Dnevnik 24.mart 2011.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 24. MART 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23026 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PREMIJER RUSIJE VLADIMIR PUTIN S PREDSEDNIKOM BORISOM TADI]EM I DR@AVNIM VRHOM SRBIJE

Ru si ja se ne pro ti vi ula sku Sr bi je u EU str. 2

NASLOVI

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE DR BOJAN PAJTI] OTVORIO PETI SPRAT ZREWANINSKE BOLNICE

Politika 3 U Banovini pet resora mawe

Ekonomija 4 Dve godine olak{awa za dugoro~ne zajmove

Nov~anik 6 Trpeza }e po`eleti vo}a i povr}a

Novi Sad 8 Katastarska slu`ba kr{i pravo gra|ana

Vojvodina 11 Vi{e policajaca ~uva}e ^antavirce

Crna 15 Izdahnuo nakon obra~una oko mobilnog?

„ Plav a lep ot ic a” za zdr av qe Ban a} an a str. 13

POQOPRIVREDNA INSPEKCIJA U 70 GRADOVA TRA@ILA „SKAIDOVO” @ESTOKO PI]E, TU@ILA[TVO ISTRA@UJE TRE]U SUMWIVU SMRT

S tr `i {ta po vu ~e no 2.643 li tra ra ki je

Kultura 20 Odlazak legendarne Liz Tejlor

Balkan 23 „Kr{ko” zatvoreno zbog maweg incidenta

Sun~ano i toplo Najvi{a temperatura 18 °S

NOVA ODLUKA SUTRA PRED NOVOSADSKIM ODBORNICIMA

Grejawe po utro{ku 2012. godine

str. 9

str. 15

str. 16 – 19

SPORT

n NOVOM SADU FINALE KUPA ZA RUKOMETA[E

JAK RITAM RADOVA NA OTVORENOM BAZENU U NOVOM SADU

n KO[ARKA[ICE ZA TROFEJ U BEO^INU I RUMI

n VATERPOLISTE SRBIJE PE^E PORAZ OD NEMACA

U ju lu na Spen su ku pa we pod ne bom

Foto: R. Hayi}

n MARKO PANTELI]: NA MUCI SE POZNAJU JUNACI

str. 7

POLiTikA

~etvrtak24.mart2011.

c m y

2

dnevnik

PREMIJER RUSIJE VLADIMIR PUTIN S PREDSEDNIKOM BORISOM TADI]EM I DR@AVNIM VRHOM SRBIJE

Ru si ja se ne pro ti vi ula sku Sr bi je u EU – Ru si ja je bi la i osta }e naj bli `i sa ve znik Sr bi je, a na dam se da i u Sr bi ji mi sle ta ko – iz ja vio je pre mi jer Ru ske Fe de ra ci je Vla di mir Pu tin to k om ju ~ e r a { we zva n i~ n e po se te Be o gra du.

stra ne do bio uve ra va wa da }e taj pro je kat bi ti re a li zo van u na red nim go di na ma, i na ja vio in ve sti ra we u Ra fi ne ri ju „Pan ~e vo„.

Pred sed nik Sr bi je je, obra }a ju }i se me di ji ma na kon raz -

ma ma i o bi la te ral nim od no si ma Sr bi je i Ru si je, o bli skim ve za ma u do me nu kul tu re i je zi ka, ve za ma dva ju na ro da ko je tra ju ve ko vi ma i ko je }e, sa svim si gur no, po sto ja ti i u bu du} no sti – re kao je Ta di}.

S dru ge stra ne, ru ski pre mi jer Vla di mir Pu tin re kao je da se spi s ak za j ed n i~ k ih eko nom skih pro je ka ta Sr bi je i Ru si je stal no {i ri.

– Ru ske kom pa ni je po mo }i }e Sr bi ji u iz grad wi `e le zni~ kih pru ga, a s dru ge stra ne, `e le li bi smo da is ko ri sti m o ve l i k o is k u s tvo srp skih part ne ra u iz grad wi tu ri sti~ kih obje ka ta – re kao je pre mi jer Pu tin.

On je pre ci zi rao da se o~e ku j e u~e { }e srp s kih gra | e vin skih kom pa ni ja u pri pre mi Zim skih olim pij skih iga ra u So ~ i j u 2014. go d i n e i Svet skog pr ven stva u fud ba lu 2018. go di ne. On je pod se tio na to da, osim NIS-a, u ko ji je, ka ko je re kao, do sa da ulo `e no 280 mi li o na do la ra, a ove go di ne }e bi ti no vih 500 mi li o na, u Sr bi ji ra di i kom -

Podr{ka Moskve u SB UN

Pu tin je na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji s pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em, odr `a noj u Pa la ti „Sr bi ja“, po zdra vio raz go vo re Be o gra da i Pri {ti ne i na ja vio da }e Ru si ja da ti sve od se be da srp sko ru ko vod stvo uspe {no za vr {i taj pro ces. Pred sed nik Sr bi je re kao je da je stra te {ki ciq Sr bi je da po sta ne ~la ni -

Mo skva }e osta ti naj ve }i sa ve znik Be o gra da, za Ru si ju je pri hva tqi vo sve {to je u in te re su Sr bi je (Vla di mir Pu tin) go vo ra s Pu ti nom, is ta kao da dve dr `a ve ima ju naj vi {i ste pen sa gla sno sti u svim do me ni ma me |u na rod ne po li ti ke i za jed ni~ ki in te res da u bu du} -

Nema pore|ewa Srbije i Libije Pu tin i Ta di} su se, na kon fe ren ci ji za no vi na re u Pa la ti „Sr bi ja„, za lo `i li za za {ti tu ci vil nog sta nov ni {tva i od bi li da po re de si tu a ci ju u Li bi ji s NA TO-ovim bom bar do va wem Ju go sla vi je 1999.

– Ne mi slim da tre ba da sta vqa mo u istu ra van Sr bi ju i Li bi ju, ali me bri ne la ko }a ko jom se pri be ga va si li u re {a va wu me |u na rod nih pro ble ma - ka zao je Pu tin, od go va ra ju }i na pi ta we da li je u sve tlu do ga |a ja u Li bi ji me |u na rod na za jed ni ca iz vu kla ne ke po u ke iz bom bar do va wa Sr bi je 1999.

Ta di} je ta ko |e iz ra zio za bri nu tost zbog stra da wa ci vil nog sta nov ni {tva i osvr nuo se na slu ~aj Sr bi je. On je ka zao da bi tre ba lo „za {ti ti ti ci vil no sta nov ni {tvo i {to pre us po sta vi ti mir i vla da vi nu pra va”, i is ta kao da „Sr bi ja po dr `a va sva ku od lu ku ko ja vo di ka to me”.

– Mi smo ima li tra gi~ no is ku stvo, u osvit tog da na ne ma gra |a ni na ko ji ne ma bol na se }a wa, ali se sla `em s pre mi je rom i ne bih pra vio po re |e we iz me |u Sr bi je i Li bi je – do dao je Ta di}. ca Evrop ske uni je, ali `e li da odr `a va naj bo qe pri ja teq ske ve ze sa svim dru gim ze mqa ma, ukqu ~u ju }i pri ja teq ske ve ze sa Ru si jom.

– Ne vi dim mo gu} nost da EU re {i ener get ske po tre be bez part ner stva s Ru si jom – re kao je Ta di}, i iz ra zio uve re we da }e i „Sr b i j a bi t i deo tog aran `ma na”.

Go vo re }i o Evrop skoj uni ji, Vla di mir Pu tin je re kao da Ru si ju ne za bri wa va te `wa Sr b i j e da po s ta n e ~la n i c a Uni je.

– Pa `qi vo }e mo pra ti ti i za j ed n o ra d i t i da evrop s ka in t e g ra c i j a ne bi iza z va l a {te tu po ru sko-srp ske od no se – re kao je Pu tin.

Ta di} je za hva lio Ru si ji i pre mi je ru Pu ti nu na po dr {ci po pi ta wu Ko so va i Me to hi je, i re kao da o~e ku je da se ta po dr {ka na sta vi. On je uka zao i na ~i we ni cu da je Ru si ja, u vre m e svet s ke fi n an s ij s ke kri ze, po mo gla Sr bi ju kre di tom od 200 mi li o na do la ra i re kao da je rob ni kre dit od 800 mi li o na do la ra bio ju ~e za sto lom, s kon kret nim pro jek ti ma u ko je }e bi ti utro {en, a pre sve ga u `e le zni cu Sr bi je. Ka da je re~ o, za Sr bi ju stra te {ki va `nom, pro jek tu ga so vo da „Ju `ni tok”, Ta di} je na gla sio da je od ru ske

no s ti raz vi j a j u bi la te ral nu sa rad wu u svim do me ni ma.

– Raz go va ra li smo o glo bal nim te ma ma, re gi o nal nim te -

On je is ta kao da je naj va `ni j i za k qu ~ ak ju ~ e r a { weg sa stan ka to {to je kon sta to va no da ne ma gra ni ca u eko nom skoj sa rad wi Sr bi je i Ru si je.

– Raz go va ra li smo o mo gu }im in ve sti ci ja ma u ener get ski sek tor i re mont na {ih ener ga na, i o ne ko li ko no vih po t en c i j al n ih pro j e k a t a u obla s ti pro i z v od w e elek tri~ ne ener gi je, gde bi ru ski in ve sti to ri na stu pa li sa mo stal no – re kao je Ta di}, po mi wu }i i „\er dap 3”.

Po we go vim re ~i ma, dve dr `a ve ima ju ve li ku mo gu} nost sa rad we u do me nu po qo pri vre de, i Sr bi ja je ve o ma za in te re so va na za pla sman po qo pri vred nih pro iz vo da na ru skom tr `i {tu. Po se ban in te res pred sed nik Ta di} je, u ime srp skih in ve sti to ra, iz ra zio za u~e {}e srp ske gra |e vin ske in du stri je u in fra struk tur nim pro jek ti ma u Ru si ji, pre sve ga u iz grad wi obje ka ta za Olim p ij s ke igre i Svet s ko pr ven stvo u fud ba lu.

„Srbija od zlata jabuka” Pred sed nik Ta di} je pre mi je ru Pu ti nu po klo nio bo ga tu mo no gra fi ju „Sr bi ja od zla ta ja bu ka“, a ru ski li der do bio je i cr ve no-be li dres na „Ma ra ka ni„. In te re sant no je da su ga ta mo is pred VIP-lo `e sa ~e ka li srp ski baj ke ri jer je i sam Pu tin po klo nik bi ci kli zma, i s wi me u{li u wu. Kom ple tan we gov bo ra vak i su sre te u Be o gra du pra ti lo je vi {e od 400 no vi na ra, ~ak 74 TV-ka me ra je akre di to va no, a iz Ru si je je su do pu to va li no vi na ri 30 re dak ci ja.

Pred sed nik Ta di} iz ja vio je da je otvo rio pi ta we po dr {ke ini ci ja ti vi Sr bi je u Sa ve tu bez bed no sti UN da ne za vi sni tu `i lac is pi ta na vo de iz iz ve {ta ja Di ka Mar ti ja o tr go vi ni qud skim or ga ni ma na Ko so vu i u Al ba ni ji.

– To je po treb no da bi se utvr di li svi iz vr {i o ci, da bi bi li pro ce su i ra ni i da bi smo otvo ri li pro stor za po mi re we u re gi o nu – re kao je Ta di}, i na gla sio da se Sr bi ja za la `e za sve o bu hvat nu i ko re ni tu is tra gu Mar ti je vih na vo da, kao i slu ~a je ve svih zlo ~i na po ~i we nih na te ri to ri ji biv {e Ju go sla vi je. pa ni ja „Lu koil” ko ja raz vi ja mre `u pum pi. Pu tin je ka zao da }e sa rad wa bi ti po seb no usme re na na sfe ru po qo pri vre de i pro iz vod we elek tri~ ne ene re gi je.

Pu tin je ju ~e uka zao i na tra di ci o nal no i ve kov no pri ja teq stvo i du hov no brat stvo srp skog i ru skog na ro da. Ru ski pre mi jer je iz ja vio da }e Mo skva osta ti naj ve }i sa ve znik Be o gra da i da je za Ru si ju pri hva tqi vo „sve {to je u in te re su Sr bi je”.

– Ako je u ko rist Sr bi je, po la zi mo od to ga da to od go va ra i in te re si ma Ru ske Fe de ra ci je – od go vo rio je Pu tin na pi t a w e no v i n ar k e Mak fak sa ka ko se ose }a kao po ~a sni gra |a nin Ko so va.

Ina ~e, na kon sve ~a ne ce re mo ni je do ~e ka uz naj ve }i dr `av ne po ~a sti uka za ne Pu ti nu is pred Pa la te Fe de ra ci je, gde ga je do ~e kao pred sed nik Ta di} s ru ko vod stvom ze mqe, vo di lo se ne ko li ko kru go va raz go vo ra. Pr vo su se sa sta li pred sed nik Ta di} i pre mi jer Pu tin u ~e ti ri oka. Pred te raz go vo re Ta di} je is ta kao da je Sr bi ja ze mqa ve li kog pri ja teq stva pre ma Ru si ji i ru skom na ro du.

Na kon to ga, vo |e ni su po li ti~ ki raz go vo ri u ko ji ma je Ta di} pred vo dio srp sku de le ga ci ju, a on da su pre mi je ri Pu tin i Mir ko Cvet ko vi} vo di li di ja log o eko nom skim te ma ma. Cvet ko vi} je re kao da je sa rad wa Sr bi je i Ru si je ve} tra si ra na spo ra zu mi ma, a da je ciq sa stan ka bio de fi ni sa we no v ih pra v a c a sa r ad w e.

Na k on su s re t a, u pri s u s tvu pre m i j e r a Sr b i j e i Ru s i j e, pot pi sa ni su spo ra zu mi o sa rad wi u obla sti tu ri zma, na u~ noj sa rad wi i drum skom sa o bra }a ju, kao i spo ra zum o sa rad wi gra da Be o gra da i ru ske elek tro e ner get ske kom pa ni je „OADin ter rao”.

D. Milivojevi}

RAZGOVORI U SKUP[TINI SRBIJE

Sve mo `e osim NA TO Pre mi jer Ru si je Vla di mir Pu tin iz ja vio je ju ~e, u su sre tu s pred sed ni com Skup {ti ne Sla vi com \u ki}-De ja no vi} i {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa, da u Ru si ji ne ma ni jed ne po li ti~ ke stran ke ko ja ni je pri ja teq Sr bi je. Pu tin je is ta kao da iz me |u Ru sa i Sr ba ve ko vi ma po sto je bli ski od no si i da o to me po sto ji na ci o nal ni kon sen zus u Ru si ji. Obra }a ju }i se {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa u srp skom par la men tu, on je ka zao da u Ru si ji sve po li ti~ ke stran ke ima ju ova kav od nos pre ma Sr bi ji i da ne zna ni jed nu stran ku ko ja ne ma „to ple” od no se pre ma na {oj ze mqi.

Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je da je pre mi jer Ru si je, u otvo re nom raz go vo ru s wom i {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa, pod vu kao da }e Ru si ja po dr `a ti evrop ski put Sr bi je i da je to i na ci o nal ni in te res we go ve ze mqe. Ka da je re~ o ula sku Sr bi je u NA TO, Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je no vi na ri ma re kla da se Pu tin o tom pi ta wu iz ra zio „na dru ga ~i ji na ~in”, ali ni je ob ja sni la {ta to zna ~i. Pred sed ni ca Skup {ti ne je no vi na ri ma, na kon za vr {et ka sa stan ka s ru skim pre mi je rom, re kla da je, osim raz go vo ra o par la men tar noj sa rad wi, bi lo re ~i i o eko nom skim i po li ti~ kim pi ta wi ma.

Svi pred stav ni ci par la men tar nih stra na ka iz ra zi li su za do voq stvo {to su ima li pri li ku da se sret nu s ru skim pre mi je rom Vla di mi rom Pu ti nom i ju ~e ra {wi raz go vor oce ni li kao otvo ren i iskren. No vi na ri su, na `a lost, ima li pri li ku da di rekt no pra te sa mo iz la ga wa Pu ti na i pred sed ni ce par la men ta, dok su o ostat ku sa stan ka, ko ji je tra jao ne {to du `e ne go {to je pro to ko lom bi lo pred vi |e no, oba ve {te ni kroz iz ja ve sa mih u~e sni ka.

Pred sed nik na pred wa ka To mi slav Ni ko li} na veo je da Pu tin pro ce wu je da bi ~lan stvo Sr bi je u EU bi lo do bra spo na Evro pe i Ru si je, ali da se isto vre me no pro ti vi {i re wu NA TO-a na we nim gra ni ca ma.

mo gu od lu ~i va ti sa mo gra |a ni na re fe ren du mu”.

Li der URS-a Mla |an Din ki} go vo rio je is kqu ~i vo o eko nom skim te ma ma, pred la `u }i da se Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni iz me |u Sr bi je i Ru si je pre ne se i na Re pu bli ku Srp sku. Ta ko |e, sa rad wa dve ju dr `a va tre ba da se pro {i ri s po qa ener ge ti ke i na auto mo bil sku in du stri ju, ta ko {to bi bio odo bren kon tin gent iz vo za 100.000 „Fi ja to vih” auto mo bi la na ru sko tr `i {te.

Nije pretwa ve} jasan stav Cen tral nu pa `wu me di ja iza zvao je stav Vla di mi ra Pu ti na ve zan za even tu al ni ula zak Sr bi je u NA TO. Po re ~i ma pred stav ni ka opo zi ci je, Pu tin je ja sno re kao da }e Ru si ja u tom slu ~a ju sle di ti svo je in te re se i ako bi ta voj na ali jan sa ras po re di la svoj ra ket ni {tit na te ri to ri ji na {e dr `a ve, da bi ru ske ra ke te bi le okre nu te ka Sr bi ji.

– We go ve re ~i ni su bi le ni ka kva pret wa ve} kri stal no ja san stav – re kao je no vi na ri ma li der LDP-a ^e do mir Jo va no vi}, ~i ja stran ka je za go vor nik ula ska Sr bi je u NA TO. On je na gla sio da pi ta wa „Ju `nog to ka” i ~lan stva Sr bi je u NA TO-u ~i ne dva pro ble ma u od no si ma Sr bi je i Ru si je.

Pred sed nik klu ba PUPS-a Mo mo ^o la ko vi} za do vo qan je {to je ru ska stra na na ja vi la me re ko je }e do pri ne ti eko nom skoj i so ci jal noj sta bil no sti Sr bi je, i to kroz na ja vqe nih 800 mi li o na do la ra ula ga wa u no ve pro jek te.

Isto vre me no, na ja vqe no je i 500 mi li o na do la ra ula ga wa u NIS. Od par la men ta ra nih zva ni~ ni ka Pu tin je na po klon do bio kwi gu o Ko so vu i Me to hi ji, hro no lo gi ja od 1912. do 2010. go di ne. Ma da je bi lo na ja vqe no da }e se Pu tin u

Koliko vi imate stranaka [e fi ca klu ba ZES-a Na da Ko lun xi ja pre ne la je {a lu vi skog go sta ko ji je, ka da je vi deo broj nu de le ga ci ju ko ja ga je do ~e ka la, re kao: “Ka da bi smo mi u Du mi ima li to li ko par ti ja, ni {ta ne bi smo ura di li”. Po we nim re ~i ma, Pu tin je obe }ao da }e Ru si ja osta ti do sled na u pru `a wu po mo }i na za {ti ti te ri to ri jal nog in te gri te ta Sr bi je, po dr `a va ju }i Re zo lu ci ju 1244 SB UN. – Ru si ja je ja sna u za {ti ti svo jih in te re sa. Ako je ugro `e na {i re wem NA TO-a, za wih je kqu~ no pi ta we gde je Sr bi ja u tom tre nut ku, da li je na stra ni pro tiv noj Ru si ji – ob ja sni la je di le me oko NA TO-a Na da Ko lun xi ja. [ef klu ba SRS-a Dra gan To do ro vi} po tvr dio je da je Pu tin bio iz u zet no iskren ka da je re~ o sa rad wi Ru si je i Sr bi je, da je is ta kao da Sr bi ja sa ma bi ra svoj put, ali da bi ula skom u NA TO iz gu bi la su ve re ni tet, po {to bi voj na ali jan sa od lu ~i va la u ime na {e dr `a ve.

Pred sed nik klu ba DSS-a Mi lo{ Ali gru di} pred lo `io je da Ru si ja ne kim svo jim ak tom afir mi {e stav Sr bi je o voj noj ne u tral no sti.

– Pu tin je bio de ci di ran da Sr bi ja ima pra vo da od lu ~i o u~la we wu u NA TO, ali i da bi to bi lo pro tiv in te re sa Ru si je – na veo je Ali gru di}.

Po re ~i ma {e fa so ci ja li sta u par la men tu Bran ka Ru `i }a, ori jen ta ci ja Sr bi je u spoq noj po li ti ci je ja sna: Sr bi ja je voj no ne u tral na, a pi ta we NA TO-a “da le ko je od da na {weg da na i o we mu

ho lu po zdra vi ti s na rod nim po sla ni ci ma, to se ni je do go di lo, on je iz be gao {pa lir ko ji je na pra vi lo pe de se tak na rod nih pred stav ni ka. Iako je vi so ki gost sti gao u par la ment s dva sa ta za ka {we wa, pri pre me su tra ja le do po sled weg tre nut ka zbog naj vi {eg ste pe na bez bed no sti ko ji je bio na sna zi.

Pred stav ni ci me di ja su dva sa ta pre we go vog do la ska spro ve de ni u sa lu iz ko je su pre ko vi deo-bi ma pra ti li sve ga se dam mi nu ta sa stan ka. Osim obez be |e wa, bi li su u`ur ba ni i ko no ba ri, “uve `ba va ju }i” po slu `i va we u be lim ru ka vi ca ma. Za wih je naj ve }i pro blem ju ~e ra {weg da na bio ka ko da oda be ru {o qi ce za ka fu, ko je }e bi ti iz ne te pred u~e sni ke sa stan ka, jer su na to, iz gle da, svi za bo ra vi li, pa su u`ur ba no spa ri va li kom plet iz ne ba{ re pre zen ta tiv nog kon tin gen ta.

S. Stankovi}

politika

dnevnik

VLA DA APV JU ^E UTVR DI LA PRED LOG IZ ME NE PRO PI SA O PO KRA JIN SKOJ UPRA VI

U Ba no vi ni pet re so ra ma we Vla da Voj vo di ne utvr di la je ju ~e pred log iz me na Od lu ke o po kra jin skoj upra vi, ko jim se pred vi |a te meq na re or ga ni za ci j a ve } eg de l a po k ra j in s ke upra ve i sma we we bro ja po kra jin skih re so ra sa 17 na 12, sa op {te no je ju ~e iz Vla de APV. Na osno vu ovih iz me na, se dam od po sto je }ih 17 se kre ta ri ja ta na sta vi }e da ra de bez or ga ni za ci o nih pro me na. Re~ je o re so ri ma pri vre de, po qo pri v re d e, fi n an s i j a, na u k e, ener ge ti ke, spor ta i omla di ne, te ra da i za po {qa va wa. Nad le `no sti ma osta lih de set re so ra ubu du }e }e se ba vi ti pet no vo for mi ra nih se kre ta ri ja ta, ko ji }e prak ti~ no na sta ti spa ja wem do s a d a { wih. Po ovom pred lo gu, no vi re so ri u Ba no vi n i bi } e: za obra z o v a w e, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce; za kul tu ru i jav no in for mi sa we; za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju; za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu, te za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne. „Uki da we po je di nih po kra jin skih se kre ta ri ja ta ne pred -

sta v qa od r i c a w e od nad l e `no sti ili pre sta nak ba vqe wa or ga na AP Voj vo di ne po slo vi ma ko ji su u nad le `no sti Po k ra j i n e. Re o r g a n i z a c i j a ima ciq da se po sto je }e nad le `no sti {to efi ka sni je re a- li zu ju”, sto ji u sa op {te wu Po -

No va ko vi}: Ko me su fo te qe va `ni je od in te re sa gra |a na [ef po sla ni~ kog klu ba ZEV-a u Skup {ti ni Voj vo di ne Bo ri slav No va ko vi} na gla {a va da }e Voj vo di na do bi ti „efi ka sni ju i ra ci o nal ni ju vla du, vla du sa ko jom se lak {e ko or di ni ra i lak {e upra vqa”.

- Za to po zdra vqa mo ~i we ni cu da je ve }i na ko a li ci o nih part ne ra pri hva ti la na {u ide ju jer oni ne po dr `a va ju ap strakt nu ne go kon kret nu vla du, onu ko ja ve} se dam go di na upra vqa Voj vo di nom bez ijed ne afe re. Vla du ko ja je otvo ri la 30.000 no vih rad nih me sta; ko ja je sa mo pre ko Fon da za ka pi tal na ula ga wa in ve sti ra la 36 mi li jar di di na ra i ti me upo sli la jo{ 30.000 no vih qu di; vla du ko ja je po di gla ni vo i stan dard zdrav stve ne za {ti te; vla du ko joj je za {ti ta ma win skih pra va sve ti wa do te ta~ ke da mo `e mo sma tra ti da su ma win ska pra va u Voj vo di ni za {ti }e na na na ~in po ko jem smo evrop ski uzor u toj obla sti - re kao je No va ko vi} za veb po tr tal „In fo bi ro”.

Bo ri slav No va ko vi} je za kqu ~io da „oni ko ji ne po dr `a va ju re duk ci ju Vla de Voj vo di ne tre ba da ob ja sne za {to su wi ho ve fo te qe va `ni je od in te re sa gra |a na Voj vo di ne”.

kra jin ske vla de, u ko jem se do da je i da ovaj pred log sa dr `i i od red be ko ji ma se obez be |u je ne sme ta no fi nan si ra we ra da, pro je ka ta, pro gra ma i dru gih po slo va iz de lo kru ga re or ga ni z o v a n ih po k ra j in s kih se kre ta ri ja ta.

Ina ~e, o re duk ci je ka bi ne ta Bo ja na Paj ti }a, ko ju je po kra jin ski pre mi jer na ja vio uo~i re k on s truk c i j e Re p u b li~ k e vla de, voj vo |an ski po sla ni ci iz ja {wa va }e se na sed ni ci 5. apri la. Ka ko su na {em li stu po tvr di li zva ni~ ni ci iz Ba no vi ne, istog da na odr `a }e se dve skup {tin ske sed ni ce: na pr voj }e se po slan ci iz ja {wa va ti o na ved nim iz me na ma pro pi s a i po k ra j in s koj upra v i, dok }e se na dru goj bi ra ti no vi sa stav Vla de. Ime na kan di da ta za ~el ni ke pet no vih re so ra jo{ uvek ni su sa op {te na. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, za mi sao je da se kre ta ri ko ji iz gu be re sor u no vim se kre ta ri ja ti ma do bi ju me sto za me ni ka, o ko ji ma se Skup {ti na Voj vo d i n e ne } e iz j a { wa v a t i 5. apri la. Na i me, pred vi |e no je da se iz bor za me ni ka pet po kra j in s kih se k re t a r a, kao i pro me na od lu ke o bu xe tu APV za 2011. go di nu, oba vi u ro ku od 60 da na.

– Vla da Voj vo di ne ni je od lu ~i la da sma wi broj po kra jin skih se kre ta ri ja ta za to {to je ne za do voq na wi ho vim ra dom, ve} is kqu ~i vo u ci qu eko no mi~ ni jeg i efi ka sni jeg ra da jer je od u vek bi lo da su ma we or ga ni za ci je br `e i de lo tvor ni je od ve }ih – iz ja vio je ju ~e u Zre wa ni nu voj vo |an ski pre mi jer Bo jan Paj ti}. – Obe }ao sam da }e mo broj od se dam na est se kre ta ri ja ta sma wi ti na dva na est. ^i ni mo to kroz pro ces re duk ci je, a ne re kon struk ci je, {to zna ~i da sam iz u zet no za do vo qan ra dom po kra jin skih se kre ta ra. Da kle, qu di ko ji su bi li u Vla di Voj vo di ne na sta vi }e da ra de, ne }e mo do vo di ti ne ke no ve ka ro ve, bu du }i da ve} se dam go di na funk ci o ni {e mo bez ijed nog skan da la ili afe re.

On je do dao da je Po kra jin ska vla da po kre nu la in ve sti ci o ni ta las ka kav se na se ve ru ze mqe za i sta ne pam ti u po sled wih ne ko li ko de ce ni ja.

– Po sti gli smo od li~ ne re zu la te u obla sti za po {qa va wa, u od no su na okru `e we i ovaj deo Evro pe. I sa mi gra |a ni su na van red nim iz bo ri ma po ka za li da su iz u zet no za do voq ni na {im ra dom – oce nio je Paj ti}.

B. D. S. - @. B.

Za du `e wa Ve ri ce Ka la no vi} Pred sed nik Vla de Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} ovla stio je pot pred sed ni cu Vla de Ve ri cu Ka la no vi} da usme ra va i ko or di ni ra rad mi ni star sta va i po seb nih or ga ni za ci ja u obla sti for mu li sa wa i spro vo |e wa po li ti ke pri vred nog raz vo ja, ob ja vqe no je u naj no vi jem bro ju „Slu `be nog gla sni ka„. Ve ri ca Ka la no vi} je, ka ko je na ve de no u od lu ci, ovla {}e na da ko or di ni ra rad eko nom skih

re so ra Vla de i in sti tu ci ja – Agen ci je za pro mo ci ju iz vo za i stra na ula ga wa, Agen ci je za osi gu ra we i fi nan si ra we iz vo za i Fon da za raz voj. Ona }e oba vqa ti po slo ve u ve zi s in ve sti ci o nim ula ga wi ma od zna ~a ja za Sr bi ju i sa rad wom Vla de s me |u na rod nim fi nan sij skim or ga ni za ci ja ma u obla sti pri vred nog raz vo ja – Svet skom ban kom, Evrop skom ban kom za ob no vu i raz voj,

Evrop skom in ve sti ci o nom ban kom i Raz voj nom ban kom Sa ve ta Evro pe. Pot pred sed ni ca Vla de }e ko or di ni ra ti pro jek te Na ci o- nal nog in ve sti ci o nog pla na i dru ge in fra struk tur ne pro jek te u funk ci ji re gi o nal nog raz vo ja, una pre |e we pri vred nog am bi jen ta kroz re gu la tor nu re for mu i pro je kat sve o bu hvat ne re for mu pro pi sa, na ve de no je u „Slu `be nom gla sni ku”.

rekli su Din ki}: U Bri sel po po dr {ku

Qa ji}: Ni sam za po {qa vao qu de iz stran ke

Kne `e vi}: Ide mo na mi ting, ho }e mo iz bo re

Li der G17 plus i Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla | an Din k i} pri s u stvo v a } e da n as sa m i t u Evrop ske na rod ne par ti je u Bri se lu, gde }e po zva ti evrop ske li de re da po dr `e kan di da tu ru Sr bi je za ~lan stvo u EU, na ja vqe no je ju ~e iz URS-a. „Vla du Sr bi je, kao i par la ment, ~e ka jo{ do sta po sla ako `e li mo da do bi je mo sta tus kan di da ta.

Su sre te s pri ja te qi ma iz Ne ma~ ke, Fran cu ske, Ita li je, Slo va~ ke, kao i s dru gim ~la ni ca ma Evrop ske na rod ne par ti je is ko ri sti }u i da raz me ni mo is ku stva o kan di da tu ri i da ih po zo vem da po dr `e kan di da tu ru Sr bi je za ~lan stvo u EU”, na veo je Din ki} u pi sa noj iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma. U ra du sa mi ta EPP-a u~e stvo va }e i pred sed nik Evrop skog sa ve ta Her man van Rom pej, ~el ni qu di Evrop ske ko mi si je i Evrop skog par la men ta @o ze Ma nuel Ba ro zo i Jir `i Bu zek, pred sed ni ci Fran cu ske i Ru mu ni je, pre mi je ri Ne ma~ ke, Ita li je, [ved ske.

Mi ni star za rad i so ci jal nu po li ti ku Ra sim Qa ji} iz ja vio je ju ~e da ni jed nog ~o ve ka iz svo je stran ke ni je do veo na me sto dr `av nog se kre ta ra ili po mo} ni ka u tom mi ni star stvu.

– Ni jed nog ~o ve ka iz svo je stran ke ni sam do veo na to me sto. To je je di no mi ni star stvo gde ja kao mi ni star ni sam do veo ni jed nog par tij skog ko le gu – ka zao je Qa ji} u~e stvu ju }i u skup {tin skoj ras pra vi o amand ma ni ma na pred log za ko na o so ci jal noj za {ti ti.

Qa ji} je, od go va ra ju }i na iz la ga we po sla ni ka LDP-a da se ta stran ka za la `e za de po li ti za ci ju jav nih pred u ze }a i cen ta ra za so ci jal ni rad, is ta kao da u „svom” mi ni star stvu ni je za po {qa vao qu de iz So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je ~i ji je pred sed nik. On je do dao da je ta~ no da je di rek tor In spek ci je ra da ~lan SDPS-a, ali da je bio ras pi san kon kurs na ko ji se ja vi lo de vet kan di da ta, is ti ~u }i da ni je po zna vao ~la no ve kon kurs ne ko mi si je ko ja je o kan di da ti ma do no si la od lu ku.

Pred s ed n ik Grad s kog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke u Zre wa ni nu Go ran Kne `e vi} na ja vio je ju ~e odr `a va we cen tral nog mi tin ga za Voj vo di nu u cen tru Zre wa ni na, u pod ne 26. mar ta. Kne `e vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da }e na mi tin gu u Zre wa ni nu go vo ri ti ~el ni ci SNS-a To mi slav Ni ko li}, Alek san dar Vu ~i} i Jor go van ka Ta ba ko vi} i on kao do ma }in, kao i pred sed ni ci ko a li ci o nih stra na ka Ve li mir Ili} (No va Sr bi ja) i Alek san dar Vu lin (Po kret so ci ja li sta). Raz log za oku pqa we ~la no va i sim pa ti ze ra SNS-a, kao i osta lih gra |a wa na mi tin gu je, ka ko je re kao, te {ka eko nom ska, so ci jal na i po li ti~ ka si tu a ci ja u Sr bi ji.

Kne `e vi} je do dao da SNS tra `i iz bo re i pro me nu vla sti zbog to ga {to “mi lion qu di u Sr bi ji `i vi is pod gra ni ce si ro ma {tva, mi lion qu di ~e ka na po sao, a oni ko ji ra de ima ju ni sku pla tu, uz vi so ku in fla ci ju“.

~etvrtak24.mart2011.

3

PRED SED NIK OP [TI NE NO VI BE ^EJ MI LI VOJ VRE BA LOV

Ne ma sa rad we s ra di ka li ma Pred sed nik op {ti ne No vi Be ~ej i li der Li be ral no-de mo krat ske par ti je u tom sred wo ba nat skom me stu Mi li voj Vre ba lov de man to vao je u ju ~e ra {woj iz ja vi za “Dnev nik” da }e Srp ska ra di kal na stran ka do bi ti me sto u lo kal noj vla sti. Pred sed nik Op {tin skog od bo ra Na rod ne par ti je u No vom Be ~e ju Alek san dar Mo ji} ka zao je dan ra ni je da }e na sed ni ci lo kal nog par la men ta do sa da {wi ~lan Op {tin skog ve }a za du `en za tu ri zam No vi ca Bla `in bi ti za me wen Sr |a nom Pa ji }em iz re do va SRS-a. Vre ba lov je, me |u tim, od ba cio te tvrd we, na vo de }i da Pa ji} je ste iza bran za no vog ~la na Op {tin skog ve }a na ju ~e ra {woj sed ni ci Skup {ti ne op {ti ne, ali da ni ka da ni je bio ~lan ra di ka la, ni ti bi lo ko je dru ge po li ti~ ke stran ke.

– Do sa da {wi ~lan Op {tin skog ve }a za du `en za tu ri zam iz De mo krat ske stran ke je pre {ao u Srp sku na pred nu stran ku. De mo kra te su zbog to ga od lu ~i le da za me ne ~la na u Op {tin skom ve }u, i mi za to ima mo ve }i nu u par la men tu. Jer, ilu zor no je da ne ko iz SNS-a bu de u ve }u ako je u No vom Be ~e ju na vla sti ko a li ci ja ko ju ~i ne LDP, DS i G17 plus – ob ja snio je Vre ba lov za na{ list.

Na pi ta we za {to je on da Pa ji} po ve zan s ra di ka li ma, pr vi ~o vek no vo be ~ej ske op {ti ne je od go vo rio da je ne ko mo `da to za kqu ~io za to {to je we gov otac ~lan SRS-a.

– Na {a po li ti~ ka sce na je ta kva, po pri li~ no iz me {a na. U No vom Be ~e ju ima mo kon kre tan pri mer biv {eg pred sed ni ka Skup {ti ne op {ti ne ko ji je iz DS-a pre {ao u SNS, we gov otac je ~lan Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, a ro |e ni brat je u DS-u. Ne vi dim raz log za {to sin ne bi mo gao bi ti u jed noj, a otac u dru goj stran ci – do dao je Vre ba lov, i jo{ jed nom po no vio da o ko a li ci ji LDP-a i SRS-a ne ma ni go vo ra.

Ka ko sa zna je mo, ovim in si nu a ci ja ma po vre |e ni su i ra di ka li, ko ji su na ja vi li tu `bu pro tiv Na rod ne par ti je zbog {i re wa la `nih ve sti. @. Ba la ban

NO VO SAD SKO ME WA WE DRE SO VA

„NS blok” ume sto Din ki }a Pr vi jav ni na stup pred stav ni ka no vo for mi ra nog udru `e wa gra |a na „NS blok” odr `an je ju ~e u grad skoj skup {ti ni gde su sa da ve} biv {i ~la no vi G17 plus Sa {a Igi}, Ve ra i Vla di mir Ko picl go vo ri li o raz lo zi ma na pu {ta wa stran ke i prin ci pi ma na ko ji ma }e funk ci o ni sa ti no va po li ti~ ka or ga ni za ci ja u No vom Sa du.

– Od for mi ra wa URS-a, stran ka u ko joj sam bio od osni va wa je iz gu bi la pra vac ko ji je ima la i ja ne mo gu vi {e da bu dem deo te or ga ni za ci je– re kao je po mo} nik gra do na ~el ni ka No vog Sa da Vla di mir Ko picl. – Ne vi dim se be kao ur ba nog na rod wa ka i u skla du s tim sam do neo od lu ku da na pu stim G17 plus i svo je po li ti~ ko de lo va we na sta vim kroz udru `e we gra |a na „NS blok” ko je }e bi ti okre nu to osnov nim gra |an skim vred no sti ma, kao {to je to ne kad bio G17 plus.

On ni je di rekt no od go vo rio na pi ta we ho }e li osta ti na funk ci ji po mo} ni ka gra do na ~el ni ka, ve} je na ja vio da }e to bi ti po zna to u na red nih ne ko li ko da na.

Po re ~i ma Sa {e Igi }a, za stup ni ka udru `e wa „NS blok”, ova or ga ni za ci ja }e de lo va ti u okvi ru so ci jal de mo krat skih ide ja i si gur no }e bi ti ne za o bi la zni ~i ni lac na po li ti~ koj sce ni No vog Sa da.

G17 plus: Ne ka vra te man da te – Po li ti~ ka an ga `o va nost je slo bod na vo qa sva kog po je din ca, na rav no, to je i slo bod na vo qa bra~ nog pa ra Ko picl ko ji je na pu stio G17 plus, i to vi {e go vo ri o wi ma ne go o sa moj stran ci– re kao je za me nik gra do na ~el ni ka i ~lan Grad skog od bo ra G17 plus Zo ran Man di}. – Mi ne ma mo ni {ta pro tiv to ga {to su iza {li iz stran ke i {to }e da pro me ne dre so ve, ali sma tra mo da je mo ral no da man da te ko je su do bi li za hva qu ju }i ~lan stvu u G17 plus, sa da vra te.

– Iako za sa da ni smo ima li ni ka kve raz go vo re o po li ti~ koj sa rad wi s dru gim par ti ja ma i or ga ni za ci ja ma, kao po ten ci jal ne part ne re vi di mo pro de mo krat ske i pro e vrop ske sna ge jer to je ono ~e mu smo te `i li i do sa da u okvi ru stran ke ko ju smo na pu sti li – re kao je Igi}.

Ve ra Ko picl je na ja vi la da }e za dr `a ti svoj man dat u Grad skoj skup {ti ni, gde }e ubu du }e na stu pa ti kao ne za vi sna od bor ni ca, kao i da ni je upo zna ta s tim da li }e jo{ ne ko od od bor ni ka G17 plus sle di ti wen pri mer.

N. Per ko vi}

PO LI TI^ KA SCE NA ZRE WA NI NA

DS: Opo ra vi li smo se od udar ca Port pa rol Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke u Zre wa ni nu Dra gan Sta ni {i} iz ja vio je ju ~e da je ta stran ka u pro te kle dve de ce ni je bi la sto `er lo kal ne vla sti u Zre wa ni nu i da se uspe {no opo ra vi la od „udar ca“ u 2009. go di ni. Sta ni {i} je na kon fe ren ci ji za no vi na re pod se tio na to da je Op {tin ski od bor DS u Zre wa ni nu iza bran 23. mar ta 1990. go di ne i da od ta da do 1996. go di ne DS pred sta vqa vo de }u po li ti~ ku sna gu u Zre wa ni nu i re dov no da je gra do na ~el ni ka.

– Opo ra vi li smo se od ‘udar ca’ ko ji smo do `i ve li pre dve go di ne, ka kav ni je za be le `en u Sr bi ji, i iz te {ko }a iza {li van red nim par tij skim iz bo ri ma, no vem bra 2009. go di ne – pod se tio je Sta ni {i} na vre me ka da je po dig nu ta op tu `ni ca pro tiv vi {e ~la no va DS-a i zre wa nin skih funk ci o ne ra, ukqu ~u ju }i biv {eg gra do na ~el ni ka Go ra na Kne `e vi }a. Port pa rol Grad skog od bo ra je re kao da DS u Zre wa ni nu ima oko 4.000 ~la no va.

4

ekonomija

~etvrtak24.mart2011.

dnevnik

EPS ZA DVE GODINE IZVEZAO DVE MILIJARDE KILOVAT-SATI

^OKANSKA FIRMA DOBILA NOVOG VLASNIKA IZ MA\ARSKE

Jef ti na stru ja ote ra la in ve sti to re – Elek tro pri vre da Sr bi je je u pret hod ne dve go di ne iz ve zla

dve mi li jar de ki lo vat-sa ti elek tri~ ne ener gi je – iz ja vio je

Za liv ni cu ka lup iz Ke ~ ke me ta

ju ~e pred sed nik Uprav nog od bo - tri~ ne ener gi je. On je oce nio da ra tog jav nog pred u ze }a Aca u Sr bi ji ne ma in ve sti ci ja ne za Markovi}. vi snih kom pa ni ja u iz grad wu Na sa ve to va wu „Ener gi ja elek tra na zbog ni ske ce ne stru 2011” na Zla ti bo ru on je re kao je. Mar ko vi} je na ja vio da se ove da je taj iz voz go di ne pla ni ra omo gu }en ti me na bav ka mo der {to je EPS u nih bro ji la s da Iz voz stru je 2009. i 2010. go di qin skim o~i ta 2009. bio ni pro iz vo dio po va wem po tro {we 1,3 mi l i j ar d u oko 36 mi li jar di stru je. Ta ko |e je ki lo vat-sa ti k i l o v a t - s a t i ka zao da je u pla a 2010. go di ne stru je. Mar ko vi} nu za me na 100.000 je pre ci zi rao da dr ve nih stu bo va 700 mi li o na je u 2009. go di ni za ni sko na pon sku ki lo vat-sa ti iz ve ze na 1,3 mi mre `u be ton skim li jar da ki lo vatda bi se obez be di sa ti, a u 2010. go di ni 700 mi li o - la si gur nost snab de va wa elek na. Pred sed nik UO EPS-a ka zao tri~ nom ener gi jom. je da su neo p hod ne in ve sti ci je u Mar ko vi} je ka zao i da je u to pro iz vod wu ugqa u „Ko lu ba ri„ ku iz ra da stu di je iz vo dqi vo sti i „Ko stol cu„ da bi se omo gu }io za iz grad wu re ver zi bil ne hi da qi rast pro iz vod we elek - dro e lek tra ne „Bi stri ca”.

Liv ni ca „^o ka“ u ^o ki, ko ja je od pri va ti za ci je se dam go di na bi la u sa sta vu su bo ti~ ke kom pa ni je „ATB Se ver“, do bi la je no vog vla sni ka: na li ci ta ci ji ju je ku pi la Gru pa KNOTT iz Ke~ ke me ta, Ma |ar ska, pre ko be ~ej ske }er ke-fir me D. O. O. „KNOTT Auto fleks“. U pi ta wu je jed na od vo de }ih kom pa ni ja za pro iz vod wu i pro da ju auto-pri ko li ca u Evro pi, pa se ~o kan ski

kan skoj liv ni ci o~e ku ju da se po stig nu ve} u to ku 2012. go di ne.

Kne `ev do da je da }e se ra di ti ko rak po ko rak, dok se ne is te sti ra ju stvar ni ka pa ci te ti liv ni ce, po {to je opre ma za sta re la i de lom za pu {te na, ta ko da }e se u na red nim me se ci ma re vi ta li zo va ti da bi se ka pa ci tet po di gao na pla ni ra ni ni vo pro iz vod we. U Liv ni ci „^o ka“ je od pri va ti za ci je broj za po sle nih s

BANKARI I VLADA BLIZU DOGOVORA O REPROGRAMU KREDITA

Dve go di ne olak {a wa za du go ro~ ne zaj mo ve Ka da }e i pod ko jim uslo vi ma kli jen ti ba na ka mo }i da re pro gra mi ra ju svo je oba ve ze i od lo `e pla }a we zna }e se ovih da na. Za sa da zna se {ta ban ke pred la `u nad le `ni ma u Vla di. Po do go vo ru ko ji je po stig nut u Udru `e wu ba na ka Sr bi je, me na xe ri iz fi nan sij skih ku }a pred la `u da se olak {i ce u vi du dvo go di {weg mi ro va wa ot pla te glav ni ce odo bre sa mo gra |a ni ma ko ji su osta li bez po sla i oni ma ko ji zbog sko ka evra pre ma di na ru da nas ot pla }u ju ra tu ko ja je vi {a od 50 od sto pla te za stam be ne zaj mo ve i od 30 od sto za sve osta le. To su li mi ti NBS-a.

Po tom pred lo gu, gra |a ni ko ji su osta li bez po sla u na red ne dve go di ne ne bi pla }a li ni ka ma tu ni glav ni cu. One bi se ob ra ~u na le na kon is te ka grejs-pe ri o da. Kli jen ti ko ji ma je pad di na ra na ru {io do zvo qe nu pro por ci ju kod pla te bi to kom na red ne dve go di ne ot pla }i va li ka ma tu bez glav ni ce.

To bi tre ba lo da ob u hva ti stam be ne zaj mo ve, po tro {a~ ke i go to vin ske kre di te, i sub ven ci o ni sa ne i ko mer ci jal ne. Iz o sta vi li bi se sa mo zaj mo vi ko je je sub ven ci o ni sa la dr `a va. U pro gram ne bi u{la za du `e wa po osno vu kar ti ca i te ku }ih ra ~u na.

Ban ke jo{ tra `e da Na rod na ban ka sma wi oba ve znu re zer vu.

Na ci o nal na kor po ra ci ja za osi gu ra we stam be nih kre di ta tre ba lo bi da pro du `i osi gu ra we za tra ja we grejs-pe ri o da – te dve go di ne – i da sta ro snu gra ni cu za kli jen te po ve }a sa 70 na 72 go di ne.

Ceo mo del tek tre ba da se po ja vi. A ko li ko bi gra |a ni ma za

Problemati~ni krediti Po po da ci ma NBS-a, na kra ju sep tem bra pro {le go di ne kre di ti s ka {we wem du `im od 90 da na do sti gli su ni vo od 277 mi li jar di di na ra i ~i ne 17,8 od sto ukup no odo bre nih bru to kre di ta.

U~e {}e pro ble ma ti~ nih kre di ta odo bre nih pri vre di u ukup nim kre di ti ma pri vre de ve }e je od tog pro se ka i iz no si lo je 23,2 od sto, dok je u~e {}e pro ble ma ti~ nih kre di ta gra |a na bi lo zna ~aj no ma we – 9,1 od sto. dve go di ne tre ba lo da bu de lak {e da re dov no is pu wa va ju oba ve ze te {ko je re }i. Eko nom ski stru~ wak dr Milojko Arsi} ne dav no je pri me tio da }e to za vi si ti od opo rav ka do ma }e pri vre de, ali i od kre ta wa u svet skoj eko no mi ji.

Svo jim pre za du `e nim gra |a ni ma po ma ga la je i [pa ni ja. Me |u tim, ta mo je bi lo lak {e jer je za go di ne grejs-pe ri o da dr `a va pre u ze la na se be ot pla tu oba ve za.

Kod nas za tu na me nu u bu xe tu ne ma pa ra.

Pred sed nik Od bo ra Pri vred ne ko mo re Sr bi je za ban kar stvo i osi gu ra we Vladimir ^upi} iz ja vio je ju ~e da }e pred log me ra ban kar skog sek to ra za re pro gra mi ra we kre di ta gra |a na bi ti za vr {en u na red nim da ni ma, na vo de }i da ban ke tre ba da se usa gla se o to me da li }e te me re bi ti u vi du oba ve zu ju }eg pro gra ma ili u vi du pre po ru ka ban ka ma.

ROBNE REZERVE INTERVENI[U POPUSTOM

To pla na ma ma zut za 41 di nar – Vla da Sr bi je odo bri la je to pla na ma da ma zut po zajm qen iz Rob nih re zer vi ot pla }u ju po 41 di nar li tar – iz ja vio je ju ~e di rek tor Re pu bli~ ke di rek ci je za rob ne re zer ve Goran Tasi}.

On je ka zao da je tu od lu ku Vla da Sr bi je do ne la na te le fon skoj sed ni ci. Ta si} je re kao da je od lu ~e no da raz li ka do pu ne tr `i {ne ce ne ma zu ta, ko ja je u ovom tre nut ku 53,6 di na ra, bu de na dok na |e na iz bu xe ta.

– Ce na od 41 di nar, po ko joj }e 32 to pla ne u Sr bi ji ot pla ti ti po zaj mi cu od 20.000 to n a ma z u t a iz no v em b ra 2010. go di ne, ogrom na je po mo} to pla na ma – ka zao je on.

Po we go vim re ~i ma, go to vo sve to pla ne u Sr bi ji, osim no vo sad ske i be o grad ske, du -

gu ju ma zut Rob nim re zer va ma.

To pla ne u Sr bi ji, ka ko je ra ni je ka zao Ta si}, do bi le su rob nu po zaj mi cu i tre ba lo je da je vra te u ro bi, ali je po tom do {lo do na glog sko ka ce ne ma zu ta na tr `i {tu.

Pred sed nik Uprav nog od bo ra Udru `e wa to pla na Sr bi je Dejan Stojanovi} re kao je ra ni je da to pla ne u Sr bi ji ima ju ve li ki pro blem da vra te ma zut po zajm qen iz Rob nih re zer vi jer im gra |a ni za gre ja we du gu ju oko 130 mi li o na evra. Sto ja no vi} je ka zao da su to pla ne ko je ko ri ste ma zut za gre ja we to kom zim ske se zo ne mo ra le da tra `e po zaj mi cu tog ener gen ta iz Rob n ih re z er v i jer im Naft n a in d u s tri j a Sr b i j e ni je odo bri la od lo `e no pla }a we.

Iz pogona Livnice „^oka“

– Raz li ~i te ban ke ima ju raz li ~i ta ogra ni ~e wa, ko ja ne pro iz la ze sa mo iz ogra ni ~e wa na ovom tr `i {tu ve} iz od lu ka wi ho vih cen tra la – na veo je ^u pi}.

On je do dao da je naj ve }i deo tek sta me ra usa gla {en, do go vo re no je da }e grejs-pe riod bi ti naj du `e do dve go di ne, da }e kre di ti bi ti pro du `e ni, de fi ni sa ne su ka te go ri je na ko je }e se te me re od no si ti. ^u pi} je na po me nuo da }e u pa ket me ra bi ti ukqu ~e ni po tro {a~ ki, go to vin ski, stam be ni kre di ti, ali oni ko ji ni su sub ven ci o ni sa ni, a is kqu ~e ni su kre di ti ko ji ve} ima ju grejs-pe riod. On je na gla sio da se de ta qi me ra jo{ usa gla {a va ju u Udru `e wu ba na ka Sr bi je, po sle ~e ga }e usle di ti raz go vo ri s NBS-om i pred stav ni ci ma Vla de. ^u pi} je is ta kao da je ta kav pa ket me ra do bro do {ao, kao i da po sto ji do bra vo qa naj ve }eg de la ban kar skog sek to ra u Sr bi ji da ta kve me re za `i ve, i do dao da to teh ni~ ki ne }e bi ti ni {ta no vo za ban ke. Po we go vim re ~i ma, ban ke pri me nom ta kvih me ra ne bi bi le na gu bit ku jer „ako kli jent ima pro ble ma s pla }a wem, bo qe da ured no ser vi si ra ka ma tu i jo{ uvek je `iv ne go da ima te pro blem”.

– Be ne fi ti su u sva kom slu ~a ju i za kli jen ta i za ban ku – re kao je ^u pi}, i uka zao na to da tre ba raz li ko va ti ove me re od kre di ta za re fi nan si ra we po {to ban ke ve} ima ju i tu vr stu kre di ta i kre di te s grejs-pe ri o dom, ali to ne ma ve ze s ovim pro gra mom.

