Dnevnik 24.maj 2010.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 24. MAJ 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22726 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PREDSEDNIK BORIS TADI] NA SVE^ANOSTI POVODOM DANA POLICIJE

Srbija ja~a od svakog kriminala i kriminalca Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da je Srbija apsolutno odlu~na da poka`e da je ja~a od svakog kriminala i kriminalca. „Ne}emo {tedeti sebe i spremni smo da preuzmemo svaki rizik, brane}i na taj na~in svako dete i wegovu budu}nost u ovoj zemqi”, poru~io je Tadi} na proslavi Dana policije. “Srbija je izvoznik, a ne uvoznik bezbednosti, kqu~ni ~inilac bezbednosti u jugoisto~noj Evropi i jedan od bitnih ~inilaca bezbednosti u Evropskoj uniji”, rekao je Tadi} na manifestaciji u Na-

U @ABQU JU^E ODR@ANI DOPUNSKI IZBORI ZA POKRAJINSKOG POSLANIKA

Pobedio kandidat DS-a Tihomir Ne`i}, kandidat Koalicije “Za evropsku Vojvodinu - Boris Tadi}”, izabran je ju~e na dopunskim izborima u @abqu za pokrajinskog poslanika, po ve}inskom sistemu. Prema prvim, nezvani~nim rezultatima iz DS-a, wihov kandidat je u drugom krugu osvojio oko 70 odsto glasova iza{lih na birali{ta, dok je kandidat iz LSV Jovan Pani} Jovica osvojio oko 27 procenata. Neva`e}ih listi}a bilo je oko tri odsto.

Na ju~era{we izbore u @abqu iza{lo je 36 odsto upisanih bira~a, {to je za desetak procenata mawe nego pre dve nedeqe, u prvom krugu. Dopunski izbori u @abqu raspisani su zbog smrti jednog poslanika iz DSS, a Ne`i} }e biti poslanik do isteka mandata aktuelnog saziva Skup{tine Vojvodine, 2012. godine.

B. D. S.

Politika 3 Vojvodina zrela za decentralizaciju

Ekonomija 5 Dr`ava spiskala pare od denacionalizacije

Novi Sad 7 Ku}na nega potrebna i mladima

Crna 12 Kad izgladne, dolaze na kazan

Dinar biju Grci, a biju i na{i

str. 9

OKON^AN PROTEST PRITVORENIKA U NOVOSADSKOM ZATVORU

Zahtevali br`u istragu

str. 12

Kultura str. 5

Tajkuni ne ~uju {ta predsednik pri~a?

str. 4

21 Vreme za drugove i kom{ije

Sunce viri kroz oblake

Najvi{a temperatura 25 °S

SRPSKI HIRURZI PROMENILI POL VI[E OD 100 STRANACA

Do{ao @an, oti{la @ana str. 15 – 18

FSS ODRE[IO KESU ZA USPEH U JU@NOJ AFRICI

Dru{tvo 13 Na 50 zaposlenih po jedan invalid

DA LI ]E PARE I FIRME BITI VRA]ENE U SRBIJU

Priprema upisa prazni nov~anike

TIPSAREVI] IZGUBIO U PARIZU

kriminala, korupcije i opasnosti za gra|ane od teroristi~kih aktivnosti. Ministar Da~i} je na sve~anosti podom Dana MUP i policije istakao da “danas svi mislimo isto - da je dr`ava Srbija ja~a od kriminala”, dodaju}i da je “kriminal mo`da mislio u nekom proteklom periodu da dr`ava ne sme da udari na wega. Prekretnica u Srbiji je bila na~in funkcionisawe svih dr`avnih struktura, uz koordinirawe Saveta za nacionalnu bezbednost”, ocenio je Da~i}.

NASLOVI

ZA[TO SE DOMA]A VALUTA SPUSTILA NA NAJNI@U TA^KU U ISTORIJI

PAPREN PRELAZ IZ OSNOVNE U SREDWU [KOLU

SPORT

stavnom centru policije u Maki{u. „Svaki posao je te`ak, ali posao onih koji preuzimaju na sebe `ivotne rizike zaslu`uje najve}e po{tovawe dr`ave i podr{ku u svim okolnostima”, ocenio je Tadi}. On je izrazio uverewe da }e “Srbija i wena vlada podr`ati posao policajaca i svih qudi koji brane postojawe i budu}nost svakog gra|anina”.

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da je dr`ava ~vrsto re{ena da Srbija bude deo evropske porodice naroda i zemqa bez

MURIWO U CENTRU PA@WE ZREWANIN STASAVA FUDBALSKE EVROPE U STONOTENISKI CENTAR

str. 13

2

POLITIKA

ponedeqak24.maj2010.

DNEVNIK

PREDSEDNIK TADI] OBE]AVA

KOSOVO

Ivanovi}: Tra`imo ve}u brigu EU

Posle krize ubrzane evropske integracije Predsednik Srbije Boris Tadi} je ju~e izjavio da o~ekuje da Evropska unija 2. juna na samitu u Sarajevu “napravi refleksiju u vezi s pro{irewem na zapadni Balkon”. Tadi} je rekao da se nada da taj sastanak ne}e biti posve}en samo kosovskim temama, ve} da }e se razgovarati o u~lawewu svih zemaqa zapadnog Balkana u EU. “Kad bi bilo druga~ije, onda takva prilika ne bi bila iskori{}ena.

Kad bismo imali vi{e takvih neiskori{}enih prilika, mislim da bi EU napravila veliku gre{ku zbog zastoja u procesu integracija, ali verujem da se to ne}e desiti”, rekao je on.

Tadi} je kazao da je od evropskih poslanika dobio uveravawe da je izvestan zamor u vezi s pro{irewem EU posledica ekonomskih udara koji se de{vaju u Evropi, ali da }e se nakon ove krize krenuti u ubrzan proces intergacije.

“Ovo je vreme kada o~ekujemo i jednu vrstu ekonomskog patriotizma, na koju nismo navikli u pro{losti. Ovo je vreme kada se ~itav svet na neki na~in pregrupi{e”, naglasio je predsednik Srbije.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} izjavio je ju~e da nije zadovoqan anga`ovawem Evropske unije na severu Kosova i da je to rekao specijalnom predstavniku EU Mikelu \ifoniju. “Rekao sam mu da je EU do sada bila posve}ena izgradwi objekata infrastrukture ju`no od Ibra i podsetio da je na severu izra`en nedostatak pija}e vode”, rekao je Ivanovi} i dodao da mu je \ifoni rekao da }e, “bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost, zastupati stavove EU koji su statusno neutralni”.

Bentler: Razumem frustracije Srba Komandant me|unarodnih Kosovskih snaga (Kfor) Markus Bentler kritikovao je akcije Kosovske regulatorne agencije za telekomunikacije zbog nasilnog uklawawa antena i repetitora srpskih operatarea mobilne telefonije na Kosovu.”Svaka akcija ima kontraakciju. RAT je skinuo antene, pa je do{lo do uklawawa antena na severu. Nije u redu da se u pet izjutra preduzima akcije za iskqu~ewe. Trebalo bi da budu vi{e pametni i da se ne izazivaju nasilne situacije”, rekao je nema~ki general Bentler u razgovoru sa novinarima u Pri{tini. Bentler je rekao da razume frustracije Srba, jer kako je kazao, niko nema pravo da prekida komunikacije na taj na~in.

Istragom do odgovornosti za aferu „satelit” Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da bi bilo dobro da vlada skine oznaku tajnosti sa informacija o “aferi satelit” kako bi se demistifikovala uloga svakog u~esnika u tom poslu.Tadi} je novinarima izjavio da je Vrhovni savet odbrane Srbije i Crne Gore, ~iji je ~lan bio u vreme kada se doga|ala “afera satelit”, raspravqao samo o potrebi da se zbog bezbednosnih rizika na jugu Srbije pribave satelitski snimci tog podru~ja, ali da nije bilo re~i ni o kakvim detaqima.”VSO je na jednoj od svojih sednica raspravqao o bezbedno-

snim rizicima u Kopnenoj zoni bezbednosti i zakqu~io da je potrebno podi}i spremnost za odbranu od teroristi~kih upada sa Kosova”, rekao je Tadi}.Kako je objasnio, ne radi se o anga`ovawu {pijunskog satelita, ve} o mogu}nosti kori{}ewa satelitskih snimaka kako bi se u realnom vremenu predvideli udari na srpske oru`ane snage i bezbednosne strukture.”O svemu drugom VSO nije imao ni kapacittet, ni pravo da odlu~uje, ve} samo vlade, u to vreme Savet ministara SCG i Vlada Srbije. Kakvi satelitski snimci i kakvo anga`ovawe o to-

me je morala da odlu~uje vlada, to jest VSO o tome uop{te nije govorio”, istakao je Tadi}.[ta se kasnije de{avalo, odnosno da li postoji odgovornost ~lanova VSO i Vlade Srbije, treba da utvrdi istraga, dodao je Tadi}.Srbija je 2008. godine izgubila spor pred arbitra`om u Parizu i presudom je obavezana da plati izraelskoj kompaniji “Imixset” oko 36 miliona evra zbog nepo{tovawa ugovora o iznajmqivawu satelita. Taj ugovor je 2005. godine potpisao tada{wi ministar odbrane Srbije i Crne Gore Prvoslav Davini}.

Evropska nagrada Ivanu Vejvodi

U SUSRET SARAJEVSKOJ KONFERENCIJI EU – ZAPADNI BALKAN

Najva`nije je da svi do|u (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Desetak dana pred odr`avawe Sarajevske konferencije EU – Zapadni Balkan postalo je jasno da }e okupqawe predstavnika svih dr`ava ~lanica EU, zemaqa regiona i va`nih me|unarodnih aktera na Zapadnom Balkanu biti najzna~ajniji rezultat konferencije.

Sastanak u Sarajevu, koji je bio zami{qen kao obele`avawe desetogodi{wice Samita u Zagrebu na kojem su se tada okupili {efovi vlada i dr`ava EU i Zapadnog Balkana i usvojili zajedni~ku deklaraciju, ima}e ne samo ni`i nivo u odnosu na zagreba~ki skup nego }e, umesto predvi|ene deklaracije, biti izdata samo izjava Predsedni-

{tva EU. Jednostavno, kao {to je neformalni karakter skupa bio jedini na~in da na Konferenciji u~estvuju predstavnici Beograda i Pri{tine, tako je i deklaracija morala da bude `rtvovana jer bi morali da je potpi{u svi predstavnici dr`ava u~esnica. To bi napravilo nepremostiv problem ili za Srbiju ili za Kosovo: Beograd ne bi `eleo da potpi{e ako na papiru ne stoji potpis Unmika umesto Kosova, a Pri{tina ne bi prihvatila da potpi{e ako bi na papiru stajao potpis Unmika.

Kako su „Dnevniku“ preneli izori u Briselu koji su imali uvid u prvobitni nacrt izjave {panskog Predsedni{tva EU, u

wemu nema novih obe}awa za dr`ave Zapadnog Balkana. [to se ti~e pojedina~nih poruka za zemqe u regionu, za Srbiju }e biti izra`ena `eqa da se smesta otpo~ne procedura ratifikacije SSP-a u nacionalnim parlamentima dr`ava ~lanica EU, bez pomiwawa datuma kada bi eventualno Srbija mogla sti}i do kandidatskog statusa, ali sa `eqom da EU odgovori na pravi na~in na srpsku aplikaciju podnetu pro{log decembra. Naravno, kao i do sada, bi}e potvr|ena evropska perspektiva za ~itav region uz poruku: da, svi imate {ansu da postanete ~lanica EU, ali samo kad ispunite sve uslove.

Le~i} kod Bati}a Demohri{}anaska stranka Srbije promovisala je ju~e nove ~lanove stranke me|u kojima je i glumac Branislav Le~i}, koji se sa svojim pokretom “Moja Srbija” prikqu~io demohri{}anima.Potpredsednik DHS S @ivojin Stepi} kazao je na konferenciji za novinare da je Le~i}ev pokret “Moja Srbija” pristupio demohri{}anima jer imaju zajedni~ke ideje, uverewa, na~ela i sli~an program moralnog i duhovnog preobra`aja Srbije okrenut Evropi i budu}nosti.

On je naglasio da je DHSS-u pri{ao i Mihajlo Markovi}, kako je kazao, jedan od doajena borbe za demokratsku Srbiju, a da je Predsedni{tvo stranke za direktora DH S S za spoqnu politiku i me|unarodne odnose imenovalo ekonomskog analiti~ara i marketin{kog stru~waka Vladimira Kruqa, koji bi trebalo da bude “kop~a sa Briselom, budu}i da }e stranka ubrzo postati ~lan Evropske narodne partije”. “@elimo da u budu}em vremenu na pravi na~in sa novim programom i novim, pre svega mladim i

politi~ki nepotro{enim qudima, afirmi{emo ono {to dana{woj politici nedostaje, a {to su izme|u ostalog i temeqni principi hri{}anstva i evropske hri{}anske civilizacije, a to su na~ela odgovornosti, po{tewa, istine i pravde”, rekao je Stepi}.

Le~i}, koji je bio ~lan DS i LDP-a, i ministar kulture u vladi Zorana \in|i}a, rekao je da je ciq sjediwavawa “Moje Srbije” sa DHSS poku{aj stvarawa vizije budu}nosti i naglasio da se politikom ne}e baviti na klasi~an na~in, ve} }e ukqu~iti i druge aktivnosti, pre svega duhovni i kulturni rad.”Ova partija nosi ime demohri{}anska, demokratija u Srbiji nije ostvarena, ve} je na~eta, jo{ uvek nema direktne neposredne demokratije i druga stvar je hri{}anstvo, koje se jo{ uvek ne do`ivqava kao prakti~na vrednost, koja mo`e da se primeni u `ivotu. Ova politi~ka grupacija radi}e na tome da se te vrednosti kroz politiku, duh i kulturu dru{tvu nametnu”, kazao je Le~i}.

[to se ti~e na~ina u~e{}a predstavnika Kosova na Sarajevskoj konferenciji, dogovoreno je da {ef Unmika Lamberto Zanijer govori pre kosovskog ministra spoqnih poslova Skendera Hisenija, ali da Hiseniju re~ ne da Zanijer, kako su to pravila nalagala dok je Unmik predstavqao Kosovo na sastancima s EU, ve} predsedavaju}i skupa, {panski ministar spoqnih poslova Moratinos.

Kao {to je ve} pisano, na skupu ne}e biti nikakvih dr`avnih obele`ja i sastanak }e imati u potpunosti neformalan karakter. @. Panteli}

Predsednik Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda dobitnik je ovogodi{we nagrade Doprinos godine Evropi 2010. Nagradu je Vejvodi dodelio Evropski pokret u Srbiji. Vejvoda je bio savetnik premijera Zorana \in|i}a i Zorana @ivkovi}a za spoqne odnose i evropske integracije. U periodu od 1998. do 2002. godine bio je izvr{ni direktor Fonda za otvoreno dru{tvo. Tokom devedesetih godina Vejvoda je bio jedna od najzna~ajnijih figura demokratskog opozicionog pokreta. Nagradu je Vejvodi, kako javqa B92, uru~io pro{logodi{wi dobitnik, direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac.

DU[AN BAJATOVI] ZA „DNEVNIK”

Bezbednost ~eka novi poslovnik Novi predsednik Odbora za bezbednost Skup{tine Srbije najverovatnije }e biti izabran nakon usvajawa novog poslovnika, izjavio je za “Dnevnik” potpredsednik tog skup{tinskog tela Du{an Bajatovi}, {ef vojvo|anskih socijalista. On vodi Odbor nakon {to je vladaju}a koalicija sa ~elnog mesta smenila radikala Dragana Todorovi}a.

- To bi trebalo da bude relativno brzo. Mislim da }e sada{wi odbor biti podeqen na dva, postoja}e odbor za odbranu i ko-

Moja plata – moja stvar Po{to je Du{an Bajatovi} navden kao “najve}i” milioner me|u direktorima javnih preduze}a, a pri tome ne odbija ni poslani~ki pau{al koji prema{uje pola miliona dinara godi{we, “Dnevnik” je interesovalo na koji na~in novac iz buxeta skup{tine upla}uje, kako tvrdi, u fond za zarade ~inovnika koji u parlamentu primaju najni`e plate, kada tako ne{to ne postoji u Skup{tini Srbije.

- Pa niko ne ka`e da taj fond zvani~no postoji. Jednostavno ne bih da govorim o tome.

Moj je problem kako }u ja da upotrebim pare, jer te pare nisu nezakonite, ka`e Bajatovi} za “Dnevnik”, isti~u}i i da sredstva koja dobija od “Jugoros gasa” idu u humanitarne svrhe. misija za bezbednost, ili kako se ve} budemo dogovorili. U ovom momentu zato nemamo razloga da otvaramo ovo pitawe.

Tradicionalno je mesto predsednika pripadalo opozicionim strankama, ali trenutno nema konsesnusa ni oko eventualnog re{ewa. Ujedno, `elimo i da dovr{imo jo{ neke stvari u ovoj fazi, razmotrimo budu}i poslovnik i jasnije pozicioniramo sa ~ime se ta~no u skaldu sa wim i Zakonom o skup{tini ti odbori u stavri bave i na koji na~in. To sve da ne bi u nekom budu}em periodu li~ni stav pojedinca i wegov odnos prema nekim organizacijama, ili politici, bio prepreka da skup{tinski odbori rade.

S. Stankovi}

JEDINSTVENA SRBIJA TRA@I IZMENE ZAKONA

Gradona~elnici dobri poslanici – Stav Jedinstvene Srbije je da odredbe Zakona o borbi protiv korupcije ne treba da se primewuje na trenutnu sitaciju, ve} na izbore koji }e uslediti tek nakon {to je on stupio na snagu – izjavio je za “Dnevnik” ~lan Zakonodavnog odbora iz te stranke Petar Petrovi}. – Sve zavisi od toga kakva }e biti kona~na odluka Ustavnog suda Srbije. [to se mene li~no ti~e, mogli bismo promeniti zakon i u prelaznim i zavr{nim odredbama samo staviti jo{ jedan stav – da se zakon primewuje na budu}e izbore. Ovako, ispada da zakon ima retroaktivno dejstvo, da se primewuje na ne{to {to je ve} odlu~eno.

Na pitawe da li je u Skup{tini Srbije ve} bilo re~i na

temu retroaktivnosti zakona, Petrovi} isti~e da je JS na vreme izneo svoje primedbe, ali da one nisu bile prihva}ene.

– Nismo hteli da di`emo frku, pa smo glasali za ovaj zakon.

Ali na{e osnovne primedbe bile su da to nije u redu kada je re~ o izboru odbornika, po{to tu funkciju ne mo`e zauzeti neko ko je vlasnik preduze}a, advokat… jer je to veliki problem za mala mesta. Pa ho}e li nam tamo biti odbornik neko ko ~uva ovce, ili ne znam ko?

Ima mnogo stvari koje treba promeniti u ovom zakonu. Zato }e Jedinstvena Srbija tra`iti da se Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije uskladi s realno{}u u Srbiji. Nije potrebna akumulacija funkcija,

ali istovremeno nije realno da neko ko je gradona~elnik ili predsednik op{tine, ne mo`e biti i poslanik. U ~emu je tu sukob interesa, ako on ne prima platu i ne ostvaruje materijalnu korist od toga? – pita Petrovi}.

Ujedno navodi dilemu da li ta “zabrana” zna~i da poslanici treba da budu qudi koji }e samo da pritiskaju dugmad, da glasaju “za” i “protiv” kako im neko ka`e.

– Pa vaqda poslanik treba da bude neko ko ima iza sebe rezultate svog rada. ^ak mi iz JS i daqe zagovaramo tezu da predsednici op{tina i gradona~elnici treba da se biraju neposredno – navodi Petrovi}.

S. Stankovi}

INTERVJU

TOMISLAV STANTI], PREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA G17 PLUS

Vojvodina zrela za decentralizaciju Novi predsednik vojvo|anske organizacije G17 plus Tomislav Stanti} ocenio je da se specifi~nosti Vojvodine moraju uva`iti, ali smatra da je funkcionisawe i ovog nivoa vlasti centralizovano, te da je i u Pokrajini nu`no sprovesti proces decentralizacije.

U intervjuu za “Dnevnik” Stanti} je kazao da se u Pokrajini mora razmi{qati i o dekoncentraciji institucija APV, odnonso o izme{tawu nekih od wih i u druge vojvo|anske gradove i op{tine.

- Vojvodina ima svoje ekonomske, kulturne, politi~ke i privredne specifi~nosti u odnosu na ostatak Srbije, i one se, naravno, moraju uva`iti. Vojvodina ima svoje nadle`nosti i preneta ovla{}ewa, ali funkcionisawe Pokrajine u velikoj meri centralizovano je u Novom Sadu.

Realna decentralizacija se mora sprovesti do nivoa lokalnih samouprava. @elimo da taj koncept – lokalna re{ewa za lokalne probleme, u punoj meri za`ivi i u Vojvodini – istakao je Stanti}, govore}i o tome na koji na~in }e Pokrajinski odbor G17 plus na vojvo|anskoj polti~koj sceni plasirati i eventulano poku{ati

- I me|u vojvo|anskim op{tinama uo~qive su zna~ajne razlike.

Pogledajte Vr{ac i Plandi{te, na primer – me|u susednim op{tinama uo~qive su ogromne socijalne, ekonomske, kulturne i `ivotne razlike. Zato se razvoj Vojvodine mora planirati i sprovoditi na lokalnom nivou. @elimo da lokalnim liderima, koji najboqe poznaju situaciju i probleme u svojim sredinama, omogu}imo ja~i uticaj na pokrajinsku i nacionalnu politiku, kako bi se i wihove

Verujemo u Maju Gojkovi} z Optere}uje li rad Pokrajinskog odbora G17 plus ukqu~ivawe Narodne partije u URS, s obzirom na veoma kriti~an odnos va{e stranke prema potezima novosadske vlasti u periodu dok je Maja Gojkovi} bila gradona~elnica? O~ekujete li da }e saradwa s wenom strankom u Vojvodini biti kvalitetna?

- Bez ikakve dileme o~ekujem kvalitetnu saradwu. Politika podrazumeva prihvatawe realnosti i ne moraju se nu`no povla~iti ovakve paralele. Na primer, pre deset godina bilo je nezamislivo da }e Socijalisti~ka partija Srbije participirati kao partner u vlasti na svim nivoima zajedno sa Demokratskom strankom. Ipak, i stranke i pojedinci evoluiraju i mewaju se. Ne vidim za{to to i gospo|i Gojkovi} ne bi bilo dopu{teno. Verujem da }emo uspe{no sara|ivati, a siguran sam da }e Narodna partija, ali i gospo|a Gojkovi} li~no, doprineti da ideja Ujediwenih regiona Srbije u potpunosti za`ivi u Vojvodini. da realizuje principe decentralizacije i regionalizacije, koji su navodeni kao prioriteti u delovawu novoformirane Unije regiona Srbije.

potrebe uvrstile u prioritete za re{avawe – naveo je on.

Na{ sagovornik dodaje da je za sprovo|ewe tog koncepta neophodno definisati pitawe svoji-

ne i vratiti lokalnim samoupravama i Pokrajini mogu}nost da raspola`u svojom imovinom, napomiwu}i da je G17 plus ovo pitawe pokrenuo kroz predlog Zakona o javnoj svojini. On, me|utim, smatra i da je dekoncentracija institucija “veoma bitno pitawe za ravnomerni razvoj Vojvodine i cele Srbije”.

- Vojvodina, na primer, ima 200.000 nezaposlenih, a ipak se gotovo sva radna mesta u pokrajinskoj administraciji i javnom sektoru nalaze u Novom Sadu, umesto u mestima gde stanovni{tvo vapi za poslom.

Radna mesta u administraciji treba iz Novog Sada izme{tati u druge gradove.

Ne mora sve biti koncentrisano u centru – ka`e Stanti}. z Da li to zna~i da }e pozicija i uloga Pokrajinskog odbora G17 plus biti druga~ija nakon formirawa Unije regiona Srbije?

- Kada ste sto`er okupqawa politi~ke organizacije poput Ujediwenih regiona Srbije, pozicija G17 plus mo`e samo da ja~a. Istina, sna`na pozicija povla~i sa sobom i dodatnu odgovornost. Intenzivira}emo rad na mobilizaciji ~lanova u Vojvodini i zajedni~ki }emo pribli`iti gra|anima koncept decentralizacije, predlog Zakona o javnoj svojini, ali i otvoriti druge teme koje su zna~ajne za razvoj pokrajine. z Postoji li mogu}nost da se nova politika stranke na neki na~in odrazi i na poziciju G17 plus u pokrajinskoj vlasti?

- G17 plusje partner Demokratskoj stranci u Vladi Vojvodine.

Mislim da smo zajedno postigli mnogo i da, sa aspekta krajwe objektivnih pokazateqa, gra|ani Vojvodine `ive boqe. Doprinos G17 plus u ovom poboq{awu je zna~ajan, pre svega u domenu razvoja lokalnih samouprava i unapre|ewu me|uregionalne saradwe. Zajedno treba da nastavimo i daqe, po{to nas jo{ posla ~eka ako `elimo da Vojvodinu na velika vrata uvedemo u evropsku porodicu.

SPO za blanko ostavke poslanika Srpski pokret obnove zalo`io se ju~e za zau~estvovali na izborima, dramati~no uticali dr`avawe proporcionalanog izbornog sistema i na politi~ke okolnosti“. pravo stranaka da putem blanko ostavki raspoJugovi} je podsetio i na ustavnu mogu}nost da la`u poslani~kim mandatima. „Dokle god je na narodni poslanik, pod uslovima odre|enim zasnazi proporcionalni izborni sistem, mandati konom, svoj mandat mo`e neopozivo staviti moraju pripadati politi~kim strankama jer grastranci na raspolagawe. Ustavni sud Srbije pro|ani na izborima biraju strana~ke liste, a ne glasio je 22. aprila neustavnim odredbe Zakona pojedince“, rekao je direktor o lokalnim izborima u kojima se SPO Aleksandar Jugovi} u izpredvi|aju blanko ostavke odborOdlukom Ustavnog javi dostavqenoj agenciji Beta. nika. Predsednica Ustavnog suda suda prakti~no je SPO smatra, kazao je on, da Bosa Nenadi} rekla je tada da je, dato zeleno svetlo po oceni Ustavnog suda, ta odredba nedavna odluka Ustavnog suda Srbije o ukidawu blanko ostavpru`ala mogu}nost politi~kim za trgovinu ki odbornika mo`e dovesti do strankama da neposredno odre|uju mandatima velikih politi~kih potresa i sastav lokalnih skup{tina i potizazvati veliku netabilnost ~iwavaju ih svojoj voqi. Zakon o lokalnih samouprava. „Ovakvom odlukom Ustavizboru narodnih poslanika koji je donet pre nog suda prakti~no je dato zeleno svetlo za trgoUstava Srbije, nema odredbu o blanko ostavkavinu mandatima“, ocenio je Jugovi} i izrazio boma, ali one su u parlamentu uobi~ajene. Posle jazan da bi u slu~aju odbacivawa blanko ostavki izbora 2008. samo Liberalno-demokratska par„ratni profiteri i Milo{evi}evi bogata{i tija nije od poslanika sa svoje liste tra`ila imali li~ne poslanike, i da bi, tako, iako nisu blanko ostavke.

z Da li to {to ste trenutno na funkciji u Ministarstvu zdravqa mo`e biti smetwa za strana~ki rad u Vojvodini? I razmi{qate li mo`da o ulasku u Vladu Vojvodine?

- Vo|ewe Pokrajinskog odbora zahteva velika odricawa. Samim tim, ~iwenica da sam poslom trenutno vezan za Beograd oduzima mi dosta vremena i energije. Sigurno je da }u se sa porodicom uskoro preseliti u Novi Sad, a da li }u u}i u

Radna mesta u administraciji treba iz Novog Sada izme{tati u druge gradove. Ne mora sve biti koncentrisano u centru Vladu Vojvodine ili ne – dozvolite da najpre diskutujemo unutar G17 plus, a potom i sa na{im koalicionim partnerima. O tom – potom. z Ulazi li Pokrajinski odbor G17 plus posle nedavne izborne skup{tine u stabilniji period delovawa, s obzirom na to da ste vi prakti~no ~etvrti ~elnik te organizacije za posledwih godinu dana, a nakon odstupawa Ivane-Duli} Markovi} s te funkcije?

- Vo|ewe Pokrajinskog odbora tra`i potpuno davawe sebe i dosta odricawa. Jasna linija za politi~ko delovawe postoji – ona govori o tome da je G17 plus kao stranka otvorena, odgovorna i orijentisana ka rezultatima i da `eli da kroz Ujediwene regione Srbije okupi sve lokalne lidere koji koncept dekoncentracije, decentralizacije i regionalizacije prepoznaju kao nose}i koncept razvoja Vojvodine i Srbije. G17 plus prisutna je u svim op{tinama Vojvodine i aktivan je politi~ki ~inilac u Pokrajini. Na meni je da, zajedno sa lokalnim odborima i stru~nim timovima, u~inim stranku u Vojvodini jo{ sna`nijom politi~kom opcijom. Trudi}emo se da rezultati na{eg rada budu merqivi i vidqivi. Zala`emo se da lokalni nivo mora da preuzme odgovornost, a mi smo tu da stvorimo uslove za {to sna`niji razvoj svake od 45 lokalnih samouprava u Vojvodini.

B. D. Savi}

Markovi}: Glasawe za ime, a ne za stranku Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} ka`e je da su se stekli uslovi za stvarawe ve}ine za izmenu propisa o lokalnim izborima, i da }e te izmene gra|anima omogu}iti da glasaju za pojedina~ne kandidate, a za ne nepoznate qude sa strana~kih liste.Markovi} je uveren da }e nedavna odluka Ustavnog suda kojom su blanko ostavke progla{ene neustavnim, „pospe{iti stvarawe potrebne skup{tinske ve}ine za wegovo usvajawe“. „Zbog toga {to smo ukinuli blanko ostavke, stranke nisu htele da prihvate zakon koji smo pripremili“, kazao je Markovi}. Markovi} smatra da su blanko ostavke neprimerene neposrednim izborima i da je odlukom Ustavnog suda ta prepreka otklowena.

ponedeqak24.maj2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

REKLI SU

Jovanovi}: Ova vlast nema plan

Liberalno-demokratska partija uputi}e Vladi Srbije formalan zahtev za hitno zakazivawe sednice republickog parlamenta na kojoj bi bila definisana strategija za prevazila`ewe ekonomske krize, najavio je ju~e lider te stranke ^edomir Jovanovi}. „U Evropi, pa ni u svetu, ne postoji normalno ure|ena zemqa u kojoj se posle dve godine najozbiqnije ekonomske krize u ovom veku u skup{tini nije o tome vodila ozbiqna i odgovorna rasprava’’, rekao je Jovanovi} na konfrerencij za novinare.“Nemogu}e je }utati pred ~iwenicom da vlast nema strategiju i plan kojim bi se situacija u zemqi promenila“, rekao je Jovanovi}. Prema wegovoj oceni, promena ekonomske politike u Srbiji zavisi pre svega od promene politike.

Qaji}: Poraz demokratskih vlada Ministar Rasim Qaji} ka`e da u Srbiji nema velikih investicija, za razlikuod Hrvatske koja je za osam godina izgradila 1.200 kilometara puta, Albanija za ~etiri (godine) 340 kilometara, a mi ne mo`emo da zavr{imo put od Novog Sada do Beograda“.“To je najve}i poraz svih demokratskih vlada od 2000. Mora neko da prese~e, podvu~e crtu i ka`e da se ovako vi{e ne mo`e. ^ak i da izgubimo izbore, mo}i }emo da ka`emo da smo ne{to ostavili iza nas, makar se nikada vi{e ne vratili na vlast. A siguran sam da bi se takva stranka, barem i posle nekog vremena, vratila“, kazao je Qaji}. On je ocenio da je dosada{wi model ekonomskog razvoja zemqe dostigao maksimum i da „na ovaj na~in dr`ava od 7,5 miliona qudi ne mo`e da se razvija“. „Ne mo`e ve~ito da `ivi bez izvoza, od stranih investicija, potro{we i maloprodaje“, dodao je Qaji}.

Filipovski: Bruka zbog kofera Odluka Vi{eg suda da u aferi „Kofer“ nema krivih je skandalozna i {okantna, a pokazuje da institucije u Srbiji nisu nezavisne, ka`e Dubravka Filipovski iz NS. „Odluka suda je takva da gra|ane Srbije vra}a u vreme koje bi trebalo da bude iza nas“, izjavila je potpredsednica Nose Srbije. Ona je istakla da je to „jo{ jedan u nizu neoborivih dokaza da je sudstvo podobno, partijsko i da reforma pravosu|a nije zasnovana na kriterijumu stru~nosti“. Filipovski je dodala da je neshvatqivo da je kofer postojao, a da sudstvo na osnovu dokaza kojima je raspolagalo, nikada nije reklo ime i prezime osobe koja je odgovorna za tu aferu, „kao da je kofer sa 100.000 evra stigao niodkuda“. „Ako bilo ko iz aktuelne vlasti misli da }e se gra|ani Srbije i demokratska javnost pomiriti sa ovakvim odlukama grdno se vara“, istakla je potpredsednica NS-a i ponovila da je neophodno sprovesti korenitu reformu dru{tveno-politi~kog sistema u Srbiji.

PREDSEDNIK I POKRAJINSKA ORGANIZACIJA DSS-a POZNATI U JUNU

Ko{tunica za Vojvodinu predlagao Kova~evi}a ^lan Predsedni{tva DSS-a re`iser Sini{a Kova~evi} ipak ne}e biti prvi ~ovek Pokrajinske organizacije ove stranke, iako ga je na to mesto, kako saznaje „Dnevnik“, predlagao Vojislav Ko{tunica. Ova `eqa lidera DSS-a bila je suprotna Statutu stranke koji zabrawuje ovakvu kumulaciju funkcija, mada je, po automatizmu, prvi ~ovek Pokrajinske organizacije stranke automatski i ~lan najvi{eg tela. „Mala falinka“ ovog predloga je bila i ta {to Kova~evi} `ivi u Beogradu, a ne u Vojvodini. Kova~evi} tako u Predsedni{tvu DSS-a ostaje nadle`an za kulturu, ali }e se baviti, kako saznajemo, i vojvo|anskim pitawima.

– Ako mislite da je predlog za predsednika PO DSS-a Vojvodine potekao od nekog veoma bitnog u stranci, dobro je {to se pokazalo da ne}e i}i tako kako ste na~uli, a DSS je pokazao svoju demokrati~nost. Predsednik PO }e se birati na prvoj konstitutivnoj sednici ovog tela koje }e biti odr`ano posle Skup{tine PO DSS-a u junu – bio je komentar ~lana GO DSS-a i narodnog poslanika @eqka Tomi}a.

Izbori za pokrajinsko rukovodstvo DSS-a treba da uslede na-

kon strana~ke skup{tine, na kojoj je potvr|eno liderstvo Vojislava Ko{tunice i izabrani najvi{i strana~ki organi. Mandat sada{weg PO DSS-a za Vojvodinu, ina~e, isti~e za godinu dana, a aktuelni predsednik je Zoran Lon~ar. Kako saznajemo u vrhu DSS-a,

Sini{a Kova~evi}

a {to potvr|uje i sam Ko{tuni~in predlog, vojvo|anski DSS predvodi}e novo lice. Na{ izvor tvrdi da }e na predlog okru`nih odbora DSS-a kandidati za prvog ~oveka strana~ke organizacije u Vojvodini „biti potpuno nova lica, pa }e samim tim to biti i predsednik PO“.

D. Milivojevi}

4

EKONOMIJA

ponedeqak24.maj2010.

DA LI ]E PARE I FIRME BITI VRA]ENE U SRBIJU

Tajkuni ne ~uju {ta predsednik pri~a?

Briga srpskih tajkuna za sudbinu gra|ana Srbije nikada nije bila sporna. Nikada nikakve brige nije ni bilo.

Ako se ne ra~una nedavni izliv ne`nosti kada su ovda{ni tajkuni busaju}i se u grudi , pozivali na patriotizam i nudili operativnu pomo} u spasavawu propalih dr`avnih preduze}a. Me|utim, sada ka-

da su pozvani i prozvani da vrate pare u Srbiju s raznih ostarva ve} danima nema nikakvog ni komentara ni odgovora.

Kome je Srbija na prvom mestu, a kome zadwa rupa na svirali jo{ }e se pri~ati naduga~ko i na{iroko, ali je za sada samo izvesno da ovda{wi tajkuni ili nisu ~uli poruke predsednika Tadi}a s Kipra ili se ne ose}aju prozvanim.

vawa doma}ih privrednika, ali da `eli da im uputi „apel i jasnu poruku“ da vode ra~una o „interesu zemqe u kojoj privre|uju i iz koje poti~u“.

Me|utim, tajkuni i poslovni qudi se ne ogla{avaju niti komentari{u predsednikovu izjavu. Mo`da su ve} krenuli da prebacuju ra~une u Srbiju?

Male su {anse. Pre }e biti da ~ekaju da oluja pro|e pa da nastave mirno da plove.

S druge strane, ekonomisti i javnost podr`avaju stavove predsednika. ^lan Ekonomskog saveta premijera Cvetkovi}a Milojko Arsi} Tadi}evu izjavu ocenio je kao patriotsku, istakav{i, me|utim, da ne postoje pravni i ekonomski mehanizmi koji }e preduzetnike prisiliti da svoje firme vrate iz inostranih of-{or zona i registruju ih u Srbiji. „Oni izvla~e za dr`avu relativno mali deo poreza, za pojedinca su to velike pare, ali za dr`avu su to mali efekti. Da li bi dr`ava mogla da zabrani? Ja mislim da ne bi mogla, ne bi ni trebalo, zbog toga {to sve druge zemqe to dozvoqavaju. Zemqa koja bi to zabranila oterala bi kapital. To ne mo`e biti osnova za neke propise, ali je dobra moralna poruka da registruju svoja preduze}a ovde“, ka`e Arsi}.

Moral i ekonomija Predsednik Srbije Boris Tadi} ponovio je i ju~e u Beogradu da bi bilo nedopustivo da neke doma}e kompanije koje su registrovane u inostranstvu kao of-{or preduze}a, ukoliko do|e do wihove prodaje, ne plate porez u Srbiji.

Tadi} je podsetio da su se takvi slu~ajevi de{avali u pro{losti, naro~ito u vreme vlade premijera Vojislava Ko{tunice, i da je dr`ava zbog toga pretrpela znatne gubitke.

Predsednik je istakao da je wegova du`nost da od doma}ih privrednika koji profit ostvaruju u Srbiji zahteva „ekonomski patriotizam“, i da kroz poreze vra}aju deo sredstava svojoj dr`avi. „Postoji moralni i ekonomski problem kada kompanije ostvaruju profit u Srbiji, a onda bivaju prodane u zemqama gde su registrovane of-{or kompanije.Onda se porez pla}a u tim zemqama i profit ide u banke tih zemaqa“, istakao je Tadi}. „Privrednici se suo~avaju sa isku{ewima, tra`e od dr`ave pomo}, i oni zaslu`uju pomo}, ali i dr`ava o~ekuje pomo} od privrednika“, poru~io je predsednik Srbije. Prema wegovim re~ima, Vlada Srbije bi trebalo da sagleda da li je to pitawe mogu}e re{iti zakonskim izmenama u skladu sa evropskim standardima.

Elem, Tadi} je krajem pro{le nedeqe izjavio na poznatom poreskom rajskom ostrvu Kipru da bi srpski biznismeni trebalo da prebace iz inostranstva u na{u zemqu novac i firme kako bi od wihovog poslovawa u Srbiji koristi imala i Srbija.

Tadi} je u Nikoziji istakao da se ne me{a u slobodu poslo-

Podsetimo, prema nekim istra`ivawima, zbog poslovawa of-{or kompanija, u posledwe tri godine Srbija je ostala bez 2,5 milijardi dinara poreza na dobit. To je samo deo {tete koji dr`ava trpi zbog toga {to doma}i privrednici maksimalno koriste takozvane poreske rajeve za legalan biznis.

D. Uro{evi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni Sredwi za devize za devize

Prodajni Kupovni za za efektivu efektivu

EMU

evro

1

99,9001

101,9390

104,2840

99,5943

Australija

dolar

1

65,5987

66,9374

68,4770

65,3978

Kanada

dolar

1

74,1594

75,6729

77,4134

73,9324

Danska

kruna

1

13,4144

13,6882

14,0030

13,3734

Norve{ka

kruna

1

12,1969

12,4458

12,7321

12,1595 10,0159

[vedska

kruna

1

10,0467

10,2517

10,4875

[vajcarska

franak

1

68,5280

69,9265

71,5348

68,3182

V. Britanija

funta

1

114,0410

116,3690

119,0450

113,6920

SAD

dolar

1

79,1727

80,7885

82,6466

78,9304

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 5. 2010. godine

DNEVNIK

OD 24. DO 31. MAJA NA BE[^ANSKOM MOSTU

Dva puta dnevno bez saobra}aja Zbog radova na monta`i ~eli~ne vise}e skele na konstrukciji mosta preko Dunava kod Be{ke, koji se nalazi na autoputu E-75, saobra}aj }e se u periodu od 24. do 31. maja obustavqati dva puta dnevno po sat, odnosno, sat i po, saop{teno je iz JP „Putevi Srbije“. Most }e prva dva radna dana, dakle, u ponedeqak i utorak 24. i 25. maja biti zatvoren od 9 do 10,30 i od 13 do 14,30 sati, a ostalih {est dana, sve do ponedeqka, 31. maja, od 9 do 10 ~asova i od 13 do 14 sati.

Svim u~esnicima u saobra}aju u vreme obustavqawa saobra}aja preko be{~anskog mosta preporu~uju se alternativni pravci - petqe Novi Sad i Kovin ka Beogradu, petqe Be{ka ka Novom Sadu i starog puta Beograd - Novi Sad ili pravca preko Rume.

Iz „Puteva“ apeluju na voza~e da voze oprezno i po{tuju ograni~ewe brzine, koja je naj~e{}i uzrok nesre}a.

R. D.

DA LI JE JEFTINA RADNA SNAGA MAMAC ZA STRANE ULAGA^E

Bedne plate u Srbiji ne privuko{e investitore Nagla{avaju}i da je vreme da se Srbija stavi na svetsku mapu zemaqa povoqnih za investirawe srpska ministarka finansija Diana Dragutinovi} je krajem pro{le nedeqe u Zagrebu na skup{tini Evropske banke za obnovu i razvoj istakla da je jeftina radna snaga prednost Srbije. Kako je pojasnila „ na{a komparativna prednost niske poreske stope, a fiskalna politika je u pore|ewu s drugim zemqama dogovora a pomogla je i deprecijacija dinara jer slabija valuta mo`}e da doprinese ve}em izvozu. Nakon depresijacije dobili smo jeftinu radnu snagu, {to je jedna od na{ih komparativnih prednosti“.

Da je u Srbiji radna snaga jeftina investitorima nije nepoznato jer iz godine u godinu sve je ve}a armija nezaposlenih s jedne a s druge strane zarade onih koji danas imaju sre}e da rade su sve mawe i mawe . Iako se mnogi trude da istaknu kako je Srbija lider u regionu po svemu, a tu onda vaqda negde do|u i zarade, ~iwenice pokazuje da srpski radnik radi za najmawu platu pa ~ak da dobar deo wih radi i bez dinara mese~no.

Prema podacima Unije poslodavaca Srbije prose~na plata u Srbiji u rangu je sa albanskom, dok Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Ma|arska „be`i“ za vi{e od 100 evra. U brojkama to izgleda ovako: prose~na plata u Albaniji je 295 a u Srbiji 300 evra. U isto vreme makedonski radnici imaju prose~nu zaradu od 332, bugarski

Privatnici otpu{taju najvi{e I pro{le godine najvi{e otkaza pqu{talo je u privatnom sektoru koji bi ina~e trebalo da bude okosnica privrednog rasta. Za godinu dana u prera|iva~koj industriji posao je izgubilo 33.000 radnika, u trgovini na veliko i malo 7.000, zatim u gra|evinarstvu 5.000 , dok je u hotelima i restoranima otkaze dobilo 2.000 radnika. Podaci „Kvartalnog monitora“ pokazuju da je u isto vreme zaposlenost u javnom sektoru ostala stabilna.

Ipak kad se na proces otpu{tawa u dr`avnoj administraciji stavi ta~ka, ako to bude skoro, broj zaposlenih u javnom sektoru bi}e mawi za 1,7 odsto.

335, rumunski 335, bosanski 412, crnogroski 452, ma|arski 487, hrvatski 737, slovena~ki 936, slova~ki 744, poqski 907 i ~e{}ki 931 evra mese~no. Dakle, za prose~nu slovena~ku platu srpski radnik mora da radi tri meseca, za hrvatsku dva i ne{to pride i tako redom.

Statistika pokazuje da i pored toga {to su ovde radnici jeftina radna snaga poslodavcima su skupi. Izra~unato je da je pro{le godine svakog radnog dana u Srbiji uru~eno 550 otkaza, a prema podacima Ankete o radnoj snazi, od aprila 2008. do oktobra pro{le godine bez radne kwi`ice ostalo

je ~ak 200.000 radnika. Samo u februaru ove godine bez posla je ostalo preko 15.000 radnika i to tih tako jeftinih. Na stranu to {to i najmawa prose~na plata u regionu za poslodavce koji posluju u Srbiji predstavqa „velik“ tro{ak je mnogo onih koji radnicima ne ispla}uju ni zakonom zagarantovan minimalac od 16.000 dinara ili 160 evra. Pola miliona radnika, od onih 1,8 miliona koliko jo{ uvek ima radno mesto, danas u Srbiji prima minimalac a oko 140.000 wih radi svakog dana a u koverti ne dobije ni dinar.

Trenutno je iznad 750.000 qudi na evidenciji nezaposlenih a ve}ina wih pristala bi zaista da bude jeftina radna snaga samo kada bi im se ukazala prilika da do|u do radnog mesta.

Dakle, bi}e da jeftina radna snaga nije ono jedino na ~emu se mo`e uputiti poziv stranim investitorima da do|u u Srbiju. Ni jedna dr`ava nije uspela samo na radnicima da privu~e investotore ali jeste ure|enom pravnom dr`avom, dobrim zakonima, pojednostavqenom procedurom, po{tovawem radn~kih i poslodava~kih prava, radnim pravom koje podrazumeva i obaveze i prava i strogom kontrolom pona{awa svih koji do|u u zemqu da rade i zarade i stimulativnim porezima. Dok ne skupi snagu i voqu i sve to uredi i sredi ponuda koju sada {aqe investotorima u vidu jeftine radne snage ni{ta vrediti ne}e jer „robova“ zbog svetske ekonomske krize ima na sve strane.

Q. M.

SRBIJA SPREMA NOVI PROSTORNI PLAN

Vreme pregazilo stare ideje Nacrt Prostornog plana Srbije od 2010. do 2021. bi}e do kraja maja predstavqen {irom Republike, a prva prezentacija odr`ana je u velikoj sali Skup{tine Vojvodine. Direktor Republi~ke agencije za prostorno planirawe prof. dr Borislav Stojkov, koji je rukovodio izradom prostornog plana, ka`e da je to osnovni dokument razvoja u Srbiji, koji }e omogu}iti op{tinama i regionima da prema svojim mogu}nostima biraju {ta }e da grade.

Dr Stojkov ka`e da }e industrijski parkovi i zone biti tamo gde op{tine poka`u interes i nagla{ava nu`nost razvoja `eleznice i re~nog saobra}aja, pri ~emu poseban zna~aj imaju luke na Dunavu.

Umesto forsirawa velikih centara, novim planom predvi|eno je, izme|u ostalog, da

svi gradovi dobiju podjednake nadle`nosti i infrastrukturnu opremqenost. Osim Koridora 10 u planu je izgradwa i drugih saobra}ajnica koje bi povezale, na primer, Bugarsku s Bosnom i Hercegovinom, te izgradwa prstena oko Kragujevca. Posebno va`no je povezivawe sa susednim regionima i prekograni~na saradwa, u ~emu, ka`e dr Stojkov, predwa~i Vojvodina.

Pokrajinski sekretar za urbanizam i graditeqstvo Du{anka D. Srema~ki podse}a da postoje}i Prostorni plan Srbije datira jo{ iz 1996, a Vojvodine iz 1978, pa je krajwe vreme da se urade novi planski dokumenti. Ona ka`e da lokalna samouprava pokazuje i interes i odgovornost za prostorno planirawe, {to je dobar signal za budu}i razvoj Pokrajine.

