Dnevnik 24.januar 2010. by jovan radosavljevic

NOVI SAD * NASLOVI

m y

24. JANUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22610 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VLADA SRBIJE PRED VELIKIM ISPITOM

Drma, drma plovak Ustoli~en patrijarh Irinej

str. 2

Ako se po jutru dan poznaje, onda }e ova godina za srpsku vlast biti veoma te{ka. S jedne strane pritiska}e je ekonomska kriza, me|unarodne finansijske organizacije od kojih zavise u svakom pogledu, a s druge nezadovoqni radnici koji sve ~e{}e svoja prava tra`e na ulici ili wome prete. Sve je zapo~ela Vlada Srbije. Wen resorni ministar obe}ao je sindikatu EPS mese~nu raspodelu dobiti ~ime bi se wihova primawa, iako su buyetom za ovu godinu plate u javnim preduze}ima i javnom sektoru zamrznute, uve}ala za 9.000 dinara mese~no. ^im se obelodanilo da su oni dobili pove}awe, za red za ve}e plate javili su se, naravno uz pretwu {trajkom, i svi drugi zaposleni u

javnim preduze}ima i javnom sektoru. Tada je Vlada Srbija postala svesna da }e joj presesti ono {to je dala. Ubrzo se i javno pokajala. Na sastanku {efa dr`ave sa premijerom Vlade Srbije i resornim ministrima jasno je zauzet stav da niko iz javnog sektora i javnih preduze}a ne mo`e dobiti ni dinara ve}u zaradu. Time pri~a nije zavr{ena. Oni kojima je pove}awe obe}ano, ali i oni drugi koji su mu se ponadali, prete da }e {trajkovati i da odustati ne}e. str. 4

Cela Panonija u nektaru vinove loze

Nikita Milivojevi} str. 3

REPORTA@E

NA KRAJU SVETA: PRE[EVO

Grad s nevidqivim zidom

str. 17

[orom s Borom

* * *

str. 9

Najvi{a temperatura -3 °S

Foto: F. Baki}

Veoma hladno i obla~no

[PANSKI PROGRAM ZA IZLAZAK EVROPE IZ EKONOMSKE KRIZE

Investicije, inovacije i nova radna mesta

str. 5

DA LI OPORAVAK KUCA NA VRATA TRANZICIONE EVROPE?

Blokirawe averzije prema riziku S P O R T

NOLE LAKO S ISTOMINOM

str. 6

str. 12–16

Spasavawe ma~ora @iletastr. 8–9

VOJVO\ANSKA SKUP[TINA DOBIJA SAVET NACIONALNIH ZAJEDNICA

Novo telo, novi izazov

str. 3

nedeqa24.januar2010.

Ustoli~en patrijarh Irinej Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej poru~io je ju~e, po ustoli~ewu za patrijarha srpskog, da je za wega ovo veliki trenutak i dan, u kojem sebi postavqa pitawe da li je dostojan visokog zvawa, „po~asti i dara Bo`ijeg“. „Ovoga trenutka moje srce je ustreptalo velikom sve{}u i saznawem i postavqam pitawe sebi, a i onima koji su me izabrali, da li sam dostojan ovog visokog zvawa i ove po~asti, ove tolike ~asti i dara Bo`ijega“, rekao je patrijarh Irinej. Patrijar Irinej je ocenio da su qudi podlo`ni grehu i slabostima, ali Gospod im je da-

rovao velike svetiteqe, velike bo`ije qude da se na wih qudi ugledaju. Govore}i o patrijarhu Pavlu, novi poglavara SPC je rekao da je on bio prirodna, qudska, ohristovqena li~nost, koja }e dugo ostati u se}awu i trajawu srpskog naroda. Patrijarh Irinej je istakao da je jedan od prvih zadataka Crkve da sa~uva „sveto mu~eni~ko Kosovo“. „Da pomognemo na{oj dr`avi koja ~ini sve da brani Kosovo od onih koji ho}e da ga prigrabe i Crkva mora tu pomo}i. Kosovo je na{a sveta zemqa, na{ Jerusalim“, rekao je patrijarh Irinej.

SRS o~ekuje [e{eqa Srpska radikalna stranka (SRS) obele`ila je ju~e 20 godina postojawa uz o~ekivawe da }e ove godine lider radikala i ha{i optu`enik Vojislav [e{eqe da se vrati u Srbiju i da }e stranka „postepeno ali sigurno“ da se vrati na pozicije na kojima je bila. Na konferenciji za novinare, potpredsednik SRS Dragan Todorovi} kazao je da }e se povratkom [e{eqa u Srbiju mnogi simpatizeri radikala ukqu~iti u rad

DNEVNIK

c m y

SRS, a da }e gra|ani dobiti ~oveka koji }e biti u stawu da pokrene promene u Srbiji. On je rekao da je adut radikala wihov program i ideologija od koje nisu odustali ni posle 20 godina, a da je kroz to vreme stranka prolazila kroz te{ke faze. Todorovi} je rekao da je jedan poku{aj razbijawe SRS bio odlazak Vojislava [e{eqa u Ha{ki tribunal, a drugi cepawe stranke stvarawem Srpske napredne stranke.

Prevoz putnika iz dva voza Direktor Medija centra „@eleznica Srbije“ Nenad Stanisavqevi} izjavio je da su @eleznice Srbije organizovale autobuski prevoz putnika dva me|unarodna voza, koji su u Ni{u i Leskovcu zaustavqeni zbog protesta vojnih rezervista. „Prevezli smo putnike na{im autobusima i omogu}ili im da daqe nastave put vozovima“, rekao je Stanisavqevi} Tanjugu i napomenuo da je situacija nepromewena. „Svi vozovi, koji dolaze iz pravca severa, mogu da saobra}aju samo do Ni{a, a stav ‘@eleznica Srbije’ je da se vi{e ne organizuje autobuski prevoz za putnike iz vozova“, kazao je Stanisavqevi}.

SASTANAK MINISTARA EVROPSKE UNIJE

Konsultacije o kandidaturi Srbije Rezervisti blokirali prugu Oko 1.000 rezervista iz Leskovca i okoline blokirali su prugu kod @elezni~ke stanice u tom gradu po{to su se prethodno sukobili sa pripadnicima @andarmerije. Predsednik Udruèwa rezervista Du{an Nikoli} rekao je Beti da je pruga zauzeta zato {to je @andarmeirija primenila silu. „Planirali smo mirnu protestnu {tewu u gradu, ali jake àndarmerijske snage su poku{ale da nas zaustave i pri tom su nas batinali palicama. Nekoliko rezervista je povre|eno i zatraìlo je pomo} lekara“, rekao je Nikoli}. Deùrni lekar u urgentnom centru Op{te bolnice u Leskovcu Dragan Marinkovi} rekao je Beti da u taj centar nije zatraìo lekarsku pomo} nijedan Leskov~anin sa dana{wih protesta. Leskova~ki rezervisti su i pre vi{e od mesec dana dràli nekoliko sati u blokadu prugu Ni{-Skopqe, poku{avaju}i da na taj na~in iznude isplatu zaostalih dnevnica za vreme provedeno u ratu na Kosovu 1999. godine.

Raspolo`ewe Evropske unije prema kandidaturi Srbije za ~lanstvo moglo bi da bude jasnije ve} od ponedeqka, kada u Briselu po~iwe dvodnevni sastanak ministara spoqnih i op{tih poslova zemaqa ~lanica. Kako je najavqeno, na sastanku }e jo{ jednom biti istaknuti prioriteti {panskog predsedavawa, s posebnim osvrtom na primenu Lisabonskog sporazuma, ekonomski oporavak EU i ja~awe spoqne politike Unije. U utorak sledi politi~ki dijalog EU i Srbije, na kojem }e na{u zemqu predstavqati {ef diplomatije Vuk Jeremi}. Evropsku uniju }e predstavqati Migel Anhel Moratinos, {ef diplomatije [panije, zemqe koja u prvoj polovini godine predsedava EU, predstavnici Belgije kao narednog predsedavaju}eg EU, komesar za pro{irewe Oli Ren i predstavnici Evropske komisije. Bi}e to prilika za uvid u

raspolo`ewe Unije prema kandidaturi Srbije za ~lanstvo, ali i daqim koracima koji }e biti preduzeti. O~ekuje se da }e biti

Zasad je neizvesno kada }e se zahtev Srbije na}i na dnevnom redu Saveta ministara EU. To bi se, prema procenama diplo-

Margaras: Do kraja godine status kandidata Stru~wak za Balkan Centra za evropske politi~ke studije (CEPS) u Briselu Vasilis Margaras izjavio je da je mogu}e da Srbija do kraja godine dobije status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji i naglasio da to umnogome zavisi od spremnosti same Unije. „Smatram da je ipak mogu}e da se to dogodi. A ako se i ne desi do kraja godine,onda mo`e biti na samom po~etku slede}e“, rekao je Margaras, ocewuju}i da u EU sada postoji pozitivnija klima prema Srbiji. Margaras je naveo da Srbija postaje sve vi{e posve}ena ideji ulaska u EU. „O~ekujemo da }e se taj proces nastaviti. Posle podno{ewa kandidature za ~lanstvo, ona mora biti razmotrena od zemaqa ~lanica i Evropske komisije. Sve to zahteva neko vreme, otprilike oko godinu dana“, kazao je Margaras za nema~ki „Doj~e vele“. re~i o primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma, odnosima u regionu i reformama koje sprovodi srpska vlada.

mata, moglo dogoditi u februaru ili martu, ali i kasnije, u zavisnosti od raspolo`ewa unutar Unije.

PREDSEDNIK SRPSKE NAPREDNE STRANKE TOMISLAV NIKOLI]

SNS spremna za rezoluciju o Srebrenici Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} izjavio je da su napredwaci spremni da u~estvuju u izradi rezolucije o Srebrenici, ako Vlada Srbije zauzme stav po tom pitawu. „Vlada Srbije trebalo bi da izda saop{tewe u kojem bi iznela stav prema Srebrenici i napredwaci su spremni da u~estvuju u izradi takvog teksta koji bi potom prihvatila i Skup{tina Srbije“, rekao je Nikoli} u intervjuu Tanjugu. Nikoli} je kazao da je svojevremeno bio „uveden dobar obi~aj“, uglavnom kada se razgovaralo o Kosovu i Metohiji, da se sastanu predsednik Srbije, premijer i {efovi poslani~kih grupa i naglasio da niko opoziciji nije zamerao {to u tome u~estvuje. „Smatram da to ni danas, kada se

razgovara o Srebrenici, niko ne bi opoziciji zamerio i spreman sam da SNS u tome u~estvuje, pa ~ak i po cenu da je neko optu`i da sara|uje sa

vla{}u. Mislim da to normalan ~ovek ne mo`e da pomisli, ve} samo onaj ko ima iskrivqen stav o tome {ta je realnost“ rekao je Nikoli}. Lider napredwaka je ukazao da bi svi trebalo da iznesu svoje argumente, kako bi Srbija iznela jedinstven stav i upozorio da, ako bi za rezoluciju glasalo 127 poslanika, a 123 bilo protiv, to ne bi bio stav Srbije. On je podsetio da je Vlada Srbije zadu`ena da vodi politku, kako unutra{wu tako i spoqnu, i da je wen posao „da se opredeli u ime Srbije, ne samo prema Srebrenici ve} prema svim pitawima“. Nikoli} je ukazao da je jasan stav SNS da je u Srebrenici bio stra{an, nezamisliv zlo~in, „ali, po~inili su ga qudi, sa imenom i sprezimenom“.

LDP: Licemerna izjava Vu~i}a Predsednik Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je da se nada da }e poslanici Srpske napredne stranke u Skup{tini Srbije glasati za rezoluciju o genocidu u Srebrenici. Reaguju}i na izjavu zamenika predsednika SNS Aleksandra Vu~i}a da je zlo~in u Srebrenici stravi~an, ali da to nije mogao da ka`e dok je bio ~lan Srpske radikalne stranke, Jovanovi} je tu izjavu ocenio kao lice-

mernu. „Prednost za Skup{tinu Srbije je da Vu~i} vi{e nije ~ak ni poslanik, i da }e, ukoliko u ostatku wegove partije ima dovoqno li~nog i politi~kog po{tewa, imati priliku da bez wegovog prisustva i licemerja glasaju za osudu srebreni~kog genocida i tako simboli~no odustanu od politike koja je ubila 8.000 qudi u Srebrenici, a stotine hiqada {irom biv{e Jugoslavije, me|u kojima je i mnogo Srba“, rekao je Jovanovi}.

U saop{tewu LDP-a, Jovanovi} je podsetio da je Vu~i} Skup{tinu Srbije progla{avao „sigurnom ku}om“ za Ratka Mladi}a i tra`io da beogradske ulice nose wegove ime. „Vu~i} je, zajedno sa svojim sada{wim predsednikom, pre samo 18 meseci predvodio nasilne demonstracije poku{avaju}i da sru{i vlast koja je izru~ila Radovana Karaxi}a, jednog od optu`enih za zlo~in u Srebrenici“, ukazao je Jovanovi}.

NOVI RE@IM NA ADMINISTRATIVNOJ LINIJI KOD PODUJEVA

Grupu od 20 Srba privela policija Policija na Kosovu i Metohiji je u selu Medraqovac kod Podujava privela grupu od oko 20 Srba zbog, kako je re~eno, ulaska u pokrajinu na mestu na kojem to nije dozvoqeno. Portparol policije Baki Keqani je izjavio Tanjugu da je grupa Srba me|u kojima i troje dece, “ilegalno u{la na Kosovo” preko sela Sekira~a, kako bi u selu Medragovac na teritoriji op{tine Podujevo dala {estomese~ni pomen preminulom ro|aku. Ta grupa Srba je na Kosmet u{la u sedam automobila, oko devet ~asova pre podne. “Po{to su

pre{li na mestu gde to nije dozvoqeno, tretiramo ih da su ilegalno u{li na Kosovo. Primetila ih je grani~na patrola kosovske policije i po{to su zavr{ili sa obredom, privela ih u policijsku stanicu u Lu`anu”, rekao je portparol Keqani. Ro|aci Srba koji su u policiji zadr`ani, preneli su Tanjugu da su oni unazad godinu dana vi{e puta koristili put kod Sekira~a kako bi do{li do Medragovca. To selo je kilometar unutar teritorije Kosmeta, na samoj administrativnoj liniji sa centralnom Srbijom.

UNMIK-u jo{ najmawe godinu dana na Kosovu Misija UN na Kosovu – UNMIK osta}e na Kosovu jo{ najmawe godinu dana, ako ne i du`e, prenosi provladin pri{tinski list “Infopress”. “Iako su ovla{}ewa UNMIK-a izbledela, misija ostaje na Kosovu, a rezolucija 1244 i daqe va`i, dok je ukidawe misije veoma te{ko jer zahteva saglasnost Rusije”, dodaje list.

Portparol UNMIK-a Rasel Giki izjavio je listu da se prisustvo UN i specijalnog predstavnika na Kosovu nastavqa, i da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti i daqe ostaje validna. “Rekonfigurisana misija UN na Kosovu `eli da nastavi svoju ulogu na severu, iako postoji novi plan koji predvi|a zatvarawe kancela-

rije UNMIK-a“, navodi list „Qajm“ i citira portparola UNMIK-a Rasel Gikija da UNMIK nije konsultovan o strategiji i nije kontaktiran u vezi mogu}nosti wegove nove uloge. Osim pra}ewa i izve{tavawa, uloga UNMIK-a tako|e je i u administrirawu u Severnoj Mitrovici“, istakao je Giki.

DNEVNIK

nedeqa24.januar2010.

INTERVJU NEDEQE

VOJVO\ANSKA SKUP[TINA DOBIJA SAVET NACIONALNIH ZAJEDNICA

NIKITA MILIVOJEVI], REDITEQ

Novo telo, novi izazov

Vera u pamet budi pesimizam

nama sve to moè druga~ije i da druga~ije izgleda.  Da ste [ve|anin, kako bi to promenilo va{e predstave? - (smeh) Ja bih voleo da li~e na ne{to {to je... hajd, da se ne hvatam za Bergmana, on mi je asocijacija jer ga predajem sada studentima, ali sigurno bih zadrào opciju koju i sada imam u predstavama, a to je sneg. Za ostalo ne znam... mawe sunca, vi{e mraka...  Sneg? - To je vezano za detiwstvo, neka arhetipska pri~a koju nosim. Moja mala mitska slika.  Uvek pruàte sna`nu poruku publici? - Svoj posao doìvqavam kao jako prilegovan, kao da smo mi rediteqi neki drugorazredni bogovi, mnogo toga nam je dato u ruke. Ta privilegija podrazumeva da }e vas neko dva sata gledati {ta ste hteli da uradite. To nosi neku poruku i èqu da podelite ne{to s qudima, mo`da je to pri~a i o usamqenosti...  Usamqeni ste? - Iz usamqenosti mnogo toga dolazi, ovaj posao je na svoj na~in usamqeni~ki.  Da li se Danilo Ki{ i Srbija boqe razumeju, dve decenije posle? - Te{ko. Mislim da je to problem umetnika koji prevazilazi svoju sredinu, na ovom prostoru on uvek mora biti u sukobu sa sredinom.  Koliko je va`no otvoriti se drugima, bave}i se svojim poslom?

Novo skup{tinsko telo bi}e konsultovano prilikom re{avawa pitawa iz nadle`nosti Skup{tine koja su u vezi sa ostvarivawem prava mawinskih nacionalnih zajednica, a posebno u oblasti kulture, obrazovawa, javnog informisawa i slu`bene upotrebe jezika i pisama

ovakvog kakvo jeste. Tamo ima divnih qudi, ali mislim da je politika toliko uzela stvar u svoje ruke i apsolutno ih ne interesuje pri~a o Narodnom pozori{tu. Ja u to ne verujem i prosto ne znam {ta bih radio.  Da li vas je pozori{te povredilo, bilo ono Narodno ili ne? - O da, mnogo puta. Pozori{te je ina~e mesto gde jedini druge ~esto povre|ujemo. To je mo`da malo izra`enije nego u `ivotu, gde smo skloni da reagujemo vi{e kada povrede nas. Siguran sam da sam i ja mnogo povredio pozori{te...  Da li su vam bolne metafore u “Potbalubqu”? - Da, pri~u sam radio iz vlastitog samoose}awa koje se poklopilo. Moja supruga je bila u drugom stawu, rat oko nas, pla{ili smo se kada nam neko kuca na vrata. Neko je napisao jedan deo moje pri~e.

mogu}ih kalkulacija, korupcija i kompromisa. Potpuno smo nedefinisani, nemamo svest o tome koliko smo izgubili.  Da li je Kosovo najboqa srpska metafora? - Za mnogo toga jeste, da li je najboqa te{ko je re}i. Za pogubqeno – da.  Da li }e se ulaskom u EU smiriti balkanski kotao? - Sigruno }e se sve disciplinovati, to je druga~ija organizovanost. Da li }e se smiriti to je veliko hipoteti~ko pitawe. Pesimista sam kada treba verovati u qudsku pamet, istorija je pokazala da ne treba biti optimista.  U Skup{tini se nalaze dve rezolucije o Srebrenici? - To je stra{no nedefinisano, nije izgra|eno ose}awe ni kod pojedinca ni u dru{tvu {ta treba ta~no u~initi, priznati o sebi i svom narodu. Nejasan nam

Bez nov~anog i emotivnog kredita Prethodni gost “intervjua nedeqe” lider benda “KUD Idijoti” Sale Veruda pitao je “na nevi|eno” Nikitu Milivojevi}a – da li ima kredit? - Nemam nikakav kredit, niti sam ga uzimao, niti koristim opciju kredita, ako misli na nov~ani kredit.  Mo`da otpla}ujete neki emotivni kredit? - (smeh) Ne, jedino sam lizing uzeo, kola...

- U svemu {to sam radio, ili mi je pomoglo ili odmoglo to {to sam odavde. To me je posebno formiralo. Kad pri~am o sebi kao umetniku, to su devedesete godine.  Sredina jako uti~e na va{ rad? - Sigurno, ona vas formira. Posle vidite da u drugim sredi-

- Mislim da je to jedan od preduslova da vam qudi veruju i da veruju u to gde ih vodite. Oni brzo prepoznaju ako ste zatvoreni, pa ni oni ne}e vama da se otvore.  Za{to ste napustili Narodno pozori{te? - Uop{te ne verujem u koncept Narodnog pozorip{ta,

e|u prvim pokrajinskim propisima kojim }e po~eti primena novog Statuta Vojvodine bi}e i odluka o Savetima nacionalnih zajednica. Ovo novo telo Skup{tine Vojvodine, koje je ustanovqeno najvi{im pravnim aktom Pokrajine, trebalo bi da bude formirano do sredine marta. Ako je suditi po polemici koja je pratila proces utvr|ivawa vojvo|anskog Statuta, po~etak wegove primene mogao bi biti svojevrstan izazov za vojvo|anske parlamentarce. Naime, upravo su odredbe Statuta o formirawu Saveta nacionalnih zajednica bile povod najo{trijih kritika kojih nije mawkalo u kreirawu tog akta. Tako je opozicija u Skup{tini Vojvodine, a pre svega iz redova radikala, kritikovala ova re{ewa Statuta ocewuju}i da se wima ve}inski narod u Vojvodini izjedna~ava s mawinskim zajednicama, odnosno da }e zbog na~ina rada Saveta – ve}ina biti u poziciji da bude preglasana u dono{ewu odluka. Ipak, u nizu primedbi na ra~un Statuta koje su dominirale u samoj zavr{nici jednogodi{we javne polemike – koja je funkcionisala po principu glasnih napada i meke odbrane – argumenti protiv re{ewa o formirawu Saveta nacionalnih zajednica izgleda su izgubili na teìni. U korekcijama koje je Statut preìveo pre kona~ne potvrde republi~kog parlamenta, akcenat je stavqen na ja~awe dràvnog jedinstva i suvereniteta, na brisawe istorijskog

M Karikatura: Hugo

od nas je sve zao{treno do krajnosti. To je neko nasle|e, vrlo tragi~no, pro{losti i ovog prostora. Formirawe ove dràve deluje kao bajka. Danas, mi smo neodgovorno dru{tvo, nema dovoqno samodiscipline. Pravila moraju da donose samo najboqi, koji mogu da ih donose i o wima vode ra~una, kaè za “Intervju nedeqe” rediteq Nikita Milivojevi}, ~ovek ~iju vedrinu iz ravnoteè ne izbacuju ni ovako te{ke teme. Gledaju}i wegove brojne predstave, vremenom smo stekli utisak da smo ovog emotivnog “~oveka s porukom” sreli hiqadu puta. Oprezni optimista, koji se ne stidi pesimizma. Radio je u Gr~koj, odli~no poznaje Balkan, te smo ga prvo pitali kako bi qudima sa Zapada, op~iwenim na{om egzotikom, opisao ovaj komad tla? - Kao vrlo uzbudqivo mesto, sasvim sigurno, i na svoj na~in mitsko.  Za{to mitsko? - Ovde je sve mogu}e. Po~ivamo na ne~emu {to je porodilo evropsku civilizaciju.  Ose}amo li mi Balkanci wegov puls na pravi na~in? - Danas se puno toga promenilo, ali sigurno da smo na neki na~in genetski naslednici svega onog... Kada kaète “Balkan” to je jedno kontradiktorno mesto, gde je sve zao{treno, prepuno strasti, vrlo posebno mesto. Balkan je svojevremeno bio boqi, civilizovaniji deo Evrope.  Kako je va{e poreklo uticalo da izvedbu Pinterovog “Povratka”?

 Osvojili ste brojna priznawa, oni su krila ili balast? - Imam utisak da je dobro kada to ~ovek dobije kada je mlad. Onda mu pomogne, da krila. Kasnije se mnogo mawe obra}a pa`wa na to. Nagrade poma`u da se ~ovek izbori da radi ono {to bi hteo.  [ta je generacija devedesetih mogla da uradi, a nije? - Vrlo malo. Da odemo iz zemqe je jedna od mogu}nosti. Preko pola miliona mladih je to uradilo, mi smo izgubili ~itavu jednu generaciju. [ta je pametno? Znate, ni Jevreji nisu svi oti{li iz Nema~ke, a znali su {ta se de{ava...  Da li je na{e dru{tvo svesno {ta nam se tada dogodilo? - Mi kao da smo u nekom vakuumu, jo{ uvek se dru{tvo kre}e od najboqih namera do najgorih

je stav, zato i ima dve. Sve to mo`e stati u jednu.  Da li nas samo zlo~in odvra}a da se pogledamo u ogledalo? - Nije samo zlo~in, to je vrlo kompleksno pitawe, nema jednostavnog odgovora. Suo~avawe sa zlo~inom uop{te nije lako, pogotovo narodu koji je istraumiran pro{lo{}u i sada{wo{}u.  Za{to se poredite s Ivanovim? - To je bilo davno, sada imam neke nove junake za pore|ewe... On jeste zgodan jer ovde ~ovek brzo ostari. Blizu ~etrdesete ose}ate da ste toliko umorni, da vam je sve dosadilo, presipate iz {upqeg u prazno, ta ruska pri~a mi je li~ila na na{u.  Pozori{te, uto~i{te ili arena? - I jedno i drugo, u toj kombinaciji najboqe funkcioni{em.  Igor Mihaqevi}

osnova autonomije, te na „zbuwivawe“ paragrafa o glavnom gradu Pokrajine. Po{to su re{ewa o Savetu nekako pre`ivela te izmene, pokrajinski parlament uskoro bi trebalo da formira ba{ to novo telo, po{to je i Pokrajinskom skup{tinskom odlukom o sprovo|ewu Statuta APV usvojenom sredinom decembra pro{le godine, predvi|eno da pokrajinski propis o na~inu rada i izbora Saveta nacionalnih zajednica mora biti donet u roku od tri meseca. Ina~e, Statutom se predvi|a da }e Savet biti ustanovqen kao posebno telo Skup{tine APV koje }e imati 30 ~lanova. Prema odredbama najvi{eg pravnog akta Pokrajine, polovina ~lanova saveta bira se iz reda poslanika koji se izja{wavaju kao pripadnici nacionalne zajednice koja ~ini broj~anu ve}inu u ukupnom stanovni{tvu AP Vojvodine. Druga polovina Saveta bira se iz reda poslanika koji se izja{wavaju kao pripadnici nacionalnih zajednica koje ~ine broj~anu mawinu u ukupnom stanovni{tvu AP Vojvodine. Dodaje se i da }e se broj ~lanova pojedinih mawinskih zajednica utvr|ivati srazmerno ukupnom broju poslanika u sastavu Skup{tine koji se izja{wavaju kao pripadnici odre|ene nacionalne zajednice. U slu~aju da u vojvo|anskom parlamentu neke nacionalne zajednice nisu zastupqene, Statut predvi|a da se pri dono{ewu odluke o fomirawu Saveta obavezno pribavqa mi{qewe nacionalnog saveta te nacionalne mawine, ukoliko on ima sedi{te na teritoriji Pokrajine. Novo skup{tinsko telo bi}e konsultovano prilikom re{avawa pitawa iz nadle`nosti Skup{tine koja su posredno ili neposredno u vezi sa ostvarivawem prava mawinskih nacionalnih zajednica, a posebno u oblasti kulture, obrazovawa, javnog informisawa i slu`bene upotrebe jezika i pisama. Naime, pre dono{ewa takvih odluka Skup{tina APV obavezna je da pribavqa mi{qewe Saveta nacionalnih zajednica. A sam Savet odluke donosi ve}inom od ukupnog broja ~lanova.  Branka Dragovi} Savi}

Oyaci: Deset partija u trci Vanredni lokalni izbori u oxa~koj op{tini odr`avaju se danas, a oko 28.000 glasa~a ima priliku da izabere novu op{tinsku vlast izme|u deset partija i koalicija. Stanovnici Oxaka i okoline bira}e do 20 ~asova na 27 bira~kih mesta novu op{tinsku vlast posle polugodi{we vladavine Privremenog organa vlasti. Oxa~ani }e, podsetimo, mo}i da glasaju za: „Listu za evropsku Srbiju - DS - Boris Tadi}”, „G17 plus - Sne`ana Sedlar”, „SRS - dr Vo-

jislav [e{eq”, „DSS - dr Vojislav Ko{tunica”, „SNS - Tomislav Nikoli}”, Koaliciju SPS PUPS - JS-a, Koaliciju „Srbija“, zatim „Novu Srbiju - Velimir Ili}”, „Romsku demokratsku stranku - Rajko Ranko Jovanovi}” i „Narodnu partiju - Maja Gojkovi}”. „Dnevnik” }e, kao i uvek do sada, pratiti izborni dan, a na{i ~itaoci }e o rezultatima mo}i da ~itaju ve} u sutra{wem broju, na politi~kim stranama lista. P. K.

Stipendije najboqima Predstavnici Vlade Srbije, predvo|eni predsednicom Fonda za mlade talente Sne`anom Samarxi} Markovi}, uru~ili su potvrde za 1.000 stipendista ovog Fonda. Potpredsednik Vlade Srbije Mla|an Dinki} je rekao da se pa`wa dr`ave uglavnom fokusira na probleme, dok najboqi uglavnom ostaju u senci.

Vi ste peta generacija koja dobija ove stipendije, podsetio je Dinki} i istakao da }e se zavr{etak studirawa poklopiti sa zavr{etkom svetske ekonomske krize. Ministar prosvete Srbije @arko Obradovi} ocenio je da su ovogodi{wi stipendisti potvrda kvaliteta obrazovnog sistema Srbije.

ZAHTEV DA SE REHABILITUJE GENERAL TRIFUNOVI]

Odbio da bude heroj neherojskog rata ~esnici tribine „General `ive vojske“ zatra`ili su da general Vlado Trifunovi} bude sudski rehabilitovan i da mu se dodeli odlikovawe zbog toga {to je, kako su naveli, iz kasarne u Vara`dinu izvukao vojnike kojima je komandovao, umesto da ih `rtvuje kako se od wega o~ekivalo. Tribina je organizovana u Centru za kulturnu dekontaminaciju povodom odluke Vrhovnog suda Sr-

bije da na novo su|ewe vrati presudu kojom je Trifunovi}, kao biv{i komandant Vara`dinskog korpusa, osu|en na vi{egodi{wu zatvorsku kaznu zbog toga {to je hrvatskim paravojnim formacijama predao kasarnu sa ve}om koli~inom naoruàwa 1991. godine. Dràvni sekretar u Ministarstvu za qudska i mawinska prava Marko Karaxi} ocenio je da je Trifunovi} zasluìo orden zbog toga {to je roditeqima vratio de-

cu i odbio da `rtvuje mlade vojnike. On je ocenio da qudi koji su slali tu|u decu da poginu u`ivaju u vilama dok se qudi koji su hteli druga~iji ishod suo~avaju sa problemima. Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas je rekao da je „svakome ko `eli to da vidi“ jasno da je Trifunovi} nevin i da je heroj, ali da je pitawe da li }e eventualna rehabilitacija wemu doneti i pravdu i sve ono {to je izgubio u

posledwih 15 godina. Biv{i premijer Srbije Zoran @ivkovi} je predloìo da po~ne prikupqawe potpisa za inicijativu koja }e biti predata najvi{im dràvnim vlastima i u kojoj }e biti zahtevano da se Trifunovi}u dodeli stan, kako vi{e ne bi ìveo u nu`nom sme{taju u hotelu Bristol, i da mu se u novom stanu dodeli orden za zasluge. Poslanik Socijaldemokratske unije @arko Kora} je ocenio da je

optu`ba protiv Trifunovi}a bila politi~ki motivisana i da je ukazivala na odnos dr`ave prema ratovima na prostoru biv{e SFRJ. Prema wegovim re~ima, mnogi koji su ~inili zlo~ine u tom ratu se danas slave kao heroji, a qudi koji su spasili svoje vojnike progla{eni su za izdajnike. Urednik informativnog programa Radio-televizije Srbije Nenad Stefanovi}, koji je kao novinar pisao o tom slu~aju, ocenio

je da su Trifunovi}u i wegovim stare{inama sudili jer su „odbili da budu heroji u neherojskom ratu“. On je ocenio da su oni izvukli vojsku u trenutku kada je postalo potpuno jasno da nema drugog izlaza, i kao dokaz da je to bila dobra odluka naveo primer Bjelovara gde je JNA pru`ala sna`an otpor zbog ~ega su, po zauzimawu kasarne, hrvatski vojnici streqali i mu~ili ve}i broj zarobqenih stare{ina i rezervista.

DNEVNIK

nedeqa24.januar2010.

VLADA SRBIJE PRED VELIKIM ISPITOM

ZEMAQSKI DANI TEKU

Grupni portret s gradom

avno sam – eh, davno, jo{ u pro{lom veku – a ba{ u svom romanu o detiwstvu, vrlo eksplicitno tvrdio da se nikom nikad ne}e dopasti razglednica wegovog rodnog sela ili grada, jer na woj svako detiwasto o~ekuje portrete ve}ine svojih sugra|ana, a uz to jo{ i iz vremena kad su bili lepi, mladi i zdravi, slike svih onih kojih ima samo jo{ u se}awima, pa i onih koji }e do}i, a koje smo ve} u snovima, èqama i nadawima zamislili, mi Lale kaèmo „stvorili“. Dakle sve savremenike i pretke, sve an|ele i demone na{e burne, a divne i stra{ne pro{losti i sve na{e potomke, dakle sve te an|ele – ako Bog da samo an|ele – budu}nosti. A tako ne{to je vaqda i nemogu}e napraviti. I veliki Papa Hemingvej, nobelovac koji nije ostavio mnogo autopoetskih zapisa jer je vi{e ìveo nego pisao – re~e jednom da je pisana re~ najve}a i najslobodnija, a pogotovo najmo}nija od svih umetni~kih alata, jer nema tako velikog slikara koji bi Stvarawe sveta ili Stra{ni sud, neki smak sveta ili Sudwi dan mogao da oslika u prirodnoj veli~ini, a pripoveda~, romansijer, literata i pogotovo pesnik – moè ~ak i to. I sad smo pomalo ve} u{li u temu, a osetqiviji i ne`niji su ve} i naslutili o ~emu bih danas zborio: dobili smo ovih dana, da parafraziram Hajnriha Bela, „Grupni portret s gradom“, dobili smo i posledwi, trideseti tom Enciklopedije Novog Sada, portreta koji je slikan i dopisivan ta~no onoliko godina koliko je rana na onom Lazarevom slugi Milutinu {to „nosi desnu u lijevoj ruci“. A se}amo se da „na wemu je rana sedamnaest“. Dobili smo, kaù svi u Enciklopediji i oko we, svi u Novosadskom klubu, i oko wega, u na{em lepom gradu, i oko wega... kolekciju kwiga u kojoj je pravo lice Novog Sada. A ja se, dakako, ne slaèm s tim, mada sam bio, i time se ponosim jako, jedan od najistrajnijih saradnika u tom velikom poduhvatu, koji, koliko znamo, nije poku{an, niti ura|en ni u jednom gradu na svetu celom! I koji je ~ak i dva veka opkora~io. Onaj dvadeseti, ne bilo ga, i ovaj novi, u kojem se svi zdravi qudi bar s po~etka nadaju da je „jo{ i ovog jutra gore nego sutra“, a to je stih koji meni defini{e svu qubav, nadawa, veru i onu nadu, za koju je Crwanski pevao da je najve}a zavodnica ~ove~anstva. Ne slaèm se jer drìm da pokreta~ i glavni urednik, autor i stvaralac ove velike i jedinstvene Enciklopedije, moj novinarski kolega dr Du{an Popov, a da mo`da nije ni bio svestan svoje zanatske, gra|anske, intelektualne isko{enosti, a fizi~ari, astronomi, pa i o~ni doktori to zovu pesni~kom aberacijom, uop{te nije dao pravo lice Novog Sada, nego „samo“ wegovo – najlep{e lice. Nije, dakle, preslikao sav ìvot ovog grada – komarce, recimo, jeste, ali glodare dosledno nije – nego wegovu svetlu stranu. I ja sam to od wega i o~ekivao. I tako na kraju ispade, a Hemingvej je to, eto, unapred znao, da najlep{e lice grada mog ne}ete na}i ni na ulicama ovim na{im starovaro{kim, ni leti na [trandu, na toj najve}oj re~noj plaì u Evropi, ne}ete ga na}i ni na sceni Srpskog narodnog pozori{ta, najstarijeg nacionalnog teatra u Srba, ni u holovima ili gledali{tu SNP (mada }ete tu biti najbliè), pa ni u ogledalu, makoliko mu se pribliìli i u wegovo staklo uneli samo da zaklonite i tako apstrahujete sav ostali svet i pakao koji ~ine drugi, bar ako je verovati mom kolegi Sartru, kolegi ne po egzistencijalisti~koj filozofiji bezbo`ni{tva nego po veri u dramsku re~ i misao. Ne, nego }ete

wegovo najlep{e, naj~istije lice, lice ponosno, na}i, kao {to ste i slutili, me|u koricama svih ovih 30 kwiga Enciklopedije Novog Sada, dakle ta~no onoliko kwiga koliko i na{a azbuka ima slova. I kao da sam dobio visoku temperaturu neki dan u Antikvarnici „Orfelin“ kod Ribqe pijace i moje, tj. Zmaj-Jovine gimnazije, kad se pro~ulo da je od{tampan i ukori~en posledwi tom Enciklopedije, a kod antikvara Vase Jovanovi}a, u{la povorka „najodli~nijih“ Novosa|ana ~ija prezimena po~iwu na posledwih {est slova azbuke: na F, H, C, ^, Y i [... i ne samo tih na{ih sugra|ana. Video sam sliku koja je zakasnila 96 godina, sliku koja kao da je bila iz onog ju~era{weg sveta, koji se zavr{io 1914. I to me je ne samo uzbudilo, nego i rastuìlo, kao {to bi vaqda i svakog drugog ~oveka koji je na sastanak sa ovozemaqskim svetom zakasnio – sto godina. I ostalo mi je samo da zaàlim gorko {to sam svoj vek proveo u jednom bezdu{nom, destruktivnom, nipoda{tavaju}em, negativisti~kom, maltene nihilisti~kom vremenu, u doba koje je Fjodor Mihajlovi} oli~io u prezimenu svog najbednijeg zloduha – u doba Smer|akova. Dakle, sa Ni~eom, ali bez Boga i bez du{e, dakle bez Boga i ~oveka, jer ~oveka bez du{e i nema, nego je samo 70 odsto vode i ne{to amino-kiselina i {ta-ti-jaznam... a ja u to da verujem ne èlim, ne mogu i ne}u. Vaqda je ~ovek, za Boga miloga, vi{e od vode? Ili ipak nije? Pa bi}e da jeste, jer i od same pomisli da si voda moè{ da ispari{, ili da te prvi vetar osu{i, pa te nema. Nikad vi{e. Onima koji su isto tako rodili prekasno, a ne u onom (do)ju~era{wem zlatnom vremenu radosti, uzleta i ushi}ewa, odu{evqewa i o~aranosti, kao i najpunije i najpotpunije qubavi i po{tovawa, a pogotovo otvorenog pokazivawa cele te skale emocija pred onim {to ih je i izazvalo, a da to, Boè moj, nije sad neki preterani patos koji se toleri{e samo pred pevaqkama – takvima, dakle, ne}u propustiti da kaèm da je celo ovo delo, u svih 30 kwiga, uglavnom delo jednog ~oveka! Delo na{eg dragog i po{tovanog kolege novinara, a pritom i doktora nauka, Du{ana Popova, Staji}evog zemqaka iz Mokrina, osniva~a Televizije Novi Sad, glavnog urednika Tribine mladih, sekretara Matice srpske i pisca ~etvrtog i petog toma Mati~ine istorije... tihog i nevidqivog pregaoca i podvi`nika koji je i ovog puta uradio posao zbog kojih se u sre}nijim zemqama osnivaju ili angaùju celi instituti, ili bar timovi stru~waka. A onima koji se, kao veoma ~esto i ja sam, pitaju kako je mogu}e „poraditi“ sve to, kad za to nema racionalnog obja{wewa, i wima i mom kolegi Du{ku da reknem i onaj Wego{ev stih iz „Lu~e mikrokozma“: „Pregaocu i Bog daje mahove“! Zato zahvalno potomstvo, a isto tako i svi oni savremenici u kojima najmawe zlobe i surevwivosti ima, za takve qude imaju samo jednu, ali pravu re~: podvi`nik. I to je na{ dr Du{an Popov, podvi`nik me|u nama zahvalnim savremenicima i saputnicima na po~etku 21. veka, dakle i na razme|i milenijuma.  \or|e Randeq

Drma, drma plovak ko se po jutru dan poznaje; onda }e ova godina za srpsku vlast biti veoma te{ka. S jedne strane pritiska}e je ekonomska kriza, me|unarodne finanijske organizacije od kojih zavise u svakom pogledu, a s druge nezadovoqni radnici koji sve ~e{}e svoja prava traè na ulici ili wome prete. Sve je zapo~ela Vlada Srbije. Wen resorni ministar obe}ao je sindikatu EPS mese~nu raspodelu dobiti ~ime bi se wihova primawa, iako su buxetom za ovu godinu plate u javnim preduze}ima i javnom sektoru zamrznute, uve}ala za 9.000 dinara mese~no. îm se obelodanilo da su oni dobili pove}awe, za red za ve}e plate javili su se, naravno uz pretwu {trajkom, i svi drugi zaposleni u javnim preduze}ima i javnom sektoru. Tada je Vlada Srbija postala svesna da }e joj presesti ono {to je dala. Ubrzo se i javno pokajala. Na sastanku {efa dràve sa premijerom Vlade Srbije i resornim ministrima jasno je zauzet stav da niko iz javnog sektora i javnih preduze}a ne moè dobiti ni dinara ve}u zaradu. Time pri~a nije zavr{ena. Oni kojima je pove}awe obe}ano, ali i oni drugi koji su mu se ponadali, prete da }e {trajkovati i da odustati ne}e.

nemaju politi~ku pozadinu ve} je u pitawu veliko nezadovoqstvo radnika, Branislav ^anak, lider UGS „Nezavisnosti“ najavquje mogu}nost da se protesti u vi{e srpskih gradova objedine i pretvore u {iri i to takav da ih sindikati ne}e kontrolisati nego }e to ~initi politi~ki centri mo}i. On isti~e da su se potvrdila wegova predvi|awa da }e se protesti dogoditi kada se to najmawe o~ekuje, a {trajkovi na nekoliko mesta u kriti~nom momentu mogli bi se pretvoriti u izraz op{teg nezadovoqstva; kada do toga do|e, onda politi~ke stranke gledaju da {to vi{e iskoriste radni~ku muku. Direktor Centra za prou~avawe alternativa Milan Nikoli} obja{wava za na{ list da se

Vlast se mora uzeti u pamet - I strah onih koji danas imaju platu da je sutra mo`da ne}e vi{e biti izaziva lan~anu reakciju. Ne vredi ni{ta radniku da proizvodi ako drugi ne dobijaju platu pa to ne mogu da kupe. Jedna muka na drugu se naslawa. Posao opozicije jeste da kritikuje vlast i ne moè se zameriti {to oni daju podr{ku {trajka~ima. Sasvim je druga pri~a {to bi u ekonomskoj krizi i pozicija i opozicija morale biti na istoj strani, ali na onoj na kojoj je i radnik, kako bi svi zajedno znali kuda idu i {ta }e biti sutra. Da to postoji onda ne bi bilo ni{ta stra{no da se promeni vlast i do|e nova vlada koja bi samo nastavila tamo gde se stalo.Tu se politi~ka borba izme|u pozicije i opozicije sastoji u tome koja politi~ka opcija moè brè, efikasnije i za gra|ane korisnije da „vozi“ tim putem. U situciji kakva je na{a mora do}i do socijalnog bunta i to onog najradikalnijeg, jer kantar koji postoji u Srbiji a na kojem je na jednoj strani 7 - 8 odsto ekstremno bogatih, a na drugoj svi ostali mawe ili vi{e siroma{ni kad tad mora se prevrne, a kada se to dogodi onda su svakakve, pa i politi~ke opcije mogu}e – kaè Darko Marinkovi}. U prepucavawu Vlade i mo}nih sindikata javnih preduze}a i javnog sektora, jer oni kod privatnika {trajkuju godinama ali se na to niko ne obazire, pa ~ak ni sami gra|ani osim kada im zbog wih kasni autobus ili ne mogu ne{to da kupe, mnogi prepoznaju politi~ku pozadinu. Jo{ kada su napredwaci i radikali javno stali iza radni~kih protesta i najavqenih {trajkova... Dok lider Saveza samostalnih sidnikata Srbije Qubisav Orbovi} tvrdi da {trajkovi u Srbiji

opravdano nezadovoqstvo radnika uvek mo`e upotrebiti za politi~ke ciqeve i da je ~ak i uobi~ajeno da iz wihove muke politi~ari poku{avaju da raznoraznim sredstvima {to vi{e „u}are“: - Napredwaci su se izgleda odlu~ili da nacionalni populizam i demagogiju zamene socijalnom i oni u tome mogu biti veoma uspe{ni. Socijalna i ekonomska situacija je te{ka, a u takvom ambijentu se mo`e podi}i popularnost napredwaka i to ~ak dotle

da oni na taj na~in do|u na vlast. Me|utim, nije tako jednostavno tek do}i na vlast, jer kada do toga do|e onda se mora biti odgovorno i ispuniti ono {to je obe}avano, a veliko je pitawe koliko oni to zaista i mogu obezbediti. Mogu se obe}ati „kule i gradovi“, da }e svi imati plate od 2.000 evra i sva{ta drugo, ali kada se do|e na vlast ne{to od toga se mora isporu~iti. Ako se jednom prevare, gra|ani vi{e nikad ponovo istom ne veruju. To je sudbina mnogih velikih partija koje su se zaletele u obe}awima i demagogiji pa su posle morale da se pona{aju realno prema datim okolnostima. Gra|ani su ih za to kaznili i one vi{e nikad nisu bile izabrane. Neko je imao ~ak poplularnost od 80 odsto, kao {to je recimo imao Vojislav Ko{tunica kada je bio izglasan za predsednika SRJ, a sada se wegova partija bori za cenzus. Dakle, ne mo`e se olako obe}avati ako se ne mo`e ispuniti. Me|utim, mogu se pokazivati javne simpatije, op{ta podr{ka bez konkretnih obe}awa. Profesor dr Darko Marinkovi} ne spori da se nezadovoqni radnici, a takvi su u Srbiji u ogromnoj ve}ini, mogu zavesti la`nom demagogijom i pri~om o tome kako }e sve biti lep{e, boqe i sla|e kada drugi do|u na vlast, ali napomiwe da su se na{i rabotnici do sada ve} toliko puta opekli da su potrebni mnogo ~vr{}i dokazi da }e zaista biti druga~ije od puke pri~e i iluzija. - Danas sindikati javnih preduze}a imaju mo}no oru`je u svojim rukama i znaju kako mogu da ga iskoriste zarad ostvarivawa svojih ciqeva. Nasuprot wima su radnici kod privatnika koji nemaju ni{ta, pa ~ak nisu ni organizovani i koju mogu do mile voqe da {trajkuju {to mesecima ne dobijaju plate, a da to niko i ne primeti i ne oseti. Svi politi~ari, a ne samo trenutno opozicioni, koriste sindikalne lidere zarad ostvarivawa svojih, a ne radni~kih prava i potreba. Po onoj narodnoj „Ko se ma~a la-

ti…“ moè se dogoditi da dosad poslu{ni i koperativni sindikalni lideri odlu~e da okrenu le|a dosada{wim gazdama i da se ovo nezadovoqstvo, koje je po mojoj oceni opravdano, pretvori u ne{to sasvim drugo i ne{to {to nema stvarne veze sa borbom za radni~ka prava – ocewuje profesor Marinkovi}. On ukazuje da se posledwih dana poku{avaju zavaditi radnici javnih preduze}a i onih koji rade kod privatnika, da se stvara razdor izme|u zaposlenih u javnim preduze}ima i gra|ana koji ih „izdràvaju“... - [ta zna~i to stalno ponavqawe da zaposleni u javnim preduze}ima i javnim slu`bama imaju velike plate? Pa da li je nama ciq da svi imaju male plate? Sa kim se meri veli~ina plate? Ako se meri sa Albanijom, onda su im plate stvarno velike, a ako se meri sa Danskom onda su bedne. S druge strane, {ta zna~i to vagawe plata u javnom i privatnom sektoru? Ho}e li oni kod privatnog gazde, koji je u Srbiji sve samo ne pravi poslodavac i ~ovek spreman da po{teno radi, zaradi i isplati radnika, imati ve}e plate ako se ovima iz javnih preduze}a one smawe ili ostanu zamrznute? Kada se na sva ta pitawa ne znaju odgovori onda u op{tem haosu sve i svako moè da ne{to u}ari za sebe, a ne za radnika. Jer zapravo ovde radnik, bez obzira o kom se sektoru radi, i nije bitan. Najbitniji su politi~ki interesi jer u tim istim javnim preduze}a protiv kojih je sada vlast sede wihove partijske kolege i ne moraju sada glumiti da su oni protiv wih kada je dobro poznato da su im oni glavno uto~i{ta i da se za wih najvi{e bore kada do|u na vlast. Vlast ni na koji na~in ne èli da se odrekne te „zlatne koke“, a javna preduze}a su za wu upravo to, jer je oni odràvaju i pune joj kasu, a to sve puno ko{ta sve gra|ane Srbije. Radnici Srbije su u svakom pogledu ponièni i moglo bi se re}i ve} su u{li u humanitarnu katastrofu. Pro{le godine je bilo 50 {trajkova dnevno i to je morala biti jasna politi~ka poruka vlastima da traì trajna i dugoro~na re{ewa za radni~ke probleme. To se nije dogodilo i sada je stiglo na naplatu, ali je ovoga puta cena duplirana i to je neminovno moralo prerasti u ne{to o{trije i radikalnije {to se danas i doga|a – zakqu~uje profesor Marinkovi}.  Qubinka Male{evi}

HEJ, PRO^ITALI SMO VAS

Kad (ne) bih bio ironi~an osle niza spornih gestova i ratnih izjava, predsednik Hrvatske Stjepan Mesi} kazao je da su Srbi iz Hrvatske najve}e `rtve proteklog rata. To je, prenosi Fonet, izjavio za nedeqnik Srpskog nacionalnog vije}a Novosti. Mesi} tu obja{wava i za{to je pomilovao ratnog zlo~inca Sini{u Rimca: „Rimac nije pomilovan zbog zlo~ina, nego zbog promewenih okolnosti: jedini je priznao delo, pokajao se, pokazao gde su zakopani ubijeni. Uz to, sklopio je brak i ima dvoje dece, u Vukovaru su mu ubijeni ujak i brat, u logor u Srbiji odvedeni su mu roditeqi, a on sam na{ao se u dru{tvu razbojnika.“

{tovawu propisa i da uvek bez odlagawa obaveste Upravu o uo~enim nepravilnostima“. *** I{tvan Pastor, predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara koju je savezni~ka Demokratska stranka iskqu~ila iz vlasti u Subotici, nema dilemu da je re~ o „kaznenoj ekspediciji”

*** Republi~ki slu`benik, voza~ Goran Jovi}a osumwi~en je da je slu`benim kolima i bahatom vo`wom ugrozio policijski uvi|aj u Beogradu, da je pre{ao preko tela mladi}a stradalog u nesre}i, a voze}i sekretaricu predsednice parlamenta Branislavu Pare`anovi} na ispit u Zaje~ar. Voza~ev {ef, direktor Uprave za zajedni~ke poslove Novica Anti} ka`e za Pres da nema nikakvih saznawa o tome da se slu`beni automobili koriste u privatne svrhe, pa (jo{) obja{wava: „Korisnici slu`benih vozila bi trebalo sami da vode ra~una o po-

kom DS-a Borisom Tadi}em, Pastor kaè da do razgovora mora do}i: „Predsednik Tadi} i ja smo relativno mladi qudi, i sigurno }e kadtad do}i do razgovora.“ *** Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} ne veruje da }e ove godine biti prona|en grob Draè Mihailovi}a, poverio se Ve~erwim novostima: „Sve vi{e verujem da }e se dràvna komisija oglasiti saop{tewem da poseduju izjave novih svedoka po kojima Draà Mihailovi} nije ni postojao. Pa, po{to nije postojao, nije mu se moglo ni suditi i nije mogao biti ubijen.“ ***

zbog toga {to SVM prethodno nije glasao za buxet u Skup{tini Srbije. Na pitawe Politike da li }e zategnute odnose poku{ati da izgladi u neposrednom razgovoru sa predsedni-

Vuk Dra{kovi} se protivi odràvawu referenduma o ulasku Srbije u NATO, jer kako kaè, ni rezolucija o tzv. vojnoj neutralnosti nije izglasana na referendumu, nego u skup{tini, a i Milo{evi} je, dodaje, posezao za referendumom kada je èleo da narodu ponudi strasti umesto ~iwenica. A ina~e...: „Kada bih bio ironi~an, podrào bih referendum zato {to je jednostavniji i jeftiniji od jednog glasawa u Skup{tini Srbije“.  Sneàna Nikoli}

DNEVNIK

nedeqa24.januar2010.