D. V.

liv ci s pro me nom vla sni ka na da ju bo qim vre me ni ma. Su vla snik i di rek tor be ~ej ske fir me Dragan Kne`ev ka `e da ova kom pa ni ja od ukup ne pro iz vod we 93 od sto pla si ra na tr `i {te Evrop ske uni je i da je pro {le go di ne ostva ri la pro met od 12 mi li o na evra, a da za ovu go di nu ima po rux bi ne vred ne 15 mi li o na evra.

– U Be ~e ju pro iz vo di mo oso vi ne, ne ko ~i o ne oso vi ne, bla to bra ne i {a si je, u Ma |ar skoj se, u Ke~ ke me tu, pro iz vo de ko ~i o ne

ne ko li ko sto ti na sma wen na 66, a ve} pri li kom pre u zi ma wa od no vog vla sni ka po ve }an je na 84 i na me ra je da se no vi rad ni ci upo {qa va ju s po ve }a wem ka pa ci te ta, pa bi broj za po sle nih tre ba lo do kra ja go di ne da se po ve }a na 120.

– Kad u na red noj go di ni do stig ne mo mak si mal ni ka pa ci tet, pro ce ni }e mo da li je po treb no jo{ rad ni ka ili }e mo ma {i ne za me ni ti no vi jom ge ne ra ci jom auto mat ske ka lu par ske li ni je, ko ja ne zah te va to li ko

I povratak ku}i Po sle pri va ti za ci je 2004. go di ne, me ha ni~ ka ob ra da i pro gram hi dra na ta su pre ba ~e ni iz ^o ke u Su bo ti cu, pa je de se tak stru ga ra i bra va ra sva ko dnev no mo ra lo da pu tu je 50 ki lo me ta ra do rad nog me sta. Ku po vi nom liv ni ce no vi vla sni ci pro gram hi dra na ta vra }a ju u ^o ku pa }e se s opre mom vra ti ti i rad ni ci. Je dan pro stor }e bi ti pri la go |en za me ha ni~ ku ob ra du, a pred vi |e na je i na bav ka CNCstru go va pa }e se, osim hi dra na ta, ra di ti i gru ba ob ra da za glav ~i ne i oso vi ne za po tre be pro gra ma no vog vla sni ka. oso vi ne i na let ni me ha ni zmi, u Ce gle du do bo {i za ko ~i o ne oso vi ne, a u Slo va~ koj, u Du naj skoj Stre di, pro iz vo de se {a pe i dru gi na let ni me ha ni zmi. Sve ove fir me su po tro {a ~i od li va ka i to je, prak ti~ no, i raz log ku po vi ne Liv ni ce „^o ka“ – ka `e Kne `ev. – Go di {we po tre be KNOTT-a za od liv ci ma su oko pet hi qa da to na, {to je i mak si mal ni ka pa ci tet ~o kan ske liv ni ce, a plan je da se za dr `e i ren ta bil ni po slo vi ko ji su do sa da ra |e ni jer je ugo vo rom pri hva }e na oba ve za pro iz vod we ku }i {ta mo to ra i po klo pa ca za po tre be „ATB Se ver“.

Pro iz vod wu oko 1.300 to na od li va ka za sta re kup ce i pla ni ra nih 5.000 to na za po tre be KNOTT-a no vi vla sni ci u ~o -

rad ne sna ge. Plan je da se vi {e od po lo vi ne pro iz vod we iz vo zi, {to mi slim da }e bi ti zna ~aj no i za ~o kan sku lo kal nu sa mo u pra vu. Kon ku ri sa li smo za sub ven ci je za za po {qa va we rad ni ka kod Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, a no vac pla ni ra mo da is ko ri sti mo za po boq {a we uslo va ra da i re vi ta li za ci ju opre me – re kao je Kne `ev.

M. Mitrovi}

22. 03. 2011.

1.304,75747

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

AMS osigurawe, Beograd

19,97

853

742.963

Imlek PB, Beograd

19,90

1.500

123.000

Galeb GTE, Beograd

17,86

495

4.950

Termika, Beograd

16,67

1.400

28.000

12,50 Promena %

900 Cena

6.300 Promet

Vital, Vrbas Pet akcija s najve}im padom Pekabeta, Beograd

-11,96

6.955

1.168.440

Napred GP, Beograd

-10,26

3.500

56.000

-7,22

90

180

Progres, Beograd Fabrika {e}era, Crvenka Politika, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-6,44

4.201

105.025

-5,80 Promena %

65 Cena

61.736 Promet

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,12

4.083

2.196.761

Komercijalna banka, Beograd

-4,63

31.000

31.000

Energoprojekt holding, Beograd

-0,30

990

18.380.676

Agrobanka, Beograd

0,35

8.881

1.181.210

Imlek, Beograd

0,53

2.288

3.065.633

Soja protein, Be~ej

-0,49

1.008

698.370

Univerzal banka, Beograd

-1,37

4.666

32.662

Metalac, Gorwi Milanovac

2,04

2.449

999.312

Privredna banka, Beograd

0,00

600

0,00

1,81

730

204.526

-0,50

3.015

33.165

Meser Tehnogas, Beograd

0,01

7.000

350.000

632.636

Alfa plam, Vrawe

1,31

10.133

121.600

2,40

598

2.990

0,00

488

9.017.991

474

13.266.122

Soja protein, Be~ej

-0,49

1.008

698.370

1.451

Promena %

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,42

-1,96

Naziv kompanije

Tigar, Pirot

NIS, Novi Sad

Mlekara, Subotica

BELEX 15 (759,59 -0,78)

Promet

Ravnica, Bajmok

0,34

297

400.950

Veterinarski zavod, Subotica

OTP banka Srbija., Novi Sad

0,00

192.000

384.000

Аеродром Никола Тесла, Београд

ekOnOMiJA

dnevnik PRI VRED NA KO MO RA VOJ VO DI NE

~etvrtak24.mart2011.

5

IZA BRA NA 284 ME NA YE RA – ZA STUP NI KA DR @AV NOG KA PI TA LA

U pro pa le fir me sti gli dr `av ni spa si o ci

Ni ko la Stoj {i} ide u pen zi ju Skup {ti na Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne je na ju ~e ra {woj sed ni ci raz re {i la funk ci je pred sed ni ka Ni ko lu Stoj {i }a, na we gov zah tev, zbog od la ska u pen zi ju.

Do iz bo ra no vog pred sed ni ka PKV-a tu du `nost }e oba vqa ti ak tu el ni pot pred sed nik Rat ko

Fi li po vi}, ko ji je no vi na ri ma iz ja vio da bi taj iz bor tre ba lo da bu de oba vqen u na red nih me sec da na.

Na sed ni ci je sa op {te no da je ukup na vred nost pro {lo go di {weg iz vo za ro ba i uslu ga iz Voj vo di ne bi la 269 mi li o na do la ra dok je u isto vre me uvoz iz no sio 400 mi li o na do la ra.

Dr `a va da pla ti du go ve Od bor Pri vred ne ko mo re Sr bi je za ban kar stvo za tra `io je ju ~e da se do ne se ne ko li ko me ra, me |u ko ji ma je i da svi ko ri sni ci bu xe ta iz mi re svo ja du go va wa pri vre di da bi se sma wio ni vo za du `e no sti pri vre de.

Od bor je za tra `io da se do ne se ak ci o ni plan za po di za we kre dit nog rej tin ga Sr bi je, da se hit no pri stu pi re for mi jav nog sek to ra, da se us po sta vi ured no pla }a we oba ve za iz ugo vo ra o jav nim na bav ka ma, da se pro pi {e da su ko ri sni sci bu xet skih pa ra oba ve zni da iz mi ru ju svo je oba ve ze pre ma pri vre di u ro ku od 90 da na.

Od 1.346 kan di da ta ko ji su se pro {le go di ne pri ja vi li za dr `av ne me na xe re u pred u ze }i ma ~i ja je pri va ti za ci ja pro pa la, oda bra no je 284. Na i me, Agen ci ja za pri va ti za ci ju for mi ra la je li stu od 284 me na xe ra ko ji su kva li fi ko va ni za oba vqa we po slo va pri vre me nog za stup ni ka ka pi ta la.

Pri vre me ni za stup ni ci ka pi ta la su za pra vo dr `av ni me na xe ri ko je }e Agen ci ja za pri va ti za ci ju po sta vqa ti kao od go vor ne za po slo va we pred u ze }a ko ja su se na kon ne u spe {nih pri va ti za ci ja vra ti la u dr `av no vla sni {tvo, a za svoj rad do bi ja }e una pred od re |e nu pla tu ali }e bi ti i do dat no mo ti vi sa ni da bi fir me vra ti li na tr `i {te.

Ma da je tre nut no u port fo li ju Agen ci je za pri va ti za ci ju vi {e od 200 pred u ze }a kod ko jih je ras ki nut ugo vor o pri va ti za ci ji, Agen ci ja je od mah an ga `o va la 51 dr `av nog me na xe ra. Od wih se o~e ku je da po pra ve si tu a ci ju, iz me |u osta log, u ne ko li ko ve li kih pred u ze }a kao {to su BIP, „Mag no hrom„, „Ikar bus„, HIP „Azo ta ra„, „Vr {a~ ki vi no gra di„, „Ni tesk„...

Di rek tor Agen ci je za pri va ti za ci ju Vla di mir Cvet ko vi} ob ja {wa va da su se pro {le go di ne, pri li kom pre u zi ma wa po slo va Ak cij skog fon da, su o ~i li s ~i we ni com da po sto ji mo gu} nost za po boq {a we ra da za stup ni ka ka pi ta la i na ~i na wi ho vog iz bo ra. Ve li ki broj ras ki nu tih pri va ti za ci ja sam po se bi je na -

Po se ban cen tar za kon tro lu U okvi ru Agen ci je za pri va ti za ci ju for mi ran je po se ban cen tar za ko or di na ci ju i kon tro lu ra da za stup ni ka ka pi ta la i pr ve pro me ne na bo qe su se vi de le na kon sve ga ne ko li ko ne de qa. Po ve }an nad zor nad ra dom za stup ni ka ka pi ta la, ali i po boq {a we dvo smer ne ko mu ni ka ci je iz me |u Agen ci je i za stup ni ka, pru `a we od go va ra ju }e po mo }i u wi ho vom ra du, do ve li su do po ve }a wa pro fe si o nal no sti, kva li tet nog upra vqa wa i spre ~a va wa du pli ra wa za ra da za stup ni ka u pred u ze }u. me tao kao lo gi~ no re {e we iz bor naj bo qih ka ni da ta ko ji mo gu pro fe si o nal no i na od go va ra ju }i na ~in kroz pri vre me no za stu pa we dr `av nih in te re sa po mo }i da ta pred u ze }a o`i ve.

– Po sao za stup ni ka ka pi ta la je ve o ma zah te van i kom plek san, po za ko nu no si li~ nu od go vor nost, i ve o ma sam za do vo qan {to smo us pe li da za ove po slo ve obez be di mo in te res ve o ma is ku -

RAZ GO VO RI SRP SKIH I HR VAT SKIH PRI VRED NI KA U KO PRIV NI CI

snih i stru~ nih qu di– re kao je Cvet ko vi}. – Ina ~e, ve} 51 li ce s ove li ste do bi lo je an ga `o va we na ovim po slo vi ma. Pred u ze }a u ko ji ma je ras ki nut ugo vor tre ba da ra de, is pla }u ju pla te, ne ka od wih zah te va ju i ozbiq no re struk tu ri ra we, a da bi sve to bi lo mo gu }e, od vi tal ne va `no sti je da se wi ma upra vqa pro fe si o nal no i do ma }in ski. U ovim pred u ze }i ma ra di vi {e od

15.000 qu di, i to je i za Agen ci ju, ali i za sva kog po je di na~ nog ime no va nog za stup ni ka ka pi ta la, ve li ka od go vor nost.

U na red nom pe ri o du ni ko ko ni je na li sti Agen ci je za pri va ti za ci ju ne }e mo }i da po sta ne dr `av ni me na xer, a osta li od 284 iza bra nih bi }e an ga `o va ni u skla du s kon kret nim po tre ba ma, ko je }e bi ti uskla |e ne s wi ho vim is ku stvom i kom pe ten ci ja ma.

– Ka da bu de mo tra `i li naj bo qeg kan di da ta za ras ki nu ti ugo vor pred u ze }a iz, na pri mer, me tal skog kom plek sa, si gu ra no }e pred nost ima ti upra vo ona li ca ko ja ima ju pret hod na is ku stva u ovoj de lat no sti. Ce la ide ja pro fe si o na li za ci je i je ste da pra vi qu di bu du na od go va ra ju }im me sti ma. Agen ci ja }e na sta vi ti da po vre me no do pu wa va ovu li stu jer smo si gur ni u to da po sto ji jo{ kva li tet nih ka dro va u Sr bi ji, ali }e i oni mo ra ti da pro |u sve ri go ro zne pro ve re kao i do sa da {wi kan di da ti – za kqu ~io je Cvet ko vi}.

Od oda bra nih kva li fi ko va nih dr `av nih me na xe ra vi so ku stru~ nu spre mu ima 90 od sto kan di da ta, ~ak 70 od sto ima vi {e od 20 go di na rad nog is ku stva, od ~e ga zna ~a jan deo na ru ko vo de }im po zi ci ja ma u pri vre di. Naj za stu pqe ni ji su di plo mi ra ni eko no mi sti – 125, za tim prav ni ci – 31, ma {in ski in `e we ri – 27 i in `e we ri po qo pri vre de – 17.

Na li sti su dva dok to ra na u ka i 11 ma gi sta ra. Q. Ma le {e vi}

IS PLA TA PEN ZI JA PO ^I WE SU TRA

Dru gi deo fe bru a rskih primawa Is pla ta dru gog de la fe bru ar skih pen zi ja po ~e }e u pe tak, 25. mar ta, za ko ri sni ke ko ji pri ma wa do bi ja ju pre ko te ku }ih ra ~u na, na ja vqe no je iz Re pu bli~ kog fon da za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we.

Od po ne deq ka, 28. mar ta, po ~i we i is pla ta pen zi o ne ri ma ko ji no vac do bi ja ju na ku} nu adre su, i tra ja }e pet rad nih da na, re ~e no je agen ci ji Be ta u fon du PIO. Pro se~ na pen zi ja za pen zi o ne re iz ka te go ri je biv {ih za po sle nih iz no si 22.223 di na ra. U toj ka te go ri ji je 1.348.000 pen zi o ne ra.

Naj ni `e pen zi je pro se~ no iz no se 11.447 di na ra, dok je naj ve }a pen zi ja u Sr bi ji 104.822 di na ra.

Za du `bi ne mo ra ju u re gi star Agen ci ja za pri vred ne re gi stre (APR) Sr bi je sa op {ti la je da }e za du `bi ne, fon da ci je i fon do vi u na red nih go di nu da na mo ra ti da se upi {u u elek tron ski re gi star, uko li ko `e le da na sta ve sa ak tiv no sti ma.

U sa op {te wu se pre ci zi ra da }e za du `bi ne, fon da ci je i fon do vi mo ra ti da pod ne su pri ja vu za uskla |i va we ka ko bi bi li upi sa ni u je din stve ni elek tron ski Re gi star za du `bi na i fon da ci ja ko ji je po ~eo da ra di 1. mar ta ove go di ne u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre (www.apr.gov.rs).

ASO CI JA CI JA MA LIH I SRED WIH PRED U ZE ]A UPO ZO RA VA DR @A VU DA SE UGLE DA NA PRAK SU EVROPSKE UNIJE

„Pod rav ka” otva ra Is te ra ti po li ti ku pro iz vod wu u Sr bi ji iz srp ske pri vre de

Pred sed nik Hr vat ske go spo - ima go di {wi pri hod od 100 mi - rav ka„ ne ma sa mo am bi ci je da dar ske ko mo re – HGK Na dan Vi - li o na ku na, a u Sr bi ji kom pa - pla si ra svo je pro iz vo de ne go i do {e vi} je na su sre tu pri vred - ni ja ima 80 za po sle nih. da otvo ri pro iz vod wu u Sr bi ji. nih ko mo ra Hr vat ske i Sr bi je u Vi do {e vi} je oce nio da je Na kon po se te ko priv ni~ koj Ko priv ni ci ka zao da „Pod rav - Sr bi ja da nas pri rod ni hr vat ski kom pa ni ji „Pod rav ka„, pred ka„ ne ma sa mo am bi sed nik PKS-a Mi ci je da pla si ra svo je lo{ Bu ga rin iz ra zio pro iz vo de, ne go i da je o~e ki va we da }e otvo ri vla sti tu pro re gi o nal na sa rad wa iz vod wu. do ve sti do to ga da ve O una pre |e wu sa }i broj pred u ze }a iz rad w e ko m o r a Hr Sr bi je po slu je u Hr vat ske i Sr bi je na vat skoj. ju ~e ra {wem po slov – Da nas u Sr bi ji nom su s re t u u ko po slu je vi {e od 200 priv ni~ koj „Pod rav hr vat skih kom pa ni ki„ raz g o v a r a l i su ja, ali, na ` a l ost, pred s ed n i c i Pri srp s kih kom p a n i j a vred ne ko mo re Sr bi ne ma u ta ko ve li kom Da nas u Sr bi ji po slu je vi {e od je Mi lo{ Bu ga rin i bro ju u Hr vat skoj – Hr v at s ke go s po d ar iz j a v io je Bu g a r in 200 hr vat skih kom pa ni ja, ali, na `a lost, ske ko m o r e Na d an na kon ju ~e ra weg su srp skih kom pa ni ja ne ma u ta ko ve li kom Vi do {e vi}. Bi lo je sre ta u „Pod rav ki„. bro ju u Hr vat skoj (Mi lo{ Bu ga rin) re ~ i i o na s tu p u – Pri vred ni uspeh „Pod rav ke„ na srp Sr b i j e i Hr v at s ke skom tr `i {tu, a ka ko je na kon - stra te {ki part ner. Do dao je da za vi si }e od re gi o nal ne upu }e fe r en c i j i za me d i j e re k ao sa mo kom pa ni je ko je pla si ra ju no sti i po ve za no sti, kao i za pred sed nik upra ve „Pod rav ke” pro iz vo de na stra na tr `i {ta jed ni~ kog na stu pu na tre }im Mi ro slav Vit ko vi}, „Pod rav - ima ju bu du} nost. Zbog to ga je taj tr `i {ti ma i na tr `i {tu EU. ka„ na na {em tr `i {tu ve} sa da su sret iz u zet no va `an jer „Pod E. Dn.

Osla di lo se u Sen ti KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,1680

103,2330

105,6070

100,8580

Australija

dolar

1

72,0314

73,5014

75,1919

71,8109

Kanada

dolar

1

72,7514

74,2361

75,9435

72,5287

Danska

kruna

1

13,5659

13,8428

14,1612

13,5244

Norve{ka

kruna

1

12,7814

13,0422

13,3422

12,7422

[vedska

kruna

1

11,2888

11,5192

11,7841

11,2543

[vajcarska

franak

1

79,0993

80,7136

82,5700

78,8572

V. Britanija

funta

1

116,8220

119,2060

121,9480

116,4650

SAD

dolar

1

71,4009

72,8581

74,5338

71,1824

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 3. 2011. godine

[e }e ra na TE-TO iz Sen te za be le `i la je sna `an rast po slo va wa u pro {loj go di ni, s pri ho dom od 6,2 mi li jar di di na ra, {to je po ve }a we od 18,1 po sto u od no su na 2009, sa op {ti la je ta kom pa ni ja, a pre no si bro ker ska ku }a „Sin te za in vest grup (SIG)”.

Pri hod od pro da je bio je 41,1 po sto ve }i u 2010. go di ni i iz no sio je vi {e od se dam mi li jar di di na ra. TE-TO je ostva rio po slov nu do bit od 820,2 mi li o na di na ra ({to je skok od 126,5 po sto), dok je ne to do bi tak, usled ve li kih fi nan sij skih ras ho da, bio do sta skrom ni ji i iz no sio je 254,5 mi li o na di na ra, na vo di SIG.

Aso ci ja ci ja ma lih i sred wih pr du ze }a i pred u zet ni ka Sr bi je de fi ni sa la je de set obla sti bez ~i jeg re gu li sa wa ni je mo gu }e ni ti iza }i iz sa da {we kri ze, ni ti se pri la go di ti nor ma ti vi ma Evrop ske uni je. Ali, pre to ga, dr `a va bi mo ra la da pre po zna svoj naj ve }i po ten ci jal i da po qo pri vre du i pro iz vod wu hra ne pro gla si stra te {kim opre de qe wem ze mqe. To bi tre ba lo da pra ti i po boq {a we op {te pri vred ne kli me u ze mqi, a pr vi uslov da se to po stig ne je ste hit na re for ma po re skog si ste ma, ko ja mo ra da bu de sve o bu hvat na, a da isto vre me no ras te re ti rad od pre ve li kih na me ta, ka `e u raz go vo ru za „Dnev nik” pot pred sed nik ove aso ci ja ci je Mi lan Kne `e vi}.

– U sva kom slu ~a ju, neo p hod na je re for ma jav nog sek to ra, a u toj sfe ri pr vi za da tak je de po li ti za ci ja ka dro va u ad mi ni stra ci ji

go to vo po lo vi na ukup nog pro me ta od vi ja u toj zo ni, {to obe smi {qa va sva ki le ga lan rad.

In te re sant no je po gle da ti ka ko iz gle da sli ka evrop skih ma lih i sred wih pred u ze }a. Ona ~i ne 99,8 od sto ukup nog bro ja pred u ze }a u EU, za po {qa va ju 67,1 od -

De set go di na bez si ste ma Ka ko na vo di Kne `e vi}, u pro te klih de set go di na u Sr bi ji ni je do net ni je dan si stem ski za kon ko ji bi po spe {io pri vre du.

– Ni pri li kom pred sta vqa wa re kon stru i sa ne Vla de ni su po me nu ti naj ve }i pro ble mi, a to su bor ba pro tiv cr nog tr `i {ta, spro vo |e we po re ske re for me i efi ka sni je pra vo su |e – uka zu je on. kao i de par ti za ci ja eko no mi je ko ja se od vi ja pre ko jav nih pred u ze }a – ka `e Kne `e vi}. – Uko li ko bi se spro ve li svi ste ~a je vi u fir ma ma ko je is pu wa va ju za kon ske uslo ve za to, i u pro pi sa nom ro ku okon ~a li svi spo ro vi u pri vre di, pri ~e mu bi sud stvo pre sta lo da {ti ti du `ni ke ume sto po ve ri o ce, pri vred ni am bi jent u Sr bi ji bio bi mno go po voq ni ji. To me bi do pri ne lo i ka da bi dr `av na ad mi ni stra ci ja ra di la svoj po sao i na taj na ~in uki nu la cr no tr `i {te i si vu eko no mi ju jer se u ovom tre nut ku

sto rad ni ka u pri vat nom sek to ru, vi {e od 80 od sto rad nih me sta je u me tal skoj in du stri ji, gra |e vi ni i na me {ta ju. Mi kro pre du ze }a (do de set za po sle nih) su pra vi xin evrop ske eko no mi je jer ~i ne 91,5 od sto svih bi zni sa.

Sa mo osam od sto ma lih i sred wih pred u ze }a je pri ja vi lo pri hod od me |u na rod nih ope ra ci ja.

Evrop ska in ve sti ci o na ban ka fi nan si ra la je u 2008. go di ni MSP-e u Evrop skoj uni ji s osam mi li jar di evra, a ove go di ne da }e im 30 mi li jar di evra. Po slov na za jed ni ca pred u zet ni ka i

MSP-a u Sr bi ji ta ko |e ~i ni vi {e od 99 od sto svih pri vred nih su bje ka ta. Ovaj sek tor za po {qa va oko dve tre }i ne ukup nog bro ja za po sle nih, ima oko dve tre }i ne ukup nog pro me ta u pri vre di i do pri no si s oko 60 od sto BDP-a.

Uko li ko se iz u zme fi nan sij ski sek tor, in ve sti ci je ko je pred u- zi ma ju MSPiP ~i ne 58 od sto ukup nog obi ma in ve sti ci ja. Od pri bli `no 303.000 pri vred nih su bje ka ta u Sr bi ji sa mo je oko 1.800 sred wih pred u ze }a i ma li broj ve li kih si ste ma. Pri tom, od ostat ka tog bro ja vi {e od 95 od sto svih su bje ka ta pred sta vqa ju mi kro pre du ze }a ko ja ima ju do de set za po sle nih. Ta gru pa ~i ni vi {e od 270.000 pri vat nih pred u- zet ni ka i mi kro pri vred nih dru {ta va.

O stra te gi ji pri vred nog raz vo ja i pri me ni Evrop ske po ve qe o ma lim i sred wim pre du ze }i ma bi }e re ~i da nas na okru glom sto lu u or ga ni za ci ji Aso ci ja ci je, ko jem pri su stvu ju broj ni eko nom ski stru~ wa ci u ze mqi. Sa gle da }e se spe ci fi~ no sti srp skog po slov nog okru `e wa i ka ko mo gu iz gle da ti po je di na evrop ska re {e wa pri la go |e na ov da {wem si ste mu. S. Glu {~e vi}

6

nOv^Anik

~etvrtak24.mart2011.

TR GO VI NA BU DU] NO STI

nomska klima, ume}e se vi{estruko isplati.

Sajt „Sve za ku}u” pre sedam godina pokrenulo je troje qudi, a danas je radno mesto za wih dvadeset petoro. Poru~uju da nema instant-uspeha i da je, osim strpqewa i kreativnosti, najbitniji fer odnos prema kupcu, da bi postigli ciq da budu dobro rangirani na „Guglu„.

Oni koji nemaju dovoqno novca za izradu internet-stranice koriste i dru{tvene mre`e da bi ponudili svoje proizvode ili usluge.

Ako `elite da otvorite onlajn trgovinu, stru~waci ka`u da }ete u{tedeti jer vam nije potreban poslovni prostor, a ni mnogo zaposlenih, reklamirawe je jeftino, tr`i{te veliko, a radno vreme je non-stop.

– Mislim da je veb-trgovina – trgovina budu}nosti i da}e oni koji budu imali dovoqno kreativnosti i znawa da krenu u ovaj na~in trgovine, u perspektivi imati velike {anse da ostvare zna~ajne zarade, imaju}i u vidu da je ova trgovina izuzetno razvijena, na primer, u susednoj Hrvatskoj, a da ne govorim o Zapadnoj Evropi – ka`e ekonomista Go ran Ni ko li}.

Isplativost veb-prodavnice ve}a je za one koji nude iskqu~ivo usluge, jer ih, za razliku od on-lajn prodavaca roba, ne optere}uju tro{kovi dostave.

Ipak, problem koji stru~waci navode kao kqu~ni mogao bi, zbog nedovoqno razvijenog vebtr`i{ta u Srbiji, nastati kada za klijente imate vrlo obazrive kupce, kakvi su oni na doma}em veb-tr`i{tu.

@IV NU LO TR @I [TE AUTO MO BI LA

BO QA NA PLA TA PO RE ZA

Rast pa za ra pu tem in ter ne ta Kupovina iz foteqe – doskoro je to zna~ilo da ste robu naru~enu telefonom pla}ali pouze}em. Takva praksa ustupila je mesto internet-prodavnicama, koje u pore|ewu s klasi~nim na~inima prodaje imaju prednosti i za same prodavce.

Veb-sajt se pokre}e brzo i lako, a takva prodavnica mo`e se voditi i kao dodatni posao. Ako poslu`i sre}a i povoqna eko-

dnevnik

Vi {e pa ra od PDV-a Generalni direktor Poreske uprave Dra gu tin Ra do sa vqe vi} izrazio je ju~e o~ekivawe da }e ove godine plan naplate poreza biti prema{en, i dodao da je na-

plata poreza u na{oj zemqi i tokom protekle dve godine bila ve}a od planirane.

On je rekao novinarima da naplata poreza u prvom kvarta-

lu 2011. godine ide po planu, naglasiv{i da su akcize i porez na dodatu vrednost u zna~ajnoj meri popravili procenat naplate.

– Zadatak koji je Poreska uprava dobila od Ministarstva finansija i Vlade Srbije ostvaruje se po ustaqenoj dinamici – ukazao je Radosavqevi}.

SVE JE PRE SKU PO I U RAD WA MA I NA PI JA CA MA

Tr pe ze }e po `e le ti i vo }a i po vr }a Banane su ovih dana na pijacama bile skupqe od krompira, kilogram grejpfurta je ko{tao kao dva i po kilograma kru{aka, limun je bio jeftiniji od jabuka... Visoke cene doma}eg vo}a i povr}a posledica su smawewe proizvodwe u pro{loj godini, pove}anog izvoza, monopola i delovawa {pekulanata, dok je ni`a cena ju`nog vo}a rezultat malih uvoznih da`bina i wihove visoke konkurentnosti.

Cena kilograma krompira na zelenim pijacama pro{le sedmice dostigla je 120 dinara.

Ionako po potro{wi vo}a i povr}a debelo zaostajemo za evropskim zemqama, a sada nam i krompir – „sirotiwska” hrana – be`i s trpeze. Agrarni i ekonomski stru~waci ka`u da iza astronomske cene ovog povr}a ne stoji samo slab rod ili ve}i izvoz ve} da su proizvo|a~i i trgovci iskoristili priliku za ekstraprofit.

Nije krompir jedina od „sirotiwskih” namirnica koje sve te`e kupujemo. Tako je i s jabukama, koje su pro{le nedeqe na pijacama i u marketima dostigle i 150 dinara, dok su kru{ke stajale do 250 dinara kilogram. Orasi ve} izvesno vreme dr`e cenu od 900 dinara kilogram. Me|utim, tr`i{te tradicionalno u ovom periodu postaje deficitarno u snabdevawu do pojave ranog vo}a, pa se ipak mogu o~ekivati „mirnije” i razumnije cene na pijacama.

Saradnik u Centru Privredne komore Srbije za nau~noistra`iva~ki rad Vo ji slav Stan ko vi} za „Dnevnik” je kazao da postoji vi{e uzroka za visoke cene doma}eg vo}a, a vode}i su pad proizvodwe u 2010. i veliki izvoz. Razlozi za poskupqewe su i nepostojawe odgovaraju}ih skladi{ta u Srbiji, lo{a organizovanost doma}ih proizvo|a-

Ru pe na tr `i {tu Po re~ima Sa{e \ogovi}a, glavni faktori su mawkavost tr`i{ta, vezana za postojawe monopola i {pekulanata koji podi`u cene doma}eg vo}a i povr}a, kao i pasivnost dr`ave koja ne reaguje blagovremeno i ne predvi|a dobro situaciju na svetskom i doma}em tr`i{tu.

On je kao primer naveo p{enicu, istakav{i da je trebalo da se ta `itarica kupuje u jesen, kad joj je bila niska cena, ~ime bi bile obezbe|ene zalihe do slede}e `etve, i to bi ubla`uju}e uticalo na cenu p{enice, hleba i drugih proizvoda od p{enice.

– Po{to to nije u~iweno, {pekulantima je otvoren prostor da kupuju taj proizvod koji se posle izvozio pa smo do{li u situaciju da nemamo dovoqno p{enice – rekao je \ogovi}, i upozorio na to da se sli~na situacija mo`e dogoditi i s drugim kulturama. ~a i wihova niska produktivnosti usled usitwenosti poseda.

Stankovi} ukazuje na golem problem s hladwa~ama koje imamo jer su zastarele i klasi~ne, a malo je takozvanih „ultra lou oksixen” (ULO), odnosno hladwa~a s kontrolisanim kiseonikom koje omogu}avaju du`i period skladi{tewa.

Ina~e, lane je iz Srbije ukupno izvezeno vo}a za oko 500 mi-

Cena mesa u ameri~kim supermarketima je u februaru ove godine dostigla istorijski rekord i u proseku bila na nivou od 4,288 dolara za funtu (454 grama), objavio je „Blumberg„.

O~ekuje se da }e krajem ove godine cene mesa u maloprodaji da se pove}aju 15 procenata u odnosu na prethodnu godinu.

ra|iva~e i lance restorana da pove}aju svoje cene. Najve}i lanac brze hrane „Mekdonalds” je tako upozorio da je mogu}e pove}awe cene hamburgera, dok je „Pepsiko” saop{tio da }e za osam procenata podi}i cenu soka „tropikana”.

Svetske cene hrane su u februaru tako|e dostigle rekordan nivo.

Po podacima Organizacije ujedi-

Do poskupqewa mesa do{lo je zbog vi{ih cena `itarica, koje su na maksimalnom nivou u posledwe dve i po godine. Hrana u SAD je u februaru poskupela 3,9 procenata, s tim {to je u tom mesecu zabele`en maksimalan mese~ni rast cena u posledwih 37 godina, navodi dnevnik „Los An|eles tajms”.

Rast cena prehrambenih proizvoda ve} je primorao najve}e pre-

wenih nacija za hranu i poqoprivredu (FAO), prehrambeni indeks cena FAO, koji obuhvata cene osnovnih prehrambenih proizvoda, sko~io je do novog istorijskog maksimuma od 236 poena, s tim {to su u najve}oj meri poskupele `itarice i mle~ni proizvodi.

Po~etkom februara FAO je upozoravao na to da bi dugotrajan rast cena hrane mogao izazvati proteste gladnih u celom svetu.

Malo optimizma donosi podatak da je u februaru prodato 43 posto vi{e vozila nego u januaru, ali je i to daleko ispod pro{logodi{we prodaje, kada je, primera radi, prodato tri puta vi{e „punta” nego ove godine.

Boqa prodaja o~ekuje se na Sajmu automobila, koji }e se odr`ati i pored krize. Predsednik Udru`ewa uvoznika automobila i delova Mi lo{ Pe tro vi} ka`e da je bilo vrlo diskretno pitawe da li }e sajam uop{te biti odr`an, zbog toga {to je situacija u automobilskoj trgovini u Srbiji vrlo lo{a.

– Na sre}u, rukovodstvo Sajma je prepoznalo trenutak i uspeli smo posle dugih pregovora da na|emo zajedni~ko re{ewe i ove godine }e Sajam automobila dobiti sve svetske premijere nakon sajma u @enevi – rekao je Petrovi}. ^ak 34 modela bi}e ponu|ena po ceni ispod 10.000 evra. Kupci su i u ovom slu~aju oprezni.

– Svi kupci u klasi do 10.000 evra su vrlo dobro informisani i dobro znaju tehni~ke karakteristike na{ih vozila, opremqenost, kao i to kakvu }e cenu imati posle odre|enog broja godina – ka`e Du {an Cin car iz „Auto~a~ka–[kode”.

Za mesec dana jedan uvoznik primio je 200 uplata, ~im je spustio cenu na 9.990 evra.

Ma ja Ni ko li} iz „Grand motorsa” u Beogradu ka`e da je oko 70 odsto kupaca vozila kupilo automobile za ke{.

– Psiholo{ka barijera ispod 10.000 evra je dokazala da qudi uspeju da skupe taj novac i da automobil kupe u gotovini – rekla je ona.

Na sajmu }e najlukusuznija vozila „mereceds” i „be-em-ve” biti ponu|ena na kredit s kamatama od 3,5 do ~etiri posto, koje su ni`e od kamate za „punta”.

Na sajmu, koji po~iwe u petak, 25. marta, o~ekuje se 20 evropskih premijera, a za posetioce su obezbe|ene i nagrade. „Fijat automobili” pokloni}e najsre}nijem posetiocu jedan „punto”.

ROK ZA UVO \E WE HACCP-a OSTA JE 11. JUN

HRA NA NA ISTO RIJ SKOM NI VOU

Re kord na ce na me sa u Ame ri ci

liona dolara, ali istovremeno smo imali i pad te proizvodwe.

Pomenimo, ovih dana je na pijacama i u marketima kilogram limuna ili pomoranxi ko{tao od 70 do 100 dinara, koliko je i kilogram grejpfruta, dok za istu koli~inu banana treba platiti izme|u 100 i 120 dinara.

Stankovi} obja{wava da je kontinentalno vo}e trenutno skupqe od ju`nog jer je wegova

konkurentnost mala u pore|ewu s „visokosubvencionisanim” vo}em sa Zapada.

– Kada je re~ o bananama, me|unarodnim sporazumom uvozne da`bine na to vo}e svedene su na minumim ili pak ukinute, tako da su i one svojom cenom ne samo konkurentne u odnosu na na{e kontinentalno vo}e ve} su i jeftinije – paradoksalno – i od krompira – kazao je on.

Stankovi} je dodao da je potro{wa sve`eg vo}a u Srbiji niska u pore|ewu s Evropom, navode}i kao primer jabuke, ~i ja go di {wa po tro {wa po glavi stanovnika u na{oj zemqi ve} nekoliko godina stagnira na oko 14 kilograma naspram dvadesetak kilograma u proseku u zemqama EU. On je ukazao na to da godi{wa potro{wa po glavi stanovnika u Srbiji za kru{ke, tre{we i vi{we iznosi 1,2 kilogram, kao i svega 900 grama kajsija, 2,9 kilograma bresaka i 1,5 kilogram {qiva.

Stankovi} je poru~io da Srbija mora „duplirati, triplirati” proizvodwu vo}a, kao i da je neophodno osavremeniti sistem skladi{tewa, pove}ati koncentraciju i komercijalizaciju ponude vo}a na doma}em i me|unarodnom tr`i{tu.

Ekonomista Sa {a \o go vi} tako|e je istakao da su tro{kovi uvoza ju`nog vo}a dosta niski jer nema carinskih barijera ili su one male pa se ne o~ekuje ni rast cena tog vo}a, dok su, s druge strane, cene doma}eg vo}a i povr}a kombinacija vi{e faktora koji su uticali na doma}e tr`i{te. Me|u tim faktorima su i slabiji rod nekih proizvoda, izvoz koji je smawio ponudu na doma}em tr`i{tu kao i rast cena hrane na svetskom tr`i{tu, dodao je \ogovi}.

S. Glu {~e vi}

[an sa za jef ti ni ji auto

Sva hra na u Sr bi ji mo ra u stan dard – Svi proizvo|a~i hrane u Srbiji imaju obavezu da do 11. juna ove godine uvedu HACCP sistem u svoje pogone – izjavio je na~elnik Poqoprivredne inspekcije Ne nad Vu jo vi}. – To se pre svega odnosi na objekte za proizvodwu prehrambenih proizvoda biqnog i me{ovitog porekla, jer je kada je re~ o proizvodima `ivotiwskog porekla, to jest klanicama ili mlekarama, ta odrednica je na snazi jo{ od 2009. godine.

Obaveza uvo|ewa sistema dobre proizvo|a~ke i higijenske prakse i HACCP-a odnosi se na pekare, proizvo|a~e biqnih uqa i {e}era, prera|iva~e vo}a i povr}a, ukqu~uju}i i hladwa~e, proizvo|a~e vina, piva, konditorskih proizvoda i druge. Vujovi} je najavio da }e Poqoprivredna inspekcija od pomenutog datuma, kada po~iwe primena Zakona o bezbednosti hrane u Srbiji, proveravati funkcionalnost sistema HACCP u proizvodnim objektima hrane biqnog porekla.

On je naglasio da je najve}i deo zahteva dobre proizvo|a~ke i higijenske prakse i HACCP-a ve} sadr`an u sada{woj zakon-

HACCP moraju da uvedu pekare, proizvo|a~i biqnih uqa i {e}era, prera|iva~i vo}a i povr}a, ukqu~uju}i i hladwa~e, proizvo|a~e vina, piva, konditorskih proizvoda... skoj regulativi, isti~u}i da ozbiqni objekti za proizvodwu hrane to ve} primewuju. Vujovi} je precizirao da 80 odsto zahteva tog sistema ve} mora da se ispuwava i u malim zanatskim radwama, dodaju}i da sertifikat jeste

deo sistema HACCP, ali nije zakonska obaveza.

– Inspektori ne}e kontrolisati da li proizvo|a~i poseduju taj sertifikat ili ne, ali imaju zadatak da provere funkcionalnost sistema – rekao je Vujovi},

napomiwu}i da anga`ovawe konsultantske ku}e nije neophodno ukoliko proizvo|a~ raspola`e potrebnim kadrovima i dovoqnim znawem.

On je istakao i da samo oni proizvo|a~i koji se izjasne da nisu u stawu da ispo{tuju i uvedu predvi|ene standarde ili to ne}e, ne}e vi{e raditi u toj delatnosti, dok }e svi ostali koji su uveli sistem, makar i s odre|enim nepravilnostima, imati priliku da se za najvi{e godinu ili dve na|u u ure|enom sistemu.

Vujovi} je na skupu u PKS-u predstavio i Uputstvo za primenu, samokontrolu i kontrolu sistema dobre proizvo|a~ke i higijenske prakse i HACCP-a, koje je Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede izradilo u saradwi s ekspertima Svetske banke. To uputstvo, koje }e, osim {tampanog izdawa, biti objavqeno i na zvani~nom sajtu tog ministarstva, pomo}i }e proizvo|a~ima da na jednostavan i konkretan na~in saznaju sve {to im je potrebno za uvo|ewe HACCP-a i uspe{no ga implementiraju.

SPENS OBELE@AVA TRI DECENIJE RADA

POVODOM GODI[WICE SE]AWA NA BOMBARDOVAWE NATO

Te re ni za ma le spor to ve za dve ne de qe Tereni za male sportove na Spensu bi}e zavr{eni i otvoreni za dve nedeqe. Investicija od 150.000 evra ulo`ena je u ve{ta~ku travu, rasvetu, prilaze i prate}e sadr`aje. Ovo je povodom obele`avawa 30 godina od po~etka rada Spensa, na ju~era{woj konferenciji za novinare, saop{tila portparolka ovog centra Slobodanka Brankov.

Pored ovoga, najavqen je i po~etak rada teniskih terena za 10. april. Iz sportske pres slu`be Ni-

Si re ne ta~ no u pod ne

kola Papi} saop{tio je da je Spens pokrenuo inicijativu kako bi se ovde odr`avala i druga sportska de{avawa.

Prema wihovim planovima pokrenu}e se {kole fudbala, ko{arke, odbojke i rukometa. Ledene dvorane planira se za nedequ }e se odr`ati `urka na ledu „Otopimo led”. Tako|e, ovog i slede}eg vikenda odr`a}e se zavr{nica lige malih {ampiona kroz koju je pro{lo oko 1000 dece.

N. R.

Godi{wica se}awa na stradale u NATO bombardovawu bi}e obele`ena danas i zbog toga }e se u podne aktivirati sirene koje }e emitovati znak „Prestanak opasnosti” jednoli~nim tonom u du`ini od 60 sekundi. Sirene }e se ~uti na celoj teritoriji Novog Sada, {to }e ujedno biti i provera sistema za javno uzbuwivawe.

B. M.

Novosadska ~etvrtak24.mart2011.

Sta blo kao od zla ta N

ta~ ni je uko li ni }e se sta bla ja vo ra i na wi ho vo me sto po sa di ti le ske. Mno gi }e se, sad, za pi ta ti zbog ~e ga se ovo ~i ni, ali raz log je ja san.

Ja vor se sla bo pri la go |a va grad skim uslo vi ma i zbog to ga se su {i i pro pa da, dok je le ska mno go ot por ni ja i ubla `i }e ne ga tiv ne efek te gu stog sa o bra }a ja u ovom de lu gra da.

Jo{ je dan po zi ti van aspekt re kon struk ci je dr vo re da je i ~i we ni ca da }e na Bu le va ru bi ti ~ak sto sta ba la vi {e, jer kao {to smo ka za li sva ko dr vo je dra go ce no.

B. Markovi}

Ener gi ja sa kral nog u ume tno sti Promocija kwige Dragana Stojanovi}a ,,Energija sakralnog u umetosti,, odr`a}e se ve~eras u 19 sati u ^itaonici Grad-

ske biblioteke, Dunavska ulica 1. Pored autora, u~estvuju profesori doktori Miodrag Radovi} i Slobodan Jaukovi}. G. ^.

No se ba {ten ski ot pad Redovno odno{ewe ba{tenskog otpada danas }e biti u Veterniku, a sutra }e radnici „^i sto }e” ot pad od no si ti u Petrovaradinu i Bege~u. Gra-

|ani treba do 6 ~asova otpad upakovan u kese, xakove ili kutije da ostave ispred svojih ku}a, na istom mestu gde ostavqaju i kante za sme}e.

A. L.

V remeploV

Dan se}awa na poginule u NATO bombardovawu, osnosno komemorativni skup svih jedinica iz Garnizona Novi Sad, bi}e odr`an danas u 12 ~asova u kasarni „Jugovi}evo”. Ovom prilikom na spomen obele`je bi}e polo`eni venci, a skupu }e, pored predstavnika Vojske Srbije i organizacija rezervnih vojnih stare{ina, prisustvovati i gradona~elnik Igor Pavli~i}. B. M.

c m y

hronika JAK RITAM RADOVA NA OTVORENOM BAZENU

U ju lu na Spen su ku pa we pod ne bom Zamenik gradona~elnika Zoran Mandi} i direktor Spensa @ivko Popov, obi{li su ju~e radove na otvorenom bazenu Spensa, koji treba da bude otvoren u julu. Mandi} je ovom prilikom rekao da je Grad pro{le sedmice prebacio ne{to vi{e od 20 miliona dinara, {to je avans za A2 fazu posla.

- Pro{le godine su nastavqeni radovi na bazenu nakon tri decenije, zadovoqni smo kako posao napreduje, iz menaxmenta Spensa me redovno informi{u o radovima, i do 1. jula bi sav posao trebao da bude gotov - rekao je Mandi}.

- Svi poslovi na bazenu teku kao {to je i predvi|eno. Ma{inski radovi su ve} gotovi, a ostao je jedan deo gr|evinskog posla, ta~nije sanacija i hidroizlocija {koqke bazena iz koje je izvu~ena voda. U toku je i proces javne nabavke i prikupqawe dokumentacije za zavr{nu fazu posla, A2/2, koja se odnosi na sre|ivawe trbina, postavqawe rasvete i keramike - istakao je @ivko Popov.

B. M.

Fo to: R. Hayi}

„Ken ta ki frajd ~i ken” ume sto Grad ske ka fa ne?

Prema re~ima direktora Spensa @ivka Popova, pitawe prostora nekada{we Gradske kafane na Spensu bi}e re{eno u narednih desetak dana. Kako ka`e, tu }e se, najverovatnije, useliti restoran brze hrane „Kentaki frajd ~iken”, ~iji su predstavnici zainteresovani za pomenutu lokaciju. Dodao je i da su qudi iz KFC-a na Spensu bili ve} dva puta kako bi videli prostor na kome bi mogao da bude restoran.

- Nama je sada ostalo da napravimo ozbiqnu studiju, ne samo za prostor gde je bila Gradska kafana, ve} za ceo Spens. Ta studija

Is kqu ~e wa stru je

Bom ba ma po na ma

U 19.55 ~asova 24. marta 1999. nad Novim Sadom odjeknula je eksplozija kojom je objavqen napad snaga NATO na na{u zemqu. Krstare}a raketa „tomahavk” razorila je {kolski centar MUP-a na Klisi, posle desetak minuta sru{eni su kasarna „Majevica” i pogoni gra|evinskog preduze}a „Neimar”. Napada~ po~eo je narodu {tedro da udequje kasetne bombe i

Dan se }a wa na `r tve bom bar do va wa

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

i je taj na da na{ grad osku de va sa ze le ni lom i da be ton ima pri mat. U od no su na ve li ~i nu gra da ze le no je tek oko pet pro ce na ta va ro {i.

Ako se zna da pre ma evrop skim stan dar di ma ze le ne po vr {i ne tre ba da za u zi ma ju 20 po sto te ri to ri je gra da, ja sno je da je na {em gra du sva ko dr vo dra go ce no i da, shod no mo gu} no sti ma, tre ba oze le wi va ti {to vi {e.

Na do ve zu ju }i se na ovu pri ~u, do la zi vest da }e „Grad sko ze le ni lo” da nas za po ~e ti re kon struk ci ju dr vo re da na ce lom Bu le va ru oslo bo |e wa,

DANAS U KASARNI „JUGOVI]EVO”

one sa osiroma{enim uranijumom i da ubija qude „za wihovo dobro...” da bi od Srbije oteo 17 procenata wene teritorije. Do 10. juna 1999, kada su obustavqena ratna dejstva, na papiru, oko 1.200 wenih gra|ana u uniformama i hiqade civila je izgubilo `ivote. Na hiqade ih je raweno, a mnogi su i danas bolesni.

N. C.

Novi Sad: od 8 do 9.30 Bra}e Ribnikar od 9 do 49 i od 10 do 46, Danila Ki{a od 17 do 43 i od 28 do 46, O[ „Milan Petrovi}”, SG[ „J. Vuksanovi}”, Studentski domovi „23. oktobar”; od 8 do 11 ~asova Adi Endrea od 1 do 7 i od 2 do 14, Cve}arska 7, Jablani~ka od 1 do 41 i od 2 do 44, Romanijska, Geri Karoqa od 7 do 33 i od 10A do 38, Polgar Andra{a (kuhiwa / de~ja ustanova) 28, Suboti~ka od 21 do 59 i od 30 do 90, Bogdana [uputa od 1 do 67 i od 2 do 76, Dubrova~ka od 1 do 3, Jovana Popovi}a od 1 do 9A i od 2 do 6; od 8.30 do 14.30 ~asova Bate Brki}a od 5 do 15, Du{ana Danilovi}a 10 do 12, Seqa~kih

buna 53 do 63; od 10 do 12 ~asova crpka Sajlovo, „Beton gradwa”, DTD predvodnica i crpka Sajlovo. Ka}: od 8.30 do 12.30 ~asova Omladinska od Svetosavske do Mo{e Pijade i Wego{eva od Radni~ke do Omladinske. Kisa~: od 8.30 do 13 ~asova [tefanikova od 16 do 72 i od 21 do 75; od 9 do 12 ~asova Ulica Jano{ikova. Bukovac: od 8.30 do 13 ~asova Celo naseqe Bukovac. ^ortanovci: od 8.30 do 12.30 povremeno u pojedinim delovima vikend naseqa oko vile Stankovi} i vikend nasequ Tidija; od 9 do 13 ~asova deo vikend naseqa od vile Izvr{nog ve}a prema ^ortanovcima.

podrazumeva prohodnost i frekvenciju Centra, kao i pose}enost, kako bi qudi iz KFC-a mogli da izvedu svoju ra~unicu. Sve u svemu, vrlo su zadovoqni Spensom, kao i ~iwenicom da se u blizini nalazi studentski grad - ka`e Popov.

Kako saznajemo, ukoliko KFC do|e na Spens velika je verovatno}a da }e i kompanija „Mek donalds”, sa ~ijim predstavnicima su obavqena dva sastanka, otvoriti „drajv in restoran”, ta~nije mesto za kupovinu hrane iz automobila.

B. M.

OD DANAS NA BULEVARU OSLOBO\EWA

Se ku ja vor, sa de le sku Rekonstrukcija drvoreda na celom Bulevaru oslo bo |ewa po~iwe danas, a ona podrazumeva zamenu 434 stabla javora koji su u veoma lo{em stawu novim sadnicama leski.

Do 31. maja bi}e posa|eno 543 leske, {to zna~i da }e na Bulevaru biti 100 stabala vi{e. Na po me nu toj lo ka ci ji tre nut no po sto ji dvo stru ki drvored platana i javora. Javor je vrsta koja ve} godinama

pokazuje slabu prilago|enost gradskih uslovima i zbog toga je do{lo do wegovog propadawa i su{ewa.

Zamenom javora drugom vrstom, otpornijom na gradske uslove, umawi}e se negativni efek ti vi so ke fre kven ci je saobra}aja na Bulevaru.

Posao radi „Gradsko zelenilo„ a novac je obezbedila Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine.

B. M.

VESTI O je ziku sim bo la Le pen skog vi ra

„Vre me `e na” pred pu bli kom

Predavawe na temu „Jezik simbola Lepenskog vira”, bi}e odr`ano sutra u 18 ~asova, u Mesnoj zajednici „Bistrica”, Ulica Bra}e Drowak 11.

Predava~ je Stanislav Novakovi}, a organizator Udru`ewe za razvoj nauke „Nikola Tesla”.

G. ^.

Promocija romana „Vreme `ena”, Jelene ^i`ove, dobitnika Bukerove nagrade, bi}e odr`ana ve~eras u 20 ~asova, u Ameri~kom kutku, Ulica Petra Drap{ina 3.

Re~ je o ciklusu „U susret prozefestu”, a u~estvuju Qubinka Milin~i}, prevodilac i autorka.

Organizator je Kulturni centar Novog Sada.

G. ^.

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak24.mart2011.

OMBUDSMAN SA[A JANKOVI] PORU^IO

U SUBOTU

Bez pro te sta Uni je |a~ kih par la me na ta Unija |a~kih parlamenata Novog Sada donela je odluku da u subotu, ipak, ne bude nikakvih protesta, niti {etwi, iako je to planirano, zbog nezadovoqstva nadoknadom ~asova. Kako ka`u u Uniji wihov jedini ciq je da ne budu o{te}eni kada je re~ o sa`imawu gradiva i zato }e na slede}em sastanku razgovarati o pisawu peticije.

Kako je i ju~e gradom i{la kolona |aka, Unija se ogra|uje od ovakvog vida protesta pogotovo ako ukqu~uje nerede.

U~enici su po~eli prekju~e da se okupqaju u Saobra}ajnoj {koli, da bi {etaju}i gradom i uzvikuju}i parole obilazili {kole i pozivali |ake da im se pridru`e, te su to i danas praktikovali.

A. V.

IZLO@BOM DE^JIH RADOVA U IZVR[NOM VE]U

„Ma {ta li ca” sla vi sto ti broj

Izlo`ba „Moj papirnati svet”, koju organizuje Kreativna radionica i redakcija lista „Ma{talica”, a povodom izlaska stotog broja ovog ~asopisa za decu, otvara se danas u holu Izvr{nog ve}a Vojvodine u 11 ~asova.

