Dnevnik 24.januar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 24. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23326 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Foto: B. Lu~i}

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Najcrwi dani u istoriji grada str. 7 NASLOVI

Foto: F. Baki}

OBELE@ENO 70 GODINA OD NOVOSADSKE RACIJE

^ETVORO POVRE\ENO U SUDARU KOD LIMANSKE PIJACE U NOVOM SADU

Ekonomija

Foto: F. Baki}

Po{tanski kombi razneo trafiku

Politika 3 Izbori na \ur|evdan 3 Tadi}: Gre{ili smo i preuzimali odgovornost 4 Policija u fabrici br`e od inspekcije

Novi Sad 9 Otvorena ispostava policije na Novom nasequ

Dru{tvo 13 U psihijatrijskoj bolnici u Kovinu najkriti~nije

Crna RESTITUCIJA ORANICA NIJE NI PO^ELA, A VE] SE SAPLI]E

Sakriveno 150.000 hektara da bi bilo opqa~kano?

str. 5

SPORT

n PORAZ KOJI NE BOLI

14 Osumwi~en da je za no} obio 22 automobila 15 S otetim taksistom u gepeku u razbojni{tvo

str. 15

Hladnije s ki{om Najvi{a temperatura 6 °S

str. 16 – 22

n NOLE POBEDIO hJUITA, SLEDI fERER n PANCERI U MRE@I LANDINA

POLiTikA

utorak24.januar2012.

dnevnik

SNS: Sud vratio Da li je Nema~ka mandate odbornicima spremna da popusti u Novom Sadu VUK JE RE MI] I GVI DO VE STER VE LE RAZ GO VA RA LI U BRI SE LU

[ef nema~ke diplomatije Gi do Ve ster ve le rekao je ju~e da Srbija ima realne {anse da krajem februara dobije EU kandidaturu, ali i da vreme za ispuwavawe uslova isti~e.„Uslovi koje je Evropski savet postavio 9. decembra pokazuju put”, naglasio je Vestervele i dodao da obe strane moraju da ih ispune. U zakqu~cima Evropskog saveta od 9. decembra se tra`i da Beograd postigne sporazum o regionalnom predstavqawu Pri{tine, da se sprovedu dosad postignuti dogovori, i da se Euleksu pomogne u vr{ewu mandata na Kosovu. „Postoje realne {anse za pozitivnu odluku Saveta krajem februara”, rekao je Vestervele, i dodao da bi do tada „svi trebalo naporno da rade” da se

ova mogu}nost iskoristi dok je jo{ uvek otvorena. „Nema prostora da se igra na vreme”, upozorio je Vestervele. Sastanak nema~kog {efa diplomatije Gvida Vestervelea i ministra spoqnih poslova Srbije Vu ka Je re mi }a ju~e u Briselu bio je „vrlo srda~an”, javqa Radio „Slobodna Evropa„, i isti~e da je „Nema~ka zaista izgleda spremna da malo popusti”. Pozivaju}i se na nezvani~na saznawa iz diplomatskih izvora, RSE dodaje da Nema~ka pokazuje fleksibilniji stav i da bi mogla odobriti Srbiji status kandidata ve} u februaru, ~ak i ako ne postigne dogovor ve} samo napredak o predstavqawu Pri{tine na regionalnim forumima. „Zanimqivo je da je {ef srpske diploma-

tije gospodin Vuk Jeremi} u Briselu na margini ovog skupa imao nekoliko va`nih bilateralnih sastanaka, a me|u wima i susret s nema~kim {efom diplomatije Gvidom Vesterveleom”, precizira RSE u izve{taju iz Brisela. Iz nekih izvora bi se dalo zakqu~iti, iako to niko nije otvoreno rekao, napomiwe RSE, da Nema~ka postaje ne{to fleksibilnija po pitawu srpske kandidature. U tom smislu, izgleda da bi ona Srbiji mogla odobriti status kandidata ve} u februaru, i to bez insistirawa na uslovu da Srbija re{i problem predstavqawa Kosova na regionalnim forumima. Po izve{taju RSE-a, zahtev bi bio samo da se u re{avawu tog problema postigne napredak.

Kocijan~i~: O Srbiji u pozitivnom tonu – Svi ministri spoqnih poslova EU podr`ali su ju~e u Briselu nastavak evropskih integracija Srbije, a o~ekuju brz nastavak dijaloga Beograda i Pri{tine i dogovor o regionalnom predstavqawu Kosova – rekla je portparolka visoke predstavnice EU za spoqne poslove i bezbednost

Ke trin E{ton Ma ja Ko ci jan ~i~. – Rasprava ministara spoqnih poslova EU o Srbiji protekla je u pozitivnom tonu. Svi ministri podr`ali su nastavak evropskih integracija Srbije, i svi o~ekuju brz nastavak dijaloga s Pri{tinom i dogovor o regionalnom predstavqawu Kosova.

KA KO NA STA VI TI DI JA LOG BE OG RA DA I PRI [TI NE

Fusnota nesporna, Rezolucija 1244 sporna [efovi pregovara~kih timova Beograda i Pri{tine Bo ri slav Ste fa no vi} i Edi ta Ta hi ri smatraju da bi re{ewe za regionalno predstavqawe Pri-

{tine moglo biti u fusnoti uz naziv Kosova, koja ne bi prejudicirala status, ali se nikako ne sla`u kad je re~ o Rezoluciji 1244. Dok je za Beograd ona, po Stefanovi}evim re~ima, neophodan i nezaobilazni ~inilac re{ewa za predstavqawe Pri{tine, Edita Tahiri tvrdi da je prevazi|ena i u politi~kom i u pravnom smislu.

U izjavi Tanjugu Stefanovi} je kazao da je u regionalnom predstavqawu Pri{tine za Beograd prihvatqiva fusnota „bez prejudicirawa statusa”,

ali iskqu~ivo kao dodatak referenci na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. – To mo`e biti korisno, ali nikako dovoqno – istakao je Stefanovi}. Edita Tahiri je u izjavi Tanjug u rekla da je takvo re{ewe izbalansirano, da po{tuje stavove obe strane i da bi, {to se Pri{tine ti~e, moglo biti prihva-

tqivo re{ewe za kqu~no pitawe slede}e runde dijaloga. – Ta formulacija bi ispo{tovala ~iwenicu da Srbija nije priznala Kosovo i ona bi je ~itala u skladu s tim stavom, a ujedno predstavqa balans izme|u dve strane jer bismo je mi i zemqe koje su priznale nezavisnost ~itali kao nezavisno Kosovo – rekla je Edita Tahiri. Nastavak dijaloga, tvrde i Tahirijeva i Stefanovi}, zavisi}e od posete evropskog posrednika Ro ber ta Ku pe ra Beogradu i Pri{tini ove sedmice. – To }e biti prilika da razgovaramo o razli~itim opcijama za re{avawe pitawa regionalanog prestavqawa koje za nas apsolutno pretpostavqa upotrebu Rezolucije 1244. Ima}emo priliku da s wim prona|emo re{ewe koje sadr`i Rezoluciju – naveo je Stefanovi}. – Mislim da }e ta poseta pribli`iti mi{qewa dve strane i omogu}iti re{ewe kqu~nog pitawa – rekla je Edita Tahiri. Za sada je izvesno da su stavovi o regionalnom predstavqawu Pri{tine, {to }e biti glavno pitawe naredne runde dijaloga, i daqe sasvim udaqeni.

Panti}: Glasa}emo 14. i 15. februara – Referendum na severu Kosova ipak }e biti odr`an, kao {to je i predvi|eno, 14. i 15. februara – saop{tio je novinarima predsednik op{tine Kosovska Mi tro vi ca Kr s ti mir Pan ti} posle sastanka predsednika op{tina i {efova poslani~kih grupa lokalnih samouprava. Panti} je na konferenciji za novinare rekao da je ministar za Kosovo i Metohiju Go ran Bog da no vi} na sastanku s predsednicima op{tina sa severa Kosova pro{le nedeqe preneo stav Vlade Srbije da je referendum, na kojem }e se gra|ani

izjasniti o tome da li prihvataju kosovske institucije ili ne, u ovom trenutku nepotreban, ali da nije osporio pravo wegovog odràvawa. Po wegovim re~ima, predstavnici lokalnih samouprava su izrazili spremnost da razgovaraju s nekim koga Vlada ovlasti da bi im bilo predo~eno zbog ~ega referendum ugroàva dràvne i nacionalne interese. Me|utim, do sada im se iz dràvnog vrha niko nije obratio po ovom pitawu, pa je na konsultacijama sa {efovima odborni~kih grupa zakqu~eno da nema razloga za odlagawe referenduma.

– Posle izjave izvestioca Saveta Evrope Jel ka Ka ci na da referendum ni na koji na~in ne}e ugroziti dobijawe statusa kandidata Srbije za ~lanstvo u EU, odnosno da nema nikakve veze s tim ~inom, na jutro{wim konsultacijama sa {efovima odborni~kih grupa zakqu~eno da nema razloga za odlagawe i referendum }e biti odr`an – rekao je Panti}. On tvrdi da jedinstvo povodom referenduma postoji u sve ~etiri op{tine na severu Kosova i, bez obzira na izvesno neslagawe u op{tini Leposavi}, referendum }e i tamo biti odr`an.

Upravni sud je, pravosna`nim re{ewem, vratio mandate odbornicima Srpske napredne stranke u Skup{tini grada Novog Sada, saop{tio je ju~e predsednik Okru`nog odbora SNS-a za ju`nu Ba~ku Igor Mi ro vi}. „Odbornici o~ekuju da se na prvoj narednoj sednici Skup{tine grada, koja je zakazana za petak, 27. januar, sprovedu odluke Upravnog suda i time isprave ranije odluke koje su osporili Ustavni i Upravni sud” naveo je Mirovi} u saop{tewu za javnost. Odbornici SNS-a }e, po Mirovi}evim re~ima, do kraja aktuelnog saziva Skup{tine grada Novog Sada nastupati kao opoziciona odborni~ka grupa. Me|utim, pojedini odbornici koji o~ekuju povratak mandata najavili su u izjavi za „Dnevnik” da odborni~ka grupa „Napred, Srbijo!„ ne}e ostati onakva kakva je bila svojevremeno, kada je osnovana. Podsetimo, bez mandata u novosadskoj skup{tini 2008. godine ostalo je 12 odbornika koji su napustili Srpsku radikalnu stranku i osnovali grupu „Napred, Srbijo!„ Skup{tina ih je na predlog ra-

„Dnevniku” je ju~e u SNS-u re~eno da su zahtevi za verifikaciju odluke Upravnog suda i ponovnu dodelu mandata podneti na tri adrese: predsedniku Skup{tine grada, Komisiji za kadrovska, ad-

Jo va no vi}: Ako je sud pre su dio, vra }a mo man da te – Za sada imam nezvani~no saznawe o tome da je sud presudio odre|enim odbornicima da im se mandati vrate, ako je to tako, na narednoj sednici to }e biti i u~iweno. Zvani~no jo{ ni{ta nisam dobio i o~ekujem da }u sutra dobiti dokumente od o{te}enih, odnosno zainteresovanih odbornika – rekao je ju~e predsednik Skup{tine grada Novog Sada Alek san dar Jo va no vi}. On je podsetio na to da je pre jo{ tri godine izjavio da se gradski parlament, ne ulaze}i u to koja je politi~ka partija u pitawu, mora dr`ati zakonskih obaveza. Zakon je u ovom slu~aju jasan: ako je sud dodelio mandate odbornicima, wih prvo verifikuje Gradska izborna komisija, a potom i Skup{tina grada. A. L. dikala zamenila novim odbornicima s izborne liste SRS-a, aktiviraju}i wihove blanko ostavke koje je, me|utim, kasnije osporio Ustavni sud. Predmeti su zatim vo|eni i pred Upravnim sudom, gde su i okon~ani.

ministrativna i mandatno-imunitetna pitawa i izbornoj komisiji. Kako saznajemo, za sada je re~ o devet mandata za koje postoji sudsko re{ewe o vra}awu, a me|u wima je danas sedmoro napredwaka.

Upravni sud je re{ewa doneo za Mirovi}a, Dra ga nu Mi lo {e vi}, \or |a Ra ko vi }a, Mi la na @i va no va, Qi qa nu \ur |e vac, Jel ku Du ba ji}, So fi ju Mi lo {e vi}, za koje je na{em listu u SNS-u re~eno da su wihovi ~lanovi. – Jeste da nam je gotovo ceo skup{tinski mandat pro{ao, ali smo sada zadovoqni jer smo principijelno dokazali da su nam mandati oduzeti u ranijim nezakonitim sudskim i postupcima Skup{tine grada Novog Sada – ka`e za na{ list Dragana Milo{evi}, koja povratak u skup{tinsku klupu o~ekuje na prvoj narednoj sednici, kako je to, isti~e, i regulisano zakonom. A da li }e tako i biti – to zavisi, smatra ona, samo od dobre ili lo{e voqe aktuelnog saziva Skup{tine grada Novog Sada. Po wenim re~ima, ve}ina sudskih re{ewa o vra}awu mandata novosadskim odbornicima doneta je 18. novembra, dva su od 2. decembra 2011, ali su ih odbornici dobili ju~e. Sud je re{ewa o vra}awu mandata tako|e doneo za Ve ri cu Ne {ko vi}-Zdra vi} i Zo ra na Ive zi }a, koji, me|utim, nisu u evidenciji SNS-a. – Drago mi je {to me nema u wihovoj evidenciji jer je to s ovakim rukovodstvom Gradskog odbora stranke stvarno ~ast. Ako mi Skup{tina grada vrati mandat, odlu~i}u na slede}oj sednici da li }u kao odbornik biti „pozicija„ ili opozicija – rekao je za na{ list Ivezi}. Ina~e, u sudskoj proceduri su jo{ uvek `albe trojice novosadskih odbornika iz SNS-a koji o~ekuju povratak mandata – Zo ra na Vu ~e vi }a, Smi qa ne Ko ~i} i Zo ra na Mi lo {e vi }a. S. N. Ko va ~e vi}

GLAV NI OD BOR SNS-a JU ^E OD LU ^IO

Nikoli} kandidat za premijera Predsednik Srpske napredne stranke i kandidat te stranke za premijera To mi slav Ni ko li} izjavio je ju~e da bi bilo neozbiqno da se, ukoliko postane premijer, kandiduje i na izborima za predsednika dràve. – Ako vam sada kaèm da je veoma va`no da Srbija krene napred i da ima mnogo boqu vladu nego sada{wu i ako u|emo u taj posao, onda ne li~i na ozbiqnost da posle dva ili tri meseca, kad sve to po~ne da radi, kaèm ‘sada odoh daqe’ – rekao je Nikoli}. On je novinarima, posle sednice Glavnog odbora, koji je jednoglasno doneo odluku da on bude kandidat za premijera, rekao da je wegovo mi{qewe da je najvi{i ciq u ìvotu nekog politi~ara da bude predsednik vlade Srbije. Nikoli} se nada da }e SNS na izbo-

rima pobediti „tako ubedqivo” pa da on i postane premijer Srbije, navode}i da }e od prvog dana na toj funkciji raditi na onome {to aktuelna vlast nije u posledwih deset godina – zapo{qavawu, podizawu standarda, obezbe|ivawu pravde za svakog gra|anina. – Srbija idu}u godinu, godinu najve}e krize u Evropi, sigurno ne sme da ~eka s ovom vladom na ~elu – rekao je Nikoli}, i najavio da }e do raspisivawa izbora predstaviti spisak qudi na koje }e ra~unati, a me|u kojima }e biti ne samo strana~ki qudi. Nikoli}ev zamenik Alek san dar Vu ~i} izjavio je da u budu}oj vladi, koju }e, kako ka`e, predvoditi SNS, ne}e biti samo ~lanova te stranke i wenih koalicionih partnera ve} i stru~waka koji ne pripadaju nijednoj stranci

ali i „nekih politi~kih protivnika”. – Namera nam je da na nekoj od zna~ajnih pozicija ostanu i na{i politi~ki protivnici jer èlimo Srbiju koja nije podeqena. Ne bih iskqu~io mogu}nost da neko ko je dobro radio ostane na tom mestu – rekao je Vu~i}. On je dodao da }e na Nikoli}u biti velika odgovornost jer je u pitawu najteà i najodgovornija funkcija, ali da SNS ima poverewe u wega i da }e taj teàk i veliki zadatak i obaviti. Nikoli} i Vu~i} su najavili da }e se koaliciji, koju predvodi SNS, pridruìti jo{ qudi, organizacija, udruèwa i stranaka, me|u kojima }e biti i nekih mawinskih stranaka. GO SNS-a ju~e nije odlu~ivao o kandidatu za predsednika dràve.

DSS za referendum na severu Portparol Demokratske stranke Srbije Pe tar Pet ko vi} pozvao je ju~e vlast u Beogradu da bude uz svoj narod na Kosovu i Metohiji i podrì referendum na kojem }e se gra|ani u februaru izjasniti o tome da li prihvataju pri{tinske institucije na severu. Petkovi} je na konferenciji za novinare naglasio da Srbi s Kosova i Metohije na tom referendumu brane svoje pravo da ostanu i ìve u Srbiji, dok vlast wima manipuli{e iz Beograda i govori im da je u wihovom interesu da prihvate institucije „la`ne dràve Kosovo”.

– Vlast treba da stane uz svoj narod na Kosovu i Metohiji i ovaj referendum treba da podrìmo svi. Umesto {to vlast ube|uje Srbe u to da prihvate albanske carinike i policiju, ona treba da podrì referendum – rekao je Petkovi}. On je pozvao Vladu Srbije da se „zauzme” za lidera Srpske radikalne stranke Vo ji sla va [e {e qa, kome se u Ha{kom tribunalu kr{e osnovna qudska prava. – Bez obzira na to da li se slaù s wegovim politi~kim stavovima ili ne, radi se o tome da su wegova prava ugroèna – rekao je Petkovi}.

c m y

politika

dnevnik

RAZGOVORI DEMOKRATSKE STRANKE I SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

Ta di}: Gre {i li smo i pre u zi ma li ri zik Naj vi {i funk ci o ne ri De mo krat ske stran ke i pred stav ni ci Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je raz go va ra li su o eko nom skoj si tu a ci ji u ze mqi i is ku stvi ma u do sa da {woj sa rad wi Vla de i sin di ka ta, ali, ka ko je sa op {te no po sle sa stan ka, dve stra ne ni su se ba vi le pi ta wem even tu al ne po li ti~ ke sa rad we. Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, ko ji je u raz go vo ri ma u~e stvo vao kao li der DS-a, re kao je da je pred stav ni ci ma tog sin di ka ta iz lo ìo ka ko vi di eko nom sku si tu a ci ju u bli òj i da qoj bu du} no sti i ka ko vi di mo gu} no sti da Sr bi ja sa ~u va po ten ci ja le raz vo ja. – To je cen tral no pi ta we za sle de }e iz bo re – re kao je Ta di}, i do dao da je u bli skoj bu du} no sti po treb no sa ~u va ti po sto je }a rad na me sta i obez be di ti da Sr bi ja za dr ì po ten ci ja le da kre ne u ubr za ni raz voj po okon ~a wu kri ze. – Mo rao bi svet dra ma ti~ no da se pro me ni da bi ne ko da nas mo gao da obe }a 100.000 rad nih me sta, i za to je pri o ri tet sa ~u va ti po sto je }a rad na me sta – re kao je Ta di}. Po we go vim re ~i ma, DS je u pro {lo sti ~i nio gre {ke, ali je pre u zi mao i ri zi ke, zbog ~e ga je imao ve li ke `r tve, ta ko da je spre man na to da pre u zme i ri zi ke za go di ne ko je do la ze. – Ve ru jem da }e DS do bi ti po dr {ku gra |a na na sle de }im iz -

Bo ris Ta di} i Qu bi sav Or bo vi}

bo ri ma, ali pre to ga mo ra da iz Ta di} je re kao da su mu sin di lo ì plan, ne sa mo u eko no mi ji ka ti za me ri li {to ni su is po ve} i po pi ta wu Ko so va i Me to - {to va ni ele men ti do go vo ra u hi je – na gla sio je Ta di}. ve zi sa so ci jal nim di ja lo gom i Ta di} je re kao da je ju ~e ra - da mu je pre ne to da su ne ki zah {wi sa sta nak te vi sin di kal nih bio ve o ma te àk o r g a n i z a c i j a Mo rao bi svet i da su mu pre do osta li bez od go dra ma ti~ no da se ~e ne mno ge pri vo ra. med be. – To je ne pri pro me ni da bi ne ko – Mno ge gre - da nas mo gao da obe }a hva tqi vo. Svi {ke su u~i we ne. zah te vi i pred lo Pri hva tam od go - 100.000 rad nih me sta zi sin di ka ta mo vor nost i za ono ra ju se uze ti u ob u ~e mu ni sam u~e stvo vao... Si tu - zir – na gla sio je Ta di}, i iz ra a ci ja je ve o ma te {ka, po seb no zio sprem nost DS-a za di ja log eko nom ska – na veo je Ta di}, i sa sin di ka ti ma. do dao da se ne ì vi vi {e u Ta di} ni je è leo da pro ce wu istom sve tu s in ve sti ci ja ma i je ka da }e bi ti par la men tar ni i otva ra wem rad nih me sta, kao lo kal ni iz bo ri, is ti ~u }i da }e {to je bi lo 2008. go di ne. oni bi ti odr à ni u Usta vom

Drìm me|unarodnu zajednicu za re~ Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je da po sle iz ne tog sta va zva ni~ ni ka SAD Fi li pa Ri ke ra da od Sr bi je ni je tra è no da od u sta ne od Re zo lu ci je 1244, o~e ku je da }e se ve} u ro ku od 24 sa ta na }i re {e we za re gi o nal no pred sta vqa we Pri {ti ne, i da to re {e we bu de po zi va we na taj do ku ment Sa ve ta bez bed no sti UN. Pred sed nik Sr bi je je re kao da }e u raz go vo ri ma s Ro ber tom Ku pe rom, ko ji }e ove ne de qe po se ti ti Be o grad, pro ve ri ti ~la ni ce me |u na rod ne za jed ni ce. – Iz ja va ame ri~ kog zva ni~ ni ka Fi li pa Ri ke ra da od Sr bi je ni je tra è no da od u sta ne od Re zo lu ci je 1244, do bra je i iz ne na |u ju }a. O~e ku jem da Ro bert Ku per iza |e od mah s re {e wem za pred sta vqa we Pri {ti ne, ko ji }e zna ~i ti da na ta bli ci „Ko so vo” pi {e i Re zo lu ci ja 1244 SB UN, po {to se ve} od Sr bi je ni je zah te va lo da od u sta ne od te re zo lu ci je – re kao je Ta di} od go va ra ju }i na kon ju ~e ra {weg su sre ta s pred stav ni ci ma Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je na pi ta we

„Dnev ni ka“ da li se, i {ta, dra ma ti~ no de si lo ve za no za Ko so vo i Me to hi ju ka da ga je dr àv na se kre a tr ka SAD Hi la ri Klin ton na zva la od mah po okon ~a wu Ri ke ro ve po se te Be o gra du. – Po ziv Hi la ri Klin ton ni je bio u ko or di na ci ji s po se tom po mo} ni ka, za me ni ka dr àv nog se kre ta ra SAD Fi li pa Ri ke ra Sr bi ji – is ta kao je Ta di}. Pred sed nik je re kao da ~i we ni ca da je ame ri~ ka dr àv na se kre tar ka ini ci ra la te le fon ski raz go vor s wim po ka zu je za in te re so va nost te ze mqe za KiM, kao i za sta vo ve ko je Sr bi ja ima po vo dom re {e wa tog pi ta wa. Ta di} je is ta kao da je Klin to no voj pre neo da Sr bi ja ni ka da ne }e pri zna ti Ko so vo i da po {tu je Re zo lu ci ju 1244 i da tra ga za re {e wem za re gi o nal no pred sta va qa we Pri {ti ne ko je ne }e zna ~i ti im pli cit no pri zna va we ne za vi sno sti. On je re kao da je naj go re ka da se re {e wa tra è i pla no vi spro vo de bez in te re so va wa za stav Sr bi je.

pred vi |e nom vre me nu. On ni je od go vo rio ni na pi ta we o kan di da tu DS-a za bu du }eg pre mi je ra. – Gde ù ri te s tim, DS ima do voq no do brih kan di da ta, i to svi gra |a ni do bro zna ju. Pr vo sko ~i, pa re ci hop – re kao je Ta di}. Pred sed nik SSSS-a Qu bi sav Or bo vi} oce nio je da je sa sta nak s de le ga ci jom DS-a, u ko joj su bi li i Dra gan \i las i Du {an Pe tro vi}, bio is kqu ~i vo eko nom skog ka rak te ra. – Ni je bi lo do dir nih ta ~a ka oko po li ti ke, ve} oko eko no mi je, bu du} no sti i ì vo ta na {e de ce – re kao je Or bo vi}. Ovaj sa sta nak je, ka ko je na veo, pri li ka da se osvr nu na pro ble me iz pro {lo sti, kao i sa da {we, do da ju }i da je raz go vor bio otvo ren, ìv, di na mi ~an i s mno go otvo re nih pi ta wa. Od lu ku o even tu al nom u~e {}u na iz bo ri ma Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je do ne }e po sle raz go vo ra sa svim po li ti~ kim stran ka ma, i to pr vo sa SNS-om. Po Or bo vi }e vim re ~i ma, de mo krat ski po mak pred sta vqa uspeh sin di ka ta da po sled wa tri me se ca raz go va ra i s opo zi ci jom, vla {}u i s „oni ma ko ju su ma lo na vla sti, a ma lo u opo zi ci ji“. – Ima }e mo, sa svim si gur no, na dam se, raz go vo re i s DS-om i ako sid ni kat od lu ~i da u|e u tu pri ~u, bi }e vam vr lo ja sno s kim – re kao je Qu bi sav Or bo vi}. On je kon sta to vao da u Sr bi ji, i po red svih te {ko }a, i da qe po sto je qu di ko ji ima ju vi zi ju. Pod se tio je na to da je Ta di}, kao pred sed nik Sr bi je, u po sled we ~e ti ri go di ne bio u re dov nom kon tak tu sa SSSS-om, i da mu se ne mo è pre ba ci ti da se sin di ka ta se tio sa mo uo~i iz bo ra, ali da je bi lo pro pu sta, pre sve ga na So ci jal no-eko nom skom sa ve tu. – Ne mo è mo da ka è mo da ni je bi lo so ci jal nog di ja lo ga, ali mo è mo da go vo ri mo o pro pu sti ma. Ni su pri hva ta ne pri med be u ve zi sa stan dar dom za po sle nih, pri va ti za ci ja ma, ras ki di ma ugo vo ra i sa mim so ci jal nim di ja lo gom – opi sao je Or bo vi} is ku stva sa rad we sa sa da {wom Vla dom Sr bi je. D. Milivojevi}

utorak24.januar2012.

PREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE SLAVICA \UKI]-DEJANOVI] POTVRDILA NAJAVU „DNEVNIKA”

Iz bo ri na \ur |ev dan Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la da }e par la men tar ni i lo kal ni iz bo ri bi ti ras pi sa ni 11. mar ta, ka da is ti ~e po sled wi rok za start iz bor nih pro ce sa. – Iz eko nom skih raz lo ga, pred sed nik Bo ris Ta di} ras pi sa }e par la men tar ne, a ja lo kal ne iz bo re istog da na – re kla je ona. Po re ~i ma pred sed ni ce par la men ta, go to vo je iz ve sno da }e da tum wi ho vog odr `a va wa bi ti 6. maj, ta ko da }e kam pa wa tra ja ti ne {to kra }e od dva me se ca.

Tom iz ja vom po tvr |e na je na ja va na {eg li sta s po ~et ka go di ne o taj min zi ma ras pi si va wa, po sled wi rok pred vi |en za ko nom, i iz la ska gra |a na Sr bi je na bi ra li {ta, na svet ko vi nu \ur |ev da na. Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je je is ta kla da se pre go vo ri u vla da ju }oj ko a li ci ji o ovom pi ta wu pri vo de kra ju, a da je na ~el ni do go vor da se sve tem pi ra za po sled wi dan da bi ak tu el na vlast u pu noj me ri iz gu ra la ~e tvo ro go di {wi man dat i za vr {i la za po ~e te po slo ve. D. M.

REKLI SU Da ~i}: U bu du} no sti raz dvo ji ti iz bo re Za me nik pred sed ni ka Vla de Sr bi je i li der So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da }e na red ni par la men tar ni i lo kal ni iz bo ri bi ti odr `a ni u istom ter mi nu jer je to naj svr sis hod ni je s ob zi rom na eko nom sku si tu a ci ju, ali da to ne bi tre ba lo da bu de prin cip u bu du} no sti. – Raz dva ja we iz bo ra bi tre ba lo da bu de te ko vi na za bu du} nost jer u svim raz vi je nim ze mqa ma sve ta lo kal ni i par la men tar ni iz bo ri od vi ja ju se u odvo je nim ter mi ni ma – re kao je Da ~i}. On je ju ~e u No vom Sa du oce nio da ko a li ci ja SPS-PUPS-JS do bro fun ki o ni {e i jo{ ni smo raz go va ra li o ne kim de ta qi ma ko ji su ve za ni za bu du }i ko a li ci o ni spo ra zum. Vre me je po ka za lo da je ta ko a li ci ja uspe {na i da je ona naj bo qi iz bor za sve stran ke ko je se na la ze u toj ko a li ci ji - re kao je Da ~i}. A. L.

Ka la no vi}: No va vla da nalik na ovu ^la ni ca Pred sed ni {tva URS-a Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je ju ~e da je ra du je {to }e iz bo ri u Sr bi ji bi ti on da ka da je to pred vi |e no i pla ni ra no pri li kom for mi ra wa Vla de Sr bi je i da o~e ku je da URS na wi ma ostva ri od li~ ne re zul ta te. Ona je TV „Pink„ re kla da je do bro {to ne ma mo sva ku go di nu – go di nu i po iz bo re i da on da za u sta vqa mo i pri vre du i `i vot u vre me pred iz bor ne kam pa we i sve pod re di mo pra vqe wu {to bo qih iz bor nih re zul ta ta”. Ve ri ca Ka la no vi} je iz ra zi la o~e ki va we da }e u isto vre me bi ti ras pi sa ni i lo kal ni i par la men tar ni iz bo ri i da }e iz bo ri po ka za ti da gra |a ni ula ze u ozbi qan i od go vo ran pe riod, a da pe riod eko nom ske kri ze mo ra da bu de pre va zi |en. Ka ko je re kla, no va vla da za vi si }e od iz bor nih re zul ta ta i iz ra zi la o~e ki va we da }e li ~i ti na da na {wu vla du.

Bo ro vi}: Da li }e i na rod iz dr à ti Di rek tor No ve Sr bi je Bo ri slav Bo ro vi} iz ja vio je ju ~e da je pa ra dok sal na ~i we ni ca da „naj go ra Vla da Sr bi je u po sled woj de ce ni ji vla da naj du è i da }e }e iz dr à ti ceo za kon ski man dat”. „Da li }e i na rod iz dr à ti ova 104 da na na stav ka pro pa da wa, ot pu {ta wa rad ni ka i na ja vqe nih no vih ‘me ga za du ì va wa’ te {ko je re }i, ali }e za opo ra vak bi ti po treb no mno go zna wa, ra da i ra di kal nih re for mi”, upo zo rio je Bo ro vi} u pi sa noj iz ja vi. „Gla sa we pro tiv ove {te to ~in ske i ne na rod ne Vla de je pi ta we zdra vog ra zu ma i po ro di~ ne od go vor no sti gra |a na Sr bi je”, po ru ~io je Bo ro vi}. On je, zbog „ele men tar ne pri stoj no sti svih stra na ka vla da ju }e ko a li ci je”, upu tio zah tev ak tu el noj vla sti da se iz vi ni gra |a ni ma za „go di ne i ì vot ko ji su im te stran ke po je le”, kao {to se, ka ko je na veo, So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je „iz vi ni la za de ve de se te”.

ekonomija

utorak24.januar2012.

CE NE POD KON TRO LOM

NA STA VQEN [TRAJK U SON TI, UZ PO VRE ME NE IN CI DEN TE

Po li ci ja u fa bri ku br è od in spek ci je Za po sle ni u „Apo fe{n si ste mu” u Son ti ne od u sta ju od svo jih zah te va i {trajk, ko ji je za po ~eo 27. de cem bra pro {le go di ne, jo{ uvek tra je. Rad ni ci su pr vo tra ì li is pla tu za ra de za ok to bar i da se utvr di di na mi ka is pla te za no vem bar i de cem bar. Po {to se ru ko vod stvo ni je dr à lo svo jih obe }a wa, pa ni po sled weg, da }e im za ra da za ok to bar bi ti is pla }e na oko 20. ja nu a ra, od lu ~i li su da na sta ve ge ne ral ni {trajk dok im se ne is pla te sve za o sta le za ra de. – U sa rad wi sa sin di ka tom od lu ~i li smo da na {e za ra de do bi -

Po li ci ja se, za raz li ku od in spek ci je ko ju su po zva li rad ni ci, br zo na {la u kru gu fir me iako za to ni je bi lo po tre be. Ta ko su rad ni ci sa mi po pi sa li svu ro bu ko ju je za me nik di rek to ra sam uto va rio u kom bi. – Ro ba ko ja je iz ne ta iz fir me ni je na {a ve} ca rin ska –re kao je za me nik di rek to ra „Apo fe{n si ste ma” Ro bert Ka pi ta wi. – Po sla ima, ako ho }e da ra de, rad ni ci mo gu od mah po ~e ti. Oni to ne }e sve dok se ne is pla te za ra de Nov ca ne ma a pro iz vod wa sto ji. Ima mo ugo vo re ne oba ve ze pre ma ino stra nim kup ci ma i uko li ko

Za me nik di rek to ra uto va ra re pro ma te ri jal

je mo sud skim pu tem – re kao je Go ran Ne me ti, pred sed nik sin di kal ne or ga ni za ci je u ko lek ti vu. – Osim to ga, pre ko fran cu ske am ba sa de u Be o gra du na sto ja }e mo da us po sta vi mo kon takt s Fran cu zom, su vla sni kom fir me, da bi smo pro ve ri li da li je uop {te upo znat sa si tu a ci jom u son }an skoj fir mi. O~e ku je mo do la zak pred stav ni ka Po kra jin skog od bo ra sin di ka ta i pred stav ni ka Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne jer osim ne si pla }e nih za ra da, ima mo pro blem ne re al nih nor mi,

se one ne is pu ne, iz gu bi }e mo kup ce. Za na {u fir mu je stra no tr ì {te ve o ma va `no i za to je deo ro be iz net i deo po sla oba vi }e fir ma iz Pan ~e va. – Za po sle ni se dr è Za ko na o {traj ku i wi hov re volt je oprav dan. Upo zo ra va li smo ih na to da mo è do }i do ste ~a ja u fir mi, me |u tim, oni su sve sni svih ne da }a ko je ih mo gu sna }i i ne od u sta ju od ge ne ral nog {traj ka. Oko go di nu i po sin di kat u ko lek ti vu, uz po dr {ku VSSS-a op {ti ne, pre go va ra s ru ko vod stvom o pre -

Pre ko fran cu ske am ba sa de u Be o gra du na sto ja }e mo da us po sta vi mo kon takt s Fran cu zom, su vla sni kom fir me, da bi smo pro ve ri li da li je uop {te upo znat sa si tu a ci jom u son }an skoj fir mi (Go ran Ne me ti) po {to je od 66 rad ni ka sa mo je dan is pu wa va. Do sa da {we pre go va ra we rad ni ka s vla sni ci ma i ru ko vod stvom ni je da lo re zul ta ta, po go to vo {to su vla sni ci u Fran cu skoj, di rek tor fir me `i vi u Be o gra du, a za me nik di rek to ra, ko ji je u Son ti, ka ko ka `e, sa mo je spo na iz me |u vla sni ka i za po sle nih. Ta ko je, na zah tev vla sni ka, za me nik di rek to ra iz neo deo ma te ri ja la da bi bi li za vr {e ni ugo vo re ni po slo vi, ko ji zbog {traj ka ni su za vr {e ni u son }an skom po go nu. Rad ni ci su pr vo hte li da spre ~e od no {e we ma te ri ja la, ali ka da je za me nik di rek to ra po zvao po li ci ju, od u sta li su od blo ka de.

i spi ti va wu rad nih nor mi, ali bez usp {e no. Tvr di mo da su nor me sa ~i we ne u ko lek ti vi ma ko je ima ju da le ko sa vr me ni je ma {i ne ko je oba vqa ju ne ko li ko rad nih pro ce sa, a ne je dan kao u Son ti, i da se sto ga ta kve nor me ne mo gu ov de pri me wi va ti. O~e ku je mo i da se po ja ve pred stav ni ci Re pu bli~ kog od bo ra Pri vred ne ko mo re za tek stil, ko `u i obu }u da bi se pro ve ri le nor me kao i in spek ci je iz No vog Sa da ko je tre ba da is pi ta ju po slo va we fir me – re kao je pred sed nik OV SSSS-a Apa tin Slo bo dan Lon ~a re vi}, do da ju }i da }e po mo }i svim za po sle ni ma da bi u sud skom po stup ku ostva ri li svo je ne is pla }e ne za ra de. J. Prel ~ec

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa EMU Australija Kanada Danska

Valuta evro dolar dolar kruna

Va`i za 1 1 1 1

Kupovni za devize 103,0550 83,7777 78,8667 13,8561

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 105,1582 85,4875 80,4762 14,1389

107,5768 87,4537 82,3272 14,4641

102,7396 83,5213 78,6252 13,8137

Norve{ka

kruna

13,4240

13,6980

14,0131

13,3829

[vedska

kruna

11,7263

11,9656

12,2408

11,6904

[vajcarska

franak

85,2540

86,9939

88,9948

84,9930

V. Britanija

funta

124,2076

126,7424

129,6575

123,8273

SAD

dolar

79,8876

81,5180

83,3929

79,6431

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 1. 2012. godine

dnevnik

Mar è za ro bi le i in fla ci ju U na red nim me se ci ma o~e ku je se da qe bit no sni à va we in fla ci je u Sr bi ji, ko ja bi u na red nih me sec ili dva tre ba lo da se na |e u gra ni ca ma ci qa, sa op {te no je iz Na rod ne ban ke Sr bi je. Osnov ni raz lo zi pa da in fla ci je su ba zni efe kat vi so kih me se~ nih sto pa in fla ci je u istim me se ci ma po ~et kom 2011, kao i ogra ni ~a va wa tr go va~ kih mar ì. U NBS-u tvr d e da po s to j i mo g u} nost da se in f la c i j a pri v re m e n o na -

|e i is p od do w e gra n i c e do z vo q e n og od s tu p a w a od ci q a u po j e d i n im me s e ci m a, da bi se u dru g om i tre } em kvar t a l u sta b i l i z o v a l a oko in f la ci o n og ci q a i ta k o osta l a do kra j a go d i n e. U NBS-u pod se }a ju na to da je in fla ci o ni ciq za kraj ove go di ne ~e ti ri po sto plus mi nus 1,5 od sto, a da se o~e ku je da }e na kra ju mar ta ona bi ti na ni vou od oko 4,37 po sto plus mi nus 1,5 od sto.

GU VER NER PO ZVAO VLA DU DA SE DO GO VO RI S ME \U NA ROD NIM MO NE TAR NIM FON DOM

Bez MMF-a ne pi {e se do bro ni di na ru, ni pri vre di Na rod na ban ka Sr bi je ape lo va la je ju ~e da se u~i ne do dat ni na po ri ra di po sti za wa do go vo ra i na stav ka aran `ma na Sr bi je s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom. Gu ver ner NBS-a De jan [o {ki} upo zo rio je, na kon fe ren ci ji za no vi na re, na to da za stoj u pre go vo ri ma s MMF-om mo è ima ti ozbiq ne efek te na ~i tav niz ma kro e ko nom skih pa ra me ta ra Sr bi je. On je is ta kao da u uslo vi ma me |u na rod ne fi nan sij ske ne sta bil no sti, ko ja }e bi ti na sta vqe na i u ovoj go di ni, aran `man pred sta vqa do dat nu ga ran ci ju krat ko ro~ ne i sred wo ro~ ne ma kro e ko nom ske sta bil no sti ze mqe. – To se od ra à va ne sa mo na sta bil nost de vi znog kur sa, to se od ra à va i na fi nan sij sku sta bil nost, po ten ci jal no, kroz uti caj de vi znog kur sa, i na in fla ci ju. Da kle, u pi ta wu je do dat na ga ran ci ja o~u va wa ma kro e ko nom ske sta bil no sti na {e ze mqe – uka zao je [o {ki}. Po we go vim re ~i ma, aran `man s MMF-om ima di rek tan uti caj na pad pre mi je ri zi ka ze mqe i po voq ni je fi nan si ra we jav nog du ga Sr bi je, ve }i ste pen ras po lo ì vo sti sred sta va i ni ù ce nu fi nan si ra wa du ga ze mqe u na red nom pe ri o du. Ta ko |e, po je di ne li ni je fi nan si ra wa ko je su po voq ni je od tr ì {nih, a do la ze od me |u na rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja ili po je di nih ze ma qa vr lo ~e sto su uslo vqe ne po zi tiv nim aran `ma -

Za sva ki slu ~aj Gu ver ner [o {ki} je is ta kao da, u slu ~a ju da eko nom ska ak tiv nost bu de ni `a od pro jek to va ne, Sr bi ja mo ra ima ti sprem ne al ter na ti ve za fi nan si ra we bu xet skog de fi ci ta – sma wi va we ras ho da ili po ve }a we pri ho da kroz ve }u na pla ta po re za, bo qu fi skal nu di sci pli nu, even tu al nu re for mu po re ske po li tik. [o {ki} je na veo da bi pro blem ot pla te jav nog du ga i po kri va wa bu xet skog de fi ci ta mo gao bi ti vr lo ozbi qan, i iz ra zio na du da Mi ni star stvo fi nan si ja „ak tiv no ra di na odr `i vim stra te gi ja ma ko je bi bi le al ter na tiv ne po sto je }em pla nu za 2012. go di nu”. nom s MMF-om, na veo je [o {ki}. On je na gla sio da bi za stoj u pre go vo ri ma s MMF-om ne ga tiv no uti cao na pri liv in ve sti ci ja u Sr bi ju, ka ko stra nih di rekt nih, ta ko i por fo lio in ve sti ci ja. Gu ver ner je pod se tio na to da je aran `man do dat na ga ran ci ja po -

{to va wa pra vi la fi skal ne od go vor no sti i kre di bi li te ta fi skal ne po li ti ke ko ju Sr bi ja vo di, kao i da je Vla da Sr bi je mo ra la ima ti u vi du sve opa sno sti i ri zi ke ko ji se mo gu po ja vi ti u ovoj go di ni, ka da je po ~et kom de cem bra 2011. MMF-u po sla la Pi smo o na -

me ra ma i pre u ze la od re |e ne oba ve ze. [o {ki} je na veo i da Sr bi ja po sled wih ne ko li ko kvar ta la ima ten den ci je u eko nom skoj ak tiv no sti ko je su ne ga tiv ne ili „bli ske nu li”, „{to nas do dat no mo è bri nu ti po pi ta wu ostva re nog eko nom skog ra sta u ovoj go di ni”. – Ako ima mo ni ì pri vred ni rast, mo ra mo da se pri pre mi mo na to da }e mo ima ti i ni è pri ho de u bu xe tu, {to }e do dat no na gla si ti zna ~aj fi nan si ra wa jav nog du ga i ras po lo ì vost nov ca za we go vo fi nan si ra we – pre ci zi rao je gu ver ner. Sa sta nak Iz vr {nog od bo ra MMF-a po vo dom pr ve re vi zi je aran `ma na „iz pre do stro `no sti„ sa Sr bi jom, pr vo bit no za ka zan za 23. de cem bar, od lo èn je jer usvo je ni bu xet Sr bi je za 2012. od stu pa od pa ra me ta ra pred vi |e nih pro gra mom, sa op {ti la je u pe tak Kan ce la ri ja stal nog pred stav ni ka MMF-a u Be o gra du. Kon kret no, emi to va we dr àv nih ob ve zni ca i ga ran ci ja, kao i spro vo |e we od re |e nih in ve sti ci o nih pro je ka ta u su prot no sti su s onim {to bi bi lo u skla du s pro gra mom bu xet skog de fi ci ta i jav nog du ga. Ka ko se do da je, pred stav ni ci MMF-a }e na sta vi ti raz go vo re sa srp skim vla sti ma u ci qu na stav ka pro gra ma ka da bu de do voq no do ka za da se po no vo po {tu je fi skal ni pro gram za 2012. D. V.

Sni è we u „Jatu” Put ni ci „Jat er vej za” mo gu do kra ja ja nu a ra da ku pe avi o kar te po ni ìm ce na ma, za pu to va wa od 1. fe bru a ra i po vrat kom u Be o grad naj ka sni je do 1. ju la. Srp ski avi o pre vo znik to kom pr ve pro mo tiv ne ak ci je u 2012. pru à

mo gu} nost da se za sa mo 99 evra stig ne do Be ~a ili po 103 evra do So lu na, Di sel dor fa, [tut gar ta, Pod go ri ce, Tiv ta, Sa ra je va, Sko pqa, Ohri da, Du brov ni ka i Is tan bu la. Po vrat ne kar te ko je se kre }u od 133 evra va `e za

pu to va wa do Ati ne, Ri ma, Mi la na, Ci ri ha, Ber li na, Frank fur ta, Ko pen ha ge na, Stok hol ma, Ge te bor ga i Bri se la, a po 163 evra put ni ci „Ja ta„ mo gu sti }i do Pa ri za, Lon do na i Am ster da ma.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Alfa plam, Vrawe

10,00

7.700

38.500

Progres, Beograd

4,17

30.600

Energoprojekt holding, Beograd

2,71

417

337.725

Imlek, Beograd

1,35

2.548

2.997.705

1,01 Promena %

498 Cena

794.135 Promet

Kelebija, Kelebija

-12,00

880

9.680

[ajka{ka {e}erana, @abaq

-10,84

1.020

61.200

Agrobanka, Beograd

-8,89

1.343

2.961.174

Sloboda GP, Obrenovac

-8,78

1.350

2.700

Jugoelektro, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-6,67 Promena %

700 Cena

-0,17

585

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Pet akcija s najve}im padom

NIS, Novi Sad

BELEX 15 (475,36 -0,03) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,96

1.500

116.374.929

NIS, Novi Sad

-0,17

585

6.157.728

Komercijalna banka, Beograd

0,29

1.700

17.000

Imlek, Beograd

1,35

2.548

2.997.705

Soja protein, Be~ej

0,59

514

227.019

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,01

498

794.135

Energoprojekt holding, Beograd

2,71

417

337.725

Jubmes banka, Beograd

-0,34

12.894

38.682

Agrobanka, Beograd

-8,89

1.343

2.961.174

9.100 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,06

1.551

12.408

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.000

0,00

6.157.728

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.700

0,00

Alfa plam, Vrawe

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

3.900

1.653.600

10,00

7.700

38.500

Soja protein, Be~ej

0,59

514

227.019

Tigar, Pirot

0,00

507

5.070

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

320

22.745

Budu}nost grafika, Novi Sad [ajka{ka {e}erana, @abaq

0,00

1.300

110.500

-10,84

1.020

61.200

Svi iznosi su dati u dinarima

[U TA NO VAC U VOJ NO TEH NI^ KOM IN STI TU TU

Tra ì mo ko o pe ran ta za avion Ministar odbrane Srbije Dra gan [u ta no vac izjavio je ju~e da }e u 2012. godini, i pored smawewa buxeta, Ministarstvo odbrane izdvojiti 20 miliona evra za razvoj i projekte Vojnotehni~kog instituta (VTI). On je naglasio da je dràva u proteklih nekoliko godina stalno investirala u VTI sa èqom da ova ustanova „ponovo bude lider, ne samo u regionu nego i {ire”. Ovaj institut je „srce i mozak” odbrambene industrije Srbije, rekao je ministar, i podsetio na to da je

od osnivawa razvio vi{e od 1.000 proizvoda iz oblasti naoruàwa i vojne opreme, izme|u ostalog, pred raspad biv{e Jugoslavije, u VTI-ju bio je razvijan i projekat vi{enamenskog nadzvu~nog ratnog aviona. – Srbija ima stru~wake koji bi mogli nastaviti taj projekat, ali dràva nema ekonomske kapacitete za tako ne{to. Sve vode}e zemqe u svetu tako sloène avione razvijaju u kooperaciji – rekao je [utanovac. Posle obilaska transoni~nog tunela, koji sluì za ispitivawe aerodinami~kih osobina aviona i jedini je te vrste u Jugoisto~noj Evropi, [utanovac je novinarima rekao da je u tom tunelu „upravo u toku zajedni~ki projekat s jednom zemqom koja je izuzetno mo}na i poznata po odbrambenoj industriji”. Na pitawe o kakvom se projektu radi, [utanovac je odgovorio da je re~ o poverqivom projektu i nije èleo da odgovori na pitawe novinara s kojom zemqom se sara|uje.

Sa kri ve no 150.000 hek ta ra da bi bi lo opqa~ ka no? Restitucija nije ni po~ela, a oni koji ~ekaju svoju otetu dedovinu ve} sumwaju da je na pomolu nova nepravda pa ~ak i pqa~ka. Iako bi s poqoprivrednim zemqi{tem trebalo da sve ide „glat” jer dràva ima wiva dovoqno i za povra}aj i da joj ostane, i tu bi moglo biti malverzacija. – U Srbiji zvani~no ima 470.000 hektara dràvnog zemqi{ta, ali je celih 150.000 hektara sakriveno, spremno za pqa~ku u raznim zadrugama i preduze}ima – ukazao je u razgovoru za „Dnevnik” koordinator Mreè za restituciju Mi le An ti}. Naime, re~ je oranicama koje nisu razgrani~ene i za koje se ne zna da li su dràvne ili dru{tvene. Tu su i wive koje su nekada vra}ene kolonistima, a oni su ih prodavali zemqoradni~kim zadrugama i poqoprivrednim preduze}ima, te su postale dru{tvene wive koje su kasnije kupili tajkuni. Mnoge od wih i ne mogu biti vra}ene jer su u me|uvremenu dobile druge vlasnike. Podsetimo, u procesu privatizacije poqoprivredna preduze}a su prodavana, a pri tom nije bilo obavezno razgrani~ewe. Problem su tu i neke zadru`ne wive jer, poznato je, bilo je mnogo malverzacija u, samoj po sebi protivzakonitoj kupovini zadruga. Ina~e, nekada{wi vlasnici sada traè oko 300.000 hektara dràvnih wiva, a ukupno, po evidenciji Republi~ke uprave Ministarstva poqoprivrede za zemqi{te, u Srbiji ima oko 450.000 hektara. Po podnetim prijavama za vra}awe imovine, u

U po {tu po de do vi nu Javni poziv za dostavqawe zahteva za restituciju bi}e objavqen po~etkom februara, a prva obe{te}awe se o~ekuju krajem godine. Kako je izjavio dràvni sekretar u Ministarstvu za finansije Go ran Ra do sa vqe vi}, gra|ani }e zahteve za restituciju podnositi u po{tama, a o wima }e odlu~ivati Agencija za restituciju u roku do {est meseci. Ministarstvo je objavilo obrazac zahteva za obe{te}ewe, a uskoro }e biti precizirana procedura wihovog podno{ewa u 150 po{ta u Srbiji u kojima }e biti otvoreni {alteri Agencije. Rok za podno{ewe zahteva za restituciju je dve godine od objavqivawa javnog poziva, i to nadle`noj podru~noj filijali Agencije za restitituciju, odnosno u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu. Procewuje se da }e Agenciji biti dostavqeno oko 150.000 zahteva. 97 odsto slu~ajeva re~ je o zemqi{tu – poqoprivrednom, {umskom i gra|evinskom. Dominira poqoprivredno, kojeg je oko 300.000 hektara. [umskog zemqi{ta se potraùje, ukqu~uju}i i ono {to traè crkve, oko ~etiri odsto od ukupno 1,3 mi-

Sr bi ja od Ame ri ka na ca da pre u zme `e le za ru

da zatvore firmu, dràva bi trebalo da je preuzme, zapo~ne restrukturirawe, odrì proizvodwu i sa~uva radna mesta do pronalaèwa novog strate{kog partnera – naglasio je Rodi}. Potpredsednica Vlade Srbije Ve ri ca Ka la no vi} izjavila je

Rav no ka ta stro fi Po re~ima Gorana Rodi}a, „bilo bi ravno katastrofi za srpsku privredu” ako bi se dozvolilo ga{ewe te fabrike, a dràva bi trebalo da napravi program za budu}i status èlezare. @elezara bi mogla, po mi{qewu stru~waka PKS-a, da se restrukturira ili da joj se promeni proizvodni program, a dràva izdejstvuje da deo svojih kreditnih aran`mana otpla}uje proizvodima smeredevske fabrike, kao i drugih velikih srpskih proizvo|a~a, {to je uobi~ajeno u svetu. On je istakao da „Ju-Es stil Srbija” ima veliki zna~aj za gra|evinsku industriju Srbije, a èlezara bi novim aran`manima mogla boqe da se poveè s doma}im proizvo|a~ima. frastrukturu i obu~en kadar i zbog toga je vrlo zanimqiva za strane investitore. – Ne sme da se dozvoli propadawe èlezare i dràva bi trebalo da ponudi pomo} ‘Ju-Es stilu’. Ako Amerikanci èle

utorak24.januar2012.

