliona evra

Dru{tvo

Novi Sad 9 U kasi grada idu}e godine 22 milijarde

Vojvodina 11 Sunce {tedi buyet 12 Lider s prihodom od 15 miliona evra godi{we

Ujutru mraz, dan sun~an

Najvi{a temperatura 3 °S

13 \er| Mandi} o`ivqava orguqe po Vojvodini

Crna 15 Deset vojnika uhap{eno zbog kra|e goriva

Lov 21 Vojvo|anski ze~evi na putu oporavka

Foto: Milica Denkovi}

6 Tra`e automobile ali i slike Goje i Koko{ke

Alt ern at iv a u{la u nap u{ ten u kas arn u str. 7

AGEN CI JA RAS PI SA LA (NE)SPO RAN TEN DER ZA RUD NIK „KO VIN”

Ume sto u voj vo |an sku imo vi nu, rud nik ode na pro da ju?

str. 4

VLA DA ME WA ZA KON U KO RIST PO QO PRI VRED NI KA

Trak to ri ne mo ra ju na re gi stra ci ju sva ke go di ne

str. 5

SPORT

str. 16 – 20

ZGRA DA „DA NU BIJ U SA 1885” SKO RO USE QI VA

n MEDOJEVI] NA METI VOLFSBURGA

n BOROV^ANIN BRANI TITULU VE^ERAS U SPENSU

n U NEDEQU PO^IWE „DNEVNIKOV” TURNIR

^am ci u{li u no vi han gar

str. 8

2

POLiTikA

petak23.decembar2011.

VLA DA SR BI JE O RE ZUL TA TI MA DI JA LO GA BE O GRA DA I PRI [TI NE

Ured ba o slo bo di kre ta wa – Vla da Sr bi je usvo ji la je iz ve {taj o re zul ta ti ma di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne, ko ji se ti ~e pri zna va wa uni ver zi tet skih di plo ma i in te gri sa nog upra vqa wa pre la zi ma i usvo ji la je ured bu ko jom se pre ci zi ra slo bo da kre ta wa – iz ja vio je ju ~e {ef Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za sa rad wu s me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi}.

On je na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle sed ni ce Vla de re kao da se tom ured bom re gu li {e na ~in pre la ska i kon tro le ad mi ni stra tiv nih pre la za za oso be ko je ima ju ko sov ske li~ ne kar te, ta ko {to }e do bi ja ti po tvr de o ula sku i iz la sku. To }e, pre ci zi rao je Mi haj lo vi}, bi ti je di ni va `e }i do ku ment za ula zak s Ko so va u cen tral nu Sr bi ju.

Mi haj lo vi} je re kao da }e vo zi la s re gi star skim ta bli ca ma KS mo }i slo bod no da se

VESTI Ko lunyija: Ne sum wam u dr `av ne or ga ne [e fi ca po sla ni~ ke gru pe „Za evrop sku Sr bi ju„ Na da Ko lun xi ja ve ru je da je hap {e we Zvon ka Ve se li no vi }a, jed nog od uti caj ni jih qu di na se ve ru Ko so va, “uobi ~a je ni po stu pak u ko jem je ne ko, za ko ga po sto je do ka zi, pri ve den da bi se utvr di lo da li je kr {io za ko ne ove ze mqe”.

– Mi slim da vi {e od to ga ne po sto ji – re kla je Na da Ko lun xi ja no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je, uz opa sku da “ni je pr vi put da po li ti~ ke stran ke bra ne osum wi ~e ne za kri mi nal, po ku {a va ju }i da ih pre tvo re u ne ka kve na ci o nal ne he ro je”.

– Ne sum wam u to da su dr `av ni or ga ni, onog tre nut ka kad su ima li do voq no do ka za, do voq no ma te ri ja la da na pra ve sle de }i ko rak – da su ga i na pra vi li. Ne bih od to ga pra vi la {i ru pri ~u i po seb no je ne bih ve zi va la za kan di da tu ru Sr bi je – tvr di Na da Ko lun xi ja.

S. St.

De li}: Ta ~i i Sr bi ja na istom za dat ku Po sla nik SRS-a Bo `i dar De li} pro ce nio je ju ~e da je „hap {e we Zvon ka Ve se li no vi }a po tvr da da su dr `av ne in sti tu ci je Sr bi je i Ha {im Ta ~i na istom za dat ku“.

– Go vo ri se o Zvon ku Ve se li no vi }u kao kri mi nal cu, ni ko ne is ti ~e da je on vo |a bra ni la ca mo sta na Ibru – na vo di De li}. – Zvon ko Ve se li no vi} je pre `i veo dva aten ta ta Ta ~i je vih ubi ca, ali iz gle da da je do {ao u si tu a ci ju da mu we go va dr `a va okre }e le |a. We go vim ukla wa wem otva ra se mo gu} nost da Kfor i Euleks ura de ono {to su pla ni ra li – da in sta li ra ju Ah ti sa ri jev plan na se ve ru KiM. S. St.

kre }u te ri to ri jom Sr bi je, uz do ku ment o ula sku i iz la sku, dok }e ta bli ce s ozna kom

RKS (Re pu bli ka Ko so vo) bi ti za me we ne na pre la zi ma i tim vo za ~i ma }e bi ti da va ne pri vre me ne ta bli ce.

Ured ba je do ne ta ra di spro vo |e wa do go vo ra o slo bo di kre ta wa ko je su pre go va ra ~i Be o gra da i Pri {ti ne po sti gli po ~et kom ju la u Bri se lu.

Mi li vo je Mi haj lo vi} je re kao da je u ve zi s do go vo rom o in te gri sa nom upra vqa wu ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma i uni ver zi tet skim di plo ma ma usvo jen sa mo za kqu ~ak o iz ve {ta ju pre go va ra~ kog ti ma, a da }e ured be ko je }e omo gu }i ti pri me nu do go vo ra bi ti do ne te na ne koj od sle de }ih sed ni ca Vla de.

– Ured ba stu pa na sna gu na red nog da na od ob ja vqi va wa u „Slu `be nom gla sni ku” – do dao je Mi haj lo vi}.

Kfor: Ba ri ka de ni su glav ni pro blem Port pa rol Kfo ra Uve No vic ki iz ja vio je da }e me |u na rod ne sna ge na sta vi ti da ukla wa ju ba ri ka de, ali da ba ri ka de ni su „glav no i naj va `ni je pi ta we” re {a va wa si tu a ci je na se ve ru Ko so va.

– Ukla wa we ba ri ka da spa da u ukup ni kon tekst si tu a ci je na se v e r u Ko s o v a, ali to ni j e glav no i naj va `ni je pi ta we.

Glav no pi ta we je da se po stig ne si tu a ci ja u ko joj }e sve stra ne me |u sob no raz go va ra ti i po -

~e ti da gle da ju una pred i de lu ju u skla du s tim – re kao je No vic ki Ta nju gu.

Kfor }e, po we go vim re ~i ma, „mo `da i ubu du }e mo ra ti da ukla wa ba ri ka de jer obez be |i va we slo bo de kre ta wa spa da u po sao zbog ko jeg je Kfor na Ko so vu”.

– Ali, ukla wa we ba ri ka da sa mo ra di ukla wa wa ba ri ka da ne pred sta vqa na pre dak – uka zao je port pa rol me |u na rod ne voj ne mi si je.

Go vo re }i o in ci den ti ma na ba ri ka da ma, No vic ki je na gla sio da su pro te sti kao ta kvi „do bra stvar”.

– Mi slim da su pro te sti do bra stvar. Kfor po {tu je pro te ste sve dok su le gal ni i dok pred sta vqa ju iz raz ne za do voq stva na ro da, kao {to je uvek i ~i nio. Me |u tim, ne pri hva ta mo ni ka kvo na si qe nad voj ni ci ma Kfo ra jer mi smo tu da bi smo obez be di li slo bo du kre ta wa – ob ja snio je No vic ki.

MI NI STAR SR \AN SRE] KO VI] O SA STAN KU PRED SED NI KA SR BI JE SA SU NA ROD NI CI MA IZ RE GI O NA

Do bro su sed stvo i isti stan dar di za Sr be Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di} sa sta }e se da nas s pred stav ni ci ma Sr ba iz re gi o na.

Pre ovog su sre ta od i gra }e se Vla din deo Sa ve ta, a we gov zna ~aj za „Dnev nik“ ko men ta ri {e

mi ni star ve ra i di ja spo re Sr |an Sre} ko vi}. Uz pred sed ni ka Ta di }a, mi ni star Sre }e ko vi} }e bi ti u~e snik di ja lo ga sa srp skim li de ri ma iz su sed nih ze ma qa.

– Sa vet za Sr be u re gi o nu na svoj re dov noj sed ni ci ana li zi -

ra }e po lo `aj na {ih su na rod ni ka i me re za po dr {ku o~u va wu na ci o nal nog iden ti te ta, ali i me re za da qe pod sti ca we do bro su sed skih od no sa – re kao je mi ni star Sre} ko vi} za na{ list. – Sr bi ja je de mo krat ska

ze mqa ko ja po {tu je me |u na rod no pra vo i su ve re ni tet svih ze ma qa, ali isto vre me no ima mo i sop stve ne dr `av ne i na ci o nal ne in te re se za ko je se bo ri mo na le gi ti man na ~in, ko ji me |u na rod na za jed ni ca pri hva ta i uva `a va.

On je do dao da je Sr bi ja, kao naj ve }a i naj mno go qud ni ja ze mqa re gi o na, sve sna svo je od go vor no sti za sta bil nost i evrop sku bu du} nost ovog de la Bal ka na.

– Za to se i tru di mo da bu de mo glav ni pro mo te ri po li ti ke do bro su sed skih od no sa i re gi o- nal ne sa rad we. U tom smi slu, za nas su od stra te {ke va `no sti naj bo qi mo gu }i po li ti~ ki i eko nom ski od no si sa svim su se di ma – is ti ~e Sre} ko vi}.

On uka zu je na to da na ci o nal ne za jed ni ce u Sr bi ji ima ju sta tus po naj vi {im me |u na rod nim stan dar di ma, na {ta je dr `a va po no sna.

– Isto vre me no tra `i mo da se isti prin cip od no si i na Sr be u re gi o nu, ni ma we ni vi {e od to ga. Ovo je duh ra da Sa ve ta za Sr be u re gi o nu, ko ji je po stao glav no ko or di na ci o no te lo za sve dr `av ne or ga ne ko ji ima ju nad le `no sti pre ma su na rod ni ci ma ko ji `i ve na pro sto ri ma Za pad nog Bal ka na – za kqu ~u je mi ni star Sre} ko vi}.

D. Mi li vo je vi}

GRAD SKI OD BOR SNS-a U NO VOM SA DU KAN DI DU JE SVOG PRED SED NI KA

Mi ro vi}: Mi lo{ Vu ~e vi} no vi gra do na ~el nik od ju na – No vi gra do na ~el nik No vog Sa da od ju na bi }e Mi lo{ Vu ~e vi}, po zna ti no vo sad ski advo kat. Ti me }e po ~e ti ve li ke pro me ne u No vom Sa du – oce nio je ju ~e pred sed nik Okru `nog od bo ra SNS-a Igor Mi ro vi} na wi ho voj za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re.

Od lu ku da Vu ~e vi} u No vom Sa du bu de no si lac iz bor ne li ste i kan di dat za gra do na ~el ni ka ju ~e je jed no gla sno do neo Grad ski od bor SNS-a, ob ja vio je no vi na ri ma pot pred sed nik tog od bo ra Vla di mir Ga li}.

– Ve ru jem da }e to bi ti od lu ka svih gra |a na No vog Sa da,

po seb no onih ko ji }e po dr `a ti na {u iz bor nu li stu – do dao je Igor Mi ro vi}.

On je oce nio da je „mo no pol DS-a u No vom Sa du na sa mom is te ku” i da je „vre me da se sklo ni s po li ti~ ke sce ne”.

Mi ro vi} je re kao da su pred sto je }i iz bo ri i „ta las pro me na” va `ni ne sa mo za No vi Sad ve} i za ~i ta vu Sr bi ju, „da ta ko va `an grad ne osta ne na mar gi na ma po li ti~ kih do ga |a wa„.

Po we go vim re ~i ma, Vu ~e vi }ev tim, u ko jem su „od go vor ni i mla di qu di s mno go `a ra i ener gi je”, ima }e po dr {ku is ku sni jih ko le ga.

Mi lo{ Vu ~e vi} je re kao je u GO-u ko ji vo di pr vi me |u jed na ki ma i da iza we go ve kan di da tu re sto ji ce lo ru ko vod stvo stran ke. Obe }ao je da }e se SNS i on li~ no za la ga ti za to da No vi Sad bu de po me ri naj ve }eg bro ja No vo sa |a na, kao i za to da se su gra |a ni, ka ko je ka zao, ne sti de No vog Sa da i da grad ne bu de „osred w a pa l an k a” ne g o „opet Srp ska Ati na”. No vi Sad u 2012. go di ni, do dao je, tre ba da se pro bu di i kre ne na pred.

– To je osnov na raz li ka iz me |u nas, SNS-a, i DS-a ko ji

je na vla sti i ko ji je do zvo lio da No vi Sad spa va 3,5 go di ne – ka zao je Vu ~e vi}, ko ji sma tra da je u gra du „si tu a ci ja ka ta stro fal na„.

Vu ~e vi} je na veo da }e se za la ga ti za stva ra we uslo va za no ve in ve sti ci je i rad na me sta, fi nan sij sku sta bi li za ci ju jav nih i jav no-ko mu nal n ih grad s kih pred u z e } a kao i ce le lo kal ne sa mo u pra ve. On je is ta kao da }e „za vr nu ti sla vi ne lo po vlu ka” i da }e za sve kri mi nal ne rad we ko je, ka ko je ka zao, ot kri ju, pod no si ti kri vi~ ne pri ja ve.

S. N.

dnevnik

De ja no vi}: I SVM }e po dr `a ti buyet – Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra ne }e bi ti pre pre ka za usva ja we bu xe ta u Skup {ti ni Sr bi je – iz ja vi la je pred sed ni ca par la men ta Sla vi ca \u ki}De ja no vi} u emi si ji „Je dan na je dan” Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne. – Raz go va ra la sam s go spo di nom Ba lin tom Pa sto rom, oni su pro u ~i li bu xet, krup nih pri med bi ne ma ju, mo `da }e amand ma ni ma po ku {a ti da iz me ne ne ke stva ri, ali ne }e bi ti raz log za ne do no {e we bu xe ta.

Po sla ni ci Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra su pre dva da na na ja vi li da }e do kra ja sed mi ce od lu ~i ti o to me da li }e po dr `a ti bu xet. Po sla nik SVM Ba lint Pa stor re kao je da po dr {ka te stran ke dr `av nom bu xe tu Sr bi je za idu }u go -

di nu za vi si od to ga da li on sa dr `i pret po stav ke za eko nom ski i pri vred ni raz voj Voj vo di ne.

Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je is ta kla da je osta vqen dan re zer ve za ras pra vu i iz gla sa va we bu xe ta za na red nu go di nu, na ja vqu ju }i da }e Skup {ti na ra di ti do kra ja svog man da ta.

– Ide ja Sr bi je je da na evrop skom pu tu is tra je i in ten zi vi ra svo je na po re i da u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, pa i u ko mi ni ka ci ji s Evrop skom uni jom, obra zlo `i da ne mo `e mo pri hva ti ti ono {to su re kli da ne }e ni tra `i ti, pri zna va we ne za vi sno sti Ko so va, ti me {to }e mo kr {i ti Re zo lu ci ju 1244 – re kla je pred sed ni ca Skup {ti ne.

poslani^ke teme

Skal pel ili to qa ga Po sla ni ci SRS-a i DSS-a i ju ~e su zah te va li od Vla de Sr bi je od go vo re na pi ta we ka kvu po li ti ku vo di vlast pre ma Ko so vu i Me to hi ji. Po sla nik DSS-a @eq ko To mi} tra `io je od pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a da raz ja sni iz ja vu mi ni stra od bra ne Dra ga na [u ta nov ca da Sr bi ja ne mo `e jed nim re zom uki nu ti svo je in sti tu ci je na se ve ru Ko so va.

– Ka kav je to rez, hi rur {kim skal pe lom ili to qa gom? Da li to zna ~i da }e mi ni star voj ni pred lo `i ti od re |e nu in ter ven ci ju u ci qu po ni {ta va wa in sti tu ci ja na se ve ru Ko so va? – upi tao je To mi}, ve zu ju }i [u ta nov ~e ve re ~i za zah tev ne ma~ ke kan ce lar ke An -

ge le Mer kel da Sr bi ja uki ne pa ra lel ne in sti tu ci je na se ve ru Ko so va.

To mi} ka `e da DSS “stra {no za ni ma {ta }e o to me da ka `e pre mi jer ove dr `a ve”.

Po sla nik SRS-a Bo `i dar De li} upi tao je da li su Vla da Sr bi je i pred sed nik Bo ris Ta di} po sle 9. de cem bra na pu sti li po li ti ku „i Evrop ska uni ja i Ko so vo”.

– Iz ja ve ne kih mi ni sta ra i sa mog pred sed ni ka dr `a ve ovih da na go vo re da su pro da li KiM za rad su lu dog pu ta u EU – na veo je De li}, ci ti ra ju }i po je di ne iz ja ve {e fa di plo ma ti je Vu ka Je re mi }a i mi ni stra voj ske Dra ga na [u ta nov ca.

Ban ke ra de po svo me Po sla nik NS-a Sr |an Spa so je vi} za tra `io je ju ~e da Na rod na ban ka Sr bi je pro ve ri ka ko se u prak si pri me wu je Za kon o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga, ko ji je stu pio na sna gu po ~et kom de cem bra. On upo zo ra va na to da su mno ge ban ke po di gle iz no se tak si i ser vi si ra wa te ku }ih ra ~u na ba{ zbog tog za ko na.

– Ka da gra |a ni `e le da uzmu bi lo ko ju po tvr du, ban ka to na pla }u je naj ma we 500 di na ra, a ne gde se taj iz nos kre }e od 1.000 do 1.500 di na ra – upo zo rio je Spa so je vi}.

Ko pi ta, a ko od go va ra Po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} pi tao je pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a i mi ni stra zdra vqa Zo ra na Stan ko vi }a na ko ji na ~in dr `a va pla ni ra da re {i pro blem du go va re pu bli~ kog zdrav stve nog si ste ma do ba vqa ~i ma od 320 mi li o na evra.

- Mo lim vas da se skup {tin ske slu `be po tru de da pre mi jer do bi je ovo pi ta we i da on od go vo ri

na we ga. A ne da bu de, kao {to se ne dav no de si lo, da na pi ta we o to me ko su 50 naj ve }ih du `ni ka pen zi o nom fon du, do bi jem od go vor od mi ni stra unu tra {wih po slo va Ivi ce Da ~i }a. To za i sta ni sam pi tao mi ni stra unu tra {wih po slo va, ni ti sam od we ga o~e ki vao od go vor. Ka da na pla ta do |e do po li ci je, on da }e bi ti ka sno – pri me }u je \u ri}.

(Ne)pri stoj ni pred la ga ~i Po sla ni ci re pu bli~ kog par la men ta za vr {i li su ju ~e pre tres amand ma na na iz me ne Za ko na o pod sti ca wu gra |e vin ske in du stri je, o sta no va wu, o Agen ci ji za pri vred ne re gi stre, o pri vred nim dru {tvi ma…

U ras pra vi ni su u~e stvo va li po sla ni ci DSS-a, ko ji i da qe zbog KiM boj ko tu ju dnev ni red.

Na kra ju ras pra ve o re {e wi ma ve za nim za pod sti ca we gra |e vin ske in du stri je, pred se da va ju }i Ni ko la No va ko vi} (URS) je pro zvao pred stav ni ke pred la ga ~a za ko na iz Mi ni star stva `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Ma ju La ki }e vi} i Bra ni sla va \e li }a {to se ni su po ja vi li u skup {tin skoj sa li.

– Na kra ju ras pra ve mo ram da na po me nem da je kraj we ne pri stoj no {to pred stav ni ci pred la ga ~a ne sa mo da se ni su po ja vi li na sed ni ci ve} se ni su ni ja vi li – za me rio je No va ko vi} pre ne go {to je za kqu ~io ras pra vu.

S. Stan ko vi}

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

petak23.decembar2011.

REKLI SU

ZORAN @IVKOVI], BIV[I PREMIJER SRBIJE

Vre me da za zvo ni mo na uz bu nu u De mo krat skoj stran ci Nekada{wi visoki funkcioner De mo krat ske stran ke i biv{i premijer Srbije Zo ran @iv ko vi} ocenio je da bi insistirawe na politici koja je dovela do gubitka kandidature Srbije za ~lanstvo u Evropskoj uniji tu stranku moglo ko{tati izbora, a zemqu evropske per spek ti ve. U in ter vjuu za „Dnevnik” @ivkovi}, koji je ~lan DS-a, kazao je da je alarmirawe ~lanstva i rukovodstva te stranke jedini motiv wegovog povratka u politiku jer smatra da demokrate moraju da se odreknu politike koja je ve} pora`ena.

– Odluka Evrope je, na`alost, o~ekivana, jer je ona realna posledica politike koja je vo|ena u Srbiji posledwih godina. Ali, ja ne mogu da se po-

mirim s tim da nakon ta kve od lu ke mo ja stranka, wen predsednik i rukovodstvo, nastavqaju istu politikom koja nas je dovela do po ra za u po gle du kandidature. DS ne sme da nastavi politiku koja je pretrpela potpuni poraz – istakao je on. @ivkovi} ka`e da se we go vo dra ma ti~ no obra}awe rukovodstvu i ~la no vi ma stran ke mo`e tuma~itii i povrat kom u po li ti ku, ali da nikako nema za ciq da dobije neku funkciju, nego da poku{a da „zvoni na uzbunu u Demokratskoj stranci”. l Mi sli te da ima te do voq no isto mi {qe ni ka i da

Podela pa{aluka l Ka ko to da DS-u spo ~i ta va te i da se kon fe de ra li zu je iz nu tra, ali, s dru ge stra ne, tvr di te i da lo kal ni od bo ri stran ke ni su sa mo stal ni ve} da se sve ka dri ra iz stra na~ ke cen tra le ili „ne ke mar ke tin {ke agen ci je”?

– Ta konfederativnost je izraz za podelu pa{aluka i interesa koja se desila u dr`avi, ali i u DS-u. Tako imate nekoliko qudi u vrhu stranke koji se pona{aju kao da su od dedova nasledili neki deo teritorije Srbije na kojem deluje DS pa niko iz Beograda ne sme da se me{a u ono {to radi stranka u Vojvodini, niti iko iz Kragujevca ili Ni{a sme da pita {ta stranka radi u Beogradu. Prava samostalnost lokalnih odbora sastoji se u demokrati~nosti izbora rukovodstva koje vodi te odbore. Do 2004. godine niko iz strana~ke centrale nije nare|ivao ko }e biti na ~elu odbora u Ni{u, Kragujevcu, @iti{tu... Postojala je jasna procedura izbora lokalnih strana~kih ~elnika. A sad imamo desetak gradova u Srbiji gde lokalne strana~ke skup{tine kasne du`e od godinu dana zato {to se u Krunskoj ulici nisu dogovorili o tome kome }e dati prioritet na tim izborima. Da ne govorim da u tim unutarstrana~kim izborima nema konkurencije, ve} se glasa za unapred „izabranog” kandidata. To dovodi to masovnog postavqawa odanih, ali nesposobnih kadrova.

je „bunt” u DS-u zbog na ~i na na ko ji se vo di po li ti ka u stran ci, od no sno zbog gu bit ka kan di da tu re, re a lan?

– Uveren sam u to da je velikom delu ~lanova DS-a jasno da ciq te stranke ne treba da bude to da se weno rukovodstvo takmi~i u kvazijuna{tvu s radikalima, napredwacima i Ko{tunicom, u tom ispraznom kvazipatriotizmu, nego da se bori za ostvarivawe jasnih ciqeva koji su odavno postavqeni. Dnevna popularnost ne sme da bude jedini ciq, obaveza DS-a je napredak na te{kom, dugotrajnom putu ka ostvarivawu ciqeva koji su korisni za dr`avu i gra|ane.

U na{em slu~aju to je dostizawe evropskih standarda i ~lanstvo u EU, i to nema alternativu. Onaj ko smatra da je takav stav fatalisti~ki, neka ka`e {ta je alternativa Evropskoj uniji. Da budemo siroma{no ostrvo u Evropi, potpuno odse~eno od svih de{avawa na kontinentu? Mi moramo da se otreznimo i da ne la`emo vi{e ni sebe ni na{e gra|ane. Budu}-

nost ove dr`ave, o~uvawe wene celovitosti i dugoro~ni podsticaj privrednog razvoja jeste u integracijama u EU. l Ipak, iz DS-a se ni ko ni je jav no us pro ti vio po li ti c i ru k o v od stva?

– Znam da imam mnogo istomi{qenika, sigurno je tu vi{e od polovine ak tiv nih ~la no va DS-a. Ali, wima je su `en pro stor za delovawe. Neki su taoci egzistencijalnog kompromisa iako im se ne svi|a kako se danas donose odluke u stranci, ili u kojem smeru ide politika DS-a.

Neki, pak, smatraju da bi javnim kritikama oslabili DS uo~i izborne kampawe i tako pomogli politi~kim protivnicima na izborima. Me|utim, uvren sam u to da upravo zbog politike koju danas vodi, DS mo`e izgubiti naredne izbore.

Izbori nisu ciq postojawa , ve} sredstvo za ostvarivawe programskih ciqeva stranke.

Pobeda na izborima je veoma va`na, ali ako posle te pobede vi ne}ete, ne mo`ete, ili ne umete da ostvarite ciqeve zbog kojih su gra|ani glasali za vas, onda je ta pobeda bezvredna. l Mi s li t e li da ta k vo funk ci o ni sa we DS-a do pri no si sla bqe wu in sti tu ci ja i ja ~a wu par ti to kra ti je?

– Sve se to de{ava i na nivou dr`ave i na nivou partije od 2004. godine, kada su u Vladi Srbije ministarstva podeqena kao feudi, po strana~koj lini-

3

ji. Isto se desilo i u Demokratskoj stranci. Umesto da ~lanstvo, op{tinski odbori i Glavni odbor kontroli{u rad funkcionera, danas strana~ki funkcioneri kontroli{u rad onih koji su ih birali. To je apsurdno! Potpuno je o~igledno da su centralizam i partitokartija zaposeli sve sfere na{eg dru{tva, tako {to je jedna mala grupa qudi iz vrhova stranaka odlu~ila da podeli Srbiju zbog svojih privilegija. Nedopustivo je da najvi{i funkcioneri Demokratske stranke u~estvuju u tome. Wihova politika svodi se na to da svakodnevno govore „pobedili smo”, „ostvarili smo uspeh”, „u~inili smo korak napred”..., dok je ga|anima sve gore i gore. To ne ide jedno s drugim. l Da li se, po va {em mi {qe wu, zbog to ga i od no si iz me |u po kra jin ske i re pu bli~ ke ad mi ni stra ci je svo de na unu tar stra na~ ke do go vo re, ko ji su bi li ak tu el ni i sad kod usva ja wa bu ye ta?

– Pokrajinska i centralna vlast treba da imaju intenzivnu komunikaciju, ali ona ne sme da li~i na kumovski dogovor, po principu „hajde, kume, da se mi dogovorimo, pa }emo posle videti {ta ka`u svatovi”, odnosno gra|ani. Usvajawe bu xe ta na bi lo ko jem ni vou vlasti mora da pro|e ozbiqnu unutarstrana~ku i institucionalnu raspravu. Mi smo u situaciji da buxet vidimo tek po{to se od{tampa u „Slu`benom glasniku„. ^ak ni narodni poslanaci nisu sigurni za {ta su glasali jer dan pre odlu~ivawa dobiju materijal od nekoliko stotina stranica.

B. D. Savi}

Ta di}: Ko pre de voj ci...

Predsednik Srbije Bo ris Ta di} izjavio je ju~e da se dr`ava dodatno zadu`uje da bi izgradila putnu infrastrukturu i da niko nema pravo da ka`e da je to zadu`ivawe neosnovano. On je izjavio da su investicije u celom svetu smawene zbog svetske ekonomske krize, ali da se Srbija ne predaje i ne}e odustati.

Ono {to je veoma va`no, naglasio je Tadi}, je da preteknemo Koridor 4, koji se gradi izme|u Bugarske i Rumunije, i da se transport iz Male Azije prema Evropi ve}inom odvija kroz Srbiju.

– Ko pre devojci, wemu devojka: u ovom slu~aju devojka su transporteri koji bi trebalo da budu va`an izvor prihoda u budu}nosti – zakqu~io je Tadi}.

Ili}: Ko je pre mi jer Lider NS-a Ve li mir Ili} optu`io je ju~e u Skup{tini vlast da „`ivi u oblacima“.

– Tako je, Poreska uprava vam najboqe funkcioni{e, ali odra narod, odra privrednike: ne}e vi{e biti privrede, osta}e vam samo Poreska uprava i va{i uteriva~i dugova.

Znate li koliko objekata treba da plati porez na imovinu, a svi su prazni, ne radi niko ni{ta? – zapitao je Ili} ministra ekonomije Ne boj {u ]i ri }a. – Pri~ate nam o velikim poslovima, uspesima. Od koga dobijate pohvale, da li vas je jedan privrednik pohvalio? Jedino Mi{kovi}, naravno. On vam je desna ruka, a izbegao je da plati sve obaveze i najvi{e duguje dr`avi. Neki dan vidim – na svim sastanicima je on. Je li on premijer?

S. St.

4

ekonomija

petak23.decembar2011.

dnevnik

AGENCIJA RASPISALA (NE)SPORAN TENDER ZA RUDNIK „KOVIN”

Ume sto u voj vo |an sku imo vi nu, rud nik ode na pro da ju?

Agen ci ja za pri va ti za ci ju ob ja vi la je ju ~e jav ni po ziv za ten der sku pro da ju po kret ne i ne po kret ne imo vi ne rud ni ka za pod vod nu eks plo a ta ci ju ugqa „Ko vin” u re struk tu ri ra wu. I sve bi bi lo u re du da se sa da ne po kre }e pi ta we da li ovaj rud nik tre ba pro da ti ili ga vra ti ti u vla sni {tvo AP Voj vo di ne.

Za me nik pred sed ni ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Bo jan Ko stre{ iz ja vio je na {em li stu da rud nik „Ko vin„, ko ji je od ju ~e u pro ce su pri va ti za ci je, za pra vo tre ba da bu de vra }en u vla sni {tvo AP Voj vo di ne. Ko men tra {u }i ob ja vqi va we ten de ra za pri va ti za ci ju tog rud ni ka, on je ka zao da }e o tom pro ce su LSV za tra `i ti ob ja {we we u Vla di Sr bi je, do dav {i da ve ru je da }e do go vor ko ji je u tom po gle du po stig nut u sep tem bru iz me |u li de ra we go ve stran ke Ne na da ^an ka i pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a bi ti is po {to van.

BOQE TRGOVAWE S NEMA^KOM

Sr bi ja bli zu re kord nog iz vo za De le ga ci je ne ma~ ke pri vre de u Sr bi ji je sa op {ti la da je pro {lo go di {wa rob na raz me na od 1,99 mi li jar de evra ve} pre ma {e na jer je jo{ do 31. ok to bra do sti gla 1,95 mi li jar du evra.

Po naj no vi jim po da ci ma Sa ve znog mi ni star stva za eko no mi ju i teh no lo gi ju u Ber li nu, Ne ma~ ka je iz Sr bi je u tom pe ri o d u uve z la ro b u vred n u 729,22 mi li o na evra, dok je, s dru ge stra ne, wen iz voz u Sr bi ju do sti gao 1,22 mi li jar du evra. U sa op {te wu De le ga ci je na vo di se da po sto ji sa svim iz ve sna mo gu} nost da Sr bi ja ove go di ne za be le `i re kor dan iz voz u Ne ma~ ku za po sled wih 11 go di na. Po sled wi re kord je po sta vqen 2008. sa 766,36 mi lo na evra ro be iz ve ze ne iz Sr bi je.

Di rek tor De le ga ci je ne ma~ ke pri vre de u Sr bi ji Mi hael [mit je na veo da su za zna ~aj no po ve }a ni iz voz Sr bi je u Ne ma~ ku, u stva ri, naj za slu `ni ja ne ma~ ka pred u ze }a u Sr bi ji, ko ja su iz vo zno ori jen ti sa na ka Ne ma~ koj i Evrop skoj uni ji.

– Me |u de set naj ve }ih srp skih iz vo zni ka u Ne ma~ ku, ~ak wih pet pred sta vqa ju ne ma~ ke kom pa ni je, a tre nut ni iz vo zni li der je „Si mens” – do dao je [mit, na po mi wu }i da }e Ne ma~ ka i da qe bi ti naj va `ni ji tr go vin ski part ner Sr bi je.

– Ne ma raz lo ga da ne ve ru je mo da }e obe }a we ko je tom pri li kom dao pre mi jer Cvet ko vi} bi ti is po {to va no. Na red ne ne de qe ima }e mo tim po vo dom sa sta nak u Vla di Sr bi je na ko jem }e se to pi ta we raz ja sni ti – re kao je Ko stre{, ko ji je bio i pred sed nik rad ne gru pe za iz ra du Za ko na jav noj svo ji ni.

On je na veo i da za kon skim pro pi som, ko ji je usvo jen u sep -

i Cvet ko vi} uo~i usva ja wa tog za ko na. Po we go vim re ~i ma, i kad je do go vor po stig nut, por ce du ra za pro ces pri va ti za ci je na ve de nog rud ni ka ve} je bi la u to ku, ali je osta lo da se raz ja sni na {ta se kon kret no ona od no si, od no sno „na ko ji deo rud ni ka”.

– O~e ku jem da }e mo za ne ko li ko da na do bi ti in for ma ci ju o to me {ta se tu kon kret no de {a va

Vla da Sr bi je oba ve za la se da u ro ku od {est me se ci od stu pa wa na sna gu Za ko na o jav noj svo ji ni do ne se ured bu ko jom }e se pre ci zi ra ti da se Voj vo di ni, sem vla sni {tva nad rud ni kom „Ko vin”, pre ne se i imo vi na No vo sad skog saj ma (Bo jan Ko stre{) tem bru, ni je eks pli cit no pred vi |e no pra vo Po kra ji ne da za tra `i vla sni {tvo nad rud ni kom „Ko vin„, ali da je ipak to pra vo Po kra ji ne sa dr `a no u aman da ma nu LSV-a ko ji je pro is te kao iz do go vo ra ko ji su po sti gli ^a nak

kad je u pi ta wu rud nik „Ko vin„ – ka zao je Ko stre{.

On je pod se tio i na to da se na osno vu do go vo ra li de ra we go ve stran ke i pre mi je ra Sr bi je, Vla da Sr bi je oba ve za la na to da u ro ku od {est me se ci od stu pa wa na

der sku pro da ju po kret ne imo vi ne „Rud ni ka Ko vin”, a mi ni mal na ce na iz no si 3,37 mi li o na evra.

Ku pac je u oba ve zi da osnu je no vo pri vred no dru {tvo na te ri to ri ji Sr bi je, u ko je }e kao ne nov ~a ni ulog une ti stva ri ko je su pred met pro da je. Ku pac je oba ve zan i da tom dru {tvu upla ti 346.700 evra na ime in fra struk tur nog opre ma wa lo ka ci je za eks plo a ta ci ju.

On }e ta ko |e mo ra ti da ot ku pi

SREMSKA MITROVICA

NBS PLANIRA DOGODINE NAJNI@U INFLACIJU U POSLEDWE DVE DECENIJE

Ne}e nas sna}i sko k cena od samo 5,5 po sto Na rod na ban ka ob ja vi la je da joj je ciq da in fla ci ja na kra ju sle de }e go di ne ne bu de ve }a od 5,5 po sto. To bi bi la naj ni `a in fla ci ja u Sr bi ji za dva de se tak po sled wih go di na, no NBS-u se do sa da ~e sto de {a va lo da se „ope ~e” u pro ce ni ra sta ce na, te je sto pa in fla ci je po sled wih go di na ~e sto bi la oset no vi {a ne go {to {to ju je cen tral na ban ka pr vo bit no ci qa la. Eko no mi sti upo zo ra va ju na to da }e glav na pret wa ova kvom re la tiv no ni skom ra stu ce na bi ti bu xet.

Ka ko je ob ja vqe no, ciq mo ne tar ne po li ti ke NBS-a u 2012. je da se in fla ci ja po ste pe no sma wu je i da na kra ju go di ne bu de u ra spo nu od ~e ti ri pro cen ta plus-mi nus 1,5 od sto. Ta kva sto pa in fla ci je, ko ja bi u mno gim evrop skim ze mqa ma bi la sma tra na za pri li~ no vi so ku, za gra |a ne u Sr bi ji bi sva ka ko pred sta vqa la pra vu re lak sa ci ju.

Na kon {to smo de ve de se tih go di na pro {log ve ka `i ve li u vr tlo gu hi pe rin fla ci je, ni u pro te klih de se tak go di na gra |a ni i pri vre da ni su bi li za {ti }e ni od pre ko mer nog ra sta ce na. U ve }i ni go di na u tom pe ri o du sto pa in fla ci je pre ma {i va la je de set pro ce na ta: naj vi {a je bi la 2005. go di ne – 17,7 po sto, a naj ni `a 2006. i 2009. go di ne – 6,6 pro ce na ta. U ve }i ni tih go di na NBS je ci qao ni `u sto pu

U ve}ini sezona stopa inflacije prema{ivala je deset procenata: najvi{a je bila 2005. godine – 17,7 posto, a najni`a 2006. i 2009. godine – 6,6 procenata in fla ci je, ali ti ci qe vi ma hom ni su bi li ostva ri va ni. I cen tral na ban ka i eko no mi sti su uglav nom sva qi va li kri vi cu na Vla du, zbog kon stant nog ra sta jav ne po tro {we, {to je pod gre va lo tra `wu i gu ra lo ce ne na vi {e.

Ma wi broj eko no mi sta je, pak, kao je di nog kriv ca za rast in fla ci je ozna ~a vao upra vo NBS jer on {tam pa no vac, a bez to ga ne ma ni in fla ci je.

TESTIRANO ELEKTRONSKO ZAKAZIVAWE U SLU@BI ZA KATASTAR NEPOKRETNOSTI

In ter net is kqu ~u je {al ter ske gu `ve

Svi gra |a ni {i rom Sr bi je mo }i }e za ne ko li ko me se ci da pu tem in ter ne ta do bi ju neo p hod na uve re wa iz slu `be za ka ta star ne po kret no sti, kao {to su iz da va we ko pi je pla na, iz vo da iz li sta ne po kret no sti, uve re wa o iden ti fi ka ci ji ka ta star skih par ce la i dru go. Uslu ge elek tron skog za ka zi va wa upra vo su te sti ra ne u Be o gra du, a ka da se uve de elek tron sko pla }a we, vi {e ne }e bi ti neo p hod no da se do la zi na {al ter i sve }e se do bi ti elek tron skim pu tem, od no sno po {tom.

Mi ni star za `i vot nu sre di nu, pro stor no pla ni ra we i ru dar stvo Oli ver Du li} ka `e da }e uvo |e wem ko mu ni ka ci je pu tem in ter ne ta gra |a ni mo }i da u{te de i vre me i no vac. Mi ni star stvo je naj pre na svoj sajt sta vi lo po dat ke o svim pri ho di ma i ras ho di ma, tro {e wu bu xet skih sred sta va i jav nim na bav ka ma, a pu tem in ter ne ta omo gu -

sna gu Za ko na o jav noj svo ji ni do ne se ured bu ko jom }e se pre ci zi ra ti da se Voj vo di ni, sem vla sni {tva nad rud ni kom „Ko vin„, pre ne se i imo vi na No vo sad skog saj ma, Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti, Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne, DP „Gas„, Pe tro var din ska tvr |a va, te od re |e ni le ga ti.

Agen ci ja za pri va ti za ci ju ob ja vi la je ju ~e jav ni po ziv za ten -

}e no je i pri ja vqi va we svih ne pra vil no sti i ko rup ci je.

U Mi ni star stvu na ja vqu ju da }e do kra ja 2012. Re pu bli~ ki ge o det ski za vod za vr {i ti osni va we, od no sno kom ple ti ra we ka ta stra ne po kret no sti, iako je pr vo bit no bi lo na ja vqe no da }e to bi ti za vr {e no do kra ja ove go di ne, ali se po sao ote gao zbog broj nih imo vin sko prav nih od no sa. Ka da se ob je di ni ka ta star ne po kret no sti, pr vi put u isto ri ji Sr bi ja }e do bi ti je din stve no ure |e nu svo jin sku evi den ci ju. Na osno vu za vr {e nog ka ta stra ne po kret no sti, ko ji }e pre u ze ti po dat ke iz ze mqi {nih kwi ga, od no sno grun tov ni ce, ko mu ni ka ci ja s gra |a ni ma }e bi ti umno go me olak {a na, a sva ka ku }a bi }e u kwi ga ma.

Na jed nom me stu bi }e svi po da ci o ne kret ni na ma - teh ni~ ka, vla sni~ ka i evi den ci ja o te re ti ma, pre sve ga hi po te ka ma.

R. Dautovi}

Jo{ ovog pro le }a me |u go di {wa sto pa in fla ci je je bi la iz u zet no vi so ka – go to vo 15 pro ce na ta, da bi do da nas ce ne za ko ~i le na oko osam pro ce na ta. Po na vo di ma gu ver ne ra De jan [o {ki }a, naj ka sni je u mar tu idu }e go di ne in fla ci ja bi tre ba lo da se na |e u gra ni ca ma pla ni ra nog ko ri do ra od ~e ti ri plus-mi nus 1,5 od sto. [o {ki} o~e ku je pad in fla ci je zbog osla bqe nih pri ti sa ka na rast

sve za li he go to vih pro iz vo da ko je ni su op te re }e ne za lo gom, ~i ja }e vred nost bi ti na knad no utvr |e na. Oba ve zan je i in ve sti ci o ni pro gram, ko ji pred vi |a mi ni mal na ula ga wa od 2,5 mi li o na evra u ro ku od tri go di ne. Po nu |a~ je u oba ve zi i da u pot pu no sti pri hva ti mi ni mal ni so ci jal ni pro gram, ko ji pod ra zu me va pre u zi ma we svih za po sle nih u tre nut ku za kqu ~e wa ugo vo ra o pro da ji, za bra nu ot pu {ta wa rad ni ka kao teh no lo {kog vi {ka u ro ku od dve go di ne i po {to va we od red bi va `e }eg Po je di na~ nog ko lek tiv nog ugo vo ra.

Pra vo u~e {}a ima ju prav na li ca ko ja se ve} ba ve eks plo a ta ci jom ugqa ili dru gih ru da, a ko ja su na dan 31. de cem bra 2010. go di ne ima la po slov ni pri hod od naj ma we de set mi li o na evra. Za in te re so va ni }e mo }i da ot ku pe ten der sku do ku men ta ci ju za kqu~ no sa 16. ja nu a rom, a rok za do sta vqa we po nu da je 27. ja nu ar.

B. D. S.

ce ne hra ne, ni ske agre gat ne tra `we i uspo re nog ra sta re gu li sa nih ce na.

– Pad in fla ci je u Sr bi ji i sma wi va we re fe rent ne ka mat ne sto pe u 2012. do pri ne }e da qem sma wi va wu ni voa ka mat nih sto pa u ze mqi, {to }e ima ti po zi ti van uti caj na eko nom sku ak tiv nost i za po sle nost – ka `e gu ver ner.

Da kle, ce ne bi u na red nih ne ko li ko me se ci tre ba lo da ra stu mal te ne upo la spo ri je ne go da nas, od no sno tri do ~e ti ri pu ta ne go pro le tos. Me |u tim, po je di ni eko no mi sti uka zu ju na to da su ve} u pred lo gu bu xe ta za 2012. go di nu ukal ku li sa ni pa ra me tri ko ji }e po gu ra ti ce ne na vi {e, pre svih rast pen zi ja i pla ta u jav nom sek to ru. Ta ko |e, Ivan Ni ko li} iz Eko nom skog in sti tu ta uka zu je na to da dr `a va pla ni ra po ve }a we bu xet skih pri ho da od ak ci za od 30 mi li jar di di na ra, od no sno 18,5 po sto vi {e ne go la ne, {to zna ~i da }e ce ne ak ci zne ro be bi ti oset no po ve }a ne. Kad se tom pri do da ju ko mu nal ne uslu ge i dru ge ce ne pod dr `av nom kon tro lom, ve} se do la zi do gor we gra ni ce in fla ci je ko ju ci qa NBS, sma tra Ni ko li}. On uka zu je i na ~i we ni cu da su zbog hro ni~ ne ne li kvid no sti, od no sno ma lih me |u sob nih pla }a wa u pri vre di, pred u ze }a taj ri zik po ~e la da ura ~u na va ju u ce nu pro iz vo da.

V. ^vorkov

Ka pi tal sti `e u mle ka ru

Di rek tor srem sko mi tro va~ kog „Sre mi la„ Du {an @i va ni} iz ja vio je da se u toj kom pa ni ji, ko ja je vo de }i pre ra |i va~ mle ka na ovom pod ru~ ju, spre ma ju za do ka pi ta li za ci ju i da tre nut no re mon tu ju po stro je wa.

– O~e ku je mo da }e mo usko ro ostva ri ti stra te {ko part ner stvo s ov da {wim od ga ji va ~em mu znih kra va, ko ji dnev no is po ru ~i tr `i {tu 40.000 li ta ra mle ka – do dao je on u iz ja vi za Ta njug. „Sre mil„ mle kom i mle~ nim pro iz vo di ma snab de va gra |a ne kroz tr go vin ske rad we, kao i u sop stve nim pro daj nim objek ti ma. I u vre me naj ve }e ne sta {i ce, pro dav ni ce „Sre mi la„ su ured no bi le snab de ve ne mle kom, a ce ne ove fir me ni `e su u od no su na ve li ke mle ka re. „Sre m il„ jer po s tao vla snik Srem ske mle ka re na kon okon ~a nog ste ~aj nog po stup ka nad tim ne ka da vo de }im pro iz vo |a ~em u obla sti mle kar stva u re gi o nu.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Revnost, Novi Sad

Promena %

Cena

BELEX 15 (492,89

Promet

20,00

2.400

86.400

Tigar, Pirot

4,55

460

647.019

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

3,77

5.500

5.500

Soja protein, Be~ej

3,02

511

562.636

2,44 Promena %

420 Cena

743.400 Promet

Soko Nada [tark, Beograd

-12,02

1.200

Agroba~ka, Ba~ka Topola

-12,01

Napred Razvoj, Beograd Napred GP, Beograd

Naziv kompanije

0,32)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,19

1.602

386.070

NIS, Novi Sad

0,49

614

6.815.030

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.650

158.400

Imlek, Beograd

-1,68

2.230

5.478.886

Soja protein, Be~ej

3,02

511

562.636

120.000

Energoprojekt holding, Beograd

0,53

380

1.586.320

3.025

151.250

Agrobanka, Beograd

-1,07

3.436

144.300

-11,95

3.000

240.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,97

521

1.438.971

-11,79

1.160

92.800

Jubmes banka, Beograd

-0,19

12.855

102.840

-11,74 Promena %

10.600 Cena

53.000 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.000

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.600

0,00

\uro Strugar, Kula

0,00

1.100

18.651.600

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

3,77

5.500

5.500

NIS, Novi Sad

0,49

614

6.815.030

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.201

0,00

Pionir PP Srbobran, Srbobran

0,00

12.500

900.000

Tigar, Pirot

4,55

460

647.019

Ratar, Ja{a Tomi}

2,44

420

743.400

Veterinarski zavod, Subotica

-3,03

320

95.715

Soja protein, Be~ej

3,02

511

562.636

Ratar, Ja{a Tomi} Pet akcija s najve}im padom

Danubius, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima

RO DO QUB [A BI]

petak23.decembar2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

PO RE ZNI CI TVR DE DA SU NA PLA TI LI SVE [TO SU PLA NI RA LI

Tr gov ci ne sme ju da le gi ti mi {u – Zah tev pro da va ca da im gra |a ni pri li kom re kla ma ci je ili vra }a wa ro be da ju po dat ke, ukqu ~u ju }i i je din stve ni ma ti~ ni broj, je ne za ko nit – ka `e Ro do qub [a bi}.

Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja oce nio da je „re~ o ne do pu {te noj ob ra di po da ta ka o li~ no sti”, i na ja vio da }e od Mi ni star stva fi nan si ja za tra `i ti da bez od la ga wa iz me -

ni pod za kon ski akt, od no sno obra zac ko ji pred sta vqa „osnov” za ta kvu ob ra du.

– O{tre re ak ci je Po kre ta po tro {a ~a na „oba ve zu” gra |a na da pri li kom re kla ma ci je ili vra }a wa ro be da ju pro dav ci ma li~ ne po dat ke, ukqu ~u ju }i i JMBG, pot pu no su oprav da ne – sma tra po ve re nik. „Po sta vqa we ta kvih zah te va gra |a ni ma je ne sa mo ne e ti~ no i ne pri hva tqi vo, ka ko je oce nio Po kret po tro {a ~a, ne go o~i gled no i ne za ko ni to”, is tak nu to je u sa op {te wu iz [a bi }e vog ka bi ne ta. „Ustav Sr bi je u ~la nu 42 jem ~i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti i utvr |u je da se ob ra da po da ta ka o li~ no sti ure |u je za ko nom. Ni jed nim za ko nom ni je pred vi |e na oba ve za gra |a na da se pri li kom re kla ma ci je pro iz vo da i uslu ga, od no sno vra }a wa ra ni je ku pqe ne ro be, le gi ti mi {u ili da pro dav ci ma da ju bi lo ka kve li~ ne po dat ke, a po go to vo ne ve o ma kom plek san po da tak ka kav je JMBG”, uka zao je [a bi}.

Po re ske uta je u Sr bi ji te {ke 112 mi li o na evra Eko nom ska kri za i ~e ste ve sti o hap {e wi ma ce lih la na ca po ve za nih li ca ko ja su uta ji la po rez ni su mno go uti ca li na ubi ra we pri ho da. Po re ska upra va Sr bi je na pla ti }e ove go di ne si gur no 609 mi li jar di di na ra, ko li ko je i pred vi |e no, a o~e ku je se da pri ku pe jo{ {est mi li jar di di na ra.

Ovim re zul ta ti ma pr vi ~o vek Po re ske upra ve Sr bi je dr Dra gu tin Ra do sa vqe vi} je za do vo qan.

Ka zao je da su po slov nim ban ka ma pri pre mi li sa vre me no soft ver sko re {e we ko je tre ba da omo gu }i {to efi ka sni ju kon tro lu upla te do pri no sa pre is pla te za ra da.

– Naj vi {e }e mo pri ku pi ti od po re za na do da tu vred nost i ak ci ze – na veo je Ra do sa vqe vi} na go di {woj kon fe ren ci ji po re zni ka Sr bi je, ko ja je ju ~e odr `a na u No vom Sa du. – U Sr bi ji po slu je 115.000 ob ve zni ka PDV-a, a to zna ~i da ostvar ju go di {wu za ra du ve }u od ~e ti ri mi li o na di na ra.

Za kqu~ no s no vem brom, ubra li smo 585 mi li jar di di na ra od po re za i jo{ 42 od ne po re skih pri ho da.