O izlo`bi, de~jim radovima, ali i o vi{egodi{woj saradwi sa „Ma{talicom” govori}e

upravnica Galerije Matice srpske Ti ja na Pal ko vqe vi}, a izlo`bu }e otvoriti zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu Mi lan Mi ci}. U muzi~kom delu programa u~estvuju hor Muzi~ke {kole „Isidor Baji}„ i solisti na harfi, koje su za nastup pripremile profesorice Ana Ko va ~i}, @eq ka Spon za i Ti ja na Mom ~i lo vi}.

J. Z.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Dve kwi ge na po klon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬ne tri nedeqe, da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se svakog dana prva ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Ove nedeqe daruje se kwiga „Rat vazdu{ni, patwe zemaqske - 78 dana i no}i u Novom Sadu” autora

Kwiga o NATO bombardovawu Promocija drugog izdawa kwige „Rat vazdu{ni, patwe zemaqske”, autora Mi ro sla va Ste fa no vi }a, odr`a}e se danas u 12 ~asova u Galeriji „Prometej”, Trg Marije Trandafil 11. Pored autora, o kwizi }e govoriti Dra {ko Re |ep, Mar tin Can dir, Sla vi {a Gru ji} i Mi lo{ Jo va no vi}. Uvodnu re~ ima}e glavni urednik izdava~ke ku}e „Prometej” Zo ran Ko lun xi ja. Ovim }e se obele`iti godi{wica NATO bombardovawa.

A. J.

Mi ro sla va Ste fa no vi }a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452744. Kako ka`e autor, nesta{ica cigareta predstavqala je jedan od glavnih problema za vreme bombardovawa: „Nesta{ica osnovnih `ivotnih namirnica, sem sporadi~nih, kratkotrajnih, nije bilo. Samo smo dan, dva, zbog nesta{ice struje, mogli da vidimo redove za hleb. Mlekara je, sve vreme agresije, radila punim kapacitetima. Me|utim, redovi za cigarete su, veoma ~esto, izgledali kilometarski. „Dima” nedovoqno, a pu{a~a mnogo.

Zato su pred kioscima mnogi ~esto ostali uskra}eni za „neophodnu dozu” i davna{wu naviku i zadovoqstvo. Naravno, nisu izostali nervoza, psovke, povi{eni glasovi, pa i tu~e. Treba da se zna: zbog nesta{ica cigareta bilo je i tu~a pred kioscima! Posle su se pojavili preprodavci, ali je paklica papreno ko{tala. Ipak, kupovalo se. Bez hleba se, katkad, i moglo, bez cigareta nikako...”

A. J.

„Ne ve ro vat na” ~e ka do bit ni ke

pri¬me¬rak romana “Neverovatna“ Sa re [e pard, u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana” i „Alnari”.

A. V.

VESTI U MUZEJU VOJVODINE

Po no vo kurs sli ka wa i cr ta wa

Zbog velikog interesovawa, Muzej Vojvodine }e od subotes ponovo organizovati tromese~nu {kolu crtawa i akvarela.

Kursevi }e se odvijati svake subote u Muzeju, Dunavska ulica 35 , a kada to vremenske prilike dozvole i u muzejskom atrijumu i Dunavskom parku.

Termin od devet sati rezervisan je za po~etnike, a od 11 za polaznike koji su ve} savladali osnove akvarela i crtawa. Predava~i su akademski slikari Bra ni slav Mar ko vi} i Vi {wa Sto ja no vi}, a cena kursa je

Katastarska slu`ba kr{i pravo gra|ana Katastarska slu`ba u Novom Sadu kr{i pravo gra|ana na dobru upravu, ocenio je za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi} i zatra`io da se praksa prekorednog postupawa prekine, navodi se u saop{tewu.

Jankovi} je nalo`io i da se prekine postupawe po

dvostruko pla}enim zahtevima, sve dok se ne dostigne puna a`urnost u radu i omogu}i svakom da u zakonskom roku ostvari prava. „Slu`ba za katastar nepokretnosti u Novom Sadu kr{i prava gra|ana na dobru upravu jer wihove zahteve obra|uje mesecima, uz

nepotrebne birokratske komplikacije, dok gra|ani koji su spremni i mogu da plate dvostruko, tra`eni dokument dobijaju preko reda„, ka`e se u saop{tewu.

Jankovi} je istakao da je od Slu`be za katastar u Novom Sadu zatra`eno da rad orga-

nizuje boqe, tako da gra|ani nepotrebno ne ~ekaju pred nizom {altera za posao koji se mo`e obaviti na jednom mestu.

U saop{tewu se navodi da je ombudsman postupio po pritu`bi gra|ana i na osnovu informacije od pokrajinskog ombudsmana.

DIREKTOR „VODOVODA” BRANKO BJELAJAC O MODELU ZAJEDNI^KOG ULAGAWA

Part ner stvo, a ne pri va ti za ci ja

^lanovi Zelene omladine Srbije poru~ili su da ako stanovnici Zemqe nastave neracionalno da koriste vodu, za oko pola veka svako }e mo}i da popije samo pola ~a{e dnevno, iako je ~oveku potrebno oko dve litre. Predstavnici komunalnih preduze}a Srbije smatraju da bi gra|ani mogli da ostanu `edni i pre toga, ukoliko se dozvoli privatizacija komunalnih sistema zbog previsoke cene vode.

ji}. - Strate{ki partner nam treba da nas nau~i kako da efikasno vodimo firmu, da nam pomogne s modernom tehnologijom, kako da koristimo pristupne fondove, jer mi o~ito ne znamo, da znamo, ne bi propustili tolike godine.

Bjelajac obja{wava da model zajedni~kog ulagawa nije ni privatizacija, ni koncesija i podrazumeva zajedni~ko-ugovorne obaveze nekog privatnog partnera i grada Novog Sada,

U planu je da se formira zajedni~ka firma, ulagawe grada bi}e wegova imovina–operma, zgrade, a privatni partner ula`e znawe i novac Fo to: B.Lu ~i}

Me|utim, vodovodni sistem je toliko zastareo i preoptere}en, da direktor „Vodovoda„ Bran ko Bje la jac ocewuje da }e se isto dogoditi ukoliko se ne krene iz za~aranog kruga, zbog ~ega su se i opredelili za zajedni~ko ulagawe sa stranim partnerom.

- Za ovakav predlog izabrani konsultant, nema~ki CSP je na{ao utemeqewe u Zakonu o lokalnoj samoupravi - ka`e Ba-

gde }e Grad u~estvovati s 51 odsto. Potpisuje se ugovor na odre|eni rok, koji je u Evropi naj~e{}e oko 20 do 25 godina. Interes stranaca je, naravno, profit koji se, ako se ostvari, deli u ugovorenom odnosu. U planu je da se formira zajedni~ka firma, ulagawe grada bi}e wegova imovina - operma, zgrade, a privatni partner ula`e znawe i novac. Budu}e novo javno preduze}e u potpunosti preuzima

obavezu izgradwe, rekonstrukcije, sanacije vodovodne mre`e i potpuno se skida s gradskog buxeta.

Direktor „Vodovoda„ isti~e ogromne probleme s izvori{tem na Limanu 1 zato {to kanalizacija propu{ta na sve strane, jer je infrastruktura stara pola veka, a zamena ko{ta milione evra. Ka`e da je ove godine u programu da grad ulo`i oko 350 miliona dinara iz kapi-

talnih investicija za boqe vodosnabdevawe, a „Vodovod„ 901 milion od sopstvenih sredstava koja je obezbedio preko ve}e cene vode. Samo u kanalizaciju Ka}a ulo`i}e se 250 miliona dinara. Za dva meseca kre}e se s radovima u prvih 20 ulica, {to je ~etvrtina tog naseqa. Bjelajac ka`e da javne firme moraju da budu samoodr`ive i ne smeju da budu socijalne institucije.

R. Dautovi}

DOM ZDRAVQA U BORBI PROTIV RAKA

Sva ki dan za ka zi va we kod gi ne ko lo ga Od ove nedeqe mogu}e je svaki dan preko Kol centra zakazati pregled kod ginekologa u Domu zdravqa „Novi Sad”, a ne samo petkom, kako je ranije bilo, saop{teno je na ju~era{woj konferenciji povodom predstavqawa rezultata preventivnih pregleda, koji su obavqeni u okviru Evropske nedeqe borbe protiv raka grli}a materice.

- Uveli smo novu metodu zakazivawa, tako da se preventivni i kurativni pregledi zakazuju preko Kol centra, a ostali kontrol-

^ITAOCI PI[U SMS

ni se mogu zakazati u dogovoru sa ginekologom i timskom sestrom - rekla je pomo}nica direktora za zdravstvenu delatnost Doma zdravqa dr Da rin ka Ivan ~i}, dodaju}i da }e ovakav na~in zakazivawa dati boqe rezultate, a samim tim i ve}i broj preventivnih pregleda.

U Domu zdravqa je prethodne godine ura|eno 26.000 ovih pregleda, a za ovu godinu planirano je da se uradi 33.000 preventivnih pregleda, kao i 15.000 mamografskih i

30.000 pregleda za rano otkrivawe raka debelog creva.

U toku Evropske nedeqe borbe protiv raka grli}a materice, koja se obele`ava krajem januara, u Domu zdravqa „Novi Sad” 570 `ena je obavilo preventivni pregled, od kojih su 33 imale nalaz koji je zahtevao daqu dijagnostiku. U akciju su bile ukqu~ene i pojedine privatne novosadske ginekolo{ke ordinacije, u kojima je besplatno pregledana 231 `ena.

I. D.

065/47-66-452

Ko re {a va mi ste ri ju gu `ve

„DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU KWIGE

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prvi ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po

dnevnik

c m y

8

3.000 dinara. Bli`e informacije su na telefone 525-059 i 060 136 65 25.

D. B.

@en ski ak ti vi zam u No vom Sa du

Tribina „@enski aktivizam u Novom Sadu” odr`a}e se sutra od 18.30 ~asova u Ameri~kom kutku u organizaciji Centra za rodne alternative. Tibina treba da okupi organizacije iz Novog Sada koje se bave `enskim pitawima, da predstave svoj rad, prodiskutuju o problemima s kojima se suo~avaju, te se umre`e i razmotre na~ine saradwe.

B. M.

Sto in`ewera u GSP-u, a niko da re{i problem gu`ve za Koviq i Budisavu u 16.10 ~asova.

Toplo je, stru~waci ajte malo u vizitu.

063/8623... *** Nek poskupi Bajatovi}ev gas i 200 posto, al neka hvala ja ga vi{e ne}u tro{iti.

062/1522... *** Pretplata za TV? Ako kablovska uzima (otima) oko 800 dinara za preko 70 stranih digital/HD/itd kanala, {ta onda ko{ta 500 dinara za ove „na{e”...?

063/523... *** Moj suprug je poginuo braneci svoju zemqu, svoj narod, dvadeset godina je bio na Kosovu, radio je kao policajac, da bi mi dolazili da iskqu~e struju, gas koji redovno pla}am koliko mogu i da mi ka`u {ta je nekog briga {to je poginuo. Pa neka se upitaju kako je wegovim roditeqima, na{oj deci. Da li se je neko upitao kako poroice poginulih policajaca `ive?

064/1704... *** Danas umalo da padnem u nesvest pred trafikom. Pojeftinile mi cigarete za ~itavih 15 dinara. Jel to mogu}e ?

064/2466... *** Zar je na plus 4 stepena Toplana prekinula grejawe? Onda sutra }e biti nula grejawe, po{to }e do}i do 10 i vi{e stepeni!?

065/4181...

*** Pavli~i} neka podnese ostavku zbog najve}ih ra~una za komunalije. Pretera{e ga. 062/1522... *** Ko je general J.Damjani~ oko koga se digla tolika buka od qudi koji nisu stru~ni, a informaciju crpe iz `ute {tampe. Bilo bi dobro da ne-

ki nezavisni istori~ar sa dobro argumentovanim istorijskim podacima napi{e informaciju o doti~nom.

063/524...

*** Dolazimo sa posla ku}i, kad umesto postavqenih tawira i vru}e supe na stolu bro{ura „Vodovoda i kanalizacije“, iz kuhiwe izlazi quta, namrgo|ena mati sa polomqenim nao~arima u ruci, dokle }e ova voda da poskupquje, {ta sad opet ho}e ovi iz „Vodovoda“? ^itam svi slu{aju, tek }e ona na kraju, kakve veze voda ima sa {kolama u Belgiji, sa ustanovama za ~uvawe u Holandiji, sa autoputom u Rusiji, hokejom u Bratislavi, sa sme}em u Leskovcu, Kikindi, gde je ta Gana? - Ka`em joj u Africi, jel daleko, ka`em, mnogo daleko, {ta mi imamo sa wihovom vodom, pita me na kraju, da li u na{oj Srbiji moramo prodati sve i dati [vabi da se bogati, nismo mu dali ~etrdeset pete, ne damo im ni sada.

065/609... *** Digla se velika galama zbog zabrane izvoza p{enice i p{eni~nog bra{na. Predla`em novom ministru poqoprivrede i trgovine da proveri da li je stvarno iz zemqe iza{lo toliko p{enice ili je na sceni ve} vi|eni scenario.

Prvo je izvoz, a kasnije uvoz (zbog nesta{ice) obavqen samo papirima (znamo kakva nam je carina) a p{enica nije mrdnula iz silosa.

062/899.... *** Stvarno su „Vodovoxije“ biznismeni, dva tri meseca pet kubika akontacija (po staroj ceni ), a onda o~itavawe po novoj ceni i mesto 1.000.dinara mese~no, zveknu razliku po novoj ceni i to 5.000 dinara.

064/421...

~etvrtak24.mart2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

NOVA ODLUKA SUTRA PRED ODBORNICIMA

Na pla ta gre ja wa po utro {ku 2012.

Pred log od lu ke o snab de va wu to po lot nom ener gi jom, ko ja }e se na }i pred od bor ni ci ma Skup {ti ne gra da u pe tak, uve {}e no vi si stem na pla te po utro {ku, pred vi |a ju }i da se to plo ta ob ra ~u na va na pod sta ni ci, a za tim de li po do ma }in stvi ma sra zmer no u~e {}u kva dra tu re sta na u ukup noj stam be noj po vr {i ni i za sva ki stan po je di na~ no, uko li ko on po se du je de li te qe to plo te. Ko na~ no je de fi ni sa no da }e ova od lu ka stu pi ti na sna gu 1. ok to bra 2012. go di ne.

Ova od lu ka bi sta vi la ta~ ku na sko ro dvo go di {wu po le mi ku

na re la ci ji To pla na - Grad ska ku }a, u ko joj su se po te za li ra zni ar gu men ti, pot kra da le dak ti lo graf ske gre {ke, a u ko joj je ja sno iz ra `en stav pred u ze }a da `e li {to pre da uve de no vi si stem na pla te, dok je grad ska vlast po ku {a va la da to pro lon gi ra ko li ko je mo gu }e, prav da ju }i to ~i we ni com da ni je po zna to kakv }e uti caj no vi si stem ob ra ~u na i na pla te ima ti na no vo sad ska do ma }in stva. Ta ko je To pla na spro vo di la sop stve na is tra `i va wa, Agen ci ja za ener ge ti ku ra da ima la je svo je po dat ke, a grad je ~e sto od la gao da do ne se po -

treb ne do ku men te i da usvo ji ono {to su po da ci s te re na po ka zi va li.

A po da ci ka `u da da }e ve li ka ve }i na gra |a na uvo |e wem no vog si ste ma na pla te ima ti ma we ra ~u ne. Vi {e }e pla }a ti oni u sta rim zgra da ma i u zgra da ma ko je su ura |e ne lo {e i s lo {om izo la ci jom. To pla na je iza {la s po ka za te qi ma da }e no vi si stem u{te de ti pro se~ no 15 od sto ku} nog bu xe ta na me we nog gre ja wu, od no sno da bi 82 od sto po tro {a ~a pla }a lo ma we ra ~u ne ne go sa da, a 18 od sto bi pla }a lo ra ~u ne ve }e za pet do 10 od sto, i to u zgra da ma u ko ji -

GLAS NARODA I GRADSKE SLU@BE

In spek ci je i ku de i hva le Pre ma re ~i ma grad skog om bud sma na Alek san dra Gru ji }a, No vo sa |a ni su se od ka da ova slu `ba po sto ji naj vi {e `a li li na ra ~un ra da grad skih slu `bi.

Na rad grad ske upra ve sti glo je 59 `al bi, a na jav na i jav no ko mu nal na pred u ze }a 41. Slu `be ~i ji je osni va~ grad do bi le su 13 pri tu `bi, me sne za jed ni ce tri, a osta tak od 35 spa da u osta le ka te go ri je. Gru ji} je za “Dnev nik” na veo da gra |a ni ima ju naj vi {e pri tu `bi na rad grad skih in spek ci ja.

-No vo sa |a ni se na sve `a le, ali ipak naj vi {e pri tu `bi ima ju na in spek ci je ka da je u pi ta wu spro vo |e wa re {e wa. Sma tra ju da to ide spo ro – is ta kao je Gru ju}.

Na ~el nik grad skih in spek ci ja @eq ko Ra du lo vi} ka `e da zna ju za te pr o ble me, jer pre ma Za ko nu sa ra |u ju i sa kan ce la ri jom za {tit ni ka pra va gra |a na, ali i sa otvo re nom kan ce la ri jom, gde gra |a ni ta ko |e mo gu da se po `a le na rad slu `bi. Zna da je na ra ~un ove slu `be sti glo de se tak pri tu `bi, ali is ti ~e da u po sled we vre me ipak ima ju vi {e re ~i hva le.

- Na osno vu svih pri tu `bi mi od go va ra mo na pi ta wa zbog ~e ga ne ki po stu pak ni je pri ve den kra ju. Mo ram da na gla sim da smo ima li vi {e po hva la ne go pri tu -

Su tra pa u za kod ma ti ~a ra Od sek za gra |an ska sta wa u Gard skoj upra vi za op {te po slo ve, ko ji se na la zi na Tr gu mla de na ca 7, u pe tak od 12 sa ti pa do kra ja rad nog vre me na ne }e iz da va ti iz vo de iz ma ti~ nih kwi ga.

Do ku men ta se pri vre me no ne }e iz da va ti zbog pri kqu ~e wa ma ti ~ar ske slu `be na te le ko mu ni ka ci o ni si stem gra da.

N. R.

Fo to: S. [u {we vi}

PO^ELE TRKE OSNOVACA

Lep {e je s pe da la ma U okvi ru ak ci je „Bi ci kli zam u {ko la ma”, Bi ci kli sti~ ki klub „No vi Sad” pot pi sao je ju ~ e spo r a z um o sa r ad w i sa Osnov nom {ko lom „Ni ko la Te sla” i tom pri li kom im po klo nio dva bi ci kla, kao po ~et no sred stvo za osni va we sek ci je.

Po tom su se u~e ni ci od pe tog do osmog raz r e d a tr k a l i na dvo to~ ka {i ma i za po ~e li tak mi ~ar ski niz, jer je pred wi ma jo{ jed na „[kol ska li ga No vog Sa da„.

BK „No vi Sad” tre }i put or ga ni zu je [kol sku li gu, a ove go di ne su, po red zva ni~ nih tr ka, pla ni ra na i pre da va wa.

SAVET ZA KOMUNALNE DELATNOSTI PREDLO@IO

Ku} ni qu bim ci u auto bu si ma

^e ste `al be zbog ru pa na pu te vi ma

`bi, {to je sva ka ko ko rak una pred. Ka da su u pi ta wu `al be na rad in spek ci ja, one se pr ven stve no od no se na gra |e vin sku i sa o bra }aj nu – pre do ~a va Ra du lo vi} Gra |a ni su ne za do voq ni uko li ko se ne ko re {e we ne okon ~a u wi ho vu ko rist. Tu se mi sli na ru {e we ne le gal nih obje ka ta.

Ra du lo vi} ka `e da gra |e vin ska in spek ci ja mo ra da po {tu je za kon, a u ne ko li ko na vra ta su za u sta vi li re {e wa o ru {e wu, jer su pod ne ti zah te vi za le ga li za ci ju.

- Dok le ga li za ci je tra je ne mo `e mo da ru {i mo ni objek -

„Elek tro voj vo di na” {tam pa opo me ne Elek tro di stri bu ci ja “No vi Sad” je po ~e la da {tam pa opo me ne ko je }e ne re dov nim pla ti {a ma bi ti do sta vqe ne na ku} nu adre su.

Iz ovog pred u ze }a po ru ~u ju da kup ci ko ji re dov no iz mi ru ju oba ve ze za utro {e nu elek tri~ nu ener gi ju ostva ru ju po pust od pet od sto.

Bla gaj na “Elek tro voj vo di ne” na Bu le va ru oslo bo |e wa 100 otvo re na je rad nim da ni ma od 7 do 18 i su bo tom od 8 do 12 ~a so va. A. Va.

PROMENU REGISTRACIJE TREBA JAVITI „PARKING SERVISU”

No vi bro je vi na ta bli ci is pi sa li ka znu Re dov ni ~i ta lac „Dnev ni ka” G. B. po `a lio se na {oj re dak ci ji na pe ri pe ti ju ko ju je imao sa „Par king ser vi som”, ko ju je, na po slet ku, vr lo br zo raz re {io. Na i me, on ve} tre }u go di nu za re dom, ka ko ka `e, ku pu je sta nar sku par king kar tu, a ka ko mu je ne dav no is te kla re gi stra ci ja oti {ao je da je pro du `i.

Ovo ga pu ta je do bio i no ve re gi star ske ozna ke, te je auto mo bil od ve zao ku }i i osta vio ga na uobi ~a je no me sto. Na kon dva da na je do {ao do par kin ga i za ~u dio se, jer je za bri sa ~em na {ao dve do plat ne kar te i za pi tao se {ta se de {a va.

Port pa rol „Par king ser vi sa” Ra do van Jek ni} ka `e da su gra |a ni pri ku po vi ni sta nar ske par king kar te pot pi su ju ugo vor u ko me, u jed noj od ta ~a ka, sto ji da vla sni ci

ma je ve }a tem pe ra tu ra od pro se~ ne, kao i u onim zgra da ma ko je ni su gra |e ne u skla du sa stan dar di ma. Na rav no, ni je ba{ sve ta ko ide al no. Da bi sve ko ri sti no vog si ste ma gra |a ni mo gli da ose te, po treb no je da se ulo `i oko 50 evra po ra di ja to ru za neo p hod nu opre mu (de li te we to plo te i ter mo stat ske ven ti le), a i u ne kim zgra da ma po treb na su ula ga wa u no vu sto la ri ju i do dat nu izo la ci ju fa sa da. Me |u tim, ka ko po je di ni stru~ wa ci na vo de, po ka zu je se da bi se ova ula ga wa is pla ti la ve} za ne ko li ko go di na kroz ma we ra ~u ne za gre ja we. S. K.

te, ni po mo} ne objek te - ka `e sa go vor nik. Dru gi naj ~e {}i pr o blem na ko ji No vo sa |a ni ma sme ta, a ko ji se od no si na rad in spek ci ja je sa o bra }aj na in spek ci ja – od sek za pu te ve.

Ra du lo vi} ka `e da ovaj od sek pri me ra ra di na lo `i da se udar ne ru pe i gra du sa ni ra ju, ali da se to ne ura di od mah, jer vre men ski uslo vi ne do zvo q a v a j u.I za taj pr o b lem zna mo, me |u tim ovo ni je mo glo da se ura di zbog du ge i ve o ma hlad ne zi me, na vo di Ra du lo vi}.

Q. Nato{evi}

Ju bi lej „Ma {in ca” Ce re mo ni ja po vo dom 40 go di na od osni va w a kult n e Stu dent ske za dru ge „Ma {i nac” bi }e odr `a na su tra u 16 ~a so va u Sve ~a noj sa li Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a broj 6.

Pri sut ni ma }e se obra ti ti osni va ~i pro fe sor Dra gu tin Ze le no vi} i de kan FTN-a Ili ja ]o si}, a na pro sla vi }e u~e stvo va ti i pred stav ni ci svih no vo sad skih fa kul te ta. A. L. U KARLOVCIMA

Glo da ri na uda ru

vo zi la tre ba da pri ja ve sva ku pro me nu na auto mo bi lu, ti pa pro da je vo zi la i pro me ne re gi star skih ozna ka. U po me nu tom slu ~a ju su gra |a nin tre ba da ode u „Par king ser vis” gde }e se na pra vi ti aneks ugo vo ra, no vi re gi star ski broj bi }e une sen u si stem, i sa mim tim pro blem }e bi ti re {en.

B. M.

Si s te m at s ko uni { ta v a w e glo da ra po ~e lo je ju ~e u Srem skim Kar lov ci ma i tra ja }e do pet ka, 25. mar ta. Po sao ra di DOO „Ci klo ni za ci ja” iz No vog Sa da pre ma ugo vo ru s kar lo va~ kom op {ti nom. Rad ni ci ovog pred u ze }e obi }i }e sva do ma }in stva u Kar lov ci ma i po sta vqa ti mam ke. Isto vre me no }e de li ti i ta ble te za su zbi ja we lar vi ko ma ra ca, ko je gra |a ni sa mi tre ba da po sta ve na me sti ma na zna ~e nim u de kla ra ci ji.

To je pr va si ste mat ska ak ci ja uni {ta va we glo da ra u ovoj go di ni u Kar lov ci ma. Sle de }a }e bi ti na je sen.

Z. Ml.

Skup {tin ski Sa vet za ko mu nal ne de lat no sti usvo jio je pred log od lu ke o snab de va wu to plot nom ener gi jom ko ji pod ra zu me va na pla tu po utro {ku, ~i ja pri me na kre }e u grej noj se zo ni 2012. Re ~e no je da }e se no vi si stem na pla te sa sto ja ti od fik snih i va ri ja bil nih tro {ko va, te da }e do ma }in stva ta ko ima ti uma we ne ra ~u ne za oko 20 od sto. Za me nik pred sed ni ka Sa ve ta za ko mu nal ne de lat no sti Mi ro slav Kla {wa ka zao je da od lu ku tre ba do pu ni ti nor ma ti vi ma kon tro le tem pe ra tu re u sta no vi ma, dok je ~lan Sa ve ta Bog dan Ko lar ski re kao da je

tre ba lo na pra vi ti pre zen ta ci ju si mu la ci je tro {ko va.

Usvo je na je iz me na od lu ke o dr `a wu do ma }ih `i vo ti wa, ko ja pod ra zme va da se u sta no vi ma mo `e dr `a ti neo gra ni ~en broj qu bi ma ca, u za vi sno sti od uslo va i pro sto ra. Ku} ni qu bim ci }e mo }i u ka ve zu da se uno se u auto bu se GSP-a. Naj ve }i gu bi tak, me |u grad skim ko mu nal nim fir ma ma, la ne je u po slo va wu ostva ri la No vo sad ska to pla na, od bli zu 750 mi li o na di na ra.Ova grad ska vlast je iz bu xe ta Gra da po kri la gu bit ke To pla ne na sta le u pro {lom sa zi vu Skup {ti ne.

Z. D.

SAVET ZA URBANIZAM: U SREDI[TU PODBARE ^ETVOROSPRATNICE

„Po slov nom pro sto ru” dug na ra te Sa vet za ur ba ni zam , po slov ni pro stor i stam be na pi ta wa pred lo `io je na ju ~e ra {woj sed ni ci Skup {ti ni gra da da usvo ji plan de taq ne re gu la ci je Pod ba re i Bu ko va~ kog pu ta, kao i iz ve {ta je o po slo va wu u pro {loj go di ni „Sta na”, „Po slov nog pro sto ra” i Za vo da za ur ba ni zam. ^la no vi Sa ve ta po dr `a li su pred log i da se 16 hek ta ra utri na kod ^e ne ja iz dvo ji iz ove na me ne i pred vi di za iz grad wu ko mu nal ne de po ni je za ovo na se qe, te da se ot po~ ne s iz ra dom pla na de taq ne re gu la ci je za dvo ko lo se~ nu pru gu Be o grad – Su bo ti ca u grad skom pod ru~ ju No vog Sa da.

Plan za Pod ba ru pred vi |a, na kon iz me na ko je je zah te va la me sna za jed ni ca na jav nom uvi du, ume sto ~e tvo ro sprat ni ca na obo du i dvo sprat ni ca u sre di {tu ovog de la gra da, iz grad wu ~e tvo ro sprat ni ca i tro sprat ni ca. Na zah tev gra |a na iz blo ka 10, ovaj deo Pod ba re tre ba lo bi da osta ne na me wen po ro di~ nom sta no va wu. Ta ko |e, pred vi |a se i iz grad wa vr ti }a, sport skog par ka i ga ra `e pre ko pu ta O[ „Ivan Gun du li}”. Sa vet je po dr `ao i na me ru „Po slov nog pro sto ra” da du `ni ci ma za za kup ni nu omo gu }i is pla tu du go va u ra ta ma.

S. K.

- @e li mo da de ci no vo sad skih osnov nih {ko la pri bli `i mo bi ci kli zam u sva kom ob li ku, a ovo je je dan od na ~i na. To bi tre ba lo da pod stak ne osnov ce da vi {e vo ze bi ci kle, a ti me na ja vqu je mo i „[kol sku li gu „ - re kao je pred sed nik BK „No vi Sad”, Ne ma wa Vajs.

Pr va tr ka po ~i we 26. mar ta, a po tom pred sto je jo{ dve- 2. i 9. apri la. Me sto de {a va wa je @e le zni~ ki park u Uli ci Ja {e To mi }a, a star tu je se ta~ no u 11 sa ti. Svi za in te re so va ni mo gu se pri ja vi ti pre ko saj ta www.no vi sad bi ke.com.

D. B.

VESTI Yez kon cert u Stu di ju „M” Kon cert pod na zi vom „Ci klus xez me tro nom”, bi }e odr `an ve ~e ras u 20 ~a so va, u Stu di ju „M”, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Na stu pa gru pa „[ul cing” iz Ne ma~ ke, ko ju ~i ne Ste fan [ul ce na kla vi ru, Pe ter Ehvald na sak so fo nu, Ha na Jur{ kao glas, Pe ter [vebs na kon tra ba su i Ti mo Var ne ke na bub we vi ma. Na sce ni }e im se kao gost pri dru `i ti Fe dor Ru {kuc na kon tra ba su. Kon cert je or ga ni zo vao Kul tur ni cen tar No vog Sa da u sa rad wi sa Ge te in sti tu tom iz Be o gra da.

G. ^.

Pred sta va za de cu u Fu to gu Pred sta va za de cu „Uobra `e na mi {i ca” bi }e od i gra na da nas u 17 i 18 sa ti u po zo ri {tu KIC „Mla dost„ u Fu to gu, Uli ca ca ra La za ra 42. Po zo ri {te iz ko fe ra pred sta vi }e de ci le pu, uobra `e nu mi {i cu, ko ja po ku {a va da pro na |e pra vog mu `a i za jed ni~ ki je zik s ma mom. Ce na ula zni ce je 150 di na ra, a ulaz ne pla }a ju ro di te qi ili pra ti o ci de ce.

N. R.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

~etvrtak24.mart2011.

СДПС О СТАЊУ У ГИК-у „БАНАТ”

Сувласник немо посматра пропадање фирме „Сомборски бећари” и Ана Парчетић

НАЈМЛАЂИ СОМБОРСКИ ТАМБУРАШКИ ОРКЕСТАР

„Сомборски бећари” у походу на Бугарску СОМБОР: Мада је у Сомбору годинама, па и целим деценијама уназад све мање, како то песма каже „добрих коња и салаша“, у тамбурашима се још увек не оскудева у овој вароши и његовој околини. Љубитељима добре тамбурашке музике, наиме, за око и ухо је однедавно запела, по много чему јединствена, тамбурашка банда, која наступа под именом „Сомборски бећари“. На жалост оних познавалаца староградске музике, који љубав ка добром тамбурашком звуку упражњавају искључиво у кафанама и ресторанима, „Сомборске бећаре“ у том амбијенту не могу да чују, не зато што су чланови ове банде неки ригидни трезвењаци (мада у неку руку то и морају бити), већ се тајна крије у томе да не наступају по сомборским угоститељским локалима, због тога што су сви мање- више далеко од пунолетства. Наиме, најстарији члан „Сомборских бећара“ има тек 17 а најмлађи свега 14 године, па су им наступи, по дефиницији, ограничени на сомборске домове и сале културно-уметничких друштава. Ова најмлађа сомборска тамбурашка банда, потпомогнута вокалом млађане Ане Парчетић, окупљена је тек пре шест месеци, а под будним

оком и вођством сомборске алфе и омеге и искусног педагога тамбурашке музике Ђуре Парчетића, својим музицирањем су већ себи прокрчили пут до позива на Фестивал фолклорног стваралаштва у бугарску престоницу Софију. Наравно, како то већ бива у нашој земљи, запело је код финансирања одласка у Бугарску, али је и у овом случају петочлани млади оркестар, који иначе музицира под својеврсним патронатом сомборског Удружења грађана „Буњевачко коло“, показао је све предности амбициозности својих младих година, те се определио на низ концерата, којима би скупили њима тренутно недостајућа средства за прво интернационално фестивалско појављивање. Први у низу концерата направљен је, наравно, у просторијама УГ „Буњевачко коло“, након чега су пристигли и позиви за гостовања на другим сценама. Како кажу млади музичари, за концерте ће се продавати карте по симболичним ценама, а одлучни су да на свом наступу у Бугарској, планираном за јун месец, презентују пре свега музичко наслеђе града из кога долазе, па ће тако бити бити и својеврсни промотори и музички амбасадори Сомбора. М. Миљеновић

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena: „Montevideo, Bog te video!” (15, 19.30), „Guliverova putovawa” (1315), „Medved Jogi” (13.50), „Zlatokosa i razbojnik” (13,15.15), „Pri~a o igra~kama” (13.30), „Artur i rat dva sveta (13.45), „Kraqev govor” (17.45), „Luda vo`wa 3D” (22.20), „Agenti sudbine” (16), „Crni labud” ( 20.15), „Ma nije on takav” (20, 22), „Qubav i drugi stimulansi” (18.10, 20.20), „Invazija sveta: bitka zala” (15.45, 18.00, 22.25), „Rango” (14, 16.10, 18.20), „Sedam dana slobode” (21.50), „Posledwi cirkus” (22.40), „Svet okeana” (17.30), „Bezgrani~no” (20.30, 22.30), „Sakr pan~” (15.30, 17.40, 19.50) Jadran: „Kako da zna{„ (19), „Neprijateq„ (21)..

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Scena „Pera Dobrinovi}” „Greta, stranica 89” - drama (19.30), Kamerna scena „Dobar de~ak” - drama (21).

Pozori{te mladih velika sala „An|eoska bajka„ (18).

Novosadsko pozori{te „Portugal” (19).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

ЗРЕЊАНИН: Радници Грађевинско – индустријског комбината „Банат“ штрајкују већ пет месеци, покушавајући да на тај начин спрече потпуну пропаст предузећа и гашење више од двеста преосталих радних места у фабрици која је доскора запошљавала двоструко већи број људи, истиче се у саопштењу Градског одбора Социјалдемократске партије Србије у Зрењанину. У овој странци наводе да, упркос бројним чињеницма и документима који указују на несавесно и назаконито доношење одлука и пословање већинског власника ГИК „Баната”, фирме „Интерградња груп“, држава још увек није реаговала да спречи самовољу и очигледну намеру газде да зрењанинске неимаре одведе у стечај и преузме њихове некретнине. СДПС подсећа да је држава сувласник „Баната”.

-Акцијски фонд Републике Србије у време преузимања акција ГИК-а није одговорио на понуду „Интерградње“, већ је задржао 14,16 одсто акција. Захваљујући таквој одлуци, „Интерградња“ је преузела контролу над ГИК-ом „Банат“ по најмањој могућој цени, откупивши свега

U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Bla `en ka Sta ni mi ro vi}, Dra ga na Da vi do vi}, Ma ri ja Ce gle di, Ja smi na Va sko vi}, Mi le na \o ki} i Qi qa na Jo va no vi} iz Novog Sada, Mi li ca Jo va ni} iz Berkasova, Ma ri na Ma to {e vi} iz Rumenke, Sve tla na Ko sa no vi} iz Sremske Kamenice, Ana \i las iz Ba~ke Palanke, Mi li ja na Re qi} iz In|ije i Do ra Sa bo iz Mihajlova, DE^AKE: Ja smi na @iv ko vi}, [kur te Qmo naj i Da ni je la Gr bi} iz Novog Sada, Sne `a na Ne met-Fi lep iz ^elareva, Bo ja na Ja wi} iz Vrednika i Mir ja na Mi {i} iz Bukovca.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni \er| Andra{a Frank (1931) u 10.30 sati, Danica Stojana Bjelo{ (1951) u 11.15, Milica Mitra Nikoli} (1928) u 12, Hristina Svetislava Dimi} (1923) u 12.45 i Ratko Stjepana Petej (1935) u 13.30 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Jela Mileta Jela~a (1934) u 13 sati.

Још донација за суботичке тројке

СУБОТИЦА: Породицу Мачковић из Суботице са 30.000 динара обрадовало је и руководство Месне заједнице Мали Бајмок. Сандра и Александар Мачковић су родитељи првих беба у овој години, Александре, Анђеле и Алексе. Сандра и Александар кажу да су веома изнанађени потезом месне заједнице, јер нису очекивали помоћ. Одгајати три бебе није лако, нарочито, ако се зна да је мајка незапослена.

- Договорили смо се да помажемо родитељима. Прву донацију смо дали породици Мачковић. Ово је један од начина да помогнемо наталитет и младим родитељима, како не би важили за град старих - рекао је председник СМЗ Мали Бајмок Дарко Антељ. А. А.

Конкурс за „Невен”

50,001 одсто акција, односно само онолико колико је било довољно за просту већину у Скупштини акционара. Задржавање дела акција било би разумљиво да је држава, као одговоран сувласник, активно учествовала у одлучивању о даљој судбини предузећа. Међутим, након преузимања, Акцијски фонд није ништа предузео како би спречио незаконите одлуке већинског власника, захваљујући којима се предузеће данас налази на ивици пропасти -

истиче се у саопштењу зрењанинског огранка СДПС које, већином, и окупља раднике овдашњих посрнулих фирми. СДПС додаје да се већ дуже време залаже да се државна имовина у предузећима повери локалним самоуправама, јер сматра да ће градске и општинске власти њоме много одговорније располагати, имајући у виду да су подложније демократској контроли у односу на Владине агенције. Ж. Б.

САВИНО СЕЛО: И ове године традиционални „Невенов фестивал деце песника“ биће одржан у Савином Селу, од 13. до 15. маја. Жири овог фестивала расписао је конкурс за учешће најмлађих песника, а њих 15 биће у прилици да учествују на завршној свечаности ове међународне манифестације литерарног стваралаштва. Конкурс за песме и кратке лирске приче написане на слободној теми, умножене у четири примерка, отворен је до 15. априла, а радове треба слати на адресу „Невенонов феситивал деце песника“ 21467 Савино Село. М. К.

Усред њиве путоказ

ПЕЋИНЦИ: Обилазница око Пећинаца требала је да буде завршена још пре више од три године. Проблеми су настали око откупа земљишта и тада је изградња стала. Остало је да се уради још тристотинак метара пута. Пута нема, али је сигнализација уредно постављена. За сваки случај. Ако пут преко ноћи неко

изгради, да возачи знају куда им ваља ићи. Или је ова табла усред њиве, путоказ путницима намерницима, који одлуче да крену пречицом преко њива, или пак доказ да у овој општини не мањка новаца у општинској каси. Било како било, табла годинама стоји усред њиве, где јој место није. Ј. А.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe

RO\ENI

DNEVNIK

c m y

10

No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ПОСЕТА ДЕЛЕГАЦИЈЕ УГЉЕВИКА ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ БЕОЧИНУ

Настављена сарадња двеју општина

БЕОЧИН: Општина Беочин јуче је била домаћин делегације општине Угљевик из Републике Српске са којом је побратимљена још од 1982. године. Госте је дочекао председник општине мр Богдан Цвејић са својим најближим сарадницима, као и беочинским привредницима из компанија „Ла-

општине и Забрђе из Угљевика. зивнију сарадњу на привредном, културном и спортском нивоу. Поред пријема у општини, део делегације је посетио Пољопривредни факултет где им је проф. др Радован Пејановић, а након чега су посетили компанију „Агрохем“ из Бачког Петровца. Привредници-

Повезивање с Универзитетом у Новом Саду Делегација Угљевика јуче је посетила и Универзитет у Новом Саду, на којем тренутно студира око стотину младих из ове општине у Српској. У разговору с ректором проф. др Мирославом Весковићем и проректором проф. др Радованом Пејановићем истакнута је потреба повезивања и сарадње локалних самоуправа, предузећа и универзитета, јер су ту велики, досад неискоришћени потенцијали. Најављена је и могућност конкретизације сарадње Универзитета у Новом Саду и Општине Угљевик у наредном периоду, у циљу обезбе|ивања експертске подршке Универзитета за реализацију различитих развојних пројеката и активности у овој општини. В. Ч. фарж“, „Алас“ и трговинског предузећа „Подунавље“. Вишечлану делегацију из Угљевика, састављену од пољопривредника и представника термоелектране из истоименог места, предводио је начелник општине Василије Перић. Поред братимљења Беочина и Угљевика, то су учиниле и две месне заједнице Сусек из беочинске

ма и политичарима домаћин је било и поменуто трговинско предузеће „Подунавље“ које у Беочину упошљава значајан број људи, а има и широку мрежу продавница. Посета је завршена фудбалском утакмицом између фудбалског клуба „Цемент“ из Беочина и фудбалског клуба „Рудар“ из Угљевика. В. Н.

СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ САМО ЗА ЛЕКАРЕ ОПШТЕ БОЛНИЦЕ

По се бан спи сак за ле ка ре До ма здра вља КИ КИН ДА: Како је истако директор Опште болнице др Ду шан Ко ла ре вић, након што су конкурсом одређени лекари који ће ићи на специјализацију, лекари запослени у Дому здравља су се побунили, јер нису могли да конкуришу за специјализацију. Доктор Коларовић објашњава да су, од 29. јула прошле године, Дом здравља и Општа болница два правна субјекта, који имају и различите осниваче, а за специјализацију треба да конкуришу посебно. Специјализације су додељене на основу мишљења Стручног савета Опште болнице, што је потврдио и Управни одбор.

-Ради се о специјализацијама из: педијатрије, гинекологије и акушерства, рендгенологије, анестезије са реаниматологијом, ин-

терне медицине, патологије-хирургије, као и једна супспецијализација из ангиологије – истиче др Душан Коларовић. - Ова супспецијализација је јако битна с обзиром на број пацијената оболелих од кардиоваскуларних боле сти, код којих мора да се контролише стање крвних судова. Од Министарства здравља очекује се позитиван одговор на захтев Опште болнице да се приме лекари опште праксе који ће заменити оне који иду на специјализацију. У кикиндској Болници у наредних пет до шест година у пензију одлази двадесетак лекара специјалиста, те је важно да на њихова места дођу стручни кадрови. У овом моменту Болници недостаје и дведесетак лекара специјалиста. А. Ђ.

Ра до ви на Про зив ци

СУ БО ТИ ЦА: До краја априла спортски терени у МЗ Прозивка ће бити осветљени.У ЈП „Дирекција за изградњу Града Суботица“ кажу да су радови почели прошле недеље и да су пројектом обухваћена два кошаркашка, два одбојкашка и један терене за мали фудбал.

- Кошаркашки терени ће добити два гвоздена стуба висине девет метара, са укупно осам рефлектора, снаге 250 вати, одбојкашки терени два стуба са четири рефлектора исте снаге, а терен за мали фудбал ћетири гвоздена стуба од девет метара са осам рефлектора, снаге 250 вати. Очекивана вредност укупне инвестиције је око 1.9 милиона динара - објашњава директор ЈП „Дирекције за изградњу града“ Јо сип Ко вач Стри ко. А. А.

ДАНАС И СУТРА НА „ВИНОФЕСТУ“ У ВРШЦУ

Про мо ци ја нај бо љих ви на

ВР ШАЦ: Љубитељи добре капљице, пре свега квалитетних вина имаће прилику да сутра и прекосутра на 6. фестивалу вина „Винофест“ у вршачком елитном хотелу „Србија“ уживају у врсним сортама вина из наших виноградарских подручја и суседних земаља. На овом фестивалу, поред наших редовних излагача, своје своја елитна вина понудиће и винари из Мађар-

ске, Румуније, Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине.

- Поред комерцијалног,фестивал има и такмичарски карактер. Винари могу да донесу своја вина на оцењивање. Вина на оцењивање могу послати и винари који не учествују на фестивалу него само желе да провере квалитет и освоје неку од награда као што је и велика златна медаља за квалитет у разним категоријама вина , које већ имају престижно значење - каже о овоме директорка Туристичке организације општине Вршац Та тја на Пал ко вач. Посетиоци сајма уз улазницу од 200 динара добијају винску чашу са знаком „Винофеста“ и блок за оцењивање вина као и купон за учешће у наградној игри. Свечано отварање је сутра у 11 сати, а у 13 сати је први сабор витезова вина на којем ће доћи чланови овог реда из Србије, Румуније, Мађарске и Црне Горе, а увече је вински бал у ресторану „Алцудиа“. Р. Јовановић

~etvrtak24.mart2011.

11

МУП О ЖАЛБАМА МЕШТАНА ЧАНТАВИРА НА УЧЕСТАЛЕ КРАЂЕ

Више полицајаца чуваће Чантавирце

ЧАНТАВИР: Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је јуче да ће појачати број полицијских патрола у селу Чантавир у општини Суботица, после вести о жалбама мештана на учестале крађе и најаве да ће формирати страже.

-Припадници Полицијске управе у Суботици су у протеклом периоду одржали већи број састанака са представницима Месне заједнице Чантавир на којима су учествовали и грађани. Констатовано је да је сарадња са полицијом добра и да су остварени добри резултати рада полицајаца, као и да ће бити појачано присуство полицијских патрола на терену колико год је то могуће - речено је агенцији Бета у МУП-у. У МУП-у је речено да, у односу

на прва два месеца прошле године, на подручју Месне заједнице Чантавир није „знатније промењен број кривичних дела“. Мештани села Чантавир су одлучили да организују посебну стражарску службу како би заштитили имовину од учесталих крађа. Председник скупштине месне заједнице Тибор Мурењи рекао је да је полиција прошле године месечно евидентирала од 20 до 25 крађа у селу, али је тај број у децембру премашио чак и 70. Савез војвођанских Мађара је послао саопштење у коме тражи одлучну реакцију државе ради сузбијања „серије крађа и провала“. Функционер те странке и посланик Балинт Пастор рекао је агенцији Бета да СВМ тражи измене Кривичног законика ради

сузбијања све већег броја ситних крађа које представљају проблем у Војводини и читавој Србији. Пастор сматра да је потребно променити део закона по коме се у случају крађе вредности испод 15.000 динара поступак може водити само грађанском парницом против крадљиваца.

-Са циљем да се знтно смањи вредност од петнаест хиљада динара, испод које се кривично дело квалификује као ситна крађа, у Народној скупштини смо покренули измене Кривичног законика. Предлажемо и да се за крађу извршену уласком у приватни посед, као искључива санкција, пропише казна затвора - рекао је Пастор.

Под се ћа ње на бом бе НА ТО-а

АКЦИОНАРИ БЕОЧИНСКОГ „ЛАФАРЖА” НА МУКАМА

За кон (ни)је исти за све

БЕ О ЧИН: У Беочину већ шест година влада права збрка око плаћања пореза на капиталну добит од акција добијених приликом приватизације „Беочинске фабрике цемента“. Вратити се на почетак и неком неупућеном објаснити о чему се ту заправо ради, врло је тешко. Укратко, реч је о томе да је начињена грешка пореске управе, разрезом пореза на капиталну добит, у односу на номиналну вредност акција и она, на дан издавања и дан обрачуна пореза, није иста. Радницима који су добили акције и продали их већинском власнику, убрзо је стигло решење пореске управе о плаћању пореза на капиталну добит, применом стопе од три посто – тзв. мали порез, који су неки платили, а неки нису. Након тога, стиже други круг пореских решења за плаћање пореза на капиталну добит, али са примењеном знатно вишом стопом, у износу од осамнаест процената, а претходно издата решења су поништена. И тад

Ве жба ју за ждра ло ве

Беочинци затечени пореским наметима

Новац није улаган, већ трошен Међу првим приватизацијама у Србији, једна се десила у Беочину. Беочинска фабрика цемента 2002. године продата је француском гиганту – „Лафаржу“. Смањен је број радне снаге и уведене су извесне иновације на пољу технологије. У фабрици је било запослено око 2.300 хиљаде радника, највећим делом из беочинске општине, а сада у „Лафаржу“ ради пет пута мање запослених. У зависности од радног места и дужине радног стажа, радници су напуштали фабрику уз отпремнине до петнаест хиљада евра. Нажалост, највећи број радника није искористио новац за отпочињање новог посла, већ се отпремнина „возила, летовала, гледала“... настаје пометња. Радници који су платили мали порез, жалили су се суду и уважена им је жалба. Неки радници који су платили тзв. велики порез, добили су повраћај новца. Сви који нису платили порез, добили су тужбе, Пореска управа је послала обуставе на плате или пензије, а следи и пленидба имовине.

У ранијим покушајима да се реши ова проблематика, формирано је Удружење бивших запослених радника цементаре, које заступа и тражи заштиту права својих чланова пред свим органима, Владиним и невладиним организацијама. Иза себе имају одређене резултате рада, али недовољне да се ре-

НА ЗОНСКОЈ СМОТРИ РЕЦИТАТОРА У ЧОКИ

Стихови на пет језика

ЧОКА: На Зонској смотри рецитатора ученика основних и средњих школа из северног и средњег Баната, одржаној у организаицји Културно образовног центра у Чоки, наступило је 73 рецитатора који су стихове казивали на пет језика: српском, мађарском, словачком, ромском и румунском језику. Према оцени жирија са предсендиком глумцем Миодрагом Петровићем, члановима књижевником Нику Чобану и професорком Каталин Фазекаш, за Војвођанску смотру рецитатора „Песниче народа свог“, која ће се одржати од 15. до 17. априла у Сечњу, квалификовало се 30 рецитатора у три узраста. Од рецитатора узраста од 1. до 4. разреда основних школа квалификовали су се Мартина Бартош, Марија Бељин, Иван Стојков и Ребека Страка из Зрењанина, Сандра Фарди из Житишта, Наталија Францу-

АПА ТИН: Поводом обележавања Дана НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године о Етици рата и агресије НАТО говориће пуковник у пензији др Ра де Ра јић.Скуп ће се одржати у великој Сали СО вечерас у 19 часова. Делегација Скупштине општине, Општинског одбора СУБНОР-а, СРВС и Првог центра за обуку Војске Србије у Сомбору положиће венце на спомен обележја у Апатину и Пригревици.Делегација СО Апатин положиће на Аеродрому у Сомбору у Првом центру за обуку Војске Србије венац на спомен обележје заставмнику Радовану Медићу, првој жртви НАТО агресије у СР Југославији. Ј. П.

ски и Ања Војиновић из Кикинде, Дорина Ковач из Новог Кнежевца и Лореана Попи и Тамара Рацић из Сечња. У категорији ученика од 5. до 8. разреда учешће на Покрајинској смотри обезбедили су Ксенија Гарић из Чоке, Маријана Грмача и Антонија Палфи из Новог Кнежевца, Мартина Ханус из Зрењанина, Сашка Миросављев, Николета Моротвански, Ивана Недин и Милош Вујић из Кикинде, Анастасиа Попов из Новог Бечеја и Тамара Сворцан из Сечња. Од средњошколаца на такмичење у Сечњу пласирали су се Андреј Чањи, Марија Глигоревић, Даница Грубачки, Предраг Грујић и Јелена Петруц из Зрењанина, Дуња Ђукичин, Јелена Гаврилов, Јована Мирков и Дуња Станковић из Кикинде и Јасмина Михаљев из Чоке. М. Мр.

ши проблем који мучи око 1.200 грађана Беочина.

- Ситуација у вези са фабричким акционарима је доста компликована. Грешка је направљена, а једини који плаћају цех јесу грађани. Ја сам до сада упутио ургенције и састајао се по неколико пута са челницима пореске управе Нови Сад, са представницима министарства финансија, Владе Војводине, пензионог фонда и покушавао да им објасним о чему се ради и да су грађани оштећени, а да се са њима поступа на некоректан начин. Беочинци су поштени људи и не беже од тога да плате порез, али не може се све гледати црно-бело. Тражимо време да се сви случајеви преиспитају и да се донесе једнака одлука за све пореске обвезнике – каже председник Општине Беочин Бог дан Цве јић. В. Недић

БЕ ЧЕЈ: Оригами клуб, при Друштву учитеља Бечеј вредно ради и посебну пажњу поклања едукацији ученика нижих разреда основних школа. Због тога је и подешен термин окупљања, па се састају када чланови клуба похађају преподневну школску смену, тачније сваког другог четвртка од 17 до 20 сати. Међутим, последњих дана имају пуне руке посла, па раде и прековремено.

- У сарадњи с Градским позориштем, организовали смо акцију у оквиру које смо у Креативном центру одржали кратак курс оригамија. То ће им послужити за суботњу акцију „Хиљаду ждралова за Јапан“, која ће се одржати у 10 сати на централном градском тргу, у оквиру „Цветне пијаце“ - рекла је председница Друштва учитеља Бечеј Ми ле на Гми јо вић. Ужурбано радимо и припремајући једну слику, на којој ће бити низ оригами радова наше деце. Слику ће у суботу у Руми, на промоцији књиге „Оригами“ наше колегинице из Сремске Митровице Сто је Га вра но вић, лично примити аташе за културу амабасаде Јапана у Београду Тет суyа Тсу бо та, који је рецензент књиге. В. Ј.