RESTITUCIJA ORANICA NIJE NI PO^ELA, A VE] SE SAPLI]E

„SAR TID” NE SME OTI ]I NIZ VO DU

Ameri~ka kompanija „Ju-Es stil” najverovatine }e 31. januara na sastanku u Pitsburgu, gde je sedi{te kompanije, odrediti daqu sudbinu fabrike u Smederevu, ~iji su poslovni rezultati uzdrmani globalnom finansijskom krizom. Dok Amerikanci vagaju, doma}a politi~ka i ekonomska javnost je nepodeqena u stavu da se „Sartid„ ne sme pustiti niz vodu. – Dràva mora da prisko~i u pomo} „Ju-Es stilu Srbija” i ne dozvoli ga{ewe proizvodwe u toj èlezari zbog wenog velikog zna~aja za doma}u privredu – izjavio je ju~e ekspert Privredne komore Srbije Go ran Ro di}, i dodao da se za smederevsku fabriku interesovalo vi{e investitora iz Evrope i Azije. Rodi}, koji je u PKS-u sekretar Odbora za gra|evinarstvo, je rekao da smederevska èlezara ima izvanrednu poziciju, in-

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ju~e da se ne sme dozvoliti da kompanija „Ju-Es stil Srbija”, koja ima gubitke, a koja je va`na za Smederevo i za srpsku privredu, bude zatvorena i da dr`ava mora da stane iza takvog velikog sistema da ne bi dovela u

pitawe funkcionisawe doma}e privrede. Ona je podsetila na to {ta se dogodilo kada se veliki nacionalni projekat rudnik bakra „Bor„ doveden u situaciju da stane i da je tada jedan grad potpuno zamro, a veliki broj preduze}a koji je oslowen na upotrebu bakra iz Bora imao poreme}aje u funkcionisawu. Govore}i o poslovawu stranih kompanija u Srbiji, kao {to su „Fijat”, „Beneton” ili „Jura”, Verica Kalanovi} je naglasila da se one obavezuju na to da }e zaposliti qude iz Srbije i svi qudi koji zadovoqe wihove kriterijume ostaju na poslu, a oni koji ih ne zadovoqe – odlaze. – Obaveze Nacionalne slu`be za zapo{qavawe je da teè upo{qivim kategorijama i onim qudima koji ne mogu zadovoqiti zahtevne uslove strane kompanije na|u alternativne programe i zaposle ih na poslovima koje ne traè toliko angaòvawe, ve{tine, ni znawe stranih jezika, ni takvu produktivnost – objasnila je Verica Kalanovi}. E. Dn.

lion hektara, koliko ga Srbija ima. Anti} ukazuje na to da se, u svakom slu~aju, mnogo mawe imovine potraùje u odnosu na ono ~ime raspolaù dràva, odnosno Republika, APV i lokalne samouprave. I {to je opasno, javna preduze}a, a ona nisu ni{ta dru-

go nego produèna ruka politi~kih partija, ocewuje on. – Izve{tajem Evropske komisije jasno i glasno je ukazano na to da se mora voditi ra~una i primeniti zakone o javnoj svojini i o restituciji transparentno i bez diskriminacije. Tako|e, takozvane konverzije po Zakonu o planirawu i izgradwi identifikovane su kao ozbiqan problem, a ukazano je, izme|u ostalog, i na to da Zakon o javnoj svojini bez potpune evidencije imovine moè dovesti ne samo do korupcije ve} do generisawa kriminala i do ozbiqnih propusta. I bez Evrope, koja nam je to rekla, vaqalo bi da nam je i samima jasno da nam treba pravna sigurnost, strane investicije i povra}aj imovine kao poruka da se pqa~ka ne isplati, a ne obe{te}ewe kao poruka da se pqa~ka isplati i da je to dobar biznis – nagla{ava na{ sagovornik. Pomenimo, kona~no bi trebalo da zaìvi Agencija za restituciju, koja bi u 2012. godini imala buxet od 500 miliona dinara. U Fondu za restituciju, gde je izdvajan novac od prodaje dru{tvenih firmi, trenutno ima 120 miliona evra. Do 2015, kad po~iwe isplata obeveznica kojima }e biti obe{te}eni biv{i vlasnici, predvi|ena je isplata akontacije, u visini deset odsto vrednosti od{tetnih zahteva, a wen maksimalni iznos je 10.000 evra. Za te namene je u ovoj godini obezbe|eno dovoqno novca jer se ne o~ekuje da }e veliki broj zahteva biti re{en do kraja godine, poru~ili su iz ovih institucija. S. Glu {~e vi}

VLA DA PO VE ]A LA SUB VEN CI JE ZA DO MA ]E AUTO MO BI LE

Jef ti ni ji „fi jat” iz Kra gu jev ca Kompanija „Fijat automobili Srbija„ saop{tila je ju~e da je Vlada Srbije pove}ala subvencije za pro iz vod wu, od no sno ku po vi nu put ni~ kih vo zila doma}e proizvodwe za sve tipove motora na 1.000 evra. Ka ko se na vo di, no va Uredba Vlade Srbije objavqena je u „Slu`benom glasniku„ 20. januara, a stupila je na snagu narednog dana. Dodaje se da su sa da no ve ce ne „fi ja ta pun to kla sik” uz ko ri {}e we pro gra ma „sta ro za novo” i subvenciju od 1.000 evra za „ak tual” 5.799 evra, „dinamik a/c” 9.099 evra, a „di na mik LPG a/c” 7.749 evra. U saop{tewu se nagla{ava da je prethodnom uredbom s 1.000 evra bila subvencio ni sa na sa mo pro iz vod wa, od no sno ku po vi na „fijata punto klasik„ s pogonom na te~ni naftni gas (TNG), a sa 600 evra s po go nom na bez o lov ni benzin i evrodizel. FAS podse}a na to da program „staro za novo” mogu koristiti vlasnici svih vozila proizvedenih pre 1. januara 2001. godine, a stara vozila ne mora ju bi ti re gi stro va na ni u voznom stawu.

PRI VRE DA IZ ME \U @I VO TA I KRI ZE

Voj vo di na bo qe sto ji ne go {to sta ti sti ka ka è Udràvi i regiji, gde su prose~ne plate ispod 400 evra, svakako se ne moè tvrditi da je socijalna i ekonomska situacija dobra, ali je ~iwenica, uprkos statistici, da je Vojvodina, bez sumwe, region koji pruà dobre mogu}nosti za razvoj i napredak privrede. To potvr|uju i ekonomski pokazateqi po kojima ona spada u razvijene regione u Srbiji, a ispred we je samo region Beograda. Budu}i da je Beograd najrazvijeniji, da je glavni grad, administrativni i privredni centar zemqe, u kojem su sedi{ta najve}ih kompanija i banaka, ali i mesto realizacije svih finasijskih tokova, ne treba da ~udi {to zauzima prvo mesto. Povoqne okolnosti i ekonomsko okruèwe Beograda doprinose i tome da se u glavnom gradu najvi{e zara|uje i ostvaruje najvi{i bruto dru{tveni dohodak. Naime, BDP Veograda je za 80 posto ve}i od prose~nog BDP-a u Srbiji, a BDP Vojvodine je ne{to niì od prose~nog. Na osnovu kriterijuma Vlade Srbije, a po Uredbi o utvr|ivawu razvijenosti regiona, odnosno jedinice lokalne samouprave za 2011. godinu, svi regioni ~ija je vrednost BDP-a ispod vrednosti republi~kog proseka su nedovoqno razvijeni, a tako se, prakti~no, tretiraju svi regioni, osim beogradskog. Kada se tako posmatra, dobija se pogre{na slika da je Vojvodina nedovoqno razvijena, {to, realno, nije i ne predstavqa pravi odraz ekonomskog stawa u woj. Naprotiv, veliki broj op{tina u Vojvodini je u grupi najrazvijenijih lokalnih samouprava u Srbiji. Naime, od ukupno 19 najrazvijenijih lokalnih samouprava, ~iji je stepen razvijenosti iznad republi~kog proseka, deset je iz Vojvodine. Me|u lokal-

nim samoupravama ~iji je stepen razvijensoti u rasponu od 80 do 100 odsto republi~kog proseka, od ukupno 33 samouprave, 15 je iz Vojvodine, a od onih ~iji je stepen razvijenosti od 60 do 80 odsto republi~kog proseka, od ukupno 47 samouprava – 16 je iz Vojvodine. Svega tri op{tine iz Vojvodine, od ukupno 46 lokalnih samouprava, spada me|u izrazito nedovoqno razvijene jer imaju stepen razvijenosti ispod 60 odsto republi~kog proseka, a od ukupno 27 devastira-

s minimalnom zaradom, iako su im prihodi ve}i. Tako|e, neuspele privatizacije naj~e{}e su bile ba{ u poqoprivredi, {to je, naravno, imalo negativan uticaj na ovu privrednu granu, dovelo do uni{tavawa poqoprivrednih preduze}a i zadruga, koje su bile mesto nov~anih tokova. Osim toga, na visinu prose~ne zarade zna~ajno uti~e i struktura zaposlenih, odnosno odnos broja zaposlenih u privrednim subjektima u dr`avnom i privatnom vlasni-

nih op{tina u Srbiji nijedna nije iz Vojvodine. Podaci o prose~noj zaradi u Vojvodini sli~ni su kao i oni koji govore o razvijenosti regiona u Srbiji. Naime, prose~na zarada je mawa od republi~kog proseka. Tako|e, vi{a je i prose~na zarada u beogradskom regionu. Mawa prose~na zarada u Vojvodini proizvod je nekoliko ~iwenica. Me|u najva`nijima je poqoprivreda, kojom se bavi veliki broj Vojvo|ana. U ovoj grani privrede nov~ani tokovi odvijaju se bez statisti~ke evidencije, a veliki broj poqoprivrednika se vodi kao lica

{tvu. U Vojvodini je, u odnosu republi~ki prosek, kao i na region Beograda, mawe zaposlenih u dràvnim preduze}ima, a vi{e u privatnim firmama. Tako je u Pokrajini u preduze}ima s dràvnim vlasni{tvom, gde su zarade ve}e, zaposleno 26,3 odsto radnika, a u beogradskom regionu ~ak 44,2 odsto. U privatnim preduze}ima u Vojvodini radi 60,5 odsto zaposlenih, a u Beogradu 50,9 odsto. Struktura zaposlenih u celoj Srbiji je 31,2 odsto radnika zaposleno je u preduze}ima u dràvnom vlasni{tvu, a 54,6 odsto radi u firmama s privatnim vlasni{tvom. D. Ml.

TRe]e dOBA

utorak24.januar2012.

dnevnik

PENZIJE SIGURNE ZA OVU GODINU, ALI ZA NAREDNE – NE ZNA SE

Ko }e iz dr à vati osta re lu Evro pu Evrop ska cen tral na ban ka iz ra ~u na la je da je u 19 ze ma qa Evrop ske uni je obim oba ve za dr à ve u po gle du fi nan si ra wa pen zi o nih fon do va oko pet pu ta ve }i ne go wi hov za jed ni~ ki bru go dug. Stru~ wa ci zbog to ga sma tra ju da uzrok dru gog ta la sa svet ske eko nom ske kri ze ne mo gu po sta ti to li ko du `ni~ ke oba ve ze dr à va ko li ko pen zi o- ne. Ve} 2009. obim oba ve za evrop skih ze ma qa pre ma sta nov ni -

{tvu do sti gao je 30.000 mi li jar di evra. Naj ve }i udeo po sto je }ih pen zi o nih is pla ta od no si se na naj ra zvi je ni je eko no mi je. Ta ko oba ve ze Ne ma~ ke pre ma pen zi o ne ri ma iz no se 7.600 evra a u Fran cu skoj 6.700. Vla de mno gih evrop skih ze ma qa ko je su na i {le na pro blem sma we wa dr `av nog du ga i ras ho da bu xe ta pri me ni le su istu me to du – po ~e le su da sma wu ju obim fi nan si ra wa u so ci jal noj sfe ri. Isto vre me no, stru~ wa ci sma -

Su tra pen zi je Is pla ta dru gog de la de cem bar ske pen zi je za ko ri sni ke te ku }ih ra ~u na po ~i we su tra, dok oni ko ji svo je pri na dle `no sti pri ma ju kod ku }e po {ta ra mo gu o~e ki va ti od ~e tvrt ka. Ina ~e, iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni.

tra ju da si tu a ci ja ni je bez iz la zna i da jo{ uvek ima pro sto ra za ma ne vri sa we. Mno ge ze mqe po ku {a va ju da ne na go mi la va ju pen zij ske oba ve ze za da qi pe riod. Po po da ci ma UN, da nas u Evro pi ima vi {e od 20 od sto sta nov ni {tva sta ri jeg od 60 go di na. Po ovom po ka za te qu evrop ski re gion vo di. Do 2020. go di ne go to vo 35 pro ce na ta Evro pqa na }e ima ti pre ko 60 go di na. Na red nog me se ca se o~e ku je obra }a we evrop skog ko me sa ra za pi ta we za po sle no sti La sla An do ra u ve zi s pre vla da va wem eko nom skih pro ble ma ko ji su ne po sred no ve za ni za sta re we sta nov ni {tva Evro pe. Da kle, u tre nut ku ka da je stru~ wa ci ma i mno go raz vi je ni jih evrop skih dr `a va ja sno da su da nas pen zi je opa sni je od za -

PO AUSTRALIJSKIM ZABITIMA LEKARI PREGLEDAJU PACIJENTE VIDEO-LINKOM

Fond ima nekretnine i akcije Je dan od na ~i na da se spre ~i slom pen zij skog si ste ma je ste i da se Fon du PIO vra te ne kret ni ne i ak ci je ko je po se du je. Na i me, on, iz me |u osta log, po se du je 644 sta na ko ji se ko ri ste za re {a va we stam be nih po tre ba naj u gro è ni jih ko ri sni ka i so ci jal no ugro è nih ka te go ri ja. Ras po la è i po slov nim pro sto rom od bli zu 120.000 kva dra ta ko ji se iz da je u za kup. Tu su i ge ron to lo {ki cen tri, ga ra è i sli~ no. Fond ima i har ti je od vred no sti “te {ke” no mi nal no oko 1,8 mi li jar du di na ra.

du `i va wa, srp skoj vla sti ni je ni ma lo la ko jer ve} go di na ma mu ~i mu ku da is po {tu je pen zi o ne re i da wi ho ve pri na dle `no sti sti `u sva kog me se ca u dva de la. Jer, ne ka da je ~e tvo ro za po sle nih ra di lo za jed nog pen zi o ne ra a sa da je taj od nos do ve den do usi ja wa – 115 za po sle nih ra di za 100 pen zi o ne ra. Tim po dat kom i mi smo do {li u si tu a-

ci ju, kao i bu xet Evrop ske uni je, da do ta ci je za pen zi je sve vi {e pre te da slo me eko no mi ju jer ma wak u pen zij skom si ste mu pre va zi la zi su mu ukup nog bu xet skog du ga. O~e ku je se da }e ove go di ne iz bu xe ta Sr bi je bi ti do ti ra no 250 mi li jar di di na ra da bi pen zi je bi le re dov ne. Ipak, sve ta wi bu xet a sve ve }i broj pen zi o-

ne ra si tu a ci ju ~i ne ma we iz ve snom i ako se ne {to dra sti~ no ne pro me ni, pen zi je }e ozbiq no bi ti do ve de ne u pi ta we. Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} tvr di da }e i ove go di ne dr à va obez be di ti re dov nu is pla tu 12 pen zi ja, a {ta }e bi ti na red nih go di na – to ni ko ne mo è da prog no zi ra. Qa ji} is ti ~e da je go to vo po lo vi na srp skog bu xe ta, od no sno 49,3 od sto, pred vi |e na za pen zi je i do pu nu Fon da PIO. – Ne ma bo ja zni od even tu al ne ob u sta ve pen zi ja ili ka {we wa, ali je po treb na re for ma si ste ma. S ob zi rom na to da se ra di o po li ti~ ki i so ci jal no ose tqi voj te mi, tre ba bi ti ve o ma pa `qiv da se pro na |e mo del ko ji je eko nom ski odr ìv ali i so ci jal no pra ve dan – re kao je Qa ji}. Qubinka Male{evi}

NEMA KO DA SASLU[A SAVETE LEGENDARNOG DIREKTORA ^ELAREVSKOG „DUNAVA”

Sa mo se bez hi rur ga Na ko ti li se bi zni sme ni, me na ye ri i eks per ti ne mo `e Pa ci jen ti u Austra li ji obo le li od ra ka, kao i obo le li sta ri ji od 65 go di na do svog dok to ra usko ro }e mo }i da do |u jed no stav nim po te zom kom pju ter skog mi {a, ~ak i ako su od spe ci ja li ste ili dok to ra op {te prak se uda qe ni ne ko li ko sto t i n a ki l o m e t a r a. Vla d in „Te l e h elt“ pro g ram, vre d an 20,8 mi li o na austra lij skih do -

sva k u oblast u Austra l i j i spre mqe no je iz me |u mi lion i tri mi li o na do la ra da bi se spro ve lo dvo go di {we te sti ra we u ko jem }e u~e stvo va ti te {ko obo le li pa ci jen ti, kao i oni ko ji ma je po treb na pa li ja tiv na ne ga. Iza bra ne su pre te `no ru ral ne, te {ko do stup ne obla sti, u ko ji ma je zdrav stve na ne ga, zbog izo lo va no sti, sve -

Di jag no za na ve li ku da qi nu

la ra, po ~i we da se pri me wu je u ju lu, a ko ri sti }e na ci o nal nu in ter net {i ro ko po ja snu mre `u da bi u naj u da qe ni je de lo ve ove sla bo na se qe ne ze mqe do neo mo gu} nost kon tak ta s dok to rom. Ovaj pro gram, ko jim se omo gu }u je vi deo-ve za iz me |u pa ci jen ta i dok to ra, za sa da je u prob noj fa zi, a gra do vi i za jed ni ce mo gu pri ja vi ti svo je do bro voq ce za prob ni pe riod. Za

de na na osnov no re {a va we pro ble ma. Mi n i s tar k a zdra v qa Ta w a Plaj ber sek re kla je da je „Te le helt“ si stem ko ji obez be |u je kva li tet nu me di cin sku po mo} i u obla sti ma u ko ji ma je do sa da bi lo go to vo ne mo gu }e obez be di ti pre gled stru~ wa ka jer se do pa ci je na ta na uda qe nim far ma ma do la zi uglav nom he li kop te ri ma, {to je iz u zet no sku po.

Za h va q u j u } i „Te l e h el t u“, pa ci jen ti }e le kar ske sa ve te do b i j a t i di r ekt n o u ku } i, a pre gle di }e bi ti oba vqa ni vi deo-ve zom. Na rav no, la bo ra to rij ski i osta li na la zi i da qe }e mo ra ti da se ra de tran spor to va wem do bol ni ca, ali }e pa ci jen ti mo }i da mi {qe we i sa ve te do bi ju iz pr ve ru ke, bez kom pli ko va ne pro ce du re. Iako su se po ja vi le in for ma ci je da sta ri ji pa ci jen ti od bi ja ju ovu vr stu le ~e wa, mi ni star ka zdra vqa is ti ~e da to ni je ta~ no. – Sta ri ji pa ci jen ti ne pla {e se teh no lo {kih no vi na, i mno gi su se pri ja vi li za u~e stvo va we u ovom pi lot-pro jek tu – re kao je mi ni star za te le ko mu ni ka ci je Sti ven Kon roj. – Ko ri {}e wem ove teh no lo gi je pa ci jen ti ma }e se pru ì ti kva li tet ni ja ne ga – ka è pred stav nik Udru è wa za bri gu o sta ri ma Rod Jang. – Austra li jan ci su se odav no opre de li li za to da i u sta ro sti è le da osta nu ne za vi sni, da se le ~e kod ku }e, a ovaj pro gram }e im to omo gu }i ti na naj bo qi mo gu }i na ~in. Po pla nu vla de, „Te le helt“ }e po ve za ti pa ci jen te, hi rur {ke kli ni ke, apo te ke, kao i usta no ve za bri gu o sta ri ma i zdrav s tve n e rad n i k e ko j i se bri nu o naj sta ri jim Austra li jan ci ma. Ako se pro gam po ka è kao us pe {an, plan je da se pro {i ri na ce lu Austra li ju, pa i ve li ke gra do ve. I. Vujanov

Ne ma ko da slu {a. A ve} bi i kra tak „kurs” kod Dra gog ]ur gu za, le gen dar nog di rek to ra Tek stil nog kom bi na ta „Du nav“ u ê la ra vu, osve stio one ko ji su ube |e ni da su br zo po te zno po si sa li sva ume }a pri vre de i tr go vi ne. Ovaj du hom vi ta lan ~o vek, i po red svih ne da }a ko je je pre ì veo, pa i te {ke sa o bra }aj ke, se }a se ne ta ko dav nih vre me na ka da su in du strij ska pred u ze }a u Ba~ koj Pa lan ci i ata ru Dra go ]ur guz u hla du „Li pe” ra di la pu nom pa rom, za po {qa va la 6.000-7.000 rad ni ne ke we go ve biv {e ko le ge ko je ka, a da nas i ne po sto je. su u me |u vre me nu avan zo va le u – Se dam de se tih go di na pro „me na xe re”, kon sul tan te, pa ~ak {log ve ka „Du nav“, u ko jem sam i eks per te, po sta li aler gi~ ni pro veo pu ne 33 go di ne (se dam na su ge sti je pa s wi ma vi {e i ne pri de u „Te le op ti ku“), kao ko pri ~a o po slu. Pa met nom sa vet mer ci jal ni i 13 kao ge ne ral ni ne tre ba, a ono ga dru gog za lud je di rek tor, za po {qa vao je 1.900 sa ve to va ti. rad ni ka – se }a se ]ur guz. – Ve} – Sr ce me bo li kad ~u jem da su 14. go di nu sam u pen zi ji, pre se mno ge fa bri ke po Sr bi ji ko je lio sam se iz ê la re va u Ba~ ku sam od li~ no po zna vao i s wi ma Pa lan ku, a ina ~e sam ro dom iz po slo vao za tvo re ne, a qu di oko li ne Bo san skog Pe trov ca. osta li na Bi rou ra da. Pam tim Fa bri ka „Du nav“ je iz gra di la da su se de ce ni ja ma rad ni ci ê la re vo, ko je je i sa da le po, „Du na va„ od ri ca li de la pla te ali u vre me ka da su na {i tek da bi ku pi li ne ku ma {i nu ili stil ci ra di li u tri sme ne, pro po di gli pro iz vod nu ha lu. Pri gla {a va no je za grad sko na se qe kra ju mo ga di rek to ro va wa ose naj lep {e u ce loj Sr bi ji. Po sle tio sam da su oko me ne ne ki mla su ne ki dru gi po ~e li da se ki te di qu di ko ji ma ni {ta ni je sve tu |im per jem. to, pa ni lo jal nost pre ma fa ]ur guz, ina ~e po znat po bri ci, te sam dve go di ne pred skrom no sti, vaj ka se {to su sa pen zi ju oti {ao u tzv. sa vet ni ke da {wi pri vred ni ci, pa ~ak i – pri ~a ni ma lo ogor ~en Dra go.

Na vi kao na to da de ce ni ja ma or ga ni zu je ì vot mno go qud nih ko lek ti va, ume Dra go i se bi da or ga ni zu je pen zi o ner ski ì vot. Da se ne za par lo ì u sta nu pre ko pu ta cr kve, ~e sto svra }a u kom {ij ski po zna ti pa la na~ ki re sto ran „Li pa“, kod ga zda Sr be. Em mu je tu le po, em bli zu da ne oka sni na za jed ni~ ki ru ~ak sa su pru gom i dve }er ke ko je do la ze sko ro sva ki dan. – Da nas je u ê la re vu prak ti~ no sve pri va ti zo va no, ra di 17 pred u ze }a, ali ni jed no ni je ono {to je biv {i „Du nav“. Ma le fir me za po {qa va ju oko 500 rad ni ka i pro iz vo de xam bo vre }e i dru ge pro iz vo de ko je je ne ka da „Du nav“ iz vo zio u ze mqe EU i ne kih go di na za ra |i vao i po 20 mi li o na ma ra ka. Mi smo ta da bi li spe ci ja li zo va ni za Za pad, dok je kom {ij ski „Sin te lon“ osva jao Is tok. Pam ti mo ja ge ne ra ci ja ka ko smo uspe {no sa ra |i va li s naj ve }im svet skim kom pa ni ja ma u pro iz vod wi re pro ma te ri ja la za te pi har sku in du stri ju, ve zi va i am ba la ù, mo gli bi mla di „bi zni sme ni” od nas mno go to ga da na u ~e, ali xa ba. Za to je naj bo qe da pen zi o ner ske da ne pro vo dim uz fa mi li ju i do bre kom {i je u „Li pi“ – set no }e ]ur guz. M. Suyum

KAKO DOKTOR KA@E

Ras te gqi ve gra ni ce bo la Naj ~e {}i uzrok bo la u ra me nu, po seb no u po znim go di na ma, je o{te }e we te ti va ili te tiv no-mi {i} ne ovoj ni ce, ko ja ob u hva ta ra me ni zglob sa svih stra na iz u zev do we. To kom vre me na do la zi do tro {e wa te ti va, {to iza zi va gu bi tak sna ge ru ke i bol pri po kre ta wu ra me nog zglo ba ili ~ak i kad se mi ru je. ^e sto se ja vqa i no }u. U po ~et nom sta di ju mu bo le sti mo `e po mo }i kon zer va tiv no le ~e we.

Is tro {e na ra me na bo le i no }u

No ge ~u va ju do bru me mo ri ju Se ni o ri ko je ~e {}e ho da ju upo la ma we ri zi ku ju da im osla be men tal ne spo sob no sti ili po sta nu `r tve de men ci je, usta no vi li su ame ri~ ki na u~ ni ci s Uni ver zi te ta u Pit sbur gu. Ske ni ra wem mo zga 299 is pi ta ni ka, pro se~ no sta rih 78 go di na, utvr |e no je da oni ko ji ne deq no pre pe {a ~e iz me |u 10 i 15 ki lo me ta ra, po sle ~e ti ri go di ne ima ju vi {e tki va u kqu~ nim de lo vi ma mo zga. Stru~ wa ci ve ru ju da je upra vo iz be ga va we sma we wa ve li ~i ne mo zga i te {ko }a u pam }e wu, do ko jih ina ~e do la zi u po znim go di na ma, uzrok po zi tiv nog uti ca ja ho da wa.

Sa ve tu je se iz be ga va we ra da ru kom iz nad gla ve, ve `be is te za wa i pri me na ne ste ro id nih pro ti vu pal nih le ko va. Uko li ko bol ni je su vi {e jak, ve `ba we mo è po mo }i. – Ukru }e no ra me ka rak te ri {e bol i ogra ni ~e ni po kre ti ra me na u svim sme ro vi ma – ob ja {wa va dr Jo van Le bo vi}. – Zglob na ~a u ra je skvr ~e na, za de bqa na i ima fi bro zne pro me ne. Za to se ru ka obi~ no dr ì u tzv. za {tit nom po lo à ju i iz be ga va upo tre ba lak ta i {a ke. Ciq le ~e wa je sma wi ti bol i spre ~i ti da qu uko ~e nost ra me na. Bit no je upo zna ti bo le sni ka s pri ro dom bo le sti i upu ti ti ga na sva ko dnev ne ve `be ra di odr à va wa po kre tqi vo sti ra me na. A ve `be za ra me ni po jas se sa sto je od kru `nih po kre ta ru ku na pred i na zad te po di za wa i spu {ta wa ra me na. Do bra ve `ba je da se spo je dla no vi na le |i ma i ru ke po la ko po me ra ju do le-go re uz ki~ mu. Tre ba na sto ja ti da se sva kim da nom na pre du je u ve `ba wu, po ma lo pre |e gra ni ca do ko je se ju ~e us pe lo, sve do gra ni ce bo la. J. Barbuza

Su bo ti~ ki do ~ek ki ne ske No ve go di ne Sta na ri i za po sle ni u su bo ti~ kom Ge ron to lo {kom cen tru su u sa li Ko lar ~e vog uni ver zi te ta u Be o gra du do ~e ka li ki ne sku No vu go di nu s pre sto ni~ kom fil har mo ni jom. Za me nik di rek to ra Cen tra dr Ne nad Iva ni {e vi} ka `e da sa rad wa s pro sla vqe nim an sam blom tra je vi {e od go di nu da na. – Uvek se tru di mo da na {im sta n a r i ma pri r e di mo ne {to

no vo. Prak sa je da sva ka dva-tri me se ca sta na ri Cen tra u Su bo ti c i ili Be o g ra du slu {a j u fil har mo ni ju – ka `e Iva ni {e vi}. Fil har mo ni ja je u okvi ru ci klu sa No ve go di ne, za ko ji je do bi la i po dr {ku EU ove se zo ne, osim 4.710. ki ne ske, obe le `i la 5772. je vrej sku, 1433. islam sku i 2012. po gre go ri jan skom i ju li jan skom ka len da ru.

– Dra go mi je {to smo ugo sti li ba ke i de ke iz Su bo ti ce. Ovo je bi la ne sva ki da {wa pri li ku da No vu go di nu ~e sti ta mo pet pu ta. In te re so va we pu bli ke iz u zet no je ve li ko pa }e mo se tru di ti da ubu du }e uvr sti mo u re dov nu se zo nu ovaj ci klus, ~i ji je ciq da pred sta vi dru ga ~i je kul tu re i sla vi raz li ~i tost – ob ja {wa va di rek tor fil har mo ni je Ivan Ta so vac. S. Ir{evi}

DIREKTOR CENTRA „SIMON VIZENTAL” I PO^ASNI GRA\ANIN NOVOG SADA

Zurof: Pomen pose}eniji nego pre Di rek tor Cen tra „Si mon Vi zen tal„ i po ~a sni gra |a nin No vog Sa da Efra im Zu rof go vo rio je ju ~e na po me nu `r tva ma No vo sad ske ra ci je kod spo me ni ka „Po ro di ca„, a na kon to ga i u Grad skoj ku }i, gde ga je ugo stio gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}. Zu rof je za hva lio na po zi vu da u~e stvu je u obe le `a va wu ra ci je i

na veo da je, za raz li ku od pret hod nih po se ta 2007. i 2009, ovaj put iz ne na |en ve }im bro jem qu di na sa mom po me nu. Ka ko je do dao, za ve li ku po se }e nost mo gu bi ti tri uzro ka. - Pr vi raz log je se dam de se to go di {wi ca Ra ci je, dru gi raz log mo `e bi ti le po vre me, a tre }i - po li ti~ ke kon tro ver ze u ve zi sa or ga ni za ci jom po me na. @e lim da mi slim da je

pr vi raz log i pra vi raz log po se }e no sti. Ako je dru gi raz log u pi ta wu, i to je u re du, ali pla {im se da je po li ti~ ka kon tro ve za glav ni uzrok zbog ko ga se na po me nu po ja vi lo ovo li ko qu di - re kao je Zu rof. On je do dao da je tu `no to {to se de {a va lo oko ovo go di {we or ga ni za ci je po me na `r tva ma ra ci je i da se na da da }e ta si tu a ci ja bi ti re {e na.

Novosadska utorak24.januar2012.

- Gra do na ~el nik Pa vli ~i} po ka zao je ve li ku hra brost i pro gu tao po nos ka ko ne bi bi lo odvo je nog obe le `a va wa ovog tra gi~ nog do ga |a ja. Po vrh sve ga, ono {to svi `e li mo je da oda mo po {tu `r tva ma, a dve ce re mo ni je ne bi bi le pri klad ne - re kao je Zu rof, ko ji je ve }i deo go vo ra po sve tio ne pra vil no sti ma u pro ce su su |e wa [an do ru Ke pi ru. J. Z.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

V remeploV Cipelari nadja~ali trgovce Na me sni~ ko ve }e za Ugar sku oba ve sti lo je Ma gi strat, 24. ja nu a- ra 1804. go di ne, da je ceh ci pe la ra iz No vog Sa da za tra `io da se tr gov ci ma u wi ho vom gra du za bra ni pro da ja ci pe la na ba vqe nih u dru gim po kra ji na ma. Ma gi strat je, ne pi ta ju }i ko je stvar no nad le `an da usvo ji ili od ba ci zah tev ce ha, od mah za ple nio sve ci pe le „stra ne pro iz vod we”, ko je su se na {le u tr go vi na ma. Ta ko je na stao du go go di {wi spor „za ra }e nih stra na” za ko ji se ne zna ka ko je za vr {en, po {to u grad skoj Ar hi vi ne ma do ku me na ta o to me. N. C.

NA KEJU OBELE@ENO 70 GODINA OD NOVOSADSKE RACIJE

Najcrwi dani u istoriji grada Ne ko li ko hi qa da No vo sa |a na oda lo je po ~ast `r tva ma ra ci je ko je su u ja nu a ru 1942. u No vom Sa du i oko li ni spro ve li ma |ar ski fa {i sti. Mo li tve ne po me ne za ne ko li ko hi qa da po bi je nih qu di, slu `i li su pa tri jarh srp ski Iri nej i Isak Asiel, vr hov ni ra bin Je vrej ske za jed ni ce u Sr bi ji. Obe le `a va wu 70-go di {wi ce ovog

Mo li tve ne po me ne za ne ko li ko hi qa da `r ta va ra ci je ko ju su spro ve li ma |ar ski fa {i sti slu `i li su pa tri jarh srp ski Iri nej i Isak Asiel, vr hov ni ra bin Je vrej ske za jed ni ce u Sr bi ji stra vi~ nog zlo ~i na ma |ar skih fa {i sta pri su stvo vao je i Efra im Zu rof, di rek tor cen tra „Si mon Vi zen tal”, dok grad skim i po kra jin skim zva ni~ ni ci ma, kao i am ba sa do ri ma Izra e la i Ma |ar ske ni je do zvo qe no da bu du deo zva ni~ nog pro gra ma, ali su oni po ~ast `r tva ma oda li po za vr {et ku ko me mo ra ci je. Ma |ar ski fa {i sti su u ja nu a ru 1942. za sve ga ne ko li ko da na u

pra vo slav ne cr kve, ~i je obez be |e we mu ni je do zvo li lo da bu de deo zva ni~ nog pro gra ma. - Da nas smo obe le `i li 70 go di na od naj ve }e tra ge di je u isto ri ji No vog Sa da i u ova kvom

De le ga ci ju, ko ju obez be |e we ni je pu sti lo da u|e u ogra |e ni pro stor oko spo me ni ka gde se slu `io po men `r tva ma, ~i ni li su gra do na ~el nik Pa vli ~i}, pred sed nik Grad ske skup {ti ne

Egere{i: Nikada ne sme da se zaboravi

No vom Sa du, û ru gu, @a bqu i dru gim me sti ma po bi li naj ma we de set hi qa da qu di. Po tre sna su sve do ~e wa o upa di ma u ku }e, mu ~e wu i zver skom ubi ja wu mu {ka ra ca, è na i de ce. U kr va vom pi ru Hor ti je vih fa {i sta ne sta le su ~i ta ve po ro di ce Sr ba, Je vre ja, Ro ma i dru gih, mno ga su de ca osta la si ro ~ad ko ja ni da nas ne mo gu da se po mi re sa tim da su im ro di te qi po bi je ni sa mo za to {to su bi li dru ge ve re, ili na ci o nal no sti. - Pri sa moj po mi sli {ta se de {a va lo na ovom me stu pre 70 go di na, pro ì ma nas je za i le di

se krv u `i la ma. Tih ne ko li ko da na osta }e upam }e ni kao naj cr wi u isto ri ji No vog Sa da. Sa mo u No vom Sa du je po bi je no je oko 3.500 qu di ~i ja je je di na kri vi ca {to su bi li dru ge ve re i na ci o nal no sti. Kao hri {}a ni sve mo ra mo opro sti ti, ali ne sme mo za bo ra vi ti ka ko se ta kav zlo ~in vi {e ni ka da nig de ne bi po no vio - re kao je pa tri jarh Iri nej ko ji je sa ne ko li ko vla di ka vo dio slu `bu po sve }e nu `r tva ma ra ci je. Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} ni je `e leo da ko men ta ri {e po stu pak Srp ske

Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i iz ja vio je da nas da No vo sad ska ra ci ja iz 1942. go di ne ne sme bi ti za bo ra vqe na i da tre ba da opo mi we na to do ka kve tra ge di je do vo de mr `wa, ne tr pe qi vost i ide o lo gi je po put fa {i zma. Po vo dom 70. go di {wi ce No vo sad ske ra ci je, Ege re {i je u sa op {te wu is ta kao je da }e taj do ga |aj za u vek slu ì ti kao pod set nik na tra gi~ no vre me u na {oj isto ri ji, na stra da we ne vi nih `r ta va i stra ho te fa {i zma. Pod se tio je da su u ovo vre me pre se dam de ce ni ja na vi {e me sta u Voj vo di ni iz vr {e ni zlo ~i ni nad ne ko li ko hi qa da qu di, sa mo za to {to su bi li dru ge na ci o nal no sti ili ve re. Wi ho ve `r tve i tu, mo `da i naj tam ni ju stra ni cu na {e isto ri je, ni ka da ne sme mo za bo ra vi ti i mo ra mo u~i ni ti sve da se vi {e ni ka da ne po no vi, re kao je pred sed nik po kra jin ske skup {ti ne. „O~u va we, pro mo ci ja i ja ~a we me |u na ci o nal nog i me |u ver skog po ve re wa su do kaz da `r tve iz 1942. go di ne ni su uza lud iz gu bi le svo je ì vo te i da je se }a we na wih du bo ko uko re we no u na {e pam }e we”, is ta kao je Ege re {i i na gla sio da ko lek tiv na kri vi ca bi lo kog na ro da ne po sto ji ve} da po sto ji sa mo in di vi du al na kri vi ca i od go vor nost. tre nut ku mi slim da je je di no va `no da smi svi bi li ov de i da i ubu du }e tre ba da obe le à va mo po men `r tva ma ovog zlo ~i na ko ji se ne sme za bo ra vi ti - re kao je Pa vli ~i}.

Alek san dar Jo va no vi}, pred sed nik Skup {ti ne APV, [an dor Ege re {i, am ba sa do ri Ma |ar ske i Izra e la, Oskar Ni ko vic i Jo zef Le vi. N. Perkovi}

RACIJA OBELE@ENA I NA [TRANDU

Niz Dunav venci, na pesku sve}e Vi {e sto ti na No vo sa |a na oku pi lo se ju ~e na [tran du da bi oda li po men `r tva ma No vo sad ske ra ci je. Na oba li Du na va gde su ma |ar ski fa {i sti bru tal no ba ca li pod led na {e su gra |a ne, po men su slu `i li sve {te ni ci Srp ske pra vo slav ne cr kve, a oku pqa we je or ga ni zo va lo Me mo ri jal no dru {tvo „Ra ci ja 1942”. Po za vr {et ku po me na i na stu pa me {o vi tog in klu ziv nog ho ra Ison pod vo| stvom Mi {e Bli zan ca, pri sut ni su niz Du nav pu sti li ven ce i cve }e, a u pe sak sta vi li upa qe ne sve }e. -Tre }u go di nu za re dom se oku pqa mo na [tran du i mi smo sa ~u va li je din stvo No vo sa |a na, jer ov de na po me nu ima svih na ci ja. Sra mo ta je da na [tran du ne ma spo men obe le` ja o stra da wu na {ih pre da ka, a u Bu dim pe {ti je ot kri ve na spo men plo ~a na ko joj pi {e da je u No vo sad skoj ra ci ji naj vi {e po bi je no

Fo to: F. Ba ki}

U vre me ka da je pla te `na mo} ma la, a po tre be ve li ke, tr gov ci se do vi ja ju ka ko da u lo kal pri vu ku mu {te ri ju i na woj za ra de. Smi {qa ju raz ne ak ci je, pro da ju dva pro iz vo da po ce ni jed nog, a odav no po znat na ~in za ra de je i pro da ja ro be uz va u ~e re sa po pu stom, uko li ko ku pac uzme ne ki sku pqi ar ti kal. Mo gu} nost da ku pe ne {to s po pu stom ob ra do va }e {te dqi ve do ma }i ce, a na me ru da to stvar no i ura de pod gre ja }e i slat ko re ~i vost tr go va ca. Tu je za~ ko qi ca, jer ima po ne kad i tr go va ca ko ji iz gle da shva te da su se pre ra ~u na li, pa vi de da im po pu sti ne od go va ra ju, i va u ~er pre sta ne da va ì, da se u tre nut ku ka da je pri lo èn de si da po pu sta ne ma jer je, eto, po kva ren ra ~u nar. Ta ko ku pac mo è i ne ko li ko pu ta oti }i u pro dav ni cu zbog pra va na po pust, a na kra ju osta ti bez we ga i jo{ pro }er da ti slo bod no vre me. Na ci o nal no udru è we za za {ti tu po tro {a ~a sve ~e {}e upo zo ra va na na zo vi “ak ci je”. Qu di se ne osvr }u na upo zo re wa, a na kon lo {eg is ku stva za pi ta }e se za {to ni su po slu {a li glas ra zu ma. Od go vor je jed no sta van: za to {to ne ma ju pa ra. N. Radman

Fo to: B. Lu ~i}

Po pust, gor ka ilu zi ja

Sr ba. U fe bru a ru }e se po ja vi ti kwi ga „Ot kro ve we ge no ci da: No vo sve do ~an stvo o po ko qu Sr ba i Je vre ja pod ma |ar skom

oku pa ci jom”. Pr vi deo kwi ge go vo ri o zlo ~i ni ma Mi klo {a Hor ti ja u Voj vo di ni, Me |u mur ju, Ru mu ni ji i Ma |ar skoj, a dru -

gi deo je o No vo sad skoj ra ci ji re kao je isto ri ~ar Alek san dar Ve qi}. D. Ig.

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak24.januar2012.

dnevnik

NA SPOJU BULEVARA EVROPE I NAJVA@NIJEG PRAVCA KROZ SRBIJU

Kod Ko ri do ra 10 pla ce vi i bo ga ti ma sku pi Fo to: F. Ba ki}

SINO] U GRADSKOJ KU]I

Kon cert pitomaca „Pri vred ni ka” Kon cer tom u Grad skoj ku }i, si no} je obe le `e no 19 go di na ra da Fon da ci je „Pri vred nik”. U kul tur no - umet ni~ kom pro gra mu u~e stvo va li su sa da {wi i biv {i pi tom ci Hu ma ni tar nog fon da „Pri vred nik”. Ina ~e, obe le `a va wu ju bi le ja pri su stvo vao je i za me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di}. Fon da ci ja „Pri vred nik” u svo je re do ve pri ma ta len to va ne sred wo {kol ce i stu den te, ko ji na kon kur su pro |u stro gu se lek -

ci ju i pru `a im mo ral nu, fi nan sij sku i osta le vr ste po mo }i na pu tu kroz wi ho vo {ko lo va we i usa vr {a va we. Ve} 19 go di na Hu ma ni tar ni fond „Pri vred nik” de lu je u No vom Sa du. Za to vre me pri mqe no je vi {e od 2.000 sti pen di sta ko ji su za vr {i li {ko lo va we ili se i da qe {ko lu ju za oko 70 raz li ~i tih za ni ma wa u ze mqi i na pre sti `nim uni ver zi te ti ma u ino stran stvu. D. Ig.

U [KOLAMA „SVETOZAR MARKOVI] TOZA” I „KOSTA TRIFKOVI]”

Na do grad wa ka sni Ma da je ra ni je na ja vqe no da }e gra |e vin ski ra do vi na na do grad wi osnov nih {ko la „Ko sta Trif ko vi}“ i „Sve to zar Mar ko vi} To za“ bi ti za vr {e ni do 19. ja nu a ra, ali , ka ko sa zna je mo, po slo vi ka sne. Di rek tor {ko le „Ko sta Trif ko vi}“ Mi lan Spa so je vi} re kao je za „Dnev nik” da se we mu ~i ni da bi gru bi ra do vi mo gli da bu du za vr {e ni tek po lo vi nom mar ta. - No vo kri lo je spo je no, sa spoq ne stra ne je fa sa da za vr {e na, sa da se me wa ju in sta la ci je, a na kon to ga sle di mal te ri sa we. Ujed no, ra van krov je sa ni ran i sta vqe na je izo la ci ja, a sre |en je i su te ren. Me |u tim, to jo{ ni je ni bli zu kra ja, jer ima tu do sta da se ra di. Pre ne ki dan smo i{li da bi ra mo plo ~i ce za {ko lu ko je }e u no vom de lu bi ti za lep we ne – ka `e Spa so je vi} i do da je da

tek po {to sve bu de go to vo, sle di sre |i va we i opre ma we u~i o ni ca. Pro {i re we {ko la „Sve to zar Mar ko vi} To za“ i „Ko sta Trif ko vi}“ se re a li zu ju u okvi ru pro jek ta „Pro gram mo der ni za ci je {ko la“, a sred sta va za na do grad wu obe {ko le obez be di la je Vla da Re pu bli ke Sr bi je, pu tem zaj ma od Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke. Osnov na {ko la „Sve to zar Mar ko vi} To za“ bi }e na do gra |e na sa oko 1.600 me ta ra kva drat nih no vog pro sto ra, a pla ni ra na je kom plet na sa na ci ja pre o sta log de la rav nog kro va. U Osnov noj {ko li „Ko sta Trif ko vi}“ bi }e do gra |e no jed no kom plet no kri lo zgra de po vr {i ne oko 1.300 me ta ra I u {ko li „Sve to zar Mar ko vi} To za”, ka ko sa zna je mo, ra do vi ka sne u od no su na do go vo re no vre me. Q. Na.

Vi so ke ce ne pla ce va na spo ju Bu le va ra Evro pe i Ko ri do ra 10, u zo ni po zna toj kao in du strij ska, uzro ko va le su sla bu pro da ju, jer vla sni ci svo je ogrom ne par ce le pro da ju po ce ni od 120 evra po kva dra tu. U eko nom skoj kri zi ko ja po tre sa tr `i {te jo{ od 2008. ni in du stri jal ci ni su sprem ni da iz dvo je ve }e ko li ~i ne nov ca, {to nam je po tvr dio i di rek tor u Agen ci ji za ne kret ni ne „So lis” Dra gan Pe tro vi}. -Spoj Bu le va ra Evro pe i Ko ri do ra je in du strij ska zo na, a ce ne tih pla ce va, ~i ja ve li ~i na pre la zi hek tar, pri li~ no su vi so ke. Uko li ko je plac sa kom plet nom in fra struk tu rom, za we ga tra `e oko 120 evra po kva dra tu, {to je mno go. Ako uzme mo u ob zir i ~i we ni cu da je in te re so va we

sla bo sko ro da je ne mo gu }e pro da ti ih - is ti ~e Pe tro vi}. Pre ma re ~i ma Pe tro vi }a, po ve }a we ce ne kva dra ta ovih pla ce va mo è se sa gle da ti je di no u slu ~a ju ka da je vla snik par ce lu ku pio ra ni je za ma wu ko li ~i nu nov ca, a sa da je pro da je po vi {oj ce ni. -U tom de lu ima vla sni ka ko ji su ze mqu ra ni je ku pi li ra ~u na ju }i da }e ga ka sni je pro da ti po vi so kim ce na ma. Tre nut no im je kri za po mr si la ra ~u ni cu- ka è Pe tro vi}. [to se ti ~e osta lih pla ce va na Bu le va ru Evro pe, pred vi |e ni su uglav nom za ko lek tiv nu grad wu. Iz Agen ci je „Bu le var ne kret ni ne” sa zna li smo da su ci fre pri li~ ni vi so ke ci fre ko je se tra è za ove par ce le.

-Za plac od 650 me ta ra kva drat nih bli zu Bu le va ra Evro pe vla snik tra `i 288.000 evra, a to je mno go. Ova zo na pred vi |e na je za ko lek tiv nu grad wu, a za ta kvu grad wu pla ce vi mo ra ju bi ti ve }i, pa je ovaj te {ko pro da ti, jer oni ko ji pra ve ku }u ne ma ju pa ra da pla te to li ko- ka `e agent pro da je agen ci je „Bu le var nek ter ni ne” Ja smi na Mi la no vi}. Do da je da za ko lek tiv nu grad wu ima i po god nih pla ce va od 1.300 kva dra ta, ~i ja je ce na 257.000 evra. -Tre nut no su broj ni ji slu ~a je vi da se qu di do go vo re sa in ve sti to rom, pa u za me nu za sta ru ku }u i plac na ko jem se ku }a na la zi, do bi ju stan. Ka ko }e se do go vo ri ti sa in ve sti to rom za vi si od ku }e i ve li ~i ne pla ca- is ti ~e Mi la no vi} i do da je da su ce ne ne kret ni na u od no su na pret hod ne go di ne opa le. N. Radman

EVROPSKO PRVENSTVO U RUKOMETU NIJE SE POSRE]ILO NEKIM KAFEYIJAMA

Oko Spen sa pro hi bi ci ja, u La ze Te le~ kog za ra da O~e ki va wa ne kih vla sni ka ka fi }a i re sto ra na da }e im Evrop sko pr ven stvo u ru ko me tu do ne ti ma lo ve }u za ra du, ima ju {a ren epi og. Ne ki ma se na de ni su ob i sti ni le zbog za bra ne to ~e wa al ko ho la: pad pro me ta naj vi {e se ose tio u lo ka li ma na sta di o nu „Ka ra |or |e” i u oko li ni Spen sa. Ne po se }u ju ih stra ni na vi ja ~i, a stal ni go sti su ta ko |e pre sta li da do la ze jer

ne mo gu da po pi ju ~a {u pi va, ili vi na. Vla snik po zna tog ka fi }a „Sting”, ko ji se na la zi na se ver noj tri bi ni sta di o na, Pa vle Pren to vi} ka `e da je po sao u ka fi }i ma i re sto ra ni ma u bli zi ni Spen sa tre nut no pot pu no uga {en i da ne raz u me za {to je uve de na za bra na to ~e wa al ko ho la. - Na da li smo se da }e mo ma lo vi {e za ra di ti, ali to se jed no -

stav no ni je de si lo. Za bra na je na sna zi od po dne va do 2 ~a sa uju tru, ta ko da ret ko ko uop {te ula zi kod nas. Na vi ja ~i uglav nom od mah na kon utak mi ca idu u cen tar ili u slu ~a ju Hr va ta i Ma |a ra pu tu ju na zad u svo je ze mqe - ka `e Pren to vi}. Dru ga ~i ja sli ka se mo `e vi de ti u ofi ci jel noj fan zo ni u Uli ci La ze Te le~ kog, gde nam je

rad nik jed nog lo ka la re kao da se pro met u ve li koj me ri po ve }ao i da je naj vi {e do sa da bi lo fran cu skih na vi ja ~a. - Do la ze nam i Ma |a ri, [pan ci i Hr va ti, a do sa da se ni je de sio ni naj ma wi in ci dent. Svi su ja ko kul tur ni i de {a va se da osta nu u ka fi }u i po ne ko li ko sa ti i da osta ve mno go nov ca na vo di ovaj ko no bar. G. ^.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„De fi ni tiv ni vo di~ kroz go vor te la” Iz¬da¬va~ ke ku¬}e “Mo no i Ma wa na” i “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj

ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „De fi ni tiv ni vo di~ kroz go vor te la” Alana i Barbare Piz u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. Jo{ jedan bestseler od autora tri obimne i veoma duhovite studije o ozbiqnim stvarima:

mu{ko-ènskim odnosima, koje su ve} objavqene u na{oj ediciji „@ivotne strategije”. U ovoj kwizi, koja je rezultat vi{e od 30 godina zajedni~kog znawa i angaòvawa, Alen i Barbara Piz, me|unarodno priznati stru~waci za me|uqudske odnose i govor tela, otkrivaju vam tehnike koje }e vam pokazati kako da tuma~ite gestove i ~itate neizgovorene misli i emocije i, ono {to je najva`nije, kako da izvu~ete pravilne zakqu~ke. Iz ovog stru~nog priru~nika, napisanog prepoznatqivim duhovitim stilom, sazna}ete da govor tela qudi otkriva da se ono {to govore ~esto bitno razlikuje od onog {to zaista misle ili ose}aju. Ve}ina qudi vidi samo ono {to misli da gleda. Kroz devetnaest poglavqa dobi}ete odgovore na neka od pitawa koja su vas najvi{e zbuwivala u vezi s tim za{to se qudi pona{aju na odre|eni na~in, a zauvek }ete promeniti i va{e pona{awe. Nau~i}ete, na primer, kako da analizirate stilove rukovawa, kako osmeh moè da prevari mozak, kakve sve signale {aqu ruke ili o~i, za{to ène najboqe laù ili kako nam noge otkrivaju ono {to nam je na umu. Pro~itav{i ovu kwigu, ose}a}ete se kao da ste upravo upalili svetlo u sobi i videli ono {to se oduvek tamo nalazilo – samo {to sad ta~no znate {ta je to i {ta treba da uradite u vezi s tim. A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Iza ku li sa ne red Da li }e i ka da bi ti uklo we ne „Ne i ma ro ve” ba ra ke iz me |u Li ma na i Te le pa i ka da }e se ure di ti deo uli ce Si me Ma ta vu qa do uli ce La ze La za re vi }a? Ni je va `no ima ti le po ure |e ne bu le va re, a oko wih pra vi ha os. Ujed no da se za hva li mo {to smo mi ì te qi Ju `nog Te le pa, na po kon, do bi li ka na li za ci ju i tu ca nik po red na si pa. 061/1570... * * * Ka da bi no vi na ri pi ta li pro dav ce ko zme ti ke, pa ti ka, ga }i ca i osta lih „kr pi ca”na Fu to {koj pi ja ci {ta sve ima ju od {kol ske spre me, ko je fa kul te te i vi so ke {ko le, a on da od Ro do qu ba [a bi }a, po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja, (ako ne mo è druk ~i je) za tra ì li in for ma ci ju o ste pe nu obra zo va wa od bor ni ka u Skup {ti ni gra da, ~la no va Grad ske upra ve, JP i JKP, a on da to po ku {a li da sa zna ju na te ri to ri ji ce le Sr bi je, bi }e svi ma ja sno za {to nam sve ide ova ko ka ko nam ide. I u to ime, za pe vaj mo To mi Zdrav ko vi }u u ~ast :”... Do ta ko sam dno ì vo ta. . . „ 063/1050... * * * Ve} ne ko vre me se de {a va da ~o vek ko ji pi {e vo du po ku }a ma to ba{ i ne ra di ka ko tre ba ili sa „Vo do vo dom i ka na li za ci jom” u ko pe ra ci ji pra vi blok ta ri fe, ne

upi su je pra vo po tro {e no sta we, uvek ne {to ma we. A da mi ina ~e za le pi mo na vra ta od uli ce ko li ko je pra vo sta we, pa kad se bu ni mo pla ti mo lud ra ~un kao da ima mo fa bri ku. Ka da te le fo nom ja vi mo po tro {wu pro bi ja mo sve ta ri fe. Zbog ~e ga? Ko to pro ve ra va? 064/1844... * * * Ka ko se „Ele tro voj vo di na” po i gra la sa po tro {a ~i ma? Po zi vom da se ra ~u ni pla te na vre me, do 20. u me se cu, ti me }e se ostva ri ti od re |e na uma we wa ra ~u na. Da nas, 20.01. u Ka }u, jo{ ne ma ra ~u na, ina ~e sti `u od mah po sle 10. u me se cu. Ni ra ~u na za stru ju, ni za “In for ma ti ku”. 064/9949...

