Dnevnik 240611

c m y

NOVI SAD *

PETAK 24. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23115 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZA DVA DA NA PRI JA VQI VA WA ZA PRI JEM NI NA UNS-u VI [E OD 7.200 KAN DI DA TA

Na Me di cin skom fakultetu po dvoje za svako mesto str. 6

NASLOVI

OSMA CI JU ^E NA ZA VR [NOM IS PI TU PO LA GA LI TE STO VE IZ MA TER WEG JE ZI KA

Politika

Vojvodina 11 Dunav slave u 26 gradova Vojvodine 11 Nova fabrika posle tri decenije

Crna 13 [i|anin ubio prodava~icu 3 Ko ko~i vojvo|anski ofis u Briselu?

3 \uki}: Autoput i me|uregionalni putevi moraju pripasti Republici

Lov

Foto: N. Stojanovi}

Ekonomija

Na mal oj mat ur i dan as mat em at ik a MA WE DRO GE NA ULI CA MA NE RE [A VA PRO BLE ME

U Su bo ti ci vi {e od 2.000 nar ko ma na

str. 12

4 Autoput gotov 20. jula, ali koje godine?

5 Radnici ne}e fabri~ki „zatvor”

Dru{tvo

Reporta`e

6 Svet sazdan od informacija

15 Psi napadaju decu, bicikliste i sitnu stoku

Kultura

Novi Sad str. 6

14 Kerovi u azilu, divqa~ na sigurnom

8 Sezonsko vo}e bli`e nov~aniku

23 Pozori{na istra`ivawa i pitawe identiteta

STVAR NOST I OBA VE [TE WE NA SAJ TU @E LE ZNI CE U RAS KO RA KU

Re zer va ci ja ku {et ko la ne mo gu }a mi si ja

str. 9

Uve~e ki{a i zahla|ewe

Najvi{a temperatura 30 °S

PRO NA \E NI DRA GU QI BIV [E PR VE DA ME AR GEN TI NE, NE STA LI PRE DVE GO DI NE

Na kit Evi te Pe ron ukra la ban da iz Sr bi je

str. 13

str. 16 – 20

SPORT

KU LI NAR ZOL TAN GA LI IZ ADE TRE ]I PUT DO ^E KU JE KO MI SI JU GI NI SO VE KWI GE RE KOR DA

Kr~ ka se 10.000 sar mi

str. 15

n NOLE O^EKIVANO, ANA EKSPRESNO, VIKTOR ISPAO

n DELFINI SIGURNI PROTIV SAD, SLEDE]I RIVAL KANADA

n ODBOJKA[IMA U PORTUGALU ME^EVI ODLUKE

POLiTikA

petak24.jun2011.

Ta di} u ne de qu u Ja dov nom Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} pri su stvo va }e u ne de qu, 26. ju na, ko me mo ra ci ji `r tva ma kon cen tra ci o nog lo go ra Ja dov no, u Hr vat skoj, sa op {ti la je ju ~e pred sed ni ko va Pres-slu `ba. Ka ko je na ja vqe no, Ta di} }e po tom po se ti ti se lo Ra du~, kod Go spi }a, gde }e po se ti ti i ku }u po vrat ni ka Ni ko le Ka li ni }a.

Obe le `a va we 70-go di {wi ce stra da wa Sr ba, Je vre ja i Ro ma u Ja dov nom kod Go spi }a, u Hr vat skoj, or ga ni zu je Srp sko na ci o nal no vi je }e. Usta {ki re `im u Hr vat skoj je u lo go ru Ja dov no za dva me se ca 1941. go di ne ubio oko 40.000 qu di, uglav nom Sr ba i Je vre ja, po da ci su Udru `e wa po to ma ka i po {to va la ca `r ta va tog lo go ra.

Po ~et kom ju la u Sa ra je vu Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} bo ra vi }e 6. ju la u pr voj zva ni~ noj po se ti BiH, re ~e no je u pred sed ni ko vom ka bi ne tu. Pred sed nik Sr bi je }e to kom po se te Sa ra je vu raz go va ra ti sa svom tro ji com ~la no va Pred sed ni {tva BiH – Ba ki rom Izet be go vi }em, @eq kom Kom {i }em i Ne boj {om Rad ma no vi }em. O~e ku je se da }e te me raz go vo ra bi ti od no si dve ze mqa i po dr {ka Sr bi je evrop skoj in te gra ci ji BiH. Pred sed nik Ta di} raz go va rao je s ~la no vi ma Pred sed ni {tva BiH 26. apri la u Ka ra |or |e vu, na sa stan ku na ko jem je u~e stvo vao i pred sed nik Tur ske Ab du lah Gul.

LI DER LDP-a ^E DO MIR JO VA NO VI]

Re gu li sa ti od no se u re gi o nu Pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e da je naj ve }i na ci o nal ni in te res Sr bi je da pre ula ska u Evrop sku uni ju u pot pu no sti re gu li {e od no se u re gi o nu, pro me ni po li ti ku pre ma Ko so vu i traj no re {i na sle |e su ko ba, ra ta i blo ka de u od no si ma.

„Pro me na po li ti ke i re {e we pi ta wa Ko so va je, ma ko li ko to pa ra dok sal no zvu ~a lo, na {a po sled wa ve li ka {an sa da po sta ne mo deo mo der ne Evro pe i pre o kre ne mo po ra `a va ju }i to ~ak isto ri je, ko ji smo po kre nu li kra jem osam de se tih go di na od lu kom da se iz op {ti mo iz sve ta”, na veo je Jo va no vi} u iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma. On je is ta kao da se od go -

vor na pi ta we da li Sr bi ja ko na~ no mo `e da u|e u 21. vek i po~ ne da `i vi po we go vim pra vi li ma na la zi u Sr bi ji, a ne u o~e ki va wu da }e ne ko u Evro pi omo gu }i ti „ov da {wim po li ti ~a ri ma da ze mqu pro kri jum ~a re u EU, mi mo we nih pra vi la”.

Li der LDP-a sma tra da zva ni~ na dr `av na po li ti ka pre ma Ko so vu ne pro la zi test re al no sti i da Sr bi ja ne mo `e da op sta ne, a na ro ~i to da po sta ne ~la ni ca EU, ako ne na pu sti „mi to ma ni ju i sa mo ob ma wi va we ko jim se tru je mo de ce ni ja ma”. On je do dao da Sr bi ja ne mo `e u EU ni bez pret hod nog ula ska u NA TO, kao ni s ne re {e nim ne spo ra zu mi ma u re gi o nu. Sr bi ja, po we go vim re ~i ma, mo ra hit no da for mu li {e pot pu no dru ga ~i ju unu tra {wu po li ti ku, po ka `e spo sob nost da od re di pri o ri te te, na |e ta~ ke po ve zi va wa svo jih na ci o nal nih in te re sa s in te re si ma Al ba na ca na Ko so vu, kao i dru gih na ro da u re gi o nu.

Jo va no vi} je oce nio da kroz part ner stvo tre ba afir mi sa ti no ve od no se, ko ji }e sta bi li zo va ti re gion, a sta bil ni ji, si gur ni ji i mo der ni ji re gion, po we go vim re ~i ma, zna ~i bo qi `i vot qu di i na Ko so vu i u Sr bi ji.

dnevnik

c m y

2

MI NI STAR SPOQ NIH PO SLO VA VUK JE RE MI] O ^LAN STVU SR BI JE U EU

Ko so vo ni(je) bri sel ski uslov Mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je Vuk Je re mi} iz ja vio je ju ~e u Bri se lu da ni je ~uo od evrop skog ko me sa ra za pro {i re we [te fa na Fi lea da se pred Sr bi ju po sta vqa ju no vi uslo vi za pri dru `i va we Evrop skoj uni ji u vi du pri zna va wa Ko so va, i po no vio stav Sr bi je da ni ka da ne }e pri zna ti ko sov sku ne za vi snost. Je re mi} je no vi na ri ma, po sle raz go vo ra s Fi le om, na gla sio da }e pri o ri tet spoq ne po li ti ke bi ti re gi o nal na sa rad wa.

– [to se unu tra {wih pi ta wa ti ~e, va `no je da Sr bi ja na sta vi re for me da bi do bi la po zi tiv no mi {qe we Evrop ske ko mi si je, kao i da di ja log s Pri {ti nom usko ro do ne se kon kret ne re zul ta te – re kao je Je re mi}.

Fi le je na gla sio da bi Sr bi ja tre ba lo da is pu ni pre po ru ke EKa iz iz ve {ta ja o na pret ku iz 2010. go di ne, ohra bru ju }i Vla du Sr bi je da na sta vi i ubr za rad po pi ta wu us po sta vqa wa vla da vi ne pra va, bor be pro tiv kri mi na la i ko rup ci je i re {a va wu imo vin skih pi ta wa. On je is ta kao va `nost di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne i po tre bu sko rog re {a va wa kon kret nih pi ta wa ko ja }e po boq {a ti `i vot qu di u re gi o nu.

pri je mu Sr bi je u EU ne }e bi ti ugro `en zah te vom za pri zna va we Ko so va, ali da }e do kra ja tog pro ce sa Sr bi ja fak ti~ ki mo ra ti da pri zna ne za vi snost Ko so va da bi po sta la ~la ni ca EU. – Na kra ju pre go vo ra o pri kqu ~e wu fak ti~ ko pri zna we Ko so va mo ra bi ti na sto lu, a ako to iz o sta ne, ne ma~ ki par la ment ne }e po dr `a ti ~lan stvo Sr bi je u EU – re kli su po sla ni ci Bun de sta ga no vi na ri ma i ured ni ci ma be o grad skih re dak ci ja.

Po sla ni ci su ob ja sni li da }e pre go vo ri o pri je mu Sr bi je u EU po ~e ti i bi ti za vr {e ni i bez

pod ra zu me va lo bi, iz me |u osta log, pri hva ta we ~lan stva Ko so va u UN i me |u na rod nim or ga ni za ci ja ma, i to je ono {to }e Sr bi ja do za vr {et ka pre go vo ra o ~lan stvu u EU mo ra ti da is pu ni. Ne ma~ ki par la men tar ci su na ve li da je pi ta we pri zna va wa ne za vi sno sti Ko so va kqu~ no, i uka za li na to da se ~la ni ce EU u svo jim pro ce na ma pri dr `a va ju sta va Me |u na rod nog su da prav de u Ha gu ~i ja je od lu ka o za ko ni to sti jed no stra nog pro gla {e wa ne za vi sno sti pod sta kla pri zna va we Ko so va.

– Raz go vo ri Pri {ti ne i Be o gra da mo ra ju da se na sta ve, a na

Da ~i}: Ni ko nas ne uslo vqa va Za me nik pre mi je ra Sr bi je i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da Sr bi ju na evrop skom pu tu ni ko ne uslo vqa va ti me da mo ra da pri zna ne za vi snost Ko so va. Da ~i} je no vi na ri ma na Go ~u, po vo dom sta va ne ma~ kih par la men ta ra ca da Sr bi ja mo ra da pri zna Ko so vo uko li ko `e li da u|e u EU, re kao da to ni je zva ni ~an stav ne ma~ ke po li ti ke. On je do dao da se ta kvi sta vo vi ~u ju i u de lu po li ti~ ke jav no sti dr `a va ~la ni ca EU ko je su pri zna le ne za vi snost Ko so va, i upo zo rio na to da se ta kav stav mo `e na sta vi ti u na red nim go di na ma kad god je po treb no iz vr {i ti pri ti sak na Sr bi ju. On je pod se tio i na to da je niz go di na Ha {ki tri bu nal bio ali bi za deo me |u na rod ne za jed ni ce, ali da je to sa da pre sta lo da bu de slu ~aj.

No vi na ri su u Bri se lu pi ta we pri zna wa Ko so va kao uslo va za ula zak Sr bi je u EU po sta vi li o~i to pod stak nu ti iz ja va ma po sla ni ka ne ma~ kog Bun de sta ga ko ji su bo ra vi li u Be o gra du pre dva da na. Ta da su ne ma~ ki par la men tar ci re kli da po ~e tak pre go vo ra o

– Na dam se da }e usko ro do }i i do re {a va wa pro ble ma ve za nog za slu ~aj Go ra na Ha xi }a – re kao je Da ~i}.

Mi ni star po li ci je je isto vre me no na gla sio i da ne ma ko na~ nog re {e wa ko sov skog pro ble ma bez sa gla sno sti Sr bi je i dru gih fak to ra u re gi o nu.

– Da ni je ta ko, ne bi nas pri ti ska li da pri zna mo Ko so vo kao ne za vi snu dr `a vu, ve} bi im bi lo sve jed no {ta ra di mo – ka zao je Da ~i}.

On je is ta kao i da sma tra da je te {ko na }i po li ti ~a ra u Sr bi ji, bi lo da je re~ o vla da ju }oj ko a li ci ji ili ve }em de lu opo zi ci je, ko ji bi pri znao ne za vi snost Ko so va. Da ~i} je na gla sio i da bi Al ban ci tre ba lo da shva te da ne ma ko na~ nog re {e wa ko sov skog pro ble ma dok se ne do go vo re Be o grad i Pri {ti na, a Be o grad ni kad ne }e pri sta ti na ne {to {to je ne pri hva tqi vo.

for mal no prav nog pri zna va wa ne za vi sno sti Ko so va, ko je je ste po `eq no, ali u sva kom slu ~a ju, mo ra ju bi ti pri hva }e na ne ka re {e wa ko ja }e zna ~i ti fak ti~ ko pri zna va we ko sov ske ne za vi sno sti.

Po wi ho vim re ~i ma, fak ti~ ko pri zna va we ne za vi sno sti Ko so va

kra ju tih raz go vo ra mo ra }e da sto ji i pri zna we. To se pod ra zu me va – re ~e no je no vi na ri ma to kom po se te ~la no va ne ma~ kog Bun de sta ga Be o gra du, uz oce nu da je ja sno da se spor na pi ta wa ne mo gu re {i ti pre ko no }i, ve} da je za to neo p hod no ne ko li ko go di na.

Po sla ni ci ne ma~ kog Bun de sta ga raz go va ra li su u Be o gra du s pred stav ni ci ma Vla de Sr bi je i po li ti~ kih stra na ka, a je dan od sa go vor ni ka je bio i pred sed nik Od bo ra za evrop ske in te gra ci je Skup {ti ne Sr bi je La slo Var ga.

On je za „Dnev nik“ ob ja snio da su ~la no vi Bun de sta ga o pri zna va wu Ko so va kao uslo vu za ula zak Sr bi je u EU go vo ri li no vi na ri ma, ali ne i to kom rad nog ru~ ka ko jem su, uz we ga, pri su stvo va le i pot pred sed ni ca par la men ta Gor da na ^o mi} (DS) i po sla ni ca Don ka Ba no vi} (DSS).

– Sa mo je bi lo re ~i o zna ~a ju di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne i da se o~e ku ju re zul ta ti – ka `e Var ga.

On do da je da je ovo pr vi put da ne ko iz EU, a re~ je o naj zna ~aj ni joj ~la ni ci, Ne ma~ koj, di rekt no iz go vo ri to kao uslov, ali ne sa mo ~la no vi na ci o nal nog par la men ta.

Var ga uka zu je na to da je ne za pa `e no pro {lo da je 14. ju na to isto to kom po se te Be o gra du re kao i dr `av ni se kre tar u ne ma~ kom MIPu Ver ner Ho jer.

– Za to ne znam za {to bi se pra {i na di gla na kon iz ja ve par la men ta ra ca, a ni re ~i ni je bi lo ka da je to re kao zva ni~ nik MIP-a Ne ma~ ke. Bi lo je to i ra ni je iz re ~e no, u dru ga ~i joj for mi, od dr `a va EU ko je su pri zna le Ko so vo, ka da su se ko ri sti li eufe mi zmi po put to ga da oni ne }e dru gi Ki par u EU, da Sr bi ja mo ra da sa ra |u je sa svim su se di ma – a dr `a ve EU ko je su pri zna le Ko so vo ko sov ske Al ban ce tre ti ra ju kao su se de – da bez re {e nog pi ta wa Ko so va ne }e mo }i da po sta ne ~la ni ca EU. No vo je to da su ne ma~ ki zva ni~ ni ci to pr vi put di rekt no iz go vo ri li – is ti ~e Var ga.

On pod se }a i na ak tiv no sti ~la ni ce Evrop skog par la men ta iz Ne ma~ ke Do ris Pak, te da je EP do neo re zo lu ci ju ko jom je po zvao sve dr `a ve ~la ni ce EU da pri zna ju Ko so vo. Za to pred sed nik Od bo ra za evrop ske in te gra ci je ne vi di u eks pli cit nim iz ja va ma ko je su sti gle iz Ne ma~ ke ni {ta iz ne na |u ju }e.

Upu }e ni ma u po li ti ku ko ju vo di Ber lin sa svim je ja sno da sta vo vi ko ji su iz re ~e ni te {ko mo gu bi ti iz me we ni jer je Ne ma~ ka u ono me {to mi sli „po u zda na i do sled na“.

Dra gan Mi li vo je vi}

politika

dnevnik

petak24.jun2011.

3

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA FI NAN SI JE JO VI CA \U KI]:

Autoput i me|uregionalni putevi moraju pripasti Republici Auto put i me |u re gi o nal na put n a mre ` a, ko j i pro l a z e kroz Sr bi ju, a sa mim tim i Voj vo di nu, tre ba lo bi da osta nu u vla s ni { tvu Re p u b li k e Sr bi je jer je to ra ci o nal no i svr sis hod no, sma tra po kra jin ski se kre tar za fi nan si je i ~lan Ko mi si je za iz ra du za ko na o jav noj svo ji ni Jo vi ca \u ki}.

– Pu te vi ko ji ne spa da ju u tu ka te go ri za ci ju i ko ji pro la ze kroz op {ti ne tre ba da pri pad nu tim op {ti na ma, kao i jav ne po vr {i ne na wi ho vim te ri to ri ja ma, ko ji ma }e mo }i slo bod no da ras po la `u – ka `e \u ki} za „Dnev nik”. – Ne mo `e mo da par c e l i { e m o auto p ut pa da gle da mo ko ji je deo op {tin ski, ko ji po kra jin ski, a {ta pri pa da Re pu bli ci. Me |u re gi o nal ni pu te vi tre ba da ima ju isti tret m an jer ~i n e ta k o z va n i put ni kr vo tok Sr bi je.

We gov ko le ga i ~lan iste Ko mi si je Bo jan Ko stre{ iz ja vio je da su u~e sni ci u kre i ra wu za ko na bli zu do go vo ra o to me da i pu te vi bu du vra }e ni u nad le `nost Po kra ji ne, dok bi `e le zni ca i Te le kom osta li u re pu bli~ kim ru ka ma.

– Bli zu smo ko na~ nog re {e wa i ve} je ja sno da }e Voj vo di na do bi ti na trag imo vi nu ko jom je ras po la ga la do 1995. go di ne, ali ne i ono {to joj je obez be |i vao Ustav iz 1974. go di ne – is ta kao je Ko stre{ za „Ve ~er we no vo sti”.

Jo vi ca \u ki}, s dru ge stra ne, ka `e da ide al nog re {e wa i ras po de le ne ma i ne mo `e bi ti.

– Sva ka imo vi na ko ja se od re |e nim za ko nom odu zme, mo `e bi ti pred met vra }a wa kad se za to stek n u po l i t i~ k i uslo vi. Za kon o jav noj svo ji ni u Sr bi ji sa dr `i zna ~aj ne ele -

men te re sti tu ci je. Ne re sti tu ci je ko ja pod le `e po seb nom za ko nu, ve} re sti tu ci je u smi slu vra }a wa imo vi ne ko ja je na ne ki na ~in pro is te kla iz ne kog dru gog ni voa vla sti. Za -

me |u vre me nu raz vi ja la, kao i we ne in sti tu ci je, pa su i we ne po tre be dru ga ~i je ne go u 1974. go di ni. Sa da se mo ra uva `i ti, s jed n e stra n e, ko r i sni~ ki sta tus, da vi di mo ko je tu imo vi nu ko ri stio sve ove go di ne, a s dru ge, i ~i we ni ca ko je stva rao po sto je }u imo vi nu. \u ki} ka `e da je sa d a po t reb n o na } i mo d us ko j i }e bi t i kom bi na ci ja pra vi~ nog i funk c i o n al nog.

– Uko li ko je ne ka op {ti na stva ra la ne ku imo vi nu sa mo do pri no som i bu xe tom, ona ne bi sme la bi ti re pu bli~ ka ni ti po kra jin ska i red je da se vra ti oni ma ko ji su je iz gra di li – sma tra \u ki}. – [to se vra }a wa po kra jin ske imo vi ne ti ~e, to bi mo ra lo da se od no si sa mo na onu imo vi nu u ~i jem stva ra wu je u~e stvo va la Voj vo di na pre ko svog bu xe ta i even tu al nih dru gih iz vo ra, po put za du `i va wa.

O~e ku jem da Po kra ji ni bu de vra }en ba no vin ski kom pleks kao i zgra de ko je je Po kra ji na ko ri sti la i gra di la (Jo vi ca \u ki})

Fa kul te ti, bol ni ce, Ba no vi na Ve }i nu imo vin skih su bje ka ta ko ji su u pla nu za vra }a we ~i ne ne kret ni ne. Jo vi ca \u ki} ka `e da o~e ku je da Po kra ji ni bu de vra }en ba no vin ski kom pleks kao i zgra de ko je je Po kra ji na ko ri sti la i gra di la.

- Voj vo di na ima do sta imo vi ne u vi so kim {ko la ma, bol ni ca ma, in sti tu ti ma ~i ja je Po kra ji na osni va~... – ka `e \u ki}.

kon o jav noj svo ji ni }e te `i ti to me. Pre i spi ta no je ak tu el no imo v in s ko sta w e Re p u b li k e ko ja ju je pri svo ji la za ko nom iz 1996. go di ne. To je, na rav no, ne re al no i ne funk ci o nal no i sto ga se i pra vi za kon ko ji tre ba da is pra vi tu ne prav du i pre ra spo de li imo vi nu – ob ja {wa va \u ki}. – Dr `a va se u

Na{ sa go vor nik ka `e da je re al no da se na crt za ko na na |e pred po s la n i c i m a u sep t em bru, uko li ko se ko mi si ja bu de re dov no sa sta ja la.

– Do sa da smo ima li dva sa stan ka, od ko jih je je dan bio sa mo na ja va na red nog, {to je bi lo pre ne {to vi {e od jed nog me se ca. Ube |en sam u to da ko mi si ja do sep tem bra mo `e „o~i sti ti” sva spor na pi ta wa.

Moj stav je da bi ko mi si ja tre ba lo u {to ve }em kon sen zu su da iza |e pred Vla du jer mo `e da usa gla si sta vo va na vre me i da Vla di pro sle di je dan do bar za kon.

P. Kla i}

\ilas: Srbija i Veneculela Gra do na ~el nik Be o gra da i za me nik pred sed ni ka De mo krat ske stran ke Dra gan \i las po no vio je u in ter vjuu za no vi broj „Eko nom:east ma ga zi na„ da za we ga ni je ni nor mal no ni mo ral no to {to u Sr bi ji ne ki qu di na sva kom ko ra ku po ka zu ju da ima ju avi o ne i ka mi o ne, a svo je rad ni ke pla }a ju 150 do 200 evra.

– I ni je to ni ka kva de ma go gi ja. Jer ako i u na red nom pe ri o du po lo vi na od 1,8 mi li o na za po sle nih bu de pri ma la 150 evra me se~ no, Sr bi ja }e za vr {i ti kao Ve ne cu e la – upo zo rio je \i las.

Na pi ta we ko je kriv za to {to u Sr bi ji po sto ji ne ras po lo `e we pre ma taj ku ni ma,

sa go vor nik „Eko no mi sta„ is ti ~e da je mno go lak {e kre i ra ti po zi tiv nu sli ku o bo ga tim qu di ma u dru {tvu u ko jem je pro se~ na pla ta 1.000 evra, ka da sva ko ima do voq no za se be i po ro di cu.

– Fa sci nant no je da su me jed ni kri ti ko va li {to sam re kao da ni je sra mo ta bi ti bo gat. Pa, ni su svi kra li, a oni ko ji je su bi tre ba lo da bu du u za tvo ru. Dru gi pi ta ju oda kle mi pra vo da go vo rim o vi si ni pla ta, i ka `u da je onaj ko je pla tio po rez na pro fit re gu li sao sve oba ve ze pre ma dr `a vi. Pa, ni je po rez hu ma ni tar na ka te go ri ja, ve} oba ve za. Ja sam sa mo upi tao ka ko se

pra vi pro fit i opet tvr dim da ni je nor mal no da ne ko ko rad ni ke pla }a 150-200 evra ima ku }u ko ja vre di de set mi li o na evra ili jah tu od ne ko li ko mi li o na – tvr di gra do na ~el nik Be o gra da.

Ko men ta ri {u }i pri med be ne kih pri vred ni ka da je i sam po slo da vac i da bi sve iz re ~e ne pri med be na ra ~un taj ku na tre ba lo da va `e i za we ga, \i las je ka zao da ne ma pro blem ni da ka `e da je u fir mi, u ko joj je ma win ski vla snik, pro se~ na pla ta 1.041 evro.

– Ne mo `e, na rav no, u sva kom bi zni su pro se~ na pla ta bi ti to li ka – re kao je \i las.

rekli su Homen: [trajk po evropskom modelu Ko or di na tor Vla de Sr bi je za sa rad wu s me di ji ma Slo bo dan Ho men iz ja vio je ju ~e da za kon o {traj ku, ko ji je jo{ u fa zi na cr ta, si gur no ne }e bi ti usvo jen uko li ko ne bu de bio u skla du s evrop skim stan dar di ma.

– U pi ta wu je na crt rad ne gru pe i taj za kon jo{ uvek ni je do {ao pred Vla du, ali ga ran tu je mo da ni jed no re {e we ko je ni je u skla du s evrop skim stan dar di ma ne }e i ne mo `e bi ti usvo je no na Vla di – re kao Ho men na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle sed ni ce Vla de.

On je is ta kao da }e, ka da za kon o {traj ku bu de do {ao na dnev ni red Vla de, iz we ga bi ti uklo we no sve {to ni je uskla |e no s evrop skim stan dar di ma i za ko no dav stvom, do da ju }i da }e jav nost o to me bi ti oba ve {te na.

Jugovi}: Ispitati privatizacije Pot pred s ed nik Srp s kog po k re t a ob n o v e Alek s an dar Ju go vi} ju ~e je po zdra vio zah tev Evrop ske uni je da se is pi ta ju spor ne pri va ti za ci je u Sr bi ji, i na ja vio da }e SPO tra `i ti da se pri li kom iz me na Kri vi~ nog za ko na usvo ji od red ba ko jom kri vi~ na de la po ~i we na u pri va ti za ci ji ne za sta re va ju.

Po vo dom tvrd wi bi zni sme na i biv {eg mi ni stra Mi la na Be ka da je fi nan si rao stran ke, Ju go vi} ga je po zvao da ka `e ko je je par ti je fi nan si rao i s ko li ko nov ca.

Ju go vi} je za tra `io da se pre i spi ta ju „po slo va we i ka pi tal srp skih taj ku na” i otvo re do si jei da bi se u{lo „u tra go ve kr va vog nov ca”.

Milosavqevi}: Idem u bankare Do sko ra {wi mi ni star tr go vi ne Slo bo dan Mi lo sa vqe vi} bi do 5. ju la tre ba lo da za vr {i sve pre go vo re s Uni kre dit ban kom za po zi ci ju u Ri mu. Ka da se ne dav no za hva lio na kan di da tu ri za pred sed ni ka Pri vred ne ko mo re Sr bi je, on je ta ko u xe pu ve} imao pri ma mqi vu po nu du za ban kar sko rad no me sto u Ri mu.

– Ta~ no je da sam se za hva lio na kan di da tu ri ko ja mi je po nu |e na za me sto pred sed ni ka PKS-a. Ob ja snio sam da ni sam u mo gu} no sti da je pri hva tim, a raz log za to je ste ovo rad no me sto u Uni kre dit ban ci u Ri mu – ka `e on. – Po ~et kom ju la tre ba lo bi da fi na li zu je mo sve de ta qe i do ta da vam ne mo gu re }i ni {ta vi {e o to me.