ЗАСЕДАО ПЕЋИНАЧКИ ПАРЛАМЕНТ

Хитно против дивље депоније и отпадне воде ПЕЋИНЦИ: На самом почетку заседања пећиначког парламента, одборници су усвојили одлуку о одвођењу и пречишћавању атмосферских и отпадних вода. Овом одлуком је детаљно регулисан начин пречишћавања и одвођења отпадних вода, те се прописују услови за изградњу, реконструкцију и одржавање канализације у насељеним местима. Одлуком су прописана права и обавезе комуналних предузећа и корисника комуналних услуга. Одборник Лазар Чавић (СРС) упутио је оштре критике на рачун пећиначког комуналног инспектора и истакао: - У свим селима наше општине, отпадне воде из приватних кланица, али и домаћинстава се пуштају директно у канале који иду кроз село и то никоме не смета. У Доњем Товарнику, директно из дворишта у центру села, крв и отпаци од клања се у сред белог дана испуштају у канал. Лети је смрад неподношљив. Ја нисам чуо да је комунални инспектор реаговао. Такође, постоје домаћинства у којима су канализационе цеви директно спроведене на улицу.

Чавић је додао и то да је проблем попримио ове размере јер је реч о малој средини у којој се сви познају, а како на пријави комуналном инспектору пишу и подаци подносиоца пријаве, људи се либе да пријаве проблем не желећи да се замере комшијама. Председник СО Пећинци Живко Марковић је истакао да је неопходно да сви одборници и мештани пећиначке општине сигнализирају на проблеме који постоје, како би решавање ишло брже и ефикасније. Председник општине Пећинци Синиша Вуков казао је да је још октобра месеца прошле године формирано радно тело које је радило на изради локалног плана управљања отпадом. Израда овог плана имала је за циљ, по речима Вукова, да се смањи утицај отпадних материја на животну средину, те да се побољша ефикасност коришћења корисних компоненти из отпада. Вуков је додао и то да верује да ће применом овог плана дивље депоније, којих је све више на територији ове општине, потпуно ишчезнути. Ј. Антић

12

vOJvO\AnSkA hrOnikA

~etvrtak24.mart2011.

Шет њом про тив ра си зма

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: У окви ру ме се ца жен скором ског ак ти ви зма и не де ље бор бе про тив ра си зма, Ром ки ње из Но вог Бе че ја су ју че ор га ни зо ва ле шет њу ули ца ма Но вог Бе че ја. Њи ма се при дру жи ло сто ти нак „Же на у цр ном“ и пред став ни ца „Ју ко ма“ из Бе о гра да, те же не из Ба нат ске Ром ске мре же и мре же Вој во ди не, као и ак ти вист ки ње из на с е ља. То ком шет ње, уче сни це су скре та ле па жњу на још увек при су тан ра си зам у све ту, али и не по во љан по ло жа ју Ро ма, по го то во Ром ки ња у на шен др штву Го шће из Бе о гра да су из ве ле пе фор манс. М. К.

ЗБОГ ГУ ЖВЕ ГРА ЂА НИ ДА НОЋ НО ЧЕ КА ЈУ У РЕ ДУ

Оп шти на да је два слу жбе ни ка као ис по моћ ЖА БАЉ: Због све че шћих жал би гра ђа на на не под но шљи ве гу жве у шал тер са ли ло кал не ста ни це по ли ци је, пред с ед ник Скуп шти не оп шти не Жа баљ Сте па нов Ми ло рад ини ци рао је са ста нак са ко ман ди ром по ли циј ске ис по ста ве Жа баљ Алек сан дром Сив че ви ћем, и по ну дио да Оп штин ска Упра ва усту пи два рад ни ка као ис по моћ, чи ме би се уве ла бар још јед на сме на, па би се алар мант но ста ње до не кле убла жи ло. У по ли ци ји су тај пред лог са за до вољ ством при хва ти ли и оче ку је се окон ча ње по треб не про це ду ре и обу ке ка ко би се шал те ри рас те ре ти ли, а гра ђа ни лак ше до ла зи ли до до ку ме на та. Гра ђа ни се жа ле да да но ноћ но че ка ју у ре ду, да су при мо ра ни да пра ве ин тер не спи ско ве да би у ро ку оба ви ли ре ги стра ци ју во зи ла, про ду жи ли или из ва ди ли лич ну кар ту, па сош и дру га до ку мен та. До дат не гу жве у че ка о ни ци шал тер са ле, ко ја ни је ве ћа од пет до шест ква драт них ме та ра, ства ра ју се и због то га што сви гра ђа ни ко ји ре ги стру ју во зи ло и до би ја ју но ве та бли це, мо ра ју лич но да до ђу, јер су аген ци је ко је су то до са да ра ди ле овог пу та за о би ђе не. Ина че, са да шње гу жве те шко да ће се сма њи ти и до кра ја ове го ди не у са да шњим усло ви ма, без об зи ра што су у ста ни ци по ли ци је до дат но ан га жо ва ли сво је људ ство ка ко би се ко ли ко-то ли ко пре ва зи шла не под но шљи ва си ту а ци ја. Да све ово пре ва зи ла зи ди мен зи је обич ног про бле ма по ка зу је и чи ње ни ца да је и на по след њој сед ни ци Скуп шти не оп шти не Жа баљ то би ло јед но од од бор нич ких пи та ња. З. Си ри шки

Ис те као са мо до при нос БАЧ КИ ЈА РАК: Пе то го ди шњи са мо до при нос гра ђа на од три од сто на не то при хо де, ис те као је по след њег да на де цем бра у МЗ Бач ки Ја рак. Пре стао је и ман дат чла но ва Са ве та ме сне за јед ни це. Иста си ту а ци ја је у оста лим ме сним за јед ни ца ма у оп шти ни Те ме рин – а ни су рас пи са ни из бо ри за чла но ве ових те ла. Без сред ста ва, без овла шће ња, без пла та се кре та ра и оста лих за по сле них, без по мо ћи не про фит ним ор га ни за ци ја ма и удру же њи ма.

-Из у зет но је те шко, али се ра ди и че ка од лу ка над ле жних у ло кал ној са мо у пра ви - ис ти че пред сед ник Са ве та МЗ Бач ки Ја рак Ми лан Ман дић. Он до да је да се не уре ђу је цен тар на се ља и пи ја ца у овом ме сту, све су ве ћи про бле ми на јав ној ра све ти. У про сто ри ја ма Ме сне за јед ни це на пла ћу ју се услу ге ЈКП „Те ме рин“ и ЈП „Гас“, јер је Бач ки Ја рак остао без по слов не је ди ни це Ин те за бан ке. М. М.

dnevnik

ПРЕД СТА ВЉЕН АК ТУ ЕЛ НИ ПРО ЈЕ КАТ ПРЕ КО ГРА НИЧ НЕ СА РАД ЊЕ

Пут за шти те кул тур ног на сле ђа

БЕ ЧЕЈ: Ак тив ност за по че та 29. сеп тем бра 2009. го ди не, ка да су На ци о нал на аген ци ја за раз вој Ре пу бли ке Ма ђар ске и на ше Ми ни стар ство фи нан си ја, у окви ру ИПА про гра ма пре ко гра нич не са рад ње, рас пи са ли јав ни по зив за при ку пља ње пред ло га про је ка та, ових да на ула зи у за вр шну фа зу пред ре а ли за ци ју јед ног од при хва ће них по име ну „Пут за шти те кул тур ног на сле ђа“. У пи та њу је за јед нич ки про је кат Бе че ја, До ма се ка, Мо ра ха ло ма и Те ме ри на у окви ру ко јег ће би ти ре кон стру и са ни објек ти ко ји ма је за јед нич ко да су гра ђе ни у вре ме Аустро-Угар ске мо нар хи је и ти ме ће се ис пу ни ти је дан од глав них аспе ка та – очу ва ње исто риј ске и кул тур не тра ди ци је за бу ду ће ге не ра ци је.

- Бе чеј ће до би је на сред ства уло жи ти у ре кон струк ци ју згра де у ко јој је већ три де се так го ди на ло ци -

ран би бли о теч ки огра нак у Бач ком Пе тро вом Се лу, До ма сек у Му зеј же ле зни це, Мо ра ха лом у Еко ном ску шко лу, а Те ме рин у За ви чај ну ку ћу - ре кла је, на про мо ци ји про јек та, в. д. ди рек тор На род не би бли о те ке Бе чеј Ер же бет Кин ка. Без по др шке ло кал не са мо у пра ве у сва че ти ри на се ља не би смо при ве ли кра ју про је кат за чи ју ре а ли за ци ју се сред ства обез бе ђу ју из фон до ва ЕУ. Јер, упра во ло кал не са мо у пра ве обез бе ђу ју фи нан сиј ску одр жи вост про јек та у бу дућ но сти. По сло ви ве за ни за јав ну на бав ку су у за вр шној фа зи и док се не иза ба ре из во ђач ра до ва на ма пред сто ји да књи жни фонд, ко ји бро ји пре ко 22.000 на сло ва, већ на ред не не де ље исе ли мо у про сто ри је Зе мљо рад нич ке за дру ге „Ти са“ и Ри мо ка то лич ке епар хи је у Бач ком Пе тро вом Се лу. Не за ду го, јер оба ве за је да ра до ви бу ду за вр ше ни до кра ја

ЈКП „ВО ДО ВОД И КА НА ЛИ ЗА ЦИ ЈА” ПРЕ У ЗИМА ИН ВЕ СТИ ЦИ ЈЕ

По сло ви по чи њу с пр вим па ра ма

ЗРЕ ЊА НИН: ЈКП „Во до вод и ка на ли за ци ја”, уз са гла сност и по др шку ло кал не са мо у пра ве, по сти гло је до го вор са ме сним за јед ни ца ма да убу ду ће ово јав но пред у зе ће бу де но си лац свих ин ве сти ци ја при из град њи и уре ђе њу во до вод них и ка на ли за ци о них обје ка та у на се љи ма на те ри то ри ји гра да Зре ња ни на. За ме ник гра до на чел ни ка Го ран Ка у рић ка зао је, на ју че ра шњој кон фе рен ци ји за но ви на ре, да град ска упра ва сма тра да је по ме ну то пред у зе ће мак си мал но оспо со бље но и тех нич ки и ка дров ски да оба вља те по сло ве. До са да су ме сне за јед ни це, по свом на хо ђе њу, би ра ле из во ђа че ра до ва, због

че га је у овој обла сти вла да ло оп ште ша ре ни ло.

- Све до ци смо да су по је ди не МЗ са мо и ни ци ја тив но, на објек ти ма „Во до во да и ка на ли за ци је”, еви ден ти ра ним у на шим књи га ма као др жав на имо ви на, спро во ди ле од ре ђе не ра до ве, иако би о њи ма тре ба ло ми да бри не мо. То је пре не брег ну то из, не знам ко јих раз ло га, па се пре пу шта ло ли ци ма ко ја ни су струч на да се ба ве ин ве сти ци о ним по сло ви ма. Ова квим јед ним при сту пом, ко ји је за ме не нор ма лан и ре гу ла ран, сви ће до би ти. Нов ца има ма ло и ми слим да је вр ло ва жно да ула га ња бу ду та мо где је то нај ва жни је – ка зао је ди рек тор ЈКП „Во до вод

Опе ко ти не од во де То ма ше вац има про бле ма са при су ством га са у во ди. Ме шта ни има ју до ста не до у ми ца око то га да ли то по ве ћа ва по тро шњу и да ли се пра вил но очи та ва утро шак во де. Ве о ма је те шко ко ри сти ти ова кву во ду, ко ја мо же би ти и опа сна. На и ме, сво је вре ме но се де си ла екс пло зи ја у јед ној ку ћи, а њен до ма ћин и дан – да нас има опе ко ти не по ру ка ма.

- Во до то рањ ће обез бе ди ти ста бил но снаб де ва ње ме шта на пи ја ћом во дом и до бар при ти сак али, на жа лост, не ће по бољ ша ти њен ква ли тет. Без фа бри ке во де, од но сно пре чи ста ча и за ме не ком плет не во до вод не мре же, не ће мо до би ти на ква ли те ту, али је ово је дан од пр вих ко ра ка у том прав цу – об ја снио је Не над Ни ко лић.

ТАКМИЧЕЊЕ ПОДМЛАТКА ЦРВЕНОГ КРСТА У СЕНТИ

Најбољи гимназија и ОШ „11. новембар”

СЕНТА: У организацији Црвеног крста Сенте у Дому културе одржано је општинско такмичење „Шта знаш о здрављу и о Црвеном крсту?”, на којој се учествовало 12 екипа из основних школа и 11 екипа из средњих школа. Петочлане екипе су одмериле знање на ширењу знања из хуманитарног права, ХИВ инфекцији, алкохолизму, исхрани адо-

С такмичења у Сенти

сцелената, штетности пушења, здрављу зуба и уста и трафикингу. Сви такмичари су решавали писмене задатке, а остале задатке су реша-

вали заједно екипно, а бодове су добијали и за раније урађене плакате на задате теме. Грађани Сенте плакате ће моћи да виде на изложби који ће се припремати поводом отварања Недеље Црвеног крста. На такмичењу, заједно са волонтерима било је више од 180 учесника. Код подмлатка прво место је освојила екипа из Основне школе „11. новембар“ из Сенте, друга је екипа основаца из Горњег Брега, а трећа из школе „Турзо Лајош“ из Сенте. Код средњошколаца у омладинском узрасту прво и друго место је припало екипама из гимназије у Сенти, а трећа је екипа Средње медицинске школе из Сенте. По један члан из победничке екипе ће учествовати на покрајинском такмичењу, који ће се одржати 5. априла у Новом Саду. Код подмлатка на покрајинско такмичење пласирала се Нађа Живковић из, а код омладинског узраста Жанет Кормањош, обе из поденичких екипа. М. Мр.

и ка на ли за ци ја” Ми ло рад Бје ло гр лић. По вод ју че ра ње кон фе рен ци је у Мул ти ме ди јал ној са ли Град ске ку ће би ло је и по ве ра ва ње ин ве сти тор ских по сло ва на из град њи во до тор ња и за ме ни де ла во до вод не мре же у То ма шев -

цу том јав ном пред у зе ћу. Пред сед ник Са ве та МЗ То ма ше вац Не над Ни ко лић пре дао је Бје ло гр ли ћу глав ни про је кат ко ји је из ра ди ла но во сад ска фир ма „Хи дро би ро”, а фи нан си рао По кра јин ски се кре та ри јат за по љо при вре ду. По ре чи ма Ни ко ли ћа, укуп на про це ње на вред ност ра до ва је из ме ђу 22 и 25 ми ли о- на ди на ра. Та чан да тум от п о ч и њ а њ а по с ло ва још се не зна, а чим бу ду обез бе ђ е н е пр ве па р е, мо же се стар то ва ти са уре ђе њем те ре на.

- Са го то вим про јек том мо же мо кон ку ри са ти код раз ли чи тих фон до ва за до би ја ње сред ста ва за из град њу во до тор ња. До са да смо из гу би ли не ко ли ко при ли ка, јер до ку мен та ци ја ни је би ла го то ва – на вео је Ни ко лић, уз на по ме ну да се ових да на за вр ша ва ју и глав ни про јек ти за из град њу ка на ли за ци је и си сте ма за пре чи шћа ва ње от пад них во да у том се лу. Ж. Ба ла бан

сеп тем бра ове го ди не и он да ће мо све вра ти ти у да ле ко функ ци о нал ни ји про стор с мо гућ но шћу про ши ре ња де лат но сти. По сле ре кон струк ци је згра де, ко ја мо ра са чу ва ти аутох то ни из глед из вре ме на ка да је од 1900. до 1905. го ди не гра ђе на, би ће то Ин фо ма ци о ни цен тар у ко јем ће свој круг ин те ре со ва ња на ћи све уз ра сне ге не ра ци је Пе тро во се ла ца. Укуп но је за ре а ли за ци ју про јек та обез бе ђе но 171.604 евра, од че га су Бе чеј ци ин ка си ра ли 66.074, До ма сек 33.089, Мо ра ха лом 46.152 и Те ме рин 26.289 евра. Крат ко роч ни ре зул та ти про јек та су об но ва че ти ри објек та у исто то ло ко на се ља, а ду го роч ни ре зул та ти од но се се на очу ва ње за јед нич ког иден ти те та, за шти ту кул тур не ба шти не, пре ко гра нич не са рад ње, раз ме ну ис ку ства, на уч на ис тра жи ва ња. В. Јан ков

Обележавање миленијума Апатина АПАТИН: На конкурс за идејно решење знака миленијума Апатина пристигло је више од сто радова од 83 аутора, а жири је одабрао идејно решење Градимира Горетића из Апатина, док је рад аутора Звонка Туранског предложен као најбоље решење за поштанску марку такође поводом истог јубилеја Апатина. Сви радови ће бити изложени у Галерији „Меандер“ од 1. до 8. априла. За сада је извесно да ће се, осим коришћења лога изабраног на конкурсу, штампати и 5.000 пригодних марака као и издати монографија, констатовано је на седници Организационог одбора за обележавање миленијума Апатина. За наредни састанaк чланови Одбора треба да припреме и програм обележавања јубилеја до краја године као и да се утврди датум централне прославе, која ће, по свему судећи, бити крајем године. Поводом миленијума Апатина предложено је да се организује изложба експоната који обележавају од преисторије до данас, а у оквиру јубилеја биће и обележавање 130 година бриге о деци у предшколским установама.

- Чињеница је да има много предлога од изградње воденице до других објеката као и отварање Музеја рибарства и Подунавских Шваба у простору некадашње Фабрике рибе у Апатину где је на располагању око 2.400 квадратних метара. Очекујемо да ће „Војводина воде” уступити ово здање општине - рекао је председник општине др Живорад Смиљанић. Ј. П.

ОЗЕЛЕЊАВАЊЕ ОД ЕКОЛОШКЕ ТАКСЕ

Засађено 400 садница

ВОЈКА: Пошто је Општина Стара Пазова обезбедила 1,1 милиона динара од еколошке таксе, у Војки је засађено 400 садница на месном гробљу. Садњу су обавили радници ЈКП „Чистоћа“, на челу са инжењерком хортикултуре Босиљком Илић која нам рече да је засађено преко 200 туја смарагдица дуз ограде старог војачког гробља, из Карађорђеве улице, док је око капеле и дуж стаза које се формирају на новом гробљу засађено 88 јавора (црвенолисних, канадских и платанолисних) и већа количина ситнијег жбунастог растиња. Саднице изванредног квалитета, набављене су у расаднику „Оморика“ у ЧеЖиван Сарић, Миленко Бубоња, Босиљка Илић и Петар Ћурчин неју, каже инжењерка хортикултуре, а читав посао је динара у насипање терена за ново дити, а Ћурчин је најавио и да ће обављен у складу са пројектом ко- гробље у Војки, остаје да се ураде на старом и новом гробљу овог ји је иницирао члан Општинског стазе, које су већ дефинисане и пролећа бити ископан по један бувећа Стара Пазова Живан Са- насуте шљунком и од 1.јуна би нар за техничку воду. После Војке рић. Он је, у обиласку радова са требало очекивати парцелацију и ће се озелењавати простор око Миленком Бубоњом, руководио- уступање гробних места на новом Предшколске установе „Радост“ у цем одељења за комуналне, ин- гробљу. И он и председник Савета насељу Бановци-Дунав, а онда се спекцијске послове и екологију и МЗ истичу добру сарадњу са Оп- приступа великом послу пошупредседником Савета МЗ Војка штином Стара Пазова јер, без то- мљавања путних појасева у опПетром Ћурчином истакао да је га, пошто нема самодоприноса ви- штини. до сада уложено близу два милина ше, не би било могуће све ово ураА. Мали

dRU[TvO

dnevnik

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE DR BOJAN PAJTI] OTVORIO PETI SPRAT ZREWANINSKE BOLNICE

„Pla va le po ti ca” za zdra vqe Ba na }a na Predsednik Vlade Vojvodine dr Bo jan Paj ti} sve~ano je ju~e ozvani~io po~etak rada pete, od ukupno deset eta`a Nove bolnice u Zrewaninu, i tom prilikom direktorki ove zdravstvene ustanove dr Gor da ni Ko zlo va~ ki uru~io re{ewe o nov~anoj pomo}i od pet miliona dinara za nabavku anesteziolo{ke opreme i operacionog stola. Nova bolnica je izgra|ena zahvaquju}i samodoprinosu gra|ana ~etiri sredwobanatske op{tine – Zrewanina, @iti{ta, Nove Crwe i Se~wa. Radi se o prostoru povr{ine 2.500 kvadratnih metara, s 91 posteqom, u kojem }e biti sme{tena odeqewa urologije, ginekologije i otorinolaringologije.

– Pokrajinska vlada, u saradwi s lokalnom samoupravom, ula`e velike napore i ogromne pare da u gradu Zrewaninu i naseqenim mestima, i uop{te u Sredwobanatskom okrugu, stvori takav ambijent da bi qudi primetili da se poboq{ava standard `ivqewa. U posledwe ~etiri godine u Zrewanin smo investirali oko tri i po milijarde dinara i iza toga imamo ~itav niz rezultata, od nove sportske hale, nove Medicinske {kole, vodovodne, kanalizacione i putne mre`e… Samo u zrewaninsku bolnicu, u posledwih nekoliko godina, investirali smo sto miliona dinara u vidu nove opreme – rekao je Pajti}, i obe}ao da }e

Za kompletirawe bolnice jo{ 15,3 miliona evra Op{ta bolnica „Dr \or|e Joanovi}“ u Zrewaninu osnovna je zdravstvena ustanova za stacionarno le~ewe i pru`awe specijalisti~kih medicinskih usluga gra|anima Sredwobanatskog okruga s oko 208.000 stanovnika. Do sada je iz samodoprinosa me{tana sredweg Banata u objekat Nove bolnice ulo`eno ukupno 49,2 miliona evra, a za zavr{etak potrebno je izdvojiti jo{ oko 15,3 miliona evra.

Vlada Vojvodine i u narednom periodu ~initi sve da paralelno razvija privredu i poboq{ava standard `ivqewa gra|ana. Dodao je da }e u narednu godinu i po, zajedni~kim snagama, biti izgra|en jo{ jedan sprat Nove bolnice.

Vojvo|anski premijer je istakao da je maksima pokrajinske vlasti da u Vojvodini niko ne sme bi-

Pre mi nuo @i vo rad Ko va ~e vi} Predsednik Evropskog pokreta Sr bi je, je dan od ute me qi te qa Igmanske inicijati ve i nekada{wi ju go slo ven ski am ba sa dor u SAD @i vo rad Ko va ~e vi} umro je ju~e u Beogradu u 81. godini. Kova~evi} je preminuo po sle du `e bolesti. Datum i vreme sahrane bi}e naknadno saop{teni. @ivorad Kova~evi} je imao dugu politi~ku, diplomatsku i kwi`evnu karijeru, u kojoj je pro{ao razli~ite funkcije - po~ev od komunisti~kog aktiviste, dr`avnog funkcionera, diplomate i autora zna~ajnih publicisti~kih dela.

ti upla{en od bolesti i nemogu}nosti le~ewa, kao i da se standard le~ewa mora podizati iz godine u godinu.

Direktorka bolnice Gordana Kozlova~ki, nazivaju}i zdravstveni objekat “plavom lepoticom”, napomenula je da wegova ukupna povr{ina iznosi 42.000 kvadrata, s funkcionalnim pro-

storom koji je do danas bio 21.000 kvadratnih metara. Sada je tome pridodato jo{ 2.500 kvadrata prostora koji zadovoqava sve evropske standarde i kriterijume.

– ^inom preseqewa urologije, ginekologije i otorinolaringologije zaokru`ujemo celinu hirur{kih segmenata ove ustanove i pod isti krov stavqamo sve hirur{ke grane, potporne slu`be iz klini~ke podr{ke i odeqewe za hitno stawe. Nadamo se da }emo u naredne dve-tri godine uspeti da preselimo i internisti~ke grane na {estu i sedmu eta`u – poru~ila je Gordana Kozlova~ki.

Gradona~elnik Zrewanina i biv{i direktor bolnice dr Mi le ta Mi haj lov kazao je da je bilo nedoumica oko toga da li }e biti zavr{eno ono {to je gra|anima obe}ano.

– Ispunili smo sve ono {to smo obe}ali na po~etku samodoprinosa, ali ovo nije kraj. O~ekuje nas zavr{etak kompletne bolnice i trudi}emo se da to uradimo zahvaquju}i novcu iz fondova i projekata koji nam budu dostupni. Sada kada imamo ovako savr{en prostor i opremu, kada imamo izuzetan kadar i akreditovanu bolnicu, s pravom mogu da o~ekujem da nastavite daqe da unapre|ujete zdravstvo u Zrewaninu i Vojvodini – poru~io je Mihajlov zrewaninskim lekarima. @. Balaban

PRIPREME ZA TRE]I FESTIVAL NAUKE U NOVOM SADU

Osnov ci pi {u him nu i cr ta ju ro bo te Tre}i festival nauke u Novom Sadu odr`a}e se 7. i 8. maja, u organizaciji Novosadskog univerziteta, u ~ijem su sastavu 14 fakulteta i dva istra`iva~ko-razvojna instituta. Festival je fantasti~na pozornica na kojoj istra`iva~i, nastavnici, saradnici i studenti na interaktivan i {irokoj publici prijem~iv na~in otkrivaju tajne i ~ari nauke, koja je svuda oko nas. Pod geslom „O~i u o~i s naukom”, sve aktivnosti Festivala namewene su {irokoj publici u ciqu pru`awa inspirativnog uvida u nauku.

Kao i prethodne dve godine, festival }e se odr`ati u kampusu Univerziteta, i to na Prirodno-matemati~kom, Fakultetu tehni~kih nauka, Pravnom, Poqoprivrednom i Tehnolo{kom fakultetu, kao i u srcu Kampusa, na Trgu Dositeja Obradovi}a. U ovom carstvu nauke bi}e i improvizovane laboratorije gde }e se u`ivo izvoditi eksperimenti (mnogi i uz u~e{}e publike), bi}e tu i za-

bavnih radionica za decu, popularnih predavawa, izlo`bi... Ovakav vid promocije i popularisawa nauke Novosa|ani su odli~no primili, pa je tako lane festival zabele`io vi{e od 10.000 posetilaca! I ove godine generalni pokroviteq festivala je Vlada Vojvodine, a pokroviteqi su Pokrajinski sekratrijat za nauku i tehnolo{ki razvoj i Ministarstvo prosvete i nauke.

Festival je raspisao i dva nagradna konkursa za osnovce: likovni na temu „Kako zami{qam robota” i literarni, „Oda nauci”, za tekst festivalske himne. Na konkursima mogu u~estvovati |aci od prvog do osmog razreda osnovne {kole, a rok za slawe radova je 22. april. Na u~iteqe i nastavnike apeluje se da podstaknu svoje u~enike na kreativnost i u~e{}e na konkursima. Vi{e podataka o festivalu i konkursima mo`e se na}i na sajtu Univerziteta u Novom Sadu www.festivalnauke.uns.ac.rs.

V. ^.

Ministar prosvete i nauke @ar ko Ob ra do vi} izjavio je da su ekonomski pokazateqi takvi da se mo`e o~ekivati pove}awe plata zaposlenima u prosveti, ali da }e se to definitivno znati u drugoj polovini aprila, kada budu poznati rezultati priliva novca u buxet u prvom kvartalu. Obradovi} je rekao da je Ministarstvo uputilo dopis svim na~elnicima {kolskih uprava i direktorima {kola, kojim `eli da upozna zaposlene, {kolske odbore i roditeqe o tome {ta je, kako je rekao, Vlada u~inila i {ta je ponudila.

„Di gi tal ni ~as” na gra |u je na stav ni ke U `eqi da podstakne efektivne i raznovrsne upotrebe informacionih tehnologija u nastavi, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono dru{tvo raspisalo je nagradni konkurs „Digitalni ~as”, namewen nastavnicima obaveznih i izbornih predmeta u osnovnim {kolama. Radom koji sadr`i prikaz jedne nastavne jedinice, uskla|ene s nastavnim planom i programom, a u kojoj se informacione tehnologije koriste kao nastavno sredstvo, na konkursu mogu u~estvovati i predmetni i razredni nastavnici osnovaca. Po propozicijama, takmi~arska nastavna jedinica trebalo bi da se realizuje tokom najvi{e ~etiri {kolska ~asa, a primena svih informacionih tehnologija u woj mora biti uskla|ena s ciqevima i zadacima ~asa.

13

[EST STUDENATA MEDICINSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU BORAVI]E U BOLNICI „TENON” U PARIZU

Stu dij sko pu to va we za naj bo qe [est studenata Medicinskog fakulteta u Novom Sadu bi}e gosti bolnice „Tenon” u Parizu. Po dva najboqa studenta {este godine Medicinskog fakulteta odlazi}e u narednom periodu u Pariz na dve nedeqe, a putne tro{kove i tro{kove boravka snosi}e pariska bolnica. Prve dve studentkiwe ve} su otputovale. Pro{le nedeqe prof. dr @an-Pjer Loc, upravnik Klinike za onkologiju u bolnici „Tenon”, koji je i najzaslu`niji za to {to je na{im studentima omogu}eno da borave u toj

solidnog tumora transplantacijom mati~nih }elija, {to je on i prihvatio. ^etiri na{a lekara i medicinska sestra bili su kod dr Loca u bolnici „Tenon” na edukaciji i zajedno s wim kre}emo u transplantaciju. Svaka tri meseca prof. Loc dolazi na Istitut i u saradwi s wim do sada smo uradili 54 transplantacije perifernih mati~nih }elija kod solidnih karcinoma testisa i limfoma. Wegovom zaslugom na{i studenti putuju na studijsko putovawe u Pariz.

Sa ra Cvet ko vi} i Alek san dra Do bro do lac

[ansa za nova znawa Prve dve studentkiwe {este godine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, koje su ve} u Parizu, su dvadeset~etvorogodi{we Sa ra Cvet ko vi} i Alek san dra Do bro do lac. Obe imaju prosek vi{i od 9, {to je, osim dobrog znawa engleskog jezika, bio glavni uslov za studijsko putovawe. Kako ka`u, ~im su pro~itale konkurs za odlazak u Pariz, javile su se jer se {ansa da se upoznaju s radom na tako jednoj ~uvenoj bolnici ne propu{ta. bolnici, sastao se sa studentima, upoznao ih sa svim pojedinostima puta, boravka u bolnici i programa koji }e tamo imati.

– Ovo je prvi put na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu da se, saradwom preko Katedre za onkologiju s gostuju}im profesorom, studenti {aqu na studijsko putovawe – ka`e {efica Katedre za onkologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Dar ja na Jo va no vi}. – Saradwa s prof. Locom po~ela je pre vi{e od ~etiri godine kada ga je Medicinski fakultet u Beogradu pozvao da pomogne u osnivawu katedre za onkologiju na tom fakultetu. Tada je prof. Loc posetio i Medicinski fakultet u Novom Sadu gde se upoznao s organizacijom rada na{e Katedre za onkologiju. Tom prilikom Institut za onkologiju Vojvodine ga je pozvao da nam pomogne u uvo|ewu le~ewa

Profesor Loc ka`e da je do sada 25 puta dolazio u Novi Sad, dr`ao predavawa, pregledao pacijente i pomagao u stvarawu programa visokodozne terapije i transplantacije perifernih mati~nih }elija kod nekih karcinoma: – Imamo dobre rezultate pa smo krenuli u organizaciju kongresa. Prvi je bio pre dve godine, o raku dojke, pro{le godine tema je bila karcinom debelog creva, ove }e biti ginekolo{ki karcinomi, a naredni – urolo{ki karcinomi. Za vreme boravka u bolnici „Tenon” studenti }e dobiti mentora koji }e stalno biti uz wih. Protokoli i le~ewe bolesnika s karcinomom uglavnom su isti, ali je organizacija rada na dijagnostici i le~ewu druga~ija, {to }e za studente svakako biti interesantno.

J. Barbuzan

SASTANAK KOMISIJE ZA UTVR\IVAWE ISTINE O UBISTVU DRA@E MIHAILOVI]A

VESTI Mi ni star po ve }a va pla tu pro sve ta ri ma?

~etvrtak24.mart2011.

Svi pristigli radovi bi}e prema nastavnim predmetima podeqeni u tri grupe. U jednoj }e biti ~asovi iz grupe predmeta informatike, ra~unarstva i tehni~kog, u drugoj grupi bi}e dru{tvene nauke i sport, a u tre}oj prirodne nauke. Iz svake od ovih grupa Ministarstvo }e nagraditi po 16 najboqih radova, i to po jednom prvom nagradom od 70.000 dinara, tri druge po 50.000 i 12 tre}ih po 30.000 dinara. Osim ovih, bi}e dodeqene i tri specijalne nagrade od po 100.000 dinara, i to za interaktivnost, inovativnost i interdisciplinarnost.

Na konkurs „Digitalni ~as” nastavnici se mogu prijaviti elektronski na veb-strani www.digitalnaskola.rs/cas do 5. maja, a rezultati }e biti objavqeni 1. juna.

D. D.

Pro mo vi sa ni dok to ri na u ka Na Univerzitetu u Novom Sadu ju~e je rektor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} promovisao {esnaest doktora nauka. Najvi{i nau~ni stepen stekli su: Bi qa na Gor ja no vi}, Mla den Do bri} i Igor Pa jo vi} (poqoprivreda), Alek san dar Pot ko wak (veterina), Qu bi ca Du |ak, Aca An ti}, La za Ma noj lo vi}, Da ni je la La li} i Gor da na Mi lo sa vqe vi} (tehni~ke nauke), Vla di mir Mi hi} (psihologija), Ni ko li na Zo be ni ca (kwi`evnost), Zve zda na Sto {qe vi} i An |el ka Bu la to vi} (pedagogija), Du {i ca Ma ri}, Je le na Bje la no vi} i Alek san dar Ne di} (medicina).

V. ^.

Pi smo Uni je sin di ka ta ro di te qi ma Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije uputila je ju~e pismo roditeqima u~enika osnovnih i sredwih {kola u kojem obja{wava razloge za {trajk i najavqeni protest u petak, 25. marta, s kojeg }e „jo{ jednom poslati poruku vlasti da uva`i zahteve„. U pismu se kao razlozi {trajka navode ~iwenice da se u Srbiji za obrazovawe izdvaja 10 do 20 puta mawe nego u evropskim zemqama, da ne postoji strategija razvoja obrazovawa, ve}, kako je Unija navela u saop{tewu, samovoqa Ministarstva prosvete, kao i to da su {kolski objekti i oprema ispod evropskih standarda.

Kon kurs za do de lu na ci o nal nih pri zna wa Na osnovu Odluke o raspisivawu konkursa za dodelu nacionalnih priznawa za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivawa saradwe i ja~awa veza Srbije i dijaspore, ministar dijaspore i vera raspisao je konkurs za dodelu nacionalnih priznawa „Majka Srbija”, „Slobodan Jovanovi}”, „Mihajlo Pupin”, „Nikola Tesla” , „Dositej Obradovi}”, „Vuk Karaxi}” i „Milo{ Crwanski”.

Predlozi se podnose Ministarstvu za dijasporu najkasnije do 2. maja uz obrazlo`ewe s biografijom za svakog kandidata. Za izbor pojedinaca kojima }e biti dodeqena nacionalna priznawa bi}e formirana stru~na komisija koja }e kona~ne rezultate objaviti na sajtu Ministarstva za dijasporu. Q. M.

Iz ru `i~ wa ka na Adi te lo pre ne to na Rat no ostr vo?

Nakon vi{e od godinu dana, danas se sastaje Komisija za utvr|ivawe istine o ubistvu generala Dragoslava Mihailovi}a da bi se analiziralo svedo~ewe biv{eg visokog oficira OZNA-e, koji sada ima 91 godinu, o tome da je Dra`a ubijen i zakopan na Adi Ciganliji.

Nekada{wi ozna{ tvrdi da je Dra`u Mihailovi}a u no}i izme|u 16. i 17. juna 1946. godine metkom u potiqak ubio Bo `a \or |e vi}, kao i da je kasnije wegovo telo s jo{ osam `rtava zakopano u raku duga~ku pet metara i poliveno `ivim kre~om. Kako je on svoj iskaz dao jo{ novembra pro{le godine, ~lanovi Komisije utvrdili su da su rake bile kod ru`i~waka na Adi, i to na mestu gde su kasnije tada{we vlasti podigle spomenik – zvezdu petokraku. No, tu, izgleda, nije kraj seqakawa Dra`inog tela jer isti svedok

tvrdi da je ono kasnije preba~eno na Ratno ostrvo.

Zadatak Komisije je da se proveri i utvrdi da li je izjava nekada{weg ozna{a verodostojna i da li su ova nova saznawa dovoqna da se stavi ta~ka na misteriju o Dra`inom grobu. Komisija treba da od svedoka li~no ~uje sve o Dra`inoj likvidaciji jer se wegovo svedo~ewe pojavilo u medijima, a potom utvrdi da li je verodostojno i da li zaista donosi razre{ewe misterije duge vi{e od {est decenija.

Srpski pokret obnove tra`i da dr`avna komisija hitno utvrdi okolnosti i mesto na kojem je sahrawen general Mihailovi}, kao i da budu saop{tene sve do sada utvr|ene ~iwenice. Osim toga, SPO o~ekuje da Vi{i sud u Beogradu u {to kra}em roku okon~a postupak po zahtevu za rehabilitaciju Dra`e Mihailovi}a.

Q. Male{evi}

14

~etvrtak24.mart2011.

JU ^E U KO VI QU

Uni {te na ru~ na bom ba Pripadnici Sektora za vanredne situacije iz Beograda uni{tili su ju~e oko 12 sati u Koviqu ru~nu bombu M-75 koja je prona|ena bez za{titnog osigura~a dan ranije u dvori{u porodi~ne ku}e u Ulici Laze Kosti}a.

Uni{tavawe neeksplodiranog ubojnog sredstva obavio je stru~ni tim MUP-a uz pomo} Uprave za vanredne situacije u Novom Sadu, policijske ispostave na Klisi, saobra}ajaca i vatrogasaca, saop{tio je ju~e na~elnik pomenute uprave Bo {ko Pi li po vi}. M. V.

TRA GE DI JA U SE LU DU BO KA, KOD JA GO DI NE

Raz neo biv {u `e nu i se be

U selu Duboka kod Jagodine u eksploziji ru~ne bombe poginuli su Vladica M. i wegova biv{a supruga Sne`ana B., a dve osobe su te{ko rawene i zbrinute su u jagodinskoj bolnici, a potom transportovane na Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu.

spre~i, biv{i `andarm je aktivirao bombu od koje su on i Sne`ana nastradali, a Sevdalina i Stani{a Andreji} te{ko raweni.

Po saznawima medija od me{tana i o~evidaca, Vladica M. je ranije u vi{e navrata Sne`anu maltretirao i pretio joj, a

Me sto tra ge di je u se lu Du bo ka

Vladica M. i Sne`ana B. bili su roditeqi desetogodi{weg de~aka, a motiv ove tragedije su, kako se saznaje, nere{eni porodi~ni odnosi.

U nesre}i su te{ko raweni Sev da li na i Sta ni {a An dre ji}. Po tvrdwama o~evidaca, u centru Duboke iz trena u tren su se smewivale dramati~ne scene. Vladica je sa~ekao Sne`anu da izi|e iz autobusa i zapretio da }e se ubiti bombom, a kada je Stani{a poku{ao da ga

nedavno je ~ak bio i u zatvoru zbog nasiqa u porodici. Samo dan pre tragedije, on je u jagodinskom Centru za socijalni rad pretio da }e se ubiti, {to je Centar slu`beno i prijavio policiji. Policija je nakon te prijave Vladicu M. privela na neuropsihijatrijski pregled, ali je proceweno da on ne predstavqa opasnost po sebe i druge ukoliko je van odgovaraju}e zdravstvene ustanove, pa je pu{ten ku}i.

E. D.

KI KIN \A NIN SE TE RE TI ZA DR SKU KRA \U

@e ni oteo tor bu i po be gao Protiv Zo ra na G. (1987) iz Kikinde policija je podnela krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da je pre mesec dana izvr{io kra|u na drzak na~in.

Po saop{tewu policije, osnovano se sumwa da je osumwi~eni Zoran G. 25. februara ove godine oko 23.45 sata u Ulici \ure Jak{i}a u Kikindi istrgao torbu iz ruke pedeset~etvorogodi{we `ene i nakon toga pobegao. Iz torbe je uzeo novac, torbu bacio, a policija je uspela da rasvetli ovu drsku kra|u.

M. Mr.

NA IZ BO RI MA ZA TRI ^LA NA DVT-a

Gla sa lo vi {e od 95 od sto tu `i la ca Na izbore za tri ~lana stal nog sa sta va Dr `av nog ve }a tu `i la ca iza {lo je 95,37 odsto bira~a – tu`ilaca, a rezultati izbora bi}e pred sta vqe ni da nas, sa op {tila je ju~e Izborna komisi ja Dr `av nog ve }a tu `ilaca.

Na tri izborne jedinice u Republi~kom javnom tu`ila{tvu, u apelacionim i tu`ila{tvima za ratne zlo~ine i organizovani krimi-

nal, kao i za predstavnika AP Voj vo di ne, iza {lo je 206 od ukupno 216 upisanih bira~a, precizirano je u saop{tewu.

Po~etkom meseca izabrana su tri ~lana tog najvi{eg organa tu`ila~ke organizacije iz reda vi{ih i osnovnih tu`ila{tava.

Kona~an izbor kandidata obavi}e parlament, posle ~ega }e biti formiran stalni sastav DVT-a.

(Tanjug)

UDES U KI KIN DI

Devoj~ice povre|ene na pre la zu U saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila prekju~e oko 14.45 ~asova u Kikindi, na pe{a~kom prelazu lak{e su povre|ene dve dvanaestogodi{we devoj~ice.

Protiv voza~a putni~kog motornog vozila Ne na da L. (1984) iz Banatskog Velikog Sela, koji je u~estvovao u saobra}ajnoj nezgodi, bi}e podneta odgovaraju}a krivi~na prijava, saop{teno je iz Policijske uprave u Kikindi.

M. Mr.

crna hronika

dnevnik

NO VO SA \A NIN UHAP [EN ZBOG RA WA VA WA KOD [TRAN DA

Osum wi ~en za po ku {aj ubi stva 2007. go di ne Kriminalisti~ka policija uhapsila je Si ni {u @. (1976) iz Novog Sada pod sumwom da je poku{ao ubistvo jednog sugra|anina 2007. godine u blizini ulaza na kupali{te [trand. Za okrivqenim je bila raspisana poternica radi izdr`avawa zatvorske kazne na koju je osu|en zbog trgovine narkoticima.

Pri li li kom hap {e wa, Si ni {a je imao kod sebe falsifikovanu li~nu kartu i voza~ku dozvolu, a pretresom wegovog stana prona|eno je oko 22 grama praha za koji se pretpostavqa da je ko-

kain, nelegalno oru`je – skra}ena pu{ka zvana krate` i pi{toq, ve}a koli~ina municije i „zna~ajan„ iznos novca u doma}oj i stranoj valuti.

Osumwi~eni }e uz krivi~nu prijavu biti priveden na saslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Kako „Dnevnik„ nezvani~no sazanaje, Sini{i, zvanom Simbe, stavqa se na teret da je 21. maja 2007. godine na Sun~anom keju, u blizini najpoznatije novo-

sadske pla`e, iz pi{toqa ispalio vi{e metaka, a tom prilikom je pogo|en u grudi i nogu Milorad B. Odmah posle doga|aja posumwalo da je uzrok pucavwe ne ra {~i {}en od nos oko nar ko ti ka.

Navodno, prilikom pomenutog pretresa o ko jem se ju ~e ogla si la po li ci ja, zate~eno je 23.700 evra, pet patrona za „kra te`„ i 57 me ta ka za pi {toq „devetku”. Nije iskqu~eno da su pripadnici MUP-a ovog osum wi ~e nog dovodili u vezu i s krivi~nim delom iznude.

E. D.

NA STA VQEN PRO CES BIV [EM DI REK TO RU OFK „BEOGRAD”

Zvezdan Ter zi} u pri tvo ru do da qeg Vi{i sud u Beogradu, ju~e je, u nastavku su|ewa nekada{wem direktoru OFK „Beograd“ Zve zda nu Ter zi }u, optu`enom za zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s transferima trojice igra~a OFK-a, ponovo odbio jemstvo vredno 535.000 evra u vidu hipoteke na vi{e porodi~nih nekretnina koje je Terzi} ponudio da se brani sa slobode.

Odluku o prvostepenom re{ewu kojim je odbijeno jemstvo done}e verovatno Apelacioni sud u Beogradu jer su Terzi}evi advokati najavili da }e podneti `albu.

Na po~etku su|ewa u februaru Terzi} je u potpunosti odbacio optu`be koje ga sumwi~e za zloupotrebe u vezi s transferima fudbalera Va we Gru ba ~a 1998. godine u „Hambureger“ u

jedini igra~i ~ije transfere obuhvata ovaj postupak, igrali u tom klubu.

Po re~ima svedoka Dimitrijevi}a, po podacima koji su mu poznati, fudbaler Gruba~ je 1997. godine, kad je do{ao u klub, pristao da igra bez naknade, uz uslov da prilikom slede}eg transfera obe{te}ewe pripadne wemu, a ne klubu. Svedok je istakao da je u to vreme u klubu bila te{ka finansijska situacija i besparica te je takav aran`man s Gruba~em bio dobrodo{ao jer se uz wegovu pomo} klub vratio u prvu ligu.

– Ne znam kako je tehni~ki realizovana ta odluka da obe{te }e we pri pad ne Gru ba ~u, prilikom wegovog prelaska u „Hamburger” iz Hamburga, a ne klubu. To pitawe se nikada ni-

U sud ni ci muf ti ja, tre ner „Par ti za na”...

Ju~era{wem su|ewu prisustvovale su brojne pozante li~nosti, me|u kojima trener fudbalskog kluba „Partizan” Alek san dar Sta no je vi}, funkcioner Fudbalskog saveza Mi tar Mr ke la, trener De jan \ur |e vi} i muftija Mu ha med Ju suf spa hi}.

– Tu sam iz privatnih razloga. Moja supruga je sestra od tetke Zvezdana Terzi}a. Tu sam jer se dr`imo zajedno i kad je dobro i kad nije – rekao je Jusufspahi} novnarima pre po~etka su|ewa.

Hamburgu, Sr |a na Sta ni }a 2003. u moskovski „Spartak“ i Bra ni sla va Iva no vi }a 2005. u moskovsku „Lokomotivu“, a ju~e su se ~ula i prva svedo~ewa.

U dokaznom postupku ju~e je svedo~io biv{i na~elnik beogradskog Interpola i ~lan Upravnog odbora OFK „Beograd” Drak ~e Di mi tri je vi}, koji je izneo podatke u vezi s aran`manima pod kojima su po-

je postavqalo u klubu. Kasnije sam ~uo da su ~ekovi unov~eni u Nema~koj i da je Gruba~ dobio novac. ^uo sam da se Gruba~ posle hvalio da je od transfera kupio stan na Lionu u Beogradu, stan u Bu dvi, ne ko li ko automobila, da je po~eo da zida ku}u u Nik{i}u – posvedo~io je Dimitrijevi}.

U vezi s 2005. godinom, kad se desio transfer fudbalera Iva-

Zve zdan Ter zi}

novi}a, svedok Dimitrijevi} je naveo da je u to vreme predsednik kluba i glavni sponzor bio biznismen Miko Bra{wovi}.

– Miko je rekao da je na{ao firmu koja bi otkupila ekonomska prava na Ivanovi}a za 200.000 evra, a kasnije sam u novinama pro~itao o wegovom transferu u „Lokomotivu” – kazao je Dimitrijevi}.

Ovo svedo~ewe, po ocenio odbrane, uop{te ne odstupa od onoga {to je pred sudom tvrdio i sam Terzi}.

U ovom postupku zajedno s Terzi}em su saokrivqeni biv{i sportski direktor OFK „Beograd„ Vla di mir Bu la to vi} i fudbalski agent Dra `en Po du na vac, koji su u odbrani tako|e odbacili optu`be za zloupo-

trebu slu`benog polo`aja u vezi s transferima Vawe Gruba~a, te Ste va na Sto {i }a 2006. godine u {pansku „Malagu“. Oni se brane sa slobode, a Terzi}, koji se posle vi{egodi{weg skrivawa dobrovoqno predao pravosudnim organima Srbije 11. novembra pro{le godine, od tada je u pritvoru.

Protiv nekada{weg sekretara Zajednice prvoliga{a Mi lo va na Ni ko di no vi }a postupak je razdvojen jer je te{ko bolestan.

Nastavak su|ewa je zakazan za 9. maj, a kao svedoci su najavqeni funkcioneri ovog kluba Mom ~i lo Mi ni}, Ne ma wa Jo lo vi}, kao i fudbaleri Vawa Gruba~, Branislav Ivanovi}, Sr|an Stani} i Stefan Sto{i}.

J. Ja ko vqe vi}

BRAN KA KO VA ^E VI] JU ^E IZ O STA LA SA SU \E WA KON ZU LI MA

Ve {tak: Spo sob na da sve do ~i Majka Mi la di na Ko va ~e vi }a, Bran ka, nije ju~e svedo~ila na su|ewu biv{im srpskim diplomatama optu`enim da su pomogli wenom sinu da pobegne iz Amerike u Srbiju, iako je, po nalazu ve{taka, bila sposobna da svedo~i.

Po re~ima sudskog ve{taka Ke na She ko krat skog, Branka Kova~evi}, je na osnovu dokumentacije o wenom zdravstvenom stawu, mogla pristupiti su|ewu i pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu dati iskaz.

– Ona je po~etkom pro{le godine zadobila potres mozga i oboqewe diskusa ki~menog stuba – rekao je ve{tak, dodaju}i da bi svoje mi{qewe mogao izmeniti ukoliko bi se dostavila potpunija dokumentacija jer se ranije Kova~evi}eva po`alila da je pred wom komplikovana operacija.

Su|ewe biv{em generalnog konzulu u Wujorku Slo bo da nu Ne na do vi }u i vicekonzulu Igo ru Mi lo {e vi }u zbog optu`bi da su Kova~evi}u pomogli da po-

Mi la din Ko va ~e vi} s maj kom Bran kom (ar hiv ski sni mak)

begne iz Amerike bi}e nastavqeno 29. aprila.

Tokom ovog sudskog procesa svedo~io je i Miladin Kova~evi}, koji nije teretio biv{e diplomate, navode}i da je iz SAD pobegao jer se pla{io za svoj `ivot i bezbednost porodice, a ne da bi izbegao krivi~nu odgovornost

za prebijawe ameri~kog studenta Bra ja na [taj nha u e ra 4. maja 2008.

On je ispri~ao da su mu u srpskom konzulatu izdali privremenu putnu ispravu, ali je tvrdio da se ne se}a ni~eg u vezi s tra`ewem i dobijawem te isprave, pa ~ak ni da li je u konzulatu video Milo{evi}a i Nenadovi}a.

Kova~evi} je izdr`ava kaznu od dve godine i tri meseca, na koju je osu|en posle sporazuma s Tu`ila{tvom, po kojem je priznao da je [tajnhaueru tokom tu~e u studentskom klubu u Bostonu 4. maja 2008. godine naneo te{ke telesne povrede opasne po `ivot.

Biv{im srpskim diplomatama sudi se zbog optu`bi da su zloupotrebili slu`beni polo`aj tako {to su Kova~evi}u izdali privremenu putnu ispravu i tako mu pomogli da pobegne iz SAD. Oni su to u~inili iako su znali da se u toj dr`avi protiv wega vodi krivi~ni postupak zbog nano{ewa te{kih telesnih povreda ameri~kom dr`avqaninu [tajnhaueru. Diplomatama za delo za koje su optu`eni preti kazna od {est meseci do pet godina zatvora.

Zbog spornih postupaka doma}ih diplomata Srbija je porodici [tajnhauer 2009. isplatila od{tetu od 900.000 dolara.

(Ta njug)

CRnA HROnikA

c m y

dnevnik

~etvrtak24.mart2011.

15

U NO VOM SA DU TAN DEM PRI TVO REN ZBOG KOB NOG BA TI WA WA

Iz dah nuo na kon ob ra ~u na oko mo bil nog?

Okri vqe ni ma za na no {e we te {kih te le snih po vre da sa smrt nom po sle di com, No vo sa |a ni ma Je li sa ve ti N. (1961) i Zo ra nu M. (1972), ko ji se te re te da su bru tal no pre bi li Vo j i s la v a Si m o n o v a (1945), od re |en je pri tvor prek si no} po sle vi {e sat nog sa slu {a wa u no v o s ad s kom Vi { em su d u kod de `ur nog su di je Ta tja ne \u ra {ko vi}.

Okri vqe ni ma se pri pi su je da su u no }i iz me |u 12. i 13. mar ta u Je li sa ve ti nom dvo ri {nom sta nu u Uli ci La sla Ga la pre tu kli we nog po zna ni ka

Tu ~a u dvo ri {nom sta nu u Uli ci La sla Ga la

NE SRE ]A U RUD NI KU MAG NE ZI TA „[U MA DI JA ^A ^AK”

Po gi nu la dvo ji ca ru da ra Dvo ji ca ru da ra, Ra do slav Pe tro ni je vi} (54) i Si ni {a Sto ja no vi} (51), po gi nu la su prek si no} ka da se ob ru {i lo ok no rud ni ka mag ne zi ta „[u ma di ja ^a ~ak”, u po go nu Mi li }ev ci na du bi ni od oko 35 me ta ra.

Dr `av ni se kre tar Mi ni star stva `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Zlat ko Dra go sa vqe vi} po se tio je ju ~e me sto ne sre }e i na ja vio da bi do pet ka tre ba lo da bu de za vr {en kom ple tan iz ve {taj Re pu bli~ ke ru dar ske in spek ci je.