Radi se i plan Vojvodine Direktorka Republi~ke agencije za prostorno planirawe odeqewe za Vojvodinu Vesna Popovi} podse}a da se u prostorijama ove ustanove u novosadskoj Ulici M. Pupina 6 ve} mo`e pogledati pet referalnih karata s predlo`enim re{ewima. Paralelno s ovim dokumentom, radi se i prostorni plan Vojvodine, a po re~ima rukovodioca izrade tog dokumenta Dragane Dun~i} iz JP Zavod za urbanizam Vojvodine, on }e biti uskla|en s republi~kim planom.

Za budu}i razvoj Srbije presudne su ekonomska, socijalna i ekolo{ka komponenta.

S tim u vezi predvi|eno je uve}awe za{ti}enih prirodnih dobara sa sada{wih {est na 12, koliko je neophodno za ulazak Srbije u EU. Regionalni razvoj postavqen je na principu decentralizacije, formirawu vi{e malih op{tina koje bi pokretale inicijative za razvoj i ~ijim bi se umre`avawem postigao rav-

nomerniji razvoj Srbije. Poseban naglasak je na ravnomernijem razme{taju stanovni{tva, jer je, kako obja{wava dr Stojkpv, na jugu prose~na starost ~ak 60 godina i preti izumirawe, pa je neophodna motivacija za razvoj, ostanak i savijawe porodi~nog gnezda, a ne da se stanovni{tvo grupi{e samo oko velikih gradova, uglavnom Beograda i Novog Sada.

R. Dautovi}

MOBILNI OPERATER OTPU[TA 120 RADNIKA

kupnu osnovu tro{kova kako bi mogla da nastavi ulagawe u Srbiji i zbog toga odlu~ila da reorganizuje kompaniju i da smawi broj zaposlenih. „U Srbiji je ekonomska kriza dodatno ote`ana za Telenor i na{e korisnike uvo|ewem poreza na upotrebu mobilnog telefona od 10 odsto. Ukupni efekti su ve} doveli do umawewa vrednosti Telenora u Srbiji za 220 miliona evra“, naglasio je Jonsen. U Telenoru su istakli da }e prilikom smawewa broja zaposlenih po{tovati Zakon o radu i uslove predvi|ene Kolektivnim ugovorom.

Ta kompanija, koja posluje u okviru norve{ke Telenor grupe, u Srbiji je u prvom tromese~ju ove godine poslovni profit od 44 miliona norve{kih kruna (oko 5,6 miliona evra), {to je za 68 odsto mawe nego u istom periodu 2009.

Prema finansijskom izve{taju norve{ke telekomunikacione grupe, prihodi Telenora u Srbiji od januara do marta bili su 15,8 odsto mawi nego u istom periodu pro{le godine i iznosili su 606 miliona norve{kih kruna (oko 77 miliona evra).

KAWI[KA FABRIKA KERAMI^KIH PLO^ICA RADI PUNIM KAPACITETOM

Preporod „Keramike” posle privatizacije Pogoni Fabrika kerami~kih plo~ica „Keramika Kawi`a Plus“ DOO u Kawi`i, koja je sada u vlasni{tvu AD Luke „Beograd“ iz Beograda, ove godine obele`ava tri decenije postojawa rade}i punim kapacitetom i bele`i pozitivno poslovawe, uprkos ekonomske krize i padu gra|evinske industrije u Srbiji.

Generalni direktor \or|e [iradovi}, izjavio je prilikom posete fabrici predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije i Vojvodine Qubosava Orbovi}a i Milorada Mijatovi}a, da je uspeh kawi{ke fabrike konkurentnih proizvoda za doma}e i inostrano tr`i{te. Pored preporoda i dobrih rezultata, povod posete bilo je i ponovno organizovawe sindikalne organizacije u fabrici.

Kawi{ka fabrika kerami~kih plo~ica ostvaruje godi{{wu proizvodwu od skoro tri miliona

„Keramika Kawi`a Plus“ je imovinu fabrike kupila u ste~aju, zatekla je u prili~no lo{em stawu posle neuspele privatizacije, sada upo{qava 240 radnika od kojih 160 u stalnom radnom odnosu koji redovno primaju plate na nivou republi~kog proseka i izmiruju

se sve obaveze prema dr`avi, a na inostrano tr`i{te izvozi 35 odsto proizvodwe.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubosav Orbovi} je konstatovao da je ova fabrika koja je ranije bila uspe{na, pa uni{tena privatizaicjom, opet dobro posluje i dolaskom socijalno odgovornih poslodavaca i

Ko daje privilegije - Ko je taj koji daje privilegije poslodavcima koji ne izmiruju svoje obaveze nije mi jasno, ali o~ito da kontrolu svega vr{i Poreska uprava, da je re~ o mo}i jedne grupe qudi koja mo`e da nekome dozvoli da ne plati poreze i doprinose- rekao je Orbovi}.- Svi znamo da je zakon vrlo jasan po tom pitawu da se porezi i doprinosi moraju platiti za prethodni mesec do kraja ovog meseca. Zbog neizmirivawa tih obaveza gube radnici, gube fondovi i dr`ava, a jedan mali broj qudi dobija novac. kvadratnih metara zidnih i podnih plo~ica, ima ~etvrtinu u~e{}a u doma}em tr`i{tu, a prema re~ima [iradovi}a, lawski rad punim kapacitetom doneo je preko 2,5 miliona evra bruto dobiti.

Dr`ava najboqi gazda

Dinar biju Grci, a biju i na{i Mada je od po~etka godine Narodna banka Srbije iznela na devizno tr`i{te gotovo milijardu evra, samo krejem pro{le nedeqe kao odgovor narasloj tra`wi potro{eno je 90 miliona, wene intervencije nisu uspele da potpuno stabilizuju kretawe nacionalne valute. Nepovoqna de{avawa iz februara i marta, kada je na{a moneta skliznula do nivoa od 99 dinara za evro i posredno, najverovatnije, doprineli odlasku guvernera Radovana Jela{i}a, posle kra}e pauze ponovo su eskalirala tokom ovog meseca. Od po~etka maja dinar je izgubio 2,90 procenata svoje vrednosti, a samo tokom pro{le nedeqe skliznuo je za 1,93 odsto. Dana{wa sredwa vrednost dinara (102,2291 za jedna evro) najni`a je od uvo|ewa jedinstvene evropske valute po~etkom 2002. godine.

Nastavak nestabilnosti kursa dinara mnogi dovode u vezu s gr~kom krizom i padom vrednosti evra kao wenom najuo~qivijom posledicom. Od novembra pro{le godine, kada su se mogle videti prve naznake da s gr~kim javnim dugom ne{to nije u redu, evropska valuta je izgubila vi{e od 15 procenata svoje vrednosti prema dolaru. U zemqi u kojoj je evro rezervna valuta, a Srbija je svakako takva, to nije moglo ostati bez o|eka na deviznom tr`i{tu. Kriza se prelivala, mo`da ne tako drasti~no kako su neki o~ekivali, ali su pomerawa bila neizbe`na i te{ko zaustavqiva.

Refleksija na to bila je, tako|e, brza i neugodna. Ako

novih vlasnika, postav{i jedan od lidera na na{em tr`i{tu, pri ~emu su uredne isplate li~nih dohodata, obaveze prema dr`avi i dobri uslovi za zaposlene.

M. Mitrovi}

Posledica do posledice Na`alost, posledice nestabilnosti su o~ite. Pad dinara mo`da odgovara izvoznom delu privrede, ali menaxerske strukture i daqe vape za stabilno{}u dinara i predvidivo{}u wegovog kretawa. Predsednik Udru`ewa korporativnih menaxera Srbije Toplica Spasojevi} pro{le je nedeqe na savetovawu u Savezu ekonomista jezgrovito objasnio problem. Preduze}a koja izvoze u zna~ajnoj meri i uvoze repromaterijale. Generalni direktor „Karneksa“ Hju Mekrejnolds bio je jo{ slikovitiji. Profit koji je naj~uvenija srpska klanica ostvarila u pro{loj godini (2,1 milion evra) ni`i je od o~ekivanog i ni`i od onoga iz 2008. godine. Glavni razlog, ka`e stru~wak iz Irske, svakako je nestabilnost dinara. evro pada, onda se moglo o~ekivati da }e valuta koja je vezana za wega, u zemqi koja nema sna`nu ekonomiju, jo{ br`e padati. Viceguverner NBS Bojan Markovi} rekao je da su, u jednom trenutku, evro kupovali ne samo rezidenti (doma}a pravna i fizi~ka lica), ve} i nerezidenti, odnosno stranci. Svi koji su imali dinare trudili su se da ih, {to pre, pretvore u ne{to ~vrsto.

Naravno, ima i mawe utemeqenih, ali ba{ zbog toga i katastrofi~nijih razmi{qawa.

Ona se, tako|e, oslawaju na gr~ku krizu i po~ivaju na tezi da gr~ke banke u Srbiji, svesne problema svojih centrala u mati~noj zemqi, prodaju dinare ne bi li do{le do deviza, koje }e poslati u Atinu. Pri tome se naj~e{}e pomiwe Nacionalna banka Gr~ke (NBG), koja je vlasnik Vojvo|anske banke.

5

DIREKTOR NOVOSADSKOG SAJMA GORAN VASI]

ZA[TO SE DOMA]A VALUTA SPUSTILA NA NAJNI@U TA^KU U ISTORIJI

Otkazi i u Telenoru

Kompanija Telenor u Srbiji saop{tila je da }e otpustiti 120 radnika, odnosno oko 10 odsto ukupnog broja, u okviru reorganizacije kompanije zbog ekonomske krize.

Smawewe broja zaposlenih po~elo je danas i traja}e do kraja juna, a u kompaniji }e nakon zavr{etka reorganizacije ostati 1.100 zaposlenih. Generalni direktor Telenora u Srbiji ]elMorten Jonsen kazao je da je kompanija morala da razmotri celo-

ponedeqak24.maj2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

^ak i kad bi sve to bilo ta~no, mada je mogu}e da je NBG malo podgrejavala tra`wu za evrom, nije ostvariva operacija ve}ih razmera koja bi dramati~no mogla da uzdrma dinar.

Velika kupovina evra od strane jedne poslovne banke, neminovno bi ostavila traga na wenom poslovawu, poremetila bi osnovne kvalitetne kriterijume (adekvatnost kapitala, pre svega!) i vodila bi ka intervencije centralne banke. Nikome u ovom trenutku, nijednoj banci, nije u interesu da proverava strpqewe NBS i da se na|e na udaru wene kaznene politike. [ta onda su{tinski stoji u pozadini slabqewa nacionalne valute? Odgovor nije te{ko na}i. Onog momenta kad su presahli ili se zna~ajno umawili privatizacioni prihodi i kad je, kao posredna posledica krize, ote`an priliv sve`eg kapitala iz inostranstva, Srbija se na{la u situaciju da svoju valutu brani svojom privrednom snagom. Tada se pokazalo da je nacionalna valuta jaka onoliko koliko je sna`na nacionalna ekonomija. Kratkoro~no gledano, NBS mo`e nastaviti da brani dinar, sam guverner Jela{i} ka`e da devizne rezervne omogu}avaju trajniju stabilnost, ali dugoro~no gledano do postojanije vrednosti nacionalne valute do}i }emo tek kad restrukturiramo na{u ekonomiju i dobijemo wenu izvoznu konkurentnost. Odnosno, tek kad na{a privreda bude izvozila vi{e od 50 procenata BDP-a ima}emo i ja~i dinar.

V. Harak

Generalni direktor Novosadskog sajma Goran Vasi} smatra da je dr`ava u~inila dobar potez time {to je odustala od privatizacije, odnosno odlu~ila da zadr`i ve}inski paket hartija od vrednosti u tom akcionarskom dru{tvu.

„Dr`ava je donela pravu odluku, u skladu sa iskustvima Nema~ke i Italije, da zadr`i kontrolni pakte akcija na Novosadskom sajmu. Mi svakako moramo da poslujemo pozitivno, ali profit, ipak, nije jedino merilo“, rekao je on u izjavi Tanjugu.

Prema re~ima Vasi}a, dobrobit od sajamskih manifestacija nema samo Novosadski sajam, ve} i znatno {ire okru`ewe, od grada do pokrajine i cele republike. „Sajam je na{ prozor u svet, mesto ostvarivawa brojnih poslovnih kontakata, motiv za dolazak potencijalnih partnera i turista, pa se wegova delatnost mora posmatrati znatno {ire“, naglasio je direktor. Vasi} je podsetio da je ve} doneta na~elna odluka da dr`avni kapital ostane u rukama republike, ili pokrajine, ali da proces svojinske transformacije Sajma jo{ nije okon~an. „O~ekujemo usvajawe Zakona o javnoj svojini, koji }e precizno definisati pravo upravqawa nad 42 odsto akcija Sajma. One }e ostati u dr`avnom vlasni{tvu, s tim da republika ima pravo da ih poveri pokrajini“, zakqu~io je Vasi}.

Novosadski sajam je akcionarsko dru{tvo u kojem dr`avni kapital ~ini 42,34 procenta, Grad Novi Sad ima paket od 22,47 odsto, pravna lica gotovo 22, a mali akcionari 13,2 procenta hartija od vrednosti.

VLADA OSNOVALA BUYETSKI FOND ZA RESTITUCIJU

Dr`ava spiskala pare za denacionalizaciju Vlada Srbije obrazovala je Buxetski fond za restituciju iz kojeg treba da se, kako je saop{teno, obezbede sredstva za ispla}ivawe naknade po propisima kojima se ure|uje restitucija. Kako Srbija jo{ uvek nije usvojila zakon o restiticiju, ali se naknada o woj pomiwi u Zakonu o planirawu i izgradwi usvojenom pre godinu dana, ostaje nejasno da li se radi o novom fondu ili je on „nastavak“ Fonda za restituciju koji je zakonski formiran jo{ 2001.godine .

Naime, po slovu zakona o privatizacije pet odsto svih prihoda od 2001.godine treba da se odvaja u Fond za restituciju iz koga }e se kada bude donet zakon o povra}aju imovine namiriti oni kojima je ona oduzeta posle Drugog svetskog rata. Pro{le godine je Agencija za privatizaciju obelodanila da je do kraja 2008.godine sklopqeno ugovora u vrednosti od 2,3 milijarde evra a da je zbog prodaje preduze}a na rate trezoru transferisano tek 1,55 milijardi evra. Pet odsto koje je trebalo uplatiti u Fond jeste 77,5 milina evra.Ministarstvo finansija je saop{tilo da na ra~unu Fonda ima 53 miliona evra zato {to su firme prodavane na rate pa jo{ nije pristigao sav novac a kada stigne - bi}e. Tada niko nije imao odgovor gde je taj novac jer on do Fonda nije ni kasnije stigao.

Dakle, ostalo je da neko odgovori gde je vi{e od 20 miliona evra koliko iznosi razlika izme|u onoga {to treba da je i onoga {to ima u Fondu. Pored toga, proizilazi da posledwe ~etiri godine u Fond za resti-

tuciju niko nije uplatio ni dinar mada je prodaja preduze}a bilo a i obaveza izdvajawa pet odsto od prodaje i daqe va`i.

Koordinator Mre`e za restituciju Mile Anti} tvrdio je tada da niko od nadle`nih ne}e ili ne mo`e da odgovori gde su novci koji su se po zakonu morali izdvajati u Fond za restituciju dodaju}i da mu nije jasno {ta zna~i sada{we osnivawe buxetskog fonda za restituciju .

- Malo je nejasno {ta to zna~i da Vlada tek sada formira ovaj fond kada je on formiran jo{ 2001. godine a i preciziran Zakonom o planirawu i izgradwi. Pretpostavqamo da je ova odluka samo jedna u nizu, kakve gledamo ve} nekoliko godina unazad, koja ima ciq da stvori samo neku la`nu sliku da se ne{to radi po pitawu restitucije a istovremeno taj proces odugovla~i u nedogled. Postavqa se

kqu~no pitawe {ta je bilo s tim fondom i tim novcem za sve ovo vreme sprovo|ewa privati-

jih je oduzeta sada biti iskori{}ena kao „poklon“ tajkunima.

Anti} dodaje da se u javnosti konstatno preuveli~ava vrednost imovine koju treba vratiti jer Ministarstvo finansija barata sa enormnim brojkama kojima pla{i gra|ane jer uz naturalnu restituciju ona zapravo mo`e malo ko{tati poreske obveznike. Tako se procene o novcu koji je potreban da Srbija obezbedi kako bi sprovela zakon o restituciji kre}u od 1,5 do 10 milijardi evra. Naime, Slobodan Ili}, dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija smatra da je potrebno obezbediti 10 milijardi evra a Anti} da ne treba vi{e od 1,5 milijarde evra.

Ina~e, prema podnetim zahtevima biv{ih vlasnika ili wihovih naslednika potra`uje se

Ra~un bez kr~mara Mre`a za restituciju tvrdi da se ne mo`e praviti procena oduzete imovine dok dr`ava nenapravi popis dr`avne imovine.

Me|utim, evidentirawe imovine Srbije bi}e tek zavr{eno a procena wene vrednosti treba da bude gotova tek 2011.godine jer u na{em pravnom i ekonomskom sistemu ne postoji metodologija pomo}u koje bi ona mogla da se izra~una.Ono {to je evidentirano pokazuje da Srbija ima 275.475 nepokretnosti i 10.929.275 pokretnih stvari. zacije dru{venog kapitala - isti~e Anti}.

On isti~e da vlast ne}e da donese zakon o restituciji iako su neki od ~elnika ~ak obe}avali ostavke ako to ne bude u~iweno do kraja pro{le godine. Kako ka`e Zakonom o planirawu i izdradwi mogu}e je poklawati dr`avnu imovinu pa }e umesto da ona bude vra}ena onima od ko-

246.503 hektara zemqi{ta, 300.732 hektara poqoprivrednog i 42.964 hektara {umskog zemqi{tva. Tu je i 10.900 hektara gra|evinskog zemqi{ta. Tra`i se i 616 poslovnih lokala, 12.861 ku}a, 1.625 stanova i zgrada. Na druge gra|evinske objekte odlazi 1.087 dok je pod stavkom ostalo upisano 14.454.

Q. Male{evi}

6

BERZA

ponedeqak24.maj2010.

DVOSTRUKO VE]I NEDEQNI PROMET NA BEOGRADSKOJ BERZI

KRIZA NE POSUSTAJE

[panija zavodi {tedwu

[panski premijer Hoze Luis Rodrigez Sapatero izjavio je ju~e da wegova vlada ne}e promeniti odluku o sprovo|ewu paketa {tedwe vrednog 15 milijardi evra, uprkos pritisku sindikata koji su najavili mogu}i generalni {trajk.

„Ne}e biti nikakve promene“, potvrdio je Sapatero na skupu Socijalisti~ke partije.

On je izjavio da ne treba dovoditi u sumwu sposobnost zemqe da re{i svoje du`ni~ke obaveze, preneo je Rojters. „Niko ne treba da sumwa u to da }e [panija, koja je jaka zemqa, ispuniti svoje obaveze“, istakao je on. [panska vlada je u ~etvrtak usvojila nepopularni plan za smawewe plata u javnom sektoru i kresawa drugih izdataka, pod pritiskom Evropske unije i nestabilnosti tr`i{ta, sa ciqem smawewa buxetskog deficita koji je pro{le godine iznosio 11,2 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP), {to je znatno vi{e od limita u EU od tri odsto BDP.

Ukupan nedeqni promet na Beogradskoj berzi, od 17. do 21. maja, bio je dvostruko ve}i nego u prethodnoj nedeqi: 568 miliona dinara u 1.007 transakcija, objavila je Fima interne{nal.

Najve}i udeo u pro{lonedeqnom prometu akcijama ostvarila je AIK banka sa 109 miliona dinara prometa, a u grupi najtra`enijih, sa zna~ajno mawim prometom, bili su i Pobeda holding i Agrobanka, sa 29 miliona i 11,5 miliona dinara.Oba berzanska indeksa zavr{ila su nedequ u minusu: indeks najlikvidnijih akcija Beleks15 izgubio je 7,02 odsto vrednosti, a op{ti indeks berze Belekslajn 5,94 procenata.

Najve}i nedeqi rast cene ostvarili su Vino @upa sa 11,25 procenata, Me{er Tehnogas sa 2,80 odsto i Velefarm sa procentom rasta.

Dobitnici

cena na zatvarawu

promena cene (%)

vrednost prometa

Vino `upa, Aleksandrovac

8.900

+11,25%

8.900

Meser Tehnogas, Beograd

6.499

+2,80%

977.027

Velefarm a.d., Beograd

1.515

+1,00%

75.396

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene (%)

vrednost prometa

Kredi banka, Kragujevac

2.896

-14,82%

50.892

^a~anska banka a.d., ^a~ak

14.000

-13,58%

972.855

Fidelinka a.d., Subotica

251

-10,99%

190.937

Progres a.d., Beograd

155

-10,92%

1.473.788

Metals banka a.d., Novi Sad

5.547

-10,36%

832.413

Istovremeno je evropska „brent“ nafta za terminsku isporuku u julu na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila za 81 cent na 72,88 dolara za barel.

Najva`nija energetska sirovina je do danas zna~ajno izgubila na ceni u odnosu na 87 dolara za barel sa po~etka meseca, usled toga {to je du`ni~ka kriza u Evropi izazvala slabqewe evra i preti da ugrozi privredni rast tog regiona.

ZELENO SVETLO SENATA SAD

Amerika mewa finansije

U Senatu demokrate imaju 59, a republikanci 41 senatora.

Prilikom glasawa, nekoliko republikanaca pridru`ilo se demokratama.

Zakonom o sveobuhvatnoj reformi finansijskog sistema odre|uje se nova uloga pojedinih dr`avnih agencija i znatno

Gubitnike su predvodili Credi banka sa padom od 14,82 odsto, ^a~anska banka sa 13,58 odsto i Fidelinka sa 10,99 procenata.

Akcije

Pada cena nafte

Sa 59 glasova „za“ Senat SAD usvojio zakon o sveobuhvatnoj reformi finansijskog sistema, ~iji ciq je da spre~i ponavqawe krize iz 2008. godine. Protiv zakona bilo 39 senatora.

MAWE NAZAPOSLENIH

Bez posla 6,1 milion Rusa

U minusu ostali indeksi

SVETSKE BERZE NEMIRNE

Sirova nafta je na berzi u Wujorku opala sa 70 na 65 dolara za barel, usled toga {to su protesti u Gr~koj ponovo na tr`i{tu pobudili strahovawa u vezi evropske du`ni~ke krize.

Zabrinuti zbog uticaja finansijske krize na evropsku tra`wu za naftom, investitori strahuju da je na pomolu novi talas svetske ekonomske krize. Na robnoj berzi u Wujorku cena barela crnog zlata bila je u jednom trenutku najni`a od kraja jula pro{le godine da bi potom neznatno sko~ila.

Cena ameri~ke „lake“ nafte za terminsku isporuku u junu je na Wujor{koj robnoj berzi pala za 57 centi na 69,30 dolara za barel, nakon {to je ju~e u jednom trenutku tokom trgovawa oslabila na najni`i iznos od septembra od 67,90 dolara za barel, prenela je agencija AP.

DNEVNIK

pro{iruju ovla{}ewa centralne banke.

Zakon predvi|a i mehanizme za likvidaciju velikih finansijskih kompanija koje se na|u u problemima, kako bi se izbeglo da za sobom povuku celu privredu.

Wime se tako|e, omogu}ava formirawe jednog saveta koji bi otkrivao pretwe po finansijski sistem, kao i Agencije za za{titu potro{a~a. Ona bi nadgledala poslove izme|u stanovni{tva i finansijskih institucija.

Ovo glasawe smatra se zna~ajnom politi~kom pobedom predsednika Baraka Obame koji }e, kako se planira, svoj potpis na taj zakon staviti do 4. jula, ameri~kog nacionalnog praznika.

Naredni korak je usagla{avawe sa verzijom zakona usvojenom u Predstavni~kom domu Kongresa u decembru.

U~e{}e stranih investitora u ukupnom prometu iznosilo je blizu 45 odsto, pre svega pri kupovini.

Na Produktnoj berzi u Novom Sadu pro{le sedmice je prodato 1.497 tona robe, ukupne vrednosti 20.523.680 dinara, {to je otprilike za ~etvrtinu mawe nego prethodne nedeqe, a najvi{e je trgovano kukuruzom, saop{tila je danas Berza.

Indeks Produktne berza PRODEKS ove sedmice je ostvario blagi porast od 0,83 indeksnih poena u odnosu na pro{li petak i zakqu~en je na 147,79 Prodato je ukupno 1.025 tona kukuruza pro{logodi{weg roda razli~ite vla`nosti, a cena se kretala od 12,85 do 13,18 dinara po kilogramu, ukqu~uju}i i porez na dodatu vrednost (PDV). Proteklih pet radnih dana nije bilo kupaca zainteresovanih za kukuruz ovogodi{weg roda, a ni ponuda nije bila velika - 150 tona. Ugovorena je prodaja 400 tona p{enice ovogodi{weg roda po ceni od 11,34 dinara, uz sporazum da se 168 tona razmeni za soju roda 2010. po ceni od 25 dinara po kilogramu bez PDV. Iz pro{logodi{weg roda soje prodato je 50 tona po ceni od 36,72 dinara, a sojine sa~me 22 tone po ceni od 38,94 dinara sa PDV.

Broj nezaposlenih u Rusiji je krajem aprila smawen na 6,1 milion qudi, ili 8,2 odsto radno aktivnog stanovni{tva, u pore|ewu sa 6,4 miliona ili 8,6 odsto krajem marta, pokazali su preliminarni podaci dr`avnog Zavoda za statistiku.

U biroima za zaposqavawe bilo je registrovano 2,2 miliona stanovnika koji su tra`ili radno mesto, od ~ega je 1,9 miliona dobijalo nadoknadu za nezaposlenost.

Stopa nezaposlenosti, koja se prora~unava prema metodologiji Me|unarodne organizacije rada, u martu je bila nepomewena u odnosu na februar, prenosi agencija Finmarket.Broj nezaposlenih u januaru je bio najmawi od oktobra 2009. godine (5,86 miliona qudi) dok je najvi{e qudi bez posla u Rusiji bilo u februaru 2009. godine - 7,056 miliona.

Minimalni broj nezaposlenih, 5,76 miliona qudi, zabele`en je u septembru 2009. godine. Krajem aprila je broj ekonomski aktivnog stanovni{tva procewen na 75 miliona qudi, ili oko 53 odsto ukupne populacije.

EVROPA KA@WAVA FINANSIJSKU NEDISCIPLINU

Nema izbacivawa iz evrozone Ministri finansija Evropske unije dogovorili su se da treba uvesti o{trije sankcije za zemqe koje kr{e finansijska pravila, sa ciqem da se spre~i nagomilavawe preteranih dugova, povrati tr`i{no poverewe i stavi pod kontrolu du`ni~ka kriza koja preti evru.

Predsednik Saveta EU Herman van Rompej je izjavio da je rasprava jasno pokazala {irok konsenzus za uvo|ewe kako finansijskih, tako i politi~kih sankcija. Sada{wi limiti dugovawa i deficita u EU su tako osna`eni strogim kaznama, koje nikad ranije nisu po-

Nema~ka, koja je obezbedila najve}i deo paketa pomo}i Gr~koj i evrozoni, zala`e se za o{trije kazne zemqama koje kr{e pravila da bi se odvratile od tra`ewa finansijske pomo}i.

Me|u tim kaznama su oduzimawe prava vladi da glasa ili onemogu}avawe pristupa razvojnim fondovima ili ~ak iskqu~ewe iz evrozone. Van Rompej je, kako prenosi agencija AP, nazna~io da se protivi izmenama koje je Nema~ka zatra`ila jer bi te promene zahtevale izmenu sporazuma EU, {to bi daqe zahtevalo da ih svaka ze-

Nema~ka, koja je obezbedila najve}i deo paketa pomo}i Gr~koj i evrozoni, zala`e se za o{trije kazne, pa ~ak i za iskqu~ewe iz evrozone stojale, {to je omogu}ilo Gr~koj i nekim drugim zemqama ~lanicama da te limite ignori{u, prenosi AP. Van Rompej nije izneo nikakve preciznije podatke o novim sankcijama, budu}i da su predstavnici vlada dr`ava ~lanica EU, Evropske centralne banke i Evropske komisije tek zapo~eli rad na izmeni dosad prili~no zanemarivanih buxetskih propisa Unije. Lideri EU bi trebalo da donesu odluku o dugoro~nim reformama na samitu u oktobru.

mqa ukqu~i u nacionalno zakonodavstvo, a {to je duga~ak proces koji bi mogao biti i odba~en u nekim zemqama u parlamentu ili na referendumu. „Moramo raditi {to je mogu}e vi{e u okviru trenutnog sporazuma“, rekao je Rompej i dodao da to omogu}ava da se brzo radi na potrebnim reformama.

Francuska ministarka finansija Kristina Lagard je rekla da je na sastanku razmotreno ono {to se brzo mo`e uraditi.

Posle sastanka predvi|eno je da 7. juna u Luksemburgu bude sastavqen nacrt reformi o kojima bi u oktobru trebalo da odlu~e lideri EU. Ina~e, Dowi dom nema~kog parlamenta, Bundestag, odobrio je zakon koji dozvoqava toj najve}oj evropskoj ekonomiji da u~estvuje u 750 milijardi evra vrednom paketu za spasavawe ~lanica zone evra, optere}enih dugovima. ^lanovi Bundestaga su sa 319 glasova „za“, 73 „protiv“ i 195 uz-

dr`anih dali podr{ku tom paketu, prenele su agencije.

O~ekuje se da gorwi dom, ili Bundesrat, koji predstavqa 16 nema~kih pokrajina, glasa o tom zakonu danas kasnije.

Paket Evropske unije za spasavawe zajedni~ke evropske valute, vredan 750 milijardi evra (blizu bilion dolara), koji ima podr{ku i Me|unarodnog monetarnog fonda, dogovoren je pre dve sedmice.

Nema~ka treba da u wemu u~estvuje sa 123 do 147,6 milijardi evra u garancijama zajmova.

^erupawe Peveca Hrvatskom tajkunu Zdravku Pevecu, koji je, prema sopstvenim izjavama raspolagao imovinom vrednom tri milijarde kuna, preti opasnost da ostane bez i~ega, pi{e zagreba~ki „Ve~erwi list“.

Iz bjelovarske Poreske uprave je procurila vest kako su Pevecovi nedavno prodali, stvarno ili fiktivno, jednu od najlep{ih porodi~nih ku}a u sredi{tu Bjelovara, a razlozi prodaje imaju upori{te u mogu}nosti da Pevecovi, ~ak ako protiv wih i ne bude podignuta kaznena prijava zbog izdavawa menica bez pokri}a, ipak ostanu bez li~ne imovine zbog lo{ih poslovnih poteza

Ku}u su 90-ih sagradili roditeqi wegove `ene Vi{we Pevec, a bila je procewena na oko dva mili-

ona kuna. U tom objektu godinama su `iveli Vi{wini roditeqi, a ona i Zdravko su na imawu wegovih ro-

diteqa u Dowim Mostima sagradili velelelepno privatno carstvo. \ur|eva~ki hotel Picok bila je slede}a investicija koja, prema procenama sudskog vje{taka, vredi 35,1 milion kuna. Nad modernim objektom sa luksuznim spa centrom danas visi hipoteka Podravske banke od 4,8 miliona kuna.

Pevecovi su `eleli da se bave i turizmom, pa su u Poli~niku kraj Zadra uplatili ulog za kupovinu 20-ak hektara zemqi{ta. Kako u blagajnu tamo{we op{tine nikada nisu uplatili ceo iznos, predujam je vra}en i on se nalazi u ste~ajnoj masi kompanije, prenosi sajt SEEbiz pisawe „Ve~erweg lista“.

Korpe za sme}e na meti vandala

@eleznici u ~ast Vojvo|ansko dru{tvo za `eleznicu obele`ava danas 46 godina rada na asfaltnom platou kod muzejske lokomotive.

U~estvova}e |aci iz okolnih osnovnih {kola, koji }e crtati kredama na platou i podari}e svoje crte`e “Voqenoj `eleznici u ~ast”. I. D.

Na ulicama Novog Sada dnevno u proseku bude uni{teno od tri do pet kanti za otpatke. Radnici “^isto}e” koji odr`avaju javne povr{ine i na terenu se susre}u s raznim ~inovima vandalizma, toliko da je pojava uni{tavawa kanti za sme}e okarakterisana

Novosadska ponedeqak24.maj2010.

U

\aci prvaci u „Dnevnikovoj” {tampariji tqivom izjavom da je “Novi Sad oduvek bio crno beli grad”, fudbaler Slavi{a Jokanovi} najavio je svoj prelazak u beogradski Partizan, a Me|unarodni dan de~jih sela, ovo “na{e” u Kamenici mu~ila je kanalizacija, korov i fontana koja je presu{ila.

Ta~no dvedeset godina pre nego {to je takav embargo stigao u zemqe Zapadnog Balkana, belgijski kraq Boduen potpisao je zakon o zabrani pu{ewa na javnim mestima.

U Jugoslaviji, jedan dimwi~ar pe{ke je prelazio 810 kilometara iz svog Malog Lo{iwa do Ku}e cve}a. Mo`da slu~ajno, ali u finalu Kupa mar{ala Tita igrali su ba{ Zvezda i Hajduk.

Tog maja 1990. godine, na{a sugra|anka Eva [. izumela je baldahin protiv komaraca. Prvi u Jugoslaviji! Pojavio se u tri veli~ine i braon i drap boji. A, eto, i “\ovani” je stigao u grad. Ili mo`da nije. Italijanska robna ku}a trebalo je da se stacionira u “Kokru”, pa onda nije trebalo. Pa opet jeste, pa malo nije... Hroni~ari su konstatovali da se tako trudimo da poka`emo kako ne `elimo da strani kapital do|e u na{ grad.

Tako smo se dobro potrudili, da je poruka onima koji bi trebalo da “aktiviraju sredstva” i daqe `alosno jasna.

D. Apro

V REMEPLOV

Slovaci u Vojvodini Kulturno – umetni~ko dru{tvo “^ehoslova~ka beseda” u Novom Sadu osnovano je 24. maja 1920. godine. Zapravo, odmah po oslobo|ewu, po~etkom 1919. godine stotinak novosadskih Slovaka po~elo je u prostorijama Slova~ke banke da prire|uje kw`evne i zabavne priredbe, priprema humanitarne i druge akcije, sve u saradwi s Udru`ewem evangelisti~ke omladine i novosadskom sekcijom ^ehoslova~kih `ena u Kraqevini SHS. Posle Drugog svetskog rata “^ehoslova~ka beseda” je nastavila rad pod imenom “Pavel Jo`ef [afarik” i postala jedna od stubova nacionalnog i kulturnog `ivota u Vojvodini.

N. C.

Tokom pro{le godine postavqeno je 250 posebnih kontejnera-spremi{ta za odlagawe PET ambala`e, a iz “^isto}e” poru~uju da }e do kraja ove godine ulo`iti sredstva u nabavku novih koli~ina ovakvih spremi{ta.

N. V.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

lica Vi{wina? Znam gde je. Iz Ulice Ru`a, skrene{ desno u Bagremovu, pa iza Ulice Lala, levo u Jorgovansku i posle krivine prva levo. To je Vi{wina! ...I dok je Zvonimir Boban odra|ivao kaznu zbog prethodnonedeqnih “de{avawa” na Maksimiru, a Ante Markovi} bio u poseti 57. posledwem svejugoslovenskom Poqoprivrednom sajmu, Sremci su i tog maja 1990. godine uspevali da prona|u neku svoju meru. U Bockama kod Kamenice davali su imena ulicama ali su umesto (k’o {to je to red) da iz mrtvih di`u kraqeve, kne`eve i posustale partizane, oni odlu~ili na oma` cve}u.

U grad se vratio 12-godi{wak koji je bolovao od celebralne paralize. U wegovu su ki~mu wujor{ki specijalisti ugradili “male kompjutere” koji su mu pomagali da prevazi|e hendikep. U akciji prikupqawa u~estvovali su “Dnevnik” i “Ve~erwe novosti”. Novosadski prvaci posetili su “Dnevnikovu” {tampariju da se na licu mesta uvere kako se pravi “Neven”, na paradi oldtajmera na Trgu slobode defilovao je motocikl iz 1938. koji je ratne godine proveo po severnoafri~kim pustiwama, a u jeku je bio izbor za mis Vojvodine “Lepota devojka ’90”. Mnogo pre nego {to se zakucao na ~elu crne top liste “slaninara” neshva-

kao uobi~ajena, saznajemo u ovom preduze}u.

U martu i aprilu, postavqeno je nekoliko stotina novih betonskih korpi za otpatke na brojnim lokacijama {irom grada, ka`e za “Dnevnik” portparolka “^isto}e” Milica Vlaisavqevi}.

ODR@ANA MANIFESTACIJA „PODBARI S QUBAVQU”

Naslednici Alma{ana {ire pozitivnu energiju Manifestacija “Podbari s qubavqu” odr`ana je ju~e u Ulici \or|a Rajkovi}a, povodom 292 godine od doseqavawa Alma{ana, predaka Podbar~ana, u ovaj kraj. Po re~ima predsednika Saveta MZ “Podbara” Save Vojnovi}a na Podbari su se ju~e ujedinili Ba~ka, Banat i Srem, jer je 46 izlaga~a na tezgama predstavilo porizvode iz svoh delova Vojvodine, od vina i bermeta, kuglofa, vanilica, {trudli s makom i orasima, do nazidnica, suvenira i kuhiwskih keceqa.

Preko 1.500 posetilaca imalo je priliku da vidi nastupe KUDova “Svetozar Markovi}”, “Sowa Marinkovi}” i “Jo`ef [afarik”, proba ribqu ~orbu i paprika{, a me|u gostima je bilo i pedesetak mali{ana iz Beograda, koja su do{la u organizaciji

Dru{tva “Tesla art”. Oni su videli znamenitosti ovog dela grada: naju`u ulicu – La|arsku, Alma{ku crkvu i Ulicu zlatne grede u kojoj su `iveli Laza Kosti}, Svetozar Mileti} i Jovan Jovanovi} Zmaj.

Vojnovi} ka`e da je Podbara inficirana virusom pozitivne energije i qubavi, koji se pro{irio na okolne delove grada, a da se nada da }e ta pandemija zahvatiti i ceo Novi Sad, dr`avu, pa i svet. Podbar~ani se spremaju za centralnu proslavu 300 godina od doseqewa Alma{ana, kada }e sve~anosti trajati “ne mawe od tri, a verovatno 33 dana”, te }e se ona na}i u ponudi posetiocima Egzita, “sa sve {unkom, ~varcima, paprika{em i ostalim |akonijama”.

S. K.

Foto: A. Erski

ZA NEGOVATEQICE IZ GERONTOLO[KOG CENTRA PUNE RUKE POSLA

Ku}na nega potrebna i mladima Ku}nu negu Gerontolo{kog centra trenutno koriste 253 bolesne i stare osobe, o kojima brinu medicinske sestre i gerontodoma}ice. Zdravstvene usluge, odr`avawe higijene, posteqe i `ivotnog prostora, kao i nabavka lekova i namirnica, sve to spada u ku}nu negu, koju ova ustanova pru`a svojim korisnicima vi{e od 30 godina.

- Usled starosti, stawa posle preloma kqu~ne kosti, zbog nekih nesre}nih slu~ajeva ili bolesti ~ija posledica je invaliditet, javqaju nam se osobe kojima je neophodna na{a nega i

Humanitarne organizacije Pored Gerontolo{kog centra, postoje i druge humanitarne organizacije koje se bave istom delatno{}u, a to su “Karitas”, “Duga” i Ekumenska humanitarna organizacija. zdravstvena pomo} – rekla je koordinatorka ku}ne nege Gerontolo{kog centra dr Gordana \uri}.

Pravo na ku}nu negu utvr|uju u saradwi sa Centrom za socijalni rad, koji na osnovu doku-

mentacije i li~nog uvida izdaje re{ewe u kojima se precizira dinamika i vrsta usluge. Nakon posete, procewuje se potreba u pru`awu ku}ne nege.

Osobe kojima je potreban ovaj vid pomo}i, javqaju se ili Socijalnom centru ili na{oj radnoj jedinici na Limanu, u Fru{kogorskoj ulici 32. Ukoliko prikupqaju dokumente preko Socijalnog, cena usluga je 240 dinara, a oni koji ne prikupqaju dokumentaciju, pla}aju punu cenu, gde sat ku}ne nege iznosi 480 dinara – objasnila je dr \uri}.

U Gerontolo{kom centru radi 40 izvr{ilaca, od kojih

su 20 medicinske sestre, 16 negovateqica i ~etiri sprema~ice. U ve}ini slu~ajeva korisnicima je ova pomo} potrebna tri puta nedeqno, ali ima i gra|ana kojima je negovateqica neophodna svaki dan. Ku}nu negu koriste uglavnom stare i nemo}ne osobe, o kojima porodica ne mo`e da brine, jer tra`e odre|enu stru~nu pomo}. Ipak, ima i onih koji su usled nesre}nih okolnosti, kao {to je saobra}ajna nesre}a, postali invalidi, pa tako najmla|i korisnik ima 40 godina.

I. Dragi}

JO[ 300 DINARA ZA SEZONSKU KARTU ZA [TRAND

Izrada i slika za upad na pla`u Jedna od redovnih ~itatqki “Dnevnik” (ime poznato redakciji) po`alila se na “Gradsko zelenilo”, ta~nije, na na~in izrade i naplate sezonskih karata za [trand za ovu sezonu. Naime, `ele}i da izradi sezonsku kartu, ona je oti{la na glavnu blagajnu pla`e, gde je, kako ka`e, istaknut cenovnik karata, na kojem je nazna~eno da, pored 1.045 dinara za sezonsku kartu, treba platiti i dodatnih 300 dinara za izradu karte i prilo`iti fotografiju.

Prema wenim re~ima, izrada se pro{le sezone nije napla}ivala, a fotografija nije bila potrebna. Ona je zbog ovoga revoltirana, jer misli da je ovo jo{ jedan od na~ina izbijawa novca iz xepova gra|ana, o ~emu nisu bili informisani.

U “Gradskom zelenilu” ka`u da se ove sezone prila`e fotografija i pla}a dodatni novac zbog {tampawa potpuno novih ulaznica. Naime, na ovaj potez “Zelenilo” se odlu~ilo jer je wihova ~uvarska slu`ba samo pro{le sezone kod posetilaca prona{la preko sto falsifikovanih sezonskih karata, pa }e se ove sezone izra|ivati posebne ulaznice sa fotografijom i za{titom.

B. M.

Prijemni ispiti u Baletskoj {koli U Baletskoj {koli u toku je prijemni ispit za upis u pripremni i prvi razred klasi~nog baleta. Pravo na polagawe prijemnog ispita imaju de~aci i devoj~ice uzrasta drugog, tre}eg i ~etvrtog razreda osnovne {kole. Prijemni ispit se odr`ava svakog radnog dana od 11 do 12 ~asova i od 18 do 19 ~asova do 11. juna.

A. V.

8

ponedeqak24.maj2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Na|a i Matea u porodici Pap Blizanci: Stefan i Mihajlo - Jovane i Vladimira Hromi{a, @eqana i Milica - Smiqe i @eqka Vasiqevi}a, Na|a i Matea - Karmele i Aleksandra Papa.

Devoj~ice: Neda - Vesne i Milana Vu~evi}a, Jovana - Sawe i Sava Boji}a, Nevena - Sne`ane i Zorana Rakite, Andrea - Daniele Arvai-Kuzman i Vladislava Arvaija, Nata{a - Biqane i Radomira Milojevi}a, Lena - Milice Georgijevi} i Vojislava Stankova, Marina - Sofije Marjanov i Dragana Nikoli}a, Duwa - Dragane i Aleksandra Deqanina, Nastja - Radoslave i Milana Vje{tice, Sta{a - Sla|ane i Gorana [i{i}a, Tina - Tawe i Ivana Piksiadesa, Tijana - Tamare i @eqka Ili}a, Petra - Nata{e i Pavela Dobrika, Ana - Jelene i Milo{a Krspoga~ina, Milica - Marijane i Aleksandra Markovi}a, Kristina - Jelene Jovanovi} i Stevana Nikoli}a, Jelena - Anite Pehli} i Marka Nasti}a, Vanesa - Svetlane i Dubravka Mi{kovi}a, Lenka Mire i Marka Markovi}a, Katja - Marte Rus Mirkovi} i Du{ana Mirkovi}a, Katarina - Zorice Rot i Du{ana ]osi}a, Teodora - Ivane i Vladimira Vulevi}a, Petra - Zorane i Neboj{e Milkova, Sta{a - Olivere i Dejana ^u~kovi}a, Milica - Branke i Dejana Vi{wi~kija, Milica

- Dragane Savi} i Bojana Blagojevi}a, Na|a Nata{e i Miodraga Agbabe, Teodora - Jovane Trkuqa i Dejana \ur~ika, Milica - Dragane i Dejana Tomi}a, Mona - Jawe Mataruga - Molnar i Sini{e Molnara, Nina - Nata{e i Velibora Mileki}a, Duwa - Marije Uzelac i Dejana Bun~i}a, Andrijana - Aleksandre i Goje Bo`idara, Kalina - Renate i Mladena Amixi}a, An|ela Nadice i Dragana Jawatova, Lana - Danijele i Pe|e Ka{i}a, Nikolina - Branke i Nikole Krstini}a, Tea - Tatjane i Slobodana Vukoti}a, Ana - Bojane i \or|a Obrenova, Duwa - Maje i Borislava Jeki}a, Lana - Biqane Vuksanovi} Zurkovi} i Igora Vuksanovi}a, Rada - Donatele i Du{ana Raki}a, Anastasija - Vijolete i Qubomira Martinovi}a, Iveta - Mariene i Jana Ba`ika, Nata{a - Mirjane Jovan~evi}-Stoli} i Milana Jovan~evi}a, Jana - Jelene i Ranka Dragi}a, Sofija - Biqane i Milo{a Suboti}a, Nada - Radomirke i Vaskrsije Xambasa, Dorotea - Tijane i Nikole Mati}a, Una - Zvjezdane i @eqka Paunovi}a.

Ven~ani: Zorica Mihaqica i Dejan Miladinov, Ksenija Orlandi} i Zoran Osmaji}, Elizabeta Kova~evi} i Gojko Zdjelar, Zorica Grgurevi} i Nikola Marinkov, Sla|ana Drli} i Danijel \uran, Sofija Jovanovi} i Vedran Duji}, Emilia [ere{ i Ule Fredrik Randgaard, Dragana \uki} i @ivko Pavlovi}, Ana \kulec i Mi{ko Hr}an, Andrea Papuga i Du{ko Milinovi}, Danijela Bori{i} i Slobodan Bjelica, Milka Jak{i} i Hristian-Oliver Aksim [mit, Aleksandra Buli} i Nemawa Strawanac, Svetlana Gar~ev i Jens Peterka, Jelena Pilipovi} i Pavle Ni{evi}, Nata{a Medarevi} i Sr|an Prosenica, Andreja Horwak i Milan \uviza, Marijana Krajcer i Neboj{a Zubovi}, Qubica Laki} i Nenad Ba{i}, Nata{a Gagovi} i Ratko Gogi}, Desanka Kozarev i Marko Be~eli}, Milijana Karlica i Bo`idar Radosavqevi}, Jelena Gon|a i Marko Bla`evi}, Maja Gajdobranski i Bojan Mileta{ki, Sanda Hemi i @eqko [}epanovi}, Iveta Gaj{in i Pavle Sazdani}, Divna Pavkovi} i Mile Mla|an, Jelena Umi}evi} i Kristijan Bogunovi}, Sawa Gaji} i Nemawa Boqanovi}, Mirjana Milutinovi} i Blatko Labus, Sawa Vuji} i Damir ^upi}, Branislava Radovanovi} i Bojan [tork, Radovanka Japranin i Damir Klari}, Milena Muwiza i Predrag Avramov, Milka Vru}ini} i Igor Majki}, Jovanka Keki} i Andrej Pua~a, Milana Gruji} i Stevan Zori}, Ivana Joki} i Robert [timac, Andrea Kardo{ i Aleksandar Popovi}, Sawa Ninkovi} i Milan Potran, Sla|ana Maletin i Dejan Stani}.