Naj vi {e po re za na pla }e no je od PDV-a i ak ci za –za kqu~ no s no vem brom vi {e od 309 mi li jar di.

Od ja nu a ra na red ne go di ne ime na naj ve }ih po re skih du `ni ka ne }e bi ti taj na. O to me ko su oni i ko bi mo gli bi ti Ra do sa vqe vi} ju ~e ni je hteo da ka `e ni re~. Tek ka da za kon stu pi na sna gu i po~ ne da se pri me wu je, ~u }e mo ime na pr vih sto.

Ra do sa vqe vi} je na veo da su u ovoj go di ni ostva re ni i zna ~aj ni re zul ta ti u po re skoj kon tro li.

Zbog utaje poreza tokom ove godine podneto je 1.728 krivi~nih prijava, a privremeno je oduzeta imovina vredna deset miliona evra – U po stup ku kan ce la rij ske po re ske kon tro le ostva re ni su fi nan sij ski efek ti od ukup no 2,57 mi li jar de di na ra – pre ci zi rao je.

On je re kao da su eks ter nom kon tro lom utvr |e na te {ka kri vi~ na de la po re ske uta je ko ji ma je bu xet o{te }en za oko 11,2 mi li jar di di na ra. Po we go vim re ~i ma, u kon tro lu je bi lo ak tiv no ukqu ~e no129 in spek to ra, a re zul tat wi ho vog ra da je 1.728 kri vi~ nih pri ja va pod ne tih pro tiv 2.300 oso ba. Pri vre me no je od u ze ta imo vi na vred na oko de set mi li o na evra.

– Na osno vu dva de set kri vi~ nih pri ja va, 41 oso ba je li {e na

VLA DA ME WA ZA KON U KO RIST PO QO PRI VRED NI KA

Trak to ri ne mo ra ju na re gi stra ci ju sva ke go di ne Vla da Sr bi je je na ju ~e ra {woj sed ni ci usvo ji la pred log iz me na i do pu na Za ko na o bez bed no sti sa o bra }a ja ko jim se uki da oba ve zna go di {wa re gi stra ci ja trak to ra, a osta je oba ve zan sa mo teh ni~ ki pre gled.

Mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ra ni je da }e se iz me na ma i do pu na ma Za ko na o bez bed no sti sa o bra }a ja vra ti ti ka te go ri ja traj nih re gi star skih ta bli ca za po qo pri vred ne ma {i ne.

To }e, ob ja snio je Da ~i}, zna ~i ti da }e, ka da po qo pri vred ni ci jed nom re gi stru ju svo je po qo pri vred ne ma {i ne, to bi ti traj na re gi stra ci ja.

Da ~i} je re kao da je MUP po sle ana li ze i po ~et ka iz da va wa no vih re gi star skih ta bli ca do neo od lu ku da pri hva ti ini ci ja ti vu Mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne, Li ge so ci jal de mo -

kra ta Voj vo di ne, kao i pred lo ge lo kal nih sa mo u pra va da pre i spi ta po sto je }a za kon ska re {e wa i pred lo `i no va re {e wa i pod za kon ska ak ta. On je ta da re kao da }e bi ti pred lo `e no i to

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

101,2460

103,3122

105,6884

100,9360

Australija

dolar

1

78,2607

79,8579

81,6946

78,0212

Kanada

dolar

1

75,5510

77,0929

78,8660

75,3198

Danska

kruna

1

13,6166

13,8945

14,2141

13,5749

Norve{ka

kruna

1

13,1064

13,3739

13,6815

13,0663

[vedska

kruna

1

11,2740

11,5041

11,7687

11,2395

[vajcarska

franak

1

82,9273

84,6197

86,5660

82,6734

V. Britanija

funta

1

121,6167

124,0987

126,9530

121,2444

SAD

dolar

1

77,5772

79,1604

80,9811

77,3397

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 12. 2011. godine

da se teh ni~ ki pre gled oba vqa sa mo jed nom go di {we, a ne dva pu ta, i da bu de or ga ni zo van na ni vou okru ga ili me sta bo rav ka da bi se po qo pri vred ni ci ma olak {a lo.

Nov ~a ni ca od 2.000 di na ra Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} pro mo vi sa }e da nas u Be o gra du no vu nov ~a ni cu, od 2.000 di na ra, sa op {ti la je cen tral na ban ka.

Do tle }e osta ti taj na ka ko }e iz gle da ti no va bank no ta od 2.000 di na ra i ~i ji }e lik bi ti na aver su i re ver su te nov ~a ni ce, a no vi na ri }e bi ti pr vi ko ji }e je vi de ti na pred sta vqa wu u Za vo du za iz ra du nov ~a ni ca i ko va nog nov ca u Top ~i de ru. To }e bi ti dru ga po vred no sti nov ~a ni ca, po sle 5.000, ko ja se ko ri sti od 2003.

slo bo de – re kao je Ra do sa vqe vi}.

Idu }e go di ne sva prav na li ca i gra |a ni ko ja su po re ski ob ve zni ci ima }e do stup nu elek tron sku ko mun ka ci ju s Po re skom upra vom, a to }e im omo gu }i ti u{te de od oko 600 mi li o na evra go di {we.

Taj no vac pri vre di }e sva ka ko do bro do }i, po seb no u kri zi. A po re ~i ma di rek to ra Re gi o nal nog cen tra „No vi Sad„ Zo ra na Ra do ma na, elek tron ska ko mu ni ka ci ja }e omo gu }i ti po re zni ci ma da bu du do bar ser vis ob ve zni ci ma.

Pro me ne ko je se ra de zna ~e i har mo ni za ci ju na {eg po re skog si ste ma sa sli~ nim ko ji se pri me -

wu ju u ze mqa ma Evrop ske uni je.

Sr bi ja je u znat noj me ri us pe la da se pri bli `i tim stan dar di ma pa je na{ si stem do bio kom pli men te da je naj e fi ka sni ji u re gi o nu. Da bi ga u~i ni li {to bo qim, po re zni ci iz Sr bi je sa ra |u ju s ode qe wem Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da, ali i s ko le ga ma iz raz vi je nih ze ma qa, po put Ita li je, kao i oni ma ko je su tek za vr {i le tran zi ci zi ju, po put Li tva ni je.

Po re zni ci su se ovih da na naj vi {e po mi wa li zbog ide je da se kon tro la na pa la te po re za pre ba ci na po slov ne ban ke. To re {e we je tre ba lo da se na |e u iz me na ma Za ko na o po re skom po stup ku i po re skoj ad mi ni stra ci ji i pri me wu je od po ~et ka na red ne go di ne.

Me |u tim, to }e bi ti tek od mar ta, i to }e ra di ti sa mo one ban ke ko je za to do bi ju no vac i jo{ do bro voq no pri sta nu da to ra de. Po re zni ci ka `u da je to za wih ve o ma obi man po sao: oko 400.000 pred u ze }a i pred u zet ni ka u Sr bi ji za po {qa va dva mi li o na rad ni ka.

Kod svih wih tre ba pro ve ri ti da li su do pri no si upla }e ni za sve za po sle ne. Da sve bu de u re du i do pri no si „pod ko nac„ o~e ku je i sto hi qa da no vih pen zi o ne ra, ko li ko sva ke go di ne kod nas za vr {i rad ni vek. Osim to ga, po re zni ci kon tro li {u i dru ge op ci je, na pri mer, da li se na men ski tro {e pa re iz fon do va za raz voj ili oba ve zu po slo da va ca da za po {qa va ju oso be s in va li di te tom. Oni za ban ke ko je se pri hva te kon tro le ne pred la `u po seb nu na dok na du.

D. Vu jo {e vi}

LO [I ZA KO NI JO[ PRA VE [TE TU

Oma nu la gi qo ti na pro pi sa

Od ukup no 340 pre po ru ka za uki da we i iz me nu ne e fi ka snih pro pi sa do sa da je spro ve de no 196, ko je pri vre di Sr bi je go di {we do no se u{te du od oko 121 mi lion evra, dok re a li za ci ja 72 pre po ru ke jo{ ni je ni za po ~e la iako ih je Vla da usvo ji la, sa op {te no je ju ~e na jav noj ras pra vi o pred lo gu stra te gi je re gu la tor ne re for me u Sr bi ji 2011–2014.

U po stup ku spro vo |e wa je jo{ 36 pre po ru ka, a to su pre po ru ke ~i ji je tekst ili ugra |en u na cr te za ko na i pod za kon ska ak ta ili su pred u ze te dru ge ak tiv no sti u ci qu wi ho vog spro vo |e wa, ali jo{ ni su pri me we ne, dok se od 36 pre po ru ka od u sta lo u do go vo ru s re gu la tor nim te li ma i pod no si o ci ma ini ci ja ti va, sa op {te no je na sku pu u Pa la ti „Sr bi ja„. Zbog po tre be za odr `a va wem kon ti nu i te ta re for me pro pi sa bi }e do ne ta no va stra te gi ja re gu la tor ne re for me u Sr bi ji za pe riod od 2011. do 2014. go di ne, ~i ji je ciq una pre |e we pri vred nog raz vo ja i kon ku rent no sti, us po sta vqa we pu ne prav ne si gur no sti po slo va wa, sma we we ad mi ni stra tiv nih tro {ko va po slo va wa i po boq {a we me |u na rod nog rej tin ga Sr bi je u po gle du kva li te ta po slov nog okru `e wa.

Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je u uvod nom obra }a wu da za ko ni i pro pi si mo ra ju da bu du po mo}, a ne pre pre ka u po slo va wu pri vre de jer je pri vre da `i la ku ca vi ca sva kog dru {tva.

U SR BI JI ZA NE KE KRI ZE IMA, A ZA DRU GE NE

Dok pri vre da po sr }e, sa mo ban ke pa re zgr }u Da ban ke u Sr bi ji, i po red eko nom ske kri ze, do bro za ra |u ju, uka zu je i to {to je, ka ko je ob ja vi la je cen tral na ban ka, wi ho va do bit od po ~et ka go di ne 25,1 mi li jar di di na ra i ve }a je ne go u istom pe ri o du la ne.

Od 33 ban ke, gu bit ke je na kra ju sep tem bra ima lo de set. Naj ve }u do bit ostva ri le su ban ka In te za, Raj faj zen, Uni kre dit i Ko m er c i j al n a ban k a, dok su naj v e } e gu b it k e za b e l e ` i l e Agro ban ka, Al fa i Voj vo |an ska ban ka.

Iz gle da da je sa mo u Sr bi ji mo gu }e da su i po red sla be pri vre de ban ke ja ke, ali je pi ta we ko li ko je to odr `i vo. Ban ke su u pr vih de vet me se ci naj vi {e pri ho do va le od ka ma ta – 9,1 mi li jar di di na ra, i na kna da – go to vo dve mi li jar de di na ra. Ne ra ~u na ju }i mar `e, ko je su ve }e, i po re ze na do bit, ko ji su naj ma w i u re g i o n u, eko n om s ki ana l i t i ~ a r i sma t ra j u da je ogrom n a fi n an s ij s ka di s ci pli na do ve la do to ga da se je di no pla }a ju ka ma te.

Pri vred ni ci ka `u da je pri ka za na do bit ba na ka u stvar no sti da le ko ve }a i da ova kva si tu a ci ja ni je odr `i va na du `i rok bez ot pi sa du go va.

Pot pred sed nik Aso ci ja ci je ma lih i sred wih pred u ze }a Mi lan Kne ` e v i} po t vr | u j e za „Dnev nik” da je sa mo u po sled wih pet go di na pri vre da ban ka ma, na ime ka ma ta, da la 26 mi li jar di evra, a osta la i da qe du `na 20 mi li jar di. On uka zu je na to da su ban ke zna ~aj no po di gle ka ma te prav da ju }i to vi so kom ri zi ci ma pla sma na, {to ni je isti na, te da }e, uko li ko ne bu de i ot pi sa tih du go va wa,

pri vre da bi ti u ko lap su na red ne dve go di ne.

Fi na sij ski kon sul tant Ne boj {a Ka ti} ka `e da ve li ki deo pri vre de ne pla }a ni po re ze ni do pri no se, gra |a ni ne

rod na ban ka ove go di ne pro da la sa mo 50 mi li o na evra, di nar je bio jak zbog sti mu la tiv nih ka ma ta na har ti je od vred no sti ko je su pri vla ~i le de vi ze iz ino stran stva. Me |u tim, zbog

Raz li ~i te ban kar ske ta ri fe Ka da je re~ o ta ri fa ma, one se raz li ku ju od ban ke do ban ke. Za vo |e we te ku }eg ra ~u na pla }a se od 50 do 250 di na ra me se~ no, za opo me nu pri ka {we wu upla te 200 di na ra, dok se za iz da te ~e ko ve pla }a od pet do de set di na ra po ko ma du. Za tva ra we ra ~u na ko {ta od 160 do 360 di na ra, za po di za we go to vi ne s ban ko ma ta kre dit nom kar ti com ta ri fe su od dva do tri po sto, ne ra ~u na ju }i ka ma tu na mi nus, ko ja do sti `e i 35 po sto go di {we. pla }a ju ra ~u ne za stru ju, ko mu na li je, ali pla }a ju ka ma te. Po we go vim re ~i ma, deo nov ca ko ji bi mo rao da za vr {i u bu xe tu ili u pred u ze }i ma, jed no stav no se pre li va u ban kar ski sek tor jer sa mo on ima sna gu da na pla ti svo ja po tra `i va wa.

Odr `i vom i do brom po slo va wu ban ka do pri neo je i sta bi lan kurs di na ra. Iako je Na -

to ga se dr `a va po sled wih go di na in di rekt no za du `i la za ne ko li ko mi li jar di evra.

Se kre tar Udru `e wa ba na ka Sr bi je Ve ro qub Du ga li} is ti ~e da je ne ka da te {ko po mi ri ti su prot no sti jer Na rod na ban ka Sr bi je ne pre sta no in si sti ra na di na ri za ci ji pa ~ak i po ce nu da to bu de ma lo ve }i tro {ak, krat ko ro~ no gle da no.

E. Dn.

dru[tvo

petak23.decembar2011.

Fo to: R. Ha yi}

6

NO VI NAR SKA NA GRA DA „LA ZA KO STI]” URU ^E NA BO RI OTI ]U: Du go go di {wa no vi nar ka „Po li ti ke” Branka Ota{evi} i ured nik fo to gra fi je u ne deq ni ku NIN Branko Beli} do bit ni ci su na gra de Udru `e wa no vi na ra Sr bi je za `i vot no de lo. Na gra da za ure |i va we „Di mi tri je Da vi do vi}” pri pa la je veb-saj tu „njuz.net„, a do bit nik pri zna wa „Bog dan Tir na ni}” za naj bo qi ko men tar je ko lum ni sta dnev nih li sto va „Da nas” i „Po li ti ka” Cvijetin Milivojevi}. La u re at na gra de „@i ka M. Jo va no vi}” je pu bli ci sta Budimir Poto~an. Pri zna we „La za Ko sti}”, u ka te go ri ji re por ta `a, uru ~e no je no vi na ru RTV Voj vo di na za emi si ju „Pet ka za we” Bori Oti}u, a za vest i iz ve {taj do pi sni ku RTS-a iz Kra qe va Kosti Gari}u. Na gra da u ka te go ri ji fo to gra fi je i te le vi zij skog snim ka pri pa la je sni ma te qi ma do pi sni {tva RTS-a iz Kra qe va Nenadu Dimitrijevi}u i Zoranu Sari}u. Zlat nu po ve qu UNS-a za do pri nos raz vo ju no vi nar ske or ga ni za ci je do bio je te le vi zij ski no vi nar Ivica Milosavqevi}.

IZBOR LEKARA POJA^AO GU@VU U DOMOVIMA ZDRAVQA

Ju re dok to ra, a mo `e i po sle No ve go di ne Gu `ve u svim do mo vi ma zdra vqa u Sr bi ji zbog iz bo ra le ka ra da bi se od No ve go di ne mo gla ove ri ti zdrav stve na kwi `i ca iz da na u dan su sve ve }e. Me |u tim, gra |a ni ko ji do sa da ni su iza bra li le ka ra, ma da su to mo ra li u~i ni ti jer im je to oba ve za od pre ne ko li ko go di na, tre ba da zna ju da rok za iz bor ni je kraj go di ne, ve} da to mo gu u~i ni ti i na kon No ve go di ne, od no sno do po lo vi ne na red ne, 2012.

Pre ma tre nut noj si tu a ci ji, vi {e od 1,5 mi lion gra |a na Sr bi je ne ma iza bra nog le ka ra pa sa mim tim ni mo gu} nost da od No ve go di ne do bi je mar ki cu ko jom se ove ra va zdrav stve na kwi `i ca na {est me se ci. No, to {to jo{ ni su iza bra li le ka ra ne zna ~i da ne }e mo }i na knad no ove ri ti zdrav stve nu kwi `i cu, ali da bi to u~i ni li, pre to ga mo ra ju ba rem s le ka rom op {te prak se pot pi sa ti ugo vor i ti me

spe ci jal nost i broj te le fo na oso be ko ja da je in for ma ci je o wi ma.

Da kle, svi ko ji tek tre ba da iza be ru le ka ra pr vo mo ra ju po gle da ti „po nu du”, od no sno spi sak le ka ra ko ji su na ras po la ga wu jer to {to su ra ni je, bez pot pi sa nog ugo vo ra, i{li kod jed nog i {to im je on od go va rao ne zna ~i da }e sa da upra vo s wim mo }i sklo pi ti ugo vor po {to je sa svim mo gu }e da on ima do voq no pa ci je na ta i ne pri ma no ve.

Le kar se bi ra ta ko {to se li~ no po pu ni i pot pi {e obra zac iz ja ve o iz bo ru. Bi ra se na pe riod od naj ma we jed ne ka len dar ske go di ne, a ako po is te ku te go di ne pa ci jent na sta vi da ide kod istog le ka ra, sma tra se da ga je po no vo iza brao i ne tre ba opet da pot pi su je iz ja vu. Ako se, pak, pa ci jen ti od lu ~e da na kon go di nu da na pro me ne le ka ra, ne mo ra ju da obra zla `u za {to to ~i ne ve} tre ba da odu kod dru gog ko jeg sa da

Ko ne bira lekara u domu zdravqa Stu den ti, mla |i od 26 go di na, ko ji stu di ra ju u me stu u ko jem su pri ja vqe ni, kao i oni ko ji su do {li na {ko lo va we, mo gu iza bra ti le ka ra u Za vo du za za {ti tu zdra vqa stu de na ta. U~e ni ci ko ji se ne {ko lu ju u me stu u ko jem ina ~e `i ve mo gu bi ra ti le ka ra ili u svom me stu ili ta mo gde se {ko lu ju, i to u {kol skoj am bu lan ti. Za po sle ni u MUP i BIA mo gu se od lu ~i ti za le ka ra u do mu zdra vqa u me stu u ko jem ra de, a oni ko ji su sme {te ni u usta no ve so ci jal ne za {ti te bi ra ju le ka ra u sa moj usta no vi ili u do mu zdra vqa u me stu gde je ta so ci jal na usta no va. Oso ba ko ja je u ter mi nal noj fa zi bo le sti, ne po kret na ili te {ko po kret na, bi ra le ka ra u slu `bi ku} nog le ~e wa.

Le ka ra za de te do 18 go di na bi ra ro di teq, usvo ji teq, sta ra teq ili hra ni teq, a za ono ga ko ne ma po slov nu spo sob nost le ka ra bi ra sta ra teq. Za oso bu ko ja ni je u mo gu} no sti da po pu ni i pot pi {e iz ja vu u zdrav stve noj usta no vi to mo `e u~i ni ti dru ga oso ba ko ju ona pi sme no ovla sti. ima ti naj ma we jed nog iza bra nog le ka ra. Ka da pot pi {u ugo vor s iza bra nim le ka rom, ne mo ra ju uzi ma ti ni ka kvu po seb nu po tvr du jer }e se auto mat ski na }i u evi den ci ji Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we, {to je do voq no da se do bi je mar ki ca za ove ru zdrv stve ne kwi `i ce, pod uslo vom da su ga zde re dov no upla }i va le do pri no se.

Ina ~e, iza bra ni le kar je oba ve zna pro ce du ra iz ko je je je di no iz u ze ta pri vat na prak sa i tre ba da omo gu }i da pa ci jen ti sa mi bi ra ju kod ko ga }e se le ~i ti, ali i da ne ~e ka ju du go u re du kod dok to ra. Le kar se, po pra vi lu, bi ra u do mu zdra vqa u me stu pre bi va li {ta, ma da gra |a ni ima ju pra vo da se opre de le za dok to ra u bi lo ko jem do mu zdra vqa u okru gu. Iza bra ni le kar je du `an da pri mi sve one ko ji su ga iza bra li i ne mo `e se iz go va ra ti pre bu ki ra no {}u, za u ze to {}u i sli~ no. Le kar ne mo `e sam se be da iza ba re za svog iza bra nog le ka ra ve} mo ra da bi ra ne kog od ko le ga.

Dom zdra vqa ima oba ve zu da na vid nom me stu is tak ne spi sak le ka ra ko ji su na ras po la ga wu, wi ho vu

bi ra ju i opet pot pi {u iz ja vu. Me |u tim, ako u to ku go di ne tra `e no vog iza bra nog le ka ra, od no sno na pu {ta ju onog ko jeg su iza bra li na go di nu da na, mo ra ju da na ve du raz log zbog ko jeg to ~i ne.

Uko li ko iza bra ni le kar pro me ni dom zdra vqa, od no sno ode na dru go rad no me sto, kar ton pa ci jen ta osta je na istom me stu i on on da mo ra da iza be re no vog le ka ra. Ako ipak `e li da ide za svo jim dok to rom, mo ra u no vom do mu zdra vqa da pot pi {e ugo vor i tek on da mo `e pre se li ti zdrav stve ni kar ton. Ka da iza bra ni le kar u ro ku od 15 da na ne mo `e da le ~i pa ci jen ta, dom zdra vqa ima oba ve zu da mu obez be di po mo} dru gog le ka ra. Ako je, pak, iza bra ni le kar na bo lo va wu, po ro diq skom od su stvu, stru~ nom usa vr {a va wu ili ne kom dru gom od su stvu, dom zdra vqa od re |u je pri vre me nu za me nu ko ja mo ra da is pu wa va sve uslo ve za iza bra nog le ka ra i ima sva we go va ovla {}e wa, pra va i oba ve ze. Pa ci jent ko ji ni je za do vo qan za me nom ima pra vo da po sle tri me se ca iza be re dru gog le ka ra.

Q. M.

dnevnik

NASTAVAK OSTAVINSKE RASPRAVE O TITOVOJ ZAOSTAV[TINI

Tra `e auto mo bi le, ali i sli ke Go je i Ko ko {ke Da nas se u Pr vom osnov nom su du u Be o gra du na sta vqa osta vin ska ras pra va o za o stav {ti ni ne ka da {weg ju go slo ven skog pred sed ni ka Jo si pa Bro za Ti ta, i to po sle vi {e od dva de set go di na pa u ze.

Kra jem pro {log me se ca odr `a no je pr vo ro ~i {te na ko jem su se po ja vi la de ca po koj nog Ti to vog si na @ar ka – Jo sip i Zo ri ca, kao i Sve tla na, ko ja je ro |e na u tre }em Ti to vom bra ku. Na ro ~i {tu su bi li i prav ni za stup ni ci Jo van ke Broz, dok se ni su po ja vi li Ti to vi si no vi iz dru gog bra ka Mi {a i unuk Edvard, ko ji je @ar kov sin iz dru gog bra ka, ko ji da nas `i ve u Za gre bu.

Osta vin ska ras pra va iz me |u Ti to vih na sled ni ka za po ~e la je na @ar kov zah tev jo{ 14. de cem bra 1983. go di ne, a do da na da na {weg na sled ni ci su us pe li da na pla te sa mo autor ska pra va od mar {a lo vih kwi ga te je sva ko od wih do bio ta da {wih 4.000 ma ra ka. Ne ka da {wi ^e tvr ti op {tin ski sud do neo je re {e we o po de li imo vi ne 1989. go di ne, ali ga je Jo van ka ospo ri la, dok je Ustav ni sud Sr bi je 2000. go di ne Za kon o upra vqa wu stva ri ma u dru {tve noj svo ji ni ko je su imo vi na Jo si pa Bro za pro la sio ne u stav nim.

Ti me je otvo ren no vi pro ces u ko jem je iz no va tre ba lo utvr di ti {ta su za pra vo li~ ne stva ri ne ka da {weg pred sed ni ka Ti ta i upra vo to ni je ura |e no do da na da na {weg.

Na i me, na sled ni ci tvr de da na tri spi ska, s ko ji ma je jav nost upo zna ta, za pra vo ne ma naj vred ni jih stva ri – li~ nih po klo na

ko je je do bi jao Broz. Na wi ma su, ka ko ka `u, ma we vred ni pred me ti, dok se ono naj vred ni je kri je na po seb nom spi sku ko ji je po tom ci ma ne do stu pan. Deo vred nih Ti to vih li~ nih stva ri, po oce ni na sled ni ka, je otu |en. Po mi wu da su iz [vaj car ske do bi li in for ma ci ju o to me da je Ti tov sat „fi lip pa tek” pro dat na ne koj auk ci ji kao naj sku pqi na sve tu, i to za tri mi li o na {vaj car skih fra na ka. Ne do sta ju i broj ne sli ke, ne ma ni ~u ve ne Sta qi no ve sa bqe, sa bqe op to ~e ne dra gim ka me wem ko ja je po klon od Ga da fi ja, ra znog or de wa

i dru gih po kret nih stva ri za ko je pro ce wu ju da vre de de se ti ne mi li o na evra.

Jo van ka Broz je sep tem bra 1984. go di ne su du do sta vi la spi sak svo je li~ ne imo vi ne, ko ja se ka sni je na zi va la Ti to vom, a pre ne ta je u vla sni {tvo dr `a ve.

Osim mno {tva bi se ra i dru gog na ki ta, ona je na spi sku na ve la i skulp tu re, sli ke, va ze, te pi he,

kwi ge. Na spi sko vi ma Ti to ve za o stav {ti ne ko ju tre ba po de li ti su i na me {taj u du bo re zu, fi la te li sti~ ka ko lek ci ja, ko va ni no -

Prav ni za stup nik Ti to vog unu ka Jo si pa – Jo {ke Bro za Go ran Pe tro ni je vi} iz ja vio je po sle pr vog ro ~i {ta da je ja sno da

Tajna ~etvrtog spiska Advo kat To ma Fi la tvr di da su raz li ~i te dr `av ne ko mi si je sa sta vi le tri po pi sa ono ga {to je osta lo iza Bro za. Naj vred ni ja je imo vi na sa ~e tvr tog spi ska, ko ji je, ka ko is ti ~e, spo ran i ko ji je pu ne tri de ce ni ja bio taj na. Na we mu je bi lo sve ono {to ne ka da {wa so ci ja li sti~ ka vr hu {ka ni je hte la da se da Jo van ki Broz – od na ki ta i sli ka, zlat nih ko ~i ja i 40 ko wa, do Ti to vih auto mo bi la, od li ko va wa... Ove sta ri, na gla {a va, ra ni je su pro ce we ne na 50-60 mi li o na do la ra.

vac, zlat ni ci, austro u gar ski du ka ti, ukra sne igle s bri li jan ti ma, ru bi ni ma i dru gim dra gim ka me wem, po su |e od por ce la na i ke ra mi ke, zlat ni opiq ci, ta ba ke re, vred ni sa to vi. Tu je i pet auto mo bi la iz ga ra `e Be log dvo ra i dva vo zi la iz ga ra `e na Bri o ni ma.

Ta ko se po tra `u ju ~u ve ni Ti to vi auto mo bi li: „rols-rojs„, be li „ka di lak„, „lin koln„...

na spi sko vi ma s po kret no sti ma ko je na sled ni ci tre ba da po de le ne ma naj vred ni jih stva ri, oda ju }i da su advo ka ti Jo van ke Broz od mah uo~i li da ne do sta ju one stva ri ko je su od lu kom su da sti gle iz Mu ze ja isto ri je Ju go sla vi je i Ar hi va Sr bi je, a ko je je do sta vi la Slu `ba dr `av ne bez bed no sti, do da ju }i da je mno go vred nih stva ri ne sta lo jer su ih u ra znim pe ri o di ma „raz vu kli ~u va ri Ti to ve imo vi ne”. Zbog to ga }e on, kao i prav ni za stup ni ci dru gih na sled ni ka, tra `i ti taj ~e tvr ti spi sak Ti to ve imo vi ne ko ji je go di na ma sta jao u DB-u pre ne go {to je ustu pqen Ar hi vu Sr bi je, ali }e i in si sti ra ti na to me da se utvr di gde su po zna te sli ke Oska ra Ko ko {ke i Fran ci ska Go je ko je je Ti to imao u svo joj ko lek ci ji. Tra `i }e i od go vor na pi ta we ko je de set ko vao Ti to vu dra go ce nu ko lek ci ju pu {a ka u ko joj je bi lo 167 pri me ra ka. Q. Male{evi}

DANAS SE U [KOLAMA ZAVR[AVA PRVO POLUGODI[TE

\a ci od su tra na zim skom ras pu stu U osnov nim i sred wim {ko la ma da nas se za vr {a va pr vo po lu go di {te i |a ci od la ze na tro ne deq ni zim ski ras pust ko ji }e tra ja ti do po ne deq ka, 16. ja nu a ra, ka da }e po ~e ti dru go po lu go di {te. Ovo po lu go di {te pre ki nu }e pro le} ni ras pust, ko ji }e tra ja ti od pet ka, 6. apri la, do po ne deq ka, 16.

I u dru gom po lu go di {tu |a ci }e ima ti jed nu ne na stav nu ali rad nu su bo tu, i to 26. ma ja ili 2. ju na. Ova su bo ta pred vi |e na je za or ga ni zo va we i re a li za ci ju ak -

tiv no sti iz iz bor nih pred me ta, van na stav nih, sport skih ak tiv no sti, obla sti eko lo gi je i za {ti te `i vot ne sre di ne ili kul tur noumet ni~ ke ak tiv no sti. Ta da }e na stav ni ci vo di ti u~e ni ke u obi la zak ver skih obje ka ta, mu ze ja i ga le ri ja, spo men-zbir ki, et no-ku }a, isto rij skih na la zi {ta, na ci o- nal nih par ko va, pri rod nih re zer va ta, or ga ni zo va }e ak ci je oze le wa va wa i ure |e wa {ko le i oko li ne, ak tiv no sti u lo kal noj za jed ni ci, sport ske ili su sre te {ko -

la, edu ka tiv ne i kre a tiv ne ra di o- ni ce, mi ni-is tra `i va~ ke pro je ka te, za bav na me |u o de qew ska dru `e wa i sli~ na do ga |a wa.

Zbog to ga {to sva ki pred met mo ra ima ti od re |en broj ~a so va, a {kol ska go di na ne ma isti broj svih da na u ne de qi, i osnov ci i sred wo {kol ci u {ko li }e bi ti i u su bo tu, 21. apri la, ka da }e ima ti ~a so ve pre ma ras po re du za uto rak, dok }e u su bo tu 5. ma ja, ima ti ~a so ve pred vi |e ne ras po re dom za pe tak.

U svim {ko la ma pra zno va }e se 27. ja nu ar – {kol ska sla va Sve ti Sa va, kao i Dan dr `av no sti 15. fe bru a ra.

I ovaj put {kol sku go di nu pr vi }e 23. ma ja za vr {i ti ma tu ran ti gim na zi ja. Po sle wih, 31. ma ja ras pu sti }e se ma tu ran ti tro go di {wih i ~e tvo ro go di {wih sme ro va sred wih stru~ nih {ko la i osma ci, dok }e svi osta li osnov ci ovu {kol sku go di nu za vr {i ti 14, a sred wo {kol ci 20. ju na.

D. D.

OBELE@ENO 46 GODINA RADA INSTITUTA ZA ONKOLOGIJU VOJVODINE

Li sta ~e ka wa na zra ~e we kra }a od 2012. go di ne?

Li ste ~e ka wa bo le sni ka ko ji ma je neo p hod no zra ~e we tre ba lo bi da bu du sma we ne na red ne go di ne, ka da se, po ~et kom ja nu a ra, u prob ni rad pu sti apa rat za si mu la ci ju ra di o lo {ke te ra pi je, re ~e no je ju ~e na pro sla vi 46 go di na ra da In sti tu ta za on ko lo gi ju Voj vo di ne. Di rek tor In sti tu ta Du {an Jo va no vi} ob ja snio je da je mon ta `a ovog apa ra ta pri kra ju i da }e se wi me do pri ne ti re {a va wu jed nog od ve }ih pro ble ma s ko ji ma se po me nu ta usta no va bo ri. Jo va no vi} je ovom pri li kom na ja vio i nov si stem pla }a wa i ob ra ~u na ko ji }e bi ti po kre nut 1. ja nu a ra 2012. go di ne.

– To je ta ko zva ni DRG-si stem, od no sno me |u na rod ni si stem kva li fi ka ci je pa ci je na ta za sno van na di jag no sti~ ki po ve za nim gru pa ma – ka zao je di rek tor In -

sti tu ta. – Na {a usta no va je jed na od ret kih ko je }e ra di ti na ovaj na ~in jer je di ni u dr `a vi ima mo in for ma ci o ni si stem ko ji mo `e po dr `a ti ovaj na ~in ra da i pla }a wa.

Ka ko je ob ja snio, uvo |e we DRG-si ste ma ozna ~a va po ~e tak re for me u zdrav stve nom si ste mu jer }e se wi me po ve }a ti efi ka snost u zdrav stve nim usta no va ma, omo gu }i ti re al no vred no va we wi ho vih stvar nih u~i na ka i po boq {a we kva li te ta zdrav stve ne za {ti te, {to }e re zul ti ra ti ra ci o nal ni jom upo tre bom ma te ri jal nih i qud skih re sur sa.

Ovom pri li kom Jo va no vi} se osvr nuo na rad to kom 2011. go di ne, na vo de }i da je le ~e no 2.500 pa ci je na ta s ma lig nim bo le sti ma vi {e ne go la ne. On je na gla sio ma wak ka dra kao ve li ki pro -

Fo to: N. Sto ja no vi}

blem, do da ju }i da su iz u zet no op te re }e ne am bu lan te, in ter ni sti~ ko ode qe we, gi ne ko lo gi ja, dnev na bol ni ca.

Pri sut ni ma se obra tio i po mo} nik po kra jin skog se kre ta ra

za zdra vqe, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju Ra do van La ti no vi}, na vo de }i da „sve {to se ula `e u In sti tut, ula `e se gra |a ne Voj vo di ne, ali i {i re”.

A. Jerini}

ske i naj sa vre me ni jih voj ski sve ta is ta kao je on.

deq ka, 26. de cem bra. Iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni. Is pla ta dva da na ra ni je usle di la je zbog pred sto je }ih ka to li~ kih bo `i} nih pra zni ka da bi i naj sta ri ji mo gli da na ovaj za ver ni ke naj va `ni ji dan obez be de bo ga tu tr pe zu i pro sla ve ga ona ko ka ko i do li ku je Q. M.

VESTI Di ko vi} no vi na ~el nik Ge ne ral {ta ba No vi na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi} ju ~e je, na ce re mo ni ji u Do mu Gar de u Top ~i de ru, pre u zeo du `nost od pret hod ni -

ka na tom me stu, ge ne ra la Mi lo ja Mi le ti }a, ko ji je oti {ao u pen zi ju. Di ko vi} je po ru ~io da }e sle di ti po li ti ku Mi ni star stva od bra ne, vo di ti ra ~u na o voj sci, „tvr do za stu pa ti we ne in te re se i bi ti pr vi voj nik u pra vom smi slu te re ~i”.

- Uzor }e mi bi ti mu dri stra te zi i voj sko vo |e slav ne srp ske voj -

Da nas pen zi je Is pla ta dru gog de la no vem bar ske pen zi je za ko ri sni ke te ku }ih ra ~u na po ~e }e da nas, a za one ko ji svo je pri na dle `no sti pri ma ju do sta vom na ku} nu adre su od po ne -

Po no vo ra di po {ta Re no vi ra na {al ter sa la Glav ne po {te, ko ja se na la zi u Uli ci na rod nih he ro ja 2, po ~e }e da ra di da nas od 8 sa ti. Gra |a ni ma }e na ras po la ga wu opet bi ti ve }i broj {al te ra za oba vqa we svih po slo va. No va {al ter sa la bi }e otvo re na rad nim da nom od 8 do 19, a su bo tom od 8 do 14 sa ti.

N. R.

U OKVIRU PROGRAMA „NOVI SAD SRCEM”

Ka ri tas ob ra do vao de cu

De fi le ma `o ret ki wa Pro daj na iz lo `ba ra do va [O SO „Mi lan Pe tro vi}” u okvi ru pra zni~ ne ma ni fe sta ci je „No vi Sad sr cem” bi }e odr `a na da nas u 14 sa ti na Tr gu slo bo de, a u pro gra mu }e u~e stvo va ti hor „Ison”, ple sna gru pa {ko le, fol klor „Ve li ko ko lo” i {kol ski bend „Do ma }i za da tak”. U 18 sa ti na bi ni na tr gu bi }e iz -

ve de na de~ ja pred sta va „Ma |i o ni ~ar Ra di ni”, a od 19 do 20 sa ti no vo sad ske ma `o ret ki we de fi lo va }e tr gom, Zmaj Jo vi nom i Du nav skom uli com, Ka to li~ kom por tom i uli ca ma Mo de ne i Kra qa Alek san dra. Gru pa „Old fi {er mens bluz” na stu pi }e u 20 sa ti na Tr gu slo bo de.

N. R.

Sve ~a nost po vo dom na do la ze }ih pra zni ka odr `a na je ju ~e u Ka ri ta so vom Dnev nom cen tru za sta re, gde su de ca iz Mon te so ri „De ~i je ku }e” od i gra la pred sta vu „Ro |e we Hri sto vo”. De ca su tom pri li kom do bi la pa ke ti }e, a pri sut ni su bi li i pred stav ni ci Srp ske pra vo slav ne, Gr ko ka to li~ ke i Ri mo ka to li~ ke cr kve.

Pred stav nik Ka ri ta sa Ani ta Go vqa re kla je da je pro je kat „De ~i je ku }e” po kre nut 2008. go di ne i da sva ke go di ne or ga ni zu ju pred sta ve i de qe we pa ke ti }a. G. ^.

Novosadska petak23.decembar2011.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Bu ka se vra }a ku }i Prema najnovijem izve{taju Instituta za javno zdravqe titulu najbu~nije ulice u gradu posle dugo godina izgubila je Partizanska ulica, a novi {ampion je Ulica Cara Du{ana gde je najglasnije kako dawu, tako i no}u.

Dugo je Partizanska dr`ala primat, jer kroz wu, pored automobila, ve~ito tutwe kamioni.

U trku za najbu~niji deo grada umeo je da se ukqu~i i Beogradski kej, ali nikada nije bio ozbiqna konkurencija.

Odgovor na pitawe „za{to je to tako?” vrlo je jasan, a sve je tesno skop~ano sa dovr{etkom Somborskog bulevara, spajawem tri velika pravca na Limanu i

gradwom ogromne raskrsnice, koja vezuje Bulevar cara Lazara, Bulevar Evrope i Somborski. Buka se iz jednog dela grada prebacila u drugi jer su radovi saobra}aj sa ostalih pravaca preusmerili u Ulicu Cara Du{ana koja je, tako, za jedno vreme postala najbu~nija 24 sata u krug.

Spoj tri bulevara je zavr{en, danas }e taj veliki novi asfaltni potes biti i otvoren, pa se stvari vra}aju u „u normalu” i Partizanska }e opet biti na ~elu. Sugra|ani koji stanuju u Cara Du{ana nisu se ba{ dugo „hvalili„ da je kod wih najve}a galama.

B. Markovi}

INICIJATIVA PRERASLA U DELO, USEQEN VOJNI OBJEKAT „DR AR^IBALD RAJS”

Al ter na ti va u{la u na pu {te nu ka sar nu

Ni je le gal no, ali je le gi tim no, mo `da je sin tag ma ko ja naj bo qe opi su je ju ~e ra {we use qa va we ka sar ne „Dr Ar ~i bald Rajs“, ko ja go di na ma zja pi pra zna usled ne re {e nih imo vin skoprav nih od no sa iz me |u Voj ske Sr bi je i dr `a ve, odo sno Gra da No vog Sa da. Ak ci ja Ini ci ja ti -

JU^E U VRTI]U „GULIVER”

Po de qe ni pa ke ti }i Ma li {a ni Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo” do bi li su ju ~e u vr ti }u „Gu li ver” no vo go di {we pa ke ti }e, dar kom pa ni je „Uni ve rek sport”.

- @e le li smo da po ka `e mo da na {a kom pa ni ja ima od go vor nost pre ma svojim po tro {a ~i ma - re kao je ko mer ci jal ni di rek tor fir me „Uni ve rek sport” iz No vog Sa da Spo men ko \or dan.

Kom pa ni ja je obez be di la 15.500 pa ke ti }a za de cu „Ra do snog de tiw stva”. Po klo ni }e sti }i i u vr ti }e u Ko vi qu, Ka }u, Bu di sa vi, Pe tro va ra di nu, Srem skim Kar lov ci ma, Srem skoj Ka me ni ci, Ru men ci, Fu to gu, Ve ter ni ku i Be ge ~u, ta ko da }e ukup no bi ti po de qe no oko 20.000.

A. Va.

V remeploV

Po li ti ~a ri ukr sti li sa bqe U ka sar ni u No vom Sa du, pred iza sla ni kom po li ci je i osta lim za ko nom pred vi |e nim sve do ci ma, 23. de cem bra 1906. sa bqa ma su se bo ri la dva qu ta po li ti~ ka pro tiv ni ka. Na i me, u iz bor noj go di ni iz bi la je u no vo sad skom tro {a rin skom zva wu afe ra te {ka vi {e sto ti na hi qa da kru na, {to je pr vak opo zi ci je dr La u{ Sle zak is ko ri stio da ospe paq bu na dr Al de ra Ba lu, ve li kog `u pa na Ba~ ke `u pa ni je i ~la na vo| stva vla da ju }e Ko {u tov ske stran ke. Ovaj se to li ko uvre dio da je kri ti ~a ra iza zvao,

po svim sred wo ve kov nim pra vi li ma, na dvo boj. Bio je i ve {ti ji od we ga pa je dr Sle zak od net u bol ni cu da te {kom ra nom na gla vi.

N. C.

Akciju Inicijative za Dru{tveni centar pokrenule grupe i udru`ewa koji se bave humanitarnim radom, edukacijom, ekologijom, umetni~kim stvarala{tvom ve za Dru {tve ni cen tar, ko ju su po kre nu li po je din ci, gru pe i udru `e wa ko ji se ba ve hu ma ni tar nim ra dom, edu ka ci jom, eko lo gi jom, umet ni~ kim stva ra la {tvom, za po ~e la je kao oku pqa we is pred ka sar ne, da bi se na kon pot pi si va wa pe ti ci je, ~i -

ta wa ma ni fe sta i sim bo li~ kog po ku {a ja ot kqu ~a va wa vra ta u Fu to {koj 54, ne ko li ko sto ti na oku pqe nih upu ti lo u Uli cu he ro ja Te pi }a i kroz ka pi ju ko ja je u tom tre nut ku bi la otvo re na u{lo u dvo ri {te voj nog objek ta.

Usle di lo je ~i {}e wa de va sti ra nih po vr {i na, kao i ak ci ja po li ci je to kom ko je je le git mi sa no ne ko li ko ak te ra, a u~e sni -

ci sku pa za mo qe ni da na pu ste pro stor, do ~e ga ni je do {lo ni do ka snih ve ~er wih sa ti.

U po za di ni do ga |a ja sto je vi {e go di {wa na sto ja wa ne za vi sne dru {tve no-kul tur ne sce ne No vog Sa da da iz dej stvu je pra ved ni ju ras po de lu bu xet skog nov ca i do bi je al ter na tiv ni kul tur ni cen tar ko ji ne bi bio in sti tu ci o na li zo van na kla si -

~an na ~in, ne go pre pu {ten mno go broj nim or ga ni za ci ja ma – bes ku} ni ci ma, ka ko su pri nu |e ni da se na zi va ju.

Ini ci ja ti va za Dru {tve ni cen tar je sa zna la da }e Voj ska Sr b i j e ka s ar n u, uko l i k o se Grad No vi Sad iz ja sni da je ne za in te re so van, pro da ti stra nim ili do ma }im in ve sti to ri ma. Mol be da se pro stor is ko ri sti bar do tog tre nut ka su od bi je ne, a ju ~e oku pqe ni bi li su vi {e ne go ja sni da na tom me stu ne `e le du ho ve, ni no vi tr `ni cen tar ili luk su zni ho tel, ne go `e le da se sa ~u va we go va ar hi tek ton ska i kul tur no-isto rij ska vred nost. Ide ja je da se otva ra wem Dru {tve nog cen tra na me stu biv {e ka sar ne No vi Sad po tvr di kao cen tar pre po zna tqiv po svo joj gra |an skoj kul tu ri. U tom sme ru, ve} ju ~e su osmi {qe ni i is pla ni ra ni od re |e ni kul tur ni pro gra mi i pro jek ci je ko ji bi u na red nom pe ri o du tre ba lo da bu du re a li zo va ni.

I. B. Foto: Milica Denkovi}

ZAVR[EN SOMBORSKI BULEVAR, PRO[IREN BULEVAR EVROPE, DANAS OTVARAWE

Se ku vrp cu na ras kr {}u tri bu le va ra Som bor ski bu le var je za vr {en i on }e da nas i zva ni~ no bi ti otvo ren za sa o bra }aj. Da nas se otva ra i kru `ni tok ko ji spa ja tri bu le va ra- Som bor ski, Evro pe i Ca ra La za ra i Uli cu ca ra Du {a na i Ive An dri }a Br `i, lak {i i jed no stav ni ji pro tok sa o bra }a ja po ve za }e za pad ne de lo ve gra da sa Li ma ni ma i u zna ~aj noj me ri ras te re ti ti ulaz u grad iz prav ca Ba~ ke Pa lan ke. Na taj na ~in sma wi }e se sa o bra }aj ne gu `ve i na glav nim grad skim prav ci ma du` Fu to {ke uli ce,

Je vrej ske i Bu le va ra Mi haj la Pu pi na.

Ra do vi na dru goj de o ni ci od Uli ce Jo `e fa Ati le do Bu le -

|en je i deo Bu le va ra Evro pe do Uli ce bra }e Gru lo vi}, ~i me su stvo re ni uslo vi za iz grad wu jo{ jed ne kru `ne ras -

Na kru`ni tok se ulivaju bulevari Somborski, Evrope i Cara Lazara i ulice Cara Du{ana i Ive Andri}a va ra ca ra La za ra ob u hva ta li su iz grad wu dva ko lo vo za sa po dve sa o bra }aj ne tra ke u oba smer kao i raz del no ostr vo. U okvi ru ove in ve sti ci je iz gra -

kr sni ce ko ja spa ja tri bu le va ra: Som bor ski, Bu le var Evro pe i Bu le var ca ra La za ra.

Ra di po boq {a wa pro to ka sa o b ra } a j a, ura | e n a je re -

kon struk ci ja dve ras kr sni ce, uli c e Ca r a Du { a n a i Ive An dri }a sa Bu le va rom ca ra La za ra, i ras kr sni ca uli ca He ro ja Pin ki ja i Ive An dri }a, a ta ko |e je pro {i ren ko lo voz u zo ni ovih ras kr sni ca. Kom ple tan za vr {e tak svih ra do va ko ji pod ra zu me va na no {e we za vr {nog slo j a as f al t a na ko l o v oz, iz grad wu tro to a ra, par kin ga i bi ci kli sti~ kih sta za pla ni ra se na pro le }e idu }e go di ne.

B. M.

„Ko ka-ko la ka ra van” ve ~e ras u gra du “Ko ka-ko la pra zni~ ni ka ra van” u na{ grad sti }i }e ve ~e ras iz me |u 18 i 20 ~a so va, a na la zi }e se na Tr gu slo bo de. Ove go di ne u okvi ru ka ra va na bi }e or ga ni zo va no i pri ku pqa we no vo go di {wih ~e stit ki za de cu ko ja pra zni ke pro vo de u bol ni ca ma, a ko je }e im uru ~i ti De da Mraz. ^e stit ke su gra |a ni mo gu pre da ti to kom pra zni~ nog ka ra va na, na kon ~e ga }e bi ti od ne te u De~ ju bol ni cu. Or ga ni za to ri po zi va ju No vo sa |a ne da se pri kqu ~e i po mog nu da de ca bar tre nu tak za bo ra ve svo je zdrav stve ne pro ble me.

N. R.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

petak23.decembar2011.

dnevnik

HUMANOST U^ENIKA I NASTAVNIKA O[ „SVETOZAR MARKOVI] TOZA”

In ha la tor dar De~ joj bo lni ci

Fo to: S. [u {we vi}

OBNOVQENA TRAFO-STANICA NA TELEPU

Po sle 20 go di na no va opre ma Ju ~e je po ~e la da ra di ob no vqe na tra fo-sta ni ca „No vi Sad 7” na Te le pu, u ko ju je na kon 20 go di na ugra |e na no va opre ma.

In ve sti ci ja je vred na 140 mi li o na di na ra, a omo gu}i }e bo qe snab de va we stru jom. Re no vi ra nu tra fo sta nicu ob i {ao je pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi }a i is ta kao da se u pro te kle tri go di ne ra di lo na raz vi ja wu gra da, a ob no va tra fo-sta ni ce je jo{ je dan poka za teq una pre |e wa `i vota.

- Ula ga wem u ovu tra fo-sta ni cu do bi li smo bo qu is po ru ku stru je, a to je na ro ~i to zna ~aj no zbog dva no va bu le va ra, ko ji }e se odav de snab de va ti. Grad je u pro te klih 20 go di na imao do sta pro ble ma u is po ru ci elek tri~ ne ener gi je, bar u ovom de lu, ni {ta zna ~aj no se ni je ula ga lo, a gra |a ni su bi li ured ne

pla ti {e. Na dam se da }e i na red nih go di na bi ti sli~ nih in ve sti ci ja - re kao je Jo va no vi}.

Do dao da je ovim re no vi ra wem po slat ja san sig nal da je No vi Sad grad gde se mo `e kva li tet no `i ve ti.

Ove tra fo-sta ni ce ni voa 110 kV su naj ve }i objek ti ko ji ma ras po la `e „Elek tro voj vo di na”, pa je re no vi ra we, pre ma re ~i ma di rek to ra Ti ho mi ra Si mi }a, od iz u zet nog zna ~a ja za funk ci o ni sa we ukup nog elek tro e ner get skog si ste ma.

- Ova kav obje kat ni je iz gra |en u No vom Sa du u po sled wih 20 go di na i vred nost go vo ri da je pi ta we snab de va wa elek tri~ nom ener gi jom ju `nog Tele pa i no vih bu le va ra, bio pri or i tet u ja ~a wu in fra struk tu re za no vi in ve sti ci oni pro stor - re kao je Si mi}.

N. R.

U KARLOVCIMA

Za me na o{te }e nih kan ti U to ku je za me na kan ti za sme }e u Srem skim Kar lov ci ma u or ga ni za ci ji Jav nog ko mu nal nog pred u ze }a „Be li lo”.

