Dnevnik 24.maj 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 24. MAJ 2012. gODINE

gODINA LXX bROJ 23444 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

POKRAJINSKA VLADA USVOJILA KVOTE zA UPIS STUDENATA U PRVU gODINU SVIH NIVOA STUDIJA

U Voj vo di ni vi {e od 9.000 buyetli ja

str. 13

KRIzA zAPO[QAVAWA ]E TRAJATI JO[ NAJMAWE [EST gODINA

Ne za po sle ni ma osta je sa mo na da

BAN K A I N T E Z A P O ^ E L A DA P RI M A KRE D I T N E ZAH T E V E ZA E N E R G E T S KU E FI K A S N OST STA N O V A I KU ] A

„Ne ka do ka `u da Voj vo di na ima za ko no dav nu vlast” str. 3

Ekonomija 4 Privreda i gra|ani ne mogu da vrate tri milijarde evra

Nov~anik

Z a j a m z a p r o z or e i vrat a do 800.000 din ar a str. 6

Mo gu da za vi re i u pe pe qa ru vo zi la

str. 14

NOVOSADSKI „VODOVOD” NAJAVIO ISKQU^EWA NEKIH POSLOVNIH POTRO[A^A

Ve li kim du `ni ci ma od su tra ni kap vo de SPORT

str. 7

str. 16 – 20

n FIFA I UEFA PONOVO O KOSOVU

n MIHAJLOVI] ODVEO ORLOVE NA TURNEJU

n \OKOVI] PROMENIO OPREMU

6 Dinaru niko ne veruje, a evre prodaje ko mora

Novi Sad 8 Zbog kafi}a zalud pqu{te prijave

Vojvodina 11 U likvidaciji rade, na plate zaboravili

Ekologija 12 Vra}awe `ivota uz reku

Crna

UPRAVA CARINE PREDSTAVILA RAD NOVIH KAMIONA-SKENERA

n ODbOJKA[ICE SVE bLI@E LONDONU

Politika 2 Pazarni dani teku

str. 5

PONOVO DUPLE FUNKCIJE @IVORADA SMIQANI]A

NASLOVI

15 Otrovao se me{avinom ~aja od maka i lekova za smirewe

Toplije s ki{om

Najvi{a temperatura 26 °S

POLiTikA

~etvrtak24.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. DA LI SU GRA \A NI SR BI JE PO KA ZA LI (NE)OD GO VOR NOST

Ra di}: Bo qe li sti} ne go uli ca Na po li ti~ koj sce ni Sr bi - Ovaj boj kot gra |a na bio je naj je stra sti se jo{ ne sti {a va ju bla ì na ~in da se sta vi do na kon is ho da pred sed ni~ kih zna wa DS- u da je od go vor na za iz bo ra. Iz vla da ju }eg ta bo ra sve {to se de {a va lo u pro te ne ret ko se ~u ju oce ne da vo qu klih 12 go di na. gra |a na tre ba po {to va ti, ali Ra di} sma tra da se po no vio i da gra |a ni ba{ uvek ne iza - sce na rio kao u vre me vla sti be ru ono {to je naj bo qe. Slo bo da na Mi lo {e vi }a, ka da Pred sed nik Po lit~kog sa ve - su gla sa li gra |a ni za Zo ra na ta DS-a Dra go qub Mi }u no vi} \in |i }a ta ko {to su gla sa li u tom fo nu je na gla sio da od pro tiv li de ra SPS- a. de mo kra ti je ne ma bo qe vla da Ujed no, Ra di} upo zo ra va: vi ne i vo qa na ro da je ne pri - „Da je mo `da bio ne ki dru gi ko sno ve na, ali bi od lu ke ko je pred sed ni~ ki kan di dat, ume do no se de mo krat ski iz bo ri sto Ni ko li }a, sa ma we pro bi le “bo qe uko li ko bi po sto - ble ma iz pro {lo sti, da ni je ja la pret po stav ka da po sto ji iz SRS – dra sti~ no bi po be ve li ki broj do brih gra |a na”. dio.” - Do bra dr à va mo gu }a je sa Pre ma mi {qe wu na {eg sa mo ako ima do bre gra |a ne i obr - go vor ni ka, bi lo ko da sa da nu to - za kqu ~io je Mi }u no vi}. for mi ra vla du, ona }e bi ti Al na li ti ~ar i advo kat „od li~ na i da le ko bo qa ne go Mi len ko Ra da je Ta di} po di} od go va ra: be dio na pred Ni smo mi ni ima li sed ni~ kim iz - Da je to re kao vla du, ve} Ta di }a, bo ri ma“. ne ko ko se od ju ~e ba vi po li - Za {to? Za ko ji je bio ti kom, on da pred sed nik i vla da to {to je Ta di} bih raz u meo to imao pot pu nu sve“. Ali, Mi kon tro lu nad }u no vi} da to ka è? Mi }u no - vla dom. Ni smo ni ima li vla vi}, ko ji je je dan od naj sta ri - du, ve} Ta di }a, ko ji je bio jih ko ji se ba ve po li ti kom? pred sed nik i vla da. Bez ob zi O~i to je {o ki ran {to vi {e ra ko for mi ra sa da vla du ne ne }e mo }i da se ba vi po li ti - }e ima ti tu kon tro lu i tek sa kom na na ~in kao {to je to do da do la zi mo do bru si tu a ci ju sa da mo gao. Gra |a ni su ve o ma da je sko ro ma la raz li ka da li sa ve sno po stu pi li, gla sa li za }e Ta di} for mi ra ti vla du sa jed nu, dru gu, tre }u op ci ju. Ovi Da ~i }em, ê dom, Din ki }em, ko ji ni su iza {li na iz bo re, ili sa Ni ko li }em i mo `da oni su gla sa li na pri me ren na - Da ~i }em, ili }e je SNS for ~in pro tiv De mo krat ske mi ra ti... Ta vla da sa da pr vi stran ke, ni su è le li da im da - put u pro te klih mo `da 20 go ju glas i to je bio wi hov boj - di na, ima ne ke uslo ve da nad kot. Da su na uli ci slu ~aj no wom ne ma kon tro lu li der ko bi le de mon stra ci je, ta da bi ji je isto vre me no i pred sed vi de li da su svi ti ko ji su ap - nik naj ve }e stran ke. sti ni ra li, bi li vr lo gr la ti. S. Stan ko vi}

TA DI] PRE MI JER?

Vu ka di no vi}: Spas za DS Iz bor li de ra DS Bo ri sa Ta di }a za pre mi je ra, ako se vla da ju }a ko a li ci ja oku pi oko de mo kra ta i so ci ja li sta, obez be dio bi le gi ti mi tet bu du }oj vla di, sta bi li zo vao po li ti~ ku sce nu u Sr bi ji, ali i we go vu stran ku, ko ja je pri li~ no uz dr ma na po sle par la men tar nih i pred sed ni~ kih iz bo ra, oce wu ju ana li ti ~a ri za Ta njug.Ured nik „No ve srp ske po li ti~ ke mi sli” \or |e Vu ka di no vi} sma tra da bi sva ko dru go re {e we bi lo u ve li koj me ri ne lo gi~ no: „Pre mi jer tre ba da bu de po li ti~ ka li~ nost, jer je to po li ti~ ka funk ci ja, a eks pe ri men ti ko ji se po no vo lan si ra ju u jav nost da se na ~e lo vla de po no vo do ve de eks pert ska li~ nost - je su opa sni ne de mo krat ski eks pe ri men ti, ko ji ni u

Gr~ koj ni u Ita li ji ni su da li re zul ta te”, ob ja snio je Vu ka di no vi} za Ta njug. On uka zu je da bi do la zak Ta di }a na pre mi jer sku po zi ci ju bio spa so no san i za uz dr ma nu De mo krat sku stran ku, bu du }i da bi to bar od lo `i lo unu tar stra na~ ka tr ve wa i bor bu za me sto pr vog ~o ve ka stran ke, ko ja je u pro {lo sti zna la da do ve de i do we nog ras ce pa. „Ta di} kao pre mi jer bi bio pri hva tqiv i za ko a li ci o ne part ne re, jer SPS kao glav ni ko a li ci o ni part ner ne bi mo gao da ima pri med bi na re {e we ko jim bi se iz be gli ap sur di iz man da ta pret hod ne vla de, ka da je Mir ko Cvet ko vi} pred se da vao stra na~ kim li de ri ma kao {to su Ivi ca Da ~i} ili Mla |an Din ki}”, do dao je Vu ka di no vi}.

Liht: Mo ra }e da ra de kao tim Pred sed ni ca Be o grad skog fon da za po li ti~ ku iz u zet nost So wa Liht sma tra da bi Ta di} na me stu pre mi je ra bio pra vo re {e we za Sr bi ju, kao ~o vek ko ji je uva `en u sve tu i po li ti ~ar ko me se u ino stran stvu ve ru je. „On je us peo da, s jed ne stra ne, in si sti ra na to me da Sr bi ja bu de pre po zna ta sa svo jim in te re si ma, a, sa dru ge stra ne, da za pa du i EU u~i ni sa svim ja snim da Sr bi ja svo ju bu du} nost tre ba da ima u Uni ji, i za to ima sve kva li te te da bu de pre mi jer”, iz ja vi la je Liht agen ci ji Ta njug . Pre ma we nim re ~i ma, i To mi slav Ni ko li}, kao pred sed nik Sr bi je, i Ta di}, ako bu de pre mi jer, mo ra }e da funk ci o ni {u kao tim, i {to ve }i na por i je dan i dru gi u~i ne da ko ha bi ta ci ja bu de funk ci o nal na to }e bi ti bo qe za Sr bi ju.

Vu le ti}: Ne bi bi lo ve }ih pro me na So ci o log Vla di mir Vu le ti} sma tra da bi ime no va we Ta di }a za pre mi je ra mno go zna ~i lo za we go vu stran ku, ali i za vla du ko ju bi vo dio, a to bi re {i lo i pi ta we sa mog Ta di }a, od no sno we go ve po li ti~ ke sud bi ne. Uz na po me nu da bu du }i pre mi jer ne za vi si sa mo od DS, ve} i od ko a li ci o nih part ne ra, Vu le ti} je na veo da bi ime no va we Ta di }a za

pre mi je ra po mo glo da se „u okvi ru DS stva ri na iz ve stan na ~in kon so li du ju”, {to bi olak {a lo i pro ces for mi ra wa vla de. Vla da pod vo| stvom Ta di }a bi, ka `e Vu le ti}, mo gla da funk ci o ni {e na sli ~an na ~in na ko ji je funk ci o ni sa la i pret hod na, bu du }i da je Ta di} sa me sta pred sed ni ka dr `a ve uti cao na do no {e we kqu~ nih po li ti~ kih od lu ka.

FOR MI RA WE VLA DE SR BI JU UVU K LO U NO VU KAM PA WU

Pa zar ni da ni te ku Pi ta we i po le mi ke oko no ve vla de, stra na~ ki raz go vo ri, pre go vo ri i ko zna {ta iza za tvo re nih vra ta, me di ji, po li ti ~a ri i ana li ti ~a ri, sve u kup no gra |a ni ma Sr bi je po ru ~u je da „kam pa wa ni je go to va“. Iz bor ni re zul ta ti su tu, RIK ih da nas sa op {ta va, a ak te ri ko ji bi mo gli da iz ro ne ve }i nu u par la men tu, da ju man da ta ra i for mi ra ju vla du, uglav nom po ru ~u ju da po sao tre ba oba vi ti {to pre, ali i da oni ni su ko~ ni ~a ri da Sr bi ja na sta vi svoj nor mal ni po sti zbor ni ì vot. Osnov no pi ta we je za pra vo ko i {ta ~e ka? Funk c i o n er k a DS Na da Ko lun xi ja iz ja vi la je ju ~e da je zbog sta b il n o s ti dr ` a v e ja ko va `no da do go vor o no voj vla di bu de {to pre po stig nut. - Ve ru jem da po li ti~ ki ak te ri ima ju svest da je od va `no sti za sta bil nost Sr bi je da raz go vo ri po~ nu {to pre i da Sr bi ja do bi je sta bil nu vla du ko ja mo è da na sta vi evrop ske in te gra ci je- oce ni la je Ko lun xi ja. Ona je na ve la da se u DS jo{ ni je raz go va ra lo o per so nal nim re {e wi ma, ali da pre mi jer mo ra da bu de ja ka po li ti~ ka li~ nost sa ve li kim kre di bi li te tom i sna gom da vo di vla du. Upi t a n a da li de m o k ra t e pre go va ra ju sa LDP Ko lun xi ja je ka za la da je DS „sve vre me go vo ri la da sve stran ke ko je se za la ù za EU i re for me je su stran ke sa ko ji ma tre ba raz go va ra ti”. Oko mo gu} no sti ko a- li ci je sa SNS, ona je re kla da to za wu „ne bi bi lo naj sre} ni je re {e we”. - Po mom li~ nom sta vu i uve re wu, mi slim da su ma le {an se za to i mi slim da to ni je naj sre} ni je re {e we - kon sta to va la je Ko lun xi ja. Funk ci o ner ka DS je za kqu ~i la da o~e ku je i ve ru je da }e „raz go vo ri o for mi ra wu vla de da se vo de in ten ziv no jer je in te res Sr bi je da do bi je sta bil nu vla du ko ja }e na sta vi ti re for me i evrop ski put”. Da se pre go vo ri o for mi ra wu vo de po tvr dio je i pot pred sed nik SPS Mi lu tin Mr ko wi}, ali ni je è leo da iz no si ni ka kve de ta qe.

- Pre go vo ri te ku ka ko te ku. Me ne sa mo in te re su je Mi ni star stvo in fra struk tu re - da to pi ta we re {im. Kan di du jem se za to- re kao je Mr ko wi} no -

der SPS , ko ji je oce nio da je za we ga su {tin ski bit no ko sve ula zi u tu no vu vla du, a „tih raz go vo ra do sad uop {te ni je bi lo“.

vi na ri ma u Vla di Sr bi je i is ta kao da o for mi ra wu no ve vla de u ime SPS pre go vo ra sa mo li der stran ke Ivi ca Da ~i}. Po oce ni Da ~i }a, we go va

Iz re do va „mi ni ko a li ci je“ ko j u pred v o d e so c i j a l i s ti, ogla s io se pot p red s ed n ik PUPS Mi l an Kr k o b a b i} tvrd w om da pen z i o n er s ka

Ome ro vi}: DS i Ta di} da pre u zmu od go vor nost za vo |e we vla de Funk ci o ner So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je Me ho Ome ro vi} oce nio je ju ~e da re zul ta ti pred sed ni~ kih iz bo ra ne sme ju do ve sti u pi ta we opre de qe we za na sta vak re for mi i put u EU i da De mo krat ska stran ka i wen pred sed nik mo ra ju pre u ze ti od go vor nost za vo |e we vla de Sr bi je. „Re zul ta ti iz bo ra za pred sed ni ka Sr bi je ni ka ko ne sme ju do ve sti u pi ta we opre de qe nost za na sta vak re for mi i do bi ja we da tu ma pre go vo ra za ula zak u EU. Ne ma mo pu no vre me na na ras po la ga wu”, re kao je Ome ro vi} Ta nju gu. Pre ma we go vim re ~i ma sta we i{ ~e ki va we i ne iz ve sno sti sa te {kim pro ble mi ma ko ji se mo ra ju hit no re {a va ti, „ne sme da nas uve de u vi {e me se~ nu let wu se ri ju pra vqe wa vla de Sr bi je”.On je na gla sio da je neo p- hod no {to pre kon sti tu i sa ti par la ment i da se „u va ku u mu ne `i vi”. „I za to DS kao naj ve }a i vo de }a stran ka stran ka pro e vrop skog blo ka i wen pred sed nik Bo ris Ta di} mo ra ju pre u ze ti od go vor nost za vo |e we vla de. Bez kal ku li sa wa i od mah”, po ru ~io je Ome ro vi}. stran ka „ne ko ~i for mi ra we vla de” ve} da ~e ka da DS pred lo `i man da ta ra i da za sa da ne ma ni ka kvih do go vo ra. - DS kao naj ve }a stran ka da je pre mi je ra i mi ~e ka mo na tu wi ho vu od lu ku. Iz mo jih do sa da {wih raz go vo ra sa Bo ri som Ta di }em za kqu ~u jem da on jo{ ni je do neo od lu ku - re kao je li -

stran ka do sa da ni sa jed nom par ti jom ni je raz go va ra la o for mi ra wu no ve vla de. Kr ko ba bi} ka `e da }e PUPS sve od lu ke do no si ti sa mo stal no. - Od go vor no tvr dim da jo{ ni sa kim ni smo raz go va ra li o for mi ra wu vla de, ni s po sto je }im ko a li ci o nim part ne ri ma SPS i JS, ni s part ne ri ma sa

ko ji ma smo ~i ni li {i ru ko a- li ci ju, ni sa SNS- re kao je Kr ko b a b i}, uz opa s ku da te m a for m i r a w a vla d e jo{ ni j e otvo r e n a. Na mo g u} n ost da PUPS iza |e iz ko a li ci je sa SPS i u|e u vla du sa SNS-om, Kr ko ba bi} je re kao da }e ta stran ka sve od lu ke do no si ti na stra na~ kim or ga ni ma i sa mo stal no, {to, ka ko je re k ao, ne is k qu ~ u j e do go vor sa SPS. - To su pi ta wa na ko ja je ne mo gu }e sa da od go vo ri ti sa da ili ne, bit no je da raz go vo r a o for m i r a w u vla de za sad ni je bi lo. PUPS }e, kad bu d e raz g o v a r ao, o to m e oba ve sti ti jav nost re k ao je Kr k o b a b i} Ju ni or. Li der Po kre ta so ci ja li sta Alek san dar Vu lin iz ja vio je da ko a li ci ja ko ju pred vo di SNS ni je po ~e la raz go vo re o for mi ra wu vla de ni sa jed nom stran kom i oce nio da vla da u ko joj ne bi bi lo SNS ne bi bi la le gi tim na. On je ti me de man to vao tvrd we da je Ni ko li} u po ne de qak „u 18 ~a so va“ raz go vo re sa Da ~i }em, a za m e n ik pred s ed n i k a SNS Alek san dar Vu ~i} sa PUPS, ma da je svi ma na po li ti~ koj sce ni, i oko we, ja sno da ne ma po ten ci jal nih ak te ra bu du }e vla sti ko ji u ovom mo men tu „ne tvr di pa zar“. Vu lin je re kao da }e no v o i z a b ra n i pred s ed n ik Sr b i j e To m i s lav Ni k o l i} man d at za for m i r a w e no v e Vla de Sr bi je naj pre po ve ri ti kan di dat ki wi SNS za pre mi je ra Jor go van ki Ta ba ko vi}. - Pred s ed n ik da j e man d at stran ci ko ja je osvo ji la naj ve }i broj man da ta, ona ima 30 da na da vi di da li mo `e da oku pi ve }i nu. Mi }e mo pro ba ti da vla du for mi ra mo po {tu ju }i prin ci pe, ako uspe mo - uspe mo, ako ne - vra }a mo man dat pred sed ni ku - re kao je Vu lin, po na vqa ju }i da sva ka vla da u ko joj ne }e bi ti SNS ne }e bi ti le gi tim na, jer su gra |a ni ta ko re kli na iz bo ri ma. Vu lin je do dao da ni je ne ki ve li ki pri sta li ca ko a li ci je sa so ci ja li sti ma, ali da ve ru je da }e li der SPS Da ~i} po no vo pre }i na stra nu po bed ni ka. D. Mi li vo je vi}

SPO: Ta di }a za pre mi je ra Srp ski po kret ob no ve oce nio je ju ~e da bi iz bor pred sed ni ka De mo krat ske stran ke Bo ri sa Ta di }a za pre mi je ra Sr bi je omo gu }io na sta vak re for mi i evrop skih in te gra ci ja. „SPO po dr `a va Bo ri sa Ta di }a za pre mi je ra, jer u Sr bi ji ne po sto ji sna `ni ja

po li ti~ ka li~ nost od Ta di }a. We gov iz bor za pre mi je ra, uzi ma ju }i u ob zir kom pli ko van po li ti~ ki tre nu tak, omo gu }io bi da Sr bi ja na sta vi sa re for ma ma i evrop skim in te gra ci ja ma, kao i sa da qim una pre |i va wem re gi o nal ne sa rad we” iz ja -

vio je pot pred sed nik SPO Alek san dar Ju go vi} Ta nju gu. „SPO i DS su de li li sud bi nu de mo krat ske i evrop ski ori jen ti sa ne Sr bi je vi {e od dve de ce ni je, pa }e ta ko bi ti i u bu du} no sti“, na veo je Ju go vi}.

TVIT CRTICA Na{ i va{ pred sed nik De mo kra te i na pred wa ci ne smi ru ju stra sti na dru {tve noj mre ì. Na op tu `be pri sta li ca SNS da je DS do zvo li la 900.000 ne za po sle nih, de mo kra te od go va ra ju : „to li ko qu di je iza {lo iz ze mqe ka da ste po sled wi put bi li na vla sti!“. - Od 2000.go di ne do da nas iz Sr bi je je oti {lo pet pu ta vi {e mla dih ne go u do ba Mi lo {e vi }a- pod vla ~i na pred wak Vla di mir \u ka no vi}, a DSovac Bal {a Bo ò vi} istim to n om : „ta d a su be ` a l i... Mno gi ni pa so{ ni su ima li. Sa da pu tu ju kao po no sni gra |a ni Sr bi je bez vi za“. Na te zu Bo ò vi }a da be è iz ze mqe „ ka da ima ju pred sed ni ka ko ji ima mi li o ne bez da na rad nog sta à“, \u ka no vi} pi ta : „Mi sli{, ima li su, po -

{to je Ta di} do ju ~e bio pred sed nik?“. - Mi slim na no vog pred sed ni ka, ~i ji sin ima stan od 140 kva dra ta sa ba ze nom u uli ci Slav ka ]u ru vi je - „kon re tan“ je Bo `o vi}.

Ne ma `mur ke Gra do na ~el nik In |i je Go ran Je {i} ne kri je za do voq stvo. - U Voj vo di ni smo stvar, iz gle da, is te ra li do kra ja, ap so lut na ve }i na na {eg par la men ta u ru ka ma DS. Stvar je u dra sti~ no bo qem iz bor nom si ste mu, sva ki bi ra~ zna za ko ga i za ko ju po li ti ku gla sa...ne ma `mur ke - po ru ~u je Je {i}.

Pro me ne ume sto bon to na Sa r ad n ik NSPM Ni k o l a Ta na si} pod vla ~i: Sr bi ji ni -

je po treb na tran splan ta ci ja na ro da, ni ti we mi gra |a ni ma pris ho te ra pi ja i ~a so vi bon to na, ve} pro me na po li ti~ kog si ste ma. - Da de mi sti fi ku je mo : na rod ne sno si od go vor nost, na rod bi ra ko }e na red ne ~e ti ri go di ne da sno si tu od go vor nost. Sa mo po li ti ~a ri su od go vor ni- sma tra Ta na si}.

La `ni To ma i Slo ba A na Tvi te ru uvek ima i {a le. Ve} po o dav no po sto ji la `ni na log sa fo to gra fi jom To mi sla va Ni ko li }a. - Jel’ zna ne ko sme li se pe }i ra k i j a u cen t ru gra d a? Kon kret no - An dri }ev ve nac br. 1?, pi ta „la `ni“ To mi slav Ni ko li}. Ju ~e se ogla sio i „la `ni“ Slo bo dan Mi lo {e vi}.

- Le po je {to je obe le `en dan oba ra wa ne vi dqi vog F117. Da ga ni smo obo ri li NA TO bi po be dio i iz gu bi li bi smo Ko so vo, raz mi {qa Tvi ter Slo ba.

Po slu {aj stri ka Po ro di ca Ka ri} je naj mno go qud ni ja fa mi li ja na dru {tve noj mre `i Tvi ter. ]er ka je di ni ca Sre te na i Sla vi ce Ka ri} - Gordana Kari}, napisala je savet koji je dobila od lekara : „Vi gospo|ice treba da se ugojite 3 kg”!!!! Intolerancija nemate ali treba da se ugojite! :( - Goco slede}ih mesec dana da ru~a{ kod strine Marijane. Obavezno poslu{aj strika!, odmah je usledio savet koji joj je iz egzila dao Bogoqub Kari}. S. St.

c m y

politika

dnevnik

~etvrtak24.maj2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PO NO VO DU PLE FUNK CI JE @I VO RA DA SMI QA NI ]A

„Ne ka do ka `u da Voj vo di na ima za ko no dav nu vlast” Funk ci o ne ri }e pri li kom for mi ra wa no vih skup {tin skih sa zi va i lo kal nih vla sti na kon pro te klih iz bo ra mo ra ti da ra ~u na ju na to da u isto vre me ne mo gu bi ti po sla ni ci i pred stav ni ci iz vr {ne vla sti. O to me se pro {le go di ne iz ja snio Ustav ni sud Sr bi je, ospo riv {i za kon sku od red bu ko ja je funk ci o ne ri ma omo gu }a va la ta kve „du ple funk ci je”. Ipak, so ci ja li sta @i vo rad Smi qa ni} ka `e za „Dnev nik” da }e i na kon ovih iz bo ra osta ti pred sed nik op {ti ne Apa tin i po sla nik ko ji je po no vo iza b ran za po s la n i k a Skup {ti n e Voj v o d i n e po ve } in skom si ste mu.

Na s u p rot ovom tu m a ~ e w u apa tin skog funk ci o ne ra, sto ji obra zlo `e we Ustav nog su da ko ji je pro {le go di ne ospo rio za kon sku od red bu ko ja je omo gu } a v a l a „du p le funk c i j e”, utvr div {i da se wo me na ru {a va ju ustav na na ~e la vla da vi ne pra va, po de le vla sti, za bra ne su ko ba in te re sa, na ~e lo jed na ko sti svih pred usta vom i za ko nom, pra vo gra |a na da pod jed na kim uslo vi ma stu pa ju na jav ne funk ci je, kao i od red be Kon ven ci je UN-a pro tiv ko rup ci je ko ju je Sr bi ja ra ti fi ko va la. Ina ~e, Smi qa ni} je, po Re gi stru funk ci o ne ra, i ~lan UO Kli ni~ kog cen tra Sr bi je i ~lan Pro gram skog sa ve ta Ra di o t e l e v i z i j e Voj vo di ne. Na k on vi { e m e se~ n ih pri t i s a k a jav no sti i Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup c i j e, po j e d i n i

@i vo rad Smi qa ni}

ter na ti va to me bi la je da re pu bli~ ki par la men tar ci bu du za me we ni dru gi ma s iz bor ne li ste, dok bi za po kra jin ske uglav nom mo ra li da bu du ra pi sa ni do pun ski iz bo ri. Epi log ove po li ti~ ke sto ri je bio je da su ukup no 24 po -

Mi slim da bih ne u po re di vo vi {e do pri neo No vom Be ~e ju, pa i Be ~e ju, ako bih bio po sla nik (Mi li voj Vre ba lov)

Mi li voj Vre ba lov

- U Usta vu pi {e da su ne spo ji v e za k o n o d av n a i iz v r { na vlast, a Ustav ni sud ne ka ka `e ko je to za ko no dav ne nad le `no sti ima Voj vo di na. Ako do ka `u da Voj vo di na ima za ko no dav n u vlast, za d r ` a } u sa m o funk ci ju pred sed ni ka op {ti ne - re kao je Smi qa ni}.

jav ni funk ci o ne ri u Sr bi ji la ne su se od r e k li jed n e od dve funk ci je, dok su ih ne k i za d r ` a l i do zad weg tre nut ka, ~e ka ju }i da se od lu ka Ustav n og su d a po ja vi od {tam pa na u „Slu `be nom gla sni ku”. U Skup {ti ni Voj vo di ne su „du ple funk ci je” bi le po li ti~ ki te `i i ma sov ni ji pro blem ne go u Skup {ti ni Sr bi je. U oba par la men ta po sla ni ci ni su `e le li da se od rek nu svo je lo kal ne fun cki je, a al -

sla ni ka „za po ~e li pro ces raz re {e wa jed ne fun cki je„, ka ko je to ta da re ~e no, a u tom je sti gao i pe riod ka da se uo~i re dov nih iz bo ra ne ras pi su ju do pun ski. Smi q a n i } e v i so c i j a l i s ti, ko ji su sa PUPS-om u Apa ti nu na iz bo ri ma 6. ma ja osvo ji li 13 od 29 od b or n i~ k ih man d a t a, po no vo }e for mi ra ti vlast. - Svi }e u ko a li ci ju. A ja }u bi ti pred sed nik op {ti ne, jer je ta ko na rod gla sao - ka `e Smi qa ni}. U apa tin skoj skup {ti ni, ~i ju kon sti tu tiv nu sed ni cu on

o~e ku je 13. ju na, DS }e ima ti {est od bor ni ka, SRS i GG „Po kret za Apa tin - Mi l an Dra ` i}” po tri, a SVM i SNS po dva. Ne k a d a { wi „du pli fun c ki o n er” Mi li voj Vre ba lov, pred sed nik op {ti ne No vi Be ~ej i po sla nik, ko ji je po no vo osvo jio ve }in ski man dat u Skup {ti n i Voj v o d i n e, ka `e za „Dnev nik” da sve op ci je osta vqa otvo re nim. Te op ci je su, ob ja {wa va, da osta ne pred sed nik op {ti ne ili da bu de po sla nik, a da lo kal nu funk ci ju pre pu sti ne kom ko ga bi, ka ko na po mi we, bu du }a ko a li ci ja u No vom Be ~e ju pri hva ti la. - Mi slim da bih ne u po re di vo vi {e do pri neo No vom Be ~e ju, pa i Be ~e ju, ako bih bio po sla nik - ka `e Vre ba lov, na vo de }i da bi na taj na ~in i te op {ti ne, ko je ima ju re gi o nal ni pro je kat iz grad we vo do vo da i pri sta ni {ta, ima le bo qi kon takt i s voj vo |an skom kan ce la ri jom u Bri se lu. Vre ba lov je po no vo je di ni po sla nik LDP-a u Skup {ti ni Voj vo di ne. Od lu ka }e sa ~e ka ti 4. jul, za ka da je, po we go vim re ~i ma, za ka za na kon sti tu tiv na sed ni ca SO No vi Be ~ej. U woj }e od 31 me s ta, Vre b a l o v qe v a li s ta „Pre o k ret” ima t i osam, DS pet, a SPS dva. U slu ~a ju ova kvog sa ve za, za ve }i nu }e bi ti po tre ban jo{ je dan glas. U lo kal noj skup {ti ni bi }e jo{ po dva od b or n i k a LSV, SVM, URS i SRS-a, a osam iz ko a li ci je oko SNS-a. S. Ko va ~e vi}

Iri nej: Ta di} kod pa tri jar ha pri vat no Vla di ka ba~ ki Iri nej iz ja vio je da je po se ta pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo ri sa Ta di }a pa tri jar hu Iri ne ju bi la „stro go pri vat na po se ta”, ne gi ra ju }i isto vre me no pi sa we ne kih me di ja da je na da nas za vr {e nom Sa bo ru SPC bi lo skan da la. Vla di ka ba~ ki je na kon fe ren ci ji za no vi na re u pa tri jar {i ji re kao da je ~uo, ali da ni je vi deo da je li der DS Bo ris Ta di} si no} u pa tri jar {i ji po se tio pa tri jar ha Iri ne ja, is ta kav {i da je to bi la „stro go pri vat na po se ta”. Pre ma we go vim tvrd wa ma, ta po se ta ni -

je bi la te ma Sa bo ra.”Svi mi to kom Sa bo ra ima mo i po ne ki pri vat ni su sret”, re kao je Iri nej. On je uka zao da epi sko pe ve zu je du go go di {wa ve za i sa rad wa sa Ta di }em, kao do ju ~e ra swim pred sed ni kom, i da }e ih i ubu du }e ta sa rad wa ve zi va ti, jer }e li der DS i da qe „ima ti zna ~aj nu ulo gu u `i vo tu ze mqe”. „Cr kva, a po go to vo we ni epi sko pi ni su za tvo re ni za su sre te i za di ja log sa svi ma. Mi ni smo par tij skog ka rak te ra jer bi to ~ak bi lo i ne ka vr sta sve to gr |a”, re kao je epi skop ba~ ki.

REKLI SU De le vi}: EU pri hva ta iz bor gra |a na

Vu ko vi}: Bo qi od no si sa Sr bi jom

De ja no vi}: Ta di} naj bo qe re {e we

Di rek tor ka Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Mi li ca De le vi} iz ja vi la je da EU pri hva ta iz bor gra |a na Sr bi je, ali i da o~e ku je da vi di ka kvi }e bi ti re zul ta ti ra da no vog pred sed ni ka re pu bli ke i no ve vla de. De le vi} je za „No vi ma ga zin” pod se ti la na ~i we ni cu da „evrop ski za ko ni” ni su do bi li po dr {ku Srp ske na pred ne stran ke i we nog li de ra To mi sla va Ni ko li }a, kao ni De kla ra ci je o Sre bre ni ci, {to osta vqa pro stor za ne do u mi ce.”Sa da }e mo da vi di mo da li je to bio re zul tat wi ho vog opo zi ci o nog sta tu sa ili raz u me va wa i sta va pre ma si tu a ci ji”, oce ni la je De le vi} i do da la da su re zul ta ti pred sed ni~ kih iz bo ra ja sni, ali par la men tar ni iz bo ri osta vqa ju mo gu} nost da se for mi ra ju raz li ~i te kom bi na ci je vla sti.

Vi so ki funk ci o ner cr no gor ske vla da ju }e De mo krat ske par ti je so ci ja li sta Mi o drag Vu ko vi} oce nio je da }e od no si Cr ne Go re i Sr bi je na kon iz bo ra za pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a i}i „uz la znom li ni jom”. Vu ko vi} je za ju ~e ra {wu pod go ri~ ku „Po bje du” re kao da Cr na Go ra ni je ima la ne spo ra zu me ni s jed nom dr `a vom u re gi o nu do te me re da se „me |u sob no {a qu de mar {i”, kao {to je bio slu ~aj sa Sr bi jom. Pre ma we go vim re ~i ma, Cr na Go ra je `e le la bo qe od no se sa Sr bi jom, ali to ni je po sti gla „zbog ogra ni ~a va ju }ih sta vo va do sa da {we srp ske vla sti”.

Pot pred sed ni ca So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je i pred sed ni ca ak tu el nog sa zi va Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je ju ~e da ne ma sum we da je li der DS Bo ris Ta di} naj bo qi ~o vek za me sto bu du }eg pre mi je ra Sr bi je. „Mi slim da je Bo ris Ta di}, {to se ti ~e DS-a, naj bo qe re {e we za me sto pre mi je ra. Ta di} je ~o vek ko ji ne sum wi vo ima iz van red nu ko mu ni ka ci ju sa zva ni~ ni ci ma, ka ko re gi o na, ta ko i sve ta”, re kla je \u ki}-De ja no vi} za list „Pres”. Ona je do da la i da Ta di} po zna je „du {u pro ble ma i po li ti~ kih de {a va wa u Sr bi ji” i da mu u pri log ide i ~i we ni ca da je bio i pred sed nik dr `a ve. „Ako se DS opre de li i od lu ~i da Ta di} bu de pred sed nik vla de, mi slim da ne }e po gre {i ti”, mi {qe we je \u ki}-De ja no vi}.

RIK da nas pro gla {a va ko na~ ne re zul ta te iz bo ra Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja pro gla si }e da nas ko na~ ne re zul ta te pred sed ni~ kih iz bo ra odr `a nih 20. ma ja. RIK je u oba ve zi da pro gla si ko na~ ne re zul ta te iz bo ra u ro ku od 96 sa ti od za tva ra wa bi ra li {ta,a pre ma pri vre me nim re zul ta ti ma dru gog kru ga iz bo ra sa 99,68 od sto ob ra |e nih bi ra~ kih me sta, pred sed ni~ ki kan di dat To mi slav Ni ko li} osvo jio je 49,54 od sto, a we gov pro tiv kan di dat Bo ris Ta di} 47,31 od sto gla so va bi ra ~a. Za Ni ko li }a je gla sa lo 1.549.045, a za Ta di }a 1.479.093

gra |a na sa pra vom gla sa. U bi ra~ ki spi sak bi lo je upi sa no 6.752.351 gra |a na Sr bi je, a na bi ra li {ta je iza {lo 3.127.654 bi ra ~a, od no sno 46,32 od sto. Ne va `e }ih li sti }a bi lo je 98.479, od no sno 3,15 od sto.

Ina u gu ra ci ja 10. ili 11. ju na No vi pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} sve ~a no }e bi ti ina u gu ri san 10. ju na ili dan ka sni je, a pri su stvo je po tvr dio ko me sar za eko nom ska pi ta wa Evrop ske uni je Oli Ren. Ni ko li} }e po lo `i ti za kle tvu, a po sle to ga usle di }e i zva ni~ na pro mo ci ja, pi {u No vo sti. Man dat pred sed ni ku Sr bi je tra je pet go di na, po ~i we da te ~e od da na po la ga wa za kle tve u Skup {ti ni Sr bi je ko ja gla si: „Za kli wem se da }u sve svo je sna ge po sve ti ti o~u va wu su ve re no sti i ce li ne te ri to ri je Re pu bli ke Sr bi je, ukqu ~u ju }i i Ko so vo i Me to hi ju kao wen sa stav ni deo, kao i ostva ri va wu qud skih i ma win skih pra va i slo bo da, po {to va wu i od bra ni Usta va i za ko na, o~u va wu mi ra i bla go sta wa svih gra |a na Re pu bli ke Sr bi je i da }u sa ve sno i od go vor no is pu wa va ti sve svo je du `no sti”.

Ni ko li} da nas pod no si ostav ku u stran ci Pred sed nik SNS To mi slav Ni ko li} pod ne }e ostav ku na tu funk ci ju da nas, na sed ni ci Glav nog od bo ra stran ke, re ~e no je Ta nju gu u SNS. Sed ni ca }e se odr `a ti u 16 ~a so va u Cen tru „Sa va” i bi }e za tvo re na za jav nost. Na sed ni ci }e, ka ko se o~e ku je, naj ve ro vat ni je bi ti od lu ~e no ko }e me wa ti Ni ko li }a na me stu li de ra do Skup {ti ne SNS, ko ja bi tre ba lo da bu de odr `a na do kra ja go di ne.

Na Skup {ti ni }e bi ti iza bran no vi pred sed nik na pred wa ka, za na red ne ~e ti ri go di ne, na vo de u toj stran ci. Ni ko li} je u to ku pred iz bor ne kam pa we za pred sed ni ka Sr bi je na ja vio da }e pod ne ti ostav ku na funk ci ju pred sed ni ka SNS uko li ko bu de iza bran za pred sed ni ka Re pu bli ke, jer, ka ko je re kao, `e li da bu de pred sed nik svih gra |a na Sr bi je, a ne sa mo svo jih pri sta li ca.

VESTI RRA: ^e stit ka EU ni je emi to va na u vre me ti {i ne Sa vet Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je sa op {tio je ju ~e da ~e stit ka Evrop ske uni je upu }e na jed nom od pred sed ni~ kom kan di da ta pre za tva ra wa bi ra li {ta na iz bor ni dan 20. ma ja, u me di ji ma sa na ci o nal nom fre kven ci jom ni je emi to va na u vre me iz bor ne ti {i ne.EU je, ka ko je ka sni je sa op {te no, gre {kom tri sa ta pre za tva ra wa bi ra li {ta na svom saj tu ob ja vi la ~e stit ku To mi sla vu Ni ko li }u po vo dom po be de u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra. Sa vet RRA raz ma trao je na sed ni ci pi ta we ko je je pu tem me di ja upu ti la Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja po vo dom te ~e stit ke i, uvi dom u pro gram svih na ci o nal nih te le vi zij skih i ra dio sta ni ca, utvr di lo da „po ru ka ni je emi to va na u vre me iz bor ne ti {i ne”. Ka ko se do da je u sa op {te wu, RRA je nad le `na za po na {a we emi te ra, od no sno ra dio i te le vi zij skih sta ni ca ko ji ma je iz da ta do zvo la za emi to va we pro gra ma, a u na ve de nom slu ~a ju se ra di „o dru gim vi do vi ma elek tron skih me di ja”.”S ob zi rom da se ra di o dru gim vi do vi ma elek tron skih me di ja, ko ji se pre ma Za ko nu o jav nom in for mi sa wu vo de u re -

gi stru jav nih gla si la, to je za ovaj slu ~aj nad le `no Mi ni star stvo kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva”, na vo di se u sa op {te wu.

Hu per: Ve li ka ko a li ci ja Srp ski bi ra ~i su gla sa li za pro me ne, a za Sr bi ju je tre nut no naj bo qe re {e we ko a li ci ja De mo krat ske stran ke sa Srp skom na pred nom stran kom, iz ja vio je bal ka no log Xejms Hu per ko men ta ri {u }i re zul tat pred sed ni~ kih iz bo ra u Sr bi ji i po be du To mi sla va Ni ko li }a. Hu per sma tra da bi bi lo po li ti~ ki pro mu }ur no od DS da pri hva ti ve li ku ko a li ci ju sa SNS, jer je ko a li ci o na vla da ko ju je ima la sa so ci ja li sti ma o~i gled no do `i ve la iz bor ni po raz. „Srp ski gla sa ~i su gla sa li stra te {ki. Gla sa li su za pro me nu i za na du i po ka za li su od re |e no po ve re we u spo sob nost Ni ko li }a da to is pu ni. Li~ no sma tram da su ta kva o~e ki va wa re al na”, re kao je Hu per za Glas Ame ri ke. Hu per je re kao da sa da tre ba vi de ti da li je Ni ko li} spo so ban da sam re a gu je stra te {ki. Ni ko li} i we go va par ti ja, do dao je Hu per, shva ta ju da je do {lo vre me da u Sr bi ji sve osim pri vred nog na pret ka tre ba da bu de na dru gom me stu.

„Dve ri” u 12 gra do va i op {ti na Po kret „Dve ri” sa op {tio je ju ~e da je ta or ga ni za ci ja na par la men tar nim iz bo ri ma 6. ma ja osvo ji la 40 od bor ni~ kih man da ta u gra do vi ma i op {ti na ma {i rom Sr bi je i na taj na ~in u{la u skup {ti ne 12 gra do va i op {ti na. U sa op {te wu „Dve ri„ se na vo di i da je wi hov pred sed ni~ ki kan di dat na iz bo ri ma 6. ma ja osvo jio 110.000 gla so va, a li sta „Dve ri” oko 200.000 gla so va.”Dve ri” su, ka ko se na vo di na lo kal nim iz bo ri ma u ^a~ ku osvo ji le 15,48 od sto gla so va, od no sno 13 man da ta u Skup {ti ni gra da, u Kra qe vu 9.89 od sto gla so va i se dam man da ta, a u No vom Sa du 5,14 od sto, od no sno se dam man da ta. „Dve ri„ }e ima ti ~e ti ri od bor ni ka u grad skoj skup {ti ni u Po `e gi, tri na be o grad skoj op {ti ni Zve zda ra, a po dva u Srem skim Kar lov ci ma, Ari qu, Ba~ koj Pa lan ci i Qi gu. Po jed nog pred stav ni ka „Dve ri” }e ima ti u op {ti na ma Me di ja na i Pa li lu la u Ni {u, dok su u La po vu u ko a li ci ji sa jo{ dve gru pe gra |a na osvo ji le tri man da ta u lo kal noj skup {ti ni.

ekonomija

~etvrtak24.maj2012.

dnevnik

SvA ki PE ti ZA JAM U SR Bi Ji PRO BLE MA ti ^AN, tvR Di NBS

Pri vre da i gra |a ni ne mo gu da vra te tri mi li jar de evra Ukup n i pro b le m a t i~ n i kre di ti ban kar skog sek to ra u Sr bi ji, od no sno kre di ti sa ka {we wem u ot pla ti du `im od 90 da na, na kra ju 2011. go di ne iz no si li su 342,7 mi li jar di di na ra i ~i ni li su 19 od sto ukup no odo bre nih kre di ta, ob ja vi la je Na rod na ban ka Sr bi je. U od no su na pret hod no tro me se~ je pro ble ma ti~ ni kre di ti pri vre di su po ve }a ni za 6,3 mi li jar di. Wi ho vo u~e {}e u ukup no odo bre nim kre di ti ma u toj ka te go ri ji iz no si 24,6 od sto, {to pred sta vqa po ve }a we na ni vou od 0,2 pro c ent n a po e n a. U~e { }e pro b le m a t i~ n ih u ukup n o odo bre nim kre di ti ma fi zi~ kim li ci ma iz no si lo je 9,1 od sto. Ap so lut no i re la tiv no po ve }a we pro ble ma ti~ nih kre -

di ta je na sta vqe no to kom ~e tvr tog tro me se~ ja la ne, {to je za re zul tat ima lo po ve }a we ni v oa po k a z a t e q a pro ble ma ti~ nih kre di ta za 0,3 pro cent na po e na u po re |e wu sa kra jem pret hod nog tro me se~ ja.