Nenad, Nemawa i Branka Basari}

De~aci: Vladimir - Vesne i Milana Deli}a, Vladimir - Ivane i Milo{a Zlatkovi}a, Marko - Anite i \ure Dragoqevi}a, Luka - Helene i Mi}a Ovuke, Milan - Qiqane Smiqani} i Branislava Smiqi}a, Stefan - Sijene i Milana Grbi}a, Vasilije - Sawe i Du{ana Jevtovi}a, Mateja - Sandre i Miodraga Mili}a, Aleksa - Bojane Andri} i Miqana Boji}a, Milan - Mirjane i Stevana Moko{a, Marko - Milomirke i Miroslava Jovanova, Nemawa - Ivane i Gorana Vujasinovi}a, Luka Katarine i Zorana Koji}a, Danijel - Sla|ane i Du{ana Novkovi}a, \or|e - Valentine i @areta Murga{kija, Veqko - Radmile Plav{i} i Branislava Damjanovi}a, Mihailo - Jasmine i Bratislava Tomi}a, Marko - Jelene i Predraga Trifkovi}a, Aleksej - Marinele i Zorana Bo`ovi}a, Sergej - Sowe i Vladimira Isaka, Vasilije Milene i Zorana Savovi}a, Marcel - Marine [imak - Spevakova i Zoroslava Spevaka, Milan - Zvezdane i Zorana Ivanovi}a, Vuk - Danijele Kondi}- Laki} i Ne|a Laki}a, Du{an - Dragane i Sini{e Rodi}a, Milo{ - Dobrile i Sretena Gajdo{evi}a, Aleks - Silvie i Arpada Mesaro{ Gergeqa, \or|e - Suzane i Milorada Tice, Fi-

lip - Suzane i Domina Fehera, Stefan - Marine i Davora Kordi}a, Matej - Sla|ane i Milana Popovi}a, Mateja - Izabele i Dejana Male{evi}a, Sabit - [ukrane Psodorov i Vojislava Dobromirova, \or|e - Verice i Slobodana Popova, Budimir - Sofije Stani} i Vojislava Male{eva, Vawa - An|elke Jati}-Abgaba i Radeta Mu~ibabi}a, Du{an - @eqke i Zorana [avrquge, Milo{ - Aleksandre i Damjana Ivkovi}a, David Borislavke Divqak i Bojana Geratovi}a, Maksim - Tereze i Jaroslava Katone, David - Elene Bo{kov-Kova~ i Kornela Kova~a, Stefan - Jelene i Miroslava Mihajlovi}a, Aleksandar - Jaroslave i Radoslava Bogojevca, Mihajlo - Miqane i Predraga Pivarskija, Uro{ - Sawe i Sini{e Tomi}a, Marko - Vesne Ristivojevi} i Zorana Stojanovskija, Aleksandar - Radojke i Vase Pustaji}a, Aleksa - Zorke i Nikole Vrceqa, Zoran - Dragane i Qubomira \uragi}a, Kristian - Marijane i Rolanda Gobora, Stefan - Milene i Milo{a Ba{anovi}a, Mladen - Dubravke i Borislava Kova~evi}a, Vasilije - Nevenke i Vladimira Kolunxi}a, Luka - Danice i Davora [qiva, Stefan - Marijane i Radomira Jeli~i}a.

Umrli: Evica Debeqa~ki ro|. [u}ov (1929), Gordana Radovanov (1960), Marija Milivojevi} ro|. ]iri} (1962), Miladin Ravwak (1958), Milica Barbu ro|. Boqanac (1932), Ilija Kara} (1957), Velimir Stevanovi} (1934), Jovan Tot (1945), Katarina Milo{ev ro|. Stankov (1942), Marija Golubovi} ro|. Kr~mar (1929), Branko Momirovi} (1955), Slavka Radulovi} ro|. Serdar (1939), Milka Drobac (1929), Dragica Milovanovi} ro|. Todorovi} (1935), Miladin Kne`evi} (1946), Borka Zori} ro|.

Star~evi} (1934), Miroslava Peni} ro|.

Ili} (1933), Zoran Tatomir (1967), Nada Matijevi} ro|. Miki} (1934), Zlatoje [e}erov (1934), Stanko Mitkovi} (1957), ^edo [olaja (1949), Vlado Rakita (1922), Stanka Popov ro|. Petrovi} (1923), \ura Kitanovi} (1928), Slobodan [tevi} (1945), Nade`da Devi} ro|.

Batalov (1931), Andrija Miti} (1920), Gordana Mi}in ro|. Brajer (1950), Krsta Markovi} (1932), Tereza Gagi} ro|. Ga{par (1923), Ru`ica Bara} ro|. Kova~ (1932), Zorka Mandi} ro|. Krivokapi} (1929), Vlado Zrni} (1946), Milo{ ]uri} (1937), Vlastimir Petrovi} (1929), Jagoda Ma{i} ro|. Manojlovi} (1921), Vladan Mi}i} (1926), Nade`da Bakaj ro|. Jovanovi} (1926), Milan Gogi} (1948), Dragi{a Risti} (1953), Savka Kadi} ro|. Vukovi} (1936), Radmila Krsti} ro|. Mu{icki (1931), Spasoje Raji} (1929), Branka Rajkovi} ro|. Pavlovi} (1935), Stevan Ne{in (1930), Dejan RuJana Bjelica i Boris Relota

pert (1931), Radovan Amixi} (1946), [tevo Petkov (1980), Neboj{a [paravalo (1956), Ilona Cako ro|. Bujdo{o (1942), Maca Vidovi} ro|. Pri{ut (1921), Miqka Roguqa ro|. ^atlaja (1923), Miroslav Medan (1931), Katica @unac ro|. @unac (1928), Nandor Miklo{ (1949), \uro Krkqa{ (1918), Avram Savin (1931), Dragoslav Jovanovi} (1926), Lajo{ [ipos (1952), Bogdan Krajnovi} (1933), Mika Trti} ro|. Kne`evi} (1929), Zora Stupar ro|.

Ogwenovi} (1954), Milan Terzi} (1935), Miroslav Bocka (1970), Jelisaveta Tomi} ro|.

Gojkovi} (1936), Magdolna Zapletan ro|. Keresteqi (1946), Katica Stojanov ro|. Stojanov (1944), Dragan Mladenovi} (1953), Jano{ Sar~ak (1937), Miroslav Srdi} (1968), Milka Vejin ro|. Rodi} (1948), Stevan Verner (1959), Dobrila Zeqkovi} ro|. Vasiqevi} (1933), Radmila Berbakov ro|. Brdar (1951), Milena Toni} ro|. Budurin (1941), Gojko Krtini} (1971), Dragica Duba~ki} ro|. Mecanovi} (1944), Jelena Putnik ro|. Kalenti} (1934), Nemawa Mi{i} (1952), Ne|o Albijani} (1925), Radmila Va~ik ro|. Popovi} (1926), Zoran Palurovi} (1955), Jovo Novakovi} (1946), Miqa Mitrovi} ro|. Paralica (1931), Milo{ Nikoli} (1929), Marija Jurjevi} ro|.

Kliska (1928), Radmila Axi} ro|. Filipovi} (1952), Alojzije Merkovi} (1928), @arko Jakovqev (1960), Nedeqko Remi} (1930), \uro Cvetojevi} (1941).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak24.maj2010.

9

PAPREN PRELAZ IZ OSNOVNE U SREDWU [KOLU

Priprema upisa prazni nov~anike Prijemni za upis u sredwu {kolu posledwih nekoliko godina postao je izvor velikog stresa, pogotovo za roditeqe.

Jedan razlog tome je strah da li }e dete upisati `eqenu sredwu {kolu, a drugi je cena dopunskog spremawa za ispit. Iako u ve}ini osnovnih {kola nastavnici srpskog jezika i matematike dr`e dopunske ~asove za polagawe kvalifikacionog ispita, mnogi roditeqi ipak pribegavaju ili pla}awu privatnih profesora, ili {aqu decu na organizovane pripreme u sredwim {kolama, koje ina~e wihova deca `ele da upi{u.

- ]erka bi trebalo da upi{e Karlova~ku gimnaziju i pripreme su po~ele jo{ zimus.

Kada smo izra~unali koja je opcija najboqa, odlu~ili smo se da na pripremne ~asove ide u ovu gimnaziju. Tako svake subote od februara ima po dva ~asa iz kwi`evnosti, gramatike i engleskog jezika. Ova priprema ko{ta 27.000 {to je veliki tro{ak za na{u porodicu, ali bi nas jo{ skupqe iza{li privatni profesori – ispri~ala je za „Dnevnika“ B. @.

Razlog pla}awu dopunskih priprema na{a sagovornica vidi u tome {to su roditeqi, ~ak, u ve}oj panici nego wihova deca koja bi trebalo da pola`u ispit. Na taj na~in roditeqi pokazuju, isti~e B. @., da ne veruju svojoj deci i tome {to su osam godina u~ila u osnovnoj {koli.

Cene dvo~asa iz srpskog, matematike ili stranog jezika

@IVOT GRADSKIH HOSTELA PRED IZAZOVOM FESTIVALA

Sobe za smeh i razgovor na svim jezicima

kod proverenih profesora u gradu su {arolike. Tako su, primera radi, privatni ~asovi iz francuskog izme|u 350 i 500 dinara, ~as informatike je 400 dinara, dvo~as iz engle-

nara. Kod nekih nastavnika koji daju privatne ~asove cena nije fiksna, ve} je stvar dogovora.

S druge strane, i za organizovane pripreme za upis koje

Privatni ~asovi iz francuskog su izme|u 350 i 500 dinara, ~as informatike ko{ta 400 dinara, dvo~as iz engleskog od 450 do 600 dinara, a dvo~as hemije, fizike i matematike izme|u 500 i 600 dinara skog je od 450 do 600 dinara, a dvo~as hemije, fizike i matematike je izme|u 500 i 600 di-

se odr`avaju u sredwim {kolama mo`e da se izdvoji ~ak jedna prose~na plata u Srbiji.

Kvalifikacioni ispiti iz srpskog (materweg) jezika i matematike bi}e odr`ani 21. i 22. juna, a 28. juna treba da budu objavqeni kona~ni rezultati, dok }e se liste `eqa popuwavati 29. i 30. juna. Prvi upisni krug traja}e dva dana, 7. i 8. jula, dok je drugi upisni ciklus, tamo gde je ostalo slobodnih mesta, planiran za 12. jul. Za kandidate koji `ele da se upi{u u umetni~ke {kole, filolo{ke gimnazije i matemati~ke {kole, konkursni rok po~iwe znatno ranije. Prijavqivawe je po~elo, a prijemni se pola`e od 4. do 7. juna.

A. Vidanovi}

IZUZIMAWE IZ PRIVATIZACIJE DP „NOVI SAD – GAS”

Dr`ava utvr|uje svoje vlasni{tvo u preduze}u Sedam meseci je pro{lo od kada su sve odborni~ke grupe Skup{tine grada, osim DSS-a, potpisale inicijativu za izuzimawe iz privatizacije Dru{tvenog preduze}a “Novi Sad – Gas” i uputili je premijeru Vlade Mirku Cvetkovi}u, a do sada nema nikakvog odgovora kakav je stav izvr{ne vlasti o ovom pitawu. Kako “Dnevnik” saznaje u Ministarstvu ekonomije i privrednog razvoja, pokrenut je postupak u kojem }e Republi~ka direkcija za imovinu utvrditi vlasni~ki udeo dr`ave u kapitalu DP “Novi Sad – Gas”.

Po nekim tuma~ewima, inicijativa odborni~kih grupa Skup{tine grada i nema neku formalnu te`inu, po{to inicijativa za prevo|ewe u javno preduze}e treba da potekne iz samog preduze}a, a poznato je da se rukovodstvo DP “Novi Sad – Gas” protivi ovom scenariju i zala`e se za direktnu privatizaciju, uz prethodno utvr|ivawe vlasni~kih udela potro{a~a, grada i dr`ave. Ina~e, na sajtu Agencije za privatizaciju i daqe stoji da je privatizacija DP “Novi Sad – Gas” privremeno obustavqena. [ef odborni~ke grupe SPO u Skup{tini grada Nemawa

parlamentu @ika Gojkovi} postavio je poslani~ko pitawe premijeru Cvetkovi}u i tada }e Vlada biti obavezna da odgovori dokle se stiglo s inicijativom – rekao je Starovi}.

Da podsetimo, pre potpisivawa inicijative gradona~elnik Igor Pavli~i} izjavio je da je preimenovawem “Novi Sad – Gas” iz javnog komunalnog preduze}a u dru{tveno preduze}e gradu u~iwena nepravda, te je najavio sastanak sa {efovima odborni~kih grupa kako bi, kao i u slu~aju Luke “Novi Sad”, preduze}e bilo izuzeto iz privatizacije. Pavli~i} je dodao i

duze}a, me|u kojima i DP “Novi Sad – Gas”, i time, tokom privatizacije, da uve}a pet procenata od prodaje namewenih lokalnoj samoupravi. Nakon izbora 2004. godine i tada{wa gradona~elnica Maja Gojkovi} pokrenula je inicijativu za obustavu privatizacije dru{tvenog preduze}a i tada je formirana komisija Zavoda za izgradwu grada i DP “Novi Sad – Gas” radi utvr|ivawa udela grada u preduze}u. U celu pri~u ukqu~eni su i sami potro{a~i gasa koji su pla}ali izgradwu sekundarne mre`e i ve} dugi niz godina tra`e da se

SPS vodio glavnu re~ Ovo nije prvi poku{aj da se distributer gasa, osnovan 1976. godine kao OUR “Plin” u Sremskoj Kamenici, vrati gradu, iz ~ije nadle`nosti je otrgnut 1997. godine odlukom republi~kih vlasti. Naime, tada je u gradu na vlasti bila Koalicija Zajedno (DS i SPO), a na dr`avnom nivou SPS je vodio glavnu re~.

Iz Ministarstva su tako|e napomenuli da je promena pravne forme i prevo|ewe u javno gradsko preduze}e u nadle`nosti lokalne samouprave. Ono {to jo{ nije poznato, jeste ko je pokrenuo postupak za utvr|ivawe udela dr`avne svojine u preduze}u, {to je i pretkorak u privatizaciji, ali i u promeni pravne forme preduze}a.

Starovi}, jedan od inicijatora prevo|ewa dru{tvenog u javno komunalno preduze}e, ka`e za “Dnevnik” da im je jedino ostao institut poslani~kog pitawa, kao na~in da do|u do informacije {ta se de{ava sa inicijativom velike ve}ine gradskih odbornika.

- Prvom prilikom, narodni poslanik SPO-a u republi~kom

da je to jedini na~in da se spre~i diskriminacija gra|ana koji se greju na prirodni gas, jer grad ne mo`e da subvencioni{e cenu grejawa, kao {to je to slu~aj sa sistemom daqinskog grejawa.

U narednom manadatu, nakon izbora 2000. godine, Novi Sad je oformio stru~ni tim koji je trebao da utvrdi udeo grada u kapitalu osam dru{tvenih pre-

utvrdi wihov udeo u kapitalu DP “Novi Sad – Gas”.

Me|utim, iz samog dru{tvenog preduze}a, kako se mo`e videti iz wihovih izjava tokom godina, smatraju da je te`wa Novog Sada u suprotnosti s propisima, ali i interesima wihovih potro{a~a, po{to je ono davno preraslo gradske okvire. Uz to, distributer je naveo i da je distribucija gasa izuzeta iz komunalnih delatnosti, te po tome DP “Novi Sad – Gas” ne mo`e biti javno preduze}e.

S. Krsti}

Hodnici novosadskih hostela svedo~e da je na{ grad ~esto doma}in poseticima iz svih krajeva sveta, u skoro svim godi{wim dobima. Ipak, kao i u svim ostalim bran{ama, u ovom poslu je, po tvrdwama menaxera, promet slabiji nego prethodnih godina. Bez obzira {to svojom su{tinom mahom nude samo udobno preno}i{te i toplu kupku, bez obroka i drugih sadr`aja koji karakteri{u stariju bra}u – hotele, hostelijeri tvrde da ugo{}avaju posetioce svih starosnih dobi. Tako je u hostelu “Sova” odseo i stariji bra~ni par iz Amerike.

Promet opao Listing prijavqenih gostiju svedo~i da je trend, i poznavawe ugo|aja koji nude hosteli, mahom najprijem~iviji strancima. Ipak, globalna ekonomska kriza odrazila se i na ove svetske doma}ine, pa menaxeri novosadskih hostela slo`no tvrde da je promet opao. Uz to oni su jednoglasno ocenili kako tokom trajawa Poqoprivrednog sajma nema zainteresovanih za no}ewe.

- Gospodin je imao 85 godina, a wegova supruga je bila tri godine mla|a. Odseli su kod nas u hostelu tokom svog putovawa po Evropi. Kao i brojni drugi gosti. Bilo ih je iz svih evropskih dra`ava, sem iz Albanije.

Odsedali su i gosti iz Indije, Tunisa, Egipta… Ma, iz svih krajeva. Biciklista iz Holandije je pro{le godine bio tri puta, pa je na poklon doneo i figuricu sove. Dolazi zato {to jako voli Novi Sad i celu Srbiju.

Bili su i biciklistkiwa sa Himalaja i de~ko iz Pekinga, koji se poznaju, jer su se tokom vo`we po svetu sreli u Iranu, Uzbekistanu… Kod nas su se za svega nekoliko dana mimoi{li – kazao je menaxer hostela “Sova”

Miodrag Dra`i}. No}ewe na nekom od 35 mesta, sa koliko hostel raspola`e, on napla}uje od 975 do 1.375 dinara uz boravi{nu taksu koja je 125 dinara.

Svega nekoliko mesta preostalo mu je za predstoje}i festival “Egzit”, a za pozori{ni festival “Sterijino pozorje” je rasprodat. Ipak petkom zna da izda samo do 50 odsto kapaciteta, a tokom ostalih meseci u godini pamti i dan bez ijednog gosta.

Hostel “Lazino tele” goste o~ekuje tokom “Egzita”, “Sterijinog pozorja” ali i tokom “Sinema sitija”. Usluge napla}uju od 1.000 dinara za grupe, pa do 3.000 dinara za no}ewe u apartmanima, a uz krevet, posetiocima je na raspolagawu letwa ba{ta, u kojoj oni sami mogu da spreme hranu sebi. Kod wih naj~e{}e dolaze Francuzi, Italijani, Nemci, Englezi, a u posledwe vreme ima dosta Poqaka, kazao je menaxer Sr|an Dujovi}.

On potra`wu opisuje kao slabiju nego pro{le godine. Sa tezom o padu interesovawa sla`e se i osniva~ hostela “Daun Taun” Miroslav Budinski, koji je to procentualno odredio kao 50 odsto ni`e u odnosu na 2009. godinu. U ovom hostelu je no}ewe u {estokrevetnim i osmokrevetnim sobama, bez doru~ka, osam evra po osobi uz boravi{nu taksu od 125 dinara. Pun kapacitet – svih 27 kreveta, izda}e tokom “Egzita” stalnim gostima iz Rusije i Velike Britanije.

Tako bi se zakqu~ak `ivota novosadskih hostela mogao opisati kao svet u kojem }e se od 11. do 14. jula govoriti svim svetskim jezicima, kao i tokom Pozorja i Sinema sitija. Ipak, godina broji mnogo vi{e dana nego {to traju ovogradske letwe kulturne manifestacije. Okon~awe krize, uz otvarawe granica i neka nova poznanstva verovatno bi doprinelo ve}em protoku posetilaca, pa samim tim i boqem radu hostelijera.

S. Tanuryi}

NOVINE U DOMU ZDRAVQA RAZQUTILE BUDU]E MAME

Za trudnice samo dva sata Od po~etka ovog meseca, trudnice u Domu zdravqa za pregled imaju izdvojeno dva sata pred kraj radnog vremena svog izabranog ginekologa. Ovakva odluka je doneta jer su se budu}e majke `alile {to moraju da zakazuju pregled, a potom ~ekaju na red. Sada, ka`u u Domu zdravqa, trudnice ne zakazuju pregled, a na wega mogu do}i od 11.30 do 13.15 u prepodnevnoj i od 18.15 do 19.45 u poslepodnevnoj smeni.

Me|utim, trudnice se sada `ale da ovakav na~in zakazivawa stvara gu`ve, pa se de{ava da po dvadeset i vi{e trudnica do|e i ~eka na pregled, za koji, koliko god da ih do|e, ginekolog ima samo dva sata. One se sada boje da }e lekar, pod pritiskom

da sve stignu na red, da otaqa pregled.

- Ovakav sistem rada uveden je na zahtev trudnica koje pose}uju ginekologa u Domu zdravqa.

Istina je da je prvih nekoliko dana bilo gu`ve, ali se sada to stabilizovalo. Savetujemo ih da pre dolaska kod lekara nazovu izabran tim lekar-sestra i raspitaju se kada je najboqe vreme, u terminu odre|enom za trudnice, da do|u – obaj{weno nam je u ovoj ustanovi. Me|utim, trudnice koje su se „Dnevniku“ obratile zbog ove novine, pitaju se kako mogu medicinske sestre da ih savetuju u kom terminu da do|u, kada ni same ne znaju da li }e ili ne, biti gu`ve, s obzirom na to da se pregledi ne zakazuju?!

I. Brcan

ponedeqak24.maj2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

10

DNEVNIK

VRA]AWE NACIONALIZOVANE IMOVINE U KARLOVCIMA

Vlasnicima sva prava Od usvajawa Zakona o vra}awu imovine crkvama i verskim zajednicama 2006. godine Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Sremskim Karlovcima vra}eni su Svetosavski dom, Stefaneum, zgrada na Trgu Branka Radi~evi}a 7, Dvorska ba{ta, a novosadskoj crkvenoj op{tini objekat na centralnom karlova~kom trgu pod brojem pet, poznat po tome {to su u wemu bili hotel “Boem” i bioskop. Svi ovi objekti svojevremeno su nacionalizacijom pripali op{tini u Sremskim Karlovcima, s tim {to je Stefaneum prvobitno koristio Savezni centar za mehanizaciju, a potom je bio prodat Svetskoj srpskoj zajednici sa sedi{tem u @enevi. Crkva je zbog Stefaneuma vodila sudski spor sa Svetskom srpskom zajednicom i dobila ga, dok su joj ostali objekti vra}eni bez sporewa i u naturalnom obliku, jer je u konkretnim slu~ajevima to bilo mogu}e. Svetosavski dom op{tina joj je predala i pre usvajawa ovog zakona.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Princeza i `abac“ (17.30), “Iz Pariza s qubavqu” (19),”Robin Hud” (21) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Imaginarijum doktora Parnasusa“ (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena Pera Dobrinovi}: „Tartif“ (19.30), Kamerna scena: „Nesporazum“ (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Galerija Matice srpske, Izlo`ba “Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a” (do 5. juna) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka “Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka”; stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900–1941); stalna postavka “Qudi i doga|aji – slika pro{losti” Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”.

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak “\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: \ur|inka @ivka Cveji} u 11.45 sati, Bosiqka Jovana Babi} (1929) u 12.30, Marija Mata [tokovac (1924) u 13.15 i Du{anka Stevana Kne`evi} (1941) u 14 sati. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawena Zora Ja{e Kova~ev (1920) u 15 sati. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Jovanka Ilije Milo{ev (1951) u 13 sati.

Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Nevenka Stojana Maravi} (1935) u 15 sati.

Za razliku od SPC koja je do{la do nekih svojih nekretnina, Karlova~koj gimnaziji jo{ ni{ta nije vra}eno, jer nije donet dugo najavqivani i o~ekivani Zakon o restituciji. Najstarija srpska gimnazija i SPC najvi{e su o{te}ene nacionalizacijom u Karlovcima. Prema nekim procenama vrednost oduzete gimnazijske imovine je oko milion i po evra. [kola je imovinu u novcu i nepokretnostima sticala od osnivawa zahvaquju}i prilo`nicima i ktitorima, a ostala bez we 1963. godine, kada je i gimnazijski Fond uga{en. Do sada je identifikovano da je posedovala dvadesetak ku}a i lokala, najvi{e u Karlovcima, sedamdesetak jutara zemqe i vinograda. Direkciji za restituciju podnet je zahtev za vra}awe imovine, a u toku je jo{ uvek spor oko gimnazijske zadu`bine na centralnom gradskom trgu, koja je prvih godina ovog veka prodata jednom karlova~kom preduzetniku.

Z. Milosavqevi}

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Druga~ija je situacija kada su u pitawu ku}e koje su pre Drugog svetskog rata pripadale Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj op{tini u Karlovcima. Na spisku oduzete imovine nalazi se dvadesetak ku}a. Od toga su polovina legati i zadu`bine, za koje je identifikacija u toku, odnosno utvr|ivawe kada i po kom osnovu su otu|ene. Za preostalih deset zna se na kojim su adresama, ali i to da su neke od wih promenile do sada nekoliko vlasnika. Pravni zastupnik sremskokarlova~ke crkvene op{tine Sini{a Soro ka`e da }e se u ovim slu~ejevima primeniti takozvana zamenska restitucija, odnosno isplata u novcu.

- To je slede}a faza primene Zakona o vra}awu imovine crkvama i verskim zajednicama, kojoj se pribegava kada nije mogu}e vratiti imovinu u naturalnom obliku - ka`e Soro i dodaje da ne}e biti ugro`avawa prava sada{wih vlasnika tamo gde je dr`ava u me|uvremenu prodala nacionalizovano.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak24.maj2010.

11

BA^KA PALANKA

Ugasiti fond za stanove solidarnosti?!

Upravni odbor Fonda za izgradwu stanova solidarnosti u Ba~koj Palanci, podnose}i izve{taj o radu za pro{lu godinu, izneo je mi{qewe da Fond u ovakvom obliku vi{e nema svrhu postojawa, pa predla`e da se op{tina kao osniva~ odredi prema daqem radu i funkcionisawu.

- Skup{tina op{tine osnovala je fond, imenovale ~lanove Upravnog i Nadzornog odbora, pa ako nema nameru da donese odluku o prestanku wegovog rada mora da omogu}i novac za daqi rad – ka`e predsednik UO

Fonda Jovan Bo{wak. – Od kada je avgusta 2006. godine op{tina

prestala da izdvaja pare na ra~un Fonda, tro{kovi funkcio-

nisawa finansiraju se iz u~e{}a udru`ilaca sredstava od prodatih stanova. Mi{qewa smo da bi Fond trebalo da se finansira kao i druga javna preduze}a kojima je osniva~ op{tina- napomiwe Bo{wak.

Veliki problemi nastupili su februara 2007. godine kada je po~eo sudski spor izme|u Fonda, odnosno Op{tine i DOO „Ze~evi}”, gra|evinske firme koja je gradila stanove solidarnosti. Sudski proces jo{ traje, a zgrada sa preko 30 stanova koje su kupci uglavnom platili jo{ nije useqena.

M. Sy.

SREDWA [KOLA „BORISLAV MIHAJLOVI] MIHIZ” OTVARA NOVI SMER

U Irigu {koluju vinare i vinogradare IRIG: Sredwa {kola „Borislav Mihajlovi} Mihiz” u Irigu, pored odelewa konobara i kuvara, slede}e {kolske godine otvori}e i novi smer vinogradar-vinar sa 20 u~enika. Za budu}e vinogradare- vinare ve} je obezbe|ena stru~na praksa kod dve poznate iri{ke vinarije „Ma~ak” i „Kova~evi}”, a op{tina je odlu~ila da {koli, za budu}e ogledno imawe i prakti~nu nastavu dodeli 85 hektara dr`avnog obradivog zemqi{ta. To su povr{ine na kojem }e budu}i vinogradari-vinari zasaditi mini planta`e vinograda i gde }e, uz stru~nu pomo} profesora teoretsko znawe dopuwavati prakti~nim radom.

- Upis u prve razrede je 8. i 9. juna i verujemo da }e biti dovoqno kandidata me|u svr{enim osnovcima – ka`e direktorica Sredwe {kole „Borislav Mihajlovi} Mihiz” Radinka Biriwi.

Iri{ka sredwa {kola otvorena je pro{le {kolske godine, zbog obrazovawa kadrova potrebnih ovom podru~ju. Kako je

malu” i turisti~kim agencijama u Novom Sadu i Rumi.

Usvajawem projekta „Vinski Srem”, po kome se stimuli{e razvoj vinogradarstva i vo}arstva ose}a se potreba i za obrazovanim kadrovima za ove poslove.

Za budu}e vinogradare-vinare ve} je obezbe|ena stru~na praksa kod dve poznate iri{ke vinarije „Ma~ak” i „Kova~evi}”, a op{tina je odlu~ila da {koli za budu}e ogledno imawe dodeli 85 hektara zemqi{ta razvoj iri{ke op{tine okrenut vinogradarstvu, vo}arstvu i razvoju turizma, tako su profilisani i programi nastave za ovu {kolu. U~enici koji poha|aju ugostiteqski smer, {koluju se za kuvare i konobare, imaju praksu u hotelu „Termal” u Vrdniku, a turizmolozi pored „Ter-

- Sadwa vo}waka i vinograda na podru~ju Fru{kogorja je u zamahu i za taj posao treba}e stru~na radna snaga, pa smo odlu~ili da predlo`imo Sredwoj {koli „Borislav Mihajlovi} Mihiz” da ve} ove jeseni upi{e jedno odelewe vinogradara-vinara, kako bi u naredne tri go-

dine, koje }e biti udarne u podizawu novih zasada na ovom podru~ju, od{kolovali i prve stru~wake za ove poslove – isti~e predsednik op{tine Vladimir Petrovi}.

I slede}e {kolske godine svi polaznici u prvi razred sredwe {kole dobi}e besplatne ud`benike i bi}e obezbe|en besplatan prevoz za one koji u {kolu dolaze i iz Rume i Novog Sada.

- Ako `elimo br`i razvoj i obezbe|ewe stru~nih radnika, onda je logi~no da }emo |acima koji poha|aju ovu sredwu {kolu osigurati bowe uslove za {kolovawe. I prva generacija, wih 60 u dva odelewa, dobila je pro{le jeseni na poklon uxbenike od op{tine Irig, a tako }e biti i na jesen, kada Sredwa {kola „Borislav Mihajlovi} Mihiz” upi{e 80 novih polaznika u tri odelewa – nagla{ava predsednik Petrovi}.

Svi u~enici koji su zainteresovani za novi smer vinogradarvinar, a sa podru~ja su Novosadske op{tine ili neke druge o uslovima {kolovawa mogu da zovu {kolu telefonom na broj: 462-026.

S. Bojevi}

Sto godina {kole „^iloje ^ipli}” NOVI BE^EJ: Nizom kulturnih i sportskih manifestacija, kolektiv Osnovne {kole „Miloje ^ipli}”, obele`i}e od 24. do 28. maja vek postojawa {kole. Sve~anosti }e po~eti u ponedeqak sve~anom priredbom u~enika {kole u Domu kulture, na kojoj }e najuspe{nijim |acima biti dodeqena priznawa, a tokom nedeqe, na poligonu {kole se organizuju sportObele`avawe parking mesta za invalide

Deset parkinga za invalide BE^EJ: Skoro pet meseci je pro{lo kako je u Be~eju uvedena parking slu`ba, a tek su u nedequ obele`ena prva parking mesta namewena za vozila osoba s invaliditetom. Ukupno }e biti deset `uto obele`enih mesta s znakom invalidnih kolica. Na parkingu od po~etka Novosadske ulice locirana su tri, dva

su na parkingu u Ulici Uro{a Predi}a kraj {tamparije „Proleter”, te po jedno u Glavnoj ulici ispred Robne ku}e, Gerberovoj ulici kod Gradskog pozori{ta, kraj poslovne zgrade PIK Be~ej u Ulici Danila Ki{a, Zelenoj ulici ispred Pijace, i u Ulici Bra}e Tan kod Doma zdravqa.

V. J.

Devet miliona za negovateqice SUBOTICA: Ministarstvo ekonomije i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe odobrili su projekt negovateqstva u mesnim zajednicama Gerontolo{kom centru u Subotici, kroz program javnih radova. Zahvaquju}i tome bi}e zapo{qeno 51 lice, a

projekat je vredan devet miliona dinara. Pored toga, direktor Gerontolo{kog centra u Subotici Nenad Ivani{evi} ka`e da je socijalna za{tita kod nas na zavidnom nivou u odnosu na zemqe ~lanice Evropske unije.

A. A.

ski susreti me{ovitih ekipa ni`ih razreda {kole i roditeqa, turnir u malom fudbalu, a u~enici i nastavnici pripremaju etno dane u~enika romske i ma|arske nacionalnosti, izlo`bu fotografija na temu: 100, muzi~ke programe, projekcije fuilmova…U petak, u Domu kulture }e biti koncert orkestra, malog i velikog hora {kole.

M. K.

Bira se na~elnik Uprave Danas ~lanovi Op{tinskog ve}a u Ba~koj Palanci odlu~uju o kandidatima za na~elnika Op{tinske uprave. Na javni oglas javila se Bojka Jovicki, diplomirani pravnik s polo`enim stru~nim ispitom iz Ba~ke Palanke. Jovicki ima 29 godina radnog sta`a, od ~ega je 18 godina provela u privredi, a od 2000. godine je zaposlena u dr`avnim organima dok je od 2004. godine zaposlena u Op{tinskoj upravi Op{tine Ba~ka Palanka.

Ona na mestu „prvog ~inovnika op{tine” treba da zameni

DANAS ZASEDA SKUP[TINA OP[TINE

U centru pa`we upravqawe otpadom BE^EJ: Na dana{woj sednici odbornici }e raspravqati o lokalnom planu upravqawa otpadom u narednih deset godina u be~ejskoj op{tini, nastaviti dono{ewem odluka o utvr|ivawu naziva ulica i trgova, usvajawu trogodi{weg LAP za mlade, ustanovqewu godi{we op{tinske nagrade i dodeli zvawa po~asnog gra|anina, dopuni Strategije odr`ivog razvoja, pa izmeni odluka o snabdevawu vodom, o naknadama za usluge koje vr{i Op{tinska uprava, o radnom vremenu ugostiteqskih objekata, naknade odbornicima i ~lanovima radnih tela... Razmatra}e se i izve{taji o lawskom radu i planovi za teku}u godinu.

V. J.

„PASUQIJADA” ZA DUHOVE U VLADIMIROVCU

Ru~ak za goste i celo selo VLADIMIROVAC: Vladimirov~ani su na seosku slavu „Duhove” priredili pravu zabavu u selu koja }e ostati upam}ena po ukusnom pasuqu koji je mirisao iz nekoliko kotli}a. Ipak, osim dobre hrane, doma}ini su se potrudili da za svakog pripreme po ne{to, pa su se tako u subotu lovci LD „Fazan” takmi~ili ga|awu glinenih golubova. Prvo mesto ekipno su osvojili lovci iz Nikolinaca Silvester Menger, Slobodan Jovanovi} i Eu|en Menger. Pojedina~no prvak je Nenad Stefanovi} iz Gaja.

Nakon ovoga, u malom fudbalu nadmetali su se mali{ani iz fudbalskih {kola Alibunara, Banatskog Karlovca i Vladimirovca, prvi su bili doma}ini. Naravno, najinteresantnijin doga|aj je bila „Pasuqijada” i brojne ekipe kuvara iz okolnih mesta su celo pre podne proveli kraj kazana i kotli}a takmi~e}i se u pripremawu ovog popularnog specijaliteta. Okupio se veliki broj posetilaca, naro~ito kada su se oko 14 sati proglasili najboqi kuvari. Prvo mesto osvojila je doma-

Najboqi radovi iz BiH goriji. Na Festival je stiglo ukupno 117 radova , 28 u radijskoj i 89 u televizijskoj kategoriji, iz osam zemaqa - Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Ma|arske, Rumunije, [vajcarske i SAD. - Va`nost zbli`avawa i u~vr{}ivawa prijateqskih veza na obalama Dunava deo je procesa izgradwe zajedni~ke evropske ku}e koja je ve} zapo~ela. Zato je Festival prilika za promociju i afirmaciju svih onih vrednosti po kojima je Vojvodina jedinstvena i prepoznatqiva u Evropi - rekao je predsednik Skup{tine AP Vojvodine i predsednik programskog saveta Festivala [andor Egere{i na sve~anosti u bawi „Junakovi}” dodaju}i da }e Pokrajina i naredne godine obezbediti novac za ovaj festival.

J. P.

}a ekipa „Drugari” u kojoj su bili Mar~el Ro{u, Benone Bukur, Valentin Bunda i Jonel Klabeca, a nagrada im je bila kotli} za pripremawe raznih vrsta jela u prirodi. Drugi su bili Dragan Mar~eti} i Igor Mirkovi} iz

istog mesta, a tre}i Dragan Novitovi} sa dru{tvom iz Banatskog Karlovca. Tog dana doma}ice iz ovog sela nisu spremale ru~ak, uku}ani su goste vodili na pasuq koji su za sve posetioce u ~etiri kazana pripremili Marin Damjan i \or|e Susa, a slavqe je potrajalo do popodnevnih sati.

R. Jovanovi}

Kre~i se gimnazija

ZAVR[EN FESTIVAL AUTORSKOG FILMA ZEMAQA PODUNAVSKOG REGIONA

APATIN: Dodelom nagrada najboqim radovima u televizijskoj i radijskoj kategoriji zavr{en je prvi Festival autorskog filma zemaqa Podunavskog regiona. Stru~ni `iri je kao najboqi rad u televizijskoj kategoriji proglasio rad Jelene \oki} iz Bawaluke, drugu nagradu osvojila je Jovana [krijel, student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, odsek za medijske studije, dok je tre}u dobila Brankica Dra{kovi}, Arbos Novi Sad. U radijskoj kategoriji za najboqi je progla{en rad Aleksandre Andri} iz Radio Tuzle, drugo mesto osvojio je Predrag Mandi} iz Radio Pe~uja, a tre}e Mandica Kne`evi} iz Radio Novog Sada.

Stru~ni `iri dodelio je i devet specijalnih nagrada u televizijskoj i ~etiri u radijskoj kate-

Branimira Kuzman~eva koga je novo Op{tinsko ve}e smenilo sa mesta na~elnika i pored toga {to je pre ne{to vi{e od jedne godine na to mesto primqen po konkursu, a na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi koje ovo radno mesto nije svrstao me|u politi~ke funkcije. Razlog smene je, navodna nesaradwa sa Ve}em, odnosno predsednikom op{tine Draganom Bozalom.

Kuzman~ev je, kako saznajemo, raspore|en na drugo radno mesto, a kako sam ka`e, najavio je sudsku tu`bu.

M. Sy.

VRBAS: U sklopu proslave dva veka postojawa vrbaske Gimnazije „@arko Zrewanin” u posledwih godinu dana je odr`an niz manifestacija tim povodom, a sada kada je jubilej proslavqen, gimnazija dobija i potpuno nov izgled. Naime, u toku je kre~ewe fasade, sre|ivawe dvori{ta, a sportski tereni su ve} presvu~eni novom podlogom, takozvanim „tartanom”.

Pored toga postavqeni su novi ko{evi, ozidana je nova ograda, a rekonstruisani su i neki sanitarni ~vorovi u samoj {koli. Prema re~ima direktora vrbaske gimnazije Svetozara Vuja~i}a 14 miliona dinara za radove obezbedio je Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe.

- [kola je spremna da primi nove |ake, a interesovawe za upisu

vrbasku je odli~no. Uspeli smo da odr`imo i nadogradimo tradiciju i kvalitet koju Gimnazija ima i upravo ovih dana smo dobili jo{ jednu potvrdu da se u gimnaziji oduvek dobro radilo. Povodom 50 godina postojawa Ekonomskog fakulteta u Subotici, nama je uru~ena poveqa o izuzetnoj saradwi jer se zna da veliki broj na{ih |aka upisuje i zavr{ava ovaj fakultet na kojem sada i me|u profesorima ima na{ih biv{ih |aka - rekao je Vuja~i}.

N. P.

ponedeqak24.maj2010.

INCIDENT U NOVOM SADU

Neonacista pretukao anarhistu Anarho-sindikalisti~ka inicijativa je ju~e saop{tila da je neonacista pretukao jednog wenog ~lana u Novom Sadu.

"D. K. se vra}ao ku}i kada je pored wega stao auto marke 'reno' iz kojeg je iza{ao neonacista koji je viknuo 'Smrt antifa{istima' i onesvestio ga sna`nim udarcem u glavu, nakon ~ega je nastavio da ga udara i {utira dok je D. K. le-

`ao u nesvesti", pi{e u saop{tewu. Dodaje se da je D.K. bio bez svesti sve dok ga radnik obli`we trafike nije probudio.

Navodi se da je napada~ bio kratko o{i{an, odeven u crno, i da ima 20 do 25 godina.

Napad se dogodio u Ulici Pap Pavla, u neposrednoj blizini zgrade BIA u Novom Sadu, pi{e u saop{tewu.

(Beta)

PO^IWE PROCES OKRIVQENIMA ZA ZLOUPOTREBE U OBLASTI BORA^KE ZA[TITE

Grupa kapetana Mojovi}a pred sudom Pred Specijalnim sudom u Beogradu danas bi trebalo da po~ne su|ewe grupi od 32 okrivqenih kojima optu`ba za period od 2006. do 2008 godine, stavqa na teret ume{anost u navodne zloupotrebe u postupcima re{avawa ve}eg broja zahteva u oblasti bora~ke za{tite: invalidsko-penzijskog osigurawa, naknada po

pojedinim postupcima pokrenutim po spornim zahtevima koji su pozitivno re{eni.

U toku istrage Mojovi}, ali i ostali, su negirali krivi~na dela koja im se stavqaju na teret.

Advokat Predrag Mari}, branilac dvojice okrivqenih u ovom predmetu, ka`e da je vi{e razloga uticalo na to {to je od podizawa optu`nice do zakazivawa glavnog pretresa pro{lo dugo vremena.

- Prvobitno odre|eni predsednik ve}a u tom predmetu sudija Milimir Luki} je na op{tim izborima za sudije, okon~anim sredinom decembra 2009, izabran u Apelacioni sud u Beogradu, formiran u januaru ove godine, tako da je moralo do}i do odre|ivawa novog predsednika ve}a. Pored toga, bilo je nekoliko prigovora na optu`nicu o kojima nije odmah odlu~eno, tako da je i tokom odlu~ivawa o wima pro{lo odre|eno vreme - ka`e advokat Mari}.

Goran Mojovi} Kako “Dnevnik” saznaje, prosnovu povre|ivawa u dejstvivookrivqeni Goran Mojovi} je ma na prostoru biv{e SFRJ, jedini koji se posle petnaest te re{avawa stambenih potremeseci od pokretawa postupka ba pripadnika vojske. jo{ uvek nalazi u pritvoru.

U optu`nici koju jeTu`ilaOdlukom Specijalnog suda, {tvo za organizovani kriminedavno je pritvor ukinut petonal podiglo u septembru 2009, rici okrivqenih koji su u beokao organizator je ozna~en gradskom Centralnom zatvoru biv{i vojni kapetan Goran proveli 14 meseci, me|u kojiMojovi}, koji je ma su i biv{i penzionisan na~elnik odeqePrvookrivqeni 2000. godine. Powa u Direkciji za Goran Mojovi} je red nekolicine imovinsko-pravjedini koji se posle ne poslove Minipenzionisanih pripadnika vojpetnaest meseci od starstva odbrane ske biv{e Jugo- pokretawa postupka Mihajlo @ivkoslavije, optu`nivi} i biv{i slujo{ uvek nalazi com su obuhva}e`benik u Vojsci u pritvoru ni i pojedini nekada{we RSK biv{i slu`beniStevan Simi}. ci u odeqewima u Direkciji za Advokat Predrag Mari}, imovinsko-pravne poslove Mibranilac @ivkovi}a i Siministarstva odbrane, u Grad}a, izjavio je ju~e za “Dnevnik” skom sekretarijatu za socijalda se protiv re{ewa Specijalnu i de~ju za{titu, troje lekanog suda o ukidawu pritvora ra, te pojedini biv{i slu`beTu`ila{tvo `alilo Apelacionici u Vojsci Republike Srpnom sudu u Beogradu, ali da odske i Vojsci nekada{we Repubrana jo{ uvek ne zna kakva je blike Srpske Krajine. Okrikona~na sudska odluka, te da vqeni se terete da su na razlio~ekuje da }e o tome biti obave~ite na~ine navodno bili ume{teni na po~etku su|ewa. {ani u zloupotrebe u vezi s J. J.

JU^E UJUTRU NA BEOGRADSKOM U[]U

Pretu~ena dva austrijska dr`avqanina

Tri nepoznate osobe pretukle su ju~e na U{}u kod splava "Saund" dvojicu austrijskih dr`avqana A. R. (32) i S. S. (30), re~eno je agenciji Beta u Ministarstvu unutra{wih poslova (MUP) Srbije. Tu~a se dogodila oko 4.40, a stranim dr`avqanima je ukazana pomo} u Urgentnom centru nakon ~ega su pu{teni.

U MUP-u navode da u tu~i nije upotrebqeno oru`je i da su

strani dr`avqani zadobili lak{e povrede.

Kako Beta nezvani~no saznaje, incident se dogodio zbog devojke. Portparolka Hitne pomo}i Nada Macura rekla je agenciji Beta da je pro{le no}i na jednom splavu na Savskom Keju u Ulici doktora Ivana Ribara jedna osoba metkom iz vatrenog oru`ja u stopalo.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

12

OKON^AN PROTEST PRITVORENIKA U NOVOSADSKOM ZATVORU

Zahtevali br`u istragu Ju~e, sat posle pono}i, okon~an je protest pritvorenika u novosadskom Okru`nom zatvoru koji su po~eli prethodnog dana oko 17 sati. Povre|enih nije bilo, saznaje "Dnevnik" nezvani~no.

- Sve je pod kontrolom i stawe je sada kao da se ni{ta nije desilo. Ekcesa nije bilo. - rekao nam je ju~e izvor iz Uprave za zavodske sankcije.

Pritvorenici su imali primedbe na trajawe istra`nih radwi, a ne na uslove `ivota u ovoj ustanovi, tvrdi na{ sagovornik i napomiwe da ovaj protest nema nikakve veze s, navodnom, pobunom od ~etvrtka u Kazneno- popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici.

Neki pritvorenici su protestovali jer su smatrali da mnogi od wih imaju jednoobrazna obrazlo`ewa za odre|ivawe pritvora i wegovo produ`ewe bez potpunijeg obja{wewa, da pritvorske predmete treba re{avati br`e, a bilo je primedbi i u vezi s ve{ta~ewem. Na lice mesta do{li su predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu Slobodan Nadrqanski, predsednica Vi{eg suda Zora Jamu{akov, sudija nadle`an za nadzor

vosadski zatvor je donedavno imao problem s mawkom {etali{ta , ali su pre nekoliko meseci izgra|ene jo{ tri staze tako da sada zatvorenici idu, shodno pravilniku, u {etwu sat umesto nekada{wih 15 minuta, ka`u nadle`ni u toj ustanovi.

Nije do uprave zatvora

pritvorskih predmeta Svetimir Popovi}, saznajemo nezvani~no.

U nekim medijima se ipak pojavila informacija da je re~ o pobuni i da je incident po~et napadom na stra`are, a prekju~e pred ve~e bilo je policajaca i s dugim cevima u okolini Okru`nog zatvora na Klisi.

Kako je na{ list ve} pisao, pomenuta novosadska ustanova,

izgra|ena osamdesetih godina, projektovana je za 250 do 300 osu|enika, a trenutno u woj boravi duplo vi{e stanara, od kojih su pola pritvorenici.

Prema pravilniku o ku}nom redu, u pritvoru ustajawe je u 5.30 sati, a specifi~no je u odnosu na otvoreno i poluotvoreno odeqewe, te osobe ne izlaze iz sobe sem u {etwu jedan sat ili zbog poseta advokata. No-

- Pritvorenici se nisu `alili na rad Uprave zatvora, ve} iskqu~ivo na sporost sudova, saop{tila je ju~e Zorana Vu~i}evi} iz Uprave za izvr{ewe zavodskih sankcija u Minisarstvu pravde. - Obe}ano im je da }e biti ubrzano re{avawe slu~ajeva i vratili su se u }elije, dodala je ona.

Pritvor je mera suda i pritvorenici nemaju prava na razgovore iz telefonske govornice, kao osu|enici, ve} samo s braniocem, bez prisustva ~uvara, ali s vizulenom kontrolom.