Svi ko ji su pri ja vi li da ima ju o{te } e n u, ili po l o m qe n u kan tu, mo gu da do |u da nas iz me |u 12 i 17 sa ti u han gar pre ko pu ta Fa kul te ta za me nax ment u We g o { e v oj uli c i i uzmu no vu. Po treb no je da po ne su li~ nu kar tu, po sled wi ra ~un „In for ma ti ke” i o{te }e nu po su du za sme }e.

Pri li kom pre u zi ma wa gra |a ni pot pi su ju ugo vor o ko ri {}e wu kan ti, ~i me se oba ve zu ju da }e se o wi ma sta ra ti kao do bri do ma }i ni. Iz „Be li la” pod se }a ju su gra |a ne da ne sme ju u wih od la ga ti gra |e vin ski {ut i pe peo, ko ji mo gu pro u zro ko va ti o{te }e wa. Svu {te tu pri pra `we wu kan ti, sno si }e JKP „Be li lo”. Od po ne deq ka po de la }e bi ti od 12 do 16 sa ti na istom me stu. Na ras po la ga wu za za me nu je 800 kan ti.

Z. Ml.

Raz me na zim ske opre me Po sled wa ovo go di {wa raz me na zim ske opre me odr `a }e se su tra od 9 do 13 ~a so va na pla tou is pred „Grad ske ka fa ne” na Spen su. Pro daj no me sto ko {ta 100 di na ra, a ulaz je bes pla tan.

B. M.

^ITAOCI PI[U SMS

Di rek tor Osnov ne {ko le „Sve to zar Mar ko vi}-To za” Pe tar Na ran xi} i ~la no vi |a~ kog par la men ta, uru ~i li su ju ~e in ha la tor na ~el ni ci ode qe wa za pul mo lo gi ju u De~ koj bol ni ci dr Bra ni slav ki Bje li ci-Ro di}.

Ovo je do na ci ja u~e ni ka i na stav ni ka {ko le ko ji su no vac sku pi li na hu ma ni tar nom rok kon cer tu odr `a nom ne dav no u ho lu {ko le.

U~e ni ci su od pro da je ka ra ta sku pi li 31 hi qa du di na ra, a isto to kli ko je do da la {ko la. S ovim smo `e le li da po ka `e mo, da de cu po red obra zov no-vas pit nog pro gra ma u~i mo i da bu du dru {tve no od go vor ni od ma lih no gu. Od lu -

Fo to: S. [u {we vi}

~i li smo se za De~ ju bol ni cu, jer `e li mo da uka `e mo de ci da je zdra vqa naj va `ni je - is ta kao je Na ran xi}.

Na ja vio je da }e {ko la po ~et kom sle de }e go di ne or ga ni zo va ti jo{ je dan kon cert, ali ovo ga pu ta za ro di te qe {ko le, gde }e pri ku pqe ni no vac slu `i ti ta ko |e u hu ma ni tar ne svr he. Na ~el ni ca Bje li ca-Ro di} za hva li la se u~e ni ci ma i na stav ni ci ma i na ve la je da im je in ha la tor bio ve o ma po tre ban, jer su im osta le po pri li~ no sta ri i do tra ja li.

Ov de se le ~e de ca obo le la od bron hi ti sa, ast me, upa le plu }a i le `e u bol ni ci od ne de qu do me sec i vi {e da na.

Q. Na.

ZGRADA „DANUBIJUSA 1885” SKORO USEQIVA

^am ci u{li u no vi han gar

No va zgra da Ve sla~ kog klu ba „Da nu bij us 1885” usko ro }e bi ti pot pu no go to va. Ra do vi su u za vr {noj fa zi, a u pri ze mqu su ve} sme {te ni ~am ci ka ko bi se spre ~i lo wi ho vo pro pa da we.

Ka ko ka `e di rek tor klu ba Da ni lo Lu ~i}, do sa da su ve sla ~i ko ri sti li {a tor u dvo ri {tu u ko ji je bi la sme {te na i opre ma.

Go di na ma u ne a de kvat nim uslo -

vi ma za rad, tre ni ra lo je bli zu dve sto ve sla ~a, me |u ko ji ma je i uspe {na i vi {e stru ko na gra |i va na ve sla ~i ca Iva Ob ra do vi}.

- Zbog vre men skih pri li ka i pred sto je }ih pra zni ka si gur no }e do }i do ma log za sto ja u ra do vi ma, no, pre ma na {im pro ce na ma, do pro le }a bi tre ba lo sve da bu de go to vo. Unu tra {wi ra do vi se za vr {a va ju, spro ve de ni su

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Sre br na gra na”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Sre br na gra na” Ro u zma ri Sat klif. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi ` a r i “La g u n a”, u Uli c i kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Rim sku Bri ta ni ju po tre sa ju na si qe i ne mi ri. Po {to su ot kri li za ve ru pro tiv im pe ra to ra, Ju stin i Fla vi je do spe va ju u sre di {te ne mi lih do ga |a ja.

U stra hu za go li `i vot oku pqa j u dru ` i n u pro p a l i c a i pred vo de ih u naj `e {}em okr {a ju u ko me se bra ni i sla va Ri ma.

Sre br na gra na je iz u zet na, uz bu dqi va kwi ga, i na sta vak naj pro da va ni je pri ~e o rim skoj Bri ta ni ji, ko ju je na pi sala jed na od naj ce we ni jih spi sa te qi ca.

N. R.

stru ja i gre ja we, pro sto ri je su okre ~e ne, za vr {e ne su sto la ri ja i bra va ri ja - ka `e Lu ~i}.

Iz grad wa zgra de naj sta ri jeg sport skog klu ba u gra du po ~e la je u apri lu ove go di ne, a za to je voj vo |an ska Vla da iz dvo ji la 60 mi li o na di na ra iz Fon da za ka pi tal na ula ga wa. Ve sla ~i i ru ko vod stvo „Da nu bij u sa” ima }e po za vr {et ku ra do va na ras po -

la ga wu 1.094 kva dra ta no vog pro sto ra. U pri ze mqu se na la zi han gar za sme {taj ~a ma ca, na pr vom spra tu su pro stra na sa la za ve `ba we na er go nom skim spra va ma-si mu la to ri ma ve sla wa, po mo} ne te re ta ne, svla ~i o ni ce i ku pa ti la, a na za sta kqe nom ta va nu na la zi }e se kan ce la ri je.

J. Zdjelarevi} Fo to: F. Baki}

OSNOVANO UDRU@EWE „PRAVDA ZA SVE”

Bes plat na prav na po mo} si ro ma {ni ma Sprem ni smo da pot pu no bes plat no pru `i mo prav nu po mo} fi nan sij ski ne mo} nim gra |a ni ma ka da se na |u u spo ru sa dr `av nim or ga ni ma, re ~e no je ju ~e na Osni va~ koj skup {ti ni Udru `e wa No vo sad ski cen tar za gra |an ska pra va „Prav da za sve”, ko ja je odr `a na u Grad skom par la men tu. Ka ko je re ~e no, Udru `e we }e se fi nan si ra ti kao i sve dru ge ne vla di ne or ga ni za ci je, od do na ci ja, a ka da bu de re gi stro va no, gra |a ni }e bi ti oba ve {te ni gde i ka ko mo gu da se obra te za po mo} Za pred sed ni ka je iza bran prof. dr Mi lo rad Be ja to vi}, ko ji je re kao da }e po mo} svim si ro ma {nim i prav no neo bra zo va nim qu di ma u spo ro vi ma ko je vo de pro tiv dr `a ve pru `a ti tim eks pe ra ta.

- Po zi va mo stru~ ne qu de ko ji mo gu da po mog nu da nam se pri dru `e i bu de mo za jed no od ko ri sti na ro du - ka zao je Be ja to vi}.

G. ^.

065/47-66-452

Po li caj ci {traj ku ju, a gra |a ni tr pe [trajk SUP-a opet naj vi {e ko {ta nas obi~ ne gra |a ne. Mo ra{ da pre ve ze{ de te do le ka ra, is te kla re gi stra ci ja, po li ci ja te za u sta vi, a ako ti je is te kla i vo za~ ka ode po la pla te na ka zne.

Gde }e im du {a te se ova ko i`i vqa va ju na gra |a ni ma.

064/1418... * * * Po {to va na go spo do iz PTT Ka blov skog di stri bu tiv nog si ste ma! Za {to ne pro {i ri te svo ju mre `u? U No vom Sa du je sa mo je dan ma li deo gra da (Sa laj ka) po kri ven va {om mre `om. Po sle ovo ga {to je DOO KDS No vi Sad u~i nio svo jim ko ri sni ci ma me wa ju }i i iz ba cu ju }i po je di ne pro gra me, po vo de }i se sa mo i is kqu ~i vo svo jim in te re si ma, za po sta vqa ju }i `e qe i o~e ki va wa svo jih ko ri sni ka, mi slim da ima te do bre {an se da pro {i ri te svo ju mre `u i po ve }a te svo je ka pa ci te te, za po sli te svo ju ope ra ti vu i na rav no ostva ri te pro fit. Raz mi sli te o ovo me. Na kra ju kra je va spro ve di te jed nu an ke tu me |u gra |a ni ma.

062/8583...

Deo po li ci je {traj ku je zbog lo {e ma te ri jal ne si tu a ci je.

Ali, ke {o lov ci (sa o bra }aj ci) ne {traj ku ju. Ra zu mqi vo, kad oni sa mi se bi na do pu wu ju bu xet.

060/7450... * * * Ima li smo jed no u mqe i u tom vre me nu bes plat no {kol stvo, zdrav stvo, po sao i si gur nost, a on da je do {la de mo kra ti ja.

064/1126... * * * ^i we ni ca je da nam na ta li tet opa da, ali nam za to kri mi na li tet enorm no ra ste. Ka da bi nam na ta li tet ra stao kao {to nam ra ste kri mi na li tet, Ki na bi nam bi la kao se lo.

060/7227... * * * Iz la zak iz kri ze je to li ko bli zu da je to pi ta we da na. Da li je to po ne de qak, uto rak, sre da, ~e tvr tak, pe tak, su bo ta ili ne de qa?

060/7227... * * * Ka `u qu di da gra do na ~el nik No vo ga Sa da da je sve od se be za

grad. Mo `da on da je, ali dru gi uzi ma ju. Eto, re ci mo, sa da ki ne ma to graf sko pred u ze }e „Zve zda” uze li su ko mu nal ci (bu xe -

tli je), a pla ti }e bu xet gra da.

Sva {ta nam ra de, po sle ot pla ta wi ho vih kre di ta, svi }e mo bi ti Banglde{.

064/2491...

Pu ta ri na Bu baw po tok -Vr ~in je 10 din, a od sta re Pa zo ve do Bu baw po to ka ne ma pu ta ri ne.

A na ma obe }a va ju 50 din. Ute {no, Ko viq ~an.

063/7128... * * * Ni je isto, za lin gvi ste, kad si vo gjen, a kad si vo dan. Pa, po li ti ko srp ska na u ~i ne {to.

064/8004... * * * @iv ko Ma ka ri}, „{e rif po re skog okru ga” u No vom Sa du, je pra va maj ka svo joj de ci - po re skim ob ve zni ci ma! Za sva kog ima le pu re~. Obe }a va da ni ko ne }e pla ti ti tri red za isti po rez! Ga rant! A ovi, ko ji su pla ti li dva red, da se ne ner vi ra ju!

Tre ba sa mo da do |u na {al ter po re skog i da za dva-tri sa ta sta ja wa u re du is pra ve gre {ku re fe ren ta i za vr {e po sao. To je pri li ka da se gra |a ni upo zna ju i zbli `e, da iza |u sa do sad nog po sla i osta nu bez dnev ni ce, da do bi ju na po klon gri pu... Go spo di ne Ma ka ri }u, pra vi ste or ga ni za tor „iga ra u gu `vi”. Mi smo po no sni {to

vas ima mo, a dru gi gra do vi - ne ma ju! S po {to va wem!

063/5230.. * * * Kad su ‘mo ji @u ti’ ku ka vi~ ki ustuk ni li pred ‘wi ho vi ma’ i ‘na vi ja ~i ma’ od lu ~io sam da ne }u vi {e gla sa ti za wih. Sad ~e kam ne kog ko na (pred) iz bo ri ma ne }e po na vqa ti man tru ‘i Eu i Ko so vo’ ne go re }i ne {to kon kret no o pa ra ma, za po sle wu i an ti ko rup ci ji.

063/5451... * * * Na {em Ka ta stru u No vom Sa du jo{ ni ko ni je ja vio da po sto ji umre `e na ra ~u nar ska teh ni ka, jer ve} dve go di ne tra je mo ja ukwi `ba sta na, a ne zna se ni ka da }e. Ova bi ro kra ti ja je ustro ji la kom pli ko va nu i ne e fi ka snu pro ce du ru. Za nas Evro pa je ta ko da le ko!

063/7081... * * * E, le po, ako ja ne mam sla vu on da ne mam pra va na je dan slo bo dan dan?! Ka ko je ne po {te no i ko do no si za kon gde ni smo rav no prav ni?

064/1844...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak23.decembar2011.

9

^LAN GRADSKOG VE]A @IVKO MAKARI] NAJAVIO VE]I BUYET

^lan Grad skog ve }a za du `en za bu xet i fi nan si je @iv ko Ma ka ri}, re kao je za na{ list da su ju ~e na sa stan ku ~la no vi Grad skog ve }a uvo ji li pre log o iz no su grad skog bu xe ta za 2012. Taj pred log je ju ~e oti {ao pre ma Skup {ti ni gra da, i uko li ko ga grad ski od bor ni ci bu du usvo ji -

li on }e iz no si ti 22 mi li jar de di na ra.

- Pro jek to van bu xet za 2012. go di nu iz no si 22,2 mi li jar de di na ra {to je za 8,3 od sto po ve }a we u od no du na pret hod nu go di nu. On po ti ~e iz pri ho da iz bu xe ta u iz no su od 19,6 mi li jar di di na ra, za tim iz sop stve -

nih pri ho da bu xet skih ko ri sni ka u iz no su od 1.523.846,502 di na ra, {to ka da se sa be ru ove dve stav ke iz no si 21 mi li jar du di na ra, {to je za oko 12 od sto po ve }a wa - na veo je Ma ka ri} i do dao da se 1,8 mi li jar di di na ra pre no se kao ne ras po re |e na sred stva.

Pod s e t i m o, bu x et za ovu go d i n u bio je 20,3 mi l i j ar d e di n a r a. Pri h od iz bu x e t a iz iz n o s io je 13,17 mi l i j ar d i di n a r a, dok je iz sop s tve n ih pri h o d a bu x et s kih ko r i s ni ka to iz n o s i l o 832.892.947 di n a r a.

Q. Na.

Po pis pro ma {io 50.000 No vo sa |a na

Po popisu, grad sa prigradskim naseqima ima 335.701 stanovnika, dok ih po registru „Informatike” ima 383.444 vim re ~i ma me re po pu la ci o ne po li ti ke mo ra ju bi ti glo bal ne jer grad mo `e da da je sub ven ci je ali to ne }e pro me ni ti si tu a ci ju.

- Tu je ne spo ra zum iz me |u po li ti ~a ra i stru~ wa ka jer po li ti ~a ri ne }e da iz dvo je pa re za me re, ~i ji efe kat }e bi ti vi dqiv

tek za mno go go di na, kad oni vi {e ne bu de u po li ti ci. Sad je pro se~ na sta rost 42 go di ne, a kad se ob ja ve re zul ta ti tre ba obra ti ti pa `wu na sta ra~ ke do mo ve, da ne is pad ne da na No vom na se qu `i ve naj sta ri ji su gra |a ni. U Voj vo di ni svi gra vi ti ra ju ka No vom Sa du i to od ra `a va ve li ki broj

USPE[NA GODINA U SPOMEN-ZBIRCI PAVLA BEQANSKOG

Za hval ni ce za slu `ni ma

PROFESOR GEOGRAFIJE STANOVNI[TVA BRANISLAV \UR\EV OCEWUJE

Pro fe sor ge o gra fi je sta nov ni {tva na Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu u No vom Sa du i du go go di {wi pred sed nik Dru {tva de mo gra fa Bra ni slav \ur |ev tvr di za „Dnev nik” da po pis sta nov ni {tva ni je ob u hva tio sve No vo sa |a ne. Ka ko ob ja {wa va \ur |ev, pre ma po pi su No vi Sad sa pri grad skim na se qi ma ima 335.701 sta nov ni ka, dok pre ma re gi stru „In for ma ti ke” ima 383.444 sta nov ni ka.

- Re gi star „In for ma ti ke” pre 10 go di na ni je bio po uz dan, dok se sa da mo `e re }i da su po da ci do bri i da se re dov no a`u ri ra ju. S ob zi rom da je raz li ka sko ro 50.000 li ca, mo `e se re }i da pri li kom po pi sa ve li ki broj su gra |a na ni je po pi san, a na me }e se i pi ta we ko li ko je ta ~an bio po pis 2002. go di ne jer ta da do sta iz be gli ca ni je po pi sa no. Me |u tim, ka da se ob ja ve kom plet ni re zul ta ti po pi sa glav ni po da tak bi }e da nam je sta nov ni {tvo osta ri lo.

Raz li ka iz me |u ro |e nih i umr lih bi }e ve li ka - re kao je \ur |ev. \ur |ev is ti ~e da smo po de mo gra fi ji mo de ran, a po eko no mi ji tre }i svet i da su to „ma ka ze” ko je jo{ ne shva ta mo. Pre ma we go -

Fo to: N. Sto ja no vi}

U ka si gra da idu }e go di ne 22 mi li jar de

pri vre me nih sta nov ni ka, ali oni je su po tro {a ~i i za ma jac gra da - ob ja snio je \ur |ev.

No vi Sad }e se odr `a ti na u{trb se la i to ne sa mo eko nom ski, ve} i de mo graf ski, ali pri grad ska na se qa mo gu da op sta nu zbog bli zi ne gra da, sma tra \ur |ev. Ta ko je u Ko vi qu stao pad na ta li te ta, ali }e po sta vqa we na plat ne ram pe si gur no uti ca ti da se to pro me ni, oce wu je \ur |ev.

-Me |u pr vih osam op {ti na po pa du sta nov ni ka, pet je iz Voj vo di ne. Ni je sa mo re~ o sma we wu bro ja sta nov ni {tva ve} i o po gor {a wu kva li te ta sta nov ni {tva. Ze mqe u raz vo ju ve} raz vi ja ju pen zi o ner ska se la kao vid tu ri zma, ne vi dim {to i mi to ne bi ra di li. Kru ze ri nam do la ze Du na vom i to tre ba is ko ri sti ti, a ne sa mo pri ~a ti kao {to je slu ~aj sa et no se lom u Ko vi qu. Mo ra mo po ~e ti raz mi {qa ti o bi zni su za tre }e do ba za kqu ~io je \ur |ev.

D. Igwi} Fo to: F. Baki}

Za tva ra wem iz lo `be „Pa vle Be qan ski, pri ja teq umet ni ka Ko ste Hak ma na” ju ~e je Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog obe le `i la us pe {an za vr {e tak go di ne to kom ko je je pro sla vqe na i pe de se to go di {wi ca po sto ja wa usta no ve. Ka ko je na ve la ku stos Ju li ja na Stoj sa vqe vi}, to kom 2011. odr `a no je vi {e ma ni fe sta ci ja me |u ko ji ma je naj zna ~aj ni ja bi la iz lo `ba u Be o gra du.

- Tom iz lo `bom ko jom je pri ka za na ko lek ci ja Pa vla Be qan skog smo obe le `i li ju bi lej - ka za la je Stoj sa vqe vi}. - Iz lo `bu je po gle da lo oko 15.000 po se ti la ca.

Ju ~e su po de qe ne za hval ni ce po je din ci ma i in sti tu ci ja ma ko ji su to kom ove, ali i pret hod nih go di na, po dr `a li rad Spo men-zbir ke. Za hval ni ca je uru ~e na „Dnev ni ku”, „In ra di ju”, Ra dio-te le vi zi ji Voj vo di ne, Po kra jin skom se kre te ri ja tu za kul tu ru i jav no in for mi sa we, Tu ri sti~ koj or ga niz ci ji Sr bi je, Mi ni star stvu kul tu re, Te le no ru i dru gi ma.

Ka ko je na ja vqe no, to kom zim skog ras pu sta, Spo men - zbir ka }e se pri dru `i ti ma ni fe sta ci ji „No vo sad ske de ~i je zim za ri je„, ko ja }e se od 23. de cem bra do 15. ja nu a ra odr `a ti u gra du.

A. J.

„Par king ser vi su” na gra da PKS Di rek tor Pri vred ne ko mo re Sr bi je Mi lo{ Bu ga rin do de l io je „Par k ing ser v i s u„ go di {wu na gra du za po stig nu te re zul ta te u pri vre |i va wu i do pri nos raz vo ju i una pre |e wu pri vre de Re pu bli ke Sr bi je.

Pri v red n a ko m o r a Sr b i j e do d e l om go d i { wih na g ra d a na sto ji da is tak ne pri vred na dru {tva i po je din ce, ko ji su do brim re zul ta ti ma i ra dom obe le `i li go di nu za ko ju se na gra da do de qu je.

Ka ko je is tak nu to u Ko mo ri, ova pre sti `na na gra da uka zu je na to da je rad „Par king ser vi sa” oce wen kao vr lo kva li te tan, zna ~a jan i za gra |a ne No vog Sa da i za re {a va we pro ble ma mi ru ju }eg sa o bra }a ja.

Po red ure |e wa znat nog bro ja par ki ra li {ta i po di za wa ni voa bez bed no sti ovu go di nu su obe le `i li zna ~aj ni pro jek ti i ino va ci je, me |u ko ji ma se is ti ~e or ga ni zo va na mre `a iz najm qi van ja grad skih bi ci ka la, NS bajk.

B. M.

GRADSKI PREVOZNIK I [TRAJK U POLICIJI

GSP: Bu se vi ma tre ba re gi stra ci ja Po li ci ja je ju ~e vra ti la osam auto bu sa ko je je Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e po ku {a lo da re gi stru je, po {to rok za re gi stra ci ju is ti ~e 27. de cem bra. Port pa rol ka pred u ze }a Sne `a na Ja ko vi} re kla je da }e i da nas po ku {a ti da u Po li cij skoj upra vi No vi Sad ura de ovaj ad mi ni stra tiv ni po sao, jer teh ni~ ki pre gled auto bu sa grad ski pre vo znik oba vqa na dru gom me stu. Po tre bo je da se od po li ci je do bi ju no ve ta -

bli ce i do kaz da je re gi stra ci ja ura |e na za na red nih go di nu da na.

- Do sa da smo us pe li da re gi stru je mo auto bu se, bez ob zi ra na to {to se u Po li cij skoj upra vi {traj ku je. Me |u tim, uko l i k o za p o s le n i za o { tre {trajk {to sa da is ti ~u da na me ra va ju, po sto ji mo gu} nost da do |e do po re me }a ja u od vi ja wu pre vo za u gra du i pri grad skim me sti ma - re kla je Ja ko vi}.

Port pa rol ka je is ta kla da do 31. de -

cem bra tre ba da se re gi stru je jo{ se dam auto bu sa, pet so lo i dva zglob na vo zi la.

Pod se ti la j, da u so lo auto bu se mo `e da sta ne do sto ti nu put ni ka, a u zglob ne do 170, pa se mo `e za kqu ~i ti da ra di ka li za ci ja {traj ka po li ci je mo `e ozbiq no da po re me ti jav ni pre voz u No vom Sa du. Grad ski pre vo znik, na gla si la je port pa rol ka, ne ma na la ge ru vi {ak auto bu sa.

Z. Deli}

ASOCIJACIJA INDIVIDUALNIH POTRO[A^A GASA ULAZI U LOKALNU POLITI^KU ARENU

Na pra gu ko a li ci ja AIPPG, SNS i NS Aso ci ja ci ja in di vi du al nih po tro {a ~a pri rod nog ga sa usko ro }e pot pi sa ti ko a li ci o ni spo ra zum sa Grad skim od bo ri ma Srp ske na pred ne stran ke i No ve Sr bi je. Sa rad wa }e se ostva ri ti na lo kal nim iz bo ri ma, a po re ~i ma pred sed ni ka Skup {ti ne ove Aso ci ja ci je Alek san dra Pav ko va ne dav na ko rek ci ja ce ne pri rod nog ga sa je ne za ko ni ta.

- Od lu ka Agen ci ja za ener ge ti ku je ne u stav na jer ona ne mo `e da va ti sa gla snost di stri bu te ri ma da mo gu for mi ra ti ce ne sa mo -

voq no, ne pi ta ju }i nas po tro {a ~e. Ce na ga sa je bi la 33,78, sa da je 40, 92 to je po ve }a we od 21 po sto, a ka da se do da ju na me ti ce na se kre }e od 49 do 60 di na ra - ka `e Pav kov. U pro te klih par go di na gas je po sku peo oko 100 po sto.

Pred sed nik Grad skog od bo ra NS Alek san dar Bog da no vi} na ja vqu ju }i ovu sa rad wu iz ja vio je da je AIPPG ove stran ke pre po znao kao qu de ko ji }e za stu pa ti wi ho ve in te re se.

A. L.

AKTIVNOSTI STUDENATA TURIZMA I HOTELIJERSTVA

Kul tu re sve ta u No vom Sa du

Stu den ti ~e tvr te go di ne i ma ster stu di ja De part ma na za ge o gra fi ju, tu ri zam i ho te li jer stvo Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta u No vom Sa du or ga ni zu ju ma ni fe sta ci ju „Ani ma ci ja u tu ri zmu gra da No vog Sa da 2012. go di ne”, u okvi ru ko je }e se u ja nu a ru i fe bru a ru odr `a ti {est te mat skih do ga |a ja.

Sve te mat ske ve ~e ri su hu ma ni tar nog ka rak te ra, a pri ku pqa }e se no vac za de cu ko joj je po treb no le ~e we. Po se ti o ci }e mo }i da po klo ne ode }u, igra~ ke, {kol ski pri bor i sli~ no in sti tu ci ja ma ko je se ba ve de com.

Jed no ve ~e bi }e po sve }e no i pre vre me no ro |e nim be ba ma.

U okvi ru ma ni fe sta ci je pre zen to va }e se kul tu ra, fol klor ne ka rak te ri sti ke, ga stro nom ske vred no sti i na ro di ze ma qa ko je }e stu den ti ob ra di ti pri li kom te mat skih ve ~e ri.

- Ovaj ci klus po ~i we mo pred sta vqa wem da le ke azij ske ze mqe Ki ne, ka da }e mo ima ti pri li ku da ugo sti mo ki ne skog am ba sa do ra, na sta vqa mo sa „[u ma dij skom ve ~e ri”, na kon to ga ima mo „Bri tan sko ve ~e”. Za vr {a va mo de {a va wem „U rit mu pro {lih vre me na”, na kom }e stu den ti pri ka za ti ka ko su se ra ni je mla di qu di zbli `a va li na ba lo vi ma - ob ja sni la je po mo} ni ca di rek to ra De part ma na i pred met ni na stav nik prof. dr An |e li ja Iv kov-Xi gur ski.

Po red te mat skih ve ~e ri bi }e odr `a na i ra di o ni ca „O`i vi mo mu ze je”, na me we na naj mla |im No vo sa |a ni ma, ko ji }e ima ti pri li ku da na u ~e ne {to vi {e o kul tur nom tu ri zmu gra da. U ra di o ni ci }e u~e stvo va ti ma li {a ni iz De~ jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci, iz no vo sad ske Si gur ne de~ je ku }e i u~e ni ci pr vih i dru gih raz re da no vo sad skih osnov nih {ko la.

I. Dragi}

VESTI Bes plat ni prav ni sa ve ti Sa vet za pra va i pro pi se Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke da va }e prav ne sa ve te da nas od 16 do 18 ~a so va. Gra |a ni tre ba da do |u u pro sto ri je GO SRS-a, Bu le var Mi haj la Pu pi na 18-b.

T. P. - T. V.

Ukra {a va we me de wa ka u Mu ze ju Ra di o ni ca za od ra sle „Ukra {a va we me dew aka po mo }u ro jal ma se”, ko ju or ga ni zu je Mu zej gra da, odr `a }e se da nas u 17.30 ~a so va u Zbir ci stra ne umet no sti, Du nav ska 29. Ra di o ni cu vo di de ko ra ter ka tor ti Bran ka Jo va no vi}, a u~e {}e je 100 di na ra.

T. V.-T. P.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 11 sa ti uli ca Ma je vi~ ka od 17 do 43; od 11 do 13 sa ti deo Sun ~a nog keja - Ka ja ka {ki klub. Ka}: od 8 do 16 sa ti u po je di nim uli ca ma na se qa. Fu tog: od 7.30 do 13.30 sa ti po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. Ko viq: od 8.30 do 13.30 sa ti Uli ca Bran ka Ba ji }a od 38 do 60 i od 13 do 19. Be o ~in: od 8 do 13 sa ti zgra da A2, ulaz 1 i 2 u Uli ci ca ra Du {a na.

U FUTO[KOM PARKU OTVORENA VILA „PARK”

Oaza mi ra za sta re Ho tel sko-tu ri sti~ ko pred u ze }e „Park” bo ga ti je je za jo{ je dan luk su zni obje kat, za Vi lu „Park”, na me we nu sta ri jim oso ba ma. Vi la “Park” je ju ~e sve ~a no otvo re na u pri su stvu broj nih zva ni ca. Na la zi se 100 me ta ra od po me nu tog ho te la, u sre di {tu je Fu to {kog par ka, oaze mi ra, i u ne po sred noj bli zi ni Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne i Jod ne ba we.

Obje kat ima 30 sme {taj nih je di ni ca, ko je ~i ne apart ma ni, dvo kre vet ne i jed no kre vet ne so be, re sto ran, ve li ke te ra se, sta ze za {et wu i ure |en pro stor za dnev ni bo ra vak.

- Ide ja je da se na pra vi to pao dom za sta ri je oso be ko je tre ba da pro ve du osta tak `i vo ta u mi ru i pri rod nom am bi jen tu.

Oso be ko je bu du ko ri sni ci ovog objek ta ima }e sve uslu ge na ni vou ho te la s pet zve zdi ca, uz po {to va we pra vi la sta ra~ kih do mo va, jer }e im bi ti pru `e na zdrav stve na ne ga i bri ga - re kao je ge ne ral ni di rek tor HTUP „Park” @eq ko Ci co vi}.

Vi la “Park” ima pro stor ni ka pa ci tet za 65 ko ri sni ka, a bi }e sklo pqe ni ugo vo ri s Kli ni~ kim cen trom i Jod nom ba wom, ka ko bi bi le do stup ne i wi ho ve uslu ge. I. D. Fo to: F. Baki}

SUTRA DECI DAR OD SRCA

De da Mra ze vi baj ke ri de le pa ke ti }e Hu ma n i tar n a ak c i j a „Mo to De da Mraz”, de ve ta po re du, odr `a }e se su tra u or ga ni za ci ji udru `e wa „Apo sto li”. Mo to ci kli sti pre ru {e ni u De da Mra z e ve }e na mo to r i ma po s e ti ti De~ je se lo, De~ ju bol ni cu, Dom za de cu sa po seb nim po tre ba ma na No vom na se qu i Svra ti {te za de cu uli ce gde }e ma li {a ni ma od ne ti po klo ne. Na kra ju }e se ova po vor ka par ki ra ti na Tr gu slo bo de oko 13 ~a so va i po de li ti jo{

200 pa ke ti }a ma li {a ni ma ko ja se ta mo za tek nu.

Sem po de le pa ke ti }a, u Srem skoj Ka me ni ci }e De da Mra ze vi pro vo za ti de cu na mo to ri ma, u bol ni cu }e obi }i sva ode qe wa, u Do mu na Na se qu }e ovi hu ma ni tar ci po gle da ti ra do ve ma li {a na ko ji se ta mo na la ze. Po tom }e ko lo na obi }i de cu ko ja bo ra ve u Svra ti {tu i na kra ju do la ze u cen tar gde }e se u dru `e wu sa naj mla |i ma za dr `a ti sat vre me na.

A. J.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak23.decembar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na: „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Tar tif” (19.30), Sce na „Jo van \or |e vi}” ba let „Krc ko Ora {~i}” (19) Po zo ri {te mla dih: ve li ka sa la „Pop ]i ra i pop Spi ra” (20)

BIOSKOPI Are na: „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 13.10, 14.10 15.10), „Po no} u Pa ri zu” (20.30), „Be smrt ni ci” (22.35), „Kung fu pan da 2 3D” (14.30), „Auto mo bi li 2” (12.45), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.30), „Pa ra da” (14.45, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.25), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” (10.45), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.10), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 12.10, 13.45, 15.30, 16.10, 16.20, 18), „No va go di na u Wu jor ku” (17.45, 20.10, 22.40), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol Duh” (17.30, 19.45, 22.15), „Al vin i ve ve ri ce 3: ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „[er lok Holms” (17.20, 20, 22.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Bar ba ra Tr ni ni}, Sil vi ja Mi ka e li jan - Se re {i i Iva na Ma ti je vi} iz Novog Sada, Da ni je la Pe ji} iz Ka}a i Ta tja na Men |an iz Glo`ana, DE^AKE: Ja smi na Sa qi hi, Bog dan ka Gvo zde no vi} i La ri sa Mi lo sa vqe vi} iz Novog Sada, Sa wa Pa vlo vi} iz Futoga, Zo ri ca Veq ko vi} iz Oxaka, Bi qa na Pe tro va~ ki iz Ledinaca i Ve sna Nin ko vi} iz Iriga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Branislav Aleksandra Tuci} (1936) u 11.15 ~asova, Miloslav Jovana Vozar (1950) u 12, Miladin Mite Kolarski (1929) u 12.45, Dimitrije Radovana Ivan~evi} (1948) u 14.15 i Milojko Bala} u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena @ivana Krste Pupavac (1940) u 13 ~asova. Na centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Al`beta Cezara Galambo{ (2011) u 13 ~asova. Na novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Ana Nikole Selak (1957) u 13 ~asova.

TElEfOnI

DNEVNIK

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak23.decembar2011.

11

ПРЕСЕЉЕНА И ОБНОВЉЕНА КИКИНДСКА НАРОДНА КУХИЊА

Спре ма ће се ви ше обро ка

Упо сле ни ло кал ним пла ном КУ ЛА: Председник општине Кула Све то зар Бу квић и директорка сомборске филијале Националне службе за запошљавање уручили су уговоре за запошљавање 34 незапослена лица са територије ове општине. Овим програмом, до посла у наредних шест месеци или годину дана, у зависности од стручне спреме, ће доћи 24 незапослена лица по програму стручне праксе, затим шест незапослених лица по про-

VESTI Про ра дио бу нар ТЕ МЕ РИН: Председник општине Темерин Ан драш Гу стоњ, пустио је у рад нови бунар Б-8 на Вашаришту. Он је изразио задовољство што је током 2011. завршена реконструкција бунара у Сиригу, а присутност арсена је мања од прописаних вредности. Поправљен је и бунар на стадиону Ливадица у Бачком Јарку, тако да житељи овог места имају довољно воде и у летњим месецима. Дубина бунара Б-8 у Темерину је 164 метра, издашност 1.200 литара у минути. Анализе воде су потврдиле присутност арсена, али у мањим количинама у односу на осталих седам бунара на изворишту Темерин.

-У наредној години планирамо реконструкцију водоводне мреже, посебно према Телепу. Изграђена је пре четири деценије и предстоји замена азбестних цеви - истиче Ми ро слав Кља јић, директор ЈКП Темерин. Због присуства арсена у градској води у Темерину, Бачком Јарку и Сиригу општина Темерин је од 2004. до 2010. године финансирала снабдевање водом цистерном из новосадског водовода. Након реконструкције три бунара побољшано је снабдевање у сва три насеља, а вода из месних водовода се користи за пиће и кување. М. М.

„Пе кин шка пат ка” у „Зво ну” ЗРЕ ЊА НИН: Легендарна панк група „Пекиншка патка“ налази се на клупској турнеји по региону, која ће имати велику завршницу 29. децембра у Дому омладине Београда. На турнеји, којом чланови „Пекиншке патке“ желе да се поново (и буквално) приближе публици и врате панк коренима као на почетку каријере, бенд ће наступити и у Зрењанину, вечерас, у 22 сата, у Позоришном клубу „Зелено звоно“. У виду домаће подршке, на сцени ће се појавити и зрењанински састави „Мадрес егоистас“ и „Неке фаце“. Карте за зрењанински концерт, по претпродајној цени од 400 динара, могу се купити у Позоришном клубу. Ж. Б.

Ри бо лов ци ча сте чор бом ТЕ МЕ РИН: Удружење спортских риболоваца „Караш” уз помоћ локалне самоуправе припремају за Бадњи дан, 24. децембар, односно, 6. јануар пријатно изнанађење за своје суграђане. Десетак кувара и Ан драш Гу стоњ, председник општине Темерин припремаће рибљу чорбу и бесплатно је делити суграђанима.

- Захваљујући новим просторијама које имамо на углу улица Народног Фронта и Марка Орешковића, сада ће нам бити много лакше да скувамо и поделимо рибљу чорбу, у суботу 24. децембра и у петак 6. јануара - рекао је Ро берт Па стор, секретар Удружења спортских риболоваца „Караш” у Темерину. М. М.

граму самозапошљавања, као и четири незапослена по програму новог запошљавања. За ове намене из општинског буџета је издвојено четири милиона динара, док је додатних 3,8 милиона обезбедила Национална служба за запошљавање. Овом приликом, Буквић је најавио да ће Локални савет за запошљавање и наредне године издвојити средства за запошљавање. М. Кк.

КИ КИН ДА: Због учесталих крађа из просторија Народне кухиње која се налазила у старом Мотелу „Шумица”, локална самоуправа и Црвени крст преселили су кухињу у стари Дом ученика, у Улици Ђуре Јакшића. Представници локалне самоуправе, општинског и покрајинског Црвеног крста посетили су јуче кухињу на новој локацији. Секретар Црвеног крста Војводине Сим ка Со мер истакла је да је ово још један пример добре сарадње између локалне самоуправе и кикиндског Црвеног крста и уопште свих институција које се баве потребама најугроженијих.

- Велика је ствар што је једна од најстаријих Народних кухиња у Покрајини отпочела рад у простору који је погодан и за кориснике и за запослене у њој. Народна кухиња је пројекат који на најбољи начин ублажава сиромаштво - рекла је Сомер, нагласивши да се у Кикинди на добар начин брине за најугроженије категорије становништва, старе, немоћне, недовољно развијену децу и омладину. У овај пројекат пресељења и оспособљавања Народне кухиње на

Добра сарадња локалне самоуправе и Црвеног крста Војводине

новој локацији Општина је издвојила око 100.000 динара. Председник општине Или ја Во ји но вић истакао је да ће локална самоуправа и даље помагати Народну кухињу.

- До сада је припремано 500 куваних оброка и 400 ланч-пакета за кориснике у селима, а договор је да се помоћ повећа десет посто тако да ће у следећој години бити укуп-

но 1.000 корисника. Финансираћемо из буџета и наредне године рад Народне кухиње, а помоћ ћемо и даље издвајати из Фонда солидарности. Користим прилику да апелујем на сва предузећа у општини да уплаћују средства у овај Фонд како би смо пружили помоћ што већем броју суграђана - истакао је председник Војиновић.

Секретарка кикиндског Црвеног крста Аран ка Фел баб, нагласила је да ће због одличних услова које пружа нови простор, од Нове године бити повећан и број корисника Народне кухиње.

- Планирамо да повећамо број корисника за још њих педесетак. Локална самоуправа је доста уложила да овај простор уредимо за потребе Народне кухиње. Све је комплетно окречено, офарбано, прегледане су електрична и гасна инсталација, водовод, ремонтирана је постојећа опрема и постављена је наша досадашња - објаснила је Фелбаб. Опрему за функционисање Народне кухиње финансирао је у потпуности Међународни комитет Црвеног крста, који је 2003. године обезбедио два милиона динара за ту намену, док је амерички Црвени крст донирао опрему за печење хлеба. За куване оброке кикиндски Црвени крст сваког месеца издвоји око 800.000 динара. Објекат у Улици Ђуре Јакшића добро је обезбеђен, а ту су и чувари, тако да се очекује да више не буде проблема који су се догађали на старој локацији. А. Ђуран

ОКРУГЛИ СТО НА ТЕМУ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ

Сунце штеди буџет ЗРЕЊАНИН: Енергетска ефикасност – одговорност према будућности, тема је округлог стола одржаног јуче у Градској кући у Зрењанину, у организацији локалне самоуправе, а у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за енергетику и минералне сировине. Учесници скупа подсетили су да је зрењанински гра-

виших циљева у редукцији емисије гасова са ефектом стаклене баште у односу на оне дефнисане политиком ЕУ и применом Акционог плана за одрживу енергију. „Уговор градоначелника” је амбициозна иницијатива Европске комисије која градовима даје улогу предводника у борби за смањење климатских про-

Соларни колектори у болници

доначелник Милета Михајлов недавно у Бриселу потписао „Уговор градоначелника”, својеврсну иницијативу Европске комисије намењене побољшању енергетске ефикасности урбаних целина у ЕУ и изван ње. Потписници тог уговора обавезују се да ће радити на повећању енергетске ефкасности и чистијој производњи и коришћењу енергије, формалним прихватањем

мена применом рационалне и одрживе локалне енергетске политике која ствара стабилна радна места и подиже квалитет живота. Приступањем овој организацији Зрењанин се нашао у друштву градова као што су Париз, Осло, Барселона, Берлин, Лондон Будимпешта, Софија...

- Енергетска ефикасност је тема о којој ће се сигурно много причати у будућности, али и те-

ма на чијој реализацији мора пуно да се ради. На јучерашњем округлом столу говорили смо о томе шта Зрењанин жели да учини у неком наредном периоду по том питању. Зрењанин је, подсетићу вас, успео да уђе у групу градова Европе који ће се бавити енергетском ефикасношћу до 2020. године, и посветићемо се обновљивим изворима енергије изјавио је градоначелник Михајлов и нагласио да је град на Бегеју, у неку руку, био пионир у овим пројектима. Пре пар година постављени су соларни колектори у Општој болници „Др Ђорђе Јоановић” и у Дому ученика „Ангелина Којић Гина”. По речима Михајлова, планирано је да следеће године такви колектори буду изграђени и на спортској хали „Медисон” и на објектима Бање „Русанда”, као и да се уграде топлотне пумпе у Основној школи „Јован Цвијић”. Помоћник покрајинског секретара за енергетику Милан Чежек истакао је да, по новом Закону о енергетици, свака локална самоуправа мора да именује енергетског менаџера.

- Волео бих да град Зрењанин и у томе буде први и да врло брзо направи стратегију енергетске ефикасности, односно уштеде енергије у свим својим објектима, али и да сачини план реализације те стратегије. Тако би на властитом примеру показао грађанима како да се понашају. Јер, уштедом енергије директно се оставља више пара у буџету - навео је Чежек. Ж. Балабан

ИЗГРАДЊА АУТО-ДЕПОА БЛИЖИ СЕ КРАЈУ

Во зи ла на си гур ном

СУ БО ТИ ЦА: Земљани радови на изградњи ауто-депоа на Прозивци у Суботици се приводе крају. Поред старог ауто-депоа, гради се нови, где ће се пружати и услуге паркирања за пут нич ка и те рет на во зи ла. Објекат се гради на површини од 2,17 хектара и биће ме ста за 60 теретних и 50 путничких возила. Инве стиција кошта око 14 милиона динара.

- Ако све буде текло по плану, радови ће бити завршени до краја јануара наредне године. Поред тога што ће моћи ту да се паркирају аутобуси и камиони, биће ме ста и за путничке аутомобиле. Тако да ако неко дође у го сте, моћи ће код нас да остави аутомобил, уз малу надокнаду на 24 часа. Уче стале су крађе аутомобила и оштећења возила и на овај начин ће возачи бити сигурни да су њихови четвороточкаши на сигурном. Расвета се по ставља и наредних дана би

Ускоро завршен аутодепо

требало да се по ставе каблови и бе тон ски стубо ви, затим иде ограда, камере и друго - рекао је директор ЈКП „Паркинг” Ми ло рад Сли јеп че вић.

По ред но вих пар кин га, на ауто-депоу изграђено је и преко 100 нових паркинг ме ста, у које је уложено 10 милиона динара. С. И.

Потписивање споразума у Бизнис клубу у Ади

ОСНОВАН СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКИ САВЕТ АДЕ

Дру штве ни ди ја лог бра на от ка зи ма

АДА: Споразум о оснивању Социјално-економског савета општине Ада, у присуству покрајинског секретара за рад, запошљавање и равноправност полова АП Војводине Ми ро сла ва Ва си на, секретара Савеза самосталних синдиката Војводине Го ра на Ми ли ћа, секретара Покрајинског социјално-економског савета Ми ли не Туш јак и других званичника, јуче у Биснис клубу хотела „Парк” у Ади потписали су председник ађанске општине Зол тан Би лиц ки, председник Уније послодаваца Војводине Стан ко Кр стин и повереник Савеза самосталних синдиката општине Ада Ми ро слав Бе лан чић. Циљ рада социјално-економског савета, како је истакнуто је успостављање и развој социјалног дијалога са послодавцима и сидикатима, развој, унапређење и решавање колективних преговарања, остваривање права радника и послодаваца и дру-

га важна питања за смањење отпуштања радника и очување стабилности у борби против незапослености.

- Сигурно је да Ада као једна од општина за коју се одувек сматрало да је носилац позитивних тековина у Војводини заслужила да има овакво тело и раније, али добро је да је социјални дијалог текао и до сада. Можда је то и бољи пут да из дијалога проистекне савет, него обрнуто. Од 2002. године смо покренули иницијативу да све војвођанске општине добију оваква тела, многи су основани али су у пракси касније замирали. Сигуран сам да овакав савет, проистекао из дијалога елиминише ризик да буде само мртво слово на папиру - рекао је Мирослав Васин. Васин је констатовао да је Ада некад била центар металске и текстилне индустрије, појам развијеног предузетништва и да је и данас, иако у мањој мери, синоним за много тога позитивног. М. Митровић

Су бо ти ца ра чу на на ве ћи бу џет СУ БО ТИ ЦА: Чланови градског већа Суботице усвојили су одлуку да буџет за 2012. годину износи око 4,8 милијарди динара. Предлог буџета предвиђа да половина новца у наредној години буде потрошена на јавне услуге, стамбени развој и развој заједнице. Буџет града у 2012. години биће за скоро 12 одсто већи, у односу на ову годину, повећан је износ у области за социјалну помоћ за 30 милиона динара, а предвиђен је и новац за трошкове ЈП „Привредно-технолошки паркови Суботице” за инфраструктурно опремање привредне зоне Мали Бајмок од 130.790.000 динара. За пројекте запошљавања планирано је 11,5 милиона динара, а и за ЈКП „Суботица-транс“. Како би реализовали студију унапређења система транспорта путника у Суботици, издвојено је 45 милиона динара, док ће ЈП Дирекција за изградњу града располагати са преко милијарду динара. Буџетом је планиран новац за рент-а-бајк, наставак реконструкције парка на Палићу, Женског штранда и друго. Уступљена и изворна примања износе

нешто више од четири милијарде, трансфери са републичког и покрајинског нивоа износиће скоро пола милијарде, а дефицит буџета ће износити око 153 милиона динара, који ће се финансирати из неутрошених средстава из претходних година, која износе преко 254 милиона динара. Предлог буџета требало би да се нађе на наредној седници Скупштине града, која је планирана за 28. децембар. С. И.

petak23.decembar2011.

vojvodina

dnevnik

c m y

12

ЈУБИЛЕЈ СОМБОРСКЕ ГАЛЕРИЈЕ „МИЛАН КОЊОВИЋ”

Маестро наткрилио цео век

„ДТД РИБАРСТВУ” ГОДИШЊА НАГРАДА ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ

Лидер с приходом од 15 милиона евра годишње БАЧКИ ЈАРАК: Компанији „ДТД Рибарство” из Бачког Јарка припала је годишња награда Привредне коморе Србије за 2011. годину. Ово привредно друштво је одлуком Комисије за награде ПКС, награђено за постигнуте резултате у привређивању и за допринос развоју и унапређењу привреде Републике Србије. На свечаности поводом доделе престижних признања, председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин, уручио је плакету Мирјани Сријемац, директорки „ДТД Рибарства”.

- Ово признање за нас представља изазов да и у будућности својим радом потврђујемо високо постављене стандарде, али је и потврда опредељења компаније да доследно прати најсавременије трендове када је о овој грани привреде реч - рекла је овим поводом Мирјана Сријемац. - Од приватизације „ДТД Рибарства” до данас, у протеклих пет година, у изградњу нових производних погона, смештајних

капацитета, опрему за производњу и прераду рибе, производњу рибље хране, пољопривредну механизацију, као и у реконструкцију и осавремењивање производње и пратеће инфраструктуре, уложено је више од 50 милиона евра. Данас је „ДТД Рибарство” регионални лидер у области рибарства на подручју бивше СФРЈ са укупним годишњим приходом од 15 милиона евра. Са позиције тржишног лидера, и ове године смо наставили са традицијом инвестирања у производне погоне и опрему, као и са пласманом нових производа на тржиште. Привредна комора Србије доделом ових годишњих награда настоји да истакне привредна друштва и појединце, који су добрим резултатима и радом обележили годину за коју се награда додељује. Међу награђенима ове године су и ЈКП „Паркинг сервис” Нови Сад, „Јафа” Црвенка, „Жито Банат” Вршац, „Фриком” Београд и други. В. Х.

ПОМОЋ ЗА НАЈУГРОЖЕНИЈЕ ПОРОДИЦЕ

Новац сутра

СРБОБРАН: Министарство

рада и социјалне политике Владе Републике Србије обезбедило је пола милиона динара за Центар за социјални рад општине Србобран и ова средства поделиће се грађанима чији је животни стандард изузетно угрожен. Према плановима, једнократну новчану помоћ добиће нешто мање од сто социјално угрожених породица. У току је завршавање израде листа ових породица, а новац ће бити подељен сутра. Директорка Центра за социјални рад општине Србобран Бисерка Веселиновић је истакла да ће помоћ бити усмерена према грађанима који не остварују право на новчану социјалну помоћ, а по

неким основама јесу сиромашни и живе прилично тешко.

- Приоритет при расподели помоћи имаће вишечлана домаћинства са малолетном децом или инвалидним чланом, у којима ниједан члан домаћинства нема приходе, а нису корисници права на материјално обезбеђење, затим самохрана домаћинства са инвалидним чланом породице, посебно дететом, старачка домаћинства са сеоских подручја која немају прихода и нису корисници права на материјално обезбеђење, као и породице које су у ризику због услова становања опасних по њихове животе - рекла је М. Кк. Веселиновић.

Украшавање дрвореда у бечејској Главној улици

У Бечеју Цукићев „Спори ритам бенд” БЕЧЕЈ: За разлику од неколи-

ко минулих година, када је за божићне и новогодишње празнике био украшен само централни градски трг и део Зелене улице у најужем центру, ове године су радници фирме „Електро-Нађ” украсили и дрворед с десне стране Главне улице до раскрснице с Улицом Иве Лоле Рибара. Додатна козметика на самом тргу радиће се 31. децембра, када ће се поставити бина за наступ

учесника новогодишњег програма, у којем ће Дејан Цукић и „Спори ритам бенд” бити звезде вечери. Тог дана у преподневним сатима ће бити организовано и кићење новогодишње јелке на тргу. Излози продајних објеката у центру града, који има карактеристике старе војвођанске архитектуре, додатно су украшени и све је, поготово ноћу, већ добило свечарски изглед. В. Ј.