I NI[ DO BIO KAN CE LA RI JU U BRI SE LU

Ko ko~i vojvo|anski ofis?

Pot pred sed ni ca Skup {ti ne Voj v o d i n e Ma j a Se d la r e v i} ~e sti ta la je ju ~e gra du Ni {u ko ji, na kon Kra gu jev ca, do bi ja kan ce la ri ju u Bri se lu, ali i pi ta la do kle }e se sa bo ti ra ti otva ra we voj vo |an skog pred stav ni {tva u ad mi ni stra tiv nom sre di {tu Evrop ske uni je, ko je je odav no tre ba lo da pro ra di. „Iz vi zu re ne ko ga ko je u po kra j in s koj ad m i n i s tra c i j i, mo gu da za kqu ~im sa mo da su po je di ni ~la no vi Vla de Sr bi je i da qe ve li ki cen tra li sti, ko li ko god se tru di li da to pri kri ju. Vi {e od 300 re gi o na iz svih kra je va Evro pe ima svo ja pred stav ni {tva u Bri se lu jer no vac iz Evrop ske uni je pre vas hod no do bi ja ju re gi o ni, kao sred wi ni vo vla sti„, re kla je u svom sa op {te wu Se dla re vi }e va.

Po we nim re ~i ma, sa bo ti ra wem otva r a w a voj v o | an s kog pred stav ni {tva, cen tra li sti spre ~a va ju po sto ja we i funk ci o ni sa we sred weg ni voa vla sti, kao osno ve istin ske de cen tra li za ci je ze mqe, i ta ko otvo re no od vla ~e in ve sti ci je i in ve sti to re iz Voj vo di ne u dru ge de lo ve ze mqe ko ji ma su na klo we ni ji.

Pot p red s ed n i c a po k ra j in skog par la men ta pod se }a na to da je jo{ u no vem bru pro {le go d i n e po s tig n ut do g o v or o otva ra wu voj vo |an ske kan ce la ri je u Bri se lu, dok je kra jem mar ta je za to do bi je na i sa gla snost od Vla de Re pu bli ke Sr bi je. „Iako je kraj ju na, kan ce la ri ja AP Voj vo di ne u Bri se lu i da qe ni je otvo re na. Ko je kriv za sav no vac ko ji je iz gu bqen u me |u vre me nu? Ko }e to Voj vo di ni da na dok na di? Ko }e da od go va ra za sve {an se ko je je Voj vo di na, s 200.000 ne za po sle -

nih, pro pu sti la?„, pi ta Ma ja Se dla re vi}.

Di rek tor Fon da za evrop ske po s lo v e Voj v o d i n e Pre d rag No vi kov iz ja vio je za „Dnev nik” da jo{ uvek ne ma no vih in for ma ci ja o tme {ta }e bi ti s po kra jin skom kan ce la ri jom u Bri se lu ni ti o to me gde je pro ce du ra za pe la.

– O~e ku je mo, na da mo se, vi de }e mo – krat ko je pro ko men ta ri sao No vi kov.

Otva ra we kan ce la ri je Voj vo di ne u Bri se lu bi lo je na ja vqe no za po ~e tak 2011. go di ne pri Mi si ji Sr bi je u se di {tu EU. To su pre vi {e od po la go di ne na ja vi li pred sed nik Po kra jin ske vla de Bo jan Paj ti} i mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je Vuk Je re mi}. Ide ja je bi la da Voj vo di nu otva ra we kan ce la ri je ne ko {ta mno go jer bi bi la u zgra di Mi si je Sr bi je, ko ja je tre ba lo da joj pru `i pu nu lo gi sti~ ku po dr {ku.

I sam Je re mi} je ta da is ta kao da }e Kan ce la ri ja Voj vo di ne bi ti jed no od mno gih pred stav ni {tva evrop skih re gi o na, ka kvi ve} du `e po sto je u Bri se lu.

– Ima mo no vu zgra du u Bri se lu jer Sr bi ja za i sta ozbiq no do `i vqa va svoj evrop ski put.

Je dan ceo sprat u na {oj mi si ji bi }e sta vqen na ras po la ga we Voj v o d i n i bez na d ok n a d e.

Uosta lom, ne ma lo gi~ ni jeg me sta gde bi kan ce la ri ja Voj vo di ne mo gla da bu de – na veo je Je re mi}.

Lo gi~ no ili ne, tek, po la go di ne ka sni je od mi ni stro vog obe }a wa ne ma ni {ta. Ne zva ni~ no se mo glo ~u ti da je, u me |u vre me nu, re zer vi sa ni sprat sma wen na sve ga jed nu pro sto ri ju, a po vre me no se mo glo ~u ti i da MIP iz ne kog raz lo ga od bi ja da re a li zu je ovaj do go vor.

P. K.

Nikoli}: Na delu kleptokratija Li d er Srp s ke na p red n e stran ke To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e da je Sr bi ji po treb na op {ta an ti ko rup cij ska stra t e g i j a, za s no v a n a na re for mi in sti tu ci ja, iz me na ma za ko no dav stva i part ner stvu dr `a ve i ci vil nog dru {tva.

Ni ko li} je na kon fe ren ci ji SNS-a o su zbi ja wu ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la re kao da je ko rup ci ja u Sr bi ji do bi la „enorm ne di men zi je” i da su se svi uti caj ni fak to ri dru {tva „udru `i li u kra |i” jav nog do bra i stvo ri li „lo pov sku oli gar hi ju”.

– To je sta we ko je se mo `e na zva ti klep to kra ti ja – re kao je Ni ko li}, i do dao da u Sr bi ji bor ba pro tiv ko rup ci je ni je ni kad za po ~e ta jer „svi sa ra |u ju me |u sob no”.

On je re kao da je su zbi ja we ko r up c i j e pri o r i t et SNS-a jer, ka ko je na veo, bez ob ra ~u na s ko rup ci jom ni su mo gu }i o`i vqa va we eko no mi je i pri hva ta we evrop skih vred no sti.

– Sta nov ni {tvo ima ma sov no ne po ve re we u dr `av ne in sti tu ci je, na ru {e ni su si ste mi vred no sti i vla da sve u kup na dez o ri jen ta ci ja – ka zao je Ni ko li}.

Srp ska na pred na stran ka pred sta vi la je plat for mu za bor bu pro tiv or ga ni zov nog kri mi na la i ko rup ci je uz po ru ku da je po li ti~ ka vo qa uslov za ot po ~i wa we bor be pro tiv te dru {tve ne po {a sti. Na pred wa ci su na kon fe ren ci ji „Stop kri mi na lu, stop ko rup ci ji”, ko ju je ta stran ka or ga ni zo va la u Cen tru „Sa va”, pred sta vi li plat for mu ko ja pod ra zu me va „pet pu ta pet”, a ko ja ozna ~a va pet po li ti ka, pet re for mi, pet vred no sti, pet me to da i pet ci qe va.

Naj ve }i pro blem u ko rup ci ji, pre ma mi {qe wu funk ci o- ner ke SNS-a Jor go van ke Ta ba ko vi}, je su ne za ko ni te jav ne na bav ke, a naj spor ni je je {to se na ba vqa ne po treb na ro ba i pla }a ju su vi {ne uslu ge, {to stva ra do dat ne tro {ko ve. Po we nim re ~i ma, sa mo do bar za kon o jav nim na ba va ka ma mo `e re {i ti taj pro blem i sa ~u va ti srp sko dru {tvo.

Biv {i {ef dr `av ne bez bed no sti Go ran Pe tro vi} je re kao da or ga ni zo va ni kri mi nal pod ra zu me va po ve }a nu dru {tve nu opa snost i ne mo `e na sta ti, op sta ti, ni ti se {i ri ti bez po mo }i dr `a ve, od no sno we nih ~i nov ni ka.

4

ekonomija

petak24.jun2011.

dnevnik

NIS PO DI GAO CE NE ZBOG AK CI ZA

Go ri vo po sku pe lo od di nar do 4,5 dinara Gorivo na pumpama Naftne industrije Srbije od ju~e je poskupelo zbog uskla|ivawa akci-

za na naftne derivate i odluke Vlade, po kojoj se akcize za te derivate pove}avaju do gorwe

granice, re~eno je Tanjugu u NIS-u.

Veleprodajna i maloprodajna cena benzina BMB-95, najtra`enije vrste goriva na srpskom tr`i{tu, pove}ana je za dinar, pri pove}awu akcize od 4,5 dinara.

NIS na taj na~in rast akciza za ovu vrstu goriva kompenzuje iz svoje mar`e, radi o~uvawa konkurentnosti sopstvenih proizvoda, objasnili su u toj kompaniji. Za pun iznos akcize od 4,5 dinara pove}ane su veleprodajne i maloprodajne cene benzina MB-92 i MB-95. Cena dizel-goriva D-2 u maloprodaji je tako|e proporcionalno pove}ana dva dinara, dok je velepro-

dajna cena dizela D-2 pove}ana samo za dinar.

Shvataju}i va`nost ovog naftnog derivata za industriju i poqoprivredu u Srbiji, NIS je na{ao mogu}nost da se veleprodajna cena D-2 pove}a samo za dinar, odnosno za polovinu iznosa rasta akcize, obja{wavaju u NIS-u.

Vlada, a potom i Skup{tina Srbije, usvojile su izmene zakona o akcizama na naftne derivate, po kojima se u Srbiji ukidaju razli~ite akcize za razli~ite vrste naftnih derivata i uvode jedinstvene akcize za sve vrste benzina od 49,5 dinara za litar, a za dizel-goriva od 37 dinara za litar.

JO[ JED NO PRO BI JA WE OBE ]A NIH RO KO VA NA DRU MU HOR GO[ – NO VI SAD

Auto pu t gotov 20. ju la, ali ko je go di ne?

Po posledwim produ`ecima roka za izgradwu autoputa Horgo{ – Novi Sad, posao bi trebalo da se okon~a do 20. jula (bez „ipsilon-kraka„, koji je dobio dodatno vreme do oktobra).

Me|utim, i ovaj rok poquqala su preduze}a u sastavu „NIBENS grupe„, koja su zbog finansijskih problema morala da napuste gradili{te jer nisu mogla platiti ni gorivo za ma{ine, ni struju za rad asfaltne baze, ni repromaterijal.

Od izvo|a~a radova na autoputu posustali su PZP „Beograd” i „Vojvodinaput–Ba~kaput” pa je direktor „Koridora Srbije” Mi haj lo Mi {i} apelovao na ostale ~lanove konzorcijuma – „Puteve U`ice” i „Planum” – da prisko~e u pomo} i preuzmu napu{tene poslove, na {ta ih obavezuje klauzula o solidarnoj odgovornosti iz konzorcijumskog sporazuma, koja predvi|a da ostali preuzmu posao.

Generalni direktor „Puteva U`ice” (koje je preuzelo vo|stvo konzorcijuma od PZP „Beograd”) Mi lan Bo jo vi} izjavio je ju~e za na{ list da su brzo reagovali nakon problema s „NIBENS grupom„ i poja~ali tempo rada na gradili{tu pa su pro{irili posao i na one deonice koje nisu bile predvi|ene za wihovu firmu. Me|u tim radovima je i izgradwa ~etiri mosta u trupu autoputa, koju su jo{ pre mesec i po preuzeli od PZP „Beograd”.

– Od 87 kilometara autoputa (bez „ipsilon-kraka„) pod asfaltom je oko 60 kilometara –

Re {e we za NI BENS na po mo lu Deo putarskih preduze}a koja su ~lanice „NIBENS grupe„ prekinuo je i drugi {trajk i dao Vladi novi rok od sedam dana da pomogne deblokadu ra~una i nastavak rada, a deo putara, poput „Partizanskog puta”, {trajkovao je i ju~e ispred Vlade.

Pet banaka koje su najve}i poverioci NIBENS-a potpisalo je memorandum kojim se obavezuju na to da preuzmu upravqawe firmama, a Qu bi {a Jo va no vi} iz AIK banke poru~io je da bi se deblokada mogla zavr{iti ve} ove nedeqe. U toku su konsultacije o formirawu kriznog menaxmenta koji bi upravqao firmama narednih 30 do 40 dana, dok se ne pripremi plan wihove reorganizacije. ka`e Milan Bojovi}. – Dnevno se asfaltira od kilometar do dva, a mo`e se o~ekivati i vi{e jer, osim dve na{e baze kod Subotice, do kraja ove nedeqe pokrenu}emo i napu{tenu asfaltnu bazu u Srbobranu, a proradi}e i ona u Be{ki. Pove}ali smo

i broj radnika gotovo 50 procenata: pre je na tom projektu radilo 140 qudi, a danas oko 200.

Iako sagovornik ka`e da se maksimalno trude da po{tuju ugovoreni rok, niko ne mo`e o~ekivati da se autoput zavr{i do 20. jula jer su problemi s

MO GU] OPO RA VAK SU BO TI^ KE KOM PA NI JE

Ima na de za „Fi de lin ku” Kom pa ni ja „Mi ne ko AG”, je dan od ve }ih ak ci o na ra „Fidelinke”, objavila je ju~e da to suboti~ko preduze}e u kojem je toku ste~ajni postupak, ima {ansu za oporavak ukoliko poverioci prihvate plan re or ga ni za ci je. Plan reorganizacije, na ~ijoj doradi rade predstavnici „Mineka”, trebalo bi da bude zavr{en tokom jula.

Jedan od pravaca plana reorganizacije ukqu~uje i dovo|ewe partnera svetskog renomea, koji bi svojim globalnim iskustvom u upravqawu `i to mli nar skim si ste mi ma doprineo ozdravqewu „Fidelinke”, navode u „Mineku”.

U saop{tewu se isti~e da bi takav potez istovremeno uticao i na privla~ewe novih stranih investicija, ne

„NIBENS grupom„ pomutili planove izgradwe. I Mihajlo Mi{i} ka`e da krupni potresi u gra|evinarstvu, kakve je izazvala „NIBENS grupa„, ne mogu ostaviti bez posledica tako slo`en proces kao {to je izgradwa autoputa, tim pre {to je PZP-u „Beograd„ poverena deonica od 24 kilometra. Koliko god da ostali izvo|a~i `ure ili uska~u, izvesno je da }e rokovi biti probijeni.

I dok Milan Bojovi} ka`e da finansijski uspevaju da pro{ire aktivnost na gradili{tu i preuzimaju tu|e poslove, direktor „Planuma” Ra to mir To do ro vi} kratko dodaje da }e „svoj deo posla uraditi do roka”. Naime, ne treba da ~udi ako svi ~lanovi konzorcijuma nemaju mogu}nosti da preuzmu tu|i posao jer kada se ugovarala izgradwa autoputa, prvopostavqeni rok je bio devet meseci (koji je kasnije produ`en jo{ za {est), a rok pla}awa ~ak 30 meseci, {to zna~i da putari sami finansiraju radove, a dr`ava im pla}a mic po mic. Oni jesu pristali na takve uslove, ali prvenstveno za „svoje” deonice.

R. Da u to vi}

samo u agrar i prehrambenu in du stri ju ve} i u srp sku pri vre du uop {te. Ka ko je uka za no, pri hva ta we pla na od poverilaca, kao „kvalitetnog i sveobuhvatnog re{ewa” za situaciju u kojoj je „Fidelinka”, zna~ilo bi i mnogo ve}u finansijsku korist nego da se ste~ajni postupak „zavr{i bankrotom i rasprodajom imovine preduze}a u bescewe”.

Jedan od ve}ih akcionara „Fidelinke” tvrdi da bi wen bankrot zna~io vra}awe samo malog dela potra`ivawa poverilaca, ga{ewe radnih mesta, pove}an broj qudi na Birou rada, negativan efekat na lokalnu privredu i nestanak jednog velikog sistema za otkup p{enice od ratara.

22. 06. 2011.

1.307,11584

IN \I JA DO GO DI NE DO BI JA AUTLET CEN TAR

[o ping od 40 mi li o na evra Pro daj ni cen tar „Fe{n park autlet centar”, koji se gradi u In|iji, bi}e otvoren u martu 2012. godine, najavili su ju~e organizatori tog projekta.

Gradwa tog centra po~ela je u oktobru pro{le godine, u wega }e biti ulo`eno 40 miliona evra i zaposli}e 1.000 qudi. U prvoj fazi }e biti otvoreno 70 prodavnica na povr{ini od 15.000 kvadrata, a vrednost radova }e biti 25 miliona evra. Predvi|eno je da cen-

tar do kraja 2016. godine, kad }e kompletno biti zavr{en, ima 140 prodavnica u kojima }e cene ode}e biti sni`ene od 30 do 90 odsto. „Fe{n park autlet centar„ gradi se u okviru „Re tail park„ kompleksa u In|iji, gde je planira izgradwa poslovnog prostora, hotela, hipermarketa.

Autlet centar gradi kompanija „Blac kO ak De ve lop ments„ u saradwi s GVA Grimlej , jednim od najzna~ajnijih autlet operatera u Evropi.

DR @A VA ODO BRI LA SUB VEN CI JE „SI TE LU„

Ame ri kan ci otva ra ju 300 rad nih me sta Ministarstvo ekonomije Srbije potpisalo je ju~e s ameri~kom kompanijom „Sitel„ (Sitel SBA) ugo vor o do deli 750.000 evra bespovratnih sredstava za podsticaj investicija, odnosno po 2.500 evra po novotvorenom radnom mestu.

Nakon potpisivawa ugovora, generalni direktor „Sitela„ Ti mo ti Alen [u najavio je da }e beogradski kol-centar te kompanije za pru`awe usluga kompanijama, u kojem }e u po~etku biti 300 zaposlenih, po~eti da radi u septembru.

ringa, odnosno sve ono {to je zaposlenima u kompanijama potrebno da posluju na razli~itim tr`i{tima. Navode}i da su klijenti „Sitela„ i BMW, Doj~e banka, „Majkrosoft„, ]iri} je istakao da }e zaposleni u centru u Beogradu usluge pru`ati

„Si tel„ je jed na od naj ve }ih svet skih kom pa ni ja u vi so kim teh no lo gi ja ma, ko ja ima vi {e od 55.000 za po sle nih u 26 ze ma qa Srpski ministar ekonomije Srbije Ne boj {a ]i ri} je rekao da su podsticajna sredstva „Sitelu# simbli~na podr{ka Vlade Srbije jednoj od najve}ih svetskih kompanija u visokim tehnologijama, koja ima vi{e od 55.000 zaposlenih u 26 zemaqa.

Po wegovim re~ima, „Sitel„ najve}im svetskim kompanijama pru`a usluge iz administracije, poreskog poslovawa, in`ewe-

kompanijama koji posluju u celoj Evropi.

– Po~ekom decembra „Sitelov„ centar }e po~eti da radi u punom kapacitetu. Za po~etak, ima}e 300 radnika, a po iskustvu te kompanije u Centralnoj i Isto~noj Evropi, postoji mogu}nost da broj bude pove}an na 2.000 zaposlenih – rekao je srpski ministar ekonomije.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Progres, Beograd

11,27

79

790

Polet, Novi Pazar

11,02

1.310

6.550

Sloga, Novi Pazar

10,61

365

40.150

7,41

29

290

4,37 Promena %

1.050 Cena

78.750 Promet

Informatika, Beograd

-12,00

2.508

5.016

Mladost - Rad, Vlasotince

-11,11

160

24.000

Jugolek, Beograd

-10,64

2.100

172.200

-9,27

1.497

2.994

-8,33 Promena %

11.000 Cena

-0,28

723

BIP u restrukturirawu, Beograd Karneks, Vrbas Pet akcija s najve}im padom

Novosadski sajam, Novi Sad Jafa fabrika biskvita, Crvenka Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (757,14 -0,51)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,98

3.123

249.806

NIS, Novi Sad

-0,28

723

4.591.978

Komercijalna banka, Beograd

0,00

3.000

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-2,21

840

347.090

Agrobanka, Beograd

-3,12

7.552

944.010

Imlek, Beograd

-3,33

2.030

223.350

Soja protein, Be~ej

0,73

1.249

2.082.085

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.127

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

532

1.763.341

55.000 Promet

Jubmes banka, Beograd

0,53

13.530

338.250

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.355

369.735

4.591.978

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.800

0,00

^oka duvanska industrija, ^oka

0,00

1.800

3.510.000

Alfa plam, Vrawe

-1,00

8.810

44.050

Soja protein, Be~ej

0,73

1.249

2.082.085

Tigar, Pirot

-3,38

772

81.126

Jedinstvo, Kova~ica

0,00

120

1.060.080

Veterinarski zavod, Subotica

0,42

475

23.750

Ogrev, Zrewanin

0,00

121

158.873

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik VE RI CA KA LA NO VI]

SIN DI KA TI I PO SLO DAV CI PRO TIV DR @A VE I IZ ME NA ZA KO NA O [TRAJ KU

Sr bi ja bli `a nov cu EBRD-a Sr bi ja }e do bi ti stal nog sa vet ni ka u okvi ru {vaj car skog ogran ka Evrop ske ban ke za ob no vu i Raz voj (EBRD), sa op {tio je ka bi net pot pred sed ni ce Vla de Ve ri ce Ka la no vi}.

Ka ko se na vo di, to je do go vo re no na ju ~e ra {wem sa stan ku Ve ri ce Ka la no vi} s di rek to rom {vaj car ske kon sti tu en ce EBRD-a, u ko joj je i Sr bi ja, Ver ne rom Gru be rom.

Do bi ja wem stal nog sa vet ni ka Sr bi ja bi, is ti ~e se, ima la da le ko ak tiv ni ju ulo gu u ra du EBRD-a, ka da se ra di o pla sma nu nov ca i ka pi ta la. „Ti me bi se stvo ri la mo gu} nost po ve }a wa kre di ti ra wa i in ve sti ci ja u no ve obla sti u Sr bi ji, {to bi sva ka ko pot po mo glo da qi pri vred ni raz voj”, is ti ~e se u sa op {te wu ka bi ne ta pot pred sed ni ce Vla de za pri vre du i re gi o nal ni raz voj. Na vo di se da je na sa stan ku raz go va ra no i o po li ti ci {i re wa EBRD-a, kao i to me da }e, u okvi ru svo jih pro gra ma, EBRD jo{ in ten ziv ni je po dr `a va ti Sr bi ju. Di rek tor {vaj car skog ogran ka EBRD-a je, ka ko se na vo di, kon sta to vao je da je Sr bi ja po sti gla zna ~a jan na pre dak u re a li za ci ji pro je ka ta u od no su na 2008. go di nu.

De le ga ci ja EBRD-a bo ra vi la u Sr bi ji od po ne deq ka, 20. ju na, u tro dnev noj po se ti u sklo pu re dov nih kon sul ta ci ja.

Rad ni ci ne }e fa bri~ ki „za tvor” Na crt za ko no o {traj ku us peo je ne mo gu }e: da uje di ni sin di ka te i ga zde, i to pro tiv dr `a ve. Sin di ka ti ma naj vi {e sme ta to {to im se ogra ni ~a va me sto {traj ka, to jest {to mo ra ju ne za do voq stvo da is k a z u j u is k qu ~ i v o na rad nom me stu i ne }e mo }i da na svo ju mu ku uka `u jav no sti na uli ca ma, tr go vi m a ili is p red Vla d e Sr bi je. Ili, ka ko bi to re k la pred s ed n i c a ASNS-a Ran ka Sa vi}, ra di se po ku {a ju svo |e we {traj ka na “ne ku ru pu u fa bri~ kom dvo ri {tu”.

Sin di ka ti ma sme ta i to {to mo ra ju {trajk da pri ja vqu ju dve ne de qe una pred. S dru ge stra ne, po slo dav ci `e le da i oni ima ju pra vo na or ga ni zo va we {traj ka.

Rad na ver zi ja no vog za ko na o {traj ku, ko ja je bi la i na jav noj ras pra vi apri la i ma ja, tre ba lo bi do kra ja ju na da bu de u skup {tin skoj pro ce du ri. Tre nut no je na sna zi za kon iz 1996. go di ne, a ini ci ja ti va da se na pra vi no vi za kon o {traj ku na sta la je pro {le go di ne.

Pred s ed n ik Uje d i w e n ih gran skih sin di ka ta „Ne za vi snost” Bra ni slav ^a nak iz ja vio je da UGS ne }e po dr `a ti no vi pred log za ko na o {traj ku jer ta kav za kon ne {ti ti ni rad ni ke ni po slo dav ce.

Ka ko je re kao no vi na ri ma u Be o gra du, dr `a va tim za ko nom „za vr }e ru ku” i po slo dav ci ma,

Dr `a we za po sle nih na ne pla }e nom od su stvu Pred sed ni ca ASNS-a Ran ka Sa vi} ob ja {wa va da je ovaj za kon da le ko re strik tiv ni ji od po sto je }eg jer omo gu }a va po slo dav ci ma da dr `e za po sle ne na ne pla }e nom od su stvu du `e od 45 da na, {to je u su prot no sti sa Za ko nom o ra du. On, do da je, su `a va mo gu} no sti za {trajk do te me re da ga mal te ne one mo gu }a va. Ona tvr di da za kon, ako bu de do net ona ko ka ko je dat u rad noj ver zi ji, ne }e slu `i ti svr si. i rad ni ci ma, a ta kav za kon ne }e re {i ti pro blem za po {qa va wa.

– Za mi sli te ko li ka je za jed ni~ ka mu ka ka da se i po slo dav ci i za po sle ni za jed no bo re pro tiv pred lo ga za ko na! – is ta kao je ^a nak.

On je na veo da se u ve }i ni dru gih ze ma qa po zo ve po slo da -

PRED SED NIK „PRI VRED NI KA” BRA NI SLAV GRU JI]

Ne tre ba sve da ku pe stran ci Pred sed nik Po slov nog klu ba „Pri vred nik” Bra ni slav Gru ji} re kao je ju ~e da srp ski pri vred ni ci po dr `a va ju ula zak Sr bi je u EU, ali da se ne sla `u s po je di nim srp skim po li ti ~a ri ma ko ji `e le da pri vre da u Sr bi ji bu de sa mo u ru -

in ve sti to ra i kor po ra ci ja jer je to, to bo `e, pred u slov uspe {no sti i bla go sta wa Sr bi je – re kao je Gru ji}.

On je na veo da je glo bal na eko nom ska kri za po ka za la da su ne ga tiv ni to ko vi sla bi ji upra vo ta mo

ka zao je Gru ji}. – Ne ga tiv ni pri me ri po je di nih slu ~a je va pri va ti za ci je i dru gi ne ga tiv ni slu ~a je vi zlo u po tre be pri vred nog okru `e wa iz pro {lo sti, ko ji su pred met ob ra de dr `av nih or ga na, za to ni ka ko ne sme ju da bu du raz log me dij ske kam pa we u ko joj se svi do ma }i pri vred ni ci iz jed na ~a va ju. On je

Srp ski pri vred ni ci tra `e da ih sop stve na dr `a va pri hva ta, uva `a va i da im po ma `e na na ~in ka ko se to ra di u okru `e wu

ka ma stra nih in ve sti to ra i kor po ra ci ja.

Po slov ni klub „Pri vred nik” oku pqa vla sni ke naj ve }ih srp skih kom pa ni ja, a Gru ji} je re kao da se srp ski pri ved ni ci ne bo je kon ku ren ci je i otvo re nog tr `i {ta.

– Ni smo sa gla sni s na me rom od re |e nih po li ti~ kih i bi znis-kru go va ko ji `e le da pri vre da u Sr bi ji bu de sa mo u ru ka ma stra nih

gde po sto ji raz vi je na do ma }a pri vred na eli ta i gde ih je dr `a va, u svoj stvu part ne ra, po mo gla fi nan sij ski i na dru ge na ~i ne, odr `a va ju }i na taj na ~in pri vred nu ak tiv nost.

– Srp ski pri vred ni ci za to tra `e da ih sop stve na dr `a va pri hva ta, uva `a va i da im po ma `e na na ~in ka ko se to ra di u okru `e wu i svim raz vi je nim ze mqa ma sve ta –

is ta kao da su ~la ni ce klu ba „Pri vred nik” u ovoj go di ni do ni ra le vi {e od 150.000.000 di na ra po mo }i.