[PANSKI PROGRAM ZA IZLAZAK EVROPE IZ EKONOMSKE KRIZE

Investicije, inovacije i nova radna mesta Visoke cene nafte uticale su da automobilska industrija ve} nekoliko godina razvija alternativna re{ewa kao {to su vozila na elektri~ni ili me{oviti pogon redsedavaju}i Evropske unije [panija zalaè se za jedinstvenu ekonomsku politiku ujediwene Evrope. To je jedina {ansa, smatra {panski premijer Hose Luis Sapatero, da na{ kontinent, u narednih deset godina, stekne jednu od najve}ih privreda u svetu. Pojedina~ne nacionalne ekonomije imaju vrlo male ili gotovo nikakve {anse da konkuri{u Kini, Indiji, Rusiji ili SAD. Takvo vi|ewe razvoja EU sadràno je u programu predsedavawa [panije koja vidi izlaz Evrope iz sada{we krize. Budu}nost Evrope je u razvoju nove tehnologije koja tro{i mawe energije i mawe zaga|uje ~ovekovu okolinu, ukazuje {panski premijer. Ekonomska situacija bi}e tema posebne rasprave i Saveta EU, koju je novoizabrani predsedniik Herman van Rompej ve} najavio za 11. februar. „Ve} pripremam naredni sastanak Saveta EU. Moja inicijativa je da glavna tema bude ekonomija“, rekao je Rompej. Mandat predsedavawa [panije je jedinstven po tome {to pada u trenutku kada je EU jo{ uvek organizovana po na~elima sporazuma iz Nice, a od nove godine na snazi su novine Lisabonskog sporazuma. U tom smislu [panija ima teàk posao da ponudi re{ewa za sveobuhvatnu ekonomsku krizu i u isto vreme otvori puteve ja~awa zajedni~kog duha ujediwene Evrope sa 500 miliona stanovnika. Kada je re~ o prevazilaèwu ekonomske krize, [panija smatra da su jedino tehnolo{ke inovacije siguran put da privreda EU postane ja~a i konkurentnija. Zalaè se za investi-

cije u stru~wake i tehnologiju koja po{tuje ekolo{ke preporuke i tro{i ve}i postotak obnovqive energije. EU je veliki uvoznik energije. Vi{e od polovine energetskih potreba podmiruje iz uvoza. Rusija, koja obezbe|uje 40 odsto tog uvoza, trenutno je najve}i partner. Za po~etak [panija predla`e samo jedan konkretan projekat, a to je izrada evropskog elektri~nog automobila. Usvajawem ovog predloga Evropa bi prakti~no zapo~ela pravu revoluciju u automobilskoj industriji. Visoke cene nafte uticale su da automobilska industrija ve} nekoliko godina razvija alternativna re{ewa kao {to su vozila na elektri~ni ili me{oviti pogon. Pre par dana je i Ministarstvo Srbije za `ivotnu sredinu dalo preporuku o osloba|awu carine uvoza ekolo{kog automobila. Radi se o putni~kim vozilima koje pri mawoj brzini, odnosno za vo`wu po gradu, koriste elektri~no napajawe, a za vo`wu izvan naseqenih mesta benzin.

Velike evropske i svetske fabrike automobila se, bez mnogo javne propagande, odavno pripremaju za tzv. zelene programe. Postoje gotova re{ewa i za preure|ewe infrastrukture i prelazak na masovno kori{}ewe ekolo{kog automobila. Sada{we benzinske pumpe bi dobrim delom bile zamewene stanicama za baterijska puwewa. Posledwih deset godina unapre|ena je proizvodwa baterija do te mere da sada omogu}uju vo`wu bez puwewa i do 240 kilometara. Osim automobilske industrije i dr`avne administracije, pojedine zemqe razra|uju nacionalne programe „ozelewavawa“ drumova. Velika Britanija, na primer, predvi|a stimulacije od 5.000 funti svakom gra|aninu koji namerava da kupi elektri~ni automobil. Realizacija takvog programa najavqena je za slede}u godinu. Prema britanskim analizama oko 60 odsto svih putovawa ~ine razdaqine do 35 kilometra. Otuda je program uvo|ewa elektri~nog automobila pre svega

usredsre|en na gradski i prigradski saobra}aj. London je izrazio èqu da postane evropska prestonica sa najmawe 100.000 elektri~nih automobila. Izgradi}e se i 25.000 stanica za puwewe baterija za takva vozila. Proizvo|a~i takvih vozila su se ve} oglasili sa svojim inovacijama. Norve{ka kompanija „Tink“ nudi elektri~ni automobil koji dostiè brzinu i do 100 kilometara na ~as. Cena ovog automobila je 12.000 funti. Norve{ko vozilo je mnogo jeftinije od „modela S“ kalifornijskog proizvo|a~a Tesla motors, ~ija proizvodwa po~iwe idu}e godine i staja}e 57.000 dolara. Svoje verzije elektri~nog automobila imaju gotovo svi veliki proizvo|a~i automobila {irom sveta. Investicije u druga~iju tehnologiju otvorile bi i nova radna mesta, a Lisabonski sporazum bi trebalo da omogu}i pribliàvawe Evrope svakom gra|aninu ujediwene Evrope. U pogledu implementacije Lisabonskog sporazuma Sapatero predlaè dono{ewe smernica evropske spoqne i odbrambene politike do aprila. Time }e ova integracija udariti temeqe da EU vremenom postane pravi globalni igra~, sposoban da privredno i civilizacijski brani evropske tekovine, napomiwe {panski premijer. Prema wegovom vi|ewu, ovo {to [panija danas predlaè je samo uvod u celovitu evropsku strategiju razvoja do kraja 2020. godine, kada bi EU trebalo da bude rame uz rame s Kinom i SAD. Petar Tomi}

ZA PO KU]I

Kutija koja ìvot zna~i ekada, kada su razna ~uda tehnike do ~uvara dalekih (severnih) granica stizala sporo kao razdrndane po{tanske diliànse u vreme carice Marije Terezije, televizija je bila dugo ~ekana po{iqka, koja je stigav{i u grad delovala (obrnuto proporcionalno od onoga {to radi u dana{we doba) integrativno gotovo kao crkva il’ partija. Prvi televizijski aparat imala je kolonisti~ka porodica [evo, i to je bila sre}a, jer na{a èqa za u~e{}em u ~udu – pokretnih slika – punila je i onako wihovu uvek punu ku}u. Svikli na gu`vu, galamu i haoti~no stawe u kuhiwi i svim sobama nije im smetao plavni talas radoznalih kom{ija. ’\e je na{ijeh jedanaestero tu je i dvadeset jedno – govorio je stari Milan [evo, koji je izneo na ple}ima silu ratova, rana, pobeda i poraza, slavqa i razo~arawa pobedama, u svetlucavi ekran je gledao mirno i bez ushi}ewa, kao da ga je on izmislio. U vreme Dnevnika, a tada je najgledanija televizijska emisija po~iwala ta~no u osam (u sekund ta~an po~etak je bio i znak da se naviju ku}ni i ru~ni satovi, kako se sutradan ne bi kasnilo na posao ili vaàn sastanak) vladala bi mukla ti{ina. Deca su ve} dremala na podu, gde su se zatekla gledaju}i edukativne ruske crta}e i lutkarske bravure, a ostali su }utali sabijeni na starom krevetu, drvenim stolicama donetim iz kuhiwe i na rukohvatu klimave foteqe... Prve minute Dnevnika, kada su ozbiqni i uve`bani spikeri saop{tavali informacije o aktivnostima predsednika Tita ili vesti o zbivawima u na{oj zemqi, u kojima je uvek bila neka o novoj radnoj pobedi, proticale su u nestvarnoj, kosmi~koj ti{ini. Ni cigarete nisu palili ushi}eni i zadovoqni qudi u publici. Pa`qivo izabrane vesti iz sveta ponekad su izazivale podozrive komentare pojedinaca, u vreme informacija iz kulture stigla bi iz rerne tek izva|ena pita krompiru{a i prve cigarete zasvetele bi u mraku. Sportski rezultati prihvatani su uz zajedqive komentare na ra~un poraza ili remija Zvezde i Partizana, a muk bi zavladao kada bi

Kamenko Kati} govorio o vremenu sutra. Posle wega i zvuka odjavne {pice u sobi bi zavladalo nekakvo olak{awe, kao kada se posle dugog rowewa iza|e na povr{inu. Bio je to znak da neki, koji daqe stanuju i boje se èna, krenu, a kada bi se soba ispraznila, i u woj ostali najuporniji, iz svog }o{ka oglasio se stari [evo, rekav{i: - E, kad smo ~uli kako nama je lijepo, sad moèmo da sagledamo i vilim... Danas, kada je televizija pokazala svoje pravo lice, ta se}awa, na prve dane wenog boravka u Banatu, deluju prosto nestavarno. Televizija je danas najizreènije sredstvo otu|ewa, jer se ~ak i utakmice i teniski me~evi ko-

ji su sada in, gledaju u samo}i uz pivo i grickalice. Posledwi put, koliko se se}am, okupili smo se u mom stanu kada smo gledali kako Crvena Zvezda osvaja titulu evropskog prvaka u Bariju. Poku{ali smo jo{ nekoliko puta kasnije, ali zajedni~ka navija~ka strast nestajala je u moru drugih programa – skrivenih iza re~enice – prebaci, molim te... - jer je neko `eleo da na trenutak pogleda, proveri rezultat, stawe na kladionici, ~uje neku vest. U tome je verovatno tajna, nekada je bio samo jedan program a nas vi{e, sada je svako kreator svog jutarweg, popodnevnog ili ve~erweg programa i to do`ivqava kao mo} ili u najboqem kao debelo pla}enu demokratsku mogu}nost. Zbog toga sami, svako u svojoj sobi, gledamo televizijski program ili ono {to nam nude kreatori mo}nih nacionalnih televizija koji su odavno prostudirali potrebe savremenog dru{tva i nau~ili napamet tezu La Ro{fukoa koji je davno ustvrdio da svi mi imamo dovoqno snage da podnosimo tu|e nevoqe Milo{ Latinovi}

TROJE USPE[NIH DOKTORANATA ARHITEKTURE I URBANIZMA KRITI^KI O MENAMA NOVOG SADA

Urbanisti~ke bombe razorne snage Na me|unarodnom nau~nom skupu „Regionalni razvoj, prostorno planirawe i strate{ko upravqawe“, uprili~enom povodom 55. godi{wice Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, 7. i 8. decembra 2009. u Beogradu, rad troje novosadskih fakultetskih asistenata i doktoranata Dejane Nedu~in, Olge Cari} i Vladimira Kubeta izazvao je veliko interesovawe uglednog auditorijuma, dobio usmene pohvale i objavqen u ~asopisu IAUS-a „Spatium“ {to dokazuje da je zaslu`io da bude predstavqen i {iroj stru~noj i

maciju novosadskog naseqa Grbavica. - Dotakli smo se toga kako je Grbavica izgledala pre Drugog svetskog rata, prepoznali smo tri wene razvojne faze, zatim kako je probijawe bulevara uticalo na urbano tkivo ovog dela grada i, naravno, zakqu~no s ovim {to se tu de{ava od po~etka 90-tih godina pro{log veka do danas - ka`e za „Dnevnik“ Dejana Nedu~in. „De{avawa“ na Grbavici opisuje citiraju}i profesora Qubinka Pu{i}a da je to jedna urbanisti~ka bomba koja, na`alost, ima mo} da razori ceo grad.

Dunav neiskori{}eni potencijal Kao sebi najdraì i najlep{i deo Novog Sada, Olga Cari} izdvaja Katoli~ku portu, naravno Crkvu imena Marijinog, palatu „Vatikan“ iz 1931, pohvaquje nadogradwu zgrade prema Wego{evoj ulici, ali je sabla`wava nova fontana. Vladimir Kubet bira Dunav, kej, podgra|e i celu Tvr|avu, gde je, kaè alarmantno potrebna konzervacija i rekonstrukcija. Dejana Nedu~in je bezrezervno za Dunav:“Veliki potencijal. Toliko je primera gradova na reci, pa i na samom Dunavu, u Evropi, koji su to iskoristili, a, eto, mi kuburimo ve} godinama. Nadam se da }e se ne{to pokrenuti da se ta obala oìvi.“ ostaloj javnosti. Uspeh Dejane, Olge i Vladimira, studenata doktorskih studija na Departmanu za arhitekturu i urbanizam FTN-a, dobija na teìni i time {to su bili me|u najmla|im u~esnicima ove beogradske konferencije, na kojoj su prezentovana ~ak 94 rada. Wihov rad iz prostornog planirawa zapravo je studija slu~aja u kojem su analizirali transfor-

- Mi smo u svojim zakqu~cima sumirali kako je ovaj deo grada izgledao, kako je mogao da se transformi{e i kako, na`alost, izgleda danas. A moglo je druga~ije, kategori~ni su ovi mladi stru~waci, ro|eni Novosa|ani. Podse}aju da je 70-tih godina pro{log veka u plansku dokumentaciju uveden termin „permanentna rekon-

Dejana Nedu~in

strukcija“ koji je dopustio mnogo toga... - Urbanisti~ki planovi su mewani u vi{e navrata. To je, naravno, legalno ali na{a zamerka je, recimo, pove}awe spratnosti na Grbavici. Pitawe je koliko je pove}awe broja stanovnika primereno na takvu urbanu matricu koja je prethodno bila prvo individualno stanovawe u Novom Sadu - ka`e Olga Cari}, a Vladimir Kubet navodi samo jedan od primera stihijskog pove}avawa spratnosti novih zgrada, kada, recimo, u Ulici Mi{e Dimitrijevi}a jedna predvi|ena potkrovna eta`a „preraste“ u tri! - Limani, Novo naseqe... se vrlo kvalitetno mogu rekonstruisati u neka kvalitetnija stambena re{e-

Olga Cari}

Vladimir Kubet

wa, nove sadràje, dok Grbavica ne daje takve mogu}nosti. Tu se jednog dana, kad bude bilo potrebe za nekom rekonstrukcijom, moè krenuti samo buldoèrom. Od materijala, izolacije, konstrukcije... tu je sve jako diskutabilno kod mnogih objekata. - Nedostaje i bliì odnos stanovni{tva s prostorom, okruèwem u kojem ìve - kaè Olga Cari}. - Trebalo bi vi{e raditi na obrazovawu stanovni{tva, razvijawu te prese~ne ravni sa svojim egzistencijalnim prostorom, ali i s javnim prostorima. Ne bivstvovati samo u okvirima svog stana nego doìvqavati i te trgove, pjacetice... kao svoje. Tada bi se, u slu~aju neke radikalne promene, pogoto-

vo ako je neprikladna, qudi sami pobunili. U Nema~koj, na primer, qudi vrlo `ustro demonstriraju u takvim slu~ajevima. - Voza~ autobusa u Amsterdamu nam je govorio koji je arhitekta projektovao koju zgradu, i to je tamo normalno, kao {to kod nas qudi znaju sve folk peva~ice - s gor~inom prime}uje Vladimir Kubet. Nedostaje nam obrazovawe, ali to je posledica i na{e“azijsko-balkanske“ kulture u kojoj je vrednovawe javnog prostora sasvim druga~ije nego u zapadnoevropskoj, protestantskoj kulturi. Urbano i arhitektonsko urnisawe pojedinih gradskih ~etvrti, nikako nije samo ovda{wi „specijalitet“, ka`u na{i sagovornici i

obja{wavaju da je u Novom Sadu ipak krenulo naboqe u posledwih godinu i po. Navode i konkretne pomake: raspisivawe me|unarodnih urbanisti~ko-arhitektonskih konkursa kao {to je onaj za ure|ewe Ribqe pijace, skidawe reklama koje nemaju dozvolu... Spremni su da stru~no prokomentari{u i najnovije zdawe u srcu grada, hotel „Centar“ kompanije „Matijevi}“. - Od ponu|enih re{ewa, realno je ovo, akademika Brane Mitrovi}a, najboqe - kaè Kubet, koji je i sam u~estvovao na konkursu za ovaj objekat. - U tom delu grada je pravi urbanisti~ki haos, tu je „Nork“, pa nedovr{ena, eklektisti~ka, zgrada Po{tanske {tedionice, Srpsko narodno pozori{te, blizu je Sinagoga i ceo blok eklektisti~kih modernisti~kih objekata, a iza su one prizemqu{e... i mislim da je Mitrovi} tim svedenim, smirenim objektom, èleo da pomiri svu tu arhitekturu. Ali, problem je kod nas to {to se usvojeno re{ewe ne po{tuje u potpunosti, pa je tako i ovo okrweno: malo su razre|eni brisoleji, pa nisu granitni sivi kao u re{ewu nego su stavqeni beli, pa su izvukli gabarit... „Intervencije“ investitora danas su uobi~ajena pojava, retko izazvana nesta{icom gra|evinskog materijala koji je arhitekta predvideo za svoj objekat, a naj~e{}e u{tedom, ali na{i sagovornici smatraju da bi arhitekte trebalo doslednije da brane svoje ideje i Vesna êki} projekte.

DNEVNIK

nedeqa24.januar2010.

DA LI OPORAVAK KUCA NA VRATA TRANZICIONE EVROPE?

BERZA

Blokirawe averzije prema riziku

Bonusi uprkos gubicima Ameri~ki finansijski gigant Sitigrup je u ~etvrtom tromese~ju 2009. zabeleìo gubitak od 7,77 milijardi dolara, {to je posledica nevra}awa zajmova. Zbog nevra}enih zajmova i tro{kova otplate 20 milijardi dolara dràvne pomo}i iz stimulativnog plana za oporavak privrede Sitigrup je zabeleìo ogroman gubitak, ali uprkos tome planira da ovog meseca isplati velike bonuse svojim najvi{im rukovodiocima. To je mogu}e, navode agencije, jer zbog isplate duga dràvi ta banka vi{e nije obavezna da po{tuje ograni~ewa bonusa. U saop{tewu banke Sitigrup navodi se da je gubitak posle isplate dividendi u posledwem kvartalu 2009. godine iz-

N nosio 7,77 milijardi dolara, ili 33 centa po akciji prema gubitku od 18,16 milijardi dolara ili 3,40 dolara po akciji iz istog perioda 2008. godine.

Hrvati kupuju preko interneta

Hrvatske kompanije su tokom 2008. ostvarile ~ak 14 odsto prihoda prodajom preko Interneta, {to je vi{e od proseka u Evropskoj uniji koji je iznosio 12 odsto. Istra`ivawe Eurostata o primeni informati~kih i komunikacijskih tehnologija u 2008. godini, koje je obuhvatilo 26 ~lanica EU (bez Belgije), Hrvatsku i Norve{ku, pokazalo je da je naj-

ve}i procentualni prihod na internetu ostvarila Irska (26 odsto), a slede Norve{ka (21 odsto), Finska i [vedska (18 odsto) i ^e{ka i Nema~ka sa po 15 odsto. Kupovini preko interneta nisu skloni Bugari i Kiprani koji su sede}i za kompjuterom obavili svega jedan odsto trgovine, kao ni Grci i Rumuni (dva odsto) i Letonci (pet odsto).

Kina zauzdava ulagawa

Kina }e usporiti xinovski razmah potro{we i poja~a}e kontrolu nad bankama u naporu da spre~i naduvavawe cena nekretnina i drugih dobara i istovremeno zadr`i zemqu na putu privrednog oporavka, rekao je pred-

sednik Kineske bankarske regulatorne komisije Liu Mingkang. Kineski bankarski sistem je zdrav uprkos godinma eksplozivnog rasta kredita a regulatori mogu da se ponesu sa rizikom, izjavio je Liu na finansijskoj konferenciji u Hongkongu. Rekordne bankarske pozajmice tokom 2009. godine, kao podr{ka dr`avnim ulagawima u infrastrukturu i druge projekte u okviru stimulativnog paketa Pekinga, izavale su strah od naduvavawa vrednosti dobara i ogromnih bankarskih gubitaka u slu~aju da se mnogi zajmovi poka`u neneplativim.

Milijarda mawe od turizma U prvih devet meseci 2009. godine prihod od turizma u Hrvatskoj bio je mawi za 1,03 milijarde evra nego u istom periodu 2008. godine. Prihod od turizma stranih gostiju u Republici Hrvatskoj u tre}em tromese~ju 2009. godine iznosio je 3,88 milijarde evra, {to je 15,7 odsto mawe nego u istom tromese~ju prethodne godine. Taj prihod je u prvih devet meseci pro{le godine bio 5,77 milijardi evra, {to je 15,2 odsto mawe nego u istom periodu 2008.

Analiti~ari centralne banke banke isti~u kako detaqnija analiza pokazuje da je tokom cele pro{le godine pad prihoda u potpunosti bio rezultat smawene potro{we stranih putnika. Pripremio: V.^vorkov

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

ema kutka na na{oj planeti gde globalna ekonomska kriza nije stigla i gde nije ostavila traga. Ta~no je da su Kina i Indija, neki od azijskih tigrova, ~ak i Poqska, ostali u zoni ekonomskog rasta, ali bi taj rast sigurno bio ve}i da svetsku ekonomiju nije dohvatila recesija. Jedna od ve}ih `rtava ove po{asti svakako je tranziciona Evropa, odnosno sredwi i jugoisto~ni deo kontinenta, gde je posle groznog iskustva nastalog raspadom realnog socijalizma, nestrpqivo o~ekivani uspon naglo prekinut. Jo{ od sredine pro{le godine ekonomisti vide neke znakove oporavka. Istraùju}i ekonomska kretawa u regionu saradnik „Makroekonomskih analiza i trendova“ Ivan Nikoli} do{ao je do zakqu~ka da je u tre}em kvartalu 2009. godine do{lo do zaustavqawa strmoglavog pada privrednih aktivnosti. Bruto doma}i proizvod (BDP) Slovenije pao je u tre}em kvartalu (jul-septembar) u odnosu na isti period 2008. godine za 8,5 odsto, dok je u drugom tromese~ju (april-juni) bio niì za devet procenata. Rumunska privreda je posle pada za 8,7 procenta u drugom kvartalu, u tre}em ve} ne{to boqe stajala, jer je BDP bio niì za 7,1 odsto. Boqi trendovi osetili su se i u Hrvatskoj, gde je ukupan ekonomski rezultat, posle pada u drugom tromese~ju od 6,3 odsto, u tre}em bio niì za 5,7 procenata. Ako bi se gledale samo sirove statisti~ke brojke, Srbija je jo{ najboqe pro{la. U drugom kvartalu je na{ BDP bio za 4,2 procenta niì nego u istom razdobqu 2008. godine, dok je tre}i kvartal, pore|en sa istim periodom preklawske godine, bio lo{iji za 2,3 odsto. Da ne bi bilo zablude, nije re~ o ekscesima, trend zaustavqawa recesije prisutan jo{ od prole}a 2009. godine. Me|utim, Ivan Nikoli} u svoju analizu uneo je i jedno veoma

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

95,3985

97,3454

99,5843

95,1065

Australija

dolar

60,9848

62,2294

63,6607

60,7981

Kanada

dolar

64,341

65,6541

67,1641

64,1441

Danska

kruna

12,815

13,0765

13,3773

12,7757

Norve{ka

kruna

11,6402

11,8778

12,151

11,6046

[vedska

kruna

9,3446

9,5353

9,7546

9,316

[vajcarska

franak

64,8352

66,1584

67,68

64,6368

V. Britanija

funta

109,452

111,686

114,255

109,117

SAD

dolar

67,5005

68,8781

70,4623

67,2939

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 1. 2010. godine

zna~ajno zapaàwe. Eventualno ubrzavawe povoqnih trendova zavisi}e iskqu~ivo od oporavka investicija koje su tokom 2009. godine dramati~no redukovane i to prose~no izme|u 20 i 30 odsto. Time pri~a o oporavku sredwe i jugoisto~ne Evrope ulazi u zonu ekonomske neizvesnosti. Redovna tromese~na sondaà Erste banke, koja se bavi ekonomskim perspektivama tranzicionih privreda, tako|e nagove{tava blag oporavak regiona. Nije re~ samo o statisti~kom trendu, ve} takvom razvoju doga|aja nagiwu i ose}awa (sentiment) privrednika. Zato se u izve{taju jedne od najsna`nijih banaka u ovom delu Evrope nagla{avaju tri stvari: ekonomski rast bi}e presudan kriterijum za investirawe, neophodan potencijal rasta bi}e dostignut u ovoj godini, region sredwe i jugoisto~ne Evrope moè o~ekivati boqe rezultate od evrozone. Me|utim, vo|a projekta Hening Eskuhen smatra da izvesnost ovih predvi|awa zavisi od toga u kojoj meri }e biti blokirana averzija prema riziku. Mo`da je uslova za oporavak bilo i ranije, ali nije bilo dovoqne spremnosti investitora. Tome su, u dobroj meri, kumovali i katastrofalni izve{taji rejting agencija. Ako bi do{lo do promene ovakvog ekstremnog vi|ewa rizika, zakqu~uje Eskuhen, otvorile bi se mogu}nosti za zaista izuzetne rezultate celog regiona. Globalna kriza je, u stvari, kriza o~ekivawa. Po{to je situacija jo{ uvek rovita, a situacija na kra}i rok i daqe neizvesna, kapital okleva. Svi glave okre}u prema Americi, tamo je stvoren i tamo je najpre pukao balon finansijskih zabluda. Zato se kqu~no pitawe oporavka svodi na to da li je nova ameri~ka administracija uspela da postavi dobar sistem kontrole nov~ane industrije kako bi se izbegao novi zemqotres?

Jednostavno, niko nije spreman da u|e u ve}e poslove, ako i daqe postoji opasnost da se milijarde dolara ili evra preko no}i pretvore u fiktivu. Podstaknut nedavnim svedo~ewem ~etiri najva`nija igra~a bankarske industrije pred Ameri~kom komisijom za istraìvawe finansijske krize, gde su se wihova razmi{qawa kretala od toga da se krize doga|aju i da su sastavni deo ìvota, do toga da su kao uragani i da se ne mogu predvideti, nobelovac Pol Krugman zakqu~io je da su bankari bez znawa. Wihovom stanovi{tu da dràva ne bi trebalo da ide u sna`nije propisivawe trì{nih uslova, ovaj ugledni ekonomista suprostavio je svoj zakqu~ak da se kriza nije dogodila slu~ajno. Jo{ od kasnih 70-tih godina pro{log veka, objasnio je Krugman, ameri~ki finansijski sistem „oslobo|en“ je deregulacijom i politi~kom klimom u kojoj se pretpostavqalo da je pohlepa dobra i potpuno je izmakao kontroli. Da li je pohlepa finansijskog kapitala fitiq mogu}eg ponavqawa globalnog ekonomskog zastoja? U Srbiji se sve ~e{}e otvara pitawe nu`nosti i trajnosti tzv. Be~kog dogovora kojim su se poslovne

banke, ~ije su centrale u inostranstvu, obavezale da ne}e smawivati svoju izloènost prema na{em trì{tu. Prili~no argumentovano se moè re}i da je tim dogovorom o~uvana finansijska stabilnost Srbije. Te{ko je re}i za{to se to pitawe ponovo otvara? Da li su poslovne banke nezadovoqne visinom ostvarenih profita ili smatraju da na nekom drugom mestu mogle zaraditi jo{ vi{e? Profesor Megatrend univerziteta u Beogradu dr Vladimir Vu~kovi} kaè da je nu`no zadràti postoje}i dogovor s bankama. Ubrzano izvla~ewe novca iz Srbije naru{ilo bi likvidnost zemqe i stavilo dinar u bezizlaznu situaciju. Ako se stvari tako posmatraju pred Vladom Srbije stoje dva, odnosno tri zadatka. Da o~uva stabilnost finansijskog sistema i spre~i divqawe banaka. Da ukloni defetizam u procewivawu ekonomske situacije, bez ozbira {to }e se suo~iti s optu`bama o jeftinoj politi~koj propagandi. I da popravi koordinaciju u vo|ewu ekonomske politike, jer se nesnalaèwem i nepotrebnim sukobima samo podgrejavaju sumwe i strepwe.  Vladimir Harak

ZDRAVA HRANA IZ NA[EG ATARA

Organsko, volimo te organski ovr}e iz vojvo|anskih ba{ta i wiva, ono zdravo i bez trunke pesticida, traè i Japanci, ali kako to kod nas biva, pri~a o organskoj proizvodwi samo je jedna od onih o na{im velikim neiskori{}enim potencijalima. U svetu je organska hrana sve traènija, pove}ava se i wena proizvodwa, a na globalnoj pijaci godi{we se proda organskih poqoprivrednih proizvoda za 40 milijardi dolara. I evropski farmeri su za posledwih desetak godina gotovo za tre}inu pove}ali povr{ine na kojima se proizvodi hrana bez upotrebe hemije. Kod nas se prema nezvani~nim podacima, na samo 0,3 odsto obradivih povr{ina 400 poqoprivrednika bavi takvom proizvodwom. Za sada 46 zemqoradnika u Srbiji imaju sertifikate za proizvodwu organske hrane. Me|utim, i ovde se stvari pomeraju na boqe. Da se na{i potro{a~i sve vi{e okre}u ovim proizvodima najboqe ilustruju gu`ve pred „organskim“ tezgama na novosadskim pijacama jo{ od ranih jutarwih ~asova. Takvu ve} godinama ima porodica Vozar iz Kisa~a, koja je pionir u organskoj povrtarskoj proizvodwi. Uzgajawem povr}a metodama za koje se do tada prakti~no nije ni ~ulo Andreja Vozar po~eo je da se bavi jo{ pre dve decenije. Od uzgoja organske hrane na oko 18 hektara poseda danas familija pristojno ìvi, kao i jo{ 25 porodica dodatno angaòvanih stalnih i sezonskih radnika. Vozarovi vele da je potra`wa za zdravom, neprskanom hranom sve ve}a. U novosadskim marketima, kaù, prodaja svake godine raste za oko 50 odsto. Specijalitet

kisa~ke farme su organska salata, cvekla, kupus i karfiol, ali da bi posao opstao postepeno se proizvodwa pro{irila na pedesetak kultura. Wive su Vozarovi ogradili tampon zonama, da bi useve sa~uvali od uticaja hemijskih preparata sa susednih parcela. Useve {tite raznim biqnim ~ajevima koji su dozvoqeni i nalaze se na tabeli Ministarstva poqoprivrede. Elem, svakog dana, na novosadskim pijacama proda se jedna tona organskog povr}a, koje je 30 do 40 odsto skupqe od onog proizvedenog na uobi~ajen na~in.

Prema „Organskoj Srbiji“ neki vid organske proizvodwe obavqa se kod nas na oko 6.000 hektara, a u pripremi je jo{ oko 9.000 hektara, {to je u odnosu na ukupnu obradivu povr{inu od 4,2 miliona hektara svega 0,3 procenta, ili 13 puta mawe od evropskog proseka. Organski sertifikovano zemqi{te obuhvata oko 2.400 hektara, dok se oko 2.155 hektara nalazi pod konverzijom, odnosno u statusu prevo|ewa na organske standarde. S druge strane, organska poqoprivreda koja je u svakodnevnoj ekspanziji, praktikuje se u vi{e od 120 zemaqa sveta i wen udeo u

Zemqe sa najve}im organskim povr{inama su Australija (11,8 miliona hektara), Argentina (3,1 milion), Kina (2,3 miliona) i SAD (1,6 miliona hektara). Me|utim, iako u Srbiji postoje izuzetno uspe{ni i kvalitetni proizvo|a~i organskih poqoprivrednih proizvoda, jo{ smo daleko od toga velikog, pravog posla za koji imamo potencijal. Da bi se „stvar pogurala“ 2007. godine osnovan je Fond „Organska Srbija“ u kojem isti~u da treba da re{imo jo{ niz problema da bi stali rame uz rame s vode}im evropskim i svetskim proizvo|a~ima organski ispravne hrane. Jedna od osnovnih pote{ko}a je niska dru{tvena i politi~ka svest o zna~aju organske poqoprivrede za ìvot i zdravqe, zatim nedovoqna edukacija poqoprivrednika, gra|ana i poqoprivrednih stru~waka, pomawkawe organskog semena i za{titnih sredstava, nedovoqna podr{ka dràve, harmonizacija standarda, sertifikacija, marketing i jako trì{te.

poqoprivrednom zemqi{tu neprekidno raste. Pod organskom kultivacijom nalazi se 31 milion hektara na 633.891 farmi, {to ukupno ~ini 0,7 odsto poqoprivrednog zemqi{ta na planeti. Zemqe sa najve}im organskim povr{inama su Australija (11,8 miliona hektara), Argentina (3,1 milion), Kina (2,3 miliona) i SAD (1,6 miliona hektara). Broj poqoprivrednih dobara i odnos povr{ina obradive zemqe pod organskim kulturama u pore|ewu sa konvencionalnim, me|utim, najve}i je u Evropi. Rast povr{ina pod organskom proizvodwom najve}i je u Severnoj Americi i Evropi. U pore|ewu sa 2004. godinom porast na oba kontinenta je za oko pola miliona hektara, odnosno za 30 procenata. Me|u najve}im potro{a~ima su Nemci, zatim Italijani i

Francuzi. Najve}i udeo trì{ta organskih proizvoda u odnosu na ukupno trì{te zabeleèn je u [vajcarskoj, a najvi{a potro{wa po glavi stanovnika je tako|e u toj zemqi, sa vi{e od 100 evra potro{enih na organsku hranu. Ukupni razvoj trì{ta Evrope procewuje se na oko 10 procenata godi{we. - Qudi svakodnevno pridaju sve vi{e zna~aja organski proizvedenoj hrani, na prirodan, biolo{ki celishodan na~in. U organskoj proizvodwi ne koriste se genetski modifikovana semena, a broj pesticida je veoma ograni~en, od potpune zabrane do mawih koli~ina, u zavisnosti od standarda. Proizvo|a~i organske hrane teè da obezbede dobre namirnice iz zemqi{ta u kojem su sve komponente u ravnoteì. Stroga pravila i standardi reguli{u {ta poqoprivrednik moè, a {ta ne moè da radi. U organskoj proizvodwi postoji svest i snaàn naglasak na za{titi prirodne sredine - isti~u u „Organskoj Srbiji“. Oni koji su se opredelili za organske proizvode dobro znaju da se takva hrana od konvencionalne razlikuje po ukusu, ali ne treba zanemariti ni bezbednost. Pomenimo i one koji su se u Srbiji ve} dokazali u ovom poslu. Vode}e pozicije zauzimaju firme poput „Fudlenda“ i „Zadrugara“, BMD je poznat po {umskim plodovima, pe~urkama i za~inima, tu su i „Marni“, „Lajonfud“, „Suncokret“.... Kada je re~ o pojedincima, me|u liderima organske proizvodwe su, osim Andrije Vozara, Josip Mamuì} iz Qutova, kod Subotice, Jano{ Farago iz Oroma...  Sla|ana Glu{~evi}

c m y

DNEVNIK

nedeqa24.januar2010.

CENTRALNE BANKE POD VATROM

Politi~ka vre}a za udarawe R i~ard Fi{er, predsednik Federalnih rezervi Regionalne banke u Dalasu – nije ustuknuo. Pozivaju}i se na hiperinflaciju Vajmarske Nema~ke i Zimbabvea, on je 12. januara upozorio Kongres da bi uplitawe u nezavisnost FED (Federalnih rezervi Sjediwenih Ameri~kih Dràva) „direktno vodilo razarawu ekonomije“. To je, sigurno, preterivawe, ali poku{aji politi~kog me{awa u nezavisnost centralnih banaka je stara stvar, i to ne samo u Americi. To ne bi trebalo da izgleda iznena|uju}e. Stresna ekonomska vremena uvek izazivaju politi~ku podr{ku za inflatorne politike. Posledwi sukobi izme|u centralnih banaka i politi~ara na me|usobno udaqenim mestima kao {to su Argentina, Japan i Ju`na Koreja, ne samo sada, potvr|uju takav obrazac. Poneke centralne banke sebe su u~inile rawivim budu}i da su gre{ile u politici stabilnosti cena i u stabilizovawu finansijskog sistema. Sudar koji najvi{e zabriwava odigrao se u Argentini, gde je predsednica zemqe Kristina Fernandez osula paqbu po guverneru centralne banke Martinu Redradu, koji je po~etkom meseca odbio da prebaci 6,6 milijardi dolara deviznih rezervi vladi. Redrado je odbio da novac usmeri u buxet rekav{i da Kongres nije ovla{}en niti za transfer tih sredstava, niti mu zbog toga moè dati otkaz. Redradovi potezi nisu bez mane. Od kada je argentinska moneta krahirala 2002. godine centralna banka je vi{e bila koncentrisana na odràvawe pezosa nego stabilizaciju cena. Inflacija koja je bila oko 5 procenata kada je Redrado preuzeo du`nost 2004, mogla bi sada biti 15 posto. Eduardo Levi-Qejati, biv{i ekonomski {ef cen-

tralne banke, rekao je da bi Redrado trebalo da sprovodi ~vr{}u politiku. Ali wegov zadatak se zakomplikovao politi~ki diktiranim promenama indeksa potro{a~kih cena koje su prebacile inflaciju preko 7 posto. Redrado tako|e tvrdi da je inflacija izazvana pre svega gre{kama u fiskalnoj politici. Taktika gospo|e Fernandez }e samo potkopati autonomiju centralne banke i oteàti joj borbu s inflacijom i inflatornim o~ekivawima. To pak zahteva da se sada centralna banka i vlada sloè oko ciqane inflacije i koordini{u ravnoteù cena, kaè Levi-Qejati. U Ju`noj Koreji predsednik Li Mung-bak je otvoreno prozvao Korejsku banku da sporije smawuje kamatnu stopu koja je sada 2 posto, i da odràva normalniji vi{i nivo. Da bi stvar bila jo{ o~iglednija, zamenik ministra finansija bio je prisutan na sastanku 8. januara kada

se odre|ivala politika banke. To je, dodu{e, pravo vlade, ali koje nije bilo kori{}eno jo{ od 1999. Prema ve}ini kriterijuma, banka je postupala veoma pa`qivo. Inflacija je mawa od tri procenta {to je i ciqani nivo, a ekonomski pad pro{le godine je bio relativno blag. Guverner Li Song-taj nagovestio je da }e uskoro vratiti kamatnu stopu na taj nivo. Vladini potezi su pokrenuli pitawa da li }e banka biti nepokolebqiva, s obzirom na porast zabrinutosti u novembru kada se inflacija kolebala izme|u 2 i 4 odsto. Ranija procena je bila od 2,5 do 3,5 posto. U Japanu je problem deflacija. Od kako je pro{le godine Demokratska partija Japana preuzela vlast po~ela je s pritiskom na Japansku banku da se `ustrije bori s deflacijom. Bez obzira na trapavost wene taktike, vladina zabrinutost je legitimna. Japan je ve} deceniju potopqen deflacijom i cene padaju

za dva posto iz godine u godinu. Japanska banka je zadràla kamatnu stopu blizu nule, ali je izostala odluka o preduzimawu ja~e akcije. Neki posmatra~i veruju da joj je potrebna izuzetno ~vrsta politika da bi odbranila nezavisnost, do koje }e do}i kada suzbije deflaciju. Bilo kako bilo, wen otpor je, ~ini se, slab. Ubrzo po{to je Naoto Kan, premijer i ujedno ministar finansija, bu~no upozorio na rast deflacije krajem pro{le godine, banka je odobrila nove olak{ice za zajam novca i snizila kamate. U Americi, bez obzira {to Federalne rezerve uìvaju solidnu podr{ku Baraka Obame, trpe sve ja~e napade u Kongresu. Tamo se FED-u nudi da monetarnu politiku vode kongresmeni, dok drugi predlaù da u wegovo predsedni{tvo u|e 12 predstavnika podautonomnih banaka regionalnih rezervi – {to bi ga u~inilo vi{e politi~ki zavisnim. FED-ova rekordna inflacija je dobra i ona je odgovor na krizu, kako kreativan tako i jasan. Ali se otvorio i za napade koji dolaze s one strane finansijskog sistema kada kriti~ari kaù da nije na dobar na~in iskoristio nadzor nad bankama i oja~ao za{titu prava potro{a~a pre nego {to je nastupila kriza. Posledwa runda me{awa nije samo signal sve ve}eg odbacivawa nezavisnosti centralnih banaka. Nije to, ~ini se, ni novi pritisak koji bi pogurao inflaciju, utvr|ivawem za{titnih deflatornih uslova u ve}ini bogatih zemaqa. Ali politi~ari jo{ uvek moraju da budu oprezni. Wihovi napadi mogu da izazovu uzvratnu vatru ako podriju poverewe investitora i poguraju navi{e kamatne stope za dugoro~ne kredite. Ekonomist Priredio R. K.

BERZA

„Opel” se odvezao iz Belgije

Ameri~ki „Xeneral Motors“ planira da zatvori fabriku „Opela“ u belgijskoj luci Antverpen, sa oko 2.300 radnika, tvrdi izvor blizak kompaniji. Posrnuli „Xeneral Motors“ ve} du`e upozorava da je prinu|en da ukine vi{e od 8.000 radnih mesta u wegovim evropskim pogonima i da smawi kapacitet za petinu, ali do sada nije doneta defini-

tivna odluka, mada je novi izvr{ni direktor „Opela“ Nik Rajli najavio da }e to biti u~iweno uskoro. Stav Nika Rajlija je da bi mawa kompaktna sportsko-terenska vozila trebalo proizvoditi u GM-ovoj ju`nokoreskoj filijali „Daevu“, u kojoj je on nekada bio rukovodilac, a ne u Antverpenu.  Pripremio: V. ^.

DNEVNIK

c m y

nedeqa24.januar2010.