M. V.

[TA ZATVORENICI SLOBODWACI MISLE O ODBIJAWU 356 ZATVORENIKA DA PRIMAJU ZATVORSKU HRANU U KPZ SREMSKA MITROVICA

Kad izgladne – dolaze na kazan Stawe u kazneno popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, bar prema onome {to se mo`e videti izvan zidina robija{nice, je normalno. U subotu su zatvorenici primali i posete, ali jo{ uvek wih oko 350 iz prvog i ~etvrtog paviqona odbija da prima zatvorsku hranu, {to ne zna~i da su u {trajku gla|u.

Zatvorenici iz poluotvorenog odelewa, koji izlaze iz kruga zatvora na rad, ka`u da je ta~-

- Nema bilo kakvog razloga da se `ale na kvalitet hrane. Mnogi takvu hranu nemaju ni kod ku}e.Sve je ovo igra. Odbijawe hrane po~elo je pre ~etiri dana, kada su se neki robija{i `alili da je pasuq neukusan i onda su smislili da vi{e ne jedu, ali jedu u sobama – ka`e nam jedan od onih koji redovno ide na rad izvan kruga zatvora.

wa negodovawa, ali, kako slobodwaci isti~u, nema ni jednog razloga za uzbunu.

- Naravno, da bi bilo dobro kada bi hrana bila bogatija, ali, i ovo {to dobijamo je dobro.

Uostalom, ko svima nama da ugodi, kad nas ima vi{e od 1.500 u zatvoru. Samo hleba u zatvorskoj pekari se dnevno pe~e po 1.300 vekni. Imamo odli~an hleb. Ja ne

o~ekivao ni boqe, a ni gore uslove. Ipak je ovo, qudi moji, zatvor.

Da je stawe u Kazneno popravnom zavodu pod kontrolom govori i podatak da su u subotu zatvorenici primali posete, da oko zatvora nema policije, kako se to de{ava kada do|e do ozbiqnijeg reme}ewa reda u krugu zatvora.

Samo je zatvorska stra`a ne{to

Zatvorenici, kako nam ka`u slobodwaci, jesu nezadovoqni, jer ne mogu da u kantini kupe cigarete i druge potrep{tine, kada treba da idu na vikend uprava nema para za putne tro{kove.

Dve hiqade dinara, koliko zatvorenici imaju platu mese~no, ne sti`e uredno i to izaziva ma-

vidim nijedan razlog za odbijawe hrane i bilo kakvu pobunu.Odnos prema zatvorenicima je korektan, mada, ima i onih koji su nezadovoqni pojedinim vaspita~ima, koji tra`e da im se omogu}i bavqewe sportom. Ima svega, ali, ja moram priznati, ve} sam oko ~etiri godine u zatvoru, da nisam

mobilnija, ve}i broj wih je u smenama, a slobodwaci nam ka`u: - Ve} sutra, prekosutra, kad potro{e zalihe „civilne hrane“ i ovi iz prvog i ~etvrtog paviqona, koji odbijaju hranu, vrati}e se na zatvorski kazan. Wihov protest je uzaludan, jer nije poprimio {ire razmere.

S. Bojevi}

Vu~i}evi}: Nije {trajk gla|u Zorana Vu~i}evi} iz Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija je agenciji Beta potvrdila i da su zatvorenici u Sremskoj Mitrovici protestovali odbijaju}i hranu iz kantine.

- Nije re~ o {trajku gla|u, ve} o nezadovoqstvu ponudom u zatvorskoj kantini.

Zatvorenici uzimaju hranu koju dobijaju u paketima precizirala je ona i dodala da takva vrsta protesta nije neobi~na ni retka. no da deo zatvorenika ne uzima hranu, navodno tra`e}i poboq{awe uslova u zatvoru. Me|utim, prema wihovim re~ima, ne {trajkuju zatvorenici gla|u, imaju oni dovoqno hrane koju im donose posete. To {to se `ale na kvalitet hrane slobodwaci se smeju i ka`u:

Zapaqen „golf” u Kraqevu Vlasnik izgorelog automobila pro{le no}i u 01,30 sati u Ulici heroja Mari}i}a, ispred stambene zgrade broj 94. sa koga se vatra prenela na jo{ dva parkirana automobila, jeste Radoslav Milijanovi} (31) iz Kraqeva, saop{tila je Policijska uprava u Kraqevu.

U policijskom saop{tewu stoji da je za sada nepoznato lice Milijanovi}ev automobil polilo lako zapaqivom te~no{}u i zapalilo ga, a po`ar se preneo i na automobil ,,opel korsu" vlasnice Jelena Mojsilovi} (41) iz Kraqeva, koji je bio neposredno parkiran pored ,,folksvagen golfa".

Posle primqenog poziva da su automobili u Ulici heroja Mari~i}a u plamenu, propadnici Odeqewa za vanredne situacije su iza{li na lice mesta, ugasili ga i nema povre|enih.

O ovom doga|aju su obave{teni zamenik Osnovnog javnog tu`ioca i istra`ni sudija Osnovnog suda u Kraqevu, i u toku je istraga i rasvetqavawe no}a{we paqevine automobila u Kraqevu.

(Beta)

SU\EWE LIDERU RADIKALA U HAGU

Statusna konferencija o [e{equ 14. juna [ef pravnog tima za odbranu Vojislava [e{eqa Zoran Krasi} izjavio je ju~e da se u glavnom predmetu protiv lidera radikala za ratne zlo~ine statusna konferencija o~ekuje 14. juna i da bi su|ewe, prema najnovijim najavama, trebalo da se okon~a u septembru.

Postoje najave da }e tu`ila{tvo da tra`i da se uvrste dnevnici koje je pisao Ratko Mladi}, od oko 3.500 stranica, {to bi predstavqalo dodatni postupak tu`ila{tva, podsetio je Krasi} na konferenciji za novinare.

Krasi} je ocenio da je izlazak iz {tampe najnovije [e{eqeve kwige "Policijski dosije" izazvao nervozu u Ha{kom tribunalu, zbog ~ega su poku{ali da lideru radikala dugostepenu presudu `albenog ve}a za nepo{tovawe suda uru~e na enegleskom, umesto na srpskom jeziku da bi pokrili zna~aj kwige. On je rekao da kwiga u kojoj se nalazi istina dodatno razbija koncept protiv [e{eqa, koji je osmu godinu u ha{kom pritvoru, i optu`be za udru`eni zlo~ina~ki podu-

hvat, ali da Ha{kom tribunalu nije stalo do istine.

Novi postupak protiv [e{eqa za nepo{tovawe suda trebalo bi da po~ne po{to se prethodno re{i pitawe [e{eqevog zahteva za izuze}e pojedinih sudija, podsetio je Krasi}. On je rekao da za slede}u nedequ nije planiran nastavak su|ewa [e{equ. [e{equ se sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede ratnog prava i obi~aja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine. [e{eq je 21. januara 2009. godine dodatno optu`en za nepo{tovawe Tribunala zbog obelodawivawa imena i drugih li~nih detaqa tri svedoka, ~iji je identitet, po nalogu pretresnog ve}a, bio za{ti}en od javnosti.

Lider radikala je 24. jula osu|en na 15 meseci zatvora zbog nepo{tovawa suda i ta kazna mu je potvr|ena 19. maja 2010. godine. [e{eq je 4. februara 2010. godine drugi put optu`en zbog objavqivawa u kwizi podataka o 11 za{ti}enih svedoka.

(Tanjug)

DRU[TVO

DNEVNIK

ponedeqak24.maj2010.

13

GAZDE ZAKON OD DANAS OBAVEZUJE DA NA PLATNI SPISAK STAVE INVALIDNE OSOBE

Na 50 zaposlenih po jedan invalid Somborska vojna u~iteqica `ivota U Prvom Centru obuke Vojske Srbije, proteklog vikenda su odr`ani tre}i „Otvoreni dan“, pa su gra|ani Sombora i Apatina, dakle prvi susedi, mogli da se upoznaju sa svim segmentima `ivota i rada ove jedinice VS. Otvaraju}i susret komandant Centra, potpukovnik Lazar Ostoji} je naglasio da je osnovna ideja vodiqa prilikom organizacije ove akcije bilo demonstrirawe neraskidivog zajedni{tva Vojske i naroda.

- Vojska je bila i ostala u~iteqica `ivota i svojevrsna {kola koje se svi rado se}aju naglasio je on i istakao da pored soldatskog znawa, pripadnici ovog Centra vojnike u~e i eti~kim vrednostima kao {to je ~ovekoqubqe, slobodoqubqe i qubav prema otaxini.

Za zainteresovane gra|ani, pre svega |ake osnovnih i sredwih {kola prire|en je bogat kulturno-umetni~ki i sportski program, kao i uvek atraktivne demonstracione ve`be. M. M-}.

Najvi{e ko{taju nastavnici Dopunske {kole na srpskom jeziku u inostranstvu po~ev od septembra }e koristiti nove |a~ke kwi`ice, dnevnike, svedo~anstva i druge obrasce koji se upravo {tampaju, najavio je ministar prosvete @arko Obradovi} i dodao da su nastavnici, izabrani lane na konkursu, upu}eni u Belgiju, Nema~ku, Gr~ku, [vajcarsku i Francusku.

Za obrzovawe na{e dijaspore dr`ava najvi{e - 70 miliona di-

nara godi{we - odvaja za wihove plate.

Ina~e, 3.500 |aka raspore|eno u tri starosne grupe od prvog do osmog razreda od 28 redovnih i 14 honorarnih predava~a sti~u znawa iz predmeta Srpski jezik, Moja otaxbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda.

Ako dozvole finansije planirano je da se slede}e {kolske godine nova odeqewa organizuju u Atini, Vi}enci i Pekingu.

Od danas su poslodavci u Srbiji obavezni da primene Zakon o zapo{qavawu osoba sa invaliditetom. Oni sa 20 do 49 zaposlenih treba da prime jednog invalida, preduze}a koja na platnom spisku imaju 50 i vi{e zaposlenih dve, a na svakih narednih 50 po jednu. Osnovni ciq kvotnog sistema je ukqu~ivawe invalida na tr`i{te rada, a procewuje se kako on treba da garantuje prihode za wih 37.000. Ina~e, u Srbiji `ivi trenutno oko 800.000 invalida a samo 13 odsto zara|uje.

Gazda koji ne mo`e da ih zaposli mora}e da sklopi ugovor o poslovno-tehni~koj saradwi ili kupovini odre|enih proizvoda i usluga s firmama specijalizovanim za profesionalnu rehabilitaciju i zapo{qavawe

Osloba|awe iz ku}ne izolacije

invalida. Naruxbina vredna 20 prose~nih pata u privredi Srbije osloba|a ga zapo{qavawa jednog invalida narednih godi-

Ginekolo{ke stolice na hidrauliku Osobe sa invaliditetom treba da imaju ista prava kao i drugi gra|ani, `enama se mo`e zna~ajno pomo}i kupovinom specijalnih hidrauli~nih stolica za ginekolo{ke preglede u domovima zdravqa, a za to je veoma va`no i lobirawe lokalnih vlasti, smatra predsednica organizacije „Iz Kruga” Lepojka ^arevi} Mitanovski, koja je pokrenulo projekt „Za sve nas zajedno“, uz finansijsku podr{ku Balkanskog fonda za lokalnu inicijativu i pod pokroviteqstvom Ministarstva zdravqa. ^arevi} Mitanovski dodaje kako je glavni ciq projekta pove}awe nivoa dostupnosti domovima zdravqa, koji to sad uglavnom nisu, a naro~ito ginekologije za `ene sa invaliditetom, jer su preventivni pregledi jedini siguran na~in ranog otkrivawa raka grli}a materice.

Ina~e, u Srbiji te specijalne stolice postoje u samo sedam zdravstvenih ustanova, a mogu se poru~iti u Pan~evu, gde je zapo~ela wihova proizvodwa i ko{taju izme|u 400.000 i 600.000 dinara.

nistarstvo rada je, pak, namenilo 70 miliona dinara kako bi se i invalidi pripremili da budu oslobo|eni ku}ne izolacije i najzad dobiti priliku za samostalan `ivot.

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe zajedno sa socijalnim partnerima nastoji da invalidima kroz set usluga obezbedi ravnopravan polo`aj na tr`i{tu rada i ukloni predrasude koje vladaju. S druge strane, kroz finansijsku i drugu podr{ku izlazi u susret i gazdama da {to spremnije po~nu primenu kvotnog sistema.

Zamenik direktora NSZ Dejan Miqkovi} obja{wava nu dana. Umesto da pazari, mo`e da su oni i pre dono{ewa Zai da finansira zarade invalida kona sprovodili niz mera da s najmawe 50 odsto prose~ne bi invalidi stekli radnu plate, {to ga osloba|a zapokwi`icu, pa je na osnovu pro{wavawa onoliko invalida kofesionalnih mogu}nosti i liko zarada fizahteva tr`inansira. {ta rada lane u U Srbiji `ivi Zakon predvi|a aktivne mere zai kazne. Gazde }e oko 800.000 invalida, p o { q a v a w a pla}ati penale u ukqu~eno 10.198 a samo trostrukom iznoinvalidnih oso13 odsto zara|uje. su minimalca za ba. NSZ isti~e Primena novog svakog invalida neophodnost ankvotnog sistema koga nije zapoga`mana wihoslio i ta }e se vih organizacitreba da garantuje sredstva slivati ja u proces priredovne prihode u fond za profekupqawa podaza wih 37.000 sionalnu rehabitaka, ali i molitaciju i podtivacije invasticawe zapo{qavawa invalidlida da se ukqu~e u svet rada. nih.

Prvi korak je prijava na eviIna~e, ovaj zakon je usvojen je denciju nezaposlenih jer im pre godinu dana ali je poslodavto omogu}ava da postanu koricima ostavqeno vreme da se snici programa “biroa rada”. spreme za wegovu primenu. MiQ. Male{evi}

SRPSKI HIRURZI PROMENILI POL VI[E OD 100 STRANACA

U bolnicu do{ao @an, oti{la @ana Za posledwe dve decenije, koliko se u Srbiji radi operacija promene pola, tome je pribeglo stotinak stranaca i vi{e od 150 „domorodaca“, a beogradski tim za transeksualnu hirurgiju GAK „Narodni front”, je po proceni stru~waci, postao je jedan od vode}ih u svetu.

Lane je obavio sedam ovih komplikovanih hirur{kih intervenija, koje su gra|anima Srbije dostupne po simboli~nim cenama, jer pla}aju ve} samo tro{kove materijala.

- Pacijenti s prostora biv{e Jugoslavije uglavnom dolaze kod nas, ne samo zbog cene, ve} i kvaliteta - ka`e dr Miroslav \or|evi}, ~lan tima.

U Americi zahvat ko{ta 15.000 do 50.000 dolara, dodao je on, ali ne i koliko ko{ta u Srbiji. No, zakon ga defini{e kao vanstandardnu uslugu, pa doma}i

Doma}i pacijenti pla}aju samo materijal

pacijent pla}a samo 500 evra tro{kove, a stranci ~etiri puta vi{e.

Hepatitis hara i Novim Sadom Povodom Me|unarodnog dana prevencija hepatitisa u Savetovali{tu za HIV i hepatitise na Institutu za javno zdravqe Vojvodine radi se i sutra besplatno savetovawe i testirawe od od 7 do 13 ~asova.

Procewuje se da je svaka 12. osoba u svetu inficirana virusom hepatitisa B ili C, a ve}ina toga nije ni svesna. U Srbiji je lane registrovano 1.073 slu~aja hepatitisa B i C, {to je petinu mawe nego godinu ranije. Da se ta bolest na vreme le~i, neophodni su redovno sistematski preglede. Dr`avni sekretar Ministarstva zdravqa Peri{a Simonovi} nagla{ava da su akutni i hroni~ni hepatitis globalni problem, pa je SZO insistirala da se u zakonodavstvo zemaqa uvrste i op{te mere prevencije.

Direktorka Instituta za javno zdravqe Srbije „Batut“ dr Tawa Kne`evi} obja{wava da je po istra`ivawa 500 miliona qudi u svetu hroni~no zara`eno tim virusom, a svaka tre}a osoba s wima dolazi u kontakt. Najrizi~niji za obolevawe od hepatitisa C su narkomani, seksualni partneri zara`enih osoba, ali i osobe na hemodijalizi.

Najvi{e zara`enih trenutno je u Beogradu, Ni{u i Novom Sadu, ali se u Srbiji ipak ne testira dovoqan broj osoba. Hepatitis je, ina~e, bolest jetre ~iji su uzro~nici virusna infekcija, paraziti, bakterije, hemikalije i autoimuni procesi, a hroni~ni B i C su naro~ito opasni jer mogu vremenom dovesti do ciroze i karcinoma jetre.

I. Brcan

- Na{ najstariji pacijent imao je skoro 50 godina, ali u drugim zemqama ima i starijih.

Granica se pomera nani`e, pa se javqaju sve mla|i, smatraju}i da boluju od poreme}aja polnog identiteta. Dolaze oni izme|u 18 i 30 godina i u razgovoru s wima ~esto do|emo do toga da se od ranog detiwstva ose}aju kao pripadnici drugog pola, ali se na hirur{ki zahvat ~eka dok pacijent ne iza|e iz puberteta ka`e urolog dr \or|evi}.

U ve}ini zemaqa maloletnicima nije dozvoqeno da promene pol, no to odobravaju [panija, Australija, Holandija i Nema~ka. \or|evi} ka`e da je u po~etku bilo vi{e osoba koje su iz mu{kog „pre{le” u `enski pol, ali je sad situacija izjedna~ena.

Prva faza promene pola je odlazak kod psihijatra.

- Razgovori sa psihijatrom koji predhode operaciji mogu trajati nekoliko godina, sve dok on ne utvrdi da li pacijent

zaista ima poreme}aj polnog identiteta - naveo je \or|evi}.

Pacijent, potom, odlazi kod endokrinologa i po~iwe se sa hormonskom terapijom, koja je do`ivotna i iziskuje redovne kontrole. Sama operacija traje pet do 10 sati, zavisno da li `enske genitalije treba rekonstruisati u mu{ke, {to je te`e, ili obrnuto, a ponekad se kona~na mora obaviti iz vi{e zahvata.

Ina~e, na 100. 000 stanovnika dve do ~etiri promene pol, podaci su iz sveta koji va`e i za Srbiju.

Promenom pola mewa i socijalni identitet, {to iziskuje zamenu dokumenata. Iako ta oblast nije ure|ena posebnim zakonom, u MUP-u navode da gra|ani nakon promene pola registrovanog u mati~noj kwizi imaju rok od 15 dana da izvade novu li~nu kartu.

U uybenicima `ene samo majke Uxbenici za osnovno i sredwe obrazovawe u Srbiji nisu dovoqno rodno senzibilni, a predstavqawe mu{karaca i `ena u razli~itim dru{tvenim ulogama pravi temeq za neravnopravnost polova i diskriminaciju, rekla je na okrugom stolu menaxerka Tima za analizu rodno osetqivog sadr`aja u edukativnom materijalu Gorana \ori}. “@ena se i daqe tretira kao majka, ~ija je osnovna funkcijom ra|awa dece, mu{karci zauzimaju vi{e dru{tvene polo`aje, a zanimawa vi{eg ranga predstavqaju se uglavnom u mu{kom rodu.“ ^lanica analiti~kog tima Danijela Gavrilovi} obja{wava da se u {tivu za ni`e razrede osnovne {kole mu{karac predstavqa kao osoba koja poma`e u porodici, usisava ili pere su|e, me|utim, {to je uzrast dece stariji uloge se vra}aju na dru{tvene sterotipe.

NACIONALNI SASTAV PRETI DA UKINE NEKA ODEQEWA KAWI[KIH [KOLA

I za srpski pozitivna diskriminacija U kawi{kom Poqoprivredno-tehni~kom sredwo{kolskom centru „Besede{ Jo`ef“ za 1. septembar predvi|en je upis 280 svr{enih osnovaca za ~etvorogodi{we i trogodi{we smerove poqoprivredne i ma{inske struke. Zbog preosvetene reforme bi}e primqeno 40 u~enika mawe nego lane u dva agro odeqewa. Centar trenutno poha|a 550 |aka na srpskom i ma|arskom, dok ih je pre sedam godina bilo ~ak 750. Direktor {kole Zoltan [arwai najvi{e brine popune odeqewa na srpskom, jer je neophodno da imaju bar 15 polaznika.

- U kawi{koj op{tini izrazito ve}inskog stanovni{tva ma|arske nacionalnosti je oko 90 odsto, pa strahujemo da ne}e biti dovoqno srpskih mali{ana iz Kawi`e i okoline zainteresova-

nih za upis na ~etvorogodii susednih potiskih op{we {kolovawe 24 prvaka {tina, dok 60 u~enika iz za veterinarske tehni~are drugih vojvo|anskih mei 30 za kompjutersko konsta privatno stanuje u struisawe. PoqoprivredKawi`i. Zato se |aci iz na i veterinarska odelewa udaqenijih krajeva radije ve} smo primorani da upiupisuju u srodne {kole sujemo naizmeni~no svake koje imaju internat. Podruge godine, ali ve} dugo u sledwih godina kawi{ka onima na srpskom uspevamo {kola je zahvaquju}i poda upi{emo tek deset do 15 dr{ci op{tine, Pokraji|aka. O~ekujem da Minine i fondacija iz Ma|arstarstvo prosvete u ovom i ske obezbedila solidnu sli~nim slu~ajevima priopremqenost kabineta, meni princip pozitivne Budu}i tehni~ari za kompjutersko konstruisawe radionice i ekonomije diskriminacije, kao za pripadA da su |aci kawi{ke {kole koja raspola`e sa 100 hektara, nika mawina, da ne morao da oderavnopravni s vr{wacima iz farmom za tov pili}a godi{weg qewa na srpskom gasiti - ka`e Srbije i Ma|arske potvr|uju kapaciteta 10.000 komada, koji direktor [arwai. razna takmi~ewima. Na pokrase unapred prodaju, jer su bio Zatvarawe odeqewa zbog jinskim i republi~kim za komproizvodwa i rasadnikom vo}a, mawka |aka nateralo bi neke pjutersko konstruisawe ~ak su i a bela vina iz wihovog vinograroditeqe da svoje potmke, za ove pobe|ivali. da osvajala su zlatne medaqe na struke upisuju u Ba~koj Topoli, U „Besede{ Jo`ef“ vi{e od doma}im i inostranim festivaFutogu, Subotici ili Kikindi.

60 odsto |aka putuje iz okoline lima.

M. Mitrovi}

REPORTA@E

ponedeqak24.maj2010.

DNEVNIK

c m y

14

U RODNOM GRADU PO^ELO SNIMAWE FILMA O KO[ARKA[U INTELEKTUALCU RADIVOJU KORA]U

@u}ko, „snajperista” iz somborskog sokaka Raspisalo se to ovih dana po novinama, rastelalilo po radio i TV stanicama, kako se u Somboru snima film o najve}em strelcu jugoslovenske {kole ko{arke Radivoju Kora}u, po svemu sude}i najpametnijem sportisti koji je ikad na ovim prostorima dr`ao naranxastu loptu u rukama. Kako to ve} biva u nas, cela pri~a se zavrtela oko toga ko }e koga da glumi i ka-

ko je odre|ena persona „do`ivela lik koji tuma~i“, te koji {ampon koristi, a onaj zbog kome je zapravo film posve}en osta nekako u pozadini. @u}ko, ro|eni Somborac, nasuprot svemu {to je kasnije u basketu postigao, nije bio nikakvo „~udo od deteta“, ve} obi~an klinac sa sokaka, koji se, {tavi{e, u de-

civawem kamen~i}a u rupu debla polutrulog bo|o{a ispred rodne ku}e, zanimaciji u kojoj je, tvrde svedoci, mogao satima da u`iva.

Nasuprot wemu, stariji brat \or|e je obo`avao fudbal i u`ivao respekt vr{waka. Samo zbog wega nisu gwavili mla|eg brata „zozona“ koji je umesto nagawawa krpewa~om vi{e voleo da provodi vre-

Inteligencija u praksi Da je Kora} bio zaista kompletan basketa{ pokazuje i pri~a oca jugoslovenske {kole ko{arke, profesora Ace Nikoli}a.

- ^ak i u odbrani, koju su smatrali jednom od wegovih slabijih ta~aka, znao je da odigra tehni~ki blistavo - tvrdio je profesor za koga nije postojala dilema ko je najpametniji igra~ koga je u `ivotu i dugovekoj karijeri video ili trenirao. - Igrali smo protiv Gr~ke u sred Atine i jedan od wihovih igra~a nas je „punio“ kako je hteo, jednostavno nismo imali re{ewe za wega. Na poluvremenu mi je @u}ko pri{ao i diskretno {apnuo „Molim vas profesore, pustite mene da ga ~uvam“. Malo iznena|en pristao sam i do kraja utakmice Grk nije dao ni jedan jedini ko{. Samo znawem, inteligencijom i tehnikom, i to bez i jedne li~ne gre{ke, @u}ko ga je potpuno zaustavio - svedo~io je neporecivi autoritet.

Sa kapitenom reprezentacije Ivom Daneuom

teiwstvu i nije isticao kao neki atleta. Jedini, blagi, nagove{taj wegove budu}e „stra{ne levice“ i danas `ivi drugari videli su u tome da je ~esto bio zaokupqen uba-

me pred {ahovskom tablom. Mo`da bi Jugoslavija slavila Kora}a kao i Gligori}a, Ivkova i Qubojevi}a, jer je jo{ golobrad „tukao“ velemajstore, da ri|okosi de-

KARLOVA^KI VINOGRADARI VI[E VERUJU TRADICIJI NEGO SVOM MINISTARSTVU

Vina za elitne bircuze

U prizemqu starog zdawa na centralnom gradskom trgu u Sremskim Karlovcima nedavno je modernu vinoteku otvorio Dra`en \ur|i}, predstavnik nove generacije karlova~kih vinogradara i vinara, koji gradi ime na daleko ~uvenim prednostima slavnog podnebqa. Enterijer gra|evine iz 18.

tara zemqe i, po{tuju}i tradiciju, zasadili prve ~okote. Tu su podigli ku}u s podrumom i vinarijom, kapaciteta 220.000 boca godi{we, ~ija je trenutno tek tre}ina iskori{}ena. U me|uvremenu su zasadili jo{ dva hektara, a planiraju da se zaustave kad budu imali 12 do 15.

Uz ~a{u slede i lekcije iz vinske kulture

veka sa zasvo|enom tavanicom i lu~nim prolazima, gde je kadgod bila ~itaonica, ali i gostionica, s malo ma{te pretvoren je u prijatan kutak, u koji se savr{eno uklopio i elektronski sto. Po~etak rada vinoteke, druge za posledwe dve godine otvorene u centru varo{i, bio je povod za odr`avawe manifestacije “Pres vino” Dru{tva novinara Vojvodine. \ur|i}i su 2004. na karlova~kom potesu Ra{a kupili dva hek-

U izboru sorti slu{ali smo savete iskusnijih – obja{wava \ur|i}. – Bilo je dilema o tome da li smo pogre{ili ili ne. Strategija na{eg ministarstva poqoprivrede insistira na doma}im, autohtonim sortama, ali potrebne su i strane ako se te`i vrhunskim vinima. U nova dva vinograda zasadili smo i ne{to kaberne soviwona, koji }e i}i u kupa`u s kaberne franom i merloom. Za sad nemamo veliki kapacitet pa idemo na vi-

sokokvalitetna vina i biramo takve restorane u Vojvodini i Beogradu za wihov plasman. Nemamo ni ciq da sve obuhvatimo. \ur|i}i peku fla{e na 500 stepeni i na svakoj je od{tampan naziv sorte loze i logo firme, a dizajn, etikete i ~itav marketing, bez kojeg se ni u ovom posle vi{e ne mo`e, poveren je @arku Jovi}u.

– Poku{avamo da se izborimo za svoje mesto u tradicionalnom vinskom kraju, me|u ve} zna~ajnim imena – obja{wava Dra`en. – Te{ko je do}i do tr`i{ta i zato smo otvorili vinoteku, koja je ne{to izme|u prodavnice i ugostiteqskog objekta. Nude se samo na{a vina, a posetioci mogu nau~iti sve o kulturi pijewa vina i sortama koje degustiraju. Do “Gro`|ebala”, u vinogradarskoj ku}i gosti }e mo}i i da preno}e.

Na promociji \ur|i}evih vina moglo se saznati dosta i o istoriji karlova~kog vinogradarstva, kao i starovremskim metodama za osvajawe tr`i{ta. Smotra, jedan od ~uvenih vinara, na vrlo ve{t na~in je pre gotovo dva veka karlova~kim studentima koji su se {kolovali u Pe{ti i Be~u davao koju paru da u tamo{wim kr~mama tra`e wegovo vino, pri ~emu su bili kico{ki odeveni da gazda pomisli kako su kolenovi}i iz dobrostoje}ih ku}a. To bi ponavqali iz nedeqe u nedequ, sve dok birta{ ne bi pozvao Smotru i naru~io wegova “toliko tra`ena” vina.

Z. Milosavqevi}

Zalu|ivawe Amerikanaca

ran (zbog boje kose i dobi nadimak), nije iskoristio tatinu dr`avnu povlasticu koju su u`ivali svi `elezni~ari, i za x otputovao vozom na letwe ferije kod tetke u Karlovac. U gradu na ~etiri reke prvi put je video basket u praksi.

No, krenulo je @u}ka tek po porodi~noj selidbi u Beograd, sa ne-

punih 14 godina. @ude}i da se oproba osvanuo je u tada jakom BSK-u , prete~i sa wima na ~elu daleko ~uvenijeg OKK „Beograd“. Sa kakvom ma{inom za ko{eve su se suo~avali protivnici svedo~i i podatak da je na jednom od va`nih juniorskih turnira ‘56. postigao sve poene svoje ekipe, mada je od po~etaka slovio kao nagla{eno timski igra~.

Mada je u analima ko{arke i danas poznatiji po 99 ko{eva koje je ubacio {vedskom prvaku Alviku (ovaj rekord je nadma{io samo Vilt ^embrlen za jedan poen) i po nikad prema{enom proseku od 32,7 ko{eva tokom sedmogodi{weg „terorisawa“ ostalih jugoklubova, @u}ko je plenio skromno{}u i pona{awem van terena.

I danas je legendarna anegdota kako je tada igra~a belgijskog „Standarda“, voditeqka u studiju provocirala da ka`e koliko bi ubacio slobodnih bacawa od 100 poku{aja. @u}ko je odgovorio da bi najverovatnije imao 70-80 od-

sto uspe{nih poku{aja, pa je u studiju uklowen deo scenografije iza koga se ukazao ko{. Somborski deran je odgovorio na „izazov“ i od 100 „slobodwaka“ ubacio svih sto. Kao jedan od prvih jugo-sportista koji su napravili i inostranu karijeru u domovinu je doneo prvu plo~u „Bitlsa“, pa su slu{aoci Radio Beograda imali jedinstvenu priliku da za bube iz Liverpula ~uju pre gotovo celog ostalog sveta.

Legendarne su bile i „ekskurzije“ ovog apsolventa elektrotehnike u operu, koje je organizovao za drugove iz kluba i reprezentacije, ba{ kao i wegova strast za pozori{tem, koja mu je i do{la glave. @ure}i na beogradsku premijeru „Kose“ Ateqea 212 sa jedne od utakmice u Sarajevu, Kora} je poginuo u saobra}ajnoj nesre}i kod Sokoca. Zemqa je ostala u {oku, a Beograd se dostojno oprostio od nepogre{ivog strelca sahraniv{i ga kao prvog sportistu u Aleju velikana. Upu}eni ka`u da je broj prisutnih prijateqa, po{tovalaca i obo`avalaca na @u}kovoj sahrani bio neprevazi|en sve do Titove i sahrane Zorana \in|i}a.

Mili} Miqenovi}

IZ SUBOTI^KE MINI-JUGOSLAVIJE I SUTRA KRE]E TITOVA [TAFETA

Nostalgi~ari u generalskim uniformama Pre neki dan je u Ba~kom Gra~acu, selu kod Oxaka osnovana {esta mini-Jugoslavija na teritoriji Srbije, ali je i daqe najprometnija ona koju je pre osam godina utemeqio u suboti~kom nasequ Aleksandrovo Bla{ko Gabri}. Naj`ivqe je u maju, jer se zaista ima dosta povoda za sve~arewe, od Praznik rada do Dana pobede i Mladosti. Na jarbolu visoko podignute s obe strane kapije po dve zastave jugoslovenska trobojka sa zvezdom petokrakom i tik uz wu radni~ki barjka sa srpom i ~eki}em, simbolom samoupravqawa, koji mnogi ni danas nisu pre`alili.

A drug Gabri}, kako insistira da ga tituli{emo, metalski je radnik, nekad gastabajter, jedan od osniva~a Matice iseqenika Jugoslavije i predsednik Udru`ewa gra|ana „Jugolend“. Na ~etiri hektara porodi~nog imawa rekonstruisao je u minijaturi SFRJ, od Triglava do \ev|elije. Planine je pravio na ba~koj ravnici, dovoze}i hiqade kubika zemqe i od we napravio planinske masive, me|u kojima se isti~u Triglav i Karpati. Oblikovao je i Jadransko more, potom vodu bojio u plavo, a verno reqefno prikazao i sve republike i pokrajine. Napravio je i drumove, a autoput Bratstvo i Jedinstvo produ`io do makedonske granice s Gr~kom.

Znamenita mesta Titove vladavine obele`io je posebnim panoima na kojima su slike i govori Jo-

„Dru`e Tito mi ti se kunemo“ umesto „Svedbenog mar{a“

sipa Broza. Du` saobra}ajnica su i mar{alovi fotosi sa belosvetskih putovawa. Tamo gde treba da je prestonica ogromna je bina s koje se jugonostalgi~ari 1. maja praznika i Dana mladosti obra}aju naciji umesto Tita. Odatle }e i sutra krenuti {tafeta do Ku}e cve}a. Sa ove bine mladi kazuju svoje sudbonosno „da“, uz prstewe ispleteno od raznobojnih trava koje rastu „{irom Juoslavije“.

Lane se ven~ao i par intelektualaca. Ona Rumunka, on Slovak.

Ove godine bi}e vi{e ven~awa uz zavet do`ivotnom predsedniku i pesmu „Dru`e Tito mi ti se kunemo“.

Okupqaju se nostalgi~ara iz svih biv{ih jugoslovenskih republika, ali i Australije, Kanade i

mnogih evropskih zemaqa. Sti`u mnogi u uniformama, od obi~nih vojni~kih, pa do generalskih i admiralskih. Ali ima i radni~kih kombinezona, plavih pilotskih, {oferskih i po{tarskih odela.

Na kajkavskom, ekavskom, ~akavskom, makedonskom slova~kom i drugim jezicima i nare~jima svi se sla`u „takav se ne ra|a vi{e“.

Aron ^onka iz Kikinde ka`e: „Tito mi je omogu}io da pristojno `ivim i ot{kolujem troje dece, dva doktora nauka. Hvala mu i ve~na mu slava“. A Janez Drnov{ek iz Maribora: „Kod Tita sam mogao mirno spavati. Bilo je reda, rada, discipline, posebno bratstva i jedinstva. Danas tog vi{e nema. Ratni vihor sve razorio.“ R. Kova~evi}

U BE^EJSKU GALERIJU SLETELI LEPTIRI OD HRVATSKE DO AMAZONIJE

Samit bra}e po krilima Posredstvom beogradskog Udru`ewu za za{titu stani{ta i odr`ivi razvoj „HabiProt“, i Be~ej se ukqu~io u obele`avawe Me|unarodnog dana biodiverziteta, pa je u mesnoj galeriji „Krug“ foto-izlo`ba „Leptiri“, realizovana uz podr{ku ambasade Holandije, zavr{ila turneju po Srbiji.

- Procewujemo da je izlo`bu videlo preko 30.000 qudi, od ~ega veliki broj mladih, koji i jesu bili na{a ciqna grupa, jer `elimo poka`emo svu lepotu tih divnih stvorewa i pro{irimo krug zainteresovanih za wihovo prou~avawe. Zato smo i formili organizaciju Za{tita leptira Srbije – obja{wava sekretar „HabiProta“ Sr|an Ga`evi}.

Od ~oveka nema ve}eg predatora Posetioci mogu da vide 60 fotografija 32 autora iz Srbije, Nema~ke, Slova~Stare Pazove, Subotice... Dru{tvo im prake, Slovenije, Francuske i Holandije. Preve „bra}a po krilima“ iz Makedonije, Hrte`no su to reprezentativni primerci lepvatske i Crne Gore, zatim Nema~ke i [patira iz raznih krajeva na{e zemqe, od Go~a, nije, ali tropskih krajeva Amazonije, BaliZlatibora, Kosmaja, Stare planine, Fruja, Zapadne Papue, Ekvadora, Meksika, Taj{ke gore, preko rezervata Deliblatska pelanda... {~ara, Zasavica, Caraka bara, pa do prede- Sve je po~elo objavqivawem konkursa la oko E~ke, Kleka, Kr~edina, Novog Sada, putem Interneta i, iskren da budem, nismo

o~ekivali veliki odziv. Me|utim, ~etrdeset fotografa nas je, prosto, zatrpalo svojim radovima, pa smo morali da izaberemo najboqe – ka`e selektor Ivan Pan~i}.

Posetioci sve~anog otvarawa u „Krugu“ bili su privilegovani i izuzetnom video prezentacijom drugog po veli~ini reda insekata, prepoznatqivih po dva para membranastih krila.

- Priroda je svoje bezgrani~ne mo}i iskazala ba{ na leptirima, obdariv{i ih `ivopisnim bojama i neponovqivim {arama, koje nisu plod pigmenata, ve} prelamawa svetlosti. Italija je s 264 vrste najbogatija evropska zemqa, Velika Britanija ih ima 230, a Srbija 193.

Ima ih dnevnih i no}nih, vek im je razlikuje ~it od vrste do vrste, ali u proseku `ive mesec dana. Sve ih je mawe i mawe, jer imaju mnogo neprijateqa, od pauka, gu{tera i drugih insekata, preko ptica do najve}eg neprijateqa ~oveka, koji im svakodnevno uni{tava stani{ta – vajka se \uri} \uri}, predsedavaju}i Izvr{nog odbora „HabiProt“.

V. Jankov

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak24.maj2010.

15

OTVORENO PRVENSTVO FRANCUSKE – ROLAN GAROS

Janko u~estvovao 76 minuta Sedmi nastup Janka Tipsarevi}a na Roland Garosu trajao je svega 76 minuta.Toliko je bilo potrebno 70. teniseru sveta, Kolumbijcu Alehandru Faqeu, da pobedi na{eg tenisera u prvom kolu drugog gren slema sezone. Bilo je glatkih 3:0 za Faqea 6:1, 6:2, 6:3.

Ovaj rezultat o~igledno upu}uje na to da Tipsarevi} nikako ne uspeva da se oporavi od povrede, koja ga prati jo{ od marta meseca.Tada je, u Indijan Velsu, Tipsarevi} (41. ATP) predao me~ prvog kola Holan|aninu Timu De Bakeru i do danas nije uspeo da ostvari pobedu na ATP turu, a nekoliko turnira je i presko~io. Posle poraza u prvom kolu Majamija od Filipa Pe~nera

i Rima od @eremija [ardija, usledio je i ovaj u Parizu, protiv levorukog Kolumbijca, koji nikada u karijeri nije pro{ao drugo kolo na RG. Tamo }e ga, po svemu sude}i, ~ekati branilac titule i prvi teniser sveta Roxer Federer, koji pre toga mora da pobedi svog rivala u prvom kolu, 71. tenisera na ATP listi, Australijanca Pitera Lu~aka.

Svaki drugi poen, koji je Faqo osvojio protiv Tipsarevi}a bio je - viner. Ukupno, 44 puta na{ teniser nije uspevao da vrati protivnikov udarac i to dovoqno govori o odnosu snaga na terenu.

Pro{le sezone Tipsarevi} je igrao u tre}em kolu, gde je predao me~ Endiju Mareju u drugom

setu. Ujedno, to je Beogra|aninu najboqi rezultat na Rolan Garosu, a isti je postigao jo{ 2007. godine, kada ga je u tre}em kolu pobedio @ulijen Beneto. ^etvrti put u sedam nastupa Janko je ispao u prvom kolu Rolan Garosa (2004, 2006, 2008, 2010). Srbija je tako ostala sa dva predstavnika u mu{kom singlu. Tre}i nosilac Novak \okovi} u prvom kolu igra protiv Kazahstanca Jevgenija Koroqeva, a Viktor Troicki za rivala ima Tomija Robreda.

Rezultati 1. kola - mu{karci: Soderling - Rekuder 3:0 (6:0, 6:2, 6:3), ^ili} - Melo 3:1 (6:1, 3:6, 6:3, 6:1), Ju`wi - Prise`ni 3:0 (6:1, 6:0, 6:4), Baker - Pasijens 3:1 (6:4, 5:7, 6:4, 6:3), Faqa - Tipsarevi} 3:0 (6:1, 6:2, 6:3), Masu -

DMITAR MAJSTOROVI], PREDSEDNIK STK BANAT

O nama }e se tek ~uti i pri~ati Kad je nekom sport u krvi, kada zna da prepozna pravi kvalitet, a i kada ima i sluha za bitne stvari u `ivotu, onda nije ni ~udo da se istaknuti zrewaninski privrednik odli~no sna|e u ulozi predsednika sportskog kolektiva ~ije se ime sa pijatetom izgovara u gradu na Begeju.

E,takav je Dmitar Majstorovi}, alfa i omega stonoteniskog kluba Banat. Na svojoj rodnoj Zlatici prvi put se upoznao sa stolom i reketima i od tada ovaj atraktivan sport te~e kroz vene snala`qivog Majstora, kako ga od milo{te zovu u sportskim krugovima. Koliko je to izra`eno govori i ~iwenica da su i wegovi sinovi, Slobodan i Ilija, upoznali lopticu i to gle ~uda- celuloidnu. Svaki potez ovog ambicioznog predsednika je kao potez u {ahu koji je, ina~e, Dmitrova druga qubav, pa nije sporno to {to je klub koji

uspe{na sezona, o~ekivali smo ulazak u plej – of, a sve ostalo {to smo napravili je stvarno fantasti~no. Ne zameram ni{ta igra~ima, to su mladi, kvaliteni qudi i pravi profesionalci, sad nismo imali ni sre}e, ali se to nekako vrati u `ivotu. z Odmah posle finala napravili ste plan sa saradnicima kako da titula do|e u grad na Begeju?

- Dobro ste informisani.Ve} smo postigli dogovor sa biv{im ~lanom Vojvodine Uro{em Gordi}em da poti{e ugovor i zvani~no je ~lan Banata.Ali to nije kraj , u opticaju jer i mladi Savi}. Ugovore }emo potpisati sa Markom Petkovim, \or|em Bor~i}em, a iz Stenesa }emo prekomandovati Iliju Majstorovi}a. Vama mogu ekskluzivno da ka`em da sam u pregovorima sa jednim Kinezom, ime ne}u

gowu, kojima se ovom prilikom zahvaqujem na svemu. Do{li smo do velikog finala, {to je izvanredan uspeh, ali im postavqam i novi ciq, a to je {ampionska titula. [to se ti~e sredstava, za realno bitisawe ova tri kluba potrebno je oko 5.000.000 dinara, {to svakako nije mala cifra. Od Sportskog saveza op{tine Zrewanin dobijamo petinu potrebnog novca, oko 200.000 dinara klub zaradi organizuju}i turnire, a sve ostalo su moja li~na sredstva i pomo} mojih poslovnih partnera na ~emu im veliko hvala. z Mu{ka ekipa je osvojila vice{ampionsku titulu, devojke su ispale iz Superlige, a Stenes je postao stabilan superliga{. Kakvi su vam planovi za slede}u sezonu?

- Mu{ka ekipa Banata }e imati zadatak da osvoji titulu,

Janko Tipsarevi}

Fowini 2:3 (1:6, 6:3, 6:2, 3:6, 3:6), Garsija-Lopez - [itler 3:0 (7:5, 6:4, 6:2), Montawes - Galvani 3:0 (6:3, 6:3, 6:3), Beneto - Gulbis predaja (6:4, 6:2, 1:0) @ene: Kuzwecova - Kirstea 2:0 (6:3, 6:1),

Petkovi} - Vesnina 2:1 (4:6, 6:1, 6:4), [ipers - Johanson 2:0 (6:2, 6:4), Cibulkova - Ivanova 2:0 (6:2, 6:0), Lep~enko - Mekhejl 2:0 (7:6, 6:3), Dulko - Azarenka 2:0 (6:1, 6:2), Martinez - Amanmurad

0:2 (2:6, 4:6), Kirilenko - Sprem 2:0 (7:6, 6:4), Rezai - El Tabakh 2:0 (6:1, 6:1), Peneta - Koethavong 2:0 (6:2, 6:2), Meusurburg Forstajn 2:0 (7:6, 6:3), Larson Sevastova 2:0 (6:2, 6:2).

IN\IJSKI @ELEZNI^AR NA KRAJU SEZONE

Dobro je, moglo je i boqe Debitantsku sezonu u Prvoj B ligi Srbije ko{arka{i @elezni~ara su zavr{ili na {estom mestu (14 pobeda i 12 poraza), {to je do sada najve}i uspeh u ~etrdesetgodi{woj istoriji kluba. Istina, predsednik Zdravko Stri~i}, wegovi saradnici i igra~i( Vladimir Joji}, Dra{ko Ivani{, Slobodan Gugleta, Mirko Novakovi}, Dragan Jerkovi}, Bogdan Mihajlovi}, Mladen \uri}, Milan Perovi}, Milan

dobro smo se pripremili za po~etak prvenstva i solidno startovali. Nakon minimalnog poraza na premijeri u Vrawu sastavili smo tri uzastopne pobede, nadigrali smo Vizuru Smederevo u gostima pa su, razumqivo, ambicije znatno porasle. Na`alost, kasnije smo izgubili od Vojvodine, Partizana i Juga, tri me~a pred vernim simpatizerima, pa smo pokvarili plasman na tabeli. Zapravo, dospeli smo u opasnu zonu pa smo po-

Pobede na kraju prvenstva protiv tre}eplasirane Vizure Smederevo, drugoplasirane Crnokose i prvaka Superfunda dokaz su da su ko{arka{i @elezni~ara mogli da ostvare i boqi plasman, a po{to je tim sastavqen od iskusnih i nekoliko mladih ko{arka{a veruje se da }e ve} u narednom prvenstvu konkurisati za kvalitetniju ligu.

- Potencijala ima, ~iwenice da smo kada sam preuzeo in|ijsku

In|ijski i rije~ki ko{arka{i dobro sara|uju

Gruji}, Boris [i{kovi}, Andrej Petrovi}, Vukan @ivkovi} i Nenad Opsenica) su pri`eqkivali mesto u vrhu tabele, pa i borbu za plasman u vi{i rang takmi~ewa,

segli u tom trenutku, kada je ve} po~ela druga etapa prvenstva, za jedinim mogu}im re{ewem. Anga`ovali smo trenera Ivana Smiqani}a i stigli su boqi rezulta-

Dobra saradwa s Rije~anima Takmi~arsku sezonu ko{arka{i @elezni~ara su za~inili sa dve me|unarodne utakmice. Igrali su protiv Torpeda iz Rijeke, sada superliga{a Hrvatske, najpre jesenas u gostima a nedavno na doma}em terenu. Saradwa dva kluba i odigravawe prijateqskih susreta nastavi}e se najverovatnije i slede}e sezone. ali su, svesni pote{ko}a u prvom delu prvenstva i nekoliko neo~ekivanih poraza, na kraju prezadovoqnim kona~nim plasmanom.

- Ponovnim anga`ovawem iskusnog trenera Zorana Sretenovi}a

ti, a tribine hale su u fini{u prvenstva ponovo bile solidno popuwene - ka`e ~lan uprave @elezni~ara zadu`en za brigu o igra~ima i saradwu sa stru~nim {tabom Vladimir B. Jovanovi}.

ekipu nanizali pet uzastopnih pobeda i da smo igrali najboqu odbranu u ligi, zapravo primili najmawe ko{eva, to nedvosmisleno potvr|uju. Voqan sam da produ`im saradwu, ali o svemu tek treba da razgovaramo. Ukoliko padne dogovor upravi kluba }u predo~iti plan rada za narednu sezonu i profil igra~a koje treba dovesti.

Naravno, dosta toga zavisi od ambicija kluba. Za sada treniram sa mla|im igra~ima, prvotimci su ve} na odmoru pa mogu re}i da i me|u wima ima perspektivnih pojedinaca. Uostalom, Baki} i ]erani} su ve} bili na spisku prvotimaca tokom minule sezone - istakao je trener Ivan Smiqani}.

