Dnevnik 24. mart 2912. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 24. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23385 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VI [E OD 12.000 MLA DIH U PO KRA JI NI IMA DI PLO MU, A NE MA ZAPOSLEWE

Bez po sla 2.700 eko no mi sta, 400 le ka ra i zu ba ra... str. 4

IZBORI 2012. T E M A „ D N E V N I K A ” : KRI TI KA IZ BOR NIH SLO GA NA NA DRU [TVE NIM MRE @A MA

Su bjek tiv na isti na, krm no bi qe i pe smu qak do po be de str. 2 SA VEZ VOJ VO \AN SKIH MA \A RA SPRE MAN ZA IZ BO RE

Pa stor: Za Voj vo di nu u nor mal noj Sr bi ji str. 2

Sutra po~iwe letwe ra~unawe vremena NASLOVI

Ekonomija 4 Preskupi i jeftini stanovi 5 Lideri be`e od odgovornosti za plate, penzije, otkaze?

Novi Sad

Foto: B. Lu~i}

U PO KRA JIN SKU IZ BOR NU KO MI SI JU STI GLA LI STA SPS–PUPS–JS–SDPS

Ba ja to vi}: Na {a ko a li ci ja bi }e eks pe ri ment u Voj vo di ni

UR BA NA PRO LE] NA PRI ^A: U grad skim sre di na ma ve sni ci pro le }a ni su la ste i vi si ba be. Pr vi si gu ran znak da je zi ma pro {la je su ko mu nal ne eki pe ko je ure |u ju tr go ve za o~e ki va ne tu ri ste i ka fe yi je ko ji po sta vqa ju no ve ten de i uli~ ne ba {te za mla de i umor ne go ste po sle {et wi uli ca ma gra da.

OD BLO KI RA NE PA RE FON DA ZA KA PI TAL NA ULA GA WA VOJ VO DI NE

Za lu ta li nov ac sti `e fir ma ma str. 5

str. 3

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : VLA DA SPRE MI LA URED BE ZA SUB VEN CI JE U PO QO PRI VRE DI

Prem i j a z a rep u pet evra po ton i str. 6

U „MER KA TO RU” POT PI SAN NO VI KO LEK TIV NI UGO VOR

Tr gov ci ma pla ta 45.000 di na ra

str. 8

Sun~ano i toplo

str. 16 – 19

SPORT

Najvi{a temperatura 24 °S

n VOJVODINA NA ISPITU NA KARABURMI

n MEDAQE STONOTENISERA n RUKOMETA[ICE SRBIJE INVALIDA

STOPAMA KOLEGA

7 Po~ela nova sezona iznajmqivawa gradskih bicikala 8 Roditeqi tra`e smenu direktora O[ „Jo`ef Atila”

Vojvodina 12 Kikin|ani kupuju nekada{wu kasarnu „Servo Mihaq”

Crna 14 Savino Selo: „Ubila sam mu`a da ne bi on mene”

Kultura 20 Ove godine na Pozorju savremeni `ivot u tranzicionoj Srbiji

POLiTikA

subota24.mart2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. SA VEZ VOJ VO \AN SKIH MA \A RA SPRE MAN ZA IZ BO RE

BOG DA NO VI] DO BIO OD GO VOR UN MIK-a

Ne ma uslo va za lo kal ne iz bo re na KiM Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Goran Bogdanovi} iz ja vio je ju ~e da je od UN MIK-a do bio od go vor na pi smo u ko jem ga ta mi si ja oba ve {ta va da zbog okol no sti na te re nu ni su u mo gu} no sti da or ga ni zu ju lo kal ne iz bo re na Ko so vu i Me to hi ji. – Od go vor je po sle di ca sta wa na te re nu, {to se ne kri je ni u sa mom od go vo ru ni u iz ja va ma zva ni~ ni ka Mi si je Uje di we nih na ci ja. Ne {to po zi tiv ni ji aspe kat pre po znat u od go vo ru UN MIK-a je we go va sprem nost da ne od u sta ne od svo jih ovla {}e wa u do me nu odr `a va wa lo kal nih iz bo ra na Ko so vu i Me to hi ji – re kao je Bog da no vi} Ta nju gu. Mi ni star je ta ko |e kon sta to vao da je za sta we na te re nu na ko je je UN MIK uka zao od go vor no i me |u na rod no pri su stvo, jer ~i we ni ca je da ni ko od zva ni~ ni ka me |u na rod nog pri su stva ni je re a go vao na pret we Pri {ti ne si lom u ko li ko se u Po kra ji ni spro ve du iz bo ri. – Iz o sta nak ta kve re ak ci je ohra bru je eks tre mi ste pa se ogla si la ANA, ko ju su i UN MIK i SAD pro gla si li te ro ri sti~ kom

or ga ni za ci jom – uka zao je Bog da no vi}. On je do dao da pi smo ko je je upu tio UN MIK-u po ka zu je da Sr bi ja do sled no po {tu je Re zo lu ci ju 1244 jer je Mi si ja UN za du è na za spro vo |e we lo kal nih iz bo ra u Po kra ji ni. – Bi lo bi ne lo gi~ no da se, kao {to ne ki na {i po li ti ~a ri ~i ne, de kla ra tiv no za la è mo za Re zo lu ci ju 1244, a da za o bi la zi mo Mi si ju UN, ko ja u svo joj osno vi ima upra vo ovu Re zo lu ci ju – pod vu kao je mi ni star. On je oce nio da je, na à lost, re al nost da se lo kal ni iz bo ri te {ko mo gu odr à ti ju `no od Ibra bez po dr {ke me |u na rod ne mi si je. On je jo{ jed nom pod vu kao da even tu al no neo dr à va we iz bo ra na Ko so vu i Me to hi ji ne }e do ve sti do ga {e wa srp skih in sti tu ci ja. – Pod se }am na to da lo kal ni iz bo ri na Ko so vu ni su odr à ni 1999, 2001. i 2004 go di ne. Pr vi su spro ve de ni tek 2008. go di ne, ali sve vre me srp ske in sti tu ci je su funk ci o ni sa le, bez ob zi ra na rto da li su iz bo ri bi li odr à ni ili ne – na gla sio je Bog da no vi}.

Fi skal ni sa vet: Bez ne re al nih obe }a wa u kam pa wi Fi skal ni sa vet ape lo vao je ju ~e na sve po li ti~ ke stran ke da to kom iz bor ne kam pa we po ka `u mak si mal nu od go vor nost i ne da ju ne re al na obe }a wa o even tu al nim po re skim ras te re }e wi ma ili po ve }a wu ras ho da ko ja bi mo gla do dat no ugro zi ti jav ne fi nan si je ze mqe. Pro ce ne Fi skal nog sa ve ta su da je si tu ci ja ve} do voq no ozbiq na – jav ni dug ze mqe }e do kra ja 2012. pre }i 50 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, na ve de no je u sa op {te wu Fi skal nog sa ve ta. Pro bi ja we gra ni ce jav nog du ga od 45 od sto BDP-a ni je krat ko ro~ nog ka rak te ra pa ta kvo sta we zah te va od bu du }eg sa zi va Skup {ti ne Sr bi je i vla de hit ne

me re ve} uz re ba lans bu xe ta za ovu go di nu, ko je }e pred vi |a ti o{tro re za we ras ho da, ali i de li mi~ no po ve }a we pri ho da. Osnov ni pri o ri tet bu du }e vla de, bez ob zi ra na to ko je }e je stran ke ~i ni ti, mo ra da bu de zna ~aj no i na glo sma we we de fi ci ta, da bi se us po rio, a po tom i za u sta vio rast jav nog du ga. „Fi skal ni sa vet `e li da oba ve sti jav nost da se ne }e ogla {a va ti u to ku iz bor ne kam pa we da na {e ana li ze i mi {qe wa ne bi ni na ko ji na ~in uti ca le na pred sto je }e nad me ta we raz li ~i tih po li ti~ kih op ci ja”, na ve de no je u sa op {te wu ko je pot pi su je pred sed nik Sa ve ta Pavle Petrovi}.

VESTI URS i RRA Uje di we ni re gi o ni Sr bi je upu ti li su pri go vor Re pu bli~ koj ra di o di fu znoj agen ci ji zah te va ju }i da sve stran ke ima ju jed nak tret man u pred iz bor noj kam pa wi. URS na vo di da De mo krat ska stran ka i wen pred sed nik Boris Tadi}, kao no si lac li ste „Iz bor za bo qi ì vot – Bo ris Ta di}”, zlo u po tre bqa va ju funk ci ju pred sed ni ka dr à ve da bi u iz bor noj kam pa wi ima li po vla {}en po lo àj za pro mo ci ju sop stve ne iz bor ne li ste. ^lan RRA-e Goran Pekovi} re kao je Ta nju gu da ne ma po dat ke o to me da su, ka ko tvr di li der URS-a Mla|an Dinki}, De mo krat ska stran ka i Bo ris Ta di} fa vo ri zo va ni u elek tron skim me di ji ma. Iz vr {ni di rek tor Ce SID-a Marko Blagojevi} ka è za Ta njug da me di ji ne kr {e za kon ti me {to pra te ak tiv no sti dr àv ni ka ko ji su i stra na~ ki funk ci o ne ri.

Ili}: Pr qa vi tri ko vi Pred sed nik No ve Sr bi je Velimir Ili} op tu ìo je ju ~e na van red noj kon fe ren ci ji za no vi na re po li ti~ ke pro tiv ni ke ko ji „pri ~a ju o Evro pi” da pro tiv we ga ko ri ste „naj pr qa vi je, ge bel sov ske tri ko ve”, za ko je sma tra da ni ka da ni su vi |e ni u iz bor noj kam pa wi. Ko a li ci ja NS-a i Srp ske na pred ne stran ke po be di }e na iz bo ri ma, ve ru je Ili}, jer se pot pu no raz li ku je od svo jih po li ti~ kih pro tiv ni ka. – Sr bi ja ne }e ovo i ova kvu kam pa wu, ne }e hi qa de bil bor da, la ì i re kla me, ve} de la, ne }e da se auto put od Be o gra da do â~ ka otva ra tri pu ta. Sre }an sam {to ni smo kao oni, za to }e mo ih po tu }i do no gu – ka zao je Ili}.

Pa stor: Za Voj vo di nu u nor mal noj Sr bi ji Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra na pred sto je }e iz bo re iz la zi sa mo stal no na svim ni vo i ma, iz u ze tak je je di no Ka wi `a, gde je SVM pre dao za jed ni~ ku li stu za lo kal ne iz bo re s du go go di {wim ko a li ci o nim part ne rom u toj op {ti ni, De mo krat skom stran kom voj vo |an skih Ma |a ra. Ka ko je ju ~e no vi na ri ma re kao pred sed nik SVM-a I{tvan Pastor, we go va stran ka na re pu bli~ ke iz bo re iz la zi s pu nom li stom od 250 kan di da ta, ko ju }e Re pu bli~ koj iz bor noj ko mi si ji u Be o gra du pre da ti 28. mar ta u 12 ~a so va. No si lac li ste, ko ja no si na ziv „ Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra – Vajdasàgi Magyar Szovetség – I{tvan Pa stor”, je re pu bli~ ki po sla nik Balint Pastor, {ef po sla ni~ ke gru pe ma wi na.

– SVM tre nut no u Re pu bli~ kom par la men tu ima ~e ti ri po sla ni ka, ko ji su po na {oj oce ni ve o ma do bro ra di li u pro te kle ~e ti ri go di ne, pa su i sa da u vr hu li ste. Ciq nam je da u no vom sa zi vu Skup {ti ne Sr bi je ima mo ba rem dva po sla ni ka vi {e – is ta kao je I{tvan Pa stor. – [to se ti ~e po kra jin skih iz bo ra, SVM ta ko |e ima pu nu li stu od 60 kan di da ta, ko ju }e Po kra jin skoj iz bor noj ko mi si ji u No vom Sa du pre da ti 27. mar ta, ta ko |e u 12 ~a so va. No si lac li ste je Ako{ Ujheqi, di plo mi ra ni eko no mi sta iz Su bo ti ce. Na li sti je za stu pqe na ce la te ri to ri ja Voj vo di ne, a {to se ti ~e bro ja man da ta, o~e ku je mo da }e mo ume sto sa da {wih pet ima ti naj ma we {est, a mo `da i se dam po sla ni ka – re kao je pred sed nik SVM-a. – Ka da je u pi ta wu

Ma win sko-ma |ar ski pro gram – To je ma win sko-ma |ar ski pro gram, ali je u isto vre me i evrop ski, gra |an ski, re gi o nal ni i voj vo |an ski pro gram. U fo ku su na {eg po li ti zi ra wa je i da qe Voj vo di na, ali je Sr bi ja na {a do mo vi na, pa nas ni jed no pi ta we ko je se ti ~e sva ko dne vi ce ne osta vqa rav no du {nim – re kao je Pa stor. On je ob ja snio da oni za pra vo ne nu de ni {ta no vo jer pro gram SVM-a pred sta vqa kon ti nu i tet do sa da {we po li ti ke te stran ke.

Pred sed nik SVM-a je is ta kao da su za ne {to vi {e od ~e ti ri da na pri ku pi li 11.000 pot pi sa po dr {ke za li ste, {to je po we go vim re ~i ma znak po dr {ke ve li kog bro ja gra |a na. Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra je iz bor nu kam pa wu po ~eo 15. mar ta uz slo gan „Za Voj vo di nu u nor mal noj Sr bi ji”. Ka ko je Pa stor ob ja snio, iz bor ni pro gram stran ke sa dr `i 12 ta ~a ka, a re zul tat je {i ro ke kon sul ta ci je s vi {e od 500 ci vil nih or ga ni za ci ja u Voj vo di ni, ve li kog bro ja in te lek tu a la ca i tra di ci o nal nih cr ka va. E. D.

T E M A „ D N E V N I K A ” : KRI TI KA IZ BOR NIH SLO GA NA NA DRU [TVE NIM MRE @A MA

Su bjek tiv na isti na, krm no bi qe i pe smu qak do po be de Smi {qa we pred iz bor nog slo ga na sva koj stran ci je od ve li ke va `no sti. On ujed no tre ba da in for mi {e gla sa ~e, pod stak ne ih na ak ci ju, a da to u~i ni na ori gi na lan na ~in. Sto ga slo ga ne i ne smi {qa ju par tij ski voj ni ci ve} se ta vr sta kre a tiv no sti naj ~e {}e pre pu {ta pro fe si o nal nim agen ci ja ma. I po red ve li kog tru da re klam nih agen ci ja, slo ga ni stra na ka ~e sto na i la ze na kri ti ku, a ne ret ko i na niz ko mi~ nih aso ci ja ci ja ko je, za hva qu ju }i dru {tve nim mre à ma po put „Tvi te ra„ i „Fej sbu ka„, na la ze put do broj ne pu bli ke. Od ras pi si va wa pred sto je }ih iz bo ra gla sa ~i na dru {tve nim mre à ma ko men ta ri {u sva ki po tez stra na ka, ukqu ~u ju }i i wi ho ve zva ni~ ne pa ro le, ali ni jed na ni je to li ko za ba vi la jav nost kao raz li ~ak De mo krat ske stran ke Sr bi je. Wi ho va ja sna alu zi ja na cvet ko ji se, ne kim od svoj sta va, raz li ku je od dru gih i ko jim se le ~i ù ti ca, iza zva la je sal ve ko mi~ nih aso ci ja ci ja. Ta ko su po je di ni „tvi te ra {i„ za {tit ni znak DSS-a ko men ta ri sa li na raz li ~i te na ~i ne. „Ko {tu ni ca na ja vio da }e DSS pred iz bor ne sku po ve or ga ni zo va ti u cve }a ra ma: ima ju raz li ~ak, a i kva dra tu ra od go va ra”, je dan je od ko men ta ra. Dru gi su ci ti ra li „Vi ki pe di ju„ u ko joj sto ji de fi ni ci ja raz li~ ka: „ni je na ro ~i to

kva li tet na krm na biq ka, ali mla de li sto ve sto ka pa se”. Na {lo se tu i pro fe si o nal nih mi {qe wa, pa je je dan tvi te ra{ za be le ìo: „Sva ko ko se raz u me u mar ke ting, re }i }e vam da su razli~ak i Pr eokret dva najboqa predizborna sl og ana.” Nadaqe su s e izdv oj ili kom entari popu t: „Uzg r ed, kad je DS pre pa r godina u Novom Sa du furao bos iqa k, mo` e i DSS s ad a u Be og r ad u da isp ad ne jednak o glup s a r az li~kom„, te „ Kosovs ki boùr je izv r{ io samoubis tvo prek omern om doz om fot osinteze zbog od abira razli~ka u D SS kam pa wi”. N i druge stranke nis u pro{ le bo qe . URS je pa rtija k oja ima ube dq iv o najvi{ e slo ga n a. „Sto p str an a~kom zapo {q avawu” , “Smawiti na mete preduzetnicima” , “Jak i reg ioni – ja ka Sr bi ja” i “Je dnak e {anse za sve” neki su o d w ih, al i ni{ ta nije t ak o z abavil o korisnike dru{ tve nih mre` a kao TV-spot „R egioni, jaka Srbija”. Satiri ~n i portal „ Wu z net” ne da vno je o bjavio tekst u k oj em stoj i da j e ovu p esmu na pi sao, kompon ovao, ara nìra o, sn im io i u spot upakova o li~n o Mla|an Dinki}. Sa ti ra ide i daqe pa s ledi informac ija da j e Di nki}

Zu kor li}: Ni jed noj be o grad skoj stran ci bo {wa~ ki gla so vi Glav ni muf ti ja Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji Muamer Zukorli} po ru ~io je ju ~e da ni je dan bo {wa~ ki glas ne sme da ode bo {wa~ kim stran ka ma ko je }e na iz bo ri ma na stu pi ti s ne kom od be o- grad skih po li ti~ kih par ti ja. – Onaj ko je za ka ~en za Be o grad di rekt no za (Borisa) Tadi}a, (Mla|ana) Dinki}a, (Ivicu) Da~i}a, (^edu) Jovanovi}a ili, sve jed no, za (Tomislava) Nikoli}a – on ni je na{ i ne sme da do bi je bo {wa~ ke gla so ve – ka zao je muf ti ja na tri bi ni u me {i ha tu Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji.

ve }in ski iz bor ni si stem, SVM }e ima ti 27 kan di da ta u 20 op {ti na, od ukup no 45 ko li ko ih ima u Voj vo di ni. S ta ko |e sa mo stal nom li stom, SVM }e na stu pi ti i u 25 lo kal nih sa mo u pra va, s ve} po me nu tim iz u zet kom u Ka wi `i, a pr vi put ta stran ka }e li stu pre da ti i u Be o gra du, gde je u no vem bru pro {le go di ne osno van pr vi me sni od bor SVM-a van te ri to ri je Voj vo di ne. No si o ci li sta, od ko jih je ve }i na ve} pre da ta op {tin skim i grad skim iz bor nim ko mi si ja ma, su qu di ko ji su ujed no i kan di da ti za pred sed ni ke op {ti na, od no sno gra do na ~el ni ke.

Muf ti ja, ko ji tvr di da ni je u{ao u po li ti ku ve} da sa mo o woj pri ~a, tvr di da sve be o grad ske po li ti~ ke op ci je ko je su na {le svo je ”{al ter xi je” u San xa ku ima ju isti ciq – da Bo {wa ke jo{ jed nom pre va re i uzmu im gla so ve. – Je di ni na ~in je da do bi je mo na {e ne po sred ne pred stav ni ke… Na {e, ko je }e mo mi di rekt no bi ra ti… Pa tek po sle iz bo ra vi de ti {ta je do bro za bo {wa~ ki na rod – po ru ~io je Zu kor li, ko me je bli ska Bo {wa~ ka de mo krat ska za jed ni ca (BDZ) ko jom ru ko vo di Emir Elfi}.

Muf ti ja je re kao da „auten ti~ ne in sti tu ci je Bo {wa ka” sa da ne ma ju ni jed nog od bor ni ka ili po sla ni ka. Za to, do dao je, Bo {wa ci ne }e ima ti {ta ni da iz gu be. Na pi ta we da li me |u Sr bi ma ima pri ja te qa ko ji ma bi mo gao `i vot da po ve ri, muf ti ja je re kao da ni je imao mno go pri li ka da sa ra |u je s „pri pad ni ci ma srp skog kor pu sa”, osim u vre me ka da je sa ra |i vao s ubi je nim pre mi je rom Zo ra nom \in |i }em, ko ga, ka ko je re kao, sma tra da mu je bio je di ni pri ja teq.

li~ no glumio s ve i j ednog a ktera TV-spota. Demokratska str anka s e odlu~ il a za parol u „Ev ropski korak, d ob ro za sve „, koji je o stao u senc i dru gog slo ga na: „Za b oqi ì vo t”. O va kril at ica podsta k la je g ra |ane da se sete Gig e, Emil ij e i o st alih liko va neka da popularne is to imene seri je pa su na dru{tv eni m mreàma p o~eli da stiù pre dlo zi da se a ngaù je Dado Topi} sa ~ uvenim for{pano m iz serije , ali i da

poslovi~n o nadrndani Giga napravi ma lo reda u o voj stranci. Na udaru su se na {l i i spo tovi D S-a, pa j e ostao z ab e le èn slede}i „tvit„: „ Ak o je s diti p o BoTinoj (Boris Tad i}) ’glumi ’ u socrea li st i~nom sp otu, ovi iz bori n e} e na dob r o da iza|u „. Istina , re ~ kojo m LD P pok u{ av a da dopre do bi ra ~a , tako|e je nai{la na kritik u. T vit er a{i êdomira Jovanovi}a ve} du è poziv aj u na brijawe, ali mu i istinu povremeno spo~itavaju. Jedan od tvitera{a napisao je:

„êda Jovanovi} danas delio isti nu po Kne zu. Za bo ra vio da na gla si da je u pi ta wu ona su bjek tiv na va ri jan ta.” Na pred wa ci su za kam pa wu iza bra li kri la ti cu „Po kre ni mo Sr bi ju”, {to je i na ziv jed ne stu dent ske or ga ni za ci je ko ja ih je op tu ì la za pla gi jat. Oda tle ve ro vat no i „tvi to vi„ po put „î tam slo gan SNS-a ’po kre ni mo Sr bi ju’ i pod sve sno vi dim ’po kra di mo Sr bi ju’”. Uz ovo, sti gla je i re ak ci ja hr vat ske {tam pe ko ja tvr di ka ko je „Ra di kal Tomislav Nikoli} u pred iz bor noj kam pa wi sa Sa na de ro vim slo ga nom”. Zbog po pla ve sttra na~ kih spo to va i pe sa ma ko ji ma }e nas stran ke bom bar do va ti do 6. ma ja, na dru {tve nim mre à ma su se po ja vi li i ve o ma za ni mqi vi pred lo zi. Je dan od wih gla si „Ma ka kvi iz bo ri?! Stran ke da sni me po pe smu qak. Bu de Be o vi zi ja, Jo va na vo di, Iva no vi} ba ca ra si zam, SMS do po be de i kraj! A, da. Se di{ le po kod ku }e, Jo va na se pre svla ~i k’o vla {ka mla da, {a qe mo SMS i na kra ju po be di naj bo qa pe sma, tj. pro gram, tj. stran ka„. Na rav no, ne in spi ri {e ba{ sve ovo go di {wa pred iz bor na kam pa wa pa ne ki od „tvi te ra {a„ ve} pred vi |a ju is hod: „Do bi }e mo je dan opa nak sad, a dru gim }e da nas ga |a ju po sle iz bo ra„. P. Kla i}

TVIT CRTICA

Star le te i ko la ~i Ko ja li sta ima “zvu~ ni ja” ime na svo je vr sno je nad me ta we ko je se vo di i na dru {tve noj mre `i „Tvi ter„. Ta ko je funk ci o ner URS-a Vlajko Seni} ci ti rao re ~i jo{ uvek ak tu el nog ko a li ci o nog part ne ra, li de ra SDP-a Rasima Qaji}a, upu }e ne gra |a ni ma : “Ima te iz bor iz me |u star le ta s ne kih li sti i li ste na ko joj su pro fe so ri, qu di od stru ke i zna wa”. Se ni }u je od mah “re pli ci ra la” glu mi ca Bojana Maqevi}: “Ako po no vi to jo{ jed nom – gla so vi star le ta ma su za ga ran to va ni”.

A sam Se ni} “iz u meo” je nov na ~in pri vla ~e wa fa no va. Ta ko }e svog 700. pra ti o ca na mre `i po ve sti u po ne de qak pre pod ne na ko la ~e i ka fu u po sla sti ~ar ni cu “Ma li princ” u Be o gra du, uz opa sku: “Ni sam ja go ri od Vu ~i }a”. Na i me, SNS je na „Fej sbu ku„ otvo rio stra ni cu “@e li{ ru ~ak s Vu ~i }em”, a da bi ne ko bio u bub wu za iz bor de se tak do bit ni ka, tre ba da “laj ku je stra ni cu SNS-a i po zo ve jo{ tri pri ja te qa”. S. St.

c m y

politika

dnevnik

subota24.mart2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. U POKRAJINSKU IZBORNU KOMISIJU STIGLA LISTA SPS–PUPS–JS–SDPS

Ba ja to vi}: Na {a ko a li ci ja bi }e eks pe ri ment u Voj vo di ni Ko a li ci ja So ci ja li si ti~ ke par ti je Sr bi je, Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je, Je din stve ne Sr bi je i So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je pre da la je ju ~e Po kra jin skoj iz bor noj ko mi si ji li stu kan di da ta za po kra jin ske po sla ni ke ko ji se bi ra ju po pro por ci o nal nom si ste mu. No si lac i pr vi na li sti je pot pred sed nik SPS-a i {ef voj vo |an skih so ci ja li sta Du {an Ba ja to vi}, a li sta je pre da ta pod na zi vom „Ivi ca Da ~i} – SPS, PUPS, JS, SDPS“. U iz ja vi no vi na ri ma Ba ja to vi} je re kao da je for mi ra we ove ko a- li ci je, ko joj je na po kra jin skim iz bo ri ma pri stu pio i SDPS Ra si ma Qa ji }a, ko ji, ina ~e, na re pu bli~ kom ni vou na stu pa u ko a li ci ji s De mo krat skom stran kom, „svo je vr stan po li ti~ ki eks pe ri ment u Voj vo di ni“, ~i ja ide ja je for mi ra we sna `nog so ci jal de mo kart skog blo ka i na ni vou ce le ze mqe. On je po ru ~io i da su kqu~ ne te me ove ko a li ci je re in du stri ja li za ci ja Sr bi je i smi ri va we ve li kih so ci jal nih ten zi ja u dru {tvu.

– Mi sli mo da je su vi {e vre me na iz gu bqe no na stran ~a re wa i par to kra ti ju, zbog ~e ga je is pa lo da su stra na~ ki in te re si va `ni ji od dr `av nih – ka zao je Ba ja to vi}, do dav {i da }e se ova ko a li ci ja za la ga ti za to da se ta kva prak sa pre ki ne. A kad je o Voj vo di ni re~, ka ko je na veo, ta ko a li ci ja }e in si sti ra -

ti na to me da Po kra ji na, kao „na ci o nal no osve {}e na“, stvar no po sta ne lo ko mo ti va raz vo ja Sr bi je i u eko nom skom i po li ti~ kom i kul tur nom po gle du. – Ne ma raz li ke iz me |u ne za po sle nog Sr bi na i ne za po sle nog Ma |a ra ili ne za po sle nog pri pad ni ka bi lo ko je dru ge na ci o nal ne za jen di ce. Za to je na {a ide ja da na

ute me qe nom kon sen zu su po~ ne mo da se ba vi mo po di za wem Sr bi je i u eko nom skom i u po li ti~ kom smi slu – is ta kao je Ba ja to vi}. On je ka zao da ne è li una pred da go vo ri o mo gu }im po sti zbor nim sa ve zi ma jer je ciq Ko al ci je SPS–PUPS–JS–SDPS-a da po be di sve na pred sto je }im iz bo ri ma. On o~e ku je naj am we sto hi qa da gla so va u Voj vo di ni za pro por ci o nal nu li stu, ali i jo{ 10-15 man da ta u po kra jin skom par la men tu na ve }in skim iz bo ri ma. Ba ja to vi}, ko ji je ina ~e i di rek tor „Sr bi ja ga sa“, oce nio je da su po ru ke po je di nih po li ti~ kih ak te ra u iz bor noj kam pa wi o po tre bi de po li ti za ci je jav nih pred u ze }a li ce mer ne, uz pri med bu da ni ko ni kom ni do sad ni je bra nio da za te po zi ci je pred la è stru~ ne a ne par tij ske ka dro ve. On je ka zao da je kqu~ ni pro blem u funk ci o ni sa wu tih pred u ze }a to {to se pre ko wih vo di so ci jal na po li ti ka, oce niv {i da je to na du ì rok neo dr ì vo. B. D. S.

Pe tro vi}: I no va vla da ko a li ci ja pred vo |e na DS-om Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Du {an Pe tro vi} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je da }e i bu du }u vla du ~i ni ti ko a li ci ja ko ju }e pred vo di ti DS, od ba civ {i mo gu} nost ko a li ci je sa Srp skom na pred nom stran kom. Pe tro vi} je is ta kao da ni je mo gu }e da DS pra vi ko a li ci ju sa SNS-om jer tu stran ku, ka ko je re kao, ni {ta {to je ~i ni la u pret hod ne

~e ti ri go di ne ni je kva li fi ko va lo kao ne ko ga s ki me DS mo `e sa ra |i va it na evrop skom pu tu Sr bi je. Pe tro vi} je re kao da SNS „ni je gla sao ni za je dan za kon, ni ti u~i nio ni {ta da bi olak {ao na {u har mo ni za ci ju s EU”. – O~e ku jem da }e vla da bi ti kao i ova, sa sta vqe na od DS-a i na {ih po li ti~ kih part -

ne ra – re kao je Pe tro vi}, ko ji je i mi ni star tr go vi ne, po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de, go stu ju }i na Te le vi zi ji „Pink„. On je iz ra zio o~e ki va we da }e po sto ja ti mo gu} nost sa sta vqa wa efi ka sne vla de ko ja }e mo }i da is ko ri sti ve li ki po ten ci jal ko ji se otvo rio pred Sr bi jom osva ja wem sta tu sa kan di da ta za ~la na EU.

DS pi ta De mo krat ska stran ka je ju ~e upi ta la pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke To mi sla va Ni ko li }a „ka ko je do {ao u po sed sta na ko ji vre di dva mi li o na evra i ka ko je na we ga sta vio hi po te ku za stra na~ ki kre dit, uko li ko je ra ni je go vo rio da je stan ku pqen na kre dit”. „Ko li ko ne po kret no sti i ko je vred no sti Ni ko li} ima pa ta ko ola ko da je ga ran ci je na ta kve enorm ne su me? Da li }e mo kao i u pro {loj kam pa wi na kra ju sa zna ti da je Ni ko li} no vac za pra vo uzi mao od taj ku na i qu di s op tu `ni ce ko ji ma du gu je svo ju imo vi nu?”, upi tao je DS Ni ko li }a.

SNS od go va ra i pi ta Srp ska na pred na stran ka sa op {ti la je ju ~e da wi hov li der To mi slav Ni ko li} ne ma stan od dva mi li o na evra i po sta vi la pi ta we De mo krat skoj stran ci oda kle wi ho vim ~el ni ci ma imo vi na vred na vi {e od 100 mi li o na evra. U sa op {te wu SNS se na vo di da je fir ma za me ni ka pred sed ni ka DS Dra ga na \i la sa ne dav no ku pi la stan u vred no sti od 2.250.000 evra, da pot pred sed nik Dra gan [u ta no vac po se du je stan od 750.000 evra, dok ~lan Glav nog od bo ra DS i mi ni star spoq nih po slo va Vuk Je re mi} ima stan od 800.000 evra.

REKLI SU

Mar ko vi}: Iz bo ri re gu lar ni Mi ni star za qud ska pra va i dr `av nu upra vu Mi lan Mar ko vi} iz ja vio je da je na pred sto je }im iz bo ri ma one mo gu }e na sva ka vr sta zlo u po tre be, a da je no vi je din stve ni bi ra~ ki spi sak ura |en u skla du s naj ve }im bez bed no snim stan dar di ma. On je oce nio da }e no vi ne u spi sku do ne ti ve li ku ko rist gra |a ni ma i u~e sni ci ma na iz bo ri ma. Gra |a ni pu tem SMS-a ili in ter ne ta mo gu pro ve ri ti da li su upi sa ni u bi ra~ ki spi sak za gla sa we na par la men tar nim i pred sed ni~ kim iz bo ri ma, i gde. Ni ko vi {e ne }e mo }i neo vla {}e no da gle da ni ~i je po dat ke, do dao je Mar ko vi}.

Jo va no vi}: Vu ku za nos Pred sed nik LDP-a i li der „Pre o kre ta„ ê do mir Jo va no vi} iz ja vio je da se po li ti ka ko ju Sr bi ja vo di go di na ma, bez ob zi ra na to da li je spro vo de Bo ris Ta di} ili To mi slav Ni ko li}, svo di na to „da se pre pod ne za nos vu ~e Mo skva, a po pod ne Bri sel i Va {ing ton”. – Do {li smo u be smi sle nu si tu a ci ju u ko joj Mo skva vi {e {ti ti dr àv nu po li ti ku pre ma se ve ru Ko so va, dok Be o grad ru {i ba ri ka de i blo ki ra al ter na tiv ne pre la ze ko je je pret hod no pra vio – re kao je Jo va no vi} za dr àv nu ru sku te le vi zi ju.

ekonomija

subota24.mart2012.

NASTAVQA SE SAPUNICA OKO NAJNI@E CENE RADA

KAKO DO KVADRATA KOJI @IVOT ZNA^E

Preskupi nam i jeftini stanovi Dok u Nacionalnoj korporaciji za osigurawe stambenih kredita ove godine o~ekuju pove}ano interesovawe za subvencionisanim stambenim kreditima, sve procene ukazuju na to da su najve}em broju gra|ana bez stana i oni preskupi. Direktorka Nacionalne korporacije Ve sna ]i ri} ka`e da bi uslovi povoqniji od lawskih mogli pove}ati broj korisnika kredita jer je

u~e{}e smaweno s deset na pet procenata vrednosti kredita, pove}an je limit primawa sa 120.000 na 150.000 dinara i ukinuta starosna granica od 45 godina `ivota. Me|utim, gra|ani pitaju ko danas uop{te ima primawa do 150.000 dinara kada je prosek na nivou od 350 evra, a i oni {to zara|uju vi{e uglavnom sve pojedu. Zato su sve glasnije kritike ovog programa, za koji je ove godine iz buxeta izdvojeno 1,7 milijarda dinara, 500 miliona vi{e nego la-

no, a koji bi do kraja godine mogli biti useqivi – od kojih je polovina u procesu legalizacije. Me|utim, sekretar Udru`ewa Go ran Ro di} ne o~ekuje ve}e interesovawe za stambene kredite, ni subvencionisane, ni komercijalne, zbog krize i op{teg siroma{tva na koje surova stvarnost svakodnevno opomiwe. Isto misli i sekretar Udru`ewa u Privrednoj ko-

mori Vojvodine @ar ko ^a |e no vi}. On ka`e da se ne sme zaboraviti da je ovo izborna godina, sve je u znaku politi~kih obe}awa, veoma malo se radi, {to }e dovesti do daqweg pada standarda i jo{ slabije kupovne mo}i, tako da }e se sve mawe kupovati trajna dobra kao {to su stanovi. U brojnim firmama se progla{avaju ste~ajevi, radnici ostaju bez posla i u takvoj atmosferi nema povoqnih kredita koji bi spasli besku}nike.

Rata tri puta ve}a Ove godine isti~e grejs-period na kamate za subvencionisane stambene kredite gra|anima koji su ih podigli krajem 2009. i tokom 2010. Wihove rate }e od novembra biti tri puta ve}e od dosada{wih jer su, shodno uredbi od pre tri godine, otpla}ivali samo glavnicu koja je minimalna u odnosu na kamate. Grejs-period isti~e krajem oktobra ove godine pa gra|ani treba da pripreme finansijsku konstrukciju na pove}ane obaveze. Primera radi, neko ko je uzeo subvencionisani kredit od 30.660 evra s grejs-periodom, do novembra ove godine mese~no otpla}uje 40 evra, a dràva 98. Kada istekne taj rok, obaveze se pove}avaju na 138 evra, {to je vi{e od tri puta nego u trenutku uzimawa zajma. ne. Besku}nici poru~uju dràvi da odobrava subvencije onima koji mogu da vra}aju i komercijalne kredite, a za prave podstanare ne ~ini ni{ta. U Srbiji ima vi{e stotina hiqada gra|ana bez re{enog krova nad glavom, a novac izdvojen iz buxeta dovoqan je za re{avawe stambenog pitawa tek {a~ice podstanara, ali ne onih kojima je najteè, nego dobrostoje}ih. U Udruèwu za gra|evinarstvo pri Privrednoj komori Srbije o~ekuju da }e se ove godine ponuda stanova pove}ati za oko 17.000 stambenih jedinica, koliko ih je u Srbiji nezavr{e-

Ukoliko neko uzme subvencionisani zajam od 60.000 evra, moè kupiti stan od 45 do 55 kvadrata u novogradwi jer se ovi krediti dele samo za nove stanove, a ne i starije za koje su besku}nici zainteresovaniji jer su jeftiniji. U~e{}e za ovaj zajam iznosi 3.000 evra koje obezbe|uje podnosilac zahteva, a dràva u~estvuje s 12.000 evra. Tokom prvih 25 godina otpla}uje se kredit banke za koji rata iznosi 275 evra, ostalih pet godina dràvi se vra}a po 200 evra mese~no. Malo je radnih mesta s tako dugoro~nom evroprojekcijom. R. Dautovi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 108,8483 85,5927

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,0697 87,3395

113,6243 89,3483

108,5151 85,3307

Kanada

dolar

82,4484

84,1310

86,0660

82,1960

Danska

kruna

14,6327

14,9313

15,2747

14,5879

Norve{ka

kruna

14,2302

14,5206

14,8546

14,1866

[vedska

kruna

12,1508

12,3988

12,6840

12,1136

[vajcarska

franak

90,2781

92,1205

94,2393

90,0017

V. Britanija

funta

130,4198

133,0814

136,1423

130,0205

SAD

dolar

82,4984

84,1820

86,1182

82,2458

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 3. 2012. godine

dnevnik

Sad i „Poslodavac” uslovqava minimalac Udru`ewe poslodavaca „Poslodavac” zatra`ilo je ju~e da Vlada Srbije pove}a neoporezivi deo zarade sa 7.310 na 13.000 dinara ukoliko se primeni odluka o pove}awu minimalne cene rada. Po odluci Socijalno-ekonomskog saveta, minimalna cena radnog sata bi}e pove}ana od 1. aprila sa 102 na 115 dinara. „Utvr|ivawe minimalne cene rada od 115 dinara po ~asu nije u sladu sa Zakonom

o radu, ne odraàva realno stawe u privredi Srbije i ugroàva teku}u likvidnost privrede”, pi{e u saop{tewu „Poslodavca”. To udruèwe je predloìlo da se pove}awem neoporezivog dela zarade obezbedi ravnomerno optere}ewe privrede i dràvnog buxeta da bi se spre~ilo daqe otpu{tawe zaposlenih usled pove}awa minimalne cene rada.

Udru`ewe „Poslodavac” nije ~lan Socijalno-ekonomskog saveta, a me|u wegovim ~lanicama su „Srbijagas„, „MK-grupa„, „Jugoimport SDPR„, „IMT-grupa„, Privredna komora Beograda, „Centroproizvod„, „Jat ervejz”, „Mona„, „Jugohemija„, kompanije iz sastava „Delta grupe„. Protiv pove}awa „minimalca” izjasnila se i Unija poslodavaca Srbije, ~lanica Socijalno-ekonomskog saveta.

VI[E OD 12.000 MLADIH U POKRAJINI IMA DIPLOMU, A NEMA POSAO

Bez posla 2.700 ekonomista, 400 lekara i zubara... Poznato je da je privredna i ekonomska situacija u na{oj zemqi takva da se ~e{}e de{ava da se posao gubi nego da se do wega do|e. Nezaposlenih je iz dana u dan sve vi{e, u Vojvodini ih je, na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe sada vi{e od 200.000, a od tog broja vi{e od ~etvrtine je mladih. Naime, me|u onima koji ~ekaju na posao ne{to vi{e od 27.500 qudi staro je od 25 do 29 godina, dok ih je oko 25.450 staro od 30 do 34 godine. Koliko dugo ~ekaju na zaposlewe, da li su ikada radili ili jo{ uvek zavise od roditeqa, te{ko je re}i, ali je izvesno da je broj onih koji su u godinama kada su najproduktivniji, kada bi trebalo da zasnivaju porodicu i sti~u karijeru, prevelik. Umesto da rade i zara|uju, primewuju nau~eno, ne zavise ni od koga i budu korisni ~lanovi dru{tva, ogroman broj nezaposlenih mladih qudi stoji u mestu i strepi od budu}nosti. Zanimqivo je i to da u zemqi kao {to je na{a, gde broj visokobrazovanih qudi ne dosti`e ni deset procenata, ima mnogo ba{ takvih koji su na evidenciji NSZ-a. Naime, od oko 50.000 ukupno nezaposlenih u Vojvodini starih od 25 do 34 godine, vi{e do 12.800 je visokoobrazovano jer na posao ~eka oko 12.600 akademskih gra|ana, a od tog broja gotovo je 8.000 `ena. Ima nezaposlenih koji su, uglavnom ~ekaju}i na posao, u~ili i daqe, te stekli jo{ vi{i stepen obrazovawa – VII 2 – na evidenciji ih je 216, me|u

I obrazovawe i sposobnost Da ne{to mora da se mewa sasvim je sigurno, a to je pri~a za koju se godinama govori da }e biti zapo~eta, ali ne po~iwe. Neophodne su korenite promene, od onih u mnogim segmentima obrazovawa, do ra~unice o potrebama za odre|enim kadrom, ali i u na~inu dobijawa posla. Jer, veliko je pitawe da li posao dobijaju najsposobniiji, ne nu`no uvek i oni s najboqim ocenama, ali vaqda je i to va`an reper, ili se do wega dolazi na neki drugi na~in. Dolazak stranih kompanija doneo je zna~ajne promene u na~inu dobijawa posla jer je naj~e{}e re~ o izboru najboqeg na konkursu, ali posle razgovora i primene sistema „poka`i {ta zna{„, a ne samo na osnovu biografije koja se {aqe.

kojima je 126 èna, a onih s najvi{im stepenom stru~nosti, VIII, ukupno je 20, uz isti broj èna i mu{karaca. Godine ulagawa u obrazovawe, znawe, kwige – po svemu sude}i, za mnoge }e biti izgubqene. Neki od wih }e, mo`da, uskoro i dobiti posao, mnogi, naàlost i ne}e, deo wih }e se okrenuti nekom poslu

koji blage veze sa strukom koju imaju ne}e imati, a sigurno je da }e ih biti mnogo i koji }e se odlu~iti da odu iz zemqe, u neizvesnost. Jer je ovde ne vide. Razli~ite su struke onih koji su visokoobrazovani i nezaposleni, a kao i uvek, najvi{e je ekonomista, pravnika, profesora, menaxera, le-

kara... Naime, me|u mladim visokoobrazovanim qudima na evidenciji NSZ-a ima ~ak 225 lekara, a svega je tridesetak mawe wihovih kolega stomatologa – na posao ih ~eka 194. Poqoprivrednih inèwera je 397, profesora razli~itih struka 1.949, a ekonomista ~ak 2.658. I broj pravnika koji ~ekaju na posao je prili~no velik, 1.480, arhitekata je 266, menaxera 860, elektroinèwera 218, a gra|evinskih inèwera 135. S obzirom na stawe u medijima, previ{e je i novinara jer na posao ~eka 75 mladih novinara, psihologa je ~ak 188, a pedagoga 136. Nije nu`no biti dobar poznavalac strukture potreba za kadrovima u firmama, {kolama, domovima zdravqa, bolnicama, sudovima, advokatskim kancelarijama, poqoprivrednim preduze}ima.... i re}i da je broj nezaposlenih akademaca velik i da je izvesnije da }e do posla sti}i veoma te{ko, nikako ili, ako budu imali sre}e i nekoga, uz malo muke, ipak nekako. Jer, u na{oj zemqi je sve mawe stanovnika, {to je i pro{logodi{wi popis potvrdio, pa je mawe i dece i razreda u {kolama te }e mawe biti i potrebe za tim kadrom, a sasvim sigurno i za svim ostalim. Uz to, bi}e nas i jo{ mawe, ako samo deset odsto mladih koji sada ~ekaju posao odlu~i da ode. Jer }e, kad zasnuju porodice, ìveti tamo gde rade, i izvesno je, tamo i ostati. Ili se, recimo vratiti, kad vi{e ne budu mladi, a wihova deca ne}e biti tu. D. Mla|enovi}

\eli} direktor EBRD-a? Biv{i potpredsednik Vlade Srbije Bo `i dar \e li} potvrdio je ju~e da je jedan je od pet kandidata za predsednika Evropske banke za obnovu i izgradwu (EBRD). – Velika je ~ast za mene i moju zemqu {to sam kandidat za jednu od najva`nijih funkcija u me|unarodnim finansijama – rekao je \eli} agenciji Beta.