Pre ra |i va ~i, ne kret ni ne, po qo pri vre da... Sek to ri sa naj ve }im ap so lut nim iz no si ma pro ble ma ti~ nih kre di ta na kra ju pro {le go di ne bi li su pre ra |i va~ ka in du stri ja, tr go vi na i gra |e vi nar stvo. Po sle wih na li sti pro ble ma ti~ nih na la ze se po slo va we ne kret ni na ma i po qo pri vre da... Struk t u r a pro b le m a t i~ nih kre di ta ni je u zna ~aj noj me ri pro me we na u od no su na pret hod no tro me se~ je. Pro ble ma ti~ ni kre di ti pri vre -

PU tE vi SR Bi JE

Dru mo vi ma fa li 10 mi li jar di Jav n om pred u z e } u Pu t e v i Sr bi je ne do sta je bar 10 mi li ja di di na ra da bi uspe {no mo glo da oba vqa po sao odr `a va wa pu te va, ka zao je ju ~e di rek tor tog pred u ze }a Zo ran Drob wak. Drob wak je na kon fe ren ci ji za no vi na re, na kon {to je tom pred u ze }u do de qen ser ti fi kat za us po sta vqe ni si stem kva l i t e t a ISO 9001:2008, pod se tio da je na ime od u ze tih ak ci za tom pred u ze }u us kra }e -

no 18,6 mi li jar di di na ra, a sub ven ci ja je sa mo 8,6 mi li ja di. On je ka zao da, iako je iz vr {e n a pre k a t e g o r i z a c i j a na osno vu ko je je Pu te vi ma Sr bi je osta lo 10.000 ki lo me ta ra pu te va, a lo kal noj sa mo u pra vi je do de qe no jo{ 5.000 ki lo me ta ra, u ko je je u pro se ku ula ga no oko 1,5 - 1,6 mi li jar di di na ra, po sto je }a sred stva ni su do voq na. Ne ra di se tu sa mo o odr `a va wu pu te va, ve} ka ko je na veo Drob wak i o odr `a va wu oko 3.000 mo sto va, 79 tu ne la, ali i kli zi {ta.

kqu~ ni fak tor wi ho vog po ve }a wa. Na i me, rast pro ble ma ti~ nih kre di ta kod prav nih li ca u ste ~a ju ~i ni 78,6 od sto ukup nog po ve }a wa pro ble ma ti~ nih kre di ta. I da qe naj ve }i udeo - 64,9 od sto, u ukup n im pro b le m a t i~ n im kre di ti ma ima ju kre di ti pri vred nim dru {tvi ma sa 222,5 mi li jar di di na ra i po ve }a wem od 6,3 mi li jar di u tre }em kvar ta lu. Sta nov ni {tvo sa ni vo om od 42,2 mi li jar de u~e stvu je sa 12,3 od sto u ukup nim pro ble ma ti~ nim kre di ti ma i u od no su na pret hod ni kvar tal za be le `e no je wi ho vo sma we we za 1,2 mi li jar de di na ra. Na kra ju 2011. go di ne po ka za teq po kri }a pro ble ma ti~ nih kre di ta ob ra ~u na tom re zer vom za pro ce we ne bi lan sne gu bit ke iz no si 121,4

di - jav ni i pri vat ni sek tor, sa ni vo om od 223,3 mi li jar de di na ra sa da ~i ne 65,2 od sto ukup n ih pro b le m a t i~ n ih kre di ta. Me |u tim, to kom ~e tvr tog tro m e s e~ j a pro b le m a t i~ n i kre di ti dru gim ko mi ten ti ma,

ko je u naj zna ~aj ni joj me ri ~i ne prav na li ca u ste ~a ju, ima ju u~e { }e od 16,3 od s to u ukup n im pro b le m a t i~ n im kre d i t i m a i pred s ta v qa j u

od sto, {to zna ~i da ban ke i da qe obez be |u ju pot pu no po kri }e ukup nih bru to pro ble ma t i~ n ih kre d i t a. Ukup n i pro ble ma ti~ ni kre di ti pri -

ZA SA DA SA MO U BE O GRA DU

DO MA ]E tR @i [tE kA Pi tA LA vE] ME SE Ci MA tO NE

Mr tvu ber zu ni iz bo ri ni su pro bu di li Ce ne ak ci ja na Be o grad skoj ber zi go to vo su dva me se ca u ne pre kid nom pa du, a po zna va o ci pri li ka ka ù da tu u sko ri je vre me ne tre ba o~e ki va ti ni ka kav bo qi tak. Bro ker Sin te za in vest gru pe Ne nad Gu ja ni ~i} ka è da na kre ta wa na do ma }em tr ì {tu ka pi ta la ni su uti ca li ni re zul ta ti pred sed ni~ kih iz bo ra, kao ni da ni na kon for mi ra wa no ve vla de ne tre ba o~e ki va ti ni ka kav ta las op ti mi zma. - Po sled wih ne ko li ko me se ci se prak ti~ no ni {ta ne de {a va na do ma }em tr ì {tu ka pi ta la, sem {to ono la ga no to ne: in dek si kli ze na do le ve} de se tak sed mi ca uza stop no, a in ve sti to ra je ma lo - ka è za „Dnev nik” Gu ja ni ~i}, uz opa sku da se te {ko mo è o~e ki va ti bi lo ka kav na pre dak, po go to vo „s ob zi rom da se lo {e eko nom ske ve sti po no vo va qa ju Evro pom„. - In v e s ti t o r a je ma l o, a stran ci ne }e da ku pu ju do ma }e ak ci je jer nam je dr à va bu {na na sve stra ne - uka zu je Gu ja ni ~i}. Tre nut no sta we, do da je, naj bo qe po ka zu je kre ta we ce ne ak ci je Naft ne in du stri je Sr bi je, naj li kvid ni je har ti je na Be o grad skoj ber zi. - NIS tre nut no na ber zi vre di 800 mi li o na evra, a u pro {loj go di ni je na pra vio ~ist

NIS trenutno na berzi vredi 800 miliona evra, a u pro{loj godini je napravio ~ist profit od 400 miliona evra. Ali, nema zainteresovanih ulaga~a, toliko smo atraktivno tr`i{te pro fit od 400 mi li o na evra. To je, da kle, in ve sti ci ja ko ja bi se vra ti la za sa mo dve go di ne, ali ne ma za in te re sov anih ula ga ~a, to li ko smo atrak tiv no tr `i {te - ob ja {wa va Gu ja ni ~i}. On do d a j e da je pro s e ~ an dnev ni pro met u tr go va wu na Be o grad skoj ber zi na we nom vr hun cu 2007. go di ne iz no sio

iz me |u osam i de vet mi li o na evra. La ne su dnev ni pro me ti bi li vred ni mi lion i po evra, a od po ~et ka ove go di ne tek 600-700 hi qa da evra. Ovog po ne deq ka se de si lo ne {to {to je, ma kar, pod se ti lo na „slav ni je” da ne Be o grad ske ber ze: dnev ni pro met je iz no sio oko pet mi li o na evra, a u

vre d i, is k qu ~ u j u } i jav n a pred u ze }a, na kra ju ~e tvr tog tro me se~ ja 2011. go di ne iz no si li su 222,5 mi li jar de di na ra.

ve li kim iz no si ma, uz pro se ~an pad ce ne od oko 1,5 pro cen ta, tr go va lo svim naj zna ~aj ni jim ak ci ja ma. Ipak, na po mi we Gu ja ni ~i}, to ni je ima lo ni ka kve ve ze ni sa re zul ta tom pred sed ni~ kih iz bo ra, ali „ni sa bi lo ka kvom re al nom tr go vi nom”. - Re~ je o izo lo va nom in ci den tu ko ji nam se ne }e sko ro po no vi ti. Naj ve ro vat ni je je da je ne ki fond pre kom po no vao po zi ci je u svom port fe qu, {to bi se re klo, pre me stio iz le vog u de sni xep - ka `e Gu ja ni ~i}. Pod se ti mo, u po ne de qak se ak ci ja ma AIK ban ke tr go va lo u vred no sti od 146 mi li o na di na ra, Ko mer ci jal nom ban kom za 124 mi li o na, NIS-om za 68 mi li o na, „Imle kom” za 40 mi li o na, „So ja pro te i nom„ za 23 mi li o na... To su sve vred no sti ne ko li ko de se ti na, pa ~ak i sto ti na pu ta ve }e od onih po ko ji ma se ovim ak ci ja ma u osta lim da ni ma tr gu je. - Dnev ni pro met od pet mi li o na evra je za na {u ber zu u ovom tre nut ku mi sa o na ime ni ca. Da je bi lo re al ne ku po vi ne taj in ve sti tor bi na sta vio da ku pu je i na red nih da na. Ali to su bi le ce ne po ko ji ma u ovom tre n ut k u re a l n o ne po s to j i tra `wa, ta ko da je iz ve sno re~ o pre pa ki va wu vla sni {tva ob ja {wa va na{ sa go vor nik. v. ^vor kov

Pla }a we stru je SMS po ru kom

Be o gra |a ni od ju ~e mo gu da pla te ra ~u ne za stru ju pu tem mo bil nog te le fo na, jed no stav nim sla wem SMS po ru ke, ob ja vi li su da nas ru ko vo di o ci Elek tro di stri bu ci je Be o grad (EDB) i Te le ko ma Sr bi ja. Pr vi put u Sr bi ji i ovom de lu Evro pe, gra |a ni Be o gra da mo gu ve o ma la ko i br zo, sa bi lo kog me sta i u bi lo ko je vre me, bez ~e ka wa u re do vi -

ma, da pla te ra ~un za stru ju, sla wem SMS po ru ke, re kao je di rek tor EDB-a Ste van Mi li }e vi}. On je ka zao da }e stru~ wa ci EDB-a ste ~e no is ku stvo na ovom pro jek tu ra do po de li ti sa ko le ga ma iz osta lih di stri b u c i j a EPS-a ka k o bi gra |a ni ma ce le Sr bi je usko ro bi lo omo gu }e no da pla }a ju ra ~u ne za elek tri~ nu ener gi ju pu tem mo bil nog te le fo na. Si stem je pot pu no bez be dan, jo{ si gur ni ji od plat ne kar ti ce. Ko ri snik mo `e da pla ti bi lo ko ji iz nos, ce na ce le tran sak ci je je 5,9 di na ra i ne ma pro vi zi je na vi si nu iz no sa, bi lo da se na pri mer pla } a 2.000 di n a r a ili 200.000 di na ra.

DNEvNi iZvE[tAJ BEOGRADSkE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

valuta

evro dolar

va`i za

1 1

kupovni za devize

112,4471 86,6310

Sredwi Prodajni kupovni za za za devize efektivu efektivu 114,7419 88,3990

117,3810 90,4322

112,1028

v. Britanija SAD

funta dolar

1 1 1

93,6201 139,7726 88,7296

95,5307 142,6251 90,5404

97,7279 145,9055 92,6228

3,33 Promena %

620 Cena

79.420 Promet

144.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-11,55

881

16.738

BIP u restrukturirawu, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-10,00 Promena %

27 Cena

11.070 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

580

Veterinarski zavod, Subotica

0,00 11,43

15,0791

franak

14.100

2.400

15,7891

[vajcarska

940

-13,67

15,4341

12,9059

3,52

Imlek, Beograd

15,1254

12,6157

166.140

3.454.500

12,3634

780

245

kruna

11,43

-18,33

Danska

kruna

Termomont, Novi Sad

Plana Market, Velika Plana

86,5191

[vedska

23.325.690

9.360

90,5927

15,4524

4.500

11.187

1.560

88,5559

15,1050

4.500

11,89

-20,00

86,7848

14,8029

12,50

Jubmes banka, Beograd

Zlatibor, Zlatibor

Energomonta`a, Beograd

Agrobanka, Beograd

14,7576 12,3255

88,4580

kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 5. 2012. godine

Termomont, Novi Sad

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,84

1.420

231.460

NIS, Novi Sad

0,00

580

4.414.056

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.729

0,00

-13,67

2.400

144.000

Energoprojekt holding, Beograd

-0,91

434

12.600

Soja protein, Be~ej

-0,79

500

124.100

Imlek, Beograd

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,77

444

77.576

Jubmes banka, Beograd

11,89

11.187

23.325.690

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.350

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.630

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.400

0,00

4.414.056

Agrobanka, Beograd

3,52

940

14.100

300

3.001.500

Alfa plam, Vrawe

-1,81

6.850

3.973.000

780

166.140

Tigar, Pirot

-7,63

424

22.048

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

300

3.001.500

93,3335 139,3447

BELEX 15 (456,48 -1,45)

Promet

86,3658

dolar

kruna

Cena

Angropromet, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

kanada

Norve{ka

Promena %

Soja protein, Be~ej

-0,79

500

124.100

Neoplanta, Novi Sad

0,00

330

115.500

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak24.maj2012.

KRI ZA ZA pO [qA VA wA ]e TRA jA TI jO[ NAj MA we [esT gO DI NA

Ne za po sle ni ma osta je sa mo na da VLA DA MO RA BI TI BR ZO FOR MI RA NA

Gu bi mo vre me i tra }i mo re zer ve Ako Vlada Srbije ne bude brzo formirana, mogla bi se ostvariti projekcija EBRD da }e rast BDP Srbije 2012. godine biti svega 0,1 odsto. Ekonomski analiti~ar Mi la din Ko va ~e vi} ukazuje u izjavi Tanjug u da su imperativi {to brè formirawe autoritetne vlade, koja moè da „nosi” kratkoro~ni program mera, dugoro~ne reforme i poverewe potrebno za prikupqawe investicionog kapitala. U suprotnom, gubi se dragoceno vreme i tro{e se devizne rezerve, dok bi EBRD sa svojom prognozom privrednog rasta bio u pravu, ocenio je Kova~evi}, mada ukazuje da su ocene te finansijske institucije ipak samo projekcije na bazi proseka za odre|eni kvartal. Osvrnuv{i se na projekciju EBRD privrednog rasta Srbije od 2,6 odsto u 2013. godini, on je rekao da je i to samo pretpostavka, a da }e stvarna situacija zavisiti kako }e se zavr{iti teku}a godina, da li }e se prebroditi kriza duga, re{iti problem nelikvidnosti i sa~uvati dovoqan nivo deviznih rezervi. Ekonomista Qu bo mir Ma xar rekao je da su svi izgledi da }e formirawe vlade trajati duè nego {to se o~ekivalo, {to nije dobro za srpsku ekonomiju. „Dok se vode pregovori o formirawu vlade, postoje}a vlada

funkcioni{e kao tehni~ka i otaqava najva`nije teku}e poslove, dok }e sloèniji problemi sa~ekati slede}u vladu„, objasnio je on. Prema Maxaru, situacija u srpskoj ekonomiji je dovoqno zao{trena, naro~ito u javnim finansijama, gde su deficit i javni dug àri{ne ta~ke teku}e nepovoqne situacije koju {to pre treba re{avati. „Vreme nam je dragoceno, a svaki mesec koji bude izgubqen u pregovorima o vladi skupo }e nas ko{tati„, poru~io je ovaj ugledni ekonomista. Maxar je dodao da bi bio zadovoqan ako bi se ove godine ostvarila prognoza EBRD privrednog rasta za Srbiju od 0,1 odsto, izraziv{i bojazan da se BDP moè i daqe smawiti . Osvrnuvsi se na prognozu EBRD za 2013, on je rekao da nema ~vrste osnove za predvi|awe oporavka. „Pretpostavqam da oni (EBRD) ra~unaju da }e u EU do}i do oporavka, ali ipak niko to ne moè garantovati”, rekao je Maxar i dodao da me|unarodne organizacije svakih nekoliko meseci revidiraju svoje prognoze pa ni jednoj ne treba pokloniti preveliku pa`wu jer su odraz stawa teku}e privredne kowukture u pojedinim zemqama.

U Srbiji se svi slaù da nam je nezaposlenost rak- rana, ali kada je lek za ovu boqku u pitawu onda pravog odgovora nema. S obzirom da Srbija nije pusto ostrvo i da se za svako radno mesto trenutno bore i u [paniji i u Portugalu i {irom Evrope jasno je da strane investicije ne}e do}i same od seba, a da }e na{a privreda imati sve ja~u konkurenciju na svim svetskim trì{tima. Kada se crta podvu~e to sve opet zna~i ni da nova radna mesta ne}e biti lako otvoriti, a ni stara sa~uvati. Alarmantna nezaposlenost nije iskqu~ivo karakteristika Srbije, ve} i drugih zemaqa u okruèwu, Evropi i Svetu. Ta ~iwenica nije razlog za utehu ve} jo{ jedna opomena da se problem nezaposlenosti ne}e re{iti ni brzo ni lako. Elem, Me|unarodna organizacija rada -MOR procewuje da bi, ~ak i ako do|e do ekonomskog oporavka, kriza zapo{qavawa u svetu mogla da potraje jo{ {est do osam godina. Ako to vaì za svet naravno da vaì i za Srbiju. Posmatraju}i ekonomsku i finansijsku krizu u globalu, pove}awe nezaposlenosti bez presedana i veoma visoki nivoi siroma{tva koje je ono izazvalo, nastavili su da postoje dugo nakon {to je ekonomska kriza dostigla svoj vrhunac. Broj nezaposlenih u svetu je porastao do 210 miliona, {to je najvi{i nivo ikada zabeleèn. U regionu i Srbiji je posledwih 10 godina evidentiran privredni rast, ali bez rasta zaposlenosti. I u vreme kada smo imali vidan ekonomski rast, izostao je rast zaposlenosti.

- Alarmantna nezaposlenost nije iskqu~ivo karakteristika Srbije, ve} i drugih zemaqa u okru`ewu. Na`alost, nema mnogo indikatora koji pokazuju da bi nezaposlenost mogla da opadne u

nule, a na{e iskustvo pokazuje da smo i u vreme relativno visokih stopa rasta imali rast nezaposlenosti, o~ekuje nas blagi porast nezaposlenosti. Od 2000. do danas bez posla je ostalo oko

Treba najmawe pet posto Ekonomske zakonitosti pokazuju da do rasta zaposlenosti u jednoj dràvi moè do}i tek onda kada rast BDP bude najmawe pet posto godi{we i kada se taj rast stabilizuje nekoliko sezona. S obzirom da se ove godine skok na{eg BDP-a procewuje na 0,1 posto a slede}e engde oko 1,3 procenata nije te{ko zakqu~iti kako }e se kretati zaposlenost u na{oj dràvi. Tim pre ako se ima u vidu da i kada smo imali dobar privredni rezultat broj zaposlenih nije rastao. skorijem periodu, i to je trend i u drugim zemqama u regionu- rekao je nacionalni koordinator Me|unarodne organizacije rada u Srbiji, Jo van Pro ti}, na predstavqawu studije Me|unarodne organizacije rada „Uticaj krize na zarade u Srbiji”. „S obzirom da }e rast BDP u ovoj godini biti prakti~no oko

900.000 qudi”, rekao je autor studije i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Mihail Arandarenko. Prema podacima Ankete o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti starijih od 15 godina na kraju novembra 2011. godine iznosila je 23,7 posto , dok je na kraju 2008, kada je izbila svetska ekonomska

kriza, iznosila 14,7 procenata. Od izbijawa krize u jesen 2008, broj zaposlenih starosti od 15 do 64 godine smawen je do kraja pro{le godine za oko pola miliona, sa 2,65 miliona na 2,14 miliona zaposlenih. U Srbiji ne}e biti boqe jo{ najmawe dve godine, uzev{i u obzir te{ku socijalnu situaciju u zemqi i ekonomske prilike, ocenio je Vladimir Gligorov, saradnik Be~kog instituta za me|unarodne ekonomske studije. Srbija je, dodao je Gligorov, politi~ki dezorijentisana, sa dugovima koje ne moè da vra}a i nacionalnom valutom koju nema ~ime da brani. Ipak, Srbija je u boqem poloàju od Gr~ke, u boqem poloàju i od Argentine, jer ima fleksibilan kurs, ali je u veoma r|avom socijalnom stawu i politi~ki dezorijentisana, objasnio je on u intervjuu frankfurtskim „Vestima”, isti~u}i da }emo te{ko vra}ati dugove sem ukoliko se privredni rast zna~ajno ne ubrza. Budu}a vlada, prema wegovim re~ima, mora da iza|e s realnim i kredibilnim programom, a glavni ciq je pove}ati zapo{qavawe, jer je to goru}e pitawe za dràvu. „Politika zapo{qavawa }e morati da bude dugoro~na, jer tu se ni{ta ne moè posti}i na brzinu. Niska zaposlenost je daleko najve}i privredni i socijalni problem. Pa bi trebalo da je i politi~ki“, kazao je Gligorov. Ima li ipak svetla na kraju tunela? Politi~ari i ekonomisti se slaù da su pomaci mogu}i, ali je prvo neophodno zaustaviti daqa otpu{tawa pad zapsolenosti pa tek onda krenuti daqe. e. Dn.

nOv^Anik

~etvrtak24.maj2012.

dnevnik

NO VE CE NE DO BI LE I HRA NA I KU] NE PO TREP [TI NE

KO I KA KO KON TRO LI [E UVOZ ME SA

Sa la ma sku pqa zbog am ba la `e?

Do zvo lu iz da je i rok tra ja wa Ne po sto ji mo gu} nost da se u Sr bi ju uve ze me so ko me usko ro is ti ~e rok upo tre be jer Upra va za ve te ri nu Mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne spro vo di vr lo stro gu kon tro lu ukup nog pro ce sa, tvr de u toj upra vi. Me so iz ino stran stva ne mo `e sti }i u Sr bi ju a da Upra va za ve te ri nu u skla du sa Za ko nom o ve te ri nar stvu pret hod no ne pro ve ri o ka kvom se uvo zu ra di i ne iz da Re {e we o utvr |i va wu ve te ri nar sko-sa ni tar nih uslo va za uvoz, re ~e no je ju ~e za Ta nju gu toj upra vi. Re {e we pro pi su je da se za mr znu to me so mo `e uvo zi ti sa mo ako mu rok upo tre be ni je kra }i od {est me se ci, ta ko da ne po sto ji mo gu} nost da se u Sr bi ju uve ze me so ko me usko ro is ti ~e rok upo tre be, ob ja sni li su

Pad di na ra uda ra na ra fo ve u pro ma te ri ja la, kao i pa dom do ma - sir i ~o ko lad no mle ko. Ipak, rad wa ma, te je u po sled wih ne de }e va lu te, mno gi sve sni da se mo - stru~ wa ci po ru ~u ju da je tr ì qu-dve po sku pe lo {to {ta - od jo ra ju ru ko vo di ti xe pom po tro {a - {te mle ka u Sr bi ji sta bi li zo va gur ta i sa la ma do de ter xen ta, ~a. Kla ni ~a ri ka ù da je „oti - no, a i po red to ga {to su ne ke vr {am po na, ku} nih po trep {ti na. {la” i fo li ja i am ba la à, a sve ste mle ka i mle~ nih pro iz vo da Ka ko su tr gov ci i pro iz vo |a ~i se to od ra à va i na fi nal ne ce ne ne znat no po sku pe le. Sa vet nik i na ja vi li, me sne pre ra |e vi ne su su vo me sna tih pro iz vo da. Ako se pred sed ni ka Pri vred ne ko mo re ovih da na po sku pe le od tri do de na sta vi sa ova kvim kre ta wem Sr bi je za po qo pri vre du Vo ji vet od sto. Po je di ni su ho slav Stan ko vi} uka zao je da mesb na ti pro iz vo di sa da po ni je re~ o op {tem po sku Ako se nastavi ovakvo ki lo gra mu ko {ta ju oko sto pqe wu ni ti }e ga bi ti. Ge kretawe kursa, uskoro }e do}i ti nu di na ra vi {e. Za vi sno ne ral ni di rek tor Mle ka re od pro iz vo |a ~a, ~aj na ko ba [a bac Zo ran Ma ti} ta ko |e i do novog skoka cena si ca se u pro dav ni ca ma tre je iz ja vio da ta kom pa ni ja nut no pro da je u ra spo nu od ni je po vi si la ce nu mle ku i 890 do 1.300, vir {le su od 300 do kur sa, usko ro }e do }i i do no vog mle~ nim pro iz vo di ma ni ti na me 390 di na ra, a sti {we na {un ka od sko ka ce na, jer je sve po sku pe lo ra va u sko ri je vre me. I pred sed 450 do 560 di na ra. Zla ti bor ska od ula znih si ro vi na u pro iz vod - nik Uprav nog od bo ra fir me su va sviw ska pe ~e ni ca sta je 2.939 wi me snih pre ra |e vi na. „Me gle“ Go ran Ta di} ka zao je da di na ra, a mo è se na }i i za oko Pad di na ra po gu rao je i ce ne ni wi ho va kom pa ni ja ne pla ni ra 2.000 di na ra. mle ka, jo gur ta, so ko va... Mle ko da to u~i ni i po red to ga {to ce Ce ne ni su po di gle sve me sne Su bo ti~ ke mle ka re UHT „oti - ne ni su me wa ne sko ro po la go di in du stri je jer su, iako pri ti snu - {lo” je dva po sto, po je di ni jo gur - ne i „{to to ide na u{trb pro fi ti po sku pqe wi ma si ro vi ne i re - ti ta ko |e to li ko, a sku pqi su i ta bil no sti“.

Po me ni mo, i he mi ~a ri di `u ce ne u ma ju. Pro iz vo |a ~i i do ba vqa ~i ko ji od po ~et ka me se ca ni su ko ri go va li ce nov ni ke, ura di }e to, a me |u oni ma ko ji me wa ju ce ne su „Be o he mi ja”, kao i „Lo -

real” je „di gao” svoj pro gram tri do de set po sto, „Xon son i Xon son” od je dan do se dam. Do ma }i bren do vi iz sve ta ko zme ti ke po sku pqu ju de set do 12 po sto. S. G. NO VI STAN DAR DI U SR BI JI

DO MA ]A VA LU TA TO NE, ME WA^ NI CE NE MA JU PU NO PO SLA

u upra vi, de man tu ju }i pi sa wa po je di nih me di ja da se u ne kim tr go vi na ma pro da je uvo zno me so ko je ni je pro {lo in spek cij ski nad zor. Uvo zne po {iq ke za ko je se utvr di da ne is pu wa va ju pro pi sa ne uslo ve na ve de ne u re {e wu, auto mat ski se vra }a ju sa gra ni~ nog pre la za i ne ula ze u ze mqu, na gla {i li su u upra vi. Ka ko su po ja sni li, gra ni~ ni ve te ri nar ski in spek tor mo è odo bri ti pro met ohla |e nog i za mr znu tog me sa i pre ne go {to do bi je re zul ta te la bo ra to rij skih is pi ti va wa. To se de {a va ako in spek ci ja pre gle dom utvr di da po {iq ku ohla |e nog i za mr znu tog me sa pra ti od go va ra ju }a pro pi sa na do ku men ta ci ja ve te ri nar skog in spek to ra ze mqe iz vo zni ce i ne po sto ji or ga no lep ti~ ko od stu pa we i sum wa u hi gi jen sku is prav nost i kva li tet. Da bi se ta kvo re {e we do ne lo u Upra vi za ve te ri nu, spro vo di se ana li za ri zi ka na osno vu do ku men ta ci je ko ja se po tra ù je od uvo zni ka i ana li zi ra nih uzo ra ka sa naj ma we 10 la bo ra to rij skih is pi ti va wa u pe ri o du ne du èm od go di nu da na, pod uslo vom da se sve la bo ra to rij ske ana li ze od no se na istu vr stu pro iz vo da i da po ti ~u iz objek ta istog ve te ri nar skog kon trol nog bro ja. Pre od bra va wa pro me ta po {iq ke, uka za li su u Upra vi za ve te ri nu, oba ve zno tre ba da se na ve de i me sto od re di {ta po {iq ke i da se do sta vi spi sak sa ta~ nim adre sa ma i kon takt te le fo ni ma obje ka ta u ko ji ma }e se vr {i ti pro met me sa. Ka da se iz vr {i kom plet na pro ve ra, iz da je se re {e we o do zvo li uvo za sa svim na ve de nim po da ci ma i pro pi sa nim ve te ri nar sko-sa ni tar nim uslo vi ma za da tu vr stu po {iq ke, a kon tro la se na sta vqa na gra ni~ nom pre la zu pro ve rom i po {to va wem svih na vo da.

Di na ru ni ko ne ve ru je, a evre pro da je ko mo ra Di n ar se opet na { ao na isto rij skom mi ni mu mu, a to je ju ~ e bi l o 114,74 di n a r a za evro. Na kurs nim li sta ma po slov nih ba na ka pro daj ni kurs je ve} pre {ao 117 di na ra. Svi ak te ri na na {oj fi nan sij skoj sce ni zna ju ta~ no {ta }e sva ki dan da ra de. Bi lo da su u pi ta wu gra |a ni ili pri vred ni ci i ban ke, ~im im se na ra ~u ni ma ili ru ka ma na |e ne {to di na ra kre nu da to me wa ju za evro. Pri vred ni ci to ra de na me |u ban kar skom tr ì {tu pa Na rod na ban ka Sr bi je in ter ve ni {e sva kog da na ka ko bi spre ~i la pre ko mer ne osci la ci je kur sa. [to se ti ~e gra |a na, wih put vo di u me wa~ ni ce gde je kurs naj po voq ni ji - Na {e stran ke naj ~e {e ku pu ju od 200 do 500 evra. Pro da je se ono li ko ko li ko se mo ra da se pre ì vi i pla te ra ~u ni. To su skrom ni je su me do de se tak evra pa na vi {e. Svi o~e ku ju da }e di nar na sta vi ti da pa da i za to se u do ma }u va lu tu ne pre tva ra ni je dan evro vi {e ne go {to je po treb no -ob ja { wa v a Bo r a Bru j i} iz Udru è wa me wa ~a Sr bi je. Ono {to i pri vred ni ke i kor po ra tiv ne kli jen te za ni ma je ka da }e pad di na ra sta ti? Pre for mi ra wa no ve Vla de Sr bi je ne }e, a po sle - ko zna. Jer, u ovom tre nut ku tro {ko vi su nam mno go ve }i od pri ho da. Iz bo ri su Sr bi ju ko {ta li ne ko li ko sto ti na mi li o na. To ni je je di ni tro {ak ko ji ima mo ovog me se ca. Po sled weg da na ma ja po ~e }e is pla ta sta re de vi zne {ted we, a to je no vi iz -

da tak od oko 200 mi li o na evra. Sve su to pri ti sci ko ji ma di nar te {ko odo le va. Od ve li ke po mo }i do ma }oj va lu ti bi mo gao da bu de rast pro iz vod we i iz vo za. Me |u tim, pro iz vod wa

Od lu ka je do ne ta 10.ma ja, ka da je di nar uve li ko pa dao. O efek ti ma ko je bi ve }a sto p a do n e l a pr v i ~o v ek „Opor tju ni ti ban ke„ Vla di mir Vu ko ti} ka `e:

Na kursnim listama poslovnih banaka evro se ve} prodaje za preko 117 dinara je ove go di ne u pr vom kvar ta lu pa la {est od sto, a iz voz oko de vet od sto. Po zna to je da bi Na rod na ban ka Sr bi je mo gla da ubla `i pad di na ra po ve }a wem re fe rent ne ka ma te ne sto pe. Me |u tim, NBS je od lu ~i la da ga za dr `i na ni vou od 9,5 od sto.

- To bi do ne lo vi {e ka ma te na di nar ske kre di te i po ve }a lo tro {ko ve re po ope ra ci ja Na rod ne ban ke. Sma tram da u ovom tre nut ku NB ra di ono {to mo ` e. Tre b a sa ~ e k a t i for mi ra we Vla de Sr bi je i vi de ti ko ji }e bi ti pr vi po te zi ko je }e oni po vu }i pa on da

u skla du sa tim de lo va ti. Mi slim da }e po ~e tak ra da bu du }eg ka bi ne ta de lo va ti psi ho lo {ki na di nar, da ako se ne za u sta vi, bar ma lo uspo ri pad. [to se ti ~ e di r ekt n ih stra nih in ve sti ci ja ko je bi ite ka ko mo gle da po mog nu di na ru, ni smo bez {an si ali ne tr ba pu no ni o~e ki va ti. Uni kre dit ban kar ska gru pa ne dav no je ura di la ana li zu kor po ra tiv nog kre di ti ra wa u ze mqa ma Cen tral ne i Is to~ ne Evro pe ko ji se od no si i na mo gu} no sti in ve sti ra wa. -In du strij ski rast u ovim ze mqa ma je bio ne znat no ne ga ti van zbog sla bi je tra `we. Po slov no okru è we se u pro te klih par go di na po pra vi lo ka è \a ni Fran ko Pa pa iz Uni kre dit ban ke . - Ali za ko no dav ni, pra vo sud ni si ste mi i po re ska po li ti ka i po li ti~ ki fak to ri su i da qe pre pre ka po slo va wu. Ze mqe ovog re gi o na se do ì ve le pro me ne na kon kri ze. Ni vo di rekt nih stra nih in ve sti ci ja se sa mo ne znat no opo ra vio ali je pri li~ no is pod ni voa od pre kri ze. Sa stav ka pi ta la ko ji se ov de pla si ra je na kra tak rok. Ula ga wa na sred we i du ge sta ze ne ma ili su znat no ma wa ne go pre kri ze . Sr bi ja de li sud bi nu ri go na, pa in ve sti ci o ni bum ne mo è mo o~e ki va ti. Iz ve sno je da vi {e ne sme mo na sta vi ti da se za d u ` u j e m o. No v i pra v ac u fi skal noj i mo ne tra noj pli ti ci je neo p ho dan. Taj kurs mo ra da od re di no va vla da. D. Vu jo {e vi}

„Hen ke lu” ISO 50.001 Fa bri ka de ter xe na ta „Hen kel” u Kru {ev cu do bi la je ISO 50.001 ser ti fi kat, no vi me |u na rod ni stan dard za efi ka sno upra vqa we ener gi jom, dok su is pu wa va we naj vi {ih zah te va po trv di li in spek to ri Austrij s kog dru { tva za

ser t i f i k a c i j u upra v qa w a kva li te tom, sa op {ti la je ju ~e ta fa bri ka. Po {to su u de cem bru pro {le go di ne „Hen ke lo va” po stro je wa u Poq skoj do bi la ISO 50.001 ser ti fi kat, od lu ~e no je da se ta kav si stem uve de i u Kru {ev cu, u ci qu {to ve }eg o~u va wa ener gi je. Od 2007. do 2011. go d i n e „Hen k el” je sma w io po t ro {wu ener gi je u fa bri ci za 31 od sto, upra vo za hva qu ju }i mo der n i z a c i j i po s tro j e w a za pro i z v od w u de t er x e n a t a u pra h u, iz g rad w i no v og po stro je wa za ge ne ri sa we pa re, kao i po b oq { a n oj is k o r i {}e no sti.

BAN KA IN TE ZA PO ^E LA DA PRI MA KRE DIT NE ZAH TE VE ZA ENER GET SKU EFI KA SNOST STA NO VA I KU ]A

Za jam za pro zo re i vra ta do 800.000 di na ra Svi gra |a ni ko ji ~e ka ju sub ven ci o ni sa ne kre di te dr à ve za za me nu pro zo ra, vra ta i osta lih de lo va ko ji ma se po boq {a va ener get ska efi ka snost sta no va i ku }a, zah te ve od mah mo gu da po den su u In te za ban ci, a, ka ko tvr de u Mi ni star stvu za ì vot nu sre di nu, ru dar stvo i pro stor no pla ni ra we, za ko ji dan u jo{ de se tak s ko ji ma jo{ ni je pot pi san ugo vor. Pr va je star tova la In te za ban ka, ko ja pri ma zah te ve gra |a na za sub ven ci o ni sa ne kre di te uz pri lo è nu pro fak tu ru, na ba zi ko je se od re |u je vi si na do zvo qe nog kre di ta ko ji mo è da bu de u di na ri ma ili evri ma. Pre po ru ~uje se po zaj mi ca do 800.000 di na ra bez u~e {}a, de po zi ta i ì ra na ta, s ka mat nom sto pom od {est od sto go di {we na pet go di na, uz pla }a we na kna de za ob ra ~un kre di ta u iz no su od 0,5 od sto na odo bre ni iz nos.

Odo bra va ju se i kre di ti u evri ma i to na 10 go di na, mak si mal no do 8.000 evra. Me |u tim, re sor no Mi ni star stvo je pred vi de lo i ve }u su mu, do 15.000 evra s mak si mal nim ro kom ot pla te od 120 me se ci, pa

20.000 do 1,5 mi lion, ko ji bi se da va li na pet go di na i o zaj mo vi ma in dek si ra nim u evri ma od 1.000 do 15.000 evra, ko ji bi se vra }a li mak si mal no 10 go di na. Ne zva ni~ no se mo `e ~u ti da ban ke ne {to i ne -

Ra ta za stan bli zu 6.000 di na ra Vi si nu kre di ta od re |u je vred nost sto la ri je i dru ge opre me ko ju ko ri snik na me ra va da ugra di u stam be ni obje kat, kao i od we go ve pla te `ne spo sob no sti. U In te za ban ci su iz ra ~u na li da za kre dit od 800.000 di na ra, me se~ na ra ta iz no si 15.407 di na ra, a za 300.000 di na ra, ko li ko nov ca je do voq no za ula zna vra ta i sve pro zo re sta na - 5.778 di na ra. Za kre dit od 500.000 di na ra, na pri mer, ko ri snik bi mo rao sva kog me se ca da pla }a 9.630 di na ra. To sve pod uslo vom da kli jen nti no vom opre mom u{te de naj ma we 15 od sto ener gi je. gra |a ni ko ji ima ju po tre bu i mo gu} nost var }a wa ve }eg kre di ta tre ba da sa ~e ka ju i dru ge ban ke. Ka da su po zva ne na sa rad wu, raz go va ra lo se o di nar skim kre di ti ma od

ma ju nov ca, da ima ju po te {ko }a s li kvid no {}u, pa te `e odo bra va ju kre di te. Ina ~e za {to bi tre ba lo ta ko du go vre me na da se pot pi {e ugo vor o sub ven ci o ni sa nim

kre di ti ma, o ko me se ve} du go pri ~a. Mi ni star stvo ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa je u sa rad wi s Re pu bli~ kim fon dom za za {ti tu ì vot ne sre di ne iz dvo ji lo 300 mi li o na di na ra za una pre |e we ener get ske efi ka sno sti u sta no vi ma i ku }a ma, po red mi li jar de za objek te jav ne na me ne. S tim pa ra ma dr à va }e sub ven ci o ni sa ti ka ma te na kre di te ko je }e odo bra va ti iza bra ne po slov ne ban ke, ko ji ma }e gra |a ni, ko ri sni ci kre di ta, do sta vqa ti zah te ve s do ku men ta ci jom za odo bra va we zaj mo va. Kre di ti }e bi ti na me we ni za na bav ku i ugrad wu spo qa {we sto la ri je, ener get ski efi ka snih pe }i, ko tlo va ili pod sta -

ni ca, od no sno re vi ta li za ci ju po sto je }ih si ste ma za re gi stra ci ju po tro {we to plot ne ener gi je (pum pe s pro men qi vim pro to kom, ter mo stat ski ven ti li, re gu la to ri pro to ka...), za tim za ku po vi nu no vih to plot nih pum pi, so lar ne ko lek to re i sli~ no. Kli jen ti no vac ne }e do bi ti na ru ke, ve} }e se upla }i va ti is po ru ~i o ci ma i mon te ri ma sto la ri je i dru gih si ste ma za u{te du ener gi je. R. Da u to vi}

„Pusen i petokraka”

NA SUN^ANOM KEJU

Trka za ruù Sportska manifestacija „Trka za ruù„ bi}e odràna sutra u 18 ~asova na Sun~anom keju. Kako kaù organizatori, proteklih godina, maratonsko i rekreativno tr~awe je doìvelo ekspanziju, a manifestacija „Tr~im za ruù„ nametnula se kao potreba da se novim trka~ima omogu}i da u~estvuju u ne~emu nesvakida{wem. Duìna staze bi}e 400 metara i

tr~i se sa porukom ispisanom na papirnom srcu. Na okretu se ostavqa srce i dobija ruà, koju svaki u~esnik poklawa nekom na ciqu. - Trka se odràva na Svetski dan sporta, a glavna poruka je da smo svi ravnopravni i da sama trka nema pobednika, jer pobednik je svaki u~esnik koji do|e do ciqa - kaè jedan od organizatora, Go ran Ven dle ner. J. Z.

OD SUTRA

Prodaja markica za jun

Promocija kwige „Pusen i petokraka” dr Ne na da Ra di }a bi}e odr`ana sutra u 18 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Pored autora o kwizi, koja prati aktuelnu izlo`bu „Zbirka slika druga predsednika” govori}e dr Li di ja Me re nik, dr Si mo na ^u pi} i dr Dra gan Bu la to vi}. Teorijska znawa iz oblasti muzeologije, {irina kulturolo{kog interesovawa i potreba da se to prakti~no primeni na primeru jedne, autoru dobro znane kolekcije, rezultirali su kwigom „Pusen i petokraka”. I. D.

Gradski prevoznik sutra po~iwe da prodaje mese~ne markice za juni. U subotu, 26. maja bi}e otvoreni kiosci u [afarikovoj ulici i na @elezni~koj stanici od 8 do 15 ~asova. Naredne subote, 2. juna radi}e svi kiosci gradskog prevoznika od 8 od 15 ~asova, a tokom narednog meseca markice }e mo}i da se kupe radnim danima od 5.30 do 19. 30 ~asova na kioscima kod @elezni~ke stanice, Futo{ke pijace i u [afarikovoj ulici. Od petka,1. juna do 7.juna markice za prevoz }e mo}i da se kupe od 5.30 do

Novosadska ~etvrtak24.maj2012.

Du go vi ste `u oko vra ta

ba{ ru ì ~a sta, {to go vo ri pri mer da su od lu ~i li da po o {tre me re, na pla te po tra ì va wa i po za ba ve se du `ni ci ma. „Vo do vod i ka na li za ci ja” je ta ko na ja vio da po ~i we da za vr }e sla vi ne oni ma ko ji ne pla }a ju i ko ji su ig no ri sa li opo me ne jer, ka ù, dug po slov nih po tro {a ~a je na ra stao na oko 200 mi li o na di na ra, {to je ci fra sa ko jom je mo gu }e za vr {i ti grad wu ka na li za ci je u Ka }u, ili re kon stru i sa ti vo do vod nu mre ù u ne ko li ko grad skih uli ca. Da kle, ko ne pla ti vo du ne }e gle da ti.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

i ni se da u po je di nim no vo sad skim jav nim pred u ze }i ^ ma eko nom ska si tu a ci ja ni je

19.30 ~asova i u kioscima na Novom nasequ, u Stra`ilovskoj ulici pored fakulteta i u novom kiosku na Futo{koj pijaci. Kiosk preko puta Limanske pijace bi}e otvoren od 7 do 13 ~asova. Od 10 do 17 ~asova kiosci }e raditi kod nekada{we Lutrije Vojvodine, na platou Spensa, na uglu ulica Maksima Gorkog i Bulevara oslobo|ewa i preko puta Robne ku}e „Bazar”. Radni~ke markice prodava}e se na {alteru MAS-a radnim danom od 7 do 15 ~asova, ali }e od 1. do 6. juna {alter raditi produ`eno do 17. Z. D.

S dru ge stra ne, i „î sto }a” se à li na mno go broj ne du `ni ke ~i ji je spi sak po du ì. Ka ko su ka za li sve ovo do vo di do ote à nog funk ci o ni sa wa pred u ze }a, na gla {a va ju }i da ce ne ni su me wa li du è od dve go di ne, dok su tro {ko vi zna ~aj no po ra sli. I oni su za pre ti li da }e, iako su do sa da re dov no oba vqa li svoj po sao, bi ti pri mo ra ni da ne ki ma ko ji go di na ma ne pla }a ju pre ki nu da pru à ju uslu ge. Ovo mo è da do ve de do to ga da No vi Sad po~ ne da li ~i na Na puq, ali se na da mo da ta kvih sce na ne }e bi ti i da }e du `ni ci na }i na ~in da pla te {to su du `ni. B. Mar ko vi}

„VODOVOD” NAJAVIO ISKQU^EWA NEKIH POSLOVNIH POTRO[A^A

Velikim du`nicima od sutra ni kap vode Preduze}e „Vodovod i kanalizacija” ju~e je podelilo posledwe opomene i od sutra }e po~eti sa iskqu~ivawem sa vodovodne mreè velikih du`nika me|u poslovnim potro{a~ima, saop{tavaju iz pomenutog preduze}a. Dodaju da }e bez vode ostati i sa vodovodne mreè bi}e iskqu~eni svi poslovni potro{a~i koji su ignorisali opomene uru~ene u nekoliko navrata i nisu izmirili dugovawa, iako im je rok za pla}awe istekao pre dve nedeqe. Dug po slovnih po tro {a~a prema „Vodovodu i kanalizaciji” je narastao na oko 200 miliona dinara, {to je iznos sa kojim je mogu}e zavr{iti gradwu kanalizacije u Ka}u, ili rekonstruisati mreù u nekoliko gradskih ulica. Saglasno vi-

„Vo do vod” mo ra da pri me ni stro go }u

sini duga, ukoliko danas ne izmire najve}i deo ili kompletno dugovawe, sa mre`e }e biti

Fo to: N. Sto ja no vi}

iskqu~ena upravna zgrada PU „Rado sno detiw stvo„, zatim „Neimar„, hotel „Sajam„, Hol-

ding „Dnevnik„, Spens i hotel „Park„, saop{tava “Vodovod”. „Vodovod i kanalizacija„ poru~uje da ne}e tolerisati izbegavawe pla}awa i ukoliko poslovni potro{a~i nastave da ignori{u svoje obaveze, iskqu~ivawe sa vodovodne mreè }e se nastaviti. Direktor „Radosnog detiwstva” Bo ri slav Sa mar xi} kaè da pred{kolskoj ustanovi voda ne}e biti iskqu~ena jer je postignut dogovor o dinamici isplate dugo vawa. Di rek tor Spen sa Bo r is Bar j ak ta r o vi} kaè da oni ne spore da dug postoji, ali da jo{ nije usagla{eno koliki je. Sada je u toku dogovor izme|u dva preduze}a kako ne bi do{lo do iskqu~ewa vode na Spensu. B. M.

I „^ISTO]A” ]E ONIMA KOJI NE PLATE VELIKE DUGOVE USKRATITI USLUGE

Kako do svojih 720 miliona dinara

[unka fest kuca na vrata [unka fest, drugi po redu, odrà}e se od 7. do 10. juna na Novosadskom sajmu, a prikaza}e se doma}ini iz Srbije i gosti iz regiona, najavqeno je na ju~era{woj promociji odrànoj u Novosadskom klubu. Organizator, udruèwe „Vojvo|anski prozori”, nada se da }e proizvo|a~i ponuditi posetiocima vi{e od 1.000 {unki i pr{uta. - Na [unka festu }e biti prikazane i kobasice, kuleni i ostali suhomesnati proizvodi, kao i sir, vino i rakija. Ocewiva}e se kvalitet i izabrati mega {unka, a bi}e i promocija brendova i kom-

panija - kazao je direktor ove manifestacije Mi ro slav Bo `in. Najavio je i izbor mis [unka festa i nastupe Garavog sokaka, benda „Apsolutno romanti~no”... O~ekuje se da }e festival posetiti izme|u 25.000 i 30.000 qudi iz zemqe i inostranstva. Na promociji je u~estvovao i prvi ~ovek Novosadskog kluba Dra gan Ko ji} koji je rekao „da {unka treba da postane i brend Novog Sada”. Vi{e informacija o Festu mo`e se na}i na sajtu www.sun ka fest.org. A. J.

V remeploV

Dve izlo`be plenile pa`wu U sve~anom dvobroju povodom ro|ewa mar{ala Tita, 24. ma ja 1955. „Dnevnik” je objavio prikaze dveju likovnih izlo`bi koje su bile tih dana otvorene u Novom Sadu. Ni{lija Slavoqub Slava Bogojevi} (1922 - 1978), koji se upravo razmahao svom snagom svog talenta, izlo`io je svoje ~uveno uqe „Sunce” i zapo~eo dva freske

u Zrewaninu. A Stojan Trumi}, akademski slikar, jo{ od 1938. bio je ~lan grupe „Desetorica” u Beogradu koja je okupila najistaknutije stvaraoce tog vremena. Od oslobo|ewa 1974. bio je profesor pan~eva~ke gimnazije. Najvi{e je slikao motive iz svog rodnog Banata. Umro je 1983. N. C.

„îsto}a” se posledwih meseci suo~ava sa problemom naplate potraìvawa za usluge koje pruà korisnicima, saop{tavaju iz pomenutog preduze}a. Te{ka ekonomska situacija je svakako uzrok oteànog poslovawa svih preduze}a, te, kaù, imaju razumevawe za ka{we we. Ipak, ve li ki broj preduze}a godinama ne izmiruje svoje obaveze, {to za posledicu ima oteàno poslovawe ovog preduze}a. Du`nici se re dov no utu ù ju, sud ski procesi traju i po nekoliko godina, te se i na ovaj na~in ugroàva redovno funkcionisawe preduze}a - „îsto}a” radi svakodnevno, pruàmo usluge svim korisnicima, bez obzira na to {to

veliki broj wih mesecima i godinama ne pla}a ra~une. Cene nisu podizane duè od dve godine, a cene goriva, rezervnih delova i tro{kovi odràvawa mehanizacije znatno su poskupeli. Grad koji angaùje preduze}e za ~i{}ewe ulica i odràvawa javne higijene, drasti~no je sma-

Gra |a ni du `ni oko 220 mi li o na di na ra, a ve li ka i ma la pri vre da oko 500 mi li o na wio iznos za ovaj posao. Naplata usluga se tokom prethodnih godinu dana ozbiqno smawila i to dovodi preduze}e u probleme - ka`e direktor „^isto}e” Da li bor No va ko vi}. Dodaje da je u te{kim uslovima preduze}e uspelo da in-

îsta~i dobili celu platu Oko stotinu higijeni~ara koji u JKP „îsto}a” rade preko studentske zadruge primilo je oba dela aprilske zarade. Kako je ju~e re~eno u ovoj komunalnoj firmi, deo plate je stigao na radni~ke ra~une jo{ prekju~e u popodnevnim satima, a drugi deo je ispla}en ju~e pre podne. U „îsto}i” su u ponedeqak zaposleni odbili da rade zbog ka{wewa aprilskog dela zara-

vestira u primarnu i sekundarnu separaciju otpada, postavqawe spremi{ta za PET ambala`u {irom grada, podzem nih kon tej ne ra, po de lu kanti za ambala`ni otpad... Menaxment preduze}a i radnici nastoje da unapre|uju delatnost i nema govora o tome

de od 11 dana. Tek kada im je zarada upla}ena, po~eli su da rade i to posle 14 ~asova, dok deo higijeni~ara nije radio taj dan. Direktor „îsto}e” Da li bor No va ko vi} odrào je obe}awe da, deo radne snage angaòvan na odràvawu higijene preko studentske zadruge, ne}e dugo ~ekati na platu u odnosu na stalno zaposlene. Z. D.

da je preduze}e u lo{em stawu. Trenutni problemi su proizvod, navodi, te{ke naplate velikih potra`ivawa. - Usluge pru`amo gra|anima, velikoj i maloj privredi, a gra|ani uslugu pla}aju preko ra ~u na „In for ma ti ke”.

Wihov dug je u ovom trenutku oko 220 miliona dinara. Velika i mala privreda svoje ra~une pla}a direktno i trenutno taj dug iznosi oko 500 miliona dinara. Do sada smo redovno pru`ali usluge svim korisnicima, ali }emo u narednom periodu biti primorani da du`nicima koji godinama ne izmiruju ra~une uskratimo usluge ukoliko ne budu platili dugove – dodao je Novakovi}. Iz „^isto}e“ je medijima dostavqen i spisak du`nika na kome je su 93 preduze}a i neke ustanove. Najve}i du`nici su Spens sa 23,5 miliona, „Gradsko zelenilo” sa 14,2 miliona i „Radosno detiwstvo” sa 10,4 miliona dinara. B. M.

VESTI Pesme Bratislava Milanovi}a Ciklus pesama „Portreti” Bra ti sla va Mi la no vi }a bi}e predstavqen ve~eras u 20 ~asova na „Tribini mladih” Kultrnog centra grada, Katoli~ka porta 5. Pored autora, na promociji u~estvuju Mi le ta A}i mo vi} Iv kov i Dra gan Ha mo vi}. A. J.

O pozitivnoj disciplini Predavawe o pozitivnoj disciplini, kao novom pristupu vaspitawu dece bi}e odr`ano u ~etvrtak, 31. maja u 18 sati u vrti}u „^uperak”, Ulica Save Kova~evi}a 7. Predavawe je nameweno roditeqima dece uzrasta do 14 godina. Govori}e pedagog Di ja na Ra doj ko vi}, psiholog @a na Er de qan i sociolog Iva na La ko vi}. N. R.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak24 . maj2012.

dnevnik

JU^E U PETROVARADINU

PROMOCIJA NOVOG ALBUMA GRUPE „APSOLUTNO ROMANTI^NO”

Zvu ci rav ni ce u no vom ru hu Popularni novosadski bend „Apsolutno romanti~no” odr`ao je ju~e promociju novog duplog albuma „Vojvo|anski spomenar” u prepunom pozori{nom klubu „Sterija”. Na ovom albumu, snimanom u Studiju M, a u produkciji PGP - a, na{le su se obrade starih vojvo|anskih pesama kao {to su „Fijaker stari”, „Za moju Milicu”, „Ima jedan ku}erak u Sremu” i druge, ali obu~ene u modernije ruho. Na promociji se okupilo mnogo poznatih li~nosti iz medijskog, kulturnog i muzi~kog `ivota

grada, a bend je prisutnima uìvo predstavio veliki broj novih pesama. Tako|e, lista onih koji su svoj glas „pozajmili” na ovom albumu je svakako za po{tovawe, a me|u wima su i \or |e Ba la {e vi}, Zvon ko Bog dan, Mi lan Pru ni} i Vla da Ka ni}. Kako kaè Pe tar Al vi ro vi}, koji se sa svojim bratom Zo ra nom osnovao grupu pre 14 godina, ideja albuma je bila da pokaù mladima, koji mo`da toliko i ne vole zvuk tamburice, da se neke stare pesme mogu prilagoditi i wima. G. ^.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Se ve ri na” Ro dri ga Re ja Ro se Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, biti darivani po pri¬me¬rkom kwige „Severina” Ro dri ga Re ja Ro se u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan” u tr`nom centru “Merkator”.

Monotona svakodnevica jednog prodavca kwiga uzdrmana je kada je u wegov ìvot stupila Severina. Ona je ve{ta kradqivica koja, pored kwiga, krade i wegovo srce. Shvativ{i da je na{ao svoju srodnu du{u u èni koja ìvi za kwige, ìvot mu dobija sasvim druga~ije, nepredvi|ene obrise. Ovim uzbudqivim romanom o mo}i qubavi koja otu|uje i ujedno osloba|a, nagra|ivani gvatemalski pisac Rodrigo Rej Rosa potvrdio je svoje istaknuto mesto me|u savremenim piscima. A. Va.

Na uglu Reqkovi}eve ulice i Preradovi}eve u Petrovaradinu ju~e se dogodila havarija na vodovodnoj mreì, pa je taj deo grada trebalo da bude bez vode od 8 do 16 ~asova, ali kako smo saznali od Petrovaradinaca voda nije stigla ni u 18 ~asova. U „Vodovodu” su nam ina~e rekli da je do{lo do pucawa cevi, pa su navedene i okolne ulice bile bez vode. Petrovaradinci, ina~e, kaù da se havarije u wihovom delu grada po wihovim merilima doga|aju prili~no ~esto. No vo sa |a ni su u po sled we vreme suo~eni s ~estim havarijama na vodovodnoj mreì, {to dovodi do zamu}ewa vode, ili slabog pritiska vode u zgradama, posebno na vi{im spratovima. Razlog tome je svakako

Fo to: F. Ba ki}

Fo to: S. [u {we vi}

Ha va ri ja opet osu {i la sla vi ne

stara vodovodna mre`a u ~itavom gradu. Vodovodni sistem koji opslu`uje „Vodovod i kanalizacija”

dug je oko 1.500 kilometara. Prose~na starost vodovodne mre`e je oko 35 godina. Standard za weno mewawe je pet od-

ZA KR[EWE ODLUKE O RADNOM VREMENU I NIVOU BUKE

Zbog ka fi }a za lud pqu {te pri ja ve Novi Sad je jedini grad u Srbiji koji ve} prekr{ajne prijave, ali im kazne uglavnom Radovanac kaè da je ~iwenica da Prekrdve godine aktivno sprovodi vanredne polijo{ nisu stigle zbog sporosti suda. Na~elnik {ajni sud ima malo sudija, ali da i pored tog cijske kontrole ugostiteqskih objekata. komunalne pilicije Ne boj {a Ra do va nac ka- objektivnog razloga, ne moè da bude zadovoEkipe novosadske i komunalne policije, zaè za na{ list da je malo ugostiteqskih obje- qan kako se tretiraju i re{avaju ovi postupci. jedno sa gradskim, pokrajinskim i republi~kata koji nemaju nijednu prijavu za prekora- Obja{wava da vlasnici odugovla~e postupke, kim inspektorima kontroli{u poslovawe ~ewe radnog vremena ili buke, ali da efeka- ne odazivaju se na pozive, traè svedo~ewa i novosadskih lokala, proveravaju ve{ta~ewa za svaku prijavu, a sudije bezbednost zaposlenih i gostiju. to dozvoqavaju, te tako dolazi do zaSa mo pet ka fea za 12 me se ci dobi lo Pored toga komunalna policija starevawa. Zbog toga, nakon deset 104 pre kr {aj ne pri ja ve, ali im ka zne uglav nom jo{ samostalno kontroli{e radno vreprijava, nadle`ni prestaju da pi{u ni su sti gle, zbog spo ro sti su da me i buku kafi}a. Ipak, koliko nove, dok ne vide kako }e se zavr{iti god se oni trudili, ima lokala koprethodni postupci. Vaqa napomenuji jednostavno ne po{tuju gradske odluke, jer ta od ka`wavawa nema, po{to gotovo sve ti da u gradu ima “mali milion” kafi}a, baroim se zbog sporosti sudova vi{e isplati da prijave zastare. va, restorana, kafana, no}nih klubova, koje ~ine prekr{aje. - Ve}ina ovih prijava je zastarela, a za osta- kontroli{e ova slu`ba, a koja ima svega 59 koU gradu ima pet lokala rekordera po bro- tak je izre~ena kumulativna kazna od 100.000 munalnih policijaca, ukqu~uju}i i dva {efa ju prijava koje im je napisala komunalna in- dinara - kaè sagovornik. - Da su za svaku od odseka. Sem kafi}a komunalna policija konspekcija ili policija zbog kr{ewa odredaba tih sto prijava vlasnici platili zakonom troli{e i ispisivawe grafita, taksi prevoz, o radnom vremenu ili intenzitetu buke. Samo predvi|enih 75.000 dinara, ne bi ponovo nare- a bavi se i kontrolom i za{titom de~jih i reovih pet kafea za 12 meseci zaradilo je 104 |ali 42 prekr{aja. kreacionih igrali{ta. Q. Nato{evi}

U GRADSKOM PREVOZNIKU

Pred sta vqen „Ive kov” bus na gas

Sa ve to va we za oset qi ve gru pe mla dih Pilot program „Karijerno vo|ewe i savetovawe za osetqive grupe mladih” realizovan je u Novom Sadu u okviru {ireg projekta koji sprovode Forum mladih sa invaliditetom i Udru`ewe gra|ana „[ansa”, a u partnerstvu sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe i Zavodom za unapre|ewe obrazovawa i vaspitawa, uz podr{ku Delegacije EU u Srbiji. Projekat treba direktno da doprinese primeni politika u oblasti zapo{qavawa stvarawem mehanizama koji }e pomo}i kari-

VESTI Sli ke s ê re vi} ke ske le Izlo`ba slika nastalih na pro{logodi{wim Likovnim susretima „êrevi}ka skela” bi}e otvorena ve~eras u 19.30 ~asova u Galeriji Kulturno-informativnog centra „Mladost” u Futogu, Ulica cara Lazara 42. Na izlo`bi }e posetioci mo}i da vide radove Alek san dra Mir ko vi }a, Oli ve re Ba ki}, Alek san dra Vu ~e no vi }a, Bra ni mi ra Pro se ni ka, \u re Dr qa ~e, Mi lo ra da Sta no je va, Mu je Ala gi }a, Qi qa ne Kne è vi}, Mi ro sla va Bo ro je vi }a i Mi we Ni kol ~i na. Izlo`ba se moè pogledati do 15. juna. I. D.

Kon cert u Grad skoj ku }i Koncert dobitnika stipendije Fonda za unapre|ewe vokalne umetnosti „Melanije Bugarinovi} i }erke Mirjane Kalinovi} Kalin„ bi}e odr`an ve~eras u 20 ~asova u sve~anoj sali Gradske ku}e. Ulaz je besplatan. A. Va.

jerno vo|ewe i profesionalnu orijentaciju. Doprine}e stvarawu okru`ewa koje }e osigurati efikasniju razmenu informacija i ve}i broj novih zajedni~kih projekata. Usredsre|en na predstavnike marginalnih grupa projekt bi trebalo da doprinese smawewu siroma{tva. Projekat je realizovan u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Po`arevcu, a u na{em gradu promovisan je u Sredwoj elektrotehni~koj {koli „Mihajlo Pupin”. N. H.

U Gradskom saobra}ajnom preduze}u „Novi Sad” ju~e je predstavqen solo autobus na gas proizvo|a~a „Irisbus Iveko”. Isti model autobusa trebalo bi da bude u garaì gradskog prevoznika za oko ~etiri meseca. Preduze}e je naru~ilo pet vozila po ceni od 218.000 evra po autobusu. U voznom parku preduze}a se ve} nalaze {est solo autobusa na gas, ali drugog proizvo|a~a,„Solarisa”. Gradski prevoznik je lane kupio od „Irisbus Iveka„ pet mini buseva na gas. “Ivekov” solo autobus na gas od ima 26 mesta za sedewe, moè da primi do 95 putnika, ima mesto za invalidska kolica i mehani~ku rampu i ugra|enu klimu za rashla|ivawe.Autobusi na kombinovani prirodni gas - metan mawe proizvode buke nego vozila na te~ni gas. Pri sagorevawu prirodnog gasa nema stvarawa smoga.U pore|ewu sa klasi~nim te~nim gorivom prirodni gas prilikom sagorevawa daje od 90 do 97 odsto mawe ugqenmonoksida, 25 odsto mawe ugqendioksida i smawuje emisiju azotnih oksida i do 60 odsto. Autobusi na gas su i isplativiji zbog niè cene ovog energenta, a i lak{e se odràvaju. Z. D.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 7.30 do 14 ~asova povremeno u pojedinim ulicama Satelita; od 7.30 do 9 ~asova povremeno u delu Grbavice od Tolstojeve ulice do Bulevara cara Lazara i od Krilove do Pu{kinove; od 9 do 10.30 ~asova deo ulica Veselina Masle{e, Janka ^melika i Koste Racin; od 11.30 do 13 ~asova deo ulica Ba~ke, Rumena~ke, Jovana Hranilovi}a, Stepana Mitrova Qubi{e, Janka Veselinovi}a, Bulevara Ja{e Tomi}a, JKP „Put” i FK „Novi Sad”; od 10 do 13 ~asova Ulica Ise Baji}a 4 i od 8 do 12.30 ~asova Bo`e Kuzmanovi}a od 49 do 99 i od 44 do 140, Bosutska od 22 do 30, Drvarska od 2 do 8 i od 1 do 5, Milke Markovi} od 11 do kraja i 16 i 18, Siri{ka, Titelska, Vase Ostoji}a, Zmajeva~ki put od 25 do 59, Stevana Vukomanovi}a, MZ „Klisa”, „Centroproizvod” i „Rodi} MB”. ^e re vi}: od 8.30 do 13 ~asova vikend naseqe Kalu|erica. Srem ska Ka me ni ca: od 9.30 do 13.30 ~asova Jelene Lozani} od 2 do 12 i 3 i 5, Alibegovac 2 od 1 do 7 i od 2 do 8, Dake Popovi} od 1 do 23 i od 4 do 28 i Branislava Bukurova 42. Be o ~in: od 8.30 do 11 ~asova Beo~in selo, od dvorca prema manastiru. Ko viq: od 11.10 do 13 ~asova Proleterska od 2 do 8 i od 1 do 23 i Branka Radi~evi}a 70 i 49.

sto mreè godi{we, odnosno na svakih 20 godina, re~eno je ranije za „Dnevnik” u pomenutom preduze}u. Starost mreè ne pravi probleme u kvalitetu vodosnabdevawa, ali dovodi do ~e{}ih havarija i do pove}anih gubitaka. Najzahtevniji deo vodovodne mreè je onaj na sremskoj strani grada. Zbog prirode terena tu se se havarije teè i sporije saniraju. “Vodovod i kanalizacija” poja~ano radi na obnovi vodovodne mreè a ciq je da se smawe gubici vode. Pre dve go di ne osno va no je po seb no odeqewe i efekti rada su ve} vidqivi. Gubici na vodovodnoj mreì su sa oko 30 odsto svedeni na 24 odsto, sa tendencijom daqeg pada. B. M.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Sre }a osta la pod ka tan cem Ko }e isplatiti dobitnike iz kladionice u kojoj je regularno upla}en tiket u ponedeqak, 14. maja, a posle du`e vreme na sve ta~ no po go |e no? Ode{ da ga naplati{, kad ono kla di o ni ca za ka tan ~e na. Zo ve{ kontakt telefon, a glas sa druge strane ka`e, do|i u utorak, 22. maja, a ono opet zatvoreno. Ko wih kontroli{e? 064/0863... * * * Da li }e Novim Sadom i Vojvodinom opet vladati kumovska veza sa centralom u Beogradu? 064/3765... * * * Sve se mewa sem kamewa i Tome. Mislim na predsednika FSS, da, na Karaxi}a. Doveo Mihajlovi}a, pa se sada uspavao? Dovede{ selektora koji radi i odgovora za rezultate, ako ne vaqa najuri{ ga i gotovo. I onda Jovo nanovo. 065/9137...

* * * Ne sejte mi iznad groba cvece,Rumen-ru`u,mirisni bosiqak. Jer kad grane prvo prole}e, Iz ru`e }e poniknut ostruga,

Iz bosiqka pelen procvatiti: Pelen }e vam gorke suze mamit’ A ostruga srce razdirati, [to mi niste zavet ispunili! 064/0485...

* * * U Ulici zlatne grede kod br. 13 i 15 izliva se kanalizacija, koja se u ovu sliva iz ulica Milovana Vidakovi}a i Skerli~eve, a Skerli~eva je nià od Zlatne grede za ceo meter. Neko je pogre{no projektovao da kanalizacija treba da se uliva u ulicu sa vi{om nadmorskom visinom. Godinama su slivnici zapu{eni i ne mogu da prime ki{nicu, jer je takav pad terena. Nama su podrumi puni fekalne vode, zidovi ku}a pod vlagom do plafona. Iz „Vodovoda„ su poslali ekipu, koja je raskopala ulicu, tu ne postoje kanalizacione cevi ve} ciglom zidana mreà iz doba Austrougarske. Koje projektovao ovu mreù? Mi ìvimo u vlagi. 063/6808..

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

VLA SNI CI PAR CE LA NA DE O NI CI BU LE VA RA EVRO PE RAZ O ^A RA NI

Rok pro{ao, Grad pare nije uplatio Ra do vi na ~e tvr toj de o ni ci Bu le va ra Evro pe su odav no po ~e li, a vla sni ci par ce la ko ji su pri hva ti li po nu du gra da i pro da li ze mqi {te za 1.417 di na ra po kva drat nom me tru, jo{ uvek ni su do bi li no vac. Za kon ski rok na ve den u spo ra zu mu iz me |u Gra da i vla sni ka pla ce va is te kao je 15. ma ja. Po mo} nik di rek to ra za prav ne po slo ve u Za vo du za iz grad wu gra da Ma ri jan Pe tro vi} po ~et kom apri la re kao je za na{ list da su na lo zi za is pla tu u ob ra di i da }e se pa re upla ti ti, naj ka sni je do 15. ma ja. Me |u tim to se ni je de si lo. Vla sni ci par ce la su raz o ~a ra ni, iako ka ko ka `u za „Dnev nik” ima ju str pqe wa i raz u me va wa. - Pri sta li smo na sve wi ho ve uslo ve i sad ta ko pro la zi mo. Tri pu ta su me wa li par ce la ci ju, do zvo li li smo im da u|u u na{ po sed, a ume sto is pla te u ce li ni, ka ko je spo ra zu mom re gu li sa no, ni smo ni di nar do bi li. U ZIG-u su nam pr vo re kli da bu de mo str pqi vi, a po tom nam je u prav noj slu `bi re -

~e no da }e mo no vac do bi ti je di no pri nud nom na pla tom – ka `e je dan od vla sni ka par ce la. U ZIG-u ni su na ve li ka da }e gra |a ni do bi ti no vac, a ume sto to ga re kli su da ~i ne sve na po re da se oba ve ze pre ma ovim li ci ma {to sko ri je iz mi re. Kao raz log ka -

{we wa u is pla ti iz ZIG-a su na ve li bi ro krat sku pro ce du ru i po nu di li uop {te ni od go vor. „Za du `e wa ZIG-a kao in di rekt nog ko ri sni ka bu xe ta, pro la ze kon tro lu i odo bre we od nad le `nih grad skih in sti tu tu ci ja i zah te va ju ras po lo `i vost fi nan -

U KIC „MLA DOST” VE ^E RAS PO SEB NA IZ LO @BA

VESTI Promocija kwige Milana [evi}a Kwi ga Mi la na [e vi }a „O na {im qu di ma ve li kim i ma lim” bi }e pred sta vqe na da nas u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Uli ca Du nav ska 1. U~e stvo va }e Zo ri ca Ha xi}, Sa va Da mja nov i Dra gan Ko ji}. A. Va.

Izlo`ba tapiserija Iz lo `ba ta pi se ri ja „Zbi va wa i na sta ja wa” na gra |e ne autor ke Smi qa ne Ha xi} bi }e otvo re na ve ~e ras u 18 ~a so va u Ga le ri ji te pi se ri ja „Bo {ko Pe tro vi}”, Ba stion Le o pol da I 10 b na

sij skih po zi ci ja sa ko jih se pa re pre u zi ma ju u da tom mo men tu, {to po ne kad iz i sku je i du è vre me od pla ni ra nog, pa s to ga mo è do }i do ka {we wa u is pu we wu oba ve za, {to je sa da slu ~aj„, sto ji u od go vo ru ZIG-a. Ta ko |e, iz ZIG-a po ru ~u ju da ~i we ni ca da je Grad jed na od spo ra zum nih stra na do vo qan ga rant da }e no vac bi ti is pla }en biv {im ko ri sni ci ma ze mqi {ta. Ina ~e, na osno vu za kqu ~e nih spo ra zu ma sa vla sni ci ma par ce la ZIG je du àn da is pla ti 10,7 mi li o na di na ra. Po red to ga, na is toj de o ni ci od Ru me na~ kog pu ta do auto-pu ta E-75 za jo{ dva objek ta ZIG tre ba da is pla ti 23,6 mi li o na di na ra. Na ce loj ~e tvr toj tra si ima vi {e od 170 par ce la i ni su sve pri vat ne ve} ima i grad skog ze mqi {ta i vla sni {tva Vo da Voj vo di ne i @e le zni ca Sr bi je. Naj ve }a par ce la ima po vr {i nu od 16.000 dok se naj ma wa pro sti re na oko me ta ra kva drat nih. D. Ig wi}

Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Otvo ri }e je isto ri ~ar umet no sti i li kov ni kri ti ~ar Mi lo{ Ar si}. Or ga ni za to ri su Usta no va za iz ra du ta pi se ri ja „Ate qe 61” i Ga le ri ja ta pi se ri ja „Bo {ko Pe tro vi}”. I. D.

Pesme Vesne Egeri} Pro mo ci ja kwi ge pe sa ma „Ma la Kne è vi na Bi qa” autor ke Ve sne Ege ri} bi }e odr à na su tra u 19 ~a so va u î ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska uli ca 1. U~e stvo va }e Fra wa Pe tri no vi}, Gor da na \ur |e vi} Di mi}, Ve sna Stoj ko vi} i autor ka. I. D.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (13.15), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15.30), „Loraks” (13.30, 15.20), „Ogledalce, ogledalce” (13.05), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (20.05, 22.15), „Legenda o kung fu zeki” (13), „Osvetnici” (14.45, 17.10, 21.45), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (11.15), „diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 22), „Qudi u crnom 3” (15, 17.15, 19.30, 17.40, 20, 22.20), „nedodirqivi” (17.50, 20.10, 22.25)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera dobrinovi}” drama „Pri~e iz be~ke {ume” (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” balet „don kihot” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Ma ja Par dov ski iz Zre wa ni na (de ~a ka i de voj ~i cu), DE VOJ Î CE: Iva na Bo ri {ev, Ma ri ja Kraj nik i Mi ri ca Kar lo vits iz No vog Sa da, Je le na Mi li vo je vi} iz In |i je i Ka ti ca Stoj {i} iz @a bqa, DE Â KE: Slo bo dan ka Va pa, Ana Mi loj ko vi}, Man dus he Kra sni oi i Da ni je la Ma noj lo vi} iz No vog Sa da, Ja dran ka Di mi tri jev i Iva na Ku ruc iz Ba~ ke Pa lan ke, î la Dro bi na- Mo ric iz Te me ri na, Du {i ca Mo ji} iz Ra kov ca, Ma ri ja Lu ki} iz Ko vi qa i Alek san dra Po po vi} iz Fu to ga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Ferenc I{tvana Bar~ik (1935) u 11.15 ~asova - ispra}aj, Radinka @ike Tomi} (1927) u 12, Slobodan @ivka Vu~etin (1969) u 12.45, Jelena Bo`idara O{tri} (1930) u 13.30, Ranko \ure Ivkovi} (1948) u 14.15 i Milenko @ivana Stojkovi} (1933) u 15 ~asova. Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Vera Stevana Vrgovi} (1942) u 15 ~asova.

Prilozi za le~ewe Jovane Vojvodi} Iz lo `ba „^er vi} ka” bi }e otvo re na ve ~e ras u 19.30 ~a so va u KIC „Mla dost”, Uli ca ca ra La za ra 42, Fu tog. Na iz lo `bi }e se pri ku pqa ti pri log za ope ra ci ju osmo go di {we Jo va ne Voj vo di}, ko joj su di jag no sti ko va ni pa ra ple gi ja spa sti ka i sin drom Tur ner. Woj je po treb na ope ra ci ja ka ko bi mo gla da pro ho da, a ope ra ci ja ko {ta 318.000 di na ra. Gra |a ni ko ji su voq ni da da ju no vac, mo gu to u~i ni ti i upla tom na ra ~un 340-3213505461 u Er ste ban ci, Bu le var oslo bo |e wa 5, na ime Jo va ni ne maj ke, Dra ga ne Voj vo di}, Uli ca kra qa Dra gu ti na 1, 21410 Fu tog. A. J.

NA TR GU SLO BO DE TA^ NO U POD NE

Nagradna igra vodi u London Pro mo ci ja na grad ne igre „Osvo ji te Lon don” i Vi sa olim pij ske kar ti ce Voj vo |an ske ban ke bi }e odr `a na da nas u 12 sa ti na Tr gu slo bo de, is pred fi li ja le Voj vo |an ske ban ke. Po se ti o ci }e mo }i da sa zna ju in for ma ci je o na grad noj igri, kao i ko je su pred no sti ko ri {}e wa Vi sa olim pij ske kar ti ce. Kli jent ove ban ke, ko ji osvo ji glav nu na gra du ima }e pri li ku da ot pu tu je u Lon don na Olim pi ja du i po dr `i Olim pij ski tim Sr bi je. Pro mo ci ji }e pri su stvo va ti i pot pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je @ar ko Pa spaq i olim pij ci Ivan Ste vi}, Alek san dar Ka ra ka {e vi}, Alek san dar Mak si mo vi}, Iva na [pa no vi}, Mar ko To mi }e vi}, An to ni ja Na|, Mar ta Ti bor, Re na ta Ma jor Ku bik. Na cen tral nom tr gu bi }e or ga ni zo van „Olim pij ski ~as” za de cu iz O[„\or |e Na to {e vi}”, ko ja }e kroz edu ka tiv ne ra di o ni ce u~i ti o isto ri ji olim pij skog po kre ta. N. R.

VE LI KI BEND U GO STI MA

„Vaqak” sutra na Spensu Aku sti~ ni kon cert za gre ba~ ke gru pe „Par ni Va qak” odr à va se su tra u Ve li koj sa li Spen sa u 21 ~as. Ono {to }e raz li ko va ti ovaj kon cert od pred hod no odr à nog u na {em Gra du je {to }e No vo sa |a ni ovog pu ta uì va ti u aku sti~ nim ver zi ja ma omi qe nih hi to va, a sce no gra fi ja }e pod se }a ti na in ti mu dnev ne so be. - Kon cet u Spen su bi }e jed no in tim no ve ~e pu no do bre mu zi ke i emo ci ja. Po sle sa mo jed ne pe sme ne sta je i tre ma i ner vo za. Uz bu |e ni smo zbog kon cer ta i dra go nam je {to }e i No vo sa |a ni ko -

na~ no mo }i da u`i va ju u ova kvoj vr sti na {eg kon cer ta - iz ja vio je pe va~ ben da Aki Ra hi mov ski. Kar te za par ter go to vo su ras pro da te, osta lo je jo{ ula zni ca na Za pad noj tri bi ni po ce ni od 2.150 di na ra. Osim na bla gaj ni Spen sa, kar te mo gu da se ku pe i na svim pro daj nim me sti ma „Even ti ma” i pre ko in ter ne ta na adre si www.eventim.rs. Na sva koj ku pqe noj ula zni ci na la zi se bar kod za bes plat no pre u zi ma we no vog al bu ma „Stvar no ne stvar no” sa veb saj ta gru pe. A. L.

DSS: Nevi|ena kupovina glasova - Glav na ka rak te ri sti ka iz bo ra na lo ka lu bi la je do sa da ne vi |e na ku po vi na gla so va - re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je pred sed nik Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je Bor ko Ili}. Pod se }a mo jav nost da je ku po vi na gla so va kri vi~ no de lo i o~e ku je mo od po li ci je i tu `i la {tva da se spro ve de de taq na is tra ga i utvr di ko je or ga ni zo vao ku po vi nu gla so va i, {to je jo{ bit ni je, za ~i je in te re se i ~i jim pa ra ma. Po Ili }u, ove iz bo re ka rak tri sa la je ba ha ta zlo u po tre ba jav nih i jav no ko mu nal nih pred u ze }a u iz bor noj kam pa wi stra na ka na vla sti, po ~ev od pri ti sa ka na za po sle ne da gla sa ju za po je di ne stran ke i u~e stvu ju u kam pa wi od vra ta do vra ta, do ko ri {}e wa re sur sa pred u ze }a. - O~i gle dan pri mer je i JKP „Stan„, ko ji za po tre be kan di da ta Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, a ~i ji ka dar upra vqa ovim pred u ze }em, po sta vqa pla ka te ove stran ke po zgra da ma - iz ja vio je Ili}. A. L.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

~etvrtak24.maj2012.

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

~etvrtak24.maj2012.

dnevnik

c m y

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

a `eqom da ovogodi{wim osmacima pomogne da im osmogodi{we dru`ewe ostane zauvek sjajna perla u niski se}awa, „Dnevnik” svakog dana osim nedeqe objavquje zajedni~ke fotografije malih maturanata iz {kola sa teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca.

U „Dnevnikovoj” galeriji malih maturanata predstavi}emo svih 3.240 malih maturanata iz Novog Sada i sela koja pripadaju Gradu, kao i 76 maturanata iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu malomaturantsku galeriju slike 141 odeqewa iz 35 osnovnih {kola, u kojima se nastava odvija na srpskom, slova~kom i ma|arskom jeziku.

Osnovna {kola „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica

VI II 1

VI II 2

VI II 3

VI II 4

VI II 5

VI II 6

Sutra: O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, odeqewe u Ledincima, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci, i O[ „22. avgust”, Bukovac

vojvodina

dnevnik

Сајам сеоског туризма АПАТИН: Први међународни сајам сеоског туризма и традиционалних производа „Традиција за будућност“ биће одржан сутра и у суботу у Апатину. Сајам се организује у оквиру пројекта „Традиција за будућност рурални туризам преко граница“ чији су носиоци општина Апатин и Центар за подузетништво Осијек, а финансира га Европска унија кроз прорам прекограничне сарадње Хрватске и Србије. Придружени партнери су кластер „Сомборски салаши“, Краљевско историјско друштво Сомбор, Град Осијек и општине Биље и Јагодњак. Циљеви пројекта су подстицање локалног развоја и нових могућности запошљавања кроз развој руралног туризма и традиционалне пољопривредне производње. Намера је да се очувају стари занати и традиција у пољопривредној производњи, такође да се очувају традиционални рецепти и технологије у преради и припремању хране. Учешће на овом сајму је бесплатно, а сајам ће бити пропраћен културно уметничким програмом, као и стручним програмом у оквиру којег ће бити одржана радионица о традиционалном повртарству. В. Х.

Отворен Фестивал поезије младих

ВРБАС: Свечаном академијом у сали Гимназије „Жарко Зрењанин“ у Врбасу је почео 44. Фестивал поезије младих. Ова својеврсна песничка манифестација први пут је одржана 1968. године и од тада сваке године у мају окупља песнике из целе земље и иностранства. Један од утемељивача Фестивала поезије младих песник Перо Зубац испричао је врбаској публици понеку анегдоту која је пратила ову манифестацију и тиме подсетио на сва она велика песничка имена која су радо долазила на фестивал.Свечану академију употпунила је песмама примадона Београдске опере Јадранка Јовановић, коју је на клавиру пратио маестро Никола Рацков, док су рецитатори Културног центра Врбас Гордана Миловић и Радован Сератлић подсетили публику на поједине песме које су постале познате управо на Фестивалу поезије младих. М. Кековић

При ја ве за Па су љи ја ду ТЕ МЕ РИН: Још седам дана остало је за пријаве екипа за такмичење у кувању пасуља на 8. БИН фе стивалу, који ће бити одржан 1. и 2. јуна на Вашаришту у Темерину. Котизација је 4.000 динара по екипи, а сви који желе да осигурају ме сто за своју екипу могу да се јаве на број телфона Инфоцентра 062 8520 970, или да се информишу на сајту www.vodomar05.org.rs

Тра же се зи да ри и те са ри ДО ЊИ ПЕ ТРОВ ЦИ: У Доњим Петровцима почела је изградња купатила за ромске породице. Тим поводом Екуменска хуманитарна организација, која финансира овај пројекат, тражи лица која ће спроводити стучни надзор над овим по словима. Конкурс је отворен до 25. јуна, а траже се КВ зидари или тесари, односно лица са четвртим или седмим степеном грађевинске стручне спреме која добро познају зидарски, тесарски, керамичарски, водо и електро-инсталатерски рад. Зидарске послове обављају Роми у чијим се кућама зидају купатила, а у оквиру пројекта „Социјална инклузија и побољшања услова становања Рома и Ромкиња у АП Војводини”. Пријављивање је на број 069/603-032, односно мејл адресу sladjana@ehons.org. Ј. А.

~etvrtak24.maj2012.

НЕКАДАШЊИ РАДНИЦИ „БАНЕТА” НЕ МОГУ ДО ЗАРАДА

У ликвидацији раде, на плате заборавили СОМБОР: Мада је прошло већ три године од када је некадашњи металопрерађивачки гигант, сомборски „Бане“ отишао у ликвидацију, око 200 његових бивших радника ни до данас није кроз овај процес успело да исходује исплату заосталих дуговања на име зарада, која у просеку по раднику износе од 100.000 до 300.000 динара. Због овога, некадашњи радници су поднели тужбе ради наплате својих потраживања од већинског власника Петра Ђорђевића, власника београдског „Прогалвано микрометал“- а коме су својевремено продали већински пакет својих акција, стечен у тзв „Милошевићевој приватизацији“, чиме је овај београдски бизнисмен постао власник 60 одсто капитала „Банета“. Мада је приликом овакве „докапитализације“ уз уста већинског власника текао „мед и млеко“ у виду светле будућности, повећања обима производње, извоза и броја запослених, 2009.године „Бане“ је завршио у ликвида-

цији, започела је распродаја његових фабричких хала, машине су почеле да завршавају у секундарним сировинама, а више од 400 радника, под изговором светске, па следствено томе и српске економске кризе, добило је отказе као технолошки вишак и нашло се на евиденцији овдашње филијале Националне службе за запошљавање, да би данас свега 50-так радника радило у једином преосталом погону на Стапарском путу наводно на пословима уго- Један од погона „Банета” вореним још пре покретања ли- ци наплате, односно да ли има квидационог поступка. средстава (готовине,опреме) која Бивши радник овог предузећа може да се прода и тако намире Раде Илић, преносећи незадо- дугови. Према његовим речима вољство својих „сапатника“, који- ликвидација би требало да се ма „Бане“ дугује укупно 82 мили- спроведе тако што “Бане” престаје она динара, тврди да се поступак да ради и сви повериоци се намиликвидације не спроводи по зако- рују, додајући да ако нема средстану, упозоравајући да је након изве- ва, сами власници морају по сили сног времена било потребно да закона увести стечај. Пошто и овСкупштина акционара размотри дашња локална самоуправа има да ли је могуће да се сви поверио- велика потраживања према ве-

ћинском власнику некадашњег гиганта, бивши радници намеравају да се обрате градској власти како би нашли решење за превазилажење ових проблема, а један од њихових предлога је да Град, као један од поверилаца, покрене стечајни поступак и уплати трошкове поступка. Како сада ствари стоје, крајње је неизвесно да ли ће и када некадашњи радници бити у прилици да дођу до онога што су својевремено зарадили, поготово што је Милан Петровић, ликвидациони управник „Банета” у својим ранијим изјавама локалним медијима нагласио да фабрика нема средстава за исплату дуговања бившим радницима те да обезбеђује средства само за текуће трошкове, гарнирајући то лаконском изјавом да бивше раднике нико не спречава да покрену стечајни поступак, те да су то могли да ураде и првог дана након ликвидације. М. Миљеновић

ФОРМИРАНА ВЛАСТ, КОНСТИТУИСАН OПШТИНСКИ ПАРЛАМЕНТ

Јешићу поверење четврти пут ИНЂИЈА: Општина Инђија прва је сремска општина која је формирала власт и добила све органе управљања. На седници локалног парламента, одржаној у уторак Горан Јешић је поново, по четврти пут, изабран за председника општине Инђија. За Јешићевог заменика изабран је Синиша Филиповић. Председник Скупштине општине Инђија поново је Александар Коваче-

вић, његов заменик је Марко Врачар, док је секретар општинског парламента поново Драгана Степановић. Изборна комисија општине Инђија поднела је извештај о резултатима локалних избора у Инђији. Потврђени су мандати одборницима Скупштине општине која броји 37 одборничких места. На основу званичних изборних резултата, листа „Го-

Атила Бучу нови председник АДА: Конститутивна седница Скупштине општине Ада одржана је прексиноћ у свечаној сали Градске куће. Од 29 мандата, листа Демократске странке „Избор за бољи живот - Борис Тадић“ добила је апсолутну већину од 16 одборника. Шест мандата припало је листи „Савез војвођанских Мађара Иштван Пастор“, четири Групи грађана „Ирмењи Ференц - Фецо за успешну општину УРС“, два листа „Покренимо Мол и Аду - Томислав Николић - Станка Михајлов“, а један мандат има „ДЗВМ - Чонка Арон“. Верификовани су мандати одборника, а од 29 присуствовало је 28, тако да су сви осим одсутног

Ференца Ирмењија положили заклетву. На предлог одборника ДС-а за новог председника Скупштине општине Ада изабран је дипломирани правник Атила Бучу из Аде, док је за секретара СО поново постављен Роланд Јанковић из Аде. Избор осталих челника ађанске општине биће на наредној седници СО највероватније почетком јуна. Досадашњи председник општине Золтан Билицки, који је пре четири године изабран као најмлађи председник општине у Србији, био носилац листе ДС-а на протеклим локалним изборима, кандидат је за поновни избор на ту функцију. М. Митровић

ран Јешић“ освојила је 17 места и она ће, заједно са листама „ДСС – Војислав Коштиница – Српко Меденица’“ која има три мандата и „Ивица Дачић СПС – СДП“ са освојених пет мандата, чинити већину у општинском парламенту. Председник општине Инђија, именовао је и чланове Општинског већа чије је мандате потврдила СО Инђија. Тако су члано-

ви инђијског Општинског већа Зоран Адам, Соња Радосављевић, др Гроздана Путник, Жељко Ковачевић, Милан Бодирожа, Жељко Момчиловић, Маја Бегић и Драган Купрешанин. На дневном реду прве седнице у новом мандату одлучиваће се између осталог и о предлогу измене Статута општине Инђија. Ј. Антић

Конститутивна седница 13. јуна АПАТИН: Конститутивна седница Скупштине општине заказана је за 13. јун, а на њој ће бити верификовани мандати одборника, изабран председник и заменик председника скупштине општине и постављен секретар као и председник општине и његов заменик и Општинско веће. У новом сазиву локалне скупштине је 29 одборника од којих је 13 са листе СПС-ПУПС и то: др Живорад Смиљанић, Миодраг Бакић, Биљана Радаковић Фридл, Жељко Вучетић, Милош Ђерић, Зорка Балаћ, др Драган Растовић, др Ђурађ Беоковић, Милева Бабић, Урош Стојчић, Жељко Декан, Јелена Човић и Зоран Игњац. Са листе

Избопр за бољи живот-Борис Тадић је шест одборника: Горан Орлић, Александра Шчекић, Боро Булат, Вељко Бачић, Андрија Сђин и Слађана Живков. Три одборника је са листе Српске радикалне странке- др Александар Мартиновић и то Милан Шкрбић, Мирко Цвјетићанин и Мира Митић, три са листе ГГ Покрет за Апатин- Милан Дражић, Милан Жигић и Душанка Чугаљ, два одборника са листе Савеза војводјанских Мађара –Иштван Пастор- Иштван Петер и Шандор Чикош и два са листе Покренимо Апатин- Томислав Николић (Српска напредна странка)- Велимир Ковачевић и Душан Кораћ. Ј. П.

Гради се фекална канализација у Кикинди

КИКИНДА: У току је изградња фекалне канализације у четвртом рејону у Кикинди. По речима директорке Дирекције за изградњу града Едите Дивковић, извођач радова је фирма „Потиски водоводи”, а за ове послове биће издвојено око 27 милиона динара. -Деоница која се ради у Малом бедему је скоро завршена, тако да се сада фекална канализација гради у Шабачкој и Чанадској улици. С обзиром на то да радимо на путу који је регионални, прибавили смо сагласност Министарства за инфраструктуру. Иако није предвиђено, у

овом делу 4. рејона замениће се гасна инсталација што је договорено са „Србијагасом“. Осим тога биће урађен и део атмосферске канализације - рекла је Едита Дивковић. Радови за сада иду својим током и требало би да буду завршени крајем јуна, почетком јула у зависности од временских услова.У 3. рејону у улицама Милоша Остојина и делу Радничке радови ће започети чим фирма која је одабрана за извођача „Градитељ НС” из Новог Сада, достави гаранције након чега ће бити потписан уговор. За ове послове предвиђено је око 30 милиона динара.

Почетак радова у Кумановској улици пролонгиран је због поновног премера. Како је објаснила Едита Дивковић, када су радници фирме „Војводина пут” која је извођач радова, изашли на терен и прегледали трасу предвиђену за реконструкцију уочене су неправилности. Комплетан пут биће реконструисан и на тај начин висина коловоза биће девет до 11 центиметар виша него што је сада. Како је у међувремену у овој улици изграђена фекална канализација и

Из општине Инђија курсеве ће похађати дванаест полазника, седам фризера и пет кувара. Овај пројекат, у коме учествује 20 војвођанских општина, финансира Европска унија, а укупна вредност је 236 хиљада евра. - Углавном у пројекту учествују млади људи, што показује да млади Роми из наше општине имају жељу и вољу да себе едукују, да се оснаже.

На тај начин ће постати препознатљиви на тржишту рада и лакше ће доћи до посла - каже Нинослав Јовановић, коориднатор инђијске Канцеларије за инкулузију Рома. Душко Јовановић из покрајинске Канцеларије за инклузију Рома је истакао да је одзив у целој Војводини веома велики и додао да сви су постали свесни да само едукацијом

Укијо графике у Градском музеју СОМБОР: Поводом 130 година од успостављања првих званичних веза између Србије и далеког јапанског царства, вечерас ће у Градском музеју у Сомбору бити отворена изложбена поставка јапанских укијо-е графика 18. и 19. века. Отварању ове несвакидашње изложбе би, према предвиђеном протоколу, требао да присуствује и његова екселенција Тошио Цунозаки, амбасадор Јапана у Београду, а изложба је само део пројекта „Година Јапана у Србији“, посвећеног успостављању веза далеке царевине и Србије. Изложба „Јапанске графике – слике ефемерног света“ представља колекцију графика из 18. и 19. века са омиљеним темама укијо-е стила. Израз укијо-е потиче из 17. века и има значење „пролазни, ефемерни свет„. Укијо-е графике су настале као вид грађанске културе Едо периода (16031867), а најзначајније теме су жанр сцене из градског живота- портрети лепотица из квартова забаве и глумаца кабуки позоришта, призори разоноде, као и пејзажи, слике календара (суримоно), историјски догађаји и сцене битака. Укијо-е графике су свој врхунац доживеле у првој половини 19. века, када стварају најзначајнији мајстори који ће бити заступљени и на овој изложби : Утамаро, Хокусаи и Хирошиге. Генијалност и импресионистичка снага јапанских укијо-е графичара имали су огроман утицај и на европско слиакрство с краја 19 и на почетку 20 века, пре свега остављајући дубоки траг на стваралаштво великана импресионизма, Ван Гога, Пола Гогена, Тулуз Лотрека.... М. Мћ

Уско ро ис пла те рад ни ци ма ПАН ЧЕ ВО: Бивши радници „Тргопродукта“ поново су се окупили испред „Гвожђаре“ где су упознати са могућно стима исплате новца од распродаје имовине „Тргопродукта“ који је у стечају. По речима стечајног управника и председ ни ка Од бо ра по ве ри ла ца Дра га на Ђур ђе ви ћа, од ефикасно сти Привредног суда у Панчеву зависиће даљи кораци у исплати радницима. - Идемо са делимичном деобом око четири одсто, тако да ће радници добити 10, 20, 30 или 40 хиљада динара. То је добро јер се исплате до 10 одсто у стечајном по ступку не исплаћују. Захваљујући Агенцији у овом случају је направљен пре седан, а сада је на Привредном суду у Панчеву да заврши свој део по сла, да се ре ализује и свако добије свој новац - рекао је Драган Ђурђевић. З. Дг.

Ирач ко ве че у Те ме ри ну шахтови се налазе непосредно уз кућне прилазе, висина коловоза мора да се усклади са кућним прилазима, а то ће се постићи подизањем шахтова. За реконстркцију Кумановске утрошиће се око 40 милиона динара. А. Ђ.

Едукацијом до сигурног посла ИНЂИЈА: Канцеларија за инклузију Рома Владе АП Војводине, у сарадњи са Канцеларијом за инклузију Рома општине Инђија, организовала је потписивање уговора између Народног универзитета „Божидар Аџија“ и полазника ромске националности из општине Инђија, а све у оквиру пројекта „Побољшање запошљивости Рома у АП Војводини“.

и усавршавањем могу себи да обезбеде боље услове живота. - Мени овај курс много значи, јер је бесплатан и тако ћу моћи да стекнем звање које родитељи нису могли да ми омогуће. Ово је велика прилика за све нас младе – задовољна је двадесетчетворогодишња Зорка Димитријевић из Крчедина. Ј. Антић

ТЕ МЕ РИН: У КИЦ „Лукијан Мушицки“ у Темерину, сутра у 17.30 сати биће одржано „Ирачко вече“. Гост је пе сник из Ирака Са бах ал Зу бе и ди, а орга ни зато ри су Сред ња школа „Лукијан Мушицки“ и извиђачи Темерина.

ekOLOGiJA

~etvrtak24.maj2012.

dnevnik

c m y

OD NAREDNOG MESECA

No ve od red be o bo ja ma i la ko vi ma Od 1.ju na po ~i we pri me na od red bi ko ji ma se ogra ni ~a va ukup no do zvoq ni sa dr àj is par qi vih or gan skih je di we wa u od re |e nim bo ja ma i la ko vi ma, kao i pre ma zi ma za re pa ra ci ju vo zi la. Da bi di stri bu te ri i ma lo ro da je, ko je sta vqa ju u pro met bo je i la ko ve, kao i svi dru gi za in te re so va ni, bi li ade kvat no i bla go vre me no oba ve {te ni o no vim pra vi li ma in for ma ci je na saj tu Agen ci je za he mi ka li je Sr bi je pri pre mqe no je de taq no oba ve {te we. In for ma ci ja sa dr ì i pod set nik na pro pi sa na ogra ni ~e wa i za bra ne pro iz vod we, sta vqa we u pro met i ko ri {}e wa he mi ka li ja, ko je se od no se na bo je i la ko ve. Ina ~e, pro pi si ko ji ma se ure |u ju za bra ne i ogr ni ~e wa pro iz vod we, sta vqa we u pro met i ko ri {}e wa he mi ka li ja ima ju za ciq da se za {ti ti zdra vqe qu di i ì vot na sre di na. Q. M.

NA KONKURSU „PLANETA ART”

N agrade za e ko -umetnost Na nacio na ln om k onkursu z a ekolo{ki anga`ov ani u metni~ki r ad „Plane ta ART” , koj i j e orga ni zov alo Udr u` ew e „[ta ho }e{„, n agra| eno je ne kol iko aut ora i de la muzi~ke , li -

Novosa|anin Milivoje Kosti}

terarne i vizuelne umetnost i. Prv o mesto z a muzi ~ku u metnos t pripalo j e bo grads ko m b endu „E PP „ koji j e izveo pesmu „Eskimo (koka-kola Sunce), u kategoriji literarne umetnosti pobedila je p esma „Zag a|iva ~ka ispoves t” M ilo{a R isti}a iz Kru {e vc a, a crte` Beogra|anina Vladimira Smiqani}a dobitnik je prve nagrade za vizuelnu umetnost. Drugoplasirani su pesm a - „Bi qka s am „, benda „V eto” iz Bora , pesma „A le p ep el a” Dali bo ra Dreki } a iz Bor~e i d e lo Slav ko Malija iz Prokupqa. Tre}e mesto, po kategorijama, osvojili su beogradski kantautor \or|e Ili} i pesma „Knap”, kratka pri~a

POLOVINOM JUNA KAMP U SREMSKIM KARLOVCIMA

u Dvor skoj ba {ti, ka ko bi se de c a upo z na l a s li v ad s kim, {um skim i vo de nim biq ka ma i ì vo ti wa ma, ì vo tom pti ca i in se ka ta, na u ~i la me to da ma sna la è wa i ori jen ta ci je u pri ro di, po na {a wu u pri ro di, za {to je va `no dr ve }e, {ta je ot pad, ka ko ga sma wi ti i kom po sti ra ti. U ra di o ni ca ma u otvo re noj u~i o ni ci u dvo ri {tu Eko lo {kog cen tra, de ca }e u~i ti da pra ve: ku }i ce i hra ni li ce za

U~esnici pro{logodi{weg kampa

ne sre di ne da ju po dr {ku za bo ra vak jed nog de te ta, na osno vu pred lo ga {ko le. Pro gram ra da sa de com de lom se na sla wa na sa dr `a je pred me ta pri ro da i dru {tvo i ~u va ri pri ro de, ali se na do pu w u j u am b i j en t al n im u~e wem, in ter ak tiv nim pre da va wi ma, mu zi~ kim, li kov nim i kre a tiv nim ra di o ni ca ma. Pla ni ra ne sz i {et we i bo ra vak na Du na vu, Stra `i lo vu,

Nagra|eno delo „Eko quska”

JVP „VODE VOJVODINE” UZ BE^EJCE

Osnovci u~e o pri ro di De ca ko ja za vr {a va ju tre }i raz r ed, vo l e pri r o d u, kre a - tiv ne ra di o ni ce i dru è wa, mo gu se do 1. ju na pri ja vi ti za bo r a v ak u Kam p u „Le t o u Srem skim Kar lov ci ma“. Kamp or ga ni zu je Po kret go ra na No vog Sa da, a odr à }e se od 16. do 22. ju na u Srem skim Kar lov ci ma. Za u~e ni ke tre }eg raz r e d a svih no v o s ad s kih osnov n ih {ko l a, Grad s ka upra va za obra zo va we i Grad ska upra va za za {ti tu ì vot -

„Tajna” Ivane Ne{i} iz Beograda i Novosa|anin Milivoje Kosti}- Kole za delo „Eko quska”. Tema konkursa bila je „Globalno zagrevawe i pripadnost prirodi”, a bilo je prijavqeno 134 umetni~ka dela autora iz cele Srbije i nekoliko radova iz regiona. Vizuelni i literarni stvaraoci dobili su od{tampani letak sa svojim radom, najboqa muzi~ka grupa snimi}e pesmu u profesionalnom studiju, svi nagra|eni autori dobi}e video snimak svog nastupa nakon postprodukcije, a uru~ene su im i kwige. Doga|aj se odvijao pod sloganom „Ta~ka Srbija. Pove`imo ta~ke”, kao deo me|unarodne akcije pokreta za re{ewe globalne klimatske krize. Konkurs su podr`ali: „Balkan mjuzik boks”, „Banbus”, studio „Master Blaster”, NUA „Remont”, RO „Kornet”, agencija za prevod i lekturu „[trikla” i trupa „]o{e”. A. J.

pti ce, aran `ma ne od sve `eg li vad skog cve }a, sli ke od pre so va nih bi qa ka, upo treb ne i umet ni~ ke pred me te od pla sti~ ne i kar ton ske am ba la `e, ra mo ve za sli ke od pri rod nih ma te ri ja la, re ci kli ra ni pa pir, eko lo {ke razgled ni ce i ka ko osa du tu cvet. Sve po treb ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na bro je ve te le fo na: 021/451-788 i 021/523865 i 060/0451-788. D. Ml.

Vra }a we ì vo ta uz re ku U Be ~e ju je, za hva qu }i an ga ò va wu JVP „Vo de Voj vo di ne“ i lo kal ne sa mo u pra ve, po sled wih go di na ulo è no do sta nov ca na ure |e we lo ka ci je na u{}u Ve li kog ba~ kog ka na la u Ti su i okru è wu ove re ke. Naj vi {e je utro {e no na fa znu sa na ci ju zgra de tur bin skog po stro je wa Sta re brod ske pre vod ni ce kraj u{}a Ka na la u Ti su, ko ja je sa da svo je vr sna mu zej ska je di ni ca teh ni~ ke kul tu re. La ne je oba vqe no iz mu qa va we Ka na la i ure |e na je „Sta za zdra vqa“ na na si pu uz Ka nal u du ì ni oko 800 me ta ra pre pre vod ni ce, a na sva kih sto me ta ra po sta vqe ni su dr ve ni mo bi li ja ri i kan te za ot pat ke. - Na vre me smo shva ti li da sa mo za jed ni~ kim sna ga ma mo è mo pri rod ne bla go de ti o~u va ti i sta vi ti u funk ci ju svih gra |a na - re kao je di rek tor Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je op {ti ne Be ~ej Mar jan Gu ja ni ca. -Za hval ni smo JVP „Vo de Voj vo di ne“ {to su ima li raz u me va we za na {e ini ci ja ti ve i {to smo, part ner stvom, mno go ura di li u po s led w ih ne k o l i k o go d i n a. Na lo ka ci ji u{}a Ve li kog ba~ kog ka na la u Ti su i okru è wu je od 2008. go di ne ulo è no 15 mi li o na di na ra. Pod stak nu ti ura |e nim, na sta vi }e mo i da qe da da je mo ini ci ja ti ve, a na lo kal noj sa mo u pra vi i JVP „Vo de Voj v o d i n e“ je da part n er s ki re a li zu ju ide je. JVP „Vo de Voj vo di ne”, osim oba ve za ko je ima po Za ko nu o vo da ma, re a li zu je i zna ~aj ne ak tiv no sti ve za ne za Za kon o za {ti ti pri ro de i Za kon o za {ti ti ì vot ne sre di ne.

Novi mobilijar kraj Tise u Be~eju

- To se po go to vo od no si na pro je kat „Vo da za ì vot“, ko ji se re a li zu je od 2005. go di ne, a pu nu afir ma ci ju do ì veo je od 2009. go di ne u, go to vo svim voj vo |an skim op {ti na ma - re kla je {ef ode qe wa za bri gu o za {ti }e nim pod ru~ ji ma JVP „Vo de Voj vo di ne” Mi lan ka Mi {ko vi}. - Uglav nom su ure |e ne oba le ka na la i re ka. Za hi dro teh ni~ ke i me li o ra tiv ne ra do ve utro {e no je ukup no oko 740 mi li o na di na ra, od ~e ga je na {e pred u ze }e u~e stvo va lo u pro jek ti ma su fi nan si ra wa sa 330 mi li o na, a osta tak su ulo ì le op {ti ne. Mi smo do ni ra li jo{ de se tak mi li o na di na ra u po sta vqa we dr ve nog mo bi li ja ra na atrak tiv nim lo ka ci ja ma, gde se lo kal no sta nov ni {tvo oku pqa da uì va u pri ro di, vas pit no-

obra zov ne usta no ve spro vo de edu ka ci je, udru è wa sport skih ri bo lo va ca or ga ni zu ju tak mi ~e wa ili pe ca ro {i uì va ju. Ciq ova kvih pro je ka ta i na ~in ure |e wa oba la je da se pod stak ne odr ì vo ko ri {}e we vo de nih re sur sa, na u ti~ ki i eko tu ri zam. Pe ca ro {i su nam po seb no do bro do {li, jer su oni na {a „stra à“ uz vo do to ko ve. Po {to je ure |e na oba la Ka na la, ko ja je pra vi raj za pe ca ro {e i ide al no me sto za {e ta ~e, Be ~ej ci sa da pre la ze na ure |e wa pri o ba qa Ti se. Ma da deo kod ste pe ni {ta ni je po go dan za pla ù, pro stor od re ke do grad skog {e ta li {ta na na si pu je po go dan za re kre a ci o ni kom pleks. Do ka za ni part ner, JVP „Vo de Voj vo di ne“, ovih da na je do ni ra lo no vi dr ve ni mo bi li jar uz Ti su kod

Be ~e ja, ali i za pla ù ko ja se ure |u je u Ba~ kom Pe tro vom Se lu. Di rek ci ja za iz grad wu be ~ej ske op {ti ne iz dvo ji la je mi lion di na ra za na sta vak ra do va na tom pro sto ru, gde je ra ni jim in ve sti ra wem do ve de na vo da za pi }e, po sta vqe ni tu {e vi, spro ve de na ka na li za ci ja, mon ti ra ni elek tri~ ni re flek to ri i de li mi~ no po sta vqe ni be ton ski be de mi, ko ji spre ~a va ju od ro wa va we ze mqe pri po vla ~e wu vo de kod iz li va wa vo de iz ko ri ta Ti se. - Za vr {e ni su be ton ski be de mi, iz gra |e ne ste pe ni ce na ~e ti ri punk ta za pri laz pro sto ru za re kre a ci ju i sa da pred sto ji po sta vqa we dr ve nog mo bi li ja ra, iz grad wa te re na za bi~ vo lej i ma li fud bal u pe sku - re kao je je dan od broj nih pred u zet ni ka, ko ji se za la ù da se zdrav ì vot uz re ku i is tak nu ti sport ski rad nik Ra do slav Va sin. - Kraj {e ta li {ta na trav na tom is pup ~e wu po sta vi }e mo spra ve za ve `ba we u pri ro di. Pred sto ji nam iz mu qa va we Ti se kod kri vi ne iz me |u kam pa i ste pe ni {ta. Ove go di ne }e me ha ni za ci ja DTD „Sred wa Ba~ ka“ to ura di ti sa oba le, a idu }e go di ne }e mo po ku {a ti sa vo de da ura di mo de taq ni je ~i {}e we oba le. Ovo je pr va fa za ure |e we pro sto ra uz Ti su za re kre a tiv ne po tre be, a ka da s dru ge stra ne dol me bu de iz gra |en baw ski kom pleks i ure |en pro stor na Grad skom sta di o nu i oko we ga, bi }e to iz u zet no pri kla dan pro stor za sport sko-re kre a tiv ni tu ri zam, ko ji }e do pri ne ti kva li te tu ì vo ta Be ~e ja ca i go sti ju sa svih stra na. V. Jankov

OBAVEZNO LICENCIRAWE JONIZUJU]IH APARATA

Bez ra di o ak tiv nih gro mo bra na Ma da se ra di o ak tiv ni gro mo bra ni ne po sta vqa ju jo{ od de ve de se tih go di na pro {log ve ka, na te ri to ri ji Sr bi je ih jo{ uvek ima i ni ko ne zna ko li ko. Ni a me, pre dve de ce ni je bi lo je oko 3.500 ra di o ak tiv nih gro mo bra na, ve }i na je uklo we na i to, uglav nom, sa stam be nih obje ka ta, bol ni ca i ob da ni {ta, ali se pro ce wu je da ih ima jo{ iz me |u 600 i 1.500, i to naj vi {e na pri vred nim objek ti ma. Po sled wi rok za za me nu i skla di {te we svih ra di o ak tiv nih gro mo bra na u Sr bi ji je 2014. go di na i do ta da bi svi ra ni je po sta vqe ni mo ra li da bu du sklo we ni sa obje ka ta. Ve }i red u ovoj obla sti o~e ku je se i od no vih pro pi sa, ko ji su ju ~e stu pi li na sna -

gu, a pre ma ko ji ma svi ko ji ra de sa iz vo ri ma zra ~e wa ima ju oba ve zu da to pri ja ve i do bi ju od go va ra ju }u do zvo lu za rad. Agen ci ja za za {ti tu od jo ni zi ra ju }eg zra ~e wa ima oba ve zu da u to ku na red ne go di ne for mi ra na ci o nal ni re gi -

se u si ro ma {nim op {ti na ma u Sr bi ji oni na la ze na zgra da ma pro pa lih fir mi pa sa mim tim ukla wa we ne ma ko da pla ti. In sti tut za nu kle ar na in stra `i va wa “Vin ~a” ima je di ni li cen cu da ski da ra di o ak tiv ne gro -

Opasni i nisu staro gvo`|e Va `no je da gra |a ni zna ju da ~ak i ne stru~ no ski nu te gro mo bra ne i osta vqe ne po red pu te va, a po ne kad i ukra de ne sa zgra da, ne tre ba di ra ti jer su ra di o ak tiv ni i ni su sta ro gvo `|e. Sva ki ta kav gro mo bran mo ra za vr {i ti u han ga ri ma “Vin ~e”, a de mon ti ra ti ga mo `e sa mo ovla {}e no li ce. star svih iz vo ra zra ~e wa. Ne do sta tak nov ca mo gao bi ra di o ak tiv ne grom bo ra ne da osta vi i na kon is te ka ro ka od dve go di ne, jer

mo bran, a u Jav nom pred u ze }u “Nu kle ar ni objek ti Sr bi je” is ti ~u da to ra de i mno gi pri vat ni ci ko ji su u to me na {li na ~in da

za ra de. To, sva ka ko, pred sta vqa ve li ki pro blem jer ra di o ak tiv ne gro mo bra ne de mon ti ra ju i neo vla {}e na li ca, ko ja se tog po sla la te kao bi za ra di li oko 1.000 evra po ko ma du. Do da tan pro blem je i to {to se ski nu ti gro mo bra ni, ume sto u “Vin ~u” od no se u po dru me i ta mo ~u va ju iako je to opa sno za sta na re. Zra ~e we ra di o ak tiv nih gro mo bra na je, po oce ni stru~ wa ka, 180 na na po ~a su, {to se sma tra do zvo qe nim i ne zah te va pred u zi ma we do dat nih me ra, po {to se sve do 200 na na po ~a su sma tra za do vo qa va ju }im. Ipak, oni skre }u pa `wu da su ta kvi gro mo bra ni naj be zbed ni ji dok su na stu bu jer su sme {te ni u olov ni kon tej ner, a da se, na kon ski da wa, mo ra ju la ge -

ro va ti i pra vil no sme sti ti u han ga re. U In sti tu tu za nu kle ar na is tra `i va wa “Vin ~a” tvr de da ima ju ta~ nu ba zu po da ta ka iz vo ra zra ~e wa i ono ga {to je uskla di {te -

no u wi ho vim han ga ri ma. Ovaj na ci o nal ni in sti tut ima pra vo da nu kle ar ni ot pad ~u va do go di nu da na i da ih na kon to ga pre da ju JP “Nu kle ar ni objek ti Sr bi je”. Q. Male{evi}

dru[tvo

dnevnik

POKRAJINSKA VLADA USVOJILA KVOTE ZA UPIS STUDENATA U PRVU GODINU SVIH NIVOA STUDIJA

U Voj vo di ni vi {e od 9.000 buyetli ja Vla da Voj vo di ne ju ~e je usvo ji la pred lo ge o bro ju bu xet skih me sta za upis stu de na ta u pr vu go di nu stu di ja u {kol skoj 2012/13. go di ni na svim ni vo i ma stu di ja u vi so ko {kol skim usta no va ma ~i ji je osni va~ Po kra ji na. Po kra jin ski se kre tar za obra zo va we, upra vu i na ci o- nal ne za jed ni ce mr An dor De li ob ja snio je da }e se na red ne {kol ske go di ne iz po kra jin skog bu xe ta fi nan si ra ti 1.235 bru co {a na vi so kim {ko la ma stru kov nih stu di ja na te ri to ri ji Voj vo di ne (ima ih de vet, tri u No vom Sa du, dve u Su bo ti ci i po jed na u Zre wa ni nu, Vr {cu, Ki kin di i Srem skoj Mi tro vi ci). Za upis stu de na ta u pr vu go di n u osnov n ih stru k ov n ih, osnov nih aka dem skih i in te gri sa nih stu di ja na 14 fa kul te ta u sa sta vu Uni ver zi te ta u No vom Sa du iz bu xe ta }e bi ti fi nan si ra no 4.975 me sta ({to je 20 me sta ma we u od no su na pred log ko ji je usvo jio Se nat UNS-a od 4.995 me sta). Vla da APV ta ko |e je ju ~e usvo ji la pred log da na ovom je di nom dr àv nom uni ver zi te tu u Voj vo di ni, ma ster i dok tor ske stu di je na te ret bu xe ta mo è da upi {e ukup no 2.892 stu den ta. To je, ina ~e, broj bu xet skih me sta ko je je pred lo ìo Uni ver zi tet: 2.646 me sta na ma ster ni -

O buyetskim kvotama za sve ostale fakultete ~iji je osniva~ Republika odluku donosi Vlada Srbije, koja }e to, najverovatnije, u~initi na svojoj dana{woj sednici, kako je najavio prof. dr Radivoje Mitrovi}, dr`avni sekretar Ministarstva prosvete i nauke vou i 246 na dok tor skim stu di ja ma. Na rav no, uku pan broj me sta za ovo go di {wi upis je mno go ve }i ka da se do da ju ona na me w e n a sa m o f i n an s i r a j u } im stu den ti ma, ko ji pla }a ju {ko la ri nu. Ka ko „Dnev nik” ne zva -

ni~ no sa zna je to je jo{ 3.595 me sta na osnov nim stru kov nim, osnov nim aka dem skim i in te gri sa nim stu di ja ma i 1.583 na ma s ter, spe c i j a l i s ti~ k im stru kov nim, spe ci ja li sti~ kim aka dem skim i dok tor skim stu -

di ja ma. Ukup no na svim ni vo i- ma stu di ja UNS ima me sta da se upi {e oko 14.000 stu de na ta (od to ga 7.867 na te ret bu xe ta) u pr vu go di nu stu di ju na svim ni vo i ma. Pod se }a mo da je ju ~e ra {wa od lu ka Vla de APV o bu xet skim kvo ta ma za upis stu de na ta u pr vu go di nu stu di ja na dr àv nim vi so ko {kol skim usta no va ma u Voj vo di ni jo{ uvek „uslov na” jer ko na~ nu sa gla snost o to me ko li ko }e stu de na ta bi ti upi sa no na te ret bu xe ta da je Mi ni star stvo pro sve te i na u ke. O bu x et s kim kvo ta ma za sve osta le fa kul te te, od no sno uni ver zi te te, kao i vi so ke stru kov ne {ko le u Sr bi ji, ~i ji je osni va~ Re pu bli k a, od l u k u do n o s i Vla d a Sr bi je, ko ja }e to, naj ve ro vat ni je, u~i ni ti na svo joj da na {woj sed ni ci, ka ko je na ja vio prof. dr Ra di vo je Mi tro vi}, dr àv ni se kre tar Mi ni star stva pro sve te i na u ke. Tek na kon od lu ke Vla de i ozva ni ~e wa da tu ma jun skog i sep tem bar skog ro ka za upis bru co {a na dr àv ne vi so ko {kol ske usta no ve one mo gu da ob ja ve svo je zva ni~ ne kon kur se. Ta ko |e, ta da }e i Mi ni star stvo pro sve te i spor ta mo }i da ob ja vi za jed ni~ ki kon kurs za upis stu de na ta u pr v u go d i n u stu d i j a u {kol skoj 2012/13. go di ni.

~etvrtak24.maj2012.

(K)VARQIVO PROLE]E

Ba ka Jul ka is pod cr ve nog ki {o bra na Skri ven is pod ù tog, snaj ki nog ki {o bra na ko me je par ì ca slo mqen, u si no vqe vim sta rim far mer ka ma i jak ni sa fle ka ma ko je se ne mo gu opra ti, obu ven u unu ko ve pa ti ke, sve dr è }i ve li ku cr ve nu ke su na ko joj je od {tam pa na re kla ma ne kog pre sti `nog bu ti ka, de da Mi lo van ù stro ga zi pre ma pro dav ni ci. Si pi ki {i ca, ne bo se na tmu ri lo. Kao da je, bo è sa ~u vaj, no vem bar a ne maj me sec. Dr ve }e u par ki }u, na pe ri fe ri ji pro vin cij ske va ro {i ce, sve se ne ka ko snu `di lo, pti ~i ce ne pe va ju. Uop {te ne li ~i na pro le }e. Pre {av {i put stig ne na svoj ciq a ta mo, is pod sun co bra na ko ji {ti ti za kqu ~a ni san duk sa sla do le di ma, zgu rio se jo{ par od we go ve sor te, one pen zi o ner ske. „Jel jo{ ni je sti go leb“, pi ta ma da mu je ja sno da ka mi o na ne ma. Da je sti gao na vre me ne bi is pred pro dav ni ce bi lo ni ko ga. „Ka sne“, po tvr di ba ka Ju la, skri ve na is pod cr ve nog ki {o bra na sa ve li kim Mi ki Ma u- som i we go vom dra gom Mi ni u za gr qa ju.

to, ni smo vam mi kri vi {to vas va ra ju i kra du.“ „Ni je ba{ ta ko. Kad oni u op {ti ni ili u po li ci ji {traj ku ju on da se ne bu ni te...“ „Bu ni mo se, ka ko da se ne bu ni mo. Pa ne mo gu ja me sec da na da sto jim u re du da do bi jem broj da iz va dim pa so{. Ne mam ni je vre me na i zdra vqa za ba ca we.“ „Do bro, bu ni te se al ne ka ko na nas pa o re vam je naj ja ~a vi ka. A svi ti dru gi ni {ta ne pra ve – sa mo ne ke pa pi re iz da ju i uda ra du pe ~a te. A mi pra vi mo me so i leb i mle ko pa nas ni ko po {te no ne gle da. Po li ti ~a ri se ubi {e da nas po se }u ju pred iz bo re a ni pre a, vi de }e{, ni po sle ne }e da nas se se te. A {to na ma ne bi da li bar ma lo onih pa ra ko je pla }a ju stran ci ma da otvo re fa bri ke? Pr vo su na {e za tvo ri li a sad pla }a ju dru ge da otvo re no ve, i to sve po sto-dve sto rad ni ka a za tvo ri li fir me sa po pet sto i iqa du qu di. Jo{ se sli ka ju, na sme ja ni, ve se li, ko da su {ta ti ga ja znam {ta ura di li. A po sle par da na na tu istu te le vi zi ju pri ~a ju, ja sam svo jim o~i ma gle dao, ka ko svu da u Evro pu pa la

„Sad }e. Mo `da ima ne ki za stoj na pu tu... ki {a je“, do da pen zi o ni sa ni è le zni ~ar. „Pra va je sen. Ko da je no vem bar me sec. Ve} je pre te ra lo sa ki {om. Bio sam ju ~e u ata ru. Ze mqa se na pi la i sto ji vo da ukraj wi va. Ako na sta vi sa mo }e {te tu da na pra vi. Iona ko su ve} tre {we skroz pro pa le.“ „Ne }e da va qa. Pre vr tqi vo ne ko vre me.“ „Va ma pa o ri ma ni ka ko ne mo è da se ugo di“, brec ne se ba ba Ju la, ko ja je pen zi o ni sa na u~i te qi ca. „Stal no ku ka te. Te je su {a, te je po pla va, te ovo te ono. A po sle ku ka te da je sve {to pro iz ve de te jef ti no a ono {to ku pu je te vam je pre sku po. Kad pro da je te ku ku ruz – za ba da va je, kad ku pi te kon cen trat – pa pre no.“ „A {ta }e mo kad je ta ko? Ni ko na nas da po gle da, dr à va bi da nas obr la ti, da po se je mo ili uto vi mo a on da, kad do |e vre me da to pro da mo - ce ne pad nu. Kad sve sta vi{ na olov ku – ne is pla ti se {to se ra dio.“ „Pa {to ra di te? Bo qe je xa ba se de ti ne go xa ba ra di ti.“ „Ih, sad ga po go di... Pa or mo ra da ra di ze mqu, to mu je je di no {to ima. Sa mo {to su ra ni jih go di na qu di na vi kli da se pa te i tr pe pa su }u ta li. Moj po koj ni de da je uvek go vo rio: pa or ni kad ne }e da umre od gla di, ura ni ne ko sviw ~e i pi le, osta vi bra {na sa stra ne, kra vu ima za mle ko i ne ka ko }e da is hra ni po ro di cu. Mo }i }e i pa re za po rez da sku pi. Va `no je sa mo da dr à va ne te ra u rat ili da ne od u zi ma ze mqu. I su {a i vo da i po àr mo gu da se pre ì ve ali ako se dr à va met ne gla ve pa o ru – on da }e bi ti be ri ko ù na {i qak! E sad, pro me ni la se vre me na, i na {a de ca su i{la u {ko le, gle da mo te le vi zi ju i ni smo vi {e ona ko ne u ki pa zna mo da se za na {e bo ri mo. Ni smo vi {e ni mi naj go ri pa da nas vor ta ju i la ù u o~i.“ „I opet vam ni je do bro ne go za tva ra te pu to ve da obi ~an svet ne mo è da stig ne kud je kre nuo, kod fa mi li je ili kod le ka ra ili ve} gde mu se o}e. Ne va qa ni

pro da ja auta, od 25 do 35 od sto. Pa ko }e on dak da ku pu je te auto ko je }e mo da pra vi mo? Mo ra }e{ da mo qa ka{ ne ko ga da ku pi no vi auto. A za {to? [to smo od go to vog na pra vi li ve re si ju? To ni ko ne sme da ka è. Jel smo mi ba{ bi li ta ko lo {i i ni {ta ni smo zna li da sad opet mo ra mo is po ~et ka? Ja se se }am ka ko je po sle ra ta bi la pa ro la da se ze mqa in du stri ja li zu je. Za to smo i{li na rad ne ak ci je, da pra vi mo pu te ve i fa bri ke. I to se gra di lo 50 go di na da bi se za 10 ras fu} ka lo pa on da, ajd Jo vo na no vo. A to {to sam ja i mo ji, i moj sin i we go vi, na pra vi li pro da to bud za {to ko je ka kvi ma. Na rod spao na pro sja~ ki {tap. Sad moj unuk da ide kod ga zda, da mu de ru ko ù za pla tu od ko je ne mo è ni da se is hra ni? Pa ne }e mo }i. Pro {la su ta vre me na kad su mom ocu ~u pa li br ko ve {to ni je dao ì to. Ni mi ni smo vi {e mu ta vi, ne go, ako vam ne {to tre ba, pla ti te! Pa o ri od gla di ne }e da kre pa ju a za osta le ne ka se bri nu oni ko ji su im sva {ta na o be }a va li.“ „Bre Mi lo va ne, ti ko da si agi ta tor ne ki. Tre bo si da se nu di{ da dr ì{ go vo re ovim stran ka ma pred iz bo re. Onaj ko ji bi te be naj mio si gur no bi do bio gla so ve, ma kar nas sta rih“, rek ne biv {i è le zni ~ar. „E sa mo ti }u ti. Ceo ì vot si le {ka rio na dr àv nim ja sla ma i sad bi jo{ ne {to da ka è{.“ „Do bro de, ne moj da se vre |amo.“ „Ka kva je to ga la ma“, pod vik ne pro da va ~i ca sa vra ta. „Vi ma to ri ~im se sret ne te od ma u vi ku i dre ku uda ri te. Ti {i na ta mo.“ „A kad }e taj leb da stig ne“, pi ta ba ba Ju la. „Ot kud ja znam? Kad stig ne – sti go je. Ko me se ne ~e ka nek ide.“ „Ma ne moj, pa da onaj jef ti ni, cr ni leb sa kri je te is pod te zge a na ma uva li te onaj sku pqi, be li. E, ne }e mo }i.“ „[ta ma rim ja, on da ~e kaj te, ali bez vi ke. Ja sno?“ Ni ko, na rav no, ni je od go vo rio jer su svi smer no za }u ta li. Ilija Baki}

[TRAJK U CENTRU ZA SOCIJALNI RAD OBUSTAVIO POSTUPAK REHABILITACIJE DRA@E MIHAILOVI]A

Po koj ni ge ne ral (jo{ uvek) ne ma sta ra o ca Zbog {traj ka Cen tra za so ci jal ni rad op {ti ne Zve zda ra jo{ ni je od re |en pri vre me ni sta r a l ac Dra g o q u b u Dra ` i Mi ha i lo vi }u, ko ma dan tu Kra qev ske voj ske u otax bi ni, bez ~e ga ne mo `e da bu de na sta vqen sud ski po stu pak we go vog pro gla {e wa za umr log.

rad bio je du `an da Mi ha i lo vi }u u ro ku od me sec da na po sta vi sta ra o ca. Na zah tev su da, a po Po ro di~ nom za ko nu, Cen tar za so ci jal ni rad du `an je da po sta vi pri vre me nog sta ra te qa ra di za {ti te li~ no sti, pra va ili in te re sa li cu ~i je je bo ra vi {te ne po zna to, a ono

Vo ji sla va Mi ha i lo vi }a, ali on to ni je ni po tvr dio ni de man to vao. I dok je Vi {i sud, ko ji je pri ba vio svu dru gu neo p hod nu do k u m en t a c i j u, ~e k ao da se posta v i sta r a l ac i stvo r e mogu} n ost da se po s tu p ak wego ve re ha bi li ta ci je na sta vi, dvo me se~ ni {trajk Cen tra za so ci jal ni rad za u sta vio je ~i tav pro ces. Zbog to ga je po mo} nik udru `e wa ko ja su tra `i la re ha bi li ta ci ju ge ne ra la Mi ha i lo vi }a advo kat Zo ran

gra du tra je vi {e od go di nu da na. Pr vi osnov ni sud u Be o gra du, u ~i joj je to nad le `no sti, u mar tu je ob ja vio oglas ko jim je po zvao sve one ko ji zna ju ne {to o smr ti ge ne ra la Mi h a i l o v i } a da to pri j a v e. Rok za pri ja vqi va we na oglas, ko ji je isto vre me no ob ja vqen u “Slu `be nom gla sni ku Sr bi je” i na ogla snoj ta bli su da, bio je me sec da na, ali ni ko od sve do ka se ni je ja vio. Tek ka da se od re di ge ne ra lov sta ra lac sud mo `e na sta vi ti po stu pak ta ko

Streqan na Adi, a zavr{io u sekundarnoj grobnici Dr àv na ko mi si ja za taj ne grob ni ce, ko ju je for mi ra la Vla da Sr bi je, utvr di la je da je Dra à Mi ha i lo vi} ubi jen na Adi Ci gan li ji ali sum wa da su we go ve ko sti ka sni je pre ne te u se kun dar nu grob ni cu, naj ve ro vat ni je na Rat no ostr vo, ka ko bi se one mo gu }i lo da ikad bu du pro na |e ne. Mi ha i lo vi} je, dva da na po do no {e wu pre su de, 17. ju la 1946. go di ne, stre qan kao dr àv ni ne pri ja teq. Na i me, bez do ka za o da nu i ~a su Mi ha i lo vi }e ve smr ti Vi {u sud u Be o gra du ne mo è da do ne se od lu ku o zah te vu za we go vu re ha bi li ta ci ju, od no sno da po ni {ti pre su du od 15. ju la 1946. go di ne ko jom je on osu |en na smrt stre qa wem jer ne ma zva ni~ nih po da ta ka o to me gde je i kad po gu bqen i sa hra wen. Po na lo gu su da, a u skla du sa Za ko nom o van par ni~ nom po stup ku, Cen tar za so ci jal ni

ne ma za kon skog za stup ni ka. Za sta ra te qa se po sta vqa li ce ko je ima li~ na svoj stva i spo sob no sti po treb ne za oba vqa we du `no sti sta ra te qa a pri sta lo je da to bu de. To su, pr ven stve no, su pru `nik ili ne ko od srod ni ka, osim ako in te res {ti }e ni ka ne na la `e dru ga ~i je. U jav no sti se spe ku li sa lo o to me da bi Cen tar za so ci jal ni rad mo gao da za Dra `i nog sta ra o ca po sta vi we go vog unu ka

@i va no vi} pod neo zah tev su du da on po sta vi sta ra o ca. Ka ko ob ja {wa va @i va no vi} po Za ko n u o van p ar n i~ n om po stupku pri vre me nog sta ra o ca mo`e da po sta vi bi lo Cen tar bi lo sud, pa je sa da lo gi~ no da to u~i ni ne ko dru gi jer oni ko ji su to mo ra li da ura de ni su u sta wu. Ina ~e, po stu pak za re ha bi li ta ci ju ge ne ra la Mi ha i lo vi }a pred Vi {im su dom u Be o -

{to }e Mi ha i lo vi }a pro gla si ti mr tvim. Za mr tvu se mo è pro gla si ti oso ba o ~i jem ì vo tu ni je bi lo ni ka kvih ve sti u po sled wih pet go di na, a od ~i jeg ro |e wa je pro {lo vi {e od 70 go di na. Za mr tvu se mo è pro gla si ti i oso ba ko ja je ne sta la u bro do lo mu, sa o bra }aj noj ne sre }i, po pla vi, ze mqo tre su, a o ~i jem ì vo tu ni je bi lo ni ka kvih ve sti {est me se ci. Q. Male{evi}

VESTI No vi UO Uni je sred wo {ko la ca Sr bi je Uni ja sred wo {ko la ca Sr bi je iza bra la je na Ge ne ral noj skup {ti ni odr à noj u Be o gra du, ko ja je oku pi la pre ko 60 pred stav ni ka sred wih {ko la ~la ni ca USS iz ~i ta ve Sr bi je, no vi pe to ~la ni Uprav ni od bor. Od osam kan di da ta, ~ak, ~e tvo ro Voj vo |a na do bi lo je po ve re we. To su Jo va na Bo ì~ ko vi} je iz Ba~ ke Pa lan ke, Kri sti na Mar ja nac iz û ru ga, Sa {a Pe {i} iz Be ~e ja i Emi li ja Ra do jev iz Be le Cr kve, a pre o sta li iza bra ni ~lan UO USS je Ste van Ku jun xi} iz Kra gu jev ca. Usvo je na

je Na ci o nal na stra te gi ja za pe riod od go di nu da na, a na ja vqen je i no vi kon kurs za lo kal ne ko or di na to re i PR tim. V. J.

Iz He mo far ma di rekt no u apo te ke Kom pa ni ja „He mo farm” iz Vr {ca uve la je no vi mo del po slo va wa - di rekt nu di stri bu ci ju svo jih pro iz vo da dr àv nim apo te ka ma. No vi mo del di rekt ne di stri bu ci je pro iz vo da apo te ka ma za sno van je na is ku stvi ma iz dru gih dr à va sa ure |e nim far ma ce ut skim tr ì {ti ma gde se po ka zao kao ve o ma us pe {an. Po red uvo |e wa no vog mo dela di stri bu -

ci je He mo farm na sta vqa i sa rad wu sa ve le dro ge ri ja ma i di stri bu te ri ma ko ri ste }i vi {e di stri bu tiv nih ka na la isto vre me no ka ko bi obez be dio {to bo qu snab de ve nost tr ì {ta le ko vi ma. Na me ra He mo far ma je, na ve de no je u sa op {te wu, da wi ho vi le ko vi, po ra zum noj ce ni, bez bed no, si gur no i na naj br ì na ~in stig nu do kraj wih po tro {a ~a. Is ti ~u da di rekt na di stri bu ci ja omo gu }a va bo qi nad zor na bav ke i br è re a go va we u slu ~a je vi ma sma we wa za li ha. Raz voj mo de la di rekt ne di stri bu ci je pla ni ran je i na re gi o nal nom ni vou {to }e una pre di ti di stri bu ci ju i u ze mqa ma u okru è wu. Q. M.

CRnA HROnikA

~etvrtak24.maj2012.

dnevnik

c m y

NA KON NA GOD BE S TU @I LA [TVOM U BE O GRA DU O PRI ZNA WU KRI VI CE

Za uce wi va we Je stro vi }a 35 me se ci za tvo ra Tinejyer pobegao ispred novosadskog suda

JU ^E PO SLE POD NE U KA ]U

Pre dao se ma lo let nik ko ji je zbri sao po li caj ci ma Maloletni B. K. iz Ka}a, osumwi~en da je po~inio osam drskih kra|a, predao se pripadnicima MUP-a ju~e oko 18 ~asova u tom selu i odveden je u pritvorsko odeqewe Okru`nog zatvora na novosadskoj Klisi, kazala je sino} za „Dnevnik” de`urni istra`ni sudija Vi{eg suda u Novom sadu Ta tja na \u ra {ko vi}. B. K. je prethodno pobegao preksino} dvojici policajca nakon {to mu je sudija \ura{kovi} odredila pritvor do 30 dana. Okrivqeni {esnaestogodi{wak je pri izlasku iz Palate pravde odgurnuo jednog policajca i ute-

kao, a tom prilikom nije imao lisice na rukama. Iako su poku{ali da ga stignu, tinejxer je uspeo da se provu~e izme|u gusto parkiranih automobila. Maloletni B. K. tereti se da je od Novosa|anki otimao torbe, lan~i}e i nov~anike. Iako ima samo {esnaest godina, odranije je poznat novosaskoj policiji. O~ekuje se da se okrivqeni, pored krivi~nih dela zbog kojih je i priveden na saslu{awe, dodatno tereti i za ometawe ili napad na slu`beno lice, saznajemo nezvani~no. M. V.

Prvi osnovni sud osudio je ~etvoro optuènih na kazne od {est do 10 meseci zatvora, zbog ucewivawa biv{eg fudbalskog reprezentativca Ne na da Je stro vi }a u februaru 2008. godine, rekla je ju~e Tanjug u portparol suda Iva na Ra mi}. Fi lip Sto ja no vi} i Sr |an Dok ma no vi} osu|eni su na po 10 meseci zatvora, An ge li na Mi sir ki} na devet, a Danilo Jovanovi} na {est, precizirala je Rami}. Sud je izrekao presudu na osnovu sporazuma o priznawu krivice koji su zakqu~uli optuèni i Prvo osnovno tuìla{tvo, na koji se Jestrovi} nije àlio, dodala je ona. Prema wenim re~ima, presuda kojom su osu|eni za krivi~no delo ucena u poku{aju je pravosna`na i izvr{na. Optuèni su izbegli su|ewe, jer su se nagodili s tuìla{tvom da u zamenu za blaè kazne priznaju da su ucewivali

Nenad Jestrovi}

fudbalera. Oni su od wega tra`ili da im isplati najpre 200.000 evra, a potom spustili cenu na 40.000 da u javnost ne bi pustili film na kojem su u kompromituju}im scenema, kako su tvrdili, Jestrovi}, koji je u to

vreme igrao za „Crvenu zvezdu” i Misirki}eva. Za krivi~no delo ucene zapre}ena je kazna od dve do 10 godina zatvora. Ekipa okrivqenih je bila optu`ena jer je anga`ovala Misirki-

}evu da Jestrovi}a dovede u stan u kojem je prethodno sakrila kameru koja je snimila kompromituju}e scene Jestrovi}a, Misirki}eve, ali i jo{ jednog fudbalera, navodi se u optu`nici. Jestrovi}a je o snimku obavestila Misirki}eva, a on je predlo`io da otkupi kompromituju}i materijal. Kako se navodi u optu`nici, Jestrovi} je u dogovoru s policijom pristao da sa ucewiva~ima razmeni 10.000 evra za snimak, posle ~ega je usledilo cenkawe. Ucewiva~i su, u me|uvremenu, spustili cenu snimka na 40.000 evra, s tim {to je Jestrovi} trebalo da im odmah iske{ira 10.000 evra, a ostatak naknadno, kada se uveri da je on na snimku. Oni su ubrzo uhap{eni prilikom ugovorene primopredaje novca na Terazijama. Jestrovi} je, me|utim, u intervjuu jednom beogradskom nedeqniku demantovao da je on na snimku tvrde}i da je re~ o fotomonta`i.

UPRA VA CA RI NE PRED STA VI LA RAD NO VIH KA MI O NA-SKE NE RA

NA STA VQEN PRO CES BIV [EM MI NI STRU OD BRA NE PR VO SLA VU DA VI NI ]U

O afe ri sa te lit iza za tvo re nih vra ta

Su|ewe nekada{wem ministru odbrane Zajednice Srbije i Crne Gore Pr vo sla vu Da vi ni }u, u aferi satelit iz 2005. godine, ju~e je u Vi{em sudu u Beogradu nastavqeno izvo|ewem dokaza. Kako „Dnevnik“ saznaje nezvani~no iz krugova odbrane, ju~e su saslu{ana dva svedoka, svojevremeno na~elnici u sektorima za snabdevawe i imovinsko-pravne poslove ministarstva u relevatnom periodu. Po odbrani, su{tina je da je „na nivou tada{we dr`avne Zajedice SCG bilo sve vezano za ideju i pri~u o eventualnom najmu satelita, a Ministarstvo odbrane u tome nije u~estvovalo“. „U slu~aju eventualno pozitivne kona~ne odluke SCG, za zakqu~ewe ugovora s ponu|a~em za najam satelita,

Na ro~i{tu odrànom u martu, na predlog odbrane Davini}a, javnost je iskqu~ena sa su|ewa, jer bi me|u dokazima trebalo da se na|u i podaci iz arbitra`nog postupaka, a budu}i da ne postoji saglasnost izraelskog preduze}a „Imixsat„ da se iznose u prisustvu javnosti, imaju svojstvo poverqivih. Srbija je izgubila arbitra`ni postupak u Londonu uz obavezu da plati 37 miliona evra izraelskoj firmi „Imixsat”. Optu`nica koju Vi{e tuìla{tvo podiglo u maju 2010. tereti Davini}a za krivi~no delo zloupotreba slu`benog poloàja, te da je 4. juna.2005. u Parizu, s firmom „Imixsat interne{nel“ iz Izraela, zakqu~io ugovor o pravu kori{}ewa satelita ukupne vred-

Prvoslav Davini} s advokatom Draganom Pa{i}em

Po ~i wu za vr {ne re ~i za ba li sti~ ku opre mu U drugom aktuelnom procesu protiv biv{eg ministra odbrane SCG Pravoslava Davini}a u „aferi pacniri“ iz avgusta 2005. godine, okon~an je dokazni postupak i izlagawe zavr{nih re~i je zakazano za 2. jul. U tom slu~aju, optu`ba tereti Davini}a u vezi s dva „sporna“ nerealizovana ugovora o nabavci pancira i druge balisti~ke opreme za Vojsku od zrewaninske firme „Mile Dragi}“. Oba ugovora su raskinuti pre nego {to je do{lo do wihove realizacije. Nedavno je optu`ba izmewena tako {to je Davini}u , umesto teèg oblika krivi~nog dela zloupotrebe slu`benog poloàja, za koje je zapre}ena zatvorska kazna od dve do 12 godina, na teret stavqen lak{i oblik – osnovno delo, za koje je zapre}ena kazna do pet godina zatvora. bilo bi ovla{}eno preduze}e ’Jugoimport’“. Okrivqni biv{i ministar Davini}, u odbrani tvrdi da je 4. juna 2005. godine u Parizu potpisao neobavezuju}i dokument-predugovor, iako je u vezi s tim papirom izreleska firma „Imixsat„, ponu|a~ za najam satelita, pokrenula me|unarodnu arbitraù koju je Srbija izgubila.

nosti 44.900.000 evra , nanev{i {tetu Republici Srbiji “. Optu`ba Davini}u pripisuje da je to u~inio „ protivno Uredbi o pokretnim stvarima za posebne namene Ministarstva odbrane i bez saglasnosti Uprave za buxet i finansije MO i Pravne uprave MO i bez saglasnosti Direkcije za imovinsko pravne poslove MO. J. J.

Novi skener otkriva i najsitnije detaqe

Mo gu da za vi re i u pe pe qa ru vo zi la

Postavqawem prve }umrukane (carinarnice) na Savi kod Ostru`nice pre ta~no 208 godina, zapo~ela je istorija srpske Carine, odnosno kontrole kretawa qudi i robe preko granice na{e dr`ave. Naravno, tada se kontrola i naplata carine sprovodila odokativnom metodom prvih srpskih carinika, a povodom Dana carinske slu`be Srbije, ju~e je u Beogradu predstavqen rad modernog carinskog kamiona-skenera, uz ~iju pomo} danas carinici bez problema mogu da prebroje i sitni{ koji ostane u vozilu i to bez da iko otvori vrata automobila ili kamiona koji se pregleda. Slu`ba za suzbijawe krijum~arewa Uprave carina prikazala je ju~e novinarima ve`bu otkrivawa razli~itih predmeta koji su sakriveni u vozilu. Nakon {to skener pre|e „preko” vozila koje se skenira, za samo 30 sekundi operativci koji upravqaju ovim ure|ajem, dobijaju snimke na kojima se lako uo~avaju svi metalni predmeti, prikriveni „{tekovi” i druge nepravilnosti koje izazivaju sumwu carinika. U konkretnom slu~aju carinici su prikazali kako

skener lako otkriva predmete sakrivene u tapacirungu poda i vrata, gde su za potrebe ove ve`be sakrili automatsku pu{ku i okvir, kao i upakovan paket od jednog kilograma sakriven u rezervnoj gumi vozila. O zna~aju modernizacije ove slu`be i dosada{wim rezultatima novih skenera govorio je Pre -

ne, kada su po~eli da se koriste, na grani~nim prelazima Srbije je uz wihovu pomo} otkriveno oko {est kilograma zlata, oko 15 kilograma droge, 360.000 komada cigareta i 67 ilegalnih emigranata. - S obzirom da je u pitawu vrlo sofisticirana tehnologija, mi prakti~no iz dana u dan posti`emo sve boqe rezultate jer je i na-

Naj vi {e se {ver cu ju dro ga i zla to Od po~etka 2011.godine do danas, na grani~nim prelazima Srbije je zapleweno oko 100 kilograma zlata, vi{e od 100 kilograma razli~itih vrsta droga, oko 18 miliona komada cigareta, preko dva miliona evra u gotovini, a spre~en je prelazak granice vi{e 400 ilegalnih emigranata na putu ka zemqama zapadne Evrope. drag Pe tro ni je vi}, direktor srpske Carine. - Imaju}i u vidu da se na{i carinici svakodnevno susre}u s ozbiqnim poku{ajima krijum~arewa, modernizacija i primena najsavremenije opreme predstavqa imperativ za carinsku slu`bu - rekao je Petronijevi}. Prema wegovim re~ima, Carina raspola`e sa deset ovakvih kamiona-skenera, a od maja pro{le godi-

{im slu`benicima bilo potrebno vreme da steknu neophodno znawe i iskustvo u rukovawu skenerima. Broj izvr{enih skenirawa u toku dana se konstatno pove}ava i u narednom periodu o~ekujemo jo{ efikasniji rad ove slu`be - rekao je Petronijevi}. On je najavio da }e tokom leta na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla” biti pu{ten u rad specijalni skener najnovije tehnolo-

gije kojim }e se kontrolisati svi kargo tovari koji budu stizali u na{u zemqu. Prema wegovim re~ima takav skener nema nijedna zemqa u okruèwu, a jo{ uvek je retkost i u razvijenim dràvama Evrope. Osvrnuv{i se na ostale delatnosti Uprave carina, Petronijevi} je dodao da }e prioritet carinske slu`be u narednom periodu biti pruàwe dodatne podr{ke izvozno orijentisanoj privredi, koja }e zahvaquju}i jednostavnijim i brìm carinskim postupcima {tedeti vreme i novac, pa samim tim postati i konkurentnija na globalnom trì{tu. Od po~etka godine do sredine maja, Uprava carine je buxetu Republike Srbije doprinela sa 110 milijardi dinara, {to je pove}awe od 3,2 odsto u odnosu na isti period pro{le godine. Od tog iznosa, oko 12 milijardi dinara predstavqaju napla}ene carinske da`bine, dok je ostatak ostvaren od naplate PDV-a na robu iz uvoza. Tokom 2011. godine Uprava carine je naplatila 321 milijardu dinara {to je preko 10 odsto vi{e u odnosu na 2010. N. Per ko vi}

DA NAS U OSNOV NOM SU DU U ZRE WA NI NU

No vo su |e we Mi le tu Dra gi }u za „pan cir” Ponovqeno su|ewe vlasniku fabrike za proizvodwu vojne opreme Mi le tu Dra gi }u zbog optu`bi da je poku{ao da zloupotrebi ovla{}ewa u privredi povodom nabavke pancira za vojsku 2005. godine, po~iwe danas u podne u Osnovnom sudu u Zrewaninu. Apelacioni sud u Novom Sadu ukinuo je nedavno prvu presudu kojom je Dragi} bio oslobo|en optu`bi. Ukinutom presudom od 18. juna 2010. godine Dragi} je bio oslobo|en optu`be da je poku{ao da zloupotrebi ovla{}ewa u privredi, kao i da je neovla{}eno dr`ao oru`je, jer nije

Mile Dragi}

dokazano da je izvr{io ta krivi~na dela. Osnovni sud u Zrewaninu }e tokom novog su|ewa morati da postupi po nalazima Apelacionog suda u Novom Sadu kako bi pravilno i potpuno utvrdio sve ~iwenice, odnosno da li je Dragi} po~inio krivi~no delo. Postupak protiv Dragi}a prvobitno je vo|en pred Vojnim odeqewem Okru`nog suda u Beogradu u kome je bio optu`en, zajedno s nekada{wim ministrom odbrane SCG Pr vo sla vom Da vi ni }em i jo{ dvojicom oficira, koji se terete da su zloupotrebili slu`be-

ni poloàj sklapawem ugovara o nabavci pancira i {lemova. Tuìla{tvo smatra da je taj ugovor izme|u firme „Mile Dragi}” iz Zrewanina i Vojske SCG iz 2005. godine, vredan 176 miliona evra , {tetan po dràvu. Beogradski sud se, me|utim, oglasio nenadle`nim za su|ewe Dragi}u i predmet ustupio zrewaninskom Osnovnom sudu. Optu`be protiv Dragi}a mewane su vi{e puta. Prvo se teretio za zloupotrebu slu`benog poloàja, zatim za prevaru u poku{aju, a sada mu se sudi za poku{aj zloupotrebe ovla{}ewa u privredi. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

~etvrtak24.maj2012.

POSLE MESEC DANA RAZ JA [WE NA SMRT MLA DI ]A IZ ZRE WA NI NA

Otrovao se me {a vi nom ~a ja od ma ka i le ko va za smi re we Nakon mesec dana od smrti Gorana P. iz Zrewanina, obdukcijom je utvr|eno da je preminuo od prekomerne upotrebe ~aja od maka u kojem je bilo i drugih supstanci. Kako „Dnevnik” nezvani~no saznaje, nesre}ni mladi} se otrovao kombinovawem ~aja od maka i lekova za smirewe, a wegova devojka Sa wa T., koja je tog 21. aprila ove godine, zajedno s wim konzumirala kobni napitak, je pre`ivela ali s trajnim zdravstvenim o{te}ewem. - Te{ko da bi smrtonosno trovawe moglo da nastupi samo od ~aja od maka. Sasvim sigurno je da je u wemu morala biti i neka druga supstanca da bi on imao tako sna`no dejstvo da izazove smrt. Da bi {oqa ~aja od maka zaista bila smrtonosna, morao bi da je pripremi neko stru~an, jer nisu svi alkaloidi koji se nalaze u ~auri maka rastvorqivi u vodi obja{wava za na{ list Vu ko sa va Ste va no vi}, apotekarka iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. - Da bi oni to postali, mora da se spreme na poseban postupak. Neko stru~an je morao da prevede alkaloide iz maka u soli da bi oni bili rastvorqivi, ali taj mora da zna kako se alka-

loidi morfijuma u obliku ~aja mogu prevesti u rastvorne soli. Dakle, ako je ~aj od maka izazvao smrtonosno trovawe, to bi onda

morao biti predmet ozbiqnijeg istera`ivawa i analize koje bi utvrdile gde je ~aj i kod ga je pripremio.

Mor fi jum Morfijum se, zajedno s drugim alkaloidima, nalazi u maku i to u svim delovima biqke osim semena, ali se za dobijawe opijuma koristi samo jedan varijetet - takozvani opijumski mak. Kada biqka u|e u fazu opijumske zrelosti, ~aure se zasecaju i iz wih curi mle~nobeli sok koji se na vazduhu zgusne, o~vrsne i dobije mrko-crvenu boju. Ovim postupkom nastaje sirovi opijum koji sadr`i najmawe 10 odsto morfijuma i dva odsto kodeina. Zbog mogu}e zloupotrebe, danas se re|e koristi opijum, a opijumski alkaloidi se naj~e{}e dobijaju ekstrakcijom iz suvih ~aura maka nakon odvajawa semena. Mogu}a je i ekstrakcija iz zelenog dela biqke, ali se ovako prikupqena sirovina mora, zbog nestabilnosti, brzo osu{iti a tek onda se pribegava ekstrakciji. Svetske potrebe za morfananima iznose oko 190 tona godi{we, ali 80 odsto ove koli~ine predstavqa kodein.

Pre do zi ra we Upotrebqen bez postoje}eg bola, morfin deluje toksi~no. Kod osoba koje nisu koristile morfin, toksi~ne su doze ve}e od 0,1grama. Deca su jo{ osetqivija na morfin od odraslih zbog nerazvijene krvno-mo`dane barijere. Akutno trovawe mo`e biti samoubila~ko ili slu~ajno - kod predozirawa. Javqa se euforija koju prati mu~nina, `e|, hipotenzija, hipotermija, halucinacije, mioza, nesavladiva potreba za snom, koma i smrt usled depresije centra za disawe. Smrt nastupa za 24 sata.

Na{a sagovornica podse}a da se nekada ~aj od makovih ~aura u Vojvodini koristio da bi se wime pojile male bebe kako bi boqe spavale i dodaje da je profesor Jovan Tucakov godinama radio na zdravstvenom prosve}ivawu Vojvo|ana kako bi se odrekli upotrebe ovog napitka i time prestali da stvaraju zavisnost kod svoje dece. - Znalo se da mak ima grupu hemijskih supstanci koje su toksi~ne kao i da u odre|enim koli~inama u wemu ima morfijuma u dozama koje se koriste protiv bolova u medicini. Nekada se u apotekama mogla kupiti tintura opijuma koja se koristila protiv bolova. Bilo ga je u kombinovanim pra{kovima protiv bolova. Onda je otkriveno da on stvara naviku i tada je prestala upotreba. Mnogo godina unazad u na{im kafi}ima pojavio se maki-~aj, koji je zapravo spravqan od makovih ~aura ali nije bio do te mere toksi~an da izazove smrt. Mladi su to vi{e pili kao modu i “ludovali” u tinejxerskim danima. No, ipak se i to smatralo nedozvoqenim i strogo se kontrolisalo. Jer, znalo se da ako se bilo koja ja~a supstanca, koja ima sli~ne efekte opijumu , doda u wega, onda se wegovo dej-

stvo znatno poja~ava i mo`e do}i do trovawa - ka`e Vukosava Stevanovi}. Ona obja{wava da konzumirawe ~aja od make nema haluciono dejstvo i ostale efekte koje izaziva-

moraju pro}i posebnu proceduru pripreme. Suva ~aura maka ima mawe vode u sebi, dok kod sve`e ona mora da se odstrani. To onaj ko se lati posla pravqena ~aja od maka sve mora da zna, kao i da od

ju narkotici, niti proizvodi stawe u kojem se nalazi onaj ko konzumira drogu. Pored toga, dodaje, on ne mo`e da stvori takvu naviku kao {to to mo`e ~ist opijum, jer nema dovoqno jakih sastojaka u sebi da bi imao snagu opijata . - Opasni alkaloidi se nalaze u ~auri i da bi se oni izdvojili,

~aure napravi toliko jak ~aj da bi nastupilo trovawe sa smrtnim posledicama . Zbog toga i verujem da nije u pitawu samo ~aj od ~aura maka, ve} da je u wega stavqeno i neko drugo sredstvo koje ga je poja~alo i izazvalo trovawe - zakqu~uje Vukosava Stevanovi}. Q. Ma le {e vi}

PO RO DI^ NA TRA GE DI JA U ZE MU NU

Maj ka osum wi ~e na za ubi stvo be be sta re 40 da na

DE SE TO GODI [WA KI WA TE [KO PO VRE \E NA U ARAN \E LOV CU

Pas iz u je dao de voj ~i cu

Desetogodi{wa devoj~ica N. M. iz Aran|elovca te{ko je povre|ena kada ju je napao pas rase „dogo argentino” vlasnika Sa {e M. (26), kome je kragujeva~ka policija odredila meru zadr`avawa u trajawu do 48 sati. Devoj~ica je zadobila te{ke telesne povrede u predelu glave i desne {ake i posle ukazane pomo}i u aran|elova~koj bolnici odmah je preba~ena na De~iju kliniku u Beogradu, navedeno je u saop{tewu kragujeva~ke policije. Do tog napada je do{lo preksino} ne{to pre 20 sati u auto ser-

visu „Mila” kada je pas isko~io iz boksa i napao devoj~icu i po~eo da je ujeda, dok se a drugom decom igrala u dvori{tu tog servirsa u Ulici Tanaska Raji}a. Napad na devoj~icu prekinula je mu{terija koja ja udarcima pajserom oterala psa i potom s vlasnikom Sa{om M. odvezla dete u aran|elova~ku bolnicu. Sa{a M. }e, po isteku mere zadr`avawa, biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{ko delo protiv op{te sigurnosti. (Ta njug)

PRI JA VA KI KIND SKE PO LI CI JE

Te {ko po vre |en u dis ko te ci Policijski slu`benici u Kikindi podneli su krivi~nu prijavu protiv Mi la na V. (1979) iz Novi Kozaraca zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo

te{ke telesne povrede. Prijava Milana V. tereti da je u diskoteci „Paun” u Kikindi, nakon sva|e, udario M. N. i te`e ga povredio. M. Mr.

Policija je uhapsila S. J. (26), osumwi~enu da je ju~e rano ujutro ubila svoju bebu staru ~etrdesetak dana, s nekoliko uboda noèm u grudi u Banatskoj ulici 51 u Zemunu. Majci je odre|eno policijsko zadràvawe od 48 ~asova, posle ~ega }e biti izvedena pred ista`nog sudiju. Kako javqa reporter B92, ovo ubistvo }e najverovatnije biti okarakterisano kao ~edomorstvo, s obzirom na to da je beba ro|ena 11. aprila. Kako je B92 nezvani~no saznao, ona i mu` sedeli su s ro|acima do tri sata, kada su oti{li na spavawe. Oko pet sati majka je ustala da podoji dete. Mu` je ~uo krik iz sobe i kada je u{ao video je sina izbodenog noèm. On je odmah pozvao Hitnu pomo} i policiju, ali kada su oni stigli na mesto doga|aja zatekli su mrtvo i krvavo novoro|en~e. Kom{ije, s kojima je novinar B92 razgovarao, kaù da ni{ta do sada nije ukazivalo da bi se ovakva tragedija mogla dogoditi i da su majku vi|ali redovno kako se s bebom {eta napoqu.

- Ba{ su fini bili, ne zna{ ko je boqi. Svekar, svekrva, mladoèwa, a za wu, da je ona tako napravi.... Ju~e sam bila tu, sekla ogradu i pitam kako je mali. Kaè - dobro je, {eta ga i ja kaèm - tako je i moj unuk imao gr~eve, pro}i }e ga. Ona ga je skroz zavila u }ebe, tu smo bili zajedno, ona je tu {etala - pri~a jedna kom{inica.

- Izuzetna jedna porodica, bez ikakve mrqe, nikada se nisu ni sva|ali, nije se ~ulo nikad ni{ta za wih lo{e. Verovatno se radi o toj postporo|ajnoj depresiji, po{to sam zdravstveni radnik, pa je to moja pretpostavka. Ju~e sam je videla s bebicom kako {eta - ka`e druga `ena iz susedstva. Majka }e verovatno da bude upu}ena i u specijalizovanu

Zgrada u kojoj se dogodilo ubistvo

psihijatrijsku ustanovu da bi se utvrdilo da li je postporo|ajna depresija mogu}i uzrok ~edomorstva. Me|utim, sporno je koliko dugo traje postporo|ajna depresija. Smatra se da je taj interval od nekoliko sati do nekoliko dana, a nu`no je utvrditi da je majka u momentu izvr{ewa dela bila pod uticajem tog poreme}aja. êdomorstvo se po na{em zakonu, kao i svuda u svetu, smatra privilegovanim ubistvom, {to zna~i da se za ovo delo izri~u blaè kazne. Krivi~ni zakonik za ubistvo bebe predvi|a kaznu od {est meseci do pet godina zatvora. Sudije, me|utim, retko izri~u najstroù kaznu. Za mawe od nedequ dana ovo je druga tragedija na podru~ju grada Beograda. Podsetimo, krajem pro{le nedeqe u Mladenovcu dogodila se sli~na tragedija. Trideset~etvorogodi{wa S. S. uhap{ena je zbog sumwe da je noèm ubila svog trogodi{weg sina u porodi~noj ku}i. E. D.

Opre zno s post po ro |aj nom de pre si jom Postporo|ajna depresija nije retka kod èna kada se mogu javiti i drasti~ne promene u pona{awu, pa i ozbiqni psihijatrijski poreme}aji, ukazuju stru~waci i apeluju na ~lanove najuè porodice da neposredno posle poro|aja obrate pa`wu i pomognu mladim majkama da prevazi|u probleme. Psihijatar u Institutu za mentalno zdravqe dr Sa wa Ni ko li} rekla je da se natalna i postnatalna depresija javqa u proseku kod 10 do 15 odsto èna, a da ~esto promene raspoloèwa i wihovi strahovi tokom trudno}e i posle poro|aja mogu biti prenagla{eni i „pre}i” u psihijatrijski poreme}aj. - Postnatalnom depresijom ra~una se 12 meseci nakon poro|aja, kada se moè javiti takva promena u pona{awu i raspoloèwu ène - kazala je dr Nikoli} iz Odseka za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju u Institutu za mentalno zdravqe gde se trudnice, ali i ène koje su tek rodile dete, mogu javiti za pomo}. Osvr}u}i se na ju~era{wu tragediju u Zemunu, gde je prona|eno mrtvo novoro|en~e a majka uhap-

{ena pod sumwom za ~edomorstvo, Nikoli} je kazala da je mogu}e da se radi ba{ o postporo|ajnoj depresiji, ali da se to ne mo`e uvek sa sigurno{}u proceniti budu}i da nije poznato da li je osoba ranije imala psihi~ke tegobe. Ona je podsetila da se i zakonski ~e-

di kasnije - kazala je dr Nikoli} navode}i da je tada uglavnom re~ o psi hi ja trij skim slu~ajevima. Profesor socijalne patologije Alek san dar Ju go vi} smatra da je za slu~ajave ~edomosrtva kqu~ni okida~ duboka psihi~ka bo-

Za blu de Dr Sawa Nikoli} je objasnila da se za lekarsku pomo} treba obratiti ukoliko je èna upla{ena, ako je duì period tu`na, bezvoqna ili ne uspeva da ostvari kontakt sa svojom bebom...Ona je ukazala da bi najbliì ~lanovi porodice i prijateqi trebalo da obrate pa`wu na takvo pona{awe ène i sugeri{u joj da se javi za pomo} psihijatru. Prema re~ima Nikoli}eve, postoje velike zablude o tome da tokom trudno}e èna ne bi smela da pije lekove, naro~ito za smirewe i dodala da mnoga istraìvawa ukazuju da je po plod daleko {tetnija depresija majke nego upotreba lekova koji propisuje tim stru~waka. domorstvo druga~ije sankcioni{e upravo zbog smawene ura~unqivosti usled depresivnosti majke i naglasila da je zna~ajna razlika ukoliko èna ubije starije dete. - Naj~e{}e postoje drugi razlozi ukoliko to èna ura-

lest. On smatra da ~edomorstvo naj~e{}e ~ine osobe s ozbiqnim psihi~kim poreme}ajima i da se kod svakog tipa destruktivnog pona{awa prema detetu od strane majke po pravilu radi o dubokim psihijatrijskim problemima. Prema wegovim re~ima, neophod-

na je kontrola pona{awa takvih osoba kako od institucija u kojima se le~e, tako i dru{tva u celini, odnosno porodice. Jugovi} je ipak dodao, da nije mogu}e sve kontrolisati. - Institucije, centri za socijalni rad, medicinski centri psihijatrijske slu`be prate takve osobe. Jako je va`no da i porodica bude upoznata sa karakterom i dubinom psihi~ke i psihijatrijske bolesti kako bi i ona mogla da se ophodi prema takvoj situaciji kazao je dr Jugovi}. „Okida~” i u nekim slu~ajvima moè biti i druge prirode-poreme}eni odnosi u braku, porodici, posebno ako u istoj ku}i ìvi vi{e generacija, ali je kqu~ni okida~ duboka du{evna bolest - zakqu~io je sagovornik. Doktorka Nikoli} kaè da se sve ve}i broj èna obra}a Institutu za mentalno zdravqe, traè}i pomo} kada prepozna i shvati da ima problem. Veliki broj wih, kako je dodala, ustru~ava se da to u~ini kako ne bi bile pogresno shva}ene, okarakterisane kao lo{e osobe i majke. (Ta njug)

SPORT

~etvrtak24.maj2012.

dnevnik

c m y

IN TER KON TI NEN TAL NE KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PIJ SKE IGRE

La vi ce ko rak bli è Lon do nu Sr bi ja – Ku ba 3:0 (25:21, 25:23, 25:19) TO KIO: Hala Metropoliten, gledalaca: 2.700, sudije: Lazaruga (Alìr), Gronevegen (Holandija). SR BI JA: Brako~evi} 8, Mihajlovi}, @ivkovi}, Krsmanovi} 11, Male{evi} 9, Vesovi} 6, Ogwenovi} 5, Veqkovi} 11, Ra{i}, ]ebi} (l), Starovi}, Blagojevi}. KU BA: Salas 10, Santos 6, Rohas 2, Palasios 4, Leskaj, Borel (l), Klegar, Kastaweda 7, Gil 15, Sili 6, Silva, Montienzo. Odbojka{ice Srbije, popularne lavice, maksimalnim rezultatom savladale su Kubu u ~e tvr tom ko lu In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja za Olimpijske igre i sa tri pobede ubedqivo u odnosu na pratioce drè tre}u poziciju. Lavice su odigrale jo{ jedan kvalitetan susret i sada su korak

bliè Londonu. Kubanke su bile dobar rival, ali kada se na{a selekcija prilagodila wihovom sistemu igre (igra sa dva tehni~ara) sve je i{lo prema planu. Od starta na{ blok bio je na visini zadatka pa smo veoma brzo preuzeli kontrolu igre i re zul ta ta. Pri jem ser vi sa dobro je funkcionisao, napada~i su bili raspoloèni pa je Srbije preko Brako~evi}eve bez puno muke vodila tokom prvog seta. Kubanke su aktivnim blo kom obez be di la mno go brojne kontranapade, ali su lavice uzvratile dobrim servisima i povela. Iako je na me~u s Korejom u{la zbog povrede Ra{i}eve, Stefana Veqkovi} je jo{ jednom bila na vrhunskom nivou. Uz Krsmanovi}evu je ~inila veoma raspoloèn par sredwih

Re zul ta ti Pe ru – Ru si ja 0:3 Ki ne ski Taj peh – Taj land 0:3 Sr bi ja – Ku ba 3:0 Ja pan - Ko re ja 1:3 1. Ru si ja 4 4 0 12:0 12 2. Ja pan 4 3 1 10:3 9 3. Sr bi ja 4 3 1 9:4 9 4. Ko re ja 4 2 2 7:7 6 5. Taj land 4 2 2 6:6 6 6. Ku ba 4 1 3 3:9 3 7. Pe ru 4 1 3 3:9 3 8. K. Taj peh 4 0 4 0:12 0 blokera koji je koristio svaki na{ dobar timski prijem da sigurno poentira. Upravo na servise Veqkovie}eve napravila je Srbija seriju 5:0 i na drugi tehni~ki tajm-aut oti{la s velikom predno{}u (16:10), ali je usledio mali pad s nekoliko gre{aka u napadu pa su Kubanke vratile rezultatsku neizve-

Ste fa na Veq ko vi} u na pa du na ku ban ski blok

snost (17:15). Ipak, prijem Srbije odradio je najve}i posao u bitnim trenucima, raspucala se Male{evi}eva, a sve je sjajno vodila Ogwenovi}eva, pa smo uspeli da sa~uvamo minimalnu prednost za vo|stvo 2:0 u setovima. Kuba je boqe otvorila tre}i

DA NAS U ^O KI RE VAN[ ME^ FI NA LA PLEJ-OFA ZA @E NE

Uza vre lo kraj Ti se Sen}anske stonoteniserke slavile u prvoj utakmici finale plej-ofa s kom{inicama iz ôke 4:1, u uzavreloj atmosferi kakva se moè videti samo kada se nadigravaju rivalke iz dve varo{ice kraj Tise. Oko 200 qubiteqa stonog tenisa, navija~a obe ekipe, {timung je pravilo bubwevima, trubama i pi{taqkama, a sli~na atmosfera o~ekuje se i u revan{u danas u ôki (Spomen sali „I{tvan Sabo”, 18 ~asova). Ako pobede ôkanke majstorica }e se igrati 28. maja u Senti. Za pr fi fi nal ni okr {aj treneri Sente Zoltan Melik i ôke Laslo Kormawo{, ina~e obojica ôkani, odredili su postave za koje su smatrali da mogu iznenaditi. Prikazane su kvalitetne partije i pored ~iwenice da su se po dve igra~ice obeju ekipa prethodne ve~eri vratile sa me|unarodnog prvenstva Slova~ke.

set, povela 7:5, ali je to bilo sve {to je uspela da uradi. Uspostavila je Srbija kontrolu u igri, vratila vo|stvo i nezadr`ivo jezdila ka maksimalnoj pobedi. Napadale su na{e dame servisom, prijem i blok su dobro funkcionisali, a napada~i su u

zavr{nici seta bili na visokom nivou, {to je bilo dovoqno za sigurnu pobedu nad mladom ekipom Kube. Danas je na Interkontinentalnim kvalifikacijama slobodan dan, a sutra }e Srbija igrati s Rusijom od 6.30 ~asova. M. R.

EVROP SKA LI GA ZA DA ME

Sr bi ja do ma }in u Su bo ti ci Evropska odbojka{ka konfederacija objavila je satnicu utakmica ~etvrte Evropske lige u konkurenciji odbojka{ica. Seniorke Srbije, trostruke uzastopne i do sada jedine pobednice ovog takmi~ewa,igra}e u A grupi sa [panijom, Rumunijom i Ma|arskom. Srbija }e biti doma}in prvog turnira, od 1. do 3. juna, u Subotici. Finalni turnir }e se odigrati u Karlovim Varima u ^e{koj (od 5. do 7. jula), a finalisti }e izboriti u~e{}e u Grand Priju. U B grupi igra}e Turska, Francuska, Bugarska i [vajcarska, a u C grupi Holandija, ^e{ka, Izrael i Gr~ka. S obzirom na ovogodi{wi kalendar me|unarodnih takmi~ewa, utakmice Evropske lige igra}e se po novom sistemu, svaka od reprezentacija bi}e doma}in trodnevnog turnira.

IN TER KON TI NEN TAL NE KVA LI FI KA CI JE ZA OI Eki pe ^o ke i Sen te uo~i pr vog me ~a u Sen ti

U prvoj partiji Aneta Maksuti nije dozvolila nikakvo iznena|ewe, pa je protiv @anet Kormawo{ pobedu ostvarila identi~nim skorom u sva tri seta. Potom je usledio potpu no ne zve sno nad i gra va we Aliz \ur~ik i prve igra~ice ~o kan ske eki pe, Sen }an ke Aleksandre Radowi}, u kome je slavila \ur~ikova 3:2. Ova i naredna partija izme|u Brigi-

Sen ta – ^o ka 4:1 SEN TA: Klupska sala STK Senta, gledalaca: 200. Sudije: Bela Vadleve i Zoran Pani} (Kikinda). RE ZUL TA TI: Maksuti - Kormawo{ 3:0 (11:7, 11:7, 11:7), \ur~ik - Radowi} 3:2 ( 11:9, 6:11, 12:10, 9:11, 11:5), Mirkovi} - Fewve{i 3:2 ( 11:9, 11:7, 9:11, 9:11, 11:4), Maksuti - Radowi} 1:3 ( 10:12, 11:5, 10:12, 9:11), Mirkovi} - Hajnal 3:0 (11:3, 11:3, 10:2)

U SU SRET OLIM PIJ SKIM IGRA MA U LON DO NU: U am fi te a tru Fa kul te ta za sport i tu ri zam (TIMS) u No vom Sa du odr `a na je jav na tri bi na pod na zi vom -U su sret Olim pij skim igra ma - Lon don 2012, or ga ni zo va na u sa rad wi sa Olim pij skim ko mi te tom Sr bi je. U~e sni ci su bi li dr Bra ni slav Jev ti}, sport ski di rek tor OKS i {ef olim pij ske mi si je u Lon do nu, prof dr. Zlat ko Ah me to vi}, de kan Fa kul te ta za sport i tu ri zam, biv {i olim pij ci Slav ko Oba dov, Zo ran Pan -

te Mirkovi} i Ana @ofije Fewve{i, koju je Mirkovi}eva dobila tako|e sa 3:2, bile su odlu~uju}e za pobednika prvog susreta. Poen ^okankama jedino je uspela da izbori Radowi}eva, sa vla dav {i Mak su ti je vu, a mla|ana Doro}a Hajnal, osim ~asnog poraza, nije mogla o~ekivati vi{e protiv iskusne Mirkovi}eve. - Nadao sam se pobedi, a zaista nije bilo lako. Mo`da se rezultat od 4:1 ~ini ubedqivim, a nije to bilo tako, mada sam se nadao pobedi. Neizvesnosti je bilo u drugoj i tre}oj partiji, koje su se mogle zavr{iti i pobedama ^okanki, ali po{to smo ih dobili to je za nas bila zna~ajna prednost od 3:0. Iako smo uspeli da pobedi-

mo na doma}em terenu, jo{ nije sve gotovo. Napravili smo prvi korak ka novoj tituli, s tim {to revan{u u ôki ne}e biti lako - izjavio je trener Sente Melik. Tre ner ô kan ki kon sta tovao je da je naporan put iz Slo va~ ke osta vio tra ga na igra~icama. - Uz malo vi{e sre}e u dve partije, koje su na{e igra~ice izgubile rezultatom 3:2, moglo je biti i druga~ije, u na{u korist. Zahvalio bih navija~ima ôke {to su u velikom broju do{li da podrè i bodre ekipu u Senti, a o~ekujem podr{ku i na drugoj utakmici koja, verujem, }e da bude neizvesna - kaè trener ôke Laslo Kormawo{. Tekst i fo to: M. Mi tro vi}

~i}, Va sa Mi ji}, An dri ja Ge ri}, Slo bo dan Bo {kan, Veq ko Pet ko vi}, sa da {wi An to ni ja Na|, spor ti sti No vog Sa da, sport ski rad ni ci, stu den ti i pro fe so ri TIM SA. Bra ni slav Jev ti} je, uz po mo} Zlat ka Ah me to vi }a, pred sta vio funk ci ju sport skog di rek to ra OKS, kao i sve du `no sti ko je no si to zva we. Bi lo je re ~i i o fe no me nu Olim pij skih iga ra i za {to su one ta ko va `ne i za sve spor ti ste, dr `a ve ko je ih or ga ni zu ju i za one ko ji na wi ma u~e stvu ju. Bi lo je re ~i i o na {em olim pij -

Or lo vi na star tu s Ja pa nom Mu{ka odbojka{ka re pre zen ta ci ja Sr bije u Hamamacuu se prirpema za turnir In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja za Olimpijske igre, a turnir }e se odigrati od 1. do 10. juna u Tokiju. Srbija }e na otvarawu igrati s Japanom 1. juna (12.05 ~asova po na{em vremenu). U 2. kolu (2. juna) orlovima }e rival Ju`na Koreje , u 3. kolu (5. jun) Kina, u 4. kolu (6. jun) Australija, u 5. kolu (7. jun) Portoriko, u 6. kolu (9.jun) Iran i u 7. kolu (10. jun) Venecuela.

Plasman na OI s turnira u To ki ju iz bo ri }e po bed nik, kao i naj bo qa se lek ci ja iz Azi je. Uko li ko pr vo me sto osvoji azijska selekcija plasman u London }e izboriti i druga najusp{enija reprezentacija iz Azije.

skom ti mu, ko ji za sa da bro ji 85 ~la no va, s te `wom da na ra ste do sto ti nak, kao i o bro ju me da qa ko je bi na {i spor ti sti mo gli da osvo je u Lon do nu, jer }e u pre sto ni ci En gle ske srp ski spor ti sti obe le `i ti sto go di {wi cu u~e} {a na Igra ma. Go vo ri lo se i o uslo vi ma za pri pre me ko je su u ovom olim pij skom ci klu su na {i spor ti sti ima li i ko je su, ka ko su se mno gi slo `i li, bi li naj bo qi do sa da. G. Ma le no vi} Fo to: S. [u {we vi}

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak24.maj2012.

^EL NI CI FI FA, UEFA I FSS O OD LU CI DA KO SO VO MO @E DA IGRA PRI JA TEQ SKE UTAK MI CE

Evrop ski sa ve zi pro tiv Od lu ka o to me da ta ko zva na Re pu bli ka Ko so vo mo è da igra pri ja teq ske utak mi ce bi }e pre i spi ta na, epi log je sa sta na ka ~el ni ka FSS sa FI FA i UEFA. U Bu dim pe {ti su odr à na dva sa stan ka ko ji ma su pr su stvo va li pred sed nik FS Sr bi je To mi slav Ka ra xi}, ge ne ral ni se kre tar Zo ran La ko vi} i pot pred sed nik Ivan ]ur ko vi}. Je di na te ma sa sta na ka se de le ga ci ja ma FI FA i UEFA bi la je od lu ka Iz vr {nog ko mi te ta FI FA da do zvo li tzv. Re pu bli ci Ko so vo da igra pri ja teq ske me ~e ve. Naj pre je odr àn sa sta nak sa de le ga ci jom UEFA, pred vo |e nom pred sed ni kom Mi {e lom Pla ti ni jem, uz pri su stvo pred sed ni ka i ge ne ral nih se kre ta ra evrop skih sa ve za, a za tim i sa ~el ni ci ma FI FA, na ~i jem je ~e lu bio pred sed nik Jo zef Bla ter. „Na oba sa stan ka pred sed nik Ka ra xi} je upo znao pri sut ne sa svim ne ga tiv nim i {tet nim po sle di ca ma ko je bi usva ja we jed ne ova kve od lu ke mo glo da iza zo ve, ka ko za na{ re gion, ta ko i za kon ti nent u ce li ni. Ta ko |e, To mi slav Ka ra xi} je iz ra zio iz u zet no ne za do voq stvo zbog do no {e wa ove od lu ke, iza za tvo re nih vra ta i bez pri su stva pred stav ni ka FS Sr bi je“, na vo di se u sa op {te wu na zva ni~ nom saj tu Fud bal skog sa ve za Sr bi je, ~i ji osta tak pre no si mo u pot pu no sti: „Kao re zi me sa sta na ka, na gla {a va mo usvo je nu od lu ku o vra }a wu tog pred lo ga na raz ma tra we pred ~la no vi ma Iz vr {nog ko -

Cr ti ce Pred sed nik Fud bal skog sa ve za Re pu bli ke Srp ske (FSRS) Mi le Ko va ~e vi} na ja vio je da }e ta or ga ni za ci ja od FI FA za tra `i ti od i gra va we pri ja teq skih utak mi ca.

hhh Izvr{ni komiteta FIFA do zvolio je u u torak selekciji Kosova o di gravawe pr ij ateqs kih u takmic a iako je svih osam ~lanova iz UEFA bilo protiv, i to na preporuku predsednika FIFA Sepa Blatera.

hhh To mi slav Ka ra yi}, pred sed nik FSS

mi te ta UEFA i za tim ~la no vi ma Iz vr {nog ko mi te ta FI FA. Ap so lut no je is tak tu no da ni ka kvog pri je ma u ~lan stvo UEFA i FI FA ta ko zva nog FS Ko so va ne }e bi ti jer je jed na ta kva od lu ka ve o ma ja sno pre ci zi ra na Sta tu tom UEFA i ka `e da je pri jem no vih ~la ni ca mo gu} sa mo kao me |u na rod no pri zna tih ze ma qa od stra ne Uje di we nih na ci ja. Na kra ju, za ka zan je hi tan sa sta nak u se di {tu FI FA u Ci ri hu za ~e tvr tak, 31. maj 2012. go di ne, a ko me }e pri su stvo va ti pred stav ni ci FI FA, UEFA i FS Sr bi je.U ci qu re {a va wa na sta log pro ble ma, za tra `e na je po mo} od UEFA u sme ru do bi ja wa po dr {ke za od ba ci va we tog pred lo ga. Ta ko |e, FS Sr bi je je

Stan ko vi} na pu {ta In ter?

hhh Predsednik Fudbalske federacije Kosova Fadiq Vokri izjavio je za B92 da je odluka FIFA kona~na i da UEFA ne mo`e da je promeni. nas do bi je na po dr {ka od ogrom ne ve }i ne pred stav ni ka evrop skih sa ve za, ba zi ra na na ja sno pre ci zi ra nim za kon skim od red ba ma naj vi {ih fud bal skih or ga ni za ci ja“.

IZ FK VOJ VO DI NA

De jan Stan ko vi} mo gao bi ovog le ta da na pu sti In ter, pre neo je ita li jan ski list „Ko ri je re de lo sport„. Stan ko vi} ima ugo vor do ju na 2014. go di ne, ali je In ter spre man da ga pu sti po {to on za ra |u je tri i po mi li o na evra po se zo ni. Biv {i ka pi ten re pre zen ta ci je Sr bi je je ove se zo ne od i grao sa mo 19 utak mi ca, jer je imao pro ble ma sa po vre dom. In for ma ci ju da bi Stan ko vi} mo gao da na pu sti In ter ne ko je ve} is ko ri stio i na vi ki pe di ji ga pre se lio u Cr ve nu zve zdu od 2013. go di ne. Fud ba le ri Voj vo di ne osvo ji li su tre }e me sto u Je len su per li gi, ~i me su iz bo ri li u~e {}e u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe. Se zo na za cr ve no-be li ma osta }e upam }e na po is pu we wu osnov nog ci qa, ali i po gor kim pi lu la ma ko je su po pi li u du e li ma sa Va du com iz Lih ten {taj na u evrop skom tak mi ~e wu i po eli mi na ci ji od Bor ca, na svom te re nu, u po lu fi na lu Ku pa. Ovog pu ta ba vi }e mo se sta ti sti~ kim po da ci ma igra ~a no vo sad skog su per li ga {a u mi nu lom pr ven stvu i Ku pu Sr bi je. Voj vo di na u {am pi o na tu ostva ri la 14 po be da, 10 re mi ja i {est po ra za, uz gol raz li ku 44:26. To je we nim igra ~i ma do ne lo 52 bo da, ~ak 28 ma we ne go {to je osvo jio pr vak Par ti zan (80) i 16 ma we od dru go pla si ra ne Cr ve ne zve zde (68). Pod se }a wa ra di, na kra ju je se we po lu se zo ne No vo sa |a ni su za u zi ma li ta ko |e tre }e me sto, s tim {to su za vo de }im Par ti za nom za o sta ja li 12, a za Zve zdom sa mo dva bo da. Pro le }e je do ne lo do sta lo {ih re zul ta ta za cr ve no-be le, pa su to kom 15 ko la dru gog de la pr ven stva osvo ji li sa mo 22 bo da, uz gol raz li ku 14:17. U tom de lu {am pi o na ta Voj vo di na je ostva -

iz ra zio za hval nost pred sed ni ku UEFA Pla ti ni ju ko ji je sa ~la no vi ma Iz vr {nog ko mi te ta tri pu ta u pro {lo sti od ba cio zah te ve pri je ma ta ko zva nog FS Ko so va u ~lan stvo evrop ske kon fe de ra ci je i za hval nost svim pred stav ni ci ma UEFA u Iz vr {nom ko mi te tu FI FA ko ji su gla sa li pro tiv spo me nu tog pred lo ga”. Pred sed nik FSS To mi slav Ka ra xi} za do vo qan je epi lo gom sa stan ka. „Uve ren sam da smo da nas na naj bo qi na ~in oba vi li di plo mat sku mi si ju. Na sta vi }e mo da se bo ri mo i o~e ku je mo na tom pu tu i so li dar nu po dr {ku svih, a pre sve ga ~el ni ka FI FA. Sva ka ko nas ra du je i hra bri da -

F SS je j o{ u utorak i zra zio `es to k protes t F IF A zbo g odl uke I zv r{n og ko mi teta da ~lanicama odobri odigravawe prijateqskih me~eva sa selekcijom takozvane Republike Kosovo.

Api ja bi da osta ne

De jan Stan ko vi}

Fud ba le ri Voj vo di ne na la ze se na od mo ru i raz i {li su se (ili }e to u~i ni ti ovih da na) na sve stra ne sve ta. Na e me ka A|u ru da nas pu tu je u Ni ge ri ju, Abu ba kar Ouma ru oti {ao je kod de voj ke u Pa riz, po tom }e par da na pro ve sti u Ma ro ku, a on da pu tu je u rod ni Ka me run. Ste fen Api ja (Ga na), ko jem ugo vor s cr ve no-be li ma is ti ~e 30. ju na, ka ko sa zna je mo, raz go va rao je s pred sed ni kom Rat kom Bu to ro vi }em i vo qan je da i da qe osta ne ~lan no vo sad skog klu ba. Sa mo uko li ko mu se po ja vi ne ka iz u zet na fi nan sij ska po nu da pro me nio bi dres, a sa zna je mo i to da je na ja vio da }e se si gur no po ja vi ti na pr voj pro ziv ci 18. ju na. A. P.

OR LO VI OT PU TO VA LI NA DVO NE DEQ NU TUR NE JU

Pro ve ra tre nut nih mo gu} no sti No vi se lek tor fud ba le ra Sr bi je Si ni {a Mi haj lo vi} za po ~eo je pro ces sme ne ge ne ra ci ja u na ci o nal nom ti mu. Oku pio je pre ko 30 igra ~a, a uz ne ko li ko is ku sni jih, oslo nio se na ba zu ko ju ~i ne fud ba le ri iz mla de re pre zen ta ci je. Hra bro se ne ka da pro sla vqe ni in ter na ci o na lac uhva tio u ko {tac sa ogrom nim po slom, uz is ka za nu mak si mal nu ve ru da }e iz bo ri ti pla sman na Svet sko pr ven stvo. Ni je po se gao za ali bi pri ~a ma da je naj te è isto vre me no stva ra ti tim, igru i re zul tat. Uver ti ra, dvo ne deq na tur ne ja, uz tri ve o ma zah tev na su sre ta pro itv evorp skih elit nih re pre zen ta ci ja ka kve su [pa ni ja, Fran cu ska i [ved ska, ne do no si strah od ne ga tiv nih is ho da. - Pro ve re pro tiv ja ~ih eki pa od na {e uvek do bro do |u. Da se upo re di mo sa naj bo qi ma, da igra ~i vi de ko li ko su sprem ni da od go vo re na iza zo ve, a i me ni }e sli ka bi ti apo so lut no ja sna. Zna }u u kom sme ru da qe tre ba ra di ti, {ta po pra vqa ti ili me wa ti. Re zul ta ti }e bi ti bit ni od sep tem bra ka da kre nu kva li fi ka ci je. Ali, to ne zna ~i da se u ovim su sre ti ma ne }e mo bo ri ti za {to bo qe is ho de - kon sta to vao je Mi haj lo vi}. Je dan od stu bo va re pre zen ta ci je bi }e Alek san dar Ko la rov, glav ni kan di dat uz Ba ne ta Iva no vi }a da po ne se i ka pi ten sku tra ku. - ê ka nas mno go ra da i tru da na no vom po ~et ku. Oba ve za nas ne ko li ko is ku sni jih igra ~a je da po m og n e m o mla d im sna ga ma da se uklo pe u si stem ko ji bu de po sta vio se lek tor. Mo ti vi i è qa za do ka zi va wem tre ba da nas no se u sva kom du e lu. Ima mo te {ke is pi te na tur ne i ji, ali ve ru jem i ko ri sne, ka ko bi sprem ni do ~e ka li sep tem bar i start kva li fi ka ci ja za SP - is ta kao je Ko la rov. Zbog po vre da }e iz o sta ti Na sta si}, To mo vi} i La zar Ma ra ko vi}, dok }e zbog ra ni je za ka za -

Hra bar i sa mo u ve ren: Si ni {a Mi haj lo vi}

nih ven ~a wa ak ci ju pre sko ~i ti Ku zma no vi} i Nin kov. - Svi ma }u pru `i ti pri li ku da od i gra ju ba rem jed nu ce lu utak mi cu - na gla sio je Mi haj lo vi}. Pr vi is pit or lo vi po la `u 26. ma ja u Sent Ga le nu pro tiv [pa ni je, za tim sle di duel sa Fran cu skom u Rem su (31. maj) i na kra ju okr {aj sa [ved skom u Stok hol mu (5. jun). Z. Ran ge lov

U^I NAK IGRA ^A VOJ VO DI NE U JE LEN SU PER LI GI I KU PU SRBIJE

Abu ba kar naj stan dard ni ji i naj pre ci zni ji ri la skor od {est po be da, ~e ti ri re mi ja i pet po ra za.

Me do je vi}, a po jed nom pre ci zni su bi li Vuk Mi to {e vi}, Ste fen Api ja i Alek san dar Ka tai.

Od Ri stov skog do Za gor ~i }a ^ak ~e tvo ri ca tre ne ra vo di li su tim u pr ven stvu. Se zo nu je po ~eo Qu bo mir Ri stov ski, ko ji je sme wen po sle eli mi na ci je od Va du ca i re mi ja u pr vom ko lu Je len Su per li ge s Rad ni~ kim 1923 u No vom Sa du. Tim je ta da pre u zeo De jan Vu ki }e vi}, ko ji je na klu pi bio do eli mi na ci je od Bor ca u Ku pu (11. apri la). U na red na dva ko la funk ci ju tre ne ra oba vqao je Vu ki }e vi }ev po mo} nik Spa so je Je la ~i}, a se zo nu je na klu pi, u po sled wih pet utak mi ca, za vr {io Zla to mir Za gor ~i}.

Ve ~i ti bez prem ca Na osno vu iz ve {ta ja me di ja, Voj vo di ne je gle da lo ukup no 103.545 gle da la ca, ili 3.451 u pro se ku. Na sta di o nu “Ka ra |or |e” na 15 utak mi ca bi lo je pri sut no 62.654 gle da la ca (4.176 pro se~ no), dok je na go sto va wi ma Vo {u pra ti lo 40.900 gle da la ca (2.727 po se~ no). Naj vi {e pu bli ke u No vom Sa du pri su stvo va lo je utak mi ca ma s be o grad skim ve ~i tim ri va li ma, Par ti za nom i Cr ve nom zve zdom, (po 9.000), a naj ma wa po se ta za be le `e na je na me ~u s Ja vo rom (1.000). Na stra ni naj po se }e ni ji je bio duel Par ti zan – Voj vo di na (10.000) i No vi Pa zar – Voj vo di na (9.000), dok je naj ma wa po se ta bi la na utak mi ci Me ta lac – Voj vo di na u Lu ~a ni ma, ka da je sa mo 200 gle da la ca bi lo na tri bi na ma.

Traj ko vi }u naj vi {e opo me na Iza Abu ba ka ra Ouma rua, na li sti asi ste na ta na la ze se Ste va no vi} i Me re ba {vi li s po pet uspe {nih do da va wa, a sle de Mi lan Bo jo vi} i Pe tar [ku le tih (po tri), Mi ro slav Vu li }e vi}, Vla di mir Bran ko vi}, Bra na Ili} i Mar ko Po le ta no vi} (po dve) i Vla dan Pa vlo vi}, Da niel Moj -

no vi} (po 3), Smi qa ni}, Bran ko vi}, A|u ru, No va ko vi}, Abu ba kar, Ili}, Bo jo vi}, Mi lo vi} i Api ja (po 2) i Ka ran, Bil bi ja, Po le ta no vi} i Spre mo (po 1). Cr ve ne kar to ne do bi li su Vu li }e vi}, Traj ko vi} i Moj sov. Ka da je u pi ta wu Kup, No vo sa |a ni su od i gra li pet me ~e va i u sva kom od wih na te re nu su bi li gol man Su pi}, Vu li }e vi}, Mi to {e vi}, Ste va no vi}, Bo jo vi} i Abu ba kar. Svih 450 mi nu ta, ipak, od i gra li su sa mo Su pi}, Vu li }e vi} i Abu ba kar. Voj vo di na je po sti gla ukup no ~e ti ri go la (po je -

Mak si mal ni sa Zve zdom Qu bi mac Vo {i nih na vi ja ~a: Abu ba kar Ouma ru

Je di ni fud ba ler ko ji je igrao u svih 30 pr ven stve nih me ~e va bio je Ka me ru nac Abu ba kar Ouma ru, qu bi mac no vo sad ske pu bli ke. On je na te re nu pro veo ukup no 2591 mi nut, ili 86,5 mi nu ta po utak mi ci. Abu ba kar je pri tom bio i naj bo qi stre lac ti ma, po sti gav {i ukup no de vet go lo va, to me tre ba sva ka ko do da ti i po da tak da je za be le `io {est asi sten ci ja, ~i me je ta ko |e za u zeo pr vo me sto na klup skoj li sti. Na dru gom me stu po mi nu ta `i bio je Mi ro slav Ste va no vi} sa 2326 mi nu ta u 29 me ~e va (pro se~ no 80 mi nu ta), a sle de gol man Ne ma wa Su -

pi} sa 26 su sre ta i 2340 mi nu ta (90 u pro se ku), Bra ni slav Traj ko vi} sa 2229 mi nu ta, Da niel Moj sov sa 2228 mi nu ta, Mi ro slav Vu li }e vi} sa 2215 mi nu ta itd. Ukup no su u pr ven stvu dres Voj vo di ne no si la 33 igra ~a. Re ko smo, pr vi stre lac i asi stent bio je Ouma ru, a na li sti stre la ca za wim sle de Mi lan Bo jo vi} i Bra na Ili} s po se dam po stig nu tih go lo va. [est pu ta mre `u ri va la po ga |ao je Ste va no vi}, a po tri pu ta su pro tiv ni~ ke gol ma ne sa vla da li Pe tar [ku le ti} i Gi or gi Me re ba {vi li. Dva go la po sti gli su Da niel Moj sov i Slo bo dan

Fud ba le ri Voj vo di ne po be di li su oba me ~a ~e ti ri ri va la: No vi Pa zar (3:0, 2:1), Haj duk (4:0,1:0), BSK (4:0, 2:0) i Cr ve na zve zda (2:0, 2:1). Oba po ra za cr ve no-be li do `i ve li su od Par ti za na (1:2, i 1:4).U du e li ma s Rad ni~ kim 1923, Ja go di nom i Ja vo rom Voj vo di na je po dva pu ta re mi zi ra la. sov, Slo bo dan Me do je vi}, Slo bo dan No va ko vi} i Ale ek san dar Ka tai (po jed na asi sten ci ja). Igra ~i ma je po ka zan 81 `u ti kar ton (2,7 u pro se ku) i tri cr ve na. Naj vi {e jav nih opo me na za ra dio je Bra ni slav Traj ko vi} – ~ak 12, a za wim se na la ze Pa vlo vi} i Moj sov s po se dam, Vu li }e vi} (6), Su pi}, Mi to {e vi} i Me re ba {vi li (po 5), Me do je vi} i Ssku le ti} (po 4), Ko va ~e vi} i Ste va -

dan su da li Me do je vi}, Me re ba {vi li, Ili} i Abu ba kar Ouma ru). Po jed nu asi sten ci ju ima li su Mi to {e vi}, Ste va no vi}, Me re ba {vi li i Abu ba kar, a igra ~i ma iz No vog Sa da po ka za no je 10 `u tih kar to na (po dva su do bi li Bran ko vi}, Moj sov i Ste va no vi}, a po je dan Su pi}, Pa vlo vi}, A|u ru i Ssku le ti}). U ovom tak mi ~e wu igra ~i Voj vo di ne ni su do bi li cr ve ni kar ton. A. Pre do je vi}

SPORT

c m y

dnevnik

SVET SKI KUP U MIN HE NU

Srebro Arsovi}evoj Srp ska olim pij ka An drea Ar so vi} osvo ji la je sre br nu me da qu u di sci pli ni va zdu {na pu {ka na Svet skom ku pu u ne ma~ kom gra du Min he nu sa 503,5 (399) kru go va. Ar so vi }e va je sa 399 kru go va kao ~e tvr ta u{la u fi na le, ali je naj bo qom se ri jom u plej ofu od 104,5 kru go va us pe la da se pro bi je na dru go me sto i osvo ji sre bro. Po be di la je Ki ne ski wa Si ling Ji sa 503,6 (400), dok je bron za pri pa la Ukra jin ki Da ri ji [a ri po voj sa 502,7 (399) kru go va. Ko li ko je kon ku ren ci ja za fi na le bi la ja ka go vo ri i po da tak da su ~ak ~e ti ri tak mi ~ar ke sa 398 kru go va ras pu ca va le za jed no me sto u fi na lu. Osta le na {e tak mi ~ar ke Dra ga na To do ro vi} i Iva na Mak si mo vi} ni su bi le na vi si ni za dat ka i za u ze le su 52, od no sno 54. me sto sa 394, od no sno 393 kru ga. od 112. strel ki wa. U ga |a wu va zdu {nom pu {kom od na {ih stre la ca naj bli `i fi na lu bio je Ne ma wa Mi ro sa vqev, ko ji je sa 596 kru go va za u zeo 11. me sto. Do fi na la mu je ne do sta jao krug. I ov de je bi la ja ka kon ku ren ci ja za fi na le, pa je ~ak se dam tak mi ~a ra sa 597 kru go va ras pu ca va lo za pet me sta u plej - ofu.

Ste van Ple ti ko si} je bio 23. sa 595, a Mi len ko Se bi} 59. sa 591 kru go va od 118 tak mi ~a ra. Po be dio je Ki nez Tao Vang sa 702,4 (599) is pred Be lo ru sa Ilie ^a re i ke 702,2 (597) i Ita li ja na Ni ko le Kam pri a ni ja sa 702,2 (598). ^a re i ka je do sre bra do {ao tek po sle ras pu ca va wa, 11. met kom su obo ji ca ima la 10,8, a on da je 12. Be lo rus „upu cao” 10,3, Ita li jan 10,1. Sva tro ji ca na {ih stre la ca MK pi {to qem pro {la su eli mi na ci je i da nas }e ga |a ti u kva li fi ka ci ja ma. Da mir Mi kec je bio 12. u pr voj gru pi sa 556 kru go va. An dri ja Zla ti} je bio tre }i u dru goj sa 563, a Di mi tri je Gr gi} osmi sa 555 kru go va. Po sle pre ci zne paq be MK pi {to qem 30 plus 30 me ta ka Bo ba na Ve li~ ko vi} za u zi ma pr vo me sto Andrea Arsovi} sa 293 kru ga, Zo ra na Aru no vi} je 4. {to qem od 8.30 ~a so va (fi na le u sa istim bro jem kru go va, a Ja sna 12), a Ve li~ ko vi }e va, Aru no vi }e [e ka ri} 13. sa 290. va i [e ka ri }e va }e da nas pu ca ti Da nas }e Mi kec, Zla ti} i Gr gi} br zu paq bu od 8.30 (fi na le je u 14). pu ca ti u kva li fi ka ci ja ma MK pi G. M.

EVROP SKO PR VEN STVO U DE BRE CI NU

Stjepanovi} u finalu Mla di srp ski pli va~ Ve li mir Stje pa no vi} pla si rao se u fi na le tr ke na 200 me ta ra del fin sti lom na Evrop skom pr ven stvu u ma |ar skom gra du De bre ci nu. On je od li~ no pli vao i po be dio u pr voj po lu fi nal noj gru pi sa

Velimir Stjepanovi}

1:56,84 odo lev {i na pa di ma Austri jan ca Ju ki }a i Gr ka Dri mo na ki sa. Stje pa no vi} }e u da na {wem fi na lu pli va ti u sta zi pet, jer je za be le `io dru go vre me po lu fi na la. Od we ga je bo qi bio sa mo Ma |ar Ben ce Bi co ko ji je sla vio u dru goj po lu fi nal noj gru pi sa

1:55,77. Stje pa no vi} je u pre po dnev nim kva li fi ka ci ja ma pli vao 1:58,32 {to je bio {e sti re zul tat. Pe tar Pe tro vi} je na 50 le| no bio 39. s vre me nom od 27,04. Mi ro sla va Naj da nov ski je u fi na lu tr ke na 100 slo bod no za u ze la osmo me sto u vre me nu od 56,31 se kun de {to je bi lo spo ri je ne go u po lu fi na lu. Ona je od li~ no kre nu la u pr vih 50 me ta ra, ali je on da u dru gom de lu tr ke po su sta la. Po be di la je i ta ko uze la dru go zla to na EP [ve |an ka Sa ra Sjo strom. Po sle sla vqa na 50 del fin ona je naj bo qa bi la i na 100 slo bod no i to is pred svet ske re kor der ke Ne mi ce Bri te [te fan (54,15) i we ne su na rot ki we Da ni e le [raj ber 54,41. Na 100 pr sno po be di la je Ne mi ca Sa ra Pov sa 1:07,33, is pred [ve |an ke Xe ni Jo han son sa 1:07,85 i [pan ki we Ma ri ne Gar si je Ur zan ki sa 1:07,91.

Ne mac Pol Bi der man osvo jio je dru gu zlat nu me da qu u De bre ci nu. Po sle sla vqa na 400 slo bod no svet ski re kor der je ube dqi vo sla vio i uzeo zlat nu me da qu na 200 slo bod no s vre me nom od 1:46,27. Sre bro je pri pa lo Fran cu zu Ama ri ju Le vou (1:47,69), a bron za Ma |a ru Do mi ni ku Ko zmi (1:47,72). Od li~ ni Ma |ar La slo ^eh je po sle po lu fi nal ne tr ke na 200 del fin i pla sma na u fi na le pli vao i u fi na lu na 200 me {o vi to i uzeo zlat nu me da qu sa 1:56,66, uz re kord pr ven sta va. Dru gi je bio Bri ta nac Xejms Go dard sa 1:57,84, a tre }i Austri ja nac Mar kus Ro gan sa 1:59,39. Mla di Ita li jan Gre go rio Pal tri ni je ri sla vio je u tr ci na 1.500 me ta ra slo bod no sa 14:48,92 mi nu ta sa re kor dom pr ven sta va is pred ma |ar skog dvoj ca Ger ge Ki {a (14:58,15) i Ger ger qa \ur te (15:04,38). Da nas, ~e tvr tog da na na stu pi }e Na |a Higl u kva li fi ka ci ja ma na 200 pr sno, te Bo ris Sto ja no vi} i Ra do van Si qev ski u kva li fi ka ci ja ma na 100 slo bod no i Stje pa no vi} u fi na lu na 200 del fin. G. M.

Srbi i Ma|ari za boqu saradwu U De b re c i n u je odr ` an sa s ta n ak pred stav ni ka va ter po lo sa ve za Sr bi je i Ma |ar ske. Do ma }i ne je pred vo dio pr vi ~o vek or ga ni za ci je \er| Mar tin, dok su VSS pred sta vqa li: ge ne ral ni se kre tar Mar ko Ste fa no vi}, Alek san dar [o {tar, ~lan va ter po lo ko mi te ta FI NA i De jan Pe ri {i}, ~lan va ter po lo ko mi te ta LEN. Raz go va ra no je o do sa da {woj sa rad wi i na ~i nu da

se po boq {a. Do go vo re no je da se po ja ~a za jed ni~ ki rad kod mla |ih ka te go ri ja i da dva sa ve za bu du or ga ni za to ri ni za ak ci ja u ci qu ja ~a wa va ter po la. Mar ko Ste fa no vi} kao ~lan Bor da Su per li ge je bio na sa stan ku Su per li ga {a. Do go vo ren je no vi skup 16. ju na u Za gre bu, ka da }e bi ti utvr |e ni broj ni de ta qi ve za ni za or ga ni za ci ju tak mi ~e wa...

~etvrtak24.maj2012.

SVET SKI KUP U DI SEL DOR FU

Poraz bez posledica Ru ski te ni ski dubl Dmi tri Tur su nov i Igor Ku ni cin sa vla da li su Ne na da Zi mo wi ca i Mi ki ja Jan ko vi }a sa 7:5, 7:6 (8:6) i ubla ì li po raz Ru si je od Sr bi je u dru gom ko lu pla ve gru pe Svet skog ku pa u Di sel dor fu. Srp ski par ste kao je pred nost na po ~et ku taj-brej ka dru gog se ta 4:0, ali su Ru si us pe li da na pra ve pre o kret - 10:8. Dan ra ni je tri jumf Sr bi ji u singl me ~e vi ma obez be di li su Jan ko Tip sa re vi} i Vik tor Tro ic ki. Tip sa re vi} je ube dqi vo sa vla dao Alek sa Bo go mo lo va sa 6:1, 6:3, dok je Tro ic ki po be dio Di mi tri ja Tur su no va sa 6:3, 6:2. U pr vom ko lu Sr bi ja je sa 2:1 bi la bo qa od Hr vat ske. Sr bi ja i Ne ma~ ka vo de na ta be li sa dve po be de, a o pla sma nu u fi na le od lu ~i va }e u di rekt nom du e lu, ko ji bi tre ba lo da po~ ne da nas. U cr ve noj gru pi igra ju ê {ka, Ar gen ti na, Ja pan i SAD. ê si ima ju dve po be de, a ri val u bor bi za fi na le im je Ar gen ti na. Tak mi ~e we u Di sel dor fu igra se za na grad ni fond o 1,4 mi li o na evra.

Na{ najboqi dubl igra~ Nenad Zimowi}

KVA LI FI KA CI JE ZA RO LAN GA ROS

Pobeda Doloncove, poraz Kruni}eve Srp ska te ni ser ka Ve sna Do lonc pla si ra la se u dru go ko lo kva li fi ka ci ja za Ro lan Ga ros,

Vesna Dolonc

KVA LI FI KA CI O NA RE GA TA ZA OI U LON DO NU

Iva nije uspela

Sr bi ju }e na Olim pij skim igra ma u Lon do nu u ve sla wu pred sta vqa ti sa mo dve po sa de. Po sle ~e tver ca bez kor mi la ra i dvoj ca bez kor mi la ra, ko ji su olim pij ske vi ze do ko pa li la ne na Svet skom pr ven stvu na Ble du, u po sled wem po ku {a ju do naj ve }e svet ske smo tre spor ta ni je us pe la da do |e ni Iva Ob ra do vi}. U fi na lu ski fa na kva li fi ka ci o- noj re ga ti u Lu cer nu za pla sman na OI na {a naj bo qa ve sla ~i ca je s vre me nom 7:52,68 osvo ji la pe to me sto i ta ko osta la pr va is pod cr te za Lon don. Pr va ~e ti ri me sta ko ja su vo di la na 30. olim pij ske igre za u ze li su ~am ci Austra li je (7:38,79), Dan ske (7:41,45), SAD (7:44,91) i Re pu bli ke Ir ske (7:48,07). Po sled we me sto pri pa lo je Esto ni ji (7:57.33). Iva Ob ra do vi} je u od sud nu bit ku za svo je dru ge olim pij ske igre (u~e sto va la na Olim pij skim igra ma u Pe kin gu gde je bi la 11) kre nu la sla bo. Po sle pr vih 500 me ta ra bi la je na po sled wem me stu, ali je od tog tre nut ka po ~e la da po ja ~a va ri tam. Pr vo je na po lo vi ni tr ke pre sti gla ~a mac Esto ni je, po tom i Ir ki wu, ta ko da je na 800 me ta ra od ci qa do {la je do ~e tvr te po zi ci je, po zi ci je ko ja je vo di la u Lon don. Sle de }ih 500 me ta ra tra ja la je mr tva tr ka iz me |u Ob ra do vi }e ve i Pu spu re, ko ju je na {a ve sla ~i ca ove se zo ne ube dqi vo do bi la ~e ti ri pu ta (kva li fi ka ci je i fi na le u Po je da lu ku i kva li fi ka ci je na Svet skom ku pu u Be o gra du i po lu fi na le u Lu cer nu). Ir ki wa je ima la vi {e sna ge u po sled wih 300 me ta ra osvo jiv {i ~e tvr to me sto. Pra va {te ta, po go to vo ako se zna da je Ob ra do vi }e va ove se zo ne bri qant no ve sla la, a je di ni kiks ko ji je na pra vi la de sio se ba{ u fi na lu Lu cer na. J. G.

po {to je po be di la @i se lu Dul ko sa 1:6, 7:5, 6:3. Sle de }a ri val ka Do lon co voj bi }e Po qa ki wa

San dra Za ni jev ski. Alek san dra Kru ni}, dru ga srp ska pred stav ni ca u kva li fi ka ci ja ma, iz gu bi la je od 482. igra ~i ce sve ta Ons \a bur 3:6, 6:4, 6:2. Kru ni }e va je vo di la sa 1:0 u se to vi ma, ima la je 4:0 u dru gom, ali je Tu ni {an ka, ipak, na pra vi la pre o kret. I u me ~u Ve sne Do lonc vi |en je ve li ki pre o kret, sa mo {to je `r tva bi la 17. no si teq ka u kva li fi ka ci ja ma @i se la Dul ko. Ar gen tin ka je la ko do bi la pr vi set sa 6:1, vo di la je sa 5:3 u dru gom, ali je usle di la se ri ja Do lon co ve od {est uza stop nih ge mo va. Na kon to ga, Dul ko je vra ti la brejk, ali je na {a igra ~i ca bi la kon cen tri sa ni ja u za vr {ni ci i sti gla je do po be de.

NO VAK \O KO VI] U NO VOJ OPRE MI

Pet godina sa Uniklom

No vak \o ko vi} pot pi sao je p e t o g o d i { w i ugo vor sa ja pan skim pro i z v o |a ~ em opre m e Uni klo, pre no si Blo o m b erg, uti caj ni sajt u obla sti fi nan si j a. Pr v i te ni ser sve ta dan ra n i j e ras k i nuo je po sle go to v o dve i po go d i n e ugo v or sa Ser |om Ta ki ni jem. Vred nost ugo v o r a Ubudu}e bez „Takinija” ni j e sa o p { te na, ali je iz ve sno da se ra di o sta vqa we ugo vo ra, u we mu ne po osmo ci fre noj su mi u evri ma. sto ji kla u zu la o even tu al nom No vak }e pr vi put u no voj opre - ot ku pu, {to zna ~i da }e osim u mi na stu pa ti ve} na Ro lan Ga - slu ~a ju ne ke dra ma ti~ ne pro me ro su. ne srp ski as bi ti ve ran ja pan Uni klo je rob na mar ka kom pa - skom pro iz vo |a ~u do dan iza 30. ni je Fats Re ta i ling Co, naj ve - ro |en da na. }eg pro iz vo |a ~a ode }e u Azi ji. Po vo dom ugo vo ra jo{ uvek se We gov vla snik je Ta da {i Ja nai, ni su ogla si li ni pro iz vo |a~, naj bo ga ti ji Ja pa nac. Ka ko ka `e ni ti \o ko vi }e vi pred stav ni ci je dan od qu di ukqu ~e nih u sa - za me di je.

sport

~etvrtak24.maj2012.

VLA DAN LU KI], PRED SED NIK CR VE NE ZVE ZDE

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (DRU GI RAZ RED)

Ci qe vi ti tu la i Li ga Evro pe

Sla vqe i u Ste ja nov ci ma Bo rac (S) - 27. ok to bar 4:1 (3:0) S T E J A N O V C I : Igra li {te Bor ca, gle da la ca 50, su di ja Stoj {i} (Ru ma). Strel ci: Mi lo je vi} u 11. i 18, \e ki} u 34. i Jan ko vi} u 81. za Bo prac, a Haj nal u 60. mi nu tu za 27. ok to bar. BO RAC: I. Bu li}, Stri ~e vi} (\e ki}), M. Bu li}, Jo va no vi}, Jan ko vi}, D. Jef ti} (Bla go je vi}), [kr bi} (Kre so je vi}), Mi lo je vi}, Utvi}, Ste pa no vi}, M. Jef ti}. 27. OK TO BAR: Bo ro vi ca, D. Se ge di, Tri vu no vi}, K. Se ge di, Ili}, Vi {wi}, Fe ke te, Bi ri wi (Kaj tsa zi), Ma go{ (Pu ti ca), Mi haj lik, Haj nal. Ko na~ no sla vqe i u Ste ja no vi ma. Tek u 11. ko lu do ma }i ni su ose ti li slast po be de. M. Jan ko vi} NE RA DIN: Voj vo di na-Sre mac (D) 1:3, STE JA NOV CI: Bo rac-27.ok to bar 4:1, RI VI CA: Pla ni nac-Mla dost (P) 0:2. Car Uro{ iz Jaz ka je bio slo bo dan. 1. Sre mac (D) 2. Car Uro{ 3. Mla dost (P) 4. Pla ni nac 5. Voj vo di na 6. 27. ok to bar 7. Bo rac (S)

11 11 11 12 11 11 11

10 10 5 3 4 1 1

1 0 0 4 0 3 2

0 1 6 5 7 7 8

55:10 46:9 23:29 18:22 13:35 12:36 13:35

31 30 15 13 12 6 5

Pla ni nac - Mla dost (P) 0:2 (0:0) RI VI CA: Igra li {te Pla nin ca, gle da la ca 100, su di ja Ka ti} (Ru ma). Strel ci: Mi trev ski u 58. i Ci ko ta u 63. mi nu tu. @u ti kar to ni: D. ]i ri}, B. Pe ji} (Pla ni nac), Bog nar (Mla dost). PLA NI NAC: Avra mo vi} 7, Ru de{ 5, V. Pa ji} 5, D. ]i ri} 5, Pe tro vi} 5, ]o si} 5, S. ]i ri} 5, Smi qa ni} 5 (Stoj ~i}), B. Pe ji} 5, M. ]i ri} 6 (S. Pa ji} ), N. ]i ri} 6. MLA DOST: [ev ~uk 8, Va si} 6 (Ne da ko vi} ), An xi} 6, Bog nar 8, Pa cek 8, Vu ka di no vi} 7, Cvje ti no vi} 7, To do ri} 7 (Ro {uq ), Ci ko ta 8 (Mi lin), Or lo vi} 8, Mi trev ski 9. Pa vlov ~a ni su is ko ri sti li sve svo je {an se, a do ma }i ni mo gu sa mo da `a le za svo ji ma. S. An to ni je vi}

Voj vo di na - Sre mac (D) 1:3 (0:2) NE RA DIN: Igra li {te Voj vo di ne, gle da la ca 50, su di ja La zi} (Kra qev ci). Strel ci: Man di} u 79. za Voj vo di nu,a Iva ni{ u 16, D. ê sti} u 27. i M. Ra do vac u 85. mi nu tu za Sre mac. @u ti kar ton: Man di} (Voj vo di na). VOJ VO DI NA: Mar ja no vi}, Man di}, Pu {i} (Pa trik), M. Ra do va no vi}, La za re vi} (Bi zu mi}), Ri sti} (B. Ra do va no vi}), Avra mo vi}, Ge or gi je vi}, Sta me ni}, Iva ni}, Pe tro vi}. SRE MAC: Si mi xi}, Ga gi}, Du por (M. Ra do vac), Pe ke~, A. Ra do jev, J. A{}e ri} (@. Ra do jev), R. A{}e ri}, \. ê sti} (Z. A{}e ri}), D. ê sti}, Iva ni{, A. Ra do vac. Da su go sti iz Do bri na ca bi li ma lo ozbiq ni ji, mo gli su po sti }i, bar, jo{ pet go lo va. S. Jan ko vi}

dnevnik

Ostva rio sno ve: Bran ko Pa u qe vi}

Pa u qe vi} pot pi sao za Par ti zan Do sa da {wi fud ba ler Haj du ka iz Ku le Bran ko Pa u qe vi} pot pi sao je da nas ~e tvo ro go di {wi ugo vor sa Par ti za nom i na taj na ~in po stao pr vo po ja ~a we pe to stru kog uza stop nog {am pi o na za na red nu se zo nu. Pa u qe vi} u ju nu sla vi 23. ro |en dan, igra na po zi ci ji de snog be ka, a u no vom klu bu no si }e dres sa bro jem 19.

- Od ma lih no gu sa wam da ob u ~em dres Par ti za na i mo ja ve li ka è qa bi la je da do |em ov de. To sam pre neo i pred sed ni ku Haj du ka Zo ra nu Osma ji }u i sre }an sam {to mi se è qa is pu ni la - re kao je Pa u qe vi} na pro mo ci ji u Hum skoj. Pa u qe vi} va ì za naj br èg fud ba le ra u Sr bi ji i dru gog naj -

Pred sed nik Cr ve ne zve zde i je di ni kan di dat na no vim iz bo ri ma Vla dan Lu ki} po slao je svim ~la no vi ma klu ba no vi pro gram. Lu ki} se u obra }a wu na pre k o 11 hi q a d a adre s a osvr nuo na pret hod ne tri go di ne, ko li ko je na ~e lu klu ba, i na ja vio {ta pla ni ra u na red nom man da tu. Vla dan Lu ki} je na ~e lo Cr ve ne zve zde do {ao na sa mom kra ju se zo ne 2008/2009. Ovog pro le }a ras pi sa ni su klup ski iz bo ri na svim ni vo i ma, ali se ni ko dru gi ni je kan di do vao za pred sed ni ka. “Ni sam sre }an za to {to sam je di ni kan di dat za pred sed ni ka FK Cr ve na zve zda. @e leo sam da na iz bo ri ma bu de vi {e kan di da ta, da bi ra te iz me |u raz li ~i tih pro gra ma. Ove tri go di ne sam slu {ao raz ne pri med be kri ti ~a ra mog ra da ko ji su se po pra vi lu ja vqa li ka da iz gu bi mo ne ku utak mi cu ili

spen zi je iz evrop skih tak mi ~e wa, kao i da smo u me |u vre me nu us pe li da re {i mo ve }i nu du go va. Za mi sli te da smo taj no vac ima li na ras po la ga wu za do vo |e we no vih po ja ~a wa i ula ga wa u klub? Ali ni smo ka `e Lu ki}. Po do la sku na me sto pred sed ni ka Lu ki} je obe }ao ti tu lu u ro ku od tri go di ne. Ona, me |u tim, ni je sti gla na Ma ra ka nu. - Ni sam za do vo qan sport skim re zul ta ti ma ko je smo po sti gli to kom ove tri go di ne. Ne za to {to mi slim da smo mo gli vi {e, ve} za to {to Cr ve na zve zda ima uvek, bez ob zi ra na uslo ve u ko ji ma ra di sa mo jed nu oba ve zu – da osva ja tro fe je. Dva osvo je na na ci o nal na Ku pa za tri go di ne su da l e k o is p od ono g a {to se o~e ku je od Zve zde. Upr kos to me, uti sak je da je Zve zda na pre do va la, po seb no u

se de si ne sto lo {e. Slu {ao sam kri ti ke, ali ni ka da ni sam ~uo ni je dan kon kre tan pred log. I sa da, ka da je do {lo vre me da se kan di du ju da vi di mo ko li ko su spo sob ni, svi su ne sta li”, na vo di se u Lu ki }e vom pro gra mu. Ka da je Lu ki} do {ao u klub, Zve zda je bi la u izu i zet no te {koj si tu a ci ji, ve ro vat no naj te òj u klup skoj isto ri ji, sa ogrom nim du go vi ma i go to vo bez igra ~a. Lu ki} ka è da je klub u ove tri go di ne dao pre ko 43 mi li o na evra, ka ko na te k u } e odr ` a v a w e (pla t e igra ~a i za po sle nih, od {te te za no ve igra ~e), ta ko i na ser vi si ra we sta rih du go va. - Sra mo ta me je i da ka èm ko me smo sve mo ra li da pla }a mo i ka kve astro nom ske ugo vo re, kao {to me je sra mo ta da po me nem ime na ne kih biv {ih igra ~a Zve zde ili sport skih di rek to ra i tre ne ra Zve zde ko ji su nas tu ì li UEFA i tra ì li da nam se za bra ni da igra mo Evro pu! Da le ko im le pa ku }a, po {to Zve zda ni je wi hov dom.Po zna to vam je da smo po ~et kom ma ja u po sled wem tre nut ku us pe li da iz beg ne mo ka znu od go di nu da na su -

po sled we po la go di ne, ka da je do ne kle pre ki nu ta do mi na ci ja Par ti za na. Kqu~ tog na pret ka je po Lu ki }e vim re ~i ma Ro bert Pro si ne~ ki. - U spor tu je ve o ma va zan kon ti nu i tet i ve ru jem da smo sa Ro bi jem pro na {li tre ne ra na du `e sta ze. Od mah po za vr {et k u pr v en s tva na p ra v i l i smo za jed no sa Ro bi jem plan za ovaj pre la zni rok sa jed nim ci qem – na pa sti ti tu lu i po ku {a ti da igra mo Li gu Evro pe. Lu ki} je na kra ju po zvao bi ra ~ e da po d r ` e we g ov pro gram. - U no vom man da tu nu dim kon ti nu i tet i na sta vak za po ~e t ih po s lo v a. Kao {to u sport skom de lu ima mo kon ti nu i tet sa tre ne rom ta ko o~e ku jem da da va wem po dr {ke me ni i mo joj upra vi ima mo kon ti n u i t et sa svi m e {to smo ura di li na fi nan sij skoj kon so li da ci ji klu ba i re sa va wu pro ble ma ko je smo za te kli na veo je Lu ki}. Iz b o r i u Cr v e n oj zve z di odr `a va ju se iz me |u 26. i 28. ma ja, gla sa we je mo gu }e u re gi o nal nim cen tri ma, kao i pre ko in ter ne ta.

br `eg na sve tu, jer 100 me ta ra tr ~i za 10,4 se kun de. Br `i od we ga sa mo je Ame ri ka nac Mar vel Vi ni iz Den ve ra. - To je ge ne ti ka, moj otac je ve o ma brz i od we ga sam na sle dio br zi nu - ot krio je Pa u qe vi}. On je ka ri je ru po ~eo u Vo `dov cu, a igrao je i za Big Bul i Sen tu.

QU BI [A TUM BA KO VI], SPORT SKI DI REK TOR PAR TI ZA NA

Ne ma kon kret nih po nu da Sport s ki di r ek t or Par ti za na Qu bi {a Tum ba ko vi} re kao je da taj klub jo{ ne ma kon kret nu po nu du ni za jed nog fud ba le ra. - Ak tiv no u~e stvu jem u pro da ji igra ~a i ima mo okvi ran plan ko ga tre ba da pro da mo, me |u tim, ne ma mo kon kret nu po nu du ni za jed nog igra ~a - re kao je Tum ba ko vi}. On je na veo da `e li da se Par ti zan po ja ~a naj kva l i t et n i j im srp s kim fud ba le ri ma. - @e qa je da s naj kva li tet ni jim igra ~i ma iz na { e ze m qe po j a ~ a m o Par ti zan. To od mno go ~e ga za vi si, jer jo{ ni smo de fi ni sa li bu xet. On je do dao da no vi fud b a l er Par t i z a n a Bran ko Pa u qe vi} po se du je van se rij ske oso bi ne za po zi ci ju de snog be ka. - Qu di u Par ti za nu su pret hod nih ne ko li ko me se ci te meq no pra ti li Pa u qe vi }e ve igre i po svim kri te ri ju mi ma on je pra vo po ja ~a we.

We g o v e oso b i n e su van s e r ij s ke. Na d am se da }e igra ma osta vi ti do bar uti sak i po sta ti re pre zen ta ti vac Sr bi je. Par ti zan na po zi ci ji de snog be ka ve} ima Ni ko lu Ak sen ti je vi }a i Alek san dra Miq ko vi }a, ali je Tum ba ko vi} is ta kao da za sve wih ima me sta u klu bu. - Ka da su u pi ta wu do bri igra ~i, ni ka da ne po sto ji vi {ak. Za do b rog, br z og i sprem nog igra ~a uvek ima me sta - is ta kao je sport ski di rek tor cr no-be lih. Na pi ta we no vi na ra do ka da }e mla di na pa da~ La zar Mar ko vi} osta ti u Par ti z a n u, Tum b a k o v i} je od go vo rio - do da qeg i do dao da cr no-be li ni su po sla li po nu de za fud ba le ra Bur se Prin sa Tej ga i igra ~a Voj vo di ne Abu ba ka ra Ouma rua.

VE TE RA NI VOJ VO DI NE UVE LI Â LI SE O SKU SLA VU U RI \I CI: Po vo dom se o ske sla ve, Pre nos mo {ti ju Sve tog Ni ko la ja, u Ri |i ci su go sto va li fud bal ski ve te ra ni no vo sad ske Voj vo di ne i od i gra li utak mi cu s vr {wa ci ma do ma }eg Gra ni ~a ra. Pre utak mi ce go sti su po lo ì li cve }e na grob ne ka da {weg igra ~a Voj vo di ne Goj ka Tri vi }a, ina ~e ro |e nog u Ri |i ci, a na te re nu su uru ~i li do ma }i nu dres sa bro jem pet, ko ji je no sio ovaj ra no pre mi nu lu fud ba ler. U bor be noj utak mi ci, ne ka da {wih aso vi su po ka za li da jo{ uvek ni su za bo ra vi li da igra ju fud bal, a sto ti nak gle da la ca uì va lo je u le pim po te zi ma. Po be di la je Voj vo di na 5:1 (strel ci su bi li Dra -

ku li} 3 , Pan te li} i Mi la no vi} za Vo {u, a Mi lo vi} za Gra ni ~ar).Tre }e po lu vre me „od i gra no” je u Do mu Kul tu re i tra ja lo je mno go du `e od ona dva na te re nu. Gra ni ~ar: Pro stran, La li}, \u mi}, Ba qak, Olu ji}, Se o vi}, Ku sa lo, Pa vi}, D. An dri}, Gwa to vi} i Jo li}. Igra li su jo{: Z. Mi lan ko, [u {a, Ra do wi}, Va gi}, @. Ja pun yi}, [ve qo, S. Ja pun yi}, Bu lo vi} i G. Mi lan ko. Voj vo di na: To di}, Gru ji}, [a ra ba, Za gor ~i}, Va si qe vi}, (Mi la no vi}), Pan te li}, Dra ku li}, Ga }i no vi}, ^a bri}, La ki}, Dun |er ski.

ИЗЛОЖБА ТАПИСЕРИЈА НАГРАЂЕНОГ АУТОРА У ГАЛЕРИЈИ НА ПЕТРОВАРАДИНСКОЈ ТВРЂАВИ

„Збивања и настајања” Смиљане Хаџић У Галерији таписерија“Бошко Петровић“на Петроварадинској тврђави данас у 18 часова отвара се изложба“Збивања и настајања“ новосадске уметнице Смиљане Хаџић. Повод за ову поставку је годишња награда за таписерију коју је уметница добила у Атељеу 61. По речима Горанке Вукадиновић, кустоса Атељеа 61, остварења Смиљане Хаџић сугестивно се намећу својим високим квалитетима, сврставајући је у ред аутентичних таписериста. Своју уметничку радозналост уз коју се обавезно мора говорити и о медијској и дисциплинској разноликости, већ четири деценије успешно потврђује кроз цртеж, графику, акварел, таписерију, фотографију, у чијим различитостима проналази принципе сличности и наликовања. Без бојазни од експеримента на којем се базира њен истраживачки поступак, са манирима озбиљног опсерватора микро света из свог непосредног окружења, Смиљана Хаџић ствара проверено успелом синтезом одличног ликовног предзнања, познавања материје и маште као продукта стварности. Смислено обликујући услове у којима се животворе њене таписе-

Смиљана Хаџић, Ток, 1985.

рије, ослања се на лепоту и снагу својих бојених цртежа и скица за таписерије, препознајући у њима сугестивну моћ оствареног и материјализованог тканог дела. У „Утканим мислима“ (1982) и „Збивањима и настајањима“ (1983) емоцију као надахнуће сугерише суптилним односима неједнако упредене нити и рафинираним пасажирањем светлих и тамних тонова вуне природне обојености. Исечци природе, апстраховани али још увек препознатљиви, инспирација су Смиљани Хаџић за таписерије „Ток“ (1985), „Проток“ (1986) и „Кристалоиди“ (1987). Таписерија „Зрак“ нешто каснијег датума (1995) уноси елементе увећаних детаља фотографије као новог визуелног момента инспирације, примењивог у ткању. Карактеристике ове, као уосталом и других таписерија Смиљане Хаџић, откривају изражен смисао ауторке за визуелно постигнуто истанчаним смислом за боју и тактилно остварено специфичностима материји - указује у каталогу изложбе Горанка Вукадиновић. Изложба траје до 24. јуна. К. Р.

Гостовања Београдске филхармоније

ПРИЗНАЊЕ ЗА ПЕСНИЧКУ ЗБИРКУ

Енесу Халиловићу награда „Ђура Јакшић” Песник Енес Халиловиће добитник књижевне награде „Ђура Јакшић„ за 2011. годину, саопштио је жири у саставу: Милан Мицић, Срђан Срдић и Владимир Арсенић kojи је разматрао тридесетак песничких књига. У ужи избор су ушли Дејан Алексић, Зоран Ђерић, Владимир Копицл, Радивој Шајтинац и Момчило Бакрач. Награда је већином гласова припала Халиловићу за књигу

„Песме из болести и здравља„ коју је објавио београдски издавач „Конрас”. Награда ће бити уручена током јуна у Српској Црњи, месту рођења Ђуре Јакшића. Халиловић, је рођен 1977. године у Новом Пазару, 27. је добитник награде „Ђура Јакшић„ уз коју се додељује и новчани износ. За исту књигу, Халиловић је недавно добио награду „Бранко Миљковић„ а нашао се у ужем избору за награду „Васко Попа„.

Након прошлонедељног гостовања Загребачке филхармоније у Београду после скоро три деценије паузе, Београдска филхармонија ће, са шефомдиригентом Мухајем Тангом и пијанистом Алексејем Володином, сутра, у Коларчевој задужбини одржати завршни концерт у београдском делу пројекта „Пика-Точка-Тачка”. У оквиру циклуса сарадње три филхармоније, Београдска филхармонија ће са истим програмом 27. маја гостовати у Љубљани, у сали Словеначке филхармоније, а 28. маја концертом у дворани „Лисински” у Загребу завршити циклус „Пика-Точка-Тачка” за ову сезону.Српски оркестар ће се публици у Београду, Загребу и Љубљани представити у пуном саставу, са програмом пажљиво одабраним за ову регионалну турнеју - атрактивном минијатуром „Траин Точата” кинеског композитора Лиуа Јуана, „Трећим клавирским концертом” Сергеја Рахмањинова и „Петом симфонијом” Петра Иљича Чајковског. За шефадиригента Танга ово ће бити прво путовање са оркестром Београдске филхармоније.

ПОЗОРИШТЕ „КОСТОЛАЊИ ДЕЖЕ” ПУТУЈЕ У ЈУЖНУ АМЕРИКУ

Континентална хардкор машина Позориште/ Казалиште „Костолањи Деже“ синхаз из Суботице, добило је позив за гостовање у Бразилу, на Међународни позоришни фестивал који ће се одржати почетком јула у три града: Сау Паулу, Сау Хозеу и Рију Прету. Суботичко позориште ће извести представу „Брехт – хардкор машин“ Андраша Урбана, којој ће после Европе и Азије (Индија), Јужна Америка бити трећи континент на коме је гостовала. Међународни позоришни фестивал (Fe sti val In ter na ci o nal de Te a tro) на програму има трупе и најбоље представе из целе Јужне Америке, а сваке године могућност да прикажу свој рад имају и трупе са других континената. Фестивал је основан 1969, а последњи пут трансформисан 2001. године. Сада важи за један од осам најбитнијих позоришних манифестација у Бразилу. Ове године ће трајати десет дана и угостиће више од 30 позоришта, а селекција обухвата и представе за децу и младе. Представа „Брехт – хардкор машин“ (најбоља на Инфанту 2008), настала по „Буковским елегија-

~etvrtak24.maj2012.

c m y

kultura

dnevnik

УПРАВНИК СНП И НЕЗАДОВОЉНИ БАЛЕТСКИ ИГРАЧИ ПОСТИГЛИ СПОРАЗУМ

Од сада специјални саветник у Балету Управник Српског народног позоришта Александар Милосављевић, представници синдиката и балетски играчи који су недавно одржали штрајк упозорења, постигли су споразум по питањима због којих су се нашли на супротстављеним странама. По Споразуму, управник СНП-а је прихватио предлог Штрајкачког одбора и запослених у Балету да их укључи у поступак израде предлога новог правилника о систематизацији радних места, да им ових дана достави постојећу радну верзију, а они њему до краја јуна свој предлог. На захтеву да управник не ангажује досадашњу директорку Балета Оливеру Ковачевић Црњански, штрајкачи више не инсистирају, јер, како је наведено у споразуму, она је поднела оставку, а и њено ангажовање је важило за одређени пројекат – представу, планирану за 16. мај. Прихваћен је компромисни предлог управника СНП-а о постављању специјалног саветника у Балету, до истека одлуке о именовању Бориса Ладичорбића за в.д. директора у тој уметничкој јединици, и то ће бити Драган Јеринкић. Постигнут је договор да в.д. директор Балета регулише и организује рад искључиво месечним и недељним распоредом и изузетно дневним распоредом до 12.30 часова за наредни дан.

Такође је договорено да управник хитно захтева од надлежне установе да се уради стручна анализа услова у балетској сали, најкасније у року од две недеље, да се очисте вентилациони канали и да се обави циклонизација и дератизација. Прихваћено је извињење управника због вређања достојанства радника. Управник се обавезао да ће почетком јуна расписати конкурс за директоре све три уметничке јединице: Балет, Драму и Оперу. Последњи, осми захтев да именовани в.д. директор Балета обавља ту дужност до 30. јуна, остаје засад нерешен, и о томе ће разговоре наставити управник и новоименовани саветник у Балету. Овај споразум потписали су управник СНП-а Александар Милосављевић и првак Балета Драган Влалукин, првакиња Балета Оксана Сторожук Зељковић, првак Балета Милан Лазић, солисткиња Балета Мирјана Дробац, кореограф Драган Јеринкић, председница Самосталног синдиката културе у СНП-у Нада Нововић Поповић, председник Синдиката УГС „Независност“ у СНП-у Момчило Ненадовић и председник Синдиката радника културе Новог Сада и председник Одбора делатности културе Војводине Лазар Попара. Н. П-ј.

ОБЈАВЉЕНА КЊИГА О ИСИДОРУ БАЈИЋУ ИЗ ПЕРА ЈАДРАНКЕ И СВЕТОЗАРА РАДУЈКА

Вредни радник и романтични песник музике У Гимназији „Јован Јовановић Змај“, управо оној у којој је службовао, неуморно радио и трудио се да на разне начине обогати музички и културни живот Новог Сада, представљена је управо објављена „Књига о Исидору“ Јадранке и Светозара Радујка – Радета, посвећена Исидору Бајићу (18781915), оснивачу хорова, музичке школе која данас носи његово име, покретачу листова, композитору, зачетнику војвођанске опере.... У име издавача „Прометеја“, Зоран Колунџија је на промоцији ове књиге истакао да је она доказ да има много тога богатог у историји овог града, а да је начин на који је уређена и компонована, заслуга породице Радујко: Јадранке, дугогодишње новинарке Радио Новог Сада, и Свезотара, библиотекара и професора Музичке школе “Исидор Бајић“. Ради се, наиме о романсираној биографији Исидора Бајића, а разлог зашто је узет баш тај облик, након две деценије изучавања и хиљада ишчитаних страница о ономе што је Бајић радио и стварао, али не много и о њему самом, како је поменуо Светозар Радујко, јесте, по речима Јадранке Радујко, жеља да се привуче пажња шире публике, да упозна Исидора Бајића, романтичног песника музике

који је на толико много поља толико тога урадио. Зато у овој књизи није превагнуло бављење музичким питањима и анализама.

О лику Исидора Бајића се мало тога може наћи написаног, како напомиње Светозар Радујко, већ се из тога тек само назире спољашња љуштура човека, онаквог какав је желео да буде приказан. Ишчитавајући те хиљаде страница разних часописа, књига, и свега што се могло наћи о Исидору Бајићу, Радујку су пажњу привукле кратке приче у часописима, пуне архаичних речи и израза, које су дочаравале ондашње време.

Тако се родила идеја да се о Исидору испричају приче, а не да се напишу сувопарни редови. Тако је настала књига с преко двадесет прича, у којима Исидор Бајић говори у првом лицу и казује шта је све радио у Новом Саду, откуд тамбураши у његовом оркестру, о девојкама, и, наравно, много чему из његовог живота и рада. Радујко истиче да у поднаслову ове књиге постоји извесна ограда, и пише да је она „избор узорних места од многих писаца оног времена, и онога што највише вреди знати о Исидору Бајићу“. Јер, иако су редови у овој књизи плод маште и рада Јадранке и Светозара Радујка, имена су стварна, па и одређени догађаји. Приче у овој књизи сложене су у поглавља, која обухватају одређене периоде Бајићевог живота и рада, од „кратких панталона до испита“, „Пештанских година“, „Повратка у гимназију новосадску“, преко „Српског народног позоришта“, „Бајићеве музичке школе“, до „Исидоровог путовања“, Дивана „Код беле лађе“ у којима се може читати и о Јовану Јовановићу Змају, и на крају „Летњих ферија“. А, између поглавља, у „Интермецу“, аутори ове књиге пишу и о „Исидоровим љубавним заплетајима у шест слика“. На крају књиге дата је, између осталог, хронологија музичких и осталих догађаја из Бајићевог времена, албум породице Бајић, и библиографија Бајићевих музичких дела и „теоретических“ радова. Н. Пејчић

НА БИОСКОПСКОМ РЕПЕРТОАРУ

Трећи наставак „Људи у црном”

Из представе „Брехт – хардкор машин”

ма“ Бертолда Брехта, режирана је као физички театар. У њеном центру су тело, покрет, а не текст, што је уз ефектну осмишљеност и моћну изведбу додатно препоручује на међународној сцени. У Бразилу, биће изведена шест пута, од чега једном у Сау Паулу.

У представи играју: Андреа Ердељ, Арпад Месарош, ИмреЕлек Микеш и Марта Береш. „Брехт – хардкор машина“ ће у Суботици бити на репертоару 31. маја, као и у јуну, када ће бити прослављен њен јубилеј – 50. извођење. И. Б.

Трећи наставак филма „Људи у црном 3” у режији Берија Соненфилда почиње од данас да се приказује у новосадском биоскопу „ Арена синеплекс„, најавио је дистрибутер „Так”. Вил Смит и Томи Ли Џонс враћају се улогама агената Ј и К. „Овај филм говори о снази односа два човека. Ту идеју смо имали годинама, још пре снимања другог филма. Желели смо да подигнемо причу на виши ниво, а да бисмо то урадили морали смо дубље да продремо у ликове„, објаснио је Смит. Агент Ј је током 15 година проведених у црном видео разне ствари које се не могу објаснити, али ништа, чак ни ванземаљци, не могу га збунити колико може његов изванредни, суздржани партнер. Када живот агента К и будућност планете буду под знаком питања, агент Ј ће морати да путује кроз време да би вратио ствари на своје место. Он ће се

удружити са младим агентом К (Џош Бролин) да би заправо спасао свог партнера, агенцију и будућност људске врсте. Однос агената Ј и К у исто време био је и напет и пријатељски”, наводи Томи Ли Џонс, који поново тумачи улогу агента К. Томи Ли Џонс био је подједнако узбуђен што ће поново играти мргодног агента К. “Сваки пут када кренете на посао и знате да ћете радити са Вилом Смитом је срећан дан. А Вил и Бери сваки дан чине лепшим. Они су дивни за сарадњу”. Филм Људи у црном 3 поново окупља екипу и враћа их на кључне односе и елементе који трају петнаест година и тражи начине за решавање сукоба. Одговор се налази у повратку агента Ј. У повратку кроз време. Прошло је 10 година од последњег филма „Људи у црном„ и било је спекулација да ли ће се снимити још један наставак или

не. Смит је рекао да се одувек знало да ће снимити и трећи део. „Сви смо осетили да имамо свежу и убедљиву причу, која ће публику увести у нешто што нису видели у претходним деловима„, додао је познати глумац.

svet

~etvrtak24.maj2012.

GO DI [WI IZ VE [TAJ AM NE STI IN TER NE [E NEL O ZLO ^I NI MA U SI RI JI

PAKISTAN

Re`im za mu~ewe i ubijawe demonstranata

Lekar osu|en za veleizdaju PE[AVAR: Pakistanski lekar koji je pomogao CIA da u|e u trag Osami bin Ladenu osu|en na 33 godine zatvora zbog veleizdaje, rekao zvani~nik pakistanske vlade Nasir Han. On je rekao da je [akilu Afridiju ju~e odre|ena i nov~ana kazna u iznosu od 3.500 dolara. Ukoliko ne plati, kazna }e mu biti produèna za tri i po godine. [akil Afridi je koristio la`nu kampawu vakcinacije kako bi pomogao CIA u pronalaèwu Bin Ladena u Pakistanu, gde je bio i ubijen u akciji ameri~kih komandosa u maju pro{le godine, preneo je Rojters. „On je osu|en na 33 godine robije za izdaju i preme{ten je u Pe{avarski centralni zatvor posle izre~ene presude od strane lokalnog suda”, rekao je portparol administrativne vlade Khiber Mohamad Sidik. Ovaj pakistanski lekar, koji je pre dva meseca otpu{ten iz dràvne slu`be, progla{en je krivim u skladu s plemenskim pravosudnim sistemom distrikta Khiber i po-

DAMASK, BEJRUT: Amnesti interne{enel optu`ila je sirijski re`im za mu~ewe i ubijawe demonstranata {to bi moglo da predstavqa zlo~ine

„Tip i stepen kr{ewa prava kojima pribegava ta dr`ava mogli bi da predstavqaju zlo~ine protiv ~ove~nosti”, ocewuje ta organizacija.

Glas pro tiv Asa da su ro vo ka `wa van

protiv ~ove~nosti. U godi{wem izve{taju objavqenom ju~e, Amnesti detaqno opisuje na~in na koji je re`im Ba{ara alAsada razme{tao tenkove u stambenim ~etvrtima, ubijao mirne demonstrante i zatvarao hiqade qudi i potom ih u tajnosti mu~io i dr`ao u zatvoru.

U izve{taju se navodi vi{e primera, ukqu~uju}i primer neimenovanog ~oveka iz grada Banijasa, koji je tri dana dr`an nag u zatvoru, podvrgnut torturi i primoravan da „li`e sopstvenu krv sa poda”. U Homsu, nastavqa se u izve{taju, „telo Tareka Zijada Abda

al-Kadera, uhap{enog 29. aprila (2011), vra}eno je wegovoj porodici u junu, a na wemu su bili vidqivi tragovi opekotina od elektriciteta kao i tragovi udaraca bi~em i uboda noèm, a deo wegove kose bio je i{~upan”. Amnesti tako|e kritikuje poku{aj reìma da ugu{i pobunu, i navodi slu~aj pijaniste Maleka Xandalija, koji ìvi u SAD i ~iji su roditeqi podvrgnuti nasiqu u Homsu po{to im je sin u~estvovao na protestima protiv sirijskog reìma u SAD. Represija ne zaobilazi ni decu, navodi Amnesti i podse}a na slu~aj 14-godi{weg Mohameda al-Mule Ise koga su sirijske snage bezbednosti ubile po{to nije èleo da u~estvuje na proreìmskim demonstracijama. Damask je nedavno odbio da podnese izve{taj Komitetu UN protiv torture, a Amnesti isti~e da sirijski reìm „nije sproveo nezavisne istrage o ubistvima, mu~ewu i drugim oblicima te{kog kr{ewa qudskih prava”.

U EGIP TU PR VI IZ BO RI OD SVR GA VA WA MU BA RA KA

Nadmetawe islamista i sekularista KAIRO: U Egiptu se odràvaju prvi predsedni~ki izbori od svrgavawa Hosnija Mubaraka. Za mesto {efa dràve nadme}e se biv{i {ef diplomatije i generalni sekretar Arapske lige Amr Musa, posledwi premijer koji je sluìo pod Mubarakom Ahmed [afik, kandidat Muslimanske bra}e Muhamed Mursi i nezavisni kandidat Abdel Moneim Abul Fotuh. U Egiptu se takmi~e islamisti protiv sekularista, nosioci promena protiv pripadnika biv{eg reìma, a ishod je, prvi put u istoriji Egipta, nemogu}e predvideti. Ukoliko u prvom krugu

Osama bin Laden

red dosu|ene vi{egodi{we robije, Afridi }e morati da plati nov~anu kaznu od 320.000 rupija odnosno 3.500 dolara, dodaje AFP. Francuska agencija navodi da je Afridi godinama radio kao hirurg u distriktu Khiber, delu Pakistana u kome upori{te imaju talibanski pobuwenici i pripadnici Al Kaide. U januaru je ameri~ki sekretar za odbranu Leon Paneta potvrdio da je Afridi radio za CIA i da je prikupqao DNK kako bi utvrdio Bin Ladenovo prisustvo i izrazio zabrinutost zbog tretmana pakistanske vlasti prema wegu. „On nije bio ni na koji na~in izdajica prema Pakistanu”, tvrdio je Paneta u izjavi za ameri~ku teelviziju Si-Bi-Es. Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton pozvala je na osloba|awe Afridija, za koga je rekla da je delovao u interesu obe dr`ave.

Ubi jen po li ca jac na bi ra li {tu Jedan policajac ubijen je kada se ume{ao u oru`ani sukob koji je izbio ispred jednog birali{ta u Kairu, izme|u pristalica dva predsedni~ka kandidata, saop{tili su bezbednosni izvori. Jo{ jedna osoba povre|ena je u sukobu koji je izbio nekoliko sati po otvarawu birali{ta na kojima }e Egip}ani, prvi put otkako je svrgnut Hosni Mubarak.

dnevnik

^E[KA

Avion proma{io pistu, 19 povre|enih PRAG: Najmawe 19 osoba je povre|eno kada se zapalio ruski vojni avion s 23 putnika i ~lana posade, prilikom sletawa na vojni aerodrom „âslav” na severoistoku ê{ke. Posmatra~ki avion tipa „An-30” koji je u ê{koj u okviru misije „Otvoreno nebo”, skliznuo je pri sletawu sa piste i izbio je poàr. „Avion je skliznuo

200 metara van piste. U udesu nema `rtava”, saop{tila je portparolka baze ~e{kog vazduhoplovstva u mestu ^aslav, Denisa Smitalova. U avionu je bilo 14 ruskih i devet ~e{kih vojnika. Avion je pre sletawa imao problema pri izvla~ewu to~kove, javqaju ~e{ki mediji pozivaju}i se na lokalnu policiju i vojnike iz baze.

AUSTRIJA

Traì se ostavka zbog antisemitizma BE^: Centar „Simon Vizental” zatraìo je da ministar odbrane Austrije Norbert Darabo{ podnese ostavku posle izjave o Izraelu koja je kako navode, moderan vid antisemitizma. Darabo{ je, prema re~ima direktora za me|unarodne odnose Centra [imona Samuelsa, prekr{io neutralnost Austrije u vezi Irana. On je, u izjavi „Xeruzalem postu”, kako prenosi APA, rekao da smatra veoma ~udnim to {to je Darabo{ ostao u ministarskoj foteqi, iako se vlada distancirala od wegovih izjava. Darabo{ je, u nedequ, u intervjuu be~kom dnevniku „Prese”, rekao da su pretwe Izraela Iranu nepotrebne. On je ocenio da bi napad Izraela na iranska nuklearna postrojewa izazvao „poàr u ce-

lom regionu, poàr koji ne bi bilo mogu}e kontrolisati”. Darabo{ smatra da bi do{lo do efekta solidarnosti sa Iranom, te da bi i arapske dràve, koje su kriti~ki raspoloène prema Teheranu, stale na stranu Irana. On je optuìo Izrael da koristi „spoqne neprijateqe kao {to su Iran i Palestinci, kako bi skrenuo pa`wu sa socijalnih problema”. „Ako me ve} pitate, gospodin Liberman (ultradesni~arski {ef diplomatije Avgidor Liberman) meni je nepodno{qiv kao ~lan izraelske vlade. Ministar inostranih poslova Austrije Mihael [pindeleger ju~e se distancirao od izjave Darabo{a i rekao da je ministar odbrane izneo svoje li~no mi{qewe i da to nije stav vlade.

PO RU KA IRAN SKOG PRED SED NI KA MAH MU DA AH MA DI NEYADA

Islam protiv nuklearnog oru`ja

Su ko bi, upr kos upo zo re wi ma

izbora niko ne osvoji dovoqan broj glasova za progla{ewe pobede, drugi krug bi}e odr`an 16. i 17. juna. Pravo glasa ima oko 50 miliona Egip}ana, a bezbednost u zemqi }e tokom glasawa biti maksimalno poja~ana. Egipatski premijer Kamal alGanzuri pozvao je ju~e na mir i suzdr`anost uo~i izbora, zahtevaju}i od svih politi~kih partija da prihvate rezultate istorijskog izja{wavawa gra|ana. Ganzuri je izrazio nadu da }e izbori, koji se organizuju u sredu i danas prote}i u miru, apeluju}i na sve kandidate i partije da po{tuju voqu drugih i prihvate rezultate glasawa.

Egipatski premijer je pozvao svoje sunarodnike da obezbede uspeh izbornog procesa i prihvate odluku ve}ine bira~a, preneo je AFP. Ministar policije Muhamed Ibrahim izjavio je da }e snage bezbednosti biti razme{tene na bira~kim mestima {irom Egipta, kao i oko centara u kojima se prebrojavaju glasovi. Vrhovni savet oru`anih snaga, koji upravqa zemqom od Mubarakovog svrgavawa, obe}ao je pravi~ne izbore, posle kojih }e uslediti prenos vlasti na civilnu upravu, ~ime }e se okon~ati nemirni prelazni period, obele`en nasiqem i protestima.

BAGDAD: Iranski predsednik Mahmud Ahmadinxad kaè da islam zabrawuje nuklearno oru`je i drugo oru`je za masovno uni{tewe. „Na osnovu islamskih u~ewa i fatve vrhovnog vo|e, proizvodwa i upotreba oru`ja za masovno uni{tewe je zabrawena i nema mesta u principima odbrane Islamske Republike Irana”, kazao je Ahmadinexad. Wegova poruka pro~itana je na konferenciji u zapadnom gradu Boruxerdu, odrànoj u znak se}awa na iranske `rtve hemisjkog oru`ja u periodu rata protiv Iraka 1980-1988, javio je AFP. Fatva protiv nuklearnog oru`ja koju Ahmadinexad spomiwe odnosi se na ukaz koji je 2004. ili 2005. godine izdao vrhovni verski vo|a Ajatolah Ali Hamnei. Nova runda pregovora pet stalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN - SAD, Rusije, Kine, Britanije i Francuske, kao i Nema~ke sa Iranom, trebalo bi da po~ne danas u Bagdadu. Prva runda razgovora odràna je sre-

Mah mud Ah ma di ne yad

dinom aprila u Istanbulu. Iranske vlasti insistiraju na tome da je wihov nuklearni program miroqubiv, ali najve}i deo me|unarodne zajednice smatra da se wime prikrivaju poku{aji Teherana da se prikqu~i „elitnom” klubu dr`ava sa nuklearnim naoru`awem. Obe strane se nadaju da }e se pregovorima u Bagdadu postaviti osnove za re{avawe dugogodi{weg spora, ali treba imati u vidu i upozorewe diplomata da ne treba o~ekivati da pregovori izrode neki ~vrst sporazum. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLA DI MIR PU TIN Ruski predsednik Vladimir Putin podr`ao je kontroverzni zakon kojim }e 200 puta biti pove}ane nov~ane kazne za sve koji u~estvuju u neodobrenim protestima. Taj zakon je dobio podr{ku doweg doma ruskog parlamenta, koji kontroli{e Kremq. Putin je u komentaru rekao da }e oja~ati demokratiju u zemqi time {to }e za{tititi gra|ane od „radikalnih akcija”.

BA RAK OBA MA Ameri~ki predsednik Barak Obama vodi u istraìvawima javnog mnewa u odnosu na svog republikanskog protivkandidata Mita Romnija sa ~etiri odsto razlike. Po najnovijem istraìvawu, wega bi u ovom trenutku podràlo 47 odsto bira~a, a biv{eg guvernera Masa~usetsa 43 odsto. Obama ubedqivo me|u glasa~ima crne populacije i me|u ènama.

DA LAJ-LA MA Postoje glasine da Kina planira da ukloni duhovnog vo|u Tibeta dalaj-lamu, koji se trenutno nalazi u vi{ednevnoj poseti Be~u. Navodi se da je Kina specijalno za atentat na vo|u Tibetanaca obu~ila agente, koji preru{eni u pristalice, treba da ga otruju. Dalaj-lama je potvrdio da je upoznat sa planovima Kine, ali isti~e da se jo{ ne mo`e proceniti koliko je velika pretwa.

PR VA HE MIJ SKA KA STRA CI JA U JU @NOJ KO RE JI

Sti `e ka zna vi {e stru kog si lo va te qa de voj ~i ca SEUL: Ju`na Koreja izvr{i}e ove nedeqe kaznu he mij ske ka stra ci je nad vi {e stru kim si lo va te qem, ~ije su `rtve bile devoj~ice mla|e od 16 godina. To }e biti prvo izvr{ewe ove kazne otkako je zakonski uvedena 2010. Ju `no ko rej ski me di ji pi {u da je 45-go di {wi pre stup nik, iden ti fi ko van samo kao Park, osu|en za ~etiri silovawa, odnosno poku{aja silovawa devoj~ica od 1984. do 2002. godine, preneo je Rojters. He mij ska ka stra ci ja, ili an ti li bi di nal ni tretman, kako glasi pravilna nau~na definicija ove terapije, povratni je

proces koji ukqu~uje kori{}ewe lekova koji poti sku ju sek su al ni na gon kod qudi. Zakon o izvr{avawu ove kazne u Ju`noj Koreji primewuje se u slu~aju osoba za koje postoji verovatno}a da }e ponovo izvr{iti isti prestup. Kazna se sprovodi nad osobama starijim od 19 godina koje su izvr{ile prestup nad decom mla|om od 16 godina. Zasad nije jasno da li je Park pristao na ovaj tretman, ali u slu ~a ju naj o zbiqnijih prestupa nad decom, kao {to su oni za koje je on osu|en, nije potrebna saglasnost prestupnika.

iZ dRUGOG UGLA

~etvrtak24.maj2012.

ТАЈНИ ЖИВОТ ОЦА ИНФОРМАТИКЕ

dnevnik

ФОТОГРАФИЈЕ ДАНА

Необичaн генијалац Ален Туринг Данас. хр Генијалност и неприлагођеност често иду заједно. То је вредело и за Алана Туринга, оца данашње информатике, анонимца брилантног ума и неких необичних навика. Обичавао је своју шољицу за чај везивати за радијатор ланцем за закључавање бицикла. На посао је долазио с плинском маском на глави... Компјутерском пиониру Алану Турингу музеј Ханс Нидорф у Падерборну у Немачкој посветио је изложбу поводом 100. годишњице рођења.

Јохен Вихоф, кустос изложбе постављене у музеју Ханс Ниxдорф. Већ је у ’40 годинама прошлог века Туринг знао да су у потрази за вештачком интелигенцијом од самих компјутера важнији компјутерски програми. „Тада се још по-

Раскринкао злогласну „Енигму” Нажалост, једино што је од Туринга остало су помало бизарна сведочанства о његовој ексцентричности, па је ову изложбу било изузетно тешко саставити. На пример, математички гениј је обичавао своју шољицу за чај везивати за радијатор ланцем за закључавање бицикла. На посао је долазио бициклом, с плинском маском на глави, и то како би се обранио од алергије на полен, пише Дојче Веле. Но, Туринг није био само ексцентричан него и генијалан. Његов начни опус свео се на један циљ: створити вештачки мозак. „Туринг је читав живот радио на тому како саградити машину која би функционисала попут мозга и која би поседовала нешто попут вештачке интелигенције”, каже

Притисак Британије на европске лидере Глас Америке

ритански премијер Дејвид Камерон врши притисак на европске лидере да реше дужничку кризу европских држава Британски премијер Дејвид Камерон врши притисак на европске лидере да реше дужничку кризу европских држава, упозоривши да је у питање доведен опстанак валуте 17-очлане еурозоне. Камерон је на скупу пословних лидера у Манчестеру рекао да је, уз политичку неизвесност у Грчкој и чињеницу да многи Европљани предвиђају да ће Атина напустити еурозону, опстанак еура „доведен у питање“. Британија је задржала своју валуту, фунту, али је њена економија вома зависна од стабилности еура, с обзиром да су јој главни пословни партнери у Европи. Британски премијер је такође рекао да су еурозони потребни економска структура која обухвата ефикасан фонд за финансијску помоћ угроженим земљама, здраве банке и кооперативна економска политика. Камерон је такодје указао да поред непосредних брига поводом Грчке, Европа пати од „свеобухватне ниске продуктивности и недостатка економске динамике“. Он је истакао да је већина европских земаља „мање, а не више, конкурентна у поређењу са остатком света“. Невоље у Грчкој бацају сенку на финансије осталих земаља еурозоне. Шпанија, четврта по величини економија еурозоне, била је приморана да плати далеко веће камате на 3 милијарде новог зајма, у поређењу са недавном продајом обвезница. Британски премијер Дејвид Камерон врши притисак на европске лидере да реше дужничку кризу европских држава.

лазило за логиком да се за сваки програм изради једна машина. Туринг је размишљао другачије и зато га данас сматрамо једним од утемељитеља информатике”, каже Вихоф.

Туринг би вероватно био врло задовољан да види колико софтера се данас налази на тржишту. Програма који рачунаре претварају у свестране радне машине. „Но, он би исто тако вероватно био разочаран када би видео да данашња наука на пољу вештачке интелигенције није дошла до нивоа који је Туринг за свог живота предвиђао”, каже Вихоф. Наиме, научник је веровао да ће негде око 2000. године компјутерски програми моћи положити тзв. Турингов тест. Тест се састоји од вођења разговора између човека и машине, а један научник би онда требао да процени који одговори долазе од човека, а који од машине. Но, Турингово име се ипак највише повезује с његовом улогом у Другом светском рату. Од почетка па до краја рата Туринг је радио на једном неугледном имању северно од Лондона. Но, иза неугледних зидова зграде у Блетлеy Парку налазио се британски војни центар за криптоанализу. И овде је Туринг дошао до открића које је спасило многе животе и непријатељу, нацистичкој Немачкој, отежало даље вођење рата на Се-

верном мору и Атлантском океану. Туринг је наиме открио на који начин функционише злогласна „Енигма” - уређај за шифровање комуникације између немачких подморница.

Отац информатике Но, упркос његовом великом доприносу, овај научник је целог живота остао у анонимности. Британски војни стратези су наиме након рата одлучили да читаву епизоду о немачкој „Енигми” сакрију од очију јавности. Послератни премијер Винстон Черчил је дао уништити све на чему је Туринг радио. Тек средином 70-тих година прошлог века је у јавност изишла истина о „јунаку из позадине”. Туринг нажалост није доживео касну славу. Повучени начник је 1954. починио самоубиство. И у приватном животу овај генијални научник је био неприлагођен тадашњој стварности. Наиме након што су откривене Турингове хомосексуалне склоности и након што је ухваћен у вези с једним млађим мушкарцем, био је осуђен на терапију женским хормонима. Јер хомосексуалност је у 50-има у Великој Британији стајала на попису казнених дела. Туринг је, како пише његов биограф Андрју Хоџис, због терапије хормонима пао у депресију те је на крају и одузео живот. „Јако нам је жао. Заслужио си пуно бољу судбину.” Тим речима се тадашњи британски премијер Гордон Браун 2009. извинио прерано преминулом научнику.

Средњошколци с Балкана о школству у САД

Радио Слободна Европа

оквиру програма размене ученика Америчког савета за међународно образовање, четири средњошколца - Маша Мишчевић и Чедомир Чупић, из Србије, Маша Сибиновић из Босне и Херцеговине и Стефан Ивановић из Црне Горе, боравила су у Вашингтону. Амерички савет за међународно образовање доводи средњошколце са Балкана да би се упознали са животом и радом у Сједињеним државама. На Машу Мишчевић из Ниша највећи утисак у Америци оставио је добровољни рад:

такође био изненађен овдашњим начином школовања: „Никада немамо кући домаћи. Увек можеш све да завршиш у школи. Када радимо увек имамо неки циљ, тако да увек сазнамо нешто на крају нашег рада.“ Стефан Ивановић је желео да се похвали: “Прије отприлике два месеца сам освојио путовање да бих учествовао у радионици о друштву и грађанима, америчким традицијама, и њиховим способностима да будемо лидери. Тако да је то било једно од

Чедомир Чупић, Маша Мишчевић, Маша Сибиновић, Стефан Ивановић

„Још једно од искустава волонтирања, које немам прилике да радим у Србији тако често. Овде волонтирам доста. То бих волела да понесем са собом и упознам своје другове и цео мој град. Стварно лечи душу, а драго ти је кад помогнеш неком.„ Маша Мишчевић такође указује да ју је веома изненадио сам начин образовања, нарочито слобода : “Имамо већу слободу мишљења. Професори су јако опуштени са ученицима. То сам била прво изненађена, али сам се навикла зато што су опуштени и стварно пуштају децу да питају различита питања. Радимо пуно практичног рада, које ја никада не бих могла да радим у Србији. Међу ученицима са Балкана био је и Стефан Ивановић из Херцег Новог, у Црној Гори. Стефан је

најбољих искустава у Америци. И све што су нас научили заувек ћу памтити, што се тиче људи из муслиманских земаља. Када се упознате и причате са њима, видите да су идентични као и ми.” Из Бањалуке, у БиХ, дошла је Маша Сибиновић, коју је нешто изненадило. „Научила сам много о себи. Ово је била прва прилика у животу када сам се одвојила од своје породице, од свега што ми је познато у ствари. Тако да сам добила одређено самопоуздање, и храброст. Сада мислим да све могу да урадим, ништа ми се не чини као проблем.“ Што се тиче школовања, Маша Сибиновић, износи да је начин учења другачији: “Овде у Америци ми се јако свиђа однос између ученика и

професора. Овде су професори веома опуштени, много помажу свој деци, ту су увијек за њих. “ Маша Сибиновић указује да је између осталих предмета изабрала анатомију, и да то искуство никада неће заборавити : “Једна ствар коју, мислим, да нам кући никада не би дозволили да радимо. Имали смо задатак да урадимо, то се овде зове : јоб схадоwинг, наиме да пратимо медицинског радника, један дан, да видимо шта све ради, причамо са њим, постављамо питања. Ја сам успела да пратим хирурга. Видела сам две операције, била сам у операционој сали поред њега док је радио. Тако да је то било фасцинантно за мене. Кад бих ја ученик у средњој школи имала прилику да видим. Никада.“ Чедомир Чупић долази из Петровца на Млави, а тренутно живи у малом месту Пуебло, у Колораду. Како каже: “Американци доста држе до спорта. Пошто сам имао доста слободног времена одлучио сам да пливам, и право чудо урадио сам прилично добар посао, што се тога тиче, тако да сваког викенда имамо такмичења, побеђујемо стално, и за пар недеља имамо државно такмичење. “ На Чедомира Чупића највећи утисак су оставила путовања по Америци, нарочито једно: “Упознао сам праве америчке Индијанце. Ја те људе никад у животу нисам видео. Тај неки први контакт са њима. Чути њихов језик. То је било једно од најлепших искустава за мене. “ “Ти можеш америчку школу да направиш себи да буде тежа него било која школа у којој си икада био. Ја сам за себе изабрао веома тешке предмете и било је дана када сам учио и по десет сати дневно, да бих могао да добијем добру оцену из тог предмета и да останем у том току знања са којим сам у Србији.“ Сви средњошколци су одушевљени боравком у Америци, и волели би да се врате, да би још више научили и да би то знање могли да пренесу младима у родној земљи. Фото: ВОА

Грчки спортиста пали олимпијску бакљу на врху Акропоља у Атини.

(Ројтерс)

Нова возила фабрике камиона у јапанском индустријском центру Јокохами. (Ројтерс)

Италијански председник Ђорђо Наполитано држи говор пред посланицима Скупштине Туниса. (АП)

Пси на војној паради у Коломбу, Сри Ланки.

(АП)

Сукоби на обележавању Међународног дана борбе против хомофобије у Тбилису, главном граду Грузије. (Ројтерс)

Возачи захтевају повећање прихода у јужнокорејској престоници Сеул.

(АП)

LekAR

dnevnik

~etvrtak24.maj2012.

K r a t k o v id i zbog ned ov oqn o svet los ti a wak bo rav ka na dnev noj sve tlo sti je od go vo ran {to u gra do vi ma Is to~ ne Azi je i do de vet od de se to ro de ce na za vr {et ku osnov ne {ko le pa ti od krat ko vi do sti, uka za la je stu di ja Austra lij skog na ci o nal nog uni ver zi te ta. Ni ge ni, ni vi {ak ~i ta wa i pi sa wa ni su od go vor ni za ovaj trend, ve} pro sto ma wak sun ~e ve sve tlo sti, upo zo ri li su austra lij ski stru~ wa ci. Na i me, iz la ga we sun ~e vim zra ci ma sti mu li {e lu ~e we do pa mi na, ko ji ogra ni ~a va iz du `i va we o~ ne ja bu ~i ce, ka rak te ri sti~ no za krat ko vi dost.Pro se~ ni |ak osnov ne {ko le u Sin ga pu ru sva ko dnev no pro vo di sve ga oko 30 mi nu ta na dnev noj sve tlo sti, dok austra lij ska de ca pro se~ no na po qu pro vo de po tri sa ta dnev no, a pro ce nat krat ko vi dih me |u wi ma je sa mo

Po zi ti van uti caj ja ja u is hra ni N

aj n o v i j a is t ra ` i v a w a uka zu ju da kon zu ma ci ja ja ja ima po zi ti van u~i nak na me ta bo li~ ki sin drom i si tost. Ja ja po zi tiv no uti ~u na me ta bo li zam HDL ho le ste ro la (do brog ho le ste ro la) kod `e na i mu {ka ra ca sa me ta bo li~ kim sin dro mom.Por tal Vi ta mi ni

je ve ro vat no }u uzi ma wa gric ka li ca ka sni je to kom da na i to na ro ~i to onih za si }e nih ma sti ma. Is tra `i va wa spro ve de na u po sled wih 40 go di na do ka zu ju da zdra ve od ra sle oso be mo gu je sti ja ja bez stra ha da }e im to po ve }a ti ri zik od bo le sti sr ca. Ana li ze po ka zu ju i

na vo di da se ra di o ho le ste ro lu ve li ke gu sto }e ko ji spre ~a va na ku pqa we ma sti u krv nim su do vi ma, a ti me spre ~a va i raz voj ate ro skle ro ze. Stru~ wa ci na vo de da pro te in ski do ru ~ak ko ji sa dr `i oko 35 gra ma pro te i na iz ja ja ili go ve di ne, pro du `a va si tost i sma wu -

da ja ja ima ju 14 od sto ma we ho le ste ro la (185 mg) ne go {to je ra ni je iz me re no. Le ka ri ta ko |e na vo de da }e se ho le ste rol u kr v i vi { e po v e } a t i ako se kon z u m i r a j u za s i } e n e ma s ti ko jih, ka ko je utvr |e no, u ja ji ma ima ma lo (Ta njug)

oko 10 od sto. U Ve li koj Bri ta ni ji je krat ko vi do 30 do 40 od sto {ko la ra ca, a u afri~ kim ze mqa ma sa mo dva do tri od sto.Ti pi~ no za de cu Is to~ ne Azi je je da ne iz la ze na po qe dok su u {ko li, a ka da se na sta va za vr {i idu ku }i i osta ju u za tvo re nom pro sto ru, u~e }i ili gle da ju }i TV.

Naj vi {e krat ko vi de de ce se utvr |e no u Na rod noj Re pu bli ci Ki ni, na Taj va nu, u Hong kon gu, Ja pa nu, Sin ga pu ru i Ju `noj Ko re ji - 80 do 90 od sto, od ko jih 10 do 20 od sto pa ti od te {kog ob li ka krat ko vi do sti ko ja mo `e da do ve de do sle pi la. Austra lij ski stru~ wa ci sa ve tu ju da de ca

{kol skog uz ra sta bo ra ve na po qu dva do tri sa ta sva kog da na (ukqu ~u ju }i i od la zak i po vra tak iz {ko le). Ta ko bi naj ve ro vat ni je bi la za {ti }e na od krat ko vi do sti, bez ob zi ra na to ko li ko u~e ili ko li ko se de pred kom pju te rom ili TV. (Ta njug)

Sva ko de se to de te ro |e no pre vre me na et na est mi li o na no vo ro |en ~a di go di {we, ili sva ko de se to, na svet do la zi pre vre me na, a 1,1 mi lion wih umi re, za -

kqu ~ak je iz ve {ta ja ura |e nog pod spon zor stvom UN. Pre vre me no ro |e we je vo de }i uzrok smr ti no vo ro |en ~a di i sve je u~e sta -

li je. Pod ovim ter mi nom se pod ra zu me va ro |e we pre is te ka 37. ne de qe trud no }e, ko ja uobi ~a je no tra je iz me |u 38 i 40 ne de qa. Naj vi {e ne do no {~a di se ra |a na ju gu Azi je - 13, 3 od sto. Sle di Pod sa har ska Afri ka sa 12,3 od sto. Afri ka i Ju `na Azi ja u ukup nom bro ju ne do no {~a di u sve tu ima ju za jed no udeo od ~ak 60 od sto.S dru ge stra ne, u raz vi je nim ze mqa ma udeo pre vre me nih u ukup nom bro ju po ro |a ja iz no si sa mo 8,6 od sto.Me |u 184. ze mqe ob u hva }e ne iz ve {ta jem, naj vi {e pre vre me nih po ro |a ja ima Ma la vi - 18 od sto. Sle de Kon go, Ko mor ska ostr va pa Zim bab ve. Od azij skih ze ma qa na osmom me stu po u~e sta lo sti pre vre me nih po ro |a ja je Pa ki stan, a na de ve tom In do ne zi ja.Naj ma wi udeo pre vre me nih po ro |a ja se

re gi stru je u Be lo ru si ji - is pod pet od sto.Po sto ji ve li ka raz li ka u pre ì vqa va wu pre vre me no ro |e ne de ce u za vi sno sti od raz vi je no sti ze mqe. U ne raz vi je nim ze mqa ma vi {e od 90 od sto de ce, ro |e ne pre na vr {e nih 28 ne de qa trud no }e, umi re u pr vih ne ko li ko da na ì vo ta, dok se to u raz vi je nim ze mqa ma de {a va u ma we od 10 od sto slu ~a je va.ê sto se ne zna uzrok pre vre me nog ro |e wa de te ta, a fak to ri ri zi ka su ge net ski, vi sok krv ni pri ti sak, di ja be tes, in fek ci je i hro ni~ na obo qe wa.Me |u ri zi~ ne fak to re spa da ju i ti nej xer ski uz rast maj ke, ma li raz mak iz me |u dve trud no }e, ne do voq na ili pre ve li ka te le sna te ì na pre za ~e }a, kao i zlo up o tre ba nar ko ti ka i al ko ho la. (Ta njug)

Usva ja we zdra vih ì vot nih na vi ka mo è pre po lo vi ti ri zik za sr ~a ni udar i kod qu di s ge net skim pre di spo zi ci ja ma za bo le sti sr ca. Na u~ ni ci sa Uni ver zi te ta Har vard su 22 go di ne pra ti li zdra vqe mu {ka ra ca ko ji ma je ba rem je dan ro di teq pre tr peo sr ~a ni udar pre 55. go di ne ì vo ta. Is tra ì va ~i su ob ja sni li da je zbog to ga i u~e sni ci -

ta~ no. Tim ko jim je ru ko vo dio Majkl Sajmon ana li zi rao je re zul ta te ve li kog ame ri~ kog is tra ì va wa zdra vqa è na, ko jim je to kom vi {e od de ce ni je pra }e no zdrav stve no sta we oko 120.000 è na. Me |u ovim è na ma oko 8.800 je re dov no uzi ma lo sta ti ne „ator va stin” ili „pra va sta tin”.Is po sta vi lo se da je i kod è na ko je su uzi ma le sta ti ne i kod onih ko je ni su, u~e sta lost po ja ve me la no ma bi la ista - de vet slu ~a je va na 10.000 go di {we. Ri zik obo le va wa od me la no ma uop {te ni je za vi sio ni od to ga ko ja vr sta sta ti na je uzi ma na, ni ti od to ga ko lil ko du go je kon zu mi ran taj lek.Tim iz De tro i ta se za la è da, ka da je pre ven ci ja me la no ma u pi ta wu, ak ce nat bu de na sma we wu po zna tih fak to ra ri zi ka za to obo qe we - pre te ra nog iz la ga we UV zra ci ma, kvar co va wa i pu {e wa. Majkl Saj mon na po mi we da, po {to se ra ni je po ka za lo da sta ti ni u la bo ra to rij skim uslo vi ma mo gu da uni {te }e li je me la no ma, da qa is tra ì va wa tre ba usme ri ti na de lo va we tih me di ka me na ta, mo `da u ve }im do za ma, na oso be ve} obo le le od te vr ste ra ka ko è. (Ta njug)

zi ma we pro bi o ti ka (vr sta tzv. „do brih” bak te ri ja) to kom te ra pi je an ti bi o ti ci ma, mo `e da spre ~i po ja vu di ja re je, ko ja ~e sto pra ti te ra pi ju an ti bi ot skim le ko vi ma, na ro ~i to oni ma „{i ro kog spek tra”, po ru ~i li su stru~ wa ci RAND kor po ra ci je iz San ta Mo ni ke, u ame ri~ koj sa ve z noj dr ` a v i Ka l i f or n i ja.Ana l i z i r a j u } i re z ul t a t e pre ko 60 stu di ja, ko ji ma je bi lo ob u hva }e no go to vo 12.000 pa c i j e n a t a, ka l i f or n ij s ki tim je do {ao do za kqu~ ka da se kod oso ba le ~e nih an ti bi o ti ci ma zbog ra znih obo qe wa od za pa qe wa uha do sep se - u 42 od s to slu ~ a j e v a ma w e ja v qa di ja re ja, uko li ko to kom te ra pi j e uzi m a j u i pro b i o t i k e, pre ne la je no vin ska agen ci ja Roj ters.

so be ko je je du do sta ri be su pod ma wim ri zi kom od ra k a de b e l og cre va i jo{ vi {e od ra ka rek tu ma, utvr dio je tim stru~ wa ka iz Bol ni ce za di ge stiv ne

osta l og u Sje d i w e n im Ame ri~ kim Dr `a va ma, Nor ve {koj, Fin s koj i Ja p a n u. Re d ov n o kon zu mi ra we ri be sma wu je ri zik od ko lo rek tal nog kan ce ra za 12 od sto.Pri tom je sma we -

bo le sti u gra du Si |ing, u Na rod noj Re pu bli ci Ki ni.Ova kav za kqu ~ak je re zul tat ana li ze 41 stu di je o uti ca ju kon zu mi ra wa ri be na obo le va we od ra ka oba vqe ne iz me |u 1990. i 2011. {i rom sve ta - iz me |u

we ri zi ka od ra ka de be log cre va pri li~ no skrom no i iz no si ~e ti ri od sto, ali se za to ri zik od kan ce ra rek tu ma sma wu je za 21 od sto. Ne ka is tra `i va wa su, ta ko |e, po ka za la da re dov no kon zu mi ra we ri be sma -

No vi ge ni uzro~ ni ci ra ka je tre ma is tra ì va wa pre tio ve }i ri zik za sr ~a ni udar. Po ka za lo se da na sma we we ve ro vat no }e za sr ~a ni udar u ovoj ri zi~ noj gru pi naj ja ~i po zi ti van u~i nak ima iz be ga va we pu {e wa, a sle di li su re dov na fi zi~ ka ak tiv nost, odr à va we zdra ve te le sne ma se i ume re no kon zu mi ra we al ko ho la. U is tra ì va wu u pre ven ci ji in fark ta u~e stvo va lo je oko 20. 000 is pi ta ni ka.

Sta ti ni ne de lu ju pro tiv me la no ma Upr kos ne kim ra ni jim in di ci ja ma da le ko vi iz gru pe sta ti ni, ko ji sni `a va ju ho le ste rol, mo gu da sma we i ri zik obo qe va wa od ra ka ko `e, me la no ma, ame ri~ ka stu di ja oba vqe na na In sti tu tu za rak Kar ma nos u De tro i tu, je po ka za la da to ni je

Gru p a fran c u s kih na u ~ n i k a iden t i f i k o v a la je ~e t i r i no v a ge n a ko j a uti ~ u na raz v oj ra ka je t re. Ra d i se o ge n i m a ARID1A, RPS6KA3, IRF2 i NFE2L2, ko j i bi mo g li da uti ~ u na va ` ne pro c e s e ~i j a je po s le d i c a stva r a w e tu m o r a na je t ri. To ot k ri } e je na sta l o iz ve l i k og pro j ek t a za p o ~ e t og 2009. go di n e. Pro j e k at je usta n o v qen ka k o bi se iz v r {i l a ana l i z a ge n o m a tu m o r a vi { e hi q a d a pa ci j e n a t a da bi se bo q e raz u m eo uti c aj ge n e ti~ k ih pro m e n a (mu t a c i j a) na wi h ov raz v oj i to za oko 50 raz l i ~ i t ih vr s ta ra k a. Na u ~ n i c i su, me | u t im, na v e l i da je po t reb n o oba v i t i da q a is t ra ` i v a w a ka k o bi u bu d u} n o s ti bi l i ko r i { }e n i no v i le k o v i pro t iv ge n e t i~ k ih pro m e n a i po b oq { a l o le ~ e w e pa c i j e n a t a usme r e n o na ge n om s ke ano m a l i j e iden t i f i k o va n e u wi h o v om tu m o r u. (Ta njug)

An ti bi o ti ci po red svo jih do brih svoj sta va, ima ju i ma nu da uni {ta va ju zna tan deo nor mal n e crev n e flo r e. Ob n a vqa wu flo re po ma ì pro bi o ti ci, sred stva ko ja se mo gu na ba vi ti u kap su la ma, bez re cep ta, a ima ih i u ne kim vr sta ma jo gur ta. U naj ve }em bro ju ana li zi ra nih stu di ja ko ri {}e no je vi {e vr sta pro bi o ti ka, ta ko da se ne mo è re }i ko ji su naj bo qi.Si gur no je da su u ve }i ni is tra ì va wa ko ri {}e ni pro bi o ti ci iz ro da „lac to ba cil lus”. Ta ko |e osta je otvo re no pi ta we ko li ko do ze pro bi o ti ka je naj bo qe uzi ma ti i ko li ko du go.Ko li ko je po zna to, pro bi o ti ci su sa svim bez bed ni za upo tre bu, a ni su pre po ru~ qi vi sa mo kod no vo ro |en ~a di i te {ko bo le snih pa ci je na ta.

Ri b a sma w u je ri z ik od kan c e r a

VESTI Zdra vim na vi ka ma spre ~i ti in farkt

Pro bi o tik uz an ti bi o tik

wu je i ri zik od sr ~a nih bo le sti i ra ka re pro duk tiv nih or ga na. Ki ne ski tim je upo zo rio da bi tem pe ra tu ra pe ~e wa ri be mo gla da po ni {ti we no po zi tiv no dej stvo na ri zik od ko lo r ek t al n og kan ce ra jer pe ~e we i ro { ti q a w e ri b e (i me sa) na vi so koj tem pe ra tu ri po go du je raz vo ju do ti~ ne vr s te ra k a. Stru~ wa ci pro ce wu ju da ri ba sma wu je ri zik od ko lo r ek t al n og kan ce r a za h va q u j u } i to me {to je bo ga ta ome ga-3 ma snim ki se li na ma, {to ne mo ra da zna ~i da i kap s u l e ome g a-3 ima ju isto dej stvo. Mo gu }e je ~ak da u ce loj stva ri ri ba i ni je bit na, ve} to {to oso be ko je je je du ima ju dru ge zdra ve na vi ke, na pri mer iz be ga va ju cr ve no me so i me sne pre ra |e vi ne. Ina ~e, jed na stu di ja iz fe bru a ra ove go di ne je po ka za la da su `e ne ko je je du oko tri por ci je ri be ne deq no, pod ma wim ri zi kom od po li pa de be log cre va, ko ji mo gu da pre ra stu u rak. (Ta njug)

@enska posla

~etvrtak24.maj2012.

dnevnik

c m y

Ода бе ри те свој мо дел груд ња ка

руд њак за ма ле или ве ли ке гру ди, спорт ски или ро ман тич ни, па муч ни или чип ка сти, с узор ком или без ње га? Ода бир за и ста ни је јед но ста ван, сто га у стал ној по тра зи за са вр ше ним мо де лом, по гле дај те вр сте груд ња ка и про на ђи те онај ко ји у пот пу но сти за до во ља ва све ва ше по тре бе и же ље. Про на ћи функ ци о нал но, а исто вре ме но ле по ру бље те жак је по сао. Но, ако ода бе ре те па жљи во, гру ди и стра жњи ца мо гу из гле да ти

ви ли су сво је мод но цар ство. Бит но је да ода бе ре те сек си груд њак, не пре ви ше ду бо ких кор пи, а при ода би ру бо ја и ма те ри ја ла мо же те се опу сти ти - за ви си од уку са и сти ла.

шти ло, по сто ји ре ше ње и за то. У тр го ви на ма мо же те ку пи ти тра ке ко је омо гу ћу ју да оде ћа сто ји на мје сту и не от кри ва пре ви ше, а ту су и кор пе ко је се са мо на ле пе на гру ди та ко да сло бод но мо же те но си ти кре а ци ју ко ја пот пу но от кри ва ле ђа или ра ме на.

Кру шка тип

От кри ве на ле ђа

У ве ћи ни се про дав ни ца мо гу ку пи ти и од лич но ди зај ни ра ни груд ња ци за ве ли ке кру шко ли ке гру ди, и то за и ста свих бо ја и ма те ри ја ла. Бит но је са мо да су на ра ме чег ру жни јег не го ка да же на сва ких пет ми ну та по те же до ње ру бље пре ма го ре. Нај бо љи су груд ња ци ши ро ког по ја са, го то во то пи ћи, по год ни за све ве ли чи не гру ди, а да ју им и пу ни ји об лик.

Што с кре а ци јом ко ја пот пу но от кри ва ле ђа? По сто је груд ња ци ко ји се ве жу тра ка ма ис пре пле те ни ма ни ско на ле ђи ма и учвр шће ни ма на тр бу ху. По сто је и груд ња ци ко ји не ма ју по јас не го са мо на ра ме ни це при чвр шће не на кор пе, а ко је се ста вља ју око ра ме на. Кор пе су при том учвр шће не ле пљи вом

Кон тро ла об ли ка По сто ји пу но три ко ва ко ји на ше те ло ле по об ли ку ју, чак и у при пи је ним ха љи на ма. Ту су на при мер ча ра пе по ја ча не у гор њем де лу и ди зај ни ра не да из рав на ју тр бух, по диг ну стра жњи цу те из рав на ју сва ку не рав ни ну на бе дри ма. По сто је слич не ва ри јан те мре жа стих ча ра па.

Кад се све ви ди

чвр шће и све ће ста ја ти на свом ме сту. Ру бље не мо ра би ти ви дљи во, али је го то во јед на ко бит но као оде ћа ис под ко је се скри ва.

За ве ли ке груди Ако има те ве ли ке гру ди и не мо же те но си ти ха љи ну с тан ким бре те ли ца ма без груд ња ка, ле пе на ра ме ни це сек си груд ња ка упот пу нит ће ваш стај линг. Ру бље ће за во дљи во при вла чи ти по гле де, а на том де та љу ди зај не ри ру бља раз -

ни це де бље и до вољ но чвр сте ка ко би по ди гле гру ди. Кор пе мо ра ју би ти ду бо ке да би об у хва ти ле це ле гру ди те ле по об ли ко ва ле си лу е ту. Но, на ра ме ни це се при том не сме ју ви де ти, а пре по ру чу је се и В-из рез блу зе или ма ји це.

Ја бу ка тип Оп сег груд ног ко ша ве ћи вам је од 90 цм, а гру ди су ја бу ко ли ког об ли ка? Тре ба вам груд њак ко ји ће чвр сто др жа ти гру ди јер не ма ни -

Ако од лу чи те ку пи ти ха љи ну од про зир ног ма те ри ја ла, ко ма де оде ће у бо ји ко же те оне с кон траст ним то но ви ма, нај бо ље је ку пи ти што јед но став ни је до ње ру бље. Оно мо ра би ти го то во не при мет но на ко жи, а об ли ци груд ња ка и га ћи ца не ка бу ду пра вил ни, без не рав ни на, ка ко не би скре та ли па жњу с оде ће. За про зир не и тан ке ма те ри ја ле оде ће нај бо ље је до ње ру бље од ли кре.

Тра ке Ако но си те ма ји цу или ха љи ну ко ју би сва ко ви дљи во ру бље уни -

тра ком. За ова кве слу ча је ве ре шење су и чвр сти бодyји отво ре них ле ђа.

Да груди бу ду ве ће Ко ји ће те груд њак ода бра ти да би сте ви зу ал но по ве ћа ли гру ди, за ви си и о из ре зу ва ше ха љи не. Ако је из рез пли так, че твр та сти, нај бо љи су из бор груд ња ци с плит ким кор па ма рав ног гор њег ру ба ко ји чвр сто по ди жу гру ди. За на гла ше ни ји и отво ре ни ји де кол те ода бе ри те ван дер бра или би ло ко ји дру ги пуш-ап груд њак чи ји ће ефект при вла чи ти по гле де.

Украсите пунђу модним детаљима

унђа је наша савезница када нисмо стигли да оперемо косу или када нам треба брза и практична фризура. Ова фризура има много лица, а једно од њих је оно гламурозно, украшено модним детаљима. Иако су овог пролећа на цени једноставне фризуре, то не значи да морају бити безличне и досадне. Врсти пунђи има много, а свака од њих изгледа боље ако је украшена трендовским модним додатком у облику копче, обруча за косу или укоснице. Луксуз кућа Шанел и Ив сен Лоран Спремате ли се за неку гламурозну вечерњу свечаност попут свадбе или прославе дипломе, одаберите луксузне модне детаље. Управо то су учинили фризери на прољетним ревијама шанела и Ив сен Лорана. Коса модела куће Шанел била је украшена бисерима. Одаберите вештачке бисере на укосницама како се не бисте цело вече оптерећивали тиме хоћете ли изгубити који. Вет лок гел ће вам помоћи да изгледате попут сирене. Нешто класичнији одабир је класична пунђа куће Ив сен Лоран

украшена великом златном копчом. Желите ли направити ову фризуру држите се минималистичког приступа и немојте претеривати копчама с много детаља. Што једноставније и децентније, то боље. Перје, цвеће или нешто треће? За оне нешто храбрије, ту су детаљи у облику испреплетених праменова, перја или пак цвећа. Филип Лим тако преферира косу завезану у чвор који глуми пунђу те испреплетене праменове причвршћене укосницама. За ову фризуру вам је потребна само довољно дуга коса и мало стрпљења. Џесон Ву преферира једноставну пунђу која се састоји од косе укосницама причвршћене уз главу те перја. Одаберите пера у боји која је контрастна вашој боји косе, а ако вам је овакав изглед ипак превише, набавите укосницу с једним или два пера. Филип Плеин је инспирацију пронашао у егзотичним хавајским биљкама, па у рокабили пунђе уплео палимно лишће и цвеће. Овако авангардне фризуре сигурно нећете носити, али ништа не недостаје пунђици украшеној једним цветом.

СеКСи иЗГЛеД

Црна боја и прозирни детаљи се воле Ц

рна боја најчешћи је одабир за вечерњи лук - с њом се ретко кад може погрешити. Ако је комбинација саткана од прозирних деловоа заводљив изглед је загарантован

своја модна правила. Но, на премијери јој то није успело. Одабрала је црно-белу хаљину с великом машном на грудима. Хаљина пада прениско на глумичин деколте и чини се као да ће сваки тренутак склизнути. Гола ремена и руке у контрасту су с покривеним ногама у црно. Зое зна много боље!

Миранда Кер Једна од најлепших жена света може да носи што год пожели и изгледаће феноменално. Но, то не значи да ће у сваком издању заблистати и бити звезда црвеног тепиха. Добро тело, нажалост, то не гарантује. У трговини Стив Макартни одржала се премијера музичког спота за песму „Мај Валентајн„ Пола Макартнија. Наравно, звезде је одевала Стела Макартни. Тако је и Миранда осванула у њеној црној хаљини високог изреза на ногама и с прозирним дијеловима на хаљини. Било је очигледно да је Миранда у овом издању требала бити секси, но некако је целокупни дојам све само не то. Догодило се да је хаљина прогутала лепи модел, а проматрача натерала да се пита што се то догађа с изрезом.

Гвен Стефани

Певачица се такође појавила на премијери спота и то у веома сексипилном комплету Стеле Макартни. На прву је одабрани стил супермодела и певачице сличан, но Гвен се одлучила за креацију у свом духу и зачинила је самоувереним ставом. Пажња је усмерена

Оливија Палермо

Миранда Кер

Зое Дешанел

на голе руке, рамена и струк, а прозирна трака уз дуж ногу додатно голица машту. Можда певачица нема тело попут Миранде Кер, но зато зна како носити одећу са ставом. А то је много важније.

Оливија Палермо

Зое Дешанел Све популарнија глумица публику је завела својим шармантним осмехом, продорним погледом и својим стилом. Она не следи трендове и воли стварати

Ин девојка модне сцене Оливија Палермо постала је позната по свом беспрекорном стилу који на црвеном тепиху ретко кад има конкуренцију. За премијеру филма „Сејф„ у Њујорку, Оливија је одабрала један од својих најдражих брендова, Зару, и показала како новац и скупе крпе нису гаранција доброг стила. Ко га има, једноставно га има. Оливија је одабрала елегантну хаљину и прозирну блузу истог узорка. Дашак гламура додала је уз помоћ црног дамског сакоа. Није претеривала с накитом те је нагласак ставила на тиркизну огрлицу. Како не би била овердресед, Оливија је одабрала сребрне оксфордице. Спајање неспојивог у изврсну и успелу комбинацију Оливијина је ужа специјалност.

dnevnik

oglasi

~etvrtak24.maj2012.

GRBAVICA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwièn 55m2, cena 53.600. Telefon 063/828-83-99. 15014 GRBAVICA, odli~an nov 2.0 stan fantasti~nog rasporeda, ukwièn, cena 57.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15008 ]IRPANOVA, ukwièn, useqiv 1.5 stan, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15015

SOKOBAWA - sobe i apartmani za odmor, super komfor. U`i centar. Povoqno. Telefon: 063/81-54-200 i 018/880100. 52923

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 53498 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 53499 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311482, 064/322-19-49. 53529

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon: 021/6399-305. 53500

IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru, 28m2 u Temerinskoj ulici, 135 evra. Telefon 063/83-18-299. 53458 IZDAJEM jednoiposoban stan, 56m2, kompletno name{ten, ekstra stawe, ugao Bulevara oslobo|ewa i Pap Pavla. Telefon 064/11-47-741. 53463 IZDAJEM komfornu, name{tenu garsoweru u Gogoqevoj ulici br. 30, cena 130E. Telefon: 064/133-1736. 53492 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru sa CG, telefonom, kablovskom i terasom kod Sajma. Telefon: 060/547-4478. 53493 IZDAJEM dvoiposoban stan 68m2, Beogradski kej, name{ten po dogovoru, blizina {kole i vrti}a. Telefoni: 064/134-00-48 i 063/1010-803. 53494 IZDAJEM novu dvokrevetnu garsoweru odmah useqivu, potpuno opremqenu, Ulica Koste Racina. Telefoni: 6398-950, 064/157-12-13. 53497 IZDAJE se name{tena garsowera I sprat, terasa, Cara Du{ana. Cena 120 E. Telefon 064/14-63-126. 53517

IZDAJEM name{ten dvoiposoban stan kod Sajma, Rumena~ka 7. Cena po dogovoru. Telefon 064/147-39-56. 53531 IZDAJE SE name{ten stan na Novom nasequ. Telefoni: 021/6215-156, 063/194-5588. 53540 POVOQNO izdajem kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/15. Telefon 064/15320-10. 53617

SOCIJALNO, odli~na zgrada, ukwi`en stan od 29m2, cena 33.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15001

SR. KAMENICA, odmah useqiva garsowera u zgradi, 21m2, II sprat, cena 16.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15002 GRBAVICA, novija ukwièna garsowera, cena 27.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15003 U GUNDULI]EVOJ ULICI u novijoj ukwiènoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15004 NOVA DETELINARA, odli~na novija garsowera, ekstra kvalitet zgrada, cena 28.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15005 LIMAN, kod parka, ukwièn 1.0 stan od 28m2, cena 31.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15006

GRBAVICA, u „Aleksandar” zgradi, novi ukwièn 2.0 stan II spratu sa liftom+parking mesto u dvori{tu, cena 51.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15007 NOVO NASEQE, odli~an 1.5 potpuno nov stan od 44m2 na I spratu, odmah useqiv, cena 40.800E. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15009 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwièn na 47m2, cena 37.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15010 @. STANICA, klasi~an 2.0 stan, ukwièn 53m2, potrebno renovirawe, cena 41.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15011 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, moè i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15012 SOMBORSKI BULEVAR, odli~ni novi brzo useqivi 1.5 stanovi, cena dogovor (uz dogovor) sa PDV-om, mogu}nost kupovine putem subvencionisanih kredita!!! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15013

SAJAM, dvoiposoban stan, lepog rasporeda, kvalitetna zgrada, prvi sprat, lift, terasa, parket, sun~an, perfektna lokacija, pogodan pristup invalidima. Telefon 063/1217460. 53582 BULEVAR EVROPE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2.5 stan (odli~na oprema, |akuzi i sl.), cena 55.500 evra. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15016 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15017 NOVA DETELINARA, okolina „ABC”-a u zgradi „Budu}nosti”, odli~an 2.5 ukwièn stan, cena 64.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15018 LIMAN, nov, prazan, odmah useqiv i ukwièn 2.5 stan od 76m2, cena 77.250. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15019 GRBAVICA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 66.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15020 SOCIJALNO, u novoj zgradi ekstra kvaliteta, odli~an 3.0 stan od 78m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15021 CENTAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwièn 3.0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15022 OKOLINA BULEVARA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwièn 3.0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15023

LIMAN, ukwi`en originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15024 EKSTRA lokacija, u Radni~koj ulici, u novijoj ukwi`enoj zgradi, odli~an stan od 115m2, I sprat... Telefon 063/828-8377. 15025 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Telefon 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 15026 KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4.0 stan od 100m2, cena 105.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15027

MEWAM dve ku}e useqive, dobra lokacija u istoj ulici, u lepom mestu, Kulpin, za stan u Novom Sadu. Telefoni: 021/22888-10, 062/14-58-419. 53153 SREMSKA KAMENICA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 3 h 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/18-26-726. 53041

IZDAJEM lokal 60m2 Ul. Stevana Mokrawca br. 18. Telefon: 063/505-198. 53505

PRODAJEM ili izdajem poslovni prostor od 80m2 740m2 u Novom Sadu, [ajka{ka 6. Tel.: 061/140-2000. 52399

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak24.maj2012.

Posledwi pozdrav dragoj tetki

dnevnik

Posledwi pozdrav

Zbogom voqeni, dobri moj \uro.

Posledwi, sportski pozdrav

AUDI A4 - TDI 2002 god. besprekorno o~uvan, metalik sive boje, pre{ao 160.000km, cena 8000e, mo`e dogovor. Telefon 063/7667350. 53394

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421452, 064/131-2135. 52222 SAMO za penzionere i prosvetare povoqniji molersko-farbarski radovi. Telefon: 6435-231 i 064/230-68-98. 53261 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 53433 IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika. Telefoni: 065/581-6333, 6434199. 53624

Kqucku

Milenku Stojkovi}u Melaniji - Ireni Buila

od veterana R. K. @eqezni~ar.

od prijateqa Poletanovi}.

53632

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti u 79. godini, preminuo na{ dragi otac i deda

od: Vlatka, Katarine, Sa{e i Dejana.

53633

JEDNOGODI[WI POMEN voqenoj supruzi, Gagi

\uro Usti} 1937 - 2012. 53662

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Milenko Stojkovi}

KUPUJEM sliku Nikole Graovca - svadbeni poklon mladencima. Telefon 063/22-8322. 52899

1933 - 2012.

Ispra}aj je u petak, 25. 5. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

PRODAJEM koke nosiqe stare 10 meseci, te{ke do 2kg. Komad 150 dinara. Ve}e koli~ine dostavqamo. Telefoni: 063/511932, 021/848-188. 53515

Sahrana }e se odr`ati 24. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Radmila, zet Nenad, unuci Dejan i Sr|an.

Dragici Radeti} ro|. Sekuli} obeleì}emo 26. 5. 2012. godine. Na{a qubav nikad ne}e izbledeti jer je bila velika. Oti{la si, a mi te nismo mogli zadràti. Vole}emo te do kraja ìvota. Sin \ole i suprug Voja.

53629

53639

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav

Tvoja Goga. KUPUJEM stare automobile do 200e, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 53050 HITNO PRODAJEM odmah useqiv jednosoban stan. Telefon 021/633-0452. 53508 KUPUJEMO staro gvo`|e, auto {koqke, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ~istimo tavane i podrume, dolazimo. Telefon: 062/649-000. 53586

Melaniji - Ireni Buila 53655

od: Sawe, Zorana, Leontine i Vasje.

Draga na{a

Posledwi pozdrav dragom

Veri Vrgovi}

Ranku Ivkovi}u

od dugogodi{we prijateqice Jece Katani}.

Darinka Bjeli} postoji{ i traja}e{ u na{im srcima i mislima. Smiqka i Buba sa porodicom.

\uri

POMEN

Posledwi pozdrav kolegi

od kom{ija iz ulaza Petra Drap{ina 1.

53648

53656

Posledwi pozdrav i prijatequ

kom{iji

Ranku

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako smo ostali bez drage majke i bake.

Melaniji - Ireni Buila

53641

53640

53663

Posledwi pozdrav dragoj sestri i zaovi

od porodica: Kqaji} i Velemir.

od: porodica Kne`evi} i Baji}.

od: Kima i Marije.

53643

53661

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i ta{ta

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami, baki i svekrvi

Katarina Tanurxi}

Vujici Panteli}u

1946 - 2012.

Pomen }emo odr`ati u subotu, 26. 5. 2012. u 11 ~asova.

Melanija - Irena Buila 1944 - 2012. Posledwi ispra}aj je u petak, 25. 5. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodice Milo{a Aleksi}a.

Tuguju: }erke @aklina i Nata{a sa porodicama.

Radinki - Mici Tomi} S qubavqu, Milan, Bogdan i Biqana.

O`alo{}ena }erka Qubica i zet Zoran. 53664

53651

53653

53637

^iTUQe l POMeni

dnevnik

~etvrtak24.maj2012.

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je iznenada preminuo na{ suprug, otac, deda, brat i tast

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj i voqenoj supruzi, majci, svekrvi i babi

Ranko Ivkovi} 1948 - 2012.

Qiqani Vidakovi}

Sahrana je danas, 24. 5. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Anka, }erka Mirjana i Milena, unuk Ilija, bra}a Dane i Milenko, sestra Petra i zet Pavle.

ro|. Jela~i} 1947 - 2012.

obele`i}emo 25. 5. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu, u Stepanovi}evu.

O`alo{}eni: suprug Mihajlo, sinovi Sa{a i Branko, snaje Sla|a i Marija i unuci Bogdan i Stefan.

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a voqena

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima. Po~ivaj u miru voqena i po{tovana.

Posledwi kom{iji

Posledwi pozdrav dragom kumu

Ranku Ivkovi}u

Marija Obri} Maca

Neka ti je ve~na slava i hvala kume.

Tvoji: Gojko, Jelena i Milana.

Porodice Ili} i Simin.

53611

53619

dragom

Posledwi pozdrav sestri i tetki

53608

Danas, 24. maja 2012. godine ro|endan je na{em najboqem ocu i dedi

pozdrav

53628

Posledwi pozdrav na{oj baki

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Stevici Subi}u iz Koviqa

Ranku Ivkovi}u

Ne pro|e dan tata, da te se ne setimo, ne pro|e praznik da te ne spomenemo, ne pro|e trenutak da ne osetimo tvoju dobrotu i po{tewe. Ali, samo jedan pogled u nebo donese radost, jer znamo da si ti sa nama. Tvoje ponosno potomstvo.

od stanara zgrade Bra}e Popovi} 8.

Veri Vrgovi} od: Pere, Milke i Nikoli}a.

53597 53610

Zorka Peri} Radinki Tomi} od: unuka Jelene i Branislava.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i saradniku

Uvek }e{ biti u na{im srcima i ve~no }emo ~uvati uspomenu na tebe. Tetka, volimo te.

Posledwi pozdrav te~i

53606

Posledwi pozdrav pa{i

Tvoji: brat ^edo, brati~ina Brankica, zet Goran i unuk Nemawa.

53625

Dragoj sestri

Posledwi pozdrav na{oj

53587

POMEN

tetka Veri

Vujici Panteli}u

Bule, Ceca, Ma{a i Vawa.

od: Verice i Bore Zrni} sa porodicom.

Ranku

Ranku Neka po~iva u miru.

od porodica: \ur|evi} i Vidakovi}.

Porodica Soviq.

Po~ivaj u miru.

Zorka Peri} 1948 - 2012.

Jeli O{tri}

posledwi pozdrav od: brata Du{ana, Jelice i Sr|ana.

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kada nisi sa nama. Bol i tuga su ogromni. Toliko nam nedostaje{. Draga na{a, volimo te i mislimo na tebe. Ti sada `ivi{ i `ive}e{ u na{im srcima. Tvoji najmiliji.

53621

53585

Sa tugom i bolom u srcu opra{tam se od voqene sestre

2 [ESTOMESE^NI POMEN

53590

53591

U subotu, 26. 5. 2012. godine navr{ava se godinu dana od kada nije sa nama na{ otac i suprug

Usnula je ve~ni san moja draga baka

Posledwi pozdrav pa{i

Jelena O{tri} u~iteqica u penziji

Milenko Krstono{i}

Ranku

Hvala za svu dobrotu i qubav koju si mi pru`ila, za divne bajke i prva slova.

1940 - 2011. Pomen }e se odr`ati u 10 sati, na Alma{kom grobqu. Sin \or|e i supruga Zorica. 53580

Unuka Jelena. Ispra}aj do ve~ne ku}e na Gradskom grobqu je danas, 24. 5. 2012. godine, u 13.30 ~asova.

od: Nikole i Smiqe Vu~kovi}.

od porodice Nedeqkovi}.

53603

53602

53589

POMEN

Posledwi pozdrav dragom

^ETRDESETODNEVNI POMEN

3 ^ETRDESETODNEVNI POMEN

Darinka Bjeli}

Jelene O{tri}

53604

53605

24. 11. 2011 - 24. 5. 2012.

u~iteqice u penziji

S qubavqu, Bojana.

Najdra`a majko na{a, koliko nam nedostaje{, do neba i vi{e. Najvi{e na svetu si u na{oj du{i, mislima, srcima. Obo`avamo te i qubimo.

Neute{na tvoja deca: Borislav, Gordana i Sne`ana i suprug Petar.

Milo{ Jo{i} Buco @eqku Dulovi}u

DOO â&#x20AC;&#x17E;LIMANSKI PIVARIJUMâ&#x20AC;?.

Dragi moj Buceqa, kako sam te od miqa zvala, danas je osam godina od kako je prestalo da kuca tvoje srce, ali tvoj lik je stalno u mojim o~ima, a tvoju dobrotu i plemenitost ne mogu i ne}u nikada zaboraviti. Tvoja Zorka.

53620

53501

649-P

53564

Radovan A}imovi} Bato 7. 7. 1983 - 14. 4. 2012. Postoji ne{to {to nikada ne}e umreti, a to je se}awe na tebe. Hvala ti za svu qubav i dobrotu koju si nam pru`io. Tvoji: mama Mira, tata Dragan, sestra Biqana, sestri} Mateja i devojka Slavica. 53595

Radovan A}imovi} A}im Uvek si sa nama i u na{im srcima. Sa tugom i po{tovawem, Gulit i Kok{i. 53596

tv program

~etvrtak24.maj2012.

Плави круг

06.30 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Музичко свитање Панонско јутро Вести укратко У огледалу Анали Вреле гуме За корак испред Тема недеље Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Анали Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести Глас Америке

Емисија је посвећена Стеријином позорју. Кроз разговоре са селекторком Ксенијом Радуловић, директором Позорја Миливојем Млађеновићем, извршним директором Микијем Радоњићем и театрологом Иваном Меденицом, покушава да анализира промене кроз које је најзначајнији позоришни фестивал у земљи пролазио у претходној деценији. (РТВ 1, 15.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.05 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.10 00.35 01.20 02.10 02.35 03.05

06.50 07.15 08.05 08.55 09.45 10.45 11.45 12.30 12.40 13.10 14.55 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.30 23.55 00.25

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Центар света Вести Гимназијалци Све о животињама Кухињица Вести Из нашег сокака Додати живот годинама Вести (Ре)капитулација Повратак на село Вести за особе са оштећеним слухом Фолдер култура Плави круг Гимназијалци Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Марфијев закон Сучељавање Војвођански дневник Чарде на Дунаву Марфијев закон Хроника 19. Међународног фестивала позоришта за децу у Суботици Један на један Сучељавање Концерт године 1993. „Ван Гог“ Фолдер култура Плави круг (Ре)капитулација

Кухињица – мађ. Ток шок Концерт године Грување Грување уживо у студију „М„ Мађарт ’10-Будапест Клезмер банд Ева магазин (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Моћ љубави ТВ баштине Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Женске приче, филм 1.део Фолдер култура ТВ баштине ТВ Продаја

08.00 09.04 09.45 10.05 10.35 11.15 12.05 12.15 12.38 13.23 14.16 14.48 15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.01 21.00 23.05 23.55 00.17 01.03

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Серијски програм 10.00 Прст у око 11.00 Вести 11.15 Рецепти Лауре Равајоли 11.30 Капри 12.30 Серијски програм 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.10 Украдена срца 15.50 Неон сити 16.00 Објектив на словачком 16.15 Објектив на мађарском 16.30 Азбука родитељства 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Неон сити 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Лична грешка 20.30 Витраж 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.35 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Серијски програм 23.50 Украдена срца

10.00 Фудбал мондијал магазин 10.30 Мобил 1 11.00 НБА плеј оф 1/2 Финале: Индијана - Мајами 13.00 АТП Светски куп 20.00 Премијер лига, Магазин 20.30 Кејџ ратници – Катар 22.30 НБА акција 23.15 Преглед швајцарске лиге 23.45 Фудбал мондијал магазин 00.45 ТВС 01.45 Премијер лига, Магазин 02.15 Једрење

Јутарњи дневник Љубав на сеоски начин Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Дебела породица на дијети Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Класична дела светске драме: Ријанон - Томас, филм Задња кућа Србије Гастрономад Ово је Србија Рањени орао Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Рањени орао Песма Евровизије 2012, полуфинале 2, пренос Место злочина: Њујорк Дневник Ружна Бети Ноћни биоскоп: Додај муницију, филм

Песма Евровизије 2012. Директно из Бакуа вечерас је пренос другог евровизијског полуфинала када ће у Кристалној дворани у Бакуу наступити представник Србије Жељко Јоксимовић са Ад Хок Оркестром и песмом „Није љубав ствар“. Жељко наступа под редним бројем један . Коментатори преноса Душка Вучинић–Лучић и Драган Илић (РТС 1, 21.00)

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.10 22.15 23.40 00.10 00.25 01.00

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Радна акција Сурвајвер Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

Фолк шоу Уживаћете у песми Сање Ђорђевић, Милоша Бојанића, Ванесе Шошкић, Шеки Турковића, Милене Плавшић, Ацо Пејовића, Данијеле Вранић, Дарка Филиповића и Наташе Ђорђевић. Музички коктел за све љубитеље праве музике. (КТВ, 20.00)

Мари Бунел

Хористи

06.00 Заувјек сусједи 08.00 Топшоп 08.20 Долина сунца 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.15 Дневни магазин 12.00 Цртани филмови 13.45 Филм: Џони Мнемоник 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Пријатељи 17.30 Џои 18.00 Квиз. Пут око света 18.30 Вести + Између две ватре 19.35 Цртани Филм: Штрумфови 20.15 Увод у анатомију 21.15 Филм: Опасна романса 23.40 Вести 00.15 Жива мета 01.00 Увод у анатомију 01.45 Филм: Лавиринти и чудовишта 03.25 Саут парк 03.50 Филм: Породично стабло

Најславнији светски диригент - Пјер Моран, враћа се у Француску на сахрану своје мајке, где сазнаје да је недавно преминуо и професор музике у школи за проблематичну децу коју је као дете и сам похађао, као и да му је у наследство оставио свој дневник. Улоге: Жерар Џуно, Франсоа Берлеан, Мари Бунел Режија: Кристоф Баратје (РТС 2, 22.03) 07.05 07.44 07.49 07.56 08.07 08.17 08.28 08.39 08.53 09.15 09.32 10.14 10.36 11.06 11.31 11.59 12.33 13.02 14.00 14.14 14.36 14.53 15.26 15.37 16.01 17.00 19.02 20.05 20.34 21.00 22.03

dnevnik

c m y

23.45 00.05 00.44 03.34 04.00 04.25 04.58

Слагалица Ози бу Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Линк Европа и Срби У свету Траг у простору Гитар арт фестивал Беокулт Трезор Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Верски календар Образовно огледало Капри Пливање: ЕП, пренос 60 година у колу са колом Живот и стандарди Метрополис Капри Фестивал фестивала: Хористи, филм Миксер 2012-најава фестивала Бунт Трезор Живот и стандарди Метрополис Бунт 60 година у колу са колом

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 02.30 03.30 04.30

ВОА Кефалица Маратон Улови трофеј Љубав у залеђу Филм: Сезона мира у Паризу Топ шоп Ребит Фол Љубав у залеђу Монк Др Хаус Двоугао Филм: Сан летње ноћи Ребит Фол Обични људи Филм: Црвена земља Филм: Друга страна кревета Злочиначке намере Филм: Мување Др Хаус Злочиначке намере Филм: Мување

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Џенифер Лопез

Опасна романса

Држава мртвих Прича о Словенцу, заставнику Јанезу Крањезу, који после отцепљења Словеније од Југославије напушта крај у којем је рођен, упркос чињеници да му је понуђен чин капетана у војсци Словеније. Повлачи се са ЈНА и стиже са породицом у Београд... Улоге: Радко Полич, Катарина Иванова, Небојша Глоговац, Милена Павловић, Елизабета Поповић, Светозар Цветковић, Драган Максимовић Режија: Живојин Павловић (Хепи, 20.20) 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.40 13.55 14.00 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.30 20.20 22.00 23.10 00.30 01.00

Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Вести Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Дангубе Држава мртвих, филм Долина вукова Изгубљене године Дангубе Љубавни сигнали

Џек Фоли је бежао из затвора округа Глејдс на Флориди када је налетео на Карен Сиско наоружану сачмаром. Изненада, лоповџентлмен је делио скучени гепек кола са згодном детективком, чији Шанел комплет кошта више од плена Фолијеве последње пљачке банке. Хемија одмах чини своје. Улоге: Џорџ Клуни, Џенифер Лопез, Винг Рајмс Режи ја: Стивен Содерберг (Б92, 21.15)

05.45 Добро јутро 10.00 Брачни судија 11.30 Градске вести 12.00 Мала невеста 13.00 Недељно поподне 14.45 Тачно у подне 15.30 Сити 15.40 Национални дневник 16.00 Моје срце куца за Лолу 17.00 Кукавица 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.30 Љубав и освета 21.30 48 сати свадба 22.30 Све за љубав 00.00 Немогућа мисија 00.45 Филм: Додирни кров света 02.00 ТВ акција 03.00 Чиста хемија 04.00 Дувал и Морети 05.00 Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak24.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Најгора мама на свету Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Нова нада посластичара Краљица слаткиша Стручњак за торте Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Нова нада посластичара

Траговима Тинтина Библијске загонетке Путовања и открића Прича о струји Германска племена Витезови Маргата Други светски рат у боји Небески пут чаја Траговима Тинтина Пут ћилибара – од Дунава до Јадранског мора На трагу плавом дијаманту Прича о струји Заборављени начини исхране Господари рата Небески пут чаја Траговима Тинтина Пут ћилибара – од Дунава до Јадранског мора

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Дивљи Пламен 10.12 Заборављене мумије Папуе Нове Гвинеје, док. филм 11.03 Место под сунцем, док. серија 12.00 Дневник 12.30 Кад заволим, време стане 13.15 Др Оз, ток шоу 14.10 Тренутак спознаје 14.40 Хрватска хроника БиХ 14.55 Културна баштина 15.15 Понос Раткајевих 16.05 Горски лекар 17.28 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Све у 7!, квиз 21.00 Евросонг 2012 - пренос 2. полуфиналне вечери 23.05 Дневник 3 23.40 Три кувара, док. филм 00.35 Ин медијас рес 01.20 Трачара 02.05 Закон и ред 02.50 Пет дана 03.35 Скица за портрет 03.50 Културна баштина

09.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Смрт и снови 11.20 Вокер, тексашки ренџер 12.20 Ургентни центар 13.20 Дијагноза: Убиство 14.20 Монк 15.20 Вокер, тексашки ренџер 16.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Осликано крвљу 18.20 Дијагноза: Убиство 19.20 Монк 20.20 Видовњак 21.20 Филм: Завештање страха 23.20 Филм: Све најбоље

08.20 09.10 09.35 09.53 09.55 10.50 11.05 12.00 12.50 13.05 14.00 15.00 16.55 17.10 17.58 18.05 18.30 19.05 20.00 20.50 21.50 00.35 00.50 01.35

Кобра 11 ТВ продаја Ексклузив Таблоид Кувар и по Вечера за 5 ТВ продаја Ватрено небо Ружа ветрова ТВ продаја Крв није вода Сурвајвер Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Кувар и по Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Сурвајвер ЦСИ РТЛ Вести ЦСИ: Њујорк Астро шоу

Екс клу зив Tа блоид (РТЛ, 18.05)

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Палчица Царево ново одело Зов дивљине Прича без краја Свет духова Чикаго 10 Кобна опсесија Прича о војнику Пустош Еротски филм Еротски филм

Пу стош Две мла де, на ив не де вој ке, ти неј џер ке Али сон и Еми ли под ути ца јем хип хоп кул ту ре и са же љом да иза ђу из свог угла ђе ног жи во та у пред гра ђу, од ла зе у ис точ ни део Лос Ан ђе ле са ка ко би из пр ве ру ке са зна ле све о „ганг стер ском“ на чи ну жи во та... Уло ге: Ен Ха та веј, Би жу Фи липс, Ши ри Еплби Ре жи ја: Бар ба ра Копл (Си не ма ни ја, 22.00)

Блејк Лај вли

СЕ РИ ЈА

Тра ча ра Док Ли ли иш че ку је по сле ди це сво је од лу ке, у град при сти жу Ви ли јам ван дер Вуд сен, Си си и Ли ји на се стра Ке рол ка ко би јој пру жи ли по др шку и уче ство ва ли на фо то сни ма њу. Ке рол је од лу чи ла да сво ју кћер ку Чар ли др жи по да ље од Апер Ист Сај да... Уло ге: Блејк Лај вли, Лај тон Ми стер, Пен Ба дли, Чејс Кра форд, Теј лор Мом сен Ре жи ја: Џеј Ми лер То бин (ХРТ 2, 21.35) 07.50 08.20 08.45 09.10 10.00 13.25 14.55 15.20 15.45 16.30 17.00 18.00 18.20 18.30 19.10 19.35 20.00 20.50 21.35 22.20 23.05 23.50 00.15 00.40 01.25

Би жу Фи липс

06.00 07.40 08.05 09.30 11.00 12.50 14.50 16.25 16.50 18.10 20.05 21.35 22.15 00.00 01.35 03.15 05.30

Ледена стаза Васпитање за почетнике Викинг Вики Девојка на лошем гласу Артур 69. додела награде Златни глобус (монтирана верзија) Има ли тамо кога? Филмови и звезде Као пас и мачка: Освета Кити Галор Вечера за глупане Последњи воз Утишана песма: Пад авганистанске звезде Ноћ страве Симон Кониански Тринаести спрат Армија криминалаца Филмови и звезде

Мала ТВ Псећа опходња Х2О Уз мало воде! Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Оут оф Тиме, филм Деграси Нови нараштај Олујни свет Школски сат Мала ТВ Дебрецин: Пливање ЕП, пренос Регионални дневник Жупанијска панорама Три Хил Телетабис Дебрецин: Пливање ЕП, снимак Ин медијас рес Залагаоница, док. серија Трачара Закон и ред Пет дана У уреду Увек је сунчано у Филаделфији Пепео пепелу Злочини без санкција

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Кад прошлост сустигне Биографија - Чарли Шин Јеси ли усамљена вечерас Кад прошлост сустигне Биографија - Хилари Свонк Трострука игра Кад прошлост сустигне Биографија - Чарли Шин Угинуле птице Биографија - Хилари Свонк Усамљена бела жена 2 Прождирућа игрица

04.00 06.20 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.20 02.00

Повратни удар Милерово раскршће Како је Гринч украо Божић Очајнички тражећи Сузан Очи анђела Последњи Мохиканац Кад будан сањаш Пољуби ме за збогом Ваши пријатељи и суседи Повратни удар Неверне домаћице Свеже лисице

Еди та Ми си рић

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Прљави послови са Питером Шмајхелом Потрага за Бигфутом Пецање голим рукама Уклета кућа Разоткривање митова Прљави послови са Питером Шмајхелом Потрага за Бигфутом

08.30 09.30 11.30 13.15 14.45 17.30 19.00 20.00 21.45 22.00 23.15 00.15 01.00

Пливање Пливање Тенис Бициклизам Бициклизам Пливање Тенис Фудбал Фудбал Бициклизам Тенис Пливање Фитнес

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Гимназијалци дипломирали код собарице

рпска грађанска породица скраја 19. века остаје верна патријархалном моделу са јаким очевим ауторитетом, мајком повученом у унутрашњост дома, у којем је она стварна господарица и прва васпитачица деце. Али она и малолетна деца су спадали у исту правну категорију – уз „распикуће“, „све ума лишене“, „пропалице“ и „презадуженике“. Део грађанске породичне конвенције било је ословљавање родитеља са Ви. Рађање и често умирање деце у најранијем узрасту и даље је прихватано као судбина. Александар Дероко пише о породичном куму др Владану Ђорђевићу и његовој жени Бечлијки Паулини, с којом је изродио 23 деце, али је већина рано помрла. По Београду се причало да Паулина „ни сама није тачно знала колико је кад деце било и чак понеко није ни разликовала“. На питање Дерокове мајке поводом једне од нових трудноћа Владанове жене, он је одговорио: „Е, кумо, шта би хтела! Да га држим закључаног у вертхајм каси“! У Европи тога доба раширена појава у грађанским породицама одвајања малог детета одмах по рођењу и предавања на негу дојиљама, често настањеним далеко од родитеља, у нашим крјавима била је ретка. Дечије виђење драматичних политичких догађаја из сећања Дерока, део је и њихове перцепције света одраслих: „Једно јутро 1903. дођемо у школу. Кажу, данас убили краља. Ура, дивно што нема школе. Поред двора смо видели белим чаршавима покривена тела, ваљда бачена са прозора озго.“ У „право одрастање“, кад дечаци почну носити панталоне са дугим ногавицама, Пре сто ло на след ник Алек сан дар убрајала су се и прва сексуална искуства. Дероко поминад гле дан и кад спа ва ње хотел „Македонију„ и собарицу („којој спремање соба није био посао“), „заслужну што је у живот увела 1903. умрло 26,3% деце у првој години живота, а 27,2 у другој. добар део шестог разреда Реалке“. „И као из ведра неба гром, цео тај устаљени начин Мајка је, уз „асистенцију“ бабе и тетака, имала главну улогу у припреми кћери за удају, али је последњу живота из основа је срушио рат“, писао је Дероко о пореч имао отац. Синовима је, пак, професионална будућ- четку Првог светског рата. Умирала су деца не само од директних последица рата већ и заразних болести, гланост одређивана најчешће очевим занимањем. Деца су до 1910. у Србији била најслабије плаћен ди, зиме. Једном наредбом аустроугарских окупациослој радника и надница је била између трећине и поло- них власти из 1917. количина меса за „месне дане“ одвине суме исплаћиване одраслима. „Законом о радња- ређена за децу између 5 и 14 година била је само 80 грама; поврћа ограничена на 250 ма“ из 1910. је забрањено запограма, док је стална оскудица шљавање малолетника млађих од Познати лекар Владан брашна и посебно млека до крај14 а онима између 14 и 18 година Ђорђевић са супругом, ности отежавала основно прежирадно време је ограничено на вљавање деце. осам сати, уз забрану ноћног рада. Бечлијком Паулином, У лето 1916. од епидемије срДругим актима из 1922. ова 23 деце је изродио. добоље Маги Магазиновић је ограничења су допуњена, али је у Кад се његова кума преминуо син Харалд-Рајко који пракси било много кршења ових распитивала за једну од је имао 14 месеци: „Зора га је забрана. Тако је у рудницима угља трудноћа Владанове жене, опремила: обукла му белу плетеКраљевине СХС 1925. било запону вунену хаљиницу са свилеслено 1.827 мушких и 148 женодговорио јој је: „Шта би ним оранж пантљикама, беле часких радника млађих од 18 годити хтела? Да га држим рапе и ципеле. Тако га је и сликана, међу којима је доста оних до 13 година. Средином тридесетих закључаног у вертхајм каси?” ла у наручју. Био је као жив, само мало укрућен.“ година у целој Краљевини било је Рат је доносио ускраћивање детињства, изнуђено бр80.000 ученика занатских школа који су коришћени као зо одрастање, али и емоционалну огрубелост. Недорајефтина радна снага. Узор грађанским породицама Србије био је двор, где сли сеоски дечаци су као једине „мушке главе“ принује престолонаследник Александар Обреновић био пр- ђени да помажу у преживљавању породице, обављајуви владар за кога се зна да је имао издвојену собу. Али, ћи са женама и старцима најтеже послове. Сећајући се детињства под аустроугарском окупацибио је под сталним надзором васпитача и ађутаната, а најревноснији Јован Мишковић је спавао у истој соби јом, књижевник Милан Ђоковић пише да је вид отпора било кад деца „у тајности ваде из сандука старе књиге „кревет до кревета растављени само један метар“. За девојчице, али и дечаке, тек на прагу биолошке и читају песме о Краљевићи Марку и Милошу Обилиполне зрелости је често рано ступање у брак био нагли ћу“, кад без страха певају „погрдне песме о Монархипрелазак у свет одраслих. Почетком 20. века смртност ји“. Њихов узраст није значио да су били поштеђени реноворођенчади у Аустроугарској била је највиша у пресије окупационих власти: деца су кажњавана због Европи. У јужним деловима Монархије само половина „вербалног деликта“ интернацијом. Било их је у готово рођене деце могла је да рачуна да ће доживети младић- свим аустроугарским заробљеничким логорима. У поко доба. Тако је од 12 деце рођене између 1900. и 1914, слератној Србији, велики број деце која су изгубила оба у породици Косте и Марије Кобиларић у Гогама, пред- или једног родитеља, укључујући децу инвалиде, био је грађу Сомбора, преживело само четворо. У Србији је тежак социјални проблем за југословенску државу. Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak24.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Прилично сте заузети и окупурани послом, па је организација времена и сналажљивост веома важна, у овом периоду. Радите више ствари у исто време, али се враћате неким ранијим шаблонима и обавезама.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

24. maj 2012.

На радном месту су послови и ствари под контролом. Ништа ново, ништа лоше. Али, променљиве околности у вашем дому изискују да се више позабавите децом и укућанима. Практични сте.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ваш живот је постао жива журка, а ви сте главни глумац у свом филму или роману. Дакле, окружени сте драгим особама, али вам тек долази динамика, којој нећете моћи одолети. Уживајте.

Диван дан за вас. Више леп и пријатан, него успешан. Због тога се немојте претерано трудити и радити, већ опуштено, са драгом особом, проведите време у двоје. Нико и ништа неће побећи.

Изузетно сте друштвени, и бићете такви, све док је Сунце у знаку веселих Близанаца. Многе ствари и односи, па и сама љубав, могу бити игра без граница. Зато уживајте у игрању, док још можете.

Одговорни сте на радном месту. Али, није све само у послу, јер, ниво стандарда чине и друге ствари. Будите иницијатор и поведите друштво или драгу особу у шетњу, биоскоп, позориште, излет...

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Послушајте фамилију и више се бавите својом децом. Друштво вас готово хронично анимира, тако да се ту свакодневно доказујете. Радите са околностима које вам се дешавају и сервирају.

Уколико мислите да вам је живот испуњен приличном динамиком и садржајима, поготово у партнерским односима, пословним или приватним, сачекајте сутра, па ћете видети како то још може бити.

Имате више унутрашње воље, мотива и енергије, него што можете да претпоставите. Поготово у амбициозним и дугорочним пројектима и пословима. Готово сте неумољиви и неуништиви. Газите сигурно.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Постоје променљиве и недовољно сигурне околности у каријери, па будите прилагодљиви и пријемчиви за претпостављене. Имате добре релације, разумевање и реализације са особама из иностранства.

Љубавни однос и забавни сегмент живота вас могу завести и удаљити од посла, што не би било добро. Јер, треба зарадити новац који вам доноси слободу, коју дишете и без које не можете.

Радите кампањски, и то је једини начин на који можете да послујете и функционишете. Новац се троши сам од себе, брже него што пристиже. Дакле, немојте се нервирати у вези са тим. Друштво у кући.

TRI^-TRA^

Сек си же на Бар V REMENSKA

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 24 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 22 Niш

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

Чи та о ци му шког ча со пи са „Мак сим” нај с ек с е пил ни јом же ном су про гла си ли ле пу Бар Рафаели. Ма не кен ка је би ла оду ше вље на јер је за у зе ла пр во ме сто на пре сти жној топ-ли сти. „Ја ко сам срећ на и по ча шће на јер сам пр ва на ’Мак си мо вој’ ли сти нај сек си же на”, на пи са ла је Бар на свом про фи лу на Тви те ру. Дру го ме сто при па ло је 31-го ди шњој глу ми ци Оливији Мун, док је на тре ћем ме сту за вр ши ла глу ми ца Мила Кунис. Ме ђу топ пет сек си да ма „угу ра ле” су се пе ва чи ца Кети Пери, на че твр том ме сту, и Оливија Вајлд, на пе том. За ни мљи во је да се на овом по пи су, и то на 81. ме сту, на шла и Пипа Мидлтон, се стра Кејт Мидлтон, ко ја је од се стри не уда је за прин ца Вилијама по ста ла за ни мљи ви ја ме ди ји ма од са ме вој вот ки ње од Кејм бри џа.

тоПлије , Са чеСтоМ кишоМ

НО ВИ САД: Мало топлије и променљиво време са честом кишом, а после подне ће бити и нешто јачих пљускова са грмљавином. Дуваће умерен северозападни ветар. Притисак испод нормале. Температура од 14 до 24 степена. ВОЈ ВО ДИ НА: Мало топлије, али променљиво време са повременом кишом у првом делу дана, а после подне ће бити и јачих пљускова са грмљавином. Дуваће умерен северозападни ветар. Притисак испод нормале. Минимална температура 12, а максимална 26 степени. СР БИ ЈА: Мало топлије, али и даље нестабилно време са честом кишом. Пре подне киша ће падати углавном у северним и централним пределима, док ће на југу бити суво уз сунчане периоде. После подне киша и пљускови са грмљавином захватају све крајеве. Дуваће слаб до умерен северозападни ветар. Притисак испод нормале. Минимална температура 10, а максимална 26 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У петак и суботу не северу више сувог и сунчаног времена, а у осталим крајевима уз повремену кишу и пљускове. У недељу и понедељак нестабилно и повремена киша и пљускови у већини предела.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Променљиво време може утицати на срчане болеснике, астматичаре и метеоропате. Могућа је главобоља, нервоза и смањена концентрација код осетљивих особа.

Evropa Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 14 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Отац каже Перици: - Ти све радиш полако. Полако се крећеш, полако учиш, полако переш зубе. Да ли има нешто да радиш брзо? - Има, брзо се замарам.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

127 (-15)

Slankamen

302 (-7)

Apatin

196 (-14)

Zemun

375 (-15)

Bogojevo

177 (-12)

Panчevo

382 (-12)

Smederevo

514 (-6)

Baч. Palanka 205 (-11) Novi Sad

224 (-11)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

249 (-6)

Tendencija porasta

Senta

294 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

306 (-12)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

136 (16)

TISA

89 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 400 (-23) Beograd

Kusiћ

325 (-15)

142 (56)

Reшeњe iz proшlog broja