Dnevnik 24.februar 2011.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 24. FEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22999 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TE [KE PO SLE DI CE SKO KA CE NA ELEK TRI^ NE ENER GI JE

Stru ja po kre }e no vu la vi nu po sku pqe wa

str. 6

STI GLA TRI AVIONA S GRA \A NIMA SR BI JE EVA KU I SA NIM IZ TRI PO LI JA

Bekstvo iz libijskog haosa

str. 21 NASLOVI

MIN ISTAR MA RKOVI] ^ESTI TAO NO VO S ADS KO M G RADO NA^ ELN IKU PAVLI ^I]U NA USPE[NOM PR OJEKTU

Politika 2 Tadi} vratio Zakon o porezu na dodatu vrednost

Ekonomija 5 Plate i penzije izme|u milostiwe i povi{ice

Nov~anik 6 [e}er se vra}a na 98 dinara

Pro du `e tak {kol ske go di ne Mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio je da }e ~a so vi pro pu {te ni to kom pot pu ne ob u sta ve ra da u {ko la ma bi ti na dok na |e ni pro du `e wem {kol ske go di ne, uvo |e wem rad nih su bo ta i, iz u zet no, sa `i ma wem gra di va. „Mi ni star stvo sma tra da se ~a so vi u {ko la ma ko je su ima le pot pu nu ob u sta vu ra da mo gu na dok na di ti pro du `e wem jed ne rad ne ne de qe, {to zna ~i pet rad nih da na”, re kao je Ob ra do vi} Ta nju gu.

Oni ko ji su {traj ko va li du `e od pet rad nih da na na dok na |i va }e iz gu bqe nu na sta vu i to kom ~e ti ri rad ne su bo te, a u iz u zet nim slu ~a je vi ma bi }e i sa `i ma wa gra di va, ob ja snio je mi ni star. On je uka zao da }e {ko la ma ko je su {traj ko va le od je dan do 11 rad nih da na, da nas bi ti pro sle |e na re {e wa o na dok na di gra di va.

Kom un aln a pol ic i j a z a u z o r s tr. 7

SPORT

str. 16 – 19

De voj ~i ca po gi nu la, dvo je te `e po vre |e no str. 12

^LAN GRAD SKOG VE ]A ZA ZDRAV STVO DR ALEK SAN DAR KI RAQ ZA „DNEVNIK”

Le ka ri se umesto le~ewem bave bi ro kra ti jom

n NOVI SPEKTAKL U ARENI n JECA SILNA NA TURNIRU – GOSTUJE REAL

n SELEKTOR ILI]

H V A L I VESLA^E

U DOHI

n U @ABAQ STIGAO BOKSERSKI TRENER SA KUBE

str. 9

Vojvodina 11 Predsednik stegao kai{ do kraja

Crna 13 Vlastimiru \or|evi}u 27 godina zatvora

Dru{tvo

TE [KA NE SRE ]A U UTRI NA MA, KOD ADE

str. 14

Novi Sad 9 Na kazanu narodne kuhiwe 1.000 gladnih Foto: R. Hayi}

MI NI STAR OB RA DO VI] O NA DOK NA \I VA WU NA STA VE

14 Ne dirati raspust i subote

Sneg Najvi{a temperatura 0 °S

~etvrtak24.februar2011.

NO VI ZA ME NIK PRE MI JE RA KO SO VA SLO BO DAN PE TRO VI] ZA „DNEV NIK”

Re {a va }e mo sva ko dnev ne pro ble me Novoformirana kosovska vlada, koja ima pet potpredsednika i 18 ministarstava, odr`ala je ju~e prvu sednicu, a Srpska liberalna stranka (SLS), dobila je jedno potpredsedni~ko mesto i tri ministarstva: za lokalnu samoupravu, za povratak i zajednice, i za socijalnu za{titu.

Lider SLS-a Slo bo dan Pe tro vi} nakon prve sednice Vlade Kosova za „Dnevnik” ka`e da da je plan wegove stranke da, kroz ministarska, zameni~ka i mesta u

tra`iti i ~etvrto zameni~ko mesto u nekom od ministarstava ukoliko na|emo dobrog kandidata – obja{wava Petrovi}.

Na pitawe kakav odnos o~ekuje da }e imati sa Srbima na severu Kosova, na{ sagovornik ka`e da }e tek danas obaviti primopredaju u Ministarstvu za lokalnu samoupravu i videti kakva je situacija.

– Sever Kosova je uvek otvorena tema koja je prisutna. O~ekujem da }emo zajedno s partnerima iz me-

Skup{tini Kosova, nastavi posao |unarodne zajednice i qudima sa koji je obavqala i u protekle tri severa Kosova na}i najboqi zajedgodine. ni~ki jezik, koji }e biti iskqu~i– Zastupa}emo i daqe interese vo u interesu qudi koji u toj oblasrpske zajednice na Kosovu, a kon- sti `ive – najavquje Petrovi}. kretan plan }emo imati za dese[to se pregovora izme|u Srbitak-petnaest dana jer imamo ideju je i Kosova ti~e, Petrovi} ka`e da na{e planove u da se za wega ne potri ministarstva stavqa pitawe si gur no da mno go uobli~imo s plali~nog u~e{}a u o~ekujemo od novima op{tina u tom procesu ve} razgovora kojima Srbi `ive konkretnih re{e– ka`e Petrovi}.

Beograd–pri{tina, wa na terenu.

Po wegovim re– Imamo mandat ali nama je ~ima, wegova i obavezu da budesu {tin ski pri o ri tet stranka }e imati mo prisutni u svazna~ajniju ulogu da re{avamo pitawa kom pitawu koje se nego u pro{loj koja se ti~u lokalne ti~e srpske zajedvladi. Sama ~iwenice. Sigurno da samouprave nica da je SLS domnogo o~ekujemo bio zna~ajnu podrod razgovora Beo{ku srpske zajednice na izborima grad–Pri{tina, ali nama je supoja~ava wihov uticaj, smatra li{tinski prioritet da re{avamo der ove stranke i novi vicepremipitawa koja se ti~u lokalne samojer. uprave, svakodnevnih problema s Petrovi} je istakao da o~ekuje dokumentacijom, registarskim tada }e pomo}ni~ko mesto dobiti blicama, obrazovawem, zdravjo{ u Ministarstvu za policiju, stvom... – ka`e Petrovi}.

Ministarstvu za kulturu i jedno Skup{tina Kosova je izabrala od onih koje se bave ekonomskim i predsednika Be xe ta Pa co li ja, temama. dok su, osim Ta~ijevog DPK-a i – Tra`imo mesta u ministarPetrovi}evog SLS-a, u Vladu stvima za koja imamo kvalitetne u{li i Alijansa novo Kosovo, Liqude. U svakom slu~aju, u dogovoru sta „Ibrahim Rugova„ i poslanici s na{im partnerima u vlasti, dodrugih mawinskih zajednica. {li smo do ta~ke u kojoj mo`emo P. Kla i}

VESTI Ta ~i: Ko so vo sprem no za raz go vo re sa Sr bi jom Premijer Kosova Ha {im Ta ~i je ju~e, na prvoj sednici nove vlade, izjavio da je Kosovo spremno za razgovore o tehni~kim pitawima sa Srbijom, bez razgovora o statusu i teritorijalnom integritetu. On je rekao da je prekju~e izabrana vlada najboqa u istoriji Kosova.

– Dok je prethodna vlada poznata kao vlada nezavisnosti, novoformirana }e biti poznata po evropskim integracijama – rekao je kosovski premijer.

Ta~i je rekao da }e o programu vlade da se raspravqa na narednoj sednici.

LDP: Otvo re na {an sa Lider Liberalno-demokratske partije ^e do mir Jo va no vi} izjavio je ju~e da je za po~etak razgovora Beograda i Pri{tine zna~ajno formirawe institucija u Pri{tini, a da izbor Be xe ta Pa co li ja za predsednika Kosova pru`a {ansu da u pregovorima budu novi qudi, koji

nisu optere}eni nasle|em pro{losti. Jovanovi} je istakao da vi{e ne postoje formalni ni prakti~ni razlozi za odlagawe razgovora Beograda i Pri{tine i da su oni od kqu~nog zna~aja za budu}nost oba naroda i „otvorena {ansa koju ne treba propustiti”. „^iwenica da je do{lo i do zna~ajnih politi~kih i personalnih promena, pre svega kroz izbor Bexeta Pacolija, pru`a {ansu da u predstoje}im razgovorima dominiraju qudi iz druga~ijeg politi~kog miqea, okrenutiji prakti~nijim pitawima, razvoju ekonomije i otvarawu regionalnih i evroatlantskih perspektiva – rekao je Jovanovi} u saop{tewu.

Kako je navedeno, Jovanovi} je ukazao na to da su bilo kakva nestabilnost i politi~ka neodgovornost suprotni interesima i Srba i Albanaca, ali i regiona.

Jovanovi} je ~estitao predstavnicima Samostalne liberalne stranke na ulasku u kosovsku vladu, „dobijawu zna~ajnih pozicija” {to, po wegovoj proceni, „omogu}ava srpskoj zajednici da bude most i koristan korektor u razgovorima, pa`qivo vode}i ra~una o interesima Srba koje }e predstavqati u novoj vladi”.

POLiTikA

dnevnik

c m y

2

SKUP [TI NA ZA VR [I LA RAS PRA VU O IZ ME NA MA PO SLOV NI KA

Ta di} vra tio Za kon o po re zu na do da tu vred nost Poslanici Skup{tine Srbije zavr{ili su sino} raspravu o svim ta~kama dnevnog reda prve vanredne sednice, o kojima }e glasati u ponedeqak, 28. februara. Predsednica parlamenta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} saop{tila je da }e se poslanici tada izjasniti i o zahtevu predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a da se Skup{tina ponovo izjasni o izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Parlament je zavr{io raspravu o dva zakonska predloga koja se odnose na zadu`ivawe dr`ave, kao i o dve predlo`ene odluke o u~e{}u pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2011. godini, a ju~e je okon~ano i razmatrawe izmena Poslovnika o radu Skup{tine, koje bi trebalo da reguli{u odnos najvi{eg zakonodavnog tela u zemqi i nezavisnih regulatornih tela.

Opozicioni SRS, DSS i SNS ne}e podr`ati predlo`ene izmene Poslovnika, a kao glavnu primedbu su izneli to {to se promeni pristupa po nalogu Evropske komisije. LDP je najavio podr{ku tom aktu.

Stranka vladaju}e ve}ine izrazile su spremnost da otklone svaki nedostatak da bi nezavisni organi imali pun stepen samostalnosti u radu.

Poslanici SPS–PUPS-a su ukazali na to da se predlo`enim izmenama precizira odnos Skup{tine prema nezavisnim dr`avnim organima da bi se otklonila bilo kakva sumwa u mogu}nost naru{avawa wihovog, Ustavom i zakonom utvr|enog polo`aja.

Regulatorna tela, po re~ima poslanika SPS–JS-a, jesu i treba da budu nezavisna i samostalna, ali ih to ne osloba|a odgovornosti, dok su iz LDP-a poru-

Da nas o Mar ti ju, javnim preduze}ima i Cvet ko vi }evi od go vo ri Za danas je u Skup{tini odre|en dan za odgovore na poslani~ka pitawa u vezi s izve{tajem Di ka Mar ti ja o trgovini qudskim organima na Kosovu i Metohiji i poslovawem javnih preduze}a.

Raspravu o tim temama predlo`ili su SRS i LDP, a od 16 do 19 sati premijer Mir ko Cvet ko vi} i ~lanovi wegovog kabineta }e, shodno Poslovniku, kao i svakog posledweg ~etvrtka u mesecu, odgovarati na poslani~ka pitawa. ~ili da u procesu ja~awa nezavisnosti regulatornih tela nedostaje jedan od segmenata – nezavisnost, koja je definisana Ustavom Srbije, te da }e podr`ati predlo`ene izmene.

Poslanici LDP-a su naglasili da je nedopustivo da dr`avna nezavisna tela imaju odre|ene rezerve kada treba da obavqaju svoju osnovnu funkciju, a to je kontrola vlasti, podsetiv{i na to da je Dr`avna revizorska institucija tek pro{le godine podnela prvi izve{taj o tome kako ministarstva tro{e buxetski novac.

DSS je ocenio da nema sumwe da se Poslovnik mewa pod pritiskom Evropske komisije, ali da nije sporno da je odredba ~ija se izmena predla`e bila lo{a. Predlo`ene izmene su, smatraju oni, pohvalne, jer lo{u odredbu stavqaju van snage, ali vladaju}oj koaliciji zameraju na tome {to to nije bilo ispravqeno u trenutku kada je Poslovnik donet.

Da se Poslovnik mewa zbog EK-a zamerka je i poslanika “Napred, Srbijo!”, koji su naveli da stranke iz vlasti samo po-

Ru ~ak i jav ne na bav ke Raspravu o izmenama Poslovnika o radu Skup{tine koje se ti~u odnosa parlamenta i nezavisnih tela obele`ila je ju~e polemika {efova poslani~kih klubova ZES-a i SNS-a Na de Ko lun xi je i To mi sla va Ni ko li }a. Nikoli} je ukazao na to da ne mo`e nadle`ni odbor razmatrati izve{taj nezavisnih regulatornih tela, a da isti ne bude na Skup{tini kojoj je podnet.

– To su vam ona nadle`na tela koja jo{ nisu smela da u|u u neka ministarstva ove godine, na primer, dr`avni revizor. Za{to ne ka`ete za{to nema izve{taja za neka ministarstva i za{to revizor nije i{ao u najva`nija ministarstva? Zato {to je i{ao po kafanama da broji ru~kove, koliko su ministri pojeli i popili? To }e ba{ da uzburka javnost! Za{to ne ka`ete gde je oti{la ~etvrtina svih javnih nabavki u Srbiji, za{to ne ka`ete za{to su 30 odsto svih radova u javnim nabavkama vi{ak i neplanirani radovi? Hajde da vidimo ko to tro{i, a ne da li je i gde ministar ru~ao – rekao je Nikoli}.

Ko je upro pa stio Sr bi ju Stranke vladaju}e koalicije ne kriju `equ da usvoje standarde Evropske unije i da slu{aju one ~ije standarde `ele da usvoje, rekla je Nada Kolunxija. Mi ne slu{amo Mont go me ri ja (Vi li jem, nekada{wi amabasador SAD u Beogradu), niti ga pla}amo da nam bude savetnik – kazala je {efica poslanika ZES-a.

Ona je, na Nikoli}eve primedbe da se promenom Poslovnika ispuwavaju nalozi EK-a, navela da vladaju}oj koaliciji savetnik ne mo`e biti ni „~etni~ki vojvoda i ~ovek koji je rekao da }e preispitati odluku suda po kojoj je Mi lo rad Ule mek Le gi ja kriv za ubistvo premijera Zorana \in|i}a”.

Nikoli} je odgovorio da to slu{a deset godina, poru~io joj „da promeni plo~u” i dodao da vladaju}im strankama nikada nije nudio saradwu – Jesam li ja upropastio Srbiju, jesam li ja slu{ao ambasadore? Je l’ Montgomeri Amerika? Ajde da vidimo ko koga slu{a i ~ije naloge ispuwava – rekao je Nikoli}.

poslani~ke teme

I Sla vi ca bi re kla ne {to Nada Kolunxija je odgovorila da aktuelna vlast popravqa gre{ke iz pro{losti, i iznela niz zamerki na ra~un vlasti koja je Srbiju vodila pre demokratskih promena 2000. godine, a u kojoj bio i Nikoli}.

– Neko ko je tvrdio da je Srbija sigurna ku}a za Rat ka Mla di }a danas je spreman da ga uhapsi, onaj ko je zaratio sada je spreman da razgovara s (premijerom Kosova Ha {i mom) Ta ~i jem – rekla je Nada Kolunxija, misle}i na lidera napredwaka, na {ta joj je Nikoli} odgovorio da te zamerke treba da uputi socijalistima jer je wima tada{wi SRS „samo pomagao godinu i po „.

Nikoli} je naveo da ga je sada sramota {to je to bilo tako, ali da `ivot ide daqe.

U polemiku se ukqu~ila i predsednica Skup{tine Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, koja je Nikoli}u poru~ila da ne treba da bude portparol SPS-a i da bi ga uvredila kada bi odgovorila na wegovo izlagawe.

Ko rup ci ja, ku }a i ko a li ci je Pre usvajawa va`e}eg Poslovnika o radu dogovor vladaju}e koalicije i opozicije o deblokadi rada parlamenta, po re~ima {efice poslanika ZES-a postizao se korupcijom.

– Od trenutka kada smo doneli novi Poslovnik, odnos u parlamentu ne mo`e biti utemeqen na korupciji. To da li je neko korumpiran, mislim da nije na{ posao da utvr|ujemo – kazala je Nada Kolunxija.

Na te navode reagovao je predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli}, koji je, reklamiraju}i povredu Poslovnika, pozvao Kolunxiju da ka`e na koje stranke je mislila kada je govorila o korupciji.

– Ne sme da ostane pri~a da smo svi korumpirani – mi {to smo uzimali novac i vlast

ku{avaju da stvore privid demokratije i slobode u Srbiji.

Oni su istakli da predlo`eno re{ewe nije u redu prema Skup{tini jer Odbor preuzima wenu nadle`nost, tako {to }e razmatrati dokument koji je podnet parlamentu.

Radikali nisu zadovoqni izmenama Poslovnika i tvrde da one ne}e uticati na rad regulatornih tela i nezavisnih organa jer ona i nisu samostalna ve} zavise od politi~kih uticaja.

Predlo`enim izmenama je predvi|eno da izve{taje nezavisnih regulatornih tela ubudu}e usvajaju nadle`ni odbori, koji }e predlagati sugestije i primedbe, a zatim ga potvr|ivati i poslanici na plenumu.

Prva vanredna sednica po~ela je 21. febrauara, a poslanici su na wenom po~etku bez rasprave konstatovali ostavke ministara iz G17 plus Mla |a na Din ki }a, Ve ri ce Ka la no vi} i To mi ce Mi lo sa vqe vi }a.

D. Mi li vo je vi}

koja je taj novac davala. Treba da utvrdimo ta~no o kome se radi – kazao je Nikoli}.

– Kada sam rekla da je u osnovi dogovora (vladaju}e koalicije i opozicije) korupcija, a neko se javi i ka`e „novac„, onda se verovatno prepoznao. Nisam novac pomiwala.

Korupcija je kada se razli~itim trgovinama neka institucija devalvira jer deo (parlamenta) ne radi po{to drugi deo to ne dozvoqava – odgovorila je Nada Kolunxija.

Tomislav Nikoli} je kazao da ne zna kako bi druga~ije neko mogao biti korumpiran

ako ne novcem, ku}om, imawem. On je naveo da Kolunxija zaslu`uje te{ku opomenu zbog svojih navoda i da bi bilo „sramota” da takvo weno pona{awe ostane neka`weno.

SPO: Sklo ni ti Ti ta i osta le Poslanici Srpskog pokreta obnove zatra`ili su ju~e od rukovodstva republi~kog parlamenta da se iz Doma Narodne skup{tine iznesu i premeste u muzej biste Josipa Broza Tita, Edvara Kardeqa, Mo{e Pijade i Milentija Popovi}a. Po oceni SPO-a, re~ je o komunisti~kim diktatorima koji su gra|anima Srbije naneli veliko zlo i wihovi likovi ne mogu predstavqati nikavu asocijaciju na demokratiju koju bi Skup{tina Srbije trebalo da odslikava, pi{e u zahtevu te stranke dostavqenom novinarima. „Zamislite da se u Bundestagu nalazi bista Gebelsa, Geringa ili Hitlera ili u Dumi bista Staqina, u rumunskom parlamentu ^au{eskoa„, navedeno je u zahtevu upu}enom predsednici Skup{tine Slavici \uki}Dejanovi}.

D. M.

politika

dnevnik

Qa ji} i Dra gin ne zna ju ni {ta no vo Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} i mi ni star po qo pri vre de Sa {a Dra gin iz ja vi li su ju ~e da do sa da s wi ma ni ko ni je raz go va rao o re kon struk ci ji Vla de. Qa ji} je re kao da, ko li ko je we mu po zna to, pro te klih

da na ni je bi lo raz go vo ra o to me.

– Ko li ko ja znam, ne. Bar me ne ni ko ni je zvao, ne znam da li je bi lo raz go vo ra na ni vou tri stran ke vla da ju }e ko a li ci je ko je za pra vo ~i ne „ki~ mu” te ko a li ci je – re kao je on

no vi na ri ma. – Ve ro vat no }e raz go vo ri bi ti oba vqe ni na ni vou te tri stran ke. Po treb na je wi ho va sa gla snost da bi do {lo do re kon struk ci je.

Mi ni star Dra gin re kao je da ni ko do sa da s wim ni je raz go va rao o to me, i po no vio da

je „~o vek ko me mi ni star ska fo te qa ni je sra sla za le |a”.

– Sva ki dan je no vi dan za nas i ra di mo svoj po sao naj bo qe {to mo `e mo – na veo je on, i do dao da pre mi je ru pod no si iz ve {taj o ra du sva kih {est me se ci.

PREDSEDNI[TVO URS-a JU^E U KRAGUJEVCU

Din ki} ne }e „kva ri ti” re kon struk ci ju Pred sed nik Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da }e u URS-u „bi ti vr lo kon struk tiv ni u svim raz go vo ri ma o re kon stru ci ji Vla de i za jed no s ko a li ci o nim part ne ri ma utvr di ti va ri jan tu ko ja je naj bo qa za gra |a ne”.

Din ki} je no vi na ri ma, po sle sed ni ce Pred sed ni {tva URS-a u Kra gu jev cu, re kao da bi bi lo neo zbiq no pra vi ti ve li ke ro ta ci je i da se URS za la `e za prin cip kon ti nu i te ta, po {to je Sr bi ja u pred iz bor noj go di ni.

Po we go vim re ~i ma, URS se odav no za la `e za ma wu vla du, ali, ima ju }i u vi du da ne zna ju {ta }e bi ti ko na~ ni stav ko a li ci o nih part ne ra – sma we ne bro ja mi ni sta ra ili per so nal ne pro me ne – ne mo gu sa op {ti ti ime na kan di da ta, zbog ko rekt nog od no sa, ka ko pre ma ko a li ci -

o nim part ne ri ma, ta ko i pre ma kan di da ti ma.

On je do dao da se Pred sed ni {tvo jed no gla sno od lu ~i lo „za de se tak stra na~ kih i van stra na~ kih kan di da ta za mi ni star ska me sta, ali da }e wi ho va ime na sa op {ti ti po {to se do ne se

sla ni~ ki klub G17 plus u Skup {ti ni Sr bi je pro me ni na ziv u po sla ni~ ki klub URS-a, ~i ji }e pred sed nik bi ti Din ki}, a za me nik Su za na Gru bje {i}. Za me nik pred sed ni ka URS-a Ve ro qub Ste va no vi} re kao je da }e i od bor ni~ ki klu bo vi u svim op -

Alek san dar Ra do wi} je man dat do bio ne na svo ju li~ nost ve} na li sti G17 plus i bi lo bi re al no da ga vra ti stran ci (Mla |an Din ki}) od lu ka o na ~i nu re kon stuk ci je Vla de”.

Li der URS-a je is ta kao i da }e no vi po sla ni ci bi ti Ve ri ca Ka la no vi} i on, ali da }e u Skup {ti nu u}i tek u dru goj po lov ni mar ta, „ka da bu de ja san is hod oko re kon struk ci je Vla de”.

Pred sed ni {tvo URS-a od lu ~i lo je i da od sre di ne mar ta po -

{ti na ma u Sr bi ji pro me ni ti na ziv u od bor ni~ ke klu bo ve URS-a.

Na pi ta we ka ko ko men ta ri {e od la zak Alek san dra Ra do wi }a s me sta {e fa po sla ni~ kog klu ba G17 plus u voj vo |an skom par la men tu u klub „Za evrop sku Voj vo di nu”, Din ki} je od go vo rio da „onaj ko ne mo -

`e da pra ti URS, mo `e da ide gde ho }e”.

– Ra do wi} je taj man dat do bio ne na svo ju li~ nost ve} na li sti G17 plus i bi lo bi re al no da ga vra ti stran ci – do dao je Din ki}.

Na pi ta we da li ima onih ko ji se pro ti ve iz bo ru Zo ra na

Stan ko vi }a za no vog mi ni stra zdra vqa, funk ci o ner ka URS-a Sne `a na Mar ko vi}-Sa mar xi} od go vo ri la je da je raz go va ra la sa svim re le vant nim am ba sa do ri ma, ko ji pred sta vqa ju me |u na rod nu za jed ni cu u Sr bi ji, i da ni ko ne ma ni {ta pro tiv tog iz bo ra.

– Od go vo ri li su da se ne me {a ju i da se ne }e me {a ti u unu tra {wa, a ka mo li ka drov ska pi ta wa u na {oj stran ci i srp skoj po li ti ci – na gla si la je Sne `a na Mar ko vi}-Sa mar xi}.

BIV[I [EF POKRAJINSKIH POSLANIKA G17 PLUS TE[KO OPTU@IO SVOJU DOJU^ERA[WU STRANKU

Ra do wi}: Po sta li in te re sna gru pa Biv {i {ef po sla ni~ ke gru pe G17 plus u Skup {ti ni Voj vo di ne Alek san dar Ra do wi} op tu `io je tu par ti ju da se pre tvo ri la u „in te re snu gru pu ~i ji se pro gram, smi sao, ciq, vi zi ja i mi si ja svo de na vlast po sva ku ce nu”. „Ru ko vod stvo stran ke od stu pi lo je od svih prin ci pa ko ji su nas vo di li u bor bi pro tiv Mi lo {e vi }e ve dik ta tu re i u pro ce su iz grad we mo der ne, evrop ske Sr bi je.

Po sta li smo par ti ja ko ja je, zbog ne {to gla so va, po sta vi la [e {e qe vu pot pred sed ni cu Ma ju Goj ko vi} za {e fi cu po kra jin ske or ga ni za ci je Uje di we nih re gi o na Sr bi je, na u`a sa va we na {eg ~lan stva i sim pa ti ze ra”, na veo je Ra do wi} u ju ~e ra {wem sa op {te wu za jav nost.

U we mu na vo di ne ke od raz lo ga zbog ko jih je na pu stio G17 plus, od no sno URS. „Ne `e lim vi {e da po dr `a vam stran ku ko ja se ku ne u re gi o na li za ci ju Sr bi je, dok we ni mi ni stri, isto vre me no, ne pro pu {ta ju da na ne su {te tu Voj vo di ni. Ne }u vi {e da cr ve nim zbog mi ni sta ra ko ji u NIPu do de qu ju po ni `a va ju }e ma la sred stva po kra ji ni u ko joj `i vim. Ne mo gu vi {e da dam glas za stran ku ~i ji je pred sed nik, sva ki put kad mu se pru `i la pri li ka, od vra }ao stra ne in ve sti to re od ula ga wa u Voj vo di nu, i usme ra vao ih u de lo ve ze mqe u ko ji ma, na vod no, G17 ima ’ve }e {an se da ostva ri do bar re zul tat’. Ne pri hva tam po li ti ku cen tra le stran ke, ko ja na me }e sje di wa va we s biv {im {e {e qev ci ma i kon fron ta ci ju s

pro e vrop skim stran ka ma u po kra jin skom par la men tu”, na veo je Ra do wi}.

On je po no vio da }e na sta vi ti, do daq weg, da de lu je kao ne stra na~ ki po sla nik u Skup {ti ni Voj vo di ne, i is ta kao da je man dat ste kao na li sti „Za evrop sku Voj vo di nu“, a ne kao kan di dat we go ve biv {e stran ke. „Na ovu li stu u{li smo jer, na kon is ku stva iz 2004, ni smo `e le li da do |e mo u si tu a ci ju da G17 plus, po no vo, ne pre |e cen zus na po kra jin skim iz bo ri ma. Pre ma to me, na sta vi }u da po dr `a vam po li ti ku zbog ko je su gra |a ni za nas gla sa li. A to ni je po li ti ka Mla |a na Din ki }a i Ma je Goj ko vi}”, do dao je Ra do wi}.

E. D.

~etvrtak24.februar2011.

MINISTAR MARKOVI] ZA PROMENU IZBORNOG ZAKONA

Blan ko ostav ke ne me wa ju Ustav Mi ni star za dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Mi lan Mar ko vi} oce nio je da za uki da we po sla ni~ kih blan ko ostav ki ni je neo p hod na pro me na Usta va Sr bi je, ve} pro me na iz bor nog za ko na.

– Moj stav je ja san: iz bor ni za kon mo ra da se me wa. Kao {to sam i ra ni je go vo rio, to }e se de si ti. Ne ki stan dar di mo ra ju da se is pu ne, i tu ne ma di le me. [te ta {to to ve} ni smo is pu ni li sa mi, ne go pod pri ti skom Evrop ske ko mi si je –re kao je mi ni star Mar ko vi} no vi na ri ma ju ~e u No vom Sa du, gde je s gra do na ~el ni kom Igo rom Pa vli ~i }em ob i {ao ob no vqe ne pro sto ri je Ko mu nal ne po li ci je.

Na po me nuo je da }e pro me na iz bor nog za ko na u ve zi s blan ko ostav ka ma za vi si ti od po li ti~ kih od no sa.

Na pi ta we no vi na ra da li uki da we blan ko ostav ki na me }e pro me nu Usta va jer naj vi {i prav ni akt dr `a ve ka `e da je „po sla nik slo bo dan da, pod uslo vi ma od re |e nim za ko nom, sta vi svoj man dat na ras po la ga we po li ti~ koj stran ci na ~i ji pred log je iza bran”, mi ni star je od go vo rio od re~ no.

– Ne, ni je po treb no pro me ni ti Ustav. Mo `e bez pro me ne

Pal ma: Ka pa ri sa li ju ni ce u Fran cu skoj

^u pi}: [to pre za kon o fi nan si ra wu stra na ka

Ko men ta ri {u }i me dij ske spe ku la ci je o to me da se po po vrat ku iz SAD ~uo s Mla |a nom Din ki }em i po sva |ao i da je po ku {ao da smi ri stva ri u ko a li ci ji, li der So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} je re kao da se ni je ~uo s Din ki }em, „sa mo smo raz me ni li ne ko li ko SMS-ova„.

– Mo ja ide ja je bi la da se spu sti lop ta, ali ve} je bi lo ka sno da se ura di bi lo {ta na tu te mu, stvar je eska li ra la. Ru ko vod stvo Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a bi lo je upo zna to s od lu kom pre ne go {to je ona ob ja vqe na u jav no sti, a wu je sa mo stal no do neo DS, od no sno pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}. ^ak i ne ve za no od nas, svi ma je bi lo pre vi {e da se ne zna ko je s kim u ko a li ci ji i da Vla da bu de vi {e na pa da na iz vla da ju }e ko a li ci je ne go od opo zi ci je.

– Skup {ti na gra da Ja go di ne }e, nov cem iz bu xe ta, ku pi ti 30 ras plod nih ju ni ca iz Fran cu ske, naj bo qeg ge net skog sa sta va, ko je }e po klo ni ti po qo pri vred ni ci ma Ja go di ne – iz ja vio je gra do na ~el nik Ja go di ne Dra gan Mar ko vi} Pal ma po po vrat ku iz Pa ri za gde je vo dio 104 po qo pri vred ni ka iz Sr bi je. – Maj ke ovih ju ni ca da ju 40 li ta ra mle ka dnev no, a ju ni ce }e sti }i u Ja go di nu za oko 60 da na. Za da tak da se po sao uvo za ju ni ca re a li zu je do bio je eko nom ski sa vet nik u am ba sa di Sr bi je u Pa ri zu Ne nad Je re mi} i pred stav ni {tvo Pri vred ne ko mo re Sr bi je u glav nom gra du Fran cu ske.

Mar ko vi} je ob ja snio da }e ju ni ce do bi ti naj bo qi sto ~a ri „a ko ji }e to bi ti, iz vla ~i }e se iz {e {i ra jav no pred ve li kim audi to ri jem u sport skoj ha li Ja go din skog sport skog sa ve za”.

Pred sed nik Od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je ^e do mir ^u pi} po zvao je ju ~e Vla du Sr bi je da {to pre sta vi na svoj dnev ni red pred log za ko na o fi nan si ra wu po li ti~ kih stra na ka. ^u pi} je na sku pu u Vra wu re kao da svi oni ko ji do vo de u pi ta we pred log za ko na o fi nan si ra wu po li ti~ kih stra na ka – do vo de u pi ta we svo je do bre na me re pre ma gra |a ni ma.

– Po ru ~u jem Vla di da {to pre for mi ra pred log za ko na a ak te re u Skup {ti ni, i vlast i opo zi ci ju, upo zo ra vam na to da se pre ma tom pred lo gu od no se kao pre ma jed nom si stem skom za ko nu ko ji tre ba {to pre usvo ji ti – re kao je ^u pi}. – To {to je za kon o fi nan si ra wu po li ti~ kih stra na ka u{ao u pro ce du ru svo je vr stan je test i za vlast i za opo zi ci ju. Ovo je pri li ka da svi oni po ka `u ko li ko su od go vor ni pre ma jed nom si stem skom za ko nu za bor bu pro tiv ko rup ci je.

Usta va da se do |e do to ga, iako bi bi lo sre} ni je re {e we da tog ~la na 102 ne ma u Usta vu.

Ali i s wim, sa svim je mo gu }e i pot pu no le gal no da se blan -

ko ostav ke prak ti~ no uki nu iz na {eg prav nog si ste ma – ka zao je Mar ko vi}. – Iskre no re ~e no, one ni ka da ni su ima le za kon s ko ute m e q e w e, bi l e su plod pri me ne od Ad mi ni stra tiv nog od bo ra i Na rod ne skup {ti ne. One ni ka da ni su ima le raz ra du u za ko nu, ni ti ih za kon po zna je.

Mi ni star ni je `e leo da ko men ta ri {e na ja vqe nu re kon struk ci ju Vla de Sr bi je jer, ka ko je ka zao, „mi mi ni stri tre ba da ra di mo svoj po sao, a po li ti~ ki od no si }e uslo vi ti ko li ko }e ko od nas to ra di ti”. S. N.

DA LI BI VANREDNI IZBORI MOGLI BITI JEDINA KO^NICA PROCESU EVROINTEGRACIJA

Ni je do voq na sa mo evrop ska re to ri ka Di rek tor Cen tra za no vu po li ti ku Vla di mir To do ri} oce nio je da bi pre vre me ni iz bo ri u Sr bi ji od lo `i li do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji do dru ge po lo vi ne 2012. go di ne.

– To je u naj bo qem slu ~a ju, ma da su mo gu }i i dru ga ~i ji, pe si mi -

rekli su Da ~i}: Po ku {ao sam da smi rim, ali...

3

Vla di mir To do ri}

sti~ ni ji sce na ri ji, u za vi sno sti od raz vo ja do ga |a ja na iz bo ri ma – re kao je To do ri} za „Dnev nik”.

Kad je, pak, re~ o iz gle di ma da ak tu el na Vla da, op te re }e na unu tra ko a li ci o nim su ko bi ma, u na red nim me se ci ma is pu ni oba ve ze pre ma EU, pre sve ga u obla sti usa gla {a va wa za ko no dav stva, on ka `e da ima pro sto ra za „ne ku na du„ uko li ko usko ro do |e do re kon struk ci je ka bi ne ta Mir ka Cvet ko vi }a.

– Ako do |e do kva li tet ne re kon struk ci je, za sno va ne na objek tiv nim kri te ri ju mi ma, on da se ne ~e mu mo `e mo na da ti. Me |u tim, uko li ko bu de osta lo sve isto, li~ no ne mo gu da za mi slim da qu di ko ji su ostva ri li ne ga tiv ne re zul ta te u svo jim port fe qi ma, uspe {no za vr {e re for me – oce nio je on.

To do ri} sma tra da ni su bit ne, ni ti do voq ne, sa mo po ru ke iz vla da ju }ih kru go va da se ula `u na po ri da bi se ubr zao put evrop skih in te gra ci ja.

– Bit no je da ura de po sao za ko ji su do bi li man dat, a ako ne us pe ju, on da mo ra da do |e ne ko dru gi – sma tra na{ sa go vor nik.

Na i me, i po iz ja va ma sa mog pot pred sed ni ka Vla de za du `e nog za evrop ske in te gra ci je Bo `i da ra \e li }a, od ok to bra do de cem bra pro {le go di ne is pu we no je sve ga 13 od sto Na ci o nal nog pla na za in te gra ci je. U tom pe ri o du je Vla da pri pre mi la sa mo dva od pred vi |e nih 16 za ko na. Gle da ju }i po re so ri ma, na usa gla {a va wu do ma }ih pro pi sa s evrop skim naj vi {e ka sne u mi ni star stvi ma in fra struk tu re, pro sve te, kul tu re, spor ta, na u ke i prav de. Vi ce pre mi je ra \e li }a ipak ne na pu {ta op ti mi zam jer je i da qe uve ren u to da }e ovaj po sao bi ti okon ~an do kra ja ju na da bi se obez be dio sta tus kan di da ta.

Po je di ni ana li ti ~a ri, me |u tim, ni su uve re ni u to da Cvet ko vi }ev ka bi net ima kap ci tet da u za da tom ro ku usa gla si va `ne za kon ske pro jek te, po seb no na kon sme ne pot pred sed ni ka Vla de Mla |a na Din ki }a, a s ob zi rom na to da je par la men tar na ve }i na u po sled woj go di ni man da ta var qi vi ja ne go ikad. A u me se ci ma ko ji do la ze vla da ju }e po li ti~ ke stran ke, ko je su, ina ~e, uve li ko u iz bor noj kam pa wi, tre ba lo bi da se usa gla se i o te ma ma ko je su od la ga le pro te klih de set go di na: o tran spa rent nom fi nan si ra wu par ti ja, o od ri ca wu od blan ko ostva ki, te one mo gu }a va wu par ti ja da sa mo voq no ras po re |u je man da te sa svo jih iz bor nih li sta. Go to vo ne mo gu }a mi si ja za ko a li ci ju ko ja u po sled woj go di ni man da ta tra ga za mo de lom ustroj stva Vla de, uz pot pu no po re me }e ne me |u stra na~ ke od no se.

B. D. Savi}

4

ekonomija

~etvrtak24.februar2011.

USKORO UREDBA ZA SUBVENCIONISAWE STANOGRADWE

Raz vla ~e we stam be nih kre di ta

Kup ci sta no va ko ji su to kom pro {le go di ne pod ne li zah tev za do de lu sub ven ci o ni sa nog stam be nog kre di ta, a ko ji jo{ ni je re {en, o~e ku ju da Vla da Sr bi je usvo ji do pu nu ovo go di {we Ured be, po ko joj bi za wih va `i li uslo vi iz 2010, a ko ji su po voq ni ji od ovo go di -

ni ~e wa bu xet skih pa ra opre de qe nih Ured bom za 2010. – a ko je su ban ke upu ti le na wi hov por tal do 31. de cem bra 2010. – iza |e u su sret do pu nom tek sta no ve Ured be za 2011, ~i me bi im se omo gu }i lo da im zah te vi bu du odo bre ni pod uslo vi ma iz law ske Ured be. Jo{ ta da je na -

dnevnik

NEMA ROKA ZA PREUZIMAWE NAJVE]EG TRGOVINSKOG LANCA

Mi {ko vi} jo{ pro da je „Mak si” Bel gi jan ci ma Kom pa ni ja „Del ta hol ding„ jo{ ni je za vr {i la pre go vo re s po t en c i j al n im stra t e { kim part ne rom o pro da ji tr go vin skog lan ca „Del ta–Mak si” pa, u skla du s tim, jo{ uvek ni je utvr |en ni ta ~an da tum pot pi si va wa ugo vo ra, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u toj kom pa ni ji.

Me na xar ka za od no se s jav no {}u Bra na Mi lu nov na ve la je da ni je ta~ no pi sa we me di ja da bel gij ski „De lez” da nas ku pu je „Mak si”, i pod se ti la na to da

po sto ji oba ve za da se o pre go vo ri ma s po ten ci jal nim stra te {kim part ne rom ne go vo ri dok ne bu du za vr {e ni, o ~e mu }e jav nost bi ti na vre me oba ve {te na.

Bel gij ski „De lez” se ve} du `e u me di ji ma po mi we kao mo gu }i ku pac, ~e mu ide u pri log i kon kurs ko ji je „Del ta–Mak si” ob ja vio na „In fo stu du”, u ko jem tra `i me na xe re za od no se s kup ci ma i od no se s jav no {}u ko ji po zna ju i fran cu ski je zik.

DA LI ]EMO OSTATI BEZ PARA OD POMPEZNO NAJAVQENE PRIVATIZACIJE

Pro da ja Te le ko ma na sve du `em {ta pu

Po starom Ka ko je „Dnev nik„ ve} na ja vio, no va ured ba }e omo gu }i ti da vi {e od 150 pod no si la ca zah te va za sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te ostva ri pra vo na ko ri {}e we kre di ta po uslo vi ma ko ji su va `i li na dan pod no {e wa, a ko ji su po voq ni ji od onih pred vi |e nih za 2011. go di nu. Sub ven ci o ni sa ni stam be ni kre di ti u 2010. go di ni odo bra va ni uz u~e {}e dr `a ve od 20 od sto, a ono je u ovoj go di ni sma we no na 15 od sto. Ovo go di {wi sub ven ci o ni sa ni stam be ni kre di ti ne }e pod ra zu me va ti da dr `a va pla }a ka ma tu do 31. ok to bra 2012. go di ne, ali ta po voq nost ne }e bi ti uki nu ta do sa da {wim ko ri sni ci ma ovih kre di ta.

Za sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te mo gu kon ku ri sa ti dr `a vqa ni Sr bi je s pre bi va li {tem na te ri to ri ji na {e ze mqe sta ri do 45 go di na. {wih. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, Vla da Sr bi je bi o to me mo gla ras pra vqa ti ve} ove ne de qe.

Za {to Vla da ote `e s do pu nom ovo go di {we Ured be, do ne te 14. ja nu a ra, te {ko je raz u me ti. Na i me, Na ci o nal na kor po ra ci ja za osi gu ra we stam be nih kre di ta i Mi ni star stvo eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja raz mo tri li su jo{ 8. fe bru a ra mo gu} nost da se pod no si o ci ma zah te va za do bi ja we sub ven ci o ni sa nog kre di ta za ku po vi nu ili iz grad wu objek ta, ~i je zah te ve Kor po ra ci ja ni je uze la u ob ra du zbog fi nan sij skog ogra -

ja vqe no da }e to Vla da usvo ji ti na pr voj na red noj sed ni ci.

Ka ko je u me |u vre me nu do {lo do sme ne mi ni stra eko no mi je Mla |a na Din ki }a, pod sta na ri stra hu ju da bi mo glo do }i do pro me ne po li ti ke pre ma law skim zah te vi ma za sub ven ci je, {to su nam u Na ci o nal noj kor po ra ci ji za osi gu ra we stam be nih kre di ta de man to va li. Ka `u, stra hu ne ma me sta, do go vor je do go vor i sa mo je stvar Vla de da to ami nu je. Ali, ona ni ka ko da to ura di, a in ve sti to ri ko ji su iz gra di li sta no ve ne mo gu vi {e da ~e ka ju kup ce.

R. Dautovi}

MINISTAR RADA JU^E STAVIO PARAF

Ko lek tiv ni ugo vor u po qo pri vre di Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji}, u pri su stvu mi ni stra po qo pri vre de Sa {e Dra gi na, pot pi sao je ju ~e od lu ku o pro {i re nom dej stvu Po seb nog ko lek tiv nog ugo vo ra za za po sle ne u po qo pri vre di, pre hram be noj i du van skoj in du stri ji i vo do pri vre di.

Na kon vi {e go di {wih pre go vo ra, 9. fe bru a ra 2011. go di ne pot pi san je Po se ban ko lek tiv ni ugo vor za de lat nost po qo pri vre de, pre hram be ne, du van ske in du stri je i vo do pri vre de Sr bi je. Ugo vor su pot pi sa li pred sed nik GS PUT „Ne za vi snost“ Slav ko Vla i sa vqe vi}, pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta za po sle nih u po qo pri vre di, pre hram be noj, du van skoj in du stri ji i vo do pri vre di Dra gan Za ru bi ca i pot pred sed nik Uni je po slo da va ca Sr bi je Dra gan Mi ja no vi}.

Ovom od lu kom o pro {i re nom dej stvu Ko lek tiv nog ugo vo ra svi po slo dav ci u Sr bi ji, bez ob zi ra na to da li su ~la no vi Uni je po slo da va ca ili ne, oba ve za li su se na we go vu pri me nu. U slu ~a ju da po slo -

dav ci ne mo gu da iz vr {e ove oba ve ze pre ma rad ni ci ma, is pu ni la bi ih dr `a va. Dr `a va je, i u sli~ nim si tu a ci ja ma ka da po slo da vac ni je bio u mo gu} no sti da is pu ni oba ve ze pre m a rad n i c i m a, na se b e pre u zi ma la oba ve ze ko je se od no se na mi ni mum so ci jal nih zah te va.

– Ciq Mi ni star stva je da vo |e wem so ci jal no od go vor ne i raz voj ne po li ti ke sa ~u va mo i una pre di mo pro iz vod wu, da se sub ven ci je is pla }u ju do kra ja ma ja te ku }e go di ne, a to smo i is pu ni li. Po qo pri vre da je gra na ko ja iz go di ne u go di nu be le `i rast su fi ci ta u raz me ni s ino stran stvom – is ta kao je Dra gin.

Pro da ja Te le ko ma je, iz gle da, na sve du `em {ta pu. Na kon ne dav ne iz ja ve pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a da naj ve }eg ope ra te ra fik sne i mo bil ne te le fo ni je dr `a va ne }e pro da ti po sva ku ce nu, to jest za ma we od 1,4 mi li jar de evra, ju ~e se ogla sio i ge ne ral ni di rek tor Te le ko ma „Sr bi ja” Bran ko Ra duj ko, ko ji je iz ja vio da je pro da ja tog pred u ze }a ne iz ve sna jer je, ka ko je re kao, pro ces kom pli ko van i ne za vi si sa mo od do brih re zul ta ta kom pa ni je ve} kup ci gle da ju i kre ta we kur sa, po tro {a~ ku mo} i sta we na fi nan sij skom tr `i {tu.

Ono {to je mo `da va `ni je i od jed nog i od dru gog je uve ra va we mi ni star ke fi nan si ja Di a ne Dra gu ti no vi} da }e mo pre `i ve ti bez pa ra od Te le ko ma jer ima mo i re zer vnu va ri jan tu.

– Te {ko je pro ce ni ti {ta }e bi ti is hod pro ce sa, ho }e li bi ti uspe ha i ako bu de, ko }e bi ti ku pac – re kao je Ra duj ko.