On je istakao da ne treba imati prevelika o~ekivawa od te kandidature jer su mu protivkandidati iz zemaqa Evropske unije – Nema~ke, Francuske, Velike Britanije i Poqske. Predsednik EBRD-a }e biti biran sredinom maja, a o kandidatu }e se izja{wavati svih 66 akcionara te banke. Sada{wi predsed-

nik To mas Mi rou na toj funkciji je od juna 2008. godine. \eli} je u decembru pro{le godine podneo ostavku na mesto potpredsednika Vlade Srbije jer Srbiji nije odobren status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Nakon toga ga je EBRD izabrao za ~lana savetodavne grupe „Od tranzicije ka tranziciji„ koja pru`a

pomo} novim arapskim vladama u demokratskim i ekonomskim reformama.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Go{a monta`a, Velika Plana

8,64

2.715

673.320

Mlekara, Subotica

7,06

1.501

885.590

Dunav Grocka, Grocka

2,04

100

12.800

Soja protein, Be~ej

1,67

549

3.002.201

0,48 Promena %

1.055 Cena

10.550 Promet

-9,91

1.000

Filip Moris, Ni{ Pet akcija s najve}im padom Ibar, Ra{ka

BELEX 15 (540,70 -0,46)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,37

2.013

2.411.933

NIS, Novi Sad

-0,72

689

3.317.328

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.701

0,00

Imlek, Beograd

0,00

3.000

0,00

Soja protein, Be~ej

1,67

549

3.002.201

51.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,39

511

2.840.467

Energoprojekt holding, Beograd

-0,40

500

50.970

Jubmes banka, Beograd

-0,10

12.176

109.580

Agrobanka, Beograd

Centroprom, Beograd

-5,56

1.020

51.000

Energoprojekt Entel, Beograd

-4,17

2.300

460.000

Agrobanka, Beograd

-3,73

1.550

6.200

-3,73

1.550

6.200

-1,37 Promena %

2.013 Cena

2.411.933 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.650

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.750

0,00

NIS, Novi Sad

-0,72

689

3.317.328

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

240.000

Soja protein, Be~ej

1,67

549

3.002.201

Alfa plam, Vrawe

-1,37

7.200

108.000

Prehrana, Sremska Mitrovica

0,00

900

2.196.900

Tigar, Pirot

0,00

494

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

315

0,00

AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

Urbisprojekt, Novi Sad

0,00

1.500

1.233.000

Mlekara, Subotica

7,06

1.501

885.590

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota24.mart2012.

DA LI SE USRED KRIZE BIJE BITKA ZA PREDSEDNI^KU FOTEQU, A NE ZA PREMIJERSKU

Li de ri be `e od odgo vor no sti za p la te, pen zi je, ot ka ze? ODBLOKIRANE PARE FONDA ZA KAPITALNA ULAGAWA VOJVODINE

Za lu ta li nov ac sti `e fir ma ma - Zajedni~kim naporima Vlade AP Vojvodine i Ministarstva finansija Republike Srbije, otklowene su te{ko}e vezane za plasman sredstava Fonda za kapitalna ulagawa namewenih investicionim projektima- izjavio je ju~e predsednika Vlade Vojvodine dr Bo ja na Paj ti }a - Na osnovu odluka Vlade AP Vojvodine i Upravnog odbora Fonda za kapitalna ulagawa, otvoren je odgovaraju}i podra~un i donete druge prate}e odluke koje omogu}uju da se reguli{u sve prispele obaveze prema izvo|a~ima, {to }e biti u~iweno u narednih nekoliko dana- rekao je Pajti} Potpredsednik Pokrajinske vlade I{tvan Pa stor po tvr dio je da je suma od 1,75 milijarde dinara, koju je Vlada Srbije za finansirawe Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine nedavno prebacila na pogre{an ra~un, od ju~e je dostupna preduze}ima koja izvode radove . Pastor je za „Ma|ar so„ rekao da je re{ewe prona|eno zahvaquju}i odlukama koje je ju~e doneo Upravni odbor Fonda i koje je na telefonskoj sednici potvrdila Vlada Vojvodine. Po wegovim re~ima, ve} danas }e po~eti potpisi-

vawe ugovora na osnovu kojih }e odmah mo}i da po~ne isplata dugova koje Fond ima preduze}ima koja su bila angaòvana na kapitalnim investicijama u Pokrajini. – Novac }e na odgovaraju}e ra~une biti prebacivan s pogre{nog ra~una, s kojeg, ina~e, treba ispla}ivati teku}e tro{kove Fonda. Na to jednostavno re{ewe trebalo je ~ekati mesec dana – rekao je Pastor. On je precizirao da }e toj sumi biti dodato i oko 400 miliona dinara koje je Fond ranije rezervisao za novi „@eèqev„ most, ~ija izgradwa kasni, tako da je na raspolagawu oko 2,1 milijarde dinara, koliko iznose i trenutni dugovi Fonda izvo|a~ima radova. Vlada Srbije uplatila je pro{log meseca 1,75 milijardu dinara Pokrajinskoj vladi, namewenih Fondu za kapitalna ulagawa, na ra~un s kojeg se pare ne mogu prebaciti firmama angaòvanim na projektima ve} samo zarade zaposlenima u Fondu i materijalni tro{kovi. Pastor je tada rekao da su Pokrajina i Fond dovedeni u apsurdnu situaciju jer novac koji je na ra~unu ne moè da se koristi, odnosno smatralo bi se da je re~ o nenamenskoj potro{wi.

Za{to An ge la Mer kel nije postala predsednica Nema~ke, a Zo ran Mi la no vi} Hrvatske? Odgovor je jednostavan. To su politi~ari koji u najteìm trenucima uzimaju najteè i najodgovornije funkcije. U Srbiji je posledwih dana najva`nije kada }e biti raspisani predsedni~ki izbori i ko }e biti predsednik, a to nikako nije znak da }e srpskoj politi~koj eliti prioritet biti ekonomija. Ogromna nezaposlenost, visok javni dug, nereformisana i nekonkurentna privreda, nizak ìvotni standard gra|ana i globalna kriza nametnuli su se kao kqu~ne teme u aktuelnoj izbornoj kampawi u Srbiji. Problemi koje su na{i politi~ki akteri godinama eskivirali, sakrivaju}i ih pod tepih ve~itih krupnih politi~ka pitawa, o~igledno se vi{e ne mogu da maskirati evropko-kosovskom epopejom. Ekonomski oporovak, rast investicija, smawewe nezaposlenosti, ja~awe konkurentnosti… kqu~na su obe}awa svih politi~kih aktera u Srbiji danas. U ovoj izbornoj kampawi, kao nikad do sad, vrcaju preduzetni~ke ideje i inicijative kojih se iz nekog razloga do sad nisu dosetili. Me|utim, da li je ekonomija kona~no i stvarno postala prioritet na{e politike? îwenica je da svi na politi~koj sceni, a posebno strana~ki lideri, ovih dana potenciraju ekonomske programe. Oporavak privrede i standarda gra|ana

Gde je lak{e Ako su partijski {efovi spremni da mesto premijera prepuste nekom drugom u svom politi~kom taboru, zna~i li to da ekonomske reforme, koje su kqu~na pri~a u wihovim izbornim kampawama, ipak nisu na vrhu liste prioriteta? Ili, pak, da nisu spremni da umesto lagodnosti funkcije {efa dr`ave preuzmu odgovornost u ekonomskoj sferi? obe}avaju se sa svih izbornih konvencija, predizbornih plakata, slogana… Predizborni video-spotovi snimaju se iskqu~ivo po proizvodnim halama, {talama i wivama… Me|utim, da politi~ki lideri kojima su posledwih nedeqa usta puna ekonomije, investicija i radnih mesta zaista nameravaju da ta obe}awa sprovedu u delo i preuzmu odgovornost za oporavak privrede, predsednici dve

najve}e stranke u Srbiji – Bo ris Ta di}, koji je i aktuelni predsednik dr`ave, i To mi slav Ni ko li}, lider napredwaka, u ovoj kampawi borili bi se za mesto predsednika Vlade, a ne za fotequ na Andri}evom vencu. Predsednik Republike, naime, po na{em ustavnom okviru, nema ama ba{ nikakvu odgovornost za stawe u privredi. I to vrlo dobro znaju svi politi~ki lideri u Srbiji, koji u aktuelnoj kampa-

wi za sebe ipak radije rezervi{u kandidaturu za predsedni~ke izbore, o kojima se jo{ uvek samo spekuli{e. Kako onda uop{te pri~e o planovima i programima privrednog oporavka – bilo da se one temeqe na o~ekivawima buma inostranih investitora u kombinaciji s bumom doma}eg porodi~nog preduzetni{tva, koje promoivi{e Boris Tadi}, ili, pak, na kresawu korupcije i ure|ivawu javnih nabavki, na ~emu insistira Toimisalv Nikoli} – uzeti zaozbiqno? Te programe ne moè sprovesti {ef dràve. To moè u~initi samo Vlada Srbije, odnosno wen predsednik. Naime, uprkos politi~koj mo}i koju ima funkcija predsednika dràve, a prvenstveno zbog na~ina na koji se on bira – na neposrednim izborima – wegove ustavne nadle`nosti su znatno suènije. One se zasnivaju na tome da predsednik predstavqa Republiku u zemqi i inostranstvu, ukazom progla{ava zakone, predlaè kandidata za premijera, postavqa i opoziva ambasadore na osnovu predloga Vlade, prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, daje pomilovawa i odlikovawa, komanduje Vojskom i postavqa, unapre|uje i razre{ava oficire Vojske Srbije. Me|utim, ekonomsku politiku vodi Vlada Srbije. I ona je za wu odgovorna, ~ak i kad kreirawe te politike mo`da prepusti nekom drugom. B. Dragovi}-Savi}

POQOPRivRedA

subota24.mart2012.

dnevnik

BER ZAN SKO TR GO VA WE PA OR SKOM RO BOM

Ku ku ruz tr `i {ni li der

NE ZA PO SLE NI [U MA RI DO BI LI PO SAO

[u me }e pre me ri ti 200 in è we ra Na [u mar skom fa kul te tu u Be o gra du vi {e od 200 ne za po sle nih in è we ra {u mar stva pot pi sa lo je ugo vo r, o an ga ò va wu na po slo vi ma in ven tu re pri vat nih {u ma u Sr bi ji. Za kqu ~e wu ugo vo ra pri su stvo vao je i mi ni star po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de Sr bi je Du {an Pe tro vi}. Ne za po sle ni {u mar ski in ì we ri ra di }e na pre me ru {u ma u pri vat nom vla sni {tvu u Sr bi ji i pra vqe wu pla no va ga zdo va wa. Pe tro vi} je re kao da u Sr bi ji ima vi {e od dva mi li o na hek ta ra {u ma, od ~e ga je po lo vi na u pri vat nom vla sni {tvu, do da ju }i da dr à va do sa da ni je us pe la da po pi {e sve po dat ke o pri vat nim {u ma ma. On je is ta kao da u Sr bi -

ji ima oko 1,3 mi lion vla sni ka pri vat nih {u ma i da }e im an ga ò va ni in è we ri pre do ~i ti ka kvim eko nom skim do brom ras po la ù i {ta je naj bo qe da ura de sa svo jom {u mom. Me se~ na pla ta in è we ra iz no si }e 40.000 di na ra, uz mo gu} nost do bi ja wa bo nu sa od 12.000 di na ra. Pre mer {u ma po ~e }e 2. apri la, a re a li za ci ja dru gog de la pro jek ta, ko ji ob u hva ta iz ra du pla no va ga zdo va wa pri vat nim {u ma ma, po ~e }e sre di nom le ta. De kan [u mar skog fa kul te ta Mi lan Me da re vi} iz ja vio je da }e na taj na ~in ko na~ no bi ti ak ti vi ra ni oni ko ji su se za to {ko lo va li, na gla {a va ju }i da je re~ o naj ve }em pro jek tu te vr ste ko ji je fa kul tet re a li zo vao.

Hra na lak {e pre ko Dri ne Mi ni stri po qo pri vre de Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske Du {an Pe tro vi} i Mi ro slav Mi lo va no vi} pot pi sa li su ju ~e u [ap cu spo ra zum o teh ni~ koj sa rad wi, za hva qu ju }i ko jem }e bi ti olak {an me |u sob ni pro met po qo pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da. Pot pi sa ni ugo vor od no si se na sa rad wu u ve te ri nar skoj obla sti, fi to sa ni tar noj i obla sti bez bed no sti hra ne i hra ne za `i vo ti we. Is ti ~u }i da je ti me pot pi san deo spo ra zu ma s Bo snom i Her ce go vi nom, mi ni star Pe tro vi} je iz ra zio na du da }e usko ro bi ti pot pi sa ni sli~ ni ugo vo ri i s Fe de ra ci jom i ce lom BiH. On je na po me nuo da je Sr bi ja u pro te klih ne ko li ko me se ci pot pi sa ni ta kvi ugo vo ri s Ma ke do ni jom i Cr nom Go rom.

– Ovaj spo ra zum }e olak {a ti tr go vi nu hra nom i po slo va we po qo pri vre de i pre hram be ne in du stri je – re kao je on, i na gla sio da }e to pre sve ga bi ti zna ~aj no za ma la i sred wa pred u ze }a jer }e po jed no sta vi ti po treb ne pro ce du re i u{te de ti pri vre di vre me i no vac. Pe tro vi} je na po me nuo da su Sr bi ja i Re pu bli ka Srp ska „ima le iz van red nu raz me nu u 2011. u tr go vi ni pre hram be nim pro iz vo di ma, te da je we na vred nost iz no si la vi {e od 215 mi li o na evra”. Mi ni star Mi lo va no vi} na veo je da je prav ni osnov za pot pi si va we spo ra zu ma ugo vor o pa ra lel nim i spe ci jal nim od no si ma Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske ko ji je za kqu ~en u sep tem bru 2006.

Vi {e od dve hi qa de to na ku ku ru za je po sred stvom Pro dukt ne ber ze u No vom Sa du ove ne de qe pro me ni lo vla sni ka. Pre te `ni kup ci su iz vo zni ci. Ce na ve {ta~ ki su {e nog ku ku ru za se usta li la na ni vou iz nad 19 din/kg, bez PDV-a. Pro se~ na ce na tr go va wa iz no si la je 20,67 din/kg (19,14 bez PDV-a) i 2,96 po sto je ve }a od pro se~ ne ce ne u pret hod noj ne de qi. Tre nut ne tur bu len ci je na svet skim ber za ma ni su se ne ga tiv no od ra zi le na ce nu ku ku ru za kod nas, oce wu ju na Ber zi, ne is kqu ~u ju }i i mo gu} nost bla gog ra sta. Pr vi put ove go di ne na tr `i {te je iza {ao ku ku ruz iz ~ar da ka, od no sno pri rod no suv ku ku ruz, u stan dard nom kva li te tu, i to po 19,98 din/kg (18,50 bez PDV-a). So ja je sva ka ko u ovom tre nut ku naj tra `e ni ja ro ba po sle ku ku -

s po lo vi ne ove po vr {i ne ve} je ugo vo ren za ,,Su no ko“, dok je osta tak na me wen slo bod nom tr `i {tu. Pra te }i raz voj ovog use va u do sa da {wem to ku, za dru ga ri iz La li }a su za do voq ni, po {to se re pa ve} na zi re na po vr {i ni, a ka ko re ko {e na red nih ne ko li ko da na o~e ku ju da sva nik ne.

Je se nas je p{e ni ca za se ja na na 120 hek ta ra i ozi mi pi var ski je ~am na 15 hek ta ra, nad ko ji ma je pr va pri hra na oba vqe na na vre -

me, a dru ga je za vr {e na upra vo ju ~e, a u ovom pe ri o du je u to ku in ten zi van rast ovih ozi mih `i ta. – U to ku je tro va we glo da ra iako ih, i po red ova ko to plog vre me na, ne ma mno go u od no su na ono {to smo o~e ki va li – re kao nam je ru ko vo di lac ko o pe ra ci je i biq ne pro iz vod we la li} kog

od 3.764 to na ro be ap so lut ni je re kord po obi mu tr go va wa od po ~et ka ove go di ne. U od no su na pret hod nu ne de qu pro met je 92,24 po sto ve }i, dok je fi nan sij ska

vred nost pro me ta iz no si la 112.664.694,00 di na ra i vi {e ne go du plo je ve }a u od no su na upo re |u ju }i po da tak iz pret hod ne ne de qe.

„DNEVNIK” SAZNAJE VLA DA SPRE MI LA URED BE ZA SUB VEN CI JE U PO QO PRI VRE DI

Pre mi ja za re pu pet evra po to ni Ured be o biq noj pro iz vod wi, ko je pa o ri ~e ka ju kao oze blo sun ce, tre ba lo bi da bu du ob na ro do va ne naj ka sni je do po ne deq ka, ali je ja sno da }e pre mi je biti ispla}ene i}i po pri no su, a ne po hek ta ru kao pret hod nih go di na. O~e ku je se da se vi di ka ko }e se de li ti pre mi je po kul tu ra ma, a ka ko „Dnev nik” sa zna je, sub ven ci je za {e }er nu re pu iz no si }e pet evra po to ni, ta~nije 50 para po kilogramu, nov ce }e do bi ti i proizvo|a~ uqa ri ca... Po qo pri vred ni ci, s jed ne stra ne, po zdra vqa ju pro me nu do sa da {weg ob li ka sub ven ci o ni sa wa, ko ji je, ka ko ka ù, obe smi {qen i ne da je pra ve re zul ta te, ali uka zu ju i na re al nu mo gu} nost da kaj mak po ku pe pre ra |i va ~i, kao {to je bio slu ~aj ka da su se ra ni je da va le pre mi je po ki lo gra mu. – Odav no uka zu je mo na ~i we ni cu da se s ured ba ma do bra no ka sni, da je se tva po ~e la a ni smo ih do ~e ka li, {to je ne pri me re no. Te {ko je ko men ta ri sa ti ured be ko je ni su jo{ do ne te, ali sva ka ko pre mi je po ki lo gra mu ni su do bro re {e we jer pu ne xe po ve pro iz vo |a ~a. [e }e ra ne bi sa da tre ba lo da po dig nu ot kup nu ce nu, a ona je i s pre mi ja ma ni à od law ske. A pri to me, svi im pu ti su po sku pe li u evri ma – ka è za „Dnev nik” pred sed nik

U La li }u se za huk ta la se tva U Ze mqo rad ni~ koj za dru zi ,,Po qo ko op“ iz La li }a pre ne ko li ko da na je za vr {e na se tva {e }er ne re pe na 95 hek ta ra. Rod

ru za. Rast ce na na svet skim tr ì {ti ma pod sti ~e i do ma }u tra `wu pa je i ce na po no vo u po ra stu. Pro se~ na ce na ~ak 1.250 to na pro me to va ne so je u pro te kloj ne de qi iz no si la je 43,39 din/kg (40,18 bez PDV-a), {to je 1,30 po sto vi {e u od no su na ce nu iz pret hod ne ne de qe. Iz so ja kom plek sa tr go va lo se jo{ i so ji nom sa~ mom sa 44 od sto pro te i na, i to po 44,37 din/kg (37,60 bez PDV-a), {to je u od no su na po sled wu za kqu ~e nu ce nu iz pret hod nog pe ri o da ma li pad od 0,79 od sto. P{e ni com se tr go va lo po pro se~ noj ce ni od 23,50 din/kg (21,76 bez PDV-a), a to je 0,74 od sto ma we ne go pret hod ne ne de qe. Pro te kla ne de qa na tr ì {tu ko je or ga ni zu je Pro dukt na ber za u No vom Sa du mo è se oka rak te ri sa ti kao ne de qa re kord nih pro me ta. Na i me, ne deq ni pro met

„Po qo ko o pa” Ra di ca \a ko vi}. Ova za dru ga po se du je ukup no 460 hek ta ra ze mqi {ta i ima 34 za po sle nih, a da bi mo gli op ti mal no za po sli ti rad ni ke i is ko ri sti ti me ha ni za ci ju, pla ni ra no je da se uzme u za kup dr àv no po qo pri vred no ze mqi {te. – Me |u tim, pro blem u oxa~ koj op {ti ni sa za ku pom dr àv nog po qo pri vred nog ze mqi {ta nam re me ti pla no ve, ali ve ru je mo da }e si tu a ci ja br zo bi ti re {e na da bi smo bla go vre me no oba vi li sve po treb ne ra do ve – re kao nam je di rek tor „Po qop ko o pa” Sto le Vlat ko vi}. – Pri pre ma mo se za se tvu ku ku ru za i so je, a pre to ga mo ra mo pri pre mi ti me ha ni za ci ju, {to je u to ku. Pla ni ra li smo se tvu mer kan til nog ku ku ru za na 120 hek ta ra i se men skog na 26 hek ta ra, a so ju na ukup no 180 hek ta ra, od ~e ga }e mer kan til ne bi ti po se ja no 100, a se men ske so je na 80 hek ta ra po vr {i ne. Is ku stvo po qo pri vred ni ka uvek tra ì oprez, a i kod svih je pri sut no go to vo stal no ne za do voq stvo po li ti kom pre ma agra ru, ali i stan dard ni op ti mi zam pred sva ku se zo nu. Da li }e bi ti me sta op ti mi zmu, na stu pa ju }a se zo na }e po ka za ti. S. Mi ler

Nikako se ne sme dozvoliti da {e}erane ili uqare skinu kajmak, to jest da obore otkupne cene za onoliko koliku premiju dràva da Aso ci ja ci je poq po pri vred ni ka Mi ro slav Ki{, do da ju }i da po qo pri vred ni ci oku pqe ni u ovom udru è wu ni su za do voq ni ni do sa da {wim ured ba ma. S dru ge stra ne, stru~ wa ci In sti tu ta za eko no mi ku po qo pri vre de i po je di nih po qo pri vred nih udru è wa po zdra vqa ju da va we sub ven ci ja u po qo pri vre di po ostva re nom pri no su a ne po je di ni ci po vr {i ne jer bi, ob ja {wa -

va ju, to zna ~i lo ve }u pro iz vod wu i iz voz, a ko rist bi, ume sto za ku pa ca, ima li pro iz vo |a ~i. Di rek tor In sti tu ta za eko no mi ku po qo pri vre de Dra go Cvi ja no vi} iz ja vio je da se za la è za to da se sti mu li {e pri nos, od no sno pro iz vod wa po je di ni ci po vr {i ne, uz uva à va we re gi o nal nih raz li ka. – Dr à va, ko ja je na à lost si ro ma {na, u ovom tre nut ku da je

ono {to mo è, a po ne kad nov ci iz sub ven ci ja po hek ta ru do |u i do onih ko ji to ni su za slu ì li i ni su u funk ci ji pro iz vod we i pod sti ca ja raz vo ja po qo pri vre de – oce nio je on, ob ja sniv {i da tre ba sti mu li sa ti pre sve ga pro iz vod wu ko ja je kon ku rent na i ima od li~ nu pro duk tiv nost, eko no mi~ nost i ren ta bil nost. Bi lo ka ko bi lo, ni ka ko se ne sme do zvo li ti da {e }e ra ne ili uqa re ski nu kaj mak, to jest da obo re ot kup ne ce ne za ono li ko ko li ko pre mi je dr à va da. Me ha ni zam je jed no sta van. Ako se ni su me wa le ce ne {e }e ra i uqa u od no su na pro {lu se zo nu, ne ma ni ka kvog raz lo ga ni da ce na re pe, so je ili sun co kre ta bu du ni è. Sa da je si tu a ci ja ta kva da su {e }e ra ne po nu di le ma we ne go la ne, i to od 36 evra po to ne do 40 evra u iz nim nim slu ~a je vi ma, dok je la ne je slat ki ko ren pla }an 44 evra. Ako se ot ku pqi va ~i so je i sun co kre ta spre ma ju da po nu de ma we ne go la ne, ta ko |e bi dr à va tre ba lo da ih „opo me ne” da to ni je u skla du s od go vor nom po slov nom po li ti kom. Ka da je o {e }er noj re pi re~ ta ko |e je ne pri me re no da se ne da ju pre mi je za iz voz jer se ta ko stva ra am bi jent ko ji od go va ra {e }e ra na ma a ne se qa ci ma. S. Glu {~e vi}

BER I]ET NA GO DI NA ZA VO ]E I PO VR ]E

Iz vo zi li u Ru si ju, Ne ma~ ku, Ja pan... Pro iz vod wa vo de }ih vo} nih kul tu ra u Sr bi ji u 2011. go di ni bi la je u pro se ku de set do 15 po sto ve }a ne go go di nu pre, a po ve }a we se be le `i i kod pro duk ci je po vr }a, ob ja vi la je Pri vred na ko mo ra Sr bi je. Rod ja go de iz no sio je 36.161 to nu, ma li ne 89.602 to ne, tre {we 28.557 to na, vi {we 90.596 to na, ka si je 32.656 to na, ja bu ke 256.676 to na, {qi ve 581.874 to na. Law ska pro iz vod wa gro `|a iz no si la je 324.919 to na, {to je na vi {e go di {wem pro se ku uz vr lo vi sok kva li tet u 2011, na vo di PKS, po zi va ju }i se na po dat ke Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku.

wi ho ve ce ne su bi le do sta vi so ke, a je di no su ma li ne i ka sne vr ste {qi va ima le ni `u ce nu. Ka da je re~ o po vr tar skim kul tu ra ma, ostva re ni rod naj va `ni jih kul tu ra – krom pi ra i pa su qa – iz no sio je 891.513 to na, od no sno 39.508 to na. Vred nost iz vo za vo }a i po vr }a u 2011. bi la je 675,6 mi li o na do la ra. U iz vo zu sve `eg vo }a do mi ni ra la je ja bu ka s ostva re nim iz vo zom vred nim 65,6 mi li o na do la ra. Kao i ra ni jih go di na, naj ve }a ko li ~i na srp ske ja bu ke iz -

Sve va`nije vo}ne vrste vi{e su rodile tokom 2011. u odnosu na prethodnu godinu. Wihove cene bile su dosta visoke Stru~ wa ci uka zu ju na to da su ve o ma lo {e vre men ske pri li ke u pe ri o du opra {i va wa vo }a, du go traj ne su {e u ju lu i av gu stu i {te te od gra da u po jed nim re jo ni ma uslo vi li pro se~ no rod nu 2011. go di nu. Sve va `ni je vo} ne vr ste za be le `i le su ne {to ve }i rod to kom 2011. u od no su na pret hod nu go di nu,

ve ze na je u Ru sku Fe de ra ci ju, i to za ukup no 57,3 mi li o na do la ra. Kod smr znu tog vo }a, tra di ci o nal no do mi ni ra ma li na s iz vo zom vred nim 183,6 mi li o na do la ra. Ro ba je naj vi {e pla si ra na u ze mqe EU – Ne ma~ ku, Ve li ku Bri ta ni ju, Austri ju, Dan sku, Ka na du, kao i u Ja pan. Od su vog vo }a naj vi {e je iz ve ze no su -

vih {qi va – za 7,65 mi li o na do la ra, i to ma hom na ru sko tr ì {te. Sve è i su {e ne pe ~ur ke za u zi ma ju vr lo vi so ko me sto u iz vo zu po vr }a, dok je smr znu to po vr }e pla si ra no u EU i Ru si ju, i to u pri bli `noj vred no sti od 37 mi li o na do la ra. Uvoz vo }a i po vr }a je la ne bio ne {to ve }i ne go u 2010. i iz no sio je 301 mi lion do la ra, a kao i ra ni jih go di na vi so ko me sto dr è agru mi (68 mi li o na do la ra) i ba na ne (49 mi li o na do la ra). Od po vr tar skih kul tu ra na pr vom me stu bio je sve` pa ra dajz s oko 19 mi li o na do la ra vred nim uvo zom, i pa suq s 11 mi li o na do la ra. Sr bi ja je to kom pret hod ne go di ne iz ve zla vi na u vred no sti od 16,9 mi li o na do la ra, dok je ostva ren uvoz vre dan 38,1 mi lion do la ra.

U PONEDEQAK NA TELEPU

No se ba {ten ski ot pad Odno{ewe ba{tenskog otpada, koje organizuje „^isto}a”, po~iwe u ponedeqak 26. marta, kada }e taj otpad sakupqati na Telepu. Travu, grane, li{}e, korov i sli~an otpad sugra|ani treba da upakuju u kese, xakove ili kutije. Tako tako spakovan ba{tenski otpad treba da ostave ispred ku}a do 6 sati. N. R.

PRILIKOM POJA^ANE KONTROLE SAOBRA]AJA U GRADU

Za bra we no pa qe we na otvo re nom

Ka `we n 181 pe {a k U akciji poja~ane kontrole sa o bra }a ja, 21. i 22. mar ta, poli ci ja je sank ci o ni sa la ukupno 212 prekr{aja koje su pe{aci i voza~i po~inili u No vom Sa du, sa op {ti la je policija. Od to ga, 153 pe {a ka ka `wena su fiksnom nov~anom kaznom zbog prelaska kolovoza van obele`enog pe{a~kog pre-

Uprava za vanredne situacije u Novom Sadu upozorava gra|ane da je, shodno odredbama Zakona o za{titi od poàra, zabraweno spaqivawe biqnih i ostataka strnih useva, kao i spaqivaqe sme}a na otvorenom prostoru. Tako|e, zabraweno je loèwe otvorene vatre u {umi i na udaqenosti od 200 metara od ruba {ume, izuzev na odre|enim i za to vidno obeleènim mestima, a u skladu sa propisanim merama za{tite od poàra. Nepo{tovawe navedenih mera za{tite od poàra, povla~i prekr{ajnu odgovornost, prema Zakonu

laza, a 28 je ka`weno istom kaznom zbog prelaska pe{a~kog prelaza na crvenom svetlu. Podneto je {est prekr{ajnih prijava, protiv maloletnih osoba, zbog prelaska kolovoza, van obele`enog pe{a~kog prelaza i 25 prekr{ajnih prijava protiv voza~a, zbog nepropu{tawa pe{aka na pe{a~kom prelazu. B. M.

Novosadska subota24.mart2012.

Ko }e kolima ugoditi {to se zo na na pla te ma lo po ma lo sve vi {e {i ri. Zbog to ga svi gle da ju da auto mo bi le osta vqa ju na me sti ma gde je par king xa be, {to, lo gi~ no, u ne kim uli ca ma stva ra ogrom ne gu `ve, ko je na pri ja ju pe {a ci ma i sta na ri ma okol nih zgra da. Lek za sma we we gu `ve je ne po lu lar na me ra, ta~ ni je {i re we zo ne na pla te, ali ta ko se gun gu la bar ma lo ras ~i sti, a su gra |a ni po tom tra ga ju za no vim me sti ma gde mo gu bez na dok na de da pra ki ra ju. To ide do tle da su gra |a ni u po je di nim de lo vi ma gra da sa mi zah te va ju od “Par king ser vi sa” i Grad ske upra ve za sa o -

bra }aj da se zo na pro {i ri, jer ne è le da auto mo bil par ki ra ju ne ko li ko uli ca da qe od me sta na ko me ì ve. Pri me ra ra di, ì te qi oko li ne No vo sad skog saj ma è le da im se uve du par kin zi pod na pla tom, jer ka ù da su gu `ve ogrom ne, pa je vr lo ve ro vat no da }e se to u sko ri joj bu du} no sti do go di ti. Da kle, grad je to li ki ko li ki je, auto mo bi la je sve vi {e, me sta sve ma we. Da li je re {e we pro {i re we par king zo ne, ili bi tre ba lo raz mi sli ti i o al ter na tiv nim na ~i ni ma pre vo za? Po zna va ju }i na {e qu de oni s auto mo bi li ma te {ko }e se od re }i „pri vi le gi je”, pa }e sve vi {e tra ga ti za me stom na kom par king ne }e mo ra ti da pla te. B. Markovi}

SUTRA AUTOBUSI MEWAJU TRASU

Po lu ma ra ton za tva ra 10 uli ca Sutra }e tokom trajawa polumaratona biti zatvoreno vi{e ulica i to Bulevar Mihajla Pupina od 11 do 11.20 sati, Ulica Ive Lole Ribara od 11 do 11.30, Bulevar despota Stefana od 11 do 12.30, Ulica Fru{kogorska od 11 do 12.45 ~asova, Jiri~ekova od 11 do 12.45, Dr Sime Milo{evi}a od 11 do 12.45, Bulevar Cara Lazara od 11 do 13, Beogradski kej od 11 do 13.20, Ulica Baj~i @ilinskog od 11 do 13.20 i Dunavska od 11 do 13.30 ~asova. Autobusi na gradskoj liniji 11 a i 11 b sutra ne}e saobra}a-

ti od 11 do 13. 30 ~asova, dok }e autobusi na linijama 1, 6, 8 u to vreme, i}i drugim putem. Autobusi koji saobra}aju od centra ka [trandu na linijama 1 i 8 iz Fru{kogorske ulice }e skrenuti desno u Ulicu Narodnog fronta, zatim }e i}i desno, na Bulevar oslobo|ewa i odatle }e opet skrenuti desno na Bulevar cara Lazara i daqe uobi~ajenim putem. Na liniji 6 bi}e skra}ena trasa, tako {to }e autobusi okretati u [afarikovoj ulici. Z. D.

Vi{e ne radi „Idea” na Bu le va ru ca ra La za ra Prodavnica “Idea” koja se nalazila na Bulevaru cara Lazara, zatvorena je ju~e. Razlog je ostao nepoznat a iz “Idee” su poru~ili da }e sugra|ani, koji `ive u ovom delu grad mo}i da kupuju u prodavnicama „Idee” koje su u neposrednoj blizini, u ulici Narodnog fronta 53 i Pu{kinovoj 3. N. R.

V remeploV

San ma sov no pre la zio okean „Ne idite u Ameriku”, naslov je teksta u novosadskoj „Zastavi” od 24. mar ta 1906. Qude je uhvatila manija, pi{e u tom tekstu, da u potrazi za boqim `ivotom ostavqaju `ene i decu odlaze}i preko okeana. Ogromna ve}ina tamo brzo propadne,

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

e ne ral no, No vo sa |a ni ma ni ka ko ne pri ja to {to se G par king u gra du na pla }u je i

o za{titi od poàra, kojim su propisane visoke nov~ane kazne. U ovom periodu, poàri naj~e{}e nastaju jer poqoprivrednici za vreme pripreme zemqi{ta olako pribegavaju spaqivawu korova i drugog otpadnog materijala. êsti su slu~ajevi nekontrolisanog spaqivawa suve trave i niskog rastiwa pored puteva, u blizini {uma i vikend naseqa. Vatra ostavqena bez nadzora veoma lako se prenosi preko sasu{ene trave i {iri na susedne objekte prouzrokuju}i veliku materijalnu {tetu. B. M.

dok se wihovi kod ku}e te{ko mu~e. Nagla{eno je da je iz Ugarske, samo u protekloj nedeqi, oti{lo oko dve hiqade Slovaka, 800 Ma|ara, 700 Srba, 600 Nemaca i qudi drugih narodnosti, sve zajedno oko ~etiri i po hiqade. N. C.

PO^ELA NOVA SEZONA IZNAJMQIVAWA GRADSKIH BICIKALA

Opet {par ta „NS bajk” Ju~e je po~ela nova sezona iznajmqivawa gradskih bicikala „NS bajk“. Gradona~elnik Igor Pa vli ~i} je na otvarawu istakao da }e ove sezone biti otvorena jo{ dva stajali{ta za biciklove, na Detelinari i Novom nasequ. - Jo{ jedna od novina koju radimo u dogovoru sa Turisti~kom organizacijom Novog Sada i Nacionalnim parkom Fru{ka gora je da }emo uzeti

Bi }e otvo re na jo{ dva sta ja li {ta, na De te li na ri i No vom na se qu. Na pla nin skim bi ci kli ma bi }e or ga ni zo va ne tu re po tvr |a vi i Fru {koj go ri odre|en broj planinskih bicikala kojima }emo organizovati ture po sremskoj strani, po tvr|avi i Fru{koj gorirekao je Pavli~i}. Od iznajmqivawa bicikala u prethodnoj godini zara|eno je 500.000 dinara. Ovaj novac bi}e iskori{}en da se najbo-

qim ma tu ran ti ma (ko ji su pro {le go di ne za vr {i li sredwu {kolu) kupe novi bicikli. Nosilac projekta „NS bajk” je JKP „Parking servis” u saradwi sa „Gradskim zelenilom”.

- Gra|anima je na raspolagawu ukupno 125 gradskih bicikala, po 14 raspore|enih na svakoj stanici za iznajmqivawe. Do sada ima oko 700 registrovanih 700 korisnika. Nijedan bickl do sada nije ukra-

den, a o{te }e wa su veoma mala- rekao je di rek tor „Parking servisa„ Ivan Fer ko. Tre nut no “NS bajk” ima pet stanica, a uskoro }e ih biti sedam. Cene i uslovi kori{}ewa biciklova ostali su isti kao i pro{le godine. Kako bi mogli da ko ri ste uslu ge „NS bajk“ siste ma, ko ri sni ci su du`ni da se uz li~ nu kar tu re gistru ju na li cu mesta. Registracija podrazumeva izradu ~ip kar ti ce, {to ko{ta 500 dinara i predstavqa jed no krat ni tro {ak za korisnika i neograni~enog je trajawa. Cena iznajmqivawa je 20 dinara za 60 minuta, odnosno 100 dinara za dnevno kori{}ewe bicikla. A. Varga Fo to: S. [u{wevi}

NA „NOVOSADSKOM PROLE]U”

Ma li {a ni za vo le li po vr }e Ra di o ni ca o po vr }u odràna je ju~e na Spensu u okvi ru „No vo sad skog pro le }a„ a de ca pred {kolskog uzrast mogla su da saznaju ne{to vi{e o poqoprivrednim proizvodima. Mali{ani su se upoznavali sa sezonskim povr}em, a onda poku{ali da nacrtaju tawir zdravqa, pun {a ra ga re pe, ku pu sa, pa tli xa na... Vo di te qa ka radionice Je le na Ka por navela je da je ovo bila svo je vr sna pro mo ci ja zdrave ishrane. - Radionica nosi naziv „Pro le} ni do ru ~ak” i pro mo vi sa li smo zdra vu hra nu. Pred sta vi li smo povr}e od kojeg moè da se napravi sveà salata, a akcenat je bio na sveèm povr}u s obzirom na to da ba{ ono ima najvi{e vitamina. Deca su prepoznavala vrste, znali su za{to je dobro jesti povr}e, iako

smo primetili da ono nije svakome omiqeno jelo- kazala je Jelena Kapor. U~esnici radionice bila su deca iz vrti}a „P~elica” a prethodnih dana dru`ili su se i sa mali{anima iz „Vidovdanskog zvon~i}a” i „Suncokreta”. Gorani su deci poklonili uputstvo kao da na~ini salate od vo}a i povr}a i zave`qaje u kojima je bilo povr}e. Danas, posledweg dana manifestacije, deca imaju priliku da u 11 ~sova na bini gledaju predstavu u organizaciji Radija 021. Sat kasnije odr`a}e se obuka o sadwi i nezi cve}a, gde }e svim u~snicima biti omogu}eno da cvet, koji zasade u sak si ju, od ne su ku }i. „Novosadsko prole}e” na prvom spratu Spensa zatvara se danas u 15 ~asova. Or ga ni za tor je Po kret gorana. A. J.

Pro test no kwi èv no ve ~e U Mesnoj zajednici „Narodnih heroja”, Majevi~ka 2b, ve~eras u 18 sati bi}e odràno pr o test no kwi èv no ve ~e

protiv bombardovawa NATO. Svi koji do|u i jave se Sto ja nu Simi }u Kr pi ci mo}i }e da nastupe. Q. Na.

Fo to: S. [u {we vi}

Is kqu ~e wa vo de Zbog planiranih radova na vo do vod noj mre `i u No vom Sadu bez vode }e danas od 8 do 12 sati biti ulice Masariko-

va (od [afarikove do Hilandar ske), Ar se Te o do ro vi }a, Stefana Stefanovi}a i Stevana Sremca. I. J.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

subota24.mart2012.

dnevnik

ZBOG NEO VLA []E NOG PRI KQU ^E WA NA ELEK TROMRE @U

Kra|a struje pojela 707 miliona No v o s a | a n i su neo v la { }e nim pri kqu ~i va wem na grad sku elek tro-mre `u pro {le go di ne o{te ti li elek tro di stri bu ci ju za 707 mi li o na di na ra (oko 6,5 mi li o na evra), re ~e no je u Elek tro di stri bu ci ji “No vi Sad”. U 1.123 slu ~a ja neo vla {}e nog pri kqu ~i va wa, ne sa ve sni gra |a ni su 2011. go di ne otu |i li ~ak 120 mi li o na ki lo vat-~a so va, {to je do voq no da se stru jom pod mi ri je dan gra di} sa 26.000 sta nov ni ka, na veo

je di r ek t or ovog pred u z e } a Mir ko Maj sto ro vi}. On je na gla sio da se kra |a stru je ve o ma ma lo pro ce su i ra, iako pri ja ve stig nu u nad le `na tu `i la {tva.

- Ni je mi po zna to iz kog raz lo ga tu `i la {tva ne po kre }u po stup ke pro tiv onih ko ji kra du stru ju, ali je ~i we ni ca da su pro ce si iz tog raz lo ga po kre nu -

[te dqi ve si ja li ce na po klon Do 31. mar ta “Elek tro voj vo di na” po kla wa {te dqi ve si ja li ce kup ci ma ko ji do ta da u pot pu no sti iz mi re svo ja du go va wa i te ku }u po tro {wu. Po tro {a ~i ko ji u tom pe ri o du bu du pla ti li dug do bi }e po jed nu ova kvu si ja li cu. Po treb no je da sa so bom po ne su fe bru ar ski ra ~un i li~ nu kar tu.

ti u sve ga ne ko li ko slu ~a je va do dao je Maj sto ro vi}. Iz no vo sad ske elek tro di stri bu ci je gra |a ni ma skre }u pa `wu da ni na ko ji na ~in, ma ko li ko so fi sti ci ran i ma {to vit bio, ne mo gu sa kri ti kra |u stru je, jer su wi ho vi maj sto ri iz u- zet no stru~ ni i ima ju naj sva re me ni ju opre ma za ot kri va we te vr ste kra |e.Na i me, spe ci jal no for mi ra ne eki pe di stri bu ci je sva ko dnev no su na te re nu i kon tro li {u sta we. A. J.

ZA [TO O[ „JO @EF ATI LA” PO SLED WIH ME SE CI PRA TE PRO BLE MA TI^ NE PRI ^E

Ru{ewe direktora, ili stvarno {kripi ROD NOJ KU ]I BA NA JE LA ^I ]A

Grad obnavqa fasadu Grad No vi Sad ob no vi }e fa sa du na rod noj ku }i ne ka da {weg hr vat skog ba na Jo si pa Je la ~i }a, ko ja se pre ne ko li ko ne de qa ob ru {i la, naj ve ro vat ni je usled to pqe wa sne ga i pro me ne tem pe ra tu re. Na ~el ni ca Gra |e vin ske in spek ci je, Sla vi ca La zov, ka `e da je to u~i we no po na lo gu gra |e vin ske in spek ci je. - S ob zi rom na to da je ovaj obje kat pod za {ti tom Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re No -

vog Sa da, Grad je upu tio do pis ovoj usta no vi ka ko bi za jed ni~ ki utvr di li na ko ji na ~in }e fa sa da bi ti ob no vqe na - ka `e La zov. Ju ~e su oko zgra de u Be o grad skoj uli ci u Pod gra |u Pe tro va ra din ske tv|a ve rad ni ci po sta vqa li ske le, a de ta qe re kon struk ci je utvr di }e grad ski Za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re. J. Z.

RA DO VI TRA JU DO 13. APRI LA

Mewa se asfalt u Ulici cara Du{ana Po sto je }i ko lo voz u Uli ci ca ra Du {a na po ~eo je da se re ha bi li tu je ju ~e, sa op {te no je u pred u ze }u „Put”. Tre nut no se ukla wa sta ri as falt ni sloj, a uko li ko bu de po treb no, me wa }e se no se }i sloj ko lo vo za. Ta ko |e, po sta vqa }e se no vi as falt de bqi ne pet cen ti me ta ra. U pred u ze }u ka `u da }e, zbog ra do va,

re `im sa o bra }a ja bi ti re du ko van u sla du sa sa o bra }aj nom sig na liz ci jom. Vo zi la jav nog grad skog pre vo za sa o bra }a }e kroz ovu uli cu po do sa da {wem re du vo `we. Rad ni ci „Pu ta” ra di }e u dve sme ne i po slo vi }e se oba vqa ti od ju tra do mra ka. Za vr {e tak je pla ni ran za 13. april. A. J.