– Na {a vi zi ja je Sr bi ja kao uspe {na, raz vi je na i bo ga ta ze mqa, ze mqa za po sle nih i ze mqa u ko joj sva ko mo `e da `i vi od sop stve nog ra da. Na {a vi zi ja je Sr bi ja efi ka sno upra vqa ne i kon ku rent ne pri vre de, ko ja stva ra no va rad na me sta, bez ob zi ra na to da li su kom pa ni je u vla sni {tvu dr `a ve ili pri vat nih po slo da va ca – re kao je Gru ji}.

Po jef ti we we u JAT-u KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

petak24.jun2011.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

98,4748

100,4850

102,7960

98,1734

Australija

dolar

1

72,6269

74,1091

75,8136

72,4046

Kanada

dolar

1

70,7180

72,1612

73,8209

70,5015

Danska

kruna

1

13,1978

13,4671

13,7768

13,1574

Norve{ka

kruna

1

12,5930

12,8500

13,1455

12,5545

[vedska

kruna

1

10,7907

11,0109

11,2642

10,7576

[vajcarska

franak

1

81,7286

83,3965

85,3146

81,4784

V. Britanija

funta

1

110,4350

112,6890

115,2810

110,0970

SAD

dolar

1

68,8154

70,2198

71,8349

68,6047

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 6. 2611. godine

Na ci o nal ni avi o pre vo znik „Jat er vejz” od da nas or ga ni zu je pro mo tiv nu ak ci ju ko ja }e tra ja ti do 14. ju la, u ko joj }e svi ko ji `e le da pu tu ju u pe ri o du od 1. ju la do 31. ok to bra mo }i po po voq ni jim ce na ma le te ti avi o ni ma „Ja ta” za Mi la no, Rim, Is tan bul ili Ati nu, ali i dru ge gra do ve Evro pe.

Po vrat na kar ta za Mi la no i Rim pro da je se po ce ni ve} od 119 evra, za Is tan bul od 129 evra, dok se za Ati nu po vrat na kar ta za pe riod pu to va wa od 1. av gu sta do 31. ok to bra mo `e ku pi ti za 159 evra.

vac ko ji tre ba da u~e stvu je u do no {e wu za ko na, i do dao da ma l i broj ze m a q a re g u l i { e {trajk za ko nom.

Pot pred sed nik „Ne za vi sno sti” Zo ran Sto iq ko vi} do dao je da se ne vi di po tre ba ni sin di ka ta, ni po slo da va ca, a „ne ma ni zah te va Evrop ske ko mi si je” za do no {e we za ko na o {traj ku.

– Na s ta v qa se sta r a prak s a gde pr v o, pre k o rad ne gru pe, na za ko nu ra de i po slo dav ci i za po sle ni, a ka da se do ku ment po ja vi u jav noj ras pra vi, dru ga ~i ji je od ono ga {to je vi de la ta rad na gru pa – ka zao je on.

Po Sto i q k o v i } e v im re ~i ma, taj za kon pod ra zu me va {trajk u okvi ru rad nog me sta, ali ne ure |u je blo ka de, a ne ma ni ga ran ci ja da }e bi ti po {to va ni zah te vi po slo dav ca.

– Ume sto do no {e wa no vog za ko na, mo `da tre ba pre ci zi ra ti Za kon o ra du – na veo je on, i do dao da „ako se do n e s e za k on o {traj ku, on da tre ba da se for mi ra rad na gru pa i da se uva `e sve we ne pri med be”.

Pred sed nik Uni je po slo da va ca Sr bi je Ne boj {a Ata nac ko vi} is ta kao je da ta Uni ja ni je ini ci ra la do no {e we pred lo ga za ko na i da je sa mo u po ~et ku, kroz rad nu gru pu, u~e stvo va la u da va wu pri med bi.

– Mi smo iz ne na |e ni ini ci ja ti vom da je, po red Za ko na o ra du, po treb no do no si ti no vi – ka zao je on, i do dao da je o~i gled no da taj za kon ini ci ra dr `a va.

Re kao je da Uni ja po slo da va ca ima pri med be o pla }a wu za vre me {traj ka, i na veo da, „ako rad ni ci ima ju pra vo na {trajk, i po slo dav ci tre ba da do bi ju to pra vo”.

D. U.

5

OTVO RE NA KAN CE LA RI JA DO MA ]E NAFT NE KOM PA NI JE

NIS u Bri se lu

Mi ni star spoq nih po slo va Vuk Je re mi} iz ja vio je ju ~e na otva ra wu pred stav ni {tva Naft ne in du stri je Sr bi je u Bri se lu, da je pri rod no da kom pa ni ja ka kva je NIS bu de za stu pqe na u pre sto ni ci Evrop ske uni je, ko ja je me sto gde }e se u bu du} no sti stva ra ti ener get ska po li ti ka.

– Evrop ska uni ja i Bri sel su me sto gde }e se stva ra ti ener get ska po li ti ka u go di na ma ko je su pred na ma. Sr bi ja `e li da se pri dru `i EU. To je stra te {ki pri o ri tet na {e vla de. Za to je pri rod no da kom pa ni ja ko ja ima aspi ra ci ju da bu de broj je dan u Sr bi ji bu de za stu pqe na ov de – re kao je Je re mi} na otva ra wu pred stav ni {va NIS-a. – O~e ku jem da i dru ge ve li ke srp ske kom pa ni je sle de ovaj pri mer i otvo re pred stav ni {tva u Bri se lu.

Ge ne ral ni di rek tor NIS-a Ki ril Krav ~en ko pred sta vio je oku pqe ni ma isto ri jat NIS-a, ali i ve li ke pla no ve ko je ova fir ma ima u bu du} no sti, kao {to su {i re we po slo va wa fir me i na Ma |ar sku, Bo snu i Her ce go vi nu, Bu gar sku, Ru mu ni ju i dru ge dr `a ve re gi o na.

– Za to }e nam tre ba ti ogrom ne in ve sti ci je i sa mo u ovoj go di ni pla ni ra mo da ulo `i mo 400 mi li o na evra, a o~e ku je mo da }e i idu }e go di ne bi ti ulo `e na naj ma we to li ka su ma nov ca – re kao je on.

OD LIV MO ZGO VA PRO BLEM ZA DR @A VU I KOM PA NI JE

Pa met i stru~ nost odo{e iz Sr bi je – U Sr bi ji 28 od sto za po sle nih tra `i dru gi po sao, a „od liv mo zgo va” u 2012. mo `e bi ti zna ~a jan pro blem za kom pa ni je i ze mqe ko je te `e da se opo ra ve od re ce si o nog pa da – iz ja vio je pred stav nik GfK kom pa ni je Mi le Pla me nac.

Is tra `i va we o me |u na rod nom od l i v u mo z go v a ko j e je spro ve la GfK gru pa po ka za lo je da je vi {e od ~e tvr ti ne rad ni ka u sve tu sprem no da se ise li iz ze mqe u po tra zi za bo qim po slom, a da je dan od ~e ti ri is pi ta nih pla ni ra da na pu sti po slo dav ca u na red nih 12 me se ci.

Pla me nac je na veo da je ~e tvr ti na (27 od sto), ka ko vi {e obra zo va nih rad ni ka ta ko i ma we obra zo va nih, sprem na na to da tra `i po sao u ino stran stvu, a taj pro ce nat ra ste sa ste pe nom obra zo va wa.

– Tre } i n a za p o s le n ih u obla sti is tra `i va~ kog ra da i raz vo ja ta ko |e je sprem na na to da po sao po tra `i u ino stran stvu, a upra vo su ta za ni ma wa u ve }i ni ze ma qa iden ti fi ko va na kao kqu~ na za pri vred ni opo ra vak – re kao je Pla me nac.

Od l iv mo z go v a i stru~ n e rad ne sna ge za nas ni je ni ka kva no vost jer se ova ze mqa pra zni ve} dve de ce ni je. Po po da ci ma ko ji su po zna ti, na {i na u~ ni ci i in `e we ri naj ~e {}e od la ze u SAD, Ka na du, Ve li ku Bri ta ni ju i Austra li ju. Po ne kim pro ce na ma, broj na u~ ni ka i in `e we ra iz na {e ze mqe u SAD pre ma {io je 6.000. Me |u wi ma je vi {e od 2.000 dok to ra na u ka.

Sa mo od 2000. do 2002. na uni ver zi te ti ma u SAD iz Sr bi je i Cr ne Go re dok to ri ra le su 253 oso be, od ko jih se sa mo 12 od sto vra ti lo. Ka da se ukqu ~i u ra ~u ni cu i srp ska na u~ na di ja spo ra iz svih de lo va sve ta, mo `e se go vo ri ti o po ten ci ja lu od 10.000 qu di, {to pre ma {u je na u~ nu za jed ni cu u Sr bi ji.

Ina ~e, Sr bi ja je po iz dva ja wi ma za na u ku i da qe go to vo na sa mom za ~e qu Evro pe. Dok se u ce loj Evro pi za to iz dva ja do ~ak tri od sto BDP-a, u Sr bi ji se na me wu je je dva 0,3 od sto.

Po is tra `i va wu ko je je ob u hva ti lo i Sr bi ju, me |u rad ni -

ve to me sto de le Por tu gal i Ve li ka Bri ta ni ja s 27 od sto.

Isto kao {to dr `a ve mo ra ju da se ~u va ju od li va mo zgo va pre ko gra ni ca, upo zo re we va `i i za kom pa ni je. Je dan od tro je za po sle nih u kom pa ni ja ma ve} ak tiv no tra `i no vi

^e tvr ti na obra zo va nih rad ni ka sprem na je na to da tra `i po sao u ino stran stvu, a taj pro ce nat ra ste sa ste pe nom obra zo va wa ci ma sta ro sti 18 do 29 go di na, dve pe ti ne (41 od sto) je sprem no da se ise li iz ze mqe da bi na {lo bo qi po sao, dok isto va `i za jed nog od tri rad ni ka s di plo mom fa kul te ta (32 od sto) i za go to vo jed nog od ~e ti ri dok to ra na ta (37 pro ce na ta). S dru ge stra ne, to va `i za sa mo pe ti nu za po sle nih ko ji ima ju di plo mu sred we {ko le (22 od sto).

U gru pi od 17 ze ma qa, ka da je re~ o sprem no sti za po sle nih da na pu ste ze mqu da bi na {li bo qi po sao, Tur ska je na tre }em me stu sa 46 od sto, Ma |ar ska na sed mom s 33 od sto, sle di Ru si ja s 29 pro ce na ta, dok de -

po sao (35 od sto), a je dan od pe to ro (18 od sto) pla ni ra da se pre se li u na red nih {est me se ci.

Sa mo osam od sto za po sle nih pla ni ra da sa ~e ka dok pri vre da ne bu de sta bi li zo va na. Ovi po da ci deo su GfK-ovog me |u na rod nog is tra `i va we o an ga `o va no sti za po sle nih u 2011. go di ni.

Ob u h va } e n a su mi { qe w a 30.556 za po sle nih u 29 ze ma qa, ko ji su in ter vju i sa ni iz me |u 8. fe bru a ra i 4. apri la, i to po sred stvom in ter ne ta, te le fo na ili li~ nim in ter vju om.

E. Dn.

6

dRU[TvO

petak24.jun2011.

NO VO SAD SKI VT[ US PE [AN DO MA ]IN IN TER NA CI O NAL NE KON FE REN CI JE In SI TE2011.

Svet sazdan od informacija

Na Vi so koj teh ni~ koj {ko li stru kov nih stu di ja u No vom Sa du ju ~e je za vr {e na ~e tvo ro dnev na me |u na rod na kon fe ren ci ja u obla sti in for ma ci o nih teh no lo gi ja i ko mu ni ka ci ja - InSITE2011, u or ga ni za ci ji ove na {e ugled ne dr `av ne vi so ko o- bra zov ne in sti tu ci je i Informing Science Instituta iz Ka li for ni je (SAD). Na oku pu je bi lo vi {e od sto ti nu u~e sni ka, emi nent nih stru~ wa ka, pro fe so ra i pre da va ~a iz ~ak vi {e od 30 ze ma qa sve ta (naj vi {e iz SAD, ali i iz Ka na de, Austra li je, Bra zi la, Ki ne, Ru si je, Izra e la, Slo va~ ke, Hr vat ske ...), {to je za i sta im pre si van skup, ka ko po bro ju u~e sni ka, ze ma qa, ta ko i po iz van red noj rad noj at mos fe ri, ali i dru `e wi ma, bo ga toj

raz me ni is ku sta va, do go vo ri ma o bu du }oj sa rad wi, za jed ni~ kim pro jek ti ma... Ra di lo se sva ko dnev no i ce lo dnev no u pet pa ra lel nih se si ja na ko ji ma su pre da va ~i pred sta vqa li pro jek te i is tra `i va wa na ko ji ma ra de, iz no si li no ve na u~ ne ~i we ni ce, is ku stva u pri me ni no vih teh no lo gi ja, soft ve ra i ala ta iz svih obla sti ko mu ni ka ci je.

– Ovo je ve} 11. kon fe ren ci ja InSITE-a, ko ja se odr `a va sva ke go di ne u dru goj dr `a vi, a ~i ji je glav ni or ga ni za tor Informing Science Institut iz San ta Ro ze u Ka li for ni ji – ka `e za „Dnev nik” pro fe sor ka stru kov nih stu di ja Qi qa na Ru `i}-Di mi -

stup in ter ne tu, a tre nut ke pre da ha pro vo di li su u ze le noj i cvet noj dvo ri {noj oazi [ko le, uz pri god no po slu `e we ka kvo ide uz ta ko zva ni ko fi brejk.

Po re ~i ma pro fe sor ke Ru `i}-Di mi tri je vi}, kon fe ren ci ja se ba vi la na u kom o in for ma ci ja ma uop {te, in for ma ci o nim teh no lo gi ja ma u obra zo va wu, in for ma ci ja ma uop {te, pa je, ta ko, ne ko li ko ov da {wih pro fe so ra go vo ri lo o pre no su in for ma ci ja, po ru ka ma, bil bor di ma, a po seb na pa `wa po sve }e na je da qin skom u~e wu ko je je sve za stu pqe ni je u sve tu, ali i kod nas (VT[ je pr vi akre di to vao ta kav stu dij ski pro gram).

– Ove kon fe ren ci je su iz u zet na pri li ka da se us po sta ve kon -

tak ti i sa rad wa s uni ver zi te ti ma iz ~i ta vog sve ta. Mi smo pre ~e ti ri go di ne ta ko za po ~e li sa rad wu s Fa kul te tom iz Xor xi je, u SAD, i ima mo pr va na {a ~e ti ri stu den ta upi sa na na wi ho ve pred me te da qin skog u~e wa. Sa da nam je na kon fe ren ci ju do {ao pro fe sor iz Nor ve {ke, ko ji ka `e da su svi wi ho vi fa kul te ti do bi li do pis od vla de da raz vi ja ju sa rad wu sa ze mqa ma Za pad nog Bal ka na i on je do slov no re kao: „Kad ovi qu di mo gu ova ko da or ga ni zu ju kon fe ren ci ju, ja ho }u s wi ma da sa ra |u jem„! Ta ko |e smo do bi li po nu du jed nog uni ver zi te ta iz Ma |ar ske za sa rad wu, pa iz Ka na de,

O~a ran pri ja teq skim vi bra ci ja ma Je dan od u~e sni ka InSITE2011, Ge ri De lo ren co, pro fe sor na De part ma nu za ma te ma ti ku, ra ~u nar ske na u ke i in for ma ci o ne si ste me Ka li for ni ja uni ver zi te ta u Pen sil va ni ji, ali ko ji ra di i u in du stri ji, ra do je pri stao da za „Dnev nik” iz ne se svo je uti ske o ovom sku pu, [ko li i gra du do ma }i nu: – Bo ra vio sam u raz li ~i tim evrop skim ze mqa ma, ali sam pr vi put u Sr bi ji. Ni sam mo gao ni pret po sta vi ti ka ko je ov de, a za i sta sam iz u zet no pri jat no iz ne na |en. Ovo je jed no pre div no is ku stvo, i to na vi {e po qa. Po seb no sam odu {e vqen ti me ko li ko su va {i qu di pri ja teq ski ras po lo `e ni. Re ci mo, mog pri ja te qa tak si sta je slu ~aj no od ve zao na po gre {no me sto, a ka da su za vr {i li vo `wu gde je tre ba lo, vo za~ se iz vi nio i ni je mu na pla tio.

Dru gi pri ja teq oti {ao je da se o{i {a i vla sni ca tog sa lo na ta ko |e ni je ni {ta na pla ti la! S dru ge stra ne, odu {e vqen sam is ku stvom i s vi so ko o bra zov nog, aka dem skog sta nov ni {ta, onim {to sam do `i veo od do ma }i na ove kon fe ren ci je, no vo sad ske Vi so ke teh ni~ ke {ko le. Ov de se ostva ru je isti ni ta in ter na ci o nal na sa rad wa qu di, stu~ wa ka istih in te re so va wa i ide ja. Na da mo se da }e mo me |u sob no sa ra |i va ti, ra di ti za jed no, raz me wi va ti ide je... Ja sam pro fe sor ra ~u nar sva i in for ma ti ke, kom pju ter skog pro gra mi ra wa, pro jekt nog me nax men ta, in ter ne ta i ve ba i za to me po seb no in te re su ju ka ko mo `e mo po mo }i da i ov de na uni ver zi te ti ma, vi so kim {ko la ma ima ju pro gra me, kur se ve, raz li ~i te ve {ti ne za stu den te da bi se, kad di plo mi ra ju, mo gli od mah ukqu ~i ti u ne ki do bar po sao u pro iz vod wi, eko no mi ji. tri je vi}, ko ja pre da je ra ~u nar stvo, raz voj in ter ne ta, uvod u veb-di zajn. – Mi smo 2006. pr vi put u~e stvo va li na toj kon fe ren ci ji i od on da sva ke go di ne u~e stvu je ne ko li ko na {ih pro fe so ra. Pre dve go di ne se na {a {ko la kan di do va la da bu de do ma }in ove go di ne, is pu ni li smo sve uslo ve i do bi li kan di da tu ru. Mo ram re }i da smo od u~e sni ka bez re zer ve do bi li po hva le i oce ni li su da smo naj bo qe or ga ni zo va li kon fe ren ci ju ot ka ko ona po sto ji, a svi su odu {e vqe ni No vim Sa dom.

U to da je VT[ skup or ga ni zo vao na naj vi {em ni vou uve ri li smo se i li~ no: u~e sni ci su ra di li u sa vre me no opre mqe nim, kli ma ti zo va nim sa la ma, na ras po la ga wu je im je bi la in ter net-u~i on i ca, te be `i~ ni pri -

iz Mon tre a la, gde }e se do go di ne odr `a ti kon fe ren ci ja InSITE2012.

Vi so ka teh ni~ ka {ko la pri pre ma se da raz vi je i sop stve ni soft ver za da qin sko u~e we, a di rek tor VT[-a prof. dr Bo `o Ni ko li} im pre si o ni ran je is ku stvom jed nog pro fe so ra iz Ka na de ko ji na da qin skom u~e wu ima vi {e od 500 stu de na ta!

Iako je du go go di na u vi so kom obra zo va wu i pri su stvo vao je mno gim kon fe ren ci ja ma, sa ve to va wi ma, stru~ nim i na u~ nim sku po vi ma, ovu no vo sad sku a svet sku kon fe ren ci ju do `i vqa va po seb no emo tiv no zbog, ka ko ka `e, po seb no pri ja teq ske at mos fe re i od no sa us po sta vqe nih iz me |u qu di sa svih me ri di ja na.

V. ^e ki}

dnevnik

OSMA CI JU ^E NA ZA VR [NOM IS PI TU PO LA GA LI TE STO VE IZ MA TER WEG JE ZI KA

Na maloj maturi danas matematika

Svr {e ni osma ci ju ~e su u svo jim osnov nim {ko la ma u okvi ru za vr {nog is pi ta na kra ju osnov nog {ko lo va wa po la ga li test iz ma ter weg je zi ka, a da nas je na re du pro ve ra zna wa ste ~e nog u do sa da {wem {ko lo va wu iz ma te ma ti ke. Ovo je pr va ge ne ra ci ja ma lih ma tu ra na ta ko ja po la `e ovaj is pit, s ob zi rom na to da su do sa da na pro ve ru zna wa i{li sa mo oni ko ji `e le da na sta ve {ko lo va we u ~e tvo ro go di {wim sme ro vi ma sred wih stru~ nih {ko la i u gim na zi ja ma, a ove go di ne na te sti ra we mo ra ju svi.

Ne {to pre 10 sa ti mi ni star pro sve te pro fe sor dr @ar ko Ob ra do vi} jav no je, od tri, iz vu kao kom bi na ci ju broj dva od 20 pi ta wa, za ~i je re {a va we je oko 80.000 svr {e nih osma ka u Sr bi ji, a od to ga wih 20.000 u Voj vo di ni, ima lo na ras po la ga wu dva sa ta.

– S ob zi rom na do bre re zul ta te pre pet ne d e q a odr ` a n og prob nog za vr {nog is pi ta, na ko jem su svi za da ci bi li ne po zna ti, o~e ku jem da }e i ovaj pra vi is pit osma ci ura di ti do bro jer na we mu ima ju po lo vi nu za da ta ka iz zbir ki, ~e tvr ti nu ta ko |e iz zbir ki, ali s iz me we nim re do sle dom po nu |e nih od go vo ra na ma ter wem je zi ku ili s dru gim nu me ri~ kim vred no sti ma u za da ci ma iz ma te ma ti ke, a sa mo ~e tvr ti na za da ta ka im je pot pu no ne po zna ta – re kao je mi ni star pro sve te, i jo{ jed nom po no vio da u sred wim {ko la ma ima me sta za sve svr {e ne osma ke, ali }e ras po red po tim me sti ma za vi s i t i od bro j a bo d o v a ko j e osma ci sa ku pe po osno vu uspe ha iz osnov ne {ko le i zvr {nog is pi ta.

I ove go di ne do ju ~e ra {wi osnov ci mo gli su da se iz ja sne o to me na ko jem je zi ku `e le da po la `u za vr {ni is pit, a u op ti ca -

Fo to: N. Sto ja no vi}

ju su bi li svi na stav ni je zi ci u Sr bi ji.

Pr vi uti sci pet na e sto go di {wa ka, ko ji su s te sti ra wa po ~e li da iz la ze ve} na po lo vi ni pred vi |e nog vre me na, su da za da ci ni su bi li te {ki, te se na da ju da }e ta ko bi ti i da nas na ma te ma ti ci.

Pre li mi nar ni re zul ta ti 29. ju na Ka da da nas za vr {e s te stom iz ma te ma ti ke, ma li ma tu ran ti }e do 29. ju na ~e ka ti na pre li mi nar ne re zul ta te za vr {nog is pi ta.

Ka da re zul ta ti bu du ob ja vqe ni, oni ko ji bu du ne za do voq ni bo do va wem mo gu tra `i ti svoj test na uvid, a uko li ko sma tra ju da ima osno va, istog da na u da se `a li ti {kol skoj upi snoj ko mi si ji. Ako ne bu du za do voq ni we nim od go vo rom, su tra dan se mo gu `a li ti okru `noj upi snoj ko mi si ji, ~i ji je od go vor ko na ~an.

Ko na~ ne re zul ta te za vr {nog is pi ta sve osnov ne {ko le za svo je u~e ni ke ob ja vi }e na ogla snim ta bla ma 3. ju la.

– Sve sam za dat ke ura di la jer ni su bi li te {ki – ka `e ma la ma tu rant ki wa no vo sad ske Osnov ne {ko le „Pe te fi [an dor” Le na Po zna no vi}, ko ja je s te sti ra wa iza {la ve} u 11 sa ti. – Bi lo je ma lo gra ma ti ke, a vi {e pra vo pi sa i kwi `ev no sti i mi slim da su mi svi od go vo ri ta~ ni.

JO[ UVEK BEZ OD LU KE O DI REK TO RU RTV-a

Spor s partijskom dimenzijom?

Uprav ni od bor Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne jo{ ni je od lu ~io o to me ko }e bi ti ge ne ral ni di rek tor RTV-a. Ne ma ja snog ob ja {we wa za {to je od lu ka na pro {loj sed ni ci UO od lo `e na za na red nu, {to po go du je ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma po ko ji ma se iz bor kan di da ta pre tvo rio u spor s par tij skom di men zi jom.

Ka ko je na{ list i na ja vio, Uprav ni od bor je odr `ao sed ni cu 22. ju na, po sle ko je je na in ter net-stra ni RTV-a u krat kom sa op {te wu na ve de no da su se ste kli uslo vi da se na na red noj sed ni ci ime nu je ge ne ral ni di rek tor. „UO RUV-a je na 83. sed ni ci, odr `a noj da na 22. ju na 2011. raz ma trao iz ve {taj Ko mi si je za pri pre mu ime no va wa ge ne ral nog di rek to ra i kon sta to vao da od {est pri ja vqe nih kan di da ta

Le na je za jed no s dru ga ri com Mi li com Ma ri ~i}, za ko ju je ta ko |e test iz srp skog bio lak, ve} po lo `i la pri jem ni u Kar lo va~ koj gim na zi ji, u ko joj ima vi {e me sta ne go onih s po lo `e nim pri jem nim, pa obe ne bri nu za test iz ma te ma ti ke jer su me -

pet is pu wa va uslo ve i za kqu ~io da su se ste kli uslo vi da se na na red noj sed ni ci ime nu je ge ne ral ni di rek tor“, na vo di se u sa op {te wu.

Ra ni je su na in ter net-stra ni RTV-a ob ja vqe na ime na kan di da ta, za ko je je na ve de no da is pu wa va ju uslo ve za ge ne ral nog di rek to ra, s bi o gra fi ja ma. To su pe to ri ca kan di da ta: Mla den Dra `e tin, Pre drag Pe ri {i}, Si ni {a Isa kov, Dra gan Gu zi jan i Jo van M. Jo va no vi}.

Iz vo ri na {eg li sta ka `u da je za di rek to ra u ne kim kru go vi ma vi |en Isa kov, funk ci o ner LSV-a, ali i da je pro blem ka ko jav no sti i za po sle ni ma u toj me dij skoj ku }i ob ja sni ti da to „ne ma ve ze s onim {to je pred sed nik Li ge Ne nad ^a nak lu pao ta blu RTV-a“.

S. N.

sto u sred woj {ko li ve} osi gu ra le.

Me |u tim, wi ho vim dru ga ri ma Du {a nu Vla di sa vqe vi }u, ko ji `e li da se upi {e na smer za eko nom skog teh ni ~a ra u Eko nom skoj {ko li u No vom Sa du, i Ni ko li La la to vi }u, ko ji }e na pr vo me sto na li sti `e qa sta vi ti no vo -

sad sku Gim na zi ju „La za Ko sti}„, osim bo do va s, ka ko ka `u, la kog te sta iz srp skog, bi }e va `an i sva ki bod iz ma te ma ti ke jer }e im s vr lo do brim uspe hom u osnov noj {ko li za ova kve pla no ve tre ba ti i sva ki bod sa za vr {nog is pi ta.

Da pod se ti mo, za vr {ni is pit da nas se za vr {a va te sti ra wem iz ma te ma ti ke, ko je je ta ko |e za ka za no za 10 sa ti i tra ja }e do 12. I na ovo te sti ra we u~e ni ci bi tre ba lo da stig nu u svo je do ju ~e ra {we {ko le bar po la sa ta ra ni je, a osim |a~ ke kwi `i ce iz osnov ne {ko le s ove re nom fo to gra fi jom, ko ja je i da nas neo p hod na, do zvo qe ni su i gra fit na, he mij ska olov ka, gu mi ca, le wir, tro u gao i {e star. I na da na {wem te sti ra wu pr vo pa `qi vo tre ba pro ~i ta ti uput stvo i sva pi ta wa, a za tim kre nu ti na od go va ra we, i to od lak {ih za da ta ka ka te `im. Za test iz ma te ma ti ke va `no je jo{ na po me nu ti da sva ki od go vor tre ba da bu de kom ple tan, to jest da se vi di put re {a va wa sva kog za dat ka.