Po we go vim re ~i ma, iako je Te le kom naj u spe {ni ja srp ska kom pa ni ja, od ko je se u po sled we tri go di ne po osno vu do bi ti u bu xet Sr bi je sli lo oko 130 mi li o na evra, pro da ju ov da {we „zlat ne ko ke” pra ti mno go te {ko }a, ali i pro ti vqe wa. Te le kom tre nut no ima 9.468 za po sle nih, a wi hov broj, od ne ka da {wih go to vo 14.000, sma wi van je pri rod nim pu tem, iz dva ja wem non-kor de lat no sti i sti mu la tiv nim pro gra mi ma. Ra duj ko je pre ci zi rao da u struk tu ri pri ho da Te le ko ma fik sna te le fo ni ja u~e stvu je s 50 od sto, mo -

Austrijanci jo{ proveravaju Ge ne ral ni di rek tor Te le kom „Austri ja„ gru pe Ha nes Amec raj ter iz ja vio je ju ~e da je ta kom pa ni ja za in te re so va na za Te le kom „Sr bi ja„ i da „sve za vi si od to ga da li }e po da ci ko je do bi je mo is pu ni ti na {a o~e ki va wa, jer se vo di mo bi znis lo gi kom´„´ .

Amec raj ter je do dao da je rok za do sta vqa we po nu da na ten de ru za Te le kom 21. mart i da }e kom pa ni ja, na kon {to pro ce ni pra vu vred nost Te le ko ma „Sr bi ja„, od lu ~i ti da li }e u~e stvo va ti na ten de ru za ku po vi nu 51 od sto srp skog ope ra te ra.

Po we go vim re ~i ma, Te le kom „Austri ja„ gru pa ima do voq no nov ca za pla ni ra ne in ve sti ci je, ali i za kon so li da ci ju na tr `i {ti ma na ko ji ma ve} po slu je. bil na iz me |u 42 i 43 od sto dok osta lo ~i ne in ter net i mul ti me di ja.

Mi ni star ka fi nan si ja Di a na Dra gu ti no vi} iz ja vi la je, pak, da ve} po sto je raz ra |e ne stra te gi je fi nan si ra wa bu xe ta za 2011. go di nu i da we go va sta bil nost ne za vi si od to ga da li }e bi ti pri ho da od pri va ti za ci je.

Po dr {ka srp sko-hr vat skom part ner stvu Mi ni star `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} iz ja vio je ju ~e da }e Vla da Sr bi je po dr `a ti na sto ja we srp skih i hr vat skih gra |e vi na ra da za jed no u~e stvu ju u ve li kim in fra struk tur nim pro jek ti ma u ino stran stvu.

– Si gu ran sam u to da je mo gu }e po sti }i do go vor i na dr `av nom ni vou, da dr `a ve svo jim raz voj nim ban ka ma ili fon do vi ma da ju po dr {ku tim pred u ze }i ma – re kao je Du li}.

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

17,44%

478

23.913

Neoplanta a.d. , Novi Sad

15,03%

398

2.027.412

AMS Osigurawe a.d. , Beograd

13,31%

800

1.144.000

[ajka{ka fabrika {e}era a.d.

12,82%

959

1.150.800

Impol Seval a.d. , Sevojno Pet akcija s najve}im padom

12,81% Promena %

960 Cena

BELEX 15 (769,30

Promet

Simpo a.d. , Vrawe

179.520 Promet

Naziv kompanije

0,03)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-0,66%

4.223

21.639.123

Agrobanka a.d. , Beograd

1,15%

8.793

9.329.734

Imlek a.d. , Beograd

0,24%

2.124

3.258.597

Univerzal banka a.d. , Beograd

0,13%

5.215

104.265

Razvojna banka Vojvodine a.d.

0,46%

3.066

33.726

0,00

620

0,00

Zobnatica a.d. , Ba~ka Topola

-12,02%

900

900

Topola a.d. , Ba~ka Topola

-11,98%

31.500

94.500

Veterinarski zavod Subotica a.d.

Fasil a.d. , Arilje

-11,60%

1.090

10.900

Privredna banka a.d. , Beograd

0,00

630

0,00

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00

10.000

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

995

0,00

Srbolek a.d. , Beograd

-10,42%

43

6.966

-8,80%

570

173.850 Promet

Soja protein, Be~ej

0,00

999

0,00

Neoplanta a.d. , Novi Sad

15,03%

398

2.027.412

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.687

0,00

[ajka{ka fabrika {e}era a.d.

12,82%

959

1.150.800

Tigar, Pirot

0,00

720

0,00

0,00

6.803

0,00

0,00

9.509

0,00

Vojvo|anskih top-pet akcija

1.315,65208

Gra |e vin ska pred u ze }a iz Sr bi je i Hr vat ske odr `a la su pre kju ~e u Be o gra du pr vi sa sta nak na ko jem su raz ma tra ne mo gu} no sti za jed ni~ kog u~e {}a u pro jek ti ma u Al `i ru, Li bi ji, Ira nu, Ru si ji, biv {im so vjet skim re pu bli ka ma i ze mqa ma re gi o na, ka ko bi se lak {e do {lo do ban kar skih ga ran ci ja i upo sli le gra |e vin ske in du stri je obe ze mqe, ko je je svet ska eko nom ska kri za zna ~aj no osla bi la.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Autoprevoz Gorwi Milanovac a.d.

22. 02. 2011.

– Mi ni star stvo fi nan si ja i Upra va za jav ni dug mo ra ju da se pri pre me za si tu a ci ju u ko joj su pri ho di od pri va ti za ci je ma we ili vi {e iz ve sni – ka za la je mi ni star ka, od go va ra ju }i na no vi nar sko pi ta we {ta }e bi ti s bu xe tom u slu ~a ju da ne bu de pri ho da od Te le ko ma. – Na rav no da Upra va za jav ni dug ima od re |e nu stra -

te gi ju i mi se po na {a mo ta ko da ni u jed nom tre nut ku ne ugro zi mo fi nan sij sku sta bil nost, {to zna ~i da }e bu xet bi ti fi nan si ran bez ob zi ra na to da li ima ili ne ma pri ho da od pri va ti za ci je.

Po la ko se skra }u je i li sta po ten ci jal nih ku pa ca. [ef Vla di ne rad ne gru pe za pro da ju Te le ko ma „Sr bi ja” Vuk \o ko vi} iz ja vio je ne dav no da se na ten de ru za Te le kom o~e ku ju naj ma we ~e ti ri po nu de.

On je ka zao da je sta tus zva ni~ nih po nu |a ~a na ten de ru do bi lo {est kom pa ni ja – Te le kom „Austri ja„, „Doj ~e te le kom„, „Turk sel”, „Ame ri ka mo vil”, „Ve der in vest ments” i „Frans te le kom”.

– Ne o~e ku je mo da se svih {est kom pa ni ja ja vi na ten der, ali mi sli mo da ima mo ~e ti ri ve o ma ozbi qa po nu |a ~a – ka zao je \o ko vi}, ina ~e dr `av ni se kra tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Sr bi je.

Da pod se ti mo, bi lo je pla ni ra no da se u bu xet Sr bi je od pro da je Te le ko ma sli je iz me |u 750 mi li o na i 1,4 mi li jar de evra, u za vi sno sti od to ga da li gr~ ki OTE `e li da pro da svoj udeo od 20 od sto ili ne, s ob zi rom na to da je dr `a va od re di la naj ma wu ce ni od 1,4 mi li jar de evra za 51 po sto Te le ko ma „Sr bi ja„. Pa re bi tre ba lo da po slu `e za za vr {e tak Ko ri do ra 10, vra }a we du go va, a mo `da i za po ve }a we stan dar da gra |a na kroz jed no krat ne ili ne ka kve dru ge po mo }i. [ta }e bi ti, vi de }e se po sle 21. mar ta, ka da je po sled wi rok za do sta vqa we po nu da.

D. U.

Promena %

Cena

Sloga a.d. , Perlez

0,00%

74

444.000

Meser Tehnogas, Beograd

Vr{a~ki ritovi a.d. , Vr{ac

-7,50%

5.550

222.000

Alfa plam, Vrawe

BB Minakva a.d. , Novi Sad

0,00%

6.800

115.600

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik PRED SED NIK „PO SLO DAV CA” MI O DRAG KO STI]

Otkazi }e tek stizati

Predsednik Upravnog odbora Udru`ewa „Poslodavac” Mi o drag Ko sti} izjavio je ju~e da }e 2011. biti godina nezaposlenosti u kojoj }e qudi gubiti posao i da to „niko ne mo`e da spre~i nijednom merom”.

Kosti}, koji je i predsednik „MK Grupe”, istakao je na sednici UO Udru`ewa „Poslodavac” da je va`no da poslodavci defini{u svoje interese, koji bi bili prihvatqivi i za sindikalne organizacije, da se ne bi dozvolilo da „jedna strane medaqe, odnosno sindikati, defini{u zahteve koji }e sutra za sve poslodavce biti obaveza”.

„Nije vlada mesto gde radnici treba da tra`e platu, ve} treba da sednu sa poslodavcem i pregovaraju, nebitno da li su oni iz javnog, privatnog ili dr`avnog sektora”, rekao je Kosti}. Isti~u}i da treba na}i balans u odnosima izme|u javnih i privatnih preduze}a, on je dodao da poslodavci i radnici nisu na razli~itim stranama ve} na istoj strani i da treba prona}i na~in da bi taj odnos mogao da funkcioni{e na dugi rok. ^lanovi UO podr`ali su i predlog da potpredsednici „Poslodavca” budu generalni direktor Javnog preduze}a „Srbijagas” Du {an Ba ja to vi} i generalni direktor „Jugoimporta SDPR” Ste van Nik ~e vi}, koji }e biti izabrani na narednoj sednici skup{tine Udru`ewa. „Poslodavac” }e u narednih nekoliko dana podneti i zahtev za utvr|ivawe reprezentativnosti, odnosno za priznavawe, po{to ovo Udru`ewe, u kome je ~lanstvo na dobrovoqnoj bazi, sada broji 58.399 poslodavaca koji zapo{qavaju ukupno 574.678 radnika.

DR @A VA I SIN DI KA TI PO DE QE NI I PO ODLASKU ME\UNARODNOG FONDA

Plate i penzije izme|u milostiwe i povi{ice Delegacija MMF-a oti{la je iz Beograda, ali je iza sebe ostavila jasno upozorewe srpskim vlastima da nikako ne podlegnu pritiscima javnog sektora za pove}awe plata. Po wihovom ~vrstom stavu, javni sektor i penzioneri mogu ove godine ra~unati na vanrednu povi{icu samo ako prihodi u buxetu budu ve}i od planiranih. U suprotnom, predo~eno je na{im predstavnicima, MMF }e morati da preispita da li }e posledwa revizija teku}eg ara`mana biti zavr{ena uspe{no.

Stru~waci ove me|unarodne organizacije procenili su da je mnogo boqe da se, ukoliko ekonomski rast bude ve}i od o~ekivanog a dr`avna kasa se bude boqe punila, zaposlenima u dr`avnoj administraciji – a akcenat su stavili na najugro`enije radnike i penzionere – isplati jednokratna nov~ana pomo} jer time se efekat isplate ne bi preneo na buxet slede}e godine. Takav predlog odmah je prihvatila ministarka Di a na Dra gu ti no vi}, koja je izjavila da }e, ako se pove}aju prihodi u dr`avnoj kasi, biti ispla}ena jednokratna pomo} zaposlenima i penzionerima, dodaju}i da bi isplata bila po kriterijumima koji su primeweni pro{le godine. Wena procena je da }e do kraja godine iz buxeta biti ispla}eno deset milijardi dinara u vidu jednokratne pomo}i. Ona je ponovila da od pove}awa plata javnom sektoru i penzionerima mimo onih koji su utvr|enih buxetom za ovu godinu, a to je sedam posto, nema ni{ta po{to je s MMF-om dogovoreno da ne sme biti pove}awa dogovorenog deficita buxeta.

No, ~ak i ako se ostavi po strani to da zaposleni u prosveti, zdravstvu i drugim javnim

da }e pove}awa plata biti u skladu s prilivima i prihodima u buxetu te da }emo mo}i da delimo ne{to {to imamo i ~ime raspola`emo, isti~u}i da i svi zaposleni u javnom sektoru moraju podjednako da snose teret krize.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qu bi sav Or bo vi} ponavqa da zaposleni i penzioneri ne}e milostiwu ve} samo ono {to im pripada, dodaju}i da je princip jednokratne pomo}i neprihvatqiv a da se pri tom ve} tri ili ~etiri godine ne pove}avaju plate.

On ka`e da sindikat mora da se upozna s dogovorom Vlade i MMF-a, da im je potrebno nekoliko dana da izra~unaju da li je dr`ava izneverila wihove zahteve, napomenuv{i da prilikom MMF ~u va sa mo pro pi sa nu po tro {wu formirawa buxeta nisu konsulPrve projekcije zaista ukazuju na to da }e ove godine priliv u tovani. buxetu biti deset milijardi dinara ve}i nego {to je prvobitno – Mi o~ekujemo ponudu Vlade planirano, {to zna~i da ukupno pove}awe potro{we ne sme biti i svoju ra~unicu. Postoji i druvi{e od te cifre. Da li }e se sav taj novac potro{iti na pove}aga mogu}nost, a i na wu smo we plata i penzija kroz jednokratnu pomo} ili procentualno, to spremni, a to je da iza|emo i MMF ne zanima. Delegacija MMF-a je preporu~ila srpskoj vlaprotestujemo – poru~io je Orbosti da se taj novac u{tedi i da deficit u buxetu bude mawi od 4,1 vi}, dodaju}i da }e se brzo usaodsto. Ekonomisti sumwaju da }e srpska vlast poslu{ati MMF, glasiti stavovi sindikata o na~ija preporuka deluje logi~no, tim pre {to je ovo predizborna ~inu na koji }e se suprotstaviti godina i {to }e „morati” malo popustiti onima kojima je posloodluci da tra`enog pove}awa plata ne}e biti jer je, kako kadavac i na ~iju podr{ku ra~una na narednim izborima. `e, neprihvatqivo da nema novca za plate dok poskupquje struslu`ama stalno isti~u da oni ne zaposleni u javnom sektoru i ja, hleb, mleko i ostale namirtra`e vi{e para za javni sektor penzioneri primili u julu odno- nice.

Orbovi} obja{wava i to da ve} samo da se druga~ije prerasno oktobru pro{le godine, nije spodele pare utvr|ene za ovu gou{lo u osnovici za platu tako MMF ka`e da ne `eli da se medinu, {to bi im donelo tra`eno da su oni i daqe na istim prima- {a u pitawe plata i da je to pove}awe, ponuda koja se sada nawima koja su imali i pre po~et- stvar sindikata i Vlade, a kada kon odlaska MMF-a ~uje sasvim ka krize. Sada se tako|e naja- odu u Vladu, ona ka`e da }e prisigurno ne}e zadovoqiti ni javvquje mogu}nost da dobiju jedno- hvatiti sve {to se dogovori s ni sektor ni penzionere. Naime, kratnu pomo} koja ne}e u}i u MMF-om.

– Nama nije pregovara~ MMF pro{logodi{wa jednokratna osnovicu pa samim tim sa za topomo} od 5.000 dinara nije nadoliko ve}om platom ili penzijom ve} Vlada i u ovom trenutku ne mogu da ka`em da li su na{i zahmestila ~iwenicu da su plate i ne}e startovati u 2012. godinu. tevi iznevereni – istakao je Orpenzije pre toga bile zamrznute Ministar rada i socijalne dve godine. Osim toga, to {to su politike Ra sim Qa ji} poru~uje bovi}.

Q. Ma le {e vi}

OKON ^A TI STE ^AJ U SREM SKO MI TRO VA^ KOJ FIR MI

Slovenci ho}e „Mitros”

Gra do na ~el nik Srem ske Mitrovice Bra ni slav Ne di mo vi} izjavio je ju~e da, kada su u pitawu aktuelna privredna kretawa u tom gradu, najva`ni ji za da tak je okon ~a we ste~ajnog postupka i obnavqawe pro iz vod we u pred u ze }u „Mitros”.

Nedimovi} je za Tanjug rekao da su za to preduze}e zainte re so va na dva kup ca, je dan doma}i, a drugi iz Slovenije, ali nije `eleo da ka`e o kojim kompanijama je re~.

U pro ce su pri va ti za ci je, ve}inski vlasnik ove, nekada jedne od vode}ih klanica i fabri ke kon zer vi, po sta la je kom pa ni ja „Svi sla jon–Ta ko vo”. Wen vla snik Ro d o q ub Dra {ko vi} podelio je „Mitros” na dve firme – „SL–Mitros” i „Takovo agrar”, nad kojima se u privrednim sudovima u Beogradu i ^a~ku vodi ste~ajni postupak.

Re vol ti ra no po kre ta wem ste~aja, dvadesetak radnika „Mi tro sa” {traj ko va lo je gla|u, a taj {trajk okon~an je po sre do va wem po kra jin skog sekretara za rad Mi ro sla va Va si na i gradona~el-

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

~etvrtak24.februar2011.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,7540

102,8100

105,1750

100,4450

Australija

dolar

1

73,6774

75,1810

76,9102

73,4518

Kanada

dolar

1

74,3735

75,8913

77,6368

74,1458

Danska

kruna

1

13,5089

13,7846

14,1016

13,4676

Norve{ka

kruna

1

12,9875

13,2525

13,5573

12,9477

[vedska

kruna

1

11,4402

11,6737

11,9422

11,4052

[vajcarska

franak

1

78,4443

80,0452

81,8862

78,2042

V. Britanija

funta

1

119,0940

121,5250

124,3200

118,7300

SAD

dolar

1

73,5966

75,0986

76,8259

73,3713

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 1. 2011. godine

nika Nedimovi}a. Po~etkom godine biv{i radnici „Mitro sa” pro te sto va li su u zgradi Op{tinskog ve}a Saveza samostalnih sindikata, tra`e}i da se ste~aj {to pre okon~a.

Evro pao ispod 103 dinara Dinar je ju~e oja~ao jo{ 36 para i evro je pao ispod 103 dinara jer je zvani~ni sredwi kurs bio 102,8100 dinara za jedan evro, saop{tila je Narodna banka Srbije. To je ujedno i najvi{a ovogodi{wa vrednost srpske valute, dok je najni`a bila 6. januara, kada je evro vredeo 106,4947 dinara. Centralna banka ju~e nije intervenisala na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu, a od po~etka ove godine je kupila pet miliona evra da bi ubla`ila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa dinara.

5

EKO NO MI STI O DO GO VO RU S MMF-om

Popu{tawe i gre{ke u koracima

Ekonomista Mi lan Ko va ~e vi} izjavio je, povodom zavr{etka pregovora o posledwoj – sedmoj reviziji teku}eg stendbaj aran`mana s Me|unarodnim monetarnim fondom, da je postojawe mogu}nosti da se pove}aju rashodi ako bude vi{e prihoda pogre{an pristup. On je kazao da je postignuti dogovor razumeo kao „popu{tawe MMF-a”.

– Vi{e bih voleo da postoji vi{e voqe s na{e strane da obuzdamo i dr`imo pod kontrolom javnu potro{wu jer ona ima i svoju drugu stranu, a to su preveliki nameti postoje}im preduze}ima i gra|anima – naveo je Kova~evi}.

Ekonomista Go ran Ni ko li} pozitivno je ocenio postignuti dogovor i izrazio o~ekivawe da }e odbor MMF-a u martu odobriti sedmu reviziju tog aran`mana.

– Moja je procena da bi nivo BDP-a mogao biti zna~ajno vi{i nego {to je bio u 2010, ne zato {to }e porasti tri posto, nego zato {to }e dinar biti stabilan, dakle, bi}e ve}i u evrima – objasnio je on.

Ekonomista Mi ro slav Zdrav ko vi} naglasio je da je veliki problem za Srbiju pad proizvodwe od oktobra pro{le godine. On je ukazao na to da je pitawe i kolika je snaga Vlade da ne popu{ta zahtevima nekih sindikata za pove}awem zarada, dok drugi najavquju nove proteste.

JO[ SMO DA LE KO OD PRA VOG EKO NOM SKOG AM BI JEN TA

Srbija traga za stabilnom privredom

Posledwa februarska sedmica po~ela je kod nas uzbudqivo: ostali smo bez tri ministra, okon~avaju se pregovori Vlade i MMF-a. U kakvom ambijentu se to doga|a elaborirao je izvestilac EU Jel ko Ka cin, obja{wavaju}i da u Srbiji raste nezadovoqstvo zbog te{kih ekonomskih prilika.

Srbiji je hitno potreban novac za sigurno puwewe dr`avne kase, a privredi je neophodan razvoj. Zato se opravdano postavqa pitawe gde prona}i pare?

Na{ sused Ma|arska i druge razvijenije zemqe EU su dodatni izvor na{le kroz oporezivawe prihoda banaka. Kod nas ova ideja otpada ve} u startu. Srbija nije, kao pomenute dr`ave, pomagala banke u krizi finansijskim injekcijama pa da one to sada vra}aju kroz porez. S druge strane, bankari su ve} najavili da bi u slu~aju novih nameta u Srbiji bili prinu|eni na to da nove tro{kove podele s klijentima pove}awam kamata. Stope su kod nas me|u vi{im pa je i bez velikih nau~nih razmi{qawa jasno da bi ve}i tro{ak bio lo{ potez.

Kod nas nema mnogo te{ko}a s izmirivawem kreditnih obaveza, ali broj onih koji ne mogu ispuniti preuzete obaveze konstantno raste. Ve}e kamate bi ovu, jo{ uvek dobru statistiku, pogor{ale, a posebno bi te{ko pale kompanijama i preduzetnicima.

Novac se mo`e na}i i pove}awem drugih poreza. Pred po~etak ove godine predlo`eno je pove}awe PDV-a s osam na 18 posto za kompjutere, hotelske uluge i ju`no vo}e. Prve dve grupe su uspe{nim lobirawem uspele da se

spasu, a trgovci su cene naranxi, limuna i drugog pove}ali pre nego {to su izmene i stupile na snagu. Ostali artikli, pokriveni ni`om stopom, su socijalna kategorija i u svim zemqama imaju poreske olak{ice. Zato je tu te{ko tra`iti dodatni pa jo{ izda{an izvor prihoda.

rodna institucija ne nadgleda.

Ali, po re~ima ekonomskog eksperta dr Da ni je la Cvje ti ~a ni na, za put ka po`eqnoj stabilnosti potrebno je uraditi mnogo toga van domena ekonomske politike.

– Dr`ava mora da obezbedi ta~ne registre podataka, efika-

Po li ti~ ki dik tat – Politika sve diktira a ekonomski rezultati su takvi kakvi su – ka`e dr Da ni jel Cvje ti ~a nin. – Preporu~io bih da jedan od prvih poteza bude sre|ivawe zemqi{nih kwiga. Svaki investitor `eli da zna gde ula`e, a to je osnovno.

Dogovor s MMF-om sklopili smo u maju 2009. i preko wih povukli 1,51 milijardu dolara. Slede}i aran`man s wima, po svoj prilici, predvi|a samo savetodavnu pomo} i nadgledawe makroekonomskih kretawa u zemqi.

Ho}e li nadzor svetskog finansijskog policajca uspeti da koliko-toliko stabilizuje prilike u Srbiji? Verovatno }e biti boqe nego da nas ta me|una-

san pravosudni sistem – ka`e Cvjeti~anin. – To je prvi preduslov da nas ulaga~i uzmu u obzir kao ozbiqno mesto za biznis.

Prodajemo Telekom a jo{ uvek nije jasno {ta je sve od imovine koja se vodi na tu kompaniju na prodaju a {ta }e se izuzeti. Ovo je najmarkantniji primer, a ima ih jo{, i to dosta. Zato u ovom ambijentu dr`ava mora da dovodi ulaga~e.

D. Vu jo {e vi}

6

nOv^Anik

~etvrtak24.februar2011.

INFLACIJA NE MIRUJE

Ja nu ar ska po sku pqe wa 1,4 po sto Inflacija u Srbiji u januaru, me re na in dek som po tro {a~kih cena, bila je 1,4 posto, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku.

Me|ugodi{wa inflacija u januaru bila je 11,2 odsto, navedeno je u saop{tewu.

Potro{a~ke cene u 2010. godini, u odnosu na 2009, u proseku su pove}ane 6,5 posto. U januaru je najve}e poskupqewe za be le `e no kod al ko hol nih

pi}a i duvana – 7,7 posto, transporta – 2,4, hrane i bezalkoholnih pi}a – 1,9 i obrazovawa – 1,3 posto, dok je u komunikacijama zabele`en pad cena od 1,7 odsto.

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije mewale.

Indeks potro{a~kih cena se defini{e kao mera prose~ne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za li~nu potro{wu.

Ni `e ka ma te za stan

„DNEVNIK” SAZNAJE

DR@AVA I [E]ERANE INTERVENI[U NA TR@I[TU

[e }er se vra }a na 98 di na ra [e}era }e u narednih {est meseci u radwama biti dovoqno, tvrde u vode}im {e}aranama u Srbiji.

Kako „Dnevnik” saznaje, dr`ava i {e}erane obezbedi}e 18.000 tona {e}era po ni`im cenama od trenutnih za prodaju u marketima, a o ovome bi trebalo danas da se raspravqa na sednici Vlade Srbije.

Iz robnih rezervi na tr`i{te }e i}i 9.000 tona, a tri {e}erne industrije – „Sunoko”, „Helenik {ugar” i „Sfir” – obezbedi}e isto toliko jer je dr`ava procenila da su prodavnicama dovoqne 3.000 tona slatkog kristala mese~no. Utvr|ena je i cena {e}era, tako da }e najvi{a u veleprodaji biti 82 dinara, dok }e u trgovinama na malo mo}i da se prodaje po maksimalno 98 dinara.

Mese~na potro{wa {e}era u Srbiji je oko 20.000 tona, ali najve}i deo odlazi za proizvodwu konditorskih proizvoda, bezalko-

{ta ovom robom pa tako, ukoliko se trgovci odlu~e da kilogram {e}era prodaju po ceni vi{oj od 98 dinara po kilogramu, dr`ava }e,

Prazni rafovi samo kod bahatih trgovaca Nesta{ica je ako {e}era nema u pet vode}ih trgovinskih ku}a, me|utim, ako ga nedostaje samo u jednoj, onda je to znak da taj trgovac nije na vreme izmirio obaveze prema {e}eranama, ka`u na{i sagovornici u industrijama {e}era.

Dodaju da je najgore s najve}im doma}im trgovcem koji, umesto za 30 dana, ovu robu pla}a za 60 ili ~ak i du`e od toga, pa zato {e}erane ne}e da mu isporu~uju robu. holnih pi}a... U dogovoru sa {e}eranama, dr`ava je osmislila mehanizam kojim bi trebalo da se omogu}i stabilno snabdevawe tr`i-

preko direkcije robnih rezervi, intervenisati i kupcima ponuditi slatki kristal po ovoj, s proizvo|a~ima ugovorenoj ceni.

Cena tele}eg mesa u Srbiji u prvoj polovini februara iznosila je od 479 dinara u Kraqevu do 795,90 dinara u Kragujevcu, Pan~evu i Sremskoj Mitrovici Sviwsko meso je ko{talo od 310 dinara u Zrewaninu do 475 dinara u U`icu, dok je junetina bila najskupqa u Kragujevcu gde je ko{tala 545,90 dinara, a najjeftinija u Kraqevu gde je wena cena iznosila 385 dinara.

Stanovnici Kraqeva kilogram sve`eg pile}eg mesa pla}ali su 175 dinara, dok je ista koli~ina piletine u U`icu ko{tala 299 dinara.

Cena kilograma sve`eg {arana bila je od 220 dinara u Kragujevcu do 349,90 dinara u Vrawu.

Cene na malo poqoprivrednih proizvoda ina~e se evidentiraju dva puta mese~no, na pija~ni dan koji pada u periodu od prvog do sedmog i 15. do 21. u mesecu. „Snimawe” se vr{i u prodavnicama i na pijacama sa najve}im prometom.

Ina~e, cena {e}era u radwama prestigla je i 120 dinara za kilogram, a u {e}eranama je cena {arolika, kako za kog kupca. Uglavnom je od 80 do 85 dinara, ali se „lop{ijim” mu{terijama prodaje

TE[KE POSLEDICE SKOKA CENA ELEKTRI^NE ENERGIJE

Stru ja po kre }e no vu la vi nu po sku pqe wa Vlada Srbije danas bi trebalo da odobri poskupqewe struje od 1. marta, {to }e povu}i za sobom i cene ostalih proizvoda, tako da nas uskoro ~eka jo{ jedan `estok udar na ku}ne buxete.

novi talas poskupqewa u radwama i na pijcama mo`emo o~ekivati ve} za koji dan.

Nije problem da se podigne cena struje, ali pod uslovom da ti pove}ani prihodi po osnovu poskupqewa budu zaista name-

investicija. Svakako, neophodna je rekonstrukcija EPS-a, i mora se na}i odgovaraju}i privatizcioni model za ovo preduze}e, odnosno smawiti broj zaposlenih. Podrazumeva se i postavqawe profesionalnog me-

Kredi agrikol banka je snizila kamatne stope na stambene kredite. Wihovi klijenti sada mogu podi}i zajam s godi{wom kamatom od 4,20 posto plus {estomese~ni euribor.

Maksimalni rok otplate zajma je 30 godina a obrada zahteva staje 0,5 odsto. Na primer, za zajam od 30.000 evra tro{kovi obrade su 150 evra. Ukoliko se klijent opredeli za makismali rok otplate, mese~na rata je 168,91 evra.

D. V.

Svi we ti na sku pa u Zre wa ni nu

dnevnik

Struja bi trebalo da poskupi 13,5 posto za doma}instva i 15,1 posto za privredu, a Vlada }e, osim odobrewa poskupqewa, dati i preporuku Elektroprivredi Srbije da se ono ne odnosi na 1,5 milion doma}instava koja tro{e do 350 kilovat-~asova elektri~ne energije mese~no.

Svakako, poskupqewe struje negativno }e se odraziti na inflaciju, odnosno pogurati navi{e cene naro~ito prehrambenih, ali i drugih proizvoda.

Sekretar Udru`ewa za poqoprivredu u Privrednoj komori Srbije Mi lan Pro stran o~ekuje nova poskupqewa hleba, mleka, uqa, mesa, mesnih prera|evina, konditorskih proizvoda jer je struja veliki input u prehrambenoj industriji i direktan tro{ak koji se ne mo`e izbe}i. Vi{e cene najva`nijih namirnica ne}e, po wegovoj oceni, kaskati za strujom, te }e se pove}awe cene elektri~ne energije odmah primewivati na finalni proizvod. To zna~i da

I gorivu nove cene – U Srbiji se narednih dana mo`e o~ekivati i poskupqewe goriva, zbog rasta cena sirove nafte na svetskim berzama i zbog najnovijih de{avawa na severu Afrike – izjavio je predsednik Upravnog odora AD „Nafta” Ne boj {a Ata nac ko vi}, ne preciziraju}i koliko }e ta~no to poskupqewe iznositi.

– Me|utim, mogu se o~ekivati svakodnevna pomerawa cena goriva u Srbiji, ali to }e zavisiti od politike svake pojedina~ne naftne kompanije koja posluje na tr`i{tu Srbije – kazao je on, i podsetio na to da je sada u Srbiji tr`i{te „otvoreno” i da se cene goriva mogu formirati slobodno, a naftne kompanije mogu svakodnevno mewati cene goriva na svojim pumpama. – Srbija }e, kao i ostale zemqe, biti zato~enik kretawa cena sirove nafte, zbog nemira u Libiji i drugim afri~kim zemqama. weni pove}awu investicionih aktivnosti EPS-a, ocewuju ekonomski stru~waci. Me|utim, imamo potpuno druga~iju situaciju.

– Mnogo je nevidqivih kabinetskih ruku u samom preduze}u i ono se stalno devastira. O~ite su zloupotrebe polo`aja, vi{ak je zaposlenih a vrlo malo

naxmenta, umesto partijskih kadrova koji }e biti poslu{nici – ka`e za na{ list saradnik Instituta za tr`i{na istra`ivawa Sa {a \o go vi}, napomiwu}i da je neophodno poja~ati i nadzor nad upravqawem tim preduze}em da bi se snizili tro{kovi i ostvarili boqi poslovni rezultati. - Samo na taj

na~in od pove}awa cene struje ima koristi. U ovakvoj {emi funkcioniswa EPS-a imamo rupu bez dna, bez ikakve ili sa samo formalnom kontrolom i ne mogu se o~ekivati uspe{ni rezultati tog preduze}a. \ogovi} nagla{ava da se stanovni{tvo stoga s pravom buni zbog pove}awa cene. Jer, vidi pronevere, zloupotrebe polo`aja, mito i korupciju i nedirnut vi{ak zaposlenih umesto novih zahvata ili investicija u okviru energetskog sektora, veli on.

– Uticaj na inflaciju bi}e negativan. Ne zna se koliko }e cena struje biti pove}ana procentualno, ali u svakom slu~aju, taj uticaj je ve} ukalkulisan u projektovanu inflaciju za ovu godinu jer se ra~unalo s pove}awem cene elektri~ne energije, {to }e se odraziti na cene drugih proizvoda, odnosno trajne i netrajne robe {iroke potro{we. Ipak, vaqa imati na umu da je cena struje niska dosta, gledano u evropskim i regionalnim okvirima, ali ne sme se pove}avati na u{trb potro{a~a dok EPS `ivi u svom svetu, van realnosti Srbije – ka`e \ogovi}.

I ekonomista Go ran Ni ko li} smatra da }e vi{a cena elektri~ne energije sama po sebi pogurati inflaciju, a onda uticati i na poskupqewe drugih proizvoda. On navodi da }e poskupqewe struje od 13,5 posto direktno uticati na inflaciju s 0,6 posto, a to je jedna od najve}ih stavki u ponderisawu za inflaciju. Procene govore da je za proizvodwu sve robe input struja, i to oko pet procenata.

Podsetimo, prose~na cena struje u Srbiji trenutno iznosi pet dinara ili 4,8 evrocenti po kilovat-~asu, a za doma}instva 4,9 dinara ili 4,65 evrocenti po kilovat-~asu. Struja u Srbiji posledwi put je poskupela 1. marta 2010. godine u proseku deset posto.

S. Glu{~evi}

i za 95, ali, kako ka`u u {e}eranama, to je retkost.

Pomenimo da je ove godine u Srbiji proizvedeno 490.000 tona {e}era.

S. Glu{~evi} ZARADE U KOM[ILUKU

Pla ta u Hr vat skoj 736 evra Prose~na mese~na neto plata po zaposlenom u Hrvatskoj za decembar 2010. go di ne iz no si la je 5.450 kuna (736 evra), saop{tava Dr`avni zavod za statistiku (DZS).

U od no su na pro se~ nu platu za novembar 2010, koja je iznosila 5.584 kune (754 evra), decembarska je bila nominalno mawa 2,4 odsto ili 18 evra. To je rezulat ~iwenice da su se uz plate za novembar, koje su

se is pla }i va le u de cem bru, ispla}ivale i posebne naknade za Bo`i}.

U pore|ewu s platom iz decembra 2009. pro{logodi{wa je bila nominalno ve}a 1,6 posto, ili 88 kuna (12 evra), ali treba imati u vidu da je na neto plate za decembar 2009. uticao krizni porez po stopama od dva, za plate ve}e od 408 evra, ili ~etiri posto za plate ve}e od 816 evra.

DZS sa op {ta va da je pro se~ na me se~ na bru to plata po zaposlenom za decembar 2010. godine iznosila 7.806 kuna (1.054 evra) i da je u odnosu na prethodni mesec bila 1,1 odsto mawa.

Na go di {wem ni vou, prose~na bruto plata za decembar bila je nominalno ve}a 0,3 posto, ili 23 kune (3,1 evra) od one u decembru 2009.

NO VO SAD SKI HU MA NI TAR NI CEN TAR

Men tal no zdra vqe mla dih No v o s ad s ki hu m a n i t ar n i cen tar or ga ni zu je pre zen ta ci ju re zul ta ta pro jek ta „Ini ci ja ti va za una pre |e we men tal nog zdra vqa mla dih u Sr bi ji” su tra od 12 do 14 ~a so va u Ra dio ka feu, Uli ca Mi le ti }e va 45. Ovom pri li kom bi }e do de qe n e na g ra d e u~e s ni c i m a umet ni~ kog kon kur sa na te mu men t al n og zdra v qa mla d ih.

Ak c i j i }e pri s u s tvo v a t i i pred stav ni ci Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu i Kan ce la ri je za mla de Gra da No vog Sa da, kao i pred stav ni ci kom pa ni je „Mi na qua” ko ja je obez be di la po klon pa ke te za u~e sni ke kon kur sa. Pro je kat je fi nan si ran od stra ne Mi ni star stva omla di ne i spor ta Re pu bli ke Sr bi je.

A. J.

U GA LE RI JI MA TI CE SRP SKE

OD SU TRA NA KI O SCI MA GSP

U pro da ji mar tov ske me se~ ne kar te Grad ski pre vo znik od su tra po ~i we da pro da je me se~ ne mar ki ce za mart za grad ski i pri grad ski pre voz. Ki o sci na ter mi na li ma u [a fa ri ko voj uli ci, kod Fu to {ke pi ja ce i kod @e le zni~ ke sta ni ce bi }e otvo re ni od 5.30 do 19.30 ~a so va. Ki osk kod mar ke ta „Ro di}” na No vom na se qu ra di }e od 7 do 14 ~a so va. Za po sle ni }e me se~ ne kar te mo }i da pre u zmu na {al te ri ma MAS-a rad nim da nom od 7 do 15 ~a so va. Kar te iz fe bru a ra va `e do 5. mar ta.

Z. D.

Novosadska ~etvrtak24.februar2011.

O srp skoj umet no sti 18. ve ka Pro mo ci ja kwi ge „Ra do vi o srp skoj umet no sti i umet ni ci ma 18. ve ka po ar hiv skim i dru g im po d a c i m a” auto r a prof. dr Bra ni sla va To di }a, odr `a }e se su tra u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske u 12 ~a so va.

Na kon po zdrav ne re ~i uprav ni ce ga le ri je mr Ti ja ne Pal ko vqe vi}, o kwi zi }e go vo ri ti isto r i ~ a r i umet n o s ti

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

VESTI

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Uru {e na tr {~a ra ogle da lo na {e (ne)bri ge

N

e do sta tak za kon ske re gu la ti ve o za {ti ti kul tur nih do ba ra ogle da se na sva kom ko ra ku. Spo me ni ci pro pa da ju, ne ki su, po put no vo sad skih tr {~a ra, ve} na sa mom iz di sa ju, a nad le `ni se i da qe prav da ju da je po za ko nu je di no vla snik ili sta nar kul tur nog do bra du `an da ga odr `a va. U ze mqi u ko joj je pro se~ na pla ta oko 300 evra, te {ko da }e se na ovaj na ~in sa ~u va ti na sle |e, ko jim to li ko vo li mo da se hva li mo.

Ne ret ko, s ra znih pu to va wa, sva ko od nas do ne se po ne ku fo to gra fi ju le pih i sta rih gra |e vi na, spo me ni ka, par ko va, ali se oni ni su o~u va li i odr `a li sa mi od se be. Iza le po ure |e nog gra da sto ji ozbiq na bri ga i or ga ni za ci ja. Naj bo qi si stem za {ti te spo me ni ka kul tu re, ~ak i o~i gled no, ima Fran cu ska,

ali i na ma bli `a Slo ve ni ja.

Ona je prin cip, ko ji kod nas jo{ uvek funk ci o ni {e, pro me ni la.

No vim za ko ni ma ta mo grad i dr `a va po ma `u ob no vu na sle |a, ali ne i sto pro cent no fi nan si ra we ob no ve ne kret ni ne u pri vat nom vla sni {tvu. Do bi ja se sub ven ci ja u ne kom pro cen tu, a osta tak fi nan si ra ju vla snik ili vla sni ci. Sub ven ci ja se ne do bi ja za re dov no odr `a va we, ve} sa mo za van red ne ra do ve.

Grad obi~ no sub ven ci o ni {e ob no vu fa sa da, kro vo va i stu bi {ta i to 50 od sto od po treb nog nov ca. Ta ko |e, pro pi sa no je da grad ima li stu pro ve re nih iz vo |a ~a ra do va na spo me ni ci ma kul tu re i ne mo gu }e je an ga `o va ti dru ge. Na ovaj na ~in iz be ga va ju pla }a we za lo {e ura |en po sao ko ji bi mo rao da se kroz ne ko li ko go di na po no vi. Po zna to zvu ~i, zar ne? A. Vidanovi}

U GIM NA ZI JI „SVE TO ZAR MAR KO VI]”

Tak mi ~e we u be sed ni {tvu

Tak mi ~e we u be sed ni {tvu u~e ni ka voj vo |an skih sred wih {ko la odr `a }e se da nas u 17.30 ~a so va u Gim na zi ji „Sve to zar Mar ko vi}„. U~e stvu ju gim na zi je i sred we {ko le iz No vog Sa da, Som bo ra, Zre wa ni na, Srem skih Kar lo va ca, Ti te la, Pan ~e va, Su bo ti ce, Vr ba sa i Ba~ ke To po le. Nad me ta }e se u dve di sci pli ne, go vo ru na za da tu te mu i im pro vi zo va nom

go vo ru, a oce wi va }e ih stru~ ni `i ri ko ji ~i ne pro fe sor Fi lo lo {kog fa kul te ta u Be o gra du dr Sre ten Pe tro vi}, do cent na Fi lo zof skom fa kul te tu dr So fi ja Ko {ni ~ar i pro fe sor na Aka de mi ji umet no sti Ve sna @dr wa.

Tak mi ~e we se odr `a va pod po kro vi teq stvom Po kra jin skog se kre te ri ja ta za obra zo va we.

A. Va.

V remeploV

Vla di ka po ma gao usta nak Vla di ka ba~ ki Jo van Jo va no vi} je 24. fe bru a ra 1805. go di ne upu tio otvo re nu po sla ni cu sve { ten s tvu, ser d a r i m a, oberk ne zo vi ma i kne zo vi ma u Sr bi ji kao i ce lom tur skom po dan stvu. Sve ih je po zvao da

prof. dr Mi ro slav Ti mo ti je vi}, dr Bran ka Ku li} i autor.

Zbog ve l i k og in t e r e s o v a w a su t ra }e bi t i pri r e | e n o i stru~ n o tu m a ~ e w e iz l o ` be „Od l i k o v a w a Kne ` e v i n e i Kra qe vi ne Sr bi je„ u 18 ~a so va. Izo ` bu }e tu m a ~ i t i autor k a, vi { a ku s to s ki w a Voj nog mu ze ja iz Be o gra da, Du {an ka Ma ri ~i}.

J. Z.

po dr `e srp ske usta ni ke u bor bi za slo bo du. Ina ~e, on je jo{ mar ta 1804. go di ne „iz gra da va r a d in s kog ne k a k o na b a v io is pod ru ke pra ve gvo zde ne rat ne to po ve i po slao ih Sr bi ma N. C. is pod Sa ve.”

O kwi zi Va se Sta ji }a Kwi ga Va se Sta ji }a „No vi Sad- fo to tip sko iz da we” bi }e pred sta vqe na da nas u 12 ~a so va u ga le ri ji „Pro me tej”, Trg Ma ri je Tran da fil 11. Na pro mo ci ji }e go vo ri ti Bo {ko Pe t rov, Di m i t ri j e Bo a r ov, \or |e Ran deq i Zo ran Ko lun xi ja.

A. J.

„Dis kurs i dis kur si” Fo to: R. Ha yi}

MI LAN MAR KO VI] ^E STI TAO PA VLI ^I ]U NA USPE [NOM PRO JEK TU

Ko mu nal na po li ci ja za uzor Mi ni star za dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u- pra vu Mi lan Mar ko vi} i gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ob i{ li su ju ~e ko mu nal nu po li ci ju.

Tim po vo dom Mar ko vi} je is ta kao da je ko mu nal na po li ci ja u No vom Sa du od for mi ra wa, za krat ko vre me; po sta la ve o ma uspe {na slu `ba.

Usko ro }e mo or ga ni zo va ti mi ni se mi nar, na ko jem }e ko mu nal na po li ci ja iz svih gra do va pre ne ti svo ja is ku stva i mo del ra da. Po ovo me {to sam vi deo, si gur no }u pred lo `i ti da se i u du gim gra do vi ma ra di po no vo sad skom mo de lu - is ta kao je Mar ko vi} i ~e sti tao Pa vli ~i }u na uspe {nom pro jek tu.

Tre nut no u gra du ima 50 ko mu nal nih po li ca ja ca, a po na ja va ma mi ni stra po sto ji mo gu} nost da jo{ osmo ro bu de pri mqe no. S ob zi rom da je re~ o no voj slu `bi, ko ja je tek ne dav no za `i ve la, mi ni -

star ka `e da }e ona tek za go di nu da na bi ti za o- kru `e na.

Ina ~e, ko mu nal na po li ci ja je u sa sta vu Grad ske upra ve za in spek cij ske po slo ve u ko joj su jo{ i ko mu nal na, sa o bra }aj na, gra |e vin ska i eko lo {ka in spek ci ja. Ko mu nal na po li ci je sa grad skim in spek ci ja ma na la zi se u uli ci Di mi tri ja Tu co vi }a 3. Ovo je bi la oro nu la zgra da, a za hva qu ju }i gra du ne dav no je re no vi ra na. Vred nost ra do va je oko 3.400.000 di na ra.

Pa vli ~i} je na ja vio da }e no vo sad ska ko mu nal na po li ci ja usko ro do bi ti mo bil ne ure |a je (sli~ ne oni ma ko je ko ri sti Par king ser vis) ka ko bi {to lak {e i br `e oba vqa li po sao. U pla nu je i na bav ka te ren skih vo zi la i si stem ve za. Ina ~e, do sa da je za po tre be ove slu `be na ba vqe no de set mo tor nih vo zi la, pet mo to ci kla i 12 bi ci kla. Q. Na.

PUT DO SPE CI JA LI STE PUN PRE PRE KA

Za ka zi va we u Po li kli ni ci kao bin go Da bi No vo sa |a ni us pe li da za ka `u pre gled kod le ka ra spe ci ja li ste u Po li kli ni ci Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne, mo ra ju pret hod no da sa zna ju da tum ka da se kod kog spe ci ja li ste za ka zu je. Uko li ko pro ma {e dan za za ka zi va we, ne pre o sta je im ni {ta dru go ve} da ~e ka ju na red ni me sec, pa opet Jo vo na no vo, od se dam sa ti.