Fo to: R. Hayi}

MLA DIM RO MI MA PRED STA VQE N RAD KRI MI NA LI STI^ KO-PO LI CIJ SKE AKA DE MI JE

MUP otvoren za nacionalne mawine Mla di }i i de voj ke rom ske na ci o nal no sti ju ~e su pri su stvo va li pre zen ta ci ji ra da Kri mi na li sti~ ko-po li cij ske aka de mi je Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Re pu bli ke Sr bi je, ko ja se or ga ni zu je u okvi ru kam pa we pod sti ca wa pri pad ni ka na ci o nal nih ma wi na da se obra zu ju u ovoj vi so ko {kol skoj usta no vi. Pre zen ta ci ja je odr `a na u zgra di Po li cij ske upra ve No vi Sad, u Uli ci Pa vla Pa pa. - @e li mo da mo ti vi {e mo pri pad ni ke na ci o nal nih ma wi na da se ukqu ~e u vi so ko {kol sko po li cij sko obra zo va we u Sr bi ji, kao i da se na kon za vr {et ka stu di ja ukqu ~e u rad Mi ni star stva unu tra {wih po slo va. Tre nut no su na Aka de mi ji na ci o nal ne ma wi ne za stu pqe ne

u ve o ma ma lom pro cen tu - oko 1 po sto, iako su kri te ri ju mi za upis isti za sve bu du }e stu den te. Na sva koj go di ni stu di ja ima mo po jed nog pri pad ni ka rom ske na ci o nal ne ma wi ne, {to je slu ~aj i sa al ban skom i ma |ar skom na co nal nom ma wi nom – re kao je pro de kan za na sta vu KPA, Go ran Bo {ko vi}. Di rek tor po kra jin ske Kan ce la ri je za in klu zi ju Ro ma, Du {ko Jo va no vi}, na veo je da, iako u po li ci ji ima pro sto ra za pri pad ni ke na ci o nal nih za jed ni ca, kod mla dih Ro ma jo{ uvek po sto ji strah i ne po ve re we pri od lu ~i va wu na ova kav ko rak. Kon kurs za upis stu de na ta na pr vu go di nu stu di ja Aka de mi je otvo ren je 15. mar ta i tra ja }e do 6. apri la. J. Zdje la re vi}

Foto-berza na Limanu 3 U „Fu xi” ga le ri ji, Na rod nog fron ta 55, 1. apri la od 10 do 17 sa ti bi }e odr `a na fo to ber za. Na ber zi }e se na }i naj ve }i iz bor fo to i vi deo opre me, an ti kvi te ti, ko lek ci o nar ski pri mer ci, ko ri {}e na opre ma, a odr `a }e se i pre zen ta ci ja naj no vi je opre me. Q. Na.

Da li po sled wa tvrd wa da je u {ko li „Jo èf Ati la” kod u~e ni ka na vod no pro na |en pi {toq - is po sta vi lo se da je ne ta~ nago vo ri da se iz me |u po je di nih ro di te qa i di rek to ra ove {ko le Dra ga na Utr à na iz gle da vo di „rat”? Na i me, po sled wih me se ci ne ko li ci na ro di te qa sma tra da u toj {ko li ne {to opa sno {kri pi i da ona vi {e ni je bez bed no me sto za de cu? Pr vo su se ~u le tvrd we o di rek to ro voj na vod noj pret wi ot ka zi ma, a po tom i da Utr àn pra vi dis kri mi na ci ju, jer u Sa ve tu ro di te qa ne ma do voq no ro di te qa rom ske na ci o nal no sti. Ubr zo po sle to ga u jav no sti se ~u lo da ima vr {wa~ kog na si qa, jer je dru gar na vod no na spra tu dr ào dru ga ri cu pre ko ge len de ra. Sni mak ka me re po ka zao je da to ni je ta~ no. Pre dva da na pro cu ri la je vest da je obez be |e we na vod no iz ba ci lo 50 ro di te q a iz {ko l e i to usred ro di teq s kog sa s tan k a, ~i ja je te ma bi la od la zak pr va ka u {ko lu u pri ro di. Di rek tor {ko le Dra gan Utr àn ka è za „Dnev nik” da to ni je po sled wi slu ~aj ko jim po je di ni ro di te qi è le da ga sme ne sa me sta di rek to ra.

- U uto rak ni sam bio u {ko li, ka da me je po zvao ~lan Grad skog ve }a za du `en za obra zo va we Ne ma wa Sta ro vi}. Re kao da je do bio do ja vu da su u {ko li uhva ti -

ko `ao {to se o {ko li stal no pi {e u ne ga tiv nom kon tek stu, jer se ro di te qi pi ta ju da li de cu da upi su ju u O[„Jo `ef Ati la”, ili da se opre de le za dru gu.

li jed nog |a ka sa pi {to qem. I ov de se ra di lo o ano nim nom mej lu. Ubr zo se is po sta vi lo da je to dez in for ma ci ja. Ne mo gu ni jed no ime od tih ro di te qa da ka èm, jer mej lo ve pri mam ano nim no i bez pot pi sa - ka è sa go vor nik. Usko ro kre }e upis u pr vi raz red, i di rek tor ka è da mu je ja -

Ko men ta ri {u }i po sled wu spor nu pri ~u u {ko li, ka da je obez be |e we na vod no iz ba ci lo ro di te qe sa sa stan ka, di rek tor ka `e da ni je bi lo ta ko, ve} da je ih rad nik za mo lio da iza |u, po {to su dve ma me, ~i ji iden ti tet ni je hteo da ot kri va, iz ba ci le u~i te qi ce sa ro di teq skog sa stan ka.

Fo to: S. [u {we vi}

- To je bio ro di teq ski sa sta nak ~e ti ri pr va raz re da ~i ja de ca tre ba da idu na Gu ~e vo. Ka da su se oko sve ga do go vo ri li, dve ma me su na re di le u~i te qi ca ma da iza |u na po qe, i kre nu le su da ru {e ru ko vod stvo. U~i te qi ce su od mah zva le upra vu, da is pri ~a ju {ta se de si lo, a po sto je i pi sme ni za pi si - ka è Utr àn. ^lan Sa ve ta ro di te qa, ko ji je è leo da osta ne ano ni man, re kao nam je da po sto ji gru pa ro di te qa re {e na da sme ni di rek to ra. - Ve} du è sam u Sa ve tu ro di te qa, a od ove go di ne su se po ja vi li i no vi ~la no vi, ko ji su u star tu po ~e li da pra ve re vo lu ci ju u {ko li. Sme ni li su pret hod nog pred sed ni ka Sa ve ta i sta vi li svo ju oso bu na ~e lo. Sa da se pra vi pro blem i ras pra vqa tri sa ta kad se pot pi su je za pi snik - tvr di ovaj ro di teq. Do ga |aj sa po me nu tog ro di teq skog sa stan ka opi sao je iden ti~ no kao i di rek tor. Po ku {a li smo, na rav no, da stu pi mo u kon takt s oso bom na vod no ne za do voq nom di rek to rom {ko le, da bi ~u li i we nu stra nu pri ~e, ali taj po ku {aj, na à lost, ni je uro dio plo dom. Q. Na to {e vi}

U „MER KA TO RU” POT PI SAN NO VI KO LEK TIV NI UGO VOR

Trgovcima plata 45.000 dinara Kom pa ni ja „Mer ka tor”i Sa mo stal ni sin di kat u tom tr go vin skom lan cu pot pi sa li su ju ~e no vi ko lek tiv ni ugo vor, po {to je ko lek tiv nom ugo vo ru pot pi sa nom pre tri go di ne is te kao rok va `e wa. „Mer ka tor” je pr vi tr go vin ski la nac u na {em gra du, ali i u Sr bi ji, ko ji sa sin di ka tom ima so ci jal ni di ja log, ~i ji je re zul tat pot pi san ko lek tiv ni ugo vor. Taj do ku ment ju ~e su pot pi sa li pred sed nik Sa mo -

stal nog sin di ka ta Slav ko \a ko vi} i di rek tor “Mer ka tor –S” mr Stan ka ^u ro vi}. Ona je ju ~e iz ja vi la da se „Mer ka tor” po na {a kao dru {tve no od go vor na kom pa ni ja i da i za vre me eko nom ske kri ze ne }e da za ne ma ri ti za po sle ne. - Do bar od nos rad nik - po slo da vac da je re zul tat u po slo va wu sva kog pred u ze }a - na ve la je ^u ro vi}. Pred sed nik sin di kal ne or ga ni za ci je \a ko vi} ka zao je da je

ko lek tiv nim ugo vo rom re gu li sa na vi si na za ra de, pre ko vre me ni rad, rad za vre me pra zni ka i osta lo. Na veo je da }e u apri lu 70 rad ni ka iz tr go vin skog lan ca u Sr bi ji i}i de set da na bes plat no u Pro lom ba wu i da }e za vre me od su stva s rad nog me sta do bi ti pla tu, kao da su ra di li. Pro sek za ra de u „Me ka to ru” je oko 48.000 di na ra, a tr gov ci u ma lo pro da ji za ra |u ju oko 45.000 di na ra.

U SLU ^A JU DA IM SE NE IS PU NE ZAH TE VI

Taksisti najavili protest za sredu Sin di kat tak si vo za ~a i auto pre vo zni ka „Ne za vi snost” na ja vio je pro test ko ji bi tre ba lo da se odr ì u sre du, 28. mar ta u 11 ~a so va. Na i me, no vo sad ski tak si sti zah te va ju iz me ne i do pu ne Od lu ke o auto tak si pre vo zu put ni ka, od no sno pro me nu, ka ko ka ù, ne u stav nih i ne za ko ni tih od re da ba ove od lu ke. Tak si sti zah te va ju pro me ne onih de lo va Od red be ko ji se ti ~u le kar skih uve re wa i iz da va wa tak si le gi ti ma ci ja, kao i sa sta nak sa gra do na ~el ni kom No vog Sa da Igo rom Pa vli ~i }em, ka ko bi se po sti gao do go vor o no voj naj ni òj ce ni tak si pre vo za. U sa op {te wu tak si sta na vo di se da }e od pro te sta od u sta ti uko li ko do sre de do bi ju

oba ve {te we da su wi ho vi zah te vi uvr {te ni u dnev ni red pred sto je }e sed ni ce Skup {ti ne gra da, ko ja }e se odr à ti u pe tak 30. mar ta. Ta ko |e, uslov za neo dr à va we pro te sta je i pri jem kod gra do na ~el ni ka. Uko li ko se sve ovo de si, pro test }e bi ti od lo èn za 20. april, od no sno za vre me po treb no da iz me ne i do pu ne stu pe na sna gu, to jest, da bu du ob ja vqe ne u Slu `be nom li stu. Ka ko sto ji u sa op {te wu, u slu ~a ju da se pro test odr ì u sre du i da ne do ne se è qe ne re zul ta te, tak si sti }e na sta vi ti da pro te stu ju sva kog rad nog da na do is pu we wa zah te va. J. Z.

Sve ~a nom pot pi si va wu pri su tvo vao je pred sed nik Grad skog ve }a Sa ve za sa mo stal nog sin di ka ta No vog Sa da Dra go \o ki}, ko ji je po hva lio slo ve na~ ku po slov nost, jer istin ski dr `i do so ci jal nog di ja lo ga. \o ki} je pod vu kao da ni je dan tr go vin ski la nac u No vom Sa du, a ima ih do sta, na ova kav na ~in ne {ti ti in te re se za po sle nih, kao {to je to u „Mer ka to ru„. Z. De li}

AK CI JA OMLA DI NE JA ZAS

[ta je va`no Novosa|anima Omla di na Ja zas-a }e da nas od 13 do 18 ~a so va odr `a ti ak ci ju „Va `ne bo je” na Tr gu slo bo de. Pro la zni ci }e ima ti pri li ku da na ve li kom plat nu spre je vi ma i akril nim bo ja ma na pi {u ili na cr ta ju {ta je ono {to je wi ma stvar no va `no. Ak tiv nost }e bi ti pro pra }e na mu zi kom, a vo lon te ri Ja za sa i dru gih no vo sad skih or ga ni za ci ja }e po ka zi va ti po kre te za igru po zi va ju }i No vo sa |a ne da im se pri dru `e. I. D.

NA DA NA [WI DAN PRE 13 GO DI NA PO ^E LO BOM BAR DO VA WE NA TO

Agresija ubila dvojicu Novosa|ana Pod iz go vo rom „spre ~a va wa hu ma ni tar ne ka ta stro fe” Al ba na ca na Ko so vu, NA TO je 24. mar ta 1999. go di ne ot po ~eo na pad na SRJ, a pr ve bom be su pa le na No vi Sad. Agre si ja je od ne la ì vo te dvo ji ce No vo sa |a na. Oleg Na sov iz gu bio je ì vot 1. apri la, u ra nu zo ru, ka da je sru {en Va ra din ski most, a Mi lan Ba ji} je na stra dao za vre me bom bar do va wa ra fi ne ri je. Vi {e od 50 su gra |a na je lak {e ili te è po vre |e no za 78 da na stra vi~ nog ra za ra wa voj vo |an ske pre sto ni ce. U 78 da na i no }i, na{ grad je stre peo od bom bi i pro jek ti la i kao ni je dan srp ski grad ose tio wi ho vu ra zor nu mo}. Most slo bo de sru {en je 3. apri la, ka da je ra we no sed mo ro qu di ko ji su se za te kli na we mu, a svi su spa {e ni pod dra ma ti~ nim okol no sti ma. Ju nak ve ~e ri bio je ri bar iz Srem ske Ka me ni ce Ve li mir Te o do ro vi}, ka sni je do bit nik na {eg pri zna wa „Naj ple me ni ti ji pod vig go di ne”. @e è qev most sru {en je 26. apri la, a pre to ga je ~ak ~e ti ri pu ta bom bar do van i po go |en s naj ma we 15 pro jek ti la. Pro zvan je mo stom mu ~e ni kom, a po stao je most he roj.

Pro jek ti le je ose ti la i zgra da Vla de Voj vo di ne, a ra fi ne ri ja je sko ro sva ki dan bom bar do va na i na wu je pa lo oko 200 bom bi, pa je eko lo {ka ka ta stro fa vi si la o va zdu hu. Od svih raz ru {e nih gra |e vi na, je di no se zgra da Te le vi zi je No vi Sad ni kad ni je opo ra vi la, pot pu no je uni {te na, pet pu ta je bom bar do va na i osta la je kao avet na br du iz nad gra da, ne mi sve dok po tre snog, ne hu ma nog vre me na. Bom be su pa da le i na stam be ne zgra de. Ta ko je na \ur |ev dan, na svu sre }u iz beg nu ta ogrom na tra ge di ja, ka da su na De te li na ri ~e ti ri pro jek ti la bez kro va nad gla vom osta vi la sko ro 80 po ro di ca, a naj ma we 40 qu di je lak {e po vre |e no. Usred da na, kra jem ma ja, bom bar do van je i cen tar Srem ske Ka me ni ce, ka da je bom ba po go di la jed nu ku }u, a de to na ci ja o{te ti la jo{ ne ko li ko su sed nih og wi {ta. Po sle di ce u`a snog bom bar do va wa mo `da na oko ni su vi dqi ve, ali }e mo ih de ce ni ja ma ose }a ti i pro `i vqa va ti kroz zdrav stve ne te go be i psi hi~ ke po re me }a je. D. Ig wi}

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota24.mart2012.

GRA DO NA ^EL NIK OB I [AO RA DO VE

Veterni~ka rampa dobija kanalizaciju Gra d o n a ~ el n ik Igor Pa vli ~i} ob i {ao je ju ~e po ~e tak ra do va na iz grad wi ka na li za ci je ot pad nih vo da u na s e q u Ve t er ni~ ka ram pa. Ka na li z a c i j a }e bi t i uve de na u 17 uli ca, u ukup n oj du ` i n i od oko 4.500 me ta ra. Iz gra di }e se i re lej na crp na sta ni c a „Ve t er n i~ k a ram pa”, ko ja }e na kon {to se za vr {i ko lek tor u Uli ci Dra go sla va Sre jo vi }a, po ve za ti ovo na se qe sa ka na li za ci o nim si ste mom No vog Sa da. - Ukup n a vred nost ra do va u ce lom Ve ter ni ku iz no si oko 300 mi li o na di na ra, a rok za za vr {e tak ove fa ze je od tri do

pet me se ci. Ovaj pro je kat je i naj zah tev ni ji, a pro ble me su nam pra vi li i ne re {e ni imo -

blem pod zem nih vo da ko ji ve} go di na ma mu ~i sta nov ni ke Ve ter ni ka - ka è Pa vli ~i}. Vr { i l ac du ` no sti di rek to ra Za vo da za iz grad wu gra da Mir j a n a De j a n o v i} ka è da }e se u Ve ter n i k u iz g rad w a ka na li za ci je ot pad nih vo d a ra d i t i u ~e ti ri fa ze, a da je za ovu fa zu iz dvo je no 37 mi li o na di na ra. Na kon to ga osta je iz grad wa ka na li za c i j e ju ` no i se ver n o od No v o s ad skog pu ta. - Za tre }u i ~e tvr t u fa z u iz gradwe ura | e n i su Fo to: S. [u {we vi} pro jek ti i ras pi san vin ski od no si u ovom na se qu. je ten der za iz vo |a ~e ra do va Iz grad wom ka na li za ci je ot ka è De ja no vi}. pad nih vo da re {i }e mo i pro G. ^.

USKO RO NO VA GRAD SKA LI NI JA 9a

Bus stiè u Karaga~e i Alibegovac @i te qi na se qa Ka ra ga ~e i Ali be gov ca usko ro }e lak {e sti za ti do gra da, po {to je u to ku iz grad wa auto bu ske okret ni ce na Mi {e lu ku, na spram Ba ru ta ne, ra di po ~et ka ra da no ve grad ske li ni je 9a. Za iz grad wu okren ti ce za du è no je JKP „Put”, a po sao bi tre bao br zo da se za vr {i. Ve} du è vre me sta nov ni ci Ali be gov ca i Ka ra ga ~a se à le {to ne ma ju ade kva tan grad ski pre voz, te je grad ska Upra va za sa o bra }aj iz na {la mo gu} no sti da im olak {a put od ku }e do po sla. No va li ni ja po seb no }e ob ra do va ti |a ke, ko ji sa da pe {a ~e ne ko li ko ki lo me ta ra, od ku }e do {ko le. Jo{ ni je utvr |e na tra sa no ve li ni je 9 a, zna se da }e auto bus i}i pu tem ko jim sa o bra }a li ni ja 9 No vo na se qe - Li man - Pe tro va ra din, do Uli ce Ra~ kog u Pe tro va rad nu. Bi }e po sta vqe na no va auto bu ska sta ja li {ta, u

Fo to: S. [u {we vi}.

Uli ci Ra~ kog i na Mi {e lu ku. Po ~e tak ra do va na iz grad wi okret ni ce ju ~e je po se tio pred sed nik Skup{t ne gra da Alek san dar Jo va no vi}. On je po hvalio za la ga we Upra ve za sa o -

bra }aj i Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a, {to }e me {ta ni ma Ali be gov ca i Mi {e lu ka omo gu }i ti da no vom grad skom li ni jom stek nu kva li tet ni je uslo ve za `i vot. Z. De li}

„IN FOR MA TI KA” NE GI RA LA OP TU @BE SIN DI KA TA PO LI CI JE

O~i 850 kamera koriste gradu Pred u ze }e „In for ma ti ka” iz da lo je sa op {te we po vo dom na vo da Sin di ka ta srp ske po li ci je da je vi deo nad zor pro ma {e na in ve sti ci ja i da no vo sad ska po li ci ja ne do bi ja no vac iz bu xe ta gra da, od no sno od na pla te ka zni. - Vi deo nad zor ko ri ste Po li cij ska upra va, Sa o bra }aj na i Ko mu nal na po li ci ja, Pred {kol ska usta no va „Ra do sno de tiw stvo„ i ni ko do sa da ni je imao pri med bu na funk ci o ni sa we si ste ma. Ve li -

ki deo sa o bra }aj nih pre kr {a ja re {en je za hva qu ju }i ka me ra ma, a ve }i deo nov ca od na pla te ka zni upla }en je u bu xet po li ci je - ka `e di rek tor „In for ma ti ke” Zo ran De li}. On do da je da je u gra du do sa da in sta li ra no 850 ka me ra ko je ni su pre sta ja le da ra de ni na mi nus 30 ste pe ni, kao i da se si stem vi deo nad zo ra kon stant no una pre |u je, u skla du sa zah te vi ma ko ri sni ka. J. Z. USKO RO NA BU KO VA^ KOM PU TU

Uklawaju kontejnere U po ne de qak, 26. mar ta, JKP „^i sto }a” }e sklo ni ti kon tej ne re ko ji se na la ze na Bu ko va~ kom pu tu, po red ha le u Pe tro va ra di nu. Sme }e }e se ubu du }e pra zni ti sa mo iz kan ti ko je su do bi la sva do ma }in stva, a oni ko ji jo{ uvek ni su pre u ze li kan tu, tre ba da do |u u „^i sto }u„, Sen tan drej ski put 3, rad nim da ni ma od 8 do 14 ~a so va. A. Va.

IZ BO RI 2012.

Usvojene liste SPS, SNS i SDS Grad ska iz bor na ko mi si ja (GIK) usvo ji la je ju ~e tri iz bor ne li ste. Broj osam pri pao je li sti „Ivi ca Da ~i} - So ci ja li sti~ ka pa r ti ja Sr bi je Pa r ti ja udru `e nih pen zi o ne ra Sr bi je - Je din stve na Sr bi ja - So ci jal de mo krat ska pa r ti ja Sr bi je, na me stu de vet je „Srp ska de mo krat ska stran ka - Ra di voj Pro da no vi}” dok }e broj 10 za u ze ti „Po kre ni mo No vi Sad - Srp ska na pred na stran ka - No va Sr bi ja - Po kret So ci ja li sta. Pod se }a mo da je li sta SDS bi la na do ra di jer im je fa li lo pot pi sa. Ina ~e, iz na zi va li ste SDS iz bri sa no je ime Jo va na Ra {ko vi }a, a even tu al ni raz lo zi su ne sla ga we po ro di ce s ko ri {}e wem ime na. Ta ko |e, na iz bor nim li sta ma su iz bri sa ni da tum ro |e wa i adre sa sta no va wa kan di da ta za od bor ni ke

zbog Za ko na o za {ti ti li~ nih po da ta ka o li~ no sti. Ve} je po zna to da je broj je dan li sta “Za bo qi No vi Sad – Bo jan Paj ti}”, dvoj ka je “Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne – No vi Sad na {a ku }a – Ne nad ^a nak”, a troj ka „Ma ja

Iz naziva liste SDS izbrisano ime Jovana Ra{kovi}a Goj ko vi} - Uje di we ni re gi o ni Sr bi je”. „De mo krat ska stran ka Sr bi je - Vo ji slav Ko {tu ni ca” je ~e tvor ka, „Udru `e ni pen zi o ne ri i so ci jal na prav da - Pe ro Zu bac” su pet, dok je „Rom ska de mo krat ska stran ka - To mi slav Bo kan” broj {est, a „Srp ska ra di kal na stran ka Alek san dar Ma r ti no vi}” je sed mi ca. Za sa da je je di no li -

sta Ro ma ma win ska {to zna ~i da za wih ne }e va ì ti cen zus od pet od sto ve} po se ban na ~in ob r a ~ u n a „pri r od n i prag”, u za vi sno sti od bro ja bi ra ~a ko ji su gla sa li. Ina ~e, obra sce za pri ku pqa we pot pi sa za iz bor nu li stu pre u ze lo je jo{ 14 stra na ka, or ga ni za ci ja i udru è wa. Iz bor ne li ste spre ma ju Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, Na rod na stran k a, Gru p a gra | a n a „Dve r i”, Li b e r al n o de m o krat ska pa r ti ja, Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra, Ko a li ci ja „Sve za jed no”, Udru è we gra | a n a „No v i No v i Sad”, Mi li voj \u ka no vi}, Ko mu ni sti~ ka pa r ti ja, Po be di mo si ro ma {tvo, Gra |an ski po kret Sr bi je, Gra |an ska ini ci ja ti va Go ra na ca, Gru pa gra |a na „No vi Sad” i Ko mu ni sti~ ka pa r ti ja Jo sip Broz. D. Ig.

BROJ PET NA LI STI ]U „UDRU @E NI PEN ZI O NE RI I SO CI JAL NA PRAV DA – PE RO ZU BAC”

Pesnik nosilac liste

Na gla sa~ kom li sti }u za lo kal ne iz bo re me sto broj pet za u ze }e iz bor na li sta “Udru è ni pen zi o ne ri i so ci jal na prav da Pe ro Zu bac”. No si lac li ste je, da kle, pe snik Pe ro Zu bac ko ji se na la zi i na po kra jin skoj li sti de mo kra ta po {to tu Udru è ni pen zi o ne ri na stu pa ju za jed no sa DS. Li sta je pre da ta sa 53 kan di da ta od ukup no 78 mo gu }ih, {to je na pre dak u od no su na pro {le iz bo re kad su Udru è ni pen zi o ne ri ima li 30 od bor ni~ kih kan di da ta.

Ina ~e, ova li sta je 2008. osvo ji la ne {to vi {e od 5.000 gla so va, sa mo par sto ti na ma we od Li be ral no de mo krat ske par ti je. Do sta sa da {wih kan di da ta bi lo je na iz bor noj li sti i pre ~e ti ri go di ne. Me |u kan di da ti ma je ~ak 35 `e na {to je naj vi {e u od no su na osta le li ste ko je ~ak ima ju mak s i m a l an broj pred l o ` e nih de pu ta ta. Po lo vi na oso ba sa li ste su pen zi o ne ri, a ima ju i stu den ta. Od za ni ma wa za stu pqe ni

su advo kat, rad nik, ma {i no vo |a, elek tri ~ar, bra var, tr go vac i kwi go vo |a. Dvo je kan di da ta ima ju i vi so ko obra zo va we ako se ne ra ~u na jo{ wih ne ko li ko ko ji su u pen zi ju sti gli s di plo mom u xe pu. Ve }i na ima pre bi va li {te u No vom Sa du, ~ak 41, dok osta lih 12 kan di da ta `i ve u pri grad skim na se qi ma. Naj s ta r i j i pred s tav n ik ove li ste ima 81 go di nu dok je naj mla |i stu dent sa 27 go dina. D. Ig.

SPS KRI TI KU JE

DA NAS AK CI JA LSV

„Parking servis” prekarda{io

Jovanovi} pri~a s gra|anima

Pred sed nik GO SPS Si ni {a Se vi} is ta kao je ju ~e na kon fe ren ci ji za me di je da je do {lo vre me da so ci ja li sti uzmu zna ~aj no me sto u raz vo ju No vog Sa da. Wi ho va ini ci jati va je da se sta ne na kraj bez o bra zlu ku “Par king ser vi sa”, ko ji je naj dra sti~ ni ji pri mer od svih jav nih pred uze }a. - Iz bor „Par king ser vi sa” za naj u s pe { ni j e pri v red n o pred u ze }e vre |a in te li gen ci ju No vo sa |a na jer oni na pla } u j u ko r i { }e w e jav n ih po v r { i n a ~i j e su ure | e w e gra |a ni ve} pla ti li kroz ku po vi nu ne kret ni na. Oni ceo pri hod ko ri ste za te ku }e po slo va we, a za ~e ti ri go di ne ni su in ve sti ra li u iz grad wu ni jed ne jav ne ga ra `e. Sli~ na si tu a ci ja je i u „Vo do vo du” i

„To pla ni” zbog lo {eg upra vqa wa pred u ze }i ma. Ak tu el na vlast je 2008. go di ne obe }a la iz bor di rek to ra na kon kur su po stru~ no sti i to ni su is pu ni li, ve} se bi ra ju po li ti~ ki po dob ni qu di - re kao je Se vi}. On je na gla sio da je za wih jav no pri vat no part ner stvo spo ran kon cept. Se vi} sma tra da ni je do voq no raz ra |en kod nas, a is ku stva iz re gi o na pre ma we go vim re ~i ma po ka zu ju da je pri vat no u~e {}e do 20 od sto, dok kod nas pred la `u 49 od sto ude la. Se v i} se po ` a l io i na grad sku upra vu ko ja im je tri pu t a me w a l a lo k a c i j u za odr`a v a w e per f or m an s a i iz da la do zvo lu u po sled wem mo men tu. D. Ig.

Me sni od bor „Cen tar” Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne odr `a }e da nas od 10 ~a so va uli~ nu ak ci ju na uglu uli ca Mo de ne i Zmaj Jo vi ne. Ovom pri li kom pot pred sed nik LSV i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} raz go va ra }e sa su gra |a ni ma. B. M. TRE NUT NO U KAR LOV CI MA

^etiri igra~a u trci Op {tin ska iz bor na ko mi si ja (OIK) u Srem skim Kar lov ci ma pro gla si la je ~e tvr tu li stu kan di da ta za od bor ni ke u lo kal nom par la men tu. Re~ je o li sti pod na zi vom „De mo krat ska stran ka Sr bi je - Vo ji slav Ko {tu ni ca”, ko ju je pod neo Op {tin ski od bor DSSa. Pre ove, pri hva }e ne su li ste De mo krat ske stran ke, Uje di we nih re gi o na Sr bi je i Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne. Z. Ml.

DSS: Posao i fabrike glavni ciq Slo g an ko j i }e pra t i t i kam pa wu za lo kal ne iz bo re u No v om Sa d u De m o k rat s ke stran ke Sr bi je bi }e “Ho }u za No vi Sad” iz ~e ga se vi di da je osnov na na me ra DSS da se u grad vra ti ur ba ni am bi jent i da No vo sa |a ni mo gu ade kvat no da za ra |u ju i kva li tet no `i ve, re kao je na ju ~e ra {woj kon f e r en c i j i za no v i n a r e port pa rol GO Grad skog od bo ra DSS Pre drag Svi lar. Do dao je da }e pr vi slo gan sa ko jim }e iza }i bi ti „Ho }u red a

ne re do ve” zbog gu `vi u grad skim in s ti t u c i j a m a, u sa o bra }a ju i pro ble ma sa par ki ra wem. Pred sed nik DSS u gra du Bor ko Ili} re kao je da je po sao naj bit ni ja stvar po treb na su g ra | a n i m a, jer ima m o „grad ne za po sle nih u gra du”, kao i fa bri ke jer, ka ko je is ta kao, ni jed na in ve sti ci ja ni je do {la u No vi Sad od 2000. To }e bi ti dve kqu~ ne te m e wi h o v e kam p a w e, jer grad ska vlast, ka ko je ka zao,

NA KI O SCI MA GSP-a

Od ponedeqka markice za april Grad ski pre vo znik od po ne deq ka po ~i we da pro da je me se~ ne mar ki ce za april. Rad nim da nom mar ki ce }e mo }i da se ku pe na ter mi na li ma od 5.30 do 19.30 ~a so va u ki o sci ma kod @e le zni~ ke sta ni ce, Fu to {ke pi ja ce i u [a fa ri ko voj uli ci. Od 2. do 7. apri la ki o sci }e bi ti otvo re ni od 5.30 do 19.30 ~a so va i na No vom na se qu, po red fa kul te ta u Stra `i lov skoj uli ci i kod Fu to {ke pi ja ce. Ki osk pre ko pu ta Li man ske pi ja ce ra di }e od 2. do 7. apri la od 5.30 do 12.30 ~a so va.

Ki o sci kod biv {e Lu tri je Voj vo di ne, na pla tou Spen sa, na uglu uli ca Mak si ma Gor kog i Bu le va ra oslo |e we i pre ko pu ta Rob ne ku }e „Ba zar”pro da va }e mar ki ce od 10 do17 ~a so va. Rad ni~ ke mar ki ce mo }i }e da se ku pe na {al te ri ma MAS-a, rad nim da nom od 7 do 15 ~a so va, a od 2. do 6. apri la. [al te ri }e na MAS-u ra di ti pro du `e no, do 17 ~a so va. Put ni ci iz Te me ri na mo }i }e mar ki ce da ku pe u ki o sku na sta ni ci u Te me ri nu, od 8 do 15 ~a so va. Z. D.

ni je ura di la ni {ta da No vo sa |a ni do bi ju po sao i da se u gra du otvo re fa bri ke. In si sti ra }e se i da se sve do zvo le ko je Grad iz da je in ve sti to ri ma iz da ju na jed nom {al te ru, da se sma wi vre me po treb no za va | e w e do z vo l a, kao i skra }e we po stup ka iz da va wa gra |e vin skih do zvo la. Ka ko se mo glo ~u ti, No vi Sad mo ra i da in fra struk tur no opre mi ne k o l i k o no v ih in d u strij skih zo na i da ih po nu di in ve sti to ri ma. B. M.

Ribolovci usvajaju Statut Udru è we sport skih ri bo lo va ca „Du nav” iz Kar lo va ca odr à }e su tra u 10 sa ti u svo jim pro sto ri ja ma go di {wu skup {ti nu, na ko joj }e bi ti usvo jen no vi Sta tut. Osim to ga bi }e pod ne ti iz ve {ta ji o ra du u pro te kloj go di ni i pla no vi za ovu. Pre skup {ti ne ~la no vi }e spu sti ti re mon to va ne pon to ne u vo du ta ko da od su tra vla sni ci ~a ma ca mo gu svo ja plo vi la da ve ù. Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

subota24.mart2012.

DNEVNIK

c m y

НОВА ДОНАЦИЈА МИЛАНА ПОПОВИЋА У АКЦИЈИ „БИТКА ЗА БЕБЕ”

Три инкубатора за будуће Вршчане ВРШАЦ: На свечаности у вршачком породилишту, у присуству представника локалне самоуправе, Фонда Б92 и Опште болнице, бизнисмен Милан Поповић уручио је донацију - три инкубатора за новорођенчад, вредна 30 хиљада евра. Како је у име организатора акције „Битка за бебе” Фонда Б92 Веран Матић рекао, Поповић је највећи донатор у тој акцији, поклонио је 21 инкубатор у вредности од око 200 хиљада евра. Ти преко потребни уређаји већ су у функцији у бројним породилиштима широм Србије. Поповић кога медији интензивно прате као „српског краља бакра” и супруга познате певачице Северине Вучковић, овом приликом, на инкубаторе је симболички поставио плочице са својим именом и пожелео да ови апарати помогну прерано рођеним бебама да успешно преброде тешкоће у својим првим данима живота. Пошто

Милан Поповић

је недавно и сам постао отац, Поповић се заложио за промовисање природног порођаја. Ово није прва донација Милана Поповића свом родном граду

Вршцу. Пре три године је помогао реконструкцију спортских терена у својој некадашњој школи „Јован Стерија Поповић” и терена код Високе школе за васпита-

че. Помогао је рад Народне кухиње Црвеног крста када је претило затварање, набавио опрему за дечији вртић у насељу Хемограда...Рачуна се да је на такав начин у вршачку инфраструктуру уложио око 600 хиљада евра. Председник општине Чедомир Живковић је уз захвалност рекао да не постоји део Вршца којем Милан Поповић није анонимно помогао. Поштована је његова жеља да се до сада о томе не пише. Ових дана Поповић је од „Хемофарма” купио луксузни хотел „Вила брег” где планира да уложи око три милиона евра за доградњу 50 соба, изградњу тениског игралишта, као и трим стазе од хотела до омаралишта Црвеног крста на Вршачким планинама. Како се незванично сазнаје, познати брачни пар планира да се у граду под Кулом за стално настани. Р. Јовановић

„Бубица” поново ради ВРБАС: Централни објекат Предшколске установе „Бошко Буха” у Врбасу, вртић „Бубица” поново је отворен после две недеље паузе. Вртић је био затворен јер су у води за пиће пронађене бактерије фекалног порекла. Последњи резултати анализе воде су показали да њен састав одговара законом прописаним стандардима и безбедна је за употребу, што је потврдила санитарна инспекција. Квалитет воде у овој установи ће се обезбедити уградњом филтера, најавила је директорка ПУ „Бошко Буха” Милијана Грујић: - Уграђујемо пречистаче воде са четири филтера који отклањају разне врсте нечистоћа. Они су у стању да обезбеде 2.000 литара чисте воде за 24 часа, што је довољна количина за наш објекат. За куповину и уградњу филтера издвојено је око 200.000 динара, а вртићу је финансијски помогла локална самоуправа. Грујић је рекла да ће од санитарне инспекције и Института за јавно здравље затражити да се вода контролише више него једном месечно, што је сада пракса. Уколико се створе финансијске могућности, филтери за пречишћавање воде, поред централног објекта, биће уграђени у још неким вртићима врбаске општине. М. Кк.

DANAS U NOVOM SADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Yan dr qiv mu`„ (19.30), Ka mer na sce na dra ma „Go do na usi ja nom li me nom kro vu” (20.30)

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (15.50, 18.05), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (16.15), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.30, 14.15), „Kung fu pan da 2” (11.50), „He pi fit 2” (12.10, 14.15), „Ma pe tov ci” (13.50), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 20), „I u do bru i u zlu” (17.50), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (14.30), „Ko à u ko joj ì vim” (22.25), „Yon Kar ter” (19.30), „Usta ni~ ka uli ca” (20.15, 22.20), „Lo raks” (11.35, 13.15, 16, 17.45), „ê li~ na le di” (22.30), „Cr na Zo ri ca” (16.30, 20.30, 22.25), „ô vek na ivi ci” (18.15, 20.20, 22.40), „Ro nald var va rin” (22), „Ogle dal ce, ogle dal ce” (11.30, 13.45, 15.50, 18), „Best eg zo tik ma ri gold ho tel” (20.05)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941-1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Sa di ka Le sko vac, Ne da Po po vi}, Ma ri ja Me sa ro{ i Zo ri ca Ko sa no vi} iz Novog Sada, Je le na De be qa~ ki iz Be{ke, Iva na Ko va ~e vi} iz Ba~a, Mi li ca Stoj me no va iz Banatskog Brestovca, Rad mi la ]ur ~i} iz Rumenke, Slo bo dan ka Mi lo vac iz \ur|eva i Maj da Ku {ar iz Ba~kog Jarka, DEÂKE: Zo ri ca Pa vlo vi}, Zo ra na Pet ko vi}, Alek san dra ô vi}, Je le na Mi lan kov, Ad na na Pla zo ni}, Mi li na Do mo wi i Na ta {a Vug da go vi} iz Novog Sada, Sa wa Vu ji ~i} i Na ta {a So vi} iz Temerina, Sen ka Maj sto ro vi} iz Beo~ina, An dre ja Ma dac ki i Sun ~i ca Sto ja no vi} - Za} ko iz Kisa~a, Alek san dra Pa {o iz Ruskog Krstura, Ma ria Za} ko iz Ba~kog Petrovca, Ka ti ca Go ji} iz Bege~a, An |el ka Vu ko brad iz @abqa i \ur |a San ko vi} iz Kikinde.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: \ur|inka Milana Jevti} (1965) u 9.45 sati, Zorica @arka Vukasovi} (1920) u 10.30, Stanka Svetozara ^iko{ (1943) u 11.15, Svetislav Lazara Karastankovi} (1951) u 12, Vera Vojislava [karica (1929) u 12.45, Jelena Stjepana Zdravkovi} (1928) u 13.30, Olga Stojana Naki} (1935) u 14.15 i Mladen Veqka Laki} (1959) u 15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Katica Karoqa Ban~i (1934) u 13 sati. Na Katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Kata \ure Ujhazi (1949) u 13 ~asova.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KO-AKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

subota24.mart2012.

ГУЖВА НА САЈМУ ЗАПОШЉАВАЊА У АПАТИНУ

Највише сезонских послова

АПАТИН: На сајму запошљавања који је организовала Национална служба за запошљавање Филијала Сомбор учествовало је 25 послодаваца који су понудили 158 радних места. Послодавци су тражили менаџера хотељијерства, економисте за угоститељство и туризам, дипломираног графичара, инжењере електротехнике и заштите на раду, професоре механике и машинства, трговце, куваре итд. Највише слободних места понудили су „Хладњача” која тражи 50 сезонских радника, Шумска управа Апатин 20 и ЈКП „Наш дом” 40 радника на одређено време. - За запослење у „Хладњачи” није потребна посебна стручна спрема, битно је да се заинтересовани пријаве, а ми ћемо онда одабрати. Реч је пословима по уговору о раду, до 120 дана у току једне календраске године. С

обзиром на то да нам се јавља све више заинтересованих, верујем да су и услови које нудимо повољни. Предност је свакако и то да се зараде исплаћују редовно рекла је Тања Милановић, пословни секретар „Хладњаче”. Шумска управа у Апатину тражи 20 радника на одређено време без посебне школске и стручне

Буши се нови Жути бунар БЕЧЕЈ: Поклон Владе Словачке, конкретно братског града Галанте, артерски бунар са жутом водом из 2005. године, неће

Почело бушење бунара

се више користити јер се обрушио и славина је већ дуже време сува. Житељи Доњег града у Бечеју ускоро ће, опет, моћи „у комшилуку” да точе и користе жуту воду за пиће. Фирма „Водоремонт” из Сирига допремила је опрему и почела бушење новог бунара, у непосредној близини постојећег у Републиканској улици код раскрснице с Улицом Николе Тесле. У ЈП „Водоканал”, које је спровело јавну набавку и изабрало извођача, сазнали смо да ће надзор радова обавити новосадска фирма „Технопроинг”. - Сада су средства у висини од четири милиона динара обезбеђена у општинском буџету и верујемо да бунар неће имати судбину претходног, који је радио релативно кратко време - рекао нам је председник општине Петер Кнези. В. Ј.

Базар здравља у Равном Селу

РАВНО СЕЛО, Општа болница Врбас и Дом здравља „Вељко Влаховић“, у сарадњи са општином Врбас, данас ће организовати Базар здравља, у просторијама Месне заједнице Равно Село. Базар здравља ће трајати од 9 до 13 часова. На једном месту, без упута, заказивања и здравствених књижица,

сви заинтересовани становници Равног Села, имаће прилику да изврше више врста медицинских прегледа, посаветују се са здравственим радницима о мерама у циљу унапређења здравља и, уколико се покаже потребно, договоре додатне прегледе у званичним здравственим установама. М. Кк.

ИЗБОРИ 2012.

Писац Синиша Ковачевић носилац листе ДСС-а ПАНЧЕВО: Кућа Михајла Пупина у Идвору била је стартна црта кампање ДСС-а за покрајинске изборе. Носилац листе је драмски писац Синиша Ковачевић, а на листи за изборе по пропорционалном систему из панчевачког одбора налазе се Милош Ђурин, Владимир Деља и Гордана Јанковић. У трци покрајински парламент по већинском систему странку ће представљати Милош Пантовић, Предраг Шкаљак и ванстраначка личност Милета Поповић. З. Дг.

Поплаве нису спречиле развој Сечња СЕЧАЊ: Председник општине Сечањ и кандидат Демократске странке за ту функцију на предстојећим локалним изборима Предраг Милошевић – Караси, убеђен је да ће у мају поново освојити већину гласова и остати на месту на коме се налазио претходних година. Милошевић је на јучерашњој конференцији за новинаре казао да је пуно тога урађено у претходном периоду у овој средњобанатској комуни, признајући, међутим, да је било и одређених грешака, које су, како је рекао, биле последице неискуства. - Велике потешкоће имали смо 2005. године када су село Јаша Томић захватиле катастрофалне поплаве. Али, успели смо да санирамо штете, да изградимо станове и путеве. Тако-

ђе, са леве и десне стране Тамиша подигли смо насип, какав је ретко где виђен, како се сличне поплаве у нашој средини више не би догодиле - положио је Милошевић рачуне и подсетио шта је урађено за његовог мандата. Пре седам месеци, истакао је он, отворен је и нови мост на Тамишу. По његовим речима, то је велики подухват, вредан 1,5 милиона евра, који је изискивао много труда. Саопштено је и да ће помоћник председника општине Дарко Вукоје бити кандидат ДС за посланика у Скупштини Војводине на већинској листи, док ће се за место у републичком парламенту борити Биљана Савовић, још увек актуелна председница Скупштине општине Сечањ. Ж. Б.

спреме, каже шеф Миодраг Перовић: - Променом курса пословања ове године смо се определили за сезонску радну снагу преко уговора о привременим и повременим пословима. Ми, као и пољопривреда имамо сезонске послове и у једном кратком периоду тражимо много радника, надамо

се да ће бити заинтересованих и да ћемо с њима успоставити контакте, јер смо међу послодавцима који редовно исплаћују зараде. Немамо континуитет у оваквим акцијама и стога сам лично дошао да видим какво је интересовање, а данас наћи доброг радника за сваког послодавца је привилегија, јер ми тражимо радну дисциплину и редовно долажење на посао. За разлику од послодаваца незапослени, и млади и они старији, који су дошли на сајам нису били расположени за разговор. Њих је далеко више него понуђених радних места па многи ни овога пута неће успети да нађу посао. Национална служба за запошљавање Филијала Сомбор наредни сајам запошљавања организује у Сомбору 30. марта, затим, 4. априла у Оџацима и 19. априла у Кули. Ј. Прелчец

Одмиче градња сала и вртића

ЗРЕЊАНИН: Изградња фискултурних сала у Арадцу и Михајлову, као и дечијег вртића у Елемиру, одвија се по плану и програму и очекује се да ће радови бити завршени у предвиђеном року, поручио је градоначелник Зрењанина Милета Михајлов. Град Зрењанин је за градњу сала за физичко васпитање у Михајлову и Арадцу издвојио 57 милиона динара. Тиме ће бити решени горући проблеми у сеоским школама, у којима ђаци

наставу физичког васпитања изводе у неадекватним условима и простору. У Елемиру је у току изградња дечијег вртића, а вредност тих радова је 7,6 милиона динара. Новац је обезбеђен из градског буџета, а објекат ће бити на површини од 165 квадратних метара, обезбедиће простор за седамдесеторо деце, која ће у три смене похађати ово обданиште. Ж. Б.