Dra go sa vqe vi} je Ta nju gu re kao da je do ne sre }e do {lo jer se u to ku ra da na jed nom od ot ko pa iz ne na da ob ru {i la ve li ka ko li ~i na sten skog ma te ri ja la, {to se ni je mo glo pred vi de ti.

– Ru da ri ko ji su ra di li na ot ko pu su ve o ma is ku sni i ni su mo gli na ovom ve o ma ni skom teh no lo {kom ni vou na ko jem se iz vo de ra do vi pred vi de ti ta kvo de {a va we i ob ru {a va we to li ke ko li ~i ne ma te ri ja la – ka zao je Dra go sa vqe vi}.

On je na veo da je te lo jed nog ru da ra iz vu ~e no po sle dva sa ta, a dru gog po sle ne ko li ko sa ti.

Dra go sa vqe vi} je ka zao da je nad le `no mi ni star stvo upu ti lo Re pu bli~ ku ru dar sku in spek ci ju od mah po do bi ja wu in for ma ci je o ne sre }i, a da je ona ob i {la me sto do ga |a ja i da bi do pet ka tre ba lo da bu de za vr {en kom ple tan iz ve {taj.

– Na kon tog iz ve {ta ja mo }i }e mo da ti pu nu in for ma ci ju i sa si gur no {}u de fi ni sa ti da li su se sve teh no lo {ke fa ze u pot pu no sti iz vo di le u skla du s

glav nim ru dar skim pro jek tom, od no sno pro jek tom ot ko pa va wa – ka zao je po mo} nik mi ni stra.

Po we go vim re ~i ma, na me stu ne sre }e prek si no} je bi lo tri ru da ra, a tre }i ni je za do bio po vre de. Dvo ji ca pret pro {le no }i stra da lih ru da ra su iz obli `wih se la.

Ok no rud ni ka mag ne zi ta ~a ~an ske „[u ma di je” u Mi li }ev ci ma ak ti vi ra no je pre ne ko li ko me se ci, po {to je pret hod no bi lo za tvo re no zbog ne u spe le pri va ti za ci je „Mag no hro ma” iz Kra qe va.

Rud ni ci su otvo re ni 1927. go di ne, a u ja ma ma „Mi li }ev ci„ i „Bre zak” ko pa no je oko 170.000 to na ru de go di {we. Ovo pred u ze }e je sud bi nu de li lo s kra qe va~ kim „Mag no hro mom”, ~i ji su vla sni ci, pre ne go {to je ugo vor o pri va ti za ci ji ras ki nut 2007. go di ne, bi li in dij ski bi zni sme ni iz kom pa ni je „Glo bal stil” sa se di {tem u Lon do nu.

Po sle ne ko li ko so ci jal nih pro gra ma u „[u ma di ji” je osta lo sa mo de ve to ro rad ni ka dok je jo{ tri de se tak bi lo an ga `o va no na pri vre me nim i po vre me nim po slo vi ma.

Po ~et kom ok to bra pro {le go di ne rud ni ci „[u ma di ja” pot pi sa li su ugo vor s RDS gru pom iz Bo ra o pre u zi ma wu po sto je }ih obje ka ta i sa na ci ji oba ok na u na pu {te nim na la zi {ti ma „Mi li }ev ci” i „Bre zak”. U wi ma je tre ba lo da na |e po sao oko 120 is ku snih ru da ra iz Bo ra i onih ko ji su ve} ra di li u ovim rud ni ci ma.

(Ta njug)

EKS PLO ZI JA U PO GO NU PI RO TEH NI KE KRU [E VA^ KOG „TRA JA LA”

Ka pi sla po vre di la tri rad ni ce Jed na rad ni ca je te `e po vre |e na a dve lak {e u ju ~e ra {woj eks plo zi ji u po go nu pi ro teh ni ke kru {e va~ ke Fa bri ke eks plo zi va i pi ro teh ni ke “Tra jal”, sa op {ti la je Po li cij ska upra va u Kru {ev cu.

pre gle da pu {te na ku }i. Uvi |aj su oba vi li slu `be ni ci Po li cij ske upra ve u Kru {ev cu i Ode qe wa za van red ne si tu a ci je MUP-a.

Rad ni ca u po go nu pi ro teh ni ke kru {e va~ kog „Tra ja la” Zo ri -

Vo ji sla va. Po {to je po vre |e ni ~o vek pre ve zen u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne od mah na kon do ga |a ja, le ka ri su us pe li da sta bi li zu ju we go vo sta we, ali dva da na ka sni je, od no sno 15. mar ta, usled ko m li k a c i j a od broj nih po vre da, on je pre mu nuo na Ode qe wu or to pe di je. Ovaj ~o vek je, iz me |u osta lih po v re d a, imao vi { e stru ke pre lo me no gu i ru ku i frak tu ru lo ba Fo to: N. Sto ja no vi} we. Osum wi ~e ni ma, ko -

ji su po svoj pri li ci u qu bav noj ve zi, u pr vi mah je pri pi san po ku {aj ubi stva, ali je po sle smr ti pre mla }e nog ~o ve ka de lo pre kva li fi ko va no u te {ke te le sne po vre de sa smrt nim is ho dom.

Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, po jed noj ver zi ji, do kob nog ob ra ~u na je do {lo usled sva |e oko mo bil nog te le fo na jer je Je li sa ve ta sma tra la da joj je apa rat uzeo ili ukrao Vo ji slav.

Si mo nov je pre tu ~en u sta nu, ali ga je eki pa Hit ne po mo } i za t e k la is p red ku } e.

Na vod no, na li cu me sta, na kon hap {e wa, utvr |e no je da Je li sa ve ta ima vi {e od ~e ti ri pro mi la al ko ho la (pod se ti mo, sma tra se da je li ce pot pu no al ko ho li sa no ka da ima u or ga ni zmu vi {e od dva pro mi la kao po sled wi ste pen pi jan sta va, a pri me ra ra di, sa o bra }aj ci oba ve zno za dr `a va ju u slu `be nim pro sto ri ja ma na tre `we wu vo za ~e ko ji ima ju vi {e od 1,2 pro mi la al ko ho la).

Kod Zo ra na M. ni je utvr |e no pri su stvo al ko ho la.

M. V.

PO QO PRI VRED NA IN SPEK CI JA U 70 GRA DO VA SR BI JE TRA@ILA „SKAIDOVU” @ESTINU

S tr `i {ta po vu ~e no 2.643 li tra ra ki je Po qo pri vred na in spek ci ja je u pro te kla dva da na spre ve la vi {e od 70 kon tro la {i rom Sr bi je i s tr `i {ta do sa da po vu kla 2.643 li tra ne be zbed ne ra ki je, a ka ko je na ja vqe no iz Mi ni star stva po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de, ak ci ja }e bi ti na sta vqe na. „Mi ni star stvo po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de je 21. i 22. mar ta in ten ziv nim ak ci ja ma i zdru `e nim sna ga ma s MUP-om Sr bi je iz vr {i lo vi {e od 70 kon tro la obje ka ta {i rom ze mqe”, na ve de no je u sa op {te wu tog mi ni star stva.

In spek to ri su kon tro li sa li pro iz vo |a ~e, ve le tr go vi ne i tr go vi ne u Su bo ti ci, No vom Sa du, Be o gra du, Sme de re vu, ^a~ ku, Kra qe vu, Alek san drov cu, Kru {ev cu, Za je ~a ru, Ni {u, Pro ku pqu, Pi ro tu i Le skov cu. Mi ni star stvo je po no vo ape lo va lo na gra |a ne da ne ku pu ju i ne kon zu mi ra ju sle de }e „Ska i do ve„ pro iz vo de: {qi vo vi cu pre pe ~e ni cu od 0,5 li ta ra ja ~i ne 50 ste pe ni, {qi vo vi cu pre pe ~e ni cu od jed nog li tra ja ~i ne 50 ste pe ni i lo zo va ~u od 0,5 li ta ra ja ~i ne 40 ste pe ni u pla sti~ nim bo ca ma.

Mi ni star stvo je u po ne de qak sa op {ti lo da je Po qo pri vred na

in spek ci ja, na kon iz vr {e ne kon tro le ra ki ja kod pro iz vo |a ~a „Skaid” iz Su bo ti ce, na lo `i la wi ho vo po vla ~e we s tr `i {ta i za bra nu pro iz vod we. Ka ko je ob ja {we no, ta kva od lu ka je do ne ta na kon {to je kon sta to va no da se ra di o ne be zbed nim pro iz vo di ma ko ji su opa sni po qud sko zdra vqe.

Na i me, na kon do bi je nih re zul ta ta iz akre di to va ne la bo ra to ri je utvr |e no je da na ve de ne ra ki je ima ju u se bi de set pu ta po vi {en sa dr `aj me ta no la ta ko

da po kva li te tu i zdrav stve noj is prav no sti ne od go va ra ju teh ni~ kim pro pi si ma.

Mi ni star stvo je u ju ~e ra {wem sa op {te wu ta ko |e ape lo va lo i na tr gov ce da na ve de ne ra ki je pod hit no is kqu ~e iz svog pro me ta i uklo ne ih iz obje ka ta. „Sve ne be zbed ne ra ki je u ori gi nal nom pa ko va wu za ko je ima mo do kaz (da ne od go va ra ju pro pi si ma), po vla ~i mo s tr `i {ta, ali po zi va mo i sa me gra |a ne da obra te pa `wu na ori gi nal no za -

tva ra we i dru gih pro iz vo da ovog pro zi vo |a ~a”, is ti ~e se u sa op {te wu.

Mi ni star stvo upo zo ra va na to da po sto ji mo gu} nost da se u te bo ce si pa ju ra ki je ne po zna tog po re kla i ne le gal nih pro iz vo |a ~a ko je mo gu pred sta vqa ti ve li ku opa snost po `i vot i zdra vqe qu di. U ci qu ot kri va wa ne le gal nih to ko va i me sta pro iz vod we i pro me ta ra ki je, Po qo pri vred na in spek ci ja u sa rad wi s MUP-om spro vo di kon tro le i kod fi zi~ kih li ca kod ko jih se sum wa da pra ve ra ki je ne be zbed nog kva li te ta, a sve no ve in for ma ci je bi }e do stup ne jav no sti, na ve de no je u sa op {te wu.

Ni {ka po li ci ja pro na {la je ma wu ko li ~i nu ra ki je su bo ti~ kog pro iz vo |a ~a „Skaid” u otvo re nim fla {a ma u ku }i Z. M. (47) u No vom Se lu kod Ni {a, ko ji je pre mi nuo iz jo{ ne u tvr |e nih raz lo ga, sa op {te no je ju ~e u Po li cij skoj upra vi u tom gra du.

Ka ko je Ta nju gu ju ~e re ~e no na Kli ni ci za en do kri no lo gi ju i tok si ko lo gi ju ni {kog Kli ni~ kog cen tra, u Ni {u ni su re gi stro va ni no vi slu ~a je vi tro va wa ra ki jom su bo ti~ kog pro iz vo |a ~a „Skaid”.

Zo ri}: U Crnoj Travi jo{ jedna `rtva?

Port pa rol Re pu bli~ kog jav nog tu `i la {tva To mo Zo ri} iz ja vio je da Tu `i la {tvo pred u zi ma op se `ne rad we i me re na ra sve tqa va wu okol no sti uzro ka smr ti tri oso be ko ja su kon zu mi ra la ra ki ju pro iz vo |a ~a „Skaid” iz Su bo ti ce.

Zo ri} je u iz ja vi Ta nju gu re kao da se sum wa da su oni pre mi nu li usled kon zu mi ra wa te ra ki je. On je re kao da u ci qu ra sve tqa va wa svih ~i we n i c a i iden t i f i k a c i j e even tu al nih po ~i ni la ca kri vi~ nih de la Tu `i la {tvo ak tiv no pra ti i ko or di ni ra rad s nad le `nim tu `i la {tvi ma ko ja se ba ve slu ~a jem smr ti tri oso be. Re~ je o li ci ma iz Ku le, Ni {a i Le skov ca za ko je sum wa da su pi la ra ki ju su bo ti~ kog pro iz vo |a ~a.

On je pod se tio na to da je po vo dom smr ti T. I. iz Ru skog

Kr stu ra kod Ku le, na zah tev Vi {eg jav nog tu `i la {tva u Som bo ru ana li zi ran sa dr `aj ra ki je iz pro iz vod nog po go na su bo ti~ ke kom pa ni je „Skaid“ u Pri gre vi ci kod Apa ti na, ko jom je utvr |e no da je u ra ki ji „po vi {en sin te ti~ ki me til u od no su na do zvo qe nu gra ni cu”.

Vi {e jav no tu `i la {tvo u Som bo ru za tra `i lo je ob duk ci ju pre mi nu log u ci qu utvr |i va wa uzro ka smr ti, re kao je Zo ri}. Po we go vim re ~i ma, za jed no s po li ci jom, Tu `i la {tvo in ten ziv no ra di i na ra sve tqa va wu uzro ka smr ti M. Z. iz Ni {a, za ko ga se sum wa da je ta ko |e kon zu mi rao ra ki ju pred u ze }a „Skaid”.

Vi {e tu `i la {tvo u Ni {u pod n e l o je pred l og is t ra `nom su di ji za pred u zi ma we po je di nih is tra `nih rad wi i

iz da va we na red be za ve {ta ~e we da bi se ra sve tli le okol no sti smr t i M. Z. i utvr di lo even tu al n o po s to j a w e te { kog kri v i~ nog de la pro tiv zdra vqa qu di i iden t i f i k o v a l i we go vi po ~i ni o ci, na veo je Zo ri}.

On je na po me nuo da je vi {i jav ni tu `i lac u Po gon „Ska i da” u Pri gre vi ci Le s kov c u oba v e s tio Re p u - ki ju pro iz vo |a ~a „Skaid“ iz bli~ ko tu `i la {tvo da je u to - Su bo ti ce. Ra ki ja je pro na |e ku pret hod ne no }i oba vqen na po red te la pre mi nu log, na uvi |aj u Cr noj Tra vi po vo dom li cu me sta, na veo je Zo ri}. smr ti jed ne mu {ke oso be ro - Is tra `ni su di ja od re dio je |e ne 1959. go di ne i da se po ob duk ci ju kao i ve {ta ~e we pr vim sa zna wi ma ta ko |e ra di sa dr `i ne fla {a s na ve de nim o li cu ko je je kon zu mi ra lo ra - pi }em.

NE SRE ]A NA LO KAL NOM PU TU I\O[–MO KRIN

„U pro iz vod nom pro ce su ma ni pu la ci je, do {lo je do ak ti vi ra wa tre nut ne ka pi sle pri li kom ras pa ki va wa od stra ne rad ni ce ko ja je te `e po vre |e na”, na vo di po li ci ja, i do da je da je ta oso ba pre ba ~e na za Be o grad.

U tre nut ku ak ti vi ra wa ka pi sle, u po go nu su bi le jo{ dve rad ni ce, od ko jih je jed na za dr `a na na ode qe wu ORL kru {e va~ ke bol ni ce, a dru ga je na kon

ca Mi la di no vi}, ko ja je po vre |e na u ju ~e ra {woj eks plo zi ji u Po go nu pi ro teh ni ke, ni je u `i vot noj opa sno sti. Iz Fa bri ke je Ta nju gu sa op {te no da je ona, po sle uka za ne po mo }i u kru {e va~ kom Zdrav stve nom cen tru, upu }e na na da qu ho spi ta li za ci ju u Be o grad.

Eks plo zi ja se do go di la ju ~e oko 9.30 sa ti, a u po go nu ni je na ~i we na ma te ri jal na {te ta.

Mo to ci kli sta osta vio po vre |e nog su vo za ~a Po l i c ij s ki slu ` be n i c i u Ki k in d i pro na {li su i od re di li za dr `a va we do 48 sa ti Ra do va nu K. (1970) iz Mo kri na zbog osno va sum we da je po ~i nio te {ko kri vi~ no de lo pro tiv bez bed no sti sa o bra }a ja.

Po li ci ja je sa op {ti la da je osum wi ~e ni 21. mar ta ove go di ne na lo kal nom pu tu I|o{–Mo krin upra vqao bi ci klom s mo to rom na ko jem je pre vo zio Ra do va na B. (1964) iz Mo kri na, ko ji je pao s mo to ra i za do bio te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot.

Osum wi ~e ni vo za~ ni je uka zao po mo} po vre |e nom ve} je na pu stio me sto ne sre }e, a po vre |e nog osta vio da le `i na pu tu. Po vre |e ni je ka sni je pro na |en i ko li ma Hit ne po mo }i pre ve zen u Ur gent ni cen tar u No vi Sad u kri ti~ nom sta wu.

M. Mr.

SPORT

~etvrtak24.mart2011.

VOJ VO DI NA NS SE ME SA SPAR TA KOM U ^E TVRTFI NA LU PLEJ-OFA

Iz ne na |e we ni je op ci ja Odbojka{i Vojvodine NS seme danas }e krenuti na put ka `eqenoj {ampionskoj tituli, ~etvrtfinalnim susretom sa Spartakom iz Qiga, a u polufinalu }e se na}i ekipa koja prva stigne do dve pobede u seriji.

U posledwe dve sezone, koliko su Qi`ani u eliti srpske odbojke, Novosa|ani su ~etiri puta savladali Spartak ne izgubiv{i set, pa bi sve osim wihovog laganog plasmana u polufinale, bilo ogromno iznena|ewe.

Ipak, ne smeju Novosa|ani olako da pristupe me~evima sa autsajderom, ve} treba da opravdaju zvawe favorita i da prika`u igru vrednu budu}eg {ampiona i tima koji ima potencijal za najve}a dostignu}a. Dug put o~e-

RA SPORED ^E TVRTFI NA LA PLEJ-OFA Da nas Voj vo di na NS se me – Spar tak (Q) Cr ve na zve zda – Mla di rad nik Par ti zan – Je din stvo (SP) Su tra Rad ni~ ki (K) – Rib ni ca kuje Vo{u do potencijalne titule i ima}e prednost doma}eg terena sve do eventualnog finala, a veliki fond kvalitetnih igra~a samo je jedan od elemenata koji mogu o mnogo ~emu da odlu~e.

- Izuzev Baste koji je nedavno ope ri san, svi igra ~i su spremni i to nam je veoma bitno. @elimo da odigramo dobro, favoriti smo i to treba da po-

Bo ri slav Pe tro vi}

Sku ter u igri Sve do posledwe utakmice Novosa|ana na doma}em terenu, traja}e nagradna igra u kojoj je glavna nagrada skuter, a posetioci utakmica Vo{e mogu da ga osvoje za svega 100 dinara. Tokom plej-ofa, cena karte se ne}e mewati i time uprava crveno-belih `eli da tribine budu {to popuwenije jer je podr{ka mladom novosadskom timu uzuzetno bitna.

(18.30) (18) (20.30) (19)

ka`emo na terenu. Nismo do sada imali problema sa Qi`anima i trebalo bi Spartak da ispratimo iz plej-ofa. Iako su posledwih nekoliko utakmica odigrali dobro, Vojvodina ima potencijal i kvalitet za visoke domete i sve osima na{eg plasmana u polufinale bilo bi veliko iznena|ewe – rekao je trener Vojvodine NS seme Nikola Salati}.

Sredwi bloker Vo{e Borislav Petrovi} `eqan je da igra crveno-belih bude na {ampionskom nivou rano u plej-ofu i takva ostane sve do eventualnog finala. Druga startna pozicija pred plej-of obezbe|uje prednost doma}eg terena sve do finala, a poznato je da Vo{a boqe igra u svojoj sportskoj palati.

- @elimo da na startu plejofa dostignemo `eqeni nivo igre, ali je jo{ va`nije da kona~no u igri ispo{tujemo sve stvari iz svla~ionice, jer }emo tek tada biti na vrhunskom nivou. De{avalo nam se mnogo puta do sada da imao problema upravo zbog ~iwenice da nismo igrali na na~in na koji se to od nas o~ekuje, pa to moramo da dovedemo na `eqeni nivo. Spartak ne treba olako shvatiti, iako smo ga dobijali ranije, potrebna je maksimalna ozbiqnost i da plasman u polufinale re{imo u dva me~a – istakao je Petrovi}.

Utakmica po~iwe u 18.30 ~asova.

M. Ri sti}

NEM CI IZ NE NA DI LI SR BE U SVET SKOJ LI GI

[pan ci za va |e we Vatrepolisti Nema~ke neprijatno su iznenadili svetske prvake reprezentativce Srbije i pobedili ih u petom kolu A grupe evopskih kvalifikacija u Svetskoj ligi 10:9. I umesto da izabranici Dejana Udovi~i}a u odli~noj atmosferi prepunih tribina bazena u Kru{evcu overe plasman na zavr{ni turnir Svetske lige, koji }e se odigrati u Firenci, mora}e da „se vade” u posledwem {estom kolu 19. aprila kada do~ekuju vice{amiona sveta [paniju. U tom duelu na{im momcima je potreban bod.

Selektor Dejan Udovi~i} je istakao da je malo ko o~ekivao pobedu Nemaca, ali da oni nisu za potcewivawe.

- Malo toga je funkcionisalo u na{em timu, naro~ito igra~ mawe. Poku{avali smo tokom celog susreta da uhvatimo na{ ritam, ali u tome nismo uspeli i zato smo ka`weni. Naravno, da se osetlio odsustvo Ra|ena i Filipovi}a, ali to ne sme da nam bude alibi. Svako ko igra za reprezentaciju Srbije mora da se doka`e. ^esto ponavqam da je ovaj sistem igrawa lutrija, jer se reprezentacije okupqaju pred utakmice i zato se doga|aju iznena|ewa. No, ne treba praviti famu, zaslu`eno smo izgubili, okre}emo se duelu sa [panijom, koji moramo maksimalno da iskoristimo - rekao je Udovi~i}.

Wegov pomo}nik Dejan Stanojevi} je rekao da je me~ sa Nemcima pokazao da sve vi{e zemaqa igra ozbiqan vaterpolo u svetu.

- Poraz od Nemaca jeste iznena|ewe, ali ne smemo da zaboravimo da su oni u prvom kolu nadigrali i [pance, a da su na Svetskom prvenstvu izbacili Crnogorce. Dobro je da se vaterpolo sport di`e i razvija na svetskom nivou. Nama ostaje da izvu~emo

KVA LI FI KA CI JE ZA SP 2011.

natu }e igrati 16 selekcija, a ve} je poznato 11 u~esnika: Brazil, Argentina, Japan, Iran, Indija, SAD, Kanada, Portoriko, Egipat, Tunis i Rusija. Preostalih pet u~esnika bi}e poznato po zavr{etku kvalifikacija u Evropi.

Turnir A grupe kvalifikacija za SP 2011. u konkurenciji juniorki odigra}e se u Krstalnoj dvorani u Zrewaninu od 18. – 22. maja, a pored Srbije u A grupi }e igrati Poqska, Gr~ka, Portugalija i Crna Gora. Juniorke Srbije }e prvi me~ odigrati protiv Portuga-

Slo bo dan Ni ki}

pouke iz ove utakmice. Odli~no je {to je duel igran u Kru{evcu i {to su tribine bile pune, jer to je dobro za popularizaciju na{eg sporta - rekao je Stanojevi}.

Andrija Prlainovi} bio je na{ najefikasniji igra~ sa ~etiri gola.

- Nemci su nam ~esto bili nezgodan rival, videlo se da su do{li da daju maksimum, odigrali su jednu od najboqih partija u posledwih nekoliko godina. Me~ je pokazao da je te{ko igrati bez priprema. Nemci su iznanadili i nas i [pance. Kada se propusti toliko prilika, mora da do|e do nervoze u igri. @ao mi je {to smo izgubili zbog publike u Kru{evcu, ali verujem da }emo se popraviti protiv [panije - rekao je Pralinovi}.

Centar Slobodan Niki} je rekao da su Nemci zaslu`eno pobedili.

- Lo{e smo otvorili utakmicu, nismo bili spremni, a oni su

to iskoristili. Nismo timski u{li u duel, bili smo nesigurni u odbrani, lako smo primali glove i posledwa dva, tri igra~a vi{e nsimo usepli da realizujemo. Osetilo se da nam nedostaju Filipovi} i Ra|en, sada treba da se skupimo, jer nam predstoji najva`niji me~ sa [pancima. @ao mi je zbog publike {to nismo pobedili - rekao je Niki}.

Jedan od najmla|ih u sastavu Milo{ Mili~i} pohvalio je publiku.

- I oni i mi smo `eleli pobedu, ali eto nije se desilo. Nemce je i{lo, pobedili su nas na kontre, a mi se nismo sna{li u odbrani. Za nas mla|e igra~e veoma je va`an poziv selektora za reprezentaciju. San svakog sportiste je da igra za nacionalni tim i tako prezentuje sebe, klub i zemqu - rekao je Mili~i}.

G. Ma le no vi}

PR VA A LI GA: VOJ VO DI NA DO ^E KU JE @AK

Ju ni o ri u Mo gi qe vu, ju ni or ke u Zre wa ni nu Mu{ka juniorska reprezentacija Srbije igra}e od 18. – 22. maja u B grupi kvalifikacija za SP 2011, u Mogiqevu, u Belorusiji. Prvi me~ juniori Srbije odigra}e protiv Turske, a potom protiv Letonije, Crne Gore i Belorusije. Iz kvalifikacija, plasman na SP }e obezbediti pobednici ~etiri grupe, kao i najboqa drugoplasirana selekcija.

SP 2011. u konkurenciji juniora odigra}e se od 1. – 10. avgusta u Rio de @aneiru i Kampo Grandeu, u Brazilu. Na {ampio-

dnevnik

c m y

16

No vo sa |a ni fa vo ri ti

lije, a potom protiv Gr~ke, Crne Gore i Poqske. Iz kvalifikacija, plasman na SP }e obezbediti pobednici ~etiri grupe, kao i najboqa drugoplasirana selekcija.

SP 2011. u konkurenciji juniorki odigra}e se od 21. – 30. jula u Limi i Truhiqu, u Peruu. Na {ampionatu }e igrati 16 selekcija, a ve} je poznato 11 u~esnika: Peru, Brazil, Kina, Koreja, Japan, SAD, Dominikanska Republika, Kuba, Egipat, Tunis i Italija. Preostalih pet u~esnika bi}e poznato po zavr{etku kvalifikacija u Evropi.

Va ter po li sti no vo sad ske Vojvodine u osmom kolu Prve A lige do~ekuju ve~eras ekipu ki kind skog @AK-a. Iako se nalaze u padu forme Novosa|ani su favoriti u ovom duelu. U prvoj utakmici u Kikindi Vojvodina je slavila sa 11:8. [ef stru~ nog {ta ba No vo sa |a na Dejan Stanojevi} jo{ jednom je podsetio da od svojih igra~a tra`i samo maksimalno anga`ovawe u svakom me~u, bez obzira na rivala.

- Ono {to tra`im od svojih igra~a je da poka`u kvalitet.

Moramo tako da pri|emo razmi{qaju}i samo o ovoj utakmici i

TAK MI ^E WE U SID NE JU

Srp ki we {e ste na Svet skom ku pu Dve na{e reprezentativke osvojile su {esta mesta na Svetskom kupu u streqa{tvu koji se odr`ava u australijskom gradu Sidneju. Andrea Arsovi} je vazdu{nom pu{kom bila {esta sa 500,6 (398) krugova, a istu poziciju zuzela je Bobana Veli~kovi} vazdu{nim pi{toqem sa 479,9 (383) krugova. Arsovi}eva je u finale u{la sa tre}im rezultatom, ali je imala ne{to slabiju finalnu seriju 102,6 i na kraju se na{la na {estoj poziciji. Do bronzanog odli~ja, kao i vize za Olimpijske igre u Londonu nedostajao joj je 1,1 krug. Posledwom dijabolom je upucala 9,6 krugova, pa su je pretekle Kineskiwe Liuksi Vu (ve} ima vizu kao svetska prvakiwa iz Minhena) i \ijekviong Ksije, koje su zabele`ile rezultate od 10,4, odnosno 10,9. Vize za London obezbedile su pobednica Hrvatica Sne`ana Pej~i} sa 502,6 (399) krugova, iznena|uju}e drugoplasirana Iranka Elaheh Ahmadi sa 502,2 (399) i tre}eplasirana Ukrajinka Darja Tikova sa 501,7 (398)

krugova. Ivana Maksimovi} je bila 33. sa 393, a Lidija Mihajlovi} 64. sa 389 krugova.

Veli~kovi}va je u finale u{la sa {estim rezultatom, a posle finalne serije (96,9) ostala je na istoj poziciji sa 479,9 (383) kruga. Od osam finalistkiwa vizu je imala samo Finkiwa Mira Suhonen sa SP u Minhenu, koja je bila druga sa 484,0 (386) krugova. Za London su se kvalifikovale pobednica Gruzijka Nino Salukvadze sa 485,5 (385), tre}epla si ra na Ukra jin ka Ole na Kostevi~ sa 483,6 (386) i ~etvrta Tajvanka ^ia ^en Tien sa 481,9 (386) krugova. Jasna [ekari} bila je 25. sa 378, a Zorana Arunovi} 51. sa 373 krugova.

U eli mi na ci ja ma MK pu {kom trostav ga|ali su i pro{li u kvalifikacije Nemawa Mirosavqev sa 1.161, Stevan Pletikosi} sa 1.158 i Dragan Mar ko vi} sa 1.156 kru go va.

Pored wih danas }e ga|ati i mu{karci vazdu{nim pi{toqem Andrija Zlati}, Damir Mikec i Dimitrije Grgi}.

G. M.

onda i mo`emo da o~ekujemo da odigramo boqe nego u prethodnih nekoliko utakmica. Oscilacije u formi su normalne, naro~ito kod mladih ekipa kao {to je moja, ali neki nivo mora da postoji, a to je dobra odbrana i maksimalno plivawe. O~ekuje nas gust raspored u narednom periodu i prava prilika da poka`emo odno {to smo radili. Pozvao bih navija~e da do|u u {to ve}em broju i podr`e nas na na{em putu - rekao je Stanojevi}.

Milo{ Mili~i} je istakao da se ekipa nalazi u padu forme.

- Imali smo jednu pauzu bez utakmica i nismo bili komplet-

ni zbog bolesti i povreda {to se odrazilo na na{u igru. Ali, moramo da se vratimo na odre|eni nivo forme. U duelu sa Kikin|anima kvalitet je na na{oj strani, ali to moramo i da doka`emo u bazenu. To }emo posti}i samo po{tovawem dogovora i maksimalnim zalagawem. Moramo da damo sve od sebe, a krajwi rezultat }e zavisiti od na{eg prilaza - rekao je Mili~i} i pozvao publiku da podr`i ekipu.

Utakmica Vojvodina - @AK igra se u 19 ~asova u bazenu Slana bara.

G. Ma le no vi}

SPORT

dnevnik

Voj vo di na do ma }in Fa ke lu nina Saida Saladina. Izosta}e reprezentativci Brki}, Ili} (A tim), Medojevi}, Mito{evi} (mlada) i Gruzijac Mereba{vili koji je lak{e povre|en, a uz to i nema pravo nastupa (`uti kartoni) u me~u s Metalcem koji Vojvodinu o~ekuje 2. aprila u Kragujevcu.

Dana{wa utakmica na stadionu FK Veternik po~iwe u 16 sati.

S. S.

SJAJNA ATMOSFERA NA ME^U MLADIH TIMOVA

Pu tin vi deo Ma ra ka nu Crvena zvezda - Zenit 1:1 (0:0)

BE O GRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 25.000, sudija Popovi} (Beograd), strelci: Zorica u 51. za Crvenu zvezdu a Murihin u 66. minutu za Zenit. @uti kartoni: CRVENA ZVEZDA: Kne`evi}, Stojkovi}, Mileti}, Nikoli}, Kova~evi}, Spaji}, Zorica, Po`ar, Lukovi}, ^alu{i}, \uri~kovi}. Igrali su jo{: Srni}, Vukosavqevi}, Stojiqkovi}, Spasi}.

ZENIT: Zajcev, Telekin, Mogerec, Batov, Dem~eko, Murihin, Su{kin, Kostin, Matisa{, [uvalov, Petrov. Igrali su jo{: Kajukov, Markov, Ponsilov.

U okviru radne posete Srbiji premijer Rusije Vladimir Putin obi{ao je i na{ najve}i stadion, popularnu Marakanu, dom fudbalera Crvene zvezde. Mladi tim Beogra|ana odigrao je sa vr{wacima Zenita iz Sankt Peterburga prijateqski me~, a premijer Rusije kao velika navija~ „plavih” bio je po~asni gost. ^itav dekor Marakane bio je posve}en tom momentu. Oko 25.000 qudi do{lo je da poka`e naklonost ruskom narodu pa je „sever” u jednom trenutku bio obojen zastavama jedne, pa druge

zemqe. Utakmici je prethodio kulturno-umetni~ki program u izvedbi ansambla „Kosovski bo`uri”, a pevane su srpske i ruske pesme kao i obe himne. Nakon 20. minuta me~ je po~eo, a „sever” je pokazao da poznaje tradiciju gostiju.

Vladimir Putin u sve~anoj lo`i Marakane pojavio se po~etkom drugog poluvremena, {to je bio znak da ga ceo stadion pozdravi, a „sever” je razvio i transparent na ruskom jeziku. ^ulo se „Srbija - Rusija, bra}a kao nekad”, „Rusija, Rusija”... Koliko je ovacijama pozdravqan Putin toliko i zvu`ducima predsednik Srbije Boris Tadi}, a na tapeti je u poluvremenu bio i prvi ~ovek FSS Tomislav Karaxi}. U pauzi zvezda{i su pozdravili i trenera prve ekipe Roberta Prosine~kog. [to se same utakmice ti~e ona je zavr{ena nere{eno 1:1 (0:0). U ravnopravnoj igri poveli su doma}i preko Zorice u 51. minutu, a izjedna~ili gosti preko Mulihina 15 minuta kasnije.

Najboqi tim Crvene zvezde danas igra me~ sa Olimpijakosom u Atini.

I. Lazarevi}

Mi o drag Be lo de di} uvre dio Bo san ce Biv{i legendarni fudbaler Crvene zvezde i nekada{wi reprezentativac Rumunije Miodrag Belodedi} naqutio je navi ja ~e Bo sne i Her ce go vi ne pred utakmicu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Ukrajini i Poqskoj 2012. godine.

Kako prenose mediji u BiH, u najavi me~a Belodedi} je rekao da je odbrana najslabiji deo tima Safeta Su{i}a, kao i da su wihovi geni ~udni jer su „me{avina Srba, Hrvata i muslimana”.

17

MARKO PANTELI] PREDVODI]E NAPAD ORLOVA PROTIV IRACA

DANAS NA STADIONU FK VETERNIK

Fudbaleri Vojvodine odigra}e danas prijateqski me~ s ruskim drugoliga{em Fakelom iz Vorowe`a, koji se priprema u Novom Sadu.

Interesantno je to da }e se me~ odigrati u Veterniku, na stadionu istoimenog srpskoliga{a u FC „Aleksandar Kozlina”.

Novosa|ani }e {ansu pru`iti svim raspolo`ivim snagama, ukqu~uju}i i Etiopqa-

~etvrtak24.mart2011.

- Video sam {ta su Bosanci u stawu da urade. Oni su najglupqi, najfanati~niji i gladni dobrih rezultata. U BiH `ivi miks Srba, muslimana i Hrvata i wihovi geni su posebni. Talentovani su u svemu {to rade i godinama imaju velika sportska imena - rekao je Belodedi}, {to je nai{lo na osudu u Bosni i Hercegovini.

Me~ kvalifikacija za Evropsko prvenstvo izme|u Bosne i Hercegovine i Rumunije igra}e se u subotu, 26. marta u Zenici.

Na mu ci se po zna ju ju na ci Polako se naziru konture nacionalnog tima Srbije koji }e selektor Petrovi} u petak suprotstaviti Severnim Ircima. Na golu }e biti Jorga~evi}, bekovski tandem ~ini }e Ivanovi} i Kolarov, par {topera Suboti} i Bi{evac, u veznom redu Stankovi}, Ninkovi} (Milija{) i Qaji}, po bokvima Krasi} i To{i} a najistureniji napada~ bi}e Marko Panteli}.

- Ne gubimo nadu, apsolutni sam optimist. Verujem da na{a reprezentacija nikada na svom terenu, bez obzira na specifi~nu situaciju i neprirodan ambijent jer gledalaca ne}e biti, ne mo`e da bude u podre|enom polo`aju. ^ak mislim da takav dekor daje posebnu dra` i motiv, da kvalitetnom partijom i pobedom pozovemo narod da se vrati na tribine u slede}im duelima. Verujem u nas - smatra Panteli} Golovima i igrama u dresu Olimpijakosa Marko je potvrdio klasu, okitio se Mar ko Pan te li} {ampionskom titulom, obezbedio i povratak u repre- ta - iskren je i direktan Pantezentaciju. li}.

- Nikada sebe nisam stavqo U ofanzivnim dejstvima proispred kolektiva, posebno ne tiv tipi~nog predstavnika ovoga koji ~ine najboqi fudba- ostrvske {kole fudbala nedoleri koje imamo. Uvek }u biti staja}e orlovima povre|eni Nina raspolagawu svojoj zemqi. kola @igi}.

Mi smo jedna slo`na porodica, - Dugo smo ~inili tandem u dru`imo se i van terena. Poziv Zvezdi i reprezentaciji, sjajno zna~i da sam spreman da pru`im smo funkcionisali. Bilo je zasvoj maksimum, nebitno u kom pa`enih rezultata, ma retko kosvojstvu, odnosno da li }u i koji rival nam se provukao bez goliko minuta provesti na terenu. la. Ne mo`emo u ovom ~asu da Koliko sam pomogao re}i }e javpla~emo {to }e pauzirati. Ostanost nakon susreta, a ja verujem je nam da mu pru`imo moralnu da }e biti pozitivnih argumenapodr{ku da se oporavi {to pre.

Pu bli ka (ni)je pro blem ^iwenica da }emo na Irce, zbog kazne, morati bez podr{ke sa tribina stalna je tema u taboru orlova. Zanimqiv odgovor ponudio je Aleksandar Kolarov.

- Ne se}am sam da li sam u karijeri odigrao me~ bez prisustva gledalaca. Ali po{to sam pre odlaska u inostranstvo nastupao za OFK Beograd, a ne za Zvezdu ili Partizan, znam kako izgleda kad se na Karburmi okupi 300 qudi. Nije neka razlika. Naravno, bi}e te`e bez podr{ke navija~a savladati ~vrste Irce, a opet, to je i dodatni stimulans. Pru`i}emo svoj maksimum, svesni zna~aja i te`ine ovog duela. Samo nas tri boda ostavqaju u trci, barem, za drugo mesto na tabeli - poru~io je Kolarov.

niko, osim samih igra~a i rezultata.

Postoji uticaj pri~a koje se mogu ~uti po gradu ili u celoj dr`avi o gubitku poverewa koje smo stekli kod naroda. Dakle, ponavqam dobar ambijent imamo, prisutan je, verujemo jedni u druge, znamo ko samo i kakvi, {ta nam vaqa ~initi konstatovao je Panteli}.

Pouke sa negativnim konotacijama mogu biti od koristi da se ne{to sli~no vi{e ne ponavqa u drugom delu trke za plasman na EP. - Negativan odnos prema nama krenuo je od razmi{qawa da nismo napravili dobar rezultat na Mondijalu. Tvrdim da je sam plasman fenomenalna stvar, a naravno da nam je `ao {to nismo oti{li u drugi krug. To je iniciralo lo{u atmosferu, smenu

Po hva le Bi {ev cu Zbog povrede Nemawe Vidi}a, uz Nevena Suboti}a na poziciji centralnog defanzivca na}i }e se kapiten Valensijana Milan Bi{evac.

- Ogroman je hendikep izostanak Vidi}a, a bilo bi lepo da nam se prikqu~i barem za drugi susret protiv Estonije. Alternativa je Bi{evac, sa kojim sam igrao u mladoj reprezentaciji i u`ivao. ^inili smo dobar tandem. Kvaliteten {toper sa zavidnim iskustvom u francuskoj ligi. Puno mu zna~i {to je protiv Izraela nedavno odigrao svih 90 minuta u paru sa Suboti}em. Ne sumwam da }e biti na visini zadatka - istakao je uvek pouzdani Bane Ivanovi}.

Uz nas je, bodri ekipu. Moramo da budemo jaki, kako znamo i umemo da dobijemo Irce. Spreman sam da preuzmem odgovornost ka`e Panteli}.

Da li orlovi mogu preko no}i, kako si izgubili igru, rezultate pa i ambijent u kojem su imali nikad ve}u podr{ku, da povrate isto tako brzo idilu iz proteklog kvalifikacionog ciklusa?

- Imali smo sve, to je ta~no, ali i daqe je atmosfera unutar ekipe jako dobra, na pravom nivou. Jednostavno, to ne kreira

selektora a sve se odrazilo na start novog kvalifikacionog ciklusa. Samo ~etiri boda iz ~etiri duela. Nije to ono {to smo o~ekivali, ali nismo poreme}ni, {to je veoma bitno i daje veru. Znam da ima skeptika, ali razmi{qamo samo o prvoj narednoj utakmici. Pobeda po pobeda je recept da vratimo ono {to se izgublio, poverewe naroda. Na muci se poznaju junaci, daj da vidmo kakvi }emo biti u narednim isku{ewima - zakqu~io je Marko Panteli}.

Z. Rangelov

Pro si ne~ ki ot pu {ta osmo ri cu na kra ju se zo ne Trener fudbalera Crvene zvezde Robert Prosine~ki najavio je da }e na kraju sezone morati da otpusti osam igra~a kako bi suzio igra~ki kadar i stvorio ekipu koja }e se boriti za trofeje i ozbiqniju ulogu u Evropi.

- Trebalo bi da otpustim osmoricu igra~a i dovedem petoricu novih ako mislimo da slede}e sezone igramo mnogo ozbiqniji fudbal! Klub ima ambiciju da poku{a da se plasira u Ligu {ampiona i svakako

da izbori plasman u Ligu Evrope - rekao je Prosine~ki u intervjuu za zagreba~ki „Ve~erwi list”.

Prosine~ki je objasnio da je nezadovoqan pona{awem Lija Adija.

- Mu~i me Adi. Dobar je, ali imam problem sa wegovom disciplinom. Nije veliki radnik, a zna da ima mesto u timu. Da su mi doveli Salatu i Bo`i}a, sada bih mirno spavao - zakqu~io je Prosine~ki.

SUSRETI: VASO VASI], KANDIDAT ZA GOL MLADE REPREZENTACIJE

Gol ge ter po stao ~u var mre `e Prilikom susreta s jednim od trojice golmana mlade reprezentacije Srbije, koja se priprema u Novom Sadu, Vasom Vasi}em (Vintertur, [vajcarska), ono {to nikako nije moglo da nam promakne je wegova frizura. Po izgledu, da nije bio u sportskoj opremi s obele`jima Srbije, ve} u nekoj ode}i primerenijoj idolima mladih iz sveta {ou-biznisa ili sa modnih pista, ve}ina bi pomislila da se radi o istinskoj zvezdi.

Na pitawe, otkud takva frizura, mewa li je ~esto, ima li nekog idola, Vaso je kratko odgovorio: - Frizuru ne mewam ~esto, samo neke male korekcije, a kreirao mi je jedan Arapin, kada sam sasvim

slu~ajno u{ao u wegov salon i prepustio mu ma{ti na voqu. jednostavno, to sam ja - ka`e Vasi}.

Kao i prethodna dva puta, obradovao se pozivu u mladu reprezentaciju.

- Prvi put sam bio u selekciji „ispod 19”, a drugi put „ispod 21” godine. Od saigra~a najboqe poznajem golmana Zemuna Kirovskog, a dobar sam i sa starijim [}epovi}em. Verujem da }u se brzo jo{ boqe upoznati i s ostalim reprezentativcima - ka`e Vasi}, koji je na pripreme do{ao s danom zaka{wena jer je branio za Vintertur u me~u s Lozanom.

Roditeqi su mu poreklom iz oko li ne Mo dri ~e (Re pu -

Mir u ve ri Vasi} ka`e da je veliki vernik.

- Fudbal je moj `ivot, wemu sam potpuno posve}en. Vreme koje mi preostane, naj~e{}e provedem u crkvi. U veri pronalazim neophodan mir.

Va so Va si}

blika Srpska). Odavno su „trbuhom za kruhom” krenuli u [vajcarsku, gde i danas `ive.

U Loj ker nu (kan ton Ar gau) ro|en je i Vaso. [vajcarski paso{ nema.

- Ima paso|{e BiH i republike Srbije, koju jedino smatram svojom otaxbinom. Imao sam priliku da ubrzam dolazak do {vajcarskog paso{a, ali nisam bio zainteresovan. Iz Bosne me nikada niko nije zvao, a sre}an sam {to konkuri{em za dres sa dr`avnim grbom Srbije.

Interesantno je da je Vasi} kao pionir bio centarfor.

- Po~eo sam u Curcahu. Izrazita brzina izdvajala me je u mla|em uzrastu. Davao sam golove kao od {ale, a promenio sam i nekoliko klubova: Vetingen, IF Juventus, Birn. Do promene je do{lo kada sam na jednom turniru u Italiji stao na gol umesto povre|enog golmana i u nekoliko utakmica primio samo jedan gol.

Samo se wegov otac nije slo`io s idejom da pre|e u golmane.

- Verovatno zbog toga {to je nekada i sam branio. Razqutio se i odveo me u Bir, gdfe sam ponovo bio najboqi napada~, ali je ubrzo uvideo da u toj sredini ne}u napredovati. Tada mi je prepustio da sam izaberem svoj put. Za mene, ali i za trenere IF Juventusa u koji sam se vratio, nije bilo dileme, ponovo sam stao izme|u stativa.

Golmanski kvaliteti Vase Vasi}a nisu promakli Milanu [arovi}u, nekada{wem ~uvaru mre`e zagreba~kog Dinama, koji ve} du`e `ivi u [vajcarskoj.

- [arovi} je zaslu`an za sve {to sam do sada postigao. Kada to ka`em, mislim i na moje prelazak u mladi tim Grashopersa, a potom i na potpisivawe profesionalnog ugovora za sada{wi klub Vintertur, za koji me ugovor vezuje do leta 2012. godine - isti~e Vasi}.

S. Savi}

18

sport

~etvrtak24.mart2011.

dnevnik

DR@AVNO PRVENSTVO U MODERNIM PLESOVIMA

SVE^ANA DODELA PRIZNAWA PSS NAJBOQIMA U 2010.

Od li ~an uspeh Im pul sa u Fe ke ti }u Dr `av no pr ven stvo u mo der nim ple so vi ma odr `a no je u Fe ke ti }u. U or ga ni za ci ji Voj vo |an ske aso ci ja ci je mo der nih ple so va na stu pi lo je 24 klu ba sa oko 600 tak mi ~a ra. No vo sad ski stu dio Im puls za be le `io od li ~an uspeh osvo jiv {i osam od li~ ja na ovom tak mi ~e wu ({est zlat nih, i po jed no sre br no i bron za no).

U stva ra wu ovih na gra |e nih ko re go ra fi ja u~e stvo vao je tim ko re o gra fa Im pul sa. Ta ko je Alek san dar Bo {kov ura dio ko re o gra fi je ko je su osvo ji le pr va me sta, fan ki for ma ci je od ra slih, fan ki for ma ci je ju ni o ra, fan ki gru pe ju ni o ra, i ko re o gra fi ju fan ki gru pe se ni o ra, ko ja je osvo ji la bron zu. Na ta {a Ra do sa vqe vi} i Sne `a na An dre je vi} na pra vi le su ko re o gra fi je za fan ta zi for ma ci ju od ra slih ko ja je uze la zla to, Sne `a na An dre je vi} je ura di la po bed ni~ ku ko re o gra fi ju fan ta zi gru pe od ra slih. La na Di kli} je na pra vi la ko re o gra fi ju fan ta zi for ma ci je ju ni o ra, ko ja je uze la sre bro. Po red for ma ci ja i gru pa Im puls je uzeo i zla to me |u so li sti ma, a za to je za slu `na du go go di {wa re pre zen ta tiv ka Sr bi je Kse ni ja Mi tro vi}.

- Ple sa ~i ovog stu di ja iz bo ri li su pla sman na Svet sko pr -

U ka te go ri ji naj bo qi ju ni or u 2010. go di ni iza bran je Ve li mir Stje pa no vi}, ko ji se sa Svet ske ju ni or ske Olim pi ja de u Sin ga pu ru, vra tio sa dve me da qe od ukup no srp ske tri, a za naj bo qu ju ni or ku pro gla {e na je Ka ta ri na Si mo no vi}, naj bo qa pli va ~i ca Bal ka na (de vet zlat nih me da qa) i {e sta sa Ju ni or skog Evrop skog pr ven stva u Hel sin ki ju.

Na gra da za naj bo qeg pli va~ kog stru~ wa ka u 2010. pri pa la je De ja nu Pe ji no vi }u, sa ve znom tre ne ru Sr bi je i tre ne ru na {ih zlat nih pli va ~a Si la |i ^a be i Iva na Len |e ra, a za naj bo qeg de li o ca prav de na pli va~ kim tak mi ~e wi ma, FI NA su di ji Dra ga nu Sto ja di no vi }u.

Zve zda tra `i iz laz iz tu ne la Fan ki for ma ci ja ju ni or ki

ven stvo, ko je }e se odr `a ti u Ita li ji, ali sa da su nam u pr vom pla nu od la sci na me |u na rod ne

Haj du ci sjaj ni u Sta roj Pa zo vi me sta za do voq stvu u re do vi ma ka ra ti sta Haj du ka.

- Na {e za do voq stvo je ve li ko, jer je i ovo tak mi ~e we po ka za lo da do bro ra di mo. Ostva re ni re zul ta ti nam da ju za pra vo da ve ru je mo da }e mo i na po je di na~ nom se ni or skom Pr ven stvu Sr bi je ko je }e 26. mar ta bi ti odr `a no u Kra gu jev cu po ka za ti svu svo ju vred nost i ri zni cu tro fe ja po pu ni ti no vim od li~ ji ma – ka `e {ef stru~ nog {ta ba ka ra ti sta Haj du ka La zar Gre ber.

Ka da je u~i nak mla |ih ka te go ri ja na Tro fe ju Sta ra Pa zo va u pi ta wu tre ba re }i da su ~la no vi Haj du ka i ov de bi li za pa `e ni: u kon ku ren ci ji na -

Mir ko [ain i Mla den ]u ri} s tre ne rom La za rom Gre be rom

gra ma, na rav no u bor ba ma, su osvo ji li ti tu le pr va ka Voj vo di ne i iz bo ri li pla sman na pr ven stvo Sr bi je. Uz wih dvo ji cu na se ni or skom Pr ven stvu Sr bi je }e u~e stvo va ti i Bo jan Ni ko la{ i Ra da Jo va nov ko ji na po kra jin skom pr ven stvu ni su u~e stvo va li zbog pri vat nih oba ve za. Tre ba re }i i to da na ovom tak mi ~e wu ni su na stu pi li Slo bo dan Ti ra gi} ko ji mo ra na ope ra ci ju li ga me na ta ko le na i @eq ko Sto ja no vi} zbog po vre de. Ima ju }i sve to u vi du ima

Pli va~ ki sa vez Sr bi je, do de lio je ti tu le naj bo qi ma u se ni or skoj i ju ni or skoj ka te go ri ji i tre ne ru u 2010. go di ni, kao i za hval ni ce za one ko ji su do pri ne li raz vo ju i na pret ku ovog spor ta u Sr bi ji. Na sve ~a noj ce re mo ni ji u ho te lu Kon ti nen tal za pli va ~a de ce ni je pro gla {en je Mi lo rad ^a vi}, dok je ti tu lu pli va ~i ce po ne la Na |a Higl.

Za naj bo qeg se ni o ra u 2010. go di ni pro gla {en je Si la |i ^a ba, ko ji je ovu la ska vu ti tu lu za slu `io osva ja wem de ve tog me sta na svet skom pr ven stvu u Du ba i ju, dok je ti tu lu naj bo qe pli va ~i ce 2010. po ne la Mi ro sla va Naj da nov ski, {e sta sa po sled weg kon ti nen tal nog {am pi o na ta.

NEZAVIDNA SITUACIJA BEOGRADSKIH CRVENO-BELIH

NOVI USPESI KARATISTA IZ KULE

Da su kul ski ka ra ti sti, ~la no vi Ka ra te klu ba Haj duk je dan od naj u spe {ni jih sport skih ko lek ti va u Sr bi ji po tvr de sti `u sa sva kog tak mi ~e wa na ko jem se po ja ve. Ta ko su haj du ci sjaj ne re zul ta te ostva ri li na po je di na~ nom pr ven stvu Voj vo di ne za se ni o re, odr `a nom u Sta roj Pa zo vi, kao i na tur ni ru „Tro fej Sta ra Pa zo va” za mla |e uz ra sne ka te go ri je, ko ji je odr `an isto vre me no ka da i Pr ven stvo Voj vo di ne. Jed no stav no, re zul ta ti ma su po ka za li da im je Voj vo di na te sna. ^la no vi Haj du ka Mla den ]u ri} u ka te go ri ji do 60 i Mir ko [ain u ka te go ri ji pre ko 84 ki lo -

^a vi} i Higl pli va ~i de ce ni je

da Mi qan ]a }i} u ka te go ri ji pre ko 40 i ju ni or Bra ni slav Ri sti} u ka te go ri ji pre ko 50 ki l o g ra m a su se oki t i l i zlat n im me d a q a m a, sre b r n a od li~ ja su osvo ji li Ste fan Ba wac u ka te go ri ji do 40 i Ro bert Li cem ber ger u ka te go ri ji pre ko 45 ki lo gra ma, dok su bron z a n e me d a q e osvo j i l i Mi q an Te { o v i} i Mla d en Ke `i} u ka te go ri ji pre ko 45 ki lo gra ma. \. Bojani}

fe sti va le, kao i dr `av na pr ven stva u dru gim ple snim ka te go ri ja ma ({ou dens, mo der ni ba -

FINALE OFS KIKINDA–NOVI BE^EJ

Go sti osta li bez do voq no igra ~a Crvena zvezda - Jedinstvo 7:0 (5:0) prekid u 65. minutu RU SKO SE LO: Sta dion Cr ve ne zve zde, gle da la ca 100, su di ja: Mo no {to ri (Ki kin da).