- Po {to se svi pre gle di za ka zu ju pre ko kol-cen tra, na zva la sam Po li kli ni ku da za ka `em kod en do kri no lo ga. Re ~e no mi je da za tog le ka ra zo vem 18. ja nu a ra od 7 sa ti, da bih, ako uspem uop {te da do bi jem ve zu, za ka za la za na red ni me sec. ^i we ni ca je da je {an sa za do bi ja we ve ze ka da zo vu qu di iz ce le Voj vo di ne rav na do bit ku na lu tri ji - pri ~a Jo van ka N. Od do bi ja wa upu ta kod iza bra nog le ka ra do pre gle da kod spe ci ja li sta, pre ma tvrd wa ma No vo sa -

|a na, mo `e da pro |e i ne ko li ko me se ci. Ako je pa ci jen tu hi tan pre gled, je di no pre o sta je od la zak kod pri vat ni ka.

Sat ni ca Pre gled u Po li kli ni ci mo `e se za ka za ti li~ no ili po zi vom na te le fo ne 4843964, 484-3786, 6611-391 i 6610-102, a neo p ho dan je ove ren uput iza bra nog le ka ra.

Na saj tu ove zdrav stve ne usta no ve mo gu se na }i da tu mi ka da se ko ji spe ci ja li sti~ ki pre gled za ka zu je, kao i ras po red ra da le ka ra.

Ova kav si stem za ka zi va wa pre gle da po de lio je pa ci jen te. Dok se jed ni pro ti ve „za ka zi va wu za ka zi va wa“ i sma tra ju da je lo gi~ ni je da

se re do sled pri ja vqe nih pa ci je na ta be le `i re dom, na vo de }i da je to prak sa i na be o grad skoj Voj no me di cin skoj aka de mi ji, dru gi sma tra ju da i na ~in ko ji se pri me wu je u po kra jin skoj bol ni ci ima svo je pred no sti. Ono me ko me je pre gled za i sta va `an, ka `u oni, a ba{ i ne ma ne ko li ko hi qa da di na ra za od la zak u pri vat nu kli ni ku, ne }e za bo ra vi ti da na zo ve ra no uju tru pred vi |e nog da na.

- Ta kva je pro ce du ra i ~i ni mi se da je to po {te no. Le po ti ka `u ka da da zo ve{ da za ka `e{, jer bi u su prot nom stal no zvao, za ka zi va lo se ko zna ko li ko una pred i ve} sa da bi i mart bio po pu wen.

Ova ko znam da tre ba da zo vem 15. u me se cu za pre gled kod ga stro en te ro lo ga i da }e mi od re di ti ter min u fe bru a ru - ka `e No vo sa |an ka Dra gi ca.

Q. Na to {e vi}

Pro mo ci ja Zbor ni ka „Dis kurs i dis kur si”, u ~ast 70 go di na `i vo ta i 50 go di na ra da Sven ke Sa vi}, odr `a }e se da nas u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad s ke bi b li o t e k e, Uli c a Du nav ska 1. Go vo ri }e re cen zent ki wa dr Iva na An to ni}, dr Sven ka Sa vi} i ured ni ca Zbor ni ka dr Ve ra Va si}. De lo ve tek sto va ~i ta glu mi ca Ma ja Bruk ner.

T. L.

Iz lo `ba Ko li na Gre ja Iz lo `ba fo to gra fi ja Ko li na Gre ja iz Gla zgo va bi }e otvo re na su tra u 19 ~a so va u Ga le ri ji „Most”, Uli ca Voj vo de Put ni ka 2. Autor je stu di r ao fo t o g ra f i j u na Kra qev skom ko le xu umet no sti u Lon do nu. Do bit nik je ugled ne na gra de Art Di rec tors. Iz lo `ba }e tra ja ti dve ne de qe, a rad no vre me Ga le ri je je rad nim da ni ma od 8 do 16 ~a so va.

A. Va.

„Ma ti je vi}” Ve se li nu Mar ko vi }u Kwi `ev na na gra da „Ma ti je vi}” bi }e do de qe na Ve se li nu Mar ko vi }u za ro man „Mi raz li ~i ti” da nas u 19 ~a so va, u re sto ra nu „Ko li ba” na Ri bar skom ostr vu. U~e stvu ju di rek tor Grad ske bi bli o te ke Dra gan Ko j i}, dram s ki umt n ik Mi o drag Pe tro vi}, pro fe sor Zo ran Kra ji {nik, pred sed nik `i ri ja Ivan Ne gri {o rac i autor.

T. L.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: deo uli ca [a fa ri ko ve i We go {e ve od 8 do 9.30, La z e Te l e~ k og (bro j e vi:1-7, 17-25, 2-10), Sve to za ra Mi l e t i } a 2 i Zmaj Jo v i n a (bro je vi: 3-13 i 10-18) od 10 do 11.30, No vo sad ski put 172 i Ma ~van ska uli ca od 9 do 12. ^or ta nov ci od 9 do 13 po je di ne uli ce, Bu di sa va od 8 do 13 po je di ne uli ce i ^e nej od 8 do 12 deo na se qa kod Vla o vi }a.

c m y

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak24.februar2011.

Fo to: D. Iva ni}

8

dnevnik

PO OD LU CI KAR LO VA^ KE SKUP [TI NE

Otpisane kamate na javne prihode Kar lo va~ ka Skup {ti na do ne la je prek si no} od lu ku ko jom se ot pi su ju ka ma te na po rez na imo vi nu, lo kal ne ko mu nal ne tak se i na kna du za ko ri {}e we gra |e vin skog ze mqi {ta za po slov ne pro sto re ob ve zni ci ma, ko ji su is -

pla ti li glav ni dug za 2009. i 2010. go di nu. Na ovaj po tez kar lo va~ ka vlast se od lu ~i la zbog to ga {to je op {tin ska Slu `ba za utvr |i va we i na pla tu jav nih pri ho da sa za ka {we wem do bi la ba zu po da ta ka od Mi ni star stva

fi nan si ja, pa je za to re {e wa za 2009. go di nu po ~e la da do sta vqa tek u av gu stu te go di ne. Uze ta je u ob zir i eko nom ska kri za, od no sno te {ka ma te ri jal na si tu a ci ja sta nov ni {tva. Za ko nom o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o po re -

skom po stup ku i po re skoj ad mi ni stra ci ji osta vqe na je mo gu} nost lo kal nim sa mo u pra va ma da ot pi {u ka ma te na do spe le oba ve ze po osno vu od re |e nih lo kal nih jav nih pri ho da.

Z. Ml.

ELEK TRO DI STRI BU CI JA KON TRO LI [E PO TRO [A ^E

Sneg preduhitrio kafeyije Iz gle da da se no vo sad ski ugo sti te qi-vla sni ci za ve ja nih sto lo va ni su dr `a li ni vre men ske prog no ze, a bo me ni one mu dro sti „ko ra no ra ni dve sre }e gra bi”. Na i me, da su pa `qi vo pra ti li vre men ske pri li ke ko je su ovih da na grad pre tvo ri le u sne `ni po li gon, mo gli su po `u ri ti, ura ni ti i ugra bi ti ka fan sku opre mu, spa ko va ti je u ne ki

za tvo ren pro stor ka ko ne bi pro pa da la jer }e im za tre ba ti ~im sun ce gra ne. No vo sa |a ni se po ne kom ne pi sa nom pra vi lu za jed no s pr vim tem pe ra tu ra ma u plu su gru pi {u ba{ u ovim uli~ nim „ba {ta ma”. Sneg i vla ga ne obe }a va ju du go traj nost sto li ca i sto lo va, re kvi zi ta ko ji ka fan xi ja ma do no se i te ka ko do bar pro met.

J. Z.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

Kwiga Vase Staji}a o Novom Sadu Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Pro me tej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih {est ne de qa da¬ri¬va¬}e sva kog da na ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se sva kog da na pr va ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwi ge.

Oni ko ji se ove ne de qe pr vi ja ve, do bi }e bes pla tan pri me rak kwi ge “No vi Sad: fo to tip sko iz da we” auto ra Va se Sta ji }a. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi `a ri “Most – Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744.

U ovom fo to tip skom iz da wu mo gu se pro ~i ta ti tek sto vi o po ja vi Sr ba na po zor ni ci isto ri je, a na tlu da na {weg gra da No vog Sa da, od po ~et ka 18. ve ka, pa sve do pri lo ga ko je su na pi sa li sa mi No vo sa |a ni po ~et kom 20. ve ka.

Autor pi {e o nov ~a nim mal ver za ci ja ma u No vom Sa du: „Ne zna mo u ko joj me ri, ali je ta op tu `ba ta~ na, 12. ju la 1839. do bio je grad ski fi skal Gri go ri je Jov -

~i} uput stvo da po kre ne par ni cu pro tiv tro ji ce iza bra nih gra |a na ko ji su 1831. iza bra ni: pro tiv gom ba ra Ste fa na Ma na gai, ~i zma ra Ni ko le Par ~e ti }a i hi rur ga Aloj za Ku ka~ kai. O wi ma se go vo ri lo da su pri ma li mi to. Is tra ga je do ka za la da je Ma na gai pri li kom re sta u ra ci je 1835. pri mio od Jo va na [i li }a 1.000 fo rin ti {aj na da mi ti u ko rist Pe tra [i li }a (ko ji je i iza bran za ak tu a ra, me sto Ki{ ja no {a), pa da je ne ko li ci nu i ko rum pi rao; da su pri re sta u ra ci ji 1838. sva tro ji ca pri mi li od Ga vri la Pa na jo to vi }a, ko ji je `e leo po sta ti iza bra ni gra |a nin, 200 fo rin ti sre bra za ka to li~ ke fon do ve, a 100 fo rin ti sre bra wi ma za trud; da su Ma na gai i Ku ka~ kai pri mi li od Ana ni ja (Na ne) De re 200 fo rin ti. Sre bra za ka to li~ ku cr kvu ili bol ni cu, da bi mu brat Da vid do bio jav nu slu `bu, a 200 fo ri ti sre bra se bi za trud; kad po sao ni je us peo, vra ti li su no vac a se bi za dr `a li sa mo 50 fo rin ti {aj na„.

A. J.

Kradqivcima struje stati na rep Ve li ki broj No vo sa |a na uo~i no vo go di {wih pra zni ka, ume sto no vo go di {wih i bo `i} nih ~e stit ki, u san du ~i }i ma za po {tu za te kao je opo me ne za ne iz mi re ni dug za utro {e nu elek tri~ nu ener gi ju. Elek tro di stri bu ca ja „No vi Sad” pro {log me se ca ne re dov nim pla ti {a ma po sla la je 51.193 opo me ne. Od tog bro ja 41.495 opo me na do bi li su su gra |a ni, a 9.698 opo me na oti {lo je na adre su za ka te go ri ju ku pa ca ‘’pri vre da’’.

Ipak, ka ko ka `u u ovom pred u ze -

tro voj vo di ni” Aleksandra Rako~evi}-Jan~i}.

Po ne ki su gra |a ni }e pre u}i u pre kr {aj ne go {to }e iz mi ri ti du go va wa za stru ju. To po tvr |u je i ~i we ni ca da se po ne kad de si i da se po tro {a ~i sa mi ukqu ~e po sle is kqu ~e wa zbog ne pla }e nog ra ~u na. Po re ~i ma sa go vor ni ce, pro tiv ta kvih po je di na ca se pod no se kri vi~ ne pri ja ve po kri vi~ nom de lu sa mo u kqu ~e wa i o{te }e wa slu `be nog pe ~a ta ili plom be.

Ova kri vi~ na de la su sank ci o ni -

Pro{log meseca je veliki broj kupaca izmirio svoja dugovawa, ali je wih 3.103 s najve}im dugom iskqu~eno sa mre`e zbog nepla}awa ra~una }u na pla ta i ni je bi la ta ko lo {a, a u No vom Sa du iz no sla je 88,43 po sto.

- Ja nu ar je ina ~e me sec sa ma wim bro jem rad nih da na, ta ko da je na pla ta ne {to lo {i ja u tom me se cu. Ta ko |e, pro {log me se ca je ve li ki broj ku pa ca iz mi rio svo ja du go va wa u ro ku, ali je na `a lost wih 3.103 i to s naj ve }im du gom, is kqu ~e no sa mre `e zbog ne pla }a wa ra ~u na - ka `e za „Dnev nik” port pa rol u “Elek -

sa na Za ko nom o kri vi~ nom po stup ku Re pu bli ke Sr bi je.

- Kra |a stru je je u po sled wih de set go di na po sta la ogro man pro blem u ce loj dr `a vi, a na go di {wen ni vou ona iz no si iz no si oko 100 mi li o na evra. Za to se Elek tro di stri bu ci ja “No vi Sad” uhva ti la u ko {tac sa tim pro ble mom i ve} je u to ku ozbiq na kon tro la mer nih ure |a ja na svim lo ka ci ja ma gde se sum wa da po sto ji kra |a elek tri~ ne ener gi je. Ova

„DNEV NIK” I „AL NA RI” NAJ BR @IM ^I TA O CI MA PO KLA WA JU KWI GE

„Princ pesnika”

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro man “Princ pe sni ka“ Ketlin Mekgovan, u iz da wu „Al na ri ja“.

Re~ iz da va ~a: Mo rin Pa skal u `i `i je svet ske jav no sti po {to je ob ja vi la no vu kwi gu u ko joj opi su je po tra gu za Isu so vim je van |e qem. Me |u tim, ka da u no vi na ma pro na |e ime svo je biv {e qu ba vi, Be ran `ea Sin kle ra, Mo rin }e se oti snu ti na pu to va we u Fi ren cu.

U To ska ni, wih dvo je po ~e }e da is -

tra `u ju rad Lo ren ca Me di ~i ja, Prin ca Pe sni ka, a Be ran `e o va sud bi na ne u mit no }e se is pre ple sti sa sud bi nom ovog ve li kog re ne san snog vla da o ca. On i Mo rin mo ra }e da ot kri ju pa gan ske taj ne po ro di ce Me di ~i i na }i }e se na uda ru qu di ko ji su sprem ni na sve ka ko bi te taj ne za {ti ti li. Mo `e li drev na le gen da o Ko pqu sud bi ne od re di ti Be ran `e o vu sud bi nu i po no vo po kre nu ti krv nu osve tu ko ja tra je vi {e od pet sto go di na?

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri „Vul kan” u tr `nom cen tru „Mer ka tor”, gde mo gu na }i i mno {tvo dru gih iz da wa ku }a „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”.

A. V.

ni skih tem pe ra tu ra i po ve }a ne po tro {we ote `a na is po ru ka elek tri~ ne ener gi je. Je dan od uslo va po u zda ne i kva li tet ne is po ru ke je ste kva li tet no i pra vo vre me no odr `a va we elek tro e ner get skih obje ka ta. Ka ko bi se to ostva ri lo po treb no je da kup ci re dov no iz mi ru ju svo je oba ve ze za is po ru ~e nu elek tri~ nu ener gi ju.

Q. Na to {e vi}

DO BRA VEST ZA FE STI VAL SKU PU BLI KU

„Palp” sti`e na Egzit Po zna ti {e fild ski pop bend „Palp” za svi ra }e ovog le ta na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi u okvi ru Eg zit fe sti va la ko ji se odr `a va od 7. do 10. ju la. Pred fe sti val sku pu bli ku iza }i }e ori gi nal ni ~la no vi ben da Nik Benks, Xarvis Koker, Kandida Dojl, Stiv Makej, Rasel Senior i Mark Veber, a svi ra }e stva ri iz svih pe ri o da svo je ka ri je re.

Ina ~e, „Palp” po sto ji od 1978. go di ne a pro sla vio ih je hit „Com mon pe o ple„ iz 1995. go di ne. Ob ja vi li su osam al bu ma, od ko jih je po sled wi iza {ao 2002. go di ne, a na pred sto je }oj tur ne ji svi ra }e u sa sta vu ko ji se ni je oku pio od 1996. Bend od li ku je kla si ~an brit pop zvuk, eks cen tri~ ni for ntmen za ko jim uz di -

Poklawamo karte za „Veliki prezir” Dva ~i ta o ca ko ja se da nas pr va ja ve od 14 do 14.05 sa ti na broj 528-765 do bi }e po dve ula zni ce za kon cert ben da „Ve li ki pre zir”, ko ji, na kon go di nu da na, po no vo svi ra u No vom Sa du. Svir ka je za ka za na za su bo tu u klu bu „Tre ma” u 22 sa ta. Bend je na stao po ide ji Vladimira Klari}a tra je ve} 17 go di na i do sa da su iz da li ~e ti ri stu dij ska al bu ma. Kar te u pret pro da ji ko {ta ju 350 di na ra i mo gu se ku pi ti CD {o pu „Mu nogs”, a na dan kon cer ta ula zni ce }e ko {a ti 450 di na ra.

A. L.

Fo to: A. Er ski

ak ci ja ima pri o ri tet nad svim dru gim po slo vi ma i pro je kat je traj nog ka rak te ra - na vo di sa go vor ni ca.

Kon tro lo ri sva kog da na pro na |u de se tak ve li kih kra |a i pro tiv po tro {a ~a se pod no se kri vi~ ne pri ja ve i od mah se iz me {ta mer no me sto na jav nu po vr {i nu. Iz ovog pred u ze }a pod se }a ju kup ce da je zbog zim skih uslo va,

^ITAOCI PI[U SMS

{u fa no vi svih ge ne ra ci ja kao i me lo dra ma ti~ ni sti ho vi.

Ka ko oba ve {ta va ju iz or ga ni za ci je Eg zit fe sti va la, otvo ren je i kon kurs Play@E xit za iz vo |a ~e, ben do ve i disk xo ke je ko ji ma }e, uko li ko bu du iza bra ni, ovo bi ti pri li ka i {an sa da svoj rad pred sta ve na ne koj od fe sti val skih bi na. Po treb no je re gi stro va ti se na in ter net stra ni ci Exit mu sic.tv a re gi stra ci jom i po pu wa va wem apli ka ci je iz vo |a ~i ne sa mo da se pri ja vqu ju na kon kurs za na stup na ovo go di {wem Eg zi tu ve} do bi ja ju svoj pro fil na ovom saj tu. Re zul ta ti kon kur sa bi }e ob ja vqe ni 20. ma ja.

J. Z.

065/47-66-452

Ni Radni~kog, ni radnika Na slov: „Ni {ta od ob no ve Rad ni~ kog .” Ko men tar: ni {ta od ob no ve i~e ga rad ni~ kog.

64/2466... * * * No vi Sad pla }a in for ma ti ku me se~ no 780.000.000 (uzet pro sek sta na od 40 me ta ra kva drat nih), {to go di {we iz no si 9.360.000.000. Od to ga za gre ja we 326.800.000 me se~ no ili go di {we 3.921.600.000. Za vo du 304.000.000 ili go di {we 3.648.000.000. Broj ke sve go vo re... Ve li ka or ga ni zo va na pqa~ ka sta nov ni {tva! Na sve to, tre ba da nas ga ne pri ~a da „Vo do vod“ i „To pla na“ ne ma ju pa ra za re kon struk ci ju i ade kvat no snab de va we No vo sa |a na is prav nom vo dom (ne ovom pr qa vom) i gre ja wem (pro |e zi ma, a ne ogre ja smo se). Gde od la ze te pa re? I ko ja je za pra vo, re al na ce na ko ju tre ba da pla }a mo?

062/8488... * * * Po zna ti na ma tu ri sti~ ki ~o va pri ~a ve} da ni ma ka ko sa mo Sr bi ne ma re za do ga |a je u Egip tu i sli~ nim dr `a va ma tam no {weg re gi o na, a to {to se ta mo pu ca i pqa~ ka je tu ri sti~ ka atrak ci ja.

064/3078... * * * Mi sli mo da je ne do pu sti vo da ne ko ko je ro |en u Re pu bli ci Sr bi ji ne zna da go vo ri srp ski.

To je prak sa u svim mo} nim dr `a va ma.

065/4040... * * * Bra vo za 0654606 i 0641685! Ho }e mo ~i stu vo du i... i da se ose }a mo kao qu di !

064/5809...

* * * Ve li di rek to ri ca „Ze le ni la”:”Ja sam li~ no po no sna...” mi sle }i pri tom na ure |en @it ni trg. Oti {o sam da vi dim taj „po nos” i od mah sam po `e leo Va {u sto li cu. Bo ra.

0640863... * * * Pra vi na vi ja ~i OFK „No vi Sad“ - spa si mo klub, ne do zvo li mo da se uga si, a ne kao ne ki ko -

ji za pa re go vo re u ime pra vih na vi ja ~a i `e le da ga uga se. Pa za ko ga }e mo na vi ja ti i ko su ti na vi ja ~i {to ne da ju klub po ce nu da se uga si!

063/8525... * * * Ko me je na me wen pro je kat „Pr va {an sa”? Za {to mno gi po slo dav ci ne zna ju za tu tzv.”{an su”, ako ima ju po vla sti ce? Za {to po za kqu~ ku Bi roa kan di dat mo ra sam od vra ta do vra ta i li~ no upo zna je po slo dav ce o wi ho vim pri vi le gi ja ma i po vla sti ca ma i da ga umi lo sti vi da ga pri me na go di nu da na?

064/0863... * * * Ne ka da je va `i lo pra vi lo „Qu bi bli `we ga svog“, a sa da „Pod va li svom bli `wem i ko me god mo `e{„. Dra gi su gra |a ni u pa met.

063/7665... * * * Kop ti su pra vo slav ni hri {}a ni ko ji `i ve u Egip tu. Po {tu ju sta ri ka len dar kao i Sr bi (Bo `i} sla ve 7.ja nu a ra). Zbog opa sno sti od mu sli man skog fu da men ta li zma pla ni ra ju da se ise le u Evro pu. Haj de da mi pri mi mo deo wih, na {a na ci ja je sta ra, ne sta }e mo, iz u mre }e mo.

063/507... * * * Mo li mo „Dnev nik“ da u No vo sad skoj hro ni ci u va `nim te le fo ni ma {tam pa te le fo ne om bu sma na za za {ti tu pra va gra |a na, tr `i {ne i dru gih in spek ci ja, jer kad ove bro je ve tra `i te na 988 pla ti te po po zi vu pre ko 20 di na ra, a naj ~e {}e ne do bi je te tra `e ni broj.

063/512...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak24.februar2011.

9

NE MA PO DA TA KA KO LI KO GRAD IMA SI RO MA [NIH

U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Na kazanu narodne kuhiwe 1.000 gladnih

Kutak za decu sa smetwama u razvoju

Pre ma po da ci ma no vo sad ske fi li ja le Na ci o nal ne slu `be za po {qa va wa kra jem pro {le go di ne u No vom Sa du bez po sla je bi lo 29.205 qu di, dok je broj ne za po sle nih na pod ru~ ju Ju `no ba~ kog okru ga pre ma {io 65.000.

Jed no krat na in ter vent na nov ~a na po mo} iz grad skog bu xe ta, a pu tem Cen tra za so ci jal ni rad, sa mo u de cem bru pro {le go di ne, do de qe na je za 7.929 ko ri sni ka, od ko jih je ~ak 4.484 pen zi o ne ra, s pen zi jom ni `om od 11.000 di na ra.

U so ci jal no ugro `e nim po ro di ca ma po mo} pri ma 6.275 gra |a na, 630 u~e ni ka do bi ja de ~i ji do datk, dok je ~ak 7.665 de ce ko ja ko ri ste bes plat nu is hra nu u osnov nim {ko la ma. To kom pro {le go di ne Cr ve ni krst do de lio je i 1.300 pre hram be nih i hi gi jen skih pa ke ta i 650 me ta ra ogrev nog dr ve ta za pre ko 2.500 po ro di ca. Na rod ne ku hi we ima le su ukup no 1.000 ko ri sni ka, a 400 so ci jal no ugro `e nih po ro di ca,

sa sta tu som iz be gli ca u No vom Sa du, pre ma po da ci ma po ve re ni ka za iz be gli ce, ta ko |e je pu tem Cr ve nog kr sta do bi lo nov ~a nu po mo} iz bu xe ta Gra da.

U Grad skom ve }u su re kli da po da tak ko li ko za i sta ima si ro ma {nih No vo sa |a na ne po sto ji. Po sto je je di no po da ci o pri ma wu so ci jal ne po mo }i, ko ji se u mno go me pre kla pa ju i ne da ju pra vu sli ku sta wa. Ka ko nam je re ~e no, ni u sko ri je vre me se ne pla ni ra pra vqe we ova kvog po pi sa.

Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku be le `i da su, u tre }em kvar ta lu 2010. go di ne u Re pu bli ci Sr bi ji, pro se~ na me se~ na ras po lo `i va sred stva po do ma }in stvu iz no si la 49.760 di na ra. Stru~ wa ci upo zo ra va ju da je kra jem mi nu le go di ne u ze mqi bi lo oko 650.000 qu di ko ji su `i ve li is pod ili na gra ni ci si ro ma {tva, upr kos ~i we ni ci da su ce ne osnov nih pre hram be nih pro iz vo da i bez al ko hol nih pi }a u na {oj ze mqi za oko 30 od sto ni `e od pro se ka Evrop ske uni je.

D. B.

^LAN GRAD SKOG VE ]A ZA ZDRAV STVO DR ALEK SAN DAR KI RAQ

Lekari se bave birokratijom, umesto le~ewem Pri med be pa ci je na ta u na {em gra du se, uglav nom, od no se na ne mo gu} nost za ka zi va wa i ~e ka we na pre gled, {to je po tvr dio i ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Aleksandar Kiraq, is tak nuv {i da od nos le ka ra i pa ci je na ta mo ra da se po boq {a. No vi ~lan Grad skog ve }a za du `en za zdrav stvo pri zna je u raz go vo ru za „Dnev nik” da se za tri ne de qe, ko li ko je na

ima 10 do 15 mi nu ta - ka `e Ki raq. - Ume sto da pra vi mo ko rak una pred, da da je mo bo qu uslu gu pa ci jen tu, le ka ri se pre tva ra ju u bi ro kra te, ko je sa mo pi {u upu te i usme ra va ju pa ci jen te u dru ge usta no ve, bez ade kvat nog pre gle da.

Pro blem je {to No vi Sad ne ma svo ju op {tu bol ni cu, od no sno se kun dar nu zdrav stve nu za {ti tu po me nu toj funk ci ji, su o ~io s broj nim pro ble mi ma, ko ji se ne mo gu re {i ti pre ko no }i i ~i ji is hod umno go me za vi si od Re pu bli~ kog mi ni star stva za zdrav stvo, ko je tre ba br `e da raz ma tra za ko ne i pred lo ge, ka ko bi oni za `i ve li u prak si. Ki raq sma tra da u eri in for ma ci o ne teh no lo gi je, tre ba is ko ri sti ti we ne po ten ci ja le u ko rist ~o ve ka, a ne obr nu to.

- Le kar je mak si mal no oku pi ran elek tron skim kar to ni ma i uno {e wem po da ta ka, ume sto da pre gle da pa ci jen ta i za sve to

ni je za o bi {lo mal te ne ni jed nog su gra |a ni na, a ta kvi pre gle di su i naj ne op hod ni ji sta nov ni {tvu ko je pa ti od kar di o va sku lar nih obo qe wa i dru gih hro ni~ nih bo le sti. Ki raq is ti ~e da je pro blem {to No vi Sad ne ma svo ju op {tu bol ni cu, od no sno se kun dar nu zdrav stve nu za {ti tu, pa su do mo vi zdra vqa i ter ci jal ne usta no ve „stra vi~ no op te re }e ne”.

- Sta nov ni ci No vog Sa da ima ju ma wu mo gu} nost za zdrav stve nu

U grad skoj bol ni ci bi bi lo me sta i za on ko lo {ke pa ci jen te, ~i ji je broj sve ve }i. Ta kvim pa ci jen ti ma je neo p hod na in fu zi ja, anal ge ti ci, pre vi ja we, kao i qud ska re~, sma tra Ki raq. On ka `e da ide ja o grad skoj bol ni ci du go po sto ji, ali da se tre ba ju de fi ni sa ti fi nan sij ski pa ra me tri kao i mo da li tet or ga ni zo va wa slu `be za we nu re a li za ci ju, a kraj wi i osnov ni ciq bi bi la bo qa i efi ka sni ja zdrav stve na za {ti ta.

Grad ska upra va za zdrav stvo u

Grad u bor bi pro tiv dro ge Pre ma re ~i ma prof. dr Alek san dra Ki ra qa na sta vqa ju se ak tiv no sti ko je vo de ka osni va wu Kan ce li ri je za bo le sti za vi sno sti. On ka `e da tre ba da se od re di pro stor i oda be re stru~ ni ka dar, ka ko bi ova kan ce la ri ja mo gla da po~ ne da funk ci o ni {e za ko ji me sec.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Da bi se ras te re ti le ~e ka o ni ce is pred or di na ci je le ka ra op {te prak se, Ki raq ka `e da bi bi lo ko ri sno na pra vi ti kar ti ce s ~i po vi ma, ko ji ma bi hro ni~ ni bo le sni ci mo gli da po di `u u apo te ka ma neo p hod ne le ko ve. ^e ka we na spe ci ja li sti~ ki pre gled po vi {e od me sec da na

za {ti tu, ne go gra |a ni u Srem skoj Mi tro vi ci ili Som bo ru, gde po sto ji bol ni ca op {teg ti pa, u ko joj pa ci jent mo `e da re {i ve }i nu svo jih zdrav stve nih pro ble ma, kao {to je ope ra ci ja sle pog cre va, pro {i re nih ve na i sli~ ne in ter ven ci je - uka zu je Ki raq do da ju }i da je ovaj vid zdrav stve ne za {ti te i jef ti ni ji od ter ci jal nih usta no va, a pa ci jen tu su do stup ni je i raz ne di jag no sti~ ke me to de.

sa rad wi s Do mom zdra vqa je na sta vi la da spro vo di pro je kat „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, gde gra |a ni mo gu bes plat no da pro ve re svo je zdrav stve no sta we. Ki raq tvr di da je ovaj pro je kat vr lo do bar, ali s dru ge stra ne uka zu je na ve li ki so ci jal ni pro blem, jer ve }i na sta nov ni ka pri grad skih na se qa ne ma re {e no zdrav stve no osu i gu ra we i ovo im je je di ni na ~in da do |u do le ka ra.

I. Dra gi}

SOS TE LE fON PO DR [KE @E NA MA S IN VA LI DI TE TOM

Dnev ni bo ra vak za de cu i mla de sa smet wa ma u raz vo ju u Srem skim Kar lov ci ma u Uli ci pa tri jar ha Ra ja ~i }a 3, po ~i we rad u mar tu, ali ne ka ko je pr vo bit no pla ni ra no ba{ 1. mar ta. Zbog ne pred vi |e nih okol no sti, rok za za vr {e tak ure |e wa unu tra {wo sti je po me ren.

Pre ma re ~i ma na ~el ni ce Ode qe wa za dru {tve ne de lat no sti i op {tu upra vu u kar lo va~ koj op {ti ni Sawe Mandi}, u tom pro sto ru, po zna tom po to me {to je u we mu ne ka da bi la pa pir ni ca, mo }i }e bes plat no da bo ra vi naj vi {e 10 ko ri sni ka od 15 do 27 go di na. Oni }e tu uz stru ~an nad zor bi ti sva kog rad nog da na od 8 do 14 sa ti. U za vr {noj fa zi je iz ra da pro gra ma wi ho vog bo rav ka, a ono {to je za sa da po zna to je ste da }e u za vi sno sti od za in te re so va no sti i re al nih spo sob no sti ko ri sni ka, bi ti or ga ni zo va ne grn ~ar ska, vo skar ska, ku li nar ska i dru ge vr ste kre a tiv nih ra di o ni ca.

- Dnev ni bo ra vak omo gu }a va ra wi voj de ci i mla di ma da osta nu u po ro di ci i da svo je po tre be

za do vo qe u sre di ni u ko joj `i ve i ta ko iz beg nu sme {taj u spe ci ja li zo va nim in sti tu ci ja ma - ka `e Man di}.- Ko ri sni ci }e bi ti u dnev nom bo rav ku pod sti ca ni da ak tiv no u~e stvu ju u pro gra mi ma u skla du s wi ho vim mo gu} no sti ma. Otva ra wem bo rav ka, de ca sa smet wa ma u raz vo ju iz Kar lo va ca ne }e mo ra ti da pu tu ju u No vi Sad u usta no vu ovog ti pa, a no vac na me wen za tro {ko ve wi ho vog pu to va wa do ta mo, bi }e is ko ri {}en za pla te za po sle nih.

Ro di te qi ko ji `e le da wi ho va de ca sa smet wa ma u raz vo ju ov de pro vo de vre me, tre ba da se ja ve na bro je ve te le fo na: 685-3007, 6853002 i 685-3000. Za ovaj pro je kat kar lo va~ ka op {ti na je do bi la 20.000 evra od Kra qe vi ne Nor ve {ke za opre ma we pro sto ra, te ku po vi nu na me {ta ja i pe }i za ka ra mi ku. U bo rav ku mo gu da pro vo de vre me i de ca s pre bi va li {tem u No vom Sa du, jer je pri li kom pri pre ma za re a li za ci ju, op {ti na sklo pi la spo ra zum o sa rad wi sa Gra dom.

Z. Ml.

SA JAM ZA PO [QA VA WA I STRU^ NIH PRAK SI „KON TEH 11”

Poslovna {ansa za studente Sa jam za po {qa va wa i stru~ nih prak si “ Kon teh 11” - u or ga ni za ci ji EESTEC LC, odr `a va se 16. i 17. mar ta po pe ti put na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka i pred sta vqa pri li ku da stu den ti na |u po sao. Od pro {le go di ne nu di i ra zno vr snu po nu du stru~ nih prak si, a kom pa ni je po ve zu je sa dve bit ne ta~ ke za wi hov raz voj - obra zo va nim in sti tu ci ja ma i qud skim re sur si ma. Po red mo gu} no sti da na li cu me sta uru ~e svo je bi o gra fi je po slo dav ci ma stu den ti i kan di da ti za po sao, iste }e mo }i da osta ve u elek tron skoj ba zi ko ja je na ras po la ga wu svim kom pa ni ja ma -

u~e sni ca ma, to kom na red nih go di nu da na.

U to ku saj ma kom pa ni je }e ima ti pri li ku da pred sta ve svo ju de lat nost, ka ko po mo }u pro pa gand nog ma te ri ja la i kroz ne po sred ni kon takt, ta ko i kroz pre zen ta ci je ko je }e bi ti otvo re ne za sve po se ti o ce saj ma. U pred hod na ~e ti ri saj ma pri ku pqe no je oko 3.500 bi o gra fi ja, a od li~ na sa rad wa us po sta vqe na je sa FTN, Na ci o nal nom slu `bom za za po {qa va we, Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va i Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za sport i omla di nu.

A. L.

Bankari ho}e da o`ive „Jugoalat” Uko li ko Pri vred ni sud pri hva ti plan re or ga niz ci je ve }in skog vla sni ka „Ju go a la ta” u ste ~a ju Spasoja Jakovqevi}a, Raz voj na ban ka Voj vo di ne i ban ka KBC iz Be o gra da i kom pa na ja iz ju `ne Ko re je }e po dr `a ti kre di ti ma re or ga ni za ci ju . U tom slu ~a ju u fa bri ci ala ta od mah

bi se mo glo za po sli ti 130 rad ni ka, dok sa da ra di tri de se tak.

Ro ~i {te o ovo me je pre kju ~e od lo `e no po {to je Ja ko vqe vi} su du pre dao pi sma o na me ra ma ban ka ra i ju `no ko re a na ca, da su sprem ni da sa ra |u ju s „Ju go a la tom„ u ste ~a ju da bi se po kre nu la pro iz vod wa.

Z. D.

Odlu~no i hrabro protiv nasiqa @e ne s in va li di te tom ima ju ma we mo gu} no sti da se su prot sta ve I iz beg nu na si qe, pre sve ga zbog pred ra su da i ste re o ti pa oko li ne i zbog svog in va li di te ta, ko je po ne kad pred sta vqa fi zi~ ku pre pre ku da do |u do re {e wa. Or ga ni za ci ja za za {ti tu pra va oso ba s in va li di te tom ko ja ima is ku stvo „...Iz kru ga - Voj vo di na” pre po zna la je ovaj pro blem i po kre nu la SOS te le fon za prav nu i psi ho lo {ku po dr {ku `e na ma s in va li di te tom. Rad no vre me SOS te le fo na je utor kom i ~e tvrt kom od 10 do 15 ~a so va, a po zi vi se pri ma ju na bro je ve 021/447-040 i 066/447-040.

- Ciq SOS te le fo na je ste da se na si qe nad `e na ma i de com s in va li di te tom u~i ni

pre po zna tqi vim i vi dqi vim, da se oso ba ma s raz li ~i tim vr sta ma in va li di te ta pru `i mo gu} nost da do in for ma ci ja do |u na na ~in ko ji wi ma od go va ra i da re le vant ne dr `av ne in sti tu ci je obez be de jed na ke mo gu} no sti za iz la zak iz tih te {kih si tu a ci ja - re kla je pred sed ni ca „… Iz kru ga - Voj vo di na” Svjetlana Timoti} i do da la da je naj ~e {}e u pi ta wu ver bal no na si qe i pri hi~ ka tor tu ra, kao i da se, na `a lost, `e ne s in va li di te tom, ba{ zbog mo gu }e dis kri mi na ci je, re |e od va `e da o to me pri ~a ju sa ne kim.

- Po zi va mo sve `e ne s in va li de tom ko je su is ku si le bi lo ko ju vr stu na si qa da nas po zo vu, jer mi smo tu da ih sa slu {a mo, raz -

u me mo i po dr `i mo i da kroz raz go vor za jed no do |e mo do re {e wa - za kqu ~i la je Ti mo ti}.

Po red SOS te le fo na, po sto ji i In fo cen tar za oso be s in va li di te tom, gde oni mo gu da se in for mi {u o svo jim pra vi ma, be ne fi ci ja ma i pi ta wi ma so ci jal ne za {ti te.

Broj In fo cen tra je 021/447-040. Na isti broj, `e ne s in va li di te tom mo gu da za ka `u i gi ne ko lo {ki pre gled na pri stu pa~ nom hi dra u li~ nom gi ne ko lo {kom sto lu, u Kli ni ci za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo Voj vo di ne, kao jo{ je dan vid uslu ge ko ju je omo gu }i la Or ga ni za ci ja „...Iz kru ga - Voj vo di na”.

T. La ko bri ja

Koncert u CK 13 Kon cert mla dih ben do va „Iza |i i svi raj” (Come out and play), osmi po re du, odr `a }e se da nas u Cr noj ku }i13, u 21 sat. Na stu pa ju ben do vi „Bo le sna {te nad” iz Be o gra da i ru mqan ski sa stav, „Pro hi bi ci ja kva li tet nog zvu ka”.

To kom kon kur sa „Iza |i i svi raj” mla dim ben do vi ma i iz vo |a ~i ma, pru `en je pro stor za na stu pe ka ko bi se po mo glo ne za vi snoj mu zi~ koj sce ni, te una pre dio rad Omla din skog cen tra CK13.

Kar ta za ve ~e ra {we kon cer te iz no si 100 di na ra, a we nom ku po vi nom po ma `e se da qi na sta vak kon kur sa. D. B.

SA VE TO VA LI [TE ZA PO RO DI CU

Uz igru mali{ani rastu Sa ve to va li {te za po ro di cu „Ra do snog de tiw stva” or ga ni zu je pro gram za ro di te qe „Zna ~aj ra ne si mu la ci je raz vo ja - igre i ak tiv no sti s de com od od go di nu do 3 go di ne”. Pro gram po ~i we u po ne de qak, 28. fe bru a ra u 17.30 sa ti u vr ti }u „Gu li ver” na No vom na se qu, i re a li zo va }e se to kom {est su sre ta, sva kog po ne deq ka od 17.30

do 19.30 sa ti. Pri ja vqi va we je na te le fon 68 97 688, lo kal 161 i 063 561 420, kon takt oso ba je Katarina Majki}, pe da gog. Broj u~e sni ka u pro gra mu je ogra ni ~en.

Autor i re a li za tor pro gra ma je pe da gog Katarina Majki}, a sa rad ni ce su psi ho log @ana Erdeqan i lo go ped Marina KopriQ. Na. vica.

Predavawe o telu i du{i Pre da va we na te mu „O te lu i du {i”, ko je }e odr `a ti fran cu ski ne u ro log i psi ho log Boris Sirilnik, bi }e or ga ni zo va no su tra u 19 ~a so va u Sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Bi }e obez be |en si mul ta ni pre vod, a ulaz je slo bo dan.

A. J.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

~etvrtak24.februar2011.

ДОНАЦИЈА ВОЈВОЂАНСКЕ БАНКЕ СОМБОРСКИМ МАЛИШАНИМА

Компјутери су моћна алатка

СОМБОР: Захваљујући пројекту Војвођанске банке „Од срца“ донација у виду 30 компјутера стигла је и у две сомборске установе, Школу за основно и средње образовање са домом „Вук Караџић„ чији су васпитаници деца ометена у развоју и Дом за децу без родитељског старања „Мирослав Антић-Мика„. Компјутери су већ инсталирани, а ове две васпитно-образовне установе су посетили и представници Војвођанске банке, односно Националне банке Грчке чија је чланица и Војвођанска банка, те представници локалне самоуправе, градоначелник

Сомбора Немања Делић и Синиша Лазић, председник Скупштине града Сомбора. Маринос Ватис, председник Извршног одбора Војвођанске банке, изјавио је да је у тешким временима обавеза свих који то могу, да помогну другима.

- Задовољство нам је да помажемо деци и да са њима поделимо ове радосне тренутке. Деца су будућност ове земље – рекао је Ватис, према чијим речима је у овој акцији само прошле године 30 сличних установа опремљено са 300 компјутера. Захваљујући се на донацији од 20 компјутера директорка ШОСО „Вук

Караџић” Соња Дурут истакла је да увођење информатичке технологије у учионице за ученике са сметњама у развоју омогућава свим ученицима исте предуслове за образовање.

- Рачунари се могу прилагодити потребама и склоностима различитих особа који су њихови потенцијални корисници. Обезбеђивање приступачности савремених технологија је један од начина за прихватање и подстицање различитости у вашем друштву. Ова донација је веома значајна за наше ученике јер су рачунари моћна и важна алатка која

оспособљава особе са различитим способностима за рад и омогућава им да буду активни и равноправни у стицању знања и повећава њихове могућности за запошљавањем у будућности - нагласила је Дурутова. Кроз ову донацију Војвођанске банке, ШОСО са домом „Вук Караџић„, коју похађа 165 ученика, добила је 20 компјутера, од којих је десет инсталирано у учионицама у објекту на Апатинском путу, а преостали у школи са домом на периферији града. Десет компјутера добио је и Дом за децу без родитељског старања „Мирослав Антић-Мика„ у којем је тренутно смештено 45 деце. М. Миљеновић

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Me­ha­ni­~ar­-­pla­}en­da­ubi­je”­(18.15,­­20.15,­22.15),­„Mon­te­vi­deo, Bog­ te­ vi­deo!”­ (15,­ 18,­ 19.30,­ 21,­ 22.30),­ „Gu­li­ve­ro­va­ pu­to­va­wa”­ (12.45), „Me­dved­Jo­gi”­(13.10,­14.50,­16.40),­­„Upo­znaj­te­ma­le­Fo­ke­ro­ve”­(16.30), „Ha­ri­ Po­ter­ i­ re­li­kvi­je­ smr­ti”­ (13.20,16.20),­ „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik” (13.15,­ 15.15,­ 15.30,­ 17.30),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (13),­ „Ar­tur­ i­ rat­ dva sve­ta­ (14.30),­ „Lov­ na­ ve­{ti­ce”­ (18.30,­ 22.40),­ „Bez­ oba­ve­za”­ (20.10, 22.10),­„Bur­le­ska”­(20.30),­„Ka­ko­da­zna{„­(17.45,­20,­22.20) Jadran:­„Me­ga­um”­(17.30),­„Se­stra­osmeh”­(19.15),­„Di­le­ma”­(21.30).

Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su: „^e­ti­ri­pu­ta”­(20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Sce­na­„Pe­ra­Do­bri­no­vi}”­-­„Uj­kin­san”-­po­no­ve­li­F.­M.­Do­sto­jev­skog­(19.30),­Ka­mer­na­sce­na­„Kao­da„­(20.30) Pozori{te mladih ve­li­ka­sa­la­„ru­`no­pa­~e”­(10­i­12),­ma­la­sa­la­„Ka­rol” (20).

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka „Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ta ma ra Ki so iz Sremskih Karlovaca, Dra gi ca @e ga rac iz Srbobrana, Sta ni sla va Pa ji} iz @abqa i Alek san dra Ma noj lov iz Be~eja, DE^AKE: Mar je na Vla ~i} iz Novog Sada, Alek san dra Ri lak iz Ratkova i Ta ma ra Me sa ro{ iz Be{ke.

saHRaNE Na gradskom grobqu danas }e biti sahraweni \ur|inka \or|a Jovanovi} (1930) u 9.45 ~asova, Jasna Sime Novak-ispra}aj (1916) u 10.30, Milana Trive ]iri} (1934)-ispra}aj u 12, Trifun Stojana Stanimirovi} (1935) u 12.45, Radivoj Save Kanazir (1928) u 13.30 i Sara Novice Gruji} (1943) u 14.15 ~asova.

Na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawena Leontina Zoltana Taka~ (1994) u 15 ~asova.

DNEVNIK

c m y

10

ПРОГРАМ ПРИЛАГОЂАВАЊА ШКОЛСКЕ ДЕЦЕ С ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА

Оцена успеха тек након десет година АПАТИН: И у Апатину се, као и у читавој земљи, спроводи програм социјалне и друштвене укључености, односно инклузије, ученика у основним школама са посебним потребама. Реч је о креирању школи по мери сваког детета, за разлику од претходног периода, када су се деца морала прилагођавати школи, речено је на конференцији за новинаре у ОШ „Жарко Зрењанин“ у Апатину. Говорила је и директорица школе Нада Здравковић, која је осим осталог представила и педагошког асистента Сашу Балога, који помаже ученицима са посебним потребама.

- Школа има 1.400 ученика а од тога је 316 са посебним потребама. Из ромског насеља их је од поменутог броја 218. Деци из ромског насеља, која свакодневно до школе путују пет километара и потичу из другог социјалног миљеа, није лако да се уклопе у школске програме а такође је сада још прерано да се оцене резултати њихове инклузије. Прави ефекти моћи ће се процењивати тек након де-

Саша Балог

сетак година јер смо са инклузијом ромске и остале деце са посебним потребама почели у школској 2008/2009. години. Чињеница је да сама школа не може да се избори са свим проблемима и да јој је потребна и социјална , здравствена и педагошка подршка али и подршка

Нада Здравковић

локалне самоуправе- рекла је Нада Здравковић, додајући да је првнествени задатак инклузије да деца схвате и прихвате различитост међу њима и да дају међусобну подршку. Просветни радници су сада у ситуацији да за децу са посебним потребама праве посебне,

прилагођене наставне програме, што је претходни закон забрањивао па уколико дете са посебним потребама и не савлада градиво постићи ће напредак у социјализацији а увек постоји могућност да образовање настави у специјалним школама.