RU@ICA ISAKOV, LEGENDA SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA

N A

K R A J U

S V E T A :

P R E [ E V O

Dama iz prvog reda, Grad s nevidqivim 62 godine verna zidom O

na nije glumica ni prima balerina, niti je ikada zapevala neku ariju na pozornici hrama bogiwe Talije. Pripada grupi po{tovalaca i qubiteqa pozori{ta koja aplauzom nagra|uje umetnike. Srpsko narodno pozori{te iz Novog Sada mo`e da se pohvali fenomenom: gospo|a Ru`ica Isakov 62 godine dolazi na predstave SNP-a! [ta bi bilo tek da najranije detiwstvo nije provela sa porodicom u Zrewaninu.

operom i da umetnosti ostanem verna ~itavog ìvota. O pro{lom vremenu i samim po~ecima pozori{nog ìvota u Novom Sadu Ruìca zna puno i rado se prise}a. - Predstave su u „Domu kulture“ kako smo ga zvali, igrane svakodnevno - nastavqa Ruìca. - Za sedam dana na repertoaru su u ravnomernim intervalima izvo|ene tri opere, dva do tri baleta i jedna do dve dramske predstave. Najinteresantnije je bilo nedeqom. Od 10 do

- Moja majka, Ester ~esto je ispuwavala na{ dom pesmom - se}a se Ruìca. - Imala je divan glas. Naj~e{}e su to bile ma|arske romanse, ali mogle su se ~uti i arije iz poznatih opera. Nije uspela da do{koluje svoj glas jer ju je u tome omela revolucija1918/19. godine u Ma|arskoj. A od oca Novaka nasledila sam sposobnost emocionalnog doìvqaja stvarnosti. Sredwu, a potom i Vi{u ekonomsku {kolu Ruìca Isakov zavr{ila je u Novom Sadu a uporedo se bavila i veslawem u klubu “Danubius“. Na Evropskom prvenstvu u veslawu 1954, u ~uvenom ~etvercu, osvojila je zlatnu plaketu i slavu kluba pronela {irom Starog kontinenta. Mnogo je putovala, a ìvela je i u gradu valcera Be~u. S puno energije i radnog elana godinama je radila u ra~unovodstvu u novosadskom Domu zdravqa. Bila je i me|u osniva~ima Novosadskog pozori{ta. Na wen ìvot presudan uticaj je odigrao odlazak u pozori{te 17. novembra 1947. godine, drugog dana po{to je operska scena ponovo zaìvela u Novom Sadu posle Drugog svetskog rata, kada je kao u~enica drugog razreda Sredwe ekonomske {kole sa razrednim stare{inom Marijom Jojki} gledala „Travijatu“ \uzepe Verdija. - Do tog trenutka nisam znala koliko volim operu - iskreno priznaje Ruìca. - Taj prvi susret presudano je uticao na to da i posle 4.000 odgledanih predstava „Travijatu“ smatram najlep{om

12 ~asova igran je matine na kome su gostovali uglavnom beogradski umetnici: kola` baletskih i dramskih ta~aka s poznatim umetnicima kao {to su Drago Starc i Du{ko Jovanovi}. Pevali su arije iz popularnih opera. U pauzi svoj {ou imala je Coka Peri} - Ne{i}, komi~arka, koja je zabavqala

Coka Peri}-Ne{i}, Slavko Simi}, Du{ko Jak{i}, Mira Bawac... Bilo je to vreme velikih umetnika i vreme kada smo voleli jedni druge. Posebno zanimqiva su bila okupqawa u Pozori{nom klubu kod ~ika Radeta. Tu su se posle premijera okupqali umetnici i wihovi simpatizeri kako bi proslavili nastup i sa~ekali prve kritike. ûvena je bila loà u klubu u kojoj su sedeli Skenderovi}, Nikoli}, Vr~evi}, Buri}, Isakovi}... êkalo se do 2 - 3 sata posle pono}i da iz {tampe iza|e prvo izdawe „Dnevnika“, da se na stranicama kulture pro~ita kritika za premijeru. Svaka dobra kritika zahtevala je novu turu pi}a. Koliki je zna~aj kritike u to vreme govori i da je od we zavisila plata umetnika i budu}i anga`man. - Zatim su do{le 70-te godine i smena generacija. Stasavali su novi peva~i, glumci i baletani koji se nisu dugo zadràvali u Novom Sadu nego su odlazili u ve}e centre: Beograd, Qubqanu, evropske metropole, Ameriku. Bariton Bojan Kneèvi} je karijeru uspe{no nastavio u Americi. Zrewaninac @eqko Lu~i} bio je sin ma{inovo|e i radio je prvo kao otpravnik vozova. Potom je, za dve godine zavr{io Muzi~ku akademiju kod Biserke Cveji} i preko Beograda, Novog Sada i Frankfurta oti{ao u SAD. Danas je jedan od vode}ih svetskih baritona sa u Metropolitenu. - Nemogu}e je zaobi}i Veru Kova~-Vitkai i temperamentnu Draganu Jugovi}... I danas imamo dobre predstave za koje su zaslu`ni dobri peva~i i glumci: Svitlana Dekar i Daniela Jovano-

Margarete za Margaretu Aplauzi su sredinom pedesetih trajali po 15 minuta, a umetnici izlazili i po 15 puta da se poklone publici. Posle opere „Faust“ [arla Gunoa u sezoni 1953/54, kada je za drugu reprizu pevala prelepa Zdenka Nikoli} (premijeru je pevala Inka Vojvodi}-Poli}, a Anica êpe prvu reprizu), mu{ki deo publike a veliki Zdenkini oboàvaoci, dovezli su fijaker pred pozori{te, ispregli kowe i sami vukli Zdenku u kolima punog cve}a do mesta gde je dru{tvo slavilo najlep{u i najboqu Margaretu. Cve}a je bilo toliko da fijaker nije mogao da ga ponese. publiku svojim gegovima. Uve~e u 19 ~asova, jedva smo ~ekali da se ponovo vidimo i uìvamo na ve~erwoj predstavi. - Najlep{i dani Opere u Novom Sadu“ bili su u sezoni 1954/55. kada je pevala najboqi dramski sopran u Novom Sadu ikada Zlata Sesardi}, pa Olga Bru~i, Zdenka Nikoli}, mecosopran Mira Vr~evi} Buta... Tih godina jedna od solistkiwa je bila i sopranistkiwa Matija Skenderovi}, Slovenka, koja je do{la u novosadsku operu da bi bila blià sinu koji je sa ènom ìveo u Subotici. Druìla se s nama i prihvatila nas je kao svoju porodicu. - [ta da kaèm za dramu tih godina: Qubica Ravasi, Ivan Hajtl,

vi}, te gluma~ki bra~ni par Isakovi} - \uri~i} i Gordanu \ur|evi} - znala~ki komentari{e Ruìca novosadsku scenu. Po preseqewu u novu pozori{nu zgradu 1981. godine, uprava pozori{ta je dva mesta (broj 12 i 13) u prvom redu velike sale „Jovan \or|evi}“ ustupila Ruìci Isakov i wenoj pozori{noj istomi{qenici Ruìci Milak. U prvom redu su jo{ i dr Gordana Milovanov i \ur|inka A}imovi}, ali wihov pozori{ni sta` je kra}i jer su mla|e. Mnoge generacije peva~a, igra~a i glumaca je stasavalo, doìvqavalo zvezdane trenutke i odlazilo pod budnim okom verne publike iz prvog reda. Elizabeta Ber~ek

Srbi i Albanci ne `ive jedni sa drugima, ve} jedni pored drugih, pona{aju}i se kao da “oni drugi” ne postoje

ok se u rano zimsko jutro sawivi voz, za ~udo po redu vo`we, zaustavqao na posledwoj stanici u Srbiji na putu Beograd-Solun, pusti peroni i magla koja se tek dizala nagove{tavali su {erlokovsku atmosferu. Dva usamqena putnika, ba{ kao [erlok i Votson, odlu~ila su da im ba{ Pre{evo bude posledwa stanica. Sve je li~ilo na London, samo je badwak oka~en na vrata za slu`benike na èlezni~koj stanici govorio da smo u Srbiji. Ovaj srpski gradi} na samoj granici s Makedonijom i Kosovom odavno je doma}in samo putnicima-namernicima, a oko 35 hiqada stanovnika mu~e nezaposlenost, propala industrija, kao i problemi s kriminalom. Sme{teno izme|u dve granice, jedne dràvne, a jedne “onako”, Pre{evo je odavno nau~ilo da se snalazi za ìvot kako zna i ume. A ume uglavnom {vercom i odlascima na privremeni rad u inostranstvo. Industrijska zona kroz koju prolazimo idu}i od èlezni~ke stanice do centra, prava je slika juga Srbije. Zapo~ete hale zarasle u korov sablasno se ocrtavaju na mastiqavoplavom jutarwem nebu, a ti{inu prekida samo glas mujezina koji ogla{ava prvu molitvu. Ispred jedine fabrike koja radi – “Simpove” Fabrike ramovskih konstrukcija, parkirani “jugi}i” malo mla|i od nas. Qubazni portiri pokazuju nam put do centra, udaqen tri kilometra, i odmah se nude da nas povezu. - Ako nam zatvore fabriku, mora}emo u Nema~ku kod brata – kaè nam na{ novi albanski prijateq i turisti~ki vodi~. – Sve je propalo, ovde gazduje samo kriminal – pri~a dok nas vozi pustim ulicama u jedinu kafanu otvorenu u to doba. Jer, obi~aj je da mu{karci u Pre{evu posle tre}e smene, ili pre prve, popiju kafu u “svojoj” kafani. Ta~nije, 97 posto mu{karaca u Pre{evu, jer ona srpska tri postotka imaju svoju kafanu. I {kolu. I dru{tvo za igru. U zadimqenoj kafani muk koji prekida na{ doma}in, ob-

ja{wavaju}i gazdi ko smo i za{to smo upali ba{ u wihovo malo mu{ko carstvo. Dobijamo kafu i kiselu vodu, a gazda kafane svaki ~as dolazi s pitawem treba li nam jo{ ne{to. Kao da se svako trudi da qubazno{}u otera mogu}e predube|ewe o nepoverewu i neprijateqstvu. Sve je ovde podeqeno nevidqivim zidom. Srbi i Albanci ne `ive jedni sa drugima, ve} jedni pored drugih, pona{aju}i se kao da “oni drugi” ne postoje. Dok albanska deca idu u ovda{we {kole, ali i na studije u Tetovo i Pri{tinu, srpska stoje na autobuskoj stanici, ~ekaju}i prevoz za Vrawe. Iz vrawskog autobusa izlaze policajci. Ve}ina policajaca u Pre{evu je srpske nacionalnosti i iz obli`wih, ve}ih mesta. A ispred policijske stanice redovi, napravqeni davno pre otvarawa {altera. ^eka se strpqivo za nove paso{e,

pa u inostranstvo - da se ne vrate. I Srbi se sele, u Vrawe i Ni{, uglavnom. Wihovo naseqe u @elezni~koj koloniji sve je mawe. Ostali su samo Srbi zaposleni u dràvnim institucijama, u kojima je nacionalna slika druga~ija nego na terenu: otprilike polovina zaposlenih je srpske nacionalnosti. - Druèwe? Nema ovde toga. Starije generacije koje su odrasle zajedno i danas se po{tuju i druè, makar na poslu. Ovi mla|i potpuno su odvojeni. Niti moja deca znaju albanski, niti deca mog kom{ije znaju srpski. @ivimo kao da oni drugi ne postoje – kaè nam slu`benica Centra za socijalni rad. Svoju decu davno je poslala u Ni{. Ostaje ovde da do~eka penziju, jer je ovo wen grad. Do kraja ìvota ili jo{ par meseci, ko zna? Niko to ovde ne Ivana Vujanov zna.

(S)LAGALICA

(S)lo`io Dejan Patakovi} Poreski obveznici pla}aju ministrima i poslanicima plate, luksuzne limuzine i wihove voza~e, policijska obezbe|ewa, nacionalne penzije... Ni{ta ne ostade za sve neophodnije narodne kuhiwe. Afera aferu sti`e, ali ve}ina se zavr{i u stilu one narodne „Tresla se gora, rodio se mi{„, pa se ne smemo iznenaditi enormnom pove}awu nataliteta mi{eva. Dugo smo se kleli u izreku „Rad je stvorio ~oveka“, ali sad glavnu ulogu preuzima {trajk. Plate i penzije zamrznute, politi~ari piju viski s ledom, Toma Nikoli} lansira ledeni osmeh, Dinki} mrtav hladan povodom radni~kih protesta, radijatori u Srbiji sve ledeniji... Da li Srbija ponovo ulazi u Ledeno doba? Lekari nam preporu~uju pet obroka dnevno. Penzioneri mole da im bar jedan prepi{u na recept.

PS I medicinske sestre tra`e pove}awe plata. Ministar Tomica Milosavqevi} im sad do|e kao Veliki brat. PPS U fudbalskom klubu „Vojvodina“ su za podmla|ivawe. Za po~etak, Novosa|ani podmla|uju svojim fudbalerima inostrane klubove.

nedeqa24.januar2010.

c m y

DNEVNIK

U P O T R E B A

@ I V O T A

Spasavawe ma~ora @ileta alo~as je odozgo iz svoje kancelarije Ma~or ju je doslovno zakovao za sebe. Krvavo na spratu zgrade Poreske uprave, zaoko “gorelo mu je kao àr”. I sama je, otvoriv~ula kroz zatvoren prozor, obrubqen, {i vrata i na{av{i se pred ìvotiwom u kao smrznutom maglom, pokoricom kristalizosmrtnoj nevoqi, zanemela pred isku{ewem. vanog snega, ili joj se u~inilo da ~uje (nije biMa~or je mjaukao kao da ga ìvog deru. Uzrujala na~isto) nekakve ~udne, nenormalne, uznena, ustr~ala je na sprat do kuhiwice, zgrabila miruju}e zvuke, “sli~ne jecawu”. Pogledala je konzervu tuwevine, i minut-dva kasnije, sadrdole na uvu~eni parking-plac, zabelasan gomiàj izru~ila na stepeni{te, pred ma~ora koji licama prqavog, starog snega, uobi~ajeno zakrju je ~ekao na vratima (po nekom dogovoru vi{e ~en autima prete`no ~inovnika iz obli`wih vrste). Halapqivo se bacio na komadi}e ribe i kancelarija, prostor klaustrofobi~an, obliporciju slistio u trenu. Pogledao ju je onim zaka nepravilnog trougla s jednim “ajnfortom” krvavqenim okom, obliznuo se i, teturaju}e se, za vozila, dubok kao bunar, i stegnut sa svih nestao pod jednim od automobila. Bio je petak, strana izme|u reda predratnih stambenih zgra19. decembar 2008, Sveti Nikola. da i stra`wih zastakqenih fasada Poreske uprave i Skup{tine grada Novog Sada. I, kako je “jecawe” s parkinga utihnulo (ako ga je uop{te bilo), si{la je u prizemqe zgrade, slu`benim poslom u {alter-salu, i zaledila se pred nemim vriskom smrti, pred maskom smrti koja je uko~eno zurila sa spoqne strane stra`wih, staklenih vrata. Ma~or zakrvavqenog oka (prazna dupqa zjapila je umesto levog oka) i razlupane glave, zalepio se za staklo, propet na zadwe noge kao veverica, tela uzdrhtalog, ulepqen osu{enom, smrznutom krvqu, oderanih crvenih grudi i trbuha s koòm u ritama i fronclama, oslowen na staklo krvavim patrqkom odse~ene predwe leve noge iz koje je virila kost i desnom nogom s otvorenim, slomqenim zglobom i ote~enom {apom. Najednom je zamjaukao. Izbezumqeno zapomagawe tog golubije sivog, ko{~atog, Ma~or @ile u „hitnoj pomo}i” 22. decembra 2008. godine zastra{uju}e unakaènog ma~ora lutalice na stra`wim vratima PoreKada se s posla vratila ku}i, glasom koji je ske uprave (“Pomozite qudi! Umireeeeepodrhtavao wemu je ispri~ala {ta je videla. em!...”), izvuklo je na prozore iznad skoro akuNi on nije imao racionalan odgovor na tu situsti~nog parkinga ponekog ~inovnika i stanara, aciju. Zapravo, odgovor je do{ao sam od sebe, zaustavilo, na trenutak, ponekog smrznutog peiznutra. Ostatak dana proveli su uznemireni, {aka ili voza~a i, prirodno, isteralo iz wiraweni ma~ak mu~io im je savest, zaokupio mihovih lica grimase zgroènosti ili, prosto, sli i emocije, progonilo ih je to {to ni{ta zanemelosti i neke vrste “paralize” i besponisu u~inila da mu pomognu. Te no}i mjaukao je mo}nosti pred situacijom tako drasti~nom, da (traìo pomo}) u wenom snu. I u cik ledene suo~evidac, ma koliko saose}ajan bio, zaista ne botwe zore otr~ala je s hranom do parkinga, dozna {ta da preduzme, osim da se u sebi pomoli zivala ma~ora, zavirivala u }o{kove i pod za ma~ora, zatvori prozor, zapu{i u{i (ili automobile i na betonu pratila kapqave trapokrije glavu jastukom), ili uvu~e obraze u ragove osu{ene krvi, ali ma~ak kao da je u zemqu mena i produì svojim putem. Ili da pozove propao. Vratila se u stan i rekla mu da ma~ka {intere. nije prona{la, i da je mogu}e da ga je neko od-

[ O R O M

neo i pomogao mu... “Daj Boè da je tako,” odgovorio je. “Ali taj je boqi ~ovek od nas.” U ponedeqak je do{la na posao u Poresku upravu te{ke glave, nervozna, jednako razmi{qaju}i o rawenoj ìvotiwi, bezuspe{no je ma~ka traìla na parkingu, svaki ~as je gledala kroz prozor iz kancelarije, nije mogla da se koncentri{e na rad. I onda je kroz hodnik prostrujao glas da je ma~ak dole u {alter-sali, neko ga je kroz stra`wa vrata pustio u zgradu (po{to je ma~ak mjaukao na staklu i po svaku cenu zapeo da u|e), i obezbe|ewe je, i samo zate~eno, i sigurno protiv voqe svog srca, pozvalo {intere. Ne, samo to ne! Str~ala je niz stepeni{te i, uletev{i u {alter-salu, ugledala ma~ka sklup~anog na jednoj od onih foteqa za stranke, ali ugledao je i wu ma~ak, uostalom zbog we je i do{ao u Poresku upravu, wu je i traìo – pridigao je glavu i upiqio u wu ono svoje jedno oko, oko koje se u me|uvremenu razbistrilo i u wemu vi{e nije bilo tragova krvi. I mjauknuo. Uzela ga je u naru~je, pra}ena zbuwenim, ali blagonaklonim pogledima qudi koji su stajali ispred {altera (i neki od wih, ~ak, sedeli pored ma~ora), i ponela ga sa sobom. U~inilo se da je svima laknulo, pa i qudima iz obezbe|ewa zgrade. Zatim je wega nazvala telefonom. On je ubrzo, jure}i kroz gradsku gu`vu po starom zakonu o saobra}aju, stigao autom na parking iza zgrade Poreske uprave. Nekoliko trenutaka pre vozila sa {interima. I dok su ma~ora, sme{tenog na zadwem sedi{tu u korpi, vozili u veterinarsku ambulantu, pogledali su se direktno u o~i, i ona je progovorila: “Kako }emo ga zvati?” On je }utao za volanom. I ona je odgovorila: “Taj ma~ak ima neverovatnu voqu za ìvotom... Zato neka se zove @ile!” I nazva{e ga @ile. Mesecima su se, wih dvoje, borili za ìvot maleroznog ma~ora @ileta, koji je nagrabusio, ispostavi}e se, ~ak, mnogo gore nego {to je to spoqa izgledalo (a spoqa je izgledalo zastra{uju}e), s obzirom da je rendgenski snimak pokazao da mu je slomqena grudna kost, da su mu naprsla tri rebra, da mu je isko~ila lopatica predwe izgubqene noge, da ima unutra{we krvarewe i prodor vazduha u stoma~nu dupqu, ali i da su ki~ma i srce, sa~uvani nekim ~udom, kada je @ileta, najverovatnije, na onom parkingu, zahvatio i “premotao” kai{ motora pod haubom nekog automobila u koji se uvukao da se ogreje. ôvek je okrenuo kqu~, ne znaju}i da je pod haubom ma~ak, i nesretnik je izba~en na beton iskasapqen, izlomeqen, bez noge, bez oka.

I ma~or @ile, danas

Foto: @. Markovi}

@iletov ìvot zavisio je, pre svega, od izle~ewa predwe desne noge, slomqene i zgwe~ene u zglobu iz kojeg je {tr~ala kost, s polomqenom {apicom nabubrelom kao knedla. On ga je nedeqama, svakog dana, vozio u veterinarsku ambulantu. U stanu su mu pomagali da hoda, podizali ga, prenosili s mesta na mesto, premazivali mu otvorene rane, oderanu koù, i najzad su rane po~ele da zarastaju, a @ile se sve spretnije oslawao na nogu, koriste}i je kao “{tap”, s obzirom da ne moè da je savije u zglobu. I onda je jednog dana sko~io na krevet. Pa, na stolicu. Pa, na radni sto... I u februaru, opisuju}i krugove repom, zamjaukao pred vratima u stanu: “O}u maaaaa~ku!” Ma~ke su ga skupo ko{tale, ostao je bez jaja. I dok se sada taj na{ ma~or @ile, ma~or na{eg ìvota, najsre}niji ma~or na svetu, teàk preko {est kilograma, nesta{an, druèqubiv i inteligentan, vaqu{ka i isteè pored kompijutera (dok pi{em ovu pri~u), nakon {to se istr~ao po stanu i, po obi~aju, sko~io na moj radni sto da pravi rusvaj, i dok zanoveta pritiskaju}i tastaturu {apicom predwe noge, pade mi na pamet da je, mo`da, trebalo da mi se dogodi ma~ak @ile, pa da u ovim godinama otkrijem da je sve ovo vreme, zarobqen i neosve{}en u meni, ìveo @eqko Markovi} boqi ~ovek od mene.

B O R O M

Uìva ìvot Batana Salaj~an Priznaje Batana da je kico{, da vole lepo da se opravi, da voli ène, da uìva i da je zdrav k’o dren. Svakih pet godina ode u Francusku na generalni pregled i nikad mi nikakvu falinku nisu na{li, ni francuski lekari ni sparing partnerke ad smo bili derani ondak su nas na{i stari nagovarali da puno jedemo, da budemo jaki k’o pekari. Bilo je to vreme kad omiqena {tiva nisu imala naslov „Crna hronika“, kad su ~itani qubavni romani i kad su snajke drekale i jecale uz kafu, kad god bi glavni junak iz romana na{o drugu a ne wu, iako je dràla kwigu pod jastukom, k’o pred kontrolni. E, kad popiju kafu i kad iscrtaju s prevrnutom {oqicom olimpijske krugove po novinama u kojima ondak nije bilo kojekakvih hronika, sem gradske, da se zna di je puklo i vojvo|anske, da znamo {ta kom{ije rade, ondak su

snajke a i udava~e zavrtale `equ u socu od kafe. Nekima se ispunila, nekima ba{ i nije, al se ni ne se}am kojim prstom su to radile. U to doba ve} nije bilo vitezova, zar|ali im oklopi pa su o~li u inostranstvo, mawe vlage ima tamo, ali je bilo vite{tva i plemenitosti, tu kod nas. Kad je kadgod neko nekog {opio u bircuzu, zajutra je o tome brujalo celo selo i polak grada. Po~iwalo je u pekari, rano i do supe u podne su ve} svi znali {ta je sino}ke bilo. Ako je bio pija~ni dan, nije trebalo ni podne ~ekati da svi znaju i da se ~ude. Ono zlo veliko ne smem ni da spomiwem, ono kad ba{ preteraju sa {opawem. Ondak onaj slabiji i vi{e uvre|en iza|e iz birtije, skine pumpu s bicikla i s wom o{ine tog {to ga je {opio pred celom kafanom. Ovo se zdravo retko de{avalo, mo`da ni jedared u godini, za to se oma u aps i{lo, to je ve} bilo ko da je teo da ga ubije, al nije, samo su se kvitali. Tog s pumpom su oma sproveli u buvaru, dobro ga nabili tamo, jauko je posle jo{ celu godinu, kad god se vreme mewalo, pred ki{u ga je svugdi bolelo. Bilo je u to doba i lepih, plemenitih batina. Deci su tada govorili da je boks plemenita ve{tina i svi su u to verovali i niko nije proveravo na {oru, da ne pokvare plemenitost. U ta sre}na vremena rodilo se nesre}no dete, tako su babe

govorile kad se rodi ~edo da ba{ nije u redu. Gospon Jovan Salaj~an je i tu teoriju oborio, ko i mnoge {to su bili protiv wega. Da je Salajka deo Novog Sada to vaqda znate, al’ ne znate da je Batana, tako zovu gospon Jovana, ro|en s felerom. Bio je

divani {atrova~ki, {ifrovano, da babe i dede ne razumu. Tako je i Jovan {to ta-ba-na postao Bata-na! Za prave Salaj~ane je i danas Batana. I ne srdi se zbog tog, ta di bi. Kad mu je bilo ~etrnaest postao je „karpe“. I otac mu je bio pekar. Dugo ga je

bogaq, krili su ga od sveta do tre}e godine, sramota je bila u to doba imati takvo dete. Bio je paralizovan, nije umeo a ni mogao da hoda, ruke su mu bile ko ripide, do kolena. Se}a se Batana kako je i nadimak dobio. Kad mu je bilo {est godina nosio je cipele broj ~etrdeset dva, tabanao je kad je tr~o s Tozom za loptom, svi su ga ~uli. Bilo je onda u modi da se

otac studiro i na kraju mu je reko da ide u bosere. Tako je Batana postao bokser, boksovao je za Vojvodinu i qubqanski Odred. [ezdesetpete je oti{ao u Francusku, tamo je dvanaest godina bio trener, u~io je Francuze da s osmehom primaju batine, one plemenite. Nikad nije bio na podu, puno puta je pobe|ivao. ^etrdeset godina je Batana `iveo u Francuskoj. Kad se vra-

tio na Salajku doneo je i nadimak iz Pariza a dobio je i novi od Salaj~ana. Voleo je da se lepo dotera, da nosi italijanske {e{ire, {traftasta odela, kravatu, da bude elegantan k’o Al Kapone. Videli to Francuzi pa ga tako i krstili, ni to Batani nije smetalo, da ga zovu Al Kapone, al samo zbog stila i garderobe. Volele su gospoje po Francuskoj kad se Batana dotera, pa pro{eta, pa svaku qubazno pozdravi, pa ponekoj pokloni cvet, onako neobavezno, u prolazu. Komplimente nije {tedeo, savetovao me je da lepim ènama ne treba govoriti da su lepe, one to znaju i same. Lepim treba deliti komplimente, da imaju graciozan hod, da su im so~ne usne, da su lepo obu~ene. To lepe ène vole, tvrdi na{ Al Kapone. Verujem mu, video sam slike s kojima je sve u dru{tvu bio, ne smem ni da spomiwem, puno slavnih i poznatih frajli i frajlica. E, da, da ne zaboravim, u mladosti je Batana snimio i prvi foto qubavni roman. Nije ga nikad zavr{io jer se zdravo popla{io kad je bio jedared na brijawu. Nasapuna wega berber i po~ne da ga brije i kad je brija~ bio oko grkqana pita berber Batanu: ûjem, kaè, da ste se slikali ti i moja èna goli{avi za neki roman? Mani sad roman, kaè wemu Batana, ajd da pri~amo o fudbalu! Jedva je do~eko da ga majstor obrije i od tog doba vi{e nikad nije i{o kod tog

brice. Berbera je mewo, al’ slikera nije. Ima puno slika, lepih. Ba{ lepih i za ovo doba. Kad se vratio u Salajku, po~eli su da ga zovu Francuz. Batana, Al Kapone, Francuz ili gospodin Jovan i danas voli jedanput dnevno, ostalo mu to i u ovim godinama (slavi sedamdestosmu) da svaki dan obla~i drugo odelo, drugi {e{ir, upasuje kravatu i podeli nekoliko komplimenata lepim ènama. Zateko sam kod wega jednu mla|u snajku, stidqiva je bila al’ se nije àlila na Francuza. Ne stidi se i ne predaje Batana ni godinama ni ènama, ni onim prognozama iz detinstva da od wega nikad ni{ta biti ne}e. Ima gospodin Jovan veliko jato golubova u avliji, gugu~u oni napoqu a gugu~e i on unutra, na toplom. Vole tako golubice a volu i ga}ani. Priznaje Batana da je kico{, da vole lepo da se opravi, da voli ène, da uìva i da je zdrav k’o dren. Svakih pet godina ode u Francusku na generalni pregled i nikad mi nikakvu falinku nisu na{li, ni francuski lekari ni sparing partnerke. Kaè Batana:“@ivot i zdravqe vas vi{e nose onako na sre}u. Ko se od nesre}e sa~uvao? Nije niko! Sre}u morate traìti. Ja sam svoju sre}u na{ao u zdravqu, osto sam zdrav u ovim godinama. A imam i neki dinar u xepu, treba li vi{e od Bora Oti} te sre}e“?

nedeqa24.januar2010.

c m y

DNEVNIK

DE@URNA

DNEVNIK

nedeqa24.januar2010.

SVET NAJVE]E SVETSKE ZVEZDE U^ESTVOVALE U HUMANITARNOM TV MARATONU „NADA ZA HAITI“

Moraju da znaju da nam je stalo Brojne zvezde {ou biznisa u~estvovale su pro{lu no} u dvo~asovnom me|unarodnom humanitarnom TV programu „Nada za Haiti“ tokom kojeg su uputile apel za nov~anu pomo} toj zemqi razorenoj u zemqotresu. Humanitarni TV maraton - „teleton“ - imao je direktan prenos u ve}em broju zemqama sveta i emitovan je direktno iz Wujorka, Los An|elesa, Londona i sa Haitija. Progam su preko radija mogli da slu{aju i Hai}ani. „Teleton“ je po~eo smewivawem fotografije `rtava zemqotresa a prikazani su i video snimci Hai}ana zatrpani u ru{evinama i povre|enih stanovnika Porto-Prensa sa suzama u o~ima. „Hai}anima je potrebna na{a pomo}“, rekao je glumac Xorx Kluni koji je pomogao u organizovawu programa i bio wegov voditeq. „Moraju da znaju da nisu sami. Moraju da znaju da nam je i daqe stalo.“ „Dosta sa sa`aqevawem, hajde da izgradimo Haiti“, rekao je Vajklef @an, muzi~ar rodom sa

Jedan od astronauta Me|unarodne svemirske stanice poslao je prvu poruku iz svemira na dru{tveni sajt Tviter (Twitter), po{to je dobio pristup internetu, saop{tila je ameri~ka kosmi~ka agencija NASA. „Evo nas direktno sa MSSa, {aqem prvi ‘tvit’ iz svemira! ^ujemo se uskoro, po{aqite mi va{a pitawa“, napisao je in`ewer leta Timoti Krimer na svom profilu Astro_TJ. Kori{}ewe interneta omogu}eno je poboq{awem informati~kog sistema na MSSu i osobqe stanice je dobilo pojedina~an pristup internetu.

Do sada su „tvitovi“ - kratke poruke na Tviteru - koje su pisali astronauti prvo stizali elektronskom po{tom na Zemqu a potom su objavqivani na sajtu. NASA je navela da }e novi pristup internetu omogu}iti astronautima „privatnu komunikaciju“ sa svojim porodicama, {to }e poboq{ati kvalitet wihovog `ivota tokom du`ih boravaka u svemiru.

Prona|ena tela 20 saudijskih vojnika

Haitija, po{to je otpevao pesmu „Rivers of Babylon“ sa hai}anskom zastavom oko vrata.

UN: Kraj aktivne potrage za `rtvama Ujediwene nacije su ju~e saop{tile da je Vlada Haitija proglasila zavr{etak akcije potrage za `rtvama katastrofalnog zemqotresa. Kancelarija UN za humanitarna pitawa precizirala je da su me|unarodni spasila~ki timovi u periodu posle zemqotresa, koji je pogodio Haiti 12. januara, iz ru{evina uspeli da spasu 132 qudi. Portparol Elizabet Birs izjavila je da se intenzivne humanitarne aktivnosti i daqe nastavqaju u prestonici Porto-Prensu i u drugim delovima Haitija pogo|enim zemqotresom.

SVET POZDRAVIO IZBOR PATRIJARHA IRINEJA

Papa za teolo{ki dijalog sa SPC

Poglavar Katoli~ke crkve papa Benedikt [esnaesti ~estitao je patrijarhu Irineju izbor za poglavara Srpske pravislavne crkve i izrazio èqu Katoli~ke crkve za unapre|ewe odnosa, ukqu~uju}i i teolo{ki dijalog. „Drago mi je da ste izabrani za patrijarha Srpske pravoslavne crkve i molim Gospoda da Vam da obilne darove milosti i mudrosti za ostvarivawe visoke du`nosti u slu`bi Crkve i naroda koji vam je poveren“, naveo je papa u ~estitki. Papa je naglasio „èqu Katoli~ke crkve za unapre|ewe bratskih odnosa i teolo{kog dijaloga“ radi prevazilaèwa prepreke koje ometaju puno zajedni{tvo. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ~estitao je vladiki ni{kom Irineju na izboru za patrijarha Srpske pravosavne crkve i izrazio nadu da }e on doprineti ja~awu „bratskih veza“ izme|u ruskog i srpskog naroda. „Nadam se da }ete, slede}i primer patrijarha Pavla i brojnih drugih va{ih prethod-

Poslat prvi „tvit” iz svemira

nika, dati znacajan doprinos ja~awu bratskih svetovnih veza izme|u ruskog i srpskog naroda“, poru~io je Medvedev u ~estitki koju je objavio Kremq. Patrijarh Rumunske pravoslavne crkve Danijel ~estitao je vladiki ni{kom Irineju izbor za novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve. „U ime Svetog sinoda Rumunske pravoslavne crkve, sve{tenstva, monaha i vernika srda~no vam ~estitam na izboru za patrijarha Srpske pravoslavne crkve“, navodi se u poruci patrijarha Danijela. „Nadamo se da }e nam Gospod pomo}i da zajedno svedo~imo o pravoslavqu u Evropi i u celom svetu i doprinosimo ja~awu bratstva i prijateqstva izme|u rumunskog i srpskog naroda“, isti~e Danijel. „Va{a uloga bi}e veoma va`na u ovim godinama pribli`avawa Evropskoj uniji, du` puta na kome Srbija ima ~vrstu podr{ku Italije - zemqe koja, kao i ona sama, ima evropski identitet“, navodi se u ~estitki koju je patrijarhu Irineju uputio ministar spoqnih poslova Italije Franko Fratini.

Glumci Mel Gibson, Ris Viderspun i Xulija Roberts javqali su se na telefonske pozive gledalaca koji su davali donacije, dok je Si-En-Enov novinar Anderson Kuper izve{tavao sa Haitija. Za sada nije objavqen podatak o iznosnu novca koji je prikupqen u „teletonu“, ali se pretpostavqa da je u pitawu nekoliko desetina miliona dolara. U „teletonu“ su u~estvovali i Hale Beri, Ali{a Kiz, Brus Springstin, Kid Rok, Xon Lexend, Kit Urban , [eril Krou,

Bijonse, Kris Martin, Madona, Sting, Xej-Zi, Rijana i Bono i Ex iz grupe „U2“. Pesme izvedene u programu u prodaji su na sajtu ajTjuns za po 99 centi, a prihod je namewen za pomo} Haitiju. U sna`nom zemqotresu koji je 12. januara pogodio Haiti i razorio prestonicu Port-o-Prens, poginulo je oko 200.000 qudi. Slavne li~nosti su hitro reagovale poklawaju}i novac za pomo} ugro`enima a neki izvo|a~i najavili su da }e snimiti pesme od ~ije }e prodaje prihod biti namewen Haitiju.

IVO JOSIPOVI] SMIRUJE LOPTU

Hrvatska vodi mirnodopsku politiku Novoizabrani predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} ocenio je ju~e da je predsednik Srbije Boris Tadi} istup odlaze}eg hrvatskog predsednika „iskoristio vi{e za doma}u nego za me|unarodnu javnost“, naglasiv{i da Hrvatska vodi mirnodopsku politiku. Josipovi} je rekao da ga nije iznenadio sino}ni istup Tadi}a u Savetu bezbednosti UN u kojem je optuìo Hrvatsku da „zvecka oru`jem“ zbog izjave Stjepana Mesi}a o mogu}oj vojnoj akciji u slu~aju referendum o otcepqewu Republike Srpske od BiH. „Taj potez, koji me ne iznena|uje, Tadi} je iskoristio vi{e radi doma}e nego me|unarodne javnosti. Svakom dobronamernom je jasno da Hrvatska vodi vrlo konstruktivnu i mirnodopsku politiku. O tome su u UN govorile i neke druge zemqe“, rekao je Josipovi} novinarima u Siwu. Ocenio je da Mesi}eva izjava nije bila nikakav poziv na rat, jer, kako je rekao, do rata nije nikome. Dodao je da je to bila „vi{e metafora, èqa da se kaè da treba o~uvati jedinstvo BiH“. Istakao je da je za Hrvatsku od strate{kog zna~aja sta-

Saudijske vojne snage prona{le su tela 20 vojnika koji su se vodili kao nestali posle borbi sa jemenskim pobuwenicima u pograni~nom podru~ju u novembru 2009. godine, saop{tilo je ju~e Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije. Navodi se da su tela prona|ena po{to su saudijski vojnici od pobuwenika o~istili teren oko planine Dokhan, strate{ki va`no podru~je. [est vojnika i daqe se vode kao nestali. Do sukoba sa jemenskim pobuwenicima do{lo je po{to su oni 5.

novembra pre{li granicu i sukobili se sa grani~arima. U tom obra~unu poginula su dvojica saudijskih grani~ara. [iitski pobuwenici iz sekte Zajdi od 2004. godine bore se protiv jemenskih vlasti zbog toga {to je wihova zajednica zapostavqena. Oni tako|e optuùju jemenske vlasti da pruàju podr{ku sunitskim ekstremistima, koji Zajde smatraju jereticima. Po{to Zajdi ìve uglavnom u pograni~nom podru~ju, sukobi se ~esto prenesu na susednu Saudijsku Arabiju.

HRV tra`i istragu o masakru u Nigeriji Organizacija Hjuman rajts vo~ pozvala je danas nigerijske zvani~nike da ispitaju informaciju da je u centralnoj Nigeriji posledwih dana ubijeno najmawe 150 muslimana. HRV je prenela izve{taje da se masakr dogodio u mestu Kuru Karama, ju`no od grada Xos, u centralnoj Nigeriji, gde su pre otprilike nedequ dana izbili sukobi izme|u muslimana i hri{}ana. O~evici su saop{tili da se ma-

sakr dogodio pro{log utorka i da su neke od `rtava `ive spaqene. Jedan zvani~nik je kazao da su prona|ena tela 22 deteta. Lokalni muslimanski lideri obavestili su HRV da su u proteklih nedequ dana ubijene najmawe 364 osobe. Broj `rtava me|u hri{}anima nije poznat. Verski motivisano nasiqe odnelo je u proteklih desetak godina u Nigeriji vi{e hiqada `ivota.

\ukanovi}: Veoma uspe{na poseta SAD

bilnost BiH, ali da i hrvatski narod u toj dr`avi ostvari jednakopravnost. Naveo je da }e wegova zemqa kao supotpisnica Dejtonskog sporazuma „imati odre|enu ulogu u profilisawu stanovi{ta kako bi BiH trebalo da izgleda, ali do mere koja ne predstavqa zadirawe u unutra{we poslove suverene i prijateqske BiH“. Josipovi} je rekao i da je najve}i interes Hrvatske „smirivawe situacije u regiji i okretawe me|usobnoj saradwi“.

Predsednik Vlade Crne Gore Milo \ukanovi} ocenio je da je wegova poseta SAD bila „veoma uspje{na“. „Sublimiran izraz odnosa SAD prema Crnoj Gori je po{tovawe prema onome {to je Crna Gora do sada postigla, kao i puna podr{ka wenim naporima na putu ka evroatlantskim integracijama“, rekao je \ukanovi} na kraju posete Va{ingtonu, gde je, sa ministrima inostranih poslova i finansija Milanom Ro}enom i Igorom Luk{i}em boravio od 18. do 22. januara. \ukanovi} je rekao da su i razgovori crnogorske delegacije sa predstavnicima Svetske banke i Me|unarodnog monetarnog fonda bili „vrlo uspe{ni“. Predstavnici me|unarodnih finansijskih institucija su, kako je \ukanovi} naveo, izrazili spremnost za podr{ku naporima Crne Gore da o~uva stabilnost svoje ekonomije. \ukanovi} i

~lanovi delegacije razgovarali su u Vasingtonu sa potpredsednikom SAD Xozefom Bajdenom i dr`avnom sekretarkom Hilari Klinton. Klinton je najavila da }e „u doglednoj budu}nosti“ posetiti Crnu Goru.

CRNA

Krate`om po plen Novosadska policijska uprava ju~e je saop{tewem potvrdila da su prekju~e u Novom Sadu po~iwena dva razbojni{tava, o ~emu je „Dnevnik“ pisao. Kako je saop{teno, oko 13 sati je na Trgu slobode 4 u mewa~nici „Saltus“ dva nepoznata izgrednika su uz ozbiqnu pretwu oduzeli od radnice oko dva miliona dinara. Istog dana oko 18 ~asova, na Bulevaru Mihajla Pupina, tako|e u strogom centru Novog Sada, razbojnik je uz ozbiqnu pretwu skra}enom pu{kom „krate`om“ prisvojio od slu`benika „Kredi Agrikol „ banke

oko 300.000 dinara. Dodaje se u saop{tewu da policija preduzima intenzivne mere i radwe za identifikaciju i pronala`ewe izvr{ewe navedenih krivi~nih dela. Podsetimo, prilikom pqa~ke „Univerzal banke“ koja je udaqena pedesetak metara od „Kredi agrikola“ 13. janura ove godine na isti na~in i u sli~no vreme, po svoj prilici isti prestupnik, u{ao je nemaskiran i snimqen kamerama video nadzora i uzeo gotovo istu koli~inu para. U pqa~kama nije bilo povre|enih. M. V.

Tuìla{tvo zatraìlo istragu protiv „~etvorke” Vi{e tuìla{tvo u Beogradu zatraìlo je pritvor i sprovo|ewe istrage protiv ~etiri osobe osumwi~ene za poku{aj ubistva Nikole Sandulovi}a, saop{tilo je ju~e tuìla{tvo. Beogradska policija uhapsila je Zorana T. (45), Milo{a R. (41), Dragana R. (37) i Dragoslava P. (35) osumwi~ene da su 18. januara uve~e u Zemunu postavili eksploziv pod vozilo „{evrolet la}eti“ u ~ijoj eksploziji je te{ko povre|en Sandulovi}. U eksploziji su lak{e povre|ene jo{ tri osobe. Portparol tuìla{tva Tomo Zori} rekao je agenciji Beta da je u toku saslu{awe osumwi~enih nakon ~ega }e istra`ni sudija odlu~iti o sprovo|ewu istrage i pritvoru.

Poharano vojno skladi{te u â~ku Nepoznati po~inioci ukrali su odre|enu koli~inu naoruàwa iz vojnog magacina u biv{oj kasarni „Tanasko Raji}“ u â~ku, saznaje agencija Beta u Ministarstvu odbrane. Kra|a se desila u no}i izme|u utorka i srede, u kasarni koja je napu{tena sredinom pro{le decenije. Dok se ne zavr{i istraga, koju vr{e Vojna policija, Vojno-bezbednosna agencija i MUP nije poznato koliko je naoruàwa odneto. Nepoznati kradqivci poku{ali su i 2005. godine da opqa~kaju magacin u toj kasarni, kada je rawen i vojnik po ugovoru Milan Glavowi} koji je poku{ao da spre~i kra|u.

SPORT

nedeqa24.januar2010.

DNEVNIK

VOJVODINA SRBIJAGAS VE^ERAS (18) DO^EKUJE RADNI^KI BASKET

Pobeda je sada imperativ Ba{ kao bosi po trwu pro{li su ko{arka{i Vojvodine Srbijagas na gostovawu u Kru{evcu. Iako su se nadali pobedi, uz to i revan{u Napretku, utakmicu su izgubili s 33 poena razlike (55:88), pa }e se u ve~era{woj utakmici s Radni~ki Basketom suo~iti s imperativom pobede. Jednostavno, crveno-beli nemaju pravo na kiks ukoliko èle da ostanu u konkurenciji za plasman u Superligu. Kako }e se Novosa|ani nositi s ulogom favorita, a posebno s morawem, vide}e gledaoci koji do|u u malu salu SPC “Vojvodina”. Za rivala imaju probu|eni sastav Radni~kog Basketa, veoma mlad i perspektivan tim koji je u pro{lom kolu pobedio favorizovanu ekipu Proleter Naftagasa (82:81) i pokazao da igra sve boqe kako se sezona bliì zavr{nici. - U Kru{evcu nam ni{ta nije i{lo od ruke i utakmicu smo prakti~no izgubili ve} sredinom druge ~etvrtine – rekao je trener Vojvodine Srbijagas Radenko Varagi}. – Ve} u prvom periodu proma{ili smo dosta otvorenih {uteva i boqem ishodu od ubedqivog poraza nismo mogli da se nadamo. Sada nam preostaje da se mobili{emo, stegnemo zube i poku{amo da pobedimo Radni~ki Basket, jer u ovoj utakmici nemamo pravo da kiksiramo. Nadam se da }e nas gledaoci podràti i da }emo, zajedni~kim naporom, pobediti Beogra|ane. O rivalu u ve~era{woj utakmici Varagi} je rekao: - Radni~ki Baket ima u sastavu puno mladih i izuzetno talentovanih igra~a. Od kada je na trenersku klupu seo Bo{ko \oki}, po~eli su da pruàju veoma dobre partije, o ~emu svedo~e i pobede nad OKK Beogradom i Proleter Naftagasom. To nas tera na oprez, a dodatni problem nam stvaraju bolesni, odnosno povre|eni igra~i. Jev|i} nije nastupio u Kru{evcu, zbog visoke temperature pod velikim je znakom pitawa i wegov nastup ve~eras, a sitnije povrede imaju Mi~eta, Radak i Mati}. Ipak, verujem u moj tim i ube|en sam da }e se izdi}i iznad svih problema i zabeleìti va`nu pobedu. Duel Vojvodina Srbijagas – Radni~ki Basket po~iwe u 18 ~asova. A. Predojevi}

NOVI SAD GOST KLONFERA

Spremni za nadigravawe Ko{arka{e Novog Sada o~ekuje serija od ~etiri te{ka me~a, a svi su s ekipama iz samog vrha tabele (OKK Beograd, Tami{ Petrohemija, Proleter Naftagas, Vojvodina Srbijagas). Prvi ispit zrelosti i kvaliteta ima}e mla|i novosadski prvoliga{ na gostovawu OKK Beogradu, ekipi koja za sada zauzima superliga{ko mesto i koja je slavila u prvom me~u u Novom Sadu (78:84). Ipak, izabranici trenera Nemawe Danilovi}a u pro{lom kolu lagano su pobedili kragujeva~ki Radni~ki i nadaju se da mogu ravnopravno da se nadigravaju s Beogra|anima, uprkos tome {to ih i daqe mu~e povrede (Sini{a Kova~evi}, Nemawa Suboti} i Goran Pobri}).

- Pred nama je veoma teàk niz, ali nas to nikako ne}e pokolebati i mislim da smo spremni za nadigravawe. U prvom me~u u Novom Sadu, Beogra|ani su nas savladali, ali posle neizvesne zavr{nice, ali ni tada nismo bili kompletni. Sada je situacija sli~na, ali smo u mnogo boqem raspoloèwu i mislim da imamo kvaliteta za boqi skor nego {to kaè tabela. Mnogobrojne utakmice smo gubili spletom nesre}nih okolnosti i nadam se da smo izvukli pouke iz tih me~eva, te da }emo na{om igrom i na{im prepoznatqivim ritmom uspeti da pariramo Beogradu - istakao je plejmejeker Novosa|ana M. Risti} Perica Miti}.

NBA LIGA

Povratak Garneta

Neizvestan nastup: Aleksandar Jev|i}

U no}i izme|u petka i subote odigrano je 12 me~eva u NBA ligi, a ve~e je obeleèno povratkom Kevina Garneta u ekipu Bostona nakon vi{e od mesec dana pauze zbog povrede. Boston je u derbiju ve~eri posle produètka savladao Portland (98:95). Doma}i tim predvodio je Pol Pirs sa 24 poena, dok je Raxon Rondo imao 19 ko{eva uz devet asistencija i {est skokova. Garnet je me~ zavr{io sa 13 poena i ~etiri skoka. U ekipi Portlanda istakli su se Miler sa 28 poena, 8 skokova i 8 asistencija, Oldrix sa 19 ko{eva i 10 asistencija i Vebster sa19 poena. Wu Orlens Hornetsi pobedili su Minesotu u gostima sa 96:94. Najzaslu`niji za trijumf “str{qenova” bio je Kris Pol sa 23 poena i 9 asistencija, dok je Predrag Stojakovi} ubacio samo {est. Na drugoj strani Xeferson je me~ zavr{io sa 25 poena i 13sk. Oklahoma Siti poraèna je u Memfisu sa 86:84, a Nenad Krsti} postigao je za “tanderse” osam poena uz dva skoka. Najefikasniji je bio Kevin \uran sa 30 poena, a u poraènoj ekipi Zek Rendolf sa 25. Rezultati:Filadelfija - Dalas 92:81 (Novicki 15p, 8sk, Gu-

Duel Stojakovi}a i Vilkinsa

Ajversonu pomogli navija~i Jedan od najboqih bekova u istoriji NBA lige Alen Ajverson izjavio je da }e se pojaviti na ~uvenom “Ol-star” me~u u februaru, iako mnogo ko{arka{ki stru~waci ocewuju da on to ove sezone ne zasluùje. Nekada{wi MVP NBA lige sezonu je po~eo u Memfis Grzislima, ali je nezadovoqan statusom u ekipi oti{ao, i vratio se u Filadelfiju, u kojoj je i po~eo karijeru 1996. godine. On u NBA ligi ima prosek od 27 poena po me~u, ali je ove sezone zbog povreda odigrao samo 20 utakmica (prosek 14,4). Ove sezone, ~etvorostruki najboqi strelac lige na}i }e se na “Ol-star” me~u u februaru samo zahvaquju}i armiji svojih fanova koji su ga izglasali u najboqu petorku “Istoka” pored Lebrona Xejmsa (Klivlend), Dvejna Vejda (Majami), Dvajta Hauarda (Orlando) i Kevina Garneta (Boston). - Kada pogledate koliko qudi èli da vas vidi na stadionu “Kaubojsa”...Da li treba da brinem da {ta kaè nekoliko qudi ili da koncentri{em na èqe miliona qudi koji su glasali za mene. [to se mene ti~e...nema tu mnogo razmi{qawa, dolazim. Moji fanovi èle da me vide na egzibiciji i to su dokazali glasawem za mene. - izjavio je 11 puta u~esnik “Ol star” me~eva.

den 14p - Jang 22p),Va{ington Majami 88:112, (Vejd 32p, 10as, O`Nil 18p - Bla{e 19p, 11sk), Orlando - Sakramento 100:84 (Hauard 19p, 15sk - Evans 19p), Toronto - Milvoki 101:96, (Xek 27p - Ridnur 27p), Atlanta [arlot 103:89 (Kroford 25p Valas 25p), Boston - Portland 98:95 OT (Pirs 24p - Miler 28p, 8sk, 8as), Detroit - Indijana 93:105 (Hamilton 27p - Grejnxer 25p), Minesota - Wu Orleans 94:96 (Xeferson 25p, 13sk - Pol 23p, 9as, Stojakovi} 6p), Wujork - LA Lejkersi 105:115 (Li 31p, 17sk - Brajant 27p), Memfis - Oklahoma Siti 86:84 (Rendolf 25p - \urent 30p, Krsti} 8p, 2sk) San Antonio - Hjuston 109:116 (Dankan 25p, 14sk, Parker 22p, 10as - Lovri 23p), Golden Stejt - Wu Xersi 111:79 (Mageti 29p - Lopez 21p), Finiks - ^ikago 104:115 (Stodemajer 23p - Rouz 32p).

Evroliga bira najboqi tim Srpski ko{arka{i Dejan Bodiroga, Marko Jari}, Igor Rako~evi}, Dejan Toma{evi} i Milo{ Vujani} nalaze se me|u kandidatima za najboqe igra~e Evrolige u proteklih 10 godina. Kandidati za deset najboqih igra~a Evrolige u proteklih deset godina su: Fragiskos Alvertis, Dejvid Andersen, \anluka Bazile, Maseo Baston, Majk Batist, Tanoka Berd, Sani Be}iro-

vi}, Elmer Benet, Xozef Bler, Dejan Bodiroga, Markus Braun, Luis Bulok, Dimitris Dijamantidis, Tajus Edni, Alfonso Ford, Antonis Fotsis, Gregor Fu}ka, Horhe Garbahoza, Manu \inobili, Xej-Ar Holden, Marko Jari}, [arunas Jasikevi~ijus, Mihalis Kakiuzis, Ibrahim Kutlaj, Jaka Lakovi~, Trajan Lengdon, Erazem Lorbek, Arvidas Macijauskas, Denis Markonato,

Terel Mekintajer, Huan Karlos Navaro, Andres No}ioni, Teo Papalukas, Entoni Parker, Nikola Pekovi}, Pablo Pri|ioni, Igor Rako~evi}, Antoan Rigodo, Arvidas Sabonis, Luis Skola, Derik [arp, Ramunas [i{kauskas, Matja` Smodi{, Vasilis Spanulis, Tijago Spliter, Dejan Toma{evi}, Mirsad Turk~an, Dejvid Vanterpul, Milo{ Vujani} i Nikola Vuj~i}.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka NLB liga - ZAGREB: Cibona - Hemofarm [TADA (17). Prva liga (m) - NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas Radni~ki Basket (19), BEOGRAD: OKK Beograd - Novi Sad (18), BEOGRAD: Mega

Vizura - Metalac (12), KRAQEVO: Ma{inac - Napredak (19). Prva liga (`) - LOZNICA: Loznica - Spartak (16). Prva B liga (m) - VRBAS: Vrbas Karneks - Jagodina (19), OBRENOVAC: Radni~ki - Vizura Smederevo (18).