СОМБОР: Отварањем тринаесте по реду сталне поставке дела уметника чији легат представља и чије име носи, сомборска Галерија „Милан Коњовић” обележила је у среду увече вредан јубилеј. Ова поставка слика великог Маестра, у избору чувеног ликовног критичара Саве Степанова, уприличена је у славу 45 година постојања Галерије, у којој је и велики Коњовић стварао за живота.

- Милан Коњовић је својим животом и стваралачким делом наткрилио цело 20-то столеће и успоставио изузетно високе уметнилчке критеријуме што га чини једним од најзначајнијих српских и

југословенских сликара, и једним од најзначајнијих експресиониста - казао је Степанов приликом отварања ове изложбе у реновираној Галерији „Милан Коњовић”, чији је директор Петер Мраковић с оправданим поносом напоменуо и да је захваљујући републичком Министарству културе и Граду Сомбору галерија којој је на челу добила ове године и депо у складу са европским стандардима. Саму изложбу је отворио председник локалног парламента и уједно потпредседник Скупштине АП Војводине Синиша Лазић, који је истакао да, као што је и за живота радио, Милан

Коњовић и данас својим делом промовише град у коме је рођен

и који му је био неисцрпна инМ. Миљеновић спирација.

АКЦИЈА ДРУШТВА ЗА АФИРМАЦИЈУ ОСОБА С ИНВАЛИДИТЕТОМ

Задовољни мали и велики фениксовци БЕЧЕЈ: Празничне пакетиће Деда Мраз је уручио деци чланова Друштва за афирмацију особа с инвалидитетом „Феникс-плус”. Ово друштво ради у Бечеју тек три и по године, али пред божићне и новогодишње празнике редовно се окупља и деци уручује пакетиће.

- Захвални смо људима добре воље, који нам својим донацијама помажу да обрадујемо најмлађе скромним даром у прикладном тренутку. Без обзира на то колико су тешка времена, организујемо бројне активности едукативног, културног и рекреативног карактера, што наилази на симпатије особа с инвалидитетом и све смо масовнији. Сада нас је око 90 и припремили смо врло амбициозан план за наступајућу годину рекао нам је председник Друштва „Феникс-плус” Стеван Марков. Као и претходних година, у Тржном центру КТЦ, за најмлађе

Параолимпијка Беба Перић-Ранковић подржава „Феникс-плус”

Помоћ за лечење

СУБОТИЦА: У просторијама „Кола српских сестара” у Суботици ученици Средње медицинске школе Даници Гргић, као и Алекси Човићу и Стефану Булатовићу додељена је новчана помоћ за лечење од тешких болести. Тим поводом је одржан хуманитарни концерт 28. новембра у Великој већници Градске куће, где су наступили познати суботички певачи и сакупљено је 100 хиљада динара. Ово није први пут да „Коло српских сестара” учествује у хуманитарним акцијама за прикупљање новца за лечење деце. Поред тога, део новца ће на Светог Саву када је и школска слава бити подељен материјално најугроженој деци која С. И. имају добар успех у школи.

ПРЕМИЈЕРНА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА

Несторов објектив сведок историје БЕЛА ЦРКВА: Заоставштину Нестора Мине, једног од најзначајнијих фотоаматера свог времена, чини неколико хиљада фотографија, од чега је око хиљаду на фотографским плочама. Његова породица је у сарадњи са Дејаном Косановићем, заоставштину пребацила у савремену дигиталну форму и приредила изложбу фотографија које датирају из периода од 1914. године до 1935. године. Изложба је премијерно постављена у галерији Музеја у Белој Цркви, где је Нестор Мина рођен и где је као професор математике, физике, хемије и немачког језика радио у белоцркванској гимназији. Ово изузетно сведочанство једног времена, после Белоцрквана имаће прилику да виде и Новосађани и Београђани. Први фотоапарат Нестор Мина је добио 1914. године, и на првим снимцима који су тада урађени и сачувани виде се аустроугарски војници како марширају кроз Белу Цркву. Својим фотоапаратом снимао је свакодневни живот ко-

ји га је окруживао, призоре из родног града, значајна збивања, родбину и колеге са студија, места у којим је боравио, сликовите пејзаже и аранжиране уметничке фотографије у духу свог времена. Поред фотографских његова остварења имају и посебну исто-

ријску документарну вредност нарочито за проучавање прошлости Беле Цркве. Нестор Мина био је и један од оснивача фотоклуба у Белој Цркви. У галерији Музеја постављено је шездесет пет фотографија, од прве на којој војска маршира кроз град, преко портрета рођака, до пејзажа и разних скупова. Породица Влатковић, ћерка, унуци и праунуци чувају значајну заоставштину која ће бити део неке слеМ. Витомиров деће изложбе.

фениксовце лепршав програм припремила су деца Предшколске установе „Гарфилд”, па је Деда Мраз и њима уручио пакетиће. На дружењу са члановима „Феникс - плуса” била је и врхунска спортисткиња, параолимпијка у стоном тенису и вицешампионка Европе с тек завршеног првенства у Сплиту Борислава–Беба Перић-Ранковић у друштву двогодишње ћеркице Драгане.

- Оваква дружења су лепа ствар и мада у последњих пет година живим у Новом Саду, подржавам рад Друштва „Фениксплус” из родног Бечеја, а неизмерно сам срећна што сам се, поред спорта, остварила и у породичном животу. Много ми значи боравак међу Бечејцима, поготово када ме овако срдачно приме и сазнам да заједно самном пролазе кроз моја спортска такмичења - рекла је Беба Перић-Ранковић. В. Јанков

ЉУДИ ДОБРЕ ВОЉЕ ОБЕЗБЕДИЛИ ПАКЕТИЋЕ ЗА МАЛИШАНЕ

Дечји осмех незаменљив

СУБОТИЦА: Бајкерски клуб радњи са невладином организа„Месинџер” из Суботице шести цијом „Каритас” поделиће 8.187 пут заредом је поделио нового- новогодишњих пакетића. Деца дишње пакетиће за децу са инва- сиромашних породица из Суболидитетом. Поред пакета, орга- тице, Сенте, Кањиже, Аде, Теменизована је и мала прослова, на којој су наступили кловнови и лија, а децу је посетио и Деда Мраз.

- Бајкери су слободног духа и желе да тај свој осећај пренесу и на децу. Подељено је око 40 слатких пакета. Осмех на лицу деце је незаменљив и то говори да се добро осећају са суботичким бајкерима. Докле год будемо могли, ми ћемо помагаКловнови обрадовали децу ти деци и обезбеђивати поклоне - рекао је председ- рина, Зрењанина, Апатина, Врник Клуба „Месинџер” Горан баса и Куле ће и ове године доВукоја. бити пакетиће захваљујући РуДиректор ЈКП „Паркинг” Ми- долфу Валтеру. Немачки инвелорад Слијепчевић је рекао да ститор из Суботице каже да је је ово једна у низу од хуманитар- био разочаран што акција сакуних акција које су реализовали пљања новца за пакете у Немачове године. Немачки бизнисмен кој није успела, јер је сакупљено Рудолф Валтер и ове године је свега 80 пакета. За слатке пакете одлучио да за божићне и нового- издвојено је 20.000 евра. Нареддишње празнике обрадује мали- них дана деци посредством „Кашане сиромашних породица ритаса” у девет општина у Војслатким пакетићима. У име до- водини поклони ће бити подељеС. И. натора предузеће „Фива”, а у са- ни.

Плакете и захвалнице Црвеног крста ТЕМЕРИН: Црвени крст Темерина 2011. годину завршава са више пригодних манифестација. Данас у 18 часова, у свечаној сали СО Темерин уручиће се Захвалнице и Плакете јубиларним даваоцима крви. У суботу у 10 часова Црвени крст Темерина организује трибину о превенцији трговине људима. У понедељак, 26. децембра, од 8 до 11 часова, у Дому омладине у Темерину, одржаће М. М. се 12 овогодишња акција добровољног давања крви.

reporta@e

dnevnik

petak23.decembar2011.

13

NI TADI] NI DA^I] NISU MOGLI SPRE^ITI NOVOSADSKU POLICIJU DA UGASI STREQA^KI SAVEZ BE^EJA, OSNOVAN PRE 133 GODINE a ni je ba{ uvek ta~ na na rod na po slo vi ca po ko joj od vi {ka gla va ne bo li, usta no vio je Stre qa~ ki sa vez op {ti ne Be ~ej, ali na bol ni ji na ~in, jer je uga {en po sle 63 go d i n e ra d a! Isti n a, pr v o Stre qa~ ko dru {tvo u gra du je for mi ra no jo{ 1878. a Sa vez je we gov fak ti~ ki na sled nik.

– Sve je po ~e lo ne sre} ne 2009, kad je Ko mi si ja Po li cij ske upra ve No vi Sad do {la da pre k on t ro l i { e pod ko j im uslo vi ma se ~u va na o ru `a we

D

Pa ra stos zbog dve ~a |a ve pu {ke me nom od u zi ma wu ce log ar se na la, svih 225 ko ma da, da kle 160 va zdu {nih pu {a ka, 52 ma lo k a l i b ar s ke, {est ve l i k og ka li bra, pet s neo lu ~e nim ce vi ma i dva MK pi {to qa. Sa -

te ~e ti ri lo va~ ke pu {ke, tri ma lo ka li bar ske, je dan ka ra bin i dva pi {to qa.

Kad su strel ci vi de li da }e vrag od ne ti {a lu, upu ti li su zah tev za ob no vu pre kr {aj nog po stup ka. Od bi jen je. Alar mi ra ne su po li ti~ ke struk tu re u gra du i {i re, ali xa be. Po sla li su mol be za abo li ci ju i po ni {te we re {e wa o od u zi ma wu oru` j a pred s ed n i k u Bo r i s u Ta di }u i mi ni stru po li ci je Ivi ci Da ~i }u. Pri lo `i li su i pot pi se vi {e od dve sto ti ne Be ~e ja ca i mol be osam or ga ni za ci ja ~i ji su rad ni ci bi li ak tiv ni strel ci da se pri dru `u ju zah te vu za po ni {te we re {e wa o od u zi ma wu oru` ja. Iz Ta di }e vog ka bi ne ta su do bi li

od go vor da ni je nad le `an za pre kr {aj ne ka zne, dok je Bi ro za pri tu `be i pred stav ke Da ~i }e vog re so ra ob ja snio da su re {e wa PU No vi Sad i be ~ej ske Sta ni ce po li ci je is prav na te da je 17. ju la dr `a va po sta la vla snik svog oru` ja ko je su me sni strel ci go di na ma ko ri sti li na tre nin zi ma i tak mi ~e wi ma.

– Sve je ste ~e no po {te nim i upor nim ra dom vi {e ge ne ra ci ja sport skih rad ni ka, a sa mo jed nim re {e wem je od ne to i Be ~ej ci ma us kra }e no da se, po sle 133 go di ne ba ve stre qa {tvom, i to bes plat no. U evi den ci ji smo ima li vi {e od 450 re gi stro va nih ~la no va, a rad u Sa ve zu i stre qa~ kim dru `i -

Po sled wa, „ko me mo ra tiv na” sed ni ca

na {eg sa ve za – po ~i we tu `nu pri ~u pred sed nik upo ko je nog sa ve za Du {an Ga gi}. – Pra te }i in ven tar sku li stu u ma ga ci nu Sport skog cen tra „Mla dost„, gde nam je oru` je uskla di {te no, za pi sni~ ki su kon sta to va li vi {ak dve ne re gi stro va ne i ne is prav ne va zdu {ne pu {ke. Ubr zo nam je zbog to ga sti glo Re {e we o pri vre -

vez se ni je `a lio na od lu ku su di j e za pre k r { a j e da pla t i 5.000, a pred sed nik 2.000 di na ra. Ali, tu ni je kraj na {im mu ka ma. Ubr zo nam je sti glo no vo re {e we o de fi ni tiv nom od u zi ma wu svog na o ru `a wa, uz na po me nu da ga, u ro ku od go di nu da na, mo `e mo pro da ti pre ko ovla {}e ne fir me. Me ni su kao pred sed ni ku Sa ve za od u ze -

Iz Sa ra je va se 1974. vra ti li kao pr va ci dr `a ve

e { ta n i Pri g re v i c e, se la kraj Apa ti na, od kad su 1945. sti gli u rav ni cu „vla kom bez vo znog re da„, po sta li su na da le ko po zna ti ra ta ri i jo{ po zna ti ji po vr ta ri jer su wi ho ve pa pri ke pro d a v a n e i po mno g im evrop skim ze mqa ma. ^im su se ma lo opa ri li, po ~e li su da ure |u ju svoj me sto, ko je je i u sta roj Ju go sla vi ji bi lo zna no po as f al t i r a n im uli c a m a, Spo m en-bi b li o t e c i i le p oj osmo qet ki, na kon ko je ret ki ni su za vr {i li sred wu {ko lu, a sve vi {e ih je s fa kul tet skom di plo mom pa i dok to ra tom. Isti na, svi su osta li po

\u ro ^a nak i slav ni pre ci

ve li kim gra do vi ma ili oti {li pre ko gra ne, ali ni su za bo ra vi li za vi ~aj. Pri grev ~a ni su po no sni na svo ju tra di ci ju, od ma le na je ~u va ju u me snom KUD-u, a sek ci ja `e na u {er pi i lon cu o`i vqa va sta re re cep te.

Pre ~e ti ri de ce ni je bi bli o te kar Mom ~i lo To do ri} po ~eo je da sku pqa pred me te ko je su ko lo ni sti do ne li iz Li ke i s Ba ni je i da nas u zbir ci ima oko hi qa du eks po na ta. Ima tu dr v e n ih po q o p ri v red n ih alat ki, oru` ja, pre sli ca, raz bo ja... Da go sti sa stra ne, ali i do ma }a de ca vi de ka ko su im pre ci ra di li ze mqu, ku va li, tka li, pre li. Pre tri go di ne for m i r a n o je i Za v i ~ aj n o udru `e we „Li~ ko og wi {te“,

od ne dav no oku }e no u pro sto ri ji ma ko je je se lu ustu pi la fir ma „Lu ~i} Pri gre vi ca“.

– Za sve ~a no otva ra wa pri pre mi li smo iz lo `bu oko sto od ras po lo `i vih 600 fo to gra fi ja na ko ji ma je za be le `en `i vot ko lo ni sta od do se qe wa do da nas, kao i por tre ti qu di ko j i su naj v i { e do p ri n e l i raz vo ju se la – ob ja {wa va \u ro ^a nak. – Je dan od ci qe va „Li~ kog og wi {ta“ je da obo ga ti tu ri sti~ ku po nu du se la jer sva ke go di ne do la zi sve vi {e po s e t i l a c a, a i biv { ih sta ro se da la ca ko ji sa da `i ve u Ne ma~ koj. S wi ma smo us po sta vi li ve o ma lep, pri ja teq ski od n os, pa i oni je dva ~e ka ju po vod da se po no vo sret ne mo. @e li mo da na ba vi mo i kwi ge ko je go vo re o na {em se lu ili su ih na pi sa li Pri grev ~a ni, bez ob zi ra na to ko jom se ob la { }u ba v e, za tim da pri ku pi -

mo ang do te o Pri grev ~a ni ma.

Ve ru jem da }e mo ve} idu }e go di ne or ga ni zo va ti i li kov nu ko lo ni ju.

U opre ma wu „Og wi {ta“ po mo gla je MZ ali i Pri grev ~a ni iz ino stran stva.

– Mno gi i mno go za la ga li su se i me {ta ni svo jim ra dom.

Ni kog ni smo zva li, ve} su se sa m i nu d i l i i do l a z i l i da pomog n u oko zi d ar s kih, mo ler skih i dru gih po slo va. Jo{ da uve de mo gre ja we da bi se sma wi li tro {ko vi za stru ju, ko ju nam je pla }a la MZ – na ja vqu je ^a nak.

Pri gre vi ca da nas ima vo do vod nu i ga snu mre `u, a usko ro }e i ka na li za ci ja. Bi bli o te ku je do bi la jo{ se dam de se tih go di na pro {log ve ka i ona je od mah po sta la ste ci {te kul tur nog `i vo ta se la. U woj su go s to v a l i mno g i po z na t i pisci, od Bran ka ]o pi }a i De s an k e Mak s i m o v i} do sa vrem nih.

– La ne smo or ga ni zo va li pr vi kon cert kla si~ ne mu zi ke, na ko ji je do {lo 160 me {ta na.

To nam je odav no bi la `e qa.

Kad smo do {li u Pri gre vi cu, po ku }a ma je bi lo do sta klavi r a, ali tad nam ni su ni {ta zna ~ili. Naj vi {e ih je za vr {i la kao ogrev, a od dir ki su pra vqe ni ~e {qe vi. Tu ne prav du smo po la ko is pra vqa li. Pr vi sam u se lu u~io da svi ram kla vir, ali br zo od u stao jer su me dru go vi za dir ki va li.

Me |u tim, mo ja me zi mi ca je za vr {i la osnov nu mu zi~ ku {ko lu, a }er ka mog pri ja te qa Nov ko vi }a pr va i aka de mi ju i svi ra la je na ovom kon cer tu – po no sno je za kqu ~io ^a nak.

J. Prel~ec Pri grev ~an ke u ba wi To pu sko 1932.

na ma “Mar ko Ga gi}“ iz Ba~ kom Gra di {tu, „Na pre dak“ iz Ba~ kog Pe tro vog Se la i be ~ej skom „Slav ku Si mi nu“ uvek je bio vo lon ter ski. Ne kad smo ima li i pr va ke dr `a ve, na {e le g en d e \or | a Je z di } a i Zdrav ka Sto ja no va, a na {i pi o ni ri bi li su do bro ko ti ra ni na voj vo |an skim tak mi ~e wi ma. O~e ki va li smo da }e do no si ti me da qe, ali uza lud – vaj ka se Ga gi}.

De ce ni ja ma je stre qa {tvo je bi lo iz u zet no po pu lar no, na ro ~i to me |u {ko lar ci ma, mno gi su na sta vqa li da pu ca ju i ka da su sta sa li pa ima li znat nih uspe ha i na Oli mi ja da ma rad ni ka Voj vo di ne. Iz grad w om „hra m a spor t o v a“ kraj Ti se 1987, pod ~i jim kro vom je i stre qa na, do bi li su i op ti mal ne uslo ve.

– Ume sto da raz vi ja mo na{ sport, mi smo pri nu |e ni da ga uga si mo. A se }am se s ka kvim en tu zi ja zmom je nas ne ko li ci na vi {e od po la ve ka ra di la s de com. Je dan od wih, Jo `ef Ju -

has, pr vi put je uzeo pu {ku u ru ke u stre qa~ koj sek ci ji O[ „Pe te fi [an dor“, a ka sni je je iz ra stao u vr snog stru~ wa ka i kao tre ner bio i ~lan na {eg olim pij skog ti ma – pri se }a se Pe ter Pen ze{.

Ja di kov ka za ja di kov kom su se re |a le na ovih da na odr `a noj po sled woj Skup {ti ni Sa ve za, gde je, ne ma ju }i kud, od lu ~e no da se iz ve ste stre qa~ ki sa ve zi Voj vo di ne i Sr bi je o pre stan ku ra da tri dru `i ne s te ri to ri je naj ve }e po ti ske op {ti ne. Pre o sta la ne po kret na imo vi na je vra }e na osni va ~u, op {ti ni, ne {to po kret ne je ustu pqe no „Mla do sti” da se ko ri sti za re kre a tiv no stre qa {tvo, a 15 ma {i na „Ro si ni“ za iz ba ci va we gli ne nih go lu bo va bes plat no je ustu pqe no Lo va~ kom udru `e wu u Ba~ kom Pe tro vom Se lu. Ka ko je pre o sta lo ne {to nov ca na ra ~u nu, pri re |e na je opro {taj na ve ~e ra, ko ju su ne ki s pra vom na zva li pa ra sto som.

Vlastimir Jankov

\ER\ MANDI] O@IVQAVA ORGUQE PO VOJVODINI

LI^KI MRS I KONCERTI KLASI^NE MUZIKE U PRIGREVICI

Kla vi ri za vr {i li kao ce pa ni ce M

Pu ca lo se ne kad i na gli ne ne go lu bo ve

Maj stor osta vio ek ser od 20 cen ti me ta ra a da je mi si ja po prav ki or gu qa u Voj vo di ni mu ko tr pan po sao, i zbog ne ma {ti ne ko ja se {i ri kao grip, re sta u ra tor i autor kwi ge „Or gu qe u Voj vo di ni” \er| Man di} ima raz lo ga da bu de za do vo qan. Ove go di ne je

M

jim bo go slu `e wi ma ne ko ri sti or gu qe, i Man di} se svo je vre me no za la gao za to da bu du pre ne te u ne ku dru gu bo go mo qu.

Na ~e kao se.

– Pri li kom po rav ki or gu qa uvek ima iz ne na |e wa – ka `e Man di}. – Ov de su to bi li ek -

kve i sli~ ne stva ri sam i ra ni je na i la zio.

Ve li ki po sao Man di} je imao i na in stru men tu ko ji sa da kra si su bo ti~ ku cr kvu Isu so va Us kr snu }a, u ko ju je pre net 1980. iz Ba~ kog Mo no {to ra. Pr vi put se u cr kve nim le to pi si ma te or gu qe po mi wu 1790, ma da Man di} s raz lo gom pret po sta vqa da su sta ri je.

– Unu tra {wost ovih or gu qa je pra va isto ri ja – is ti ~e Man di}. – Obi lu je mno go broj nim za pi si ma maj sto ra ko ji su ih odr `a va li. An dri ja Fa bing iz Apa ti na ih je re sta u ri rao 1839, na kon we ga spe ci ja li zo va na ra di o ni ce po ro di ce Pump po pra vqa meh, {to uka zu je na to da su ve} ta da bi le sta re jer se meh mo ra po pra vqa ti po sle pe de se tak go di na. Sle de za pi si ne po zna tog maj sto ra iz 1865, po tom ne kog iz Ba var ske ko ji ih je {ti mo vao. Po sled wi za hvat je 1965. pred u zeo Fi lip

Mu ke po \er |u u hra mu Isu so va us kr snu }a

dvo je or gu qa vra tio u `i vot pa bar ma lo skra tio spi sak od onih ko je ne ra de, od ukup no 175 u Voj vo di ni.

Po seb no je ve li ki bio iza zov rad na ret kom in stru men tu, ko ji je u ri mo ka to li~ kom hra mu u Kqa ji }e vu na pra vio maj stor Franc Lin da u er, a usko ro tre ba da bu de pre se qen i mon ti ran u ke le bij skoj crkvi.

– To su je di ne or gu qe kod nas ko je je na pra vio Lin da u er – ob ja {wa va Man di}. – Sa Mi la nom Maj da kom on je imao ra di o ni cu u oko li ni Za gre ba, iz ko je su po te kle mno ge or gu qe u Hr vat skoj. Lin da u er je one u Kqa ji }e vu za po ~eo 1939. a za vr {io na red ne. To su, kao zna ~a jan do ga |aj, i no vi ne za be le `i le 10. apri la 1940.

Cr kva u Kqa ji }e vu u ko joj su bi le od 1945. je bez ver ni ka.

De ve de se tih je pre da ta SPC na ko ri {}e we, a po {to ona u svo -

Pred rat no de lo za gre ba~ ke ma nu fak tu re

se ri, ko ji su upo tre bqe ni ume sto {ra f o v a, {to je ve o m a ote `a lo ra sta vqa we. Naj du `i je bio ~ak 20 cen ti me ta ra. Za mi sli te lajs nu od osam mi li me ta ra, ko ja je za ko va na ek se rom od 12 cen ti me ta ra! Na ta -

An to li} iz Za gre ba s me snim kan to rom.

Po vo dom za vr {et ka po prav ke odr `a na je ko la u da ci ja, a na or gu qa ma je svi rao za gre ba~ ki ma e stro Emin Ar ma no.

Z. Milosavqevi}

crna hronika

petak23.decembar2011.

SUD ODREDIO PO TRIDESET DANA PRITVORA ZA ZVONKA I @ARKA VESELINOVI]A

POLICIJA RASVETLILA PQA^KU MARFIN BANKE U ARAN\ELOVCU

Po kre nu te is tra ge pro tiv bra }e

Zbog mal ver za ci ja in sce ni ra li pqa~ ku Kra gu je va~ ka po li ci ja sa op {ti la je ju ~e da je pro tiv ~e tvo r o slu ` be n i k a Mar f in ban ke u Aran |e lov cu pred u ze la me re kri vi~ ne od go vor no sti zbog uzi ma wa nov ca kli je na ta, kao i pro tiv dvo je u~e sni ka ume {a nih u „fin gi ra no” raz boj ni {tvo i iz no {e we nov ca iz ban ke.

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, me ra za dr `a va wa u tra ja wu do 48 sa ti od re |e na je v. d. di rek to ra fi li ja le Mar fin ban ke Mi li ci P. (32) i glav noj bla gaj ni ci te ban ke Sne `a ni P. (50) zbog sum we da su zlo u po tre bi le slu `be ni po lo `aj i fal si fi ko va le slu `be ne is pra ve.

Me ra po li cij skog za dr `a va wa od re |e na je i Pe tru V. (31) zbog po mo }i u~i o ni o cu po sle iz vr {e nog kri vi~ nog de la.

Mi li ca P. i Sne `a na P. su s jo{ dvo je slu `be ni ka, u pro te kle tri go di ne iz tre zo ra fi li -

lo zi ma za is pla tu go to vi ne s ra ~u na gra |a na.

Da bi pri kri le ma wak nov ca u ban ci, Sne `a na P. i Mi li ca P. su se do go vo ri le s Pe trom V. da iz vr {i „fin gi ra no” raz boj ni {tvo pa je ta ko on 15. de cem bra ove go di ne raz bio sta klo Mar fin ban ke u Aran |e lov cu i kroz otvor pro vu kao ru ku u ko joj je dr `ao pla sti~ ni pi {toq i po vi {e nim to nom za tra `io no vac.

Sne `a na P. mu je, po do go vo ru, da la pra znu be lu ko ver tu, na kon ~e ga je po li ci ji pri ja vqe no da je u ban ci iz vr {e no raz boj ni {tvo.

Po li ci ja osno va no sum wa da je po sle iz vr {e nog uvi |a ja Sne -

Nespretni pqa~ka{ s igra~kom Is tra ga ove na vod ne pqa~ ke kre nu la je ka po ma ga ~i ma iz nu tra, naj vi {e zbog ~i we ni ce da je raz boj ni ku pri li kom pqa~ ke is pao pla sti~ ni pi {toq ko ji se ras pao na o ~i gled svih, ali da su mu slu `be ni ce, ipak, pre da le tra `e ni no vac. Slu `be ni ce su po do la sku po li ci je re kle da su ne spret nom raz boj ni ku da le 50.000 evra, {to je ta ko |e iza zva lo sum wu, s ob zi rom na to da se u ma wim fi li ja la ma obi~ no ne dr `i to li ka ko li ~i na nov ca.

E. D. ja le Mar fin ban ke u Aran |e lov cu bez osno va po di gle 160.000 evra, na ve de no je u sa op {te wu po li ci je, u ko jem se do da je „da je ve }i deo maw ka u tre zo ru (110.000 evra) ko ji su po di gle sa slu `be ni ci ma Sr |a nom M. (32) i Dan kom N. (52) prav dan fal si fi ko va nim ove re nim na -

`a na P. pri ja te qi ci Mi le ni G. (59) iz Aran |e lov ca omo gu }i la da iz ne se oko 50.000 evra ko je je pret hod no pri ja vi la da su od u ze ti od stra ne raz boj ni ka, na ve de no je u sa op {te wu, u ko jem se na gla {a va da je po li ci ja kod Mi le ne G. pro na {la oko 38.000 evra.

Na kon hap {e wa na Ko pa o ni ku, ko je je srp ska po li ci ja iz vr {i la u uto rak, Zvon ko Ve se li no vi} (31) ju ~e je sa slu {an pred is tra `nim su di jom Vi {eg su da u Kra qe vu, ko ji mu je od re dio pri tvor od 30 da na, dok je we gov brat @ar ko Ve se li no vi} (26) is kaz da vao u Spe ci jal nom su du u Be o gra du, gde je i we mu od re |e no za dr `a va we na me sec da na.

Kra qe va~ ki is tra `ni su di ja sa slu {ao je Zvon ka Ve se li no vi }a po vo dom sum wi da je iz vr {io kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, a po tom je od lu ~io da pro tiv we ga po kre ne is tra gu uz iz re ~e nu me ru pri tvo ra.

Is tra `ni su di ja Da vi do vi} je re kao da je Ve se li no vi }u pri tvor od re |en zbog „po sto ja wa oso bi tih okol no sti da bi bek stvom mo gao da osu je ti kri vi~ ni po stu pak ko ji je po kre nut pro tiv we ga”.

-Ve se li no vi} ima pre bi va li {te na te ri to ri ji Auto nom ne po kra ji ne Ko so vo i Me to hi ja, te bi od la skom na tu te ri to ri ju mo gao bi ti ne dost pan dr `av nim or ga ni ma Sr bi je- re kao je su di ja Da vi do vi}.

Mla |eg Ve se li no vi }a po li ci ja je ju ~e iz po li cij skog pri tvo ra u Kra qe vu spro ve la u Be o grad, gde ga je is tra `ni su di ja Spe ci jal nog su da sa slu {a vao po zah te vu Tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal zbog pod stre ka va wa na zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja su di je Osnov nog su da u Kra qe vu, sud ske je di ni ce u Ra {koj, Sre} ka T. (55) ko ji je s ne ko li ko dru gih li ca uhap {en 12. de cem bra.

Su di ja Sre} ko T. se sum wi ~i za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja, pri ma we mi ta i kr {e wa za ko na od stra ne su di je, jav nog tu `i o ca i we go vog za me ni ka jer je ne za ko ni to u~e stvo vao u pro da ji za ple we ne ak ci zne ro be.

Sre} ko T. je uhap {en s Mi lo mi rom N. (69), Va li dom H. (27) i Ab du la hom M. (54) iz No vog Pa -

NA DRUMSKOM PRELAZU HORGO[

Ukra de nim auto bu som sti gao iz ^e {ke Za jed ni~ kim ra dom ca ri ni ka i pri pad ni ka gra ni~ ne po li ci je, na drum skom gra ni~ nom pre la zu Hor go{ ot kri ven je auto bus ko ji je ukra den u ^e {koj, a ko jim je Dra go qub M. (1954) iz Kra gu jev ca po ku {ao da u|e u Sr bi ju.

PU Ki kin da sa op {ti la je da }e pro tiv Dra go qu ba M. pri pad ni ci Po li cij ske sta ni ce u Ka wi `i pod ne ti kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo po seb nog slu ~a ja fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve.

Na ja vqe no je i da }e kri vi~ na pri ja va bi ti pod ne ta pro tiv Mi la na K. (1979) iz Kra gu jev ca, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo pri kri va wa jer je or ga ni zo vao pre voz kra de nog vo zi la od ^e {ke do Sr bi je.

Upra va ca ri na je sa op {ti la da je vred nost auto bu sa pro ce we na na

105.000 evra, a slu ~aj je ot kri ven pri li kom re dov ne kon tro le auto bu sa kra gu je va~ kih re gi star skih ozna ka ko ji se na ula zu u ze mqu po ja vio bez put ni ka. Vo za~ je ca rin skom slu `be ni ku ob ja snio da vra }a pra zan auto bus iz Slo va~ ke, gde je od ve zao ko {ar ka {e i pri lo `io ured no ove ren put ni list kao do kaz.

Kon tro lom do ku men ta ci je naj pre je utvr |e no da se mar ka auto bu sa na put nom li stu i u sa o bra }aj noj do zvo li ne sla `u, a ka sni je da ni broj {a si je ne od go va ra onom ko ji je upi san u sa o bra }aj noj do zvo li. Dok je auto bus kon tro li san, po ja vio se i vla snik pre vo zni~ ke fir me u ~i jem je auto mo bi lu de taq nom kon -

tro lom pro na |e na me tal na plo ~i ca sa bro jem {a si je po me nu tog auto bu sa, kao i ~e {ka li cen ca za me |u na rod ni pre voz put ni ka.

Osim to ga, kod we ga su pro na |e ni i fal si fi ko va na vo za~ ka do zvo la i li~ na kar ta na ime slo ve na~ kog dr `a vqa ni na, a u me |u vre me nu je sti gla po tvr da In ter po la da se ra di o auto bu su ko ji je ukra den pret hod ne no }i u ^e {koj.

M. Mr.

MINISTAR ZDRAVQA PODR@AO ISTRAGU O VAKCINAMA

Mo ra se utvr di ti od go vor nost

– Mi ni star stvo zdra vqa po dr `a va na po re nad le `nih dr `av nih or ga na da se raz re {i pro blem na bav ke vak ci na i vi di da li po sto ji od go vor nost, ~i ja i ko li ka – po no vio je ju ~e re sor ni mi ni star Zo ran Stan ko vi}.

On je no vi na ri ma u Pa la ti „Sr bi ja” iz ja vio da is tra ga i da qe tra je, pod vu kav {i da pro tiv onih za ko je se utvr di da su od go vor ni tre ba pred u ze ti od go va ra ju }e me re.

– Na dam se da }e nad le `ni dr `av ni or ga ni is pi ta ti sve okol no sti ve za ne za na bav ku vak ci na i da }e ti re zul ta ti bi ti pred sta -

vqe ni jav no sti – do dao je mi ni star.

Na pi ta we da li mi sli da je we gov spe ci jal ni sa vet nik Qu bi {a Mi la no vi} uti cao na pro {i ri va we is tra ge, Stan ko vi} je od go vo rio da je to pi ta we za nad le `ne or ga ne ko ji vo de is tra gu. U Tu `i la {tvu je, na kon od re |i va wa pri tvo ra biv {oj di rek tor ki „Ju go he mi je” Smiq ki Mi le u sni}-Axi}, na ja vqen na sta vak is tra ge o ne le gal noj na bav ci vak ci na pro tiv no vog gri pa 2009. go di ne, a od pri ku pqe nih do ka za za vi si da li }e bi ti no vih pro {i re wa.

dnevnik

c m y

14

Smiq ka Mi le u sni}-Axi}, pro tiv ko je je po kre nu ta is tra ga zbog sum we da je u~e stvo va la u ne le gal noj na bav ci vak ci na ko jom je dr `av ni bu xet o{te }en za 1,27 mi lion evra, bi la je na po li cij skom spi sku osum wi ~e nih, ali ni je bi la ob u hva }e na pr vim zah te vom za is tra gu. Po pr vom zah te vu pro ce su i ra ni su ne ka da {wa di rek tor ka Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we Sve tla na Vu kaj lo vi}, di rek tor kom pa ni je „Ju go he mi ja far ma ci ja” Vla di mir Gra var i di rek tor „De ta pa” Qu bo mir Pa vi }e vi}.

(Tanjug)

Do vo |e we Zvon ka Ve se li no vi }a u sud u Kra qe vu

za ra. Po op tu `ni ci, Sre} ko T. i Mi lo mir N. se sum wi ~e da su od 2008. do 2011. go di ne, su prot no Za ko nu o iz vr {nom po stup ku, pro da va li i otu |i va li sud sku ro bu – ci ga re te, tek stil, bez al ko hol nih pi }a, vo zi la, ko ji su pret hod no od u ze ti kao pred me ti iz vr {e wa kri vi~ nog de la i uskla di {te ni u ma ga ci nu sud skog de poa.

Na taj na ~in su, ka ko je sa op {te no, otu |i li ro bu i o{te ti li re pu bli~ ki bu d`et u ukup nom iz no su od oko 6.5 mi li o na di na ra. Na ime is po ru ke te ro be to kom 2011. go di ne, osum wi ~e ni Sre} ko T. i Mi lo mir N. su od osum wi ~e nih Va li da H. i Ab du la ha M. pri mi li od re |e nu ko li ~i nu nov ca u za sa da ne u tvr |e nom iz no su, ali de fi ni tiv no ve }em od 70.000 di na ra.

Zbog oru`ja do 10 godina robije Obra zla `u }i od lu ku o me ri pri tvo ra, su di ja Da vi do vi }e je re kao da je Vi {i jav ni tu `i lac pred lo `io iz vo |e we do ka za pu tem sve do ka i da po sto je okol no sti ko je uka zu ju na to da bi Ve se li no vi}, ako bi se na {ao na slo bo di, mo gao da ome ta is tra gu uti ca wem na sve do ke. Pre ma re ~i ma Da vi do vi }a, Zvon ko Ve se li no vi} je osum wi ~en za kri vi~ no de lo za ko je je pro pi sa na ka zna od pre ko 10 go di na za tvo ra, pa je i to uti ca lo na do no {e we od lu ke o od re |i va wu pri tvo ra.

-Po na vo di ma zah te va za spro vo |e we is tra ge, Ve se li no vi} je va tre no oru` je no sio na Ko pa o ni ku na ski ja li {tu, me stu gde se qu di ski ja ju i za ba vqa ju, {to pred sta vqa oso bi to te {ke okol no sti pri iz vr {e wu kri vi~ nog de la- re kao je su di ja Da vi do vi}.

Sre} ko T. je ta ko |e u svoj stvu pred sed ni ka ta da {weg Op {tin skog su da u Ra {ki to kom 2008. i 2009. go di ne, u vi {e na vra ta Sre} ku R. iz tog me sta ne za ko ni to od la gao iz vr {e we ka zne od osam me se ci za tvo ra, usled ~e ga je na stu pi la za sta re lost iz vr {e wa ka zne za tvo ra.

Iako se pro te klih da na do sta spe ku li sa lo o to me da su Ve se li no vi }i uhap {e ni u Sr bi ji da bi iz be gli od go vor nost za in ci den te na gra ni~ nom pre la zu Ja ri we, za {ta ih op tu `u je Euleks, po li ci ja i Tu `i la {tvo su od ba ci li ta kve na vo de uz obra zlo `e we da su pi ta wu re dov ne ak tiv no sti na su zbi ja wu kri mi na la. Ime Zvon ka Ve se li no vi }a pret hod nih me se ci se do vo di lo u ve zu s broj nim ne le gal nim po slo vi ma na Ko so vu i Me to hi ji, kao {to su {verc ci ga re ta, go ri va i oru` ja, a po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, po li ci ja je ofor mi la po seb nu gru pu ~i ji je za da tak da de taq no is pi ta po slo va we i bi zni se bra }e Ve se li no vi}.

E. D.

UHAP[ENA GRUPA TRGOVACA QUDIMA

Pro da li de voj ku za 2.500 evra Pri pad ni ci Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la u sa rad wi sa Vi {im tu `i la {tvom u Be o gra du, ju ~e su li {i li slo bo de Qu bi {u R. (1973) iz La za rev ca, Alek san dra P. (1971) iz Be o gra da i Go ra na S. (1978) iz Qi ga, zbog po sto ja wa sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo tr go vi na qu di ma.

Sum wa se da su kri vi~ no de lo iz vr {i li na taj na ~in {to

su de lu ju }i kao kri mi nal na gru pa na pod ru~ ju Sr bi je, ostva ri li kon tak te sa kri mi nal nom gru pom na te ri to ri ji Austri je ko ja se ba vi eks plo a ta ci jom de vo ja ka kroz pro sti tu ci ju, pa su 7. no vem bra ove go di ne, za 2.500 evra austrij skoj kri mi nal noj eki pi pro da li jed nu de voj ku, ko ja je od ve de na u Austri ju gde je sek su al no eks plo a ti sa na.

Pre me sec da na, 22. no vem bra 2011. go di ne, na te ri to ri ji Re pu bli ke Austri je Na ci o nal na kri mi na li sti~ ka slu `be je, po stu pa ju }i po in for ma ci ji SBPOK-a, li {i la slo bo de pe to ro ~la no va kri mi nal ne gru pe ko ja je osum wi ~e na da je iz vr {i la eks plo a ta ci ju o{te }e ne, ko ja je pro na |e na i zbri nu ta od stra ne or ga ni za ci je za po mo} `e na ma LE FO u Be ~u.

N. P.

DRU[TVO SUDIJA SRBIJE PISALO ZA[TITNIKU GRA\ANA

Pri tu `ba na rad VSS-a Dru {tvo su di ja Sr bi je pod ne lo je za {tit ni ku gra |a na pri tu `bu na rad Vi so kog sa ve ta sud stva, u ko joj se naj ve }i broj pri med bi od no si na po stu pak pre is pi ti va wa od lu ka pr vog sa sta va VSS-a o pre stan ku funk ci ja 837 su di ja ko ji ni su re i za bra ni na op {tem iz bo ru 2009. go di ne.

Pred sed ni ca Dru {tva su di ja Dra ga na Bo qe vi} ka `e za “Dnev nik” da je to tre }a pri tu `ba te stru kov ne aso ci ja ci je na rad VSSa, te da su dve pret hod ne re {e ne po zi tiv no. U pri tu `bi, ko ja je pod ne ta ovih da na, „uka zu je se i na to da VSS ni je po stu pio po pre po ru ka ma ko je je om bud sman dao po pret hod nim pri tu `ba ma u ve zi re i zbo ra su di ja“.

– Pri tu `bom smo ob u hva ti li pi ta we le gal no sti i le gi tim no sti ra da i od lu ~i va wa VSS-a na kon {to je sta tus we go va tri ~la na po stao spo ran, dva iz re da su di ja i jed nog iz re da pro fe so ra, te re flek to va we ta kve si tu a ci je ne sa mo na od lu ~i va we u po stup ku re vi zi je re -

i zo bra ve} i na sva ku sle de }u od lu ku ko ju VSS u bi lo ko jem po gle du do ne se, a me |u pr vim bi mo gla bi ti ona ko ja se od no si na iz bor pred sed ni ka su do va – is ti ~e Dra ga na Bo qe vi}.

Dra ga na Bo qe vi}

Ona ka `e da je „Dru {tvo su di ja pri tu `bom uka za lo na to da VSS ni je po stu pio po dve ma od lu ka ma po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja, a da od to ga za vi se za kqu ~i ci u ve zi s re vi zi jom re i zbo ra“.

– Dru {tvo su di ja u pri tu `bi, na vo de }i pri me re, uka zu je na to da pred stav ni ci iz vr {ne vla sti, me |u ko ji ma i po je di ni ko ji su ~la no vi VSS-a po funk ci ji, ume sto da obez be de da VSS ostva ri svo ju ustav nu funk ci ju ga ran ta sud ske ne za vi sno sti, ~i ne upra vo su prot no jer za stra {u ju su di je i vr {e ne pro pi san uti caj na wih. Dru {tvo su di ja u pri tu `bi skre }e pa `wu na na ~in na ko ji su mi ni star ka prav de, ko ja je isto vre me no i ~lan VSS-a, te dr `av ni se kre tar Slo bo dan Ho men ko men ta ri sa li pr vo step nu od lu ku ko le gi ni ce Gor da ne Vi doj ko vi} iz Po `a rav ca jer im se ne svi |a ka ko je pre su di la, {to je dra sti~ no kr {e we ustav nih ga ran ci ja o ne za vi sno sti pra vo su |a, a pret hod no o po de li vla sti i o na ~e lu vla da vi ne pra va. Me |u tim, VSS ni je pred u zeo ni ka kvu ak tiv nost ni po sle jav nih iz ja va dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu prav de Slo bo da na Ho me na, u ve zi s istom, ne prav no sna `nom sud skom od lu kom – na ve la je Dra ga na Bo qe vi}.

J. J.

crna hronika

dnevnik

petak23.decembar2011.

UTVR \EN IDEN TI TET UHAP [E NOG U JU @NOJ AFRI CI

VBA PRE KI NU LA OR GA NI ZO VA NU KRA \U IZ VOJ NOG SKLADI[TA

De set voj ni ka uhap {e no zbog kra |e go ri va Ministarstvo odbrane saop{tilo je da je privo|ewe 12 lica osumwi~enih za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja u vezi s kra|om goriva iz skladi{ta „Umac” kod Prokupqa, deo {ire akcije na presecawu kriminalne delatnosti u VS i Ministarstvu.

Kako je navedeno u saop{tewu Ministarstva odbrane, u akciji je privedeno deset pripadnika Vojske Srbije i dva civila iz Prokupqa, koji }e, posle 48-~asovnog policijskog zadr`avawa, uz krivi~nu prijavu biti predati istra`nom sudiji Vi{eg suda u Prokupqu.

Po za sada nezvani~nim informacijama, u pitawu je vi{emese~na istraga koja je rezultirala privo|ewewem osumwi~enih, a radi se o kra|i goriva vrednog vi{e od 60 miliona dinara. Akciju razotkrivawa ove grupe su sproveli Vojno-bezbednosna agencija, Tu`ila{tvo za organizovani kriminal u Beogradu i Vi{e tu`ila{tvo u Prokupqu, a u akciji privo|ewa u~estvovali su i Vojna policija i Ministarstvo unutra{wih poslova. „Ovo je deo {ire akcije koju Ministarstvo odbrane u posledwe vreme sprovodi na presecawu kriminalne delatno-

Voj no skla di {te iz ko jeg je kra de no go ri vo

sti u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, kojom se nanosi velika materijalna {teta buxetu Republike Srbije.

Privo|ewe osumwi~enih je rezultat intenzivne akcije Vojno-bezbednosne agencije, koja je otpo~ela nakon {to je u skladi{tu ’Umac’, u februaru ove godine, otkriveno da nedostaje ve}a koli~ina goriva„, ka`e se u saop{tewu. Po utvr|ivawu mawka, analizama je ustanovqeno da tlo i voda u okolini skladi{ta nisu zaga|eni te da gorivo nije iscurilo. Radi utvr|ivawa okolno-

sti u kojima je do{lo do ovog vanrednog doga|aja, u razja{wavawe slu~aja, osim VBA-e, ukqu~eni su i Vojna policija i nadle`ni organi pravosu|a i u okviru mera odobrenih od Posebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu. „Primenom savremenih operativno-tehni~kih sredstava i metodologije, VBA je u potpunosti dokumentovala delatnost zloupotrebe slu`benog polo`aja i otkrila da je deo goriva nestao kra|om„, stoji u saop{tewu. Ministarstvo je saop{tilo i imena svih deset

NO VO SAD SKA PO LI CI JA UHAP SI LA MA LO LET NOG STA ROG PO ZNA NI KA

Pqa~ ka {u se one sve sti la `r tva Pripadnici kriminalisti~ke policije uhapsili su ju~e sedamanestogodi{weg Novosa|anina B. S. pod sumwom da je po~inio krivi~na dela razbojni{tva i spre~avawa slu`benog lica u obavqawu posla. Ina~e, osumwi~eni je vi{estruki povratnik koji se do sada tereti za 47 krivi~nih dela, uglavnom imovinskih s elementima nasiqa.

Ovom maloletniku se stavqa na teret da je otpozadi

pri{ao jednom osamanestogodi{waku i po~eo da ga davi, a kad je ovaj pao u ne svest , o{te}enom je mobilni telefon oteo sau~esnik pomenutog B. S. protiv koga sledi krivi~na prijava u redovnom krivi~nom postupku.

Policija je osumwi~ene uhvatila nakon pqa~ke, a okrivqenom sedamanestogodi{wem starom znancu policije pripisuje se da je potom pretio svom sa~esniku u ovom razbojni{tvu ne bi

li promenio iskaz u policiji i priznao da je sam izvr{io krivi~no delo. Navodno, on ga je tim povodom u kafi}u jednog novosadskog kafi}a istukao uz pomo} jo{ dvojice poznanika , za kojima policija traga.

Okrivqeni B. S. je priveden na saslu{awe de`urnom ista`nom sudiji nakon ~ega mu je odre|en pritvor do 30 dana., saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

U AUTO BU SU NA LI NI JI ATI NA – NO VI SAD

Pro na |e ni ma ri hu a na, oru` je i pi ro teh ni ka Na administrativnom prelazu Pre{evo, carinici su ju~e u autobusu gr~kog prevoznika otkrili marihuanu, oru`je i pirotehni~ka sredstva, saop{teno je iz Uprave carina.

Autobus koji saobra}a redovnoj liniji Atina – Novi Sad zaustavqen je pri ulazu u centralnu Srbiju, a carinici su drogu, oru`je i pirotehniku otkrili prilikom pregleda autobusa, putnika i wihovog prtqaga. Kako je precizirano, u jednoj torbi prona|eno je 360 grama marihuane, rasklopqena lova~ka pu{ka „maverik” kalibra 12 mm,

[ap ~a nin pri tvo ren zbog dve ki le tra ve Pripadnici {aba~ke kriminalisti~ke policije li{ili su slobode i uz krivi~nu prijavu priveli istra`nom sudiji Vi{eg suda u [apcu sugra|anina \or |a R. (34), osumwi~enog za neovla{}enu proizvodwu i stavqawe u promet opojnih droga. Sumwa se, navedeno je u saop{tewu Policijske uprave [abac, da je \or|e R. ugovarao i kupovao ve}e koli~ine marihuane koju je prodavao na teritoriji grada [apca.

Osumwi~eni je 2. novembra Go ra nu K. (34) iz Beograda prodao tri paketa marihuane „skank” mase 1.913,08 grama, koju je policija prona{la isto ve~e u prtqa`niku xipa marke „{evrolet”.

(Ta njug)

Do pi si vao ci fre na uplat ni ca ma U`i~ka policija uhapsila je svog kolegu Je len ka P. (49) zbog sumwe da je izv{io krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja. Jelenko P. je osumwi~en da je u proteklih pet godina, kao {ef Odseka pograni~ne policije od ukupno 146 stranih dr`avqana primio novac da bi umesto wih izvr{io uplate za takse za strane dr`avqane, navodi se u saop{tewu u`i~ke Policijske uprave. Osumwi~eni je, po navodima policije, u bankama upla}ivao mawe iznose, a na nalozima za uplatu dopisivao cifre do punog iznosa republi~ke takse. Na taj na~in Jelenko P. je u buxet na ime republi~kih taksi uplatio oko 282.000 dinara, a za sebe pribavio imovinsku korist oko 2,3 miliona. (Ta njug)

pi{toq s okvirom „zbrojovka” kalibra 6,35 mm, pi{toqski i lova~ki meci, kao i velika koli~ina raznih pirotehni~kih sredstava, me|u kojima dominiraju raznobojne bakqe.

Krijum~arena droga, oru`je i pirotehnika bili su zakamuflirani kutijama de~jih igra~aka koje su bile na vrhu torbe, navedeno je u saop{tewu.

Odgovorna lica, voza~ autobusa i vlasnik torbe, predati su u daqu nadle`nost policije i pravosudnih organa.

(Ta njug)

U tu ~i se va li no `e vi Slu`benici Policijske uprave u Novom Pazaru odredili su meru zadr`avawa sugra|aninu Fa ri su M. (21) zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{kog ubistva u poku{aju.

Kako je saop{tila PU Novi Pazar, mera zadr`avawa je odre|ena i Bel mi nu K. (18) i Be ri nu H. (19) iz Novog Pazara, osumwi~enima za ubistvo u poku{aju, dok je protiv Ke ma la Z. (20), tako|e iz Novog Pazara, podneta krivi~na prijava zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo u~estvovawa u tu~i.