Da. Vi}enti}

NBA LIGA

Boston na pragu finala Dmitar Majstorovi} i Zoran Kalini}

on vodi jedini u Zrewaninu koji se ove sezone borio za {ampionsku titulu.

- Osvojili smo vice{ampiosku titulu, Zvezda je imala kvalitetniji sastav, ali se ne}u smiriti dok u Banat i Zrewanin ne donesemo pehar namewen najboqem timu u dr`avi. Ako Bog da to }e se dogoditi slede}e sezone – uverqiv je Majstorovi} – Nijanse su odlu~ivale u ovom finalu, moje mi{qewe je da smo mi ispustili priliku u prvom me~u, a i majstorici smo propustili veliku {ansu. Ne tugujemo, jer imamo ekipu koja }e slede}e godine igrati u finalu, sve ostalo li~no }u smatrati neuspehom. Iza nas je i te kako

spomiwati, ali je jasno da je to igra~ koji ne}e imati takmaca u doma}oj ligi, a ujedno }e raditi i kao trener u na{em klubu. z Za{to ste pristali pre tri godine da preuzmete funkciju predsednika kluba i koliko je realno potrebno novca za normalno funkcionisawe STK Banat, mu{ke i `enske ekipe i Stenesa?

- Pristao sam jer niko nije hteo da se prihvati funkcije(smeh). [alim se, qubav prema stonom tenisu bila je presudna, ali i ~iwenica da volim izazove. Napravili smo ozbiqan plan i program, imamo odli~ne trenere, Zorana Muli}a, @arka Zaki}a i Slobodana Lu-

`enska da izbori povratak u elitu, a Stenes da izbaci jo{ nekog mladog stonotenisera, a igra}e u sastavu Smiqi}, Lugowa, Vladimir Bor~i} i Zaki}.

To su nam prioriteti, me|utim, definitivan prelazak u halu sportova Medison omugu}uje nam da osnujemo {kolu stonog tenisa, kao i vi{e prostora da organizujemo ligu rekreativaca i napravimo ekspanziju profesionalnog i rekreativnog stonog tenisa. Ovo je tek po~etak, Zrewanin }e jo{ dugo biti centar odli~nog stonog tenisa, a za Banat }e se tek ~uti u Srbiji - optimista je prvi ~ovek Banata Dmitar Majstorovi}.

N. Jowev

Pri rezultatu 75:47 u tre}oj ~etvrtini Boston Garden ustao je na noge i po~elo se sa skandirawem: "Bring LA! Bring LA!" Boston je i tre}i put demolirao Orlando u finalu Istoka i poslao magi~ne tamo odakle nijedna magija nije nikome pomogla u istoriji NBA lige. Niko se nije oporavio od 0-3 u plej-of seriji do ~etiri pobede.

U tre}em me~u Bostona i Orlanda, prvom u domu Seltiksa, bilo je 94:71, tako da su Kevin Garnet, Rej Alen, Pol Pirs, Ra`on Rondo, Glen Dejvis i ostali samo na korak od velikog finala, u kojem su igrali pre dve sezone i u kojem su pobedili najve}e rivale, Los An|eles Lejkerse sa 4:2.

Upravo tog protivnika `ele navija~i Bostona, a po svemu sude-

Rej Alen (Boston) zakucava

}i }e ga i dobiti, jer Lejkersi u finalu Zapada vode sa 2:0 protiv Finiks Sansa. Tre}i me~ je u nedequ kasno uve~e po na{em vremenu, a trebalo bi ista}i i da Lejkersi imaju skor 41-1 kada bi dobili prva dva me~a serije.

Pol Pirs ubacio je 16 poena u prvoj ~etvrtini, koja je zavr{ena rezultatom 27:12 za Boston. Posle je mogao da se odmori i pusti Ronda i Dejvisa da se igraju sa ekipom, koja je u finale Istoka stigla sa skorom 8-0 u prve dve runde i prosekom od 101 poena po me~u.

U tri susreta, Boston je spustio Dvajta Hauarda, Vinsa Kartera, Ra{arda Luisa i ostale na svega 83.7 poena po me~u i to je bilo to od magi~nih ove sezone... Naredni me~ igra se u Bostonu.

ponedeqak24.maj2010.

SPORT

c m y

16

DNEVNIK

Muriwova posledwa crno-plava pobeda

Milito, Zaneti i Kambijaso slave titulu

HAVIJER ZANETI, KAPITEN INTERA

^estitam, oterali ste Muriwa Posle 16 sezona u plavo-crnom dresu, kapiten i `iva legenda Intera Havijer Zaneti do`iveo je da bude {ampion Evrope.

Uradio je to sa @oze Muriwom, a nije mu polazilo za rukom sa Luisom Suarezom, Rojom Hoxsonom, Lu}anom Kastelinijem, Lui|i Simonijem, Mir~eom Lu~eskom, opet sa Kastelinijem i Hoxsonom, pa Mar~elom Lipijem, Markom Tardelijem, Ektorom Raulom Kuperom, Koradom Verdelijem, Albertom Zakeronijem, Robertom Man}inijem.

Posle pobede nad Bajernom (2:0) na Santijago Bernabeu stadionu u Madridu, Muriwo je izjavio da mu je to bila posledwa utakmica u Interu i da }e najverovatnije pre}i u Real Madrid.

@oze Muriwo je najavio da }e oti}i iz Intera u ve~eri u kojoj je klubu doneo i tre}i trofej u sezoni iz snova. Posle osvajawa Kupa i prvenstva Italije, Inter je postao i prvak Evrope. U madridskom finalu, nerazuri su golovima Dijega Milita pobedili Bajern iz Minhena (2:0) i postali {ampioni Evrope prvi put od 1965. godine. To je Interu tre}a kruna.

Sli~no kao 2004. godine, kada je odmah posle pobede u finalu L[ sa Portom, a nad Monakom (3:0), najavio da odlazi

dana slobodno i donesem odluku o mojoj budu}nosti - rekao je Muriwo, koga su kamere uhvatile sa o~ima punim suza nakon posledweg zvi`duka Hauarda Veba na prepunom Santijago Bernabeu.

- Priznajem da sam plakao na kraju utakmice, jer me je savladala tuga. To mi je bio posledwi dan u Interu - dodao je Muriwo.Osvojili smo sve, nema vi{e od ovoga. Uzeli smo oba trofeja u Italiji i Ligu {ampiona i ti trofeji su mnogo va`niji od titule klupskog prvaka sveta i onog u Superkupu Evrope.

- Ko zna... Mo`da se sutra probudim i u sebi osetim da `elim da osvojim tre}i uzastopni Skudeto - rekao je on i tako ostavio jedan procenat mogu}nosti da ipak ostane u Interu, {to bi za navija~e ovog kluba zna~ilo kao osvajawe ~etvrtog trofeja u sezoni, kakvu im niko do sada nije priredio.

Muriwo je kratko odgovorio kriti~arima, koji apostrofiraju ~iwenicu da je Inter postao prvi klub u istoriji koji je osvojio titulu prvaka Evrope, a da u start-

fudbalu ~etiri mesta u Ligi {ampiona za sezonu 2011/2012, tako da je sada na svim ekipama Serije A da budu boqe naredne sezone u Ligi {ampiona i izbegnu mogu}nost da ih ekipe Bundeslige prestignu po koeficijentu.

Da se oti{lo na penal rulet, pa ~ak i da je na wemu Inter bio boqi, Bajern bi Nema~koj doneo ~etvrto mesto u Ligi {ampiona, na ra~un Italije. Ironi~no, ~ovek koga su italijanski novinari progonili od dana kada je do{ao u Inter na kraju je dobio jednu

nih 11 u finalu nije imao nijednog igra~a iz zemqe iz koje poti~e.

- Istina je da je ovo veoma italijanski tim i da smo svi ponosni {to smo u Madridu, protiv nema~ke ekipe, predstavqali italijanski fudbal - rekao je Muriwo, koji je pre utakmice izjavio da veruje da }e pola Italije - navijati za Bajern.

Bilo kako bilo, Inter je pobedom u 90 minuta nad Bajernom odbranio italijanskom

od najva`nijih bitaka za fudbal u Italiji.

- Pretpostavqam da me ne}e boqe tretirati ni u [paniji, ali to je novi izazov za mene.

Italija danas mo`e da ka`e da je zvani~ni {ampion sveta na reprezentativnom nivou i prvak Evrope na klupskom nivou. Ponosan sam na tu ~iwenicu - u svom stilu je govorio Muriwo, koji sa ^elsijem nije uspeo da postane {ampion Evrope.

Tim povodom Zaneti je rekao: - To je wegova (Muriwov) li~na odluka. Mislim da mu je bilo dosta `ivota u Italiji, jer je ovde imao previ{e neprijateqa - rekao je Zaneti i apostrofirao sve one koji su tokom prethodne dve sezone osporavali Portugalca i ulazili u verbalne sukobe sa wim.

Mo`da je i Muriwo gre{io utoliko {to je svaki sukob prihvatio i svojski se trudio da nikome ne ostane du`an, ali on je takav... Zato se mo`da i nije sna{ao sa temperamentim i ~esto teatralnim Italijanima.

- Mi, koji ostajemo u Interu, mo`emo samo da ka`emo dovi|ewa velikom ~oveku i velikom treneru - istakao je Zaneti.

Finale Lige {ampiona sa Bajernom bio je 700. me~ Zanetija za Inter.

PO PISAWU „MARKE”

Perez i Muriwo se dogovorili „Marka“ nije ~asila ~asa i ve} je objavila vest u kojem tvrdi da }e Real Madrid i Muriwo u utorak ili sredu potpisati ~etvorogodi{wi ugovor, po kojem }e Portugalac zara|ivati ne{to vi{e od deset miliona evra po sezoni.

To nije vi{e od onoga {to Muriwo zara|uje u Interu, sa kojim ga ugovor ve`e jo{ tri sezone. Muriwo se nije vratio sa ekipom Intera u Milan, gde je igra~ima prire|en spektakularan do~ek. „Marka“ tvrdi da je on ostao u Madridu, gde je pri~ao sa predsednikom Reala Florentinom Perezom.

List, koji otvoreno favorizuje Real Madrid, navodi da }e Muriwo biti predstavqen navija~ima u petak. „Marka“ zna i ko }e biti prvo poja~awe Muriwovog Reala - ]avi Martinez iz Atletik Bilbaoa.

DEJAN STANKOVI], KAPITEN SRBIJE:

Miha, do|i u Inter

Mo`da predsednik Intera Masimo Morati ima dilemu kada razmi{qa o tome ko bi mogao da nasledi @ozea Muriwa na mestu trenera. Dejan Stankovi} nema.

- Dr`im pal~eve da to bude Mihajlovi} - rekao je Stankovi}, koji je jedan u nizu zagovornika ideje da bi upravo Miha mogao da nasledi Muriwa i preuzme veliku obavezu da na-

Dejan Stankovi}

- Kako da ne bih voleo da Sini{a do|e u Inter? On mi je kao brat i ~ujemo se svaka tri, ~etiri dana - izjavio je kapiten reprezentacije Srbije posle madridskog finala Lige {ampiona.

Malo po zavr{etku finala, Muriwo je priznao da mu je to bio posledwi me~ u Interu i da razmi{qa o prelasku u Real Madrid.

redne sezone brani sva tri trofeja: Kup, Seriju A i Ligu {ampiona Mihajlovi} i Stankovi} igrali su zajedno za Lacio, a potom su u paketu pre{li u Inter, gde je Mihajlovi} u me|uvremenu zavr{io igra~ku i zapo~eo trenersku karijeru, kao asistent Robertu Man}iniju.

@oze Muriwo s peharom u Madridu

u ^elsi, tako je i u subotu uve~e Muriwo izjavio: - Niko iz Real Madrida nije pri~ao sa mnom, niti imam dil’ sa wima, ali ovo je moj posledwi dan u Interu.

Dakle, to je to od @ozea u Milanu. Dve sezone, ~etiri trofeja i prva „tripleta“ u istoriji kluba.

- Real je jedini klub koji mo`e da me pokrene i pru`i mi novi izazov. Ali, zadr`avam pravo da uzmem nekoliko

I taman kada ~ovek pomisli da je Portugalac zaista zavr{io sa sada{wim klubom, on se nadove`e ne~im specijalnim.

- @elim da osvojim titulu i u tre}oj najve}oj fudbalskoj zemqi. Uradio sam to u Engleskoj i Italiji, red je na [paniju. Tako|e, `elim da osvojim Ligu {ampiona sa tri razli~ita kluba, {to niko nije uradio - objasnio je Muriwo motive da preuzme Real Madrid, ali.

Van Gal nije qut - Bila je ovo sjajna sezona za nas i ~ast mi je bila da vodim ove momke - izjavio trener Bajerna Van Gal posle poraza od Intera.

Finale Lige {ampiona izme|u Bajerna i Intera donelo je i duel dva trenera koji se nekada zajedno radili. @oze Muriwo bio je pomo}nik Van Galu u Barseloni od 1997. do 2000. godine.

Iako ga je nadma{io wegov u~enik, u~iteq Van Gal izjavio je da je zadovoqan sezonom u kojoj je uspeo da osvoji nema~ko prvenstvo i Kup, ali ne i da tome doda najvredniji evropski klupski trofej.

- Posle utakmice sam ~estitao i zagrlio svakog od svojih igra~a. Bila je ovo velika sezona za nas i ~ast mi je bila voditi te momke. Isto tako, odigrali su odli~nu finalnu utakmicu i ne mogu da budem qut kada izgubimo na ovakav

Roben i Van Gal

na~in - rekao je holandski stru~wak.

Van Gal je ~estitao i Muriwu.

- Ose}am radost zbog Muriwa. Znamo se jako dobro, radili smo zajedno i mogu re}i da je osvojio ovaj veliki naslov u svom stilu - rekao je Van Gal. Holan|anin, koji je u svojoj karijeri osvajao Ligu {ampiona, Kup UEFA, Interkontinentalni kup, te titule prvaka u Nema~koj, [paniji i Holandiji, odbacio je naga|awa da bi madridsko finale mo`da bilo druga~ije da je u sastav Bajerna mogao uvrstiti Franka Riberija.

- Ne}u tra`iti alibije, niti imam pravo na wih. Igrali smo bez Riberija i protiv Juventusa i protiv Liona, pa smo slavili. Mo`da je nedostajao deli} kreacije u na{oj igri koju bi doneo Riberi, ali to nije razlog poraza - stoi~ki je podnio poraz Van Gal.

ZA USPEH U JU@NOJ AFRICI

FSS odre{io kesu Svaki reprezentativac Srbije dobi}e dodatnih 200.000 dolara ukoliko se u Ju`noj Africi budu domogli polufinala. Za eventualnu titulu svaki igra~ dobi}e po - pola miliona dolara.

To je dogovoreno jo{ u martu, pre prijateqskog me~a sa Al`irom, na vreme, da ne bude ni{ta sporno kada se po|e na put.

Upravo su premije bile inicijalna kapisla za eksplozije u timovima Jugoslavije i Srbije i Crne Gore na prethodna dva Mundijala.

Dogovoreno je da od ukupne sume, koju }e FIFA uplatiti na ra~un FSS, a koja iznosi deset miliona dolara, igra~ima pripadne ~etiri miliona. U zavisnosti od broja odigranih utakmica i minuta`e, ~etiri miliona dolara bi}e podeqeni igra~ima za samo u~e{}e na Svetskom prvenstvu, odnosno prve tri utakmice u grupi.

Ukoliko Srbija izbori plasman u osminu finala, premije }e rasti. ^etvrtina od ukupne premije FIFA za plasman u osminu finala, a potom i ~etvrtfinale, bi}e prosle|ena igra~ima, a svaki pojedinac dobi}e 200.000 dolara ukoliko ekipa u|e me|u ~etiri najboqe na svetu.

Reprezentacija Srbije

Za kraj, svakom igra~u pripa{}e jo{ 500.000 dolara ukoliko Srbija postane prvak sveta.

Nemci su svoje igra~e premirali sa po 250.000 dolara za ostvareni plasman na SP, a reprezen-

trofej na prvom turniru ove vrste u ^ikagu. Jeremi}ev pogodak bu~no je proslavilo nekoliko hiqada navija~a Zvezde.

Posle dodele pehara, igra~i i navija~i proslavili su drugi trofej u sezoni. Prvo poluvreme pripalo je Pari`anima, koji su imali vi{e od igre, pet udaraca

ali su se povratkom igra~a na teren stvari bitno izmenile.Za to je najzaslu`niji Zumana Kamara, koji je u 55. minutu dobio direktan crveni karton za pogibeqan start. Nije bilo potrebno dugo Zvezdi da zapreti.Jeremi} je u 58. minutu imao praznu mre`u, dobro je {utirao, ali je Marko Sa-

Fudbaleri Zvezde slave trijumf u ^ikagu

SUPERLIGA[KI ASOVI NA SAJMU FUDBALA: Dru`ewe sa asovima Jelen superlige Srbije - Draganom Mr|om iz Vojvodine, Pavlom Ninkovim iz Crvena zvezda, Brankom Lazarevi}em i Bojanom [aranovim iz OFK Beograda uprili~eno je u okviru Sajma fudbala, u organizaciji Zajednice fudbalskih klubova i Jelen piva.

Kao uspomenu sa ovog dru`ewa, uz fotografisawe, qubiteqi fudbala dobili su majicu sa autogramima nekog od asova iz na{eg najelitnijeg fudbalskog takmi~ewa.

Srem - Novi Pazar 0:3 (0:1) SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 150, sudija: Luki} (Beograd). Strelci: Stanojlovi} u 36. Stojanovi} u 55. i Pavlovi} u 76. minutu (iz penala). @uti kartoni: B. Nikoli}, M. Nikoli}, Jovanovi} (Srem), a Stojanovi} (Novi Pazar).

SREM: Raji} 6, Tatomirovi} 6, B. Nikoli} 5, Stanojevi} 6, Soviq 6, Milo{evi} 6 (Vukmir 6), M. Nikoli} 6, Kaizi 6, Zec 6, Vuka{inovi} 5, @ivkovi} 5 (Jovanovi} 6).

NOVI PAZAR: Joki} 7, Jovanovi} 7, Milinkovi} 8, \akovac 7, @ikovi} 7, ]irka 8, Stanojlovi} 8 (Pavlovi}), Samidovi} 7,

Stojanovi} 7, Nedeqkovi} 8 (Nicovi}), Keca 7.

Gosti su zaslu`eno trijumfovali i revijom lepih golova ponizili ekipu sa Save. Mitrov~ani su samo u po~etku ovog me~a imali dve izgledne prilike, da bi u 36. minutu iz brzog kontranapada Stanojlovi} solo prodorom doneo prvu radost gostima. U nastavku Novopazarci su zaigrali jo{ boqe i sa dva efektna gola ubedqivo trijumfovali. Najpre je u 55. minutu Stojanovi} iskoristio gre{ku doma}e odbrane, a u 76. minutu Jovanovi} je skrivio penal, a sigurni realizator bio je Igor Pavlovi}.

R. Artukov

Srem - Novi Pazar Kolubara - Banat Sloga (K) - Radni~ki (S) Mladost (L) - Zemun ^SK Pivara - In|ija Novi Sad - Proleter Mladost (A) - Be`anija Teleoptik - Sevojno Point Radni~ki (N) - Dinamo

tativci Ju`ne Afrike }e za svaki postignuti gol podeliti 132.000 dolara.

Zvezda osvojila trofej

vene zvezde Sa{a Stamenkovi} uhvatio {ut @ana Udea Morisa, a potom je Milan Jeremi} sigurno izveo penal i doneo Zvezdi

Hladan tu{ kraj Save

PRVA LIGA SRBIJE

ME\UNARODNI TURNIR U ^IKAGU

Crvena zvezda je zavr{ila sezonu sa dva trofeja! Posle osvojenog Kupa Srbije, crveno-beli su osvojili i jak turnir u ^ikagu.

U finalu, posle 1:1 u 90 minuta, Zvezda je boqe izvodila penale od Pari Sen @ermena 7:6.Strelci su bili sigurni do sedme serije, kada je golman Cr-

17

ponedeqak24.maj2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

ka golu, ali ne i {anse iz kojih bi savladali Stamenkovi}a. Do odmora Zvezda nije uspevala ozbiqnije da naudi Edelu Apuli,

ra uspeo da se podmetne izme|u lopte i mre`e. Stomakom je zaustavio Jeremi}ev {ut i spre~io vo|stvo tima Ratka Dostani}a.

Golman crveno-belih Stamenkovi} u drugom delu igre imao je mawe posla, a udarce kao {to je bio onaj Gijoma Oroa u 63. minutu krotio je sa lako}om.Zvezda je povela u 73. minutu, kada se Kadu stu{tio ka Apuli, ~uvar mre`e francuskog tima izba~en je driblingom i Brazilac je rutinski poslao loptu u mre`u za 1:0.Tek tada razigrao se Mateja Ke`man u dresu Pari Sen @ermena, probao je biv{i napada~ Partizana da prevari Stamenkovi}a u 75. minutu, ali nije uspeo.Penala ne bi bilo da Jeremi} nije napravio gre{ku i to u sudijskoj nadoknadi. Neve{to je poku{ao da doda loptu saigra~u ispred u blizini svog gola, ali je dodao do Sere, koji je imao vremena da se namesti i onda sa ivice {esnaesterca zakuca loptu ispod pre~ke. Stamenkovi} se pru`io koliko je mogao, ali nije bio u stawu da spre~i izjedna~ewe - 1:1.

Odmah se pristupilo izvo|ewu jedanaesteraca, a presudna je bila sedma serija gde su se Stamenkovi} prvo sa~ekao Oroa, a potom se i Jeremi} iskupio za kiks.

Do finala, Zvezda je do{la posle pobede nad Legijom iz Var{ave (1:0). Taj tim osvojio je tre}u poziciju, jer je rutinski pobedio doma}ina turnira ^ikago Fajer sa 3:0.

Dostani} je po~eo utakmicu u sastavu: Stamenkovi} - Miki}, \or|evi}, Savi}, Igwatijevi} Bogdanovi}, Savio, Mugo{a Lazovi}, Kadu - Jevti}. Kasnije su u igru ulazili: Jeremi}, Suboti}, Nikoli}, Viloti} i Perovi}.

1. In|ija 2. Kolubara 3. Novi Sad 4. Be`anija 5. Sevojno 6. N. Pazar 7. Teleoptik 8. Proleter 9. Banat 10. Srem 11. Radni~ki (S) 12. Zemun (-2) 13. Mladost (L) 14. Sloga (K) 15. Radni~ki (N) 16. Dinamo 17. ^SK Pivara 18. Mladost (A)

31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31

0:3 (0:1) 1:1 (0:1) 2:1 (1:0) 0:0 0:1 (0:1) 1:0 (0:0) 1:0 (0:0) 0:2 (0:1) 1:0 (1:0) 16 14 14 13 14 13 12 12 10 11 11 10 7 8 7 9 6 7

8 12 9 11 7 6 8 6 12 8 7 10 14 11 13 7 14 7

7 5 8 7 10 12 11 13 9 12 13 11 10 12 11 15 11 17

44:23 35:26 32:23 33:24 30:23 30:33 33:29 36:32 25:23 31:35 26:31 35:33 31:31 24:28 27:32 25:34 29:38 22:50

56 54 51 50 49 45 44 42 42 41 40 38 35 35 34 34 32 28

U slede}em kolu (29/30. maja) sastaju se: Novi Pazar - Kolubara, Banat - Radni~ki (N), Dinamo - Teleoptik, Sevojno Point - Mladost (A), Be`anija - Novi Sad, Proleter - Sloga (K), Radni~ki (S) - Mladost (L), Zemun - ^SK Pivara, In|ija - Srem.

Vr{~ani za opstanak Spartak - Vr{ac 0:2 (0:0) DEBEQA^A: Mesno igrali{te, gledalaca 150, sudija: Pantovi} (Ruma). Strelci: Mihajlovi} u 52. i Kele~evi} u 76. minutu. @uti kartoni: ^aki i Milovanovi} (Spartak), a Stevovi} (Vr{ac).

SPARTAK: Trbojevi} 7, Jankovi} 6, Mak 6, Milovanovi} 6, ^aki 7 (Stojanovi}), Arsenovi} 6, Arifovski 6, ^i`ik 6, Smiqani} 6 (Jano{ev), Petkovi} 6, Spaskovski 6 (Vasiqevi}).

VR[AC: Donovi} 7, Motorov 7, Stija~i} 7, Babi} 7, Kowevi} 7, Stevovi} 6 (Milivojev), Jovanovi} 6, Popov 7, Hlebek 7 (Baji} 6), Mihajlovi} 7, Kele~evi} 7.

U ju`no-banatskom derbiju radost fudbalera Vr{ca, koji su posle pobede u Debeqa~i svoje {an-

[i|anima bod Senta - Radni~ki ([) 0:0 SENTA: Gradski stadion, gledalaca 300, sudija: B. Pandurov (Zrewanin). @uti kartoni: Kaka{, \eri (Senta), a Kosanovi}, Miqkovi} i \ori} (Radni~ki).

SENTA: M. Vukobrat 8, Farka{ 7, Kaka{ 7 (\eri 7), Na| 8 (Na|pal), Cvetkovi} 7, Jankovi} 6 (Perovi} 6), Ba{tovanov 7, Pauqevi} 7, Stojanov 6, Popov 7, D. Vukobrat 8.

RADNI^KI: Lukovi} 7, Kosanovi} 7, @ebi} 7, Miqkovi} 7, Vukmir 8, Jovanovi} 7, Nini} 7, Vukovi} 7, \ori} 8, Duki} 7, \urki} 7.

Gosti iz [ida propustili su priliku da uhvate posledwi voz za opstanak u dru{tvu srpskoliga{a ispustiv{i priliku da odnesu iz Sente ~itav plen.

Prilika je bilo na obe strane, ali su akteri morali da se zadovoqe nere{enim ishodom.

M. Mitrovi}

se za opstanak u ligi iz teorije pretvorili u realnost. Vr{~ani su do bodova do{li te{ko, do odmora je Spartak, dok je imao snage, pru`ao otpor. Bila je i po neka izgledna prilika, i jedni i drugi su po jednom pogodili stativu.

U nastavku su motivisaniji u~enici Zorana Lon~ara, fizi~ki spremniji, preuzeli stvar u svoje ruke i to konkretizovali sa dva gola. Najpre su u 52. minutu kontru pretvorili u vode}i gol, a strelac je bio Mihajlovi}. Da sve ne bude pod upitnikom do kraja susreta potrudio se Marko Kele~evi}, iskoristio je nepa`wu odbrane doma}ina, ukrao je loptu i adresirao je na pravo mesto.

S. Miti} Senta - Radni~ki ([) Spartak (D) - Vr{ac Metalac AV - Dolina Big bul - Pali} Sloga (T) - Dowi Srem Kikinda - Veternik Viskol Radni~ki (NP) - Mladost (BJ) Ba~ka (BP) - Tekstilac Ites

0:0 0:2 2:1 1:0 2:0 1:3 1:2 0:0

1. Big bul 2. Veternik 3. Pali} 4. D. Srem 5. Sloga (T) 6. Rad. (NP) 7. Ml. (BJ) 8. Senta 9. Dolina 10. Vr{ac 11. Tekstil.

12. Ba~. (BP) 13. Rad. ([) 14. Kikinda 15. Meta.(-3) 16. Spar. (D)

68 66 48 47 44 42 38 37 36 36 35 33 32 31 22 13

28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28

21 21 14 15 12 12 11 10 11 10 11 9 8 8 6 4

5 3 6 2 8 6 5 7 3 6 2 6 8 7 7 1

2 4 8 11 8 10 12 11 14 12 15 13 12 13 15 23

50:18 49:21 41:24 41:28 34:30 34:30 35:37 38:34 41:39 27:34 26:31 28:32 35:41 33:48 23:39 20:67

U slede}em kolu (29/30. maja) sastaju se: Ba~ka (BP) - Spartak (D), Tekstilac Ites - Senta, Radni~ki ([) - Radni~ki (NP), Mladost (BJ) - Kikinda, Veternik Viskol - Sloga (T), Dowi Srem - Big bul, Pali} - Metalac AV, Dolina - Vr{ac.

18

SPORT

ponedeqak24.maj2010.

FINALE KUPA SRBIJE

Ubedqiva pobeda N[K-a Peto kolo finala kupa Srbije za {ahiste, koje se igra u Kragujevcu, ozna~ilo je fini{ borbe za pehar [S Srbije. Iako bez svog najboqe rejtingovanog igra~a, Roberta Marku{a, N[K je postigao jo{ jednu visoku pobedu. Ponovo su igra~i odluke bili Nevedni~i i Lazi}. Naredno kolo, protiv ekipe Laste, razre{i}e dileme da li je pobednik Kupa ve} odlu~en pre posledweg kola. Ekipa Laste odigrala je svoj me~ sa Ni{lijama remi pa sad zaostaju tri boda za Novosa|anima. Beograd je postigao maksimalnu pobedu koja mu mo`e biti zna~ajna u slu~aju deobe mesta.

Rezultati 5. kola: Vodovod (Kragujevac) - Novosadski {k 1:3, Lasta (Beograd) - Ni{ 2:2, Beogradski vodovod – Beograd

0:4, Sloboda (U`ice) - Radni~ki (Kragujevac) 0,5:3,5, Hercegovac (Gajdobra) - Para}in 1,5:2,5, Trep~a (Kosovska Mitrovica) – “Ivan Kurja~ki” (Pan~evo) 0,5:3,5, Po{tanaska {tedionica (Beograd) - PTT (Beograd) 1:3, Bogoslov (Beograd) - Srbobran 2,5:1,5, Politika (Beograd) Bor~a 2,5:1,5.

Plasman posle 5. kola: 1. Novosadski {k 13 (13,5), 2. Lasta 10 (13,5), 3. Beograd 10 (12,5), 4. Radni~ki 10 (12,5), 5. “Ivan Kurja~ki” 9 (12,5), 6. Vodovod 9 (11), 7.

Para}in 9 (9), 10. Ni{ 8 (11), 9.

Beogradski vodovod 7 (10), 10.

Sloboda 7 (9,5), 11. PTT 7 (9,5), 12. Bogoslov 6 (9), 13. Hercegovac 5 (9), 14. Trep~a 4 (9), 15. Srbobran 4 (8,5), 16. Po{tanaska {tedionica 4 (7), 17. 17. Bor~a 3 (7), 18. Politika 3 (6).

B. D.

OD DANAS DO PETKA U NOVOM SADU

Sportsko prvenstvo Kopnene vojske U Novom Sadu danas }e u kasarni „Jugovi}evo“ u podne biti otvoreno Tre}e sportsko prvenstvo jedinica Kopnene vojske, koje }e trajati do petka, 28. maja. Takmi~ewe vojnih sportista KoV-a se prvi put realizuje u Novom Sadu.

Vi{e od 400 takmi~ara razvrstanih u {est ekipa (Novi Sad, Kraqevo, Ni{-1, Ni{-2, Pan~evo i Vrawe) nadmeta}e se u sedam disciplina: vojnom vi{eboju, streqa{tvu, orijentacionom kretawu, odbojci, malom fudbalu, atletici i xudou. Takmi~ewa }e se odr`ati u SC Slana bara, SC Klisa, na Stadionu „Kara|or|e“, kao i sportskim objektima Vojske Srbije i MUP-a RS. Sve~ani defile takmi~arskih jedinica }e, pored predstavnika Vojske Srbije, pratiti predstavnici organa lokalne samouprave, predstavnici MUP-a RS, kao i predstavnici organizacija i udru`ewa koja su pomogla organizaciju takmi~ewa. M. B.

MEMORIJALNI TURNIR „DARKO NI[AVI]“

Na| najboqi doma}i rva~ Grad na Begeju je bio odli~an doma}in osmog po redu memorijanog turnira za juniore u rvawu „Darko Ni{avi}“, a u~estvovali su reprezentacije [vedske, Hrvatske, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, a tatamijem je prodefilovalo 60 rva~a. Rva~ki klub Proleter je i ovoga puta u~inio sve {to je mogao da dostojno reprezentuje grad i dr`avu, a jedini `al ostaje {to se zbog poklapawa sa dr`avnim prvenstvima u Rusiji, Ma|arskoj i Sloveniji nisu pojavili i borci iz tih zemaqa.

- Prezadovoqni smo u~iwenim, naravno uvek mo`e boqe, ali u ovim uslovima moramo biti realni – re~i su Dragana Vule{evi}a, predsednika RK Proleter. – Tradicija je sa~uvana {to je i najbitnije, vi|en je kvalitet rvawa na zavidnom nivou za ovaj uzrast, a rva~i Srbije su opravdali o~ekivawa. Zahvaqujem se lokalnoj samoupravi koja nam je i ovoga puta pomogla u realizaciji turnira, a na nama je da jo{ vi{e radimo i potvrdimo poverewe svih gradskih struktura.

- Ovo je bila odli~na provera za juniore, pred {ampionat Evrope, a Zrewanin je jo{ jednom sa odli~nom ocenom polo`io ispit – rekao je @eqko Trajkovi}, predsednik RSS. – Mo`emo da budemo zadovoqni, nemamo mi mo`da kvalitet u junirskoj konkurenciji kao kod kadeta i seniora, ali polako izrastaju neke

Detaq s turnira u Zrewaninu

nove nade srpskog rvawa. Sve je bili na vrhunskom nivou i sve ~estitke organizatorima.

Rezultati finalnih borbi: do 50 kg [poqari} (Srbija) – Popovi} (Srbija) 1:0, do 55 kg Na| (Srbija) – Gazdag (Hrvatska) 0:1, do 60 kg Hartjunan ([vedska) - Cvetkov (Bugarska) 1:0, do 66 kg [pa~ek (Hrvatska)

Doma}in bez problema

Pobedio Uro{ Jovanovi}

Vojvodina @elezni~ar - Proleter Naftagas 32:22 (14:7) NOVI SAD: Mala sala SPC „Vojvodina“, gledalaca: 50, sudije: Alimpi} i Crwanski (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Vojvodina 3 (2), Proleter 5 (3), iskqu~ewa: Vojvodina 10, a Proleter 8 minuta.

VOJVODINA @ELEZNI^AR: Abaxi} (15 odbrana), Hoxi} 2, Popov 5 (2), Radi{i} 1, Imbrowev 1, Bari{i} 4, Todorovi}, Kne`evi} (3 odbrane, 1 sedmerac), D. Suxum 1, Smoqan 1, N. Suxum 7, Radoj~i} 7, Aleksi} 3, Vojnovi}.

PROLETER NAFTAGAS: Bogdanovi} (6 odbrana), Miladinov, Mani} 4 (3), Trumbeta{ 6, Nikoli} 1, Misita, Beli} 2, Sl. Dimitri}, St. Dimitri} 3, Koqevi} (3 odbrane), Kne`evi} 4, Ili} (2 odbrane), Joki} 1, Bjelica 2.

1. Partizan 2. Hemofarm 3. Radni~ki 4. FMP 5. C. zvezda 6. Tami{ P. 7. Metalac 8. Borac

10 10 10 10 10 10 10 10

9 8 7 6 6 2 1 1

1 2 3 4 4 8 9 9

30:31 26:26

Rukometa{i Vojvodine ostaju u trci za plasman evropsku scenu posle ubedqive pobede nad zrewaninskim Proleterom (32:22).

Ni jednog trenutka pobeda Novosa|ana nije dolazila u pitawe, iako su u me~u sa Zrewanincima nastupili znatno oslabqeni, bez standardnih prvotimaca Mandi}a, Radakovi}a i Jovanovi}a. ^ini se da su gostuju}i igra~i precenili svoje fizi~ke sposobnosti jer su od prvog zvuka sirene zaigrali vrlo agresivnu odbranu 4-2, koja je svojstvena samo ekipama s velikim igra~kim fondom.

To je omogu}ilo Novosa|anima da se razigraju.

J. Gali}

Uro{ Jovanovi}

nici ^enej, Zavoda za hitnu medicinsku pomo} Novog Sada i MUP Srbije – centar za veze.

Uro{ Jovanovi} je stazu Novi Sad – Petrovaradin – Iri{ki venac – Irig - Vrdnik – Veliki Radenci - Man|elos - Svilo{ – Bana{tor – Beo~in - Sremska Kamenica – Petrovardin (108 km) pre{ao za 3:20,08 ~asova i solo stigao na ciq, sa preko tri minuta boqim vremenom od Milo{a Stojanovi}a iz kraqeva~kog Metalca i preko pet minuta boqim vremenom od tre}eplasiranog Nikolaja Ivanova (Bugarska, Burgas).

- Srpski biciklisti su takti~ki sjajno vozili.

Prvo je pobegla grupa od {est voza~a sa ~etiri takmi~ara iz Srbije, potom je Uro{ Jovanovi} krenuo u uspe{an beg a ostatak srpskih biciklista ga nije lovio, zatim se izdvojio i Milo{ Stojanovi} i ponovo srpski biciklist nisu ni{ta mewali, tako da je trka zavr{ena prvim i drugim mestom za takmi~are iz Srbije – ka`e Dragan Dostani}, {ef struke u ~a~anskom Borcu i predsednik BS Srbije. – U celini, odli~ni rezultati srpskih bicklista, u prvoj trci je pobedio Lazar Jovanovi} iz Borca, a Aleksa Veli~kovi} iz [umadije bio je tre}i. ^estitke i organizatoru na uspe{no sprovednoj trci koja ima veliki ugled u regionu.

Rezultati, druga trka, 108 km: 1. Uro{ Jovanovi} ([umadija, Aran|elovac) 3:20,08 ~asova, 2.

Milo{ Stojanovi} (Metalac, Kraqevo) + 3,09 minuta zaostatka, 3. Nikolaj Ivanov (Bugarska, Burgas) +5,15 minuta, 4. Lazar Jovanovi} (Borac) + 5,18, 5. Bla` Klemen~i~ (Slovenija, Radenska) + 45,22, 6. Marko Danilovi} (Borac) + 5,28, 7. Aleksa Veli~kovi} ([umadija) + 5,29 itd. U~estvovalo je blizu 50 biciklista iz Gr~ke, Slova~ke, Slovenije, BiH, Bugarske i Srbije.

rva~ je bio Aleksander Jesgron iz [vedske, dok je za najboqeg sudiju progla{en Demislav ^amiski iz Bugarske. Tradicionalni pehar „Darko Ni{avi}“ u kategoriji do 96 kilograma pripao je {vedskom rva~u Miltosu Miltiadosu, a predao ga je sin biv{eg asa Janko Ni{avi}.

N. Jowev

TRKA TUR DE FRAN[E KOMTE

Kasa tre}i Srpski reprezentativac Gabor Kasa (Spartak, Subotica) u majici tima trening centra Me|unarodne biciklisti~ke unije (UCI) trenuto je tre}i u generalnom plasmanu i nosi majicu za najboqeg voza~a na trci Tur de Fran{e Komte u Francuskoj.

Kasa (22 godine), koji je stipendista Me|unarodne biciklisti~ke unije (UCI), je u prvoj etapi od 143 kilometra sti-

KUP SRBIJE U GA\AWU GLINENIH GOLUBOVA – TRAP

SUPERLIGA

Tami{ P. - Radni~ki Borac - Crvena zvezda Partizan - Hemofarm [.

Metalac - FMP

Rezultati PKB - Crvenka Smederevo - Metalopl.

– [o{ornoko ([vedska) 0:1, 74 kg [efer (Srbija) – Jesgron ([vedska) 0:1, do 84 kg Lipaji} (Srbija) – Tobias ([vedska) 0:1,do 96 kg Miltiados ([vedska)– Bin (Hrvatska) 1:0, do 120 kg Varga (Srbija) – Pavlovi} (Srbija) 0:1.

Najboqi doma}i rva~ je poneo Tama{ Na|, najboqi strani

TROFEJ SAJMSKIH GRADOVA – DRUGA TRKA

Junior [umadije iz Aran|elovca Uro{ Jovanovi} pobedio je u drugoj omladinskoj trci kategorije 1.1 za svetske bodove - Trofej sajamskih gradova, koju je uspe{no organizovao BS Vojvodine i klub Velo, pod pokroviteqstvom Skup{tine grada Novog Sada i uz pomo} Crvenog krsta Vojvodine, Auto {kole Volan, Op{tine Titel, Mesne zejed-

MU[KA SUPERLIGA

DNEVNIK

65:86 61:84 74:69 65:71

813:670 816:775 781:744 816:771 814:777 690:855 702:796 691:804

19 18 17 16 16 12 11 11

U slede}em kolu (26. maj) sastaju se: Hemofarm [tada Radni~ki, FMP - Partizan, Crvena zvezda - Metalac, Borac Tami{ Petrohemija.

Nemawa Smiqani} najboqi Mladi strelac Grofa iz Kali{ta kod Po`arevca Nemawa Smiqani} osvojio je prvo mesto u ~etvrtom Kupu Srbije u ga|awu glinenih golubova – trap odr`anom u Kovilovu.

U osnovnom delu imao je najboqi rezultat od 112 golubova, u finalu je pogodio 20 golubova i trijumfovao je sa 132 goluba. U ekipnoj konkurenciji slavio je Grof sa 319 golubova, ispred Jednstva trap iz Stare Pazove sa 311, dok je tre}i bio Pratizan sa 301 golubom.

Po kagegorijama, najboqi su bili – A kategorija Nemawa Smiqani} 112, B kategorija Nenad Mamuzi} (Partizan) 107 i C kategorija Rade Pavlovi} (Kvin, Senta) 108 golubova.

U~estvovao je 31 strelac iz 11 klubova. Finale Kupa Srbije odr`a}e se 19. i 20. juna na streli{tu u Kovilovu. U prvom Kupu Srbije pobedio je Qubi{a Risti}, u drugom Rade Pavlovi}, u tre}em Nenad Mamuzi} (Nemawa Smiqani} je bio ~etvrti) i u ~etvrtom Nemawa Smiqani}.

Rezultati, ~etvrti Kup Srbije, glineni golubovi – trap, finale: 1. Nemawa Smiqani} (Grof) 132 (112 i 20), 2. Rade Pavlovi} (Kvin, Senta) 129 (108 i 21), 3. Nenad Mamuzi} (Partizan) 127 (107 i 20), 4. Vitomir Milanovi} (Pale`a, Obrenovac) 124 (105 i 19), 5. Petar Milosavqevi} (Jedinstvo trap) 123 (110 i 13), 6. Qubi{a Lazi} (Riko{et, Beograd) 122 (105 i 17).

Nemawa Smiqani}

Gabor Kasa

gao 24. sa 11 sekundi zaostatka u odnosu na pobednika Francuza @or`ea. U drugoj etapi od 85 kilometra Kasa je se plasirao na odli~no osmo mesto u sprintu grupe od deset biciklista.

Pobedio je Francuz Vabur`e, drugi je stigao Fabricio Kviros. Kasa se posle ove etape probio do osmog mesta u generalnom plasmanu.

U tre}oj etapi od 71 kilometar slavio je Francuz Peri{on u sprintu grupe od petorice biciklista, Kasa je etapu zavr{io na 19. mestu sa 18 sekundi zaostatka, ali mu je i to bilo dovoqno da do|e do tre}e pozicije u generalnom plasmanu i obu~e majicu najboqeg mladog voza~a (do 23 godine).

U generalnom plasmanu vodi Francu Ede, wegov zemqak Vila ima isto vreme, dok Kasa na tre}em mestu ima zaostatak od osam sekundi. Posledwa etapa vozi}e se od Mortoa do Bezankona.

c m y

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

Muvali s hipotekarnim kreditima Toronto star ontrealska banka bila je na meti nekoliko grupa me|usobno povezanih ve{tih prevaranata u Alberti, koji su uzeli najmawe 140 miliona dolara.

Pretpostavqa se da oko polovine te svote otpada na hipotekarne kredite na osnovu la`nih potvrda i dokumenata, a banka procewuje da bar 30 miliona dolara ne}e mo}i da povrati. Finansijski inspektori tvrde da nisu do sada imali priliku da vide ovako obimnu i ra{irenu mre`u prevaranata. Navodi se da me|u prevarantima ima nekoliko stotina qudi, ~ak i advokata, brokera za hipotekarne kredite, i nekoliko zaposlenih u samoj banci.

Prvi problemi kod pojedinih hipotekarnih kredita prime}eni su jo{ pre ~etiri godine u zapadnom delu Kanade.

Ban~ina interna kontrola pokazala je da su ~lanovi ove grupe pronalazili najgoru ku}u u nekom dobrom nasequ, kupovali je po pristupa~noj ceni, a banci su, zbog okru`ewa, predstavqali da se radi o mnogo

M

vrednijem i skupqem objektu.

Banka, potom, na osnovu softverskih podataka o okru`ewu, odobri ve}i hipotekarni kredit, a razlika ide u xep idejnim tvorcima ove prevare. Oni

su, neretko, ukqu~ivali tek do{le doseqenike, koji su za malu nov~anu naknadu, dozvoqavali da se podi`e kredit na wihovo ime. Svoju ulogu imalo je i ~ak sedamnaest advokata, ~ija

imena se nalaze na spisku osoba ume{anih u prevare.

Dobijeni novac odlazio je u nekoliko zemaqa, uglavnom u Liban, Indiju, Pakistan, Saudijsku Arabiju i Dubai.

Tako|e, sumwa se da je me|u ume{anima i Devinder [ori, poslanik u federalnom Parlamentu, koji pobija sve optu`be i insistira da }e svoju ~ast braniti pred sudom.

Kada je sve to objavqeno, ispostavilo se da Banka i RCMP, ipak, ne}e sprovesti krivi~nu istragu o ovoj najve}oj kreditnoj prevari koja se ikada dogodila na kanadskim prostorima. Policijski zvani~nici ka`u da nemaju dovoqno qudi koji bi mogli da vode istragu u ovoj velikoj prevari.

Isto tako, postavqa se i pitawe da li novac poreskih obveznika treba tro{iti na istragu o onome {to je banka u svom redovnom poslovawu trebalo da kontroli{e.

Neki advokati smatraju da nema istrage koja bi mogla pouzdano da utvrdi da li su prevare bile namerne i unapred smi{qene.

IKEA nudi „ku}e iz snova” Doj~e vele ojava monta`nih ku}a {vedskog koncerna “Ikea” uzdrmala je nema~ko tr`i{te nekretnina.

Potra`wa je toliko velika da “Ikea” ne uspeva da ih isporu~i u dovoqnom broju. Pa ipak, prve ocene “Ikeinih” domova su porazne.

Fondacija za testirawe proizvoda ili „Stiftung Warentest“ koja ve} godinama testira proizvode i usluge koje se pla-

P

siraju na nema~ko tr`i{te, unela je nesigurnost u ogromne redove kupaca, koji nestrpqivo ~ekaju da postanu vlasnici prvih ku}a {vedskog koncerna “Ikea”.

U prvom opse`nom testirawu {vedske „ku}ice iz snova“ pro{le su prili~no lo{e. „Lo{a zvu~na izolacija, tanki zidovi“, stoji pored ostalog u analizi nema~kog za{titnika potro{a~a iz koje proizlazi kako konstrukcija ne omogu}ava da se na zidove

ne{to oka~i, niti ugradi dodatna uti~nica, a „o eventualnoj sva|i u de~joj sobi su dobro obave{teni svi uku}ani“.

Isto tako ostaje nejasno na koji na~in }e biti re{eni pregradni zidovi.

Naime, prva serija “Ikeinih” ku}a, koja u Nema~koj u blizini Vizbadena i na jo{ dve lokacije gradi kompanija “Bin-Zenker”, jo{ nije gotova pa je analiza na~iwena samo na osnovu nacrta. Me|utim, vi{e od same konstrukcije, „Stiftung

Warentest“, ~ije su analize veoma cewene, “Ikei”, to jest wenoj fabrici “Boklok” („Stanuj mudro“), najvi{e prebacuju potpuno neprihvatqive klauzule u kupoprodajnim ugovorima. Tako su npr. budu}i vlasnici prisiqeni 15 godina na kupovinu energije od samo jednog dobavqa~a, {to je na liberalizovanom nema~kom tr`i{tu neprihvatqiv zahtev.

Ne razumemo kritike...