* * * Pret po sta vqam da ove no vi ne ~i ta ju psi hi ja tri i ne u rop si hi ja tri, pa me ì vo in te re su je wi hov stav o to me da li su nor mal ni ovi ko ji se bo re za vlast u pre za du è noj dr à vi, u dr à vi u ko joj je mno go to ga pro pa lo, uni {te no, gde go to vo ni {ta ne funk ci o ni {e ka ko tre ba, ili sam mo `da ja ne nor ma lan, za to {to sam ube |en da tu ne ma ni „P” od pa tri o ti zma, ve} is kqu ~i vo in te res, i è qa da se od ovog na ro da ot me i ono {to se ~u va za „cr ne da ne” i ne daj Bo è?! 063/1050... * * * Ne za do voq ni pa o ri u Voj vo vo di ni una pred ve} zna ju za ko ga }e

na iz bo ri ma gla sa ti. „Ne za do voq ni” pa o ri [a ba~ kog okru ga. 064/3078... * * * Da na 22.01.2012. go di ne na MAS-u 15 pro mr zlih put ni ka ~e ka auto bus za Sa ra je vo ko ji po la zi u 23.30sa ti. Na kon sat vre me na uza lud nog smr za va wa sa zna ju da auto bus ne }e i}i, jer pre vo znik (vla snik) ni je za do vo qan bro jem pro da tih ka ra ta. [ta re }i????? 064/7088... * * * Ve li ko hva la na pi sa wu o ka sar ni dr Ar ~i bald Rajs. Mi smo ro |e ni No vo sa |a ni, a ni smo zna li taj po da tak. Pred log mi ni star stvu od bra ne da je ob no vi i sme sti sve svo je voj ne rad ni ke, jer je ona i na me we na za voj sku, a oslo bo di dru ge ka sar ne u gra du. 063/6352… * * * Sva ka ~ast za 063/5451... 064/3323... * * * Gra d o n a ~ el n ik No v og Sa d a g. Pa v li ~ i} ne m a pra vo da ko me mo ra ci ju po vo dom Ra ci je ustu pi cr kvi, jer je to po men stra da lim gra |a ni ma, jer in sti tu c i j a gra d o n a ~ el n i k a pred s ta v qa sve gra | a n e ovog gra da, te pre ma to me we go va ulo ga u obe le `a va wu ovog do ga |a ja mo ra bi ti vo de }a. 063/5243…

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak24.januar2012.

A KAD PRO\E FESTIVAL RUKOMETA…

Fo to: F. Ba ki}

Spen su ga se stru ju i gre ja we? MINISTAR DA^I] OTVORIO ISPOSTAVU POLICIJE NA NOVOM NASEQU

Re do vi ma wi, bez bed nost bo qa Regionalni centar za kontrolu dr`avne granice prema Hrvatskoj i dugo o~ekivanu policijsku ispostavu na Novom nasequ otvorio je ju~e ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~ i} u Uli ci Stevana Hladnog broj 1. Nova {alter sala trebalo bi jo{ da smawi redove pri izdavawu li~nih dokumentata, registarskih tablica, saobra}ajnih i voza~kih dozvola, a kako je ministar najavio, do kraja godine ispostavu }e popuniti i osamdeset novih policajaca. - Obuka jednog dela qudi ve} je u toku, re~ je o novim radnim mestima, a ne o tome da se policajci prebacuju iz drugih kraje-

va grada i tako tamo prave mawak - rekao je Da~i}. Predsednik Skup{tine grada Alek san dar Jo va no vi} saop-

nara proteklih godina policiji kroz razli~ite vidova pomo}i da se poboq{aju bezbednost i usluge, a u ovu zgradu ulo`io je

U sta ni ci je i no va {al ter-sa la. Do kra ja me se ca bi }e po sta vqen na ~el nik po li ci je u No vom Sa du. a do kra ja go di ne is po sta va }e do bi ti 80 no vih po li ca ja ca {tio je da je bezbednost jedno od osnovnih pitawa. - Ova policijska uprava treba pored Novog naseqa da pokriva i Adice, Satelit i Telep, gde `ivi nekih 150 hiqada qudi. Grad je dao preko 93 miliona di-

preko 3,5 miliona dinara - izjavio je Jovanovi}. Iako po re~ima Da~i}a zamenik na~elnika gradske Policijske uprave Ste van Kr sti} posao obavqa dobro, {to komentari{u i ovda{we politi~ke struk-

ture, do kraja meseca }e kona~no postaviti na~elnika policije u Novom Sadu. Me|unacionalne incidente koji su se de{avali u Pokrajini po mi{qewu predsednika Skup{tine Vojvodine [an do ra Ege re {i ja ne treba ni umawivati ali ni preuveli~avati, nego osuditi a po~inioce privesti pravdi. - Situacija u bezbednosnom smislu u Pokrajini je stabilna i broj incidanata koji se mogu okarakterisati kao me|unacionalni izuzetno su niski u odnosu na neke ranije godine. U narednom preriodu zapo{qava}emo ve}i broj pripadnika nacionalnih mawina u policiji - zakqu~io je Da~i}. A. L.

ODBORNICI U PETAK ODLU^UJU

Pri vat ni ka pi tal ula zi u „Vo do vod”? Na dnevnom redu Skup{tine grada, koja }e se odr`ati u petak, na}i}e se i Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za izbor strate{kog partnera, koji }e zajedno s Gradom obavqati delatnost proizvodwe, prerade, distribucije pitke vode i prikupqawe i preradu otpadnih voda na teritoriji grada ukqu~uju}i i prigradska nseqa. Ova ta~ka nema sumwe privu}i }e najvi{e pa`we, ne samo odbornika ve} i javnosti, zbog ulaska stranog kapitala u gradsko komunalno preduze}e. Me|utim, ju~e nismo uspeli da dobijemo informaciju od lokalne vlasti o tome kako je Grad zamislio da sprovede projekat javno-privatnog partnerstva, a da izbegne gre{ke zemaqa u tranziciji, gde se kao lo{im potezom pokazalo dovo|ewe stranog kapitala, te su morali da se poni{tavaju ugovori izme|u stranih partnera i lokalnih vlasti, i vodovodna preduze}a opet vra}aju u okriqe lokalnih samouprava. Na tu temu jedino je bio raspolo`en da komentari{e Sindikat

tizaciji komunalne privrede smatraju}i da komunalna delatnost treba da ostane u vlasni{tu lokalnih samouprava, kao {to je to slu~aj i u okolnim zemqama. Mada je svojevremeno lokalna vlast poru~ila da ulazak drugog kapitala ne zna~i istovremeno i vlasti~ku transformaciju, odnosno priva-

Sin di kat za po sle nih u stam be no-ko mu nal noj de lat no sti gra da pro ti vi se pri va ti za ci ji sma tra ju }i da ko mu nal na de lat nost tre ba da osta ne u vla sni {tu lo kal nih sa mo u pra va. Ju ~e nad le `ni u gra du bez ko men ta ra zaposlenih u stambeno komunalnoj delatnosti grada gde nam je re~eno da }e se javnosti obratiti za dan dva, ~im prou~e skup{tinski materijal, koji imaju. Ovaj sindikat se protivi priva-

Se }a we na Kar lo va~ ki mir Povodom 313 godina od sklapawa Karlova~kog mira u biblioteci „Branko Radi~evi}” u Sremskim Karlovcima ve~eras u 19 sati bi}e odr`an program, kojim }e biti obele`en ovaj

zna~ajan istorijski doga|aj. Nastupaju istori~ari dr Dra go We go van i @ar ko Di mi}. U muzi~kom delu programa u~estvuje flautistkiwa Ma ri ja na Hu pik. Z. Ml.

U LIKOVNOM SALONU U KATOLI^KOJ PORTI

O in ter net por ta lu „Vi de o art net”

Ameri~ki internet portal za video umetnosti „Videoart net” bi}e projektovan ve~eras u 20 ~asova u Likovnom salonu u Katoli~koj porti 5. Projekcija se odr`ava u okviru ciklusa „Svet digitalne umetnosti”. O portalu i prikazanim video radovima govori}e An drej Ti {ma. I. D.

Iz lo `ba na FTN-u Izlo`ba slika i skulptura, ~lanova Udruèwa fakultetskih nastavnika i nau~nika Vojvodine bi}e otvorena danas u 18 ~asova u holu Fakulteta tehni~kih nauka, Trg Dositeja Obradovi}a 6. Svoje radove }e izloìti akademik med. Vla di mir Jo ka no vi}, prof. dr Mi lan Ma ta vuq, prim. dr sci. Do bro slav Uli}, prof. dr Mi lo rad @i ki}, prof. dr Ne ven ka Pe tro vi}, prof. dr An |el ka Hor va to vi} i prof. dr Slo bo dan Kr we tin. Izlo`ba se odràva povodom 50 godina postojawa Udruèwa, a ulaz je slobodan. G. ^.

tizaciju JKP „Vodovod i kanalizacija”, u Sindikatu komunalaca su tvrdili suprotno, ~im je Grad pre vi{e od godinu dana najavio mogu}nost ulaska drugog kapitala.

- Dolazak privatnog kapitala u vodovodno preduze}e nije se pokazao kao dobro re{ewe u okolnim zemqama, pri svega {to je kubik vode drasti~no poskupeo, a Novosa|ani ve} sada pla}aju najskupqe vodu u Srbiji - kazao je predsednik sindikata komunalaca Zo ran Ra do sa vqe vi} i poru~io lokalnoj vlasti da se raspita kakvo je lo{e iskustvo imala ma|arska prestolnica Budimpe{ta i grad Pe~uj i za{to su Ma|ari morali da raskidaju ugovore sa strancima. Uz to, novosadski gradski oci mogu da vide kako besprekorno funkcioni{u vodovodna preduze}e u Sloveniji pod upravom tamo{wih lokalnih vlasti. Radosavqevi} je podsetio da je letos sindikat skupio oko 30.000 potisa gra|ana u nameri da Grad na osnovu tih potpisa raspi{e referendum, kako bi se Novosa|ani izjasnili da li su za ulazak privatnog kapitala u „Vodovod”. Potpisi nisu jo{ dospeli na dnevni red gradskog parlamenta. Z. Deli}

IZ KARLOVA^KE TURISTI^KE ORGANIZACIJE

Do le po ta Sre ma blutu tom

Turisti~ka organizacija op{tine Sremski Karlovci (TOOSK) privodi kraju projekat „Unapre|ewe kapaciteta u turizmu vojvo|anskog klastera”, koji su pomogli Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo finansija Holandije i Pokrajinski sekretarijat za privredu. Do 31. januara treba da budu zavr{ene radionice u kojima u~estvuju predstavnici sremskih op{tina Sremski Karlovci, Irig, Ruma, In|ija i [id, posle ~ega }e biti ura|ena studija kao vid strate{kog dokumenta sa re{ewima do kojih se do{lo tokom relaizacije projektnih zadataka. Po re~ima direktorke TOOSK-a Ja smi ne Be qan-Iskrin, u centru pa`we ovog projekta jeste Srem i wegova turisti~ka ponuda, odnosno kako je podi}i na vi{i nivo. U prvoj fazi kreiran je elektronski informator, aplikacija, koju }e turisti mo}i preko blututa da preuzmu, a sadr`a}e op{te informacije o

Vojvodini, posebno o tome {ta treba da obi|u u Sremu, gde mogu da se smeste i sli~no. Ove blutut aplikacije do kraja januara bi}e postavqene na svim grani~nim prelazima sa Vojvodinom i na sedam najfrekventnijih mesta u Sremu, zahvaquju}i ~emu }e stranim turistima ~im pre|u granicu biti dostupne informacije o mestima na koja nailaze. - Na izleti{tu na Straìlovu u okviru druge faze postavqeno je 26 loì{ta, dve informativne table na platou i ozna~ena pe{a~ka staza od podno`ja brega na kom je sahrawen Branko Radi~evi}, pored wegovog nadgrobnog spomenika do manastira Velika Remeta i Grgeteg - kaè Jasmina BeqanIskrin. - U tre}oj, posledwoj etapi bavili smo se ja~awem upravqa~ke strukture u ovih pet op{tina Srema, definisawem marketin{kog nastupa i razra|ivali prodajnu delatnost. Z. Ml.

Sport sko po slov ni cen tar Voj vo di na (Spens) bi mogao od 1. februara, posle Svetskog prvenstva u rukometu, da ostane bez struje i gre ja wa, ka è pred sed nik sin di ka ta u ovoj grad skoj firmi Zo ran \or |e vi}, dodaju}i da je to nezvani~na informacija, koja kruì po preduze}u me|u zaposlenima, ali uprokos tome verovatna. - Du go vi pred u ze }a su ogrom ni, a re pro gra mi za struju i grejawe se ne namiruju uredno - kaè \or|evi} i dodaje da ukoliko Spens ostane bez ova dva energenta, nasta}e direktna i indirektna {teta po preduze}e i zaposlene, koja se ne}e mo}i nadoknaditi ni u narednih decniju, dve. - Ne mogu da verujem da Grad sa poslovodstvom preduze}a, “Elektrovojvodinom” i “Novosadskom toplanom” ne moè da na|e re{ewe za duì period - kaè \or|evi}. Prema wegovim re~ima pri~e o prekobrojnim radnicima i velikim platama na Spensu su povr{ne i neozbiqne. - Niko do sada nije napravio ozbiqnu sistematizaciju radnih mesta, a nedostaju

nam izvr{ioci koji }e da rade na licu mesta - kaè \or|evi} i dodaje da je sada{wi direktor jedan od korekt ni jih, ali o~i gled no, nema snagu da otvori vrata i u Gradskoj ku}i. Di rek tor Spen sa Bo r is Bar jak ta ro vi} potvrdio je ju~e da se reprogrami ne servisiraju na vreme, ve} tu i tamo i ne prema utvr|enom roku, te da zato predstoje ozbiqni razgovori, ali tek posle Svetskog prvenstva u rukometu, kome je sada sve podre|eno. Kako je kazao direktor, za sa da, ne ma na pi sme no od “Elek tro voj vo di ne” i To plane da moè da se desi da pred u ze }u bu du is kqu ~e ni gre ja we i stru ja.Ova dva preduze}a, naveo je, sada se staraju da prvenstvo u rukometu protekne kako dolikuje. - Godi{we za komunalije firmi treba oko 160 miliona dinara, {to se ne moè obezbediti, pa treba traìti re{ewa na duge staze, {to Grad kao osniva~ preduze}a mora da shvati. O~igledno je da nam je pomo} Grada u finansijskom smislu vi{e nego potrebna - zakqu~io je direktor. Z. Deli}

Kwi èv no ve ~e po sve }e no Slo bo da nu Ti {mi Kwièvno ve~e posve}eno ovogodi{wem dobitniku NINove nagrade Slo bo da nu Ti {mi i wegovom romanu „Bernardijeva soba” odrà}e se ve~eras u 19 ~asova u velikoj sali Kulturnog

centra, Katoli~ka porta 5. U~estvova}e Vla di sla va Gor di} Pet ko vi}, Vla di mir Ko picl, La slo Bla {ko vi} i Slobodan Ti{ma. A. Va.

Srp ska en ci klo pe di ja Kapitalno izdawe Matice srpske, Srpske akademije nauka i umetnosti i Zavoda za uxbenike „Srpska enciklopedija„, koja je posve}ena kulturno istorijskoj ba{tini srpskog naroda, bi}e predstavqena ve~eras u 19

sati u sve~anoj sali Matice srpske. O enciklopediji }e govoriti akademik ^e do mir Po pov, dr Mi ro qub Al bi ja ni}, akademik \or |e Zlo ko vi}, prof. dr Dar ko Ta na sko vi} i prof. dr Dra gan Sta ni}. I. J.

Is kqu ~e wa stru je Da nas - Ka}: od 8 do 16 sati povremeno po potrebi u pojedinim ulicama. ê re vi}: od 8.30 do 13.30 sati deo vikend naseqa Sun~ica prema Kalu|erici. Ve ter nik: od 9 do 11 sati Mije Aleksi}a, Rivni~ka i deo ulica R.L.\uki}a i D.Srejovi}a u Veterniku. Fu tog: od 9 do 10.30 sati Novi Futog. Ko viq: od 9 do 11.30 sati Su{ara i Zemqoradni~ka zadruga. Su tra - ê nej: od 8.30 do 12.30 sati sala{i Brzakovi, \ur|evi}, Raki} i mesara „[trand”. Be ge~: od 11.30 do 13.30 sati crpka B.Palanka i Bege~ka jama. Ka}: od 8 do 16 sati povremeno po potrebi u pojedinim ulicama. ê re vi}: od 8.30 do 13.30 sati deo vikend naseqa Sun~ica prema Kalu|erici.

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak24.januar2012.

DNEVNIK

c m y

УСКОРО ГРАДИЛИШТЕ КОД ЈЕЗЕРА БОРКОВАЦ

Изградња базена почиње у марту Штићеници „Наше куће”

УСПЕЛА ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА „УЛИЦА ОТВОРЕНОГ СРЦА“

„Нашој кући” 32.000 динара КИКИНДА: Током манифестације под називом „Улица отвореног срца“ коју је 1. јануара организовало Јавно предузеће Информативни центар Кикинда – Радио Кикинда, за штићенике „Наше куће“ прикупљено је 32 хиљаде динара. Новац је уручио директор Драган Влајнић. -Првог јануара смо затворили улицу, али смо отворили срца преко 500 Кикинђана који су дошли и учествовали у хуманитарној акцији коју смо, овога пута, наменили корисницима „Наше куће„. Информативни центар Кикинда, односно Радио Кикинда ће наставити са хуманитарним акцијама, посебно намењеним деци наше општине.

„Улица отвореног срца„ први пут је организована у Кикинди, а позиву Радио Кикинде, одазвали су се представници локалне самоуправе, фабрике „Банини„, Удружења пољопривредних произвођача „Банатска ленија„, дечији хор „Чуперак„, али млади из „Наше куће„ и више стотина грађана. Добровољни прилози прикупљали су се продајом куваног вина, слаткиша и рукотворина корисника боравка каже Влајнић. -Врло смо срећни и захвални. Надам се да ћемо и убудуће сарађивати и помоћи нашој деци - рекла је председница Удружења Снежана Сењи. А. Ђ.

Дан отворених врата БЕЧЕЈ: Традиционалном акцијом по имену „Дан отворених врата”, запослени у бечејској ОШ „Здравко Гложански” упознају родитеље будућих ђака првака с радом школе и могућностима које ова школска установа пружа деци током основног школовања. Таква акција одржава се данас од 17 сати и школска врата су отворена за све родитеље чија деца у септембру треба за започну школовање. В. Ј.

DANAS U NOVOM SADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Ur ne be sna tra ge di ja” (19.30), sce na „Jo van \or |e vi}” ope ra „Mi le va” (19) No vo sad sko po zo ri {te: „^on gor i Tin de” (19) Po zo ri {te mla dih: ve li ka sa la „Po vo dom ga le ba” (20)

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (15, 17.15, 22.30, 20.20), „Naj mra~ ni ji sat” (20.30, 22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „No va go di na u Wu jor ku” (20.10, 22.40), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 15.10), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.30, 20, 22.35), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 14.10 13.45, 15.30, 17.45, 18), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol duh” (19.45), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.10), „Po no} u Pa ri zu” (22.15), „Kung fu pan da 2” (12), „De da Mra zov ma li po mo} nik” (13.15), „He pi fit 2” (11.15,12.10, 13.10, 16.10), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20), „Ma pe tov ci” (14, 16.15, 18.15) Kul tur ni cen tar No vog Sa da: „To rin ski kow” (18.30), „Ne pla {i se mra ka” (21)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od petka u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Ma ri ja No va ko vi} iz Novog Sada (dve devoj~ice), DEVOJÎCE: Bran ka Ja ga rac, Sla |a na Ko ha nec, Je le na Va ja gi}-Bran kov, So wa Vu li }e vi}, Ma ri ja na Jo va no vi}, Ta ma ra Gu ja ni ca, Ana Mic ko ska, Ta tja na Pe jak- [i ko pa ri ja, Je le na Je li ~i}, Ma ja Ko vi ja ni}, Sla |an Po po vi}, Je le na Sto ji} i Sa wa Sto ji} iz Novog Sada, Ma ja Ni ko li} iz Derowa, Per si da Ja li} iz Nadaqa, Va le ria ô lak iz Budisave, Ma ri na Re bi} iz Stepanovi}eva, Mi le na Stje pa no vi} iz êrevi}a, Dra ga na Ro ga ~e vi} iz Ratkova, @e qa na Stan ko vi} iz Nove Gajdobre i He le na \ur ko vi} iz Zmajeva, DEÂKE: Kla ra Bi ri wi-Mi lo sa vqe vi}, Ba ri je Ah me ti, Jo va na [om ke re ki i Ra di ca Do {en iz Novog Sada, Ne da Su bi} iz Futoga, Mar ti na Duv wak iz Temerina, Je le na Opa ~i} iz Novih Karlovaca, Da ni je la Jan kov iz Banatskog Kara|or|eva, Eri ka Ku jo vi} iz Sremskih Karlovaca, Ta ma ra U{ jak iz Ba~kog Petrovca, Ta tja na Vi zi iz \ur|eva, Ma ja @i vi} iz In|ije, San dra Mar ko vi} iz Ba~ke Palanke, Ma ri ca Ni ko li} iz Gardinovaca, Bo ja na Pa vlo vi} iz Vilova i San dra Bu ca lo iz Vrdnika.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jelisav Velimira A~anski (1934) u 9.45 sati, Jelena Milo{a Nem~ev (1935) u 10.30, Qubinka Koste Piri (1933) u 11.15, Stana Milovana Pantovi} (1937) u 12, Jano{ Jano{a Botka (1951) u 12.45, Radoslav Jovana Balint (1924) u 13.30, \uro Marka Rabqenovi} (1929) u 14.15 i Stojadin Milisava Staji} (1929) u 15 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Aleksandar Nikole Polzovi} (1925) u 13 sati. Na Dowem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Ana \ura Tesla (1939) u 13 sati.

РУМА: Већ дуже времена се у Руми прича о изградњи базена у излетишту Борковац, надомак Руме. Ових дана та прича добија и свој епилог. Наиме, јавни позив за прикупљање понуда у поступку изградње базена објављен је 13. јануара, а како кажу надлежни, у року од само неколико дана велике фирме из наше земље су изразиле интересовање за изградњу. - Откупљене су две тендерске документације, три су на чекању, што говори о заинтересованости великих фирми из Србије да учествују на овом великом инвестиционом пројекту. У питању је прва фаза радова, која би обухватила изградњу базена на отвореном, свлачионица, трибина, санитарних чворова, теретане и ресторана. У другој фази из- Изглед будућег румског базена градње предвиђено је и монтажно де потписан уговор са извођачем покривање базена, како би се мо- радова – каже директорка румског гао користити и у зимском перио- Фонда за грађевинско земљиште ду. До средине фебруара ће се зна- и путеве Нада Харш. ти чија је понуда најповољнија, а Овај комплекс биће смештен у почетком марта би требало да бу- делу Парк шума Борковац, а ди-

ректорка Харш истиче да би први радови на изградњи базена требало да почну средином марта и да је вредност радова у тој првој фази око 350 милиона динара. Пројектом је, поред олим-

пијског базена, на ком ће моћи да се одржавају спортска такмичења, предвиђена и изградња мањег базена за децу, а биће изграђени и спортски терени за тенис, рукомет, кошарку и друге спортове, као и велики и паркинг. Рок за завршетак је јун 2013. године. Општинско руководство тврди да ће, поред опремања румскх радних зона, изградња базена бити инвестиција која ће обележити ову годину. - Према анкетама, изградња базена је била жеља Румљана, па се овим то и испуњава. Стекли су се услови, пројекти су завршени, а припрема се инфраструктурно опремање. План је и да се ревитализује наставак коловоза у Орловићевој улици која води до овог будућег спортско – рекреативног комплекса – наглашава председник Општине Рума Горан Вуковић. Ј. Антић

„Шаран” испланирао феште БЕЧЕЈ: Удружење спортских риболоваца „Шаран” из Бечеја усвојило је нови Статут на редовној годишњој скупштини минулог викенда, и у складу с тим документом изабрано је ново руководство. Председник „Шарана” остаје Предраг Стојков, а потпредседник је Синиша Ерак. Поред чланова Удружења у раду скупа су учествовали председник Риболовачког савеза Војводине

Душан Јовановић и председник општине Бечеј Петер Кнези. Нови Статут усклађен је са актуелним Законом о спорту, број чланова председништва смањен је на 11, а донете су и друге измене ради боље оперативности у раду. Председник Предраг Стојков најавио је амбициозан план рада у овој години, а централна манифестација коју Удружење организује биће „Тиски дани”, тродневна фе-

шта поводом Дана општине Бечеј почетком августа. Организоваће се кулинарски „Златни котлић” и низ риболовачких такмичења као што су Куп „Шарана”, пецање слободним стилом, шаранско пецање, такмичење „бућкароша“... Покушаће бечејски риболовци да реализују вишегодишњу жељу - школу риболова. Имају и планове за оснивање угоститељско-туристичког предузећа, рибље чарде у објекту крај Тисе. В. Ј.

VODI^

TelefONI VA@NIJI BROJeVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTeKe No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVeNA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ДОНАЦИЈА ЧЕШКЕ ФОНДАЦИЈЕ ВРШАЧКОЈ БОЛНИЦИ

За дечје одељење 6.000 евра

ВРШАЦ: Директор „Оловове фондације” из Републике Чешке, доцент Вера Доушова, уручиће 26. јануара педијатријском одељењу Вршачке болнице донацију вредну шест хиљада евра. Реч је о ЕКГ апарату за децу, гермицидним лампама и осигурачима, за које ће донатори обезбедити и монтажу. У „пакету” су и вага за новорођенчад, једна дечја инвалидска колица и помагало за ходање. Поред наведеног, договорен је и студијски боравак два лекара специјалисте овог одељења у ре-

хабилитационом центру „Оливове фндације“ у Чешкој, ради размене искустава. Идеја о реализацији једног оваквог пројекта почела је да се развија половином прошле године, а представници Фондације посетили су вршачку болницу крајем новембра, у време белоцркванске Манифестације „Дани Чешке културе“ и уверили се какве су потребе педијатријског одељења. Предлог потребних средстава направљен је у сарадњи са доктором Видом Павловић и њеним колегама. М. В.

РЕЦИКЛАЖНИ ЦЕНТАР И У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Посао за Роме у свих десет насеља

СТАРА ПАЗОВА: Међу пет градова у Србији у којима ће се формирати рециклажни центри по пројекту „Економско повезивање Рома у сектору рециклаже” је и Стара пазова. Пројекат је вредан 2,5 милиона евра а центри за рециклажу биће још у Алексинцу, Нишу, Владичином Хану и Сурдулици. Циљ је да се Роми који раде на овим пословима економски оснаже. Роми су до сада углавном ради-

двојио 114 милиона динара који су намењени за опремање објеката и набавку машина за пресовање и балирање отпада и возила за транспорт, а предвиђена је посебна контрола реализације пројекта, његове сврсисходности и исплативости. Уговор који су потписали представници Фонда за заштиту животне средине Србије и Федерације Рома први је заиста велики програм намењен Ромима, а пошто су у рециклажној индустрији у свету учињени велики помаци, очекују се значајни ефекти, како по социјални положај ромске популације, тако и по чистоћу Србије, истакао је Оливер Дулић, министар заштите животне средине, рударства и просторног планирања који је присуствовао потписивању уговора. Представник општине Стара Пазова руководилац одељења за стамбено комуналне послове, заштиту животне средине и инспекцијске послове Миленко Бубоња каже да није случајно што ће рециклажни центар бити и у овој општини која се високо позиционирана у Оливер Дулић и Миленко Бубоња многим областима. - Ова инвестиција, уз решавање ли у сивој зони, а реализација овог пројекта би требало да доприне- проблема незапослености за Роме се њиховом уласку у легалне при- којих има у сваком од 10 насевредне токове, успешнијем инте- ља општине, допринеће да старогрисању у друштво, тако што ће за- пазовачка општина лепшим и чирађивати и своје плате, плаћати по- стијим изгледом још побољша свој имиџ, нарочито пред потенцирез и остваривати пензијски стаж. За прву фазу овог пројекта Фонд јалним инвеститорима, нагласио је А. Мали за заштиту животне средине је из- Бубоња.

ДРУ ГЕ ОП ШТИ НЕ КА СКА ЈУ ЗА НО ВИМ БЕ ЧЕ ЈОМ

Међу првима исплатили све јубиларне награде

НОВИ БЕЧЕЈ: Пред сед ник оп шти не Но ви Бе чеј Ми ли вој Вре ба лов из ја вио је да је ова сред њо ба нат ска ло кал на са мо у пра ва јед на од пр вих у зе мљи ко ја је ис по што ва ла од лу ку Вла де Ср би је и у пот пу но сти ис пла ти ла ју би лар не на гра де за 2009, 2010. и 2011. го ди ну свим јав ним пред у зе ћи ма, ко ја су на то има ла пра во, од но сно Пред школ ској уста но ви, сред њој и основ ној шко ли, До му кул ту ре, би бли о те ци и рад ни ци ма оп штин ске упра ве. Да под се ти мо, до но ше њем За ко на о при вре ме ном сма ње њу пла та, не то на кна да и дру гих при ма ња у др жав ној ад ми ни стра ци ји и јав ном сек то ру 2009. го ди не, до ве де на је у пи та ње мо гућ ност ис пла те ју би лар них на гра да, што је ре ше но тек ових да на. Те и на ред них го ди на у ре пу блич ком бу џе ту ни су пред ви ђе на сред ства за ју би лар не на гра де за стал ност у ра ду. Ме ђу тим, на осно ву оп штих и по себ них ко лек тив них уго во ра, рад ни ци има ју за га ран то ва но пра во до би ја ња на гра да за стал ност у ра ду. На кон штрај ко ва ко је је ор га ни зо вао син ди кат про -

све те те, Вла да је од лу чи ла да се омо гу ћи ис пла та ју би лар них на гра да рад ни ци ма у јав ном сек то ру, али из бу џе та ло кал них са мо у пра ва. Си ту а ци ја по оп шти на ма је при лич но ша ро ли ка. Оп шти на Оџа ци ис пла ти ла је ју би лар не на гра де за 2011, а ди на ми ка ис пла те за 2009, 2010. и ову го ди ну од ре ђе на је бу џе том и до го во ре на са син ди ка том. У Ку ли ју би лар не на гра де још ни су ис пла ћи ва не, али је за ову на ме ну обез бе ђе но 15 ми ли о на ди на ра. У Пан че ву су у сеп тем бру и ок то бру ис пла ће не на гра де за про шлу го ди ну, за шта је из дво је но шест ми ли о на ди на ра, а у но вем бру и де цем бру за 2009. и 2010. го ди ну, за шта је ре ба лан сом оп штин ског бу џе та из дво је но око 16 ми ли о на ди на ра. У Ко ви ну су про све та ри ма за про шлу го ди ну на гра де ис пла ће не про ле тос, а у но вем бру су ис пла ће не за 2009. и 2010. го ди ну, та ко да је од укуп но 5,6 ми ли о на ди на ра - 4,5 ми ли о на на ме ње но за по сле ни ма у основ ним, а 1,1 ми ли он за по сле ни ма у сред њим шко ла ма. Ж. Б.

utorak24.januar2012.

ОП ШТИ НА КИ КИН ДА УЛА ЖЕ У БОЛ НИ ЦУ

Нови апарати за дијагностику КИКИНДА: Уз по моћ ло кал не са мо у пра ве Оп шта бол ни ца у Ки кин ди на ба ви ла је но ве апа ра те. Ра ди се о де фи бри ла то ру са спољ ним пејс меј ке ром, екг-апа ра ту, рек то ско пу и га стро ско пу. Но ви уре ђа ји ко шта ли су 2,5 ми ли о на ди на ра, а но вац је обез бе ђен из оп штин ских фон до ва. - У по след ње вре ме нас, због Бол ни це, про зи ва ју они ко ји су ра ни је би ли на вла сти. Тре ба ло би да упо ре де у ка квом је ста њу би ла Бол ни ца док су они би ли на вла сти, а ка ква је си ту а ци ја да нас - ре као је пред сед ник оп шти не Или ја Во ји но вић. У оп штин ском бу џе ту за ову го ди ну пред ви ђе но је осам ми ли о на, а у пла ну Ди рек ци је за из град њу гра да још пет ми ли о на ди на ра на ме ње но је за Бол ни цу. По моћ се че сто тра жи и од фир ми ко је скла па ју уго во ре са Ди рек ци јом, ре као је Во ји но вић,

та ко су сре ђе ни при ла зи у дво ри шту, уре ђе ни са ни тар ни чво ро ви, за ме ње ни про зо ри и кли ма уре ђа ји. - Но ви уре ђа ји би ће рас по ре ђе ни по оде ље њи ма где су нај по треб ни ји. Га стро скоп ко ји има мо у ве о ма је ло шем ста њу - ре као је на чел ник оде ље ња др Мир ко Сто ји са вље вић. - По мо ћу но вог ен до ско па мо ћи ће мо да ви ди мо, же лу дац, по чет ни део два на е сто па лач ног цре ва и 30 сан ти ме та ра за вр шног де бе лог цре ва. Ен до ско пи ја је су ве ре на ме то да у ди јаг но сти ци, про ме не на слу зни ци ви де се и го лим оком, а од мах је мо гу ће да се узме ма те ри јал за па то хи сто ло шки пре глед. По кра јин ски по сла ник Са во До бра нић ре као је да оче ку је ви ше нов ца из по кра јин ских фон до ва, пре све га од Фон да за ка пи тал на ула га ња. Он је на ја вио да ће се та ко и у до го во ру са ди рек то ром бол -

ни це на ба вља ти но ви ве ћи апа ра ти, ко ји се те шко ку пу ју из соп стве них при хо да. Ди ре кор Бол ни це др Ду шан Ко ла ро вић, за ову го ди ну на ја вио је обим не ра до ве и ула га ња у опре му. - Са пет ми ли о на ди на ра уре дићемо све по до ве и са ни тар не чво ро ве у при зе мљу но ве згра де бол ни це, као и на Ин фек тив ном оде ље њу. Ура ди ће мо и про је кат са на ци је свих са ни тар них чво ро ва. Са осам ми ли о на из бу џе та би ће сре ђе ни лиф то ви и ко тло ви и ку пи ће мо нео п ход ну ме ди цин ску опре му, ин фу зи о не пум пе, мо ни то ре, ул тра звук - ре као је Ко ла ро вић. Ло кал на са мо у пра ва обез бе ди ће и но вац за еду ка ци ју ка дро ва, на бав ку по сте љи не и уни фор ми, а у пла ну је и ре кон струк ци ја тро то а ра код Бол ни це. А. Ђу ран

ПРЕДСЕДНИЦА СЕНЋАНСКЕ ОПШТИНЕ АНИКО ШИРКОВА

За локале нема више погодбе у четири ока СЕНТА: Председница сенћанске општине Анико Ширкова оцењује да је рад општинске управе унапређен и ефикаснији, иако је смањен број запослених у администрацији, али и указује да недостају стручњаци са високом стручном спремом, углавном правници, економисти и грађевинари. Ширкова наглашава да је ла-

Анико Ширкова

не група за привредни развој пројекте припремила за учешће на 30 конкурса и само у два случаја није била успешна, а да су међу најзначајнијим била два пројекта спроведена средствима Европске уније у партнерству са локалном самоуправом Ходмезервашархеја (Мађарска) и општином Рача. - Општинска управа Сенте је драгоцену помоћ пружила грађанима који су били заинтересовани за добијање двојног држављанства Мађарске. Наша општина је једина у Војводини која је грађанима обезбедила превођење неопходних докумената ангажовањем свог преводиоца, а поред тога бесплатно је организовала путовања до бртаских градова у Мађарској ради предаје захтева и полагање заклетве - напомиње Ширкова.

Бира се жељена школа КИКИНДА: Нај ка сни је до 1. фе бру а ра, ро ди те љи или ста ра те љи де це ро ђе не у пе ри о ду од 1.мар та 2005. до 28.фе бру а ра 2006. го ди не, мо гу да ода бе ру основ ну шко лу ко ју же ле да њи хо во де те по ха ђа. Зах тев се под но си у же ље ној шко ли, до 1. фе бру а ра. На те ри то ри ји ки кинд ске оп шти не де ца мо гу да бу ду упи са на у пет на ест ре дов них основ них шко ла, јед ну са при ла го ђе ним и из ме ње ним про гра мом, као и јед ну му зич ку основ ну шко лу. Од ове го ди не на ста ва на ма ђар ском је зи ку одр жа ва ће се са мо у ки кинд ској Основ ној шко ли „Фе јеш Кла ра”. Де ца чи ји ро ди те љи не под не су зах тев за од ре ђе ну шко лу до 1.фе бру а ра би ће ре дов но упи са на у шко ле ко ји ма при па да ју, на осно ву под руч ја ста но ва ња. Ро ди те љи и ста ра те љи мо гу, у Се кре та ри ја ту за дру штве не де лат но сти у Оп шти ни Ки кин да (кан це ла ри ја број 17), да се ин фор ми шу о под руч ју шко ле ко јем при па да њи хо во де те, или на број те ле фо на 410 – 109. Дру га по ло ви на мар та ре зер ви са на је за упис де це у пр ви раз ред а по сао ће би ти оба вљан у Услу жном цен тру Оп шти не Ки кин да. А. Ђ.

Захваљујући присуству иностраних компанија, у чијем су власништву најзначајнија овдашња предузећа, као и преудзимљивошћу овдашњих пословних људи, економскопривредна ситуација је повољнија него у околним општинама. Општина инвестира у опремање индустријског парка како би се привукли нови улагачи ради отварања нових погона и отварања нових радних места. Звучи можда мало чудно, признаје и прва дама сенћанске општине Ширкова, да се као позитиван исход оцењује лањско покретање стечаја у пољоприврендом газдинству АД „Пољопривреда„ у Сенти. - То је био једини начин да се у даљем упропашћавању предузећа и његове имовине заустави претходни већински власник Миле Јерковић. Јесте да су радници остали без посла, али локална самоуправа је урадила све што је могла да им притекне у пружању бесплатне правне помоћи, такође и према Фонду солидарности, како би успели да добију заостале плате много пре него што ће потраживања остварити завршетком стечајног поступка - каже Ширкова. Општинска власт у Сенти примањује нову пословну политику код давања у закуп пословних просторија које су у власништву општине. - Нема више непосредне погодбе у четири ока, као што је то рађено у претходном периоду, него се додела врши путем јавних конкурса онима који нуде најбоље услове. Издато је 90 одсто пословног простора у општинском власништву, чак смо неке и обновили, уверени да су улагања оправдана и да ће се уложена средства вратити кроз закуп за неколико година, а уједно смо улепшали град

Градилиште спортске хале у Сенти

- истиче Ширкова. Она сматра да је у прошлој години доста урађено улагањима у комуналну инфраструктуру не само у Сенти, него и свим местима општине, а решен је и вишедеценијски проблем одвођења

Споро враћање касарне Мада је већ дуже време актуелно и утаначено са званичницима Министарства одбране, Војске Србије и Дирекције за имовину, општина Сента још није успела да до краја спроведе поступак за враћања објеката касарне. - Процес је успорен због разних проблема и процедура које се спроводе пред надлежним органима. Нико не оспорава да нам буде враћена касарна, али изгледа још енергичније треба да се позабавимо овом проблематиком, пошто се није лако борити са војском и њиховом администрацијом, поготово када објекти касарне које је град некада уступио војсци, треба да се врате без накнаде - указује Ширкова. сувишних вода у Макошу, где је ископано више километара одводног канала, захваљујући и томе што су се власници земљишта одрекли дела поседа. Улагано је у обнову и опремање школских и спортских објеката.

УСТАНОВА „ДРАГОЉУБ УДИЦКИ” НЕ МЕЊА ЦЕНЕ УСЛУГА

Предшколци у акцији „Битка за бебе” КИКИНДА: Запослени у Предшколској установи „Драгољуб Удицки” заједно са децом из вртића укључили су се у акцију „Битка за бебе”. Према речима директора Милоша Пејакова интерес свих јесте да се рађа што више, с обзиром на то да смо све старија нација: - Подржали смо акцију „Битка за бебе” и чим смо започели прикупљање новца био сам задовољан на који начин је наша иницијатива прихваћена. Захваљујем васпитачима, родитељима и деци која похађају Предшколску установу. Деца су пре празника израдила новогодишње честитке које су поклањане родитељима, бакама и декама, а они су заузврат убацивали новац, ко је колико могао, у кутију намењену овој акцији. Драго ми је и поносан сам што су се наша деца из кикиндске општине борила за све бебе. Прикупљено је 95 хиљада динара и уплаћено фонду ове акције. Пејаков додаје и да се цене боравка деце неће мењати, те да нису мењане трећу годину: - Боравак у кикиндским вртићима је међу најнижима у Војводини. Исхрана деце у вртићима биће богатија јер је у установи запослен нутрициониста. Увели смо још једну воћну ужину, између доручка и ручка. Неопходан нам је логопед који ће радити пуно радно време,

Ширкова наглашава да одмиче изградња спортске хале, што је највеће улагање које се у последње време реализује у Сенти. У питању је улагање од више стотина милиона динара, а на истеку минуле године

али стручњака таквог профила нема на евиденцији кикиндског Завода за запошљавање. Цена целодневног боравка у вртићима је 3.100 динара, док за целодневни боравак предшколаца родитељи издвајају 1.820 динара. Боравак у јаслицама је 4.000, полудневни боравак је 1.200, а полудневни боравак предшколца остаје 600 динара месечно. У Предшколској установи има 1.560 малишана, а евидентан је пораст социјално угрожених породица, јер ове године у односу на прошлу има 50 одсто више социјално угрожене деце у вртићима. Ове зиме биће изграђено централно грејање у вртићу „Бамби” у Кикинди, с обзиром на то да се овај вртић греје на плинске пећи. Након ових радова остаје још да се реконструише грејање у вртићу у Руском Селу и тада ће свих 18 објеката у општини имати даљинско грејање. У протекле три године у реконтрукције и адаптације објеката уложено је 38 милиона динара, а већина новца добијена је путем пројеката. Протекле, 2011. године, утрошено је 11 милиона динара на адаптације, куповину два пик-ап возила за доставу хране, а уређен је и паркинг испред управне зграде установе, намењен родитељима који долазе ради инА. Ђуран формација и уплата.

потписан је уговор за другу фазу у вредности 140 милиона динара, за шта је ангажован извођач фирма „Бест-Изградња„ из Новог Сада, која је одрадила и прву фазу изградње. Текст и фото: М. Митровић

Светосавски добротворни бал ЗРЕЊАНИН: Хуманитарна организација “Светосавље” из Зрењанина, на Савиндан, 27. јануара, организује традиционални “Светосавски добротворни бал” који ће бити одржан у Барокној сали Градске куће, са почетком у 19,30 часова. “У жељи да наставимо традицију одржавања “Светосавских добротворних балова” који за циљ имају неговање доброчинства у нашем народу и прикупљање добровољних прилога за оне којима је то најпотребније, а превасходно за децу и омладину, позивамо све заинтересоване да својим присуством дају подршку раду наше организације”, кажу у “Светосављу”. Цела улазнице за “Светосавски добротворени бал” је 2.000 динара, а карте се могу купити на билетарници Културног центра и, на дан одржавања бала, у холу Скупштине града. Број места је ограничен. Ж. Б.

utorak24.januar2012.

c m y

vOJvOdinA / dRU[TvO

„ГРАДСКА ТОПЛАНА” О ПРОШЛОНЕДЕЉНОМ ЗАХЛАЂЕЊУ У СТАНОВИМА

Подешавање параметара охладило радијаторе ЗРЕЊАНИН: Срећа у неуобичајено топло време у ово доба године, иначе би се Зрењанинци прошле недеље поприлично смрзавали у својим становима. Јер, радијатори су у појединим моментима били хладни а шта је довело до тога објаснили су у овдашњем Јавном комуналном предузећу “Градска топлана”. По речима надлежних, у току претходне

да је испорука топлотне енергије у току ове грејне сезоне уредна, без већих интервенција, што представља значајан помак у односу на претходну годину. У већини станова, каже она, просечна температура се одржава на нивоу од 20 степени, што је у складу са градском одлуком о испоруци топлотне енергије. На ниже температуре ваздуха у ста-

Грејање у складу са спољном температуром

седмице у погону за производњу топлотне енергије подешавани су параметри на котловима, што је за последицу имало кратке прекиде у испоруци топлотне енергије у преподневним часовима. - Сва подешавања су завршена и сада је грејање уредно, односно од 5 часова ујутру, па све до 21 сат. Међутим, ово нису лимити радијатори у становима и у току ноћи ће бити топли, сходно спољној температури ваздуха – објашњава руководилац службе набавке у “Градској топлани” Вишња Живановић, и напомиње

новима утичу и остали фактори као што је изолација или дихтовање столарије, на шта “Градска топлана” нема утицаја. Она је прокоментарисала и негодовања зрењанинских корисника да плаћају најскупље грејање у Србији. По речима Живановићеве, те тврдње нису тачне. Она истиче да је у току ове грејне сезоне дошло до повећања цене грејања за осам одсто, првенствено због поскупљења гаса од 15 одсто, али да и поред тога даљинско грејање у граду на Бегеју није најскупље.

- Цена грејања у Зрењанину износи 74,97 динара по квадратном метру, што је ниже у поређењу са Београдом (83,29 дин), Новим Садом (86,02 дин), Румом (78,36 дин), Сремском Митровицом (79,48 дин), Врбасом (80,00 дин)... Тренутне цене грејања у Панчеву и Ужицу износе 72,27 динара и 71,84 динара. Међутим, поднет је захтев за корекцију цена и у тим градовима – наводи Живановићева и подсећа на повластице које имају корисници грејања на гас, а који су редовне платише. Наиме, уколико грађани измире сва дуговања за потрошњу гаса до 15. у месецу, остварују право на умањење рачуна за пет одсто у наредном месецу. Како би се стекло право на попуст, битно је да потрошачи немају заосталог дуга према “Градској топлани“, као и да рачуне за потрошњу гаса плаћају у валути. Живановићева наглашава да ове повластице важе само за потрошаче гаса, не и за кориснике даљинског грејања. - Цену природног гаса регулише и контролише Влада Србије и производ је посебне методологије коју прописује Агенција за енергетику. Стога “Градска топлана” не утиче на њено формирање. Међутим, прегледом трошкова који су обухваћени методологијом Агенције за енергетику и степена наплативости потраживања, “Градска топлана” је донела одлуку о попусту за све уплате гаса до 15. у месецу. Међутим, то није случај за потрошаче топлотне енергије. Цена грејања се формира на локалном нивоу, на основу одлуке Градског већа. Тренутна цена грејања није економска, стога би сваки попуст значио и губитке по наше предузеће – напоменула је ЖиваЖ. Балабан новићева.

ПРИЗНАЊЕ ЗА МЛАДЕ ПРОЗНЕ ПИСЦЕ „ЂУРА ЂУКАНОВ”

Награђен рукопис Драгославе Барзут

КИКИНДА: У Народној библиотеци „Јован Поповић” додељена је награда „Ђура Ђуканов” за најбољи необјављени рукопис прича аутора до 30 година. Владимир Арсенић, Гоко Божовић и Јасмина Врбавац, у својству жирија одлучили су да награду добије Драгослава Барзут, којој ће Народна библиотека штампати књигу прича „Златни метак”. - Имали смо идеју да дело Ђуре Ђуканова, који је прерано преминуо, настави да живи кроз младе уметнике, који би, на неки начин, наставили његовим стопама – рекао је на додели књижевне награде књижевник Срђан В. Тешин, један од иницијатора доделе обог признања. Драгослава Барзут рођена је 1984. године у Сомбору, студи-

Драгослава Барзут

је књижевности завршила је у Новом Саду, а живи и ради у Београду. - Рукопис се истакао аутентичним гласом женског урбаног приповедача који суверено влада формом кратке приче. Иако родна диференција није пресудна за квалитет ове прозе она указује на пут којим би се женско писмо могло кретати у нашој књижевности. Приметно је да је реч о заокруженом ауторском рукопису који је кохерентан у својој тематској хетерогености. Испитујући положај самосвесне младе жене у савременом, урбаном окружењу Драгослава Барзут проблематизује књижевну феминистичку традицију, додајући јој лични особен тон - рекао је члан жирија Владимир Арсенић. А. Ђ.

Болници 1.000 литара горива

КИКИНДА: У Кикинди је отворена „Петролова“ пумпа која је и седма бензинска станица у Србији. Пумпа словеначке компаније налази се у Улици Јована Јовановића Змаја 25 и на њој ће се продавати све врсте нафтних деривата. Поводом почетка рада, Општој болници донирано је 1.000 литара горива. - „Петрол“ ради на квалитету горива и услуга, трудимо се да квалитет буде врхунски, што значи европски, и то нам је најважније -рекао је директор „Петрола“ у Србији Аљоша Вишнар и додао да је има одличну сарадњу са локалном самоуправом. -Отварањем овог објекта отворена су и нова радна места, а инвеститор је у нама добио озбиљне партнере. Општина је све дозволе обезбедила у року - рекао је члан Општинског већазадужен за привреду и екологију Ненад Грбић.