- Моје обавезе су да радим с децом у продуженом боравку, међутим, иако сам у школи тек неколико месеци, сва та деца ми се све чешће обраћају због проблема и потешкоћа које имају. Деци из ромског насеља је најчешћи проблем то што не знају добро српки језик а постоје и многи емотивни и други проблеми. Све чешћи су и разговори са родитељима, јер је и њихова подршка неопходна. Свима је задатак да деци пружимо исте могућности у образовању и да схватимо да нисмо сви једнаки али да то не значи да нисмо исто вредни као људи - рекао је Саша Балог, педакошки асистент у апатинској основној школи. Ј. П.

Стигле струњаче, чека се терен

ГОЛУБИНЦИ: Покрајински секретаријат за спорт и омладину Војводине даровао је ученике Основне школе „23.октобар“ и недавно формирани рвачки клуб „Сремац“ у Голубинцима са 32 струњаче у вредности 250 хиљада динара, које су јуче представницима школе и клуба уручили покрајински секретар за спорт и омладину Модест Дулић и његов виши саветник и селектор рвачке репрезентације Србије др Милорад Докманац. Том приликом, гости су обишли спортске терене у овом сремском селу и упознали се

са условима у којима наставу фискултуре обавља преко пет стотина ученика, као и условима у којима у новоформираном рвачком клубу тренира петнаестак дечака. Покрајински секретар за спорт и омладину је најавио и да ће већ овог пролећа у Голубинцима бити изграђен мултифункционални терен.

- Биће то терен за кошарку и одбојку од вештачког материјала, градиће се средствима која ће заједнички обезбедити Покрајиски секретаријат за спорт и општина Стара Пазова, а када смо били пре три месеца до-

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

говорили смо да МЗ одреди локацију, сада смо и то обишли и верујем да ће, чим почне грађевинска сезона кренути радови, и да ћемо се за 2-3 месеца поново наћи овде да терен отворимо - рекао је Модест Дулић и обећао и помоћ у изградњи спортске хале, пошто су Голубинци једино место у старопазовачкој општини које нема салу за наставу фискултуре и спортске активности. Директор школе Милорад Босанчић је подсетио да је пројекат сале одавно урађен и да би је требало градити на месту старе школе која само што не падне. А. Мали

420-374

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI]-GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”,

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ОСНОВАН СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКИ САВЕТ

Кризу не решава сукоб већ договор

ВРБАС: Потписивањем споразума о оснивању и делокрузима и начину рада у општини Врбас званично је почео са радом Социјално економски савет. Споразум су потписали представници локалне самоуправе, Уније послодаваца и синдикалних организација. Према одредбама споразума, Социјално економски савет ће пратити стање и разматрати питања која се односе на положај запослених и послодаваца, како би се обезбедио развој и унапређење колективног преговарања, подстакао, успоставио и оставарио демократски дијалог социјалних партнера о битним економским питањима на локалном нивоу. СЕС ће бавити и мирним решавањем индустријских и социјалних конфликата и предлагањем законских решења, затим пратити политику запошљавања и заштите радне и животне средине, као и здравствене и социјалне сигурности запослених.

Према речима Радмиле Мусић, прве председавајуће СЕС-а чији мандат траје годину дана, „овим чином успостављен је демократски дијалог свих социјалних парт-

да се сви конфликти решавају мирно, на корист свих страна, и да новоосновано тело треба да се бави проблемима незапослености, затим положајем радника и пошто-

Чланови савета Чланови СЕС-а испред локалне самоуправе су: Марјана Мараш, председница СО Врбас, Радмила Мусић, чланица Општинског већа, Марио Мажар и Мирко Копривица, помоћници председника општине. Испред Уније послодаваца у СЕС су делегирани председник Општег удружења предузетника Врбас Велибор Цветанивић, директор ПД „Сава Ковачевић“ Ђока Вујичић, директорка Индустрије уља и биљних масти „Витал“ Слађана Ратковић и Зоран Јовић, извршни менаџер за развој и менаџмент људским ресурсима у „Карнексу“. Чланови СЕС испред Савеза самосталних синдиката општине Врбас су Урош Клачар и Горан Рогановић, док Милојица Живковић и Глигорије Ћирић представљају Уједињене гранске синдикате „Независност“. За заменика председавајућег СЕС-а изабран је Клачар, док је секретар СЕС-а Сандра Срдановић. нера, на добробит заинтересованих страна, потписница споразума“. Урош Клачар је истакао да оснивање СЕС-а пружа могућност

вањем закона, како би се многи проблеми предупредили. Милојица Живковић, представник Удружених гранских синдиката „Неза-

висност“, изразио је задовољство оснивањем СЕС-а, али и негодовање због његовог кашњења.

- Одавно је постојао институционални оквир за оснивање оваквог тела, постојала је и воља синдикалних организација, али је оснивање савета изостало. Сведоци смо многих конфликата у великим предузећима, они се могу очекивати и даље због тешке економске ситуације, и у том смислу лежи значај СЕС-а, чији рад треба да кроз културу дијалога и стимулисањем институције колективног преговарања, предупреди такве појаве. Од социјално одоговрних послодаваца очекујем да буду још одговорнији, а од оних који су се показали као неодговорни, под утицајем јавности и овог савета, постану одговорни - рекао је Живковић. Зоран Јовић, представник Уније послодаваца, истакао је да је започет важан посао, али да је, уз дијалог, важно и стрпљење. Н. Перковић

Пред сед ник сте гао ка иш до кра ја

Пр ви чо век Но ве Цр ње Пе ра Ми лан ков

Ра ди сва ки де се ти Од 12.500 ста нов ни ка у но во цр њан ској оп шти ни, рас по ре ђе них у шест се ла, стал но за по сле ње има са мо око 1.200 рад ни ка, па је због то га Но ва Цр ња ипак у нај у жем кру гу не раз ви је них оп шти на у Вој во ди ни, ма да са пу ним бу џе том у ко јем са да има пре ко 40 ми ли о на ди на ра, од укуп но пла ни ра них 170 за 2011. го ди ну. сма њен број за по сле них, па је од 49 слу жбе ни ка, на плат ном спи ску оп шти не оста ло 29. При ли ком не дав не по се те др жав ног се кре та ра у Ми ни стар -

ству за др жав ну упра ву и ло кал ну са мо у пра ву Душка Радаковића, ко ји је об и шао ову по гра нич ну сред њо ба нат ску ко му ну по во дом до де љи ва ња фи нан сиј -

ске по мо ћи тог ми ни стар ства за от прем ни не ка ко би се сма њио број чи нов ни ка, ре че но је да је оп штин ска ад ми ни стра ци ја у Но вој Цр њи јед на од нај ма ње број них у ре пу бли ци, а зна чај но је и под мла ђе на. Та ко са да ло кал на са мо у пра ва, са 29 слу жбе ни ка и пет функ ци о не ра, има знат но ма ње из да та ка не го ра ни је а, по ре чи ма Ми лан ко ва, и до ста је ефи ка сни ја. У од но су на број ста нов ни ка, ина че, пре ма ре пу блич ким кри те ри ју ми ма, ов де би мо гло би ти за по сле но 50 слу жбе ни ка.

11

Со ци јал но до би ло рам пу за ин ва ли де

СУ Б О Т И Ц А: Но вац од про шло го ди шњег Ба ла гра до на чел ни ка ни је оти шао у ру ке ко ме је био на ме њен, не го ко ме је су ђен. На и ме, про шле го ди не гра до на чел ник Су бо ти це Саша Вучинић је на ја вио да ће но вац од Ба ла гра до на чел ни ка би ти по тро шен на из град њу рам пе за ин ва ли де код згра де Со ци јал ног у Су бо ти ци. Ме ђу тим, уме сто то га ин ве сти ра но је у де вет дру гих Удру же ња ин ва ли да и осо ба са по себ ним по тре ба ма. Чла но ви по ме ну тих удру же ња до би ли су нео п ход на ме ди цин ска и тех нич ка по ма га ла.

- Се дам удру же ња осо ба са ин ва ли ди те том до би ло је по 100.000 ди на ра. Удру же њу „Хо са на“ до де ље но је 200.000 ди на ра, док је 300.000 при па ло Удру же њу за сле пе и сла бо -

ви де. До де љен но вац Удру же ња ће да ис ко ри сте ис ко ри сти ти за на бав ку спе ци јал ног ра чу ну а ра, ко ји сла бо ви дим ли ци ма омо гу ћа ва да про чи та ју сва ки текст – ре као је се кре тар Удру же ња сле пих и сла бо ви дих Сава Папић. Рам па је са да по ста вље на ис пред „со ци јал ног“, од но сно згра де фи ли ја ле ПИО у Су бо ти ци, а но вац је обез бедио По кра јин ски фонд пен зиј ског и ин ва лид ског оси гу ра ња. Ка ко би се иза шло у су срет осо ба ма са ин ва ли ди те том ја ви ле су се све три ин сти туци је ко је су сме ште не у по ме ну тој згра ди. Ово го д и ш њи Бал гра д о начел н и ка би ћ е одр ж ан 5. мар та у Ма лој го сто ни, а це на ула зни це је 10.000 ди на ра и но вац ће би ти упла ћен у Фонд за ле ч е њ е те ш ко обо л е л е деце. А. А.

НО ВИ НА У ЈП „ВО ДО КА НАЛ”

ОП ШТИ НА НО ВА ЦР ЊА ШТЕ ДИ НА СВА КОМ КО РА К У

НО ВА ЦР ЊА: Кад се до ма ћин ски по слу је све је мо гу ће, чак и да у јед ној од при вред но нај не ра зви је ни јих оп шти на у Вој во ди ни, као што је Но ва Цр ња, при хо ди знат но над ма ше бу џет ске рас хо де. И то баш у вре ме ка да мно ге оп шти не и гра до ви у Ср би ји сва ко днев но кр пе бу џе те, че сто по ди жу ћи бан кар ске кре ди те. Пред сед ник но во цр њан ске оп шти не Пера Миланков ве ли да је пла ни ра ни бу џет ски при ход од 150 ми ли о на ди на ра у 2010. го ди ни пре ба чен за 70 ми ли о на, јер је ло кал на са мо у пра ва ус пе ла да до би је сред ства на ре пу блич ким и по кра јин ским кон кур си ма и од до на то ра. Ми лан ков до да је и да је, за хва љу ју ћи про гра ми ма ра ци о на ли за ци је и ре пу блич ким сред стви ма за ту на ме ну, знат но

~etvrtak24.februar2011.

- Ни је нам по треб но то ли ко, пре ра спо де ли ли смо по сло ве и та ко оства ри ли уште де а све функ ци о ни ше без за сто ја и по про пи си ма - ка же Ми лан ков, ко ји је на ду жност пред сед ни ка оп шти не сту пио као зе мљо рад ник ко ји са бра том об ра ђу је 200 хек та ра зе мље, од ко јих је 150 у за ку пу. У раз го во ру за “Днев ник” он на по ми ње да је у прет ход ном пе ри о ду пред у зет чи тав низ ме ра штед ње. У сва оп штин ска во зи ла угра ђен је плин а уме сто ко ри шће ња услу га зре ња нин ског пре во зни ка “Ауто ба нат”, ко ме је до ти ран но вац, ло кал на са мо у пра ва је пре две го ди не ку пи ла пет ауто бу с а и са ма ор га ни зо ва ла пре воз ђа ка. На тај на чин, по тврд ња ма Ми лан ко ва, до са да је уште ђе но око 35 ми ли о на ди на ра. За уче ни ке сред ње шко ле у Срп ској Цр њи, ина че, обез бе ђен је бес пла тан пре воз.

- За хва љу ју ћи све му то ме, да нас на ра чу ну има мо 45 ми ли о на ди на ра. Ако се пред сед ник до ма ћин ски по на ша, све је мо гу ће. Тро шио сам ма ње не го што сам имао, као што чи ним и код сво је ку ће, за раз ли ку од не ких ко ји су тро ши ли ви ше не го што су по се до ва ли – от крио је Ми лан ков “јед но ста ван ре цепт” за из бе га ва ње бан кро та оп шти не. Ж. Ба ла бан

Пла ћа се и по при кључ ку

БЕ ЧЕЈ: Иако је Оп штин ско ве ће још лањ ског ма ја од лу чи ло, тек с пр вим ра чу ни ма по тро шње во де за ову го ди ну ЈП „Во до ка нал“ по че ло је да ре а ли зу је Од лу ка о уво ђе њу фик сне на кна де од 50 ди на ра, а са ПДВ-ом 54 ди н а р а, по при кључ ку за ин ди ви ду ал на до ма ћин ства.

- За бу џет ске ко ри сни ке и ин ду стри ју из нос фик сне на кна де се од ре ђу је у за ви сно сти од по тро шње во де и ве ли чи не во до ме ра ко ји је угра ђен на ин ста ла ци ји - на гла ша ва тех нич ки ди рек тор ЈП „Во до ка нал“ Светла на Ка ра баш. - Сред с тва при ку пље на на овај на чин слу жи ће за уна пре ђе ње си сте ма во до снаб де ва ња у оп шти ни. На овај на чин ће и ко ри сни ци, ко јих је са мо у Бе че ју око 23.500, а на те ри то ри ји чи та ве оп шти не око 41.000, сно си ти део те ре т а одр ж а ва њ а во д о вод н е мре же. Сред ства из фон да ко ји ће се фор ми ра ти, слу жи ће за пре вен тив но одр жа ва ње чи та ве мре же, одр жа ва ње кућ них при кљу ча ка, са ни ра ње ква ро ва... Има ју ћи у ви ду да је у Бе че ју ре ги стро ва но 9.405 при кљу ча ка у ин ди ви ду ал ним до ма ћин стви ма, у Бач ком Пе тро вом Се лу 3.082, Бач ком Гра ди шту 2.214, Ра ди че ви ћу око 400, Ми ле ше ву и Др ља ну за јед но око 330 и По ља ни ци 80, те да је је „у игри“ пе де се так бу џет ских ко ри сни ка и око 330 при кљу ча ка у ин ду стри ји, у Фон ду фик -

сне на кна де ЈП „Во до ка нал“ сли ће се на го ди шњем ни воу, го то во, де сет ми ли о на ди на ра! На кра ју ва ља ис та ћи да је од 1. ја ну а ра ове го ди не из јед на че на це на ку би ка во де за сва на се ље на ме ста у оп шти ни у ви си ни 21,60 ди на ра, а да је це на ку би ка во де у Бе че ју 36,96 ди на ра. При мет на раз ли ка је због ква ли те та ис по ру че не во де. Уз то, Бе чеј ци ко ји су при кљу ч е н и на ка н а л и з а ц и о н у мре жу тре ба да из дво је по ко би ку још 13,86 ди на ра за ка на ли за ци ју и 18,47 за пре чи шћа ва ње. Све у све му, ку бик бе чеј ске во де из но си 69,29 ди на ра. Ма ло је сре ди на, бар код нас, ко је пла ћа ју то ли ко ви со ку це ну за ку бик ис по ру у че не во де. Бе чеј ски про из во ђач и ди стри бу тер пит ке во де твр ди да је и ма ло сре ди на ко је има ју та ко ква ли тет ну во ду. В. Јан ков

СПЕ Ц И Ј А Л И ЗО ВА Н И САЈ М О В И ЗА П О Ш ЉА ВА Њ А НА ЗА П А Д У БАЧ К Е

Пр ве шан се за мла де без по сла СОМ БОР/АПА ТИН: Спро во де ћи др жав не ме ре но вог за по шља ва ња сом бор ска Фи ли ја ла Наци о нал не слу жбе за за по шља ва ње ју че је у свом се ди шту, Сом бо ру, али и гра до ви ма ко је „по кри ва„ - Ку ли, Апа ти ну и Оџа ци ма, одр жала спе ци ја ли зо ва не сај мо ве за по шља ва ња. У пр вом слу ча ју , про гра му „Пр ва шан са„ ра ди се о шан си за по сао ко ји обез бе ђу је оба вља ње при прав нич ког ста жа и сти ца ња усло ва за по ла га ње при прав нич ког ис пи та не за по сле них ли ца до 30 го ди на ста ро сти и без рад ног ис ку ства у стру ци. То ком оба вља ња тро ме сеч не струч не прак се др жа ва ис пла ћу је нов ча ну по моћ у из но су од 10 хи ља да ди на ра ме сеч но, баш као и у дру гој фа зи ка да прак ти кант за кљу чу је уго вор о ра ду са по сло дав цем ко ме пр вих 12 ме се ци за ра ду у из но су од 18 до 22 хи ља де ди на ра за но во за по сле ног (у за ви сно сти од сте пе на струч не спре ме) тран с фе ри ше НСЗ, док је по сло да вац у оба ве зи да још нај ма ње го ди ну да на одр жи исти број за по сле них.

На овом спе ци ја ли зо ва ном Сај му за по шља ва ња пру же на је при ли ка и за по сло дав це и ли ца са еви ден ци је НСЗ ко ји ма је за ко ном про пи са на оба ве за оба вља ња при прав нич ког ста жа и по ла га ња струч ног ис пи та. У за ви сно сти од сте пе на струч не спре ме и за ко ном про пи са них усло ва по сло да вац за кљу чу је уго вор о струч ном оспо со бља ва њу и уса вр ша ва њу са не за по сле ни ма ко ји ма др жа ва обез бе ђу је нов ча ну по моћ

у из но су од 10 до 14 хи ља да ди на ра ме сеч но, као и исту јед но крат ну су му нов ца по треб ну за по ла га ње струч ног ис пи та. Ова нов ча на по моћ је не што ве ћа уко ли ко се ра ди о осо ба ма са ин ва ли ди те том, ка да се, у за ви сно сти од сте пе на струч не спре ме ис пла ћу је на док на да у ви си ни од 14 до 20 хи ља да ди на ра. На Сај му за за по шља ва ње у Апа ти ну се по ја ви ло 12 фир ми и уста но ва ко је су ис ка за ле сво је по тре бе

На да, али без ве зе Ди пло ми ра на еко но мист ки ња из Апа ти на Бојана Илић по сао че ка још од ју на про шле го ди не че ка по сао.

- По здра вљам по ку шај, али из ис ку ства знам да су за по сао да нас нај ва жни је ве зе, род бин ске, при ја тељ ске и нов ча не. Ипак не гу бим на ду - ка за ла је Или ће ва.

При прав ни ци и прак са - На ци о нал на слу жба за за по шља ва ње на овом Сај му ак це нат је ста ви ла на по сло дав це ко ји има ју по тре бу за за по шља ва њем при прав ни ка и оне код ко јих по сто ји мо гућ ност од ра ђи ва ња струч не прак се. У апри лу се ор га ни зу ју сај мо ви за оста ле ка те го ри је не за по сле них - ре као је Јово Шашић, шеф ис по ста ве На ци о нал не слу жбе за по шља ва ња у Апа ти ну.

за мла дим љу ди ма до 30 го ди на ста ро сти ко ји су за вр ши ли сред ње шко ле и фа кул те те, а мо гли би код њих да оба ве при прав нич ки стаж и струч ну обу ку. За по ну ђе на рад на ме ста кон ку ри сао је пре да ју ћи при ја ву 81 кан ди дат. Ме ђу мла ди ма нај ви ше је би ло гим на зи ја ла ца, еко ном ских тех ни ча ра и вас пи та ча, од фа кул тет ски обра зо ва них, су кон ку ри са ли не за по сле ни прав ни ци и еко но ми сти. Дру га ри це из школ ске клу пе Александра Инђић и Весна Секулић, по сле за вр ше не гим на зи је, ни су има ле ма те ри јал не усло ве за на ста вак шко ло ва ња, те су на Сај му пр ви пут по тра жи ле шан су бар да се за по сле до не ких бо љих време на, ка да би мо гле да на ста ве сво је обра зо ва ње.

- Док че кам и тра жим по сао по ку ша вам про на ћи на чин да се да ље шко лу јем јер мо ји ро ди те љи не ма ју мо гућ ност да нас тро је ишко лу ју, ка же Ве сна, док Алек сан дра до да је да јој је за сад нео ста ва ре на же ља да “упад не” на бу џет ка ко би мо гла да за вр ши фа кул тет. За раз ли ку од ових мла дих де во ја ка Милена

Гу жва на сом бор ском сај му за по шља ва ња

Кончар је за вр ши ла Ви со ку по слов ну шко лу, стру ков ни еко но ми ста и ап сол вент је на ФТН-у у Но вом Са ду.

- Ви ше од пет го ди на по ку ша вам да на ђем по сао. Не оче ку јем пре ви ше али не гу бим на ду. До бро је да се мла ди ма ма кар на овај на чин пру жи шан са за за по сле ње, ре кла је Кон ча ре ва.

Ме ђу по сло дав ци ма на Сај му је би ло и Ви нер ште ди ше оси гу ра ње.

- Тра жи ли смо че ти ри рад ни ка на по сло ви ма оси гу ра ња. На тим по сло ви ма мо гу да ра де успе шно мла ди са сред њом струч ном спре мом - ре кла је Снежана Цветићанин из ове оси гу ра ва ју ће ку ће. М. Ми ље но вић – Ј. Прел чец

12

crna hronika

~etvrtak24.februar2011.

PRO[LE GODINE U SUBOTICI 11 ZLO^INA

MA R I H U A N A NA \ E N A U KQA J I ] E VU: Ope ra tiv ci som bor ske kri mi na li sti~ ke po li ci je ju ~e su uz kri vi~ nu pri ja vu is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Som bo ru pri ve li Dragana B. (27) iz Kqa ji }e va zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo neo v la { }e n e pro i z v od w e i sta v qa w a u pro met opoj nih dro ga.

Pri li kom pre tre sa we go vog sta na, som bor ski po li caj ci su pro na {li 580 gra ma ma ri hu a ne, di gi tal nu va gu za pre ci zno me re we i iz ve snu ko li ~i nu nov ca. Is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Som bo ru je Dra ga nu B. na kon pri vo |e wa od re dio pri tvor do me sec da na.

M. M}

Ubi ca Mi li ce Ba ra {in jo{ ne po znat Pro{la godina bi}e upam}ena po pove}anom broju ubistava u Subotici. U Vi{em sudu u Subotici ka`u da je bilo 11 predmeta, {to je znatno vi{e nego ranijih godina.

Jedno od najsvirepijih, kakvo se davno ne pamti na ovim prostorima, je ubistvo maloletne Milice Bara{in. Devoj~ica je na monstruzan na~in ubijena 7. oktobra i zlo~inac jo{ uvek nije otkriven. Suboti~ka policija je saop{tila da „intenzivno traga za ubicom i da su obavqeni informativni razgovori s velikim brojem osoba” u nekoliko navrata.

Mi li ca Ba ra {in s maj kom

Da podsetimo, na periferiji grada, u nasequ „Zorka„, nesre}na u~enica drugog razreda Sredwe hemijsko-tehnolo{ke {kole Milica Bara{in ubijena je u blizini mesta gde je stanovala. Wen otac, kao i poslodavac wene majke, anga`ovali su privatne detektive, pored svih inspektora koji rade na predmetu, ali za sada svi }ute i ne ogla{avaju se.

Portparolka Vi{eg suda u Subotici Je le na Bo go vac-Ze li} ka`e da je pro{le pro{le godine sud imao u radu ukupno 3.019 predmeta.

Zapo~eto je 519 predmeta nasle|enih od Okru`nog suda u Subotici.

Re{eno je 2.218 predmeta, me|u kojima je bilo i 118 starih.

– Op{ti kvalitet rada suda se ogleda u oko 78 odsto potvr|enih, sedam odsto preina~enih, 13 odsto ukinutih, kao i jednom procentu delimi~no preina~enih i ukinutih odluka – obja{wava Jelena Bo-

govac-Zeli}. – Treba naglasiti da je sud, i pored izabranih osam sudija, tokom godine postupao sa {est sudija, i ostvario izuzetne rezultate. Bilo je 155 istra`nih predmeta, kojima je bilo obuhva}eno 281 lice. Kada se posmatra struktura krivi~nih dela pod istragom, uo~ava se i nadaqe trend porasta krivi~nih dela neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga – to krivi~no delo bilo predmet istrage u 36 postupaka. Frekventno je bilo prisustvo krivi~nog dela razbojni{tva – u 15 predmeta. Zabriwavaju}e je veliki broj procesuiranih dela protiv `ivota i tela, posebno ubistva i te{kog ubistva – ukupno je bilo 11 istraga, a javqa se relativno veliki broj krivi~nih dela zloupotrebe slu`benog polo`aja – u 21 predmetu.

Osim toga, nedozvoqena proizvodwa, dr`awe, no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materija – u 14 predmeta, a nasilni~ko pona{awe na sporstkoj priredbi u 11 predmeta.

Posebno je intenzivan rast krivi~nih dela protiv bezbednosti javnog saobra}aja – deset istra`nih predmeta. To su krivi~na dela gde je nastupila te{ka telesna povreda, imovinska {teta velikih razmeta ili smrt nekog lica.

– Na`alost, bele`i se i relevantno prisustvo krivi~nih dela protiv polnih sloboda – obquba nad detetom u pet predmeta i silovawa u sedam predmeta. U prvostepenom krivi~nom postupku se sudilo u 161 predmetu, a pod presu|ewem su bila 103 lica, s tim {to se postupalo u 44 pritvorska predmeta. Struktura krivi~nih dela je sli~na kao i u istra`nim predmetima – rekla je potparolka Bogovac-Zeli}.

Sudije ovoga suda su donele 87 osu|uju}ih presuda, sedam osloba|aju}ih, ~etiri odbijaju}e presude i zakqu~ena su i prihva}ena dva sporazuma o priznawu krivice.

A. A.

dnevnik

PREDSTAVQENI REZULTATI RADA ZREWANINSKE POLICIJE

Pri vred ni kri mi nal la ne po ras tao za 135 po sto – U 2010. na podru~ju sredweg Banata zabele`eno je 10,7 posto vi{e krivi~nih dela nego u 2009, ali je procenat rasvetqavawa od 47,76 odsto bio najvi{i u proteklih osam godina – izjavio je na ju~era{woj konferenciji za novinare na~elnik Policijske uprave Zrewanin Bo jan Mar ko vi}, predstavqaju}i pro{logodi{we rezultate rada.

Naro~ito je do{lo do porasta privrednog kriminaliteta, ~ak 135 posto, a radi se, kako je objasnio Markovi}, o krivi~nim delima koja se ne prijavquju, ve} otkrivaju policijskim radom.

– U odnosu na 2009. zabele`en je izrazit porast kra|a i te{kih kra|a, dok je broj te{kih krivi~nih dela op{teg kriminaliteta, kao {to su razbojni{tva, iznude, otmice i trgovina qudima, najni`i u prethodne ~etiri godine – kazao je Markovi}, i podsetio na to da je od po~etka godine zrewaninska policija uspela da rasvetli jo{ neke doga|aje koji nisu u{li u izve{taj za 2010.

Naime, uhap{eni su osumwi~eni za razbojni{tva u mewa~nici 3M i po{ti u prigradskom nasequ Mu`qa, a otkrivena su i ~etvorica pripadnika saobra}ajne policije kojima se stavqa na teret da su name{tali saobra}ajke i nelegalno dolazili do novca od osigurawa. Markovi} je naglasio da je ovda{wa PU do{la do saznawa o

tim mahinacijama, da je ispratila ceo slu~aj i naposletku ga i okon~ala.

– Ostali smo bez ~etiri saobra}ajca, ali je svakako dobro to {to se dogodilo. Jer, svako treba da

du sa zakonom, ~etiri puta koristili i policijski pendrek.

– Odr`ano je 2.068 javnih skupova, me|u wima i “Dani piva” u Zrewaninu, “^iken fest” u @iti{tu i “Velikogospojinski dani” u No-

saobra}ajki, po policijskim podacima, bili su neprilago|ena brzina i neustupawe prvenstva prolaza.

Markovi} je, kao pozitivan primer, naveo i otvarawe Policij-

vom Be~eju, na kojima je bilo prisutno ukupno 417.300 gra|ana. Nije bilo naru{avawa javnog reda i mira u ve}em obimu – naveo je Markovi}, i precizirao da je najvi{e prekr{aje po~iweno u ugostiteqskim objektima, a daleko mawe u ku}ama i na ulicama i trgovima.

Umawen je i broj saobra}ajnih nezgoda. Bilo ih je maltene upola mawe nego 2009, a na drumovima je nastradalo 16 osoba, tri mawe nego pre dve godine. Osnovni uzroci

skog odeqewa u najmnogoqudnijem zrewaninskom nasequ Bagqa{, na {ta se godinama ~ekalo. Kako je istakao, time je zna~ajno rastere}eno sedi{te Policijske uprave, u slu~aju izdavawa biometrijskih putnih isprava i li~nih karata, odnosno saobra}ajnih dozvola. Na Bagqa{u se, naime, primi zahteva i izda dokumenata koliko i u policijskim stanicama u @iti{tu, Novom Be~eju, Novoj Crwi i Se~wu zajedno. @. Balaban

Zre wa nin ska Po li cij ska upra va

preduzima ovakve korake u svojoj ku}i – bio je jasan prvi ~ovek zrewaninske policije.

Pozitivni rezultati zabele`ni su i kada je re~ o prekr{ajima u 2010. Wihov broj bio je devet odsto ni`i u odnosu na pretpro{lu godinu, a smawen je i broj slu~ajeva nasilni~kog pona{awa, s 1.752. u 2009. na 1.443 lane. Dodu{e, slu`benici su bili primorani na to da ~e{}e upotrebqavaju sredstva prinude bez oru`ja, dok su, u skla-

Bo jan Mar ko vi}

TE[KA NESRE]A U UTRINAMA, KOD ADE

De voj ~i ca po gi nu la, dvo je te `e po vre |e no – U susret mi je, iz pravca Kevija, velikom brzinom do{ao crveni „jugo„, koji mi je spoqnim ogledalom o~e{ao levu ruku za kormanom i zaka~io prikolicu – pri~a Na| Nemedi. – Slomqeni su ruda kojom je prikolica zaka~ena za bicikl i levi to~ak, a prikolica se prevrnula i ostala odmah pored puta. Bicikl i kante za mleko su tu, a prikolicu je odnela policija. U ruci sam dr`ao lampu za osvetqewe i na sebi imao `uti fluorescentni prsluk. ^uo sam iza sebe udarac automobila u crep i vrisku. Pao sam, ili, boqe re}i, odleteo sam u kanal pored puta.

Svi su u tom trenutku posle na-

leta automobila povicima tra`ili nesre}nu Magdolnu, koja je nastradala na licu mesta. Moja supruga, koja je na sala{u zadu`ena za mu`u krava, oti{la je ku}i biciklom malo pre mene, i ~im je ~ula za udes, vratila se da vidi {ta je.

U istoj ulici u blizini je prodavnica, ispred koje su bili prodava~ica i otac poginule devoj~ice Ti bor Me zei, a po svedo~ewu me{tana, automobil je projurio tako da nisu uspeli da vide koje je boje. Automobil se prevrnuo na krov, voza~ je pro{ao bez povreda, a po podacima iz izvora policije, imao je u krvi vi{e 1,6 promil alkohola.

Bi ci kli sta Ago {ton Na| Ne me di pro {ao s lak {im po vre da ma

Na| Nemedi pri~a da je odmah u{ao u obli`wu ku}u I{tva na \e rea, pa je pozvana policija i Hitna pomo} u Adi. Posle desetak minuta stigla je policija, pet minuta kasnije i Hitna pomo} Doma zdravqa „Ada„ pa je ustanovqeno da devoj~ici nema spasa, da je mladi} Nor bert zadobio prelom noge, a da je devoj~ica Ti mea tako|e te{ko povre|ena te su prevezeni u Op{tu bolniciu u Senti gde Mag dol na Me zei i me sto ude sa u Uli ci Pe te fi [an do ra u Utri na ma im je ukazana pomo}.

Utrina, gde se put ra~va prema u dugoj profesionalnoj {oferDvoje od petoro dece koja su se Adi i Oborwa~i, a tako|e i preskoj karijeri nije imao udesa. tu na{la kada je crveni „jugo” poma mestima ba~kotopolske opJu~e u toku ranog popodneva mahnitao, sticajem okolnosti je {tine Kavilu, Sveti}evu, Pobejo{ nije bio utvr|eno kada }e bipro{lo bez povreda jer su uspeli di i Gunaro{u. ti sahrana nastradale devoj~ice da se sklone izme|u dve gomile Me{tani i `iteqi okolnih jer je weno telo upu}eno radi ob{uta na bankini kraj puta. sela, koje smo susretali u Utridukcije na Institut za sudsku mePredsednik MZ Utrine Ti bor nama, u neverici su i {oku posle dicinu u Novi Sad. Porodica MeBer ze pri~a da je za nesre}u satragedije. Za okrivqenog za udes zei zavijena je u crno, Magdolna znao na povratku iz Skopqa, gda Ferenca Tota ka`u da je iskusan je bila sredwa od tri }erke. Tuga je bio na putu zbog poslova svoje voza~ s 35 godina profesionalnog je prisutna i me|u 110 |aka u istufirme. Utrine su naseqe s oko {oferskog sta`a s dozvolom za renom odeqewu a|anske Osnovne 1.200 `iteqa, ve}inom Ma|ara, a sve kategorije, te da je radio u vi{kole „^eh Karoq” u Utrinama. s okolnim sala{ima i naseqima {e firmi u ba~kotopolskoj op– Sve nas je ovaj tragi~ni dogaSterijino i Oborwa~a su jedna {tini, „Kulatransu” u Kuli, a u |aj pogodio i o`alostio. Mala mesna zajednica s oko 2.000 staposledwe vreme u firmi „Batasmo sredina, svi se dobro poznajenovnika. trans” iz Tre{wevca. Po onome mo pa zajedni~ki pre`ivqavamo i – Splet nesre}nih okolnosti {to se pri~alo, prekju~e je posle dobro i zlo. Magdolna je poha|adoveo je do tragedije koja nas je odra|ene ture i povratka s puta la sedmi razred, po uspehu je bila sve duboko pogodila – ka`e Tiparkirao kamion i uputio se ku}i osredwa, ali veoma dru`equbiva. bor Berze. – Lokalne saobra}ajprema Gunaro{u. Sude}i po nalaMla|u sestru ima u ~etvrtom raznice su nam lo{e i uske, pune ruzima alko-testa, usput je izgleda redu, a starija sestra joj je ranije pa, mada su za nas veoma zna~ajne popio koju ~a{icu i izazvao udes zavr{ila osnovnu {kolu - ka`e jer povezuju veliki broj sela. s tragi~nim posledicama. Wegokoordinatorka u {koli u UtriPrili~no je prometno na relacivi poznanici iz Gunaro{a su zanama Ana sta zi ja Ba {i}. ji od Torwo{a preko Kevija do te~eni, sle`u ramenima, ka`u da M. Mitrovi}

Fo to: M. Mi tro vi}

Me{tani naseqa Utrine u a|anskoj op{tini su u {oku posle te{ke saobra}ajne nesre}e koja se dogodila preksino} oko 18.30 ~asova, u kojoj je `ivot je izgubila Magdolna Mezei (14) iz tog mesta, a dvoje maloletnika je te`e povre|eno. Po saop{tewu policije, do nesre}e je do{lo kada je putni~ko vozilo marke „jugo” suboti~kih registarskih oznaka, kojim je upravqao Fe renc Tot (1951) iz Bogaro{a, op{tina Ba~ka Topola, pod dejstvom alkohola i usled brzine neprilago|ene uslovima kretawa, udarilo u zadwi deo prikolice za bicikl u kojoj su bile kante s mlekom.

Od udarca, voza~ „juga” je izgubio kontrolu nad vozilom, koje je najpre naletelo na gomilu lomqenih cigala i crepa, odbilo se i nalatelo na grupu dece koja se tu zatekla, nakon ~ega se prevrnulo na krov. Policijski slu`benici odredili su zadr`avawe voza~u „juga” i on }e uz krivi~nu prijavu biti priveden istra`nom sudiji, zbog osnova sumwe da je po~inio te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja.

Biciklista Ago {ton Na| Ne me di iz Utrina svedo~i da je ne{to pre nesre}e, u kojoj je pro{ao samo s lak{om povredom leve ruke, Ulicom Petefi [andora s raskrsnice iz centra sela krenuo desnom stranom puta u pravcu Kevija, a da je za bicikl bila zaka~ena pomo}na prikolica s 35 litara mleka u kantama.

crna hronika

dnevnik

~etvrtak24.februar2011.

13

U BU DI SA VI, GLO @A NU I BA^ KOJ PA LAN CI

Je dan bi ci kli sta po gi nuo, dvo je po vre |e no V. T., (1938) po gi nuo je si no} u Bu di sa vi, na do mak No vog Sa da.

Ne sre }a se do go di la oko 18 ~a so va na ras kr ni ci ulica Petra Drap{ina i Voj vo |an ske kada je na V. T., koji je voze}i bicikl prelazio raskrsnicu, naleteo autobus JGSP-a koji se kretao na relaciji Novi Sad - Koviq za ~ijim upravqa~em je bio B. J. (1960), saop{tio je sino} za „Dnevnik” de`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Dragan Mutibari}.

U sa o bra }aj noj ne zgo di ko ja se do go di la pre kju ~e oko po dne va u Glo `a nu te {ko je po vre |e na 62-

go di {wa me {tan ka. Vo ze }i bi cikl ona je, po svoj pri li ci, ne pro pi sno skre nu la ule vo pa ju je uda rio ka mion i obo rio na ko lo voz. S te {kim te le snim po vre da ma opa snim po `i vot pre ve ze na je u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne u No vomm Sa du, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Istog da na, u isto vre me, u Ba~ koj Pa lan ci, te {ko je po vre |en 78-go di {wi bi ci kli sta, ka da ga je uda rio „fi jat pun to„, ko jem, po pre ma pr vim sa zna wi ma, ni je ustu pio pr ven stvo pro la za, na vo di se u po li cij skom sa op {te wu.

M. V.

ZBOG KRA \A KO LA U NOVOM SADU

[e sna es to go di {wak u pri tvo ru Po li ci ja je uhap si la {e sna e sto go di {weg No vo sa |a ni na ko ji se te re ti za neo vla {}e no ko ri {}e we tu |ih vo zi la i te {ku kra |u, sa op {ta va no vo sad ska po li ci ja. Sum wa se da je ovaj ma -

lo let nik ukrao po dva „gol fa” i „ju ga” i da je, vo ze }i je dan od wih, opqa~ kao pro dav ni cu u Be ge ~u. Na kon sa slu {a wa kod is tra `nog su di je okri vqe nom je od re |en pri tvor.

M. V.

Ve sna T. San dra K. Mir ja na M. @eq ko J.

^E TVO RO UHAP [E NO ZBOG ZLO U PO TRE BE SLU @BE NOG PO LO @A JA, FAL SI FI KA TA I PRA WA NOV CA

Pi re us ban ka o{te }e na za 2,5 mi li o na evra

Po li ci ja je uhap si la ~e ti ri oso be ko je su Pi re us ban ku iz Be o gra da o{te ti le za vi {e od 2,5 mi li o na evra, sa op {te no je ju ~e iz MUP-a.

Uhap {e ni su biv {a di rek tor ka eks po zi tu re Pi re us ban ke u Ze mu nu Ve sna T. (54) iz Be o gra da, biv {i ru ko vo di lac ode qe wa po tro {a~ kih kre di ta i ~la ni ca Kre dit nog od bo ra San dra K. (31), vla sni ca pred u ze }a „Ar le ki no” Mir ja na M.

(65), sve iz Be o gra da, kao i @eq ko J. (51) iz Sta re Pa zo ve, ko ji se pred sta vqao kao di rek tor i me na xer ban ke.

Po sto ji osno va na sum wa da je Ve sna T. od 2006. do 2007. go di ne or ga ni zo va la tu gru pu, ko ja je iz vr {i la vi {e kri vi~ nih de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve i praw nov ca.

Ona je u sa rad wi s ~la no vi ma gru pe omo gu }a va la do bi ja we

po tro {a~ kih ke{ kre di ta su prot no pro pi sa noj pro ce du ri, ko ji su pre ko San dre K. odo bre ni a pre ko Ve sne T. is pla }e ni, na ime ne za po sle nih li ca, ko ja su pro na la zi li Mir ja na M. i @eq ko J., a ko ji su im pret hod no pri pre ma li fal si fi ko va nu do ku men ta ci ju za pod no {e we zah te va.

Osum wi ~e ni, ko ji ma je od re |e no za dr `a va we do 48 sa ti na kon ~e ga }e bi ti pri ve de ni de -

`ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du, te re te se da su pri ba vi li pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od oko 400.000 evra. Osum wi ~e ni su ot kri ve ni u sa rad wi MUP-a, Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je, Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, Slu `be za kri mi na li sti~ ko-oba ve {taj ne po slo ve i Vi {eg tu `i la {tva, na ve de no je u sa op {te wu.

(Ta njug)

PO ^E LO SU \E WE ZBOG RA WA VA WA KOD IN STI TU TA U SREM SKOJ KA ME NI CI

Pre va ra ni je us pe la?

U KI KIND SKOM NA ROD NOM PO ZO RI [TU

Ma lo let nik po krao glu mi ce

U uto rak uve ~e tri glu mi ce ki kind skog Na rod nog po zo ri {ta po kra de ne su dok su glu mi le na sce ni. Na i me, to kom pred sta ve „Crk’o bez tog“ , ko ja je na re dov nom re per to a ru po zo ri {ta, po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, ma lo let ni D. K. je pro va lio u `en sku gar de ro bu na dru gom spra tu, i uzeo no vac iz nov ~a ni ka ko ji su bi li u tor ba ma. Glu mi ca ma je ukra de no oko ~e ti ri hi -

qa de di na ra, a kra |a je usta no vqe na tek na kon pred sta ve ka da su glu mi ce oti {le da se pre svu ku. Kre dit ne kar ti ce i do ku men ta, ka ko sa zna je mo, po ~i ni o ca ni su in te re so va li.

Na kon {to je po li ci ja is pi ta la o{te }e ne, ubr zo je ot kri ven i po ~i na lac, ma lo let ni D. K., ko ji je te ve ~e ri bio u Na rod nom po zo ri {tu, i to bes plat no, jer ni je imao nov ca za kar tu.

A. \.

AK CI JA PO LI CI JE U PRO KU PQU

Po hva ta ni kra dqiv ci iz Ru me Pro ku pa~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa dvo ji ci kra dqi va ca iz Ru me zbog sum we da su iz po ro di~ ne ku }e u jed nom bla~ kom se lu od ne li ve }u su mu nov ca, sa op {te no je ju ~e u Po li cij skoj upra vi u Pro ku pqu.

Za dr `a ni su S. R. (26) i S. N. (26) ko ji su u se lu Po po va od o{te }e ne G. S., ka ko se sum wa, ukra li oko 130.000 di na ra, 525 evra i 100 {vaj car skih fra na ka, na ve li su u pro ku pa~ koj po li ci ji. Osum wi ~e ni za te {ku kra |u bi }e spro ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Pro ku pqu, na po mi wu u po li ci ji.

(Ta njug)

UO^I PO NA VQA WA DE LA SU \E WA BIV [EM KO MA NDAN TU OVK RA MU [U HA RA DI NA JU

Kqu~ ni sve dok ne `e li da sve do ~i

Kqu~ ni sve dok na su |e wu biv {em ko man dan tu OVK Ra mu {u Ha ra di na ju, [ef }et Ka ba {i, ne `e li da sve do ~i, tvr di Ha ra di na jev advo kat Ben Emer son.

Op tu `ba je pla ni ra la da Ka ba {i, ko ji `i vi u SAD, sve do ~i pu tem vi deo-ve ze.

Emer son je na ju ~e ra {woj sta tu snoj kon fe ren ci ji na gla sio da je Tu `i la {tvo do bi lo po na vqa we su |e wa jer dva sve do ka ni su mo gla da do |u i sve do ~e, a da je dan od wih – [ef }et Ka ba {i – sa da ne `e li da sve do ~i. Po Emer so no vim re ~i ma, to zna ~i da je „po lo vi na raz lo ga” za odo bra va we po na vqa wa su |e wa „ot pa la”. @al be no ve }e Ha {kog tri bu na la 21. ju la pro {le go di ne po ni {ti lo je Ha ra di na ju oslo ba |a ju }u pre su du, uz obra zlo `e we da je pr vo bit ni pro ces obe le `i lo za stra {i va we sve do ka, od lu ~iv {i da su -

|e we bu de de li mi~ no po no vqe no po {est ta ~a ka op tu `ni ce.

Od bra na Ha ra di na ja, op tu `e nog za zlo ~i ne na Ko so vu 1998. go di ne, ju ~e je za tra `i la da no vo su |e we Ha ra di na ju, Ba qa ju i Bra hi ma ju po~ ne 1. ma ja. Tro ji ca op tu `e nih te re te se za zlo ~i ne nad pri tvo re ni ci ma – Sr bi ma, Al ban ci ma i Ro mi ma – u za ro bqe ni~ kom lo go ru OVK u se lu Ja bla ni ca kod De ~a na, od mar ta do sep tem bra 1998. go di ne. Ka ba {i i dru gi sve dok bi li su stra `a ri u tom lo go ru.

Ha ra di naj je pr vo ste pe nom pre su dom, iz re ~e nom po ~et kom apri la 2008. go di ne, oslo bo |en po svih 37 ta ~a ka op tu `ni ce, oslo bo |en je i Ba qaj, a Bra hi ma ju je @al be no ve }e po tvr di lo pr vo ste pe nu pre su du od {est go di na za tvo ra. Sva tro ji ca su u pri tvo ru Ha {kog tri bu na la do po ~et ka su |e wa.

(Ta njug)

– Sa {a me je naj pre uhva tio za vrat i ste gao da bi iz gle da lo kao da sam se ob ra ~u na vao s na pa da ~i ma. Za tim je po te gao pi {toq i pu cao u me ne. Ima li smo na me ru sa mo da me okr zne, ali is pa la je pro strel na ra na – ka zao je ju ~e pr vo o kri vqe ni Dra gan Mat ko vi} (28) pred ve }em Vi {eg no vo sad skog su da ko jim je pred se da va la su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}, po vo dom in ci den ta ko ji se do go dio la ne u ok to bru na par ki ra li {tu In sti tu ta u Srem skoj Ka me ni ci.

Ka ko je na{ list pi sao, on je, kao rad nik obez be |e wa, u po ~et ku na kon do ga |a ja po sma tran kao he roj, a ubr zo po tom, na kon po li cij ske is tra ge, kao tvo rac sra mot ne

Dra gan Mat ko vi}

pre va re u ko joj je na veo grad ske i po li cij ske funk ci o ne re da ga po se te dok se le ~io.

– Pri da va wu iz ja ve po li ci ji, re kao sam da je na me ne pu cao ne po znat, }e lav mu {ka rac, krup ni je gra |e, ma lo sta ri ji od me ne. Na kon ne ko li ko da na, pri li kom pre po zna va wa, uo~io sam ~o ve ka ko ji je od go va rao mom opi su, ali sam ne gi rao da me je ta oso ba na pa la – ka zao je pr vo o kri vqe ni na ju ~e ra {wem glav nom pre tre su.