Druga srpska liga, sever (`) - APATIN: Apatin - Stara Pazova (18), PAN^EVO: Dinamo - Hajduk (B) (17).

Vatrpolo Prva B liga - PAN^EVO: Dinamo - Singidunum (21).

SPORT

DNEVNIK

nedeqa24.januar2010.

DEVETO EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E U AUSTRIJI

Orlovi se vra}aju ku}i Austrija – Srbija 37:31 (15:18) LINC: Dvorana “Tips arena”, gledalaca: 6.000, sudije: San Hoze I Rodrigez Mursija ([panija). Sedmerci: Austrija 10 (8), Srbija 5 (3). Iskqu~ewa: Austrija 12, Srbija 12 minuta. AUSTRIJA: Bauer, Felser 3, @jura 2, Veber 8, Abadir 1, Majer 2, Knaut, Marinovi}, Ginter, Sila|i 9, Vil~inski 6, Johum, Fride 4, [linger, Vagesrajter 2, Hojc. SRBIJA: Stani}, Koji} 2, [e{um 8, Nik~evi}, Stojanovi} 4, Toski} 3, Peri}, Ili} 4, Markovi} 2, Pejanovi}, An|elkovi}, Lap~evi}, Vilovski, Vzu~kovi} 7, Nenadi}, Stankovi} 1. Sa samo jednim bodom iz tri me~a, rukometna reprezentacija Srbije neslavno je zavr{ila u~e{}e na Evropskom prvenstvu u Austriji.U utakmici koja je bila „biti ili ne biti“, doma}in prvenstva Austrija pobedila je Srbiju 37:31 (15:18) i izbacila je iz daqeg takm~ewa. Posle Svetskog prvenstva u Hrvat-

skoj 2009, gde je Srbija mnoge iznenadila dobrom igrom, godinu dana kasnije ponovo smo na dnu evropskog rukometa. Izabranici Seada Hesanefendi}a odigrali najboqe poluvreme na {ampionatu, ali nisu uspeli da izbegnu eliminaciju. Zahvaquju}i katastrofalnoj igri Srbije u drugom poluvremenu i velikoj pomo}i sudijskog para iz [panije u prvom delu, Austrijanci su trijumfovali i ostvarili najve}i uspeh u svojoj istoriji.“Orlovi“ su za razliku od prethone dva me~a na prvenstvu, protiv Islanda i Danske, odli~no po~eli duel sa Asutijom. Srbija je ve} posle ~etiri minuta igre vodila sa 4:0. Dobro odbranom i brzim kontrama ste~ena je lepa prednost, koju su na{i rukometa{i uspevali da odr`e do polovine drugog dela. Ipak, Asutrijanci se brzo vra}aju u igru. Nekoliko, blago re~eno, ~udnih sudijskih odluka [panaca Gregorija i Rodrugeza,

„Dnevnik” u Austriji

SPONZORI NA[EG IZVE[TA^A

PRVO KOLO: Rusija – Ukrajina 37:33 (21:16), Hrvatska – Norve{ka 25:23 (11:10). DRUGO KOLO: Ukrajina – Hrvatska 25:28 (14:12), Norve{ka – Rusija 28:24 (16:13). TRE]E KOLO: Hrvatska – Rusija 30:28 (17:16), Norve{ka – Ukrajina sino}. 1. Hrvatska 2. Rusija 3. Norve{ka 4. Ukrajina

3 3 2 2

3 1 1 0

0 0 0 0

0 2 1 2

83:74 89:89 51:49 58:65

6 2 2 0

GRUPA B (Linc) PRVO KOLO: Danska – Austrija 33:29 (17:15), Island – Srbija 29:29 (15:11). DRUGO KOLO: Austrija – Island 37:37 (17:20), Srbija – Danska 23:28 (9:15). TRE]E KOLO: Austrija – Srbija 37:31 (15:18), Danska – Island sino}. 1. Danska 2. Austrija 3. Island 4. Srbija

2 3 2 3

2 1 0 0

0 1 2 1

0 61:52 4 1 103:101 3 0 66:66 2 2 83:94 1

GRUPA C (Insbruk) PRVO KOLO: Nema~ka – Poqska 25:27 (8:12), [vedska – Slovenija 25:27 (13:7). DRUGO KOLO: Slovenija – Nema~ka 34:34 (16:11), Poqska – [vedska 27:24 (15:14). TRE]E KOLO: Nema~ka – [vedska 30:29 (21:18), Poqska – Slovenija 30:30 (12:13).

Vil~inski posti`e jedan od svojih {est golova protiv Srbije

Jovo Gali}

GRUPA A (Grac)

i promena golmana vratili su neizvesnost. Na gol Austrije stao je Tomas Bauer, koji je uspeo da odbrani sedmerac Ili}, ali i da sa jo{ {est vezanih uspe{nih intervencija spe~i Srbiju da uve}a prednost. Dobar je bio i kapiten na{e selekcije Dejan Peri}, koji je posle 11:7 za Srbiju, spre~io protivnika da stgne do 11:12. Odbranio je dva sedmerca i imao je{ 4 zaustavqena napada Austrije. Do kraja prvog poluvremna Srbija je preko uspela ponovo da stekne tri gola prednost. Nastavak utakmice doneo je potpuni preokret. Austrijanci su brzo izjedna~ili, a zatim u 43. minutu i prvi put pove-

li 24:23. Alem Toski} je uspeo da izjedna~i na 24:24, ali je onda usledio pravi potop. Srbija je neradnih sedam minuta igrala Druga faza takmi~ewa Grupa I 1A 1B 2A 2B 3A 3B 1. [panija 2. Poqska 3. Francuska 4. Slovenija 5. Nema~ka 6. ^e{ka

Grupa II 2 1 1 2 1 1 2 1 1 2 0 2 2 0 1 2 0 0

061:49 057:55 045:44 064:64 159:61 245:58

3 3 3 2 1 0

bez postignutog gola, dok su Austrijanci napravili seriju od 5:0 i re{ili pitawe prolaska u drugu rundu. Povratka vi{e nije bilo. Austija je sa~uvala prednost i na svom prvom Evropskom prvenstvu, na kojem verovatno ne bi ni u~estvovala da nije doma}in, plasirala se u ~etvrtfinalnu grupu, a Srbiju poslala ku}i. S obzirom na prikazno boqe nismo ni zaslu`ili. Viktor Sila|i postigao je devet golova, a raspolo`en je bio u Robert Veber sa osam. U reprezentaciji Srbije istakli su se @arko [e{um sa osam i Nenad Vu~kovi} sa sedam golova. Bauer je na kraju imao 12 odbrana.

1. Poqska 2. Slovenija 3. Nema~ka 4. [vedska

3 3 3 3

2 1 1 0

1 2 1 0

0 0 1 3

84:79 91:89 89:90 78:84

5 4 3 0

GRUPA D (Viner Noj{tad) PRVO KOLO: [panija - ê{ka 37:25 (17:10), Francuska – Ma|arska 29:29 (16:16). DRUGO KOLO: ê{ka – Francuska 20:21 (10:16), Ma|arska - [panija 25:34 (9:16) . TRE]E KOLO: Francuska – [panija 24:24 (10:10), Ma|arska - ê{ka 26:33 (13:14). 1. [panija 2. Francuska 3. ê{ka 4. Ma|arska

3 3 3 3

2 1 1 0

1 2 0 1

0 0 2 2

95:74 74:73 78:84 80:96

5 4 2 1

IZABRANI NAJUSPE[NIJI SPORTISTI, SPORTSKI RADNICI I KLUBOVI BE^EJSKE OP[TINE

Laureati Danijela Pavi} i Marko Yigurski Tradicionalna manifestacija Izbor sportiste godine 2009. u organizaciji Sportskog saveza op{tine Be~ej okasnila je neke tri nedeqe, a o razlozima finansijske prirode govorio je predsednik organizatora Pera Ba{i}. Prigodnim re~ima u prepu-

onka dr`ave u konkurenciji juniorki i mla|ih seniorki, a titula juniorskog dr`avnog i balkanskog prvaka u jednosedu na 500 metara i ~lana {ampionskog ~etverca u seniorskoj konkurenciji najavquju da i Marko poseduje potencijal za sli~na ostvarewa.

uru~io zaslu`ni sportista Be~eja kajaka{ Jo`ef [oti. Evo i imena nagra|enih po uzrasnim kategorijama - mla|e pionirke: 1. Biqana Reqi} (kajak), 2. Milica Grbi} (xudo) i 3. Ana Jefteni} (plivawe). Mla|i pioniri: 1. Marko Simi} (xudo), Du-

^ordar (kajak). Kadeti: 1. Risto Babi} (xudo), 2. Sebastijan Sabo (plivawe) i 3. Nikola Xigurski (kajak). Juniorke: 1. Jovana Kiki} (kajak), 2. Tijana Novi} (kajak) i 3. Milica Popov (ko{arka). Juniori: 1. Marko Xigurski (kajak), 2. Robert [imon (plivawe) i 3.

di{ta je tre}a, dok je u kategoriji sportskih organizacija za najboqu progla{en Pliva~ki klub Be~ej, Kajak kanu klub Be~ej je drugi, a Xudo klub Mladost tre}i. Kada su kolektivne nagrade u pitawu, onda je jo{ jedna pripala Rukometnom klubu Jedinstvo iz

nopravno su nagra|eni internacionalni atletski sudija Nikola Carevi} i rukometni radnik iz Ba~kog Petrovoig Sela Gavra Vi{kovi}. Posebno priznawe uru~eno je minule godine uspe{nom kajaka{u i treneru grupe be~ejskih reprezentativaca Jo-

{an Jasni} (karate) i 3. Ako{ Benke (stoni tenis iz Ba~kog Gradi{ta). Pionirke: 1. Hermina Luka~ (kuglawe iz Ba~kog Gradi{ta), 2. Nevena Kosanovi} (karate iz Ba~kog Petrovog Sela) i 3. Karolina Kalapo{ (karate). Pioniri: 1. Tama{ Farka{ (plivawe), 2. Nemawa Farka{ (xudo) i 3. Vuka{in Erdeqan (kuglawe iz Ba~kog Gradi{ta). Kadetkiwe: 1. Andrea Terek (karate iz Ba~kog Petrovog Sela), 2. Dijana Kova~evi} (karate) i 3. Ninoslava

Arpad Bala{a (bodi bilding). Seniorke: 1. Danijela Pavi} (xudo), 2. Milica Naranxi} (bodi bilding) i 3. Tawa Bo`i} (kajak). Seniori: 1. Dejan Terzi} (kajak), Neboj{a Sekuli} (mali fudbal) i 3. Igor Sekuli} (sportski ribolov). [ampionski seniorski ~etverac Kajak kanu kluba Be~ej je prvoplasiran u konkurenciji ekipa, Klub malog fudbala Be~ej je drugi, a `enska ekipa Kugla{kog kluba Vojvodina iz Ba~kog Gra-

Ba~kog Petrovog Sela za jubilarnih pola veka postojawa i uspe{nog rada. U~iteq be~ejskih xudista Aleksandar Grbi} izabran je za najuspe{nijeg trenera, drugo mesto u ovoj kategoriji pripala je treneru be~ejskog drugoliga{a u malom fudbalu Dejanu Stanojevu, a tre}i je edukator mladih kajaka{a Be~eja, koji su osvojili {ampionsku titulu u mini kajaku, Vladimir @ivanovi}. U konkurenciji sportskih radnika rav-

èfu [otiu, a u ovu grupu laureata je i dogogodi{wi novinar „Ma|ar Soa“ \er| Lajber, kome je ovo nagrada za ìvotno delo. Najzad, na predlog Kajak kanu kluba Be~ej, uru~ene su i dve zahvalice sponzorima Stevanu Ivanovu, koji je kupio nov ~etverac i momci su ubrzo veslaju}i u wemu trijumfovali na dràvnom prvenstvu i Draganu Kneèvu, koji je klub darovao prikolicom za transport ~amaca. V. Jankov

Nagra|eni sportisti i sportski radnici be~ejske op{tine

noj velikoj sali Gradske ku}e sportistima, sportskim radnicima i prijateqima sporta obratio se i predsednik op{tine Peter Knezi. Laureati su xudistkiwa Danijela Pavi} i kajaka{ Marko Xigurski. I dok je Danijela, uslovno re~eno, posledwih godina pretpla}ena na ovakva priznawa u svojoj sredini, dotle je ovo Marku prvenac. Nastavi li u kontinuitetu da re|a uspehe kao Danijela, koja je ove godine {ampi-

Pored plaketa koje su dobili kao najuspe{niji u svojim uzrasnim kategorijama, predsednik be~ejske op{tine Peter Knezi uru~io im je i pehare namewene apsolutno najboqima u minuloj godini. Organizator tradicionalne manifestacije dodelio je ukupno 46 priznawa, od ~ega 39 pojedincima i 7 klubovima. U svakoj uzrasnoj kategoriji, `enskoj i mu{koj konkurenciji, od mla|ih pionira do seniora nagra|eno je po troje najuspe{nijih, a plakete je

SPORT

nedeqa24.januar2010.

HAJDUK PREDSTAVIO DESET NOVIH IGRA^A

NA[ GOLMAN DEBITOVAO ZA VIGAN U FA KUPU

Kuqani u novom ruhu Na prigodnoj sve~anosti u prostorijama superliga{a Hajduka u Kuli promovisani su novi igra~i koji }e u prole}nom delu prvenstva u Jelen super ligi braniti boje Hajduka. Novinarima je predstavqeno deset fudbalera, a dosada{wim tokom prelaznog roka glavni finansijer Hajduka Nikola Xomba nije skrivao zadovoqstvo. Dovedeni su golman Jov{i}, {toperi Mr|anin i Brkovi}, vezni igra~ Stani} i napada~ Marjanovi}. - Doveli smo igra~e koji }e svi da igraju u prvoj postavi i zaista sam ube|en da smo napravili tim koji je mnogo ja~i nego onaj iz jeseweg dela prvenstva, {to }emo dokazati igrama u prole}nom delu. Tako|e, doveli smo i trenera @arka Soldu koji je ve} radio kod nas i sa ~ijim smo radom bili jako zadovoqni, a nadamo se da }e wegov prole}ni start u Hajduku biti uspe{an.- rekao je Xomba. Uz ove, proverene igra~e, novinarima je predstavqeno i pet igra~a iz mla|ih kategorija Hajduka, koji su potpisali stipendijske ugovore. To su golman Nemawa Latinovi} (1994.), vezni igra~i Mladen Veselinovi} (1992.), Boris Varga (1993.) i Filip Jan~evski (1993.), te napada~ Marko Sekeru{ (1993.). - Potpisali smo stipendijske ugovore sa petoricom igra~a iz na{eg podmlatka. Gledali smo ovih dana kako su to isto uradi-

ovih mladih momaka, no oni su izabrali pravi put, znaju da im je mesto u Hajduku i da jedino ovde mogu da napreduju kao {to su to pre wih uradili Fejsa, Trajkovi} i ostali mladi fudbaleri. Pouka im je bila to {to su na{a dva talentovana igra~a oti{la u Zvezdu i potpuno se izgubila, kao i mladi Drpqanin koji je oti{ao u Partizan, a sada je rezerva u Teleoptiku. Da su ostali u Hajduku sada bi bili prvotimci. Mi garantujemo da su ovi mladi igra~i ekstra kvalitet i da }e svi oni za dve godine igrati u prvoj postavi. Partizanovom jugu poru~ujemo da

Unapred ispla}eni Zaista, u vreme sveop{te krize, neverovatno zvu~i, a istinit je podatak kojeg je saop{tio glavni finansijer Hajduka Nikola Xomba. A taj podatak glasi da su svi fudbaleri, stru~ni {tab i medicinska slu`ba ispla}eni do kraja prole}ne sezone. Dakle, dobili su pare unapred i na wima je sada da to poverewe i opravdaju. li i Crvena zvezda, Partizan i Vojvodina, ali mi tvrdimo da su na{i mladi igra~i boqi. A da je tako svedo~i podatak da su pojedini od pobrojanih klubova poku{ali da vrbuju nekog od

imamo novog igra~a iz Kucure koji je mnogo je boqi od ona dva koja su u tom uzrastu bila kod nas, od Stojisavqevi}a i Fejse. Re~ je o Vargi i kada Qubo bude i{ao u inostranstvo on mo`e

zauzeti wegovo mesto samo za mnogo ve}u cenu. - rekao je Xomba. Potom su se i novi igra~i predstavili novinarima, „stipendisti“ uz poruku da im je pruèna lepa prilika za u~ewe, a ovi provereni igra~i Stani} i Brkovi} sa èqom da se dobrim igrama u Hajduku na velika vrata vrate u Partizan, Mr|anin je rekao da se vratio ku}i, a Jov{i} uz re~i da nije mogao ostati ravnodu{an na krajwe korektnu ponudu Hajduka i Nikole Xombe, uz podse}awe da je i letos bio prvi „pik“ Kuqana, ali je xentlmenski rekao da je povre|en i da tek kada bude potpuno zdrav moè do}i u Hajduk. A kakav je Jov{i} u Hajduku, dovoqno je re}i da je ve} dobio nadimak „hobotnica“. Promociji novih „hajduka“ prisustvovao je i {ef stru~nog {taba @arko Soldo. - Ovaj doga|aj je afirmacija Hajduka u svim segmentima, od rada u mla|im selekcijama i prvoj ekipi. O~ekivawa svih qubiteqa fudbala su da se Hajduk vrati na one staze gde mu je mesto, kada je izlazio u Evropu. S velikim zadovoqstvom po drugi

put do{ao u Hajduk, jer sam znao gde dolazim i sa kim }u raditi. Nadam se da }e novajlije doneti sve`u krv, poja~ati konkurenciju i trgnuti sve ostale igra~e iz letargije, jer poseduju dobar kvalitet. Stipendisti koji }e dobiti priliku da rade sa igra~ima koji imaju veliki broj utakmica u najja~oj ligi }e biti u prilici da u~e od wih kako da se pona{aju, treniraju, a sa nama trenerima da rade na svom usavr{avawu i napredovawu. Oni su perspektiva Hajduka i ja se nadam da smo napravili dobar potez {to smo sa wima potpisali ugovore. - rekao je Soldo. Ina~e, zbog lo{ih vremenskih prilika, snega u Vojvodini, fudbaleri Hajduka }e se ranije otisnuti u toplije krajeve, gde }e realizovati onu najva`niju fazu priprema u kojoj }e biti iskristalisan i tim i igra za prole}e. Tako }e, umesto 31. januara, fudbaleri Hajduka put Ulciwa krenuti 26. januara i ostati do 13-14. februara. Potom se vra}aju u Kulu, kako bi se aklimatizovali na vremenske uslove i spremni do~ekali kraj februara i start prole}a. \. Bojani}

KUP AFRI^KIH NACIJA

Doma}in pla{i Ganu Fudbalska reprezentacija Gane tvrdi da se Angola slu`i metodom zastra{ivawa pred sutraaswi me~ ~etvrtfinala na Afri~kom kupu nacija. Crne zvezde su se po`alile da je policija u Angoli namerno „ustuknula“ i nije ispo{tovala sve mere bezbednosti prilikom

za doma}ina i to mora da se popravi. A ako se ovo desilo samo zbog sutra{weg me~a, onda mi mo`emo samo da poru~imo da }emo ih pobediti u nedequ, a posle toga mogu da nas napadaju koliko ho}e. - izjavio je portparol reprezentacije Gane Rendi Abej.

Roben re{io derbi

Sa druge strane, policija u Angoli demantuje da se radi o bilo kakvom poku{aju zastra{ivawa. - Gana je za nas samo jedna od ekipa koje nastupaju na AKN. Oni su dobrodo{li u Angoli i zaista nema mesta tvrdwama da se bavimo bilo kakvom vrstom zastra{ivawa. - saop{tila je policija u Angoli. U ~etvrtfinalu Kupa nacija sasta}e se Angola - Gana, Obala Slonova~e - Al`ir (danas), Zambija - Nigerija i Egipat Kamerun (sutra).

Golman srpske reprezentacije Vladimir Stojkovi} kona~no Runi razbio stao me|u stative, a sudbina je Hal htela da nekada{wi ~uvar mreè Crvene zvezde debituje za êtiri gola Vejna Runija Vigan protiv ekipe koja nosi i isto toliko golova u mrecrno-bele dresove. Stojkovi} je ì Hala, poslali su Man~eposle duè pauze dobio priliku ster junajted na (privremeda brani za Vigan u me~u {esnano) ~elnu poziciju Premijer estine finala FA Kupa protiv lige.Dok su ostali engleski Nots Kauntija iz Notingema. premijerliga{i i ostale Prvo poluvreme, Stojkovi} ekipe igrale {esnaestinu ne}e pamtiti po dobru. Primio finala FA Kupa, Man~eje dva gola, a drugi pogodak crster junajted i Hal su odino-belih iz Notingema bio je grali jedini me~ 23. kola remalo remek-delo Bena Dejvisa mijer lige ovog vikenda. Jukoji je iz slobodnog udarca sa najted je pobedio Hal 4:0 20-ak metara savladao golmana (1:0) i privremeno je zaseo Vigana koji nije imao nikakve na vrh tabele sa dva boda {anse da zaustavi udarac. U druprednosti nad êlsijem i gom poluvremenu, me|utim, Arsenalom. Vejn Runi je torStojkovi} se istakao sa dve odpedovao Hal, koji nema pobebrane i zna~ajno je doprineo du ve} osam kola (~etiri resvom timu da stigne do izjednamija i ~etiri poraza). Man~ewa, i izbegne najve}e iznena~ester junajted - Hal 4:0 (1:0) |ewe u ovoj rundi takmi~ewa. /Runi 8’, 83’, 86’, 90’/ Prema pravilima, igra}e se novi me~ 2. februara u kojem }e Vigan biti doma}in. Uzbu|ewa je bilo i u drugom U osminu finala FA Kupa okr{aju premijerliga{a - Porplasirao se êlzi, koji je bez tsmut koji se bori za opstanak u problema prebrodio gostovawe najja~oj engleskoj ligi, izbacio drugoliga{u Prestonu - 2:0. je iz daqeg takmi~ewa SanderBranislav Ivanovi} i Nemawa lend. Mati} bili su na klupi za rezervne igra~e, a golove za êlzi dali su Nikolas Anelka i Danijel Starix. Ina~e, trener Prestona odnedavno je Daren Ferguson, sin slavnog menaxera Man~ester junajteda, Aleksa. Reding je nastavio da izbacuje pemijerliga{e. Posle Liverpula (2:1), drugoliga{ Reding izbacio je i Barnli golom Islan|anina Vladimir Stojkovi} Sigurdsona u 87. minutu. Fulam se mu~io u gostima Rezultati:BOLTON - [eprotiv nièrazrednog Akringfild 2:0, KARDIF - Lester 4:2, tona, ali je u drugom poluvremeDERBI KAUNTI - Donkaster nu uspeo da izbegne blamaù 1:0, Everton - BIRMINGEM 3:1. Sli~no je bilo i sa Aston 1:2, Nots Kaunti - Vigan 2:2 Vilom. Na poluvremenu me~a (igra se revan{ me~), PORVila je igrala sramotnih 1:1 sa TSMUT - Sanderlend 2:1, SAUBrajtonom, ali se plasirala u TEMPTON - Ipsvi~ 2:1, VEST narednu rundu pobedom od 3:2. U BROMVI^ - Wukasl 4:2, Vulderbi me~u {esnaestine finala verhempton - Kristal Palas 2:2 FA Kupa, Birmingem je jo{ jed(igra se revan{ me~), Preston nom potvrdio sjajnu formu, poÊLZI 0:2, REDING - Barnli bediv{i Everton u Liverpulu 1:0, Akrington - FULAM 1:3, 2:1. ASTON VILA - Brajton 3:2.

Labud Pejovi} novi trener

BUNDESLIGA

Kamerunci se zahvaquju bogu za plasman u ~etvrtfinale

Stojkovi} primio dva gola

SUMORNA JESEN KABELA

Roben posti`e pobedonosni gol

ju~era{weg napada na jednog novinara iz Gane. Ekipa koju trenira Milovan Rajevac tvrdi da je to namerno ura|eno kako bi se pred dana{wi duel ~etvrtfinala sa ekipom doma}ina wihovim igra~ima „uterao strah u kosti“. Formalno smo ulo`ili `albu zbog napada na novinara iz na{e zemqe koji je do{ao da izve{tava na AKN u Angoli. ovakvim stvarima vi{e nema mesta u afri~kom fudbalu...da su 80te godine pro{log veka, mogli bi da razumemo. Ovo je sramota

DNEVNIK

U derbiju 19. kola Bundeslige {anse su se re|ale kao na traci, a igra~i Luja Van Gala iskoristili su to {to su doma}a odbrana, a naro~ito golman Tim Vize, bili indisponirani i „upisali“ {estu uzastopnu prvenstvenu pobedu (12 kola bez poraza). Ujedno, to je prvi trijumf Bajerna nad Verderom posle ~etiri me~a. Doma}in je poveo lepim udarcem Arona Hunta sa 12-13 metara iskosa sa leve strane u bli`e ra{qe Mihaela Rensinga. Me|utim, gosti su napravili preokret pre odlaska na odmor. Dobru igru Bajerna krunisali su Tomas Miler posle sjajne akcije saigra~a i Ivica Oli} kome nije bilo te{ko da kazni veliki kiks Vizea. Verder je u nastavku napadao, ali su Bavarci iz kontranapada stvarali {anse. Naro~ito se isproma{ivao Arjen Roben. Zato su Bavarci ka`weni u 75. minutu kada je Hugo Almeida izjedna~io na 2:2. Me|utim, samo tri minuta kasnije Roben se iskupio za proma{aje. Izveo je slobodan uda-

rac sa vi{e od 30 metara iskosa sa leve strane, lopta je letela, niko je nije zaka~io i ona je zavr{ila tamo gde je Holan|anin `eleo - 2:3. Tek {to je zavr{en me~ u Bremenu, fudbaleri Bajerna su saznali jo{ jednu (za wih) lepu vest. Bohum je od 0:2 stigao do 2:2 protiv [alkea i omogu}io Bajernu da ponovo preno}i na vrhu tabele, bar dok Bajer ne odigra me~ na gostovawu Hofenhajmu. [alke je napravio kiks protiv ekipe za koju je igrao Milo{ Mari} i tako je prekinuta wegova serija od ~etiri uzastopne pobede. Zanimqivo je da je to bio prvi remi Bohuma i [alkea posle 14 me|usobnih duela u kojima je bilo pobednika. Rezultati 19. kola: Bohum [alke 2:2 (0:2) /Ha{emjan 82, [estak 90 - San~ez 5, Kurawi 42/, Verder - Bajern 2:3 (1:2) /Hunt 10, Almeida 75 - Miler 25, Oli} 35, Roben 78/, Herta - Borusija Menhengladbah 0:0, Majnc - Hanover 1:0 (1:0) /[irle 4/, Nirnberg - Ajntraht 1:1 (1:1) /Eigler 27 - Keler 40/.

Odavno fudbalski klub sa [tranda nije spao na niè grane. U jesewem delu prvenstva u Novosadskoj podru~noj ligi zauzeo je tek 15. mesto sa samo 12 osvojenih bodova. Privatizacijom glavnog osnova~a novosadske fabrike Kabel, dolaskom novog vlasnika Ist Pointa o~ekivalo se posle imenovawa novog Upavnog odbora kluba da }e se klub stabilizovati. Umesto toga nekada{wi drugoliga{ preìvqava najteè trenutke od postanka. Bilo je o~ito od po~etka priprema da }e trener Vladimir Savi} imati mnogo problema kako da skrpi tim, jer su mahom isluèni fudbaleri koji su pristigli slabo trenirali, pa je bilo ~ak tokom prvenstva nezadovoqno napu{tali klub, jer se nije moglo ìveti samo od obe}awa koja su ostala mrtva slova na papiru. Trener Savi} za koga su vezivani uspesi Kabela je iz kola u kolo ostajao sa problemima koji su se nagomilavali pa wemu sigurno ne pripadaju „zasluge“ za sunovrat. - @eleo sam Kabelu sve najboqe, ali evidentno nezadovoqstvo i slab odziv na treninzima bili su veliki uzroci slabih igara. Nekako smo se nosili na po~etku sezone, ali kasnije nismo mogli, jednostavno nismo imali snage. Nisam èleo da napu{tam brod koji tone, ostao sam, ali sada kad boqe razmislim mo`da bi moja ostavka i odlazak donela neke promene, probudila qude koji vode klub, ovako svi smo izgubili. Ako se ne{to ne promeni pred

prole}e ne}e biti dobro - istakao je na kraju sada ve} biv{i trener Vladimir Savi}. Sportski direktor Milan @ivkovi}, nekada prekaqeni kapiten tvrdi. - Uzroke slabih igara vidim u ~iwenici da su igtra~i bili slabo pripremqeni, jednostavno nisu dolazili na treninge, pa su stigle i povrede. u jesewem delu na golu su stajala ~ak ~etiri golamana, {to je previ{ea ni jednom nismo izveli najboqi sastav. Zato i ne ~udi {to smo primili najvi{e golova (37) i uz tri pobede i tri nere{ena rezultat zabeleìli ~ak 12 poraza. [to kao igra~ i kao funkcioner ne pamtim, i ovakvom plasmanu niko se nije nadao. Da li se tokom zimske pauze radilo na stabilizaciji kluba, kako ne bi doìveo ono najgore i preselio se u najniì rang. - Svesni smo ~iwenice u kakvoj se situaciji nalazimo, moramo svi ozbiqno pristupiti poslu, predstoji nam borba za opstanak. Umesto Savi}a angaòvali smo novog trenera Labuda Pejovi}a, koji }e krajem januara izvr{iti prozivku i nadam se dobro zasukati rukave kako bi vratio poquqani ugled kluba. [to je u ovom trenutku najva`nije niko od igra~a nije oti{ao, a trener Pejovi} uz na{u pomo} sigurno }e angaòvani neka poja~awa, koja }e uz postoje}i igra~ki kadar ispuniti na{e èqe - a to je opstanak. - kaè @ivkovi}. M. Popovi}

SPORT

c m y

DNEVNIK

SLU^AJ ]OSI] OTVARA MNOGE DILEME

Zvezdi, ipak, treba istina

Uro{ ]osi}, daroviti izdanak Zvezdine {kole fudbala,pre nekoliko meseci za sitne pare preselio se u redove CSKA iz Moskve. Ni{ta novo, jo{ jedan proma{aj najtrofejnijeg kluba, koji je izgubio ogroman fudbalski potencijal ali verovatno i pozama{an novac. Da, u Qutice Bogdana omladinski pogon ne funkcioni{e kako vaqa poznato je svima. Bitku sa korupcijom u ovom segmentu crveno- beli su ~esto gubili. Da ne nabrajamo koliki je broj direktora prodefilovao, odnosno isluènih i nekvalifikovanih stru~waka, koji su interese kluba podredili li~nom profitu. Novo rukovodstvo, na ~elu sa predsednikom Luki}em, donelo je renesansnu energiju, na~inilo pozitivne pomake, zaustavilo daqe propadawe giganta. Ali, pod pritiskom enormnih dugovawa iz prethodnog perioda (preko 20 miliona evra) nije jednostavno delati. Logi~no, da rukovode}a garnitura nije obezbedila materijalnu podlogu za nesmetano funkcionisawe kluba ~iji je ra~un uglavnom blokiran. Nisu otvorena ba{ sva vrata kompanija i finansisjkih institucija, kako je obe}avano u predizbornoj kampawi. Kriza u dràvi je duboka... Ali, jo{ jedan deo ponu|enog programa gurnut je u zape}ak. O~ekivalo se, a bilo je takvih najava, da }e istina izbiti na videlo, da }e se utvrditi konkretna odgovornost za nezavidan poloàj u kojem se na{la Zvezda, a sve to uz obilatu pomo} nadleènih dràvnih organa. Jednostavno, bez ovakvih poteza crveno- beli ne mogu da krenu ~vrstim korak napred, posebno ka Evropi. „Slu~aj ]osi}“ koji po~iwe da se odmotava, uz anga`man interne klupske komisije, veoma je zanimqiv. Brzo }e biti re{en, a ishod ovog, za na{e prilike ipak nesvakida{weg „procesa“ posla}e i veoma jasnu poruku. Ima indicija da }e kao glavni krivac ove nevesele epizode biti ozna~en tada{wi sportski direktor Ilija Ivi}, koji nije sklopio ugovor sa ]osi}em iako su mu to predloìle adekvatne struktrure kluba. Tu onda ima elemenata za zloupotrebu poloàja, {to opet povla~i pravne konsekvence i zahtev za od{tetom. Po{to Ivi} preti tu`bom jer nije namiren nakon sporazumog

Uro{ ]osi}

raskida ugovora, evo {anse da se kompenzacijom ra~uni barem poravnaju. U pri~u je ume{an i legendrani golman Stevan Stojanovi}, koji je sa pozicije savetnika predsednika za sportska pitawa, napravio kontakt zainteresovanim stranama sa menaxerom. Poplarni Dika je bez dokaza ve} grubo sankcionisan, ostao je bez posla u klubu ~iji je jedan od za{titinih znakova. Prethodno niko nije ni èleo da ~uje wegovu izjavu povodom svih de{avawa oko prodaje ]osi}a.Sadràj te besede nije nimalo prijatan. Jednostavno, istraga bi, pod uslovom da je fer i pravedna, uvela u igru mo`da i neke aktuelne ~lanove sada{weg rukovodstva.. . Dakle, epilog Slu~aja ]osi} pokaza}e i daqe namere predsednika Luki}a. Da li je re} o trenutnom ga{ewu poàra i skretawu pa`we sa nekih drugih problema, ili istinskoj re{enosti da se otvori pro{lost i utvrdi ko je, kako i za koliko novca o{tetio Zvezdu i gurnuo je u ponor. Znaju na Marakani dobro koliko bi jo{ transfera trebalo staviti pod lupu, proveriti pri~e o ugra|ivawu ili raspodeli procenata na relaciji izme|u menaxera i pojedinih klubova koje su opusto{ile kasu. Konstatacije da Zvezdino aktuelno rukovodstvo ne zanimaju de{avawa pre wihovog mandata, Slu~aj ]osi} bacio je u vodu, uostalom kao i nedavna blanko podr{ka Draganu Xaji}u. Selektivno otvarawe slu~ajeva Zvezdu bi moglo da gurne u novi za~arani krug, a ne da joj pomogne na putu prevazilaèwa krize. Zoran Rangelov

nedeqa24.januar2010.

U VOJVODINI POLAKO SU@AVAJU SPISAK ZA TURSKU

U Antaliji s 25 igra~a U fudbalskom klubu Vojvodina imaju slatke brige. Iako je na spisku 40-ak kandidata za prvi tim, jasno je da je konkurencija `estoka i da ne}e biti lako odrediti putnike za Antaliju. Prema re~ima direktora Miodraga Panteli}a krug }e biti sveden na 25 imena, a ukoliko se desi da ta brojka bude ve}a, onda }e to biti mo`da za ime ili dva. - Imamo mnogo mladih talenata koji zavre|uju pa`wu, ali sentimentalnosti i popusta u profesionalnom fudbalu ne sme da bude. Svi imaju {ansu. Do sada smo organizovali dva susreta izme|u na{ih kandidata za prvi tim i prijateqski me~ s Metalcem iz Futoga. Trener Branko Babi} sigurno ima dobar uvid u mogu}nosti svakog pojedinca, pa }e se time i rukovoditi kada bude sastavqao spisak putnika za Antaliju – ka`e Panteli}. U Vojvodini je ranije najavqeno da }e 27. januara igrati u Ma|arskoj. - To gostovawe je pod upitnikom. Izvesnije je da ne}emo i}i u Ma|arsku, jer su problem vize za na{e igra~e iz inostranstva. Bez Adamsa i A|urua ne bi imalo smisla da idemo tamo. No, ne}emo propustiti taj termin da organizujemo neku drugu utakmi-

Miodrag Panteli}, Ratko Butorovi}, Radisav Rabrenovi} i Milan ^abri} pratili su me~ s Metalcem Foto: F. Baki}

cu. Ako ne ba{ tog dana, onda svakako do polaska ekipe u Tursku – veli Panteli}. Bilo je pomiwawa da bi rival

Tadi} i Mr|a ~ekaju I daqe ni~eg novog nema kada su odlasci Dragana Mr|e i Du{ana Tadi}a u pitawu. - Rusi i Turci zainteresovani su za Mr|u, a Italijani za Tadi}a. Ima jo{ nekih ponuda, a dan odluke se bliì. Mr|i se, izgleda, ne ide u Rusiju, ali je jasno da i mi i oni moèmo da vagamo do polaska u Tursku. Ko ode u Antaliju vi{e ne}e mo}i da mewa sredinu – kaè Panteli}.

novosadskom superliga{u mogao da bude somborski Radni~ki? - Da li Somborci ili mo`da Proleter s novosadske Slane bare, vide}emo. U svakom slu~aju dobro je to {to imamo {irok krug sportskih prijateqa, pa }emo u datom trenutku izabrati najboqe re{ewe – ka`e direktor crveno-belih. Vojvodina }e i ove godine poslati izvestan broj mla|ih igra~a na kaqewe. - Prido{lice iz Nik{i}a, Bulatovi} (Sutjeska) i Bo`o-

Aleks Ferguson odlu~iti da ga zadrì i pruì mu {ansu u prvom timu ili }e ga pustiti u neki drugi klub do kraja sezone. On je dodao da je wemu samo najva`nije da negde ira fudbal. Sa druge strane To{i}ev menaxer Zoran Pavlovi} izjavio je da je Keln najuporniji u èqi da pozajmi brzonogog driblera. To{i} ima vi{e opcija, od Olimpijakosa do Tventea, ali najbliì smo dogovoru sa Kelnom. Realno je da do kraja sezone igra u Nema~koj. Ali tek treba da postignemo definitivan dogovor sa Man~esterom. kazao je za Pavlovi}. To{i} (22) je stigao u Man~ester junajted pro{le godine iz Partizana, ali nije uspeo da se izbori za status prvotimca u klubu sa „Old traforda“. Srpski reprezentativac je uglavnom igrao za rezervni ekipu Junajteda, dok je za „A“ tim engleskog kluba nastupio na samo pet me~eva.

vi} (êlik) prole}nu polusezonu prove{}e u ekipi Pali}a. Tamo su igrali Karan i Mito{evi} i to se pokazalo kao dobar potez. Jo{ nekolicinu }emo usmeriti u pojedine klubove, ali ne èlimo da ùrimo dok se zaista ne uverimo ko moè od ovih igra~a da podnese teret superliga{ke konkurencije – nagla{ava nekada{wi prvotimac, a sada irektor kluba Miodrag Panteli}. S. S.

PRIPREME PARTIZANA U ANTALIJI

Sve je super osim ki{e Aleksandar Davidov i Vojislav Stankovi} odu{evqeni prijemom u ekipi Partizana. Sve je super u Antaliji, osim ki{e. Novajlije u ekipi Patizana Aleksandar Davidov i Vojislav Stankovi} polako se privikavaju na novo dru{tvo, ali su nai{li na neo~ekivane „probleme“ na pripremama u Antaliji.

u kojem su se ve} svi „obawali. Davidov je dodao da je deset godina igrao u kulskom Hajduku i da mu je ovo prvi put da promeni klub. - Malo sam se pribojavao kako }e me igra~i prihvatiti. ^ini mi se da je to bilo bez razloga, jer su nas sjajno prihvatili, ne samo mene, ve} sve koji su do{li u ovom roku. -, dodao je Davidov.

ram po ki{i i igram utakmice, to mi nije problem, ali mislim da je boqe da {to pre prestane i da treniramo po lepom vremenu kada po~nu prijateqske utakmice. Dru{tvo crno-belima u hotelu „Riksos“ crno-belima prave igra~i ruskog Amkara, za koji igraju Mitar Novakovi}, nekada{wi fudbaler OFK Beogra-

Keln najuporniji da dovede To{i}a Nema~ki fudbalski prvoliga{ Keln najuporniji je u poku{ajima da na pozajmicu iz Man~ester junajteda dovede Zorana To{i}a. Sam To{i} izjavquje da jo{ ne zna da li }e menaxer

Trener Stevanovi} raspore|uje igra~e u Antaliji

Bojim se da se ne izgubim koliki je hotel... Dva dana smo ovde, jo{ nismo stigli sve da vidimo u samom hotelu. - izjavio je Davidov. Crno-beli su sme{teni u superluksuznom hotelu „Riksos“, a na raspolagawu su im, izme|u ostalog, teretana, saun i bazen,

I drugi novajlija, defanzivac Vojislav Stankovi} presre}an je prijemom u ekipi. - Nisam se nadao da su tako dobri momci u Partizanu, ve} ose}am da sam du`i vremenski period sa wima. - ka`e Stankovi}, ali ga je problem „sa~ekao“ na drugom mestu. - Volim da treni-

da, kao i biv{i napada~ Rada i Vojvodine Predrag Sikimi}. Popularni „Mr~a“ najvi{e se obradovao susretu sa nekada{wim saigra~em iz mlade reprezentacije Srbije i Crne Gore Markom Lomi}em. U taj hotel po~etkom februara dolazi i zagreba~ki Dinamo.

Raskinuli Ajala i Saragosa Fudbaler Saragose Roberto Ajala sporazumno je raskinuo ugovor sa {panskim prvoliga{em Saragosom. Iskusni veteran nedavno je odbio da pre|e u River Platu, jer `eli da i daqe nastavi da igra u Primeri. Jo{ nije poznato u koji }e klub

pre}i ovaj stameni defanzivac, ali je poznato da }e u novu sredinu do}i kao slobodan agent. Kapiten reprezentacije Argentine u Saragosu je letos stigao iz Viqareala. U karijeri je igrao za Ferokaril, River Platu, Napoli, Milan, Valen-

siju. Za reprezentaciju Argentine odigrao je 115 utakmica i postigao sedam golova. Ajala je ponudu trenera Rivera i nekada{weg saigra~a iz reprezentacije, Dijega Simeonea, da se vrati u ovaj slavni argentinski klub.

Anti}u [panija favorit Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Radomir Anti} ocenio je da je selekcija [panije najve}i favorit za osvajawe predstoje}eg Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. Izjavu selektora „orlova“ koja je data turisti~kom ~asopisu „Fitur“, prenela je {panska „Marka“. Anti} je kazao da ekipa Visente del Boskea igra najboqi fudbal i da zbog toga zasluùje po{tovawe {irom planete. - [panija nije najboqa samo kada se gledaju rezultati, nego prikazuje i odli~nu igru, kojoj doprinos daju sjajnim individualni kvaliteti fudbaler evropsko prvaka. - rekao je Anti}. Anti} je u kvalifikacijama za SP izdigao reprezentaciju Srbije na sasvim novi nivo i u~inio je da se sve ostale selekcije sa respektom odnose prema „orlovima“ na Mundijalu u Ju`noj Africi. On kaè da uìva na svojoj poziciji. Druga~iji je to posao od trenera u klubu, ali sam jako zadovoqan napretkom ekipe. Ostvarili smo plasman na SP i to je veliki uspeh, ali me vi{e raduje ~iwenica {to smo vratili veru u srpski fudbal i navija~e na stadione. Uspeli smo na svim doma}im utakmicama da napunimo ’Marakanu’ i to je najva`nija pobeda. - dodao je Anti}. Srbija }e na SP igrati u grupi sa Nema~kom, Ganom i Australijom.

SPORT

nedeqa24.januar2010.

SVETSKI KUP

Vonova nepobediva u spustu Ameri~ka skija{ica Lindzi Von pobedila je i na petom spustu koji je danas vo`en u italijanskom zimskom centru Kortina d’Ampeco u okviru Svetskog kupa. Aktulena osvaja-

70 stotinke. Drugoplasirana je bila Nemica Marija Ri{ (+0,42), dok su tre}e kroz ciq pro{le [ve|anka Awa Person i Na|a Kamer [vajcarske, koje su imale po 86 stotinski zaostatka u odnosu na Vonovu.

Lindzi Von

~ica Svetskog kupa, koja slovi za jednog od glavnih favorita na zimskim Olimpijskim igrama u Vankuveru, zavr{ila je vo`wu za jedan minut, 37 sekundu i

Posle pobede ju~e u superveleslalomu i danas u spustu, Vonova se u~vrtsila na liderskoj poziciji u generalnom plasmanu ispred Ri{ove.

Ku{u druga pobeda u Kicbilu [vajcarski skija{ Didije Ku{ pobednik je spusta koji je u okviru Svetskog kupa vo`en u austrijskom zimskom centru Kicbilu. Ku{u je ovo druga pobeda u Kicbilu (1:53.74 minuta), nakon ju~era{weg trijumfa u supesveleslalomu, a ~etvrta u sezoni, ~ime je smawio razliku u generalnom plasmanu u odnosu na vode}eg [vajcarca Karla Janke na mawe od 50 bodova. Drugi u spustu danas je bio Slovenac Andrej Sporn (+28), kojem je to najboqi rezultat u karijeri, dok je

tre}i na podijumu zavr{io Italijan Vernel Hil sa 39 stotinski zaostatka u odnosu na Ku{a. Petoplasirani u generalnom plasmanu Austrijanac Mihael Valhofer nije zavr{io trku, dok je wegov zemqak i drugi u generalnom plasmanu, Benxamin Rajh zavr{io tek kao 31. Vo|stvo u generalnom plasmanu Svetskog kupa zadr`ao je [vajcarac Karlo Janka, koji je osvojio tek 10. mesto. Danas je, na jednoj od najte`ih i najzahtevnijih staza u Kicbilu, na programu slalom.

c m y

DNEVNIK

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE U MELBURNU

Nole lako s Istominom Povuci-potegni, Uzbekistanac Denis Istomin uspeo je da izdr`i 96 minuta na terenu protiv {ampiona Australian Opena iz 2008. godine, Novaka \okovi}a. Na{ teniser prepustio je 103. igra~u sveta ~etiri gema u tri seta, {to je ujedno bila Novakova najdominantnija igra na ovogodi{wem, 98. izdawu australijskog gren slema - 3:0 (6:1, 6:1, 6:2).\okovi} je na putu do osmine finala, pre Istomina, savladao [vajcarca Marka Kjudinelija (3:1) i [panca Danijela HimenoTravera (3:0), a u borbi za ~etvrtfinale protivnik }e mu biti Poqak Luka{ Kubot, sa kojim je 2009. godine igrao finale prvog Serbian Opena i pobedio ga sa 2:0 (6:3, 7:6). Kubot (27 godina) je do prvog plasmana u osminu finala gren slema u karijeri stigao bez borbe, jer wegov rival Mihail Ju`wi nije uspeo da se oporavi od povrede sko~nog zgloba, tako da me~a nije ni bilo.Momak iz Boleslavjeca, u Australiju je do{ao kao 86. teniser sveta, a ukoliko \okovi} opravda ulogu favorita (verovatno u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka), u ~etvrtfinalu }e igrati ili protiv [panca Nikolasa Almagra ili protiv (10) @oVilfreda Conge.

Novak \okovi}

da vrati brejk i potom dobije me~. Pro{le godine \okovi} je eliminisan upravo u ~etvrtfinalu, od Endija Rodika, kada mu je predao me~ u ~etvrtom setu zbog iscrpqenosti.

(30) Huana Monaka sa 3:0 (6:0, 6:3, 6:4), (9) Fernando Verdasko imao je lak posao, jer je kvalifikant iz Austrije Stefan Kubek predao posle prvog seta (6:1).