БОРБА ЗА ПАРК У НАСЕЉУ СОДАРА

Не дају плућа града ПАНЧЕВО: Када се ружа ветрова спусти на Содару, ништа не може помоћи, чак ни четрдесетогодишње дрвеће не зауставља густи смог. Иако је панчевачка рафинерија, од које је загађење и долазило, поправила услове рада, па је ваздух чистији, становници овога дела Панчева и даље страхују. Овога пута од приватника, који је купио земљиште испред зграда у Улици Георги Дмитрова. Страхују да ће парк са 80 стабала бити уништен и да ће, како тврди један од иницијатора за његово очување Гојко Лазић, остати без плућа града. - Парк је формиран када смо се доселили, још 1968. године, а игралиште смо сами направили. Прошле године, на нашу иницијативу, „Градско зеленило“ поставило је клупе. Када дува из правца рафинерије, овде је као да сте бацили дим-

Дечје игралиште у парку

ну бомбу. Ако останемо без стабала, бићемо као без плућа, јер је Панче-

Град немоћан пред приватним власништвом - Ми као град, не можемо да условљавамо приватног власника шта ће да ради на свом земљишту. О томе шта ће радити и на ком делу плаца ће уопште моћи да ради, зависи од детаљног урбанистичког плана, који је усвојен на прошлом заседању Скупштине града. Што се тиче водоводних и канализационих цеви, уколико буде намеравао да било шта гради, мораће да тражи сагласности јавних и јавнокомуналних предузећа. Тада ће добити одлуку на ком делу плаца ће моћи да постави објекат, што опет зависи од инфраструктуре, која је у земљи. Разумем своје комшије, знам да нам је потребно свако дрво, јер смо најзагађенији део центра, али морамо да се помиримо са чињеницом да је живети у центру града, привилегија - закључила је одборница Милица Тодоровић.

во ионако превише загађено - пожалио се Гојко Лазић. По његовим сазнањима, фирма „Конструктор” 2005. године урадила је пренамену земљишта око зграде, које је дато на коришћење Војсци 1968. године, а затим то земљиште продала. - Када је извршена пренамена продали су плац приватнику из Војке. Он је ушао у кооперацију са још два приватника из Словеније и сад земљиште има три власника. Земљиште на којем је изграђена зграда Тамиш капија продали су неком трећем. Власници су тражили, од градске власти и од грађевинског сектора Панчева, да им одобре глобални план, по коме би, на месту где је сада парк, сазидали две шесто-

УСПЕХ ПРИХВАТИЛИШТА ЗА НАПУШТЕНЕ ЖИВОТИЊЕ

Пси збринути на хуман начин

ЗРЕЊАНИН: Прихватилиште за напуштене животиње у Зрењанину, од отварања 2005. године до данас, у многоме је напредовало, како технички, тако и кадровски, оценила је директорка ЈКП “Чистоћа и зеленило” Биљана Глигић, и констатовала да град данас има модерно прихватилиште, као и да се бројне сре-

дине у Србији угледају на овдашњи модел решавања проблема паса луталица. Глигићева је додала да Прихватилиште за псе и мачке, које функционише у оквиру поменутог јавног предузећа, ради у складу са Законом о добробити животиња што потврђује и скорашњи извештај ветеринарске инпекције која је спрове-

ла надзор и утврдила да нема примедби на објекте прихватилишта, евиденције које се воде у складу са прописима, али ни на здравствено и кондиционо стање паса који се налазе овде. - До пре шест година на улицама Зрењанина могао се видети велики број паса луталица. Међутим, отварањем привременог прихватилишта, број паса на улицама постепено се смањивао. Отварање прихватилишта значило је и почетак хуманог третирања животиња, почев од самог чина хватања, збрињавања, исхране, ветеринарске неге, стерилизације до удомљавања – истакла је директорка “Чистоће и зеленила”. Оно што је новина у решавању проблема паса луталица, јесте ЦНР програм који су почели да спроводе град Зрењанин, ЈКП “Чистоћа и зеленило” и Друштво за заштиту животиња Ђурђево. Тај програм подразумева хватање напуштених и изгу-

бљених паса, стерилизацију, вакцинацију против беснила, третман против ендопаразита и ектопарази-

Удомљавање љубимаца ЈКП “Чистоћа и зеленило” позвала је грађане који желе да удоме кућног љубимца да се јаве на број телефона 064/81168-78. Такође, на сајту предузећа заинтересовани грађани могу да виде фотографије паса спремних за удомљавање. Удомљавање је сваког четвртка од 14 до 16 часова. та, обележавање и враћање здравих, неагресивних животиња на подручје на којем су и ухваћени. - Што је такође битно, поступак представља хумани начин збрињавања животиња. Пси који прођу овај програм, чувају територију од нових паса и тако се популација стабилизује, док не почне да се смањује услед старости – објаснила је Глигићева. Ж. Б.

спратнице - објаснио је Лазић, уз напомену да Војску, која је била корисник земљишта, нико ништа није питао. - Чини се да ми живимо на туђем земљишту. Без питања Војске, извршена је пренамена земљишта, на којем је сва инфраструктура и гас и водовод и струја, главна канализација, кишна канализација. „Урбанизам“ им је одобрио план, а сад је питање да ли ће то да уради Градско веће и Градска скупштина - запитао се представник грађана из Улице Георги Димитрова. Одговор на Лазићево питање потражили смо код градске одборнице насеља Содара Милице Тодоровић. - Цео тај потез, где се налази парк и старе зграде у Георги Димитрова, као и нова зграда Тамиш капија, налази се на приватном земљишту. Зграде се јесу звале Војне и ту су станове добијала војна лица, а да ли то значи да и земљиште припада војсци, то заиста не знам - одговорила је Милица Тодоровић. - Парк, та травната површина на којој се налази растиње, дечје игралиште, као и саме зграде приватно су власништво. Својевремено је све било у власништву фирме ГИК „Конструктор“. На месту на којем се налази Тамиш капија налазила се њихова асфалтна база, ту је био погон, где се правио грађевински материјал за изградњу објеката и инфраструктуре. Током транзиције, изгубили су свој капитал. Легалним путем све је ишло на продају и објекте, који су припадали „Конструктору”, откупио је приватник. З. Драгојевић

На изложби 450 паса

МАРТОНОШ: Четврта међународна изложба паса свих раса „CACIB 2012 - Кањижа”, одржаће се сутра у Мартоношу у организацији Кинолошког друштва Кањижа. За изложбу је пријављено 450 кућних љубимаца из одгајивачница Србије, Мађарске, Румуније и других околних земаља. Увођење паса је до 9,30 сати на игралишту Фудбалског клуба „Јединство” у Мартоношу, удаљеном пет километара од Кањиже, а након свечаног отварања реномирани међународни жири ће оцењивати псе, све до 14 сати, када ће бити проглашени победници. М. Мр.

subota24.mart2012.

c m y

vojvodina

dnevnik

КУПОВИНА НЕКАДАШЊЕ КАСАРНЕ „СЕРВО МИХАЉ” ПРЕД ОДБОРНИЦИМА КИКИНДСКЕ СКУПШТИНЕ

Општини 48 хектара за разне намене КИКИНДА: На седници Скупштине општине Кикинда заказаној за уторак одборници ће, између осталог, одлучивати о прибављању бившег комплекса касарне у јавну својину Општине. Локална самоуправа залаже се да се што више објеката које је Кикинда градила и који припадају граду буду и враћени назад. Тако је недавно враћена имовина Земљорадничке задруге „Кикинда” након стечаја. - Пре три године Општина је обавестила Министарство одбране да жели да откупи Дом војске и комплекс некадашње касарне „Серво Михаљ”, која је Мастер планом министарства уврштена

у објекте који нису неопходни за функционисање Војске Србије каже заменик председника општине Милош Латиновић. Једну парцелу, потез Шумица, смо већ откупили и ово неизграђено грађевинско земљиште припада општини. Сада је на реду

откуп касарне. Пре девет месеци локални парламент донео је одлуку о откупу, али смо чекали да се касарна понуди на тржишту како би цена била нижа. Дописом од 13. марта Министарство одбране обавестило је општину о снижењу почетне

„Тера” сигуран станар Једини дефинисан простор у касарни је онај намењен „Тери”, а све остало ће бити регулисано Планом детаљне регулације. „Тера” ће заузимати мањеж у оквиру касарне који је под заштитом државе. У касарни се налазе и три спаваоне, амбуланта, менза, кухиња, магацин и друге зграде. Овај простор биће намењен културно-образовним садржајима и услужно-привредним делатностима које не угрожавају животну средину.

вредности комплекса за 20 процената и за објекат сада треба издвојити 836.000 евра. Рок за исплату је пет година, односно 60 месечних рата. Најважније је, додаје Латиновић, да локална самоуправа после исплате прве годишње рате постаје власник простора који има 48 хектара: Простор ће бити намењен привреди, туризму, култури. Ради се о делу града који се може развијати тако да има културолошке, друштвене и све друге понуде. Део касарне, који има комуналну инфраструктуру и објекте, предвиђен је за Музеј и колеџ „Терра”. А. Ђуран

РАЗОЧАРАНИ САСТАНКОМ У ОПШТИНИ КУЛА, МЕШТАНИ НАЈАВЉУЈУ ПРОТЕСТ

Од Бегејца и пацови побегли

КУЛА: Становници улице Иве Лоле Рибара у Кули, која се налази уз канал који мештани зову Бегејац, жале се на насносан смрад, који се шири из овог водотока. Тај проблем Куљана постоји већ неколико година, али, како кажу, у последње време је неподношљиво. Мештани овог дела Куле истичу да им чак ни Велики бач-

улице Иве Лоле Рибара. Анђелија Радовић, чији се ресторан и кућа налазе између Бегејца и Великог бачког канала, каже да је смрад посебно изражен последњих пар недеља. - Непријатни мириси су неподношљиви, али што је најстрашније, ми смо на то већ навикли. Ипак, одражава нам се и на по-

Састанак у Општини Кула

ки канал, који се сматра најзагађенијим водотоком у Европи не смета као Бегејац. - Ми немамо решен проблем канализационе мреже и све фекалије одлазе директно у Бегејац. На све то, долазе нам и фекалије из Црвенке, јер су тамо затрпали део канала који протиче кроз место - огорчени су становници

вим овде, не могу никуда без пумпице. Ово је страшно – прича Лончарић. Мештани овог дела Куле додају да су пре неколико година имали великих проблема са пацовима, али, како кажу, више ни глодари неће да живе поред Бегејца. Због проблема који имају, грађани су затражили пријем у општи-

Ерски, могуће неутралисање непријатних мириса из канала. Састанку је присуствовао и бивши председник општине Кула Светозар Буквић, који је употребу овог патента навео као могуће решење. Грађани који су присуствовали састанку, отишли су разочарани, јер, како кажу, челници кулске

Анђелија Радовић испред своје куће код Бегејца

сао, јер држимо ресторан. Нешто мора да се предузме, како би овај проблем био решен – нагласила је Радовић. Један од становника улице Иве Лоле Рибара Стјепан Лончарић истиче да се у овај део Куле доселио пре шест година. - Од тада је и почео мој проблем са здрављем. Од када жи-

ну Кула. Тим поводом, одржан је састанак на којем су присуствовали представници Принудне управе, ЈВП „Воде Војводине”, ДВП „Бачка“, као и неколико јавних предузећа кулске општине. Тада је представљен и патент приватне фирме „Еко - рем”, уз помоћ којег је, према речима власнице ове фирме Костадинке

општине ће потрошити велику количину новца, како би смрад привремено био неутралисан, пред предстојеће изборе, а после ће све бити поново исто. Незадовољни Куљани су најавили и протестни скуп 8. априла, како би поново покушали да укажу надлежнима на проблем са којим морају да живе. М. Кековић

Др Жељко Катић и др Светлана Мраковић

ЦТГ АПАРАТ ЗА ДОМ ЗДРАВЉА У НОВОЈ ПАЗОВИ

Бољи заштита и праћење трудница

НОВА ПАЗОВА: После гинеколошке амбуланте Дома здравља „Др Јован Јовановић Змај” у Старој Пазови и одељење гинекологије у Новој Пазови је добило ЦТГ апарат, што је значајан корак у борби за већи наталитет на овом подручју. Како објашњава директор Дома здравља, др Жељко Катић, апарат је обезбеђен на иницијативу др Светлане Мраковић, руководиоца клиничко биохемијске лабораторије, која је предложила да се један нерентабилан апарат за тестове коагулације замени за ЦТГ апарат са Општом болницом у Сремској Митровици. Цена овог ЦТГ апарата је 1500 евра, а његов значај за труднице неупоредиво је већи, истакла је др Јелица Прокић, начелница одељења гинекологије Дома здравља објаснивши да се ради о кардио-то-

хографу, апарату неопходном установама примарне здравствене заштите трудница управо за адекватно праћење трудноће, нарочито после шестог месеца. Овим уређајем се процењује стање бебе и евентуални степен угрожености. Директор Катић, уз значај апарата за бољу заштиту трудница, истакао је и да ће овај уређај значајно уштедети време и новац будућим мајкама, јер су до сада ту врсту контрола могле да обаве у Старој Пазови, Земуну или Сремској Митровици, а то је, обзиром на повећану осетљивост жена у трудноћи, представљало велику тешкоћу. Пошто такав апарат поседује и амбуланта у Старој Пазови, неће бити ни гужви приликом заказивања те врсте контрола, кажу у Дому здравља. А. Мали

dRU[TvO

dnevnik FOND ZA ZDRAVSTVENO OSIGURAWE TERETI POJEDINE LEKARE ZA KR[EWE PRAVILNIKA

Pro pi si va li le ko ve bez mi {qe wa spe ci ja li ste Kon tro la Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we utvr di la je da je to kom pro {le go di ne 885 le ka ra u do mo vi ma zdra vqa pro pi si va lo po je di ne le ko ve bez ovla {}e wa. Zbog kr {e wa Pra vil ni ka o pro pi si va wu le ko va, ko ji pre ci zi ra da se po je di ni le ko vi mo gu pro pi si va ti sa mo uz mi {qe we le ka ra spe ci ja li sta, od tih le ka ra se tra ì da vra te Fon du tri mi li o na di na ra. Na zah tev Fon da da le ka ri vra te no vac o{tro su re a go va li pred stav ni ci sin di ka ta. – Ne do pu sti vo je da se od le ka ra ko ji su sa mo ra di li svoj po sao sa da tra ì da vra te no vac Fon du – ka è pred se di ca Po kra jin skog sin di ka ta za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti Voj vo di ne dr Du wa Ci vri}. – Dok to ri ni su o{te ti la Fond ne go su pru à li neo p hod ne zdrav stve ne uslu ge pa ci jen ti ma. Ne ra di se o zlo u po tre bi ne go o kr {e wu Pra vil ni ka ko ji ne pra ti po tre be pa ci je na ta. Upo zo ri li smo le ka re na to da ni {ta ne pot pi su ju ni ti bi lo {ta da pla }a ju, i da ne vra }a ju no vac Fon du.

U Re pu bli~ kom fon du za zdrav stve no osi gu ra we ka ù da su kri te ri ju me za pro pi si va we ne kog le ka do ne li stru~ wa ci, i to iz svih obla sti me di ci ne. – Fon du ni je u in te re su da ka `wa va le ka re, ali tra ì mo da se po {tu ju kri te ri ju mi ko ji su do ne ti na osno vu mi {qe wa i sta va stru ke, a {to je pre to ~e no u Pra vil nik – ka è port pa rol ka Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we Sa wa Mi ro sa vqe vi}. – Ni je re~ o ka `wa va wu ve} o me ri ko jom se no vac, ko ji je ne pra vil no po tro {en, vra }a osi gu ra ni ci ma. Fond ni ko me ni je ni na re dio ni ogra ni ~io pro pi si va we le ko va, ali po {to va wem Pra vil ni ka o pro pi si va wu le ko va è li se obez be di ti naj bo qa i naj ra ci o nal ni ja te ra pi ja za pa ci jen te. Ta ko |e ni je ta~ no da je Fond ogra ni ~io le ka ri ma u do mo vi ma zdra vqa broj ku ti ja le ka ko ji mo gu pro pi sa ti pa ci jen tu, ni ti je ogra ni ~io pro pi si va we sku pih le ko va. Pa ci jen tu ko jem je neo p ho dan naj sku pqi lek, do bi }e ga na te ret RF ZO-a, ali tre ba zna ti da naj sku pqi lek ni je uvek i za sva kog pa ci jen ta i naj bo qi. J. Barbuzan

Vak ci ne za rak plu }a bes plat ne? Mi ni star zdra vqa dr Zo ran Stan ko vi} iz ja vio je da to mi ni star stvo ne ma ni {ta pro tiv uvo za vak ci na za rak plu }a i da }e te vak ci ne, uko li ko pro |u te sti ra we u Sr bi ji, bi ti bes plat ne: – Ne ma mo ni {ta pro tiv to ga, na {a stru~ na ko mi si ja }e sa gle da ti sve efek te ko je vak ci na da je, a isto vre me no }e se na }i mo dus da kli ni~ ko is pi ti va we mo `e bi ti oba vqe no u na {im okol no sti ma – re kao je mi ni star. On je do dao da je raz go va rao s pred stav ni kom fir me ko ja za stu pa Ku bu i da je do go vo re no da qu di s Ku be ko ji su ra di li na vak ci ni do |u u Sr bi ju i upo zna ju do ma }e stru~ wa ke s re cep ti ma i re zul ta ti ma te vak ci ne.

„VELEFARM” PRED STE^AJEM

Bez po sla osta je 600 qu di? Naj ve }a srp ska ve le dro ge ri ja „Ve le farm” }e naj ve ro vat ni je oti }i u ste ~aj, ali nad le `ni tvr de da ne sta {i ce le ko va ne }e bi ti. Ste ~aj ni uprav nik Ivan Stan ko vi} re kao je da je za 2. april za ka za no ro ~i {te za raz ma tra we po kre ta wa ste ~aj nog po stup ka nad „Ve le far mom VFB”, ja vqa ju agen ci je. – Mo ja pret po stav k a je da }e “Ve l e f arm” si gur no oti }i u ste ~aj. Bi }e otvo ren ste ~aj ni po stu pak jer je blo ka da 20. mar ta bi la 5,6 mi li j ar d i di n a r a – iz ja vio je Stan ko vi}. [to se ti ~e Ve le f arm hol d in g a a. d, Stan ko vi} ka `e da je ro ~i {te

na pla te, fi nan sij ska si tu a ci ja kod ve }i ne tr go va ca le ko vi ma lo {a. U gru pa ci ji od 17 ve le dro ge ri ja, osim „Ve le far ma”, u ste ~a ju su „Vet prom he mi ka li je” i „Sr bo lek ve le tr go v i n a”. Ra ~ un je blo k i r an „Ju go he mi ji”, „Uni hem ko mu” i „Vet far mu”, {to zna ~i da je za

POSTUPAK ZA REHABILITACIJU GENERALA MIHAILOVI]A

No vo ro ~i {te 11. ma ja U Vi {em su du u Be o gra du ju ~e je po stu pak za re ha bi li ta ci ju Dra go qu ba – Dra `e Mi ha i lo vi }a na sta vqen sa slu {a wem sve do ka isto ri ~a ra dr Slo bo da na Mar ko vi }a, pred sed ni ka Dr `av ne ko mi si je za taj ne grob ni ce stre qa nih po sle Dru gog svet skog ra ta. Mar ko vi} je su du pre do ~io ne ko li ko do ku me na ta iz bri tan ske am ba sa de u Va {ing to nu ko je go vo re u pri log do ka zu Mi ha i lo vi }e ve ne sa rad we s oku pa to rom u Sr bi ji, a u usme nom is ka zu iz neo je

na la ze Ko mi si je za taj ne grob ni ce ko je uka zu ju na to da po sto je do ka zi da je Mi ha i lo vi} imao dru ga ~i ju ulo gu to kom Dru gog svet skog ra ta. Is ta kao je i da sva od li ko va wa ko je je Mi ha i lo vi} do bio post hum no i za `i vo ta ni je dan pred stav nik ze mqe ko ja mu ih je do de li la ni je tra `io da bu du vra }e na. Ma da prav ni za stu ni ci zah te va za Mi ha i lo vi }e vu re ha bi li ta ci ju tvr de da je po stu pak pri kra ju i da }e sud usko ro do ne ti od lu ku o re ha bi li ta ci ji, no vo ro ~i {te na

Novi Sad pod opsadom plakata protiv generala Uz broj ne re ak ci je bo ra~ kih, an ti fa {i sti~ kih i ne vla di nih or ga ni za ci ja i po je di na ca zbog pro ce sa re ha bi li ta ci je ge ne ra la Mi ha i lo vi }a, ju ~e je No vi Sad osva nuo ob le pqen pla ka ti ma An ti fa {i sti~ ke ak ci je No vog Sa da ko ji po ru ~u ju da dr `a va na taj na ~in oda je ”po ~ast na ci sti~ kim slu ga ma jer ~et ni~ ki ko ma dant ni je bio bo rac za slo bo du ve} sa rad nik na ci sta”.

ko jem }e se na sta vi ti iz vo |e we no vih do ka za za ka za no je za 11. maj. Zbog na ja ve me di ja da }e ju ~e bi ti do ne ta ko na~ na od lu ka o re ha bi li ta ci ji Dra `e Mi ha i lo vi }a,

vla da lo je ve li ko in te re so va we no vi na ra iz re gi o na, a is pred zgra de Vi {eg su da u Be o gra du pro te sto va li su pro tiv ni ci re ha bi li ta ci je ge ne ra la Mi ha i lo vi }a. Q. Male{evi}

PROJEKAT „BUDIMO ^UVARI GRA\ANSKIH VREDNOSTI”

Mla di su re surs, a ne pro blem – Me di ji se ~e sto ba ve mla di ma ka da ura de ne {to lo {e, po go to vo u vr {wa~ kom na si qu, ali va qa is ta }i i po zi tiv ne pri me re, ko ji mo gu bi ti in spi ra ci ja i mla |i ma i sta ri ji ma. Je dan od ta kvih je i upra vo za vr {e ni pro je kat „Bu di mo ~u va ri gra |an skih vred no sti“, ko ji mla de i me di je sta vqa na istu stra nu, kao part ne re. Isto vre me no, na {e mi ni star stvo ve} tri go di ne po dr à va kon kurs za naj bo qu lo kal nu omla din sku ak ci ju Lo kAk ci ju, a od la ne i kon kurs za Naj Pri ~u, gde uz po dr {ku re gi o nal nih i lo kal nih me di ja pod sti ~e mo mla de qu de da bu du ak tiv ni ji u okvi ru svo je lo kal ne za jed ni ce – iz ja vi la je na za vr {noj sve ~a no sti po vo dom za vr {et ka po me nu tog pro jek ta i do de le na gra da naj u spe {ni ji ma u Lo kAk ci ji i Naj Pri ~i dr àv na se kre tar ka za omla di nu Iva na Ko va ~e vi}. – Ukup no 32 pri ~e o to le ran ci ji, dru gar stvu i so li dar no sti, te 51 pri ja vqe na vo lon ter ska ak ci ja ja sno po ka zu ju da mla di qu di s ko ji ma se ra di lo po se du ju do voq no zna wa i ener gi je, da su re surs, a ne pro blem na {eg dru {tva, sa mo im tre ba pru ì ti ve }u {an su. Sve ~a ni skup odr àn je u be o grad skom ho te lu „Pa las“ u or ga ni za ci ji Udru è wa „Gru pa Pro ces“, gde su pre zen to va na is ku stva vi -

Na zajedni~kom poslu (i zadovoqstvu): laureati i organizatori

{e me se~ nog ra da mla dih s lo kal nim me di ji ma u osam gra do va: Be ~e ju, Vra wu, Zre wa ni nu, Iva wi ci, Kra gu jev cu, Le skov cu, Pe trov cu na Mla vi i ^a~ ku. – Na {i part ne ri su re a li zo va li osam lo kal nih ak ci ja u ko ji ma je u~e stvo va lo vi {e od 200 mla dih, ob ja vqe no je pre ko 50 me dij skih pri lo ga u lo kal nim no vi na ma, ra di ju i te le vi zi ji – do da la je u ime Udru `e wa „Gru pa Pro ces“ Iva na Ili}-[un de ri}. – Re a li zo va li smo kon kurs Lo kAk ci ja 2011. i Naj Pri ~a 2011. Ve} raz mi {qa mo o no vim ak tiv no sti ma {i rom

Sr bi je. Dvo dnev na vo lon ter ska ak ci ja u mul ti et ni~ kom se lu Ku cu ra, po ime nu „Pru `i i ti svo ju ru ku“, le tos je ob ra do va la me {ta ne, ali i 150 mla dih u~e sni ka, pa ne ~u di {to je pro gla {e na za naj bo qu lo kal nu ak ci ju 2011. go di ne. – Ciq na {e ak ci je bio je da pod stak ne mo ak ti vi zam i da po mog ne mo oni ma ko ji ne mo gu sa mi da ura de ne ke po slo ve – re kao nam je po sle pri ma wa na gra de za naj u spe {ni ju lo kal nu ak ci ju u 2011. go di ni Mi lan Ne di}, u dru {tvu se stre Ana ma ri je i Je le ne Du da{. – Ob ja vi li smo to na in ter ne tu i

to kom 9. i 10. ju la oku pi li su se mla di ne sa mo iz Ku cu re i obli `weg Vr ba sa ne go i iz mno gih dru gim me sta. Dva da na smo ko si li tra vu na jav nim po vr {i na ma, ~i sti li par ko ve, far ba li auto bu sku sta ni cu, {ko lu, ure di li pro stor oko cr kve i me sne za jed ni ce, po ma ga li sta ri jim oso ba ma u ob ra di ba {te, uno si li im dr va i kre ~i li ku }e... Si nu lo je se lo po sle na {e ak ci je. Na gra da ko ju smo do bi li do dat ni nam je sti mu lans da, ~im se vre me ma lo sta bi li zu je, kre ne mo u no vu ak ci ju ure |e wa se la i po ma ga wa oni ma ko ji ne mo gu sa mi da ura de ne ke stva ri u oku} ni ci. Dru go me sto po de li le su dve ak ci je: „Vo lim svoj park“, u re a li za ci ji Omla din skog klu ba Zre wa nin, i „Eko-kul tur ni vo lon ter ski kamp“ u re a li za ci ji Udru `e wa gra |a na Kul tur ni cen tar „Lift„ iz ^a~ ka, dok je tre }a na gra da pri pa la mla dim stu den ti ma iz Obre nov ca i wi ho voj ak ci ji „Mu zej slo bod ne qu ba vi“. Pr vu na gra du na pre mi jer nom kon kur su za Naj Pri ~u do bi la je mla da Zre wa nin ka Ta wa Du ki} za pri ~u „Ma {ta li {te“, ko ja se pr vo ukqu ~i la u ak tiv no sti pro jek ta „Bu di mo ~u va ri gra |an skih vred no sti“, a on da od lu ~i la da na pi {e pri ~u i po sre }i lo joj se. V. Jankov

VESTI

Reprogramirawe duga veledrogerijama Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} iz ja vio je da o~e ku je da }e na jed noj od na red nih sed ni ca Vla da Sr bi je do ne ti od lu ku o re pro gra mi ra wu i is pla ti du ga od 28 mi li jar di di na ra, ko li ko RF ZO i dru ge zdrav stve ne usta no ve du gu ju ve le dro ge ri ja ma: – Di na mi ka is pla te du go va wa je na pra vqe na, ona je sa da na ko rek ci ji u RF ZO-u i kod do ba vqa ~a, i na dam se da }e do go vor bi ti po stig nut za mak si mal no dve ne de qe – na veo je mi ni star. za ras pra vqa we o po kre ta wu ste ~aj nog po stup ka za ka za no za 26. april. – Uko li ko „Ve le farm” u po ne de qak ode u ste ~aj, bez po sla }e osta ti oko 600 qu di – ka `e jed na od za po sle nih Mi le na Fi li po vi}, i do da je da je na po sled wem sa stan ku sa ste ~aj nim uprav ni kom sa op {te no da }e 24. ili 26. apri la svi za po sle ni prak ti~ no do bi ti ot kaz. U Udru `e wu ve le dro ge ri ja na vo de da je zbog ne mo gu} no sti

subota24.mart2012.

go di nu da na bez po sla osta lo vi {e od 1.000 qu di. Tr `i {te le ko va u Sr bi ji vred no je 740 mi li o na evra, a po lo vi na svih po slo va oba vqa se s dr `a vom. Iz Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we su po ru ~i li da, i po red to ga {to mno gi pro iz vo |a ~i le ko va u po sled we vre me po slu ju lo {i je, a ne ki ~ak sta vqa ju i ka ta nac na vra ta, tre nut no ne ma ne sta {i ce, ni ti se o~e ku je ne sta {i ca le ko va.

Sa hra na kne za Pa vla na je sen

Na gra |e ni voj vo |an ski no vi na ri

Vla da Sr bi je for mi ra la je Or ga ni za ci o ni od bor za eks hu ma ci ju i pre nos po smrt nih osta ta ka ~la no va po ro di ce Ka ra |or |e vi} u po ro di~ nu krip tu cr kve sve tog \or |a na Oplen cu. Za pred sed ni ka Od bo ra ime no van je pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, a za ~la no ve mi ni star ve ra i di ja spo re Sr |an Sre} ko vi}, mi ni star kul tu re Pre drag Mar ko vi}, dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu prav de Slo bo dan Ho men i po sla nik Sr |an Mi li vo je vi}. U Od bo ru su i aka de mik Dra go qub @i vo ji no vi}, vla di ka {u ma dij ski Jo van, ~lan Krun skog sa ve ta Du {an Ba bac, kwe gi wa Je li sa ve ta Ka ra |or |e vi}, pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka Slo bo dan Mar ko vi}, am ba sa dor u Fran cu skoj Du {an Ba ta ko vi}, am ba sa dor u Ame ri ci Vla di mir Pe tro vi}, am ba sa dor u [vaj car skoj Mi lan St. Pro ti}, Vo ji slav Pa vlo vi} iz Bal ka no lo {kog in sti tu ta i isto ri ~ar Bo jan Di mi tri je vi}. Kwe gi wa Je li sa ve ta Ka ra |or |e vi}, na ~i ji je zah tev do ne ta od lu ka o re ha bi li ta ci ji kne za Pa vla, o~e ku je da ve} na je sen u otax bi nu iz [vaj car ske bu du pre ne ti we go vi po smrt ni osta ci i da bu de sa hra wen uz dr `av ne po ~a sti. Zbog ve o ma kom pli ko va ne pro ce du re pre no sa po smrt nih osta ta ka ne iz ve sno je da li }e do ta da bi ti obez be |e ni svi uslo vi da i po smrt ni osta ci dru gih ~la no va po ro di ce Ka ra |or |e vi} bu du do pre mqe ni u Sr bi ju i u isto vre me sa hra we ni u po ro di~ nu krip tu cr kve na Oplen cu. Q. M.

Pen zi o ni sa nom no vi na ru „Ne deq nih no vi na” u Ba~ koj Pa lan ci i du go go di {wem sa rad ni ku agen ci je Ta njug iz te op {ti ne Pe ri Do {e nu ju ~e je pre de sed nik Udru è wa no vi na ra Sr bi je – Dru {tva no vi na ra Voj vo di ne Pe tar ]ur ~i ja uru ~io na gra du za ì vot no de lo „Sve to zar Mi le ti}”. Na gra du „Ja {a To mi}” do bio je du go go di {wi no vi nar iz Oxa ka Slo bo dan Mi ri}, sa da do pi snik „Ve ~er wih no vo sti” iz te op {ti ne, dok je na gra da „Di mi tri je Fru {i}” pri pa la no vi na ru Ra dio-No vog Sa da Qu ben ku Zvi zdi }u. Po ve qa s ime nom jed nog od osni va ~a „No vi na serb skih” uru ~e na je osni va ~u „Ars aka de mi je” @eq ku Sa vi }u. Na gra du „Dr Pe tar Dre zgi}” ì ri je do de lio Ko sti Ra je vi }u, ured ni ku dru {tve noeko nom ske ru bri ke u no vo sad skom dvo ne deq ni ku „Po qo pri vred nik”. Pred sed nik UNSDNV-a Pe tar ]ur ~i ja is ta kao je da ta or ga ni za ci ja u Voj vo di ni oku pqa vi {e od 400 ~la no va. M. B.

U Sr bi ji sve ma we tu ber ku lo znih – Go di {wa sto pa re gi stro va nih slu ~a je va tu ber ku lo ze u Sr bi ji opa la je pro {le go di ne na 21 slu ~aj na 100.000 sta nov ni ka, s ra ni jih 37 – re kla je me na xer ka pro jekt ne je di ni ce Mi ni star stva zdra vqa za tu ber ku lo zu dr Na ta {a La za re vi}. Ona je po vo dom Svet skog da na bor be pro tiv tu ber ku lo ze, 24. mar ta, ko ji se obe le `a va pod

slo ga nom „Za jed no pro tiv tu ber ku lo ze”, uka za la na to da pre li mi nar ni po ka za te qi za 2011. go di nu uka zu ju na da qi pad u~e sta lo sti tu ber ku lo ze u Sr bi ji. Pred sed nik Cr ve nog kr sta Sr bi je prof. dr Dra gan Ra do va no vi} je ka zao da ta or ga ni za ci ja ima od li~ nu sa rad wu s pul mo lo {kim slu `ba ma {i rom Sr bi je i, po seb no, zdrav stve nim rom skim me di ja tor ka ma i dru gim part ne ri ma na te re nu.

„Evrop ski kva li tet” no vo sad skom VP[-u Me |u na rod ni So kra tov ko mi tet Evrop ske po slov ne skup {ti ne (EBA, Oks ford, Ve li ka Bri ta ni ja) do de lio je, 21. mar ta, na sve ~a no sti „Do stig nu }a 2011„ u Lon do nu, me |u na rod nu na gra du „Evrop ski kva li tet” Vi so koj po slov noj {ko li stru kov nih stu di ja u No vom Sa du. Ka ko sa op {ta va ju iz VP[-a, oni su pr va vi so ka {ko la iz Sr bi je ko ja je do bi la ovo pri zna we, a ta „pre sti `na na gra da do de qu je se kom pa ni ja ma i obra zov nim in sti tu ci ja ma ko je od go va ra ju naj vi {im ni vo i ma kva li te ta i kon ku rent no sti”. U obra zlo è wu za do de lu na gra de is tak nu to je da je VP[ kao obra zov na in sti tu ci ja „jed na od vo de }ih na do ma }em tr ì {tu u obla sti obra zo va wa”, s ob zi rom na we nu „po li ti ku u obla sti kva li te ta, po ve }an broj pru è nih uslu ga, kao i stra te gi ju dru {tve no od go vor nog po slo va wa...” Na gra du je, na sve ~a no sti u Lon do nu, uru ~io pred sed nik Evrop ske po slov ne skup {ti ne Xon Ne ting di rek to ru VT[-a prof. dr Ra do va nu To mi }u, ko ji na is toj sve ~a no sti po stao ~lan Klu ba rek to ra Evro pe (CRE). E. D.

crna hronika

subota24.mart2012.

dnevnik

c m y

ZBOG SUM WE DA JE PO ^I NIO ZLO ^IN NAD SRP SKIM CI VI LI MA NA KO SO VU

Uhap {en pri pad nik OVK – Srp ska po li ci ja je uhap si la pri pad ni ka biv {e Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va Burija Taqatu zbog sum we da je iz vr {io rat ni zlo ~in nad srp skim ci vi li ma u Pri zre nu 16. ju na 1999. go di ne – re kao je ju ~e Ta nju gu za me nik tu ì o ca za rat ne zlo ~i ne Bruno Vekari}. Ta qa ta je uhap {en pre dva da na u Mer da ru. Po Ve ka ri }e vim re ~i ma, Ta qa ta je osum wi ~en da je s jo{ dva li ca, na o ru àn auto mat skim oru` jem i no è vi ma, u{ao u stan srp ske po ro di ce ko ju su fi zi~ ki zlo sta vqa li, opqa~ ka li, a za tim uz pret we pro te ra li iz sta na u na se qu Or -

ta kol i iz gra da Pri zre na. Ka ko je ka zao, osum wi ~e ni je u pri tvo ru u Po à rev cu, po {to se po stu pak vo di u po à re va~ kom su du. – O~e ku jem da }e pred met pre }i u nad le `nost Ode qe wa za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du jer rad wa iz vr {e wa ima sva obe le` ja kri vi~ nog de la rat nog zlo ~i na pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva – ka zao je Ve ka ri}. On je na po me nuo da su Tu ì la {tvu za rat ne zlo ~i ne do stup ni o{te }e ni, od no sno srp ska po ro di ca nad ko jom je zlo ~in iz vr {en, {to je ve o ma bit no za vo |e we ovog po stup ka.

TRO JI CA UHAP [E NA U BE O GRA DU

Li si ce zbog pi ra te ri je do ma }ih fil mo va Po na lo gu Tu ì la {tva za vi so ko teh no lo {ki kri mi nal, be o grad ska po li ci ja je uhap si la tri osum wi ~e na za di stri bu ci ju ko pi ja fil mo va do ma }e ki ne ma to gra fi je „Usta ni~ ka uli ca”, „Pa ra da” i „[e {ir pro fe so ra Vu ji }a”. Tu ì lac za vi so ko teh no lo {ki kri mi nal Branko Stamenkovi} re kao je ju ~e Ta nju gu da se osum wi ~e ni te re te za kri vi~ no de lo neo vla {}e ne upo tre be autor skih pra va, po zna ti je kao pi ra te ri ja, za ko je je za pre }e na ka zna do pet go di na za tvo ra. – Uhap {e ni su ne sa mo pro da vac ko pi ja fil mo va ve} i li ca osum wi ~e na za or ga ni za ci ju i di stri bu ci ju pi rat skih sni ma ka – re kao je Sta men ko vi}. Pri li kom hap {e wa kod osum wi ~e nih je pro na |e na i od u ze ta od re |e na ko li ~i na ko pi ra nog ma te ri ja la, ka zao je on, i do dao da }e bi ti na sta vqen po stu pak u tom pred me tu ra di ot kri va wa svih u~e sni ka tog lan ca ne za ko ni te di stri bu ci je. Tu ì lac je is ta kao da }e, u sa rad wi s po li ci jom, bi ti pred u ze te sve rad we da bi se sta lo na put pi ra te ri ji, po seb no ka da je u pi ta wu do ma }a ki ne ma to gra fi ja.

PO LI CI JA TRA GA ZA KRI STI NOM MO ^AN

Osum wi ~e na za pre va re Kristina Mo~an (1981), dr à vqan ka Ru ske Fe de ra ci je s bo ra vi {tem u Pan ~e vu, osum wi ~e na je da je po ~i ni la vi {e kri vi~ nih de la pre va re ta ko {to je obi la zi la pred u ze }a i usta no ve u ko ji ma pre te `no ra de è ne, kao na vod na pred stav ni ca ugled ne ru ske fir me ko ja otva ra pred stav ni {tvo u Sr bi ji. Woj se pri pi su je da je, po sle krat kih pre zen ta ci ja ko zme ti~ kih pro iz vo da za za po sle ne, uzi ma la od wih po 3.500 di na ra za ko zme ti~ ke uslu ge ko je }e, na vod no, pru ì ti u na re de nom pe ri o du. No vo sad ska po li cij ska upra va po zi va oso be ko je su, even tu al no, bi le `r tve ova -

Kri sti na Mo ~an

kve pre va re da se ja ve na te le fon broj 064/ 613–0782.

S MO STA-GA SO VO DA NA DU NA VU U KO VI NU

Ukra de na me tal na ga zi {ta Pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je Po li cij ske upra ve u Pan ~e vu, Po li cij ske sta ni ce u Ko vi nu, li {i li su slo bo de i za dr `a li D. D. (1979) i A. R. (1988) iz Ko vi na zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo te {ke kra |e. Pri ve de ni se sum wi ~e da su od ok to bra pro {le go di ne do po ~et ka mar ta

2012. go di ne, na Du na vu u Ko vi nu s me tal nog mo sta-ga so vo da od no si li me tal na ga zi {ta. Ti me je pri ~i we na ma te ri jal na {te ta JP „Sr bi ja gas„ iz No vog Sa da ve }a od 2,5 mi li o na di na ra. Pro tiv ime no va nih }e bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va nad le `nom tu `i la {tvu u Pan ~e vu. Z. Dg.

ZA PLE WE NA RO BA VRED NA 56.000 EVRA: Ca ri ni ci su na gra ni~ nom pre la zu „Gra di na” u dva pre kr {a ja spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa tek stil ne ro be, ~i ja se vred nost pro ce wu je na 56.000 evra, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na. I u jed nom i u dru gom slu ~a ju ra di se o tur skim ka mi o ni ma, ko ji su pre vo zi li tek stil nu ro bu iz Tur ske u Poq sku. Oni su, osim ured no pri ja vqe ne gar de ro be, u ka mi on i ma ima li i ve }e ko li ~i ne ne pri ja vqe ne, ko ja je pri vre me no za dr `a na do okon ~a wa po stup ka pred nad le `nim su dom. M. B.

Ce ca u hod ni ku su da s po klo nom od obo `a va te qa

Sve tla na Ra ` na to vi} iz la zi iz Pa la te prav de

OD LO @E NO SU \E WE PE VA ^I CI SVE TLA NI RA @NA TO VI] I WE NOM ZE TU ZBOG NA SI QA

Oco ko qi} po no vo ni je do {ao zbog bo le sti Su |e we eks pred sed nicи FK „Obi li}“ pe va ~i ci Svetlani Ra`natovi} i we nom ze tu fud ba le ru Predrgu Ocokoqi}u, op tu è nim za na sil ni~ ko po na {we 18. ju na 2007. pre ma Aleksandru Olarevi}u, di rek to ru FK „Mla di pro le ter”, ju ~e je od lo è no dru gi put za re dom jer se Oco ko qi} zbog bo le sti po no vo ni je po ja vio pred Pr vim osno vim su dom u Be o gra du. Po stu pa ju }a su di ja Danijela Ko{ je no vi ter min su |e wa za ka za la za 8. jun, a advo ka ti ma od bra ne je na lo ì la da su du u ro ku od se dam da na do sta ve pro to kol o le ~e wu Oco ko -

qi }a, na osno vu ko jeg }e do ne ti od lu ku o to me da li }e okri vqe nom po sla ti po ziv ili na re di ti we go vo po li cij sko pri vo |e we. Kad se u ter mi nu u ja nu a ru Oco ko qi} pr vi put ni je po ja vio zbog bo le sti, we gov advo kat Mi{a Petrovski je do sta vio su du me di cin sku do ku men ta ci ju o we go vom le ~e wu. Po pu lar na folk-pe va ~i ca Sve tla na Ra `na to vi} je i ju ~e do {la na su |e we, a u be o grad skoj Pa la ti prav de su se po ja vi li i we ni fa no vi ko ji su joj po klo ni li cve }e i pli {a nu igra~ ku.

Op tu `ni ca te re ti Ra `na to vi }e vu i Oco ko qi }a da su se 18. ju na 2007. po na {a li na sil ni~ ki pre ma Alek san dru Ola re vi }u dok su se ras pra vqa li o upra vqa~ kim pra vi ma nad fud bal skim klu bom ko ji o{te }e ni na zi va „Mla di pro le ter”, a okri vqe ni „Mla di Obi li}“. Op tu `ba na vo di da je „Ra `na to vi }e va upu ti la psov ke i pret we Ola re vi }u, a da ga je Oco ko qi} uda rio pe sni com u de snu stra nu li ca, na nev {i mu lak {e po vre de“. Na su |e wu kra jem de cem bra Ra `na to vi }e va i Oco ko qi} su u pot pu no sti od ba ci li op tu `be. J. J.