Osumwi~eni su preksino} oko 20.30 sati, na raskrsnici ulica Radni~ke i Kosan~i}eve u Novom Pazaru, nakon kra}e sva|e upotrebili hladno oru`je i tom prilikom Belmin K. je no`em naneo te{ke telesne povrede Kemalu Z. Faris M. je, tako|e no`em, naneo lake telesne povrede Berinu H., koji je uzvratio i Farisu naneo te{ke telesne povrde, precizirano je u saop{tewu.

U NO VOM SA DU

Ti nejyeri pa li na tra fi ci Dvoje maloletnika li{eno je slobode prekju~e oko tri sata ujutro u Novom Sadu dok je sedamanestogodi{wak obijao trafiku, a wegova godinu dana mla|a poznanica ~uvala stra`u. Policija }e protiv wih podneti krivi~nu prijavu u redovnom postupku za poku{aj te{ke kra|e, saop{tava novosadska policija.

M. V.

15

privedenih pripadnika VS iz skladi{ta „Umac” i dvojice civila iz Prokupqa.

Zastavnik Zo ran \. i stariji vodnik Da li bor M. su osumwi~eni da su, koriste}i slu`beni polo`aj rukovaoca, otu|ili ve}u koli~inu goriva iz skladi{ta. Oni su s civilima Mi la nom R. i wegovim sinom Mi qa nom, kao podstreka~ima, i uz pomo} osumwi~enih pripadnika ~uvarske slu`be Sr |a na A., Go ra na C., De ja na V., Dra ga na S., Ne boj {e V., Sla vi {e M., De ja na M. i Qu bi {e S., organizovali kra|u goriva u skladi{tu u du`em periodu„, ka`e se u saop{tewu.

Na kon pri vo |e wa, iz vr {en je pretres i oduzimawe pred me ta od osum wi ~e nih lica i odre|eno im je 48-~asovno policijsko zadr`avawe, a uz krivi~nu prijavu, bi}e predati istra`nom sudi ji Vi {eg su da u Pro ku pqu.

Zbog uspe{ne realizacije vi{emese~ne akcije suzbijawa kriminala u Vojsci Srbije, ministar odbrane Dra gan [u ta no vac nagradio je pripadnike VBA koji su u woj u~estvovali.

E. D.

Oti sci pr sti ju po tvr di li Ar ka no vog ubi cu – Nadle`ni organi potvrdili su identitet Do bro sa va Ga vri }a, uhap{enog u Ju`noafri~koj Republici, a koji je u Srbiji osu|en za ubistvo @eqka Ra`natovi}a Arkana – rekao je Tanjugu direktor policije Mi lo rad Ve qo vi}.

Gavri} je otkriven tokom policijske istrage ubistva jednog ~oveka iz Kejptauna povezanog s organizovanim kriminalom, u martu ove godine. Policija je, nakon pucwave u kojoj je Gavri} povre|en, zaustavila wegov automobil. Da u wegovom xepu tada nije prona|en kokain, wegov identitet ne bi bio otkriven, pisao je „Wu ejx”, dodaju}i da je Gavri} optu`en za posedovawe narkotika.

Gavri}evi otisci su poslati Interpolu na proveru, a list navodi da se sada o~ekuje da }e Srbija zatra`iti wegovo izru~ewe radi izdr`avawa zatvorske kazne. Gavri} i wegov pomaga~ Mi lan \u ri ~i} uhap{eni su 2001. godine, a u oktobru 2006. osu|eni na 30 i 35 godina zatvora zbog ubistva i kovawa zavere za ubistvo Arkana. Oni su pori-

cali krivicu, tvrde}i da su se slu~ajno zatekli na mestu zlo~ina.

Obojica su od tada u bekstvu jer su oktobra 2003. godine bili pu{teni da se brane sa slobode.

Arkan, koji je pred Ha{kim tribunalom optu`en za zlo~ine protiv ~ove~nosti po~iwene tokom rata u Bosni 1992–95, ubijen je 15. januara 2000. u holu beogradskog hotela „Interkontinental„. Osim Arkana, u „Interkontinentalu” su ubijeni i wegovi prijateqi Milenko Mandi} – Manda i Dragan Gari}, biv{i radnik saveznog MUP-a.

APE LA CI O NI JAV NI TU @I LAC \OR \E OSTO JI] O PRI TU @BI ZRE WA NIN SKIH NO VI NA RA

Neo sno va ne `al be na ra ~un vi {eg tu `i o ca Vr{ilac funkcije apelacionog javnog tu`ioca u Novom Sadu \or |e Osto ji} saop{tio je da je Vi{e javno tu`ila{tvo u Zrewaninu postupalo u skladu s va`e}im propisima koji reguli{u odnose s javno{}u i zainteresovanim predstavnicima sredstava javnog informisawa. Odgovaraju}i na pritu`bu dopisnika “Ve~erwih novosti”, “Blica”, “Dnevnika”, agencije “Beta” i lista “Ma|ar so”, koji su se `alili na odnos zrewaninskog vi{eg javnog tu`ioca Bo ri sla va Mi glin skog prema novinarima i javnosti, Ostoji} je naveo da su pru`ane one informacije i u onoj meri “koliko je to neophodno i mogu}e a da se ne ugroze interesi daqeg vo|ewa krivi~nih postupaka i interesi u~esnika u wima”.

Zrewaninski dopisnici svih relevantnih beogradskih i novosadskih medija dopisom su se obratili republi~kom javnom tu`iocu Za gor ki Do lo vac i vr{iocu funkcije apelacionog javnog tu`ioca u Novom Sadu

\or|u Ostoji}u, `ale}i se da od dolaska Borislava Miglinskog na funkciju vi{eg javnog tu`ioca nisu uspeli da uspostave kontakt s wim, a u ciqu upoznavawa i postizawa saradwe u procesu obave{tavawa javnosti o radu VJT-a. Novinari su naveli da je ta saradwa, za razliku od ovog tu`ila{tva, do sada bila uspe{na i primerena zakonu i okolnostima kada su u pitawu svi organi Osnovnog i Vi{eg suda, kao i Osnovnog javnog tu`ila{tva.

“Kontakti sa zamenikom tu`ioca Du {an kom \or |e vi}, i pored nekoliko poku{aja da ih unapredimo i privedemo svrsi, ostali su bez rezultata. Napomiwemo da je sa svim ranijim tu`iocima i v. d. tu`ioca u VJT-u saradwa bila korektna i uspe{na”, istakli su novinari u pritu`bi, i napomenuli da su uskra}eni za blagovremene i celovite informacije o radu ovog tu`ila{tva i wegovom postupawu u predmetima od interesa za javnost. Posebno kada je u pitawu

dobijawe informacija o podignutim optu`nicima.

“Sve je svedeno na dvonedeqno davawe {turih i nepotpunih informacija s inicijalima, u dvetri re~enice, i to skoro iskqu~ivo o pojedina~nom podizawu optu`nice protiv po~inilaca krivi~nih dela iz oblasti narkomanije. Za razliku od prakse u drugim tu`ila{tvima – posebno u Republi~kom, Specijalnom, za ratne zlo~ine i apelacionim – gde se, svedoci smo, odvija svakodnevna, uspe{na, svestrana i celovita saradwa tu`ilaca i tu`ila~kih portparola s novinarima svih medija”, ukazali su dopisnici nacionalnih medijskih ku}a.

Me|utim, \or|e Ostoji} je u odgovoru na pritu`bu naveo da je, nakon izja{wavawa Miglinskog i wegove zamenice Du{anke \or|evi}, i na osnovu uvida u tu`ila~ke spise, oceweno da su navodi novinara neosnovani i da se u zrewaninskom tu`ila{tvu postupalo u skladu s va`e}im propisima. @. Ba la ban

Bez bed nost ni je re zer vi sa na za mu {kar ce U Srbiji je znatno pove}ana uloga `ena u sektoru bezbednosti, a wihov zna~aj u toj oblasti se svakodnevno pove}ava, jedan je od zakqu~aka s javnog slu{awa o toj temi koje je odr`ano u Skup{tini Srbije.

Predsednica parlamenta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} rekla je da je u patrijarhalnim dru{tvima uvre`eno shvatawe da se pitawima bezbednosti bave mu{karci, da `ene mogu biti samo objekat, a ne aktivan ~inilac u uspostavqawu stabilnosti, ali i da su se vremena i mi{qewa promenila.

– Bez bezbednosti nijedno qudsko bi}e ne mo`e biti slobodno. @enska prava, mir i demokratija nisu mogu}i bez bezbednosti – naglasila je Slavica \uki}-Dejanovi}.

Predsednica Politi~kog saveta za sprovo|ewe nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN – @ene, mir i

bezbednost u Republici Srbiji, Ta wa Mi {~e vi} istakla je da je Srbija jedna od malobrojnih dr`ava koje su mnogo uradile na primeni Rezolucije. Ona je dodala da se dr`ave ne oslawaju samo na mu{karce-vojnike ve} na sve svoje kapacitete, i da `ene predstavqaju veoma veliki deo tih kapaciteta. U profesionalnoj vojsci Srbije, navela je ona, 20 odsto kadra ~ine `ene i sve je vi{e pripadnica lep{eg pola koje se

prijavquju za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka i upisuju na Vojnu akademiju.

Tawa Mi{~evi} je ukazala na to da je razgovor o ukqu~ivawu `ena u sektor bezbednosti dao snage mladim damama da se ukqu~e u taj sektor i pove}aju svoju ulogu u wemu. Ona je dodala da o~ekuje formirawe nadzornog tela koje }e pratiti sprovo|ewe nacionalnog akcionog plana i da }e formirawe tog tela biti u nadle`nosti Skup{tine Srbije.

Predsednica Fonda za politi~ku izuzetnost So wa Liht istakla je da je Srbija pokazala da je ozbiqno i zrelo dru{tvo time {to je shva}eno da je sprovo|ewe Rezolucije 1325 mogu}e i da je time pokazala da ho}e da promeni bezbednosnu paradigmu.

– To je mali, ali zna~ajan korak i u ja~awu parlamentarne demokratije i dr`ave – rekla je Sowa Liht.

(Ta njug)

SPORT

petak23.decembar2011.

c m y

16

dnevnik

SPORT SKI DI REK TOR KR STA JI] I PRED SED NIK PAR TI ZA NA \U RI] ZA RA TI LI

Vre me je da se ski nu ma ske

Ni je se wa ti tu la, ni ve li ka bo dov na raz li ka u od no su na Cr ve nu zve zdu, ni je smi ri la stra sti u Hum skoj. Po tres u Par ti za nu, iza zvan ne u la skom u Li gu {am pi o na, a po tom i eli mi na ci ja od [a mro ka u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe, pri vid no je ne u tra li san po be da ma nad Voj vo di nom, Cr ve nom zve zdom i osva ja wem ti tu le je se weg pr va ka.

Iako su pred sed nik Par ti za na Dra gan \u ri}, sport ski di rek tor Mla den Kr sta ji} i tre ner Alek san dar Sta no je vi} na ne dav nom no vo go di {wem kok te lu }a ska li i fo -

{ih re zul ta ta na po ~et ku se zo ne, to je sve nor mal no. Ali, ne mo gu da raz u mem ova kve iz ja ve. Po ~e tak se zo ne je bio ta kav ka kav je bio, pre }u ti{ zbog ~e ga je do {lo da ne u spe ha pro tiv Gen ka, pre }u ti{ da je oti {lo 15 igra ~a, ~i je za me ne smo mo ra li da na |e mo za 15 da na.Po sle sve ga, na pra vi li smo tim, re zul ta te, osta vi li smo naj bli `eg kon ku ren ta na plus 10... I opet na pa di. Ne znam da li za jed no ra di mo u istom klu bu - za pi tao se Kr sta ji}. - Ka da ne va qa - mi smo kri vi, ka da va qa - za slu `ni su po je din ci. Na ma ne tre ba ni tre ner, ni di rek tor, ni sport ski sek tor.

Pred sed nik \u ri}, Kr sta ji} i Sta no je vi}

to gra fi sa li se za jed no, sve je to, za pra vo, bi la ma ska.\u ri} je iz ja vio da je de li mi~ no za do vo qan se zo nom, pre sve ga za to {to Par ti zan ni je u{ao u Li gu {am pi o na, a za sve to okri vio je sport ski sek tor klu ba.

Ne ra zum ne kri ti ke Po sle tri da na pro ve de nih kod rod bi ne, gde je pro sla vio kr snu sla vu, Mla den Kr sta ji} se ju ~e vra tio u Be o grad i ka da je otvo rio {tam pu imao je {ta da vi di. Od mah je or ga ni zo vao van red nu kon fe ren ci ju za no vi na re, na ko joj je bio i Mon do.Kr sta ji} je, bez dla ke na je zi ku, otvo rio du {u no vi na ri ma. Pri ~ao je o svim pro ble mi ma ko ji su na sta li po sle po ra za od Gen ka i [a mro ka i ko ji se ni su smi ri li upr kos je se woj ti tu li.

- Mo gu da raz u mem kri ti ke, na vi ja ~a, me di ja i upra ve po sle lo -

Ob ra do vi} na pu {ta Sa ra go su Upra va {pan ske Sa ra go se oba ve sti la je biv {eg fud bale ra Par ti za na, Iva na Obra do vi }a, da }e u ja na u a ru bi ti pro dat.

- Raz go va rao sam sa upra vom i re kli su mi da mo ram da idem bez ob zi ra na to da li }e di }i do pro me ne tre ne ra Ha vi je ra Agi rea. [ta god da se de si sa wim i da qe }e u ti mu bi ti tro ji ca igra ~a van Evrop ske Uni je. Spre man sam da idem i to je ne {to {to sam odav no od lu ~io. Bi lo mi je te {ko, ali }u se po tru di ti da se ne {to pro me ni. Mlad sam i po treb no mi je da igram ka `e Ob ra do vi}.

Na vod no, za Ob ra do vi }a su za in tre so va ni bun de sli ga {i [tut gart i Keln, a we go va ce na je dva i po mi li o na evra.

Pred sed nik ne ka vo di klub, ne ka bu de i tre ner, i me na xer, i di rek tor... Sa jed ne stra ne me na xer ve} je ste, jer on za vr {a va sve tran sfe re {to se ti ~e pro da je, a ka da je ku po vi na u pi ta wu on da mi ku pu je mo igra ~e u mi nut do 12.

Kr sta ji} je po tom po kre nuo i pi ta we gde je no vac od Li ge {am pi o na i po je di nih tran sfe ra.

- Ne ma mo pa re od Li ge {am pi o na. Gde je taj no vac, 15 mi li o na se za ra di lo? I to je, opet, za ra dio sport ski sek tor. Ja sam bio ka pi ten te eki pe, a Alek san dar Sta no je vi} tre ner. Pi tam, gde su pa re od Na sta si }a? On ni se kund ni je od i grao u Par ti za nu, ne go je po klo wen me na xe ru da bi se vra tio dug - na sta vio je Kr sta ji} sa pi ta wi ma. - I sad, se zo na ni je us pe la. [to? Ka da sam do la zio le tos re kao sam da ove zi me ne }e mo ima ti

ni ka kve iz dat ke, i da }e mo se kon cen tri sa ti na fud ba le re iz Te le op ti ka. Vuk Ra {o vi} je na moj na go vor pre {ao u Te le op tik. Re kao sam da to u~i ni ako ho }e da jed nog da na bu de pr vi tre ner. I evo ka ko ra di, za go di nu da na ima mo pet{est in te re sant nih kli na ca, ko je mo `e mo da pri vu ~e mo.

Bo qu li gu ne ma mo Ope ra ti vac srp skog {am pi o na ka `e da su pro ble mi po ~e li ~im je pro {log le ta seo u fo te qu.

- Ako ne ko ne ce ni ove re zul ta te u na {oj li gi i Ku pu, zbog ko jih mi ni smo spa va li me se ci ma ne ka ide da ra di u Bun de sli gu ili ne ku dru gu. Mi ra di mo u na {oj ze mqi i bo qu li gu ne ma mo - na gla sio je on. - Pred sva ki pre la zni rok is pa da da mi ide mo na ne ke iz bo re.

Kao da je re~ o pred iz bor noj kam pa wi. Kao da je do sa da no qu di ma {to je mir no. Iz gle da da ni su na vi kli na ta kvu at mos fe ru, da ne ma{ pre la zni rok sva ke go di ne i ka da na pra vi{ ne ku kon cep ci ju da ona tra je”.

Kr sta ji} ka `e da mu qu di ~e sti ta ju gde god ga vi de, a da se us pe si iz gle da ne ce ne sa mo kod ne kih qu di u Par ti za nu.

- Me ni je ~ist obraz, ta kav je bio i po sle Gen ka i [a mro ka.

Ti po ra zi su na ma naj te `e pa li, na pr vom me stu igra ~i ma, sport skom sek to ru i na vi ja ~i ma, a osta li su se kri li iza nas. E, ne mo gu vi {e da se kri ju. Ka da bu du do no si li 80 od sto nov ca u Par ti zan, kao {to sport ski sek tor do no si na ~e lu sa omla din skom {ko lom, on da }e mo }i da pri ~a ju ko li ko je ko i {ta ura dio.

On ka `e da je sad pri li ka da upra va sme ni sport ski sek tor, jer je u je se wem de lu se zo ne na pra vqe na le pa za li ha.

- Osta vi li smo im plus 10, Mar ko vi }a, Nin ko vi }a i sve klin ce ko ji }e da nas-su tra vre -

de ti 20-30-50 mi li o na. Imam ose }aj da je ov de pro blem {to se ose ti lo da ima mo kva li tet ne igra ~e pa tre ba uze ti ‘kaj mak’ u na red nom pe ri o du. Me ni je na pr vom me stu Par ti zan i da ra dim sa qu di ma ko ji vo le ovaj klub. Svi ma na ma ko ji smo u sport skom sek to ru, Par ti zan je ne {to dao i mi to po ku {a va ma da vra ti mo.

Kr sta ji }a je po seb no po go di lo to {to se \u ri} ogla sio u tre nut ku ka da je Alek san dar Sta no je vi} oti {ao na od mor, a on na put zbog kr sne sla ve.

- Ov de se iz gle da ~e ka da Sta no je vi} ode na za slu `e ni od mor, da ja odem na sla vu. Mo `da mi sle da ne ~i ta mo no vi ne, da ne zna mo kom pju ter da upa li mo. Pri ~a ju da ima ju pa re, a sa da ka da su se po ja vi li klin ci me wa ju plo ~u i pri ~a ju da ne ma ju pa re. Ka ko to?

Mi ho }e mo da za dr `i mo Vu ki }a, a dru gi to `e le sa mo za jav nost, ustvri ga ne }e. Mo ra mo da bu de mo is kre ni.

Ovo je sa mo na sta vak ra ta na re la ci ji upra va - sport ski sek tor za po ~e tog pro {log le ta.

- On ni ka da ni je ni pre sta jao, sa mo je bio smi ren zbog Par ti za na. Me |u tim, ovo vi {e ne pi je vo du, ovo je sme {no - od go vo rio je Kr sta ji}.

Iz gle da da bi za dru ge bi lo bo qe da smo le tos Sta no je vi} i ja na pu sti li klub. Sa da bi za o sta ja li za Zve zdom, a oni bi ima li oprav da we op tu `u ju }i nas.

Kr sta ji} ka `e da ni je ta~ no da je \u ri} bio je di ni za osta nak Sta no je vi }a i da je on li~ no imao na me ru da na pu sti Par ti zan da je ta da sme wen tre ner.

- Ta da ni sam gle dao svoj in te res, ve} Par ti za nov, ko ji je bio da Sta no je vi} osta ne.

Sprort ski sek tor ne ma ni ka kvu po dr {ku upra ve, osim za jav nost. Kr sta ji} je na kra ju re kao da je mo gu }e da upra va i sport ski deo na sta ve za jed no, ali da ne zna da li je to re al no. Po sle sve ga, u Par ti za nu ipak ne ma zim ske idi le, iako se na kon uspe {ne je se ni ~i ni lo da je u Hum skoj sve u naj bo qem re du. Bli `i se ja nu ar i Skup {ti na ka da bi tre ba lo o~e ki va ti ras plet ra ta u Par ti za nu.

(V. S.– Mondo)

Be ka mo va pla ta po sva |a la po li ti ~a re En gle ski fud ba ler Dej vid Be kam jo{ ni je pot pi sao za Pa ri Sen @er men, ali su we gov mo gu }i do la zak i pla ta u tom

klu bu ve} po sta li pred met ras pra ve me |u fran cu skim po li ti ~a ri ma. Pre ma tvrd wa ma fran cu skih me di ja, upra va klu ba sa „Par ka prin ~e va” po nu di la je

Be ka mu ugo vor sa me se~ nom pla tom od 800.000 evra.

- Do sta je bi lo sa ova kvim pla ta ma i tro {e wem, a to ni je

pro blem sa mo u fud ba lu. Mi, so ci ja li sti, za la `e mo se za uvo | e w e ogra n i ~ e w a vi s i n e pla ta - re kao je po sla nik So ci j a l i s ti~ k e par t i j e @an

Mark Oro fran c u s kim me diji ma.

Pred sed ni~ ki kan di dat Ze le nih, Eva @o li, pri zna la je da je {o ki ra na pla tom ko ja je na vod no po nu |e na Be ka mu, „po go to vo ako se uzme u ob zir eko nom ska kri za”.

- To vi {e ni je ni igra, fud bal se pre tvo rio u po sao. O~e ku jem da }e se pro da ti i ogro man broj ma ji ca i dre so va sa we go vim ime nom - ka za la je ona.

Dr `av ni se kre tar u mi ni star stvu eko no mi je Fran cu ske Fre de rik Le fe br re kao je da je klub ve ro vat no do bro pro ce nio sve eko nom ske i mar ke tin {ke aspek te do vo |e wa Be ka ma.

Mo `da naj du ho vi ti ji ko men tar imao je biv {i fran cu ski pre mi jer @an-Pjer Ra fa ren, ko ji je iz ja vio da je va `ni je {to }e u Pa riz do }i Be ka mo va su pru ga Vik to ri ja.

Slo bo dan Me do je vi}

Fo to: www.fkvoj vo di na.rs

KA PI TEN VOJ VO DI NE ZVE ZDA PRE LA ZNOG RO KA

Me do je vi} na me ti Volfs bur ga Mla di re pre zen ta ti vac Sr bi je i ka pi ten Voj vo di ne Slo bo dan Me do je vi} na sta vi }e ka ri je ru naj ve ro vat ni je u ne ma~ kom Volf sbur gu. Upra va no vo sad skog klu ba iz gle da da je na naj bo qem pu tu da se do go vo ri s u Bun des li ga {em. Volf sburg je na taj na ~in po be dio Cr ve nu zve zdu u tr ci za Me do je vi }em, a po ko zna

ko ji put is po sta vi lo se to da na {i naj ve }i klu bo vi ne mo gu da pa ri ra ju osred wim evrop skim na tr `i {tu igra ~a. Cr ve no-be li iz Be o gra da bi li u pre go vo ri ma sa Voj vo di nom oko Me do je vi }e vog tran sfe ra, kao i to da bi se tran sfer, po sve mu su de }i, i ostva rio da se me |u vre me nu ni je po ja vio Volf sburg.

Jo{ ni {ta ni je kon kret no Ve }i na me di ja i agen ci ja ob ja vi la je vest da je ka pi ten fud ba le ra Voj vo di ne Slo bo dan Me do je vi} za vr {io pre go vo re s bun de sli ga {em Volf sbur gom i da }e ve} ove zi me pre }i u ne ma~ ki klub. Na vod na ci fra oko ko je su se do go vo ri le dve upra ve je 2,5 mi li o na evra. @e le }i da pro ve ri mo ta~ nost ove in for ma ci je, po zva li smo pred sed ni ka UO FK

Voj vo di na Rat ka Bu to ro vi }a ko ji nam je re kao: - In te re so va we za ne ke na {e igra ~e po sto ji, a me |u wi ma je i Slo bo dan Me do je vi}. Me |u tim, ni ka kav do go vor ni smo po sti gli, ra di mo na to me i sve osta lo su pra zne pri ~e. Zo vu nas klu bo vi ko ji bi `e le li da an ga `u ju ne ke od na {ih igra ~a, pra ti mo i mi od re |e ne fud ba le re, ali, po na vqam, ni {ta jo{ ni smo kon kre ti zo va li.

A. P.

Vi qa re al ot pu stio tre ne ra Ga ri da [pan ski fud bal ski klub Vi qa re al ot pu stio je do sa da {weg tre ne ra eki pe Hu a na Kar lo sa Ga ri da. Ga ri do je ot pu {ten na kon eli mi na ci je Vi qa re a la iz Ku pa Kra qa u {e sna e sti ni fi na la od ni `e li ga {a Mi ran de sa, {to je pot pu no raz be sne lo ~el ni ke klu ba.

- Pred sed nik klu ba Fer nan do Ro ig mi je sa op {tio da sam ot pu {ten. Pru `io sam mu ru ku i re kao da raz u mem we go vu od lu ku.

Tim je igrao ka ta stro fal no i ne -

pri hva tqi vo, a ka da je ta ko tre ner uvek is pa {ta - re kao je Ga ri do po sle sram nog po ra za „`u te pod mor ni ce” od Mi ran de sa 2:0.

Vi qa re al je po ru ~io {pan skoj jav no sti da }e no vi tre ner bi ti an ga `o van u na red nim da ni ma. [pan ski pr vo li ga{ na la zi se na raz o ~a ra va ju }em 17. me stu u Pri me ri, dok je tak mi ~e we u Ligi {am pi o na okon ~ao sa svih {est po ra za u kon ku ren ci ji Bajer na, Na po li ja i Man ~e ster si ti ja.

GOL MAN I[U TI RAO NA VI JA ^A: Me~ osmine finala kupa Ajaks - AZ Alkmar prekinute po{to je gostuju}i golman Esteban iskqu~en zbog udarawa navija~a u samoodbrani. Navija~ Ajaksa u 38. minutu je utr~ao u teren sa o~iglednom namerom da napadne Estebana Alvarada, {to se pokazalo kao velika gre{ka.

Kostarikanac na golu Alkmara uspeo je ne samo da izbegne wegov napad, ve} i da potom nogama izudara navija~a, kog su od ozbiqnijih batina spasili pripadnici obezbe|ewa. Kada se gu`va ra{~istila, sudija Bas Najhuis pokazao je Estebanu crveni karton, {to je razbesnelo sve u taboru gostiju i trener Jan Ferbek odlu~io je da demonstrativno povu~e ekipu sa terena. Ajaks je od osmog minuta vodio 1:0, pogotkom budu}eg ~lana Valensije, Gregorija van der Vila.

SPORT

c m y

dnevnik

RFK NO VI SAD OSVA JA WEM ^ETVRTOG ME STA PRE MA [IO PLAN

Jo{ nije vreme za elitu Su mi ra we uti sa ka o u~in ku No vog Sa da u je se woj po lu se zo ni Pr ve fud bal ske li ge Sr bi je ne mo gu bi ti va qa ni bez pod se }a wa o do ga |a wi ma u klu bu s po ~et ka go di ne.Ta da je ovaj ko lek tiv sa no vo sad ske De te li na re pre `i vqa vao mo `da naj te `e tre nut ke u bo ga toj i du goj isto ri ji, bio je na ivi ci po no ra, pred ga {e wem.U pet do dva na est po ja vi la su se bra }a Mi lan i Ran ko \u ro vi}, ko ji su pre po zna li zna ~aj i isto ri ju No vi Sad, eks pre sno re a go va li i za ne pu nih de set me se ci po sta vi li klub na zdra ve no ge. Pre ko le ta sa ~i we ni su no va eki pa i stru~ ni {tab i uz ve li ki trud, vo qu, pro fe si o nal nost i od go vor nost ka na rin ci su po lu se zo nu za vr {i li na vi so kom ~e tvr tom me stu.Pri sta li ce `u tih sa De te li na re se na da ju da bi wi ho vi qu bim ci u na sta va ku pr ven stva mo gli ~ak da na pad nu pla sman u elit nu li gu,me |u tim, klup ski ~el ni ci su na mer ni da klub or ga ni za ci o no, igra~ ki i u svim osta lim seg men ti ma po dig nu na vi {i ni vo i da tek ta da, za go di nu - dve kre nu ka su per li ga {kom dru {tvu. [ef stru~ nog {ta ba Jo sif Ili} pre za o do vqan je je se wim u~in kom, no is ku sni stra teg ~vr sto sto ji na ze mqi.

ra, sa pe di gre om, ka ko bi smo na do gra di li i ople me ni li igru u seg men tu sa me sa dr `aj no sti. U po lu se zo ni {an su su do bi li 29 igra ~a pri li~ no ujed na ~e nog kva li te ta, a sa mo je Ze ~e vi} bio van stro ja zbog te {ke po vre de. Ne ki igra ~i, sti ca jem okol no sti, bi li su `r tve tak ti~ kih za mi sli u po je di nim utak mi ca ma, ali i ja ke kon ku ren ci je na me sti ma na ko ji ma igra ju - re kao je Ili}. ^i me ste za do voq ni i ko je su vam za mer ke?

- Naj ve }i te ret pod ne la je od bra na, pre ci zni je Sko pqak, Ma go~, Mr |a nin, Ja ko vqe vi} i gol man Ri sti}. [to se ti ~e de fan zi ve, tu smo naj lak {e sklo pi li koc ki ce i tu je bi lo naj ma we ro ka da. Za do vo qan sam i u~in kom na pa da ~a, tu pre sve ga mi slim na tan dem Rok sa - Tu feg xi}. Rok sa je ve li ki po ten ci jal i od we ga o~e ku je mo da na pro le }e po tvr di ras ko {an ta le nat i na do gra di svo ju igru.

Tu feg xi} je za ovaj rang tak mi ~e wa, u ko me se ob reo po pr vi put, po ka zao iz u ze tan po ten ci jal i we go vim do vo |e wem klub je po vu kao pra vi po tez. Svi ve ru je mo da }e wih dvo ji ca u dru gom de lu bi ti jo{ kva li tet ni ji.

Naj vi {e za mer ki imam na igra ~e sre di ne te re na. Tu smo se po -

Najmla|i prvi na parketu Tra di ci o nal ni Dnev ni kov tur nir u ma lom fud ba lu otvo ri }e naj mla |i, a i za slu `i li su jer du go ni je bi lo to li ko pri ja vqe nih eki pa u mla |im ka te go ri ja ma. To sa mo po ka zu je da je na{ tur nir sve po pu -

- Re zul ta te ko ji smo u pr vom de lu pr ven stva ostva ri li iz nad su o~e ki va wa. ^e tvr to me sto i 28 bo do va su plod mu ko trp nog ra da, di sci pli ne i za jed ni {tva.

Ovaj re zul tat iza {ao je iz igre ko ja ni je ple ni la ra zno li ko {}u, bi la je pri li~ no si ro ma {na. Fa li la je le pr {a vo st i na

Rok sa i Tu fegyi} naj e fi ka sni ji Na 17 utak mi ca ka na rin ci su po sti gli 22 go la, a strel ci su bi li: Rok sa i Tu feg xi} po ~e ti ri, Fi li po vi} tri, Jo va no vi} i Mo lo vac po dva, Ili}, U.Le ko vi}, Ma go~, Mi {an, Sko pqak, Tin tor i V. Le ko vi} po je dan gol.

Sko pqak mak si mal no Naj stan dard ni ji u re do vi ma ka na ri na ca bio je Ne boj {a Sko pqak sa svih 17 od i gra nih utak mi ca, a sle de: Da vor Ma go~ i Slo bo dan Ja ko vqe vi} (16), Zo ran Mi lo vac, Dar ko Ri sti} (15), Bla di mir Tin tor (12)...

Di me oti {ao Stru~ ni {tab No vog Sa da je okr wen za tre ne ra gol ma na Alek san dra Di mi tro va ko ji je na {ao an ga `man u Ju `noj Afri ci, a pri ma mqi vu po nu du iz [ved ske do bio je i Mi len ko Vuk ~e vi}, jed na od naj bli `ih Ili }e vi} sa rad ni ka. to me }e mo mo ra ti da po ra di mo to kom zim ske pa u ze. Ni smo us pe li da na pra vi mo kom pakt ni ji tim od po sto je }eg iz ko ga bi se iz dvo jio vo |a, pred vod nik ove ge ne ra ci je. Neo p hod na su nam tri, ~e ti ri pro ve re na fud ba le -

ka za li kao naj ta wi, me wa li smo do sta fud ba le ra, tra `i li do bit nu kom bi na ci ju, ne kad uspe va li u to me, ne kad ne. Naj va `ni je je da smo stvo ri li po voq ne uslo ve i ba zu za na pre dak svih igra ~a.

Na star tu pr ven stva re kli ste da }e se lek ci ja tra ja ti to kom ce le se zo ne, sle di zim ski pre la zni rok, {to pod ra zu me va i ne ke pro me ne.

- De te li na ru }e na pu sti ti se dam, osam fud ba le ra, a ne ko li ci na wih pre se li }e se, u do go vo ru sa upra vom i stru~ nim {ta bom, u ma we klu bo ve gde }e mo ade kvat no pra ti ti wi hov na pre dak. [to se ti ~e po ja wa ~a, na me ra nam je da do ve de mo de fan ziv ca, na pa da ~a i dvo ji cu igra ~a u ve znom re du. Mo ram re }i da sam pre za do vo qan at mos fe rom u eki pi, iz van red na je i taj seg ment me za i sta odu {e vqa va.

To kom je se ni bi lo je re zul tat skih pod vi ga i kik se va.

- Pri li ku da osvo ji mo jo{ ko ji bod pro pu sti li smo u No vom Sa du pro tiv lu ~an ske Mla do sti, dok smo od Ba na ta za slu `e no po ra `e ni, pre vi {e smo re spek to va li ri va la, {to nam se osve ti lo. Na go sto va wu u Som bo ru smo o{te }e ni, a u grad skom der bi ju s Pro le te rom ni smo za sli `i li da iz gu bi mo.[to se ti ~e naj bo qih iz da wa, to su sva ka ko tri jumf nad Ko lu ba rom u La za rev cu i po be de na De te li na ri pro tiv In |i je i ni {kog Rad ni~ kog. I utak mi ca u Mla de nov cu bi la je vred no is ku stvo, gde smo uz ve li ke osci la ci je us pe li da sla vi mo ati pi~ nim re zul ta tom za na {u li gu- 4:3. Tak ti~ ki zre le par ti je pri ka za li smo pro tiv kra qe va~ ke Slo ge i Be `a ni je, upr kos to me {to smo re mi zi ra li po {to se za i sta ra di lo o kva li tet nim ri va li ma - is ta kao je Jo sif Ili}.

I. Gru bor

ovim ti mo vi: Ka fe Dva kra qa ( pro {lo go di {wi po bed nik) Ca ri grad La zin sa la{, Stu dio Be rar iz Bor ~e, Ka fe Re ne, DOO Ar gen ti no.... No, ka ko se eki pe jo{ for mi ra ju iz ne na |e wa su sa svim re al na.

PRO GRAM Ne de qa 9.00: Auto mo da – Ju ni o ri (mp) 9.35: Kru na bo je FP – Ra dio Pla ne ta (mp) 10.10: Ma pod – RFK No vi Sad (mp) 10.45: Tr ~i ka – Sla vi ja (p) 11.20: Alf – FK Voj vo di na (p) 11.55: Me wa~ ni ca Ris – Be li dvo ri (p) 12.30: Le miks – Er kel plus (k) 13.05: FK Bo rac – To dor ko lor DOO (k) 13.40: Red bojs – Po du na vqe (k) 14.15: No ma di – Ka fe pi ce ri ja Ug ner (s) 14.50: Uni ver zi tet ski sport ski sa vez – SNS BLVFF (s) 15.25: Sport sko udru `e we Teh no log – Tro glav (s) 16.00: Me wa~ ni ca Ris – Fa bri ka `i ce Lam po ne (s) 16.35: Maks bet – La Bra ta wa pa la ~in kar ni ca (s) 17.10: Ka fe Dva kra qa – Pla ne ta ra dio (ru) 17.45: Stu dio Be rar – Aklva teh ni ka Zo ri} (s) 18.20: Ga ga plast – Be li dvo ri (s) 18.55: DOO Ar gen ti no – Ka fe Apo lon (s) 19.30: Auto ku }a Se ku li} – Alek san dar grad wa (s) 20.05 THC ri ver – Ka na ma ne ra Do (s)

Po ne de qak 14.00: IM fri zer ski sa lon – Ku hi wa kao ne kad (k) 14.35: Pro mist – Fu xu Mo de na grad wa (k) 15.10: Mla dost (BJ) – Pe ka ra kao ne kad (k) 15.45: Me ri di ja na – Teh no mer (s) 16.20: Iris farm – Mi ma da lajn (s) 16.55: Kro sing tim – Gold skor (s) 17.30: Ca ri grad La zin sa la{ – Ka na ma ne ra DO (17.30) 18.05: Ko no ba Or hus – Be li dvo ri (s) 18.40: So ci ja li sti – SNS BLVFF (s) 19.15: Ka fe bar Ma ca – Pe ka ra Pe rec (s) 19.50: For tu na – Kam kom (s) 20.25: Ka fe Dva kra qa – Pro le ter (Zr) (v)

lar ni ji kod na mla |ih i da ima le pu bu du} nost.

Jo{ uvek ni je kom ple ti ra na li sta u~e sni ka, ali je ja sno da }e se i ove go di ne nad me ta tio vi {e od 90 eki pa u ma loj sa li Spen sa.Lo gi~ no je to {to smo pro gram tem pi ra li da se naj u- zbu qi vi ji i naj kva li tet ni ji me ~e vi igra ju u ra nim ve ~er wim sa ti ma, ka da }e se nad me ta t i se n i o r s ki ti m o v i. U ovom tre nut ku je na za hval no na ga |a ti ko je }e eki pe vo di ti glav nu re~, ali pre ma ono me {to smo ~u li o sa sta vi ma me |u fa vo ri te bi tre ba lo da bu du

Fo to: F. Ba ki}

17

U NE DE QU PO ^I WE 49. TRA DI CI O NAL NI „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

De taq s pro {lo go di {weg tur ni ra

Ra dost na vi ja ~a i fud ba le ra No vog Sa da na kra ju po lu se zo ne

petak23.decembar2011.

Uto rak Fo to: F. Ba ki}

Pr vi me ~e vi se igra ju 25. de c em b ra (ne d e q a), a po t om sva k o d nev n o u po p o d nev n im ~a so vi ma. Je di no }e mo na pra vi ti ma lu pa u zu 29. de cem bra (~e tvr tak) jer tog da na za u ze te su ve l i k a i ma l a sa l a Spen sa. Istim rit mom na sta vi }e mo i po sle No ve go di ne, tak mi ~e we na sta vqa mo 2. ja nu a ra, ka da bi tre ba lo da se za v r { e utak m i c e po gru p a ma,pa bi kre nu lo nad me ta we na is pa da we. Ako sve pro tek ne pre m a utvr | e n om pla n u, fi nal ni me ~e vi bi se igra li 8. ja nu a ra 2012. go di ne.

Prijave jo{ danas i u nedequ Do ju ~e se pri ja vi la 91 eki pa, {to po sve mu su de }i ni je ko na ~an broj, jer su jo{ ne ki ti mo vi na ja vi li u~e {}e. Ve te ran skih eki pa je sa da 8 (pri ja vi li su se Fruk ta trejd, Ka fe bar Ta ver na, ADS In ter ko merc), a iz gle da da }e ih bi ti jo{.

Pri ja ve za tur nir pri ma }e mo jo{ da nas u sport skoj ru bri ci Dnev ni ka (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat, so ba 14) od 10 do 14 sa ti i u ne de qu u ma loj sa li Spen sa za za pi sni~ kim sto lom. Ko ti za ci ja je sle de }a – se ni o ri: 15.000 di na ra, ve te ra ni 11.000, ka de ti: 10.000, pi o ni ri: 9.000 i mla |i pi o ni ri: 8.000 di na ra. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon ski broj: 021/480 - 6827.

Dodig multimedija snima Kao i pro {le go di ne, sve utak mi ce Dnev ni ko vog tur ni ra sni ma }e Do dig mul ti me di ja, pa }e igra ~i mo }i da po po voq noj ce ni ot ku pe snim ke utak mi ca. Na ve li kom vi deo bi mu po se ti o ci }e mo }i da gle da ju tak mi ~e we na tur ni ru.

Euzebio u bolnici Le gen da svet skog fud ba la ho spi ta li zo van je zbog upa le plu }a. Biv {i fud ba ler por tu gal ske re pre zen ta ci je i Ben fi ke Euze bio da Sil v a Fe r e r i r a (70) mo r a } e da osta n e u bol n i c i u Li s a b o n u za vre me pra zni ka zbog upa le plu }a.

Le ka ri ve ru ju da mo `e u pot pu no sti da se opo ra vi, ali da je po treb no na red nih ne ko li ko da na da se pra ti we go vo sta we.

Euze bio je igrao 60-tih go d i n a pro { log ve k a za Ben fi ku i re pre zen ta ci ju Por tu ga la, a 1998.

Svet ska fud bal ska fe de ra ci ja (FI FA) uvr si la ga je me | u 10 naj b o q ih igra ~a svih vre me na. Za re pre z en t a c i j u Por t u g a l a od i grao je 64 me ~a i po sti gao 41 gol.

14.00: Kim ko- Ju ni o ri (mp) 14.35: Zo ra – Kru na bo je FP (mp) 15.10: FK In deks – OFK Sla vi ja (p) 15.45: In deks bojs – Bo rac (NAS) (k) 16.20: Ka fe re ne – Mi ma da lajn (s) 16.55: Ka fe Bi bli o te ka – Ka fe Apo lon (s) 17.30: Ka fe Dva kra qa – Alek san dar grad wa (s) 18.05: Sport ha us – Ka fe pi ce ri ja Ug ner (s) 18.40: OFK Fu tog – Akva teh ni ka Zo ri} (s) 19.15: Xun gla {i – Teh no mer (s) 19.50: No vi Sad De te li na ra – Erkl plus (k) 20.25: Zo ra – Akva park (BP) ( v)

Sre da 14.00: Ti gro vi – Cr ve na zve zda (p) 14.35: Ka fe Apo lon – FK Voj vo di na (p) 15.10: Be li dvo ri – Auto pre vo znik [u ca (p) 15.45: Mla de na de – Red bojs (k) 16.20: Vi {a teh ni~ ka {ko la - Sport sko udru `e we Teh no log (s) 16.55: Adri ja na sta klo Mi li }e vi} – Fa bri ka `i ce Lam po ne (s) 17.30: Agro mar ket – La Bra ta wa pa la ~in kar ni ca (s) 18.05: Vi to rog pro met – For tu na (s) 18.40: Ka fe bar Ma ca – Ma pod (s) 19.15: Mi haj lo MDM – Gold skor (s) 19.50: Bi li jard klub Tr le – Pro mist (k) 20.25: La vo vi – Ku hi wa kao ne kad (k) Sve utak mi ce }e se igra ti u ma loj sa li Spen sa, gde }e igra ~i ima ti mak si mal ne uslo ve. I ove go di ne }e se igra ti po istim pra vi li ma kao i ra ni jih go di na - pet igra ~a u po qu i gol man, a jed nu eki pu sa ~i wa va ju de set fud ba le ra. Eki pe za sva ku utak mi cu mo gu pri ja vi ti no vih de set igra ~a, s tim {to je dan fud ba ler ne mo `e da igra za dve eki pe. Igra }e se u pet ka te go ri ja: se ni o ri, ve te ra ni, ka de ti, pi o ni o ri i mla |i pi o ni ri.

G. Ko va~

Skibe novi trener Herte Ne ma~ ki fud bal ski pr vo li ga{ Her ta iz Ber li na do ve la je biv {eg asi sten ta se lek to ra na ci o nal nog ti ma Mi ha e la Ski bea, ko ji }e na klu pi za me ni ti do sa da {weg tre ne ra Mar ku sa Ba be la.

U klup skom sa op {te wu se na vo di da }e no vi tre ner bi ti jav no pred sta vqen na red nih da na.

Ski be je pot pi sao ugo vor sa

Her tom do 2014. go di ne, a u re do ve ber lin skog klu ba do {ao je iz tur skog Es he spo ra. Ski be je bio po mo} nik Ru di ju Fe le ru u na ci o nal nom ti mu Ne ma~ ke od 2000. do 2004. go di ne. U Ne ma~ koj je do sa da tre ni rao eki pe Ba je ra iz Le ver ku ze na, Bo ru si je iz Dort mun da i Ajn trah ta iz Frank fur ta.

PS@ otpustio Kamburea Sport ski di rek tor fud ba le ra Pa ri Sen @e r me na Bra zi lac Le o nar do uru ~io je ot kaz tre ne ru An to a nu Kam bu reu. Ka ko je is tak nu to, ot kaz su do bi li i po mo} ni ci Kam bu rea.

Pa ri Sen @e r men je je se wi {am pion Fran cu ske sa 40 bo do va, tri vi {e u od no su na dru go pla si ra ni Mon pe qe.

18

sport

petak23.decembar2011.

ITA LI JAN SKA SE RI JA A

Ju ven tus zi mu je na vr hu Ret ko kad ima mo pri li ku da vi di mo to li ko go lo va u Se ri ji A kao {to se to de si lo u ovom, pred no vo go di {wem. ^ak 31 gol na 10 me ~e va od lo `e nog 1. ko la Se ri je A. Pri tom na tri utak mi ce ni je bi lo po go da ka!

Pre ci zni je bi bi lo re }i - 31 gol na se dam utak mi ca, od to ga se dam u Na pu qu. Udi ne ze je do -

imao vi {e po ku {a ja ka go lu pro tiv ni ka (15), dok je Udi ne ze bio opa san iz kon tra na pa da.

Naj bo qu {an su za Ju ve pro pu stio je \or |o Kje li ni po ~et kom dru gog de la, ka da je pro bao gla vom po sle kor ne ra, ali je Sa mir Han da no vi} bio „na stra `i”.

Uz vra tio je Da ni lo na isti na ~in, ali je \an lu i |i Bu fon \an lu i |i Bu fon.

Momenat iz me~a Udineze – Juventus

~e kao Ju ven tus sa `e qom da bu de pr va eki pa ko ja je ski nu la „skalp” eki pi iz To ri na ove se zo ne u Se ri ji A, ali „Sta ra da ma” se ni je da la.

U der bi ju od lo `e nog 1. ko la Se ri je A, Udi ne ze i Ju ven tus su od i gra li 0:0, {to zna ~i da }e Mi lan do ~e ka ti No vu go di nu kao li der ita li jan skog pr ven stva (za hva qu ju }i bo qoj gol-ra zli ci od to rin skih cr no-be lih). Udi ne ze je svih do sa da {wih se dam me ~e va kao do ma }in po be dio, da kle ovo mu je pr vi re mi na „Fri u li ju”, a Ju ven tus je i da qe je di na ne po ra `e na eki pa u Se ri ji A. To rin ski cr no-be li ove se zo ne ima ju de vet po be da i se dam re mi ja. U~i nak Mi la na je 10 po be da, ~e ti ri re mi ja i dva po ra za.

U do mu Udi ne zea je od i gran tvrd me~, bez mno go {an si, ta ko da je ovaj x bio „vi |en” ve} po sle pr vih 45 mi nu ta. Ju ven tus je

Re zer vi sta Fa bio Kva ra qe la imao je dva po ku {a ja da pro me ni re zul tat u ko rist Ju ven tu sa, ali je Han da no vi} u oba na vra ta iz la zio kao po bed nik.

Du {an Ba sta je od i grao ceo me~ za Udi ne ze i po no vo je bio je dan od naj bo qih.

In ter je bio ve li ki fa vo rit u me ~u pro tiv „fe we ra {a” Le }ea. Oprav dao je tu ulo gu, ali Le }e je od i grao vr lo hra bro i da je Kor vi ja bio ma lo pri seb ni ji u ne kim si tu a ci ja ma, mo gao je da ode ne po ra `en sa „\u ze pe Me a ca”. Le }e je i po veo pro tiv In ter a, a do ma }in je u raz ma ku od 20. do 33. mi nu ta ~e ti ri pu ta po ga |ao ili sta ti vu ili pre~ ku. U 34. mi nu tu, me |u tim, \an pa o lo Pa ci ni po sti `e iz jed na ~u ju }i gol. Tek {to je po ~e lo dru go po lu vre me Di je go Mi li to do no si pred nost In t er u , a Kor v i j a je po t om imao dve sto po stot ne {an se za

iz jed na ~e we. Bio je ne u spe {an.

Za mir n i j e `iv c e in ter i s ta po bri nuo se Este ban Kam bi jaso, a ta~ ku na me~ sta vio je Al va rez.

Ovo je In ter u ~e tvr ta po be da u ni zu. Mno go ma we pri ti ska na ple }i ma Kla u di ja Ra ni je ri ja, ko ji mo `e mir no da otvo ri no vo go di {we po klo ne.

Na po li je od i grao sja jan me~ pro tiv \e no ve i is pra tio je ku }i sa {est go lo va u mre `i. Ve} na po lu vre me nu bi lo je 4:1, uz dva go la Ka va ni ja.

Ro ma je, po sle Na po li ja u go sti ma, sru {i la i Bo lo wu, go lo vi ma Ta de i ja i Osval da, a mo gla je jo{ ko ji put da za tre se mre `u Bo lo we za.

Pre o kre te ovog ko la na pra vi li su No va ra i Ka ta ni ja. No va ra je gu bi la na svom te re nu od Pa ler ma 0:2, ali je us pe la, do d u { e sa igra ~ em vi { e, da osvo ji bod. Ka ta ni ja je ta ko |e bi la u mi nu su dva go la na go sto va wu Par mi, ali je od 1:3, sti gla do 3:3.

Re zul ta ti: Udi ne ze - Ju ven tus 0:0, Ata lan ta - ]e ze na 4:1 (3:1) /De nis 17’p, Ma ri lun go 18’, 44’, Pe lu zo 71’ - Kan dre va 12’/, Bo lo wa - Ro ma 0:2 (0:2)/Ta dei 17’, Osval do 40’/, In ter - Le }e 4:1 (1:1) /Pa ci ni 34’, Mi li to 49’, Kam bi ja so 74’, Al va rez 81’ - Mu riel 20’/, La cio - Kje vo 0:0, Na po li - \e no va 6:1 (4:1) /Ka va ni 12’, 24’, Ham {ik 17’, Pan dev 45’, Gar ga no 49’, Zu ni ga 80’ - \or ke ra 27’/, No va ra - Pa ler mo 2:2 (0:1) /Ma ca ra ni 77’, Ri |o ni 84’ Lu di 20’ag, Ber to lo 74’/, Par ma - Ka ta ni ja 3:3 (3:1) /Mo de sto 5’, Bi ja bi ja ni 23’, Flo ka ri 44’ Al mi ron 21’, Lo di 74’p, Ka te la ni 85’/, Si je na - Fi o ren ti na 0:0, Kaqari - Milan 0:2 (0:1) /Pizano 4’ag, Ibrahimovi} 60’/.

TABELA: Milan 34, Ju ventus 34, Udineze 32, Lacio 30, Inter 26, Napoli 24, Roma 24, Katanija 22, Palermo 21, \enova 21, Kjevo 20, Atalanta 20 (-6), Parma 19, Kaqari 18, Fiorentina 18, Bolowa 15, Sijena 14, ]ezena 12, Novara 12, Le}e 9.