Najboqi me~ do sada Srpski teniser Novak \okovi} ocenio je da je u subotu rano ujutru po na{em vremenu odigrao najboqi me~ na Australian Openu, ali je istakao da wegov protivnik nije igrao najboqe {to zna. Ovo mi je verovatno najboqi me~ od dosada{wa tri, ali, opet, ne mislim da je moj protivnik igrao na nivou na kome je mogao. Pomagao mi je sa mnogo neiznu|enih gre{aka i nismo imali neke duga~ke poene. Zbog togao sam samo `eleo da zadr`im koncentraciju i pobedim {to pre. rekao je \okovi}. Slede}i protivnik \okovi}a bi}e Luka{ Kubot, igra~ koga je srpski teniser pobedio u finalu Serbia Opena, pro{log prole}a. - Pri~ali smo o tome (finalu beogradskog turnira) u svla~ionici. Dobar je igra~, a u po-

sledwih oko godinu dana igra najboqe u karijeri... Vrlo je agresivan. Znam kako igra i u~ini}u sve da se dobro spremim, rekao je \okovi} na konferenciji za novinare u Melburnu. On je rekao da mu prija {to se ove godine poklawa mawe pa`we na wega i naveo da ima mnogo dobrih igra~a na turniru ove godine, ali je posebno istakao Nikolaja Davidenka. - Mislim da Davidenko zaslu`uje vi{e pa`we. Igra najboqe u karijeri. Nalazi se u seriji i sigurno je jedan od igra~a koji ove godine mogu da osvoje titulu. Tu su, naravno, i Roxer Federer, Rafael Nadal, Endi Marej, Huan Martin Del Potro... Mislim da navija~i mogu da u`ivaju u mu{kom `rebu i ~ekaju da vide ko }e osvojiti titulu. - rekao je \okovi}.

od 6:0, 4:2, predao me~ zbog povrede. U konkurenciji dama, (6) Venus Vilijams pobedila je veteranku iz Australije Kejsi Delakvu sa 2:0 (6:1, 7:6), wena mla|a sestra i aktuelna {ampionka (1) Serena Vilijams deklasirala je (32) [pawolku Karlu Suarez Navaro sa 2:0 (6:0, 6:3), (9) Vera Zvonareva izbacila je @izelu Dulko, koja je pobedila Anu Ivanovi}, rezultatom 2:0 (6:1, 7:5), (7) Viktorija Azarenka bila je boqa od Italijanke Tatjane Garbin sa 2:0 (6:0, 6:2). Dankiwa Karolina Voznijacki, ~etvrti favorit, lako je izbacila Izraelku Sahar Per sa 2:0 (6:4, 6:0). U no}i izme|u petka i subote Jelena Jankovi} se i definitivno oprostila od u~e{}a na ovogodi{wem “Ozi” Openu, jer je eliminisana i u konkurenciji dublova. Beogra|anku i wenu partnerku [enaj Peri iz SAD, u drugom kolu, eliminisale su osme favoritkiwe, Kineskiwa \i @an i Ame-

[AMPION MOTO GP PRELAZI U FORMULU

Rosi brz i u Ferariju Aktuelni {ampion u Moto GP Valentino Rosi ponovo je u `i`i javnosti u Formuli 1 nakon {to je veoma uspe{no testirao Ferarijev bolid na stazi Kataluwa u Barseloni. Sedmostruki svetski Moto GP prvak opet se pomiwe kao mogu}i voza~ italijanske ekipe s obzirom na to da je rezultat wegovog kruga (1:21,900) za nijansu bio slabiji od pro{logodi{weg, koji je ostvario nekada-

Rosiju ugovor sa japanskim timom isti~e naredne sezone, ali prema tvrdwama medija, verovatno }e tada pre}i u Dukati. Ove spekulacije zasnovane su na verovawu da }e wegov sada{wi klupski kolega iz Jamahe, Horhe Lorenco, dobiti ono {to ve} dugo tra`i - identi~an status sa Rosijem u timu. Me|utim, Brivio tvrdi da opasnost nije Dukati, ve} iskqu~ivo Ferari i Formula 1! I sam {ef skuderije Stefano Domenikali je

Markos Bagdatis je povredio rame u me~u s Hjuitom

Conga je u jednom od najdramati~nijih me~eva dana pobedio (18) Tomija Hasa sa 3:1 (6:4, 3:6, 6:1, 7:5). Has je u ~etvrtom setu vodio sa 5:3 i servirao, ali je Francuz uspeo

[estog dana takmi~ewa u Melburnu, (1) Roxer Federer pobedio je (31) Alberta Montawesa sa 3:0 (6:3, 6:4, 6:4), (6) Nikolaj Davidenko eliminisao je

Venus Vilijams

Qubimac doma}e publike Lejton Hjuit nije imao problema sa nekada{wim finalistom, Markosom Bagdatisom. Kipranin je pri vo|stvu protivnika

rikanka Betani Matek-Sands sa 2:1 (6:2, 4:6, 6:1). Prethodno, Jelena je eliminsana u tre}em kolu singla od (31) Alone Bondarenko sa 2:0 (6:2, 6:3).

Du{an i Ivo sve boqi

Valentino Rosi

{wi svetski {ampion Kimi Raikonen. Sve ovo zabrinulo je qude iz Jamahinog MotoGP tima, ~iji je “Doktor” ~lan ve} nekoliko sezona. Moram da budem zabrinut, jer je ostvario zaista neverovatno vreme. Ne znam {ta }emo da radimo, ako Doktor po`eli da promeni sport, rekao je vlasnik Jamahe David Brivio za italijansku “Gazetu delo Sport”.

priznao da bi Rosi bio idealan kandidat za voza~a, ukoliko F1 promeni pravila i dozvoli ekipama po tri bolida. “Doktor” je `eleo da ostane zagonetan. - Moj sutra{wi posao je da vozim motocikl. Odluku o svojoj budu}nosti done}u tek za nekoliko meseci. Istina je da pored Ferarija, na stolu imam i ponudu Dukatija. Sve }e biti ~isto za par meseci. - rekao je Rosi.

Posle izgubqenog prvog seta, Srbin Du{an Vemi} i Hrvat Ivo Karlovi} smogli su snage da izjedna~e, a potom i elimini{u Australijance Kejdela Hansela i Grega Xonsa - 2:1 (3:6, 7:5, 7:5). Vemi} i Karlovi} }e u tre}em kolu igrati protiv petih nosilaca u igru dublova na Australian Openu, Poqaka Luka{a Kubota i Austrijanca Olivera Maraha. Kubot }e se u jednom danu sastati sa dvojicom srpskih igra~a, jer mu je protivnik u singlu Novak \okovi}. Ukoliko naprave iznena|ewe i elimini{u poqsko-austrijski dubl Kubota i Maraha, Vemi} i Karlovi} daqe bi mogli da nalete na tre}e nosioce Lukasa Dluhog iz ^e{ke i Indijca Leandera Pae{a. Vemi}u je u~e{}e na gren slem turniru u Melburnu prvi turnir u takmi~arskoj 2010. godini. Pripreme za ovu sezonu imao je na Floridi sa Ilijom

Du{an Vemi}

Bozoqcem i jednim delom u Las Vegasu. Pripreme su bile sjajne, atmosfera boqa nego ikada, pridruìo nam se i Roko Karanu{i}. Sjajno sam se pripremio, skoro tako da mogu ponovo singl karijeru da zapo~nem! Po{to mi je rang slabiji (88. mesto na ATP listi u dublu), nisam bio siguran da bih u{ao u glavne `rebove na turnirima pre Otvorenog prvenstva Australije, tako da sam ostao u Las Vegasu i nastavio pripreme treniraju}i sa Nenadom @ivkovi}em. - rekao je Vemi}. Vemi} optimisti~ki gleda na ovu sezonu. - Ako iskoristim {anse koje mi se ukaù, ovo moè biti izuzetna sezona. Samo se nadam zdravqu, a ostalo }e biti po zasluzi. Poku{a}u sa Karlovi}em da igram {to vi{e turnira ove sezone. - rekao je Vemi}, srpski teniser rodom iz Zadra.

Novosadska nedeqa24.januar2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU

NA [TRANDU OBELE@EN PRESTANAK NOVOSADSKE RACIJE

BIOSKOPI Bioskop „Jadran“ „Sun~ani Beri i disko gliste“ (11 i16.30) „Avatar“ (18 i 21). Ulaznica ko{ta 250 dinara. Art bioskop „Vojvodina“ na Spensu „Planeta 51“ (18), „Glasnik“ (20).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju. Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059, zbog priprema izlo`bi muzej }e biti zatvoren od 5 do 11. januara. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka „Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka“; stalna postavka: Srpska umetnost „Teme i ideje“ (1900–1941); stalna postavka „Qudi i doga|aji – slika pro{losti“

Foto: F. Baki}

Izgoreo krov porodi~ne ku}e U po`aru, koji je ju~e oko 13.45 sati izbio u ku}i u Ulici Vase Pu{ibrka 9, nije bilo povre|enih, ali je izgorelo 90 kvdaratnih metara krova porodi~ne ku}e. Iz novosadske vatrogasne brigade rekli su da je

po`ar lokalizovan za desetak minuta, nije se pro{irio na okolne ku}e, a ga{en je naredni sat. Za sada se ne zna iznos {tete, a nezvani~no, uzrok po`ara najverovatnije je bio oxak. S. K.

V REMEPLOV

Vojska zavodila red na Trgu Dok je 25. januara 1919. ve}e odeqewe savezni~ke francuske vojske imalo na glavnom gradskom trgu smotru, „pojavila se gomila ma|arske de~urlije i galamila“. Tako je sutradan pisalo u listu „Zastava“. U istim novinama je dva, tri dana kasnije objavqeno da je doga|aj na trgu samo po~eo kao obi~na de~ija igra. Tek pucawem u vazduh vojska je uspela da napravi

hronika

red. Srpske vlasti su posle nemira odredile 60 talaca me|u vi|enijim Ma|arima. Oni nisu bili hap{eni, ve} zaduèni da drè u redu svoje sunarodnike. Ako u tome ne uspeju, podvu~eno je, o~ekuje ih sudbina kakvu su doìveli Srbi - taoci u vrema ma|arske vlasti u upravo zavr{enom velikom ratu. Sre}om, nije bilo povoda da se tako ne{to dogodi. N. C.

Poku{aj politi~ke zloupotrebe grada pod ledom Na [trandu je ju~e u 16 ~asova, istog sata kada je 1942. godine ma|arskim fa{istima stiglo nare|ewe za prekid ubijawa Novosa|ana, od kojih su jo{ mnogi stajali u redu za smrt, odràn pomen nastradalim sugra|anima, koji su sluìli sve{tenici Srpske pravoslavne crkve. Dve organizacije bile su organizatori skupa, Memorijalno dru{tvo “Racija 1942.” iz ûruga i SNP “Svetozar Mileti}”. Govore}i o masakru koji se odvijao tokom Novosadske racije, a najve}i je bio upravo na [trandu gde su qudi ubijani i bacani pod led, ìvi ili mrtvi, Aleksandar Veqi} iz “Racije 1942.” izjavio je da [trand krije stra{nu tajnu, jer postoje verodostojni podaci da nije ubijeno 1.300 ve} najmawe 4.000 Novosa|ana izme|u 21. i 23 januara 1942. godine. - Istina je ba~ena u zaborav i pod led. Istina o patwama svih gra|ana Novog Sada. Na{a je du`nost da ne zaboravimo grad pod ledom i da se nikada ne rastanemo od wega – istakao je u emotivnom govoru Veqi}, koji se dugi niz godina bavi izu~avawem Novosadske racije i koji kaè da je do sada poimence identifikovano 2.063 `rtava pogroma. Pre Veqi}a, pred nekoliko desetina okupqenih, iza{ao je predstavnik SNP “Svetozar Mileti}” koji je pomenuv{i da su u raciji stradali obi~ni qudi, evidentno zloupotrebio do tada dostojanstveni doga|aj,

De`urna apoteka danas }e biti apoteka „Dr M. Danilovi}“ koja se nalazi u Ulici Narodnog fronta 72. . Apoteka radi od 7.30 do 20 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je u apoteci „Bulevar“, Bulevar Mihajla Pupina 7, od 20 do 7 ~asova narednog dana, kao i subotom posle 14 sati. B. M.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA Pravoslavne crkve

Foto: F. Baki}

izjaviv{i da je 1942. godine “Nova Evropa pla}ena krvqu, a da sada novu Evropu treba da platimo du{ama”. Na to se izvestan broj gra|ana udaqio, ne èlev{i da slu{a nastavak tirade, u kojoj je èstoko napadan reìm koji je usledio nakon rata. Ipak, na kraju, zatraìv{i re~ i udostojen pa`we preostalih okupqenih, pred skup je istupio Mita Bugarski, koji je i sam bio priveden u raciji i samo zbog dugog batiwawa nije zavr{io u Dunavu. Bugarski je rekao da je bio borac 3. bataqona 8. vojvo|anske brigade, koji je u no}i 22. oktobra 1944. godine oslobodio Novi Sad. - Slaèmo se da je bilo gre{aka i u ratu i nakon oslobo-

|ewa. Me|utim, treba da se zna da smo upravo mi, borci narodnooslobodila~ke vojske, oterali fa{iste i oslobodili zemqu. Smatram da to zasluùje po{tovawe, a ne da budemo klevetani i da se na{ u~inak u borbi protiv fa{izma umawuje – rekao je Bugarski, oko kojeg su se, nakon zavr{etka komemoracije, spontano okupili saborci iz nekoliko partizanskih brigada. Bugarski je u izjavi za “Dnevnik” rekao i da je na ovaj ~in bio potaknut, izme|u ostalog i {to je delegacija SUBNOR-a bila iskqu~ena iz zvani~nog protokola obeleàvawa 68. godi{wice racije odràne u ~etvrtak kod spomenika “Porodica” na Keju `rtava racije. S. K.

ZAVR[EN 13. JANUARSKI SAJAM VINA U TEMERINU

Cela Panonija u nektaru od vinove loze Sala Centra za fizi~ku kulturu u Temerinu ju~e je jedva podnela teret nekoliko hiqada boca vina oko kojih su s ~a{ama obigravali qubiteqi napitka od vinove loze na 13. januarskom sajmu vina, najve}em do sada. Kako je rekao predsednik Dru{tva prijateqa ba{te, organizatora ove manifestacije, [andor [nejder, Temerinci su ove godine bili doma}ini najve}oj smotri vina iz Panonske nizije, jer je pred komisiju sastavqenu od 80 sudija, stigao ~ak 761 uzorak. - Od 13. januara primali smo uzorke, a sudije iz Srbije, Ma|arske, Rumunije, Hrvatske i Moldavije imale su dosta posla ocewivaju}i crna, {iler, roza i bela vina– rekao je [nejder za “Dnevnik”. Iako ka`e da veli~ina manifestacije polako prema{uje mogu}nosti Dru{tva prijateqa ba{te, [nejder je ponosan, jer je cela manifestacija preno{ena direktno na internetu preko sajta www.kertbaratkor.org.rs. A posetioci sajma ju~e su zaista stavqali nepca i jezike na te`ak ispit, jer su se stolovi ugibali pod ogromnim brojem fla{a, koje su stigle iz svih krajeva Vojvodine i Ma|arske, a bilo je vina i iz Rumunije i Barawe. Vina su stigla iz malih i porodi~nih vinarija iz Aradca, Titela, Deliblatske pe{~are, Sivca, Ne{tina, Temerina, Sremskih Karlovaca, I|o{a,

Danas de`ura apoteka „Dr Danilovi}”

Foto: F. Baki}

Slankamena, ali i ^ongrada i Na|mawoka. Impresivno je bilo videti toliki spektar boja i ukusa na jednom mestu, a doma}ice, obu~ene u narodnu no{wu vojvo|anskih Ma|ara, imale su pune ruke posla da svima nato~e gro`|ani nektar . Izbor izme|u 344 bela vina, 292 crna, 17 {iler, 73 roze i 45 desertnih vina, zaista nije bio lak. Velike zlatne medaqe u kategoriji belih vina dobili su “talijanski rizling” Marka Cveti}a iz Sremskih Karlovaca, “ba~ka” Daniela ^elovskog iz Kulpina, “soviwon blan” Slobodana Bo{kovi}a iz Novog Sada i “melem” Vinarije “Gvo`|en” iz Melenaca. Kod crnih vina najboqa su bila “frankovka” @olta [tanglickog iz

Na|mawoka, “kaberne soviwon” Joèfa [piesa iz Pak{a, “cvajgelt” Joèfa [ebe{}ena iz Bowhada, “kaberne” Steve Matu{a iz Iloka, “merlo” Gabriele Slovak iz Seksarda i “kaberne frank” Ota [tanglickog iz Na|mawoka. [iler vino “muskat hamburg”, koje se nalazi izme|u rozea i crnih vina, oki}eno velikom zlatnom medaqom, poteklo je iz podruma Branislava Herora iz In|ije. Kod rozea najboqa su bila vina “kaberne soviwon” “Koh-vina” iz Ma|arske, “rosana” vinarije “Vindulo” iz Temerina, “fi{er parti rouz” iz Ma|arske, “roze” Save Savi}a iz Sremske Kamenice, “portugizer” Milorada Ibroì}a iz Iriga i “frankovka” Lasla Hosa iz Pak{a u Ma|arskoj. S. K.

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 9 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova NA NOU

U~ewe stranih jezika U toku je upis za u~ewe stranih jezika svih nivoa tokom proletnog semestra, u Centru za strane jezike pri Novosadskom otvorenom univerzitetu. Cena kursa je 14.500 dinara i mogu}e je pla}awe u pet mese~nih rata, a u ponudi su engleski, nema~ki, {panski i drugi jezici. Ostale informacije dostupne su na telefon 521-629. S. T.

DNEVNIK

nedeqa24.januar2010.

PISMO IZ AMERIKE

Kravqa balega za spas sveta Dok na jednom delu pa{waka stoka jede i planduje, druge parcele {irom Sjediwenih Dràva se odmaraju. Ba{ kao nekada u na{em tzv. ekstenzivnom sto~arstvu, donedavno u dru{tvenom sektoru poznatom kao “hladni odgoj” livlend, Ohajo: Amerika je zemqa visoke tehnologije, ali joj se povremeno dese epizode, istina sporadi~ne i minorne, koje podsete na vreme pionira Divqeg zapada, Indijanaca, preriju i bizone, pa i na davna vremena ìvota wenih sada{wih stanovnika u “starom kraju” na Balkanu, Panoniji… Wujor{ki magazin “Tajm” objavio je nedavno op{irnu rubriku o naporima nekoliko istaknutih aktivista za proizvodwu organske hrane koji èle da spasu zemqu – gove|om balegom! Autor vi{e kwiga o proizvodwi zdrave hrane Eliot Koleman i kolumnistkiwa va{ingtonskog “Posta” Barbara Damros, kupili su lepo par~e ne ba{ plodne zemqe u dràvi Mejn, sklepali nekoliko provizornih torova pod krovom i tamo gaje nekoliko desetina goveda, ali na otvorenom. @ele da dokaù da su ove ìvotiwe iz roda bovina prestrogo optuène da zaga|uju na{u atmosferu emitovawem {tetnih gasova, opasnijih za efekat

staklene ba{te od onih {to ih isprdavaju auspusi svih automobila na svetu. Takav se, naime, zakqu~ak provla~i posledwih godina na va`nijim skupovima ekologa. Posebno ih je pogodio slogan sro~en u Evropskoj uniji koji poziva na odricawe od mesa, govedine, a koji glasi: „les mit, les hit!“ (mawe mesa - mawe zagrevawa). Koleman i Damrosova nisu sami u ovom (va`nom ali zaludnom?) poslu. Ceweni proizvo|a~ mleka Rix [in pu{ta svojih stotinak mlekuqa da slobodno pasu po imawu od 150 ari u Masasu~ecu, a jo{ vi{e ih na ispa{i ima izvesni Danac Tomas Hartung, te farmeri u Vermontu i Kanadi. Oni tvrde da je daleko zdravije za Maj~icu Zemqu da goveda jedu samo ono {to sama uzmu od zemqe, a usput da joj u vidu balege i mokra}e, vrate posu|eno. Dokazuju i da {tetni gasovi, pre svega metan i ugqendioksid, na taj na~in ni ne napu{taju povr{inu zemqe i odmah se vezuju za tlo, hrane travu i wen koren... Mikroogranizmi stvaraju humus, trava boqe raste, opet dospeva u burag i tako u krug. Dok na jednom delu pa{waka stoka jede i planduje, druge parcele se odmaraju. Ba{ kao nekada u na{em tzv. ekstenzivnom sto~arstvu, donedavno u dru{tvenom sektoru poznatom kao “hladni odgoj”.

Inovatori priznaju da su dosta usamqeni. âk 99 posto sto~arstva u SAD je strogo stajsko, ali je ba{ u tome i velika gre{ka, kaè E. Koleman. Tro{i se mnogo goriva na gajewe kukuruza i soje kojom se krave hrane, na transport i proizvodwu ve{ta~kih |ubriva, na kupovinu i dopremawe pesticida. Na operacije koje se po novom na~inu pravqewa govedine izbegavaju kao nepotrebne. Jedina “mala mana” novotarije je {to je cena novog mesa dvostruko ve}a i treba ga mnogo duè ~ekati. No, bejbi bif s livade je daleko kvalitetniji i sa mawe zasi}enih masti, a sa vi{e omega 3 kiselina. Nisam siguran da }e novotarije s isto~ne obale SAD pridobiti mnogo pristalica, ali kada bi se moglo glasati ja bih bio “za” zbog va`nosti gove|e balege za qude. U Nema~koj, recimo, ve} nekoliko godina funkcioni{e sistem dobijawa elektri~ne energije iz biogasa ~iju proizvodwu pospe{uje pomenuta mrko-zelena poga~a. âk 17 sela u okolini Getingena greje se i obasjava centralom koja radi na gas a koji dolazi iz ostataka sto~ne hrane. Postrojewe je, istina, glomazno i skupo, uloèno je oko 5,5 miliona evra, ali je ne{kodqivo po okolinu i isplativo posle 10 godina upotrebe. Masa iz koje se dobija gas ponovo se upotrebqava kao |ubrivo, pa se sli~no kao u ameri~kom eksperimentu, Maj~ici Zemqi vra}a pozajmqeno. Stru~waci kaù da je za kvalitet i koli~inu biogasa jako va`no da u kompostu bude {to vi{e gove|eg izmeta. Ovo je jo{ jedno podse}awe na veliku ulogu koju je kravqa balega imala u razvoju civilizacije. U svim pustarama, prerijama, savanama, dakle ravnicama oskudnim u ogrevu, sakupqana je i ~uvana da se loì u hladno doba. Nema dobre sadwe vo}a i rastiwa ako se koren ne zamo~i u rastvor vode i gove|e balege. U Vojvodini je dugo bila nezamewiv materijal u spravqawu lepka za pucovawe ku}a, pomazivawe zemqanih patosa... Me{ana sa slamom i plevom, ugra|ivana je u tavanice, zabate. Bila je vekovima veoma cewena i u Africi, Indiji, na svim prostorima gde su gajene bovine, od obi~ne krave do jaka i vodenog bivola. No, vratimo gove|u balegu ponovo u Ameriku. Ne{to iz dosade i, vaqda, zahvalnosti onim beskrajnim krdima bafala {to su gnojila preriju (tatanke, po filmu “Ples sa vukovima”), u saveznoj dràvi Oklahoma, gradu Biveru (Dabrogradu), od 1970. godine se odràva {amponat (sveta, naravno) u bacawu suve gove|e balege. Apsolutni rekorder je izvesni Lilang Kerti koji je „spravu“ hitnuo ~ak 56 metara i 23 santimetra. Vi{e nego impresivno, jer je naredni najboqi rezultat u vitlawu kaudanga (cow dung) ~ak 20 stopa slabiji. Pa sad neka neko kaè da je gove|e govno bul{it! Pavle Male{ev

SAGE ZA NOVI MILENIJUM

Preskakawe generacijske barijere îni se da Tolkin svoju popularnost mora da zahvali specifi~nom ukusu hipi generacije koja je tragala za sadràjima koji iska~u iz okvira malogra|an{tine iterarni ànr koga nazivaju epska fantastika, fantastika magije i ma~a ili tamnica i zmajeva, veoma je popularan kod ~itala~kih masa, na radost izdava~a i wihovih pisaca - najamnika. Ne ~udi stoga masovna proizvodwa, ~ak bi pravilnije bilo govoriti neumerena hiperprodukcija dela sa sadràjima koji podrazumevaju bazi~ni zaplet u kome se sukobqavaju sile Dobra - Svetla i Zla - Mraka, u nekom pogodbenom vremenu koje podse}a na sredwi vek (sa pripaju}im kraqevstvima, zamkovima, feudalnim odnosima, divqim zemqama i plemenima) i fantasti~nom ikonografijom od zmajeva, patuqaka i sli~nih bi}a, ~arobwaka, artefaktima s natprirodnim mo}ima itd. Odlika moderne epske fantastike je da dolazi u serijalima podebelih kwiga (sa pripadaju}im geografskim kartama) u kojima se na{iroko opisuju avanture junaka, naroda, vojski, razli~itih vrsta ìvih bi}a. Publika, pak, voli i traì upravo tako obimne kwige jer im to, o~ito, daruje iluziju pravih izmi{qenih svetova. Epska fantastika je od strane teoreti~ara naj~e{}e prepoznavana kao savremeni nastavqa~ duge linije dela koja se odre|uju kao epovi, legende, sage. Ono {to su bile ~udesne pripovesti iz vremena kada je postojalo samo usmeno pripovedawe, preko epa o Gilgame{u, Odiseje, Beovulfa, Hiqadu

i jedne no}i, vel{kog Mabinogiona ili persijske [ahname sve do klasi~nih dela iz 18. i 19. veka, po~etkom 20. veka preto~ilo se u pri~e {tampane u jeftinim palp ~asopisima koji su donosili {arenu zabavu puku. U tu svrhu su pome{ane razli~ite tradicije – da bi se stvorila nova fantasti~ka stvarnost: setimo se delova Lavkraftovog opusa te Konana Varvarina iz pera Roberta Hauarda koji je najinventivniji od brojnih pisaca kakvi su Sprag de Kemp, Lester del Rej, Xek Vilijams, Xek Vans. Zvani~no ro|ewe novog ànra zbilo se polovinom 1950-tih kada je Tolkin objavio trilogiju „Druìna prstena“ koja je i posle pet decenija kultna kwiga u koju se zakliwu svi qubiteqi ovakve proze. Tolkinov bqesak u kome ima elemenata {irokog enciklopedijskog znawa, talenta za gra|ewe saga te neprevazi|ene mo}i stvarawe i mitologizovawa „sasvim novog sveta“ i daqe zasewuje sve autore koji se kre}u stazama ovog ànra. Na àlost, ve}ina samo ponavqa kurentne obrasce, bez ikakvih inventivnih pomaka. No, ni publika nije mnogo zahtevnija i uìva u i{~itavawu poznatih situacija. îni se da Tolkin svoju popularnost mora da zahvali specifi~nom ukusu hipi generacije koja je tragala za sadràjima koji iska~u iz okvira malogra|an{tine, {to „Gospodari prstenova“ nude svojom infantilnom, fantasti~ko-eskapisti~kom (maksimalno od sada{wosti odmaknutom) pri~om. Status kultnog dela preuzele su nove generacije ali iz razloga pomodarstva i egzotike a ne zbog bunta ili tragawa za ne~im novim, nesvakida{wim. Mada se epska fantastika masovno pi{e i tro{i, retka su dela koja svojim kvalitetima mogu da se primaknu Tol-

kinu. Takvi su serijal romana o Zemqomorju Ursule le Gvin (koju je u mnogo~emu kopirala autorka Harija Potera), Amber serija Roxera Zelaznija, Pulmanova trilogija „Wegova mra~na tkawa“, deo “Letopisa Tomasa Kovenanta Nevernika” Stivena Donaldsona, te veli~anstvena “Kwiga Novog sunca” Xina Volfa. Istini za voqu u mno{tvu povesti o raznim juna{tvima i ~udesnim doga|awima koje su se vekovima pripovedale uz vatre a mnoge pale u zaborav, isto su tako zaboravqene i brojne kwige popularne me|u savremenicima. [ta }e od dana{wih pri~a/ kwiga presko~iti generacijske barijere i odràti se u budu}im vremenima niko sa sigurno{}u ne moè tvrditi. Kwiga “Legende” originalno sastavqena 1998. godine a pro{le prevedena na srpski i objavqena u “Laguni”, nudi izbor mogu}ih epskih evergrin pri~a. Robert Silverberg, ìvi klasik nau~ne i epske fantastike, sakupio je pri~e deset autora (dodao je i jednu svoju) koje se de{avaju u najuspelije izma{tanim svetovima. Od klasika tu su Ursula le Gvin (sa pri~om iz Zemqomorja), En Mekafri (sa fragmentom serije o jaha~ima zmajeva sa Perna), Stiven King (epizodom iz serijala Mra~na kula), Silverberg (pri~om iz Maxipur sveta). Uz Terija Pra~eta (i veseli Disksvet), stoje Teri Gudkajnd, Orson Skot Kart, Tad

Vilijems, Rejmond Fajst, Robert Xordan koji tako|e imaju brojne qubiteqe svojih serijala. Kona~no, zastupqen je i Xon R. R. Martin pri~om koja pripada svetu serijala “Pesma leda i vatre”, u posledwoj deceniji svakako najuspelijeg dela epske fantastike. Silverbergovom izboru mo`e se zameriti izostanak nekih autora (pre svih Xina Volfa) odnosno potencirawe pisaca koji jesu popularni ali je wihov kvalitet slab ili ~ak minoran (Xordan, Fajst). Ipak, re~ je zanimqivom projektu sagledavawa trenutne epsko-fantasti~ne ponude za budu}nost. A na pitawe koja }e od ponu|enih saga `iveti i za 50 godina odgovor }e dati samo vreme i budu}i ~itaoci – ako ih bude. Ilija Baki}

NAJPOZNATIJI SLU^AJEVI PLAGIRAWA

Tu|e je najsla|e Jedan od najpoznatijih slu~ajeva plagirawa u svetu muzike je onaj Yorya Harisona iz 1971. Biv{i ~lan Bitlsa je optuèn da je jednu deonicu pesme „He is so fine“ grupe [ifons iskoristio za svoju pesmu „My sweet lord“ oliko puta vam se desilo da slu{ate neku pesmu, pro~itate kwigu ili novinski ~lanak koji zali~i upravo na ne{to {to ste ve} ranije negde ~uli ili videli? I taman kad pomislite kako ste upravo proìveli deja vu, razo~arano shvatite da se zapravo radi o plagijatu ili obradi. Mnogo je primera u svetu umetnosti gde su se razni autori ogre{ili o ovu |avoqu rabotu, prisvojiv{i tu|i trud kao sopstveno delo, a ovom }emo prilikom pomenuti samo one najpoznatije. Podaci u tekstu su prona|eni na „wenom viso~anstvu“ - Vikipediji. Nau~na kwièvnost – Najranije zabeleèni slu~aj plagirawa seè iz 11. veka kada je istori~ar i filozof Al Katib Al Bagdadi optuìo arapskog nau~nika Al Xahiza da je u pisawu svoje Kwige o ìvotiwama zapravo plagirao Aristotelovo delo istog naslova. Kasnije je ustanovqeno da se ipak ne radi o pravoj „kra|i“, ve} da je u kwizi iskori{teno svega nekoliko re~e-

nica koje su izvorno pripadale gr~kom filozofu. [kotski istori~ar Xejms Mekej bio je primoran da se odrekne svih kopija svoje biografije o nau~niku i pronalaza~u telefona Aleksandru Grejemu Belu jer se prilikom pisawa tog dela koristio „nedozvoqenim pozajmicama“ iz drugih kwiga na istu temu. Da ovaj slu~aj iz 1973. nije bio dovoqan Mekeju da se opameti, pokazuje i primer iz 1999. godine kada su iz identi~nog razloga iz daqe prodaje povu~ene wegove kwige „Marija, kraqica [kotske“, {kotskom biznismenu Endrjuu Karnegiju i vitezu ser Vilijamu Valasu. Autor Doris Kerns Gudvin intervjuisala je kwièvnika Lina MekTagarta u svojoj kwizi Ficxerald i Kenedijevi, i tom prilikom je iskoristila pasaè iz Tagartove kwige koji govore o Kejtlin Kenedi. Kada su 2002. godine na povr{inu izbile sli~nosti izme|u dve kwige, Gudvinova je tvrdila da je sa MekTagartom imala dogovor da }e koristiti citate iz wegove kwige. ^lanovi ìrija za Pulicerovu nagradu nisu bili tog mi{qewa i odbacili su Ficxeralda i Kenedijeve iz konkurencije za tu presti`nu nagradu. Novinarstvo – Pisac i tv komentator Monika Krauli plagirala je deo ~lanka koji je napisala za Vol Strit @urnal pod naslovom „Dan kada je Nikson rekao zbogom“. Ispostavilo se da Kraulijeva prisvojila kao svoje nekoliko re~enica iz teksta „U slavu Ri~arda Niksona“ Pola Xonsona, kolumniste politi~kog magazina Komentar. Primetiv{i sporni detaq,

ùrnal je odmah objavio izviwewe svojim ~itaocima. Reporter Wujork Tajmsa Xejson Bler 2003. iskoristio je nekoliko citata iz teksta Xesike Lin~ da bi svoj tekst o snajperskom napadu u gradi}u Beltvej u~inio zanimqivijim. Kada je ukazano na plagijat, Bler i jo{ nekoliko wegovih kolega urednika bilo je primorano da podnesu ostavke. U oktobru 2007. kolumnista San Heralda, australijski tv voditeq Dejvid Koh optuèn je da je „ukrao“ ~itave tri re~enice iz jedne druge kolumne objavqene u Sandej Telegrafu. Koh je, izraza nevinog poput ov~ice, kasnije za Bi-Bi-Si izjavio da su mu sporne re~enice podmetnute, jer kako ih je mogao plagirati, kad u ìvotu nije kupio Sandej Telegraf. Komercijalna kwièvnost – Mlada Helena Keler optuèna je jo{ davne 1892. da je plagirala pri~u Sne`ne vile Margaret T. Kanbi i iskoristila je da bi napisala svoju pri~u Sne`ni kraq. Ona se kasnije branila da je obolela od oblika bolesti pam}ewa, odnosno da neke stvari koje je nekada pro~itala, smatra sopstvenom idejom, a ba{ takav slu~aj je bio i sa wenim delom. Den Braun, autor Da Vin~ijevog koda dvaput je optuèn za plagirawe, ali oba puta sa su|ewa bi odlazio kao pobednik. Optuèn je za plagirawe kwiga Sveta krv i Sveti gral Majkl Bixenta i Ri~arda Lija iz 1982. i Da Vin~ijeve ostav{tine i Boìje k}eri, kwiga Luisa Per|ua. Jedna. Prva tu`ba je podignuta u Velikoj Britaniji a druga u Americi,

oba slu~aja su zavr{ena identi~nom odlukom – nevin. Autorka Harija Potera J. K. Rouling zavr{ila je 1999. godine na sudu zbog optu`bi Nensi Staufer koja je tvrdila da je ideja o malom de~aku ~arobwaku zapravo wena. Na wenu àlost Stauferova ne samo da je izgubila parnicu zbog nedovoqnih dokaza, ve} je morala i da plati tro{kove su|ewa. Muzika – Jedan od najpoznatijih slu~ajeva plagirawa u svetu muzike je onaj Xorxa Harisona iz 1971. Biv{i ~lan Bitlsa je optuèn da je jednu deonicu pesme „He is so fine“ grupe [ifons iskoristio za svoju pesmu „My sweet lord“. Sudija je u odluci rekao da veruje da Harison nije namerno prekopirao sporan detaq ali i konstatovao da je neosporna ~iwenica da jako li~e i iz tog razloga naloìo Harisonu da tuìocima plati izvesnu svotu funti zbog kr{ewa autorskih prava. Xon Fogerti je optuèn za plagijat nakon {to je 1994. napustio izdava~ku ku}u Fantazi rekords i pokrenuo solisti~ku karijeru u konkurentskom Vorner Brosu. Prvi izdava~ je jo{ uvek posedovao prava na muziku i tekstove Kridens klirvoter rivajvla, grupe ~iji je frontmen bio Fogerti pre no {to se otisnuo u solisti~ke vode. Vlasnik Fantazi rekordsa tvrdio je da je Fogertijeva pesma „Old man down the road“ je plagijat Kridensove pesme „Run through the jungle“. Sud je, sre}om, imao toliko pameti pa je doneo presudu da autor ipak nije moga plagirati - samog sebe. Aleksandar Devetak

DNEVNIK

nedeqa24.januar2010.

IZVOZ POLOVNIH AUTOMOBILA

Drugi ìvot u Africi a`no je da ide. Folksvagenov „derbi“ iz sedamdesetih jo{ uvek je dobar u Gvineji za gradski saobra}aj. [tavi{e to je auto lokalne rege zvezde Alfa Vesa. Posle deset, dvanaest pa i ~etranaest godina (najkasnije do tog godi{ta) „tr~awa“, ve}ina automobila i{~ezava sa nema~kih ulica: linija im je ispala iz mode, bezbednost vo`we postaje problemati~na, potrebna su ulagawa u popravke... Na otpadima je, uglavnom, samo deo deklasiranih vozila. Za stotine hiqada napu{tenih automobila u Nema~koj svake godine, nastupa drugi ìvot – bilo za taksirawe u nekoj afri~koj metropoli ili postaju ponos vlasnika vozila u Mongoliji koji su dugo {tedeli za kola. Drugi deo automobilske karijere ponekad traje i duè nego prvi: budu}i da se uglavnom dobro odràvaju, deset ili 15 godina stari automobili u, recimo, Africi, „tr~e“ najmawe

Ponosni reper Alfa Ves pored svog „derbija”

klima u mnogim delovima Afrike, gde automobili veoma sporo r|aju. Drugi je: nema alternative. Ako se gledaju zarade u Gvineji ili Beninu nema~ki kandidati za otpis su jo{ uvek

Za kr{ – 600 evra Kupci starih vozila iz nema~kih izvora ne nalaze se samo u Africi, nego i u Aziji ili Evropi. Izvozni pravci orijentisani su pre svega prema ceni. Skupqa vozila zavr{e pute{evstvo u Italiji, [paniji, Norve{koj, Francuskoj ili Austriji, ponekad i u Rusiji. U ostatku isto~ne Evrope ve}inom se koristi ono {to ne ko{ta puno. Na potezu [vajcarska - Bugarska prose~na cena vozila 2008. godine bila je oko 600 evra. jo{ isto toliko, procewuju berlinski Feliks automobili, preduze}e koje se bavi izvozom polovwaka na tr`i{ta {irom sveta. Wihov dugotrajni radni vek zavisi od brojnih faktora. Jedan od wih je suv vazduh, kakva je

veoma skupi. Stoga se i daqe voze, sve dok na wima ima {ta da se popravi. Kada vozilo zapadne u nevoqu, automehani~ari u Africi i sredwoj Aziji su najkreativniji na svetu. Stru~waci se spore u kojoj meri je to prebacivawe vozila

{tetno za okolinu. Dok jedni traè da se i u zemqama tre}eg sveta voze kola sa najmodernijom tehnikom koja ~uva prirodu od zaga|ewa, drugi kaù da mnoge {tetne materije nastaju ve} prilikom proizvodwe vozila. Za mnoge modele automobila boqe je iz aspekta o~uvawa okoline {to duè ih voziti nego pretvoriti u otpad. Na to jo{ dolazi mo} fakata. Mreà saobra}ajnih sistema kao u Berlinu ili Hamburgu ili dostupne èlezni~ke veze, uzaludno je traìti u mnogim delovima sveta. Ko mora da pre|e mnogo kilometara, ne ostaje mu puno alternativa osim auta. Ujedno, nova kola se u mnogim zemqama jednostavno ne mogu platiti. Zbog toga samo u pravcu Afrike iz Nema~ke odlazi godi{we u proseku 100.000 polovnih vozila. Me|u wima su i mnoga koja se vi{e ne mogu voziti.

Veletrgovce, me|utim, uop{te ne {trecaju kvarovi. Vlasnicima starijih automobila poznati su reklamni listi}i koje zati~u zaka~ene za brisa~e. Veliki broj pre|enih kilometara, kvar motora i mehanike ili te{ko ulubqivawe koje jedva da se moè popraviti, ne spre~ava da i takva vozila ne dospeju na brod izvoznika. âk i mawkavi papiri za profesionalce u poslu nisu razlog da neki auto ne kupe. Od kako je uvedena premija za otpisana vozila ako ih vlasnik vrati Ministarstvu ekologije, pet od {est u Nema~koj definitivno otkazanih automobila zavr{i u inostranstvu. Samo za zapadnu Afriku je oko 61.000 polovwaka 2008. godine ukrcano na brodove, koji su prethodno voèni u Nema~koj. I iz drugih evropskih zemaqa se izvozi. Tako je iz [vajcarske oti{lo 2008. oko 45.000 starih automobila, pre svega put Nigera, Benina, Nigerije, Angole i Togoa. Nema~ka je iste godine uvezla preko 7.000 polovnih automobila iz [vajcarske. Ipak, to su po pravilu skupqa vozila ~ije je prose~na cena oko 8.000 evra. U Rumuniji, nasuprot tome, tradicionalnom naru~iocu nema~kih vozila starijih godi{ta, interesovawe opada. Pre svega zato {to Da~ija daje pogodnosti za nova vozila. Bez obzira na to, jo{ pre dve godine tamo je bilo poslato vi{e od 80.000 vozila. U me|uvremenu su se mogli uo~iti suprotni trendovi: kada su qubiteqi statusa postigli svoj ciq uvozom mercedesovih modela iz 70-tih i 80tih godina, iz Rumunije i Poqske je krenuo izvoz nazad – u Nema~ku. Cajt

FLORIDA OD BUMA DO RECESIJE

Ugroèn „penzionerski raj” P ojedini delovi Sjediwenih Ameri~kih Dràva primorani su da preispitaju ambiciozne razvojne planove zbog ekonomske recesije, a me|u ugroènima je i Florida kao „penzionerski raj“. Broj stanovnika na Floridi je opao prvi put u posledwih gotovo sedam decenija. Ekonomska kriza ispraznila je okrug Lihaj Ejkrs. U susedstvu, koje je do nedavno beleìlo rast broja stanovnika, ku}e su napu{tene. Gra|evinski i drugi radnici su u potrazi za jeftinijim ku}ama pomogli da nikne nova zajednica blizu Tampe. Posao se, me|utim, trenutno te{ko nalazi. „Veliki broj qudi, stotinak svakog dana, i daqe traì finansijsku pomo} ili hranu. I daqe su nezaposleni sa malim izgledima da ponovo na|u posao“, kaè za Glas Amerike Rej Najsli, direktorka dobrotvorne organizacije Lihaj. U obli`wim bankama hrane ali i narodnim kuhiwama tako|e je zna~ajno porasla potra`wa. Najslijeva ipak ne gubi nadu u ekonomski oporavak i otvarawe novih radnih mesta. Pojedini qudi, me|utim, isti~e

ona, ne ~ekaju da se Florida oporavi. „Veliki broj qudi se u potrazi za poslom se odselio. Odlaze u Teksas da na|u posao u gra|evinarstvu kao i u dràve Tenesi i Severna Karolina“, obja{wava Rei Najsli. Broj stanovnika Floride pao je prvi put u posledwe 63 godine i to za 31.000. Uz to, doseqava se mawe penzionera i qudi koji traè posao a odlazi sve vi{e stanovnika. Abraham Lavender, sociolog na Me|unarodnom univerzitetu Floride, ocewuje da se dràva suo~ava sa novom realno{}u. „Florida je sagra|ena na obe}awu da }e broj stanovnika uvek rasti, tako da je sve isplanirano na osnovu tih procena. Svi planovi se, me|utim, mewaju kada je rast usporen, zaustavqen ili je, mo`da, ~ak krenuo unazad - kao {to se upravo doga|a“, kaè Lavender. Porastu stanovni{tva na Floridi dugo su najvi{e doprinosili penzioneri koji su dolazili iz drugih delova zemqe i nastawivali se na ovom sun~anom poluostrvu. Toni Gazdecki i wegova supruga napustili su Detroit pre

vi{e od deceniju, uglavnom kako bi pobegli od tamo{wih o{trih zima. „Najvi{e zbog klime. Sve samo da se otarasimo snega“, kaè Toni. Gazdecki ne planira da napusti mesto u kojem ìvi ali nagla{ava da poznaje nekoliko qudi koji su oti{li, me|u kojima je i jedan od wegovih suseda. „Odselili su se pre tri godine i ìve sre}no u Tenesiju“, pri~a Gazdecki.

Agenti za nekretnine navode da pojedini penzioneri napu{taju Floridu zbog sve vi{ih cena i velikih gu`vi, dok drugi imaju problema samo da doputuju u tu saveznu dràvu. Merien Mec, koja se bavi nekretninama u Venisu, popularnom mestu me|u penzionerima, ukazuje da pojedini klijenti ne mogu da prodaju svoje ku}e na severu Amerike. „Neophodan je ekonomski oporavak na nacionalnom nivou kako bi mogli da prodaju ku}e u Mi~igenu i presele se na Floridu“, obja{wava Mecova. Ona nagla{ava da je posao nedavno poboq{an i da se i daqe nada da }e se dràva oporaviti. „Ne brinem za budu}nost Venisa“, optimisti~na je Merien. Nedavni o{tar pad cena ku}a bi ~ak mogao da doprinese da se zaustavi smawewe populacije. Ejbreham Lavander smatra da bi niè cene mogle da pomognu gra|evinskim radnicima i drugima koji poku{avaju da preìve na Floridi. „Veliki broj onih koji su bili sre}ni da zadrè posao sada, u stvari, mogu da kupe ku}u, {to nije bilo mogu}e pre nekoliko godina“, kaè Lavander. Za mnoge stanovnike, me|utim, takav razvoj situacije je vi{e nego dobrodo{ao.

VIKEND LEKAR POREME]AJI ISHRANE SVE IZRA@ENIJI KOD MLADIH

Bolesni od brige za liniju

Poreme}aji u ishrani, anoreksija i bulimija, sve su izraèniji kod mladih, ali i kod èna u sredwim godinama. Pod izogovorom da se hrane zdravo svoju ishranu ograni~avaju na mali broj namirnica, prete`no vo}e i sirovo povr}e, a uz to preska~u obroke i smawuju porcije. Meso, masno}e, hleb, {e}er... na wihovom jelovniku gotovo i ne postoje. Zato ne ~udi statistika koja kaè da od anoreksije danas boluje oko 0,5 odsto populacije od 12 do 30 godina ìvota, a ve}inu obolelih ~ine devojke i ène. Da se radi o opasnom zdravstvenom problemu govori i podatak da, ukoliko se na vreme ne uo~i i ne le~i, do smrtnog ishoda dolazi u 15 do 20 odsto obolelih. U nastojawu da slede modne diktate i pod stalnim udarom besprekornih i savr{enih manekenki koje vrebaju sa brojnih postera, bilbordova, s tv ekrana i ùrnala pojedine devojke, pa i ène, obolevaju od poreme}aja ishrane. Anoreksija ili odbijawe jela mentalno je uslovqena poreme}aj ishrane, {to govori da se ne radi samo o te`wi za dobrim izgledom, ve} je re~ o sloènom psihi~kom poreme}aju. Za bulimiju je karakteristi~no prejedawe posle ~ega dolazi do ose}aja krivice i namernog izazivawa povra}awa. - Kod ovih poreme}aja izgled tela postaje va`niji od zdravqa kaè psiholog Nevena Jakli}. Ali, u posledwe vreme sve ~e{}e se moè ~uti kako je izgovor za ovakve rigorozne dijete te`wa

da se ìvi zdravo, {to je apsurd! Zdravqe nikada nije bilo izjedna~eno s izgladwivawem, izbegavawem jedne grupe namirnica, a uz sve to jo{ se i pove}ava fizi~ka aktivnost. Ukoliko ovakva praksa potraje, organizam u jendom trenutku „puca“. Mentalno uslovqeni poreme}aji uzimawa hrane su sloèni zdravstveni i nutritivni problem ne samo u razvijenim zemqama sveta ve} i u zemqama u tranziciji. Prema podacima epidemiolo{kih studija iz razli~itih delova sveta sve ve}i broj mladih èna boluje od wih. Iako nema preciznih podataka o broju obolelih od anoreksije i bulimije kod nas, lekari uo~avaju da se wihov broj pove}ava iz godine u godinu. Prepoznati ove poreme}aje uzimawa hrane nije ni malo lako. Ali, kako kaù lekari specijaliste higijene ishrane, ukoliko je telesna masa najmawe 15 odsto mawa u odnosu na o~ekivanu za visinu osobe, ukoliko je gubitak svesno izazvan izbegavawem namirnica, uzimawem tableta za izazivawe povra}awa i za zaustavqawe apetita, kao i forsiranim ve`bama, moè se naslutiti da se radi o navedenim poreme}ajima. Ukoliko uz to postoji podatak da osoba ima izraèn strah od debqawa, izostanak menstruacije kod devojaka, a uz to opsednutost idejom o manekenstvu i provo|ewe mnogo vremena uz ogledalo... dijagnoza mentalno uslovqenih poreme}aja ishrane sve je jasnija. J. Barbuzan

Kampawa za mawe soli u hrani Grad Wujork, u kojem su od nedavno zabraweni pu{ewe i ve{ta~ke transmasne kiseline u restoranima, pokrenuta je borba protiv jo{ jednog neprijateqa zdravog ìvota - soli. Wujor{ka zdravstvena slu`ba je objavila kako }e koordinisati borbu na nacionalnom nivou da se sadràj soli u restoranskim obrocima i gotovoj hrani u narednih pet godina postepeno smawi za ~etvrtinu. Nacionalna inicijativa za redukciju soli - koalicija ameri~kih gradova i zdravstvenih organizacija izrazila je nadu da }e prehrambena industrija podràti wenu kampawu da se dobrovoqnim smawewem natrijuma u ameri~koj hrani suzbiju problemi povi{enog pritiska, infarkta i {loga. Ova najava je nai{la na razli~ite reakcije. Mnogi proizvo|a~i hrane isti~u da su ve} po~eli da smawuju sadràj soli u svojim proizvodima i da

su predo~eni ciqevi razumni, dok kriti~ari inicijativu smatraju jo{ jednim poku{ajem da se reguli{e ne{to {to bi trebalo da bude stvar slobodnog izbora. Borba za smawewe soli u ishrani usmerena je prema restoranima i prehrambenoj industriji jer je utvr|eno da samo 11 odsto soli u ishrani Amerikanaca poti~e iz wihovih slanika, dok se gotovo 80 odsto dodaje hrani pre nego {to se proda. Od visokog pritiska, infarkta i {loga svake godine umire 23.000 Wujor~ana i 800.000 Amerikanaca, a zdravstvo SAD to ko{ta nebrojene milijarde dolara. Kako se navodi potro{a~i uvek mogu da dodaju so hrani, ali ne mogu da je izbace iz we. Prema sada{wem nivou potro{we, so predstavqa zdravstveni rizik i za qude s normalnim krvnim pritiskom, a jo{ je rizi~nija za 1,5 miliona Wujor~ana sa povi{enim pritiskom.