U NO VOM SA DU PO ^E LO SU \E WE BI QA NI MA [E VI] IZ SA VI NOG SE LA, KOD VR BA SA, ZBOG UBI STVA SU PRU GA

„Ubi la sam ga da ne bi on me ne” Po tre sna is po vest Biqane Ma{evi} (1973) iz Sa vi nog Se la ko ju je iz ne la na ju ~e ra {wem glav nom pre tre su sud skog po stup ka u ko jem je op tu è na zbog ubi stva svog su pru ga Ni ko le Kr sto vi }a (1966), jo{ je je dan pri mer ka ko ig no ri sa we po ro di~ nog na si qa, naj ~e {}e do ve de do jo{ ve }e po ro di~ ne tra ge di je. Op tu `ni ca, ko ju na ovom su |e wu za stu pa za me nik VJT, Aleksandra Lu~i}, te re ti Bi qa nu da je 24. ok to bra pro {le go di ne iz vr {i la te {ko ubi stvo, ta ko {to je u ju tar wim sa ti ma se ki rom ubi la svo ga mu à Ni ko lu dok je le ào u kre ve tu. Bi qa na, ko ja je pri zna la ubi stvo, de taq no je opi sa la do ga |a je ko ji su pret ho di li kob nom ju tru ka da je od u ze la ì vot su pru gu. - To ve ~e je do {ao pri pit ku }i i od mah po ~eo s psov ka ma i pret wa ma. Go vo rio mi je da }e mi za bra ni ti da idem na po sao, opa lio mi je ne ko li ko {a ma ra i re kao da }e mo uju tru na sta vi ti, {to se ~e sto i de {a va lo u ta kvim slu ~a je vi ma. Pre tio je da }e ubi ti i me ne i mo je ko ji su me po sla li da ga ve} 20 go di na ner vi ram. Na kon to ga je oti {ao da leg ne, a ja sam osta la u stra hu {ta }e se de si ti. Ubr zo se i sin vra tio ku }i i is pri ~a la sam mu {ta se de si lo. On je po ku {ao da me smi ri, re kao mi da ne bri nem, ali i ka da je sin za spao, ja sam osta la bud na i upla {e na {ta }e bi ti uju tru - ka è Bi qa na. Pre ma we nim re ~i ma, oko dva sa ta uju tru je ~u la mu à ka ko usta je, iz la zi iz ku }e i vra }a se po sle ne ko li ko mi nu ta uz gun |a we i psov ke. - Po mi sli la sam da je uzeo bom bu ko ju sam zna la da dr ì ne gde na po qu, i uneo u ku }u. Bi la sam pre stra vqe na i ka da sam ~u la da je za spao, iza {la sam bo sa iz ku }e i iz {u pe do ne la se ki ru ko ju sam osta vi la po red svog kre ve ta. Oko se dam sa ti uju tru, ka da sam po di sa wu ~u la da se bu di, utr ~a la sam u we go vu so bu, pri {la kre ve tu i u mo men tu ka da me je po gle dao za mah nu la i uda ri la ga ne gde pre ma gla vi. Ne znam ko li ko pu ta sam ga uda ri la, ni ko jim de lom se ki re sam ga uda ra la. Iza {la sam iz so be i po ~e la da po vra }am u ku pa ti lu. Ka da sam

~u la da je pre stao da kr kqa, u{la sam u so bu i pre kri la ga po kri va ~em da sin ne bi vi deo taj pri zor. Po sle to ga sam pro bu di la si na i re kla mu {ta sam ura di la - re kla je Bi qa na svo je sve do ~e we. Na glav nom pre tre su pred sud skim ve }em ko jim pred se da va su di ja Zora Jamu{akov, Bi qa na je opi sa la svo jih dva de se tak go di na bra ka s Ni ko lom iz ko jeg ima ju

dru gi sve do ci, pro ble mi su po ~e li od sa mog po ~et ka za jed ni~ kog `i vo ta, jer je Ni ko la zah te vao ap so lut nu pa `wu svo je su pru ge, ~ak i na u{trb dvo je de ce ko je su do bi li u pr ve dve go di ne bra ka. - Za sva ku sit ni cu bi me is tu kao, a ni je {te deo ni de cu, pa ~ak ni svo ju maj ku, ko ju je u ne ko li ko na vra ta uda rio ka da bi po ku {a va la nas da za {ti ti. ^ak su

Ku }a u ko joj je po ~i we no ubi stvo

Maj ka ubi je nog pro me ni la is kaz Sve do ci, ko ji su da li svo je is ka ze to kom is tra ge, osta li su uz ma we iz me ne pri svo jim iz ja va ma i na ju ~e ra {wem glav nom pre tre su, a je di na ko ja je od u sta la od svog ra ni jeg is ka za je Qubica Krstovi}, maj ka ubi je nog Ni ko le, ko ja je na iz ne na |e we svih pri sut nih u sud ni ci re kla da ne sto ji iza onog {to je re kla is tra `nom su di ji, jer je u to vre me bi la u ve li kom {o ku. Ona je pri zna la da je wen sin bio prek ~o vek, ali je za raz li ku od pr vo bit ne iz ja ve, ne gi ra la da je i sa ma bi la `r tva si no vqe vog na si qa. Ju ~e su pred sud skim ve }em sve do ~i la i de ca okri vqe ne i po koj nog Ni ko le, ko ja su po tvr di la na vo de svo je maj ke. ]er ka je kroz su ze is pri ~a la ka ko je uvek bi la bli zu od {kri nu tih vra ta ka ko bi ~u la ako do |e do sva |e i po ku {a la da spre ~i o~ev na pad na maj ku. dva de se to go di {weg si na i go di nu da na mla |u }er ku. - Za svog mu `a sam se uda la ja ko mla da, jer sam za trud ne la ve} u ~e tvr tom raz re du sred we {ko le. Ta da sam raz mi {qa la o to me da okon ~am trud no }u ka ko bi na sta vi la {ko lo va we, ali bi lo je ka sno i on me je na go vo rio da se udam. ^i ni mi se da sam ga je di no u to vre me za i sta vo le la, po ne ta mla da la~ kom qu ba vi, ali br zo sam shva ti la da sam po gre {i la i da sam se uda la za pre kog i na sil nog ~o ve ka - za po ~e la je svo ju pri ~u Bi qa na. Pre ma we nom sve do ~e wu ko je su svo jim is ka zi ma po tvr di li i

i na {a de ca na u ~i la da mo ra ju da pa ze da ga slu ~aj no ne {to ne iz ner vi ra ju jer su zna la da on da sle de ba ti ne - re kla je Bi qa na. Pre ma we nim re ~i ma, ba ti na i mal ter ti ra wa ni je bi la po {te |e na ~ak i ni u vre me ka da je bi la u dru gom sta wu. - Jed nom pri li kom tre ba li smo da uba cu je mo ku ku ruz kod nas ku }i. On me je pi tao da li sam zva la mo ju fa mi li ju da do |u da nam po mog nu. Ob zi rom da su mo ji stal no do la zi li kod nas da nam po ma `u, re kla sam mu da me je sra mo ta opet da ih zo vem i da on na |e ne kog da nam po mog ne. Raz be sneo se, po ~eo da me psu je i

uda ra pe sni ca ma, iako sam bi la u po od ma kloj trud no }i, ~ak sam i na po ro |aj oti {la s ma sni ca ma - re kla je Bi qa na Pre ma we nim re ~i ma po sled wih par go di na ni je spa va la u is toj so bi sa su pru gom, a raz log za to je bio we no gla sno di sa we to kom sna zbog ~e ga je tra ìo da ona spa va u dru goj so bi. Me |u tim, uko li ko bi od bi la seks, sle di le bi ba ti ne i is te ri va we iz ku }e, na kon ~e ga bi de ca ~e ka la da otac za spe ka ko bi maj ku pu sti li u ku }u. Naj bi zar ni ji pri mer tor tu re ko ju je Bi qa na tr pe la od svog su pru ga je ste we na oba ve za da pra zni i pe re nok {ir ko ji je Ni ko la dr ào u spa va }oj so bi i u ko ji je no }u mo krio jer ga je, na vod no, mr ze lo da usta je i ide do ku pa ti la. - To je ne {to {to sam od svih kri la, jer me je bi lo sra mo ta da ne ko sa zna za to, a ako bi za bo ra vi la da to sre dim, do {lo bi do sva |e i ba ti na - re kla je Bi qa na. Na pi ta we sud skog ve }a zbog ~e ga je dva de set go di na tr pe la na si qe svog su pru ga, Bi qa na je od go vo ri la da je u par na vra ta po ku {a va la da ga osta vi, ali da je zbog stra ha da bi Ni ko la mo gao da na u di i woj i de ci i we noj fa mi li ji ipak na sta vqa la ì vot s wim. - Ka da sam pr vi put po ku {a la da ga osta vim, oti {la sam kod svo jih ro di te qa u ku }u. On je do {ao, na pao mog oca i po li ci ja ko ju smo zva li ga je od ve la. Me |u tim, ve} po sle 15 mi nu ta on me je na zvao i re kao „iz la zi ku~ ko na po qe ba ci }u vam bom bu u ku }u” i po {to sam zna la da ima bom be i da je u sta wu ta ko ne {to da ura di, ja sam se vra ti la da bi za {ti ti la de cu i mo je ro di te qe - pri ~a Bi qa na. Ona je opi sa la jo{ je dan po ku {aj da ras kr sti s mu èm, ka da je u prat wi bra ta oti {la u vr ba sku po li ci ju da ga pri ja vi. Me |u tim, ka da su joj re kli da pri ja vu ne mo gu da pod ne su oni, ve} da sa ma mo ra to da ona ura di, opet je pla {e }i se, ipak od u sta la i vra ti la se ku }i. Na sta vak glav nog pre tre sa u slu ~a ju ove po ri di~ ne tra ge di je za ka zan je za 16. maj. N. Per ko vi}

crna hronika

dnevnik U JED NOM NO VO SAD SKOM STA NU

Za te ~e ni pi {toq i ve}a suma novca? Pri li kom pre tre sa sta na u No vom Sa du ko ji ko ri sti Go ran J. (1983) iz Vr ba sa, po li ci ja je pre kju ~e pro na {la ze le nu biq nu ma te ri ju za ko ju se pret po sta vqa da je ma ri hu a na, pi { toq ka l i b ra 7,65 mm s okvi rom i jed nim met kom, kao i ve }u su mu do ma }eg i stra nog nov ca.

Go ra nu J. je od re |e no za dra à va we do sa slu {a wa kod de ùr nog is tra `nog su di je gde }e ga pri ve sti uz kri vi~ nu pri ja vu za neo vla {}e nu pro iz vod wu i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga i neo val {}e nu pro iz vod wu, dr à we, no {e we i pro met oru` ja, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. M. V.

OD LU KA RAS PRAV NOG VE ]A HA [KOG TRI BU NA LA

Od bi jen [e {e qev zah tev za pri vre me no oslo ba |a we Ras prav no ve }e Ha {kog tri bu na la od bi lo je ju ~e zah tev op tu è nog Vo ji sla va [e {e qa da bu de pu {ten na pri vre me nu slo bo du, sa op {te no je si no} u Ha gu. Na kra ju zavr{ne re~i, [e{eq je u utorak zatraìo da mu bude „ukinut pritvor”, u kojem je od 24. februara 2003. Rekao je da za pritvor ne postoje razlozi, zato {to ne postoji opasnost da bi on mogao da pobegne, niti da uti~e na svedoke. kako prenosi RTV, Ve}e predsedavaju}eg @ana-Kloda Antonetija taj zahtev je, me|utim, odbilo, uz obrazloèwe da [e{eq nije pruìo dovoqno uverqive dokaze da bi se s privremene slobode vratio na izricawe presude, te da ne bi uticao na svedoke, imaju}i u vidu da se protiv wega jo{ vode postupci zbog nepo{tovawa suda. Sudije su u odluci spomenule i da su nedavno naloìle sudskom sekretarijatu da odredi

lekare-specijaliste koji bi [e{eqa trebalo da detaqno pregledaju i utvrde, izme|u ostalog, da li je wegovo zdravstveno stawe i neophodno le~ewe „kompatibilno” sa wegovim boravkom u pritvoru. [e{equ, koji pati od tahikardije, u januaru je pozlilo u pritvoru, posle ~ega je bio preba~en u bolnicu gde mu je ugra|en aparat za regulisawe sr~anog ritma. Po~etkom marta, na kraju zavr{ne re~i, tu`ioci su zatra`ili da lider Srpske radikalne stranke bude progla{en krivim po svih devet ta~aka optu`nice, koja ga tereti za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, i osu|en na 28 godina zatvora. [e{eq je uzvratio da nema nikakvog pravnog osnova da on bude osu|en, ponavqaju}i da je ve} pobedio Tribunal i da ga presuda „ne zanima”. Ve}e sudije Antonetija, presudu }e izre}i naknadno.

IZA RE [E TA KA MLA DI] U SREM SKOJ MI TRO VI CI

Raz boj ni {tvo na mo stu

Po li ci ja je li {i la slo bo de De ja na N. (27) iz Srem ske Mi tro vi ce, zbog osno va ne sum we da je iz vr {io raz boj ni {tvo nad ma lo let ni kom, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va Srem ska Mi tro vi ca. Osum wi ~e ni je kra jem ja nu a- ra, po sle po no }i, za jed no s J. D. (22), pre sreo ma lo let ni ka na

pe {a~ kom mo stu i uz ba ti ne od we ga uzeo no vac i mo bil ni te le fon. Na kon sa slu {a wa, is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci od re dio je De ja nu N. pri tvor do me sec da na, dok za J. D. po li ci ja in ten ziv no tra ga, na vo di se u sa op {te wu. (Ta njug)

PRI JA VA PRO TIV RA DO VA NA P. IZ SRP SKOG KR STU RA

Osum wi ~en za kra |u ba kar nih olu ka Pro tiv Ra do va na P. (1968) iz Srp skog Kr stu ra, op {ti na No v i Kne ` e v ac, po l i c ij s ki slu `be ni ci u ^o ki i Sen ti pod ne li su kri vi~ ne pri ja ve zbog osno va sum we da je po ~i -

Ka to li~ ka cr kva u ^o ki

nio kra |u na {te tu ka to li~ ke cr kve u ^o ki i pra vo slav ne cr kve u Sen ti. On je osum wi ~en da je to kom fe bru a ra ove go di ne s ver skih obje ka ta u ^o ki i Sen ti ski -

nuo i otu |io ba kar ne olu ke, pri ~ i n iv { i u oba slu ~ a j a ukup nu {te tu od oko 170.000 di na ra. U me sti ma se ver nog Po ti sja u po sled we vre me u~e sta le su kra | e ba k ar n ih olu k a s ver s kih obje k a t a. Ka w i {ka po l i c i j a je ne d av n o pod n e l a kri vi~ nu pri ja vu pro t iv Sa v e P. (1965), Per s i d e S. (1989), Mla de na P. (1972) i Mla d e n a M. (1982) iz Srp skog Kr s tu r a, zbog osno va sum we da su u no }i 2. mar ta ove go di ne s pra vo s lav n e cr k ve sve tog oca Ni ko la j a u Mar t o n o {u de mo li ra li i otu |i li ba kar ni oluk dug oko 20 me ta ra. Ba kar ni olu ci su na me ti lo po va jer je na ot pa di ma, gde ih pro da ju, ki l o g ram ba kra, kao se kun dar ne si ro vi ne, me |u naj sku pqi ma, ali ka ko sa zna je mo, bi lo je i slu ~a je va da su lo po vi olu ke pro da va li i maj sto ri ma ra di po nov ne ugrad we. M. Mr.

subota24.mart2012.

DE VOJ KA IZ RU ME OPO RA VQA SE OD PO VRE DA KO JE JOJ JE, NA VOD NO, BRU TAL NO NA NEO WEN MO MAK

Pri tvo ren mla di} zbog mu ~e wa ma lo let ni ce na An dre vqu Pa vle B. iz Be o ~i na pri tvo ren je zbog sum we da je svo ju se dam na e- sto go di {wu de voj ku J. K. iz Ru me, od ko je je sta ri ji 12 go di na, u po ne de qak pre tu kao na fru {ko gor skom iz le ti {tu An dre vqe, na kon ~e ga je ve zao za auto mo bil i vu kao {um skim pu tem. Iz mr ca vre nu i te {ko po vre |e nu, od ve zao je po tom kod dru ga ri ce u Be o ~in i osta vio. J. K. je pri mqe na u 2.30 ~a sa u rum skoj Hit noj po mo }i, gde ju je pre gle dao le kar Dra gan Mi ha i lo vi}. – Ma lo let na J. K. pri mqe na je sa slo mqe nom no snom ko sti, na gwe ~e wem ~e la i po se ko ti nom na ar ka di. Ove po vre de spa da ju u te {ke te le sne po vre de, ta ko da je pa ci jant ki wa od mah pre ve ze na u srem sko mi tro va~ ku bol ni cu, na Ode qe we mak si lo fa ci jal ne hi rur gi je, gde joj je da qe uka za na po mo}. Po {to je

po ~i ni lac bio po znat, o slu ~a ju je od mah oba ve {te na po li ci ja, ~i me smo mi na{ deo po sla za vr {i li – is ti ~e dr Mi ha i lo vi}. Ma lo let na J. K. `i vi u Ru mi s ro di te qi ma u Fru {ko gor skoj uli ci i u~e ni ca je tre }e go di ne Sred we stru~ ne {ko le ‘’Bo ri slav Mi haj lo vi} Mi hiz’’, tu ri sti~ kog sme ra. Kod ku }e ni ko ni je otva rao vra ta, a we nim {kol skim dru go vi ma je, ka ko ka `u, di rek tor ka Ra din ka Bi ri wi za bra ni la da ko mu ni ci ra ju s no vi na ri ma. Pred stav ni ci ma me di ja ni je bi lo do zvo qe no ni da u|u u pro sto ri je {ko le. Re ~e no je da ‘’{ko la ne ma ni ka kve ve ze s in ci den tom’’. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, J. K. je ‘’do sta so li dan |ak, ni do bar ni lo{‘’, a o svo joj dvo go di {woj ve zi ni je mno go pri ~a la.

^ar {i jom ko la ju pri ~e da je Pa vle i ra ni je imao iz li ve na sil ni~ kog po na {a wa pre ma lep {em po lu i da ni je ni ma lo ~ud no da je i J. K. ta ko pro {la, a we gov po li cij ski do si je go vo ri u pri log to me. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, Pa vle je J. K. u po ne de qak sa ~e kao is pred {ko le, na kon ~e ga su

oti {li kod we ga u stan u Be o ~i nu, gde je i iz bi la sva |a, a na kon to ga i mal tre ti ra we. Ka ko „Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je, pri sa slu {wu kod de `ur nog is tra `nog su di je no vo sad skog Osnov nog su da Zo ra na @iv ko vi }a, Pa vle B. ni je pri znao de lo za ko je se te re ti. J. A. - M. V.

PRO [LE GO DI NE 6.000 @E NA TR PE LO NA SI QE U PO RO DI CI

Za bra nu pri la ska `r tvi kr {e pi ja ni i psi hi~ ki po re me }e ni Sta ti sti ka be le ì da je pro {le go di na 6.000 è na tr pe lo na si qe a 27 ih je iz gu bi lo ì vot. Za sa mo ne ko li ko da na u Voj vo di ni su bru tal no ubi je ne tri è ne. Po po da ci ma Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va, me |u na sil ni ci ma pre o vla |u ju oni ko ji su za po sle ni, ko ji su u bra~ noj ili van bra~ noj za jed ni ci, ve }i nom ro di te qi dvo je ili jed nog de te ta, kao i oni ko ji ra ni je ni su bi li osu |i va ni i ko ji su ura ~un qi vi. Is tra ì va we je po ka za lo da 94 od sto po ~i ni la ca kri vi~ nog de la na si qe u po ro di ci u Sr bi ji ~i ne mu {kar ci. Se kre ta ri jat je utvr dio da je oko po lo vi na na sil ni ka bi la u al ko ho li sa nom sta wu i da su kao ta kvi iz vr {i li kri vi~ no de lo. Sud je ka zne iz ri cao sva kom pe tom u~i ni o- cu, i to pre vas hod no uslov ne osu de, dok je u 90 od sto slu ~a je va pro na la zio olak {a va ju }e okol no sti jer je ve }i na po ~i ni la ca na si qa pri zna lo da je u~i ni lo kri vi~ no de lo. No, ka da è na bu de ubi je na, sve pri ~e o mo gu} no sti da se na vre me za {ti ti od na sil ni ka su uza lud ne. Ipak, mo ra se mno go vi {e u~i ni ti na in for mi sa wu è na, ali i na usva ja wu no vih evrop skih pra vi la o za {ti ti od po ro di~ nog na si qa, ko ja su po ka za la do bre re zul ta te, jer na {i za ko ni i sa da ima ju niz me ra ko je se na sil ni ku mo gu iz re }i da bi se spre ~io ne sre }an is hod. Na i me, u Po ro di~ nom za ko nu po sto ji me ra za bra ne pri la ska na sil ni ka è ni. Po po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za so ci jal nu za {ti tu, pro se~ no je go di {we iz ri ca no oko 500 me ra za bra ne pri bli à va wa za po ro di~ ne na sil ni ke. Wi ma je ogra ni ~en pri stup po ro di ca ma ko je su mal tre ti ra li ili wi ho vom rad nom me stu, me stu sta no va wa i {ko li. Za bra ne pri bli à va wa mo gu bi ti na 100, 200 ili vi {e sto ti na me ta ra, {to za vi si od pro ce ne su di je. Osim to ga, su do vi iz da ju jo{ sto ti nak me ra ise qe wa na sil ni ka iz sta na ili ku }e i oko 250 za bra na da qeg uz ne mi ra va wa ~la na po ro di ce. Da kle, su do vi ra de svoj po sao ka da è ne pri ja ve na sil ni ke nad le `ni ma. Pro blem na sta je ka da ku} ne si le xi je “za bo ra ve” na sud sku od lu ku i kr {e iz re ~e ne me re u na me ri da

Ku }a u Pa ra ga ma, kod Ba~ ke Pa lan ke, u ko joj je ubi je na `e na

na u de `r tva ma, {to do vo di do to ga da one ni su si gur ne ~ak ni ka da ima ju sud sko re {e we o za bra ni pri la ska ili upa da u ku }u. Ru ko vo di lac pro gra ma “ Si gur na ku }a” Ve sna Sta no je vi} ob ja {wa va da je bi lo slu ~a je va da su mu `e vi, upr kos sud skoj za bra ni, na uli ci na pa da li `e ne i pre bi ja li ih, do -

zna ~i da biv {i part ne ri mo gu bi ti u sta nu, ali u raz li ~i tim pro sto ri ja ma – ob ja sni la je Ve sna Sta no je vi}. Za bra na pri la ska je sva ka ko ad mi ni stra tiv na me ra, ko ja je, ina ~e, ogra ni ~e na na tri go di ne, ali i ona u ne kim slu ~a je vi ma pred sta vqa do voq nu opo me nu za na sil ni ka.

Pre po ru ka Sa ve ta Evro pe Od la ga we kri vi~ nog go we wa za na sil ni ke u po ro di ci je pre po ru ka Sa ve ta Evro pe jer je to uobi ~a je na prak sa u evrop skim dr à va ma. Osim {to na sil nik ne }e bi ti upi san u ka zne nu evi den ci ju, mo ra }e da se le ~i, a to pod ra zu me va i iz le ~i, od al ko ho li zma, nar ko ma ni je ili ne kog psi hi~ kog po re me }a ja. Jer, s na sil ni kom ko ji u|e u pro gram opor tu ni te ta ra di ceo tim stru~ wa ka: tri psi hi ja tra, psi ho log i so ci jal ni rad nik. Oni za jed no pro ce wu ju da li se na sil nik mo è pod vrg nu ti psi ho so ci jal noj te ra pi ji, od no sno od lo è nom kri vi~ nom go we wu. Osim to ga, ovaj tim oba vqa i pro ce nu ukup nog zdrav stve nog aspek ta okri vqe nog i iz ve {taj pro sle |u je Tu ì la {tvu ko je do no si od lu ku o to me da li }e okri vqe ni u}i u pro gram. da ju }i da se to po ne kad za vr {a va lo i ubi stvom. – Ne ret ko, po sle iz la ska è na iz Si gur ne ku }e, oni ih sa ~e ku ju is pred sta na, u ko li ma, vre |a ju ih i pre te. Ka da è ne to pri ja ve po li ci ji, ona po pra vi lu ne re a gu je. Po seb no ve li ki pro blem ima ju è ne po iz la sku iz Si gur ne ku }e, ka da sa si le xi jom mo ra ju da de le ì vot ni pro stor jer jo{ ne ma ko na~ ne sud ske od lu ke o po de li imo vi ne. Ta da su vre |a wa i pre bi ja wa go to vo sva ko dnev na, iako i u tim slu ~a je vi ma ~e sto po sto ji za bra na pri la ska. To

Me |u tim, prak sa je po ka za la da ima i onih ko ji ma ona ne pred sta vqa ni {ta i ne spre ~a va ih u ne kon tro li sa nim na stu pi ma be sa i è qi da na u de è ni. Zbog to ga ve li ki bro ja na sil ni ka, i po red za bra ne pri la ska i kri vi~ nog po stup ka ko ji je u to ku, ~i ni no vo na si qe. Ako se usta no vi da su pre kr {i li iz re ~e nu me ru, pro tiv wih se po kre }e no vi kri vi~ ni po stu pak i na sil nik mo è bi ti osu |en do tri go di ne za tvo ra. Da bi se sma wi lo po ro di~ no na si qe, ali i kr {e we za bra na od

stra ne na sil ni ka i dru gih me ra, dr à va je od lu ~i la da ume sto u za tvor, okri vqe ne za na si qe u po ro di ci pro u zro ko va no al ko ho li zmom ili po re me }e nim psi ho so ci jal nim po na {a wem, po pro ce ni Jav nog tu ì la {tva i le ka ra, ubu du }e upu }u je na le ~e we u In sti tut za men tal no zdra vqe i Spe ci jal nu bol ni cu za bo le sti za vi sno sti u Be o gra du. Za sa da je pro to kol pot pi san sa mo iz me |u Pr vog osnov nog jav nog tu ì la {tva i ove dve zdrav stve ne usta no ve u glav nom gra du, ali se pla ni ra da to u~i ne i dru ga jav na tu ì la {tva. Po re ~i ma pot pa ro la Re pu bli~ kog jav nog tu ì la {tva To me Zo ri }a, ova me re }e se mo }i iz re }i sa mo jed nom i je di no za neo su |i va ne oso be. – Ide ja za za kqu ~i va we pro to ko la, ko ja omo gu }a va da se pro tiv na sil ni ka ne vo di sud ski po stu pak, po te kla je iz ~i we ni ce da su naj ~e {}e uzro ci na si qa u po ro di ci upra vo za vi snost od al ko ho la ili po re me }e ni psi ho so ci jal ni od no si. Pri me nom na ~e la opor tu ni te ta – od la ga wa kri vi~ nog de la, kod lak {ih kri vi~ nih de la Tu ì la {tvo }e od u sta ti od kri vi~ nog go we wa na sil ni ka a on }e mo ra ti da se pod vrg ne le ~e wu. Uko li ko ne bu de po {to vao pra vi la pred vi |e ne te ra pi je, Tu ì la {tvo }e na sta vi ti kri vi~ ni pro gon i we mu }e bi ti su |e no u re dov nom kri vi~ nom post pu ku – ob ja snio je Zo ri}, do da ju }i da tim le ka ra ima oba ve zu da Tu ì la {tvu do sta vqa iz ve {ta je o to ku le ~e wa, a po sle {est me se ci, uko li ko te ra pi ja da po zi tiv ne re zul ta te, tu ì lac mo è od ba ci ti kri vi~ nu pri ja vu. Ciq ove me re na me we ne na sil ni ci ma ko ji ima ju mo gu} no sti da se iz le ~e i pre sta nu s na si qem u po ro di ci je ste i da se ras te re te su do vi, po stu pak u~i ni efi ka sni jim, ali i da im se pru ì {an sa da se re so ci ja li zu ju i vra te u svo je po ro di ce. Na i me, mno ge è ne su, i po red na si qa, is ka za le sprem nost da na sta ve za jed ni~ ki ì vot s na sil ni kom pod uslo vom da se on pro me ni. Ka ko ni su u mo gu} no sti da na te ra ju na sil ni ka da se le ~i, ni ti on to ho }e sam da u~i ni, mno gi u ovoj me ri vi de mo gu} nost da se sa ~u va po ro di ca i da se pre sta ne s na si qem. Q. Ma le {e vi}

PR VI OSNOV NI SUD U BE O GRA DU

Pre su da vo |i „Obra za” u uto rak Pr vi osnov ni sud u Be o gra du iz re }i }e u uto rak, 27. mar ta, pr vo ste pe nu pre su du vo |i „Obra za” Mla de nu Ob ra do vi }u, op tu `e nom za pret we oso ba ma ho mo sek su al ne ori jen ta ci je pred ot ka za nu „Pa ra -

du po no sa„ 2009. go di ne, po {to je ju ~e za vr {nim re ~i ma Tu ì la {tva i od bra ne za vr {e no su |e we. Tu ì la {tvo je u za vr {noj re ~i pred lo ì lo da se Ob ra do vi} osu di po za ko nu jer je upu }i va wem

pret wi pu tem me di ja i gra fi ti ma i pa ro la ma upu tio pret we ho mo sek su al noj po pu la ci ji, dok je Ob ra do vi }e va od bra na pred lo `i la oslo ba |a ju }u pre su du, tvr de }i da on ni je kriv i da je kri vi~ ni po -

stu pak „haj ka na ’Obraz’„. Ob ra do vi} je ra ni je pred tim su dom osu |en na dve go di ne za tvo ra zbog or ga ni zo va wa ne re da to kom „Pa ra de po no sa„ 2010. u Be o gra du. (Ta njug)

SPORT

subota24.mart2012.

dnevnik

c m y

POLUFINALE PLEJ-OFA ZA DAME: VOJVODINA–PARTIZAN

Va `an je i uti sak

Ko {ar ka {i ce Voj vo di ne NIS ve ~e ras do ~e ku ju eki pu Par ti zan Ga le ni ke u dru goj utak mi ci po lu fi na la plejofa. Pre tri da na cr no - be le su sla vi le 76:52. Iza bra ni ce Ma ri ne Maq ko vi} ap so lut ni su fa vo rit, ne sa mo u po lu fi nal noj se ri ji s Voj vo di nom, ve} i za od bra nu {am pi on ske ti tu le. Ve ~e ra {wi su sret u ve li koj dvo ra ni Spen sa ~i ni se bi }e po sled wa utak mi ca mla dih ko {ar ka {i ca Voj vo di ne u tur bu lent noj se zo ni, u ko joj su sa pro men qi vim uspe hom igra le na tri fron ta, pro me ni le ~ak tri tre ne ra, ali se i mi mo svih o~e ki va wa na {le u za vr {ni ci pr ven stva Sr bi je.

Mla di stru~ wak Mi lo rad Se li mo vi} us peo je da eki pu trg ne iz le tar gi je i da s wom stig ne ~e ti ri naj bo qe u dr `a vi. - Ne ma mo {ta da iz gu bi mo u no vom su sre tu sa {am pi o nom. U pr voj utak mi ci smo pri ka za li do sta do brih stva ri i u ve li koj me ri us pe li da pa ri ra mo ja kom ri va lu i iz beg ne mo de bakl. Po ku {a }e mo i u dru goj utak mi ci da pru `i mo {to ja ~i ot por fa vo ri zo va nom ri va lu i pred do ma }im na vi ja ~i ma osta vi mo {to bo qi uti sak – ka zao je Se li mo vi}. Utak mi ca Voj vo di na NIS - Par ti zan Ga le ni ka igra se ve ~e ras u ve li koj dvo ra ni Spen sa u 20 ~a so va. I. Grubor

PRVA A LIGA: VOJVODINA DO^EKUJE BAWICU

Iz ne na |e we is kqu ~e no Va ter po li sti Voj vo di ne }e u osmom ko lu Pr ve A li ge do ~e ka ti eki pu Ba wi ce iz Be o gra da. Utak mi ca se igra ve ~e ras u 19 ~a so va. U pr vom su -

bi ve li ko iz ne na |e we. Ka pi ten Vla di mir Cu ki} is ti ~e da }e, kao i u osta lim du e li ma, eki pa pru `i ti mak si mum. - Bez ob zi ra na ri va la, mi se tru di mo da uvek da mo svoj mak -

Ka p i ten Voj vo di ne Vla di mir Cu ki}

sre tu No vo sa |a ni su sla vi li s 15:4. I u ovoj utak mi ci sve osim si gur ne po be de Voj vo di ne bi lo

Fo to: F. Ba ki}

si mum, pa }e ta ko bi ti i u du e lu sa Ba wi com. Sa mo tre ba da se dr `i mo na {e igre s ja kom od -

bra nom i br zim kon tra na pa di ma - re kao je Cu ki}. Po sle ovog ko la usle di }e dvo ne deq na pa u za u pr ven stvu zbog re pre ze na tiv nih oba ve za. Mi lo{ Ma rin ko vi}, Mi ro slav Ran |i} i Ivan Ba sa ra s re pe re zen ta ci jom Ma ke do ni je pu tu ju u Ed mon ton (Ka na da), gde }e igra ti na kva li fi ka ci o nom tur ni ru za Olim pij ske igre, Ej dan Ro u~ ide u Austra li ju, dok }e Mar ko Ma to vi}, Bo ris Va pen ski, Ne ma wa Ubo vi} i Sr |an Vuk sa no vi}, uz tre ne ra De ja na Sta no je vi }a, u~e stvo va ti na pri pre ma ma re pre zen ta ci je Sr bi je (od 29. mar ta do 5. apri la). - Za nas ko ji osta je mo ne }e bi ti pa u ze, ra di }e mo sa po mo} nim tre ne rom Dar kom Bi li }em. Ka da se vra te re pre zen ta tiv ci osta ju nam jo{ tak mi ce s Par ti za nom i @AK-om, a on da sle di plej-of re kao je Cu ki}. Po sle utak mi ce Voj vo di na Ba wi ca u istom ba ze nu }e se od i- gra ti i me~ Pr ve B li ge (gru pa od 1 do 6) iz me |u Du na va i Sin gi du nu ma od 20.45 ~a so va. G. Malenovi}

DA NAS NA SLA NOJ BA RI PO LU FI NA LE PLEJ-OFA ZA DA ME: Od boj ka {i ce Va ra di na do ~e ka }e da nas su bo ti~ ki NIS Spar tak u tre }oj utak mi ci po lu fi na la plej-ofa. Po sle dva su sre ta u se ri ji Su bo ti ~an ke vo de 2:0 (oba me ~a do bi le sa 3:1) i po tre ban im je jo{ je dan tri jumf za pla sman u fi na le. Va ra din ke su do bro od i gra le su sre te u Su bo ti ci, ali ni su ima le sna ge da uz dr ma ju fa vo ri -

ta i na pra ve even tu al ni brejk, pa }e da nas igra ti s im pe ra ti vom po be de ako `e le da op sta nu u po lu fi na lu. Utak mi ca se igra u ha li na Sla noj ba ri od 20 ~a so va. U dru gom po lu fi na lu Cr ve na zve zda vo di 2:0 u se ri ji pro tiv Vi zu re, a aj ku li ce su u is toj si tu a ci ji kao i Va ra din ke. Vi zu ra do ~e ku je Zve zdu da nas u tre }em su sre tu po lu fi na la od 18 ~a so va. M. R.

VELIKA NAGRADA EMIRA OD KUVAJTA

Zla to An dre i i Bo ba ni Tri me d a q e, dve zlat n e i sre b r n u, osvo j i l i su srp s ki strel c i tre } eg da n a tur ni ra u Ku vaj tu. Zlat nim me da qa ma oki ti le su se An drea Ar so vi} u ga |a wu MK pu {kom tro stav 3 pu ta 20 me ta ka sa 581 kru gom (po sta vo vi ma le `e }i 195, sto je }i 191, kle ~e }i 195) i Bo ba na Ve li~ ko vi} u ga |a wu va zdu {nim pi {to qem sa 385 kru go va (po se ri ja ma 95, 95, 96, 99), dok je sre bro pri pa lo Zo ra ni Aru no vi} va zdu {nim pi {to qem sa 383 kru ga (94, 96, 96, 97). ^e tvr to me sto MK pu {kom tro stav za u ze la je Iva na Mak si mo vi} sa 576 kru go va (197, 190, 189). Ja sna [e ka ri} za u ze la je pe to me sto va zdu {nim pi {to q em u kon k u r en c i j i 38 tak mi ~ar ki sa 381 kru gom (93, 94, 97, 97).

An drea Ar so vi}

BE BI ZLA TO, MI TRU SRE BRO NA SVET SKOM KU PU U STO NOM TE NI SU: Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi} osvo ji la je zlat nu ( na sli ci u sre di ni), a Mi tar Pa li ku }a sre br nu me da qu na Svet skom ku pu u sto nom te ni su za oso be sa in va li di te tom, ko ji se odr `a va u ita li jan skom Li wa nu. Zlat ko Ke sler, Na da Ma ti} i Go ran Per li} eli mi ni sa ni su u ~e tvrt fi na lu. Be ba je u fi na lu nad vi si la In gleu Lund bek iz [ved ske 3:2, iako je gu bi la 0:2: - Ve ro va la sam u uspeh upr kos sla bom po ~et ku me ~a. Sa da imam jo{ vi {e sa mo po u zda wa, jer sam

- Bio je ovo ve o ma usp {an dan za srp sko stre qa {tvo – za do vo qan je v. d. se lek to ra Go ran Mak si mo vi}.- An drea Ar so vi} i Bo ba na Ve li~ ko vi} osvo ji le su pr va me sta uz ve o ma do bre re zul ta te. Ar so vi }e va je u kle ~e }em sta vu, teh ni~ ki ve o ma zah tev nom, na dok na di la krug za o- stat ka po sle pr va dva sta va i osvo ji la zla to. Bo ba na Ve li~ ko vi} i Zo ra na Aru no vi} su po sle re la tiv no lo {eg po ~et ka u fi ni {u bi le ve o ma bor be ne i obe su iz vu kle re zul tat. Iva na Mak si mo vi} se ni je sna {la po ve tru, a i ni je ima la sre }e jer je ne ko li ko po go da ka elek tron ski me re no bi lo 9,9. ^e tvr tog da na tur ni ra ga |a }e An dri ja Zla ti} i Da mir Mi kec va zdu {nim pi {to qem, kao i Ne ma wa Mi ro sa vqev MK pu {kom tro stav 3 pu ta 40 me ta ka.

se uve ri la da sam ka dra da pre o kre nem na iz gled ve} iz gu bqen me~ - re kla je Bo ri sla va po sle me ~a. Mi tar je iz gu bio od svet skog igra ~a broj 1 To mi ja Ur ha ua tek u pe tom se tu - 9:11. - Ve o ma sam za do vo qan sre brom, jer sam se uve rio da na pre du jem i da sam prak ti~ no bio egal s naj bo qe ran gi ra nim igra ~em sve ta - na gla sio je Mi tar. U ekip nom de lu Sr bi ja }e na stu pi ti sa dve mu {ke i jed nom `en skom eki pom. S. S.

Ra dost od boj ka {a Voj vo di ne NS se me

UO^I TRE]E POLUFINALNE UTAKMICE PLEJ-OFA

No vo sa |a ni pre u ze li kon tro lu Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me iz jed na ~i li su skor u po lu fi nal noj se ri ji plej-ofa Vi ner {te di {e su per li ge i sa kra gu je va~ kih 1:1 u xe pu do ~e ka }e dva me ~a na do ma }em te re nu. La ko je Vo {a mo gla ve} sa da da bu de na ko rak do fi na la, ali je gre {ka ma u pr vom me ~u pro sto po klo ni la vo| stvo Rad ni~ kom. Dru gi su sret cr ve no-be li su od i gra li smi re ni je u bit nim tre nu ci ma i us pe li su da do |u do vred nog brej ka. Su tra se igra tre }i me~ po lu fi nal ne se ri je. Sa da je u ru ka ma No vo sa |a na kon tro la po lu fi na la, a u dva pred sto je }a su sre ta na svom te re nu i pred svo jom pu bli kom ima ju ve li ku {an su da u|u u fi na le. Ipak, zna ju do bro cr ve no-be li da ne ma me sta opu {ta wu i da sva kom sle de }em me ~u mo ra ju da pri stu pe mak si mal no ozbiq no ka ko bi sti gli do fi na la, a on da i do `e qe ne du ple kru ne. - U pr voj utak mi ci smo igra li bo qe u od no su na dru gu, ali {ta to vre di kad ni smo sa ~u va li mir no }u i kad smo is pu {ta li re zul tat u va `nim mo men ti ma. Ovo ga pu ta, upr kos ne ba{ sjaj noj igri, po ka za li smo psi ho lo {ku sta bil nost i si gur nost u za vr {ni ca ma. Za nas je ovo iz u- zet no va `na po be da i sa da se okre }e mo me ~e vi ma na na {em te re nu – re kao je tre ner Ni ko la Sa la ti}. M. Risti}

SPORT

c m y

dnevnik

subota24.mart2012.

VOJVODINA GOSTUJE NA KARABURMI

Mi to {e vi} na ja vqu je po be du Posle prve polufinalne utakmice fudbalskog Kupa Srbije u â~ku i remija u duelu s Borcem (0:0), pred igra~ima Vojvodine danas je novi, ni malo lako test. Crveno-beli idu u goste ekipi OFK Beograda, timu koji je vezao tri poraza (Jagodina, Partizan, Rad) i koji }e svim silama nastojati da prekine neuspe{an niz. S druge strane, kada je o doma}em {ampionatu re~, Novosa|ani èle da nastave s pobedama i da trijumfima nad Novim Pazarom i Slobodom pridodaju uspeh i u me~u s romanti~arima. Podseti}emo da na gostovawima Vojvodina nije poraèna ve} vi{e od punih 11 meseci (posledwi put dogodilo se to upravo u duelu s OFK Beogradom, 20. aprila 2011, 0:1), a èqa svih igra~a je da lepu seriju nastave. U posledwih 12 takmi~arskih utakmica golman Nemawa Supi} primio je samo dva gola, pa se i po tome moè zakqu~iti da novosadski tim ima argumente za pozitivna o~ekivawa. - Bi}e nam ovo peta utakmica u posledwe dve nedeqe i sada se, posle Kupa Srbije u kojem imamo najvi{e ambicije, okre}emo prvenstvenim duelima - rekao je

trener Vojvodine Dejan Vuki}evi}. - Jeste na{ doma}in u seriji lo{ih rezultata, ali je na Karaburmi uvek te{ko igrati i OFK Beograd po pravilu predstavqa veoma nezgodnog rivala. Uprkos svemu, o~ekujem da se u prvom prole}nom predstavqawu beogradskoj publici pokaèmo u najboqem svetlu i nastavimo uspe{nu seriju. Imamo igra~ki potencijal da to uradimo, iako imamo i odre|enih kadrovskih problema. Trajkovi} je trenirao smawenim intenzitetom posle utakmice u â~ku, dok }e Mojsov morati da pauzira zbog ùtih kartona. U timu }e ponovo biti Milovan Milovi}, moèmo ponovo da ra~unamo i na Brankovi}a. Jedna grupa igra~a ne igra na nivou na kojem moè i kako od wih to o~ekujem, pa }e uslediti odre|ene promene. Vuk Mito{evi} u posledwe vreme igra veoma dobro, a u â~ku je bio najzapaèniji pojedinac u novosadskoj ekipi. Mladi reprezentativac Srbije tako|e o~ekuje neizvestan duel s OFK Beogradom i konstatuje: - Beogra|ani imaju dobru ekipu i kvalitetne pojedince. Ipak, o~ekujem da }emo uz pomo} na{ih navija~a, koji nas redovno prate i

Fud ba le ri Voj vo di ne pot pi su ju auto gra me

JELEN SUPERLIGA – 20. KOLO Danas BE O GRAD: OFK Be o grad - Voj vo di na U@I CE: Slo bo da Po int - Spar tak Zla ti bor vo da JA GO DI NA: Ja go di na - Rad NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Ja vor KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - BSK Bor ~a BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Bo rac

14.30 14.30 14.30 14.30 14.30 18

Sutra

U sve bo qoj for mi: Vuk Mi to {e vi}

na ~ije prisustvo na tribinama smo se ve} navikli ma gde da igramo, prikazati dobru igru i ostvariti pobedu.

„oKU Pqa we” i u Pe tro va ra di nu U sklopu akcije „oKUPqawe”, delegacija Vojvodina posetila je Osnovnu {kolu „Jovan Du~i}” u Petrovaradinu. O~igledno je da je akcija crveno-belih nai{la na plodno tle u Novom Sadu i oko li ni, a do kaz za ovu tvrdwu je iznena|uju}e veliki broj dece koja s odu{evqewem do~ekuju fudbalere Vojvodine. Gosti u~enika iz Petrovaradina bili su prvotim-

ci Marko Kordi}, Vladimir Bran ko vi} i Pe tar [kuleti}. Igra~i Vojvodine morali su da izdr`e pravi juri{ devoj~ica i de~aka koji su se tiskali oko wih kako bi dobili autogram ili se fo to gra fi sa li s wima. Akcija se nastavqa narednog ~etvrtka, 29 marta, najverovatnije posetom jednoj od dve {kole na Limanu.

Fo to: www.fkvoj vo di na.com

[ef struke Vuki}evi} je, zamoqen da prokomentari{e da li tim koji vodi podiè nivo forme, bio kategori~an: - Na{ ciq u prvenstvu je da osvojimo tre}e mesto i da poku{amo, ako se ukaè prilika, da razdvojimo ve~ite rivale na tabeli. Do sada moèmo da budemo zadovoqni onim {to smo uradili. Kod nekih igra~a se napredak u formi vidi, ali mali pro blem pred sta vqa zgu snut kalendar, pa ~este rokade u ekipi sigurno ostavqaju traga. U â~ku nismo iskoristili brojne prilike da pobedimo, a uradili smo sve kako bi pitawe finaliste ve} tamo re{ili. Videlo se jasno da smo kva li tet ni ji tim i si gu ran sam da }emo u revan{u na na{em stadionu i uz pomo}, verujem, brojne publike izboriti plasman u finale. A. Predojevi}

KU LA: Haj duk - Par ti zan 14.30 LU Â NI: Me ta lac - Sme de re vo 14.30 1. Par ti zan 19 16 2 1 43:7 50 2. C. zve zda 19 14 2 3 39:14 44 3. Voj vo di na 19 10 8 1 34:10 38 4. Rad ni~ ki 19 9 9 1 28:15 36 5. Spar tak ZV 19 7 9 3 15:13 30 6. Ja go di na 19 8 5 6 20:18 29 7. Slo bo da Po int 19 7 5 7 22:25 26 8. OFK Be o grad 19 8 1 10 22:26 25 9. Rad 19 6 6 7 21:16 24 10. Sme de re vo 19 6 2 11 14:24 20 11. Haj duk 19 5 5 9 14:25 20 12. BSK 19 4 6 9 12:25 18 13. Ja vor 19 4 4 11 11:24 16 14. Bo rac 19 3 6 10 8:23 15 15. No vi Pa zar 19 2 7 10 11:28 13 16. Me ta lac 19 1 7 11 9:30 10 U sle de }em ko lu (31. mar ta) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na - Ja go di na, SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bor vo da - OFK Be o grad, BE O GR QAD: Cr ve na zve zda - Haj duk, Â ÂK: Bo rac - Rad ni~ ki 1923, BOR Â: BSK Bor ~a - Me ta lac, SME DE RE VO: Sme de re vo No vi Pa zar, IVA WI CA: Ja vor - Slo bo da Po int, BE O GRAD: Rad Par ti zan.