Strel ci: \o ri} u 21. 28. i 62.

Kla sni} u 13. 18. Uze lac u 18. i ^e ki} u 61. mi nu tu. @u ti kar ton: Ze lac (Cr ve na zve zda).

CRVENA ZVEZDA: ]i ri}, ^o lak, Uze lac, No va ko vi} ([er be xi ja), Bil bi ja, Mu dri ni}, ^e ki}, Tu bin, ]o ri}, Kla sni} i Cvi jan.

JEDINSTVO: ]or ko vi}, Ma le{, Ada mo vi}, Do {en, La li}, Ko {ni ~ar, Lu ki}, Ber ba kov, Mar ko vi}, Pa ji} i Mun }an.

Ru sko sel ci su u fi na lu OFSK Ki kin da No vi Be ~ej de kla si ra li pre sla be Bo ~ar ce, ko ji su do {li sa 11 igra ~a. Ta ko je zbog po vre da utak mi ca igra na do 65. mi nu ta, ka da je su di ja Mo no {to ri od svi rao kraj, jer su go sti osta li sa se dam igra ~a na te re nu. Ras po lo `e ni \o ri} i Kla sni} bi li su pra va na past za gol ma na ]or ko vi }a, ko ji je je di ni bio sve tla ta~ ka u svom ti mu, par pu ta se is ta kao spa {a va ju }i gol od ras po lo `e nih na pa da ~a Cr ve ne zve zde.

M. Ra~i}

^i ka go ube dqiv

IZ FK PARTIZAN

Ko {ar ka {i Los An |e les Lej ker sa po be di li su Fi niks San se u „Stejpls cen tru” u spek ta ku lar nom me ~u po sle tri pro du `et ka re zul ta tom 139:137. Fe no me nal nu par ti ju od i grao je Ko be Bra jant, ko me je ne do sta ja lo sa mo jed no do da va we za tripl-dabl u~i nak - 42 po e na, 12 sko ko va i de vet asi sten ci ja. Uz to, iz vr sni Ko be je imao ne {to vi {e od 50 od sto {u ta iz igre (15/31). Imao je i sjaj nu po dr {ku od ostat ka ti ma, La mar Odom je uz 29 ko {e va imao i 16 sko ko va, Ga sol je uba cio 24 po e na i uhva tio 13 lop ti u va zdu hu, dok je Ar test do dao 18 ko {e va. Na dru goj stra ni, od li ~an je bio Fraj sa 32 po e na i 14 sko ko va, a Mar sin Gor tat je do dao 24 po e na, uz 16 sko ko va. ^i ka go Bul si su opet pr vi na Is to ku, za hva qu ju }i po be di u Atlan ti - 114:81. De rik Ro uz je uba cio 30 ko {e va, dok je Luol Deng me~ za vr {io sa 27 po e na.

UMETNI^KO KLIZAWE

Fran cu ska ustu pa Ja pa nu SP Fran cu ska kli za~ ka fe de ra ci ja (FFSG) voq na je da Ja pa nu ustu pi or ga ni za ci ju pr ven stva sve ta u umet ni~ kom kli za wu 2012. go di ne. Ka ko je sa op {te no u Pa ri zu, ova kva od lu ka je znak so li dar no sti zbog ka ta stro fal nih po sle di ca ze mqo tre sa i cu na mi ja, ko ji su 11.mar ta po go di li tu ze mqu.

- U ovim te skim tre nu ci ma za Ja pan sr ce nam svi ma ku ca kao jed no. Na ovaj na ~in se so li da ri {e mo sa Ja pa nom, ja pan skim na ro dom i Ja pan skom

let itd.) - re kla je Sne `a na An dre je vi}, ko re o graf stu di ja Im puls.

G. M.

kli za~ kom fe de ra ci jom - is ta kao je pred sed nik FFSG Di di je Ga ja ge.

Ja pan je po sle ra zor nog ze mqo tre sa od u stao od or ga ni za ci je {am pi o na ta sve ta ko ji je tre ba lo da bu de odr `an u To ki ju od 21. do 27.mar ta.

Kan di da tu ru za do ma }i na ovo go di {weg {am pi o na ta, ko ji }e bi ti odr `an kra jem apri la, pod ne li su Ru si ja, Ka na da, SAD, Fin ska,. Austri ja i Hr vat ska.

Ni ge ri jac na pro bi Mla di ni ge rij ski fud ba ler Majkl Nze kve Ke le ~i do {ao je na pro bu u Par ti zan. O we mu ne ma mno go po da ta ka. Igra na po zi ci ji na pa da ~a, pro {ao je kamp {ko le po zna tog ni ge rij skog fud ba le ra Ema nu e la Amu ni kea, ne ka da {weg igra ~a Bar se lo ne.

Ko or di na tor za sport ska pi ta wa u Par ti za nu Al bert Na| re kao je da je re~ o uobi ~a je noj prak si da ra zni igra ~i do la ze na pro ve ru.

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (PRVI RAZRED) VRD NIK: Ru dar – PSK Pu tin ci 2:0, DO WI PE TROV CI: Do wi Pe trov ci – Gra ni ~ar 1:3, RU MA: Je din stvo – Hrt kov ci 0:1, DO BRIN CI: Sre mac – Po let 4:6, RU MA: Fru {ka go ra – Na pre dak 2:2, KRA QEV CI: OFK Kra qev ci – Je din stvo (P) 1:5, MA LI RA DIN CI: Fru {ko go rac – Kru {e dol 2:1.

1. Ru dar 15 2. Je din. (P) 15 3. Gra ni ~ar 15 4. Do wi Pe tr. 15 5. Hrt kov ci 15 6. Po let 15 7. Je din. (R) 15 8. Fru {ko g.

15 9. OFK Kra q. 15 10. Kru {e dol 15 11. Fru {ka go ra 15 12.Na pre dak 15 13. PSK Pu tin ci 15 14. Sre mac (D) 15

12 10 11 9 8 7 7 5 4 4 2 3 3 1

2 3 0 2 3 5 1 2 4 3 7 4 1 1

1 2 4 4 4 3 7 8 7 8 6 8 11 13

36: 9 30: 9 32:15 31:12 36:21 41:24 19:17 18:36 16:22 13:35 19:25 14:33 17:33 12:42

38 33 33 29 27 26 22 17 16 15 13 13 10 4

Ne za vid na si tu a ci ja u Ru ko met nom klu bu Cr ve na zve zda, a re {e wa na vi di ku ne ma.

Sport ski di rek tor klu ba, pro sla vqe ni ru ko me ta{ Ne nad Pe ru ni ~i} iz ja vio je da Zve zda tra `i „sa mo bu xet na ni vou go di {we pla te jed nog fud ba le ra”.

- Ne tra `i mo ni {ta ab nor mal no, ne ko rekt no, tra `i mo da nor mal no funk ci o ni {e mo. Si tu a ci ja je iz u zet no te {ka...ne ma mo da pla ti mo igra ~i ma ni za auto bu ske kar te - re kao je Pe ru ni ~i} za Sport Ne tvork.

Igra ~i Zve zde su u {traj ku, jer ni su pri mi li pet pla ta.

Pe ru ni ~i} im ni {ta ne za me ra, ka `e da je re~ o pro fe si o nal c i m a, ko j i ima j u qud s ke kva li te te i ko ji ovim po slom iz dr `a va ju po ro di ce.

- Ne ku ka mo i ne pla ~e mo.

Zna mo da je u ze mqi ka ta stro -

fal na si tu a ci ja. Zna mo da je pre vi {e sport skih klu bo va i ko lek ti va na li sti spon zor sta va i po mo }i, ali ru ko met, kao je dan od naj tro fej ni jih spor to va, tr ba da bu de u vr hu te li ste pri o ri te ta. Ne za bo ra vi te da je sle de }e go di ne na {a ze mqa do ma }in Evrop skog pr ven stva i da to tre ba is ko ri sti ti za pro mo ci ju ru ko me ta - ka `e Pe ru ni ~i}.

On ne be `i od svo je od go vor no sti.

- Ja ne }u po be }i dok se ova si tu ac i ja ne sta bi li zu je. De {a va lo nam se i da ima mo do go vo re ne spon zor ske ugo vo re ili do na ci je, a da ne do bi je mo no vac. I ovo ma lo spon zo ra {to ima mo, wi ho ve upla te ka sne dva, tri me se ca. Raz u me mo si tu ac i ju u ze mqi, ali... - re kao je Pe r u n i ~ i} go t o v o u o~a ja wu.

Sr bi ja–Hr vat ska u Kra gu jev cu @en ska ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je ugo sti }e Hr vat sku u re van{ me ~u ba ra `a za {am pi o nat sve ta u Bra zi lu 11. ili 12. ju na u Kra gu jev cu.

Iza bra ni ce srp skog se lek to ra Du {ka Mi li }a go sto va }e Hr va ti ca ma u pr vom su sre tu, ko ji je za ka zan za 4. ili 5. jun. Za sa da hr vat ski Sa vez jo{ ni je oba ve stio srp sku „ku }u ru ko me ta” ko ji }e grad bi ti do ma }ih te utak mi ce. [am pi o nat sve ta za ru ko me ta {i ce bi }e odr `an u Bra zi lu od 3. do 16. de cem bra ove go di ne, uz u~es }e 24 se lek ci je.

DRUGA MU[KA LIGA – SEVER

Po be da do ma }i na @SK - @elezni~ar 35:30 (18:15) @A BAQ: Sport ska ha la, gle da la ca pre ko 600, su di je: Gru ba~ ki (Zre wa nin), Ra ~i} (Ba~ ka Pa lan ka). Sed mer ci: @SK 5 (5), @e le zni ~ar 3 (2), is kqu ~e wa: @SK 10, a @e le zni ~ar 10 mi nu ta. @SK: Man di}, Be }i ri}, Bo sni} 2, Ke zi ja 5, Ne nad 4, Cr no gla vac 3, Mi lu ti no vi} 3, Jo va no vi} 2, Mar ko vi} 3, Smo qan 7, Vuj kov, Ra doj ~i} 6, Bo ja ni}, Asi ni}.

@ELEZNI^AR: [qa ki ni}, Jo va nov 4, An |e li}, Stra `i vuk 5, Sa vi}, Pa vi} 6, Bra ko ~e vi} 5, Pe tro vi} 3, Du ki} 3, Ba li}, Kri `a nov ski, Mi jo vi} 4, Pa vlo vi}, Ikra{.

Pu no gle da li {te, sjaj na at mos fe ra, do bra utak mi ca i ko rekt no su |e we obe le `i li su der bi dru go li ga {kog se ve ra u ko me je do ma }in za slu `e no sti gao do ube dqi ve po be de nad li de rom iz In |i je. P. Bundalo

KUP SRBIJE ZA MU[KARCE

Ka }a ni eli mi ni sa ni Si no} su od i gra ne utak mi ce ~e tvrt fi na la na ci o nal nog Ku pa za ru ko me ta {e. Po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Ju go vi} Uni met - Ko lu ba ra 29:32 Par ti zan - Rad ni~ ki 35:27 Cr ve na zve zda - Me ta lo pla sti ka 29:26 N. Be o grad - Voj vo di na @. si no} U po lu fi na le su se pla si ra li: Ko lu ba ra, Par ti zan, Cr ve na zve zda i bo qi iz du e la No vi Be o grad - Voj vo di na @e le zni ~ar.

J. G.

SPORT

dnevnik

~etvrtak24.mart2011.

19

FI NAL NI TUR NIR KU PA „MI LA N-CI GA VA SO JE VI ]

Vr {~an ke bra ne tro fej, Par ti zan pre ti U or ga ni za ci ji ko {ar ka {kih sa ve za Sr bi je i Voj vo di ne, Op {ti na Be o ~in i Ru ma, a pod po kro vi teq stvom Se kre ta ri ja ta za sport AP Voj vo di ne, u Be o ~i nu i Ru mi da nas po ~i we fi nal ni tur nir ku pa za ko {ar ka {i ce ko ji no si ime le gen de srp ske ko {ar ke Mi la na Ci ge Va so je vi }a.

Osam naj bo qih eki pa, ~e ti ri sa Ja dra na i ~e ti ri iz Pr ve li ge bo ri }e se u Be o ~i nu i Ru mi za tro fej osva ja ~a na ci o nal nog ku pa ko ji je pro {le go di ne osvo ji la eki pa He mo farm [ta de. Naj ve }e {an se uz Vr {~an ke sva ka -

od me ri ti ve ~i ti ri va li Par ti zan i Cr ve na zve zda, a od 19 ~a so va sa sta ju se Ra di voj Ko ra} i Spar tak. Po bed ni ci ova dva du e la sa sta }e se u u pe tak u dru gom po lu fi na lu od 19 ~a so va u Ru mi.

Mno go vi {e ne iz ve sno sti si gur no }e bi ti u Be o ~i nu gde }e se za dva me sta u po lu fi na lu bo ri ti Vo `do vac i ^e la re vo (16.45), a u ve ~er wem ter mi nu Voj vo di na NIS i He mo farm [ta da (19). Po bed ni ci ove dve utak mi ce igra }e u pe tak u pr vom po lu fi na lu u Ru mi od 16.45 ~a so va.

Ko {ar ka {i ce Voj vo di ne NIS uspe {no su star to va le u Juri{ na sedmi trofej u nizu: - Hemofarm [tada

Novosa|anke ni{ane plej-of - Vojvodina NIS

ko ima pr vak Sr bi je eki pa Par ti zan Ga le ni ke, dok }e osta le eki pe vre ba ti iz pri kraj ka ne bi li iz ne na di le fa vo ri zo va ni dvo jac i us pe le da se ume {a ju u bor bu za tro fej.

Pr va dva ~e tvrt fi nal na du e la igra ju se u Ru mi, a sna ge }e

Su per li gi Sr bi je. Na kon ~e ti ri od i gra na ko la iza bra ni ce tre ne ra Mir ko vi }a upi sa le su tri po be de, a je di ni po raz cr ve no-be le su do `i ve le upra vo od ve ~e ra {weg ri va la He mo far ma [ta da. Pro te kle ne de qe eki pa iz Srp ske Ati ne is ko ri sti la je

PO ZNA TI DO MA ]I NI ZA VR [NI CE KU PA SR BI JE

No vi Sad go sti mu {kar ce Tak mi ~ar ska ko mi si ja Ru ko met nog sa ve za Sr bi je od lu ~i la je da No vi Sad bu de do ma }in za vr {nog tur ni ra na ci o nal nog Ku pa za mu {kar ce, a do ma }in i teh ni~ ki or ga ni za tor bi }e Voj vo di na @e le zni ~ar. Ima ju }i u vi du da se na ras pi sa ni kon kurs za do ma }i na ni ko ni je pri ja vio u pred vi |e nom ro ku, TK je pri hva ti la na knad nu pri ja vu Voj vo di ne. No v o s a | a n i su do b i l i pred nost u od no su na Sme de re vo (ta ko |e se na knad no pri ja vio) po { to su is p u n i l i sve

Darko Jevti}

uslo ve i oba ve ze iz kon kur sa.

Ter m in ka d a }e se igra t i utak mi ce po lu fi na la i fi na la Ku pa za vi si }e od u~e {}a pre o sta lih na {ih pred stav ni ka u evrop skim ku po vi ma, a ko ji su u~e sni ci za vr {ni ce naj ma sov ni jeg tak mi ~e wa.

U slu ~a ju da se Par ti zan i Rad ni~ ki pla si ra ju u po lu fi na le, od no sno fi na le ^e lenx ku p a, za v r { ni tur n ir bi se igrao 10. i 11. ju na, su prot no, ako bi Be o gra |a ni i Kra gu jev ~a ni za vr {i li u~e {}e u ~e -

tvrt fi na lu, on da bi se faj nal-for na c i o n al n og Ku p a igrao 14. i 15. ma ja.

- Po sle du `e vre me na No vi Sad i ova re gi ja bi }e do ma }i ni za vr {ni ce na ci o nal nog Ku pa - re kao je po sa zna wu o do ma }in stvu sport ski di rek tor No vo sa |a na Dar ko Jev ti}. - To je ve li ka ~ast i oba ve za za Ru ko met ni klub Voj vo di na @e le zni ~ar. Na da mo se da }e po se ta oba da na bi ti na za vid nom ni vou. Ve ru jem da }e kva li tet, sna ga i rej ting u~e sni ka do pri ne ti ve li kom in te re so va wu i da }e ha la bi ti is pu we na do po sled weg me sta. Si g ur n o, da bi to bi l a le p a uver ti ra za EURO 2012. go di ne, gde je No vi Sad do ma }in jed noj gru pi.

U ko joj ha li }e se igra ti po lu fi na le i fi na le Ku pa?

- Ula `e mo ve li ke na po re da se za vr { ni c a igra u ha li na Sla noj ba ri. Tre nut no ha la na Sla n oj ba r i, ko j a bro j i 2.000 se de }ih me sta, ne ma teh ni~ ke uslo ve za TV pre nos.

Ve} smo oba v i l i raz go vo re sa RTV i Po slov nim pro sto rom, u ~i jem je vla s ni { tvu ha l a, da ot klo ni mo teh ni~ k e pro b le m e, jer je osta l o do voq no vre me na da to ura di mo. U slu ~a ju da to ne uspe mo, ma l a dvo r a n a Spen sa je re zer vna va ri jan ta.

Ono {to je za sa da si gur no da }e fi na le pre no si ti RTS, dok smo u pre go vo ri ma da po lu fi nal n e utak m i c e idu na TV Are na 1 - is ta kao je Dar ko Jev ti}.

Ra ni je je od lu ~e no da }e se za vr {ni ca Ku pa za da me igra ti u Ja go di ni, a ter min je 7. i 8. maj. @reb po lu fi nal nih su sre t a, naj v e r o v at n i j e, u obe kon k u r en c i j e oba v i } e se 5. apri la u Ja go di ni.

J. Ga li}

ka ko bi se {to bo qe pri pre mi la za dru gi deo Su per li ge i pre o sta le ~e ti ri utak mi ce, za pla sman u po lu fi na le plej – ofa.

- @reb nam ni je bio na klo wen, pa smo ta ko ve} u ~e tvrt fi na lu za pro tiv ni ka do bi li je di ni tim ko ji smo po taj no pri `eq ki va li da iz beg ne mo, ali {ta je tu je. Iz gle da je sud bi na da sa rki pom iz vr {}a od i gra mo ~e ti ri utak mi ce u tri ne de qe. Na da na {wi me~ gle da mo kao na deo pri pre ma za pred sto je }e iza zo ve u Su per li gi.

Ilu zor no je da bi lo ko me pre ti mo, a u pr vom ovo se zon som od me ra va wu sna ga u Vr {cu vi deo se ja san od nos sna ga. De voj ke su upr kos sve mu sprem ne da po ka `u svoj mak si mum i da {to sku pqe pro da ju ko `u, a do dat ni

pro blem je iz o sta nak San dre Bo {ko vi} ko ju ~e ka hi rur {ka

in ter ven ci ja i za ko ju je se zo na go to va. O ri va lu ne tre ba tro {i ti re ~i, do voq no je po gle da ti u ka kvoj for mi igra ve te ran Bi qa na Sta no vi} i sve }e vam bi ti ja sno- ka zao je stra teg No vo sa |an ki.

Ma da je ne za hval no prog no zi ra ti, na pi ta we ko ga vi di sa pe ha rom u ru ka ma, Zo ran Mir ko vi} se ni je ni je pu no dvo u mio: - Re al no je o~e ki va ti da se u fi na lu sa sta nu He mo farm i Par ti zan. Ove dve eki pe su to kom se zo ne po ka za le da dr `e pri mat na ovim pro sto ri ma, a wi hov pro {lo ne deq ni duel u pr ven stvu po ka zao je da }e bor ba za tro fe je u fi ni {u se zo ne bi ti ve o ma ne iz ve sna i da }e ni jan se od lu ~i va ti ka ko osva ja ~a Ku pa ta ko i pr va ka Sr bi je. [to se ti ~e li ga {kog nad me ta wa,

[ampion `eli revan{ - Partizan Galenika

Raspored ^e tvrt fi na le – da nas Be o ~in (16.45) Vo `do vac – ^e la re vo (19.00) Voj vo di na NIS – He mo farm [ta da (RTV) Ru ma (16.45) Par ti zan Ga le ni ka – Cr ve na zve zda (16.45) Ra di voj Ko ra} – Spar tak Po lu fi na le - pe tak Be o ~in (16.45) po bed ni ci utak mi ca iz Be o ~i na (19.00) po bed ni ci utak mi ca iz Ru me Su bo ta (17.30) Fi na le (RTS 2) po be dom u Vr {cu, ko {ar ka {i ce He mo far ma su naj ve ro vat ni je obez be di le pr vu po zi ci ju i pred nost do ma }eg te re na u fi na lu, a ka ko se se ri ja igra na dve po be de mi slim da je bla ga pred nost na stra ni Vr {~an ki ko je ima ju i za ni ja snu ja ~i tim – ka zao je Mir ko vi}. ^i ni se da je sve sprem no za tro dnev ni spek takl u Be o ~i nu i Ru mi, gde se oku pio sam `en ski ko {ar ka {ki krem, a osta je da se vi di ko me }e pri pa sti ~ast da u su bot wem fi na lu po dig ne pe har, vr {a~ kom He mo far mu po sed mi uza stop ni put, be o grad skom Par ti za nu po tre }i ( dva osvo je na u eri sta re Ju go sla vi je) ili mo `da ne kom tre }em.

I. Gru bor

DA NAS SE IGRA JU DRU GE UTAK MI CE ^E TVRT FI NA LA EVRO LI GE

No vi ~in dra me u Bar se lo ni Po sle sa mo dva da na u od no su na pr ve utak mi ce ~e tvrt fi na la ko {a r k a {ke Evro l i g e, da nas su na pro gra mu dru gi su sre ti. U wi ma, na istom me stu na ko jem su igra ni i pr vi du e li, da kle u Bar se lo ni, Ma dri du, Ati ni i Vi to ri ji, do ma }i ni }e pro ba ti da po ve du s 2:0, {to }e im u se ri ji omo gu }i ti mi r an od l a z ak na dva go sto va wa. Jer, uko li ko bi i iz gu bi li tre }i i ~e tvr ti me~, maj sto ri ca bi se igra la na wi ho vim te re ni ma, a to je ste ogrom na pred nost za Bar s e l o n u, Real, Olim p i j a k os i Ka hu La bo ral.

Elem, ve ~e ras }e po no vo u cen tru pa `we bi ti okra{j dva gi gan ta evrop ske ko {ar ke, eki pa Bar se lo ne i Pa na ti na i ko sa. U pr vom su sre tu u „Blau gra ni„ Bar sa je za ni jan su bi la sna la `qi vi ja i bo qa (83:82), {to ga ran tu je no va uz bu |e wa i spek takl za gle da o ce ka ko u dvo ra ni, ta ko i {i rom na {eg kon ti nen ta ko ji }e me~ pra ti ti u TV pre no su.

Tre ner ak tu al nog pr va ka Evro pe ]a vi Pa skval imao je u pr vom me ~u vi {e ras po lo `e nih igra ~a i mo `da je upra vo du `a klu pa bi la tas na va gi ko ji je pre te gao na stra nu Ka ta lo na ca. La ko vi~, Na va ro, Duel N’Donga i Dijamantidisa u prvom me~u u Barseloni Lor bek i An der son ima li su dvo ci fren u~i nak u pr - Majk Ba tist, od no sno Dru Ni - Austra li je bi ti po treb no ne ko vom od me ra va wu sna ga, a so lid ne ko las, ali su svi osta li bi li vre me da do stig ne `e qe ni ni vo ro le od i gra li su i N’Dong, na{ is pod pro se ka, iako je na{ tre - for me. Mi len ko Te pi} od i grao Ko sta Pe ro vi} i Gri mau. ner u igru uvo dio sve ras po lo - je sa mo dva mi nu ta i bio bez Na dru goj stra ni, @eq ko Ob - `i ve sna ge.To zna ~i da je pre - u~in ka. ra do vi} imao je u svom ti mu li - mi jer ni na stup po sle du `e pa u- ^i ta va ko {ar ka {ka Evro pa de ra u li ku Di mi tri sa Di ja - ze imao i Alek san dar Ma ri}, bru ja la je o fan ta sti~ noj po man ti di sa, ko jeg su pra ti li i ali }e sjaj n om cen tru iz be di Olim pi ja ko sa nad Mo ne tap ski jem, od no sno o o~aj nom iz da wu Ita li ja na ko ji su to Ve ~e ra {wi pro gram kom pr vih 20 mi nu ta po sti gli VI TO RI JA: Ka ha La bo ral - Ma ka bi (20.30, pr vi me~ 76:70). sa mo bed nih de vet po e na (na BAR SE LO NA: Bar se lo na - Pa na ti na i kos (21.15, 83:82). po lu vre me nu je re zul tat bio MA DRID: Real - Va len si ja (20.45, 71:65).

47:9). Iako u po sta vi ti ma iz ATI NA: Olim pi ja kos - Mon te pa ski (20.45, 89:41).

Pi re ja ni je bi lo Mi lo {a Te o Po sle ve ~e ra {wih utak mi ca se ri ja se se li u Tel Aviv, Ati do si }a i Mar ka Ke {e qa, tre nu, Va len si ju i Si je nu, gde }e se igra ti u uto rak 29. i ~e tvr tak ner Du {an Iv ko vi} imao je 31. mar ta. Even tu al ne maj sto ri ce igra }e se u Vi to ri ji, Bar se lo raz i g ra n u eki p u u ko j oj su ni, Ma dri du i Ati ni, 6. ili 7. apri la. pred wa ~i li Ma vro ke fa li dis, Bu ru sis, Zo ran Er ceg i Spa nu -

lis. Te {ko je pret po sta vi ti da }e se Ita li ja ni ta ko br zo opo ra vi ti od ka ta stro fe ko ju su do `i ve li u dvo ra n i „Mi r a i pri j a teq stva”, ali je si gur no da Iv ko vi} svo jim u~e ni ci ma ne }e do zvo li ti ni ka kvo opu {ta we.

Tek u po sled woj de o- ni ci me ~a u Ma dri du Real je sti gao do po be de nad Va len si jom na {eg stru~ wa ka Sve ti sla va Pe {i }a. Du {ko Sa va no vi} i we go vi sa i gra ~i pro pi sno su na mu ~i li igra ~e iz „kra qev s kog klu b a”, {to na go ve {ta va da }e ve ~e ras po no vo bi ti pu no va tre i ne iz ve sno sti.

No vi ca Ve li~ ko vi} u dre su Ma dri |a na ni je imao za pa `e ni ji u~i nak, ali tre ba uze ti u ob zir da je na te re nu pro veo tek osam i po mi nu ta {to je pre ma lo za igra ~a we go ve re pu ta c i j e i kva l i te ta.

Ipak, ni na s led n ik tre ne ra Eto rea Me si ne - Eme nuel Mo lin ne pru `a Ve li~ ko vi }u pra vu {an su i te {ko je shva ti ti {ta su u Re a lu `e le li da po stig nu do vo |e wem na {eg re pre zen ta tiv ca.

Ko na~ no, u dvo ra ni „Fer nan do Bu e sa” u Vi to ri ji, no vi duel vo di }e Ka ha La bo ral i Ma ka bi. Izra el ci su pro gla {a va ni jed nim od fa vo ri ta Evro li ge, ali }e im put do `e qe nog pla sma na na faj nalfor u Bar se lo ni bi ti vra {ki te `ak kroz su sre te s eki pom tre ne ra Du {ka Iva no vi }a. Lo gan, Mar se li wo, Te le to vi}, Ba ti sta, San Eme te rio i Ba ra} pred vo di li su Ka hu La bo ral na pu tu ka po be di i od i gra li su sjaj no pr vo po lu vre me (46:32). U na stav ku, me |u tim, raz i gra la se ~e ta iz Tel Avi va, ali ni je smo gla sna ge da pre o kre ne tok utak mi ce. Mi lan Ma ~van u dre su Ma ka bi ja od i grao je ne pu na ~e ti ri mi nu ta i za be le `io po pro ma {aj za dva i za tri po e na, a pred vod nik „Po no sa Izra e la” bio je Ame ri ka nac Ri ~ard Hen driks.

A. Pre do je vi}

20

kULTURA

~etvrtak24.mart2011.

dnevnik

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

ПОЧЕЛА ПРОДАЈА КАРАТА ЗА НОМУС

Сапунска комедија

Велики попусти за добре концерте

Џорџ Бернард Шо, О оружју и човеку, режија Весна Топалов, Новосадски нови театар/ Позориште младих Иако озбиљног наслова и од озбиљног писца, драма „О оружју и човеку“ првенствено је комична. Један од првих драмских текстова Џорџа Бернарда Шоа писан је како би на забаван начин подучио омладину да нит‘ је рат тако сјајан, нит‘ је то злато а, богами, да није то чак ни љубав. Па шта је онда, логично је упитати се? Судећи према представи у Позоришту младих – пратити себе и свој стомак, без обзира на цену. Ето, то је! Понегде на линији Ибзенових драма – промишљањем грађански

прилика и за родитеље, смотане богатуне. Социјални, донекле и политички моменти драме, захваљујући редитељском моделу реконструкције епохе, у поставци у Позоришту младих нису у потпуности искоришћени, осим ако се у швајцарско-српскобугарској вези не учита покоја актуелна ставка, или узме у обзир она преживела, стереотипна, на коју се и те како играло, да на западу послови, па били они ратни или љубавни, успевају боље само зато што су људи организованији и мање емо-

публике који баш тако замишљају позориште: кулисе, костими, шминка, богата театралност... На том плану тешко је шта замерити (осим што је ово „богато“ реално много више сиромашно, у смислу материјала, стила изведбе). Представа је прегледна, јасна, доброг темпа, и што је најважније сувисле глумачке игре, у којој је предњачио Иван Ђурић као „витез“ Сергеј, вереник каквог романтична јунакиња Рејна само пожелети може. Ђурић проналази иронијску дистанцу с којом је у веома великој мери писао и сам Шо, чинећи да се публика

Почела је продаја карата за овогодишње Новосадске музичке свечаности (Номус) које се одржавају од 11. до 20.априла, а организатор Музичка омладина Новог Сада припремила је, како најављује, феноменалне попусте за публику. Уз то свакако треба додати да целокупни најављени програм овогодишњег фестивала обећава заиста добре концерте. Најпре, чланови Музичке омладине Новог Сада (чланарина стаје 2.000 динара и омогућује куповину улазница за све концерте упола цене током целе године) комплет за овогодишњи Номус плаћају свега 1.500 динара. У овом комплету једино нема карте за мјузикл „Чаробњак из Оза“, која се купује на благајни Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз. Ђаци и студенти уз књижицу или индекс, а такође и група од десет посетилаца, улазницу за било који концерт плаћају по цени од 300 динара. И ту је изузет поменути мјузикл, због ограниченог простора у позоришту. Комплети карата по редовним ценама за концерте Номуса 2011. се иначе не продају, већ само појединачне карте. За наступе пијанисте Фазила Саја и Кремерате балтике, као и за виолисту Јурија Башмета и Московске солисте, секстет хармоникаша Ришара Галијана, такође и за Стефана Миленковића са Камератом академиком, карте стају 800 и 1.000 динара. По 500 динара треба издвојити за концерте Београдске филхармоније, Камерног оркестра „Ференц Лист“ и Војвођанског синфонијског оркестра, као и за поме-

нути мјузикл „Чаробњак из Оза“. Свега 300 динара стаје карта за концерт одличног трија „Вандерер“ из Француске, као и за трио „Которарт“. Карте се продају у Музичкој

омладини Новог Сада, Католичка порта 2/III радним данима од 8 до 14 часова. Телефон за информације је 021/452-344. Н. П-ј.

НОВИ ПРЕВОД „МИЛЕНИЈУМА У БЕОГРАДУ” Из представе „О оружју и човеку”

индивидуализоване стварности, на првом месту породице и нарочито положаја жене, а понегде, много више, на линији српских комедиографа, Стерије и Нушића, Весна Топалов представу „О оружју и човеку“ режира тако што мелодраматичношћу подстиче комичност односа у имућној бугарској породици, у којој током рата са Србијом, једне ноћи завршава српски војник, тачније швајцарски плаћеник, што ће се касније испоставити судбоносним не само за кћеркумезимицу, него и за слуге, а силом

Фото: Б. Лучић

тивни. Са слугама који се осамостаљују, показујући да могу и да због своје практичне вештине треба сами себе да опслужују, и не би знали шта да се ради, осим што се поуздано зна да снисходљивост тог типа („слабији надмудрује јачег“ или „циљ оправдава средство“), увек пали. Оно што је за намере креирања једне бенигне комедија каква је ова у Позоришту младих искоришћено, и то у великој и доброј мери, сапунске је природе, и ако је некад служило омладини, данас би то могло само средовечној господи или оном делу

добро забави, кад већ не може (пре)озбиљно да га схвати, јер је карикатура од човека и војника. Славица Вучетић као Рејна такође је суверено владала девојачком природом свог лика, његовом занесеношћу, али и прорачунатошћу, баш као и Марија Митровић у улози слушкиње Лоуке, заправо најупечатљивијег борца за себе. Бланчлију Слободана Нинковића мало је фалило да постигне жељену/ захтевану мужевност, док је нешто слично одлично пошло за руком Љубиши Милишићу, у улози слуге Николе. Игор Бурић

ВРЕДНА ДОНАЦИЈА МУЗИЧКОЈ ШКОЛИ „ИСИДОР БАЈИЋ“

Оргуље на дар Упркос тренутним финансијским тешкоћама, овдашње културне и образовне установе ипак налазе начина да набаве нове инструменте, литературу и друга неопходна средства за рад. Тако је ново-

Светозар Саша Ковачевић

садска Музичка школа „Исидор Бајић“, захваљујући донацији композитора и оргуљаша Светозара Саше Ковачевића, добила на дар два изузетно вредна инструмента: електронске оргуље и хармонијум, а уз то и колекцију нотних издања дела за оргуље великих светских мајстора, као и комплетни Ковачевичев композиторски опус. Дародавац, Светозар Саша Ковачевић, који делује као професор на Академији уметности у Новом Саду, објашњавајући мотиве који су га навели на овај леп гест, каже да је он сада претежно посвећен ком-

поновању, остављајући извођачку делатност у другом плану, тако да му оргуље нису неопходне. Због тога, као и због жеље да младим музичарима омогући да свирају оргуље, он се одлучио да свој ин-

Фото: С. Шушњевић

струмент поклони Бајићевој школи. Реч је о одличним оргуљама са две клавијатуре старим тридесетак година, које је он, захваљујући породицама Меркле и Инцлкер, својевремено добио као поклон од Евангелистичке цркве из Франкфурта, да би својим извођаштвом популарисао музику за оргуље. Уз оргуље, он је поклонио и хармонијум, направљен крајем 19. века, велике вредности као историјски инструмент, који је припадао новосадској породици Брановачки. Ковачевић је школи поклонио и сопствену библиотеку партитура за

оргуље Баха, Хендла, Букстехудеа, Кребса, Регера, Брамса, Дипреа и других аутора.

- Велики број младих музичара заинтересован је да учи и да свира оргуље, тако да ће они сада у Музичкој школи „Исидор Бајић“ моћи да дођу до доброг инструмента и литературе за њега - каже Ковачевић.- Смисао постојања сваког инструмента је да се на њему свира, желео сам да их поклоним управо МШ „Исидор Бајић“ у којој сам и сам радио и са којом имам дугу и веома добру сарадњу. . Директорка Музичке школе „Исидор Бајић“ Радмила Ракин Мартиновић, уз изразе захвалности Светозару Ковачевићу за његов гест каже да захваљујући овом вредном поклону сада могу да размишљају о отварању класе за оргуље у школи, за којом постоји велики интерсе. Такође су веома захвални и због веома вредних нота за оргуље и композиција самог Ковачевића, које представљају драгоцену допуну школске нототеке. Композиторски опус Светозара Саше Ковачевића обухвата више од 250 различитих симфонијских, вокалних, камерних и солистичких дела, међу којима је и већи број композиција за младе музичаре и омладинске ансамбле. Ова дела су се често налазила на репертоару ученика МШ „Исидор Бајић“ и школских ансамбала, а како каже Радмила Ракин Мариновић, школа ће се дародавцу одужити организовањем ауторског концерта, на којем ће бити представљен избор његових солистичких и камерних остварења. Б. Хложан

Пишталoв роман на немачком Роман Владимира Пиштала „Миленијум у Београду„ управо се појавио у немачком преводу у издању берлинске издавачке куће „Дитрих Ферлаг„ и представљен је на Међунардном сајму књига у Лајпцигу, јавио је његов српски издавач „Агора”. То је био повод да немачка телевизија „Дојче веле„ борави у Београду и разговора са Пишталом, не би ли својим гледаоцима, поред романа, приближила аутора и његов град. У овом телевизијском портрету Пиштало говори о роману на местима где се збива радња

„Миленијума„. Емисију о роману која је специфична сага о Београду „Дојче веле„ емитоваће у свом програму који се приказује широм света на немачком, енглеском, арапском и шпанском и досеже аудиторијум од 150 милиона гледалаца. Пишталов роман „Миленијум у Београду„ је за последње две године у „Агори„ доживео три издања и тираж од 3 000 примерака. Осим на француски и немачки, преведен је и на италијански језик, а тренутно се преводи и на пољски, мађарски, словачки, бугарски и јапански.

ОДЛАЗАК ЛЕГЕНДАРНЕ ХОЛИВУДСКЕ ГЛУМИЦЕ

Преминула Елизабет Тејлор Легендарна холивудска глумица, једна од највећих филмских звезда 20. века Елизабета Тејлор умрла је јуче у 80. години, јавили су амерички медији. Глумица је почетком фебруара примљена у болницу Седарс Синај у Лос Анђелесу. Тада је речено да је хоспитализована због „симптома сличних срчаној инсуфицијенцији”. Пре месец дана саопштено је да се осећа боље, али да остаје у болници. Елизабет Тејлор се сматра једном од највећих глумица свих времена. Њена лепота, комбинована с невероватном харизмом и глумачким потенцијалом, за многе су и данас непревазиђени. .Глумом је почела да се бави веома рано, још као девојчица, а из тог периода најпознатији је њен филм „Леси се враћа кући”. Америка се брзо заљубила у Лиз, која потом ниже улоге, укључујући оне у филмовима Винсента Минелија „Отац невесте” и „Очева мала дивиденда” Године 1956, са 24 године, снимила је филм „Див” са Роком Хадсоном и Џејмсом Дином - који је умро непосредно после појаве филма у биоскопима - и њиме отворила блиставу деценију у којој су се филмска ремек-дела низала једно за другим. Била је незаборавна Меги у „Мачки на усијаном лименом крову” (1958), са Полом Њуменом, а годину дана касније открила је универзум Тенесија Вилијамса у филму „Изненада прошлог лета„ Џозефа Л. Манкјевича. У то време била је једна од најбоље плаћених глумица у Холивуду. Године 1963. „Клеопатра” означава нови преокрет у њеној каријери. Манкјевичев филм, за који је добила у то време невероватних милион долара, постао је један од најлошијих филмова у историји седме уметности. Ипак, током сни-

мања, извесни Ричард Бартон упитао ју је: „Да ли вам је неко већ рекао да сте веома лепа девојка?” Лиз се убрзо заљубила и изјавила да обожава што „није Елизабет Тејлор, већ жена Ричарда” Бартона, за кога се удала 1964, а потом и 1975. У то време казала је да је то први пут да се „не плаши себе саме”Бартон је глумици поклонио најлепше дијаманте на свету и са њом играо у бројним филмовима - „Ко се боји Вирџиније Вулф?” (1966) за који је награђена Оскаром, и „Укроћена горопад” Франка Зефирелија (1967). Заједно су снимили укупно

и 60-их година. Четири пута за редом, од 1958. до 1961, била је номинована за Оскара. Своју прву златну статуету освојила је у четвртом покушају, 1961. године, за улогу у филму „Батерфилд 8”, а другу шест година касније за „Ко се боји Вирџиније Вулф”, Остаће запамћена и по улогама у филмовима „Мачка на усијаном лименом крову”, „Стаза слонова„ и „Кво вадис”. Њени глумачки партнери су били између осталих и Мики Руни, Пол Њумен, Монтгомери Клифт, а пре свега Ричар Бартон и многи

12 филмова. После филма „Одсјај у златном оку” Џона Хјустона, са Марлоном Брандом, глумица закорачује у 1970. године које ће бити фаталне по њену каријери. Она која је сматрана једном од најлепших жена на свету постаје опседнута дебљином и дијетама, почиње да узима лекове за смирење и окреће се алкохолу. Филмска каријера Елизабет Тејлор била је на врхунцу током 50-их

други. Глумила је од 1942. до 2003. године, осим на филму и на телевизији као гост у многим серијама.Награду за животно дело добила је 1997. године, а 2000. и титулу Даме Британског царства. Поред сјајних улога, Елизабет Тејлор била је позната и због узбудљивог љубавног живота, а удавала се чак осам пута. Иза себе је оставила четворо деце, две кћерке и два сина.

ekologija

dnevnik

~etvrtak24.mart2011.

SR BI JA SE UKQU ^U JE U AK CI JU „SAT ZA NA [U PLA NE TU”

Sve tlo ga si, Ze mqu spa si U okviru globalne akcije “Sat za na{u planetu” - Earth Hour, koju organizuje Svetski fond za za{titu prirode (WWF), u subotu 26.

marta u 20.30 sati gradovi {irom sveta iskquGrad Novi Sad se kao i prethodnih godina ~i}e svetla na sat vremena i time poslati sna- pridru`uje svetskoj akciji “Sat za na{u `nu poruku da je mogu}e preduzeti konkretne planetu“ i zajedno sa mnogim gradovima {imere protiv globalnog zagrevawa. Ova akcija rom sveta organizuje simboli~no ga{ewe je globalni poziv svakom pojerasvete na reprezentativnim dincu, svakoj kompaniji i zajedlokacijama, u subotu 26. marU subotu, 26. marta, ta od 20.30 do 21.30 ~asova. nici da preuzme odgovornost i u 20.30 ~asova, ukqu~i se u borbu protiv kliTom prilikom bi u Novom matskih promena. Kampawa Sadu bilo uga{eno dekoraqudi {irom sveta “Sat za na{u planetu” po~ela je tivno osvetqewe na Gradskoj iskqu~i}e svetla 2007. u Sidneju, Australija, kaku}i i svim zgradama na Trgu na jedan sat da je 2.2 miliona doma}instava Slobode koje se nalaze u i preduze}a iskqu~ilo svetla strogom centru Grada (zgrada na jedan sat. Samo dve godine kasnije, 2009. ovaj Apolo centra i Vojvo|anska banka), na Srpdoga|aj se pretvorio u svetski pokret, sa mili- skom narodnom pozori{tu i Pozori{nom onima u~esnika iz 92 zemqe. Brojne svetske trgu, na dve najve}e crkve - pravoslavnoj Saznamenitosti bile su u mraku kao poruka o neo- bornoj crkvi i rimokatoli~koj crkvi “Imephodnosti preduzimawa konkretnih akcija za na Marijina“, kao i na Petrovaradinskoj ubla`avawe klimatskih promena kao proble- tvr|avi kao jednom od simbola Grada. ma koji iz sata u sat postaje sve urgentniji.

A. B.

PRO JE KAT BE O GRAD SKE OTVO RE NE [KO LE

Nu la ot pa da, vi {e re ci kla `e Centar za evropske integracije Beogradske otvorene {kole predstavio je nedavno predlog na temu „Nula otpada - primer dobre prakse u Slova~koj“, kao deo projekta „Implementacija politike upravqawa otpadom u Srbiji“ , koji je sproveden u partnerstvu sa Pontis fondacijom iz Slova~ke i Centrom za demokratiju - Upravqawe otpadom na ekolo{ki prihvatqiv na~in zasniva se na hijerarhiji mera kojima se, pre svega nastoji maksimalno smawiti koli~ina generisanog otpada, zatim maksimalno upotrebiti i reciklirati otpad koji je nastao.

Na kraju, otpad koji se ipak pojavio ili se nije ponovo upotrebio, obra|uje se ili odla`e na najmawe {tetan na~in po zdravqe qudi i `ivotnu sredinu - objasnila je Vlat ka Ta di} iz Centra za evropske integracije Beogradske otvorene {kole i dodala da se primerom op{tine Palarikovo iz Slova~ke, koji je predstavqen u dokumentu, ukazuje na efikasne na~ine kako da se pomenuto i

ostvari uvo|ewem koncepta „Nula otpada“ u praksu. Naime, op{tina Palarikovo smawila je koli~inu odlagawa otpada na deponiju za 75 odso u periodu od 6 godina.

U oblasti upravqawa otpadom u Srbiji evidentan je niz problema. Ovaj dokument, na osnovu vi{emese~nog istra`ivawa, ukazuje da je ciq da se opcija deponovawa otpada primeni na kraju, jer deponije, kao {to to hijerarhija upravqawa otpadom ukazuje, moraju biti posledwi ~in u procesu upravqawa otpadom. Preporuka je da se pribegne usvajawu rezolucije o nultoj ta~ki nastanka otpada (Ze ro Wa ste).

ZA HVA QU JU ]I DO NA CI JI FON DA ZA ZA [TI TU @I VOT NE SRE DI NE

De mon ti ra }e se eko-bom ba na Bo tri Aktivnosti raznih slu`bi lokalne samouprave u Be~eju, realizovane vi{e od godinu dana, donele su `eqeni epilog. Ovih dana stigla je informacija da je Fond za za{titu `ivotne sredine odobrio 26 miliona dinara nepovratnih sredstava op{tini Be~ej za projekat „Sanacija i remedijacija gradske deponije Botra u Be~eju.

- Realizacijom ovog projekta eliminisa}emo potencijalnu ekolo{ku bombu udaqenu par stotina metara od naseqa Botra i pet kilometara od samog cen-

regionu za odno{ewe sme}a s gradske deponije „Botra“. S ponosom isti~em da je na{a op{tina me|u prvima u Srbiji uradila Lokalni plan upravqawa otpadom, koji se sada nalazi u Pokrajinskom sekretarijatu za za{titu `ivotne sredine, i o~ekujemo saglasnost, posle ~ega dolazi u lokalnu skup{tinu na usvajawe.

Sve lokalne kapacitete smo stavili u pogon, kako bismo na vreme uradili takav plan i izbegli, eventualnu, kaznu od tri miliona dinara, nagla{ava predsednik be~ejskog parlamenta i ~elnik

21

Ma wak vo de mo gu} i u Evro pi Ve}ina zemaqa EU suo~ava se sa ograni~enim izvorima vode i su{ama, {to bi moglo da stvori probleme u snabdevawu vodom, pokazao je izve{taj Evropske komisije. Gubici vode tokom snabdevawa, koji u nekim delovima Evrope iznose i do 50 odsto, u Srbiji su prema zvani~nim podacima 33 odsto, preneo je portal EurAktiv Srbija.

Prema izve{taju Evropske komisije, objavqenom dan uo~i Me|unarodnog dana voda -22. marta, ^e{ka, Kipar i Malta se stalno suo~avaju sa mawkom izvora vode. Sa su{ama i ni`im nivoom padavina od vi{egodi{weg proseka suo~avaju se Francuska, Poqska, Ma|arska, [panija i Velika Britanija. Od 21 zemqe koja je odgovorila na upitnik Evropske komisije, samo {est zemaqa je saop{tilo da nema problem sa koli~inom vode za snabdevawe - Austrija, Belgija, Estonija, Irska, Luksemburg i Slova~ka.

U Srbiji se izvori vode prekomerno koriste, a gubici u mre`i snabdevawa su veliki. To potvr|uju podaci Republi~kog zavoda za statistiku iz 2009. godine, prema kojima se pija}om vodom snabdeva dva miliona doma}instava, a gubici iznose 33 odsto.

U ZRE WA NI NU OBE LE @EN SVET SKI DAN [U MA

Lak {e se di {e uz dr ve }e Udru`ewe “Zrewaninski poslovni krug” (Zrepok) je, po drugi put od osnivawa, povodom 21. marta, Svetskog dana {uma, organizovalo akciju pod nazivom “Da se lak{e di{e”, ~iji je ciq postizawe ve}e po{umqenosti teritorije Sredwobanatskog okruga. U okviru ove akcije gra|anima Zrewanina i ostale ~etiri op{tine sredweg Banata – Novog Be~eja, Se~wa, @iti{ta i Nove Crwe, besplatno je podeqeno 5.000 sadnica sibirskog bresta, i time je Zrepok, kako navode u udru`ewu koje okupqa vode}e privrednike u ovom delu Banata, direktno dao doprinos po{umqavawu Vojvodine, kao najnepo{umqenije regije Evrope. Sadnice su, tako|e, dodeqene lokalnim samoupravama koje su se obavezale da ih zasade po planu svojih unapred iskazanih potreba.

- Za sibirski brest smo se odlu~ili zbog toga {to je jedan od najotpornijih li{}ara koji lako uspeva na na{em klimatskom podru~ju, brzo raste, mo`e da se presa|uje i po nekoliko puta i ne zahteva posebnu negu. Raste do dvadeset metara visine i ima razgranatu kro{wu. Veoma va`na karakteristika sibirskog bresta jeste to {to ne izaziva alergijske reakcije kod qudi, osim u retkim slu~ajevima – istakao je predsednik Zrepoka Dra gan Vi da ko vi}.

Zvani~ni podaci, objavqeni na sajtu Vlade Vojvodine, pokazuju da je Banat, kao deo pokrajine, najugro`enija sredina kada je u pitawu po{umqenost. Pod {umskim rastiwem nalazi se svega 1,5 odsto banatske teritorije. Alarmantan podatak je da je po{umqeno svega 6,6 odsto povr{ine Vojvodine. U Srbiji je taj procenat oko 30 odsto, a jedan od strate{kih ciqeva Vlade je da

Uvek sprem ni za ak ci ju Zrepok je pro{le godine, povodom Svetskog dana {uma, u akciji “Da se lak{e di{e” gra|anima Sredwobanatskog okruga podelio 5.000 sadnica srebrne smr~e. Gradu Zrewaninu je pripalo 3.000, a op{tinama Novi Be~ej, @iti{te, Nova Crwa i Se~aw po 500 sadnica.

- Kako bi se pribli`ili standardima razvijenih zemaqa u Evropi, “Zrewaninski poslovni krug“ i wegovi osniva~i odlu~ili su se da se prikqu~e svakoj akciji koja kao krajwi ciq ima ozelewavawe grada Zrewanina i okolnih naseqenih mesta, kao i da sami budu organizatori ovakvih akcija – napomenuo je Vidakovi}. se do 2015. godine po{umqenost pove}a na 42 odsto.

Evropski standardi propisuju da je optimalna povr{ina pod {umom i za{titnim zasadima na nivou od 0,16 hektara po glavi stanovnika, odnosno 14 odsto. Iz Uprave za {ume Republike Srbije upozorili su nas da {ume nestaju i da je po{umqavawe {to ve}ih povr{ina od posebnog zna~aja u urbanim

oblastima, gde je zaga|enost najve}a. Jer, {umska vegetacija pozitivno uti~e na klimu, zemqi{te, kao i na ubla`avawe dejstva izduvnih gasova. [umska vegetacija uti~e na pre~i{}avawe atmosferske vode i doprinosi pove}awu poqoprivredne i proizvodwe zdrave hrane, ali podsti~e i razvoj sporta i rekreacije – objasnio je Vidakovi} zbog ~ega zrewa-

ninski privrednici drugu godinu za redom organizuju akciju podele sadnica. [ume su bitne jer li{}e jednog stabla starog 30 godina, fotosintezom mo`e da razlo`i do 120 kilograma fabri~ke pra{ine i da pro~isti zaga|en industrijski vazduh. Samo jedno stablo ispusti ~ak 250 metara kubnih kiseonika za godinu dana, {to je dovoqno za potrebe dva odrasla ~oveka. Zna~aj {uma je i u tome {to stvaraju uslove za ve}e kori{}ewe goriva na bazi drveta koje su zamena za fosilna goriva i na taj na~in doprinose odr`avawu ekolo{ke ravnote`e.

Organizacija Ujediwenih nacija za hranu i poqoprivredu (FAO), ina~e, 1971. godine je proglasila 21. mart za Svetski dan {uma, smatraju}i da }e na taj na~in doprineti pove}awu svesti i uverewa naj{ire svetske javnosti o zna~aju i ulozi {uma za ~oveka. @. Ba la ban

PRO MO CI JA PRIN CI PA AR HU SKE KON VEN CI JE

Ze le ni za {tit nik gra |a na je na {a bu du} nost Sa da {wi iz gled grad ske de po ni je „Bo tra” u Be ~e ju

tra Be~eja, naglasio je zamenik predsednika op{tine Be~ej Bu di slav Me du ri} na konferenciji za novinare.

Tako je jedan proces priveden kraju, a drugi, dugoro~an, vezan za samu realizaciju projekta tek treba da krene.

- Kako bi smo do{li u poziciju da od republi~kog Fonda za za{titu `ivotne sredine dobijemo pomenuta sredstva, morali smo da uradimo Lokalni plan upravqawa otpadom i da potpi{emo sporazum o pristupawu nekom

radnog tima za izradu ovog projekta Du {an Jo va no vi}.

Predsednik op{tine Be~ej je, zajedno s ~elnicima op{tina Ada i Kikinda, potpisao Sporazum o pristupawu regionu za odno{ewe sme}a Kikinda.