Kupovina ku}ice {vedskog brenda “Ikea” je ravna kupovini „ma~ke u d`aku“. Razlog tome je i taj {to “Ikea” zadr`ava pravo promene kona~nog proizvoda, {to se u ugovoru navodi kao „uobi~ajna tolerancija pri gradwi“. Ugovor isto tako ne jam~i ni ta~an datum zavr{etka radova, {to je tako|e neuobi~ajeno na tr`i{tu monta`nih ku}a. Ikea je naravno reagovala na kritike „Stiftung Warentesta“, navode}i kako su one „preterane „. „Kritike uzimamo ozbiqno, ali ih ne razumemo u potpunosti“, rekao je Boklok. “Ikeina” ofanziva na, za ovaj koncern, najva`nije tr`i{te po~ela je pomalo trapavo. Ali, malo ko sumwa da }e se promo}urni [ve|ani biti ometeni nesigurnim prvim koracima.

Prodaja se u Nema~koj nalazi u eksperimentalnoj fazi, a pravi posao o~ekuje se narednih godina, jer u Nema~koj, za razliku od ostatka Evrope, jo{ uvek relativno mali broj gra|ana `ivi u sopstvena ~etiri zida.

ponedeqak24.maj2010.

19

Britanska vlada i Balkan Bi-Bi-Si

D

a li }e promena vlade u Britaniji doneti i neke promene kada je u pitawu odnos Britanije prema Balkanu? Britanski analiti~ari se sla`u da }e Balkan ostati prili~no nisko na listi prioriteta nove konzervativno-liberaalne vlade.

Zanimqivo je, me|utim, da je novi {ef britanske diplomatije Vilijam Hejg, pre godinu i po dana u vi{e navrata javno govorio da „strahuje za budu}nost Bosne i Hercegovine i Dejtonskog sporazuma“. Britanski istori~ar i specijalista za Balkan, Mark Almond, profesor na Univerzitetu u Oksfordu, ka`e da je Hejg za Bosnu zabrinut iz istih razloga kao i susedi Bosne i Evropska unija uop{te - a to je, kako obja{wava Mark Almond: opasnost da Dejtonski sporazum propadne. Sporazumu, po ovim ocenama, opasnost preti pre svega zbog vrlo te{ke ekonomske situacije u BiH. Novi britanski {ef diplomatije je me|utim za Bosnu zaintersovan i zbog, dodao je Mark Almond, gorkih iskustava prethodne konzervativne vlade sa Balkanom. „Jedna od stvari koje su devedestih godina ostavile tamne mrqe na ugledu prethodne konzervativne vlade jeste i raspad biv{e Jugoslavije i tada{wa politika Britanije prema Bosni. Vilijam Hejg je bio ministar u vladi Xona Mejxora i jedan je od retkih qudi u Kameronov kabinetu koji ima to iskustvo. Mislim da je Hejg bio jedan od onih koji su zastupali stav da je Mejxorova politika prema Balkanu samo pogor{ala situaciju prilikom raspada tada{we Jugoslavije. Da bi se na neki na~in iskupio, Hejg se kasnije, u vreme kada je bio lider konzervativaca, po tom pitawu vi{e priklonio {koli mi{qewa Margaret Ta~er“.

Biv{a konzervativna premijerka Margaret Ta~er je devedestih godina izme|u ostalog tra`ila da se bosanskim

muslimanima dozvoli da se naoru`aju, {to se tada smatralo za te{ki napad na politiku vlade Xona Mejxora prema Bosni.

Mark Almond, me|utim, ka`e da nema nikakvih razloga da Vilijam Hejg danas bude neprijateqski raspolo`en prema Beogradu - Hejg je, dodaje Almond, neprijateqski nastupao prema Slobodanu Milo{evi}u i nema problem sa Srbijom nakon 5. oktobra 2000.

Almond tako|e smatra da }e biti zanimqivo da se vidi i

kako }e na britansku spoqnu politiku uticati potpuno suprotni stavovi novih koalicionih partnera prema Evropskoj uniji.

Liberalne demokrate su proevropski nastrojeni, zala`u se za ja~awe evropskih integracija i uvo|ewe evra. Dejvid Kameron i Vilijam Hejg su vrlo glasni zagovornici {irewa NATO mnogo daqe na istok, sve do na primer Gruzije.

To bi moglo da bude dosta riskantno s obzirom na stav Rusije. Konzervativci su, sa druge strane, veoma evroskepti~ni, protive se {irewu ingerencija Brisela i {to se wih ti~e - uvo|ewe evra u Britaniju ne dolazi u obzir. Zato bi pitawe britanske budu}nosti u Evropskoj uniji moglo da bude ledeni breg koji }e se kad tad pojaviti pred koalicionim partnerima, upozorava Mark Almond, uz ocenu da bi to moglo da uti~e i na primawe novih ~lanica u Evropsku uniju.

Sve mawe turista iz inostranstva u SAD Glas Amerike meri~ka vlada predvi|a da }e broj turista u Sjediwenim Dr`avama ove godine biti ve}i nego 2009. u kojoj je zabele`en konstantni pad poseta iz inostranstva. Spori globalni ekonomski oporavak ameri~kog tradicionalno zapadnog tr`i{ta }e, kako se predvi|a, ove godine privu}i posetioce iz zemaqa u razvoju.

Milioni stranaca svake godine posete Floridu zbog wenih prostranih pla`a, rekordnog broja sun~anih dana i popularne atrakcije - Diznilenda u Orlandu.

Ipak, i pored impresivnog broja od 55 miliona qudi koji su pro{le godine posetili Sjediwene Dr`ave, turisti~ka industrija se suo~avala sa te{ko}a-

A

ma s obzirom da je broj stranih turista u prva tri tromese~ja 2009. godine bio u konstantnom padu.

Za Floridu, gde turizam donosi 20 odsto ukupne godi{we zarade, to je bio zna~ajan gubitak. Danijel Kortni iz Biroa za posetioce u Orlandu ka`e da je pro{le godine opao broj turista i iz Amerike i iz inostranstva, ali da je mawak stranih turista ostavio ve}u rupu u buxetu.

“Obi~no nas poseti oko tri miliona turista iz inostranstva i razlika je u tome {to oni ~ine 17 odsto ukupne zarade zato {to ostaju du`e i tro{e vi{e”, obja{wava Kortni.

Ali, prema predvi|awima ameri~ke administracije, 2010. }e doneti preokret sa dvostrukim pove}awem broja posetilaca iz Azije i ju`ne Amerike na

~elu sa Brazilom, Indijom i Kinom. Broj poseta iz zapadne Evrope }e najverovatnije ostati nepromewen.

Ri~ard Foglsong, koji studira turizam na kolexu Rolins pripisuje promene u demografiji posetilaca sporijem rastu zapadnog tr`i{ta u odnosu na ekonomije u razvoju.

“Jedan od vode}ih problema u industriji zabave i turizma je to {to zavise od promenqive ekonomije. Prva stvar koje se qudi odreknu je tro{ewe na odmor”, ka`e Foglsong.

Rudi Ven Rojen i Filipa Smit iz Ju`ne Afrike su odlu~ili da ove godine provedu godi{wi odmor u Floridi.

Ven Rojen obja{wava da je ekonomija u Ju`noj Africi relativno stabilna, te da se mnogi odlu~uju za odmore u inostranstvu.

“Ekonomski problemi Amerike o~igledno negativno uti~u na ceo svet, ali kod nas nikad nije do{lo do takve panike kao ovde.”

Mnogi Evropqani u jednom turisti~kom centru u Orlandu ka`u da nisu iznena|eni {to sve mawe qudi iz wihovih zemaqa odlu~uje da poseti Sjediwene Dr`ave.

“Recesija nas je ozbiqno pogodila i to verovatno ima dosta uticaja”, smatra turista Su Pejd` iz Velike Britanije.

S obzirom na o~ekivawa da }e globalni ekonomski rast tokom ove godine dosti}i ~etiri odsto u odnosu na pad od 0,6 odsto u 2009. godini, turisti~ka industrija u Sjediwenim Dr`avama optimisti~no procewuje da }e ukupni broj posetilaca iz inostranstva po~eti da raste.

Stiv Mort

20

FILMSKA PLANETA

ponedeqak24.maj2010.

PRVA PRIZNAWA FILMSKOG FESTIVALA U KANU

Komqenu tre}a nagrada Kratki igrani film “Ja ve} jesam ono {to `elim da imam” mladog beogradskog rediteqa i scenariste Daneta Komqena, studenta Fakulteta dramskih umetnosti (FDU), jedan je od pobednika takmi~arskog programa Filmskog festivala u Kanu Sinefondasion. Film u produkciji FDU, dobio je ravnopravnu tre}u nagradu s libansko-ameri~kim filmom “Peta kolona” Vat}ea Boulghourjiana.Prva nagrada u programu Sinefondasion, posve}enom otkrivawu talenata, dodeqena je 21. maja finskom filmu “Prodavci slika”, dok je drugu nagradu dobio francuski “Bilo gde na svetu”, saop{tili su organizatori 63. Kana, koji je sino} zavr{en dodelom Zlatne palme i ostalih glavnih nagrada.

Komqenov film “Ja ve} jesam sve ono {to `elim da imam” je ispitni rad na tre}oj godini filmske re`ije u klasi profesora Slobodana [ijana. Film govori o na~inu na koji se Danijel nosi sa onim u {ta je upleten, a {to se polako otkriva kada se iznenada pojavi pred vratima svoje starije sestre koja `ivi u Beogradu i moli je da bude kod we nekoliko dana. U 34-minutnom filmu glavne uloge tuma~e Ivan \or|evi}, Bojana Ze~evi}, Pe|a Damwanovi} i Dragana Milo{evi}.

Dokumentarni film „Armadilo“ danskog sineaste Janusa Meca dobio je Gran pri Me|unarodne nedeqe kritike na filmskom festivalu u Kanu. To je u proteklih 20 godina prvi put da je neki dokumentarni film nagra|en u selekciji paralelnog kanskog programa u kojem u~estvuju novi talenti.

Film „Armadilo“ posve}en je ratu u Avganistanu i prati mlade danske vojnike u misiji NATO snaga u ju`noj avganistanskoj provinciji Helmand.Mecov dokumentarac pokrenuo je o{tru debatu u Danskoj zbog scene u kojoj vojnici tvrde da su tokom jedne vojne akcije likvidirali pet rawenih talibana. [ef general{taba danske vojske zatra`io je istragu o mogu}em kr{ewu pravila i obi~aja ratovawa.

Gran pri Me|unarodne nedeqe kritike dodequju novinari koji glasaju po zavr{etku projekcije svakog od sedam takmi~arskih filmova. Nagradu prati ~ek na 5.000 evra.

DNEVNIK

U DOMA]IM BIOSKOPIMA

„Pisac iz senke” Polanskog Film Romana Polanskog „Pisac iz senke“, koji je na Berlinskom festivalu nagra|en za najboqu re`iju, po~eo je da se prikazuje u srpskim bioskopima, saop{tila je distributerska ku}a „Megakom“. Film je snimqen prema romanu Roberta Harisa „Duh“, koji je, prema re~ima samog pisca, inspirisan likom i delom biv{eg premijera Velike Britanije Tonija Blera.

Glavni junak je britanski pisac, u tuma~ewu Juana Mekgregora, koji pi{e u ime drugih kao „pisac iz senke“. Ovaj, ina~e, uspe{ni spisateq pristaje da dovr{i memoare biv{eg britanskog premijera Adama Langa, kojeg igra Pirs Brosnan . Me|utim, projekat kao da je uklet od samog po~etka, i postavqa se pitawe da li }e ono {to otkrije pisac iz senke mo}i da iza|e na svetlost dana.

Polanski je postprodukcijom ovog filma upravqao na daqinu iz ku}nog pritvora u [vajcarskoj, gde jo{ od septembra 2009. godine ~eka na eventualno izru~ewe Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, zbog seksualne afe-

re koju je 1977. godine imao sa maloletnicom. „Pisac iz senke“ je imao premijeru 12. februara na Berlinskom festivalu, bez prisustva Polanskog, koji je potom za ovo ostvarewe dobio „Srebrnog medveda“.Film je na repertoaru beogradskog multipleksa „Kolosej“ i „Ster“, kao i na repertoaru bioskopa Doma sindikata.

Polanski je poqski re`iser ro|en u Francuskoj 1933. godine. Prvi put je nominovan za „Oskara“ kao re`iser filma „No` u vodi“ (1962), snimqenog u Poqskoj, ali je karijeru nastavio da gradi u Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD. U me|uvremenu je jo{ ~etiri puta nominovan za „Oskara“, da bi ga kona~no osvojio 2002. godine sa filmom „Pijanista“. Jedan je od najslavnijih re`isera svih vremena, a wegova ostvarewa „Odvratnost“ (1965), „Kul de sak“ (1965), „Bal vampira“ (1967), „Rozmarina beba“ (1968), „Kineska ~etvrt“ (1974), „Stanar“ (1976) i „Tesa“ (1979) smatraju se klasicima sedme umetnosti.

pri ~emu je prvi „[rek“ 2001. godine osvojio novouvedenog „oskara“ za najboqi animira-

Oskarovac Ejdrijen Brodi pridru`io se gluma~koj postavi romanti~ne komedije „Midnight in Paris“ Vudija Alena, objavio je Holivud riporter. U filmu }e igrati i Oven Vilson, Marion Kotijar, Rej~el Makadams, Keti Bejts, Majkl [ini prva dama Francuske Karla Bruni-Sarkozi.

Snimawe }e po~eti na leto u Parizu. Film }e biti pri~a o porodici koja putuje poslom u francusku prestonicu.

Qubiteqi filma }e Brodija uskoro videti u nau~nofantasti~nom trileru „Splice“, koji u bioskope sti`e 4. juna.

Brodi je Oskara za najboqeg glumca dobio za „Pijanistu“ Romana Polanskog.

PREMA NAJAVAMA OLIVERA STOUNA

Tre}i nastavak „Volstrita”

[rek sre}an zauvek Animirani film „[rek sre}an zauvek“ imao je ju~e srpsku premijeru u beogradskom Sava centru, a na bioskopski repertoar sti`e 27. maja, u dve verzije: sa titlovima i sa srpskom sinhronizacijom. Kako je saop{tila distributerska ku}a „Taramaunt“, verzija sa sinhronizovanim glasovima „tako|e }e biti prikazana i u 3D tehnici“ u beogradskim bioskopima Roda, Takvud, Kolosej i Dom sindikata, dok }e titlovana verzija mo}i da se pogleda samo u Koloseju. „[rek sre}an zauvek“ je posledwi u ~etvorodelnom filmskom serijalu o bauku [reku, koji je holivudskoj kompaniji „Drimvorks“ doneo ogromnu zaradu,

Brodi kod Vudija Alena

ni film. U najnovijoj pri~i, za koju se tvrdi da je posledwa, [rek vi{e ne pla{i seqane

ve} je postao lokalna slavna li~nost, koja u `alu za pro{lim danima sklapa pakt sa slatkore~ivim Rampelstiltskinom.

Rezultat ovog naivnog postupka bi}e da }e se nostalgi~ni [rek iznenada na}i u poreme}enoj, druga~ijoj verziji Dalekog kraqevstva, gde bauke love, Rapmpelstiltskin je kraq, a [rek i wegova qubav Fiona se nikada nisu upoznali.Na [reku je sada da poni{ti ono {to je u~inio kako bi spasio prijateqe, vratio svoj svet i povratio svoju pravu qubav.

Glas [reku u sinhronizovanoj verziji pozajmio je Dragan Vuji} Vujke.

Rampelstiltskinu Goran Jevti} a Fioni Anica Dobra.

Tek {to je predstavio svoj najnoviji film „Volstrit 2: Novac nikada ne spava“ na Kanskom festivalu, Oliver Stoun ve} najavquje tre}i nastavak ~uvene pri~e o berzanskim me{etarima. Mada su kritike za drugi nastavak, koji je u Kanu prikazan van zvani~ne konkurencije, bile prili~no mlake, to izgleda nije uticalo na odluku poznatog ameri~kog rediteqa da i daqe razra|uje tu temu.

Tokom intervjua koji je dao na festivalu, Stoun je jasno dao do znawa da namerava sa snimi „Volstrit“ 3 koji bi govorio o posledicama finansijskog kolapsa globalnih razmera od 2008.

Scenario za drugi deo je i tako bio napisan kako bi eventualno mogao da bude nastavqen, objasnio je Stoun, dodaju}i da bi i u tre}em izdawu glavni likovi bili Gordon Geko i Breton Xejms.Govore}i o „Volstritu“ 2, Stoun je u Kanu otkrio da su sve ameri~ke banke s kojima je stupio u kontakt odbile da sara|uju s wim tokom snimawa tog filma. „Velike banke su bile jako arogantne i nisu htele da nam ustupe svoj prostor“, kazao je rediteq, navode}i da je pomo} dobio od Kanadske kraqevske banke (RBC).

MILAN D. [PI^EK SNIMA FILM O JEDNOM OD NA[IH NAJPOZNATIJIH GLUMACA

PRVI DEO KRIMINALISTI^KE TRILOGIJE „MILENIJUM”

Dokumentarac o Radetu Markovi}u

Mu{karci koji mrze `ene

Snimawe dokumentarnog filma o glumcu Radetu Markovi}u, ~iji je autor Milan D. [pi~ek, po~elo je u Narodnom pozori{tu u Beogradu, najavili su producenti.

Naslov dokumentarca „Moje prezime je Funt. Imam 90 godina“ upu}uje na ulogu Funta koju Rade Markovi}, ro|en 14. oktobra 1921. godine, tuma~i u predstavi Iqfa i Petrova „Zlatno tele“, koju na sceni Narodnog pozori{ta postavqa wegov sin Goran Markovi}. „Qubav i odnos prema profesiji, odnos prema reditequ i glumcu, prema pozori{tu uop{te, tema je dokumentarca koji }e biti snimqen na probama i na velikoj sceni Narodnog pozori{ta“, pi{e u saop{tewu.

Markovi} je jedan od najpriznatijih srpskih filmskih, televizijskih i pozori{nih glumaca.

Odigrao je 81 ulogu na filmu, 62 u televizijskim dramama i serijama, u~estvovao u 186 radio drame, a u pozori{tu je ostvario vi{e od 90 uloga.

Bio je profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, a kao glumac osvojio je „Sterijinu nagradu“, „Gavelinu nagradu“, Oktobarsku nagradu grada Beograda, „Dobri~in prsten“ i druge. [pi~ek snima dokumentarac o Markovi}u u produkciji Akademije umetnosti, koja je saop{tila da se za taj projekat odlu~ila posle uspeha dokumentarca „Lepo vreme za mlad gra{ak, Puri{a“ o re`iseru Puri{i \or|evi}u.

DEBITANTSKI FILM VLADIMIRA PASKAQEVI]A

„\avoqa varo{” na svetskim festivalima Debitantski film re`isera i scenariste Vladimira Paskaqevi}a „\avoqa varo{” bi}e prikazan 26. i 31. maja na Me|unarodnom festivalu u Sijetlu (Seattle International Film Festival), saop{tila je producentska ku}a“Emti imixiz“. Kako se navodi, Paskaqevi}eva crna komedija bi}e prikazana u Sijetlu u selekciji „Savremeni svetski film“, a u{la je i u glavnitakmi~arski program

Transilvanijskog internacionalnog filmskog festivala, koji po~iwe 28. maja u rumunskom gradu Klu`u. „\avoqa varo{” mladog Paskaqevi}a na}i }e se 5. juna na programu filmskog festivala u austrijskom Inzbruku, koji 1. juna otvara film wegovog oca Gorana Paskaqevi}a „Medeni mesec“.

Prvi deo krimi-trilogije „Milenijum“ - „Mu{karci koji mrze `ene“, ra|ene po bestelerima {vedskog novinara i pisca Stiga La{ona, na redovnom je repertoaru multipleksa „Kolosej“ u Beogradu, najavio je distributer „MegaKom film“. Film je re`irao poznati {vedski rediteq Nils Arden Oplev, a glavne uloge tuma~e hvaqena Nomi Rapas i poznati {vedski glumac Mikael Nikvist.

Filmska trilogija, zasnovana na La{onovom delu, je stilizovana, inteligentna, mra~na i uzbudqiva misterija sa neo~ekivanim i zapawuju}im otkri}ima.Wegovi glavni likovi, nesvakida{wi par istra`iteqa, novinar Mikael Blumkvist i asocijalna, problemati~na i po mnogo ~emu neobi~na hakerka Lizbet Salander, istra`uju}i nestanak sestri~ine bogatog industrijalca, suo~ava-

ju se mnogobrojnim grotesknim ubistvima iz pro{losti i po~iwu da otkrivaju mra~nu i jezivu porodi~nu istoriju.

Film „Mu{karci koji mrze `ene“ (u nekim zemqama poznat i kao „Devojka sa tetova`om zmaja“) bio je drugi na listi nezavisnih filmova sa najve}om zaradom u svetu u 2009. godini, iza filma „Milioner iz blata“, nagra|enog Oskarom. [vedski novinar i pisac La{on preminuo je pre nego {to je iz {tampe iza{la trilogija „Milenijum“, koja je u kratkom roku postala svetski hit i prodata u ~ak 26 miliona primerak, zbog ~ega je postala svojevrsni fenomen, koji mnogi nazivaju „najve}im {vedskim fenomenom posle benda ABBA“. Premijera drugog dela trilogije „Devoj~ica koja se igrala vatrom“ u doma}im bioskopima je zakazana za 27. maj, a tre}eg „Kula od karata“ 3. juna.

U FILMU PO VESTERN SERIJI

Nova uloga Yesike Lang Glumica Xesika Lang igra}e glavnu ulogu u filmu o jednoj imu}noj porodici iz 1870-ih godina, preneo je dnevnik Varajeti. Film „The Big Valley“ bi}e zasnovan na istoimenoj vestern seriji iz 1960-ih, u kojoj je glavnu rolu tuma~ila Barbara Stenvik.

Snimawe }e po~eti sredinom jula u ameri~koj dr`avi Luizijani. Rediteq filma bi}e Danijel Adams koji je i autor scenarija.

Xesika Lang, dobitnica dva Oskara za uloge u filmovima „Tutsi“ i „Plavo nebo“, igrala je u filmovima „King Kong“, „Po{tar uvek zvoni dva puta“, „Porodi~ne spletke“, „Muzi~ka kutija“, „Sav taj xez“, „Rob Roj“, „Rt straha“, „Frensis“ i „No} i grad“.

c m y

KULTURA

DNEVNIK

ponedeqak24.maj2010.

21

ZAVR[EN ME\UNARODNI FESTIVAL POZORI[TA ZA DECU U SUBOTICI

Najboqa predstava iz Budimpe{te Predstava „Lira i epika“ Pozori{ta lutaka iz Budimpe{te progla{ena je za najboqu na upravo zavr{enom XVII me|unarodnom festivalu pozori{ta za decu, odr`anom u Subotici od 16. do 22. maja.Ovu odluku jednoglasno je doneo peto~lani `iri, na ~elu s predsednikom Henrikom Jurkovskim iz Poqske.

Nagrada za najboqu re`iju pripala je Ruslanu Kuda{ovu za pred-

Luko Paqetak (Hrvatska) i Miroslav Radowi} (Srbija) – je dodelio i sedam nagrada za gluma~koanimatorsko majstorstvo, te specijalnu nagradu za originalnost i fantaziju predstavi „De~ak iz albuma“ Pozori{ta „Maska“ iz @e{ova (Poqska).

Govore}i preksino} na zatvarawu direktor Festivala Slobodan Markovi} istakao je kako mu je veoma bitno {ta sami u~esnici

Iz predstave „Lira i epika”

stavu „Salijerijev mesec“ u izvo|ewu Pozori{ta lutaka iz Bresta (Belorusija), za scenografiju Andreju Josimovu u predstavi „Slike sa izlo`be“ Pozori{ta lutaka iz Jekaterinburga (Rusija), dok je nagrada za najboqu muziku pripala Nadavu Vikinskom u predstavi „Pe}a i vuk“ Pozori{ta za decu i mlade „Orna Porat“ iz Tel Aviva (Izrael).@iri koji su ~inili jo{ An Fransoa Kabanis (Francuska), Anatolij Kuli{ (Rusija),

o ovoj manifestaciji misle, isti~u}i kako su tokom {est dana iskustva bila vi{e nego pozitivna.

On je tako|e rekao da ve} po~iwu pripreme za XVIII me|unarodni festival pozori{ta za decu, koji slede}e godine „ulazi u punoletstvo“.

Uz nastup studenata Akademije lutaka iz Osijeka Festival je zatvorila u~esnica nau~nog foruma na Festivalu Adriana Teodoresku.

Z. R.

U NOVOM SADU UZBUDQIVO PREDVE^ERJE STERIJINOG POZORJA

Vreme za drugove i kom{ije „Ponovo radi Pozorje“, mogla bi ovih dana Novim Sadom da se {iri {aqiva parola, iako je po~etkom prole}a ponovo bilo ozbiqnijih tonova kojima se najavqivao na{ najzna~ajniji festival pozori{ne umetnosti. Upravo to „najzna~ajniji“ i odre|uje da umetnost do|e sa mno{tvom prikqu~enija, pogotovo kad se jednom objavi selekcija, a ove godine su selekciju kao glavni tok festivala sa~inile pozori{ne kriti~arke Ana Tasi} i Aleksandra Glovacki. Dramski pisci Biqana Srbqanovi}, Milena Markovi}, Du{an Kova~evi}, ponovo }e biti u centru pa`we, a iz drugog plana u~e{}em na festivalu izlaze i autori poput I{tvana Besede{a, Maje Pelevi}, Branka Dimitrijevi}a i Borisa Lije{evi}a.

Ono {to je komentatorima smetalo, a wih je bio ~itav niz u svojevrsnoj medijskoj kampawi, {to predstave navedenih autora dolaze iz inostranstva, ili u slu~aju Besede{a iz domena kulture ma|arske nacionalne zajednice,

BRITANSKI ISTORI^AR STEVAN K. PAVLOVI] NA PROMOCIJI SVOJE NOVE STUDIJE U BEOGRADU

Hitlerov novi antiporedak Britanski istori~ar Stevan K. Pavlovi} }e narednih dana boraviti u Beogradu, kada }e biti odr`ano nekoliko predavawa i razgovora sa uglednim istra`iva~em novije pro{losti Jugoslavije i Balkana. Naime, u ~etvrtak 27. maja u prostorijama Izdava~ke ku}e “Klio” (Gospodar Jovanova 44) u Beogradu planirana je konferencija za novinare, a sutradan }e u Kolar~evoj zadu`bini biti predstavqena kwiga “Hitlerov novi antiporedak - Drugi svetski rat u Jugoslaviji”. Na promociji }e pored autora kwige u~estvovati prof. dr Qubinka Trgov~evi} i prof. dr Vojislav Pavlovi} (Balkanolo{ki institut SANU).

Prema re~ima Stevana K. Pavlovi}a, kwiga “Hitlerov novi antiporedak” nastala je na osnovu vi{edecenijskog prou~avawa raznih arhiva (britanskih, ruskih, italijanskih), istra`ivawa istori~ara objavqenih na drugim jezicima, kao i svedo~anstava pre`ivelih u~esnika burnih doga|aja.

Prvo izdawe studije objavio je “Kolumbija Juniversiti Pres” (Wujork, 2008), a nedavno je iza{la i na srpskom jeziku (prevod \or|e Trajkovi}, “Klio”, Beograd 2009). Autor je dao veoma zanimqive poglede na Dra`u Mihailovi}a i Josipa Broza, i nagovestio neke kqu~eve za razumevawe na{e dana{we situacije.

Pavlovi}evi sudovi su zasnovani na pouzdanoj gra|i i oslobo|eni bilo kakve ostra{}enosti i ideologije, a kao najzna~ajnije svedoke autor izdvaja Zvonimira Vu~kovi}a i Milovana \ilasa.

Kwiga “Hitlerov novi antiporedak” daje novo, neideolo{ko vi|ewe antifa{isti~ke borbe i gra|anskog rata u Srbiji. Jo{ u vreme titoizma neprikosnovena komunisti~ka dogma postepeno se dovodila u pitawe i javila se `eqa da se sazna “{ta se stvarno zbivalo tokom ~etrdesetih”. Nakon raspada Jugoslavije, revizionizam je tu dogmu uni{tio i doveo

do nekontrolisane rehabilitacije i stavqawa desni~arskih, antikomunisti~kih i fa{isti~kih pokreta “u istu vre}u”, predstavqaju}i ih sve kao `rtve „antisrpskog“ ili „antihrvatskog“ komunizma.

Britanski istori~ar Stevan K. Pavlovi} ro|en je u Beogradu 1933. Studirao je istoriju na univerzitetu Sorbona u Parizu i Kraqevskom kolexu u Londonu. U Velikoj Britaniji `ivi od 1965. kada dobija mesto predava~a istorije Balkana na univerzitetu u Sautemptonu. Od svog penzionisawa 1996. anga`ovan je kao vanredni profesor na univerzitetima u Parizu, Sidneju i Firenci.

Autor je i koautor vi{e kwiga: “Bi`u d’Ar - biografija Bo`idara Kara|or|evi}a” (Lozana 1978), “NATO i Mediteran” (Velmington, 1985), “Jugoslovenski veliki diktator Tito - ponovno tuma~ewe” (London, 1992). Profesor Pavlovi} je ~lan Kraqevskog istorijskog dru{tva i doktor nauka univerziteta u Kingstonu.

Pored navedene sinteze o zbivawima na tlu Jugoslavije od 1941. do 1945. godine, izdava~ka ku}a “Klio” je objavila i dve prethodne kwige ovog autora - “Istorija Balkana 1804-1945” (preveo ^edomir Anti}, 2001) i “Srbija - istorija iza imena” (prevela Ivana Gazikalovi}-Pavlovi}, 2004).

Sini{a Kova~evi}

NA FESTIVALU „JOAKIM VUJI]” U [APCU

Nikiti Milivojevi}u nagrada za re`iju Predstava “Doga|aj u stanu broj 2” [aba~kog pozori{ta, u re`iji Nikite Milivojevi}a, progla{ena je za najboqu predstavu Festivala profesionalnih pozori{ta Srbije “Joakim Vuji}” u [apcu. Milivojevi} je dobio nagradu i za najboqu re`iju.Tokom festivala nastupilo je osam profesionalnih pozori{ta iz centralne Srbije a ocewivao je `iri u sastavu Milivoje Mla|enovi}, Dimitrije Jovanovi} i Sa{a Torlakovi}. @iri je dodelio ~etiri ravnopravne gluma~ke nagrade: Sawi Krstovi} za ulogu u predstavi “Gospo|a ministarka” Narodnog pozori{ta iz Ni{a,

Bojani Ze~evi} i Nemawi Jovanovi}u za uloge u predstavi “Majstor i Margarita” Narodnog pozori{ta iz U`ica, kao i Aneti Toma{evi} za ulogu u predstavi “Doga|aj u stanu broj 2”.Nagradu za najboqeg mladog glumca dobio je Boba Stojmirovi} za ulogu u predstavi “Dundo Maroje” Kru{eva~kog pozori{ta, dok je sama predstava dobila specijalnu nagradu za kolektivnu gluma~ku igru.

Za najboqu muziku nagradu je dobio Miroqub Aran|elovi} Rasinski,u “Majstoru i Margariti”, Maja Mirkovi} za kostimografiju i Marija Kalabi} za scenografiju u “Dundu Maroju”.

pa je time navodno dodatno ugro`en status Sterijinog pozorja kao nacionalnog festivala. Tako je zamagqeno ono posebno zanimqivo da je tu re~ o internacionalnom priznawu i prilici za pore|ewe, ali kritike su smerale i {ire, te su bile razumqive i na prethodnom nivou. U wima se tvrdi da Pozorje jo{ od raspada Jugoslavije, pogotovo od koncepcijskih smena (uvo|ewe programa nacionalnih predstava po stranim autorima i prate}eg me|unarodnog programa) nema svoj (pravi) identitet, a ~esto se ~uje da bi trebalo da bude, kao i pre, festival iskqu~ivo nacionalne, srpske drame, bez obzira na kvalitet godi{we produkcije.

O tome }e sada uprava Sterijinog pozorja odlu~ivati uz savetodavnu pomo} umetni~kog ve}a, ~ije }e formirawe najavqeno ovih dana biti jedan od va`nijih „of“ programa od sutra aktuelnog festivalskog izdawa. [to se ti~e rediteqa, na predstoje}em 55. Sterijinom pozorju Kokan Mladenovi} je

bar statisti~ki ve} zvezda i to ona koju u posledwe vreme prati podosta (medijske) pra{ine. On je re`irao tri predstave u izboru selektorki. Kao upravnik, Mladenovi} gostuje i na otvarawu ve} gotovo kontroverznim mjuziklom „Kosa“ Ateqea 212. Mjuzikli su se odoma}ili na otvarawima Sterijinog pozorja, a razgrabqene karte mogu i da poslu`e kao dobra ilustracija {ta misli publika i koliko se we doti~u sva mogu}a prikqu~enija, a ponekad i umetnost sama. Zato je tu i svojevrstan anti-kosamjuzikl Andra{a Urbana iz „Kostolawi De`e“ pozori{ta. Wegov rad na Mihizovom „Banovi} Strahiwi“ u suboti~kom Narodnom pozori{tu / Nepsinhaz, koji ve} hara festivalima Srbije, stavi}e i ovog rediteqa u prvi plan novosadskog Sterijinog pozorja.

Pored Urbana, sa dve predstave na festivalu je i rediteq Paolo Ma|eli, stari znanac publike. Verovatno privremeni prekid takore}i istorijskog kontinuiteta u~e-

stvovawa na Sterijinom pozorju, bele`e rediteqi Egon Savin i Dejan Mija~. Iako }e Srpsko narodno pozori{te ponovo biti srce i du{a programa Festivala, za razliku od pro{logodi{we, trijumfalne godine „Broda za lutke“, publika ove ne}e gledati predstavu na{eg nacionalnog teatra.

Kad smo ve} kod dru`ewa, na Sterijinom pozorju u Novom Sadu prvi put bi}e predstavqena kompletna me|unarodna selekcija Nikole Zavi{i}a „DrugoVi“, pro{le godine okrwena „finansijskom krizom“. Pet predstava, pet kom{i-Ja kako bi svoj regionalni koncept nazvao i sam Zavi{i}, dolazi iz Ma|arske, Rumunije, Slovenije, Hrvatske, a jedna je holandsko-srpska koprodukcija. Sutra je prolog Sterijinog pozorja – predstava „Dervi{ i smrt“ turskog pozori{ta iz Izmita, a od prekosutra sti`u i ostali drugovi, koji }e narednih deset dana biti drugo-mi, Steriji i Novosa|anima na ~ast.

Igor Buri}

KONCERT MLADE VIOLON^ELISTKIWE IRENE JOSIFOSKE

Efektna briqantnost interpretacije Najnoviji susret sa sada ve} ~etrnaestogodi{wom violon~elistkiwom Irenom Josifoskom, mo`da nije imao, poput prvog, onu dimenziju velikog iznena|ewa i fascinacije ogromnim i retkim talentom kakav se ra|a tek u vi{edecenijskom rasponu, no zadovoqstvo koje pru`a uvid u postignuti umetni~ki rast nije bilo ni{ta mawe. Ponovo je ova zlatna devoj~ica odu{evqavala brojnu publiku u novosadskoj Sinagogi, samo tri dana nakon {to je isti, izuzetno zahtevan program predstavila i u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, daruju}i pa`qivim slu{aocima ~as o izuzetnoj radnoj disciplini, emotivnoj upe~atqivosti i efektnoj briqantnosti interpretacije. Doprinose}i tako {irewu saznawa o uspesima dana{we instrumentalne pedagogije, koju na najboqi na~in reprezentuje wena profesorka i majka, Judit Josifoska, Irena je nastupila u punoj izvo|a~koj formi koja visoko nadilazi wen uzrast, svedo~e}i o svojim, jo{ mogu}im razvojnim potencijalima. Temperamentna, izrazito muzikalna, umiqata i produhovqena, ona ostavqa utisak kao da se poigrava s instrumentom i kompozicijama, sviraju}i intonativno veoma ~isto, lepim i so~nim, u svim registrima kvalitetnim tonom, oblikuju}i ga zrelo i toplo i u najti{im nijansama.

I ovog puta smo s divqewem pratili s koliko se snage i ume{nosti, opet posmatraju}i godine violon~elistkiwe, ona nosila sa slo`eno{}u privla~nog, stilski raznolikog i logi~no sabranog programa (isto toliko te{kog za izvo|ewe koliko i prijem~ivog za slu{awe), kojem je i pored mladosti i interpretativnih zahteva u potpunosti dorasla. Razume se da joj je kompatibilnu i veoma pouzdanu klavirsku saradwu pru`ala tonski fleksibilna, dobro pripremqena pijanistkiwa Sara ]a}i}. Ve} „La Foliom“ Marina Marea, francuskog umetnika na violi da gamba, koju je zapo~ela

odlu~no i suverenim gestom, pokazala je i lepotu lirski smirenog frazirawa i dubinu kojom je pratila ma{tovitost baroknih varijacija, besprekorno motori~no ispulsiranih i sve`e akcentovanih, ali i ve{to ukra{enih, ponegde i gotovo orguqski ozvu~enih. U stilski nadovezanoj, pretklasi~-

pevnosti (Maks Bruh), tehni~ke suverenosti i sugestivnog do~aravawa adekvatne atmosfere i akcenata lokalnog kolorita ( [panac Gaspar Kasado), graciozne okretnosti, koketne elegancije i nebeskim pijanima osen~enih fla`oleta (Nikolo Paganini) i vedre i temperamentne virtuoznosti (Da-

Irena Josifoska

noj Sonati u E-duru Fransoa Frankera, vedrih brzih i melodi~nih laganih stavova, kao da je potom uzbu|eno „jurila“ ispred klavira, koji joj je i pored takvih malih neobuzdanosti u tempu i skoro neprimetnih intonativnih iskliznu}a, davao vrlo pa`qivu, laku i dinami~ki fino usagla{enu podr{ku. Daqi tok resitala, u kojem je Irena Josifoska nastavila da pleni neverovatnim kontaktom s violon~elom, divnim stavom i uzmahom ruke i gudala, odvijao se u smeni nijansirane, sonorne

vid Poper). Ipak, mnoge zanesene slu{aoce, posebno je dirnula zrelo{}u i savr{enim razumevawem emocionalnosti (svakako i intuitivno{}u) koja nadilazi wene mlade godine, ona je upravo potresno bojila i natapala izra`ajnu melodiku, za mnoge salonskog, a u Ireninom tuma~ewu tako bolnog, „Sentimentalnog valcera“ ^ajkovskog, i pre wega, {iroko ekspresivnu, zvu~no vanredno osen~enu i re~ito donetu, temu Xona Vilijamsa iz ~uvenog filma „[indlerova lista“. Marija Adamov

22

SVET

ponedeqak24.maj2010.

TAJLAND

Obama i Merkelova telefonom

I daqe policijski ~as u Bangkoku BANGKOK: Premijer Tajlanda Abhisit Vexaxiva saop{tio je da }e u glavnom gradu Bangkoku i jo{ nekoliko provincija, policijski ~as biti

Napu{ten kamp demonstranata

produ`en za jo{ dva dana. Premijer je to rekao u redovnom nedeqnom obra}awu naciji.

Policijski ~as u glavnom gradu i 23 provincije zaveden je u sredu nakon {to su se u Bangkoku dogodili najve}i nemiri u modernoj istoriji Tajlanda i u kojima je poginulo 54 qudi a povre|eno je vi{e od 400. Tajlandska vlada istakla je ju~e da je posle nemira potrebno ostvariti nacionalno pomirewe, ali se nije obavezala da }e raspu-

DNEVNIK

VA[INGTON, BERLIN: Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Barak Obama i nema~ka kancelarka Angela Merkel telefonom su razgovarali o merama za regulisawe svetske ekonomije i podsticawe ekonomskog rastaTe teme su glavni razlog predstoje}eg junskog sastanka "Grupe 20" u Torontu. Obama je rekao da je zadovoqan prihvatawem u~e{}a nema~kog parlamenta u planu podr{ke evrozoni sa vi{e stotina milijardi evra, saop{teno je iz Bele ku}e. Berlin bi trebalo sa 148 milijardi evra da doprinese mehanizmu zajmova zemqama sa najve}im dugovima u evrozoni, ~iji je ukupni fond 750 milijardi evra.

stiti parlament i raspisati vanredne izbore, kao {to tra`e opozicioni "crvenoko{uqa{i", koji protestuju od 12. marta.

"Crvenoko{uqa{i", koji su sledbenici biv{eg premijera Taksina [inavatre, zba~enog u vojnom pu~u 2006. godine, uglavnom poti~u iz siroma{nih provincijskih podru~ja.

Bangkok se jo{ oporavqa od posledica sukoba demonstranata i vojske, a vojnici pretra`uju pojedine delove grada, u potrazi za eksplozivom, budu}i da su tokom protesta prona|ena ~etiri automobila bombe nedaleko od upori{ta demonstranata u centru prestonice.

(Tanjug)

POSLE TE[KE AVIONSKE NESRE]E NA JUGU INDIJE

Prona|ena crna kutija „boinga” MANGALORU: Prona|ena je crna kutija putni~kog aviona kompanije "Er Indija ekspres", u ~ijem udesu je na jugu Indije poginulo 158 qudi. Spasila~ki timovi do sada su izvukli 127 tela. Svi putnici bili su indijskog porekla, a avionom je upravqao biv{i pilot JAT-a Zlatko Glu{ica.

Prema do sada raspolo`ivim inforacijama boing 737- 800 je udario u antenu sistema za sletawe koja se nalazila pored piste. Prvo se zapalila guma na to~kovima a onda je buknuo ceo avion koji se prepolovio po{to je udario u drve}e obli`we {ume. Nekoliko putnika uspelo je da isko~i iz aviona u posledwem trenutku.

"U trenutku kada smo sleteli guma se zapalila. Avion je odmah krenuo ka {umi. Onda se ceo zapalio, dim je bio svuda i nastao je haos. Avion se prepolovio i mogli smo da vidimo drve}e. Ispred mene je bio putnik koji je poku{avao da isko~i iz aviona, ja sam ga gurnuo, ali ga je zaka~io neki gajtan.

Dok sam mu pomagao, opekao me je po licu i rukama“, ka`e Umar Faruk, jedan od pre`ivelih. Osmoro pre`ivelih, neki sa te{kim opekotinama preba~eni su u bol-

nicu u Mangaloru. Veliki broj putnika vra}ali su se s posla u zalivu. Bilo je i oko dvadesetoro dece u avionu. U mrtva~nicu gradske bolnice preba~ena su tela na-

stradalih koje ro|aci pokau{avaju da identifikuju. "Poku{avamo od jutros da identifikujemo tela, me|utim, jako je te{ko jer su ugqenisana. Ipak, identifikovali

Tadi}evo sau~e}e predsednici Indije Predsednik Republike Boris Tadi} uputio je ju~e, u ime gra|ana Srbije, telegram sau~e{}a predsednici Indije Pratibi Patil povodom avionske nesre}e kod grada Mangalora u kojoj je poginulo 158 osoba. Predstavnica "Jat ervejza" za odnose s javno{}u @eqka Stojanovi} potvrdila je Tanjug u da je pilot indijskog aviona Zlatko Glu{ica na spisku zaposlenih te kompanije. Direktor avio-kompanije "Er Indija" Anup Srivastava saop{tio je da je avion, koji je leteo iz Dubaija, po svemu sude}i, skliznuo sa piste zbog ki{e prilikom sletawa na aerodrom u Mangaloru.

smo pet tela, na sli~an na~in su i drugi identifikovali svoje ro|ake, a nama je ostalo da identifikujemo jo{ jedno telo“, ka`e Mohamad Tazem.

Uzletno-sletna pista aerodroma Mangalora nalazi se na visini, me|u brdima, i od posade zahteva posebnu preciznost pri uzletawu i sletawu. Avionom je pilotirao pedesetpetogodi{wi Zlatko Glu{ica, koji je za kompaniju Air India Expres radio od 2009. godine. Dnevnik "Tajms of India" pi{e da je pilot bio iskusan, sa 10.000 sati leta, da je vi{e puta sletao u Mangalor i bio je upoznat sa krakteristikama aerodroma. Preliminarna istraga koja je u toku, pokazala je da je avion dodirnuo zemqu na oko 600 metara daqe od predvi|ene ta~ke. "Nesre}a se dogodila po{to je avion proma{io pistu tokom sletawa na aerodrom. Jo{ uvek prikupqamo informacije kako bismo {to pre otkrili uzrok", ka`e Anup Srivastava iz Air India. Pilot, pre sletawa, kontroli letewa nije prijavio bilo kakav kvar, i vatra je prime}ena tek po{to je avion sleteo na pistu.

Ukoliko uslede sankcije, nema dogovora TEHERAN: Iran }e odustati od dogovora sa Brazilom i Turskom o prebacivawu dela svog oboga}enog uranijuma u inostranstvo, ukoliko SAD nametnu nove sankcije Islamskoj Republici, izjavio je ju~e predsednik iranskog parlamenta Ali Lari-

xani. "Ukoliko Amerikanci tra`e avanturu, bilo u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija ili (ameri~kom) Kongresu, svi napori Turske i Brazila bi}e uzaludni i ovaj put napu{ten", rekao je Larixani. On je istakao da bi u slu~aju sankcija "parlament do-

neo druga~iju odluku" kada je re~ o saradwi Irana s Me|unarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), preneo je Rojters.

Iran je pro{le sedmice postigao dogovor sa Brazilom i Turskom o slawu 1.200 kilograma nisko oboga}enog uranijuma u inostran-

stvo u zamenu za uranijumske {ipke neophodne za rad reaktora u Teheranu u kome se proizvode izotopi koji se koriste u terapiji raka.Turska, Brazil i Iran su pozvali na prekid razgovora o poo{travawu sankcija.

(Tanjug)

POJAS GAZE

Zapaqen de~ji kamp za izbeglice GAZA: Desetine maskiranih napada~a su zapalile de~iji letwi kamp Organizacije UN za palestinske izbeglice (UNRWA) u oblasti Gaze. To je jedan od najva`nijih letwih kampova za 250.000 dece-palestinskih izbeglica u Gazi. Izgoreli su sportska oprema i plasti~na konstrukcija bazena.

Napada~i su napali ~uvara kampa koji je trebalo da se otvori idu}eg meseca, i ostavili koverat sa ~etiri metka, adresiran na Xona Ginga, direktora UNRWA za Gazu.

Pretpostavqa se da je napad izve-

la neka od ekstremnih islamskih grupa koje se protive zapadnom uticaju i me{awu devoj~ica i de~aka. Radikalna palestinska organizacija Hamas koja upravqa Gazom, osudila je napad, a wena vlast povela istragu. Islamski estremisti su posledwih godina u pojasu Gaze bombama napadali salone lepote, prodavnice, internet-kafee i drugo {to smatraju protivnim na~elima svoje vere. UNRWA daje pomo} u hrani, {koluje i le~i vi{e od milion Palestinaca-izbeglica u oblasti Gaze.

EGIPAT

Sve{tenik za ubijawe ameri~kih civila KAIRO: Radikalni ameri~kojemenski sve{tenik Anvar alAvlaki ~ije su propovedi preko interneta bile inspiracija za napad na SAD, u novom video snimku koji je ju~e objavila Al Kaida, zala`e se za ubijewe ameri~kih civila. Al-Avlakija su ameri~ki zvani~nici ozna~ili kao najve}u teroristi~ku pretwu i navodno se

nalazi na listi CIA za likvidaciju, uprkos tome {to je dr`avqanin SAD. Ro|en je u SAD, AlAvlaki se 2004. godine preselio u Jemen gde se krije po{to je povezan s osumwi~enima za napad u novembru 2009. u vojnoj bazi u Teksasu i za poku{aj teroristi~kog napada na avion u Detroitu u decembru 2009. godine.

IRAK

Vi{e mrtvih u Kalisu BAGDAD: Broj mrtvih eksplozije automobila-bombe na pijaci pod otvorenim nebom u gradu Kalisu, severozapadno od Bagdada, pove}ao se danas na 30, a broj rawenih na 80, potvrdili su zvani~nici ira~ke policije. Eksplozija se dogodila ju~e u Kalisu, gradu u {itskoj enklavi u ve}inski sunit-

skoj provicji Dijali, udaqenom 80 km od Bagdada. Ve}ina mrtvih su qudi koji su sedeli u kafi}u u centru pijace, preneo je AP. Kalis je nekada bio upori{te Al kaide u Iraku. Napadi bombama su dosta ~esti u tom gradu. U dve eksplozije u martu u dva restorana ubijeno je 57 qudi.