Dru g o o k ri vqe n i Sa {a Ka ra ka{ (26) op tu `ni com se te re ti za no {e we oru` ja i na n o {e w e la k ih te l e s nih povreda, ko je je na neo po do go vo ru pu ca ju }i iz pi {to qa i pri tom ra nio Mat ko vi }a u de snu sla bi nu.

– Dra gan me je ra ni je za du `io i pri stao sam da mu po mog nem u ovom de lu. Ku pio sam pi {toq za 150 evra u Ba~ koj Pa lan ci - ka zao je Ka ra ka{.

– Sve stan sam da smo na pra vi li glu post, `ao mi je zbog to ga, ali to sam smi slio da bih po stao he roj u o~i ma mo je `e ne, s ko jom sam u bra ku bio sa mo ne ko li ko me se ci.

Na{ od nos je za hlad neo na kon {to je mo ja biv {a de voj ka ro di la si na.

Po `a lio sam se Sa {i i od lu ~io sam se za ta kav sce na rio. Naj pre smo po ku {a li lak to vi ma da raz bi je mo pro zor na te ren skom vo zi lu par ki ra nom kod {u mi ce, a on da sam uzeo be ton sku koc ku i ba cio na pro zor – iz ja vio je Mat ko vi}.

Na sta vak su |e wa za ka zan je za 16. mart, kad je, po sle sa lu {a wa dva sve do ka, mo gu} za vr {e tak do ka znog po stup ka.

M. V.

U HA GU JU ^E OSU \EN BIV [I NA ^EL NIK RE SO RA JAV NE BEZ BED NO STI MUP-a

Vla sti mi ru \or |e vi }u 27 go di na za tvo ra

Ha {ki tri bu nal osu dio je ju ~e biv {eg po mo} ni ka mi ni stra po li ci je i na ~el ni ka Re so ra jav ne bez bed no sti MUP-a Vla sti mi ra \or |e vi }a na 27 go di na za tvo ra zbog zlo ~i na nad ko sov skim Al ban ci ma 1999. go di ne. \or |e vi} je pro gla {en kri vim za de por ta ci je, na sil no pre me {ta we, ubi stva i pro gon na ra snoj osno vi od 1. ja nu a ra do 20. ju na 1999. go di ne.

U obra zlo `e wu je na ve de no i da su sna ge Voj ske SRJ i MUP-a pri mo ra va le Al ban ce da na pu ste Ko so vo, „pa le }i wi ho ve ku }e i pqa~ ka ju }i dra go ce no sti, da bi za tim raz dvo ji li `e ne od mu {ka ra ca, ko je su za tim ubi ja li na skro vi tim me sti ma”, kao i da je do ka za na pri sil na de por ta ci ja oko 200.000 ko sov skih Al ba na ca s naj ma we 60 lo ka ci ja u 13 op {ti na. „Glav ni ~i ni lac za od la zak ko sov skih Al ba na ca bi la je ho ti mi~ na kam pa wa na si qa i te ro ra ko ju su spro vo di le srp ske sna ge”, ka `e se u obra zlo `e wu. Na ve de no je i da je Ko so vo, zbog ta kve kam pa we, na pu sti lo oko 800.000 Al ba na ca, ali i da je ta pro ce na ne pot pu na.

Vla sti mir \or |e vi} pro gla {en je kri vim i za ubi stva ne ko li ko sto ti na ci vi la – ta~ ni je, 840 oso ba ~i ji je iden ti tet po znat, uz na po me nu da se su |e we ne od no si na pri pad ni ke Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va (OVK).

Vla sti mir \or |e vi} u sud ni ci Tri bu na la

Pri li kom iz ri ca wa pre su de, po me nu to je ne ko li ko slu ~a je va za ko je je \or |e vi} op tu `en i osu |en – ubi stvo me {ta na se la Ora ho vac u mar tu 1999, ubi stvo 45 ~la no va jed ne po ro di ce u Su voj Re ci iste go di ne, kao i 14 `e na i de ce u Po du je vu. Zlo ~i ni su po ~i we ni, ka ko je na ve de no, u okvi ru udru `e nog zlo ~i na~ kog po du hva ta. \or |e vi} je opo vr gao da je po sto jao bi lo ka kav za jed ni~ ki plan, ve} da je re~ o iz dvo je nim in ci den ti ma.

Sud sko ve }e sa op {ti lo je da je \or |e vi} (1948) u pe ri o du ko ji se na vo di u op tu `ni ci imao ~in ge ne ral-pu kov ni ka, naj vi {i u MUPu, da je spro vo dio kon tro lu nad je di ni ca ma ko je su de lo va le u spre zi

s po li ci jom, zbog ~e ga je od go vo ran za po dr `a va we zlo ~i na~ kih po du hva ta s ci qem da iz me ni et ni~ ku at mos fe ru na Ko so vu da Al ban ci ta mo vi {e ne bi pred sta vqa li ve }i nu.

U obra zlo `e wu pred iz ri ca we pre su de na ve de no je i da je \or |e vi} pro gla {en kri vim i zbog to ga {to ni je spre ~io kri vi~ na de la ko ja su vr {i li we go vi pot ~i we ni.

Pred iz ri ca we pre su de na ve de no je da je pred met ko ji se ti ~e \or |e vi }a bio ve o ma slo `en, da je is pi ta no 140 sve do ka i iz ne to naj ma we 2.500 do ka znih pred me ta, ukqu ~u ju }i iz ja ve po li ti~ kog i voj nog ru ko vod stva, da bi se do ka za lo da je u vre me na ve de no u op tu -

`ni ci na Ko so vu po sto jao oru `a ni su kob i si ste mat ski na pad na ci vi le. Sud sko ve }e je, na osno vu do ka znih ma te ri ja la, za kqu ~i lo da je, osim oru `a nog su ko ba iz me |u srp skih sna ga i sna ga NA TO-a 1999. i u kon tek stu tog su ko ba, do {lo do or ga ni zo va nog pro go na ko sov skih Al ba na ca.

Ha {ko tu `i la {tvo za tra `i lo je za \or |e vi }a za tvor sku ka znu od 35 go di na do do `i vot ne ro bi je, dok je od bra na za tra `i la oslo ba |a ju }u pre su du. U pe riod iz dr `a va wa ka zne bi }e ura ~u na to i vre me ko je je \or |e vi} pro veo u pri tvo ru – od 17. ju na 2007, ka da je spro ve den u Tri bu nal po sle hap {e wa u Bu dvi, gde se krio pod la `nim ime nom.

Pr vo bit na op tu `ni ca pro tiv we ga po dig nu ta je 2. ok to bra, a obe lo da we na 20. ok to bra 2003. go di ne. \or |e vi} ni je `e leo u pr vom po ja vqi va wu pred su dom, 19. ju na 2007. go di ne, da se iz ja sni o kri vi ci, a 16. ju la iste go di ne iz ja snio se da ni je kriv ni po jed noj ta~ ki op tu `ni ce.

Su |e we \or |e vi }u po ~e lo je 27. ja nu a ra 2009. go di ne, Tu `i la {tvo je za vr {i lo iz vo |e we svo jih do ka za 28. ok to bra 2009, a od bra na 20. ma ja pro {le go di ne. To kom 199 da na su |e wa, op tu `ba je iz ve la 105 sve do ka, a od bra na 28. Iz no {e we za vr {nih re ~i odr `a no je 13. i 14. ju la pro {le go di ne.

(Ta njug)

14

dRU[TvO

~etvrtak24.februar2011.

ME \U DE SET NAJ PRO FI TA BIL NI JIH PE SA MA, PO SO KOJ-u, ^AK TRI NU ME RE KO JE JE „PI LO TI MA” KOM PO NO VAO MLA \AN DIN KI]

Narodwaci u senci eksministra

Godi{wi izve{taj po kojem }e se raspodeliti novac na ime kompozitorskih autorskih prava za 2009. godinu, i na kojem su se u „top 10” pesama na{le ~ak tri koje potpisuju frontmen „Pilota” Zo ran-Ki ki Le san dri} i eksministar ekonomije Mla |an Din ki}, autenti~an je, potvr|eno nam je ju~e u SOKOJ-u, ali ne i validan dok ga ne izglasa Skup{tina Udru`ewa. Skup{tina je zakazana za predstoje}i ponedeqak, ali se mo`e zakqu~iti i da je u pitawu ~ista formalnost jer nam u SOKOJ-u nisu mogli potvrditi postoji li ijedan razlog da izve{taj bude odbijen ukoliko je – a navodno jeste – autenti~no sa~i-

ri, uz pomo} Vla de Ge or gi je va, koji ima prvoplasiranu pesmu „Hej, ti” i @eq ka Jok si mo vi }a, ~ije tri numere tako|e imaju odli~nu pro|u u narodu i zauzimaju ~etvrto, sedmo i deseto mesto na listi. Zanimqivo, Srbija kao da je zemqa iz bajke... Ina~e, pesme koje su u ~etiri ruke komponovali Lesandri} i Dinki} na{le su se na drugom, tre}em i devetom mestu top-liste SOKOJ-a za 2009. godinu.

Na`alost, u SOKOJ-u ju~e nismo mogli dobiti ~ak ni preciznu informaciju o tome koliko je zapravo radio-stanica dostavilo tra`ene podatke na osnovu kojih je sa~iwena lista najslu{anijih

dnevnik

KO ]E OVE GO DI NE FI NAN SI RA TI [KO LO VA WE 1.445 STU DE NA TA MA STER I DOK TOR SKIH STU DI JA NA UNS-u

Slaba vajda od tankog prosvetnog buyeta

Ko }e ove godine finansirati {kolovawe 1.445 studenata master i doktorskih studija na Univerzitetu u Novom Sadu, za koje je tro{kove studirawa do kraja pro{le godine platila Vlada Vojvodine? Iako se i februar primakao kraju, o ovoj temi se jo{ niko od nadle`nih zvani~no nije izjasnio. Podsetimo da je Pokrajina pritekla u pomo} Univerzitetu uplativ{i fakultetima 26,7 miliona dinara u decembru zato {to je Ministarstvo prosvete, odnosno Vlada Srbije, za UNS odobrilo svega 1.326 buxetskih mesta na master (1.164) i doktorskom (162) nivou, i to u trenuku kad je daleko ve}i broj studenata ve} bio upisan jer su se, zbog ka{wewa odluke iz Beograda (stigla je 9. novembra!) fakulteti pridr`avali kvote koju je, blagovremeno, u maju odobrila Vlada Vojvodine, a to je ukupno 2.771 mesto, 2.549 za master i 222 za doktorske studije.

Da ve} upisani, najboqi, studenti ne bi bili dovedeni u nepriliku da sami plate {kolarinu ili se ispi{u ako to ne mogu da finansiraju, predsed-

nik Vlade Vojvodine dr Bo jan Paj ti} i ministar prosvete dr @ar ko Ob ra do vi} dogovorili su se da }e se ovaj problem „premostiti” tako da se iz pokrajinskog buxeta namiri iznos potreban za {kolovawe ovih 1.445

za finansirawe ovih studenata u 2011. pitali smo dr`avnog sekretara u Ministarstvu prosvete dr Ra di vo ja Mi tro vi }a, koji je ovih dana u~estvovao na dva skupa na Novosadskom univerzitetu.

@e qe na po mo} lo kal nih sa mo u pra va – Zaista smo pro{le godine imali problem jer je dugo, zbog pregovora s MMF-om, ~ekano re{ewe o tome koliko }emo imati novca pa je i odluka o broju buxetskih mesta kasnila, ali je situacija zaista 95 odsto bila jasna da tih para, u onako koncipiranom buxetu Ministarstva prosvete – nema. Mi jesmo inicirali nekoliko razgovora i s premijerom i s ministarkom finansija da probamo da ovoj deci koja su ispunila obaveze, a na`alost ostala ispod kvote, pomognemo. I u tom smislu mislim da bi dobro bilo da lokalne samouprave, a u ovom slu~aju Pokrajina Vojvodina, ako mo`e, ovog puta izuzetno, pomogne tu decu ili da zajedni~ki, u nekakvoj buxetskoj rezervi Vlade Republike Srbije, prona|emo taj novac – obja{wava Mitrovi}. studenata do kraja 2010, a da }e za 2011. zajedni~ki re{ewe tra`iti Ministarstvo prosvete, Vlada Vojvodine i fakulteti UNS-a.

Da li u Ministarstvu prosvete vode ra~una o ovom dogovoru i da li }e biti obezbe|en novac

– To je jedno od pitawa politikantskog pristupa. Ja }u vrlo otvoreno da govorim o ovom pitawu – ka`e dr Mitrovi}. – Mi ho}emo red, a red podrazumeva pravila. Pravila podrazumevaju one studente koji su na ranglisti u okviru broja koji fi-

nansira dr`ava, {to je 20 posto vi{e nego prethodna buxetska kvota te generacije, a ostali, na`alost, moraju da plate sami.

Lepo je {to su grad Beograd i Pokrajina Vojvodina na{li razumevawa za tu decu, ali nije lepo da sada u programskom buxetu, u kojem ne postoji vi{e para za bilo koga pa ni za ovu decu, o~ekuju da re{i to. Vrlo odgovorno, rizikuju}i svoj li~ni autoritet, tvrdim da je re~ bila o demago{kim potezima.

Ovaj tvrd stav vi{e iznosim zbog grada Beograda jer se otvara jedno drugo pitawe: novac je na|en mimo nekakvih para Sekretarijata za finansije i onda ulazimo opet u nekakav voluntarizam. Tvrdo se dogovorimo, a onda odjednom u hodu promenimao pravila.

Mitrovi} isti~e da se zala`e za to da svako radi svoj posao, „da se dr`ava {to mawe me{a i da, osim politike dr`ave, koja mora biti jasna i na vreme formulisana, postoji i poslovna politika univerziteta, odnosno fakulteta, odnosno visokih {kola„.

V. ^e ki}

„DNEV NIK” PO KRE NUO RAS PRA VU O DA NU GRA DA ZRE WA NI NA

wen na osnovu podataka o programskim „ko{uqicama” radiostanica u Srbiji.

– „Ko{uqice” su za nas finansijski dokument i na osnovu wih se posle raspodequje novac autorima u vidu tantijema – rekla je ju~e za „Dnevnik„ stru~na saradnica za odnose s javno{}u u SOKOJ-u Ma ri ja Cvi ja no vi}.

Drugim re~ima, radio-stanice dostavqaju podatke o tome koje su pesme najvi{e pu{tale, a onda SOKOJ pravi ukupnu listu najemitovanijih pesama i zatim, na osnovu toga, dodequje novac wihovim autorima. Ukupan buxet SOKOJ-a za tu namenu zna}e se nakon Skup{tine, ali ne i autorski honorari, koji se smatraju poslovnom tajnom. U me|uvremenu se uveliko spekuli{e o tome da bi Dinki} od pomenutih kompozitorskih tantijema mogao inkasirati ~ak i nekoliko hiqada evra, iako se slabo ko se}a da su se pesme koje je pravio za „Pilote” ba{ tako vrtele u etru. Mo`da, eventualno, u ministrovom kabinetu?

Ako je ne{to neverovatnije od toga da su upravo Kikijevi „Piloti” najslu{aniji bend u Srbiji, i to, ni mawe ni vi{e nego sa sve tri pesme koje im je napisao Dinki}, onda je to ~iwenica da na listi „top 10„ pesama nema nijednog narodwaka?! Dakle, bez obzira na to {to nam zemqa izme|u dva grani~na prelaza, nezvani~no, odzvawa od hitova Ce ce, Je le ne Kar le u {e ili Se ke Alek si}, zvani~no su ih zbrisali s liste stari roke-

(ili naj~e{}e pu{tanih u etar) muzi~kih kompozicija.

– Mi ne mo`emo da prinudimo radio-stanice na to i zapravo imamo problem s wihovim dostavqawem muzi~kih „ko{uqica”.

Pri tom, da bi se novac isplatio autorima, nije dovoqno samo da dobijemo „ko{uqice” nego sve to treba da bude i napla}eno radiostanicama. U protivnom se dostavqena „ko{uqica” radio-stanice koja nije prethodno platila autorsku naknadu ne uzima u obzir – objasnila nam je Marija Cvijanovi}.

Pri tom, na {ta je nedavno skrenu pa`wu i Mom ~i lo Ba ja gi} Ba ja ga, uop{te ne postoji odgovaraju}a povratna kontrola podataka koje su SOKOJ-u dostavile radio-stanice i koliko se ne{to zaista pu{ta u etar. Voleo to neko ili ne, radio-stanice gde su narodwaci okosnica muzi~kog programa spadaju me|u najslu{anije u Srbiji, a wihovih izvo|a~a nema na listi. Ha ris Xi no vi} se nedavno `alio da je tokom ~itave karijere od SOKOJ-a dobio svega 6.000 evra, dok se Ma ri na Tu ca ko vi} hvalila da je, samo za jednu godinu, stavila u nov~anik vi{e od 20.000 evra! Najfrapantniji primer ~udnih kriterijuma je pesma „Bu|av lebac”, megahit grupe S. A. R. S, koja se u jednom trenutku mogla ~uti na svakom koraku 24/7, dok su wenom autoru Dra ga nu Ko va ~e vi }u u SOKOJ-u rekli da je emitovana samo jedanput, za {ta je dobio 16,5 dinara?!

JAV NA INA U GU RA CI JA DO PI SNOG ^LA NA VA NU

Pristupno predavawe Jovana Kom{i}a U skladu s uobi~ajenom praksom „javne inauguracije” novih ~lanova akademija nauka, danas }e prof. dr Jo van Kom {i}, dopisni ~lan Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti (od 2010) odr`ati pristupno predavawe „Demokratsko upravqawe razli~itostima i novi regionalizam – AP Vojvodina u svetlu evropskih iskustava”. Predavawe }e biti odr`ano u sve~anoj sali Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, s po~etkom u 18 ~asova.

Jovan Kom{i}, politikolog i sociolog, diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Fakultetu politi~kih nauka Univerziteta u Beogradu, a redovni je profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici. Oblasti istra`ivawa kojima se bavi su: politi~ki sistemi, interakcije politi~koinstitucionalne strukture i kulture, postkomunisti~ka tran-

zicija, nacija, demokratija, multikulturnost i interkulturnost, civilno dru{tvo, politi~ki sistem Srbije, politi~ke partije, decentralizacija i autonomije, regionalizacija u Evropi, iskustva i problemi vojvo|anske autonomije. Autor je vi{e monografija te radova objavqenih u stru~nim ~asopisima i zbornicima, u~esnik mnogobrojnih nacionalnih i me|unarodnih skupova i rasprava. Na Ekonomskom fakultetu u Subotici predaje sociologiju, kao i predmete Politi~ki sistem Evropske unije i Evropske regionalne politike na Interdisciplinarnim evropskim master studijama Univerziteta u Novom Sadu. Kom{i} je programski direktor Asocijacije multietni~kih gradova jugoisto~ne Evrope (PHI LIA) i ~lan vi{e strukovnih udru`ewa.

V. ^.

Samo konsenzus datum odre|uje “Dnevnik” je inicirao novu polemiku o danu grada Zrewanina. Samo nekoliko dana nakon {to je na{ list objavio informaciju da Be~kere~ani i daqe nemaju svoj zvani~an praznik, saop{tewem za javnost oglasio se predsednik Skup{tine grada Alek san dar Mar ton, koji je izrazio mi{qewe da se o tom

Ne ma ni za sta vu Za razliku od cehovskih udru`ewa, vatrogasaca ili peva~kih dru{tava, Zrewanin nema ni svoju zastavu. Zapravo, nikada je nije ni imao. Gradovi u zrewaninskom okru`ewu problem su re{ili tako {to su prakti~no grb stavili na platno i na taj na~in i sam grb u~inili vidqivijim.

pitawu mora posti}i naj{iri konsenzus.

Marton je podsetio na to da se u gradskom Statutu, usvojenom 11. jula 2008. godine, navodi da grad ima praznike ~iji se datumi utvr|uju posebnom odlukom lokalnog parlamenta. „Zrewanin tradicionalno obele`ava datume oslobo|ewa u oba svetska rata, ali do danas, dve i po godine od usvajawa Statuta, nije odre|en datum koji bi se proslavqao kao dan grada. Smatram da bi ovaj datum trebalo odrediti naj{irim konsenzusom, a u predlagawu moraju u~estvovati sve relevantne gradske ustanove, odborni~ke grupe, predstavnici nevladinog sektora, istori~ari i hroni~ari, kao i svi zainteresovani gra|ani. Da bi ovaj datum svi wegovi stanovnici zaista prihvatili kao dan grada Zrewanina, mi{qewa sam da mora biti rastere}en od bilo kakvih politi~kih konotacija jer je to jedini na~in da bude po{te|en od uticaja poli-

ti~kih promena”, saop{tio je Marton, i pozvao sve zainteresovane za re{avawe ovog pitawa da u narednih mesec dana dostave svoje predloge na adresu Skup{tine grada.

Istorijski arhiv Zrewanina je, da podsetimo, posle 2000. godine, sem 2. oktobra, Dana oslobo|ewa grada u Drugom svetskom ratu, dao jo{ nekoliko predloga za gradski praznik. Direktorka te ustanove Na da Bo ro{ rekla je za “Dnevnik” da je predlo`en 6. jun, kad je, davno, Veliki Be~kerek dobio status trgovi{ta, pa 10. jul, kad se u 14. veku prvi put spomiwe zvani~no Veliki Be~kerek, ali i 28. avgust, Veliku Gospojinu, {to je gradska slava.

– O datumu nikada nije postignut politi~ki dogovor, niti je pitawe, koliko mi je poznato, u{lo u skup{tinsku proceduru – kazala je Nada Boro{. @. Ba la ban

^A SO VI IZ GU BQE NI U [TRAJ KU MO RA JU SE NA DOK NA DI TI

Ne dirati raspust i subote Jo{ uvek neokon~an {trajk prosvetnih radnika pro{le nedeqe ipak je, posle dogovora predstavnika Vlade i dva sindikata prosvetara, u{ao u zakonske tokove, tako da vi{e nema {kola u kojima se nastava ne odr`ava. Naime, {kole ~lanice Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Sindikata „Nezavisnost“, koji jo{ uvek ne pristaju na ponudu Vlade nego {trajkuju, ~ine to u zakonskim okvirima, to jest s ~asovima skra}enim na pola sata.

I dok se vreme za koje su ~asovi skra}eni ne mora nadokna|ivati, neodr`ani ~asovi }e morati, a nije ih malo, naro~ito u Vojvodini, s obzirom na to da je Kalendarom vaspitno-obrazovnog rada za ovu {kolsku godinu i ta posledwa subota u vojvo|anskim {kolama bila nastavna, dok u ostalom delu Republike nije.

– Najve}i broj {kola u Ju`noba~kom i Sremskom okrugu izgubio je od ~etiri do {est nastavnih dana – ka`e na~elnik [kolske uprave u Novom Sadu Pe tar Vi |i kant.

– Desetak {kola izgubilo je od {est do osam dana, a ostale, koje su obustavile nastavu potpuno, u~inile su to dan ili dva. Ovim posledwima bi}e i najlak{e da naprave plan nadoknade ~asova, a onim prvim, naravno, najte`e.

Po re~ima {efice Prosvetne inspekcije u Novom Sadu Qu bi ce Sr |a nov, {kole su du`ne da same prave plan nadoknade izgubqenih ~asova, ali svakako da tom poslu moraju pristupiti veoma studiozno.

– Da bi {kolska godina bila regularna, svaki predmet mora imati predvi|en broj odr`anih ~asova, a svi zajedno i predvi|en broj

nastavnih dana, a ne sme se zaboraviti i da osnovci u jednom polugodi{tu moraju imati ~etiri, a sredwo{kolci tri ocene u dnevniku – ka`e Qubica Sr|anov. – Zbog toga, da bi ta nadoknada bila svima prihvatqiva, svi moraju u~estvovati u wenom planirawu.

Svoj predlog za nadoknadu, po re~ima Qubice Sr|anov, prvo treba da iznesu stru~na ve}a nastavnika, koja najboqe znaju kako plan i program odre|enog predmeta prilagoditi novonastaloj situaciji. O wihovom predlogu zatim bi trebalo da se izjasne saveti roditeqa i {kolski odbori, pa tek kada se svi usaglase, da ga odobri direktor i uputi na odobravawe Ministarstvu prosvete, koje ima posledwu re~.

Pri pravqewu plana nadoknade izgubqenih ~asova, po mi{qewu Qubice Sr|anov, trebalo bi iskoristiti prostor koji pru`aju planirani ~asovi dopunske i do-

datne nastave, deo gradiva mo`e se i sa`eti, ali bi o na~inu sa`imawa obavezno morala da odlu~uju stru~na ve}a. Jedna od prihvatqivijih opcija je i dnevna nadoknada od ~as ili dva, a svakako najmawe prihvatqivo je kori{}ewe subota, od kojih su mnoge Kalendarom vaspitno-obrazovnog rada ve} predvi|ene kao nastavne ili kao radne, mada ne i nastavne. Osim toga, subotama se odr`avaju i takmi~ewa u~enika, tako da onu pokoju slobodnu, takvu treba i ostaviti.

Stav Prosvetne inspekcije je i da ne bi bilo po`eqno izgubqene ~asove nadokna|ivati u vreme prole}nog raspusta ili produ`avawem {kolske godine. Me|utim, ukoliko se u pojedinim {kolama svi u lancu odlu~ivawa slo`es tim da ~asove nadoknade na takav na~in, odobrewe mora dati i Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe koji propisuje vreme trajawa prole}nog raspusta i kraj {kolske godine za {kole u Vojvodini.

D. De ve ~er ski

meru potpune zabrane posete bolesnicima na stacionarnom le~ewu u ustanovama sekundarne i tercijarne zdravstvene za{tite u APV. Mera koja je na snazi od 21. februara doneta je zbog porasta broja obolelih pacijenata, registrovanih smrtnih ishoda i intenziteta aktivnosti virusa gripa tipa H1N1 na teritoriji Vojvodine. Po ^engerijevim re~ima, epidemiolo{ka slika u Vojvodini pokazuje regionalnu aktivnost virusa gripa, a

najve}i broj pacijenata kod kojih je ispitivawe virusa u toku nalazi se u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu, wih 74, u Op{toj bolnici u Pan~evu 36 i u OB Zrewanin devet. Prisustvo virusa potvr|eno je kod {est pacijenata i oni su na respiratoru, od kojih je jedno dete. U Vojvodini je do sada potvr|eno {est smrtnih slu~ajeva izazvanih virusom H1N1, dok je ispitivawe kod jednog pacijenta jo{ u toku.

VESTI Za blizance 400.000 dinara Vlada Vojvodine usvojila je re{ewe o nominalnom iznosu nov~ane pomo}i za porodice koje dobiju blizance. Iznos pomo}i za ro|ewe blizanaca je 400.000 dinara, a na osnovu usvojenih re{ewa, pravo na nov~anu pomo} ima}e i one porodice na teritoriji Vojvodine u kojima budu ro|ene trojke ili ~etvorke. Iznos

obezbe|en za pomo} ovim porodicama je 600.000 dinara.

U Vojvodini {estoro umrlo od virusa H1N1 Pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Ati la ^en ge ri izneo je podatke o rasprostrawenosti i intenzitetu aktivnosti influence – gripa H1N1 u Vojvodini i potvrdio

c m y

dnevnik

~etvrtak24.februar2011.

15

SPORT

~etvrtak24.februar2011.

PARTIZAN MTS VE^ERAS (20.45, TV) DO^EKUJE REAL U EVROLIGI

INICIJALNI SASTANAK ZA OSNIVAWE PANON LIGE

Tak mi ~e we za raz voj mla dih igra ~a

U No vom Sa du je odr `an inicijalni sastanak za osnivawe razvojne Panon lige, u kojoj bi se takmi~ili ko{arka{i do 22 godine starosti.

Sli~na nadmetawa postoje u drugim zemqama, a u SAD, naprimer, razvojnoj NLBD ligi pridaje se izuzetna pa`wa i najboqi NBA klubovi u wu {aqu igra~e koji trenutno nisu u prvom planu, ali na koje se i te kako ra~una u budu}nosti.

Ru ko vo |e na, iz me |u osta lih, i ovom idejom, ko{arka{ka porodica Lukovski i wen klub Sport Ki, s podr{kom KK Vojvodina, pokrenula je inicijativu za osnivawe lige u kojoj bi {ansu dobili igra~i do 22 godine starosti i kroz koju bi se stvarali igra~i. Naime, samo najtalentovaniji mladi}i, po okon~awu juniorskog sta`a, pridru`uju se prvim ekipama, a veoma je te{ka situacija sa svima ostalima, koji, u najve}em broju slu~ajeva, napu{taju aktivno igrawe. Upravo zbog takvih igra~a, a sa `eqom da se i za wih napravi kvalitetno i organizovano nadmetawe, kako je obrazlo`io Janko Lukovski, do{lo se do ideje o osnivawu Panon lige.

- Kontaktirali smo s qudima iz odre|enog broja klubova i to ne samo iz Srbije, koji su se slo`ili da je jedna ovakva liga zaista potrebna - rekao je Janko Lukovski. - Mi{qewa smo, a to su podr`ali i ostali koji su do{li na ovaj sasta-

nak, da bi ovo takmi~ewe moglo da ima i te kakav uticaj na razvoj mladih igra~a, ali bi bilo va`no i za klubove koji bi mogli da provere potencijal mladi}a koji su prerasli juniorsku kategoriju, a nisu prona{li anga`man u nekom klu bu. Pa non li ga je za mi {qe na kao nad na ci o nal no takmi~ewe, jer ve} sada, osim srpskih klubova, zainteresovanost da nastupe u woj pokazale su i ekipe iz Hrvatske, Ma|arske i Rumunije.

Kako je moglo da se ~uje na sastanku, liga bi krenula ve} od jeseni 2011. godine, a sada je na qudima iz ekipa koje bi u~estvovale da prona|u odgova ra ju }i si stem tak mi ~e wa, kao i termine u kojima bi se igralo, a da ne ulaze u kalendar zva ni~ nih na ci o nal nih nadmetawa.

Sastanku u Novom Sadu prisu stvo va li su pred stav ni ci Proleter Naftagasa iz Zrewanina, Tami{a iz Pan~eva, Radni~kog Basketa iz Beograda, Spartaka iz Subotice, Segedina (Ma|arska) i Osije~kog sokola (Hrvatska), kao i Vojvodine, odnosno Sport Kija, dok su predstavnici rumunske Oradee bili spre~eni da do|u, ali su potvrdili spremnost da zaigraju u ligi. Naravno, kao je istakao najstariji Lukovski, postoji jo{ jedan broj klubova koji su zainteresovani i o~ekuje se da i oni pru`e podr{ku osnivawu Panon lige.

A. Predojevi}

Bo ston ube dqiv Ko{arka{i Bostona pobedili su u gostima ekipu Golden Stejta rezultatom 115:93 u me~u NBA lige. Najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Kevin Garnet sa 24 poena, dok je Pol Pirs dodao 23. U pora`enoj ekipi najboqi je bio Dorel Rajt sa 19 poena, dok je srpski internacionalac Vladimir Radmanovi} postigao ~etiri poena i imao po dve uhva}ene lopte i asistencije za ne{to vi{e od 11 minuta u igri. Oklahoma je ubedqivo pobedila Los An|eles Kliperse 111:88. Kod doma}ih, najboqi je bio Xef Grin sa 22 poena, dok je Kevin Durant zabele`io 21.

Kapiten srpske reprezentacije Nenad Krsti} postigao je pet poena i imao jedan skok za 21 minut. U pora`enoj ekipi najboqi je bio Blejk Grifin sa 28 poena.

Milvoki je savladao Minesotu 94:88. U pobedni~koj ekipi briqirao je Brendon Xenings sa 27 poena, dok je u redo vi ma Mi ne so te naj e fi ka sniji bio Majkl Bizli sa 21.

Srpski internacionalac Darko Mili~i} je proveo na terenu 22 minuta, a za to vreme postigao je pet poena i imao pet skokova i jednu asistenciju.

Crnogorski ko{arka{ Nikola Pekovi} ubacio je pet poena i ima dve uhva}ene lopte i asi sten ci ju za 14 mi nu ta u igri.

U ostalim utakmicama postignuti su slede}i rezultati: Toronto - [arlot 101:114, Indijana - Va{ington 113:96, Hjuston - Detroit 108:100, Sakramento - Majami 97:117, Memfis - Denver 107:120 i Atlanta LA Lejkers 80:104.

Spek takl u Are ni za opro {taj Nisu imali ko{arka{i Partizana MTS snagu i kvalitet da ove godine ponove pro{losezonski domet - plasman na fajnal-for turnir Evrolige.

Iako su navija~i to potajno pri`eqkivali, ovakav rezultat ostao je samo u snovima, jer drugi su bili ja~i i boqi i, kada se boqe razmisli o svemu, nije ni bilo realno tra`iti od u~enika trenera Vlada Jovanovi}a da u~ine isto {to je uradio pro{logodi{wi sastav, na ~elu s Du{kom Vujo{evi}em.

Uradili su, me|utim, crnobeli puno i u ovoj sezoni. Na po~etku, posle brojnih posrtawa nove ekipe, upla{ili su se navija~i popularnog kluba da }e sezona biti lo{a... Beogra|ani su se u hodu uigravali i uspeli su da se plasiraju u Top 16 fazu Evrolige, {to je sjajan rezultat i dokaz da po svemu ovaj tim pripada evropskom ko{arka{kom kremu. Na`alost, dva kola pre kraja druge faze, a posle ~etiri vezana poraza u G grupi, na{ prvak ne}e nastaviti s igrama u Evropi, ali ve~eras ima sjajnu priliku da navija~ima priu{ti jo{ jedan istinski sportski spektatkl na beogradskom opro{taju od Evrolige. Naime, u goste Partizanu MTS sti`e Real iz Madrida, ekipa koja ima sve ~etiri pobede i prakti~no je ve} postala ~etvrtfinalista.

Sam po sebi, kraqevski klub je magnet za publiku, a privla~nost rivala pove}ava i ~iwenica da u wemu igra nekada{wi miqenik Partizanove publike i reprezentativac Srbije Novica Veli~kovi}.

- Sigurno je da }e to biti veoma emotivan trenutak za mene kada istr~im na parket Arene, pred najboqe navija~e na svetu rekao je po dolasku u Beograd Novica Veli~kovi}. - Uz tu publiku sam odrastao i ne}e mi biti lako da igram protiv Par-

Ras po red E grupa PAO - L. Ritas sino} Ka ha La bo ral - Uni ka ha (20.30) 1. Pa na ti na i kos 2. K. La bo ral 3. Uni ka ha 4. L. Ri tas

4 4 4 4

3 2 2 1

1 2 2 3

308:266 313:306 309:329 290:319

7 6 6 5

F grupa Olimpija - Lotomatika sino} Ma ka bi - Bar se lo na (20) 1. Bar se lo na 2. Ma ka bi 3. Olim pi ja 4. Lo to ma ti ka

4 4 4 4

4 3 1 0

0 1 3 4

303:259 348:271 260:318 242:317

8 7 5 4

G grupa Par ti zan MTS - Real (20.45) Mon te pa ski - Efes P. (20.45) 1. Real (M) 2. Mon te pa ski 3. Efes Pil sen 4. Par ti zan

4 4 4 4

4 2 2 0

0 2 2 4

322:272 269:270 285:300 266:300

8 6 6 4

H grupa @al gi ris - Va len si ja (18.45) Fe ner b. - Olim pi ja kos (19.15) 1. Fe ber bah ~e 2. Olim pi ja kos 3. Va len si ja 4. @al gi ris

Jan Ve se li za ku ca va lop tu u ko{ pro tiv ni ka

tizana, ali takav je `ivot profesionalaca. Naravno, da}u sve od sebe da Real pobedi, ali zna se dobro koliko volim Partizan. U svakom slu~aju, o~ekujem ko{arka{ki spektakl i veliki broj navija~a.

Partizan je izme|u dva duela s Madri|anima osvojio Kup „Radivoj Kora}�, a u posledwem kolu NLB lige savladao je i ve~itog rivala, ekipu Crvene zvezde. Na{ {ampion, kako se pribli`ava kruna sezone, igra sve bli`e nivou koji pri`eqkuju navija~i, a posebno se isti~u ^eh Jan Veseli, kao i Amerikanci Xejms Gist i wegov sve boqi zemqak Kurtis Xerels.

Naravno, pod ko{em se Beogra|ani oslawaju na u~inak gorostasnog Australijanca Nejtana Xavaija, koji }e i ve~eras voditi veliku bitku s centrima ekipe iz Madrida.

- U duelu s Realom, kao i posle toga s Efes Pilsenom, i}i }emo na pobedu - rekao je Xavai. - Znamo koliko su [panci jaki, ali na to se ne}emo obazirati, jer ne `elimo sebi da dozvolimo da Top 16 fazu zavr{imo bez pobede. Uz to, `elimo i da na{e navija~e u~inimo ponosnima i ve}i motiv od toga nam ne treba.

Igra Beogra|ana u me~u s Montepaskijem u Sijeni pro{le

4 4 4 4

3 3 1 1

1 1 3 3

323:300 303:289 287:296 280:308

7 7 5 5

nedeqe pokazuje da tim lagano ulazi u `eqenu formu i da u fini{u sezone s wim mora i te kako da se ra~una. Osvojen je doma}i kup, u igri su trofeji nameweni {ampionu NLB lige i Superlige Srbije, tako da motiv sigurno ne}e nedostajati crnobelima. Upravo s toga je me~ s Realom zna~ajan i ne treba sumwati da }e tribine u najve}oj sportskoj dvorani na Balkanu ve~eras biti ispuwene. Iako nema takmi~arski zna~aj, ova utakmica mogla bi da poka`e kolike i kakve su ambicije Petra Bo`i}a i wegovih saigra~a, a sigurno je da ne}e izostati ni vanserijski potezi sjajnog Jana Veselog ili Xejmsa Gista, pa treba o~ekivati rastere}enu i vatrometnu igru oba rivala.

A. Predojevi}

^ELAREV^ANKE SPREMNE ZA KUP

Po no vi ti pro {lo go di {wi uspeh Kao pobednice regionalnog takmi~ewa drugu godinu za redom na finalnom turniru nacionalnog Kupa igraju i ko{arka{ice ^elareva. Pro{le godine su stigli do polufinala pa i ovoga puta imaju indeti~an ciq. ^elarev~anke }e nastupati u Beo~inu, u ~etvrtfinalu igraju s Vo`dovcem i u slu~aju uspeha naredni rival bi im bio pobednik me~a Hemofarm - Vojvodina.

Pred polazak u Beo~in trener ^elareva Milkan Mr|a je rekao: - @eqa nam je da ponovimo pro{logodi{wi uspeh, zna~i da se plasiramo u polufinale.Na turniru u Beo~inu aposlutni favorit je Hemofarm i mi se ne zanosimo da bi mogli da na~inimo senzaciju, pod uslovom da elimini{emo Vo`dovac.Ako ho}emo daqe moramo dobro da oznojimo

NA TURNIRU U MA\ARSKOJ

Za bli sta la Ma ri ja Pa vlov Marija Pavlov i Sla|ana Krajina iz Bokserskog kluba [ajka{i iz @abqa, kao i Florijan Sabo iz suboti~kog Spartaka uspe{no su predstavqali Srbiju na turniru u ma|arskom gradu Ki{wuhalasu, na kojem je pored takmi~ara iz na{e i zemqe doma}ina u~estvovala i Slova~ka. Na turniru pravo nastupa imale su devojke i mla|e kategorije kod mu{karaca.

Marija Pavlov je u olimpijskoj kategoriji (do 60 kilograma) osvojila zlatnu medaqu, savladav{i u finalu doma}u takmi~arsku Anitu Kozmu iz HBC-a. Pored toga

dnevnik

c m y

16

ova 17-ogodi{wa @abaqka progla{ena je za najboqeg boksera celog turnira. Za razliku od we, Sla|ana Krajina je u finalnoj borbi boksovala nere{eno s Ma|aricom Danijelom ^marek (BK Duna), ali joj je pripalo drugo mesto i srebrna medaqa, koju je osvojio i Suboti~anin Florijan Sabo izgubiv{i u finalu od Ronalda Galo{a.

Uz takmi~are bili su trener [ajka{a Marko Tubi} i trener Spartaka i mla|ih selekcija Srbije Tomislav Anteq.

- Na{a tri takmi~ara ostvarili su veliku uspeh na Kupu u Ma|arskoj imaju}i u vidu da je `enski boks u zemqi na{ih se-

Sla |a na Kra ji na, Mar ko Tu bi}, Ma ri ja Pa vlov, Jo van Pa ni} i Ho ze Lu is Ma to{

Fo to: V. Ba log

vernih suseda mnogo masovniji nego kod nas. Marijin rezultat je vrlo zna~ajan s obzirom na to da je boksovala sa starijom i te`om rivalkom, uz to bila je ubedqiva i u potpunosti je zasenila vrhunskim stilom pobediv{i je 25:5. Naravno, velike zasluge za Marijinu formu i kvalitet boksa pripadaju wenom treneru Marku Tubi}u - istakao je vo|a puta Jovan Pani}.

Zahvaquju}i inicijativi predsednika BSS Velizara \eri}a i uz podr{ku Ministarstva omladine i sporta, BSS je anga`ovao kubanskog stru~waka Hoze Luisa Mato{a, kako bi {to boqe pripremili na{e reprezentativke (Mariju Pavlov i Aleksandru Glu{ac iz zrewaninskog Banata) za Svetsko prvenstvo (22. april - 1. maj) u turskoj Antaliji.

- Od 15. februara pa u narednih mesec dana u @abqu }e da radi kubanski stru~wak Mato{. Akcenat }e biti stavqen na `en ski boks, tj. pri pre me Ma ri je i Aleksandre, dve na{e reprezentativke koje su na nedavnom EP u Francuskoj osvojile srebrne medaqe. Ovom prilikom istakao bih da je za na{e dve devojke stigao specijalan poziv Svetske bokserske federacije (AIBA) da deset dana (11. - 22. aprila) pre SP provedu u trening kampu u Antaliji o wihovom tro{ku. Tako|e i boravak na SP i}i }e na teret AIBA, {to je jo{ jedno priznawe za srpski `enski boks - naglasio je Pani}.

J. Gali}

dresove, jer Vo`dovac ni malo nije naivan tim.

Boje ~elareva }e u Beo~inu braniti:Swe`ana Vasi}, Milena Rado{evi}, Jelena Prvulovi}, Marijana Ciganovi}, Jelica Domazet, Latinka Du{ani}, Stojanka Ostoji}, Sowa Mari} i juniorke Jelena Stankovi}, Vawa Grbi}, Marija Rado{evi} i Nata{a Zoloti}.

V. V.

SPORT

dnevnik

17

~etvrtak24.februar2011.

DANAS REVAN[ UTAKMICE [ESNAESTINE FINALA LIGE EVROPE

Ben fi ka u [tut gar tu Po sle pr vih utak mi c a {e s na e s ti n e fi n a l a fud b al skog Ku p a Evro p e Ajaks, Di na mo iz Ki je va i Ba jer iz Le ver ku ze na mir no ~e ka -

li pre ne de qu da na.Po pro ce na ma fud bal skih za qu bqe ni ka naj za ni mqi vi je bi tre ba lo od svih da na {wih su sre ta tre ba lo da bu de u [tut gar tu gde go stu je Ben fi ka. Pre se dam da -

[tut gar to va uzda ni ca: Zdrav ko Ku i zma no vi} (le vo)

ju ve ~e ra {we re van{ me ~e ve, po {to su glav ni po sao od ra di -

na u Li sa bo nu Nem ci su ima li pred nost, ali su Por tu gal ci

Srpska petorka na Enfildu Po sle du `eg vre me na u za vr {ni ci jed nog evrop skog klup skog fud bal skog tak mi ~e wa prav du }e de li ti i su di je iz Sr bi je. Po vre we da de le prav du na En fil du, gd e se sa sta ju Li ver pul i Spar ta, do bi li su: Mi lo rad Ma `i} (glav ni su di ja), Mi lo van Ri sti}, Vla di mir Jo va no vi} (po mo} ni ci) i Bo {ko Jo va ne ti} i Vla do Glo |e vi} (su di je iza go la).

Danas 17.00: Zenit – Jang bojs (prva utakmica 1:2) 19.00: Sporting – Renyers (1:1) 19.00: Liverpul – Sparta (0:0) 19.00: Spartak (M) – Bazel(3:2) 19.00: PSV – Lil (2:2) 19.00: Bajer – Metalist (4:0) 21.05: Viqareal – Napoli (0:0) 21.05: Ajaks – Anderleht (3:0) 21.05: Braga – Leh (0:1) 21.05: Dinamo (K) – Be{ik (4:1) 21.05: Man~. siti – Aris (0:0) 21.05: Tvente – Rubin (2:0) 21.05:[tutg. – Benfika (1:2) 21.05:PS@ – Bate (2:2) Odigrano CSKA (M) - PAOK 1:1 (1:0) Porto - Seviqa (sino}) (2:1) us pe li u fi ni {u da na pra ve pre o kret i da re van{ do ~e ka ju s go lom pred no sti.

- Ima mo bo qi tim ne go {to je Ben fi kin– sma tra pr vo ti mac po pu lar nih {va ba Zdrav ko Ku zma no vi}. - Ne sre} no smo pri mi li pr vi gol i to je po re me ti lo igru. Si gu ran sam da }e mo tem pom sru {i ti Ben fi ku i pla si ra ti se u na red ni krug.

Za ni mqiv okr {aj se o~e ku je i u Vi qa re a lu, gde se `u ta pod mor ni ca sa sta je s Na po li jem. Na Sao Pa u lu bi lo je ne re {e no s tim {to se Na po li sil no is pro ma {i vao.

- Mo gli smo da po be di mo i sa tri-~e ti ri go la raz li ke – kon sta t u j e Edi s on Ka v a n i pr v i stre lac Na po li ja.- Sa da nas o~e ku je pa kao. Vi qa re al mno go bo qe igra na svom Ma dri ga lu ne go u go sti ma. Me |u tim, ne }e mo se pre da va ti, kon tre su na {a {an sa.

In te re san tan me~ se o~e ku je i u Man ~e ste ru, gra |a ni su pre de vet da na u So lu nu od i gra li ne re {e no s Ari som, ni su bli sta li, pa je pr vi fa vo rit Li ge evro pe ostao po ma lo i du `an na vi ja ~i ma.

- Si gur no pro la zi mo da qe – op t i m i s ta je tre n er Si t i j a Ro b ert Man } i n i. – Ima m o mno go kva li tet ni je tim ne go Aris. U So lu ni nam je sre }a okre nu la le |a, go to vo sam ube |en da }e mo Ari su da ti bar tri- ~e ti ri go la.