D. De ve ~er ski

VLA DA DA JE „GA LE NI CI” GA RAN CI JE ZA KRE DI TE, ALI I SPRE MA OT KA ZE

Nesta{ice lekova ne}e biti

Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} iz ja vio je da ne sta {i ce le ko va u Sr bi ji ne }e bi ti i da su obez be |e ni uslo vi da fa bri ka le ko va „Ga le ni ka” na sta vi pro iz vod wu.

– Pro ble ma ti~ no je snab de va we tr `i {ta sa mo s dva le ka, a to su “he pa rin” i “pro ni zon” – iz ja vio je Stan ko vi} na kon sed ni ce Vla de Sr bi je.

Po we go vim re ~i ma, za li he “he pa ri na” obez be |e ne su za dva me se ca, a o~e ku je se da }e snab de va we “pro ni zo nom” bi ti re {e no u na red nom pe ri o du.

Vla da Sr bi je od lu ~i la je da da ga ran ci je “Ga le ni ci” za kre dit od 70 mi li o na evra, od ~e ga }e deo bi ti upo tre bqen za re fi nan si ra we krat ko ro~ nih kre di ta, a deo za obrt ni ka pi tal.

Mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri} je re kao da je tre nut ni iz nos oba ve za “Ga le ni ke” od oko 120 mi li o na evra, od ~e ga je, ka ko je is ta kao, „akut ni pro blem od oko 40 mi li o na evra krat ko ro~ nih oba ve za”. Ga ran ci ja dr `a ve za re fi nan si ra we krat ko ro~ nih oba ve za i de la obrt nog ka pi ta la, po we go vim re ~i ma, omo gu }i }e da do |e do pre ki da blo ka de ra ~u na ove dr `av ne fir me i da ona po~ ne nor mal no da po slu je.

– Moj uti sak je da }e ve }i na ru ko vo di la ca “Ga le ni ke” osta ti bez po sla. Vla da je za u ze la stav i da la na log od re |e nim slu `ba ma da se is pi ta po slo va we i da od go vor ni, uko li ko je bi l o kr { e w a za k o n a, bu d u pred met is tra `nih rad wi – re kao je on.

ZA DVA DA NA PRI JA VQI VA WA ZA PRI JEM NI NA UNS-u VI [E OD 7.200 KAN DI DA TA

Na Medicinskom za svako mesto tr~i dvoje Ju ~e ra {wi dru gi dan pri je ma pri ja va i do ku me na ta kan di da ta ko ji za upis na dr `av ne fa kul tet i vi so ke {ko le stru kov nih stu di ja kon ku ri {u u pr vom kru gu, na 13 od 14 fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du (na Aka de mi ji umet no sti sa mo da nas je pri ja vqi va we, od no sno pre da ja ma pa s ra do vi ma na mu zi~ kom i li kov nom de part ma nu) pro {ao je vr lo uspe {no jer je pa pi re pre da lo vi {e od 3.200 svr {e nih sred wo {ko la ca. Ta ko je ukup na dvo dnev na broj ka pri ja va na ovom uni ver zi te tu pre ma {i la 7.200 (kon kurs je ras pi san za upis ukup no 8.686 bru co {a na osnov ne i in te gri sa ne stu di ja), ali je, na rav no, pri ti sak kan di da ta raz li ~it od fa kul te ta do fa kul te ta i od pro gra ma do pro gra ma.

Po je di na~ no, na ve }i ni fa kul te ta dru gog da na pre da to je ma we pri ja va, dok je vi {e kan di da ta ne go pr vog kon kurs nog da na re gi stro va no sa mo na Fa kul te -

ski fa kul tet sa 173,06 po sto ili ti 938 (ju ~e 426), dok je upi sna kvo ta na sve pro gra me 542!

Ov de su naj tra `e ni ji in dek si far ma ci je, ko jih je sa mo 70, a do

Pri ja ve jo{ da nas Svr {e ni sred wo {kol ci ko ji `e le da kon ku ri {u za upis na fa kul te te UNS-a to mo gu u~i ni ti jo{ sa mo da nas na svih 14 fa kul te ta u No vom Sa du, Su bo ti ci, Som bo ru i Zre wa ni nu.

Pri jem ni is pi ti po ~i wu 29. ju na. tu spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa u No vom Sa du (128) pa ih je ukup no 193, na Teh ni~ kom fa kul te tu „Mi haj lo Pu pin” u Zre wa ni nu (85) ukup no 122 i na Gra |e vin skom u Su bo ti ci (30) za dva da na 60. Re kor der po bro ju pri ja vqe nih kan di da ta u od no su na broj me sta za upis je i da qe Me di cin -

da nas je kon ku ri sa lo 187 kan di da ta. Za stu di je me di ci ne ima 373 pri ja ve a 180 me sta, za sto ma to lo gi ju 84 pri ja ve (45 me sta), a za fi zi o te ra pe u ta 117 (45 me sta)! Broj pri ja va nad ma {io je broj me sta za upis jo{ je di no na Fi lo zof skom fa kul te tu: 1.075 pre ma 938, ali je ov de, ve} tra di -

ci o nal no, ta kva si tu a ci ja za od re |e ne stu dij ske pro gra me: psi ho lo gi ja (172 kan di da ta a 80 me sta), en gle ski je zik i kwi `ev nost (157 na 70 me sta), pe da go gi ja (116 na 75 me sta) i `ur na li sti ka (111 na 70 me sta).

Do bar pro ce nat pri ja vqe nih ima i Pri rod no-ma te ma ti~ ki fa kul tet – 95,10 pro ce na ta u od no su na upi snu kvo tu, ali je ov de, opet tra di ci o nal no, naj `e {}i pri ti sak na me na xer skim sme ro vi ma tu ri zma, lov nog tu ri zma, ho te li jer stva i ga stro no mi je, gde je 255 pri ja qe nih za 150 ve }i nom sa mo fi nan si ra ju }ih me sta.

Naj vi {e pri ja va ukup no na UNS-u do da nas je pri mio Fa kul tet teh ni~ kih na u ka – vi {e od 1.600, ali ov de ima i naj vi {e me sta – 1.710, od ~e ga ~ak 1.120 na te ret bu xe ta.

V. ^.

OD DANAS U KISA^U

U O[ “JOVAN POPOVI]”

„CIKLONIZACIJA“ UNI[TAVA KOMARCE U GRADU I OKOLINI

Su tra bes plat ni De~ ji fe sti val „Zla ta bra na” De~ ji fol klor ni fe sti val „Zla ta bra - da na fe sti va la, u su bo tu, po se ti o ci mo gu pre gle di na”, 18. po re du po ~i we da nas I tra ja }e u da vi de iz lo `bu sli ka Ja na Glo zi ka i po Ak ci ja „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, u ko joj gra |a ni mo gu bes plat no da pro ve re svo je zdrav stve no sta we, bi }e odr `a na su tra u Osnov noj {ko li „Jo van Po po vi}”, Uli ca dr Ili je \u ri ~i }a 2.

Po se ti o ci }e mo }i od 9 do 13 ~a so va da pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, da iz me re krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring, pre gle da ju mla de `e, pro ve re gu sti nu ko sti ju i po sa ve tu ju se sa ti mo vi ma le kar - se stra.

I. D.

Ki sa ~u to kom vi ken da. Pro gram da nas po ~i we u 18 ~a so va otva ra wem iz lo `be de~ jih cr te `a „Moj ma li svet”, a na sta va se iz lo `bom „Sve u tuf na ma” u or ga ni za ci ji Udru `e wa ki sa~ kih `e na. Istog da na odr `a }e se kon cert u~e ni ka osnov ne {ko le „Qu de vit [tur” i mu zi~ ke ra di o ni ce „Do, re, mi” iz No vog Sa da, kao i lut kar ska pred sta va „Adam me |u bu bi ca ma”. Dru gog

slu {a ju kon cert go stu ju }ih an sam ba la „Tu ri ec” iz Mar ti na i „Ro zma rin” iz Be ~a. Za ne de qu u 15 ~a so va za ka za no je otva ra we iz lo `be „Pu no let na Zlat na bra na” i do de la go di {we na gra de de~ jeg ~a so pi sa “Zor ni~ ka” u ka te go ri ji fo to gra fi je „Mo ja naj fo to fra fi ja”, a u 16 ~a so va }e bi ti zva ni~ no otva ra we fe sti va la i ga la kon cert.

A. Va.

Novosadska petak24.jun2011.

Ma gi ja u ro di teq skom ye pu

da na za me ni }e gla vo bo qa, jer tek {to su se is tro {i li za ma tur ske pro sla ve sti `e im jo{ je dan atak na nov ~a nik.

Ka da se sve sta vi na pa pir tro {ko vi ko ji sle de zah te va ju ozbiq nu fi nan sij sku gim na sti ku, jer go to vo sva ki ko rak ka `e qe noj {ko li ili fak su ko {ta. Ne {to }e mo si gur no za bo ra vi ti, ali re ci mo da se po la ga we pri jem nih pla }a, da se le kar ska uve re wa pla }a ju, da se kwi ge pla }a ju, lo va se iz bi ja iz ye pa upa li na bu xet ili ne...

Jo{ ako se zbog fa kul te ta se li te u dru gi grad i po ~i we -

te za `i vi te kao pod sta nar a pri tom ni ste us pe li da se ugu ra te na buyet, ne bi bi lo zgo reg da raz mi sli te o ban kar skom kre di tu i na taj na ~in po sta ne te po ~a sni ~lan re da du `ni~ kih ma ra to na ca. Na rav no, sve na ve de no ne }e bi ti ni ka kav pro blem uko li ko na pra sno ot kri je te da ste u bli skoj ro |a~ koj ve zi sa ne kim od svet skih bo ga ta {a. Me |u tim, ka ko za po me nu ti splet okol no sti po sto ji ve ro vat no }a, ta man to li ka kao i mo gu} nost da pin gvin po le ti, stva ri su ja sne. Pu sto {e we {te ko va „za cr ne da ne” je ne mi nov nost, na rav no ako ih ima, a ako ne `e li mo vam mno go sre }e.

B. M.

Svira Ke tlin So lo us Ka nad ska pi ja nist ki wa Ke tlin So lo us pri re di }e kon cert ve ~e ras u 20 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je

umet no sti, Uli ca \u re Jak {i }a 7. Gost kon cer ta bi }e vi o li ni sta Mi hal Bu din ski. Ulaz je bes pla tan.

I. D.

SUTRA NA ^ENEJU

Go di {wi kon cert AKUD „Mla dost” Go di {wi kon cert AKUD „Mla dost” iz ^e ne ja odr `a }e se su tra u sa li Do ma kul tu re u ^e ne ju, u 19 ~a so va. Ka ko ka `e pred sed ni ca AKUD-a, Ve sna Ko va ~e vi}, pri sut ni }e u`i va ti u bo ga tom kul tur no-umet ni~ kom pro gra mu, ko ji }e uglav nom iz vo di ti ma li {a ni.

- Igre iz Vra wa, Pi ro ta, Po ni {a vqa kao i ma ke don ske {op ske igre sa mo su deo pred vi |e nog pro gra ma. Ugo sti }e mo i

~la no ve KUD-a „Sve to zar Mar ko vi}”, or ke star ovog kul tur noumet ni~ kog dru {tva bi }e za du `en za mu zi~ ku prat wu a ma ni fe sta ci ji }e pri su stvo va ti i pe snik Bra ni slav Ro kvi} - ka `e Ko va ~e vi}.

Umet ni~ ki ru ko vo di lac ovo go di {weg kon cer ta je Ma ri na Ar si} a po se ban do pri nos ra du AKUD-a „Mla dost” dao je i ko re o graf Dra gan Mi li vo je vi}.

J. Z.

V remeploV

Odu {e vio or ke star Isi do ra Ba ji }a U ve li koj go sti o ni ci kod pa ro brod ske sta ni ce, gde se i da nas na la zi put ni~ ko pri sta ni {te, 24. ju na 1904. pri re |en je kon cert or ke stra „Srp skih u~i te qa iz Ba~ ke, Ba na ta i Sre ma”, pod upra vom Isi do ra Ba ji }a.

Iz ve {ta~ no vo sad skog „Bra ni ka” je is ta kao da pu bli ka ni je zna la ~e mu da se vi {e di vi, sklad nom i te~ nom svi ra wu na tam bu ra ma ili pre kra snom, mi lo zvu~ nom pe va wu. Ovaj kon cert „Srp skih u~i te qa” bio je uvod u let wu tur ne ju po Hr vat skoj i pri mor ju.

N. C.

vre men skih uslo va, a pre pa rat ko jim }e se ra di ti je „ICON“ sa ak tiv nom ma te ri jom lamb da-ci ha lo trin. Upo zo ra va ju se p~e la ri da je pre pa rat tok si ~an za p~e le, te da ko {ni ce uklo ne naj ma we pet ki lo me ta ra od na ve de nog me sta tre ti ra wa. Dej stvo pre pa ra ta tra je tri da na.

Q. Na.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o di teq ski po nos {to im R de ca usko ro upi su ju sred we {ko le i fa kul te te ovih

Ko {ni ce na si gur no Tret ma ni sa ze mqe pro tiv od ra slih ko ma ra ca na pod ru~ ju No vog Sa da i pri grad skih na se qa bi }e iz ve de ni u pe ri o du od po ne deq ka 27. ju na do sre de 6. ju la, sa op {ti la je no vo sad ska „Ci klo ni za ci ja“. Ka ko se na vo di, ta~ no me sto i vre me tret ma na za vi si }e od re zul ta ta mo ni to rin ga i

SKUP[TINA GRADA ZASEDA DANAS

Sme na di rek to ra Spen sa i TONS-a?

Pre dvo me se~ ne let we pa u- ze da nas od bor ni ke u Sup {ti ni gra da o~e ku je obi man dnev ni red, a me |u naj zna ~aj ni jim ta~ ka ma je ste re ba lans grad skog bu xe ta i oda tle pro is te kle iz me ne pla no va pred u ze }a.

Skup {ti na }e da nas od lu ~i va ti i o sme ni di rek to ra Spen sa @iv k a Po p o v a i di r ek t o r a Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da Bran ka Ron do vi }a, ume sto ko jih bi tre ba lo da bu du po sta vqe ni Bo ris Bar jak ta re vi} (kao ~e tvr ti di rek tor Spen s a po s le iz b o r a 2008.) i Ja dran ka Be qan Ba la ban, ~la no vi G17 plus, ko ji je u Skup {ti ni u od bor ni~ koj gru -

Za ra do ve u me snim za jed ni ca ma grad }e iz dvo ji ti 252,4 mi li o na di na ra vi {e ne go {to je ra ni je pla ni ra no pi Uje di we nih re gi o na Sr bi je sa Na rod nom par ti jom Ma je Goj ko vi}. Po pov i Ron do vi} su Na rod nu par ti ju na pu sti li pre dva me se ca uz jo{ ne ko li ko ~la no va stran ke.

Grad ski bu xet }e bi ti uve }an za ne {to ma we od dve mi li jar de di na ra, a naj ve }i deo nov ca, oko 852 mi li o na di na ra, obez be |e nog iz te ku }eg su fi c i t a i ne u t ro { e n og iz pret hod ne go di ne tre ba lo bi da pri pad ne Za vo du za iz grad wu gra da, od ~e ga }e 635 mi li o na oti }i za odr `a va we pu te va u gra du. Od bor ni ci bi tre ba lo da da ju i ze le no sve tlo za pot pi si va we ugo vo ra sa Uni kre dit ban kom za po kro vi teq stvo grad skih ob ve zni ca, na kon ~e ga bi bi la iz da ta pr va tran {a od 15 mi li o na evra u pr voj po lo vi ni ju la. „^i s to } a“ me w a svoj pro gram uto li ko {to je do bi la oko 45 mi li o na di na ra iz re pu bli~ kog Fon da za za {ti tu

mo `e da ko ri sti jav na par ki `i vot ne sre di ne i jo{ oko 42 ra li {ta i auto bu ska sta ja li mi li o na iz do na ci je Slo ve ni {ta, te da naj ni `u ce nu vo `we je za sa n a c i j u sme t li { ta. utvr |u je Grad sko ve }e, 30 da na „Put“ bi tre ba lo da na pra vi od do no {e wa ove od lu ke. Skup 10.000 to na as fal ta vi {e ne go {ti na }e ras pravq ti i o pla {to je pr vo bit no pred vi |e no.

Pro g ram gra | e v in s kog ze - no vi ma de taq ne re gu la ci je de la uz auto put iz me |u Te me rin mqi {ta bi }e me wan ta ko {to je uvr {te na i iz grad wa dru ge ske i Ka} ke pe tqe i Sta ro i ri tra k e Te m e r in s kog pu t a od {kog pu ta sa de lom Pa ra go va.

Sav ske uli ce do pe tqe na auto pu tu, 40 mi li o na di na ra bi do dat no bi lo ulo `e no u ot k up ze m qi {ta na Bu l e v a r u Evro pe, a za istu su mu po ve }a ni su iz da ci za ur ba ni, de~ ji i spor stki mo bi li jar.

Za ra do ve u me snim za jed ni ca ma grad bi iz dvo jio 252,4 mi li o na di na ra vi {e ne go {to je ra ni je pla ni ra no.

Od bor ni ci }e ras pra vqa ti i o no vom ob ra ~u nu vi si ne na kna de za ure |e we gra |e vin skog ze mqi {ta, gde je po po re dlo gu uve de no jed na eks tra i osam „nor mal nih“ zo na“, vred nost bo da osta la je ista kao i pro {le go di ne, a de fi ni sa ne su i Spens- ~este promene ~elnika U pred l o ` e n im iz m e n a m a po vla sti ce za one ko ji ugo vor o le ga li za ci ji pot pi {u do 30. ju na po slo va wa „Vo do vo da i ka na li za ci je“ na {lo se i 100 mi na red ne go di ne.

Na dnev nom re du po no vo }e li o na di na ra za sti mu la ci ju se na }i od lu ka o tak si pre vo zu, 107 rad ni ka ko ji bi tre ba lo da

Grad ski bu yet bi }e uve }an za ne {to ma we od dve mi li jar de di na ra. Od bor ni ci bi tre ba lo da da ju i ze le no sve tlo za pot pi si va we ugo vo ra sa Uni kre dit ban kom za po kro vi teq stvo grad skih ob ve zni ca, na kon ~e ga bi bi la iz da ta pr va tran {a od 15 mi li o na evra u pr voj po lo vi ni ju la gde se od re |u je da gra do na ~el nik do no si pe to go di {wi plan, da pred u zet nik mo ra da bu de vla snik tak si vo zi la ili ima ugo vor o li zin gu, da tak si ne

VESTI Muzika na otvorenom Kon cert stu de na ta Aka de mi je umet no sti, kla se pr fe so ri ce Ti mee Kal mar, odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u Du nav skom par ku. U slu ~a ju lo {eg vre me na, pro gram se pre me {ta u Mu zej Voj vo di ne, Uli ca du nav ska 35. Or ga ni za tor Du nav ske sa le tle je udru `e we gra |a na “Art on vils”, a po kro vi teq Naft na in du stri ja Sr bi je. Ulaz je bes pla tan.

A. J.

„Ko `a, ogle da lo sna” Iz lo `ba sli ka „Ko `a, ogle da lo sna” autor ke Sne `a ne Pe ~u li je bi }e otvo re na su tra u 19 ~a so va u ga le ri ji „Pro me tej”, Trg Ma ri je Tran da fil 11. Po red autor ke, go vo ri }e Dra {ko Re |ep i Zo ran Ko lun xi ja.

A. J.

odu u pen zi ju 2015. a to u~i ne do kra ja ove go di ne. GSP je u svo jim iz me na ma pri ka zao gu bi tak ve }i za 26,6 mi li o na od pret h od n og, ko j i je iz n o s io

200 mi li o na di na ra, a uvr {te na je na bav ka pet so lo auto bu sa na gas za 123 mi li o na di na ra i na bav ka elek tron skog ta rif nog si ste ma od 80 mi li o na di na ra. „Par king ser vis“ }e iza }i pred od bor ni ke sa pred lo gom da se pla te po ve }a ju za 5,5 pro ce na ta, na kon {to su u ja nu a ru

sko ~i le za dva po sto, a po za ko nu }e to za tra `i ti i u ok to bru, ka da }e po vi {i ca iz no si ti sto pu ra sta po tro {a~ kih ce na u pret ho nih {est me se ci plus po lo vi na sto pe ra sta BDP-a.

Uko li ko Sup {ti na pri hva ti pro gram „Par king ser vi sa“, ova po vi {i ca }e ko {ta ti pred u ze }e 12 mi li o na di na ra vi {e me se~ no, od no sno sko ro 155 mi li o na di na ra go di {we.

Grad ski par la ment }e se iz ja sni ti i o ovo go di {wim pro gra mi ma i pla no vi ma po slo va w a Do m a zdra v qa „No v i Sad“, Apo te ke, Cen tra za so ci jal ni rad i dru gih zdrav stve n ih in s ti t u c i j a ~i j i je osni va~ grad.

S. Krsti}

Ra di o ni ce i pred sta va za naj mla |e Kre a tiv ne ra di o ni ce za de cu, u okvi ru ma ni fe stci je „Fu to {ko le to”, or ga ni zva ne su ve ~e ras u 18 ~a so va u KIC „Mla dost”, Uli ca ca ra La za ra 42, Fu tog. Sat ka sni je ma li {a ni }e ima ti pri li ke da se dru `e u igra o ni ci, a u 20 ~a so va odr `a }e se pred sta va „Aste riks i Obe liks” u iz ved bi „Te a tra na Sa vi”. Ulaz je bes pla tan.

A. J.

Bez vo de lo ka li na „Ka ra |or |u” Da nas od 8 do 12 ~a so va vo de ne }e bi ti u lo ka li ma na se ver noj tri bi ni sta di o na „Ka ra |or |e”.

Uzrok te ne s ta { i c e vo d e pod no se ver ne tri bi ne su pla ni ra ni ra do vi na vo do vod noj mre `i.

A. J.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 10 do 13 ~a so va Uli ca ]ir pa no va 24-32, od 8 do 10 ~a so va Di mi tri ja Tu co vi }a 3 (zgra da su da) i bro je vi 10-12, Al ber ta To me 4, Bu le var oslo bo |e wa 109-117, Mak si ma Gor kog 2a,2b,2c, od 10 do 11.30 ~a so va Fu to {ka uli ca 115 i 8-42, ko man da voj nog okru ga (Fu to {ka 26), Li li ke Bem

1a i 2a, O[ „Bran ko Ra di ~e vi}” i od 9 do 19 ~a so va na se qe Ka me war i deo na se qa Adi ce od Ve ter ni~ ke uli ce pre ma [qun ka ri.

Ko viq: od 8 do 13 ~a so va vi kend na se qe Su bi}. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa oko vi le Iz vr {nog ve }a.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak24.jun2011.

dnevnik

c m y

8

„BALKANSKA MINIJADA 2011” OD DANAS U GRADU

U GRADSKOJ BIBLIOTECI

@ur ka za de cu Pop-rok svir ka, ko ja se or ga ni zu je po vo dom za vr {et ka {kol ske go di ne za ~la no ve De~ jeg ode qe wa Grad ske bi bli o te ke, odr `a }e se ve ~e ras u 18 sa ti u dvo ri {tu ove usta no ve, Uli ca du nav ska 1. Na stu pi }e |a ci mu zi~ kog i edu ka tiv nog cen tra „Kar pe Di jem”, a svi po se ti o ci do bi }e po klo ne.

De~ je ode qe we bi bli o te ke or ga ni zu je i bes plat ne let we ak tiv no sti za svo je ko ri sni ke. De ca od 11 do 15 go di na mo gu se pri ja vi ti na no vi nar sku sek ci ju i kre a tiv no pi sa we, dok su za uz rast od 15 go di na pred vi |e ne eko ra di o ni ca i {a hov ska sek ci ja.

Pri ja ve su u to ku, a in for ma ci je se mo gu do bi ti na broj te le fo na 021/ 661 00 81.

N. R.

Le gen dar ni „mi ni” su tra de fi lu je Me |u na rod ni skup „Bal kan ska mi ni ja da 2011„, ko ji oku pqa qu bi te qe kla si~ nih „ostin mi ni” auto mo bi la, po zna ti jih kao „mi ni mo ris”, po ~i we da nas u na {em gra du, a tra ja }e sve do ne de qe. Ovaj skup u or ga ni za ci ji „Mi ni klu ba Sr bi je”, uz po dr {ku Grad ske upra ve za sa o- bra }aj i pu te ve, oku pi }e go ste iz 15 ze ma qa sa oko 100 auto mo bi la, te }e zva ni~ no bi ti i naj ve }i skup „mi ni mo ri sa {a” ikad odr `an u ovom re gi o nu.

Cen tral ni do ga |aj, od no sno re li-ka ra van, za ka zan je za su bo tu u 9 uju tru, a star tu je se od „Ho te la No vi Sad”. Re li ni je

br zin ski, ne go je za bav nog ka rak te ra, pa }e su vo za ~i mo ra ti

vo de u kri vi na ma, ili spa ja we {ra fo va sa ma ti ca ma od go va ra -

Skup qubiteqa „audija” Me |u na rod ni skup qu bi te qa „audi” auto mo bi la odr `a }e se su tra od 10 ~a so va na ^e ne ju, na Sa la {u 247, Uli ca Me |u na rod ni put 22-1. Od 12 do 14 ~a so va or ga ni zo va na je pro mo tiv na vo `wa uli ca ma No vog Sa da, a po sle ce lo dnev nog pro gra ma ko ji tra je do 20 ~a so va or ga ni zo va na je i `ur ka uz ve ~e ru i `i vu mu zi ku.

G. ^. da iz vr {e od re |e ne za dat ke dok je vo zi lo u po kre tu, kao {to je pre ta ka we vo de iz fla {e u fla {u, dr `a we pre pu ne ~a {e

ju }ih ve li ~i na. Pra vil no iz vr {a va we za da ta ka od lu ~i va }e ko je po bed nik, a na gra de se uru ~u ju na An dre vqu, gde se ovaj neo -

bi ~an re li i za vr {a va. Oda tle }e ka ra van kre nu ti ka gra du, te }e se „Mi ni mo ri si” oku pi ti na Tr gu slo bo de u 18 sa ti, a No vo sa |a ni }e mo }i da raz gle da ju ovaj za ni mqiv skup sve do 20 sa ti.

U ne de qu je pla ni ran obi la zak Pe tro va ra din ske tvr |a ve.Do sa da je „Mi ni ja da” bi la odr `a va na sa mo u Be o gra du, ali su or ga ni za to ri od lu ~i li da ga, ove go di ne, pre me ste u na{ grad ka ko bi se ovaj ma li en gle ski auto pred sta vio {i rom ze mqe.

Skup je otvo ren za sve za in te re sva ne po se ti o ce.

D. B.

ZA MODERNIZACIJU I PRO[IREWE TE-TO “NOVI SAD”

Po nu de in ve sti to ra do 30. sep tem bra PIJA^NA VAGA: JO[ UVEK VI[E GLEDAWA, NEGO KUPOVAWA

Se zon sko vo }e bli `e nov ~a ni ku

Ce na se zon skog vo }a pa la je 30 od sto, pa ta ~i we ni ca vi {e ne go ra ni je pri vla ~i kup ce na pi ja ce. Ce ne su, isti na, za na {a pri ma wa i da qe pri li~ no vi so ke, a tr gov ci ka `u da }e se usko ro spu sti ti na ne ki pri hva tqi vi ji ni vo. Pre ma wi ho vim re ~i ma kup ci se in te re su ju, ali ku pu je se po ma lo, jer je ipak sku po.

Su gra |a ni se zbog vi so kih ce na ne pri go va ra ju, jer ka ko pro dav ci ka `u, sve sni su da je ce na pr vog vo }a uvek vi so ka.