KUP NE MA^ KE

Ba jern po be dio u Bo hu mu U me ~e vi ma osmi ne fi na la Ku pa Me a~ ke po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Bo hum - Ba jern Min hen 1:2 (1:0) (Fe de ri ko 26’ - Kros 53’, Ro ben 90’), Nir nberg - Groj ter Firt 0:1 (0:1) (Prib 15’), For tu na Di sel dorf - Dort mund 0:0 ( pe na li 4:5), Ho fen hajm - Aug sburg

2:1 (1:1) (Sa li ho vi} 23’, Ibi {e vi} 49’ - Erl 36’), Her ta Kaj zer sla u tern 3:1 (1:0) (Ra mos 43’, La so ga 61’, Ebert 90’ - [eh ter 51’), Hol {tajn Kil - Majnc 2:0 (1:0) (Uxa 6’ag, Mi ler 64’), Men hen glad bah - [al ke 3:1 (1:0),(Aran go 18’, Rojs 57’, 88’ Drak sler 70’) [tut gart - Ham -

bur ger 2:1 (1:0) (Ka kau 23’, 62’ Kvist 54’ag).

Pa ro vi ~e tvrt fi na la: Ho fen hajm - Groj ter Firt, Her ta - Men hen glad bah, [tut gart Ba jern, Hol {tajn Kil - Dort mund. ^e tvrt fi nal ne utak mi ce na pro gra mu su 7. i 8. fe bru a ra 2012. go di ne.

TRA DI CI O NAL NA ZA VR [NA PRI RED BA SO KOL SKOG DRU [TVA VOJ VO DI NA: Tradicionalna zavr{na godi{wa priredba ~lanova Sokolskog dru{tva Vojvodina odr`ana je u gimnasti~koj dvorani Sokolskog doma u Novom Sadu. Publici, roditeqima i prijateqima gimnasti~kog sporta bio je ovo dar ~lanova Dru{tva za Novu Godinu, koji su koreografijama pokazali {ta su u protekloj godini nau~ili. Bilo je 19 nastupa grupa koje rade po raznim programima u Dru{tvu. Na po~etku priredbe prisutnima se obratio novi predsednik Sokolskog dru{tva Vojvodina Miroslav Kova~ev istakav{i da u klubu radi 15 trenera sa visokom

dnevnik

SLO BO DA PU [TA DVO JAC U ZVE ZDU

Ka sa li ca i Mak si mo vi} jo{ ~e ka ju Fi lip Ka sa li ca i Ni ko la Mak si mo vi} su bli zu pre la ska u Cr ve nu zve zdu. Ali, jo{ ni su we ni no vi ~la no vi. U`i~ ka Slo bo da ni je za do voq na po nu |e nim. Slo bo da i Cr ve na zve zda pre go va ra ju o tran sfe ru Ka sa li ce i Mak si mo vi }a. Za sa da, me |u tim, do go vo ra ne ma, a pred sed nik u`i~ kog klu ba Dra gan Su bo ti} na ja vio je no vu run du raz go vo ra za ne de qu.

- Da sam za do vo qan Zve zdi nom po nu dom ve} bih do sa da pot pi sao ugo vor o pre la sku Ka sa li ce i Mak si mo vi }a u re -

do ve cr ve no-be lih. Ova ko smo pro du `i li pre go vo re do ne de qe. - iz ja vio je Su bo ti}.

Su bo ti} je na veo da klu bo vi jo{ pre go va ra ju o vi si ni transfe ra za oba igra ~a, ga ran ci ja ma za is pla tu i pro cen tu za da qu pro da ju u`i~ kih fud ba le ra.

- Na {a o~e ki va wa od ovih tran sfe ra bi la su ve }a, ali smo re al ni i u~i ni }e mo sve da sa Zve zdom do |e mo do ko rekt nog re {e wa i za klub i za igra ~e. - na gla sio je pred sed nik u`i~ kog su per li ga {a.

Ako se sa mo Su bo ti} bu de pi tao je di n i pra vac za Kasalicu i Maksimovi}a bi}e ka Qutici Bogdana, iako ima i drugih zainteresovanih klubova.

Prema re~ima Suboti}a, za 22-godi{weg Kasalicu, a po sebno kapitena Maksi mo vi}a zainteresovani i Par tizan, Vojvodina i holandski Utreht, ali da bi voleo da ih vidi u timu Crvene zvezde, zbog gra|ewa odnosa sa klubom, sa kojim U`i~ani do sada nisu imali sportsku saradwu.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Man~ester ju naj ted pro tut wao Lon do nom Si ti do ~e ku je Bo `i} na li der skoj po zi ci ji. Ju naj ted raz neo Fu lam na „Krejvn ko ti xu”. Aston Vi la ne ume sa Ar se na lom. Pre sli ka ni me ~e vi Wu kasl - VBA i Kvins Park - San der lend. Man ~e ster ci na sta vqa ju tr ku udvo je i to

„Krejvn ko ti xu” bi lo je ne re {e no, ali su bi li ras pu ca ni Gigs, Ru ni i eki pa.

Ju naj ted je po tvr dio epi tet naj ne zgod ni jeg go sta - u de vet me ~e va na stra ni, osvo jio je 23 bo da. Na sta vi li su „cr ve ni |a vo li” niz -

Per si 17’p, Be na jun 87’/, Man ~e ster si ti - Sto uk 3:0 (2:0) /Agu e ro 29’, 55’, Xon son 36’/, Wu kasl VBA 2:3 (1:2) /Dem ba Ba 34’, 81’ Odem vin ge 20’, [o ri 44’, [ar ner 85’/, Ever ton - Svon si 1:0 (0:0) /Osman 60’/, Fu lam - Man ~e ster ju naj ted 0:5 (0:3) /Vel bek 5’, Na ni 28’, Gigs 43’, Ru ni 88’, Ber ba tov 90’/, KPR - San der lend 2:3 (0:1) /Hel gu son 63’, Me ki 67’ - Bent ner 19’, Se se won 55’, Braun 89’/, Vi gan - Li ver pul 0:0, Vul ver hemp ton - No ri~ 2:2 (1:1) /IbansBlejk 37’, Zu bar 82’ - [ur man 12’, Xek son 76’/. Blek burn - Bol ton 1:2 (0:2), /Ja ku bu 67’ - Dej vis 4’, Rio-Ko ker 30’/.

Ol braj ton po sti gao 20.000. gol Agu e ro po sti `e gol za Si ti

u vi so kom sti lu. Ar se nal je jo{ jed nom od neo sva tri bo da iz Bir min ge ma.

Man ~e ster si ti je la ga no do bio Sto uk 3:0, uz dva go la Ser hi ja Agu e ra i na sta vio je sto po sto tan u~i nak kod ku }e. Sto uk je u Man ~e ster sti gao po sle sjaj ne se ri je od ~e ti ri po be de u ni zu, ali pro tiv „gra |a na” go to vo da ni su iz la zi li iz svog {e sna e ster ca. Za ni mqi vo, Si ti je do bio sve ~e ti ri pre mi jer li ga {ke utak mi ce pro tiv Sto u ka na svom te re nu a da pri tom ni je pri mio gol.

Man ~e ster ju naj ted je raz neo „Krej ven ko tix” u pa ram par ~ad!

Pe tar da je o|ek nu la u tom de lu Lon do na. Fu lam je, iona ko, imao tra di ci ju pro tiv se be u du e li ma sa eki pom ser Alek sa Fer gu so na.

Do bio je sa mo tri od 20 pre mi jer li ga {kih me ~e va. Do du {e, u po sled wa wi ho va tri du e la na

osam me ~e va bez po ra za (se dam po be da i je dan re mi). Aston Vi la je do ~e ka la Ar se nal u na di da }e ko na~ no pre ki nu ti cr nu se ri ju - ne ma po be du u po sled wih 12 du e la sa „tob xi ja ma”. Ar se nal je po veo u 17. mi nu tu iz pe na la. Pret hod no je u {e sna e ster cu obo ren Tio Vol kot, a Ro bin van Per si je bio ne mi lo sr dan sa „be le ta~ ke”. We gov 34. gol u ovoj ka len dar skoj go di ni, od no sno 15. u ovoj se zo ni Pre mi jer li ge!

Eki pa iz Bir min ge ma, me |u tim, na pa da la je sve vre me, ali ~e sto ni je ima la kon ce tra ci je u za vr {ni ci. Ipak, u 54. mi nu tu Mark Ol braj ton us peo je da do ne se iz jed na ~e we Vi li.Ar se nal je us peo da od ne se sva tri bo da sa Vi la par ka, go lom Jo si ja Be na ju na u za vr {ni ci me ~a.

Re zul ta ti: Aston Vi la - Ar se nal 1:2 (0:1) /Ol braj ton 54’ - Van

Fud ba ler Aston Vi le Mark Ol braj ton u{ao je u isto ri ju en gle ske Pre mi jer li ge kao stre lac ju bi lar nog 20.000. go la od osni va wa tak mi ~e wa, 1992. go di ne! Ol braj ton je po sti gao iz jed na ~u ju }i gol u utak mi ci pro tiv Ar se na la, gde je we gov tim na kra ju ipak po ra `en sa 2:1, ali }e ve~ no pam ti ti utak mi cu na Vi la Par ku pro tiv „tob xi ja”.

Glav ni spon zor Pre mi jer li ge, ban ka „Ber klis”, na gra di }e ga sa 20.000 fun ti, ko je }e on po svom iz bo ru upla ti ti u hu ma ni tar ne svr he.

TA BE LA: Man ~e ster s. 44, Man ~e ster j. 42, To ten hem (-2) 34, ^el si (-1) 32, Ar se nal 32, Li ver pul 30, Wu kasl 27, Sto uk 24, No ri~ 21, VBA 21, Ever ton (-1) 20, Aston Vi la 19, Fu lam 18, Svon si 18, San der lend 17, KPR 16, Vulvs 15, Vi gan 14, Bol ton 12, Blek burn 10.

stru~nom spremom, a kvalifikovanih za rad sa decom i da je Dru{tvo po tome jedno od retkih u dr`avi. Zbog toga je i unapre|en rad razvojne gimnastike sa pove}anim brojem trenera, a to je opet rezultiralo ve}im brojem upisanih ~lanova. Ali, tu nije kraj inovacijama, u okviru razvojne gimnastike, kako je naglasio Kova~ev, jer je za slede}u godinu pripremqeno testirawe dece, polagawe nau~enih elemenata kao i takmi~ewe po C programu. Tako }e roditeqi mi}i i daqe da u`ivaju u nastupima svoje dece, kao {to treneri u Dru{tvu u`ivaju u radu sa wima.

G. Ma le no vi}

PRED PO^ETAK SEZONE

Je le na i Ana re no vi ra le ti mo ve Naj bo qe srp ske te ni ser ke uo~i po ~et ka no ve se zo ne an ga `o va le no ve stru~ wa ke u svo jim {ta bo vi ma. Je le na Jan ko vi} je re {i la da u 2012. na pra vi ve li ke pro me ne. T renira na porno i to u dr u{ tvu p otp uno novih s ar ad nika u La s Veg as u.

Po sle razlaza sa Rika rdm San~e zo m, koji je pre{ao u tab or

Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi}

Karoline V oznijacki, anga `o vala je Nemca Henera Nehle sa .

Sa wim j e p os tigla dogovor o sa ra dwi na a ustral ij sk og tur neji na startu sez one, a nakon t oga sv e } e za visit i od rezultat a. Re~ je o 3 2- go d i{wem b iv {em te nis eru, koj i je ra dio sa `e ns kim timom ekipe Univerz iteta Ne vada u Las Vega su.

Za k on dicionog tren era izabra la je Kori ja Gud vin a.

Iskus ni stru~wak im e je stekao r ade}i sa NBA i bej zb ol igra ~im a, dok j e po sl edwih go dina na m es tu direktora ode qewa za atlet iku u Las Vegasu.

Xej Xej j e prekinula sar adwu s a r enomiranom sv et skom agen cijom IMG i wen nov i me naxer bi}e Linda Lon g, ko ja je radila z a Naj k i Pum u. K on a~no, wo j je iste kao i u govor sa kine sk om komp an ij om Anta, pa j e i da qe n epoznato u op remi ~i je g p roizv o|a~a }e zapo~eti novu sezonu.

I Ana Ivanovi} promenila je saradnike. Odlu~ila je da o wenoj kondiciji brine fizio wenog de~ka, golfera Adama Skota, Tina Majo.

Majo, koja ima bogato iskustva saradwe sa sportistima, pre svega golf igra~ima, honorarno radi kao konsultant na Viktorija univerzitetu za sport u Melburnu. Ona tvrdi da ima poseban set ve`bi koji poma`e sportistima da isprave lo{e navike nastale zbog nepravilnog dr`awa, ali i vra}awe u fit formu posle povreda.

Navodno, Majo ima potpuno razli~it ideju i metod rada od biv{eg Aninon trenera Skota Bernsa. Naime, ona smatra da su joj, shodno wenoj gra|i, potrebne druga~ije ve`be od onih koje je do sada praktikovala. Navodno prvi rezultati rada sa Australijankom su pozitivni i Ivanovi}eva smatra da su problemi sa stoma~nim mi{i}em i ramenom, koje je imala tokom 2011. davna pro{lost.

Sr bi ja dru gi put na Gran pri ju @en ska od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je u~e stvo va }e po dru gi put u isto ri ji na Gran pri ju 2012. go di ne, a do ma }in fi nal nog tur ni ra bi }e ki ne ski Ning bo od 27. ju na do 1. ju la. Me |u na rod na od boj ka {ka fe de ra ci ja (FIVB) sa op {ti la je kom ple tan ka len dar tak mi ~e wa, a po pr vi put u isto ri ji na {a ze mqe bi }e or ga ni za tor tur ni ra dru gog vi ken da. Po red do ma }i na, Ki ne, na fi nal nom tur ni ru igra }e i pet naj u spe {ni jih re pre zen ta ci ja po za vr {et ku tre }eg vi ken da.

[est se lek ci ja bi }e svr sta ne u dve gru pe, a po dve naj bo qe iz bo ri }e pla sman u po lu fi na le.

Naj bo qe od boj ka {i ce Sr bi je }e to kom pr vog vi ken da, od 8. do 10. ju na igra ti u Poq skoj pro tiv do ma }e se lek ci je, Ne ma~ ke i Ita li je. Sr bi ja }e bi ti do ma }in tur ni ra dru gog vi ken da, od 15. do 17. ju na, a za pro tiv ni ke }e ima ti Ku bu,Tur sku i Ar gen ti nu. Se ni or ke Sr bi je }e to kom tre }eg vi ken da, od 22. do 24. ju na, igra ti sa do ma }i nom tur ni ra Taj lan dom, SAD i Ke ni jom ili Ki ne skim Taj pe hom.

c m y

SPORT

dnevnik

petak23.decembar2011.

19

VE^ERAS SPEKTAKL U SPENSU

Bo rov ~a nin obe }a va po be du Sve je sprem no za ve l i k i bok s er s ki spek t akl ve ~ e r as u Spen s u. Dvo j i c a ve lih bo ra ca Ne nad Bo rov ~a nin i Ne mac Lars Bu holc obe }a va ju iz u zet nu bor bu. Bo rov ~a nin bra ni ti tu lu u ver zi ji VBO, ko ju je u ju nu osvo jio u Ba wa lu ci. Pod se ti mo da Ne nad ima 28 bor bi bez po ra za, od ~e ga je 19 do bio pre is te ka vre me na. A i we gov pro tiv nik ima za vi dan bi lans, od 26 bor bi ostva rio je 24 po be de (17 no kla u tom), a ~e ti ri pu ta ring je na pu {tao po gnu te gla ve. Da kle, mo gu }e je da se i ve ~e ra {wi me~ za vr {i pre is te ka dva ne ste run de.

Ju ~e je u Tr go va~ kom cen tru „Mer k a t or„ u pro d av n i c i „Spor tvi`n„ oba vqe no me re we tak mi ~a ra, gde su zve zde ve ~e ri na{ Ne nad Bo rov ~a nin i Ne m ac Lars Bu h olc iz n e l i svo j e po s led w e uti s ke pred ovaj svo je vr sni spek takl.

- Pri ja mi pa `wa No vo sa |a na, me |u tim, to me ne }e za va ra ti. @e lim po be du - bio je pri li~ no sa mo u ve ren Bu holc, ko ji je po tom na pi ta we ka ko }e se no si ti s pu bli kom {i ro kog osme ha re kao: - Pr ve tri run de pu bli ka }e bi ti uz Ne na da, a pre o sta le }e bi ti uz me ne, jer }u bi ti bo qi.

Po sle me re wa no vi na ri su Bo r ov ~ a n i n u pre d o ~ i l i „pret we” ko je je Bu holc upu tio, na {ta se na{ bok ser na sme jao: - Sva ko ra di ona ko ka ko zna.

Stal no mi je u gla vi moj pr vi tre ner u Lo zni ci Dra gan Va si qe vi}, ko ji mi je usa dio re ~e ni cu „ako mi sli{ da po be di{, ne sme{ da iz gu bi{„. Po ku {a }u da mak si mal no is ko ri stim raz li ku u vi si ni i du `i nu ru ku. Osnov no oru` je }e mi bi ti pred wa ru ka ko jom }e po ku {a ti da za u sta vim na pa de Nem ca. Sku pqa }u po e ne, a ako mi se uka `e pri li ka da me~ re {im ra ni je si gur no }u to is ko ri sti ti - re kao je Bo rov ~a nin, a na pi ta we da li }e mu pun Spens pred sta vqa ti op te re }e we do da je: - Pu bli ka sa mo mo `e da mi po mog ne. Po sto ji adre na lin, ko ji mo ram do bro da kon tro li {em i va qa no usme rim. Na dam se da }u s pu bli kom ko ja }e pri sti }i iz go to vo iz svih kra je va Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske us pe ti da od bra nim tron.

Horst Buholc i Nenad Borov~anin na merewu

Sve vre m e pri p re m a za s bok se ri ma ra dio je Mi ro slav Bo rov ~a nin.

- Bi lo je pra vo za do voq stvo ra di ti s Ne na dom. Mak si mal no je spre man, od ra di li smo

tri mi kro ci klu sa. Eufo ri ja je evi d ent n a pred da n a { wi me~. Ne nad ose }a ma li pri ti sak i po zi tiv nu tre mu, {to kao tre ner mi slim da je do bro. me~ u}i opu {te no. Ve o ma je

Zva ni~ ni ci Spe ci jal ni gost na me ~u }e bi ti I{tvan Ko va~ di rek tor VBO za Evro pu. Su per vi zor glav ne bor be je En glez De nis Gil mar tin, a ~e tvo ri ca su di ja su Zol tan Ene di i Bul ~u Ga bris iz Bu dim pe {te, Mic hel Le ugh iz Ber li na i Zdrav ko Mi lo je vi} iz Ba wa lu ke.

TV pre nos Te le vi zi ja B92 di rekt no pre no si me ~a iz me |u Bo rov ~a ni na i Bu hol ca (oko 23 sa ta), a kar te jo{ uvek ima ka ra ta za ve ~e ra {wi bok ser ski spek takl i to po ce ni od 300 i 700 di na ra.

„Dnev nik” i da nas po kla wa kar te Uz pred sto je }i bok ser ski spek takl bi }e i na{ list. „Dnev nik” }e pet pr vih ~i ta la ca, ko ji se i da nas ja ve od 13 do 13.05 ~a so va na te le fon na {e re dak ci je 021/4806-830, da ri va ti po jed nu ula zni cu za ve ~e ra {wu re vi ju.

sta bi lan i spre man ta ko da o~e ku jem da ako is po {tu je do go vor po be da ne }e do }i u pi ta we. Ne nad ne pot ce wu je Bu hol ca, ali je pun sa mo po u zda wa - re kao je Mi ro slav Bo rov ~a nin.

- Spek t akl }e bi t i za n i mqiv i zbog uvod nih bor bi u ko ji ma tro ji ca na {ih mo ma ka ima ju iz u ze tan is pit i pro tiv ni ke ko ji pro sto te ra ju da sva ko pru `i svoj mak si mum. U uvod nim bor ba ma, ko je po ~i wu u 20 ~a so va, Zvje zdan Vi da ko vi} de li }e meg dan sa Ma |a rom Ga b o r om Za l e k om. Su p er t e {ka{ Ma ne Mar ~e ta, ko me je ovo de bi u pro fi rin gu, ukr sti } e ru k a v i c e s Vik t o r om Sa la i jem, dok }e sred wa{ Mi lan Pi per ski za ri va la ima ti Nem ca Mar se la Gi ka. Me~ iz me |u Ne na da Bo ro vi ~a ni na i Lar sa Bu hol ca bi tre bao da po~ ne no ko 23 sa ta.

J. Gali}

Po zna ti svi u~e sni ci Ku pa Ko ra }a Ko {ar ka {i Rad ni~ kog FMP po sled wi su klub ko ji je obez be dio u~e {}e na za vr {nom tur ni ru Ku pa Ra di vo ja Ko ra }a. Rad ni~ ki FMP je u fi na lu Ku pa K[ sa vla dao eki pu Me tal ca iz Va qe va re zul ta tom 82:77.

Pret hod no, pla sman u za vr {ni cu Ku pa obez be di li su klu b o v i iz re g i o n al n e ABA li ge, Par ti zan, Cr ve na zve zda, Rad ni~ ki, He mo farm, kao i tri naj b o q e eki pe iz Pr ve li ge Sr bi je, Voj vo di na, BKK Rad ni~ ki i Me ga Vi zu ra.

Bra jant pro pu {ta start se zo ne Ko { ar k a{ Los An | e l es Lej ker sa i jed na od naj ve }ih zve zda NBA li ge Ko bi Bra jant mo gao bi da pro pu sti po ~e tak no ve, skra }e ne se zo ne zbog po vre de. Bra jant ni je na stu p io u dru g om pred s e z on skom grad skom der bi ju pro tiv Kli per sa i pod zna kom je pi ta wa za start se zo ne pro tiv ^i ka go Bul sa.

Naj bo qi ko {ar ka{ Lej ker sa po vre dio se u pr vom me ~u pro tiv Kli per sa ka da mu je De An dre Xor dan „za le pio ba na nu”, a Bra jant tom pri li kom ne zgod no pao na par ket. Le -

kar ski tim je ot krio da je Ko bi ju po ki dan li ga ment u zglo bu de sne ru ke i da bi zbog to ga mo gao da od su stvu je ~ak do me sec da na.

- Za sa da se ni {ta ne zna, opo ra vak }e bi ti od da nas do su tra. Vi de }e mo da li }e bi ti spre man za ne de qu. Ne kad }e igra ti to kom se zo ne po vre |en, ne kad ne }e, za vi si od si tu a ci je. Znao sam da se do ~e kao na zglo bu, ali ni je nam re kao ko li ko ga bo li i da }e zbog to ga mo ra ti da pa u zi ra - re k ao je tre n er Majk Braun.

20

sport

petak23.decembar2011.

dnevnik

SPORT SKI SA VEZ OP [TI NE NO VI BE ^EJ IZA BRAO NAJ USPE[NIJE

RAS PLET U EVRO LI GI

Ivan Cr win naj bo qi Teo i Kr le re {e ta ju Tak mi ~ar Ru ko met nog klu ba Je din stvo Ivan Cr win pro gla {en je za spor ti stu go di ne po iz bo ru Sport skog sa ve za op {ti ne No vi Be ~ej i Sport sko - re kre a tiv nog cen tra Je din stvo.

Na dru gom me stu naj u spe {ni jih spor ti sta u 2011. za slu `e no se na {ao Go ran Stan ko vi} iz Fud bal skog klu ba Je din stvo iz No vog Be ~e ja, dok je tre }e me sto pri pa lo ku gla {i ci Mi ri Du de vqev. Za naj u spe {ni ji sport ski ko lek tiv pro gla {en je Fud bal ski klub Je din stvo iz Bo ~a ra.

bav i stru~ wa ci mu pred vi |a ju uspe {nu fud bal sku ka ri je ru.

Na pi ta we da li je te {ko uskla di ti uspeh u obra zo va wu i sport ske ak tiv no sti ko je zah te va ju pu no an ga `o va wa, dru go na gra |e ni po iz bo ru no vo be ~ej skog Sport skog sa ve za je od go vo rio da bi sport tre ba lo da bu de iz duv ni ven til i re kre a ci ja sva kom ~o ve ku.

- Sport je vr lo va `an, ali je ipak {ko la na pr vom me stu.

Ipak, ova na gra da je ve li ki pod sti caj da na sta vim da tre ni ram

i pi o nir ki, pre ko ka de ta i ka det ki wa, do se ni o ra i se ni or ki, {to ob u hva ta pre ko 80 ~la no va klu ba.

- Krat ko vre me po sto ji mo, tek dve go di ne, ali na dam se da }e se po pu lar nost od boj ke ra sti u ovom gra du i da }e mo ra di ti jo{ bo qe u na red noj se zo ni – iz ja vio je Ste va nov.

Sport u op {ti ni No vi Be ~ej od u vek je imao ve li ki broj po klo ni ka i qu di ko ji su mu po sve ti li ceo svoj `i vot ni vek, i en tu zi ja ste ko ji su svo je

CSKA u osla b qe n om sa s ta v u sla vio u Ma la gi i ta ko za vr {io pr vu fa zu sa per fekt nim u~in k om. @al g i r is ru tin ski u Top 16, is pa l i Bam b erg i Za greb. Bar se lo na je du go dr `a la ko rak, ali }e mo skov ski CSKA ipak bi ti je di ni tim sa mak si mal nih 10 po be d a u do s a d a { wem to ku Evro li ge.

Tre n er Jo n as Ka zla u skas iz ra zno ra znih raz l o g a ni j e u sre du ra ~u nao na Ki ri l en k a, Hri j a p u, Gor do na i Vo ron ce vi ~a, ali su „ar mej ci” i u ta kvom sa sta vu bi li pre j a k i za do m a } u Uni ka hu - 91:83. Pu nu od g o v or n ost pre u z eo Mi lo{ Te o do si} je tan d em re p re z en t a t i v a c a mir nu za vr {ni cu.”Dvo ci fre Sr bi je: Mi lo{ Te o do si} sa ni” su bi li jo{ Pon kra {ov sa 18 po e na ({ut za dva 4/5, za 13 i [ved sa 12 po e na, dok je troj ku 3/8) i okru glo 10 asi Sa {a Kaun za be le `io osam sten ci ja, a Ne nad Kr sti} sa po e na i de vet sko ko va. CSKA 14 po e na od ve li su CSKA u je od de set me ~e va u B gru pi

ULEV EVRO LI GA

Na gra |e ni spor ti sti op {ti ne No vi Be ~ej

Na gra de su ovo go di {wim do bit ni ci ma uru ~e ne na sve ~a no sti upri li ~e noj u Sport sko re kre a tiv nom cen tru Je din stvo. Tom pri li kom, pr vo na gra |e ni Ivan Cr win je iz ja vio da mu pri zna we pu no zna ~i, po go to vo {to do sa da ni je osvo jio ne ku ova kvu na gra du. On je, ina ~e, svo jim kva li te tom do pri neo us pe si ma klu ba, {to po ka zu ju i re zul ta ti Je din stva, ko je se tre nut no na la zi na dru gom me stu Pr ve srp ske li ge gru pa Voj vo di na.

Fud ba le ru Go ra nu Stan ko vi }u, stu den tu dru ge go di ne Prav nog fa kul te ta u No vom Sa du, ovaj sport je we go va ve li ka qu -

i da igram jo{ bo qe i kva li tet ni je – po ru ~io je Stan ko vi}.

Sport ski sa vez No vog Be ~e ja sa po no snom je, na sve ~a no sti, is ta kao da je ove go di ne ve li ki broj mla dih spor ti sta po sti zao za pa `e ne re zul ta te.

Za naj bo qeg mla dog spor ti stu u 2011. pro gla {en je ka ra ti sta Mla do sti iz No vog Mi lo {e va Du {an Vu ke qa, ko ji je do sa da osvo jio ukup no 35 me da qa, od to ga 26 zlat nih, se dam sre br nih i dve bron za ne. Naj u spe {ni ji tre ner u go di ni na iz ma ku je Sr |an Ste va nov iz Od boj k a { kog klu b a Je d in s tvo.

On je od osni va wa klu ba tre ner svih se lek ci ja, od pi o ni ra

LI GA [AM PI O NA

Cr ve no-be le ot ki nu le set Cr ve na zve zda - Di na mo 1:3 (18:25, 25:23, 21:25, 14:25) Mla di tim Cr ve ne zve zde do `i veo je i ~e tvr ti po raz u E gru pi elit nog tak mi ~e wa od boj ka {i ca.Cr ve no-be le su u dvo ra ni [u mi ce iz gu bi le od Di na ma iz Mo skve 1:3 (18:25, 25:23, 21:25, 14:25) po sle sat i 36 mi nu ta igre.Upr kos re zul tat skom ne u spe hu, bi le su za do voq ne {to su uz zdu {nu po dr {ku sa tri bi na pru `i le so li dan ot por fa vo ri tu. Re pre zen ta tiv ka Ana Bje li ca re kla je da ne }e bi ti pro ble ma ako we na eki pa na sta vi sa ova kvim igra ma u do ma }em pr ven stvu i ku pu.

- Za do voq ne smo, ne {to smo osvo ji le set, ne go jer smo do {le

do pre po zna tqi ve igre. Ni smo sme le da do zvo li mo se bi ve li ke pa do ve. Da ih ni je bi lo, ima le bi smo {an su da do bi je mo utak mi cu ka za la je Bje li ca.

Bje li ca je do ne la ti mu 17 po e na, a Jo va na Ste va no vi} 12.Bo ja na Ra du lo vi} `a li {to Zve zda ni je is ko ri sti la pri li ku da na pad ne po be du, jer su go {}e od i gra le lo {i je ne go u pr vom me ~u u Mo skvi.

- Sjaj no smo se dr `a le do po sled weg se ta. Na dam se da }e nas ovo di }i do mno go bo qih re zul ta ta u na {oj li gi - re kla je Ra du lo vi }e va.

Cr ve no-be le u sle de }em ko lu 12. ja nu a ra go stu ju ita li jan skom Ska vo li ni ju.

Fe ra ri u fe bru a ru pred sta vqa no vi bo lid Eki pa Fe ra ri ja pla ni ra da po ~et kom fe bru a ra pred sta vi no vi bo lid za na red nu se zo nu For mu le 1. In for ma ci ju je na Bo `i} noj za ba vi obe lo da nio pr vi ~o vek „Sku de ri je” Lu ka Mon te ce mo lo.

- Ove go di ne po ka za li smo da zna mo da gu bi mo, ali sa da je do sta. Vre me je da po no vo po be |u je mo - re kao je Mon te ze mo lo.

Fe ra ri je ove se zo ne tri jum fo vao sa mo na tr ci za Ve li ku

na gra du Bri ta ni je. Pr vi vo za~ Fer nan do Alon so u ge nera nom pla sma nu bio je ~e tvr ti, a ko le ga Fe li pe Ma sa {e sti. [ef ti ma Ste fa no Do me ni }a li re kao je jo{ u sep tem bru da je Fe ra ri po ~eo da spre ma auto mo bil za sle de }u se zo nu.

No va se zo na For mu le 1 po ~i we 16. mar ta u Mel bur nu trkom za Ve li ku na gra du Austra li je.

slo bod no vre me, ne iz ma te ri jal ne ko ri sti, ve} iz ~i ste qu ba vi po sve ti li spor tu. Za to je spe ci jal no pri zna we za raz voj spor t a post h um n o do d e q e n o Iva nu Mi lo sa vqe vu Tu ti.

Ovom pri li kom pro gla {en je i naj po pu lar ni ji spor ti sta po gla so vi ma slu {a la ca ra di ja No vi Be ~ej. To je Sa wa Ra din iz Klu b a bo r i l a~ k ih spor to va Je din stvo iz No vog Be ~e ja.

- Imam je dan ciq, a to je da po sta nem ne ko i ne {to. Pu no ra dim i tru dim se da ostva rim {to bo qe re zul ta te – is ta kla je Sa wa Ra din. @. Ba la ban

PR VA A @EN SKA LI GA

Gru pa A Bil bao - Ka ha La bo ral sino} Nan si - Olim pi ja kos sino} B.Kan tu - Fe ner bah ~e sino}

Gru pa C Efes - Real Ma drid Par ti zan - Ar ma ni Spi ru - Ma ka bi

1. Ka ha La bo ral 2. Olim pi ja kos 3. Fe ner bah ~e 4. Be net Kan tu 5. Bil bao 6. Nan si

1. Real (M) 2. Ma ka bi 3. A. Efes 4. Par ti zan 5. Ar ma ni 6. Spi ru

9 9 9 9 9 9

5 5 5 5 4 3

Gru pa B PAO - Brose Uni ka ha - CSKA @al gi ris - Za greb 1. CSKA 2. PAO 3. Uni ka ha 4. @al gi ris 5. Bro se 6. Za greb

10 10 10 10 10 10

10 7 4 4 3 2

13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13

12 11 9 8 7 6 6 4 4 4 4 3

1 2 4 5 6 7 7 9 9 9 9 10

1038:758 1092:984 956:932 932:909 880:891 877:849 863:878 967:963 903:971 883:980 836:933 824:1003

14 14 14 14 13 12

71:66 83:91 87:76

870:729 834:739 791:808 761:812 773:794 718:867

20 17 14 14 13 12

9 9 9 9 9 9

7 6 5 4 3 2

2 3 4 5 6 7

804:707 704:663 655:676 673:702 666:668 660:746

16 15 14 13 12 11

Gru pa D Bar se lo na - Ga la ta sa raj 79:50 Pro kom - Mon te pa ski 53:79 Olim pi ja - Uniks 63:76 1. Bar se lo na 2. Mo ne tap ski 3. Uniks 4. Ga la ta sa raj 5. Pro kom 6. Olim pi ja

10 10 10 10 10 10

9 8 7 4 1 1

1 2 3 6 9 9

793:599 779:696 702:656 694:736 618:743 589:745

19 18 17 14 11 11

Pe ko vi} star ter, Mi li ~i} s klu pe Dar ko Mi li ~i} ovaj put u{ao sa klu pe, a u start noj po sta vi Mi ne so te na {ao se Ni ko la Pe ko vi}. Od li~ no ve ~e Blej ka

25 24 22 21 20 19 19 17 17 17 17 16

Nem ci sti `u bez Kra u sa i Akam bre ja Ne ma~ ka ru ko met na re pre zen ta ci ja osla bqe na }e na stu pa ti na Evrop skom pr ven stvu u Sr bi ji po {to stru~ ni {tab „pan ce ra” ne }e mo }i da ra ~u na na po vre |e ne Mi ha e la Kra u sa i Vi li je ma Akam bre ja.

- Kra us je pa u zi rao ~e ti ri me se ca zbog sa o bra }aj ne ne sre }e.

Ni je us peo da sa ni ra po vre du i do {li smo do za kqu~ ka da on ne mo `e da od i gra ~e ti ri utak mi ce u vi so kom rit mu u sa mo ne ko li ko da na - sa op {tio je Ru ko met ni sa vez Ne ma~ ke (DHB).

Evrop sko pr ven stvo u Sr bi ji igra }e se od 15. do 29. ja nu a ra, a Ne ma~ ka se na la zi u gru pi D u Ni {u za jed no sa se lek ci ja ma ^e {ke, [ved ske i Ma ke do ni je.

0 3 6 6 7 8

730:688 703:683 702:682 648:661 699:683 669:754

PRED SE ZON SKE UTAK MI CE U NBA

Pro le ter - ^e la re vo 76:91 Vr bas - Ja go di na 79:86 [a bac - Spar tak 68:67 Stu dent - Rad ni~ ki 67:52 Be o ~in - Sta ra Pa zo va 78:73 Lo zni ca - C. zve zda 61:101 1. C. zve zda 2. Ja go di na 3. Vr bas M. 4. [a bac 5. ^e la re vo 6. Rad ni~ ki 7. Stu dent 8.S. Pa zo va 9. Pro le ter 10. Be o ~in 11. Spar tak 12. Lo zni ca

4 4 4 4 5 6

sino} sino} sino}

sa mo dva do bio te snom raz li kom - u go sti ma Pa na ti na i kosu (po s le pro d u ` et k a) i Bam ber gu (troj kom Te o do si }a u po sled wem se kun du)! @al gi ris je pred svo jim na vi ja ~i ma po stao ~e tvr ti u~e snik Top 16 fa ze iz te gru pe, ube dqi vo sa vla dav {i Za greb - 87:76, na po lu vre me nu 46:29.

Tim Mi lo va na Ra ko vi }a i tre ne ra Alek san dra Tri fu no vi }a je kqu~ nu stvar od ra dio pro { le ne d e q e pro t iv Bam ber ga, ka da je u Ne ma~ koj spre ~io do ma }i na da se kva li fi ku je. Po be da nad Za gre bom bi l a je stvar ru t i n e, iako su i „mra vi” u od re |e nom sce na ri ju ima li {an su za pro laz.

Za ve sa je pa la i na tak mi ~e we u gru pi D, gde su Bar se lo n a, Mon t e p a s ki i Uniks jo{ jed nom po tvr di li da su za kla su (i vi {e) bo qi od pre o sta lih ti mo va. U Top 16 ide jo{ Ga la ta sa raj, dok su Pro kom i Olim pi ja bi li „to pov ska hra na”.

Ni ko la Pe ko vi}

Gri fi na. Bli `i se 25. de cem bar ka da }e ko na~ no po sle vi {e me se~ nog lok auta po ~e ti naj ja ~a ko {ar ka {ka li ga sve ta.

Klu bo vi se uve li ko spre ma ju za po ~e tak no ve, skra }e ne se zo ne NBA.[i rom Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va igra ju se pred se zon ske utak mi ce, a u no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka bi lo ih je ~ak osam. Na stu pi li su i igra ~i sa ovih pro sto ra - Dar ko Mi li ~i} i Ni ko la Pe ko vi}.Cen tar ski tan dem Mi n e s o te imao je uspe ha.

Wi hov tim po be dio je na go sto va wu Mil vo ki - 85:84.

Mi li ~i} je na te re nu pro veo 14,5 mi nu ta uz u~i nak dva po e na, ~e ti ri sko ka i dve asi sten ci je.

Za raz li ku od pret hod ne utak mi ce u ko joj je bio star ter, Mi li ~i} je ovog pu ta u{ao sa klu pe, a we go vo me sto u pr voj pe tor ci za u zeo je do sko ra {wi ~lan be o grad skog Par ti za na Ni ko la Pe ko vi}.

Pe ko vi }ev udeo u po be di Mi ne so te iz no sio je ~e ti ri ko {a i pet uhva }e nih lop ti za 12 mi n u ta. Naj b o q i u Tim ber vul si ma bio je Ke vin Lav sa 16 uhva }e nih lop ti i 22 po e na. U kom {ij skom du e- lu Wu jork je bio bo qi od Wu Xer si ja 88:82. De ron Vi li jams i Kar me lo En to ni po sti gli su po 21 poen.

Naj e fi ka sni ji igra~ ve ~e ri bio je Blejk Gri fin sa 30 po e na u po be di Kli per sa nad Lej ker si ma - 108:103. En dr ju Baj nam upi sao je 11 sko ko va i 26 ko {e va.

Re zul ta ti utak mi ca: Or lan do - Ma ja mi 104:100, Bo ston - To ron to 81:73, Wu jork - Wu Xer si 88:82, Wu Or le ans - Mem fis 95:80, Mil vo ki - Mi ne so ta 84:85, San An to nio - Hju ston 97:95, Ju ta Por tland 92:89 i Kli pers Lej kers 108:103.

lov

c m y

dnevnik

petak23.decembar2011.

21

NAKON PORA@AVAJU]E LAWSKE GODINE ZA ZE^JU DIVQA^, STI@U OHRABRUJU]I REZULTATI

Voj vo |an ski ze ~e vi na pu tu opo rav ka U~e{}e mladih ze~eva u populaciji u Vojvodini je, generalno, znatno boqi nego pro{le godine, te iznosi 53 odsto , rezultati su ura|ene analize o~nih so~iva ove divqa~i u laboratoriji Lova~kog saveza Vojvodine. Sezona je, videlo se to odmah i na wenom po~etku, znatno boqa nego {to se o~ekivalo. Skepticizam je vladao zbog lawskih poplava i niskih temperatura koje su desetkovali ze~eve, ali 53 odsto se ipak defini{e kao mali prirast, te je ova godina ipak ispod proseka kada su ze~evi u pitawu.

U Ba~ koj je zabele`en prirast od 53 odsto (12 odsto vi{e nego u 2010) - ekstremno slab (od 30 do 39 odsto) je registrovan u Srbobranu i Nadaqu - slab (od 42 - 49 odsto) u Molu, Titelu, Somboru, Kuli i Oxacima - mali prirast ( 51 - 54 odsto) u Ba~u, @abqu, Temerinu, Ba~koj Topoli i Adi

- dobar (55 - 59 odsto) u Vrbasu, Ba~kom Petrovcu, Subotici, Kawi`i, Malom I|o{u i Turiji - vrlo dobar (60 - 63 odsto) u Apatinu, Senti i Ba~kom Petrovom Selu - odli~an (64 - 70 odsto) u Ba~kom Gradi{tu, Be~eju i Futogu.

Posmatrano po regionima, najboqa situacija je u Sre mu, gde je prose~an prirast ~ak 60 odsto (17 odsto vi{e nego lane).

- mali prirast je zabele`en u In|iji i Staroj Pazovi - vrlo dobar u Pe}incima, Sremskoj Mitrovici, [idu i Rumi - odli~an u Beo~inu i Irigu.

U Ba na tu, prose~an prirast je 49 odsto (15 odsto boqi nego lane).

- ekstremno mali prirast bele`i se u Opovu i Mokrinu - slab u Novom Be~eju, Ku{tiqu, ^oki, Novoj Crwi, Zrewaninu i @abqu, - mali prirast u I|o{u, Ba{aidu, Beloj Crkvi, Banatskom Velikom Selu, Plandi{tu, Vr{cu i @iti{tu - dobar u Alibunaru - vrlo dobar u Kova~ici, Kovinu, Pan~evu i Padeju - odli~an u Kikindi.

Ina ~e, pre ma re ~i ma stru~nog saradnika LSV mr Da re \a ko vi}, pregledano je ukupno 9.062 o~na so~iva iz 280 lovnih revira u Vojvodini. 188 lova~kih dru {ta va je do bi lo preporuku da da mogu da love po planu, 72 da koriguju tj. smawe planirani Fo to: J. Pap odstrel, a tri da poptuno

U FAZANERIJI LD „ZEC” IZ PETROVARADINA

obustave lov. 12 dru{tava nije dostavilo kompletne podatke, a tri ni su do sta vi la do vo qan broj o~iju za analizu. Uo~qivo je da su se velika ve}ina lova~kih organizacija pridr`avala uputstava i preporuka iz LSV, te je ze~ ja po pulaci ja znat no brojnija i sa vi{e mladih ze~eva nego lane. Podse}awa radi, analizom pro{logodi{wih podataka zakqu~eno je da je prirast zeca na teritoriji Vojvodine u 2010. - oj godini bio najlo{iji otkako se ova istra`ivawa rade. Naime, od ukupno 277 lova~kih dru{tava – sekcija koji su dostavili o~i na analizu, preporuku da love prema svojim godi{wim planovima gazdovawa dobilo je samo 50. Da koriguju, odnosno smawe broj ze~eva za odstrel, preporuku je dobilo 186, da obustave lov preporuku je dobilo 37 dru{tava.

D. Kne`i}

U BOSNI PAO OGROMAN VUK

Psi po da vi li 120 fa za na U volijeri Lova~kog dru{tva „Zec” iz Petrovaradina psi lutalice su nedavno napravile pravi masakr, posle kog za sada i daqe ne-

bude jo{ gora, napadnut je i ~ovek koji je jedva uspeo da se odbrani. Jedan od pasa je, nakon {to mu se dru{tvo razbe`alo”, ostao u volijeri

zvani~ne procene ka`u da je stradalo oko 120 fazana. Psi su, na neki vol{eban na~in, uspeli da progrizu dvostruku ogradu od `ice i naprave veliku {tetu, a da stvar

jer nije na vreme uspeo da pobegne kroz rupu na `ici.

Naime, Ni ko la Ge ci}, upravnik fazanerije, rekao je u izjavi za RTV da je, nakon {to je u{ao u vo-

lijeru, pas po~eo da kidi{e na wega, te se on vratio po pu{ku i u samoodbrani ubio kera. Prethodno, pas na fazaneriji je lave`om upozorio na nezvane goste.

Petrovaradinski lovci su, o~ekivano, ogor~eni. Ka`u da i me{tani u okolini trpe ogromnu {tetu zbog pasa lutalica, koji im napadaju stoku i `ivinu, ~ak nasr}u i na qude. Problem im, kako navode, najve}im delom stvaraju vikenda{i, koji naj~e{}e u jusen ostavqaju svoje pse da se snalaze sami, a ovi podivqaju i naprave velike {tete, te najavquju i privatnu tu`bu protiv Grada Novog Sada.

Podse}awa radi, po~etkom januara 2010. godine, gotovo identi~an masakr se dogodio u fazanskoj volijeri LD „Salaksija” iz Rakovca, kada je ~opor pasa lutalica podavio 155 fazana, dok je u `ivotu ostalo svega sedam. [teta je tada procewena na blizu 300.000 dinara.

D. Kn.

SUTRA U VIZI]U

No vo sa |a nin sto ~a re oslo bo dio na pa sti U brdima izme|u Glamo~a i Grahova, u no}i izme|u 8. i 9. decembra, novosadski lovac Dra gan Bo `i} odstrelio je kapitalnog vuka, koji je, prema re~ima me{tana tog kraja, bio ogromna {teto~ina. Jedan lokalni sto~ar je posvedo~io da je samo wemu ubio sedam kerova, a u celom kraju dvadesetak, a udavio je i mno{tvo ovaca. Me{tani su ga raspoznavali i razlikovali ga od drugih vukova, poku{avali da mu stanu na put, ali bez uspeha.

- ^ekao sam ga jedne no}i, pri{ao je mrcini{tu sa vu~i-

Detaq iz lawskog lova

Cr noj di vqa ~i u po ho de

Tradicionalni lov na divqe sviwe u Vizi}u odr}a}e se 24. decembra. O~ekuje se dolazak oko 150 lovaca iz cele Srbije, ali i Hrvatske i Republike Srpske. U pro{logodi{wem lovu odstreqeno je 11 grlacrne divqa~i. LD iz Vizi}a zbog uspe{nosti tradicionalnog lova,

mesec dana dr`i u zabranu deo lovi{ta u kome }e se pucati sutra.

Skup lovaca u ranim jutarwim ~asovima, zakazan je u centru sela, a lov }e se odr`ati na terenu i potesima od vizi}ko – ne{tinskog puta, Quri{inog i Batovog dola, pa sve do ^olnica

i Rado{a, odnosno granice sa Hrvatskom. Vizi}ki lovci, ina~e poznati kao dobri doma}ini, najavili su poznat lova~ki doru~ak i zajedni~ki ru~ak od mesa divqa~i, ali i pride specijalitete ovog kraja za~iwene dru`ewem i dobrom muzikom.

M. Sy.

com, bio je vrlo oprezan. Slede}e no}i uo~io sam siluetu izuzetno krupnog vuka, znao sam da je on u pitawu. Brzo sam nani{anio i opalio metak, a vuk se propeo i oteturao se tridesetak metara daqe, do obli`weg `buwa. Znao sam da je smrtno pogo|en i ubrzo sam ga prona{ao.

Pogodak je bio ta~no u ple}ku sa oko 120 metara udaqenosti rekao je Bo`i}.

Ve} na prvi pogled je bilo jasno da je u pitawu izuzetno krupna zver. Vaga je pokazala te`inu od 45 kilograma. Nezvani~no mu je izmerena ko`a: du-

`ina je 154 cm, {irina 76, a subjektivna ocene je da je vrlo lepa. Ostaje, naravno, zvani~no ocewivawe ko`e i lobawe, a prve prognoze ka`u da bi ko`a mogla biti ocewena u vrednosti izme|u 150 i 160 poena, pa bi moglo da se dogodi da trofej zauzme mesto me|u prvih 20 ikada odstreqenih u svetu.

Tamo{wi sto~ari su se istinski obradovali kada je do wih do{la vest da je odstreqen vuk koji izm je mnogo zuluma po~inio. Jedan stariji me{tanin je rekao da nikada u `ivotu nije video krupnijeg vuka.

D. Kn.

22

kWiGA

petak23.decembar2011.

dnevnik

ПРИ КРА ЈУ ЖИ РИ РА ЊЕ ЗА НИН-ову НА ГРА ДУ

У ужем из бо ру 17 ро ма на Ж

ири НИН-ове награде, најугледнијег домаћег књижевног признања, саопштио је да је за најбољи роман у 2011. години у ужи избор уврстио 17 наслова. Међу њима су и романи двојице аутора из Новог Сада: „Бернардијева соба“ Слободана Тишме (Културни центар Нови Сад) и „Алмашки кружоци лечених месечара“ Фрање Петриновића („Академска књига“). У ужем избору налазе се и књиге „Венеција„ Владимира Пиштала („Агора)„, „Бремасони„ Мирјане Ђурђевић („Лагуна“), „Тито је умро„ Мирјане Новаковић („Лагуна“), „Контролни пункт„ Давида Албахарија („Стубови културе“),

„Сасвим скромни дарови„ Угљеше Шајтинца („Архипелаг“). Такође и романи „Ђорђонеова клетва„ Лауре Барне („Завод за уџбенике“), „Mein Kampf„ Светислава Басаре („Лагуна“), „20 сати„ Бранка Чанковића („Лагуна“), „Крф„ Боривоја Адашевића („Стубови културе“), „Угарак„ Зорана Петровића („Геопоетика“), „Еј„ Крсте Поповског („Моно и Мањана“). Ту су и „Ода мањем злу„ Воје Чолановића („Моно и Мањана“), „Ко је рекао живели„ Т. Х. Раича („Моно и Мањана“), „Викторија„ Марка Крстића („Моно и Мањана“) и „Прекомерна употреба силе„ Виде Црнчевић-Басара („Дерета“).