Kako su odobrena sredstva za realizaciju pomenutog projekta, predstoji dug i slo`en proces u kom }e se prvo obaviti sanacija, a onda i drugi radovi u ci qu po boq {a wa kva li te ta `ivota `iteqa najve}e potiske op{tine.

V. Jan kov

Na inicijativu na~elnice Ju`noba~kog upravnog okruga Da ri je [a jin, a u saradwi sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) i predstavnicima grada Kragujevca, okrugli sto “«Promocija principa Arhuske konvencije i predstavqawe modela pravnih akata za jedinice lokalne samouprave»” odr`an je 14. marta u Skup{tini AP Vojvodine. Tim povodom Darija [ajin je istakla da okrug poma`e svojim op{tinama da se udru`e i {to aktivnije ukqu~e u regionalne projekte, po{to pitawa i problemi iz oblasti za{tite `ivotne sredine ne poznaju granice. Ona je podsetila da je stoga strate{ki ciq Ju`noba~kog upravnog okruga `a{tita `ivotne sredine i promovisawe pozitivnih primera iz ove oblasti.

Motiv za na{u odluku da nam jedan od primarnih ciqeva bude za{tita `ivotne sredine jeste zdravqe gra|ana, koje nam je na prvom mestu. Pravo na zdravu `ivotnu sredinu

je pre svega ustavno pravo gra|ana - istakla je Darija [ajin i dodala da `eli da pravni modeli, koji su sa~iweni i koji se ve} primewuju u Kragujevcu, budu primenqivi i u Ju`noba~kom upravnom okrugu. ^lan Gradskog ve}a za `ivotnu sredinu, odr`ivi razvoj i saradwu sa udru`ewima u Kragujevcu Sr |an Ma to vi} navodi da je u Srbiji poboq{ana situacija u sferi informisawa gra|ana o pitawima zna~ajnim za za{titu `ivotne sredine. On je na okruglom stolu u Skup{tini Vojvodine rekao da je potrebno jo{ mnogo uraditi kako bi se po{tovala pravila Arhuske konvencije, koju je Skup{tina Srbije ratifikovala u maju 2009. godine.

Pre svega, treba intenzivno poraditi na ukqu~ivawu gra|ana u dono{ewu odluka i omogu}iti im da imaju pravnu za{titu u slu~aju da ne mogu da ostvare prava u oblasti za{tite `ivotne sredine. A da bi gra-

|anima bio olak{an put u ostvarivawu svojih prava iz ove oblasti, neophodno je da se u lokalnim samoupravama, pored saveta za za{titu `ivotne sredine, konstitui{u zelena stolica, zeleni telefon i zeleni za{titnik gra|ana – pojasnio je Matovi}. On je podsetio da je pre neki dan i u Subotici, pored Kragujevca, osnovan drugi Arhus centar u Srbiji.

Savetnica za `ivotnu sredinu – Misija OEBS u Srbiji Oli ve ra Zu ro vac-Ku zman smatra da lokalna samouprava treba da prepoznaje probleme gra|ana iz ove oblasti, ali i da gra|ani treba da prepoznaju lokalnu vlast i lidere u woj koji mogu da im pomognu u re{avawu problema. Ona navodi da u lokalnim zajednicama treba da se uspostavi partnerski odnos sa gra|anima, jer oni su, prema wenim tvrdwama, ti koji }e lokalnoj vlasti pomo}i da obavqa svoj posao boqe i efikasnije.

22

Svet

~etvrtak24.mart2011.

Eska la ci ja na pe to sti u Izra e lu JE RU SA LIM: Najmawe 20 qudi je povre|eno ju~e u eksploziji bombe u blizini autobusa u jevreskoj ~etvrti Jerusalima, saop{tila je policija. Desetine ambulantnih vozila su na licu mesta, u blizini centralne autobuse stanice, prenosi Rojters.

Izraelski premijer Bewamin Netanijahu najavio je ju~e da }e izraelska armija nastaviti da deluje protiv teroristi~kih organizacija u pojasu Gaze, naglasiv{i da Izrael ne}e tolerisati napade na svoje gra|ane.

On je to rekao nakon {to su tri rakete tipa „grad” i najmawe sedam mina ju~e pogodile ju`nu izraelsku teritoriju.

U prekju~era{woj izraelskoj odmazdi poginulo najmawe osam Palestinaca, ukqu~uju}i civile i decu.

„Nijedna dr`ava ne bi bila spremna da toleri{e nastavak raketne vatre na svoje gra|ane”, kazao je Netanijahu, najaviv{i mogu} nastavak razmene vatre i istakav{i „re{enost da se stigne do svakog teroristi~kog elementa” kako bi se spre~ilo da povrede Izraelce. Netanijahu je pozvao svoje najva`nije mistre na vanrednu sednicu radi razgovora o eskalaciji napetosti du` granice sa pojasom Gaze. Islamski xihad je posle raketnih napada saop{tio da te`i da se osveti za „cionisti~ke masakre” protiv svojih boraca i palestinskog naroda, najaviv{i da }e nastaviti da se bori do „punog oslobo|ewa” palestinske zemqe, misle}i o~ito i na teritoriju Izraela.

(Ta njug)

REAGOVAWA

dnevnik

No ve `r tve u Si ri ji DA MASK: Najmawe {est qudi je ubijeno ju~e u sukobu sirijskih snaga i naoru`ane grupe

qudi kod xamije u ju`nom gradu Deri, gde su odr`ane masovne demonstracije protiv vladavine sirijskog predsednika Ba{ara al Asada. Me|u ubijenima je i

lekar koji je ambulantnim vozilom do{ao u xamiju Omari da pru`i pomo} rawenima u napadu, rekao je jedan o~evidac, a preneo Rojters. Prema re~ima te osobe, lekar je ubijen iz snajpera. „Snage bezbednosti su se sukobile s naoru`anom bandom blizu xamije Omari, pogodile nekoliko wenih ~lanova i uhapsile ostale. U okr{aju je poginuo i jedan pripadnik snaga bezbednosti”, navedeno je u saop{tewu sirijske vojske. Broj civila ubijenih tokom {estodnevnih protesta u Siriji dostigao je 10.

Demonstranti tra`e ve}e politi~ke slobode i iskorewivawe korupcije.

(Ta njug)

ME \U NA ROD NA ZA JED NI CA PRO TIV GA DA FI JA

Negodovawe zbog bombardovawa ANKARA, PEKING, MO SK VA: Predsednik Turske Abdulah Gul izjavio je da neke zemqe, koje sada u~estvuju u kampawi protiv Libije, imaju tajne planove prema toj zemqi i apelovao na Moamera el Gadafija da se povu~e sa vlasti kako bi otvorio vrata za re{ewe krize. „Neke zemqe koje su do ju~e bile bliske diktatorima i tra`ile i od wih dobijale odre|ene pogodnosti sada pokazuju neobi~no pona{awe, {to izaziva sumwe da imaju tajne namere (prema Libiji)”, izjavio je predsednik Gul. On, me|utim, pri tome nije imenovao nijednu zemqu.

Vode}i kineski mediji osuli su vojne udare na Libiju.Vazdu{ni napadi su „primarno politi~ka odluka doneta od nekolicine zapadnih zemaqa, a prva poruka koje su wome objavili je da su zapadne sile jo{ uvek sudija i egzekutor na globalnom nivou”, pi{e list na engleskom Global tajms. I Rusija osu|uje i postupawe libijskog lidera Moamera el Gadafija protiv stanovni{tva i primenu vojne sile koalicije zapadnih zemaqa nad Libijom, izjavio je ju~e Konstantin Kosa~ov, predsednik spoqnopoliti~kog odbora ruske Dume (doweg doma parlamenta) ~iji poslanici pozivaju na hitan prekid vatre i zaustavqawe nasiqa.

Dowi dom ruskog parlamenta smatra da je Rezolucija 1.973 SB UN ne daje jasne granice primene vojsne sile, a wena realizacija pokazala je te`we nekih dr`ava da je iskoriste kao izgovor za dostizawe drugih ciqeva, naveli su deputati Dume.

(Ta njug)

NA TO pre u zima ko man du u na pa di ma na Li bi ju VA [ING TON: Zamenik savetnika Bele ku}e za nacionalnu bezbednost Ben Rouds izjavio je da su ameri~ki predsednik Barak Obama, fancuski {ef dr`ave Nikola Sarkozi i britanski premijer Dejvid Kameron postigli saglasnost da NATO treba da preuzme kqu~nu ulogu u komandnoj strukturi vojne misije u Libiji.Oni su razmotrili su{tinski napredak koji je postignut u zaustavqawu napredovawa snaga (Moamera) Gadafija na Bengazi, kao i u uspostavqawu zone zabrane letewa , rekao je Rouds, koji prati Obamu na turneji po Latinskoj Americi.

Kako prenose ameri~ki mediji, tri lidera su se, u telefonskom razgovoru, slo`ili i da bi NATO trebalo da odigra kqu~nu ulo-

gu u komandnoj strukturi koja se razvija , dodao je Rouds.U Parizu je iz kabineta Sarkozija saop{teno da su se SAD i Francuska slo`ile o na~inu kori{}ewa ko-

mandnih struktura NATO za podr{ku koaliciji.

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Barak Obama izjavio je da je svestan ~iwenice da je on dobitnik Nobelove nagrade za mir koji je odobrio vojne udare

za Libiju, ali i ocenio da Amerikanci u tome ne vide protivre~nost. Obama je Si-En-Enu, tokom posete Salvadoru, kazao da se privikao na to da bude i koman-

dant oru`anih snaga i neko ko pretenduje na uspostavqawe mira, prenela je agencija AP. Obama je ju~e zavr{io petodnevnu turneju po Latinskoj Americi, tokom koje je posetio Brazil, ^ile i Salvador.

(Ta njug)

Ga da fi obe }ao na kra ju po be du TRI PO LI: Libijski vo|a Moamer Gadafi pojavio se peksino} u Tripoliju na mestu koje su prethodno napale koalicione snage i poru~io svojim pristalicama da }e pobediti na kraju. Kako je preneo Bi-Bi-Si, Gadafijev govor je trajao tri minuta i prenosila ga je dr`avna televizija. On je istakao da je u toku novi krsta{ki rat, koje su krsta{ke zemqe pokrenule protiv islama i da bi sve islamske vojske trebalo da mu se pridru`e.On je poru~io da se ne}e predati i da }e pobediti koalicione snage uskoro, ali i dugoro~no.

“Najmo}nija vazdu{na odbrana su qudi. Evo qudi.

Gadafi je me|u qudima. To je vazdu{na odbrana”, rekao je Gadafi.

U me|uvremenu, ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton izjavila je da qudi bliski pukovniku Gadafiju stupaju u kontakt sa drugim dr`ava-

ma da bi videli kakve su im opcije na raspolagawu.Ona je izjavila za Ej-Bi-Si wuz da se ~uje da qudi bliski Gadafiju kontaktiraju qude koje poznaju {irom sveta u Africi, na Bliskom istoku, Evropi, Severnoj Americi i pitaju ih {ta da rade i kako da se iz svega izvuku.

Koalicioni vojni avioni su izveli vi{e od 300 letova iznad Libije, a ispaqeno je vi{e od 162 krstare}e rakete Tomahavk, ali Gadafijeve snage nastavqaju `estoke sukobe s protivnicima re`ima.U Misrati, koja je u rukama Gadafijevih protivnika, u toku su `estoki sukobi, a s obzirom na to da je grad ve} nekoliko nedeqa pod blokadom, nedostaju hrana, voda i lekovi. Sli~na situacija je i u Axdabiji, gde nijedna od dve strane nije dovoqno sna`na da dr`i grad pod svojom kontrolom.

(Ta njug)

PO SLE DI CE ZE MQO TRE SA U JA PA NU

No vi po tre si u oko li ni Fu ku {i me TO KIO: Novi zemqotres, ja~ine 4,7 stepeni Rihterove skale, pogodio je ju~e severoisto~ni deo Japana, gde vlasti poku{avaju da otklone posledice o{te}ewa na nuklearnoj centrali, a zasad nema izve{taja o novoj {teti.

Epicentar potresa bio je blizu isto~ne obale japanskog ostrva Hon{u, 550 kilometara severoisto~no od Tokija, na dubini od 10

oblak iz Japana uskoro do}i do Francuske i drugih delova zapadne Evrope, ali nivo radioaktivnosti ne}e biti takav da bi mogao da ugrozi zdravqe qudi, saglasni su nau~nici. Oblak radioaktivnih ~estica, pro{ao je u utorak iznad Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Kariba, a tragovi ~estica su nakon toga uo~ene iznad Islanda, preneli su svetski mediji.

Ni vo ra di ja ci je u ~e sti ca ma je iz ra zi to ni zak, od 1.000 do 10.000 pu ta ma wi od onog ko ji je re gi stro van po sle ka ta stro fe u ^er no bi qu 1986. go di ne (An dre-Klod La kost ) kilometara, navedeno je na veb sajtu Ameri~kog geolo{kog zavoda.Isto podru~je je pre oga, u ranim jutarwim satima, pogodio zemqotres ja~ine {est stepeni.

Razorni zemqotres, ja~ine devet stepeni, pogodio je 11. marta severoisto~ni deo Japana i izazvao cunamije. U katastrofi je poginulo ili nestalo vi{e od 24.000 qudi, a o{te}eno je i nuklearno postrojewe u Fuku{imi, oko kojeg je povi{en nivo radijacije. Nau~nici procenjuju da }e nuklearni

„Ne}e biti posledica po zdravqe qudi u Francuskoj”, kazao je predsednik francuske Agencije za nuklearnu bezbednost Andre-Klod Lakost, objasniv{i da je nivo radijacije u ~esticama izrazito nizak, od 1.000 do 10.000 puta mawi od onog koji je registrovan posle katastrofe u ^ernobiqu 1986. godine. Diplomatski izvori na Islandu saop{tili su ju~e da su tragovi radioaktivnih ~estica uo~eni iznad Islanda, ali da oni ne mogu da ugroze zdravqe qudi.

(Ta njug)

Pri vre me ne grob ni ce za `r tve ze mqo tre sa TO KIO: Ro|aci pla~u, a vojska salutira dok se vi{e desetina najjednostavnih sanduka spu{ta u masovnu grobnicu u Higa{imacu{imi na severoistoku Japana. S obzirom na to da su mrtva~nice prenatrpane, a da krematorijumi ne mogu da odr`e trku sa brojem mrtvih, japanske vlasti su odlu~ile da preduzmu drasti~an korak sahrawivawa u masovne grobnice kao privremeno re{ewe i privremena po~ivali{ta. Sahrawivawa u Higa{imacumi po~ela su prekju~e i do sada je sahraweno 60 tela u grobnicu dugu 50 metara, koja se nalazi u predgra|u ovoga grada.

Japanci obi~no kremiraju mrtve, ali normalni sistem ne mo`e da iza}e na kraj sa posledicama zmqotersa i cunamija od 11. marta, koji su prema dosada{wem bilansu odneli vi{e od 9.400 `ivota, dok se 15.000 qudi jo{ vode kao nestali, prenosi AFP. Na japanskim pogrebima postoji me{avina religije i tradicije, umrli le`i sa glavom okrenutom ka severu zbog bu|ewa, a zatim sledi ceremonija u kojoj se pali tamjan, a monah peva budisti~ke sutre. Posle kremacije, porodica uzima ostatke kostiju iz pepela i dodaje ih prisutnima, od jednog do drugog, a zatim ih stavqa u urnu koja pre stavqawa u zemqu stoji nekoliko sedmica u ku}i na nekoj vrsti oltara.

Prema re~ima op{tinskog zvani~nika Hacuhira Konoa, plan za

`rtve cunamija je da wihovi ostaci budu ekshumirani kada situacija bude koliko toliko normalna i kada porodicama bude dozvoqeno da ih kremiraju po sopstvenim ritualima. Me|utim, nije jasno da li }e za to biti potrebni meseci ili ~itave godine.

Kono je rekao da jo{ 400 sanduka ~eka da bude spu{teno u masovnu grobnicu u koju treba ukupno da bude sahraweno hiqadu qudi.

Vlasti u Higa{imacu{imi za sada sahrawuju samo tela koja su pozitivno identifikovana.Mrtva~ke sanduke od najobi~nijeg drveta u grobnicu spu{taju unformisani ~lanovi japanske civilne za{tite koji nose maske i salutiraju uz svaki sanduk.

Vrh sanduka se otvara da bi ~lanovi porodica, kojih danas ima oko stotinu, mogli re}i posledwe zbogom. Iznad svakog spu{tenog sanduka stavqa se najobi~niji ko~i} sa imenom pokopanog.

Kono je objasnio da }e tela koja nisu identifikovana biti sahrawena posledwa kako bi se dalo maksimum vremena onima koji bi mogli da ih potra`e, ali }e ipak morati da se sahrane s tim {to }e na osnovu uzoraka DNK biti mogu}a kasnija identifikacija.Eksperti tvrde da tela ve}ine nestalih nikada ne}e biti prona|ena, obzirom na ja~inu cunamija koji je odneo ~itava mesta.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HA MID KAR ZAI Avganistanski predsednik Hamid Karzai pozvao je ju~e talibane da prekinu sa napadima na {kole, istakav{i da je obrazovawe jedini put upostavqawa mira i stabilnosti u zemqi.”Ako `elite da stranci napuste ovu zemqu, morate dozvoliti deci da postanu obrazovani qudi”, rekao je avganistanski predsednik.

LE O NID KU^ MA Biv{i predsednik Ukrajine Leonid Ku~ma izjavio je ju~e, uo~i saslu{awa, da je spreman da „pro|e kroz pakao” da bi dokazao da je nevin u slu~aju ubistva novinara Georgija Gongadzea.”Iskreno re~eno, miran sam, jer ne ose}am nikakvu krivicu. Jedina mi je `eqa da u istoriji Ukrajine ostane zabele`ena istina o tome {ta sam uradio i {ta nisam uradio”.

RAUL KA STRO Kubanska vlada pustila je na slobodu Hosea Ferera i Feliksa Navara, posledwa dva od ukupno 75 politi~kih disidenata koji su uhap{eni 2003. godine, u akciji protiv opozicionih aktivista. Kubanski predsednik Raul Kastro je u julu pro{le godine u razgovorima sa poglavarima Katoli~ke crkve pristao da oslobodi 52 disidenta, koja su tada jo{ bila u zatvoru.

Film u ~ast Gagarinovog putovawa u svemir LONDON: Film „First Orbit” poku{ava da gledaocima do~ara {ta je Juri Gagarin mogao da vidi na svom istorijskom letu oko Zemqe 1961, a bi}e premijerno prikazan na Internetu na 50-godi{wicu podviga slavnog ruskog kosmonauta. Ne postoji snimak koji prikazuje {ta je Gagarin video kroz otvore kapsule Vostok, ve} samo tonski zapis wegovih opservacija kojem je sada pridodat video snimak visoke rezolucije koji je realizovan sa Me|unarodne svemirske stanice. „Kada spojite slike onog {to je zaista mogao da vidi sa uzbu|ewem i podrhtavawem u wegovom glasu, zaista je zapawuju}e”, kazao je u izjavi za BBC rediteq i istori~ar svemira dr Kris Rajli. Juri Gagarin je bio prvi ~ovek koji se otisnuo u zemqinu atmosferu, poletev{i u svemirskoj letelici Vostok 1 sa kosmodroma Tjuratam (danas Bajkonur), u Kazakstanu u 06.07 GMT 12. aprila 1961.

Tokom svog 108-minutnog putovawa oko Zemqe pre{ao je iznad sovjetskih republika, Tihog okeana, Magelanskog moreuza u Ju`noj Americi, iznad Atlantika i Afrike pre nego

{to je u povratku sleteo nedaleko od grada Engels, na jugozapadu Rusije. Qudi koji su realizovali film ka`u da se snimci koji su napravqeni na Me|unarodnoj svemirskoj stanici ne poklapaju u potpunosti s onim {to je Gagarin video jer je, ako ni{ta drugo, nemogu}e nai}i na istu obla~nu formaciju kao pre pola veka.

Oni se, me|utim, nadaju da }e film uspeti da gledaocima prenese barem deli} uzbu|ewa koji je Gagarina iskusio tokom svog putovawa.

Svemirski prizori na filmu su, ina~e, snimqeni u isto doba dana kada ih je i Gagarin posmatrao. Iza kamere stajao je Italijan Paolo Nespoli, astronaut Evropske svemirske agencije koji se trenutno nalazi na svemirskoj stanici. Nespoli je veliki qubiteq fotografije i wegovi snimci Zemqe iz obite veoma su popularni na internet sajtu za razmenu fotografija Flickr.

Za „First Orbit”, italijanski astronaut je postavio kameru na kupolu, svojevrsnu zastakqenu osmatra~nicu na dowem delu platforme koja pru`a panoramski pogled na zemqu i svemir. Nespoli i wegove kolege astronauti sni-

Ju ri Ga ga rin, pr vi ~o vek u ko smo su

mali su svaki put kada bi stanica prelazila preko predela na Zemqi koje je Gagarin mogao da osmotri. Snimci su potom spojeni s tonskim zapisom sa Gagarinove kapsule i muzi~kim saundtrekom ~iji je autor britanski kompozitor Filip [epard. Film, kojem su pridodati i novinski izve{taji Radio Moskve, agencije Tas i BBC, bi}e premijerno prikazan na JuTjubu na 50-godi{wicu Gagarinovog leta u svemir, a zatim }e biti dostupan za besplatno preuzimawe.

(Tanjug)

balkan

dnevnik

~etvrtak24.mart2011.

23

NU KLE AR KE NA BAL KA NU

„Kr{ko” zatvoreno zbog maweg incidenta QUBQANA, ZAGREB, BE^ : Slovena~ka nuklearna centrala „Kr{ko” ju~e je automatski prekinula rad zbog maweg incidenta, saop{tili su slovena~ki zvani~nici. Portparolka nuklearke u Kr{kom Ida Novak Jerela rekla je da se sistem iskqu~io ju~e u 9.30 GMT nakon {to su dalekovodi koji snabdevaju Zagreb strujom prekinuli napajawe, prenosi AP. Ona je navela da ne postoji apsolutno nikakav rizik od radijacije i da }e nuklearka nastaviti sa radom „kada uzrok prekida rada kablova bude utvr|en”.

U saop{tewu Nuklearne elektrane Kr{ko (NEK) precizira se da je rad obustavqen po{to je van pogona ostao 400kilovoltni dalekovod TumbriKr{ko. Do privremenog zaustavqawa rada do{lo je nakon {to je proradila automatska za{tita, koja je izbacila prekida~ u rasklopnom postrojewu, pa je 400-kilovoltni dalekovod Tumbri-Kr{ko 2 bio bez napona.

To je izazvalo ispad turbine i zaustavqawe reaktora, pa su planski startovali dizel generatori. Nakon otklawawa uzroka koji je omogu}io da proradi automatska za{tita u rasklopnom postrojewu mo`e se pokrenuti procedura za ponovni start elektrane.

Doga|aj je nultog stepena, a o wemu su informisane nadle`ne institucije; saop{teno je iz NEK uz naglasak da nema ni-

kakvog {tetnog uticaja na okolinu i da se, kada budu poznate sve okolnosti doga|aja, o~ekuje

Oba ve za je austrij ske vla de da na ja vi ve to pro tiv pri je ma Hr vat ske u EU ako ta ze mqa ne bu de da qe po ka za la ra zum nost po pi ta wu nu kle ar ke Kr {ko (Hajnc-Kri sti jan [tra he) normalno ukqu~ewe u elektri~nu mre`u.

Lider najuticajnije opozicione stranke Austrije, Slobodarske partije, Hajnc-Kristijan [trahe, zbog ju~era{weg problema oko nuklearne elektrane Kr{ko u Sloveniji, zatra`io je zatvarawe ove nuklearke, pa i uslovqavawe ulaska

Elektrana „^ernavoda” izdr`ala bi sna`an zemqotres BUKURE[T: Menaxer rumunske nuklearne centrale “^ernavoda” Jonel Bukur izjavio je ju~e da su wena dva reaktora bezbedna i da bi izdr`ala sna`an zemqotres. Bukur je kazao da je nuklearka u isto~noj Rumuniji, koju su izgradili Italijani i Kana|ani, spremna da izdr`i katastrofu poput one koja je zadesila japansku nuklearnu centralu Fuku{ima

Hrvatske u EU potpunim zatvarawem te elektrane. Prema wegovim re~ima, ova nuklearka

u razornom zemqotresu 11. marta.

Bukur je naveo da }e posle Fuku{ime u Evropskoj uniji verovatno biti uvedeni novi bezbednosni standardi, ali da nije jasno kako }e ti standardi uticati na planove o izgradwi dva nova reaktora u ^ernavodi koja se nalazi oko 150 kilometara isto~no od Bukure{ta.

(Ta njug)

predstavqa stalnu pretwu Austriji, a wena upotreba, po{to se nalazi na trusnom tlu, je neodgovorna.

Po{to Hrvatska ima polovinu udela u Kr{ku, Sstrahe je zatra`io od austrijske vlade, koja je ju~e usvojila Akcioni plan protiv nuklearnih elektrana na tlu Evrope, da zatva-

rawe Kr{kog ve`e za prijem Hrvatske u ~lanstvo EU. „Obaveza je austrijske vlade da najavi veto protiv prijema Hrvatske u EU, ako ta zemqe ne bude daqe pokazala razumnost po pitawu nuklearke Kr{ko”, poru~io je on. „Hrvatska ne pomi{qa na odustajawe od nuklearne elektrane Kr{ko“, saop{tilo je Mi ni star stvo pri vrede Hr vatske na pitawe austrijske novinske agencije APA. Mini star stvo nagla{ava da je Kr {ko bez bedna nuklear ka, koja je prilikom pristupawa Slovenije EU pro{la sve testove, pa je zbog toga za~u|uju}e da se sada u Austriji vodi kampawa protiv te atomske centrale.

Pored [trahea, i vlada austrijske pokrajine Koru{ka planira da uputi zahtev vladi da ve`e prijem Hrvatske u EU za ga{ewe Kr{kog. Ministarstvo privrede Hrvatske isti~e da je u interesu Zagreba da Kr{ko radi bezbedno, posebno {to je veoma blizu glavnog grada Hrvatske.

Istovremeno Ministarstvo ukazuje da je Hrvatska veoma zabrinuta zbog nuklearne elektrane „Paks” u susednoj Ma|arskoj. Za razliku od Kr{kog, nuklearka “Paks” je ve} imala probleme, a u wen rad, pre svega u bezbednosno-tehni~ke standarde, Zagreb nema uvid.

(Ta njug)

Preispitivawa u Bugarskoj SOFIJA: Bugarska partija Plava koalicija je saop{tila da }e izgradwa nove nuklearne elektrane Belene u toj zemqi ko{tati vi{e od 11 milijardi evra, duplo vi{e nego {to je prvobitno najavqeno.Kako je procenio kopredsednik partije Martin Dimitrov, na Institutu za tr`i{nu ekonomiju, cena elektri~ne energije u Bugarskoj }e zbog toga biti pove}ana za skoro 50 odsto. Lider Plave koalicije je ocenio i da je u obla-

sti seizmolo{kih rizika Belene jedna od najopasnijih elektrana u EU. Dimitrov je dodao da wegova par ti ja sma tra da je Be le ne “trojanski kow “ Rusije sa ciqem da se pre u zme bu gar ska energetika. Ina~e, istra`ivawe Alfa resear}-a pokazalo je da je interesovawe Bugara za izgradwu nove nuklearke opalo u odnosu na period pre inciden ta u ja pan skoj nu kle ar ki Fuku{ima.

(Ta njug)

Ivo Josipovi} i Danilo Tirk

Odnosi Hrvatske i Slovenije sve boqi ZAGREB: Predsednici Slovenije i Hrvatske, Danilo Tirk i Ivo Josipovi}, naglasili su ju~e da su odnosi dve zemqe sve boqi i da je uspe{no zakqu~ewe pregovora Hrvatske s EU u in teresu obe dr `ave, ali i Evrope.

Na neformalnom sastanku u slovena~kom mestu Oto~ec ob Krki, kako izve{tavaju hrvat ski elek tron ski me di ji, Tirk je kazao da je u razgovoru naglasak bio stavqen na {to uspe{nije ukqu~ivawe Hrvatske u EU. „I dana{wi su razgovori, kao i oni raniji, pokazali da su odnosi dve dr`ave sve boqi, a susret je protekao u duhu prijateqstva i saradwe, {to }e se nastaviti i u budu}im susreti-

ma”, rekao je slovena~ki predsednik. Josipovi} se slo`io s Tirkovom ocenom da su odnosi Hrvatske i Slovenije u usponu, dodav{i da je siguran da }e se prijateqstvo i saradwa nastaviti.On je izrazio optimizam u vezi uspe{nog zakqu~ewa pregovora Hrvatske s EU i ulaska u integraciju u kojoj je Sloveni ja puno pravna ~lani ca od 2004. go di ne, rekav{i da je uspeh u zavr{etku pregovora va`an u prvom redu zbog same Hrvatske, ali da je va`an i za Evropu.

Dva predsednika nisu ulazila u detaqe sadr`aja razgovora uo~i kojih se najavqivalo i razmatrawe stawa u Mediteranu, odnosa u regionu i nere{enih bilateralnih pitawa. (Ta njug)

U Skopqu pqu{te optu`nice SKOPQE: Makedonsko Tu`ila{tvo za organizovani kriminal i korupciju ju~e je podiglo otpu`nicu protiv vlasnika privatne televizije A1 iz Skopqa Velije Ramkovskog i jo{ 22 rukovodioca i zaposlenih u firmi povezanoj sa Ramkovskim zbog prawa novca i utaje poreza.Svim optu`enima u slu~aju „pau~ina” produ`en je pritvor.

Tu`ila{tvo ih tereti za zlo~ina~ko udru`ivawe, prawe novca, zloupotrebu slu`benog polo`aja, utaju poreza i nano{ewe {tete poveriocima. Ra~un TV kanala A1 blokiran je odlukom suda pod sumwom da je

vlasnik te ku}e Ramkovski ume{an u organizovani kriminal, dok opozicija tvrdi da ~itav slu~aj ima politi~ku pozadinu, zbog ~ega se odlu~ila na bojkot parlamenta.

Da bi se vratila politi~ki `ivot i u~estvovala u prevremenim parlamentarnim izborima, opozicija tra`i deblokirawe ra~una te televizije kao i ostalih medija povezanih s Ramkovskim, ali i promenu zakona vezanog za finansirawe medija, pritom tra`e}i da dr`avni novac za reklamirawe bude raspredeqen ravnomerno na sve nacionalne medije.

(Ta njug)

Oduzimawe dr`avqanstva u Crnoj Gori zakonito

Protest hrvatskih penzionera i seqaka ZAGREB: U Hrvatskoj su ju~e protestovali nezadovoqni penzioneri i seqaci, a u ve~erwim satima, u Rijeci, Puli i zagrebu organizovana su nova okupqawa gra|ana pozivawem putem dru{tvene mre`e Fejsbuk.

Pred centralom Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) premijerke Jadranke Kosor u Zagrebu okupilo se oko 300 penzionera, u organizaciji Akcije socijalista Hrvatske, koji su pod motom „Mi smo gladni, jer smo siti HDZ-a i SDP-a” tra`ili poboq{awe svog statusa.

Organizator protesta Zlatko Klari} izneo je tri osnovna zahteva koje vlada treba da ispuni u roku od deset dana i u protivnom upozorio da }e se penzioneri

pridru`iti „Fejsbuk” protestima i zajedno krenuti prema Markovom trgu gde je sedi{te vlade.

Hitno treba odmrznuti penzije, ukinuti privilegovane penzije i uskladiti plate saborskih poslanika s prose~nim platama u Hrvatskoj, rekao je Klari} iznose}i zahteve.

On je istakao da to nije politi~ki i predizborni skup, ve} poziv da penzioneri odlu~uju sami za sebe i vrate svoje dostojanstvo.

“DZ je opqa~kao, a SDP (Socijaldemokratska partija) je prevario i podr`ao pqa~ku, pa 70 odsto penzionera danas ne `ivi na rubu egzistencije, nego na rubu gladi”, rekao je Klari} koji }e, kako je najavio, u petak o zahtevima penzionera izvestiti predsed-

nika Ivu Josipovi}a koga je ina~e pozvao na skup. „Ako se u narednim sedmicama ni{ta ne promeni, na ulice }e iza}i oko 100.000 qudi tre}eg `ivotnog doba”, rekao je Klari}.

Istovremeno, na podru~ju Vukovarsko sremske `upanije hrvatski seqaci nastavqaju s povremenim blokadama, iako je policija uklonila traktore s jednog punkta u Viroviti~ko podravskoj `upaniji kako bi se omogu}io saobra}aj.Seqaci tra`e da ih obi|e ministar poqoprivrede Petar ^obankovi}, {to je on na ju~era{wem sastanku s 50 udru`ewa s kojima je ranije postigao dogovor, odbio jer tra`i da se traktori uklone s puteva.

(Ta njug)

PODGORICA: Predsednik Narodne stranke (NS) Predrag Popovi} ocenio je da je sada{wi postupak o oduzimawu dr`avqanstva otvoreni pritisak uo~i popisa stanovni{tva u Crnoj Gori, upitav{i premijera Igora Luk{i}a za{to mu, kada je primio dr`avqanstvo Srbije 2007, po automatizmu nije oduzeto dr`avqanstvo Crne Gore.

Luk{i} je u utorak rekao da pokretawe postupka za oduzimawe dr`avqanstva predsedniku NS treba posmatrati u kontekstu doslednog po{tovawa crnogorskih propisa. Popovi},u pismu premijeru, tvrdi da crnogor-

ski Zakon o dr`avqanstvu sadr`i normu koja je diskriminatorska, jer sankcioni{e samo mogu}nost dobijawa srpskog dr`avqanstva. „Uz to, u Zakon je ugra|ena odredba retroaktivnosti, koja je nedopustiva u me|unarodnom pravu i po me|unarodnim pravnim standardima”, naveo je Popovi} u odgovoru Luk{i}u.

“Ako se pozivaju na po{tovawe zakona i propisa, za{to mi nisu 2008. uzeli dr`avqanstvo, kako je mogu}e da se to pitawe pokre}e 15 dana pre popisa, i da se odnosi samo na predsednika stranke, ne slu~ajno Narodne, i

kako je mogu}e da se postupa selektivno”, upitao je Popovi}, dodaju}i da na ta pitawa NS o~ekuje odgovor od Luk{i}a.

Lider NS tra`i da mu Luk{i} saop{ti {ta misli o sadr`aju va`e}eg Zakona o dr`avqanstvu. Popovi} je podsetio da je dr`avqanstvo Srbije dobio pre nego je stupio na snagu Zakon o dr`avqanstvu Crne Gore. „Po Zakonu koji je bio na snazi u vreme kada sam primio dr`avqanstvo Srbije, vi ste po automatizmu mogli da mi oduzmete dr`avqanstvo Crne Gore, {to niste uradili” naveo je Popovi}.

(Ta njug)

Upozorewe politi~kim partijama u Albaniji TIRANA: Evropska unija pozvala je politi~ke partije u Albaniji da prevazi|u me|usobne podele i optu`ivawa i da poka`u zrelost i odgovornost na predstoje}im izborima. Lokalni izbori koji su zakazani za 8. maj izazivaju veliku pa`wu i u zemqi i u EU, jer }e oni biti prvi politi~ki test za vode}e stranke koje se spore oko rezultata parlamentarnih izbora odr`anih u junu 2009. godine.

U vode}oj opozicionoj Socijalisti~koj partiji, koja nikada nije priznala rezultate tog glasawa, tvrde da su tada pokradeni, dok premijer Saqi Beri{a odbacuje te optu`be.

“Lokalni izbori 8. maja su veoma va`ni za zemqu i politi~ari sada treba da poka`u odgovornost”, izjavio je izasla nik EU Mi ro slav Laj ~ak posle razgovora sa albanskim zvani~nicima u Tirani, preneo je por tal „Bal kan in sajt”.

Evropska komisija krajem pro{le godine nije dala Albaniji status kandidata za ulazak u EU dok se u zemqi ne prevazi|e politi~ki }orsokak i izvedu dubqe reforme. „Preduslov za to je uspostavqawe dijaloga izme|u politi~kih partija i po{tovawe nezavisnih institucija”, upozorio je Laj~ak.

U EK ocewuju da Tirana treba da obavi reforme izbornog zakonodavstva, uspostavi dijalog vlade i opozicije, zao{tri borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i da po{tuje prava mawina.

Ovo je bila tre}a poseta Laj~aka Tirani od 21. januara kada su snage bezbednosti na demonstracijama koje je organizovala opozicija ubila ~etvioricu gra|ana, a vi{e od deset ranila.

Taj incident jo{ vi{e je produbio jaz izme|u vlade i opozicije, {to bi, kako se strahuje u Briselu, moglo nepovoqno da se odrazi i na predstoje}e lokalne izbore.

(Ta njug)

24

iz drugog ugla

~etvrtak24.mart2011.

dnevnik

Нема каско осигурања од нуклеарних несрећа Doj~e vele

П

остоје осигурања за разне несреће које могу задесити човека. Једино је скоро немогуће осигурати се од последица нуклеарних несрећа. Један од разлога је што висина штете може бити огромна. Финансијске последице једне нуклеарне катастрофе су толико озбиљне да у целом свету нема осигуравајућег друштва које би било спремно да их

преузме. Чак ни Немачка заједница за осигурање реактора (ДКГВ) из Келна која осигурава јапанску нуклеарну електрану до одређеног двоцифреног милионског износа, овај пут неће морати да сноси трошкове настале штете, каже шеф овог осигуравајућег друштва Дирк Харбрикер. Он појашњава да штете изазване земљотресом или цунамијем, осигуравајуће друштво не мора да покрије: „Ми смо у принципу укључени у ризике

пословања у Јапану. Међутим, у осигуравању имовине постоје правила која искључују исплату осигуране суме у случају земљотреса, цунамија и ерупције вулкана.“ Немачка заједница за осигурање реактора (ДКГВ) покрива штету која је настала трећем лицу због несреће у некој нуклеарној електрани, до 256 милиона евра. Уколико је штета већа од ове суме, власник нуклеарне електране гарантује за штету својом имовином. На тај начин је настала једна врста солидарне заједнице коју чине четири оператера нуклеарне енергије у Немачкој. Јер, уколико је штета већа од оне коју оператер може да плати, надокнађују је остали произвођачи енергије. Они гарантују суму од 2,5 милијарди евра. „У Немачкој држава делује само секундарно – ако осигуравајуће друштво или оператер немају више новца.“

У Немачкој до сада није било значајнијих штета, каже Харбрикер. Када је дошло до нуклеарне катастрофе у Чернобиљу 1986. године, нису постојала такве врсте осигурања: „Тада је још постојао Совјетски Савез. Тамо није било регулисано ко ће у случају несреће преузети одговорност, на начин који имамо данас. Ништа није било осигурано. Сећам се да смо у Немачкој пре много година платили малу одштету, између десет и петнаест хиљада евра, не знамо тачно за шта је то било.“ Иако у Немачкој још није дошло до нуклеарних несрећа, организације за заштиту животне средине попут Гринписа сматрају да је нуклеарна енергија најопаснија форма за производњу струје. И не само то: Нуклеарна енергија није најјефтинији облик за производњу енергије. У једној студији Гринпис наводи да је коришћење атомске енергије, од 1950. године до данас, грађане Немачке коштало 200 милијарди евра. Моника Лолмилер Ивана Ивановић

Тужбе због прекидања амбасадоровог говора Glas Amerike

У

време када поједини Американци протестују због конгресног претреса о муслиманском екстремизму, једна муслиманска заједница у Калифорнији се бори против случаја који сматра дискриминацијом. Присталице 11 студената тврде да тужилац округа Оранџ у близини Лос Анђелеса неправично оптужује студенте који су користили уставно право на слободу говора. Канцеларија окружног тужиоца каже да су студенти прекршили закон, јер су реметили манифестацију под покровитељством Универзитета. На комуналном састанку испуњеном емоцијама, видљиви су љутња и осећај да локални тужилац неправично третира 11 младих људи. „Заједница мора да предузме акцију да истакне ове лицемере, ове дволичњаке, ове антимуслиманске дволичњаке, ове расисте. Ми више не можемо да испаштамо због њих.“ Хасам Ајлуш је члан групе која пропагира америчко-муслиманске односе у Савету за америчко-исламске односе. Он каже да су 11 студената Калифорнијског универзитета жртве дискриминације, јер су прошле године покушали мирно да протестују, што може да се види и на видео снимку који је на ЈуТјуб поставила група која води кампању „Стојимо уз њих једанаест“. За време говора израелског амбасадора Мајкла Орена на Калифорнијском универзитету у Ервајну, студенти су устајали један за

другим и говорили против њега. Обезбеђење их је извело из сале, а универзитет је накратко суспендовао Студентски муслимански синдикат. Готово годину касније, окружни тужилац округа Оранџ је подигао оптужницу против једанаест студената, оптужујући их за ремећење амбасадоровог говора.

„Све што су урадили било је коришћење права на акцију.“ Син Мутаза Херзалаха је један од студената који су иступили током амбасадоровог излагања. Син је сада суочен са кривичном тужбом. „Рекао сам да ми је син јунак. Жени сам казао да је у реду и ако га одведу у затвор као хероја. Поносим се тиме.“ С обзиром на то да је случај у току, Рим Салахи, правна заступница такозване „једанаесторке из Ервајна“, рекла је својим клијентима да не дају изјаве

медијима. Она осуђује мере које је предузео тужилац. „То је дискриминаторно, селективно и првенствено због тога што су ти студенти муслимани.“ Лидери јеврејске и хришћанске заједнице су такође присуствовали јавном градском састанку да би подржали мусли-

манске студенте. „Издвајање одређене групе која упражњава слободу говора представља тежак ударац за срдачну и слављеничку међуверску атмосферу, на чијем су успостављању радили многи од нас.“ Али, Сузан Шредер, портпаролка канцеларије окружног тужиоца, каже да се ту не ради о праву на слободу говора на основу Првог амандмана. „То није кршење закона ради протеста и изношења сопственог мишљења – без обзира да ли је оно увредљи-

во и без обзира да ли нам се допада или не. Прекидање говора на легалном скупу је против закона. Заштита слободе говора у америчком Уставу није апсолутна.“ Професор уставног права на Правном факултету „Лојола“ у Лос Анђелесу, Ејрон Каплан, каже да је ту важно и како се и где догодио протест. „Да би према калифорнијском закону били проглашени кривим за прекидање тог скупа, није довољно да буду појединци на скупу који су били узнемирени или незадовољни или се не слажу са вама. Морате да учините нешто што објективно утиче на могућност настављања скупа.“ Сузан Шредер из Канцеларије окружног тужиоца каже да су протести изазвали велики поремећај. „Амбасадор је био прекидан много пута. У ствари, око тридесет минута после почетка, и даље је покушавао да каже исту шалу. Није могао да заврши излагање. Скратио је говор. Ви не можете да организујете неред и реметите право других на Први амандман.“ Више од стотину професора са Калифорнијских универзитета у Ервајну и Даласу тражи да се оптужбе против студената одбаце. Уколико се суђење настави, порота треба да одлучи да ли су акције ових студената биле толико ремећење да би се прогласиле кршењем уставних права других. Елизабет Ли

Злочини родезијске власти поново у жижи Wu Zimbabve

П

осмртни остаци најмање 280 особа ексхумирани су из напуштеног рудника на падинама планине Дарвин. Сви они су жртве злочина које су починиле присталице беле мањинске владе Ијана Смита пре него што је зимбабве добио независност, саоштили су државни медији. Постоји могућност да у руднику код села Руја пронађу остатке и до 400 жртава, рекао је представник за медије удружења „Пали хероји” које је основао Труст Зимбабвеа.

- Већи број истакнутих политичара и обичних људи нестао је током ослободилачке борбе и надамо се да ексхумација може да помогне решавању питања њиховог нестанка„, рекао је главни патолог Џими Мотси.

Ово откриће потврдило је оптужбе о кршењу људских права и злочинима које су починили припадници мањинске владе коју је предводио Ијан Смит. Генерални секретар Удружења ратних ветерана Зимбабвеа за пкрајину Маникаланд Годфри Читакира истакао је да „постојање ових остатака потврђује да је Влада Родезије починила геноцид”. Труст се нада да ће научна испитивања посмртних остатака поново ујединити породице с вољенима, чији је нестанак за време рата седамдесетих година остао неразјашњен. Зимбабве је постао независтан од колонијалне власти у 1980, пошто је прошао кроз рат у коме су страдале хиљаде људи. захваљујући помирењу које је постигнуто после добијања независности, ниједна особа неће бити процесуирана за почињени ратни злочин.

Случајна милионерка на суду Sidni morning herald

Ж

ена коју су оптужили да је побегла у Азију пошто је „Вестпак” гршком уплатио милион долара на рачун њеног момка, на суђењу се изјаснила да нијеје крива за прање новца. Кара Харинг, 32, суочава се на суђењу у Обласном суду Роторуа са додатне 24 тачке оптужнице које је против ње поднело Јавно тужилаштво, поред осам тачака које су већ поднете. Она је пуштена на слободу уз полагање кауције. а крајем месеца треба да се појави на саслушању. Харингова је оптужена за крађу више од шест милиона долара. Њено хапшење на аеродрому Окланд пре две недеље било је завршна тачка истраге дуге 22 месеца. Крађа због које ће се појавити пред судијом десила се у мају 2009. године, када је грешком службеника, уместо захтеваних сто хиљада долара кредита, на пословни рачун Хуија Гаоа, тадашњег дечка Каре Харинг, легло читавих десет милиона долара. Гао је тражио кредит у виду

дозвољеног прекорачења, како би спасао своју безинску пумпу. Гао и Харинг су наводно пребацили 6,782 милиона долара на друге рачуне, а затим обоје напустили Нови Зеланд, отишавши у Хонг конг са ћерком Каре Харинг. Пар који је штампа убрзо прозвала „случајни милионери” проводио се по казинима у Макау, све док грешка није откривена 5.

маја прошле године. Банкари су успели да са других рачуна овог пара поврате нешто мање од три милиона долара, али је остатак „испарио”. Службеник банке који је побркао децимале, отпуштен је и тренутно сарађује с кинеским властима у покушају да поврати и остатак суме. Гао је и даље на слободи.

Ученици не желе мобилне у настави Toronto star

У

недавној анкети спроведеној међу средњошколцима у Торонту, скоро три четвртине тинејџера рекло је да мобилним телефонима није место у учионици. Тинејџери ту нису говорили о мобилном телефону као средству комуникације, већ као наставном средству. Чак су и поједини ученици били изненађени, јер тврде да телефони који имају приступ

интернету могу бити од велике помоћи у учионици, нарочито када се ради неко истраживање на часу. Ипак, највећи број признаје да је у подучавању најбољи лични контакт и рад са наставником. Ово истраживање може послужити као добар показатељ наставницима који су веровали да ће и градиво и рад на часу приближити ученицима, уколико дозволе коришћење мобилних телефона као помоћног средства. И онтаријски

премијер Далтон Мекгвинти јесенас је, са ентузијазмом, изјавио да би требало ученицима пружити и ту могућност, ако је од помоћи ђацима у учењу. У овој анкети, спроведеној у сарадњи са организацијом Студент воут и сколаршип и обављеној путем Фејсбука, било је укупно десет питања којима су обухваћени различити сегменти образовног процеса. Занимљиво је да је четири петине ученика, од тога највише из католичких школа,

изјавило да на часовима сексуалног образовања желе информације о свим врстама сексуалности. Преко две трећине учесника биле су девојке, и 85 одсто били су ученици дванаестог разреда. Највеће размимоилажење у мишљењу било је поводом каснијег почетка наставе, зато што већина сматра да би их померено време наставе спречило да се баве слободним активностима и повременим пословима.

lekar

dnevnik

~etvrtak24.mart2011.

25

No ve pre po ru ke za vak ci na ci ju mla di }a P o lo vi na op {te po pu la ci je mu {ka ra ca mo gla bi da bu de za ra `e na hu ma nim pa pi lo ma vi ru som (HPV), ko ji iza zi va rak gr li }a ma te ri ce i ne ke dru ge vr ste ra ka, upo zo ra va ju ame ri~ ki stru~ wa ci Iz Cen tra za rak i is tra -

`i va~ kog in sti tu ta „H. Li Mo fit”, u Tam pi, Flo ri da. Da bi utvr di li da li vak ci nu pro tiv HPV tre ba pre po ru ~i ti ne sa mo de voj ka ma i mla dim `e na ma, ne go i ado le scen ti ma i mla |im

mu {kar ci ma, tim iz Tam pe je pro u ~io pro ce nat za ra `e no sti do ti~ nim vi ru som kod vi {e od 1.100 mu {kih oso ba, sta ro sti od 18 do 70 go di na u SAD, Bra zi lu i Mek si ku, utvr div {i da je po lo vi na in fi ci ra na. Ru ko vo di lac is tra `i va wa, Ana \u li ja -

no, is ti ~e da je pro gre si ja no vo za ra `e nih HPV-om kod mu {ka ra ca sli~ na kao kod `e na.

Na i me,oko {est od sto wih }e to kom go di ne „za ra di ti” no vu in fek ci ju vi ru som HPV 16,

ko ji je po znat kao iza zi va~ ra ka gr li }a ma te ri ce kod `e na i ne kih dru gih vr sta ra ka (anal nog, ra ka pe ni sa i ra ka vra ta i gla ve) kod mu {ka ra ca. Mo `e se re }i da su mu {kar ci ~ak u po gle du HPV-a u go rem po lo `a ju od `e na jer je on kod ve li kog pro cen ta wih pri su tan kroz ~i tav `i vot, dok `e ne ima ju spo sob nost da se ove in fek ci je oslo bo de, na ro ~i to u sta ri jim go di na ma.

Na osno vu re ~e nih re zul ta ta, tim sa Flo ri de pre po ru ~u je da se i mla di }i u {to ve }em pro cen tu vak ci ni {u pro tiv HPV, ka ko zbog wi ho ve za {ti te ta ko i zbog za {ti te wi ho vih part ne ra.

Tre nut no ame ri~ ki Cen tri za kon tro lu i pre ven ci ju bo le sti pre po ru ~u ju vak ci nu „gar da sil”, kom pa ni je „Merk”, sa mo za de voj ~i ce i de voj ke sta ro sti od 11 do 26 go di na. Ova vak ci na je u 2010. ostva ri la glo bal nu pro da ju vred nu mi li jar du do la ra.

(Ta njug)

Gel {ti ti od si de M

i kro bi cid ni gel „te no fo vir”, efi ka san u spre ~a va wu va gi nal ne za ra ze vi ru som HIV, iza zi va ~em si de, omo gu }a va i vi sok ste pen za {ti te rek tal nog (anal nog) tki va, po ka za li su re zul ta ti is tra `i va wa ame ri~ kih na u~ ni ka iz Los An |e le sa i Pit sbur ga.Na u~ ni ci su do {li do

tih re zul ta ta, pred sta vqe nih na kon fe ren ci ji o vi ru si ma i za ra za ma ko ja se po 18. put odr `a va od 27. fe bru a ra do 2. mar ta u Bo sto nu, oba viv {i bi op si je anal nog tki va se ro ne ga tiv nih mu {ka ra ca i `e na ko ji su sva ko dnev no to kom se dam da na ko ri sti li gel. Bi op si ja ma je pr vi put utvr |e no da bi „te no fo vir” mo gao da po mog ne i sma we wu opa sno sti od za ra ze vi ru som HIV to kom anal nih od no sa. Na u~ ni ci su is ta kli da se ra di o pr vim re zul ta ti ma, ali da oni mo gu da po mog nu for mi ra wu osno ve za sa da {wa i bu du }a kli ni~ ka is pi ti va wa mi kro bi cid nih glo va na me we nih rek tu mu.

(Ta njug)

Nar pro tiv sta re wa ar na zi va ju i no vim su per vo }em. Pun je an ti ok si da na ta, vi ta mi na A, C, E, ka li ju ma, fol ne ki se li ne i gvo `|a. Na u~ ni ci tvr de da mo `e da po mog ne qu di ma kod sr ~a nih bo le sti, ra ka i pro ble ma u ve zi sa sta re wem. Fi to e stro ge ni iz ko {ti ca mo gu da uma we sin dro me me no pa u ze i post me no pa u ze, ukqu ~u ju }i i to plot ne va lun ge. To je jed na od ma lo broj nih bi qa ka ko ja sa dr `i sup stan ce sli~ ne estro ge nu.

N

Pre ma no vi jim is tra `i va wi ma, nar se uspe {no pri me wu je u le ~e wu ope ko ti na. Ne dav no je ot kri ve no i da sa dr `i iz u zet no ve li ke ko li ~i ne fe nol ne ela gi~ ne ki se li ne, fi t o h e m i k a l i j e ko ja je jak an ti ok si dant.

Is t ra ` i v a wa su po ka za la da po ma `e u pre ven ci ji naj ra ni jih he mij skih re ak ci ja ko je mo gu do ve sti do ra ka doj ke. Do ka za no je i da ~a {a so ka od na ra dnev no, sma wu je ri zik od kar di o va sku lar nih bo le sti i sma wu je ok si da ci ju ho le ste -

ro la upo la. Pre ma be~ kom pro fe so ru Ha de ma ru Bank ho fe ru va `ne su dve ~i we ni ce – da nar ubla `a va te go be u kli mak su i da je do bar za pro statu.

Sko ro ni o jed noj vo} ki ne po sto ji vi {e stu di ja ne go o na ru.

Jo{ je u do ba an ti ke nar va `io za pri rod ni lek.

Da nas se zna da sa dr `i vi tamin C, vi ta min B5 i ka lijum, a pre sve ga su va `ni biq ni hor mo ni.