Отварање пумпе „Петрол”

За почетак је запослено осам радника, а биће отворена још четири радна места, уколико у компанији процене да је исплативо да пум-

па ради и ноћу. Свечаном отварању је, поред челника локалне самоуправе, присуствовала и делегација Амбасаде Словеније. А. Ђ.

dnevnik

NO VA TAK TI KA

Ko to tamo vergla istu pesmicu Dvo ji ca se do ko sih po da ni ka ze mqe Sr bi je {e ta ju, no gu pred no gu, bu le va ri ma svo je va ro {i ce u rav noj Voj vo di ni. Iako je sre di na ja nu a ra, jo{ uvek ne ma pra ve zi me pa je i da nas sun ce iz gre ja lo, po ma lo pla {qi vo, ali ipak do voq no da se ~o vek ose }a

ne ki dan ja vi li da ne za po sle nih ima mi lion se dam sto i ku sur hi qa da, ni kad ih ni je bi lo vi {e. Sa mo za pro {lih ne ko li ko go di na ~e tir sto hi qa da qu di osta lo bez po sla. Stra {no! A pro {le go di ne sve ne {to uvi ja li ko li ko ima ne za po sle nih, sve se sre -

zdra vo i bo dro. Raz log vi {e za do bro ras po lo è we je i taj {to su {e ta ~i u obli `woj po {ti pre bri nu li ovo me se~ ne oba ve ze, od no sno po pla }a li te ku }e ra ~u ne za ko mu na li je i dru ge da `bi ne i sa da su oset no ta wih bu |e la ra, ali ba rem ~i stog obra za pred dr à vom. Raz go vor te ~e po la ko i o sva ko dnev nim te ma ma – fa mi li ji, zdra vqu, sku po }i... Uto sti ù pred se ma for na ko jem je cr ve no za pe {a ke. Vi {i i sla bo vi di ji pen zi o ner gur ne na o ~a re do ko re na no sa i za gle da se u bil bord sa su prot ne stra ne uli ce. Na we mu je na sme ja ni mla di ~o vek, u ode lu s kra va tom, is pod ~i jeg ime na pi {e: „za gra do na ~el ni ka“. – Ko je to? – upi ta svog pri ja te qa. – Pa kan d i d at za no v og gra d o n a ~ el n i k a. Ne zna{? Bio je pro {le ne de qe u me snoj za jed ni ce kod nas i sva {ta je na pri ~ao. – Ne znam... A pro {le ne de qe sam ne {to bio pre hla |en. Pa do bro. Ne go, mno go mi je mlad. – Je ste, mlad je ali je ve} di rek tor u ve li koj dr àv noj fir mi. – Do bro, to je le po sa mo... mno go mi se sme {ka. – A {to se ne bi sme {kao? – Za to {to to vi {e ni je u mo di. To je pro {lo. Do sko ra su nam po li ti ~a ri go vo ri li da je sve do bro, da na pre du je mo... Ba{ kao {to su pri ~a li oni so ci ja li sti~ ki funk ci o ne ri – od wih su ovi no vi to i na u ~i li. Se }a{ se ka ko su nam pri di ko va li: ne ma ve ze {to je kri za, na ma to ba{ od go va ra da bu de mo kon ku rent ni ji na tr ì {tu. Pa ono – mi smo kri zu iz dr à li na no ga ma. Pa, Sr bi ja je ve li ko gra di li {te... A u stva ri, qu di sva kog da na osta ja li bez po s la, ban da taj k un s ka sve po ku po va la i raz ju ri la rad ni ke, dug pre ko gu {e, di za we no vih kre di ta da se po kri ju sta ri du go vi... – Isti na, pra vo go vo ri{! – E, sad su po li ti ~a ri okre nu li }u rak. Sad vi {e ni {ta ne va qa. Ova go di na }e bi ta te {ka, go vo re i pred sed nik i pre mi jer i svi iz Vla de od re da, k’o da ver gla ju pe smi cu. Ima da bu de te {ko, ma {ta te {ko – ima da bu de ja ko te {ko, svet ska kri za sve po tu kla, ali mi mo ra mo da bu de mo ja ki i op ti mi sti. To je sad no vi {tos, sa mo se de kla mu je da ni {ta ne }e da va qa. Pre

|u ju po da ci, ni ka ko da is te ra ju ci fru na ~i sti nu. Sad se, me |u tim, sve zna. Ali ni ko da se se ti da pi ta: pa {ta je ta na {a vlast, ko ja sve zna i ume, ura di la da taj na rod ne bu de ot pu {ten? [to su ras tu ri li onu pri vre du ko ju smo, ka kvu-ta kvu, ima li, {to su je

– To ti sve vre me i pri ~am! Pro past je kod nas bi la i pre te kri ze, a sad im se SE KA ba{ na me sti la za sve. A si no} gle dam – ka ù: sva ki gra |a nin je za du èn 818 evra kod ba na ka. – Ja, bo ga mi, ni sam! – Ni sam ni ja, ali bu di si gu ran da se ne ko za du ìo i za nas. Mo r a j u qu d i da di ` u kre di te kod ba na ka ako ho }e da se sku }e, da iz ro de de cu, da ih {ko lu ju, da se le ~e... – Ima i onih ko ji di ù kre dit za le to va we ili zi mo va we, pa za ko la... – Ima i ta kvih, ali ima i onih ko ji se kre di ti ma kr pe od da nas do su tra. A {ta to sve zna ~i? Da je na rod na ko le ni ma, da je dva di {e i da mu je ja sno da od svih slat kih obe }a wa ne ma ni {ta. A obe }a va li su ku le i gra do ve, no v a rad n a me s ta, vi s ok stan dard, bes plat ne ak ci je i jo{ hi qa du stva ri. Sad se vi di da od to ga ne ma ni {ta. Pa, kad su pro ce ni li da od obe }a wa ne ma ni {ta, kre nu li su da nas pla {e – bi }e lo {e, bi }e gla di i be de ako ne gla sa te za nas. [ta je bi lo – bi l o je, ali sa m o na { a stran ka mo è da vas spa si... i da vi di{, mno gi su se kod me ne u kom {i lu ku po la ko mi li. Ka ù: ovi zna ju da nam ne va qa pa }e da po mog nu. U stva ri, mi sle – ovi su se na kra li, pa im je do sta. Ako do |u no vi, i oni }e da kra du, ali iz po ~et ka, a on da za nas ni mr vi ce ne }e osta ti. Sa sta rom vla {}u mo è{ da se

Bo qe da se opet sli ka i da ga po no vo oka ~e, ona ko na tmu re nog i za mi {qe nog. To }e da mu do ne se vi {e gla so va. Ova ko, kad ga vi de na sme ja nog, po mi sli }e qu di – s ovim ili ni je ne {to ka ko tre ba, ili nam se pod sme va, we mu je do bro, a za nas ga ba{ bri ga bud za {to ras pro da li sva ko ja kim bi zni sme ni ma ko ji zna ju je di no da ne da ju pla te i za kqu ~a va ju ka pi je? Ni stran ci ne }e da do la ze ova mo jer, ako ho }e{ ne {to da oba vi{ u ad mi ni stra ci ji, sva ka {u {a tra `i mi to. Ne ra de de ca, ne ra de ni ma to ri qu di. Ako osta ne{ bez po sla, kao da si

na da{ da }e ma kar ko je zrn ce da pre o sta ne za si ro ti wu. – Mi sli{ da je ta ko? – Ma {ta mi slim – si gu ran sam! To ti je no va tak ti ka da se na rod ne do se ti za ja dac. Za to ovaj mo mak te {ko da }e da pro |e. Bo qe da se opet sli ka i da ga po no vo oka ~e,

pot pi sao pre su du da si do `i vot na si ro ti wa. Ma, ne ma na rod pa ra, ne ma po sla, ne ma ~e mu da se na da. – Pa je ste. Moj kom {i ja ve} de set go di na ne mo `e da se za po sli, a ima jed no 55-56 go di na. Ni ko ne }e ni da ga po gle da, a ka mo li pri mi. A ga zda ko ji je ku pio we go vu fir mu raz ju rio rad ni ke, iz da je po slov ni pro stor i ~e ka ka ko da uto pi sve te ma {i ne i zgra de. Ima da za ra di pet pu ta vi {e ne go {to je pla tio fir mu, i to na {est go di {wih ra ta.

ona k o na t mu r e n og i za m i {qe nog. To }e da mu do ne se vi {e gla so va. Ova ko, kad ga vi de na sme ja nog, po mi sli }e qu di – s ovim ili ni je ne {to ka ko tre ba ili nam se pod sme va, we mu je do bro, a za nas ga ba{ bri ga! Ta man kad je sa go vor nik hteo ne {to da od go vo ri, za sve tle ze le no za pe {a ke i pen zi o ne ri po `u re na dru gu stra nu, da se po zdra ve i upu te svo jim ku }a ma gde ih je, na da li su se, ~e ka la to pla ~or bi ca, ma kar i ret ka. Ili ja Ba ki}

dru[tvo

dnevnik

U GIMNAZIJAMA INOVIRANI NASTAVNI PROGRAMI

Re for ma ~e ka jo{ dve go di ne Ove i na red ne {kol ske go di ne gim na zi jal ci u Sr bi ji u~i }e po ino vi ra nim na stav nim pro gra mi ma s ob zi rom na to da je Na ci o nal ni pro svet ni sa vet usvo jio iz me ne ovih pro gra ma za pred me te u gim na zi ja ma i op {te o bra zov ne pred me te u sred wim stru~ nim {ko la ma. Ino vi ra ni pro gra mi tre ba lo bi da bu du na sna zi kao nu `an me |u ko rak do su {tin skih re for mi sred wih {ko la. Na stav ne pro gra me ino vi rao je Za vod za una pre |e we obra zo va wa i vas pi ta wa, a u gim na zi ja ma su naj ve }e iz me ne u pro gra mi ma in for ma ti ke, fi lo zo fi je i stra nih je zi ka, i to u pri rod nom, dru {tve nom i op {tem sme ru, dok u spe ci ja li zo va nim ode qe wi ma gim na zi ja pro me na ne ma. – Ino vi ra we pro gra ma in for ma ti ke bi lo je neo p hod no jer se u ovoj sfe ri to li ko to ga ve li kom br zi nom me wa da to i u na sta vi mo ra da se pra ti – ka `e ~lan Na ci o nal nog pro svet nog sa ve ta i di rek tor Gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj” u No vom Sa du dr Ra di voj Stoj ko vi}. – Pro gra mi fi lo zo fi je ino vi ra ni su uglav nom uvo |e wem in -

ter ak tiv nih na stav nih me to da u rad, dok su pro gra mi stra nih je zi ka me wa ni zbog ~i we ni ce da su ove go di ne u pr vi raz red upi sa ni u~e ni ci ko ji su od po ~et ka u osnov noj {ko li u~i li po re for mi sa nim pla no vi ma i pro gra mi ma, a to zna ~i da su pr vi stra ni je zik u~i li od pr vog raz re da osnov ne {ko le, a dru gi stra ni je zik bio je oba ve zan od pe tog raz re da. Pre wih, ge ne ra ci je ko je su za vr {a va le osnov nu {ko lu pr vi stra ni je zik u~i le su od pe tog raz re da, a dru gi je bio fa kul ta ti van od tre }eg, ta ko da ga ni su u~i li svi, pa su u skla du s tom si tu a ci jom bi li i na {i na stav ni pro gra mi. Po re ~i ma dr Stoj ko vi }a, ge ne ra ci ju sa da {wih pr va ka u gim na zi ja ma na kra ju {ko lo va wa tre ba lo bi da do ~e ka i nov kon cept ma tu re. Za ovaj po sao oform qe ne su jed na cen tral na ko mi si ja i ko mi si je ko je bi tre ba lo da osmi sle kon cept op {te i stru~ ne ma tu re, jer }e i ona bi ti me wa na, ta ko da }e ma tu ran ti u sred wim stru~ nim {ko la ma po la ga ti stru~ nu ma tu ru, ali }e mo }i da se opre de le i za po la ga we op {te, ko ja }e bi ti oba ve zna u gim na zi ja ma. D. D.

VLADA VOJVODINE RASPISALA KONKURS ZA PRED[KOLSKE USTANOVE I [KOLE

Bi lin gval na na sta va {i ri se po po kra ji ni Vla da Voj vo di ne po zva la je pred {kol ske usta no ve, osnov ne i sred we {ko le da kon ku ri {u ka ko bi se od sle de }e {kol ske go di ne pri kqu ~i li la ne za po ~e tom pro jek tu uvo |e wa dvo je zi~ ne na sta ve na srp skom i en gle skom je zi ku u usta no va ma obra zo va wa i vas pi ta wa na te ri to ri ji Po kra ji ne. Bi lin gval na srp sko en gle ska na sta va za po ~e ta je pre dve go di ne u pred {kol skim usta no va ma u No vom Sa du i Srem skoj Mi tro vi ci, a

dru {tve nih de lat no sti u or ga ni ma lo kal ne sa mo u pra ve jer ukqu ~i va we u ovaj pro je kat pod ra zu me va pret hod no ukqu ~i va we svih re le vant nih or ga na u usta no vi u od lu ~i va we o im ple met na ci ji ovog pro jek ta, ali isto ta ko i ro di te qa i lo kal ne sa mo u pra ve, uz ja sno na vo |e we ka drov skih po ten ci ja la usta no ve, is ku stva u sli~ nim pro jek ti ma, opre mqe no sti usta no ve, mo ti va za ukqu ~i va we i o~e ki va ne is ho de. Na osno vu pri ja va bi }e for mi ra na je din stve na ba za po da ta ka o op {ti na ma, od no sno gra do vi ma, usta no va ma obra zo va wa i vas pi ta wa, ko or di na to ri ma u usta no va ma ali i za po sle nih ko ji }e ne po sred no re a li zo va ti dvo je zi~ nu na sta vu. Po kra jin ska vla da po kre nu la je ovaj

U „Radosnom detiwstvu” desetak grupa U Osnov noj {ko li „Pe te fi [an dor“ u No vom Sa du, bi lin gval na na sta va od ove {kol ske go di ne or ga ni zo va na je u jed nom ode qe wu pr vog i jed nom {e stog raz re da. Na en gle skom se odr à va ju ~a so vi ma te ma ti ke i ge o gra fi je, a ima ju i na stav ni ka raz red ne na sta ve s od go va ra ju }im zna wem en gle skog je zi ka. De se tak na stav ni ka na en gle skom dr ì ~a so ve i u jed nom bi lin gval nom srp sko en gle skom ode qe wu pr vog raz re da pri rod no ma te ma ti~ kog sme ra u no vo sad skoj Gim na zi ji „Jo van Jo va no vi} Zmaj“, a u Mi tro va~ koj gim na zi ji na sta vu na en gle skom je zi ku u jed nom bi lin gval nom ode qe wu pr va ka dr è na stav ni ci ma te ma ti ke, ge o gra fi je, in for ma ti ke i fi zi ke. U Pred {kol skoj usta no vi „Ra do sno de tiw stvo“ u No vom Sa du ve} po sto ji de se tak bi lin gval nih gru pa u isto to li ko obje ka ta i za wih su vas pi ta ~i po la ga li ni vo B2 zna wa en gle skog je zi ka, dok u Pred {kol skoj usta no vi „P~e li ca“u Srem skoj Mi tro vi ci u sva kom od obje ka ta u gra du, a ima ih de vet, ra di po jed na bi lin gval na gru pa. pro {le go di ne i u po jed noj osnov noj i jed noj sred woj {ko li u ova dva gra da, a pred vi |e no je da se sva ke go di ne po ve }a va bro ja bi lin gval nih ode qe wa u Voj vo di ni. Za ukqu ~i va we u ovaj pro je kat po sto ji ve li ko in te re so va we pred {kol skih usta no va i {ko la i sve one ima ju pri li ku da svo je pri ja ve po {a qu Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce do 15. fe bru a ra. For mu lar za pri ja vqi va we za jed no s krat kim opi som pro jek ta nad le `ni po kra jin ski se kre ta ri jat pro sle dio je svim usta no va ma obra zo va wa i vas pi ta wa u Voj vo di ni, ali i na ~el ni ci ma ode qe wa

pro je kat zbog to ga {to Evrop ska uni ja ve} in si sti ra na dva stra na je zi ka, a naj bo qi pe riod za usva ja we stra nog je zi ka je iz me |u tre }e i pe te go di ne, ta ko da je ja ko va `no po ~e ti ve} u pred {kol skom uz ra stu. Bi lin gval na na sta va pod ra zu me va i sa vre men pri stup, ko re la ci ju s na stav nim pla no vi ma ze ma qa na ~i jem se je zi ku iz vo di deo ~a so va, ali i od go va ra ju }e obra zo va we na stav ni ka. U ode qe wi ma s ovom na sta vom od 20 do 45 od sto na sta ve re a li zu je se na en gle skom je zi ku, ali po pla no vi ma i pro gra mi ma, to jest u istom obi mu kao i u re dov nim ode qe wi ma. D. Deve~erski

utorak24.januar2012.

DO KRAJA GODINE DISPANZERI ZA MENTALNO ZDRAVQE U SVIM DOMOVIMA ZDRAVQA

Na jkri ti~ ni je u psi hi ja trij skoj bol ni ci u Ko vi nu Do kra ja go di ne u svim do mo vi ma zdra vqa u Sr bi ji bi }e otvo re ni dis pan ze ri za men tal no zdra vqe ko ji }e pre u ze ti kom plet no van bol ni~ ko le ~e we psi hi ja trij skih bo le sni ka. Pre ma ob ja {we wu Pe ri {e Si mo vi }a, dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu zdra vqa, to zna ~i da dis pan ze re za men tal no zdra vqe tre ba uve sti u jo{ 88 do mo va zdra vqa. On do da je da tu ni je kraj bri ge o psi hi ja trij skim pa ci jen ti ma ve} da je je dan od pri o ri te ta dr `a ve da

osna `i oko 40 psi hi ja trij skih ode qe wa op {tih bol ni ca. Si mo vi} is ti ~e i da tre ba po ve }a ti broj psi ho lo ga i so ci jal nih rad ni ka ka ko bi se obez be dio na sta vak le ~e wa po sle iz la ska iz bol ni ce, ali i re {io pro blem onih ko ji na kon iz la ska ne ma ju gde da se vra te. - Bol ni~ ko le ~e we ovih pa ci j e n a t a tre b a da bu d e {to efi ka sni je i {to kra }e a da se u spe ci jal nim psi hi ja trij skim bol ni ca ma ko je bi u bu du }o sti tre ba lo uki nu ti le ~e sa mo naj -

te `i bo le sni ci. Plan je da se broj po ste qa u psi hi ja trij skim bol ni ca ma sva ke go di ne sma wu je za 10 od sto, a pri o ri tet je da se ula ga wa u psi hi ja tri ju po ve }a ju na 4,5 od sto i no vac ulo `i u naj bo qa ode qe wa - is ta kao je Si mo vi}. Tre nut no je, ka ko oce wu je Si mo vi}, naj kri ti~ ni je u bol ni ci u Ko vi nu gde je sme {te no oko 700 pa ci je na ta, a za ~i ju ob no vu je po treb no obez be di ti iz me |u tri i 3,2 mi li o na evra. Q. M.

DR@AVA OBE]ALA POMO] ZA OBOLELE OD RETKIH BOLESTI

Za kon sko pra vo po sto ji, ali pa ra ne ma Iako je na ja vqe no da }e Mi ni star stvo zdra vqa od ove go di ne po ~e ti da fi nan si ra le ~e we no vo ot kri ve nih pa ci je na ta ko ji bo lu ju od ne ke ret ke bo le sti kao {to su Vil so no va, Go {e o va, Fa bri je va i dru ge, jo{ ni je oform qen po se ban bu xet ski fond za le ~e we ta kvih bo le sni ka. U na {oj ze mqi se ne zna ko li ko qu di bo lu je od ret kih bo le sti jer ne ma mo re gi star, ali se pro ce wu je da 500.000 gra |a na `i vi sa ne kom ret kom bo le {}u, a ma hom je re~ o de ci. Me |u tim, kom plek snost ovog pro ble ma je {to efi ka sna te ra pi ja po sto ji sa mo za ma li broj obo qe wa, kao i {to se ~e sto le ~e we mo ra oba vqa ti u ino stran stvu. U Sr bi ji u ovom mo men tu ne ma sred sta va za te ra pi ju za sve pa ci jen te jer je, na pri mer, pre ma po da ci ma za Go {e o vu bo lest, po treb no obez be di ti go di {we iz me |u 250.000 i 300.000 evra za jed nog pa ci jen ta. Zbog to ga je Mi ni star stvo zdra vqa pod ne lo ini ci ja ti vu da se pri -

li kom iz ra de Za ko na o igra ma na sre }u stvo ri prav ni osnov za osni va we po seb nog bu xet skog fon da za le ~e we ret kih bo le sti. Zah tev no i sku po le ~e we obo le lih od ret kih bo le sti tra `i

- U ovom mo men tu iz sred sta va bu xe ta iz dvo ji }e se 130 mi li o na di na ra, {to }e prak ti~ no pod ra zu me va ti mo gu} nost le ~e wa se dam pa ci je na ta obo le lih od ret kih bo le sti - is ta kla je Zo ri ca Pa vlo vi}.

U Srbiji u ovom momentu nema novca za terapiju za sve pacijente jer je, na primer, prema podacima za Go{eovu bolest, potrebno obezbediti godi{we izme|u 250.000 i 300.000 evra za jednog pacijenta da se {to pre pro na |e re {e we ba rem za naj hit ni je slu ~a je ve i su de }i po iz ja va ma nad le `nih u Mi ni star stvu zdra vqa to se i ~i ni. Zo ri ca Pa vlo vi} iz Mi ni star stva zdra vqa ob ja sni la je da sred stva ni je mo gu }e obez be di ti iz Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we pa }e se ona obez be di ti kroz bu xet ski fond ko ji }e se pu ni ti sred stvi ma kroz igre na sre }u, a za to tre ba vre me.

Za ret ke bo le sti za ko je jo{ ne ma le ka obez be |i va }e se obo le li ma di jag no sti ka i me di ka men ti ko ji }e po boq {a ti wi ho vo zdrav stve no sta we i to iz re dov nih sred sta va Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we. Ve} sa da se na li sti D RF ZO na la ze ne ki le ko vi za obo le le od Ba te no ve bo le sti, ali pe di ja tri ih ne pre pi su ju jer is ti ~u da o to me ni su oba ve {te ni. Zbog to ga je ro di te qi ma de ce

obo le le od ovih ret kih bo le sti u RF ZO obe }a no da }e sve wi ho ve fi li ja le u Sr bi ji ovih da na do bi ti do pis svim pe di ja tri ma da su du `ni da iz da ju re cep te za sve le ko ve sa D li ste, pa i ove ko ji su neo p hod ni u le ~e wu Ba te no ve bo le sti. Do pi se }e do bi ti i sve dr `av ne apo te ke sa na po me nom da su du `ne da te le ko ve na ba vqa ju. Uko li ko apo te ka ne ma od re |e ni lek tre ba lo bi da na po le |i ni re cep ta na pi {e da ni je u mo gu} no sti da ga na ba vi. Tek na kon to ga ro di te qi ima ju pra vo da ga ku pe u ino stran stvu a RF ZO }e im, uz ra ~un, re fun di ra ti no vac. Dr `av ne apo te ke }e ovih da na do bi ti i do pis u ve zi s pe le na ma na ko je ro di te qi ili sta re te qi obo le le de ce ta ko |e po za ko nu ima ju pra vo. Wi ma su do sa da da va ne sa mo pe le ne za od ra sle ko je su on da mo ra li da pro da ju pa ku pu ju de ~i je „pam pers” pe le ne. Sa da }e do bi ja ti ono {to im za i sta tre ba. Q. Male{evi}

NA NOVOSADSKOM FTN-u DRUGI ROK ZA UPIS NA MASTER

Me sta za 184 kan di da ta Re gi o nal ne po li ti ke i raz voj, Na pred ne in è wer ske teh no lo gi je, Raz voj i upra vqa we ì vot nim ci klu som pro iz vo da, Ener get ski me nax ment, Lo gi sti~ ko in è wer stvo i me nax ment i Ma te ma ti ka u teh ni ci - obla sti su, pro gra mi ili mo du li aka dem skih ma ster stu di ja Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du, na ko ji za in te re so va ni kan di da ti mo gu da se upi {u u let wem se me stru te ku }e aka dem ske, 2011/12, go di ne. Dru gi kon kurs ni rok je ve} ras pi san, a pri ja ve i do ku men ta mo gu se pre da ti od 1. do 10. fe bru a ra, vred no va we pret hod no za vr {e nog pro gra ma

osnov nih aka dem skih stu di ja je 14. fe bru a ra, pri jem ne is pi te kan di da ti po la ù 17. fe bru a ra u 17 sa ti, a upis pri mqe nih }e bi ti 20. fe bru a ra. Me sta ima za ukup no 184 stu den ta ko ji }e sa mi pla }a ti {ko la ri nu, ~i ji je iz nos (za go di nu stu di ja) isti na svim pro gra mi ma: 100.000 di na ra za na {e dr à vqa ne, a 2.500 evra za stran ce. Naj vi {e, po 35 me sta, ima na stu di ja ma Re gi o nal ne po li ti ke i raz voj (tra ju go di nu i po, od no sno tri se me stra i no se ukup no 90 ESPB ); Ener get ski me nax ment i Lo gi sti~ ko in è wer stvo i me nax ment (dve go di ne, od no -

sno 120 ESPB). Po 32 me sta je na jed no go di {wem ma ste ru (60 ESPB) Na pred ne in è wer ske teh no lo gi je i Raz voj i upra vqa we ì vot nim ci klu som pro iz vo da, {to su mo du li stu dij skog pro gra ma In du strij sko in è wer stvo. Ma te ma ti ku u teh ni ci (jed no go di {wi ma ster, 60 ESPB) mo è da upi {e 15 kan di da ta. Tro {ko vi po la ga wa pri jem nog is pi ta su 3.000 di na ra, a za vred no va we pret hod no za vr {e nog stu dij skog pro gra ma pla }a se 10.000 di na ra. Pri li kom pri ja vqi va wa na uvid se pod no se ori gi nal na do ku men ta, a pre da ju wi ho ve fo to ko pi je ko je ne mo ra ju bi ti ove re ne. V. ^.

PROGRAM BRITANSKOG SAVETA I MINISTARSTVA OMLADINE I SPORTA

Da mla di po sta nu ak tiv ni gra |a ni Bri tan ski sa vet, u sa rad wi sa Mi ni star stvom omla di ne i spor ta Sr bi je, i lo kal nim kan ce la ri ja ma za mla de, u 28 gra do va i op {ti na {i rom Sr bi je

red nih da na kon tak ti ra ti kan ce la ri je za mla de. Ko or di na tor zre wa nin ske Kan ce la ri je za mla de Dar ko Traj lov ve li da je pro gram na me wen mla dim i kre -

ostva re svo je ci qe ve, raz vi ju svo je ko mu ni ka ci o ne ve {ti ne i stek nu pr vo ili no vo pro fe si o nal no is ku stvo. - Pro je kat “Ak tiv ni gra |a ni” ima tri glav na ele men ta. Ra di o ni ce }e po kri ti te me kao {to su glo bal ni iden ti tet mla dih, dru {tve na par ti ci pa ci ja, pla ni ra we i spro vo |e we pro je ka ta. Pro gram ohra bru je u~e sni ke da bu du ak tiv ni u svo joj za jed ni ci, da pro {i re vi di ke i po de le is ku stva sa u~e sni -

ra ni i im ple men ti ra ni od stra ne u~e sni ka i bi }e po nu |e ni za jed ni ca ma kao kre a tiv na re {e wa za po sto je }e pro ble me. Pro gram }e pru `i ti pri li ku u~e sni ci ma da se ukqu ~e na vo lon ter skoj osno vi u pro jek te ko ji }e do pri ne ti stva ra wu po zi tiv nih pro me na u dru {tvu. - Tre }i ele ment pro jek ta je in ter na ci o nal na raz me na i umre `a va we. To }e omo gu }i ti u~e sni ci ma da stek nu me |u na rod no is ku stvo i na u ~e vi {e o

Koordinator zrewaninske Kancelarije za mlade Darko Trajlov veli da je program namewen mladim i kreativnim qudima koji `ele pozitivno da uti~u na promene u svojoj zajednici

spro vo di pro je kat “Ak tiv ni gra |a ni”. Pro je kat je usme ren ka mla di ma, sta ro sne do bi od 16 do 35 go di na, i oni su do ju ~e ima li pri li ku da se pri ja ve za u~e {}e u ovom pro gra mu. Sle di se lek ci ja pri ja vqe nih kan di da ta, a iza bra ne u~e sni ke }e na -

a tiv nim qu di ma ko ji `e le po zi tiv no da uti ~u na pro me ne u svo joj za jed ni ci. On }e im po mo }i da na u ~e ka ko da ide ju spro ve du u de lo, da se po ve `u sa qu di ma iz vi {e od 30 ze ma qa sa ~e ti ri kon ti nen ta, na u ~e ka ko da ra de u ti mu i ka ko za jed no da

ci ma iz osta lih ze ma qa. Ovo je pri li ka da mla di stek nu je din stve no is ku stvo, ko je }e raz vi ti wi ho ve li der ske i in ter kul tu ral ne ve {ti ne. Mo de ra to ri }e bi ti omla din ski li de ri ko ji su pro {li kroz tre ning za tre ne re – ob ja {wa va Traj lov. Dru gi ele ment, po re ~i ma Traj lo va, je su dru {tve ni ak ci o ni pro jek ti ko ji }e bi ti pla ni -

kul tu ri i tra di ci ji dru gih ze ma qa. Po ve zi va wem mla dih, pu tem in ter ne ta i kroz li~ ni kon takt, sa wi ho vim vr {wa ci ma {i rom Evro pe, pro je kat }e po di }i wi ho vo raz u me va we za pro ble me lo kal nih za jed ni ca i pru `i }e uvid u me |u za vi sno sti glo bal nih pro ble ma i wi ho vih re {e wa – na gla {a va Traj lov. @. Balaban

crna hronika

utorak24.januar2012.

HAP [E WE U ZRE WA NI NU

Li si ce zbog he ro i na Pri pad ni ci zre wa nin ske Po li cij ske upra ve uhap si li su i od re di li me ru za dr `a va wa @eq ku R. (32) iz Zre wa ni na zbog osno va ne sum we da je po ~i nio kri vi~ na de la neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, od no sno omo gu }a va wa u`i va wa opoj nih dro ga. Ka ko je na ve la po li ci ja u ju ~e ra {wem sa op {te wu za jav nost, sum wa se da je @eq ko R. kra jem pro {le i po ~et kom ove go di ne u vi {e na vra ta na ba vqao he roin, ko ji je pre pa ki vao i pro da vao na pod ru~ ju Zre wa ni na. Osum wi ~e ni je, uz kri vi~ nu pri ja vu, spro ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Zre wa ni nu. @. B.

PO LI CI JA LI [I LA SLO BO DE TRO JI CU ZRE WA NI NA CA

Kra li ka blo ve za is pi ti va we ze mqi {ta Zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo kra |e, zre wa nin ska po li ci ja je ju ~e na ja vi la da }e nad le `nom tu `i la {tvu pod ne ti kri vi~ ne pri ja ve pro tiv Mi o dra ga D. (28), Igo ra K. (22) i Da ni la \. (22), svi iz Zre wa ni na. Po do zre va se da su wih tro ji ca 23. ja nu a ra ove go di ne, u

to ku no }i, na vi {e lo ka ci ja na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na se kli i otu |i li ka blo ve za se i z mo l o { ko is p i t i v a w e ze mqi {ta, vla sni {tvo ma |ar ske fir me GES, pri ~i niv {i pri tom ma te ri jal nu {te tu od oko 336.000 di na ra. @. B.

IZ ZRE WA NIN SKOG TU @I LA [TVA

Ise kao gu me na po li cij skom autu Pro tiv Vu ka {i na D. (20) iz Zre wa ni na, ov da {we Osnov no jav no tu ì la {tvo po di glo je op tu `ni cu, a na te ret mu se sta vqa kri vi~ no de lo uni {te wa i o{te }e wa tu |e stva ri. Po na vo di ma iz Tu ì la {tva, ovaj dva de se to go di {wak je 9. ok to bra 2010. go di ne o{te tio slu `be no vo zi lo MUP-a Sr bi je, Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu. Vo zi lo mar ke “si troen xam per” bi lo je par ki ra no is pred po li cij ske zgra de u Zre wa ni nu, u Uli ci dr Zo ra na Ka men ko vi }a, pa je Vu ka {in D. po mo }u xep nog no à – bri ce – ise kao pred we pne u ma ti ke, i ta ko o{te tio MUP za 19.400 di na ra.

Se di {te Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu

Op tu è na za smrt pe {a ka Zbog sum we da je po ~i ni la te {ko kri vi~ no de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja i kri vi~ no de lo ne pru à wa po mo }i li cu po vre |e nom u sa o bra }aj noj ne zgo di, zre wa nin sko Osnov no jav no tu ì la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv Edit ke Z. (42) iz Zre wa ni na. Woj se na te ret sta vqa da je 17. no vem bra 2010. go di ne, oko 16.55 sa ti, u Zre wa ni nu, upra vqa la auto mo bi lom mar ke “opel ka det”, kre }u }i se ne pri la go |e nom br zi nom Uli com @ar ka Zre wa ni na. Ka da je sti gla do ras kr sni ce te i Uli ce ka pe ta na Ko ~e, pred wim de snim de lom vo zi la na le te la je na pe {a ka S. B. iz Zre wa ni na, ko ji je pre la zio ko -

lo voz van obe le è nog pe {a~ kog pre la za. Od udar ca je sa da po koj ni S. B. pao na ve tro bran sko sta klo auta, za tim i na ko lo voz, i tom pri li kom je za do bio te {ke te le sne po vre de opa sne po ì vot usled ko jih je i pre mi nuo dan ka sni je u Ur gent nom cen tru Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne u No vom Sa du. Pred su dom Edit ka Z. od go va ra i za to {to, ka ko tvr de u Tu ì la {tvu, na kon po ~i we nog pret hod nog kri vi~ nog de la, o ovom do ga |a ju ni je oba ve sti la po li ci ju, ni po zva la Slu `bu hit ne po mo }i, ni ti osta la na me stu ne sre }e, ve} je obo re nog pe {a ka osta vi la da le ì na ko lo vo zu, a ona je na sta vi la vo `wu u prav cu Me le na ca.

Od go va ra za {a ma ra we si na Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je Osnov nom su du op tu `ni pred log pro tiv G. B. (35) iz Zre wa ni na, po {to se po do zre va da je po ~i ni la kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci. Sum wa se da je ona 9. ma ja pro {le go di ne, oko 12.35 ~a so va, u zgra di Grad ske upra ve Zre wa ni na, is pred kan ce la ri je broj 88, dva pu ta o{a ma ri la svog si na O. A.

Po ku {aj pre va re pul skog rentaka ra Na op tu `e ni~ koj klu pi Osnov nog su da u Zre wa ni nu na }i }e se Igor F. (25) iz Kle ka, po {to ga Tu `i la {tvo te re ti da je po ~i nio kri vi~ na de la pre va re i la `nog pri ja vqi va wa. Ka ko se sum wa, ovaj mla di} je 24. ju la 2009. go di ne u Pu li oti {ao do Agen ci je za iz najm qi va we vo zi la “Ven tu ra ren ta kar”, gde je la `nim pri ka zi va wem ~i we ni ca da }e po is te ku do go vo re nog ro ka vra ti ti pre u ze to vo zi lo, do veo u za blu du o{te }e nog rad ni ka. Igor

F. je, na i me, iz naj mio auto mo bil mar ke “opel”, na kon ~e ga ga je od ve zao u Sr bi ju, a u Tu `i la {tvu tvr de da je to u~i nio bez na me re da vra ti auto. Ta ko je se bi pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od 679.439 di na ra. Igor F. je po tom, 30. ju la 2009. iz Sr bi je oti {ao u Ba wa lu ku, gde je u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va Re pu bli ke Srp ske pri ja vio da mu je ukra de no vo zi lo ko je je iz naj mio, iako je znao da to ni je u~i we no.

Pe sni com po vi li ci i no su Zre wa nin sko Osnov no jav no tu ì la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv Dra go qu ba J. (52) iz Zre wa ni na, zbog sum we da je na neo te {ke te le sne po vre de su gra |a ni nu K. A. U Tu ì la {tvu je ju ~e sa op {te no da je okri vqe ni 9. ma ja pro {le go di ne, oko 13.30 ~a so va, u Zre wa ni nu, u bi feu u Uli ci \or |a Stra ti mi ro vi }a, na kon kra }e pre pir ke, fi zi~ ki na pao o{te }e nog K. A. Pe sni com ga je, naj pre, uda rio u do wu vi li cu, a po tom i po no su, na nev {i mu ta ko te è po vre de. @. Ba la ban

dnevnik

c m y

MLA DI] IZ IN \I JE TE RE TI SE ZA RAZ BOJ NI [TVO U STA ROJ PA ZO VI

Osum wi ~en da je za no} obio 22 auto mo bi la Alek san dar V. (29) iz In |i je te re ti se da je u to ku jed ne no }i u Sta roj Pa zo vi obio 22 auto mo bi la iz ko jih je iz va dio i otu |io aku mu la to re, re zer vne to~ ko ve, CD-ple je re i raz li ~it alat, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va Srem ska Mi tro vi ca. Osum wi ~e ni je li {en slo bo de i od re |e no mu je za dr `a va we do 48 sa ti. Pri li kom kon tro le auto mo bi la „ju go ska la po li”, ko jim je upra -

vqao Alek san dar V., po li ci ja je pro na {la ukra de ne pred me te. Zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la te {ke kra |e, osum wi ~e ni je pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci ko ji mu je od re dio pri tvor do me sec da na. Po li ci ja je li {i la slo bo de i Mir ka T. (22) iz In |i je zbog osno va ne sum we da je za jed no s Du {a nom G. (28) i jed nim ma lo let ni kom

iz vr {io te {ku kra |u na {te tu „Agro pro ma” iz Sta re Pa zo ve. Osum wi ~e ni su no }u pro va li li u krug za dru ge i po de snim ala tom, s de vet par ki ra nih trak to ra od vr nu li i otu |i li an la se re i aku mu la to re i is to ~i li u kan te oko 400 li ta ra go ri va, a ma te ri jal na {te ta iz no si oko 300.000 di na ra. Osno va no se sum wa da su Mir ko T. i Du {an G. u no vem bru pro {le go di ne iz kom baj na u vla sni -

{tvu AD „Na pre dak” u Sta roj Pa zo vi is to ~i li vi {e od 300 li ta ra go ri va. Po sle sa slu {a wa, is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci od re dio je Mir ku T. pri tvor do me sec da na, pro tiv ma lo let ni ka je pod ne ta kri vi~ na pri ja va Vi {em jav nom tu `i la {tvu, a za Du {a nom G. po li ci ja in ten ziv no tra ga, na vo di se u sa op {te wu PU Srem ska Mi tro vi ca. (Ta njug)

IS TRA GA O ILE GAL NOJ TRAN SPLAN TA CI JI OR GA NA U PRI [TIN SKOJ KLI NI CI „ME DI KUS”

Ka na |a nin kqu~ ni sve dok u afe ri pre sa |i va wa bu bre ga Ka na |a nin Raul Fain, ko ji tvr di da mu je u pri {tin skoj kli ni ci „Me di kus” 2008. go di ne za 87.000 evra pre sa |en bu breg s jed ne ru ske dr à vqan ke, sve do ~i }e 6. fe bru a ra pu tem vi deo-lin ka na su |e wu u tom slu ~a ju tr go vi ne i ile gal ne tran splan ta ci je or ga na, ob ja vio je naj ve }i ka nad ski dnev nik „To ron to star”. List na vo di da }e Fain u pro ce su, ko ji je po ~eo 4. ok to bra, sve do ~i ti pod za kle tvom iz Vr hov nog su da u On ta ri ju, pre no se }i re ~i spe ci jal nog tu ì o ca Eulek sa za or ga ni zo va ni kri mi nal Xo na ta na Ra te la da Fain ni na ko ji na ~in ni je osum wi ~en, ve} da je kqu~ ni sve dok u pro ce su. Ra tel, ko ji je biv {i ka nad ski tu ì lac, u iz ja vi „Sta ru” je pod se tio na to da op tu `ni ca na 46 stra na te re ti se dam oso ba za jed no ili vi {e kri vi~ nih de la kri jum ~a re wa qu di, or ga ni zo va ni kri mi nal, ne za ko ni to iz vr {a va we me di cin skih de lat no sti i zlo u po tre bu slu `be ne du `no sti. Ka ko na vo di ka nad ski list, Fain, ko ji je kon sul tant za in ve sti ci je u To ron tu, u svom is ka zu da tom ka nad skim vla sti ma, a na in si sti ra we Eulek sa, de taq no je is pri ~ao ka ko mu je na pri {tin skoj kli ni ci pre sa |en bu breg. Fa i na, ko ji je zbog bu bre ga bio su o ~en s „ozbiq nim me di cin skim pro ble mi ma”, we go vi ro |a ci u

Izra e lu su 2008. oba ve sti li da se „od re |e ni do go vor mo `e po sti }i o pre sa |i va wu bu bre ga na Ko so vu”. On je usko ro upo znat s Mo {e om Ha re lom, ko ji je u op tu `ni ci opi san kao po sred nik tur skog dok to ra Ju su fa Son me za, ko ga su me di ji zbog ulo ge u „Me di ku su„ na zva li „dok tor Fran ken {tajn”. Ha rel, ta ko |e, va `i za glav nog fi nan si je ra ope ra ci je i sa da je na In ter po lo voj po ter ni ci zbog kri jum ~a re wa qu di i tra fi kin ga na Ko so vu. Fain je, na vo di ka nad ski list, Ha re lu po slao svo ju me di cin sku do ku men ta ci ju ra di „ana li ze u Tur skoj” i usko ro bi va obav {ten Raul Fain

Osum wi ~e ni tur ski hi rurg Ju suf Son mez

Kli ni ka „Me di kus”

da je za we ga pro na |en od go va ra ju }i bu breg. On je 15. ju la upla tio 87.000 evra na Ha re lov ban kov ni ra ~un u Izra e lu. De vet da na ka sni je, Fain je sa su pru gom ot pu to vao u Is tan bul, gde ga je, ka ko sto ji u op tu `ni ci, Son mez pod vrg nuo „me di cin skim pre gle di ma”. Fain je 25. ju la, s jo{ jed nim „kli jen tom” iz Ne ma~ ke, avi o nom „Tur ki{ er vej za” iz Is tan bu la kre nuo put Pri {ti ne. Na istom le tu su bi le i 45-go di {wa Ru ski wa Ana Ru sa len ko i jo{ jed na è na iz biv {eg So vjet skog Sa ve za, po ten ci jal ni do no ri bu bre ga. Fa i na i Ru sa len ko vu su na aero dro mu u Pri {i ni ~e ka li slu `be ni ci „Me di ku sa”, a na red nog da na je Son mez od stra nio bu breg iz Ru sa len ko ve i pre sa dio ga Ka na |a ni nu, a za tim to isto u~i nio i s dru gom è nom iz avi o na, ~i ji bu breg je pre sa dio Nem cu. Fain je na pu stio Ko so vo 30. ju la, dok se za Ru sa len ko vu vr lo ma lo zna, osim da je iz ma log gra da kraj Vla di vo sto ka, a tu ì lac Ra tel na vo di da je iz ve sno da su `r tve tr go vi ne or ga ni ma po sla te avi o nom na zad za Is tan bul, bez uka za ne po sto pe ra tiv ne te ra pi je. Tu ì lac Eulek sa pod se }a na to da se za ope ra ci je omra è nog tur -

skog dok to ra sa zna lo 2008. po {to je je dan tur ski dr à vqa nin, ko me je po zli lo na pri {tin skom aero dro mu, re kao da mu je „ne ko ukrao bu breg”. On na vo di da je u pro ce su kqu~ na fi gu ra Son mez, ko ji je po tim op tu `ba ma u Is tan bu lu uhap {en pa pu {ten uz ka u ci ju na slo bo du. Ka nad ski dnev nik pod se }a na re ~i osum wi ~e nog dok to ra ko ji tvr di da ni je bi lo ile gal ne tr go vi ne or ga ni ma i da su svi „do no ri” pot pi sa li sa gla snost za ope ra ci ju. Tu ì lac Ra tel, pak, upo zo ra va na to da se Ru sa len ko va ukla pa u {a blon ta ko zva nih do no ra ko ji ì ve u du bo kom si ro ma {tvu i da je is tra ga po ka za la da su `r tve po ste pe no vr bo va ne za ono {to ih ~e ka, uz obe }a we da }e za bu breg do bi ti 20.000 do la ra, {to bi uglav nom iz o sta lo. Ra tel na vo di da, upr kos mno go bro jim po ku {a ji ma, ni je mo gao da sa zna ka kva je bi la da qa sud bi na Ru sa len ko ve. „Star” pre no si da je Ka na |a nin Fain pro {log ju la na svom „Fej sbuk„ pro fi lu po sta vio sli ku na ko joj po no sno sto ji is pred svog sku po ce nog „mer ce de sa”, sla ve }i „tro go di {wi cu pre sa |i va wa bu bre ga”, uz re ~i da se „ose }a sjaj no”. (Ta njug)

OD LO @E NO SU \E WE PE VA ^I CI SVE TLA NI RA @NA TO VI] I WE NOM ZE TU, ZBOG NA SIL NI [TVA

Oco ko qi} iz o stao zbog bo le sti Pr vi osnov ni sud u Be o gra du ju ~e je zbog ne po sto ja wa pro ce snih uslo va za odr à va we glav nog pre tre sa, od lo ìo za mart su |e we pe va ~i ci Sve tla ni Ra `na to vi}, eks pred sed ni ci FK „Obi li}“, i we nom ze tu Pre dra gu Oco ko qi }u, op tu è ni ma za „na sil ni~ ko po na {a we 18. ju na 2007. pre ma Alek san dru Ola re vi }u pri li kom ras pra ve oko FK ’Mla di pro le ter’ te da mu je Ra `na to vi }e va upu ti la psov ke i pret we, a da ga je Oco ko qi} uda rio pe sni com u de snu stra nu li ca, na nev {i mu lak {e po vr de“. Oco ko qi }ev bra ni lac advo kat Mi {a Pe trov ski oba ve stio je sud da je we gov kli jent iz o stao zbog bo le sti, o ~e mu je do sta vio me di cin sku do ku men ta ci ju. Su di ja je na sto ja la da na sta vak su |e wa za ka è pre 22. fe bru a ra, kad Ra `na to vi }e va zbog is te ka ka zne ku} nog za tvo ra ski da elek tron sku na ru kvi cu, ali su u oba fe bru ar ska ter mi na ko ji su po me nu ti, advo ka ti od bra ne, kao i ve {tak, ve} ima li znat no ra ni je za ka za ne slu `be ne oba ve ze.

Na kon {to je su |e we od lo è no za 23. mart, su di ja je in si sti ra la na to me da se Sve tla na Ra àn to vi} iz ja sni o to me gde }e bo ra vi ti, na {ta je op tu è na od go vo ri la da }e „kao i do sad, bi ti u Be o gra du, a sta no va ti u svo joj po ro di~ noj ku }i u Uli ci Qu ti ce Bog da na“. Za tim se, ta ko |e na in si sti ra we su di je, Ra `na to vi }e va strikt no iz ja sni la da }e sud „bla go vrem no oba ve sti ti o even tu al noj pro me ni me sta bo rav ka ili adre se sta no va wa“. Pro ces je na sa mom kra ju jer je pre o sta lo sa mo da sud sa slu {a ve {ta ka i dva sve do ka, pa je mo gu }e da }e pre su da usle di ti ve} po sle pr vog sle de }eg glav nog pre tre sa. Na su |e wu kra jem de cem bra Ra `na to vi }e va i Oco ko qi} su u pot pu no sti od ba ci li op tu `be. Tvr di li su da su kao pred stav ni ci upra ve FK „Obi li}„, ko ji je u ma ju 2007. do bio je dan od spo ro va u ve zi s upra vqa~ kim pi ta wem nad klu bom „Mla di Obi li}“ ko ji Alk san dar Ola re vi} na zi va „Mla di pro le ter“, oti {li 18. ju -

na 2007. da od ne su re {e we Mi ni star stva spor ta. To re {e we je, ka `u, gla si lo da je „Ola re vi }ev ula zak u klub ne za ko nit i da FK ’Obi li}’ ima pra vao da pre u zme klub“. Obo je op tu `e nih je tvr di -

Sve tla na Ra `na to vi} Ce ca

lo da je tom pri li kom Ola re vi} na stu pio qu ti to. – Kad smo mu po ka za li re {e we Mi ni star stva spor ta, Ola re vi} je po ~eo da ga la mi i da upu }u je uvre -

dqi ve re ~i. Kre nuo je pre ma me ni i iz gle da lo je kao da ho }e da mi na u di. Moj zet Pre drag Oco ko qi} se is pre ~io iz me |u nas, ali ni je do {lo do udar ca ni ti do bi lo ka kvog fi zi~ kog na pa da – is pri ~a la je Sve tla na Ra `na to vi}. Sve dok o{te }e ni Alek san dar Ola re vi} je na veo da se Ra `na to vi }e va po na {a la ro bust no, te da mi sli da je i opso va la. – Pre drag Oco ko qi} je stao is pred me ne i vi {e me je od gur nuo ne go {to me je uda rio, ali pri mio sam blag uda rac u de snu stra nu li ca, a ni sam ose tio bol – opi sao je do ga |aj Ola re vi}, ko ji se ni je pri dru `io kri vi~ nom go we wu. Ne ko li ko o~e vi da ca do ga |a ja su po sve do ~i li da se iz me |u okri vqe nih i o{te }e nog de sio „ver bal ni duel i da ni ko ni ko me ni je ostao du `an“, kao i da je bi lo „ko {ka wa iz me |u Oco ko qi }a i Ola re vi }a“. Me |u tim, svi sve do ci, me |u ko ji ma su i se stra i zet o{te }e nog Alek san dra Ola re vi }a, tvr di li su da „ni su vi de li uda rac“. J. J.

crna hronika

POLICIJSKO ZADR@AVAWE DVOJICI NOVOSA\ANA

Krivi~na prijava zbog napada na hrvatske navija~e

Po li ci ja je od re di la za dr `a va we No vo sa |a ni ma Mla de nu R. (1982) i Alek san dru D. (1966) pod sum wom da su po ~i ni li kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa na sport skoj pri red bi ta ko {to su prek si no} oko 22 sa ta u Uli ci Mak si ma Gor kog fi zi~ ki na pa li pe to ri cu hr vat skih dr `a vqa na, na vi ja ~a ru ko -

met ne re pre zen ta ci je te ze mqe, i pri to me dvo ji cu lak {e po vre di li, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Okri vqe ni }e bi ti pri ve de ni uz kri vi~ nu pri ja vu na sa slu {a we de `ur nom is tra `nom su di ji no vo sad skog Vi {eg su da, do da je se u sa op {te wu. M. V.

NAKON HAP[EWA OKRIVQENIH ZA DILOVAWE SKANKA U VOJVODINI

U pritvoru i {esti osumwi~eni

Mi ro slav T. (1986) iz Fe ke ti }a, okri vqen da je po ~i nio kri vi~ no de lo sta vqa wa u pro met nar ko ti ka u sa sta vu {e sto ~la ne gru pe, ko ja je li {e na slo bo de i pri tvo re na kra jem pro {le sed mi ce na vi {e lo ka ci ja u Voj vo di ni, pri ja vio se ju ~e is tra `nom su di ji no vo sad skog Vi {eg su da Ta tja ni \u ra {ko vi}, ko ja mu je na kon sa slu {a wa od re di la pri tvor do me sec da na. Ka ko je na{ list pi sao, u za jed ni~ koj ak ci ji no vo sad ske i su bo ti~ ke kri mi na li sti~ ke po li ci je, Bez bed no sno-in for ma tiv ne agen ci je i @an dar me ri je, u ~e tvr tak je uhap {e no pe to ro osum wi~ wnih ko ji ma se pri pi -

su je da su se du è vre me pre ko mre è nar ko di le ra ba vi li pro da jom mo di fi ko va ne ma ri hu a ne „skank” iz Al ba ni je na voj vo |an skom tr ì {tu, od no sno pod ru~ ju No vog Sa da, Su bo ti ce, Fe ke ti }a i Lov }en ca. Tom pri li kom li {e ni su slo bo de u No vom Sa du i Su bo ti ci Bog dan K. (1943) iz Su bo ti ce i Dra gan ]. (1953) s Ce ti wa, Ve se lin M. (1958) s pre bi va li {e tem u Su bo ti ci, ko ji se te re ti da je or ga ni za tor ove dru ì ne, Fi lip I. (1987) iz Fe ke ti }a i Ni ko la K. (1984) iz Lov }en ca, ko ji je po li ca jac po li cij ske is po sta ve u Ma lom I|o {u, sa znao je „Dnev nik” ne zva ni~ no. M. V.

NAKON PRIJAVE PROTIV KIKIN\ANINA ZBOG PORODI^NOG NASIQA

Otkriven i arsenal naoru`awa Ki kind ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Sto ja na [. (1968) iz Ki kin de, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci na {te tu svo je su pru ge ko ju je 10. ja nu a ra ove go di ne, na kon sva |e, vi {e pu ta uda rio i te `e po vre dio. Iz PU Ki kin da ju ~e je sa op {te no da je pro tiv Sto ja na [.

pod ne ta i kri vi~ na pri ja va zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog dr `a wa i no {e we oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja. Po na vo di ma iz sa op {te wa, osum wi ~e ni je to kom 2010. go di ne na ba vio jed nu auto mat sku pu {ku, dva okvi ra i 68 ko ma da mu ni ci je. M. Mr.

TROJICA BELOCRKVANA TERETE SE DA SU ZA SAT IZVELA PET ORU@ANIH PQA^KI

S otetim taksistom u gepeku u razbojni{tvo

Dvo ji ca tek pu no let nih mo ma ka Ni ko la J. (18) i Ni ko la R. (18), kao i ma lo let ni S. N. (15), svi iz Be le Cr kve, osum wi ~e ni su da su u pe tak uve ~e iz v e l i ne z a p am } e n u se r i j u raz boj ni {ta va u ~e ti ri me sta vr {a~ ke i be lo cr kvan ske op {ti ne, i to u ro ku od sa ta.

sre }u. Sva tro ji ca raz boj ni ka su u pri tvo ru, dok je tak sti sta, zbog ugru va no sti, u bol ni ci. Iz vor bli zak is tra zi ka `e da se tro j i c a Be l o c r k va n a sum wi ~e da su u pe tak, oko 19 ~a so va, s fan tom ka ma i uz pret wu pi {to qem, naj pre ote li

Po{tanski kombi razneo trafiku

ê ti ri oso be su za vr {i le na Ur gent nom ode qe wu Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne na kon {to je si no} oko 18 sa ti vo zi lo ule teo u tra fi ku na auto bu skom sta ja li {tu na ras kr sni ci Bu le va ra ca ra La za ra i [ek spi ro ve uli ce kod Li man ske pi ja ce. Po pr vim sa zna wi ma, Hit na po mo} je do ve zla u Ur gent ni cen tar No vo sa |an ku Qi qa nu I. (53) iz [ap ca, s pre bi va li {tem u No vom Sa du, za ko ju se pre po sta vqa da je ra di la u tra fi ci u vre me ude sa, i tri oso be ko je su bi le u „ope lu ka det”, po pu lar noj „su zi„, R. N. (1983) G. P. (1975), obo ji ca iz Srem ske Ka me ni ce i Z. M. (1977) iz No vog Sa da. Po re ~i ma port pa rol ke Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Je le ne Ju ri {in, è na i tri mu {kar ca su si no} pred za kqu ~e we ovog iz da wa na {eg li sta bi li na di jag no sti ci. Ne zva ni~ no, svi su za do bi li te {ke te le sne po vre de, ali ni su ì vot no ugro è ni. Po na {im pr vim sa zna wi ma, ne sre }a se ve ro vat no do go di la

ta ko {to je na po {tan ski kom bi, ko ji se kre tao od Bu le va ra oslo bo |e wa ka Li ma nu i na me ra vao na po me nu toj ras kr sni ci da oba vi po lu kru `no skre ta we, na le teo „opel„ ko ji se kre tao iz su prot nog sme ra. Na vod no, kom b i je po t om iz g u b io kon tro lu, pre {ao na tro to ar i uda rio u tra fi ku na auto bu -

- Jo{ ne mam zva ni~ no sa op {te we o vr sta ma po vre da, o~e ku jem ih u to ku no }i, a tra fi ka je pot pu no de mo li ra na - iz ja vio je si no} za „Dnev nik” de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da Ra do mir [tu la, ko ji je oba vio uvi |aj. Da nas o~e ku je mo sa op {te we po li ci je o do ga |a ju. M. V.