На састанку НИН-овог жирија, 19. децембра, којем су присуствовали Васа Павковић (председник), Љиљана Шоп, Владислава ГордићПетковић, Милета Аћимовић Ивков и Мића Вујичић, разматрано је девет романа који су приспели после одређивања најширег избора, и том приликом једногласно одлучено да се, као 33. роман, у шири избор уврсти дело Виде Црнчевић-Басара. У међувремену, на адресу НИНа пристигли су и следећи романи: „Труман Косовске ране„ Миодрага Јовановића (издање аутора, Смедерево), „Емигрант„ Милоша Сечујског (КОС), „Пиши тише Андрићево име„ Миленка Стојичића (РТРС), „Паралелни живот„ Слобо-

дана Николића (ауторско издање, Крушевац), „Преко црте„ Борка Вељковића („Трећи трг) и „Склапање пејзажа„ Владана Матића („Алтера“). Ове романе ће чланови жирија прочитати до наредног састанка. Одлуку о најужем избору НИН-ов жири ће донети на следећем састанку, 26. децембра, а последњи рок за предају романа који би могли да се нађу у трци на НИН-ову награду је 31. децембар. Одлуку о најбољем роману написаном на српском језику, односно аутору у години на измаку, жири саопштава половином јануара наредне године, а свечано уручење се планира за крај тог месеца. (Танјуг)

TOP-LISTA Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Со ла рис” 1. „Ка лу ђер ко ји је про дао свој фе ра ри“, Ро бин Шар ма - „Мо но и Ма ња на“ 2. „Да Вин чи јев код“ (илу стро ва но из да ње), Ден Бра ун - „Со ла рис“ 3. „Ло вац на зма је ве“, Ха лед Хо се и ни - „Ла гу на“ 4. „Алеф“, Па у ло Ко е љо - „Па и де иа“ 5. „Ти гро ва же на“, Теа Об рехт - „Ла гу на“ 6. „За у век у ср цу“, Ве сна Де дић-Ми ло је вић - „Ла гу на“ 7. „Тај на“, Рон да Бирн - „Де ја до ра“ 8. „Хи ља ду чу де сних су на ца“, Ха лед Хо се и ни - „Ла гу на“ 9. „Ре ли кви ја“, Пре стон и Чајлд - „Со ла рис“ 10. „Mein kampf“, Све ти слав Ба са ра - „Ла гу на“

ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА МОМЧИЛА ТЕШИЋА KWI­GA­ZA­U­VEK

БРАН КО СТЕ ВА НО ВИЋ, ПИ САЦ ЗА МЛА ДЕ

Чар ли за сва вре ме на

Ч

е сти там ти, драгоцени млади читаоче, што си од сликовнице са доживљајима Мачка у чизмама порастао до књиге о судбини мачора Чарлија. Међу књишким мачорима, Чарли је мачор и по! Видећеш зашто. Чуде сну књигу о Чарлијевим пустоловинама написао је исто толико чуде сан писац Александар Поповић. Захваљујући његовим блиставим мудролијама и доброти, у при ли ци си да се озбиљно разве селиш и разиграш путујући кроз књиге „Тврдоглаве приче”, „Девојчи ца у плавој хаљи ни”, „Лек против старења”... А „Судбина једног Чарлија” је бисеркњига међу њима. И ја сам, као и многи други, уз ведре речи овога писца стасавао, па се че сто, штрпкајући од живота, задовољно осмехнем кад помислим и на Чарлија, и на тврдоглаву причу о Црном Анђелку (који је сто година ишао у први разред) и на телевизијску драму у наставцима „Вага за тачно мерење”. Нешто стари ји ма од тебе Александар Поповић је препустио да се закикоћу и замисле над драмама „Љубинко и Де санка”, „Развојни пут Боре Шнајдер”, „Мрешћење шарана”... Знаш већ како то иде са старијима: ако су нешто, некакву значајну мрвицу, у детињству пропустили, по стају велика зановетала. Зато ми је баш драго због тебе и Чарлија. Видим да ти је стало до детињства! Први пут се књига у којој се Чарли родио појавила подалеке 1964. године. Али, то не значи да њен главни јунак има „толико и

толи ко” годи на. Станов ни ци књига овладају необичном вештином да се сваки пут кад неко одлучи (овако као ти сада) да прочита њихову „родну” књигу, изнова рађају и живе. Окружење у ком се Чарли у књизи рађа је такво да га сваки

мачор само пожелети може. Дешава се то у ме сарници у којој његова мама, вешта жута мачка, у то време, има стално запо слење. Само, Чарлијева мама није желела да њен син по стане ноћни чувар у ме сарници. Знала је она, много боље од нас, да су мачори најсрећнији кад скитају. „Уписаћу га у морнаре са златним дугменцима” – размишљала је жута мачка и пре Чарлијевог рођења – „и бродски мачак путоваће по целом свету...” Дознаћеш, полако, и како се Чарли упознао са својом „најбољом на свету другарицом”, девојчицом Виолетом, и зашто се ова књига не зове Судбина јед-

ног Рикарда и још много, много занимљивих детаља из живота чувеног радозналог мачора. Видим овде себе како, пре „иха-хај” година, преко реда, први пут завирујем у „Судбину једног Чарлија”. Моја се стра, малчице старија од мене, одлазећи у продавницу (наравно, да по слуша маму) оставила је на сточићу отворену књигу, па сам, као и сви љубопитљиви дечаци који тек што су, коликотолико, научили да читају и пишу, прискочио да откријем какво то занимљи во шти во чи та, ме сто да се са мном игра. Кад се вратила из продавнице, било је, мало, „повуци-потегни”, требало је да признам како је то књига за старије од мене, да бисмо, на крају, Чарлија читали заједно. Тако је Чарли по стао наш, заједнички, одличан пријатељ из детињства. И до дан-данас се ту ништа није променило. А да је ова књига стварно намењена малко старијима од та да шњег ме не (та кви ма као што си ти), видело се по томе што сам кроз њу наилазио и на понеку реч која ми, тада, није била баш најразумљивија: декламација, сензација, монокл, факир... Сазнај, добри читаоче, јер си вредан и ове и многих других књига, шта је по сле било. У твојим је рукама даља судбина „Судбине једног Чарлија”. Ни не покушавам да сакријем од себе радост због тога. Верујем да је и Чарлијев писац, тамо негде, на оном тајанственом облачку или острвцету, камо добри, духовити људи и изврсни писци, може бити, на крају крајева, одлазе, веома задовољан што је то тако.

KWI@EVNA BA[TINA

Г

Од Но вог Са да до Ду бров ни ка

одишњи часопис за поуку, забаву и књижевност „Српски магазин“ издавао је и уређивао игуман Дионисије Миковић уз сарадњу српских књижевника. Изишле су две свеске: за год. 1896. и 1897. Прва свеска штампана је у Новом Саду 1896 (Штампарија Ђорђа Ивковића), а друга у Дубровнику 1898 (Српска дубровачка штампарија А. Пасарића). Часопис је различите садржине и био је нека врста читанке за народ. У њему се налазе народне песме и приче, обичаји, путописи, књижевни прилози и др. Сарадници су: Милан Ђ. Милићевић, Стеван Радичевић, Риста Одавић, Вид Вулетић-Вукасовић, Лазар Перовић и др. „Српски магазин“ постоји у Библиотеци Матице српске часопис и обрађен је у електронском каталогу Библиотеке.

Признања дечјим писцима

О

бележавајући стогодишњицу рођења знаменитог писца за децу Момчила Тешића (19111992), Општина Пожега, Основна школа „Петар Лековић“ и Књижевне новине „Свитак“ установили су књижевну награду „Момчило Тешић“, која ће бити додељивана за остварења у области књижевности за децу и младе, у три категорије: за књигу кратких прича, за књигу песама и за сликовницу. Добитници Књижевне награде „Момчило Тешић“ за 2011. годину су: Недељко Терзић из Сремске Митровице за књигу кратких прича „Парајлије у Паралији“, Бранко Стевановић из Новог Београда за збирку песама „Авантуре Краљевића Марка“ и Душан Поп Ђурђев из Новог Сада за сликовницу „Теглећа срећа“.

„Покушали смо да у књигама које ће бити награђене откријемо реторику Момчилових јунака, чија је беседничка озбиљност али и блага доза хумора, потом и бајковитост, она вредност која савремене писце спаја са књижевном баштином и младим читаоцима“ - истиче се у саопштењу жирија. Према речима Милована Мићовића, председника општине Пожега, признање ове врсте је важан подстицај стваралаштву за децу, чему је Момчило Тешић посветио сав свој живот, уводећи родни Глумач и Пожегу у свет читанки, енциклопедија и бројних антологија код нас и у свету. Награда je лауреатима уручена у оквиру тродневне културне манифестације „Дани Момчила Тешића“ која је одржана протекле недеље у Пожеги. К. Р.

НОВО ИЗ „АДРЕСЕ”

Медицински трилер са примесама фантастике

У

библиотеци „Круг“, новосадске издавачке куће „Адреса“ појавио се роман-првенац Душана Вулете (1971.) „Ђавољи потпис“, а то је и прва књига овог аутора. Вулета живи у Новом Саду и ради као лекар са две специјалности. Овим романом придружио се бројним докторима у историји српске књижевности, а да ли ће тамо и стати, показаће време. Роман „Ђавољи потпис“је нека врста медицинског трилера са примесама фантастике, који се бави судбином неколико јунака који се налазе у различитим медицинским установама, најављује издавач. То су, углавном, тешки пацијенти- један са трауматичним и екстремним последицама након покушаја самоубиства, други са менталним проблемима итд. Мождани таласи младића у коми који лежи на клиници у Београду, који су се очитавали још у неколико случајева, постају предмет спорења и грозничавог истраживања у

више медицинских установа главног града, Ковина, Бањалуке,

Загреба, Новог Сада... Ова необична појава изазива различите претпоставке медицинских стручњака, што у литерарном смислу значи много неочекиваних обрта, фантастичних призора и натуралистичких детаља. Ова прича са учесталим и необичним самоубиствима и смртима младих људи, изазива мноштво питања која воде до зачуђујућих претпоставки и исхода. У потрази за решењем загонетке, спајајући фантазију, науку и свакодневни живот, Душан Вулета развија драматичну причу о нашем времену, која се изражава у размерама узбудљивог трилера, фантастике и луцидних рефлексија о животу и смрти. Такође и о дометима и (не)моћима савремене медицине. Будући читаоци , а сви смо ми потенцијални пацијенти, увек треба да имају на уму да је реч о роману, а не о документарној прози, иако је аутор лекар- специјалиста гинекологије и акушерства и субспецијалиста ендокринологије. К. Р.

Би бли о те ка за слу ша ње

О

вог ме се ца Ме ри Шранц по пу ни ла је ли сту зах те ва за би бли о теч ке књи ге ко ја са др жи бест се лер „Кле о па тра: Жи вот“, ме мо а ре До нал да Рам сфел да и књи гу о фил му „До ру чак код Ти фа ни ја“.Ме ри на сто ји да на док на ди де це ни је у ко ји ма ју је де ге не ра тив на бо лест ока спре ча ва ла да ужи ва у ли те рар ним де ли ма. За хва љу ју ћи про гра му ауди ок њи га Кон гре сне би бли о те ке, Ме ри бес плат ном по штом до би ја ауди ок њи ге на пре слу ша ва ње. От ка ко су мно ги Аме ри кан ци са књи га пре шли на де ла у елек трон ским об ли ци ма, Шран цо ва, као и број ни сле пи и сла бо ви ди љу ди ши ром Аме ри ке, до би ла је при ли ку да са ка се та ша на ко ји ма је слу ша ла књи ге, пре ђе на ди ги тал не спра ве. Овај про грам Кон гре сне би бли о те ке сво јим чла но ви ма у САД бес плат но ша ље ли те ра ту ру на Бра је вом пи сму, као и аудио ма те ри јал. Још од 1970. Ова би бли о те ка ор га ни зо ва ла је из да ва ње и ди стри бу ци ју књи га за сле пе и сла бо ви де, с тим да су

књи ге у ауди о фо мра ту би ле сни ма не на ка се те, а ка се то фо ни су би ли по себ но пра вље ни и има ли су ме ста за че ти ри тра ке. Мно ге ве ли ке књи ге би ле су сни ма не на ви ше ка се та: та ко је са мо Би бли ја до ла зи ла у ком пле ту од чак 25 ка се та, што је по ску пљи ва ло тро шко ве умно жа ва ња и ди стри бу ци је. Да на шње ауди ок њи ге па ку ју се на јед ну пре но сну ме мо риј ску је ди ни цу, ла ке су за ко ри шће ње и јеф ти не за умно жа ва ње. У по след ње две го ди не Би бли о те ка за сле пе и сла бо ви де у Фи ла дел фи ји ди стри бу и ра ла је ви ше од 8.300 ди ги тал них ауди о пле је ра љу ди ма у ис точ ној Пен сил ва ни ји, укљу чу ју ћи и Округ Беркс, где је ове пле је ре до би ло 400 сле пих и сла бо ви дих љу ди. Мно ги од њих већ су пре шли на но ве пле је ре, ма да је још увек ви ше ауди ок њи га до ступ но на ка се та ма, не го што их има у ди ги тал ној вер зи ји, а ни ча со пи си још увек ни су ди ги та ли зо ва ни. Раз лог је же ља за др жа њем ко ра ка с тех но ло ги јом и ла ко ћа

­ E [ O ] ­ ET упра вља ња пле је ром и N

јед но став ност упо тре бе ди ги тал них ауди ок њи га. Ме ри Шранц упи са ла се на про грам ауди ок њи га 1990. Ис ти че да јој је чи та ње го ди на ма не до ста ја ло, на ро чи то за то што ра диј ски про грам ни ка ко ни је мо гао да за ме ни књи гу. Да нас јој би бли о те ка у Пен сил ва ни ји ша ље пет књи га ме сеч но, ма да мо же да зах те ва и ви ше књи га, јер је чла ни ца Клу ба чи та ла ца у род ном ме сту Грин Хилс. Иако све књи ге са да слу ша са ди ги тал ног пле је ра, за др жа ла је ста ри ка сет ни пле јер, јер не ких књи га још не ма у ди ги тал ном фор ма ту. Но ви пле јер Ме ри но си и на пу то ва њи ма, се ћа ју ћи се вре ме на ка да су ауди ок њи ге би ле сни ма не на пло ча ма, ко је је мо ра ла да слу ша се де ћи на истом ме сту. Но ва ге не ра ци ја ауди о пле је ра пру жа јој мо гућ ност да во ди жи вот по соп стве ном из бо ру. И. Вујанов

kultura

c m y

dnevnik

ИЗЛОЖБА У ЛИКОВНОЈ ГАЛЕРИЈИ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА БЕОГРАДА

Војвођански сликари енформела У оквиру изложбе „Критичари су изабрали„ у Ликовној галерији Културног центра Београда изложени су радови војвођанских сликара енформела - Јожефа Ача,

критичко писање о савременој уметничкој сцени. Овогодишња изложба према замисли Јерка Денегрија, добитника награде „Лазар Трифуновић„ 2009, обу-

Јожеф Ач, Егзактно кретање, 1962.

Пала Петрика и Богданке Познановић. Изложба „Критичари су изабрали„ више од четири деценије одржава се у Ликовној галерији, а од 2001. у концепцијском смислу модификована је у ауторску изложбу лауреата награде „Лазар Трифуновић„, престижног признања за ликовну критику и

хвата дела уметника који су у појединим етапама свога рада чинили водеће језгро енформела и сликарства материје у Војводини. Денегри је на отварању објаснио да се након изложбе београдског енформела, одржане летос у Ликовној галерији, овом поставком заокружује прича о

енформелу у Србији. Енформел у сликарству Војводине јавља се у последњим годинама првог периода енформела у Србији, који према периодизацији Лазара Трифуновића, траје од 1959. до 1963. године. Денегри је скренуо пажњу на разлике између београдског и војвођанског енформела, приметивши да у време настанка, енформел у Војводини готово да није постојао као организована уметничка појава. Доказ за то јесте да Ач и Богданка Познановић, иако су живели и радили у Новом Саду, припадају различитим генерацијама и уметничким круговима, док Петрик, одвојено од њих, истовремено делује у Суботици. Свој избор радова сликара енформела, Денегри је објаснио да себе не налази у савременој уметности, нити се сматра компетентним за то и да је требало након деценија од настанка ових дела окупити ауторе и испричати њихову причу. Изложба је реализована у сарадњи са београдском Колекцијом Трајковић и Вујичић, Савременом галеријом из Зрењанина, Модерном галеријом „Ликовни сусрет„ из Суботице, Музејем савремене уметности Војводине из Новог Сада, и биће представљена, после Београда, и у овим градовима. Посетиоци Ликовне галерије моћи ће да погледају поставку до 15. јануара.

У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ СУБОТИЦА ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРА МЈУЗИКЛА „АСКА И ВУК”

Бајка за омладину У Народном позоришту/ казалишту/ Непсинхаз Суботица, вечерас је на програму премијера представе „Аска и вук“ коју је по мотивима приповетке Иве Андрића драматизовао Тибор Залан, музику је компоновао Геза Кучера, а режирао Ђерђ Херњак. Залан је написао и сонгове за ову необично постављену, визуелно атрактивну и с пуно плеса и песме, музичкосценску бајку за омладину, како је представа најављена у Драми на мађарском суботичког позоришта. Куриозитет представе „Аска и вук“ је што је за потребе њене ре-

ализације у септембру организован кастинг на којем је од педесетак пријављених, изабрано осам девојака за плесни хор: Агнеш

Рафаи, Тимеа Филеп, Анита Капоста, Агнеш Косо, Орсоља Цумбил, Андреа Марки, Бланка Хорват, Хермина Гал. Иначе, у представи играју: Чила Памер, Наталија Вицеи, Атила Меш, Андор Немеш Ковач, Ендре Мачаи, Атила Барат, Роланд Брезовски, Петронела Кермеци, Арпад Черник, Ервин Палфи. Сценографију је креирао Саша Сенковић, костиме Моника Пешиц, а кореографију Маргарета Табороши. И. Б.

petak23.decembar2011.

23

ВЕЧЕРАС БАЛЕТСКА ПРЕМИЈЕРА У СНП

Бајковити „Крцко Орашчић” Познати балет „Крцко Орашчић“ Чајковског, у кореографији Елдара Алијева из САД, и под диригентским вођством Микице Јевтића, премијерно ће бити изведен вечерас у 19 часова на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта. У овом бајковитом балету, који сматрају јед-

ним од најзначајнијих и најлепших, вечерас на премијерном извођењу играју: Асука Маруо (Вила Шећера), Такуја Сумитомо (Крцко принц), Милан Лазић (Дроселмајер), Теона Радановић (Клара), Влад Молдован (Краљ мишева), и остали солисти и чланови ансамбла Балета СНП–а,

као и око 50 деце из Балетске школе и чланови КУД „Сплет“. Учествују оркестар и женски хор СНП–а. Сценограф је Олга Ђурђевић, а костимограф Мирјана Стојановић-Маурич. Балет ће бити на репертоару 27, 29. и 31. децембра. Н. П-ј.

ФЕСТИВАЛСКИ РАЗГОВОРИ НА ПОЗОРИЈАНСКИМ СУСРЕТИМА

Теден словенске драме у Крању и Позорје У Стеријином позорју ових дана настављен је циклус Позоријанских сусрета, овог пута разговором о фестивалу Теден словенске драме Крањ. Учествовали су Мирјам Дрновшек, директорка Прешерновог гледалишча Крањ, Ксенија Радуловић, уметничка директорка и селекторка Стеријиног позорја, и др Миливоје Млађеновић, директор Позорја. Уз представљање крањског фестивала, било је речи о успостављању чвршће сарадње са Стеријиним позорјем, али и о њиховом поређењу, с обзиром да је Теден словенске драме искључиво базиран на домаћем тексту, а да је такав концепт Стеријиног позорја промењен пре неколико година, и проширен на страни текст.

је одлука о установљењу награде »Славко Грум« за најбољи нов оригинални словеначки драмски текст и Грин-Филипичевог признања за домете у словеначкој драматургији. На 42. Тедну словенске драме следеће године први пут ће бити додељена награда за младог драмског писца. Овај фестивал је 2010. прославио своје четрдесето издање. Прве три деценије су у знаку сажетог прегледа најзначајнијих представа по словеначким Фото: Б. Лучић драмским делима и подстицања драмског писања. Крањ је 1971. добио свој фе- У четвртој деценији уведене су стивал, назван Теден словенске радионице драмског писања, а драме (Недеља словеначке дра- пету деценију организатори феме). Већ на почетку фестивал је стивала најављују као време кад имао јасно обликован концепт: ће фестивал активно радити на приказати представе настале по томе да словеначка драматика словеначким драмским текстови- постане и константа иностраних ма. Да би драматичаре подстакли позоришних сцена. на писање, године 1978. донета Н.Пејчић

ФИЛМ О МИЛЕВИ МАРИЋ-АЈНШТАЈН ПРЕМИЈЕРНО ПРИКАЗАН У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Посвета чувеној Новосађанки Играно документарни филм „Frau Einstein“ о Милеви МарићАјнштајн, Новосађанки и једнако, или још више грађанки света, математичарки и жени Алберта Ајнштајна, премијерно је прексиноћ приказан у Културном центру Новог Сада. Пуна биоскопска сала КЦНС-а и присуство неких од виђенијих личности из политичког и културног живота, само су потврдили атрактивност теме и очекивања од овог остварења у режији Милоша Јовановића, који је са Александром Плескоњић и косценариста овог педесетоминутног остварења. Привлачности филма, унапред, гаранција је била и Аница Добра у насловној улози Милеве, госпође Ајнштајн. Већ из првих кадрова, Милевиног изласка из чувене новосадске куће у Кисачкој улици, да се наслутити провобитна амбиција аутора да то буде аутентична драма епохе (својевремено је пројекат најављен као могући целовечерњи играни филм). У улози нараторке, само гла-

сом у позадини, Александра Пласкоњић као Милева износи своја сећања и мисли о сопственом животу, тако сурово (не)срећно одређеном пореклом, полом и сусретом са великом љубављу. Већи део играног сегмента филма одвија се у болничкој соби психијатрије, где теку последње муке остареле Милеве. У документарним секвенцама (коришћен је архивски маеријал), које се смењују са играним, видимо Алберта Ајнштајна, најчувенијег новосадског зета, некада младог, касније већ далеко, чак у Америци, светски познатог старијег, и остарелог чувеног физичара који је и својом појавом представљао магнет за медије. Филм „Frau Einstein“ (Hammer production) је прва филмска посвета Милеви Ајнштајн, једна од могућих документарно – поетских реконструкција времена и живота једне, не само по мужу необичне жене. Дизајном, фотографијом, музиком и глумачком игром, играни део Јовановићевог филма остварује суге-

стивну атмосферу чинећи нам протекло време опипљивим, блиским. Штета што није било прилике за озбиљнији развој тек наслућене унутрашње драме главне јунакиње. „Празан простор“ је тако попуњен архивским материјалом, који у претпостављену драмску структуру није било лако успешно уклопити. Ову премијеру и сусрет са ауторском екипом смо искористили да чујемо шта о филму најпре мисли глумица Аница Добра, као и његов аутор Милош Јовановић.

- Сада сам први пут видела филм и у мени је пробудио носталгију. Сва сећања на емоције из тог времена, од пре пет - шест година, када смо снимали. Овај филм је по мени најпре документарно - играни. Те игране секвенце које смо сада видели биле би у дугометражном играном филму само мали делић онога што је изузетан и инспиртиван сценарио нудио. Написала га је моја колегиница глумица Александра Плескоњић, уневши у њега пуно суптилних детаља. Учинила га је мени

Сцена из филма „Frau Einstеin“

јако блиским посебно из те специфичне, мени опет јако драге глумачке перспективе - каже нам Аница Добра. – Да, жао ми је што сада, ето нисмо видели дугометражни играни филм од, рецимо, деведесет минута. Тако се десило. Али у свему овоме нисам ја битна, у средишту је Милева Марић Ајнштајн. Кроз њену и Ајнштајнову животну причу, како је то у сценарију надахнуто постављено стиже се заправо до универзалне приче о великој љубави, људским узлетима и људској патњи. Редитеља Милоша Јовановића смо питали да ли дефинитивно оду-

стао од могућег пројекта и да ли му је жао што се није реализовао велики играни филм како је било замишљено.

- Нисам одустао, али у земљи у којој живимо то је мало немогућа мисија и поред свих обећања, и оваквих и онаквих подршки то није могло да се деси. За велику продукцију треба имати велике новце - каже Јовановић. - Оно што ћемо сигурно урадити јесте да ћемо оригинални сценарио дати на увид јавности као књигу са назнаком, да ко год је вољан, ког год је жељан, ко год има пара, може по њему да сними

филм. А то што сам ја најавио пре пет година, исто тако могу сада да вам најавим филм који ћу можда снимити за десет година. То није ништа необично. Жао ми је што жељени филм нисмо реализовали али ми је и драго да смо нешто ипак направили. Јер, живимо у земљи у којој је сваки филм инцидент. Живимо у земљи у којој филм одумире, у којој се филмови не снимају. А има само неколико афричких земаља где се филмови не праве, и има само једна афричка земља испред нас по одливу мозгова. В. Црњански

24

svet

petak23.decembar2011.

UKRATKO Efi ka sni je pro tiv Ira na WU JORK: Ameri~ka ambasadorka u Ujediwenim nacijama Suzan Rajs pozvala je ju~e Savet bezbednosti na ja~awe napora usmerenih na primenu sankcija protiv Irana, isti~u}i da bi ~vr{}e postupawe uspo ri lo iran ski nu kle ra ni program i „pokazalo Iranu da postoji cena koju }e platiti za svoje obmane”.

Rajsova je pozvala Komitet SB UN za nadzor primene sankcija Iranu i wegove stru~wake da postupaju „~vrsto” u primeni sankcija i istra`ivawu kr{ewa wihovog re`ima. Predstavnica SAD u UN je rekla da bi pro{irivawe liste li~nosti i kompanija na „crnu listu” poslalo „sna`an signal posve}enosti Komiteta sprovo|ewu rezolucija SB UN”, dodaju}i da bi oni koji kr{e sankcije trebalo da se suo~e sa ciqanim kaznama.

Sankcijama se Iranu zabrawuje izvoz oru`ja, uvoz nekoliko kategorija te{kog naoru`awa, investicije u iskopavawu urana, uvoz nuklearnih materijala i raketnih komponenti, a za nekoliko kqu~nih li~nosti, organizacija i kompanija ume{anih u nuklearne i raketne aktivnosti zamrznuti su ra~uni.

(Ta njug)

Ku ba uki da za bra nu pu to va wa HA VA NA: Kubanski predsednik Raul Kastro najverovatnije }e danas ukinuti zabranu putovawa koja je skoro 50 godina spre~avala ve}inu Kubanaca da putuje u inostranstvo. „Kuba normalizuje svoje odnose sa Kubancima koji su napustili zemqu i to ukqu~uje ukidawe svih zabrana”, rekao je analiti~ar Hesus Arboleja, povodom najave da }e Kastro u petak tokom obra}awa Nacionalnoj skup{tini saop{titi odluku o ukidawu zabrane putovawa.

Da bi legalno putovali u inostranstvo, Kubanci moraju da pribave veoma skupu dozvolu za izlazak iz zemqe i putnu ispravu, preneo je AFP, podse}aju}i na ~iwenicu da je prose~na plata na Kubi oko 20 dolara. Dozvola za izlazak, koja se izdaje na 30 dana, mo`e biti obnovqena 10 puta, a isto tako zahtev za wenim dobijawem mo`e biti i odbijen. Kubanci koji ostanu u inostranstvu posle isticawa datuma va`ewa dozvole, bivaju progla{eni „dezerterima”.Kubanski zakon, tako|e, poznaje i kategoriju „stalni emigranti” kojima se zabrawuje povratak u zemqu, a imovina biva zaplewena odmah po napu{tawu Kube. Mediji prenose da bi, osim ukidawa zabrane, mogla da se promeni i odredba kojom se sa 11 meseci, dozvoqeni boravak u inostranstvu produ`ava na dve godine.

(Ta njug)

Se ri ja na pa da u Ira ku, de se ti ne mr tvih BAG DAD: Broj `rtava u seriji bomba{kih napada koji su ju~e potresli Bagdad porastao je na 57, dok je 179 qudi raweno, saop{tilo je ira~ko ministarstvo zdravqa. [irom ira~ke prestonice u vreme jutarweg {pica odjeknulo je 10 eksplozija u, kako navode agencije, najsmrtonosnijim napadima za protekla ~etiri meseca. Policija je blokirala prilaze mestima na kojima su odjekivale eksplozije.

Eksplozije su, kako se ~ini, deo prvog koordinisanog napada na Bagdad od povla~ewa ameri~kih snaga iz Iraka i izbijawa krize izme|u {iitskog premijera Nurija al-Malikija i sunitskog potpredsednika Takera al Ha{emija. Poternica za Ha{emijem izdata je u ponedeqak, a na teret mu se stavqa da je organizovao ubistva visokih vladinih i bezbednosnih zvani~nika.

Dr`avna televizija u Bagdadu emitovala je u utorak snimak biv{eg ~lana obezbe|ewa zamenika predsednika, koji tvrdi da je po Ha{emijevom nalogu ubijao zvani~nike ministarstva zdravqa i spoqnih poslova.Ha{emi, koji je u ira~kom Kurdistanu od nedeqe, odbacio je optu`be, ali je poru~io da je spreman za su|ewe, pod uslovom da bude odr`ano u poluautonomnom Kurdistanu.

(Ta njug)

dnevnik

[ulc kri ti ku je „di rek to rat nad EU” BE^: Budu}i predsednik Evropskog parlamenta (EP) Martin [ulc kritikovao je dono{ewe odluka unutar Evropske unije, oceniv{i da postoji „nema~ko-francuski direktorat koji se ne konsultuje sa drugim dr`avama”.

TRA DI CI O NAL NI GO VOR RU SKOG PRED SED NI KA PRED DU MOM

Ru si ji po treb na de mo kra ti ja, a ne ha os MO SKVA: Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ocenio je ju~e da su neprihvatqivi poku{aji da se podstakne dru{tveni razdor u zemqi i da je neophodno prese}i poku{aje me{awa spoqa, jer je „Rusiji potrebna demokratija, a ne haos”. „Ne}emo dozvoliti provokatorima i ekstremistima da ukqu~e dru{tvo u svoje avanture i ne}emo dopustiti strano me{awe u na{e unutra{we poslove”, rekao je Me-

„Zakqu~ujem da ukoliko je kritika bila opravdana vratimo legitimitet tamo gde je bio naru{en, a smatram neophodnim da se preduzmu sva potrebna re{ewa, uz konsultacije sa glavnim politi~kim snagama u slu~ajevima kada je kritika bila neosnovana”, rekao je Medvedev.

Predsednik Rusije u svom tradicionalnom godi{wem govoru pred poslanicima Dume osvrnuo se na aktuelne politi~ke i eko-

dvedev u obra}awu poslanicima novog saziva Dr`avne Dume koji su pre dva dana zvani~no po~eli sa radom.

On je naglasio da „gra|ani imaju legitimno i garantovano pravo da izraze svoje mi{qewe, ali da su poku{aji manipulacije gra|anima i podsticawe dru{tvenog razdora neprihvatqivi”. „Rusiji je potrebna demokratija, a ne haos. Potrebna je vera u budu}nost i pravednost”, kazao je predsednik Rusije.

Komentari{u}i rezultate parlamentarnih izbora koji su odr`ani 4. decembra, on je istakao da „vlada pa`qivo i sa po{tovawem prihvata sve kritike na ra~un dr`avnih institucija i pojedinih zvani~nika”, kao i da su „neki u Rusiji i neki u inostranstvu sre}ni, a drugi ne” zbog izbornih rezultata.

nomske teme, kao i na planove za daqu modernizaciju i demokratizaciju dru{tva, {to ukqu~uje i promenu izbornog sistema. Medvedev je poslanicima Dr`avne dume predlo`io paket reformi politi~kog sistema, koji sadr`i i inicijativu za lak{u registraciju novih partija i predsedni~kih kandidata.

Wegov prvi predlog je da se predstavnici regiona i ostalih subjekata federacije biraju direktnim glasawem gra|ana, a ne po partijskim listama kao do sada.Drugi predlog Medvedeva odnosi se na pojednostavqewe registracije politi~kih partija. Medvedev se zalo`io i za izmenu sistema izbora za Dr`avnu dumu i uvo|ewe proporcionalnog umesto ve}inskog sistema.Jedan od predloga koje je danas izneo Medvedev odnosi se na osnivawe nezavisne „javne” televi-

zijske stanice koja bi koristila neku od federalnih frekvencija.

Predsednik Rusije u svom tradicionalnom godi{wem govoru pred poslanicima Dume osvrnuo se i na ostale aktuelne politi~ke i ekonomske teme. Ruska ekonomija je postala {esta po zna~aju u svetu, izjavio je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.

Prema podacima Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) ruska ekonomija se 2010. godine po svojoj snazi svrstala na osmo mesto u svetu. „Uspe{no smo prevazi{li najte`i period ekonomskih potresa i vratilli se na predkrizne pokazateqe razvoja, stopa privrednog rasta je solidna, oko ~etiri procenta godi{we, {to prevazilazi brzinu oporavka ve}ine vode}ih zemaqa” rekao je Medvedev.

Penzije i zarade koje se ispla}uju iz buxeta su rasle br`e nego {to je to bilo planirano pre kirze. „Danas u zemqi nema penzionera sa primawima ispod regionalnog egzistrencijalnog nivoa”, rekao je Medvedev, dodaju}i da su se prose~ne plate u~iteqa i lekara pribli`ile prose~nim zaradama u privredi. „Ove godine Rusija je zabele`ila najni`u inflaciju u istoriji, ispod sedam procenata, a mogu}e da }e biti u okvirima od {est procenata. Plate, socijalna davawa, nivo realnih primawa stanovni{tva su najvi{e od sovjetskih vremena”, rekao je Medvedev, uz napomenu da je za sada nivo zarada ovih kategorija stanovni{tva jo{ uvek ispod o~ekivanog. U zemqi je jo{ uvek previ{e siroma{nih, iako se wihov broj u prethodnih godinu dana sveo na minimum u posledwe dve decenije. „Kriza je pokazala da je akumiulirawe rezervi od naftnih prihoda bilo i ostaje razumna politika.

Zahvaquju}i upravo toj {tedwi, vlada i centralna banka Rusije su spre~ili valutnu krizu”konsttovao je Medvedev.

(Ta njug)

Mar tin [ulc

„Nije ba{ tako da se odluke u Evropi donose u institucijama, ve} na obali”, rekao je [ulc u intervjuu be~kom dnevniku „Standard”, aludiraju}i na Samit G8 u francuskom Dovilu u maju. Nema~ko-francuski duo,

koji je nazvao „Merkozi”, je, prema wegovim re~ima „pustio duha iz boce”.

Nema~ka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi planiranu izmenu sporazuma EU argumentuju da se mora povratiti poverewe tr`i{ta, ukazao je [ulc, dodaju}i da trenutno ne postoji niti poverewe tr`i{ta, niti reforma sporazuma EU, ve} „potpuno nejasna pravna situacija”. „Re~ je o Be~kom kongresu u formatu 21. veka”, kritikovao je on daqe proces transformacije vlade u Italiji. Prema [ulcu, novi italijanski premijer Mario Monti pozvan je u Strazbur, gde su mu Merkel i Sarkozi rekli {ta mora da radi. Evropski parlament, prema re~ima nema~kog poslanika, mora ja~e intervenisati. Posle dogovora najve}ih frakcija u Evropskom parlamentu - Narodnih partija Evrope i socijaldemokrata - [ulc treba da zameni konzervativnog Jer`ija Buzeka na mestu predsednika Evropskog parlamenta.

(Ta njug)

Ki na i SAD pro tiv Unije PE KING: Kina se ju~e pridru`ila zvani~nom Va{ingtonu u protivqewu planu Evropske unije da od 1. januara uvede naknadu za emisiju ugqen-dioksida (CO2) za sve aviokompanije koje lete u wenom vazdu{nom prostoru, uz upozorewe da EU reskira po~etak trgovinskog sukoba. „Protivimo se jednostrano uvedenom propisu koji je nametnula EU. Nadamo se da }e Evropqani biti mudri i prakti~ni, kao i da }e

po ovom pitawu postupiti na odgovaraju}i na~in konsultuju}i se sa relevantnim stranama, ukqu~uju}i Kinu”, izjavio je portparol kineskog Ministarstva spoqnih poslova Qu Veimin.Komentar usledio je dan nakon {to je najvi{i sud EU odbacio zahtev ameri~kih i kanadskih aviokompanija za blokirawe evropskog plana, {to je izazvalo qutit odgovor zvani~nog Va{ingtona.

(Ta njug)

Pa pa: Bes pa ri ca po sle di ca eti~ ke kri ze RIM: Papa Benedikt [esnaesti je ju~e, u tradicionalnom obra}awu sve{tenstvu, nazvao finansijsku krizu koja potresa Evropu „eti~kom krizom” i pozvao vernike na ve}e po`rtvovawe, porukom da se re{ewe nalazi u novoj evan|elizaciji. „Kako se bli`i kraj godine, u Evropi ja~a ekonomska i finansijska kriza, a one su posledica eti~ke krize koja vlada na Starom kon-

tinentu”, rekao je papa, prenela je agencija Frans pres.

Odgovor na ekonomsku krizu je u novoj evan|elizaciji i okretawu moralnim vrednostima Crkve, dodao je on u obra}awu kleru. Vidno umorni Benedikt [esnaesti (84), koji je ove godine posetio Benin, Hrvatsku, Nema~ku i [paniju, pojavio se pred sve{tenicima ogrnut crveno qubi~astom ogrta~em, sa belim hermelinom.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DO NALD TUSK Poqski premijer Donald Tusk ju~e je u Avganistanu odao po~ast petorici poqskih vojnika, ubijenih pre dva dana u toj zemqi u eksploziji ru~no pravqene bombe. Na komemoraciji u poqskoj bazi u Gazniju na jugoistoku Avganistana, Tusk je rekao da su ubijeni poqski vojnici `rtve „najve}e tragedije u istoriji poqske misije” u inostranstvu.

VLA DI MIR PU TIN Ruska Centralna izborna komisija saop{tila je podatke iz imovinske karte premijera Vladimira Putina i wegove supruge Qudmile. Porodica Putin raspola`e sa oko 335.000 evra na 14 bankovnih ra~una. Premijer poseduje 10 bankovnih ra~una sa ukupno 5.722.551 rubaqa (136.000 evra), a wegova supruga ima ~etiri ra~una sa ukupno 8.352.108 rubaqa (199.000 evra).

KID ROK Muzi~ar Kid Rok udru`io se sa jednom detroitskom baptisti~kom crkvom, kako bi uru~ili stotine paketa i vau~era za nabavku namirnica siroma{nim porodicama u kraju u kome je muzi~ar zapo~eo karijeru i gde sada `ivi. Kid Rok, ro|en kao Robert Ri~i, i neprofitna organizacija koju je osnovao „Kid Rok faundej{n” nagra|eni su ove godine za filantropske aktivnosti.

Vla sni ci re sto ra na pro tiv re ke ta {a NA PUQ: Vlasnici restorana u Napuqu ove godine su se prvi put udru`ili da bi rekli „ne” iznudama. Okupqeni u aso ci jaci ju „Pjetrasanta”, oni su udru`eni protiv reketirawa i odlu~ni da gangsterima vi{e ne daju ni evro na ra~un iznuda, prenosi AFP. Menaxer picerije „Grifin in” u centru Napuqa Antonio Skorca jedan je od nekoliko stotina ~lanova asocijacije koji su odlu~ili da ne pla}aju „ceh za za{titu” gangsterima, poznat kao „reket”, koji lokalna mafija u ovom kraju naziva „pico” „To je bila te{ka odluka. Ipak, to smo u~ini li zato {to predstavqamo mla|u generaciju, novu generaciju prodavaca koji se ne pla{e.”

U po sled wih {est me se ci, centar Napuqa postepeno je postao „zona bez reketirawa”, po- Ta no Gra so (pe ti sle va) {to se vi{e od 300 vlasnika radwi ujedi- no veruje da }e akcija uspeti. „Uspe}emo nilo protiv mafije, a neki od „reketa{a” ako zasu~emo rukave i ujedinimo se. Mo} je su zahvaquju}i wima zavr{ili i iza re{eu brojevima.” Ipak, dok su se mnoge protaka. Predsednik Asocijacije, Lelo Lovi- metne ulice i trgovi u Napuqu oslobodile

mafije, wena upori{ta na jugu Italije ostaju jaka. Prvi ~ovek Italijanske federacije protiv reketirawa (FAI) Tano Graso ukazuje da je bitka u Napuqu tek po~etak. „U najboqem slu~aju, na jednog koji se usprotivi i prijavi iznudu, ide deset vlasnika radwi koji to ne u~ine. U ve}ini slu~ajeva, taj odnos je jedan koji reaguje na 1.000 koji to ne u~ine. U nekim regionima, poput Kalabrije, odnos je jedan prema 10.000”, ukazao je on.

Rafelo Ferara, vlasnik jedne radwe u Napuqu, ka`e da je godinama pla}ao reket, jer nije imao iz bo ra, ali da je „pi co” sada stvar pro{losti. „Strah je veliki zato {to oni prete tebi, tvojoj radwi, tvojoj porodici. Pla}a{ ~ak i kad to ne mo`e{ da priu{ti{, ulazi{ u dugove i pla}a{, samo da bi bio miran.” Ferara se nada da je tome sada do{ao kraj.

(Ta njug)

balkan

dnevnik

petak23.decembar2011.

25

SRP SKI PRE MI JER DA NAS U POD GO RI CI

Sr bi ja naj ve }i part ner Cr ne Go re BE O G RAD, POD G O R I C A: Pred sed nik Vla de Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} bo ra vi }e da nas u slu `be noj po se ti Cr noj Go ri, gde se sa sta ti sa cr no gor skim ko le gom Igo rom Luk {i }e, na ja vqe no je ju ~e u Pod go ri ci. Ka ko je sa op {te no iz cr no gor ske Vla de, pre mi je ri Luk {i} i Cvet ko vi} obra ti }e se u~e sni ci ma sve ~a ne Skup {ti ne Srp sko-cr no gor skog po slov nog klu ba, ko ja }e bi ti odr `a na u pro sto ri ja ma Pri vred ne ko mo re Cr ne Go re. Pred sed ni ci vla da Cr ne Go re i Sr bi je odr `a }e i za jed ni~ ku kon fe ren ci ju za no vi na re.

Sr bi ja je naj ve }i part ner Cr ne Go re u iz vo zu i uvo zu, a po sto je re al ne mo gu} no sti za po ve }a we pri vred ne sa rad we iz me |u dve ze mqe, na tr `i {nim prin ci pi ma i eko nom skim in te re si ma, na ve de no je u ana li zi Pri vred ne ko mo re Sr bi je uo~i da na {we po se te pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a Cr noj Go ri. Pu na sa gla snost oko bit nih uslo va za po ve }a we pri vred ne sa rad we po sto ji, a to je ne sme ta no kre ta we qu di, ro be, uslu ga, ka pi ta la i in for ma ci ja, {to po dr `a va ju pri vre de obe ze mqe.

mle ko i pa vla ka, bez al ko hol na pi }a, uqe od sun co kre ta, pro iz vo di od gvo `|a, ce ment por tland, ci ga re te, le ko vi za ma lo pro da ju, mal te ri, no vi ne, go ve da i dru go.

Naj zna ~aj ni ji uvo zni pro iz vo di bi li su elek tri~ na ener gi ja, alu mi ni jum, vi na, {ip ke, le ko vi za pro da ju na ma lo, ugaq mr ki i lig nit, dr vo.Naj ve }i iz vo zni ci iz Sr bi je u Cr nu Go ru bi li su Elek tro pri vre da Sr bi je, „Ko ka Ko la He le nik”, „Imlek”, „Del ta sport”, Far ma kom MB, Mle ka ra [a bac, „Ce zar” Be o grad, „Kar neks” Vr bas, „Kwaz Mi lo{„, DIN Ni{, TCK Ko sje ri}, „Hen kel Me ri ma”, „Mer ce des Benc”.

di rekt nog plat nog pro me ta. Iz me |u Sr bi je i Cr ne Go re plat ni pro met se i da qe oba vqa pre ko ino ko re spo dent skih stra nih ba na ka {to po ve }a va tro {ko ve po slo va wa.

Teh ni~ ki re {e we za ostva re we di rekt nog plat nog pro me ta je iz vo dqi vo i ono pod ra zu me va da dve ban ke u Sr bi ji i Cr noj Go ri za kqu ~e bi la te ral ni ugo vor o otva ra wu ra ~u na i da pre ko wih oba vqa ju pla }a we za svo je kli jen te.

Ko mer ci jal ne ban ke i Be o gra da i Bu dve ra de na uvo |e wu di rekt nog plat nog pro me ta. Pri pre mqe na je za kon ska in fra struk tu ra i re {a va we pro ble ma o~e ku je su usko ro.

Pre ko Sr bi je do Evro pe Ura |en je pro je kat auto pu ta Bar-Bo qa re u du `i ni od 170 ki lo me ta ra, vred no sti oko dve mi li jar de evra.

On }e u ve li koj me ri pri bli `i ti se ver i jug dr `a ve, sve do gra ni ce sa Sr bi jom, i pre ko Sr bi je sa cen tral nom Evro pom.

Ukup na raz me na Ukup na rob na raz me na Sr bi je i Cr ne Go re u pr vih 11 me se ci 2011. go di ne iz no si la je 939,1 mi li o na do la ra, {to je za 5,5 od sto vi {e u od no su na isti pe riod 2010. go di ne. Su fi cit Sr bi je u rob noj raz me ni iz no sio je 729,9 mi li o na.

Iz voz u Cr nu Go ru iz no sio je 834,5 mi li o na do la ra i be le `i po ve }a we od 12,7 od sto u od no su na isti pe riod 2010. go di ne. Uvoz iz Cr ne Go re u tom pe ri o du 2011. go di ne se se sma wio za 30,4 od sto u od no su na isti pe riod 2010. go di ne i iz no sio je 104,6 mi li o na do la ra.

U ukup no ostva re nom iz vo zu Sr bi je 2010. go di ne, Cr na Go ra je na ~e tvr tom me stu, a po vi si ni uvo za iz ze ma qa sve ta, ostva re ni uvoz iz Cr ne Go re 2010. go di ne svr sta va tu ze mqu na 29. me sto.

Naj zna ~aj ni ji iz vo zni pro iz vo di iz Sr bi je u Cr nu Go ru u 2010. bi li su elek tri~ na ener gi ja, mi ne ral na i ga zi ra na vo da, bra {no,

`e mo bil ne te le fo ni je i in ter net teh no lo gi je. „Del ta Hol ding“- Be o grad je za ne pu ne tri go di ne u Cr noj Go ri ukup no in ve sti ra la 172 mi li o na evra i za po sli la 2.200 qu di. Kom pa ni je „Kwaz Mi lo{“ i „Imlek“ u in du strij skoj zo ni u Gr bqu - Ko tor, otvo ri le su po slov no - di stri bu tiv ni cen tar. Obje kat je vre dan 4,5 mi li o na evra. „Tem po” je otvo rio u Nik {i }u obje kat vre dan 3,5 mi li o na eura, a „For ne ti” pla ni ra no va ula ga wa od mi lion evra. „Sim po” je otvo rio no vi po gon za pro iz vod wu na me {ta ja u Pod go ri ci u vred no sti od pet mi li o na evra, po vr {i ne 3.000 kva dra ta. Iz me |u dve ze mqe

Igor Luk {i} i Mir ko Cvet ko vi} (ar hi va)

Naj ve }i uvo zni ci bi li su EPS, „13. jul”, „He mo farm”, „Ve le farm hol ding”, „Im pol se val”, „Al pik ener xi”, MIN DIV Svr qig, „Ce zar” Be o grad. Funk ci o ni sa we zo ne slo bod ne tr go vi ne bi }e znat no ote `a no uko li ko se ne eli mi ni {u ne ca rin ske pre pre ke u tr go vi ni u re gi o nu.

Ca ri ne uska gr la Ne ki od evi den ti ra nih pro ble ma u pro me tu na ko je na i la ze pri vred ni ci iz Sr bi je i Cr ne Go re su uska gr la na ca rin skim pre la zi ma, kom pli ko va na i sku pa pro ce du ra kod pro to ka ro be iz me |u Sr bi je i Cr ne Go re, ne pri zna va we fi to sa ni tar nih, sa ni tar nih i ve te ri nar skih do ku me na ta, ne pri zna va we teh ni~ kih stan dar da.

Pri vred ni ci obe ze mqe is ti ~u da zna ~a jan pro blem u wi ho voj sa rad wi pred sta vqa ne po sto ja we

Ukup ne in ve sti ci je iz Sr bi je u Cr nu Go ru su u pe ri o du od 2003. do ju la 2010. go di ne iz no si le 231,1 mi lion evra. Za jed ni~ ki in fra struk tur ni pro jek ti u ko je su ukqu ~e ne i Sr bi ja i Cr na Go ra su, pre sve ga, re kon struk ci ja `e le zni~ ke pru ge Be o grad - Bar, Lu ke Bar - pot pu ni je ko ri {}e we ras po lo `i vih ka pa ci te ta, pro {i re we i mo der ni za ci ja, put ni prav ci ko ji pro la ze kroz obe ze mqe, za jed ni~ ki pro jek ti u obla sti elek tro pri vre de. Oni su od obo stra nog in te re sa i tre ba da bu du pred met da qih raz ma tra wa.

Srp ske fir me “Te le kom Sr bi ja” je po stao tre }i ope ra tor mo bil ne te le fo ni je u Cr noj Go ri. U na red nih se dam go di na }e in ve sti ra ti u Cr nu Go ru oko 100 mi li o na evra, a po lo vi na tog iz no sa ulo `e na je u raz voj mre -

je do go vo re na iz grad wa mo der nog gra ni~ nog pre la za na Go stu nu.

Ura |en je plan ski do ku ment za re gu la ci ju gra ni~ nog pre la za Go stun na stra ni Sr bi je.

Cr na Go ra ima kon stan tan de fi cit u pro iz vod wi elek tri~ ne ener gi je od sko ro 40 od sto, ko ji se po kri va uvo zom i ti me znat no uve }a va spoq no tr go vin ski de fi cit. Za to su po treb ni no vi iz vo ri elek tri~ ne ener gi je. Cr na Go ra ima ve li ki hi dro e ner get ski po ten ci jal, ali tre nut na is ko ri {}e nost je sve ga 20 od sto ka pa ci te ta. Za ko ji }e se no vi iz vor opre de li ti zna }e se usko ro po sle za vr {et ka Pro stor nog pla na do 2020. i Stra te gi je raz vo ja ener ge ti ke do 2025. go di ne. Ten der za ve li ke hi dro e lek tra ne bi tre bao da bu de usko ro ob ja vqen, a pla ni ra na je iz grad wa oko 30 ma lih hi dro e lek tra na. U iz gle du je i iz grad wa no ve hi dro e lek tra ne na Mo ra ~i, gde bi mo gli da se ukqu ~e i srp ski in ve sti to ri.

(Ta njug)

VESTI Od go vor nost za na pa de u Gr~ koj ATI NA: Do sad ne po zna ta gru pa u Gr~ koj, ko ja se be na zi va „Or ga ni za ci ja nul te to le rin ci je”, pre u ze la je ju ~e od go vor nost za ne ko li ko bom ba {kih na pa da u Ati ni. U iz ja vi po sta vqe noj na jed nom veb saj tu, ova gru pa je op tu `i la „troj ku”(MMF, Evrop ska cen tral na ban ka i EU) da je „oku pi ra la Gr~ ku” i po zva la je evrop ske na ro de da „ele mi ni {u si ro ma {tvo” i da „iz ba ce sve pa ra zi te”.

Ova, po sve mu su de }i anar hi sti~ ka gru pa, po zva la je gra |a ne na „ge ne ral ni {trajk, oku pa ci ju, kon fron ta ci ju i sa mo or ga ni zo va we”, pre no se no vin ske agen ci je.

Gru pa je pre u ze la od go vor nost za tri na pa da za pa qi vim bom ba ma u no vem bru i de cem bru u Ati ni na kan ce la ri je dvo ji ce gr~ kih mi ni sta ra i jed nog po sla ni ka PA SOK-a. U tim na pa di ma ni ko ni je po vre |en.