ZVEZDA UGO[]UJE BORAC

Stop eufo ri ji Velika pobeda u okviru polufinala Kupa Srbije nad Partizanom donela je silnu radost svima na Marakani. Evidentno je dobro raspolo`ewe, ali vremena i mesta za opu{tawe nema. Zvezda }e ve~eras (18) ugostiti Borac. - Proslavili smo trijumf, ima euforije, ali tenzija mora da padne. Momci su profesionalci, motivisani su da napreduju, pa ve-

Startna postava u odnosu na derbi pretrpe}e korekcije. - Zbog kartona pravo nastupa nemaju Milivojevi} i Borha, moram da vidim u kakvom je stawu Kadu, odnosno Mijailovi} koji je dobio jak udaraca. Tek nakon upoznavawa sa zdravstvenim biltenom mo}i }u i da odredim sastav. U svakom slu~aju, imamo duga~ku klupu, momke koji uvek mogu da

NOVI SAD U DERBIJU KOLA DO^EKUJE DOWI SREM

Po sla sti ca na De te li na ri Qubiteqi fudbala u Novom Sadu danas }e imati priliku da u`ivaju u pravoj fudbalskoj poslastici na Detelinari. U derbiju kola Prve lige fudbaleri Novog Sada ugosti}e hit {ampionata, drugoplasiranu ekipu Doweg Srema, koja grabi ka eliti. O~ekuje se velika poseta s obzirom na zna~aj utakmice.Kanarinci se nadaju da }e upisati prvi prole}nu trojku i time nastaviti niz od sedma utakmica bez poraza. Jesenas su kanarinci u Pe}incima imali prilike da povedu u prvom poluvremenu, da bi u nastvaku zbog iskqu~ewa Neboj{e Skopqaka ostali broj~ano slabiji i utakmicu izgubili. Pouzdani Skopqak zato ima dodatni motiva da odigra maksimalno. - Nepravdeno sam jesenas u Pe}incima pre vremena morao u svla~ionicu. Doma}i su to uspeli da iskoriste i pobede. O~ekujem da im vratimo istom

Ne boj {a Sko pqak se na da po be di ka na ri na ca

merom - ka`e Skopqak. U prva dva kola ekipa iz Pe}inaca remizirala je kod ku}e sa lu~anskom Mlado{}u (1:1), a onda savladala kom{ije iz Sremske Mitrovice (2:1).

- Za razliku od nas, Dowi Srem iza sebe ima odli~no odra|ene pripreme u inostranstvu i nekoliko kvalitetnih provera, a mi smo se dosta mu~ili sa radom u balonu. Ekipa koju uspe{no vodi

iskusni trener Bogi} Bogi}evi} je za svaki respekt, a kvaliteti Josimova, Vukobrata, Bukorca i ostalih poziva na oprez. Nama je ovaj me~ biti ili ne biti u borbi za najvi{i plasman. U slu~aju da trijumfujemo u narednom kolu pred na{im navija~ima do~ekujemo Srem, {to bi bila prilika da se ravnopravno sa drugima ukqu~imo u borbu za Superligu. O~ekujem podr{ku navija~a i pobedu - optimista je stameni Skopqak. U tim se sigurno vra}aju Dragan Kav~i} i Milorad Balabanovi}. Nenad Lazareski, Igor Mi{an i Marko Ze~evi} su izdr`ali posledwe testove, pa }e trener Josif Ili} tek pred po~etak me~a doneti odluku da li }e ih uvrstiti u tim. Vladimir Tufegxi} ni ovoga puta ne}e biti u kombinaciji. Utakmica Novi Sad - Dowi Srem, na Detelinari, sa po~iwe u 14.30 ~asova. I. Grubor

Zve zdin cen tar for Fi lip Ka sa li ca

rujem da }emo opet, uz podr{ku publike, izboriti novi uspeh i ostati u trci za titulom- smatra trener Beogra|ana Robert Prosine~ki. Ukazao je strateg crvenobelih na jo{ jedan detaq: - ^a~ani se bore za opstanak, poku{a}e da nas iznenade, a u svojim redovima imaju i trojicu na{ih biv{ih igra~a, Reqi}a, Jeremi}a i Mugo{u. Znam da }e se oni maksimalno potruditi da doka`u kako su nepravedno napustili klub. Ipak, verujem u karkter i kvalitete ekipe koju smo selektirali, da je to najboqe {to Srbija ima.

usko~e u sistem - smatra Prosine~ki. Napad }e predvoditi Filip Kasalica, o~igledno u proteklom periodu xokera crvenobelih. - Partizan smo zaboravili, sve misli okrenute su ka Borcu. Dobro poznajem tu ekipu, vrede daleko vi{e od trenutnog plasmana. Znam da }e ih poneti ambijent na Marakani, da }e `eleti da se nadigravaju. O~ekujem jo{ jednu lepu predstavu i pobedu. Ne znam da li }u opet pogoditi mre`u, ali to nije ni bitno. Va`no je da na konto upi{emo tri nova boda - poru~io je Kasalica. Z. Rangelov

SKUP[TINA OP[TINSKOG SAVEZA KULA

Ta di} pre dsed nik

Skup {ti na OFS Ku la

Na Skup{tini Op{tinskog fudbalskog saveza Kula za novog predsednika izabran je Dragan Tadi}, direktor superliga{a Hajduka. Dosada{wi predsednik Aleksandar Vla{akali} je jo{ letos napustio Hajduk, ali je sve do izbora Tadi}a zvani~no bio predsednik OFS Kula. Novoizabrani predsednik Tadi} (jednoglasno) je ovla{}en i za zastupawe OFS Kula, kao i za podno{ewe prijave za upis u registar Saveza u oblasti sporta. Zahvaquju}i na poverewu Tadi} je istakao da }e u~initi sve kako bi doprineo afirmaciji fud-

bala u kulskoj op{tini. ^lanovi Skup{tine su usvojili zapisnik sa prethodne sednice, kao i izve{taj o radu OFS Kula za period od 2008. do 2012. godine. U~estvuju}i u raspravi, predstavnik Poleta iz Sivca Milan An|eli} je rekao da je stav wegovog kluba da je to najcrwi period u radu OFS Kula, jer je u tom periodu Polet, ~lan Vojvo|anske lige (drugi u OFS po kvalitetu takmi~ewa, samo je superliga{ Hajduk ispred wega) diskriminisan, budu}i da niko iz Poleta nije bio anga`ovan ni u jednom organu OFS Kula. \. B.

SUBOTI^ANI GOSTUJU SLOBODI

Sprem ni za nad i gra va we Posle pobede u me~u s Novim Pazarom (1:0), fudbaleri Spartaka Zlatibor vode dobro su radili protekle nedeqe, pa èle da novim trijumfom nastave borbu za Evropu. – Dobro smo radili, a jedini razlog za brigu je povreda Nemawe ôvi}a. U ovom momentu jo{ nemamo ta~ne informacije ho}e li on biti spreman za me~ – kaè trener Zoran Milinkovi}. Sem ôvi}a, Milinkovi} ne}e mo}i da ra~una na Aleksandra Kova~evi}a zbog ùtih kar-

tona. Bez obzira na ove izostanke, kapiten Vladimir Torbica o~ekuje dobru utakmicu i dobar rezultat. – Ekipa Slobode Sevojna je u{la u seriju lo{ijih rezultata, pa }e biti izuzetno motivisana da kona~no pobedi. [to se nas ti~e, spremni smo za nadigravawe. Jasno je da nam predstoji velika borba svih devedeset minuta, a ako `elimo pobedu moramo biti koncentirsani, disciplinovani i konkretni – kazao je Torbica. N. S.

SPORT

subota24.mart2012.

TRE]E KOLO MASTERS TURNIRA U MAJAMIJU

PRVA MU[KA LIGA

Der bi Su bo ti ~a ni ma Spartak Vojput - Proleter Agroìv 26:24 (10:10) SU BO TI CA: Sportska hala Dudova {uma, gledalaca 400, sudije: Nikoli} i Kosanovi} (Pan~evo). Sedmerci: Spartak Vojput 2 (1),Proleter Agroìv 2 (1), iskqu~ewa: Spartak Vojput 4, Proleter Agroìv 4 minuta. SPAR TAK VOJ PUT: Vukoslavovi}, Kosovi}, Vru}ini} 3, Pavlovi} 6, Ratkovi} 1, Rojevi}, Todorovi}, Ristovski, Jovanovi} 2, Kuki} (12 odbrana, 1 sedmerac), Distol 1, Poto~kai, Papi} 2, Boòvi} 5, Veselinovi} 6 (1), Dukanovi}. PRO LE TER AGRO @IV: Kojevi}, S. Dimitri} 2, Brako~evi} 3 (1), Trnini} 1, Kneèvi} 3, Bjelica, âgaq, Nikoli} 1, Lojan~i} 3, Ili} (10 odbrana), Doko 3, Ga~inovi}, Beli}, Si. Dimitri} 6, Davidovi} 2, Gojkovi}. Prvoliga{ki derbi izme|u rukometa{a Spartaka i Proeltera pripao je Suboti~anima. U prvom poluvremenu ni jedna ekipa nije stekla opipqiviju prednost pa se na odmor oti{lo s nere{enim rezultatom -10:10. U nastavku Suboti~ani su zaigrali konkretnije i efikasnije pa su u 40. minutu stekli kapital od pet golova (16:11). No, gosti se nisu predavali i u samom fini{u su kasnili samo za dva gola - 21:23. No, doma}in je odigrao mirno zavr{nicu i zasluèno trijumfovao. S. St. DANAS I SUTRA U CRVENKI

Ka de ti za ti tu lu Danas i sutra u crvena~koj dvorani „Slobodan ^ile Mi{kovi}„ odr`a}e se zavr{ni turnir prvenstva Srbije za kadete (M-95). Osam ekipa podeqene su u dve grupe. Grupa A: Crvena zvezda (Beograd), Spartak (Subotica), Rukobel (Beograd), Bor (Bor). Grupa B: „Knez Lazar” (Kru{evac), Vo`dovac (Beograd), Crvenka (Crvenka), Partizan (Beograd). Turnir }e biti otvoren utakmicom Vo`dovac - Crvenka, a potom igraju Spartak - Rukobel, „Knez Lazar„ - Partizan i Crvena zvezda - Bor. U popodnevnom programu sastaju se: Rukobel - Bor, „Knez Lazar„ - Vo`dovac i Crvena zvezda - Spartak. T. J.

Jan ko ko na~ no po be dio Nal ban di ja na Drugi reket Srbije Jan ko Tip sa re vi} plasirao se u tre}e kolo Mastersa u Majamiju, a kona~no je pobedio Davida Nalbandijana. Tipsarevi} je posle skoro dva sata velike borbe slavio 7:5, 6:3 protiv iskusnog Argentinca, sjajno koristiv{i wegov o~ajan drugi servis (34%). Srpski teniser }e u slede}oj rundi igrati s Ukrajincem Aleksandrom Dolgopolovim koji je 6:4, 7:5 bio boqi od Hrvata Vei}a. Tipsarevi} je solidno servirao (69% prvi, 61% drugi servis), imao je 8 as udaraca, sjajno je koristio brejk prilike (4/7), a nije imao velikih oscilacija u igri, ~ak ni kada bi Ar gen ti nac na pra vio brejk. Jan ko je la ko do bio pr vi servis gem, a onda je iskoristio lo{ drugi servis rivala

Rukometni klub Nova Pazova 17. put organizuje memorijalni turnir „Stupi} Radojica-Stupi”, u znak se}awa na biv{eg igra~a, trenera i profesora fizi~kog vaspitawa. U okviru kadetske lige Vojvodine nastupi}e kadeti Nove Pazove, Mladosti iz Vr{ca i Radni~kog iz Ja{e Tomi}a. U pionirskom delu igra}e najmla|i rukometa{i Nove Pazove i devoj~ice Maks sporta iz Nove Pazove.U mini rukometa nastupi}e ekipe Nove Pazove,Partizana (Beograd),Maks sporta i Mladosti (Vr{ac).Turnir po~iwe u 9 a zavr{ava se u 17 ~asova.Utakmice se igraju u hali O[ „Sveti Sava„. J. V.

^a vi }e va {ok-te ra pi ja Milorad ^avi} }e u narednom periodu raditi sa Majkom Botomom, stru~wakom za sprinterske discipline, sa kojim je uspostavio saradwu jo{ kao student univerziteta Berkli. Botom je trenutno zaposlen na Univerzitetu Mi~i-

Milorad ^avi}

gen, a plod wegovog rada sa âvi}em je srebrna medaqa zlatnog sjaja na 100 metara delfin na Olimpijadi u Pekingu. Ovaj âvi}ev potez verovatno ozna~ava kraj saradwe sa Italijanom Andreom Di Ninom. Di Nino je sa svojim timom boravio u Beogradu od septembra pro{le godine (o tro{ku Skup{tine Grada), a âvi}ev trener postao je krajem 2008. Wihovo partnerstvo isprva je dalo odli~ne rezultate - zlato i srebro na Svetskom prvenstvu u Rimu - ali ne{to o~igledno nije najboqe funkcionisalo nakon {to se âvi} vratio u bazen posle operacije le|a. Do po~etka OI u Londonu ostala su jo{ ~etiri meseca.

Pe har Mo krin ~a ni ma Delija - Crvena zvezda penali 6:5 - 1:1 (1:0) Crveni karton: ûdanov (Crvena zvezda). DE LI JA: Petkovi} 7, Kri~kovi} 7 (Peri{i}), Krspoga~in 7 (Miladinov 7), Srbqin 7, Bo{wakov 8, Simi} 8, Stojin 7, Popov 8, Ivanovi} 7, Tot 7, Tolma~ 7. CR VE NA ZVE ZDA: Mitrovi} 7, êki} 7, Ko~operi} 7 (Miqkovi} 7), [erbexija 7, [}epanovi} 7, Novakovi} 7, Mujki} 7, Uzelac 7 (Klasni}), Nikoli} 7, ûdanov, [ibul 7. M. S.

servisom slavio 7:5 za prednost u setovima. Drugi set je lo{e po~eo za srpskog tenisera, Nalbandijan je odmah ikoristio prvu brejk {ansu za 2:0. Ali, Tipsa se nije predao, stigao je do prvog gema, a onda napao servis rivala, i tako|e iz prve brejk {anse

Zi mo wi} i Qo dra po be di li Nenad Zimowi} i Majkl Qodra su u prvom kolu teniskog turnira u Majamiju savladali Ukrajinca Aleksandra Dolgopolova i Belgijanca Ksavijea Malisa sa 2:0, po setovima 6:3, 7:6 (7:4). Srbin i Francuz, koji su tre}i favoriti za titulu, u drugoj rundi takmi~ewa igra}e protiv Kana|anina Milo{a Raoni}a i Ju`noafrikanca Kevina Andersona, koji su eliminisali francuski par Nikolas Mau/@il Simon sa 4:6, 6:2, 10:7. Zimowi} i Qodra su pro{le sezone zaustavqeni u ~etvrtfinalu, a najboqi dubl igra~ Srbije u Majamiju je najdaqe dogurao do polufinala, 2007. godine u paru sa Fabrisom Santoroom. Turnir Masters serije u Majamiju igra se za ukupni nagradni fond od 3,97 miliona dolara. Jan ko Tip sa re vi}

Jedina preostala srpska teniserka na Mastersu u Majamiju, Ana Ivanovi} plasirala se u tre}e kolo turnira na Floridi. Ivanovi}eva je bila boqa od Amerikanke Vawe King u dva seta, 6:4. 7:5, posle 90 minuta igre. Srpskiwu u me~u sa Amerikankom nije slu`io prvi servis (47%), ali je sa spa{enih 5/6 brejk lopti i {est odserviranih asova uspela da zavr{i me~ u dva seta. Ana }e u tre}oj rundi igrati sa pobednicom me~a u kojem se sastaju Slovakiwa Danijela Hantuhova i kvalifikantkiwa iz Ukrajine Katerina Bondarenko.

FINALE KUPA OFS KIKINDA - NOVI BE^EJ

MO KRIN: Stadion Delije, gledalaca oko 300, sudija: Jerinki} (Kikinda). Strelci iz igre: Krspoga~in u 13. za Deliju, a Kewalo u 90. minutu za Crvenu zvezdu. Strelci iz penala: Simi}, Popov, Tolma~, Stojin, Ivanovi} i Peri{i} (Delija), a Klasni}, Nikovi}, Mujki}, ^eki} i [erbexija (Crvena zvezda). @uti kartoni: Srbqin, Miladinov, Simi}, Popov, Tolma~, Peri{i}, Petkovi} (Delija), a ^eki} (Crvena zvezda).

{anse i iskoristio drugu za ekspresan ribrejk. Duel ova dva tenisera je izgle da pred o dre |en da bu de dramati~an, pa je ve} u slede}em gemu Tipsarevi} imao novu brejk {an su, Ar gen ti nac nikako nije uspevao da osvoji poen na svoj drugi servis, ali

Ana u tre }oj run di

U NOVOJ PAZOVI

Re vi ja mla do sti

dnevnik

i stigao i do dve brejk {anse, ali iskusni Argentinac nije dozvolio brejk ve} na startu me~a. Me|utim, Nalbandijan je u svom u drugom servis gemu imao problema sa drugim servisom, Tipsarevi} je ponovo stigao do brejk {anse, a ova tre}a mu je bila sre}na pa je poveo 3:1. Ali, ovaj brejk nije uticao da Janko zaigra jo{ ja~e, odmah se opustio, Nalbandijan je stigao do dve brejk

mu je to po{lo za rukom u kqu~nom trenutku pa je spasao jo{ jedan servis i izjedna~io na 3:3. Tokom naredna ~etiri gema oba igra~a su popravila drugi servis, samo je Argentinac stigao do jedne brejk {anse, ali nije bilo oduzimawa servisa (5:5). Me|utim, u fini{u seta Tipsarevi} je ponovo do~ekao pad u igri rivala, stigao do brejk {anse i odmah je is ko ri stio, te si gur nim

uzvratio za 3:3 polovinom seta. Ovaj brejk podigao je samopo u zda we srp skom te ni se ru koji lako osvaja ~etvrti gem, a onda sjajnom igrom sti`e do nove tri brejk lopte. Koristi ve} prvu i sti`e do 5:3 i servisa za me~. Tipsa nije propustio ukazanu {ansu, strpqivo je igrao u posledwem gemu i sa 6:3 stigao do prve pobede u tre}em duelu s Argentincem. (B92)

Bo di ~ek za Blej ka Gri fi na Los An|eles Klipersima nikako ne ide. Poraz od Wu Orleansa, najslabije ekipe Zapadne konferencije (97:90), bio im je ukupno 12. u posledwih 19 utakmica, iz dana u dan padaju na tabeli, a wihov najboqi mladi igra~ sve ~e{}e je meta grubih protivni~kih startova. Mnogi }e u~initi sve da spre~e Grifinova atraktivna zakucavawa, a najsveìji primer za to je bodi~ek kojim je centar Hornetsa Xejson Smit zaustavio Grifina u jednom kontranapadu. Takozvano „Dete sa postera” na{lo se na parketu, saigra~i su odmah krenuli ka Smitu da traè osvetu, a ~ak se i policija ume{ala. Kada su se strasti smirile, Smit je, naravno, iskqu~en. Oti{ao je u svla~ionicu uz ovacije doma}ih navija~a, koji su se na kraju radovali neo~ekivanom trijumfu! - Delovalo je gore nego {to je stvarno bilo, ali svakako je to ne{to {to ne èlite da uradite drugom igra~u. Izviwavam se Blejku. Nisam hteo da ga povredim, samo da mu prese~em put ka

Blejk Gri fin

ko{u - objasnio je Smit, kojeg sigurno ~eka suspenzija, makar na samo jedan me~.

Na ve}ini ostalih parketa u no}i izme|u ~etvrtka i petka vi|ene su neizvesne zavr{nice.

Boston je pobedom u Milvokiju otklonio gotovo sve sumwe u pogledu plasmana u plej-of. Dok se na Istoku ve} mogu zaokru`iti sedam od osam u~esnika doigravawa, na Zapadu kao sigurni deluju samo Oklahoma, San Antonio, Lejkersi i Dalas. Rezultati: Hjuston - Golden Stejt 109:83 /Parsons 20, 11sk, 4as - Li 12, 5sk/,Milvoki - Boston 91:100 /Iqasova 12, 14sk Pirs 25, 9sk/, Va{ington - Indijana 83:85 /Kroford 21, 5as, Veseli 4, 5sk - Hibert 19, 9sk/, Orleans - LA Klipers 97:90 /Kejmen 20, 10sk, 4as, 7izg - Grifin 21, Portland - Memfis 97:93 /Batum 24 - Mark Gasol 22, 9sk/11 Sakramento - Juta 102:103 /Evans 25, 5sk - Xeferson 26, 7sk, 4blk/. IS TOK: ^ikago 39-10, Majami 34-11, Orlando 30-18, Filadelfija 26-21, Indijana 27-18, Atlanta 27-20, Boston 25-21, Wujork 23-24, Milvoki 21-25... ZA PAD: Oklahoma Siti 3512, San Antonio 30-14, LA Lejkers 29-18, Dalas 27-21, Memfis 25-20, LA Klipers 26-21, Denver 26-21, Hjuston 26-22, Juta 25-22...

PRVENSTVO SRBIJE ZA @ENE

Ra ki} eva do bi la der bi Ju~e je u hotelu “Omorika” u Ka}u po~elo 6. prvenstvo Srbije za ène. Organizator je [ahovski savez Srbije u saradwi sa [ahovskim klubom “Jugovi}” iz Ka}a. U~estvuje 12 {ahistkiwa od toga 5 ènskih velemajstora, ~etiri intera, dva nacionalna majstora, a jedna u~esnica je majstorski kandidat. Dobrodo{licu {ahistkiwama i gostima poèleo je predsednik doma}eg kluba i [S Vojvodine, Miroslav Kopawa, uz kratak pregled razvoja {aha u Ka}u, a zatim se predsednik [S Srbije Miodrag Vukoti} obratio u~esnicama {ampionata i prisutnim gostima a u svom govoru pretpostavio je nadu da }e se posle nedavnih turbulencija, nakon posledwe Skup{tine, stvari nadaqe razvijati na dobrobit {aha u Srbiji. Istakao je da je ovaj {ampionat jakog sastava jer na wemu u~estvuje ~ak sedam od osam kan-

didatkiwa po izboru selektora Igora Miladinovi}a za sastav olimpijske reprezentacije Srbije. Po predlo`enim kriterijumima mesto budu}e {ampionke }e se svakako nalaziti na kona~nom spisku. Nakon prigodnog programa koje su izveli prvaci Srbije, plesni par Tamara Stani} i Du{an Markovi} iz plesnog kluba NEO DENS iz Novog Sada, a posle predstavqawa u~esnica predsednik skup{tine [K „Jugovi}“, Milan Jovi~i}, proglasio je turnir otvorenim. Voditeq programa bila je Aleksandra Kopawa. Voqom `reba ve} u prvom U~e sni ce na otva ra wu u Ka }u kolu bilo je nekoliko posebno zanimqivih i neizvesnih nat kao rezerva, zaslu`eno je sapartija, dok su neke imale impe- vladala vi{estruku {ampionku rativnu borbenost zbog razlike Srbije An|eliju Stojanovi}. u rejtingu. Na prvom stolu MariRezultati 1. kola: Stojanovi} ja Raki}, koja je u{la na {ampio- - Raki} 0:1, Drqevi} - Pani} 1:0,

Tomin - Eri} 0:1, ^olu{kina Manakova remi, Bendera} - \uki} 1:0, Maksimovi} - Nonkovi} 1:0. B. D.

SPORT

c m y

dnevnik

subota24.mart2012.

UZ SJAJNU PARTIJU @ENSKE REPREZENTACIJE SRBIJE

Sto pa ma sre br nih ru ko me ta {a Iva na Jan dri}, tre ner Ve se lin No va ko vi}, Mi li ca @a bi} i Smi qa na @iv ko vi} po sle `e tve me da qa u Pra gu

DANAS U SOMBORU PRVENSTVO SRBIJE ZA MLADE U SAMBOU

Za me da qe i evrop sku vi zu

Pr ven stvo Sr bi je u sam bou za na de i ju ni o re, u obe kon ku ren ci je, odr `a }e se da nas u Som bo ru. Ovo je pr vo zna ~aj ni je tak mi ~e we u ovom spor tu u ovoj go di ni kod nas, a bi }e i iz bor no za EP, za ovaj uz rast, ko je }e se odr `a ti od 5. do 9. apri la u Bu ku re {tu. O~e ku je se pre ko sto ti nak tak mi ~a ra, naj vi {e iz voj vo |an skih klu bo va. Me |u u~e sni ci ma bi }e i osva ja ~i me da qa na naj ve }im svet skim i evrop skim smo tra ma u pro {loj go di ni. Pod se ti }e mo da je u mi nu loj go di ni Mi li ca @a bi} po sta la evrop ska vi ce {am pi on ka i svet ska pr va ki wa u ka det skoj kon ku ren ci ji, Iva na Jan dri} i Jo van Ni {ka no vi} osvo ji li su sre br ne me da qe na EP u Pra gu, a sa da }e se bo ri ti za vi zu da u Bu ku re {tu na stu pe u ju ni or skoj kon ku ren ci ji. Smi qa na @iv ko vi} je bi la {am pi on ka Evro pe za ju ni or ke, a De jan

To mac tre }i me |u ju ni o ri ma. No, oni su pre ra sli ovaj uz rast i sa da se tra `e wi ho vi na sled ni ci. Ne }e bi ti la ko se lek to ru Vlat ku Be lo vu ko vi }u da od re di skro man sa stav za Ru mu ni ju i da na sta vi ni sku od 52 od li~ ja ko ja su osvo ji li we go vi iza bra ni ci od 2005. go di ne do sa da na EP i SP. Naj ve }i fa vo ri ti za osva ja we me da qa u `en skoj kon ku ren ci ji su sam bist ki we no vo sad skog Par ti za na, dok }e u mu {koj kon ku ren ci ji bi ti mno go ne iz ve sni je, a me |u fa vo ri te va qa ubro ja ti tak mi ~a re iz zre wa nin skog Pro le te ra, Rad ni~ kog iz Obre nov ca, TSK-a iz Te me ri na, do ma }i na Ba~ ke, po let nih La }a ra ca, no vo sad ske Sla vi je... Or ga niz tor pr ven stva je Sam bo sa vez Sr bi je, a teh ni~ ka or ga ni za ci ja je po ve re na Xu do i sam bo klu bu Ba~ ka. Tak mi ~e we po ~i we u 11 ~a so va u sport skoj ha li Mo ston ga u Som bo ru. S. J.

KVALIFIKACIONI TURNIR ZA EP

Sa vi} oku pqa ka de te Od 30. mar ta do 1. apri la na {u ka det sku ru ko met nu re pre zen ta ci ju o~e ku je kva li fi ka ci o ni tur nir za pla sman na Evrop sko pr ven stvo u Austri ji (12 - 22. jul). Tur nir }e se igra ti u Po `e gi, a po red na {ih ka de ta (1994. i mla |i) na we mu }e u~e stvo va ti i se lek ci je Bel gi je i Jer me ni je. Tre ner Alek san dar Sa vi} iza brao je 17 mo ma ka ko ji }e po ku {a ti da iz va de vi zu za Austri ju. Oku pqa we je za ka za no za po ne de qak, a na spi sku su: Bo jan Ra |e no vi} (Spar tak Voj put), Ne ma wa Mla de no vi} ( VFL Gu mer zbah, Ne ma~ ka), Ne ma wa Pra {~e vi} ([a mot), Igor Mr {u qa (Par ti zan), Rast ko Spa so je vi} (Me ta lo pla sti ka), Ja wa Voj vo di} (Vr bas), Ili ja Stan ko vi} (Du bo ~i ca), Ste fan Ra du lo vi} (Bo rac Mâ&#x20AC;&#x201C;tel, BiH), Ne ma wa Be lo{ (Ju go vi} Uni met), Pe tar Bu ga ri no vi}

(Sme de re vo), Alek san dar Ra do va no vi} (Par ti zan), Dar ko \u ki} (@e le zni ~ar), Ivan Po po vi} (Par ti zan), De jan Ba bi} (Cr va na zve zda Mo krin), De jan Mi lo sa vqev (Ju go vi} Uni met), Ni ko la No va ko vi} (Spar tak Voj put) i Jan ko Ge ma qe vi} (Rad ni~ ki, Kga gu je vac). Pr vog da na (30. mar ta) sna ge }e od me ri ti Bel gi ja i Sr bi ja (19), dru gog Jer me ni ja i Bel gi ja (19), a po sled weg Sr bi ja i Jer me ni ja. J. G.

Odav no se ni je do go di lo da `en ska ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je od i gra na ta ko vi so kom ni vou i u ve li ~an stve ni jem am bi jen tu ne go {to je to bi lo u Za je ~a ru u me ~u sa zva ni~ no tre }e pla si ra nom se lek ci jom Sta rog kon ti nen ta Ru mu ni ji jom, u tre }em ko lu kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo u Ho lan di ji. @e qa, hte we, bor be nost, po `r tvo va nost, is traj nost, sve je to kra si lo iza bra ni ce Sa {e Bo {ko vi }a u me ~u s Ru mun ka ma (29:27), ka da su po mno go ~e mu pod se ti le na igru na {e mu {ke re pre zen ta ci je na ne dav nom EP, ka da je osvo je na sre br na me da qa. Od li~ na od bra na i ras pu ca ni be ko vi pre su di li su re no mi ra nom ri va lu, pro tiv ko ga }e da nas (17 ~a so va po na {em vre me nu)u Turn Se ve ri nu pa sti od lu ka ko }e osvo ji ti pr vo me sto u gru pi. - Za i sta sam, ni je fra za, pre za do vo qan od no som, za la ga wem i

u~in kom svih de vo ja ka, od gol ma na, pa do one 18. na tri bi na ma, jer je sva ka na svoj na ~in da la ve li ki do pri nos ovoj zna ~aj noj po be di, ko ja nas je de fi ni tiv no i te o ret ski lan si ra la na Evrop sko pr ven stvo - re kao je se lek tor Sa {a Bo {ko vi}, ko ji je ve} na de bi ju na klu pi dr àv nog ti ma obez be dio pla sman na EP. - Dra go mi je {to je ovu utak mi cu mo gao da vi di TV audi to ri jum, po {to je èn ska re pre zen ta ci ja, po put mu {ke, bi la na vi si ni za dat ka i po ka za la no vo li ce, do bru i an ga ò va nu igru, na op {te odu {e vqe we svih nas. Ve li ko sr ce su po ka za le de voj ke? - Po ka za li smo da Sr bi ja ima na ko ga da ra ~u na. Po Se le kor Sa {a Bo {ko vi} be di li smo ve li ku eki pu Ru mu ni je. Zna ~aj na po be da za re pre - na rod. Imam no ve igra ~i ce u ti mu, zen ta ci ju, me ne kao se lek to ra i ali smo igra li fan ta sti~ no, po -

VOJVODINA DOMA]IN SMEDEREVU

[an su do bi ja ju re zer vi sti Ru ko me ta {i Voj vo di ne da nas ugo {}u ju eki pu Sme de re va. Po sle pr vog pr ven stve nog po ra za u [ap cu od Me ta lo pla sti ke, No vo sa |a ni ni su mno go tu go va li, jer do kra ja pr ven stva osta je jo{ de vet ko la, pa se pro pu {te no mo è na dok na di ti. Cr ve no - be li ma po treb ne su jo{ ~e ti ri po be de da bi sa ~u va li dru gu po zi ci ju i za i gra li u SE HA li gi. S dru ge stra ne, Sme de rev ci se gr ~e vi to bo re za osta nak u elit noj di vi zi ji i, ~i ni se, da su po pra vi li for mu ba{ kad je naj po treb ni je. Tre ner no vo sad skog su per li ga {a mr \or |e ]ir ko vi} is ta kao je da se s igra ~i ma sve do go vo ri li oko utak mi ce. - Na gla sio bih da smo mno go do bro ra di li na tre nin zi ma u pro te kloj sed mi ci. Ni igra ~i ma, ni stru ci, kao ni qu di ma u klu bu uop {te ni je sve jed no da li }e mo do kra ja li ga {kog tak mi ~e wa osta ti ne po ra è ni i ka kav }e mo uti sak na te re nu osta vi ti - re kao je ]ir ko vi}. Ipak, da nas }e {an su do bi ti igra ~i s ma wom mi nu ta òm u do sa da {wem to ku tak mi ~e wa. - Ne ko li ko igra ~a }e mo od ma ra ti. Iza nas je do bra go di na i mi slim da }e nam ~e ti ri po be de do kra ja bi ti do voq ne za igra we u SE HA li gi. Uosta lom, to nam je i bio ciq.

Po tom se {ef stru ke osvr nuo na duel sa Sme de rev ci ma. - Mi sva kog ri va la `e li mo da po be di mo i u isto vre me sve ih po {tu je mo. Sme de re vo je od li~ no igra lo u du e lu s Ni {li ja ma i mo gu da ka `em da ima ju ne ko li ko ru ko me ta {a na ko je mo ra mo da obra ti mo po seb nu pa `wu. To da li se ne ko

Pr vo ti mac Voj vo di ne Bra ni slav Ra di {i}

bo ri za op sta nak, ili za ti tu lu, nas ni ma lo ne in te re su je. Mom ci è le po be du. Uosta lom, kao ak ti van ru ko me ta{ ni ka da ni sam igrao na me {te ne utak mi ce, pa ni kao tre ner to ne è lim da ra dim. Po zi vam na vi ja ~e da nas po dr è - bio je ja san \or |e ]ir ko vi}. Utak mi ca se igra u ha li na Sla noj ba ri u 17 ~a so va. M. Pavlovi}

seb no u pr vom po lu vre me nu. Po ka za li smo sr ce, è qu, hte we, po be dio je bo qi tim. Po be di je mno go do pri ne lo ve li ko za jed ni {tvo i dru gar stvo. Is po sta vi lo se da je Fi li po vi }e va pra vo osve è we? - Ta kav igra~ nam je bio pre ko po tre ban. Ima la je ve li ku è qu i us pe la je u sve mu {to je po ku {a la. Mo `da je ovo naj bo qa igra re pre zen ta ci je Sr bi je u po sled wih de set go di na i ve ru jem da }e bi ti sve bo qa i bo qa. Na dam se da }e mo i mi sle de }e go di ne na pu ni ti Are nu na Svet skom pr ven stvu, kao mu {kar ci zi mus. Sve ide ka to me... Jed no stav no, po no san sam na wih. Da nas igra te dru gu utak mi cu u Ru mu ni ji? - Ide mo na po be du, ali nam to ni je im pe ra tiv. Naj va `ni je je da se de voj ke {to pre opo ra ve, da bar pri bli `no po no ve utak mi cu iz Za je ~a ra i {to je naj va `ni je da se ni ko ne po vre di - re kao je Bo {ko vi}. J. Gali}

U KA]U IGRAJU JUGOVI] I RADNI^KI

Pu bli ka }e u`i va ti

Qu bi te qi ru ko me ta u Ka }u ve ~e ras (19 ~a so va) }e ima ti pri li ku da pri su stvu ju jed nom od der bi ja 22. ko la Su per li ge. Ru ko me ta {i Ju go vi} Uni me ta ugo sti }e tre }e pla si ra nu eki pu Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca i pre ma svim po ka za te qi ma wi hov duel mo gao bi da bu de pri li~ no za ni mqiv, s ~i me se sla `e i sred wi bek Ka }a na Ni ko la Vug dra go vi}. - Rad ni~ ki je ja ko do bra eki pa, {to po ka zu ju we go vi re zul ta ti i pla sman na ta be li. Ra di se o sku pu od li~ nih in di vi du a la ca, pre ka qe nih igra ~a, sprem nih na bes kom pro mi snu bor bu. Mi Ni ko la Vug dra go vi} smo pri li~ no po pra vi li igru do la skom Vu ja di no vi }a i mo da igra mo utak mi ce pro tiv Su xu ma, do bi li smo na sa mo po u - ja kih i kva li tet nih ri va la - re zda wu, agre siv no sti i psi ho lo - kao je Vug dra go vi}. {koj sta bil no sti, a uz to oni za Ka ko }e te im se su prot sta vi la ga wem i po `r tvo va wem da ju ti? lep pri mer mla |im sa i gra ~i ma. - Iako se ra di o do broj eki pi, Kra gu jev ~a ni nam do la ze u tre - i oni ima ju sla bih ta ~a ka. Ovih nut ku ka da smo u na le tu i pu noj da na ra di li smo na tak ti ci, for mi, {to su sve pred u slo vi da uo~i li smo wi ho ve sla bo sti, sa se u Ka }u gle da do bar ru ko met. da osta je sa mo da pri pre mqe no Bi }e to otvo re na utak mi ca, tvr - spro ve de mo u de lo - na gla sio je da, ja ka, bor be na, pra va po sla - kre a tor igre Ka }a na. sti ca za pu bli ku. Mi ba{ vo li J. Gali}

DANA[WI SPORTSKI PROGRAM Fudbal Pr va li ga Sr bi ja - NO VI SAD: No vi Sad - Do wi Srem, IN \I JA: In |i ja - û ka ri~ ki, ZRE WA NIN: Ba nat - Sin |e li}, PO @A RE VAC: Mla di rad nik - Rad ni~ ki (S), KRU [E VAC: Na pre dak - Ko lu ba ra, MLA DE NO VAC: Mla de no vac Te le op tik, NI[: Rad ni~ ki Be à ni ja. Utak mi ce po ~i wu u 14.30 ~a so va. Srp ska li ga Voj vo di na - VR [AC: Vr {ac - ^SK Pi va ra, [ID: Rad ni~ ki - Mla dost (BJ), STA RA PA ZO VA: Pa li} - Za dru gar, NO VA PA ZO VA: Rad ni~ ki - Sen ta, TE ME RIN: Slo ga - Ba~ ka To po la, BE O- ÎN: Ce ment - Tek sti lac Ites. Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Is tok BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Je din stvo - Bo rac (S), SU BO TI CA: Ba~ ka 1901 - Di na mo (P), NO VI KO ZAR CI: Slo bo da - AFK, NO VI BE ÊJ: Je din stvo - Ba~ ka (P), BA NAT SKI LAR LO VAC: Pr o le ter Rad ni~ ki (Z). Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Za pad BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka -

Rad ni~ ki (SM), NO VI SAD: Bo rac - Mla dost (T), Cr ve na zve zda - Obi li}, KA]: Ju go vi} - Omla di nac, ERDE VIK: Slo ga - Po let (S). Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da NO VI SAD: Sla vi ja - Omla di nac, VR BAS: Vr bas - Ka bel. Utak mi ce po ~i wu u 14.30 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da NO VI SAD:Mla dost - Vi no gra dar. Me~ po ~i we u 14.30 sa ti.

Ko{arka

Agro ìv mu {ka su per li ga BE O GRAD: BKK Rad ni~ ki Rad ni~ ki FMP (16), Me ga Vi zu ra - Par ti zan MTS (20). Pr va A èn ska li ga - plej-of - NO VI SAD: Voj vo di na NIS Par ti zan Ga le ni ka, BE O- GRAD: Vo `do vac - He mo farm [ta da, VR BAS: Vr bas Me de la Ra di voj Ko ra}, JA GO DI NA: Ja go di na - Cr ve na zve zda. Pr va A èn ska li ga - plejaut - STA RA PA ZO VA: Sta ra Pa zo va - Spar tak (18), Ê LA RE VO: ê la re vo - Pro le ter (19), LO ZNI CA: Lo zni ca - Be o ~in (16). Pr va B mu {ka li ga - KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki Stu dent - Be -

o vuk (19.30), OBRE NO VAC: Rad ni~ ki - Ja go di na (17), SU BO TI CA: Spar tak - Mla dost (17.30), NI[: Kon stan tin - Je din stvo NB (20.30). Pr va B èn ska li ga - Â ÂK: Mo ra vac - @e le zni ~ar (14), SR BO BRAN: Sr bo bran Re a hem - Kra qe vo (19). Pr va srp ska mu {ka li ga - Se ver - KO VIN: Rad ni~ ki - Aka de mik (20), KI KIN DA: Ve li ka Ki kin da - Mla dost Te le teh ni ka (20), FU TOG: Ve ter nik - Me ri di a na (17.30), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - No va Pa zo va (20). Dru ga srp ska mu {ka li ga Se ver - FU TOG: Fu tog Teh no mer - Top (15.30), CR VEN KA: Cr ven ka - Haj duk (20.30), SU BO TI CA: Spar tak MT - Ru ma (15.30), PAN Ê VO: Di na mo ô ka (19.30). ABS Elek stro ka det ska li ga - BE O ÎN: Star - Fle{ (18.30), BE O GRAD: Par ti zan MTS - Slo ga (13.30), VR [AC: He mo farm [ta da - [u ma dij 1991 (14.30), NI[: Ni bak - Ze mubn (16.30), PRO KU PQE: Pro ku pqe - Cr ve na zve zda Di va (17).

Odbojka

Pr va `en ska li ga - KLEK: Klek Sr bi ja {u me - La za re vac

(19), LAJ KO VAC: @e le zni ~ar - MD Zre wa nin (19), NO VI SAD: Nvi Sad - Po {tar (20), KO SJE RI]: Cr no ko sa - Stu dent (19), KRA QE VO: Gim na zi ja lac - Je din stvo (SP) (18). Pr va mu {ka li ga - NO VI SAD: Du nav vo lej - No vi Sad (17.30), BE O GRAD: Obi li} Ni{ (18.30), PA Ê VO: Bo rac No vi Pa zar ju ni or (17), VE LI KO GRA DI [TE: VGSK - Ja go di na (19), SME DE RE VO: Sme de re vo - Ste ri ja (19). Dru ga èn ska li ga - se ver SRM SKA MI TRO IC: Srem Fu tog (18), IN \I JA: Mla dost - Ba~ ki zmaj (16), NO VI SAD: NS vo lej tim - Ki kin da (19). Dru ga mu {ka li ga - se ver NO VI SAD: Voj vo di na NS se me 2 - Slo ven (12), KO VIN: Ba va ni {te - In |i ja (17), FU TOG: FOK - Srem (20), NO VA PA ZO VA Mla dost Eks pans - Apa tin (20). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - cen tar - @A BAQ: @a baq Fu tog vest (14), SREM SKI KAR LOV CI: Par ti zan - Va ra din BMG 2 (18). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - se ver - Ô KA: ô ka - Vo lej stars (18), BA^ KA PA LAN KA: Mer kur - VS (15.30). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Ba nat - VR [AC: Ba nat -

Klek 2 (16), KRA JI [NIK: Kra ji {nik - Rad ni~ ki (17), RAV NI TO PO LO VAC: Her ce go vi na - Vr {ac (18), ZRE WA NIN: Pro le ter - MD Zre wa nin 2 (16.30). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - NO VI SAD: Voj vo di na NS se me 3 - [id (14.30), Bo ta fo go - Stra `i lo vo (14.30), KUL PIN: Kul pin - Mla dost Eks pans 2 (17). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver - KI KIN DA: Ki kin da - Vr bas (16), SU BO TI CA: Spar tak 2 - Mer kur (11), BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Be ~ej (19). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - Ba nat - ZRE WA NIN: Pro le ter - Her ce o vi na (19), PAN ^E VO: Bo rac 2 - Gor wi grad (13), KO VIN: Rad ni~ ki - Ba nat (18).

Pr va mu {ka li ga - RA [KA: Ba ne - Vr bas Kar neks (19), KI KIN DA: Cr ve na zve zda - Pri boj (18), IN \I JA: @e le zni ~ar No vi Be o grad (19), ZU BIN PO TOK: Mo kra Go ra - Za je ~ar (19). Pr va èn ska li ga - SVI LAJ NAC: Rad ni~ ki Re sa vac - Ha las Jo èf (19). Dru ga mu {ka li ga, se ver - JA [A TO MI]: Her ce go vi na Apa tin (19), JA [A TO MI]: Na pre dak - Rad ni~ ki ([) (16), BA NAT SKI KAR LO VAC: Ba nat ski Kar lo vac - Je din stvo (18). Dru ga èn ska li ga, se ver - KI KIN DA: Mla dost - Srem (16), TE ME RIN: Te me rin - Ra van grad (19), BA NAT SKO NO VO SE LO: Spar tak (D) - Rad ni~ ki (K) (17).

Rukomet

Pr va A li ga - NO VI SAD: Voj vod na - Ba wi ca (19), KI KIN DA - @AK - Par ti zan Raj faj zen (19.30), BE O GRAD: Cve na zve zda - Be o grad (19.45). Pr va B li ga, gru pa od 1. do 6. me sta - NO VI SAD: Du nav - Sin gid num (20.45), BE O GRAD: Pa ti zan Raj faj zen 2 - Be ~e jac (20), OBRE NO VAC: Ze mun - TENT (21.30). Pr va B li ga, od 7. do 11. me sta SU BO TI CA: Spar tak - Go~ (19).