Beào do stajali{ta i sru~io se s klupe u lokvu krvi Do ka zni po stu pak na glav nom pre tre su u no vo sad skom Vi {em su du po vo dom po ku {a ja te {kog ubi stva Ni no sla va M. iz Zre wa ni na i raz boj ni {tva u apri lu pro {le go di ne u No vom Sa du, ju ~e je na sta vqen sa slu {a wem sve do ka i ve {ta ka pred ve }em ko jim je pred se da va la su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki} na kon pri vo |e wa iz za tvo ra dvo ji ce okri vqe nih sa sat i po za ka {we wa. Ka ko se ni je po ja vi la dru ga sve do ki wa, za ko ju se pro ce we wu je da mo è ima to bit na sa za na wa o do ga |a ju, ubr zo je na sta vak su |e wa od lo èn za 20. fe bru ar. Po na vo di ma op tu `ni ce, 5. apri la pro {le go di ne oko 21.30 sat u No vom Sa du, na Bu le va ru oslo bo |e wa is pred bro ja 66, okri vqe ni Ivan Vlaj kov (1983) iz Be ~e ja i Ra di voj Ra du lo vi} (1983) iz No vog Sa da su, na pred log wi ho ve vr {aw ki we, No vo sa |an ke Go ra ne E}i mo vi}, po ku {a li da opqa~ ka ju Ni ni sla va M., za ko ga je ona zna la da ima do sta nov ca i he ro i na, ko ji je ku po va la od we ga. Go ra ni se pri pi su je da je po zva la Ni no sla va M. mo bil nim

Sta ja li {te na ko me je na |en po vre |e ni Ni no slav M.

te le fo nom i do go vo ri la ku po vi nu he ro i na. Ka da je sti gao na do go vo re no me sto, na uglu uli ca No vo sad skog saj ma i Ko san ~i} Iva na, pri {li su mu, na vod no, okri vqe ni Ivan Vlaj kov, ko ji je pret hod no uzeo no` od okri vqe ne za raz boj ni {tvo Go ra ne E}i mo vi}, i po ku {a li da ga li {e `i vo ta. Upo tre bom

Poginula Sen}anka

NA PRELAZU RESKE, NA ULAZU U MA\ARSKU IZ SRBIJE

tak si i opqa~ ka li dve tra fi ke u Be loj Cr kvi. Za tim su, na pu tu do Vr {ca, na isti na ~in opqa~ ka li i dve rad we u se li ma Ja se no vo i Stra `a. Ne {to pre 20 ~a so va mla di }i su ote tim tak si jem sti gli i u Vr {ac, gde im je na me ti bio po z na t i mar k et „Ma l a“ na Voj ni~ kom tr gu. Po li ci ja je ta da do bi la do ja vu i kre nu la u po t e r u. Pri l i k om bek s tva, raz boj ni ci su sle te li s kri vu da vog pu ta, na pet na e stom ki lo m e t ru od gra d a, gde su i uhap {e ni. M. Vitomirov

skom sta ja li {tu, a za tim se za u sta vio na pe {a~ koj sta zi. Vo za~ kom bi ja je S. A. (1971) iz No vog Sa da ni je ozbiq ni je po vre |en. Na me sto ne sre }e sti gli su i pri pad ni ci Va tro ga sne bri ga de, ali ni su ima li po tre be da in ter ve ni {u, sa zna je mo ne zva ni~ no.

SU\EWE POVODOM POKU[AJA TE[KOG UBISTVA NO@EM U NOVOM SADU

Na re gi o nal nom pu tu R-119 Ka wi `a–Sen ta do go di la se te {ka sa o bra }aj na ne sre }a u ko joj je po gi nu la Bri gi ta Me sa ro{ (1965) iz Sen te, dok su dva put ni ka u put ni~ kom auto mo bi lu, ko jim je upra vqa la, za do bi la te {ke te le sne po vre de. Sa o bra }aj na ne sre }a se do go di la u pe tak po sle pod ne, ka da je put ni~ ko mo tor no vo zi lo ko jim je upra vqa la Bri gi ta Me sa ro{, ra di pre ti ca wa te ret nog mo tor nog vo zi la, pre {lo na le vu stra nu ko lo vo za i di rekt no se su da ri lo s put ni~ kim auto mo bi lom ko ji je do la zio iz su prot nog sme ra. M. Mr.

Naj p re su, uz pret w u pi {to qem, ote li tak si vo zi lo, a tak s i s tu Da l i b o r a K. za kqu ~a li u ge pek, pa su po tom kre n u l i u pet oru ` a n ih pqa~ ki. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, oni su po ku {a li da is ko ri ste za u ze tost po li ci je oko Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu, ko je se pro {le sed mi ce igra lo i u Vr {cu, ali su iste ve ~e ri do li ja li. Uhva }e ni su pri po ku {a ju bek stva po sle pqa~ ke u Vr {cu, na ma gi stral nom pu tu ka se lu Stra `a, ka da su do `i ve li lak {u sa o bra }aj nu ne -

^ETVORO POVRE\ENO U SUDARU SINO] KOD NOVOSADSKE LIMANSKE PIJACE

UDES IZME\U KAWI@E I SENTE

Mar ket ko ji je bio na me ti lo po va

utorak24.januar2012.

Fo to: F. Ba ki}

dnevnik

U duplom krovu hladwa~e tovar marihuane

Kod jed nog bu gar sko-ma ke don skog dr `a vqa ni na ma |ar ski ca rin ski slu `be ni ci su na ma |ar sko-srp skom gra ni~ nom pre la zu Re ske pro na {li 352 ki lo gra ma sup stan ce, naj ve ro vat ni je ma ri hu a ne, sa op {ti la je ju ~e dr `av na po re ska i ca rin ska upra va Ma |ar ske. Na{ por tal „Vajdasàg ma„ (Voj vo di na da nas) pre no si in for ma ci ju agen ci je MTI da je po li ci ja uhap si la mu {kar ca, vo za ~a hlad wa ~e, ko ja je, po ca rin skim do ku men ti ma, bi la „pra zna”.

Pro tiv bu gar sko-ma ke don skog dr `a vqa ni na je po kre nut po stu pak s osno va nom sum wom za zlo u po tre bu dro ge. Po sa op {te wu, pri li kom ca rin ske kon tro le, me to dom ana li ze ri zi ka, ca rin ski slu `be ni ci su pre kon tro li sa li vo zi lo rend gen skim apa ra ti ma i ot kri li da hlad wa ~a ima du pli krov. Pri li kom otva ra wa kro va pro na {li su 319 pa ke ta sup stan ce, ukup no 352 ki lo gra ma, ~i ja je vred nost na tr `i {tu oko 700 mi li o na fo rin ti, ili vi {e od dva mi li o na evra. M. Mr.

si le, po sta viv {i no è ve bli zu we go vog te la, za tra ì li su da im pre da sve {to ima kod se be, uz pret wu da }e ga u pro tiv nom za kla ti. Da qe se u ovom ak tu na vo di da je on po ku {ao da im pru ì ot por, a okri vqe ni Ra di voj Ra du lo vi} ga je ubo u sto mak. U tom tre nut ku Ni no slav M. je us peo da se otrg ne

i Uli com No vo sad skog saj ma se upu tio ka Bu le va ru oslo bo |e wa, ali ga je po ju ro okri vqe ni Ra du lo vi}, a za wim je po tr ~ao i Vlaj kov, dok je za to vrem Go ra na E}i mo vi} vi ka la „Po ù ri te! Sti }i }e te ga!„ Ka da su ga is pred zgra de na Bu le va ru oslo bo |e wa 66 obo ji ca po no vio su sti gli i za da li mu ubo de u grud ni ko{ i u zad wi cu, ~i me su mu na ne li po vre de po opa sne ì vot, okri vqe ni Vlaj kov je pre se kao no èm Ni no sla vqev ka i{ tor bi ce u ko joj su bi la do ku men ta, fo to a pa trat i 19.000 di na ra. Po sle to ga, sve tro je okri vqe nih je po be glo, a ubr zo po tom su se sa sta li i po de li li plen, ka è se u op tu `ni ci. Sve do ki wa Sla vi ca \. iz No vog Sa da, pred ~i jim o~i ma se de sio kob ni do ga |aj, opi sa la {ta je vi de la, ko ga je pre po zna la, ka za la da je mla di }u is pao te le fon dok su ga ju ri li. – On je seo na auto bu sko sta ja li {te, svu da je bi la krv, pri {la sam mu i re kla da je is pu stio te le fon i pru ì la mu ga, a on je pao s klu pe – izaj vi la je ova de voj ka. M. V.

NAKON ODLASKA TROJE DELILACA PRAVDE U SUDOVE VI[E NADLE@NOSTI

Specijalni sud dobio nove sudije

Spe ci jal ni sud u Be o gra du do bio je ju ~e ~e tvo ro no vih su di ja, na kon {to su sre di nom ovog me se ca we go ve du go go di {we su di je Bi qa na Si na no vi}, Na da Zec i Mi le na Ra {i} oti {le u su do ve vi {e nad le `e no sti u ko je su i iza bra ne 2009. go di ne, sa zna je „Dnev nik” – Sti gle su no ve ko le ge Ma ja Ili}, Dra gan Mi lo {e vi}, Vla di mir Me sa ro vi} i Alek san dar Tre {wev, svi su di je Kri vi~ nog ode qe wa Vi {eg su da u Be o gra du – iz ja vi la je ju ~e za na{ list pot pa rol ka tog su da i pred sed ni ca jed nog od ~e ti ri su de }a ve }a Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}. Wi ma je ju ~e bio pr vi rad ni dan u Spe ci jal nom su du, a pred me te Mi le ne Ra {i}, ko ja je oti {la u Ape la ci o ni sud u Be o gra du, „na sle dio“ je Dra gan Mi lo {e vi}. Su di ja Alek san dar Tre {wev }e ubu du }e po stu pa ti u pred me ti ma ko je je u ra du ima la Na da Zec, sa da ta -

ko |e su di ja be o grad skog Ape la ci o- nog su da No vi su di ja Spe ci jal nog su da Vla di mir Me sa ro vi} „na sle dio“ je pred me te u ko ji ma je do ne dav no kao ~lan ili pred sed nik su de }eg ve }a po stu pa la Bi qa na Si na no vi}, sa da su di ja Vr hov nog ka sa ci o nog su da. Zva ni~ nu in for ma ci ju o to me ko je su di je do la ze u Spe ci jal ni sud sve do ju ~e ni je ima la ni we go va du go god {wa port pa rol ka, a bi lo ka kav po da tak u Vi {em su du u Be o gra du bi lo je ne mo gu }e do bi ti. J. J.

SPORT

utorak24.januar2012.

dnevnik

c m y

EVROP S KO PR V EN S TVO ZA VA T ER P O L I S TE U AJ N DHO V E N U (16–29. JA NU AR)

Poraz koji ne boli

SUTRA[WI PROGRAM Ma ke do n. - Ru mu ni ja (KF1) (14) Tur ska - [pa ni ja (KF2) (16) A2 - Ne ma~ ka (KF3) (18) A3 - Cr na Go ra (KF4) (20)

Sr bi ja - Cr na Go ra 7:11 (2:3, 1:3, 4:3, 0:2) AJNDHOVEN: Ba zen „Pe ter van den Hu gen band”, gle da la ca: 750, su di je: Sta vri dis (Gr~ ka), Le vin (Iz rael). Igra~ vi {e: Sr bi ja 15 (4), Cr na Go ra 6 (2). Dva igra ~a vi {e: Sr bi ja 1 (0), Cr na Go ra 1 (1). Pe ter ci: Cr na Go ra 3 (2). SR BI JA: So ro, [a po wi}, Go ci} 2, Udo vi ~i} 1, ]uk, PI je tlo vi} 2, Ni ki}, Alek si} 1, Ra |en, Fi li po vi}, Pr la i no vi} 1, S. Mi tro vi}, B. Mi tro vi}. CR NA GO RA: Ra di}, Br gu qan, Pa sko vi}, Pe tro vi} 1, Kli ko vac 1, Ra do vi}, M. Ja no vi} 3, N. Ja no vi} 2, Ivo vi} 3, Zlo ko vi}, Goj ko vi}, Jo ki} 1, [}e pa no vi}. U utak mi ci ko ja im ni {ta ni je zna ~a i la, va ter po li sti Sr bi je do `i ve li su pr vi po raz na Evrop skom pr ven stvu u Aj ndho ve nu. U po sled wem, pe tom, ko lu B gru pe iza bra ni ci De ja na Udo vi ~i }a iz gu bi li su od re pre zen ta ci je Cr ne Go re 11:7. Za raz li ku od del fi na, ko ji su se i pre po sled weg ko la di rekt no pla si ra li u po lu fi na le, iza bra ni ci ma Ran ka Pe ro vi }a ovo je bio duel „bi ti ili ne bi ti” i oni su ga na naj bo qi na ~in is ko ri sti li, po be di li i sa dru gog me sta se pla si ra li u ~e tvrt fi na le. Na {i mom ci ni su bi li na vi si ni za dat ka, ali ne tre ba im ni za me ri ti, jer su igra li ras te re }e no, a i Fi li pa Fi li po vi }a mu ~i la kat, dok je Du {ko Pi je tlo vi} opet imao tem pe ra tu ru. Del fi ni su sa mo na po ~et ku su sre ta do bro igra li, a sve osta lo bi lo je u zna ku |e ti }a. Iz ~ak 30 {u te va Sr bi su po sti gli se dam, a iz 27 Cr no gr ci 11 go lo va. Uz to, oni su na go lu ima li i od li~ nog Mi lo {a [}e {a no vi }a (osam od bra na od 15 {u te va), ali i na{ Slo bo dan So ro je bio do bar (11 od bra na od 22 {u ta, od ~e ga je dan pe te rac). Po red sla bog

A gru pa Re zul ta ti, pr vo ko lo: Ma ke do ni ja - Tur ska 16:4, Gr~ ka - Ho lan di ja14:12, Ma |ar ska - Ita li ja 12:8. Dru go ko lo: Ma ke do ni ja - Gr~ ka 6:10, Ho lan di ja Ma |ar ska 6:19, Tur ska - Ita li ja 6:17. Tre }e ko lo: Ma |ar ska Ma ke do ni ja 14:9, Gr~ ka - Tur ska 20:2, Ita li ja - Ho lan di ja 14:6. ^et vro ko lo: Ma ke do ni ja - Ita li ja 5:15, Tur ska - Ho lan di ja 7:12, Gr~ ka - Ma |ar ska 7:9. Pe to ko lo: Tur ska - Ma |ar ska 2:22, Ma ke do ni ja - Ho lan di ja 8:10, Ita li ja - Gr~ ka si no}. 1. Ma |ar ska 2. Ita li ja 3. Gr~ ka 4. Ho lan di ja 5. Ma ke do ni ja 6. Tur ska

5 4 4 5 5 5

5 3 3 2 1 0

0 0 0 0 0 0

0 1 1 3 4 5

76:32 15 54:29 9 51:29 9 46:62 6 44:53 3 21:87 0

B gru pa Re zul ta ti, pr vo ko lo: Hr vat ska - Ru mu ni ja 10:7, Ne ma~ ka - Cr na Go ra 7:13, Sr bi ja [pa ni ja 8:5. Dru go ko lo: Sr bi ja - Ne ma~ ka 13:12, [pa ni ja Ru mu ni ja 12:10, Cr na Go ra Hr vat ska 8:10. Tre }e ko lo: Ne ma~ ka - [pa ni ja 16:10, Hr vat ska - Sr bi ja 12:15, Ru mu ni ja Cr na Go ra 8:11. ^e tvr to ko lo: Sr bi ja - Ru mu ni ja 14:5, [pa ni ja - Cr na Go ra 10:10, Ne ma~ ka Hr vat ska 10:9. Pe to ko lo: Hr vat ska - [pa ni ja 11:10, Sr bi ja - Cr na Go ra 7:11, Ru mu ni ja Ne ma~ ka 9:10.

Duel Aleksandra Ivovi}a i Vawe Udovi~i}a

{u ta, jed na od kqu~ nih stva ri po ra za Sr bi je bi la je i ve o ma lo {a re a li za ci ja igra ~a vi {e. Do bro smo po ~e li i po ve li sa 2:0 pre ko Va we Udo vi ~i }a i @iv ka Go ci }a. Pre to ga je So ro od bra nio pe te rac Mla |a nu Ja no vi }u. U dru gom de lu pr ve de o ni ce mno go su ak tiv ni ji bi li Cr no gor ci i pre ko Mla |a na Ja no vi }a, An to nia Pe tro vi }a (s dva igra ~a vi {e) i Alek san dra Ivo -

vi }a iz kon tre pre o kre nu li na 3:2. U dru goj de o ni ci, pr vo Ni ko la Ja no vi} po ga |a iz pe ter ca za 4:2, a za tim we gov brat Mla |an i Fi lip Kli ko vac za 6:2. Na pra vi li su Cr no gor ci se ri ju od 6:0. Ni tajm -aut De ja na Udo vi ~i }a ne po ma `e, del fi ni br zo ple tim re {e wi ma ne uspe va ju da iz ne na de od li~ nog [}e pa no vi }a. ^ak 11 mi nu ta ~e ka lo se na tre }i gol na {ih va ter po li sta, a on da je iz

si tu a ci je s igra ~em vi {e Du {ko Pi je tlo vi} ko na~ no us peo da sma wi na 3:6. Po ~et kom tre }e ~e tvr ti ne Pr la i no vi} od li~ nim udar cem po ga |a za 4:6 i ~i ni lo se da Sr bi ja ko na~ no hva ta pri kqu ~ak. No, Ivo vi} po ga |a za 7:4, a po sle na {e dve pre~ ke sle di maj sto ri ja Ni ko le Ja no vi }a za 8:4. Mi lan Alek si} i Go ci} iz si ta ci ja s igra ~em vi {e opet sma wu ju na

dva raz li ke (6:8). Mla |an Ja no vi} iz pe ter ca 28 se kun di pre kra ja tre }e de o ni ce po ve }a va ju na 9:6, a se dam se kun di pre kra ja Pi jer lo vi} iz igra ~a vi {e sma wu je na 7:9. U po sled woj ~e tvr ti ni Cr no gor ci su s dve go la pre ko Pre dra ga Jo ki }a i Alek san dra Ivo vi }a re {i li pi ta we po bed ni ka. Del fi ni pri tom ni su us pe li da is ko ri ste svo je {an se, Ste fan Mi tro vi} je pro pu stio

1. Sr bi ja 2. Cr na Go ra 3. Ne ma~ ka 4. Hr vat ska 5. [pa ni ja 6. Ru mu ni ja

5 5 5 5 5 5

4 3 3 3 1 0

0 1 0 0 1 0

1 1 2 2 3 5

57:45 12 53:42 10 55:54 9 52:50 9 47:55 4 39:57 0

zi cer s igra ~em vi {e, Go ci} s igra ~em vi {e po ga |a [}e pa no vi }a, jed no stav no ni {ta im ni je po la zi lo za ru kom, a u fi ni {u se ni |e ti }i ni su pre vi {e tru di li, ve} su ~u va li re zul tat.

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Igra~ vi{e odlu~io Vi dqi vo je bi lo raz o ~a re we na {ih igra ~a po za vr {et ku du e la sa Cr no gor ci ma. Ne to li ko zbog po ra za, ko li ko zbog lo {eg uti ska.

@ivko Goci}

- Sa igra ~em vi {e smo iz gu bi li utak mi cu - re kao je se lek tor De jan Udo vi ~i} i do dao:Jo{ sam vru}, mo ram da ana li zi ram, ali ja sno je da smo ima -

li pu no gre {a ka i pro pu {te nih pri li ka da iz jed na ~i mo. Uz to, po na vqam, igra~ vi {e je bio ka ta stro fa lan. Sve ono {to smo do sa da po ga |a li s igra ~em vi {e sa da ni je funk ci o ni sa lo. An dri ja Pr la i no vi} je na ova kav na ~in vi deo pr vu po be du Cr ne Go re nad Sr bi jom u po sled we tri go di ne. - Vi de la se wi ho va ve li ka è qa. Za raz li ku od wih mi smo de lo va li dru ga ~i je, jer ni smo ima li im pe ra tiv. To se vi de lo tok mo ce le utak mi ce - re kao je Pr la i no vi}. I Du {ko Pi je tlo vi} je re kao da se ne mo è po re }i da su del fi ni bi li opu {te ni ji. - To je ~i we ni ca, ali po sto je ne ke stva ri u igri ko je mi se ne do pa da ju. Pre sve ga se to od no si na od bra nu, gde ne ke elem te mo ra mo da ko ri gu je mo. Na dam se da }e mo u to me us pe ti u na red na tri da na - re kao je Pi je tlo vi}. @iv ko Go ci} je po sti gao dva go la i imao ne ko li ko asi sten ci ja. - Vi de lo se da ni smo u{li u me~ ka k o je tre b a l o. Ni s mo ima li ta kav mo tiv kakv su ima li Cr no gor ci. Do kra ja tre }e ~e tvr ti ne smo uspe va li da dr ì mo pri kqu ~ak. Do bi ja li smo igra ~a vi {e, ali ni smo bi li kva l i tet n i u re a l i z a c i j i. Utak mi ca uop {te ni je bi la la ka, sa da nam osta je da se opo ra vi mo. Mo ram da ka èm da nam se ni ka da ova ko ne {to ni je de si lo, da dru gi ~e ka ju {ta }e mo da ura di mo, ka ko }e mo da od i- gra mo, a da smo pr vi u gru pi. To ni s mo us p e l i da sa vla da mo, iako smo ima li è qu da po be di mo. Mi ~e ka mo ri va la u po lu fi na lu, a Cr no gor ci ma è lim svu sre }u u ~e tvrt fi na lu - re kao je Go ci}.

Barakudama nije pomogao ni odli~ni golman Josip Pavi}

Pro{li Crnogorci i Nemci, ispali Hrvati Va ter po li sti Hr vat ske ne }e bra ni ti ti tu lu osvo je nu pre dve go di ne u za gre bu. Na i me, po sle dva po ra za u B gru pi, od Sr bi je (15:12) i Ne ma~ ke (10:9), ba ra ku de su u po sled wem mo ra le da po be de [pa ni ju, ali da pri tom Sr bi ja ne iz gu bi od Cr ne Go re i Ru mu ni ja od Ne ma~ ke. Iza bra ni ci Rat ka Ru di }a us pe li su da sa vla da ju [pa ni ju sa mi ni mal nih 11:10 (1:3, 5:1, 3:2, 2:5) po sle pra ve dra me. U du e lu pu nom pre o kre ta [pan ci su po ve li 3:0, ali su po sle tri ~e tvr ti ne Hr va ti ima li pred nost od 9:5. Po ~et kom ~e tvr te de o ni ce ima li su i 11:6 po sle dva uza stop na go la Nik {e Do bu da, a on da su [pan ci u po sled wa ~e ti ri mi nu ta po sti gli ~e ti ri po got ka i sti gli do 10:11.

Ima li su i na pad s igra ~em vi {e, a uda rac Ma ria Gar si je 16 se kun di pre kra ja du e la us peo je da od bra ni od li~ ni Jo sip Pa vi}, ko je je to bi la 16. od bra na na utak mi ci. Ali, na de Hr va ti ma da mo gu do ~e tvrt fi na la pr vo su ras pr {i li Sr bi, ko ji su iz gu bi li od Cr no go ra ca 7:11, a on da i Nem ci ko ji su sa vla da li Ru mu ni ju 10:9 (4:2, 2:3, 2:2, 2:2). Pan ce ri su vo di li od po ~et ka do kra ja sa dva, tri go la pred no sti, a Ru mu ni su ne ko li ko pu ta uspe va li da se pri mak nu na gol za o stat ka, ali ni su ima li sna ge i za ne {to vi {e. Ta ko }e iz B gru pe di rekt no u po lu fi na le Sr bi ja, a u ~e tvrt fi na le su pro {li dru go pla si ra na Cr na Go ra i tre }e pla si ra na Ne ma~ ka, a Hr va ti

}e raz i gra va ti za pla sman od 5. do 8. me sta. U A gru pi, ko ja je bi la mno go lak {a, sve je bi lo mno go iz ve sni je. Ma |a ri su si gur ni sa svih pet po be da u po lu fi na lu, dok }e Ita li ja i Gr~ ka u ~e tvrt fi na le. U po sled wem ko lu iz ne na |e we su na pra vi li Ho lan |a ni ko ji su sa 10:8 (2:4, 2:0, 3:2, 3:2) sa vla da li Ma ke don ce i pre u ze li im ~e tvr tu po zi ci ju. Sr bi ja }e u pe tak od 18 ~a so va u po lu fi na lu ~e ka ti po bed ni ka du e la iz me |u Ita li je/Gr~ ke i Ne ma~ ke, a Ma |ar ska od 20 sa ti bo qeg iz ~e tvrt fi nal nog su sre ta Cr ne Go re i Ita li je/Gr~ ke. Pripremila: G. Malenovi}

c m y

dnevnik

SPORT

utorak24.januar2012.

FOTO-PRI^A SA EVROPSKOG PRVENSTVA RUKOMETA[A U SRBIJI (15–29. JANUAR)

Foto: F. Baki} i N. Stojanovi}

sport

utorak24.januar2012.

dnevnik

E V R O P S K O P R V E N S T V O R U K O M E T A [ A U S R B I J I ( 1 5 – 2 9 . J A N U A R )

Panceri u mreì Landina Danska - Nema~ka 28:26 (17:14) BEOGRAD: Be o grad ska Are n a, gle d a l a c a: 7.000, su di je: Kr sti~ i Qu b i~ (Slo v e n i j a). Sed mer ci: Dan ska 3 (3), Ne ma~ ka 2 (2). Is kqu ~e wa: Dan ska 4, Ne ma~ ka 6 mi nu ta. DAN SKA: Lan din (15 od b ra n a), Mo g en s en 4, M. Kri sti an sen, La u ge 1, L. Kri sti an sen, Mar kun sen 2, Egert 7, Spe le berg, Svan, Lind berg 5, R. Toft Han s en 2, Kle v er l i, Son d er g ard 2, H. Toft Han s en 1, Han sen 4, Nil sen. NE MA^ KA: Hejn ve ter (12 od bra na), Hens, Gen s haj m er 4, Ro g i{, Klejn 2, Pfal, Vin cek 2, Te u er ka uf 4, Glan dorf 3, Kri sto fer sen, Grec k i, Li h tlejn, Za ~a rao mre ù Ja kob sen Lan din [pren ger 3, Ka uf man 4, Has 4. ci ji Dan ske 28:26, naj vi {e za Pra va ru ko met na po sla sti ca hva qu ju }i gol ma nu Lan di nu i vi |e na je u su sre tu dru gog ko lu pr vom strel cu du e la An dre su Gru pe 2 iz me |u Dan ske i Ne - Eger tu ko ji je po sti gao se dam ma~ ke, ko ji su sa po seb nom pa go lo va. `wom pra ti li i na vi ja ~i Sr Pr vo po lu vre me obe le ìo bi je. Na kra ju, po sle ve li ke je bo qi start pan ce ra ko ji su bor be, po be da je pri pa la se lek naj vi {e za hva qu ju }i ras pu ca -

nom Gen shaj me ru po ve li u 5. mi nu tu, naj pre 5:1 a za tim i 6:2. Ta da na sce nu stu pa ~u var mre `e Da na ca Lan din ko ji je za u sta vio dve kon tre Ne ma ca i ne ko li ko `i vih lop ti, {to je we go vim sa i gra ~i ma da lo kri la. U 13. mi nu tu, se ri jom

Han s e n a i La u g ea, Dan s ka pra v i se r i j u 4:0 i do la zi do iz jed na ~e wa. Na pr vo vo| stvo cr ve no -be li su ~e ka li do 22. mi nu ta ka da je de s ni bek Lind b erg ma ti rao Kajn ve te ra za pr vo vo| stvo 11:10. Do kra j a po l u v re m e n a Dan ci su na sta vi li u ja kom rit mu i na od mor oti {li sa pred no {}u 17:14. Dru go po lu vre me do ne l o je mno g o bo q u igru Dan s ke, ko j a je pre ko Mo gen se na ste kla naj ve }u pred nsot od 5 go l o v a vi { ka (21:15) u 38. mi n u t u. Upor n i Nem c i ni s u od u s ta j a l i. Po g a | a l i su Has, Ka u f m an i Glan dorf pa su pan ce ri us pe li da pri |u na gol za o stat ka i na ja ve uz bu dqi v u za v r { ni c u. Ka d a je Egert u 58. mi nu tu po go dio sa li ni je se dam me ta ra, a Lan din ski n uo zi c er Gejn s haj m e r a sla v qe iza b ra n i k a Vil b e k a mo glo je da po~ ne. I. Grubor

U NOVOSADSKOJ GRUPI BA[ SE ZAKOMPLIKOVALO

Hrvati i Francuzi dele megdan U Gru pi 2 Pr ven stva Evro pe za ru ko me ta {e, ko ja se igra u No vom Sa du, pri li~ no se za kom pli ko va lo. [pa ni ja vo di na ta be li s pet bo do va i sa mo joj ko rak ne do sta je do pla sma na u po lu fi na le. S dru ge stra ne, Hr va ti vi {e i ni su ba{ si gur ni da mo gu da im se pri dru `e. Wi ho voj bri zi do pri neo je po raz upra vo od se lek ci je [pa ni je. Ne ki igra ~i va tre nih za ne u speh pri li~ no op tu `u ju su di je, a Iva no Ba li} ih je ~ak na zvao idi o ti ma. Dru gi, pak, spu {ta ju lop tu na ze mqu i ~e sti ta ju ri va li ma na po be di, na vo de }i da ni su ima li sna ge u fi ni {u i da su sa mi kri vi za po raz. [a hov ni ~a ri se ve ~ e r as u ve l i k oj sa l i Spen sa sa sta ju sa, na ovom tur ni ru ne pred vi dqi vim Fran -

sli~ no kao sa [pa ni jom. O~e ku jem i da qe ve li ku po dr {ku na vi ja ~a, ko ji ma se za hva qu jem na po dr {ci - is ta kao je Lac ko vi}. Do ma goj Duv wak po dr `ao je re pre zen ta tiv nog ko le gu i do dao: - Bi }e te {ko s Fran cu zi ma, ali ne tre ba se osvr ta ti na ono {to je pro {lo. Da nas je no vi dan i ube |en sam da ima mo ve li ke {an se za pla sman u po lu fi na le. Fran cu zi ima ju mi ni mal ne {an se, ali se ne pre da ju. Ako tri jum fu ju u ovoj utak mi ci i su t ra u du e l u sa Islan d om ima li bi {est bo do va i bi li bi kan di da ti za po lu fi na le pod uslo v om da po b e d e i Island, a Hr va ti iz gu be i od Ma |a ra.

Ristovski zaustavio Poqake Poqska – Makedonija 25:27 (12:18) BEOGRAD: Ha la Are na, gle da la ca 11.000, su di je: Laj fson i Pal son (Island). Sed mer ci: Poq ska 3 (2), Ma ke do ni ja 6 (6). Is kqu ~e wa: Poq ska 10, Ma ke do ni ja 6 mi nu ta. POQ SKA: Ja {ka 1, Li jev ski 4, Ku ~in ski, Tka ~ik 2, Bje lic ki, Vi {ni ev ski 1, Vi {a ri (5 od bra na), B. Ju rec ki 5, M. Ju rec ki 1, Vi ò mir ski, Tlu ~in ski 4 (2), Jur ki je vi~ 2, [ip ~ak 2, Kvi a tov ski, Za rem ba, Or è hov ski 3. MA KE DO NI JA: Ma na skov, Sto i lov 1, Al {ov ski 4, K. La za rov 9 (6), Mit kov, Jo nov ski, An ge lov ski, Te mel kov 4, Mir ku lov ski 1, Mar ko ski 1, Moj so ski, Ri stov ski (18 od bra na), Moj sov ski 4, Di mov ski 1, An ge lov, F. La za rov 1. Ni su Ma ke don ci Dan ci pa da do zvo le Po qa ci ma da se dig nu iz pe pe la. Isti na, ma lo je ne do sta ja lo da se to i do go di, ali ni je. Sla vi li su Ma ke don ci i to vi {e ne go za slu è no, jer sve vre me su vo di li, a wi ho vi ri va li us pe li su sa mo je dan put da po rav na ju re zul tat (1:1). No {e ni su mom ci, ko je vo di se lek tor Zvon ko [un dov ski, bo dre wem vi {e od 10.000 na vi ja ~a na tri bi na ma Are ne, tri bi ne su bi le

Ju nak po be de: Bor ko Ri stov ski

u zna ku cr ve no – `u te bo je. Na rav no, u svom sa sta vu Ma ke don ci su ima li iz u zet nog Ki ri la La za ro va, oko ko ga se vr ti igra eki pe, ali ovo ga pu ta ju nak utak mi ce bio je gol man Bor ko Ri stov ski, ko ji je za u sta vio broj ne {u te ve poq skih igra ~a. Ovom po be dom Ma ke do ni ja je ukwi `i la tri bo da i uda qi la Poq sku od pla sma na u za vr {ni cu EP. Po qa ki ru ko me ta {i igra li su zo nu 6-0, ma lo du bqe i po kre -

DIRK NOVICKI, IGRA^ DALAS MAVERIKSA

Evrobasket je bio moja gre{ka Ne ma~ ki ko {ar ka{ i MVP fi na la pro {lo go di {we NBA li ge Dirk No vic ki re kao je da igra we za re pre zen ta ci ju pret hod nog le ta ni je bio do bar po tez.

Dirk No vic ki

- Gle da ju }i una zad, igra we na Evrop skom pr ven stvu ni je bi la do bra od lu ka, ali sam je na pra vio zbog svo je ze mqe. Tre bao sam da na pra vim pa u zu. Igra we za re pre zen ta ci ju je pro u zro ko -

va lo to da sam po ~eo da tre ni ram tek kra jem no vem bra, a on da me je u NBA li gi sa ~e ka lo pet ili {est utak mi ca u to ku ne de qe - re kao je No vic ki. Sjaj nog Nem ca mu ~i ko le no, isto ono zbog ko jeg je pro pu stio de vet utak mi ca pro {le se zo ne. On ne mo è da se kre }e ka ko bi è leo. - Vi di te i sa mi, ne mo gu ni ko ga da pro |em dri blin gom, a to je va àn deo mo je igre. Sa mo {u ti ram ka da do bi jem lop tu i ne ose }am se zbog to ga pri jat no na te re nu - do dao je on, ali uz kon sta ta ci ju da je si tu a ci ja, ipak, bo qa ne go pre tri ne de qe. Rik Kar lajl i stru~ ni {tab Da la sa do ne li su od lu ku da Ne mac pro pu sti na red ne ~e ti ri utak mi ce, ka ko bi se u pot pu no sti opo ra vio od po vre de.

tqi vi je ne go uobi ~a je no, po ku {a va ju }i da otu pe na pad pro tiv ni ka. Me |u tim, se lek tor [un dev ski je do bro pro u ~io igru ri va la i we go vi iza bra ni ci su, le pim ak ci ja ma pro la zli kroz zo nu. Ki ril La za rov je sjaj no upo {qa vao sa i gra ~e, ali i po sti zao go lo ve. Bio je od li~ no ~u van, no sa sed mer ca bio je pre ci zan i po go dio {est pu ta gol ne si gur nih poq skih gol ma na. Pr vo po lu vre me i ve }i na dru gog bi li su za i sta za u`i va we

ru ko met nim sla do ku sci ma, ka da su Ma ke don ci go spo da ri li te re nom. Odo go vo ri li su ri va lu na isti na ~in, od bra nom 6- 0, ali su for si ra li i zo nu 5-1, u{li u ri tam i pro sto su iz ne na di li i iza bra ni ke Bog da na Ven te. Stal no su di za li svo je vo| stvo i na od mor oti {li sa {est go lo va pred no sti. Na vi ja ~i Ma ke do ni je su se pla {i li da se Po qa ci ne dig nu kao u du e lu s Dan ci ma, ali wi ho vi qu bim ci to ni su do zvo li li. Ipak, {to se kraj vi {e bli ìo i se lek ci ja Poq ske je po ~e la da ste è obru~ i na pa da mno go or ga ni zo va ni je, ko ri ste }i i za mor svo jih ri va la. Sma wi li su vo| stvo Ma ke do na ca na dva go la raz li ke i ve o ma se tru di li da is ko ri ste sve gre {ke pro tiv ni ka. Ni su us pe li. Naj bli ì svo joj na me ri bi li su u sa mom fi ni {u, kad je Alu {ov ski po ku {ao da lo bu je gol ma na Vi ~a ri ja i po go dio gor wi deo sta ti ve. Po tom je Te mel kov is kqu ~en na dva mi nu ta, ali osta lo je jo{ ma lo vre me na. Ri stov ski je od bra nio {ut Po qa ka i na sta lo je neo pi si vo sla vqe i na te re nu i na tri bi na ma. M. Pavlovi}

Iva no Ba li}, kre a tor igre hr vat ske re pre zen ta ci je

cu zi ma, ko ji ni su po ka za li ni deo ono ga {to se od wih o~e ki va lo, jer ne tre ba za bo ra vi ti da su uje di ni li olim pij sko, svet s ko i evrop s ko zla t o. Isti na, sa vla da li su Slo ve ni ju i upi sa li dva bo da, ali sve to bi lo je na je dvi te ja de. Mu ~i li su ih Slo ven ci sve do pred sam kraj utak mi ce. Mo `da }e Hr va ti ma po mo }i ne k o l i k o hi q a d a wi h o v ih ver n ih i gr l a t ih na v i j a ~ a, {to ne mo ra da bu de pre va ga, jer bi li su bu~ ni i u du e lu sa [pan ci ma, pa su po ra `e ni. Bla ` en k o Lac k o c i} ni j e qut na su di je kao Iva no Ba li}. - [pa ni ja ima fe no me nal nu eki pu i ni je sra mo ta iz gu bi ti. Iz vu kli smo ne ke po u ke iz tog me ~a. U du e lu s Fran cu zi ma bi }e, da ta ko ka `em, pu no tu ~e i mo glo bi da se do go di ne {to

[pa ni ja je oso ko qe na po be dom nad ja kim Hr va ti ma i da nas joj na meg d an iz l a z i Island, ko ji je pro sto pre ga zio Ma |a re. Om bra dos i dru go vi vi de svo ju ve li ku {an su da obez be de pla sman u za vr {ni cu, dok Ma |a ri, opet, na gla {a va ju da è le da se is ku pe za po raz od Islan da pred ve li kom bro jem na vi ja ~a i na taj na ~in im se iz vi ne za raz o ~a re we. Ve ru ju da mo gu da do bi ju Slo ven ce. - Pod ba ci li smo u du e lu sa Islan dom. Me |u tim, mo ra mo da is po {tu je mo i se be i na {e na vi ja ~e. Mi slim da mo è mo da Slo v e n i j u po l o ` i m o na ple }a i ukwi ì mo pet bod. To bi nam mno go zna ~i lo pre su tra {wi duel s Hr va ti ma is ta kao je od li~ ni Ga bor â sar. M. Pavlovi}

VOJVODINA U JEKU PRIPREMA ZA NASTAVAK PRVENSTVA

Sve ide po planu

Ka ko je ovih da na sport ski do ga |aj broj je dan u Sr bi ji i re gi o nu Evrop sko pr ven stvo u ru ko me tu, ra zu mqi vo je da je pa `wa svih me di ja fo ku si ra na na ovaj ve li ki sport ki do ga |aj. To kao da ne sme ta, ~ak na pro tiv, pru `a ru ko me ta {i ma Voj vo di ne pri li ku da se u mi ru, po ma lo na mar gi na ma me dij ske pa `we, pri pre ma ju za na sta vak su per li ga {ke tr ke, ko ja ih o~e ku je za ma -

we od de set da na. Iza bra ni ci tre ne ra mr \or |a ]ir ko vi }a od ra di li su do bar deo pri pre ma, a na pi ta we kao je za do vo qan od ra |e nim u pro te kih 14 da na, mla di stru~ wak ka `e: - Pri pre me te ku upra vo ona ko kao smo i pla ni ra li. S ob zi rom na Evrop sko pr ven stvo u na {oj ze mqi, ove pri pre me ni su kla si~ nog ti pa, ve} ih u skra }e nom vre men skom ro ku, kao i osta le

Ru ko me ta {i Voj vo di ne se pri pre ma ju za na stvak tak mi ~e wa

eki pe, ge ril ski od ra |u je mo. Broj tre ni ga ko ji smo za cr ta li od ra |en je po pla nu, ali ne i in ten zi tet s ob zi rom da smo ima li sit nih pro ble ma zdrav stve ne pri ro de. Dra gan Su xum je bio bo le stan 12 da na, Mi lo{ Ba ri {i} je ku bu rio sa na pr snu }em pr sta ko ji vu ~e jo{ od utak mi ce s Par ti za nom, dok je Ne ven Stje pa no vi} do bio za u {ke i gnoj nu an gi nu. No vo sa |a ni su od i gra li i dve kon trol ne utak mi ce, po sle ko jih je stru~ ni {tab bio ve o ma za do vo qan. - U pro ve ra ma pro tiv Vr ba sa i fran cu skog Ivri ja, ko je smo re {i li u svo ju ko rist sa 11, od no sno {est go lo va pred no sti, do bro smo se po ka za li. Re zul tat ni je bio to li ko u pr vom pla nu ko li ko nek dru ge stva ri. Bi le su to dve od li~ ne utak mi ce, a ono {to me kao tre ne ra po seb no ra du je je ozbi qan pri stup mo ma ka na tre nin zi ma i na kon trol nim su sre ti ma. Si stem ko ji for si ra mo je

za ì veo, {to je do bra stvar. Do na stav ka tak mi ~e wa i du e la sa Cr ve nom zve zdom ima mo od i gra }e mo jo{ tri utak mi ce. Pr vi ri val nam je Cr ven ka, sle di duel sa Spli tom u sre du i su bo ti okr {aj sa skop skim Var da rom – ka zao je ]ir ko vi}. U je ku je i pre la zni rok, me |u tim u no vo sad skom klu bu je mir no. - Mo ji sa rad ni ci i ja ver je mo u ovaj tim, ko ji je po ka zao da ima kva li tet i da mo è mno go. Pra vi iza zo vi nas tek o~e ku ju, igra mo na tri fron ta, pa ako se uka è pri li ka po ja ~a li bi smo se s ru ko me ta {em ko ji mo è da igra na po zi ci ji tri i ~e ti ri u od bra ni. Si gur no je da se re da ra di ne }e mo po ja ~a va ti - ja san je ]ir ko vi}. Pi a tli smo mla dog stru~ wa ka da pro ko men ta ri {e do ga |a wa na EP. - Pre za do vo qan sam do sa da {wim u~in kom na {e re pre zen ta ci je i o~e ku jem je u po lu fi na lu. Ka da se {am pi o nat za vr {i ve ru jem da }e mno go de ~a ka i de voj ~i ca po ~e ti da se ba vi ovim spor tom - re kao je ]ir ko vi}. I. Grubor

SPORT

c m y

dnevnik

utorak24.januar2012.

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

No le po be dio Hju i ta, sle di Fe rer Novak \okovi} sigurno kora~a ka odbrani titule na Australijan Openu. On je u osmini finala nadigrao qubimca doma}e publike Lejtona Hjuita sa 3:1, po setovima 6:1, 6:3, 4:6, 6:3. Australijanac je uspeo da pruì veliki otpor srpskom asu, prvi mu oduzev{i set u Melburnu. Najboqi teniser sveta furiozno je zapo~eo duel protiv biv{eg broja jedan na Rod Lejver Areni.Odmah na startu Novak je poveo sa 4:0. Hjuit, no{em velikom podr{kom sa tribina, uspeo je da vrati jedan brejk i smawi na 4:1, ali ne i vi{e od toga.Nole, koji brani titulu u Melburnu, u nastavku je dobio jo{ dva gema i posle 31 minut potvrdio ko je ko na teniskoj mapi. - Moram da odam priznawe protivniku, koji se nikada ne predaje, on je sjajan takmi~ar i borac. Naterao me je da igram jo{ jedan udarac u svakom poenu. On je poznat po tome i zaista mi je bilo te{ko da ga pobedim , pohvalio je \okovi} nastup starijeg kolege i osvrnuo se na podr{ku koju dobija od srpskih navija~a i u Melburnu, ali i {irom planete. - Jedina stvar koju mogu da kaèm da sam blagosloven da budem u ovoj poziciji da predstavqam svoju zemqu. Mi volimo da igramo Dejvis kup, na tom takmi~ewu doìveo sam neke najverovatnije trenutke na teniskom terenu... Po~etak drugog seta doneo je ne{to vi{e neizvesnosti. Tri

brejka na startu, uz obiqe atraktivnih poteza, razgalili su mnogobrojne fanove na centralnom terenu Melburn parka. Novak je imao vo|stvo od 3:1, nakon ~ega je Hjuit tek tada dobio prvi gem na svoj servis i smawio rezultat

(2:3).Ipak, po oceni mnogih najboqem sportisti sveta pro{le godine, to je bila dovoqna prednost. On je u nastavku jednostavno igrao svoju igru, kontrolisao situaciju na terenu, nakon ~ega je stigao do vo|stva od 2:0 u seto-

Je le na is pa la i u mik su Jelena Jankovi} sad mo`e da spakuje kofere. Ona je u paru sa Australijancem Bernardom Tomi}em pretrpela poraz u drugom kolu miksa.Jankovi} i Tomi} izgubili su od ~e{ko-pakistanskog para Andrea Hlava~kova- Ajsam Ul Hak Kure{i sa 6:3, 6:3. Srpska teniserka dan ranije nije uspela da se plasira u ~etvrtfinale u pojedina~noj konkurenciji, po{to je izgubila od Karoline Voznijacki iz Danske sa 6:0, 6:3.

REZULTATI

Ni {i ko ri iz ba cio Con gu

vima - 6:3.Drugi set, koji je dobio za 44 minuta, re{io je u velikom stilu, novim brejkom u fini{u. Nole je dominirao i na po~etku tre}eg seta - 3:0, ali je Hjuit, uvek dodatno motivisan pred svojim navija~ima, dobio neku nevi-

|enu snagu, krenuo na sve ili ni{ta i to mu se isplatilo.Stigao je Australijanac najpre do izjedna~ewa (3:3), vrativ{i brejk, a zatim i do vo|stva, napraviv{i novi - 5:4.On je posle velike borbe uspeo da iskoristi ~etvrtu set

loptu na svoj servis i smawi rezultat na 1:2 u setovima. Na krilima dobijenog seta Hjuit je igrao i u nastavku. On je prvi stigao do brejk {anse, ali je nije iskoristio, dok je srpski as prvi uspeo u tome.Neizvesnu borbu Novak je prekinuo u {estom gemu, kada je oduzeo servis protivniku (4:2). Interesantno je da je taj kqu~ni poen,ispostavi}e se kasnije za ceo me~, priznat tek posle ~elenxa. \okovi} je posle toga brzo uve}ao vo|stvo, ekspresno re{i{v{i u svoju korist gem u kojem je on bio na servisu. Australijac je produ`io `ivot jo{ na kratko, dobio je slede}i sa nulom, ali je to bilo sve {to je uspeo u osmini finala.Prvi igra~ sveta, kao i mnogo puta pre toga u karijeri, mirno je priveo me~ kraju. Novak }e u ~etvrtfinalu igrati protiv Davida Ferera. [panac je u osmini finala nadigrao Francuza Ri{ara Gaskea sa 6:4, 6:4, 6:1. Ferer, koji je peti nosilac u Melburnu, tako je stigao na korak od najboqeg plasmana na Australijan Openu. On je pro{le godine igrao polufinale.\okovi} je sa Fererom odigrao 11 me~eva u karijeri i vodi sa 6:5. Pro{le sezone igrali su dva puta i rezultat je bio nere{en - Nole je slavio u Madridu, a [panac na zavr{nom turniru sezone u Londonu. Bio je jedan od retkih koji su u 2011. uspeli da nadigraju fenomenalnog Noleta.

I PORED PORAZA OD KVITOVE, ANA ZADOVOQNA

Mo gu da igram pro tiv naj bo qih

Ana Ivanovi} pretrpela je poraz u osmini finala Australijan Opena od ~e{ke teniserke Petre Kvitove 0:2 (2:6, 6:7). - Me~ je bio jako te`ak. Nisam uspevala da prona|em ritam u po~etku. Petra je te`ak protivnik, stvarno morate dobro da udarata lopticu, u suprotnom }e ona verovatno domi ni rati i ko ri sti ti svo je prilike - rekla je Ivanovi}eva posle poraza. - To mi je stvarno falilo u prvom setu, a deli-

ali i da forsirawe toga mo`e da odvede u gre{ke. - Morate ba{ da se trudite da zamahnete lopticu i u|ete u ritam, a to izaziva mnogo gre{aka. To se meni desilo. Ona nije tip igra~ice koja vam dozvoqava da se vratite u me~. Ose}ala sam da sam krajem drugog

mi~no i u drugom, u kome sam mnogo boqe servirala. Onda sam se sna`no borila u poku{aju da se vratim i udarala sam loptu mnogo boqe. Stvarno je {teta {to ni sam ko ri sti la svoje prilike. Ali, ona je jako dobro servirala i dobro igra, a te{ko je da joj se pro~ita servis po{to je levoruka. Trudila sam se, ali nisam imala pravi ritam. Ana ( 22. nosilac u Melburnu) je istakla da Kvitova ne dozvoqava duga~ke poene i da protiv we mora da se u|e u ritam,

seta lepo udarala loptu i taj ose}aj je jako dobar. [teta {to je to bilo ba{ kasno. Srpkiwa je istakla da je zadovoqna svojim servisom, po{to je radila na wegovom popravqawu pre starta sezone. - Dobro sam servirala, zato je toliko frustriraju}e {to sam do`ivela ubedqiv poraz... Ose}ala sam da nisam dobro udarala i malo sam pogre{no cenila loptu. Ali, bilo je mnogo toga pozitivnog ove nedeqe. Znate, to je ne{to {to me motivi{e da ostanem u vrhu i ra-

Mu { kar c i, osmi na fi na la: (5) Fe rer ([panija) - (17) Gaske (Francuska) 6:4, 6:4, 6:1, (4) Mari (V. Britanija) - Kuku{kin (Kazahstan) 6:1, 6:1, 1:0, predaja Kuku{kina, (24) Ni{ikori (Japan) - (6) Conga (Francuska) 2:6, 6:2, 6:1, 3:6, 6:3, (11) Del Potro (Argentina) - Kol{rajber (Nema~ka) 6:4, 6:2, 6:1, (3) Federer ([vajcarska) - Tomi} (Australija) 6:4, 6:2, 6:2, (7) Berdih (^e{ka) - (10) Almagro ([panija) 4:6, 7:6 (5), 7:6 (3), 7:6 (2), (2) Nadal ([panija) - (18) Lopez ([panija) 6:4, 6:4, 6:2, (1) \o ko vi} (Sr bi ja) - Hju it (Australija) 6:1, 6:3, 4:6, 6:3.

@o Vil fred Con ga i Ni {i ko ri

Se re na u autu @e ne, osmina finala: (1) Voznijacki (Danska) - (13) Jankovi} (Srbija) 6:0, 7:5, (11) Klajsters (Belgija) - (5) Na (Kina) 4:6, 7:6 (6), 6:4, (3) Azarenka (Belorusija) - Benesova (^e{ka) 6:2, 6:2, (8) A. Radvanska (Poqska) - (22) Gerges (Nema~ka) 6:1, 6:1, Makarova (Rusija) - (12) S. Vilijams (SAD) 6:2, 6:3, (4) [arapova (Rusija) (14) Lisicki (Nema~ka) 3:6, 6:2, 6:3, Erani (Italija) - @eng (Kina) 6:2, 6:1, (2) Kvitova (^e{ka) - (21) Ivanovi} (Srbija) 6:2, 7:6 (2).

Se re na Vi li jams

PAROVI ^ETVRTFINALA

Mu {kar ci

@e ne

(4) Mari (V. Britanija) - (24) Ni{ikori (Japan) (11) Del Potro (Argentina) - (3) Federer ([vajcarska) (7) Berdih (^e{ka) - (2) Nadal ([panija) (1) \okovi} (Srbija) - (5) Ferer ([panija)

(1) Voznijacki (Danska) - (11) Klajsters (Belgija) (3) Azarenka (Belorusija) - (8) A. Radvanska (Poqska) Makarova (Rusija) - (4) [arapova (Rusija) Erani (Italija) - (2) Kvitova (^e{ka)

dim jo{ vrednije. Definitivno sam se popravila u odnosu na pro{lu godinu. Mnogo toga sam popravila i ose}am da sam dobila u pauzi sezone. Znate, ovaj turnir je bio dobar. Igrala sam zaista dobro i dokazala sam sebi da mogu da igram na tom nivou i da se takmi~im protiv najboqih... To me motivi{e da nastavim da radim, a ima jo{ mnogo toga da se uradi, ali u`ivam {to se ponovo takmi~im na ovom nivou. Samo `elim da mi godina bude dobra, kazala je nekada prva teniserka sveta.

sport

utorak24.januar2012.

mITRoVA^KI SREm Po^Eo PRIPREmE

dnevnik PoTISJE IZ KAwI@E Po^ELo PRIPREmE

I ka de ti No vi tim za le po u se ni or skom po go nu pro le }e Ako je su di ti po star tu pri pre ma mi tro va~ k og pr vo l i g a {a, no vi {ef stru ke Sre ma ê da Ma ti}, sa sa rad ni ci ma Pe trom Ka r a i ~ i } em i Mi ro sla vom âv kom ima }e te àk za da tak da ukom po nu je no vi tim za op sta nak u pr vo li ga {kom dru {tvu. Po re ~i ma Ma ti }a, ~e tvr tog po re du tre ne ra Mi trov ~a na, to ni je ne mo gu }a mi si ja. - Da ne ve ru jem re ~i ma pr vog ~o ve ka Sre ma Vi }en ti ja Pe tro vi }a, da Srem ci ima ju kva li t e t an igra~ k i po t en c i j al, ne bi se ni pri hva tio ovog te {kog za dat ka - is ti ~e Ma ti}.