Ta ko se mo gu na }i kaj si je po ce ni od 120 do 200 di na ra, vi {we su za dr `a le sta ru ce nu i ko {ta ju od 100 do 140, lu be ni ca sta je 70 di na ra po ki lo gra mu, a i di wa je isto to li ko. Pro dav ci ka `u da se vi {e ku pu ju di we do -

ma }e pro iz vod we, dok je za uvo zne lu be ni ce in te re so va we ma we. Ba na ne se mo gu ku pi ti za 50 do 80 di na ra u za vi sno sti od kva li te ta, a na ran xe su 130. Ja go de, ko jih je na pi ja ci sve ma we, i da qe dr `e vi so ku ce nu od 160 do 200 di na ra po ki lo gra mu. Ma li ne se mo gu ku pi ti za 100 di na ra po kor pi ci, ili 180 po ki lo gra mu. [to se ti ~e po vr }a ce ne su osta le na istom ni vou. Mla di krom pir mo `e se na }i za 25 do 35 di na ra, ti kvi ce su 20, spa na} 130, a pa pri ka je od 90 do 110 di na ra. Ce na kra sta va ca je ne {to ni `a i sa da je za ki lo gram po treb no iz dvo ji ti od 10 do 20 di na ra, dok naj jef ti ni ji pa ra dajz sta je 50 di na ra.

N. R.

Za in te re so va ni in ve sti to ri za mo der ni za ci ju i pro {i re we Ter mo e lek tra ne-to pla ne „No vi Sad” tre ba lo bi svo je po nu de da do sta ve do 30. sep tem bra ove go di ne, u skla du sa ro ko vi ma da tim u ten der skoj do ku men ta ci ji, sa op {ti la je ju ~e Elek tro pri vre da Sr bi je.

Bu du }i stra te {ki part ne ri EPS-a i Gra da No vog Sa da u pro jek tu mo der ni za ci je i/ili pro {i re wa Ter mo e lek tra neto pla ne „No vi Sad“ mo gu do 29. ju la da po se te po stro je we u No vom Sa du i vi de po dat ke o tom pro jek tu, ka ko bi pri pre mi li fi nan sij ski, teh ni~ ki i prav ni iz ve {taj.

- Da li }e to u~i ni ti sa mo stal no ili kao kon zor ci jum, za jed no sa ne kom dru gom kom pa ni jom ko ja ne ma sta tus u~e sni ka u po stup ku, ali je na knad no po ka za la za in te re so va nost za u~e {}e u ovom pro jek t u, bi } e po z na t o kad se otvo r e po n u d e - iz j a v io je

DANAS U SREMSKIM KARLOVCIMA

Po ~i we Fe sti val ku glo fa Fe sti val ku glo fa, de se ti po re du, po ~i we da nas u Srem skim Kar lov ci ma, a za vr {a va se u ne de qu, 26. ju na. Pro iz vo |a ~i ku glo fa i dru gih pred me ta da nas od 9 sa ti bi }e na cen tral nom kar lo va~ kom tr gu, a u 11 sa ti u Klu bu kul tu re „Ka rom” bi }e otvo re na iz lo `ba sli ka aka dem skog sli ka ra \u re Se de ra.

Pro gram ju bi lar nog, de se tog fe ti va la na sta vqa se su tra u 11 sa ti ka da }e u cen tru Kar lo va ca po ~e ti re vi ja no {wi na ro da Voj vo di ne i ode }e pro iz ve de ne u do ma }oj ra di no sti. Pre da ja ku glo -

fa za oce wi va we u Klu bu kul tu re „Ka rom” pred vi |e na je iz me |u 10 i 12 sa ti. U 17 sa ti je na cen tral nom tr gu tak mi ~e we ple snih pa ro va u be~ kom val ce ru, dok je pro gla {e we po bed ni ka u nad me ta wu za naj bo qi ku glof i ple sni par oko 19.30 sa ti.

Od 20.30 ~a so va u Ri mo ka to li~ koj cr kvi Pre sve tog troj stva je kon cert `up nog ho ra i vo kal no in stru men tal nog sa sta va”Te ki je”. U ne de qu od 9 do 21 sat }e se u cen tru od vi ja ti sa jam sko - tu ri sti~ ki deo pro gra ma. Or ga ni za tor je Kul tur ni cen tar po du nav skih [va ba „Kar lo vic”.

Z. Ml.

^VRSTA VEZA SA FRANCUSKIM GRADOM

Po bra ti mi li se Brik bek i Kar lov ci Gra do na ~el nik fran cu skog gra da Brik bek An ri - Lui Ve di i pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Mi len ko Fi li po vi} pot pi sa li su ju ~e u Srem skim Kar lov ci ma po ve qu o bra ti mqe wu. Pot pi su ju }i ovaj akt pr vi ~o vek Srem skih Kar lo va ca je is ta kao da je to va `an do ga |aj za gra di} ko ji pred vo di za to {to se ulo ga i zna ~aj Kar lo va ca ogle da i u vr lo ak tiv nim od no si ma s gra do vi ma iz van Sr bi je.

Na taj na ~in Kar lov ci, ka ko je re kao, ko li ko to objek tiv ne okol no sti do zvo qa va ju, pred sta vqa ju Voj vo di nu i Sr bi ju i deo one kul tu re i tra di ci je ko ja kra si na rod na ovim pro sto ri ma.

- S po no som mo gu re }i da su Kar lov ci u po sled we vre me us po sta vi li ve li ki broj pri ja teq skih od no sa s mno gim gra do vi ma u Evro pi i sa da bra ti me }i se sa Brik be kom, tom ni zu bi se ra do da li jo{ je dan - re kao je Fi li po vi}. - Na dam se da }e ova sa rad wa bi ti na do bro bit oba gra da.

Brik be ka An ri - Lui Ve di je na gla sio da je za bra ti mqe we

po treb no da se is pu ne tri uslo va, ima ti mo gu} nost, vo qu i za jed ni~ ki in te res.

- Mo gu} nost nam je da la am ba sa da Fran cu ske i da ni je bi lo we, ne bi smo se sre li i „ven ~a li”- ka zao je Ve di. - Za jed ni~ ka je isto ri ja na {a dva na ro da, dru ga za jed ni~ ka ta~ ka nam je kul tur no i isto rij sko na sle |e, a tre }a {to `e li mo da ostva ri mo raz me nu u~e ni ka. Na {a sli~ nost se ogle da i u to me {to se i

mi ba vi mo po qo pri vred nom pro iz vod wom.

Pot pi si va we po ve qe o bra ti mqe wu po zi tiv no je oce nio Ata {e za sa rad wu u fran cu skoj am ba sa di Fre de rik Re mej, ko ji je pod se tio da je pre ne ko li ko ne de qa pot pi san spo ra zum o stra te gij skoj sa rad wi Fran cu ske i Sr bi je u Pa ri zu u pri su stvu pred sed ni ka Fran cu ske i Sr bi je Ni ko le Sar ko zi ja i Bo ri sa Ta di }a.

Z. Milosavqevi}

~lan Uprav nog od bo ra Dru {tva za kom bi no va nu pro iz vod wu ter mo e lek tri~ ne i to -

plot n e ener g i j e „Ener g i j a No vi Sad” (ENS) Zo ran Ma na si je vi}.

U po stup ku do ka pi ta li za ci je ENS, EPS i grad ulo `i }e ze mqi {te sa po sto je }om in fra struk tu rom i po stro je wi ma.

Od iza bra nog stra te {kog part ne ra se o~e ku je da do ka pi ta li za ci jom stek ne ve }in sko u~e {}e u ENS-u, kao i da, po red neo p hod nog fi nan sij skog i ope ra tiv nog ka pa ci te ta, ras po la `e is ku stvom u po di za wu i upra vqa wu sli~ nim po stro je wi ma.

Ka ko se is ti ~e u sa op {te wu, re a li za ci jom ovog pro jek ta obez be |u je se du go ro~ no eko nom ski i eko lo {ki odr `i vo snab de va we ener gi jom u {i roj zo ni No vog Sa da. No vo po stro je we mo }i }e du go ro~ no da obez be di gre ja we No vog Sa da, ali i da po kri je o~e ki va ni ne do sta tak elek tri~ ne ener gi je u Sr bi ji, dok se ne za vr {e elek tra ne ko je EPS pla ni ra da gra di sa dru gim stra te {kim part ne ri ma.

„Ba {ta spor to va” na Tr gu slo bo de Ma ni fe sta ci ja „Ba {ta spor to va”, ko ju or ga ni zu je No vo sad ska aso ci ja ci ja za raz voj i una pre |e we dru {tva, odr `a }e se su tra u 16 sa ti na Tr gu slo bo de. Sport skim pro gra mom ova aso ci ja ci ja }e, u okvi ru pro jek ta „Pre ven ci ja bo le sti za vi sno sti kod mla dih”, obe le `i ti Svet ski dan bor be pro tiv dro ge, a uvod nu re~ odr `a }e ~lan Grad skog ve }a za sport i omla di nu Alek san dar Kra vi}. Raz -

^ITAOCI PI[U SMS

li ~i ti klu bo vi de mon stri ra }e bo ri la~ ke ve {ti ne, a na stu pi }e i ple sni klu bo vi sa svo jim ko re o gra fi ja ma. Fa kul tet za sport i fi zi~ ku kul tu ru pred sta vi }e stu den ti kroz gim na sti~ ku i sport sku re kre a ci ju, a u~e stvo va }e i klu bo vi ma ~e va o ca, ho ke ja {i i igra ~i ame ri~ kog fud ba la. Ma ni fe sta ci ju je po dr `a la Grad ska upra va za sport i omla di nu.

N. R.

065/47-66-452

Pla }a mo i pr qa vu vo du?

Ni sam od onih ko ji tra `e jef ti nu, a do bru vo du, ali da li pla }a mo i ovu pr qa vu {to cu ri ce le ne de qe?

063/590... *** U uli ci Sta no ja Gla va {a 61, pra vi se zga da na tri spra ta, a do zvo qe no je sprat i po, pu ne su nam ku }e pra {i ne, a in spek tor ne ma vre me na da iza |e na te ren.

Sra mo ta za grad.

066/9382... *** Do neo sam 10 pla sti~ nih bo ca na Fu to {ku pi ja cu u 11 ~a so va, uba cio u kon tej ner i ~e kam eko tor bu do 12 ~a so va i ni sam je do ~e kao! Ni sam bio je di ni. Ima li ne kog ot ku pqi va ~a, ja imam or ga ni za ci ju ko ja bi sku pqa la se kun dar ne si ro vi ne uz na kna du jer ne ma mo pri ho da!

064/1197... *** Ne ki No vo sa |a ni zna ju, a i gle da li smo i ~i ta li, da je [trand ne ka da bio ure |e no ku pa li {te sa tra di ci jom i ja snim pra vi li ma.

Da li je da nas za slu `io da bu de va {a ri {te? Vra ti te nam na{ [trand.

No vo sa |an ka 063/556... *** U Fu to {koj uli ci u No vom Sa du iz te me qa ogra de po kra jin ske bol ni ce bu ja ko rov i za u zi ma deo tro to a ra. Ko rov je po ~u pan sa mo u du `i ni od oko de set ko ra ka, de sno

od ula za u Ur gent ni cen tar, vaq da se sa mo do tle vi di iz auto mo bi la.

062/1365... *** Evo ban ke ci ga ne moj, svi raj mi ti! Evo evro-kre dit Sr bi ne na{, da za tre{ na rod svoj!!!

063/1449...

*** Ko me je do Evro pe, pa ne tre ba ni wi ma tru la ja bu ka, a mi, sa tim svo jim espa pom na va li li ta mo pra znih xe po va. Pra vi do ma }in zna, zbog obra za, ka ko se ~e qad {a qe na put „da ne bi pro si li”, na put se ide da se ~o vek vra ti, ba rem

ako ne, ono ka ko je oti {ao. E to na {i tre ba da zna ju, {ta je do ma }e vas pi ta we, da ne bi stra da li le po vas pi ta ni.

060/0227...

Na Tr gu ne zna nog ju na ka je pr vo ni kao je dan ka fi}, a sad ni ~e i dru gi. Oba ba {ta ma za u zi ma ju jav nu po vr {i nu (tro to ar), ta ko da je pe {a ci ma ostao sa mo je dan me tar za pro laz. Da bi obez be di li {to vi {e me sta za svo je sto lo ve, se kli su gra ne rin glo va ko ji je tu od u vek (ako su in `e we ri hor ti kul tu re, iz vi wa vam se). Ko je nad le `an da oba vi in spek cij ski nad zor i za {ti ti gra |a ne?

063/560... *** ^e da je ap so lut no u pra vu!

Ma da go vo ri k’o ka fan ski, a ne po li ti~ ki li der. [to ne me wa su {ti nu od no sa Ru si je pre ma na ma, la `nim pri ja te qi ma.

063/545... *** Mo lim sve me di je da kao i do sa da re dov no iz ve {ta va ju da li je Ce ca sta vi la na ru kvi cu, ka ko je pod no si, da li je `u qa i sl.

063/8003... *** Sa da mo `e mo mir no da spa va mo, jer su Ce ci i po red na ru kvi ce do zvo qe ne `ur ke. I to je vest za na slov ne stra ne ve }i ne li sto va. Va `ni jih ve sti i pro ble ma ne ma.

Zom bi ra we u to ku.

064/2149...

STVARNOST I OBAVE[TEWE NA SAJTU @ELEZNICE U RASKORAKU

Re zer va ci ja ku {et ko la ne mo gu }a mi si ja Na `albu jedne Novosa|anke koja nije mogla da rezervi{e spava}a kola u vozu za Crnu Goru, saznali smo da je to zaista nemogu}e. Sugra|anka je `elela da kupi kartu za pomenutu destinaciju unapred, ali joj je na {alteru @elezni~ke stanice re~eno da je unapred mogu}e rezervisati samo sede}a mesta, dok se karte za ku{et i spava}a kola kupuju na dan polaska. Kako smo saznali, za rezervaciju se dopla}uje 200 dinara po osobi, a, ukoliko `elite ku{et ili spava}a kola, morate do}i na dan puta, oko 9 ~asova, i videti da li ima slobodnog mesta. Ipak, na sajtu @eleznica Srbije, www.zeleznicesrbije.com, pi{e da se mogu rezervisati sedi{ta, posteqa i le`aji.

„Me|unarodne vozne karte mogu se kupiti na blagajnama `elezni~kih stanica i putni~kih agencija u pretprodaji najranije na dva meseca pre prvog dana roka va`ewa. U postupku rezervisawa mesta mo`e se zahtevati rezervacija sedi{ta, posteqa i le`aja.

Rezervisawe mesta se mo`e zahtevati u trenutku kupovine vozne karte ili se mo`e obaviti naknadno, u slu~aju kada je vozna karta kupqena unapred, ali uz pokazivawe vozne karte.

Rezervacija u pretprodaji se mo`e kupiti najranije na dva meseca pre putovawa i to samo za vozove za koje je predvi|eno rezervisawe mesta”, objavqeno je na sajtu.

A. J.

- Akcenat }e biti na obnovi krovnih pokriva~a, jer smo imali ba{ puno takvih zahteva.

Samo neke od {kola koje }e dobiti nove krovove su O[ „\ura Jak{i}“ iz Ka}a, O[ „Vasa Staji}“ i „Nikola Tesla“. Tako|e, ukoliko rebalansom buxeta budemo dobili jo{ novca planiramo da uradimo krovove i u {kolama u Koviqu, Bege~u i u O[ „Prva Vojvo|anska brigada“ na Novom nasequ – ispri~ao je Kuzeqevi}.

Do po~etka {kolske godine bi}e zavr{ena posledwa faza pro{irewa Gra|evinske {kole „Mileva Mari} Ajn{tajn“ u Ulici Bra}e Ribnikar koja }e imati novu salu i staklenik za prakti~nu nastavu. U {koli u

Fo to: F. Ba ki}

Spa si o ci i{ ~a~ ka li ar ma tu ru Da spasiocima na [trandu u opisu radnog mesta nije samo va|ewe davqenika iz vode ve} i potencijalnih opasnosti iz peska u vidu armiranog betona, vidi se na delu. Ova komade{ka je, pretposta-

VESTI „@e ne mo gu sve” Akcija „@ene mogu sve“, u organizaciji Foruma `ena Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Novi Sad, odr`a}e se sutra, od 8 do 10.30 ~asova, na Ribqoj pijaci.

Povod za odr`avawe akcije je prikupqawe potpisa podr{ke za izjedna~avawe radnih prava `ena i mu{karaca.

A. J

Po dr {ka ta len ti ma Predlog odluke o finansijskoj podr{ci Fondu za stipendirawe i podsticawe napredovawa darovi-

vqamo, ostatak mosta jo{ onomad kada su nas ga|ali iz vazduha, a koja je sada po~ela da se promaqa na povr{inu. I, spasioci su eliminisali komad betona.

B. M.

tih studenata i mladih nau~nih radnika i umetnika Novosadskog univerziteta koje je podnelo Gradsko ve}e ju~e je usvojio Savet za obrazovawe i sport Skup{tine grada. Jedna od ta~aka dnevnog reda bio je i izve{taj o radu JKP „Spens” za pro{lu godinu koji je J. Z. Savet usvojio.

„Srp ski sli ka ri u Ru si ji” Izlo`ba „Srpski slikari Rusiji” bi}e otvorena ve~eras u 19 sati u Studiu „M”, Ulica Igwata Pavlasa 3. Postavku ~ine dela likovnih umetnika razli~itih

9

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Srp ska ste ma to gra fi ja” Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje dva ~itaoca na{eg lista sa po dva kwige. Oni koji se prvi jave od 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo „Srpska stematografija„ autora Dinkoa Davidova. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu u kwi`ari „Most - Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. U kwizi je napisano:

„U „Stematografiji” se na prvom mestu uo~avaju likovno grafi~ki ali i kwi`evno-pesni~ki prilozi, stoga se i mo`e re}i da ba{ ova kwiga doprinosi boqem istorijskom poimawu politi~kih prilika u kojima se na{ao na{ narod u Ugarskoj u sudbonosnim godinama austroturskih ratnih obra~una, ~ije su se posledice odra`avale na `ivot Srba naseqenih na {irokim prostranstvima panonske ravnice...”

A. J.

„Qu di, ~i ji je ovo `i vot”

Kro vo vi {ko la bi }e kao no vi zvole za komunalne prikqu~ke i infrastrukturau. Potom sledi potpisivawe memoranduma i raspisivawe tendera koji }e raditi Ministarstvo prosvete.

Uporedo sa ovim velikim projektom leto }e biti, kao i svake godine, rezervisao za ure|ewe {kola, pri tome insistirali smo da prioritet u odabiru radova bude bezbednost i zdravqe |aka – ka`e \uki}.

Najve}i broj popravki odnosi}e se na sanaciju krovova, jer, kako isti~e na~elnik Uprave za obrazovawe Zoran Kuzeqevi}, posledwih godina pojavio se problem propadawa krovnog pokriva~a, potpomognutog jakim padavinama i vekom trajawa.

petak24.jun2011.

„DNEVNIK” I „STILOS” DARUJU KWIGE

RASPUST U ZNAKU RADOVA

Kraj {kolske godine novosadskim {kolama donosi po~etak radova na odr`avawu zgrada, raznim sanacijama, a ponekim i ozbiqne gra|evinske radove. Kako je za „Dnevnik“ rekao ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki} ovog leta prioritet je da se zavr{i {to vi{e posla u vezi sa dokumentacijama potrebnim za projekat sa Evropskom investicionom bankom u kojem Novi Sad dobija novu {kolu na Klisi i pro{irewe O[ „Svetozar Markovi} Toza“ i „Kosta Trifkovi}“.

- Va`no nam je da u vezi sa ovim projektom zavr{imo sve ono {to je obaveza grada, a to su tehni~ka dokumentacija i do-

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

poetika. Organizator je Likovna kolonija „Kolut Mandi}”, a sugra|ani }e dela mo}i da pogledaju do subote 2. jula.

N. R.

O na si qu nad `e na ma Tribina „Porodi~no nasiqe nad `enama- javna tajna” odr`a}e se ve~eras u 18.30 sati u Ameri~kom kutku, Ulica Petra Drap{ina 3. U~esnicima tribine bi}e obja{wen problem ove vrste nasiqa nad `enama i predstavqena institucionalna mre`a pomo}i i za{tite `ena `rtava N. R.

Iz lo `ba sli ka u „Pro me te ju” Sve~ano otvarawe samostalne izlo`be akademske slikarke Sne`ane Pe~ujlije zakazano je za ve~eras u 19 sati u galeriji „Prometej”, a na otvarawu }e govoriti jedan od recezenata izlo`be, Dra{ko Re|ep. Ova umetnica, poreklom i Zrewanina, zavr{ila je slikar stvo na Aka de mi ji le pih umetnosti u Beogradu, a sada `ivi i stvara u Novom Sadu.

Do sada je imala jednu samostalnu i niz zajedni~kih izlo`bi. Ulaz je besplatan.

D. B.

Ka}u }e se, sem krovnog pokriva~a, raditi i sanacija sanitarnih ~vorova, {to }e biti glavna investicija i u „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Sremskoj Kamenici. U ovom periodu bi}e re{en i problem temeqa O[ „\or|e Nato{evi}“ koja je po~ela da se sle`e, dok }e u O[ „Jovan Du~i}“ biti rekonstruisane elektri~ne instalacije.

Tokom leta po~e}e i prva faza izgradwe fiskulturne sale u O[ „Ivan Gunduli}“ na ^eneju, a odobrena je i nadogradwa O[ „Dositej Obradovi}“ ~ime }e dobiti, izme|u ostalog, osam novih u~ionica i pripremne prostorije za nastavnike.

A. Vidanovi}

Izdava~ka ku}a „Stilos” u saradwi sa „Dnevnikom” u narednom periodu dariva}e na{im ~itaocima po dve kwige svakog radnog dana. Danas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 14 do 14.05 ~asova na broj telefona 528-765 dobiti po primerak kwige „Qudi, ~iji je ovo `ivot?” autora [inejda Moriartija. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari „Stilos” u

Jevrejskoj ulici 28, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

Niv Oflerti je vaspitavana u tradicionalnom irskom duhu. @ivi u Dablinu, radi u lokalnim novinama i svi o~ekuju da }e na}i pristojnog mladi}a - Irca i katolika, naravno. A onda se pojavio Pjer koji ne samo {to je dosta stariji, nego nije ni Irac, a kamoli katolik.

A. L.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬r ad¬w i s “Dnev¬n i¬k om”, u na¬r ed¬n om pe¬r i¬o ¬du da¬r i¬va¬} e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬merak romana “O vukovima i senkama “Branislava Jankovi}a.

U izmaglicama daleke pro{losti stari bogovi su ostavili qudima Tajnu na ~uvawe i nestali pred hri{}anima. Od tog vremena ne prestaje potraga za drvenom kutijom koja skriva Tajnu i Mudrost. Glavni junak romana Sibin Markovi}-Vuk,

penzionisani major srpske vojske, iniciran je u „Verne“, organizaciju koja vekovima ~uva drvenu kutiju. Prema woj aspiracije ima i glavna junakiwa, Senka Bogdanovi}, kao pripadnica antiteroristi~ke organizacije Srpske pravoslavne crkve. U borbi za mo}nu posudu koja krije tajnu spoznaje u~estvuju i templari, komunisti i neke veoma poznate istorijske li~nost.

Sveti Sava, princeza Olivera Hrebeqanovi}, Stevan Sin|eli}, Aleksandar Rankovi}… bili su samo neki od ~uvara Tajne.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak24.jun2011.

Последње звоно

БЕЧЕЈ: Локална самоуправа се, поводом завршетка школске године, на достојан начин одужује бечејским школарцима. Прво је председник општине Бечеј Петер Кнези организовао пријем за талентоване ученике, који су постигли завидне резултате у ваннанставним активностима, а потом су на заједничком испраћају матураната четири бечејске средње школе у Градском позоришту уручили лаптопове ђацима генерације Јудити Беретка (Гимназија), Саши Пешићу (Економско-трговинска школа), Даниелу Копчоу (Техничка школа) и Горану Везмару (ШОСО Братство). Али, то није све. Вечерас од 18,30 сати на централном градском тргу планирана је манифестација по имену „Последње звоно“. У првом блоку вишесатног програма наступиће: предшколци Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“, плесна група „Маx данце“, АНИП „Ђидо“, КУД „Орион“ и МКД „Петефи Шандор“. Од 20 сати певаће девојке из Градског хора, а за 21 сат планиран је заједнички концерт музичких састава: „Тхе Банд“ и „Кост у грлу“ из Бечеја, „Алогиа“ из Смедерева и „Фелхомалy“ из Малог Иђоша. В. Ј.

Давање крви ТЕМЕРИН: Шеста овогодишња акција добровољног давања крви биће одржана у понедељак, 27. јуна од 8 до 11 часова у Омладинском дому у Темерину. Мото недавно обележеног Светског дана добровољног давања крви је „Обојимо свет у црвено“, а порука је Више крви – Више живота. Тим поводом Црвени крст Темерина је по трећи пут узастопно добио признање „Најхуманија средина“, јер је успео да мотивише 5,67 житеља општине Темерин да се одазову позиву за хуманост. М. М.

c m y

10

УВЕК ПРИ МА МЉИ ВА ПО НУ ДА БА ЊЕ „РУ САН ДА”

Са вре ме на услу га и вел нес про грам

МЕ ЛЕН ЦИ: Савремени трендови у области бањског туризма све више постају и део понуде у српским бањама. Лековитост бања више није само по себи довољно да би се туристи, који у њих дођу, задржали, али и вратили, већ је нужно обгатити садржаје. Пример за то је и Специјална болница за рехабилитацију „Русанда„, поред Зрењанина, која одавно постоји на мапи бањских лечилишта у Србији. Темељи су стари већ готово 150 година јер бања постоји још од 1867. године, а лечилишна традиција заснована је на коришћењу лековитих својстава минералног пелоида, блата, из језера Русанда. Од почетака до данас, бања се развијала и обогаћивала садржаје, па је по речима директора Специјалне болнице за рехабилитацију „Русанда„ Ми ли во ја По по ва, у последње време направљен искорак у области здравственог тури-

билитација се обавља зма, те је уз улагање у ноприменом различитих ве смештајне капацитете, дијагностичких и терапезначајно осавремењана и утских по ступака међу понуда и садржај. којима су и кинезитера- „Русанда„ располаже пија, хидро-кинезитерас 400 постеља, од којих је пија, подводна масажа, око половине намењено електротерапија, парафикомерцијалним гостима нотерапија... каже Попов.- Уз врхунску У овој бањи посебно је медицинску услугу и театрактиван велнес викенд рапију, гостима обезбеђупрограм. Уз смештај у хојемо и низ других садрателско-туристичком делу жаја, а све је више оних Бање „Руснада„, гостима који се окрећу велнес су на располагању два пупрограму. Имамо гостију на пансиона и велнес произ целе земље, али и из грам. Поред консултативиностарнства, а циљ нам Ба ња „Ру сан да” по год на за ле че ње ни за обо ље ња ног лекарског прегледа ту је да их буде више и да Бања „Русанда„ погодна је за су и купање и вежбе у базену, кокапацитете попунимо целе године. Зато настављамо да радимо и, у са- лечења низа обољења - централ- ришћење бодитерм кабине, ручна радњи с локаланом самоуправом ног и периферног нервног ссите- масажа вулканским камењем и предузимамо кораке да додатно ма, повреда коштано-зглобног и етеричним уљима, лимфна дренаобогатимо услугу те је у плану из- мишићног система, обољења крв- жа, бисерна купка, масажа сапуниградња два базена и спортских те- них судова, дегенеративног реу- цом, пилинг коже. матизма, кожних болести... а рехаД. Мла ђе но вић рена.

БАЧКОГРАДИШТАНЦИ ПОЗИВАЈУ НА ДРУГИ ПАЛАЧИНКА ФЕСТИВАЛ

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: Sa la 3, 4 i 6: „Rango” (13), „Rio” (12), „Pirati sa Kariba na ~udnim plimama” (15,18, 22.40), „Mamurluk u Bangkoku” (20.40, 22.35), „H Men:prva klasa” (15), „Kung fu panda 2” (14, 16, 20.10), „Hana” (13), „Super 8” (18.15), „Deveru{e” (17.50, 20.20, 22.45). Sa la 1, 2 i 5 Sinema siti.

Ja dran: „O, Gringo„” (19), „Crvenkapa” (21).