(Tanjug)

KINA

Poginuli u sudaru i odronu PEKING: Najmawe 32 osobe su poginule, a 21 je povre|ena u sudaru kamiona i autobusa u Fusinu, na severoistoku Kine. A na istoku Kine, 8 qudi je poginulo u odronu. Prva nesre}a se dogodila kada je kamion, voze}i autoputem u suprotnom smeru, u punoj brzini naleteo na autobus koji mu je dolazio u susret. Na licu mesta su poginuli voza~ i jo{ dve osobe u kamionu, kao i 28 putnika u autobusu, navodi agencija Sinhua. Jedna

osoba je preminula u bolnici, a svi povre|eni su hospitalizovani. A u putni~kom vozu koji je naleteo na odron u isto~noj Kini, poginulo je osam, a povre|eno vi{e od 50 qudi, javila je dr`avna televizija. Voz na pruzi ka turisti~kom centru Guilin, isko~io je iz {ina u planinama kod grada Fu`u, u pokrajini \iangsi.

Odron koji je nastao zbog vi{ednevne jake ki{e, potpuno je prekrio prugu.

FRANCUSKA

Poqoprivreda na [anzelizeu PARIZ: Na centralnoj pariskoj Aveniji [anzelize ju~e ujutro su osvanuli vinova loza, p{enica, repa i stabla banana. U okviru dvodnevne manifestacije koju su poqoprivrednici organizovali u glavnom gradu Francuske, na 1,2 kilometra dugoj aveniji po-

stavqeno je 8.000 parcela, te{kih po 300 kilograma. Avenija }e do ve~eras biti zatvorena za saobra}aj, a o~ekuje se da }e oko dva miliona qudi posetiti izlo`bu. Razgledawe je besplatno, a eksponati - prehrambeni proizvode iz raznih delova Francuske su na prodaju.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VILIJAM HEJG Britanski ministar spoqnih poslova Vilijam Hejg rekao je ju~e u Kabulu da Britanija ne razmi{qa o "proizvoqnom ili ve{ta~kom roku" povla~ewa svojih snaga iz Avganistana. On je potvrdio da se u`urbano procewuje situacija u toj zemqi, ali ne zbog odluke da li treba podr`ati tu operaciju, ve} kako je podr`ati u budu}nosti. Britanija ne}e odrediti rok za povla~ewe svojih snaga.

HILARI KLINTON Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton doputovala je ju~e u Peking, gde }e u~estvovati u "drugom strate{kom i ekonomskom dijalogu" Kine i SAD. "Potrebno je da SAD i Kina sara|uju u vezi sa skoro svim izazovima sa kojima se suo~ava svet", rekla je ona. Na dnevnom redu sastanaka u Pekingu bi}e i nove sankcije protiv Irana koji nastoji da proizvede nuklearno oru`je.

KEJT MOS Nepoznate osobe provalile su u ku}u manekenke Kejt Mos u Londonu i odnele vi{e umetni~kih dela, ukqu~uju}i jedan Benksijev portret, objavila je lokalna {tampa. Kejt Mos (36), wen momak, muzi~ar Xejmi Hins (42) i wena majka Linda spavali su u ku}i dok su lopovi harali po woj, pi{e "Dejli miror". Ukradeni Benksijev portret vredi oko 80.000 funti (92.000 evra).

UZGOJ NEOBI^NIH QUBIMACA NA KUBI

Kad bizon kre}e na posao HAVANA: Za neke stanovnike Vinalesa na Kubi glavni izvor prihoda su wihovi neobi~ni ku}ni qubimci. Re~ je uglavnom o bizonu ili gove~etu, koji ina~e `ive u divqini. Kubanski gradi} Vinales, udaqen 200 kilometara od Havane, poznat je po svom `ivopisnom krajoliku i poqima pod duvanom. Ipak mnogi stanovnici su odlu~ili da se bave uzgojem neobi~nih qubimaca, {to su u stawu da dobro unov~e.

Svako jutro ~etrnaestogodi{wi bizon Tomas se kupa i zajedno sa svojim trenerom kre}e na posao.

On je jedna od glavnih turisti~kih atrakcija u kubanskom gradu Vinalesu. Porodi~ni `ivot bez Tomasa, za porodicu Havijera Pimentela je nezamisliv.

"Porodi~na slika u mojoj ku}i ne zna~i ni{ta ako na woj ne-

Kubanski gradi} Vinales poznat po lepoti prirode

ma Tomasa", ka`e Havijer Pimentel vlasnik i trener bizona. Pimentel je po~eo da trenira sa Tomasom, kada je bizon imao tek dve godine, a nerazdvojni su ve} 12 godina. Za jedan krug jahawa potrebno je izdvojiti jedan dolar. Tomas, me|utim ima opasnu konkurenciju. Tu je i sedamnaestogodi{we belo gove~e @ardinero, koji u Vinalesu sa svojim gazdom nastupa osam godina.

"Bilo da je dan ili no}, @ardinero i ja provodimo ve}inu vremena zajedno. Mnogo mi je pomogao. I ne samo meni, nego celoj mojoj porodici", ka`e Alehandro Perez, vlasnik i trener belog gove~eta. Perez ka`e da je {kolu napustio posle petog razreda osnovne {kole, a svoju komunikaciju sa @ardinerom smatra `ivotnim darom.

LOKALNI IZBORI U CRNOJ GORI

Opozicija se udru`ila, posmatra~i izostali PODGORICA: U 14 crnogorskih op{tina, Podgorici, Andrijevici, Baru, Beranama, Bijelom Poqu, Danilovgradu, @abqaku, Kola{inu, Plavu, Plu`inama, Pqevqima, Ro`ajama, Ulciwu i [avniku, ju~e su se odr`avali lokalni izbori, a birani su i predstavnici za dve gradske op{tine, Tuzi i Golubovce. Partije vladaju}e koalicije, Demokratska partija socijalista i Socijaldemokratska partija, nastupaju zajedno u devet op{tina dok u pet, me|u kojima je i Podgorica idu samostalno ili u koaliciji sa drugim mawim strankama. Udru`ena opozicija “Boqa Crna Gora” ~iju osnovu ~ine Socijalisti~ka narodna partija, Nova srpska demokratija i Pokret za promjene, uz jo{ desetak mawih stranaka, u ve}ini opstina kre}e u izbornu trku sa zajednickom listom, osim u Ro`ajama i Plu`inama.

Glavna politi~ka borba za 57 odborni~kih mjesta vodi se u Podgorici u kojoj `ivi gotovo tre}ina stanovnika Crne Gore i gde pravo glasa ima vi{e od 135 hiqadagra|ana. Nosilac liste vladaju}e Demokratske parije socijalista, koja u Podgorici nastupa u koaliciji sa Liberalnom partijom i Bo{wackom strankom je aktuelni gradona~elnik Miomir Mugo{a.

Mawa ~lanica vladaju}e koalicije Socijademokratska partija, koja se u fini{u kampawe

Izbori u Crnoj Gori (arhivski snimak)

pozicionirala kao politi~ki oponent aktuelnom gradona~elniku Mugo{i, za nosioca liste je imenovala profesora Vujicu Lazovi}a, aktuelnog potpredsednika Vlade. Nosilac liste udru`ene opozicije je Neven Go{ovi}, koaliciju albanskih stranaka predvodi Smaiq Maliq Cunmuqaj a vanparlamentarnu Stranku srpskih narodwaka Dobrilo Dedei}.

Iako su u pitawu lokalni izbori, intezitet i teme kampawe: od borbe protiv kriminala i korupcije koju je forsirala opozicija, do o~uvawa obnovqene dr`avnosti koju je fokusirala vlast, potvrdile su op{te ocene da zna~aj ovih izbora pre-

vazilazi pitawe ko }e vr{iti lokalnu vlast. Osim toga ovo je prvi put da vlast za protivnika ima gotovo kompletnu opoziciju koja je uspela da se ujedini i pored velikih ideolo{kih razlika.

Ovo su prvi izbori u Crnoj Gori koje ne prate me|unarodni posmatra~i ni nevladine organizacije, {to }e ote`ati informisawe javnosti s obzirom da }e mediji imati na raspolagawu samo informacije partijskih {tabova u~esnica izborne utakmice i op{tinskih izbornih komisija koje su bar tokom dosada{wih izbora sa velikim zaka{wewem (u odnosu na NVO) objavqivala rezultate izbora.

c m y

BALKAN

DNEVNIK

PRIPREME ZA SKUP PREDSTAVNIKA DR@AVA ZAPADNOG BALKANA U SARAJEVU

Samit prilika za „okretawe nove stranice” SARAJEVO: Ambasador [panije u Bosni i Hercegovini Alehandro Enrike Alvargonsales San Martin izrazio je ju~e o~ekivawe da }e predstavnici dr`ava Zapadnog Balkana na samitu EU - Zapadni Balkan 2. juna u Sarajevu uputiti jasne poruke i demonstrirati voqu i odlu~nost da „okrenu novu stranicu“ u me|usobnim odnosima.

Pripreme za sarajevski samit teku predvi|enom dinamikom i taj skup }e biti nova prilika za konsolidovawe pozicije BiH spram EU, rekao je {panski ambasador, otvraju}i sesiju Asocijacije nezavisnih intelektualaca „Krug 99“ na temu - „U susret sarajevskom samitu EU Zapadni Balkan“.

narodnih krugova postoji i odre|ena doza frustriranosti prilikama u BiH, odnosno odsustvom odre|enih rezultata koje podrazumijeva Proces stabilizacije i pridru`ivawa EU. Ambasador je ukazao na obaveze koje su pred BiH, a ti~u ustavnih promena u smislu sprovo|ewa presude EvropAlehandro Enrike Alvargonsales San skog suda za qudska praMartin va u Strazburu u predmetu „Finci i Sejdi}“, odnosno [panski ambasador je rekao da eliminisawa diskriminatorje u BiH na snazi Ustav koji je naskih odredbi u pogledu prava mastao kao posledica ratnih dogawina za u~estvovawe u politi~|awa i da kao takav daje mogu}kom `ivotu BiH. nost blokada koje ometaju dr`avu u vr{ewu temeqnih funkcija, {to se negativno reflektuje na raspolo`ewe gra|ana, ukqu~uju[panski ambasador smatra da je neophodno }i i proces ja~awa poverewa i iz faze nazadovawa pre}i u fazu odlu~nih pomirewa u BiH. Samit }e karakterisati velireformi u BiH ka koncentracija mo}i na nivou ministara spoqnih poslova, a uz „Deset godina nakon Zagreba Evropski sud za qudska prava zvani~nike zemaqa EU i zemaqa imamo priliku da rekapitulirau Strazburu je 22. decembra proregiona, kao i SAD, Ruske Fedemo {to smo napravili dobro ili {le godine doneo presudu u koracije i Turske, na skupu }e u~elo{e i gde mo`emo pomo}i, odrist Jakoba Fincija i Derve stvovati predstavnici OEBS-a, nosno da potvrdimo da su vrata Sejdi}a protiv dr`ave BiH, NATO, Saveta za regionalnu saEU za BiH i daqe otvorena“, iszbog diskriminacije mawinskih radwu i Saveta Evrope, rekao je takao je Alvargonsales. naroda u izbornom procesu tj.

Alvargonsales i dodao da je, u [panski ambasador smatra da zabrani Romima i Jevrejima da tom kontekstu, obaveza politi~je neophodno iz faze nazadovawa se kandiduju u Predsedni{tvo kih lidera i institucija u BiH pre}i u fazu odlu~nih reformi BiH i Dom naroda dr`avnog da iskoriste novonastalu priliu BiH i upozorio da unutar me|uparlamenta. ku za dobrobit gra|ana.

23

MAKEDONIJA

Na rubu me|uetni~kih sukoba SKOPQE: Skoro devet godina nakon potpisivawa Ohridskog okvirnog sporazuma, kojim je bio ozna~en kraj oru`anom konfliktu u Makedoniji, me|uetni~ki odnosi u zemqi ponovo su dovedeni do ta~ke kqu~awa.

Za neke je on uspe{an, drugi ga odbacuju. Predstavnici me|unarodne zajednice u zemqi upu}uju sve ja~e poruke politi~kim liderima za dosledno po{tovawe okvirnog sporazuma i poboq{avawe politi~kog dijaloga.

Tenzije u odnosima izme|u razli~itih zajednica, naro~ito najbrojnijih, Makedonaca i Albanaca, su permanentno prisutne, ali u posledwih nekoliko nedeqa one su izra`ene i zna~ajnijim naru{avawima mirnog `ivqewa.

Makedonska policija je od kraja aprila do sredine maja izvela tri akcije u kojima je prona|ena velika koli~ina oru`ja, municije i druge vojne opreme u regionu ka granici sa Kosovom.

Najpre je oru`je prona|eno u ~etiri bunkera u skopskom selu Blace, kada je do{lo i do oru`anog sukoba sa qudima koji su ~uvali oru`je, zatim je kod skopskog sela Radu{a vojna oprema bila u kombiju u kome su bila ~etiri ~lana kriminalne grupe. Oni su otvorili vatru na policajce koji su uzvratili i

Crnogorci osvojili Mont Everest PODGORICA: Crnogorska planinarska ekspedicija, u kojoj je i jedan Kragujev~anin, osvojila je u najvi{i vrh na svetu, himalajski Mont Everest, visok 8.848 metara. U ekspediciji su bili Nik{i}ani \or|e Vuj~i}, Marko Ble~i} i Dragutin Vujovi} iz Kragujevca.

Oni su se, zbog izuzetno lo{eg vremena kratko zadr`ali na vrhu, ali su, ipak, uspeli da postave dr`avnu zastavu Crne Gore. To je prvi put da ~lanovi nekog crnogorskog planinarskog kluba osvoje krov sveta.

Oni su, pored crnogorske zastave, postavii zastavu kluba „Javorak“ iz Nik{i}a, ~iji su ~lanovi, i zastavu Elektroprivrede koja je inansirala ekspediciju. Nakon kra}eg zadr`avawa, krenuli su nazad. U osvajawe Mon Everesta tro~lana ekipa je krenula 29. marta. Himalaji su najve}i planinski sitem na zemqi, ~ijih ~ak 11 vrhova prelazi 8.000 metara.

ponedeqak24.maj2010.

Qubomir Fr~kovski

ubili svu ~etvoricu. U tre}oj akciji u tetovskom Novom Selu je zaplewena ve}a koli~ina oru`ja, municije i eksploziva i privedene su ~etiri osobe.

Akteri svih ovih doga|aja, osim policije, bili su lica albanske nacionalnosti iz Makedonije i iz Kosova, a ~iwenica da su u jednoj od akciji ubijene ~etiri osobe, samo je dodatno podiglo tenzije u zemqi, pa su neke partije Albanaca iz opozicije zatra`ile i nezavisnu istragu o tom slu~aju. Izme|u prve i druge akcije policije odr`ao se i mirni protest nekoliko hiqada qudi organizovan od strane nevladinih organizacija makedonskih Albanaca, koji su

Policajac ispred izre{etanog kombija

tra`ili osloba|awe svih zatvorenih i okrivqenih za dela na~iwena u konfliktu u 2001. godini.

Jo{ kad se svemu tome doda i nekoliko slu~ajeva iz prethodnih meseci, koji su bili u vezi sa me|uetni~kim odnosima, name}e se pitawe o uspe{nosti okvirnog sporazuma iz 2001. godine. edan od autora tog dokumenta, profesor Qubomir Fr~koski, ka`e da se sporazum sprovodi “na gurawe” i nije ni ~udo {to me|unarodni faktori upu}uju kritike. „Retori~ki se dr`e wega, ne ka`u da su protiv, ali u praksi ga sprovode sa ko~nicom. Naro~ito se ne po{tuje jedan princip koji se ~esto naziva duh Ohridskog sporazuma, a to je princip inkluzivnosti, odnosno dono{ewe zakona u oblastima koji se odnose na fer tretman kulture drugih“, obja{wava Fr~koski. Nedosledno sprovo|ewe sporazuma otvara mnoga nepotrebna vrata, raste kriminal, organizuju se protesti, a sve to ponovo ~ini stawe u dr`avi katastrofalno, dodaje Fr~koski.

Politi~ki analiti~ar Hisen Ramadani ka`e da i pored o{trih kritika iz inostranstva za politiku koju vode vlasti, politi~ari ne rade ni{ta da bi poboq{ali stvari.

Nedavno su ambasadori Evropske unije, NATO-a, OEBS-a i SAD-a poslali alarmantnu poruku kojom apeluju da politi~ki lideri u Makedoniji dosledno po{tuju Ohridski sporazum i da poboq{aju politi~ki dijalog.

Oni su pozvali sve one koji se slu`e nasiqem da odustanu

od toga jer time ne}e posti}i ni{ta. Evroambasador Ervan Fuere u nedavnom intervjuu za Radio Slobodna Evropa upozorio je da su mogu}e unutra{we tenzije u zemqi, pre svega me|uetni~ke, ukoliko se reforme ne nastave i Makedonija ne dobije datum za po~etak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. „Ve} predugo vremena postoji klima neizvesnosti o tome gde ide zemqa. To ima negativni uticaj na me|uetni~ke odnose, tako da }e na{a poruka i daqe biti u smeru da ohrabruje vladu da obrati pa`wu na prioritete koje ima zemqa.“ A jedan od tih prioriteta, mo`da i najva`niji, je re{avawe spora sa Gr~kom o imenu zemqe. Mnogi analiti~ari smatraju da je odugovla~ewe re{ewa ovog problema i ulaska zemqe u NATO i EU, glavni razlog za dodatnu tenziju u odnosima izme|u zajednica u Makedoniji, jer se albanski partner u Vladi, Demokratska unija za integracije, zala`e za {to br`e integrisawe Makedonije u evroatlantske strukture.

Zbog ovog pitawa sve ~e{}a je podela u zemqi na patriote i izdajnike, koju naro~ito forsiraju mediji nakloweni Vladi, odnosno najve}oj partiji VMRO DPMNE. Nedavno je TV voditeq Milenko Nedelkovski javno pozvao na likvidaciju izdajnika, odnosno prema wegovom kriterijumu, onih koji `ele da se re{i spor sa Gr~kom. Reagiralo je i Udru`ewe novinara Makedonije, koje je pozvalo novinare da ne ostanu indiferentni na ovakve pretwe i da se najo{trije suprotstave na pojave koje izazivaju atmosferu lin~a i prezentaciju govora mr`we u nekim medijima.

PISMO BAN KI-MUNU

[piri}evi stavovi druga~iji od Inckovih BAWALUKA: Predsedavaju}i Savetu ministara BiH Nikola [piri} izjavio je da je generalnom sekretaru UN Ban Kimunu i Savetu bezbednosti UN uputio izve{taj o stawu u BiH, u kojem je nagla{eno da je zemqa postigla zna~ajan napredak, kako na dr`avnom tako i na entitetskom nivou. [piri} je na vanrednoj konferenciji za novinare naveo da se stavovi iz wegovog izve{taja u zna~ajnoj meri razlikuju od onih koje je u svom izve{taju o stawu u BiH izneo visoki predstavnik Valentin Incko. „U izve{taju koji je podneo visoki predstavnik o situaciji u BiH ima dosta segmenata sa kojima se ja ne sla`em“, poru~io je on. [piri} je naveo da se generalnom sekretaru i Savetu bezbednosti UN obratio pismenim putem po{to je misija BiH u Wujorku odbila da mu obezbedi obra}awe na sednici Saveta bezbednosti UN u ponedeqak na kojoj }e se voditi debata o stawu u BiH.

Umesto [piri}a, Savetu bezbednosti UN }e se obratiti predsedavaju}i Predsedni{tvu BiH Haris Silajxi}, ali bez usagla{ene platforme s ostala dva ~lana Predsedni{tva. „Ja nemam ni{ta protiv toga, ali sam osetio potrebu da generalnog sekretara UN i predsedavaju}eg Saveta bezbednosti informi{em o mom vi|ewu situacije naspram onog u izve{taju visokog predstavnika“, kazao je [piri}.On je poru~io da nikada ne}e dozvoliti „izvanustavno pona{awe i privatizovawe funkcija koje qudima ne pripadaju“. Za razliku od visokog predstavnika koji je sutuaciju u BiH ocenio nepovoqnom, [piri} je ocenio da je zemqa u~inila veliki napredak, navode}i da je ispuweno 174 uslova u vezi s liberalizacijom viznog re`ima, da je BiH dobila akcioni plan za ~lanstvo u NATO, da su usvojene kqu~ne strategije i akcioni plan za borbu protiv organizovanog kriminala i ko-

rupcije, kao i zakonska regulativa za punu kontrolu dr`avne granice.

On je kazao da je Savet bezbednosti UN upozorio da „nastavak spoqne intrervencije u doma}a politi~ka pitawa destabilizuje i podriva izgradwu konsenzusa i reformska nastojawa vlasti BiH“.

Navode}i da se to odnosi na visokog predstavnika i wegova ’bonskaovla{tewa’, [piri} je naglasio BiH ne}e ubrzati svoj evro-atlantski put sve dok u BiH bude prisustan strani intervencionizam. „Umesto da olak{ava, visoki predstavnik osuje}uje redovan demokratski proces izme|u stranaka i konstitutivnih naroda u BiH. Neke stranke jednostavno odbijaju da postignu kompromis, jer veruju da }e visoki predstavnik iskoristiti svoju mo} i pomo}i da postignu svoje ciqeve“, kazao je predsedavaju}i Saveta ministara BiH.

24

PORODICA

ponedeqak24.maj2010.

DNEVNIK

Mala {kola flerta a li vam se ikada dogodilo da stojite u redu na blagajni ili se vozite javnim prevozom a tik do vas stoji mu{karac koji je upravo va{ tip i ne mo`ete skinuti pogled s wega? Za trenutak usta postaju suva, dlanovi znojavi, glava prazna, a on izlazi na slede}oj stanici. Prilika je propu{tena a vi i daqe sami, lupaju}i se po glavi za{to mu niste pri{li. Ne brinite. Evo malog vodi~a kako se re{iti treme, pri}i mu{karcu bez straha, i osvojiti ga malim flertovskim potezima!

Prilike za upoznavawe mu{karaca nude vam se na sve strane. Dok pijete jutarwu kafu s prijateqicom u gradskom kafi}u, dok {etate ku}nog qubimca, dok surfujete internetom…

Potrebno vam je da skupite mrvicu hrabrosti i samopouzdawa, i upustite se u flert s nepoznatom osobom, nepoznatog ishoda…a mogao bi postati qubav va{eg `ivota.

D

primorani da ga zamolite da stanete pod wegov dok ne do|ete do obli`we radwe.

Gde i kako Postoje nebrojene situacije u kojima mo`ete privu}i pa`wu potencijalnog kandidata. Za po~etak, morate razbiti sve predrasude koje ste do sada imali, da se opustite i isterate strah iz sebe. Ni{ta dobro ne mo`e proiza}i iz straha!

Kao prvo, nasme{ite se va{em sagovorniku – osobe koje se sme{e uvek deluju simpati~no i samopouzdano. Ono {to uvek pali jeste da se dotaknete teme fudbala ili automobila. Posle toga on je taj

tajte ga ima li mo`da one bele{ke ili {ifru za neki program/proizvod. Ako studirate, potrudite se oko svega, posebno predmeta kojem wemu ne ide.

Predlo`ite da u~ite zajedno za ispit ili ga jednostavno zamolite da vam pozajmi skripte.

Disko klub – Ovo je savr{ena prilika koju ne biste smeli da propustite. Atmosfera je opu{tena i smete istaknuti ono najboqe na sebi. Slu~ajno se sudarite s wim ili, nose}i pi}a u rukama, zamolite da vam podigne naramenicu koja je 'slu~ajno' spala na va{e rame.

Dru{tvo – Ako ste pozvani na ku}nu zabavu, zakasnite malo, pa se

Zapo~eti flert Prvo trebat da proverite da li je slobodan. Nekoliko znakova mogu na to uputiti. Pogledajte mu u ruke, ukoliko nosi prsten, zauzet je. Posmotrite i vrat, mo`da je prsten na lan~i}u. Ukoliko imate prilike da du`e gledate u wega, obratite pa`wu na to koliko vremena posve}uje mobilnom telefonu. Ako gleda stalno u wega, verovatno ~eka poruku ili poziv od nekog bliskog. Naj~e{}e je to devojka, ali nikad se ne zna.

Flertovski detektiv - Ima ih Xejms Bond, ima ih Viktorija Bekam, a imamo ih i mi.

Sun~ane nao~are najboqe su oru`je za potajno skenirawe potencijalnog kandidata.

- Snop kqu~eva koji }e slu~ajno pasti pred wegove noge - Ku}ni qubimac (pozajmqeni) koji }e se igrati s wegovim psom.

- Nevaqali ki{obran koji ne mo`e da se otvori, pa }ete biti

koji }e preuzeti nit razgovora.

Ne morate biti profesionalni kriti~ar da biste ostavili nekakav utisak, slobodno blefirajte.

Tu i tamo mu sa osmehom potvrdite {ta je rekao i upitajte ga pone{to. Ose}a}e se va`no, pa }e vam vrlo brzo le`ati pod nogama!

Posao/fakultet – Neverovatno mnogo veza po~iwe jo{ na fakultetu ili u poslovnom okru`ewu.

Ukoliko se jo{ niste predstavili onom novom momku koji je asistent va{em {efu, u~inite to. Upitajte ga kako mu je i treba li mu pomo}. Pritom zapo~nite pri~u kako je vama bilo kad ste po~eli da radite. Ukoliko ste vi novi, upi-

pristojno i {armantno izvinite.

Sedite kraj wega pa se iznenada setite kako ste ne{to zaboravili (doneti poklon, zaboravili ste da iskqu~ite kompjuter ili ste ostavili kqu~eve u prijateqi~inom autu) - pri~a }e po~eti sama od sebe.

Teretana – ve} unapred imate ne{to zajedni~ko. Oboje volite da ve`bate. Upitajte svog snagatora mo`e li da vam pomogne pri sastavqawu sprave. Prokomentari{ite wegov energetski napitak, te usput napomenite da ste zainteresovani za individualni trening…

Prodavnica – Upitajte ga gde stoje sosovi ili za~ini ako mo-

`da zna. Zahvalite se i napomenite kako ste u gu`vi i pomalo zbuwena jer organizujete mawu `urku kod ku}e i, s obzirom da je tako dobar i susretqiv, i on je pozvan…

Javni prevoz – Va{eg sagovornika niste nikada videli, ali stoji pored vas u zgu`vanom autobusu oko tri popodne. Sunce pe~e, a vama je jo{ vi{e vru}e od pogleda na wegove ruke. Stanite mu na nogu ili se lagano nagnite prema wemu. Tada zapo~nite s isprikama ''Oprosti, molim te, stvarno nisam htela, ova gu`va nekad zna da bude neizdr`qiva.

Jesi li dobro?... Popi}u malo vode, iako bi mi prijalo hladno pivce…'' Ukoliko ~ekate prevoz na istoj stanici, upitajte ga da li zna na kojoj je stanici ta i ta ulica. Napomenite da ste pomalo izgubqeni kad je re~ o ulicama, te zapo~nite pri~u o tome kako ste s prijateqicom i{li na stadion da gledate utakmicu, ali si{li ste na pogre{noj stanici i…

Obuzdajte strah i dobrom voqom i osmehom zapo~nite pri~u.

Zapamtite da nemate {ta da izgubite ukoliko se radi o osobi koju verovatno vi{e nikada ne}ete videti. Ako ne poku{ate, uvek }ete se pitati {ta bi bilo, kad bi bilo. Tako|e, ne dozvolite da vas prvi neuspeh pokoleba. Na svetu postoji puno susretqivih qudi. Vi treba samo da podstaknete tu susretqivost i zapo~nete novo poznanstvo, a mo`da i novu vezu. Ukoliko na ova mesta ne zalazite ~esto, te se kre}ete u potpuno drugim sredinama, zapamtite da vam upravo ta sredina u kojoj pronalazite potencijalne mu{karce mo`e poslu`iti da ih se domognete. Iskoristite mesto u kojem se u tom trenutku nalazite, te bez straha prokomentari{ite ne{to s tim u vezi. Ako vam ni{ta drugo ne pada na pamet, uvek mo`ete po~eti pri~u o vremenu.

Zato, bez straha, i ne ograni~avajte se da to u~inite. Mo`da je to upravo onaj pravi, a vi ba{ ona koju je on oduvek `eleo.

Saveti za studirawe uz rad vakome od nas nastavak studirawa, treninga i u~ewa pru`a posebno zadovoqstvo. Ali, to nije nimalo lak posao...

Dobro isplanirajte posao.

Saznajte koje rokove morate da ispo{tujete i istaknite ih na nekom mestu na kojem }ete ih lako uo~iti; ili na poslu, ili kod ku}e, ili na oba mesta.

Dobro iskoristite vreme koje bi ina~e bilo potra}eno, kao {to je vo`wa busom do posla i natrag: ponesite kwigu.

Ne zaboravite sve dobro da izbalansirate. Brinite se o sebi. U~ewe je naporno. Pravilo se hranite, ve`bajte, odmarajte i dru`ite se kad god stignete.

Ako mislite da mo`da ne}ete ispo{tovati neki rok, ili vam je ne{to naglo iskrslo, obavestite svoje profesore.

I oni su qudi i razume}e stres koji prati one koji rade i studiraju u isto vreme.

Stalno se podse}ajte na to {ta vam ovo studirawe zna~i.

Imajte vrlo jasan razlog za-

S

{to studirate. Ako vam je razlog slab, motivacija za u~ewe ne}e biti velika.

Ako mo`ete, recite {efu {ta radite. Studirawe pokazuje da mislite ozbiqno kada se radi o profesionalnom razvoju i rastu.

Setite se da postoje mnogi odrasli studenti koji se vra}aju na studije. Shvatite to kao priliku da se boqe “umre`ite”.

Izaberite mesto na kojem vam je najudobnije da radite.

Iskoristite sve {to }e vam pomo}i da se boqe skoncentri{ete: tablice, olovke u boji, ciqevi napisani na zidu... Razmislite u koje doba dana najboqe u~ite. Za neke je to rano ujutro, drugi vi{e vole no}, kad svi legnu.

Budite spremni da ka`ete “ne” zahtevima koje biste ina~e prihvatili na poslu ili kod ku}e. Setite se da se morate brinuti o sebi. Vi to zaslu`ujete. Kada u~ite, potrudite se da vas ne prekidaju, osim ako se radi o po `ivot opasnoj situaciji!

Pripremite dete za prinovu omisao da dete mora da deli mamu i tatu sa novim bratom ili sestrom mo`e biti veliki {ok za va{eg mali{ana.

Ipak je ono imalo va{u potpunu pa`wu dosta vremena.

Najboqe vreme da ka`ete svom detetu vesele vesti je kada stomak mame postane primetno ve}i, ili dva meseca pre poro|aja. Ako ka`ete ranije, ~ekawe }e previ{e dugo trajati za va{e dete. Ali, ako ka`ete prekasno, ne}e imati dosta vremena da se prilagodi novoj situaciji.

Postoji nekoliko na~ina za to kako mo`ete svoje prvoro|eno dete pripremiti za dolazak mla|eg brata ili sestre:

- utvr|ivawe nove uloge velikog brata govore}i o va{oj bebi kao “wegovom malom bratu ili sestri” umesto “o novoj bebi” ili “maminoj bebi”.

- ukqu~ite dete u pripremu za dolazak nove bebe tako {to }ete mu dozvoliti da u~estvuje u odre|ivawu imena, birawu ode}e i sli~no.

- vodite dete na kontrole kako bi moglo da ~uje bebino srce ili da vidi slike bebe na ultrazvuku.

Kada ste u bolnici, potrudite se da ostanete u kontaktu sa va{im detetom koliko god mo`ete. To }e dete uveriti da je sve i daqe dobro i da }ete se vratiti {to pre mo`ete. Kada vas poseti u bolnici, neka beba bude u kolevci kako biste mogli da zagrlite svoje starije dete.

P

Vru}ina u autu a decu na ovome svetu postoji zaista mnogo opasnosti, ali za vreme toplih meseci imamo jo{ jednu brigu vi{e. Vreli dani jo{ su vreliji u automobilima, a deca ~esto ne umeju da nas upozore na to koliko im smeta vru}ina. Jo{ ako pripadate velikoj grupi roditeqa koji ostavqaju decu u autu – {ansa da dete dehidrira i do`ivi toplotni udar se pove}ava.

U letwim mesecima potrebno je vrlo malo vremena da se auto ugreje, ~ak i sa delimi~no otvorenim prozorom. Mnogi ne shvataju da temperature u autu mogu porasti i do 55 stepeni za mawe od {est minuta.

A za{to deca ostaju u autu?

Roditeqi ili zaborave, ili

Z

se deca igraju u autu i slu~ajno se zakqu~aju. Mnogi roditeqi odu da obave neke poslove za koje su mislili da im ne}e oduzeti mnogo vremena, a stvari umeju da se zakomplikuju i odu`e. ^ak i kad su roditeqi sa decom u automobilu, poterbno je obratiti pa`wu na pona{awe mali{ana. Pre svega, raskomotite ih i dajte im dovoqno te~nosti. Slobodno ukqu~ite klimu, jer }e prouzrokovati mawe {tete od eventualnog toplotnog udara. Ako primetite da je dete dezorijentisano i neuobi~ajeno pospano, smesta iza|ite iz automobila i potra`ite prvu hladovinu.

Ako dete ne odgovara na podra`aje, pozovite Hitnu pomo}!

Kako poboq{ati sigurnost Ipak, najgora stvar koja vam se mo`e deseiti jeste da ostavite dete zakqu~ano u automobilu. Iako se nesre}e mogu dogoditi, kao roditeqi ipak mo`emo ne{to u~initi da ih smawimo na minimum.

- ne ostavqajte kqu~eve od automobila tamo gde ih mala deca mogu prona}i i tako u}i u auto.

- ne ostavqajte vrata od automobila otvorena kada ste kod ku}e.

- ako se bojite da }ete zaboraviti na bebu u autu, postavite podsetnik na mobilnom telefonu da vasna bebu podseti.

- nau~ite da prvo pustite decu iz automobila kada negde stignete.

Mo`da vam se sve ovo ~ini o~igledno, ali tako zaista mo`ete spre~iti mogu}e komplikacije izazvane boravkom va{eg deteta u prevrelom automobilu.

Vrata za va{e qubimce gradwa pse}ih vratanca jedan je od na~ina kako da olak{ate neke situacije sebi i svom qubimcu, kao na primer {etawe psa nekoliko puta dnevno kako bi obavio {ta treba. Dizajnirana su tako da jednostavno pristaju izrezanoj rupi u vratima. I tako bez prevelike muke mo`ete osigurati svojem qubimcu, a i sebi, toliko pri`eqkivanu slobodu.

Zbog sigurnosti postoji mnogo jednosmernih konstrukcija vrata{ca, koja pu{taju ma~ke i pse napoqe, ali ne i unutra. Takav dizajn mo`e spre~iti provalnike koji su dovoqno odva`ni u svojoj nameri da poku{aju da se provuku kroz wih. Kako `ivimo u digitalnom dobu, mo`ete na}i i pametna vrata koja koriste specijalan kqu~ postavqen na ogrlici va{eg qubimca. Tako

U

on mo`e nesmetano ulaziti i izlaziti bez bojazni da }e ga druga `ivotiwa slediti i u}i u ku}u.

Na sre}u vlasnika qubimaca, instalacija takvih vratanca po pravilu je veoma laka.

Sledite ovih nekoliko koraka za postavqawe:

1. Odredite koja veli~inavratanca vam je potrebna. Postoji veliki izbor veli~ina, dizajniranih za razli~ite qubimce. Vrata bi trebalo da budu dovoqno velika da se qubimac mo`e nesmetano kroz wih provu}i. Kako biste saznali koja je veli~ina prikladna za va{eg qubimca, uzmite mu meru od ramena do dna rebara.

2. Pre nego {to zase~ete vrata, uzmite meru vrata{ca i napravite {ablon od kartona. Zatim podstaknite svog qubimca da pro|e kroz {ablon. Ako se provu~e bez problema, zna~i da ste izabrali dobru veli~inu vratanca. Ako ima problema, malo ve}a vrata sigurno }e biti dobra.

3. Kada ste sigurni u meru vratanca, i kupili ste ih, vreme je za se~ewe rupe u va{im vratima. Izmerite dobro, ise-

cite ta~no i umetnite vratanca na mesto. Pazite s merama, kako ne biste kupovali nova vrata i sebi. Kada su vratanca montirana, dajte qubimcima vremena da se priviknu na wih.

Pratite ih pa`qivo, i tek kada ste sigurni da prolaze kroz vrata{ca neometano i bez pomo}i, mo`ete ih ostaviti da to obavqaju sami.

@ENSKA POSLA

DNEVNIK

Prirodni recepti za lepa stopala N emojte se stideti svojih stopala kada obujete omiqene sandale.

Neka budu lepa i mekana. Pro{lo je vreme kada niko nije obra}ao pa`wu na stopala, jesu li uredna ili prqava, suva i ispucala. Ali danas, kada izvadite omiqene sandalice iz ormana koje pokazuju va{e prsti}e, pa tako i ve}inu stopala, od vas se

o~ekuje da budu uredna i negovana.

Znamo da preko zime ~esto ne poklawamo dovoqno nege stopalima, ali sada je krajwe vreme da se pobrinete za wih i dovedete ih u red.

Za to ne treba da idete kod pedikira ili da tro{ite mnogo novca na skupe preparate za negu, osim ako imate neke ozbiqne probleme. Vrlo lako ku}nim prirodnim prepa-

ratima mo`ete urediti svoja stopala. Osnovno pravilo higijene stopala je redovno prawe, piling i omogu}avawe dovoqne vlage ko`i.

Kupka od mleka, cimeta i limuna

Sastojci: 1 ~a{a soka od limuna, 1/4 ka{ike cimeta u prahu, 2 ka{ike maslinovog uqa, 1/4 ~a{e mleka.

Masa`a stopala svako ve~e vrlo je opu{taju}a, a stopala su vam posle toga meka. Leti, uqe od kokosa vrlo je dobro ako `elite da rashladite stopala. Masa`a }e vam tako|e pomo}i u otklawaju bolova u stopalima.

Pasta za noge od jagoda i badema Sastojci: 8 jagoda, 2 ka{ike maslinovog uqa, 1 ka{i~ica soli, 1/2 ka{i~ice fino mlevenih badema.

Pome{ajte sve sastojke i napravite pastu. No, nemojte preterati s miksawem, jer jagode imaju mnogo vode u sebi pa da ne bude previ{e vodenasta. Umasirajte pastu u stopala, isperite i osu{ite ih.

Za suva i gruba stopala Sastojci: 3 ka{ike meda, 1 ka{i~ica uqa od susama Pome{ajte sastojke i me{avinu lagano zagrejte, pa nanesite na stopala.

Prirodno je najboqe U lavor stavite toplu (ne vru}u) vodu u koju ste otopili sapun ili stavili gel za tu{irawe, kaoi bebi uqe. Posle pet minuta u toploj vodi, stopala isperite hladnom vodom, obri{ite (temeqno) i nama`ite hidratantnom kremom.

Ukoliko se va{a stopala qu{te ili su puna stvrdnute ko`e, posle namakawa u toploj vodi napravite piling stopala, posebno peta, a najboqi za to je prirodni kamen za stopala. [to ~e{}e to radite, stopala }e vam biti mek{a i lep{a.

Napunite kadu toplom vodom.

Me{avinu stavite u vodu i dobro pome{ajte. U kadu stavite samo noge i dr`ite 10-15 minuta. Posle toga noge operite sapunom i nama`ite hidratantnom kremom.

Losion za noge Sastojci: 1 ka{ika uqa od badema, 1 ka{ika maslinovog uqa, 1 ka{ika uqa od p{eni~nih klica, 12 kapi esencijalnog uqa od eukaliptusa, tamna bo~ica.

renom jeste da ko`a mo`e izgoreti i u hladu ili ~ak pri obla~nom vremenu, budu}i da se UV zrake odbijaju od reflektuju}ih povr{ina, kao {to su voda i pesak, a prolaze i kroz oblake. Ipak, nije svaka ko`a jednako osetqiva, pa prema tome postoje ~etiri tipa ko`e. Prvi tip ko`e je izuzetno osetqiv, jer se radi o vrlo svetloj ko`i, koju naj~e{}e imaju crvenokose osobe s pegicama. Takve osobe izrazito su osetqive na opekotine, koje se mogu javiti ve} nakon deset minuta boravka na suncu.

Drugi tip je svetla ko`a i plava kosa. Ko`a je kod takvih qudi prili~no osetqiva i sklona sun~anim opekotinama koje se javqaju ve} nakon 20 minuta boravka na suncu. Tre}i tip je najzastupqeniji tip ko`e na na{im prostorima.

Radi se o sredwe svetloj ko`i, kao i sme|oj ili crnoj kosi.

ubla`ava akne. Problem nastaje kada se pretera. Naime, ultraqubi~asti zraci ~ine va{u ko`u starijom i podsti~u borawe, ali i rak ko`e.

Osobe takve puti relativno su otporne na opekotine, ali ipak im je dovoqno samo 30-ak minuta boravka na suncu. ^etvrti tip ko`e je mediteranski tip, koji ima vrlo malo qudi u Srbiji, a radi se o tamnoj ko`i i kosi, te se wima opekotine javqaju nakon 45 minuta.

K

^etiri tipa ko`e Jedna od najva`nijih ~iwenica koju bi trebalo da znaju svi qudi koji borave na otvo-

Odaberite svoj faktor Nikako nemojte da dozvolite da se u vreme letwih meseci izla`ete suncu bez krema sa za{titnim faktorom protiv UVA i UVB zra~ewa. [to je za{titni faktor ve}i, krema ili neki drugi preparat boqe {tite va{u ko`u od prodirawa {tetnog zra~ewa. Ali, mnogo qudi ne zna {ta ustvari za{titni faktor ozna~ava i ~esto kupuju premale faktore.

Faktor se ra~una pore|ewem koli~ine vremena potrebne da sunce ope~e za{ti}enu ko`u, prema koli~ini potrebnog vremena da do|e do opekotina na neza{ti}enoj ko`i. Zna~i, ako nanesete za{titni faktor 20, a na primer va{oj ko`i treba 10 minuta da pocrveni, tada mo`ete boraviti na suncu 200 minuta.

Kakve kreme treba kupiti Qudi jo{ i danas, na `alost, znaju premalo o opasnostima sun~evog zra~ewa i opasnosti celodnevnog izlagawa suncu.

Upotrebqavaju kreme i losione koji imaju niski za{titni

25

Tri brza na~ina za otklawawe stresa I zme|u svakodnevnih obaveza, posla, porodice, prijateqa, potrebno je barem na kratko stati i malo se opustiti. Jer, nagomilani stres lo{e uti~e ne samo na na{u psihu nego direktno i na na{e zdravqe.

Stres ute~e na na{ krvi pritisak, smawuje imunolo{ki sistem i mo`e da vodi do problema sa snom. Odvojite par minuta tokom dana i opustite um i telo.

Kad ose}ate nervozu, poku{ajte da meditirate hodaju}i

Kad se ose}ate napeto, istegnite telo

Pomo}u ovim malih ve`bi istegnu}ete telo i tako se ose}ati boqe.

Prvi korak – ma~ka Sedite na stolicu, noge su vam na podu, a ruke opu{tene s dlanovima na va{im kolenima. Izdahnite dok ste u pogrbqenom polo`aju, a izdahnite dok ispravqate svoja le|a. Ponovite pokret pet puta.

Drugi korak – u stranu Ruke ispravite u vazduhu na na~in da su vam pa-

Ovo je odli~na ve`ba jer je mo`ete praktikovati uvek kada hodate nekuda.

Veoma je jednostavna.

Usredsredite se na disawe.

Udahnite dok radite ~etiri koraka i izdahnite dok radite ~etiri koraka. Po-

Prakti~ni saveti Ukoliko nemate posebnih problema sa stopalima, a niti voqe da spravqate posebne preparate, evo jo{ nekoliko prakti~nih saveta. Za vreme kupawa u kadi, kada se ko`a omek{a i uklonite mrtve }elije, umasirajte bebi uqe. Posle toga isperite i osu{ite stopala. Mo`ete i nakon kupawa stopala namazati bilo kakvom hidratantnom kremom.

Izbegnite opekotine od sunca ako bi va{a ko`a ostala lepa, mladolika i zdrava, posebno se treba ~uvati uticaja {tetnog UVA i UVB zra~ewa Sun~evo ultraqubi~asto zra~ewe mo`e {tetno delovati na na{ organizam i va`no je napomenuti da je sve vi{e qudi svesno wegove opasnosti.

Sunce mo`e prouzrokovati opekotine, alergije, o{te}ewa o~iju, kao i razne degenerativne i maligne bolesti ko`e.

Zbog toga je kvalitetna za{tita va{e ko`e i vi{e nego potrebna. Prvi korak je izbegavawe najja~eg sun~evog zra~ewa, koje vrhunac dosti`e izme|u 10 i 16 sati u letwim mesecima.

Sunce ima i mnogo pozitivnih strana. Tako, umereno sun~awe poboq{ava raspolo`ewe, spre~ava rahitis kod dece i osteoporozu kod starijih, te

ponedeqak24.maj2010.

faktor, te kupuju one najjeftine, a ne one koji }e ih boqe za{tititi. Naime, u ovom slu~aju, cena kreme dolazi s kvalitetom. Skupe kreme za sun~awe koje mo`ete kupiti u apotekama zaista su toliko boqe koliko je i wihova cena vi{a. Naime, kada kupite neku jeftiniju kremu od relativno nepoznatog proizvo|a~a, velike su {anse da ona nema za{titni faktor koji je istaknut na bo~ici.

Zbog toga tra`ite proizvode za sun~awe koji vas {tite i od UVA i UVB zra~ewa, jer mnogi proizvodi imaju istaknutu za{titu iskqu~ivo od UVB zraka. Birajte losione koji su vodootporni i vodoodbojni, {to ne zna~i da nakon kupawa ne treba ponovo da nanesete kremu. Vodootporne i vodoodbojne kreme nas {tite da ne izgorimo u vodi, ali po{to iza|ete iz vode i osu{ite se, morate ponovno naneti kremu. Ali, bez obzira na to da li se kupate ili ne, novi sloj za{titne kreme potrebno je nanesi svaka dva sata.

Nemojte zaboraviti da nanesete za{titnu kremu na – usne, u{i, zadwi deo vrata i stopala, ako se sun~ate potrbu{ke.

navqajte takav na~in disawa najmawe tri minuta. [to du`e to radite, to je boqe.

Potreban vam je miran trenutak – meditirajte sede}i Kako biste ponovno do{li u kontakt sa centrom svog tela i duha, sedite na pod u udobnu poziciju. Obavezno obratite pa`wu na to da su vam le|a ravna.

Udahnite tri sekunde, pa izdahnite tri sekunde. Ponavqajte ve`bu minimalno tri minuta.

ralelno s u{ima. Savijajte se lagano u struku na desnu stranu i pri tome izdahnite.

Vratite se u sredinu i udahnite, pa ponovite isto na levu stranu.

Ponovite ve`bu pet puta.

Tre}i korak – okret Ruke su vam savijene pod uglom od 90 stepeni. Za vreme ove ve`be rotirajte telo levo i desno. Izdahnite kada se okrenete u jednu stranu, a udahnite kada se ponovno vratite u centar. Ponovite ve`bu pet puta.

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak24.maj2010.

DNEVNIK

c m y

26

J

Kwiga koja mi se dopada

a imam mnogo kwiga za decu. Moja najdra`a kwiga je velika „Enciklopedija za decu“. To je jedna debela, te{ka kwiga. U toj kwizi mogu da na|em sve {to me interesuje o planetama, moru, svemiru, `ivotiwama, biqkama, telu, nauci, qudima i razli~itim mestima. Kad otvorim kwigu ima puno {arenih slika lepo obojenih. [est crtanih drugara putuju sa mnom kroz uzbudwive pri~e.

Sada mi je najinteresantniji svemir.Jako me zanima da li u svemiru ima `ivota i kako je u tim dalekim svetovima.

Do nove enciklopedije sa odgovorima na moja pitawa, moja stara, izlepqena kwiga ostaje mi najdra`a i najboqa.

Awa Siv~, II-5 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

Pesma o raku kroja~u Kad je stiglo leto i Sunce `arko, na{ rak Marko plakao je jako. @eleo je da kroji u raznoj boji neke male stvari za po~etak pravi.