Pr voj pro ziv ci tre ne ra Ma ti }a, pred ho dio je raz go vor ~el ni ka Sre ma Pe tro vi }a sa svim igra ~i ma. Po we go vim re ~i ma, sva ko ko ni je za do vo qan mo `e da na pu sti re do ve be lih sa Sa ve, pod od re |e nim uslo vi ma. Mno gi pr vo tim ci su to ve} u~i ni li, ta ko da je Srem ostao bez start ne po sta ve iz je se weg de la se zo ne, oti {li su: Ba ji}, Va si qe vi}, [i nik, Ba qak, Ta to mi ro vi}, Ba {a no vi}, Ob ra do vi}, Ne na do vi}, Vu ka {i no vi}, Tre bo vac, Ta le. @e qu da pro me ne sre di nu ima ju de fan zi vac Ni ko li} i ka pi ten Jan ko vi}, a u tre na `nom pro ce su ni su: Ili}, Dra {ko vi}, Fi li -

po vi}, kao i is ku sni Mi lo {e vi} ko ji je po vre |en. Ipak, igra~ ki po gon be lih sa Sa ve je sva ki da nom sve broj ni ji. Ovih da na o~e ku je se i do la zak pe to r i c e su p er l i g a {kih igra ~a ko ji }e po ja ~a ti, pre sve ga sre di nu te re na i na pad. Agil ni tre ner Ma ti} ve} je za ka zo i pri prem ne utak mi ce ka ko bi {to bo qe uigrao eki pu i ostva rio za cr ta ni ciq - op sta nak u li gi. Pr vi kon trol ni me~ Srem ci }e od i gra ti sa Slo ve nom iz Ru me (5. fe bru a ra) a za tim sle de du e l i sa Je din stvom (Sta ra Pa zo va), Rad ni~ kim (No va Pa zo va), Ce men tom (Be o ~in). R. Ar~ukov

RADNI^KI IZ SREmSKE mITRoVICE @ELI U VI[I RANG

Srp ska li ga za ju bi lej

Sta vqe na je ta~ ka na zim ski od mor fud ba le ra Rad ni~ kog iz Srem ske Mi tro vi ce, jer su Zo ran \u ri}, {ef stru~ nog {ta ba, i po mo} ni ci Dra gan De li} i Mi la din Stoj ~i}, upa li li ze le no sve tlo i ozna ~i li po ~e tak pri p re m a.Na pr v om tre nin gu vla da la je po zi tiv na at mos fe ra, uz ve li ku gu `vu, po {to su kod eko no ma Do bri le Ze ~e vi}, opre mu za du `i la 24 fud ba le ra. Rad ni~ ki je ube dqi vo za vr {io je se wu tr ku u Voj vo |an skoj li gi-Za pad osvo ji li su 33 bo da. Mi trov ~a ni ima ju tri bo da vi {e od In dek sa iz No -

per li ga{ no vo sad ska Voj vo di na. Rad ni~ ki je go to vo u istom sa sta vu {po ~eo pri pre me za na sta vak se zo ne, je di no je Mi o-

or ni za rad i to je naj va `ni je.Ceo tok pri pre ma }e mo od ra di ti na na {em sta di o nu.Mo ra mo ozbiq no ra di ti, jer na {e am bi ci je su ja sne – za dr `a ti

vog Sa da i pet od Je din stva iz Sta re Pa zo ve. - Po ka za li smo je se nas, da ima m o kva l i t et, naj b o q i igra~ ki ka dar i or ga ni za ci ju klu ba, ali ne }e mo se uspa va ti.Tri bo da su za do vo qa va ju }a pred nost, ali ne i do voq na da bi smo mo gli ve} sa da da sla vi mo pla sman u srp sko li ga {ko dru {tvo. Bi }e mo opre zni i da ti sve od se b e da sa ~ u v a m o tron. U svim me ~e vi ma po ku {a }e mo da pru ì mo mak si mum jer u go di ni ka da sla vi mo 90 go d i n a po s to j a w a è l i m o igra ti me |u srp sko li ga {i ma ka è Go ran Ma ti} pred sed nik klu ba i do da je.- Ve} se pri pre ma mo za ju bi lej,a iz me |u osta lih u He sni }e go sto va ti i su -

drag Va si qe vi} obu kao dres pr vo li ga {a iz In |i je. No vi ~la no vi Rad ni~ kog su Alek san dar Te o do ro vi} (Bu du} nost, Sa la{ No }aj ski), Mi lo{ Za ri} (Haj duk, Vi {wi }e vo), Mi lo{ Vu ko li} (Slo ga, Er de vik) i Sr |an Ga ~i} (Slo ga, Vu ko var).Pri pre ma ma su pri kqu ~e ni i mom ci iz ka det skog po go na Rad ni~ kog – Ne ma wa Bo {ko vi}, Da mir Ga le ti} i Zo ran Ra po ti. Do kra ja pre la znog ro ka (3.fe bru a- ra) kon ku ren ci ju }e po ja ~a ti jo{ dva is ku sna igra ~a. Zo r an \u r i} je po z dra v io igra ~e, po tom ih je po veo na te ren, gde je od re |en pr vi tre ning. - Po sle pa u ze ko ja je bi la sko ro dva me se ca, mom ci de lu ju

tron. Od i gra }e mo i do sta pri ja teq skih utak mi ca. Pr vu }e mo od i gra ti s {id skim Rad ni~ kim (4.fe bru a ra), za tim su ugo vo re ne utak mi ce sa Ma ~vom (iz [ap ca), Ma ~vom (iz Bo ga ti }a), Do wim Sre mom (iz Pe }i na ca), a po sled wu pro ve ru pred po ~e tak pr ven stva od i gra }e mo s Ba~ kom (iz Su bo ti ce) 4.mar ta. Ra du sa pr vim ti mom pri kqu ~e no je i ne ko li ko mla |ih igra ~a, {to me ra du je. Vi de }e mo u ka kvom su sta wu, ka ko u fi zi~ kom ta ko i u tak ti~ k o-teh n i~ k om.Po n a v qam, bi }e do voq no vre me na da se svi ma po sve ti po treb na pa `wa do ko n a~ n og uspe h a-re k ao je Zo ran \u ri}. b. Rokni}

PRobLEmI KIKIN\ANA

Oti {ao gol man @iv kov

Po sle sa mo ne ko li ko da na ra da na Grad skom sta di o nu, Mar ko @iv kov pr vi gol man OFK Ki kin de od lu ~io je da pri hva ti po ziv Sen te. Ta ko su Ki kin |a ni neo ~e ki va no osta li sa sa mo jed nim gol ma nom, mla dim Mi tro vi }em. Na svu sre }u Ili ja Haj ro vi}, is ku sni ~u var mre `e po no vo se ak ti vi rao pa Ki kin |a ni ipak ima ju dva gol ma na. Po sto je do bri iz gle di da se u eki pi sa Grad skog sta di o na vra ti iz Sen te is ku sni gol man Mar ko Vu ko brat ko ji bi ujed no bio i u~i teq mla dim gol ma ni ma. m. S.

Na spisku 24 igra~a Tre ne ru Rad ni~ kog Zo ra nu \u ri }u ja vi li su se sle de }i igra ~i: De jan [i vo qic ki, Alek san dar Te o do ro vi}, Mar ko Ra ji}, Dra gan Nin ko vi}, Go ran Ste vi}, Ni ko la Ra do va no vi}, Mi lan Mi ji}, Dar ko Bo ji}, Du {an Pa vlo vi}, Mi lo{ Vu ko li}, Ni ko la Stan ko vi}, Ra do slav Ri a ti}, La zar \ur |e vi}, Mi lan Bo san ~i}, Sr |an Ga ~i}, Vla di mir Cvje ti}, Sr |an Dr qa ~a, Da mir Sko ru pan, Alek san dar Pro ki}, Vla di mir Ma nev, Ne ma wa Bo {ko vi}, Da mir Ga le ti}, Zo ran Ra po ti i Mi lo{ Za ri}.

Kre nu li i Oya ~a ni Fud ba le ri Tek stil ca po ~e li su pri pre me za na sta vak tak mi ~e wa ..u Sr skoj li gi, gru pa Voj vo di na. Pro ziv ku je iz v r { io no v i sta r i tre ner Si mo Po du na vac ko ji je to kom zim ske pa u ze pre u zeo di r i g ent s ku pa l i c u.U pi ta wu je mlad stru~ wak ko ji je kre nuo ve o ma am bi ci o zno.Po du na vac je na klu pi na sle dio Tri vu Ili }a ko ji se pre s e l io u som b or s ki Rad ni~ ki. Na pro ziv ci je bi lo oko dva de se tak igra ~a. Iz klu ba

su oti {li Da mir Top ~a gi} i Mi r o s lav Pa u n o v i} (Rad ni~ ki, Som bor). Kom plet ne pri pre me Oxa ~a ni od ra di ti na svom te re nu, a pr vi kon trol n i me~ od i g ra } e ve} 1.fe bru a ra pro tiv Haj du ka u Ku li. - Ima mo do voq no vre me na da se pri pre mi mo za pro le} ne okr {a je. U na red nih ne ko li ko da na kom ple ti ra }e mo tim, po ku {a mo da na pad ne mo vrh ta be le. - ka `e tre ner Tek stil ca Si mo Po du na vac. St. J.

Fud ba le ri Po ti sja iz Ka wi è po ~e li su pri pre me za pro le} ni deo pr ven stva u Su bo ti~ koj pod ru~ noj li gi. Od 22 pr vo ti ma ca ko li ko ih je na spi sku, sa pr vog tre nin ga iz oprav da nih ili dru gih raz lo ga iz o sta lo je wih de se tak, ali pred sed nik Mi lo{ Vi do vi} i tre ner Vla da Ran kov uve re ni su da se mo è ostva ri ti ciq. - Kao i pret hod nih se zo na ciq je isti, da se iz bo ri op sta nak u pod ru~ noj li gi. Iako se klub su o ~a va sa mno go broj nim pro ble mi ma, {to fi nan sij skim, {to ka drov skim, us pe li smo da smog ne mo sna ge i vo qe da za po~ ne mo pri pre me ka ko bi pro le} ni deo pr ven stva do ~e ka li {to sprem ni je i osvo ji mo po tre ban broj bo do va za op sta nak - ka è Vi do vi}. Je se wi deo pr ven stva Po ti sje je okon ~a lo na za ~e qu ta be le sa sve ga 11 bo do va, {to je ma lo bo qa za li ha ne go na pro {loj po lu se zo ni i za vr {et ku se zo ne ka da su Ka wi à ni upr kos osled wem me stu op sta li u li gi. - Tre ba }e nam mno go sna ge, vo qe, ra da i str pqe wa da osvo ji mo bar jo{ 20 bo do va, {to je po na {oj ra ~u ni ci do voq no da se iz bo ri op sta nak. Pri pre ma ma pr -

ve eki pe su pri kqu ~e na ~e tvo ri ca igra ~a iz ka det skog po go na Se gi, Pan dan ~o, Bi~ kei i Bu za, ma da su svi oni ve} ima li de bi u pr voj po sta vi, ali sa da se i zvra ni~ no pri kqu ~u ju kao stal -

dolf Bo ha ta - sa op {tio je Vi do vi}. Za sa da ne ma ne kih pro me na u igra~ kom ka dru, jer pre la zni rok jo{ tra je do 3. fe bru a ra. Oti {ao je je di no Fe her, a iz ve -

S prvog treninga Potisja iz Kawi`e

ni ~la no vi se ni or skog po go na. Wi ho va pre ko man da u pr vu eki pu zbog ne do voq nog bro ja igra ~a u ka det skoj se lek ci ji, do ve la je do to ga da je kom plet na sta ri ja pi o nir ska se lek ci ja pre {la u ka de te pa u pro le} nom de lu osta je mo bez pi o nir ske eki pe. Sa ka det skom eki pom ra di }e tre ne ri Ako{ Ta bo ro {i i Ru -

sno je da zbog ope ra ci je tre ner Ran kov ne }e mo }i jed no vre me da ra ~u na na @i {ko va. Da li }e se mo }i ra ~u na ti na sve sa spi ska pr vo ti ma ca, za vi si }e od wi ho vog od zi va na tre nin zi ma u na red nom pe ri o du, pa se raz go va ra sa ne ko li ci nom igra ~a iz okol nih klu bo va da po ja ~a ju re do ve Po ti sja. m. mitrovi}

TSK ImA oZbIQNE AmbICIJE

Me di} pr va la sta [ef stru~ nog {ta ba te me rin skog TSK-a Dra gan Mi lo {e vi}, je se weg pr va ka No vo sad ske li ge, oba vio je pro ziv ku i kre nuo sa pri pre ma ma. Na pr vom tre nin gu po ja vi lo se 25 igra ~a. Te me rin ci ima ju pet bo do va vi {e od no vo sad ske Mla do sti, je di nog kon ku ren ta u bor bi za pla sman u vi {i rang. - Upo znao sam igra ~e sa pro gra mom ra da, ima mo do voq no vre me na da sve spro ve de mo u de lo i sprem ni do ~e ka mo na sta vak tr ke za bo do vi ma. Pri pre me }e mo re a li zo va ti na na {a dva te re na, a u za vi sno sti od vre men skih uslo va ko ri sti }e mo i dvo ra nu. In te re su je nas sa mo osva ja we pr vog me sta, jer smo to kom je se weg de la se zo ne po ka za li zre lost za vi {i rang tak mi ~e wa – ka `e tre ner Dra gan Mi lo {e vi}. Oko sni ca ti ma sa ~i we na je od igra ~a po ni klih u omla din skoj {ko li, osta la je na oku pu, a pr -

va la sta je 24-go di {wi ve zi sta Zo ran Me di} (OFK Oxa ci). - Ne ko li ko pr vo ti ma ca bi lo je in te re sant no srp sko li ga {i ma, ali ni su me wa li klup ske bo je, po {to su iz ra zi li `e qu da za jed ni~ kim sna ga ma za vr {i mo za po ~e ti po sao. Pre go vo ri sa dvo ji com pro ve re nih igra ~a u{li su u za vr {nu fa zu i wi ho vim an ga `o va wem za kqu ~i }e mo spi sak po ja ~a wa.For mu }e mo bru si ti kroz {est kon trol nih me ~e va, a se ri ja te sto va po ~i we 12. fe bru a ra pro tiv voj vo |an skog li ga {a Mla do sti iz Tu ri je – re kao je Mi lo {e vi}. U zim skoj pa u zi do {lo je do pro me na u ru ko vo de }oj struk tu ri. La slo Ve re{ se po vu kao sa funk ci je pred sed ni ka, ali ostao je u klu bu, dok je we go vu ulo gu pre u zeo Qup ko To do ro vi}. Iz bor no vog pred sed ni ka bi }e ve ri fi ko van na klup skoj skup {ti ni. m. meni}anin

PAN^EVCI SE PoJA^AVAJU

]ir ka se vra tio u Di na mo Voj vo |an ski li ga{ Di na mo do veo je u svo je re do ve is ku snog de fan ziv ca Iva na ]ir ku ko ji je fud bal sku ka ri je ru po ~eo u gra du Ta mi {u. ]ir ka u svo joj du goj i bo ga toj fud bal skoj ka ri je ri na stu pao je za su per li ga {e Haj du ka (Ku la), OFK Be o- gra da, Mla dost (Apa tin), Haj duk (Be o grad), Sla vi ja (Sa ra je vo), No vi Pa zar, BASK (Be o grad), a ovih da na od lu ~io je da ka ri je ru za vr {i u svom ma ti~ nom klu bu Di na mu. - Po sle po zi va qu di iz mog gra da ni sam se dvo u mio i br zo smo se do go vo ri li da se vra tim u klub u ko jem sam Ivan ]irka po ~eo fud bal sku ka ri je ru. Ve ru jem da }u svo jim is ku stvom - Do la skom is ku snog ]ir ke i do brim igra ma u na stav ku pr - u~i ni li smo pr vi ko rak ka ja ~a ven stva po mo }i da klub ove se - wu ti ma i kon ku ren ci je u ti mu. zo ne ostva ri po vra tak u Srp sku U to ku na red nih da na ve ru jem da li gu – ka `e ]ir ka. }e mo bi ti jo{ ja ~i, jer bli zu U to ku je pre la zni rok, a naj - smo re a li za ci je do go vo ra sa za po sle ni ji je se kre tar klu ba igra ~i ma ko ji su nam neo p hod ni Dra go slav ]ur ~in na ja vqu je do - da u na stav ku pr ven stva osvo ji la zak jo{ ne ko li ko igra ~a do mo pr vo me sto {to nam je bio po ~et ka pri pre ma ko je po ~i wu ciq na po ~et ku se zo ne - ka `e se 28 ja nu a ra. kre tar ]ur ~in. b. Stojkovski

LIDER PFL SomboR Po^IwE PRIPREmE

Bre sto v ~a ni ve} mo bil ni Li de ri Pod ru~ ne fud bal ske li ge Som bor BSK iz Ba~ kog Bre stov ca, u po ne de qak 23. ja nu a ra po ~i wu pri pre me za na sta vak pr ven stva. Neo ~ e k i v a n o, ali za slu è no su Bre stov ~a ni je s e n as bi l i naj b o q a eki pa pod ru~ ja. Od pr vog ko la su po ve li ovaj fud bal ski ka ra van i do po sled weg 15. ko la se za dr à li na ~e lu pr ven stve ne ta be le. Tre n er Bra n i s lav Smi q a n ov s ki je do b ro pri pre mio svo ju fud bal sku ~e tu, iz dr ào sva is ku {e wa ko ja tak mi ~e we no si i mo è bi ti za do vo qan po stig nu tim. Ru k o v od s tvo klu b a na ~e l u sa Pred s ed n i k om Du {a nom Kla {wom i du go g o d i { wim ka p i t e n om, a sa da se kre ta rom klu ba Slav kom Be qan skim, ni je ni ma lo zbu we no ovim neo ~ e k i v a n im uspe h om. ^vr s to sto j e na ze m qi, re al ni su u pro ce na ma za na sta vak pr ven stva i na ja v qu j u sport s ku i è sto k u bor b u u na s tav k u pr ven stve ne tr ke. ,,Igra~ k i ka d ar je ostao isti u od no su na je se n as i to nam da j e za pra vo da uz do bre pri pre me, po no vi mo do bre par ti je iz pr vog de la pr ven stva. Go di nam li der ska po zi ci ja na ta be li, ali ni ma lo nas ni je po neo do bar re zul tat od je se nas. Tru di }e mo se da na pro le }e igra mo jo{ bo qe,, re kao nam je Slav ko Be qan ski. Tre ner Smi qa nov ski i we gov po mo} nik ]ur ~i ja, na pro le }e ra ~u na ju na sle de }e igra ~e: gol ma ni Ra ja ~i}, Lon ~ar i Ke ki}, osta l i igra ~ i: Ba g i}, P o p o v i } , ] u i } , B o ` i } , Sta n i} De j an,\ur | e v i}, Ko r a}, Di v jak, Lon ~ ar, Mi l a n o v i}, Sta n i} Sa {a, Mi l o {e vi}, Lu k i}, Mi t ro v i},û q ak,Or s i}, \ur | e vi} Sa vo, Kne ` e vi},Be q an s ki \or | e i Bo ì}. St. miler

c m y

dnevnik

ZVE ZDA ZA BE LE @I LA PR VI TRI JUMF U CR NOJ GO RI

Pro si ne~ ki pro ba i kom bi nu je

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde su u pre mi jer nom me ~u to kom pri pre ma u Cr noj Go ri ube dqi vo sa vla da li eki pu Gr bqa (4:0). S ne str pqe wem se o~e ki va la start na po sta va, od no sno po ~e tak re kon struk ci je ti ma iz je se weg de la se zo ne. Mno go to ga se ni je mo glo vi de ti, jer je tre ner Pro si ne~ ki po se gao sa kom bi no va nim sa sta vom : Ki rov ski, Ra du lo vi}, Kr ne ta, Mak si mo vi}, Mla de no vi}, Mi ja il o vi}, Di mi tri je vi}, Ka du, Ve {o vi}, Pe ro vi}, Ka lu |e ro vi}. Igra li su jo{: Ve si}, Stoj ko vi}, ]o si}, Jan ko vi}, \u ri~ ko vi}, Bor ha. - Za do vo qan sam pri ka za nim, po sle na por nih tre nin ga i s ob zi rom da je ovo tek pr va utak mi ca. Si gur no je da su no ge te {ke, i da mo gu jo{ bo qe, ali ja i ne è lim da sa da igra ju naj bo qe. Iz veo sam kom bi no va ni sa stav sa ne ko li ko no vaj li ja, jer è lim svi ma da uka èm {an su, i ho }u da {to pre ose te te ì nu Zve zdi nog dre sa – na po me nuo je Pro si ne~ ki. Od ve li kog bro ja no vaj li ja pa `wu na se be skre nuo je hi tri le vi bek Fi lip Mla de no vi}, ko ji je asi sti rao kod pr va dva po got ka. - Od i gra li smo od li~ nu utak mi cu, a ova ko ube dqi vu po be du ni sam o~e ki vao po {to jo{ uvek ima mo na por ne ba zi~ ne tre nin ge. Po la ko se ukla pam u eki pu, ve ru jem da }e for ma ima ti uz la znu li ni ju. Sve stan sam da na

mo joj po zi ci ji pred nost ima ju Pet ko vi} i To {i}, pa }u po ku {a ti da se na met nem u pred sto je }em pe ri o du. Va `no je da Zve zda iz gle da kao skla dan i ko lek tiv ko ji }e to kom pro le }a po be |i va ti - is ta kao je Mla de no vi}. U dru gom de lu ulo gu asi sten ta kod oba po got ka pre u zeo je Fi lip Jan ko vi} a re a li za to ri su bi li Bor ha, ko ji je za i grao na po zi ci ji kla si~ nog cen tar fo ra, i \u ri~ ko vi}. - Ose }am se mno go si gur ni je i imam ve }e sa mo po u zda we ne go le tos. Ta da je za me ne sve bi lo no vo, a sa da sam deo eki pe i è lim da na pre du jem, da bu dem bo qi iz tre nin ga u tre ning. Na dam se no vim tro fe ji ma - na po me no je Jan ko vi}. Pri ~e o od la sku sa Ma ra ka ne, iako mu je tek 17 go di na, Jan ko vi} je ener gi~ no de man to vao. - Ne idem nig de. Imam ugo vor i ho }u da za du ìm dres stan dard nog pr vo tim ca. To su mo je je di ne è qe i mo ti vi. î tao sam po no vi na ma i saj to vi ma da od la zim, ali ne znam ~e mu te ne i sti ne. Uosta lom, to me ne za ni ma. Na sta vqam da ra dim, bo rim se za ve }u mi nu ta ù, ma da je kon ku ren ci ja ogrom na u ve znom re du - sma tra Jan ko vi}. Sle de }i kon trol ni duel zve zdu o~e ku je 25. ja nu a ra a ri val je Pe tro vac. Mo `da je to pri li ka da {an su do bi ju i zvu~ na po ja ~a wa po put Ka sli ce, Mi li vo je vi }a, pa po sled we akvi zi ci je Mi ri }a. Z. Ran ge lov

Par ti zan ide u Iz rael Ko na~ no zva ni~ na po tvr da iz Par ti za na da je Du bai ot ka zan i da }e no va ba za bi ti Iz rael. Na saj tu Par ti za na sa op {te no je da }e eki pa i stru~ ni {tab su tra oti }i u Iz rael i bi }e sme {te ni u oko li ni Tel Avi va. Po sle ot ka zi va wa pri pre ma u Du ba i ju, ru ko vod stvo Par ti za na tra ga za pro tiv ni ci ma na te ri to ri ji Izra e la (25. Ja nu ar - 8. fe bru ar). Ka ko se u Izra e lu tre nut no spre ma ju i ti mo vi iz Ru si je, Ukra ji ne i Azer bej xa na, cr no-be li se na da ju da }e sa wi ma ugo vo ri ti pri ja teq ske me ~e ve, a po sto ji mo gu} nost te sta sa Ma ka bi jem iz Tel Avi va.

No vi tre ner cr no-be lih Avram Grant je ju ~e u pod ne od ra dio tre ning, da nas je slo bo dan dan za eki pu. Par ti zan je ot ka zao Du bai zbog pro ble ma sa vi zom za tre ne ra Avra ma Gran ta ko ji je Izra e lac, a po zna to je da pri pad ni ci izra el ske na ci o nal no sti ni su do bro do {li u arap ske ze mqe. Dru gi deo pri pre ma cr no-be li }e ima ti u An ta li ji gde bi tre ba lo da od i gra ju ~e ti ri kon trol na me ~a. Pre ma iz ve {ta ju na saj tu Par ti za na, Grant je pret hod nih da na gle dao obi lan DVD ma te ri jal sa utak mi ca ma cr no-be lih.

SPORT

utorak24.januar2012.

DE JAN VU KI ]E VI], TRE NER VOJ VO DI NE

Vo leo bih jo{ jed nog ve zi stu

Po s le da n a pa u z e ko ji su do bi li u ne de qu od {e fa stru~ nog {ta ba De ja na Vu ki }e vi }a, fud ba le ri Voj vo di ne ju ~e su na sta vi li s pri pre ma ma za pro le} nu se zo nu. Po iz u zet no le pom, pra vom pro le} nom vre me nu, No vo sa |a ni su na te re n i m a FC „Vu j a d in Bo k ov” ra di li pu nim tem pom. Po ka za lo se da je do bra bi la pro ce na da cr ve no-be li ne odu u Bu dvu, ve} da pr vi deo pri pre ma od ra de kod ku }e, gde ima ju iz vr sne uslo ve. - Za i sta sam za do vo qan ti me {to ono {to smo za mi sli li na pa pi ru mo `e mo da pre ba ci mo na te ren - za do voq no je kon sta to vao Vu ki }e vi}. - Pra ti nas za sa da ve o ma le po vre me i na dam se da }e ta ko osta ti do na {eg po la ska u Tur sku, 5. fe bru a ra. Igra ~i ko ji su tu ne ma ju ni naj ma wih pro ble ma ka da su u pi ta wu po vre de ili ne ke bo le sti, a ni upa le mi {i }a ni su to li ko iz ra `e ne. U ne de qi ko ja je pred na ma o~e ku je nas osam tre nin ga i dve kon trol ne utak mi ce ko je }e mo od i gra ti su tra s Ce men tom i u su bo tu s Je din stvom iz Sta re Pa zo ve. Mo ram da se po hva lim da su igra ~i mak si mal no is po {to va li plan ra da ko ji smo im da li to kom pa u ze. To su po tvr di li i wi ho vi re zul ta ti te sti ra wa ko ji su bi li fan ta sti~ ni, ta ko da smo od pr vog da na mo gli da kre ne mo s mak si mal nim ra dom, u pu nom rit mu. U ne kim me di ji ma po ja vi la se in for ma ci ja da Voj vo di na

S ju~era{weg treninga fudbalera Vojvodine

`e li jo{ da se po ja ~a u ve znom re du? - Iskre no, vo leo bih da do ve de mo jo{ jed nog zad weg ve znog igra ~a. Od la skom Me do je vi }a osta li smo osla bqe ni na toj po z i c i j i i pre d o ~ io sam to upra vi klu ba. Ni je nam, ipak, to pri o ri tet, jer ima mo re {e wa i u po sto je }em igra~ kom ka dru, ali ne bi bi lo su vi {no jer, objek tiv no, ne ma mo ve li ki broj igra ~a. Na pro le }e se igra u rit mu sre da-su bo ta i ima mo do sta aku mu li ra nih `u tih kar to na, pa je to ne {to {to nas te ra da raz mi {qa mo o jo{ jed nom ve znom fud ba le ru. Od la skom Me do je vi }a i Me re ba {vi li ja

O an ga ò va wu @u ke U de lu me di ja ob ja vqe no je da je mo gu }e po ja ~a we Vojvodi ne u ve znom re du An to ne lo @u ka, biv {i igra~ Par ti za na? - Bio sam u ne de qu u Pod go ri ci, ta ko da ni sam do bro upu }en. Me ni je u neo ba ve znom raz go vo ru na go ve {te na mo gu} nost da an ga ù je mo @u ku. Da je to ak tu el no, si gur no bih znao, jer bih bio kon sul to van, ali si tu a ci ja ni je ta kva i to je sve {to mo gu da ka èm na ovu te mu - ka te go ri ~an je bio De jan Vu ki }e vi}.

A|u ru pro du `io ugo vor Ni ge rij ski in ter na ci o na lac Na e me ka A|u ru ju ~e je pro du `io ugo vor s Voj vo di nom do ju na 2013. go di ne. Pre go vo ri tam no pu tog ve zi ste i ~el ni ka Voj vo di ne tra ja li su je dva pet mi nu ta, pa se, po re ~i ma sport skog di rek to ra Mi o dra ga Pan te li }a, sa rad wa na sta vqa na obo stra no za do voq stvo.

ITA LI JAN SKA SE RI JA A

AFRI^ KI KUP NA CI JA

Maj stor Drog ba Je dan po tez Di di jea Drog be bio je od lu ~u ju }i da Oba la Slo no va ~e po~ ne po be dom tak mi ~e we na Afri~ kom ku pu na ci ja. Sla vi la i An go la. Ve za ^el si ja funk ci o ni {e i u Afri ci. Ak ci ja dvo ji ce

Slo no va ~e Bu ba kar kraj wim na po rom od bio lop tu ko ja je okr znu la pre~ ku. U prin ci pu, bio je ovo me~ u ko jem je Oba la Slo no va ~e kon tro li sa la igru. Drog ba je mo gao ra ni je

Slavqe fudbalera Obale Slonova~e

igra ~a ^el si ja u fi ni {u pr vog po lu vre me na me ~a Oba la Slo no va ~e - Su dan pre su di la je po bed ni ka. Sa lo mon Ka lu je iz vr sno cen tri rao, a Di di je Drog ba gla vom po sti gao efek tan gol za po be du Oba le Slo no va ~e, ko ja je ta ko po tvr di la ulo gu fa vo ri ta, ne sa mo u ovom me ~u ne go i na ce lom tur ni ru. Su dan, ko jem je ovo osmo u~e {}e na Afri~ kom ku pu na ci ja, imao je svo je pri li ke na me ~u. Naj bo qu, dva mi nu ta po sle vo de }eg go la „Slo no va”. Mu da ter je od li~ no {u ti ra le vi com, a gol man Oba le

da po tvr di po bed ni ka utak mi ce u 68. mi nu tu, ali je we gov vo lej uda rac pro zu jao po red go la. Ovo je, ina ~e, Su da nu bio de se ti uza stop ni me~ na pr ven stvi ma Afri ke bez po be de. Re zul ta ti pr vog ko la - GRU PA A: Ekva to ri jal na Gvi ne ja - Li bi ja 1:0 (0:0) /Bal boa 85/, Se ne gal Zam bi ja 1:2 (0:2) /N’Do je 74 - Ma ju ka 12, Ka la ba 20/, GRU PA B: Oba la Slo no va ~e - Su dan 1:0 (1:0) /Drog ba 40’/, Bur ki na Fa so - An go la 1:2 (0:0) /Tra o re 57 - Ma te us 47, Ma nu {o 68/. Da nas - GR PA D: Ga na - Bo cva na (17), Ma li - Gvi ne ja (20)

In ter ve} ~e tvr ti Ka ko je In ter kre nuo, do kra ja se zo ne se ne }e bo ri ti sa mo za pla sman u Li gu {am pi o na, ne go i za ti tu lu pr va ka Ita li je. Tim ko ji je ta vo rio pod vo| stvom \an pje ra Ga spe ri ni ja, sa Kla u di om Ra ni je ri jem je ma lo-po ma lo po di zao for mu i na po lo vi ni tak mi ~e wa, evo, za seo na ~e tvr to me sto. Po be da nad La ci om - 2:1 (1:1) - In ter u je sed ma uza stop na u Se ri ji A, od no sno de ve ta u po sled wih 10 ko la. Obez be di li su je Di je go Mi li to u 44. i \am pa o lo Pa ci ni u 63. mi nu tu, po {to je To ma so Ro ki u 30. mi nu tu do veo go ste u za slu `e no vo| stvo. Bo {ko Jan ko vi} od i grao je ceo me~ za \e no vu pro tiv Pa ler ma i po no vo po sti gao gol. Na `a lost, wi me ni je us peo da spre ~i po raz svog ti ma od ras pu ca nog Pa ler ma (5:3).Du {an Ba sta je ta ko |e od i- grao svih 90 mi nu ta za Udi ne ze u po be di nad Ka ta ni jom. Od Sr ba su na te re nu bi li i Ne nad To mo vi} (u start noj po sta vi Le }ea) kao i

Ma ti ja Na sta si} i Adem Qa ji}, ko ji su no si li dres Fi o ren ti ne od po ~et ka su sre ta sa Ka qa ri jem. Re zul ta ti 19. ko la : Roma - ]ezena 5:1 (3:0) /Toti 1, 8, Borini 9, @uan 62, Pjani} 70 - Eder 58/, Atalanta - Juventus 0:2 (0:0) /Liht{tajner 54, \akerini 82/, Bolowa - Parma 0:0, Le}e - Kjevo 2:2 (1:2) /Espozito 30, Di Mikele 90 Paloski 3, 24/, Novara - Milan 0:3 (0:0) /Ibrahimovi} 57, 90, Robiwo 74/, Palermo - \enova 5:3 (3:1) /Budan 26, Silvestre 37, Manvotani 42, Mikoli 75, Miqa}o 85 - Palasio 13, 59p, Jankovi} 89/, Sijena - Napoli 1:1 (0:0) /Kalajo 67 - Pandev 86/, Udineze - Katanija 2:1(1:0) /Armero 20, Di Natale 53 - Lodi 90p/, Kaqari - Fiorentina 0:0, Inter - Lacio 2:1 (1:1) /Milito 44, Pacini 63 - Roki 30/. TABELA: Juventus 41, Milan 40, Udineze 38, Inter 35, Lacio 33, Roma (-1) 30, itd.

Mo re i ra pot pi sao FK Voj vo di na do bio je ve li ko po ja ~a we. Al ma mi Mo re i ra i zva ni~ no je po stao ~lan tog klu ba, re kao je no vi na ri ma sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li}. Pan te li} je re kao da }e se Mo re i ra u to ku ne de qe pri kqu ~i ti pri pre ma ma, na kon {to se vra ti iz Ki ne, gde je ot pu to vao ka ko bi ras ki nuo ugo vor sa biv {im klu bom.Mo re i ra je i ra ni je na stu pao u Par ti za nu, gde je igrao ve o ma za pa è nu ulo gu i po stao qu bi mac na vi ja ~a. Igrao je za Bo a vi {tu i Di na mo iz Mo skve i ki ne ski Da li jen. osta li smo osla bqe ni, ba rem za sa da. Eki pa iz je se we po lu se o ne bi la je for mi ra na, di sa la je jed nim plu }i ma i tre ba }e nam ma lo vre me na da uklo pi mo ne ke igra ~e u si stem. Na dam se da }e mo u to me us pe ti do kra ja pri pre ma. Ka ko su se sna {li po vrat ni ci Alek san dar Ka tai i Mi lo van Mi lo vi}? - Mi lo vi} je is ku san igra~ ko ji je do {ao da po ja ~a kon ku ren ci ju u zad wem re du, ali i da me ni, kao tre ne ru, po mog ne da ne bri nem zbog ù tih kar to na. [to se Ka ta i ja ti ~e, zna mo da je re~ o ve li kom ta len tu ko ji ni je us peo da ga pre to ~i u od go va r a j u } i kva l i t et. Do { ao je ku }i, na i {ao je na tre ne ra ko ji }e ga po dr à ti, a na we mu je da u na red nih {est me se ci, uz ve li ki rad, do seg ne od go va ra ju }i ni vo kva li te ta. Uko li ko u to -

me ne uspe, ima }e pro ble ma u ka ri je ri, ali se na dam da i on to shva ta i da }e ulo `i ti mak si mal ni na por ka ko bi {to bo qe is ko ri stio na red nih po la go di ne. Ka kva je si tu a ci ja s igra ~i ma ko ji ima ju do zvo lu klu ba da pro me ne sre di nu u slu ~a ju da do bi ju do bru po nu du? Vu li }e vi} se iz ja snio i re kao da }e osta ti i na pro le }e, ima te li na zna ka {ta je s osta li ma? - Tu sam ja u pro ble mu, jer ne mo gu da pla ni ram. Re kao sam i pred sed ni ku, sport skom di rek to ru i igra ~i ma da mo ra da po sto ji ne ki rok do ko jeg }e se iz ja sni ti ka ko bi zna li {ta da ra di mo i ka ko bi mo gli da re a gu je mo. Mo ra mo zna ti do kra ja ove ne de qe ka kvi su wi ho vi pla no vi - re kao je De jan Vu ki }e vi}. A. Pre do je vi}

PR VEN STVO [PA NI JE

Mr tva tr ka Ro nal da i Me si ja Iako je pr ven stve ni me~ Bar se lo ne sa Ma la gom „pao” iz me |u dva kup okr {a ja sa Real Ma dri dom, tre ner Bar se lo ne \o sep Gvar di o la ni je è leo mno go da ri zi ku je. Od lu ~io je da od mo ri sa mo ]a vi ja, Fa bre ga sa i Pu jo la, a svi osta li aso vi Ka ta lo na ca na {li su se u pr voj po sta vi. Re zul tat je la ka i ube dqi va po be da na La Ro sa le di, u ko joj je cen tral na fi gu ra bio Leo Me si. Ar gen ti nac je na pret hod nih osam go sto va wa u okvi ru Pri me re po sti gao sa mo je dan od svo jih 19 go lo va, ali je pro tiv Ma la ge bio mak si mal no ras po lo èn za igru. Ma ti rao je gol ma na Ka ba qe ra tri pu ta ali ni je us peo da po ti sne Kri sti ja na Ro nal da sa vr ha li ste stre la ca, jer je on u me ~u s Atle ti kom dva pu ta bio pre ci zan s pe na la. Re zul ta ti od lo è nog pr vog ko la: Osa su na - Va len si ja 1:1 (0:0)

/Lo lo 90+1 - Sol da do 85/, Ra jo Va qe ka no - Ma jor ka 0:1 (0:0) /Ra mis 57/, Ma la ga - Bar se lo na 1:4 (0:1) /Ron don 85 - Me si 33, 51, 81, San ~ez 48/, Le van te - Sa ra go sa 0:0, Real Ma drid - Atle tik Bil bao 4:1 (1:1) /Mar se lo 25, Ro nal do 47p, 67p, Ka qe hon 86 - Qo ren te 13/, Espa wol - Gra na da 3:0 (2:0) /Ba e- wa 26, Ver du 45p, Fon te 80/, Ra sing - He ta fe 1:2 (1:1) /Stu a ni 14 Ga vi lan 26, Mi ku 83/, So si je dad Atle ti ko Ma drid 0:4 (0:1) /Fal kao 3p, 83, 90+1, Adri jan 46/, Be tis - Se vi qa 1:1 (1:1) /Be wat 26 - Ne gre do 41/ TA BE LA: Real 49, Bar se lo na 44, Va len si ja 35, Le van te 31, Espa wol 28, Osa su na 27, Atle tik B. 26, Atle ti ko M. 26, Se vi qa 26, Ma la ga 25, He ta fe 24, Be tis 23, Ra jo Va qe ka no 22, Ma jor ka 22, So si je dad 21, Ra sing 20, Gra na da 19, Spor ting (-1) 18, Vi qa re al (-1) 16, Sa ra go sa 12.

PO SLE PO RA ZA AR SE NA LA OD JU NAJ TE DA

Van Per si qut na Ven ge ra Naj bo qi fud ba ler Ar se na la Ro bin van Per si qut je na me na xe ra svog ti ma Ar se na Ven ge ra zbog tak ti ke na ne deq nom der bi ju pro tiv Man ~e ster ju naj te da, ko ji je pri pao go sti ma re zul ta tom 2:1. Ho lan |a nin je sa ne ve ri com po sma trao od lu ku Ven ge ra da sjaj nog ^em ber le na za me ni Ar {a vi nom, sa mo ne ko li ko mi nu ta pre ne go {to }e Da ni Vel -

bek po sta vi ti ko na~ nih 2:1 za „cr ven |a vo le”. Fran cu skom stru~ wa ku su le |a u tom tre nut ku okre nu li i na vi ja ~i ko ji su sa tri bi na „Emi rejts” sta di o na skan di ra li „Ne zna{ {ta ra di{„! - Qu di ko ji ku pe ula zni ce ima ju pra vo da iz ra ze svoj stav i ne za do voq stvo. Me |u tim, tre ner sam 30 go di na i u do sa da {woj ka -

ri je ri sam iz vr {io pre ko 50.000 iz me na. Ne mam po tre bu da se iko me prav dam za svo je po stup ke, na ro ~i to ne na vi ja ~i ma i igra ~i ma - re kao je Ar sen Ven ger me di ji ma po sle utak mi ce. Te le vi zij ske ka me re sni mi le su re ak ci ju Van Per si ja na od lu ku Ven ge ra da za me ni do ta da fe no me nal nog ^em ber le na ko ji je hva ta wem za gla vu i re ~i ma „O,

ne” ja sno sta vio do zna wa svom me na xe ru {ta mi sli o tom po te zu. Ar se nal po sle po ra za od Ju naj te da 1:2 osta je na pe tom me stu Pre mi jer li ge sa 36 bo do va, pet ma we od ~e tvr to pla si ra nog ^el si ja. Za li de rom Man ~e ster si ti jem „tob xi je” za o sta ju ~ak 18 bo do va, dok ima ju 15 ma we od Ju naj te da.

sport

utorak24.januar2012.

KO[ARKA[KI SEMAFOR ABA mu{ka liga Par ti zan - Ma ka bi He mo farm - Kr ka Bu du} nost - Rad ni~ ki Zla to rog - C. zve zda Za greb - Ce de vi ta Olim pi ja - He li os [i ro ki - Ci bo na

1. Ma ka bi 2. Ce de vi ta 3. Bu du} nost 4. Par ti zan 5. Olim pi ja 6. Za greb 7. [i ro ki 8. Ci bo na 9. Rad ni~ ki 10. C. zve zda 11. He mo farm 12. He li os 13. Kr ka 14. Zla to rog

17 17 17 17 17 17 16 17 16 17 17 17 17 17

16 13 12 11 10 9 9 8 8 6 5 5 4 2

1 4 5 6 7 8 7 9 8 11 12 12 13 15

78:84 84:63 93:86 56:70 96:92 83:92 84:75

1453:1185 1448:1241 1290:1232 1335:1224 1299:1330 1361:1399 1246:1178 1363:1408 1307:1322 1357:1360 1279:1347 1224:1398 1263:1332 1161:1390

33 30 29 28 27 26 25 25 24 23 22 22 21 21

Regionalna `enska liga Bu du} nost - Par ti zan 46:84 Slo bo da - Ce qe 77:90 R. Ko ra} - M. Kra ji {nik 66:56 ^e lik - He mo farm 75:64 Voj vo di na NIS - Vo `do vac 54:47

1. Par ti zan 12 12 0 1042:770 24 13 10 3 940:874 23 2. ^e lik 13 9 4 956:914 22 3. R.Ko ra} 4. He mo farm 13 8 5 922:803 21 5. Ce qe 13 8 5 991:912 21 6. Bu du} nost 13 5 8 816:945 18 12 6 6 774:803 18 7. Vo `do vac 8. M. Kra ji {nik 13 4 9 838:809 17 9. Voj vo di na 13 2 11 799:923 15 13 0 13 786:1109 13 10. Slo bo da

Agro`iv mu{ka liga Voj vo di na S. - Na pre dak 84:85 @e le zni ~ar - Be o grad 72:74 Ta mi{ - Sme de re vo 74:82 FMP Rad ni~ ki - Pro le ter 92:71 BKK Rad ni~ ki - Me ta lac 98:64 Me ga Vi zu ra - Bo rac 68:57 Slo bo da - Slo ga 80:70

1. Voj vo di na 2. M. Vi zu ra 3. BKK Radn. 4. FMP Radn. 5. Sme de re vo 6. Be o grad 7. Bo rac 8. Ta mi{ 9. Slo ga 10. Me ta lac 11. Slo bo da 12. @e le zni ~ar 13. Na pre dak 14. Pro le ter

16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16

13 12 11 10 10 9 9 9 9 5 5 4 4 2

3 4 5 6 6 7 7 7 7 11 11 12 12 14

1369:1214 1326:1262 1324:1270 1287:1204 1374:1361 1259:1198 1191:1135 1185:1154 1360:1348 1185:1277 1188:1282 1283:1345 1222:1329 1192:1366

29 28 27 26 26 25 25 25 25 21 21 20 20 18

Prva `enska liga ^e la re vo - Be o~ in 62:64 Sta ra Pa zo va - Stu dent 80:65 Spar tak - Pro le ter 100:51 Lo zni ca - [a bac 54:94 C. zve zda - Vr bas 88:82 Ja go di na - Rad ni~ ki 73:66

1. C. zve zda 2. Ja go di na 3. Vr bas 4. [a bac 5. ^e la re vo 6. Rad ni~ ki 7. Stu dent 8. Spar tak 9. S. Pa zo va 10. Be o ~in 11. Pro le ter 12. Lo zni ca

16 15 16 16 16 16 16 16 16 15 15 15

15 13 10 10 8 8 7 6 5 5 4 3

1 2 6 6 8 8 9 10 11 10 11 12

1310:965 1235:1114 1187:1190 1163:1115 1023:1022 1096:1040 1068:1092 1095:1127 1189:1181 1007:1141 1011:1157 878:1117

31 28 26 26 24 24 23 22 21 20 19 17

Prva B mu{ka liga Mla dos (^) - Voj vo di na Spar tak - Kon stan tin [a bac - Je din stvo NB Ja go di na - Mla dost (Z) Rad ni~ ki S. - Cr no ko sa Be o vuk - na pre dak M.

84:67 56:57 83:73 70:81 71:75 64:65

1. Mla dost (Z) 14 11 3 1074:1020 25 2. Kon stan tin 14 10 4 1074:1012 24 3. Mla dost (^) 14 8 6 1124:1038 22 4. Ja go di na 14 8 6 1178:1168 22 5. Spar tak 14 8 6 1127:1063 22 6. Rad ni~ ki (O) 13 8 5 1066:1070 21 7. Cr no ko sa 14 7 7 1095:1109 21 8. Na pre dak M. 14 6 8 1047:1115 20 9. Be o vuk 14 6 8 1168:1179 20 10. [a bac 14 6 8 1090:1080 20 11. Voj vo di na 14 5 9 1118:1182 19 12. Vi va Ba sket 13 6 7 1142:1169 19 13. Je din stvo NB14 4 10 1174:1226 18 14. Rad ni~ ki S. 14 4 10 1098:1144 18

Prva srpska mu{ka liga – Sever Aka de mik - Mla dost T. Voj vo di na S. - Me ri di ja na Ra ni~ ki - Du nav To po la - Oyaci V. Ki kin da - N. Pa zo va Ve ter nik - Srem Vr bas - S. Pa zo va

1. Srem 2. Me ri di ja na 3. Mla dost T. 4. S. Pa zo va 5. N. Pa zo va 6. Aka de mik 7. Ve ter nik 8. Vr bas 9. Voj vo di na 10. To po la 11. Oyaci 12. Du nav 12. Rad ni~ ki 14. V. Ki kin da

90:84 95:99 85:76 91:70 64:74 74:93 67:63

14 14 0 1261:1066 28 14 13 1 1236:1088 27 14 10 4 1174:1115 24 14 9 5 1195:1072 23 14 8 6 1110:1075 22 14 7 7 1133:1106 21 14 7 7 1205:1214 21 14 7 7 1156:1184 21 14 6 8 1201:1191 20 14 6 8 1061:1080 20 14 4 10 1063:1139 18 14 3 11 1087:1181 17 14 2 12 997:1135 16 14 2 12 979:1202 16

Zajedni~ka KSV `enska liga Pro le ter - Voj vo di na MT 69:47 To pol ~an ka - ^e la re vo MT 66:69 Ju go ba nat - Gim na zi ja 0:20 He mo farm MT - Ko vin uto rak Ru ma - Vr bas M. MT sre da

1. Vr bas M. MT 2. He mo f. MT 3. Voj vo d. MT 4. ^e la re vo MT 5. Ru ma 6. To pol ~an ka 7. Ko vin 8. Gim na zi ja 9. Pro le ter 10. Ju go ba nat

11 10 1 11 9 2 12 8 4 11 8 3 11 8 3 12 5 7 11 5 6 11 4 7 12 3 9 18 0 18

763:491 639:493 701:641 750:527 725:556 628:714 623:658 582:717 576:830 0:360

21 20 20 19 19 17 16 15 15 0

Druga srpska mu{ka liga – Sever Voj ka - BNS 81:63 Sv. \or |e - Top 98:70 Apa tin - Haj duk 82:79 Kra ji na G. - ^o ka 90:87 Fu tog T. - Di na mo 65:80 B. Pa lan ka - Ru ma 0:20 (sr) Cr ven ka - Spar tak MT sre da

1. Haj duk 2. Di na mo 3. Sv. \or |e 4. BNS 5. Ru ma 6. Fu tog T. 7. Voj ka 8. Spar tak 9. Apa tin 10. Kra ji na G. 11. Top 12. ^o ka 13. Cr ven ka 14. B. Pa lan ka

15 15 15 15 14 15 15 14 15 15 15 15 14 26

12 12 11 10 10 9 8 8 7 7 6 4 5 0

3 3 4 5 4 6 7 6 8 8 9 11 9 26

1109:949 1073:967 1101:976 1035:972 1108:989 1079:1007 1036:1016 1036:954 1066:1045 1020:1068 990:1040 1037:1131 956:1012 0:520

27 27 26 25 24 24 23 22 22 22 21 19 19 0

Heba juniorska liga Voj vo d. S. - Par ti z. MTS Slo bo da - Be o vuk He mo farm [. - Mla dost Slo ga - C. zve zda BGD Me ga V. - Rad ni~ ki KG Zdra vqe - Kwa `e vac

1. He mo farm 2. Voj vo di na S. 3. C. zve z. BGD 4. Par ti z. MTS 5. Be ov uk 6. Slo bo da 7. Me ga Vi zu ra 8. Mla dost 9. Rad ni~ ki KG 10. Kwa `e vac 11. Zdra vqe 12. Slo ga

78:67 99:96 92:59 58:100 98:90 84:93

11 11 0 1018:802 22 11 10 1 952:807 21 11 8 3 951:794 19 11 7 4 904:738 18 11 6 5 951:945 17 11 5 6 764:887 16 11 5 6 965:963 16 11 4 7 830:879 15 11 4 7 760:810 15 11 3 8 840:921 14 11 2 9 772:967 13 11 1 10 759:953 12

ABS Elektro kadetska liga [u ma di ja - Star Fle{ - Par ti zan MTS Mla dost - Slo ga Ze mun - [a bac Pro ku pqe - Ni kak

1. Par ti z. MTS 2. C. zve z. BGD 3. Mla dost 4. He mo farm 5. Fle{ 6. Ni bak 7. Ze mun 8. Star 9. Slo ga 10. [u ma di ja 11. [a bac 12. Pro ku pqe

11 10 11 10 11 11 11 11 11 11 11 11

9 9 8 8 6 6 6 4 3 3 2 1

2 1 3 2 5 5 5 7 8 8 9 10

71:70 69:86 86:64 87:46 56:89

883:711 780:635 855:787 848:633 750:785 781:735 934:837 804:861 877:1016 802:893 753:881 674:967

20 19 19 18 17 17 17 15 14 14 13 12

In di ja na bo qa od Lej ker sa Ko{arka{i Indijane upisali su trijumf na go sto va wu Lej ker si ma (98:96). Oni su tako stigli do ukupno jedaneste pobede ove sezone, uz ~etiri poraza, {to im je najboqi start u posledwih devet godina. Me~ je bio pun preokreta. Doma}i su imali 13 poena vi{ka u prvom poluvremenu, a vo|stvo se u nastavku promenilo 14 puta, da bi Pejsersi ko na~ no pre u ze li pred nost 75 sekundi pre kraja. Najefikasniji u pobedni~kom timu, u ko jem su ~ak {e sto ri ca igra ~a za be le ì la dvo ci fren u~inak, bio je Roj Hibert sa 18 poena, osam skokova i ~etiri asistencije. On je tokom prvog poluvremena zara dio è stok uda rac u nos (Kobi Brajant mu je zabio lakat u lice u jednom prodoru), ali ga to nije spre~ilo da zablista i u nastavku me~a. Milvoki je upisao prvu pobedu u gostima ove sezone, po{to je savladao jednog od glavnih favorita za titulu Majami - 91:82. Baksi su zadràli rivala na samo 37 odsto {uta iz igre. Doma}ini, kod ko jih je naj e fi ka sni ji bio Lebron Xejms sa 28 poena i 13 skokova, igrali su bez povre|enog pleja Dvejna Vejda.Pobednike je predvodio Brendon Xenings sa 23 poena. Re zul ta ti:LA Lejkers - Indijana 96:98, Va{ington - Boston 94:100, LA Klipers - Toron to 103:91, Wu Xer si [arlot 97:87 ,Majami - Milvoki 82:91. [EST MEDAQA VOJVO\ANIMA U RUMUNIJI

Zla to Za ri }u, sre bro Ni ko li }u

Na me |u na rod nom xu do tur ni ru u ru munskom gradu Drobe ta-Tur nu Se ve rin naj per spek tiv ni ji ~la no vi Partizana iz Kikinde i Kawiè osvojili su {est medaqa ( po jednu zlatnu i srebrnu i ~etiri bronzane). Na turniru je u~estvovalo preko 500 xudista svih uzrasta iz Rumunije, Bugarske i Srbije. Zlatnu medaqu do 66 kilograma osvojio je Branislav Zari} (Partizan), a kvalitete su potvrdili Boò Elezovi} (Partizan) i Nemawa Nikoli} (Kawià) koji su prvu godinu juniori, ali su se izuzetno nosili sa mla|im seniorima do 23 godine. Do 90 kg Nikoli} se morao za do vo qi ti sre br nom me da qom, po{to je u finalu izgubio od reprezentativca Rumunije na zlatni bod u dodatnom vre me nu. Bron za ne me da qe osvojili su do 81 kg Elezovi}, do 73 kg Stefan Detari i do 60 kg Nikola Gatari}. Bronzanom medaqom se okitila i kadetkiwa Partizana Petra Vidovi}. M. Mr.