Po zo ri {te mla dih velika sala „Povodom galeba” (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Jo va na Ga {par iz Ba~ke Palanke (devoj~ice), DEVOJ^ICE: Mir ja na Vu jo vi}, Ma ri sa Mi ja to vi} i Oli ve ra Vu li }e vi} - Smi qa ni} iz Novog Sada, Ale na Boc ka iz Selen~a, Ma ri ja na Re qi} iz ^elareva, Ru mi ja [o bat iz Ka}a, Bor ka Ig wi} iz Mo{orina, Za gor ka Ba bij iz Sremskih Karlovaca, Ele o no ra Sa bo iz Be~eja i Dra ga na Je li ~i} iz Futoga, DE^AKE: Da ni je la Ru ka vi na, Ma ja Ko biq ski, Ja smi na Mi la no vi}, Qi qa na Mar ko vi} i Je le na Gr bi} iz Novog Sada, Iva na Ra pi} iz In|ije, An |el ka Di mi} iz @abqa, Sne `a na Ve le mi rov iz Beo~ina, Ta ma ra Kne `e vi} iz Rumenke, Adri a na Pir ma jer iz Be~eja i Her mi na Ju has iz Mile{eva.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Frawa Ladislava Bajor (1956) u 10.30 ~asova, Ante Ilije Kalem (1937) u 11.15, Tibor Antala Salma (1930) u 12, Ramiza Ra{ana ^ikari} (1978) u 12.45, Milena Slavka Trajkovi} (1953) u 13.30, Du{an Marka Maksimovi} (1928) u 14.15, Marija Uro{a Kokotovi} (1931) u 15 i Bojana Du{ana Mari{an (1945) u 15.45. Na starom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Ana Valenta Jurkovi} (1942) u 13 ~asova, a na novom grobqu u ovom mestu Savo Mila \uri~i} (1951) u 15.

од пола килограма брашна направити више палачинки, затим ће се огледати у брзом роловању 20 палачинки пекмезом, а око поднева би требало да буде најатрактивније, јер ће се одржати такмичење у брзом једењу 10 палачинки. По подне би прво гости из Мађарске, братског насеља Тисафелдвара и Дерекедхаза, попунили програм својим активностима. Гости из Дерекедхаза имају, такође, сличну манифестацију и предвиђа се да прикажу своју атракцију, формирање „змије од палачинке“, која је лане достигла дужину преко 80 метара. Од 16 сати ће се одвијати музичко-забавни програм у ком ће наступити бројни аматери из села српске, мађарске и ромске националности. Додела награда је планирана за 18 сати, а сат времена касније на бини ће бити новосадаска

рок група „The Moonshine“ - рекао је Агоштон Левенте. Током читавог дана биће фотографисања, потом ће бити импровизована изложба „фотки“, а дечији жири ће изабрати најсмешнију фотографију фестивала. Стручни жири ће одабртари краља или краљицу фестивала, а ласкаву титулу понеће ко припреми специјалитет од слатких палачинки који ће задовољити изгледом и укусом. За сада су долазак најавили мајстори из Бачког Петровог Села, Бечеја, Србобрана, Темерина, Чуруга... Бачкоградиштанци позивају госте и из удаљенијих места да дођу и опробају се на на њиховом Палачинка фестивалу. Кажу, дружење и лепа разонода су загарантовани, а палачинки, сланих и слатких, биће у изобиљу. В. Јанков

tElEfOnI

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: Међу четрнаест туристичких викенда, којима Новобечејци промовишу своју варош на обали Тисе као занимљиву дестинацију за по сете, на реду је „Мултикултурални викенд“, који ће у суботу и недељу (25. и 26.јуна), обележити концертима фолклорних група. На концерту у суботу, наступиће Удружење сео ског фолклора ветерана „Теодор Павловић“ из Новог Милошева, МКУД „Јокаи Мор“ и Удружење ромског фолклора „Романо ило“ из Новог Бечеја. У недељу ће наступити Удружење градског фолклора „Бећерац“, КУД „Банат“ из Новог Бечеја, КУД „Јован Аћимац“, Кумане и Немачко удружење „Кикинда“ из Кикинде. Концерти ће бити на отвореном, у амфитеатру Тиског кеја, а почеће у 20,30 сати. У случају лошег времена, концерти ће се одржати у позоришној сали оближњег Дома културе. М. К.

ТЕ МЕ РИН: Удружење за инклузију особа са инвалидитетом у Темерину почело је реализацију пројекта јавних радова како би побољшало запошљавање ових особа и информисање потенцијалних по слодаваца о могућно стима њиховог запошљавања. Пројекат обухвата сагледавање затеченог стања на територији општине Темерин, анкетирање особа са инвалидитетом и њихових родитеља, представника бизнис сектора, пружање правне помоћи и друге врсте подршке. М. М.

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Фол клор на оба ли Ти се

За по шља ва ња осо ба са ин ва ли ди те том

Целодневна фешта

БАЧКО ГРАДИШТЕ: Амбициозни ентузијасти Удружења грађана „Мост“ из Бачког Градишта, уз свесрдну помоћ Масне заједнице, приводе крају организацију Другог међународног Палачинка фестивала. Тим поводом су организовали прес конференцију на којој су Агоштон и Шарлота Левенте, Владимир Јовановић и Шандор Пољак појаснили све детаље везане за манифестацију, која ће се одржати у суботу, 25. јуна, у центру села.

- Задржали смо концепт с лањске премијере. Све креће ујутру у 9 сати, а завршава се у касним ноћним сатима. Преподневни програм је, поред разгледања и уживања у специјалитету какав су палачинке, резервисан за такмичење у неколико дисциплина. Прво ће се учесници надметати у томе ко ће

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-9120 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik КАКО ДО ОПШТИНЕ НОВА ПАЗОВА

Кажу: имају довољно да могу сами

НОВА ПАЗОВА: Грађани, а нарочито политички активисти Нове Пазове већ неколико година интензивно заговарају оснивање Општине Нова Пазова, па су предузети и кораци за остваривање те идеје, а од како је 25. децембра 2010. Савет МЗ Нова Пазова једногласно усвоји елаборат о оправданости оснивања Општине Нова Пазова тек сада се кренуло у контакте са грађанима да би се испитало њихово мишљење о тој идеји. Зато је одржан скуп са грађанима Нове Пазове, први од више који ће уследити, којима је предочена студија о оправданости формирања посебне општине Нова Пазова и потези који би водили ка остварењу те идеје. Подсетивши присутне да је Студија о оправданости оснивања Општине Нова Пазова усвојена и да ће, ако грађани прихватају елаборат, када се кроз њихове сугестије и коментаре види шта стварно желе, бити формиран иницијативни одбор који ће радити на прикупљању потписа на

подручју целе старопазовачке општине за остваривање те идеје, а нарочито у Новој Пазови - истакао је Срђан Станковић, заменик председника Скупштине општине Стара Пазова.

- Открили смо да када би се 80 посто новца од онога што новопазовчани дају кроз општу и заједничку потрошњу општини, Покрајини и Републици, вратило Новој Пазови, колико има предузетника, она би могла одмах сутра да стартује као нова општина са 26 запослених у општинскохј управи и определили смо буџет од 200 милиона динара, а може да иде и на 300 милиона, али остаје у резерви још 400 милиона динара за инвестиције - објаснио је грађанима Витомир Петровић аутор елабората. Грађани су имали питања и коментаре о остварљивости ове идеје, а чуло се и да има много важнијих проблема које треба прво решавати да би грађани боље живели, па тек тада питање формирања општине. А. Мали

УПРАВНИ ОДБОР ЈП „КОМУНАЛАЦ“ ТРАЖИ РАЗРЕШЕЊЕ ДИРЕКТОРКЕ

Самовоља и (не)стручност довели до агоније

БЕЧЕЈ: Већ дуже време „ври“, а ових дана је буквално „прокувало“, у бечејском ЈП „Комуналац“. Разлог томе није тропска температура, већ незадовољство велике већине радника ситуацијом у фирми, којој је, по њима, највећим делом лошом организацијом и нестручним руковођењем допринела директорка Ержебет Фехер.

- То је разлог што смо Нандор Кохајда и ја, као чланови Управног одбора из редова запослених, поднели Управном одбору Захтев за покретање поступка за разрешење директорке наше фирме - рекао је на прес конференцији Синдиката бечејских „комуналаца“ Золтан Фејеш. - Већ дуже време не постоји сарадња директорке и Управног одбора, а у последње време нема консултација с Управним одбором или оснивачем Скупштином општине Бечеј, затим арогантан и подцењивачки став према већини запослених узрок су лоше атмосфере и изузетно тешке ситуације у фирми. У даљем образложењу поменутог Захтева нарочито се поклања пажња застрашивању радника који раде на одређено време, а неопходни су за нормално функционисање предузећа, попут гробара, радника који наплаћује паркирање у граду,

рибочувара у Парку природе „Стара Тиса код Бисерног острва“... да им се неће продужити уговор о раду.

- Постоји основана сумња о незаконитом раду делова предузећа, где су непосредни руководиоци искључени из процеса одлучивања, пошто је директорка на себе преузела и тај део посла, а да при том није санкционисала очигледне преступе на које јој је указивано. Службени аутомобил „шкода-фабија“ користи, без сагласности органа управљања, у приватне сврхе, а одлуке Управног одбора не поштује и не извршава. Имајући све ово у виду, Управни одбор је на својој седници 31. маја разматрао поднети Захтев двојице чланова из редова запослених, али је тада договорено да се преостали чланови консултују са странкама из којих долазе, а онда је на последњој седници Управног одбора, 21. јуна, донета једногласна одлука да се оснивачу Скупштини општине Бечеј упути захтев за разрешење директорке ЈП „Комуналац“ Ержебет Фехер. Струка и највиши орган власти и управљања унутар предузећа су рекли своје. Сада је на локалној самоуправи, да не кажемо политици, да разреши агонију у фирми, закључује Золтан Фејеш. В. Јанков

Вода језера Палић безбедна за купање

СУБОТИЦА: Према анализама Завода за јавно здравље у Суботици квалитет воде у палићком језеру је побољшан. Пре недељу дана урађено је прво узорковање воде за микробиолошке анализе на плажама Палићког језера: Женски штранд, Мушки штранд и Једриличарски клуб. На основу резултата лабораторијских испитивања и стручног разматрања, узорци указују на побољшан квалитет воде у односу на претходну годину.

- Вода је безбедна за за купање, рекреацију и спортове на води, али је је у испитиваним узорцима констатован садржај колиформних бактерија, због

чега се осетљивим особама препоручују појачане хигијенске мере пре и након купања. Завод за јавно здравље током купалишне сезоне сваке две недеље анализираће квалитет воде са аспекта погодности за купање, о чему ћемо редовно обавештавати грађане - рекао је директор “Парк Палић“ Горан Габрић. Суботичани поред језера Палић немају пуно прилика за “освежење“ током летњих дана. Начелник покрајинске санитарне инспекције Милан Милеуснић каже да је квалитет воде у базену код “Дудове шуме“ задовољавајући. А. А.

petak24.jun2011.

11

Бисерно равничарење

БЕЧЕЈ/БАЧКО ГРАДИШТЕ: Планинарско-смучарско друштво „Бечеј – Лесон“ традиционално последње јунске недеље узвраћа гостопримство сродним друштвима акцијом по имену „Пешачимо у природи“. Као што је термин стандардан, тако је и место одржавања, трећег пута заредом, „бисерног равничарења“ истоветно – Парк природе „Стара Тиса код Бисерног острва“.

- Долазак гостију очекујемо већ од 9 сати у недељу, 26. јуна, у Ловачком дому уз Стару Тису крај Бачког Градишта, а старт учесника акције заказан је за 10 сати. Пешачка стаза је дужине 15 километара, а ко се одлучи да време у природи проведе на бициклу мораће да превали дупло дужу стазу. Постоји могућност камповања од 25. јуна у подне, а кампери ће имати могућност да пецају и купају се

у чистој води друге категорије. Позивамо све наше другаре планинаре, али и љубитеље природе, да нам се придуже и уживају у равничарењу, рекла нам је председник организатора Мира Вуковић. По завршетку пешачења и бициклистичке вожње, организатор сусрета планинара и љубитеља при-

роде обезбеђује рибљи паприкаш по симболичној цени од 200 динара за порцију, уз напомену да свако мора да понесе порцију и прибор за јело. Евентуалне додатне информације могу се добити телефонским путем од Мире Вуковић (065/5911661) или Даниела Рица (062/8404432). В. Јанков

БРОЈНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ОБЕЛЕЖИЋЕ ДАН ДУНАВА

Реку славе у 26 градова Војводине

АПАТИН: Више од 80 милиона људи из 14 земаља које припадају сливу Дунава на свој начин ће се укључити у међународну манифестацију Дан Дунава. Међу 26 градова у Војводини којима ће се обележити овогодишња међународна манифестација Дан Дунава из Западнобачког округа, су Апатин, Сомбор, Оџаци и Бездан. Национални координатор за обележавање Дана Дунава Милица Миленковић, из републичке Дирекције за воде, је навела, да је наша земља пуноправни члан Међународне комисије за заштиту Дунава од њеног оснивања 2004. године. Кроз нашу земљу Дунав протиче у дужини 588 километара.

- На улазу код Бездана вода је треће категорије квалитета, а на излазу друге што сведочи да већих загађења у нашој земљи нема. Низ манифестација које ће се одржавати током целог лета у подунавским градовима као и завршном која ће се одржати на земунском кеју, наша земља се укључује у активну

политику за заштиту реке Дунав, рекла је Миленковић. Међу значајнијим манифестацијама је Међународна конференција о подземним водама које органзује „Јарослав Черни“, Скуп у Ђердапу уз учешће представника националних паркова подунавских држава,

Еко камп за студенте „Сачувајмо Дунав“ на Ратном острву, Међународни фиш фестивал и карневал бродова у Земуну, ноћни маратон у Новом Саду.

- У Апатину ће се у обележавање Дана Дунава укључити кајакаши, рониоци, риболовци, наутича-

ри, одбојкаши и кошаркаши, ученици основних, средњих школа, деца вртића, КУД-ови. Поруку пријатељства и мира у боци заједно са представнцима Хрватске 29. јуна биће спуштена у реку - рекла је Снежана Малешевић, из апатинске канцеларије ЛЕР-а. Сомборско удружење наутичара „Дунавски пропелер“ је предложило да се идуће године све општине Западнобачког округа удруже и заједнички обележе Дана Дунава јер свима је један циљ „заштита реке“. У сусрет Дану Дунава Живорад Смиљанић, председник општине Апатин, је истакао значај укључивања земаља и градова у Дунавску стратегију. - Међународном марином највишег ранга, пристаном за беле лађе, обалоутврдом, планираним Музејом рибарства и Робнотранспортним центром, Апатин се благовремено укључио у излазак на Дунав, као главни развојни правац коме теже подунавске земље, каже Смиљанић. Ј. Прелчец

БЕЧЕЈСКА ОПШТИНА УШЛА У ПРОЦЕС СЕРТИФИКАЦИЈЕ НАЛЕД

Стварање повољног пословног окружења

БЕЧЕЈ: У циљу стварања повољног пословног окружења, бечејска општина је ушла у процес добијања сертификације НАЛЕД (Национална алијанса за локални економски развој), независног удружења компанија, локалних самоуправа и невладиних организација. НАЛЕД је једина пословна асоцијација у Србији која у свом чланству окупља сва три сектора, приватни, јавни и цивилни, а чије активности и циљеве подржавају институције Србије и међународне развојне организацје. Мисија НАЛЕД-а је да унапреди привредни амбијент Србије кроз институционалне форме, уз активно учешће и сарадњу привреде, општина и грађана. Квартет војвођанских општина, Зрењанин, Инђија, Рума и Суботица, су већ добиле сертификације, а ове године су у процес сертификације ушле општине Бечеј, Кикинда, Панчево,

Сомбор, Сремска Митровица и Стара Пазова. Буде ли све текло како је предвиђено, овај „секстет“ ће јуна идуће године бити на мапи Србије препознат као општине у које вреди улагати, јер ће привредници, предузетници и инвеститори увек имати јединствене критеријуме администрације, а њихов капитал ће бити сигуран. Уз то, у виду сертификације добиће потврду да су све урадили према утврђеним критеријумима. Управо о овоме и значају бесплатног приступања НАЛЕД-у, новинаре је упознао заменик председника општине Бечеј Будислав Медурић, а члан Општинског већа задужен за национално инвестиционо планирање и фондове Марјан Радичевић говорио је о 12 критеријума и њиховим подгрупама који се морају испунити да би се добила сертификација. В. Јанков

Два концерта за светски дан музике

БЕЛА ЦРКВА: Светски дан музике обележен је и у Белој Цркви по први пут и то са два концерта. Прво је у Цркви свете Ане Култруно-просветно удружење “Чеси јужног Баната” организовали концерт два своја хора. Хор “Бохемија” представио се публици са три старе народне чешке песме и две српске староградске, а хором је руководила Светлана Николић. Затим је, под управом професора Данијеле Стрнад, наступио хор “Бела Музика” на чијем су репертоару мелодије старих чешких народних песама, нумере класичне музике и популар-

не музике. Публика која је до последњег места напунила Цркву свете Ане заиста је имала прилику да ужива у доброј музици. Одмах након првог почео је и други концерт у организацији Националног савета чешке националне мањине. У склопу изложбе “Отвори свој прозор”, коју је са својим ученицима припремила академски сликар Тереза Стаменковић учествовали су са репертоаром млада белоцркванка Невена Селаковић и Ненад Савић професор соло певања. М. В.

Добитници плакета поводом Дана општине Нови Кнежевац Фото: М. Митровић

НОВИ КНЕЖЕВАЦ ПРОСЛАВИО ДАН ОПШТИНЕ

Нова фабрика после три деценије

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Пригодним културним и спортским приредбама и свечаном седницом Скупштине општине у Новом Кнежевцу прослављен је Дан општине, који се прославља поводом првог дана лета и цвeтања реке Тисе. На свечаној седници СО, којој су присуствовале делегације околних потиских општина, пограничних места Нови Сентиван и Деска из Мађарске, као и представници покрајинских институција, пригодне беседе одржали председник СО Нандор Ујхељи и председник општине Драган Бабић. Бабић је истакао да у протекле три године у овом мандату упркос кризи и недостатку средстава, реализоване се или су у току инвестиције вредне око 600 милиона евра, што је итекако значајно, ако се има у виду да је годишњи буџет општине око 150 милиона динара. Он је додао да је после три деценије први пут отворена нова фабрика и запосленост бележи раст, захваљујући отварању погона Фабрике чарапа АД “8.март” у којем је запослено 210 радника, од којих је 150 упослено захваљујући подстицајним сред-

ствима из покрајинске касе. Поред тога гради се канализација и реализују друге инвестиције. Поводом Дана општине на свечаној седници су истакнутим појединцима и организацијама уручена су традиционална општинска признања. Добитници плакета су Миливој Бато Клепић из Подлокања, Јожеф Сабо, Ласло Молнар и Нада Ранков из Новог Кнежевца, Лука Попов из Српског Крстура, Погон Фабрике чарапа АД “8. март” и КУД “Тисађенђе” из Новог Кнежевца. М. Митровић

12

CRnA HROnikA

petak24.jun2011.

dnevnik

MI NI STAR PO LI CI JE PO TVR DIO SUM WE U NE PRA VIL NU NA BAV KU LE KA PRO TIV GRI PA H1N1

Vakcine ve} godinu dana pod istragom Ras kr sni ca u cen tru Mo la

PO SLE KA WI @E I ADA DO BI LA VI DEO-NAD ZOR

„Veliki brat” za bezbednije ulice Predstavnik MUP-a Srbije Dra gan Ta si} i predsednik a|anske op{tine Zol tan Bi lic ki sve~ano su pustili u rad sistem kamera za video-nadzor u ovoj potiskoj varo{ici. Bilicki je rekao da je instalirawe sistema za video-nadzor inicirao Savet za bezbednost op{tine Ada, finansiran je zajedno s Ministarstvom unutra{wih poslova Srbije i vredan oko 2,6 miliona dinara.

Od op{tina Severnobanatskog okruga sistem video-nadzora ima Kawi`a, a na~elnik Policijske uprave Kikinda Dra gan Jo vi} je napomenuo da se nada da }e instalirawe kamera za nadzor i u op{tini Ada doprineti boqem javnom redu i miru, smawewu broja sa-

obra}ajnih prekr{aja i poboq{awu stawa bezebednosti, a o~ekuje se da se u dogledno vreme i u ostalim op{tinama ovog regiona obezbedi videonadzor.

Komandir Policijske stanice Ada Zdrav ko Ka {ai ka`e da se sistem sastoji od {est kamera, od kojih su tri u centu Ade za nadzor raskrsnice i okoline, jedna je kod raskrsnice za most na Tisi, a dve u centru Mola, kod semafora. Prilikom provere sigurnosti saobra}aja sistem je programiran za identifikaciju vozila za odre|ene prekr{aje, i to: za prolazak kroz crveno svetlo, nepropu{tawe pe{aka na pe{a~kom prelazu, kao i za prelazak preko pune linije. M. Mi tro vi}

PO NO VO NI JE ODR @A NO SU \E WE MI TRO PO LI TU CR NO GOR SKO-PRI MOR SKOM

Amfilohije tra`io izuze}e sudije Mitropolit crnogorsko primorski Am fi lo hi je sa svojim braonicem Vo ji sla vom M. \u ri {i }em napustio je ju~e sudnicu podgori~kog Vi{eg suda po{to je sudija La ri sa Be go vi} odbila zahtev branioca o odlagawu ro~i{ta jer mu nisu dostavqeni dokazi uz zahtev za po kretawe prekr {aj nog po stupka protiv mitropolita. U saop{tewu Mitropolije se navodi da su, napu{taju}i sud, mitro po lit i wegov brani lac ostavili mogu}nost sudiji da

Mi tro po lit Am fi lo hi je

izda nalog za hap{ewe mitropolita. „Sa `aqewem konstatujemo da je ovakvim pona{awem suda iznevereno o~ekivawe Mitropolije crnogorsko-primorske, sve{tenstva, mona{tva i vernika da }e organ za prekr{aje ostati na nivou objektivnog i nepristasnog suda i da }e ovaj postupak biti u skladu sa zakonom”, navodi se u saop{tewu.

Dodaje se tako|e da se arhiepiskop cetiwski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije u pratwi advokata \uri{i}a uredno odazvao sudskom po zi vu po vo dom prekr {aj nog postupka, koji je protiv wega 19. januara 2011. godine pokrenulo Vi{e dr`avno tu`ila{tvo. Navodi se, me|utim, da podru~ni organ za prekr{aje ni je obez be dio odgo vara ju}u prostoriju za odr`avawe ovog su|ewa, za koje ve} mesecima vlada veliko interesovawe me-

dija i javnosti. Uprkos tome, u sudnici je omogu}eno prisustvo samo za predstavnike ~etiri medija dok brojnim novinarama nije dozvoqen pristup. Iz tih razloga, i prisutni novinari su demonstrativno napustili sudnicu, solidari{u}i se s kolegama kojima nije dozvoqen pristup. Na taj na~in je, na`alost, javnost ostala uskra}ena za objektivnu informaciju s ovog su|ewa.

Branilac mitropolita Amfilohija zatra`io je odlagawe ro~i{ta radi pripremawa odbrane, s obzirom na to da mi tro po li tu Amfi lo hi ju nisu dostavqeni dokazi uz zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka. Sudija Larisa Begovi} je odbila zahtev advo kata \uri {i }a.

Advokat je, ukazuje se, obrazlo`io da je u dostavqawu poziva i zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka bilo dosta propusta, verovatno gre{kama do stavne slu`be po{te, te da se mitropolit Amfilohije pobrinuo za to da, i pored tih pro pusta, pri mi po ziv i uredno se odazove sudu. „Na`alost, sudija nije uva`ila te objektivne razloge, na {ta je advokat \uri{i} izrazio sumwu u nepristrasnost i objektivnost sudije i ulo`io zahtev za weno izuze}e. Sudija Begovi} je, nakon toga, donela re{ewe o prekidu rasprave i uputila je mitropolita Amfilohija i wegovog branioca da ~ekaju u hodniku dok predsednik tog organa odlu~i po zahtevu za izuze}e„.

Advokat je, kako se isti~e u saop{tewu, u takvom postupawu sudije video svojevrsno prejudicirawe odluke o izuze}u sudije i usmeravawe ishoda postupka na liniji predsednika i sudije. „Iz tih razloga je zatra`io i izuze}e predsednika podru~nog organa za prekr{aje. Sudija je odbila izri~ito i pravno utemeqeno tra`ewe advokata da u zapisnik unese zahtev za izuze}e predsednika podru~nog organa za prekr{aje i ponovo je uputila mitropolita i advokata da ~ekaju u hodniku”, navodi se u saop{tewu Mitropolije.

(Ta njug)

Ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e da policijska istraga o nabavci vakcina protiv novog gripa traje ve} godinu dana. Da~i} je novinarima na Go~u rekao da se istraga vodi jo{ od vremena kada su te vakcine nabavqane za potrebe gra|ana Srbije. On je istovremeno ukazao na to da pitawe istrage nije stvar o kojoj se govori za medije, zamoliv{i druge dr`avne organe da to imaju u vidu.

– Godinu dana se sprovodi istraga o vakcinama, {to tada niste pitali za to? – obratio se Da~i} novinarima, ukazav{i na to da borba protiv kriminala podrazumeva me|usobnu korektnost predstavnika nadle`nih dr`avnih organa.

Da~i} je dodao da se policijska istraga obavqa, ne samo u „Kolubari” i „Galenici” ve} i u drugim preduze}ima, objasniv{i da }e se o svim rezultatima, ukqu~uju}i i nabavku vakcina, govoriti kada ti slu~ajevi budu procesuirani.

Na osnovu odluke tenderske komisije da izabere „Jugohemiju„ kao pobednika na tenderu, ta kompanija i Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe sklopili su kupoprodajni ugovor 12. novembra 2009. godine. U ugovoru je precizirana i dinamika uvoza, a „Jugohemija„ je imala

rok od 25 dana da isporu~i prvo pola miliona, od ukupno tri miliona doza vakcine. Pod uslovom da rokovi uvoza ne budu ispo{tovani, RZZO je imao zakonski osnov za raskidawe ugovora. Iako „Jugohemija„ nije ispo{tovala pomenuti rok, ve} je do 8. decembra isporu~ila svega tre}inu ugovorene koli~ine, RZZO ipak nije raskinuo ugovor. Da je ugovor raskinut tada, Srbija bi za vakcinu platila oko 1,4 milion evra, umesto 6,8 miliona. Ukupno je iskori{}eno svega ne{to vi{e od 150.000

Ivi ca Da ~i}

doza, dakle, ista ona koli~ina koju je „Jugohemija„ uvezla do po~etka decembra.

Bilo je jo{ problemati~nih detaqa u vezi s poslom uvoza.

Prilikom uvoza vakcine je bilo vi{e posredni~kih ruku. Po informacijama kojima raspola`e B-92, vakcinu je proizvela „Novartisova„ }erka-firma iz Italije. Od „Novartisa„ ju je u Hrvatsku uvezao Imunolo{ki zavod iz Zagreba, koji je ujedno zvani~ni distibuter „Novartisove„ vakcine za sve biv{e republike SFRJ, osim Slovenije.

Zastupnik Imunolo{kog zavoda je d. o. o. DETAP iz Vaqeva, koji je vakcinu uvezao u Srbiju. Od DETAP-a je vakcinu preuzela „Jugohemija„, koja je i sklopila posao s RZZO-om. Nejasno je zbog ~ega je u ovom poslu bilo ukupno pet posredni~kih ruku pre nego {to je vakcina do{la do samih gra|ana. Recimo da je doza vakcine koja je u Srbiji

pla}ana 8,5 evra, u Hrvatskoj ko{tala dva evra mawe.

U hrvatskoj javnosti buru je iza zva la ko pi ja pred u go vo ra izme|u „Novartisa„ i Imunolo{kog zavoda, po kojoj je klauzula po kojoj „Novartis„ ne odgovara za delotvornost vakcine progla{ena poslovnom tajnom. U Srbiji nikada nije ~ak ni ustanovqeno ko je preuzeo od go vor nost za de lo tvor nost vakcine. Naime, na{oj javnost je jedino ostao dostupan kupoprodajni ugovor izme|u „Jugohemije„ i dr`ave, u kojem se pomiwu iskqu~ivo tehni~ki detaqi koji se ti~u uvoza, dok ugovor izme|u „Jugohemije„ i „Novartisa„ nikada nije dat na uvid novinarima u Srbiji.