(Ta njug)

Bu gar ska sma wu je di plo ma ti ju SO FI JA: Broj za po sle nih u bu gar skom Mi ni star stvu ino stra nih po slo va }e bi ti sma wen za jo{ de vet pro ce na ta, od no sno za oko 130 slu `be ni ka, pred vi |e no je u no vom pra vil ni ku, ko ji je usvo ji la Vla da. Ako se uzmu u ob zir i pred hod na ot pu {ta wa, broj za po sle nih }e u od no su na 1. av gust 2009. go di ne bi ti sma wen za oko 21 od sto i ubu du }e }e bu gar ska di plo ma ti ja bro ji ti 1.350 slu `be ni ka u rad nom od no su.

(Ta njug)

Kon sti tu i san sed mi sa ziv Sa bo ra

Bo ris [prem

KON STI TU IAN SED MI SA ZIV HR VA SKOG PAR LA MEN TA

Bo ris [prem no vi pred sed nik Sa bo ra ZA GREB: Iz bo rom no vog pred sed ni ka Bo ri sa [pre ma ju ~e je u Za gre bu kon sti tu i san sed mi sa ziv Hr vat skog sa bo ra u ko me }e bi ti 151 po sla nik.Sa bo ru ve }i nu ima ju stran ke Ku ku ri ku ko a li ci je. Pre ma re zul ta ti ma iz bo ra, vla da ju }u ve }i nu (SDP, HNS, IDS i HSU) ~i ni }e 80 po sla ni ka, a po dr {ku }e joj da va ti i osam za stup ni ka na ci o- nal nih ma wi na.

Opo zi ci ju u Sa bo ru ~i ni 47 po sla ni ka iz HDZ za jed no s part ne ri ma iz HGS i DC, po {est iz Hr vat skih la bu ri sta i HDSSB, dva za stup ni ka sa ne za vi sne li ste Iva na Gru bi {i }a, kao i po je dan iz HSS i HSP dr An te Star ~e vi}.

Kon sti tu tiv noj sed ni ci pri su stvo va li su naj vi {i dr `av ni zva ni~ ni ci, me |u ko ji ma su pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} i pre mi jer ka u od la sku Ja dran ka Ko sor, kao i man da tar no ve vla de Zo ran Mi la no vi}. Sed ni cu su kao go sti pra ti li i pred stav ni ci sud ske

vla sti, aka dem ske i ver skih za jed ni ca, sin di ka ta i udru `e wa, kao i do sa da {wi pred sed ni ci Hr vat sko ga sa bo ra. Pot pred sed ni ci Sa bo ra iz re do va opo zi ci o nog HDZ bi }e Ja dran ka Ko sor i Vla di mir [eks.

Na ~e lu an ti ko rup cij skog ve }a, ka ko pre no se hr vat ski me di ji, bi }e ta ko |e HDZ-ovac. Po sla ni ci su ju ~e za pred sed ni ka Hr vat skog sa bo ra iza bra li Bo ri sa [pre ma iz So ci jal de mo krat ske par ti je (SDP), ko ji je do sad oba vqao vi {e par la men tar nih i grad skih funk ci ja, a svo je vre me no je bio funk ci o ner i u Sa ve zu ko mu ni sta. [pre ma, ko ji je ak tu el ni pred sed nik Skup {ti ne gra da Za gre ba, za pred sed ni ka sa bo ra kan di do va la je Ku ku ri ku ko a li ci ja pred vo |e na SDP-om. [prem je ro |en 1956. u oko li ni Ko priv ni ce, di plo mi rao je Prav ni fa kul tet u Za gre bu. Kao sa bor ski za stup nik u pret hod nom man da tu, vo dio je Od bor za od bra nu, a bio je ~lan jo{ tri od bo ra.

[prem je pre de se tak go di na bio pot pred sed nik za gre ba~ ke Grad ske skup {ti ne.

Do pr vih vi {e stra na~ kih iz bo ra u Hr vat skoj bio je iz vr {ni se kre tar Sa ve za ko mu ni sta Hr vat ske (SKH) u cen tral noj grad skoj op {ti ni.SDP je, po ~et kom de ve de se tih go di na, na stao re for mi sa wem SKH i u pr vo vre me no sio je na ziv SKH-Stran ka de mo krat skih pro me na. Ma wi ne ima ju u no vom Sa bo ru osam po sla ni ka, od ko jih su tri srp ska. Sva tro ji ca - Mi lo rad Pu po vac, Vo ji slav Sta ni mi ro vi} i Jo vo Vu ko vi}, su iz Sa mo stal ne de mo krat ske srp ske stran ke, ko ja je na ja vi la da }e da ti po dr {ku sa bor skoj ve }i ni.

Na kon sti tu tiv noj sed ni ci po sla ni ci su na kon pred sed ni ka Sa bo ra Bo ri sa [pre ma, iza bra li i pot pred sed ni ke sa bo ra iz re do va vla da ju }e ve }i ne. Dvo je pot pred sed ni ka sa bo ra iz HDZ-a bi }e iza bra ni na knad no. (Ta njug-Fo Net)

Ve tar sru {io krov In sti tu tu u Iga lu POD GO RI CA: Sna `an ve tar, sa oluj nim uda ri ma, sru {io je ju ~e me tal nu krov nu kon struk ci ju sa In sti tu ta dr „Simo Milo{evi}” u Iga lu u ba zen, ne po sred no pred po ~e tak tre nin ga pr vog ti ma va ter po lo klu ba „Ja dran” iz Her ceg No vog. Sport ski di rek tor „Ja dra na” Mi lo{ Mra ~e vi} ka zao je da je pra va sre }a {to u tom tre nut ku ni ko ga ni je bi lo u ba ze nu. „Na{ pr vi tim se spre mao za po ~e tak tre nin ga ka da su

li me ne plo ~e ko ji ma je po kri ven krov po ~e le da pa da ju u ba zen”, re kao je on. Mra ~e vi} je, ka ko pre no se pod go ri~ k i me d i j i, na v eo da je o{te } e w e ve l i k o i da }e tre ba ti do sta vre me na da se sa ni ra. U me |u vre me nu su ot ka za ni svi tre nin zi va ter po lo i pli va~ kih eki pa. Cr no gor s ki me t e r o l o z i na j a v qu da }e oluj ni ve tar na sta vi ti da du va.

(Ta njug)

Spor pred su dom u Stra zbu ru POD GO RI CA: Prav ni za stup nik Cr ne Go re pred su dom u Stra zbu ru Zo ran Pa `in ka zao je da ni ka da ni je ospo ra va no pra vo Sr bi je da u~e stvu je u spo ru po vo dom tu `be Srp ske pra vo slav ne cr kve pro tiv dr `a ve Cr ne Go re, ve} je kri ti ko vao ter mi no lo gi ju ko jom se Vla da Sr bi je obra ti la Evrop skom su du za qud ska pra va. „Ni ko ni ka da, pa ni Cr na Go ra, ni je ospo ra vao pra vo Sr bi je da in ter ve ni {e u me |u na rod ni sud ski po stu pak ko ji je u to ku i da u tom smi slu do sta vqa su du prav ne pod ne ske, jer je to pra vo sva ke dr `a ve ~la ni ce Sa ve ta Evro pe, za ga ran to va no Evrop skom kon ven ci jom za za {ti tu qud skih pra va i osnov nih slo bo da”, re kao je si no} Pa `in.

Epar hi ja bu di mqan sko-nik {i} ka i 11 dru gih or ga ni za ci o nih je di ni ca Srp ske pra vo slav ne cr kve pod ne li su, pre se dam go di na, tu `bu u Stra zbu ru pro tiv dr `a ve Cr ne Go re, zbog to ga {to im ni je vra }e na ne pra ved no

od u ze ta imo vi na. Pa `in je, u iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma, na veo da se ra di o „in ter ven ci ji tre }e stra ne”, a ne svoj stvu „pri ja te qa su da, ka ko to ne ki `e le pred sta vi ti”. On ka zao da Cr na Go ra do sa da ni je do bi la ni ka kvo zva ni~ no oba ve {te we Evrop skog su da za qud ska pra va tim po vo dom. „Dr `a va Cr na Go ra je zva ni~ no re a go va la sa mo zbog ne pri me re nog sa dr `a ja pod ne ska ko jim Sr bi ja in ter ve ni {e u po stu pak, a ko jim se, su prot no pra vi li ma Evrop skog su da, zlo u po tre bqa va ju pro ce sna ovla {}e wa”, is ta kao je Pa `in.

Iz Epar hi je bu di mqan skonik {i} ke ra ni je je sa op {te no da je re~ o spo ru imo vin skoprav ne pri ro de, od no sno da je su {ti na u zah te vu Cr kve za po vra }aj ne pra ved no od u ze te imo vi ne, jer SPC ras po la `e ve li kom imo vi nom u Cr noj Go ri ko ja joj je ra ni je od u ze ta a jo{ ni je vra }e na.

(Ta njug)

Me do je vi} op tu `u je Mi la na Ro }e na POD GO RI CA: Li der opo zi ci o nog Po kre ta za pro me ne Ne boj {a Me do je vi} op tu `io je ju ~e {e fa cr no gor ske di plo ma ti je Mi la na Ro }e na da sto ji iza ne le gal ne pro da je ci ga re ta na tr `i {tu Cr ne Go re. Me do je vi} je u par la men tu Cr ne Go re ka zao da {ver co va ne ci ga re te za u zi ma ju naj ma we 50 od sto cr no gor skog tr `i {ta du van skih pro iz vo da.

Iza po sla ne le gal ne pro da je ci ga re ta u Cr noj Go ri, pre ma

mo jim in for ma ci ja ma, sto ji mi ni star ino stra nih po slo va i we go vi qu di, re kao je li der PZP. Me do je vi} je na veo da oni ko ji se ba ve ne le gal nom pro da jom ci ga re ta u Cr noj Go ri go di {we za ra de iz me |u 25 i 30 mi li o na evra. On je ka zao da se {verc ci ga re ta do mi nat no od vi ja na gra ni ci iz me |u Cr ne Go re i Ko so va i da to ni ko ne kon tro li {e.

(Ta njug)

Ne ma~ ka uve la em bar go na pro da ju oru` ja Ko so vu BEOGRAD: Ne ma~ ka je uve la em bar go na oru` je Ko so vu, po ni {ta va ju }i ta ko is po ru ku vred nu dva mi li o na evra, ko ju je jed na ne ma~ ka kom pa ni ja tre ba lo da iz vr {i ko sov skim bez bed no snim sna ga ma”, pi {e Ko ha di to re. Pri mer Ne ma~ ke mo gle bi da sle de i dru ge ze mqe, s ob zi rom na to da je u is tra zi o snab de va wu oru` jem ob u hva }e na i ko sov ska po li ci ja.

Port pa rol ka mi si je Euleks na Ko so vu Iri na Gu de qe vi} ka `e da je u pi ta wu is tra ga Eulek sa zbog ko rup ci je pri na bav ci oru` ja za Ko sov sku po li cij sku slu `bu a wo me je ob u hva }e no i jed no pred u ze }e u Ne ma~ koj. Gu de qe vi }e va je po tvr di la da su po li ci ja ci Eulek sa iz je di ni ce za is tra gu or ga ni zo va nog kri mi na la, 5. ok to bra ove go di ne spro ve li ak ci ju u ko joj je uhap {e no {est li ca i iz vr {en pre tres na 12 lo ka ci ja {i rom Ko so va, ukqu ~u ju }i pri vat na pre bi vli {tva, po slov ne pro sto ri je i pred u ze }a.

„Kao deo ove is tra ge, u isto vre me, ne ma~ ka po li ci ja je iz vr {i la pre tes jed ne po slov ne pro sto ri je i pri vat ne ku }e u Ne ma~ koj”, na ve la je Gu de qe vi}. Pre ma we nim re ~i ma, me |u uhap {e ni ma su za po sle ni u pri vat nim kom pa ni ja ma, dva slu `be ni ka upra ve KPS-a, kao i jed no li ce za po sle no u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va Ko so va.

Gu de qe vi} je ob ja sni la da se is tra ga od no si na po stu pak na bav ke oru` ja u KPS, kao i na pred u ze }a za do ba vqa we po li cij skog oru` ja i mu ni ci je. „Zbog ove na vod ne pre va re bu xet ko sov ske po li ci je je pret preo gu bit ke ko ji bi mo gli da do stig nu mi li o ne evra”, pre ci zi ra la je port pa rol ka Eulek sa. Gu de qe vi} je na ve la da je u to ku is tra ga, ko ju vo di Eulek sov tu `i lac iz ka ce la ri je spe ci jal nog tu `i o ca Ko so va, kao i da su ne ki od osum wi ~e nih jo{ u pri tvo ru.

(Ta njug)

26

petak23.decembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

POVOQNO prodajem „yugo koral In� iz 2007. godine, zelene boje, pre{ao 30.000 km. Tele fon: 064/612-2580.

43824

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emaj lirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

43822

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta.

Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521559, 063/539-051.

43517

DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako.

Telefoni: 064/888-25-85, 520841.

43503 KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing, aluminijum. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon 062/649-000.

43793 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera.

Telefoni: 064/143-34-09 i 6419-439.

43799 PRODAJEM ogrevno drvo bukva, bagrem, hrast sa prevozom i uslugom rezawa, brza isporuka. Telefoni: 069/691722, 064/28-54-782.

43856

Posledwi pozdrav dragom dedi

Miladinu Kolarskom od: Milovana, Miladina i An|elke.

43952

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav deveru i stricu

Preminuo je moj voqeni

petak23.decembar2011.

27

Preminuo je na{ dragi

Milojku Bala}u

43971

Rade Gak

Rade Gak

od: snaje Vese i sinovaca Drage, Ranka sa porodicama.

1934 - 2011.

Kora~ali smo zajedno 52 godine.

Bio si mi oslonac i sigurnost u `ivotu.

Sahrana je u subotu, 24. 12. 2011. godine u 14.30 ~asova, u Ratkovu.

Posledwi pozdrav ocu

O`alo{}eni: supruga Qiqana, sinovi Aleksandar i Nikola, snaje Gordana i Aleksandra, unuci Igor, Nikolina, Aleksandar i Awa.

Supruga Qiqana.

43953

43962

Preminuo je na{

Milojku Bala}u

Preminuo je na{ deka

od }erke sa porodicom.

43974

Posledwi pozdrav bratu

Rade Gak Posledwi prijatequ.

pozdrav

dragom

Rade Gak

Rade Gak

Prija Mica Bo`i}.

43963

Stari, bio si i osta}e{ na{ najve}i uzor u svemu.

1 Milojku Bala}u

[ESTOMESE^NI POMEN dragoj supruzi, mami, baki

Uvek }e ga se se}ati wegovi unuci: Igor, Nikolina, Aleksandar i Awa. Sinovi Aleksandar i Nikola.

od brata Vlade sa porodicom.

43954

43959

43973

Posledwi pozdrav bratu

Kristini Stepanov

Posledwi pozdrav sinu, bratu i stricu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 72. godini preminuo na{

Dani prolaze ispuweni tugom, ali tvoj lik zauvek `ivi u na{im srcima.

Pomen }emo odr`ati u subotu, 24. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, u crkvi u Gospo|incima.

Tvoji najmiliji.

43938

Milojku Bala}u

Posledwi pozdrav te~i

Milojku Bala}u

Milojko Bala} iz Adica

od: majke, brata, snaje i sinovca sa porodicom.

od Nene Bala}a sa porodicom.

Sahrana je 23. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica Bala}.

43965

43966

43972

Posledwi pozdrav bratu

JEDNOGODI[WI POMEN U subotu, 24. 12. 2011. godine, u 10 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, poseti}emo ve~nu ku}u

Posledwi pozdrav voqenom ujaku

Milojku Bala}u

Milojku Bala}u

od porodice Mla|enovi}.

od brata Vidoje sa porodicom.

43969

Milojku Bala}u

Milo{a [}epanovi}a

od porodica Bala} i Grbi}.

43968

43967

U srcu i mislima uvek }e{ imati svoje mesto kod tvojih najmilijih: majke Mare, supruge Zore, sina Miodraga i }erke Mirjane.

43942

28

petak23.decembar2011.

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav.

Opra{tamo se od dugogodi{weg ~lana Upravnog odbora

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da na{em voqenom

Du{ku Vigwevi}u

Rade Gak

28. 10. 1990 - 26. 12. 2011. iz Futoga

Osta}e u ve~nom se}awu Slu`be u kojoj je ostavio deo svog `ivota.

u subotu, 24. decembra 2011. godine, u 11 ~asova dajemo polugodi{wi pomen.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoj mladi lik ve~no }e titrati ispred na{ih o~iju.

O`alo{}eni: otac Goran, majka Milka, brat Vladimir, deda Luka i baba Vida.

Zahvalni aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

43900

59737/P

Posledwi komandiru

pozdrav

biv{em

Sa velikom tugom opra{tamo se od na{eg supruga, oca, svekra i dede

Mirka \uri}a 1941 - 2011.

Dimitriju Ivan~evi}u

Mirka \uri}a 1941 - 2011.

Kolege iz stanice.

Zaposleni Globos osigurawa ado Beograd i Novi Sad.

43947

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a draga supruga i majka

koji nije mogao da vidi u qudima ni{ta osim dobrote. ^uva}emo wegovu nesebi~nu qubav, optimizam i po{tewe koji su ostavili neizbrisiv trag u na{im `ivotima.

Sahrana je u subotu, 24. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, u Petrovaradinu, na Novom grobqu (Tranxament).

Supruga Milica, sinovi Aleksandar i Milan, snaja Milica, unuci Helena i Kosta.

59736P

43921

Posledwi pozdrav prijatequ

Ana Selak 1957 - 2011.

Sahrana je danas, 23. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: suprug \or|e i sin Petar.

Sa tugom se opra{tamo od dugogodi{weg prijateqa i ~lana Uprave Dru{tva Globos osigurawa ado Beograd

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

43924

Posledwi pozdrav dragoj snahi i ujni

43933

1929 - 2011.

Porodice: Jawi}, Rodi}, Paunovi}, Bo|a iz ]irpanove 6.

Sahrana je danas, 23. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena supruga Verica.

43926

43923

Obave{tavamo prijateqe da na{ voqeni

Ani Selak od: Milene, Marka, Aleksandra i Vawe Stankovi}.

Miladin Kolarski

Dimitriju Ivan~evi}u

rodbinu i je preminuo

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Mirka \uri}a 1941 - 2011.

Posledwi pozdrav mom kumu

Duletu

Dimitrije Ivan~evi} 1948 - 2011.

Generalni direktor i Uprava Dru{tva.

Branislavu Tuci}u

Sahrana je danas, 23. 12. 2011. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Vladimir i supruga Miluna.

od wegove kume Smiqe sa porodicom.

od radnih kolega: Biqane, Milo{a, Kalabe, Milana, Bori}a, Joce, Jogija, Slobe, Braneta, Janeta, Save, Mi}e, Vlade, Krtini}a, Vukote, Bursa}a, Generala i Romca.

59736/P1 43944

43925

43937

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug i otac

Posledwi prijatequ

pozdrav

petak23.decembar2011.

velikom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac

[ESTOMESE^NI POMEN voqenoj supruzi, k}erki i sestri

Branislavu Tuci}u Xemiki

Svetko Vi{ekruna

Jasminki [trbac - Muratovi}

U divnoj uspomeni zauvek }emo te nositi.

Sahrana je danas, 23. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, u Ba~kom Jarku.

Porodice Vu~ini} i Beherano.

1929 - 2011.

O`alo{}eni: sin Marinko i }erka Gordana sa porodicama.

obele`i}emo u subotu, 24. 12. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji.

43861

43751

43888

SE]AWE na na{eg dragog

Branislav Tuci} Xemika

29

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi sin, otac i brat

preminuo u 75. godini.

Sahrana milog nam pokojnika je 23. 12. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Miloslav Vozar

Antu Re{etara O`alo{}ena porodica: supruga Ankica i sin \or|e.

23. 12. 1995 - 23. 12. 2011.

preminuo u 61. godini.

Sahrana je danas, 23. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Aneta, Ivan i Milena.

O`alo{}eni: majka, sin i sestra sa porodicama.

43887

43873 43884

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{ voqeni otac i suprug

Opra{tamo se sa tugom od na{e mile sestre, tetke, zaove i babe

Tiho je oti{la moja {kolska druga, moja drugarica iz detiwstva, kuma

Nikola Stankovi} Pomen obele`avamo u subotu, 24. 12. 2011. godine, u 9.30 ~asova, u Gorwoj crkvi, u Sremskim Karlovcima.

Dragi na{, po dobrom }emo te pamtiti, od zaborava ~uvati i sa ponosom spomiwati.

Tvoje Jelena i Vesna.

Miloslavu Vozaru @ivane Pupavac

Posledwi pozdrav dragom ocu

Miloslavu Vozaru

@ivana Pupavac

ro|. \or|evi} Iskreno, pravo prijateqstvo i kumstvo nastavqa da `ivi u na{im mislima i srcima.

Hvala ti za sve {to si nam pru`ila.

43881

Sa velikom tugom obave{tavam sve koji su ga za `ivota cenili i po{tovali

Posledwi pozdrav dragom sinu

od majke Ane.

od sina Miloslava i snaje Ivane.

43876

43875

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Porodica \or|evi}.

Tvoji kumovi porodica Joji} i Zeremski.

43904

Du{an Babi} Babowa 18. 2. 1932 - 20. 12. 2011. da je moj veliki drug i prijateq od detiwstva, veliki entuzijasta i zaqubqenik vazduhoplovnog sporta uop{te, a jedrili~arstva posebno, ovozemaqsko plavo nebo i bele kumuluse zamenio kosmi~kim prostorima kojima sada plovi i odlazi od nas u nezaborav.

Aleksandar - Aca Veliki} sa porodicom.

43896

S neizmernim bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da nas je zauvek napustila

Miloslavu Vozaru

od Dragana i Milice.

od sestre Marije.

43880

43878

43899

Posledwi pozdrav

Posledwi tati

pozdrav

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog

kumovom

Miloslavu Vozaru

Posledwi pozdrav

@ivana Pupavac ro|. \or|evi} 3. 12. 1940 - 22. 12. 2011.

Dimitriju Ivan~evi}u Osta}e u ve~nom se}awu Slu`be u kojoj je ostavio deo svog `ivota.

Aktivni i penzionisani slu`benici Policijske Uprave Novi Sad. 63/P

Branislavu Tuci}u od kuma Sr|ana Pavlovi}a sa porodicom.

43913

Sahrana je danas, 23. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Wena plemenitost, dobrota i velikodu{nost osta}e nam u trajnom se}awu, a wena blagost, pravednost i istrajnost biti zvezda vodiqa.

Zauvek s tobom: suprug \or|e, k}erka Aleksandra, zet Miodrag i unuci Stefan i Natalija.

43872

Miloslavu Vozaru

Mila Vozara Sa qubavqu i po{tovawem ~uva}e te od zaborava porodice Vasi} i Pani}.

od: Milana i Violete sa decom.

43882

43879

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.10 11.20 11.30 12.00 12.10 13.07 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.40 16.15 16.20 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.40 01.45 02.10

tv program

petak23.decembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Фолдер култура Вести Стање на путевима Питам се питам се Заувек млад Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Кухињица Вести Квиз: Колико се познајемо Европа за почетнике Вести Митови нацизма Биоскоп: 52.Филмски фестивал у Солуну Вести за особе са оштећеним слухом Документ Плави круг Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Живопис Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Фаца Кадгод комендије Војвођански дневник Петказање Прах времена, филм Један на један Кадгод комендије

07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00

Глас Америке Панонско јутро Вести У огледалу Аналија Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Кибиц фенстер

Панонско јутро (Панонија, 08.00) 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија Акција Војвођанске вести Хало, председниче Војвођанске вести Филм: Почети из почетка

Прах времена Прича се одвија у Италији, Немачкој, Русији, Казахстану, Канади и САД. Главни лик је Елени – она тражи апсолутну љубав. У исто време, филм представља дуго путовање кроз историју и догађаје у последњих педесет година који су остварили утицај на XX век. Улоге: Виљем Дефо, Бруно Ганц, Мишел Пиколи, Ирене Жакоб, Кристијан Пол Режија: Тео Ангелопулос (РТВ 1, 23.40)

Кристијан Пол

06.45 Кухињица (мађ) 07.05 Српски екран МТВ-а на српском 07.30 Плави круг из културе 07.55 Додати живот годинама 08.50 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.26 Концерт: Горан Каран 12.30 Вести (мађ) 12.40 Буквар братимљења (слов) 13.10 ТВ Баштина 14.15 Фолдер култура из културе 14.45 Кад зазвони 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија за село (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.45 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.25 Предност, филм (слов) 22.30 Мамут, филм 00.00 ТВ Продаја

06.30 08.30 09.05 10.00 10.05 11.05 12.00 12.07 13.05 14.00 14.05 14.30 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

09.30 11.00 13.00 14.30 15.30 16.10 18.00 19.30 21.15 23.00 23.30 00.00

Новосадско јутро Храна и вино Интерна истрага Вести Ево нас код вас Крајња сила Вести Године пролазе Интерна истрага Вести Витраж Дунавска салетла Крајња сила Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Сокаче Интерна истрага Неон сити Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

Евролига Копа дел Реј: Валенсија – Кадиз Скијање Преглед Премијер лиге НБА акција Руска кошарка: Нижњи Новоград – Спартак СПБ Преглед Евролиге Премијер лига: Тотенхем – Челси Евролига: Реал Мадрид – Партизан Премијер лига, Магазин Најава Премијер лиге Преглед Евролиге

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.59 10.28 11.00 11.04 11.53 12.00 12.15 12.28 13.12

02.49 03.00

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Неки нови клинци Разгледница На скривено те водим место Вести Ловци на емисионе квоте Евронет Дневник Спорт плус Место злочина Пинк Пантер узвраћа ударац, филм И ја имам таленат Ово је Србија Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Бела лађа Жаока, филм Вести Место злочина Дневник Евронет Посредник Ноћни биоскоп: У сусрет Божићу, филм Неки нови клинци Вести (04.00,05.00)

06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.00 20.20 21.15 22.50 23.40 00.35 01.00 01.15

Бандини Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Кад лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Певај брате Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Вече са Иваном Ивановићем

14.55 15.20 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.03 23.12 23.24 00.10 00.25 00.34 01.20

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 08.15 Јинг Јанг Јо 08.37 Електронско учење и образовање 09.07 Необично о биљкама 09.19 Свет природе 10.09 Контекст

Досије о... Дечји рад у Србији

14.22 14.34 15.48 16.35 17.08 18.15 19.15 20.36 21.00 21.30 23.00 23.55 00.30 00.51 01.53 02.51

Синиша Михајловић и Иван Ивановић

Вече са Иваном Ивановићем Сви знамо да је Иван Ивановић велики Звездаш. Звездина европска шампионска титула из Барија 1991. је нешто о чему се прича с усхићењем и 20 година касније. У тадашњој шампионској постави црвено-белог клуба био је и Синиша Михајловић, који је у финалној утакмици против Олимпика из Марсеја четврти шутирао једанаестерац и наравно, погодио мрежу! (Прва, 21.15)

07.00 07.05 07.30 08.00 08.30 09.30 10.00 11.05 11.30 11.50 12.20 12.50 13.50 14.45 15.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.05 19.35 20.05 23.00 00.00 00.05 00.40 02.30

Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Велика Србија Џет сет Само вечерас Истражитељи из Мајамија Топшоп Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Штребери Филм: Али Бокс меч: Бровчанин-Бухолц Шта да обучем? Између две ватре Доушници Саут Парк

Звучи невероватно, али на евиденцији за запошљавање пријављено је готово 22.000 деце старости од 15 до 19 година. Тинејџери добијају радну књижицу у услужним делатностима, трговини, медицини, саобраћају, грађевини... Уредница и ауторка: Оливера Панчић (РТС 2, 20.36) 10.38 11.05 11.29 12.03 12.36 12.47 13.52

06.00 06.30 07.00 08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.15 09.30 11.00 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.40 18.45 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

Метрополис Живот и стандарди Досије о...повратак БГО ‘’Душан Сковран‘’ Верски календар Трезор Електронско учење и образовање Необично о биљкама Свет природе Шјора Марија Лов и риболов Породица Сопрано Избор спортисте године у организацији Олимпијског комитета, пренос Кошарка- ПС, БКК РадничкиСлога, снимак Досије о.... дечји рад у Србији Свечана академија поводом 200 година српске дипломатије, пенос из Музеја кинотеке На раскршћима историје Породица Сопрано Бунт И ја имам таленат Трезор Избор спортисте године у организацији Олимпијског комитета Кошарка - ПК, БКК РадничкиСлога

ВОА Чист рачун Маратон Кефалица Двоугао Иза вести Милица² Фуснота Мајсторски Отворени студио Топ шоп Милица² Филм: Састанак са смрћу Вести Иза вести Породица Серано Ред и закон Чист рачун Вести Двоугао Милица² Доктор Хаус Иза вести Милица² Филм: Раскршће НЦИС Вести Иза вести Милица² Филм: Канзас

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак Малог Тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Поп Пикси Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ-1 Неочекивани живот Телешоп Вести Граница Телемастер Насловна страна, квиз Неочекивани живот Вести Главна улога Запевај и заиграј Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 Вести Неочекивани живот Сузе Босфора Звездана капија СГ-1

Бокс меч: Боровчанин – Бухолц Најбољи српски боксер, шампион Европе, Ненад Боровчанин браниће титулу првака у новосадској дворани Спенс. Боровчанин је титулу у крузер категорији WBO федерације освојио у јуну, а меч у Новом Саду биће му прва одбрана шампионског појаса. (Б92, 23.00)

10.00 10.15 11.30 12.00 12.15 13.00 14.00 14.45 15.15 15.50 16.00 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 02.00 03.00 05.00

Скривена камера Тренутак истине Тајна љубав Градске вести Двоструки живот Сестре Петком у два Квиз, породични обрачун Гојковићи Чаролија Национални дневник Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Наслеђе једне даме Гранд шоу Шопингхоличарке Наслеђе једне даме Ноћ у јуну Кеш на ноге Филм: Матурско вече Филм: Грмљавина у даљини

Запевај и заиграј Поред емисије ,,Моја Србија”, која приказује све оно што у Србији не смемо пропустити, ,,Запевај и заиграј” се бави очувањем традиције српског народа кроз игру и песму. КУД-ови, певачи, свирачи из целе земље, стари и млади. Инструменти које нисте дуго видели, песме које нисте дуго чули. (Хепи, 21.55)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak23.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

18

31

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Спасавање оронулих грађевина Посластичарски ас Уштедети купујући Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Луди за кућом - Америка Мајами инк Верујете ли у чуда? Партнери у љубави и злочину Смртоносне жене Др Џи Л.А. Инк Верујете ли у чуда?

Уметност Русије Путовања и открића Героуов закон Пројекат Мендела Изгубљени древни градови 1066. Ускршње острво – повратак у прошлост Импресионисти Како је уметност створила свет Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање Героуов закон Завођење у граду: Како је настао шопинг Праисторијски астрономи Колонија Прича о Џону Вуу Импресионисти Како је уметност створила свет Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање

Острво Корњача Старла и јахачи драгуља 5. Острво Корњача Дигсвил Старла и јахачи драгуља 6. Бал на води Дони Дарко Љубавни живот Будимира Трајковића Срце Земље Господин и госпођа Смит Сребрни соко Прича о Монели Опасна игра

Го спо дин и го спо ђа Смит Џон и Џејн Смит су про се чан брач ни пар из пред гра ђа ко ји ужи ва у свом обич ном бра ку у про вин ци ји. Ме ђу тим, јед но од дру гог кри ју оно због че га би се по у би ја ли да зна ју: го спо дин и мо ђа Смит су за пра во до бро об уч е ни атен та то ри... Уло ге: Бред Пит, Анђелина Џоли, Анђела Басет, Винс Вон Ре жи ја: Даг Лиман (Синеманија, 20.00)

Добро јутро, Хрватска Луди од љубави На воденом путу, док. серија Код Ане Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Друго мишљење Под гришким мајем Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо Глобално село Путем европских фондова Иза екрана Одмори се, заслужио си Дневник У ствари, љубав, филм Млађе је слађе, филм Дневник 3 Пети дан, ток шоу Филмски маратон: Хамлет, филм 03.59 Филмски маратон: Туника, филм

07.00 09.01 10.10 11.00 11.14 12.00 12.32 13.16 14.10 14.42 15.13 16.00 16.50 17.32 18.00 18.19 18.48 19.30 20.08 22.28 00.20 00.59 01.49

06.00 07.20 08.50 10.35 12.45 14.30 16.15 17.55 18.20 20.05 20.35 21.10 22.10 00.05 01.35 03.40

Сваки Џек има своју Џил Алвин и веверице 2 Момци су се вратили X-Мен 2 Замена Борба Титана Све о Стиву Филмови и звезде Рамона и Бизус Просветљена Како успети у Америци Права крв Солиста Из Париза с љубављу У игри Телохранитељи и убице

Меклаудове ћерке Убиства у Мидсамеру Филм: Отета: Бегунац љубави Филм: Круг обмане Филм: Божићни анђео Убиства у Мидсамеру Филм: Чаробњак Филм: Божић у облацима Филм: Дивљи у срцу

08.15 Драгон бол З, филм 08.40 Поп Пикси 08.55 Ексклузив Таблоид 09.35 Кобра 11 11.30 Вечера за 5 12.20 Емператриз 14.05 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Сам у кући, филм 22.00 Астерикс и Обеликс: Мисија Клеопатра, филм 00.00 Пази, лопта, филм 01.50 РТЛ Данас 02.25 Бумеранг, филм

Па зи, лоп та Пи тер Ла флор је ха ри зма тич ни вла сник оро ну ле те ре та не. Ње го ву кли јен те лу чи не штре бе ри ко ји же ле да им пре си о ни ра ју на ви ја чи це те при глу пи и уобра же ни ти ква ни... Уло ге: Винс Вон, Бен Стилер, Кристин Тејлор, Чак Норис, Ленс Армстронг (РТЛ, 00.00)

Ума Турман

Мла ђе је сла ђе У овој ро ман тич ној ко ме ди ји 23-го ди шњак се за љу би у 37-го ди шња ки њу, ко ја од ла зи на пси хо те ра пи је код ње го ве мај ке... Уло ге: Мерил Стрип, Ума Турман, Брајан Гринберг Ре жи ја: Бен Јангер (ХРТ 1, 22.28)

07.55 08.28 08.50 09.35 10.00 13.26 13.51 14.36 15.01 15.24 16.09 16.20 16.49 17.06 18.00 18.22 18.35 19.18 19.32 20.00 21.50 22.43 00.19 01.11 02.58 03.39 04.09

06.15 07.40 09.15 10.50 12.10 14.10 15.40 17.15

Анђелина Џоли

06.20 07.20 09.20 11.20 13.20 15.20 17.20 19.50 21.50

18.50 20.30 22.30 00.30 01.50 03.30 05.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.10 22.10 00.00 02.00

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски сат Црно пророчанство Пренос седнице Хрватског сабора Пола сата културе Други формат Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Руперт Мала ТВ Хеј, Кити Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Бриљантин Цртани филм Музика, музика... Божић Парни ваљак у Арени, снимак концерта Прљави секси новац Убиства у Мидсамеру На рубу науке Време је за џез Хитна служба Трава зелена Без трага

Татини анђели Прерано рођен Решен случај Адвокат са плаже Амбер Фреј: Сведок оптужбе Чудна фреквенција 2 Ненајављени гост из таме Мекгајвер: Пут до судњег дана Чудна фреквенција 3 Наоружан и невин Потера Татини анђели Прерано рођен Решен случај Банда на моторима

До последњег даха Робокап 3. Замишљени злочини Прва лига 2 Ејс Вентура, зов природе Прва лига 3: Повратак у друголигаше Ени Хол Телма и Луиз Плави сомот До последњег даха Сомот Девојка и дечко

Кристин Тејлор

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери 2008. Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Фреди Флинтоф Суперљуди Стена Лија Успорен снимак Разоткривање митова Фреди Флинтоф

08.30 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.30 22.45 23.00 01.00

Тенис Сви спортови Циркус Спуст на леду Фудбал Биатлон Спуст на леду Фудбал Сви спортови Вуча трактора Најјачи човек Куглање Сви спортови Мотоспортови Покер Вуча трактора

Не при ја те љи у на шим ре до ви ма

Д

о роњ ски бе ле жи да је пре са стан ка вој во ђан дин ство нај по треб ни је, без об зи ра на то шта ко о ко ме ског и ре пу блич ког ру ко вод ства, пред ло жио ми сли. Ни сам за бри нут ни нај ма ње за „сво ју ко жу“, пред сед ни ку По кра јин ске вла де Ге зи Ти квиц али пр ви пут сам ду бо ко за бри нут за суд би ну Вој во ди ком да се са ста не про ши ре на са став Ко ор ди на ци о ног не. Опор ту ни зам, шпе ку ла ци ја, бо ле сна ам би ци ја мо од бо ра ИВ АПВ-а да би још о не ким пи та њи ма ујед на гу по ста ти на ши нај ве ћи не при ја те љи. На ред них да ни чи ли ста во ве. Ге за је ста вио пред се бе јед ну по де бе лу ви де ће мо ка рак те ре и по ли тич ко по ште ње по је ди на ца. све ску, по чео да је ли ста и са оп штио: „Ов де су за пи са Ве че рас ни сам ве ли ки оп ти ми ста.“ На са стан ку у Бе о гра ду ипак су на сту пи ли је дин стве ни сви мо ји раз го во ри са Сте вом о од но си ма из ме ђу но, а До роњ ски био вр ло кри ти чан пре ма ру ко вод ству Ре пу бли ке и По кра ји не, као и они ко је је он во дио с Ср би је и ње го вом при сту пу про бле ми ма Вој во ди не. функ ци о не ри ма у Ре пу бли ци а ме ни их при чао то ком шет њи или у дру гим при ли ка ма. Су тра, ако за тре ба, ја ћу на са стан ку и ЦК с тим упо зна ти“. Из не на ђе ње ве ћи не је би ло ве ли ко. Пе тар Ре лић је при ме тио: „Зар ти бе ле жиш оно што ми у шет њи раз го ва ра мо? До бро је што ти ни сам ви ше ка зи вао шта ми слим“. Са ва Ма ли је био блед од из не на ђе ња: „Зар смо до тле до шли? На шта то ли чи?“ „На то што сам ре као“, од го во рио је хлад но Ге за. На ста ла је муч на ти ши на. То је и нор мал но јер од су тра шњег са стан ка за ви си да ли ће се Вој во ди на раз ви ја ти или и да ље на за до ва ти. За то нас је ова из ја ва Ти квиц ког при ти сла те же не го во де нич ки ка мен. Ре као сам да ћу све што сам му го во рио о од но си ма Ре пу бли ке и По кра ји не, по твр ди ти, под усло вом ме тач но ци ти ра. Али, ми Веселинов током рата с Титом и Ранковићем слим да ће од у ста ти да оп ту жу је ме не Упо зо рио је на то да Вој во ди на већ од 1954. по ста вља на том са стан ку. И не ће тре ба ти да из но си ни јед но мо пред Ре пу бли ку про блем де зин ве сти ци ја, те шко ће по је је ми шље ње јер ћу сам то ура ди ти. За то је нај бо ље да ди них при вред них гра на, агра ра, ста ре ин ду стри је и ста ви сво ју бе ле жни цу у тор бу. стан дар да, али су увек до би ја ли од го вор да не тре ба ин Кад смо кре ну ли ку ћа ма, Пал Шо ти ме ухва тио под си сти ра ти на ре кон струк ци ји ста ре ин ду стри је јер ће ру ку и по чео да го во ри да је ко рен на ших кон фли ка та сав но вац оти ћи у Сло ве ни ју и Хр ват ску. Чу ди се да она с ре пу блич ким ор га ни ма не тр пе љи вост ме не и Јо ва на ни је афир ми са на у Ре пу бли ци, као и не раз ви је ни кра је Ве се ли но ва Жар ка, та да се кре та ра ЦК СКС-а. „То је ви, ко ји су до ми ни ра ли не са мо глав но, а не по љо при вре да, у рас по де ли па ра већ и ис ти ца ста ра ин ду стри ја, фон до ви и И бли ски са рад ни ци су њу пред Фе де ра ци јом. „Наш шта ти ја знам“. Ове ре чи су ме од нос пре ма за о ста лим кра је уда ри ле као маљ. Био сам убе ђи ва ли До роњ ског да би ви ма је ја сан и по зи ти ван. Али стра шно из не на ђен, да чо век Вој во ди на про цве та ла ако он они не мо гу до би ја ти из ра зи ту из нај ви шег ру ко вод ства, ко ји под не се остав ку јер је глав ни пред ност у рас по де ли РИФ-а је све знао, це лу ствар по ста раз лог кон фли ка та из ме ђу (Ре пу блич ког ин ве сти ци о ног вља као про блем лич них од но фон да). Ста ра ин ду стри ја се ту са. По том ми је с мно го из ра за По кра ји не и Ре пу бли ке не мо же за о би ћи. То је исто за љу ба ви и по што ва ња ре као да ње гов су коб с рат ним са бор цем о ста лост. Ни је исто ако се је дан би нај бо ље би ло да одем с ду Јо ва ном Ве се ли но вим за о ста ли крај Ср би је спо ри је жно сти се кре та ра ПК-а и да ме раз ви ја и ако не где за тво ри мо за ме ни Ђу ри ца Јој кић. „Он би фа бри ку. Онај се ипак раз ви ја и на пре ду је, а овај иде на шао ла ко за јед нич ки је зик с Ре пу бли ком и ова би на уна зад и гу би и оно што је имао. Вој во ди на је је ди ни ша Вој во ди на ле по на пре до ва ла. „Раз ми сли ти, Ба ћо, о крај ко ји је по сле ра та на за до вао, али ти ва пи ју ће те шки то ме“. На кра ју, за пи тао ме да му искре но ка жем ка кви про бле ми у Ре пу бли ци ни кад ни су озбиљ но раз ма тра су мо ји од но си са Жар ком. Не знам да ли ми је ве ро ни. Мо жда се код не ког за то и ро ди ло не по ве ре ње. А вао кад сам му ре као да су ко рект ни и дру гар ски, да мо жда је ту и узрок тра же ња ре ше ња у Фе де ра ци ји, не Жар ка це ним. До дао сам да, ако се по ка же да сам ја за то што се же ли за о би ћи Ре пу бли ка, већ јер је још увек ма кар и нај ма ње узрок ова квим по ли тич ким од но си то ли ко цен тра ли зо ва но од лу чи ва ње и сред ства. Овај ма, ја сам спре ман од мах да се по ву чем с функ ци је. Ре про блем би по сто јао и без ауто но ми је“. као сам му: „Већ сам ти го во рио да се ни кад ни сам бо До роњ ски је апо стро фи рао и не раз гра ни че ност од рио за функ ци ју, већ за ре во лу ци ју“. Шо ти ми још пре шест-се дам ме се ци при чао да су но са из ме ђу По кра ји не и Ре пу бли ке, што је иза зва ло Ге за Ти квиц ки, Пе тар Ре лић и он ана ли зи ра ли „на шу оштру ре ак ци ју Ве се ли но ва, ко ји је ту кон ста та ци ју си ту а ци ју“ и за кљу чи ли да сам се у бор би за про ме ну оква ли фи ко вао као ауто но ма шку. Су прот ста вио се по ло жа ја Вој во ди не ја ко „ис ту рио“ и по стао смет ња. оце ни да ре ша ва ње ста ре ин ду стри је мо же би ти раз До вео сам ру ко вод ство Вој во ди не у по ло жај да не мо - лог за од но се. Не мо же РИФ ре ши ти про блем – већ за же да тра жи „на год бу“. За то је по њи ма нај бо ље да кр пи ти. По ка сни јем се ћа њу, До роњ ски је оце нио да је идем на рад у Фе де ра ци ју. Рас та ли смо се уз ње го ва тад до шло до су ко ба јер га је Жар ко гру бо упо ре дио га по нов на уве ра ва ња да ми то го во ри са мо јер и он Вој - са „чет ни ком„ Мла де ном Ле сков цем! „На ста ла је кри за са стан ка. По че ли су сви да ме нут ка ју, Сте во на ста во ди ни же ли до бро. По ве зао сам овај раз го вор с ис ту пом Ти квиц ког. От - ви, ни је Жар ко та ко ми слио, он да се Жар ко из ви нио, а куд баш у овом, за нас по ли тич ки те шком тре нут ку, да ја сам упор но ћу тао и ре као да под та квим усло ви ма се ова ко по ста вља ју ова два дру га? На ма је баш сад је - не ћу да го во рим.“

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak23.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ва ша Ве не ра у ва зду шном и по ма ло ха о тич ном зна ку Во до ли је се не сна ла зи нај бо ље. Ва жан је онај мен тал ни и ин те лек ту ал ни део, по го то во у не до стат ку емо ци ја. Дру же љу би ви сте и не стал ни.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 23. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Оства ру је те до бре од но се с ино стран ством, по сти же те и до сти же те сво је ци ље ве, та ко да се мо же ре ћи да вам је овај дан по во љан и успе шан. Не ки по сло ви има ју пер спек ти ву, згра би те их.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Да нас го во ри те она ко ка ко вам ди кри ра ју осе ћа ња,на осно ву лич ног фи лин га и ути ска, што че сто не мо ра да бу де ре ал но и објек тив но. Са ста нак с од ре ђе ном же ном има до бар под сти цај.

Ме сец се при бли жа ва Сун цу, сед ми ца се при бли жа ва ви кен ду па је вре ме да се и ви упу ти те ка дра гој осо би. У овим хлад ним и не из ве сним вре ме ни ма при ја уто чи ште у љу ба ви и то плом до му.

Сун це је про ме ни ло знак, што ути че на ва ше рас по ло же ње и све о бу хват ну си ту а ци ју. Не к а ко сте се уозби љи ли и по ста је те ре ал ни ји у по гле ду сво је по зи ци је и ста ту са. Крај го ди не до но си су ми ра ње ре зул та та.

Вред ни сте и ак тив ни. Ра ди те истим тем пом и истом во љом, као да не при ме ћу је те оно што се де ша ва око вас. На ви ди ку су пра зни ци па не мој те за бо ра ви ти да ку пи те по кло не и об ра ду је те парт не ра.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Из бе га вај те нер во зу и су ко бе с би ло ким. Нео п ход но је да пре бро ди те при ти сак у ве зи с по слом или не ким од но си ма ко ји вам по ве ћа ва ју адре на лин. Успе шни сте на рад ном ме сту. Парт нер ку ли ра.

Мо же те се би при у шти ти па у зу и од мор, про ду же ни ви кенд или не ко пу то ва ње. Би рај те,по же ља ма и мо гућ но сти ма. Ни шта но во не оче куј те у по сло ва њу. Са чу вај те здрав ра зум и до бре пла но ве.

Фи нан сиј ска си ту а ци ја је крај ње не из ве сна. Тро ши те но вац и пре но што га за ра ди те. Мо гу ћи су до дат ни по сло ви кам пањ ског ти па. Да ли због Но ве го ди не или не, ни је ни ва жно. Пот пи ши те уго во ре.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

При хва ти те про ме не и из не на ђе ња с од ре ђе ном до зом ра до зна ло сти. За што би све увек би ло исто и до сад но, по ру ти ни? Дај те сло бо ду сво јој кре а тив но сти и ино ва то ра ству, по го то во с при ја те љи ма.

Би ће све бо ље и бо ље ка ко се пра зни ци при бли жа ва ју. Са мо се по тру ди те да одр жи те кон ти ну и тет до брог и по зи тив ног ра со по ло же ња јер оно ипак за ви си ис кљу чи во од вас. Ко ле ба ње у љу ба ви.

Има те по др шку из сен ке, на ко ју се ипак не мо же те осло ни ти у пот пу но сти. Не ке игре и игри це иза за тво ре них вра та би вас мо гле ко шта ти. Не мој те се коц ка ти ни ри зи ко ва ти. Кре а тив ни сте.

TRI^-TRA^

адел смр ша ла V REMENSKA

PROGNOZA

УјУтро

Vojvodina Novi Sad

2

Subotica

1

Sombor

2

Kikinda

2

Vrbas

2

B. Palanka

2

Zreњanin

2

S. Mitrovica

2

Ruma

2

Panчevo

3

Vrшac

1

Srbija Beograd

3

Kragujevac

2

K. Mitrovica

1

Niш

1

Иако је говорила да јој не пада на памет да држи дијету и смрша, певачица Адел је ипак скинула доста килограма, али не својом вољом. Британска композиторка је на својој је Твитер страници објавила фотографију на којој је видно мршавија и нема њених буцмастих образа. Операција гласних жила, коју је обавила у Бостону, оставила је последице, па је Аделе због осетљивог и болног грла изгубила апетит, те је доста ослабила. Певачица је на Твитеру искористила прилику да уз своју фотографију честита Божић свим својим обожаваоцима.

мраз , дан СУнчан

VIC DANA

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Ују тру мраз, а то ком да на су во са сун ча ним ин тер ва ли ма и про мен љи вом облач но шћу. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак Rim из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -3, а мак си мал на до 2 сте пе на.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру мраз. То ком да на су во са сун ча ним пе ри о ди ма уз про мен љи ву облач ност. Ве тар слаб за пад ни и се ве ро за пад ни. При ти Cirih сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -6, а мак си мал на 3 сте пе Berlin на. СР БИ ЈА: Ују тру на ју гу Ср би је облач но са сла бим сне гом, а у оста Beч лим пре де ли ма су во са сун ча ним ин тер ва ли ма. Од сре ди не да на и на ју гу су во уз де ли мич но раз ве дра ва ње и сун ча не пе ри о де. Ве тар слаб се Varшava ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -6, а Kijev мак си мал на 4 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту пре под не сун ча Moskva ни пе ри о ди, а по под не на се ве ру Ср би је на о бла че ње ко је ће кра јем да Oslo на усло ви ти ки шу, а у но ћи ка не де љи су сне жи цу и снег. У не де љу облач но са сла бим сне гом, а по под не на се ве ру раз ве дра ва ње. Иду ће сед ми - St. Peterburg це су во са ју тар њим мра зе ви ма и ма глом у уто рак и сре ди ном сед ми це.

Atina На пла ни на ма ће та да би ти то пли је.

Pariz БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Бла ги

опрез са ве ту је се осо ба ма са це ре бро-ва ску лар ним те го ба ма, а по се бан опрез осо ба ма са пси хич ким те го ба ма. Оче ку је се сма ње ње ме те о ро пат ских ре ак ци ја из у зев нер во зе, без раз ло жне уз не ми ре но сти и па да кон цен тра ци је ко ји су и да ље при сут ни.

12 14 12 8 8 6 1

Му јо се за по слио у му зе ју. На кон не ко ли ко да на по зо ве га шеф: - Му јо, ни смо за до вољ ни тво јим ра дом.

- Штa хо ће те, ра дим ов де тек два да на, а већ сам про дао два Пи ка са.

1 -2 2 1 12 10

Minhen

8

Budimpeшta

3

Stokholm

5

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

79 (21)

Slankamen

215 (21)

Jaшa Tomiћ

Apatin

128 (18)

Zemun

275 (27)

Tendencija stagnacije

Senta

299 (8)

Bogojevo

109 (10)

Panчevo

300 (28)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Smederevo

470 (28)

Titel

224 (24)

NERA

Baч. Palanka 125 (10) Novi Sad

124 (13)

Tendencija porasta

Hetin

86 (10)

TISA

58 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

264 (11) S. Mitrovica 259 (26)

Tendencija stagnacije i porasta

Beograd

Kusiћ

232 (29)

42 (0)

Reшeњe iz proшlog broja