Ko je na „belom”, pi{e mu se „crno” Vi{e od tri odsto slu~ajeva iznenadne smrti u Evropi je u vezi s konzumirawem kokaina, ~esto i u smrtonosnom koktelu sa alkoholom i duvanom, zakqu~ili su stru~waci s Instituta za sudsku medicinu u Seviqi. Rezultat {panske studije ukazuje da ne postoji bezbedno, „rekreativno“ u{mrkavawe kokaina, ve} da korisnici te droge rizikuju ìvot. -âk i mala koli~ina kokaina moè da ima katastrofalne posledice, ukqu~uju}i i iznenadnu smrt - izjavio je Hoakin Lusena, patolog forenzi~ar s pomenutog instituta. Lusena i wegov tim su prou~ili slu~ajeve iznenadne smrti u jugozapadnoj [paniji izme|u 2003. i 2006. godine i utvrdili da je 3,1 odsto wih u vezi s konzumirawem kokaina, koji je o{tetio srce i arterije. @rtve svih prou~enih slu~ajeva iznenadne smrti vezane za kokain su mu{karci starosti izme|u 21 i 45 godina, a 81 odsto wih je i pu{ilo, dok je

76 odsto konzumiralo alkohol. Lusena isti~e da kombinacija uzimawa kokaina i bilo koje, ili obe te navike, predstavqa smrtonosni koktel koji izaziva preranu pojavu sr~ane bolesti. On smatra da se rezultati do kojih je do{ao wegov tim mogu primeniti na ve}i deo Evrope. Eksperti s {panskog instituta procewuju da u Evropi ima oko 12 miliona korisnika kokaina, {to ~ini 3,7 odsto ukupne populacije starosti od 15 do 64 godine. Preko pet odsto odraslih u Britaniji, [paniji i Italiji priznaje da je bar jednom probalo kokain, a najve}i procenat korisnika je u starosnoj kategoriji od 15 do 34 godina. Komentari{u}i ovu studiju, Fotini Rozakeas iz Britanske fondacije za srce, nagla{ava da potencijalno smrtne posledice kokaina mo`e da iskusi svako ko ga proba, ~ak i mlade osobe, koje nisu imale istoriju sr~ane bolesti. Rizik postoji svaki put kad se konzumira kokain.

nedeqa24.januar2010.

OGLASI

ZLATIBOR - prodajem nove aprtmane povr{ine 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna. 95723

ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika i elektrotehnika. U~enici 300-400din/60 min, studenti 500din/60min. Priprema prijemnih! Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 96362 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 96136 ÂSOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 96135 ÂSOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 96135 ISKUSAN profesor drì ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062. 96055

DNEVNIK

VI[I fizioterapeut - maser vr{i rehabilitaciju kod {loga oduzetosti, reume, povrede ko{tano-zglobnog sistema. kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija - aparati. Telefon 064/216-54-24. 96276 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 96137

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Povoqno. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062. 96053

NOVO NASEQE troiposoban stan, 85/3, mewam za 40m2 uz doplatu. Telefon 061/21058-48. 92983 DVOSOBAN stan u strogom centru Be~eja za mawi u Novom Sadu. Dogovor. Telefon 063/71-13-762. 96334 DVOIPOSOBAN nov stan 68m, centar grada - Vojvode [upqikca, II sprat, dva kupatila, useqiv. Mo`e zamena za mawi. Tel. 021/526-387, 063/400-360. 269865

TRA@IMO ku}u za ru{ewe ili adaptaciju, deo uz Novi bulevar, Cara Du{ana ili @. stanicu. Nudimo stan u Beogradu ili u Novom Sadu i doplatu! Tel. 065/2019-010; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 270732 LIMAN II - ukwi`en dvosoban stan 62m2 odli~nog rasporeda na ~etvrtom spratu. Mo`e zamena za mawi. Tel. 021/528-399; 063/502-526.270870

IZDAJEM prazan jednosoban stan 40m2, Liman IV, 1. sprat, renoviran, useqiv, mese~no 150 e + depozit. Telefon 063/542-290. 95659 IZDAJEM stan, 39m2, tre}i sprat, na Bulevaru oslobo|ewa, poslovna zgrada Olimp. Telefon 063/551-971. 95864 IZDAJEM name{tenu garsoweru od 30m2 kod Sajma, cena 150E mese~no, plus depozit. Telefon 021/4755500 ili 063/538-413. 95965 OZBIQNOJ PORODICI izdajem dvosoban 60m2, prazan stan, na du`i period. Novo naseqe, lift, telefon, kablovska, CG, klima. Telefon 021/827-038. 96358 IZDAJEM sre|en, name{ten, dvosoban stan na Limanu, pored â&#x20AC;&#x17E;Merkatoraâ&#x20AC;&#x153; sa CG, TV, ve{ ma{inom... Telefon 062/173-51-55. 95996 GRBAVICA, Gogoqeva, izdajem jednosoban stan, 35m2, prazan (ima kuhiwske elemente), drugi sprat, grejawe, terasa, {pajz... Telefon 063/18-28647. 96000 IZDAJEM na du`i vremenski period jednoiposoban konforan name{ten stan, veli~ine 45m2, ulica Vase Staji}a, III sprat. Telefoni: 063/502-133, 063/203-764. 96305

OGLASI

DNEVNIK

IZDAJEM prazan stan 63m2, CG, klima, Ulica Mileve Simi} 8. Telefoni: 4780-380, 064/136-00-12. 95651 IZDAJE se uli~ini stan visoki parter u Maksima Gorkog, idealan za ordinacije, kancelarije... Tel. 062/442003. 96290 IZDAJEM name{ten jednosoban stan na Bistrici, ul. Simeona Pi{~evi}a. Telefon 063/516-685, 062/480006. 95574 IZDAJEM garsoweru name{tenu sa terasom 25m2 za 2 osobe mo`e mu{ke. Telefon 063/524-090. 96284 IZDAJEM garsoweru 30m2, centar, M. Srpske 5, nova, konforna, soba, kuhiwa, kupatilo, parket, CG, kabl.tv, pogodno za sportistu. Tel. 064/1890685. 96429 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/15 kablovska, inbternet. Cena 160 E. telefon 064/153-20-10. 96258 IZDAJEM dvosoban stan na Staroj Detelinari kod po{te, 4 mle`aja I sprat, 200 E + depozit + tro{kovi- Telefon 064/38-999-72. 96257 LIMAN IV izdajem dvoiposoban kompletno name{ten stan 67m2, CG, bela tehnika, KTV, klima, internet, 240E + depozit. Telefon: 063/8-97-97-53. 95403 IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan u ulici Novosadeskog Sajma br. 23. Telefon 063/712-00-80. 96251 IZDAJEM povoqno devojkama trosoban komforan stan u Petrovaradinu kod pijace. Telefon 064/282-6-441. 96123 IZDAJEM povoqno name{ten, uli~ni stan, 38m2, u ku}i sa posebnim ulazom, mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenima, 120 evra. Telefoni: 521-362, 064/236-280-9. 96138

IZDAJEM name{tenu garsoweru Novo naseqe, centralno grejawe, topla voda, telefon, kablovska, terasa i {pajz. Telefon 521-511. 96191 IZDAJEM kompletno name{ten jednosoban stan u zgradi, u blizini Sajma. Telefon 063/500-921. 96170 IZDAJEM dvosoban stan na Bulevaru cara Lazara. Telefon 064/374-03-09. 96163 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 96076 BRA]E Ribnikara - nov, dvoiposoban stan, 60m2, drugi sprat, prazan sa kuhiwskim elementima, useqiv 18. 2. 2010. Telefoni: 021/548-893, 064/252-9405. 96465 MAKSIMA GORKOG - odmah usqiv dvoiposoban 55 m2 na VP. Pogodno za poslovni prostor. telefon 063/495-490. 96505 IZDAJEM trosoban name{ten stan u centru N. Sada. Telefon 6431-917, 063/808-5454. 96501 IZDAJEM name{tenu garsoweru u [ekspirovoj 11. Telefon 064/236-18-38. 96488 IZDAJEM dvosoban komforan, prazan stan od 56m2 kod `elezni~ke stanice. Telefoni: 021/300-613, 061/1367892. 96483 IZDAJEM jednoiposoban name{ten nov stan, CG, klima u Majevi~koj ulici. Telefon 064/224934. 96480 IZDAJEM nename{ten stan od 48m2, sa ugra|enim kuhiwskim elementima, terasom i ostavom u ul. Mi{e Dimitrijevi}a. Telefon 065/2345025. 96546 GOGOQEVA - izdajem luks, name{ten dvoiposoban stan sa gara`om, odmah useqiv. Telefoni: 021/548-893, 064/2529405. 96468

BEOGRADSKI KEJ, izdajem trosoban, prazan stan, 75m2, 3. sprat, ima kuhiwske elemente, pogled na Tvr|avu, odmah useqiv. Telefoni: 021/548893, 064/252-9405. 96467 IZDAVAWE nekretnina. Proverena i kvalitetna ponuda. Profesionalna realizacija. Obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Vojvo|anskih brigada 22/III, kod Spensa. Telefoni: 021/522533, 523-380, www.stanovi.rs 96509 IZDAJE se 1.5 stan na Grbavici, cena: 170. Telefon 063/776-778. 96559 PETROVARADIN - izdajem stan 35m2 ili 45m2 name{teni sa grejawem u glavnoj ulici. Telefon 063/152-052-1. 96539 IZDAJEM dvosoban stan blizu Dnevnika za dva studenta. Telefoni: 021/530-604, 063/566-148. 96449 TRA@IM cimera (studenta), dupleks, ekstra stan... 100E + depozit. Telefon 064/178-2552. 96413 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru, iznad ABC centra u Rumena~koj ulici, 1. sprat, odmah useqiva. Samo 130 evra. Telefoni: 021/548893, 064/252-9405. 96466 IZDAJEM trosoban luksuzan stan, 80m2, kompletno name{ten i novoj zgradi, idelano za strance. Telefon 064/42015-73, 021/547-920, 064/09-07889. 96594 IZDAJEM komplet name{ten dvosoban stan 55m2 kod socijalnog, cena 200E, uz depozit. Telefon: 064/09-07-889 i 021/547-920. 96592 IZDAJEM dvoiposoban prazan stan 68m2 sa kuhiwskih elementima, Ul. Bra}e Jovandi}, 200E mese~no. Telefon: 021/547-920, 064/09-07-889. 96591

IZDAJEM novu garsoweru 28m2, komplet name{tenu u Bore Prodanovi}a, odmah useqiva. Telefoni: 064/09-07-889 i 021/547-920. 96589 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru za samca u strogom centru, 2. sprat, CG, interfon. Telefon 062/29-18-29. 96401 IZDAJEM trosoban stan na Novom nasequ, II sprat, preko puta {kole i vrti}a. Pla}awe mese~no 250E+depozit. Telefon 064/1570-711. 96387 IZDAJEM jednoiposoban, prazan stan 42m2, drugi sprat, Liman IV (CG, telefon, interfon). Telefoni: 021/6618861, 063/1031810. 96422 AKO TRA@ITE ili izdajete stan, ku}u, lokal pozovite ili javite, stanodavcima besplatno. Bul. oslobo|ewa 56, www.nekretnine-venis.rs. Tel. 021/6337-037, 064/829-5005. 270719 IZDAJEM dvosoban prazan stan 41m, \o`a \er|a, II sprat, potpuno nov, useqiv odmah. Bez posrednika. Tel. 021/6622-746, 063/400-360. 269871

nedeqa24.januar2010.

IZDAJEM trosoban nov prazan stan u Vojvode [upqikca, II sprat, dva kupatila, odmah useqiv. Tel. 021/6622-746, 063/400-360. 269872 IZDAVAWE i zakup stanova u Novom Sadu - prazni ili name{teni, jednosobni, dvosobni, trosobni, ku}e, lokali. Nazovite, povoqne cene. Tel. 021/66-22-746, 063/286-647. 269864 IZDAJEM u centru Novog Sada trosoban i dvosoban stan, kompletno name{teni odmah useqivi! Tel. 065/2019004, www.solis-nekretnine.com. 270726 VELIKA PONUDA stanova za izdavawe, name{tenih, polu name{tenih i praznih, za stanovawe ili poslovne prostore kao i luksuzno opremqeni stanovi velike kvadrature... Za vi{e informacija pozovite! Tel. 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com. 270727 IZDAJEM ~etvorosoban stan, visoko prizemqe, 80m2, dva kupatila, pogodno i za poslovni prostor. Centar - Trg Republike. Tel. 065/2019-004, ({ifra:11050), www.solis-nekretnine.com. 270728

NAJSTARIJI u gradu, sa najdu`om tradicijom i najve}om ponudom stanova, ku}a i lokala za iznajmqivawe! Luksuzni stanovi i ku}e za strance! Povoqno, pozovite! Tel. 065/2019-016, ({ifra:23), www.solis-nekretnine.com. 270729 IZDAJEM nov jednoiposoban stan od 40m2, name{ten, centar, drugi sprat, 150 evra mese~no! Tel. 065/2019-016; ({ifra: 11111), www.solis-nekretnine.com. 270730 IZDAJEM novu name{tenu, tel. cg, terasa, vm, garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod „Dnevnika“ 150 evra. Tel. 021/6337-037, 064/826-1253. 270720 IZDAJEM stan 100m2, kod „Dnevnika“, Bul. oslobo|ewa, odmah useqiv, lift, terasa, tel. Tel. 063/826-1253, 021/6337-037. 270721 IZDAJEM kod Socijalnog, Ul. Kraqevi}a Marka 70m2, nov prazan trosoban stan, kuh. elementi, klima, 1. sprat, odmah useqiv. Tel. 021/6337-037, 064/829-5005. 270722

OGLASI

nedeqa24.januar2010.

CENTAR, izdajem prazan stan 48m2, Kosovska ulica, 3. sprat, odmah useqiv 170 evra, mese~no pla}awe! Tel. 064/829-5005, 021/6337-037. 270723 U NOVIJOJ zgradi u centru izdajemo lep, name{ten trosoban stan, povoqno. Tel. 6615-117. 270713 IZDAVAWE, 40m2-nov - name{ten-nove stvari, Betanija, CG, cena-200E. Tel. 064/823-6604. 269647 IZDAVAWE-NOV - prazan 48m2, dvosoban, odmah useqiv. Tel. 064/823-6601. 269648 LIMAN I, izdajem kompletno name{ten stan od 40m2, I sprat, terasa, cg. Blizina fakulteta. Cena 200E mesecno. Tel. 065/47-74-036, 063/594-645. 269732 IZDAJEM Grbavica prazan jednoiposoban stan 38m2, za 180E i Satelit name{ten dvosoban za 150E. Telefon 528137. 269734

POTREBAN komforan stan za ozbiqan bra~ni par, redovno pla}awe. Telefon 021-523380. 96508 HITNO potrebni kvalitetni, novi i luksuzni stanovi od 60 - 100m2 za izdavawe. Obezbe|ewe isplate tro{kova. Telefoni: 021/55-75-92 i 063/519533. 96510 OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon 063/1905278. 96491 POTREBAN name{ten ili prazan stan u Novom Sadu, pla}awe vi{e meseci unapred. Tel. 064/829-5005, 021/6337-037. 270724 PORODICA iz Zrewanina tra`i za zakup prazan ili name{ten stan u Novom Sadu, na du`i period, pla}awe unapred. Tel. 021/6622-746, 063/286-647. 269870

KUPUJEM jednoiposoban stan ili mawi dvosoban bez lokacije: Klisa, Telep, Petrovaradin. Telefon: 063/507975. 95938 KUPUJEMO jednoiposoban stan 38-45m2 za sina studenta, do IV sprata, da je useqiv do leta 2010. godine, Nova Detelinara, N. naseqe, oko Sajma. Tel. 021/66-22-746, 063/400-360. 269860 KUPUJEMO garsoweru u Novom Sadu, do 30.000 evra, useqewe nije hitno, po`eqna novogradwa, do IV sprata. Isplata odmah!! Bez posrednika. Tel. 021/66-13-466, 063/400-360. 269861 KUPUJEMO stanove koje gradi AD â&#x20AC;&#x17E;Budu}nostâ&#x20AC;&#x153; Novi Sad useqive ili u izgradwi. Isplata brza. Prodavci, kooperanti javite se!! Tel. 021/66-22-746, 063/808-69-62. 269862 KUPUJEM stanove svih struktura, nebitna lokacija, ili ku}u u gradu mo`e i za ru{ewe. Telefon 528-137. 269735

HITNO prodajem ili mewam za mawi stan, 57m2, tri sobe, na Novom nasequ, M. Mari}. Telefon 062/177-11-04. 96320 POVOQNO, prodajem nov, useqiv stan, 84m2. Telefon 065/504-7433. 96203

NOV, odmah useqiv, ekskluzivan stan, direktno od investitora, 122m2 po ceni od 820E/m2. Moè kredit. Telefon 063/475-116. 96209 ODLIÂN stan u dve etaè dupleks od 77m2 sa velikom terasom i tri spava}e sobe, iza Sajma, Haxi Ruvimova ulica, cena 60.000 evra. Tel. 064/2003-103; 021/451-570, ({ifra: 10634), www.solis-nekretnine.com. 270794

LEP ukwi`en dupleks kod Alma{ke crkve, 100m2 u novoj zgradi, odli~an raspored! Tel. 064/2003-103; 021/427-277, ({ifra:10209), www.solis-nekretnine.com. 270809 GRBAVICA - nov veliki dupleks sa ogromnom terasom i gara`nim mestom, odmah useqiv, luks oprema, 3. sprat,lift, mala zgrada sa malo stanova. Vredi videti, cena ekstra povoqna! Tel. 064/134-0459; 021/520-231, ({ifra:18652), www.solis-nekretnine.com. 270807

PETROVARADIN - centar, dupleks 61m2, useqiv III/IV sprat 52.700 evra bez posrednika. Telefon 064/820-58-28. 269719 ]IRPANOVA ulica, ukwi`en dupleks stan od 90m2. Lift, terasa. Cena 95.000E. Tel. 063/777-6233. 269690 NOV, odmah useqiv dupleks stan od 143m2 u Ulici Vuka Karaxi}a. Povoqno! Tel. 063/101-0668. 269691

32M2 jednosoban III sprat, lift, terasa, ostava 30.500 E sa PDV. Telefon 064/14-33353. 96513 @ELEZNI^KA stanica, jednosoban odmah useqiv 30m2, prvi sprat, 36.500E i Telep nov stan 36m2, samo 28.500E. Telefoni: 021/6614-694, 063/587-602. 96551

PRODAJEMO novu ukwiènu garsoweru na Grbavici, 26.5m2 za 31.000. Odmah useqiva. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 96570 KATOLI^KA PORTA, potpuno nov, odmah useqiv jednosoban stan 33m2, 4. sprat, potkrovqe, idelano za izdavawe, cena 34.500E. Telefon 063/807-4172, 021/548-893. 96474 28M2, JOVANA CVIJI]A 19, predugovarawe, odli~na dinamika pla}awa, penali, rok 11. 2010.g., 1. sprat, luksuzna, 1150E/m2. Telefon 062/77222-7. 92643 MAWI jednosoban 27, 5m2 nov, pred useqewem, Novo naseqe. Telefon 063/519533. 96506 U CENTRU prodajem garsoweru, 24m2, brzo useqiva, miran deo, bez posrednika. Kontakt telefoni: 422-439 ili 063/534-505. 96158 GRBAVICA, garsowera pred useqewem 27m2, uredna papirologija, kvalitetna gradwa. Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra:10826), www.solis-nekretnine.com. 270751 GARSOWERA u izgradwi od 25m2 u Ulici patrijarha ârnojevi}a. I sprat, terasa. Tel. 063/777-6233. 269680 GARSOWERA, centar, 28m2, Lukijana Mu{ickog, 2. sprat, terasa, cg, novo, useqivo, 37.500E, sa PDV-om. Tel. 6613259, 063/570-659. 270885 GARSOWERA, 28m2, N. Detelinara, Dr. S. Kasapinovi}a, 3. sprat, lift, terasa, cg, novo, useqivo 34.550E sa PDVom. Tel. 661-3259, 063/570-659. 270890 GARSOWERA, 28m2, N. naseqe, \or|a Nik{i}a Johana, 2. sprat, lift, cg, sre|ena, ukwièna 36.050E. Tel. 6613259, 063/570-659. 270894 GARSOWERA, 23m2, Grbavica, Doà \er|a, vp, novo, useqivo, ukwièno 33.150E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 270896 NOVA, useqiva garsowera, Somborski bulevar, 25m2 po ceni od 32.000 evra sa PDVom! Tel. 064/216-5290; 021/451570, ({ifra:19831), www.solisnekretnine.com. 270750 GARSOWERA na prodaju, Suboti~ki bulevar, 24m2, tre}i sprat, lift, soba, kuhiwa, kupatilo, terasa gleda na Fru{ku goru. Cena 33.000 evra! Tel. 065/2019-004; 021/520-231, ({ifra:18913), www.solis-nekretnine.com. 270752 NAME[TENA funkcionalna garsowera u novijoj zgradi, u samom centru grada, idealna za izdavawe, legalizovana kao garaà, cena 16.000 evra! Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra:19894), www.solis-nekretnine.com. 270753 GARSOWERA na Grbavici, ekstra kvalitet zgrade, ukwièna, name{tena, moè kredit! 25m2 po ceni od 39.000 evra! Tel. 064/157-1297; 021/520-231, ({ifra:11132), www.solis-nekretnine.com. 270754

HITNA PRODAJA! Garsowera od 26m2 u Ul. Branka Baji}a, drugi sprat, terasa, lift, ostaje kuhiwa! Mogu}a zamena za ve}i stan od oko 40m2! Tel. 064/134-0459; 021/520-231, ({ifra: 14864), www.solis-nekretnine.com. 270755 NOVA useqiva garsowera na Novoj Detelinari, 25m2, cena 34.000 evra sa PDV-om. Tel. 065/2019-013; 021/427-277, ({ifra:19338), www.solis-nekretnine.com. 270756

PRODAJEM garsoweru na Grbavici za 19.000 evra! Tel. 063/855-7109; 021/427-277, ({ifra:10396), www.solis-nekretnine.com. 270757 GARSOWERA na Somborskom bulevaru, 25m2, ~etvrti sprat, terasa, cena 31.800 evra sa PDVom. Tel. 064/157-1297; 021/427277, ({ifra:17419), www.solisnekretnine.com. 270758 NOVA garsowera na Novoj Detelinari sa PDV-om, prvi sprat, useqewe u martu, cena 34.750 evra! Tel. 064/2003-103; 021/520-231, ({ifra: 11237), www.solis-nekretnine.com. 270759

DNEVNIK

HITNO prodajem garsoweru u ]irpanovoj ulici 29m2, na III spratu, lift, terasa, cena 34.500 evra. Tel. 064/123-45-00. 269842 ODLI^NA GA 21m2+3m2 terase, Zmaj Jovina, III sprat, lift, nova, sa novim name{tajem, klima, ve{ ma{ina, tv, ukwi`ena, cena: 32.000. Tel. 021/425-653, 6616-324. 269844 ODMAH USEQIVA GA 28m2, Sajam, B. Baji}a, III sprat, lift, terasa, nov, cg, PVC, sig. vrata, cena: 33.000. Tel. 021/425-653, 6616-324. 269847 HITNA PRODAJA!!! Nova GA 25m2, Nova Detelinara, I sprat, V. Masle{e, lift, terasa, PVC stolarija, kl. parket, sig. vrata, klima, cena sa porezom 26.500. Tel. 021/6616324, 425-653. 269850 NOVA DETELINARA, prodajem novu, brzo useqivu garsoweru od 24m2 za 31.000. Tel. 636-6952. 269813 PODBARA, na prodaju odli~na novija garsowera od 24m2 na II spratu. Tel. 636-6952. 269814 HITNO prodajem garsoweru novu kod Socijalnog, 28m2, odmah useqivu. Tel. 060/678-8666 269838 JOVANA BO[KOVI]A stan 29m2 na tre}em spratu, stara gradwa, useqiv, ukwi`en, povoqno. Telefon 528137, 661-2262. 269740 NOVI BULEVAR nov, odmah useqiv 26m2, odli~nog rasporeda, kao mali jednoiposoban stan. Telefon 528-137, 6612262. 269742 ALEKSE [ANTI]A odmah useqiva garsowera 27m2, odmah useqiva, na prvom spratu za 31.000. Telefon 528-137, 661-2262. 269743 NOVO NASEQE, garsowera 26m2 useqivo, mart 2010, II sprat 24 800 evra. Telefon 064/820-58-28. 269717 NOVA DETELINARA-Novi bulevar 26 i 28m2, 1250E/m2 + PDV. Telefon 064/820-58-28. 269720 GARSOWERA, Salajka, izgradwa 17.800 evra bez posrednika. Telefon 064/820-58-28 . 269722

SAJAM, nova, useqiva garsowera od 28m2, III sprat, lift, terasa, cg. Cena 32.960E. Tel. 425-210. 269727 GARSOWERA, Nova Detelinara, 28m2, useqiva, 30.900 evra fiksno. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 269796 UKWI@ENA garsowera 23m2, centar, Sowe Marinkovi}, II sprat, kompletno renovirana, mogu}e terasa 15m2. Tel. 063/517-846. 269781 NOVO NASEQE, brzo useqiva garsowera, povrat PDVa, lift, terasa, 30m2, cena 33500E. Tel. 472-1660. 269693 NOVA garsowera u centru, 1. sprat, lift, terasa, ukwi`ena. Tel. 063/101-0667 . 269694 GRBAVICA, povoqno garsowera, cena 18540E. Tel. 421185. 269695 CENTAR, garsowera sa name{tajem, 25m2, cena 26780E. Tel. 472-1661. 269696 ZA MESEC DANA useqiva garsowera, povrat PDV-a, cg, ptv, klima, tu{ kabina, lift, 25m2 kod Sajma. Tel. 422-149. 269697 UKWI@EN poslovni apartman na 1. spratu, cena 20600E. Tel. 422-149. 269698 POVOQNO garsowera u centru, ukwi`ba u toku, cena 31930E. 31930, Tel. 472-1660. 269699 POVOQNO garsowera na 3. spratu od 29m2, mo`e zamena za ve}i uz doplatu. Tel. 4721660. 269700 LUKS opremqena useqiva na Grbavici, 26m2, neuseqavana. Tel. 064/345-4417. 269701 @. STANICA, 25m2, klasi~na garsowera, 2. sprat, terasa cena-26.000E. Tel. 064/8236617, 6614-200. 269646 GARSOWERA 28m2 - 3. sprat, odvojena kuhiwa, useqiva, cena sa PDV-om 34.500E. Tel. 064/823-6602, 424-963. 269635

KLASI^NA garsowera sa terasom, 25m2-4. sprat, CG, lift, cena sa PDV-om 31.000E. Tel. 064/823-6602, 542-779. 269637 PRODAJEM lepu garsoweru, u {irem centru, 27m2, III sprat, pozovite nas. [ifra40313. Tel. 063/550-387, 523193. 269658 PRODAJEM garsoweru, Suboti~ki bulevar, 28m2, III sprat, Zoned, cena 37500 evra. Tel. 021/451-318, 523-193. S40978. 269659 PRODAJEM brzo useqivu garsoweru u N. sajma, 28m2, terasa. Lift. Tel. 063/77-305-77. 269660 ODLIÂN jednosoban stan, prodajem na Bul. oslobo|ewa, 31m2, lift. Ukwièn. Cena 39000 evra. Tel. 021/523-193, 451-318. s-41505. 269661 PRODAJEM kompletno name{ten stan od 31m2 na drugom spratu u Ulici \or|a Rajkovi}a. Ima terasu. Tel. 064/270-0102. 269681 JEDNOSOBAN stan na Detelinari za samo 25750E, useqiv. Tel. 421-185. 269702 STANICA, 30m2 kompletno renoviran jednosoban stan, odmah useqiv 33.000. Tel. 444107, 633-7853. 269762 DETELINARA 28m2, jednosoban, terasa, ukwièn 34.600. Tel. 444-107, 633-7853. 269763

OGLASI

DNEVNIK

PODBARA, jednosoban dvori{ni stan sa pripadaju}im dvori{tem, nusprostorije, ukwièn 1/1 31m2 21.000. Hitno. Tel. 444-107, 633-7853. 269764 CENTAR, nov, odmah useqiv jednosoban stan od 31m2, II sprat, lift, terasa, cg. Direktno od investitora. Cena 39.000E sa PDV-om. Tel. 425210. 269725 MANSARDA useqiva 32m2, Nova Detelinara, VI sprat, lift 920E/m2, bez posrednika. Telefon 064/820-58-28. 269716 NOVO NASEQE jednosoban stan 32m2 na zgrada 15 godina sa liftom 36.000 uz dogovor. Telefon 528-137, 063/538-166. 269739 HITNO prodajem jednosoban stan od 34m2 u Branislava Nu{i}a, useqiv i ukwièn, cena 41.300 evra. Tel. 065/426-56-86 269841 PODBARA, prodajem noviji stan od 31m2 sa odvojenom kuhiwom za 37.000. Tel. 636-8429. 269815 BULEVAR, prodajem 1.0 stan od 31m2 na I spratu, ukwièn, odmah useqiv. Tel. 636-6952. 269816 JEDNOSOBAN, Podbara-Jug Bogdana, 22m2, visoko prizemqe, 25000 evra. Tel. 021/450417; 064/189-38-87. 269807 LIMAN, prodajem povoqno klasi~an 1.0 stan od 38m2 koji se moè preurediti u 1.5. Tel. 636-6952. 269819 ODMAH USEQIV JS 44m2, Mi~urinova, II sprat, lift, terasa, dvori{na strana, moè biti i JIS, cena samo: 44.500. Tel. 021/425-653, 6616324. 269846

JEDNOSOBAN stan 24m, na Grbavici, Pu{kinova - novogradwa, useqiv ukwièn, IV sprat, terasa. Cena 36.000 evra. Bez posrednika. Tel. 021/66-22-746, 063/400-360. 269866 OMLADINSKOG POKRETA!!! Jednosoban stan niè spratnosti u odli~nom stawu. Pozovite!!! Tel. 063/3500-213, 063/86-80-335. 270701 KOD POKRAJINSKE bolnice!!! Odli~an jednosoban stan na tre}em spratu od 31m2 u novijoj zgradi. Hitno! Tel. 063/500-213, 021/6363-307. 270702 LIMAN IV!!! Jednosoban stan na {estom spratu ukwièn, udmah useqiv od 38m2. Pozovite!!! Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 270703

PRODAJEM jednosoban stan od 40m2, Novosadskog sajma ulica, renoviran! Cena 49.000 evra! Tel. 064/216-5290; 021/520-231, ({ifra:10651), www.solis-nekretnine.com. 270760 PRODAJEM klasi~an jednosoban stan na Novom nasequ, 35m2, cena 34.000 evra! Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra:11064), www.solis-nekretnine.com. 270762 BLIZINA LIMANSKE pijace 43m2, jednosoban stan u funkciji jednoiposobnog, povoqno. Tel. 6615-117. 270715 JEDNOSOBAN, 36m2, Satelit, Antuna Urbana, 3. sprat, cg, ukwièn 32.000E. Tel. 6613259, 063/570-659. 270891 JEDNOSOBAN, 31m2, Bulevar oslobo|ewa, 1. sprat, lift, cg, sre|en, ukwièn, 37.100E. Tel. 661-3259, 063/570659. 270900 JEDNOSOBAN dvori{ni stan, 31m2, Podbara, Petra Ko~i}a, sre|en, ukwièn 20.650E. Tel.661-3259, 063/570659. 270902 JEDNOSOBAN 36m2, Cara Du{ana, vp, cg, dva sanitarna ~vora, ukwièno 26m2 kao poslovni prostor 27.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 270884

36 m2 jednoiposoban IV sprat, lift, terasa useqiv, Kraqa Petra I . Cena 46.800E. Telefon 065/333-99-76. 96516 LIMAN 3, bez posrednika, dvosoban, 62m2, u vlasni{tvu, ukwi`en, Bulevar despota Stefana, 7. sprat, dvostrano orijentisan. Cena 70.000E. Telefon 064/26-36-322. 96075 30 m2 jednoiposoban M. Dimitrijevi}a 25 I sprat ukwi`en, useliv, nema terasu. 30.000E. Telefon 064/14-333-53. 96515 JEDNOIPOSOBAN, 33m2, kod Sajma, 2. sprat. Cena 37.000. Telefon 062/466-056. 96507 USEQIV jednoiposoban stan kod Sajma, IV sprat, terasa, cena 30.000E. Telefoni: 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 96528

Na osnovu ~lana 35. Zakona o hipoteci, poverilac TUNGUZ PETAR iz Vrbasa ul. @arka Zrewanina 73

OGLA[AVA AUKCIJSKU PRODAJU NEPOKRETNOSTI upisane u listu nepokretnosti br. 241 K.o.Ba~ko Dobro Poqe pod parc.br.1890/2 wiva povr{ine 71ar i 19m2 i pod parc.br.2276 wina povr{ine 50 ari i 07m2. Aukcijska prodaja odr`a}e se 12. 3. 2010. godine, u 12 ~asova u kancelariji Vuka{inovi} \. Milovana, advokata iz Zmajeva ul. Save Kova~evi}a 8. Procewena vrednost nekretnine iznosi 7.815,70 evra u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu NBS na dan uplate. Po~etna cena je 75% od procewene vrednosti, u dinarskoj protivvrednosti, po sredwem kursu NBS na dan uplate. Pravo u~e{}a imaju sva pravna i fizi~ka lica, koja uplate kauciju u iznosu od 10% od po~etne cene na dan odr`avawa aukcije u vremenu od 11.30 do 12 ~asova. Zainteresovana lica se mogu javiti punomo}niku hipotekarnog poverioca Vuka{inovi} \. Milovana, advokatu iz Zmajeva ul. Save Kova~evi}a 8 na telefon 063(667-219). 96702

PRODAJEM dvosoban stan 55m2, ukwièn, Vojvo|anskih brigada kod Spens-a! Dogovor - hitno. Telefon 064/2466206. 96514 PRODAJEM nov odli~an jednoiposoban (dvosoban) stan 50m2, terasa, lift, ostava, ukwièn, Budu}nost gradwa, detelinara, 58.000E, odmah useqiv. Telefon 064/09-07889, 021/547-919. 96597 DVOSOBAN, 62m2, Mi{e Dimitrijevi}a, 5. sprat. Cena dogovor. Telefon 064/24-66206. 96512 40 M2 jednoiposoban Novi Bulevar lift terasa, 48.000 E sa PDV. Telefon 021/6399-321. 96519 [IRI CENTAR ukwièn jednoiposoban 39m2 cena 40.200E. telefoni 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 96520 STAN iz kompenzacije kod Sajma, 49m2, IV sprat, terasa, cena 50.000E, mogu}nost povrata PDV-a. Telefoni: 021/6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 96521 PETROVARADIN - blok 8, stan od 62m2, ukwièn, cena: 56.000E. Telefon 063/585-076. 96537 DVOSOBAN stan, 42m2 u Marka Miqanova I sprat useqewe april 2010. godine terasa gleda na ulicu. Telefon 062/8590-481. 95128 PRODAJEM jednoiposoban stan, Bul. Ja{e Tomi}a, 42.5m2, prvi sprat, vlasnik, ukwièn, useqiv, nije agencija, cena: 46.000E. Telefon 062/8980468. 95526 DETELINAR - komplet renoviran dvosoban stan, 57m2, VP samo 58.500E i 46m2, tre}i sprat, prazan 43.500E. Telefoni: 021/6614-694, 063/587602. 96552 PRODAJEM ukwièn jednoiposoban stan 37m2, prvi sprat u stambenoj zgradi, grejawe TA, @elezni~ka ulica, cena 36.000E. Telefon: 021/547-919, 064/09-07-889. 96590 PRODAJEMO ukwièn klasi~an dvosoban stan od 47m2 na prvom spratu za 41.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 96571 PRODAJEMO jednoiposoban, ukwièn stan, kod @. stanice, 41m2, za 42.000. Odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 96572 PRODAJEMO ukwièn, komplet renoviran dvosoban stan od 51m2, na Novom nasequ, za 52.500, drugi sprat. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 96573 PRODAJEMO nov, jednoiposoban, ukwièn stan, na Grbavici, za 53.500. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 96574 HITNO prodajemo dvosoban stan 58 m2 u Dragi{e Bra{ovana ulici na 1.spratu za 65.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 96576

nedeqa24.januar2010.

DVOSOBAN 55m2 preko puta @. stanice ukwièno bez posrednika (vlasnik), drugi sprat. Telefon 063/518-781. 95521 PRODAJEM ukwièn jednoiposoban stan na Novom nasequ 42m2, 45.000, 2. sprat sa liftom. Telefon 6447-622, 063/540-165. 96579 U UL. KOSTE RACINA, peti sprat, 50m2 - 55.000E, useqivo 1. 2. 2010. Telefon: 062/543-816. 96584 PRODAJEM nov ukwièn dvosoban stan kod Betanije, 50 m2, III sprat Cena : 58.700 eura. Telefon 021/544-540, 063/517-290 www.aleks-nekretnine.com 96077 DOSTOJEVSKOG, potpuno nov, odmah useqiv jednoiposoban stan 45m2. 1. sprat, lift, terasa, parking.Telefon 063/807-4172, 021/548-893. 96473 BORE PRODANOVI]A, nov jednoiposoban stan, 44m2, visoki parter, dvori{no orijentisan, odli~no mesto za ambulante, kancelarije. Cena 58.000E. Telefoni: 021/446952, 064/49-84-605. 96311 UKWI@EN, sre|en, dvosoban stan, 48m2 u odli~nom stawu, IV sprat, Detelinara, cena: 41.000E. Telefoni: 063/306-843, 021/6322-145. 96333

MAKSIMA GORKOG, ukwièn stan 45m2, u funkciji jednoiposobnog, terasa, lift. Tel. 6615-117. 270714 JEDNOIPOSOBAN, 42m2, Novo naseqe, M. Tapavice, 2. sprat, lift, terasa, cg, ukwièn 46.350E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 270899 JEDNOIPOSOBAN, 36m2, centar, Kraqevi}a Marka, 1 sprat, lift, terasa, cg, brzo useqiv, 46.350E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 270892 HITNO! Jednoiposoban, 39m2, centar, ugao Bulevara oslobo|ewa i Avgusta Cesarca, 5. sprat, lift, cg, nov, ukwièn 48.200E. Tel. 6613259, 063/570-659. 270897 GRBAVICA, mawi jednoiposoban stan 34m2, terasa, noviji, ukwièn. Tel. 6615-117. 270716 NOV odmah useqiv jednoiposoban stan kod Socijalnog, 40m2, cena 51.500 evra. Tel. 064/157-1297; 021/427-277, ({ifra: 10631), www.solis-nekretnine.com. 270763 HITNA PRODAJA! Nov neuseqavan stan u Ul. cara Du{ana, izuzetnog rasporeda! Tel. 065/2019-009; 021/451-570, ({ifra:11117), www.solis-nekretnine.com. 270764

LIMAN II, stan od 39m2 u visokom parteru, sre|en, cena 47.000 evra! Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 270771 UKWI@EN jednoiposoban stan od 35m2 kod Ribqe pijace, prizemqe, cena povoqna! Tel. 065/2019-013; 021/427-277, ({ifra:16062), www.solis-nekretnine.com. 270772 CARA DU[ANA, useqiv, 38m2, ekstra kvalitet, po~etna cena 49.000 evra! Tel. 063/520-296; 021/451-570, ({ifra:11117), www.solis-nekretnine.com. 270773 IZUZETNO hitno i povoqno! Nov stan od 36m2, @elezni~ka ulica, tre}i sprat. Tel. 064/134-0459; 021/451-570, ({ifra:14542), www.solis-nekretnine.com. 270774 BULEVAR EVROPE - jednoiposoban od 33m2 na prvom spratu, direktno od investitora, odmah useqiv, pozvati... Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra:1698), www.solis-nekretnine.com. 270775 POVOQNO prodajem stan u zgradi starije gradwe u okolini Cara Du{ana, drugi sprat, terasa, 40m2, cena 41.200 evra. Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra:10793), www.solis-nekretnine.com. 270761

DANILA KI[A, noviji, odmah useqiv, jednoiposoban stan 37m2, IV sprat, lift, terasa, ostava. Telefon: 021/548-893, 063/807-4172. 96470 NOVA DETELINARA, potpuno nov, odmah useqiv, dvosoban stan 53m2, 3. sprat, lift, terasa, odvojena kuhiwa s prozorom. Telefon 063/807-4172, 021/548-893. 96472 PRODAJEM dvosoban stan, 60m2, kod Futo{ke pijace, tre}i sprat, bez lifta, ukwièn, adaptiran, dve terase, klasi~an, nije agencija. Telefon 061/11-77-044. 96192 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv, klasi~an, dvosoban stan, 52m2, terasa, 1. sprat, kuhiw-prozor, garaà, useqiv. Kontakt telefoni: 422-439 ili 063/534-505. 96160 DANILA KI[A - u odli~noj novijoj zgradi odmah useqiv jednoiposoban stan 37m2, isto~no orjentisan. Tel. 021/528-399; 063/502-526. 270868 JEDNOIPOSOBAN, N. naseqe, 51m2, Branislava Borote, 3. sprat, terasa, cg, ukwièn, bez ulagawa 47.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 270886 RADOJA DOMANOVI]A jednoiposoban stan 39m2 odli~nog rasporeda, odvojena kuhiwa, I sprat, pouzdan investitor. Cena 41.000 evra. Tel. 021/6622-412; 063/1020-733. 270864

PRODAJEM stan od 36m2, kompletno name{ten, na izuzetnoj lokaciji...pogodan i za izdavawe, cena dogovor! Tel. 063/855-7109; 021/451-570, ({ifra: 11136), www.solis-nekretnine.com. 270765

HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv, nov, JIS 46m2, Somborski bulevar, III sprat, lift, terasa, odli~an raspored, pogled na F. goru, cena: 38.000. Tel. 021/6616-324, 425653. 269856 DVA STANA ista zgrada, centar grada-Temerinska ulica, jednoiposoban 40m, samo 999 evra/m. Tel. 021/66-22-746, 063/808-69-62. 269859 JEDNOIPOSOBAN nov stan 35m, I sprat, Vojvode Bojovi}a kod Socijalnog, terasa, odmah useqiv. Tel. 021/526387, 063/808-69-62. 269873 NOV JIS 32m2, kod „Higijenskog zavoda“, III sprat, lift, terasa, PVC stolarija, kl. parket, cg, dvori{na strana, cena sa porezom 33.900. Tel. 021/6616-324, 425-653. 269852 ODLIÂN JIS 56m2, Novo naseqe, M. Mari}, I sprat, terasa, odv. kuhiwa sa pr. ventilacijom, bez prolaznih soba, moè biti i TS, brzo useqiv, cena: 51.500. Tel. 021/6616-324, 425-653. 269854 [IRI CENTAR, prodajem ukwièn, renoviran stan od 39m2 po ceni od 40.200. Tel. 636-6952. 269820 JEDNOIPOSOBAN, Liman II, III sprat, lift, 53m2, komforan, lep raspored, dobra orijentacija, povoqno. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 269798

U BLIZINI Betanije izuzetan jednoiposoban stan od 37m2 u prvoklasnoj zgradi sa ful opremom. Cena dogovor! Tel. 063/855-7109; 021/427-277, ({ifra:19352), www.solis-nekretnine.com. 270766 UKWI@EN jednoiposoban stan na Telepu u blizini Somborskog bulevara, 31m2, cena 31.000 evra! Mo`e kredit! Tel. 065/2019-013; 021/451-570, ({ifra:11130), www.solis-nekretnine.com. 270767 CENTAR - Ribqa pijaca, jednoiposoban stan od 30m2 na tre}em spratu, izgradwa, gradi „Budu}nost“. Tel. 064/2003103; 021/427-277, ({ifra:10231), www.solis-nekretnine.com. 270768 JEDNOIPOSOBAN stan na Novoj Detelinari, useqiva u aprilu 2010.godine, cena 42.100 evra sa PDV-om! Tel. 065/2019011; 021/427-277, ({ifra:15632), www.solis-nekretnine.com. 270770

OGLASI

nedeqa24.januar2010.