E. D.

U BE O GRA DU UHAP [E NE ^E TI RI OSO BE ZBOG RAS TU RA WA DRO GE

Prese~en lanac „skanka” iz Crne Gore Beogradska policija uhapsila je i donela re{ewe o zadr`avawu do 48 sati ~etvoro~la noj kri mi nal noj gru pu zbog postojawa osnova sumwe da su na teritoriji Beograda vr{ili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, i tom prilikom zaplenila 23 ki lo gra ma ma ri hu a ne „skanka„, saop{teno je ju~e MUP-a Srbije. U okviru akcije, slobode su li{eni Ste van Sto li} (24) iz Prokupqa, Mi qan Vu ~i ni} (29) i Rat ko Vu ~i ni} (29) iz Pqevaqa i Mi o drag Ne sto ro vi} (53) iz Beograda.

Sumwa se da su Miqan Vu~ini} i Ratko Vu~ini}, prilikom dolaska iz Crne Gore, u rezervoaru za gorivo putni~kog vozila sakrili 15 kilograma marihuane, najverovat ni je ka ko bi je pre da li osum wi ~e nom Sto li }u ra di

daqe prodaje. Vozilo su, u dogo vo ru sa Ste va nom Sto li }em, odvezli do auto-servisa, gde je osumwi~eni Nestorovi} demontirao rezervoar za gorivo i izvadio sakrivenu drogu. Osim navedenog, sumwa se i da je Mi qan Vu ~i ni} autobusom iz Crne Gore po kuriru poslao 14 kilograma „skanka„, koju je preuzeo Stoli} radi daqe prodaje uli~nim dilerima na teritoriji Beograda.

Na kon li {e wa slo bo de Stevana Stoli}a, pretreseni su stan i druge prostorije i tom prilikom prona|eno je i od u ze to osam ki lo gra ma „skanka„, kao i jedna elektronska vagica za precizno me re we. Osum wi ~e ni su, uz krivi~nu prijavu, privedeni de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu, dodaje se u saop{tewu.

E. D.

Ste van Sto li}

Mi qan Vu ~i ni}

Rat ko Vu ~i ni}

Mi o drag Ne sto ro vi}

MA WE DRO GE NA ULI CA MA NE RE [A VA SVE PRO BLE ME

U Subotici vi{e od 2.000 narkomana U Subotici zavisnici od droga najvi{e koriste marihuanu i heroin. Pro{le godine suboti~ki policajci su obavili 86 zaplena raznih opijata, podneli 51 krivi~nu prijavu i, po wihovim evidencijama, u ovom gradu ima oko 2.000 registrovanih narkomana. Naravno, to nije ni pribli`no ta~an broj jer mnogi zavisnici od narkotika nisu evidentirani ni u policiji, niti u zdravstvenim ustanovama. U Policiji daqe ka`u da je tokom pro{le godine ukupno zapleweno 17 kilograma droge, i to oko 16 kilograma marihuane, 1.089 grama heroina, 8,8 grama kokaina, te odre|ena koli~ina metadona i drugih opijata.

– U odnosu na pro{lu godinu situacija je boqa jer ima mawe droge na ulicama, {to pokazuju i visoke cene droge na tr`i{tu – rekao je za na{ list Ne boj {a Tot iz Policijske uprave Subotica. – S druge strane, prekinuli smo ove godine jedan ve}i kri-

minalni lanac me|u qudima koji prodaju i preprodaju drogu, ali o slu~ajevima ne mogu da govorim. Glavni problem u Subotici je marihuana, jer se mo`e uzgajati.

Generalna skup{tina Ujediwenih nacija je 1987. godine ustanovila Me|unarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijum~arewa droge, koji se od tada svake godine obele`ava 26. juna. Ovogodi{w slogan je „Globalna akcija – zdravo okru`ewe bez droga”, a u Subotici }e se obele`iti danas na gradskom trgu, od 10 do 13 ~asova.

Doktor Bran ko \or |e vi} iz Op{te bolnice u Subotici ka`e da je kod nas problem narkomanije mistifikovan. Nije zaokru`en krug od „skidawa s narkotika” do daqe resocijalizacije.

– U Hrvatskoj i Slovenije problem je druga~ije re{en – obja{wava dr \or|evi}.

– Postoje komune koje poma`u zavisnicima. Samo u Hrvatskoj ima ih 11. Oni su uspeli da demistifikuju problem. S druge

strane, granica probawa droge je pomerena i poneka deca je prvi put probaju ve} sa 14 godina.

U Subotici postoji jedna komuna koja poma`e zavisnicima – „Hosana”. Trenutno ima 11 {ti}enika, a osam momaka je zavr{ilo ceo trogodi{wi program. Svi koji su zavr{ili program uspeli su da se vrate normalnom `ivotu, zaposlili su se, a pojedinci upisali fakultete.

Procena je da svake godine oko 210 miliona qudi koristi droge, i da od ovog broja oko 200.000 godi{we umire od posledica wihove upotrebe. Posledice su brojne, kako na socijalni polo`aj same osobe, tako i na porodicu i {iru zajednicu. Kriminal i maloletni~ka delinkvencija su ~este pojave – povezane s na~inom pribavqawa droge.

Saobra}ajne nesre}e su veoma u~estale, a visok procenat je direktno povezan sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci.

A. A.

crna hronika

dnevnik

petak24.jun2011.

13

PRO NA \E NI DRA GU QI BIV [E PR VE DA ME AR GEN TI NE, NE STA LI PRE DVE GO DI NE

Na kit Evi te Pe ron ukra la ban da iz Sr bi je!

Na kit iz ko lek ci je biv {e ar gen tin ske pr ve da me Eve Pe ron, vre dan {est mi li o na evra, ko ji je pre dve go di ne ukra den u [pa ni ji, pro na |en je u so bi

– Oso be ko je su iz naj mi le so bu u ko joj je pro na |en na kit su u bek stvu i oni su pri pad ni ci kri mi nal ne gru pe iz Sr bi je ko ja je `i ve la u bli zi ni Mi la -

ka, lo po vi su ube di li vla sni ke zla ta re „Ho jas So fi ja” u Va len si ji da im pro da ko lek ci ju ko ju su na ba vi li od na sled ni ka Eve Pe ron po sle we ne smr ti.

lo da pla te za na kit, a is pod sto la se krio je dan od wi ho vih sa u ~e sni ka ko ji je pra vi no vac za me nio la `nim nov ~a ni ca ma, pre no si Roj ters. Pro dav ci su

Nenad Nikoli} Gojko Jovanovi} Tomislav Jovanovi} Miroslav Dragutinovi}

jed nog luk su znog ho te la u Mi la nu ko ju su iz naj mi li pri pad ni ci kri mi nal ne gru pe iz Sr bi je, sa op {ti la je prek si no} ita li jan ska po li ci ja.

na – iz ja vio je po li cij ski pot pu kov nik An to ni no Bo lo wa ni na kon fe ren ci ji za no vi na re.

Pre tva ra ju }i se da su {e i ci i in ve sti to ri s Bli skog is to -

Na sa stan ku u de cem bru 2009. go di ne, lo po vi su tra `i li od vla sni ka zla ta re da sta ve na kit na sto dok su bro ja li de set mi li o na evra, ko li ko je tre ba -

po sum wa li da ne {to ni je u re du, ali su lo po vi zgra bi li na kit i po be gli.

Po sle vi {e me se~ ne is tra ge {pan ske i ita li jan ske po li ci -

je, u ma ju 2010. u [pa ni ji je uhap {e no {est pri pad ni ka kri mi nal ne ban de, a u Mi la nu jo{ jed na oso ba. Ka da je po li ci ja u uto rak upa la u so bu ita li jan skog ho te la, je dan ~lan ban de je po be gao, osta viv {i za so bom oko tri ~e tvr ti ne ukra de ne ko lek ci je na ki ta, u ko joj su set pr ste wa, min |u {e i ti ja ra ko ju je Evi Pe ron po klo ni la

ho land ska kra qev ska po ro di ca, ja vio je Roj ters.

Eva Pe ron je umr la od ra ka 1952. go di ne, a wen su prug Huan Pe ron je zba ~en s vla sti u dr `av nom uda ru tri go di ne ka sni je. On je po sle to ga oti {ao u eg zil, iz ko jeg se vra tio 1973. go di ne da bi po no vo po stao pred sed nik, ali je umro go di nu ka sni je.

(Ta njug)

OFORM QEN VE ]I DEO ADVO KAT SKOG TI MA KO JI ]E RATKA MLADI]A BRA NI TI U HA GU

[i |a nin ubio pro da va ~i cu

[a qi}: Tra `i }e mo od Sr bi je no vac za od bra nu

Po li ci ja je li {i la slo bo de Bo ri sla va B. (61) iz [i da, zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {kog ubi stva. Osum wi ~e ni je pre kju ~e po pod ne u pro dav ni ci u [i du, pu cao u Sa wu K. (37) iz tog me sta, ko ja je pre mi nu la na li cu me sta, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va Srem ska Mi tro vi ca.

Na kon po li cij skog za dr `a va wa, osum wi ~e ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Srem skoj Mi tro vi ci, na vo di se u po li cij skom sa op {te wu.

(Ta njug)

Advo kat Mi lo{ [a qi}, prav ni za stup nik rat nog ko man dan ta Voj ske bo san skih Sr ba, ha {kog op tu `e ni ka, pen zi o ni sa nog ge ne ra la Rat ka Mla di }a, pod neo je ju ~e do pis Re pu bli ci Sr bi ji ko jim je za mo lio da dr `a va obez be di no vac za od la zak u Hag ti ma le ka ra ko ji bi tre ba lo da pre gle da ju Mla di }a jer po ro di ca ne ma pa ra a od to ga, ka ko na vo di, za vi si wi hov od la zak.

Po ra ni je jav no iz ne tom sta vu Mla di }e ve od bra ne, zdrav stve no sta we i spo sob nost su naj va `ni je pret hod no pi ta we. Ina ~e, Mla di}, ko ji je na vo de ha {ke op tu `ni ce ko ja ga te re ti za kri vi~ na de la pro tiv ~o ve~ no sti i dru gih do ba ra za {ti }e nih me |u na rod nim pra vom to kom oru `nih su ko ba od 1992. do 1995. u Bo sni i Her ce go vi nim na zvao „gnu snim“, jo{ uvek ni je ime no vao advo ka te od bra ne. Advo kat [a qi} ka `e da bi se to usko ro mo glo de si ti, dok je, ka ko is ti ~e, naj ve }im de lom u me |u vre me nu oform qen {i ri bra ni la~ ki tim ko ji }e pre gle da ti do ku men ta ci ju pred me ta, ra di ti na te re nu te oba vqa ti raz go va re sa sve do ci ma i dru ge ak tiv no sti u pri pre mi od bra ne. [a qi} na po mi we da no vac ko ji Ha {ki tri bu nal obez be |u je za od bra nu ne }e bi ti do vo qan s ob zi -

nan si ra we tro {ko va od bra ne. No, pi ta we even tu al nog obra }a wa bra ni la~ ki tim tek raz ma tra, s ob zi rom na ~i we ni cu da ha {ki op tu `e ni ci iz Sr bi je, uz uslov da su se sa mi pre da li su du, ima ju pra vo na na kna du de la tro {ko va bo rav ka u

Mi lo{ [a qi}

pri tvo ru Tri bu na la, a da ni je pred vi |e na fi nan sij ska po mo} dr `a ve za od bra nu.

– U sva kom slu ~a ju, na {e je da tra `i mo, a wi ho vo da iz vo le da pre ma svo jim raz lo zi ma ko je ima ju od lu ~e da li su sprem ni da u~e stvu ju u fi nan si ra wu od bra ne ili ne.

Po mo} za tro {ko ve bo rav ka u pri tvo ru Sre di nom apri la ove go di ne; di rek tor Kan ce la ri je za sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom Du {an Ig wa to vi} je u iz ja vi za „Po li ti ku“ iz neo po dat ke da je Re pu bli ka Sr bi ja pro {le go di ne za po mo} ha {kim op tu `e ni ci ma, po osno vu pra va na na kna du de la tro {ko va bo rav ka u pri tvo ru Tri bu na la u iz no su 200 evra me se~ no, uz uslov da su se pre da li su du ili da bo ra ve na te ri to ri ji Sr bi je jer su pri vre me no pu {te ni na slo bo du, is pla ti la ukup no 19 mi li o na di na ra. On je ob ja snio da se po mo} ko ju do bi ja ju ha {ki op tu `e ni ci iz Sr bi je ne od no si na fi nan si ra we od bra ne, ve} oni ma ko ji to sa mi ne mo gu da obez be de, od bra nu pla }a Ha {ki tri bu nal. Ka ko je pre ci zi ra no, ~la no vi u`e po ro di ce ha {kog op tu `e ni ka ko ji se do bro voq no pre dao, ima ju pra vo na na kna du put nih tro {ko va ra di po se te u vred no sti tri po vrat ne avi on ske kar te na re la ci ji Be o grad–Am ster dam i 250 evra po oso bi za osta le tro {ko ve na sva ka dva me se ca. rom na pret po sta vqe ni obim neo p hod nih ak tiv no sti, te na ja vqu je da bi bra ni la~ ki tim mo gao pod ne ti zah te ve Re pu bli ci Sr bi ji i Re pu bli ci Srp skoj da se ukqu ~e u fi -

Mi mi sli mo da je prav na bor ba u po stup ci ma pred Ha {kim tri bu na lom i bor ba za utvr |i va we ma te ri jal ne isti ne, od no sno ski da we od re |e nih ta bua s od re |e nih pi ta wa,

ski da wa ana te me s na ro da jer je Za pad u du `em pe ri o du pra vim me dij skim ra tom us peo da na pra vi ve o ma cr nu sli ku o Sr bi ma, Sr bi ji i Re pu bli ci Srp skoj. Vre me je – a de li mi~ no je to u ha {kom po stup ku u~i nio Mi lo {e vi}, de li mi~ no ma lo

Rat ko Mla di}

vi {e [e {eq, a sa da to ~i ni i Ka ra xi} – da se ne ke stva ri sta ve na svo je me sto, da se vi di ko je je za po ~eo rat, ko je je vr {io zlo de la, ko je to de lo vao na ra ~un i uz po mo} stra nih si la i dru go. Sve to tre ba utvr |i va ti. Da bi se to bar de li mi~ no utvr di lo, po treb na je po mo} dr `a ve – na vo di [a qi}.

Po ne kim gru bim, pr vim pro ce na ma, ka `e advo kat [a qi}, tro {ko vi od bra ne bi se mo `da mo gli kre ta ti iz me |u dva i tri mi li o na evra.

– Ina ~e, ja vqa ju se na {i qu di iz di ja spo re, rad ni ci na pri vre me nom ra du i ise qe ni ci, ko ji se ras pi tu ju da li }e bi ti oform qen ne ki fond za Mla di }e vu od bra nu i otvo ren ban kov ni ra ~un na ko ji bi u tu svr hu mo gli upla ti ti nov ~a ne pri lo ge pa je to u to ku i na da mo se da }e ne {to nov ca bi ti pri ku pqe no i na taj na ~in – na vo di [a qi}.

Advo ka ti s vi {e go di {wim bra ni la~ kim sta `om pred Ha {kim tri bu na lom tvr de da wi ho va is ku stva ni su po zi tiv na kad je re~ o pi ta wu fi nan sij ske po mo }i dr `a ve za od bra nu ha {kih op tu `e ni ka.

– Ni ka da ni je dan advo kat ni je do bio od ove dr `a ve ni ka kvu po -

mo} – ka `e advo kat To ma Fi la.

On je bra nio ne ko li ko op tu `e nih u Ha gu, me |u wi ma i ne ka da {weg pot pred sed ni ka Vla de Ju go sla vi je Ni ko lu [a i no vi }a, u me |u vre me nu pr vo ste pe no osu |e nog na 22 go di ne za tvo ra s jo{ tro ji com biv {ih voj nih i po li cij skih funk ci o ne ra po op tu `bi za zlo ~i ne nad Al ban ci ma na Ko so vu 1999. go di ne.

– Mi smo ~ak ima li pro ble ma da do bi je mo do ku men ta ci ju – pr vo je do bi je Hag pa mi. Sa svim su prot no od si tu a ci je u Hr vat skoj – ka `e Fi la, i do da je da ni oni op tu `e ni iz Sr bi je ko ji su se do bro voq no pre da li ni su do bi li fi nan sij sku po mo} dr `a ve za od bra nu. – Zna ~i, mi za od bra nu is kqu ~i vo do bi ja mo no vac od Ha {kog tri bu na la, a to je ot pri li ke hi qa du pu ta ma we ne go {to do bi je Tu `i la {tvo. To sva ka ko za od bra nu ni su do bre pret po stav ke. Evo, [e {eq sad pre ba cu je: “Ko ga mi bra ni mo kad nas Hag pla }a?“ Ali, ako ne bi bi lo ta ko, on da bi op tu `e ne bra ni li, re ci mo, Ame ri kan ci, ko je ta ko |e pla }a Hag jer, jed no stav no, ne mo `e mo mi sa mi fi nan si ra ti od bra nu za to {to to ve o ma mno go ko {ta. Dru go, ja sno je kao dan da po ro di ce op tu `e nih ne ma ju od ~e ga da fi nan si ra ju od bra nu – na vo di Fi la.

Isto is ku stvo ima i advo kat To mi slav Vi {wi}, ko ji je bra nio pen zi o ni sa nog ge ne ra la Voj ske Ju go sla vi je Vla di mi ra La za re vi }a, pr vo ste pe no osu |e nog na 15 go di na za tvo ra za jed no s Ni ko lom [a i no vi }em, po is toj „ko sov skoj op tu `ni ci“, ko jom su ob u hva }e ni i sad ta ko |e ne pra vo sna `no osu |e ni biv {i funk ci o ner MUP-a Sr bi je Sre ten Lu ki}, te biv {i na ~el ni ci Ge ne ral {ta ba VJ ge ne ra li Ne boj {a Pav ko vi} i Dra go qub Oj da ni}, dok je op tu `be oslo bo |en biv {i pred sed nik Sr bi je Mi lan Mi lu ti no vi}.

– [to se ti ~e fi nan sij ske po mo }i dr `a ve – ni je je bi lo za od bra nu.

Ge ne ral La za re vi} je ma wim de lom tro {ko ve svo je od bra ne sno sio sam, a ve }im de lom je fi nan si ra na iz bu xe ta Ha ga – ka `e Vi {wi}.

J. J.

Iz go re lo pet auto bu sa U po `a ru ko ji je iz bio ju ~e ra no uju tro oko 3.20 ~a so va is pod mo sta „Ga ze la” iz go re lo je pet auto bu sa, re ~e no je Ta nju gu u Va tro ga sno-spa si la~ koj bri ga di Be o grad.

Tom pri li kom ni je bi lo po vre |e nih, a bla go vre me nom in ter ven ci jom va tro ga sa ca po `ar je uga {en i spre ~e no je we go vo {i re we. U ga {e wu po `a ra u~e stvo va lo je se dam va tro ga snih vo zi la, od no sno 21 va tro ga sac. Po `ar je pri ~i nio ma te ri jal nu {te tu, a uzrok }e utvr di ti nad le `ni or ga ni, is ta kli su u Va tro ga sno-spa si la~ koj bri ga di.

ALEK SAN DAR ZA RI] LAK [E RA WEN U PUC WA VI NA NO VOM BE O GRA DU

Le gi ji nom advo ka tu pu ca li u no ge

Dve ne po zna te oso be ra ni le su hi ci ma iz pi {to qa u sre du uve ~e Alek san dra Za ri }a (44), ko ji je, ina ~e, iz me |u osta log, advo kat Mi lo ra da Ule me ka Le gi je. Puc wa va se od i gra la u Uli ci Ju ri ja Ga ga ri na na No vom Be o gra du, a Za ri} je, ka ko je Ta nju gu po tvr dio po mo} nik me na xe ra za od no se s jav no {}u Hit ne po mo }i Mir ko Lu to vac, po go |en u bu ti nu, od no sno but nu kost, i pre ve zen je na be o grad sku Voj no me di cin sku aka de mi ju. Na pa da ~i su po be gli i za wi ma se in ten ziv no tra ga.

Iako je u jav no sti naj po zna ti ji kao Ule me kov bra ni lac, ko ji ga je za stu pao u `al bi na pre su du za ubi stvo pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, na li sti Za ri }e vih kli je na ta su i pri pad ni ci ~u ve ne ban de kra dqi va ca „Pink pan ter”, te pri pad nik „ze mun skog kla na” Mi lan Ju ri {i} – Ju re.

Advo kat ska ko mo ra Sr bi je iz ra zi la je ju ~e pro test zbog po ku {a ja ubi stva Za ri }a i od Mi ni star stva unu tra {wih po slo va i nad le `nog tu `i la {tva za tra `i la da pre du zmu naj e ner gi~ ni je me -

Alek san dar Za ri}

re po vo dom tog do ga |a ja. Iz Advo kat ske ko mo re su skre nu li pa `wu na neo p hod nost da se advo ka ti ma, kao bor ci ma za osnov na qud ska pra va, da sta tus slu `be nih li ca, ba{ kao i su di ja ma, jav nim tu `i o- ci ma i po li caj ci ma, ka ko je to pred vi |e no Kri vi~ nim za ko ni kom. Taj zah tev je, po wi ho voj oce ni, oprav dan, ima ju }i u vi du de li kat nost advo ka tu re kao pro fe si je, iz lo `e nost vi so kim ri zi ci ma, kao i to da su advo ka ti zbog oba vqa wa svo je pro fe si o nal ne de lat no sti `r tve iz vr {e wa naj te `ih kri vi~ nih de la.

(Ta njug)

DVO JI CA BE O GRA \A NA UHAP [E NA ZBOG SEK SU AL NE EKS PLO A TA CI JE

I tri na e sto go di {we de te pro sti tu i sa li

Pri pad ni ci Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la uhap si li su dvo ji cu Be o gra |a na za

Sla vi {a Mi tro vi}

ko je se sum wa da su sek su al no eks plo a ti sa li dve oso be, od ko jih je jed na bi la ma lo let na, sa op {te no je ju ~e iz MUP-a. Zbog po sto ja wa sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo tr go vi ne qu di ma i po sre do va wa u vr {e wu pro sti tu ci je, pri pad ni ci SBPOK-a li {i li su slo bo de i od re di li za dr `a va we do 48 ~a so va Sla vi {i Mi tro vi }u (31) i Sa {i Kra sni }u (28) iz Be o gra da.

Po po li cij skom sa op {te wu, oni

su ta kri vi~ na de la vr {i li iz me |u ja nu a ra 2010. go di ne i sre di ne ju na 2011.

Sa {a Kra sni}

Sum wa se da su Mi tro vi} i Kra sni} kroz uli~ nu pro sti tu ci ju sek su al no eks plo a ti sa li tri na e sto go di {wu de voj ~i cu i R. A. (21) na auto pu tu Be o grad–Za greb, iz me |u is kqu ~e wa s auto pu ta za na se qe Do ba nov ci i na plat ne ram pe „[i ma nov ci”. Osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, u za kon skom ro ku bi ti pri ve de ni de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du.

E. D.

14

lov

petak24.jun2011.

dnevnik

VRBASKE LOVCE OBRADOVAO PO^ETAK RADA OP[TINSKE AGENCIJE ZA ZOOHIGIJENU

Ke ro vi u azi lu, di vqa~ na si gur nom Otva ra we Azi la za na pu {te ne `i vo ti we i po ~e tak ra da Agen ci je za zo o hi gi je nu u Vr ba su, sa olak {a wem su do ~e ka li i lov ci sa ovog pod ru~ ja ko ji su po sled wih go di na ima li ve li ke

di rek to ra Agen ci je za zo o hi gi je nu, psi lu ta li ce su ozbiq no ugro `a va li po je di nu di vqa~.

- Od tih pa sa naj vi {e {te te je imao pod mla dak di vqa ~i i pti~ ja gne zda, {to je lov ci ma

kon stant no u to ku, ta ko da }e taj pro blem usko ro bi ti re {en ka `e Da ko vi}.

Osim to ga, rad ni ci Agen ci je }e ukla wa ti le {e ve do ma }ih `i vo ti wa sa jav nih po vr {i na i or ga ni zo va ti tran sport do me sta gde }e na bez be dan na ~in bi ti uni {te na, bez po sle di ca po zdra vqe qu di, `i vo ti wa i po `i vot nu sre di nu.

- Ti me }e mo do pri ne ti zdra vi joj sre di ni za sve, a to }e si gur no po go do va ti i lov ci ma jer }e bi ti sma we na opa snost od ne kih za ra za ko je se {i re isto vre me no i kod do ma }ih `i vo ti wa i kod di vqa ~i. Po po tre bi bi }e ukla wa na i te la ugi nu lih di vqih `i vo ti wa uko li ko bu du ugro `a va la qu de, dru ge `i vo ti we i oko li nu re kao je Da ko vi}.

Iako se u ne kim kra je vi ma prak ti ku je da se le {e vi di vqih `i vo ti wa osta vqa Podmladak divqa~i oslobo|en dela predatora Fo to: J. Pap ju pri rod nim str vi na ri ma, pro ble me sa psi ma lu ta li ca ma stva ra lo pro ble me oko ob no ve kod nas ta kvih „~i sta ~a“ ima sve ko ji su ha ra li uli ca ma, ali i lov nog fon da i bro ja di vqa ~i vi {e, re~ je na rav no o {a ka li lo kal nim lo vi {ti ma. Pre ma uop {te. Je dan deo ke ro va lu tal - ma ~i ju eks pan zi ju treba ogra ni re ~i ma Vla di mi ra Da ko vi }a, ca je ve} uhva }en, a hva ta we je ~i ti, pa je mo `da svr sis hod ni je

TROFEJ U REPUBLICI SRPSKOJ

da le {i na bu de uklo we na pre nego {to po sta ne hra na ovog pre da to ra ili iz vor za ra ze.

Lov ci su po ~e tak ra da Azi la po zdra vi li i zbog to ga {to }e u we mu mo }i da pro na |u svo je ne sta {ne qu bim ce. Iako }e to ne ra do pri zna ti, ve li kom bro ju lo va ca se do ga |a lo da u lo vi {tu do ~e ka ju mrak do zi va ju }i i tra `e }i svog psa ko ji je pra te }i ne ki trag ne stao u Napu{teni psi od sada u azilu {u mi, `bu wu ili tr sci. Ka da se rad wa sa su sed nim op {ti na ma pas ko na~ no „do zo ve pa me ti“ i ko je za sad ne ma ju ova kve in sti kre ne da tra `i ga zdu, obi~ no je tu ci je i ka pa ci te te. Za otva ra ve} ka sno jer je vla snik od u stao we pri hva ti li {ta za pse i ma~ od po tra ge i oti {ao ku }i. U tim ke, u ko me je za po sle no 10 qu di, slu ~a je vi ma rad ni ci Azi la bi ulo `e no je 14 mi li o na di na ra, po ku pi li psa, od ne li u pri hva - {to pre ma re ~i ma dr @eq ka ti li {te gde bi ~e kao vla sni ka Vi do vi }a, pred sed ni ka op {ti ne ili po sle iz ve snog vre me na do - Vr bas, pre ma {u je su mu nov ca bio no vog ga zdu. Pre ma re ~i ma ko ja }e bi ti is pla }e na za od Vla di mi ra Da ko vi }a, Agen ci ja {te tu za uje de pa sa lu ta li ca. je for mi ra na za pod ru~ je vr ba - U pret hod ne dve go di ne, iz ske op {ti ne, ali je u pla nu i sa - op {tin ske ka se za na dok na du

Fo to: B. Lu~i}

gra |a ni ma iz dvo je no je ne ko li ko de se ti na mi li o na di na ra. Sa mo u 2011. go di ni mo ra }e mo da iz dvo ji mo bli zu 12 mi li o na di na ra. To go vo ri do voq no ko li ko je zna ~a jan je dan ova kav obje kat is ta kao je Vi do vi}.

U azil, u ko jem se tre nut no na la zi pe de se tak pa sa, mo `e da bu de sme {te no oko 250 `i vo ti wa ko je }e bi ti pod stal nim nad zo rom ve te ri nar ske slu `be.