Su per li ga za mu {kar ce KA]: Ju go vi} Uni met - Rad ni~ ki (19), NO VI SAD: Voj vo di na - Sme de re vo DU In te gral (17), BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Na pre dak (18.30), Par ti zan - Me ta lo pla sti ka (18), Obi li} - Di na mo (20), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - PKB (19.30), NI[: @e le zni ~ar 1949 - Cr ven ka Ja fa (18.30).

Vaterpolo

kultura

subota24.mart2012.

dnevnik

САОПШТЕНА ГЛАВНА СЕЛЕКЦИЈА 57. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Савремени живот у транзиционој Србији На 57. Стеријином позорју, које ће бити одржано од 25. маја до 2. јуна, у селекцији домаће драме и позоришта биће седам представа, од укупно седамдесет одгледаних у текућој сезони, саопштено је јуче на конференцији за новинаре у Позорју, уз утисак да овај број још увек говори о задовољавајућем нивоу продукције и континуитета, како је констатовала селекторка и уметничка директорка Ксенија Радуловић, али и да ће се снажнији талас економске кризе вероватно осетити у наредним сезонама.

десетогодишњак у овој представи; „Хипермнезија“ драматургија Наташа Говедарица и Филип Вујошевић, режија Селма Спахић, копродукција Битеф театра и Хартефакт фонда, настала на основу обраде документарне грађе, „полазећи од исповести глумаца различитих националности, током деведесетих година 20. века...представа о личним виђењима рата и распада земље...“; „Живот није бицикл“ по тексту Биљане Србљановић „Живот није бицикло да ти га украду“, режија

Селекција домаће драме и позоришта „Отац на службеном путу“ Абдулаха Сидрана, режија Оливер Фрљић, Атеље 212; „Хипермнезија“, драматургија Наташа Говедарица и Филип Вујошевић, режија Селма Спахић, копродукција Битеф театра и Хартефакт фонда „Живот није бицикл“ по драми Биљане Србљановић „Живот није бицикло да ти га украду“, режија Анселм Вебер, Шаушпилхаус Бохум, Немачка „Бунар“ Радмиле Смиљанић, режија Егон Савин, Радионица Интеграције и Фонд Круг „Радници умиру певајући“ Олге Димитријевић, режија Анђелка Николић, копродукција Битеф театра и Хартефакт фонда „Мара / Сад“ Петера Вајса, режија Андраш Урбан, Новосадско позориште / Ујвидеки синхаз „Плодни дани“ Бориса Лијешевића и Јелене Кисловски Лијешевић, режија Борис Лијешевић, драматургија Бранко Димитријевић и Федор Шили, Атеље 212 и Културни центар Панчева. У селекцији домаће драме и позоришта, односно представа по домаћим и иностраним текстовима у извођењу наших театара, уврштене су: „Отац на службеном путу“ Абдулаха Сидрана, режија Оливер Фрљић, Атеље 212, какоје наведено у образложењу, „очигледно без носталгичних реминисценција на култни Кустуричин филм“, и с измештеном перспективом дечака Дина који је седам-

Анселм Вебер, Шаушпилхаус Бохум, Немачка, породична прича о односима између родитеља „с извесним драматуршким интервенцијама у односу на београдску праизведбу дела, у поставци уоквиреној уживо изведеним нумерама старе градске музике из нашег краја...редитељ проналази одговарајућу равнотежу између реалистичког и зачудног, рационалног и ирационалног...“

Публика ће на 57. Позорју гледати још четири представе у поменутој селекцији: „Бунар“ Радмиле Смиљанић, режија Егон Савин, Радионица Интеграције и Фонд Круг, с радњом смештеном у „неко мало место у Босни, али би могла да се односи и на било коју другу запуштену и руралну средину овог дела Европе...Бунар који треба заменити водоводом постаје симбол неспремности да се прихвати реална слика савременог света и духа времена: у фокусу пажње су односи међу генерацијама...“; „Радници умиру певајући“ Олге Димитријевић, режија Анђелка Николић, копродукција Битеф театра и Хартефакт фонда, „у форми атипичног и аскетског мјузикла, представа на занимљив начин комбинује теме социјалног и политичког живота с елементима треш поетике и поп културе“; „Мара / Сад“ Петера Вајса, режија Андраш Урбан, Новосадско позориште / Ујвидеки синхаз, „сценски разиграна и маштовита поставка класичног текста, у којој симболи револуције постепено почињу да се откривају и као инструментаријум неког еротског шопа...“; и „Плодни дани“ Бориса Лијешевића и Јелене Кисловски Лијешевић, режија Борис Лијешевић, драматургија Бранко Димитријевић и Федор Шили, Атеље 212 и Културни центар Панчева, „документарни образац заснован на исповестима с интернет форума представља полазиште емоционалне али и депатетизоване представе, базиране на једној сасвим приватној теми...овде је у фокусу интересовања мотив прижељкиваног, (не)оствареног родитељства“. Поглед и на ову селекцију, као и на нашу целокупну позоришну

У ВЛАДИ ВОЈВОДИНЕ ПРЕДСТАВЉЕНО РЕПРЕЗЕНТАТИВНО ДЕЛО ПОСВЕЋЕНО ИСТАКНУТОМ ВАЈАРУ

Монографија о стваралаштву Јована Солдатовића Репрезентативна уметничка монографија посвећена једном од наших најистакнутијих вајара Јовану Солдатовићу(1920-2005) представљена је прексиноћ на свечаности у холу Владе Војводине. Ово капитално дело, у издању Галерије „Бел арт” и Га-

дукција уметникових најзначајнијих скулптура. Објављивање монографије помогао је и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање. - Јован Солдатовић је један од великана наше уметности, који је својим стваралаштвом задужио

лерије ликовне уметности поклон-збирка Рајка Мамузића, обухвата текстове Оливере Јанковић, Беле Дуранција, Саве Степанова и Мирослава Антића о богатом стваралаштву Солдатовића, исцрпну биографију и библиографију, чији је аутор Јованка Столић, као и 120 репро-

будуће генерација и оставио дубок траг у нашој култури, али и у нашем пејзажу, јер су његове издужене фигуре заувек промениле поглед на војвођанску равницу рекао је покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић и додао да богата и репрезентативна монографи-

ја допуњује поглед на Солдатовићeво стваралаштво. Монографију су представили историчар уметности Срето Бошњак, уредница издања Весна Латиновић и аутори Саве Степанов, Бела Дуранци и Оливера Јанковић. Јован Солдатовић један је од најзначајнијих југословенских вајара који је цео свој стваралачки опус од преко стотину постављених скулптура и спомен обележја, посветио борби за мир и хуманизацију живота на овој планети. Био је један од пионира у претварању Петроварадинске тврђаве из фортификацијског објекта у бастион културе и уметности. Међу најпознатијим Солдатовићевим делима су Споменик борцима НОР-а на Тиси код Жабља (1962), „Породица” (1970) посвећена жртвама Новосадске рације 1942, као и споменици Арсенију Чарнојевићу у Ибарском Колашину, Бранку Радичевићу на Стражилову, Ђури Јакшићу и Кости Трифковићу у Новом Саду, Јовану Стерији Поповићу у Вршцу и други. Био је оснивач Вајарског одсека Више педагошке школе у Новом Саду (1952) и први професор вајарства, а од 1975. радио је као професор на Академији уметности у Новом Саду. Добитник многобројних награда.

ИЗ БАНАТСКОГ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА

Конкурс за награду „Сима Цуцић” Поводом петог „Пролећа Симе Цуцића“, Банатски културни центар из Новог Милошева расписао је конкурс за истоимену награду, која се додељује у три категорије из области књижевности за децу. Прва је наука о књижевности (историја, теорија и критика књижевности за децу). Друга категорија је белетристика ( сви књижевни жанрови, а у обзир долазе и илустровани романи, басне, стрипови, сликовнице). У трећој категорији су наслови из области дечијег стваралаштва (зборници ученичких радова, индивидуално дечије стваралаштво).

Конкурс је отворен до 1. маја ове године, књиге које конкуришу за награду треба слати у четири примерка, на адресу Банатског културног центра, ул. ЈНА 35 у Новом Милошеву. Може да се конкурише са књигама које су изашле у прошлој и у текућој години, написаним или преведеним на српски, а у обзир долазе и двојезична издања. Сима Цуцић (1905-1988) је рођен у Новом Милошеву, а био је познати писац за децу и књижевни критичар. Р. Л.

Из представе „Мара/Сад” Новосадског позоришта

продукцију која се суочава са кризом, указују на нови модел копродукцијске сарадње институционалних театара и приватних или невладиних фондација, напоменула је Ксенија Радуловић и претпоставила да ће се такав вид сарадње и убудуће наставити. Криза је вероватно и разлог што ову сезону нису обележиле велике ансамбл представе, како је додала Ксенија Радуловић, већ мање по обиму, са мањим бројем глумаца. - Тематски оквири везани за проблематку и изазове савременог живота у транзиционој Србији, однос политике и појединца, транзициони процеси и њихове последице, последице рата и распада земље, социјална питања, очекивано и даље доминирају – приметила је Ксенија Радуловић. – Поред наведеног, већину селектованих пред-

става повезује лајтмотив породичних односа, посебно оних између родитеља и деце, уз доминантно присуство појма / фигуре оца. Ову сезону обележила је још једна околност, додала је Ксенија Радуловић, а то је да су неке „представе наших еминентних аутора старије генерације резултовале уметничким дометима који нису у складу с подразумевајућим високим очекивањима“, те их зато нема у селекцији. С друге стране, Ксенија Радуловић је навела да је одређени број аутора средње и млађе генерације, као што су Фрљић, Урбан, Лијешевић, Селма Спахић, и Анђелка Николић, реализовао „остварења која чине уметнички релевантнији сегмент овогодишње продукције, а најчешће је реч и о искорацима ка модерним уметничким формама, ис-

траживачким поступцима, сувереном кретању у оквиру савременог сценског израза“. Програм селекције „Кругови“ са иностраним представама биће накнадно саопштен. Наредно Позорје ће испунити своју важну мисију која се односи на бригу о домаћем драмском тексту, јер у селекцији, по речима директора Стеријиног позорја Миливоја Млађеновића, има чак пет домаћих праизведби, од којих су три по новим драмским текстовима, а две су настале на основу документарне грађе. Млађеновић је истакао да ће тако наредно Позорје имати истакнуту и обављену мисију, која је зацртана од самог оснивања, а најавио је и да ће целокупни програм бити богат и, како је рекао, амбициознији од моН. Пејчић гућности.

ИМЕНОВАН НОВИ УПРАВНИ ОДБОР СНП-a

Ђорђе Рандељ и даље председник У Српском народном позоришту именован је нови састав Управног одбора, након што је досадашњим члановима истекао мандат. За председника Управног одбора СНП –а поново је изабран Ђорђе Рандељ, новинар, публициста и књижевник, а међу члановима ће и у новом мандату бити проф.др Радован Штулић.

Нови чланови УО СНП –а су мр Татјана Марковић, професорка менаџмента, Мирослав Егерић, књижевник, Карољ Вичек, филмски режисер, Гвозден Ђурић, редитељ, Жарко Димић, књижевник и историчар, Емир Мемедовски, вођа виолина, и Миливоје Жарковић, главни сликар. Н. П-ј.

ПОРТУГАЛСКА ПЕВАЧИЦА ГОСТУЈЕ 19. АПРИЛА У СИНАГОГИ

Фадо и глас Терезе Салгуеиро Позната португалска певачица Тереза Салгуеиро, некадашња чланица групе „Мадредеуш“, поново гостује у Новом Саду, где ће19. априла приредити концерт у Синагоги. Терезу Салгуеиро ће на концерту пратити Кариса Марцелино (хармоника), Оскар Торес (контрабас), Андре Филипе Сантос (гитара) и Руи Лобато (бубањ, перкусије и гитара). Фадо и глас Терезе Салгуиеро још једном ће, на задовољство многих, испунити простор Синагоге. Организатор је агенција Мy Wаy из Београда, а продукција концерта у Новом Саду реализује се у сарадњи с Музичком омладином Новог Сада, где се купују улазнице за концерт по цени од 2.000 динара (Католичка порта 2/3, тел. 021 452 344, радним данима од 8 до 14 часова и онлајн путем веб сајта www.muzickaomladina.org). - Тереза, певачица неодољивог гласа, допринела је да португалски звук фадо музике заволе људи широм света. Пред Новосађанима ће изводити песме с новог албума под називом “Мистерија” . – најављују организатори овог концета. - Рад на овом остварењу трајао је у периоду од новембра 2010. до јула 2011, а сам албум је плод заједничке сарадње и заједничких истраживања фадо диве и музичара које је одабрала. Будући да долазе из различитих средина, окупљени уметници желели су да обједине богате и разноврсне хармоније трагајући при том за заједничким језиком. Комбинација инструмената настала је као резултат тежње за иновацијом, али и прилагођавања таквих новина карактеристикама сензибилитета самих музичара.

Текстови песама говоре о загонеткама живота, па отуда и назив албума “Мистерија”. „Ова музика је створена првенствено за живо извођење. Музичари на сцени доносе раскошан спектар емоција позивајући публику да својом енергијом употпуни извођење што сваки концерт претвара у јединствен и несвакидашњи угођај“.Филмофилима позната и из остварења Вима Вендерса „Лисабонска прича”, Тереза Салгуеиро је због свог талента и преко 900

одржаних концерата широм света, постала културни амбасадор своје земље Португала. Рођена је 1969. у Лисабону. У седамнаестој години постаје певачица групе „Мадредеуш“, чувеног португалског састава чији је рад био посвећен промовисању фадо музике. Од 1986. до 2007. са „Мадредеушом“ снимила je више од дванаест награђиваних албума, продатих у преко пет милиона примерака широм света и постала један од водећих портуН. П-ј. галских вокала.

SveT

c m y

dnevnik

EVROPSKA UNIJA

Pro {i re na cr na li sta BRI S EL: Evrop ska uni ja donela je odluku o pro{irewu sankcija prema Belorusiji u nameri da poja~a pritisak na predsednika te zemqe Aleksandra Luka{enka da oslobodi iz zatvora politi~ke zatvorenike. Ministri spoqwih poslova EU od lu ~i li su da za mr znu imovinu 29 preduze}a i da blokiraju ra~une i zabrane putovawe u EU za 12 pojedinaca bliskim beloruskom re`imu, iz ja vio je ju ~e ne i me no va ni evropski diplomata za agenciju AFP, navode}i da je re~ o devetorici policijskih i pravosudnih funkcionera i trojici biznismena. Na crnoj listi EU ve} se nalazi 230 lica zbog, kako na-

vode u Briselu, nastavka represije Luka{enkovog reìma prema civilnom dru{tvu, opoziciji i nezavisnim medijima. „Ono {to smo videli u posledwih nekoliko nedeqa i daqe je u neskladu sa evropskim putem. Ovo je jedini reìm u Evropi koji ima politi~ke zatvorenike, jedini u Evropi koji ima smrtnu kaznu. To je uàsna situacija”, rekao je uo~i mi ni star skog sa stan ka {ef {ved ske di plo ma ti je Karl Bilt. Visoki predstavnik sa spoqnu politiku EU Ketrin E{ton naglasila je da je Brisel „izuzetno zabrinut” za sudbinu civilnog dru{tva u Belorusiji.

FRANCUSKA

Me rah bio po ten ci jal ni te ro ri sta PA RIZ: Francuski dr`avqanin arapskog porekla Muha med Me rah, od go vo ran za ubistvo sedam qudi u Tuluzu, nalazio se na ameri~koj listi osoba kojima je zabraweno da putuju avionima, zbog sumwe da bi mogao da izazove teroristi~ki napad. Merah je ubijen posle akcije francuskih specijalaca u Tuluzu, po{to je odbio da se preda. Dramu u Tuluzu okon~ao je po li cij ski snaj pe ri sta, li kvidiraju}i Muhameda Meraha dok je iskakao kroz prozor. Me|utim, ~ini se da francuske obave{tajne slu`be ne}e mo}i da odahnu – ~eka ih mnogo obja{wavawa. ^im je otkriven identitet ubice, izjavili su da ga godinama prate kao sitnog kriminalca. Mora}e da odgovore za{to nisu ranije reagovali, jer su znali da je vi{e puta i{ao u Avganistan i Pakistan. Prema nekim izvorima, u Pakistanu je osu|en za postavqawe bombe, ali je brzo pobegao iz zatvora i vratio se u Francusku. Ameri~ki Ef-Bi-Aj stavio ga je na listu osoba kojima je zabraweno da se ukrcaju u avion, koja predstavqa najrestriktivniju listu. Na woj se nalazi ~etiri hiqade osoba koje je Ef-Bi-Aj ozna~io kao potencijalne teroriste. Sve to ne uklapa se u profil sitnog kriminalca. Talas zlo~ina na jugu Francuske ima}e posledice po radikalne islamiste.

„Od sada }e svaka osoba koja bu de iz la zi la na in ter net stranice na kojima hvali terorizam ili poziva na mr`wu i nasiqe biti krivi~no ka`wena. To isto ~eka svakog ko bude odlazio u inostranstvo na kur se ve in dok tri na ci je ideologijama koje vode ka tero ri zmu”, re kao je Ni ko la Sarkozi, predsednik Francuske. Tokom no}i, stigli su novi detaqi akcije. Ne{to pre pono}i, Merah je pregovara~ima vik nuo da è li da umre sa oru`jem u rukama. Policija je iskqu~ila vodu, struju i gas u stanu, i na svakih desetak minuta bacala {ok-bombe da bi ga spre~ila da zaspi. Francuski premijer Fransoa Fijon izjavio je ju~e ujutro da, pre nego {to je po~inio seriju ubistava, nije postojao nijedan element koji bi omogu}io da se uhapsi Mohamed Merah i naglasio da je Francuska „dràva zakona”. Merah se, prema saznawima ameri~kih obave{tajnih slu`bi, 2010. godine nalazio u Avganistanu gde je obu~avan u kampovima islamista, pre nego {to je uhva}en i vra}en u Francusku. Jedan neimenovani ameri~ki zvani~nik rekao je da se Merah nakon hvatawa nalazio u pritvoru u bazi ameri~kih snaga, ali nije èleo da iznese vi{e detaqa {ta se kasnije sa wim de{avalo.

subota24.mart2012.

Ne ma~ ki pred sed nik po lo ìo za kle tvu „Tek kada qudi ustanu i kaBER LIN: Novoizabrani neù ‘’mi smo narod”, onda quma~ki predsednik Joahim Gauk di mogu re}i „mi smo jedan na(72), 11. po redu i najstariji do rod”, rekao je Gauk na sve~asada, poloìo je ju~e zakletvu noj sednici oba doma parlapred poslanicima oba doma parmenta, kojoj su prisustvovali lamenta. U svom prvom govoru kan ce lar An ge la Mer kel, on je ukazao na istorijsku krivicu Nemaca u vreme nacionalsocijalizma, pohvalio poratne uspehe, kritikovao ekstremizam, zahtevao solidarnost u Evropi i integraciju u Nema~koj i citirao indijskog pacifistu i asketu Mahatmu Gandija. „Smatram da je na{a zemqa, zemqa demokratskog ~uda”, izjavio je Gauk, govore}i o svojoj omiqenoj temi slobodi i osrv}u}i se na poratnu istoriju Nema~ke, gde je pohvalio uspehe generacije iz ‘68. godine za suo~avawe sa teJoahim Gauk {kom pro{lo{}u.

biv{i predsednici, me|u koji ma i po sled wi Kri sti jan Vulf, koji se, kao jedini u istoriji dr`ave, morao povu}i zbog optu`bi da se okoristio politikom, poslanici i drugi gosti. Gauk, evangelisti~ki pastor, izabran kao kandidat i vlasti i opozicije, bio je ju~e u parlamentu zajedno sa svojom `ivotnom saputnicom, novinarkom Danijelom [at i rekao da svaki ~ovek ima istu qudsku ~ast, nezavisno od regligije i pripadnosti. Gauk je ju~e i oficijelno preuzeo du`nost nema~kog predsednika, a jedna po~asna divizija Bundesvera (vojske) je u predsedni~kom dvorcu Belvi novom predsedniku odala vojnu po~ast.

PO SLE NA JA VE PJON GJAN GA DA ]E LAN SI RA TI RA KE TU

Ja pan raz me stio od bram be ni si stem TO KIO: Kina je pozvala na uzdr`anost, uo~i najavqenog lansirawa severnokorejske rakete, nakon {to je ranije Japan najavio da je razmestio odbrambeni raketni sistem s ciqem da je obori, ukoliko ona bude predstavqala opasnost po zemqu.

zolucije Saveta bezbednosti i pretwu regionalnoj bezbednosti, preneo je AFP. Taj potez novog severnokorejskog vo|stva alarmiralo je region. Filipini su zatra`ili pomo} od SAD da nadgledaju probu severnokorejske rakete,

Japanski razara~ „Kongo”

„Sve strane treba da budu staloène, pokaù odmerenost i uzdrè se od akcija koje bi jo{ zakomplikovale to pitawe”, rekao je novinarima predstavnik ministarstva spoqnih poslova Kine Hong Lei. Severna Koreja je pro{le nedeqe saop{tila da planira lansirawe rakete sa „radnim satelitom” izme|u 12. i 16. aprila, ~ime }e obeleìti 100. godi{wicu ro|ewa wenog osniva~a Kim Il Sunga. Planirano lansirawe rakete dugog dometa odmah su osudili Va{ington, Seul i Tokio i ocenili da predstavqa kr{ewe re-

„Isti~emo da su mir i stabilnost Korejskog poluostrva i severa Azije u zajedni~kom interesu svih strana, kao i wihova zajedni~ka odgovornost”, rekao je Hong Lei iz kineskog ministarstva spoqnih poslova. Japan je pripremio svoj odbrambeni raketni sistem da obori severnokorejsku raketu, ukoliko ona bude predstavqala opasnost po zemqu. Ministar odbrane Japana Naoki Tanaka rekao je novinarima da je naredio da se, povodom severnokorejskog lansirawa pripreme odbrambeni raketni sistemi i ratni brodovi sa kojih mogu da budu lansirani projektili. Ti raketni presreta~i zemqa-vazduh bi}e sme{teni u podru~ju ju`nog japanskog ostrva Okinave, a nare|ewe o eventualnom obarawu severnoko-

Sa mit o nu kle ar noj bez bed no sti U ponedeqak i utorak }e biti odr`an samit u Seulu o nuklearnoj bezbednosti, kojem }e prisustvovati i ameri~ki predsednik Barak Obama, predsednik Kine Hu \intao i lideri Japana i Rusije. Me|utim, na marginama samita }e, svakako, biti re~i o nuklearnom programu Pjongjanga i najavqenom lansirawu „radnog satelita” uz pomo} balisti~ke rakete. ~iji delovi se o~ekuju da }e pasti i na podru~je Filipina. Zvani~ni Peking je nakon severnokorejske najave lansirawa odmah stupio u kontakt sa Severnom Korejom, Rusijom, Japanom i SAD kao i drugim zainteresovanim stranama.

rejske rakete prvo bi morao da odobri premijer Jo{ihiko Noda. Severna Koreja }e se suo~iti sa „sna`nim odgovorom” ukoliko lansira raketu dugog dometa idu}eg meseca, poru~io je specijalni savetnik ameri~kog predsednika Baraka Obame.

EKS-JU I Za greb uveo sank ci je Ira nu ZA GREB: Hrvatska je zabranila uvoz, kupovinu i prevoz nafte i naftnih derivata, kao i petrohemijskih proizvoda iz Irana, odlu~ila je hrvatska vlada. Time se Hrvatska pridru`ila ~lanicama EU koje su uvele sankcije Iranu izmeniv{i Odluku o sprovo|ewu me|unarodnih mera ograni~avawa utvr |e nih od lu ka ma Sa ve ta EU. Zamenik ministra spoqnih i evrop skih po slo va Jo {ko Klisovi} rekao je da se tom odlukom Hrvatska uskla|uje sa re`imom sankcija koji su prema Iranu uvele zemqe EU. Time se, dodao je Klisovi}, dopuwuju postoje}e mere ograni~avawa kroz zabranu uvoza, kupovine i prevoza iranske sirove nafte, naftnih derivata i petrohemijskih proizvoda, kao i zabranu izvoza kqu~ne opreme i tehnike iz Hrvatske za potrebe iranske petrohemijske industrije

Puc wa va i tu ~a SKO PQE: U skopskim naseqima Hipodrom i Maxari, 20-godi{wi mladi} Haris B. pucao je nasumi~no iz automatske pu{ke na automobile i povredio tri osobe. Prva meta bio je automobil marke „golf” u kome su bili Boban N. (29) i wegova devojka K. N. (22), oboje iz Skopqa. Prevezeni su u gradsku bolnicu u Skopqu, gde su im sanirane povrede od krhotina stakla automobila. Slede}a `rtva bio je voza~ automobila „reno laguna” G. U. (22) iz Skopqa, koji je od polomqenog stakla pretrpeo povrede glave, pa je previjen u bolnici i pu{ten na ku}no le~ewe. Posle polu~asovnog pucawa, Haris B. je uhap{en i preba~en u policijsku stanicu.

Pra va pa ro va QU BQA NA: U Sloveniji }e sutra biti odràn referendum o porodi~nom zakonu koji daje skoro skoro ista prava istopolnim zajednicama kao i heteroseksualnim brakovima, ~emu se protive konzervativni krugovi i crkva. Parlament je usvojio porodi~ni zakon sredinom pro{le godine, ali konzervativne i civilne organizacije, koje su podràle verske zajednice, digli su glas protiv zakona. Oni su priklupili 40.000 potpisa i zakon }e se na}i na plebiscitu. „Zajedno izjavqujemo da su brak i porodica bitni za razvoj qudske osobe i dru{tva. Zbog toga smo svi zajedno du`ni da {titimo vrednost bra~nog zaveta i porodice kao zajednice muà, ène i dece”, navodi se u zajedni~koj izjavi Rimokatoli~ke crkve, Srpske pravoslavne crkve i Islamske zajednice u Sloveniji.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ASMA AL ASAD EU }e staviti Asmu, suprugu sirijskog diktatora Ba{ara al Asada, na listu osoba kojima je zabrawen boravak i poslovawe na teritoriji EU. Osim Asme al Asad, crna lista obuhvati}e jo{ ~etiri ~lana Asadove porodice i osam ministara wegovog kabineta. Asma je tokom krvavih sukoba u Siriji i{la u {oping ture po evropskim prestonicama.

ALI ABDULAH SALEH Vi{e desetina hiqada demonstranata okupilo se u gradovima {irom Jemena, zahtevaju}i da biv{i predsednik te zemqe Ali Abdulah Saleh bude izveden pred sud. Saleh je napustio vlast pro{log meseca u skladu sa sporazumom o prenosu vlasti na svog zamenika, postignutom posredovawem zemaqa Persijskog zaliva, ali se jo{ uvek nalazi u Jemenu. Saleh je pristao da ode sa vlasti u zamenu za imunitet od krivi~nog gowewa.

PAPA BENEDIKT XVI Benedikt XVI poru~io je meksi~koj omladini, da odbaci la`i na osnovu kojih je krijum~ari droge uvla~e u kartele. „Moramo da preduzmemo sve kako bismo suzbili ovo zlo koje uni{tava na{u omladinu. Moramo da demaskiramo ovo zlo i la`na obe}awa”.On je istakao da mlade treba nau~iti „moralnoj du`nosti” i odvratiti ih od „obo`avawa novca koji porobqava qude”.

DRA KON SKA KA ZNA MO GLA BI DA STIG NE AME RI^ KOG HA KE RA

I 60 go di na ro bi je zbog go le Skar let Johanson LOS AN \E LES: Mu{karac osumwi~en da je hakovao mejl naloge poznatih peva~ica i glumica ~ije su nage fotografije potom zavr{ile na internetu, prizna}e u ponedeqak krivicu, prenose agencije pozivaju}i se na sudska dokumenta. Kristofer êjni (35) sa Floride navodno }e priznati krivicu u federalnom sudu u Los An|elesu po devet ta~ki optu`be, ukqu~uju}i neovla{}en pristup kompjuteru i prislu{kivawe. Ukoliko bude osu|en mogao bi da dobije 60 godina zatvora. êj ni je uhap {en u ok to bru u sklo pu jed no go di {we is tra ge ha ko va wa po zna tih li~ no sti. Tuìoci tvrde da je êjni hako-

Skarlet Johanson

vao imejl naloge vi{e od 50 qudi koji rade u industriji zabave, ukqu~uju}i i mejlove Kristine Agilere, Skarlet Johanson i Mile Kunis. Fotografije nage Skarlet Johanson kasnije su se pojavile na internetu, kao i Agilerine privatne fotografije Johansonova je kasnije, u intervjuu za „Vaniti fer„, rekla da su fotografije bile namewene wenom sada biv{em suprugu Rajanu Rejnoldsu. Agencija AP navodi da je u ^ejnijevom harddrajvu prona|eno vi{e privatnih fotografija poznatih li~nosti kao i dokument sa wihovim li~nim podacima. ^ejni se posle hap{ewa izvinio zbog svojih postupaka.

subota24.mart2012.

oglasi

dnevnik

oglasi

subota24.mart2012.

OGLASi l ^iTUQe

subota24.mart2012.

dnevnik

Po sled wi po zdrav vo qe nom uji

Po sled wi kom {i ji

po zdrav

dra gom

Mi lo ra du [o vqan skom od po ro di ca Luc kar` i Ma ri}. 49645

Po sled wi pri ja te qu

Mi lo ra du [o vqan skom

po zdrav

dra gom

Ne ve na i Ne nad sa po ro di ca ma. 49616

Vla du Bub we vi }u

od po ro di ce ^a vi}.

49636

Milorad [ovqanski

Po sled wi po zdrav

Na{a je `eqa da na{ dragi i po{tovani kum, po~iva u miru.

Porodica Xambas.

49598

S tu gom se opra {ta mo od na {eg dra gog kom {i je i pri ja te qa

Vla du Bub we vi }u

od we go ve Qi qe.

49635

Mla de na La ki }a

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i kom {i je da je pre mi nuo na{ dra gi

Kom {i je Sa mar xi }i.

49643

S E ] A W E

27. 3. 2010 - 27. 3. 2012.

Vla do Bub we vi}

KU PU JE MO gar so we re, jed no sob ne na Gr ba vi ci, ve }e sta no ve na ke ju, ze mqu, pr vo kla sno 20ha, sa la {e, ku }e, vi ken di ce. Te le fo ni: 021/6215260, 021/6621797, 063598463. 49373

PA RA GO VO, plac 2.000m2 na glav nom pu tu. 1m2 / 40E. Te le fon 063/86-26-504. 49444 PRO DA JE MO ne do vr {e nu vi ken di cu na Ali be gov cu; plac 1100m2 na pre le pom me stu. Te le fon 060/345-1313. 49642

PRO DA JEM: dve Du bra va pri ko li ce, ele va tor /8m/, plug IMT 610.14 dve bra zde, pr ska li ca, RAU 330 lit. ras tu ri va~ min. |u bri va, {par ta~ OLT 2 re da, gra bqe za se no IMT (sun ce), se~ ku za ze le nu ma su i ka ve ze za ko ke no si qe (120-60 kom.). Te le fon 6212-167. 49534

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 49289 JOR GAN XI NI CA - ru~ no {i jem no ve i re no vi ram Va {e sta re jor ga ne, ja stu ke i du {e ke od vu ne i per ja, svih di men zi ja. Te le fon: 021/463-362 47922 V O D O I N S T A L A T E R S K E uslu ge, za me na ce vi, re kon struk ci ja ku pa ti la, ma {in sko od gu {e we i sni ma we ce vi, ga ran ci ja, kva li tet. Te le fo ni: 6393-737, 064/160-4725. 49558

KU PU JEM zlat ni ke, du ka te, na po le o ne, lo mqe no zla to, sta ri sre br ni i zlat ni no vac, me da qe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, sre br ni nu. Te le fo ni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44675

PRO DA JEM ar pa xik, ho land ski `u ti, ve }e ko li ~i ne. Te le fo ni: 021/714-374, 064/158-4008. 49294 PRO DA JEM vo} ne sad ni ce, kaj si je, tre {we, vi {we, {qi ve i osta lih vo} nih vr sta. Te le fo ni: 021/6619-236, 063/8351-900. 49377

1954 - 2012.

SPLA VU u Fu to gu po treb ni ku va ri. Te le fon: 063/8901-989. 49099 PO TREB NA ozbiq na `e na za ~u va we de te ta. Te le fon 063/336-660. 49327 PO TREB NA `e na za ~u va we sta ri je oso be u Cr noj Go ri. Te le fon: 067/618-350. 49453

KU PU JEM do bro o~u va ne kwi ge: be le tri sti ku, en ci klo pe di je, re~ ni ke i stru~ nu li te ra tu ru. Te le fon 064/99-45-002. Mi le. 49280 KU P U J EM sta r e auto mo b i l e, sta r o gvo ` |e, ve{ ma { i n e, {po r e t e, aku mu l a to r e, ka r o se r i j e, ~i s ti mo po d ru me, ta v a ne, od n o s i mo {ut. Te l e f o n i: 6618-846, 063/8485-495, 064/9533-943. 49228 BES PLAT NO od no si mo sve {to Vam ne tre ba, na me {taj, teh ni ku, te pi he, gra |e vin ski ma te ri jal. Te le fon: 063/7795150. 49555 MA SA @A re laks 1000 din, ce log te la 2000 din, kra qev ska 3.000 din. Ma ser ka sa is ku stvom. Te le fon 061/294-3277. 49556

Sa hra na je 24. 3. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, u Go spo |in ci ma.

Dra gan Da u to vi} S qu ba vqu i po {to va wem uspo me nu na we ga ~u va su pru ga Je le na.

O`a lo {}e ni: k}er ka Je le na, sin @eq ko, se stra Je la, brat Ra do slav sa po ro di ca ma.

49638

Po sled wi po zdrav dra gom de ve ru, stricu i de da-~i ~i

49633

Pro {la je go di na od ka da ni je sa na ma na{ dra gi Mi {a

Mom ~i lo Ma ri} Mi lo ra du [o vqan skom Mi le tu od po ro di ca Ti ma rov i Ko sti}. 49639

Po sto ji qu bav ko ju smrt ne pre ki da i tu ga ko ju vre me ne le ~i. Mno go nam ne do sta je{!.. Bes kraj no tu `ni i ne u te {ni Tvo ji: su pru ga Ma ri ja i sin Ba ne. 49637

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

subota24.mart2012.

Z A H V A L N I C A Na vr {a va se ~e tr de set da na od kad nas je na pu stio na{ ple me ni ti i vo qe ni su prug, otac i de ka

Mla de nu La ki }u

Mir ko - Mi ro slav [i ro ki Te `ak `i vot, zla kob i okrut na bo lest bi li su ja ~i od nas.

Igor, Ma ri ja i Slav ko Xu xar.

dr sci. vet. med. Su pru ga Zo ri ca.

49632

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N na {oj naj mi li joj maj ci, }er ki i se stri

Mar ko Te o fa no vi} za spao je ve~ nim snom 22. mar ta, u 93. go di ni. Pa ra stos }e se odr `a ti u po ne de qak, 26. mar ta 2012. go di ne, u 11 ~a so va, u Sa bor noj cr kvi, u No vom Sa du. Is pra }aj do po ro di~ ne grob ni ce u Sr bo bra nu je na knad no, u kru gu u`e po ro di ce. Mir pe pe lu i po koj du {i we go voj!

49640

Na pu stio nas je na{

Je vrem Ran deq

S tu gom i qu ba vqu, bes kraj no za hval ni za sve, }er ka Mir ja na i zet Hub sa po ro di com.

Pro to pre zvi ter sta vro for

Oli ve ri Mi lo {e vi} obe le `i }e mo u su bo tu, 31. 3. 2012. go di ne, u 10 ~a so va, na Grad skom gro bqu u pri su stvu rod bi ne i pri ja te qa. Za u vek }e{ bi ti u na {im sr ci ma. Tvo ji naj mi li ji: }er ke Mi le na i Ma ri ja sa po ro di com, otac Dra gi {a i brat Mo {a sa po ro di com.

Mla den La ki} Po no sni smo {to si nam bio pri ja teq i uvek }e mo te se ta ko i se }a ti.

Po ro di ca Bo kun.

49600

Po sle to li ko go di na pri ja teq stva, po sled wi po zdrav na {em dra gom pri ja te qu

49615

Po men }e se odr `a ti u sre du, 28. mar ta, u 11 ~a so va, u ka pe li na Us pen skom gro bqu.

49609

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

Iz ra `a va mo naj i skre ni ju za hval nost We go vom pre o sve {ten stvu Go spo di nu dr Iri ne ju, epi sko pu Ba~ kom, We go vom pre o sve {ten stvu Go spo di nu dr Por fi ri ju, epi sko pu Je gar skom i broj nom sve {ten stvu Epar hi je ba~ ke.

Za jed ni ca su di ja i kon tro lo ra No vi Sad iskre no sa u ~e stvu je u bo lu po ro di ce po vo dom smr ti na {eg dra gog ko le ge

Pro fe so ru dr Dra go mi ru Da mja no vu i svim za po sle nim na Kli ni ci za ga stro en te ro lo gi ju i he pa to lo gi ju Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne. Za hva qu je mo svi ma ko ji su nam u ne iz mer noj tu zi i bo lu pru `i li ute hu svo jim pri su stvom ili pu tem mno go broj nih te le gra ma sa u ~e {}a. We go vi naj mi li ji: su pru ga \ur |in ka, sin \or |e i }er ka Mi li ca Sto ja di no vi} sa po ro di ca ma.

Mla de na La ki }a Po sled wi po zdrav od we go vih ko le gi ni ca i ko le ga.

49622

Mla de nu La ki }u

Po sled wi dra goj

po qu bac

na {oj

od po ro di ce To {i no vi}.

49610

49626

P O M E N Po ro di ca Ba da

iz No vog Sa da

P O M E N Po ro di ca Du {a na i Sa we Mar ja no vi}.

49617

P O M E N

Ma ri ka 1996 - 2007.

Ste van [vo wa Na vr {a va se go di na bo la i tu ge bez tvog dra gog li ka. Se }a wa ne ble de, a uspo me ne osta ju ve~ ne.

Ste van [vo wa Ste van [vo wa Na vr {a va se go di na tu `na i pra zna, bez tvog osme ha, dra gi bra te. Tvo ja se stra An ka sa po ro di com. 49612

Po sled wi se stri }u

po zdrav

dra gom

Dra gi ta ta, na vr {a va se go di na da na od na {eg ra stan ka. Sre} ni smo {to smo te ima li, bes kraj no tu `ni {to smo te iz gu bi li. Za u vek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma. Tvo ja }er ka San dra, unu ka Una i zet Sr |an. 49614

Po sled wi po zdrav se stri }u i bra tu

Mla de nu La ki }u Mla |o, tu ga i bol is pu wa va ju na {a sr ca, ali se }a we i qu bav pre ma te bi, ni kad ne }e iz ble de ti. Tvo ja tet ka Do sta, te ~a To za, Uro{ i Bo ja na. 49625

Mla de nu La ki }u od: te ta ka Bo siq ke i Ma re sa de com, kao i od bra ta Dra ga na i sna he Qu bi ce.

49627

tet ka Je li

Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Ma ri ja, sin Sa {a, }er ka San dra, unu ka Una, sna ja Sla |a i zet Sr |an.

Rad mi la i Ce ca sa po ro di ca ma.

Po men }e mo obe le `i ti da nas, 24. 3. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Ve ter ni~ kom gro bqu.

49611

Ol ga Ja no{

1943 - 2011. 1935 - 1997. Bi li su sre} na po ro di ca i mi sa wi ma. Ista bo lest ih je od nas oti ma la, a na ma za da va la sve ja ~i bol i tu gu. Bez wih nam je sva ki dan sve te `i. Za wi ma tu gu ju: Ma ra - se stra i tet ka, Ba ne - brat i ujak Ma li Do mi ni ko, Vi ki ca i Ne boj {a, rod bi na, pri ja te qi i kom {i je. 49641

49634

Po sled wi po zdrav bra tu

Po sled wi po zdrav na {em ve li kom pri ja te qu

Mla de nu La ki }u

od: bra }e Mi lu ti na, Mi lo ra da, Mi la na, Zdrav ka i @iv ka La ki} sa po ro di ca ma.

Ne iz mer no }e{ nam ne do sta ja ti. Igor, Bo jan, Ve sna i Re qa.

Osta }e{ nam u le pom se }a wu i uspo me na ma. 49623

49628

^iTUQe l POMeni

subota24.mart2012.

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i kom {i je da je 22. mar ta 2012. go di ne, u 53. go di ni pre mi nuo na{ dra gi

dnevnik

Pro {la je tu `na go di na od kad se upo ko ji la na {a vo qe na ma ma, ta {ta i ba ka

ro|. Ko va ~i} 1934 - 2011.

Sa hra na je da nas, 24. 3. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Sa po {to va wem, qu ba vqu i tu gom uspo me nu na wu ~u va ju we ni: }er ka So wa, zet Be la i unu ke Iza be la i Ana be la De mer.

O`a lo {}e ne: su pru ga Bi qa na i }er ke Sa wa i San dra. 49585

49559

Oti {ao je na{ ve li ki pri ja teq

Mla de nu La ki }u

po zdrav

dra gom

28. 3. 1992 - 28. 3. 2012. Dva de set tu `nih go di na je pro {lo, ali na {a qu bav je ja ~a od vre me na i za bo ra va. Uvek }e mo te vo le ti.

Ru `i ca Srem ~e vi} ro|. Ra di vo je vi} Za hval ni za sve {to nam je pru `i la, ~u va mo je od za bo ra va.

Se }a we na te be je sva ko dnev no. ê ka mo te i tra ì mo. Da si sa na ma sve bi bi lo dru ga ~i je sva ka tu ga bi bi la ma wa, sva ka bri ga lak {a, sva ka ra dost ve }a. Ne do sta je{ nam mno go. Ve~ no vo qen i ni ka da za bo ra vqen ì ve }e{ u na {im sr ci ma kao i pre, sa da, uvek i za u vek.

Tvo ja su pru ga An ka i }er ke Ve ra i Mi li ca sa po ro di ca ma.

49522

Mi le [o vqan ski

Mi le tu

@i veo je ti ho, a ta ko nas je i na pu stio.

Po sled wi pri ja te qu

Si mo Mil kov

Go ca, Jo van, Ve sna i Iva na sa po ro di com.

Pro {lo je {est me se ci od ka ko vi {e ni je sa na ma, na {a dra ga ma ma, ba ba i pra ba ba

49595

Ili ja Mi lu tu i no vi} Ika

Po sled wi po zdrav na {em

P O M E N

po sled wi po zdrav od we go vih [i {qa gi }a.

Vre me pro la zi, a tu ga osta je za u vek. Da nas, 24. mar ta, u 11 ~a so va, na gro bqu, u Ste pa no vi }e vu da je mo go di {wi po men na {em dra gom.

Vik to ri ja Po po vi}

Mla den La ki}

Dra gom ze tu, ple me ni tom ~o ve ku

T U @ N O S E ] A W E

Po sled wi po zdrav, Sa va i Na da Stoj {i}.

Bo ra, Mi li ca i Na da Vu ji}.

49597

49587

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

49567

P O M E N Da na, 26. 3. 2012. go di ne obe le `a va mo de ve to go di {wi po men na {em vo qe nom su pru gu, ocu i de ki

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N Na vr {a va se {est me se ci od ka ko ni je sa na ma na{

D V A D E S E T O G O D I [ W I P O M E N

We ni naj mi li ji.

49589

Po sled wi po zdrav dra goj i po {to va noj

Mla de nu La ki }u

Mi le tu [o vqan skom

La zar Stoj {in Uvek }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

Pri ja teq Sto le Da vi dov ski sa po ro di com.

od pri je Ve re i Ste vi ce Bog da nov.

49594

49590

Mi la nu Mi {i }u

To dor An tu no vi}

No si mo te u sr cu i ~u va mo od za bo ra va.

Osta }e we go va do bro ta i ve~ no }e mo ga vo le ti i pam ti ti.

Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Bi ser ka, k}er ka Qu bi ca, sin Ni ko la, unu ci Ne ma wa, Ma ja i Te o do ra, sna ja Ve lin ka i zet Dra gan.

Su pru ga Na da sa de com.

Po ro di ca An tu no vi}. 49568

49583

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav po {to va nom pri ja te qu

Da nas, 24. 3. 2012. go di ne, u 10 ~a so va, na Ka} kom gro bqu odr `a }e mo po men.

49542

Po sled wi po zdrav dra goj

O S A M G O D I N A

Je le ni Zdrav ko vi} od smr ti mo je se stre od: Elen ke, Vla di mi ra i Ja na.

49602

Mla de nu La ki }u

U ne de qu, 25. mar ta na vr {a va se 17 go di na bez naj dra `eg, je di nog si na

Zo ri ci Vu ka so vi}

Stan ki Hva la na iskre nom pri ja teq stvu i dru `e wu.

Vu ka {in Plav {i} sa po ro di com.

od sta na ra Ga ga ri no ve 14.

49603

49580

Po ro di ca Ra i~ ko vi}.

Mi li ce Mi lo {e vi}

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Slo bo da na Cvi jo vi }a Bo ba na Tu ga u mom sr cu, su ze u o~i ma, stal no u mi sli ma. Bol se ne me ri re ~i ma ni vre me nom ko je pro la zi, s qu ba vqu ~u vam uspo me ne na te be.