Nina Panti}, III-1, O[ „Avram Mrazovi}”, Sombor

Spavaj jo{,

zatvori i drugo malo oko,

neka te san nosi!

jo{ praznika pred tobom je puno,

milova}u te po kosi!

i jo{ ih puno ima,

Spavaj i daqe,

a ako zaspi{,

i zaroni u gusti san!

pohvali}u se,

Jo{ spavaj,

ama’ ba{ svima!!!

sutra je Badwi dan!

O~ice zatvori,

An|ela Dragovi}, VI-1

udahni duboko,

O[ „Da{o Pavi~i}”

ne viri,

Veqko Mihajlovi}, III-2 O[ „23. oktobar” Sremski Karlovci

Moj deda

Spavaj Spavaj,

Uzeo je bisere i po~eo da ni`e za sve svoje drugove bli`e.

S

vi imaju ro|endan, pa i bake i deke. Danas je mom deki, maminom tati, ro|endan.

Imam samo jednog ro|enog deku. Zove se Milinko Peri{i}, ali ga svi zovu Peri{a. On nije kao druge deke, igra sa mnom tenis, fudbal, ko{arku, karte, {ah i ne mogu vi{e da se setim svega.

On je super deka.

Deko sre}an ti 69. ro|endan.

Herceg Novi

Dejan Vujovi}, III-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

^ovek je ukras sveta ^ovek je ukras sveta zbog wega postoji planeta.

Najlep{a od svih {to postoje ta planeta Zemqa se zove.

Sve {to ima i sve {to treba planeta na{a nesebi~no daje.

Pitawe je samo koliko ~ovek ume da uzme, a koliko da daje.

Qudi u `urbi i ve~itoj trci vi{e ne vide sve {to pokvare.

Pa tako ~ovek, gde god da kro~i planetu na{u u svemu ko~i.

Pitawe zato i daqe stoji: „Ko je tu ukras i da li se boji?“

Du{an Marjanov, III-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

Kristina Kecman, V O[ „Branko ]opi}” Mladenovo

Milica Rado{evi}, III-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tar

Do`ivqaj koji }u pamtiti

B

ili smo na polovini drugog razreda, kada nam je u~iteqica rekla da nas je prijavila na Zmajeve de~je igre.

Ceo razred bio je odu{evqen.

Po~eli smo s pripremama, izbor pesme, scenski nastup, koreografija, sve smo to ve`bali do pred kraj maja. Onda je jedan dan do{la {najderka i donela kostime. To je bila jedna prelepa zelena haqina. Nisam mogla do~ekati da je obu~em. Do{ao je i dan koji sam s nestrpqewem ~ekala. Do{li smo autobusima,s u~iteqicom, a neki su do{li privatno kolima. Svi smo se na{li u Novom Sadu kod Narodnog pozori{ta. S nestrpqewem smo o~ekivali po~etak na-

stupa, kona~no smo se pewali na pozornicu, nisam ose}ala tlo pod nogama. Zujalo mi je u u{ima, srce lupalo jako, pogledala sam u nasmejanu u~iteqicu i pomislila u sebi „To je to, mi kona~no nastupamo“. Krenuli su prvi taktovi muzike, prosto sam letela, ni{ta nisam videla ni ~ula osim muzike koja me je vodila, kao i moje drugove i drugarice. Bilo mi je prelepo.

Neki ose}aj koji ne znam da opi{em, ali za mene sigurno nezaboravan.

Milica Kova~evi}, IV-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

SVE^ANO URU^EWE NAGRADA NAJBOQIM STUDENTIMA UNS-a

Hiqadu veli~anstvenih ulep{alo jubilej Najboqim studentima Univerziteta u Novom Sadu nagrade za uspeh postignut u 2008/9. godini sve~ano }e biti uru~ene 28. maja, u okviru programa obele`avawa 50. godina ovog univerziteta. Sve~anost }e biti odr`ana na Fakultetu tehni~kih nauka, u amfiteatru “Nikola Tesla”, u 11 ~asova. Bi}e dodeqene: nagrade najboqim studentima fakulteta, izuzetne nagrade za uspeh postignut u toku studirawa i u prethodnom stu-

dirawu, te za vrhunske rezultate u umetnosti i sportu, nagrade “Mileva Mari}-Ajn{tajn” i izuzetne nagrade za nau~ni i stru~ni rad studenata. Ovom prilikom bi}e uru~eni i sertifikati stipendistima Fonda za stipendirawe i podsticawe napredovawa darovitih studenata UNS-a.

Ostali nagra|eni studenti koji su dobili nagrade za ostvarenu ukupnu prose~nu ocenu 9,50 u toku studija ili u prethodnom

studirawu, svoje diplome mogu preuzeti od 31. maja do 11. juna, od 8 do 16 ~asova, u Centru za razvoj karijere, Ulica dr Ilije \uri~i}a 3. ^ak 898 studenata Univerziteta u Novom Sadu u akademskoj 2008/9. imalo je prosek iznad devet, a s onima koji }e biti nagra|eni za uspeh u umetnosti, sportu, nau~nom radu... priznawa }e dobiti ukupno oko 1.000 akademca.

I. D.

Konkurs za fiziologe i biofizi~are Fond “Akademik Radoslav K. An|us” raspisao je konkurs za dodelu Nagrade za nau~nu publikaciju mladog istra`iva~a (do 35 godina) iz oblasti fiziologije i biofizike za period od 2008. do 2010. godine. Uslov je da istra`iva~ bude prvi ili jedini autor publikacije, publikovani nau~ni rad mora biti ura|en u doma}im institucijama, {to se potvr|uje propratnim pismom preporuke. Uzima}e se

u obzir radovi objavqeni u 2008, 2009. i 2010. godini, a posebno }e se ceniti radovi u kojima se biofizi~ki metod primewuje u istra`ivawima u fiziologiji. Konkurs je otvoren do 1. jula.

Nagrada }e biti uru~ena u septembru, na me|unarodnom simpozijumu povodom 100 godina Beogradske fiziolo{ke {kole. Na istom skupu laureat }e imati priliku da predstavi svoj rad.

I. D.

ponedeqak24.maj2010.

27

STUDENTI NOVOSADSKOG PRAVNOG FAKULTETA STIGLI DO POLUFINALA TAKMI^EWA „TELDERS” U HAGU

Odli~no plivali u pomorskom pravu Studenti novosadskog Pravnog fakulteta i ove godine, ~etvrti put, stigli su do polufinala uglednog me|unarodnog takmi~ewa “Telders” u simulaciji su|ewa pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu, kao jedina ekipa s eksjugoslovenskih prostora.

Novosadski tim, u sastavu Aleksandar Todorovi} i Reqa Radovi} s druge godine, ^edomir Simojlovi} s tre}e i Nemawa @uni} s ~etvrte godine studija prava, zajedno s koordinatorkom Kosom Mili}evi}, apsolventkiwom koja je 2008. godine bila ~lanica tada{weg tima Fakulteta, nastup na simulaciji u Hagu pripremao je od oktobra 2009. godine. Slu~aj, iz oblasti me|unarodnog pomorskog prava, odnosio se na zami{qenu situaciju u kojoj u~estvuje brodovqe dve dr`ave, pirata i zapleweni teret u vlasni{tvu tre}e strane i diplomatija svih u~esnika u sporu.

U prvoj fazi imali su zadatak da na ume{an na~in i uz re{avawe niza pravnih problema i za~koqica, sudu dostave pisane podneske za obe strane u sporu. Nakon prihvatawa podnesaka, usledilo je usmeno obrazlagawe, u kojem je svaka ekipa u ~etiri “runde” pred me|unarodnim `irijem sastavqenim od eminentnih stru~waka u oblasti prava mora, piraterije i

Na{ tim u Palati mira u Hagu

qudskih prava, na engleskom jeziku iznosila argumente u prilog svojoj postavci slu~aja. Novosa|ani su se u polufinalu takmi~ili s timovima iz Norve{ke, Rusije, Finske i Nema~ke. U finale se plasirao pravni tim Nema~ke, a prvo mesto u zavr{nici takmi~ewa pripalo je studentima prava iz Engleske.

Tim koji je ove godine predstavqao Pravni fakultet na “Telders” takmi~ewu je po proseku godina ~lanova najmla|i u istoriji u~e{}a studenata novosadskog fa-

kulteta, a bio je jedan od najmla|ih na ovogodi{wem takmi~ewu u Hagu.

“Telders” takmi~ewe odr`ava se od 1977. godine, kada su u~estvovale samo ~etiri ekipe studenata prava iz Nema~ke, Francuske i Holandije. Danas najuspe{niji timovi nakon nacionalnih takmi~ewa, koja se organizuju u vi{e od 40 evropskih dr`ava, ulaze me|u 30 u~esnika zavr{nog takmi~ewa koje se u aprilu odr`ava u Palati mira u Hagu.

I. S.

SA „STUDENTSKIM KQU^EM” LAKO DO INFORMACIJA

Internet servis za maturante je, osim olak{ice koju `elimo da Visoka {kola strukovnih stustudirawe omogu}ava pristup obezbedimo maturantima pri oddija za obrazovawe vaspita~a u svim informacijama, redovno luci koja predstavqa i prekretNovom Sadu osmislila je projea`uriranim uz podr{ku visokonicu u wihovom `ivotu, i da ih kat “Studentski kqu~”, novi in{kolskih ustanova na teritoriuputimo u sve mogu}nosti koje im ternet servis namewen maturanji Srbije. se nude, a poruka je da ne preputima, da bi im pomogla u inforMaturantima koji se opredele {taju ni{ta slu~aju, nego da se misawu i olak{ala i ubrzala za zapo{qavawe omogu}en je uvid bore za svoje usavr{avawe i nawihovo usmeravawe nakon zavru evidencije Nacionalne i Popredovawe u svakom smislu. {etka sredwe {kole. krajinske slu`be za zapo{qavaProjektom se re{ava problem U projektu u~estvuju sve sredwe, kao i uvid u podatke specijaneinformisanosti sredwo{kowe stru~ne {kole i gimnazije iz lizovanih sajtova. Sve informalaca jer se svakom registrovanom Srbije, a registrovawe maturacije o zapo{qavawu }e im redovmaturantu informacije {aqu nata se sprovodi na dva na~ina. no biti slate iz evidencije NSZpojedina~no, a ne da ih, kao do saPrvi je prijavqivawe u svojim a i PSZ-a. Osim informacija o da, sami tra`e. Ovakav na~in insredwim {kolama preko stru~slobodnim radnim mestima u drformisawa se sprovodi putem sanih saradnika, a drugi je iskqu`avnom sektoru, obuhva}en je i vremene tehnologije, ~ivo individualan, uz pomo} saradnika u preko internet adreMaturanti se registruju preko sredwim {kolama, se www.studentskiinternet adrese www.studentskikljuc.net omladinskih organikljuc.net. zacija i udru`ewa, a Sistem omogu}ava i pristupaju informacijama koje }e im uz podr{ku Minida, nakon registracipomo}i pri profesionalnoj orijentaciji starstva prosvete, je, s bilo kojeg ra~uPokrajinskog sekrenara ili mobilnog tarijata za obrazovawe i velikog telefona, maturanti pristupe privatni sektor, da bi se proces broja univerziteta na teritoriji portalu za unos li~nih podataka pretrage poslova sveo na miniVojvodine, Republike Srbije i i odgovora na pitawa vezana za mum, a informisawe bilo adeiz regiona. profesionalnu orijentaciju. kvatnije i objektivnije.

– Projekat se vremenom proPitawa su formirana na osnovu – S obzirom na to da je u pita{irivao, i od po~etne faze, kada standardnog upitnika, koji se rawu pedago{ko-psiholo{ka mera, se odnosio samo na maturante iz nije primewivao u {kolama, odnosno informisawe i pomo} Vojvodine, sada se oni registruju upravo u ciqu profesionalnog pri usmeravawu maturanta na koiz svih zemaqa biv{e Jugoslaviopredeqewa. Maturanti se pomorake nakon zavr{etka sredwe je. Do sada se registrovalo 13.000 }u sistema mogu opredeliti za {kole, svaki maturant je u svamaturanata iz Vojvodine i 6.000 studirawe ili za zapo{qavawe kom trenutku u mogu}nosti da iz Srbije – ka`e Du{an Radosanakon zavr{etka sredwe {kole. promeni odluku – rekao je koorvqevi}.

Na osnovu wihovog opredeqewa dinator “Studentskog kqu~a” I. Dragi} sistem onima koji se opredele za Du{an Radosavqevi}. – Na{ ciq

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

28

ponedeqak24.maj2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 75. godini preminuo na{

Svetozar Velicki Sahrana dragog nam pokojnika bi}e obavqena danas, 24. 5. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Turiji.

O`alo{}ena porodica.

OG/1

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

103794

Posledwi pozdrav dragoj

OSMOGODI[WI POMEN

Qubomir Bo{wak

baba Zori od porodica: Vidakovi} iz N. Sada i Bukorac iz Grabovaca.

Dragi na{, po~ivaj u miru, neka te Bog ~uva.

Mi }emo ovde od zaborava.

Tvoji najmiliji: supruga, sin, snaja i unu~ad.

549

TU@NO I BOLNO SE]AWE GARSOWERA, centar 100E, jednosoban centar 130E kod glavne po{te, kolski ulaz, klima, lep stan. Telefoni: 021/6618-184, 063/598-463, 064/502-5379.

439

552

Sa tugom u srcu javqamo tu`nu vest da je na{a }erka, sestra, zaova i tetka

na na{eg kuma

Stevana Srdi}a Ne mo`emo te zaboraviti.

Mirjana i Mileta.

558

JEDNOSOBAN ukwi`en 40m2, grbavica 36.000E fiksno, jednoiposoban nov 41m2 Telep sa name{tajem 40.000E, jednosoban Kisa~ka 30.000E. Telefoni: 6621-797 i 063/598-463.

438

MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalterske usluge non - stop, garancija.

Telefon:6393-737, 064/160-47-25.

383 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

426 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

508 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni.

Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190.

105996

SE]AWE Dana, 24. 5. 2010. godine je {est godina od smrti mog voqenog supruga

Jelica Dra`i} ro|. Kucurac iznenada preminula u 58. godini.

Milo{a Jo{i}a Buce Ni na tren nisu umawile tugu i bol u mom srcu. Oti{ao si, jedan deo mene zauvek je oti{ao sa tobom. Ve~no }e{ biti u mom srcu i mislima gde god da sam.

Tvoja Zora.

O`alo{}ena mati Milica, brat Radosav, snaha Danica i brati~ine Jelena - Milica i Biqana sa malom Andreom i zet Ivan.

107713

556

Posledwi pozdrav mom jedinom bratu

Du{anu Jefti}u UGOSTITEQSKOM PREDUZE]U potreban samostalni kwigovo|a, uslov 5 godina radnog iskustva, kori{}ewe mikrosoft offica. Prijave slati do 31. 5 na gondolans#nadlanu. com 496

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

455

Kada bi samo znao koliko sam te volela.

Ve~no o`alo{}eni: tvoja sestra Mirjana, zet Mileta, deca Sr|an, Stanislav i Duwa @ivanov.

Po~ivaj u miru i spokoju.

557

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici

Posledwi pozdrav sestri

ponedeqak24.maj2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a mama, svekrva, baba i prababa

Posledwi pozdrav Jocinoj mami

Jelici Dra`i} Mariji [tokovac

Zora Kova~ev

Jovanki Milo{ev

iz Ka}a

Stanari zgrade Resavska 2.

O`alo{}ena sestra Nada, zet Quban sa porodicom Halavawa i Le{kov iz Ka}a.

544

554

Javqamo tu`nu vest da je iznenada preminula na{a mama

Sahrana }e se obaviti 24. 5. 2010. godine, u 15 ~asova, na Uspenskom grobqu.

O`alo{}ena porodica Kova~ev i Kova~i}.

134/P1

od wene Goge Mi{i}.

548

546

Posledwi pozdrav dragoj mami i voqenoj babi i prababi od wenih Radovi}a.

Posledwi pozdrav mojoj dragoj }erki

Posledwi pozdrav jedinoj tetki

Zori Kova~ev

1920 - 2010.

Kolege iz „JAPI KOM”-a.

29

Posledwi pozdrav po{tovanoj

Jelica Dra`i} ro|. Kucurac 1952. god.

Sahrana je 24. 5. 2010. godine, u 13 ~asova, iz kapele u Ka}u.

1920 - 2010.

ro|. Zagor~i}

O`alo{}ena }erka Mirjana, sin \or|e, unuk Stefan i zet Branislav.

od mame Olgice.

555

559

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka, baka, svekrva i ta{ta

\ur|inki Cveji}

Zora Kova~ev

Jovanki Milo{ev

Draga na{a teto

O`alo{}eni: }erka Nada, zet Voja, unuk Milutin, snaja Vesna i praunuke Sawa i Boba.

od stanara zgrade Balzakova 39.

547

553

Na{oj najmilijoj

Jovanka Milo{ev

Danica Herbez preminula u 85. godini Sahrana }e se odr`ati u Gajdobri, 24. 5. 2010. godine, u 15 ~asova.

San te je ukrao i ostavio ogromnu prazninu.

Porodice: Herbez i Gordi}.

Sestra Qiqa, zet Ivica i sestri}i Jelena sa Draganom i Mirko sa Lidijom.

539

560

Sa velikim bolom i tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je, u 89. godini, preminula na{a draga

Na{oj majci

Jovanki Milo{ev Posledwi pozdrav od najbli`e porodice.

Volimo te, `ivi{ i `ive}e{ u na{im srcima.

Nedostaje{ nam.

Posledwi ispra}aj }e se odr`ati na Alma{kom grobqu, u ponedeqak, 24. 5. 2010. godine, u 13 ~asova.

550

\ur|inka Cveji} ro|. Gladi} Sahrana je danas, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: snaha Anka, brati}i Rajko i Milan sa porodicama, sestri~ina Marka i Sejin unuk Mi}a sa mamom Dragicom.

Jovanki Milo{ev posledwi pozdrav od sina i snaje.

551

540

Posledwi pozdrav dragoj baba tetki

Posledwi pozdrav Jocinoj mami

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 22. 5. 2010. godine preminula na{a draga sestra, zaova i tetka

Posledwi pozdrav sestri, zaovi, tetki Dudi

Du{anka Kne`evi} Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 24. 5. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

\ur|inki - Keki Cveji}

Jovanki Milo{ev Kolege iz „LCR”-a.

134/P2

Du{anki Kne`evi}

od unuka Svetozara.

541

O`alo{}eni: sestra Jelisavka i brat Zdravko sa porodicom.

od: brata Zdravka, snahe Dane i brati}a Sr|ana i Sini{e.

543

542

TV PROGRAM

ponedeqak24.maj2010.

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Znawe imawe Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti @ivopis ^udesni svet: Lekcije iz geografije 14.50 Predlog top liste

06.00 07.25 08.00 08.10 09.00 10.20 11.00 11.45 12.30 14.00 14.40 15.20 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 19.45 20.00 20.30 21.45 22.00 22.30 22.40 00.25

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Jutarwi program Beli luk i papri~ica U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Moje dete Bukvar akcionarstva Fudbaliwo Beli luk i papri~ica Svet poqoprivrede Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Hronika op{tine Vrbas Razgovori o zdravqu Bukvar akcionarstva Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bukvar akcionarstva Vojvo|anske vesti Barometar Pri~e iz prirode Glas Amerike

Nina Martinovi}

Kosmos U novom izdawu emisije “Kosmos” bi}e re~i o jednostavnim na~inima da do|emo do dobrog raspolo`ewa. Kada upoznamo sebe kroz tehnike disawa i jednostavne polo`aje tela, kroz bavqewe sportom...

Gosti: Aleksandra Grujovi} iz fondacije Umetnost `ivqewa, Miodrag Miki Bradi}, psiholog i personalni trener i Georgij Nazarov, naturolog.

Autorka i voditeqka: Nina Martinovi} (RTV 1, 22.40) 15.10 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.40

Zemqa indiga, film TV Dnevnik Tajna hrane: Kupina Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop, kviz Kolumbo Duel struna Vojvo|anski dnevnik Vesti iz Matice Kosmos Gospel i latino zvuci, Hor KUD-a „Svetozar Markovi}“ 00.35 Zemqa indiga, film

06.30 07.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.25 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.45 23.35

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Brazde (ma|) Durindo - ma|arska narodna muzika Emisija iz kulture (ma|) Izvorna narodna ma|arska muzika Kola` crtanih filmova (ma|) Regina, de~iji film Zajedno Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Jagwetina ^ari ribolova Halo TV (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Na{i dani (ma|) Eva magazin (ma|) Porodica Serano Sumwa Tarzan

09.00 09.30 10.00 10.30 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.35 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

07.00 09.00 10.00 11.00 12.45 14.45 15.00 18.00 18.15 18.30 19.00 21.00 23.00 00.00

Hrana i vino Dok. program 7 NS dana Profesor Baltazar Tajanstvene pri~e Lenija Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Objektiv NS klinci Vitra` Objektiv Novosa|anka Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Tajanstvene pri~e Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Crtani film Neon siti Radionica Istraga Velika ruska kolekcija Neon siti Objektiv Buntovnici Tajanstvene pri~e

TVS Svetski Sport magazin Ful Tilt poker NBA Konferens finalne igre 3: Boston – Orlando Italija – Serija A: Siena - Inter NBA u`ivo Moto GP Francuska – Trka 125 cc NBA u`ivo Pregled Moto GP Francuska Pravi NBA NBA Konferens finalne igre 3: Finiks – LA Lejkers Fudbal – Prijateqska: Engleska – Meksiko Ful Tilt poker NHL: ^ikago – San Hoze

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Dokaz stvarawa, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 Mu{ki svet, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

07.02 07.34 08.02 08.26 08.37 09.33 09.57 10.04 10.32 10.45 11.00 11.00 11.26 11.32 12.00 12.30 Brenda Bletin

Posledwi provod Dve nerazdvojne prijateqice Daun Vilkinson i Yeki Simpson rade u jednoj fabrici. One su prakti~no bile nerazdvojne od detiwstva, pa tako nije ni ~udo {to Daun odlu~uje da nagrpadu koju je dobila na igri na sre}u podeli sa svojom prijateqicom.

Uloge: Brenda Bletin, Yuli Valters Re`ija: Nik Haran (RTS 1, 01.20) 06.00 06.05 08.00 08.58 09.55 10.00 10.31 11.00 12.00 12.15 12.32 12.48 13.30

03.00 03.05 04.03 04.32 05.11 05.47

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Raweni orao Vesti Lov i ribolov Eko karavan Vi{e od igre Dnevnik Sport plus U zdravom telu Mesto zlo~ina: Wujork Film: Maturanti: Pazi {ta radi{ Vesti Visoki napon Vesti Ulica Lipa Dnevnik RT Vojvodine [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Ulica Lipa Pesma i Bingo Upitnik Mesto zlo~ina: Wujork Dnevnik Evronet [erif No}ni bioskop: Posledwi provod, film Vesti Upitnik Oko Lov i ribolov TV prodaja Verski kalendar

06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 13.00 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 00.25 00.30 01.20 03.00 04.00

Take{i Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Film: Devet i po ninyi Film: Tihi ubica Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Vajpaut Foks vesti Kviz: Ludi kamen Teka{i Hiqadu i jedna no} Film: Nikad je ne pu{taj Foks vesti ^ari Film: Kristal Ukradena sre}a Srce na dlanu

15.05 15.15 16.05 16.09 17.00 17.25 17.45 18.25 19.00 19.30 20.11 21.00 22.10 23.15 00.05 00.21 00.32 01.20

13.01 14.03 14.59 15.23 15.47 16.00 16.36 17.06 17.36 17.41 18.09 18.40 19.08 19.34 19.45 20.00 21.00 21.52 23.38 23.43 00.23 00.46 01.42 02.33

Kuvati srcem: Dr Filgud Misterije Rima Zverilija Pepa prase Pri~e o Tezeju i Arijjadni Stvarawe istorije Enciklopedija Vrele gume Total tenis Reli Tenis: Rolan Garos, prenos (Program zavisi od trajawa tenisa) Nauka 2010: Mo`dani udar Datum Niti kulture 40. Me|unarodno takmi~ewe Muzi~ke omladine Nau~ni kafe: Tragovima `ivota u svemiru Trezor Pri~a o Tezeju i Arijadni Stvarawe istorije Tehnologija danas Enciklopedija Ovo je Srbija Tranzionik Bez duvanskog dima Yoint program Razglednica Evrosong 2010. - Odbrojavawe Misterije Rima Zverilija Pepa prase Verski kalendar Put do Ju`ne Afrike Tabloid Onima koji vole, film Yoint program Spomenici yez tradicije Tehnologija danas Trezor Put do Ju`ne Afrike Evrosong 2010 - odbrojavawe

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica - Galaktika 09.30 Non-stop 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.30 Za dobar dan 13.00 Korov 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dokumentarni program: Skrivena yungla 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Kenguri ko{arka{i 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Istinite la`i 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Barska mu{ica

Arnold [varceneger

Istinite la`i Henri Tasker je prezauzeti prodavac kompjutera koji zapostavqa svoju neuglednu `enu Helen. Po{to je mu` ve} dugo ne prime}uje, lako je zavodi Sajmon, prodavac polovnih kola koji joj se predstavqa kao tajni agent.

Uloge: Arnold [varceneger, Yejmi Li Kertis, Bil Pakston, Tom Arnold Re`ija: Yejms Kameron (Avala, 21.30)

08.50 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Zdravqe i Vi, 13.05 Bawe Srbije, 13.45 NS Indeks, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.20 Sport puls, 21.30 Maksimalno opu{teno, 22.40 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 00.00 Info puls, 00.30 Eks - JU vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina.

08.00 Svetiwama u pohode, 09.00 Karmelita, 10.00 Opra {ou, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Komentar utakmice, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls plus, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 00.30 Slavni parovi.

DNEVNIK

c m y

30

05.00 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.55 13.58 15.25 16.05

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Iza neba Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Vesti @ivot je lep Vinks Doma}i film

18.00 18.55 19.30 20.30 21.15 22.45 23.15 23.55 00.10 02.00 03.00 04.45

Zakleti na }utawe Telemaster Rebelde Tagart ]irilica Turisti~ki vodi~ Luda ku}a Telemaster Film Zakleti na }utawe Dok. program Vremenska prognoza

Luj Teru

Luj Teru: Kiladelfija Nenadma{ni Luj Teru upu{ta se u jedan od svojih najhrabrijih poduhvata - patrolirawe kroz geto Filadelfije. Zajedno sa lokalnom policijom on izbliza upoznaje jedan od najopasnijih geta u Americi, sa preko 400 ubistava godi{we.

(B92, 23.00) 06.00 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 00.05 00.45 02.35 03.10

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Utisak nedeqe Vesti B92 Stawe nacije Otvorena vrata Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Reakcija Luj Teru Vesti B92 Re`i me Indija Ukqu~ewe u B92 Info

Turisti~ki vodi~ (Ko{ava, 22.45) 07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 14.00 15.45 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.30 02.45 03.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Siti kids Daniela Siti Farma - u`ivo Balkan parti Siti Farma - u`ivo Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Farma - u`ivo, izbor sluga Siti Film: Prst sudbine

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

ponedeqak24.maj2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

31

KROZ PUSTIWE I SAVANE SENEGALA

1

Pi{e: Aleksandar Damjanovi} 07.00 09.15 10.15 11.10 12.00 12.16 12.34 13.20 14.20 14.35 15.35 16.20 17.35 18.20 18.35 19.30 20.10 20.45 21.20

Yon Travolta

Gle ko to govori Moli i Yejms zajedno podi`u porodicu koja se sada sastoji od starijeg Mikija i wegove sestrie Yuli. Napetost izme|u brata i sestre raste, ba{ kao i izme|u Moli i Yejmsa kada se kod wih doseli Moliin brat Stjuart...

Uloge: Yon Travolta, Kirsti Eli, Olimpija Dukakis, Elias Koteas, Tvink Kaplan Re`ija: Ejmi Hekerling (Nova TV, 03.15) 08.00 08.10 10.10 11.10 12.00 13.01 14.00 16.00 17.00 17.20 18.15 18.50 19.15 20.00 21.05 22.05 23.20 00.20 00.50 01.20 02.15 03.15

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Farma Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Upitnik, kviz Dnevnik Najboqe godine Farma Nejvi CIS Heroji Sajnfild Bra~ne vode Medij Ezo TV Gle ko to govori 2, film

08.00 Mi Evropqani 09.00 Misterije olupina na dnu okeana 10.00 Zaqubqen u Barbaru 11.30 Zaboravqeni bogovi 12.00 Bo Brumel – taj divni ~ovek 13.30 Sudwi dan: slike raja i pakla 14.00 Besmrtna qubav 15.00 Lovci na naciste 16.00 Misterije istorije 17.00 [ta je donela industrijska revolucija 18.00 Tajne istorije: Pravi Yory Va{ington 19.00 Hiro{ima 20.00 Posledwi branoru{iteq 21.00 Tokio: Dan kada se zavr{io rat 22.00 Ko si zapravo ti?

23.00 Tajm tim godina 10.

00.00 Misterije istorije 01.00 [ta je donela industrijska revolucija

22.20 23.50 00.45 01.25 02.10 02.55

08.20 08.40 09.05 09.30 10.00 10.45 12.15 12.55 13.30 14.00 14.20 14.40 15.25 15.40 16.10 16.28 16.45 17.15 18.20 18.50 19.15 19.40 21.05 22.10 23.00 01.10

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca [arena planeta, dok. serija Tre}e doba Dnevnik TV kalendar Moj greh Meklodove }erke TV kalendar Normalan `ivot Direkt Hrvatska u`ivo Najslabija karika, kviz Kod Ane Dolina sunca Dnevnik Verovawa, dok. serija Potro{a~ki kod Putovawe na{ih predaka, dok. serija Otvoreno Na rubu nauke Zvezdane staze Pet zvezdica Dr Haus Pri~e Rut Rendel: Simisola

06.00 19.00 21.00 22.15 23.30

Silvestrove i ^i~ijeve tajne Dvorac igra~aka Daleko od doma Eko zona Tri Hil Iv i vatreni kow, film Ritam nedeqe Pri~a od kamena: Dru{tvo prijateqa dubrova~ke starine, dok. film Paralele Povratak na novo Moja `ena i deca Pet zvezdica Kod Ane Koga briga?

TV vrti} ^arobna plo~a Put do Ju`ne Afrike: Engleska, sportsko-dok. serija Zvezdane staze @upanijska panorama Sre}ni sat Yoni Bravo Garfild i prijateqi 1 Tra~erica Dr Haus Veridba je dugo trajala, film Pri~e Rut Rendel: Simisola

21.30 23.50 01.30 02.30

Veridba je dugo trajala Petorica francuskih vojnika odlu~e da se osakate se ne bi li izbegli vojnu obavezu tokom Prvog svetskog rata, na frontu na Somi. Otkriv{i wihove namere, vojni sud ih kazniti tako {to ih ostavqa da poginu na ni~ijoj zemlji...

Uloge: Odri Tatu, Gaspar Uliel, Dominik Pinon, [antal Nojvirt, Andre Dusolir, Marion Kotilard, Yodi Foster (HRT 2, 23.00)

Odri Tatu

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Avanture gusenice Karlosa Kraq dinosaurusa Sigma 6 Avanture gusenice Karlosa Sre}a u torbi Sivi kamion crvene boje Ke{ern Kanzas Pacifik Mladi posetioci A sad adio U`ivaj 13 Lekcije iz qubavi Moj prvi gospodin

06.00 Zabava g|e Vortington 07.30 Operacija Valkira 09.25 Indijana Youns i Kraqevstvo kristalne lobawe 11.25 Holivud na snimawu 11.50 Rambov sin 13.25 Vatrostalan 15.20 Ona prava 16.55 Konobarica 18.40 Impijeva zemqa ~uda 20.05 Betonski faraoni 20.50 Pacifik

07.00 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.10 21.00 22.00 00.00

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Vapaj nevinih S vetrom u le|a Saut Park Bitka za Britaniju Akapulko Hit S vetrom u le|a Akapulko Hit Video asovi Otac, sin i qubavnica Saut Park Mawi Proroci @ene fudbalera

Divqa reka Cimeri Carevo novo odelo Situacija Pla{qivi detektiv [oping D.O.A. (Uveliko mrtav) Gol! Divqa reka Qubav prvi put Povratak ku}i 2

U divqini Ru` za usne Klara [eler Klara [eler Pre nego {to ka`e{: Pristajem 01.15 Tajanstvena `ena: Iskupqewe 03.00 Yek 05.00 U divqini

07.20 09.35 10.30 11.30 12.20 13.15 14.00 15.40 16.30 17.00 17.25 17.55 18.55 19.10 20.00

RTL ritam zona Bibin svet Kobra 11 Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Tarzan i izgubqeni grad, film Okeanovih 11, film Vatreni momci Astro {ou Tarzan i izgubqeni grad, film

Endi Garsija

Okeanovih 11 Upravo pu{ten iz zatvora na uslovnu kaznu, Deni Ou{n ni ne pomi{qa na smirivawe, nego se zajedno sa svojim vernim partnerom Rastijem odmah baca na novi posao. Plan je da oplqa~kaju sef u kom se ~uva novac od tri najve}a kazina u Las Vegaasu...

Uloge: Yory Kluni, Met Dejmon, Endi Garsija, Bred Pit, Yuljia Roberts, Don ^edl, Kejsi Aflek, Skot Kan Re`ija: Stiven Soderberg (RTL, 21.30)

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako stvari rade Kako se pravi?

Lud za industrijom Auta po meri 2008.

Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Stvarno velike stvari Auta po meri 2008.

Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi?

Velike selidbe Ekstremne drvose~e Crno zlato Uni{tavawe!

Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Velike selidbe

08.30 08.45 09.30 10.30 11.00 21.00 21.05 21.30 22.30 22.40 22.45 23.45 01.00

Motosportovi Automobilizam Tenis Tenis Tenis Svi sportovi Rvawe Rvawe Svi sportovi Svi sportovi Fudbal Tenis Tenis

Mnogo lepi qudi u siroma{noj zemqi o{to se Senegal smestio nedaleko od vila koja svi pridr`avaju. Izra`ena je podela poekvatora, za o~ekivati je tropsku klima, sla. Mu{karci rade u poqu, a ku}e i deca su `enbujne {ume i obiqe vode, ali je stvarnost ska briga. Zbog problema sa vodom, ~esto se, naromnogo prozai~nija. Gotovo cela dr`ava je beskraj~ito u severnim, siroma{nijim krajevima, vi|aju na pe{~ana ravnica. Najvi{a ta~ka tek je ne{to `ene koje na glavi nose posude sa ovom, dragocevi{a od Fru{ke gore. Beskrajna pe{~ana stepa, nom te~no{}u. U ostalim krajevima ima bunara iz sahel, s ponekim usamqenim baobab drvetom. Mada se smatra najve}im svetskim proizvo|a~em kikirikija, Senegal je zemqa sa suvim, malo obradivim tlom, bez rudnog blaga, ugqa, nafte i sa malo hidroenergije. Jednom re~ju: siroma{na.

Na wenih 196.000 kvadratnih kilometara `ivi oko 11 miliona stanovnika, a pre samo dve decenije bilo ih je svega 6 miliona. Natalitet je ogroman. Me|u razli~itim narodima najbrojniji su Volofi sa oko 4 miliona (wihov jezik je pored francuskog najzastupqeniji u zemqi), a ima jo{ i Serera, Fulana, \ola, Malinki i drugi.

Najve}i deo `iteqa su muslimani, suniti, gotovo ih je 90 odsto, a ima ne{to katolika i animista.

Mada su Francuzi bili kolonizatori vi{e vekova, i pored velike propagande i ulo`enog novca, hri{}anstvo nije uhvatilo nekog dubqeg korena.

U mislima poredim Senegal sa Tajlandom, Malezijom, Meksikom i jo{ nekim zemqama sa sli~nom geografskom {irinom, ali, na`alost, sve je na {tetu ovog dela afri~kog tla, bez pra{uma, rasko{i zelenila i {arenila cve}a. Ili, ta~nije, wega ima, ali vrlo malo. Zato se te{ko mo`e re}i da je zemqa lepa.

Reka, dodu{e, ima. Na povr{ini od gotovo 2,5 puta ve}oj od Srbije proti~u ~etiri velike reke.

Najve}a je Senegal, po kojoj je i dr`ava dobila ime. Me|utim, vodostaj je kolebqiv. U ki{nom periodu (od juna do oktobra) reke se izlivaju i plave ogromne povr{ine, a tokom su{nog perioda (od novembra do maja), vra}aju se u svoja plitka koriUvek obu~ene kao da idu u pozori{te ta. Za wima ostaju mo~vare koje nemilosrdno tropsko sunce brzo isu{uje, pa zemqa brzo postaje `edkojih se voda izvla~i vedrima sa dubine i preko 20 na, ispucala, gola... Bli`e Atlantiku re~na se vometara. U najnaprednijim, ju`nim delovima, u seda me{a sa okeanskom, pa i ona postaje slana. Polima su uli~ne ~esme odakle se i brojnim `utim sledica je oskudica pitke vode, a uz to pri izlivakanisterima voda nosi ku}ama kolima, uglavnom wu reke “sole” zemqi{te, pa ono postaje nepodesa magare}om zapregom ili biciklima. Automobisno za zemqoradwu. la je malo, uglavno su to francuski kr{evi.

U pro{losti je Senegal deMada nemaju dovoqno vode, lio sudbinu cele Afrike. Bio Aleksandar Damjanovi}, prvi Senegalci su ~isti, a neprije kolonija, ali nema pokazateplaninar u Srbiji sa statusom jatnog mirisa nema ni u preqa da su kolonizatori Francuskromno opremqenim kolibazaslu`nog sportiste, po for- ma. Deluju uredno i zdravo. zi u~inili bilo {ta da zemqu malnom obrazovawu je diplomiunaprede. Ostalo je ne{to kuNa svakom koraku su buquci rani in`ewer tehnologije, ali dece. Ona najmawa podse}aju na }a u kojima su, naravno, `iveli vokaciji – svetski putnik. [i- crne lutke koje nose starija kolonizatori. I kikiriki, koji je i danas najva`nija poqorom planete je obilazio zabiti bra}a i sestre ili majke na privredna i izvozna kultura. i metropole od Egipta, Kenije i svojim le|ima. Senegalke se Domoroda~ko stanovni{tvo, Tanzanije, preko Bliskog isto- ni pri najte`im poslovima ne iako od 1960. ima svoju dr`avu, ka, Cejlona, Malezije, Tajlanda, odvajaju od svojih beba. Ve{to naj}e{}e `ivi u kolibama, bez Mongolija i Sibira do Meksika. vezuju marame oko vrata i pojastruje i vode. sa i tako naprave nosiqku iz Svoje brojne putopise posled- koje sa maminih le|a izviruju Porodice su mnogobrojne. wih decenija objavqivao je na Po{to su stanovnici mahom krupne crne okice sne`no bestranicama „Dnevnika”. islamske vere, po zakonu imaju lih beowa~a. Deca su tu bezpravo na ~etiri `ene. I obibedna, toplo im je i udobno. Ne lato ga koristi. Mu{karac naj~e{}e posle svake se}am se da je neko zaplakalo. A majka s tim dragim 2-3 godine u ku}u dovodi novu, mla|u, suprugu. Sa teretom obavqa i najte`e poslove, pa nosi i teret svakom ostaje u dobrim odnosima, pa one, ~esto na glavi. Sigurno zato svaka hoda kao manekenka – istovremeno ra|aju. Zato su uobi~ajene porodice uspravno i dostojanstveno. Uz to je svaka uvek odesa petnaestak mali{ana, jer svaka `ena ra|a provena kao da je krenula na neku sve~anost ili u pose~no petoro, a prosek starosti stanovnika je sazori{te. Vatrometom boja ode}e `ene kao da upotmo oko 16 godina! puwuju kolorit koji je priroda uskratila wihovoj Na prelasku granice iz Senegala u susednu Gamzemqi.

Svi Senegalci su lepi – i deca i mu{karci i biju, dok smo sedeli u autobusu i ~ekali da se oba`ene. Crte lica su im ~ak i za na{e evropske ve carinske formalnosti, videli smo jednu devojkriterijume pravilne, a prirodnu belinu zuba ku koja je gorko plakala. Raspitali smo se i saznapove}avaju trqawem sa {tapi}ima neke vrste li da je ona je Senegalka i `eli da se iz Gambije akacija. Siroma{tvo ne ostavqa tragove na wivrati kod svojih, ali nema ba{ nikakve papire. hovoj uhrawenosti i izgledu, pa nema debelih, ali Grani~ari ne}e da je puste i ona je o~ajna. Najveni izrazito mr{avih. Ve}inom su visoki i vitki rovatnije ju je familija, {to je ~est slu~aj sa mno– mu{karci sportski gra|eni, a za `ene je malo gobrojnom `enskom decom u doba su{ne i gladne re}i da su `enstvene. Onako tamnopute, otkrivegodine, prodala nekom bogatijem ~oveku u Gambiji nih ramena i uspravnog hoda ne izazivaju samo dikao slu{kiwu, ili drugu, tre}u ili ~etvrtu `enu. vqewe mu{karaca.

Porodica se veoma po{tuje. U woj vladaju pra-

P

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6888), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak24.maj2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je, ve}, a imate utisak da poslu nema kraja. Vreme leti, nezaustavqivo. U partnerskim odnosima, bilo poslovnim, u karijeri, ili sa svojom polovinom, ra~unajte na wihovu neodlu~nost.

BIK 20.4-20.5.

Posve}eni ste porodici, prevashodno. Sve ostalo je u funkciji zarade novca, opet zbog dece i uku}ana.

Planovi u vezi s inostrastvom su stabilni, pa }ete ostati dosledni i uspe{ni. Lepa komunikacija.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

24. maj 2010.

Va{ nesta{ni i radoznali Merkur sve tr~i pa poskakuje kroz hedonisti~ki znak Bika, tako da uga|ate sebi i partneru kad god mo`ete i stignete. Qubavna prepiska, pri~e i pri~ice. Putovawa.

Naporan dan za vas. Prvo }ete dobiti voqu i snagu da ne{to uradite, a zatim }ete izgubiti osnovne veze i konce te situacije, tako da ve} u predve~erje mo`ete biti prili~no zamoreni i iritirani. Trezveno!

Jo{ uvek ste naprosto prisiqeni da radite iz sve snage i budete fizi~ki aktivni, motivisani da uspete po svaku cenu. Nailazite na nedefinisane pote{ko}e, pa ih uva`ite i sagledajte. Kreativni ste. Provod.

Poslovna situacija je uobi~ajna.

Neke `ene }e vam i}i na `ivce. Svesni ste svoje odgovornosti, i pote{ko}a na li~nom planu. Finansijska situacija }e se poboq{ati. [etajte se {to vi{e i di{ite.

VAGA 23.9- 23.10.

Mesec plovi kroz va{ znak, pa ste nagla{eno neodlu~ni i dru`equbivi, skloni tu|im uticajima. Lako vas je nagovoriti. Uga|ate sebi, ali i drugima, porodici, radite ono {to volite, za zajednicu i ku}u.

[KORPION 24.10- 23.11.

Neke skrivene okolnosti vas mogu uznemiriti. U karijeri ste i daqe prisutni i dominantni. Nemojte se zamerati pretpostavqenima, nije pametno, ve} radite i za wih. Telepatska qubavna konekcija.

STRELAC Imate dobre kontakte s inostran24.11- 21.12. stvom i mo`ete ih pametno iskoristiti. Isto tako, stoje vam na raspolagawu neke promene pa delujte na vreme, sada i odmah. Dugovi moraju biti vra}eni.

JARAC 22.12-20.1.

U kontaktima s drugima ste pre}utno dominantni. Budite dovoqno dobro obave{teni u vezi s investicijama, da ne biste preterali u optimizmu i o~ekivawima, pa i tro{kovima. Kra}e romanti~no putovawe.

VODOLIJA Transparentno se zala`ete i raz21.1-19.2. la`ete na poslu, pogotovo onom koje volite i koje vam dozvoqava da budete slobodni, svoji i kreativni. Tro{kovi vas obeshrabruju. Budite uporni i samostalni.

RIBE 20.2-20.3.

Nemojte me{ati prijateqe i qubavni `ivot, kao {to se ni pi}a ne me{aju. Ostvarujete mentalno i emotivno jedinstvo s partnerom, ~ak i kada niste zajedno. Planirajte letovawe i more, plavo i duboko.

TRI^-TRA^

Zvezde se ne podnose V REMENSKA

PROGNOZA

SUNCE

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

24

Sombor

25

Kikinda

24

Vrbas

24

B. Palanka

24

Zrewanin

23

S. Mitrovica 23 Ruma

24

Pan~evo

24

Vr{ac

22

Srbija Beograd

23

Kragujevac

23

K. Mitrovica 24 Ni{

24

An|elina Xoli i Xoni Dep tokom snimawa filma „Turist� deluju kao da izme|u wih postoji jaka privla~nost, ali kada se reflektori ugase atmosfera postaje napeta, gotovo neprijateqska, pi{u ameri~ki tabloidi.

An|elina ne podnosi Xonijevo nespretno pona{awe i smatra ga dosadnim. Smeta joj i to {to nije u formi za ulogu koju tuma~i, kao i {to se nije o{i{ao.

Isto tako, Xoni smatra da je An|elina snob i stalno je izbegava. ^im se reflektori ugase, on be`i u svoju prikolicu, koju napu{ta tek kada ga ponovo pozovu na snimawe.

Evropa

VIRI KROZ OBLAKE

NOVI SAD: Sun~ani periodi uz lokalni razvoj oblaka i malu {ansu sa lokalne pquskove popodne. Vetar slab zapadni. Pritisak oko normale. Temperatura od 13 stepeni ujutru do 24 popodne.

VOJVODINA: Sun~ani periodi uz dnevni razvoj oblaka i mogu}nost za kratkotrajne lokalne pquskove. Na severu Vojvodine je mala {ansa za pquskove i bi}e ve}inom suvo, a ne{to ve}a {ansa je na krajwem jugu. Vetar slab zapadnih pravaca. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura od 11 do 14 stepeni, a maksimalna od 22 do 25.

SRBIJA: Sun~ani periodi uz nestabilno vreme i pojavu lokalnih pquskova sa grmqaivnom. Ve}a {ansa za pquskove je u centralnoj i ju`noj Srbiji, a mawa na severu. Vetar slab zapadnih pravaca. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura od 10 do 14 stepeni, a maksimalna od 21 do 25.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od utorka jo{ toplije i prete`no sun~ano, a samo na severu Vojvodine re|a pojava lokalnih pquskova u utorak popodne. Od sredine sedmice temperature preko 25 stepeni u svim mestima, a u centralnim i ju`nim predelima i do 30 stepeni. U petak i za vikend nestabilno i malo sve`ije vreme sa ki{om i lokalnim pquskovima.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Op{te stawe zdravqa }e biti boqe kod ve}ine hroni~nih bolesnika i meteoropata. Kardio i cerebro-vaskularnim bolesnicima se savetuje umerena aktivnost i redovna terapija.

Madrid

28

Rim

25

London

26

Cirih

24

Berlin

19

Be~

24

Var{ava

17

Kijev

24

Moskva

23

Oslo

12

VIC DANA Za{to Piro}anac stavqa dve {pijunke na vrata?

- Gore gleda ko je, a dole {ta ima u rukama.

SUDOKU

St. Peterburg 16 Atina

25

Pariz

29

Minhen

23

Budimpe{ta

24

Stokholm

14

9

6

3 5

4 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

445 (7)

Slankamen

509 (13)

Apatin

508 (7)

Zemun

531 (9)

Tendencija opadawa

Senta

538 (22)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

520 (6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

456 (23)

Tendencija opadawa i porasta

Ba~. Palanka

420 (8)

Smederevo

610 (4)

Titel

525 (15)

NERA

Novi Sad

441 (11)

Hetin

556 (-54) N. Kne`evac

SAVA

194 (12)

Tendencija stagnacije

535 (20) S. Mitrovica 540 (-10)

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

484 (8)

182 (-16)

7

6

5

Bezdan

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

TISA

1

9

8

9

7

2

1

2

5 3

8 3

5

9 9

4

3

6

5 5

4

1

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8

4

3

5

1

7

6

2

9

1

7

6

2

9

4

8

5

3

5

2

9

8

6

3

1

7

4

4

1

7

6

2

9

5

3

8

3

8

5

7

4

1

2

9

6

9

6

2

3

8

5

7

4

1

7

5

1

9

3

6

4

8

2

6

3

8

4

7

2

9

1

5

2

9

4

1

5

8

3

6

7

Re{ewe iz pro{log broja