BULEVAR, prodajem nov, brzo useqiv 1.5 stan, odli~nog rasporeda za 48.200. Tel. 6368429. 269817 JEDNOIPOSOBAN, Novi bulevar, 33,8m2, novo, odmah useqivo, bez poreza, I sprat, 1300 evra/m2. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 269812 HITNO prodajem jednoiposoban stan kod Higijenskog zavoda, Novi bulevar, 37m2, cena 38.000 evra. Tel. 064/123-4500 269839 HITNO prodajem jednoiposoban stan na Bulevaru, 39m2, useqiv, ukwièn. Tel. 060/678-86-66. 269840 NOVO NASEQE kod doma zdravqa klasi~an stan 40m2 sa velikom terasom, ukwièn, odmah useqiv. Telefon 528137, 661-2262. 269741 KISA^KA, jednoiposoban stan 35m2 i dvosoban 42m2 cena 920E/m2, bez posrednika. Telefon 064/820-58-28. 269715 PODBARA, mawi jednoiposoban stan, odli~an raspored. Direktno od investitora. Cena 37.500E, sa PDV-om. Tel. 425-205. 269726 CENTAR, jednoiposoban stan od 30m2, II sprat, terasa, cg. Cena 36.000E. Tel. 425-205. 269724 UKWI@EN, useqiv, 40m2 Seqa~kih buna, II sprat, mogu}e odvajawe sobe, terasa, ostava 41.000. Tel. 063/517-846. 269782 NOV jednoiposoban 35m2, Salajka, II sprat, terasa, bez ulagawa, ukwi`ba, 35.000 hitno! Tel. 063/517-846. 269783 NOV useqiv 39m2, jednoiposoban B. Ribnikara i Futo{ka, terasa, V sprat, lift, upotrebna, 52.500. Tel. 063/517-846. 269784 NOV jednoiposoban 38m2, Lukijana Mu{ickog, II sprat, terasa, povrat PDV-a, 52.500. Tel. 063/517-846. 269785 JEDNOIPOSOBAN 35m2, kod Izvr{nog ve}a, prizemqe, na dvori{te, komoletno renoviran, ukwièn, 33.500. Hitno! Tel. 063/517-846. 269786 CENTAR 40m2, [umadijska, VI sprat, lift, dve odvojene sobe, terasa, ukwi`ba 41.500. Tel. 063/517-846. 269788 NOVO NASEQE klasi~an jednoiposoban stan 51m2, ima terasu, ukwièn za 52.500. Telefon 528-137, 063/538-166. 269748 NOVA DETELINARA odli~nog rasporeda jednoiposoban stan 40m2, odvojena kuhiwa, sobe pravilnog oblika, papiri uredni za 44.300. Telefon 528-137, 661-2262. 269749 STANICA 40m2, jednoiposoban stan na tre}em spratu, terasa, ukwièn 43.300. Tel. 444-107, 633-7853. 269767 LIMAN III, 46m2 jednoiposoban stan u prizemqu sa ba{tom, ukwièn 51.500. Tel. 444-107, 633-7853. 269768 KOD SOCIJALNOG, jednoiposoban stan, u dobrom stawu, relativno nov, odmah useqiv, 46m2, za samo 47830E. Tel. 064/345-4417. 269703 U BLIZINI BETANIJE jednoiposoban stan od 48m2, III sprat, ima terasu. Novija gradwa, useqiv. Tel. 063/7759121. 269684 U LAZE KOSTI]A 41m2 gradi Moj dom tre}i sprat. Tel. 451-318, 523-193. 269657 SOMBORSKI BULEVAR, 38m2 - 1. sprat, jednoiposoban, useqiv u decembru, terasa, lift, CG cena-41.100E. Tel. 064/823-6604, 424-963. 269644

JANKA VESELINOVI]A 41m2 - zgrada stara 2 god. - useqiv odmah - jednoiposoban, lift, terasa cena - 46.500E. Tel. 064/823-6610, 542-779. 269645 UKWI@EN 43m2-jednoiposoban, 1. sprat, terasa, CG, odmah useqiv cena-47.400. Tel. 064/823-6608, 542-779. 269649 NOV - 39m2-brzo useqiv, 2. sprat, terasa, CG, perfektan raspored, cena sa PDV-om 44.200E. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 269651 JEDNOIPOSOBAN, 40m2useqiv, 1. sprat, lift, terasa, grejawe, Novi bulevar cena45.300E. Tel. 064/823-6618, 424963. 269636 JEDNOIPOSOBAN 33m2 okolina „Spensa“ nov, odmah useqiv, stan na 1. spratu, lift, lo|a, blizina Dunava, fakulteta… vredi kupiti. Tel. 063/7-333-621, 021/55-7758. 269621 NOV-38M2-NOVI bulevar, jednoiposoban, odli~an raspored, ju`na strana, cena sa PDV-om - 41.200E. Tel. 064/823-6601, 66-14-200. 269629 JEDNOIPOSOBAN, 33m2-3. sprat, useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena37.100E. Tel. 064/823-6621, 021/66-14-200. 269631 DVOSOBAN - 54m2, odmah useqiv-ukwièn, terasa, perfektan raspored-mogu} dvoiposoban cena-52.000E. Tel. 064/823-6608, 021/542-779. 269632 DVOSOBAN, 50m2 - ukwièn, odmah useqiv, 3. sprat, terasa, CG, @. stanica cena46.350E. Tel. 064/823-6621, 6614-200. 269630 DVOSOBAN 54m2 okolina RK „Merkur“ stan odli~nog rasporeda, okrenut na dve strane jug-istok, 6. sprat, lift, terasa, ukwièn, 48.750E. Tel. 065/555-77-58, 021/55-77-58. 269624 ODMAH USEQIV 57m2-dvosoban stan, 2. sprat, terasa, grejawe, cena 47.000E. Tel. 064/823-6617, 021/6614-200. 269638 NOVO NASEQE, 54m2, ukwièn-odmah useqiv, terasa, CG, perfektan - bez ulagawa, moè na kredit cena53.600E. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 269641 PRODAJEM dvosoban stan na N. nasequ, 55m2, II sprat, terasa. Lift. Ukwièn. Cena 56500. Tel. 021/523-193, 451318. 269662 PRODAJEM dobar dvosoban stan, 60m2, II sprat, terasa, lift. Ukwièn. Cena 67000 evra. Tel. 021/451-318, 523-193. S-41472. 269663

PRODAJEM odli~an dvosoban stan u K. Dejanovi}, N. naseqe, 54m2, cena samo 51500 evra. Ukwi`en. Pozovite 021/451-318, 523-193, S-41452. 269664 PRODAJEM u ]. Metodija dvosoban stan od 58m2, I sprat, plus terasa od 20m2, hitno-cena 35000 evra. Tel. 021/451318, 523-193, S-41520. 269665 PRODAJEM dvosoban-dvoiposoban stan u Ul. Kisa~koj, 51m2, terasa, useqiv, II sprat. Cena 51000 evra. Tel. 063/77305-77, 021/451-318. 269666 PRODAJEM u blizini C. Du{ana, dvosoban stan od 54m2, na IV spratu, ukwi`en. Cena 45600 evra. Pozovite 523-193, 451-318, S-41486. 269667 NA DETELINARI hitno prodajem dvosoban stan 55m2 cena 39200, {ifra 41562. Tel. 451-318, 523-193. 269668

UKWI@EN-49M2-kompletno renoviran-nova stolarija, @. stanica, terasa, klasi~an raspored-dvosoban stan, ukwièn-moè kredit cena52.500E. Tel. 064/823-6601, 021/424-963. 269650 MAKSIMA GORKOG, u blizini {kole \. Nato{evi}, hitna prodaja ukwiènog stana od 45m2. III sprat, lift, terasa. Povoqno. Tel. 063/7776233. 269682 BORE PRODANOVI]A, useqiv stan od 47m2 na prvom spratu, ima terasu. Zgrada sa liftom. Dvori{na strana. Cena 55.000E. Tel. 063/1010661. 269683 NOVI BULEVAR, useqiv dvosoban stan od 51m2, II sprat, lift, terasa. Cena dogovor. Tel. 063/775-9121. 269685 NA ATRAKTIVNOJ lokaciji dvosoban nov stan, sa name{tajem, ukwièn, 70m2. Tel. 472-1661. 269704 NOVO NASEQE, dvosoban, 1. sprat, lift, terasa, ptv, cena 62830E. Tel. 422-149. 269705 DETELINARA, 47m2 dvosoban stan na prvom spratu, odmah useqiv 41.200. Tel. 444107, 633-7853. 269769 BRANIMIRA ]OSI]A 60m2, dvosoban stan na prvom spratu, lift, terasa, ukwièn 68.000. Tel. 444-107, 6337853. 269770 BULEVAR 50m2, dvosoban, odmah useqiv, lift, terasa 55.600. Tel. 444-107, 633-7853. 269771 LIMAN I 57m2, dvosoban stan na drugom spratu, odmah useqiv, ukwièn, odli~an raspored, moè biti i dvoiposoban. Tel. 444-107, 633-7853. 269772

DNEVNIK LIMAN TRI dvosoban stan 54m2, renoviran, odli~an raspored, terasa, ukwièn, za 55.600. Telefon 528-137, 6612262. 269750 BRA]E KRKQU[ dvosoban, odmah useqiv stan 43m2, klasi~nog rasporeda, za 39.800. Telefon 528-137, 661-2262. 269751 DETELINARA odli~an dvosoban stan 50m2 odli~nog rasporeda, kompletno renoviran, ukwièn, ima terasu za 46.300. Telefon 528-137, 661-2262. 269752 SALONSKI dvosoban 48m2, Kej, III sprat, pogled na Tvr|avu, garaà, ukwièn. Tel. 063/517-846. 269787 NOVO NASEQE, 55m2 ~etvrti sprat, lift, terasa, ukwièn 56.700. Tel. 444-107, 633-7853. 269766 CENTAR, dvosoban stan od 40m2, lift, terasa, cg. Cena 41.200E. Tel. 425-210. 269723 NOVO NASEQE - Tozin Sokak ekstra dvosoban stan 58m2 na prvom spratu, komplet renoviran. Telefon 528-137, 063/538-166. 269744 KOD @ELEZNI^KE stanice klasi~an dvosoban stan 52m2 u zgardi sa liftom, ukwièn. Telefon 528-137, 063/538-166. 269745 CENTAR dvosoban nov stan 50m2, na prvom spratu, odmah useqiv, gleda na dvori{te, ima terasu. Telefon 528-137, 661-2262. 269746

N. DETELINARA, nov, ukwièn dvosoban stan od 43m2, lift, terasa, cg. Cena 41.200E. Tel. 425-210. 269729 PRODAJEM dvosoban stan preko puta Futo{ke pijace,43m2, odmah useqiv, ukwièn, cena 44.300 evra. Tel. 065/426-56-86. 269836 HITNO prodajem dvosoban stan u ]irpanovoj ulici, 55m2, dvostrano orjentisan, cena 56.000 evra, nije agencija. Tel. 065/230-30-38. 269837 NOVO NASEQE, [onsi, prodajem odli~an 2.0 stan na I spratu od 60m2 za 61.800. Tel. 636-6952. 269829 DETELINARA, povoqno prodajem renoviran, ukwièn 2.0 stan od 47m2 na I spratu po ceni od 43.300. Tel. 636-8429. 269821 BULEVAR, prodajem nov, odmah useqiv stan od 57m2 na odli~noj lokaciji po ceni od 67.000. Tel. 064/220-95-65. 269822 NOVA DETELINARA, prodajem nov 2.0 stan od 49m2 sa odvojenom kuhiwom, gradila “Budu}nost” po ceni od 54.700. Tel. 636-8429. 269823 ODMAH USEQIV DS 43m2, Bul. Ja{e Tomi}a, I sprat, terasa, odràvan, dvori{na strana, parking, ukwièn, cena: 47.500. Tel. 021/6616-324, 425-653. 269853 BRZO USEQIV klasi~an DS 40m2, Nova Detelinara, J. ^melika, odli~an raspored, odv. kuhiwa sa prozorom, dvori{na strana, PVC stolarija, cg, kl. parket, cena: 45.500. Tel. 021/425-653, 6616-324. 269849

DVOSOBAN stan 41m, Grbavica – Doà \er|a / B. Ribnikara, II sprat, potpuno nov, prazan, useqiv odmah. Cena 59.000 evra. Tel. 021/526-387, 063/400-360. 269867 ATRAKTIVAN dvosoban stan u blizini Socijalnog, Ul. Vojvode [upqikca, 46m2, drugi sprat, terasa, lift, ukwièno, u ceni i ugradna kuhiwa. Tel. 064/2003-103; 021/451-570, ({ifra:18997), www.solis-nekretnine.com. 270776 HITNO! Dvosoban stan od 64m2, ukwièn, cena 56.000 evra! Moè kredit! Tel. 065/2019-004; 021/520-231, ({ifra:10705), www.solis-nekretnine.com. 270777 PRODAJEM izuzetan stan, kompletno renoviran od 57m2 u Solunskoj ulici, cena povoqna! Obavezno pozvati! Tel. 065/2019-009: 021/427-277, ({ifra:10853), www.solis-nekretnine.com. 270778 PRODAJEM kompletno renoviran dvosoban stan od 54m2 po ceni od 57.700 evra! Tel. 063/855-7109; 021/427-277, ({ifra:18974), www.solis-nekretnine.com. 270779 PRODAJEM dvosoban stan u Pariske komune ulici, 55m2, drugi sprat, lift, kompletno renoviran, sve instalacije promewene. Tel. 064/216-5290; 021/427-277, ({ifra:10351), www.solis-nekretnine.com. 270780 UKWI@EN dvosoban stan u blizini @elezni~ke stanice, 50m2 po ceni od 50.000 evra! Moè kredit! Tel. 065/2019013; 021/427-277, ({ifra: 17643), www.solis-nekretnine.com. 270781 USEQIV dvosoban stan na Novoj Detelinari kod Bulevara Evrope, 39m2, prvi sprat, terasa, odvojena kuhiwa, lep raspored... Tel. 064/2003-103; 021/520-231, ({ifra:11151), www.solis-nekretnine.com. 270782 PRODAJEM dvosoban stan na Bulevaru, kompletno renoviran stan, 53m2 po ceni od 55.650 evra! Tel. 065/2019-009; 021/427-277, ({ifra:11229), www.solis-nekretnine.com. 270783 STEVANA MOMÎLOVI]A!!! Dvosoban stan niè spratnosti u korektnom stawu od 47m2 po odli~noj ceni. Tel. 021/6363-307, 063/8680335. 270705 LIMAN III!!! Perfektan dvosoban stan od 59m2 poloàj istok jug sa prelepim pogledom. Pozovite!!! Tel. 063/500213, 063/8680-335. 270706 STEVANA MOKRAWCA ukwièn, odràvan dvosoban stan 51m2 niè spratnosti. Moè i zamena za ve}i. Tel. 063/502-526. 270867 DVOSOBAN, 39m2, Haxi Ruvimova, 2 sprat, lift, terasa, cg, nov, prazan, useqiv, 43.000E sa PDV-om. Tel. 6613259, 063/570-659. 270889 BATE BRKI]A - ukwièn dvosoban stan 65m2 u funkciji dvoiposobnog, isto~no orjentisan. Moè zamena za mawi na Novom nasequ. Tel. 021/528-399; 063/502-526. 270869 LIMAN I!!! U novijoj zgradi dupleks dvosoban stan u perfektnom stawu!!! Pozovite!!! Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 270704

BRA]E Ribnikara kod Meridijan banke esktra, trosoban dupleks 90m2, gara`a. Telefon 063/807-4172, 021/548-893. 96476

OGLASI

DNEVNIK

DOSTOJEVSKOG, potpuno nov, odmah useqiv trosoban stan 68m2, 3. sprat, lift, dva sanitarna ~vora, parking. Telefon 063/807-4172, 021/548893. 96475 GRBAVICA, nov, useqiv trosoban 66m2, terasa, lift, cena 1100E/m2, mogu}nost povrata PDV. telefoni 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 96522 PRODAJEM klasi~an trosoban stan od 82m2 u [ekspirovoj ulici za 82.000. Telefon 6447-622. 96577 PRODAJEMO komplet sre|en i useqiv trosoban stan od 77m2 u Bo{ka Buhe na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 96575 VRBAS, centar novogradwa, prvi sprat, prodajem dva trosobna stana od po 60m2. Telefoni: 021/704-876, 063/1022401. 96145 PRODAJEM stan od 75m2 u odli~nom stawu u Kosovskoj ulici. Telefon: 523-792 i 064/24-101-55. 95649 EKSKLUZIVNA ponuda, useqiv, dvoiposoban stan, 52m2, 2. sprat, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, useqiv. Kontakt telefoni: 422-439, 063/534-505. 96161

NOVO NASEQE, ulica iza robne ku}e, stan od 71m2, ukwièn, odràvan, bez ulagawa, moè i na kredit. Telefon 064/154-6197. 95886 ODMAH USEQIV, nov, TS 68m2, dupleks, Bul. oslobo|ewa, kod „Dnevnika“, lift, terasa, dvori{na strana, cena: 65.500!!! Tel: 021/6616-324, 425-653. 269855 TROSOBAN, dupleks, brzo oseqiv, na Novom bulevaru, cena 58820E. Tel. 421-185. 269707 ODLIÂN ukwièn dvoiposoban stan u okolini Socijalnog, prvi sprat. Isto~no orjentisan stan, poseduje i podrumsku prostoriju. Cena 74.200 evra! Tel. 063/520-296; 021/451-570, ({ifra:10736), www.solis-nekretnine.com. 270784 DVOIPOSOBAN stan u izgradwi u blizini Beogradskog keja, prvi sprat, mala zgrada, cena sa PDV-om, useqewe u junu 2010. godine, 54m2, cena 64.000 evra! Tel. 064/157-1297; 021/427-277, ({ifra:10357), www.solis-nekretnine.com. 270788 U STROGOM CENTRU, trosoban dupleks bez kosina, 2 kupatila, terasa, ostava, ukwièna, 96m2. Tel. 4721661. 269710

INVESTITOR prodaje u Radoja Domanovi}a odli~an dvoiposoban stan 66m2. Povoqno! Tel. 021/6622-412; 063/1020731. 270865 PRODAJEM dvoiposoban stan od 76m2 na Limanu II, renoviran, atraktivna lokacija, 78.000 evra, ukwi`en! Tel. 064/216-5290; 021/520-231, ({ifra:10336), www.solis-nekretnine.com. 270785 HITNA prodaja dvoiposobnog stana od 64m2 na Novom nasequ, cena 56.000 evra!!! Tel. 065/2019-004; 021/451-570, ({ifra:10705), www.solis-nekretnine.com. 270786 KLASI^AN dvoiposoban stan na Limanu IV, kod Doma zdravqa, tre}i sprat, 71m2, lep raspored, u dobrom stawu, cena 73.000 evra! Tel. 064/2003-103; 021/451-570, ({ifra:19475), www.solis-nekretnine.com. 270787

DVOIPOSOBAN ukwi`en stan kod Limanske pijace, lepog rasporeda, lift, terasa, mo`e kredit, cena 78.500 evra! Pogledajte skicu na sajtu Solisa... www.solis-nekretnine.com. Tel. 065/2019-011; 021/520-231, ({ifra:10268). 270789 DVOIPOSOBAN stan na Bulevaru oslobo|ewa, 73m2 na prvom spratu, lift, terasa, dvori{no orjentisan, cena 75.000 evra! Tel. 065/2019-011; 021/520-231, ({ifra:16322), www.solis-nekretnine.com. 270790 IZUZETAN stan od 74m2 savr{enog rasporeda, hitna prodaja, cena 69.000 evra! Tel. 065/2019-009; 021/520-231, ({ifra:12414), www.solis-nekretnine.com. 270791

NOVA DETELINARA, dvoiposoban stan na IV spratu, nije zadwi. Sa ugra|enom kuhiwom. Uz stan ide i gara`no mesto, cena 76.500 evra. Tel. 063/520-296; 021/451-570, ({ifra:11175), www.solis-nekretnine.com. 270792 BLIZINA SOCIJALNOG, ukwièn dvoiposoban stan 74m2, bez ulagawa, odli~an raspored. Tel. 6615-117.270717 LIMAN II, dvoiposoban stan 68m2. Tel. 6615-117. 270718 CENTAR, prodajem noviji, ukwièn 2.5 stan od 58m2 po ceni od 54.500. Tel. 636-8429. 269824 GRBAVICA, prodajem noviji 2.5 stan od 62m2 po ceni od 62.000. Tel. 636-8429. 269825 OKOLINA SUP-a, prodajem ukwièn, odmah useqiv klasi~an 2.5 stan od 75m2 za samo 77.000. Tel. 063/516-478. 269826 SOMBORSKI BULEVAR, nov, odmah useqiv dvoiposoban stan, lift, terasa, cg. Cena 55.620E. Tel. 425-205. 269730 N. DETELINARA, odli~an, brzo useqiv dvoiposoban stan od 56m2, lift, terasa, cg. Cena 47.600E. Tel. 425-205. 269728 NOV dvoiposoban 75m2, Liman I, V sprat lift, prvoklasan kvalitet gradwe, puno opreme, useqiv, ukwi`ba 88.000. Tel. 063/517-846. 269789 LIMAN III 72m2, dvoiposoban, lift, terasa 78.000. Tel. 444-107, 633-7853. 269773 BULEVAR 76m2, dvoiposoban, renoviran, dve terase 67.000. Tel. 444-107, 633-7853. 269774 NOVO NASEQE 69m2, dvoiposoban stan na drugom spratu 71.000. Tel. 444-107, 633-7853. 269775 TROSOBAN, Narodnog fronta, 5. sprat, 78m2. Cena 82.000. Telefon 064/24-66-206. 96511 PRODAJEM 2,5 sobni stan u centru, Milovana Gli{i}a, na 2. spratu, ukwièn, 78, 5m3, cena 1300/m2. Telefon 551630. 96581 NOVO NASEQE, dvoiposoban, ptv, terasa, 72m2. Tel. 422-149. 269706 BLIZINA Somborskog bulevara, ukwièn dvoiposoban stan od 55m2. I sprat, terasa. Cena 50.000E. Tel. 064/2700102. 269686 PRODAJEM odli~an dvoiposoban stan, 53m2, na prvom spratu, Cara Du{ana, samo 61800E. Tel. 021/451-318, 523193, s-41514. 269669 PRODAJEM dvoiposoban stan u L. Kosti}a, 70m2, IV sprat, sa terasom i liftom, gradi Moj dom. Tel. 063/77305-77. 269670 BUL. JOVANA DUÎ]A, 65m2-3. sprat, CG, ukwiènuseqiv, dvoiposoban, terasa, lift, cena-67.000E. Tel. 021/424-963, 064/823-6601. 269642 DVOIPOSOBAN - 61m2, 1. sprat, odmah useqiv, Bistrica, CG, ukwièn cena 59.700E. Tel. 064/823-6604, 021/66-14-200. 269643

TROSOBAN 82m2 Limanokolina „Park City-a“ ekstra stan na 3. spratu, lift, 3 terase, ukwièn, sre|en i odmah useqiv, zgrada od crvene fasadne cigle. Tel. 021/55-77-58, 063/7-333-621. 269622 PRODAJEM u B. Jovandi}, dobar strukturno trosoban stan, 75m2, u izvornom stawu, I sprat, ukwièn. Cena 78000 evra. Tel. 021/451-318, 523-193, S-41491. 269671 INVESTITOR prodaje na Bul. Evrope, trosoban stan 76m2, kvalitetna gradwa, gradi Moj dom. Terasa. Lift. Pozovite 021/451-318, 523-193. 269672 GRBAVICA, ukwièn trosoban stan od 63m2. I sprat, terasa. Cena 77.500E. Tel. 063/1010668. 269689 TROSOBAN, renoviran stan u centru, 90m2, cena 66950E. Tel. 422-149. 269708 POVOQAN trosoban stan na Grbavici, klimatizovano, luks varijanta, kupatilo italijanska keramika, cena 70040E. Tel. 421-185. 269709 USEQIV-76M2-ODMAH useqiv-odli~an raspored-terasa, CG, cena-72.100E. Tel. 064/823-6617, 661-4200. 269654 LIMAN II 75m2, trosoban stan na tre}em spratu, lift, terasa, renoviran 85.500. Tel. 444-107, 633-7853. 269776 STANICA, GAGARINOVA 75m2, trosoban, ~etvrti sprat, lift, terasa, odmah useqiv. Tel. 444-107, 633-7853. 269777 SAVINA - Novo naseqe kod crkve lep trosoban stan 82m izuzetno lepog rasporeda, ukwièn. Telefon 528-137, 063/538-166. 269754

CENTAR novija zgrada, trosoban odmah useqiv stan 84m2 na drugom spratu i garaà 16m2 za 103.000. Telefon 528137, 661-2262. 269755 NOVO NASEQE trosoban stan 78m2 kompletno renoviran, moderno opremqen, ostaje ugradni name{taj, ukwièn, za cenu pozovite, povoqno. Telefon 528-137, 661-2262 . 269756 PRODAJEM komforan trosoban dupleks stan 67m2, ekstra gradwa, na Novom bulevaru, bez posrednika. Tel. 021/472-2061, 063/102-0733. 270866 NOVI BULEVAR, trosoban stan od 82m2, pred useqewem. Cena ekstra povoqna. Direktno od investitora sa PD V-om. Tel. 425-205. 269731 DETELINARA, ekstra povoqno, prodajem 3.0 stan od 62m2 za samo 51.000. Tel. 6368429. 269827 CENTAR, Radni~ka ulica, prodajem odli~an 3.0 stan od 75m2 za 77.200. Tel. 636-6952. 269828 DETELINARA, hitno prodajem ukwièn 3.0 stan od 63m2 na II spratu, odli~an raspored. Tel. 064/16-57-10. 269831 LIMAN, kod parka, hitno prodajem 3.0 stan, renoviran, ukwièn od 78m2. Tel. 6368429. 269833 TROSOBAN stan 71m, II sprat, Liman III-Park City, useqewe za mesec dana. Cena 1.300 evra/m. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 269869

nedeqa24.januar2010.

ODLIÂN TS 78m2, Novo naseqe, Bate Brki}a, IV sprat, lift, terasa, dvori{na strana, funkcionalan, ukwièn, cena: 72.000. Tel. 021/6616-324, 425-653. 269845 KOD [KOLE „\or|e Nato{evi}“!!! Trosoban stan za kompletnu adaptaciju, lepo orijentisan sa dve terase. Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 270707 PETRA DRAP[INA!!! Trosoban stan niè spratnosti sa prelepom terasom u novijoj zgradi!!! Tel. 021/474-0064, 063/8680-335. 270708 BULEVAR!!! Preko puta „Dnevnika“ trosoban stan od 74m2 sa dvori{ne mirne strane. Povoqno!!! Tel. 021/4740064, 063/8680-335. 270709 PRODAJEM dobar trosoban stan od 75m2 na tre}em spratu u Ul. Stevana Mokrawca, ukwièn, useqiv, terasa, lift, topla voda, hitna prodaja!!! Tel. 064/134-0459; 021/451-570, ({ifra:19732), www.solis-nekretnine.com. 270793 PRODAJEM trosoban stan 75m2 na prvom spratu, nov, odmah useqiv, lift, terasa, Ulica K. Stankovi}a, „Budu}nost“! Tel. 064/134-0459; 021/520-231; ({ifra:18674); www.solis-nekretnine.com. 270795 PRODAJEM odli~an trosoban stan, savr{enog rasporeda u Omladinskog pokreta ulici! Ekstra povoqno, oko cene mogu} dogovor! Tel. 065/2019-009, 021/520-231, ({ifra:10697), www.solis-nekretnine.com. 270796 NOVA DETELINARA, odli~an, nov trosoban stan, drugi sprat, dva sanitarna ~vora, terasa, lift, 72m2, cena 85.300 evra! Tel. 065/2019-010; 021/427-277, ({ifra:10822), www.solis-nekretnine.com. 270797 PRODAJEM stan od 54m2, trosoban u dva nivoa, ~etvrti sprat, bez lifta, Ul. Maksima Gorkog, vredi videti, odli~an, cena 62.000 evra! Tel. 064/134-0459; 021/451-570, ({ifra:10923), www.solis-nekretnine.com. 270798 ATRAKTIVAN trosoban stan u blizini Socijalnog, 68m2 odli~nog rasporeda. Zgrada kvalitetno ra|ena. Hitna prodaja. Za vi{e informacija pozovite odmah!!! Tel. 065/2019-009; 021/520-231, ({ifra:19920), www.solis-nekretnine.com. 270799

ATRAKTIVAN stan na [onsiju, 75m2, drugi sprat, odvojen spava}i deo u odli~nom stawu, moè i na kredit... Tel. 064/216-5290; 021/520-231, ({ifra:10979), www.solis-nekretnine.com. 270800 KLASIÂN trosoban stan od 80m2 na prvom spratu, dva sanitarna ~vora, dve terase, u okolini @elezni~ke stanice, a blizu {kole i obdani{ta. Po ceni od 82.000 evra. Ukwièn. Tel. 063/855-7109; 021/520-231, ({ifra:18518), www.solis-nekretnine.com. 270802 PRAVI PORODI^NI trosoban stan, klasi~nog rasporeda u odli~noj zgradi od fasadne cigle, ukwièn, moè kredit... 90m2 po ceni od 87.500 evra! Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra:14683), www.solis-nekretnine.com. 270803 TROSOBAN, 73m2, Bulevar oslobo|ewa, 1. sprat, lift, terasa, cg, ukwièn 75.200E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 270898 TROSOBAN 74m2, Haxi Ruvimova, 2. sprat, lift, terasa, cg, nov, prazan, odah useqiv 72.100E sa PDV-om. Tel. 6613259, 063/570-659. 270895 TROSOBAN 69m2, N. naseqe, Bul. V. Stepe, 3. sprat, cg, terasa, ukwièn, sre|en 70.000E Tel. 661-3259, 063/570-659. 270893

PRODAJEM renoviran 3,5 sobni stan 72m2 na Grbavici u Vojvo|anskoj br.2, 1. sprat, ukwièno, cena 1200/m2. Telefon 063/502-492. 96580 GRBAVICA, petosoban nov, useqiv 145m2, dve terase, dva kupatila, ekstra oprema. Telefoni: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 96529 VLASNIK prodaje ~etvorosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa, u vojnoj zgradi, ukwièn, odli~an raspored. Telefon 064/927-1233. 96560 SOCIJALNO, nov, odmah useqiv, petosoban stan 122m2, 4.sprat, lif, terasa, parking. Telefon 063/807-4172, 021/548893. 96471 100 m2 troiposoban modene strogi centar IV sprat, lift, terasa, dvostrano orjentisan useqiv, ukwièn 120.000E. Telefon 065/333-99-76. 96518 NOVO NASEQE, prodajem troiposoban stan, 85/3. Telefon 061/21-058-48. 92981 PRODAJEM stan od 107m2 na Somborskom bulevaru. Telefon 063/599-760. 96484

OGLASI

nedeqa24.januar2010.

TOPLICE MILANA, noviji, odli~an, troiposoban stan 72m2, 3. sprat, parking mesto, terasa, cena 82.500E. Telefon 063/807-4172, 021/548-893. 96477 LIMAN III, kod Op{tine, klasi~an troiposoban stan 93m2, renoviran, dvori{no orjentisan, jedinstvena ponuda na trì{tu. Tel. 064/2003103; 021/451-570 ({ifra: 19599), www.solis-nekretnine.com.270804 LIMAN II, 98m2 troiposoban stan na I spratu, ukwièn. Za informacije 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 11226), www.solis-nekretnine.com. 270806 IZVR[NO VE]E!!! Ali bliè Dunavskom parku troiposoban salonski stan u dobrom stawu na prvom spratu. Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 270711 TROIPOSOBAN nov stan 70m, na Grbavici-Tolstojeva ulica, useqivo. Cena 79.500 evra. Tel. 021/526-387, 063/80869-62. 269868 TROSOBAN, Liman II, 75m2, moè troiposoban, ukwièn, 80.000 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 269801 TROIPOSOBAN stan, Liman I, 107m2 sa terasom od 8m2, dvostrano orijentisan, komplet renoviran, II sprat, ukwièn, vredi pogledati. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 269806 AVIJACIJA, troiposoban sa dobrim rasporedom, ptv, samo 77250E. Tel. 065/9123-321. 269711 NOVO NASEQE klasi~an troiposoban stan 87m2, odli~nog rasporeda, ukwièn, terasa, lift. Telefon 528-137, 661-2262. 269757 TROIPOSOBAN nov Kraqevi}a Marka, perfektan raspored, odmah useqiv, lift, terasa, 2 kupatila, cg, cena sa PDV-om 74.650E. Tel. 064/8236617, 542-779. 269628 TROIPOSOBAN 90m2, garaà 18m2 B. Ribnikar („Aleksandar“ gradwa) ekskluzivan stan na 5. spratu, ju`na strana, odmah useqiv, moè zamena za mawi stan do 30m2 na Grbavici. Tel. 021/55-77-58, 065/555-38-23. 269623 [ESTOSOBAN 271m2 okolina „Spensa“ nov ekskluzivan stan u dva nivoa bez kosina, 3 kupatila, 5 terasa, 2 gara`na mesta, lift, odmah useqiv, vredi kupiti. Tel. 021/55-77-58, 063/7-333-621. 269625 ÊTVOROSOBAN 132m2 Spens-Sremska ulica, nov ekskluzivan stan u dva nivoa bez kosina, 2 kupatila, 4 terase, okrenut na dve strane, odmah useqiv, vredi kupiti. Tel. 065/555-77-58, 021/55-7758. 269626 PRODAJEM na Grbavici, odli~an ~etvorosoban stan, 116m2, u odli~nom stawu. Tel. 063/550-387. 269673

PRODAJEM u centru, odli~an ~etvorosoban stan, 100m2, IV sprat, ukwi`en. Hitno. Tel. 063/75-37-823. 269674 INVESTITOR prodaje na ekstra lokaciji, 94m2, II sprat, gradi Moj dom. Terasa. Lift. Ul. L. Kosti}a. Pozovite 063/75-37-823. 269675

NOV-115M2-NEUSEQAVAN-gradila Budu}nost - 4soban, redovna etaà, lift, terasa, CG, odmah useqiv cena-112.000E. Tel. 064/823-6618, 021/424-963. 269652 LIMAN 105m2-ukwièn, useqiv odmah, sre|en-bez ulagawa, terasa, lift, CG, odli~an raspored cena-dogovor. Tel. 064/823-6621, 424-963. 269653 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 159m2, Ulica Toplice Milana. Brzo useqivo. Tel. 063/101-0661. 269692 LIMAN petosoban stan 130m2, odli~nog rasporeda, u odli~nom stawu, ukwièn. Telefon 528-137, 661-2262. 269758 LIPOV GAJ odli~an, odmah useqiv, petosoban stan, izuzetno svetao, ukwièn. Telefon 063/811-7331. 269759 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwièn. Telefon 528-137, 063/811-7331. 269753 TELEP 126m2, ~etvorosoban stan na prvom spratu, ukwièn, hitno. Tel. 444-107, 6337853. 269778 KA]E DEJANOVI] 106m2, petosoban, ukwièn, renoviran. Tel. 444-107, 633-7853. 269779 NOV ekskluzivan neuseqavan, 128m2, Petra Drap{ina, dva kupatila, velika terasa, nova kuhiwa, |akuzi, upotrebna 160.000. Tel. 063/517-846. 269790 NOV, ~etvorosoban stan u centru grada sa povratom PDV-a, direktno od investitora, za samo 850 E/m2. Tel. 472-1660. 269712 [IRI CENTAR, prodajem noviji, ukwièn 4.0 stan od 92m2, odli~an raspored. Tel. 636-8429. 269834 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv 4.0 stan od 109m2 na I spratu. Tel. 6366952. 269830 CENTAR!!! Salonski stan na prvom spratu od 110m2 trostrano orijentisan na odli~nom mestu. Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 270712 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwièn kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra: 10789), www.solis-nekretnine.com. 270808 CENTAR - salonski stan od 100m2, minimalna ulagawa, IV sprat, lift, povoqno i hitno! Tel. 063/520-296; 021/427-277, ({ifra:11191), www.solis-nekretnine.com. 270805 HITNO! êtvoroiposoban dupleks, 95m2, Ilije Bir~anina, 4. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv 76.000E. Tel. 6613259, 063/570-659. 270887 HITNO!!! Odmah useqiv, nov ^S 79m2, Somborski bulevar, V sprat, dupleks, lift, terasa, odli~an raspored, odv. kuhiwa, cena sa porezom 52.500!!! Tel: 021/6616-324, 425-653. 269848

BEO^IN - gra|evinsko urbanizovano zemqi{te 15.000m2 lep pogled, put svi prikqu~ci 5, 5 E/m2 vlasnik 1/1. Telefon 064/314-37-14. 96495 PETROVARADIN, plac na lepom mestu 500m2, struja, voda, kanalizacija na placu, temeqi 10h10, dozvoqena gradwa. Cena 28.000. Telefon 063/152-052-1. 96542

PETROVARADIN, novija ku}a p+1+pk sa lokalom i radionicom, blizu {kole i pijace, cena 125.000E. Telefon 063/152-052-1. 96536 PLAC 550m2+ ke{ u Sr. Karlovcima, mewam za stan u Novom Sadu ili Petrovaradinu. Telefon 063/585-076. 96538 PRODAJEM u Ledincima na lepom, mirnom mestu, 1.5 jutro zemqe, 8.300m2, blizu voda i struja. Cena 10E/m2. Telefon 064/31-44-344. 96092 SALAJKA, starija ku}a na placu 900m2 Hitno! Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 96527 PETROVARADIN - ku}a u glavnoj ulici na placu 770 m2 dozvoqeno P+1+PK moè zamena za stanove. Telefon 063/152-052-1. 96541 ZLATIBOR, ku}a 140m2 na placu 400m2, ukwièna, centralno grejawe, moè zamena za nekretninu u Novom Sadu, cena 98.000E. Telefon: 063/585-076. 96543 TEMERIN, renovirana ku}a 10 x 9m+ hala 20x7m + pomo}ni objekat 6h4, plac 1800m2, hitno, 52.000E. Telefon: 021/6614-694, 063/587-602. 96549 ADICE, ku}a, tri stambene jedinice 170m2, tri kupatila, svi prikqu~ci, odmah useqiva, plac 300m2, samo 65.000E. Telefon: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 96550 NE[TIN, selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon 021/504-629. 96553 PETROVARADIN - ku}a sru{ena ukwièna 125m2, plac 750m2, dozvoqeno P+1+PK - 480m2, lepa lokacija, cena 46.000E. Telefon 063/585-076. 96540 MI[ELUK, plac 1200m2 (deqiv na dva) izlaz na dve ulice. Cena dogovor. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177. 96526 POTREBNA lokacija za igradwu zgrade. Telefon 063/3333-177. 96525 PRODAJEM wivu k.o. Novi Sad, Gorwe Sajlovo 15h385m (5780m2) pored put, na 100m struja, voda, gas, prevoz GSP. Telefoni: 021/6617-415 063/811-43-40. 95648 VI[E PLACEVA po 450m2, moè spajawe, izme|u N. naseqa i Veternika, cena po placu 10.000E, hitno. Telefon 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 96523 PRODAJEM na Klisi iza Neoplante 5.500m2 zemqe, pored puta front 400 metara. Cena 10/m2. Telefon 064/3144-344. 96093 BEOÎN - gra|evinsko urbanizovano zemqi{te 15.000m2 lep pogled, put i svi prikqu~ci, 5,5 E/m2 vlasnik 1/1. Telefon 064/314-37-14. 96497 PRODAJEM ku}u na Salajci sa nus prostorijama i radionicama. Telefon 0655/512-215. 96485 PRODAJEM 3 jutra zemqe oranice na Banstolu, ravno, blizu puta i vikend plac, 3.500m2, voda struja, 9.000E. Telefoni: 063/308-417, 021/881-511. 96478 PRODAJEM urbanisti~ki sre|ene, ukwiène placeve u Rumenki od 560m2, 1/1. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27. 96213 PRODAJEM ru{evnu ku}u, plac 2.200m2, Rumenka, centar, za poslovnu delatnost. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27. 96214 PRODAJEM plac, vikend zona, „Beli vrh“ ôrtanovci, 1600m2, struja, put. Telefon 021/881-057. 96288

EKSKLUZIVNO sre|eno imawe na prodaju, pored Novog Sada na 27.000m2, cena 750.000Evra. Telefon 065/5037199. 91518 NA DUNAVCU, oko 3 km od [angaja prodajem 2, 5 jutra zemqe pogodne za vo}wak i sala{. Telefon 065/8562-051. 96394 NOVA ku}a 200m2/500m2, cena 125.000E. Mo`e zamena za mawi stan, dogovor. Telefoni: 6546-976, 065/3333-188, 065/3333-177. 96524 PLAC na Telepu blizu {kole Jo`ef Atila. Telefon 062/543-816. 96583 PRODAJEM plac 720m2 sa ku}om 150m2+60m2 na glavnom Futo{kom putu kod GRAS-a idealno za sve vrste biznisa. Telefon 064/09-076-889. 96596 PRODAJEM ve}u porodi~nu ku}u 231m2, blizu futo{ki put, 185m2 plac, pogodna i za razne delatnosti. Telefon: 063/80-73-723, 021/403-478. 94827 PRODAJEM 10 jutara + 2 jutra zemqe u Jasku, blizu fabrike vode. Telefon 401-4180. 94748 PRODAJEM 1/2 jutra 2.800m2 na Klisi, iza Neoplante. Cena po dogovoru. Telefon 064/31-44-344. 96094

HITNO prodajem plac - 689 m2 na Novom nasequ iza Bul. Vojvode Stepe parc 707/17 ko IV N. Sad Telefon 062/834-8198. 96605 PRODAJEM gra|evinski plac 4.000m2 (40mh100m), odli~no mesto - Petrovaradin. Telefon 064/09-07-889, 021/547-920. 96595 KUPUJEM skromniju vikendicu, nebitno stawe. Fru{ka gora ili pored Dunava. Telefon 061/641-3353. 96616 KA], noviju spratnu ku}u, luks opremqenu, 165m2, 8ari placa, zatravqeno progajem mewam za stan, moè dupleks. Telefon 064/21-77-440. 95255 ÊNEJ, me|unarodni put, prodajem plac, 12.000m2, front 30m na kojem je dozvoqena gradwa. Infrastruktura se nalazi pored placa. Telefon 714-213. 95433 HITNO, ku}a 13,5 h 11,5, na placu od 600m2, iza stadiona Vujadin Bo{kov, + lokal od 35m2 + nusprostorija od 40m2. Telefon 062/543-816. 96586 KU]A u Salajci 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwièno, plac 600m2, mirna ulica, dozvoqeno P + 1+ M. Telefon 065/6494367. 95531 NOVA energetski efikasna ku}a 125m2, sve vrste grejawa, pomo}ne prostorije 80m2, dvojni plac, sve legalizovano, cena: 125.000E. Telefoni: 540173, 069/4031952. 96620 PRODAJEM ku}u u Koviqu. Telefon 021/888-557, povoqno. 95624 PLAC, auto put Beograd - Zagreb uz parking blizu iskqu~ewa za Rumu 1000m2. Telefon: 062/543-816. 96585

DNEVNIK

KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 064/2019-322; www.solis-nekretnine.com. 270733 HITNA PRODAJA - Ku}a u blizini Kisa~ke ulice, 317m2, tri stambene jedinice, plus zapo~et poslovni objekat od 200m2, ukwièna, plac 1.207m2, cena 250.000 evra! Tel. 064/134-0459; 021/427-277, ({ifra: 30266), www.solis-nekretnine.com. 270740 IZUZETNA PONUDA - Nova ku}a od 360m2 stambenog prostora, moè i za poslovawe. Atraktivna lokacija, u blizini centra... Tel. 063/520296; www.solis-nekretnine.com. 270731 PRODAJEM ku}u u nizu na Avijati~arskom nasequ! Povr{ina 130m2, renovirana, tri etaè, ~etvorosobna, sa mawim dvori{tem! Cena 145.000 evra! Tel. 064/1571297, ({ifra: 30484), www.solis-nekretnine.com. 270742 CENTAR - Matica srpska, 500m2, stambeno-poslovni prostor, cg, ukwièna, salonska visina, S+P+1+Tavan! Tel. 064/134-0459, ({ifra: 30482), www.solis-nekretnine.com. 270743 ODLI^NA spratna ku}a, poslovno-stambeni prostor, 300m2, plac 750m2, odmah useqiva, novija gradwa, sve odli~no! Tel. 064/134-0459; 021/520-231, ({ifra: 30479), www.solis-nekretnine.com. 270747 PRODAJEM ku}u za ru{ewe ili adaptaciju na placu od 540m2 u zoni individualne izgradwe u blizini Suboti~kog bulevara. Tel. 065/2019-010; 021/520-231, ({ifra: 30440), www.solis-nekretnine.com. 270748 KU]A, Ba~ka ulica, 130m2, plac 450m2, tri odvojene stambene jedinice, odli~na, ukwièna, gradsko grejawe. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 269804 LUKSUZNA nova ku}a od 180m2 na placu od 400m2, kod Bolnice, Pr+Pot, M. Ko~i{a, kolski ulaz, sre|eno dvori{te + 100m2 poslovnog prostora, PVC, kl. parket, dva kupatila... Cena: 185.000. Tel. 021/425-653, 6616-324. 269857 KOD BETANIJE ku}a 100m2 - petosobna, plac 370m2, CG, ukwièna-sre|ena-odmah useqiva, cena-155.000E. Tel. 064/823-6618, 021/6614-200. 269639 SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno Pr+I+Potkrovqe. Tel. 444107, 633-7853. 269761 ANTONA ÊHOVA - ukwièna, odmah useqiva ku}a, 147m2 stambenog prostora na placu od 533m2. Mogu}nost nadogradwe. Tel. 021/6615-124; 063/502-526. 270871 TELEP, blizina Futo{kog puta, ku}a 64m2 stambenog prostora na placu od 300m2. Pozvati 064/270-0102. 269679 PETROVARADIN novija ku}a 250m2 na ravnom placu 1300m2, uli~ni front 44 metra, parketi, grejawe, ukwièno. Telefon 528-137, 063/538-166. 269738 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 105m2 na placu 4350m2, od ~vrstog materijala, voda struja, telefon. Telefon 063/538-166. 269737

KU]A, Sr. Kamenica, Vojvode Mi{i}a-blok vila, 200/530m2, odli~na, ukwièna, odmah useqiva, povoqno. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 269794 BOCKE, prizemna ku}a od 66m2 stambenog prostora na placu od 840m2. Tel. 063/1010668. 269678 KU]A na Telepu, na uglu dve ulice, predivan plac od 570m2 {irokog fronta, ukwièna ku}a od 70m2, ucrtana nus prostorija, moè zamena za dva stana u Novom Sadu... Tel. 065/2019-011, www.solis-nekretnine.com. 270745 ODLI^NA nova ku}a u Adicama, 180m2 stambeno na placu od 515m2, kolski ulaz, Upotrebna dozvola, komplet zavr{ena sa radionicama u dvori{tu. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... www.solis-nekretnine.com. Tel. 065/2019011, 021/520-231, ({ifra: 30478). 270746 KUPUJEM dobar plac na Tatarskom brdu, oko 1.000m2 ili kod auto ku}e „Petrovi}“. Brza isplata! Tel. 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 270736 POTREBNA lokacija (stara ku}a) za izgradwu stambene zgrade. U {irem centru Novog Sada. Dajemo stanove ili novac. Vlasnici, javite se!! Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 269863 GRA\EVINSKI PLAC, Petrovaradin, Dinka [imunovi}a, 620m2, hitno, ekstra povoqno. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 269811 NOVI SAD - Mega Market, parcela 60.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“-a. UTU uslovi i kompletna infra struktura za Mega Market. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 270734 PLAC za kolektivnu gradwu, Telep-Mornarska, 1500m2, 31m front, izgra|enost 2100m2 bruto plus 150m2 garaè, cena dogovor. Tel. 021/450417; 064/189-38-87. 269795 PLAC sa temeqom-Lipov Gaj 25.000 evra. Telefon 064/82058-28. 269721 PRODAJEM plac sa ku}om od 55m2, sam plac ima 950m2, ukwièn. Struja i voda. Cena 25000 evra. Tel. 021/451-318, 523-193. 269655 GRA\EVINSKI plac 550m2 kod manastira u Rakovcu asvalt cena 6000. Tel. 451-318, 065/444-3455. 269656 PLAC za poslovni obekat P+1+Pk 900 m2-Sentandrejski put, izgra|enost cca 700m2 neto cena-85.000E. Tel. 064/823-6601, 542-779. 269634 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod auto ku}e „Sekuli}“ u Veterniku. Tel. 064/2003-103, ({ifra:70147), www.solis-nekretnine.com. 270735 PLAC za malu privredu, Temerin kod „Avia“ pumpe, 16700m2, 200m uz me|unarodni put, moè parcelizacija na mawe parcele. Tel. 021/450417; 064/189-38-87. 269810 PLAC Torine, 2500m2, vinogradarska zona, dozvoqena gradwa 30m2, ekstra povoqno, 5 evra/m2. Tel. 021/450-417; 064/189 3887. 269799 PLAC Liparje 1, 2600m2, predivan pogled, dozvoqena gradwa, 12 evra/m2. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 269803

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

PLAC, Kamenica, 630m2, Vojvode Mi{i}a, lepa mirna ulica, idealan za urbanu vilu, sva infrastruktura, moè zamena. Tel. 063/128-97-97. 269808 PLACEVI Mi{eluk, 826m2 i 1402m2, 65 evra/m2. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 269809 PRODAJEM plac od 740m2 na Tatarskom brdu sa ukwiènom sru{enom ku}om od 97m2! Tel. 064/134-0459, www.solisnekretnine.com. 270737 PLAC-BOCKE, 750m2 I 970m2, gra|evinska zona, odli~na lokacija, lep pogled, sva infrastruktura do placeva, povoqno. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 269797 PLAC, Rakovac – Arsin do 23.000m2, 12km od grada, predivan pogled, ravan, zanimqivo za etno selo, bolnicu, hotel, sportski kamp i sli~no, veoma povoqno, moè zamena. Tel. 063/128-97-97; 064/189-3887. 269793 PRODAJEM odli~nu vikendicu od 55m2, ukwiènu, plac 1.300m2 sa vo}wakom, cena 25.000 evra. Tel. 063/855-7109, ({ifra:30198), www.solis-nekretnine.com. 270741

FUTO[KA i Ribqa pijaca, izdajem dva lokala po 40m2, odmah useqivi. Cena 250 i 400E. Telefoni: 021/548-893, 064/252-9405. 96469 VRBAS, centar novogradwa, izdajem dva lokala od 16m2 i 60m2. Telefoni: 021/704-876, 063/1022-401. 96144 IZDAJEM nov razra|en lokal 90 m2 Bul. Cara Lazara 48 kod Difa blizina Fakulteta i Spens-a, sre|en - useqiv. Telefon 063/811-711-4. 96139 IZDAJEM razre|en pile}i gril pored restorana stari fijaker. Telefon 063/8607700. 96113 IZDAJEM lokal u @elezni~koj ulici, 40m2, cena 250E, idealno za frizerski, kozmeti~ki salon i sl.. Telefoni: 064/09-07-889 i 021/547920. 96593 PRODAJEM kiosk u strogom centru Novog Sada, sre|en i razra|en. Telefon: 063/52-9939. 95365 IZDAJEM uli~ni lokal, 31m2, Augusta Cesarca 13, centar Novog Sada, kod zgrade Dalton blizina Futo{ke pijace. Telefon 063/593-372. 96448

PRODAJEM razra|enu prodavnicu me{ovite robe pored restorana Stari fijaker. Telefon 063/8607-700. 96112 U CENTRU prodajem uli~ni lokal u prizemqu, 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika. Telefoni: 422439 ili 063/534-505. 96162

PRODAJEM lokal na N. Detelinari za mewa~nicu i trafiku. Telefon 062/543-816. 96582 PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, ukwi`en, useqiv. Mo`e i zakup. Telefon: 063/89-23-168. 95536 IZDAJEM dvori{ni lokal 45m2 Jevrejska 20 Dule. Telefoni: 522-635, 064/1909-754. 96558

PRODAJEM preradu mesa na Telepu, mo`e i druga delatnost plus temeqi sa pla}enim komunalijama. Telefon 063/500-370. 96388 STROGI CENTAR, iza Skup{tine grada, 40m2, prazno, idealno za advokate, kwigovo|e. Telefon 063/851-3347. 96357 IZDAJEM kancelarijski prostor 50m2, u centru. Potpuno ure|en i opremqen, zaseban objekat 2 nivoa, cg, 2 tel. linije, klima. Telefon 062/885-4446. 96009 IZDAJEM magacinski prostor ili radionicu na glavnom putu Novi Sad- Ba~ki Jarak, hala 11h7m + dvori{te pored restorana „Konak“. Telefon 064/1922-001. 96355 IZDAJEM kancelarijski prostor u centru, 50 m2, CG, klima, interfon, 2 telefona, parking, prizemqe. Telefon 062/29-18-29. 96402 IZNAJMQUJE se poslovni prostor u Novom Sadu, u ul. Mileti}eva 15 (pe{a~ka zona), povr{ine: suteren 60m2, izdignuto prizemqe 103m2. Telefon 065/9444105. 96458 IZDAJEM stan 94m2, u centru, visoko prizemqe, za tihu delatnost, telefon 064/27496-31. 96308

IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 270738 KOSOVSKA uli~ni, u zgradi, vi{enamenski lokal 52m2 izdajem ili prodajem. Telefon 528-137, 063/538-166. 269736 LOKALI ugao Kisa~ke i Berisava Beri}a 30-70 cena 885E/m2. Telefon 064/820-5828. 269718 MAKSIMA GORKOG 105m2, uli~ni lokal, veliki izlog, ukwi`en. Tel. 444-107, 6337853. 269760 U NEPOSREDNOJ blizini SPENS-a, nov poslovni prostor od 53m2 po ceni od 56.500E. Tel. 063/1010668. 269676 VOJVO\ANSKIH BRIGADA, useqiv lokal od 127m2, vi{enamenski. Tel. 063/1010661. 269677

PRODAJEM ukwièn poslovni prostor od 1.387m2 na placu od 800m2, ekstra lokacija, prometna ulica, idealno za polikliniku, auto salon, itd... Tel. 064/134-0459, ({ifra:30483), www.solis-nekretnine.com. 270739 PRODAJEM poslovni objekat na glavnom Futo{kom putu kod „Minakve“, povr{ine 1250m2, na placu od 3600m2, ukwièno! Tel. 021/6337-037, 063/7743-959. 270725 PRODAJE se suterenski prostor od180m2, u Ul. Novosadskog sajma, normalni prozori, tri ulaza, visina plafona 3.2m, kolski ulaz, pogodno za magacin, proizvodwu, teretanu... ukwièno, cena: 57.000. Tel. 021/6616-324, 425-653. 269858 NA SUBOTI^KOM BULEVARU prodajem uli~ni lokal 28m2. Tel. 021/662-2412; 063/1020-731. 270863

GARA@A 12.5 m2 zidana izme|u M. gorkog 12 i Radni~ke 17. Telefon 063/851-33-47. 96356 PRODAJEM ukwiènu garaù 21m2, u suterenu Kraqevi}a Marka 10. Telefon 064/1570304. 96298 IZDAJEM garaè 14 m2 Radni~ka i ulica Vase Staji}a. Telefon 064/282-6-441. 96124 IZDAJEM garaù, Lasla Gala 28. Telefon 063/88-78302. 95143 VASE STAJI]A prodajem garaù 14m2, u blizini @elezni~ke ulice. Telefon 063/538-166. 269733

KUPUJEM sve vrste vozila, mo`e i havarisana, izlazim po pozivu, ispla}ujem po maksimalnim cenama. Telefoni: 063/708-1939, 021/822714. 95693 HITNO prodajem VAN Ford Torneo Conect 1.8 DCI putni~ki - 2003. g. 190.000 km u dobrom stawu reg do juna. Telefon 062/834-8198. 96602 KUPUJEM sve vrste auta mo`e i havarisana dolzim po pozivu pla}am maksimalno. Telefon 064/33-77-695, 824611. 94374 HITNO prodajem kao nov kamion KIA 2500 TCI 2006. godi{te, 80.000km arwevi, cerada, spojler, sanduk 1,6h3,0 nosivost 1,6T. Telefon 062/8348198. 96603 PRODAJEM nov Fiat Punto, decembar 2009. godine, klima, sivi metalik, ~etvoro vrata itd. vrlo povoqno. Telefon 062/504-310. 96171

ALUMINIJUMSKI BROD 10,5h3m, dobro opremqen, tri kabine, dizel motor 70ks, cena 27.000E. Mo`e zamena za dobar auto. Telefon 064/3301122. 96168

PRODAJEM belu vise}u kuhiwu sa sudoperom, trpezarijski sto na razvla~ewe, {est stolica i elektri~nu pisa}u ma{inu olimpija. Telefon 6338-818 ili 063/524391. 96568

KUPUJEM o~uvan polovan name{taj, trosed i dve foteqe, ugaona garnitura, kuhiwe i trpezarije i garniture trosed, dvosed, foteqa. Telefoni: 451-032, 063/7-356-243, Mirjana. 96285 KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 96352

KU]NI majstor - montaè, demontaè, kuhiwe, name{taj, rasveta, brave, {arke, roletne, kre~ewe, farbawe. Telefon 065/6824-398. 96561 POSTAVQAM, struèm, lakiram sve vrste parketa, staro, novo, laminate, molerskofarbarske radove, cena povoqna, kvalitetno, dugogodi{wa tradicija rada, idem i van Novog Sada. Albreht. Telefon 061/6029876. 95301 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330. 95242 RAZNE vrste svih sitnih kola~a, koktel peciva i torte. Dostava besplatna. Telefoni: 021-6412-535, 064-6462907. 95475 MOLER i farbar radi brzo i uredno - iskusan majstor. Telefon 021/6435-095. 96292 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu Temerinska br. 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19. 96344 VODOINSTALATER pruà sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 96278 ZASTAKQIVAWE terasa od PVC-a, Al i Fe izrada tendi od leksana, stepeni{nih ograda, vrata, prozora, povoqno. Telefoni: 021/823726, 063/521-750. 95902 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391-315, 063/7061334. 94264 PARKETAR NETT: postavqam, struèm i lakiram sve vrste parketa i podova, preko 60 godina tradicije. Telefoni: 021/522-051, 063/77-94615. 96149 VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane. Telefon 063-85-84-159. 95621 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata, postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 96348

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 40 E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514. 92073

nedeqa24.januar2010.