G. K.

MO @E SVA KO, SEM AJAK SA: Sportski centar Sajmi{te naprasno je postao interesantan za mnoge novosadske klubove. Od kada je FK Ajaks, po tu`bi JP SPC „Vojvodina”, iseqen iz klupskih prostorija i sa terena, koji je sam priveo nameni ulo`iv{i zna~ajna nov~ana sredstva, igrali{te je, o~igledno samo za kratko, ostalo prazno. Sada se na ovom terenu odvijaju akcije drugih klubova. Tako su pro{le subote prijateqsku utakmicu odigrali Sloga iz Plandi{ta i Indeks. Sloga je (ne)zvani~no bila organizator me~a, a duel nije odigran na \a~kom

Jo{ se na vi ka vam Fud ba ler Man ~e ster si ti ja i re pre zen ta ti vac Bo sne i Her ce go vi ne Edin Xe ko pri znao je da se jo{ ni je na vi kao na stil igre u Pre mi jer li gi. Xe ko je u zim skom pre la znom ro ku sti gao kao ve li ko po ja ~a we za en gle ski klub iz ne ma~ kog Volf sbur ga, a za Si ti je od i grao osam utak mi ca i po sti gao dva go la.

- Sre }an sam. Za to se i sme jem stal no. U `i vo tu je bit no da je ~o vek sre }an. Mo ram jo{ da fi zi~ ki oja ~am za Pre mi jer li gu, ali sam men tal no jak i to mi je ve o ma bit no. Uvek dr `im gla vu go re i ne pre da jem se la ko. Tre ba }e mi jo{ ne ko vre me da po ka `em ko li ko za i sta vre dim i spre man sam da na por no ra dim. Qu di od me ne o~e ku ju go lo ve. Ni sam sre }an sa dva go la na osam me ~e va, ali sam sre }an {to do pri no sim eki pi i asi sti ram sa i gra ~i ma - re kao je re pre zen ta ti vac BiH. On se ne dav no iz ho te la pre se lio u ku }u na do mak Man ~e ste ra.

- Sa da }e sve bi ti lak {e za me ne. Upo zna jem se sa osta lim sa i gra ~i ma i qu di ma u Man ~e ste ru. U~im od is ku sni jih igra ~a kao {to je Pa trik Vi je ra. Mi slim da }e sve da bu de ure du. Eki pa igra na tri fron ta i do bro je {to se bo ri mo za tro fe je - is ta kao je Xe ko.

Po mi lo van: De jan Mi lo va no vi}

}e 27. fe bru a ra u Tre bi wu i od i gra ti utak mi cu sa Le o ta rom. Ta ko }e bi ti za dr `an pla ni ra na ri tam ra da, po {to je u tom ter mi nu bio

Olim pik (L) – Real 1:1 (0:0) LION: Stadion @erlan, gledalaca 41.000, sudija [tark (Nema~ka), strelci: Gomis u 81. za Olimpik, a Benzema u 65. minutu za Real. @uti kartoni: Kris, Bastos, Pied (Olimpik), Di Marija, Serhio Ramos (Real).

OLIMPIK: Loris – Reveler, Kris, Lovren, Sisoko – Gurkuf, Tulalan, Kelstrem (Pjani})– Bastos (Briand), Gomis, Delgado (Pied).

REAL: Kasiqas - Serhio Ramos, Pepe, Karvaqo, Arbeola – Di Marija, ]abi Alonso, Kedira (L. Diara) – Ozil ( Marselo), Adebajor (Benzema), Kristijano Ronaldo.

Ko pen ha gen – ^el zi 0:2 (0:1) KO PEN HA GEN: Park stadion, gledalaca 32.000, sudija Kuipers (Holandija), strelac: Anelka 17. i 54. minutu. @uti kartoni: Zamka, Pospe~ (Kopenhagen), Tores, Maluda, Teri (^elzi).

KOPENHAGEN: Viland – Pospe~, Zamka, Antonson, Vendt (Bengston) – Bolenos, Kvist, Klodemir, Gronkjer (Zohore) – Santin (Vingard), Ndoje. ^ELZI: ^eh – Bosingva, Ivanovi}, Teri, A. Kol- Ramirez, Esijen, Lampard, Maluda (@irkov)– Anelka (Drogba), Tores (Kalu).

Raniji rezultati: Milan – Totenhem 0:1, Valensija – [alke 1:1, Roma – [ahtjor 2:3, Arsenal – Barselona 2:1 Revan{ jutakmice se igraju od 4. do 13. marta.

Pred sed nik Me |u na rod ne fud bal ske fe de ra ci je (FI FA) Sep Bla ter iz ja vio je da aso ci ja ci ja ima za li he od 1,2 mi li jar de do la ra.

On je pri znao da deo za slu ga za do bro fi nan sij sko sta we FI FA-e pri pa da i pro {lo go di {wem Svet skom pr ven stvu u Ju `noj Afri ci.

Mun di jal u Ju `noj Afri ci imao je ve }e pri ho de u od no su na SP 2006. u Ne ma~ koj.

- FI FA-i je taj no vac do vo qan za 18-me se~ ni rad u slu ~a ju ot ka zi va wa na red nog Mun di ja la - do dao je Bla ter.

Na red no SP bi }e odr `a no 2014. u Bra zi lu.

An }e lo ti bi u Ro mu Me na xer ^el si ja Kar lo An }e lo ti pri znao je da bi vo leo jed nog da na da vo di eki pu Ro me.

On je od 1979. do 1987. go di ne igrao za taj klub.

Ro ma je ne dav no do bi la no vog tre ne ra Vin }en ca Mon te lu, po {to je Kla u dio Ra ni je ri pod neo ostav ku.

- Tre nut no sam sre }an u ^el si ju, ali osta je moj san da jed nog da na vo dim Ro mu. To sam uvek tvr di - re kao je An }e lo ti, ko ji je pre ^el si ja vo dio Mi lan, Ju ven tus, Par mu i Re |i ja nu.

FORMULA JEDAN

pred vi |en okr {aj sa Sme de rev ci ma.

Ina ~e, kom ple tan pri hod od me ~a bi }e usme ren za le ~e we Og we na Gu de qa (11) de ~a ka ko ji bo lu je od le u ke mi je. Zve zda je sa za do voq stvom pri hva ti la na stup u ova ko hu ma noj mi si ji. Pro te kla je ~i ta va de ce ni ja od ka da su cr ve no - be li go sto va li u Tre bi wu, gde ima ju ve li ki broj svo jih sim pa ti ze ra.

Tre ner Pro sni ~e ki }e na put po ve sti dva de se tak igra ~a, po gon ko ji }e po ne ti te ret pro le} nih bi ta ka, a usled po vre de ko le na izo sta }e Ve {o vi}, dok je Bog da no vi} u Ki ni u po tra zi za an ga `ma nom. Na li sti put ni ka }e bi ti i De jan Mi lo va no vi}. Mi ni pri pre me cr ve no-be li }e okon ~a ti u uto rak, ka da se vra }a ju u Be o grad.

Z. Rangelov

Vr {~a ni se opro sti li

Vo za~ eki pe Mer ce des GP Ne mac Mi hael [u ma her iz ja vio je da je za do vo qan od la ga wem po ~et ka se zo ne u {am pi o na tu For mu le je dan. Se zo na u F1 tre ba lo je da po~ ne 13. mar ta tr kom za Ve li ku na gra du Ba hre i na, ali je ot ka za na iz bez be do no snih raz lo ga. ^el ni ci F1 su od lu ~i li da se zo na po~ ne 27. mar ta tr kom za VN Austra li je.

- Kao i dru gi vo za ~i For mu le je dan sma tram da je do bra od lu ka ot ka za ti tak mi ~e we u Ba hre i nu. Na rod Ba hre i na tre nut no ima bit ni jih stva ri od gle da wa tr ke F1 - re kao je [u ma her.

Ko {ar ka {i Ce de vi te po be di li su u Za gre bu eki pu He mo far ma 73:71 (25:24, 17:20, 18:10, 13:17) u me ~u pe tog ko la gru pe I fa ze „Top 16” Evro ku pa.

He mo farm je ovim po ra zom, ko lo pre kra ja tak mi ~e wa, iz gu bio sve {an se da se pla si ra u ~e tvrt fi na le Evro ku pa. He mo farm je za be le `io sa mo jed nu po be du uz ~e ti ri po ra za. Ce de vi ta ima u~i nak od tri po be de i dva po ra za.

MU[KA SUPERLIGA

Do ma }in uma lo do bo da Crvenka - Partizan 29:30 (14:17) CR VEN KA: Dvo ra na „Slo bo dan ^i le Mi {ko vi}„, gle da la ca oko 1.200, su di je: Kne `e vi} i Lon ~a re vi} (Be o grad). Sed mer ci: Cr ven ka 5 (2), Par ti zan 4 (3), is kqu ~e wa: Cr ven ka 6, Par ti zan 8 mi nu ta.

CR VEN KA: Mje ri ma~ ka, Pe ro vi}, @e ga rac, Ra do wi}, Bo `o vi} 2, Sla vu qi ca, Hol pert 4, Mi ri}, Ra ~i} 1, Dok ni} (16 od bra na), \u ro vi} 6, Ze jak 7, Mi li} 9, Stan ko vi}.

PAR TI ZAN: Qu be no vi}, Po ti}, B. Ra da no vi} 3, Di mi tri je vi}, Mak si} 8, Mi li} 9, S. Ra da no vi}, Ra di vo je vi}, Pi li po vi} 2, Ili} 2, Ko sta di no vi} 1, Ra {i} 5, Ma ri ja nac 8, Me {ter 1.

Ni su cr ven ~ki ru ko me ta {i us pe li da ostva re pod vig i osvo je bar bod pro tiv vo de }eg Par ti za na, pa ta ko i da qe osta ju na sa mom dnu ta be le. Po ~e tak utak mi ce je obe }a vao da }e se is pu ni ti sve ono {to su do ma }i ru ko me ta {i na go ve {ta va li. Bez ima lo stra ha u{li su od lu~ no u duel sa ve li kim pro tiv ni kom i na kon po ~et nog vo| stva go sti ju (0:1) sve do 18. mi nu ta ima li pred nost (2:1, 4:2, 8:6).

Ta da go sti sre |u ju svo je re do ve, ko ri ste ne ko li ko gre {a ka Cr ven ~a na i za re dom po sti `u ~e ti ri go la (8:10), {to je bi lo pre sud no da do kra ja po lu vre me na obez be de pred nost za mi ran na sta vak (14:17).Ka da su u pr vom mi nu tu dru -

ULEB EVROKUP

Do bra od lu ka

Po sled wi test s Le o ta rom Na Ma ra ka ni su mir no pri mi li od lu ku Za jed ni ce Su per li ga {a da se usled ne po voq nih vre men skih pri li ka pro lon gi ra start pro le} nog de la pr ven stva za ne de qu da na.

- Bor be za bo do ve su mo gle da kre nu i u ne de qu, mi smo bi li sprem ni. Na rav no,po {to va }e mo stav Za jed ni ce, s ob zi rom da su od lo `e ne sve a ne sa mo po je di ne utak mi ce - pre neo je mi {qe we pred sed ni ka klu ba Vla da na Lu ki }a we gov sa vet nik za me di je Mi o drag An to ni je vi}.

Tre ner Ro bert Pro si ne~ ki imao je mo gu} nost da na be o grad skom „mi nu su” or ga ni zu je tre nin ge na ve {ta~ koj tra vi, ali ni je to `e leo, jer se na ta kvoj pod lo zi ne }e igra ti utak mi ce. Po hit nom po stup ku or ga ni zo van je pe to dnev ni bo ra vak na Bu dvan skoj ri vi je ri, gde su cr ve no-be li i za po ~e li pri pre me za na sta vak se zo ne. Fud ba le ri Zve zde go sto va -

FI FA bo ga ta{

EDIN YEKO, PRVOTIMAC MAN^ESTER SITIJA

ZVEZDA OPET U BUDVI

igrali{tu jer studenti bri`no ~uvaju svoj teren, ba{ kako su to ~inili cele jeseni. To nije sve. Ju~e je trening imao i prvi tim Novog Sada (na slici). Potez kanarinaca (koji kako svakodnevno ~itamo - {trajkuju) je u najmawu ruku ~udan, jer kako druga~ije objasniti da su se, uprkos tri travnata igrali{ta na svojoj Detelinari, opredelili ba{ za teren SC Sajmi{te?!

Sve je ovih dana, o~igledno, mogu}e u novosadskim fudbalskim, i ne samo fudbalskim, zbivawima...

S. S. Foto: S. [u{wevi}

gog po lu vre me na go sti po sti gli gol iz gle da lo je da je utak mi ca re {e na. Me |u tim, tek ta da po ~i wu pra va uz bu |e wa i tra ju do sa mog kra ja. No vi pi vot Cr ven ke Mi li}, naj pri jat ni je iz ne na |e we ovog su sre ta, sa dva uza stop na go la vra }a svo ju eki pu u igru (17:18). Od ta da je iz jed na ~e we vi si lo u va zdu hu i usle di lo je u 50. mi nu tu go lom Ze ja ka (25:25), a po tom jo{ dva pu ta (26:26 i 27:27) u 56. mi nu tu. Ne po vo qan ras plet za do ma }e na ja vi li su go lo vi Ma ri jan ca i Mak si }a (27:29), a 40 se kun di pre kra ja bi lo (29:30) i na pad za go ste, ko jim su us pe li da stig nu do, ipak, za slu `e ne po be de.

T. Jovovi}

Grupa I Cedevita - Hemofarm G. Kanarija - Uniks 1. Uniks 2. Cedevita 3. G.Kanarija 4. Hemofarm

5 5 5 5

4 3 2 1

1 2 3 4

408:371 425:447 409:409 378:392

Grupa J Budivelnik - Aris Le Man - Getingen 1. Getingen 2. Budivelnik 3. Aris 4. Le Man

5 5 5 5

4 3 2 1

1 2 3 4

73:71 76:73 9 8 7 6

73:78 77:83 372:353 354:352 370:385 366:372

9 8 7 6

Grupa K Nimburk - Estudijantes 86:88 Galatasaraj - Kaserta 54:64 1. Estudijantes 2. Kaserta 3. Galatsaraj 4. Nimburk

5 5 5 5

4 4 2 0

1 1 3 5

418:390 386:373 330:350 371:402

Grupa L Alba - Beneton Kahasol - Panelinios 1. Kahasol 2. Beneton 3. Alba 4. Panelinios

5 5 5 5

5 4 1 0

0 1 4 5

9 9 7 5

74:82 84:71

408:356 377:358 361:393 365:404

10 9 6 5

18

sport

~etvrtak24.februar2011.

ZA NI MQI VO STI

Drog ba i ^eh pre {li u ko {ar ka {e Po {to im ove se zo ne ne ide naj bo qe sa fud bal skom, tan dem iz ^el si ja, na pa da~ Di di je Drog ba i gol man Pe tr ^eh pro ba li su ka ko im ide sa ko {ar ka {kom lop tom.

Na rav no, u re klam ne svr he. Na i me, pr vi put u isto ri ji NBA li ge je dan me~ u re gu lar noj se zo ni ame ri~ kog ko {ar ka {kog pr ven stva bi }e od i gran van gra ni ca SAD. Wu Xer si i To ron to sa sta }e se u lon don skoj Are ni 4. i 5. mar ta.

de fi ni tiv no. Zbog Sa {e Vu ja ~i }a (ina ~e, ve re ni ka ru ske te ni ser ke Ma ri je [a ra po ve) - iz ja vio je 28-go di {wi gol man ^el si ja.

Kao i we gov sa i gra~, re pre zen ta ti vac Oba le Slo no va ~e vo li ko {ar ku, ta ko |e zbog Maj kla Xor da na ko ga je obo `a vao u vre me dok su on i ^i ka go Bul si ha ra li NBA li gom.

- Vo lim ko {ar ku, zbog Xor da na, na rav no. Se }am se vre me na ka -

dnevnik

TUR NIR U DO HI

Je le na eks pre sno Srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} eks pre sno je za vr {i la me~ dru gog ko la VTA tur ni ra u Do hi gde je sa sa mo sat vre me na sa vla da la In dij ku Sa ni ju Mir zu re zul ta tom 2:0, po se to vi ma 6:0, 6:1. Jan ko vi }e va je u pr vom se tu na pra vi la du plo vi {e po e na od In dij ke uz tri osvo je na brej ka iz pet po ku {a ja. U sli~ nom rit mu tre nut no {e sta igra ~i ca sve ta od i gra la je i dru gi deo igre, u ko jem je pro tiv ni ci na kra ju, ipak, do zvo li la da osvo ji je dan gem, uz ta ko |e sko ro du plo ve }i broj osvo je nih po e na.

Jan k o v i } e v a }e u osmi n i fi na la igra ti sa ^e hi wom Kla rom Za ko pa lo vom, ko ja je sa de kla si ra la ~e tvr tu no si teq ku i ne dav nu fi na list ki wu Austra li jan Ope na, Ki ne ski wu Na Li sa 6:2, 6:1. Wih dve su se do sa da sa sta ja le tri pu ta, a tre nut no 33. igra ~i ca sve ta vo di u po be da ma sa 2:1, s tim {to je oba tri jum fa ostva ri la dav ne 2003. i 2004. go di ne, ka da su obe te ni ser ke tek ula zi le u pro fe si o nal ne vo de. Je le na je u po sled wem du e lu u Pe kin gu sla vi la sa 7:5, 7:5.

Je le na Jan ko vi} zbri sala Mir zu sa te re na

TUR NIR U DU BA I JU

Lo pez na mu ~io \o ko vi }a Fud ba le ri ^el si ja obo `a va ju ko {ar ku i Majkla Yor da na

Ka ko bi pro mo vi sa li igru pod obru ~i ma, ko ja u En gle skoj ba{ i ni je uze la ma ha. Drog ba i ^eh su uze li ko {ar ka {ku lop tu u ru ke, a vid no su na go ve sti li za ko ga }e na vi ja ti u dvo me ~u. Obu kli su dre so ve Wu Xer si Net sa.

- Ja sam ve li ki ko {ar ka {ki fan. Igrao sam ko {ar ku u {ko li i u`i vao sam. Po ~eo sam da gle dam ko {ar ku naj vi {e zbog Maj kla Xor da na, mog omi qe nog igra ~a.

Ne ka da sam ba{ na vi jao za ^i ka go, a ka da se Xor dan pen zi o ni sao po ~eo sam da po dr `a vam Los An |e les Lej ker se. Moj omi qe ni igra~ sa da je Ko bi Bra jant. U ovom me ~u na vi ja }u za Wu Xer si,

da je `a rio i pa lio. Ali, vo leo sam da gle dam i Me xi ka Xon so na, La ri ja Bir da. Te {ko je da se od lu ~im... ipak, Xor dan! - re kao je Drog ba.

Za ni mqi vo je da }e igra ~i ^el si ja ri val stvo sa fud bal skog igra li {ta sa igra ~i ma Ar se na la pre ne ti i na me~ Wu Xer si - To ron to. Ka pi ten tob xi ja Sesk Fa bre gas iz ja snio se da }e u evrop skom NBA du e lu na vi ja ti za To ron to! Ni je te {ko po go di ti da je ta kvu od lu ku do neo zbog ze mqa ka Ho zea Kal de ro na, ko ji je start ni plej ka nad skog ti ma. Ne ka da je dres Rep tor sa no sio i Hor he Gar ba ho sa.

Od boj ka {ka do go va ra wa U pro sto ri ja ma Od boj ka {kog sa ve za Sr bi je odr `an je sa sta nak or ga ni za to ra ka det skih pre ven sta va 2013, ko ja }e se od i gra ti u Sr bi ji i Cr noj Go ri (ka det ki we), od no sno Sr bi ji i Bo sni i Her ce go vi ni (ka de ti). Sa stan ku su pri su stvo va li Alek sad nar Bo ri ~i} i Slo bo dan Mi lo {e vi}, pred sed nik i ge ne ral ni se kre tar OSS, Mi lu tin Po po vi}, pot pred sed nik OS Bo sne i Her ce go vi ne, Igor Vu {u ro vi} i Slo bo dan Ko va ~e vi}, iz vr {ni di rek tor i ge ne ral ni se kre tar OS Cr ne Go re.

Na sa stan ku je raz go va ra no o sa rad wi i ko or di na ci ji u ve zi sa pr ven stvi ma, kao i o or ga ni za ci ji tran spor ta iz me |u dve fa ze tak mi ~e wa. Ta ko |e, raz go va ra no je o mar ke tin {koj kam pa wi i sa rad wi sa me di ji ma u ci qu pro mo ci je {am pi o na ta i po u la ri za ci je od boj ke. S ob zi rom da su sve tri fe de ra ci je ~la ni ce BVA, pred lo `e no je da se pr ven stva Bal ka na u ovoj i na red noj go di ni is ko ri ste za {to bo qu pro mo ci ju {am pi o na ta Evro pe.

Srp ski te ni ser No vak \o ko vi} pla si rao se u ~e tvrt fi na le ATP tur ni ra u Du ba i ju po {to je po sle ve li ke bor be po be dio [pan ca Fe li si ja na Lo pe za re zul ta tom 6:3, 2:6, 6:4.

Osva ja~ ti tu le u Du ba i ju pret hod ne dve go di ne od i grao je bez prak ti~ no bez gre {ke pr vi set i ni {ta ni je na go ve {ta va lo da bi [pa nac mo gao da ugro zi we go vu po be du. Sr bin je bio bes pre ko ran u svim seg men ti ma igre, a po seb no u pro cen tu osvo je nih po e na na pr vi ser vis (89 po sto) kao i u igri sa osnov ne li ni je, gde je bi ja ko si gu ran i ni je pra vio ve li ki broj gre {ki. Sa dva brej ka, u No vak \o ko vi} ~e tvr tom i osmom ge mu, No vak je ~e ti ri gre {ke u dru gom ge mu dru la ko, za po la sa ta do bio pr vi set gog se ta po klo nio svoj ser vis i sa 6:2.

Lo pez br zo sti `e do 3:0. Lo pez je Me |u tim, u dru gom se tu, do ta da u na stav ku igrao kao u de li ri ju mu, pot pu no ne pri met ni [pa nac pot - dok je No va ku sva ka ko dru gi set pu no je pro me nio na ~in igre i bio naj lo {i ji u 2010. go di ni, a po kre nuo ve o ma agre siv no da uz vra - pr vi put je ove se zo ne u we go vim }a lop te Sr bi na. No vak mu je sa udar ci ma pri me }en gr~ i ten zi ja.

Zi mo wi} i Lo dra u ~e tvrt fi na lu Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} i Fran cuz Mi {el Lo dra pla si ra li su se u osmi nu fi na la ATP tur ni ra u Du ba i ju u kon ku ren ci ji du blo va. Zi mo wi} i Lo dra, ko ji su na tur ni ru po sta vqe ni za tre }e no si o ca, po be di li su u osmi ni fi na la Ka zah stan ca An dre ja Go lu be va i Ita li ja na An dre a sa Se pi ja re zul ta tom 2:0, po se to vi ma 6:3, 7:5.

Srp sko-fran cu ska kom bi na ci ja igra }e u ~e tvrt fi na lu pro tiv Ne ma ca Flo ri ja na Ma je ra i Fi li pa Pe~ ne ra.

Vik tor po ra `en i u du blu Srp ski te ni ser Vik tor Tro ic ki i Fi nac Ja ko Ni me mi nen ni su us pe li da se pla si ra ju u dru go ko lo ATP tur ni ra u Du ba i ju u kon ku ren ci ji du blo va.

Srp sko-fin ska kom bi na ci ja po ra `e na je od in dij sko-pa ki stan ske, Bo pa ne i Ku re {i ja, re zul ta tom 7:5, 3:6, 10:7.

Lo pez je sa jo{ jed nim brej kom la ko re {io dru gi deo igre sa 6:2.

Ipak, tre }i igra~ sve ta u od lu ~u ju }i set ula zi sjaj no po ru ~u ju }i ta ko Lo pe zu da }e te {ko do }i do, ipak ve li kog iz ne na |e wa. Po veo je No vak sa 2:0, pa 3:2, ali je Lo pez us peo da mu po tre }i put na me ~u odu zme ser vis i iz jed na ~i na 3:3.

Ipak, \o ko vi}, ko ji od po ~et ka se zo ne igra sa ve li kim sa mo pu zda wem i ve li kom men tal nom sta bil no {}u, ni je iz gu bio sta lo `e nost kao u dru gom se tu, ve} je od mah na pra vio „ri brejk”, po veo sa

4:3, a po tom ga po tvr dio u na red nom za 5:3. Lo pez je na red ni gem re {io u svo ju ko rist, ali po tom ni je us peo da ugro zi No va kov ser vis, ko ji je na kra ju sla vio po sle 108 mi nu ta ve li ke bor be. Ovo je bi la tre }a po be da \o ko vi }a nad Lo pe zom, ko ji je po pr vi put us peo da odu zme set Sr bi nu. \o ko vi} }e u 1/4 fi na lu igra ti pro tiv Nem ca Flo ri ja na Ma je ra, ko ji je sa 6:3, 6:4, po be dio An dre ja Go lu bje va. \o ko vi} se sa Ma je rom, 38. na sve tu, do sa da ni je sa sta jao.

KA KO JE SVE TO ZAR GLI GO RI] PRE @I VEO (I DO @I VEO) 20. VEK

@i vot je sve {to ima mo Sa la Me |u na rod nog pres cen tra UNS bi la je is pu we na do po sled weg me sta, po {to va o ci, pri ja te qai, sa i gra ~i, no vi na ri i broj ni ra do znal ci do {li su da pri su stvu ju pro mo ci ji pr vog kom pakt di ska sa 12 pe sa ma pod na zi vom „Ka ko sam pre `i veo 20. vek“ ko je je kom po no vao le gen dar ni {a hov ski ve le maj stor Sve to zar Gli go ri} (88 go di na). Disk nu di {i rok spek tar mu zi~ kih sti lo va od re pa pre ko et no rit ma do blu za, a sni mio ga je Dra gan Stu par u „Stu di ju VD“, pro du cent je Bra ni -

slav Pi po vi}, vo ka li su Je le ne Fa la tov, Ni go ra, Vu di ja Po pa ja, Va len ti ne Stu par, Bra ni sla va Pi po vi }a, Ne na da Va si }a...

- Mu zi ka je od vek bi la je dan od mo jih naj dra `ih `i vot nih sa put ni ka, sa wom sam dru go vao od tre }e go di ne, mno go pre ne go {to sam na u ~io da ~i tam i pi {em i igram {ah – re kao je u uvod noj re ~i Sve to zar Gli go ri}. – Ka sni je me je `i vot od veo pr vo u {a hov ske a po tom i u no vi nar ske vo de u Ni nu, Bor bi i Ra dio

^e Ge va ra pra ti Gli go ri }e vu par ti ju 1952. u Ha va ni

Be o gra du, jer su svi gim na zi jal ci iz Pr ve mu {ke bi li na ~i ta ni, ali sam na sta vio da u`i vam u mu zi ci, kao pa si o ni ra ni sa ku pqa~ plo ~a i tra ka, ali mo gu slo bod no da ka `em i kao do bar po zna va lac i kla si~ ne, rok i po pu lar ne mu zi ke...

Ni je `e leo da sme ta su pru zi i da „lu pa po kla vi ru“ iako ga je to pri vla ~i lo (u sta nu ima dva kla vi ra), ali ka da je pre 16 go di na Da ni ca pre mi nu la po ~eo je da raz mi {qa o mu zi ci na dru gi, stva ra la~ ki, na ~in: - Ma lo po ma lo, uz po mo} pri ja te qa, pro fe so ra na mu zi~ koj aka de mi ji Alek san dra Vu ji }a, ka sni je Bra ni sla va Pi po vi }a od va `io sam se i da kom po nu jem. U~io sam dve go di ne o har mo ni ji, ali mi je sla ba ta~ ka bio sol fe |o. Ka da sma na u ~io na kom pju te ru da be le `im mo je kom po zi ci je, da ih pre slu {a vam i is pra vqam, od va `io sam se da po~ nem da pi {em mu zi ku i 2005. sam kom po no vao pr vu pe smu ko ja je i na ovom di sku.

Po mo glo mi je {to sam, kao {a hi sta, na vi kao na lo gi~ na re {e wa pa sam to pri me nio na lo gi~ ni raz voj me lo di je...Mi slio sam, me |u tim, da }e na di sku bi ti sa mo in stru men ta li, ali na na go vor pri ja te qa na pi sao sam i re ~i za nu me re i ~ak sam u ne kim i za pe vao. Sma tram da imam do -

bar ukus za mu zi ku i ret ko gre {im u oce ni, se bi sam naj o {tri ji kri ti ~ar i mo gu da ka `em da se ne }u po sti de ti ovih pe sa ma...

Gli go ri} je u nu me ri sa Ni go rom i Vu du Po pa jem i re po vao. Za be le `e ni su i uz gred ni ko men ta ri Gli go ri }a to kom sni ma wa, {to da je po se be nu dra` ovom, sa mno go qu ba vi, ura |e nom al bu mu. Na omo tu su dve fo to gra fi je, ^e Ge va re, ta da mi ni stra u ku ban skoj vla di, ka ko pra ti Gli go ri }e vu par ti ju sa Smi slo vim u Ha va ni 1952. na „Ka pa blan ki nom me mo ri ja lu“ i Gli go ri }a sa su pru gom Da ni com na [a hov skoj olim pi ja di u Du brov ni ku 1950. ka da je Ju go sla vi ja osva ji la zlat nu me da qu.

Sve to zar Gli go ri} da nas - Naj ma we pet pu ta sam u ra tu u par ti za ni ma bio u `i vot noj ni za da tak mu zi ke da u ~o ve ku pro bu di opa sno sti, a po tom jo{ {est pu ta u ve - ra dost `i vqe wa... o ma ozbi qi nim avi on skim in ci den ti Mo de ra tor kon fe ren ci je za no vi na ma, ko ji su se sre }om svi za vr {i li, kao re bio je no vi nar Ra dio Be o gra da Mi {to vi di te, u mo ju ko rist - na {a lio se ro sav Ne {i}, autor emi si je „Sport ski Gli go ri}. – Jed nom sam re kao da, ako spo me nar“ i du go god {wi iz ve {ta~ sa bih pi sao auto bi o gra fi ju da bi se naj ve }ih {a hov skih do ga |a ja. U pa ko kwi ga zva la „Ka ko sam pre `i veo 20. va wu sa di skom je i kwi ga u ko joj je vek“ i to su mo ji pri ja te qi i sa rad ni - Gli go ri} pro ko men ta ri sao sva ku pe ci is ko ri sti li za na slov ovog di ska. smu, ali i ne ke od naj zna ~aj ni jih do ga A pod na slov „@i vot je sve {to ima - |a ja u `i vo tu, ko ja no si na ziv „@i vot mo“ pro is ti ~e iz mog du bo kog uve re wa je sve {to ima mo“ (ba{ kao i jed na od da je `i vot ~u do u va si o ni, a da je di - nu me ra).

SPORT

dnevnik

~etvrtak24.februar2011.

19

SVETSKA LIGA: UZ GOSTOVAWE SRBIJE U MAKEDONIJI

Pa ku ju ko fe re za Fi ren cu

Da mir Mi kec i Zo ra na Aru no vi}

Obe le `e na 101. go di na olim pi zma Pred sed nik OKS Vla de Di vac i bri tan ski am ba sa dor u Sr bi ji Majkl De ven port po lo `i li su ve nac na spo men plo ~u is pred be o grad skog Ho te la „Mo skva”. Na taj na ~in je obe le `e na 101 go di na po sto ja wa te in sti tu ci je. Pre vi {e od jed nog ve ka, 23. fe bru a- ra, gru pa ofi ci ra-en tu zi ja sta, na ~e lu sa pu kov ni kom Sve to mi rom \u ki }em, u re dak ci ji li sta „No vo vre me” osno va la je Srp ski olim pij ski klub ko ji je ubr zo pri mqen u me |u na rod nu olim pij sku po ro di cu. Pred sed nik OKS na po me nuo je da se ve} go di na ma una zad ~el ni ci na {eg spor ta se }a ju pre da ka, tvo ra ca po kre ta ko ji u Sr bi ji po sto ji ve} 101 go di nu.

- Da n as oda j e m o po { tu svi ma ko ji su stva ra li isto ri ju srp skog spor ta - is ta kao je Di vac, pod se tiv {i da na { im olim p ij c i m a ne d o sta ju jo{ dve me da qe da bi do {li do broj ke od 100 od li~ j a na naj v e } oj svet s koj smo tri spor ta.

Am ba sa dor Ve li ke Bri ta ni je is ta kao je da su sport ske ve ze dve ze mqe ve o ma in ten ziv ne i po `e leo uspeh svim srp skim spor ti sti ma na Igra ma ko je }e na red ne go di ne bi ti odr `a ne u Lon do nu. De ven port je do dao da su pr v u utak m i c u u ino stran stvu spr ski spor ti sti od i gra li na bri tan skom tlu 1918. go di ne u Edin bur gu, u ko me je gru pa srp skih stu de na t a tre n i r a l a fud b al i rag bi.

On je oce nio da je na {a ze mqa sa 22 u~e {}a na Igra ma, mno go {am pi o na i osva ja ~a me da qa zna ~a jan ~lan me |u na rod ne olim pij ske po ro di ce.

Olim pij sku za sta vu Sr bi je, uz zvu ke dr `av ne him ne u iz v o | e w u or k e s tra Gar d e Voj ske Sr bi je, na jar bol su po d i g li strel c i Zo r a n a Aru no vi} i Da mir Mi kec, dvo je od ~e tvo ro na {ih tak mi ~a ra ko ji su ve} iz bo ri li u~e {}e na Igra ma u Lon do nu sle de }e go di ne.

Va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je dva ko la pre kra ja nad me ta wa u A gru pi evrop skih kva li fi ka ci ja za Svet sku li gu mal te ne je iz bo ri la pla sman na fi nal ni tur nir ko ji }e se igra ti u ju nu u Fi ren ci. Iza bra ni ci ma De ja na Udo vi ~i }a po tre ban je jo{ bod pa da mo gu da pa ku ju ko fe re za Fi ren cu. U ~e tvr tom ko lu del fi ni su ndi gra li re pre zen ta ci ju Ma ke do ni je u Sko pqu 12:4, ma da su na stu pi li u znat no iz me we nom sa sta vu. Se lek tor De jan Udo vi ~i} od lu ~io je da od mo ri ne ke igra ~e i da {an su pru `i mla |i ma.

Ma ke don ci su pru `a li ot por u pr voj ~e tvr ti ni, a on da je u ba ze nu po sto jao sa mo je dan tim - Sr bi ja.

Naj e fi ka sni ji igra~ na utak mi ci bio je An dri ja Pr la i no vi}, ali on je po hva lio igru mla |ih, po seb no Mar ka Pet ko vi }a, ko ji igra u Bu dvi.

- On je naj ve }i do bi tak u ovom me ~u. Za be le `i li smo o~e ki va nu po be du, ide mo da qe, fa li nam jo{ bod da bi smo re {i li sve di le me za Fi ren cu - re kao je Pr la i no vi}.

Po red Pr la i no vi }a is ta kao se i @iv ko Go ci}.

- Naj v a ` ni j a su tri bo d a.

Mla | i igra ~ i su po k a z a l i da ima j u po t en c i j a l i da na wih mo ` e ozbiq n o da se ra ~u n a u bu d u} n o s ti - re k ao je Go c i}.

Slo bo dan Ni ki} je re kao da je po ~e tak utak mi ce bio ne {to sla bi ji.

- Po sle je sve do {lo na svo je me sto, sa da nam pre o sta je da kod ku }e u sle de }em ko lu za vr {i mo po sao - re kao je Ni ki}.

- Osta je nam da iz ove utak mi ce iz vu ~e mo po u ke, da sa do brim stva ri ma na sta vi mo, a da gre {ke is pra vi mo. Ma ke do ni ja je do sta na pre do va la od ka da je do ve la po ja ~a wa. Dra go nam je

Fi lip Fi li po vi} u Sko pqu dva pu ta sa vla dao ma ke don skog gol ma na

{to smo igra li sa wi ma, a re zul tat, ko re zul tat. Ni mi ni oni ni smo da li mak si mum - re kao je ka pi ten Va wa Udo vi ~i}.

Fi lip Fi li po vi} je is ta kao da je na {a re pre zen ta ci ja iz utak mi ce u utak mi cu po di za la kva li tet igre.

INTERLIGA: VOJVODINA DO^EKUJE PE^UJ

[an sa za mla de

Va ter po li sti Voj vo di ne od i gra }e ve ~e ras od lo `e nu utak mi cu dru gog ko la In ter li ge pro tiv ma |ar skog Pe ~u ja. U pr vom ko lu No vo sa |a ni su po be di li ma |ar ski Sol nok 15:5. [ef stru~ nog {ta ba No vo sa |a na De jan Sta no je vi} od lu ~io je da od mo ri stan dard ne pr vo tim ce, ko ji za so bom ima ju niz iz u zet no ja kih du e la. A i deo ti ma na stu pao je za re pre zen ta ci je Sr bi je (Mi li ~i}, Ubo vi}) i Ma ke do ni je (Ma rin ko vi}, Ran |i}) u Sko pqu. Za to }e pri li ku da se opro ba ju do bi ti mla |i igra ~i.

Utak mi ca sa Pe ~u jem igra se ve ~e ras u 19 ~a so va u ba ze nu Sla na ba ra.

G. M.

- To se naj bo qe vi de lo u pro {lom ko lu pro tiv [pa ni je u Bar se lo ni, gde smo od i- gra li im po zant nu utak mi cu.

Duel sa Ma ke do ni jom bio je sa mo na sta vak te igre. Na dam se da }e mo za dr `a ti for mu i ka da po~ nu pri pre me u ju nu i da }e mo je jo{ i po di} }i za fi nal ni tur nir Svet ske li ge, jer po be da do no si me sto na Olim pij skim igra ma u Lon do nu - re k ao je Fi l i p o v i} i osvr nuo se na sle de }i me~ u Kru {ev cu sa Ne ma~ kom:- Dra go mi je {to }e mo utak mi cu sa Nem ci ma igra ti u Kru {ev cu i na dam se da }e taj grad sta sa ti u je dan od ce na tar va ter po lo spor ta.

G. Malenovi}

Mi lo{ To mi}, Ne nad Ba bo vi}, Mi lo{ Sta no je vi} i Ne ma wa Ne {i}

REPREZENTATIVCI OKON^ALI TRONEDEQNE PRIPREME U CRNOJ GORI

Ciq am bi ci o zan, o~e ki va wa ve li ka Ve sla ~i Sr bi je su se po sle tro ne deq nih pri pre ma u Cr noj Go ri vra ti li u Be o grad, gde }e na sta vi ti tre nin ge u skla du sa pro gra mom ra da stru~ nog {ta ba na {e re pre zen ta ci je do po ~et ka mar ta, ka da ih o~e ku je od la zak na no ve pri pre me.

Vre men ski uslo vi za tre ni ra we su bi li iz u zet no do bri, ta ko da se lek tor Ne boj {a Ili} ni je krio za do voq stvo.

- Osnov ni ciq ovih pri pre ma bi lo je po ve }a we ba zi~ nih tre na `nih spo sob no sti re pre zen ta ti va ca. Vre men ske pri li ke su

bi le ve o ma po voq ne, {to nam je omo gu }i lo ~ak 13 da na tre ni ra wa na vo di. Svi na {i ve sla ~i su iz ve sla li mno go ki lo me ta ra, uz broj na kon trol na te sti ra wa, ta ko da mo gu da bu dem za do vo qanre kao je Ili}.

Zdrav stve no sta we re pre zen ta ti va ca je vr lo do bro, {to je bio nu `an pred u slov da se is po {tu je pred vi |e ni pro gram ra da. Po seb no su se is ta kli Ni ko la Sto ji} i Du {an Bo gi ~e vi}, ko ji su ve sla li dubl skul, naj br `i dvo jac ovih pri pre ma tre ni rao je u sa sta vu Go ran Ja gar i Mi lo{ Va si}, a u sto pu su

ih pra ti li Ra do je \e ri} i Mi qan Vu ko vi}. Na in di vi du al nim te sti ra wi ma naj bo qe re zul ta te po sti gao je Ni ko la Sto ji}, dok je Mi lo{ Sta no je vi} ostva rio naj za pa `e ni ji re zul ta te me |u la kim ve sla ~i ma.

- Pred na m a je pre d o l im pij s ka se z o n a u ko j oj se is p u wa v a j u nor m e za Olim p ij s ke igre. Ciq je za c r t an, od we g a ne m a od s tu p a w a, pet po s a d a na { e re p re z en t a c i j e po k u {a } e da iz b o r e vi z e za Lon don. Re p re z en t a t iv c i su pot pu n o sve s ni te ` i n e za d at k a ko j i se pred wih po s ta v qa i

od g o v or n o pri s tu p a j u we g o vom is p u w a v a w u. Ciq je am bi c i o z an, a o~e k i v a w a ve l i ka. Me | u t im, uko l i k o svi re pre z en t a t iv c i na s ta v e da pru ` a j u svoj mak s i m um, si g u ran sam da re z ul t at ne } e iz o sta t i i da }e m o se svi za j ed n o ra d o v a t i us p e s i m a - na g la sio je Ili}.

Sle de }e pri pre me od ra `a }e se od 4. do 20. mar ta, ka da }e se deo na { e re p re z en t a c i j e vra ti ti u Cr nu Go ru, dok }e dru gi deo ot pu to va ti za ita li jan sku Sa ba u di ju.

J. G.

20

~etvrtak24.februar2011.

Izra el ski ten ko vi tu kli po lo `a je u Ga zi TEL AVIV: Se dam Pa le sti na ca ra we no je ju ~e ka da su izra el ska ar ti qe ri ja ili ten ko vi otvo ri li va tru na gru pu eks tre mi sta na gra ni ci s po ja som Ga ze, sa op {ti li su zva ni~ ni ci i o~e vi ci. [ef slu `be hit ne po mo }i u Ga zi Ad ham Abu Sel me ja iz ja vio je da su svi za do bi li po vre de od {rap ne la i da je jed na oso ba u kri ti~ nom sta wu.

Izra el ska ar mi ja sa op {ti la je da je eks plo ziv na na pra va ak ti vi ra na u bli zi ni voj ni ka

ko ji su se ba vi li „ru tin skom ak t iv n o { }u”. ”Ubr z o na k on to ga is pa qe na je mi na na sna ge i pet do dat nih mi na na izra el sku te ri to ri ju. Po tom su sna ge iden t i f i k o v a l e vi { e mi l i tana t a u istom pod r u~ j u i uzvrati l e va t ru u wi h o v om prav cu. Po tvr |en je di rek tan po gotak”, na ve de no je u voj nom saop { te w u. Voj n o kri l o Islam skog xi ha da, Bri ga de al - Kuds je na ve lo da su ci qa ni pri pad ni ci te or ga ni za ci je.

(Ta njug)

Svet

Seul i Pe king za bri nu ti zbog Pjon gjan ga SEUL: Mi ni stri ino stra nih po slo va Ju `ne Ko re je i Ki ne iz ra zi li su ju ~e za bri nu tost zbog ne dav no ob ja vqe nog se ver no ko rej skog pro gra ma za obo ga }i va we ura ni ju ma, ko ji mo `e da obez be di dru gi na ~in za pra vqe we atom ske bom be.

Ki ne ski mi ni star Jang \i e }i se na la zi u dvo dnev noj po se ti Se u lu u okvi ru di plo mat skih na sto ja wa Pe kin ga da se sma wi na pe tost u re gi o nu i pro na |e iz laz iz kri ze na sta -

le na k on pro { lo g o d i { weg bom b ar d o v a w a ju u z no k o r ej skog po g ra n i~ n og ostr v a od stra ne Se ver ne Ko re je.

Mi ni stri su se sa gla si li o po tre bi kon sul ta ci ja o na ~i ni ma od no {e wa pre ma ura ni jum skom pro gra mu Se ver ne Ko re je. Pa `wa na dru gi pro gram obo ga }i va wa ura ni ju ma skre nuta je no vem bra pro {le go di ne ka da su jed nom ame ri~ kom na u~ ni ku po ka za na no va po stro je wa za obo ga }i va we u Se ver noj Ko re ji. (Ta njug)

dnevnik

Cr kva za re di la o`e we nog mu {kar ca BER LIN: Ne ma~ ka ka to li~ ka cr kva za re di la je za sve {te ni ka o`e we nog mu {kar ca, oca dvo je de ce na kon {to je od pa pe Be ne dik ta XVI do bio iz u ze }e od ce li ba ta. Harm Klu e ting, te o log i biv {i pro te stant ski pa stor, ne }e mo ra ti da se pri dr `a va za ko na o ce li ba tu za vre me tra ja wa svog bra ka, sa op {te no je iz bi sku pi je u Kel nu, pre no si agen ci ja Roj ters.

Ovaj slu ~aj skre }e pa `wu na ma lo po zna ti za kon ka to li~ ke cr kve, do net pre 60 go di na, ko ji

do pu {ta sve {te nom li cu dru ge hri {}an ske ve re da po sta ne sve {te nik u ka to li~ koj cr kvi. „To se ret ko do ga |a, ali ni je ne u o bi ~a je no”, iz ja vio je port pa rol keln ske bi sku pi je, do da ju }i da je to ~est slu ~aj u skan di nav skim ze mqa ma. Klu e ting (61) se u ka to li ~an stvo pre o bra tio 2004.

Na kon to ga je bio |a kon i pre da vao ver sku isto ri ju na uni ver zi te ti ma u Ne ma~ koj i [vaj car skoj. Tre nut no pre da je na Uni ver zi te tu u Kel nu gde }e slu `i ti i kao sve {te nik.

(Ta njug)

PRO TE STI U A RAP SKIM ZE MQA MA SE NA STA VQA JU: U LI BI JI VLA DA HA OS, U EGIP TU [TRAJ KU JU BIV [I PO LI CAJ CI

Ah ma di neyad kri ti ku je Ga da fi ja TE HE RAN: Iran ski pred sed nik Mah mud Ah ma di ne xad kri ti ko vao je ju ~e li bij sku vlast zbog „ne za mi sli ve” re pre si je, po zvav {i svet ske li de re da slu {a ju vo qu na ro da i upo zo rio da }e se ta las pro te sta na Bli skom is to ku pro {i ri ti u Evro pu i Se ver nu Ame ri ku. „Ne za mi sli vo je da ne ko ubi ja svo je gra |a ne, bom bar du je svo je gra |a ne”, iz ja vio je za iran sku dr `av nu te le vi zi ju Ah ma di ne xad po vo dom si tu a ci je u Li bi ji, pre ne la je agen ci ja AFP. Iran ski pred sed nik je upo zo rio da }e se ta las pro te sta na Bli skom is to ku pro {i ri ti u Evro pu i Se ver nu Ame ri ku, ne na vo de }i ime na ze ma qa, pre neo je AP. Zah te vi za re for me sta vi }e ta~ ku na ugwe ta va we „aro gant nih si la”, is ta kao je Ah ma di ne xad. Iran ski pred sed nik je upi tao ka ko je mo gu }e da ofi ci ri ma bu de na re |e no da pu ca ju iz auto mat skih pu {a ka, ten ko va i pi {to qa pro tiv sop stve nih gra |a na is ta kav {i da je to ne pri hva tqi vo. „To je ne pri hva tqi vo. Ne ka qu di go vo re, bu du slo bod ni da iz ra ze svo ju vo qu. Ne tre ba se opi ra ti vo qi na ro da „, re kao je Ah ma di ne xad po ru ~iv {i svet skim li de ri ma da „slu {a ju, ~u ju i go vo re” svom na ro du.