U na ru su sa dr `a ne ma te ri je ve o ma sli~ ne estro ge ni ma i za to ve o ma po zi tiv no uti ~u na ni vo hor mo na. No ve stu di je po ka zu ju i da biq ni hor mo ni na ra sni `a va ju ri zik za po ja vu ra ka pro sta te. Zbog svih na ve de nih pred no sti u od no su na dru go vo }e, nar se sma tra vo }em pro tiv sta re wa.

J. B.

Aler gi ja na hra nu Ri zik od oral nog sek sa o sled wih go di na je re gi stro van ve }i uti caj oral nih pol nih od no sa na po ja vu ra ka usne du pqe i gr la u od no su na kon zu mi ra we du va na, pre sve ga kod mla dih Ame ri ka na ca, na ve li su na go di {wem sku pu Ame ri~ kog udru `e wa za pro mo ci ju na u ke u Va {ing to nu ame ri~ ki le ka ri ko ji ne mo gu pot pu no da ob ja sne tu mi ste ri ju.

Na u~ ni ci su, me |u tim, otkri li pri su stvo u kan ce ro ge nim tu mo ri ma usne du pqe i gr la od re |e nih „pa pi lo ma vi ru sa” HPV, iza zi va ~a naj ~e {}ih pol no pre no si vih in fek ci ja i glav nog uzro ka ra ka gr li }a ma te ri ce. Oni su usta no vi li da su oso be za ra `e ne HPV vi ru si ma,

P

pre sve ga va ri jan tom HPV-16, iz lo `e ne 32 pu ta ve }oj opa sno sti da obo le od tih vr sta ra ka od osta lih qu di, dok je ta opa snost iza zva na du va nom sa mo utro stru ~e na.

Utvr |e no je i da prak ti ko va we oral nih od no sa sa vi {e od {est part ne ra-part ner ki to kom `i vo ta osam pu ta po ve }a va opa snost od po ja ve ra ka usne du pqe ili gr la pro tiv ko ga se vak ci na ci ja pre po ru ~u je kao pre ven ci ja. Broj ukup nih slu ~a je va ra ka usne du pqe i gr la po ve }an je za 225 od sto u pe ri o du od 1974. do 2007. go di ne, a naj ve }i rast je re gi stro van me |u mla dim mu {kar ci ma, bel ci ma.

(Ta njug)

ler gi je na hra nu me |u de com iza zi va ju ose }aj uz ne mi re no sti i sa mo }e i u ve li koj me ri uti ~u na wi hov kva li tet `i vo ta, is tak nu to je na 30. go di {wem kon gre su Evrop ske aka de mi je za aler gi ju i kli ni~ ku imu no lo gi ju. Sva ko pe to de te ko je pa ti od aler gi je na hra nu ne u~e stvu je u pro sla va ma svo jih dru go va, a sva ko ~e tvr to no si „bez bed nu” hra nu sa so bom. Aler gi je na hra nu i wi ho va opa snost da se pre tvo re u smr to no snu bo lest po seb no te {ko pa da ju de ci ko ja bi tre ba lo da ima ju pra vo na ak ti van i dru {tven na ~in `i vo ta. Wi ho ve ak tiv no sti, me |u tim, mo gu u ve li koj me ri da bu du ogra ni ~e ne i po re me }e ne po tre bom iz be ga va wa po ten ci jal no opa snih na mir ni ca.

(Ta njug)

A

Mo bil ni te le fo ni po ja ~a va ju mo `da nu ak tiv nost r `a we mo bil nog te le fo na u bli zi ni gla ve u ve li koj me ri uti ~e na mo zak, po ve }a va ju }i ak tiv nost od re |e nih de lo va mo `da ne ko re, po ka za li su re zul ta ti is tra `i va wa gru pe ame ri~ kih na u~ ni ka. Na u~ ni ci su do {li do tog re zul ta ta obaviv {i is pi ti va we na 47 oso ba u 2009. go di ni to kom ko ga je me rena mo `da na ak tiv nost pa ci je -

D

na ta ka da im je te le fon ukqu ~en i pre ko we ga ko mu ni ci ra ju i ka da se uga {en na la zi u bli zi ni wi ho ve gla ve.

Oni su na kra ju za kqu ~i li da do po ja ~a ne me ta bo li za ci je (sa go re va wa) glu ko ze u obla sti m a mo z ga ko j e se na l a z e odmah u bli zi ni an te ne ure |aja do la zi ka da je u on u funk ciji.

(Ta njug)

Mu {ka plod no st u ve zi s ko zme ti~ kim pre pa ra ti ma u {kar ci kod ko jih je tzv. ano ge ni tal na dis tan ca (AGD), od no sno raz da qi na od anu sa do po ~et ka skro tu ma, ma wa od pro se ka (ko ji iz no si 5,2 cm), po se dam pu ta ve }im su ri zi kom od sma we ne plod no sti ne go oni kod ko jih je AGD du `a, utvr di li su stru~ wa ci Me di cin skog cen tra pri Ro ~e ster skom uni ver zi te tu.

Raz mak iz me |u anu sa i skro tu ma je, ka ko je utvr |e no, u ve zi i s ko li ~i nom se me ne tre~ no sti i sa broj no {}u sper ma to zo i da, {to otva ra put za re la tiv no jed no stav no te sti ra we plod no sti mu {ka ra ca, na po mi we ko a u tor stu di je [a na Svon. Ovaj test je i pre ci zni ji ne go uobi ~a je ni, za to {to ne za vi si od to ga da li, na pri mer, te sti ra na oso ba tre nut no bo lu je od na ze ba, ili je

M

spo qa {wa tem pe ra tu ra pre vi {e vi so ka.

Is tra `i va we je oba vqe no na 126 mla dih qu di, ro |e nih 1988. ili ka sni je, {to je ma li ali sta -

ti sti~ ki re le van tan uzo rak.

Stru~ wa ci iz Ro ~e ste ra ni su ula zi li u to za {to ne ki qu di ima ju AGD kra }u od pro se ka, me |u tim, iz ve sna is tra `i va wa od

pre ne ko li ko go di na su utvr di la ve zu iz me |u maj ki ko je su to kom trud no }e bi le iz lo `e ne po ve }a noj kon cen tra ci ji he mij skih je di we wa fta la ta i raz ma ka od anu sa do skro tu ma wi ho vih si no va. Fta la ti su u {i ro koj upo tre bi u pro iz vod wi pro du ka ta za li~ nu hi gi je nu - kao {to su mi ri si, {am po ni, sa pu ni, kao i u in du stri ji pla sti ke, bo ja i pe sti ci da. U po me nu tim is tra `i va wi ma me re ni su tra go vi fta la ta u uri nu trud ni ca. One kod ko jih je sa dr `aj tih he mi ka li ja bio ve }i su de set pu ta ~e {}e od osta lih ra |a le si no ve s is pot pro se~ nom AGD. Iz to ga se mo `e iz vu }i za kqu ~ak da fta la ti, ko ji ma je maj ka bi la su vi {e iz lo `e na u trud no }i, mo gu ne ga tiv no da uti ~u na plod nost we nog mu {kog po ro da.

(Ta njug)

26

porodica / oglasi

~etvrtak24.mart2011.

Име – мера карактера И

вана, Марко, Марина – име говори много о особи. А како га носимо са собом цео живот, родитељи би при одабиру имена требали добро да размисле. Јер погрешним одабиром рескирате доживотно незадовољство вашег детета. Класична имена, дуга или кратка, нова и модерна – многа имена нуде се као избор. Управо због тога је тешко бити сигуран јесмо ли донели исправну одлуку. Али хоће ли Душан заиста бити успешан, а Олга бити права заводница која ломи срца, су чиста нагађања... Или? Бројни стручњаци, као што је Немац Јоким Шафер-Зухомел који се специјализовао за истраживања имена и њиховог утицаја, наглашавају да име има итекако велико значење у животу сваке особе. Он иде толико далеко да објашњава како име утиче и на наш карактер. По његовом мишљењу само име поседује карактер и на тај начин утиче на живот носиоца тог имена. Истраживања спроведена од стране америчких научника, подржавају Јоакимово гледиште. Студије су показале да имена имају врло велики утицај на наш живот. На пример жене с именом Луиз често се селе у Лузијану, а мушкарци с именом филип бирају филаделфију. Резултати истраживања иду чак толико далеко, да говоре како власници имена Марша бирају чоколадицу Марс, уместо било које друге посластице, а жене с именом Корина пију

кока колу, док мушкарац са именом Петар чешће бира Пепси. Психолози и маркетиншки стручњаци објашњавају да људи радо бирају производе који су слични њиховим именима. Тај феномен се назива и „Name letter branding“.

утисак. Можда је име Данијела лепо и популарно, али ако се нека особа са којом нисте у најбољим односима зове тим именом, мала је вероватност да ћемо своје дете назвати тако. Особине уз имена не вежемо само из личних искустава. Ве-

Уз имена се вежу и одређене карактеристике. Неким именима дајемо властита и приватна значења и особине. На пример ако се наша мајка зове Марија, а увек је брижна, драга и нежна, уз то име ћемо увек везати дотичне карактеристике. Исто важи и за имена која нас подсећају на особе које су нас изневериле или нису оставиле најбољи

лики утицај има и култура и окружење у ком живимо. Бројна истраживања су потврдила да и пре него што упознамо одређену особу, приписујемо јој особине које повезујемо с њеним именом. Једно истраживање је тражило од испитаника да оцене 60 типичних мушких и женских имена, и да на основу њих одреде године, атрактивност и

ФРАНЦУСКИ СПЕЦИЈАЛИТЕТ КИШ

Једноставна пита од кромпира

Д

а је кромпир заиста намирница која се може припремити на много начина и употребити у исто толико

јела, одавно је познато. Овај пут припремите фину и сочну слану питу коју французи зову киш.

Потребно је: 400 г кувног кромпира у љусци 250 г свежег лиснатог теста 250 г топљеног сира у листићима 150 мл неутралне павлаке 1 главица црвеног лука 1 гранчица свежег рузмарина 1 јаје Поврће огулимо, кромпир насечемо на плошке, а лук на колутиће. У лим за киш, заједно с папиром за печење, преместимо свеже лиснато тесто које смо претходно размесили, одсечемо вишак папира, а дно теста избодемо виљушком на неколико места. Затим по тесту сложимо плошке кромпира као црепа на

крову, прелијемо их павлаком, прекријемо листићима топљеног сира, рубове теста савијемо према унутра, по сиру распоредимо колутиће лука, посипамо

листићима рузмарина, а умућеним жуманцетом премажемо рубове теста. Тако припремљен киш ставимо у рерну, загрејану на 190 °Ц, 20-ак минута.

интелигенцију власника имена. Резултати су итекако занимљиви. Носиоци модерних имена описивани су редом као млађи, док они с традиционалним именима су оцењени као старије особе. А како су испитаници власнике модернијих имена оценили као млађе, то је са собом повлачило и већу атрактивност, па чак и интелигенцију. Психолози такође наглашавају да родитељи треба да буду опрезни при одабиру имена јер оно подсвесно утиче на оног ко га носи. Наиме, како се уз имена вежу одређене особине тако се од власника нешто и очекује. Такозвана снажна и утицајна имена, уједно стварају притисак, а то на неке особе може негативно да делује. Одређена имена се годинама држе на листи популарности. Стручњаци објашњавају да то могу захвале њиховој повезници са социоекономским статусом. Истраживања су показала да родитељи који су образовани и добростојећи, редом бирају имена уз које се вежу те карактеристике, а не она модерна и тренди. Можда вам се чини симпатично да назовете сина по лику из ваше најдраже турске сапунице, али колико оно има за вас интимнијег и дубљег значења и колико ће бити тренди за 10-так година је велико питање. Приликом одабира имена имајте на уму да ће ваше дете са њим живети цео живот. А чини се да оно утиче на наш карактер и живот више него што смо мислили.

KUHIWSKE MUDROSTI

Како омекшати месо за гулаш l Свежа риба може се замрзнути у картону за млеко напуњеном водом. l Лишће целера оперите и осушите на сунцу или у рерни на лаганој ватри. Уситните га и ставите у херметички затворену посудицу за зачине. l Када зачињавате салату уљем и сирћетом, најбоље их је прво помешати и пустити да одлеже пар сати. l Уље и сирће најбоље је сипати у посуду са салатом са стране, по зидовима посуде, а не директно на састојке салате. Тако ће салата бити равномерније зачињена. l Савршено тврдо кувано јаје: ставите јаје у посољену воду и пустите да ври. Склоните посуду с ватре и покрите је. Пустите јаје да одстоји 8-9 минута. Потом јаје ставите у хладну воду да би се зауставио процес кувања. l Када припремате било какав десерт од јагода, полијте их с мало балзамичког сирћета да бисте им побољшали укус. l Да би сок од наранџе имао свежији укус, додајте сок једног лимуна. l Да бисте омекшали месо за гулаш, додајте у воду у којој се месо кува две шољице чаја.

dnevnik

dnevnik

oglasi

PRO D A J EM PO SLOV NI PRO STOR U NO VOM SA DU - KOMPLETNO OPREMQEN - POLIKLINIKA OPREMA I APARATI ZA - UROLOGIJU - GINEKOLOGIJU - INTERNU MEDICINU - KARDIOLOGIJU. TELEFONI:

064/111-888-5, 063/523-100.

24362

~etvrtak24.mart2011.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak24.mart2011.

IZDAJEM name{ten deluks stan 50m2, Mi{e Dimitrijevi}a, klima, telefon, centralno grejawe, parking mesto, internet. Telefon 064/317-64-10.

24829

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima.

Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

24853 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

24854

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

24855

IZDAJEM name{tenu sobu za tre}u cimerku, u novom trosobnom stanu, kod Dnevnika, CG, kablovska. Telefoni: 021/54-70-70, 022/671447.

24852

IZDAJE se ve}i jednosoban stan na Novom nasequ 42m2 + velika terasa- {pajiz + mala terasa, komplet name{ten.

Telefon 063/519-641.

24490 IZDAJEM garsoweru na Grbavici, IV sprat, terasa, lift, cg, zvati posle 17 sati.

Telefon 061/324-7117.

24697 IZDAJEM prazan dvosoban stan, 60m2, na Suboti~kom bulevaru. Telefon 064/23-93801.

24756 IZDAJEM jednoiposoban stan, name{ten sa velikim ogra|enim dvori{tem. Telefon 021/6338-312.

24772 IZDAJEM dvosoban komforan stan, name{ten, sa klimom, na Detelinari, kod Robne ku}e. Cena 150 evra + depozit. Hitno. Telefoni: 421-391, 064/110-85-69.

24796 IZDAJEM luksuzno name{ten, jednosoban stan u Ulici Novosadskog sajma 7.

Telefon 021/442-711.

24797 IZDAJEM komfornu opremqenu garsoweru pored Betanije, dva le`aja, klima, ve{ ma{ina, od 1. 4. 2011. godine. Telefoni: 021/467065, 063/891-44-33.

24810 IZDAJEM dvosoban stan na Grbavici pored Limanske pijace. Telefon kablovska, TV, renoviran, odmah useqiv. Telefon 063/224-574.

24835 SAJAM - bulevar izdajem komfornu name{tenu dvokrevetnu garsoweru 29m2, CG, prvi sprat, prednost zaposleni samci, studenti, 100e + depozit. Telefoni: 063/1612873, 064/596-5874.

24753 IZDAJEM name{tenu garsoweru u centru - povoqno.

Telefon 432-728, 064/4347772.

24822

BULEVAR, ukwi`ena, komplet renovirana garsowera, odli~na za izdavawe, cena 27.000. Telefon 636-8429.

15001 PRODAJEM garsoweru 24m2, 2. sprat, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505.

10001

DVOSOBAN 55m2, drugi sprat, preko puta `elezni~ke stanice, ukwi`en, vlasnik, bez posrednika.

Povoqno. Hitno. Telefoni: 063/518-781, 060/482-10-10.

24787 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan od 40m2.

Telefon 063/828-83-77.

15002 BULEVAR K. PETRA, ukwi`en dobar 1.5 stan prodajem za 38.600. Telefon 6368429.

15003 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`en dobar 1.5 stan 47m2 cena 42.200. Telefon 636-6952.

15004 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2.0, odmah useqiv stan od 50m2. Telefon 63-66-952.

15005 CENTAR, Ul. Petra Drap{ina, nov ukwi`en odli~an 2.0 stan na I spratu, cena 51.500. Telefon 636-6952.

15006 @. STANICA, ukwi`en 2.0 stan od 55m2 lako preuredqiv u 2.5, cena 47.500. Telefon 636-6952.

15007 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421437 ili 063/534-505.

10002

OKOLINA Cara Du{ana, odmah useqiv, ukwi`en, nov, funkcionalan 2.5 stan po ceni, mo`e kredit 58.000.

Telefon 063/82-88-377.

15008 LIMAN, odli~an 3.0 stan na II spratu, 74m2 cena 72.100.

Telefon 636-6952.

15009 EKSKLUZIVNA PONUDA - useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421-437, 063/534-505.

10003

LIMAN, kod parka, odli~an ekskluzivan 3.5 stan na II spratu od 90m2. Telefon 6368429.

15010

NOVI SAD izdajem sre|an poslovno-magacinski prostor 180m2 kod Najlon pijace.

Telefon 063/539-646.

24739 IZDAJE se lokal Ul. rumena~ka 25. Novi Sad od 19m2.

Namena lokala za kancelariju, galeriju i prodavnicu.

Telefon 064/23794-37.

24766

IZDAJEM lokal 60m2 u Branimira ]osi}a 8.

Telefon 063/505-198. 24786

IZDAJEM poslovni prostor na glavnom putu u Veterniku. (hala + 3 kancelarije). Telefon 063/510-224.

24825 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421437 ili 063/534-505.

10004

PRODAJEM GARA@U od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14.

Telefon 063/520-245.

23470

PRODAJEM fi}u u voznom stawu, registrovan. Telefon 6339-317.

24872

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno.

Cvijanovi}, Ul. jevrejska br.

23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135.

21841 PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe.

Telefon 063/521-546.

22583 ROLETAR, pravi nove i popravqa stare roletne, venecijanere, trakaste zavese, harmonika vrata, rolo i fiksni komarnici. Povoqno. Telefoni: 021/500612, 063/8426-848.

23551 MOLER i farbar radi brzo i dobro. Telefon 021/6435095 i 021/66-19-160.

24209 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

24620 VODOINSTALATERSKE usluge izrada instalacija i servis sve vrste odgu{ewa ma{inski i snimawe cevi, garancija kvalitet. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 24792 ROLETAR, izra|ujem, sve vrste roletni: venecijanere, mewam gurtne, drvene zamewujem plasti~nim, aluminijumske. Telefon 064/1127-141.

24848 SERVIS malih ku}nih aparata usisiva~i, mikseri, fenovi, grejalice, tosteri, sokovnici, odmah - povoqno.

Novi Sad, Trg Republike 4.

Telefon 021/528-609.

24519

dnevnik

PRODAJEM arpaxik holandski `uti, ve}e koli~ine, odli~an, sitan, i krompir ve}e koli~ine. Telefon 021/714-374, 064/158-4008.

24277

PRIRODNI preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisani za 7 dana. Deda Rado{. Telefoni: 032/490-797, 064/240-55-49.

24784

Posledwi pozdrav dragom suprugu

[iroki Miroslavu - Mirku 1958 - 2011.

Sahrana je u petak, 25. 3. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S tugom i bolom, Zorica Bigovi}.

PRODAJEM komplet opremu za piceriju i poslasti~arnicu, pe}, vitrine i sve ostalo. Telefon 064/221-96-19.

24636 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

24672 OBU]ARI, ure|aj za lako va|ewe eksera. Toplotni regulator do 300 stepeni C. Telefon 021/371-084.

24867

Posledwi pozdrav na{em dragom i plemenitom kom{iji

24911

Umrla je

Posledwi pozdrav

Bada Olga - Goga iz Novog Be~eja Napori lekara i wene sestre Mare nisu je spasli smrti.

Sahrana je 24. 3. 2011. godine, na Katoli~kom grobqu, u 15 ~asova.

[iroki Mirku

Za wom tuguju: sestra Mara, brat Brane Prekajski kao i rodbina i prijateqi.

od Mirjane Kristovi}.

24915

24913

Posledwi pozdrav

Bada Olgi iz Novog Be~eja

Elenka Kukuruzovi} Lena Farka{ Frawi

1958 - 2011.

od Mare iz Novog Sada.

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Porodica Jawin.

Nikola, Aqo{a, Vawa i Jovanka.

24803

Posledwi prijatequ

pozdrav

24916

24912

dragom

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Petej Ratku od porodice Topolovec.

24904

PETOGODI[WI POMEN voqenoj mami

Daci

Maci Popi} odr`a}emo sutra, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sin Borislav i k}i Sne`ana sa rodbinom.

Porodice: Panxi}, Karamati} i Karaka{.

24918

24919

Posledwi pozdrav

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore!

Dolazak, isplata odmah! Non - stop Mladen! Telefon 421516, 064/157-25-14.

24857 NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine, E 37, E 55, E 72, povoqno dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen!

Telefon 421-516, 064/157-2514.

24858

Posledwi pozdrav na{oj studentkiwi

Danki Srdanovi} Slavki Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek za germanistiku.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051.

24794

od porodice Mileti} i jetrve Bose.

24924

909/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 23. 3. 2011. godine preminuo na{

Posledwi pozdrav

~etvrtak24.mart2011.

[ESTOMESE^NI POMEN

SE]AWE

29

Opra{tamo se sa beskrajnom tugom od na{eg dragog

Pro{lo je dvadeset godina od kako nije sa nama na{ dragi

Jelena [ovqanski Danici Bjelo{

Drago Bokan

in`. Aleksandar Dimitrijevi}

1931 - 2011.

Sahrana je 24. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, u Apatinu.

ro|. Vrba{ki 1932 - 2010.

od Milo{evih drugara iz EX-a.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wega.

K}erke Dragana i Vesna sa porodicama.

O`alo{}ena porodica.

24837 24896

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

24910

Posledwi pozdrav tetki

Danice Bjelo{

Porodica Turawanin.

24897

24887

Posledwi pozdrav dragoj tetka

S qubavqu i bolom ~uvamo uspomenu na tebe.

O`alo{}ena i neute{na Tvoja porodica.

24801

Godinu dana nisi sa nama

An|elki Bujandri}

advokata u Novom Sadu

od Veqka.

1935 - 2011.

24732

Posledwi pozdrav sestri

Sa po{tovawem se opra{tamo od na{e koleginice

Slavki

Dragi Bokanu

Farka{ Frawe

Se}awe na tebe nikad ne prestaje. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

S tugom i qubavqu tvoji najmiliji: suprug Rada, }erka Danka, sin Milo{, unuci Bojan, Radovan i Milo{, snaja Nina, brat Vlada sa porodicom.

od: Ranke i Steve sa decom.

Osnovna organizacija advokata Novi Sad.

Jelica Mi}unovi} 1954 - 2010.

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Deca Rada i Milan suprug Dragutin snaja Tawa.

24876 24869

Draga

GODI[WI POMEN

24880

Posledwi pozdrav

plemenitoj du{i, dragoj i voqenoj supruzi, mami i baki

Slavki Dra`eta

Daco

ro|. Ru`i} 1919 - 2011.

Zori Radi}

Sahrana je danas, 24. 3. 2011. godine, u 15 sati, iz mesne kapele, sa grobqa, u Stepanovi}evu.

Ve~na joj slava.

Nada Kuqi}, Qubomir i Gordana sa porodicama.

S qubavqu i po{tovawem nosimo te u srcima i ~uvamo od zaborava.

24885

24868

Tvoji najmiliji: suprug Mirko, }erka Aleksandra, sin Kosta, unuka Miona, zet Davor i snaha Qubica.

delili smo sve: doru~ak, kafu, radost i tugu...

Uspomene ne delimo.

P.S. Mo`da i an|eli piju kafu.

Hristina Dimi}

od stanara zgrade Pariske Komune 25.

Dada, Du{ko, Mica, Mawa, Ceca, Mira i Brana.

24871

24864

Posledwi pozdrav na{oj dragoj babi

Dana, 22. marta 2011. godine prestalo je da kuca srce na{eg najdra`eg

Petej Ratka

Slavki Dra`eta od wenih kom{ija: Mire Medan, Qubice Medan, Drenke i Du{ka Dologu{in, porodice Topalovi} i Komar.

Ispra}aj je danas, 24. marta 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

24886

24901

Posledwi pozdrav dragoj

Danas, 24. 3. 2011. godine navr{ava se deset godina od kako nije sa nama na{a nikada zaboravqena supruga, majka, svekrva i baka

Wegovi najmiliji: supruga Ka}a, sin Zoran i k}erka Maca sa porodicama.

„Dovi|ewa, dragi moj, dovi|ewa.

Mili moj, u mojim si grudima. Ure~eni rastanak, obe}ava vi|ewa, obe}ava novi susret qudima”

Pro{la je tu`na godina od kako nisi sa nama, ali uvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: sin Niko, snaja Bosiqka i unuk Bo{ko.

24905

Suprug Ilija i sinovi Gojko i Radislav sa porodicama.

24862

24413

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Milica Nikoli}

1933 - 2011.

Wen IV1 Gimnazija, „J. J. Zmaj” Generacija 1969/70.

Bosiqka Te{i} Hvala za sve {to si za nas u~inila.

Pun planova i `ivotne radosti oti{ao si iznenada pre 6 meseci i ostavio nas nespremne

Qubica \uri}

Danici Bjelo{ Daci

SE]AWE

Milica Bala}

ro|. 1935. godine

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 23. 3. 2011. godine preminula na{a majka

GODI[WI POMEN

1928 - 2011.

Pavle Palali}

Sahrana je danas, 24. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Budisavi.

Petej Ratko

O`alo{}ene }erke sa porodicama.

Tvoja Ka}a.

24881

24903

Uvek si u mislima i re~ima tvojih najdra`ih.

Sahrana }e se obaviti danas, 24. 3. 2011. godine, u 12.00 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

24902

24889

30

Дарко Рундек

Фолдер култура Премијера представе „Љубавна прича“ на камерној сцени СНП-а, гостовање СНП-а у бечком Акцент театру са представом „Брод за лутке“, концерти Дарка Рундека и музичара са Малија у Студију М само су неке од тема најновијег издања емисије. Уредница: Миљана Магловски (РТВ 1, 22.30)

22.00 22.30 23.00 23.25 23.35 01.00 02.00

Јутарњи програм Микијева кујна На трагу природе Бајко квиз Вести Зелени сат Без упута Кухињица Десило се Вести Излог страсти Космос Вести Српски екран – емисија МТВ-а (Мађарске телевизије) на српском На трагу природе Вести Излог страсти Фаца Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Боб Кухињица Разгледнице Кошарка (ж): Војводина - Хемофарм, пренос Имам једну жељу Живопис – Страст испод моје обрве Војвођански дневник Фолдер култура Фортепиано Микијева кујна Оружје у рукама, филм Концерт године Српски екран, емисија МТВ-а

06.30 06.55 08.35 09.30 10.25 10.55 11.20 11.45 12.30 12.40 13.10 13.15 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.10 00.00

Кухињица (мађ) Излог страсти Грување Музички програм Програм за децу Маштаоница Доколица Разговор с поводом (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Микијева кујна Невидљиви противник Вести из Матице Плави круг Бајко квиз Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рус) Лов на човека, филм Невидљиви противник ТВ Продаја

06.30 08.50 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.00 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.25 17.30 18.00 19.00 20.40 21.30

tv program

~etvrtak24.mart2011.

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 16.00 17.25 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00 00.35

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.05 11.50 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Вреле гуме Вести укратко Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Наш гост, ФИП Комерц Војвођанске вести У огледалу Природно из Србије Балдини и Симони Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Глас Америке Ноћни програм

Вести Храна и вино НС клинци Вести Жива ватра Др Ху Цртани филм Вести Агро дан Азбука родитељства Неон сити Вести Скарлетна видовчица Вести Спринт Витраж Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив ИЦТ плус Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Препознај Европу Храна и вино Ратне приче Жива ватра Објектив Скарлетна видовчица Др Ху

06.05 08.00 09.00 09.46 10.07 10.40 11.04 12.00 12.15 12.30 12.48 13.33 15.15 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.15 22.05 00.10 00.25 01.19 02.04 02.19 03.40 04.07 04.37 05.23 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Бољи живот Шта радите, бре Сасвим природно Свет риболова Моје другарице Дневник Спорт плус Евронет Место злочина Госпођица Марпл, филм Сат Рањени орао Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Дневник Рањени орао Распакивање Шангајски витезови, филм Дневник Место злочина Посредник ТВ продаја Директан пренос, филм Свет риболова Око магазин Сасвим природно ТВ продаја Верски календар

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.15 21.05 22.05 00.30 01.00 01.30 02.30

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Филм: Још један дан у рају Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Радна акција Филм: Часови очаја Ексклузив Експлозив В.И.П Вајпаут

Тамара Грујић

Радна акција 10.00 11.00 12.30 14.15 16.15 17.15 17.30 18.00 20.30 21.15 23.00 00.00

Фул Тилт покер Баyерн ТВ. Фрајбург – Бајерн Фудбал: Црвена звезда - Зенит НХЛ: Далас – Анахајм Мобил 1 Премијер лига, магазин Премије лига, вести Фудбал: Олимпијакос - Црвена звезда НБА акција Евролига: Барселона - Панатинаикос Фул Тилт покер Евролига: Олимпијакос - Монтепаски

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Жива ватра, 11.00 Кућа 7 жена, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 04.00 Филмски програм

Емисија са хуманитарном мисијом – помоћи породицама које живе у тешким условима. Ове породице животаре у трошним кућама, имају тешке болеснике, или живе у објектима које су оштетиле природне непогоде. Помоћ им је неопходна, а ова емисија ће им омогућити да промене бар услове становања. Водитељка: Тамара Грујић (Прва, 21.05)

dnevnik

НАПОМЕНА: На РТС 2 у 10.00 часова могућ је пренос седнице Скупштине Републике Србије 07.53 08.21 08.34 09.04 09.18 09.55 10.05 10.36 11.01 11.30 12.00 12.31 13.01

У ноћној башти Томас и другари Коцка, коцка, коцкица Математичке приче Постанак и опстанак ћирилице Успон идеје Играј фудбал, буди срећан Беокулт У свету Траг у простору Бемус Беле стазе Србије Трезор

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Филм: Девојке земље НГ и Би-Би-Си на Б92: Древне тајне – Мистерије 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.10 13.00 15.00

СЕРИЈА

Моје другарице Савремена италијанска хумористична серија о четири нераздвојне пријатељице које су дубоко загазиле у четврту деценију живота, а једини проблеми са којима се суочавају су, наравно, мушкарци. Радња серије догађа се у Милану, а пријатељице очајнички покушавају да преброде за њих несвакидашњу ситуацију у којој су се нашле. Улоге: Маргерита Бај, Гвидо Каприно, Гаја Бермани Амарал, Руби Камер, Луиза Ранијери, Елена Софија Ричи (РТС 2, 21.00) 13.59 Коцка, коцка, коцкица 14.29 Математичке приче 14.43 Постанак и опстанак ћирилице 15.07 Необично о биљкама 15.30 Ликовна колонија 15.46 Блеја 16.00 Ово је Србија 16.36 Некад и сад 17.10 Неки нови клинци 17.55 Одбојка: ПС, Црвена звезда - Млади радник, четвртфинале, пренос 19.14 Телмо и Тула 19.21 Пепа прасе 19.26 Оливија 19.37 Успон идеје 19.58 Живот и стандарди 20.30 Метрополис 21.00 Моје другарице 21.59 Контекст 22.32 Сартр против Сартра 23.23 Бардови театра: Гојко Шантић 00.17 Белеф 00.50 Трезор 01.46 Одбојка: ПС: Црвена звезда Млади радник, четвртфинале (р)

07.00 08.00 09.00 09.15 10.00 10.02 11.00 11.02 12.00 12.15 13.02 14.00 14.35 15.05 15.30 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

Маратон Рејчел Реј Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Отворени студио Вести Иза вести Друга страна Србије Коферче Вести Љубав у залеђу Инфо Кенди Вести Чист рачун Породица Серано Филм: Ухвати ме ако можеш Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Лековите разгледнице

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Хроника општине Инђија, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине С. Пазова, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Без тамбуре нема песме, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке

Едвард Нортон

Забрањена долина Тоби креће са другарицама на море и успут упознаје шармантног, али више од 15 година старијег радника на пумпи Харлана. Међу њима се рађа љубав на први поглед. Када га Тоби позове да крене са њима на море, он пристаје без размишљања и даје отказ... Улоге: Едвард Нортон, Иван Рејчел Вуд, Дејвид Морс Режија: Дејвид Јакобсон (Б92, 21.00)

05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.45 04.45 05.25

Јутарњи програм Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Југио Бакуган Здраво, Кити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови уживо прво укључење Луде године Телешоп Вести Картел Парови уживо поподне Телемастер Из икс у икс Парови, преглед дана Вести ... пева за Вас Парови, уживо вече Картел Вести Парови, уживо ноћ Картел ... пева за Вас Из икс у икс Најава програма

Са Бо у авантуру Решавајте задатке заједно са Бо и њеним другом Дезадором. Бо живи у замку са змајем Дезадором, Он је млађи од Бо и раднозналији ,

18.00 18.30 19.15 20.00

Квиз: Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне НГ и Би-Би-Си на Б92: Древне тајне – Пирамиде 21.00 Филм: Забрањена долина 23.05 Вести Б92 23.40 Филм: Шиноби – Срце под сечивом

06.00 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 18.00 19.00 19.30 20.00 20.30 21.15 22.45 23.45 00.15 01.00 02.30 03.00 04.30

Тријумф љубави Добро јутро Велики брат Сити кидс Забрањена љубав Тереза Папарацо лов на познате Гавриловићи Велики брат Национални дневник Тријумф љубави Сељаци Национални дневник Гавриловићи Велики брат-преглед дана Све за љубав Велики брат - колосеум Црна хроника Велики брат Филм: У сновима Док нас смрт не растави Пушћа бистра Филм: У сновима

па често пада у невоље. Зато се Бо брине о њему. Њен ментор је Чаробњак. Он им даје задатке и саветује их како да их реше. (Хепи, 08.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak24.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Џе ни фер Ли Ви гинс

По след њи пре жи ве ли

Јагодица Бобица, цртани Томица и пријатељи, цртани Заувек заљубљени Гумуш Asi Заувек заљубљени ИН Мастершеф Најбоље године Гумуш Вести ИН Под срећном звездом Дневник Најбоље године Мастершеф Проверено Вечерње вести Последњи преживели, филм Убиство у Гринвичу, филм Езо ТВ Веровали или не, док. серија

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00

Рембрантово “Оптужујем” Импресионисти 1929. Велика криза У потрази за Бетовеном Подземни рат Торински покров. нови докази Историја расизма Вивалдијевим стопама Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори Менделсон, нацисти и ја Живео Пакистан Оство минотаура Тајни ратови Тајна тибетанске мумије Ловци на нацисте Вивалдијевим стопама Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори

18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Успавана лепотица Суза и њене сестре Леонардо 2. Ванземаљци суседи Четири километра на сат Шта радиш вечерас Шарада Парфем: Хронологија једног злочина Колачић судбине Танго Лепотице и тирани Невероватне девојке Ситни несташлуци

06.00 Трансформерси: Освета пораженог 08.25 Свици у башти 10.00 Холивуд на снимању 10.30 Хачико: Прича о псу 12.00 Гроф Монте Кристо (2002) 14.05 Мајкл Џексон: То је то 15.55 Лорина звезда и тајанствени змај Ниан 17.10 Без весла: Зов природе 18.35 Сурогати 20.05 Погрешно скретање код Тахоа 21.35 Којим путем до куће 23.00 Џеј и Тихи Боб узвраћају ударац 00.40 Макс Пејн 02.20 Председничка игра 04.05 Екстракт 05.30 Филмови и звезде

OSNIVA^I FEJSBUKA SLU^AJNI MILIJARDERI

Pi{e: Ben Mezrih 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.06 Хотел дворац Орт 10.08 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.01 Код Ане 11.12 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.20 Дивљи Пламен 14.19 Тренутак спознаје 15.00 Дарма и Грег 15.23 Осмех, док. филм 15.53 ЗАБА - 90 секунди 16.00 Хрватска уживо 17.25 8. кат, ток шоу 18.15 Код Ане 18.39 Твоја сам судбина 19.30 Дневник 19.55 Спорт 20.13 1 против 100, квиз 21.10 Берлинска сага 22.05 Пола сата културе 22.40 Дневник 3 23.05 Спорт 23.20 Просида - Острву, море и смрт, док. филм 00.07 Пепео пепелу 01.00 Ксена - принцеза ратница 01.43 Драги Џоне 02.06 Лажи ми

Зе мљу је на па ла чуд на епи де ми ја од ко је љу ди по ста ју зом би ји. Рет ки су от пор ни, а ме ђу њи ма је дан је и пре жи вео, Рен хард. Ње гов за да так је да не ка ко спа си Зе мљу и оси гу ра јој но ви по че так... Уло ге: Марк Да ка скос, Џеф Мид, Џе ни фер Ли Ви гинс, Ра јан Лојд, Џо шуа Шле гел Ре жи ја: Гриф Фурст (Но ва ТВ, 23.50) 08.45 09.10 09.50 10.45 11.45 12.25 13.20 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.45 21.45 22.40 23.35 23.50 01.30 03.05 04.05

10

31

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50 00.40 01.40 03.30

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Дијагноза: Убиство Адвокатова казна Поморска патрола Филм: Украдена невиност Филм: Госпођа Марпл - Уснуло убиство Браћа и сестре Дијагноза: Убиство Поморска патрола Браћа и сестре Филм: У потрази за судбином Медијум Дијагноза: Убиство Филм: Злочини прошлости Филм: Госпођа Марпл: Смртоносне гласине

07.55 РТЛ ритам зона 08.50 Драгон бол З 09.30 Ексклузив таблоид 10.00 Биг Брадер - уживо из куће 11.15 Вечера за 5 12.10 Езел 13.15 Аурора 14.10 Наследници 15.00 Судија Ејми, филм 16.35 Закон и ред 17.20 Бибин свет 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.00 Биг брадер 23.15 ЦСИ 00.10 РТЛ Вести 00.25 ЦСИ 01.15 Биг Брадер 02.05 Астро шоу 03.05 ЦСИ

Екс клу зив та бло ид (РТЛ, 18.00) Ка ли на Ко ва че вић

Ко њи вра ни Се ло у Ба на ту, 1921. го ди не. Пр ви свет ски рат оста вио је ду бо ке ожиљ ке у жи во ти ма ста нов ни ка, по себ но оних си ро ма шни јих. Са ва Ла ђар ски на пу стио је град и бо га ту ку ћу аустро у гар ске по ро ди це Гран вилд ка ко би у сво му се лу од го јио пе то го ди шњу кћер ку... Уло ге: Ми лан Ва сић, Ка ли на Ко ва че вић, Ми ле на Ра жња то вић, Мар та Узе лац, Љу би ша Са мар џић, Ан дри ја Ми ло ше вић, Иво Гре гу ре вић, Слав ко Шти мац Ре жи ја: Љу би ша Са мар џић (ХРТ 2, 20.44) 07.54 08.22 08.50 09.35 10.01 10.48 11.40 12.44 13.58 15.30 15.45 16.32 17.21 17.44 18.10 18.52 19.47 20.00 20.44 22.23 23.06 23.16 00.48

Мала ТВ Четворо против З Школски програм Хајди Твоја сам судбина Репортери Еко зона Мала ТВ Малишани округлог стола, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Црно пророчанство Слеџ Хамер 2 Дивљи Пламен Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Мерси Филмови наших суседа: Коњи врани, филм Лажи ми Дневник плавуше Малишани округлог стола, филм Ноћни музички програм

05.50 Рођен да победи 07.30 С ветром у леђа 10.30 Фаџ 11.10 Црни змајеви 13.00 Невероватне Приче 13.30 С ветром у леђа 15.00 Аутостопер 16.15 Фаџ 17.00 Сиквест ДСВ 18.00 Невероватне Приче 19.00 Ноћ гурмана 21.15 Трава 22.00 Бдење Неда Дивајна 00.00 Изнад правде 02.10 Мој човек Годфри

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.20

У добру и у злу Тајанствени странац Помама за летећим тањирима Лаку ноћ мајко Сусрет са Венером Били Медисон Злодела Албино алигатор Завера сенки Приче Фантастична тела

Еди та Ми си рић

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Паметњаковић Преживљавање - Пилот Дрвосече из мочваре Лимарска радионица Генералка Прљави послови Дрвосече из мочваре Разоткривање митова – да вам се заврти у глави Преживљавање удвоје Преживљавање Екстремне експлозије Како се прави? Како то ради Суперљуди Стена Лија На корак до смрти Храброст или лудост Екстремне експлозије Лимарска радионица Прљави послови

08.30 09.00 13.00 15.00 17.00 18.50 19.00 22.00 00.00

Уметничко клизање Уметничко клизање Уметничко клизање Карлинг Уметничко клизање Фудбал Бициклизам Борилачки спорт Уметничко клизање

Клинац превеслао веслаче

– Тајлере, мораш да видиш ово! – љутито му се ја приватности омогућити да се поврати његов углед обрати пријатељ Дивја Нарендра и поче да чита чла- након студентског гнева који је изазвао фејсмеш“. нак из “Харвард кримсона”: „Кад је Марку Е. Зукер– Шта ћемо да радимо? – упита је Камерон. бергу дојадило да чека стварање званичног харвардТајлер није био сигуран, али је знао да не сме да ског фејсбука, после готово недељу дана писања ко- пусти да се ствари само догоде. Неће дозволити мада, покренуо је тхефацебоок.цом. Овај сајт спаја еле- лом смраду да прође некажњено. менте стандардне архиве студентског дома с подроб– Прво ћемо обавити један телефонски разговор. Тајлеров мозак је кипео. Његов тата се напокон нијим профилима, који омогућавају студентима да траже друге који похађају иста предавања, друштве- јавио после трећег звона. Никог на свету није поштовао као њега. Сопственим трудом је постао не организације и домове“. Тајлер није ништа чуо о сајту јер су се он и брат милионер и водио једну од најуспешнијих фирми близанац Камерон Винкелфос посветили веслач- за консалтинг на Вол стриту. Тајлер му журно иским тренинзима као луди. Једва је гледао и своју електронску пошту.

– И цитирају га: „’Сви причају о универзалној архиви на Харварду’, каже Зукерберг. ’Блесаво је да Универзитету требају године да је направи. Могу да га урадим боље и то за само недељу дана’“, бесно настави Дивја. А Тајлеру је Марк одлагао рад на харвардској мрежи два месеца, изговарајући се обавезама на факултету и празницима. Забога, Марк их је лагао без блама! Тајлер помисли како је имао времена да направи свој јебени веб-сајт, али није да одвоји десет сати Пукла Тајлерова и Камеронова мрежа за кодирање њиховог?

– То није све. До јутрос 900 студената се пријави- прича све преко телефона, објашњавајући тачно шта се догодило. Његов тата је знао све о харвардло на тхефацебоок.цом. Проклетство! Како је то могуће? Зукерберг не по- ској мрежи, сајту на којем су радили још од децемзнаје 900 људи. Не познаје ни четворицу, колико је бра 2002.

– Неке ствари су заиста веома сличне, тата. Тајлер могао да примети. Клинац уопште нема приКључ свега, по Тајлеровом мишљењу, је начин јатеље нити какав друштвени живот.

– Погледао сам одмах тај сајт. Ствар је стварно на који је осмишљен; његова ексклузивност је оно узела маха. Мораш да имаш харвардски мејл, и онда што је Марков сајт одвајало од других друштвених можеш да стављаш своје фотке, личне и академске мрежа. Морали сте да имате мејл на Харварду да бисте ушли на Марподатке. Можеш да тражиш људе сличних Браћа Винкелфос су одрасла у уверењу да ков сајт – а то је била и њихова идеја. интересовања, а када је ред важан. Ако напорно радиш, добијеш Било је то својеврстекнеш пријатеље, што заслужујеш. Неприхватљив им је сно просејавање које онда можеш да створиш своју мрежу при- Марков штреберски свет, где је прихватљиво је ствари чинило ексклузивним и безјатеља. упадање у харвардске компјутере, бедним. Можда је Сајт није исти као ругање ауторитетима и људима много тога на Мархарвардска мрежа, али ковом сајту тхефау Тајлеровој глави се није много ни разликовао. Све то изгледало као – цебоок.цом и било другачије – али свеопшти изглед је био и сувише сличан, сматрао је Тајлер. крађа.

– Како чујем, финансирао га неки његов ортак, Марк се с њима састао три пута. Разменили су 52 Бразилац Едуардо Саверин. Он је члан „Феникса„, мејла. Имао је увид у њихов програмски код, што зарадио је нешто пара преко лета у трговини деони- могу и да докажу. Он је видео шта је Виктор урадио а с њима је нашироко разговарао о томе шта цама. Сад је делимични сувласник сајта. планирају да ураде.

– Зашто се Марк није обратио нама?

– Није ствар у новцу – закључио је Тајлер. – Ко Марк је сигурно знао да Винкелфосови имају пара; мора да је знао да су и чланови „Порселијана„, а зна да ли ће иједан од ова два сајта уопште направисвима је јасно шта то значи. Ако му је требао новац ти неке паре. Али ово просто није фер. Тајлер и Камерон су одрасли у уверењу да је ред да покрене сајт, могао је то једноставно да помене Тајлеру или Камерону. Осим ако му новац није тре- важан. Ако напорно радиш, добијеш што заслужубао за нешто што је украо од њих. Уколико тај веб- јеш. Можда су у Марковом штреберском свету ствасајт који је правио није требало да остане тајна за ри другачије. Радиш што ти падне на памет, покрењих јер је и сувише личио на онај за који су га они ћеш шаљивџијске сајтове, као фејсмеш, упадаш у ангажовали да направи. Али, није постојао никакав харвардске компјутере, изругујеш се ауторитетима и уговор, ништа осим руковања ту и тамо. Јеби га. За- људима – али то није било прихватљиво. То није што нису саставили макар иједну страну неке буда- Харвард, место где се поштује ред. Зар не?

– Проследићу те својој правној служби – рекао је лаштине – ти урадиш ово, ми урадимо оно. Уместо тога, Тајлеру се сад чинило да их је клинац прејебао. Тајлеров тата. Можда није прекасно. Можда, само можда, могу – А ово је најбољи део – Дивја настави да чита „Кримсон„. – „Зукерберг каже да се нада да ће опци- исправити неправду.

Књи гу Бе на Ме зри ха „СЛУ ЧАЈ НИ МИ ЛИ ЈАР ДЕ РИ” мо же те на ру чи ти од из да ва ча ИКП „Evro-Giunti” (Ди ми три ја Ту цо ви ћа 41, Бе о град) пу тем те ле фо на 011/3446–620, и-меј ла: dragana@evro-giunti.com или купити у новосадској књижари „Bookstore Evrogiunti”, Јеврејска 5.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

~etvrtak24.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Има те до бре од но се с ино стран ством, успе шне по слов не кон так те и до бре при ли ке за ре а ли за ци ју сво јих да ле ко се жних ци ље ва. На рав но, не оче куј те да се све оства ри баш да нас. Пре ви ра ња.

BIK 20.4-20.5.

Све ви ше сте ро ман тич ни и са њар ко ји сне ва сво је сно ве. И то је са свим до бро и ле по. Спрем ни сте да по мог не те дра гим осо ба ма па шта ко шта да ко шта. Ме ђу тим, у ка ри је ри сте не ре ал ни и па сив ни.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

24. mart 2011.

Мер кур у зна ку Ов на вас те ра да бр зо ре ша ва те по сло ве и си ту а ци је, она ко у хо ду. Исто вре ме но, др жи те се оних озбиљ них и ду го роч них пла но ва и до го во ра. Мо же те мно го ви ше но што сте све сни.

Вре ме је да за тва ра те круг и за вр ша ва те ду го ва ња и од но се из про шло сти. На ви ди ку је са свим но во све тло. Ме сец је у зна ку то плог Стрел ца па мо же те би ти оп ти ми ста. Кра ћи пут и са стан ци су ОК.

Љу бав на ве за и од нос с де цом су на гла ше ни, да нас и на ред на два да на. По ка жи те се у пра вом све тлу, ши ро ко гру ди и на сме ја ни, шар мант ни и по ма ло за во дљи ви. Та кве вас же ле и оче ку ју.

При јат на ат мос фе ра у по слу и по др шка по ро ди це вам ули ва ве тар у је дра. Си ту а ци ја с не крет ни на ма ни је ста бил на оно ли ко ко ли ко из гле да па бу ди те опре зни ако ра ди те с тим. Парт нер има про блем.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Ово је вре ме љу ба ви. Је ле на, же на ко је не ма, по Иви Ан дри ћу, упра во за о ку пи ра ва шу ма шту. За јед нич ки пут и из ла зак, су сре ти пу ни ин спи ра ци је мо гу вас за ин три ги ра ти и за ве сти. Шта је ту ло ше?

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Пу туј те кад и ка ко мо же те јер вас та мо че ка не што ле по. Кра ћи пут у ле ко ви ту ба њу је пра ви из бор. На по слу ни шта но во, у окви ру но вог. Ме сец пло ви кроз ваш знак па сте нео р га ни зо ва ни.

По тру ди те са да са зна те све оно што се де ша ва иза ва ших ле ђа, да бу де те у то ку. Исто вре ме но, чу вај те сво је тај не. По слов на си ту а ци ја је и су ви ше до бра да би би ла исти ни та. Али, по тра ја ће.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Тру ди те се и да је те све од се бе у оном до ме ну ко ји вам је ва жан. Оста ло мо же да са че ка. У љу ба ви си ту а ци ја ни је де фи ни са на па се же ље на осо ба не сна ла зи нај бо ље. Не гу је те уку ћа не.

Че твр так је. Шта ће те да нас од оно га што ју че ни сте сти гли? Оста ви те про сто ра и за не пла ни ра не по зи ве и су сре те. Тре ба да бу де те за не се ни љу ба вљу и за во дљи ви пре ма парт не ру.

Ка да се по ву че те у свој ин тим ни про стор, ту сте у свом све ту, с во ље ном осо бом. А на ја ви, на да ну, на по слу, ги не те од ак тив но сти и оба ве за. Бу ди те си сте ма тич ни и ра ди те све по пла ну.

TRI^-TRA^

Стр пљи ви Хју V REMENSKA

PROGNOZA

С унчано

Vojvodina Novi Sad

17

Subotica

17

Sombor

17

Kikinda

16

Vrbas

17

B. Palanka

16

Zrewanin

16

S. Mitrovica 18 Ruma

17

Pan~evo

17

Vr{ac

16

Srbija Beograd

17

Kragujevac

19

K. Mitrovica 15 Ni{

Глу мац Хjу Грант по т ра жио је по моћ у бол ни ци у за пад ном Лон до ну на кон што му је по зли ло, али мо рао је по при лич но да че ка ка ко би га пре гле дао док тор и по ста вио му ди јаг но зу. Хјуа је ухва ти ла сла бост, вр те ло му се у гла ви и по не ста ја ло му је ва зду ха, али ипак ни је хтео да по ње га до ђе во зи ло хит не по мо ћи, јер ни је же лео да тро ши њи хо во вре ме. Глу мац је сам оти шао до бол ни це, где је на вод но сми ре но че као са ти ма да га при ме на пре глед. Глум чев порт па рол ни је се обра тио ме д и ј и м а по в о д ом Хју о в ог здрав стве ног ста ња, али ње го ви при ја те љи твр де да је са да до бро и да се опо ра вља код ку ће, те да је у пи т а њу би ла са мо ис цр пље ност због пре ко мер них оба ве за.

18

VIC DANA

Evropa

и топло

Madrid

НО ВИ САД: Сун ча но и још ма ло то пли је вре ме. Ве тар Rim слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 3, а мак си мал на око 16 сте пе ни Цел зи London ју са.

Cirih ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и још ма ло то пли је вре ме. Ве тар Berlin слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2, а мак си мал на 18 сте пе ни.

Be~ СР БИ ЈА: Ма ло то пли је вре ме, сун ча но. Ве тар слаб до Var{ava уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од -2 до 6, а мак си мал на од 15 до 20 сте пе ни.

Kijev Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так сун ча но Moskva и још то пли је, уз тем пе ра ту ру око 20 сте пе ни. У су бо ту и да Oslo ље то пло, кра јем да на мо гу ћа сла ба ки ша. У не де љу ма ло ни же тем пе ра ту ре са про ла зном сла бом ки шом.

St. Peterburg БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Прог но зи ра на би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја по вољ но ће ути ца ти на ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Ипак, сви ма се пре по ру чу је уме ре на ак тив ност и аде кват но обла че ње у скла ду са днев ним тем пе ра ту ра ма. Код осе тљи вих осо ба мо гу ћи су ре у мат ски и бо ло ви на ме сти ма ста рих ра на и пре ло ма.

12 18 17 16 15 17

До ла зи муж при пит ка сно уве че ку ћи и же на га бе сно до че ка на вра ти ма: - Та ко, да кле, у три ују тру се вра ћаш ку ћи?

- Ко ка же да се вра ћам, са мо сам до шо по ги та ру!

9 8 0 9 -3

Atina

16

Pariz

18

Minhen

15

Budimpe{ta

17

Stokholm

4

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

278 (41)

Slankamen

364 (34)

Ja{a Tomi}

Apatin

333 (45)

Zemun

398 (25)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

290 (41)

Pan~evo

398 (20)

STARI BEGEJ

Smederevo

524 (8)

Ba~. Palanka 245 (46) Novi Sad

290 (41)

Tendencija porasta

Hetin

172 (-2)

122 (4)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

SAVA

417 (33) S. Mitrovica

386 (8)

Senta

417 (32)

348 (22)

Novi Be~ej

326 (32)

Tendencija porasta

Titel

382 (34)

NERA

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

118 (2)

Re{ewe iz pro{log broja