Voj vo di na - Di na mo (P) Je din stvo (U) - Va ra din Spar tak (S) - C. zve zda Vi zu ra - Ko lu ba ra 1. Spar tak 2. C. zve zda 3. TENT 4. Vi zu ra 5. Va ra din 6. Ko lu ba ra 7. Di na mo 8. Je din stvo 9. Rad ni~ ki 10. Voj vo di na

13 11 2 12 10 2 12 7 5 13 7 6 13 7 6 12 6 6 13 6 7 13 5 8 12 3 9 13 1 12

35:16 33:9 26:17 27:25 24:23 23:20 26:30 23:28 14:33 7:37

2:3 3:0 0:3 3:1 31 31 22 22 20 19 17 15 7 5

SUPERLIGA (M) Je din stvo (SP) - Voj vo di na Klek - Rib ni ca M. rad nik - Par ti zan Spar tak (Q) - C. zve zda Rad ni~ ki (K) - @e le zni ~ar 1. C. zve zda 2. Voj vo di na

12 11 13 9

1 4

1:3 3:1 0:3 0:3 2:3

35:12 32 33:19 29

3. Rad ni~ ki 4. M. rad nik 5. Par ti zan 6. Spar tak 7. Rib ni ca 8. Je din stvo 9. Klek 10. @e le zni ~ar

13 13 13 13 13 13 13 12

9 4 9 4 8 5 6 7 4 9 3 10 3 10 2 10

33:19 30:21 29:22 23:27 19:31 19:31 14:32 12:33

28 26 21 17 11 11 10 7

PRVA LIGA (@) Klek - Cr no ko sa Gim na zi ja lac - Sme~ 5 Je din stvo (SP) - No vi Sad Stu dent - @e le zni ~ar (L) Rad ni~ ki (K) - La za re vac Po {tar - MD Zre wa nin 1. Je din stvo 2. @e le zni ~ar 3. Cr no ko sa 4. Rad ni~ ki 5. Po {tar 6. La za re vac 7. Zre wa nin 8. Sme~ 5

12 12 12 11 12 10 12 8 12 6 12 5 12 5 12 5

0 1 2 4 6 7 7 7

NINA JELI] IZ [VEDSKE BOKSOVALA ZA SELEKCIJU SRBIJE

Obo à va bo ri la~ ke spor to ve Nina Jeli}, na{e gore list, pre {esnaest godina oti{la je s roditeqima u [vedsku, a sad joj je dvadeset leta. Srbiju veoma voli i èqa joj je bila da nastupi za na{u boksersku reprezentaciju. @eqa joj je ispiwena i Nina je na Kupu nacija za ène, koji je odràn u Somboru, osvojila zlatnu medaqu u kategoriji do 60 kilograma. U finalu savladala je Holan|anku, ina~e vice{ampionku Evrope. Na ovom takmi~ewu nastupile su devojke iz osamanest zemaqa. Nina je trenirala u BK Novi Sad, u koji ju je doveo na{ proslavqeni as Tadija Ka~ar, a radila je s trenerom Milanom Bajom Milovcem. - Ovaj uspeh mnogo mi zna~i. @ele sam da se borim za Srbiju i osvojim zlato i zato mi puno zna~i ova medaqa. îm sam po~ela da treniram sa ~ika Bajom, osetila sam da mogu mnogo, jer je on odli~an stru~wak. Bio mi je i u uglu i sjano me je vodio kroz borbu. @elim da postanem Bajin „vuk„, kako on zove svoje borce. Naravno, veoma zasluàn za ovaj uspeh je i svetski as Tadija Ka~ar - kaè darovita bokserka.

Ni na Je li} i Mi lan Mi lo vac

Ina~e, na{a sagovornica bavila se xudom devet godina i ostvarila je nekoliko zapa`enih rezultata. Bila je ~etiri puta prvakiwa [vedske i najboqa u Skandinaviji. - Volim borila~ke sportove, mada nisam agresivna. Boks treniram pet i po godina i bila sam

druga u [vedskoj, a tre}a i ~etvrta u Nema~koj, kad sam se takmi~ila za Hamburg. Trenutno sam kod ku}e, boksova}u na prvenstvima Vojvodine i Srbije, a treba da se dogovorim s trenerom i Ka~arom o jo{ nekim me~evima. Verujem u jo{ ve}e uspehe - istakla je Nina Jeli}. M. Pavlovi}

IZBOR NAJBOQIH SPORTISTA KOVINA

La u re a ti De li bla ~a nin i Va len ti na Se ku li} U organizaciji Sportskog saveza op{tine Kovin odr`ano je 35 po redu progla{ewe najuspe{nijih sportista i sportskih radnika za prethodnu godinu. Mnogobrojne goste pozdravio je

sekretar Sportskog saveza Vojvodine Mladen Stoj{i}, predsednik Karate saveza Srbije Dragoslav Bo`ovi} i proslavqeni odbojka{ki trener Jovica Cvetkovi}.

Du {an De li bla ~a nin i Va len ti na Se ku li}

predsednik Sportskog saveza Sa{a \or|evi}, a potom i predsednik op{tine Sa{a Brankovi}. Me|u brojnim gostima manifestaciji su prisustvovali i direktor Sportskog saveza Srbije Dragan [e{um, generalni

Specijalne nagrade dobili su \or|e Nikoli} – sportska svestranost, Sla|an Denkovi} – rekreativni sport, Mi{ko Jonov – {kolski sport, Kristijan Bela – badminton, Du{an \akov osvaja~ zlatne medaqe na Spe-

cijalnoj olimpijadi u Atini i Stefan [emlal - osvaja~ zlatne medaqe na Evropskom prvenstvu u katama ekipno. Izabrani su najboqi sportisti u mu{koj i ènskoj konkurenciji u svim kategorijama: kod pionira najboqi su bili Mateja î~i} (KK Radni~ki) i Tamara Jeli} (OK Radni~ki), u konkurenciji kadeta Filip Rodi} ( KK Basket) i Aleksandra Raji} (OK Bavani{te), kod juniora Uro{ Vuli}evi} (FK Radni~ki) i Marija Boì} (@RK Radni~ki). Za najuspe{nijeg sportistu u mu{koj i ènskoj konkurenciji progla{eni su fudbaler Du{an Delibla~anin (OFK Kolonija) i karatiskiwa Valentina Sekuli} (KK Radni~ki). U kon kuren ci ji eki pa naj uspe {nije su OFK Kolonija (~lan Vojvo|anske lige) i @RK Radni~ki. Najuspe{niji trener je Milan Todorovi} (FK Radni~ki), najboqi sportski radnik je Safet Haxali} (FK Pro le ter). Dodeqene su plakete zaslu`nim kolektivima koji pruàju veliku pomo} sportu u Kovinu i to: Sportskom savezu Srbija, Sekreterijatu za sport i omladinu Vojvodina, Sportskom savezu Vojvodina i Op{tini Kovin. Pred punom dvoranom sve~anost pri dodeli nagrada uveli~ali su svojim programom KUD Mladost iz Kovina i u~esnici festivala „ Klinci pevaju hitove“ Isidora Lajevec i Jelena Joka. B. Stojkovski

PRVENSTVO SRBIJE

ODBOJKA SUPERLIGA (@)

dnevnik

36:8 35:5 32:9 26:17 21:24 22:26 19:24 18:24

0:3 1:3 3:1 0:3 3:1 3:2 35 34 29 24 16 15 15 15

9. Stu dent 12 10. Klek 12 11. No vi Sad 12 12. Gim na zi ja lac 12

3 9 2 10 3 9 2 10

13:29 11 12:31 8 10:32 7 15:30 7

PRVA LIGA (M) No vi Sad - Ni{ \er dap - Du nav vo lej Spar tak (S) - VGSK Ste ri ja - Bo rac (S) Ja go di na - No vi Pa zar Obi li} - Sme de re vo

1. Spar tak 2. Bo rac 3. Obi li} 4. No vi Pa zar 5. \er dap 6. Ja go di na 7. Sme de re vo 8. D. vo lej 9. No vi Sad 10. Ni{ 11. VGSK 12. Ste ri ja

12 10 2 12 10 2 12 8 4 12 9 3 12 9 3 12 6 6 12 5 7 12 5 7 12 4 8 12 2 10 12 2 10 12 2 10

33:12 30:10 29:18 31:18 30:17 25:26 21:24 22:28 15:29 18:32 14:32 11:33

3:2 3:1 3:0 0:3 1:3 3:0 30 29 26 25 24 17 16 15 11 9 8 6

Jo ko vi }e va {am pi on ka Kugla{ica Jagodine Biqana Radanovi} osvojila je titulu na seniorskom Prvenstvu Srbije – Centar u Kru{evcu, dok je na Prvenstvu Srbije - Vojvodina u Kqaji}evu najboqa bila Nevenka Jokovi} iz suboti~kog Pionira. Radanovi}eva je pobedila sa 558 ~uweva, drugo mesto pripalo je Marini Joki} iz EDB sa 554 ~uwa, a tre}e Tatjani Rujevi} iz kostola~kog Rudara sa 524 ~uwa. U~estvovalo je 27 kugla{ica, a osam najboqih plasiralo se na [ampionat Srbije sa jo{ 24 igra~ice sa Prvenstva Srbije – Vojvodina. Nevenka Jokovi} (Pionir, Subotica) je izvanredno odigrala na kuglani u Kqaji}evu i ubedqivo trijumfovala sa 621 ~uwem. I srebro je oti{lo u Suboticu, osvojila ga je juniorska reprezentativka Pionira Livia Santo sa 599 ~uweva, dok je bronza pripala Anici Radakovi} (Srem, Ruma) sa 596 ~uweva. U~estvovalo je je 40 kugla{ica, 24 su se plasirale na [ampionat Srbije. Pionir i Apa-

Li via San to i Ne ven ka Jo ko vi}

tin imaju po pet plasiranih kugla{ica, Ada kompjuters (Novi Sad), Petrovaradin i SPC Vojvodina po tri, Srem (Ruma) i Jedinstvo (Novi Be~ej) po dve i E|{eg iz Ba~ke Topole jednu.

ВЕЧЕРАС ПРОМОЦИЈА У МАТИЦИ СРПСКОЈ

Нова књига Српске енциклопедије Матица српска и Српска академија наука и уметности, заједно са Заводом за уџбенике као извршним издавачем, недавно су објавили другу књигу првог тома Српске енциклопедије (Беог – Буш). На тај начин заокружен је први том (слова А и Б) националне енциклопедије, која је замишљена у десет томова. Најновије издање биће представљено вечерас у 19 часова у Матици српској, а о књи-

зи ће говорити Чедомир Попов, Милољуб Албијанић, Ђорђе Злоковић, Дарко Танасковић и Драган Станић. Српска енциклопедија је заснована као национална енциклопедија општег типа. Њен главни циљ јесте сакупљање, систематизовање и енциклопедијско тумачење свеукупног историјског развоја и савременог положаја српског народа. Ова публикација на систематизован начин обрађује културно-историјску баштину српског народа и описује његов допринос европској и светској култури и цивилизацији. У Матици наглашавају како ово капитално издање треба да разјасни сва најважнија питања из прошлости српског народа и да прика-

же материјалне и општекултурне вредности, стваране како на српским просторима тако и на местима где Срби живе у расејању.Ова енциклопедија се уз то бави историјом и остварењима других народа са којима су Срби били повезани. Српска енциклопедија обрађује културу, њене особености и достигнућа, живот, обичаје, менталитет, религију и друге духовне вредности српског народа. Научним и историјским вредновањем његовог духовног наслеђа указује се и на прожимање са другим културама, посебно са културама Истока и Запада, као и са културама народа чији припадници живе са Србима у заједничкој држави или у непосредном окружењу. Рационалним и критичким приступом целокупном културном наслеђу, достигнућима свих наука и уметности, те техничко-технолошком развоју енциклопедија омогућује да савремене и будуће генерације добију реалну историјску слику о развитку и дометима српске духовности, њеним вредностима и значају за савремени свет, а на тај начин доприноси потврђивању историјске и друштвене свести српског народа. О свим пословима на изради Српске енциклопедије брине Уређивачки одбор од 24 члана, који су формирали САНУ и Матица српска. Ту су још 33 стручне редакције за које ради неколико стотина сарадника. У плану је да током ове године буде припремљен за штампу други том Српске енциклопедије, који ће обухватити одреднице на слово В . Пројекат се изводи уз помоћ Минстарства просвете и науке Републике Србије, а на основу посебног Закона о Српској енциклопедији. Р. Л.

СЛОБОДАНУ ТИШМИ УРУЧЕНА НИНОВА НАГРАДА ЗА РОМАН „БЕРНАРДИЈЕВА СОБА”

Радост за ствараоца, патња за створеног У Скупштини града Београда јуче је новосадском писцу Слободану Тишми свечано уручена НИН-ова награда за роман године „Бернардијева соба„ у издању Културног центра Нови Сад. Тишми је плакету уручио главни и одговорни уредник НИН-а Небојша Спаић, док му је новчани део награде у вредности од милион динара уручила Милица Марковић, директорка сектора за односе са јавношћу ‘’Телекома‘’ Србије, који је покровитељ доделе ових престижних награда. Тишма, који се захвалио на награди, прочитао је своју беседу коју је назвао ‘’Радост за ствараоца патња за створеног’’. Он је себе назвао ‘’полуписцем‘’ зато што је његова љубав ипак музика, рекавши да ту мисли и на класичну музику и да је он само слушалац и конзумент, јер у музици ‘’нема шта да се створи‘’ и да је то ‘’дивно савршен свет’’. ‘’Књижевност је протетичка дисциплина зато што нема свој аутентични простор, универзалнија је, али је мање савршена. Помало је груба као и свака протеза‘’, приметио је Тишма. Он је уметност и политику назвао ‘’браћом‘’ рекавши да су оне ‘’подручје воље за моћ”. ‘’Када узимам ову Ничеову дефиницију узимам њено изворно значење, а то је воља за стварањем, међутим то је само једна страна славе, а она друга мрачнија је - надвладавање, поништавање. Стварање је радост за ствараоца, а патња за

створеног‘’, оценио је књижевник. ‘’Политичари креирају наше животе, као што ја креирам ликове у некој мојој причи, играм се са њима. Како им је, сам Бог зна, но воља за моћ, воља за стварањем је повезана са субјектом, а кажу да више нема субјекта, нема аутора, па самим тим нема ни воље за моћ - постоји само текст који се само-организује, који ме вози и ствара, који ме упросечава‘’. Чланица жирија Владислава Гордић Петковић прочитала је

одлуку жирија у којој се између осталог наводи да се Тишмин роман издвојио особеном перспективом људске изолације и уметничке самодовољности, која изузетно уверљиво комуницира са читаоцем. „У питању је пажљиво оркестрирана медитативна проза самосвојног писца, музичара и перформера, чије формалне вредности обогаћују савремену српску прозу приближавајући је најрецентнијим кретањима у светском роману„, рекла

је Петковићева читајући образложење. У најужи избор од 106 дела ушло је шест романа. Поред Тишме, ту су били и „Мајн Кампф„ Светислава Басаре, „Алмашки кружоци лечених месечара„ Фрање Петриновића, „Ода мањем злу„ Воје Чолановића, „Сасвим скромни дарови„ Угљеше Шајтинца и „Контролни пункт„ Давида Албахарија. Уручењу награде присуствовале су многе личности из културног и јавног живота. (Танјуг)

ПРИЗНАЊЕ ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ НАМЕЊЕНУ ДЕЦИ

Игору Коларову награда „Политикиног Забавника”

НАЈАВЉЕН КОНЦЕРТ СЛАВНЕ ХЕВИ МЕТАЛ ГРУПЕ

„Металика” у мају у Београду Славна хеви метал група „Металика„ одржаће концерт у Београду 8. маја на Ушћу, најавили су организатори „Лајв нејшн„, „Адриа Ентертејнмент„ и Арена Београд. Улазнице ће бити у продаји од 27. јануара. Један од највећих и већ 30 година најутицајнијих бендова извешће том приликом цео „Блек албум“, нумере Enter Sandman, Sad but True, The Unforgiven, Wherever I May Roam, Nothing else matters, као и песме са осталих албума. Као „Лед цепелин„ за хард рок и „Секс пистолс„ за панк, тако је „Металика„ бенд који је одредио изглед и звук хеви метала 80-их година 20. века. Од оснивања 1981. група се развила од андерграунд хеви метал бенда до једног од најуспешнијих састава на свету са

utorak24.januar2012.

c m y

kultura

dnevnik

бројним фановима. Продаја њихових албума креће се у више од 100 милиона копија широм света. Само у Северној Америци продато је преко 65 милиона, уз освајање златних и платинастих тиража у више од 40 земаља. „Блек албум из 1991. био је на првим местима топ листа у више од 25 земаља и продат је у више од 25 милиона копија, а награђен је престижним РИАА дијамантским признањем (за продају преко 10 милиона копија у Америци). Њихов најновији албум „Death Magnetic„ нашао се на првим местима у 32 земље и продат је у 28 милиона примерака. „Металика„ је освојила бројне награде, укључујући девет Гремија, две Американ мјузик, две МТВ Видео Мусиц...

Књижевник Игор Коларов други пут је добитник награде за најбољу књигу намењену деци коју 32 године додељује „Политикин Забавник„, за роман „Кућа хиљаду маски„ саопштио је жири. Жири који је радио у саставу Дарко Коцјан, председник, Ирина Гилић, Тимоти Џон Бајфорд, Боба Скерлић и Петар Милатовић донео је одлуку већином гласова (3:2) Коларов је 2002. добио исту награду за роман „Аги и Ема„ који је у међувремену доживео екранизацију у режији Милутина Петровића. Нови роман је двојезично српско-норвешко издање, а објавио га је студио „Чекић„ у својој едицији „Мали чекић„. У најужем избору су биле књиге „Авантуре Краљевића Марка„ Бранка Стевановића (Чекић) и „Мрачне тајне Гинкове улице„ Уроша Петровића (Лагуна). Коларов је први двоструки добитник овог признања од како је оно установљено,

а биће му уручено 25. јануара на дан „Политике„ у Скупштини града Београда. Члан жирија Петар Милатовић изјавио је Танјугу да су на крају жирирања одлучиле нијансе, али да је разиграна проза Коларова превагнула. „Писац се ухватио у коштац са озбиљном темом на оригиналан начин„, истакао је Милатовић и објаснио да је главна јунакиња Ефи девојчица која одраста без родитеља. „Прича није сентиментална него је права озбиљна авантуа духа„, оценио је Милатовић и објаснио да је књига двојезична пошто је аутор користио у тексту разгледнице које добија главна јунакиња из Норвешке и то му је дало идеју да целу причу и преведе на тај језик. Превод су урадиле Невена Ашковић и Анита Мелволд. Раскошно илустрована и опремљена књига заслуга је дизајнера Неле Таталовић.

NA[ PREDLOG

Опера „Милева”

Српско народно позориште сцена „Јован Ђорђевић”, вечерас у 19 сати

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Либрето: Вида Огњеновић, музика: Александра Вребалов, диригент: Александар Којић, редитељ: Озрен Прохић Улоге: Дарија Олајош Чизмић (Милева јуниор), Виолета Срећковић (Милева сениор), Владимир Андрић (Алберт Ајнштајн), гост из Београда, Миљенко Ђуран, гост из Хрватске, Јелена Кончар, Бранислав Јатић, Марина Павловић Бараћ, Саша Штулић, Верица Пејић, Маја Мијатовић, Бранислав Цвијић, Игор Ксионжик, Жељко Р. Андрић, Горан Крнета, Лаура Павловић и Славољуб Коцић.

Вида Огњеновић је либрето написала по својој драми „Милева Ајнштајн“, а тај текст је, уз дозволу ауторке, Александра Вребалов адаптирала према потребама оперског дела. Опера приказује Милеву Марић, девојку која се пуна очекивања и наде да ће успети да, иако је жена, оствари каријеру научнице као например Марија Кири, и да ће бити срећна у вези са Албертом Ајнштајном, коју је Александра Вребалов увела у сопранској улози као Милеву јуниор, наспрам Милеве сениор, Ајнштајнове супруге, оптерећене болешћу у фамилији, одбачене од мужа у чијој је сенци остала и као научница.

„Изузетно комплексно и слојевито оперско дело, моћне, на тренутке драматичне, вехементне а повремено танане експресивности, којим ипак, пре свега доминирају моменти елегичне, лирске стишаности - писао је у критици објављеној у „Дневику“ Борислав Хложан . - Чињеница да се биографија Милеве Марић-Ајнштајн текла упоредо и преплитала се са судбинским, преломним збивањима прве половине двадесетог века, дале су могућности да ова опера дотакне и теме од општег значаја које су и данас актуелне. Доминантну линију развоја дела ипак чине сегменти Милевине личне судбине, њене тежње да се кроз науку издигне из окова провинцијалне учмалости, љубав према младом и генијалном научнику Алберту Ајнштајну, који одбацује њену оданост, туга због изгубљеног детета и коначно- суочавање са сломом свих животних надања и идеала, које кулминира у потресној завршној дуетској сцени две Милеве, у мелодији без речи, набијеној тугом и бурним, дубоким емоцијама, која тако на особени начин даје епилог опери. Интимну драму Милевиног суочавања са сопственом осујећеношћу и животним поразима, ауторка је приказала на занимљив начин, уводећи два лика протагонисткиње: лик младе Милеве, који је певачки врло сугестивно, проживљено и сценски уверљиво тумачила млада сопранисткиња Дарија Олајош-Чизмић, док је њен лик у зрелијим годинама децентно и упечатљиво тумачила мецосопранисткиња Виолета Срећковић. И трећа женска улога, лик Милевине болесне сестре Зоре, избио је у први план у ангажованом, сценски и музички дореченом извођењу младе Јелене Кончар. Подједнако импресивне и певачки убедљиве интерпретације остварили су и носиоци главних мушких улога...“

svet

utorak24.januar2012.

ODBA^EN PLAN O PREDAJI VLASTI SIRIJSKOG PREDSEDNIKA

UKRATKO

Asad pro tiv „za ve re” Arap ske li ge

Tur ska upozorava Fran cu sku AN K A R A: Tur ska vla da sprema mere protiv Francuske u slu~aju da francuski Senat usvoji predlog zakona kojim se ka `wa va ne gi ra we ge no ci da nad Jermenima. „Unapred smo se odlu~ili za seriju novih mera koje }emo sprovesti u slu~aju da taj tekst na kraju bude usvojen. U to niko ne bi trebalo da sumwa”, rekao je novinarima u Anka ri turski {ef diplomatije Ahmet Davutoglu. Turski ministar je ranije najavio da }e prisustvovati ju~e ra {wem sa stan ku {e fo va diplomatija EU u Briselu, na ~ijem je dnevnom redu glavna tema Iran, ali je na kraju ipak, odlu~io da ostane u Turskoj i prati glasawe u francuskom Senatu. Davutoglu je rekao novinarima da je u subotu razgovarao s premijerom Rexepom Tajipom Erdoganom o mogu}im merama protiv Francuske. On je istakao da dana{wa Turska „vi{e nije Turska iz 2001.” kada je fran cu ski par la ment priznao da je nad Jermenima u Otomanskom carstvu po~iwen genocid. „Ako neko misli da }e Turska nametnuti sankcije, pa }e ih posle ubla`iti, taj ne poznaje Tursku”, poru~io je ministar. Do wi dom fran cu skog parlamenta ve} je 22. decembra glasao za pomenuti predlog zakona, a Turska je kao kontrameru odmah najavila zamrzavawe vojne i politi~ke saradwe sa Parizom. Za negirawe genocida nad Jermenima koji Turska negira, predlogom zakona predvi |e na je jed no go di {wa za tvorska kazna i nov~ana kazna od 45.000 evra.

Blo ka da Ita li je RIM: Kamionxije blokirale puteve {irom Italije, a taksisti su nastavili {trajk, zbog vladinih mera pove}awa poreza na gorivo i ekonomskih re for mi. Zbog pro {i re wa pro te sta ka mi on xi ja pro tiv pove}awa cena goriva blokirani su putevi od \oje Tauro, na severu Kalabrije, do Torina, javio je Rojters. Taksisti u Rimu i drugim gradovima nastavili su {trajk protiv predloga o pove}awu broja taksi vozila, {to je izazvalo probleme na aerodromu Fjumikono i glavnoj èlezni~koj stanici Termini. Ministarka unutra{wih poslo va Ana ma ri ja Kan ~e qe ri izjavila je na dràvnoj radio stanici RAI da vlasti pomno prate proteste. „Ne moèmo zanemariti mogu}nost da nezadovoqstvo preraste u proteste razli~ite vrste”, rekla je ona.

DA MASK: Sirija je odbacila novi plan Arapske lige o predaji vlasti predsednika Ba{ara el Asada ocewuju}i da je taj plan zavera i me{awe u unutra{we poslove. „Sirija odbacuje odluke Arapske lige i smatra da one kr{e nacionalni suverenitet i pred-

Pristalice Ba{ara el Asada

stavqaju flagrantno me{awe u unutra{we stvari zemqe”, prenosi dr`avna televizija. [efovi diplomatija zemaqa ~lanica Arapske lige usvojili su preksino} novu inicijativu za re{ewe krize u Siriji, koja predvi|a da predsednik Ba{ar al Asada vlast

prepusti potpredsedniku, kao i da se formira „vlada nacionalnog jedinstva” ~iji bi sastav bio odobren u UN. Me|utim, vlasti u Damasku smatraju da ta inicijativa „grubo kr{i” osniva~ku povequ Arapske lige. „Ministarski savet Arapske lige trebalo je da preuzme odgovornost i da prekine s finansirawem i naoruàvawem terorista”, navodi dràvna televizija pozivaju}i se na izjavu neimenovanog sirijskog zvani~nika. Taj zvani~nik je dodao da odluke Arapske lige ne}e spre~iti Siriju da „nastavi s politikom reformi i obezbedi sigurnost i stabilnost svom narodu koji je tokom krize dokazao svoju privrènost nacionalnom jedinstvu i vernost predsedniku Asadu”. Ministar spoqnih poslova Katara [eik Hamad bin Jasim smatra da je potrebno formirati jedinstvenu vladu sa opozicijom koja }e pruìti svim partijama ravnopravan tretman u tranzicionom periodu u parlamentrarnim i predsedni~kim izborima. „Ti izbori bi trebalo da budu odràni pod nadzorom Arapske lige i me|unarodne zajednice”, obja{wava [eik Hamad bin Jasim. Mnogi smatraju da bi slabqewem Asada, Sirija sa svojom me{avinom religija i etni~kih grupa mogla biti gurnuta u sukob koji bi destabilizovao ceo region, a drugi strahuju od sopstvenog naroda u slu~aju da i Asad bude zba~en.

EU JU^E I ZVANI^NO UVELA EMBARGO TEHERANU

Iran za tva ra mo re uz Or muz BRI SEL, TE HE RAN: Nosa~ aviona „Linkoln” mo`da je posledwi brod koji je pro{ao kroz moreuz Ormuz. Evropska unija (EU) i zvani~no je ju~e usvojila naftni embargo protiv Irana i donela odluku o zamrzavawu imovine Iranske centralne banke, a Teheran je odgovorio da sada ima pravo da definitivno zatvori moreuz Ormuz. Diplomate su navele da mere, koje su usvojile 27 dr`ava ~lanica EU u Briselu, ukqu~uju embargo koji odmah stupa na snagu i odnosi se na nove ugovore za sirovu naftu i naftne derivate, dok }e ranije sklopqeni ugovori va`iti do jula ove godine, prenela je agencija AP. U EU je, tako|e, odlu~eno da se zamrznu nov~ana sredstva Iranske centralne banke u inostranstvu i da te mere imaju za ciq da se izvr{i pritisak na Iran da pristane na pregovore i obeshrabri Teheran u daqem finansirawu nuklearnih aktivnosti. Sankcije su deo dvostrukog koloseka prema Iranu - ja~awe sankcija ima za ciq obeshrabrivawe daqih te`wi Irana za proizvodwom sopstvenog nuklearnog oru`ja i u isto vreme isticawe spremnosti me|unarodne zajednice za pregovore sa Teheranom, saop{tili su u Briselu.

Kontrola plovnog puta sirove nafte

Visoki predstavnik iranskog parlamenta izjavio je da }e Islamska Republika zatvoriti ulazna vrata u Persijski zaliv, ukoliko nove sankcije blokiraju izvoz iranske nafte i ponovio pretwe koje su iranski zvani~nici dali pre mesec dana o zatvarawu moreuza Ormuz, javila je iranska agencije Fars. „Ako se dogodi bilo kakav prekid u vezi s prodajom iranske nafte, moreuz Ormuz }e definitivno biti zatvoren”, izjavio je Mohamed Kosari zamenik predsednika Odbora iranskog parlamenta za spoqne poslove i nacionalnu bezbednost, prenela je agencija Rojters.

Iran je ranije, u vi{e navrata, upozorio da }e blokirati uski i strate{ki veoma va`an moreuz Ormuz kojim ide transport petine svetske sirove nafte, ukoliko sankcije budu uticale na prodaju wihove nafte u svetu. Na prvu vest o embargo na iransku nafu i na pretwu da }e zbog toga Iran zatvoriti promet kroz Ormuz, cena nafte na svetskom tr`i{tu sko~ila je na 110 dolara za barel. Prethodno, ameri~ki nosa~ aviona „Abraham Linkoln” prokrstario je kroz Ormuski moreuz bez incidenata, iako je Teheran prethodnih dana najavqivao ozbiqne akcije ukoliko se Va{ington „drzne” na takav potez.

dnevnik

UN: SAD da za tvo re Gvan ta na mo @E NE VA: Visoka komesarka UN Navi Pilaj rekla je da ameri~ka administracija mora da zatvori zatvor Gvantanamo, {to je i predsednik Barak Obama obe}ao pre godinu dana. Visoka komesarka UN za qudska prava je dodala da „taj zatvor nastavqa da postoji i pojedinci i daqe bivaju pritvarani bez su|ewa - na neodre|eno vreme - {to je o~igledno krNavi Pilaj {ewe me|unarodnog prava”. Obama je u godi{wem obra}awu Kongresu pro{le godine obe}ao da }e zatvoriti zatvor u bazi ameri~ke ratne mornarice na Kubi. Pilaj je pred dana{we novo godi{we obra}awe Obame Kongresu poru~ila da je duboko razo~arana {to je ameri~ka vlada „umesto toga jo{ vi{e u~vrstila sistem proizvoqnog pritvora”. Ona je dodala da je tako|e „uznemirena zbog neuspeha da se utvrdi odgovornost za ozbiqne povrede qudskih prava, ukqu~uju}i i torturu, koja se desila” u Gvantanamu.

JEMEN

Po bu ne is pra ti le Sa le ha u SAD SA NA: U ~etiri jemenske vazdu{ne baze izbila je pobuna sa zahtevom da se smeni komandant vazdu{nih snaga, koji je u srodstvu s predsednikom zemqe, rekli su ju~e jemenski zvani~nici. Vi{i zvani~nik u jemanskoj najve}oj vazdu{noj bazi Al Anad na jugu zemqe rekao je da vojnici u wegovoj bazi tra`e uklawawe generala Mohameda Saleha, polubrata predsednika Alija Abdulaha Saleha. Pukovnik Mohamed al-Kubati u vazdu{noj bazi u prestonici Sani rekao je da je oko 200 pripadnika vazdu{nih snaga nastavqaju protest zapo~et ju~e, ali da su oti{li iz baze do obli`we rezidencije zamenika predsednika Jemena Abeda Raboa Mansura Hadija. Protestuje se u jo{ dve baze, jednoj na jugu i jednoj na zapadu Jemena. Predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh je, prema re~ima portparola vlade Jemena, prekju~e rano ujutru napustio je prestonicu Sanu i avionom otputovao u Oman, sultanat u Persijskom zalivu. Saleh se, pred odlazak, u govoru naciji, izvinio se za sve gre{ke po~iwene

tokom tridesettrogodi{we vladavine, zatraò opro{taj i rekao da je vreme da preda vlast. Okupiv{i glavne politi~ke, vojne i bezbednosne zvani~nike, Saleh je rekao da }e se le~iti u SAD i zatim se vratiti u Jemen, kako bi predvodio vladaju}u stranku. Ameri~ka administracija }e dozvoliti predsedniku Jemena Aliju Abdulahu Salehu da do|e privremeno u SAD zbog le~ewa, {to je korak ~iji je ciq olak{avawe politi~ke tranzicije u Jemenu, prenosi agencija AP. Ameri~ke zvani~nici veruju da Salehov izlazak iz Jemena moè da umawi rizik od ometawa priprema za predsedni~ke izbore planirane za 21. februar. Saleh, koji je Jemenom vladao vi{e od tri decenije, pristao je krajem pro{le godine da izvr{i prenos vlasti na svog potpredsednika, u zamenu za imunitet od krivi~nog gowewa. SAD je, tako|e, zabrinut zbog ja~awa ogranka teroristi~ke mreè Al Kaida u Jemenu, koja je prakti~no osvojila jug zemqe, iskoristiv{i politi~ku nestabilnost u zemqi

EGIPAT

Pr vo za se da we skup {ti ne KA I RO: Konstitutivna sednica Narodne skup{tine Egipta po~ela minutom }utawa za `rtve Revolucije. Poslanici, izabrani na prvim slobodnim izborima posle ostavke predsednika Hosnija Mubaraka, okupili su se na konstitutivnoj sednici. Ona je odr`ana samo tri dana posle objavqivawa kona~nih rezultata izbora, koji su se od 28. novembra 2011. godine odvijali u tri faze. Ve}inu u dowem domu ima Partija slobode i pravde (PSP), bliska Muslimanskom bratstvu, koja je dobila 43 odsto mesta u parlamentarnom domu. PSP je ve} ranije za predsednika Skup{tine predlo`ila generalnog sekretara PSP-a Saada el-Katatnija. Prvi dan zasedawa protekao je u proceduralnim poslovima, od verifikacije mandata, preko uspostavqawa poslovnika o radu, do nominacije za predsednika Skup{tine. Ipak, zasedawe je iskori{}eno i da se odmere snage s vojnom huntom koja je upravu nad Egiptom preuzela 11. februara 2011. godine, odmah po ostavci predsednika Hosnija Mubaraka. Naravno, najve}a obaveza ostaje prema gra|anima Egipta, koji ve} danima ulice Kaira i drugih gradova zaposedaju u o~ekivawu proslave godi{wice Revolucije, koja je Mubaraka naterala da posle 30 godina ode s vlasti.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SA U LI NI NI STO Predstavnik finskih konzervativaca i biv{i ministar finansija Sauli Ninisto vodi na predsedni~kim izborima u Finskoj gde je osvojio 37 procenata glasova. On je u prvom krugu osvojio znatno vi{e od drugoplasiranog kandidata Partije zelenih Peka Havisto koji je osvojio 18, 8 odsto glasova. Drugi krug izbora bi}e odr`an 5. februara.

FRAN SOA OLAND Pred sed ni~ ki kan di dat So ci ja li sti~ ke partije Francuske Fransoa Oland zvani~no je zapo~eo izbornu kampawu, tri meseca uo~i izbora za predsednika. „Svestan sam zadatka koji mi je dat: da otelotvorim promenu, obezbedim pobedu levice i obnovim veru u Francusku”, rekao je Oland (57) na skupu u Bur`eu, u blizini Pariza.

@E RAR LON GE Anonimusi su rano ju~e ujutro napali i veb-sajt francuskog ministarstva odbrane na ~ijem ~elu je @erar Longe {to je nakon napada na sajt medijskog konglomerata „Vivendija”, jo{ jedan u nizu napada grupe koja tvrdi da se bori za slobodu interneta. Sajt Ministarstva je tokom prepodneva ponovo postao dostupan. Radi se o osveti za zatvarawe veb-sajta za razmenu sadr`aja „MegaUpload” zbog malverzacija.

Po ~e la go di na Zma ja po ki ne skom ka len da ru PE KING: U pono} izme|u nedeqe i ponedeqka, po~ela je nova 4710. lunarna godina koja }e po kineskom kalendaru biti godina Zmaja. U Kini, ali i {irom sveta, Kinezi obeleàvaju novi po~etak. Oni se nadaju da }e im godina Zmaja doneti prosperitet, velika dela, ideje i projekte. Mnogi stanovnici Pekinga, kao i {irom Kine, uo~i proslave nove godine uz crvene lampione nabavili su vatromete i tradicionalno cve}e. Novogodi{wa no} slavi se u krugu porodice a vatromet i petarde treba da oteraju zle duhove. Mnogi se nadaju da }e na po~etku ove godine Zmaja dobiti mnogo crvenih koverti. Crvene koverte su deo tradicije i daruju se deci ili mladim neudatim i neoèwenim i obi~no sadrè novac u par-

U novu godinu s optimizmom

nom broju koji se smatra sre}nim. Crvena je ina~e tradicionala bo-

ja sre}e, te se zato mnogi odlu~uju da kinesku Novu godinu do~ekaju u

ovoj boji i novoj ode}i, koja simbolizuje novu godinu i novi po~etak. Kinezima je Novu godinu ~estitao i ameri~ki milijarder Voren Bafet i to na originalan na~in. On je bio specijali gost veoma popularnog {oua na kineskoj televiziji i svirao na svom omiqenom instrumentu ukuleleu. Pevao je kantri pesmu naslovqenu „I’ve Been Working On The Railroad’’ uz slede}u poruku: „Zdravo, ja sam Voren Bafet i `elim svim qudima u Kini sre}nu novu godinu zmaja. Va{a je zemqa dostigla neverovatne ciqeve a najboqe tek predstoji, godina vodenog zmaja prema kineskom kalenadaru. Zmaj se smatra simobom cara, mu{ke mo}i i energije i najsre}nijim i najja~im od svih znakova kineskog kalendara.

BALkAn

dnevnik

USPEH RE FE REN DU MA U HR VAT SKOJ

Dve tre }i ne re klo „da” Evrop skoj uni ji ZA GREB: Gra|ani Hrvatske podràli su na referendumu ulazak Hrvatske u Evropsku uniju, objavila je hrvatska Dràvna izborna komisija. Na osnovu obra|enih 99,4 odsto bira~kih mesta, za ulazak Hrvatske u EU glasalo je 66,26 odsto bira~a, dok 33,14 odsto bilo protiv. Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} izjavio je da je „ovo veliki dan za Hrvatsku jer je izabrala evropsku zajednicu s demokratskim zemqama koje streme boqitku”. „Dana{wa odluka je odredila Hrvatsku kao zemqu evropske budu}nosti”, rekao je Josipovi} i ~estitao svima koji su izi{li na izbore i glasali za pristupawe. „Ovu odluku smo doneli sami”, rekao je premijer Zoran Milanovi} i dodao da od sada „za svoje odluke odgovornost snosimo sami”. „Uspeh ili neuspeh zavisi od nas”, rekao je Milanovi}. Ministarka spoqnih i evropskih poslova Vesna Pusi} kaè da je poslata poruka Evropi i potvr|en stav ze-

Premijer Zoran Milanovi}

mqe da ceni stabilnost i dogotrajni mir kao univerzalne vrednosti. Predsednik Sabora Boris [prem je prisutnima u Saboru po`eleo „dobro ve~e i dobro jutro, zato {to za Hrvatsku dolazi novi dan, novi period i novo poglavqe,

ê stit ka pred sed ni ka Ta di }a Predsednik Srbije Boris Tadi} ~estitao je gra|anima Hrvatske koji su na referendumu podràli ~lanstvo svoje zemqe u Evropsku uniju, ocewuju}i da su doneli dobru odluku za budu}nost svojih pokolewa. „êstitam svim gra|anima na odluci da Hrvatska u|e u Evropsku uniju. Ovo je odluka od ogromne va`nosti za budu}nost Hrvatske, ali i pozitivan signal za ~itav na{ region. Ulazak Hrvatske u EU otvara ve}e {anse za integraciju Srbije i drugih zemaqa zapadnog Balkana u zajednicu ravnopravnih evropskih naroda”, navodi se u ~estitki predsednika Tadi}a upu}enoj predsedniku Josipovi}u i premijeru Milanovi}u.

En gle ski pre crnogorskog Crnogorska vlada ~estitala je Hrvatskoj referendumsku odluku za ulazak u Evropsku uniju – na engleskom jeziku. „Con gra tu la ti ons to Cro a tia for vo ting to join the EU„, napisano je na „Tviter” profilu crnogorske vlade. Sat kasnije hrvatska vlada je odgovorila na engleskom: „Hvala vam, mo`ete ra~unati na na{u podr{ku i pomo} tokom pregovora s EU. Pozdrav Crnoj Gori” (Thank you, you can co unt on our sup port and help du ring the ne go ti a ti ons with the EU. Gre e tings to Mon te ne gro!) Vlada Crne Gore je naknadno objasnila da je wen Tviter profil na engleskom i da bi ove godine trebalo da bude pokrenuta stranica i na crnogorskom jeziku.

UKRATKO

Pre ì veo pad POD GO RI CA: Igor Belojevi} pukom sre}om preìveo je pad automobilom u provaliju duboku vi{e od 200 metara, kada je izleteo sa magistralnog puta PodgoricaCetiwe. Nezgoda se, kako je prenela Televizija Crne Gore, desila u mestu Jezerski vrh, kada je Belojevi} (37), iz za sada neutvr|enih razloga, vozilom probio za{titnu ogradu i sleteo u provaliju duboku vi{e od 200 metara. Belojevi} je, nakon udesa, izvu~en iz provalije i hitno preba~en u Klini~ki centar Crne Gore, gde mu je konstatovano vi{e povreda, ali bez opasnosti po ìvot. Stawe pacijenta je stabilno i nalazi se van ìvotne opasnosti, saop{teno je iz Klini~kog centra.

Ve qo vi} po vu kao tu `bu POD GO RI CA: Biv{i direktor Uprave policije Crne Gore Veselin Veqovi} povukao je tu`bu zbog klevete protiv lidera opozicionog Pokreta za promene Neboj{e Medojevi}a. Veqovi}ev advokat Slavomir Bo`ovi} rekao je da su razlozi za povla~ewe tu`be to {to Veqovi} vi{e nije direktor policije. Veqovi} je nedavno imenovan za savetnika za bezbednost crnogorskog predsednika Filipa Vujanovi}a. On je u tu`benom zahtevu tra`io da mu Medojevi} isplati 50.000 evra od{tete zbog wegove izjave da je biv{i prvi ~ovek crnogorske policije u kontaktu sa odbeglim narkobosom Darkom [ari}em.

kao i sre}niji i boqi ìvot”. „Hrvatska }e ostati svoja na svom. Ali sa {irim vidicima i mnogo ve}im mogu}nostima”, rekao je [prem. [ef delegacije Evropske unije u Hrvatskoj Paul Vandoren izjavio je da je pozitivan rezultat hrvatskog referenduma dobra vest za Hrvatsku, Brisel i region. Po objavqivawu rezultata Vandoren je rekao da pozitivan ishod pruà evropsku perspektivu celoj jugoisto~noj Evropi. Prema podacima Dràvne izborne komisije, na referendum je iza{ao mawi broj bira~a u odnosu na nedavne parlamentarne izbore. Glasalo je ukupno 43,68 odsto (oko 1,9 miliona) bira~a. Izlaznost u Hrvatskoj je bila 47,50 odsto, a u inostranstvu svega 3,47 odsto bira~a. Iako referendum zbog vremenske razlike u dràvama Ju`ne i Severne Amerike jo{ traje, ti rezultati ne mogu bitno uticati na kona~ne. Birali{ta u zemqi i u inostranstvu, wih 6.750, bila su otvorena do 19 ~asova, a pravo glasa imalo je oko 4,5 miliona hrvatskih dràvqana. Da bi referendum bio uspe{an, pristupawe EU trebalo je da podrì vi{e od 50 odsto gra|ana iza{lih na birali{ta. Hrvatska }e 28. ~lanica Evropske unije postati 1. jula 2013. nakon {to prethodno to potvrde i sve zemqe ~lanice EU.

utorak24.januar2012.

RUMUNIJA

Ru mun ska cr kva za bri nu ta zbog kri ze B U K U R E [ T : Pra vo slav na cr kva Ru mu ni je po zva la je vla du da ostva ri {i ri di ja log ka ko bi se re {i la kri za ko ja je iza zva la ta las {traj ko va u ze mqi. Ne mo gu }e je bi ti in di fe ren tan u tre nut ku ka da je ru mun ski na rod du bo ko ne za do vo qan”, is tak nu to je u sa op {te wu Ru mun ske pa ra vo slav ne cr kve, pre no se no vin ske agen ci je. U Ru mu ni ji, 90 od sto gra |a na su pra vo slav ci i cr kva u`i va ve li ki ugled i uti caj u dru {tvu. Me |u tim, cr kva se po pra vi lu dr `i po stra ni, ta ko da ovaj ne sva ki da {wi po tez po tvr |u je da se ze mqa su o ~a va sa ve li kim iza zo vi ma. Gra -

Premijer Rumunije Emil Bok smenio je {efa rumunske diplomatije Teodora Bakonskog zbog komentara o vi{ednevnim protestima gra|ana, koji tra`e vanrednih izbora. Ministar Bakonski je izjavio da demonstranti, koji bacaju kamewe i zapaqive bombe na policiju, poti~u „iz sirotiwskih naseqa” i uporedio ih sa rudarima koji su su devedesetih godina ru{ili Bukure{t i koristili nasiqe da uti~u na politi~ki razvoj. Komentari {efa diplomatije Bakonskog su izazvali o{tra reagovawa me|u gra|anima, koji u Rumuniji protestvuju ve} deset dana. Premijer Bok je objasnio da preduzeo korake kod predsednika Trajana Baseskua da se {ef diplomatije smeni sa tog mesta. On se istovremeno izvinio gra|anima Rumunije zbog neprihvatqivih primedaba koje su u~inili pojedini ~lanovi vladaju}e Demokratsko liberalne partije. (Ta njug) |a ni ve} de set da na pro te stu ju i tra `e uki da we me ra {ted we i od la zak pred sed ni ka Tra ja na Ba se skua i vla de. Ogla sio se i biv {i kraq Ru mu ni je Mi hael ko ji ape lu je da se na |e iz laz iz sa da {we kri ze. „Po li ti ~a ri tre ba da od go vo re na le gi tim nu za bri nu tost ru mun skog na ro -

Do dik: Stran ci ne po `eq ni u pra vo su |u

Iza bra ni mi ni stri za Sa vet BiH Ministri iz Republike Srpske u novom Savetu ministara BiH bi}e Nikola [piri} i Sredoje Novi} iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Mirko [arovi} iz Srpske demokratske stranke (SDS). Dogovor je postignut na sastanku rukovodstava te dve stranke, uz zahtev da se uz formirawe Saveta ministara BiH, re{e i ostala pitawa o kojima su sporazum ranije postigli lideri {est najja~ih stranaka BiH. Predsednik SDS-a Mladen Bosi} rekao je da }e SNSD i SDS svoje zahteve o radu Saveta ministara zajedno preneti mandataru Vjekoslavu Bevandi. Bosi} o~ekuje skoro formirawe Saveta i re{avawe problema buxeta i dono{ewa zakona o popisu i sistemu dr`avne pomo}i.

da”, is ti ~e se u we go vom sa op {te wu. Ina ~e, pro te sti u Ru mu ni ji ni su ma sov ni kao u Gr~ koj, Ita li ji ili Fran cu skoj, ali su naj ve }i u po sled -

Mi ni star sme wen zbog ko men ta ra

INICI JA TI VA RS PAR LA MEN TU FE DE RA CI JE BiH

B A W A L U K A : Predstavnici Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Srpske demokratske stranke (SDS) u narednih tri do pet dana uputi}e parlamentu BiH predlog zakona kojim se ukidaju Sud i Tuìla{tvo BiH, dogovoreno je na dana{wem sastanku rukovodstava te dve stranke u Bawaluci. Lideri tih stranka Milorad Dodik i Mladen Bosi} rekli su i da Sastanak SNSD i SDS }e od Ministarstva inostranih poslova BiH zatra- vratiti u ustavne okvire i najaìti da strane sudije i tuìoce vio je da }e RS osnaìti entiproglasi nepoèqnim i spre~i tetske sudove i tuìla{tva za wihov rad u pravosudnim insti- predmete ratnih zlo~ina. tucijama BiH. Dodik je naveo da „Ono {to je ura|eno vezano za Sud i Tuìla{tvo BiH treba „Dobrovoqa~ku”, direktno je po-

nièwe za srpske `rtve, ne samo u Dobrovoqa~koj nego u celosti, jer nedostaje sistem koji treba da omogu}i procesuirawe zlo~ina nad Srbima”, rekao je Dodik. Predsednik SDS-a Mladen Bosi} rekao je da je slu~aj „Dobrovoqa~ka” dokazao da Sud i Tuìla{tvo BiH „ne sprovode pravdu”, ve} imaju „politi~ku konotaciju”. „Ovo je sasvim dovoqno da zajed no na stu pi mo i za tr ì mo uki da we Su da i Tu ì la {tva BiH”, ocenio je Bosi} i dodao da SDS nije odustala od zahteva da se ponovo aktivira odluka o referendumu o Sudu i Tuìla{tvu BiH. Dodik je ponovio da referendum ostaje opcija, ali tek „kada se proceni da je za to pravo vreme”.

woj de ce ni ji. Ne po sre dan po vod za sa da {wi iz liv ne za do voq stva, ko ji je po ~eo 12. ja nu a ra, bi la je sme na jed nog zva ni~ ni ka iz mi ni star stva zdra vqa, ko ji se us pro ti vio pri va ti za ci ji u toj obla sti. Gra |a ni su ga po dr `a li, jer stra hu ju od no vih na me ta na pla te i pen zi je.

Uzro ci sa da {we kri ze, me |u tim, mno go su du bqi i gra |a ni po ru ~u ju da vi {e ne mo gu da no se te ret {ted we i sta bi li za ci je, dok mi li o ni od la ze u pri vat ne ru ke zbog kri mi na la i ko rup ci je. Vla da je, da bi ubla ì la de fi cit u bu xe tu, sre di nom 2010. go di ne sma wi la pla te u jav nom sek to ru za 25 od sto, „za le di la” pen zi je i po ve }a la po rez na pro met pet pro ce na ta. Premijer Emil Bok, koji se uz Baseskua sada na{ao na udaru, tvrdi da se ekonomija stabilizovala i da uskoro treba o~ekivati konkretna poboq{a wa ì vot nog stan dar da, ali gra|ane kao da je ve} izdalo strpqewe. Na protestima se traì odlazak vlade i raspi si va we van red nih par la men tar nih iz bo ra. Ka da bi Rumuni sada iza{li na birali {ta, vla da ju }a De mo krat sko liberalna partija pretrpela bi teàk poraz, po{to je tre nut no po dr à va sve ga 18 odsto gra|ana. Parlament je nedavno odlu~io da se, zbog u{teda, parlamen tar ni i lo kal ni iz bo ri odrè istovremeno, najverovatnije na jesen ove godine, mada datum jo{ nije odre|en.

SLOVENIJA

Jan {a se vra }a u tr ku QU BQA NA: Biv{i premijer Slovenije Janez Jan{a izjavio je da je postigao dogovor sa ~etiri partije sa kojima }e oformiti koaliciju desnog centra, {to }e mu omogu}iti da se vrati na vlast. Jan{a je preksino} rekao novinarima da je tekst koalicionog sporazuma usagla{en sa jo{ ~etiri partije koje dr`e 50 od mogu}ih 90 poslani~kih mesta. Koalicija desnog centra Janeza Jan{e je na zavr{enom sastanku podelila ministarske funkcije, a predlog za mandatara nove vlade Janeza Jan{e sa potpisima svih svojih poslanika u sredu }e uputiti parlamentu. Koalicija je postigla saglasnost o vladi od jedanaest ministarstava. Sporazum je objavqen 10 dana nakon {to je parlament odbio da Zorana Jankovi}a, biv{eg gradona~elnika Qubqane, prihvati za premijera Slovenije. U isto vreme, u anketi koju obavquje dana{we „Delo” na pitawe ko bi bio boqi mandatar, predsednik Pozitivne Slovenije Zoran Jankovi} ili predsednik Slovenske demokratske stranke Janez Jan{a, vi{e od polovine anketiranih izjasnilo za Zorana Jankovi}a. Oko 63 odsto ispitanih smatra da je lo{e {to parlament nije odlu~io da mandatar bude Zo ran Jan ko vi}, pred sed nik Pozitivne Slovenije koja je na izborima 4. decembra ovojila najvi{e mandata u parlamentu. Posle Jankovi}evog neuspeha u prvom krugu, predsednik

dràve Danilo Tirk predloìo je strankama da razmisle o bankaru Marku Voq~u kao mogu}em mandataru, ali je ve}ina stranaka reagovala negativno na tu ideju. Predsednik Danilo Tirk do srede moè ponovo predloìti Jankovi}a za mandatara, moè predloìti neko novo ime ili se uzdràti od predloga, a kandidata za mandatara mogu predloìti i politi~ke stranke.

Janez Jan{a

Prednost pozicije predsednika dr`ave u procesu imenovawa mandatara jeste u tome da se, u slu~aju da ima vi{e kandidata u drugom krugu, prvo glasa o wegovom predlogu. Na decembarskim izborima SDP je osvojio 26 mesta u parlamentu, dok je Jankovi}eva stranka levog centra Pozitivna Slovenija osvojila 28 poslani~kih mandata. U slu~aju da parlament ne uspe da postavi novog premijera do kraja meseca, predsednik mo`e da raspusti parlament i raspi{e nove izbore.

svet poznatih

utorak24.januar2012.

dnevnik

c m y

Жени се Метју Меконахи

PAPARACO

лумац је запросио своју девојку, манекенку и дизјанерку Камилу Алвеш. Метју Меконахи (42) и Камила (29) имају трогодишњег сина Ливаја и једногодишњу ћерку Виду, а глумац је питао своју девојку да се уда за њега „понесен” духом празника. „Срећан Божић! Управо сам запросио Камилу”, написао је он на друштвеним мрежама. Пар се забавља од 2006. године.