Iran je i sam bio po go |en ta la som pro te sta pro tiv Ah ma di ne xa do vog kon tro verz nog re i zbo ra u ju nu 2009. go di ne.

Iran ske vla sti su de mon stra ci je na kon iz bo ra bru tal no su zbi le, a na de se ti ne qu di je bi lo ubi je no, ra we no i na hi qa de uhap {e no. Ne ko li ko in te lek tu a la ca, no vi na ra, umet ni ka, advo ka ta i re for mi sta osu |e no je na vi {e go di {we ka zne za tvo ra zbog u~e {}a u po kre tu pro tiv Ah ma di ne xa do ve vla sti, pod se ti la je fran cu ska agen ci ja.

(Ta njug)

Kinezi ponovo Na pa di na gra di li {ta pozvani na i eva ku a ci ja stra na ca Jasmin oku pqa wa PE KING: Je dan stra ni veb sajt ob no vio je ju ~e po ziv sta nov ni ci ma 13 ki ne skih gra do va da se sva ke ne de qe u od re |e no vre me oku pe i tra `e od vla sti tran spa rent no po na {a we i slo bo du go vo ra, po ugle du na po zi ve pro {lih ne de qa {i rom Bli skog is to ka.No vi po ziv, ob ja vqen na veb saj tu na ki ne skom je zi ku Boxun.com po sta vqe nom u SAD, iz gle da da je ob ja vi la ista mi ste ri o zna gru pa ko ja je or ga ni zo va la ne u spe le pro te ste u vi {e ki ne skih gra do va pro {le ne de qe pod na zi vom „Ja smin oku pqa wa”, alu di ra ju }i na „Ja smin re vo lu ci ju” u Tu ni su.

Po ziv od pro {le ne de qe je iza z vao po j a ~ a n o pri s u s tvo po li ci je na uli ca ma ve }ih ki ne skih gra do va i pre ven tiv na za dr `a va wa u ku }a ma po zna ti jih ki ne skih ak ti vi sta za qud ska pra va. Do ma sov ni jih oku pqa wa i su ko ba ni je do {lo, a u Pe kin gu je na zbor nom me stu bi lo oko 200 qu di od ko jih su ne ki bi li i pro la zni ci.

U pro gla su ne i den ti fi ko va ne gru pe se ka `e da }e ak ci je po ka za ti ki ne skoj vla di da wen na r od o~e k u j e od g o v or nost i tran spa rent nost ko ja

ne po sto ji u sa da {wem jed no par tij skom si ste mu. U no vom po zi vu se is ti ~e da ono {to u~e sni ci tre ba da ra de je da „pri ti ska ju vla da ju }u (ko mu ni sti~ ku) par ti ju”. „Uko li ko se par ti ja ne bu de stal no ob ra ~u na va la s ko rup ci jom i pri hva ti la nad gle da we od stra ne na ro da, on da }e na pu sti ti po zor ni cu isto ri je”, ka `e se u pro gla su ko ji je u for mi pi sma upu }en i ki ne skom par la men tu ko ji po ~i we go di {we za se da we 5. mar ta.

Bez na sto ja wa da se za va ra va ju ki ne ske sna ge re da, u po zi v u se u~e s ni c i oku p qa w a po zi va ju da ne pred u zi ma ju ne po treb ne ak ci je ve} sa mo da se „{e t a j u” zbor n im me s tom u 14,00 sa ti, pre neo je AFP. „Po zi va mo sva kog u~e sni ka da {e ta, gle da, ili sa mo da se pre tva ra da tu da pro la zi. Sve dok bu de te pri sut ni, auto ri ta tiv na vla da }e se tre sti od stra ha”, ka `e se na veb saj tu.

Ka k o Tvi t er i Fej s buk ne mogu da se ko ri ste u Ki ni, a vla sti pom no fil tri ra ju saj to ve sa sli~ nim tek sto vi ma, ma lo je ve ro vat no da }e ve }i broj Ki ne za vi de ti ove po zive.

(Ta njug)

TRI PO LI: U Li bi ji i da qe vla da ha os, na pad nu ta su jo{ ~e ti ri ju `no ko rej ska gra di li {ta, dok se stran ci ma sov no eva ku i {u iz te se ver no a fri~ ke ze mqe. Pqa~ ka {i su upa li na ~e ti ri gra di li {ta ju `no ko rej skih kom pa ni ja i od ne li te {ku ma {i ne ri ju i vo zi la, a u

De se tak hi qa da stra na ca tra `i na ~in da na pu sti Li bi ju

na pa di ma ni je bi lo po vre |e nih, iz ve sti le su za pad ne agen ci je. Ju `na Ko re ja je po zva la sve svo je gra |a ne da hit no na pu ste Li bi ju i na ja vi la mo gu} nost sla wa avi o na i bro do va za eva ku a ci ju.

U toj ze mqi tre nut no ima oko 1.400 Ju `no ko re ja ca, od ko jih ve }i na ra di za gra |e vin ske kom pa ni je. U po ne de qak je oko 500 Li bi ja ca opqa~ ka lo ju `no ko rej sko gra di li {te za pad no od Tri po li ja, a u na pa du su po vre |e na tri Ju `no ko rej ca i 15 rad ni ka iz Ban gla de {a. To kom da na su opqa~ ka na jo{ dva gra di li {ta.

Pro te sti i ne re di u Li bi ji po fe bru a ra svrg nut pred sed nik ~e li su 15. fe bru a ra, a li bij ski Ho sni Mu ba rak, na pra vi li su li der Mo a mer Ga da fi po zvao je kor don da bi spre ~i li na sto ti ka sno si no} voj sku, po li ci ju i ne zna ti `eq ni ka da pri |u za pa svo je pri sta li ce da ugu {e po bu nu qe nim auto mo bi li ma, ja vi le su i za pre tio je de mon stran ti ma kr svet ske agen ci je. vo pro li }em.U ne mi ri ma po gi nu Na me sto in ci den ta upu }e no lo je 300 qu di, ukqu ~u ju }i 58 voj je ~e tvo ro va tro ga snih ko la i ni ka, pr vi su zva ni~ ni po da ci ko isto to li ko ko la hit ne po mo }i. je je ob ja vio re `im li bij skog li Iz ve {ta ja o even tu al nim `r tva ma u tom in ci den tu ne ma. de ra Mo a me ra Ga da fi ja od po ~et ka an ti vla di nih pro te sta pre ne (Ta njug)

Biv {i po li caj ci za pa li li zgra du u Egip tu KA I RO: Biv {i egi pat ski po li caj ci pro te sto va li su ju ~e is p red zgra d e mi n i s tar s tva unu tra {wih po slo va u Ka i ru, tra `e }i da bu du vra }e ni na po sao i tom pri li kom su za pa li li ma w u zgra d u i ne k o l i k o auto mo bi la.

Voj ni ci ko ji se na la ze ras po re |e ni u cen tru Ka i ra jo{ od po ~et ka pro te sta ko ji su tra ja li 18 da na i po sle ko jih je 11.

de qu da na. Sma tra se da je sko ro po lo vi na `r ta va stra da la u dru gom po ve li ~i ni gra du Ben ga zi ju na is to ku ze mqe, ko ji je naj vi {e po go |en ne mi ri ma. Me |u na rod na or ga ni za ci ja za qud ska pra va „Hju man rajts vo~” sa op {ti la je ra ni je da je u ne mi ri ma u Li bi ji

po gi nu lo 233 qu di, dok je Me |u na rod na fe de ra ci ja za qud ska pra va na ve la da je broj `r ta va iz me |u 300 i 400.

Su de }i pre ma iz ve {ta ji ma agen ci ja, u Li bi ji si tu a ci ja je i i ju ~e de lo va la kon fu zna: vla di ni zva ni~ ni ci go vo re da je us po sta vqen mir, dok stra ni iz ve {ta ~i

sne sna ge i voj ska utvr di le svo je po zi ci je”. On je sa op {tio da je for mi ra na ko mi si ja ko ja }e spro ve sti is tra gu o osmo dnev noj po bu ni pro tiv li bij skog li de ra Mo a me ra Ga da fi ja. On je do dao da „tre nut ne okol no sti ne do zvo qa va ju da se odr `i sa sta nak par la men ta ka ko bi se ras pra vqa lo o re for ma ma”, ko je je ra ni je ove ne de qe na ja vio Ga da fi jev sin Se if al Islam.

De man tu ju }i ra ni je in for ma ci je da je avi ja ci ja bom bar do va la ci vi le, za me nik {e fa ge ne ral {ta ba rat nog va zdu ho plov stva Xe bril el Ka di ki iz ja vio je da su bom bar do va na skla di {ta oru` ja i mu ni ci je na is to ku, se ve ro za pa du, ju gu i ju go za pa du ze mqe, i da se ona na la ze u obla sti ma ko ja su da le ko od na se qe nih me sta. Mi ni star unu tra {wih po slo va Ab del Fa tah Ju nes pod neo u uto rak uve ~e ostav ku i po zvao oru `a ne sna ge da po dr `e po bu nu pro tiv Ga da fi ja. „Pod no sim ostav ku na sve svo je du `no sti kao od go vor na re vo lu ci ju od 17. fe bru a ra”, po ru ~io je Ju nes pu tem ama ter skog vi deosnim ka ko ji je emi to va la te le vi zi ja Al Xa zi ra. Od po ~et ka de mon stra ci ja pro {le ne de qe ve li ki broj is tak nu tih li bij skih zva ni~ ni ka pod neo je ostav ke i pri dru `io se an ti vla di noj po bu ni.

U nemirima poginulo 300 qudi, ukqu~uju}i 58 vojnika – prvi su zvani~ni podaci koje je objavio re`im u Tripoliju ja vqa ju da je u ze mqi ha os. U ve }i ni ve li kih gra do va u Li bi ji „po no vo je us po sta vqen mir” tvr de li bij ske vla sti, dok stra ne agen ci je pre no se da u ze mqi i da qe vla da ha os, pqa~ ka {i na pa da ju gra di li {ta, a stra ni rad ni ci se ma sov no eva ku i {u iz te se ver no a fri~ ke ze mqe.

Pred sed nik Op {teg na rod nog kon gre sa Li bi je Mo ha med Zvei je po ru ~io da je „po no vo us po sta vqen mir” i da su „bez bed no -

Svet je pre ko Sa ve ta bez bed no sti Uje di we nih na ci ja za tra `io hit nu ob u sta vu na si qa pro tiv ci vi la u Li bi ji, a od vla sti u Tri po li ju uz dr `a nost i po {to va we qud skih pra va i me |u na rod nog hu ma ni tar nog pra va. Ape li ma za ob u sta vu na si qa pri dru `io se i Ita li jan ski pre mi jer Sil vio Ber lu sko ni ko ji se u te le fo nom raz go vo ru sa Ga da fi jem za lo `io za mir no raz re {e we kri ze u Li bi ji.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI GVIDO VESTERVELE [ef ne ma~ ke di plo ma ti je Gvi do Ve ster ve le po se }u je da nas Egi pat, gde }e se u Ka i ru su sre sti s pred stav ni ci ma vla de, ali i opo zi ci je, sa zna ju ne ma~ ki me di ji u di plo mat skim kru go vi ma u Ber li nu.Ne ma~ ka sa Egip tom ima tra di ci o- nal no pri ja teq ske po li ti~ ke od no se i ve o ma in ten ziv ne pri vred ne ve ze. Uku pan obim raz me ne bio je 2009. go di ne 3,5 mi li jar di evra.

PEVA^ICA RIJANA Od lu kom su da u Los An |e le su, ame ri~ koj RnB zve zdi Kri su Bra u nu ubla `e na je za bra na pri la `e wa biv {oj de voj ci i pe va ~i ci Ri ja ni. Braun, ko me je na kon pri zna wa da je pre bio Ri ja nu bi lo za bra we no da joj se pri bli `i na ma we od 50 me ta ra, mo }i }e ubu du }e da raz go va ra s wom i da za jed no na stu pa ju na sce ni. Braun je pre dve go di ne osu |en na pet go di na uslov ne ka zne

YASTIN BIBER Mla di ka nad ski pe va~ Xa stin Bi ber do bi }e usko ro svo ju sta tuu u Mu ze ju vo {ta nih fi gu ra Ma dam Ti so u Lon do nu. Di men zi je za svo ju fi guru, 16-go di {wa zve zda da la je pro {le sed mi ce bo ra ve }i u bri tan skoj pre sto ni ci po vo dom pro mo ci je svog do ku men tar nog mu zi~ kog fil ma „Never Say Never„. Ka nad ska pop zve zda na }i }e se u in ter ak tiv nom mu zi~ kom de lu po stav ke.

U ZEMQOTRESU NA NOVOM ZELANDU 75 @RTAVA I 300 NESTALIH

Poginula dr`avqanka Srbije KRAJST^ER^: Broj `r ta va sna `nog ze mqo tre sa ko ji je u uto rak po go dio Kraj st~er~ na No vom Ze lan du po ve }ao se na 75, a 300 qu di se vo de kao ne sta li, iz ja vio je gra do na ~el nik ovog gra da Bob Par ker. Ze mqo tres ja ~i ne 6,3 ste pe na po Rih te ru do go dio se u 12,51 sa ti po lo kal nom vre me nu, a epi cen tar je bio na sa mo ne ko li ko ki lo me ta ra od Kraj st~er ~a u ko me `i vi oko 400.000 qu di. U gra du se po sle to ga ose ti lo vi {e od 50 ma wih po tre sa. Na hi qa de sta nov ni ka Kraj st~er ~a i tu ri sti ko ji su na pu sti li svo je ho te le, pre spa va li su pr vu no} u pri vre me nim sklo ni {ti ma i grad skim ha la ma.

Am ba sa dor ka Sr bi je u Austra li ji Ne da Ma le ti} iz ja vi la je ju ~e da je jed na srp ska dr `a vqan ka po gi nu la u ze mqo tre su, a da su osta li srp ski dr `a vqa ni do bro.

Ma le ti} je u iz ja vi na ve la da je

dr `a vqan ka Sr bi je, ~i ji iden ti tet ni je mo gla da sa op {ti, za tr pa na pod ru {e vi na ma jed ne zgra de i da je da va la zna ke `i vo ta ka da je ju ~e ot kri ve na, ali da je u me |u vre me nu umr la. „Ja kad sam kre nu la iz Austra li je, ima li smo in for ma ci ju da je `e na jo{ uvek `i va. Do {li smo ov de i do bi li oba ve {te we da su ob u sta vqe ne da qe ak tiv no sti na ot ko pa va wu te zgra de jer ni je bi lo zna ko va `i vo ta”, re kla je Mi le ti} ko ja se na la zi na No vom Ze lan du.

U Krajst~er ~u pro gla {e no je lo kal no van red no sta we, a u cen tral nom de lu gra da, oko ko ga je po sta vqen po li cij ski kor don, pa tro li ra ju voj ni ci u oklop nim vo zi li ma, ja vio je Roj ters. Spa si la~ ke eki pe pre tra `u ju ru {e vi ne, a {ef po li ci je Ra sel Gib son je iz ja vio da pre `i ve li {a qu SMS po ru ke i pro iz vo de zvu ke

pre ma ko ji ma se ak ci je spa sa va wa usme ra va ju. „Te la le `e po uli ca ma. Qu di su osta li za ro bqe ni u auto mo bi li ma, zgwe ~e ni is pod ru {e vi na, a ka da ja sno vi di mo da je re~ o smrt nom slu ~a ju, na {i na po ri, na `a lost, mo ra ju da se usme re na pre `i ve le”, ka zao je Gib son, ko ji je uve ren da }e broj `r ta va bi ti znat no ve }i. Spa si o ci po ku {a va ju da do pru do 15 pre `i ve lih ko ji su za ro bqe ni u jed noj {e sto sprat noj zgra di ko ja se uru {i la to kom po tre sa.Gra do na ~el nik je re kao da Kraj st~er~, dru gi po ve li ~i ni grad na No vom Ze lan du, iz gle da kao rat na zo na.

Po li ci ja je go to vo si gur na da ve }i broj stra nih stu de na ta ko ji

su u tre nut ku ne sre }e bi li u {ko li za stra ne je zi ke Kings edju kej {en, u zgra di Ken ter be ri te le vi zi je, vi {e ni je me |u `i vi ma, pa je od lu ~i la da ak ci ju spa sa va wa iz te zgra de ob u sta vi. Me |u za ro bqe ni ma u zgra di CTV je 10 ja pan skih stu de na ta i 15 za po sle nih na te le vi zi ji. Iz zgra de su do sa da spa {e na dva pro fe so ra i 11 stu de na ta.

(Tanjug)

balkan

dnevnik STI GLI PR VI GRA \A NI SR BI JE EVA KU I SA NI IZ TRI PO LI JA

Ukr ca va we tra ja lo pu na dva sa ta BE O GRAD: Prvi avion Jata, sa gra|anima Srbije koji su evakuisani iz Tripolija sleteo je na aerodrom „Nikola Tesla” ju~e ne{to pre 16.30 sati. Na beogradskom aerodromu dr`avqane Srbije do~ekali su ~lanovi porodica, a na samom izlazu iz aviona ministar policije Ivica Da~i} i dr`avni sekretar u Ministarstvu spoqnih poslova Mirko

Stefanovi}. Drugi avion „Jat ervejza” sa srpskim dr`avqanima poleteo je sa zaka{wewem iz Tripolija i stigao je na beogradski aerodrom „Nikola Tesla” sino} kasno.

Vreme poletawa tre}eg aviona jo{ neizvesno, rekao je Tanjugu {ef kabineta generalnog direktora Jata Stanimir Jovanovi}.

Prema wegovim re~ima, ukrcavawe u tre}i avion na aerodromu u Tripoliju je ote`ano zbog velike gu`ve i neizvesno je da li }e no}as uop{te poleteti ka Beogradu, iako ima sve potrebne dozvole. „[to se ti~e na{ih gra|ana, koji se nalaze u Bengaziju i Raslanufu, kojih ima oko 500, oni }e biti u dogovoru sa vladama Rusije i Turske evakuisani brodovima”, rekao je ministar Da~i}, a dr`avni sekeratar u Ministarstvu spoqnih poslova Mirko Stefanovi} apelovao je na sve dr`avqane Srbije, koji se nalaze

Su spen do van za kon RS o ka ta stru BA WALU KA: Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko izjavio je ju~e u Sarajevu da zakon o katastru, koji je donela Skup{tina Republike Srpske, nije relevantan. „Mi smo u januaru doneli odluku o dr`avnoj imovini za podru~je RS i tada smo suspendovali taj zakon”, rekao je Incko podse}aju}i da je to pitawe pred Ustavnim sudom BiH i da ~eka tu odluku.”Odlukom iz januara pokrivena su sva podru~ja. Suspenzija ostaje”, kazao je Incko novinarima.

Komentari{}i izjave predsednika RS Milorada Dodika da ne}e po{otvati odluke visokog predstavnika o suspenziji zakonskih re{ewa, koje donosi parlament RS, Incko je rekao da to ne smatra uvredqivim ni wega ni OHR. „Dodik je svojim izjavama degradirao sudove u RS-u, a ne instituciju visokog predstavnika”, kazao je Incko. Narodna skup{tina RS usvojila je pre dva dana zakon o katastru i pored o{trog upozorewa visokog predstavnika u BiH i ambasadora Saveta za imeplementaciju mira u BiH (PIC). Ambasadori PIC, osim Rusije, jo{ 5. januara su dali nalog zabrane promene prava nad dr`avnom imovinom do kona~ne odluke Ustavnog suda BiH o ranije usvojenom zakonu o dr`avnoj imovini RS. Inckovo upozorewe odbacili su i najvi{i zvani~nici ovog entiteta, navode}i da RS ima pravo da donese ovaj zakon. Ukoliko visoki predstavnik donese novu zabranu, ne}emo je objaviti u „Slu`benom glasniku RS”, rekao je predsednik Dodik. Da u zakonu nema ni{ta sporno mi{qewa su i predsednici parlamenta i vlade RS, Igor Radoji~i} i Aleksandar Xombi}.

(Ta njug)

u Libiji, da ne poku{avaju samostalno da se evakui{u i ni po koju cenu ne poku{avaju da putuju iz grada u grad, jer je to najopasnije.

Iz crnogorske luke Bar ju~e je isplovio ka Libiji brod za evakuaciju ruskih dr`avqana i stranaca, me|u kojima ima i veliki broj Srba, koji rade za ruske kompanije u tom zemqu, saop{teno je Itar-TAS su iz Uprave za in-

formisawe u ruskom Ministarstvu za vanredne situacije.

Predstavnik Ministarstva rekao je da je brod „Sveti Stefan” isplovio iz luke Bar i uplovi}e u libijske gradove Sirt i Ras-Lanuf, gde na evakuaciju ~ekaju Rusi i stranci koji po ugovoru rade za

je, a 579 iz Turske. Brod }e iz Libije otploviti za Istanbul.

Gra|ani Srbije, evakuisani ju~e avionom iz Tripolija, jednoglasni su u oceni da je situacija u tom gradu napeta, ali ni pribli`no „tako stra{na kao {to prenose televizijske stanice”. Jedan od razloga za povratak u Beograd, prema re~ima evakuisanih, bio je i taj {to su strahovali za sopstveni `ivot i `ivot svoje porodice. Medutim, ve}ina wih tvrdi da }e se vratiti u Tripoli ~im to dozvole prilike.

U prvim susretima sa ~lanovima porodica na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla”, evakuisani gra|ani Srbije nisu bili raspolo`eni za razgovor sa novinarima, ali su zato jedva ~ekali da se prikqu~e svojima, ~ija je radost zbog ~iwenice da su im najbli`i na sigurnom zamenila strah i zebwu tokom vi{e~asovnog ~ekawa na wihov povratak.

Me|u prvima, iz Libije su evakuisane majke sa decom i suze u wihovim o~ima svedo~ile su o uzbu|ewe zbog povratka ku}i. Informacije, koje su ~itavog dana stizale iz Tripolija, da je ukrcavawe u avion teklo sporo i skoro puna dva sata zbog velikih gu`vi, potvrdili su i pristigli srpski dr`avqani. Prema wihovim re~ima, i druge zemqe su poku{avale da izvuku svoje gra|ane iz nemirima zahva}enog glavnog grada Libije, {to je bio razlog za ka{wewe u dolasku.

Da nas re dov ni le to vi za Tripoli Direktor Jata Vladimir Ogwenovi} naglasio je da od danas kre}u redovni letovi Jata za Tripoli i oni }e biti iskori{}eni za evakuaciju gra|ana. „Za te redovne letove nisu potrebne posebne dozvole”, rekao je Ogwenovi}. „Ruske `eleznice”. Ministarstvo je saop{tilo da iz Sirta treba da budu evakuisane 152 osobe, od kojih je 31 ruski dr`avqanin, a ostali su gra|ani Srbije i Turske koji rade za R@.

Iz Ras-Lanufa brodom je, kako navodi rusko ministarstvo, planirana evakuacija 842 osobe, od kojih je 140 iz Srbije, 123 iz Rusi-

Sandra Simi} iz Beograda rekla je da u centru grada nije videla nista U prvom avionu bilo je oko 130 srpskih dr`avqana, uglavnom, `ena i dece. Pre wih, na aerodrom su sleteli avioni Jata kojima su u zemqu doleteli na{i gra|ani koji su u Libiji radili u doma}im i engleskim kompanijama.

(Ta njug-Fo Net)

~etvrtak24.februar2011.

VO DE ]I SIN DI KAT GR^ KE OR GA NI ZO VAO 24-^A SOV NI [TRAJK

[ted wa je di ni put iz la ska iz kri ze ATI NA: Vode}i sindikati u Gr~koj koji okupqaju dva i po miliona zaposlenih u javnom i privatnom sektoru po~eli su ju~e 24~asovni {trajk koji je ve} izazvao mnoge poreme}aje u zemqi.Ovo je najve}i {trajk u Gr~koj u ovoj godini, koji je usmeren protiv vladinih mera {tedwe koje su pogodile mnoge radnike, slu`benike, penzionere i nezaposlene.

Prema najavama, u slede}ih 24 ~asa ne}e raditi prodavnice, {kole, bolnice sem u hitnim slu~ajevima, saobra}aj }e biti poreme}en, bi}e dozvoqeni samo vanredni letovi aviona, putni~ki brodovi }e ostati u lukama. „Ovaj {trajk je samo po~etak u ovoj godini. Mi smo protiv ove politike koja vodi u siroma{tvo i recesiju”, izjavio je Ilijas Iliopulos, generalni sekretar sindikata ADEDY koji okupqa zaposlene u javnom sektoru, prenosi Rojters. Dana{wi {trajk je podr`ala i federacija zaposlenih u privatnom sektoru GSEE, zapravo iza wega stoje dva najve}a sindikata koji ukupno imaju pre-

ko 2,5 miliona ~lanova. U vladi ne pokazuju spremnost da odustanu od politike {tedwe i pozivaju organizatore protesta da izbegnu nasiqe. U vladi isti~u da nemaju alternative, da je politika „stezawa kai{a” jedini put za izlazak zemqe iz najte`e ekonomske krize.

U sindikatima, tako|e, ka`u da treba {tedeti, ali tra`e da se taj teret raspodeli ravnomerno, a ne da se samo svaquje na le|a onih

koji `ive od mese~nih plata i penzija, kao i socijalnih davawa za nezaposlene.Prema najnovijim podacima nezaposlenost je u Gr~koj dostigla rekordan nivo:14 odsto radno aktivnog stanovni{tva.

U vladi ka`u da je {tedwa jedni put za izlaz iz krize, pogotovo {to je to preduslov za dobijawe zajmova od MMF i evropskih finansijskih institucija u ukupnom iznosu od 120 milijardi evra.

(Ta njug)

EU `e li vlast spo sob nu za re for me u BiH BA WA LU KA: Portparol visokog predstavnika EU za bezbednost i spoqnu politiku Ketrin E{ton Maja Kocijan~i~ izjavila je da Evropska unija na prvom mestu `eli da vidi formirawe vlasti, koja }e se hitno uhvatiti u ko{tac s reformama potrebnim za put BiH ka EU. Ona je, kako prenose bawalu~ki mediji, uo~i posete direktora Direkcije za zapadni Balkan Miroslava Laj~aka, rekla da je to znak da EU `eli da radi s predstavnicima BiH na ovim va`nim pitawima.

Laj~ak je sino~ kasno doputovati u Sarajevo, gde }e danas razgovarati sa liderima SDP-a Zlatkom Lagumxijom, SDA Sulejmanom Tihi}em, HDZ-a Draganom ^ovi}em, HDZ-a 90 Bo`om Qubi}em i Saveza za boqu budu}nost Fahrudinom Radon~i}em.

MAKEDONIJA

Ma ja Ko ci jan ~i~

U petak }e Laj~ak boraviti u Bawaluci i razgovarati sa liderima SNSD Miloradom Dodikom i SDS Mladenom Bosi}em. „Laj~ak nije nepoznata osoba u va{oj zemqi. Ali on u BiH dolazi prvi put u svojoj novoj ulozi, u kojoj

`eli da ponovi ono {to mi govorimo mesecima, a to je da je BiH hitno potrebna reformska vlast”, rekla je Kocijan~i}eva.U petak u BiH dolazi i Xejms Stajnberg, zamenik dr`avnog sekretara SAD Hilari Klinton.Ove dve posete se posmatraju kao znak poja~ane diplomatske aktivnosti u BiH. Zamenik dr`avnog sekretara SAD Xejms Stajnberg krajem sedmice poseti}e BiH, gde }e razgovarati sa predstavnicima vlasti i politi~kim liderima kako bi podstakao brzo formirawe vlasti koja mo`e doneti napredak reformama na evropskom i evroatlantskom putu. Sa Stajnbergom u Sarajevo }e doputovati i zamenik pomo}nika dr`avnog sekretara SAD za evropske i evroazijske poslove Tomas Kantrimen.

(Ta njug)

CRNA GORA

BRAT BIV [EG PRED SED NI KA MA KE DO NI JE TRA @I NO VU IS TRA GU

Ne ma do ka za za otva ra we slu ~a ja o pogibiji Trajkovskog SKO PQE: Dr`avni tu`ilac Makedonije izjavio je ju~e da tvrdwa brata tragi~no preminulog predsednika Makedonije Bo-

Tu`ilac Qup~o [vrgovski izjavio je da slu~aj Trajkovski mo`e biti otvoren u svakom trenutku ukoliko bude novih ~iwenica i dokaza, ali ne na osnovu izjava koje nisu potkrepqene dokazima. „Do sada nemamo relevantan dr`avni organ ili pak fizi~ko lice koje je dostavilo dokaz razli~it od zakqu~ka do kojeg je do{lo Tu`ila{tvo, na osnovu dokaza iz pretkrivi~nog postupka”, ka`e [vrgovski. Brat Ne se }a kod Mo sta ra (26. febru a r 2004) blizanac Borisa risa Trajkovskog da mu je brat Trajkovskog Aleksandar pekju~e ubijen nije relevantan dokaz da je nakon sedam godina od tragi~ne bi slu~aj ponovo bio otvoren. avionske nesre}e 26. februara

2004. godine u BiH, u kojoj je poginulo jo{ osam wegovih saradnika, izrazio sumwu da je nesre}a u stvari bila atentat na wegovog brata. On nije kazao na koga sumwa da je po~inilac, ali naveo je da je to „neko kome je smetao rad Borisa, wegova iskrenost, wegovi uspesi”.

Ovo nije prvi put da neko izrazi sumwe da se u slu~aju pogibije Borisa Trajkovskog radi o atentatu, a ne nesre}i. [vajcarski poslanik Andreas Gros rekao je lane da postoje novi dokazi koji ukazuju na to da je biv{i makedonski predsednik ubijen, ali da o wima jo{ ne mo`e govoriti. Navodno, Gros je imao dokaze da se avion nije sru{io zbog gre{ke pilota i lo{ih vremenskih uslova. Tu`ila{tva i u Skopqu i u Sarajevu zatvorila su slu~aj kao avionsku nesre}u.

(Ta njug)

Pred sed nik iz bor ne ko mi si je pod neo ostav ku SKO PQE: Predsednik Dr`avne izborne komisije u Makedoniji podneo je ju~e ostavku na funkciju, na koju je do{ao iz redova opozicione Socijaldemokratske partije Makedonije. U obrazlo`ewu ostavke koju je podneo parlamentu, u trenutku kada su vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji sve izvesniji, Aleksandar Novakovski navodi da je u proteklom perio-

21

du naporno radio, da je Komisija spremna za izbore, ali da je wegov autoritet naru{en.

Makedonski mediji prenose nezvani~ne informacije da je Novakovski bio pod velikim pritiskom svoje stranke da se povu~e, dok iz Dr`avne izborne komisije ka`u da je ostavka li~ni ~in Novakovskog. Ostavka prvog ~oveka Dr`avne izborne komisije usledila je za najavama

da su prevremeni parlamentari izbori sve izvesniji.

Vladaju}a VMRO-DPMNE insistira da se oni odr`e {to br`e, ve} u aprilu, dok opoziciona SDSM insistira da izbori budu u junu, nakon {to se ispune svi uslovi koje ta stranka postavqa da bi prekinula bojkot parlamenta i vratila svoje poslanike u skup{tinske klupe.

(Ta njug)

Spor zbog ko ri {}e wa Ce tiw skog ma na sti ra POD GO RI CA: Crnogorski tiwski manastir oduvek bio crpremijer Igor Luk{i} izrazio je kvena, a ne op{tinska svojina, te razumevawe za zahtev kanonski neda je zahtev CPC-a “samo jo{ jedna priznate Crnogorske pravoslavne u nizu nebuloza raspopa Mira{a crkve (CPC) za kori{}ewe CeDedei}a i wegovih sledbenika”. tiwskog manastira i najavio da }e „Boqe bi im bilo da od prestoo tom pitawu razgovarati sa prvim nice tra`e neki butik ili kafanu, ~ovekom prestonice. a ne manastir, jer su oni izop{te“Imam puno razumevawe za poni i anatemisani od Vaseqenske trebe Crnogorske pravoslavne crkve da se na adekvatan na~in pozicionira.

Smatram da CPC ima svoje pravo na postojawe i smatram da je generalno - to pitawe koje pripada korpusu qudskih prava i da treba pustiti svakom pojedincu da i verska ose}awa iskazuje na potpuno autonoman i privatan na~in.

To je najboqi put da se sistemska pitawa re{avaju i mislim da nam oko svega treba malo vi{e tolerancije”, kazao je Luk{i}, prenela je TV IN. Premijer je rekao da su crkvena pitawa veoma osetqiva, Ce tiw ski ma na stir zahtevaju vi{e tolerancije i zato pravoslavne crkve”, rekao je podse, dodao je, treba ~uvati svih ishigori~ki paroh Velibor Xomi}. On trenih poteza. je za podgori~ki “Dan” oceno da je CPC je u ponedeqak podnela ovakva ideja “protivna zdravom razahtev gradona~elniku Cetiwa zumu” jer je Cetiwski manastir naAleksandru Bogdanovi}u da im stao prre op{tine. Cetiwski maomogu}i kori{}ewe Cetiwskog nastir posve}en je ro|ewu Bogoromanastira za koji se tvrdi da je dice. Sazidao ga je 1484. godine vlasni{tvo op{tine. Zastupnik Ivan Crnojevi} i tada je postao CPC-a Stevo Vu~ini} je zatra`io sedi{te zetske episkopije. Manada Bogdanovi} CPC-u omogu}i da stir je vi{e puta dogra|ivan, a sakoristi Manastir na istovetan nada{wi izgled datira iz 1927. godi~in na koji to ~ini Mitropolija ne. U okviru manastirskog komcrnogorsko primorska. Bogdanopleksa je i crkva Ro|ewa Bogorovi} se tim povodom jo{ nije ogladice u kojoj se ~uvati mo{ti Svesio, a iz Mitropolije crnogorsko tog Petra Cetiwskog. primorske je saop{teno da je Ce(Ta njug)

22

kULTURA

~etvrtak24.februar2011.

САША ВЕЧАНСКИ ПОБЕДНИК КОНКУРСА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА ЗА САВРЕМЕНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ

Најбољи „Рециклирани злочин” „Рециклирани злочин” Саше Вечанског победио је на конкурсу Стеријиног позорја за савремени домаћи драмски текст 2010. У конкуренцији 63 пристигла рада, о најбољем је одлучивао жири који је радио у саставу Љиљана ПешиканЉуштановић, Жељко Јовановић и Борис Лијешевић. Приликом доношења одлуке жири се руководио уверљившћу заплета, карактера, развојем и темпом драмске радње, питањем да ли је драма релевантна данас, али и да ли она поставља универзална, савремена питања и проблема, као и тиме да конкуришући текстови буду интере-

сантни и иновативни на плану форме.

- Првонаграђени текст ‘Рециклирани злочин’ узбудљива је, напета, добро написана драма и отвара веома важна болна питања: масовних гробница, кривице, појединачне и колективне одговорности, не само оних који су злочине чинили, већ и оних који су избегавали да их виде и разоткрију... Карактери се остварују у ономе што чине, дијалози су уверљиви, прецизни, чисти, концизни. Радња напредује у сваком моменту, без дигресија и празног хода - наводи се у саопштењу жирија. Уз препоруку да се објављују и изводе, жири је на конкурсу Стери-

јиног позорја за савремени домаћи драмски текст издвојио и остварења „Амстердам” Маријане Ћосић, „Паши на дивану” Саше Кнежевића, „Скрколије” Стамена Миловановића, „Shiphol, гејт F 07 или немој то да ми радиш” Младена Поповића. Саша Вечански (1969, Панчево) је драмски писац и сценариста. Драме су му игране у неколико београдских позоришта, а за њих је освајао признања у Удружењу драмских писаца Србије (1997), Југословенском драмском позоришту (2004), Радио телевизије Србије (2007) и на фестивалу „Позориште звездариште” (2006). И. Б.

dnevnik

ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРНО У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗУ

„Камершпил” у колективној режији У Новосадском позоришту / Ујвидеки синхазу вечерас у 19 часова премијерно ће бити изведена представа “Камершпил” Беле Сегедија Саба, а поред праизвођења овог комада, њен куриозитет је и у томе што га колективно режирају глумци који учествују у њој. Бела Сегеди Сабо је овај комад написао специјално за Новосадско позориште, у којем је већ два пута учествовао на

те Ђармати, јесте да оно што нам је близу, мораш увек да приметиш, а ако то не радиш, треба да прихватиш помоћ са стране. Како наводи Ката Ђармати, „‘Камершпил’ је прича са много хумора, забавних дијалога и ситуација. Треба да је виде сви који очекују неку промену: од себе, или околине, сви они који верују да чудо може да се деси, само треба увидети прави тре-

ли дело овог света, и да ми треба само да се погледамо у очи да би приметили једни друге и поново оживели оно што смо имали пре 30, 40 година. О томе се ради у „Камершпилу”, о проналажењу себе у другоме. За могућност да колективно режирају, Агота Френец истиче да је то веома велика част, јер управа ове куће тиме показује да верује у глум-

Драмском такмичењу мађарских војвођанских писаца. Комад режира седам глумаца: Агота Ференц, Даниел Хуста, Агота Силађи, Атила Мађар, Атила Немет, Габор Понго и Тамаш Варга. За сценографију и костиме је задужен Ђерђ Чик. „Камершпил“ се догађа у једном селу, у којем, изгубљени у свом затвореном свету, живе брачни пар и суседи, једноставни људи, али великих амбиција и жеље за бољим животом. Чекају да се нешто деси. Спрема се олуја из које се одједном појављује чудан пар: Ангела и Карло. Они су уметници, или анђели, који ће променити живот којим су, по речима драматурга Кате Ђармати, досад живели ови ликови. Нису били у могућности да их сами промене, већ им је стигла помоћ са стране и почели су коначно да једни на друге гледају у правом светлу. Смисао овог комада, по речима Ка-

нутак. Оно што ће се у олујној ноћи догодити у крчми из темеља ће променити, не само живот људи у њој, него и све у шта су до тада веровали... Ова прича показаће нам колико нас мењају непознате околности, некад толико да откривамо сасвим друге људе у себи”. Једна од глумица, и редитељки ове представе, Агота Ференц каже да је учешће и колективна режија била велики изазов за све који су окупљени.

- Добили смо комад као сировину, можда је то мало тешка реч, али узели смо га и месили, док нисмо измесили ово пециво, торту, по мени веома слатку, са шећером на врху – каже Агота Ференц. - У суштини, сам комад говори о приближавању људи, о пару који се током година удаљио, и о томе како једно чудо може да их приближи. Комад указује и да је то заправо веома ма-

це, у њихов фантазију и креативност.

- Ја сам презадовољна. Упознала сам на тај начин још више ове људе које сам и досад већ познавала. Ми смо се, иначе, држали првобитног текста који смо добили, али он је без интерпункција и даје велику слободу да радимо са њим шта год желимо. Морам поменути Кату Ђармати која нам је јако помогла, јер ми нисмо драматурзи, само глумци који су, додуше, нешто научили и од тога током година. Она нам је фино помагала, док смо нас седморо седели, размишљали, свађали се, грлили, мирили и, на крају, добили комад, односно оно што смо стварно хтели од њега. Дали смо му суштину – напомиње Агота Ференц. Друга премијера је сутра, а репризе су 28. фебруара, 1. и 2. марта. Н. Пејчић

МУЗИЧКА ОМЛАДИНА НОВОГ САДА НАЈАВЉУЈЕ ЕКСКЛУЗИВНИ СУСРЕТ С АМЕРИЧКОМ ВИОЛИНИСТКИЊОМ, ЈЕДНОМ ОД ЗВЕЗДА ДАНАШЊИЦЕ

Сара Чанг у Новом Саду Сара Чанг, америчка виолинисткиња, једна од најпознатијих звезда данашњице, гостоваће у недељу 27. фебруара у Новом Саду, најављује организатор Музичка омладина Новог Сада. У овом ексклузивном сусрету са њом у недељу у Синагоги у 19 часова, публика неће присуствовати класичном концерту, већ ће имати прилику да упозна извођачку и педагошку делатност ове уметнице, али и да лично разговара са њом. Улаз на овај догађај је слободан, али треба напоменути да је предвиђено да публика седи само на сцени. Сара Чанг ће одржати мини-концерт, затим и јавни краћи мајсторски курс са једним од наших виолинских талената Робертом Лакатошем. Потом ће посетиоци имати прилике да се упознају са њеним животом, каријером, досадашњим активностима, оствареним турнејама, али и да се, уколико желе, и сами обрате овој светској уметници, признатој као једној од најпопуларнијих и најдаровитијих извођача класичне музике. На овом мини-концерту Сара Чанг ће извести Сонату за виолину и клавир у А-дуру (IV став) Сезара Франка, и „Tango por una Cabeza”

Вечерас је на Рибарском острву у Новом Саду уприличено свечано уручење књижевне награде „Матијевић“ четвртом добитнику од оснивања Фондације „Др Шпиро Матијевић“ писцу из Београда Веселину Марковићу. Жири је за најбољу књигу објављену на српском језику у прошлој години прогласио Марковићев роман „Ми различити“, у издању „Стубова културе“. Веселин Марковић (1963) пише уметничку прозу, критику, есеје и преводи са енглеског. Доктор је књижевних наука. Објавио је неколико књига: збирке приповедака, монографију о Марселу Прусту, два романа. Превођен је и награђиван. Вечерас ће беседити о својој поетици и о значају књижевних награда.

Карлоса Гадела. Програм се реализује уз подршку Београдске филхармоније и Амбасаде САД у Београду. Сара Чанг не престаје да задивљује публику широм света својом интуитивношћу, техничком виртуозношћу и емоционалношћу, подсећају у МОНС-у и додају да је наступала са чувеним светским оркестрима међу којима су и Њујоршка

филхармонија, Филаделфијски оркестар, Берлинска филхармонија, Бечка филхармонија, Концертгебау оркестар, Лондонски симфонијски оркестар и многи други. Дугачак је низ врхунских диригената са којима је сарађивала, као и уметника са којима је наступала као камерни музичар. Рођена у Филаделфији, Корејка Сара Чанг је почела да учи виолину са четири године, и убрзо се уписала на Џулијард. После само годину дана већ је наступала са оркестрима у Филаделфији и околини. Са осам година имала је прве аудиције код Зубина Мехте и Рикарда Мутија, које су јој донеле ангажмане са Њујоршком филхармонијом и Филаделфијским оркестром. Још бројнију публику Сара Чанг је стекла заваљујући ТВ и радио програмима, преносима концерата и најпродаванијим албумима у издању ЕМИ-ја (чији је ексклузивни извођач), широм Европе, Северне Америке и Далеког истока. „Њузвик” ју је 2006. уврстио у првих двадест жена лидера, а Универзитет Јел јој је доделио посебно признање. У јуну 2004. имала је част да кроз Њујорк носи олимпијску бакљу, а постала је и најмлађа особа свих времена која је ушла у Хол славних Холивуд Боула. Н. П-ј.

И Н Т Е Р В Ј У : ВЕ СЕ ЛИН МАР КО ВИЋ, ДО БИТ НИК КЊИ ЖЕВ НЕ НА ГРА ДЕ „МА ТИ ЈЕ ВИЋ”

Папир, оловка и тишина Власник Месне индустрије „Матијевић“, Петар Матијевић основао је Фондацију и награду као спомен на свог брата Шпиру, књижевника и професора универзитета који је настрадао у Тузли 1993. Признање се сваке године додељује на његов рођендан, 24. фебруара. l Како тумачите чињеницу да се у овој земљи најбогатији људи ретко опредељују за меценарство и задужбинарство?

Му ко трп ни пут пре ма са зна њу l У награђеном роману „Ми различити“ бавите се судбинама људи са посебним потребама. И ваш први роман „Израњање“ бави се болешћу, која је заправо метафора за стање у друштву. Када ћемо оздравити?

- Главним јунацима мог романа “Ми различити” догодило се нешто трагично, нешто веома мало вероватно али ипак могућно. Они своју трагедију ничим нису изазвали, али принуђени су да живе с последицама. Он је учествовао у несрећном случају, а она је рођена с ретким генетским поремећајем. Они су другачији од свих, издвојени и усамљени. Потрага за истином, скривеном у прошлости, мења их и ослобађа. Ово је роман о њиховом одрастању и сазревању, о мукотрпном путу према сазнању. “Ми различити” говори о смрти, сећањима, породичним односима и о борби да се ограничења превазиђу или, тачније, ублаже. Што се тиче питања о стању у друштву, сматрам да ми јесмо једним делом оздравили. Сада је много боље него што је било, мада не онолико добро колико смо очекивали. Ако неко мисли „све је исто, само њега нема“, онда је тај веома забораван. Будућност ће зависити од свих нас, зависиће од тога колико радимо, како се понашамо једни према другима и какве одлуке доносимо.

- С обзиром на то у каквом свету живимо, уметности је неопходна помоћ. Књижевници нису у тешкој ситуацији када стварају дело – мени су довољни папир, оловка и тишина – али проблем је у томе што је у Србији немогуће живети од писања. Неки други уметници имају проблем и да створе дело, јер њихов позив изискује велике трошкове, на пример за простор, костиме, музику, материјал за ликовне уметности и слично. Због тога је драгоцено када људи без новчаних брига оснивају задужбине, фондове и фондације.Помоћ уметности и науци јесте најплеменитији начин да уложе део свог богатства. Осим тога, тако оставе нешто потомству и боре се против заборава. Колико би наших савременика знало за Илију Коларца и Мишу Анастасијевића да се ови нису бавили добротворним радом? Држава мора да подстакне такво понашање. Нисам стручњак за пореску политику и можда ћу сада погрешити, али мислим да код нас не постоји могућност, која постоји у сређенијим друштвима, да порески обвезници буду ослобођени дела пореза ако су новац уложили у културу и уметност. Уколико сам у праву, онда би Министарство финансија мо-

рало хитно да створи такве услове, јер у тој ситуацији сви добијају. Држава би скупила мало мање новца, истина, али зато би неко други саградио и одржавао музеј. l Пре пет година, када сте добили књижевну стипендију „Борислав Пекић“, рекли сте, између осталог, да је Србија једна од ретких европских земаља која нема фондове за превођење сопствене књижевности. Нема их ни данас. Да ли то може стално да се

правда свеопштим сиромаштвом, као што чине политичари?