Mla de nu

Pro {lo je tu `nih de vet i {est go di na

49601

1922 - 2002.

Dra go qub Po pov 1915 - 2006. Mir ja na. Ni je mr tav onaj ko ji je umro ve} onaj ko ji je za bo ra vqen.

Da nas, 24. mar ta 2012. go di ne, u 11 sa ti po se ti }e mo tvo ju ve~ nu ku }u. 49579

Po sled wi po zdrav dra gom uja ku

De san ka Po pov

Uvek u mi sli ma i s tu gom u sr cu.

Otac Mi len ko - Cvi ja. od ku ma Vla de Ba bi }a sa po ro di com.

49593

49525

Mi lo ra du [o vqan skom

Po ro di ce @i van ~ev i Po pov.

od po ro di ca Br zak i [i ma la.

49569

49604

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi kom {i ni ci

D V O G O D I [ W I P O M E N

po zdrav

dra goj

Smi qa Le |a nac Je le ni Zdrav ko vi}

26. 3. 2010 - 26. 3. 2012.

subota24.mart2012.

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav na {oj biv {oj rad ni ci i pen zi o ner ki

Mla de nu La ki }u Zbo gom dra gi La ko!

Po sto ji{ i tra je{ kroz naj lep {e uspo me ne ko je bol no pod se }a ju na sve {to smo tvo jim od la skom iz gu bi li.

od sta na ra zgra de V. Pe tro vi }a 10.

Mi lan ka i Slav ko.

49592

49629

Stan ki ^i ko{ Ko lek tiv V.D.P. „[aj ka {ka”, No vi Sad.

Tvo ji naj mi li ji. 49582

Po sled wi po zdrav pri ja te qi ci

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

dra goj

Sa bo lom u sr cu opra {ta mo se od te be dra gi na{ ku me!

59780-P

Sa tu gom oba ve {ta va mo ko le ge, pri ja te qe i na u~ nu jav nost da je pre mi nuo na{ dra gi ko le ga i pen zi o ner

na {oj dra goj su pru zi, maj ci i ba ki

dr Mar ko Te o fa no vi} Mla den La ki}

vi {i na u~ ni sa rad nik

Je le ni Zdrav ko vi} Zo ran Sta no je vi} sa po ro di com.

Je li ci ^o lo vi} obe le `i }e mo u su bo tu, 24. 3. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Tran xa ment skom gro bqu, u Pe tro va ra di nu.

Upu }u ju }i mu po sled we re ~i opro {ta ja, is ka zu je mo du bo ku za hval nost za do pri nos u ve te ri nar skoj na u ci i sve {to je u~i nio za Ve te ri nar ski in sti tut. Ko lek tiv Na u~ nog in sti tu ta za ve te ri nar stvo „No vi Sad”. 587-P

49631

Dra gi na{

Po sled wi po zdrav na {em dra gom ko le gi Dr Ve ra Apro sa k}er kom.

O`a lo {}e ni we ni naj mi li ji.

49599

49591

Mi le

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e mo u su bo tu, 24. 3, u 10.15 ~a so va, na Pra vo slav nom gro bqu, u Ru men ki da ti go di {wi po men na {em naj mi li jem su pru gu, ocu i de di ki

za {to si ta ko br zo iz gu bio ovu bit ku.....

Al bin i Mi li ca Za vr ta nik.

Mla de nu La ki }u dis pe ~e ru od ko le ga iz Di rek ci je za tran sport. 49606

49613

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki, ba ki i pra ba ki

Je le ni Zdrav ko vi}

Po sled wi po zdrav su pru gu na {e drage ko le gi ni ce

Mla de nu La ki }u ~o ve ku, ko ga pam ti mo kao bes kraj no div nog oca i su pru ga.

Po ro di ce Miq ko vi} i Ili ~i}.

Mi len ku - Mi li Stoj {i }u

Ko lek tiv Kom pa ni je Uni verex port. 588/P

49607

D V O G O D I [ W I P O M E N

Sve {to è li mo je da te vi di mo i ru ku pru ì mo, za gr li mo i su zu pu sti mo, da ti ka è mo ko li ko te vo li mo, bez te be kao da ne po sto ji mo.

Tvo ji naj mi li ji.

Vre me pro la zi, tu ga ne. Uspo me ne i se }a wa ne ble de.

Ste va Mo qac

Ru ko met ni sa vez Voj vo di ne iskre no sa u ~e stvu je u bo lu po ro di ce La ki} po vo dom smr ti na {eg dra gog ko le ge

Mla de na La ki }a

Ve~ no o`a lo {}e ni: Qu bin ka, Alek san dar, Pe tar, Da ni je la, Je le na, Mi li ca, Mar ko, Na ta li ja i Ni ko la. 59781-P 49608

Po sled wi po zdrav od we go vih ko le gi ni ca i ko le ga.

59782/P

^iTUQe l POMeni

subota24.mart2012.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 69. go di ni pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac i de da

Mi lo rad [o vqan ski Sa hra na je da nas, 24. 3. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Ka} kom gro bqu. O`a lo {}e ni: su pru ga Mi ro sla va, sin Qu bi {a, }er ke Je le na i Jul ki ca, sna ja Ma ja, ze to vi Bo `o i Da li bor, unu ci Le na, Awa i Mi o drag.

Po sled wi po zdrav ku mu

Da na, 29. 3. 2012. go di ne na vr {a va se 40 da na od ka ko ni je vi {e sa na ma na{ stric

Mi lo ra du [o vqan skom

dra gom

Po sled wi po zdrav dra gom

Da nas, 24. mar ta 2012. go di ne na vr {a va se go di na od ka da nas je na pu stio na{ vo qe ni su prug, otac, sve kar i de da

Je vrem Ran deq Mno go ti hva la za sve ono le po {to si nas na u ~io.

od po ro di ce Lut ki}.

Tvoj si no vac Jo van Ran deq, si no vi ce Me la ni ja i Je li ca.

49575

po zdrav

P O M E N

pre zvi ter - pro to je rej

49574

Po sled wi pri ja te qu

dnevnik

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N

49440

Vo ji slav Ra ji} Uspo me nu na Te be ~u va mo sa qu ba vqu i tu gom.

T U @ N O S E ] A W E

Su pru ga Oli ve ra, si no vi Oli ver i Vla di mir, sna ha Sve tla na i unuk Lu ka.

49448

Ka ti ca Ma noj lo vi} Mi lo ra du [o vqan skom od po ro di ce Sto ji ~i}.

2002 - 2012.

Mi lan Su bo tin

Mi lo ra du [o vqan skom

Pro |o {e da ni, me se ci i go di ne, ali tu ga i bol osta ju. Uvek }e{ bi ti u mom sr cu.

od po ro di ce Straj ni}. Sa qu ba vqu, tvo ja Na da.

49577

Po sled wi po zdrav na {em dra gom ze tu, {o go ru i te ~i

49576

Da na, 17. mar ta 2012. go di ne iako da le ko, mi smo sr cem i du {om bi li kraj tvog odra i u~e stvo va li u tu `nom opro {ta ju.

U po ne de qak, 26. 3. 2012. go di ne na vr {a va se 10 go di na od smr ti na {e dra ge maj ke, sve kr ve i ba ke. Uspo me nu na te be i tvoj ve dri lik ve~ no }e mo ~u va ti u sr ci ma. Uvek }e mo te vo le ti. Bo ra, Na da i Div na.

Da nas, 24. 3. 2012. go di ne, na vr {a va se go di nu da na od smr ti mog su pru ga

49316

49471

P O M E N mo jim dra gim ro di te qi ma.

Ili je Ni ko li }a [var ca Dra gi moj Ili ja, po ~i vaj u mi ru i spo ko ju, u za gr qa ju an |e la.

Mi le tu [o vqan skom

Mi ra La zi} Mi ta La zi} Ne boj {a No va ko vi} 1968 - 2012.

od: tet ke Mi re, Ste ve i \or |a Po qa ko va sa po ro di ca ma. 49578

J E D N O G O D I [ W I P O M E N vo qe nom su pru gu, ocu, de di i ta stu obe le `i }e mo da nas, 24. mar ta, u 10.30 sa ti.

U du bo koj `a lo sti, sa su za ma u o~i ma i bo lom u sr cu, u ve~ nom se }a wu opra {ta mo se od na {eg se stri }a i bra ta, mi log ~o ve ka, ve li kog i me kog sr ca, ko ji }e za nas uvek bi ti na{ ma li, vo qe ni, Lo la.

1932 - 2010. 1928 - 1998. iz ^u ru ga

Ve~ no do gro ba, o`a lo {}e na su pru ga Ol gi ca.

Mo ja qu bav, po {to va we i za hval nost tra ja }e ve~ no. ]er ka Je li ca sa de com. 49479

49429

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Da na 21. 3. 2012. go di ne umr la je na {a vo qe na i do bra uj na

Tu `ni: tet ka Sta ni sla va, te ~a Ra di voj i se stre Ni na i La ri sa.

49425

T R O G O D I [ W I P O M E N

Fra wa Bor da{

Zo ri ca Vu ka so vi}

Mi lo rad Mi len ko vi}

1920 - 2012.

Vre me pro la zi, a ve ~i ta tu ga i pra zni na osta ju.

Na {a qu bav ni kad ne }e iz ble de ti jer je bi la ve li ka. Oti {ao si, a ja te ni sam mo gla za dr `a ti. Vo le }u te do kra ja `i vo ta.

Po ~i vaj u mi ru.

Su pru ga Bi qa na sa de com i wi ho vim po ro di ca ma.

Tvo ja su pru ga Mi li ca.

Mno go si tu go va la, a sad si kod tvo je Ma ce i Ba te, a mi smo te mno go vo le li i uvek }e mo mi sli ti na vas. Sa hra na je 24. 3. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu. O`a lo {}e ne po ro di ce: Jo va no vi}, Ma ri}, Opa ~i} i Ni ko li}.

49450

49573

D V O G O D I [ W I P O M E N

G O D I [ W I P O M E N

49483

Vo qe na mo ja je di na Ma co, {est me se ci tu ga u sr cu, su ze u o~i ma, ti stal no u mi sli ma.

Ra fai Ti bor dipl. in`. elek tro teh ni ke 1944 - 2009.

Ni ka da te ne }e mo za bo ra vi ti, jer }e{ uvek `i ve ti u na {im sr ci ma.

Mi li ca Ba la} Mi la na {a, ni ka da te ne }e mo za bo ra vi ti.

Po ro di ca. Tvo ji naj mi li ji: sin Ni ko, sna ja Bo siq ka i unuk Bo {ko. 49571

49395

Mi lo rad Mi len ko vi} pot pu kov nik u pen zi ji Na vr {a va se du ga i tu `na go di na od ka da ni si vi {e sa na ma. Ni ka da te ne }e mo za bo ra vi ti. Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma. Tvo ja }er ka Ce ca, unu ke De ja na i Ne ve na i zet Oli ver. 49449

Ma ri ja Vu ka so vi} Ma ca Ne mo gu da te pre bo lim. Tvo ja maj ka Zo ri ca sa po ro di ca ma Jo va no vi}, Ma ri}, Opa ~i} i Ni ko li}. 49332

^iTUQe l POMeni

dnevnik

S E ] A W E

IN MEMORIAM

Na {a dru ga ri ca

Jelena Miqani} ro|ena Dokni} 1927 - 2011.

Milo{ I. Bulatovi}

S po {to va wem, sin Zoran sa porodicom.

Zorica Murgin - Mirilov

49317

S E ] A W E

Vlado

Miroslav Mitrakovi} 1937 - 2011.

uvek si sa na ma.

Dra gi na{, oti {ao si na put bez po vrat ka, ali u na {im sr ci ma osta je{ za u vek. Da nas, 24. 3. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, odr `a }e mo po men na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. Tvo ji najmiliji.

Ta {ta Milica Hajder.

49496

49319

49504

S E ] A W E

Vesna Qubi~i}

24. 3. 1999 - 24. 3. 2012.

ro|ena Miqani} 1957 - 2004.

2000 - 2012.

G O D I [ W I P O M E N na {em dra gom su pru gu, ocu, de di i pra de di.

pu tu je bez gra ni~ nim pro stran stvi ma. U na {em se }a wu osta la je u vre me nu sre} ne mla do sti, pu ne {a la i zvon kog sme ha. Maturanti [kole za vaspita~e iz Novog Sada, generacija 1958. godine.

1991 - 2012.

subota24.mart2012.

P O M E N Na vr {i lo se pet go di na od ka ko je pre mi nuo na{

Vlatko Radivoj Ilin iz Koviqa S po {to va wem Te spo mi we mo i ~u va mo u se }a wu.

Qubomir Miqani}

Milenko Dudi}

1926 - 1959. iz Vrbasa

mesar

Mno go nam ne do sta je te.

Tvo ji najmiliji.

Uvek }e vas se se }a ti va {i najmiliji.

49376

49342

P O M E N

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Da na, 26. 3. 2012. go di ne na vr {a va ju se 4 go di ne od smr ti

Naj vi {e te vo li mo.

Milan Jovanovi} 1947 - 2007.

S qu ba vqu i po {to va wem, we go va porodica.

Sa qu ba vqu i tu gom ~u va ju uspo me nu na we ga: Zdenka, Bojka, Smiqka sa svo jom po ro di com ]orovi}.

David i Radmila.

49501

49497

Dra ga na {a

49502

Dra gi na{

^ E T R D E S E T D A N A je bez na {eg dra gog

Da na, 27. mar ta 2012. go di ne na vr {a va se ~e tr de set tu `nih da na od ka ko ni je sa na ma na {a ma ma i ba ka

Vladimire

Vladimira Vera [karica Bo`idara Brankovi}a iz [ida

Stanka Nikola{ev

P O M E N

Ujak \ura [krbi}, Zorica, Zoran, Stefan, Na|a i Dejan.

49498

G O D I [ W I P O M E N

Se }a ju se: su pru ga Nada, si no vi ce Dragica i Qubica.

Tvo je unu ke Severina i Violeta sa blizancima.

49423

49514

49400

Da nas, 24. 3. 2012. go di ne na vr {a va se dva de set go di na od smr ti na {eg ta te

vre me od mi ~e, ali ne za bo rav i po nos {to smo te ima li je ve ~an.

49500

Hva la za sve.

iz Gospo|inaca 1938 - 2012. S qu ba vqu i po {to va wem uspo me nu na wu ~u va ju: }er ke Nada i Slavica, unu ci Nada, Zorica i Milo{ i zet Dragomir.

Zov qu ba vi bio je ja ~i od `e qe za `i vo tom. Qu bi mo tvo je vred ne ru ke i tvo ju de ti wu pri ro du.

ko ji osta je u na {im sr ci ma i se }a wu, oda kle ni ka da ne mo `e ne sta ti. Do bro ta ko ju nam je po da rio ople me wu je we go vog si na Davida, Radmilu, Branku, Simona, Vladana, ma mu Milku i ta tu Branka. Po ro di ce: Kaji{ i Vuji}.

Za svu ne se bi~ nost, qu bav i do bro tu ni ka da pre `a qe noj maj ci

Na vr {a va se go di na od ka ko ni je sa na ma na{ su prug, otac i de da

Naj dra `oj maj ci, ba ki i pra ba ki

^ E T R D E S E T D A N A je od ka ko ni si sa na ma dra gi na{

Vlado

Veselko Leki}

^u va mo uspo me nu na te be i sve le pe tre nut ke sa to bom.

Da nas, 24. 3. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, odr `a }e mo po men na pra vo slav nom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci. Tvo ji naj mi li ji: [tefica, Vesna, Nikolija i Bora.

Tvoj }i }a Bogdan Vukovi} sa porodicom.

49519

Da na, 22. 3. 2012. go di ne na vr {i lo se de set go di na od smr ti na {e ma me

na na {e dra ge ro di te qe

Veri [karici

1929 - 2012.

ro|enoj Mili}evi} 1929 - 2012. po sled wi po zdrav, ve~ na sla va i hva la.

po sled wi po zdrav i po qup ci od: }er ke Nevenke, unu ka Zorane i Katarine, ze ta Roberta i pra u nu ka Kristine i Irene.

Jagicu K}er ka Katarina i zet Miloje.

Miroslavke Nikoli}

Opro {taj od mi le po koj ni ce je u su bo tu, 24. 3. 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Ve~ no tu gu ju: sin Mladen i }er ka Radmila sa porodicama. 49387

Da nas, 24. 3. 2012. go di ne obe le `i }e mo go di {wi po men na {em dra gom su pru gu i ocu

T U @ N O S E ] A W E

^edomira Nikoli}a

49499

49515

49513

Aleksandru Ron~evi}u Aci

Stevana

Stoji} 2008 - 2012.

1938 - 2011. We gov duh i de lo ni kad ne }e da ti da ga za bo ra vi mo. Uvek }e nam ne do sta ja ti.

1992 - 2012. iz Koviqa

Ve~ no za hval ne Va {e }er ke \ur|inka i Milica. 49484

Po men da ju su pru ga Mara i }er ka Sowa. 49507

tv program

subota24.mart2012.

Џejсон При стли

Из над и пре ко

06.00 07.30 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.35 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Све о животињама Е-ТВ Ноге на пут И-вести Хало, председниче Простор Здравље је лек Дискавери Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Сајам инфо нет Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

Го ди на је 1940. Сир Вин стон Чер чил бо ри се за ве ли ку Бри та ни ју. Ка да ме диј ски маг нат лорд Бе а вер брок пред ло жи да се рат ни ави о ни до ве ду из Ка на де, вла да га исме ја ва, али Чер чил га са слу ша. Уло ге: Џejсон При стли, Џо на тан Скарф, Ри чард Е. Грант, Алан Хо у ко, Ли јан Ба ла бан, Џош Екланд, Кен Велш Ре жи ја: Стар ла Гу нар сон (РТВ 1, 17.55) 07.00 08.00 08.05 08.50 09.00 09.30 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.55 19.30 20.10 21.00 22.00 22.35 23.25 00.15 01.40 02.15

06.30 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.15 14.10 15.50 16.15 16.35 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30

Кухињица Вести Програм за децу Цртани филмови Вуков видео буквар-слово „Н“ Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Програм за децу Путеви наде Агро мозаик Вести Знање Плави круг Без упута Биографије: Роман Полански Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Све о животињама Потрошачки репортер ТВ Дневник Политбиро Изнад и преко, филм, 1. део ТВ Дневник Серија недеље Фаца Војвођански дневник Из нашег сокака Серија недеље Изнад и преко, филм 1. део Политбиро Путеви наде Прелазак на летње рачунање времена

06.30 Серија 09.15 Време је на мојој страни 09.35 Серија 10.30 Азбука родитељства 11.00 Серија 12.00 Ленија 13.00 Вести 13.05 Ево нас код вас 14.00 Вести 14.05 Концерт 15.10 Рецепти Лауре Равајоли 15.30 Витраж 16.00 Вести 16.05 Серија 17.00 Вести 17.05 Серија 18.00 Седам НС дана 18.30 Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.30 Сајам инфо 20.00 Све што желим 20.30 Седам НС дана 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.30 Лична грешка 23.00 Концерт

08.00 09.06 10.59 12.31 13.00 13.16 13.21 13.53 14.15 15.05

Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица 2 Дневник Време Увиђај Гастрономад Ви и Мира Адања Полак ТВ лица... као сав нормалан свет 15.55 Војна академија 16.48 Госпођица Марпл: Најављује се убиство, филм 18.31 Квадратура круга 19.00 Слагалица 19.30 Дневник 20.07 Војна академија 21.03 Прича о Ип мену 2, филм 23.05 Шерлок: Скандал у Белгравији, филм 00.47 Ви и Мира Адања Полак 01.35 ТВ лица... као сав нормалан свет Летње рачунање времена 03.25 Квадратура круга

Јелисавета Орашанин

СЕРИЈА

Војна академија За наше младе кадете почела је друга година студирања на Академији. Неки су, међутим, поново „гуштери” и навикавају се на ново друштво. А у новој класи су и Лаки који је захваљујући Рису успешно прошао пријемни, али и Рисова бивша девојка Лела, која случајно дели и собу са Зимчетом... Улоге: Тијана Печенчић, Никола Ракочевић, Ања Станић, Бранко Јанковић, Тамара Драгичевић, Бојан Перић, Јелисавета Орашанин Режија: Дејан Зечевић (РТС 1, 20.07)

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

06.00 06.30 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 13.30

ВОА Маратон Здравље и Ви Филм: Шрек 2 Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Здравље и Ви Сваштарица

08.00 09.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00

Домаћин Филм: Море смрти Сурвајвер специјал Сурвајвер Радна акција Жене Будва на пјену од мора Фудбалска утакмица: Црвена звезда-Борац Вести Аси Сулејман Величанствени Будва на пјену од мора Квиз: Савршен минут РБ Еко герила Филм: Смртоносно оружје 4

Зрно по зрно

06.00 Јутарњи програм 07.30 Знање на поклон 09.00 Торк 09.15 Метеор и пријатељ 09.25 Мегаминималс 09.35 Меда Чарли 09.45 Телешоп 10.00 Барби и магија дуге, анимирани филм 11.30 Хорсленд 12.00 Моћна чигра 12.25 Краљевство љубимаца 12.50 Побуна диносауруса 13.15 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Парови – уживо 15.05 Скадарлијом 15.25 Телешоп 15.40 Смрт на Нилу, филм 17.55 Телемастер 18.30 Моја Србија 19.00 Парови – Најбоље 20.00 Парови – уживо Избацивање 21.30 Голи живот 23.00 Парови – ноћ уживо 02.45 Матрјошки 03.30 Голи живот 04.55 Моја Србија

Ева Мендез

Излазне ране Нико не зна како је педесет килограма хероина нестало у подземљу озлоглашеног дела Детроита. Криминалци, корумпирани полицајци или неко трећи, може постати богатији за 5 милиона долара. Улоге: Стивен Сигал, Де Ем Икс, Исаја Вашингтон, Џил Хенеси, Ева Мендез Режија: Андреј Братковиак (Б92, 21.00) 06.00 08.00 09.00 10.30 11.00 11.35 14.30 16.00 16.35 17.00 18.00

Атоса Леони

Ловац на змајеве

09.30 Гранд При ТВ баштине 10.00 Премијер лига, Магазин Кухињица – мађ. 10.30 НБА: Сан Антонио – Далас Добро вече, Војводино (слов) 12.15 НБА уживо ТВ баштине 12.30 Најава Премијер лиге Вести (мађ) 13.00 Прави НБА Урбана џунгла, емисија на 13.45 Премијер лига: 19.00 мађар..са титл.на српском + Челси – Тотенхем 19.15 музика 16.00 АТП Мастерс Мајами 20.15 Концерт „Студио Алектик” 20.00 НБА: ЛА Клиперс – Мемфис 21.00 Поремећај, филм 22.30 АТП Мастерс Мајами 22.00 Хајде са мном у обданиште 03.00 Премијер лига: 23.55 Вуков видео буквар-слово „Н“ Арсенал – Астон Вила 00.30 Питам се, питам се Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) У новом издању емисије можете ТВ Дневник (рум) погледати поред осталог и прилог о ТВ Дневник (ром) томе шта стручњаци KWS-а ТВ Дневник (мађ) прeпоручују за пролећну сетву када Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. је реч о уљарицама и шећерној реДобро вече, Војводино (мађ) пи из асортимана ове фирме, као и Културни магазин (мађ) прилог о првом овогодишњем преИз наше архиве – Оперска гледу радова у винограду. Гости дива Пец Марика (мађ) емисије биће и еминентни стручњаИз наше архиве – Речи, боје, гласови (мађ) ци Института НС у Новом Саду. Војвођански симфонијски ор(КТВ, 12.00) кестар у Новосадској синагоги

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

06.17 Бразде 07.12 ТВ лица...као сав нормалан свет 07.59 Велики је свет 08.27 Бернард 08.31 Срећни клинци 08.53 Чудовишта и гусари 09.06 Зујалице 09.29 Вилењаци 09.46 Верски мозаик Србије 10.29 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.11 Свет здравља 12.39 Време одлуке 12.54 Моја лепа Србија 13.30 Грађанин 14.03 Лети, лети песмо моја мила 14.31 ТВ фељтон 14.58 Најлепше бајке браће Грим: Бата и сека, филм 16.03 Моја велика одлука 17.00 Вреле гуме 17.32 Тотал тенис 17.55 Рукомет - ПС: Партизан -Металопластика, пренос 19.28 Нови споменари 20.25 Стварање царства 21.10 Потрошачки саветник 21.40 Свет спорта 22.05 Фудбал - Јелен суперлига 22.35 Дебела породица на дијети 23.25 Великани музичке сцене 01.50 Вреле гуме Летње рачунање времена 03.47 Нови споменари 04.21 Стварање царства 05.05 Потрошачки саветник 05.29 Клиника вет

Амир и Хасан били су нераздвојни другови који су детињство провели у Кабулу правећи несташлуке и припремајући се за дугоочекивани турнир у пуштању змајева. На дан турнира, уместо да славе своју победу, једна издаја биће иницијална каписла за низ догађаја који воде у катастрофу. Улоге: Калид Абдала, Атоса Леони, Шаун Тоуб, Сајед Џафар Масихула Гарибyада, Закериа Ебрахими, Хомајун Ерсади Режија: Марк Форстер (Авала, 21.00) 14.00 Вести 14.30 Породица Серано 16.00 Филм: Љубавни живот Будимира Трајковића 18.00 Вести 18.30 Слике живота 19.30 С.О.С. 20.00 Последњи час 21.00 Филм: Ловац на змајеве 23.00 Филм: Како вам драго 01.00 Филм: Љубавни живот Будимира Трајковића 04.00 Филм: Ловац на змајеве

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика 12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

dnevnik

c m y

20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 02.25 04.00

Доушници Добра земља Цртани филмови Више од живота Вести Б92 Два и по мушкарца Интернат Вести Спортски преглед Наша мала клиника Шпанска лига: Мајорка - Барселона, пренос Спартак, крв и песак Филм: Излазне ране Вести Б92 Спортски преглед Истражитељи из Мајамија Филм: Успутна станица Инспектор Валандер

07.00 10.00 11.30 12.30 13.30 14.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.30 03.00 05.00

Добро јутро Викендвизија Сестре Живот у тренду Звезде и фанови Голд музички магазин Филм: Читуља за Ескобара Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Звезде гранда Филм: Четврти човек Филм: Франкенфиш Филм: Клуб генија Филм

Миломир Марић

Голи живот Како је српска мафија од Шведске направила земљу благостања, разврата и слатког живота. Шведског краља су усвојили још као тинејџера и водили га на оргије по ноћним клубовима и локалима. Тек недавно је због тога избила светска афера... Аутор: Миломир Марић (Хепи, 21.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota24.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СЛИКЕ ИЗ ЖИВОТА ГРОФА Л. Н. ТОЛСТОЈА

Пише: Владимир Федоровски 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Уштедети купујући Луда вожња Нисам знала да сам трудна Новац на јеловнику Четири венчања - Америка Чудни облици зависности Сам свој хирург Л.А. Инк Новац на јеловнику Четири венчања - Америка

08.00 Беленсијага – издржљивост у пролазном свету 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Бити Мухамед Али 11.00 Мао – кинеска прича 12.00 Нефертити и изгубљена династија 13.00 Заборављени начини исхране 14.00 Добродошли у осамдесете 15.00 Небески пут чаја 16.00 Импресионисти 17.00 Прича о струји 18.00 Комеда – музика једног живота 19.00 Туберкулоза. бела смрт 20.00 Прича о Херкулеануму 21.00 Заборављени начини исхране 22.00 Дан када је умро Џемс Дин 23.00 Небески пут чаја 00.00 Импресионисти 01.00 Прича о струји

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Завера Розвел Живот једног мрава Спаркијева велика вантура Шта радиш вечерас Млади учитељ Два играча са клупе Бери Мандеј Мрак филм 3 Речни краљ Еротски филм Еротски филм

Бе ри Ман деј При ча по чи ње ка да се Бе ри пр о пу ди у бол ни ци са од стра ње ним те сти си ма. Да ствар бу де јос го ра, за очин ство га ту жи же на са ко је се Бе ри уоп ште не се ћа. Де вој ка га на пу шта, и жи вот му по ла ко кли зи из ру ку... Уло ге: Патрик Вилсон, Клои Шевињи, Малколм Мекдауел Ре жи ја: Крис Ди Ариензо (Синеманија, 18.00)

07.59 Кинотека - циклус класичног вестерна: Џони Гитара, филм 10.08 Кућни љубимци 10.43 Ушћа река, док. серија 11.15 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.31 Ветерани мира 13.17 Духовни изазови 13.50 Призма 14.35 Мањински мозаик 14.50 ХАЗУ портрети 15.10 Еко зона 15.33 Декада открића, док. филм 16.28 Евромагазин 17.18 Репортери 18.24 Потрошачки код 18.52 Глобално село 19.30 Дневник 20.10 До последњег збора 21.49 Најмоћније жене света: Марта Гелорн, док. серија 22.45 Дневник 3 23.16 Испод површине, филм 01.23 Филмски маратон: Зуби, филм 03.53 Филмски маратон: Стрижено, скраћено, филм

Рам бо 2

Мадлин Стоув

Два на ест мај му на Фи ла дел фи ја, 2035. По што је сре ди ном де ве де се тих чо ве чан ство по ха ра ла не по зна та за ра зна бо лест од ко је је умр ло пет ми ли јар ди љу ди, оста так људ ске ра се пре жи вља ва ду бо ко ис под Зе мљи не ко ре... Уло ге: Брус Вилис, Мадлин Стоув, Бред Пит, Кристофер Пламер, Дејвид Морс Ре жи ја: Тери Гилијам (ХРТ 2, 22.05) 08.47 09.10 09.36 10.06 10.36 12.08 13.17 13.29 16.25 16.55

20.10 21.45 22.05 00.17 01.46

06.00 Аутостоперски водич кроз галаксију 07.50 Папирни човек 09.40 Кони и Карла 11.15 Срећа 12.15 Карате Кид 14.35 Свештеникова ћерка 16.25 План Б 18.10 Летописи Нарније: Путовање Намерника зоре 20.05 Незаустављив 21.40 Војска палих анђела (2010) 23.20 Завера на двору 02.30 Избацивач 04.00 Водени живот са Стивом Зисуом

07.20 Поп Пикси 08.40 Училица, квиз за децу 09.10 Ружа ветрова 11.30 Овде на Земљи, филм 13.20 Тренер Картер, филм 15.10 Мексиканац, филм 17.25 Звезде екстра: Тејлор Свифт, филм, 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Терминатор 3: Побуна стројева, филм 21.55 Рамбо 2, филм 23.40 Мариници, филм 01.20 Астро шоу 02.20 РТЛ Данас 03.00 Дангерман - вулкан, авантуристичка док. серија

Рам бов за по вед ник из Ви јет на ма, по руч ник Са му ел Тра ут ман из вла чи Рам ба из за тво ра ка ко би га по слао на тај ну ми си ју у Ви јет нам, где је још увек за ро бље на не ко ли ци на аме рич ких вој ни ка. За јед но са Ко Бао, бор цем за сло бо ду, Рам бо кре ће у ми си ју... Уло ге: Силвестер Сталоне, Ричард Крена, Чарлс Најпер, Стивен Беркоф, Џулија Никсон Ре жи ја: Џорџ Косматос (РТЛ, 21.55)

18.30 18.41 19.07 19.32 20.00

Клои Шевињи

Универзал 08.00 Филм: Убиства у Мидсамеру 10.00 Видовњак 14.00 Монк 19.00 Браћа и сестре 20.00 Краљевски болесници 21.00 Филм: Море љубави 23.15 Убиства у Мидсамеру 01.15 Хаваји 5-0

Патак Фрка Махарал - тајна талисмана Мала ТВ Тролови Један мали јунак, филм КС Аутомагазин 4 зида Пратња за венчање, филм Магазин УЕФА ЕУРО 2012. Рукомет, квалификације за ЕП (Ж): Хрватска - Данска, пренос Мали роботи Генерација Ипсилон Телетабис Музика, музика... Рукомет, ЛП - 1/8финала: Загреб ЦО - Металург, емисија Рукомет, ЛП - 1/8финала: Загреб ЦО - Металург, пренос Рукомет, ЛП - 1/8финала: Загреб ЦО - Металург, емисија Дванаест мајмуна, филм Менкелов инспектор Валандер Гала концерт Њујоршке филхармоније - 120 година Карнеги Хола

08.40 10.15 11.50 13.50 15.10 16.50 18.40 20.35 22.00 23.50

Кроз очи убице Убиство на планини сенки Смртна опасност Игра са замишљеним другом Породица Брејди у белој кући Живот пијанице Протуве са трибина После Џимија Девлин Жена, мајка, убица: прича Мари Хили

05.50 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Поноћна трка Ксанаду Муза Подизање Аризоне Луд за мамбом Бубамаре Дневник кошаркаша Алиса Секси звер Секси журке Беверли Хилса Сомот

Силвестер Сталоне

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.35

Људских руку дело – Азије Велики подухвати Грађевинске интервенције X-машине Браћа из мочваре То могу и ја Тачка пуцања Како се прави? Како се то прави Људских руку дело – Азије Потрага за природним гасом Борна кола браће Хау Како се прави? Земљотрес који је разорио Јапан Преживљавање Лов на сабљарке Угаљ Борна кола браће Хау Обнова Јапана

08.30 09.30 10.30 11.45 13.00 14.00 15.00 16.30 17.30 19.30 22.30 00.30

Брзо клизање Бициклизам Фудбал Фудбал Брзо клизање Бициклизам Бициклизам Фудбал Брзо клизање Карлинг Борилачки спорт Бициклизам

Ратнику се брзо згадио рат

ао млади аристократа који живи разузда- сео и привлачан човек, хусарски потпуковник у но, Лав Николајевич Толстој одлази у рат пензији, имао је великих невоља с наследством на Кавказу и Криму. Враћа се згађен ра- након смрти оца. Његову ситуацију Толстој је том. Иде у иностранство, а враћа се после две веома верно описао у роману „Рат и мир„. Иако године и настањује на великом породичном има- у том браку никад није било љубавне страсти, њу, где у жељи да поправи положај својих сеља- нежност и дубоко узајамно поштовање осигурака оснива школу. Нелагодно се осећајући у ин- вали су равнотежу. телектуалним круговима, тражи моралну утеху Након венчања, Толстојеви родитељи настау породичном животу. Критичар материјализма нили су се у Јасној Пољани. Рађали су им се сии индивидуализма модерног света, заговара јед- нови: Сергеј, Николај, Лав, Дмитриј. Девет гоноставне врлине сеоског живота и више припа- дина након венчања, грофица Толстој умрла је да 18. него 19. веку. Сан о утопији, мржња према цивилизацији и силна жудња за душевним спокојем, блиско су повезани с духом Волтера, Русоа и Дидроа. Његов распаљени дух наводио га је на критику свих верских и друштвених институција које је настојао да подрије. Толстој је рођен на кожном дивану у соби своје мајке 1828. у Тулској губернији, неких двеста километара од Москве, на породичном имању Јасна Пољана. „Без мог имања тешко би ми било да себи предочим Русију и схватим оно што осећам према њој”, имао је обичај да каже. И по очевој и по мајчиној линији, био је потомак породица које су обележиле историју Русије. Петар Тол- Славне претке уградио у „Рат и мир” стој био је поуздани шеф тајне полиције Петра Великог, који му се оду- рађајући кћер Марију. Удовац је наставио да жио титулом грофа. Волконски, породица Тол- живи у Јасној Пољани са својом мајком и децом. стојеве мајке, била је славна и још старија. За Малом Лаву било је само 18 месеци кад му је владавине Катарине II, Толстојев дед, кнез Ни- умрла мајка. Није сачувана ниједна њена слика, колај, био је пешадијски генерал, а затим пред- али се зна да је била блага и драга особа, веома ставник Русије у Берлину. У доба ћудљивог ца- образована, музички обдарена и да је имала – ра Павла I отишао је у пензију након што се као што каже Толстој – „богату уобразиљу и дар оженио кнегињом Катарином Трубецком. Пову- за приповедање необичних прича”. Осим рукао се на имање у Јасну Пољану, где је на улазу ског, течно је говорила француски, енглески, неповаздан бдела наорумачки и италијански. жана стража. Управо је Била је нежне природе, Владимир Федоровски (1950) један је од најтај дед послужио Тол- познатијих француских литерата руског поре- осетљива, а уз то и изустоју као прототип за кла, а његова је проза преведена на 30 језика. зетно скромна особа. лик старог кнеза у рома- Универзитетски је предавач и лауреат више У породичној кући ну „Рат и мир„. Рано об- угледних француских књижевних награда. Ве- шаролико друштванце удовео, живио је самот- ћину својих дела, попут трилогије посвећена се смењивало. У посету нички у Јасној Пољани с руској историји – „Роман о Петрограду”, „Ро- су долазили пријатељи, Маријом, кћери једини- ман о Кремљу” и „Роман о необичној Русији” – на конак су примани хоцом, која ће се 1821. уда- као и „Роман о Толстоју”, писао је након што дочасници који би сутра ти за Николаја Толстоја. му је омогућен приступ посебним државним ишли даље, прихватана Кнез је био строг али арихивама у Русији. је сирочад или штићеправедан спахија, кога ници, заправо, ванбрачсу поштовали сви његона деца. Наравно, били ви кметови. су ту и чувени француски учитељи и енглеске И Толстојеви отац и мајка, неколико година гувернанте... Укупно бар тридесетак људи. Лав пре његовог рођења, прошли су кроз љубавне ја- је повремено виђао како се у дворишту, одевен де. При него што ће се удати за грофа Толстоја, као сељак, врзма дечак, десетак година старији Лавова мајка, кнегињица Марија, била је верена од његовог брата Николаја. Звали су га Дмитриј за кнеза Галицина. Али мало пре уговореног или Митењка. Он и гроф Толстој били су сличвенчања он је умро од тифуса. Мука грофа Ни- ни као јаје јајету. Био је то њихов полубрат, гроколаја била је другачија. Он је био страствено фов ванбрачни син ког је имао с кметкињом с заљубљен у једну даљу рођаку, сиротицу коју су којом су га његови родитељи свели, како се то прихватили његови родитељи. Та сиромашна тада радило, „ради здравља”. рођака Татјана Јерголска, коју су звали Тоанет, С јесени 1836. гроф Толстој је одлучио да стабила је мила девојка са смеђим плетеницама, рије синове упише у гимназију, где су, између сјајним очима боје ахата, с енергичним и поно- осталог, учили латински, грчки и старословенситим изразом лица. Иако је и сама волела сво- ски. За Москву су кренули: гувернанте, млађи га рођака, одустала је од жеље да се уда за њега кметови, посебно везани за децу, као и 30 слугу. јер би њихов брак био веома проблематичан. Више од две стотине километара! Дуго путоваДакле, кнегињицу Марију су у 31. години уда- ње за то време, прекидано оброцима на постајали за грофа Толстоја, пет година млађег од ње. ма, с понекад две или три ноћи застанка у неком Био је то типичан уговорени брак. Кнегињица је свратишту, сусретима с ходочасницима у гостипоседовала велико богатство, а млади гроф, ве- оници. А сутрадан у зору опет полазак Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota24.mart2012.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Су бо та је ди на мич на. Не ће се сви пла но ви оства ри ти па мо же те ра чу на ти на не ке про мен љи ве окол но сти. Де ца или дра го би ће, парт нер, су вам ве о ма ва жни у сми слу обо стра не са рад ње и до пу ња ва ња.

BIK 20.4-20.5.

Бу ди те стр пљи ви, то ли ко ко ли ко сте ле пи, и од ло жи те не ке фи не ства ри или љу бав ни су срет за су тра. Кре а тив но сте ин спи ри са ни па мо же те да уре ђи ва ти и до те ри ва ти свој дом и ба шту, са ди ти цве ће.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

24. mart 2012.

У сим би о зи с ауто ри та тив ном осо бом или парт не ром, функ ци о ни ше те на нај бо љи мо гу ћи на чин. Пре пу сти те се ту ђој ини ци ја ти ви, ма кар вас то по ву кло ко рак на зад. Иона ко не мо же те ићи на пред.

Ва тре ни сте и остра шће ни у све му што чи ни те. Ини ци ја ти ва и ен ту зи ја зам не по пу шта ју. У жи вот вам се ули ва ју са мо ле пе ства ри и при ли ке. По кло ни те дра гој осо би цве тић или не што ску пље. Хе до ни зам.

Да нас мо же те да ра ди те све оно што ни сте сти гли то ком рад них да на, би ло да је ве за но за по сао или при ва тан сег мент. Има те по др шку осо бе до ко је вам је ста ло и ге не рал но ле по зве зда но не бо.

Уне си те ра дост у свој жи вот, ма кар и кроз кон так те с дру гим би ћи ма, ко ја вас гре ју и ин спи ри шу. Дру штве ни сте, све и да не ће те, та ко да ће дан про ћи бр же но што би сте хте ли. Ше тај те се, пе ша чи те.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

У при ват ном по слу је све не из ве сно и по ма ло ха о тич но. Ви кенд је, од мо ри те се, ако мо же те. Љу бав нопарт нер ски од нос дав но ни је био ово ли ко леп и зна ча јан као што је са да.

Из ла зак у јав ност и до бар про вод ће вас под мла ди ти. Љу бав не стра сти или про бле ми су про ла зне при ро де. Аван ту ри зам у ва ма се бу ди, не ка ко с про ле ћа... ка ко ка же пе сма. До би ци и при хо ди.

Мо же те се у пот пу но сти осло ни ти на во ље ну осо бу, у сва ком по гле ду. Ви кенд про ве ди те за јед но, опу ште но и ко мот но. Још да нас вас че ка ју не ке оба ве зе, али су тра ви ше не. Го сти?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Парт нер се по на ша ван сва ке кон тро ле и оче ки ва ња, што и ни је та ко ло ше уко ли ко и ви по тра жи те сво је или за јед нич ке са др жа је и ра до сти. Ви кенд је пун иза зо ва, по го то во да нас. Ак ци ја!

Мо же те уре ђи ва ти свој дом и пра ви ти про лећ но ве ли ко спре ма ње. Јер, већ од су тра не ће те има ти ини ци ја ти ву за ак ци ју. Ра ди је ће те ужи ва ти у дру штву во ље не осо бе. Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју!

Нов ча ни тро шко ви су са свим оче ки ва на ствар, чак и ка да ни су ну жни или пла ни ра ни. Не мој те се коц ка ти у на ред ном пе ри о ду. Об но ви те ра ни ја при ја тељ ства и дру жи те се на кон струк ти ван на чин.

TRI^-TRA^

Хи ла ри ро ди ла си на V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 24 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 20 Niш

Глу ми ца и пе ва чи ца Хи ла ри Даф (24) и њен су пруг Мајк Ко мри по ста ли су ро ди те љи де ча ка ко ји је до био име Лу ка Круз Ко мри, пи ше ма га зин „Пи пол”. - До бро до шао, Лу ка! Пре срећ ни смо, а ма ма и бе ба се осе ћа ју од лич но - на пи са ла је Хи ла ри на свом Тви тер на ло гу. Пар се вен чао 2010. го ди не, а пе ва чи ца и спор ти ста про шлог ав гу ста са оп шти ли су да че ка ју пр во де те.

Evropa

и тоПло

Madrid

НО ВИ САД: Сун ча но и ве о ма то пло вре ме. Ве тар слаб се ве Rim ро и сточ ни. Прит сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра око 8 степени, а мак си мал на око 21 степен. London ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и то пло вре ме. Ве тар слаб се ве ро и- Cirih сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 5 до 8 сте пе ни, а мак си мал на од 20 до 24 сте пе на Цел зи ју са. Berlin СР БИ ЈА: Оста је то пло и пре те жно сун ча но вре ме у пр вом де Beч лу да на. По под не на ју гу и за па ду до ла зи до раз во ја обла ка уз по ја ву ло кал них пљу ско ва по не где. Ве тар слаб се ве ро и сточ ни. При Varшava ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2, а мак си мал на Kijev 24 сте пе на. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: И у не де љу оста је то пло вре ме уз мак си мал не тем пе ра ту ре око и пар сте пе ни из над Oslo 20. У по не де љак и уто рак све жи је и углав ном сун ча но вре ме. У сре ду бла ги по раст тем пе ра ту ра, али уз про ла зну ки шу, ко ја се St. Peterburg пре ме шта од се ве ра ка ју гу. Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке и да ље ће по го до ва ти свим хро нич ним бо ле сни ци ма. Са ве ту је се сло је ви то оде ва ње, а осе тљи ве осо бе мо гу има ти бла ге ме те о ро пат ске ре ак ци је.

22 20 19 17 17 18 13

VIC DANA Google (Гугл) је жен ско сто по сто. Чим има од го вор на све.

9 -4 13 0 21

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

262 (9)

Slankamen

312 (22)

Jaшa Tomiћ

Apatin

318 (12)

Zemun

353 (19)

Tendencija stagnacije

Senta

314 (24)

Bogojevo

267 (11)

Panчevo

364 (18)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (2)

Tendencija porasta

Smederevo

510 (14)

Titel

314 (24)

NERA

Baч. Palanka 261 (11) Novi Sad

256 (14)

Tendencija porasta

Hetin

162 (-12) N. Kneжevac

SAVA

78 (-2)

Tendencija stagnacije

276 (28) S. Mitrovica 271 (14)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusiћ

302 (20)

138 (-26)

Reшeњe iz proшlog broja