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah. Kupujem digitalne fotoaparate, DVD - playere, muzi~ke linije! Non - stop, Mladen! Telefon: 421-516 i 064/1572514. 92074

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 94410 KUPUJEM ordewe, medaqe, sabqe, bajonete, bode`e, stare satove, stari novac, vojne oznake, {lemove i ostalo. Telefon 063/196-4817. 94855

FARMA prodaje izno{ene koke nosiqe. Telefon 064/9793-596. 96588

PUDLA crna, {tenad toj - patuqasti od dva meseca, vrhunskog kvaliteta, {ampionskog porekla na prodaju. Telefon: 064/11-35348. 95785

PRODAJEM pi{toq kalibra 9. marke, CZ M-88, nov nekori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629. 96554 PRODAJEM lova~ku pu{ku bokericu, „merkel-sul“ (kalibar 12), sa gravurom, malo kori{}enu, sa original ko`nim koferom, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/6334957. 96041

AGENCIJA za bra~no posredovawe u zemqi, inostranstvu. Klub za sve slobodne. Profesionalno, diskretno, uspe{no. Organizujemo proslavu 8. marta. Telefon 021/496-382. 96564 STARIJI penzioner, stambeno i materijalno obezbe|en, tra`i zdravu i slobodnu `enu 65 godina radi zajedni~kog vo|ewa doma}instva. [ifra „Brak.“ 95898

POTREBAN lekar za otvarawe ordinacije op{te prakse na Bul. Oslobo|ewa u Novom Sadu, Telefon 069/69-69-68. 96382 BRZO, kvalitetno, jeftino vr{im sve vrste higijenskog spremawa ~i{}ewa prawa zgrade, stare, nove kancelarije, stanove, kafi}e, razne vrste lokala, privatne i dr`avne. Telefon 061/6029876. 95296 POTREBNA kroja~ica sa iskustvom na popravkama za povremeni rad kod svoje ku}e. Telefon 6612-570, od 9-12 i 15-19. 96345 VREDNE i komunikativne osobe za rad na prodaji. Telefoni: 021/402035, 021/402-605, 063/514-406. 96351 FIRMI potrebna administrativno kwigovodstvena radnica najmawe sredwa ekonomska, sertifikat, voza~ka. Telefon 423386. 96452

EUROPA: potrebni radnici, kuvarice, kuvari, sprema~ice, sobarice konobarice, konobari, servirke, gerentodoma}ice, bebisiterke, doma}ice ku}e, ro{tiqmajstori, picemajstori: vr{imo stru~nu obuku. Telefon 021/400-148. 96563 POTREBAN diplomirani farmaceut i farmaceutski tehni~ar apotekama u Novom Sadu. Mogu i po~etnici. Telefon 372305. 96453 KORISNICIMA usluga pravnim i frizi~kim licima nudimo: medicinske, gerentolo{ke, higijeni~arske, kurirske usluge, peglawe, kuvawe, bebisiter servis. Promotivne cene. Telefon 021/400148. 96562

DRVO bukovo moè rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-12913, 066/51-286-45. 96626 HITNO prodajem auto prikolicu dvoosovinka, naletna ko~nica, arwevi, cerada 1, 40h3, 00 m kao nova. Telefon 062/834-81-98. 96601 PRODAJEM uramqenu sliku uqe na platnu „Kara|or|e“ (80x55cm.) rad uglednog beogradskog slikara. Telefon 021/6334-957. 96040 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19142, 061/617-22-19, 021/6-413575. 96134 DRVA, stovari{te, 2500, me{ano drvo i bukva, cer, bagrem hrast, 2900 izrezano sa prevozom. Telefon 064/9582103. 96380 KUPUJEM kwige. Isplata odmah. Dolazim na adresu Mile. Telefoni: 064/13-23-805, 063/869-88-54. 96221 ÎSTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem gvo`|e karoserije, automobile stare. Telefon: 6618-846 i 063/84-85495. 95637 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 96625 BUKVA bagrem moè cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-320-48, 062/ 835-88-56, 062/871-2927. 96624

Posledwi pozdrav dragom

Nenadu Gruboru 1954 - 2010. Sahrana dragog nam pokojnika je 25. 1. 2010. godine, u 14.15, na Novom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene porodice: Stojkov, \uranovi} i Api}. OG-1

^ITUQE z POMENI

nedeqa24.januar2010.

[ESTOGODI[WI POMEN

POMEN

DNEVNIK

Dana, 25. 1. 2010. godine navr{avaju se tri godine od smrti na{eg dragog

POMEN

Danas, 24. 1. 2010. godine navr{ava se godina od dana smrti na{e drage mama, bake i prabake

Mijajlo Ninkovi} Buca 1943 - 2004.

Marije Vu~i}evi} Tvoj blagi lik, qubav, plemenitost i dobrota `ive}e zauvek u na{im srcima.

Dragomir ^avi}

Stevan Stanko

1933 - 2007.

Dragomira ^avi}a

I nakon 6 godina svakoga dana srce zadrhti jer nisi tu da podeli{ sa nama trenutke radosti i tuge. Tvoji najmiliji: supruga Radmila, }erka Jasmina i sin Vladimir sa porodicama.

Dana, 25. 1. 2010. godine, ve} je pro{la i tre}a godina, a tuga za tobom Dragane je neprolazna. Svi oni kojima neizmerno nedostaje{.

Porodica Mandari}.

96670

96645

96647

SE]AWE

27. 1. 2009 - 27. 1. 2010. Voqenom tati i dedi sa puno qubavi: Silvija, Luka i Ankica. 96569

IN MEMORIAM

POMEN

25. 1. 2000 - 25. 1. 2010. Dana 27. januara 2010. godine navr{ava se jedanaest godina od kako nije sa nama

POMEN

24. 1. 2008 - 24. 1. 2010. Tvoji najmiliji.

96712

[ESTOMESE^NI POMEN divnoj majci, supruzi i baki

Olga Bolta

Du{an Vlaovi} Dule

Jovan Gavrilov

Danas, 24. 1. 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu obele`i}emo {estomese~ni pomen na{oj dragoj supruzi, majci, baki i svekrvi.

Lerinc @eli Ilona - Ila

^uvamo te od zaborava. S po{tovawem i qubavqu ga se se}a sestra Radak Radojka sa porodicom.

Tvoji najmiliji.

Ve~no }e `iveti u se}awima, }erke i supruga.

96700

96643

96052

Porodica Bolta. 96609

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako smo ostali bez na{eg

Posledwi pozdrav

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav

Qubici [igud 24. 7. 2009 - 24. 1. 2010. Hvala za sve. Uvek }emo te voleti.

Svetozaru Videnovi}u

Vladan Borza{ki Ne{i Suprug \or|e i }erka Brana sa porodicom.

Ne{i

Tvoja Mira sa decom.

od tvog dru{tva iz â&#x20AC;&#x17E;Gvozdenog kowaâ&#x20AC;?.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ od porodice Gubik.

odr`a}e se u Kikindi na Mokrinskom novom grobqu, 26. januara, u 11 ~asova. Pozivamo rodbinu i prijateqe da nam se pridru`e i da posetimo wegovu ve~nu ku}u. Sa qubavqu, supruga Svetlana i sin Strahiwa sa porodicom.

96726

96727

96719

95809

Milana Vi{wi}a i godina kako nas je napustila na{a

96701

Napustio nas je na{ dragi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, svekar i deda

Zaspao je ve~nim snom na{ dragi

Jelena Vi{wi}

Branko Golubovi}

Pomene obele`avamo danas, 24. januara, u 10 sati, kraj wihove ve~ne ku}e.

zastavnik JNA u penziji preminuo 19. januara 2010. godine, posle kra}e bolesti. Ispra}aj pokojnika odr`a}e se 25. 1. 2010. god. na Gradskom grobqu, u 13.30 ~asova. O`alo{}eni: supruga Anica, snaja Gordana i unuke Branislava i Borislava.

Wihovi: sin Dane, unuci Qubomir, Milana, Jelena, Milan, Dana, zet Dule i snaja Mira.

Vladan Borza{ki Vlado Posledwi pozdrav dragom kom{iji od stanara zgrade @elezni~ka 23/a - Sremska 1.

96694

96672

DESETOGODI[WI POMEN

Vladan Borza{ki Posle wega ostaju nam samo se}awa i lepe uspomene.

Sa qubavqu i tugom u srcima ~uva}e ga u se}awu wegovi: Jelena, An|elka i Steva Borza{ki.

S tugom, Maja, Qiqa i Kika Vujo{evi} iz Toronta.

Ispra}aj }e biti odr`an u ponedeqak, 25 januara, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

96725

POMEN

25. 1. 2006 - 25. 1. 2010.

^etiri su godine tuge za na{om dragom, nikad pre`aqenom i zaboravqenom

^etiri godine su od kako sa nama nije na{a nikad pre`aqena }erka, sestra, tetka i zaova.

96666

Pro{le su dve godine od kako nije vi{e sa nama

Petar Matije Turanski Mirjanom Brzak

Brat Ilija i sestra Mara sa porodicama.

96720

96722

Mile D. Jaji} Danica Kosanovi} ro|. Jaji}

Vladan Borza{ki

Mirjana Brzak

Sve prolazi, samo tuga i bol ostaju.

Uvek te se se}aju i misle na tebe Tvoji: keka Cveta i brat Aleksandar Ba}i}.

Weni: otac Stanko, brat Dragan, bratanice Nikolina, Aleksandra, i Jovana i snaja Suzana.

96646

96641

Ve~ito o`alo{}eni: supruga Julija, sin Petar, snaja Valerija sa decom. 96393

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav prijatequ i saradniku

Boìdaru - Boì Gaji}u Kolektiv â&#x20AC;&#x17E;Inèwering Te{ovi}â&#x20AC;?.

nedeqa24.januar2010.

POMEN

Sa velikom tugom opra{tamo se od kolege i prijateqa

Bo`idara - Bo`e Gaji}a Pamti}emo te po dobroti, po{tewu i kao ~oveka vrednog po{tovawa. Tvoji: Nada, Agneza, Toza, [}epa, Drago, Petra, Slobodan, Zora i Qiqa. 96713

96714

Posledwi pozdrav svom drugu i prijatequ

Navr{ava se godina od kako nije sa nama na{a voqena majka, baka i prabaka

Bo`idaru Gaji}u

Stojanka Radoji~i} 27. 1. 2009 - 27. 1. 2010.

Milan Ka~avenda Dana 25. januara se navr{ava deset godina, od smrti mog supruga Milana.

Posledwi pozdrav

Budimir Lakovi} sa porodicom.

Zauvjek }e te voqeti i sje}ati te se: tvoj sin \or|o, }erke Dragica i Radmila, unu~ad i praunu~ad.

96706

96631

POMEN Pro{lo je pet godina od kada nije sa nama na{ voqeni Tvoja usamqena Du{anka.

Posledwi pozdrav na{em dragom zetu

96637

Posledwi pozdrav prijatequ i klijentu

Bo`i - [efu

dragom

Mika Klipa

Krsti Stani{i}u

2005 - 2010. od Vasketa sa porodicom.

1950 - 2010.

Uspomenu na wega ~uvaju u svom srcu, wegovi najmiliji.

Povodom tvoje prerane i iznenadne smrti, upu}ujemo ti posledwi pozdrav uz ve~no po{tovawe i tugu. Tvoji tast Bo{ko i svastika Ivanka.

96419

96718

96710

POMEN Danas se navr{ava 5 godina od smrti na{e voqene majke i bake

Krsti Stani{i}u Vreme ne}e izbrisati uspomenu na Vas.

3 Posledwi pozdrav na{em najmilijem suprugu i ocu

Va{e kwigovo|e. 96724

Jelica Raki} Aka

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

2009 - 2010. Draga mama, ne pro|e dan da ne mislimo na tebe. Puno nam nedostaje{.

Jelisavete Pemac

Krsti Stani{i}u

]erka Qubica i unuk Rado{.

1950 - 2010.

Tvoja deca, unuci i suprug.

Posledwi kom{inici

pozdrav

Obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je na{ voqeni Krsto iznenada, prerano preminuo 23. januara 2010. godine, a da }e se wegov ispra}aj u ve~nu ku}u obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, 25. januara 2010. godine u 10.30 ~asova.

96450

96709

dragoj

POMEN Navr{ava se {est meseci od kako nije sa nama na{ voqeni

Krsti Stani{i}u Nikada te ne}emo zaboraviti. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Ponosni {to smo te imali ostajemo uz po{tovawe i ve~itu tugu. O`alo{}ena supruga Nada i k}eri Aleksandra i Biqana. 96717

Silvani Radinovi} Porodica Manojlovi}.

Mitar Ma{kovi} od kom{ija iz zgrade Vase Staji}a 24A.

IN MEMORIAM

S tugom ~uvamo uspomenu na tvoju qubav i dobrotu. Tvoji najmiliji. 96451

96708

POMEN

25. 1. 2007 - 25. 1. 2010.

Dana 22. januara 2010. godine u Novom Sadu preminula je u 85. godini

96723

3 TU@NO SE]AWE Dana 28. 1. 2010. godine, navr{ava se deset godina od kako nije sa nama na{a draga mama i baba

Prof. dr Mihailo Palov 19. oktobar 1914 - 24. januar 2005.

Jovan Milutinov

Bosanka Raja~i} Ceo `ivot je posvetila svojim najbli`ima.

Sre}ni smo {to si bio deo nas, a tu`ni {to te vi{e nemamo.

Tvoja porodica. 96018

Sahrana je na Gradskom grobqu, u ponedeqak 25. januara 2010. godine, u 12 sati. O`alo{}eni: }erka Olga, sin Milan, zet Voislav i unuci \or|e, Nikola i Aleksandar. 96711

Dragica [ovqanski U na{im srcima i mislima osta}e zauvek.

Supruga Radojka

na{im

]erka Jelena i unuka Dejana. 96443

96664

07.00 08.00 08.05 09.35 10.00 10.05 10.30 11.00 12.00 12.05 13.00 14.00 14.30 16.00 16.25 17.00 17.22 17.30 18.30 19.00 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 00.05

06.25 07.25 10.05 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.40

TV PROGRAM

nedeqa24.januar2010.

TV ba{tina Vesti Malo druga~iji Boì}, film Neverovatne pri~e Vesti Cvrletova ma{taonica Putevi nade Znawe imawe Vesti Verski nedeqnik Dodati ìvot godinama Sredina Koncert Bajage i Instruktora PCTV Ta divna stvorewa TV Dnevnik Tajna hrane: Bombone [tikla papu~a âri ribolova Stil i grad TV Dnevnik Ru~ak na lepe o~i Zabavni program Vinarije Vojvo|anski dnevnik Spasiteq, film Mali koncert vojvo|anskih simfoni~ara

Kuhiwica Porodica Serano Qudi i mesta u Africi Kina, nebesko carstvo Duhovka (slov) Emisija (slov) TV magazin (rum) Brazde (ma|) Ma|arska narodna muzika Zajedno @iveti `ivot zapravo, film Kultura i tradicija (rom) Srpske muzi~ke re~i, 1. deo Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Povratak ku}i, film ^igu, emisija za decu (ma|) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Bunda{ i Ro`da{ (ma|) TV magazin (rus) Halo TV (ma|) TV sport (ma|) Tvornica ose}awa, film TV prodaja

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 12.35 13.00 13.13 13.15 13.30

Modni magazin (Panonija, 20.00) 08.35 09.50 11.00 12.00 14.20 15.30 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.50 23.00

Nedeqom u Panoniji Nacionalne sinergije Multietnik Ubistva u Midsameru Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti E-tv Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika Op{tine @abaq Ulovi trofej Modni magazin Film Vojvo|anske vesti

Yem

Klizawe - EP: Egzibicije (RTS 2, 14.30)

17.45 18.16 18.50 19.15 19.42 20.05 20.40 21.29 22.29 22.53 23.45 00.33 01.02 03.00

Muzika za dobro jutro Datum Verski kalendar Agroinfo Dozvolite... Tenis: Australian open, prenos Srpski isto~nici Tenis: Australian open, prenos (Program zavisi od prenosa tenisa) Dolinom Ibra kroz vekove Kulturako aresipe Klizawe - EP: Egzibicije, prenos Srbija na Dakar reliju, repotra`a Akva viva derbi Moj qubimac UNHCR - Povratak: Kosovo Interfejs Obelisk: Paja Jovanovi} Trag u prostoru Horizont Uzmi pa }e ti se dati, film Pokretna pro{lost Mistika, dok. serija Eugen ^oi i Jovan Kulunyija Vikend evronet Klizawe - EP: Egzibicije Tenis: Australian open

06.00 06.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 13.00 13.30 14.00 14.15 14.45 15.30 15.45 16.30 16.45 17.15 17.55 18.30 19.00 20.30 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00 02.30

Glas Amerike Kopaonik na Avali Na{a formula zdravqa Oranica Genius domus Top {op Za dobar dan Vesti Slike `ivota Present Vesti Top {op Qubav za sva vremena Top {op Qubav za sva vremena Top {op Sva{tarica Zdravqe i Vi Vesti Zaustavno vreme Film: Dom za ve{awe Tuk na luk SMS omnibus Pop mjuzik Beli svet Glas Amerike Qubav za sva vremena Doma}a muzika

11.37 12.00

13.27 14.00 14.30 17.00 NS klinci Najboqi lek Rok je zakon Film @iveti svoj ìvot Neon siti Hrana i vino Zakon o udruèwima Portal Novosa|anka Objektiv Nodi Evo nas kod vas @iveti svoj ìvot Objektiv Buntovnici

Elza Zilberstajn

Da bi pobegla od samo}e i srela svog dragana Heloize, slu`benica kod notara odlu~uje da se prijavi za takmi~ewe u brzom muvawu... Uloge: Elza Zilberstajn, @ak Bonafe, Bruno Putzulu Re`ija: @an-Mark Mutu (RTV 2, 23.00)

07.00 De~iji film: Badi}i - psi sportisti 08.30 Trnav~evi}i u divqini 09.00 Znawe na poklon 11.00 Dok. film: Dosije Osijek 11.55 Dvougao 12.00 Vesti B92 12.05 Film: Gvozdeni put 1. deo 14.00 Film: Gvozdeni put 2. deo 16.00 Vesti B92 16.35 Epika: Belgrade neverending party 17.00 POPodne 18.30 Vesti B92 19.00 Sun|er Bob kockalone 20.05 Dolina sunca 21.00 Utisak nedeqe 23.00 Vesti B92 23.35 Kalifornikacija 00.10 Jelen top 10 01.00 Vrlo va`ni 01.25 Ukqu~ewe u B92 Info

06.02 06.30 06.35 06.45 07.00 09.00

11.00 11.30 12.00 13.30 15.30 16.20 16.30 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Tvornica ose}awa

14.05 14.42 14.55 15.03 15.07 15.52 15.55 16.57 16.59 17.58 18.30 19.03 19.04 19.30 20.12 21.11 21.18 22.05 00.30 00.45 01.39 02.39 03.00 03.38 04.22 04.52 05.16 05.47

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Dizni na RTS Hana Montana Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Balkanskom ulicom: Zora Vitas Vreme je za bebe Kulinarski letopis Vesti Na{ auto na{im gledaocima Sat Vesti Bela la|a Na{ auto na{im gledaocima Bra}a po oru`ju Robna ku}a Sasvim prirodno Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Na{ auto na{im gledaocima Ono kao qubav Qubav u doba kolere, film Dnevnik Ri~ijevi Egzit Bela la|a Vesti Ono kao qubav Sasvim prirodno Slagalica TV prodaja Verski kalendar

10.00 NBA: Boston – Portland 12.30 ACB Liga: Bilbao – Kaja Laboral 15.00 Italija – Serija A: Multi prenos 17.00 FA kup: Santorp – Man~ester Siti 19.00 NBA: Wujork – Dalas 22.45 NBA u`ivo 23.00 FA kup: Stouk – Arsenal 00.45 Holandska Liga: Ajaks – AZ 02.30 NBA u`ivo

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

\ovana Meco|orno

Qubav u doba kolere Florentino Ariz, pesnik i telegrafista zaqubquje se na prvi pogled kada kroz prozor vile wenog oca ugleda Ferminu. Serijom strasnih pisama Florentino polako budi wena ose}awa... Uloge: Havijer Bardem, \ovana Meco|orno, Benyamin Bret Re`ija: Majk Wuel (RTS 1, 22.05)

05.25 06.25 07.00 08.20 09.00 10.30 11.30 12.30 13.30 17.30 18.25 19.00 21.00 23.00 00.00 01.00 01.25 02.05 03.30 05.00

Mame u {trajku e-TV Doma}in Snimak koncerta Yinovi i patuqci, 2. deo Srbija open Survajver Survajver specijal Survajver profil Film: Posledwi templar Viking Kviz: Ke{ taksi Film: Darkmen Film: Iznenadna smrt Fajront republika Ameri~ko rvawe - Do koske Kviz: Ke{ taksi Top spid Film: Qubav odr`ava obe}awe Film: Karavan ide na istok Film: Qubav odr`ava obe}awe

DNEVNIK

07.00 Film: Stranac je nosio pi{toq 08.15 Jutarwi magazin 09.00 Qubav, navika, panika 10.00 Film: Sun|er Bob Kockalone 11.40 Mobto 11.45 Siti 12.00 Grand hitovi 13.00 Amiyi {ou 14.45 Siti 14.55 Mobto 15.00 Ja to tako 16.15 Nedeqno popodne Lee Ki{ 18.20 Mobto 18.30 (Ne)mogu}a misija 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Kursayije 21.00 Grand - Narod pita 23.00 Mewam `enu 00.00 Film: Bez milosti 01.45 Siti 02.00 Film: Kobno uzletawe 04.00 Film: Bez milosti

(Hepi, 13.08) 05.00 07.00 07.22 07.30 08.05 08.27 09.02 09.25 09.50 10.00 10.32 11.18 11.45

16.05 18.00

Muzika Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Nodi Meda Rupert Pokojo Skipijeve avanture Nodi Sporti} [adou rajder Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona [aman king Konan Yem [aman king Mra~no proro~anstvo Ledenda o Brusu Liju Bekstvo sa ostrva [korpiona Film Riznica

18.55 19.20 19.30 21.10 22.00 23.00 23.55 00.05 00.10 00.50 01.40 02.30 04.10 04.50

Telemaster Rekord Film Srce Klinika Biseri Telemaster Vremenska prognoza Fritajm Nije lako biti ja Budi faca Film Klinika Vremenska prognoza

12.17 12.44 13.08 13.55 14.18 14.43 15.30

Ri~ard Gir

Bez milosti Edi @ilet i wegov partner Yo Kolins iznenada saznaju za tajni plan jednog para da unajmi pla}enog ubicu kako bi uklonili kriminalca iz Luizijane. Edi je ~uo da je èna neverovatne lepote, a to je ono {to je on èleo da ~uje... Uloge: Kim Besinyer, Ri~ard Gir, Brus Mekgil, Vilijem Aterton, Teri Kini Reìja: Ri~ard Pirs (Pink, 00.00)

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.30 Travel klub, 13.30 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Film, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 Svet na dlanu, 18.30 Stajl, 19.00 Rat, revolucija, gerila, 20.00 Auto fle{, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.00 No}ni program.

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank.

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Zoo Hobi, 15.00 Film, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.00 Mobil E, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 21.45 Sport STV-a, 22.00 Sremske pri~e, 22.30 E TV, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

07.00 Autosprint, 08.00 Beli luk i papri~ica, 08.30 Uz kafu, 09.00 Od Tokija do Milvokija, 09.30 Start, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 12.00 1 na 1, 12.30 U na{em ataru, 13.30 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Bez cenzure, 22.00 Portret, 23.00 Tajm aut.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

nedeqa24.januar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

PAVLE BEQANSKI, DIPLOMATA I POKROVITEQ UMETNOSTI

FEQTON

31 2

Pi{e: Vera Jovanovi}

Yoni Dep

San za `ivotom

Po{to je Barijeva nova drama doìvela potpun neuspeh, on u {etwi parkom upozna ~etiri de~aka i wihovu majku, udovicu Silviju. Slede}ih nekoliko meseci Bari se svakodnevno igra s de~acima i dobije ideju za novu pri~u. U isto vreme produbquje se wegovo prijateqstvo sa Silvijom… Uloge: Yoni Dep, Kejt Vinslet, Dastin Hofman, Yuli Kristi, Rada Mi~el Reìja: Mark Forster (Nova TV, 17.10) 07.30 Superheroj Spajdermen, crtani 07.55 Graditeq Bob, crtani 08.10 Vinks, crtani 08.35 Dora istraùje, crtani 09.00 Ko je Samanta? 09.30 Ulica se}awa 10.30 Automotiv 11.00 Novac 11.30 Eli Ston 12.30 Kevin Hil 14.20 Teksa{ka pravila, film 17.00 Vesti 17.10 San za ìvotom, film 19.15 Dnevnik 20.00 Nad lipom 35 21.00 U zmajevom gnezdu, film 23.00 Red karpet, {oubiz 00.20 Televizijska posla 00.50 Zdrpi i bri{i, film

08.00Ovo je civilizacija 09.00 Pisani kod 10.00 Bizmark – kancelar i demon 11.00 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke 12.00 Misterija neurednih ratnika 13.00 Viktorijanska farma 14.00 Kinematografija @an Lik Godara 14.30 Sudwi dan: Slike raja i pakla 15.00 Rat veka 16.00 Impresionisti 16.30 Tajne Renesanse 17.00 Drevni plasti~ni hirurzi 18.00 Nepoznati Bitlsi 19.00 Porodica Bakardi – izme|u Ruma i revolucije 20.00 K.S. Luis 21.00 Posledwe ispovesti Aleksandra Pirsa 22.00 Odvezanih nogu 23.00 Rat veka 00.00 Impresionisti 00.30 Tajne Renesanse 01.00 Drevni plasti~ni hirurzi

07.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 08.00 Papirmanija 08.30 Skajland 09.00 Papirmanija 09.30 Skajland 10.00 10 Bo`jih zapovesti 12.00 Prvi gra|anin male varo{i 14.00 Va{ar zlo~ina 16.00 Sre}a u torbi 18.00 Na{ italijanski zet 20.00 Dobitna kombinacija 22.00 Ona je ta 00.00 Studentkiwa Keli

08.00 08.30 10.05 11.35 13.05 14.35 16.05 17.35 19.35 20.05 21.40 23.15 00.10 00.40

Filmovi i zvezde Bitka za Bo`i} Skaka~ Starateqstvo Horton Gas do daske 3 Dogovor Sadamova porodica Holivud na snimawu 48 sati Kapija tigrastog zmaja Prava krv Kalifornifikacija - Zoso 28 nedeqa kasnije s

08.10Verdi u Skali, dirigent Danijel Barenbo 09.25 Opera boks 10.15 Kulturna ba{tina 10.30 Monk 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Plodovi zemqe 13.25 Split: More 14.00 Nedeqom u dva 15.05 Mir i dobro 15.55 Majkl, film 17.35 Lepom na{om 18.35 U istom loncu, kulinarski {ou 19.30 Dnevnik 20.10 Ko èli biti milioner?, kviz 21.10 Odmori se, zasluìo si 22.15 Paralele 22.45 Filmski vikend Leonarda Dikaprija: Plaà, film 00.45 Monk 02.15 Opera boks 02.45 Lepom na{om 03.40 U istom loncu, kulinarski {ou 04.20 Plodovi zemqe

06.00 07.00 09.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 04.00 05.00

U divqini Divqi u srcu Pomorska patrola Bilo jednom jedno ven~awe Pomorska patrola Love's abiding joy Fojlov rat Yordan Dobra `ena Medijum @ivot s neprijateqem Medijum Divqi u srcu Seks, la`i i {pijuni

08.05 08.45 08.55 09.45 10.25 11.15 11.40 12.25 13.50 15.30 17.05

Mifo Pink Panter, crtani Astro Boj, crtani Bakugan, crtani Najboqe godine Jedna od de~kiju Bibin svet Auto{kola, film Neprilago|en, film Vreme leptira, film Odred za ~isto}u, dok. emisija Jezikova juha, rijaliti {ou Ekskluziv Crna vetrewa~a, film CSI Majami Lovac i ubica, film Auto{kola, film

17.35 19.15 20.00 21.45 22.40 00.35

Crna vetrewa~a

Endi Mekdauel

Tokom istrage o me|unarodnim krijum~arima oru`ja, koji svoje prste imaju u poslovima na svim stranama planete, britanski tajni agent Yon Tarant saznaje kako mu je kidnapovan sin. Kriminalci od Taranta tra`e dijamante iz sefa ministarstva obrane… Uloge: Majkl Kejn, Donald Plisens, Delfin Sajrig, Klajv Revil Re`ija: Don Sigel (RTL, 20.00)

Majkl Frenk Kvinlan, novinar ~ika{kog lista dobija pismo u kojem ga obave{tavaju da se u gradi}u u Ajovi pojavio an|eo. On u to ne veruje, ali wegov urednik se uzbudi pri pomisli kakvu bi to senzaciju moglo izazvati. U pratwi lepe novinarke po~etnice Doroti i kolege odlazi da prona|e Majkla… Uloge: Yon Travolta, Endi Mekdauel, Vilijam Hurt, Bob Hoskins Re`ija: Nora Epron (HRT 1, 15.55)

09.20 Prijateqi 10.20 Kicbil: Svetski skija{ki kup (M) - slalom, 1. vo`wa 11.30 Velika Gorica: Misa, prenos 12.30 Biblija 12.40 Dokumentarni film 13.40 Kicbil: Svetski skija{ki kup (M) - slalom, 2. vo`wa 14.45 Hrabri Pero, film 16.00 Olimp - sportska emisija 16.55 Ko{arka, NLB liga: Cibona - Hemofarm, prenos 18.40 Olimp - sportska emisija 19.35 Gara`a 20.10 Upravo ven~ani, film 22.00 Dobre namere 22.45 Italijanska fudbalska liga: Inter - Milan 00.25 Vreme je za yez

06.00 13.00 15.00 17.00 19.10 21.00 23.00 01.00

04.00 07.00 09.10 11.00 12.20 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 01.00 02.20

Moja slatka debequca Vapaj nevinih Zbogom deco Direktan prenos La`ov Prevari varalicu Svetac Fort Va{ingtona Odred zebra

Zelena miqa Qudi od ~asti Pe~ Adams Ovo je Spinal Tap Imajte na umu Pun pogodak Boufinger Kavez za ptice Sve ostaje u porodici Zelena miqa Bez daha Izvo|a~

Delfin Sajrig

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25

21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Velika trka Aqaske Pre`ivqavawe Ameri~ke drvose~e Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pametwakovi} Usporen snimak Trgovci automobilima na putu Dodaj gas Ameri~ki ~operi Uli~ni obi~aji 2008. Razotkrivawe mitova Pri~a o piratima sa Rosom Kempom Ros Kemp u Avganistanu Ameri~ke bande Nevoqe u raju Usporen snimak Razotkrivawe mitova

09.00 14.00 14.30 16.00 16.25 16.30 16.45 19.00 19.25 19.30 20.15 22.45 00.25 00.30 00.35

Tenis Alpsko skijawe Biatlon Nordijsko skijawe Zimski sportovi Fudbal Fudbal Tenis Tenis Fudbal Fudbal Umetni~ko klizawe Zimski sportovi Tenis Tenis

17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

Ratnici koji ne znaju za rat lad, usamqen i uznemiren u Parizu, jedva Kad su ih u boj ispra}ali, sve su devojke i ène je ~ekao da se vrati. Pisao je roditeqiplakale i za wima cve}e prostirale, znaju}i {ta ma na Boì} 1912, ~estitaju}i im i krsnu ih o~ekuje. slavu Svetog Stefana, sa èqom da svi budu zdraKasnije, Beogradski univerzitet je odlikovan vi, sre}ni i zadovoqni, pitaju}i se: „Za{to li mi najve}im ratnim ordenom: Kara|or|evom zvezdom sasvim obi~no prolaze ovi tako veliki praznis ma~evima. Posle borbi, po nare|ewu, 1915. i ci? Eto, pro{ao je Boì}, jednolik i sli~an najPavle Beqanski se s vojskom povla~io preko Alobi~nijem danu! Da li zato {to u mojoj sobi ne banije do jadranske obale. Osim zime, gladi i istreperi kandilo, {to po woj ne leì razastrta crpqenosti, srpsku vojsku u povla~ewu napadao je slama, {to se za stolom nije pevalo Ro`destvo, i deo Arnauta, ubijao je i pqa~kao. Razboleo se i niti sekla ~esnica i boBeqanski: od gladi mu je ì}ni kola~?" stradao ionako osetqiv Ni drugo pismo iz stomak, od zime napadnu1912. nije veselije: „Jo{ ta plu}a i srce, poremekoji dan pa }emo se videtila se cirkulacija krti. Ja ve} postajem nevi i povisio pritisak, a strpqiv: do|e mi krivo zglobovi na nogama su mu za{to sad dani ne propromrzli. laze brè i za{to jo{ Do{ao je do Skadra. posle moram da pre|em Tamo je na medicinskom tako daleki put. Ja bih pregledu Vrhovne kohteo da se krenem {to mande 19. decembra 1915. pre... ~inim ono {to sam ogla{en za nesposobnog nekada u gimnaziji rai potom na Krfu, kao nadio sa Nikom: svakim rednik-neborac, upu}en danom precrtam u kalenu Telegrafsko odeqewe daru {to ja~e mogu onaj Dunavske divizije. Tako dan {to je pro{ao". je on u kadru proveo od 1. U jednoj bele{ci u septembra 1914. do 19. Berlinu 28. januara decembra 1915. Zbog bo1921. napisao je da je u lesti, re{ewem Vrhovmaju 1914. apsolvirao ne komande od 29. marta prava s poloènih 12 is1916, stavqen je u slupita na Beogradskom `bu Delegacije Miniuniverzitetu. Vrativ{i starstva vojnog na Krfse u Srbiju, ve} 1913. je u skom pristani{tu. Po Svilajncu regrutovan. nare|ewu Ministarstva Prerano sazreo, gotovo odsutan... na Krfu 1916. Po uverewu Ministarvojnog od 10. jula 1916, stva vojske i mornarice, stupio je na odsluèwe otpu{ten je 18. jula iste godine na daqe {koloobaveznog |a~kog roka od 14 meseci 1. septembra vawe. 1914. Prijavio se VIII pukovskoj komandi. RaspoKolekcionar Stefan Stefanovi} iz Beograda re|en je u |a~ku ~etu u Skopqu, odakle je, posle tvrdio je da je s Beqanskim bio na Solunskom dva meseca obuke, uzeo u~e{}a u Prvom svetskom frontu. Se}ao se kako je bio sme{an u obojcima, ratu 1914, 1915. i 1916. kao |ak-narednik Prve ~ea imao malo iks-noge. Ina~e, bio je lep, tih i mite Drugog bataqona Petog pe{adijskog puka Druran ~ovek, lepo vaspitan, a dosta ne`nog zdravqa. gog poziva Drinske divizije. Kasnije su se, veli, sretali u [vajcarskoj i u PaBio je to ~uveni skopski bataqon „1.300 kaplarizu. Na fotografiji iz 1916. s Krfa, snimqenoj ra“, sastavqen od |aka, koji je 3. novembra 1914. za dokumenat, je anfas lik |aka u obi~noj vojni~upu}en u prve borbene redove. koj uniformi, preozbiqnog, Raspore|eni po celom frontu gotovo upla{enog pogleda, Deset generacija mladih u prvoj liniji, bili su gotovo prerano sazrelog, gotovo odintelektualaca, posle `rtvovani za slavu otaxbine. sutnog. Danono}no dve nedeqe u stra[kolovawe je nastavio u obuke koja je trajala samo hovitim borbama, ti neuki goParizu, gde je poloìo sve isdva meseca, isteralo je do lobradi mladi}i, koji nisu pite iz prve i druge godine, zuba naoruànog znali {ta je nesre}a i nestakako sam navodi u bele{ci iz neprijateqa iz zemqe, nak ìvota, isterali su do zu1921. godine. Po{to je izjavio a od 1.388 |aka po ba naoruànog neprijateqa iz da je 1914. apsolvirao na Beozemqe. Deset generacija mladnarednika ostalo ih je 500 gradskom univerzitetu, zna~i dih intelektualaca, posle li to da mu na Sorboni nisu obuke koja je trajala samo dva priznali poloènih 12 ispimeseca! Bilo je to uàsno „ratno kr{tewe“. Od ta i apsolventski status koji je dobio na Beo1.388 |aka podnarednika, koliko je iz Skopqa pogradskom univerzitetu, pa je morao sve ponoviti? {lo na zadatak, ostalo ih je u bojnim redovima saNa Sorboni je 29. jula 1918. lisanirao, odnomo 500. sno diplomirao, prava i upisao sve semestre za Ministar vojske i mornarice, evociraju}i dodoktorat iz diplomatsko-konzularne struke. ga|aje, naveo je da su |aci Skopskog |a~kog bataWegov sestri} Boà Joksimovi} re~e da se leqona u{li u redove divizija prvog i drugog pozi~io u [vajcarskoj, ali i posle izle~ewa ostao va, pored starih ratnika i uneli odu{evqewe memu je stalan strah od tuberkuloze. Pre zavr{et|u iscrpqene borce i podigli posustali moral. ka doktorata pozvan je 3. marta 1919. da prekine Sami nisu znali ni {ta je to rat, ni {ta je to studije i primi du`nost u Ministarstvu inoborba, ni {ta je to smrt. A neprijateq je imao zastranih poslova Kraqevine SHS. To ga je onedatak da obrati pa`wu i likvidira prevashodno mogu}ilo da doktorira. Stoga je nerado primio predvodnike. @ivotom je platilo 839 |aka Skoppoziv, ali je pristao zbog porodice, koja je bila skog |a~kog bataqona – precizirao je ministar. u te{kom materijalnom poloàju.

Monografiju dr Vere Jovanovi} „PAVLE BEQANSKI I WEGOVA ZBIRKA” u izdawu IK „Tiski cvet”, mo`ete nabaviti u Antikvarnici „Orfelin” (tel. 021/ 6612–860), Gimnazijska 2 u Novom Sadu, kod Ribqe pijace

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa24.januar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nedeqa je va{ omiqeni dan za odmor, koji ste zaslu`ili. Provodite vreme u opu{tenoj porodi~noj atmosferi, jer ste se za`eleli dece i uku}ana. Tro{karite novac, ure|ujete i ulep{avate sve oko sebe.

BIK 20.4-20.5.

Mesec i danas plovi kroz va{ znak, pa je ovo jedan lep i opu{ten, romanti~an vikend. [ta re}i, sem da ste svoji na svome, zadovoqni i prijam~ivi za qubav. Slatki{i! Dijeta od sutra, od ponedeqka.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

24. januar 2010.

Dobro raspoloèwe i odmor za ìvce je sve {to vam je potrebno. Moète biti od koristi uku}anima, moète se druìti sa prijateqima, ali se ipak vi{e odmarajte u samo}i koja vam puni baterije. Pravi ste hedonista, i danas. Imate dobre odnose sa prijateqima, i prijateqske odnose u qubavi. Moète iza}i u neki restoran i dobro se provesti, a moète biti lewi u svom porodi~nom ogwi{tu. Nedeqe je dan Sunca, va{ dan, a ono je u znaku Vodolije, pa ste i vi vodolijanski raspoloèni. U prevodu, u blaèm haosu, dru{tveni i nepredvidqivi. Mogu}a su iznena|ewa svih vrsta, boja i mirisa. Imate pouzdanu i dugotrajnu podr{ku jedne ènske osobe na koju se moète osloniti. Imate i strpqewa da opstanete u svim izazovima i isku{ewima, zadacima i putevima. Neumoqivi ste.

VAGA 23.9- 23.10.

Razmi{qate li o putovawima, sada kada im vreme nije? Tako bar ka`u oni iz turisti~kih agencija, ali ih nemojte slu{ati, ve} krenite samostalno, u posetu prijateqima koji su negde, {to daqe, to boqe.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Novi i {iri vidici su pred vama! Moète imati ambiciozne planove, i uspeti u wima, ne kroz prijateqe, ve} li~nim trudom i nastupom, a na osnovu dosada{weg truda i postignu}a. Ulaète u svoj dom. Nedeqa }e prote}i opu{teno i sporo, ba{ onako kako vam prija. Napuni}ete energijom svaki atom svog bi}a. Budite lewi koliko god moète, jer i to ima svoje dobre i korisne strane. Meditirajte o sebi.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Odmor, i to du`i, bi vam dobro do{ao. I ovako niste zadovoqni situacijom u karijeri, pa se va{e otsustvo ne}e ni evidentirati kao bitno, u ovom trenutku. Obezbedite adekvatnu zamenu. Bez dramaturgije!

Uznemiravaju vas razna ènska bi}a, sa kojima moète deliti teme i interesovawa, te zanimqivo provesti vreme. No, bilo bi boqe da ste sami sa sobom i svojim prioritetima, mislima, idejama. Divan dan za vas! Ustati ili odustati? Odustati, naravno. êmu bilo kakav trud i posao, kada je nedeqa, bogom dana za nerad i duhovnu samospoznaju. Skloni ste hedonizmu u potpunosti. Qubav.

TRI^-TRA^

Kajli se pali na `ene

VEOMA

Vojvodina Novi Sad

-5

Subotica

-5

Sombor

-4

Kikinda

-4

Vrbas

-5

B. Palanka

-5

Zrewanin

-4

S. Mitrovica -4 Ruma

-4

Pan~evo

-3

Vr{ac

-3

Srbija Beograd

-3

Kragujevac

-3

K. Mitrovica -3 Ni{

-3

HLADNO I OBLA ~ NO

Evropa Madrid

NOVI SAD: U nedequ vrlo hladno i obla~no vreme. Vetar slab do umeren isto~ni. Pritisak iznad normale. Maksimalna temperatura -5 Rim stepeni. London VOJVODINA: U nedequ jo{ jedan ledeni dan. Bi}e prete`no obla~no vreme, samo }e na istoku biti i sun~anih perioda. Vetar slab do umeCirih ren isto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -8, a maksimalna -3 stepena. Berlin SRBIJA: U nedequ jo{ jedan ledeni dan, tj. temperature }e tokom Be~ celog dana biti ispod nule. Bi}e prete`no obla~no, a u ju`nim i isto~nim predelima }e biti i sun~anih perioda. Vetar slab do umeren isto~Var{ava ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -13, a maksimalna Kijev -2 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak vrlo hladno Moskva i delimi~no obla~no vreme uz sun~ane periode. Ujutru }e biti jak mraz. U ponedeqak i utorak }e duva}e umerena do poja~ana hladna ko{ava koOslo ja }e dodatno pove}avati ose}aj hladno}e. U utorak i sredu slab sneg poSt. Peterburg negde. I daqe }e biti hladno, ali ne}e biti jakih mrazeva. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane Pariz vremenske prilike }e imati nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike, naro~ito u jutarwim satima. Posebno se oprez savetuje cerebrovaskuMinhen larnim i sr~anim bolesnicima kao i astmati~arima. Preporu~uje se Budimpe{ta adekvatno odevawe. Kod meteoropata se o~ekuju reumatski bolovi i glavoboqa. Neophodna je maksimalna pa`wa u saobra}aju. Stokholm

Peva~ica Kajli Minok pridruìla se zvezdanom trendu biseksualnosti pa je, nakon Keti Peri, Britni Spirs i Megan Foks, priznala da je i ona slaba na lepe ène. - Osim mu{karaca, osvojile su me i neke ène. Po prirodi sam seksualno vrlo otvorena i razigrana i volim da koketiram - izjavila je Kajli. Iako nikad nije eksperimentisala sa ènama, xepna Venera je priznala da je nakon raskida sa Oliverom Martinezom ozbiqno pomi{qala da postane lezbejka. Uprkos planovima, peva~ica je od pro{le godine u vezi sa 30-godi{wim Andreasom Velenkosom.

VIC DANA

6 3

Dolazi Muja u pekaru i tra`i hleb. Pekar ga pita: Crni ili beli? Svejedno, nisam ja rasista - odgovara Muja.

-7 -4 -13 -17

SUDOKU

-15 -8 -12 8 7

1 -11

-5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

2 4 7 1 9 6 8 3 5 TISA

SAVA

Bezdan

113 (3)

Slankamen

415 (-12)

Ja{a Tomi}

Apatin

174 (0)

Zemun

482 (-14)

Tendencija stagnacije

Senta

566 (-11)

Bogojevo

164 (-1)

Pan~evo

482 (-18)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

454 (-11)

Tendencija opadawa

Smederevo

586 (-10)

Titel

458 (-10)

NERA

Ba~. Palanka 199 (-6) Novi Sad

277 (-7)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

232 (-4)

150 (-7)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

N. Kne`evac 575 (-10) S. Mitrovica 518 (-36) Beograd

Kusi}

1 74 (-6)

9 1 5 4 8 3 6 7 2 5 3 8 7 6 1 9 2 4

435 (-15)

Tendencija opadawa

6 8 3 5 2 7 1 4 9

9 2

7 6 2 9 3 4 5 8 1 1 9 4 2 5 8 3 6 7

4 2 6 8 1 5 7 9 3

8 3

1 6

3 5 9 6 7 2 4 1 8 8 7 1 3 4 9 2 5 6 Re{ewe iz pro{log broja