- Живео сам у Норвешкој неколико година. Тамо постоји фондација по имену НОРЛА, коју финансира влада и која брине о томе да дела норвешких писаца буду објављена у иностранству. Захваљујући помоћи НОРЛЕ, чак две хиљаде књига је преведено на педесет језика у последњих тридесет година. Код нас не постоји ништа слично, што сведочи о овдашњем односу према књижевности. Таква фондација не би много потрошила, тако да сигурно нису тачни изговори како смо ми сиромашна земља и не можемо себи да приуштимо такав трошак. Све док не добијемо такву институцију, преводи наших дела остаће ограничени на индивидуалне напоре. Међутим, данас је помодно оптуживати политичаре за све. Нису само они одговорни за овакво стање. Кроз Министарство културе пролазили су, и пролазе, и уметници и критичари. Да ли су нешто променили? Било је ад хок акција, али нису створили нешто трајно, нешто институционално. Мене зато више забрињава пасивност наших књижевних кругова. И подељеност. Не завидим евентуалном будућем директору наше НОРЛЕ, јер би се нашао усред вашара таштине. l Прошле године у Србији је објављено око 140 романа

на српском језику, према саопштењу жирија за НИН-ову награду. Имате ли сазнања да ту списатељску страст (ако није прејака реч) деле и овдашњи читаоци?

- Мислим да је тај број фасцинантан. То значи да је у 2010. години просечно штампано скоро три романа сваке недеље. Та страст за писањем романа има и светлу и мрачну димензију. С једне стране, то је похвално. Сви ти људи су одвојили време и енергију да би се изразили кроз уметност. Сигурно их је водила љубав према писаној речи, не верујем да су очекивали да се обогате. То сведочи да књижевност није на самрти, како јој већ деценијама злокобно предвиђају неки теоретичари. С друге стране, нажалост, не догоди ми се често да прочитам наш роман који је естетски вредан. Квантитет није дао квалитет. Већина нових романа је написана невешто, чак бих рекао – аматерски. Имам утисак да многи писци размишљају: „Ако се то стварно догодило, и ако је мени било интересантно, онда је интересантно и за роман.“ Књижевност тако не функционише. На тај начин можете да добијете дневник, у најбољем случају, али не и роман. И питам се – ако је свим тим људима битно да пишу, зашто онда не науче више о нарацији и композицији, о стварању динамике, о развоју ликова? Књижевност не зависи само од талента већ и од познавања технике писања. Упорно читање најбољих светских писаца помаже. То је боље и за наше писце и за читаоце. Радмила Лотина

dnevnik

oglasi

~etvrtak24.februar2011.

23

24

~etvrtak24.februar2011.

oglasi

dnevnik

dnevnik

oglasi

~etvrtak24.februar2011.

25

26

~etvrtak24.februar2011.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

name{ten JEDNOIPOSOBAN stan 35m2 160E topla voda, kablovska, klima, tv, ve{ ma{ina, terasa, {pajz, dvori{na strana, Bul. Evrope. Telefon 063/502-575.

22434 IZDAJEM name{tenu garsoweru Ul. Ilije Bir~anina br. 27, cena 130 E + depozit, slobodna od 1. marta.

Telefon: 063/107-1003.

22531 SAJAM - bulevar izdajem komfornu name{tenu dvokrevetnu garsoweru 29m2, CG, prvi sprat, prednost zaposleni samci, studenti, 100E + depozit. Telefoni: 063/1612873, 064/59622575 5874.

IZDAJEM name{ten dvosoban stan u ]irpanovoj ulici, Novi Sad. Telefon 065/200-66-14.

22621

BEZ POSREDNIKA! Gotovinom kupujem dvoiposoban noviji stan do 60.000E, ni`e spratnosti, sa terasom, ~istim papirima, dvostrano orjentisan. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463.

22559

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25 m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389962. Cena izuzetno povoqna.

20701 LIMAN, odli~an ukwi`en stan od 40m2, cena 40.200. Tel. 636-8429.

15009 LIMAN 1, odli~an ukwi`en stan od 55m2 kompletno renoviran, PVC stolarija, keramika... Tel. 636-6952.

15010

PRODAJEM novu, odmah useqivu garsoweru od 23.5m2 u Kraqevi}a Marka br. 17. Telefon: 372-662 i 062/324-020.

22677 BULEVAR, ukwi`ena, komplet renovirana garsowera, odli~na za izdavawe po ceni od 27.400. Tel. 15001 064/220-95-65.

DVOSOBAN 55m2 preko puta `elezni~ke stanice, drugi sprat, vlasnik, bez posrednika, ukwi`eno.

Hitno! Telefoni: 063/518-781, 22582 060/4821010.

NOVO NASEQE, odli~an ukwi`en 1,5 stan od 40m2. Tel. 063/828-83-77.

15002 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`en dobar 1,5 stan 47m2 cena 43.200.

Tel. 636-6952.

15003 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2,0, odmah useqiv stan od 50m2. Tel. 064/220-9565.

15004 DETELINARA, ukwi`en 2,0 stan odli~nog rasporeda 51m2, II sprat, cena 42.000. Tel. 636-6952.

15005

27

~etvrtak24.februar2011.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

22318 PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Telefon 063/521-546.

22583 MOLER - najpovoqnije cene, iskustvo i kvalitet - lepqewe tapeta, gletovawe, kre~ewe, demit fasade4.

Pozovite da se dogovorimo. Telefon: 063/518-346, 021/882-133.

22676

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah, non - stop, Mladen! Telefon 22641 421-516, 064/157-25-14.

NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine, E 37, E 55, E 72, povoqno dostavqam na adresu! non-stop, Mladen! Telefon 421-516, 064/15725-14.

22642

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je iznenada nakon kratke i te{ke bolesti preminula na{a voqena

Maca Latinovi} ro|. Bun~i} 9. 5. 1941 - 21. 2. 2011.

Ispra}aj drage pokojnice je u subotu, 26. 2. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Dajana i zet Viktor.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tronedeqne tovne pili}e, o~i{}ene dostava na adresu. prasi}e, Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 22234 063/521-559, 063/539-051.

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida - {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, recepti za pra`wewe. Le~ewe sedam dana. Telefon: 064/240-55-49, 22528 Rado{.

FARMA iz \ur|eva prodaje bele koke nosiqe stare jednu godinu, te`ina koke 4.5 kg do 5 kg komad, cena jedne koke 500.00 dinara.

Telefoni: 021/838252, 021/839123 22651 Marinko Duda{.

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine, ru~nih i kaminskih satova, antikviteta.

Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18878 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

22106 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano, ta~na mera. Telefon:064/143-34-09 i 22581 6419-439.

22748

Iskreno sau~estvujemo u Va{em bolu, povodom gubitka majke i supruge

3 Dana, 22. 2. 2011. godine umrla je moja voqena sestra

Sare Gruji} Porodica Franceq.

Sara Gruji} ro|. Manojlovi}

22750

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon duge i te{ke bolesti preminula na{a draga i voqena

Po~ivaj u miru Bo`ijem du{o smirena.

Brat Boro sa porodicom.

22735 LIMAN, odli~an 3,0 stan na II spratu, 74m2 cena 72.100. Tel. 6366952.

15006

Opra{tamo se od na{e drage prerano preminule

POMEN

2000 - 2011.

Sara Gruji} GRBAVICA, Alekse [anti}a, ukwi`en 4,5 stan (nije dupleks) + gara`a od 20m2 cena 128.000. Tel. 064/220-9565.

15007 SAJAM - ABC centar, nov odmah useqiv odli~an 5,0 stan od 100m2, cena 87.700 sa PDV-om. Tel. 636-8429.

15008

Sahrana je danas, 24. 2. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ildike Veqkovi}

Liza Modri}

ro|. Grifatong PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu, blizu fabrike vode u Jasku.

Telefon 064/401-41-80.

22592

IZDAJEM lokal 60m2 u Branimira ]osi}a 8. Telefon 063/505-198.

22551

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49.

22609 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugoodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

22610

22737

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Porodica Modri}.

22736

22734

Posledwi pozdrav na{oj

S po{tovawem i tugom opra{tamo se od na{eg dragog saradnika i prijateqa

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i.

Profesor. Telefon 021/6399-305.

22611

PRODAJE se jugo 55, proizveden 1990. godine, u voznom stawu, o~uvan, nove gume. Telefon 021/452-136.

22692

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik.

Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Telefon 021/6399-305.

22612

PRODAJEM ma{inu za {trikawe, 200E. Telefon 063/577727.

22425 PRIKOLICA Zmaj 485, 1987. godina, bera~ Zmaj 223 dvoredni 1992.

Rakovica 120, motor mercedes, bera~ zmaj dvoredni 222, 1985. Telefon 022/461-599.

22550

IZDAJEM stan od 68m2, CG, terasa, lift, u Novom Sadu, Bul. oslobo|ewa 43. Telefon 065/201-8833.

22292 IZDAJEM stan u Veterniku.

Telefon 021/821-324.

22424

Porodica Popov, Mira, Jasmina, Gizika, Milo{ i brat Mile.

O`alo{}eni: suprug Nikola, sinovi Aleksandar i Vladimir sa suprugom Vedranom.

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/1312135.

21841

Borislava - Bore Vukoji~i}a

Leontini Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Porodica Kalaw.

22738

poqoprivrednog tehni~ara - vinogradara Wegov lik osta}e u trajnom se}awu brojnim generacijama studenata i radnim qudima Poqoprivrednog fakulteta, uz duboku zahvalnost za sve {to je u~inio.

Kolektiv i studenti Poqoprivrednog fakulteta Departmana za vo}arstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejsa`nu arhitekturu.

5950/P

28

^iTUQe l POMeni

~etvrtak24.februar2011.

2

Posledwi pozdrav

Neka te an|eli ~uvaju.

Posledwi drugarici

dnevnik

pozdrav

najboqoj

Rastajemo se od na{e drage i voqene

Posledwi pozdrav sestri

Anici Mari}

Leontini Taka~

ro|. Novakov od bra}e: Stevana, Pavla i Petra sa porodicama.

Porodica Bukova~ki.

22723

22714

Tatin kolega Branislav Blagojevi} sa porodicom.

Mami,

Anici Mari}

Leontine Taka~

Leontini

Leontina Taka~

Posledwi pozdrav Jocinoj mami i supruzi na{eg druga Veqe

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Wen `ivot je trajao kratko, a na{a tuga za wom bi}e ve~na.

Barbara Adam sa porodicom.

Nikada je ne}e pre`aliti wene kom{ije, porodica Pantelinac.

Na{em dobrom, dragom po`rtvovanom kom{iji

i

22726

ro|. Novakov Hvala za svu dobrotu i qubav, brigu za bli`we i prijateqe ~ak i te{ko bolesna. Humor sa kojim si nas razveseqavala do posledweg dana zauvek }u pamtiti, kao i tvoj dragi lik.

Oprosti voqena mama, ako sam te nekada uvredila.

2

22698

22697

Stoja Gruji~i} Milanu Kure{evi}u

Ildiki

Dana, 22. 2. 2011. godine u 85. godini upokojila se na{a voqena mama i baka

posledwi pozdrav.

Marica i Ibra Muratovi} i Valika i Vasa Draga{.

Wegove kom{ije: Kijac, [paravalo, [oli} i Joki}.

Voli te }erka Buba.

22747

22721

Tvoja nesvakida{wa dobrota i beskrajna plemenitost nadahwivale su nas i sna`ile na putu `ivotne borbe i stvarala{tva. Bez tvojih darivawa i opra{tawa ne bismo spoznali uzvi{ene tajne, lepotu i smisao sveta.

Obasjani tvojom duhovno{}u i mirom, u zemnoj `alosti: sin Nenad, k}erka Nada i zet Goran, unuka Milica, te bli`wi Mia, Milena, dever Dragoqub i zaova Milena, sa porodicama.

22710

22709

Opra{tamo se od na{e drage

POMEN

3

Pro{lo je pet godina od kad nas je napustio na{ dragi tata

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 22. februara u 76. godini preminula na{a draga i po{tovana

Anica Mari} ro|. Novakov

Leontina

Sahrana mile nam pokojnice obavi}e se u ~etvrtak 24. 2. 2011. godine, na grobqu u @abqu.

Osta}e{ nam zauvek u srcima.

Nastavnici i u~enici Osnovne {kole „Sowa Marinkovi}”.

Neute{na }erka Buba, sin Nikola, unuke Sowa, Tamara i Ivana.

5951/P

Leontine Milan - Mika Barjaktarevi} Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Pamti}emo tvoju blagost, veseli duh zauvek. Kroz na{a se}awa `ive}e{ i daqe sa nama.

Tvoji: \ura i Biqa sa porodicama.

Tvoje kom{ije: ~ika Dule, tetka Vida i Milo{ \uki}.

Ispra}aj je danas, 24. 2. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena porodica.

22731

22732

22705

22719

3

Posledwi pozdrav na{em voqenom i po{tovanom dedi

Milana ]iri} ro|. Le|anski

Posledwi pozdrav stricu

Dana, 22. 2. 2011. godine prestalo je da kuca srce na{eg dragog oca

Milenku Nedeqkovu

Miletu Male{u

Trifuna Stanimirovi}a

19. 2. 1927 - 22. 2. 2011. od: supruge Judite, sinova Save i Dragana, unuka Jelene, Bojane, Ane i Sowe i snaha Jovanke i Jelene.

1935 - 2011.

Sahrana je u ~etvrtak, 24. 2. 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Veka sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav dragom

S velikim bolom i tugom obave{tavamo prijateqe, kumove, kom{ije i rodbinu da je preminula na{a majka

Posledwi pozdrav

Milenku Nedeqkovu

22704

22725

22743

Leontini Taka~

Sne`ana Janketi}

19. 2. 1927 - 22. 2. 2011. od Mirka Dubroje sa porodicom.

Tatine koleginice i kolege PD „ZGOP” a. d. Novi Sad.

22742

22727

Sahrana je danas, 24. 2. 2011. godine, u 14 ~asova, u Glogovici, op{tina Aleksinac.

Posledwi pozdrav od: sinova Milana, Nikole i Petra sa ocem Milovanom.

22703

^iTUQe l POMeni

dnevnik

~etvrtak24.februar2011.

Pro{lo je deset tu`nih godina od smrti

Posledwi pozdrav

Leontina Taka~

Neboj{e - Ne{e Stankovi}a vajara Pomen }emo dati u subotu, 26. 2. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, poqe VI/14.

Neute{na majka Mirjana i tetka Julijana.

Pitali smo an|ele: - Za{to je niste ~uvali?

Rekli su: - Nismo mogli - an|eli ne ~uvaju an|ele!

Po~ivaj u miru.

Tvoji: Rozika, Pera, Marija i Dragoqub.

Leontina Taka~

Leontina Taka~ u~enica 2-2 odeqewa

Sa tugom u srcu se opra{tam od tebe.

Kolektiv Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj”.

Mojse Renata sa porodicom.

928/P

22693 22678

22694

Posledwi pozdrav

Dragom tati

Posledwi pozdrav suprugu i ocu

Milanu Haxi}u

Leontini

od Katarine.

od unuka Sa{e i unuke Tawe sa porodicama.

22683

22685

22682

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj

deda Radi

Milanu

Sahrana je u petak, 25. 2. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ene: supruga Zora i }erka Katarina.

Prerano nas je napustila na{a voqena

29

DVOGODI[WI POMEN Danas, 24. februara 2011. godine, navr{avaju se tu`ne dve godine od kako nije vi{e sa nama na{ dragi i voqeni suprug, otac i deda

Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan `ivota, I s wom spava, nevi|ena wena lepota; Mo`da `ivi i do}i }e posle ovog sna.

Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla.

Zauvek tvoje odeqewe II2, Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj” sa odeqenskim stare{inom Nikicom Radosav.

22687

Ildiko Veqkovi}

TROGODI[WI POMEN

Milanu

ro|ena Grifatong

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

prof. dr Adolf Zahorjevi} ^aka

Weni o`alo{}eni: sestra Verica Guzina sa porodicom.

od: Save, Nade i Jelene.

22715

22684

Prolazi vreme, ali uspomene i se}awa na tebe uvek su tu u na{im srcima.

Vole te tvoji najmiliji.

22639

Premila, maj~ice moja

Danas se navr{ava 40 dana od kako nije sa nama

Sa velikom tugom obave{tavamo sve prijateqe i rodbinu da je na{a voqena

Sne`ana Novakovi} 24. 2. 2008 - 24. 2. 2011.

Se}awa i qubav prema tebi `ive i traju.

Tvoji najmiliji nikada te ne}e zaboraviti.

in`. Aleksandru \urkovi}u od porodice Grozdanov.

Porodica Miladinovi}.

dr Milo{ Tasi} oftalmolog

Ildiko Veqkovi}

Emilija

ro|ena Grifatong preminula 21. 2. 2011. godine u 65. godini.

Sahrana je u petak, 25. 2. 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}en sin Jovan sa porodicom.

22718

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 73. godini preminuo na{ voqeni otac, suprug i deda

najlep{a zvezdo, {to oven~avala si svako moje jutro i bila kotva moje nade, radost i po~inak, razdragawe i miqe moje, jecaju mom daj stana.

Bez tebe sama sam i napu{tena, s du{om prepunom rana, bez tvoje qubavi i tvoje topline, s bolom u srcu, punom gor~ine.

Ko da me {titi, od koga da prizivam spas?

Ti ode i vi{e nema ko da okupqa nas.

Sahrana je danas, 24. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Sirigu.

Tvoji: Sava, Marina, Marinko, unu~ad Jovana i Sawa, Nenad i Milo{.

22712

Dana, 22. 2. 2011. godine preminuo je na{ otac

22713

Posledwi strikanu

pozdrav

na{em

22548

SE]AWE

Rada Pavlov

Milenku Male{u Mili

iz Koviqa 1920 - 2011.

Sahrana }e se odr`ati u Koviqu, 24. 2. 2011. godine.

Vrelo `ive nade uvek slika tvoja, upri u me pogled blagi, pa me wime ti probudi, rado{}u i miqem ispuni mi grudi.

Drago Kova~evi}

Zahvaqujemo se svima koji su nam pomogli u te{kim trenucima i u~estvovali u ispra}aju, a posebno Institutu za zdravstvenu za{titu radnika, porodicama [i|anski, Boji}, Stankov, Mihajlov i Jovanovi} i sestri Lali.

O`alo{}ena porodica.

22616

Milka Radakovi} 20. 9. 1924 - 24. 2. 1993.

Tvoja Biqa, Stefan i Ne{a.

22615

Dragi na{ roditequ, oti{ao si u nezaborav i ve~no se}awe.

S qubavqu i po{tovawem, porodica.

Tvoji: }erka Mirjana i sin Sava.

22679

22690

od: Vase, Qiqe, Stake, Dimitrija, Jovane, Sare, Arsenija, Doroteja i Dimitrija.

22695

30

06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.48 17.00 17.25 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.25 23.35 01.30

tv program

~etvrtak24.februar2011.

Јутарњи програм Микијева кујна Чари риболова Путовање са Теријем Бајко квиз Вести Зелени сат Без упута Кухињица Десило се Вести Космос Дуел струна Вести Српски екран – емисија МТВ-а (Мађарске телевизије) на српском На трагу природе Вести Уточиште, филм Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Брокула Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Имам једну жељу Живопис: 15 минута, сан Војвођански дневник Портрети војвођанских уметника народне музике Фортепиано Микијева кујна Кад се једном родиш, филм Концерт године

Арт-бокс (Панонија, 19.00) 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 16.00 17.25 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Љубав на продају Вреле гуме Вести укратко Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Наш гост: ФИП Комерц Војвођанске вести У огледалу Природно из Србије Балдини и Симони Војвођанске вести Љубав на продају Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Глас Америке

06.05 08.00 09.00 09.48 10.05 10.08 10.42 11.10 12.00 12.15 12.26 12.42 13.24 15.09 15.57 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.10 22.15 23.45 00.10 01.03 01.52 02.07 04.03 04.33 05.18 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Бољи живот Шта радите, бре Вести Сасвим природно Свет риболова Очајне домаћице Дневник Спорт плус Пелине ђаконије Касл Госпођица Марпл, филм Сат Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Дневник Бела лађа Распакивање Такси 2, филм Дневник Касл Шериф ТВ продаја Ратне игре 2 - мртви код, филм Око магазин Сасвим природно ТВ продаја Верски календар

Распакивање У емисији „Распакивање”, Антонеле Рихе говоре: Наташа Кандић, директорка Фонда за хуманитарно право, Бруно Векарић, заменик тужиоца за ратне злочине, Вељко Одаловић, председник Комисије Владе Србије за нестала лица, Љиљан Смајловић, новинарка, Андреј Носов, Хартефакт фонд, Жарко Требјешанин, психолог. (РТС 1, 21.10)

Јасмина Текић

Живопис: 15 минута, сан У Новом Саду живи једна тиха, а изузетна особа. Јасмина Текић. Доктор теоријске физике, запослена у Институту у Винчи. Но, уз науку Јасмина је и врсна алпинисткиња, која је успела да се попне на врх Хималаја висок 6.189 метара, Ајленд Пик. Уредник, сценариста и редитељ: Владимир Перовић (РТВ 1, 21.30)

06.30 07.00 07.25 07.50 08.50 09.45 10.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.20 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.05 00.00

Кухињица (мађ) Та дивна створења Маштаоница Грување Најважнија адреса Сучељавање (мађ) Као дечија игра, филм Плес но стрес Вести (мађ) УНародни ансамбл песама-град Лавров Микијева кујна Јермолови Вести из Матице Тако, а не иначе Бајко квиз Добро вече Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рус) Пљачка усред бела дана, филм Јермолови ТВ Продаја

НАПОМЕНА: На РТС 2 у 10.00 часова могућ је пренос седнице Скупштине Републике Србије 07.32 07.37 07.42 07.53 08.21 08.30 08.59 09.11

10.00 11.00 15.15 16.00 20.00 00.00 00.15 00.45 01.15

Фул Тилт покер АТП Дубаи 1/4 финала Тенис АТП Дубаи 1/4 финала АТП Акапулко 1/4 финала Премијер лига, вести НБА акција Премијер лига, магазин Фул Тилт покер

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 12.00 14.15 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.15 21.00 00.15 00.45 01.00 02.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Цена среће Филм: Врсте Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Филм: Шест недеља страха Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

15.10 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.00

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Филм: Осећај госпођице Смиле за снег НГ и Би-Би-Си на Б92: Океани–Јужни океан Најбоље године Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Лига Европе: Ливерпул - Спарта Лига Европе: Штутгарт - Бенфика Вести Б92 Филм: Част силника Флеш Гордон

Част силника КОШАРКА: ЕВРОЛИГА

Партизан МТС – Реал Мадрид (РТС 2, 20.30) 09.38 09.59 10.29 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 14.43 15.10 15.34 16.00 16.35 17.05 18.01

22.35 23.20 23.50 00.20 00.51 01.53 02.50

Антонела Риха

14.05

23.00 23.35 01.20

20.30 Вести Храна и вино НС клинци Жива ватра Вести Др Ву Вести Агро дан Азбука родитељства Неон сити Московска сага Вести Спринт Витраж Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) ИЦТ плус Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Скарлетна видовчица Жива ватра Објектив Московска сага Др Ву

Зелено светло Пепа прасе Оливија У ноћној башти Алекс на мору Коцка, коцка, коцкица Математичке приче Књижевност старе и јужне Србије

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00

21.00

18.34 18.39 18.44 18.58 19.26 19.56

09.00 09.05 09.30 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.45 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

dnevnik

07.30 07.45 08.00 08.01 09.00 09.01 09.30 10.00 10.10 11.05 12.00 12.15 13.00 13.02 13.40 14.00 14.35 15.05 15.30 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

Необично о биљкама Играј фудбал, буди срећан Српске спортске легенде У свету Пут око света Беокулт Емисија из културе Трезор Коцка, коцка, коцкица Математичке приче Књижевност старе и јужне Србије Необично о биљкама Дворови Београда Ово је Србија Некад и сад Неки нови клинци Сабор народног стваралаштва Зелено светло Пепа прасе Оливија У ноћној башти Алекс на мору Метрополис у Петровцу на Млави Кошарка: Евролига: Партизан МТС : Реал Мадрид, пренос Очајне домаћице Контекст Метрополис у Соко Бањи ТВ продаја Розенберг трио Трезор Кошарка: Евролига: Партизан МТС : Реал Мадрид (р)

Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Вести Рејчел Реј Љубав у залеђу Вести Милица² Инфо Отворени студио Милица² Вести Иза вести Слике живота Копаоник Љубав у залеђу Инфо Горштак Вести Чист рачун Породица Серано Филм: Дан после сутра Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Последње светло

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Жива ватра, 11.00 Кућа 7 жена, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 04.00 Филмски програм

12.00 Хроника општине Инђија, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине С. Пазова, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Без тамбуре нема песме, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке

У пост-апокалиптичној будућности, људи живе у енклавама званим ‘псећи градови’. Они ништа не произдводе и не граде, само тргују остацима разрушене цивилизације и гаје кучиће за храну. Улоге. Рутгер Хауер, Џоан Чен, Дерој Линдо, Ана Катарина Режија: Дејвид Веб Пиплс (Б92, 23.35)

Џоан Чен

Тријумф љубави Двор Добро јутро Двор Сити кидс Забрањена љубав Двор Папарацо лов на познате Двор Национални дневник Тријумф љубави Курсаџије Тереза Национални дневник Двор-преглед дана Све за љубав Немогућа мисија Црна хроника Двор Филм: Џеси Стоун: Морска промена 03.15 Сити 03.25 Екран 03.30 Филм: Опасни додир 05.45 06.30 07.00 10.00 11.40 12.00 13.00 14.00 15.00 16.50 17.00 18.15 18.30 19.30 20.00 21.00 22.30 23.15 00.00 01.30

Бојана Ординачев

СЕРИЈА

Јелена Београд у 70-им, прошлог века: Млада Јелена, ћерка високог функционера у партији и угледног Београђанина и млади, сиромашни Вук су одлучили да побегну из града на њен осамнаести рођендан. Улоге: Аљоша Вучковић, Даница Максимовић, Ирфан Менсур, Срна Ланго, Бојана Ординачев, Срђан Карановић (Хепи, 15.00) 05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.45 04.45

Јутарњи програм Ноди Мала принцеза Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Абу Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Јелена Телешоп Вести Картел Парови Телемастер Црни Груја Парови, преглед дана Вести Луда куца Парови уживо, номинације Картел Вести Парови уживо Картел (р) Луда кућа Јелена

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak24.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Џеј ми Лу нер

Та лас вру ћи не Из не над но и нео бја шњи во по ве ћа ње тем пе ра ту ре за пре ти под руч ју Лос Ан ђе ле са. Уко ли ко се тем пе ра ту ра још по ви си тај део ће по ста ти бе жи вот на пу сти ња. Са да на уч ни ци мо ра ју да удру жие сна ге... Уло ге: Џеј ми Лу нер, Грег Еви ган, Тед Мон те, Бар ба ра Ни вен, Ро берт Р. Ша фер Ре жи ја: Рекс Пи а но (Но ва ТВ, 23.25) Господин Магу Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш ИН Дневник Најбоље године Аси Проверено Вечерње вести Талас врућине, филм Стаклена кућа 2, филм Веровали или не, док. серија Езо ТВ Вирус у рају, филм Веровали или не, док. серија

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00

Дикенсова Енглеска Тајне дубина Ван Гог – комплетна прича Човек пред тенком Заборављена убиства Рим. последња граница Тајна тибетанске мумије Пет америчких гиганата Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари Велике британске војсковође Викингово путовање Блер Живети са непријатељем Скривени светови: Подземни Рим Последњи бранорушитељ Сицилијанске мумије Пет америчких гиганата Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари Велике британске војсковође Викингово путовање

16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 Успавана лепотица 09.00 Суза и њене сестре 10.00 Чудовишта и пирати 10.30 Путописна емисија 11.00 Још овај пут 13.15 Кућа поред пруге 16.00 Мохаук 18.00 Вавилон 20.00 Господин и госпођа Смит 22.00 Не осврћи се 00.00 Лепотице и тирани 01.00 Невероватне девојке 02.15 Бик који седи

06.00 07.35 09.10 10.50 12.40 14.15 16.45 18.15 20.05 21.55 22.45 00.25 02.00 03.25 05.20

500 дана лета Принцеза и жабац Сви смо добро Сети се титана Све о Стиву Хари Потер и полукрвни принц Ледено доба 3: Диносауруси долазе Алиса у земљи чуда 2010 Горко-слатко Мит о белој лепоти: Тело Мамурлук у Вегасу Гола истина Пљачка у Бруклину Џоова палата Кинеска неприродна катастрофа: Сузе провинције Сечуан

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.10 Студио 60 на Сансет Стрипу 10.15 Наука о научној фантастици, док. филм 11.00 Код Ане 11.10 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Море љубави 13.20 Пуна кућа Рафтера 14.20 Тренутак спознаје 14.55 Откад си отишла 15.25 Епилог 16.00 Хрватска уживо 17.25 8. спрат, ток шоу 18.13 Код Ане 18.35 Твоја сам судбина 19.30 Дневник 20.10 1 против 100, квиз 21.05 Берлинска сага 22.00 Пола сата културе 22.35 Дневник 3 23.20 Из птичје перспективе, док. серија 00.20 Ловци на натприродно 01.00 Ксена - принцеза ратница 01.40 Драги Џоне 02.05 Откад си отишла 03.30 Скица за портрет 03.40 Епилог

07.55 09.15 10.10 11.40 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 23.10 23.25 01.00 02.40 03.30 04.05 05.30

7

31

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50 01.20 02.20

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Дијагноза: Убиство Адвокатова казна Неш Бриџис Филм: Слика духа Филм: убиства у Мидсамеру Браћа и сестре Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Браћа и сестре Филм: Састанак са убиством Медијум Дијагноза: Убиство Филм: Нестала седамнаестогодишњакиња 03.50 Филм: Убиства у Мидсамеру

06.00 РТЛ ритам зона 07.55 Драгон бал З 08.20 Мењам жену 09.55 Ексклузив Таблоид 10.40 Вечера за 5 11.35 1001 ноћ 12.30 Клон 13.20 Аурора 14.50 Све што је битно 15.50 Кисмет 17.20 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 1001 ноћ 21.00 ЦСИ 23.40 РТЛ Вести 23.55 Кости 00.45 Пут освете 01.30 Астро шоу 02.30 РТЛ Данас 03.05 Заборављени случај

СЕ РИ ЈА

ЦСИ

Бри џет Фон да

По сле Еј ми Аман да Гор дон про ве ла је рад ни век ис тра жу ју ћи мо гућ но сти ве штач ке оплод ње, а оти шла је и ко рак да ље: уста но ви ла је ка ко је мо гу ће и кло ни ра ти људ ски за ме так. Све сна свих етич ких им пли ка ци ја и мо гу ћих зло у по тре ба, па и опа сно сти па опре зно из но си сво ја ми шље ња... Уло ге: Бри џет Фон да, Ме ри Бет Хрт, Фи лип Бо ско, Ва ле ри Ма ха фи, Адам Ле фе вр Ре жи ја: Пи тер Вор нер (ХРТ 2, 00.10) 07.50 08.20 08.50 09.35 10.00 13.25 13.55 15.30 15.50 16.30 17.15 17.40 18.25 18.40 19.00 23.15 00.00 00.10 01.40

Мала ТВ Четверо против З Школски програм Случај за екипу БАРЗ Пренос седнице Хрватског сабора Мала ТВ После Ејми, филм Жупанијска панорама Студио 60 на Сансет Стрипу Оверленд 3, док. серија Хана Монтана Пуна кућа Рафтера Хит дана Фудбал, ЕЛ Фудбал, ЕЛ) ПСВ : Лил, пренос Ла-и ми 2 Дневник плавуше После Ејми, филм Ноћни музички програм

05.50 Једноставан живот Ное Дирборна 07.30 С ветром у леђа 08.30 Интермецо 1 10.30 Десет дана чуда 12.30 Интермецо 2 13.00 Хари и Хендерсонови 13.30 С ветром у леђа 15.00 Инвазија Варвара 17.00 Досије Дрезден 18.00 Хари и Хендерсонови 18.30 Интермецо 3 19.00 Додир среће 21.15 Трава 22.00 Мисионар 00.00 Девојке земље 02.00 Заводнице

06.00 08.00 10.00 11.50 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Мала продавница ужаса Завера сенки Плашљиви детектив Црвено писмо Дивље мачке Мој тата лопов Сви прави потези Милагро Река Цимери Микалијина хроника

У со би по зна те, али бив ше пле са чи це про на ђен је мр тав слу га. ЦСИ тим мо ра да са зна да ли је уби ство по ве за но с пле са чи цом, ко ја је одр жа ва ла ве зе с ма фи јом и ко ја је об ја ви ла књи гу с мно гим тај на ма ла све га шког скри ве ног све та... Уло ге: Ви ли јам Пе тер сен, Марџ Хел ген бер гер, Ге ри Дар дан, Џорџ Идс, Пол Гил фојл, Џор ја Фокс (РТЛ, 21.00)

Марџ Хел ген бер гер

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Паметњаковић Преживљавање Америчке дрвосече Грмљавина из Канзаса Генералка Прљави послови Америчке дрвосече Преживљавање Човек, жена, дивљина Разоткривање митова Погранична полиција Како се прави? Како то ради? Оружја будућности Најбољи остају Како преживети катастрофу Погранична полиција Грмљавина из Канзаса Прљави послови

08.30 08.45 09.30 11.30 12.30 13.15 14.30 14.45 16.30 19.00 19.10 20.00 23.00 00.30

Сви спортови Крос-кантри скијање Тенис Скијашки скокови Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Зимски спортови Крос-кантри скијање Тенис Фудбал Крос-кантри скијање Борилачки спорт Крос-кантри скијање Тенис

Станица на Титовој кафанској турнеји

С

кроз досадан је био дочек 1950. у Новом Посланици Савезне скупштина су 27. јуна изСаду јер је избор могуће забаве био више гласали Основни закон о управљању државним него миноран. Није више било приватних предузећима и већ до ране јесени сви новосадски кафана, радио-апарате је поседовао занемарљив колективи су предати на управљање радницима. број грађана, а ретки су себи могли приуштити Највиша измерена температура у Новом Саду провод у неком од два хотела. Мада нема пропа- од 41,5 степен забележена је 6. јула. гандних совјетских остварења, ипак је репертоар Тим ФК “Слога” предводи нови тренер Бане Себиоскопа, који, уз то, први пут нису радили током кулић, а младим играчима Този Веселиновићу и празничне ноћи, очајан. Вујадину Бошкову придружили су се искусни, реПетроварадински Дом културе је ваљда поку- активирани ветерани Јошка Велкер и центарфор шао да гледаоцима подигне морал приказујући Фрања Хирман. Фудбалски савез Југославије одфилм Владимира Погачића “Приче о фабрици”, био је молбу клуба да заигра у Првој лиги јер је посвећен тада актулним темама: напори за повећа- требало да се квалификационим утакмица избори ње производње, саботаже, изградња нових по- за пласман. Уместо тога, послат је да поново игра стројења... “Војводина” више није хотел ратних војних инвалида јер је 24. јануара затворена ради темељног реновирања. Након преуређивања, имала је 120 лежаја, “Путник” 80, а свратиште “Бела лађа” 50. Из ко зна којих цензорских разлога, руководство биоскопа “Звезда” је одлучило да гледање култног филма италијанског неореализма “Крадљивци бицикла” Виторија де Сике забрани млађима од 16 година. У Дому Југословенске армије (данас Скупштина Војводине) уприличен је После вискија, маршал не одбија вино 5. марта најмасовнији шаховски меч игран до тада у Новом Саду. Чак и по квалификације у тек основаној Другој савезној ходницима су били постављени столови с 1.050 лиги, у којој је био убедљиво први. Писац Душан Ковачевић је забележио као летабли. У сусрету репрезентација Новосадског гарнизона и грађана, цивили су победили с 554,5 пре- генду један врло стресан догађај у каријери дугогодишњег директора хотела “Путника” Веселина ма 495,5. Градски одбор Народног фронта одлучио је да Мишкова, који је, иначе, цео радни век провео у одмах поново организује масовно прикупљање овом знаменитом здању. Док је био шеф сале и старог гвожђа јер је у првој кампањи прикупљен једног јутра у 5.45 ушао у своју канцеларију да се свега 21 вагон металног отпада, само мало више пресвуче, на вратима се појавио млади келнернего у војвођанским општинама у којима није би- приправник и сав блед рекао: Шефе, чини ми се да у сали седи друг Тито. Мора да му се мамурном ло индустрије. Првим послератним Репривиђало, али сирома’ се гулационим планом је одослонио на довратак, не Због ко зна којих небулозних лучено да се на месту даможе се померити. Била су цензорских разлога, управа нашње Футошке пијаце то гадна времена, кад су биоскопа „Звезда” је одлучила изгради велелепни Синдиљуди преко ноћи нестајакални дом у облику слова ли. И Мишкову ноге подрхда гледање култног филма Н, а преко пута њега Опетавају, не може да закопча италијанског неореализма ра. ни последње дугме. „Крадљивци бицикла” Виторија Напетост због евентуалПотрчи он, не осећа ноде Сике забрани млађима ног напада Совјетског Саге, само што се не онесвеод 16 година веза и његових сателита на сти, приђе и види двојицу Југославију је накратко за столом, а један с црвенпрекинута у недељу, 25. јуна, кад су севернокореј- кастом косом и плавим очима му рече: Ди си ти, ске јединице прешле 38. парелелу, чиме је отпочет богати? Ми већ мислили да мењамо кафану. Нарат на Корејском полуострву. А Стаљин је био те- клони се шеф челом до тепиха, једва се некако усмељно разрадио “Операцију Југославија”, када су прави, а онај други пита за неки виски непознате две ојачана совјетске армије послате да учествују марке, тражи два, лед и бокал киселе воде. Чим у маневрима организованим близу бугарско-југо- шеф некако напусти салу, у ходник улете неколисловенске границе, док је у Софију допутовао и ко људи у цивилу, зграбише особље и поведоше лично заповедник Црвене армије маршал Георгиј до једне собе, наредише им да се скину, а затим Жуков. У зону према Босилеграду приспео је чи- неколико удбаша навуче њихова одела. Тако “притав тенковски корпус и кренуо ка нашој земљи. хапшени” остадоше наредна два сата. Када је Све јединице ЈА били су стању највише приправ- председник отишао, особље би пуштено, а ни суности, а и сам Тито је тих дана боравио у Нишу. тра ни наредних дана новине нису писале како “је Међутим, у последњем тренутку корпус се окре- друг Тито био у посети Новом Саду.” У то време нуо за 180 степени и вратио у хангаре. Пошто је он је био у фази “бежања у провод”, када је желео своје трупе морао да преусмери према граници с да се провоза до неког познатог места на пиће у Кином, Стаљин је распустио Штаб за Југославију. својој “слободној земљи”.

Књи гу Вла ди ми ра Вр го ви ћа “НО ВИ САД 1944–1969” у из да њу “Про ме те ја” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 1.120 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

~etvrtak24.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Да нас је ваш ва тре ни Марс ушао у оке ан зна ка Ри ба, где се га си и гу ши. То ће не га тив но ути ца ти на вас, у сми слу сма ње ња или гу бит ка во ље и бор бе но сти па ће те при бе ћи дру гим ин тер со ва њи ма.

BIK 20.4-20.5.

При ја те љи би да се дру же с ва ма, али ви као да не ма те до вољ но вре ме на за њих. Још увек сте под ути ца јем ста ре љу ба ви, ко ју ни ка ко да уда љи те од се бе, а да ни са ми не зна те за што. Фа та ли зам.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

24. februar 2011.

На по љу ка ри је ре за по чи ње ди на мич ни ји и стре сни ји пе ри од. Из бе га вај те су ко бе и про во ка ци је, по го то во од прет по ста вље них. Не ко од при ја те ља ће се уда љи ти од вас. Сре ђу је те не крет ни не.

То ком пре по дне ва се не мо ра те пре ви ше тру ди ти јер сте за мо ре ни и јер вам окол но сти не иду у ко рист. Од ло жи те са стан ке за су тра, су сре те, па и оне љу бав не. Скло ни сте нер во зи и не стр пље њу.

Сун це у во де ном зна ку Ри ба вам по го ду је да ма шта те, да бу де те ро ман тич ни и за љу бље ни у са му љу бав. Ва ша кре а тив ност до ла зи до из ра жа ја. Пра во је вре ме за ак ти ван и опу штен од мор.

Озбиљ но схва та те и при хва та те по сао, и ту не ма ни чег но вог. Ме ђу тим, у парт нер ским од но си ма по ла ко по пу шта те и спу шта те лоп ту, до зво ља ва ју ћи дру ги ма да бу ду зах тев ни и на пор ни. Сва ђе.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Мо жда сте успо ре ни, али те мељ ни у сва ком слу ча ју. Да нас не оче куј те пре ви ше на по слов ном пла ну. Мо гу ћи су не по треб ни из да ци, што не ће бит но ути ца ти на ва ше рас по ло же ње. Те ле па ти ја у љу ба ви.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

И док ви ра ди те и гра ди те, док се тру ди те да оста ви те што бо љи ути сак и што ви ше за ра ди те, парт нер као да то не до вољ но еви ден ти ра и це ни. Све ви ше и све бо ље се мо же те осла ња ти са ми на се бе.

У ка ри је ри сте ста бил ни, и на да ље. У љу ба ви та ко ђе. Не што ви ше уз бу ђе ња и ра зно вр сних са др жа ја би вам до бро до шло, с већ до бро по зна том во ље ном осо бом. Ме мо ри је и се ћа ња, ин ту и ци ја и сно ви.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Љу бав не зго де и не зго де су на ви ди ку. Из ла сци и про вод до би ја ју пра ви сми сао и не ки вид уз бу ђе ња ко ји вам при ја, ко ји вас по кре ће, без од ре ђе ног ја сног ци ља. Парт нер се не по ме ра.

Мо же те да ра ди те све вре ме, 24 ча са у сед ми ци, ако хо ће те. При ја вам кам пањ ски при ступ по слу и сло бод но рад но вре ме, без огра ни че ња. По ка жи те сво ју кре а тив ност и хра брост.

Ри зик је ва ше дру го име у овом пе ри о ду. Ра ди те ви ше по сло ва у исто вре ме, и то вам та ко од го ва ра. Шта је На по ле он за вас! Са чу вај те се од не при јат них и агре сив них иза зо ва у окру же њу.

TRI^-TRA^

Не про спа ва не но ћи V REMENSKA

Глу ми ца Ре бе ка Ро мијн, ко ју мно ги пам те по уло зи у фил му „Femme Fatale” из 2002. го ди не, из ја ви ла је да она и њен су пруг Џе ри О’Ко нел но ћи ма не спа ва ју због ћер ки бли зна ки ња До ли и Чар ли.

- Ро ди тељ ство је ап со лут но стра шно, али и пре див но. Уве че по ку ша вам да их ста вим у кре вет на спа ва ње, али њих је две и увек ме над ја ча ју. Дво го ди шња де ца би и тре ба ло че сто да бу ду бо ле сна ка ко би из гра ди ла иму ни тет, али њих две већ три ме се ца стал но има ју тем пе ра ту ру и пре хла ду - по жа ли ла се Ре бе ка. Ре бе ка и Џе ри су пре срећ ни ако ус пе ју ма ло да од спа ва ју то ком но ћи.

- Иза нас су мно ге не про спа ва не но ћи. Кад успем да их ста вим у кре вет и на ста не ти ши на, срећ на сам - до да ла је Ре бе ка Ро мијн.

PROGNOZA

VIC DANA

С нег

Vojvodina Novi Sad

-1

Subotica

0

Sombor

0

Kikinda

0

Vrbas

-1

B. Palanka

-1

Zrewanin

-1

S. Mitrovica -1 Ruma

-2

Pan~evo

-1

Vr{ac

-2

Srbija Beograd

-2

Kragujevac

-1

K. Mitrovica

0

Ni{

0

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Oблачно са сне гом и по ве ћа њем ви си не сне га за око 5 до 10 цм до пет ка ују тру. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При Rim ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а мак си мал на око -1 сте London пен. ВОЈ ВО ДИ НА: Облач но и хлад но вре ме са сне гом уз по ве ћа ње ви си не Cirih сне га за 5 до 10 цм до пет ка ују тру. Ма ње сне га би ће са мо на крај њем се ве ру Вој во ди не, али ће и та мо па да ти по под не и уве че. Ве тар уме рен се Berlin вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра Be~ -5, а мак си мал на 0 сте пе ни. СР БИ ЈА: Облач но и хлад но вре ме са сне гом уз по ве ћа ње ви си не сне Var{ava жног по кри ва ча за 10 до 20 цм до пет ка ују тру, а на крај њем се ве ру Вој во Kijev ди не знат но ма ње сне жних па да ви на. Ве тар уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -5, а мак си мал на Moskva 1 сте пен у Вра њу. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так облач но са сне гом. У Oslo су бо ту пре ста је снег, а ују тру ће ви си на сне га по Ср би ји би ти од 20 до 50 цм, а са мо на се ве ру Вој во ди не знат но ма ње. У не де љу су во са мра зем ују тру St. Peterburg и по ра стом днев не тем пе ра ту ре. У по не де љак та ко ђе су во, али уз на о бла Atina че ње по под не.

Pariz БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Прог но зи ра не Minhen би о ме те о ро ло шке при ли ке не по вољ но ће ути ца ти на све хро нич не бо ле сни ке. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу ћи су гла во бо ља, бо ло ви у ми Budimpe{ta ши ћи ма и раз дра жљи вост. Из у зе тан опрез се пре по ру чу је свим уче сни Stokholm ци ма у са о бра ћа ју.

19 12 15 4 -2 1 -5

Би ла не ка фр ка у шу ми и све жи во ти ње са кри ле ма ри ху а ну код зе ке у ја му. Ме ђу тим, зе ка се по ла ко на ву че и с вре ме ном по пу ши сву тра ву. Кад је опа сност про шла, пр ви до ђу сло но ви по сво ју ро бу. Кад су ви де ли шта је би ло, пи та ју зе ку: - Ау, зе ко, па што нам по пу ши сву тра ву? А зе ка на то ре че: - Беж’те, си ви обла ци!

-7 -10 -3 -11 14 14 3 1 -5

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[ Ja{a Tomi}

Bezdan

175 (-10)

Slankamen

314 (-2)

Apatin

235 (-11)

Zemun

358 (-2)

Tendencija porasta

Bogojevo

220 (-15)

Pan~evo

370 (-2)

STARI BEGEJ

Smederevo

522 (0)

Ba~. Palanka 228 (-8) Novi Sad

244 (-4)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

366 (26)

136 (20)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

SAVA

266 (10) S. Mitrovica

246 (6)

Senta

299 (6)

308 (1)

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacija

Titel

320 (-2)

NERA

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

80 (-8)

Re{ewe iz pro{log broja