Време:Тасовац личност године Д

иректор Београдске филхармоније изабран је за личност године од стране уредништва недељника Време, саопштио је овај београдски недељник. Колегијум недељника Време сматра да је Иван Тасовац током ове године унапредио Београдску филхармонију као значајан део српске културе. У години опште, па и културне кризе, Београдска филхармонија постала је препознатљива широм региона и Европе, а Тасовац је успео да један облик елитистичке институције приближи широкој јавности, каже се у образложењу. Критеријум за награду је, као и претходних година, позитиван допринос унапређењу друштвених институција у јавном интере-

су. Ово је једанаести пут да редакција „Времена” додељује ово признање. Први добитник 2001. године био Божидар Ђелић, тада министар финансија у Влади Србије, а

наредне Млађан Динкић, тадашњи гувернер Народне банке Југославије. Извршна директорка Сигурне женске куће у Подгорици Љиљана Раичевић признање је добила

2003. године, наредне године признање је добио тадашњи министар за људска и мањинска права Расим Љајић, док је 2005. године за личност године проглашен тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић. Некедашњи начелник Генералштаба Војске Србије Здравко Понош био је личност године 2006. године, председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт 2007. године, а личност године Времена 2008. године био је директор Истраживачке станице „Петница” Вигор Мајић. Директорка Канцеларије Владе Србије за европске интеграције Милица Делевић признање је добила 2009. године, док је прошлогодишњи добитник градоначелник Београда Драган Ђилас.

„Била сам роб Л е ј д и Га г е ” Ј

една бивша лична асистенткиња тужила је славну певачицу јер ју је, наводно, израбљивала и малтретирала и није јој платила прековремени рад. Џенифер О Нил (41) радила је као Гагин лични асистент 13 месеци током њене светске турнеје и тврди да јој није плаћено 7.168 прековремених сати, односно 380.000 долара и да је певачица према њој поступала као према робу. Она је навела да ју је певачица много размажена и чак јој је морала да додаје и пешкир након туширања, а каже да служила и као „Гагин живи будилник”. Иако је, твр-

ди, све обавезе испуњавала на време и како треба, Лејди Гага јој није дозвољавала ни минут слободног времена па чак ни да оде на паузу

Па па ра цо ри ја тан ви кенд же ле вам Ми ран да Кер и „Вик то ри јас Си крет”.

Бијонсина беба најмлађа „Билборд” звезда Ћер ка по п у л ар не пе ва чи це и Џеј Зи ја Блу Ај ви Кар тер нај м ла ђ а је осо б а ика д а на „Бил борд” топ ли сти. Ћер ка слав н ог му зич ког па ра Би јон с е и Џеј Зи ј а, Блу Ај в и Кар т ер koja ima tek nekoliko не де ља, а већ је по с та л а нај м ла ђ а осо ба ика да ко ја се на шла на аме рич кој „Бил борд” топ ли сти, пре не ле су да нас аген ци је.У нај но ви јој пе сми ко ју је Џеј зи обај вио пре не ко л и ко да н а, под на з и в ом „Глорy” чу је се плач ње го ве ме -

зи ми це ко ја је ро ђе на 7. ја ну а- ра. Сингл је де би то вао ове не де ље на 74. ме сту Бил бор до ве РнБ /хип-хоп ли сте - нај ви шем

ме сту за но ве до да т е син гло в е, са оп штио је ју че „Бил б орд”. Пе вач Сти в и Вон дер је 1977. го ди не сни мио пе сму сво ј ој ћер к и ц и Ај сси „Исн’т Схе Ло велy” на ко јој се чу ј е бе б и н о гу гу т а ње. Џеј Зи (42) је пе с му „Глорy” об ј а в ио 48 са т и на кон ро ђ е њ а свог пр вог де те та. За ни мљи во је то што он у пе сми по ми ње и да је Би јон с е (30), пре Блу Ај ви има ла ви ше од јед ног спон т а ног по ба ча ја.

за ручак или да се поштено наспава.. „Тужба госпође О Нил нема основа”, кратко је саопштио портпарол славне певачице.

Уп о з н а ј т е ново г „ а н ђ ел а ”

нђели су добили појачање - најсвежије лице модне куће „Victoria’s Secret” долази из Африке. Нова звезда у Викторијином анђеоском јату је Намибијка Беати Принслу (22), која је рођена у Кејптауну, у Јужноафричкој Републици, али се са родитељима преселила у Намибију када је имала две године.

Манекенством је почела да се бави већ у 15. години и то сасвим случајно, када ју је у супермаркету запазио један модни скаут. Занимљиво је да је ова лепотица ангажована у компанији „Victoria’s Secret” од 2008. године, али је најпре радила само за мањи бренд „Пинк”, који производи пиџаме и спортски веш, да би тек сада била изабрана за „анђела„. Ипак, Беати је прошетала модном пистом раме уз раме са најбољим анђелима на великој годишњој ревији 29. новембра у Њујорку и показала да је тело на које могу да рачунају у будућности.

Ако се палите на ванземаљке... А

мериканац планира да отвори бордел са „дамама” из научно-фантастичних књига и филмова. Денис Хоф је познати власник бордела из Неваде, који има и свој ријалити шоу „Ранч месечевих зе-

чица”, а његов нови пројекат је јавна кућа повећена СФ жанру. Ако вам се допадала Мила Јововић у „Петом елементу” или преферирате Нејтири из „Аватара”, Хоф планира да изађе у сусрет вашим жељама и пронађе

вам баш такву девојку. Хостесе и конобарице у борделу такође ће бити у „фул” костиму СФ дама као што је принцеза Леја из „Ратова звезда”. Невада је једина држава у САД-у у којој је држање бордела дозвољено.

iz drugog ugla

dnevnik

utorak24.januar2012.

Србија од економског чуда Банком података против до суноврата неонациста Glas Amerike

Doj~e vele

ако је бив ши срп ски ми ни стар Бо жи дар Ђе лић још пре де вет го ди на прог но зи рао да ће се широм света причати о српском економском чуду, на привредном видику Србије ни 2012. године не види се ништа што обећава. Напротив, и привредници и експерти очекују даљи пад економских перформанси. Како се ствари сада одвијају, уместо српског привредног чуда, ове године могло би настати српско привредно чудовиште, каже угледни економиста др. Млађен Ковачевић. Све ће, каже, бити у суноврату – и индустријска производња, и обим трговинског промета, и извоз, и неликвидност у привреди, и пољопривреда. “Никад у историји Србије није пшеницом засејано мање површина. Пољопривреда је, генерално гледано, у врло лошем стању. Што се индустрије тиче, и она од маја месеца прошле године има негативну стопу раста, обим трговинског промета реално је у 2011. смањен за 16-17 одсто, број незапослених је повећан, неликвидност у привреди је достигла

огромне размере, а губици у привреди мере се астрономским цифрама. Са тим теретом и негативним трендовима ушли смо у ову годину и у њеној првој половини не видим на видику апсолутно ништа што обећава некакав преокрет“, прогнозира Ковачевић. И привредници, уморни од превеликог захватања из привреде која се једва одржава у животу, боје се негативних перформанси у 2012. години. Како би се амортизовали удари новог таласа економске кризе која је захватила Европу, и посебно њен југ, и како не би пропало и оно мало здравих предузећа која функционишу, вла-

да треба да учини неке радикалне резове, каже Радослав Веселиновић, директор “Галеб групе”. “Наша влада треба да смањи јавну потрошњу, да направи велике резове у јавном сектору и на све оно што се финансира из буџета. Мислим да крхка привреда не може издржати све намете који су на њеној грбачи. Примера ради, имамо превелики број агенција – више их је од 130, док је у развијеним земљама попут Немачке њихов број десет и двадесет пута мањи. То су ствари од ко-

јих се мора почети. Јасно је да су то болни процеси, али што их пре почнемо, пре ћемо имати шансу да станемо на зелену грану”, апелује Веселиновић. Буџет Србије, који многи описују као разоран, а не развојан, по мишљењу Веселиновића, не обећава да ће се кренути у позитивном правцу. “У очекивању смо нових избора и јасно је да се нова влада с тим мора ухватити у коштац. Политичке странке морају схватити да се ове болне ствари морају урадити јер, у супротном, ако то све будемо пребацивали са једне на другу политичку групацију, мислим да ће нам бити све

теже и све горе и да нећемо бити у стању да измирујемо своје обавезе према иностранству”, оцењује директор “Галеб групе”. А упитан како се изборити са већ пословичном неликвидношћу привреде, Веселиновић каже: “Држава једноставно мора да измирује своје обавезе, тим пре што је чињеница да су велики генератор неликвидности јавна предузећа, као и обавезе које држава има према привреди. С друге стране, мора се максимално повећати производња, посебно она извозно оријентисана. Не можемо годинама имати дебаланс у извозу и увозу, та времена су прошла и сада је једноставно императив да се извоз приближи увозу”, опомиње Веселиновић. Биће добро ако у 2012. години индустријска производња остане на нивоу оне из 2011, али ако простор еврозоне уђе у рецесију, има разлога за страх да она оствари негативну динамику. У сваком случају, вероватно ће доћи до корекције преоптимистичне прогнозе Међународног монетарног фонда о расту БДП-а од 1,5 одсто, процењује Саша Ђоговић, сарадник Института за слободно тржиште. ”Те корекције могу да иду дотле да бисмо могли да остваримо занемарљив раст између нула и 0,5 посто. Постоји, међутим, и сасвим оправдана бојазан да бисмо у случају рецесије у земљама еврозоне могли да склизнемо и у негативну зону раста, односно, да забележимо и пад бруто домаћег производа. У сваком случају, не треба рачунати са овом преоптимистичном пројекцијом раста БДП-а од 1.5 одсто”, сматра Ђоговић. Прогноза кретања реалног сектора, односно, бруто друштвеног производа, коју даје Млађен Ковачевић још је песимистичнија.

Кина осваја свемир

“Видео сам последњу процену ОЕЦД-а да ће Португал имати пад БДП-а за 3 посто. Португал, релативно узето, није у горој ситуацији него што је Србија, али Португалу ће помоћи Европска унија много више него нама. Стране инвестиције су у прошлој години дуплиране захваљујући продаји Маxија, али ће оне ове године бити осетно смањене. А ако нема страних инвестиција у ситуацији у којој су домаће већ одавно утањиле, биће право чудо за мене ако буде остварен раст од 1,5 одсто. Много сам ближе томе да ће бити забележен пад и да ће он износити 3,5 до 4 одсто”, прогнозира Ковачевић. Било какав раст животног стандарда грађана нереално је очекивати, процењује Саша Ђоговић, зато што инвестиција на видику нема. А нема их јер у Србији нема пословног амбијента који би их привлачио. Оно чега, заузврат, има јесу превелика администрација, шума папирологије и невидљивих кабинетских руку које промовишу мито и корупцију и, наравно, подржављена и нетрансформисана јавна предузећа ка чијем преживљавању се каналишу буџетска средства у виду издашних субвенција. Од раста животног стандарда грађана нема ни говора, а следећа влада биће на још већим мукама од ове, прогнозира Ђоговић. “Ми смо, ево, скоро четири године мандата ове владе изгубили иако смо имали аранжман са Међународним монетарним фондом, купивши тиме време да урадимо неке капиталне задатке. Нисмо, међутим, ништа или смо само козметичке ствари од свега тога урадили, тако да ће следећа влада уз перманентни процес задуживања који смо имали и претходне четири године бити у још већим потешкоћама с обзиром да су услови и могућности даљег задуживања знатно сужени. Уз то, није учињено ништа на плану преко потребних трансформационих процеса. То ће захтевати једну компатибилнију, синхронизованију и јачу владу. Ако такав кабинет не добијемо, то ће додатно погоршати ионако лоше привредне перформансе наше земље”, закључује Ђоговић. Бранка Тривић

Glas Amerike

ина је објавила амбициозан петогодишњи план истраживања свемира, који обухвата раније најављене циљеве спуштања првог кинеског астронаута на месец и изградње свемирске станице. Кинеска Национална свемирска администрација наводи да ће лансирати свемирске лабораторије и летелице са људском посадом и да ће спроводити припреме за изградњу свемирске станице до краја 2016. године. Такође се каже да ће Кина наставити да истражује месец и да ће започети са истраживањем других планета, астероида и сунца. Планом се предвиђа модернизација ракета за лансирање, као и комуникационих, телевизијских и метеоролошких сателита. Кинески програм за истраживање свемира је у релативно кратком времену остварио значајна достигнућа, али у свемирској технологији још заостаје за Сједињеним Државама и Русијом.

Немачка савезна влада енергично се бори против неонацистичке пошасти. Центар за одбрану од тероризма већ је отворен, а недавно је донета одлука о оснивању Централне банке података полиције и тајне службе. Немачка министарка правосуђе Сабине Лојтхојзер Шнаренбергер најпре је била скептична. „Шта је ново у тој банци података?“, узвратила је ова политичарка Либералне странке на захтев министра унутрашњих послова Ханса Петера Фридриха, иначе политичара Хришћанско-социјалне уније, да се оснује централна банка података о неонацистима. И одиста, идеја није сасвим нова, јер од 2001. већ постоје различите банке података, које су међу собом повезане, о десним и левим екстремистима, као и о политички мотивисаним криминалцима. У међувремену је министарка правосуђа попустила, на инсистирање колега из владе. Под притиском серије убистава десних екстремиста која је откривена у новембру 2011. и многобројних пропуста у раду Службе безбедности, нова, заједничка банка података требало би да постане најоштрије оружје у борби против неонациста. Немачка савезна влада жели да у будуће полиција и обавештајне службе - Служба за заштиту уставног поретка и Војна обавештајна служба - повежу информације о десним екстремистима у овој великој банци података. У већ постојећој банци података о десним екстремистима податке чува и користи искључиво полиција. Министар унутрашњих послова Ханс Петер Фридрих, каже: „У овој банци података информације о десним екстремистима чуваће како обавештајне службе тако и полиција. Оне ће бити обавезне да то чине. Верујем да ћемо на тај начин обезбедити проток информација“. У новој банци података биће, значи, далеко више информација и оне ће бити на располагању већем броју корисника. Њени заговарачи очекују да ће на тај начин брже открити десно-екстремистичке структуре и да ће моћи да их гоне. Терористичка група „Националсоцијалистичко подземље“ (НСУ) која је постала позната 2011., а која по свему судећи сноси одговорност за десет убистава, дуго је остала неоткривена, у првом реду због лоших структура комуникације између различитих служби безбедности. Тако, на пример, припадници Служби за заштиту уставног поретка 16 немачких савезних земаља до сада нису били обавезни да своје информације саопште централ-

ној Служби за заштиту уставног поретка. Министар унутрашњих послова Ханс Петер Фридрих објашњава како би ова банка података требало да функционише: „Чији ће подаци бити сачувани у овој банци података? Оних лица која су конкретно осумњичена да припадају некој терористичкој или криминалној организацији, која су већ била осуђивана или окривљена. Али, и подаци осумњичених код којих је пронађено оружје, експлозив и слично. Сачуваћемо и податке о десним екстремистима који позивају на насиље или га подржавају. Као и податке лица за контакт и организатора.“ Такозвана тројка из Цвикауа изазвала је нови талас борбе против неонациста - и доношење нових мера власти. Биће сачувани лични подаци као што су име, старост, порекло и породични статус, као и информације о

поседовању аутомобила, оружја и банковног рачуна. Председник службе за борбу против криминала, Јерг Цирке, изјавио је да ова банка података представља значајан корак у борби против десничарског екстремизма. „Желимо да у заједничкој банци података окупимо, како актуелне информације Службе за заштиту уставног поретка, тако и служби за борбу против криминала федерације и покрајина, како бисмо правовремено открили опасна лица на сцени екстремне деснице. Биће сачуване информације и о њиховим местима боравка, као и о личним везама“. Опозициона странка Левице критиковала је оснивање заједничке банке података. И органи безбедности и Служба за заштиту уставног поретка располажу са више него што је довољно инструмената и компетенција у борби против десничарског тероризма, изјавио је Јан Корте, стручњак за унутрашњу политику ове странке. Јадно је да Савезна Република Немачка, због установа које лоше раде, сада ограничава основна права, рекао је он. Ни једна друга странка у парламенту није критиковала оснивање заједничке банке података и зато сагласност за проширена овлашћења органа безбедности важи као сигурна. Марсел Фирстенау Мирјана Вељковић

Канађани нису најсрећнији на свету Kanadijan onlajn Срећа је веома релативна ствар и сасвим је извесно да нема универзалног критеријума који одређује тај изразито субјективни осећај, показује најновије испитивање мишљења људи из 58 земаља света, које је урадио Легер Маркетинг. Најочигледнији пример за то је да су се испитаници из Авганистана за два поена нашли испред људи из САД. На врху листе су становници Фиџија, са индексом од чак 85, а следе Нигерија, Холандија, Швајцарска и Гана. По речима Дејвида Шолца, директора Легер маркетинга, сваки резултат изнад нуле је добар. Канађани су се нашли на 23. месту, са око две трећине испитаних грађана који сматрају себе срећнима, 13 одсто никако није у тој групи, док остали не могу да одреде да ли су срећни или несрећни. За неке може бити изненађење да Канађани нису у групи најсрећ-

нијих људи, али Шулц објашњава да резултат треба везати за висока очекивања која људи са ових простора имају од својих живота. Он верује да се дефиниција среће у Канади разликује од онога што се под тим подразумева у другим деловима света и да обухвата и навике и очекивања. Индекс среће израчунаван је тако што је проценат срећних умањиван за проценат несрећних, па тако индекс за Канаду износи 47. По томе је Канада изједначена са Јапаном, чији су житељи ипак сачували оптимизам, упркос бројним недаћама које су их снашле у прошлој години – земљотресу, цунамију и нуклеарној катастрофи. На глобалном нивоу, најмање су срећни средовечни, од 51 до 65 година старости, док су млађи од тридесет и старији од 65 година најсрећнији. По религијама, проценат срећних расте од најслабије пласираних православаца, преко муслимана и хиндуиста, до јудаиста, католика и протестаната.

utorak24.januar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi strini

pozdrav

dragoj

Stanici Pantovi} Vladimir sa porodicom. PRODAJEM fiskalnu registar kasu â&#x20AC;&#x17E;Galeb-grupâ&#x20AC;?, MP5000 sa GPRS-om defiskalizovana, malo kori{}ena. Novi Sad, 40E. Telefon 063/833-6984. 45712

45773

Posledwi pozdrav

FARMA iz Stepanovi}eva rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 45503

Botki Jano{u VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 45489 ODGU[EWE kanalizacije, ma{inski i snimawe cevi, rekonstrukcija kupatila, zamena kanalizacije, vodoinstalaterske usluge, servis i prodaja. Telefon: 6393-737 i 064/160-4725. 45606

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 45573 PRODAJEM drva, bukva i bagrem. Mogu}a usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 45691

od kolega sa izvo|ewa programa.

45775

Tiho spavaj u miru ve~nosti. Posledwe zbogom na{em dragom zetu

Zlatku Panxi

Porodice Zec i Maglovski.

45776

Dragoj priji

Posledwi pozdrav dragom deda

Smiqani Popovi} posledwi pozdrav.

Porodica Antoni}.

45778

Stojadinu Staji}u Srbinu od: Aleksandra, Dejana, Branislava i @eqka.

45777

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminula na{a draga mama

Smiqana Popovi} ro|. Panteli} 1933 - 2012.

utorak24.januar2012.

Posledwi pozdrav na{em suprugu, ocu, dedi, pradedi, svekru i tastu

GODI[WI POMEN Danas, 24. 1. 2012. godine navr{ava se godina od smrti na{eg oca, dede i pradede.

He|e{ Jano{u

Qubinko Jovanov

Danica Oti}

1933 - 2011.

ro|ena Savin 2006 - 2012.

Ispra}aj je iz ku}e `alosti u Futogu, Korduna{ka 1, u 14 ~asova. Sahrana je 24. 1. 2012. godine, na Gorwem starom grobqu, u Futogu, u 15 ~asova. O`alo{}ene }erke Verica i Slavna.

Sahrana je u sredu, 25. 1. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

45768

45749

Posledwi pozdrav dragoj mami

O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav dragoj babi i prababi

Qubav i se}awe na tebe zauvek ostaje.

^uvamo je od zaborava.

Tvoji: sin \or|e, snaja, unuci i praunuci.

Porodica Oti}.

45739

45748

Posledwi prijatequ

POMEN

pozdrav

dragom

PETOGODI[WI POMEN

U tuzi obave{tavamo da je u 87. godini preminuo na{ voqeni

Smiqani Popovi}

Ana Blagojevi}

Smiqani Popovi}

Aleksandru Polzovi}u

Aleksandar Polzovi} Unuci Dejan, Marko, unuka Oqa, praunuk Luka i praunuka Dejana.

]erka Verica sa porodicom.

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 50. godini, posle duge i te{ke bolesti, u Zagrebu preminuo na{

Natalija i Vlada.

Tvoji: bra}a i sestre sa porodicama.

45746

45747

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo voqenoj supruzi, majci i baki

45769

45771

Posledwi pozdrav dragoj mami

profesor u penziji Sahrana }e se odr`ati 24. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Futo{koj ulici, (preko puta Jodne bawe). O`alo{}eni: supruga Eleonora, deca Branislav i Mirna sa porodicama i ostala rodbina.

Kako vreme prolazi sve nam vi{e nedostaje{, utjehe nema, zaborav ne postoji u na{im srcima. Ostaje{ zauvek draga i voqena, a bol koji nosimo je do`ivotan.

45742

Draga

Tawa

]erka Slavna sa porodicom.

Zlatko Panxa

1934 - 2012.

Posledwi ispra}aj je u Zagrebu, 25. 1. 2012. godine, u 11.45 ~asova. O`alo{}eni: otac Ante i bra}a Ivica i Branko sa porodicama.

Sahrana je danas, 24. 1. 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Zdravka, sin Milan, }erka Stana, snaja Nata{a, unuk Nikola i unuka Jelena.

45766

45744

45770

Posledwi pozdrav tati

An|elki [ijan

Jelisav A~anski

Smiqani Popovi}

Posledwi pozdrav tati

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci, baki i prabaki.

Stojadinu Staji}u

1929 - 2012.

Stanica - Tawa Pantovi}

davati ~etrdesetodnevni pomen u sredu, 25. 1. 2012. godine, u 10 sati, na Petrovaradinskom grobqu, Tranxament. O`alo{}eni: suprug Du{an, sinovi Milan i Dra`en, unuk Reqa i snaja Branka.

od: }erke Svetlane, unu~adi Gorana i Dejana i snaje Xenane i praunuke Awe.

od sina Du{ana i snaje Tatjane.

Ispra}aj }e biti na Gradskom grobqu, danas, 24. 1. 2012. godine, u 12 ~asova. O`alo{}eni: sin Vojislav, }erka Biserka, snaja Bo`ana, unuci Ivana, Milica, Vesna i Ogwen, praunuke Tara i Nevena.

45754

45750

45741

45762

45751

Posledwi pozdrav dragom bratu

od: Jelene i Ne|e sa decom.

45765

45772

Branki Savin Sejki

1929 - 2012.

1924 - 2012.

45756

Posledwi pozdrav

Stojadin Staji} Sahrana }e se obaviti danas, 24. 1. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Olga, }erka Svetlana, sin Du{an, unuk Goran sa porodicom i unuk Dejan.

Aleksandru Polzovi}u [aci

od stanara iz Ulice narodnog fronta 66 - 68.

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je tragi~no preminuo na{

Tvoj brat ^edo sa porodicom.

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Radoslavu Balintu

1937 - 2012.

trenutak nas deli od zemqe do zvezda, a qubav spaja kroz ni{tavilo do svetla. Taj treptaj oka i osmeh na tvom licu cela je ve~nost tebe u meni. Po~ivaj u miru.

Branki Savin Sejki Nikada te ne}emo zaboraviti.

Pamti}emo tvoju dobrotu, plemenitost i mudrost. Hvala ti za sve {to si nam nesebi~no pru`ala.

Branki Savin Sejki

Milica i Brankica sa porodicom.

Porodica Sazdani}.

45759

45761

Jelica, Radoslava i Beba sa porodicom. 45758

tv program

utorak24.januar2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам од 1945. 09.30 Агро мозаик 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Нови таблоид НС 13.05 Грување 14.00 Вести 14.05 Путопис 14.30 Живопис 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Без упута 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Супруге и кћери 21.00 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.30 Злогласни атентати: Атентат на Лава Троцког 23.00 Серија недеље: Супруге и кћери 23.55 Један на један 00.25 Радар 01.15 Концерт: Руски кубански козаци 01.55 Нови таблоид НС 02.50 Грување

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Е ТВ Била једном једна недеља

Тема недеље (Панонија, 20.30) 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Простор Без цензуре Ноге на пут Бели лук и папричица Војвођанске вести У огледалу И-вести Војвођанске вести Аналија Наш гост Војвођанске вести Тема недеље Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.55 10.01 10.27 11.00 11.05 12.00 12.15 12.25 12.30 12.38 13.24 14.46 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.56 23.10 23.14 00.00 00.15 00.26 01.19 02.55

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приђи ближе Вести Квадратура круга Путопис Вести Наша планета Дневник Спорт плус Време, стање на путевима Евронет Место злочина Зимски биоскоп: Пингвин Џаспер, анимирани филм И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Никад не реци никад, филм Вести Место злочина Дневник Евронет На ивици Ноћни биоскоп: Лака мета, филм Приђи ближе

Радар Екипа емисије на лицу места истражује шта Хрватску чека после референдума о уласку у ЕУ. Били смо у Хрватском Сабору и на загребачкој тржници Долац на дан референдума... Уредница: Марина Фратуцан (РТВ 1, 21.00)

Марина Фратуцан

06.35 06.55 07.15 08.05 08.50 09.20 11.00 12.40 13.10 14.05 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.15 00.00

Кухињица (мађ) Здраво живо Без упута ТВ Баштина Хроника Славоније, Барање и западног Срема Инспектор Колиандро: Секс и тајне 33. Седница Скупштине АП Војводине, пренос Изравно (хрв) 15. Божићни концерт хора Св. Георгије Концерт пијанисте Младена Чолића Све(т) око нас Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (ром) Љубавници и тајне ТВ Баштина ТВ Продаја

08.30 09.00 09.10 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.50 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Вести Серијски програм Повратак у рај Азбука родитељства Вести Серијски програм Марко Поло Неон сити Вести Опчињени Најбољи лек Спринт Вести Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Истрага Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Најбољи лек Вреле гуме Опчињени Објектив Марко Поло Неон сити Робин Худ

10.00 11.00 12.45 13.45 15.00 16.00 16.30 19.30 20.00

Белгијска лига НБА: Вашингтон – Бостон Преглед Шампионата Холандска лига Преглед Премијер лиге Португалска лига КХЛ: СКА – Динамо Москва Ускијавање Премијер лига, класик: Ковентри - Арсенал 20.45 Копа Италија: Јувентус - Рома 23.00 Белгијска лига: Андерлехт – Гент 01.15 НБА уживо

06.00 06.15 06.40 07.35 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.05 23.15 00.15 00.45

Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Кад лишће пада Филм: Жене Три Хил Експлозив Ексклузив

Ева Мендез

Жене Ово је прича о Мери Хајнс, модној креаторки која, чини се, има све – предивну кућу, богатог мужа, неодољиву 11годишњу ћерку и додатни посао у веома цењеној очевој фирми која производи одећу. Њена најбоља пријатељица Силвија такође води завидан живот – она је „срећно неудата” уредница познатог модног часописа... Улоге: Мег Рајан, Ева Мендез, Џада Пинкет-Смит, Анет Бенинг, Дебра Месинг, Бет Мидлер, Кендис Берген Режија: Дајана Инглиш (Прва, 21.05)

06.02 06.54 07.29 07.34 07.40 08.02 08.12 08.23 08.52 09.16 09.39 09.54 10.25

Концерт за добро јутро Слагалица Ози бу Мифи Попај Томас и другари Велики и мали На слово, на слово Плава птица Приче о Фројду Музички спотови-степениште Све боје живота Ад либитум

Историја науке: Јован Жујовић Јован Жујовић (1856-1936) утемељивач геолошке науке у Србији, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, политичар, министар, председник Српског геолошког друштва... Научник светског угледа, бавио се и археологијом, палеонтологијом, петрографијом и агрогеологијом. Уредница: Борислава Николић (РТС 2, 23.33) 10.52 Траг 11.21 Грађанин 11.48 Ансамбл ренесанс-30 година од оснивања 13.00 Трезор 14.01 На слово, на слово 14.30 Плава птица 14.54 Приче о Фројду 15.20 Сат 16.07 Рукомет- ЕП: Шпанија - Исланд (Нови Сад) 18.05 Рукомет- ЕП: Француска - Хрватска (Нови Сад) 19.45 Рукомет: ЕП, спортски програм 20.05 Рукомет: ЕП: Мађарска - Словенија (Нови Сад) 21.40 Рукомет: ЕП, спортски програм 22.00 ТВ мрежа 22.30 Вавилон 23.00 Европа и Срби 23.33 Историја науке 00.14 И ја имам таленат 00.34 Концерт Леа Мартина 01.24 Трезор 02.23 Рукомет- ЕП: Шпанија-Исланд 03.35 Рукомет- ЕП: Француска - Хрватска 04.45 Рукомет- ЕП: Мађарска - Словенија

06.00 06.30 07.00 08.00 08.10 08.30 09.00 11.00 11.30 14.00 15.10 16.30 17.00 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 03.30 04.30

ВОА Здравље и Ви Маратон Кефалица Двоугао Копаоник Породица Серано Топ шоп Филм: 30 дана до славе Доктор Хаус Породица Серано Копаоник Ред и закон Улови трофеј Двоугао Слике живота Доктор Хаус НЦИС Филм: Дух НЦИС Филм: Војцек Копаоник Улови трофеј Злочиначке намере Филм: Војцек

dnevnik

c m y

05.40 Индија 08.00 Вести 08.15 Топшоп 08.40 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Топшоп 11.00 Цртани филмови 12.50 Филм: Три краља 14.50 Топшоп 15.05 Истражитељи из Мајамија 16.00 Вести 16.35 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Штрумфови 18.30 Вести 19.05 Између две ватре 19.35 Штребери 20.00 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: Дони Браско 23.15 Вести 23.50 Спортски преглед 00.10 Шта да обучем? 00.15 Филм: Прича о три жене 01.45 Саут Парк 02.10 Укључење у Б92 Инфо

Дони Браско ФБИ агент на тајном задатку напушта породицу и придружује се мафији. Живот на другој страни закона необично ће га привући. Америчка влада је 1978. године објавила рат организованом криминалу. Започела је велика акција, у чијем средишту је био ФБИ агент Џо Пистоне. Улоге: Ал Паћино, Џони Деп, Мајкл Медсен, Ен Хеч Режија: Мајк Њуел (Б92, 21.00)

Ен Хеч

05.45 Добро јутро 10.00 Звезде гранда 11.30 Тајна љубав 12.00 Градске вести 12.15 Гранд шоу 15.45 Сестре 16.00 Национални дневник 16.20 Сити 16.40 Ноћ у јуну 17.30 Мала невеста 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.00 Војници 21.00 Гранд парада 22.15 Мултимилионер 23.15 Добро вече, Србијо 00.30 Мирис пролећа 01.15 Туркан 02.00 Филм: У сновима 03.30 Филм: Братски пољубац 05.00 Витезови из блата 05.30 Сити

Јеленa Хелц

Граница У вечерашњој „Граници” гости Јелене Хелц разговараће о трендовима, правилима, мушкарцима и женама. Шта уопште данас значи ,,изгледати добро“? Гости: др Александра Бубера - психијатар и психотерапеут, спец. др Светлана Ђуришић – дерматолог, дерматовенеролог, др Дејан Милутиновић естетски хирург и Оливера Викторовић – глумица. (Хепи, 20.30) 05.00 07.55 08.00 08.10 08.25 08.35 08.50 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Винкс Сабринин тајни живот Поп Пикси Легенда о Неши Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови – поподне Телешоп Вести Сузе Босфора Добра жена Телемастер Насловна Страна - квиз Парови – уживо вече Граница Вести Сузе Босфора Парови – преглед дана Парови - Уживо ноћ Звездана капија - Атлантис Граница

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Водич кроз уметност и науку, 23.30 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak24.januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈУ ГО СЛО ВЕН СКЕ И СРП СКЕ ГРА НИ ЦЕ И МЕ ЂЕ

Пи ше: Ђу ро За го рац 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.30 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Моја грчка кухиња Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Мајами инк 24 сата у Ургентном центру Породилиште Екстремни преображај Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк 24 сата у Ургентном центру Породилиште

Варвари Терија Џонса Истина о Јурију Гагарину Ратници Суђење нацистима у Нирнбергу Героуов закон Хероји, култ и кухиња Ко си заправо ти? Један дан у борби Велики научници Велики научници Древни пластични хирурзи Џез баронеса Лежаки 1942. Други светски рат у боји Оство минотаура Један дан у борби Велики научници Велики научници Древни пластични хирурзи

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.56 Луди од љубави 10.12 Уметност простора, док. серија 11.10 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.31 Кад заволим, време стане 13.18 Др Оз, ток шоу 14.10 Међу нама 14.40 Научна петица 15.15 Понос Раткајевих 16.00 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 18.04 8. спрат, ток-шоу 18.53 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.02 Све у 7!, квиз 20.55 То је Европа, док. серија 21.25 У Европи, док. серија 22.05 Отворено 23.00 Дневник 3 23.35 Конавле - простор, док. филм 00.25 Циклус европског филма: Бал, филм 02.05 Ин медијас рес

Легенда о змају 3. Операција: Далматинац Снегови Килиманџара Пут у Велвил Граница Мејби бејби Прича без краја Било једном у Кини 2 Еротски филмови

Пут у Вел вил Жи во пи сни при каз бо рав ка Ви ли ја ма Лајт бо ди ја на фар ми здра вља ко ју во ди краљ жи та ри ца др Џон Хар ви Ке лог. Ви ли ја мо ва же на, Еле нор, убе ди ла га је да оде до Ке ло га да очи сти свој си стем од не чи сто ћа... Уло ге: Ен то ни Хоп кинс, Бри џит Фон да, Ме тју Бро де рик Ре жи ја: Алан Пар кер (Си не ма ни ја, 13.15)

По глед у ви си не До на Јан сен има ла би раз лог да се осе ћа без на деђ но и очај но. Си ро ма шна је, ра ди по сао ко ји ни је за ни мљив и упра во ју је оста вио деч ко. Али она не оча ја ва и не пре да је се. Чи та при руч ник нај у спје шни је стју ар де се... Уло ге: Гви нет Пал троу, Марк Ру фа ло, Кри сти на Еплгејт, Кен дис Бер ген, Мајк Ма јерс, Роб Лов Ре жи ја: Бру но Ба ре то (ХРТ 2, 21.35) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.10 11.30 11.50 13.10 14.45 15.15 16.00 16.25 16.50 17.40 17.55 18.10 19.45 20.02 20.40 21.35 23.10 23.50 00.20 01.05 01.25

Бри џит Фон да

06.00 07.50 09.20 10.50 12.20 13.55 15.30 17.05 18.05 20.05 21.30 23.45 00.45 01.15 02.50 04.25

Ловац на уцене Тренер Буденброкови 1 Буденброкови 2 Упознајте мале Фокерове Мегаум Има ли тамо кога? Велика љубав В Друштвена мрежа Завера ћутања Генсбур. Херојски живот Царство порока ИИ Како успети у Америци ИИ Пијани од љубави Ракетни трио Кад водењак пукне

Вокер, тексашки ренџер Нш бриџис Убиства у мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Поморска патрола ив Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Поморска патрола ив Монк Видовњак Краљевски болесници Да ли знате ко сте? Ђаволова љубавница

08.00 Поп Пикси, цртани 08.15 Кобра 11 10.20 Ексклузив таблоид 10.45 Вечера за 5 11.35 Емператриз 13.20 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Запосленик месеца, филм 22.40 Љубавни гуру, филм 00.10 РТЛ вести 00.25 Изненадна смрт, филм 02.15 Астро шоу 03.15 На лицу места 04.45 РТЛ Данас

Љу бав ни гу ру Гви нет Пал троу

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

07.20 08.20 09.20 11.20 20.00 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

Мала ТВ Амика Школски сат Псећа опходња Алиса, слушај своје срце Деграси Нови нараштај Хотел Зомби Туђинци у Америци Топ гир, док. серија Дивљи коњи, филм Мала ТВ Школски сат Деграси Нови нараштај Обична клинка Доктор Ху Шладминг: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 1. вожње Нови Сад: Рукометно ЕП(м): Хрватска - Француска, емисија Нови Сад: Рукометно ЕП(м): Хрватска - Француска, пренос Нови Сад: Рукометно ЕП(м): Хрватска - Француска, емисија Ин медијас рес Шладминг: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 2. вожње Поглед у висине, филм ЦСИ: Мајами Без одушевљења, молим! Злочини без санкција Два и по мушкарца Ловци на натприродно

00.00 01.30 02.50 04.30 06.10 07.45 09.30 11.00 12.30 14.10 15.40 17.10 18.45 20.45

Засебан мир Игра са замишљеним другом Братска љубав Блејд у Хонгконгу 10 000 црнаца по имену Џорџ Погрешан човек Злочин из страсти Завера Мастергејт Блејд у Хонгконгу Утеха и радост Розвел Мртви не лажу Скоро жена Судњи дан: Прича Џона Листа 22.20 Узбуна: Рубиконова завера 23.50 10 000 црнаца по имену Џорџ

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Бејб Ксанаду Оги Роуз Украдена срца Испод површине Џувана Ман Без срца Признање Неверне домаћице Свеже лисице

Као ма ло де те, Пит ка је оста вљен пред аш ра мом у Ин ди ји, где су бри гу о ње му пре у зе ли гу руи. Пит ка је ро ђен у Аме ри ци па се као од ра стао чо век вра ћа у САД ка ко би по стао во де ћи струч њак на по љу ду хов но сти и са мо по мо ћи... Уло ге: Мајк Ме јерс, Ро ма ни Мла ко, Ме ган Гуд, Џа стин Тим бр лејк, Џе си ка Ал ба, Вер нер То јер (РТЛ, 22.40)

Ме ган Гуд

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Фреди Флинтоф Обмана са Китом Беријем У потрази за забавом Разоткривање митова Како то раде?

03.00 07.15 09.15 09.30 14.15 16.00 17.00 19.00 19.30 22.00 22.45 23.00 23.15 00.30 01.00

Тенис Тенис Мотоспортови Тенис Тенис Фудбал Фудбал Тенис Фудбал Алпско скијање Сви спортови Мотоспортови Тенис Тенис Тенис

Рат не опе ра ци је у хо те лу „Евро па”

е дант ни исто ри ча ри су еви ден ти ра ли да су Вој ни врх био из ло жен кри ти ци због ве ли ких гу Бу гар ска и Ср би ја 17 пу та ра то ва ле. Бу га ри би та ка. Чак се и Ку ма нов ска бит ка на шла под лу пом су, без об ја ве ра та, 16 пу та на па ли Ср би ју. штам пе. Од лу ку о от по чи ња њу бит ке пот пи сао је 6. Она им је са мо јед ном уз вра ти ла и о то ме их је уна - ок то бра 1912. краљ Пе тар у тај но сти, у се па реу хо пред оба ве сти ла. Мла ђа ни краљ Ми лан Обре но вић те ла ’Евро па’ у Бе о гра ду. Пре до че но му је да ће од 1885. је на пра вио ве ли ку гре шку. Ср би ја је прет ход - нос сна га у људ ству би ти 2:1 за Ср би ју, у ар ти ље ри но во ди ла ис цр пљу ју ће ра то ве про тив Тур ске и до - ји 1:1, а и од нос у дру гом на о ру жа њу је не ре шен. жи ве ла по раз. Где је нај ве ћа пред ност Ср ба? Зна ло се, у вој нич ком Бу га ри су ве ко ви ма стре ми ли да об но ве Си ме у - мо ра лу. То се ис ка за ло на ро чи то при кра ју бит ке; да но во цар ство. У про па ган ди су на во ди ли са мо вре - се Тур ци ни су да ли у бек ство, сва њи хо ва жи ва си ме кад су по ко ра ва ли сво је су се де. А Ду шан у свом За ко ни ку, иако је вла дао и Бу гар ском, ме ђу по да ни ке на во ди са мо Ср бе, Гр ке, Вла хе, Ар на у те и Са се. Под Ср би ма је под ра зу ме вао и Бу га ре јер су им се тад је зик и оби ча ји ма ло раз ли ко ва ли. Бу га ри су се хва ли ли да су ду же вла да ли Бе о гра дом не го Ср би. На из ло жби фре са ка из срп ских ма на сти ра, при ре ђе ној у Њу јор ку кра јем про шлог ве ка, за јед ну је пот пи са но да по ти че из бу гар ског ма на сти ра Сту де ни ца. На оштре за мер ке Ср ба, при ре ђи вач је од го во рио: За што је ва жно чи ји је ма на стир, ва жна је фре ска! Док су Ср би кр ва вим устан ци ма и ра то ви ма са ми из бо ри ли сво ју др жав ност, Бу га ре је осло бо ди ла Ру си ја и Уго во ром о ми ру из Сан Сте фа на 1878. на ме ни ла јој уве ћа ње те - Краљ Пет ар на пр вој ли ни ји фрон та ри то ри је до Ве ли ке Бу гар ске! Иако је уго вор био пре ли ми на ран, Бу га ри су га до жи ве ли ла ту би би ла уни ште на. Гу би ци срп ске вој ске у као свр шен чин. Усле ди ла је њи хо ва про па ган да у људ ству из но си ли су: 36 офи ци ра, 1.170 под о фи ци Ма ке до ни ји. Бу гар ски је зик је ушао у шко ле, а ве ћи - ра и вој ни ка, не ста лих 715... Гу би ци дру ге стра не на на ро да то до жи ве ла као во љу ’ца ра и Све те Ру си - би ли су, про це ни ли су на ши, ду пло ве ћи. Док су Ср је’. Ду бо ка жа лост за хва ти ла је Ср би ју. Краљ Ми лан би сла ви ли, пи ја ни од по бе де, а Бу га ри ту го ва ли, је то до жи вео као не при ја тељ ство Ру си је. моћ на Аустро у гар ска се за бри ну ла. Ње ни стра те зи До ла ском Ка ра ђор ђе ви ћа уме сто Обре но ви ћа из - су за кљу чи ли да Ср би ју тре ба за у ста ви ти док не бу ме ни ла се по ли ти ка. Ср би ја де ка сно, док ње на вој ска не се окре ну ла пре ма Ру си ји и кре не пре ко Дри не и уђе им Док су Ср би раз би ли 1912. оја ча ла вој ску. Гре си из про у дво ри ште. До бро се зна ло тур ске тру пе код Ку ма но ва, шло сти су за трен по ти сну ти, да пре ко дрин ски Ср би жељ Ср би ја, Бу гар ска, Цр на Го ра но иш че ку ју тај тре ну так... Бу га ри су за гла ви ли код У Са ра је ву је 28. ју на 1914. и Грч ка ства ра ју Бал кан ски Је дре на. Ге не рал Сте па уби јен, са су пру гом, аустро у- са вез. До го во ри ли су се и ка Сте па но вић је кре нуо пре ма гар ски пре сто ло на след ник ко ће ра спо де ли ти ’плен’. Кре ну ле су 1912. бор бе про - до бро утвр ђе ном гра ду, али кад Франц Фер ди нанд. За љу ља ла се ца ре ви на, за бри ну ла Евро тив Ту ра ка на свим фрон то је ње го ва по са да то са зна ла, ви ма, а исто вре ме но и за те - Бу га ри су се уше та ли у Је дре не па, а упла ши ли Ср би! Оп ту жу ју ћи Ср би ју да је ста ја ла ри то ри је. Срп ска вој ска је иза овог атен та та, Аустро у- нај бр жа. Усле ди ла је и слав на Ку ма нов ска бит ка, тур ска вој ска се го то во рас па ла, гар ска јој је по ста ви ла ул ти ма тум за ко ји је уна пред да ла у по вла че ње, а с њом и део тур ског ста нов ни - зна ла да га ова не ће при хва ти ти. Рат ни пла но ви Бе ча штва. Док је код Ср ба све ишло као под ма за но, Бу - су по кре ну ти. Про це не су би ле сле де ће: опе ра ци ја ће га ри су за гла ви ли код Је дре на. Срп ски вој ско во ђа се за вр ши ти до по чет ка зи ме, а Ср би је, са мо стал не, Сте па Сте па но вић кре ће пре ма гра ду, а кад се то та - ви ше не ће би ти. Срп ска вој ска се успе шно бра ни ла, а пре ко две бит ке – Цер ске и Ко лу бар ске – на не ла на па мо до чу ло, Бу га ри су уше та ли у Је дре не. На сце ну тад сту па ју по ли ти ча ри. Не ва жи прет - да чу ве ли ке гу бит ке и сте кла ди вље ње у све ту. Бу га ри се ни су се огла ша ва ли. А кад су уви де ли ход ни до го вор, већ сва ком има да при пад не те ри то ри ја чи ја ју је вој ска осво ји ла. У та квој рас по де ли да срп ска вој на сна га по пу шта и да јој са ве зни ци не нај у спе шни ја је би ла грч ка вој ска, а бу гар ска је за - по ма жу, сту па ју на сце ну. Про це ни ли су да је до ка сни ла у ре јо не ко ји су јој уго во ром би ли на ме ње - шла пра ва при ли ка да се осве те за Бре гал ни цу и ни. Те шко по го ђе ни, до по ни же ња, Бу га ри су се сво ју те ри то ри ју удво стру че. Бу гар ска је по зва на из окре ну ли про тив са ве зни ка – Грч ке и Ср би је. На па - Бе ча, Пе ште и Бер ли на да сту пи у рат и на пад не Ср ли су без об ја ве ра та. Ра чу на ли су на фак тор из не на - би ју, а за уз врат до би ће це лу вар дар ску Ма ке до ни ђе ња јер су Ср би сла ви ли. Окр шај ар ми ја још ра ње - ју, Ко со во и по ла Ср би је, сва под руч ја с де сне стра них у бит ка ма с Тур ци ма од и грао се на чу ве ној Бре - не Мо ра ве. Овом ре ком, би ло је до го во ре но, ићи ће гал ни ци. Бо ри ло се пр са у пр са. Бу гар ска вој ска је бу ду ћа гра ни ца из ме ђу Бу гар ске и Аустро у гар ске. уни ште на. Срп ска – те шко ра ње на. Би ланс је био Што су Бу га ри са мо по же ле ли и на пи са ли, две гер кр вав; гу би ци срп ске вој ске: 16.200 вој ни ка и офи - ман ске ца ре ви не су им пот пи са ле. Има ли су Бу га ри ци ра из ба че но је из стро ја. Стра да ња Бу га ра, ко ја су још је дан лак за да так: да за у зму Вар дар ску до ли ну би ла нај ма ње три пу та ве ћа, би ла су уте ха за вој ско - и ту са че ка ју, док се бу ду по вла чи ли, срп ског кра ља, вла ду и вој ску. во ђе и по ли ти ча ре, али не и за та да шњу јав ност. Књи гу Ђу ре За гор ца „КР ВА ВЕ МЕ ЂЕ ЈУ ГО СЛА ВИ ЈЕ (Ср би ја и Ср би у њи ма)”, у из да њу „До си је сту ди ја”, мо же те по 400 ди на ра на ру чи ти пу тем те ле фо на 063/ 779–95–95 или 011/ 2474–457

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak24.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Др жи те се сво јих при о ри те та и вред но сти, што је је ди ни пра ви из бор и пу то каз. На лич ном пла ну зна те шта и ка ко хо ће те. На парт не ру је да се укло пи или не. У ка ри је ри су при сут не не из ве сне окол но сти. Не од у ста је те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

24. januar 2012.

Тр пи те ту ђе ути ца је и ха о тич не упли ве за ко је ни сте спрем ни. Ра ди је би сте ра ди ли по ру ти ни и на ви ци. При мо ра ни сте да по ка же те и оно сво је опа сно, рат нич ко ли це. Бо ри те се за прав ду. Про бле ми с из вр ши о ци ма.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ваш Мер кур је и да ље озби љан у зе мља ном зна ку Јар ца, што је по вољ но за ду го роч не по сло ве и ка пи тал не про јек те. И по ред до бре мен тал не кон цен тра ци је, скло ни сте енер гич ним им пул си ма.

Мно го то га би сте хте ли, са да и од мах, али не иде све од јед ном. По ве ди те ра чу нао то ме да не бу де те по вр шни и да не про пу сти те по је ди не шан се. Ни је вре ме за кре ди те и ри зи ке би ло ко је вр сте. Ди ши те.

Ви ше са ра ђу је те с по слов ним парт не ри ма и ви ше сте из ло же ни јав но сти. Не ке окол но сти су и ле пе и те шке, исто вре ме но. По го то во у љу бав ном од но су, ка да по сто је од ре ђе на оче ки ва ња. Из бе га вај те ха ос.

У при ват ном по слу ства ри не ће те ћи оче ки ва ним то к ом. Бу ди те спрем ни на из не на ђе ња и про пу сте из вр ши ла ца. Исто вре ме но, од ре а гуј те у тре нут ку ка да пре по зна те по зи тив ну шан су и при ли ку.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Си ту а ци ја у до му из и ску је да бу де те при сут ни у пра вом тре нут ку и по мог не те код ре ша ва ња про бле ма уку ћа на. Ко ће дру ги, ако не ви? У љу ба ви је си ту а ци ја мно го бо ља не го ра ни је. Ужи вај те!

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и не мој те пу то ва ти ако баш не мо ра те. Исто вре ме но, ко му ни ка ци ја и до го во ри су под сум њи вим окол но сти ма и ути ца ји ма. Не ве руј те све му што чу је те. При ја тељ.

Кри зан дан у по сло ва њу и фи нан си ја ма па бу ди те оба зри ви и не дај те се пре ва ри ти. Про ла зни про бле ми или кон так ти се не ће ма ни фе сто ва ти у свом пра вом све тлу. Не ко од са рад ни ка ни је искрен.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Мо же те по ве сти дра гу осо бу на ро ман тич но ме сто или пу то ва ње ко је сте ра ни је већ уго во ри ли и пла ни ра ли. У сва ком слу ча ју, из ла зак вам до но си не ке но ве су сре те и мен тал на ис ку ства. Опу сти те се.

Ни је вам ла ко у си ту а ци ји пот пу не не из ве сно сти. Да нас на и ла зе те же окол но сти, ко је ће те стр пљи во пре ско чи ти и пре ба ци ти за су тра. У осно ви сте не мир ни и нер во зни. Ше тај те се по све жем ва зду ху.

По тре бан вам је од мор. Не са ни ца је по сле ди ца ис цр пље но сти, уз бу ђе ња и нер вне на пе то сти. Ма штај те о да ле ким пу то ва њи ма или гле дај те фил мо ве, уко ли ко ни сте у мо гућ но сти да оде те та мо не где.

TRI^-TRA^

Раз во ди се Хај ди Клум V REMENSKA

Не мач ка ма не кен ка Хајди Клум (38) по твр ди ла је да се ра ста је од бри тан ског пе ва ча Сила (48) на кон се дам го ди на бра ка. По че ли су да се за ба вља ју 2003, ка да је ма не кен ка би ла труд на са Флавијом Бријатореом. На кон ро ђе ња ћер ке Лени, вен ча ли су се, и по ред сед мо го ди шње де вој чи це има ју још тро је де це - ше сто го ди шњег Хенрија, пе то го ди шњег Јохана и дво го ди шњу Лу. - Ужи ва ли смо у се дам го ди на љу ба ви, вер но сти и сре ће, али на кон ду бо ког раз ми шља ња, од лу чи ли смо да се раз ве де мо. Оста је мо у до брим од но си ма, и при о ри тет је до бро бит на ше де це - на ве ли су Хај ди и Сил у са оп ште њу јав но сти.

PROGNOZA

Хладније

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

VIC DANA

Evropa

С Кишом

Madrid НО ВИ САД: Oблачно са ки шом и па дом тем пе ра ту ре. Кра јем да на ки ша пре ла зи у су сне жи цу и снег. Ве тар уме рен ис точ ни и се ве ро Rim и сточ ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2, а мак си London мал на око 5 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Облач но са ки шом и за хла ђе њем, па ће би ти су Cirih сне жи це и сне га уве че. Ве тар слаб до уме рен ис точ ни и се ве ро и сточ Berlin ни, кра јем да на се вер ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 0, а мак си мал на 6 сте пе ни. Beч СР БИ ЈА: Облач но са ки шом. У то ку да на сле ди за хла ђе ње па ће Varшava ки ша по сте пе но пре ла зи ти у су сне жи цу и снег уве че и то нај пре на се ве ру и за па ду Ср би је. Ве тар слаб до уме рен ис точ ни и се ве ро и сточ Kijev ни, кра јем да на се вер ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра Moskva ту ра -1, а мак си мал на 6 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У сре ду хлад ни је и ве Oslo тро ви то са сне гом. Ду ва ће по ја чан се вер ни ве тар. У че твр так хлад но, St. Peterburg на се ве ру су во, а у цен трал ним и ју жним пре де ли ма облач но са сне гом. У пе так ја ки мра зе ви. Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: По гор ша ње би о ме те о ро ло шке си ту а ци је не ће по го до ва ти ве ћи ни хро нич них бо ле ни ка. Опрез се на ро чи то са ве ту је аст ма ти ча ри ма и ре у ма ти ча ри ма. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу ћи су по ре ме ћа ји сна. Опрез у са о бра ћа ју!

15 14 9 5 3 5 0 -1 -15 -4 -8 14

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-1

Уве че, на глав ном град ском тр гу, про мр зли мла дић, са бу ке том ру жа у ру ци, че ка сво ју де вој ку, ко ја уоби чај ено ка сни. На ве ли ком екра ну сто ји тре нут на тем пе ра ту ра: - 10 C. Он јој ша ље по ру ку: - Дра га, че кам те до ака дем ских -15!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

178 (57)

Slankamen

192 (-8)

Apatin

212 (37)

Zemun

242 (-6)

Bogojevo

170 (21)

Panчevo

266 (-6)

Smederevo

446 (-4)

Baч. Palanka 164 (-9) Novi Sad

148 (-6)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

162 (-6)

S. Mitrovica

78 (1)

Tendencija porasta

Senta

229 (-1)

Beograd

195 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

180 (-8)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

112 (40)

TISA

68 (2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

54 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja