Dnevnik 24.jun 2010.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 24. JUN 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22757 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

JU^E OKO 8.30 ^ASOVA NA NOVOSADSKOM NOVOM NASEQU

Politika

Glumca Borisa Isakovi}a povredila podmetnuta bomba

3 Vlada jo{ pi{e odgovor o duplim funkcijama

Ekonomija 4 Srqawe porodica u najskupqe kredite 5 @enska buna zbog penzija 5 U sivoj ekonomiji 800.000 radnika

Reporta`a 6 I begejske su reketa{ice terale modu na {qaci

Foto: S. [u{wevi}

Novi Sad

Glumac Boris Isakovi} povre|en je u eksloziji automobila "saab" ne{to pre devet ~asova na Bulevaru kneza Milo{a kod broja 18 na Novom nasequ u Novom Sadu. Kako se nezvani~no saznaje, naprava postavqena ispod wegovog automobila eksplodirala je u trenutku kada je pokrenuo vozilo. Prasak eksplozivne naprave ~uo se u celom kvartu, na obli`woj plavoj "zastavi 101" puklo je staklo na zadwim

desnim vratima, a detonacija je prouzrokovala i aktivirawe velikog broja alarmnih ure|aja na kolima.

Prema ju~era{wem saop{tewu Policijske uprave u Novom Sadu prvi rezultati uvi|aja pokazuju da je eksplodirala ru~na bomba M-52.

Boris Isakovi} ju~e je uspe{no operisan i nije `ivotno ugro`en, saop{tio je Urgentni centar u Novom Sadu str. 13

7 Od jula voda skupqa 30 posto?

Vojvodina 11 Poplave naterale ratare na bunt

Crna 13 Eksplozija u Rumenki ranila starca

Dru{tvo 15 „Pametna zgrada” u kojoj pacijenti ne}e ~ekati 15 Vampir Milo{ turisti~ki brend

DOBRE STRANE LO[EG VREMENA: NOVOSA\ANI OBILAZE PLA@E I BAZENE, PRESKA^U VIRUS

Meningitis usporio

Foto: R. Hayi}

str. 7

PRVOG DANA 4.524 PRIJAVE NA UNS-u: Na dr`avnim fakultetima i visokim strukovnim {kolama u Srbiji ju~e je prijavqivawem kandidata po~eo prvi rok za upis studenata u prvu godinu studija u {kolskoj 2010/11. Iako tmurno, ki{ovito i prohladno jutro ni izda-

Foto: A. Erski

SPORT

BOJAN PAJTI] I IVICA TODORI] U NOVOM SADU OTVORILI VELIKU FARMU I OTKUPNI CENTAR

Ulagawe u Srbiju i Vojvodinu isplati se str. 4

SLAVQE AMERIKE U NADOKNADI

str. 16 – 20

Toplije

PROIZVO\A^I VO]A I POVR]A NA KVANTA[KOJ PIJACI U NOVOM SADU META UIGRANIH PREVARANATA

Preuzetu robu „pla}aju” pretwom batinama

str. 9

Najvi{a temperatura 23° S

leka nije li~ilo na `arke junske dane kao prethodnih nekoliko godina u vreme prijavqivawa, u Kampusu Univerziteta u Novom Sadu i fakultetskim holovima bilo je vrelo od upisne groznice. Ve} ju~e je na 14 fakulteta UNS-a prijavqeno 4.524 kandidata. str. 14

~etvrtak24.jun2010.

c m y

2

DNEVNIK

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak24.jun2010.

3

PREDSEDNIK ZAKONODAVNOG ODBORA VLATKO RATKOVI]

Vlada jo{ pi{e odgovor o duplim funkcijama Predsednik Zakonodavnog odbora Vlatko Ratkovi} (DS) potvrdio je za „Dnevnik“ da bi ovo skup{tinsko telo naredne sedmice trebalo da uputi odgovor Ustavnom sudu Srbije, povodom zahteva za ocenu ustavnosti Zakona o Ageniciji za borbu protiv korupcije. USS je doneo privremenu meru kojom je obustavio primenu odredbi o za-

brani duplirawa funkcija, a ovaj spor treba da razre{i da li }e predsednici op{tina ostati u klupama Skup{tine Srbije i Vojvodine.

Ratkovi} isti~e da ima informaciju o tome „da se finalizira mi{qewe Vlade, koja je predlaga~ ovog zakona“ i na koje se ~eka da bi parlament zauzeo kona~an stav.

Na pitawe koje ministarstvo je zadu`eno da napi{e stav koji se ~eka, Ratkovi} odgovara da se „on uobi~ajeno dostavqa kao mi{qewe Vlade Srbije i da ga potpisuje premijer, ili wegov zamenik“. Ratkovi} dodaje i da je predlog zakona u skup{tinskoj proceduri kao ovla{}eni predlaga~ branilo Ministarstvo pravde.

S. St.

PREDSEDNIK SRBIJE U ISTANBULU

Neka se EU izjasni – Mora biti odr`ano obe}awe da }e sve zemqe Jugoisto~ne Evrope, {to je pre mogu}e, postati ~lanice EU – rekao je u Istanbulu Boris Tadi}.

On ka`e da se Srbije nada da }e biti sprovedeni u delo pozitivna atmosfera i poruke nedavnog sarajevskog sastanka predstavnika zemaqa Zapadnog Balkana i Unije. U govoru na Samitu predsednika dr`ava ili vlada Procesa saradwe u jugoisto~noj Evropi, predsednik Srbije je poru~io da „EU mora da nam ka`e da li `eli i da li je spremna da radi s nama na prakti~an na~in“.

– Svi mi imamo ograni~ewa, ali ne dopu{tamo da to bude izgovor da se ne radi ni{ta – rekao je Tadi}, i naglasio da je va`no odr`ati pozitivan zamah u procesu pridru`ivawa Srbije EU, oceniv{i da jedino prijem svih zemaqa Jugoisto~ne Evrope u Uniju mo`e osigurati mir. – Tek tada }e demokratski prosperitet, ekonomska sigurnost i socijalna jednakost biti ukoreweni u svakoj naciji koja deli ovaj region. I tek tada }emo biti u mogu}nosti da zatvorimo

Predsednik Srbije najavio da }e u julu oti}i u Srebrenicu i u prvu zvani~nu posetu Crnoj Gori kwigu ru`ne decenije koju su karakterisali gra|anski rat, etni~ko ~i{}ewe, izbeglice i interno raseqena lica.

Tadi} je ponovio da Srbija nikada, ni pod kavim okolnostima, implicitno ili ekspli-

citno, ne}e priznati jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova i zalo`io se za nastavak pregovora o statusu Kosova. Tadi} je ocenio da }e se prilika za nove pregovore otvoriti posle mi{qewa Me|unarodnog

suda pravde o progla{ewu nezavisnosti. Tadi} je najavio da }e slede}eg meseca prisustvovati obele`avawu 15. godi{wice zlo~ina po~iwenog u Srebrenici.

– Da bi proces pomirewa bio okon~an, sve nacije se moraju ose}ati odgovorno zbog stvari koje su pojedinci ~inili u wihovo ime – kazao je Tadi}. – Neki jo{ nisu re{ili da naprave dovoqnu distancu izme|u sada{wosti i pro{losti. Kao neko ko je bio predvodnik u na{em naporu da prevazi|emo tragi~no nasle|e devedesetih, `elim da poru~im da svi to treba da u~ine. Bez obzira na nacionalnost, ratni zlo~inci ne mogu biti slavqeni kao heroji – to je osnovna vrednost savremene civilizacije.

Predsednik Srbije najavio je ju~e da }e 6. i 7. jula oti}i u prvu zvani~nu posetu Crnoj Gori.

Tadi} je u Istambulu, nakon susreta s crnogorskim kolegom Filipom Vujanovi}em, izjavio da }e to biti prilika da na crnogorskom tlu iznese zvani~ne stavove Srbije o svim bitnim pitawima.

NASTAVQA SE RASPRAVA O VAC-u

Hombah: Ispuni}emo Dinki}evu `equ Direktor medijske grupe VAC Bodo Hombah ju~e je saop{tio, povodom izjave ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mla|ana Dinki}a, da }e ovaj koncern „sa zadovoqstvom ispuniti `equ gospodina Dinki}a“ da, kao investitor, napusti Srbiju. „To bi i{lo mnogo br`e, ukoliko bih srpskom tajkunu, ~ije ime, u skladu s ugovorom, ne smem da na-

vedem, nalo`io da nam vrati na{ novac za kupovinu akcija ’Novosti’“, naglasio je Hombah u saop-

Odlu~ili smo da odemo, ali ne}emo dozvoliti da nas opqa~kaju {tewu medijske grupe VAC. „Tada ne bismo morali da firme, kod kojih se akcije nalaze u skla-

Kacin: Kuda ide Srbija?

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ocenio je ju~e da najavqeno povla~ewe medijske grupe VAC iz Srbije „nije dobra vest ni za slobodu medija u Srbiji, kao ni za privla~ewe stranih investicija u Srbiju“. „Kada jedan od najve}ih medijskih koncerna, koji je u~estvovao u posledwih 65 godina u izgradwi veoma uspe{ne demokratije i prosperitetne dr`ave, kakva je Nema~ka, odlu~i da napusti neku zemqu u tranziciji s ambicijama da postane ~lanica EU, onda je to motiv za ozbiqno razmi{qawe o pravcu u kojem se kre}e ta dr`ava“, ocenio je Kacin u saop{tewu. Ako VAC ne vidi budu}nost u Srbiji s wenom ekonomijom od osam miliona qudi, ukazuje Kacin, „to je ozbiqan signal koji dovodi u pitawe na~in na koji se primewuje vladavina prava u ovoj zemqi“.

Me|u najva`nijim uslovima za napredak ka ~lanstvu u EU, po Kacinovoj oceni, su i sloboda medija i funkcionalna tr`i{na ekonomija, koja podrazumeva ravnopra-

du sa zakonima i potpisanim ugovorima, registrujemo na nas“, objasnio je on. U ovoj situaciji to

van tretman doma}ih i stranih investitora, kao i vladavinu prava.

Vest o povla~ewu grupe VAC iz Srbije, smatra Kacin, „baca senku na nedavnu odluku Saveta ministara spoqnih poslova EU da po~nu ratifikaciju SSP. U najmawu ruku je kontradiktorno da Srbija te`i da ostvari tesne ekonomske i privredne veze s EU i wenim ~lanicama, za {ta je SSP ugaoni kamen, a da istovremeno visoki zvani~nici u Beogradu tra`e da uglednoj medijskoj ku}i iz EU, kakva je VAC medija grupa, bude zabraweno poslovawe u Srbiji, ocenio je Kacin.

On smatra da je takav zahtev jo{ paradoksalniji ako se zna da VAC nije imao uticaj na ure|iva~ku politiku ni lista „Politika“, ni „Dnevnika“, gde su glavne i odgovorne urednike, kao i ure|iva~ku politiku, odre|ivali predstavnici dr`avnog kapitala u preduze}ima koja izdaju novine, dok su predstavnici VAC-a bili zadu`eni za menaxerski deo poslovawa.

ipak moramo da uradimo, dodao je Hombah, ako `elimo da za{titimo na{u imovinu.

„To ipak ni{ta ne mewa u na{oj nameri da se povu~emo.

Prilikom povla~ewa naravno da `elimo da prodamo imovinu“, rekao je Hombah. „U sigurnost investitora ubraja se i wegova mogu}nost da to uradi.

Odlu~ili smo da odemo, ali ne}emo dozvoliti da nas opqa~kaju“, zakqu~io je Hombah.

REAGOVAWA

Trivan: Po zakonu Portparol i poslanik Demokratske stranke Jelena Trivan ka`e da je pitawe privatizacije kompanije „Ve~erwe novosti“ i uloge medijske grupacije VAC u tom procesu pitawe za nadle`ne institucije, a ne za politi~ku elitu.Ona je napomenula da se tako radi u svakoj pravnoj dr`avi.

Trivan je istakla i da DS ostaje privr`ena slobodnoj i tr`i{noj ekonomiji, da se ve} 10 godina trudi da od Srbije stvori zemqu koja je dobra za investitore i zemqu u koju je dobro ulagati, ali dodala da investitori treba da se pona{aju u skladu sa zakonima.

Stevanovi}: Zna Dinki} Poslanik SRS-a Dragan Stevanovi} na poruku Mla|ana Dinki}a da VAC ne treba ni da se vra}a u Srbiju nagla{ava da je “sve ono {to iznosi za wih, gospodin Dinki} znao jer oni nisu ovde od ju~e, oni posluju u Srbiji ve} nekoliko godina”.

– Sumwam da je bilo {ta {to oni sa sobom nose i predstavqaju moglo proma}i Mla|anu Dinki}u. Na`alost, i ovaj put politika se ume{ala u sve, a tamo gde se politika me{a u posao, investicije i biznis – tu nema sre}e – zakqu~uje Stevanovi}.

Ru`i}: Ne razgovaramo preko medija [ef poslani~ke grupe SPS-a Branko Ru`i} nije `eleo da komentari{e najavu ministra privrede i lidera G17 plus Mla|ana Dinki}a da }e razgovarati o nema~koj medijskoj grupi VAC s predsedni-

kom Borisom Tadi}em i ministrom policije Ivicom Da~i}em.

– Kada razgovaramo, to radimo bez bilo kakve potrebe da te pozive upu}ujemo putem medija – objasnio je Ru`i}.

S. St.

POSLANI^KE TEME

Ja, Jorgovanka...

Ja, Radovan Skup{tina Srbije razmatrala je ju~e 150 amandmana o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, a glasawe o svim ta~kama s ove sednice zakazano je za utorak, 29. jun.

Naredna sednica o~ekuje se tokom jula, a na woj treba da bude izabran guverner NBSa i usvojen novi poslovnik.

Opozicija je i u na~elu i pojedinostima o{tro kritikovala predlo`ena re{ewa.

– Ja, Jorgovanka Tabakovi}, ~lanica SNS-a, u ime poslani~kog kluba „Napred, Srbijo!“ obave{tavam javnost da ovaj dom slu`i da se u wemu odlu~uje o zakonima koji su unapred osmi{qeni da glavne stvari budu iza zavese – rekla je u raspravi potpredsednica SNS-a.

Ona je upitala jo{ uvek aktuelnog guvernera Radovana Jela{i}a da li zna „zbog ~ega se ne objavquje da }e se Srbija suo~iti s jednom od najve}ih stranih direktnih investicija, gde je Agencija za privredne registre upisala nenov~ani kapital firme od milijardu i 753 miliona evra“. Jorgovanka Tabakovi} upozorava na to da ta kompanija „planira da izda tri puta

uve}anu vrednost obveznica“, a da }e se novcem od wihove prodaje „kupovati rudnici, izvori{ta geotermalne energije i neke realne vrednosti“.

– Gospodine Jela{i}u, kao odlaze}i guverner znate o ~emu govorim i divim se va{em divnom i uzdr`anom izgledu lica jer ste iznena|eni da neko uop{te ima smelosti da govori – poru~ila je Jorgovanka Tabakovi}.

– @elim da se predstavim Narodnoj skup{tini. Ime mi je Radovan Jela{i}. Guverner sam NBS-a. Dakle, niti predstavqam druge institucije, niti druge qude, i `elim danas da pri~am iskqu~ivo o zakonu o NBS-u – rekao je poslanicima guverner u ostavci.

Hvala bogu Poslanik SRS-a Zoran Krasi} pitao je kako je Sekretarijat za finansije AP Vojvodine „u jednom zatvorenom postupku mogao kupiti akcije Metals banke i postati wen najve}i vlasnik, a AP nije dr`ava“.

– Objasnite javnosti, kako AP mo`e da kupi po tom privilegovanom postupku – zna~i, ne iznosi se drugima, ve} ima pravo pre~e kupovine – i kakve to ima veze s Jerkovi}em i [ari}em, NBS-om, s onim institucijama koje se bore protiv prawa novca? – pitao je Krasi}. – Da li ste, mo`da, na taj na~in navukli veliku bedu Republici Srbiji jer smo sada sumwivi, peru se pare preko narkodilera.

– [to se ti~e konkretne banke, na dokapitalizaciju ste mogli da se javite i vi. Dakle, vlasnici banke mogu da budu dr`ava, pravna i fizi~ka lica, doma}a i inostrana, nismo mi ti koji propisujemo, to je zakonska odredba. Saglasnost ne daje NBS – zato sam se na po~etku i predstavio ko sam i {ta sam – nego daje Komisija za hartije o vrednosti. Jedino {to je bila na{a uloga je {to smo tra`ili dokapitalizaciju te banke, da ne bi poreski obveznici morali da je podr`avaju, to je, hvala bogu, uspelo, i to gra|ane nije ko{talo ni jedan jedini dinar – tvrdi Jela{i}.

Juri{awe [ef kluba LDP-a ^edomir Jovanovi} optu`io je Jela{i}a da je predlo`io zakon koji govori o velikom nepoverewu i da ostavqa NBS u poziciji u kojoj nikada nije bio.

– Odlu~ili ste da odete u ti{ini, da se ispi{ete s mesta guvernera ovakvim zakonom. To gospodina [o{ki}a dovodi u poziciju da izvr{ava naloge vladaju}e ve}ine, ili u suprotnom oni mogu raditi bez wega. S druge strane, pru`a alibi budu}em guverneru kroz poruku Vladi: „Radite ono {to meni predla`ete, za tako ne{to vam nisam ~ak ni zakonska prepreka“.

Isti~u}i da se „na hrabrost obi~no zakliwu oficiri i policajaci“, Jovanovi} je rekao da se od guvernera ne o~ekuje da „juri{a na barikade, ve} da bude kao tr`i{te, podlo`an `ivotnim interesima, a ovim zakonom se oni ugro`avaju“.

– Verovatno nisam juri{ao, ali mislim da sam uspe{no branio i odbranio sve ono {to se ti~e samostalnosti i nezavisnosti centralne banke. Mislim da je i za to trebala odre|ena doza hrabrosti.

A {to se ti~e ovog zakona, verujte mi, nikada svom nasledniku ne bih ostavio gori zakon – tvrdi Jela{i}.

S. Stankovi}

Duli} (ne)realni milioner Ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} demantovao je ju~e da je najbogatiji ministar u Vladi Srbije i da vrednost wegovih akcija u dva preduze}a iznosi milion evra. Povodom teksta objavqenog u dnevnom listu „Danas“, u kojem je, kako ka`e, neta~no predstavqena wegova imovinska karta, Duli} je u pisanoj izjavi dostavqenoj medijima naveo da je vlasnik 100 odsto akcija porodi~ne firme „DG Komp ra~unari“ iz Subotice, osnovane 1999. godine, koja se bavi prodajom kompjuterske opreme. „Nominalna vrednost 100 odsto akcija iznosi 200.000 evra, iako je realna vrednost firme vi{estruko ni`a“, ka`e Duli}, i dodaje da pored toga po-

seduje i 11 odsto akcija firme „Rolpak d.o.o“ s Pali}a. „Re~ je o pogonu za proizvodwu rolnica za fiskalne kase, ~iji sam suvlasnik u istom udelu jo{ od osnivawa 2003. godine“, navodi ministar, i napomiwe da je „nominalna vrednost cele firme 800.000 evra, a ne vrednost akcija koje ja posedujem, kako je u dnevnom listu ‘Danas’ pogre{no predstavqeno“. Duli} dodaje da i u ovom slu~aju nominalna vrednost vi{estruko prema{uje realnu vrednost firme.

Od nepokretnosti, Duli} navodi da poseduje stan u Subotici od 55 kvadratnih metara i apartman u selu Orahovac pored Kotora od 19 kvadratnih metara, a da u Beogradu sa suprugom `ivi u iznajmqenom stanu.

4

EKONOMIJA

~etvrtak24.jun2010.

DNEVNIK

PAJTI] I TODORI] U NOVOM SADU OTVORILI VELIKU FARMU I OTKUPNI CENTAR

Ulagawe u Srbiju i Vojvodinu isplati se Nova, veoma savremenija farma za tov junadi u Futogu i novi otkupni centar za vo}e i povr}e u Bege~u Industrije uqa “Dijamant” i “Dijamant agrar”, u koje je ulo`eno oko 12 miliona evra, otvoreni su ju~e. Predsednik Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine Bojan Pajti}, koji je otovorio oba objekta, kazao je da nema razvoja bez stranih ulagawa te da ove investicije ukazuju na put kojim treba da ide na{a poqopirvreda.

– Za dolazak stranih investitora potrebno je stvoriti dobre uslove, a upravo to smo u~inili, i ovo je pozitivan primer za nove ulaga~e – kako raditi i biti konkurentan – rekao je Pajti}. – Ovo }e sigurno biti i poziv za dolazak drugih investitora, kojima se pru`a izuzetna mogu}nost za veoma kvalitetnu proizvodwu. Osim otvarawa novih radna mesta, na ovaj na~in ula`e se strate{ki u poqoprivredu, u one grane ~iji razvoj podsti~emo, jer one nose razvoj, boqe

prihode, iziskuju vi{e znawa, enegrije i para i nisu korisne samo za primarnu poqoprivrednu proizvodwu nego i za prera|iva~ku industriju.

je na to da je vrednost “Agrokorovih” dosada{wih investicija i Srbiji oko 450 miliona evra, da je u posledwih {est meseci ulo`eno oko 100 mili-

„Frikom” mnogima interesantan – Srbija ima veliku priliku za proizvodwu, izvoz i konkurentnost poqoprivrede i prehrambene industrije, {to je i razlog da investiramo u na{e kompanije u Srbiji – rekao je Todori}. – Jedna od najve}ih {ansi Srbije je izvoz smrznutog vo}a i povr}a, zbog ~ega su za “Frikom”, jednu od najmodernijih fabrika te vrste u Evropi ~iji su proizvodi vrhunskog kvaliteta, zainteresovane mnoge svetski poznate kompanije.

Po wegovim re~ima, u “Dijamant” je ove godine 50 miliona evra ulo`eno u nove tehnologije i skladi{ne prostore, a investicije }e biti nastavqene. Tako|e, investira}e se u nove otkupne centre i farme u Srbiji.

– Godi{we u kompanijama u Srbiji ostvarujemo promet od 600 miliona evra, od ~ega je 40 miliona izvoz. Trenutno u Srbiji zapo{qavamo oko 7.000 radnika, a na{a te`wa je da zaposlimo jo{ qudi jer planiramo otvorawe jo{ dve farme i dva otkupna centra – rekao je Todori}.

Predsednik “Agrokora”, koji je ve}inski vlasnik “Dijamanta” Ivica Todori}, ukazao

ona evra i da }e se ulagawa nastaviti jer su rezultati odli~ni.

– Vi{egodi{we poslovawe u Srbiji i nove investicije dokaz su da se ulagawe isplati – rekao je Todori}. – Ne bismo to ni radili da nismo sigurni u uspeh jer Srbija ima odli~ne uslove za proizvodwu, izvoz i visoku

SPAJAJU SE DVA DOBROVOQNA PENZIJSKA FONDA

SVE SE VI[E TRA@E GOTOVINSKI BANKARSKI ZAJMOVI

Zajedno DDOR i Hipo

Srqawe porodica u najskupqe kredite Iako su najskupqi, najpopularniji zajmovi kod nas su gotovinski. Iz godine u godini oni bele`e rast ili blagu stagnaciju.

Pro{log meseca zaustavili su se na sumi od 101,61 milijarde dinara, {to je za procenat vi{e nego krajem aprila. Ali ako nisu uzimali gotovinu po statisti~kim merilima, na{i qudi su se odlu~ivali za ostale kredite. To mu do|e na isto jer “ostali” su zajmovi koji slu`e za refinansirawe.

To zna~i da klijent staru obavezu – a to je naj~e{}e ba{ ke{-kredit plus dozvoqeni minus i dug po kreditnoj kartici – zamewuje za isti takav, ali uz ni`u kamatu ili dinarsku pozajmicu. Osim sume ostatka duga, banka obi~no doda jo{ ne{to novca pa se stari kredit zaokru`i novom, ve}om brojkom. U prethodna dva meseca ovi zajmovi iznose 39,85 milijardi, ili dve vi{e nego koncem aprila.

Dok su nas pre pet godina finansijski stru~waci odgovarali od uzimawa indeksiranih gotovinskih zajmova jer su svi bili nepovoqni, uz izuzetak dr`avnih subvencionisanih, koji su, pak, bili limtirani, i bili u pravu, sada mo`e da se bira. Uslovi se razlikuju, a kamatna stopa je ~ak i za istu valutu ni`a i do desetak procenata mereno na godi{wem nivou.

Zato pored starog saveta klijentu da prvo proveri uslove u banci preko koje prima platu i ima otvoren ra~un, sledi i drugi:

Ke{ kredit se nudi uz kamatu od 9,9 posto pa do 26 procenata, a razlog ovako drasti~nim razlikama je u tome {to na na{em tr`i{tu rade banke iz vi{e zemaqa, koje je kriza pogodila na razne na~ine pa se to i ovako ogleda pro{etajte i raspitajte se za uslove i kod drugih ku}a, posebno obratite pa`wu na dinarske zajmove, kojih je u ponudi sve vi{e.

Ke{-kredit kod nas se nudi uz kamatu od 9,9 posto, preko 17,60 do 26 odsto procenata. Razlog ovako drasti~nim razlikama je u ~iwenici da na na{em tr`i{tu rade banke iz vi{e zemaqa, koje je kriza pogodila na razne na~ine, pa se

Konkurs za mala preduze}a Nacionalna agencija za regionalni razvoj raspisala je ju~e javni poziv za podr{ku udru`ewima preduzetnika kroz

odobravawe bespovratnih sredstava za projekte unapre|ewa rada i ja~awa wihovih kapaciteta.

Pravo da konkuri{u imaju udru`ewa preduzetnika koja su upisana u registar Agencije za privredne registre ili su po~ela proces preregistracije pre objavqivawa javnog poziva, navodi se u saop{tewu.

Za podr{ku udru`ewima preduzetnika odre|eno je 11 miliona dinara, a pojedina~no udru`ewu mo`e biti odobreno od 100.000 do 500.000. Rok za podno{ewe prijava je 16. jul. Novac je namewen i izradi projekata za posticawe razvoja preduzetni{tva na lokalnom nivou i za posebne ciqne grupe (mladi, `ene preduzetnici, izbegla i raseqena lica, invalidi), u~e{}e na sajmovima i izlo`bama i administrativne tro{kove koji se odnose na promotivne aktivnosti.

to i ovako ogleda. Ni`e stope i zajmove bez depozita nude banke koje `ele da privuku klijente. Tu su kamate oko deset posto za indeksirane zajmove i oko 15 za dinarske, i to bez u~e{}a ili depozita.

Evro ovih dana ja~a prema dinaru, raste i euribor pa indeksirani zajmovi, kakvih je kod nas sada u otplati ~ak 70 odsto, nude tre-

konkurentnost svojih proizvoda. Novootvorena farma junadi “Planta” je grinfild investicija, prostire se na 5,5 hektara i jedna je od najve}ih i najsavremenijih farmi ove vrste u Srbiji. Na farmi }e se godi{we

proizvoditi vi{e od 2.000 grla, a osim plasmana na doma}em tr`i{tu, planiran je i izvoz. Uz uzgoj stoke, na farmi }e se proizvoditi i sto~na hrana, a procesi su potpuno mehanizovani i ispuwavaju svetske Global G.A.P. i ISO-standarde.

Otkupni centar za otkup vo}a i povr}a u Bege~u raspola`e s 4.000 kvadratnih metara rashladnog prostora, nalazi se centru proizvodwe vo}a i povr}a i dugoro~no }e ugovarati proizvodwu i otkup u celoj Vojvodini. Planirano je da u prvoj godini rada otkupi 25.000 tona vo}a i povr}a vrednosti ve}e od dve milijarde dinara. U centru }e se roba pripremati za prodaju modernim distributivnim kanalima u skladu s najvi{im svetskim standardima, a uz snabdevawe doma}eg tr`i{ta, roba }e se i izvoziti.

D. Mla|enovi}

nutno ni`u kamatu, pa i ratu, ali i vrlo nesigurnu budu}nost. Ko ne veruje, neka se raspita kod kolega i kom{ija koji vra}aju “devizne zajmove” o tome koliko im je sko~ila rata samo ove godine. Dinarski krediti imaju vi{u kamatu, a tu se nude dve opcije. Klijent mo`e izabrati fiksnu stopu i istu sumu od prve do posledwe rate.

Ili varijabilnu dinarsku kamatu koja je vezana za referentnu stopu. Ona posledwu godinu stalno pada, a takav trend o~ekuje se i u narednom periodu. Ko voli i mo`e da rizikuje, mogao bi i u{tedeti.

Ako ve} uzimate ovaj kredit, vodite ra~una o tome da ga dobro ulo`ite. Obi~no ih qudi uzimaju zbog vi{e razloga: da plate nagomilane ra~une, dugove, {kolarine, odu na letovawe. Kod ovog potoweg treba povesti ra~una jer se mo`e dogoditi da uz lepe uspomene s morskog `ala jo{ du`e imate onu mawe lepu, ratu kredita. Pa ako je tako, onda neka bude {to povoqnije. Zna~i, pre potpisa izra~unajte sve opcije i dobro proceniti svoje mogu}nosti.

D. Vujo{evi}

22. 6. 2010.

1.251,78447

Dobrovoqni penzijski fondovi DDOR “Penzija plus” i “Hipo garant” ubudu}e }e poslovati kao jedan, objavili su ju~e fondovi.

Novi fond i dru{tvo za upravqawe poslova}e pod imenom “DDOR–Garant”, a ciq spajawa, kako se navodi u zajedni~kom saop{tewu, jeste ja~awe pozicije na tr`i{tu.

“DDOR–Garant” }e imati ne{to vi{e od 57.000 ~lanova i po tom kriterijumu bi}e drugi po veli~ini na tr`i{tu dobrovoqnih penzijskih fondova u Srbiji.

S neto imovinom od oko 1,73 milijarde dinara, fond “DDOR–Ga-

rant” startova}e s tr`i{nim u~e{}em od 21 odsto.

“Ciq spajawa je ja~awe pozicije u industriji dobrovoqnih penzijskih fondova i sna`niji nastup na tr`i{tu. ^lanovima bi sinergija trebalo da omogu}i {to boqe uslove za {tedwu za starost i obezbedi {to ve}i prinos”, navodi se u saop{tewu.

Nakon formalnog spajawa, koje se o~ekuje u septembru, s novim dru{tvom i fondom “DDOR–Garant” na tr`i{tu dobrovoqnih penzijskih fondova u Srbiji poslova}e osam fondova i sedam dru{tava za upravqawe.

ZASEDALA VLADA VOJVODINE

Prostorni plan i novi pogoni Na ju~era{woj sednici Vlade Vojvodine, kojom je predsedavala potpredsednica Ana TomanovaMakanova, usvojena je informacija o aktivnostima na izradi regionalnog prostornog plana AP Vojvodine.

Kako je istakla pokrajinska sekretarka za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo Du{anka D. Srema~ki, poseban razlog za izradu i dono{ewe regionalnog prostornog plana sadr`an je u ~iwenici da je posledwi prostorni plan za teritoriju Autonomne Pokrajine Vojvodine donet 1978. godine. Dono{ewem ovog planskog dokumenta od izuzetnog zna~aja za Pokrajinu stvori}e se uslovi za realizaciju i ostvarewe

definisanih strate{kih prioriteta, razvojnih planova i projekata, za{tita, ure|ewe, kori{}ewe i izgradwa na prostoru na{e pokrajine, sopstvenim finansijskim kapacitetima ili aplicirawem kod raspolo`ivih doma}ih i me|unarodnih fondova.

Na sednici je usvojen i predlog pokrajinskog sekretara za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dragoslava Petrovi}a o sufinansirawu 11 pogona za primenu novih tehnologija. Projekti predvi|eni za podr{ku u proizvodwi zasnovanoj na tehnolo{kim inovacijama i savremenim materijalima su izabrani konkursom Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnolo{ki razvoj.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Inos sinma, Sevojno

20,00

Univerzal banka, Beograd

19,35

Cena 420

BELEX 15 (631,32

Promet 2.100

6.298 150.017.821

Naziv kompanije

1,44)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,04

2.800

14.088.025

Komercijalna banka, Beograd

0,02

26.100

626.400

Energoprojekt holding, Beograd

-1,08

827

2.276.955

0,50

7.765

1.009.412

Veterinarski zavod, Subotica

4,91

556

8.340

Tigar, Pirot

3,89

748

748

1,83 Promena %

1.225 Cena

42.875 Promet

Agrobanka, Beograd

19,35

6.298

150.017.821

Miteks, Stara Moravica

-11,95

420

8.400

Soja protein, Be~ej

0,21

941

1.315.270

Varvarinsko poqe, Para}in

-11,59

725

38.425

Imlek, Beograd

1,83

1.225

42.875

Pekabeta, Beograd

-9,68

2.800

14.000

Metalac, Gorwi Milanovac

1,02

1.975

495.630

Nova Sloga a.d., Trstenik

-5,15

9.000

18.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

4.200

0,00

-4,35 Promena %

440 Cena

3.520 Promet

Privredna banka, Beograd

0,00

688

0,00

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.561

0,00

0,21

941

1.315.270

Tigar, Pirot

3,89

748

748

Imlek, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Putevi, Po`ega Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

Univerzal banka, Beograd

Sava Kova~evi}, Vrbas

0,00

2.458

73.740

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.000

7.920.000

Jedinstvo, Kova~ica

0,00

176

17.600

Telefonija, Beograd

0,00

1.450

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

4,91

556

8.340

Agroba~ka, Ba~ka Topola Miteks, Stara Moravica

0,00

1.355

14.905

-11,95

420

8.400

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

~etvrtak24.jun2010.

MINISTAR EKONOMIJE MLA\AN DINKI]

PROTEST VOJVO\ANSKIH RADNICA PROTIV PREDLOGA ZAKONA

Pove}awe PDV-a ko{ta milijardu evra

@enska buna zbog penzija

^lanice sekcije `ena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine izra`avaju ogromno nezadovoqstvo i osu|uju na~in dono{ewa izmena i dopuna Zakona o penzionom i invalidskom osigurawu.

Kako se navodi u saop{tewu ove organizacije, nezadovoqstvo je tim ve}e jer predlo`ene izmene i

Ministar ekonomije Srbije i lider partije G17 plus Mla|an Dinki} izjavio je da ministri i poslanici te stranke ne bi podr`ali predlog za pove}awe poreza na dodatu vrednost.

– Kada bi se PDV pove}ao tri posto, od gra|ana i privrednika bi se dodatno uzelo milijardu evra. To je ogromna suma, danas kada su plate i penzije zamrznute. Takvo re{ewe, jednostavno, ne dolazi u obzir – kazao je on.

Dinki} je ponovio da u Srbiji ne}e biti pove}awa PDV-a u naredne dve godine. On je ocenio i da je neodgovorno da bilo ko, ukqu~uju}i i ministarku finansija Dianu Dragutinovi},

dve godine, iz meseca u mesec, pomiwe pove}avawe PDV-a, kada se zna da se to ne}e dogoditi do kraja mandata ove skup{tine Srbije i vlade.

– Na taj na~in se iritiraju i gra|ani i privrednici. Unosi se neizvesnost u poslovawe, {to je najgore za ekonomiju – kazao je Dinki}.

Ministar ekonomije Srbije je rekao deli mi{qewe srpskog premijera Mirka Cvetkovi}a da reforme u poreskom sistemu treba posmatrati dugoro~no u procesu od pet godina.

– Sada nije vreme za tektonsku poresku reformu. Naredna vlada Srbije ima}e mogu}nost da sagleda koja su to najboqa nova re{ewa kad kriza pro|e – istakao je Dinki}.

On je kazao da je najavqena jednokratna isplata novca zaposlenima u javnom sektoru pogre{no nazvana bonus umesto regres za godi{wi odmor.

– Svi u {kolstvu, policiji, Vojsci, zdravstvu, osim dr`avnih funkcionera, treba da dobiju po 5.000 dinara, a da isplata bude po~etkom jula – kazao je Dinki}.

Minstar ekonomije je kazao i da se o toj isplati dogovorio s predstavnicima Me|unarodnog monetarnog fonda i da novac u buxetu postoji, ali da bi ministri iz Demokratske stranke tek trebalo da iznesu stav o tom pitawu.

GAZDE I SINDIKAT SAGLASNI DA JE DR@AVA KRIVA ZA SUMWIVE RABOTE U PRIVREDI

dopune Zakona `enama zna~ajno pove}avaju radni sta`, i to s 35 na 38 godina, a godine `ivota, koje su uslov za sticawe penzije, s 53 na 58.

Sekcija `ena SSSV-a smatra da predlaga~i ovih izmena i dopuna Zakona nisu uzeli u obzir da ovakve promene direktno uti~u na socijalni polo`aj `ena i da u uslovima velike nezaposlenosti doprinose tome da se taj problem jo{ vi{e produbquje. Ova zakonska re{ewa su neprihvatqiva i socijalno nepravedna, te ova sekcija, kroz razne aktivnosti, ne}e dozvoliti dono{ewe predlo`enih izmena. U saop{tewu se ka`e da je nedopustivo da socijalni parter putem medija saznaje da je Vlada ve} utvrdila predlog izmena i dopuna Zakona.

Prodaja „Jugotoursa” Agencija za privatizaciju Srbije objavila je ju~e poziv za u~e{}e u javnom nadmetawu za kupovinu turisti~kog preduze}a “Jugotours” iz Beograda koje je 100 odsto u vlasni{tvu kompanije “Internacional CG” u restrukturirawu.

Po~etna cena za u~e{}e na licitaciji, koja }e biti odr`ana 30. jula, je 3.300 evra, uz depozit od 1.000 evra, navodi se u oglasu objavqenom na sajtu Agencije. Rok za dostavqawe pisane prijave za u~e{}e u nadmetawu je 22. jul.

U sivoj ekonomiji 800.000 radnika Siva ekonomija u Srbiji se odr`ava zbog slabog rada dr`avnih organa, pokazalo je istra`ivawe koje su uradili Unija poslodavaca i predstavnici sindikata.

Istra`ivawe, koje je ura|eno na uzorku od 227 preduze}a koja zapo{qavaju ukupno 10.587 radnika, pokazalo je da je ve}ina predstavnika preduze}a – 83,26 odsto – kao nelojalnu konkurenciju navela fizi~ka lica, gotovo 49 odsto pravna lica, a 38 odsto je navelo i pravna i fizi~ka li~a.

– Najvi{e pritu`bi – 52 odsto – odnosi se na to da nelegalni prodavci robu prodaju putem oglasa, oko 47 odsto ispitanika smatra da oni prodaju robu na pijacama, a oko 44 odsto da je prodaju u neprijavqenim radwama – kazao je na konferenciji za novinare predstavnik Unije poslodavaca Dragoqub Raji}.

On je rekao da su ispitanici naveli da zbog nelojalne konkurencije godi{we gube oko 4,5 milijardi dinara, i dodao da tre}ina ispitanika nije mogla da odgovori na to pitawe, tako da se procewuje da je {teta mnogo ve}a.

– Osim finansijske {tete, najve}i broj ispitianika se `alio na smawewe prometa i obarawe cena – kazao je Raji}.

Istra`ivawe je, po wegovim re~ima, pokazalo i da su svi

Mesta i izvori nelegalnog uvoza su administrativna granica s Kosovom, kao i granice s Bosnom, Makedonijom, Bugarskom i Rumunijom ispitanici naveli da sive ekonomije ima u wihovom najbli`em okru`ewu, da se ~esto spomiwe da je izvor nelegalnog uvoza administrativna granica s Kosovom, kao i granice s Bosnom, Makedonijom, Bugarskom i Rumunijom. Novi Pazar

NASTAVQAJU SE PERIPETIJE U ZREWANINSKOJ KOMPANIJI

UBOPOK u „Jugoremediji”?

Pripadnici Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) pre nekoliko dana boravili su u zrewaninskoj Fabrici lekova “Jugoremedija” i tom prilikom proveravali dokumentaciju zbog sumwe da su u preduze}u obavqane pojedine nezakonite radwe, tvrdi izvor “Dnevnika” iz ove farmaceutske industrije. Zvani~nu potvrdu informacije nismo mogli dobiti, a za sada se ne ogla{ava ni direktor i predsednik Upravnog odbora “Jugoremedije” Zdravko Deuri}.

Poslovawe fabrike u prethodnom periodu prate brojne kontroverze, o kojima bi trebalo da bude re~i i na {estoj redovnoj sednici Skup{tine akcionara, zakazanoj za 6. jul. Deuri} bi trebalo da objasni da li je ta~an podatak da je lane “Jugoremedija” zabele`ila poslovni gubitak od pribli`no 185,6 miliona dinara. Kako se nezvani~no mo`e ~uti, bez obzira na katastrofalne rezultate, petoro ~lanova UO, s Deuri}em na ~elu, ko{talo je “Jugoremediju” blizu ~etiri miliona

dinara, koliko su naplatili na ime svog anga`mana.

U izve{taju o poslovawu za 2009. godinu pomiwu se i tro{kovi fizi~kim licima – po ugovoru o delu, ne{to ve}i od {est miliona dinara, ali nije jasno na koga se to odnosi.

Tako|e, na sajtu Centralnog registra hartija od vrednosti mo`e se uo~iti da su me|u vode}im malim akcionarima Zrewaninci koji nakon privatizacije “Jugoremedije” uop{te nisu bili na spisku vlasnika fabri~ke imovine. Spekuli{e se i o tome da su oni do poseda akcija do{li dobijaju}i ih, formalno, na poklon od prvobitnih malih akcionara, a su{tinski pla}aju}i ih svega pet evra po komadu. [ta se zapravo de{ava u zrewaninskoj fabrici lekova javnosti u ovom trenutku nije poznato.

Ho}e li UBPOK utvrditi da je bilo kriminalnih radwi ili }e sve ostati na sumwama, ostaje da se vidi. @. B.

Korejci i u Ni{u KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,818

103,896

106,286

101,507

Australija

dolar

1

72,2219

73,6958

75,3908

72,0008

Kanada

dolar

1

80,6099

82,255

84,1469

80,3631

Danska

kruna

1

13,6755

13,9546

14,2756

13,6336

Norve{ka

kruna

1

12,8167

13,0783

13,3791

12,7775

[vedska

kruna

1

10,6702

10,888

11,1384

10,6376

[vajcarska

franak

1

74,8775

76,4056

78,1629

74,6483

V. Britanija

funta

1

123,088

125,6

128,489

122,711

SAD

dolar

1

82,9884

84,682

86,6297

82,7343

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 6. 2010. godine

je grad u kojem je, po istra`ivawu, siva ekonomija veoma izra`ena.

Po re~ima predstavnice Saveza samostalnih sindikata Srbije Sawe Paunovi}, procewuje se da u Srbiji u sivoj ekonomiji radi oko 800.000 qudi i da siva ekonomija

SVET BIZNISA

Te{ka vremena za kubanske cigare Zabrane pu{ewa na javnim mestima i recesija uticali su na veliki pad prodaje ~uvenih kubanskih cigara u svetu, pi{e britanski list “Gardijan”. Posledwa `etva od 22,4 miliona duvanskih listova 14 odsto je mawa od pro{logodi{we i nagove{tava daqi pad izvoza. Kuba je za izvoz 2006. proizvela 217 miliona cigara, a pro{le godine samo 73 miliona.

Obama kritikuje oporavak

~ini 30 odsto bruto doma}eg proizvoda.

– Ne postoji na~in da se popi{u svi koji rade u sivoj ekonomiji. Najvi{e ih ima u trgovini i uslugama, gra|evinarstvu i poqoprivredi. Najugro`eniji su niskokvalifikovani radnici, ali me|u onima koji rade u svojoj ekonomiji ima i magistara i doktora nauka – kazala je ona.

Istra`ivawe, koje je ju~e predstavqeno a koje }e u celosti biti publikovano u septembru, pokazalo je i da ve}ina ispitanika smatra da je razlog za to {to je siva ekonomija jo{ jako zastupqena lo{ rad inspekcija i nedostatak politi~ke voqe. Nijedan ispitanik nije rad inspekcijskih slu`bi ocenio kao efikasan.

Ve}ina ispitanika smatra i da je potrebna stro`a kaznena politika i zatvorske kazne, a kako je kazao Raji}, ima i onih koji podr`avaju uvo|ewe rigidnijih mera, kao {to je oduzimawe imovine poslodavcima koji rade u sivoj sferi, {to je praksa u Rusiji. Ispitanici smatraju i da je potrebno smawiti poreze i doprinose jer veliki nameti dr`avi prisiqavaju mnoge da posluju nelegalno.

Ina~e, treba re}i i da su istra`ivawe uradili Unija poslodavaca, Savez samostalnih sindikata i Sindikat “Nezavisnost”.

E. D.

Predsednik SAD Barak Obama izjavio je da se privreda wegove zemqe oporavqa, ali ne brzinom kojom bi on `eleo, pa je zato potrebno doneti ciqane mere fiskalne politike da bi se podstakao privredni rast.

– Od po~etka godine otvoreno je vi{e od pola miliona radnih mesta u privatnom sektoru, ali smo svesni toga da to nije onoliko koliko bismo `eleli – rekao je Obama preksino} nakon sastanka kabineta u Beloj ku}i, preneo je Rojters. Ameri~ki senatori dosad nisu bili voqni da tro{e dodatni novac za podsticaj zapo{qavawa, povrh 787 milijardi dolara vrednog paketa pomo}i koji je stupio na snagu lane, pravdaju}i to zabrinuto{}u zbog rekordnog deficita i velike zadu`enosti zemqe.

Bankarski porez u EU Nema~ka, Francuska i Britanija su najavile uvo|ewe bankarskog poreza kao deo napora za izlazak iz finansijske krize, ne ~ekaju}i sastanak Grupe 20 razvijenih i zemaqa s brzim rastom, koji se odr`ava u Kanadi od 25. do 27. juna. U zajedni~kom saop{tewu te tri zemqe navode da su “posve}ene potpunoj primeni ambicioznog plana G-20 za reformu finansijskog sektora”, ali vreme kad su donele odluku o uvo|ewu poreza bankama govori da nemaju mnogo nade da }e biti postignut globalni sporazum.

U ZREWANINSKOJ KOMPANIJI „DREKSLMAJER“ NASTVAQENE OPTU@BE SINDIKATA

„DNEVNIK” SAZNAJE

Zemqa

5

– Ju`nokorejska fabrika auto-delova “Jura” po~e}e krajem leta izgradwu nove fabrike u Ni{u, koja }e zaposliti najmawe 1.500 qudi – najavio je ju~e u [tutgartu ministar ekonomije Srbije Mla|an Dinki}.

On je na Sajmu proizvo|a~a automobilskih delova u [tutgartu kazao da }e to biti druga fabrika te ju`nokorejske kompanije u Srbiji, po{to je “Jura” pre nekoliko meseci u Ra~i pokrenula proizvodwu na srpskom tr`i{tu.

Sindikalna pravda ili blefirawe Optu`bama Sindikata industrijskih radnika Vojvodine (SIRV) na ra~un poslovodstva nema~ke kompanije „Drekslmajer“ u Zrewaninu nikad kraja. Zastupnica sindikata u ovom preduze}u Ksenija Eremi} tvrdi da menaxment prikriva da je ona u petak, 18. juna, izme|u 22 i 23 sata, zadobila povrede na radu.

Razlog – osveta zbog wenog sindikalnog delovawa. SIRV je, ina~e, do sada vi{e puta javno prozivao „Drekslmajer“ da se nehumano odnosi prema zaposlenima, da ih zakida za zarade i sli~no.

– Stajala sam za ma{inom i u jednom trenutku sam zapela i udarila glavom o stub. Me|utim, ostala sam da odradim smenu do kraja, iako sam u vi{e navrata ose}ala vrtoglavicu. Do{la sam ku}i u subotu, u {est ujutro, i legla da spavam.

Posle podne, u 16 ~asova, mu` me je probudio i posle 45 minuta uhvatili su me vrtoglavica i mu~nina. Povra}ala sam, gubila kontrolu, pala… – tvrdi Ksenija Eremi}, ina~e supruga predsednika SIRV-a Zorana Eremi}a.

Zatra`ila je pomo} lekara u zrewaninskom Urgentnom centru, gde joj je konstatovana fraktura lobawe. Ksenija Eremi} je tri dana zadr`ana u bolnici i otpu{tena je u utorak pre podne.

– ^ovek zadu`en za bezbednost na radu u „Drekslmajeru“ rekao mi je da je o svemu obavestio Inspekciju rada. Kasnije je to porekao, uz obrazlo`ewe da direktor ne `eli da potpi{e izve{taj jer nije bilo svedoka koji bi potvrdili sam ~in udarawa glavom o stub –

da prikriva slu~aj povrede na radu, uz napomenu da je nejasno za{to je ona doga|aj nadle`nima prijavila u subotu, a ne u petak kada se, navodno, odigrao.

Nijedan svedok nije potvrdio wenu verziju doga|aja.

Sumwamo da samo `eli da zlo-

Novih 750 radnika „Drekslmajer“ danas upo{qava 1.250 radnika, a planirano je da u decembru idu}e godine, ukoliko bude pozitivno poslovao, zaposli dodatnih 450 qudi, a u 2012. jo{ 300. Iz fabrike poru~uju da svakog meseca upla}uju oko 600.000 evra na ime plata i doprinosa za zaposlene, i da taj novac ostaje u gradu, {to dovoqno svedo~i o koliko zna~ajnom investitoru se radi. „Plate ispla}ujemo najkasnije 10. u mesecu i one se kre}u izme|u 25.000 i 30.000 dinara. Radnici imaju organizovan prevoz do fabrike, ~ista radna mesta, dobre uslove za rad… Ne bi trebalo da se obaziru na pri~e jednog sindikata, jer su do pre par godina bili u situaciji da nisu imali novca za hleb“, re~eno nam je ju~e u „Drekslmajeru“, u kome isti~u da su zadovoqni ovda{wom radnom snagom. objasnila je predstavnica sindikata.

Da bismo ~uli i drugu stranu, stupili smo u kontakt s upravom „Drekslmajera“. Direktor Jerg Pehnac do~ekao nas je u fabrici, ali nije `eleo da govori za novine. Proveo nas je kroz pogone da bismo, kako je rekao, sami stekli utisak o uslovima u kojima rade zaposleni.

Menaxment je, ipak, demantovao tvrdwe Ksenije Eremi}

upotrebi pravo na bolovawe, {to je do sada i ~inila. Naime, do 28. maja je bila na bolovawu, a zatim ga je prekinula jer je sa sindikatom boravila u Nema~koj. Kada se vratila u Srbiju, opet je oti{la na bolovawe, ka`u u „Drekslmajeru“, i podvla~e da razne optu`be Sindikata industrijskih radnika Vojvodine samo {tete ovoj fabrici koja, ina~e, izra|uje delove za BMW. @. Balaban

6

REPORTA@E

~etvrtak24.jun2010.

DNEVNIK

BELI SPORT JE U NEKADA[WEM BE^KEREKU PUSTIO KORENE JO[ PRE 120 GODINA

I begejske su reketa{ice terale modu na {qaci Tik uz gradsko jezero, ~ijim koritom je do pre dvadesetak godina proticala reka Begej, prote`e se teren zrewaninskog Teniskog kluba “Galeb 1890”, jednog od najstarijih u Srbiji. Ne mo`e se zaobi}i ni pogledom, u{u{kan pored {etali{ta, pokraj Parka poqubaca, kod starosedelaca poznatijeg po nazivu “^okliget”. Upravo na ovom mestu tenis je po~eo organizovano da se trenira pre ravno 120 godina, znatno pre no {to je beli sport pustio korene {irom zemqe.

Wegovi po~eci u tada{wem Be~kereku bili su vezani za ve-

zabele`eno je u istoriji sporta Zrewanina, posedovali su i rekvizite po posledwoj modi – pantalone, sakoe, haqine, kape, {e{ire i drvene rekete. Mu{karci su bili malo komotniji, igrali su bez sakoa, ali u najve}oj meri sa {e{irima na glavi, tvrdim okovratnikom i kravatom. @ene su nastupale u duga~kim haqinama, preko ~lanaka, sa steznikom i tako|e {e{irom.

Igralo se na terenu od krupnog materijala, mre`e nisu imale gorwu ivicu, a igrali{te je bilo bez ograde, tako da su de`urni de~aci sakupqali

odobrilo izgradwu teniskog igrali{ta u Gradskom parku, a 1899. je otvoren jo{ jedan kod velodroma.

U istoriju zrewaninskog tenisa sjajnim slovima upisani su Ivan Bala` (bekhend), kao najboqi teniser svih vremena u ovom banatskom gradu, ali i Dejvis kup reprezentativac, i Biqana Kablar, prvakiwa Jugoslavije u pionirskoj konkurenciji 1967. godine. Grad se Bala`u s ponosom odu`io izlo`bom rekvizita, na postavci posve}enoj istoriji sporta u Narodnom muzeju, dok klub “Galeb” svake godine odr`ava tunir koji nosi wegovo ime.

uticao na popularizaciju ovog sporta i u Zrewaninu. Sportski direktor TK „Galeb 1890“ Gajica Matanovi} sla`e se s mi{qewem da su na{i vrhunski teniseri najboqa reklama.

– Posledwih godina, od kada je tenis procvetao u Srbiji, imali smo veliki odziv dece, ~ak su nam sada kapaciteti i mali kada je re~ o broju terena.

Klub trenutno broji oko 200 ~lanova uzrasta od pet do 25 godina, svih takmi~arskih kategorija, od pionira do seniora.

Ako uzmemo u obzir i one koji se tenisom bave rekreativno, {to je sastavni deo kluba, zna~i

Teniski klub „Galeb 1890”

gonalno zategnutim `icama, neki okviri su bili prvougaoni, neki jajasti, a loptice su bile bez filca.

Onom istom Elemiru opisanom u delu Stevana Sremca “Pop ]ira i Pop Spira”. Kasnije je, 1886, be~kere~ki

Uspeh Novaka \okovi}a, Jelene Jankovi} i Ane Ivanovi} na me|unarodnom nivou drasti~no je uticao na popularizaciju ovog sporta i u Zrewaninu. Sportski direktor TK „Galeb 1890“ Gajica Matanovi} sla`e se s tim da su na{i vrhunski teniseri najboqa reklama

Nove nade

sla~ki i kliza~ki klub, u okviru kojeg je davne 1890. godine, najpre kao sekcija, po~ela da trenira prva grupa mladi}a i devojaka. Be~kre~ki teniseri,

razbacane lopte i donosili ih igra~ima. Na terenu pored Begeja veliki broj lopti, kao i danas, zavr{avao je u vodi. Igra~i su koristili rekete s dija-

Organizovano bavqewe tenisom ima i svoju predistoriju jer se tenis ve} uveliko igrao na privatnim terenima veleposednika i pri sportskim klubovima. Prvo tenisko igrali{te, prema pisanim podacima, napravqeno je 1807. godine na imawu veleposednika Ki{ Ernea u Elemiru.

U APATINSKOJ GRA\EVINSKOJ [KOLI KAO U BOTANI^KOJ BA[TI

Mo`e i biznis da procveta

Najure|enije i najrascvetanije dvori{te ima Sredwa gra|evinska i drvoprera|iva~ka {kola u Apatinu koja {kolski prostor deli sa gimnazijalcima. Nije to neobi~no, jer se tu obrazuju tehni~ari visokogradwe, budu}i stru~waci za oblikovawe name-

vode ra~una tokom cele godine i to ne od momenta kada smo se ukqu~ili u akciju „Uredimo {kolu“, nego od ranije - ka`e direktor {kole Milan Blanu{a, dodaju}i da u~enici vole da rade, da ih nije „sramota“ i stoga im treba pru`iti priliku.

Nije sramota zariti ruke u zemqu

{taja i za pejza`nu arhitekturu.

- Mislim da ne}u pretereti ako ka`em da je na{e {kolsko dvori{te i me|u najlep{ima u Srbiji. Osim u dvori{tu, koje obiluje velikim brojem raznovrsnog drve}a i cve}a, i {kolski hodnici i u~ionice puni su saksijskog zasada, sami pravimo i kompost i o svemu tome u~enici

Sve ono {to u~enici nau~e za vreme teorijske nastave nastavqaju u prakti~nom radu u svom {kolskom dvori{tu, ali i kod ku}a, svojih i prijateqa roditeqa i raduju se svakoj pohvali.

Svake godine {kolu napusti 30 zavr{enih tehni~ara pejza`ne arhitekture i isto toliko ih se upisuje u prvi razred.

- Mnogi pitaju: Gde }e oni da rade? ^iwenica je da smo siroma{no dru{tvo i da ih se malo zaposli u nekom javnom preduze}u, me|utim, imaju {anse da sami pokrenu neki posao, jer bez posla su i mnogi sa drugim strukama koji, me|utim, nemaju {anse da pokrenu neki svoj biznis. Kako bi se {to boqe pripremili za period nakon {kolovawa, nastojimo da ih upoznamo sa svim propisima koji reguli{u otvarawe firme, pisawe biznis plana i da imamo predava~e iz Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Tako|e ih tokom celog {kolovawa u~imo da raditi nije sramota i da se radom mo`e zaraditi. U~enici povodom raznih praznika prave aran`mane koji se prodaju, ~esto u saradwi sa |acima ostalih zanimawa, a od prikupqenog novca finansira se ekskurzija ili matursko ve~e – ka`e Blanu{a.

Mogli bi oni i vi{e, recimo, da prave projekte za ure|ewe grada ili pojedinaca, me|utim, bez obzira na to koliko profesori nastojali da nau~e decu da se samo radom mo`e ne{to ste}i, zakonski propisi ih u tome onemogu}avaju. Naime, s obzirom na to da nisu oslobo|eni poreza ne mogu biti ni konkuretni u odnosu na druge koji u~estvuju na tim konkursima. I dok se to ne re{i, u~enici pejza`ne arhitekture ure|iva}e i daqe samo svoje dvori{te, makar na svoje i zadovoqstvo onih koji tu navrate.

J. Prel~ec

Atletski klub izgradio teniski teren, da bi 26. aprila 1890. godine bila otvorena dva igrali{ta za poqski tenis pored Vesla~kog doma. Ova sportska disciplina toliko je osvojila Be~kere~ane da se ve} 1893. ukazala potreba za novim lokacijama. Zato je Udru`ewe poqopivrednika

Takmi~ewe, koje prvi put u zemqi organizuju Kowi~ki savez Srbije i „Zasavica“, bi}e odr`ano na najatraktivnijim delovima rezervata i sa prirodnim preprekama vode i {ume. Start trke bi}e na pa{waku Vaqevac u selu Zasavica 2, a trka~ka staza obuhvati}e i Savski nasip u selima Zasavica 1, Zasavica 2 i Ravwu.

Danas Zrewanin ima tri javna i nekolicinu privatnih terena.

Uspeh Novaka \okovi}a, Jelene Jankovi} i Ane Ivanovi} na me|unarodnom nivou drasti~no je

da ovde trenira oko 300 qudi – napomiwe Matanovi}, i dodaje da ovaj sport sigurno o~ekuje lepa budu}nost. @. Balaban

DUNAV NE PITA ZA[TITARE, VLASNIKE I STANARE NI ZA KAKVU DOZVOLU

Pliva rodna ku}a dr \or|a Nato{evi}a Dok se ku}a – spomenik kulture prvog reda u Starom Slankamenu kod In|ije, u kojoj je ro|en poznati prosvetiteq i lekar dr \or|e Nato{evi}, obru{ava i preti da se sru{i, jedan od vlasnika tra`i da se iz ove ru{evine iseli Mi{ko Mrva (54), koji tu `ivi od 1976. godine, jer `eli da na tom mestu sagradi novi objekat. Ovih dana, ku}a koja je na samoj obali Dunava, poplavqena je zbog visokog vodostaja reke, a wen stanar poku{ava da se izbori i s tom nevoqom.

U Zavodu za za{titu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici direktor Qubi{a [ulaja ka`e da zna da je ku}a u kojoj je ro|en dr \or|e Nato{evi} tro{na i ru{evna, ali da nije bilo novca za restauraciju. Direktoru je poznato da ku}a ima osam naslednika, od kojih Bo{ko Bates iz Beograda ima ~etiri osmine nasledstva, ali nagla{ava da niko bez dozvole Zavoda ne mo`e na ovoj ku}i bilo {ta da radi.

– Ja sam u ku}i od 1976. godine, smestio sam se tu uz pomo} Branka Boji~i}a iz Starog Slankamena.

Onda se pojavio Bates, jedan od vlasnika, i tra`io da pla}am ki-

Kowi~ka trka na 50 kilometara u Zasavici Prvenstvo Srbije u daqinskom jahawu na 50 kilometara, na kome }e se takmi~iti najspremniji kowi iz kowi~kih klubova iz cele Srbije i privatnih ergela, bi}e odr`ano u subotu, 26. juna, u specijalnom rezervatu prirode „Zasavica“ kod Sremske Mitrovice, saop{teno je ju~e iz tog rezervata.

Malo je terena, koliko ima dece

Muke po Mi{ku Mrvi

riju. Tako je i bilo dve godine i gazda vi{e nije tra`io novac. Ku}u sam tada sredio, okre~io, pokrpio, me|utim, posle poplave iz 2006. tu se vi{e ni{ta nije moglo raditi

jer je Dunav stigao do tavanice i sve je po~elo da se ru{i – pri~a nam stanar i pokazuje zidove i tavanice koje se jednostavno krune, a grede su toliko ostarile da same pucaju od trule`i.

Me|utim, Bates je sudskim putem tra`io da se ku}a isprazni, da Mi{ko Mrva, biv{i privredni ribar, i wegova supruga Katica napuste ku}u u roku od tri dana da

{tina In|ija je izrazila `equ da u sklopu razvoja turizma u Starom Slankamenu rekonstrui{e i Nato{evi}a ku}u, ali uz saradwu s nama – ka`e direktor Zavoda.

Mi{ko Mrva, bolestan i nesposoban za rad, ~ovek bez ku}e i imovine, nije ra~unao na to da }e se na}i neko ko bi ga isterao iz ove ru{evine, u kojoj veoma te{ko `ivi sa suprugom.

Osam naslednika doma srpskog prosvetiteqa

bi on po~eo da je ru{i. Uz ovo re– Ra~unao sam na to da }e ku}a {ewe, Bo{ko Bates tvrdi da je biti sre|ena, jer je spomenik, a ja Mrva u ku}i uni{tio stvari i po}u ostati da je ~uvam i tu `ivim. ku}stvo, dok stanar ka`e da je useJa ne znam kuda bih, nemam nigde lio 1976. i da u kuni{ta, nisam spo}i nije bilo nikasoban da radim.

Jedan od vlasnika kvog poku}stva, da Opet, vlasnik poje i tada bila veolovine ku}e Botra`i da se iz ove ma tro{na jer je {ko Bates tra`i ru{evine iseli stara gotovo dva da odmah iza|em, da Mi{ko Mrva, koji tu veka, a godinama se iselim. To {to `ivi od 1976, jer pre wegovog dolame optu`uje da sam `eli da na tom ska nije se ulagakriv za weno obrulo, niti je odr`amestu sagradi novi {avawe nije nimavana. lo po{teno. Ku}a objekat – Znam da postoima 200 godina, a od ji spor izme|u jed2006, od one velike nog od suvlasnika i ~oveka koji poplave, ni{ta se na woj ne mo`e `ivi u nemogu}im uslovima. Mepopraviti jer je voda u{la u zido|utim, ku}u niko ne sme da dira ve i oni se od starosti sada raspabez saglasnosti Zavoda. Ku}a }e daju. Ipak, ovde ima i deo koji jo{ se morati rekonstruisati, ali pod mogu koristiti – jada se Mi{ko nadzorom na{ih stru~waka. OpMrva.

S. Bojevi}

ZBOG RADOVA U ULICI @ARKA ZREWANINA

NA JU@NOM TELEPU I U SREMSKOJ KAMENICI

Deset linija promenilo trasu Zbog radova u Ulici @arka Zrewanina od ju~e je ukinuto autobusko stajali{te preko puta Vlade Vojvodine. Izmewene su i trase autobusa na gradskim linijama 4, 8 ,1, 12 i 9 i prigradskim za Srem (linije 61, 62, 64, 69 i 70). Izmene }e va`iti do zavr{etka radova, saop{tilo je Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“, ali nisu naveli do kada }e trajati radovi. Autobusi 4 i 8 od centra

prema fakultetima i}i }e Bulevarom Mihajla Pupina do Beogradskog keja, gde }e skrenuti desno do Filozofskog fakulteta i nastaviti redovno. U suprotnom smeru sa Limana jedan i ~etiri i}i }e redovnim putem. Linija 1 i 12 u smeru od centra i}i }e Bulevarom Mihajla Pupina do Beogradskog keja, zatim skrenuti desno do Maksima Gorkog, pa potom levo u Stra`ilovsku i nastaviti

Novosadska ~etvrtak24.jun2010.

Bitka velosipeda za slobodu nesmetano da se kre}u. Sa druge strane pe{a~ka zona svoju svrhu obja{wava nazivom i tu nema debate, ali kompromisi postoje. ka`u biciklisti. Name}e se logi~no pitawe: ako gradska uprava pokre}e toliko akcija da se bicikl vrati na ulice, mo`da se i za ovu zonu moglo na}i neko „~arobno re{ewe“. U samom centru grada nalaze se dve gimnazije i sredwe {kole, nebrojene banke i firme, a me|u svim tim qudima ima onih koji preferiraju velosiped.

N. Vukovi}

Isqu~ewa vode Novi Sad: od 8 do 14 ~asova Ulica Vojvode Mi{i}a od Sowe Marinkovi} do Beogradskog keja, Ulica Maksima Gorkog, od Sowe Marinkovi} do Beogradskog keja i Beogradski kej od Maksima Gorkog do Ulice Vojvode Mi{i}a.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8.30 do 13 ~asova Ulice Ilirska 5-51 i 18-56, Jovana Popovi}a 31-55 i 26-56, Ki{ Ernea 23-57 i 20-46, Koste Abra{evi}a 1-49 i 2-42, od 8 do 9.30 ~asova. Ulice Baja Pivqanina, Alekse Nenadovi}a i Arkadina Vara|anina od Baja Pivqanina do kraja. Petrovaradin: od 8.30 do 12.30 ~asova Ulica Vladana Desnice, od 11.30 do 12.30 ~asova

Nakon rekordnih ovogodi{wih padavina, i time prouzrokovanih mnogobrojnih problema u gradu, postavilo se pitawe ko u Novom Sadu vodi ra~una o tome i da li postoji planski pristup re{avawu ovih te{ko}a.

Iz Gradske ku}e se navodi da grad ima [tab za odbranu od unutra{wih poplava i od spoqa{wih voda.

Evidentirano je zadr`avawe povr{inskih voda i time uzrokovane te{ko}e sa sep-

ti~kim jamama na Adicama, Klisi, Sremskoj Kamenici, ju`nom Telepu, te su sve nadle`ne slu`be i preduze}a koje je grad anga`ovao preduzeli neophodne mere. Tako vodoprivrednom preduze}u „[ajka{ka“, koje odr`ava unutra{wu mre`u kanala, poma`u radnici „Vodovoda i kanalizacije“ i vatrogasci. Gra|ani koji imaju te{ko}a s visokom vodom treba da se obrate mesnim zajednicama, poru~uje se iz Gradske ku}e. S. K.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Najavqeni gra|anski protest biciklista koji }e se odr`ati u subotu ispred Gradske ku}e, zbog akcije policije koja ih je ka`wavala zbog vo`we po pe{a~koj zoni, nikako nije zakasnela {ala prvoaprilska. Nije ni delimi~no obistiwewe Basarinih postmodernih likova iz kwige „Fama o biciklistima“. Re~ je nekoliko qudi kojima je `ele ne{to za sebe.

Voze svakodnevno bicikl na posao, ku}i, {kolu ili fakultet i pitaju se za{to ne mogu

Popravke ~im ode voda

uobi~ajenom trasom. „Devetka“ i linije 61 i 62 za Sremske Karlovce, 64 - Bukovac, 69 i 70 za Sremsku Kamenicu, sa Varadinskog mosta skrenu}e na Beogradski kej, nastaviti Ulicom Maksima Gorkog, skrenuti u Stra`ilovsku i potom i}i uobi~ajenom trasom. Autobusi u odlasku sa @elezni~ke stanice (za Srem) i Novog naseqa (devetka) saobra}aju redovnom trasom.

Z. D.

Ulica Kri`ani} Juraja. Bukovac: od 8.30 do 13 ~asova celo naseqe, vikend naseqa i privredni objekti u nasequ. ^ortanovici: od 8.30 do 12 ~asova naseqa Borov gaj, Nadkara{, Kara{, Kraqev breg, Sredwi breg i Banstol. Letenka: od 8 do 13.30 ~asova odmarali{te. Veternik: od 9 do 11.30 ~asova Ulica Dragoslava Srejovi}a i Nova 28.

V REMEPLOV

DOBRE STRANE LO[EG VREMENA: OBILAZIMO PLA@E I BAZENE, PRESKA^EMO VIRUS

Epidemija meningitisa usporila Iako je Institut za javno zdravqe Vojvodine prekju~e proglasio epidemija zbog virusnog meningitisa u Novom Sadu situacija nije alarmantna. Od na~elnika Klinike za infektivne bolesti dr Jovana Vukadinova saznajemo da je tokom ju~era{weg dana primqeno jo{ ~etvoro dece na bolni~ko le~ewe, {to zna~i da se sada u bolnici le~i 35. mali{ana.

- Zbog pogor{awa vremena javio nam se ne{to mawi broj dece nego prethodnih dana. Deca koju se hospitalizovana dobro se ose}aju i za sada kod wih nema komplika-

Male{evi} rekla je za na{ list da su prvi slu~ajevi ove bolesti pre dve nedeqe registrovani na pedijatriji u ambulanti u Sremskoj Kamenici - Re~ je o zaraznoj sezonskoj bolesti koja „napada“ uglavnom decu pred{kolskog uzrasta, ali mogu da je dobiju i ne{to starija deca.

Uzro~nik je enterovirusni meningitis. Simptomi koje pacijenti imaju su stoma~ne tegobe, naglo povi{ena temperatura do 39 stepeni Celzijusovih, proliv, glavoboqa, blago zatezawe vrata, fotofobija, muka i povra}awe.

Ju~e je primqeno jo{ ~etvoro dece na le~ewe, {to zna~i da je sada u bolnici 35. mali{ana cija. Oni imaju lak{u ili sredwe te{ku klini~ku sliku i pod stalnom su kontrolom lekara, primaju infuziju i simptomatsku terapiju - istakao je Vukadinov.

Najvi{e je male dece i dece mla|eg {kolskog uzrasta, ali ima i onih koji su sada zavr{ili osnovnu {kolu. Ina~e, lo{e vreme usporilo je {irewe epidemije, jer je izuzetno malo onih koji sada imaju `equ da odu na letwe kupawe. Na~elnica pedijatrije u Domu zdravqa „Novi Sad“ dr Slavica

Prema wenim re~ima, ova bolest je normalna pojava za leto i ranu jesen. Kod dece naglo ska~e temperatura, a bebe do dve godine i odoj~ad budu jako mirna ili iritabilna, dok je kod starijih izra`ena fotofobija. Ipak, kako ka`e roditeqi ne bi trebalo da pani~e, jer nije svaka povi{ena temperatura i svako povra}awe specifi~no za meningitis. Roditeqi ~ija deca dobiju povi{enu temperaturu i povra}awe trebalo bi odmah da ih izoluju i da probaju u

ku}nim uslovima da ih le~e. Naime, neka im skidaju temperaturu i skuvaju 200 mililitara ~aja s ka{i~icom {e}era. Ukoliko je povra}awe ja~e, trebalo bi dati na pet minuta po ka{i~icu te~nosti.

Ukoliko temperatura ne spada, a povra}awe postaje intenzivnije treba obavezno nazvati ili oti}i kod izabranog pedijatra.

- Bilo bi po`eqno nazvati pedijatra, a ukoliko on posumwa, trebalo bi dete odvesti kod lekara. Ovo bi bilo dobro ispo{tovati, kako se ne bi stravale gu`e u ~ekaonicama, jer je ipak re~ o maloj deci - ka`e Male{evi}.

Isti~e da je najboqa prevencija

SKUP[TINA GRADA SUTRA NAJVEROVATNIJE DONOSI ODLUKU

Od jula voda skupqa 30 posto Cena vode }e od 1. jula biti vi{a za 30 procenata, stoji u programu investicija “Vodovoda i kanalizacije” koji }e se sutra na}i pred odbornicima Skup{tine grada. Mada u Gradskom ve}u nisu `eleli ni da potrvde ni da opovrgnu ovu informaciju, ipak nezvani~no saznajemo da je i gradona~elnik Igor Pavli-

~i} saglasan s ovim predlogom. Trenutna cena vode i kanalizacije iznosi 51,68 dinara po kubiku za doma}instva, {to bi zna~ilo da }e na avgustovskim ra~unima voda i kanalizacija biti obra~unate sa po 67, 184 dinara.

Ovo bi zna~ilo da }e ra~un za vodu prose~ne porodice biti vi{i izme|u 100 i

200 dinara. U obrazlo`ewu se navodi da nema dovoqno novca za potrebne investicije te }e se on pribaviti iz vi{e cene vode. „Vodovod i kanalizacija“ najavilo je da }e u slu~aju pove}awa cene ove godine ulo`iti u infrastrukturu oko 300 miliona dinara.

S. K.

OBELE@ENO 35 GODINA DE^JEG SELA

Kraq darovao manastir Ma|arski kraq Bela ~etvrti dao je 24. juna 1237. veliki poklon bratstvu manastira katoli~kog cistercitskogreda Belakutu, izgra|enom na majuru, u dana{wem Petrovaradinu. U darovnom pismu kraqa navedene su velike povr{ine plodne zemqe, livade i {ume oko manastira i izri~ito navedena prava ribolova na Dunavu i okolnim rito-

vima. Poizmeni~no su pobrojana i poklowena sela. Peturvarad, Gorwi i Dowi Zajan (Sajlovo), Piro{ (Rumenka), ^enej i neka druga. Tri stotina godina kasnije, posle Moha~ke bitke Turci su zavladali velikim delom panonske nizije ukqu~uju}i Budim i Pe{tu. Odmah su se postarali da od manastira Belakuta ne ostane kamen na kamenu.

N. C.

redovno prawe ruku, a va`no je i da se odr`ava higijena tokom boravka na pla`ama i bazenima. Male{evi}eva isti~e da roditeqi ne bi trebalo da dozvole deci da se igraju u pesku, jer i on mo`e da bude izvor zaraze. Po`eqno bi bilo na dva sata mewati dudu na fla{ici, a starijoj deci preporu~uje da kada popiju vodu, bace fla{icu i uzmu drugu.

- Nepo`eqno je kupawe u Dunavu i bazenu, posebno kada su u pitawu mala deca- isti~e sagovornica i dodaje da bolest prolazi posle nekoliko dana i gotovo nikad ne ostavqa posledice.

Q. Nato{evi}

Qubav vodi~ kroz `ivot Tridesetpet godina od osnivawa SOS De~jeg sela „Dr. Milorad Pavlovi}“ u Sremskoj Kamenici ju~e je proslavqeno uz prigodnu sve~anost. Specijalni gost bio je prvi direktor De~jeg sela Miroslav Vukajlov.

-U moje vreme De~je selo se tek izgra|ivalo. Te{ko ga je bilo graditi ali jo{ te`e odr`ati. Sada{wa direktorka Branislavi Balaban pru`a bezgrani~nu qubav i brigu svim {ti}enicima podjednako - nazna~io je Vukajlov.Sve~anosti su, izme|u ostalih, prisustvovali i pokrajinski sekretar za socijalnu politiku i demografiju Novka Moji} i pomo}nik pokrajinskog sekretara za za{titu `ivotne sredine Nada Lazi} kao i predstavnici drugih institucija.

B. P. P.

Foto: S. [u{wevi}

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak24.jun2010.

OD SUTRA PA DO NEDEQE

„Romantikom” na tamburicu u Derowe Prevoz do Derowa, na svetski tambura{ki festival "Tamburica fest", koji se odr`ava od sutra pa do nedeqe, bi}e tokom ovih dana omogu}en vozom "Romantika" iz Novog Sada i Beograda . Polazak iz Novog Sada je u 18 ~asova, iz Beograda u 16, a povratak u Novi Sad prema redu vo`we je u 3.35 sati, a u Beograd se sti`e u 6 ~asova.

Cena povratne karte na relaciji Novi Sad – Derowe iznosi 468 dinara za prvi razred, 390 za drugi, a 324 za tre}i. Za decu karta za sva tri razreda ko{ta 234 dinara, a za penzionere je ista cena kao za decu, za drugi i tre}i razred, a za prvi je 328 dinara. Povratna karta iz Beograda do Derowa ko{ta 846 dinara, za prvi razred, 704 za drugi i 587 za tre}i. Karta za decu za sva tri razreda iznosi 423 dinara, za penzionere isto toliko za drui i tre}i razred, a za prvi karta ko{ta 592 dinara.

Karte se mogu kupiti na {alteru 11 stanice Novi Sad, a informacije o prevozu Romantikom mogu se dobiti na telefon 021/ 442 – 178 i 021/ 6338 – 741.

I. D.

Festival kuglofa u Karlovcima Festival kuglofa, deveti po redu, bi}e odr`an za vikend u Sremskim Karlovcima. Manifestacija }e zvani~no biti otvorena sutra u 11 ~asova na Trgu Branka Radi~evi}a, gde }e od 9 sati biti {tandovi sa kuglofima i ostalim proizvodima. Prvog dana na programu je nastup de~ijeg hora "Vrap~i}i" pod upravom Vlaste Male{evi}. Mali{ani }e pevati na centralnom gradskom trgu u 19.30 sati, a pola sata kasnije nastupi}e i plesna grupa "Altair".

U subotu od 17 sati na Trgu Branka Radi~evi}a }e se takmi~iti plesni parovi u be~kom valceru, a u 18 ~asova je revija narodnih no{wi. Progla{ewe pobednika u takmi~ewu za najboqi kuglof i u be~kom valceru i dodela nagrada planirana je za 20.15 sati. U nedequ u 20.15 sati u rimokatoli~koj crkvi Presvetog trojstva bi}e odr`an koncert dva hora. Organizator je Kulturni centar podunavskih [vaba "Karlovic".

Z. Ml.

Dani sporta u MZ „Bistrica” Manifestacija "Dani sporta 2010" po~iwe danas u 9 ~asova na Novom nasequ, na sportskim tere-

nima Osnovne {kole "Prva vojvo|anska brigada"; u organizaciji MZ "Bistrica" i wene Komisije za sport i omladinu, a u saradwi sa volonterima, donatorima i qudima dobre voqe. U~enici od petog do osmog razreda takmi~i}e se u fudbalu, a prijavqeno je 29 timova, odnosno oko 230 takmi~ara. Prva utakmica zakazana je odmah nakon sve~anog otvarawa, kada }e se osmaci takmi~iti u grupama od 10 do 12 i od 17 do 19 sati i tako sve do 30. juna, kada sledi veliko finale. Tokom manifestacije deca }e u ulozi fotoreportera i sportskih novinara bele`iti zanimqive trenutke tokom svih takmi~ewa i pisati sportske i novinske izve{taje.

B. P. P.

DNEVNIK

KAD PLATA KASNI RASTE NEZADOVOQSTVO

U „Zelenilu” i „Stanu” prete {trajkom Zaposleni u javno komunalnim preduze}ima"Gradsko zelenilo" i "Stan "spremni su da stupe u {trajk zbog lo{eg materijalog polo`aja. U "Zelenilu" kasni drugi deo plate za maj. Radnici u "Stanu" u novembru i decembru lane su dobijali minimalce, od janaura ove godine im je zarada smawena za 20 odsto, a polovinom juna dobili su akontaciju za maj od oko 10.000 dinara. To je oko 60 odsto "ne~ega",ka`e predsednik Gradskog odbora sindikata zaposlenih u stambeno - komunalnoj delatnosti Zoran Radosavqevi}.

Drugu stranu nismo ju~e uspeli da dobijemo. Direktorica "Zelenila" Nata{a Ra{eta poru~ila je preko sekretarice da po{aqemo pitawa {to smo i u~inili, dok smo u "Stanu" dobili odgovor da je direktor Milenko Peri~in upravo iza{ao, da u preduze-

}u nema nikoga ko bi "Dnevniku" mogao biti sagovornik, pa nam je re~eno da se javimo danas.

Odbor sindikata, predo~io je Radosavqevi}, pro{log petka uputio je pismo gradona~leniku Igoru Pavli~i}u, sa zahtevom da ih primi kako bi ga upoznali sa nezavidnom situacijom u ove dve firme.

Prema wegovim re~ima u "Zelenilu" rad subotom postao je obavezan za radnike koji odr`avaju javne zelene povr{ine i nije pla}en.

- Oko 50 radnika, nekvalifikovanih mese~no primi oko 10.000 dinara, dakle mawe od minimalca, {to nije zakonom dozvoqeno. Mada smo to u ranijim razgovorima predo~ili gradskim ~elnicima i dobili obe}awe da toga vi{e ne}e biti praksa se nastavqa i dolaskom novog po-

slovodstva u "Zelenilo"- ka`e Radosavqevi}.

Radosavqevi} tvrdi da se u "Zelenilu" i daqe podi`u koeficijenti nazovi podobnom kadru i ti koeficijenti su daleko iznad potpisanog gradskog kolektivnog ugovora Govore}i o "Stanu" kazao je da je ra~un firme blokiran od 16. juna zbog duga od oko 15 milina dinara.

- Majstori iz "Stana" odr`avaju oko 98 odsto zgrada u Novom Sadu i zbog visokog kvaliteta u odr`avawu stambenog fonda ovo preduze}e je potrebno Novosa|anima.

Na `alost izlaz iz krize ~elnici vide u kresawu zarada, a u protekle dve godine osniva~ Grad Novi Sad je dao firmi samo renovirawe javnog toaleta - ka`e Radosavqevi} dodaju}i da se spomiwe da je u preduze}u vi{ak oko 120 radnika.

Z. Deli}

RADOVI NA MAGISTRALNOM KOLEKTORU U KA]U PRIVODE SE KRAJU

Jul donosi ki~mu kanalizacije Radovi drugog dela magistralnog kolektora kanalizacije u Ka}u, u Ulici kraqa Petra Prvog, trebalo bi da budu zavr{eni po~etkom jula, najavio je ju~e portparol “Vodovoda i kanalizacije” Davor Santra~. Prema wegovim re~ima, nakon izgradwe pomenutog magistralnog kolektora i wegovog spajawa s crpnom stanicom “Sever 4”, bi}e omogu}ena izgradwa sekundarne mre`e i povezivawe doma}instava Ka}a na novosadski kanalizacioni sistem.

- Pre dva meseca je po~ela gradwa na ovoj deonici i, ukoliko nas ne omete ki{a, radovi bi trebalo da budu gotovi za desetak dana – rekao je Santra~ i dodao da je u ovu investiciju ulo`eno 60 miliona dinara, a polovina sredstava

poti~e od ovogodi{weg poskupqewa vode.

Radove je ju~e obi{ao i predsednik gradskog parlamenta Aleksandar Jovanovi}. Prema wegovim re~ima, 70 odsto posla je ura|eno, a do kraja godine bi celo naseqe trebalo da dobije prikqu~ke.

- Stanovnici Ka}a se vi{e od deset godina bore s problemom izlivawa septi~kih jama, a ~iwenica da smo u 21. veku govori o tome da nijedno naseqe ne bi trebalo da nema ure|enu komunalnu infrastrukturu – istakao je Jovanovi}.

Fond za razvoj Vojvodine omogu}i}e razvoj kanalizacione mre`e i prema Budisavi i Koviqu a, kako ka`e Santra~, u toku su dogovori oko realizacije projekta.

I. D.

Foto: S. [u{wevi}

NADLE@NI TVRDE DA SU NAPADNI INSEKTI NA UMORU

Uz Dunav sve mawe larvi komaraca "Ciklonizacija" zbog ki{e nije mogla da zapra{uje komarce, ali }e ve} od danas, ako ne bude novih padavina, ponovo krenuti u napad na dosadne insekte, najavio je portparol ove firme Miroslav Crwanski.

Montoring larvi komaraca koji je radila Laboratorija za fitomedicinu, veterinu

i entomologiju pri Poqoprivrednom fakultetu, po nalogu ZIG-a , pokazao je da larvi ima znatno mawe du` Dunava sa obe strane grada. Naime, prema re~ima profesorice Marije Zgombe, monitoring je pokazao da larvi nema sa sremske strane, ve} samo u Bege~u, na Kamewaru i [ordo{u i da bi ih ta-

mo trebalo uni{tavati iz helikoptera; zbog nepristupa~nog terena. Otrov za larve, kazala je, trebao bi zato da bude u granulama. Kako je jo{ rekla Zgomba, u tim mestima larve su u odmaklom stadiumu razvitka i veliki je broj lutki, koje predhode izlasku odraslih komaraca.

Z. D.

ZGRADA U JIRI^EKOVOJ 1 I DAQE BEZ KROVA

Zbog nadogradwe poplavqen ~etvrti sprat U Jiri~ekovoj 1, gde je u toku nadogradwa, investitor "A gradwa" otvorio je krov a nije ga za{titio. Prema re~ima predsednice Skup{tine stanara Jelice La}arac svi stanovi su ugro`eni, vlaga je stigla do prvog sprata, a uprkos uveravawima investitora Aleksandra Dr~e, da }e za{tititi poplavqene stanove na ~etrtom spratu ni{ta na tome nije uradio.

Ju~e je tim povodom bio sastanak u Mesnoj zajednici, kada je Dr~a obe}ao da }e promeni izvo|a~a radova, ali u razgovoru za "Dnevnik" nije rekao, ko }e biti novi izvo|a~, jer je prema wegovim re~ima u toku potpisivawe ugovora.

"Dnevnik"je pre mesec dana pisao o slu~aju stanara iz Jiri~ekove ulice, kada je Dr~a kazao da razume nevoqe stanara i da }e

ih obe{tetiti i posao {to pre privesti kraju.

Ali na tome nije ni{ta uradio, mada je gra|evinska inspekcija zabranila stanovawe na ~etvrtom spratu i nalo`ila investitoru da za deset dana pokrije krov.

Dr~a se pravda da je kriza zahvatila gra|evinarstvo pa je to razlog za neposlovnost, kao i da je dugo ~ekao na gra|evinsku dozvolu. Ugovor sa Skup{tinom stanara potpisao je 2007. a u oktobru 2009. dobio dozvole za gra|evinske radove.Od tada je pro{lo vi{e od pola godine, gra|evinska sezona je u punom jeku, a prekju~e je na tre}em spratu izbio po`ar zbog vlage na instalacijama.

Sre}om vartogasci su bili brzi pa se vatra nije pro{irila.

Z. Deli}

LSV na tri punkta protiv droge Prema istra`ivawu koje je sprovedeno u Novom Sadu, vi{e od 90 procenata {kolaraca zna gde mo`e da se nabavi droga, a granica po~etka konzumirawa opijata dramati~no se pomera prema dvanaestoj godini, rekao na ju~era{woj konferenciji za novinare predsednik Gradskog odbora LSV-a Radovan Latinovi}. Ovi podaci saop{teni su

povodom 26. juna, Svetskog dana borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine narkoticima, kao i zbog preventivnih akcija koje }e GO LSV-a sprovesti.

- Sutra }emo organizovati uli~ne akcije na tri lokacije u gradu. Kod tr`nog centra "Merkator", na ulazu u Futo{ku pijacu i u Zmaj Jovinoj

ulici, na{i aktivisti }e od 15 do 17 ~asova razgovarati sa sugra|anima i deliti im edukativni materijal. Istog dana ali u 19 sati, u kino sali GO LSV, odr`a}e se tribina "Kako roditeqi prepoznaju zavisnost od narkotika kod dece?", na kojoj }e govoriti neurolog Dragana Daru{i i predsednica Udru`ewa gra|ana za borbu

protiv narkomanije Ru`ica Veselinovi} - dodao je Latinovi}.

Potpredsednica GO LSV Aleksandra Jerkov je ponovo ukazala na neophodnost policijske stanice na Novom nasequ, naglasiv{i da je pitawe sigurnosti gra|ana bitan deo borbe protiv narkomanije.

B. M.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

PROIZVO\A^I VO]A I POVR]A NA KVANTA[KOJ PIJACI META UIGRANIH PREVARANATA

- Grupa kupaca mi je odnela gra{ak koji sam doneo da prodam pre nedequ dana na Kvanta{koj pijaci. Sada mi prete da }e me ubiti bejzbol palicom. Bila je i policija. Samo bih hteo da upozorim narod, da se to vi{e nikome ne dogodi. Ja sam ve} tre}i iz \ur|eva – uznemireno je po~eo razgovor za „Dnevnik“ poqoprivrednik Georgi R. Najpre sa dvojicom, a potom i sa ~etvoricom se, kako tvrdi, neslavno se susreo pre nedequ dana, kada je u Novi Sad dovezao 20 xakova prethodno uzgajanog gra{ka.

Momci su sa wim ugovorili cenu od 20.000 dinara za svu robu. Na pijaci su dali kaparu od 2.000 dinara, i ostatak obe}ali nakon {to im uzgajiva~ doveze robu do ku}e u kraju Pasuqi{te u Futogu.

- Odvezao sam se do wihove ku}e i rekli su da tu istovarim 15 xakova, a ostalih pet da ostavim na drugom mestu, nakon ~ega }u biti i ispla}en. Kada sam istovario i to, ti qudi su rekli da para nema.

Onda sam se vratio kod wihove ku}e. Gra{ak su sklonili, a pred mene su iza{la druga dvojica i rekli da oni nemaju novac. Da idem.

Natezali smo se od nedeqe popodne do 7 sati u ponedeqak. Obe}ali su da }e do}i s parama popodne.

Nisu do{li. Zato sam ponovo oti-

Foto: S. [u{wevi}

Preuzetu robu „pla}aju” fizi~kom pretwom

Obe}ali su da }e do}i s parama popodne. Nisu do{li i zato sam ponovo oti{ao sa sinom kod wih. Na kapiju su oka~ili bejzbol palice i ~eki}e, pa sam zvao policiju, pri~a prevareni poqoprivrednik kome sada prevaranti prete prebijawem {ao sa sinom kod wih. Na kapiju su oka~ili bejzbol palice i ~eki}e, pa sam zvao policiju. Svu robu su odvezli u Ba~ku Topolu. Patrola je bila i napravila zapisnik, a oni su kukali i molili da se smiluju jer nemaju para. Stra{no – objasnio je Georgi.

Wegova muka se, kako ka`e, nastavila i tokom ~itave pret-

Izlo`eno 15.000 antikviteta Letwi sajam antikviteta, hobija i umetni~kih predmeta bi}e odr`an danas od 10 do 20 ~asova u hotelu „Vojvodina“. Kako saop{tavaju iz Dru{tva kolekcionara i qubiteqa starina „Srpska Atina“, posle sajma nastupa pauza zbog godi{wih odmora, a slede}a manifestacija zakazana je za 30. septembar. Danas }e posetioci mo}i da vide oko 15.000 eksponata. Bi}e organizovana humanitarna prodaja predmeta ~lanova Dru{tva „Srpska Atina“, izlaga~a, u~enika [OSO „Milan Petrovi}“ i ~lanica Kola srpskih sestara.

Z. Ml.

hodne nedeqe. Svakodnevno je zvao la`ne kupce na mobilni telefon. Ako bi se i javili, tvrdi da bi mu rekli da ne zove vi{e, ina~e }e ga oni na}i i ubiti bejzbol palicom.

Pri~a o ekipi iz Futoga koja se pojavquje na Kvanta{koj pijaci i uzima robu od novih prodavaca, poznata je i ve}ini stalnih

trgovaca tamo. Nekoliko wih, koji su insistirali da ostanu anonimni, kako bi sa~uvali svoje prodajne pozicije, kazali su nam da oni to rade ve} godinama i da je to uigrana skupina starijih mladi}a. Pri~aju da su jesenas, na isti na~in, prevarili baku i deku koji su do{li da prodaju gro`|e, ali i da su ukrali sve gajbice sa jagodama iz jednog kamiona. Tvrde da su im na meti uglavnom novi trgovci, koji prodaju svoje proizvode. Navodno, prilikom kaparisawa robe i pre dogovora oko prevoza, ova grupa „kupaca“ iz Futoga pristaje na svaku cenu. Kasnije, Futo`ani prodavce koji su im dovezli robu oteraju uz pretwe da }e ih ubiti ukoliko se ponovo pojave, pa ~ak i ako pozovu policiju. Prodavci na Kvanta{u su nam kazali i da ekipa nikada ne uzima robu vredniju od 200 evra i da prete stalnim zakupcima tezgi da }e im spaliti prodajno mesto ukoliko poku{aju da upozore wihove potencijalne `rtve.

Tako se muka seqa~ka susre}e sa jo{ jednom te{kom mukom prilikom prodaje. Oterani, qudi svojim traktorima i kamion~i}ima odlaze u svoja mesta i ni ne pomi{qaju da }e pare za svoj rod ikada dobiti.

S. Tanuryi}

Postupno do grejawa po utro{ku Umesto nove odluke o grejawu, koja bi uvela pla}awe prema potro{wi, na sutra{woj sednici Skup{tine grada na}i }e se dopuna postoje}e odluke, koja bi, prema navodima iz Kabineta gradona~elnika, trebala da omogu}i uslove za prelazak na novi sistem obra~una i za to obezbedi novac. Grad je ostao pri stavu da se sa~eka sa uvo|ewem novog obra~una, dok je Toplana bila za to da se on odmah

usvoji kako bi bio primewivan ve} od oktobra, kada po~iwe grejna sezona. Toplana je novi sistem obra~una po utro{ku najavila kao zna~ajan korak ka pravednijem obra~unu grejawa. Vlast je zauzela stav da se moraju prvo sagledati uticaji novog sistema naplate na standard, a Toplana je u utorak tra`ila da se takva odluka preispita i da novi sistem ipak sada bude usvojen.

S. K.

~etvrtak24.jun2010.

9

ZASEDALI SAVETI SKUP[TINE GRADA

Rebalansu zeleno svetlo Na ju~era{noj sednici Saveta za buxet i finansije Skup{tine grada data je saglasnost za predlog rebalansa gradskog buxeta, koji }e se na}i na sutra{woj sednici parlamenta. ^lan Gradskog ve}a za buxet i finansije @ivko Makari} obrazlo`io je rebalans smawewem prihoda i usvajawem zavr{nog ra~una kada je konstatovan suficit od 911 miliona dinara.

- Buxetski okvir pre rebalansa je iznosio 15,5 milijardi a sada je predlog da on bude 14,9 milijardi dinara. Smawewe je oko milijardu i po, ali kombinovawem sa sufi-

citom ono iznosi 600 miliona dinara - dodao je Makari}.

Uprave za kulturu, zdravstvo i socijalu ostaju na istom a za obrazovawe je odvojeno dodatnih 80 miliona, dok je za „Radosno detiwstvo“ izdvojeno 38 miliona zbog upisa dece u septembru. Javnim gradskim preduze}ima bi}e „zakinuto“ 25 procenata novca. Ne odustaje se od nastavka gradwe Bulevara Evrope a za „Vodovod i kanalizaciju“ izdvojeno je 412 miliona za kapitalne i oko 71,5 miliona za teku}e subvencije a za Toplanu oko 263 miliona dinara... B. M.

Pro{li planovi za most na stubovima Savet za urbanizam, poslovni prostor i stambena pitawa Skup{tine grada saglasio se ju~e sa izmenama investicionih planova “Poslovnog prostora” i “Stana”, izmenama poslovnog programa “Urbanizma”, odlukom kojom se reguli{e uklawawe zgrada i ku}a koje prete bezbednosti qudi i nizom planova detaqne regulacije(PDR) i nalozima za wihovu izradu.

Na sednicu gradskog parlamenta }e tako, sa preporukom Saveta, do}i PDR bloka pravosudnih organa koji predvi|a pro{irewe i nadogradwu zgrade suda, izgradwu ~etiri trake u Stra`ilovskoj ulici, kao i izgradwu sedmospratnice na uglu Stra`ilovske i Ulice Maksima Gorkog.

Saglasnost je data i na PDR na-

seqa Mali do u Sremskoj Kamenici.Odbornicima je preporu~ena i izmena PDR-a novog centra ju`no od Futo{ke ulice, zapravo plan razvoja tog dela Bulevara oslobo|ewa, koji predvi|a izgradwu dve blokovske gara`e u blokovima izme|u ulica Avgusta Cesarca, Vase Pelagi}a i Laze Kosti}a, kao i izgradwu vrti}a. Dato je zeleno svetlo i za izradu PDR-a novog mosta na stubovima biv{eg mosta Franca Jozefa i prilaznih petqi, koji obuhvata 10,5 hektara, gde }e kao osnov poslu`iti konkursno re{ewe novog mosta. Preporu~ena je i izmena PDR-a radne zone Sever 3, koji obuhvata Luku, pristani{te, slobodnu zonu, a koji se radi na inicijativu “Delta propertis”.

S. K.

Za opoziv 10 odsto Na sednici Saveta za statutarna pitawa i lokalnu samoupravu Skup{tine grada prihva}en je predlog o dopuni i izmeni odluke o mesnim zajednicama, kojim se detaqno reguli{e smena ~lanova u savetu mesne zajednice.

Prema predlogu za izglasavawe opoziva ~lana saveta, potrebna je saglasnost 10 odsto glasa~a MZ. Predlog odluke }e postati va`e}i ukoliko bude prihva}en na sutra{woj sednici Skup{tine grada.

N. V.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak24.jun2010.

BURNA SEDNICA SO STARA PAZOVA

VR[A^KI ODBORNICI USVOJILI NIZ ODLUKA

Tehnolo{ki park do kraja septembra VR[AC: Odbornici Skup{tine op{tine Vr{ac razmatrali su zavr{ni ra~un buxeta za pro{lu godinu, usvojili plan detaqne regulacije kompleksa za snabdevawe gorivom sa trgovinskim centrom u Vlajkovcu, elaborat o prodaji gra|evinskog zemqi{ta po mawoj ceni od tr`i{ne po slobodnoj pogodbi u Tehnolo{kom parku, usvojen je lokalni plan upravqawa komunalnim otpadom i plan rada Tehnolo{kog parka za ovu godinu, sa izve{tajem o poslovawu za pro{lu godinu. Kada se radi o zavr{nom ra~unu, predsednik op{tine ^edomir @ivkovi} je rekao da su svi najva`niji korisnici buxeta za pro{lu godinu, kao {to su obrazovawe, kultura namireni u potrebnom iznosi, dok su kod ostalih korisnika prihodi umaweni. To zbog toga {to je prihod od Republike bio mawi za preko 140 miliona dinara, a iz prihoda op{tine iz doma}ih izvora bilo je mawe 100 miliona dinara, zbog smawewa zarada zaposlenih i smawewa broja radnika u gradu. Na ovoj sednici usvajena je odluka u izradi plana kompleksa stanice za snabdevawe gorivom i trgovinskog centra u Vlajkovcu. Tu }e kraj magistralnog puta na preko dva hektara sopstvenim sredstvi-

ma, pored benzinske pumpe, jedan od me{tana izgraditi trgovinski centar sa brojnim objektima za zabavu dece i odraslih i velikim parkingom.

Zanimqiva rasprava vodila se i o izve{taju o poslovawu Javnog preduze}a „Tehnolo{ki park” za pro{lu i planu rada za ovu godinu. Direktor Zoran Tomi} je rekao da za poslovawe ove firme ni dinar nije uzeto iz op{tinsker kase, a od dobijenih projekata op{tina }e dobiti oko 150 hiqada evra, a sama firma oko 500 hiqada evra. „Park” je osvojio prvu nagradu na takmi~ewu op{tina Srbije u organizaciji USAID-za najboqe projekte o ovoj industrijskoj zoni. Najavio je da }e se svi poslovi na izgradwi parka zavr{iti do kraja septembra.

Prihva}ena je i odluka o opravdanosti prodaje gra|eviskog zemqi{ta investitoru „Frensenius medikal ker” Srbija doo iz Vr{ca, koja ovde uskoro po~iwe da gradi fabriku za dijalizatore. Procewuje se da }e ovde posao na}i veliki broj Vr{~ana, a op{tina }e ostvariti znatne prihode od doprinosa i drugih usluga, odgovorni tvrde da je o~ekuje korist oko 434.532 evra za pet godina.

R. Jovanovi}

Zrewaninci tra`e inspekcije ZREWANIN: Predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton predlo`io je da u postupku decentralizacije zemqe inspekcije sa republi~kog nivoa pre|u u nadle`nost lokalnih samouprava. Reaguju}i na dopis ministra za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovi}a, upu}en gradovima i op{tinama u Srbiji, a u kome se lokalne zajednice pozivaju da iska`u mi{qewe o zapo~etim aktivnostima na decentralizaciji dr`ave, Marton je naglasio da bi u tim procesima trebalo krenuti od ingerencija koje trenutno imaju pojedine inspekcijske slu`be. @. B.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „dadiqa Makfi i ~arobni prasak“ (18), "Besa" (19.45),"Lov na biv{u `enu“ (21).

Art bioskop Vojvodina na Spensu "Tr~i za `ivotom" (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te Scena "Jovan \or|evi}" "Karmina Burana" (20).

Pozori{te mladih mala sala "Ru`no pa~e" (18)

MUZEJI MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945".

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a", Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog "Wujork = Menhetn" (do 30. juna).

Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od utorka 22. juna u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Branislava Zec (devoj~ice) iz Ba~ke Palanke i Zorica Trivunovi} (devoj~ica i de~ak) iz \ur|eva.

DEVOJ^ICE: Jelena Qubi{i}, Vesna Slavikovi} iz Novog Sada, Klaudija Pu{kovi} iz Petrovaradina, Anica Male{evi} iz Vrdnika, Tawa [imunovi} iz Ba~ke Palanke i Milica Parovi} iz Gajdobre.

DE^AKE: Stanislava Rajkov, Gordana Nikoli}, Dragana Jeli}, Biqana Simi}, Nata{a Ke{eq, Marija Ba{kalo iz Novog Sada, Ivana Erkman iz Vrdnika, Svetlana Stojakovi} iz Sremskih Karlovaca, Sla|ana Deli} iz ^uruga i Maja Stojiqkovi} iz Ba~ke Palanke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Qiqana Slavka Ranusovi} (1954) u 11.45 ~asova, An|a Jova Vorgi} (1937) u 12.30, Du{ko Vojina Vorgi} (1937) u 13.15 i ^edo Vida Do{enovi} (1934) u 14 ~asova. U Futogu na Starom grobqu }e biti sahrawen Branislav Dragi{e Petrovi} (1960) u 14 ~asova, a na Centralnom grobqu Rada Du{ana Popovi} (1956) u 15 ~asova. U Petrovaradinu na Tranyamentu bi}e sahrawena Milena Mileta Uskokovi} (1929) u 15 ~asova.

c m y

10

Radikalima opomene i najava tu`be STARA PAZOVA: Odbornici Skup{tine op{tine Stara Pazova su na 24. sednici izrekli najpre opomene, a potom i mere udaqewa sa sednice {efu odborni~ke grupe SRS Sr|i Komazecu i ~lanu te odborni~ke grupe Draganu Stamenkovi}u, ali mere nisu ispo{tovane.

Uobi~ajene polemike izme|u odbornika SRS, s jedne strane i predsedavaju}ih: predsednika Milo{a Crnomarkovi}a i zamenika predsednika Skup{tine Sr|ana Stankovi}a, krenule su ve} prilikom rasprave o zapisniku sa prehodne sednice, s obzirom na to da su odbornici SRS, iznose}i primedbe na zapisnik, ponovo ~itali predloge za povla~ewe odre|enih ta~aka

iz rasprave, iznete na prethodnoj sednici, koji nisu prihva}eni. Komazecu su izre~ene jo{ dve opomene, mera oduzimawa re~i i mera udaqavawa sa sednice, ali ih on nije po{tovao.

Isto je usledilo i posle verbalnog duela Dragana Stamenkovi}a, odbornika SRS i pomo}nika predsednika op{tine Dragana Radivojevi}a, pa je predsedavaju}i wemu izrekao meru oduzimawa re~i, {to tako|e nije ispo{tovano. Odbornica Srpskog pokreta obnove Tawa Uro{evi} je najavila krivi~nu prijavu protiv Stamenkovi}a. Predsednik odborni~ke grupe „Za Evropsku Srbiju – Boris Tadi}je” Radosav Gvozdi} tako|e je osudio nepo{tovawe

izre~enih mera i pona{awe u skup{tinskoj sali.

Po{to je Skup{tina ve}inom glasova odbacila primedbe na zapisnik i predloge za dopunu dnevnog reda koje su podneli odbornici SRS, oni su napustili sednicu.

Odbornici vladaju}e koalicije su za novog direktora Doma zdravqa „Dr Jovan Jovanovi} Zmaj” u op{tini Stara Pazova imenovali dr @eqka Kati}a, po{to su prethodno razre{ili du`nosti dugogodi{weg direktora ove ustanove dr Milana Vuwjaka, a izvr{ene su i izmene u sastavu upravnih i nadzornih odbora vi{e javnih preduze}a i ustanova ~iji je osniva~ op{tina.

A. N.

Vrebalov ~estitao najboqim |acima NOVI BE^EJ: Predsednik op{tine Novi be~ej Milivoj Vrebalov priredio je ju~e tradicionalni prijem za najboqe u~enike osnovnih i sredwe {kole. U pet osnovnih {kola novobe~ejske op{tine minule {kolske godine {kolu je poha|alo 2.039 u~enika, od kojih je {kolovawe zavr{ilo 294 |aka osnovnih i 81 u~enik sredwe {kole. Me|u wima je 51 u~enik iz osnovnih {kola zavrednelo Vukovu diplomu i osam u~enika sredwe {kole u odelewu gimnazije i ~etiri u~enika u odeqewu ekonomskih tehni~ara. Predsednik op{tine Novi Be~ej je svima ~esti-

tao uspeh na laskavom priznawu „|aka generacije”, dodelio im je kwigu „Tesla, me|u maskama” Vladimira Pi{tala i nov~anu nagradu od po 10.000 dinara.

PROJEKAT NAMEWEN NAJMLA\IMA

Igrawe sa glinom KIKINDA: Direktor Pred{kolske ustanove „Dragoqub Udicki” Milo{ Pejakov, sa direktorkom zabavi{ta „Ujvaro{” iz ma|arskog grada Makao i direktorom Centra za likovnu i primewenu umetnost „Tera” magistrom Slobodanom Koji}em, potpisao je ugovor o partnerstvu. Ove dve vaspitne institucije realizova}e zajedni~ki projekat pod nazivom „Clay play igrawe sa glinom” sa kojim su zajedni~ki konkurisali za sredstva iz IPA fondova Evropske unije. Vrednost projekta je 63 hiqade evra, a vode}i partner je Pred{kolska ustanova „Dragoqub Udicki” iz Kikinde. Projektom je predvi|ena saradwa i razmena iskustava dece pred{kolskog uzrasta iz Kikinde i Makaoa, zajedni~i radovi u glini u ateqeu „Tera”, a nakon toga i organizovawe zajedni~ke izlo`be.

-Projekat }e trajati {est meseci i podrazumeva posetu 30 mali{ana Ma|arskoj, a potom i uzvratnu posetu Kikindi – istakao je Milo{ Pejakov – U septembru je predvi|eno da nekoliko dana pred{kolci iz Kikinde borave u Makaou, dok bi oktobra mali{ani iz Ma|arske bili gosti Kikinde. Tada bi u „Terinom” ateqeu i doma}ini i gosti vajali u glini.

O~ekujem da sli~ne projekte realizujemo i sa pred{kolskim ustanovama iz Rumunije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske.

Magistar Boban Koji} rekao je da se i na ovaj na~in afirmi{e „Tera” kao jedinstven simpozijum u svetu. „Tera” ima veliko iskustvo u edukaciji dece pred{kolskog uzrasta. Naime, vrti} „Bambi” decenijama je bio nastavna baza Visoke strukovne {kole za obrazovawe vaspita~a za likovno vaspitawe.

A.\.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

\aci generacije ove godine su Tea Teofanovski i Rita Farka{ iz Osnovne {kole „Miloje ^ipli}” Novi Be~ej, Stefan Bla`in (O[ „Josif Marinkovi}” Novi Be~ej), Nikolina Radnovi} (O[ „Dr \or|e Joanovi}}” Novo Milo{evo), Danica Radin i Milica Slavkovi}(O[ „Stan~i} Milan U~a” Kumane), Teodora Bogdanovi} (O[ „Dositej Obradovi}” Bo~ar), Milana Mirkov, odeqewe gimnazije i Dejan Bugarski, odeqewe ekonomskih tehni~ara Sredwa {kola Novi Be~ej.

M. K.

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak24.jun2010.

11

VODA SE POVLA^I, ALI POSLEDICE OSTAJU

Bilo posla i za ronioce

ZA STARE I NEMO]NE VRBA[ANE

Hrana na to~kovima VRBAS: Dvadesetak starih, slabo pokretnih osoba, koje `ive same i nemaju bli`e srodnike da se brinu o wima, koriste uslugu Gerontolo{kog centra popularno nazvanu „Hrana na to~kovima”. Wima se svakodnevno na ku}nu adresu dostavqa kuvani obrok, po jelovniku Gerontolo{kog centra.

-Ova usluga je od izuzetnog zna~aja za wene korisnike zbog situacije u kojoj se nalaze. Spisak korisnika dobili smo u saradwi sa Centrom za socijalni rad, a me|u wima ima i onih koje redovno obilazi Slu`ba ku}ne nege i pomo}i, tako da im se ujedno pru`a vi{e usluga - kazala je direktorka Gerontolo{kog centra i ~lanica Op{tinskog ve}a zadu`ena za socijalnu politiku Radmila Musi}.

Pored toga, u Klubu za boravak penzionera, {est dana u nedeqi slu`i se kuvani obrok, koji se tako|e sprema po jelovniku Gerontolo{kog centra, po simboli~noj ceni. Za one koji nema-

ju primawa i za one sa najni`om penzijom, cena ru~ka je 50, a za ostale 100 dinara. Za sada, ovu uslugu koristi oko 20-tak ~lanova Kluba.

-Zbog uvo|ewa ove usluge produ`eno je radno vreme Kluba do 14 ~asova, {to zna~i da je on ve} prerastao u Dnevni centar.

Planiramo da pro{irimo rad uvo|ewem fizikalne terapije, masa`e, merewa krvnog pritiska i sli~no – napomenula je Musi}eva.

Ina~e, Projekat Slu`be ku}ne nege i pomo}i po naseqenim mestima, u okviru kojeg je razvijena usluga „Hrana na to~kovima”, finansirao je Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju sa 4.900.000 dinara.

Ova sredstava izdvojena su za kupovnu automobila, platu gerontodoma}ice i hranu koja se priprema do kraja ove godine. Prema re~ima Radmile Musi}, projekat }e najverovatnije nastaviti da se sprovodi uz podr{ku lokalne vlasti.

N. Perkovi}

Dva miliona za gerontodoma}ice KULA: U okviru javnih radova koje organizuje Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe kao meru aktivne politike zapo{qavawa, kulskoj op{tini su odobrena sredstva za projekat Doma za stare i penzionere „Pomo} u ku}i – gerentodoma}ice”. Prema re~ima direktorice Doma za stare Kula Branke Le|enac ukupna vrednost ovog projekta iznosi 2.244.256 dinara.

-Zaposli}e se 15 gerontodoma}ica iz naseqenih mesta op{tine Kula koje }e kroz prakti~an rad na terenu pru`ati usluge pomo}i i nege na{im sugra|anima i sugra|ankama. U grupu qudi koji }e koristiti usluge gerontodoma}ica spadaju stara lica, te`ehroni~no obolela lica i osobe sa invaliditetom koji `ive na teritoriji op{tine Kula - rekla je Branka Le|enac.

N. P.

U SUBOTI^KOJ NSZ JU^E URU^ENI UGOVORI O JAVNIM RADOVIMA

Posao za 76 Suboti~ana SUBOTICA: Zamenik direktora Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Dejan Miqkovi} uru~io je ugovore o izvo|ewu javnih radova na podru~ju filijale u Subotici. Kako je tim povodom rekao direktor suboti~ke filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Zlatko Pani}, na podru~ju Severnoba~kog okruga odobreno je deset javnih radova, u ukupnoj vrednosti od {esnaest miliona dinara, na kojima }e posao dobiti 126 osoba, od ~ega 111 s prvim i drugim stepenom stru~ne spreme. Javni radovi omogu}uju da se zaposle osobe koje najte`e dolaze do posla, a time i zarade, pri ~emu im, za vreme trajawa javnih radova, te~e i radni sta`.

Direktor Pokrajinske slu`be za zapo{qavawe Vladimir Srdi} je rekao da su se javni radovi pokazali kao veoma dobra i popularna mera, a u prilog tome je naveo da je odobreno ukupno 84 projekta na teritoriji Vojvodine, u ukupnoj vrednosti od preko 127 miliona dinara. Dejan Miqkovi} istakao je kako je ove godine za javne radove podneto 1.476 zahteva u vrednosti od preko pet milijardi dinara. Od te brojke, kako je naveo, prihva}eno je 355 zahteva u kojima }e u celoj Srbiji posao dobiti 5.600 qudi, a {to }e stajati oko 700 miliona dinara. Od deset odobrenih programa javnih radova s teritorije

Severnoba~kog okruga, tri se odnose na Suboticu: JP „« Pali} – Ludo{”», koji }e uposliti deset radnika na odr`avawu parka prirode, a ~ija je vrednost 650.000 dinara, Grad Subotica za petnaest radnika na odr`avawu komunalne higijene u iznosu od 1.350.000 dinara, te Gerontolo{ki centar koji }e na poslu nege i pomo}i starijim osobama zaposliti 51 osobu u ukupnoj vrednosti programa od devet miliona dinara.

U holu Nacionalne slu`be za zapo{qavawe je pu{ten prozivni sistem na srpskom, ma|arskom i hrvatskom jeziku. Ovaj sistem pustila je Melinda Ki{, koja je potpisala ugovor o jednokratnoj isplati nov~ane naknade za samozapo{qavawe i na taj na~in od ju~e zapo~ela posao.

Z. R.

APATIN: S obzirom na to da je ki{a prestala da pada i da su sve raspolo`ive ekipe sa pumpama radile protelih 28 ~asova, situacija se na podru~ju apatinske op{tine polako smiruje. Najte`e je onima koji su na rubnim delovima Apatina i u selima koji su i najni`i i gde se voda najdu`e zadr`ava.

-Nastojimo da pomognemo svima kojima je pomo} potrebna, kako bi iz podruma i ku}a izbacili vodu. ^iwenica je da su obilne padavine nanele {tete gra|anima, me|utim, te{ko da se moglo ra~unati na to da }e se u tako kratkom roku ki{a sliti u tolikoj koli~ini kakvu ne pamte ni najstariji me{tani. Sigurno je da o tome u budu}e moramo voditi ra~una jer se vreemmski uslovi mewaju ali isto tako moramo i svi biti mnogo odgovorniji u ure|ewu kanala jer deo {teta mogao se izbe}i. Na primer, pomo}ni te-

datna, nepotrebna plavqewa delova Apatina. Klapnu, koja je pala u korito kanala, preksino} su izvukli ronioci iz ronila~kog klupa „Apatin”, ~ime je omogu}eno daqe normalno oticawe vode.

-Ovaj postupak je, po posledicama, u rangu diverzije. Naime, kad su iz vodoprivrednog preduze}a „Zapadna Ba~ka” primetili da voda ne oti~e u kanal, ve} se razliva okolo, shvatili su da je problem u meliracionom kanalu. Sa klapne na ustavi su ukradeni metalni delovi, {to je pruzrokovalo wen pad u korito kanala, ~ime je zaustavqen izliv vode iz ovog u kanal DTD, zbog ~ega su odmah su pozvali ronioce u pomo}. Ovim postupkom nesavesnog gra|anina, pri~iwena je dodatna, ogromna i nepotrebna {teta - obja{wava predsednik ronila~kog kluba i [taba za odbranu od poplava Milorad Buji}.

Po holovima bawe su{i se invetar

reni fudbalskog kluba „Mladost” u Apatinu i gra|ani Jezerske ulice u Apatinu imali su probleme do ju~e, jer voda nije mogla da oti~e zbog toga {to je neko ukrao osigura~e na prevodnici kod stare „Livnice”, pa su morali intervenisati i ronioci, kako bi podigli vrata prevodnice i omogu}ili protok vode. Neko je to odsekao i prodao u staro gvo`|e. Sigurno nije dobio neki veliki novac, a {teta koju je naneo drugima je izuzetno velika - rekao je {ef [taba za odbranu od poplava Milorad Buji}.

Kra|om metalnih delova na klapni ustave koja spaja odvodni melioracioni kanal sa kanalom Dunav-Tisa-Dunav, nepoznati lopov prouzrokovao do-

Ku}e u ulici Milo{a Rastovi}a u Apatinu

prebaci ovako velika koli~ina atmosfreske vode. Pumpe nikada do sada nisu radile neprekidno 24 ~asa, ali ni to nije bilo dovoqno. Osim toga, mora}emo da pregledamo atmosfersku i fe-

i do{la do ku}a, a voda se ne povla~i.

-Ovo nam je druga poplava ove godine, a niko ni{ta ne preduzioma. Nemamo fekalnu kanalizaciju i sada je voda iz kanala pre-

Stadion „Mladost” pod vodom

Jezera umesto wiva ^itava jezera pokrivaju i veliki broj poqoprivrednih povr{ina u apatinskom ataru, a u najte`oj situaciji su poqa pod p{enicom koja bi krajem juna trebalo da bude po`wevena. [tete na poqoprivrednim kulturama tek }e se znati kada se voda povu~e, me|utim, s obzirom na to da je pro{le sedmice letinu tukao i grad veli~ine oraha, ve} sada se zna da }e {tete biti ogromne.

Po wegovim re~ima, razlika u nivou vode u meliracionom i kanalu DTD je bila ~ak 1,5 metara. Ronioci su problem otklonili za sat vremena, nakon ~ega je voda po~ela da se povla~i sa poplavqenih terena, oti~u}i u kanal DTD. -Zbog visokog vodostaja Dunava pumpe su potopqene i stoga je neophodno mnogo ve}a snaga da se

kalnu kanalizaciju, jer mnogi su u kanale uba~eni oluke ili su fekalnu kanalizaciju prikqu~ili na atmosfresku - rekao je Direktor JKP „Na{ dom” Miodrag Pavlovi}.

U Apatinu su najugro`eniji stanovnici ulice Milo{a Rastovi}a, jer je voda iz gravitacionog kanala preplavila wihova dvori{ta, pomo}ne objekte

plavila septi~ke jame- ka`u u porodici Cveti}anin.

-Dve krave smo izmestili kod poznanika, sviwe su nam u pu{nici. Ne znam dokle }emo ovde izdr`ati – govore u porodici Stoji}, strahuju}i kako }e nadoknaditi {tetu. Svi oni ka`u da osim peska kojima pune xakove nisu dobili pomo} i ne veruju da }e je dobiti.

U Prigrevici u ulici Kate Pejnovi}, gde se nalazi sabirno jezero atmosferskih voda poplavilo vi{e ku}a. Bageri neprekidno rade na izmuqavawu jezera. U Bawi Junakovi}, je ju~e u restoranu i u prizemnim apartmanima bilo dvadesetak centimetara vode, ali se povukla, zahvaquju}i neprekidnom radu pumpi.

J. Prel~ec

VANREDNA SITUACIJA U OP[TINI @ITI[TE

Poplave naterale ratare na bunt @ITI[TE: Situacija u @iti{tu, jednoj od najnerazvijenijih vojvo|anskih op{tina, krajwe je alarmantna. Odlukom lokalnih vlasti ju~e je na teritoriji ove sredwobanatske komune progla{ena vanredna situacija usled poplava. Usevi i oranice su pod vodom, ali i ku}e, dvori{ta, brojni sto~arski i poqoprivredni objekti. @iteqi ovog dela Banata sa suvi{nim vodama imaju problema ve} mesec dana.

Me|utim, ovonedeqne padavine prevr{ile su svaku meru. Gotovo

mehanizacijom su u pomo} pritekli i iz „Srbija gasa” i „Vojvodina puta”. Koordinator za odbranu od poplava u @iti{tu Du{ko Ko~alka obja{wava da su se zbog obilnih padavina, ali i visokog vodostaja plovnog Begeja i kanala Stari Begej, izjedna~ile povr{inske i podzemne vode. Veliki problem stvaraju i zapu{eni kanali.

Zbog katastrofalne situacije prepodne su i `iti{tanski ratari organizovali protest. Ta~no 99 traktorista prodefilovalo je

Me|u pogodio i grad Da nesre}a bude ve}a, atar sela Me|a preksino} je zahvatio grad, koji je, prema prvoj proceni, potpuno uni{tio useve na blizu 500 hektara. Sada{wu situaciju u ovom selu upore|uju sa katastrofalnom poplavom iz 2005. godine. Ali, stru~waci tvrde da je sada Me|a ugro`enija i u te`em polo`aju, nego pre pet godina kada se izlio Tami{ i potopio je zajedno sa Ja{om Tomi}. neverovatno zvu~i podatak da je, u no}i izme|u 21. i 22. juna, za samo 24 ~asa, ovde bilo izme|u 35 i 77 litara padavina! Rekorder je Torda sa ~ak 103 litre. Na odbrani od poplava anga`ovana su sva tehni~ka sredstva vodoprivrednih organizacija iz regiona. Sa

nekoliko puta glavnom ulicom u mestu, zahtevaju}i od lokalne samouprave da hitno interveni{e radi ~i{}ewa i produbqivawa kanalske mre`e. Jedan od poqoprivrednika, Novo Zubac iz Ravnog Topolovca, poru~io je da bi trebalo proglasiti elementarnu

Ratari tra`ili da se proglasi vanredno stawe

nepogodu, jer je oko 70 odsto oranica pod vodom, a dobar rod useva je uni{ten.

- O~ekujemo da nam pomogne i Vlada Srbije, koja preko robnih rezervi mo`e da otkupi sve tr`ne vi{kove p{enice. Morala bi biti smawena i cena zakupa dr`avnog zemqi{ta, jer zbog poplave niko ne}e ostvariti o~ekivane prinose i dobit – kazao je Zubac, najavquju}i radikalizaciju protesta ukoliko se ratarima hitno ne pomogne.

Predsednik Op{tine @iti{te Dragan Milenkovi} veli da se u ovom trenutku spasava {ta se

spasti mo`e. ^im dopuste prilike, ~lanovi Komisije za procenu {tete iza}i }e na teren.

- Ve} sada je izvesno da nas je zadesila jedna od najte`ih posleratnih nesre}a. Voda je ugrozila nekoliko stotina ku}a i preko 70 odsto, od 46.000 hektara raspolo`ivih oranica – potvrdio je Milenkovi}.

Komentari{u}i ju~era{wi protest ratara, on se saglasio sa wihovim zahtevima i najavio je da }e lokalna samoupava zatra`iti pomo} nadle`nih pokrajinskih i republi~kih organa. @. Balaban

12

CRNA HRONIKA

~etvrtak24.jun2010.

NOVOSADSKA POLICIJA PRIVELA DVOJE OSUMWI^ENIH

UHVA]ENA DVOJICA NOVOSA\ANA

Te{ke kra|e u Sremskim Karlovcima Novosadska policija je privela Nedeqka [. (1969) iz Novog Kne`evca i Maju S. (1989) iz Subotice, zbog postojawa osnova sumwe da su u Sremskim Karlovcima po~inili dva krivi~na dela te{ke kra|e i dve te{ke kra|e u poku{aju, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Oni se terete da su, od 20. do 22. juna ove godine, kada su i

uhva}eni, provaqivali u vikendice u Sremskim Karlovcima, odakle su odnosili hranu i razli~ite alate, uglavnom pribor za pecawe.

Istragom je utvr|eno da je Maja izvr{ila dve te{ke kra|e i u Petrovaradinu. Ona je osumwi~ena da je u maju ove godine provalila u dve ku}e, odakle je ukrala novac i zlatni nakit.

OTAC I ]ERKA SE TERETE ZA PQA^KU

Uhva}eni posle yeparewa u vozu Novosadska policija je u ponedeqak uhvatila Aleksandra ^. (1970) i Tawu ^. (1990) iz Novog Sada, zbog osnovane sumwe da su tog dana u vozu na relaciji Subotica – Novi Sad – Bar opqa~kali jednu sugra|anku tako {to su joj, neprimetno, iz

torbe, izvukli nov~anik s izvesnom sumom dinara i deviza i li~nim dokumentima.

Efikasnim radom policije oni su prona|eni odmah posle kra|e i protiv wih }e biti podneta krivi~na prijava u redovnom postupku.

M. B.

VETON HAJOLI U VI[EM SUDU U NOVOM SADU NEGIRAO POKU[AJ UBISTVA

Misteriozna devojka „kriva” za hitac na mostu?

U Vi{em sudu u Novom Sadu ju~e je po~elo su|ewe Vetonu Hajoliju (27) iz [angaja kod Novog Sada, optu`enog za poku{aj ubistva Novosa|anina ^eda Igwatovi}a na Ka}kom mostu na Kanalu Dunav–Tisa–Dunav 20. februara 2008. godine. Hajoli je, pred krivi~nim ve}em kojem predsedava Svetlana Tomi}-Joki}, negirao da je poku{ao da li{i `ivota mladi}a s kojim je, po kazivawu optu`enog, u sukob do{ao zbog misteriozne devoj-

Sud u Novom Sadu

ke po imenu Sandra. Weno prezime (Veton ka`e da je komplikovano!?) niti adresu niko u ovom trenutku ne zna.

– Zbog te Sandre ^edo mi je vi{e puta pretio i govorio mi je da je ostavim. Sretali smo se u gradu, a on me je maltretirao i {amarao.

Te no}i slu~ajno smo se sreli u “Ciganskim zorama”. Nisam hteo nikakve probleme, pobegao sam i krenuo pe{ke prema [angaju. Tr~ao sam. Na mostu me je stigao jedan sivi “mercedes” i zaustavio se ispred mene. U wemu je bio Igwatovi} – ispri~ao je Hajoli.

Po navodima optu`nice, o{te}eni Igwatovi} je u tom trenutku

izvadio pi{toq i repetirao. Hajoli je uspeo da mu otme oru`je i ispali hitac u grudni ko{ rivala.

Tu`ila{tvo poku{ava da doka`e da je on Igwatovi}a `eleo da li{i `ivota. Ipak, metak nije probio grudni dupqu `rtve i mladi} je, pukom sre}om, pro{ao samo s lakim povredama.

– Nisam nikoga poku{ao da ubijem. Otrgao sam se, uzeo pi{toq i opalio. Bacio sam oru`je i po~eo da be`im. Nisam ni znao da sam ga pogodio. Pre toga me je dr`ao za kosu i pi{toq mi je prislonio uz glavu.

Dva mu{karca iz wegovog automobile su se smejala.

Vikali su “Udari ga, ubij ga!” Toliko sam bio upla{en da sam hteo da sko~im s mosta u vodu, iako ne znam da plivam. Rekao sam i da }u ostaviti tu devojku i sve, samo da nemam problema s wim – branio se Hajoli.

Verziju pri~e o{te}enog Igwatovi}a sud jo{ uvek nije imao priliku da ~uje. Svi pozivi da svedo~i bili su neuspe{ni, a u me|uvremenu promenio je adresu a da to nije prijavio. U jednom trenutku, tokom istra`nog postupka, pojavila se pri~a da je u zatvoru.

S druge strane, neuropsihijatrijskim ve{ta~ewem ustanovqeno je da je Hajolijeva sposobnost da shvati zna~aj svog dela i upravqa svojim postupcima u trenutku kada je ispaqen sporni hitac bila bitno smawena. Po re~ima sudske ve{takiwe dr Sne`ane Popov, u tom slu~aju radi se o kumulativnom dejstvu afektivnog (strah…) i alkoholisanog (2,841 promila alkohola u krvi) stawa.

D. A.

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV ^ELNIKA "KOS TREJDA" IZ KULE

Direktora sumwi~e za utaju poreza Poreska policija Novog Sada podnela je Osnovnom javnom tu`ila{tvu krivi~nu prijavu protiv direktora privrednog dru{tva "Kos trejd" N. C. iz Kule, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo utaje poreza i tako o{tetio buxet Srbije za 24,4 miliona dinara, saop{teno je ju~e iz Poreske uprave.

N. C. se tereti da je, u nameri da izbegne pla}awe poreza, od novembra 2009. do maja 2010. godine, prenosio novac s poslovnog ra~una na teku}i ra~un privrednog dru{tva "NIS – Naftagas promet" iz Novog Sada za

kupovinu benzinskih bonova u iznosu od 28, 8 miliona dinara, kao i na teku}e ra~une fizi~kih lica u ukupnom iznosu od 99,9 miliona dinara.

Po{to su bonove podigla fizi~ka lica koja nisu zaposlena u privrednom dru{tvu "Kos trejd" i to dru{tvo ne poseduje dokumentaciju kojom bi se pravdao prenos novca na wihove teku}e ra~une, navedene isplate imaju karakter prihoda fizi~kog lica na koje nije obra~unat i pla}en porez u iznosu od 24,4 miliona dinara, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

Za osumwi~enim Nedeqkom [. je bila raspisana lokalna potraga jer se tereti da je po~inio jo{ pet krivi~nih dela te{ka kra|a u In|iji.

Oboje su zadr`ani u Policijskoj upravi u Sremskoj Mitrovici, a novosadska policija }e protiv wih podneti krivi~nu prijavu u redovnom postupku.

M. B.

DNEVNIK

Osumwi~eni za trgovinu drogom Novosadska policija je li{ila slobode Zorana L. (1985) iz Novog Sada zbog postojawa osnova sumwe da je neovla{}eno trgovao narkoticima, saop{tila je ju~e Policijska uprava Novi Sad. Zoran L. se tereti da je u utorak, 22. juna, Novosa|aninu Josipu H. (1987) prodao oko ~e-

tiri grama heroina, koji je policija prona{la kod Josipa H. Neposredno posle, policijski slu`benici su kod Zorana L. prona{li jo{ oko 3,5 grama heroina i ne{to novca za koji se sumwa da poti~e od trgovine narkoticima, a pri pretresu wegovog stana na|eno je i stotinak razli~itih tableta

koje su na listi opojnih droga.

Zoranu L. je de`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Tatjana \ura{kovi} posle saslu{awa odredila pritvor, dok }e protiv Josipa H., u redovnom postupku, biti podneta krivi~na prijava za isto delo.

M. B.

MERE ZA SUZBIJAWE NASIQA I REME]EWE JAVNOG REDA I MIRA U NOVOM SADU

Krsti}: „Racija” se nastavqa Zamenik na~elnika Policijske uprave u Novom Sadu Stevan Krsti} izjavio je ju~e da }e se nastaviti akcija "Racija" na podru~ju ju`ne Ba~ke, u okviru koje policija i razli~ite inspekcije u~estalo obilaze ugostiteqske objekte da bi se spre~ili razli~iti vidovi nasiqa i reme}ewa javnog reda i mira.

– Akcija se nastavqa da bi kombinovanim preventivnim i represivnim merama bio pove}an stepen bezbednosti na podru~ju ju`ne Ba~ke – rekao je Krsti} na skupu u Skup{tini grada Novog Sada "Stawe javne bezbednosti na teritoriji Ju`noba~kog okruga od januara do juna 2010. godine". – U protekla dva meseca policija i inspekcije su se jo{ intenzivnije uhvatili u ko{tac s razli~itim vidovima nasiqa i reme}ewa javnog reda i mira. Re~ je o operativno-takti~koj meri, nazvanoj ’Racija’, koja je ve} dala rezultate i bi}e nastavqena.

Po Krsti}evim re~ima, trebalo bi da sve op{tine na podru~ju Ju`noba~kog okruga imaju svoje lokalne savete za bezbednost i javni red i mir, kao i da se ujedna~i trajawe radnog vremena ugostiteqskih objekata.

– Od 12 op{tina ovog okruga u {est jo{ nema pomenutih saveta, a wihovim osnivawem bi svakako bila poboq{awa saradwa policije, inspekcija i organa lokalnih samouprava u interesu gra|ana koji tu `ive – naglasio je Krsti}.

Na~elnica Ju`noba~kog okruga Darija [ajin je potvrdila da }e u vrlo kratkom roku i u preostalih {est op{tina: Ba~koj Palanci, Srbobranu, Sremskim Karlovcima, Beo~inu, Ba~kom Petrovcu i Titelu biti formirani saveti za bezbednost, red i mir.

– Tako }e svaka samouprava imalti savet koji }e sara|ivati s policijom i na taj na~in brinuti o gra|anima. @elimo da donosioce odluka pove`emo sa svim nadle`nim dr`avnim organima pa da time unapredimo sistem saradwe. Zajedni~ki nam je ciq za{tita gra|ana, daqa izgradwa demokratskog sistema i transparentnost u na{em radu – dodala je Darija [ajin.

Na sastanku je obja{weno da bezbednost gra|ana mo`e biti ugro`ena i ukoliko im je ugro`eno zdravqe. Zbog toga inspekcije vode ra~una i o tome da hrana u pregledanim objaktima bude zdrava i bezbedna.

E. D.

Posledwi opro{taj od Bojana Bakule

Foto: S. Bojevi}

JU^E NA NOVOM GROBQU „BARUNOVAC“ U RUMI

Sahraweni poginuli u Boliviji Direktor i vlasnik Agencije za obezbe|ewe lica i objekata iz Rume, ina~e biv{i podoficir Vojske Srbije i Crne Gore, Bojan Bakula (28) i wegov blizak saradnik, biv{i pripadnik JSO-a Sa{a Tur~inovi} (40), koji su 15. maja ove godine ubijeni u Boliviji, sahraweni su ju~e na novom grobqu „Barunovac“ u Rumi, 37 dana od pogibije.

Tre}i ~lan ove ekipe Predrag ^ankovi} (35) }e danas biti sahrawen u rodnom Zvorniku.

Ju~e, na posledwem ispra}aju dvojice Rumqana, okupile su se porodice, rodbina i veliki broj prijateqa, kojima jo{ uvek nije jasno kako su dvojica Rumqana stradali odmah po dolasku u Boliviju.

Na sahrani Bojana Bakule ~lanovi Agencije za za{titu

lica i objekata "Kombat tim sekjuriti" nosili su crne majice s Bojanovim likom, a na le|ima, u srcu je pisalo "Zauvek u na{em srcu".

Tuga, suze, bol, vladali su na licima onih koji su kona~no do~ekali da se oproste od svojih najmiliji. Iza pokojnog Bojana Bakule ostala je supruga Gordana s trogodi{wim blizancima, a iza Sa{e Tur~inovi}a supruga

Tawa, tako|e s dvoje maolodobne dece.

Trojica srpskih dr`avqana Bakula, Tur~inovi} i ^ankovi}, ubijeni su u Boliviji, u blizini grada Santa Kruz, prilikom napada narkomafija{a na kolonu vozila u pratwi ~uvenog bolivijskog narkobosa Vilijama Rosalesa Suaresa. Sva trojica su prvo mu~eni, pa onda ubijeni.

S. B.

PRESU\ENO ZA NE^OVE^NO POSTUPAWE PREMA RATNOM ZAROBQENIKU U MEDAKU

Trojici ukupno osam godina zatvora Vi{i sud u Beogradu osudio je ju~e na ukupno osam godina zatvora trojicu biv{ih pripadnika TO i rezervnog sastava policije nekada{we SAO Krajina po optu`bi koja ih tereti da su u septembru 1991. godine, u vreme oru`anih sukoba u Medaku na podru~ju Gospi}a u Hrvatskoj, ne~ove~no postupali prema ratnom zarobqeniku Mirku Meduni}u.

Sude}e ve}e Odeqewa za ratne zlo~ine, kojim predsedava sudija Vinka Beraha-Niki}evi}, presudom je na po tri godine zatvora osudilo Milorada Lazi}a i Nikolu Kowevi}a, a na dve godine Mirka Maruni}a.

Oni su ogla{eni krivim po optu`bama da su od 3. septembra 1991. godine, kada je pripadnik MUP-a Hrvatske Mirko Meduni} na putu za Bilaj polo`io oru`je te kao zarobqenik pre-

ba~en u stanicu milicije u Medaku, narednih pet dana, tokom ispitivawa o polo`ajima i punktovima hrvatskih snaga, o{te}enog tukli rukama, nogama, gumenom palicom, kocem, rezali i ubadali no`em, pri ~emu je zadobio brojne telesne povrede. ^etvrti okrivqeni Perica \akovi} je oslobo|en optu`be.

J. J.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak24.jun2010.

13

JU^E OKO 8.30 ^ASOVA NA NOVOSADSKOM NOVOM NASEQU

Glumca Borisa Isakovi}a povredila podmetnuta bomba Glumac Boris Isakovi} povre|en je u eksloziji automobila "saab" ne{to pre devet ~asova na Bulevaru kneza Milo{a kod broja 18 na Novom nasequ u Novom Sadu. Kako se nezvani~no saznaje, naprava postavqena ispod wegovog automobila eksplodirala je u trenutku kada je

Boris Isakovi} je ju~e uspe{no operisan i nije `ivotno ugro`en, saop{tio je Urgentni centar u Novom Sadu. Isakovi} je zadobio lak{e povrede od tri gelera, a pre operacije bio je svestan i komunikativan.

Portparolka novosadske policije Mileva Tomi} potvrdi-

Boris Isakovi} ju~e uspe{no operisan i nije `ivotno ugro`en, saop{tio je Urgentni centar u Novom Sadu pokrenuo vozilo. Prasak eksplozivne naprave ~uo se u celom kvartu, na obli`woj plavoj "zastavi 101" puklo je staklo na zadwim desnim vratima, a detonacija je prouzrokovala i aktivirawe velikog broja alarmnih ure|aja na kolima.

Prema ju~era{wem saop{tewu Policijske uprave u Novom Sadu prvi rezultati uvi|aja pokazuju da je eksplodirala ru~na bomba M-52.

la je da je eksploziju izazvala eksplozivna naprava koja je bila postavqena ispod predweg desnog to~ka automobila marke "saab" Borisa Isakovi}a.

– Na licu mesta su forenzi~ari i stru~waci za eksplozivne naprave i u toku je intenzivna istraga koja treba da otkrije sve okolnosti, motive i izvr{ioca – kazala je Mileva Tomi}.

Po onome {to se ju~e, neposredno posle eksplozije, mo-

Boris Isakovi}

glo videti na licu mesta, probu{ena je guma na desnom to~ku, o{te}ewa ima ispod vrata "saaba" i na blatobranu, a izbijen je i desni far sa `migavcem.

Nadle`ni tu`ilac je ovo krivi~no dela okvalifikovao kao ubistvo u poku{aju.

Isakovi} je ro|en je 1966. godine u Novom Sadu, a zavr{io je Akademiju umetnosti u klasi profesora Bore Dra{kovi}a.

Bio je stalni ~lan Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, gde je bio prvak Drame, a neko vreme i direktor Drame. Od 2000. godine je samostalni umetnik.

Bavi se pedago{kim radom. Profesor je glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. U braku je s glumicom Jasnom \uri~i}.

O{te}eno vozilo nakon eksplozije

– Boris je u 8.30 ~asova krenuo kolima s parkinga u Beograd na probu predstave koju re`ira Egon Savin – rekla je za "Dnevnik" Borisova supruga Jasna \uri~i}. – Otvorio je vrata i onda je ne{to grunulo...

Policija je do{la, pitala me je da li smo se nekome zamerili, odgovorila sam da, koliko znam, nismo. Pitala sam policajce da li je mogu}e da je u pitawu gre{ka, odnosno da je eksplozivna naprava podmetnuta pod pogre{an automobil, oni su samo kratko odgovorili da ni to nije iskqu~eno.

Kako nezvani~no saznajemo, policija pretprotavaqa da Isakovi} nije bio meta napada.

Automobil je bio vlasni{tvo rediteqa Ivana V. Lali}a.

Navodno, "ka{ikara" je ostavqena kod to~ka i startovana prilikom pokretawa vozila s parkinga a bila je vezana pecaro{kim najlonom za obli`we drvo i aktivirana je pomerawem – izvla~ewem osigura~a.

SU\EWE ZA PUCWAVU NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI KRAJEM JANUARA OVE GODINE

Optu`eni porekao, pa priznao krivicu Marko Radenkovi} (1974) iz Novog Sada, osumwi~en za rawavawe pi{toqem vi{e osoba 30. januara ove godine u popularnom klubu "\ava" na Petrovaradinskoj tvr|avi ju~e, na po~etku glavnog preteresa, nije priznao dela koja ga terete, ali je ipak iznenada, posle pauze, prihvatio krivicu. Odmah na po~etku su|ewa pred sudskim ve}em, kojim presedava sudija Vi{eg suda Svetimir Popovi}, on se izvinio, uz `eqe za brz oporavak i dobro zdravqe povre|enih.

Kako je navedeno u optu`nici, u klubu "\ava" na Petrovaradinskoj tvr|avi, oko pet sati, s namerom da ubije vi{e lica, nakon sva|e s radnicima obezbe|ewa tog lokala Ogwenom Cvjeti}aninom i Draganom Te{anovi}em, Radenkovi} je oti{ao ku}i, uzeo pi{toq i kada se vratio izvadio ga iz jakne i ispalio vi{e hitaca, nanev{i im te{ke telesne povrede, opasne po `ivot. Dragan je dobio ~etiri metka, po jedan u trbuh i preponu i dva u ruku, a Ogwen je ozbiqno rawen u dowi deo stomaka. Pri tome, u pitawe je bio doveden i `ivot ve}eg broja gostiju okupqenih oko {anka, a lak{e je povre|en u nogu Milo{ Glu{ica.

Okrivqenom se pripisuje i da je pri{ao radniku obezbe|ewa Strahiwi Stani}u, naredio mu da klekne, a potom ga dr{kom pi{toqa udario u glavu i tako mu naneo razderotinu i nagwe~ewe, a kad je ovaj pri tome pao, udarao ga je no-

gama stomak. Optu`eni se tereti za krivi~na dela poku{aja te{kog ubistva, izazivawa op{te opasnosti, nedozvoqenog no{ewa oru`ja i lakih telesnih povreda.

Radenkovi} je u svojoj odbrani naveo da je tog dana popio previ{e rakije "viqamovke", iako, kako je tvrdio, ina~e ne pije. Po wegovom iskazu, kad je hteo da napusti lokal, jedan od radnika obezbe|ewa po~eo je da ga vu~e i udario ga je pesnicom u glavu, pa je on tom prilikom izgubio svest. Sle-

Marko Radenkovi}

de}eg ~ega se se}a je da se probudio se u svom stanu s glavoboqom, tegobama i mu~ninom. On izri~ito tvrdi da nema pi{toq, niti ga ima wegova bli`a rodbina, i da ne zna da rukuje tim oru`jem, te da nije slu`io vojsku.

Ve{taci sudske medicine, neuropsihijatrije i sudske psihologije izjasnili su se da je okrivqeni u kriti~nom doga|aju bio alkoholisan i da je u krvi tom prili-

kom imao oko 1,5 grama po kilogramu alkohola, te da je bio sposoban da shvati zana~aj svojih dela i da upravqa svojim postupcima.

– Ni~ega se ne se}am. Probudio sam se u svom stanu, `ena mi je rekla da je ~ula {ta se desilo. Javio sam se advokatu Bo{ku Arsenijevi}u, konsultovao se s wim i prijavio policiji. @ao mi je ako sam ja to uradio – kazao je na po~etku salu{awa Radenkovi}. – Pao sam na zemqu, izgubio sam svest i od tada se ni~ega ne se}am. Ne pijem, lo{e podnosim pi}e. Popio sam ba{ dosta. Slavio sam taj dan zbog nekog posla s kolima. Uzeo sam taj dan oko podneva, na svoju ruku, bez recepta, neke stimulanse za fizi~ku kondiciju, poput steroida, koji se koriste u kombinaciji, pa sam tako na~inio veliku gre{ku.

To mi niko nije prepisao. Ja sam normalan i miroqubiv, ali uz alkohol sam razdra`qiv. Pi}e mi smeta. Uspe{no sam se izle~io od zavisnosti od kokaina i alkohola u Moskvi.

Raweni radnici Dragan Te{anovi} i Strahiwa Sstani} i gost Milo{ Glu{ica nisu se pridru`ili krivi~nom gowewu i dali su do znawa da su se vansudski nagodili oko od{tete, dok tre}i pogo|eni radnik nije dao iskaz jer }e biti u bolnici verovatno jo{ oko dve sedmice.

Dragan Te{anovi}, koji je rawen s ~etiri metka, izjavio je da se ne se}a da je video pi{toq u Ra-

denkovi}evim rukama, niti kako je ovaj bio obu~en, pa ni ostalih detaqa koje je dao u istrazi, a koji bi zna~ajno teretili optu`enog, jer se, kako je rekao, sve de{avalo veoma brzo, u sekundi, a i pro{lo je dosta vremena dok je uzgred trenutno i bolestan.

Na razliku iz zapisnika u istrazi i ju~era{wem iskazu reagovala je zamenica vi{eg javnog tu`ioca Marica Buri} i pitala ga kako to da se toga vi{e ne se}a i da li mu je neko pretio. On je na to odgovorio da nije od tih kojima se mo`e pretititi.

– Ne pridru`ujem se krivi~nom gowewu, opra{tam mu. Re{ili smo to preko advokata. Wegova porodica mi je nabavqala skupe lekove i wegova supruga se svaki dan raspitivali za moje stawe dok sam bio u bolnici. Sad ispada da sam ja u istrazi sva{ta kazao – rekao je Dragan i namignuo Radenkovi}u na optu`eni~koj klupi kad je izlazio.

Policajac Dalibor [ekularac precizno i otresito opisao je sve {to je video i ~uo jer se slu~ajno, u civilu, u vreme pucawave zatekao ispred cevi.

– Radenkovi} je delovao hladnokrvno, izvukao je pi{toq iz jakne, pucao u Ogwena pa odmah potom uperio pi{toq ka Draganu i meni. Ne znam koliko je metaka ispaqeno, svi su polegali i be`ali.

Govorio je ~isto, te~no, jasno i glasno kad je tra`io radnika obezbe|ewa, uz psovku.

M. V.

Foto: S. [u{wevi}

Gradona~elnik Pavli~i} osudio napad Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} najo{trije je osudio napad na Borisa Isakovi}a.

– O~ekujem da nadle`ni organi hitno preduzmu mere na otkrivawu i ka`wavawu po~inioca tog krivi~nog dela. U borbi protiv kriminala i nasiqa moramo biti beskompromisni, nepokolebqivi i istrajni, a rad svih ustanova, institucija i organizacija koje se bave za{titom prava i bezbednosti gra|ana mora da bude koordinisan i efikasan – rekao je Pavli~i}.

Gradona~elnik Novog Sada je naglasio da }e grad jo{ aktivnije raditi na podizawu nivoa bezbednosti i po`eleo Isakovi}u {to skoriji oporavak.

Po na{im saznawima, policija intenzivno radi na potrazi ve} identifikovane osoba koja se dovodi u vezu s ovim doga|ajem. De`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Tawa \ura{kovi}, koja je obavila uvi|aj, naredila je izme|u ostalog DNK analize po tragovima delova bombi i na automobilu.

Na sednici odr`anoj uo~i sutra{weg zasedawa Skup-

{tine grada, predsednik Saveta za bezbednost Nemawa Starovi} je povodom ju~era{weg bomba{kog napada na Novom nasequ osudio incident i ponovio apel nadle`nim republi~kim instancama da se u Novom Sadu pove}a broj policajaca, jer je o~igledno da je bezbednost gra|ana ugro`ena.

E. D.

JU^E POSLE PODNE U RUMENKI

Eksplozija ranila starca Petar I., 72-godi{wi penziNa toj adresi Petar `ivi sa oner iz Rumenke, te{ko je posuprugom, kao i s porodicom wivre|en ju~e posle podne oko 16 hovog sina. Po re~ima uku}ana, sati u {upi u svom dvori{tu u niko od wih ne poseduje nikakvo Novosadskoj 3, kada je eksplodirala za sada nepoznata naprava, saznaje “Dnevnik” na licu mesta.

– U tom trenutku sam se vra}ao s posla.

Utr~ao sam u dvori{te i video Petra da le`i na travi. Eksplozija mu je pogodila levu ruku i desnu nogu. Krvario je i mi{i}i su mu bili vidno o{te}eni. Naje`io sam se kada sam ga video. Bio je bled kao krpa i u {oku, ali je bio svestan i nije se `alio na bolove. Ekipa Hitne pomo}i do{la je vrlo brzo i odvela ga. Wegov sin je oti{ao s wim – ispri~ao je [upa u kojoj je odjeknula eksplozija Petrov kom{ija.

Po na{im nezvani~nim saznaoru`je ili eksplozivnu napravu wima, Petar se ju~e posle podne i niko nema ideju o tome {ta je bavio popravkama u svojoj {upi. moglo izazvati eksploziju u wiNavodno, dr`ao je neki seka~ hovom dvori{tu. ili sli~no oru|e u ruci i udaNa licu mesta pojavili su se rao ga ~eki}em. Odjednom je odpripadnici Policijske uprave jeknula sna`na detonacija koja u Novom Sadu. Uvi|aj su obavise ~ula i u ba{ti obli`weg reli i kriminalisti~ki tehni~astorana. Petrova supruga ~ula ri, a uzroci eksplozije bi}e poga je da vi~e “Bomba, bomba!” i znati po zavr{etku istrage koja istr~ala na dvori{te. je u toku.

D. A.

14

DRU[TVO

~etvrtak24.jun2010.

UPIS U SREDWE [KOLE

Bodovi zauzdavaju `eqe Upisni rok u sredwim {kolama polako odmi~e, a posle polagawa kvalifikacionog ispita i dana{wih eventualnih prigovora na bodovawe na wemu, svr{enim osmacima ostaje da do ponedeqka, kada }e na oglasnim tablama osnovnih {kola biti istaknuti kona~ni rezultati ovog ispita, dobro razmisle o tome gde `ele da nastave {kolovawe. A kada iskristali{u svoje `eqe, vaqa ih jo{ ukrstiti s mogu}nostima, to jest s brojem bodova koje su sakupili.

no bodova. Primera radi, posledwih godina u ~itavoj Republici najatraktivniji su ogledni smerovi, zatim ekonomski, medicinski i gimnazijski, dok je najmawe interesovawe za poqoprivredne, prehrambene, tekstilne i ma{inske struke, pa je shodno tim interesovawima i broj bodova potrebnih za upis ve}i, odnosno mawi.

Kada dobro prou~e interesovawa svojih prethodnika, ovogodi{wim pretendentima za sredwo{kolce osta-

DNEVNIK

PO^ELA UPISNA TRKA NA DR@AVNIM FAKULTETIMA I VISOKIM STRUKOVNIM [KOLAMA

Prvog dana 4.524 prijavqenih na UNS-u Na dr`avnim fakultetima i visokim strukovnim {kolama u Srbiji ju~e je prijavqivawem kandidata po~eo prvi rok za upis studenata u prvu godinu studija u {kolskoj 2010/11. Iako ju~era{we tmurno, ki{ovito i prohladno jutro ni izdaleka nije li~ilo na `arke junske dane ka-

tima s najve}im upisnim kvotama – FTN-u, PMF-u, Filozofskom, Pravnom... ~ekalo ve} od osam ujutro na start upisne trke. Ve} ju~e je na 14 fakulteta UNS-a prijavqeno 4.524 kandidata. Zahvaquju}i dobroj organizaciji i anga`ovawem studenata vi{ih godina da do~ekuju, informi{u i

„Vezana prodaja” prijavnog lista Za ve}inu kandidata na Poqoprivrednom fakultetu i PMFu bilo je neprijatno iznena|ewe to {to su do prijavnog lista za polagawe prijemnog mogli do}i po 600, odnosno 580 dinara jer da bi ga dobili, moraju da kupe informator o studijama (koji ko{ta kao beletristi~ki bestseler!). Na Pravnom prijavni list (bez obaveze kupovine informatora) ko{ta 200 dinara, na Filozofskom 55, a Fakultetu sporta 50 dinara, dok je na FTN-u i Tehnolo{kom – besplatan. kvi su prethodnih nekoliko godina vladali u vreme prijavqivawa, u Kampusu Univerziteta u Novom Sadu i fakultetskim holovima bilo je vrelo od „upisne groznice“ mnogobrojnih kandidata. Ve}ina devojaka i mladi}a pohrlila je da preda dokumenta ve} prvog dana pa se na fakulte-

upu}uju budu}e kolege kako da najbr`e i bez lutawa obave neizbe`nu „papirologiju“ – prijave su predavane bez nervoze i, uglavnom, bez mnogo ~ekawa.

Tridesetak studentkiwa i studenata iz FTN-ovog marketing tima, u majicama sa stimulativnim natpisom „Da ti glava

radi“ odli~no su regulisali „saobra}aj“, do~ekuju}i kandidate na oba ulaza na fakultet i upu}uju}i ih do u~ionica i amfiteatara gde su preuzimali upisni materijal, odnosno popuwavali prijavni list i predavali dokumentaciju.

Ve} oko podne ovde je konkurisalo 937 kandidata, sedamdesetak vi{e nego lane za ceo prvi dan prijavqivawa. Na Pravnom je veliki amfiteatar bio krcat, a kandidati su dobili brojeve pa su mirno i bez nervoze ~ekali da do|u na red da predaju dokumenta. Studentska slu`ba na Filozofskom radila je punom parom na vi{e {altera (za razli~ite studijske programe) i do 13 sati primqeni su papiri svima osim onima koji `ele da studiraju psihologiju i engleski jezik, gde je tradicionalno najve}i pritisak (po tri kandidata na jedno mesto), pa su na Fakultetu odlu~ili da

Foto: R. Hayi}

produ`e radno vreme {altera iako se prijavqivawe nastavqa danas i sutra.

V. ^eki}

PRVA DOMA]A BESPILOTNA LETILICA

„Vrabac” – nebeski super{pijun Da podsetimo, pri upisu u sredwu {kolu svim petnaestogodi{wacima se prvo boduje uspeh donet iz osnovne {kole, i to s maksimalno 60 bodova. Ovi bodovi dobijaju se tako {to se op{ti uspeh iz {estog, sedmog i osmog razreda pomno`i s ~etiri i sabere. Kandidati za trogodi{we smerove sredwih stru~nih {kola rangiraju se samo prema ovim bodovima, dok se onima koji `ele na ~etvorogodi{we dodaju i bodovi osvojeni na kvalifikacionom ispitu. Na ovom ispitu, koji se sastoji iz testa iz materweg jezika i matematike, na svakom testu je bilo mogu}e osvojiti maksimalno po 20 bodova, a za polagawe je bilo dovoqno ima-

je jo{ da, po svojim `eqama i mogu}nostima koje im donose sakupqeni bodovi, sastave listu od 20 `eqa za nastavak {kolovawa. Te liste, koje su sastavni deo konkursa, u svojim doju~era{wim {kolama predava}e u ponedeqak, posle isticawa kona~nih rezultata kvalifikacionog ispita, kako oni koji su ovaj ispit polagali, tako i oni koji na wega nisu iza{li jer `ele da upi{u neki od trogodi{wih smerova. Liste `eqa {kole }e primati i u utorak, a zatim }e svi koji su predali ove liste 3. jula i}i u svoje doju~era{we osnovne {kole da provere da li su wihove `eqe ta~no unete u upisnu bazu podataka, koju }e svaka {ko-

Takmi~ewa Za prvo mesto na me|unarodnom takmi~ewu u~eniku sleduje dodatnih 20, za drugo 18, a za tre}e 14 bodova, dok prvo mesto na republi~kom donosi osam, drugo {est, a tre}e ~etiri boda. Ukoliko je neko osvojio vi{e pojedina~nih mesta na takmi~ewima iz jednog predmeta, uzima se u obzir najboqi plasman, a ukoliko je osvojio neko od prva tri mesta iz vi{e predmeta, sabiraju se najboqi plasmani iz svih predmeta. ti i po bod po testu. Ipak, pri rangirawu }e prednost imati kandidati koji su ih osvojili bar po pet po testu.

Da ne bi bilo zabune, vaqa jo{ napomenuti da se bodovi s kvalifikacionog ispita ne uzimaju u obzir pri konkurisawu na trogodi{we smerove, ali za sve nivoe {kolovawa uzimaju se u obzir bodovi osvojeni na me|unarodnim i republi~kim pojedina~nim takmi~ewima koje organizuju Ministarstvo prosvete i nadle`no stru~no dru{tvo, ali samo u osmom razredu.

I kona~no, kada prema ovim kriterijumima saberu sve svoje bodove, budu}i sredwo{kolci trebalo bi jo{ da prou~e Informator za upis, koji je i ove godine izdao „Prosvetni pregled“, a u kojem su navedeni bodovi koji su bili potrebni za upis prethodnih godina za sve {kole i sve smerove u Srbiji. Ovaj informator nije potpuno pouzdan, jer se interesovawa u~enika mewaju iz godine u godinu, ali mo`e poslu`iti kao orijentir, te da ovogodi{wi kandidati za sredwo{kolce vide koliko je za koji smer u odre|enoj {koli wihovim prethodnicima bilo potreb-

la objaviti za svoje doju~era{we u~enike. Ukoliko primete neko odstupawe od predate liste `eqa, istog dana kandidati za sredwo{kolce mo}i }e {kolskoj upisnoj komisiji podneti prigovor, a ova komisija }e odmah ispraviti gre{ku, da bi se kona~ne liste `eqa na oglasnim tablama osnovnih {kola na{le 5. jula, a raspored u~enika po sredwim {kolama bi}e na ovim oglasnim tablama istaknut 7. jula.

U~enici koji u ovom prvom upisnom krugu budu raspore|eni po sredwim {kolama u te {kole }e se s originalnim dokumentima upisivati 7. i 8. jula, a ve} 8. jula sredwe {kole u kojima ostane slobodnih mesta oglasi}e ih u drugom upisnom krugu. Na ova mesta, s novim listama `eqa, kandidati neraspore|eni u prvom krugu mo}i }e konkurisati 9. jula, a raspored po {kolama bi}e istaknut u osnovnim {kolama koje su zavr{ili 11. jula. U {kole u koje su raspore|eni ovi u~enici }e se upisivati 12. jula, kada }e ovogodi{wi upisni rok u sredwim {kolama zvani~no biti i zavr{en.

D. Deve~erski

Ne mo`e joj proma}i ni{ta.

Wen snimak bele`i i boru ili trzaj na licu ~oveka, usred mraka u gustoj {umi. Ne~ujna je. Registruje svaki pokret, ali i najmawe temperaturne promene, prepozna-

na poligonu Pasuqanske livade kraj ]uprije, bi}e predstavqena i doma}a bespilotna mini-letilica „vrabac“. Bi}e to prvo javno pojavqivawe prve doma}e bespilotne letilice.

„Vrabac” spreman za premijeru

ju}i objekte, tela ~oveka ili sitne `ivotiwe. Mo`e da se spakuje u vojni~ki ranac. Ona je super{pijun – prva doma}a bespilotna letilica „vrabac“.

Na ve`bi kadeta zavr{nih godina Vojne akademije „Diplomac 2010“, koja }e sutra biti odr`ana

„Vrabac“ je lagan i, za razliku od drugih bespilotnih letilica, poput izraelskog „orbitera“, koji zahteva katapult ili takozvanu pra}ku, vojnik ga izbacuje iz ruke. Opremqen je klasi~nom i infracrvenom kamerom, a za prenos podataka koristi linko-

ve imune na smetwe. Sastavqen je od {est rasklopivih elemenata i prenosi se u vojni~kom rancu do poletawa. Posadu ~ine dva operatera, pilot-navigator i tehni~ar elektroni~ar, posebno obu~en na Vojnotehni~kom institutu.

Stru~waci Vojnotehni~kog instituta (VTI) krajem oktobra pro{le godine premijerno su sproveli letna ispitivawa doma}e bespilotne letilice „vrabac“.

Direktor VTI-ja Mladen Panti} je na sve~nosti povodom obele`avawa dana tog instituta, 3. novembra 2009, rekao da je 29. oktobra premijerno poletela bespilotna mini-letilica „vrabac“ koju stru~waci VTI-ja i daqe usavr{avaju.

Tim od deset stru~waka VTI-ja na konstruisawu bespilotne letilice radio je dve godine, a prilikom probnog leta „vrabac“ je ostao u vazduhu 22 minuta. „Vrabac“ se mo`e koristiti u vojne svrhe, a veliku primenu nalazi i u civilnom sektoru – za iz-

vi|awe terena prilikom poplava i po`ara, nadgledawe dalekovoda ili kontrolu saobra}aja.

Predvi|eno je da bespilotna letilica bude deo jedinstvenog vojnog komandno-informacionog sistema, na takti~kom nivou i kao senzor treba da {aqe sliku tamo gde se komanduje. „Vrabac“, koji je proizveden u vazduhoplovnom zavodu „Moma Stanojlovi}“, jeftiniji je od sli~nih proizvoda iz sveta tako da se o~ekuje da }e biti i zna~ajni izvozni artikal.

Optimalna krstare}a brzina te letilice iznosi 61 kilometar na ~as, u vazduhu mo`e ostati jedan sat na visinama od 300 do 500 metara, dok joj je radijus kretawa, domet osmatrawa i snimawa 12 kilometara.

U razvoj „vrapca“ je ulo`eno oko deset miliona dinara, projektovan je za bliska osmatrawa i direktni prenos informacije na razdaqini do 12 kilometara s visine do 500 metara, a primarno je planiran za potrebe Vojske Srbije.

M. Bozokin

DELEGACIJA SARADNIKA UNICEF-a IZ JERMENIJE U POSETI BE^EJU

Za{tita `ena i dece U okviru studijske petodnevne posete Srbiji, jedanaesto~lana delegacija iz Jermenije, u kojoj su saradnici UNICEF-a, predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Nacionalnog zavoda za statistiku, Ministarstva za teritorijalnu administraciju i Regionalnih centara za de~ju za{titu oblasti Lori i Tavu{ u Jermeniji, posetila je ju~e Be~ej.

– Tema studijske posete delegacije iz Jerevana je upoznavawe s na~inom administrirawa i upotrebe „DevInfo“ statisti~ke baze podataka za pra}ewe stawa `ena i dece u Srbiji i upoznavawe s metodologijom i iskustvima u izradi lokalnih planova za decu. Srbija je izabrana kao primer dobre prakse, ~ija se iskustva mogu primeniti u reformskim pro-

cesima koji su zapo~eti u Jermeniji, a Be~ej i Prokupqe zato {to su sredine u kojima se uspe{no sprovodi projekat Lokalni plan akcije za decu – naglasila je direktorka UNICEF-a za Srbiju i Hrvatsku Judita Rajhenberg.

Gosti su upoznati s ~iwenicom da je Be~ej, izme|u ostalih aktivnosti po pitawu za{tite dece, jedina op{tina u Srbiji u

kojoj su sve osnovne i sredwe {kole ukqu~ene u intezivni program „[kola bez nasiqa“. U ime delegacije iz Jermenije ~lan Dr`avnog komiteta za statistiku Jurij Pogosjan je naglasio da su stekli bogato iskustvo u Srbiji, koje }e primeniti u svojoj zemqi pri izradi sli~nih programa i aktivnosti.

V. Jankov

VESTI Prva endoskopska operacija sinusa Na Odeqewu ORL Op{te bolnice u Sremskoj Mitrovici ura|ena je prva endoskopska operacija sinusa u Srbiji, koju je izveo prim. dr Miroslav Kandri{i}. Operacija je izvedena primenom aparata za navigacionu hirurgiju, koji kontroli{e i navodi rad hirurga. To je ura|eno u prisustvu predstavnika proizvo|a~a aparata koji mitrova~ka Op{ta bolnica namarava da nabavi, nema~ke fabrike medicinske opreme „Karl [torc“ iz Tutlingena. Time bi ova bolnica bila jedina zdravstvena ustanova u Srbiji koja ga poseduje.

Nova „Roditeqska ku}a” Ministar pravde Srbije Sne`ana Malovi} i direktor Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe Svetlana Vukajlovi} potpisa}e danas ugovor kojim }e Direkcija za

upravqawe oduzetom imovinom Zavodu ustupiti objekat koji }e biti namewen za „Roditeqsku ku}u“.

Zavodu za zdravstveno osigurawe bi}e ustupqena, na privremeno kori{}ewe, ku}a povr{ine od 100 kvadratnih metara na Be`aniji. Objekat }e biti namewen za sme{taj roditeqa i dece iz unutra{wosti koja boluju od malignih bolesti. Time }e roditeqima biti omogu}eno da tokom perioda le~ewa budu uz decu.

Podr{ka Srpskoj pravoslavnoj crkvi Patrijah srpski gospodin Irinej ju~e je u Patrijar{iji razgovarao s geralnim direktorom JP „Srbijagas“ Du{anom Bajatovi}em i zahvalio se na podr{ci koju ova kompanija pru`a Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Bajatovi} je patrijarha Irineja upoznao s planovima razvoja JP „Srbijagas“ i ukazao da }e kompanija i u budu}-

nosti pru`ati pomo} u obnovi srpskih svetiwa.

D. Ml.

De`er: Obrazovawe za sve Evropska unija pridaje veliku va`nost obrazovawu dece iz marginalizovanih grupa i u onim dr`avama koje `ele da nam se pridru`e, izjavio je ju~e {ef delegacije EU Vensan De`er na predstavqawu rojekta „Obrazovawe za sve“. U Srbiji je „Obrazovawe za sve“ zajedni~ki projekat EU i ministarstva prosvete, rekao je De`er i dodao da je rednost projekta oko tri miliona evra.

Prema wegovim re~ima, u Evropi je oko 90 miliona dece ugro`eno iroma{tvom, a romska deca su posebno rizi~na grupa.

- Zajedno sa ministarstvom prosvete - rekao je De`er - dentifikovali smo i sara|ujemo na nekoliko projekata, koji e rezultirati da u nekoliko narednih godina u sektor prosvete bude ulo`eno oko 11,3 miliona evra.

DRU[TVO

c m y

DNEVNIK

~etvrtak24.jun2010.

15

URGENTNI CENTAR KLINI^KOG CENTRA VOJVODINE U JULU OTVARA VRATA

„Pametna zgrada” u kojoj pacijenti ne}e ~ekati Posle 22 godine, koliko je pro{lo otkako je zapo~eta izgradwa Urgentnog centra Klini~kog centra Vojvodine, zgrada je kona~no zavr{ena i prve pacijente mo}i }e da primi ve} polovinom jula. Direktor Klini~kog centra prof. dr Dragan Dra{kovi} ju~e je s novinarima obi{ao unutra{wost objekta,

koji }e zameniti dosada{wi oronuli podrum u kojem su proteklih decenija tiskali hitni slu~ajevi iz Novog Sada i Vojvodine. „Pametna zgrada“, kako je nazvan prostor od blizu 9.000 kvadrata, potpuno je kompjuterizovana i wome se upravqa iz komandnog centra, koji }e u svakom trenutku pratiti kretawe pacijenata i zaposlenih u zgradi, ali i na prilazima. To je svrstava u red najbezbednijih medicinskih

ustanova, sa sistemom koji prvi put u Srbiji omogu}ava i uvo|ewe elektronskih zdravstvenih kartona. Kapacitet ustanove je 600 pacijenata dnevno, dok se o~ekuje da }e ih zbriwavati od 400 do 500. Na~elnik Urgentnog centra }e biti dr Zoran \ermanov, koji je ju~e ponovo imenovan na tu funkciju.

Dra{kovi} je istakao da je objekat izgra|en novcem gra|ana Vojvodine i da je u wega ulo`eno 3,7 milijarde dinara.

– Otvarawem ove ustanove napravqen je iskorak kakav u zdravstvu nije napravqen u posledwih 20 godina. Gra|ani Novog Sada i Vojvodine dobijaju sve usluge urgentnog centra na jednom mestu.

Ne}e biti ~ekawa u internisti~kom i hirur{kom prijemnom, izuzev velikih nesre}a, pacijenti dobijaju objediwenu urgnetnu slu`bu tercijarnog nivoa zdravstvene za{tite s najsavremenijom svetskom opremom i qude koji }e tek sada mo}i da poka`u koliko znaju – naveo je dr Dra{kovi}.

Pi-Ar Fonda za kapitalna ulagawa Neboj{a Malenkovi} dodao je da je zaslugama Vlade AP Vojvodine u vremenu te{ke ekonomske krize zavr{ena najsavremenija medicinska ustanova, ne samo u Srbiji nego i u ovom delu Evrope.

U novom centru pacijenti }e biti zbriwavani

mnogo br`e i efikasanije nego do sada jer objediwava sve urgentne slu`be Klini~kog centra. On je ~eli~nim tunelom povezan s Klinikom za interne bolesti, {to omogu}ava br`i

NOVA CRWA NE @ELI DA SE UGLEDA NA VAQEVO

Vampir Milo{ turisti~ki brend Za razliku od Vaqevaca, koji lik ~uvenog vampira Save Savanovi}a, junaka pripovetke „Posle 90 godina“ Milovana Gli{i}a, `ele da iskoriste kao turisti~ki brend svog kraja, u op{tini Nova Crwa ne razmi{qaju na ovaj na~in. A mogli bi – da ho}e.

Pri~a o krvopiji Milo{u, negda{wem me{taninu Radojeva, sela na teritoriji novocrwanske komune, poznata je i van granica Srbije. Radojevo je, naime, u{lo u svetsku literaturu o misterijama i do danas neverovatnim slu~ajevima vampirizma u svetu. Sve to ne bi bilo zanimqivo da je re~ o obi~nim pri~ama, legendama i predawima, ali radi se o zvani~nom izveRadojevo {taju koji je carskom vojnom odseku u Beogradu, oktobra su uklonili zemqu i podigli 1732. godine predao major sanidrvenu plo~u koja je pokrivala teta Jo`ef Faredi Tamarski. mrtvaca, Milo{ev le{ je izOn je, po nare|ewu princa od gledao potpuno netaknut. Me|uVirtemberga, poslat u selo Ratim, o~i su mu sada bile {irom dojevo (u to vreme Peterda) da otvorene, uprkos ~iwenici da

Etnolog Bojan Jovanovi} svojevremeno je ustvrdio da dokument iz 18. veka o vampiru Milo{u, koji se nalazi u arhivima u Be~u, nije ni{ta drugo nego `eqa austrijskih vlasti da demonizuju Srbe ispita smrt 11 me{tana koji su preminuli u januaru i februaru te godine. Kako su stanovnici Peterde tvrdili, to su bile `rtve vampira po imenu Milo{.

Faredi Tamarski je odlu~io da ekshumira nekoliko pokojnika.

Iskopavawe je po~elo od Milo{a, koji je bio sahrawen 15 meseci ranije (aprila 1731). Kada

mu ih je wegova `ena zatvorila nakon smrti. Tanak mlaz krvi mu se polako ali konstantno slivao iz usta.

Po{to su to me{tani zahtevali, Faredi Tamarski je naredio da se le{ probode kocem. Zatim je, iz straha da }e opet iskopati vampira po wegovom odlasku, naredio da se le{ prelije uga{e-

nim kre~om pre no {to se grob ponovo zatrpa.

Etnolog Bojan Jovanovi} svojevremeno je ustvrdio da dokument iz 18. veka o vampiru Milo{u, koji se nalazi u arhivima u Be~u, nije ni{ta drugo nego `eqa austrijskih vlasti da demonizuju Srbe!

– Austrijske vlasti iskoristile su taj doga|aj da Srbe okarakteri{u kao nepismene i zaostale. Dokument se temeqio na navodnim faktima, ali i na mitolo{kom nasle|u Balkana. Berlinska {tampa se na senzacionalisti~ki na~in bavila tom temom i na posredan na~in pokazivala da je Srbima potreban prosve}en vladar – objasnio je Jovanovi}.

Bez obzira na to {ta je prava istina o nastanku storije o banatskom krvopiji, ~iwenica je da bi u novocrwanskoj op{tini mogli da je iskoriste za privla~ewe qubiteqa misticizma. Novinar Slavko Popov smatra da s malo dobre voqe jedno od najstarijih naseqa u Banatu – Radojevo, mo`e biti prepuno turista iz zemqe i inostranstva.

– Kada bi se `iteqi Radojeva povezali s kom{ijama iz Rumunije i napravili me|unarodnu vampirsku turu, koja bi objedinila vampira Milo{a i ~uvenog grofa Drakulu, svi bi bili na dobitku! – ube|en je Popov, dodaju}i da je posle prekrajawa granica izme|u Srbije i Rumunije grobqe na kojem su sahraweni Milo{ i wegove `rtve ostalo kod na{ih suseda. @. Balaban

transport bolesnika. Centralni hol s recepcijom podse}a na one iz luksuznih hotela poznatih turisti~kih destinacija, dok unutra{wost objekta, a naro~ito prostorije za operaciju i negu bolesnika, vi{e li~e na spejs-{atl nego na medicinske ustanove. Zidne obloge su napravqene od specijalne mase koja nije zapaqiva, nemaju nikakvo zra~ewe niti mogu biti izvor zra~ewa.

Kreveti su automatski i bez obzira na to koliko dugo pacijent le`i, ne postoji mogu}nost pojave dekubitusa. Ukoliko pacijent prestane da di{e, krevet se podi`e u polo`aj za brzu intubaciju. Sve komande su duple, a imaju i ru~ku za brzu reanimaciju koja, kada se povu~e, krevet automatski priprema za intervenciju. U sobama za le`awe se nalaze direktni izvori kiseonika i azota i na wih se ka~e aparati za respiratornu podr{ku. Zahvaquju}i odeqku za

Nedostaje 200 radnika Direktor Klini~kog centra Vojvodine prof. dr Dragan Dra{kovi} istakao je da Urgentnom centru nedostaje radnika, ali da do sada nije dobio odobrewe nadle`nog ministarstva za pove}awe broja zaposlenih. Po wegovim re~ima, minimalne potrebe ove ustanove su jo{ dve stotine zaposlenih, od ~ega 58 lekara, 130 sestara i tehni~kog osobqa, dok su optimalne potrebe 320 qudi. transfuziju, vi{e se zbog krvi ne}e i}i u Zavod za transfuziju, ve} }e zalihe biti sme{tene u Urgentnom centru.

U prizemqu su i prostorije za urgentni hiru{ki prijem, urgentna laboratorija i druge prate}e slu`be, a ~ekaonica je dovoqno velika te nema potreba da pacijenti stoje napoqu, {to je do sada bio slu~aj. Na prvom spratu su sobe za opservaciju i nehiru{ki intenzivni blok s 26 kreveta, od kojih }e deset zauzimati intenzivna nega, a 16 poluintezivna. Na drugom spratu

sme{teni su hirur{ki intenzivni blok sa 14 kreveta i jednom operacionom salom. Ostale sale su na tre}em spratu i u wima }e biti instalirana najmodernija oprema dospupna na tr`i{tu. Prvi put postavqene su automatizovane sale i sistem telemedicine.

Sve~ano otvarawe najavqeno je za sutra, dok }e za prve pacijente biti otvoren za dve nedeqe, kada se unese kompletna oprema i ceo sistem jo{ jednom proveri.

L. Nikovi} Foto: B. Lu~i}

SPORT

~etvrtak24.jun2010.

c m y

16

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI

Anri tra`io sastanak sa Sarkozijem Predsednik Francuske Nikola Sarkozi sasta}e se danas sa Tijerijem Anrijem da bi iz prve ruke saznao razloge za debakl francuskog nacionalnog tima na Svetskom kupu u Ju`noj Africi. Portparol predsednika Frank Luvrije izjavio je da je sastanak tra`io biv{i kapiten i najboqi strelac u istoriji reprezentacije Francuske.

Biv{i prvaci sveta su takmi~ewe u Ju`noj Africi zavr{ili sa dva poraza i jednim nere{enim rezultatom, a vi{e od rezultatskog neuspeha qubiteqe fudbala je {okiralo pona{awe fudbalera, koji su u jednom trenutku stupili u {trajk i odbili da treniraju. Zbog sukoba sa selektorom Rajmonom Domenekom iz ekipe je iskqu~en Nikolas Anelka, a pre dva dana Francuska fudbalska federacija je saop{tila da Anri, Vilijam Galas i Erik Abidal vi{e nikada ne}e mo}i da igraju za nacionalni tim.

Potparol Vlade Francuske Luk [atel izjavio je da je Sarkozi odr`ao sastanak sa ministrima, na kome je razgovarano o na~inima reformisawa francuskog fudbala, koji je, kako je zakqu~eno, u krizi.

Posle pobede nad Gr~kom, selektor argentinske fudbalske reprezentacije Dijego Maradona, zahtevao je na konferenciji za {tampu da svi kriti~ari gau~osa upute javno izviwewe wemu i igra~ima.

- Igra~i su pokazali da su profesionalci 100%. Na{a obaveza je da branimo boje i ~ast Argentine i to radimo uspe{no i zato svi oni koji su nas kritikovali pre Svetskog prvenstva moraju da upute izviwewe - kazao je „El Pibe“.

Demikelis: Gol mi mnogo zna~i

Tjeri Anri

Ogor~ewe u Francuskoj Na neslavan opro{taj Francuza od fudbalskog {ampionata sveta u Ju`noj Africi, gde su takmi~ewe okon~ali na posled-

Maradona o~ekuje izviwewe

je. Kritike su uglavnom usmerene ka selektoru „trikolora“ Remonu Domeneku, ali su na meti ogor~enih francuskih medi-

sveta“ prakti~no ocewuje stawe duha tamo{we fudbalske javnosti posle fijaska izabranika Domeneka u Ju`noj Africi. „L’Ekip“ preporu~uje Vladi Francuske da „protrese“ nacionalnu fudbalsku federaciju, kako vi{e ne bi bila u rukama „lutaka“. „Frans Suar“ je u~inak francuske reprezentacije na Mundijalu nazvao „katastrofalnim“. „Imix reprezentacije na terenu i van wega bio je katastrofalan. Za 11 takmi~arskih dana ‘banda Domeneka’ uspela je u tome da postane predmet ismevawa celog sveta,

[toper minhenskog Bajerna Martin Demihelis izjavio je da sa mnogo vi{e samopouzdawa do~ekuje nastavak takmi~ewa na Mundijalu u Ju`noj Africi posle pogotka koji je postigao protiv Gr~ke (2:0) u posledwem kolu Grupe B. Demikelis je bio krivac pogotka koji su gau~osi primili protiv Ju`ne Koreje (4:1), posle ~ega mu, kako ka`e, „nije bilo svejedno“.

- Nisam bio zadovoqan sobom posle gre{ke u me~u sa Ju`nom Korejom, ali mi se samopouzdawe vratilo golom koji sam dao Grcima. Za {topera je vrlo va`no da odigra bez gre-

{ke u odbrani i gre{ke mogu puno da ga „obore“ na psihilo{kom planu. Zato mi je ovaj gol dosta pomogao pred va`an me~ u osmini finala - rekao je Demikelis.

Argentina u osmini finala igra protiv Meksika a Demikels tvrdi da tek sada treba biti ekstremno oprezan jer prava na gre{ku nema.

- Na{a glavna snaga je bilo strpqewe. U sva tri me~a smo kontrolisali loptu i mislim da smo na pravom putu da napravimo ne{to veliko. Samo da ostanemo mirni i igramo svoju igru - dodao je on.

sledicama istorijskog fijaska francuskog fudbala“, ocewuje „Liberasion“ i dodaje da je „sa krahom francuskog tima pala i filozofija cinizma koja truje fudbal kao {to to ~ini i u svim ostalim profesijama“. „Parizijen“ pi{e da su Francuzi zavr{ili u~e{}e na Mundijalu na „o~ajan i ko{maran na~in“, {to je „logi~na posledica bezvredne i sramne igre koju su prikazali“. „Hvala momci, vi ste uni{tili predstoje}e leto mnogim Francuzima koji su verovali da mo`ete da im pomogne-

Neslavan odlazak Domeneka Rejmon Domenek neslavno je zavr{io posao na mestu selektora fudbalske reprezentacije Francuske. Na svojoj posledwoj utakmici na klupi trikolora pora`en je od Ju`ne Afrike sa 2:1, a posle me~a je odbio da se rukuje sa Karlos Albertom Pareirom, selektorom doma}ina Svetskog prvenstva.

Na konferenciji za medije posle me~a Domenek nije `eleo da obrazlo`i za{to je to u~inio, ali odgovor je stigao od Pareire: - Rekao mi je da sam ru`no pri~ao o wegovoj reprezentaciji.

Navodno sam jednom izjavio kako Francuska ne treba da bude na Svetskom prvenstvu zbog Anrijevog igrawa rukom protiv Irske. Iskreno, ne se}am se da sam to ikad izjavio - kazao je Brazilac na klupi „bafane bafane“.

Rejmon Domenek

wem mestu grupe A, predstavnici medija u zemqi aktuelnih vice{ampiona reagovali su me{avinom besa, `aqewa i ironi-

ja i igra~i, kao i ~elnici nacionalne fudbalske federacije.

Francuski dnevni sportski list „L’Ekip“ naslovom „Kraj

Mata u Barseloni [panska {tampa tvrdi da }e posle Davida Viqe i drugi napada~ Valensije, Huan Mata, pre}i u redove Barselone odmah po zavr{etku Svetskog prvenstva. Visina transfera iznosi 20 miliona evra, a 22-godi{wi Mata bi trebalo da potpi{e ugovor na pet godina. Valensija se na prodaju velikog broja igra~a odlu~ila zbog te{ke finansijske situacije.

me{avina nestru~nosti, neprofesionalizma i nedostatka talenta“, navodi „Frans Suar“.

Neuspeh francuske selekcije „Liberasion“ je ocenio „istorijskim fijaskom“. „Ova tragikomedija se najzad zavr{ila. Oni koji su za ovaj neuspeh najodgovorniji trebalo bi da se suo~e sa po-

te da zaborave dnevne briige“, poru~uje „Parizijen“, uz zakqu~ak da je odlazak Domeneka „ jedina dobra vest“. „Posledwe vesti Alzasa“ isti~u da je „kolaps“ francuskog fudbala u Ju`noj Africi „neslavna pri~a o mladim milionerskim zvezdama, koje su suvi{e brzo odrasle daleko od stvarnih problema“.

I Vajs u sukobu s novinarima Nisu samo Dijego Maradona i Karlos Dunga selektori fudbalskih reprezentacija ~iji odnos sa novinarima nije najboqi. U sukob je do{ao i Vladimir Vajs, selektor slova~ke reprezentacije, koji je na konferenciji za medije vre|ao pojedine novinare, a jednom je ~ak i fizi~ki pretio.

Zbog toga je Udru`ewe sportskih novinara Slova~ke zatra`ilo od Vajsa da se javno izvini, a od Fudbalskog saveza Slova~ke da se ogradi od pona{awa svog selektora.

Vladimir Vajs

Kristijano Ronaldo

„KOSMOPOLITAN” IZABRAO NAJSEKSI TIM MUNDIJALA

Ronaldo predvodi lepotane Kultni `enski magazin „Kosmopolitan“ izabrao je najseksipilniji tim fudbalera koji u~estvuju na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi.

Me|u 11 najseksi fudbalera nema ni jednog reprezentativca Srbije, a po dvojica su iz Nema~ke i Italije. Po jednog predstavnika imaju Holandija, Australija, [vajcarska, Portugal, Francuska, SAD i Brazil.

Idealni tim Mundijala, prema ~itateqkama „Kosmopolitana“ sa~iwavaju: Marten Stekelenburg (Holandija) - Lukas Nil (Australija), Karlos Bokanegra (SAD), Valon Behrami ([vajcarska) - Ba{tjan [vajn{tajger (Nema~ka), Klaudio Markisio (Italija), Kaka (Brazil), Lukas Podolski (Nema~ka), Tijeri Anri (Francuska) - Alberto \ilardino (Italija), Kristijano Ronaldo (Portugal).

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak24.jun2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI

Dana{wi program Grupa F Slova~ka - Italija Paragvaj - Novi Zeland

16 16

Grupa E

Danska - Japan Kamerun - Holandija

20.30 20.30

Juventus pove}ao ponudu za Krasi}a Suprotno najavama Juventus je pove}ao ponudu za Milo{a Krasi}a, ali to jo{ uvek nije dovoqno da bi CSKA dao „zeleno svetlo“ srpskom reprezentativcu da pre|e u „Staru damu“. Istina i „armejci“ su smawili visinu obe{te}ewa sa 18 na 16.5 miliona evra, ali ih od dogovora sa klubom iz Torina sada

- Za Milo{a imamo ponude od tri kluba. Dva su iz Engleske, a jedan iz Italije, nije `eleo da otkriva imena zainteresovanih predsednik CSKA Jevgenij Giner.

Krasi}eva je `eqa da zaigra u Seriji A, ali nije sigurno da }e to biti presudno.

Liverpul raskida predugovor sa Jovanovi}em?

Napada~ srpske fudbalske reprezentacije Milan Jovanovi} priznao je da bi Livepul mogao da raskine predugovor koji je potpisao sa engleskim klubom pre nekoliko meseci. Srpski fudbaler ima ugovor sa Standardom iz Lije`a do kraja juna, a pre nekoliko meseci potpisao je predugovor s Liverpulom dok je engleski klub trenirao Rafael Benitez. [panski stru~wak je u me|uvremenu preuzeo Inter i pojavile se informacija da sa sobom mogao da „povu~e“ i Jovanovi}a. Pored wega, Benitez `eli i Havijera Maskerana i Dirka Kujta.

Pored Intera, za Jovanovi}a je zainteresovan i Olimpijakosa, koji se tako|e nada da }e novi menaxer Liverpula poni{ti predugovor sa Srbinom. Gr~ki klub je spreman da ponudi Jovanovi}u 10 miliona evra za ~etvorogodi{wi ugovor.

- Sa Liverpulom sam se sve dogovorio, ali ako jedna strana `eli da raskine to sve, ja tu ne mogu ni{ta - rekao je za „Tutomerkato“ Jovanovi}.

Jovanovi} (28) je u karijeri igrao za Vojvodinu, [ahtjor, Lokomotivu i Standard. On je ~lan Standarda od 2006. godine, a za belgijski klub odigrao je 146 utakmica i postigao 69 golova.

Behrami kivan na sudiju i Vidala

deli 1.5 milion evra. Podsetimo, mediji su izve{tavali da je posledwa ponuda Juventusa 13 miliona evra, ali izgleda da su ~elnici torinskog kluba spremni da daju jo{ dva miliona evra za plavokosog reprezentativca Srbije.

- Nisam razgovarao sa Milo{em, pa ne mogu ni da potvrdim ni da demantujem da je to wegova `eqa. U svakom slu~aju, kada budemo pravili kona~an dogovor, razmotri}emo i Milo{evu `equ - poru~io je Giner.

[vajcarski reprezentativac Valon Behrami ogor~en je zbog crvenog kartona koji je dobio na utakmici drugog kola „H“ grupe prvenstva sveta sa ^ileom, na saudijskog sudiju Halila Al Gamdija i protivni~kog fudbalera Artura Vidala.

Padavi~ar mi je uni{tio svetsko prvenstvo. Ne mogu da verujem zbog ~ega sam dobio crveni karton. Takvih kontakata ima na stotinu tokom utakmice. Samo sam gradio loptu, a on je pao kao poko{en.

Ogor~en sam, celu sezonu sam pripremao

„Lavovina” na meniju

za prvenstvo sveta i zbog wih mi je sve propalo - rekao je Behrami. [vajcarski mediji podse}aju da je Behrami zaradio iskqu~ewe za prekr{aj koji je o~igledno bio nenameran i da je, dok je gradio loptu, lagano po licu zaka~io Vidala.

Behrami je pre 25 godina ro|en u Kosovskoj Mitrovici, a za reprezentaciju [vjacarske odigrao je 28 utakmica i postigao je dva gola.

Trenutno je igra~ engleskog Vest Hema, a u karjeri je igrao za Lugano, \enovu, Veronu i Lacio. Me~ izme|u [vajcarske i ^ilea zavr{en je pobedom ju`noameri~kog tima sa 1:0.

Jedan ameri~ki restoran re{io je da u toku Mundijala slu`i hamburgere pravqene od mesa lavova, {to je naravno izazvalo prili~an bes dru{tava za za{titu `ivotiwa. Ina~e, oni koji bi mo`da probali jedan ovakav specijalitet, morali bi da odu u Feniks i tamo plate 21 dolar za ovo jelo koje se slu`i sa za~iwenim krompirom i pr`enim kukuruzom.

Iako vlasnik restorana ka`e da je ovo na neki na~in odavawe priznawa Ju`noj Africi zbog odr`avawa Svetskog prvenstva, ipak je na adresu restorana stiglo dosta pretwi, pa i onih o bomba{kim napadima.

REZULTATI I TABELE A grupa

C grupa

E grupa

G grupa

Prvo kolo: J. Afrika – Meksiko 1:1, Urugvaj – Francuska 0:0. Drugo kolo: J. Afrika – Urugvaj 0: 3, Francuska – Meksiko 0:2. Tre}e kolo: Meksiko – Urugvaj 0:1, Francuska – J. Afrika 1:2.

Prvo kolo: Engleska – SAD 1:1, Al`ir – Slovenija 0:1. Drugo kolo: Slovenija – SAD 2:2, Engleska – Al`ir 0:0. Tre}e kolo: Slovenija – Engleska 0:1, SAD – Al`ir 1:0.

Prvo kolo: Holandija – Danska 2:0, Japan – Kamerun 1:0. Drugo kolo: Holandija – Japan 1:0, Kamerun – Danska 1:2. Tre}e kolo: Tre}e kolo: Kamerun – Holandija (24. jun, 20.30), Danska – Japan (24. jun, 20.30).

Prvo kolo: Obala Slonova~e – Portugalija 0:0, Brazil – Severna Koreja 2:1. Drugo kolo: Brazil – Obala Slonova~e - 3:1 Portugalija – Severna Koreja 7:0. Tre}e kolo: Severna Koreja – Obala Slonova~e (25. jun, 16), Portugalija – Brazil (25. jun, 16).

1. Brazil 2 2 0 0 5:2 6 2. Portugalija 2 1 1 0 7:0 3 3. O. Slonova~e 2 0 1 1 1:3 1 4. S. Koreja 2 0 0 2 1:9 0

1. Urugvaj 2. Meksiko 3. J. Afrika 4. Francuska

3 3 3 3

2 1 1 0

1 1 1 1

0 1 1 2

4:0 3:2 3:5 1:4

7 4 4 1

1.

2.

3.

4.

SAD Engleska Slovenija Al`ir

3 3 3 3

B grupa

1 1 1 0

2 2 1 1

0 0 1 2

4:3 2:1 3:3 0:2

5 5 4 11

1. Holandija 2. Japan 3. Kamerun 4. Danska

2 2 2 2

D grupa

2 1 0 1

0 0 0 0

0 1 2 1

3:0 1:1 1:3 2:3

6 3 0 3

F grupa

Prvo kolo: J. Koreja – Gr~ka 2:0, Argentina – Nigerija 1:0. Drugo kolo: Argentina – J. Koreja 4:1, Gr~ka – Nigerija 2:1. Tre}e kolo: Nigerija – J. Koreja 2:2, Gr~ka – Argentina 0:2.

Prvo kolo: Srbija – Gana 0:1, Nema~ka – Australija 4:0. Drugo kolo: Nema~ka – Srbija 0:1, Gana – Australija 1:1. Tre}e kolo: Gana – Nema~ka (sino}), Australija – Srbija (sino}).

Prvo kolo: Italija – Paragvaj 1:1 Novi Zeland – Slova~ka 1:1. Drugo kolo: Slova~ka – Paragvaj 0:2, Italija – Novi Zeland 1:1 Tre}e kolo: Slova~ka – Italija (24. jun, 16), Paragvaj – Novi Zeland (24. jun, 16).

1. Argentina 2. J. Koreja 3. Gr~ka 4. Nigerija

1. Gana 2. Nema~ka 3. Srbija 4. Australija

1. Paragvaj 2. Italija 3. N. Zeland 4. Slova~ka

3 3 3 3

3 1 1 0

0 1 0 1

0 1 2 2

7:1 5:6 2:5 3:5

9 4 3 1

2 2 2 2

1 1 1 0

1 0 0 1

0 1 1 1

2:1 4:1 1:1 1:5

4 3 3 1

2 2 2 2

1 0 0 0

1 2 2 1

URUGVAJ

ARGENTINA

26. jun, 16

27. jun, 20.30

JU@NA KOREJA

MEKSIKO

3. jul, 16

FINALE

SAD

D/1

11. jul 20.30

26. jun, 20.30 D/2

27. jun, 16 ENGLESKA

7. jul, 20.30

6. jul, 20.30

F/1

E/1

29. jun, 16

28. jun, 16

E/2

F/2

2. jul, 16

3. jul, 20.30 H/1

G/1

28. jun, 20.30 H/2

ZA TRE]E MESTO 10. jul, 20.30

3:1 2:2 2:2 1:3

4 2 2 1

LISTA STRELACA

[EMA ZAVR[NICE MONDIJALA

2. jul, 20.30

0 0 0 1

H grupa Prvo kolo: Honduras - ^ile 0:1, [panija – [vajcarska 0:1. Drugo kolo: ^ile – [vajcarska 1:0, [panija – Honduras (sino}). Tre}e kolo: ^ile – [panija (25. jun, 20.30), [vajcarska – Honduras (25. jun, 20.30).

1. ^ile 2 2 0 0 2:0 6 2. [panija 2 1 0 1 2:1 3 3. [vajcarska 2 1 0 1 1:1 3 4. Honduras 2 0 0 2 0:3 0

29. jun, 20.30 G/2

Prodor Donovana Tri gola: Gonsalo Iguain (Argentina) Dva gola: Dijego Forlan (Urugvaj), Asamoa Gijan (Gana), Luis Fabijano (Brazil), Elano (Brazil), Tijago (Portugal), Viqa ([panija), Donovan (SAD) Jedan gol: Sifive ^abalala (Ju`na Afrika), Niklas Bendtner, Denis Romedal (Danska), Samjuel Eto (Kamerun), Li ^ung Jong, Li Jung So,Park Ji Sunf (Ju`na Koreja), Gabrijel Hajnce (Argentina), Dimitris Salpingidis , Vasilis Torosidis (Gr~ka), Havijer Ernandes , Kuatemok Blanko, Rafael Markes (Meksiko), @an Bese`ur, M. Gonzales (^ile), Kalu U~e (Nigerija), @elson Fernandes ([vajcarska), Alvaro Pereira

(Urugvaj), Majkon (Brazil), Ju Nam Xi (Severna Koreja), Robert Vitek (Slova~ka), Vinston Rid , [ejn [melc (Novi Zeland), Danijele De Rosi (Italija), Vin}enco Jakinta (Italija), Antolin Alkaras, Enrike Vera, Kristijan Riveros (Paragvaj), Vesli Snajder , Dirk Kujt (Holandija), Keisuke Honda (Japan), Lukas Podolski, Miroslav Klose, Tomas Miler, Kakau (Nema~ka), Milan Jovanovi} (Srbija), Robert Koren, Valter Birsa, Zlatan Qubijanki} (Slovenija), Bret Holmen (Australija), Stiven Xerard, Defo (Engleska), Majkl Bredli, Klint Dempsej (SAD), Didije Drogba (Obala Slonova~e), Meirele{, Simao, Almeida, Liedson, Ronaldo (Portugal).

18

SPORT

~etvrtak24.jun2010.

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI RASPLET U GRUPI C

Slavqe u nadoknadi

Defo matirao zmaj~eke

SAD - Al`ir 1:0 (0:0)

Slovenija - Engleska 0:1 (0:1)

PRETORIJA: Stadion: Loftus Versfeld. Gledalaca: 50.000. Sudija: Frank de Bleker (Belgija). Strelci: Donovan u 90+2. minutu za SAD. @uti kartoni: Altidor, Bisli (SAD), Jebda, Jahija, Lasen (Al`ir).

Edu (Badl od 64.), Donovan, Altidor, Gomez (Fajlhaber od 46.).

AL@IR: M’boli, Bugera, Hali{, Jahija, Kadir, Jebda, Lasen, Belha|, Matmur (Saifi od 85.), Zijani (Gediura od 69.), \ebur (Gezal od 66.).

[ansa Gomeza u prvom poluvremenu

Crveni kartoni: Jahija (Al`ir).

SAD: Hauard, Bornstajn (Bisli od 81.), Demerit, Bokanegra, ^erundolo, Dempsi, Bredli,

Fudbalska reprezentacija SAD pobedila je Al`ir minimalnim rezultatom 1:0 i tako osvojila prvo mesto u grupi C na Svetskom prvenstvu u Ju`noj

Africi! Junak ameri~ke selekcije je Lendon Donovan koji je zatresao mre`u Al`iraca u posledwim trenucima utakmice.

U veoma zanimqivoj utakmici obe reprezentacije imale su ra~unicu - pobeda vodi u drugi krug. Upravo to je bio razlog da obe ekipe u|u u me~ otvoreno sa `eqom da postignu gol. Sti~e se utisak da su Amerikanci bili za nijansu boqi i opasniji, ali ni Al`irci nisu bili bez prilika. Ipak, najboqu {ansu u prvom poluvremenu propustio je Dempsi, kada je sa ivice kaznenog prostora Al`ira odli~no {utirao, ali je lopta pogodila stativu.

U drugom poluvremenu Al`irci su imali vi{e loptu u posedu, ali nisu uspeli da stvore izglednu priliku za gol. Vi|eno je nekoliko opasnih akcija, ali se sve zavr{avalo na udarcima iz daqine koji nisu mnogo ugro`avali Tima Hauarda na golu „jenkija“. Na kraju, kada su svi mislili da }e Slovenija i pored poraza od Engleske u drugi krug, Donovan je uspeo da zatrese mre`u u 92. minutu i donese svom timu neopisivo slavqe i proboj me|u najboqih 16 na planeti.

PORT ELIZABET: Stadion: Nelson Mandela Bej. Gledalaca: 40.000. Sudija: Volfgang [tark (Nema~ka). Strelci Defo u 23. minutu. @uti kartoni: Joki}, Birsa, Dedi} (Slovenija), Xonson (Engleska).

SLOVENIJA: Handanovi}, Brecko, Cesar, [uler, Joki}, Birsa, Koren, Radosavqevi}, Kirm (Matav` od 78.), Qubijanki} (Dedi} od 62.), Novakovi}.

ENGLESKA: Xejms, Xonson, Apson, Teri, E. Kol, Beri, Milner, Lampard, Xerard, Defo (Heski od 85.), Runi (X. Kol od 72.).

Od samog starta me~a Englezi su izvr{ili pritisak na slovena~ku sredinu terena. Postavka „zmaj~eka“ bila je jasna, pre svega odbrana svog gola. Me|utim, pod silnim naletima Engleza popustili su u 23. minutu. Odli~no je Xejms Milner pro{ao po desnoj strani, centrirao a najsnala`qiviji u kaznenom prostoru Slovenaca bio je Xermejn Defo i bez ve}ih problema zatresao je mre`u Handanovi}a - 1:0. Vo|stvo koje su stekli, omogu}ilo je Engleskoj opu{teniju igru iz koje su u nekoliko navrata mogli do jo{ jednog gola. Me|utim, odli~no je branio Samir Handanovi}, koji je svojim intervencijama spasao Sloveniju.

HOLAN\ANI SIGURNI U GRUPI E

Lale s najja~im timom U drugoj utakmici tre}eg kola E grupe fudbalskog {ampionata sveta u Kejptaunu se sastaju reprezentacija Holandije, koja je ve} obezbedila plasman u osminu finala, i Kamerun - selekcija koja ne nastavqa takmi~ewe u Ju`noj Africi. Selektor Bert van Marvajk najavio je da ne}e izvr{iti nikakve izmene u timu koji jo{ nije primio gol na turniru.

Van Persi

- O~ekuje nas potpuno druga~ija utakmica od prve dve, po{to igra~i ne}e morati ni{ta da jure. Bi}e zanimqivo da vidimo koliko je spreman Arjen Roben, koji se oporavio od povrede - naveo je Van Marvajk.

Iskusni vezni fudbaler Mark Van Bomel tvrdi da je za wega svaki me~ prilika za dokazivawe i, kako je rekao, „korak ka vi{em ciqu“.

- Moramo da susret sa Kamerunom shvatimo kao pripremu pred osminu finala. Opasno je ako se opustimo sada jer sledi najbitniji dao na prvenstvu - rekao je Van Bomel.

U timu Kameruna vlada atmosfera sli~na onom u taboru Francuske, s tim {to lavovi nisu iznosili ba{ sve detaqe unutra{wih sukoba kao aktuelni viceprvaci sveta. av{i do ~etvrtfinala.

Holandija– Kamerun KEJPTAUN: Stadion „Grin Point“, sudija Pablo Pozo (^ile). Pomo}nici: Patricio Bazualdo i Francisko Mondrija (^ile).

HOLANDIJA: Stekelenburg, Van der Vile, Heitinga, Matijsen, Van Bronkhorst, Kujt, Van Bomel, Sna|er, De Jong, Van Der Vart, Van Persi.

KAMERUN: Sulejmanu, Mbija, Basong, Nkulu, AsuEkoto, Makun, Ejong, Song, Man|ek, Eto, ^upo-Moting.

Danci i Japanci tra`e prolaz Fudbalske reprezentacije Danske i Japana u me|usobnom okr{aju, u tre}em kolu E grupe, odlu~iva}e o plasmanu u osminu finala {ampionata sveta u Juznoj Africi, a nere{en rezultat u Rusten-

- U ovom trenutku najpotrebnije nam je samopouzdawe i vera u sebe - poru~io je iskusni stru~wak.

Japanski selektor Okada je pre Mundijala, ~ak i u trenucima kada su wegovi izabranici gubili pri-

Danska–Japan RUSTENBURG: Stadion „Rojal Bafokeng“, sudija Xerom Dejmon (Ju`na Afrika). Pomo}nici: Selestin Ntangungira (Ruanda) i Enok Mofea (Ju`na Afrika).

DANSKA: Sorensen, Ager, Krodrup, Jakobsen, Simon Poulsen, Kristijan Poulsen, Jorgensen, Gronkjer, Romedal, Tomason, Bendnter.

JAPAN: Kava{ima, Abe, Nakazava, Tulio, Komano, Nagamoto, Okubo, Endo, Hasebe, Matsui, Honda. burgu odgovara Azijatima zbog boqe gol-razlike..

Selektor Danske Morten Olsen uo~i me~a sa Japancima najvi{e se uzda u tradiciju prema kojoj „dinamita{i“ nikada nisu u~e{}e na Mundijalu zavr{ili u prvoj fazi.

- U igri Japana jasno se uo~ava disciplina i dobra organizacija.

jateqske me~eve u seriji, isticao da je ciq ekipe koju sa klupe predvodi polufinale. Nakon prva dva kola Japanci su mimo o~ekivawa i daqe u igri i imaju realne {anse za prolazak me|u 16 najboqih ekipa na svetu.

- Bori}emo se na najvi{em nivou i protiv Danaca i vide}emo za {ta je to dovoqno. O~ekujem veo-

Prodor Jakobsena u me~u s Kamerunom

Izuzetno su neugodan protivnik za svaku ekipu, po{to se fanati~no bore u dresu sa dr`avnim grbom - ocenio je Olsen koji se na selektorskoj klupi Danaca nalazi ve} deset godina.

On je utakmicu nazvao „danskim prvim finalom“ dodav{i da wegovi puleni „znaju {ta im potebno i kako da stignu do ciqa“.

ma neizvesnu borbu i nadam se uspe{nom raspletu - bio je kratak Okada.

Japanu je takmi~ewe u Ju`noj Africi ~etvrto u~e{}e na {ampionatima sveta, a jedini put su samuraji uspeli da prebrode prvu fazu 2002. godine kada su zajedno sa Ju`nokrejcima organizovali Svetsko prvenstvo.

Rehagel napustio Grke Utakmica sa Argentinom bila je posledwa na kojoj je Oto Rehagel kao selektor predvodio reprezentaciju Gr~ke. Iskusni nema~ki stru~wak je u ~etvrtak, posle sastanka sa igra~ima, saop{tio da se povla~i sa funkcije.

Rehagel je devet godina bio selektor Helena i koji su u tom periodu napravili najve}i uspeh u svojoj fudbalskoj istoriji, osvajawem Evropskog prvenstva 2004. godine. Poznat je i naslednik Rehagela na klupi Gr~ki. To }e biti portugalski stru~wak Fernando Santo{.

Yermen Defo posti`e odlu~uju}i pogodak

U drugom poluvremenu Slovenci su poku{ali da ne{to agresivnijom igrom na sredini terena do|u do prilika za proboj po krilu, me|utim, to je stvaralo {ansu Englezima da iz kontri ugroze gol Slovenije. [ansu utakmice propustio je Vejn Runi koji je sredinom drugog poluvremena iz neposredne blizine pogodio stativu.

Idealnu {ansu za izjedna~ewe imali su Slovenci, kada su u jednom napadu ~ak tri puta {utirali na gol Dejvida Xejmsa. Najpre Novakovi}, pa Koren i Birsa, ali

~uvar mre`e „gordog albiona“ nije dozvolio senzaciju.

I pored trijumfa, Englezi su zauzeli drugo mesto u grupi po{to su do trijumfa do{li i Amerikanci, koji imaju boqu gol-razliku od tima Fabija Kapela. Engleska }e igrati sa pobednikom grupe D, dok }e Amerikanci sa drugoplasiranom selekcijom iz D grupe voditi borbu za plasman u ~etvrtfinale. Slovenci nisu imali sre}e i zavr{avaju takmi~ewe u Ju`noj Africi nakon prvog kruga.

ODLUKA U GRUPI F

Azurima i bod dovoqan Branilac titule prvaka sveta, reprezentacija Italije, sasta}e se u Johanesburgu, u prvoj utakmici tre}eg kola F grupe na {ampionatu u Ju`noj Africi, sa selekcijom Slova~ke, a pobeda u tom susretu potrebna je obema ekipama. Italijani su u ne{to povoqnijoj poziciji s obzirom da sa pobedom sigurno prolaze, dok je jedinom debitantu na Svetskom prvenstvu, osim podviga, potrebno i da Novi Zeland u duelu sa Paragvajem ne na~ini jo{ jednu senzaciju i osvoji tri boda.

Prethodnih dana u Italiji je najkritikovaniji ~ovek bio iskusni {topper Fabio Kanavaro.

Jedan od najzaslu`nijih pojedinaca za osvajawe titule svetskog

su {anse da se sutra to desi po{to su alternative neiskusni Leonardo Bonu}i i Salvatore Boketi. Selektor Italijana Mar}elo Lipi najavqivao je da }e se za me~ sa Slova~kom u tim vratiti oporavqeni glavni kreativac na sredini terena Andrea Pirlo, ali nastup prvotimca Milana jo{ nije siguran.

Izvesno je da na golu ne}e biti prvog ~uvara mre`e \anlui|ija Bufona, a o~ekuje se da, do sada neprimetnog Alberta \ilardina, u napadu zamene Antonio Di Natale i \anpaolo Pacini.

- Za nas nije sve po~elo najboqe na ovom {ampionatu, ali ne smemo sada da klonemo - rekao je Lipi ponoviv{i omiqenu frazu

Italija–Slova~ka JOHANESBURG: Stadion „Elis park“, sudija Hauard Veb (Engleska). Pomo}nici: Daren Ken i Majkl Malarki (Engleska).

ITALIJA: Marketi, Zambrota, Kanavaro, Kjelini, Kri{ito, Montolivo, De Rosi, Prilo, Jakinta, Pacini, Di Natale.

SLOVA^KA: Muha, Pekarik, [krtel, \urica, ^eh, [trba, Vajs, [tok, Ham{ik, Vitek, [estak. prvaka pre ~etiri godine u Nema~koj sada se smatra za glavnog krivca kod oba gola koja su Italijani primili na turniru u Ju`noj Africi. Isti~e se da je fudbaler, koji je tokom prethodne dve sezone u madriskom Realu i Juventusu pru`io partije ispod nivoa renomea, a u obe situacije kada se zatresla mre`a azura u duelima sa Paragvajem i Novim Zelandom reagovao je po~etni~ki.

- Mi smo jedinstven tim u kome se dele zasluge i kirvica za lo{ potez. Mi ne istra`ujemo i ne orkivqujemo onog ko je pogre{io odgovorio je Kanavaro na kritike italijanskih novinara.

Iako je u anketi dnevnika „Gazeta delo sport“ ~ak 69,2 posto ispitanika glasalo za izostavqawe Kanavara iz prvog tima, male

da je za wega „~a{a uvek polupuna, a nikada poluprazna“.

Slova~ka reprezentacija je u prva dva me~a pokazala da joj nedostaje iskustvo igrawa na velikim takmi~ewima. U prvom kolu protiv Novog Zelanda ispustili su pobedu u nadoknadi vremena, dok su se na me~u protiv Paragava nakon primqenog gola takti~ki pogubili na terenu. Selekotr Vladimir Vajs i daqe je veoma qut na slova~ke novinare za koje smatra da su krivci po{to su uo~i prvenstva „{irili nerealni optimizam“.

- Qudi zaboravqaju da je ovo na{e prvo u~e{}e na Mundijalu.

Radimo najboqe {to znamo. Iako jo{ nismo ostvarili trijumf i daqe smo u igri za plasman u drugi krug {to je pozitvna stvar - zakqu~io je Vajs.

Viqa bez kazne Me|unarodna fudbalska federacija odlu~ila je da ne preduzima nikakve mere protiv {panskog reprezentativca Davida Viqe, koji se na utakmici sa Hondurasom sukobio sa protivni~kim igra~em Emilion Izaguireom.

- Disciplinska komisija je analizirala spornu situaciju i nije prona{la ni jedan ozbiqan argument za ka`wavawe Viqe. Ovaj slu~aj uop{te nije bilo potrebno pokretati - izjavio je portparol FIFA. Na utakmici sa Hondurasom Viqa je sa dva pogotka doneo prvu pobedu [paniji na prvenstvu sveta, a u drugom poluvremenu je propustio priliku da realizuje jedanaesterac.

Paragvaj favorit U drugoj utakmici tre}eg kola F grupe {ampionata sveta u Ju`noj Africi u Polokvaneu se sastaju reprezentacija lidera na tabeli Paragvaja i selekcija Novog Zelanda koja uprkos prognozama jo{ nije pora`ena na Mundijalu.

Za Novi Zeland je ve}ina qubiteqa fudbala smatrala je da je ubedqivo najslabija ekipa na Mundijalu i da se {ampionata sveta „dokopala“ samo zahvaquju}i slabom kvalitetu rivala u Okeaniji i sre}i prilikom `reba za bara`. Izabranici Rikija Herberta, me|utim, iz prva dva kola imaju dva boda do kojih su do{li velikom borbom i anga`ovawem celog tima tokom svih 90 minuta.

S obzirom da je Paragvaj apsolutni favorit protiv Novog Zelanda, o~ekuje se da Martino izvede tim sa tri napada~a - Roke Santa Kruzom, Nelsonom Valdesom i naturalizovanim Argentincem Lukasom Bariosom. Jedan od glavnih aduta paragvajske odbrane Paulo Da Silva ocenio je

Paragvaj– Novi Zeland POLOKVANE: Stadion „Piter Mokaba“, sudija: Jui}i Ni{imura (Japan). Pomo}nici: Toru Sagara (Japan) i Jeon Tae Sang (Ju`na Koreja).

PARAGVAJ: Viqar, Bonet, Alkaraz, Da Silva, Morel, Vera, Kaseres, Riveros, Santa Kruz, Valdes, Barios.

NOVI ZELAND: Paston, Rid, Nelsen, Viceli}, Smit, Lokhed, Bertos, Eliot, [melc, Kilen, Felon. da je u prva dva me~a reprezentacija Novog Zelanda sve impresionirala impozantnom fizi~kom snagom.

- Neverovatno je koliko ti qudi tr~e i koliko su jaki u vazdu{nim duelima. O~ekivao sam da u fini{u utakmice padaju i da im ponestaje snaga, ali to se nije dogodilo - preneo je utiske Da Silva.

Reprezentacija Novog Zelanda ve} je napravila veliki uspeh po{to je igrom i zalagawem svakog pojedinca u dresu dr`avnog tima uspela da u domovini poquqa reputaciju ragbija. Herbertovim u~enicima je za „novo ~udo“ potrebna pobeda protiv Paragvaja ili remi sa vi{e postignutih golova od Italijana.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak24.jun2010.

U SUSRET SVETSKOM STUDENTSKOM PRVENSTVU (27. JUN - 4. JUL) U WIRE\HAZI

OTVORENO PRVENSTVO ENGLESKE (VIMBLDON)

Bo{kovi} okupqa akademce

Melcer fatalan za Srbe

Trener studentske rukometne reprezentacije Srbije Sa{a Bo{kovi} saop{tio je spisak igra~a koji }e od 27. juna do 4. jula u~estvovati na Svetskom prvenstvu akademaca u ma|arskoj Nire|hazi.

Na Bo{kovi}evom spisku nalaze se - golani: Kukobat (Jugovi}) i Stevanovi} (Dinamo), krila: Cvetinovi}, Milo{evi} (oba Crvena zvezda) i Kankara{ (Jugovi}), \uki} (Radni~ki), Al~akovi} (Partizan), Bo`i} (Rudar Kostolac), bekovi: Bo{kovi} (Priboj), Pejovi} (Crvena zvezda), Kova~evi} (PKB), Pavlovi} (Francuska), Rankovi} ([ampt), pivoti: Milini} (Francuska), Miri} (Partizan).

Na{i studenti okupi}e se u petak u Beogradu, gde }e odrediti prvi zajedni~ki trening. U subotu bi trebalo da odigraju me~ s juniorskom reprezentacijom Srbije, a u ve~erwim satima da se upute u Ma|arsku.

Prvi me~ srpski akademci igraju protiv Kipra (29. jun),

PRIPREME REPREZENTACIJE

Ponovo pobeda

Kanada- Srbija 9:10 Vaterpolo reprezentacija Srbije koja se nalazi na pripremama u Montrealu savladala je izabrani tim Kanade, koji vodi na{ stru~wak Dragan Jovanovi} i u drugoj zvani~noj utakmici. Posle 10:8 u prvoj utakmici u drugoj su izabranici Dejana Udovi~i}a pobedili sa 10:9 (5:3, 3:1, 1:3, 1:2). U ovoj drugoj selektor je pru`io priliku igra~ima, koji nisu igrali u prvom me~u. Na{ tim je imao igra~ vi{e 9 - 6.Do samog fini{a vo|stvo je bilo oko tri gola razlike da bi doma}in u posledwem minutu sa dva pogotka ubla`io poraz. Po dva gola za na{ tim postigli su Filip Filipovi}, Stefan Mitrovi} i Boris Vapenski, a po jedan Marko Avramovi}, @ivko Goci}, Du{ko Pijetlovi} i Slobodan Niki}.

U obe utakmice na{e vaterpoliste su bodrili na{i iseqenici koji `ive u Montrealu.

U reprezentaciji Kanade igrao je i Du{ko Daki} iz Gationa, grada na kvebe~koj strani otavskog regiona, a na spisku igra~a bio je i wegov klupski drug, dosada{wi golman juniorske reprezentacije Du{an Aleksi}. Nekada{wi Partizanov i reprezentativni golman Jovanovi} je apostrofirao vi{egodi{wu odli~nu saradwu Vaterpolo saveza Srbije i Kanade, koja je sada i u Montrealu i ozvani~ena potpisivawem sporazuma kojim su obuhva}ene sve kategorije igra~a. U okviru te sarawe mladi kanadski igra~i (uzrasta do 15 godina) u avgustu }e do}i na pripreme u Srbiju i u~estvovti na turniru.

- Zajedni~ki treninzi i utakmice sa srpskom reprezentacijom za nas bili prilika da se uigravamo sa {ampionom sveta na po~etku ciklusa priprema za Panameri~ke igre idu}e godine. Za desetak dana sti`e nam u goste Italija, a onda mi idemo u Ma|arsku i Italiju rekao je Jovanovi}.

Delfini se danas vra}aju sa desetodnevnih priprema iz Kanade, a pripreme za zavr{ni turnir Svetske lige u Ni{u od 13. do 18. jula nastavi}e se u Beogradu. Sledi Svetski kup u Oradei od 27. jula do 1. avgusta, ali, glavni doga|aj za na{ tim je Evropsko prvenstvo u Zagrebu od 29. avgusta do 11. septembra.

G. M.

Branko Kankara{

potom Poqske (30. jun), zatim Emirata (1. jula) i na kraju s Ma|arskom (2. jul). U drugoj grupi nalaze se Turska, Japan, ^e-

{ka i Meksiko.

- Trebalo je malo ranije da se okupimo, da imamo malo vi{e zajedni~kih priprema, ali {ta je tu je konstatuje trener Sa{a Bo{kovi}. Poku{a}emo u hodu da re{avamo neke stvari, da ispravqamo, do na{e prve utakmice imamo vremena da se malo boqe upoznamo i uigramo, pa {ta bude. Neke reprezentacije poput Turske do}i}e sa kompletnim A sastavom, a po kvalitetu ne}e zaostajati ni Ma|ari i Poqaci.

Malo znamo o tim reprezentacijama, pa }emo se na licu mesta upoznavati s wihovom snagom. Zahvalio bih se igra~ima na odzivu i klubovima koji su ih pustili zakqu~io je Sa{a Bo{kovi}.

J. Gali}

ZA SVETSKO PRVENSTVO U [VEDSKOJ 2011.

Ostale jo{ tri nepoznanice

Posle odigranih evropskih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u [vedskoj, ostale su jo{ tri nepoznanice, vezane za u~esnike najve}eg rukometnog takmi~ewa slede}e godine u [vedskoj. Za turnir u Skandinaviji se, do sada, kvalifikovala 21 reprezentacija. To su direktno u~inili doma}ini, [ve|ani i aktuelni {ampioni planete, Francuzi, a ostale selekcije su plasman izborile kroz kontinentalna takmi~ewa ili dodatne kvalifikacije (Evropa).

U kvalifikacijama na Starom kontinentu postignuti su slede}i rezultati: Holandija - Austrija 28:34 - 31:15 (prvi me~), Ukrajina Slova~ka 21:30 - 30:25, [vajcarska - Danska 29:34 - 27:32, Litvanija Norve{ka 21:24 - 19:27, Gr~ka Nema~ka 20:27 - 20:25, Rusija - Rumunija 32:37 - 32:28 (prvi put u svojoj istoriji Rusi propu{taju SP), [panija - Portugal 33:25 - 27:26, ^e{ka - Srbija 25:22 - 23:27.

Reprezentacije koje su izborile plasman na SP su: [vedska, Francuska, Al`ir, Australija, Austrija, Bahrein, Hrvatska, Danska, Egipat, Nema~ka, Ma|arska, Island, Japan, Norve{ka, Poqska, Rumunija, Srbija, Slova~ka, Ju`na Koreja, [panija i Tunis.

Jo{ tri u~esnika bi}e poznata nakon Pan ameri~kih igara (osvaja~i medaqa), a na wima u~estvuju - grupa A: Argentina, ^ile, Urugvaj, Kanada Grupa, grupa B: Brazil, Kuba, Grenland, Dominikanska republika. @reb grupa za Svetsko prvenstvo, odr`a}e se u Geteborgu, 9. jula.

Svetsko prvenstvo }e se odr`ati od 13. do 30. januara 2011. godine, a odluka o osvaja~ima medaqa }e pasti u Malmeu. Ostali gradovi koji }e ugostiti najboqe svetske rukometa{e su Geteborg, Skevde, Linkoping, Lund, Kristijan{tad, Linkoping i Nor~eping.

J. G.

Viktor Troicki nije uspeo da se plasira u tre}e kolo Vimbldona, po{to je u me~u drugog kola izgubio od 16. igra~a sveta Austrijanca Jirgena Melcera 3:2. Iako je odigrao jedan od najboqih me~eva u sezoni i vodio 2:0, reprezentativac Srbije do`iveo je poraz rezultatom 6:7 (5:7), 4:6, 6:3, 7:6 (8:6), 6:3. Troicki je imao gotovo sve {to mu je bilo potrebno za pobedu, ali je presudila ve}a koncentracija Melcera u brejk {ansama.

Jirgen Melcer postaje fatalan po srspke tenisere. Na isti na~in na koji je eliminisao Novaka \okovi}a na Rolan Garosu, Austrijanac je bio boqi od Viktor Troicki Viktora Troickog u 2. kolu Vimbldona. Troicki je dobio prva dva seta, ali to kao da Vemi} eliminisan u prvom kolu je bio po~etak me~a za Melcera, koji u nastavku pravi preokret Srpski teniser Du{an Vemi} i Izraelac Xonatan Erlih poi posle tri sata i 17 minuta ra`eni su u prvom kolu Vimbldona u konkurenciji parova. igre sti`e do trijumfa. U vrlo Srpsko-izraelska kombinacija je na startu tre}eg Gren slem izjedna~enom me~u odlu~ivale turnira sezone pora`ena od ^eha Martina Dama i Filipa Posu nijanse, a one su u kqu~nim la{eka iz Slova~ke sa 6:3, 6:3, 6:4. Vemi} i Erlih su u prva dva trenucima bile na strani seta uspeli da osvoje samo po tri gema, u tre}em su pru`ili maaustrijskog tenisera. Posle 2:0 lo ve}i otpor, me|utim Dam i Pola{ek su ti koji su zaslu`eno za Troickog, Melcer je u tre}em pro{li u drugo kolo Vimbldona maksimalnim rezultatom. setu napravio brejk za 5:3 i to je bio po~etak wegovog povratka u psiholo{ku prednost. U osmom niseru nisu bila dovoqna ni 32 me~. ^etvrti set je odlu~en u gemu petog seta Melcer ponovo asa, ni ~iwenica da je Austrijataj-brejku, u kojem je Austrijadolazi do brejk prilike i korinac napravio vi{e neiznu|enih nac imao ja~e nerve, zatim je u sti je, a zatim na svoj servis gre{aka, jer je, da ponovimo, odlu~uju}em setu iskoristio privodi me~ kraju. Srpskom teMelcer dobijao kqu~ne poene.

Venus inspiri{e Tina Samo mesec dana po{to je wena crna haqina izazvala veliku pa`wu na Rolan Garosu, Venus Vilijams se i na Vimbldonu pojavila u veoma izazovnoj haqini.

Po{to pravila na tre}em grendslemu sezone tako nala`u, u

sestara Vilijams pojavila u Londonu je jednostavna, ali lepa i elegantna u isto vreme.

Posle pobede nad Rosanom De Los Rios, Venus je rekla da joj je inspiracija za haqinu bila Tina Tarner, ali i za{to.

REVIJALNA UTAKMICA U SUBOTICI

Prvak boqi od reprezentacije Spartak Voj put - Reprezentacija lige 32:28 (18:11) SUBOTICA: Sportska hala "Dudova {uma", gledalaca 1.000, sudije: Kne`i} (Vrbas, Radovanov (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Spartak Voj put 5 (3), Reperzentacija lige 2 (2), iskqu~ewa: Spartak Voj put 4, Reprezentacija lige 6 minuta.

SPARTAK VOJ PUT: Vukoslavovi} (16 odbrana), Petrin , Vru~ini} 6, Popovi}, Galfi, Ta{kovi} 4, Rojevi} 6 (1), ^ovi} 1, Kaleni}, Mraki} 5 (1), Ninkovi} 2, Radowi}, Vitas (13 odbrana), Lakovi} 1, Marinkovi} 1, Abazovi} 6 (1).

REPREZENTACIJA LIGE: Jovanovi} (Radni~ki, Novi Sad) (10 odbrana), Poli} (Metalac, Futog) (12 odbrana), Matijevi} (@SK, @abaq) (8 odbrana), Jovi} (Radni~ki, Novi Sad) 4, Stanivuk

(@elezni~ar, In|ija) 3, Doko (Gradnulica, Zreanin) 1, Kewalo (Titel) 2, Vu~i} (Radni~ki, Novi Sad) 2, Nenad (@SK, @abaq ) 1, Pavi} (Jabuka 4 (1), Milutinovi} (@SK) 1, Dra`ivuk (Radni~ki, NS) 3 (1), Grahovac (Radni~ki, NS) 1, Ivkovi} (Titel) 5.

U divnom ambijentu u Subotici odigrana je revijalna utakmica prvaka i reprezentacije Republi~ke lige grupa, sever. Utakmica je bila izvanredna sa puno kontri lepih poteza. Sve je bilo na visokom nivou .

Pre po~etka utakmice direktor lige Jovica Tula} je uru~io pehar za osvajawe prvog mesta kapitenu i najboqem igra~u Spartak Voj putu Du{anu Vukoslavovi}u.

S. Stoiqkovi}

Minhen `eli ZOI Glavni grad nema~ke pokrajine Bavarske, Minhen, podneo je zvani~nu kandidaturu za organizaciju Zimskih olimpijskih igara 2018. godine, prenose nema~ki mediji. Doma}in ZOi 2018. bi}e izabran 6. jula naredne godine na skup{tini u ju`noafri~kom gradu Durbanu, a Minhen ima dva pro-

tivkandidata.Za prvog favorita slovi ju`nokorejski grad Pjong~ang, a u trci je jo{ i francuski Anesi.

U slu~aju dobijawa ZOI, Minhen }e postati prvi grad u istoriji koji je organizovao i Letwe i Zimske olimpijske igre. Bavarska prestonica bila je doma}in LOI 1972. godine.

19

Venus Vilijams

pitawu je bela haqina, a kako Amerikanka sama ka`e inspirisana je Tinom Tarner. Za razliku od haqine koju je nosila u Parizu, za koju su mnogi rekli da je dizajnirana samo da bi privukla pa`wu, ova u kojoj se starija od

- Volim Tinu Tarner, ona je fantasti~na umetnica, veliki borac. Uvek smi{qa ne{to novo i uz to izgleda fantasti~no.

Oduvek sam je volela i ova haqina je stvarno inspirisana wom rekla je Vilijamsova.

Jovanovski u drugom kolu Srpska teniserka Bojana Jovanovski uspe{no je startovala na gren-slem turniru u Vimbldonu savladav{i u prvom kolu Australijanku Kejsi Delakva 2:0 (6:1, 6:0). Osamnaestogodi{wa Jovanovski, 107. teniserka sveta, trijumfalno je okon~ala prvi me~ u glavnom `rebu nekog gren-slem turnira. Duel protiv sedam godina starije Australijanke, koja zauzima 208. mesto na VTA listi, dobila je na neo~ekivano uverqiv na~in, posle samo 40 minuta igre.

Talentovana Srpkiwa prosto je blistala na startu najpresti`nijeg svetskog turnira, ne dozvoliv{i protivnici ni minimum nade da mo`e ne{to da u~ini. Samouverena i motivisana Jovanovski je Australijanku prosto po~istila sa terena u wihovom prvom me|usobnom okr{aju. Delakva je osvojila jedan jedini gem, a Jovanovski je, uz 17 vinera, stopostotno iskoristila brejk prilike.

U borbi za tre}e kolo Jovanovski }e igrati protiv 14. nosioca, Beloruskiwe Viktorije Azarenka, koja je savladala Mirjanu Lu~i} iz Hrvatske 6:3, 6:3.

Azarenka trenutno zauzima 11. mesto na svetskoj rang listi i Jovanovski se sa wom do sada nije sastajala.

OK OYACI OBELE@IO DVE GODINE RADA

Pehar u rukama Somborki Odbojka{ki klub Oxaci uspe{no funkcioni{e dve godine na podru~ju Oxa~ke op{tine. U Sportskom centru u Oxacima organizovan je turnir na kojem su u~estovalo ~etiri ekipe. Pored doma}eg tima u~estvovali su Goksin iz Ba~kog Gra~aca, CVS iz Sombora i ekipa Apatina. Najuspe{niji me|u wima bila je ekipa CVS-a iz Sombora koja je pobedila Goksin sa 3:0. U me~u za tre}e mesto OK Oxaci je pobedila Apatince tako|e sa 3:0.

V|ena je veoma kvalitetna odbojka. U pitawu je uzrast devoj~ica do 14 godina koje su pokazale zavidno odbojka{ko znawe. Pred-

stavnici doma}e ekipe su se trudili da na najboqi mogu}i na~in organizuju ovogodi{wi turnir povodom svog drugog ro|endana.

Trener ekipe profesor Nenad Igwati} nije skrivao zadovoqstvo nakon zavr{enog takmi~ewa.

- Postojimo svega dve godine, ali smo `eleli da obele`imo qubilej i da oranizujemo jedno ovako tami~ewe koje }e po svemu sude}i postati tradicija. Nama rezultat nije bio u prvom planu.

Tim iz Sombora je zaista bio najboqi i zaslu`uju sve pohvale. Mi smo osvojili tre}e mesto i zadovoqni smo sa postignutim rezultatom. Hvala svima koji su nam pomogli u organizaciji ovog turnira. U klubu imamo preko 100 de-

voj~ica u nekoliko kateogrija.

Imamo velike planove za nastupaju}i period. Ciq nam je da ve} najesen u Sporstkom centru [umice organizuemo sli~an turnir na kojem }e biti prijavqeno jo{ vi{e ekipa - rekao je trener OK Oxaci Nenad Igwati}.

Doma}ini su obezbedili i nekoliko pojedina~nih nagrada.

Najboqa igra~ica turnira je Sanita Kucalo (CVS, Sombor), Marija Tucakovi} najboqi prima~ (CVS Sombor), a najboqi server Mila ]iri} koja je nastupala za OK Oxaci. Nagradu za najboqeg sme~era dobila je Ana Dragani} koja je nastupala za OK Goksin iz Ba~kog Gra~aca.

S. Jovin

20

SPORT

~etvrtak24.jun2010.

DNEVNIK

PARTIZAN DANAS PUTUJE U ZEFELD

S PRIPREMA CRVENE ZVEZDE U SLOVENIJI

Moreira ostaje

Prvi trening biciklom

Fudbaleri Partizana danas putuju na pripreme u austrijski Zefeld, a ono {to je za pristalice vaqka najva`nije – u avionu }e se na}i i Almami Moreira. I to ne samo dok ne na|e povoqan anga`man ve} kao nosilac tima

stru~nom {tabu koji muku mu~i da sastavi tim kadar da odbrani titulu i dostojno se poka`e u Evropi.

Kako se i o~ekivalo crno – beli nisu na{li zamenu za odlaze}eg Marka Lomi}a u iskusnom

Almami Moreira

za narednu sezonu. Naime, Portugalac je pristao na redukciju postoje}eg ugovora i barem do zime nosi}e crno – beli dres.

Kamen sa srca sigurno je pao

Bojanu Neziriju. Nekada{wi lev bek Vojvodine proveo je u Beogradu desetak dana, ali nije se nametnuo treneru Stanojevi}u i ne}e putovati u Austriju. U avi-

onu ne}e biti ni Sini{e Stevanovi}a, Radenka Kamberovi}a, Danijela Mar~ete, Brane Ili}a (ho}e ga Vojvodina) i Va{ingtona da Silve, a iznena|ewe je ime Aleksandra Miqkovi}a na spsiku trenera Stanojevi}a.

Na pripreme u Austriju putuju slede}i igra~i: Radi{a Ili}, Aleksandar Radosavqevi}, @ivko @ivkovi} (golmani), Aleksandar Miqkovi}, Ivan Stevanovi}, Marko Jovanovi}, Mladen Krstaji}, Vojislav Stankovi}, Matija Nastasi}, Aleksandar Lazevski, Marko Lomi}, Stefan A{kovski (odbrana), Nikola Popara, Darko Bra{anac, Branislav Jovanovi}, Nemawa Tomi}, Sa{a Ili}, Goran Gale{i}, Almami Moreira (sredina terena), Marko [}epovi}, Kleverson Kleo, Milo{ Bogunovi} i Predrag Miji} (napad).

Partizan u Austriji ostaje do 6. jula i odigra}e ~etiri test me~a i to sa: Mladom Boleslav (^e{ka, 28. jun), Lehom (Poqska, 1. jul), Insbrukom (Austrija, 3. jul) i Rapidom iz Bukure{ta (5. jul).

I.Lazarevi}

Umesto tr~awa, fudbaleri Crvene zvezde prvih dana priprema u Sloveniji jutarwe razgibavawe odra|uju na biciklima. Pavle Ninkov nije odu{evqen ranim ustajawem, ali sve obaveze izvr{ava bez pogovora, kako ka`e, kao da }e

daju sa osmehom, i mi se smejemo.

Obe}ao nam je vodi~ Slovenac da nas slede}eg jutra vodi u {umu na prave biciklisti~ke staze.

Ima i onih kojima bicikl u 7,30 prija.

- Vladimir Bogdanovi} voli bicikl. Kad uhvati ritam te-

- Klub se pita, kao i uvek.

Ukoliko Zvezda na|e dobru ponudu i za mene i za klub, mislim da }u oti}i. Znam da ima nekih interesenata ali za sada je sve na pri~i. Vide}emo. Ja se spremam kao da ostajem i imam veliki motiv jer nas ~eka te{ka sezona – ka`e Ninkov.

Fudbaleri Crvene zvezde na jutarwem treningu

ZBOG NAME[TAWA REZULTATA

Turci iza re{etaka ?

Dr`avni javni tu`ilac u Turskoj zatra`io je zatvorske kazne do deset godina za devetoricu fudbalera i jednog trenera koji su optu`eni za name{tawe rezultata fudbalskih utakmica.

Kako je prenela turska novinska agencija Anatolija, za najve}i skandal u istoriji turskog fudbala ukupno je optu`eno 97 lica, ~iji identitet nije saop{ten.

U optu`nici se navodi da su optu`eni na kladionicama zara|ivali oko 30 mliona dolara godi{we, a uglavnom su name{tani rezultati utakmica druge i tre}e lige.

Me|u brojnim dokazima, posebno se navodi snimqeni razgovor u kojem golman drugoliga{a Gazientepa pristaje da za odre|enu nadoknadu pusti dva gola u utakmici protiv Kajzerija.

Za sada jo{ nije odre|en datum po~etka su|ewa.

Barsa za Toresa, Tores za Barsu Predsednik fudbalskog kluba Barselona Sandro Rosel ka`e da }e za napada~a Liverpula Fernanda Toresa ponuditi mnogo vi{e novca 38 miliona funti.

Rosel je u predsedni~koj foteqi zamenio \oana Laportu a kao "bombu" letweg prelaznog roka najavquje dolazak {panskog reprezentativca. [panski mediji su preneli da }e Barsa ponuditi 38 miliona funti, ali Rosel ka`e da ponuda biti mnogo ve}a i da je Liverpul ne mo`e odbiti.

Tores je odavno nezadovoqan sistemom rada u Liverpulu, ali je rekao d bi, kada bi napu{tio "Enfild", jedino pre{ao na "Nou Kamp".

Za Toresa, koji je pro{le sezone postigao 22 gola na 30 me~eva, interesuje se i Inter, koji je preuzeo Rafa Benitez, ~ovek koji i doveo Toresa u Liverpul.

REMI SPARTAKA U PRVOM PRIJATEQSKOM ME^U

Pu{kari} i Brati} raspolo`eni Spartak Zlatibor voda – Mogren 2:2 (1:1) HORGO[: Fudbalski teren na Horgo{u. Sudija. Vasi} (Subotica), Strelci: Pu{kari} u 28., Brati} u 85. za Spartak Zlatibor vodu, a Martinovi} u 21., Markovi} u 80. minutu za Mogren.

SPARTAK ZLATIBOR VODA: Jorgi}, \uki}, [arac, M. Veselinovi}, Oletu, Miri}, Veselinov, Simovi}, Torbica, Ubiparip, Pu{kari}. Igrali su jo{: Dizdarevi}, Mezei, Joveti}, Mui, Brati}, Pr{i}, Misini, Antoni}, Nenadovi}, Puhalak, L. Veselinovi}.

MOGREN: Jawu{evi}, Jan~i}, Prqevi}, Kapisoda, Pejovi}, Mirkovi}, Boqevi}, Skenderi, Martinovi}, \or|evi}, Neri}.

Igrali su jo{: Popovi}, Mojsilovi}, Karaxi}, Kosovi}, Jovanovi}, Stankovi}, Markovi}, Simovi}.

Fudbaleri Spartak Zlatibor vode odigrali su nere{eno, 2:2 (1:1), u susretu sa Mogrenom iz Budve, a u prvoj prijateqskoj utakmice u novom ciklusu priprema. Novi trener Spartak Zlatibor vode, Dragan Miranovi}, promenio je dve kompletne postave, te je dobio priliku da na delu vidi ve}i broj

igra~a, kako proverenih prvotimaca, tako i potencijalnih poja~awa „golubova“.

Prvi su do gola na terenu na Horgo{u stigli gosti. Igrao se 21. minut, kada je posle kornera Martinovi} doveo ekipu Mogrena do prednosti. Ubrzo su i doma}i stvorili dve-tri dobre {anse, a jednu koriste u 28. minutu. Posle kornera Torbice Pu{kari} je sjajno reagovao i prelepim golom poravnao rezultat.

Drugo poluvreme je pro{lo u slabijem ritmu nego prvo, a na neizvesnost se ~ekalo sve do posledwih deset minuta. Prvo je u 80. minutu Markovi} iskoristio gre{ku odbrane golubova, a Mogren je poveo sa 2:1. Ipak, da Spartak ne izgubi u prvom prijateqskom me~u pobrinuo se iskusni Vidak Brati}, koji je, posle slobodnog udarca Misinija, glavom postigao izjedna~uju}i gol.

Fudbaleri Spartak Zlatibor vode u petak nastavqaju pripreme na Zlatiboru, gde }e tako|e odigrati i nekoliko prijateqskih utakmica.

N. S.

SLOGA IZ TEMERINA USPE[NO ZAVR[ILA SEZONU

Mladi polo`ili test Rizik se isplatio. [esta srpskoliga{ka sezona, izmamila je osmehe i zadovoqstvo u temerinskoj Slogi. Na svakom koraku, prisutne su pozitivne vibracije, zbog ispuwewa ciqeva, postavqenih na po~etku trke. Crveno-beli nisu strepeli za opstanak, igrali su bez oscilacija i sa 45 bodova na kontu, osvojili {estu poziciju.

-Kada smo odlu~ili da podmladimo tim, bili smo svesni da je to rizi~an potez, ali se vi{estruko isplatio. Za ve}inu igra~a, anga`ovanih u zimskom prelaznom roku, nastup na srpskoliga{koj sceni, predstavqao je vatreno kr{tewe. Polako smo sklapali mozaik i uspeli da afirmi{emo plejadu mladih nada, a Dragan Milovi}, Dejan Powevi}, Jovan Vukani}, Dragan Tomi} i Nikola Sviti}, pokazali su da imaju lepu perspektivu – ka`e Miodrag Cviji}, {ef stru~nog {taba.

U prole}nim bitkama, Temerinci nisu osetili gor~inu poraza pred svojim navija~ima, remi su iz-

borili samo Senta i kom{ijska Mladost.

-Poseban pe~at, uspe{noj sezoni, dali su nastupi na gostovawima, gde smo osvajawem 18 bodova udarili temeq visokog plasmana.

Forma je i{la uzlaznom linijom, nije nam se desilo da izgubimo dva me~a uzastopno, a najboqe izdawe smo prikazali protiv Doweg Srema (2:0). Pri~a je bila gotova za dvadeset minuta, ~ime smo pokazali da jesewi trijumf u Pe}incima (3:0), nije bio plod slu~ajnosti. Za ve}inu igra~a, vlada veliko interesovawe, pa }e rukovodstvo imati te`ak zadatak da sa~uva okosnicu.

Pouzdani vezista Damir Horvat je ve} u [vedskoj, gde je prona{ao ambiciozan klub.

-Posle prijateqske utakmice protiv novosadskog prvoliga{a Proletera (1:1), igra~i su dobili voqno do 11. jula. Na Slanoj bari smo proverili mogu}nosti petorice potencijalnih novajlija, {to govori da }e biti promena u igra~kom kadru – rekao je Cviji}.

M. Meni}anin

do kraja sezone ostati u Zvezdi.

- Svi bi na biciklu a ja bih da spavam – smeje se Pavle Ninkov i dodaje: – Mislim {to se mora nije te{ko, ali ja bih vi{e voleo da odspavam. Ipak, kad smo ve} tu, moramo da zapnemo. Interesantno je, me{tani nas gle-

{ko nam je da ga stignemo. Mora}emo ovde da mu otka~imo lanac a jedan }emo da mu kupimo kad stignemo ku}i – smeje se Ninkov.

A kad se pomene odlazak sjajnog desnog beka sa Marakane do|e se i do ozbiqnijeg razgovora.

PRESTROJAVAWE U ^ELAREVU

Stani} predsednik, ^ubrilo trener Vanredna Skup{tina ^SK Pivare trajala je svega pola sata na kojoj su elaborirane ~ak sedam ta~aka dnevnog reda. Sve je teklo ko po loju. Razre{eni su svi ~lanovi Upravnog odbora, a onda na predlog predsedavaju}eg Ranko Stani} Ximi, biv{i igra~ ^elareva je izabran za novog predsednika ^SK Pivare.

Potom je re~ uzeo novi predsednik ^SK Pivare koji je ukratko obrazlo`io svoj plan za naredni period i predlo`io je novi Upravni odbor i svog zamenika.

-Svestan sam situsacije u klubu, duga ali sam optimista. Samo zajedni~kim snagama uz pomo} na{eg sponzora mo`emo iza}i iz ove situacije. A {to se ti~e igre na terenu obe}avam da }e mo od prvog prvenstvenog kola napasti prvo mesto i krenuti ka povratku u Prvu ligu Srbije.

Za to moramo sa~uvati kostur tima. Odmah po zavr{etku Vanredne Skup{tine novo rukovodstvo ^SK Pivare sa predsednikom Rankom Stani}em odr`alo je i prvi sastanak na kojem se iz-

me|u ostalog na{lo i pitawe novog {efa stru~nog {taba, wegovog pomo}nika i trenera golmana. Nije bilo dileme po ovom pitawu jer su to diktirali i finansijski uslovi pa je odlu~eno da se trenerska mesta u klubu prona|u iz sopstvenih kadrova. Odlu~eno je da novi {ef stru~nog {taba bude dosada{wi pomo}nik nekoliko trenera Sini{a ^ubrilo koji poseduje A licencu i koji je ve} godinama trener u klubu. Za wegovog zamenika postavqen je Rajko Ivkovi} dosada{wi trener kadetskog tima, dok }e se ovih dana imenovati i trener golmana u ^SK Pivari.

Novi {ef stru~nog {taba Sini{a ^ubrilo ve} se oprobao na ovom mestu posle ostavke Petra Kur}ubi}a u posledwa tri kola jeseweg dela prvenstva, a ovog prole}a je pomagao Draganu [kori}u. Dogovoreno je da im veliku pomo} u stru~nom radu sa igra~ima pru`i Dragan Ivanovi}, tim menaxer, rukovodilac pionirsk - omladinske {kole.

V. V.

Bicikle su apsolvirane, a fudbalski dril Ratka Dostani}a je sve ja~i iz dana u dan.

Imamo `estok ritam. Te{ko je ali izdr`qivo. To su pripreme. Uvek jako. Trenira se i spava.

Treba}e nam puna plu}a i noge za izazove - zavr{io je Ninkov.

Serija A i od 12.30 Italijanski mediji najavquju da }e u sezoni 2010/11 biti promewena ve} sezonama unazad standardna shema me~eva u Seriji A. Poku{aj da se pove}aju prihodi od TV prava, odnosno da se italijanski fudbal ponudi gledaocima na Dalekom Istoku u`ivo, dove{}e do toga da }e jedan me~ kola po~eti pre ostalih u nedequ, od 12.45. Italijani ve} negoduju zbog ove odluke i podse}aju ~elnike lige da je toj naciji jako bitno da nedeqom porodice ru~avaju zajedno, ba{ u vreme izdvojene utakmice.

Ina~e, najve}i broj me~eva po~iwao je standardno, nedeqom u 15 ~asova, subotom su se u najve}em broju slu~aja igrale dve utakmice (od 18 i 20.30), a jedna, uglavnom derbi, ostavqena je za nedequ uve~e od 20.30. Premijerna utakmica, subotom od 18 ~asova, osta}e u istom terminu, dok }e derbi me~evi subotom i nedeqom od 20.30 biti pomereni u termin utakmica Lige {ampiona, dakle u 20.45. ^eka se odgovor italijanskih tifoza.

Pro{le sezone, do{lo je do velikog "tumbawa" u rasporedu utakmica Bundeslige, {to su navija~i {irom Nema~ke ispratili protestima i podrugqivim parolama.

Na kraju, qutwa je pro{la, a qudi su se navikli na novu shemu...

VELIKO INTERESOVAWE ZA NEMA^KOG IGRA^A

Seviqa i Real u redu za Balaka Fudbalski klub Seviqa ukqu~io se u borbu za Nemca Mihalea Balaka, na kojeg londonski ^elsi vi{e ne ra~una. Balaku ugovor s "plavcima" isti~e na kraju meseca, a povre|eni kapiten nema~ke reprezentacije ve} ima ponude [alkea, Bajera i Hamburga. [panski mediji prenose da se {u{ka da bi Balaka mogao da dovede i novi trener Real Madrida @oze Muriwo, koji je svojevremeno trenirao Nemca u ^elsiju i imao vrlo dobre odnose s wim.

Balak zbog povrede ~lanka nije u sastavu Nema~ke na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. U pro{loj sezoni osvojio je Premijer ligu i FA kup sa ^elsijem, uz ~etiri gola na 38 utakmica.

Mihael Balak

KULTURA

DNEVNIK U SUBOTI^KOM NARODNOM POZORI[TU

Zavr{ena uspe{na sezona Predstavom "Se}a{ li se, more Strahiwa, glasina iz vode?", Drama na srpskom jeziku suboti~kog Narodnog pozori{ta, zavr{ila je sezonu. U marketi{koj akciji u kojoj gladaoci biraju glumce sezone, najboqima su progla{eni Miwa Pekovi} i Vladimir Grbi}, dok je stru~ni `iri nagradio Pekovi}evu i Sla|ana Sekuli}a.

Ovaj mladi ansambl imao je uspe{nu sezonu, o ~emu govore nagrade za najboqu predstavu za "Banovi} Strahiwu" na Festivalu profesionalnih pozori{ta Vojvodine, u~e{}e sa Sterijinom pozorju u Novom

Sadu i drugim festivalima sa kojih se nisu vra}ali bez priznawa.

Pose}enost predstava Narodnog pozori{ta u Subotici bila je 85 odsto a u dve scene, ma|arskoj i srpskoj, ku}a je ostvarila devet premijera.

Preksino} su Suboti~ani otvarili prvi Festival eksperimentalnih scena u Kikindi gde su igrali "Banovi} Straahiwu" u re`iji Andra{a Urbana a 5. jula predstoji im nastup na Osje~kom kulturnom letu, gde }e izvesti "Razbojnika" u re`iji Nikole Zavi{i}a.

(Tanjug)

NA FESTIVALIMA NA SARDINIJI I RODOSU

„ID” Miroslava Jovi}a Animirani film “ID” re`isera i scenariste Miroslava Jovi}a bi}e prikazan sutra u zvani~noj selekciji filmskog festivala na Sardiniji (Italija), a istog dana i na filmskom festivalu u Gr~koj, na Rodosu (Rodos International Film & Visual Art Festival).

Tako|e, filmovi “ID” i Jovi}ev “Ko se zadwi smeje…” bi}e prikazani i Iz filma „ID” u okviru Latino Film Festivala u Limi, u Peruu, po~etkom avgusta ove godine.

Filmovi su snimqeni u produkciji studija "Vilewak" i sufi-

nansirani od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine.

Podse}amo, film "Ko se zadwi smeje..." dobio je specijalno priznawe na 15.

MEFEST festivalu u kategoriji ekolo{kog filma (za poseban doprinos promovisawu prirode Srbije i potrebe wenog o~uvawa).

Miroslav Jovi} ovih dana zavr{ava dokumentarno-igrani film "^udovi{te iz "Fit Ness-a", a privodi kraju i realizaciju animiranog filma "Fauntom".

Specifi~ni autorski izrazi Rediteqka Ivana Vuji} sutra }e u 20 ~asova na sceni "Pera Dobrinovi}" Srpskog narodnog pozori{ta otvoriti 16. internacionalni festival alternativnog i novog teatra (odr`ava se u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada) nakon ~ega }e nastupiti ma|arska trupa "Simptomi" koju vodi Reka Sabo. "Simptomi" }e izvesti predstavu "Tamo nema ni~ega", a na programu prvog dana jo{ je i predstava "Zanemeti" Performans laboratorije Sofija, iz Bugarske (SNP, 22 ~asa).

Drugog dana festivala na programu je koprodukcija KCNS-a i SNP-a "[ampawac i jagode" Rosane Hribar i Gregora Lu{teka (SNP, 19.30 ~asova), koji }e kao bonus izvesti i svoje delo "Duet 012". Zatim }e se u takmi~arskom programu predstavti Pozori{te "Dva meseca" ([panija), ostvarewem "Na morskoj obali" (SNP, 21.30 ~asova). Publiku u nedequ, tre}eg festivalskog dana, o~ekuju predstave "Egg(s)hell" Pozori{ta "Maladipe" iz Ma|arske (Novosadsko pozori{te/ Ujvio-

deki sinhaz, 19 ~asova) i "Ono" Ane Dubqevi} (SNP, 21 ~as). ^etvrtog dana 16. Infanta, u utorak 29. juna, na programu su predstave "Loup Garou" u produkciji kompanija "ArtSpot" i "Mondo bizaro" iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava (kod Poqoprivrednog fakulteta, 19 ~asova) i "Vaskrsewe kraqice Honcivaldine" pomenutog Pozori{ta "Arma" iz Izraela (Trg slobode, Dunavski park, 22 ~asa).

Iz predstave "Tamo nema ni~ega" koja }e otvoriti festival "Ko bi hteo mamu kao moju?" Dalije A}in, na "Kontinuo" iz ^e{ke (Katoli~na Infantu }e se jo{ predstaviprogramu je u sredu 30. juna ka porta, 21. 30 ~asova). Pretpoti Milo{ Sofrenovi} delom (SNP, 20 ~asova), kada }e publisledweg dana u takmi~arskom "Solo za tri vizije" (SNP, 18 ka Infanta mo}i da vidi i predprogramu Internacionalnog ~asova). U ~ast nagra|enih I{ stavu "Finis terrae" Pozori{ta festivala alternativnog i noteatar ioz Izraela izve{}e vog teatra u Novom Sadu na propredstavu "Haoti~ni Odisej" gramu su tri predstave: "Strada(SNP, 21 ~as). we Trojanki" Kantijeri teatraKako je na ju~era{woj konfeUmetnost performansa li teatra iz Koreje (Poslovni renciji za novinare podsetila Za radioni~arski rad na ovogodi{wem Infantu bi}e zadu`ecentar NIS-Naftagas, 19 ~asoselektorka Jadranka An|eli}, no Pozori{te "Arma" (Izrael) i Prodixal teatar (Velika va), "Pustiwa 2010" u koproduksve predstave su atorskog, vrlo Britanija). Okrugli stolovi odr`ava}e se u klubu "Trema" (11 ciji Ister i Bitef teatra sna`nog i specifi~nog izraza i ~asova), a vodi}e kao i prethodnih godina teatrolog i pozori(SNP, 21 ~as) i "Hot lollipop" ozna~avaju aktuelna de{avawa u {ni kriti~ar Zoran R. Popovi}. Ono {to }e biti razlika u odQiqane Tasi} i Du{ana Bro}isavremenom teatru Evrope, ali i nosu na prethodna izdawa Infanta, jeste ne{to mawi obim }a (SNP, 23 ~asa).

Sveta. U slu~aju doma}ih ostva(prate}eg) programa posve}enog umetnosti performansa. U tom Pre zatvarawa i saop{tewa rewa pozvanih na 16. Infant, okviru publici }e se prekosutra (Art klinika, 18.30 ~asova) `irija koji }e ove godine raditi fokus je stavqen na plesni izraz. predstaviti Sr|an Simi} performansom "Gra|anin", audioviu sastavu Mihaela Mihailov, poUlaznice po ceni od 200 dinazuelni program "Delikatna situacija" Andreja Ti{me na prozori{na kriti~arka i dramska ra mo}i }e da se kupe na blagajni gramu je u sredu (Pozori{te mladih, 19 ~asova), dok }e u ~etvrspisateqica iz Rumunije, OliveSNP od 11 do 14 ~asova, odnosno tak (Pozori{te mladih, 18 ~asova) biti prezentovan projekat ra \or|evi}, rediteqka i Ana pre po~etka predstave, na mestu "Limes" Teatra Mimart iz Beograda.

Tasi}, pozori{na kriti~arka i gde se izvodi. teatrolo{kiwa, u petak 2. jula I.Buri}

@ivot i delo Ivana Tabakovi}a tektom, i Ivanom (1898-1977), poznatim slikarem, kao i sa wihovim sestri}em, beogradskim arhitektom Pe|om Risti}em, umetni~ka praksa u porodici Tabakovi} odvija se gotovo vek i po.

Likovna kritika je Ivana Tabakovi}a ocenila kao jednog od najzna~ajnijih predstavnika na{eg modernog slikarstva. Bibliografija ovog umetnika za-

21

INFANT PO^IWE SUTRA PREDSTAVOM MA\ARSKE TRUPE "SIMPTOMI"

MEMORIJAL UMETNIKA U SPOMEN-ZBIRCI PAVLA BEQANSKOG

Povodom zatvarawa nove postavke Memorijala umetnika u Spomen-zbirci Pavla Beqanskog, ve~eras }e sa po~etkom u 19 ~asova, bi}e prikazan dokumentarni film „Ivan Tabakovi}”. U ovom polu~asovnom ostvarewu rediteqa Gojka [kari}a, nastalom u produkciji Televizije Beograd, istori~arka umetnosti Irina Suboti} govori o `ivotu i specifi~nom umetni~kom opusu umetnika.

Nakon projekcije, publika }e biti u mogu}nosti da uz stru~no vo|ewe kustosa, pogleda dela Ivana Tabakovi}a koja se nalaze u Spomen-zbirci Pavla Beqanskog - “Novi Sad” (1935), “Plava kafana” (1937), “Mrtva priroda” (1940), “Zima na Sewaku” (1940), “Limuni” (1941) i “Alati” (1943).

Ivan Tabakovi} je ro|en u Aradu 1898. godine, u ~uvenoj umetni~koj porodici ~iji ~lanovi su ostavili neizbrisiv trag u arhitekturi i slikarstvu Arada, Novog Sada i Beograda.

Arhitekt i slikar Aleksandar (1856-1880) je po svemu sude}i bio rodona~elnik umetni~ke linije u porodici Tabakovi}.

Ne{to mla|i Aleksandrov brat Milan (1860-1946), vremenom je postao jedan od vode}ih arhitekata Arada. Sa bratancima, Milanovim sinovima, \or|em (1897-1971), novosadskim arhi-

~etvrtak24.jun2010.

grebu. O Tabakovi}evom delu su izme|u dva svetska rata pisali Todor Manojlovi}, Branko Popovi}, Kosta Strajni}, Milan Ka{anin, a posle 1950. Miodrag B. Proti}, Lazar Trifunovi}, Pavle Vasi}, Miodrag Kolari}, Je{a Denegri, Branka Kuli}, Dragana Vrani}, Lidija Merenik.

Ivan Tabakovi} 1965. postaje dopisni ~lan Srpske akademije

KOMPAKT DISK BEOGRADSKE FILHARMONIJE POSVE]EN OSOBAMA SA DAUNOVIM SINDROMOM

Muzika za u`ivawe

Beogradska filharmonija objavila je kompakt disk pod nazivom "Muzika za u`ivawe" koji je posve}en osobama s Daunovim sindromom. Disk je snimqen tokom jednogodi{we saradwe muzi~ara i polaznika likovne radionice osoba s Daunovim sindromom, saop{teno je iz Beogradske filharmonije.

Flautistkiwe Stana Krstaji} i harfistkiwa Milena Stani{i} izvodile su dela Johana Sebastijana Baha, Volfganga Amadeusa Mocarta, Jozefa Hajdna i Gaetana Donicetija, dok su polaznici radionice "Pohvala ruci" slikali svoje radove.

Osnovna ideja projekta jeste da uka`e na to koliko muzika mo`e da doprinese razvoju kreativ-

nog potencijala osoba s Daunovim sindromom i da se na to skrene pa`wa {iroke javnosti, navodi se u saop{tewu.

Muzi~ki materijal snimqen je u Beogradskoj filharmoniji, uz podr{ku Fondacije "Zubin Mehta", Ministarstva kulture Srbije, Balkanskog fonda za lokalne inicijative i Prokredit banke.

Disk je predstavqen u sali Beogradske filharmonije, uz nastupe umetnica koje su u~estovale u wegovom snimawu i uz u~e{}e polaznika radionice koji }e govoriti o svojim iskustvima u realizaciji projekta.

(Beta)

MONOGRAFSKA IZDAWA

Literatura za decu i mlade

Ivan Tabakovi}, Plava kafana

po~iwe osvrtima Miroslava Krle`e, Branka Lazarevi}a i Bo{ka Tokina, povodom wegove prve samostalne izlo`be odr`ane 1926. u Salonu Ulrih u Za-

Izbegavao prijemne komisije Tabakovi} je bio jedan od osniva~a [kole za primewenu umetnost u Beogradu, gde je 1938. postavqen za honorarnog nastavnika slikarstva. Aprila 1945. postavqen je za vanrednog profesora na Akademiji likovnih umetnosti. Zbog navodnog prestupa koji su napravili studenti iz wegove klase (Zadarska grupa), ali i ideolo{ko-politi~kog trenda sklawawa formalista, 1947. je pre{ao na novoosnovanu Akademiju primewenih umetnosti. Dugo je prepri~avana anegdota kako je profesor Tabakovi} svake godine odbijao da u~estvuje u komisiji za prijem novih studenata, sa obrazlo`ewem da je 1907. i 1908. na Akademiju likovnih umetnosti u Be~u konkurisao kandidat Adolf Hitler, koji nije bio primqen. Tabakovi} nije `eleo da snosi odgovornost ako odbije nekog, obja{wavaju}i kako pozitivna energija, ako ne izbije kroz stvarawe, mo`e vrlo lako da se okrene na suprotnu stranu i postane negativan, destruktivan naboj.

nauka i umetnosti. Tri godine kasnije, zajedno sa Nedeqkom Gvozdenovi}em inicirao je osnivawe Galerije SANU, u ~ijoj delatnosti i osmi{qavawu programa aktivno u~estvuje.

Istovremeno sa pedago{kim radom odvija se i Tabakovi}eva bogata izlaga~ka delatnost. Zanimqivo je da je prva prava prezentacija slikarevog opusa bila 1977. godine, kada mu je MSU u Beogradu, prema koncepciji Miodraga B. Proti}a, priredio veliku retrospektivnu izlo`bu. Postavka “Daleki ciqevi - Ivan Tabakovi} 18981977” (autor dr Lidija Merenik), koja je odr`ana u Galeriji Matice srpske, progla{ena je za najboqu izlo`bu u 2004. godini, za {ta je dobila nagradu Dru{tva istori~ara umetnosti Srbije.

Sini{a Kova~evi}

Polaze}i od teze da je kwi`evnost za decu relativno mlada umetnost o kojoj kwi`evna nauka jo{ nije dala zaokru`ene sudove, Miomir Milinkovi} je napisao “Nacrt za periodizaciju srpske kwi`evnosti za decu”. Izdava~ ove monografije je Me|unarodni centar kwi`evnosti za decu-Zmajeve de~je igre Novi Sad. Iza ovog skromnog naslova krije se prava, sveobuhvatna istorija srpske kwi`evnosti za najmla|e ~itaoce, koja svedo~i o wenom bogatom nasle|u i plodnoj savremenoj produkciji. Kwiga je rezultat autorovog vi{egodi{weg izu~avawa literature za decu i mlade i nudi dijahronijski i sinhronijski pregled faza razvoja u kontekstu kwi`evnih epoha, pokreta i {kola.

Milinkovi} navodi da istorija kwi`evnosti za decu, kao integralni deo op{te kwi`evnosti, se`e u daleku pro{lost, a basnu uzima za prethodnika svih kwi`evnih `anrova i vrsta. On je tu istoriju podelio u {est razvojnih etapa. Prva se bavi narodnim umotvorinama kao polazi{tem moderne srpske kwi`evnosti, pa i kwi`evnosti za mlade. Druga faza obuhvata kraj

18. i po~etak 19. veka, a u woj su prvi nagove{taji evropskih uticaja u delima Dositeja Obradovi}a i Luke Milovanova.

U slede}oj etapi predstavqen je 19. vek, kao kqu~ni pe-

riod evolucije kwi`evnosti za decu, a centralno mesto pripada Jovanu Jovanovi}u Zmaju. ^etvrta etapa- vreme izme|u dva svetska rata donosi prve nagove{ta-

je modernih kwi`evnih tendencija, naro~ito u poemama za decu Aleksandra Vu~a.

Druga polovina 20. veka (peta faza), obele`ena je ekspanzivnim razvojem svih pesni~kih i proznih `anrova. Radikalni zaokret u stvarala{tvu za decu ozna~ila je pojava Du{ana Radovi}a i wegove pesni~ke zbirke “Po{tovana deco” 1954. godine. Radovi} je prvi srpski pesnik za decu koji je pevao druga~ije od Zmaja. Nezaobilazan je i Miroslav Anti}, koji je “Plavim ~uperkom”(1965) razbio kli{etirane okvire de~ije poezije. [esta faza u razvoju srpske kwi`evnosti za decu i mlade, zapo~iwe generacijama pisaca koji stvaraju na razme|i pro{log i ovog veka. O wima teku}a kwi`evna kritika jo{ nije dala iskristalisane sudove, a Milinkovi} pomiwe nekoliko najprisutnijih autora.

Miomir Z. Milinkovi} (1948) je kwi`evnik i profesor na U~iteqskom fakultetu u U`icu. Objavio je ~etiri kwige beletristike i {esnaest naslova iz oblasti nauke o kwi`evnosti i kwi`evne kritike.

R. Lotina

22

SVET

~etvrtak24.jun2010.

SPOR MOSKVE I MINSKA

Ruski gas za Evropu u punom obimu preko Belorusije MOSKVA: Ruski gas za Evropu transportuje se u punom obimu preko teritorije Belorusije izjavio je ju~e u Moskvi ruski ministar energetike Sergej [matko. On je ukazao da }e se u su~aju potrebe dogovoriti izlazak nezavisnih posmatra~a u Evropi koji bi utvrdili da li se iz koli~ina namewenih evropskim potro{acima nedozvoqeno uzima ovaj energent, ali je dodao da

takvi koraci za sada nisu potrebni. Ruski holding "Gasprom" je ju~e objavio da je beloruska kompanija "Beltransgas" platila gas isporu~en u maju.

Na ra~une holdinga pristiglo je 260,13 miliona dolara, koliko je beloruska kompanija obra~unala u skladu sa ugovorom za isporuke iz decembra 2006. godine. Ovim je beloruska strana priznala da mora da pla-

}a gas po ceni obra~unatoj u skladu sa potpisanim ugovorom.

U isto vreme "Beltransgas" je u obavezi da hitno izmiri nagomilan dug od po~etka 2010. godine u visini 192 miliona dolara.

U Moskvi se navodi da Minsk duguje oko 250 miliona dolara za preuzeti gas u proteklom mesecu ukoliko se obra~un obavi prema ceni od 150 dolara za hiqadu kubnih metara gasa, koju je kako tvrde rukovodioci "Ga-

sproma", Belorusija samostalno odredila".

Rusija je odlu~ila da ju~e smawi isporuke prirodnog gasa za 60 odsto u odnosu na ranije ugovoren nivo, prenela su moskovska glasila pozivaju}i se na izjavu predsednika upravnog odbora "Gasproma" Alekseja Milera. On je rekao da tranzit ruskog gasa preko teritorije Belorusije nije ugro`en i da je to dobra vest, prenosi agencija Itar Tas.

PREDSEDNIK RUSIJE DOPUTOVAO U PRVU ZVANI^NU POSETU SAD

Medvedev kod [varcenegera, danas s Obamom SAN FRANCISKO: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev po~eo je prvu zvani~nu posetu Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama boravkom u Kaliforniji, gde mu je dobrodo{licu po`eleo guverner te ameri~ke dr`ave Arnold [varceneger "Veoma mi je zanimqivo {to posetu SAD po~iwem u San Francisku. Nikada nisam bio ovde, a Kalifornija je jedna od ekonomski najrazvijenijih dr`ava SAD", rekao je Medvedev.

Ruski predsednik }e u Kaliforniji posetiti visokotehnolo{ke kompanije u Silicijumskoj dolini, "Cisko sistems", "Epl", "Jandeks labs", i "Tviter", i sresti se Rusima koji u wima rade.

"To je veoma korisno s obzirom na ideju da formiramo sli- Dmitrij Medvedev i Arnold [varceneger ~an centar u Moskvi", rekao je podru~ju }e biti produktivna, Medvedeva korporaciji "Cisko" Medvedev, i istako da wegova naocenio je predsednik Rusije, koji biti korisna i za Rusiju i za Kamera nije samo da prou~i kako su tako|e podr`ava ideju o formiliforniju. Ruski predsednik i stvari tamo organizovane ve} i rawu rusko-ameri~kog tima za guverner Kalifornije su zajedno da uspostavi bilateralnu saradrazmenu iskustva u oblasti visoprisustvovali ceremoniji potpiwu u domenu visoke tehnologike tehnologije. Guverner [varcsivawa memoranduma o saradwi je.Saradwa SAD i Rusije u tom neger je izrazio nadu da }e poseta kompanije "Renova" sa kalifor-

nijskim vlastima, kojim se omogu}uje o~uvawe Kalifornijskog nacionalnog parka Fort-Ros, jedinstvenog spomenika ruskom u~e{}u u osvajawu Amerike 80 kilometara severno od San Franciska.

Medvedev }e posle boravka u Kaliforniji otputovati u Va{ington gde }e danas sa ameri~kim kolegom Barakom Obamom razgovarati o {irokom spektru pitawa, od kontrole naoru`awa do unapre|ewa trgovinske i investicione saradwe dve zemqe.

Kako je najavqeno u Moskvi, predsednici planiraju da razmotre tok procesa ratifikacije Sporazuma o ograni~ewu strate{kog ofanzivnog naoru`awa, koji su potpisali 8. aprila u Pragu. O~ekuje se razgovor o pristupawu Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji i mogu}em unapre|ewu rusko-ameri~kih trgovinsko-investicionih veza, s obzirom na postojawe tzv. Xekson-Venkovog amandmana, koji ote`ava uspostavqawe normalnih trgovinskih odnosa sa Rusijom.

U svetu 245 miliona udovica WUJORK: Najmawe 245 miliona `ena {irom sveta `ive kao udovice od ~ega vi{e od 115 miliona wih u krajwem siroma{tvu, pokazali su rezultati istra`ivawa, koje je pokrenula ^eri Bler, supruga biv{eg britanskog premijera Tonija Blera. U najgorim uslovima `ivi oko dva miliona avganistanskih udovica i oko 740.000 ira~kih udovica, koje su izgubile supruge u ratnim sukobima, zatim udovice i wihova deca protetani iz svojih domova u subsaharskoj Africi, starije udovice koje odgajaju unuke svoje dece obolele od Hiva i deca udovica u Evropi u uzrastu od

sedam do 17 godina. "[irom sveta udovice su izlo`ene `estokoj diskriminaciji i zlostavqawu", izjavila je ^eri Bler i dodala da su u velikom broju slu~ajeva gurnute na margine dru{tva, zarobqene u siroma{tvu i prepu{tene zlostavqawu i iskori{}avawu. Blerova je navela da veliki broj wih ostaje bez mu`evqeve imovine i biva isterano iz svojih domova.

Ona je, ina~e, predsednica fondacije Lumba, koja poma`e udovicama da obrazuju decu u nekoliko desetina zemaqa na svetu.

Prema re~ima ^eri Bler, fondacija je zasnivala svoj rad na pretpostavci da u sve-

tu ima oko 100 miliona udovica i odlu~ila se da organizuje ovo istra`ivawe da bi do{la do preciznijih podataka. U izve{aju je istaknuto da zlostavqawe udovica i wihove dece nije nepoznanica ni u razvijenom svetu u Evropi ili centralnoj Aziji. Zemqa sa najve}im brojem udovica u 2010. godini je Kina sa 43 miliona, zatim slede Indija sa 42,4 miliona, SAD sa 13,6 miliona, Indonezija sa 9,4 miliona, Japan sa 7,4 miliona, Rusija sa 7,1 miliona, Brazil sa 5,6 miliona, Nema~ka sa 5,1 miliona i Banglade{ i Vijetnam sa oko 4,7 miliona udovica.

DNEVNIK

SLOVA^KA

Fico vra}a mandat BRATISLAVA: Slova~ki premijer Robert Fico izjavio je ju~e da nije mogao da formira vladu i da }e zbog toga vratiti mandat predsedniku zemqe, otvoriv{i time vrata koaliciji partija desnog centra da oformi novu slova~ku vladu.

Ficova levi~arska partija SMER osvojima je pojedina~no najvi{e glasova na izborima 12. juna, ali nije uspela da prona|e koalicionog partnera nakon {to su ~etiri opozicione partije formirale anti-Fico koa-

liciju, prenela je agencija Rojters.

"Vrati}u mandat predsedniku, koji treba da zatra`i od nekog drugog da formira vladu", izjavio je Fico, dodav{i da nije uspeo da obezbedi dvopartijsku koaliciju, {to mu je bio ciq.

Fico je rekao da planira da podnese ostavku posle parlamentarne sednice sazvane za 8. jul.

"Moramo da po{tujemo izborne rezultate. Slova~ka }e dobiti koaliciju desnog centra", rekao je odlaze}i slova~ki premijer.

^E[KA

Viceguverner odbija evro PRAG: Viceguverner ^e{ke narodne banke (^NB) Mojmir Hampl izjavio je u Pragu da ^e{ka nije spremna da se odrekne svoje monetarne politike i naglasio da ni evro nije spreman da za ^e{ku postane dobra valuta. Zajedni~ka evropska moneta nije uskladila raznoliku strukturu evrozone, nije obezbedila privredni rast zemaqa ~lanica i nije iznudila od wih osnovne ekonomske reforme, ocenio je Hampl ju~e na skupu ~e{kih vode}ih menxera i dr`avne uprave.

"Desilo se upravo suprotno", kazao je Hampl i dodao ne vidi kako }e evrozona uspeti da o~uva bu-

xetsku autonomiju zemaqa ~lanica, a istovremeno da insistira na tome da po{tuju pravila sastavqawa buxeta. ^NB postaje sve bli`a evroskepti~nim pogledima ~e{kog predsednika Vaclava Klausa koji vidi mogu}nost za zajedni~ko sredstvo pla}awa samo u privredno srodnom prostoru Sredwe Evrope na ~elu sa Nema~kom, a bez prezadu`enih ~lanica evrozone kao {to je Gr~ka. Funkciju guvernera centralne banke od 1. jula preuzima jedan od Klausu bliskih ekonomista skepti~nih prema prelasku ^e{ke na evro - Miroslav Singer, koga je Klaus imenovao pro{le sedmice.

PAKISTAN

Najmawe 25 mrtvih u sukobima SAMANA:Najmawe 24 ekstremista je ubijeno u sukobima sa pakistanskim snagama bezbednosti do kojih je do{lo po{to su ekstremisti napali jedan kontrolni punkt u oblasti Orakzai na severu zemqe, saop{tili su pakistanski zvani~nici. Do sukoba, u kojima je poginuo i jedan pripadnik paravojnih snaga, a raweno devet, je do{lo u upori{tu ekstremista \a-

boriju, koji su snage bezbednosti zauzele pro{log meseca, preneo je Rojters. Vi{e od 600 ekstremista i oko dve desetine pripadnika pakistanskih snaga bezbednosti je poginulo u borbama pro{log meseca u Orakzaiju, jednom od glavnih upori{ta pakistanskih talibana, koji se bore protiv pakistanske dr`ave, kao i protiv koalicionih snaga u Avganistanu.

TURSKA

Erdogan ne}e vanredno stawe

ANKARA: Premijer Turske Tajip Erdogan odbacio je predlog da vlada na jugoistoku zemqe proglasi vanredno stawe gde su posledwih dana eskalirali napadi kurdskih pobuwenika na snage bezbednosti. "Mi radimo sve {to je neophodno u borbi protiv terorizma i nema potrebe da se progla{ava vanredno stawe", izjavio je premijer, prenela je agencija Anadolija.

Predsednik radikalne desni~arske Partije nacionalisti~kog pokreta Devlet Bah~eli je prekju~e zatra`io da se u provincijama na jugoistoku zemqe proglasi vanredno stawe i kritikovao vladu zbog

neodlu~nosti i poku{aja da "kurdski problem" re{i demokaratskim putem.Premijer Erdogan je istakao da }e wegova vlada, uprkos sada{wem nasiqu, nastaviti ranije zapo~ete demokratske reforme jer to nisu ustupci teroristima nego kurdskom narodu.

Armija je uputila poja~awa u pograni~no podru~je prema Iraku, a Ministarstvo energetike je saop{tilo da se preduzete posebne mere bezbednosti za za{titu dva velika naftovoda, koji su ranije ~esto bili na udaru kurdskih pobuwenika koje u Ankari optu`uju za separatizam i terorizam. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PRINC ALBERT Princ Albert Drugi od Monaka verio se s Ju`noafrikankom [arlen Vitskok s kojom je u vezi vi{e od ~etiri godine, javqaju agencije, ali nije navedeno kada par planira da se ven~a. Sin Princa Ranijea Tre}eg i biv{e ameri~ke glumice Grejs Keli, Albert Drugi ima 52 godine, a wegova verenica, biv{a pliva~ica, mla|a je od wega 20 godina.

Princ Albert ima dvoje vanbra~ne dece.

VAL KILMER Izjave glumca Vala Kilmera u kojima je svoj okrug u Wu Meksiku nazvao „prestonicom ubistava“, a za kom{ije rekao da su „80 odsto pijanci“ sada su mu se „vratile“, jer mu je zbog wih privremeno oduzeta dozvola za planiranu izgradwu hotela na ran~u pored grada Santa Fe. Kilmer je u nedavnoj izjavi rekao da je poku{ao da bude dobar kom{ija, podr`avao je lokalne {kole i brinuo se o ekologiji.

NAOTO KAN Japanski premijer Naoto Kan javno se izvinio stanovnicima Okinave zbog velikog broja ameri~kih vojnika u pomorsko-vazdu{nim bazama na tom ostrvu, ~ije zatvarawe tra`i lokalna vlast i zbog ~ega je, pored ostalog, podneo ostavku prethodni premijer."Obe}avam da }u se vi{e truditi da se na Okinavi smawi napetost u vezi s ameri~kim bazama i elimini{e opasnost", rekao je Kan.

Amerikanci bez „lajt” cigareta VA[INGTON: Zakon o zabrani prodaje takozvanih "lajt" cigareta stupio je na snagu u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Od ju~e je, prema zakonu koji je pro{le godine objavio predsednik Barak Obama, zabraweno kori{}ewe termina zbog kojih bi mogao da se stekne

Predsednik ameri~kog udru`ewa za borbu protiv plu}nih bolesti, ^arls Konor, tvrdi da je duvanska industrija prona{la na~in da i daqe koristi ovaj komercijalni trik.

"Proizvo|a~i duvana moraju da skolne re~ 'lajt' sa svojih pakovawa, ali su ve} stavili do

Na snagu je stupila i zabrana proizvo|a~ima cigareta da sponzori{u sportske, muzi~ke ili druge kulturne doga|aje utisak da cigarete nisu {tetne.

Organizacije koje se bore za zabranu duvana tvrde da proizvo|a~i imaju na~in da zaobi|u ovaj zakon, tako {to }e, isti~u}i odre|enu boju na paklici, skrenuti pa`wu da se radi o "lajt" cigaretama.

znawa potro{a~ima da, ako `ele da kupe takve cigarete, treba da tra`e pakovawa odre|ene boje, na primer zlatne", rekao je Konor.

U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama na snagu je stupila i zabrana proizvo|a~ima cigareta da sponzori{u sportske, mu-

zi~ke ili druge kulturne doga|aje. Distribucija besplatnih uzoraka cigareta bi}e ograni-

~ena, a prodaja duvana i cigareta mla|ima od 18 godina zabrawena.

BALKAN

DNEVNIK

[TRAJK LU^KIH RADNIKA U GR^KOJ

Turisti zaglavqeni u Pireju ATINA: Vi{e hiqada turista u gr~koj luci Pirej nije moglo ju~e da stigne do `eqene destinacije zbog {trajka lu~kih radnika.

Uprkos tome {to su vlasti saop{tile da je {trajk "ilegalan",

padnika sindikata koji je blizak Komunisti~koj partiji Gr~ke, saop{ila je gr~ka trgova~ka mornarica.

Kako navode agencije, putnici su se u luci kod Atine raspravqa-

Turisti u luci Pirej

dva od 14 sindikata koji zastupaju prava lu~kih radnika stupila su ju~e ujutro u 24-~asovni {trajk.

Od 21 linije do ostrva u Egejskom moru, najmawe osam ih je otkazano zbog {trajka vi{e desetina pri-

li sa {trajka~ima koji su u {trajk stupili nezadovoqni zbog vladinih mera prevazila`ewa finansijske krize.

Koliko }e dugo {trajkovati lu~ki radnici u Pireju ne zna se.

U nastojawu da podr`i turisti~ki sektor Gr~ka je odlu~ila da "kupi" poverewe stranaca i obe}ala da }e turistima nadoknaditi tro{kove u slu~aju prinudnog produ`ewa wihovog boravka.

Gr~ka je usred velike buxetske i du`ni~ke krize i pro{log meseca izbegla progla{ewe moratorijuma koriste}i prvu tran{u spasila~kog paketa EU i Me|unarodnog monetarnog fonda od 110 milijardi evra. Da bi do{la do paketa, vlada socijalista je smawila penzije i plate u javnom sektoru i pove}ala poreze. Sindikati su odgovorili serijom {trajkova koji su zako~ili vazdu{ni, pomorski i drumski saobra}aj.

Turizam je kqu~ni izvor prihoda Gr~ke. Donosi vi{e od 15 proceneta bruto doma}eg proizvoda i u tom sektoru je svako peto radno meseto. Analiti~ari o~ekuju ove godine pad turisti~ke posete za 10 do 12 proceneta, posle nereda u kojima je pro{log meseca u Atini poginulo troje qudi.

BOSNA I HERCEGOVINA

Srategija za povratak izbeglica SARAJEVO: Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) i UNHCR pozvali su parlamentarce u BiH da danas na sednici Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH usvoje revidiranu strategiju o povratku izbeglica. Predstavnici me|unarodnih institucija su istakli potrebu da se postigne dogovor o takvoj strategiji, "jer su petnaest godina nakon Dejtona problemi sa kojima se susre}u raseqene osobe i daqe vi{e nego o~igledni, a za oko 113.000 interno raseqe-

nih osoba i daqe je potrebno na}i trajno re{ewe".

Pro{le sedmice su predstavnici Zastupni~kog doma Parlamenta BiH usvojili revidiranu Strategiju sprovo|ewa Aneksa VII Dejtonskog mirovnog sporazuma o povratku izbeglica.

OHR i UNHCR su pozdravili usvajawe odluke i pozvali Dom naroda da postupi isto. "Strategija predstavqa sveobuhvatni okvir za postizawe potrebnih trajnih re{ewa za preostale interno raseqene osobe u BiH budu}i da sadr`i mere neophod-

ne za podr{ku odr`ivom povratku i prepoznaje potrebu da se podr`i lokalna integracija onih raseqenih osoba koje se ne mogu vratiti, ukqu~uju}i i adekvatnu kompenzaciju umesto povratka", saop{teno je iz OHR-a.

Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutere{ izrazio je podr{ku usvajawu Strategije tokom posete BiH u avgustu pro{le godine, a Evropska komisija je u svom godi{wem Izve{taju o ostvarenom napretku istakla da Strategija predstavqa zna~ajan korak ka okon~awu procesa povratka u zemqi.

Spomenik papi Jovanu Drugom u Bawaluci BAWALUKA: Premijer Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH Dragan ^ovi} i bawalu~ki biskup Frawo Komarica dogovorili su se da se spomenik biv{em papi Jovanu Pavlu II podigne u Bawaluci.

Ovaj dogovor postignut je posle poruka iz Sarajeva da }e spomenik papi Jovanu Pavlu II biti sru{en ukoliko bude podignut u ovome gradu, potvr|eno je u HDZ BiH, kako je preneo "Dnevni list".

Potpredsednik HDZ BiH Marinko ^avara, koji je prisustovao sastanku u Bawaluci Dodika, ^ovi}a i Komarice, rekao je tom listu da bi, prema sada{woj ideji, spomenik trebalo da bude izgra|en na Petri}evcu.

"Biskup Komarica prihvatio je ovu inicijativu ^ovi}a i podr{ku Dodika sa odu{evqewem.

Odmah su objavili da }e se krenuti sa izradom idejnog re{ewa

Bawaluka

i osnivawem organizacionog odbora u kome }e biti tri osobe", rekao je ^avara.

On je izrazio nadu da }e ova ideja u {to skorije vreme sprovesti u delo, jer je ciq da se po{aqe poruka povodom obele`avawa sedme godi{wice od papine posete Petri}evcu.

Komentari{u}i pretwe iz Sarajeva da }e spomenik papi biti sru{en ukoliko bude po-

stavqen u ovom gradu, ^avara je rekao da gra|ani Sarajeva treba da po{aqu jasnu poruku i sebi i svima u svetu "ko odlu~uje u Sarajevu o tome {ta }e se izgraditi, a {ta ne}e".

"Ako je neko doprineo poboq{awu stawa u BiH, onda je to papa Jovan Pavle Drugi koji je pozivao na mir i tra`io da se doprinese stabilizaciji odnosa i miru u BiH", dodao je ^avara.

Akcija protiv piraterije SARAJEVO: Pripadnici Agencije za istragu i za{titu BiH (SIPA), uz podr{ku policije Ministarstva unutra{wih poslova sarajevskog kantona, sprovodili su ju~e veliku akciju usmerenu na suzbijawe prodaje ilegalno proizvedenih nosa~a zvuka, slike i kompjuterskih programa. Akcija se sprovodi u strogom centru Sarajeva po nalogu Tu`ila{tva BiH u skladu sa naredbom Suda BiH, a usmerena je na suzbijawe prodaje ilegalno proizvedenih CD i DVD diskova i kompjuterskih programa.

Navedene aktivnosti ilegalne proizvodwe i prodaje sadr`aja za{ti}enih autorskim pravima, predstavqaju direktna kr{ewa zakonskih odredbi koje reguli{u autorska i srodna prava.

Aktivnosti se provode na lokalitetu pijace "Sirano" u strogom centru glavnog grada BiH, g|e je prime}ena koncentracija i prodaja velike koli~ine ilegalno proizvedenih CD i DVD nosa~a zvuka

i slike, {to je suprotno odredbama krivi~nog zakona BiH. Informacija o koli~ini zaplewenih ilegalno proizvedenih CD i DVD diskova i drugih materijala bi}e naknadno saop{tena.

Od svog osnivawa, Tu`ila{tvo BiH zajedno sa Dr`avnom agencijom za istrage i za{titu preduzima intenzivne aktivnosti na suzbijawu tzv. "piraterije", odnosno neovla{tene proizvodwe i stavqawa u promet ilegalno proizvedenih nosa~a slike i zvuka.

Otkrivawe i krivi~no procesuirawe po~inilaca krivi~nih dela nedozvoqenog kori{tewa autorskih prava, bitan je segment u procesu evropskih integracija BiH, saop{teno je iz Tu`ila{tva BiH.

~etvrtak24.jun2010.

23

Bugarska za ratifikaciju SSP-a Srbije s EU SOFIJA: Bugarski ministar inostranih poslova Nikolaj Mladenov izjavio je da }e bugarska Vlada uskoro predlo`iti Narodnom sobrawu da

Nikolaj Mladenov

ratifikuje SSP Srbije sa EU. Istovremeno, {ef bugarske diplomatije pozvao je Srbiju i Kosovo da zapo~nu konstruktivniji dijalog.

Mladenov je na samitu {efova dr`ava u~esnica Procesa za saradwu u Jugoisto~noj Evropi u Istanbulu naglasio da sve balkanske zemqe moraju biti ~lanice EU i NATO. On je, kako su preneli bugarski mediji, rekao da je do{ao trenutak za re{avawe problema u vezi s ustavnim imenom biv{e jugoslovenske republike Makedonije i naglasio da su stabilnost i suverenitet Bosne i Hercegovine od posebnog zna~aja za region.

Bugarski {ef dipolomatije uputio je apel Sarajevu za prevazila`ewe svih unutra{wih prepreka za pregovore o ~lanstvu u NATO. (Tanjug)

HRVATSKA

Josipovi} ~estitao Dan dr`avnosti ZAGREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} ~estitao je ju~e gra|anima Dan dr`avnosti koji se obele`ava kao spomen na 25. juna 1991. godine kada je hrvatski Sabor doneo Deklaraciju o progla{ewu samostalne i suverene dr`ave. U ~estitiki se isti~e da je Hrvatska "okrenuta potrebi da se i daqe razvija kao stabilna zemqa demokratije, mawinskih, verskih i svih drugih qudskih prava i sloboda, kao zemqa slobodnog preduzetni{tva, ali i socijalne pravde".

"Imaju}i u vidu skori zavr{etak pregovora s Evropskom unijom, va`no je da i daqe preduzimamo potrebne reforme dr`avne uprave i pravosudnog sistema, ja~aju}i uz to participaciju gra|ana u javnom `ivotu", naveo je Josipovi}. On je tako|e naglasio da treba poja~ati napore za {to br`i izlazak iz ekonomske krize i sprovo|ewe

Ivo Josipovi}

reformi koje }e, kako je naveo, doprineti pove}awu konkurentnosti i izvozne usmerenosti hrvatske privrede s direktnim pozitivnim u~incima na `ivotni standard. ^estitku povodom Dana dr`avnosti uputio je i gradona~elnik Zagreba Milan Bandi}.

Milan Bandi}

"Sre}ni smo {to pripadamo generaciji koja je svedo~ila i svedo~i o ostvarewu hrvatske dr`ave, wene slobode i samostalnosti, ostvarewu sna za koji su tokom istorije `ivote dali mnogi hrvatski domoqubi", pi{e u ~estitki gradona~elnika Zagreba.

RUMUNIJA

Mediji su pretwa za nacionalnu bezbednost BUKURE[T: Mediji su jedan od faktora pretwe za nacionalnu bezbednost Rumunije, navodi se u Strategiji nacionalne odbrane koja je usvojena na sednici Vrhovnog saveta odbrane, javqaju ju~e rumunski mediji koji su imali uvid u tu strategiju. Presednik Trajan Basesku je predlo`io na sednici Vrhovnog saveta Nacionalnu strategiju za odbranu i uputio je rumunskom parlamentu na razmatrawe. Rumunska televizija Realitatea i drugi mediji danas su imali uvid u tekst strategije, u kojem se me|u pretwama za bezbednost zemqe nalaze i mediji. U tekstu se navodi da fenomen medijskih kampawa "u ciqu diskreditovawa dr`avnih institucija la`nim informacijama" predstavqa strate{ki rizik za odbranu

Trajan Basesku

zemqe. Navodi se i da su "pritisci medijskih trustova na politi~ku odluku u ciqu postizawa ekonomske koristi ili prednosti u odnosu na dr`avne institucije" osetqiva ta~ka rumunske dr`ave.

Rumunski novinar Kristijan Tudor Popesku je izjavio danas da je "neopravdano ukqu~ivawe medija u rizike za nacionalnu bezbednost", jer rumunska {tampa, iako je razli~itih orijentacija, ne predstavqa opasnost za dr`avu i treba da bude slobodna.

Predsednik opozicione Socijaldemokratske partije Viktor Ponta je naveo da }e sada biti svima jasno da su "neprijateqi ove vlasti i {tampa i opozicija i sindikati", kao i da put kojim kre}e dr`ava "nema veze sa demokratijom".

Predsednik Trajan Basesku godinama, posebno u predozbornim kampawama, napada medije koji ga kritikuju, a vlasnike tih medija naziva mogulima koji se protive merama vlasti.

CRNA GORA

Otkud vredne nekretnine slu`beniku Rako~evi}u?

PODGORICA: Slu`benik crveo da se Rako~evi} pojavquje nogorske Agencije za nacionalnu na snimku svadbe kontroverzbezbednost (ANB) Vladeta Rakonog ro`ajskog biznismena Sa~evi} negirao je ju~e da je prisustfeta Kali}a i navodno nalasvovao svadbi kontroverznog ro`e policajcu da propusti `ajskog biznismena Safeta Kali}a i da je vredne nekretnine stekao nezakonito. Rako~evi} je negirao i da je naredio policajcu na grani~nom prelazu da u Crnu Goru pusti kontroveznog biznismena iz Pe}i Nasera Keqmendija sa pola miliona evra u gotovini. Mre`a za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) pozvala je ju~e Imawe Vladete Rako~evi}a direktora crnogorske ANB Du{ka Markovi}a da ispita naKeqmendija da unese pola mivodnu ume{anost wenog slu`beliona evra u gotovini u Crnu nika Rako~evi}a u nezakonitim Goru. Nevladina organizacija poslovima i poreklo "vredne" iz Podgorice tvrdi i da je Raimovine u Mojkovcu i Podgorici. ko~evi} vlasnik vrednih neMANS je u saop{tewu nakretnina u Podgorici i Moj-

kovcu i sumwa da ih je stekao od plate koju prima u ANB. Rako~evi} je saop{tio da policija i tu`ila{tvo proveravaju ko su qudi koji su "montirali pri~e i izmi{qotine o wemu i za ~ije su to potrebe uradili".

On je naveo i da je imovinu nasledio i stekao rentirawem porodi~ne ku}e me|unarodnim organizacijama.MANS je ranije od ANB-a tra`io informacije u kom je svojstvu Zoran Lazovi}, tako|e slu`benik crnogorske ANB, prisustvovao svadbi Safeta Kali}a, ali je uskra}en za te informacije zbog ~ega je ta nevladina organizacija pokrenula postupak pred Upravnim sudom.

24

EKOLOGIJA

~etvrtak24.jun2010.

Nove klupe bez po muke Ekolo{ki pokret Vrbasa je krajem pro{le nedeqe organizovao radnu akciju sanacije parkovskih klupa u centru Vrbasa. Osim starijih ~lanova, akciji se prikqu~ilo i ~etrdesetak mladih aktivista iz osnovnih {kola „20. oktobar“, „PP Wego{“ i „Bratstvo-jedinstvo“.

Jedanaest klupa je dva puta ofarbano, uz prethodnu zamenu mno{tva o{te}enih {tafli i na`alost, prvi put od kada su postavqene (pet, {est godina) one su osve`ene i za{tit}ene od propadawa. Nekoliko klupa huligani su potpuno uni{tili i to paqewem. Akciji na terenu je prethodila radionica sa decom o dru{tvenoj korisnosti ovog posla, kao i {kolica farbawa, pri ~emu

je ve}ina dece po prvi put uzela ~etku i {mirgl papir u ruke- {to im se mnogo dopalo!

REKA TAMI[

Najve}i zaga|iva~ DTD Najve}i zaga|iva~ Tami{a u Srbiji je kanal Dunav-Tisa-Dunav koji svojim sadr`ajem znatno smawuje koli~inu kiseonika u vodi, rekao je koordinator prekograni~nog projekta Ekostatus reke Tami{ Borislav Vuli}. On je na kraju zajedni~kog projekta Srbije i Rumunije precizirao da je sve do kanala kod Se~wa, Tami{ bistra, gotovo planinska reka sa mnogo kiseonika i ribe, a da se od tog kanala nadaqe boja vode mewa, a koli~ina kiseonika opada dvostruko.

- Tami{ zaga|uju nepre~i{}ena kanalizacija, mnogobrojne septi~ke jame i ogroman broj malih ku}nih deponija na obalama u mestima uz tu reku“, izjavila je {ef slu`be za strate{ko planirawe gradske uprave Jelena Novakov. - Svi rezultati merewa kvaliteta vode i katastar zaga|iva~a bi}e predstavqeni 30. juna na statusnoj konferenciji kojom se zavr{ava prva faza ovog projekta finasiranog iz fondova Evropske unije sa 170.000 evra.

Iz istih fondova uskoro bi trebalo da bude odobreno novih 640.000 evra za drugu fazu koja podrazumeva propisivawe mera prevencije, za{tite i sanirawa posledica zagadjewa Tami{a.

Ovaj deo projekta traja}e 18 meseci, a na kraju je planirano potpisivawe konvencije izmedju Rumunije i Srbije o brizi za Tami{ i zajedni~ka akcija Dani Tami{a.

- Akcija }e trajati mesec dana i tokom we }e nevladine organizacije, pojedinci i ribolova~ka udru`ewa ~istiti reku od plutaju}eg otpada i divqih deponija na obalama – ka`e Jelana Novakov i dodaje da je projekat po~eo sa zajedni~kom idejom dve dr`ave da se Tami{ pretvori u prvu ekolo{ku reku u na{oj zemqi i na wemu razvija ekoturizam.

(Beta-Ecotopia) U Specijalnom rezervatu prirode ”Deliblatska pe{~ara”, na lokalitetu Korn, prekju~e je otvoreno hranili{te za retke ptice grabqivice ”Orlovac” i osmatra~nica namewena posetiocima ovog za{ti}enog dobra.

Otvarawe hranili{ta i osmatra~nice podr`ali su Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i Pokrajinski zavod za za{titu prirode.

Velike ptice grabqivice, koje su pokazateq o~uvanih prirodnih stani{ta, u na{oj zemqi su u nestajawu. U ciqu za{tite biodiverziteta, kroz vra}awe nestalih retkih vrsta ptica grabqivica i pove}awe brojnosti ugro`enih vrsta, uspostavqena je nacionalna mre`a hranili{ta. Deo te mre`e je i hranili{te na lokalitetu Korn, u Specijalnom rezervatu prirode „Deliblatska pe{~ara“. Re~ je o najve}em hranili{tu za ptice grabqivice u Srbiji, dimenzije 120 sa 60 metara, gde se tokom ~itave godine, a posebno u periodu od septembara do

Korisno, a zabavno – „ [ta je slede}e?! „ – bilo je naj~e{}e pitawe.

A. B.

DNEVNIK AKCIJA ZREWANINSKE GRADSKE UPRAVE I JAVNIH PREDUZE]A

Sakupili tri tone elektri~nog otpada U okviru akcije „O~istimo Srbiju“, osim ~i{}ewa radnog i drugog prostora, zaposleni u Gradskoj upravi Zrewanina posvetili su pa`wu i prikupqawu elektri~nog i elektronskog otpada - starih i neupotrebqivih pisa}ih ma{ina, fotokopir aparata, monitora i ku}i{ta ra~unara, {tampa~a, skenera, tastatura, mi{eva, televizora, radioprijemnika i drugog. U saradwi sa javnim preduze}ima i ustanovama „^isto}a i zelenilo“, „Direkcija za izgradwu grada Zrewanina“, Kulturnim centrom i Elektrotehni~kom i gra|evinskom {kolom „Nikola Tesla“, prikupqeno je oko tri tone elektri~nog i elektronskog otpada.

Pojedina~no, Gradska uprava je sakupila 1.808 kilograma, Direkcija 439, {kola „Nikola Tesla“ 359, „^isto}a i zelenilo“ 301 i Kulturni centar 70,5 kilograma.

Ovaj otpad preuzelo je ovla{}eno preduze}e „S.E.Trade“ iz Beograda, koje }e ga detaqno klasifikovati, reciklirati, a zatim od wega proizvesti nove sirovine.

Imaju}i u vidu da, u uobi~ajenim okolnostima, odlagawe elektri~nog i elektronskog otpada podrazumeva, kako tro{kove kila`e samog otpada, tako i transporta u za to specijalno predvi|enim vozilima, Gradska uprava i javna preduze}a i ustanove su dobile odgovaraju}e potvrde za preuzeti elektri~ni i elektron-

ski otpad (sekundarnu sirovinu), u skladu sa sertifikovanim sistemom menad`menta za{tite `ivotne sredine, a prema standardima SRPS ISO 14001:2005, koji se primewuje u preduze}u „S.E.Trade“. Sprovo|ewem ove akcije demonstrirana je velika dru{tvena odgovornost svih navedenih ~inilaca, jer je elektri~ni i elektronski otpad tretiran na zakonom propisani na~in, a ne jednostavnim bacawem na deponiju i me{awem sa drugom vrstom sme}a. Zato, ovo predstavqa primer dobre prakse koji u narednom periodu treba da slede i druga preduze}a i ustanove u gradu”, poru~uju iz zrewaninske Gradske uprave. @. B.

PREDSTAVNICI JU@NOBA^KOG OKRUGA POSETILI SLOVENIJU

Regionalni centri najboqe re{ewe Odlu~ni da problem upravqawa otpadom u svom okru`ewu re{e na najboqi mogu}i na~in, predstavnici 11 op{tina Ju`noba~kog okruga posetili su Kr{ko, Novo Mesto i Ceqe. Ova poseta Sloveniji organizovana je kako bi se upoznali sa primerima dobre prakse u upravqawu otpadom i promenama koje su se loklalne samouprave morale uraditi u toj oblasti na putu ka Evropskoj uniji.

Po veli~ini i broju stanovnika Slovenija i Vojvodina su vrlo sli~ne. Prema Nacionalnoj strategiji upravqawa otpadom u Sloveniji je predvi|eno 15 regionalnih centara za upravqawe otpadom, ali je s vremenom broj smawen na devet. Po svemu sude}i taj broj }e biti jo{ smawen, jer je preporuka Evropske unije, u odnosu na povr{inu i broj stanovnika, {est regionalnih centara. Iako su re{avawe problema otpada Slovenci zapo~eli jo{ devedesetih godina, on jo{ nije u potpunosti zavr{en, ali se uspe{no realizuje u pojedinim regijama.

Op{tina Kr{ko, koja ima oko 25 hiqada stanovnika nema Javno komunalno preduze}e, nego je komunalne poslove, putem koncesije, poverila preduze}u „Kostak“ .

- Upravqawe otpadom u Kr{kom po~elo je jo{ 2001.godine, a zatim smo krenuli u izgradwu Sabirnog centra – rekao je gostima iz Vojvodine Jo`a Leskovar iz preduze}a „Kostak“. - Otpad se razvrstava na samom izvoru nastanka u doma}instvima, u dve kante. U sme|u kantu se odla`e biolo{ki otpad, a u sivu ostali otpad.

Papir, plastika, staklo i limenke gra|ani odla`u na mestu ekolo{kih ostrva.Tako sakupqeni otpad odvozi se na separaciju u

Dragocena iskustva na putu u EU

Sortirna linija na transfer stanici

Sabirni centar Stari Grad, a preostali otpad op{tina Kr{ko, zajedno sa jo{ 15 op{tina regiona Dolewska, odla`e na Regionalnu deponiju Leskovec u blizini Novog Mesta.

- Za sakupqawe, razdvajawe i odno{ewe sme}a na regionalnu deponiju tro~lano doma}instvo mese~no pla}a od pet do {est evra - ka`e Leskovar i dodaje da je u tu cenu ura~unato jednom godi{we, odvo`ewe krupnog otpada i dva puta odvo`ewe opasnog otpada iz doma}instava. Leskovar ka`e da pored toga, svi gra|ani mogu doneti u sabirni centar neograni~enu koli~inu otpada.

Na osnovu me|uop{tinskog sporazuma 22 op{tine otpad u Saviwskoj regiji odla`u otpad na Regionalnom centru za upravqawe otpadom u Cequ.

- Ovo je prva regionalna deponija u Sloveniji i prvi primer u Evropi gde je zaokru`en sistem upravqawa otpadom od sakupqawa, razvrstavawa, reci-

kla`e, do odlagawe sme}a na deponiju ka`e Danijel Petak iz preduze}a „NIVO“ koje je gradilo centar, ali i obavqa komunalne poslove.- Izgradwom centra re{eno je pitawe odlagawa otpada za 250 hiqada stanovnika u narednih 30 godina.

kompostirawe i hala za mehani~ko biolo{ki tretman otpada, a krajwi proizvod je 20 hiqada tona otpada koji se spaquje i kao gorivo isporu~uje toplani za grejawe . Izgradwa centa ko{tala je 30 miliona eura, od toga Evropa je finansirala 62 odsto,

Prvi korak Pravi model za upravqawe otpadom je me|uop{tinska saradwa rekli su nam doma}ini u Sloveniji, a Op{tine Ju`noba~kog na~inile su prvi korak, po{to su potpisale me|uop{tinski sporazum i preuzele obavezu da do 1. septembra izrade lokalne planove, kako bi do kraja godine zapo~eli izradu regionalnog plana za upravqawe otpadom i tako sistemski zapo~eli re{avawe tog problema. Projekat finansira nema~ka agencija za tehni~ku saradwu u Srbiji GTZ u saradwi sa Ju`noba~kim okrugom i NVOP In`eweri za{tite `ivotne sredine.

U okviru Regionalnog centra izgra|ena je nova deponiju za 1,8 miliona metara kubnih krajweg otpada, objekat za demonta`u, hala za sortirawe plastike, stakla, papira i metala, hala za

Slovenija 30 odsto, a ostatak novca dale su op{tine.

- Ovakav projekat bi u potpunosti odgovarao regionu Ju`neba~ke, jer na~iin upravqawa otpadom na koji su to uradili u Ce-

REVITALIZACIJA DELIBLATSKE PE[^ARE DAJE REZULTATE

Za orlove spreman obrok marta, dostavqa hrana ugro`enim vrstama ptica. Otvarawem ovog hranili{ta stvoreni su uslovi za povratak orla krsta{a, orla belorepana, gavrana, surog orla i drugih vrsta ptica.

- Revitalizacija lokaliteta Korn po~ela je jo{ pre {est godina, ceo ovaj kompleks, gde se sada nalaze livade, bio je zarastao i obrastao glogom i drugim invazivnim vrstama biqaka, izgubiv{i ve}inu svojih nekada{wih prirodnih vrednosti - istakao je pokrajinski sekretar za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj dr Slobodan Puzovi}. - Postepenim ~i{}ewem lokaliteta dobili smo najve}i otvoreni prostor stepskih stani{ta u celoj Deliblatskoj pe{~ari, na koji polako vra}amo nekada{we biqne vrste, kao {to je bo`ur, a pre

dve godine ovde smo naselili i tekunicu, najva`nijeg stanovnika ovakvih stani{ta i zna~ajne karike u lancu ishrane, pogotovu u procesu vra}awa ptica grabqivi-

ca. Osim uspostavqawa tradicio- vata biosfere. Resorni sekretrinalnog sto~arstva, za{tite i po- jat godi{we izdvaja oko 12 hiqada vratka retkih i ugro`enih vrsta evra za unapre|ewe i promovisaptica, namera nam je da se na ovom we ovog prirodnog rezervata. podru~ju razvije odr`ivi ekotuPrema re~ima direktorke JP rizam. ”Vojvodina{ume” Marte Taka~ Srbiji ukupno ima 465 za{ti- Deliblatska pe{~ara je progla}enih dobara, ali ovakvih veli- {ena specijalnim rezervatom kih rezervata priprirode 2002. gorode i nacionaldine i u prvoj je nih parkova ima Otvoreno hranili{te kategoriji za{tiza retke ptice svega tridesetak i te prirodnih dooni zahvataju oko grabqivice „Orlovac” bara u Srbiji. Ce90 odsto svih zalo podru~je je do i osmatra~nica {ti}enih povr{i2002. bilo veoma na. Deliblatska zapu{teno, jer je pe{~ara obuhvata 35 hiqada hek- u protekle tri decenije ovde bilo tara povr{ine i jedinstvena je u zabraweno napasawe stoke, {to je evrpskim razmerama, jer stani{ta pogodovalo {irewu invazivnih sa ovakvim retkim vrstama nema vrsta biqaka, posebno gloga. ni u jednoj evropskoj zemqi, te je - Nekada{wi pa{waci, na kozbog toga ovaj prirodni rezervat jima je napasano vi{e hiqada grnominovan za upis u mre`u rezer- la stoke, postepeno su zarastali i

qu mogao bi biti primewen i kod nas – rekal je na~elnica Ju`noba~kog okruga Darija [ajin. Predstavnici na{ih op{tina imali su priliku da vide i nau~e kako je najboqe upravqati otpadom. Doma}ini su nam ukazali koje gre{ke ne treba da pravimo, na koje prepreke mo`emo da nai|emo. Va`no je, ka`e Darija [ajn, da imamo resure, dobru voqu op{tina, zakonsku regulativu koju moramo implementirati, kako bi sa~uvali `ivotnu sredinu i trajno re{ili problem otpada.

Direktorka JKP „Graditeq“ iz Srbobrana Melanija Jerkov ka`e da je poseta Sloveniji bila prilika da se upoznaju sa najsavremenijom tehnologijom u oblasti upravqawa otpadom i kako se to radi po zakonima Evropske unije. Ona isti~e da ova saznawa treba da prenesu svim gra|anima Vojvodine, kako bi se, za po~etak, bar jedan deo onoga {to su u Sloveniji videli, primenilo u Pokrajini.

D. Ratkovi} povr{ine pod stepskim travnim zajednicama po~ele su da nestaju.

Kako bi revitalizovali ostatke nekada{wih velikih pa{waka, odnosno o~uvali prirodni ambijent nekada{we pe{~are, zapo~eli smo sa vra}awem tradicionalnog sto~atstva na ove prostore, ~emu je moralo prethoditi ~i{}ewe gloga i svih `bunastih biqaka na odre|enim lokalitetima. Tako je sa ovih povr{ina pose~eno i mehni~ki uni{teno 220 hektara `buwa, nakon ~ega se pojavila povr{ina sli~na nekada{wim stepskim stani{tima. Nakon toga na ovo podru~je vra}ena su grla podolskog gove~eta, koje je ranije ovde bilo veoma rasprostraweno, a na prostoru za pa{arewe danas pase i 400 ovaca i sto koza. Vra}awem nekada{wje namene ovom prostoru, stvoreni su uslovi i za povratak `ivotiwskih vrsta, koje su nestale sa ovog podru~ja sa prvim znacima promene ravnote`e u prirodi, a to su u ovom slu~aju ptice grabqivice navela je Marta Taka~.

@ENSKA POSLA

DNEVNIK

~etvrtak24.jun2010.

25

Pilates ili joga?

A za{to ne oba?

[minka za crvenokose ilo da ste prirodno crvenokose ili se redovito bojate, ovako upadqiva boja kose zahteva i poseban mejkap. Prikladna {minka }e samo dodatno naglasiti va{u lepu boju kose.

B

Koja ste nijansa Veoma je va`no da znate koje nijanse je va{a crvena boja. Postoje tri glavne nijanse – naranxastocrvena, qubi~astocrvena i crveno-crvena. Prirodno crvenokose `ene spadaju u ve}ini slu~ajeva u prvu kategoriju, gde je crvena boja s poja~anom naranxastom nijansom. Qubi~asto crvena boja je tamnija nijansa, dok se crveno-crvena karakteri{e kao prava crvena boja. Ali, ove zadwe dve nijanse ne pojavquju se u prirodnim nijansama.

Ako spadate u naranxastu kategoriju, pripazite da se boja va{e {minke i ode}e ne stapa s bojom kose. Ostale nijanse trebalo bi da budu oprezne s pink bojom.

Prikladne boje Ako niste sigurni koja boja vam odgovara, uvek pribegnite

prirodnim tonovima. Preferirajte crnu maskaru. Zelena senka odli~no stoji crvenokosim `enama. U va{oj kozmeti~koj torbici trebalo bi da se na|u i senke qubi~aste boje, kao i sve nijanse jesewih prirodnih boja. Za dramati~an izgled posegnite za sivim tonovima.

Pege Prirodno crvenokose `ene imaju u ve}ini slu~ajeva pege po licu, koje obo`avamo. Ali, ako `elite da ih prekrijete koristite ujedna~enu boju pudera za celo lice. Nipo{to nemojte prekriti pege tamnijom nijansom, a ostatak lica svetlijom. Razlika }e biti vidqiva.

Krema za sun~awe Prirodno crvenokose `ene nikud ne bi smele da idu bez kreme za sun~awe.

Naime, wihova ko`a je posebno osetqiva na {tetne sun~eve zrake. Zato treba da budu oprezne.

a pilates ste ve} verovatno ~uli. Za jogu tako|e. Ali, jeste li ~uli za pilates-jogu?

Pilates-joga jedinstvena je kombinacija dinami~nog disawa i sna`nih povezanih pokreta.

Re~ je o koreografski povezanim pokretima kojima izgra|ujete snagu, mobili{u vam se zglobovi i opu{taju mi{i}i.

Kombinacija ove dve ve`be trening je za um, ali i telo, kojim se pove}ava koncentracija, smawuje stres i uravnote`uje fizi~ka i psihi~ka strana li~nosti.

Z

[ta donosi pilates-joga Telesne ve`be pilates-joge osna`uju i oblikuju telo, vra}aju gipkost i pokretqivost. Ali, to nije sve. Osim {to rade na va{oj liniji, zajedni~ke snage pilates-joge pomo}i }e i va{oj “unutra{wosti”. Kombinacija dveju ve`bi pospe{uje rad unutra{wih organa i `lezda, pa one harmonizuju}e deluju na celokupni psihofizi~ki sistem.

Osim {to }ete nau~iti da pravilno di{ete, vrati}ete energiju, smawiti stres i povratiti snagu i vitalnost. Ovim ve`bama tako|e je mogu}e ubla`iti

Talasi Nije va`no da li volite surfovawe, surfere ili samo blage talase u va{oj kosi – ne`na talasasta kosa je u trendu. Odli~no stoji poludugoj i dugoj kosi.

Volumen Ove sezone sve je u volumenu. Posebno kada je poznata bob frizura u pitawu. Dodajte da{ak Holivuda i svojoj kosi.

Ve`bawe ovog programa bi}e najefikasnije, ako se ve`be izvode svesno, bez naprezawa i u skladu s dahom. Svesno izvo|ewe ve`bi i obra}awe pa`we na pokret i dah dokazano pove}ava efekat ve`bawa. Naravno, kao i kod svih ve`bi i telesnih aktivnosti, potrebno je oslu{kivati svoje telo, odnosno, znati svoje granice te ih vremenom pove}avati.

Ve`bama disawa, karakteristi~nim za jogu, oslobodi}ete se napetosti i toksina, produbiti disawe i poboq{ati koncentraciju. Jo{ jedan od uticaja joge su i ve`be “puwewa” energijom. Re~ je o aktivnim ve`bama disawa, koje pro~i{}uju krv, ja~aju imunitet, plu}a i srce. Osim toga,

enopauza je prirodan doga|aj u `ivotu `ene. Dakle, svima nam se pi{e isto. Prose~no doba kada se javqaju prvi znakovi menopauze jeste oko 50-e godine `ivota. Ali, i to je diskutabilno, budu}i da se prosek nije mewao ve} vekovima, a znatno se produ`ilo trajawe qudskog `ivota. @ena dana{wice tre}inu svog `ivota provede u postmenopauzi.

[i{ke

dbrojavamo dane do godi{weg odmora. A do tada se igrajte glavnim letwim frizurama. Zablistajte i postanite profi do letovawa.

Uticaj joge

M

[i{ke nikad ne izlaze iz mode. Ove sezone su duge do o~iju ili ~ak preko wih. Bi}ete trendi ako ih formirate u stranu.

O

podi`u nivo energije u telu, vra}aju samopouzdawe i bude entuzijazam. Ritmi~kim na~inom disawa telo se pro~i{}ava, a kontrolom disawa smiruje se um.

Kako ve`bati

Menopauza, zrelost `ene

Leto u na{oj kosi Marame Nemate ni vremena ni `ivaca da leti pravite frizuru? Obo`avate hipi stil?

Velike ma{ne? Sve to mo`ete posti}i s velikim maramama koje se ove sezone u svim varijantama nose na glavi.

odre|ene tegobe kao {to su depresija, glavoboqa, PMS, problemi s ki~mom i varewem. Kao {to smo ve} i rekli, pilates-jogom oblikova}ete telo i oja~ati mi{i}e stomaka, stra`wice i doweg dela le|a.

Pogled na vedriju stranu Bez brige, nije sve tako crno.

Iako je sve moramo do`iveti, ima na~ina da ubla`imo wene simptome i negativne posledice.

[ta, kako i za{to

Trake Wihov povratak je bio tih, ali otkako su zavladale frizurama, ne mo`emo zamisliti kosu bez traka. Idealne su za leto – uz pu{tenu kosu, pun|u ili kowski rep. Vi{e ne postoji lo{a frizura.

Uzrok menopauze je smawewe, odnosno, prestanak lu~ewa `enskih polnih hormona, posebno estrogena. Najva`niji `enski polni hormoni su estrogeni i progesteron.

Estrogeni imaju ~itav niz efekata na `ensko telo. Podsti~u razvoj sekundarnih `enskih polnih karakteristika u pubertetu (rast grudi, pro{irewe kukova) i zajedno sa progesteronom u~estvuju u potpunom razvitku polnih organa, kao i regulaciji menstruacionog ciklusa i trudno}e. Tako|e uti~u i na na{u ko`u ~ine}i je mekom i dobro prokrvqenom.

Jo{ jedan od uticaja jeste i onaj na kardiovaskularni sustav, na koji deluju povoqno, sni`avaju}i nivo lo{eg LDL holesterola u krvi. Efekat estrogena na sni`ewe holesterola jedan je od razloga za{to `ene re|e obolevaju od kardiovaskularnih bolesti. Isto tako, estrogeni spre~avaju razgradwu kostiju i time {tite od osteoporoze.

Logi~no, mo`emo zakqu~iti da jednom kada po~nu da nestaju, po~iwu i ve} poznati problemi kod `ena. Prvi od wih je i ve} spomenuta osteoporoza.

Ponovo }emo naglasiti da je jedan od na~ina pravilan stil `ivota – pravilna ishrana, telesna aktivnost i izbegavawe poroka.

Pre desetak godina po~elo se s hormonskim le~ewem u klimakterijumu i postmenopauzi. Ali, studije su pokazale kako je u~inak hormonskog le~ewa precewen.

Danas se smatra da hormonsku terapiju treba davati kad postoje vazomotorne smetwe koje `eni onemogu}uju svakodnevno funkcionisawe, i to dok te smetwe traju.

Hormonsko le~ewe nikako nije preporu~qivo kod trudno}e, preosetqivosti na bilo koji sastojak leka, raka dojke, te`eg o{te}ewa jetre i tromboembolijske bolesti.

26

~etvrtak24.jun2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak24.jun2010.

BOKA KOTORSKA u Risnu, mesto sa lepom pla`om, izdajem sobe sa upotrebom kuhiwe, udaqewe 250m od pla`e, 6evr.

Telefon 0038232371657.

2129 U KUMBORU Crna Gora apartman i sobe www.apartments-zivanovic.com Telefoni: 021/461072, 021/6465768, 0038231684719, 064/1501447.

2154 ZLATIBOR, aprtmani za 3, 4 i 8 osoba sa velikim dvori{tem. Telefoni: 031/518746, 064/4332-717.

3038 SUTOMORE, izdajem apartmane i sobe sa upotrebom kupatila i kuhiwe. Povoqno. Telefoni: 021/530309, 021/898-568, 064/1657393.

3134

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

3095 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

3096

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

3097

IZDAJE se poluspremqen stan na 4 spratu 64m2 u novijoj zgradi, dobra lokacija ({kola, obdani{te), blizu centra, usqiv. Telefon 021/527-448.

3144 IZDAJEM trosoban stan, prvi sprat, centar, prazan sa gara`om. Telefoni: 021/6433077, 063/546-108.

2737 IZDAJEM dvoiposoban prazan stan, bez posrednika, Bulevar Oslobo|ewa 70.

Telefon 021/62-12-373.

2919 IZDAJEM name{ten jednosoban stan (2 sobe, 2 le`aja) na drugom spratu, Ul. Bra}e Ribnikara, cena 160E. Telefoni: 063/8453577, 021/6369-400.

3039 IZDAJEM odmah useqivu garsoweru u stambenoj zgradi, name{tena za jednu samicu - samca na du`i period.

Telefoni: 021/6313-581, 064/342-56-88.

3041 IZDAJEM garsoweru 31m2, Novo naseqe, D. Drowak, kablovska, klima, name{ten, odmah useqiv. Telefon 021/496-120.

3045

27

IZDAJEM u centru name{tenu garsoweru za jednu-dve osobe.

Telefon 064/2054-280.

3049 IZDAJEM jednosoban stan 41m2 u centru. Kompletno name{ten.

Ul. @arka Vasiqevi}a. Ima i veliku terasu. Prvi sprat. Telefon 069/693-606.

3117 IZDAJEM stan, 33m2, prvi sprat, kuhiwski elementi, klima, terasa, cg, telefon, kod Gradskog SUP-a, Kraqevi}a Marka 33. Telefoni: 021/6621-554, 063/80-96-043.

3121 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru u Suboti~koj ulici, slobodna od 1. jula. Telefon 064/1481334.

3132 IZDAJEM odmah useqiv jednoiposoban stan na Novom nasequ, Ul. Mom~ila Tapavice, prvi sprat, 41m2.

Telefon: 063/8944-168.

3149 IZDAJEMO novu, kompletnu name{tenu garsoweru, Ul. \or|a Jovanovi}a br. 9, prvi sprat, terasa, odvojena kuhiwa, cena 150E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290.

3161 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 120-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleksnekretnine.com 3163 IZDAJE se nova garsowera, ugra|ena kuhiwa, prvi sprat, terasa, centar, 120e.

Telefon 064/146-31-26.

3180

STROGI CENTAR, @elezni~ka ulica, odli~ni ukwi`eni salonski stanovi od 120m2 i 60m2 (ceo sprat), cena povoqna. Telefon 063/82-88-377.

50010

PRODAJEM hitno i povoqno, novu useqivu garsoweru na Novoj Detelinari. Telefon 63-41521.

2857 SOCIJALNO, novija ukwi`ena garsowera sa stvarima po ceni 26.900. Telefon 6366952.

50001 PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534505.

30001

PRODAJEM stan od 71m2 na Novom nasequ, Novi Sad, 1/1, dvostrano orijentisan, ispod 1000 e/m2. Telefoni: 021/493-819, 063/80-87-535.

3022 NOVO NASEQE, odli~an, ukwi`en, odmah useqiv 2.0 stan od 60m2 po ceni od 56.500. Telefon 636-6952.

50002 [IRI CENTAR, ukwi`en, noviji 2.0 stan od 54m2 po ceni od 56.600. Telefon 6368429.

50003 DETELINARA, kod „Merkura“, ekstra povoqno ukwi`en 2.0 stan od 60m2, lako preuredqiv u 2.5 za samo 49.500.

Telefon 064/220-95-65.

50004

28

OGLASI z ^ITUQE

~etvrtak24.jun2010.

BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno.

Telefon 421-437 ili 063/534-505.

30002

NOVA DETELINARA, nov 2.5 stan, useqiv, odli~nog rasporeda po ceni od 63.500.

Telefon 636-6952.

50005 GRBAVICA, Tolstojeva, nov, odli~an raspored, odmah useqiv 3.0 stan od 71m2 za 75.000. Telefon 636-6952.

50006 EKSKLUZIVNA PONUDA - useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421437, 063/534-505.

30003

NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem nov odmah useqiv ~etvorosoban stan kod Sajma 86m2, cena 930E/m2, sa ura~unatim PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

3160 LIMAN, kod „Merkatora“ odli~an, kompletno renoviran 3.5 stan od 87m2, po ceni od 83.000. Telefon 063/82-88-377.

50007 GRBAVICA, odmah useqiv, odli~an 3.5 stan na I spratu po ceni od 81.600. Telefon 636-8429.

50008 CENTAR, nov, brzo useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija. Telefon 636-8429.

50009

PRODAJEM deqiv plac, bawa Vrdnik, 12.000m2, 1/1,.

Cena 2.5e/m2. Hitno! Telefoni: 021/527-871, 061/6545-668.

3052 PRODAJEM 3.5 jutra zemqe u ^erevi}u. Telefon 876362.

3027 DVA placa po 13 ari na Tranxmentu. Dozvoqena gradwa. Telefon 064/2287731.

2606 PRODAJEM 10 jutara zemqe + 2 jutra u Jsku, blizu fabrike vode i hladwa~e.

Ispitana za vo}wak i vinograd. Telefon 064/40141-80.

3148 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2 sa upotrebnom dozvolom. Mo`e i zamena.

Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna.

1203

IZDAJEM lokal od 56m2, na Bulevaru oslobo|ewa 67A, telefon, wc, klima, odmah useqiv. Telefon 062/80-14-945.

3042 IZDAJEM lokal 30m2 u prizemqu, pe{a~ka zona, ul.

Svetozara Mileti}a 6, u pasa`u, sanitarni ~vor, cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

3162

POTREBAN prostor oko 100m2 (dve ve}e prostorije, WC) u blizini Velikog Rita za obrazovne aktivnosti sa romskom decom.

Telefon 063/425-999.

3158

OTKUPQUJEM sve vrste automobila mogu i havarisana. Dolazak, procena isplata odmah. Telefoni: 824-885, 064/150-1200.

2940

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23.

Telefon: 021/421-452, 064/131-2135.

647 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

2912 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321332, 064/4000-817, 065/543-6896.

3012 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge, garancija, non-stop.

Telefon: 6393-737, 064/1604725.

3164 POSTAVKA podnih i zidnih kerami~kih plo~ica, maletrisawe, zidawe kada i sve vrste adaptacija, kvalitetno i povoqno.

Telefoni: 021/503-750, 062/367-376, 063/1714888.

1820 PVC stolarija, roletne, venecijaneri, rolo, fiksni komarnici, trakaste zavese, harmonika vrata podprozorske daske brzo i povoqno. Telefoni: 021/500-612, 063/8424-716, 063/8426-848.

1821

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj

RESTORANU italijanske kuhiwe potrebni kuvar, pica majstor, na razgovor do}i li~no, Bul. oslobo|ewa 30 b, od 12 - 14 sati.

3133 POTREBNA 3 mesara: jedan za rad u klanici, dva mesara za prodavnicu i tehnolog sa radnim iskustvom 5 godina.

Telefoni: 063/500-418, 021/870-604.

3153

LEDOMAT 50 litara - 300 evra, fri`ider 200 litara 500 evra, pe}nica trodelna 700 evra. Telefon 064/61173-32.

3120 KUPUJEM starije ~asopise, muzi~ke, filmske, ilustrovane, gramofonske plo~e, lp i singl, bioskopske plakate, fotografije, potpise poznatih i stare ulaznice.Telefon 063/771-7199.

1798 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine.

Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

3111

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav

Sa{i Bartolovi}u a porodici iskreno sau~e{}e.

An|i Vorgi}

Branislavu Petrovi}u

Ratko Nonkovi} sa porodicom.

3215

Tawa, Marina i Jelena Risti}.

od: kumova Vere, Milice, Radivoja i Tomislava [arovi}a.

3219

3226

Mom voqenom golubu,

bratu,

mom

Branislavu Petrovi}u

Mom tati, skrivenom me|u zvezdama...

posledwi pozdrav od sestre Svetlane sa porodicom.

3214

Posledwi pozdrav koleginici

biv{oj

Tugo na{a neprebolna, u nama, do ve~nosti...

Miodrag - Bata Beqanski 24. 6. 2009 - 24. 6. 2010.

No}u, kad gleda{ u nebo, i ti namigni meni, Neka to bude tajna.

Uprkos danima sivim kad vidi{ neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja jo{ uvek {a{av letim i `ivim.

An|i Vorgi} Zaposleni u AD DANUBIJUS Novi Sad.

Branislav Petrovi} 9. 2. 1960 - 23. 6. 2010.

Sahrana je danas, 24. 6. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gorwem grobqu, u Futogu.

Tvoja }erka Mia Beqanski Bijanko.

Ve~no o`alo{}eni: majka Zora, Sla|ana, Tadija i tetka Milka.

3206

330/P

3213

Posledwi pozdrav dragoj mami

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da nam je na{a draga i voqena supruga, majka, baka i prabaka

Bogdanki Rusov 1932 - 2010.

Tvoja }erka Jadranka, zet Milan i unuk Petar.

3235

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40e. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen, Telefoni: 421-516, 064/157-2514.

1306 NOVIJI kolor televizori, E72, 100 programa, TXT! Vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen!. Telefoni: 421-516, 064/157-25-14.

1307 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore.

Dolazak, isplata odmah!

Non - stop, Mladen. Telefoni: 021/421516, 064/1572514.

Posledwi pozdrav majki, baki i prabaki

1308

3234

Milena Uskokovi} preminula u 82. godini `ivota.

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 24. 6. 2010. godine, u 15 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

Bogdanki Rusov 1932 - 2010.

Sahrana je u ~etvrtak, 24. 6. 2010. godine, u 16.30 sati, na Dowem starom grobqu, u Futogu.

O`alo{}eni: suprug Borivoj, }erka An|elka i zet Mirko, }erka Dobrila i zet Dimitrije, unuk Danilo i unuci Dobrivoj i Sr|an sa porodicama.

Weni najmiliji.

3223

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav ocu na{eg kolege.

Posledwi pozdrav dragoj

S tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 22. juna prestalo da kuca srce na{eg dragog i voqenog supruga i oca

Posledwi bratu

~etvrtak24.jun2010.

pozdrav

dragom

Posledwi sinu

pozdrav

voqenom

29

Preminula je na{a draga mama, ta{ta i baka

Rajko Simani} Du{ku Do{enovi}u S po{tovawem, Kolektiv JKP „Parking servis”, Novi Sad.

Bogdanki Pivni~ki Tvoje kom{ije i prijateqi porodice: A}imovi}, Li{kovi}, Hrije{ik, Prvanov i Krklec.

Posledwi pozdrav Ne{inom ocu

Sahrana je danas, 24. 6. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni, wegovi najmiliji.

Posledwi drugarici

pozdrav

mojoj

Ispra}aj je danas, 24. 6. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

1961 - 2010.

^ede Do{enovi}a

3201

5902-P

An|a Vorgi}

Du{ku Do{enovi}u Po~ivaj u miru sa an|elima.

Sestra Beba, sestri}i Milan i Marina i zet Stevan Andri}.

Tvoja mama.

O`alo{}eni: }erka Marija, zet Bo{ko i unuci Milan i Nikola Damjanovi}.

3181

3192

3183

3176

Posledwi pozdrav mom drugaru

SE]AWE

Ve~no }e{ `iveti u mom srcu i du{i.

1937 - 2010.

Sahrana je u ~etvrtak, 24. 6. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Posledwe zbogom

Posledwi pozdrav kom{iji

1984 - 2010.

Mita Rimski ^edi Do{enovi}u

Bogdanki Pivni~ki

dipl. in`. ma{instva

sestri Maci

Du{ku

Duletu

Mnogo godina je pro{lo, a tuga za tobom je ve~na. od kolega i koleginica sa posla.

Tvoja Mira Krklec.

Se}awem na tebe ~uvaju te od zaborava tvoji: Bisa, Smiqa, To{a i Laza.

od Sr|ana.

od Mire i Steve Diwa{ki.

Milka i Leposava sa decom.

3198

3202

3172

3185

3187

3177

Pro{lo je {est najtu`nijih meseci od smrti na{eg

Dana, 24. juna navr{avaju se dve godine od kada nas je napustila na{a voqena majka i baka

POMEN Danas se navr{ava {est tu`nih godina od kako nas je napustio na{ dragi

Branka

Milena Pu{i}

... „kad bi tad bilo sad, da nam Bog da {ansu tu pa da vidimo s neba poruku ne bi svanuo dan {to na dobro ne sluti dan zbog kog ne vredi ustati“...

ro|. Savin

POMEN Danas je ~etrdeset godina od kako nas je prerano napustio na{ dragi

JEDNOGODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN

24. 12. 2009 - 24. 6. 2010.

Milici \ur|evi} \or|u Babi}u \oletu 7. 4. 1992 - 14. 7. 2009.

Pavle Koji} Bata

Po neizmernoj qubavi i dobroti ga pamtimo. Od zaborava ga u srcima ~uvamo.

Wegove sestre Pava, Savka, Mara i kom{ije @ivka i Svetozar.

Pomen }emo obele`iti u subotu, 26. 6. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu, u Bano{toru.

Po dobroti tvojoj pamtimo te an|ele, s qubavqu tvoje pomiwemo ime, a od zaborava ~uvamo u na{im srcima.

Sve dok `ivimo `ive}e{ sa nama.

obele`i}emo dana 26. 6. 2010. godine, u 11 ~asova. Bol i tuga za tobom ne mere se re~ima, ve} prazninom {to je ostala tvojim odlaskom. U se}awima samo lepe uspomene na tvoj mio lik, `eqni samo tvog glasa, pogleda i osmeha.

Tvoji najmiliji, }erke sa porodicama.

Tvoja porodica.

3126

3021

Posledwi pozdrav

@ivko Ajdukovi} 24. 6. 2004 - 24. 6. 2010.

Se}amo je se sa puno qubavi i po{tovawa.

Weni najmiliji.

S qubavqu i po{tovawem nosimo te u srcu i mislima i neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji najmiliji: supruga Koviqka sa decom, unu~adima i praunukom Isidorom.

3150

3152

Posledwi pozdrav

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je napustio na{ dragi

Tuguju za tobom: tata Gojko, mama Vinka i sestra Sla|ana.

3109

2787

Du{ku Do{enovi}u POMEN

Milan Terzi}

Du{ku Do{enovi}u od porodice Srebro iz Futoga.

od porodice Uro{evi} - Marije i Vidojka.

Zauvek }e{ ostati u na{em se}awu.

3210

3170

3200

Sa neizrecivim bolom javqamo ro|acima i prijateqima da je u subotu, 19. juna preminula na{a mila i hrabra majka i baka

^edomir Stepi}

Pomen }emo obele`iti u subotu, 26. 6. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Napustio si nas tiho i dostojanstveno i ostavio veliku prazninu.

O`alo{}ena porodica.

Pro{lo je godinu dana od kada je preminula na{a voqena majka i supruga

2008 - 2010.

Pomen }emo odr`ati u Subotici, na Kerskom grobqu, u nedequ, 27. 6. 2010. godine, u 13 sati.

Prof. Dr Mirjana Poqa~ki

Bogdanka Pivni~ki

1949 - 2009.

ro|. Medakov

Tvoji,

O`alo{}eni: Tatjana, David, Fewa i Branko Drini}.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 26. 6. 2010. godine, u 10.30 ~asova posetiti wenu ve~nu ku}u, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, i odr`ati godi{wi pomen.

Tvoji: voqeni sinovi Jovan i Milan i suprug Dimitrije.

3043

3137

Sahrana je u petak, 25. juna 2010. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 15.30 ~asova.

u na{im si srcima

3076

30

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.05 10.35 10.40 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 00.05 01.40

TV PROGRAM

~etvrtak24.jun2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz [aputawe `ivota, dok. program Plej gejms Me|uprostor Centar sveta Kuhiwica Vesti Kosmos Garsowera Tu sasvim blizu ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Eliza iz Rivombroze Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Komora~ Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Izbliza Tabloid Vojvo|anski dnevnik Vesti iz kulture Klasik rok Gruvawe Eliza iz Rivombroze Tu sasvim blizu

Art-boks (Panonija, 18.30) 07.30 08.00 08.10 09.00 10.15 10.20 11.00 11.45 12.30 14.00 14.40 15.30 15.50 16.00 16.45 17.30 18.30 20.00 20.25 20.30 21.25 22.00 22.30 22.40

Glas Amerike Jutarwi program Beli luk i papri~ica U ogledalu Tin in Bila jednom jedna nedeqa Vili `eli da zna Reporta`a Bez cenzure Beli luk i papri~ica Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Barometar U ogledalu Manastiri pored Dunava Vojvo|anske vesti Art-boks Vojvo|anske vesti Barometar Sve {to mi pripada Stari zanati Vojvo|anske vesti Barometar Lice s naslovnice

06.00 06.05 08.00 08.15 09.03 10.00 10.05 10.35 11.00 11.04 12.00 12.15 12.28 12.43 13.30 15.20 15.33 15.50 17.57 19.00 19.30 20.02 20.22 22.23 23.00 23.05 23.55 00.10 00.18 01.52 02.42 03.02 04.00 05.11 05.47

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Sala{ u Malom ritu Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Vesti Izvo|a~i Dnevnik Sport plus U zdravom telu Mesto zlo~ina Fudbal - SP: Slovenija - Engleska Vesti Gastronomad Fudbal - SP: Slova~ka - Italija, prenos Beogradska hronika Slagalica, kviz Dnevnik RT dobre nade Fudbal - SP: Danska - Japan, prenos RT dobre nade Vesti Mesto zlo~ina Dnevnik Evronet Fudbal - SP: Kamerun - Holandija Posrednik Fudbal - SP: Slova~ka - Italija Vesti Fudbal - SP: Danska - Japan TV prodaja Verski kalendar

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.09 Kuvati srcem: Du{ica Milanovi} 07.43 Gomboce 08.08 Mali medved Mi{a 08.33 Ozi Bu 08.40 Matemati~ke zagonetke 08.55 Stepeni{te 09.38 Republi~ko takmi~ewe iz elektronike na vozilima i multimedija 09.59 Enciklopedija 10.05 Igraj fudbal, budi sre}an 10.35 U svetu 11.00 Pesticidi 11.32 Trag u prostoru 12.00 Me|unarodna pijanisti~ka nedeqa 12.29 Beokult 13.06 Trezor 14.07 Matemati~ke zagonetke 14.21 Obrazovna reporta`a 14.42 Stepeni{te 15.25 Tehnologija danas 15.52 Fudbal - SP: Paragvaj Novi Zeland, prenos 17.52 Enciklopedija 17.59 Evronet 18.04 Mera za muziku 18.37 Gomboce 19.06 Mali medved Mi{a 19.31 Ozi Bu 19.38 Verski kalendar 19.56 @ivot i standardi 20.20 Fudbal - SP: Kamerun Holandija, prenos 22.26 Izvo|a~i 23.28 Metropolis 23.55 Kontekst 21 00.25 Tehnologija danas 01.00 Egzit interaktiv

Ivana Mihi}

Tabloid Da li u Srbiji postoji qubavni `ivot kao u seriji „Seks i grad“ ili je sve kod nas „televizijska farma“ gde vrcaju varnice izme|u Milojice i Radojice? Za{to je u kwi`arama jedna od najtra`enijih kwiga „Za{to mu{karci vole ku~ke“...

Gosti: Ivana Mihi}, Vawa Gavrovski i Milica Mili} Urednik i voditeq: Aleksandar Filipovi} (RTV 1, 21.00)

07.00 08.25 08.50 09.20 09.35 10.20 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.05 14.20 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.50 23.40

Porodica Serano Cvrletova ma{taonica Paideja Nikad dosta Vojvo|anska ma|arska kinematografija Crtani film Porodica Serano Sve~ani koncert povodom Dana ukrajinske nacionalne zajednice Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Surutka Devoj~ica prqavih ruku Aladinove avanture Slon Benyamin Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV Magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Igra Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano Devoj~ica prqavih ruku Igra

09.00 09.30 10.00 11.30 11.10 12.00 12.30 13.10 14.05 14.45 15.10 16.00 16.35 16.45 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 19.50 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino De~iji program Integracija Moja porodica Tajanstvene pri~e Sprint Vitra` Velika ruska kolekcija Buntovnici Neon siti Prizma Radionica Neon siti Objektiv (slov) Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Znawem do zvezda Evo nas kod Vas Velika ruska kolekcija Neon siti Objektiv Buntovnici Tajanstvene pri~e

06.30 10.00 11.00 11.30 12.40

Grend Slem Vimbldon Ful Tilt poker Mobil 1 Grid Vimbldon sreda Moto GP Holandija – Trening 125~ Grend Slem Vimbldon Premijer liga Magazin Ful Tilt poker Vimbldon NBA akcija Moto GP Holandija – Trening Moto GP

14.00 22.00 23.00 00.00 01.00 01.30

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 ABS {ou, 18.00 Lek iz prirode, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sremske pri~e, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dokumentarni program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Andrea Pirlo

FUDBAL – SP

Slova~ka–Italija (RTS 1, 15.50)

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.20 11.35 12.00 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 00.00 00.40 02.40 03.10 04.00 05.00

Ninya ratnici Ukradena sre}a Srce na dlanu ^ari Seks i grad Arena Banzuke Film: Karlitov put Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: @enska stvar Foks vesti Film: La`i u Americi Soba 401 Ukradena sre}a Srce na dlanu Film: La`i u Americi

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica Galaktika 09.30 Dok. serija: Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.15 Za dobar dan, nastavak 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. serija9 Borba polova u `ivotiwskom svetu 15.30 Dok. serija: @ivot u zamrziva~u 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Kaskadri 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Telefonska govornica 23.30 Svemirska krstarica Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Optu`ena

Telefonska govornica Kad Stju [epard, advokat koji ~esto pribegava la`ima, podigne slu{alicu u telefonskoj govornici, biva uvu~en u napetu igru. Glas sa druge strane ka`e mu da }e umreti ako prekine vezu, a crvena ta~ka laserskog snajpera ukazuje na to da sa ovim sagovornikom nema {ale.

Uloge: Kolin Farel, Kifer Saderland, Forest Vitaker, Rada Mi~el, Kejti Holms Re`ija: Yoel [umaher (Avala, 21.30)

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Vetar u le|a, 11.00 Zdrava logika, 11.30 @ivot na Marsu, 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Puls +, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.20 [ampioni, 17.50 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.30 Folk {ou

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 16.00 16.35 18.30 19.06 20.00 22.30 00.00 01.00 01.50 02.40

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vimbldon Vesti B92 Vimbldon Vesti B92 Vimbldon Integracija Film: Opasne obilne Vesti B92 Re`i me Indija Ukqu~ewe u B92 Info

08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.55 13.58 15.15 16.00 16.15

@irko hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Presovawe Dork hanters Bli~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Vesti @ivot je lep Rebelde Tele{op ^ovek lav

17.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.00 23.05 23.55 00.10 02.00

Tajanstvene pri~e Hronika Mundijal 2010 Telemaster Zakumi Tagart Arena, politi~ki tok {ou Nije lako biti ja Luda ku}a Telemaster Film Arena

Elizabet E{li

Opasne obline ^ak i Voli su najboqi drugari na koleyu, kojima se polako bli`i diplomirawe, a samim tim i neizvesna budu}nost. Bogati biznismen Luis Fa}ano nudi im odli~ne poslove u wegovoj firmi, ali pod uslovom da odvezu kola - crveni por{e wegovoj }erci, skroz na drugi kraj zemqe, u Lejk Taho.

Uloge: Tejt Donovan, Grent Heslov, Lesli Nilsen, Elizabet E{li Re`ija: Dejvid Luis (B92, 22.30)

07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.30 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.00 02.00 03.45 03.55 04.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Siti kids Pali an|eo Farma - u`ivo Siti Farma-u`ivo Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Lola Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma Sve za qubav Farma Crna hronika Farma - u`ivo Film: Vidim duplo Siti Ekran Film: Moj prvi gospodin

Hronika Mundijal 2010 (Ko{ava, 18.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

~etvrtak24.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

RE^NIK SRPSKOG JAVA[LUKA

31 17

Pi{e: dr Bojan Jovanovi}

Poli Peret

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.15 1917: Lewinova revolucija, dok. film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.32 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.32 Siti Folk 2010: Prag 14.58 Bulevar sumraka, film 16.55 Hrvatska u`ivo 18.18 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 Dome, slatki dome 20.50 Otvoreno 22.00 Kratki susreti 22.35 Dnevnik 3 23.20 Dr Haus 00.05 Lak za kosu, film 01.40 Fudbalsko SP, snimak

SERIJA

Nejvi CIS Po{to proboj osigurawa u rezidenciji ministra mornarice dovodi do smrti agenta Uprave za useqavawe i carinu, Gibs i tim prisiqeni su da sara|uju s Upravom i FBIem da otkriju wegovog ubicu...

Uloge: Mark Harmon, Kote de Pablo, Poli Peret, Majkl Vederli, Dejvid Mekalum, [on Murej Autor: Donald P. Belisario (Nova TV, 21.10) 08.05 08.20 10.20 11.20 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.25 17.45 18.35 19.15 20.05 21.10 22.10 23.30 00.30 01.00 01.30 02.25 03.25

Pepa Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Na{a mala klinika Dona Barbara U ime qubavi Vesti Upitnik, kviz Na{a mala klinika IN Dnevnik Provereno Nejvi CIS Trenutak istine Nestali Sajnfild Bra~ne vode Heroji Ezo TV 20/30/40, film

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 20.00

Viktorijanska farma Vikingovo putovawe Patrik Nepotopivi Titanik Ma~ Lov na Careve krstarice Biblijske zagonetke Izdaja Umetnost rata Tajne dubina Impresionisti Misterije mumija Carstvo mora Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci Indokina Deca mumije Izdaja Umetnost rata Tajne dubina

21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Lak za kosu Ameri~ki grad Baltimor 1962. godine je donekle rasno podeqena sredina u kojoj svi mladi luduju za popularnim TV {ouom Kornija Kolinsa.

Me|u odanim gledateqima emisije su i tinejyerka Trejsi

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Pre rata Crna ma~ka beli ma~or Marion – kraqica lopova Man to man U senci ma~a Volim te do smrti Goli{ave lepotice U`ivaj [kola za zavodnice

06.00 De~ak u prugastoj piyami 07.35 \evid Makaloh - Slikawe re~ima 08.20 Impijeva zemqa ~uda 09.45 Putnici 11.20 Fantasti~na ~etvorka: Srebrni Leta~ 12.50 Indijana Youns i ukleti hram 14.50 Ameri~ka devojka: Krisa 16.20 Australija 19.00 Sadamova porodica 20.05 Smrt na sahrani 21.35 Ja sam, jer smo mi 23.00 Hladnokrvna osveta 00.20 Dr`avni neprijateq broj 1 02.10 Dr`avni neprijateq broj 1, 2 deo 04.20 Nagon za ubijawem

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Viktorijina prekretnica Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Name{taqka U dubini: Obmawivawe istine 01.00 Zakon i red

07.55 RTL ritam zona Dalmatinski libar 08.55 RTL ritam zona - Top 40 strani 10.10 Bibin svet 11.00 Kraq Kvinsa 11.30 Rejmond 12.00 Ekskluziv 12.20 Ve~era za 5 13.15 Najlep{i urok 14.05 Drugo lice 14.50 Los Viktorinos 15.40 Nestala 16.30 Pod istim krovom 17.00 Kraq Kvinsa 17.25 Rejmond 17.55 Bibin svet 18.55 Ekskluziv 19.10 Ve~era za 5 20.00 Chuck 21.00 CSI 22.40 CSI Wujork 23.55 L.A. Dragnet 00.50 Kosti

SERIJA

L.A Dragnet Debi Hari

i wena najboqa drugarica Peni, koje ne propu{taju nijedno izdawe {oua u kom se pomalo pu{ta i crna~ka muzika...

Uloge: Riki Lejk, Divajn, Lesli En Pauers, Majkl St. @erar, Kolin Ficpatrik, Debi Hari, Soni Bono, Yeri Stiler Re`ija: Yon Voters (HRT 1, 00.05)

08.00 08.10 08.35 09.00 09.25 10.00 10.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.20 15.50 16.55 17.50 18.00 19.10 20.20

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00

21.25 22.20 23.35 01.20

TV vrti} Garfild i prijateqi [kolarci obave{tajci San o slavi e-Hrvatska Tri Hil Neverovatna gospo|ica C, film Crveni patuqak Simpsonovi Trenutak spoznaje Pet zvezdica Fudbalsko SP - emisija Fudbal, SP: Slova~ka Italija, 1. poluvreme Fudbal, SP: Slova~ka Italija, 2. poluvreme Fudbalsko SP - emisija Fudbal, SP: Paragvaj Novi Zeland, snimak Afrovizija - emisija Fudbal, SP: Danska - Japan, 1. poluvreme Fudbal, SP: Danska - Japan, 2. poluvreme Afrovizija - emisija Fudbal, SP: Kamerun Nizozemska, snimak Zakon i red

07.00 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Opsesija S vetrom u le|a Majstori horora @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Strah Otima~i potopqenog blaga Majstori horora Gvozdeni lavirint @ene fudbalera De~ak u plasti~nom balonu

07.30 11.00 12.20 14.30 16.10 18.00 20.00 22.50 00.30 02.00

Bogovi i generali Pokemon heroji Nepobedivi Kako biti normalan Neznani junaci Nacija vanzemaqaca Hrabro srce Qudi pod stepenicama Rast Vla`ne usne

U automobilu je prona|eno telo `ene nestale pre {est godina. Radi se o Karolin Mejker, za koju su suprug i sin pretpostavili da je odlu~ila da sakrije trag zbog nekih misterioznih okolnosti u wenom `ivotu...

Uloge: Ed O’ Nil, Itan Embri, Rozalin San~ez, Kristina ^eng, Dezmond Harington, Ivan Park Autor: Dik Vulf (RTL, 23.55)

Rozalin San~ez

08.40 09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Razotkrivawe mitova Usporen snimak Kako se pravi?

Megagraditeqi Auta po meri 2008.

Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Megagraditeqi Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi?

O~evidac Na tajnom zadatku Nevoqe u raju U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

08.30 09.00 10.00 10.30 11.30 12.00 14.00 14.30 15.30 15.40 18.00 18.10 19.00 19.10 20.00 20.10 22.30 23.00 01.00

Fudbal Kowi~ki sport Svi sportovi Superbajk Fudbal Bilijar Fudbal Superbajk Fudbal Bilijar Fudbal Superbajk Fudbal Kuglawe Fudbal Borila~ki sport Fudbal Rvawe Fudbal

Du{evno i moralno ubijawe

e|u obiqem neobi~nih zbivawa, jedan neU ovom {irem kontekstu, neobi~an i {okantan svakida{wi doga|aj pobudio je po~etkom kwa`eva~ki doga|aj iskazuje se kao deo tradicije septembra 2007. godine posebnu medijsku javnog sramo}ewa. Ta tradicija je nesvesno progopa`wu. U Kwa`evcu je, naime, li{en slobode trivorila kroz ritual u kojem se na{i savremenici desetogodi{wak koji je sa svojim prijateqem prijavqaju kao akteri arhai~ne drame koja se odvija silio godinu dana mla|u suprugu da potpuno naga, prema scenariju u kojem u~iweni postupci imaju u wegovoj pratwi, pro|e dva puta od periferije svoje utvr|eno zna~ewe. Za razliku od javnog i dodo centra grada. Sa`eta u prethodnu re~enicu, brovoqnog obna`ivawa, vr{enog samo u okviru ova `ivotna drama evocira sli~ne doga|aje iz na{e bli`e i daqe pro{losti.

Pamtimo da je nekoliko godina ranije mu` svoju nagu `enu vezao za drvo u Ko{utwaku, dok je drugi Beogra|anin naterao suprugu da se skine da bi je obna`enu izbacio iz stana.

Iako dolazi s podru~ja koje jo{ uvek odi{e etnolo{kom sve`inom, kwa`eva~ki doga|aj nije, dakle, nikakav izuzetak ve} pre ilustracija jedne znatno {ire pojave. Gotovo svako na{e mesto zna za sli~ne primere koji su kao sadr`aj crne hronike postali deo urbanog foklora. Bez obzira na to da li je ovakvo nasilni{tvo motivisano qubomorom Goli bez moralne golotiwe ili je ona poja~ana nekim narkoti~kim ili opiodre|enih obreda koji su imali vi{i kolektivni jatskim sredstvom, ili je izmeweno stawe svesti ciq, prisilno ogoqavawe je sramo}ewe koje predosnovni uzrok takvom pona{awu, `rtve su izlostavqa i odre|enu kaznu. Me|utim, kazna se mo`e `ene javnom sramo}ewu kojim se `enama i danas uve}ati sramo}ewem, {to ponekad jedino i ostaje ~esto preti. egzekutorima kada je ona bila najstro`a. Osu|ene Krenemo li, me|utim, u na{u pro{lost, mo`ena smrt, najpre su skidali gole, da bi ih ponizili mo otkriti i ~itav obrazac sramo}ewa i ka`wai poni{tili wihovo qudsko dostojanstvo, a tek vawa `ene osnovano ili neosnovano osumwi~ene potom izvr{avali kaznu. Zato drasti~no javno za neverstvo. U patrijarhalnoj zajednici prevara sramo}ewe i predstavqa du{evno i moralno ubije tretirana kao izdajstvo, a osumwi~ena je kajawe ~oveka. `wavana bez su|ewa. Zbog preqube, `ene su mazaJavno izlagawe svog golog tela ima dubqe arhene katranom, {i{ane, {ibane, isterivane iz ku}a tipske konotacije jer, zavisno od aktera i konteki javno kamenovane. sta, taj ~in mo`e imati razli~ita zna~ewa. Dok Ovakvim odnosom prema `eni potvr|ivana je prisilno ogoqavawe predstavqa kaznu, slobodno mu{ka supremacija i pravilo o ka`wavawu neverpokazivawe svog tela donosi zadovoqstvo. Tastva koje, naravno, nije kvim ose}awem su bili va`ilo i za pripadnike ispuweni i trojica mlaIako se na svadbenom obredu ja~eg pola. S takvim pradi}a koji su u nedequ naispoqava inverzija postoje}e vom i moralom `ena je sukon kupawa u Ni{avi socijalne hijerarhije, jer je mlada o~avana ve} na samom popotpuno nagi pre{li ~etku svog bra~nog `ivopreko mosta u centru centralna li~nost a mlado`ewa ta. Iako je ~itav svadbeNi{a. Savremeni strimarginalizovan, prva bra~na no} ni obred svojevrsna „kakeri, mu{kog i `enskog mogla je biti i kobna za devojku mera opskura“, u kojoj se u pola, koji s nudistima i kratkom periodu ispoqanaturistima imaju zajedva inverzija postoje}e socijalne hijerarhije tako ni~ku sklonost ka pokazivawu svog obna`enog te{to mlada postaje centralna li~nost obreda dok la, obo`avaju da svoju golotiwu izlo`e pred velimlado`ewa biva marginalizovan, prva bra~na kim brojem qudi okupqenih na nekom javnom meno} mogla je biti i kobna za devojku. Mlada za kostu. Ozna~avaju}i, u stvari, egzibicioniste koji ju bi se utvrdilo da nije ~edna, vra}ana je roditese namerno pojavquju goli u javnosti, strikeri (u qima, bilo kroz simboli~no ili drasti~no sraprvobitnom zna~ewu brzog tr~awa) nastoje da mo}ewe. Wena nedokazana nevinost do`ivqava se efektno izvedu svoj ritual brzog pretr~avawa nekao osuje}eni poku{aj prevare, pa }e se `estinom kog javnog prostora ili sportskog terena da bi kazne izraziti gnev i osveta. Tako je mlado`ewa skrenuli pa`wu prisutnih na sebe. Ili da, poput jo{ iste no}i sa svojim drugovima vra}ao svoju nepomenutih Ni{lija, non{alantno svoju obna`esu|enu `enu golu na magarcu i s repom u ustima nost pro{etaju gradom. wenim roditeqima.

Ukoliko ovaj egzibicionisti~ki ritual ispuOva nadrealna slika samo je ekstrem u obrascu wava wihove aktere zadovoqstvom, onda je i pritradicionalnog pona{awa koje mo`e biti i drusilno obna`ivawe drugog pokazivawe sopstvene ga~ije. Nepotvr|ena devoj~ina ~ednost mogla se, moralne golotiwe. Obna`enu suprugu prisiqenu naime i tolerisati, {to nije umawivalo wenu poda pro|e kroz grad pratio je, odnosno sprovodio towu zlu sudbinu. Wen greh otkriven na svadbi ulicama, wen mu`. On nije bio wena senka ve} postaje javan, {to je i motiv netrpeqivosti koju pramen qudske tame koja se, dok je trajalo wegovo }e nova sredina ispoqavati prema woj. To postaje zadovoqstvo podr`ano znati`eqnim sugra|aniargumenat i alibi da i za najmawu krivicu ili ma, prete}i nadvila nad jednim obi~nim kwa`esumwu bude istu~ena i poni`ena. va~kim jutrom.

M

Kwigu dr Bojana Jovanovi}a „RE^NIK JAVA[LUKA” po ceni od 900 dinara mo`ete kupiti u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22), a ~itaoci “Dnevnika” koji pozovu telefon izdava~a „Prometeja” 021/ 422 - 245 dobi}e popust od 20 odsto

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

~etvrtak24.jun2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ostvarujete dobre i uspe{ne kontakte s inostranstvom ili poslovno, u pravcu koji ste zacrtali.

Napeti ste, nemirni, slobodarske prirode, a da to i ne prime}ujete.

Kre}ite se {to vi{e i ~e{}e.

BIK 20.4-20.5.

U svom domu najboqe i najlep{e funkcioni{ete. Na radnom mestu ba{ i ne. Iako ste tolerantni, ipak izbegavajte nepotrebne razgovore, od kojih nemate ni{ta, pa ~ak ni zadovoqstvo. Qubav nije u krizi!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Subotica

24

Sombor

24

Kikinda

23

Vrbas

23

B. Palanka

23

Zrewanin

23

S. Mitrovica 22 Ruma

22

Pan~evo

23

Vr{ac

22

Srbija Beograd

23

Kragujevac

22

K. Mitrovica 22 Ni{

23

Mesec danas plovi kroz vatreni znak Strelca, {to je povoqna okolnost za odnose s inostranstvom i napredak u svakom pogledu. Putujte, poslujte, otkrivajte nove vidike i mogu}nosti. Poznanstva.

Ambiciozni ste, i to na duge staze. Mo`ete zaposliti nove saradnike ili poslovati s novim klijentima. Qubav je svuda oko vas. Doterujete se shodno svojim ose}awima.

Dobra organizacija.

Mnogo o~ekujete od sebe, podme}ete le|a i gde treba i kada ne treba. Aktivni ste, fizi~ki i mentalno, ali ve} premoreni i odmor }e vam dobro do}i. Izdr`ite jo{ izvesno vreme. Novosti u domu.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e biti povoqnije. Me|utim, mogu}i su uobi~ajeni zdravstveni problemi, pa se hroni~nim bolesnicima preporu~uje da ograni~e svoje aktivnosti. Tipi~ne meteoropatske reakcije mogu se javiti u blagoj formi.

26 27

TAMI[ 660 (-6)

Apatin

635 (-7)

Zemun

604 (2)

Bogojevo

633 (-10)

Pan~evo

586 (-6)

Smederevo

648 (-2)

Ba~. Palanka 596 (-7) Novi Sad

611 (-5)

Tendencija porasta i stagnacije

Klupko se odmotava i vi izlazite na neke nove puteve. Ne mo`ete verovati saradnicima ni klijentima ve} se osigurajte potpisima. Vi{e partnera je u igri, koja je veoma zanimqiva i vesela.

JARAC 22.12-20.1.

@elite sve, i jo{ mnogo vi{e!

Strpqewe vas ne}e izneveriti, mada poneki saradnici i situacije ho}e. Naplatite dugovawa, da biste mogli po~eti novo poslovawe s boqe pozicije. Putovawe udvoje.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Emotivno niste stabilni ni usagla{eni sami sa sobom, a s drugima jo{ mawe, pa se opustite i di{ite.

Problemi oko poslovawa, finansija i putovawa. Prepustite se niz tok doga|aja. Vizije.

RIBE 20.2-20.3.

Pretrpani ste poslom, nemate dovoqno novca, ali zato imate svoje snove i planove, koje }ete ostvariti uprkos svemu. Potrebno je pomiriti nepomirqivo i usaglasiti neusagla{eno. U qubavi u`ivate.

24 25 23 17

Izlazi Sosa iz junskog (mladog, a formiranog) suncokreta, stresa sukwu od zemqe i ka`e Lali: - Sada sam ti kao ovaj suncokret!

- Kako? - pita Lala.

- Ta, puna sam semena!

26

SUDOKU

30 21 20 27

Pariz

27

Minhen

23

Budimpe{ta

24

Stokholm

22

5

Ja{a Tomi}

6

5

3

TISA

SAVA

Tendencija porasta

Senta

765 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

652 (0)

Tendencija porasta

Titel

684 (-4)

NERA

Tendencija stagnacije

1

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

5

774 (2)

170 (40)

3

4 4

N. Kne`evac

Hetin

262 (16)

8

4

VODOSTAWE Slankamen

STRELAC 24.11- 21.12.

VIC DANA

33

8

549 (-3)

Izlazite iz nekih zvani~nih problema, lo{eg poslovawa ili te{ko}a sa zakonom. Re{ewa se name}u sama od sebe kako vreme proti~e.

Bilo bi dobro da budete realni i odmereni.

Evropa

TEMPERATURE

NOVI SAD: Porast dnevne temperature uz prete`no sun~ano vreme pre podne i delimi~no obla~no po podne. Vetar umeren seRim verozapadni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 12 do London 23 stepena po podne.

VOJVODINA: Nastavqa se porast temperature, pre podne Cirih prete`no sun~ano, po podne delimi~no obla~no. Vetar umeren seBerlin verozapadni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 10 do 24 stepena.

Be~ SRBIJA: Delimi~no razvedravawe uz porast dnevne temperaVar{ava ture. Na severu }e biti sun~anije, a samo na jugoistoku je mogu}a slaba ki{a. Vetar umeren do poja~an severozapadni. Pritisak oko Kijev normale. Minimalna temperatura 10, a maksimalna 24 stepena na Moskva severu Vojvodine.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak i za vikend Oslo blagi porast dnevnih temperatura koje }e se kretati oko 25 stepeni. Bi}e sun~anih perioda, ali po podne }e biti i lokalnih pqu- St. Peterburg skova. Idu}e sedmice toplije i prete`no sun~ano.

Atina

Bezdan

[KORPION 24.10- 23.11.

Legendarna glumica Helen Miren skinula se potpuno gola i pozirala Jurgenu Teleru iz Wujork magazina. Bez ustru~avawa 64-godi{wa Helen pokazala je da i u poznim godinama `ena mo`e da izgleda senzualno.

Oskarom oven~ana britanska glumica ponosno nosi svoje godine. Iako je duboko za{la u 64-tu ne skriva svoje telo. Tako je u ciqu promocije svog novog filma „Love Ranch” snimila seriju obna`enih fotografija.

Helen je u svojoj dugoj karijeri retko pokazivala svoje obline, a posledwi put kad ju je javnost mogla videti golu je bilo davne 1979. u filmu „Kaligula”.

Madrid

DUNAV

Neke skrivene okolnosti i hroni~ne tegobe mogu vas opteretiti.

Zbog toga se okrenite iza sebe i sagledajte sve ono {to radije ne biste. Samo opu{teno jer su na vidiku promene. Kra}i put?

Gola u 64. godini

PORAST

23

Va{ nesta{ni Merkur je jo{ uvek u va{em zanimqivom znaku pa ste svoji na svome. Sunce vam daje energiju, a on inicijativu i zainteresovanost za sve i sva{ta. Dru{tveni ste. Putovawe!

VAGA 23.9- 23.10.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

24. jun 2010.

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 438 (117) Beograd

Kusi}

557 (6)

4

3

2

3

5

4 8

5

8 6

5

3

7 6

7

4

4

3

2

3 7

6 4

9

3

5

5

9

9

7 6

140 (56)

1

4 4

9

5

3

6

7

4

9

3

7

9

6

5

4

6

Re{ewe iz pro{log broja