N. Perkovi}

U NOVOSADSKOM LOVI[TU

Vuk iz kom {i lu ka od 42,20 poena Ne dav no je u Po seb nom lo vi {tu „Ka me ni ca“, ko jim ga zdu je [um sko ga zdin stvo „Pa nos – Vi {e grad“ (JP „{u me Re pu bli ke Srp ske“), po zna ti i stra stve ni lo vac Sr |an Ko ji} iz La po va, od stre lio ka pi tal nog vu ka, ~i ja je lo ba wa oce we na sa 42,20 CIC po e na, {to mu do no si zlat nu me da qu.

Ina ~e, te `i na od stre qe nog vu ka iz no si la je 57 ki lo gra ma, vi si na 86,50 cen ti me ta ra i du `i na 137,67 cen ti me ta ra, M. Ostoji}

Fo to: S. [u {we vi}

Her bi ci di da „za sla de” vo du Sr|an Koji} sa trofejom

LOVNO STREQA[TVO - GLINENI GOLUBOVI - TRAP JU@NOBA^KA LIGA I, DESPOTOVO, 19. JUN eKIP nI PLa SMan

GO LU BO VI

BO DO VI

1. Be ge~ I

67

10

2. Glo `an

55

9

3. Sil ba{

55

8

4. Fu tog II

54

7

5. Oyaci

52

6

6. B. Pe tro vac

51

7. no vi Sad 8. ^e nej

VOJVO\ANSKA LIGA, JU@NA BA^KA, GRUPA [AJKA[KA, KOVIQ, 19. JUN eKIP nO:

BODOVI GOLUBOVI

1. Le din ci

8

64

2. Go spo |in ci

7

63

5

3. Sen ta

6

59

49

4

4. @a baq

5

59

48

3

9. De spo to vo

48

2

5. Ti tel

4

55

10. Fu tog I

42

1

6. \ur |e vo

3

52

7. Ka}

2

52

8. Ko viq

1

50

PO Je DI na^ nI PLa SMan GO LU BO VI

BO DO VI

1. Du {ko Me dve|

31

10

2. Mi {ko Fa bri

29

9

3. Zo ran Br zak

28

8

4. Ste van Ugrin ~i}

28

7

5. an dri ja Ga `o

28

6

PO Je DI na^ nO:

BODOVI GOLUBOVI

1. Sve ta La zo vi}

10

23

2. Ste va Pe ji}

9

23

6. ne ma wa ^ar ni}

27

5

7. Slo bo dan ege qa

20

4

8. Jan ko Kr na~

20

3

3. Bog dan Pan te li}

8

22

9. Slo bo dan Pe ri {i}

19

2

4. Du {ko Ko va ~e vi}

7

21

10. Slo bo dan Ja ri}

19

1

5. Ra de Jo vi}

6

21

6. \u ra Di mi tri je vi}

5

21

7. Ra de [e fer

4

20

8. Mi klo{ \e ne|

3

20

9. Jo van Qu bi ~i}

2

20

10. Dra gan @iv kov

1

19

JU nI OR I 1. Jan ko Br wa

20

2. ni ko la Jo va no vi}

16

3. Si ni {a [o vqan ski

15

Ve Te Ra nI 1. Jan ^a stven

16

2. De jan Mil kov

14

3. alek sa Jo va no vi}

13

No vo sad ski lov ci go di na ma, ni kri vi ni du `ni, pla }a ju ceh ~i we ni ci da su u bli zi ni ve li kog gra da: ne pro |e mno go, a ko zna ko im u lo vi {te is tre sa velike ko li ~i ne najra zli ~i ti jeg ot pa da, od {u ta i gra |e vin skog ma te ri ja la, pre ko islu `e nog na me {ta ja i be le teh nike, do pla sti~ nih i sta kle nih fla {a... Iako im je to, na `a lost, kao „do bar dan”, ne dav no su osta li ne pri jat no iz ne na |e ni ka da su kraj ka na la uo~i li go mi lu od ba ~e ne am ba la `e od her bi ci da, ve ro vat no za o stale na kon pr ska wa use va ra ta ra.

Me |u ot pa dom je bila i am ba la `a „dynox - a” i „bentamarka”. Po zna to je da je ovaj po sled wi her bi cid ko ji se ko ri sti za uni {ta va we {i ro ko li snih ko ro va, pa mu si gur no ni je me sto kraj ka na la iz kog vo du pi je i di vqa~. Ne kom je, po svoj pri li ci pro ra di la sa vest, pa je, ka ko ~u je mo, op tad uklo wen odan de gde mu ni ka da nije ni bi lo me sto. No vo sad ski lov ci sva ke go di ne ~i ste lo vi {te, ~i sti }e ga i ove, ali to je „si zi fov ski” po sao dok god se ne ko me ne uda ri po xe pu zbog baca wa sme }a ta mo gde se ono ne ba ca.

D. Kn.

RePORTA@e

c m y

dnevnik

petak24.jun2011.

15

KULINAR ZOLTAN GALI IZ ADE TRE]I PUT DO^EKUJE KOMISIJU GINISOVE KWIGE REKORDA

Kr~ ka se 10.000 sar mi od fu to {kog ku pu sa a da le ko ~u ve ni ku li nar Zol tan Ga li iz Ade, ina ~e vla snik re sto ra na „Ga li ba”, sa svo jom dur `i nom iz „Ori gi nal ga stro klu ba”, za vr {a va pri pre ma da tre }i put do ~e ka ko mi si ju Gi ni so ve kwi ge re kor da. Pret hod ne dve ve li ke ga stro fe {te pri re |e ne su 2008. i 2009. Pr vi put su u xi nov skom

N

101 ko tli }a u ko ji ma su se kr~ ka li spe ci ja li te ti voj vo |an ske, ma |ar ske, slo va~ ke i dru gih ku hi wa pa non skog re gi o na. Ga li }e svo jom eki pom di ri go va ti var ja ~om i 2. ju la u pre le pom am bi jen tu par ka „Adi ca”, ka da }e u ve li kom bo gra ~u, za ovu pri li ku do pre mqe nom iz Ma |ar ske, kr~ ka ti ~ak 10.000 sar mi!

nih u li sto ve fu to {kog ki se log ku pu sa, {to je go to vo pod ra zu mqi vo, jer je to li ko kva li te tan da se i iz vo zi. Obez be di la nam ga je fu to {ka po ro di~ na fir ma „]u lum”, ko ja de li mi~ no i kao do na tor po dr `a va na{ po du hvat, ge ne ral ni po kro vi teq je lo kal na sa mo u pra va Ada, a ima mo sve srd nu po dr {ku broj nih ov da {wih pred u ze }a i qu di ko ji `e le da ova ma ni fe sta ci ja, po put pret hod nih, bu de do pri nos pro mo ci ji me sne tu ri sti~ ke

ne jer o~e ku je mo da }e do }i bar 20.000 po se ti la ca – ka `e agil ni Ga li, i na po mi we da, osim sar mi, is pod {a tri go ste ~e ka ju spe ci ja li te ti s ro {ti qa i ra zni gu la {i iz bo gra ~a.

De gu sta ci o ni bo no vi u pret pro da ji ko {ta ju pra vu sit ni cu, jer za 200 di na ra sle du ju dve sar me ga ba ri ta ko jeg se ni jed na do ma }i ca ne bi po sti de la. Znat ni deo ve} su una pred re zer vi sa le i ot ku pi le a|an ske fir me za svo je za po sle ne i ~la no ve wi ho vih

Ma e stro ku tla ~e i var ja ~e ve} je sku vao u yi nov skom ko tli }u 12.000 por ci ja ~o ban ske gu la{ ~or be, dok je me tal na ru da du ga 200 me ta ra iz dr `a la te ret 101 ko tli }a u ko ji ma su se kr~ ka li spe ci ja li te ti ku hi wa pa non skog re gi o na

Kumovi Arpad [terbik i Zoltan Gali

ko tli }u, do ne tom iz Ba~ ke Pa lan ke, za pr `i li 12.000 por ci ja ~o ban ske gu la{ ~or be, ma da je bi lo pred vi |e no „sa mo” 10.000.

Na red nog le ta u Re kre a ci o nom cen tru „Adi ca” me tal na ru da du ga 200 me ta ra iz dr `a la je te ret

– Na me ra va mo da na tre }em „Gi nis gu la{ par ti ju„ po sta vi mo svoj tre }i re kord, a ovaj tre nut ni, od pre ne ku go di nu, dr `e Fu to `a ni sa 6.555 sar mi. Mi }e mo na pra vi ti ~ak de set hi qa da, te {kih ukup no 1,4 to nu, a za vi je -

po nu de i upot pu ni pro gram pro sla ve Da na op {ti ne – ob ja {wa va Ga li.

Iz „pre sto ni ce ku pu sa” je do pre mqe no oko 11.000 va ku mi ra nih li sto va, ve} pri pre mqe nih za sa vi ja we sar mi, me so je is po ru ~i lo no vo be ~ej sko „Pro-me so„, dok }e eki pa od tri de se tak ku va ra sar me sa vi ja ti dan uo~i ku va wa. Ima da bu de ta ze kao iz ma mi ne {er pe!

– Dav no smo iz ra ~u na li {ta nam je sve po treb no od na mir ni ca i ko li ko }e po tra ja ti sa mo sa vi ja we sar mi. Ni {ta im pro vi za ci ja! Ima mo do sta ku li nar skog i ugo sti teq skog is ku stva s ve li kih svad bi i ra znih ve se li ca, ta ko da ni {ta ne sme da oma -

SREMSKE POLICAJKE OSNOVCIMA NASTAVNICE @IVOTA

Na si qe se na sle |u je iz po ro di ce o ono mad su Sr bi `e ne po li caj ce uglav nom zna li sa mo iz ho li vud skih fil mo va i se ri ja, gde, bi lo da su ob u ~e ne u „Pra du“ ili kao ka mi on xi ja na du gim re la ci ja ma, vr ca ju s vi {e te sto ste ro na ne go pr qa vi in spek tor Ha ri.

Kod nas su ih vi |a li uglav nom za {al te ri ma i po kan ce la ri ja ma mi li cij skih sta ni ca, ali mno ge su iza {le na uli ce i vo le svoj po sao.

Ne ke na ro ~i to rad s de com, po put Bi qa ne Pa - Biqana Papi} i Jasmina Raki} pi} i Ja smi ne Ra ki}, ko je su pret hod nu go di nu po sve ti le pro – Po seb nu pa `wu smo to kom pre da va jek tu „Bez bed no de tiw stvo – raz voj bez wa obra ti li na vr {wa~ ko na si qe, a be do no sne kul tu re mla dih“. ^a so ve su ve o ma nas je iz ne na di lo {to smo shva odr `a le u 50 srem skih osnov nih {ko la ti le da emo ci o nal no-psi ho lo {ko na i 20 pod ru~ nih ode qe wa, a pre da va wi ma si qe, ina ~e ve o ma pri sut no u {ko la ma, je bi lo ob u hva }e no 133 ode qe wa pe tog ma li {a ni i ne pre po zna ju. Ne shva ta ju raz re da i ukup no 2.580 u~e ni ka. da je na si qe kad ne ko ga na zi va ju po grd – De ca su ne is kva re na, pro nic qi va i nim ime ni ma, to je za wih sa svim nor ne mo `e te ih fo li ra ti. Sva ku re~ ana mal no jer ta kve mo de le po na {a wa ima li zi ra ju kao ske ne rom. Sa mo na po ~et ku ju u po ro di ci – ka `e Ja smi na Ra ki}. – Pro blem je i kad ro di te qi, zbog sre di ne, ne }e da pri ja ve pro blem ko ji uo~e kod svog de te ta. Me |u tim, ne shva ta ju da ti me ne {ti te svo je de te, ne go ga si gur no vo de u pro past. Za to smo od lu ~i le da do go di ne or ga ni zu je mo pa ra lel no edu ka ci je i za ro di te qe.

Bi qa na i Ja smi na na gla {a va ju da bi ti `r tva na si qa ni je sra mo ta te de ci ob ja {wa va ju da ako pri ja ve svoj pro blem ne }e is pa sti tu `i ba be. Od de ce s ko ji ma su se zbli `i le do bi le su mno go cr Kako deca vide Da~i}ev resor te `a, pe smi ca i pri ~a. pr vog ~a sa skep ti~ no gle da ju i slu {a ju – Tru di le smo se i us pe le da pre da va {ta im se go vo ri, pa se za to tru di mo da wi ma pri bli `i mo de ci po li cij ske im od mah ob ja sni mo da smo tu zbog wi ho - slu `be ni ke jer smo im pri ~a li `i vot ve za {ti te. Ve} sle de }i ~as do ~e ka ju ne pri ~e. Sad nam pri la ze i na uli ci, nas s mno {tvom pi ta wa – ka `e ko or di - sa mo da se ja ve ili mo le da pro ba ju na tor ka pro jek ta in spek tor ka Pa pi}. {ap ku – is ti ~u Bi qa na i Ja smi na, i na Na kon pr vog ~a sa ma li {a ni su po pu - gla {a va ju da }e, ako ne bu de pa ra za na wa va li ano nim ni upit nik na ko jem su sta vak pro jek ta, na sta vi ti da ra de vo pi sa li pi ta wa ko ja ne sme ju da po sta ve lon ter ski. usme no.

Jelena Anti}

D

po ro di ca, a ku li na ri „Ori gi nal ga stro klu ba” su uve re ni u to da na dnu gi gant skog bo gra ~a ne }e osta ti ni da se hle bom oma `e, ba{ kao {to je do po sled weg za lo ga ja po je de no i sve {to je za pr `e no na pret hod na dva „Par ti ja”.

I ovog pu ta Ga li ra ~u na na lo gi sti~ ku po dr {ku Si me Ma ti }a, pr vog ~o ve ka no vo sad ske „@i to voj vo di ne” i vla sni ka iz da va~ ke ku }e „Ti ski cvet”, ori jen ti sa ne pre sve ga ka pre ~an skim te ma ma. Ofi ci jel ni pro mo ter po no vo }e bi ti pro sla vqe ni ru ko met ni in ter na ci o na lac Ar pad [ter bik. Dok je svo je vre me no bra nio za „Ju go vi}”, za hval ni Ka }a ni su mu do -

U bogra~u zapr`eno 10.000 porcija gula{a

de li li ti tu lu voj vo de, kao ~lan slav nog {pan skog „Si u dad Re a la” pro gla {en je za naj bo qeg gol ma na pla ne te, ali je on ostao u svo joj lo kal pa tri ot skoj oda no sti u do mi cil noj Adi. – Ar pi je moj ve li ki pri ja teq i pri de kum pa ne bi bi lo u re du da naj bo qi gol man na sve tu ne ma u svom dru {tvu i svet ski po zna tog ku va ra – {a li se na svoj ra ~un ma e stro Ga li. – Osim we ga i mno gih ugled nih go sti ju, pri dru `i }e nam se gur ma ni iz na {e ze mqe, ali i Ma |ar ske, Slo va~ ke, Poq ske i dru gih ze ma qa. Bo gra~ ko ji sti `e iz Ma |ar ske je za pre mi ne oko 2.000 li ta ra, mo glo bi u we ga sta ti i

vi {e sar mi, ali ne }e mo da pre te ru je mo. Da smo hte li, mo gli smo opet do pre mi ti onaj ko tli} iz Pa lan ke i tu na pa ko va ti 25.000 sar mi, ali smo dru gi ma osta vi li is ku {e we da nas po ku {a ju pre va zi }i.

Dok se kr~ ka ju sar me i spre ma ju dru ga je la, za go ste je upri li ~en ra zno vr stan za ba van i sport ski pro gram, tek da ubi ju vre me dok ~e ka ju ve li ki kr kan luk. Ga li obe }a va da ni ko ko do |e u Adu ne }e osta ti gla dan jer, ako po ne sta ne sar me, mo }i }e se oma sti ti ro {ti qem, go ve |im ili ju ne }im per kel tom i dru gim {pe ci ja ma.

Milorad Mitrovi}

PSI LUTALICE OKUPIRALI CENTAR APATINA I ^ITAV ATAR

Ke re na pa da ju de cu, bi ci kli ste i sit nu sto ku si iz u je da li de cu, sru {i li bi ci kli ste s ve lo si pe da, u ata ru po kla li `i vi nu, na pa le ov ce i ko ze... sve ~e {}e su te me raz go vo ra zgro `e nih Apa ti na ca, ali ke re lu ta li ce i da qe u ~o po ri ma mar {i ra ju po uli ca ma. Pro pi si o usta no vqe wu azi la za wi hov sme {taj ta ko su ri go ro zni da ih te {ko mo gu is pu ni ti i ve }e i bo ga ti je op {ti ne.

Mi ro sla va Dmi tra {i no vi} je pre ne ko li ko da na vo di la dvo go di {weg si na svo je ko le gi ni ce do ki o ska da mu ku pi slat ki {e, ali je ma li {a nu no gu te {ko po vre dio pas ko ga zna ju svi u Zbog godi{wih odmora ku}ni qubimci ostaju bez ku}e kra ju jer je to te ri to ri ja ko jom „or di ni ra“, ali do sa da ni je po - ma – ka `e op {tin ski jav ni pra vo bra ka zi vao svo ju pre ku na rav. ni lac Bran ko Voj vo di}, ko ga je grad ska – Zbog uje da pa sa lu ta li ca lo kal na vlast ne dav no ovla sti la da ta kve zah sa mo u pra va je do bi la 28 zah te va o{te - te ve re {a va spo ra zum no sa stran ka ma, }e nih gra |a na, ko ji su tra `i li ukup no iako se one na kra ju ipak obra }a ju su du, 5,7 mi li o na di na ra na ime od {te te. Do ve ru ju }i da }e se ta mo iz bo ri ti za ve }u sa da je okon ~a no 19 sud skih spo ro va i su mu. is pla }e no im je ve} 1,25 mi lion po pr Op {tin ska ko mu nal na in spek ci ja je vo ste pe nim i dru go ste pe nim pre su da - evi den ti ra la oko hi qa du pa sa bez vla -

P

sni ka, od ~e ga se 300 odo ma }i lo u naj u `em cen tru gra da.

– Naj ~e {}e se oku pqa ju oko {ko la, vr ti }a, stam be nih blo ko va i naj ve }a su opa snost za de cu. Ne dav no smo do bi li po nu du jed ne fir me iz Ki kin de ko ja se ba vi sme {ta jem na pu {te nih `i vo ti wa, pre sve ga pa sa. Do sa da je ona pot pi sa la ugo vo re s ne ko li ko voj vo |an skih op {ti na pa ve ru jem da }e mo i mi ta ko re {i ti svoj pro blem – op ti mi sta je ru ko vo di lac nad le `ne in spek ci je Ni ko la Mar ~e ta.

Ali dok ne bu de re {en, ro di te qi }e stra ho va ti za svo ju de cu, a op {ti na ri – ko li ko }e jo{ ne pla ni ra nih iz da ta ka mo ra ti da pod ne se ve} is ta wen lo kal ni bu xet.

Na ro ~i to kad po~ nu go di {wi od mo ri pa bez svo jih „sta ra te qa“ osta nu i broj ni ku} ni qu bim ci. Oni svo jim ga zda ma na pra sno do sa de i ka da do |e vre me za oba ve zno vak ci ni sa we, ko ja „~ak” tre ba i pla ti ti.

J. Prel~ec

Pa re s gra ne ne ma ko da be re u ka ju ve} du go [u ma din ci da su pa li u ve li ku be du, go to vo kao za vre me tur skog i po to wih “ne na rod nih re `i ma”, ali se ne pre tr `u ni da dig nu ru ku ka da pa re tre ba do slov no ski nu ti s gra ne.

Za be le li su se ob ron ci Su vo bo ra i br da u rud ni~ kota kov skom kra ju od vi {e stru ko le ko vi tog cve ta zo ve, ali uza lud jer ne ma ko da ga obe re. Stru~ wa ci ka `u da je ove go di ne iz u zet no kva li te tan, ne }e ga ima ti do voq no ni za po tre be do ma }e far ma ce ut ske i pre hram bre ne in du stri je, a ako {ta pre tek ne – iz ve sno je da ne }e – za in te re so va ne su i broj ne ino stra ne kom pa ni je.

Xa ba i {to se ot ku pqi va ~i nad me }u u ce na ma. Ta ko sta ni ca „Eko-plo do va„ u Gor wem Mi la nov cu za ki lo gram cve ta od mah is pla }u je 50 di na ra, me |u tim, na we nim va ga ma se mal te ne za pa ti la pa u ~i na. Ret ke snad be va ~e ve} i po ko ra ku po zna ju. Pre drag Ma rin ko vi} iz se la Do wa Vr ba va ve -

K

li da sam, i bez mno go na po ra, dnev no mo `e da se sa ku pi po 25 ki la cve ta i za ra di 1.250 di na ra, pa je an ga `o vao sve mo bil ne ~la no ve svo je fa mi li je. Du {an ka Ni ko li} iz Ne va da se ne osla wa sa mo na so ci jal nu po mo}, sve dok ne do |e vre me za sa ku pqa we gqi va sva ki dan be re zo vu, da de ci obez be di pa re za no vu {kol sku go di nu.

SPORT

петak24.jun2011.

dnevnik

c m y

16

OTVO RE NO PR VEN STVO EN GLE SKE U VIMBLDONU

Ana ekspresno, Nole o~ekivano, Viktor ispao Ana Iva no vi} pla si ra la se u tre }e ko lo Vimbldo na po {to je sa vla da la Ele ni Da ni li du iz Gr~ ke sa 6:3, 6:0. Ana je ima la pro ble ma je di no na po ~et ku me ~a ka da je gu bi la sa 3:1, ali je po tom osvo ji la 11 ge mo va u ni zu i za slu `e no do {la do po be de.

Ve} u pr vom ge mu Iva no vi }e va se su o ~i la sa brejk lop tom, ali je od ser vi ra la as, a za tim sa jo{ dva do bra ser vi sa osvo ji la i gem. Ana je u na red nom ge mu ima la dve pri li ke za brejk, ali je obe pro pu sti la gre {ka ma iz ri ter na. Ve tar je du vao vr lo sna `no, {to je uti ca lo na ve li ki broj gre {a ka obe te ni ser ke. U tre }em ge mu bo qe se sna {la Da ni li du i po sle gre {ke Iva no vi }e ve iz for hen da na pra vi la je brejk i po ve la sa 2:1.

No vih {an si za brejk ni je bi lo sve do {e stog ge ma – ta da je Iva no vi }e va sma wi la broj gre {a ka, bek hend joj je bio si gur ni ji i na pra vi la je brejk bez iz gu bqe nog po e na (3:3). Ana je la ko uze la gem na svoj ser vis, a za tim je na pra vi la no vi brejk. Du bo kim ula skom u te ren pri li kom ser vi sa Gr ki we is pro vo ci ra la je du plu gre {ku ri val ke, a is ko ri sti la je dru gu brejk lop tu pa sin gom iz bek hen da (5:3). Ubr zo je srp ska te ni ser ka do brim na -

pa di ma i po ve la u se to vi ma.

Iva no vi }e va je for hen dom dik ti ra la ri tam, ote ra la je ri val ku iza osnov ne li ni je, a niz osvo je nih ge mo va ni je se pre ki dao do kra ja me ~a. Srp ska te ni -

ri stio da na pra vi brejk. To je tre }a ovo go di {wa po be da srp skog igra ~a nad An der so nom, po sle Ma ja mi ja i Ma dri da. \o ko vi} je znao da ne sme da pot ce ni ri va la i za to je od star -

pro pu stio je tri ve za ne set lop te, ali je asom i od li~ nim bek hend pa sin gom, ipak, osvo jio set za po la sa ta igre.

Ju `no a fri ka nac se iz vu kao do brim ser vi si ma, ali je \o ko -

ma we od dva ~a sa igre. No vak je imao 31 di rekt ni poen i 14 ne iz nu |e nih gre {a ka, se dam aso va i ~e ti ri du ple ser vis gre {ke.

Tro ic ki raz o ~a rao Vik tor Tro ic ki je do neo pr vu po be du spr skim te ni se ri ma na Vimbldo nu, ali je sa mo dva ser ka ta ko je sla vi la i dru gi put u isto to li ko okr {a ja sa Gr ki wom.

\o ko vi} u tri se ta No vak \o ko vi} pla si rao se u tre }e ko lo Vimbldo na po {to je sa vla dao Ke vi na An der so na iz Ju `ne Afri ke sa 6:3, 6:4, 6:2.

Naj ja ~i ot por An der son je pru `io u dru gom se tu, igra~ ki je bio rav no pra van, ali je we gov je di ni slab gem \o ko vi} is ko -

ta igrao mak si mal no kon cen tri sa no. Ve} u dru gom ge mu srp ski te ni ser je naj vi {e za hva qu ju }i sjaj nom ri ter nu na pra vio brejk, a ubr zo ga je i osi gu rao – 3:0. No vak je sa fu ri o znom igrom na sta vio do 5:0, ma da je i Ju `no a fri ka nac igrao na ni skom ni vou. Me |u tim, srp ski te ni ser bio je po ma lo opu {ten zbog re zul ta ta, a An der son je za i grao bo qe i osvo jio je tri ge ma u ni zu (5:3). Tu ni je bio kraj \o ko vi }e vim pro ble mi ma –

Del Potro bacio patike Ar gen ti nac Huan Mar tin del Po tro ba cio je pa ti ke u pu bli ku iz ner vi ran zbog gu bit ka pr vog se ta pro tiv Oli vi jea Ro hu sa.

Me ~e vi su sve uz bu dqi vi ji, a i te ni se ri da ju sve od se be da to do dat no za ~i ne svo jim po na {a wem.Iz ner vi ran lo {im po ~et kom me ~a, Del Po tro je ski nuo pa ti ke i ba cio ih na tri bi ne {to je pu bli ka po zdra vi la odu {e vqe nim us kli ci ma.

Svo je `iv ce ni je sa ~u va la ni te ni ser ka Be ta ni Ma tek-Sends, ko ja je od bi la da po zdra vi su di ju na kon po ra za.

vi} po no vo po ~eo da po di `e ni vo igre. To se vr lo br zo vi de lo i na se ma fo ru, po {to je u sed mom ge mu vr hun ski ri ter ni rao i na pra vio brejk bez iz gu bqe nog po e na – 4:3 za No va ka. To je bi lo pre sud no za osva ja we dru gog se ta, a \o ko vi} je ose tio da je pro tiv nik de mo ra li san na po ~et ku tre }eg se ta i od mah je na pra vio brejk. An der son se ni je pre da vao i u {e stom ge mu je do {ao do dve uza stop ne brejk lop te. Pr vu je No vak ne u tra li sao asom, a dru gu sjaj nim na pa dom iz bek hen da. Me |u tim, srp ski te ni ser mno go je gre {io u tim tre nu ci ma, pa je bio pri mo ran da spa sa va jo{ jed nu brejk lop tu.

Us peo je u to me, a za tim je na po kon osvo jio gem i po veo sa 4:2.

To je bio po sled wi An der so nov tr zaj, \o ko vi} je u sle de }em ge mu na pra vio brejk i uz ma we pro ble me okon ~ao me~ za ne {to

Tro ic ki pri dru `i na {im te ni se ri ma ko ji su jo{ u pr vom ko lu eli mi ni sa ni. Na {a kwi ga u sin glu na Vimbldo nu spa la je na dva slo va - Anu Iva no vi} i No va ka \o ko vi }a.

Da kle, ni {ta od srp skog du e la iz me |u No va ka i Vik to ra u ~e tvr tom ko lu, a ka ko je igrao

Roj p~ela napao navija~e Vr lo ne pri jat no iz ne na |e we za de si lo je ne ko li ko sto ti na na vi ja ~a ko ji su me ~e ve na lon don skom tur ni ru gle da li sa ve li kog plat na na Hen man hi lu, ko je se na la zi tik iz nad cen tral nog te re na.

Tre }eg da na tur ni ra, ta man na kon {to se smi ri la do sad na ki {a ko ja je ceo dan pre ki da la pro gram, za cr ni lo se ne bo od ro ja p~e la ko je su kre nu le u na pad. Ma li broj je us peo da osta ne sa bran i ne po me ra se, dok se ve }i na u pa ni ci raz le te la na sve stra ne, po ku {a va ju }i da se ne ~im pre kri je. Sve je, na kra ju, pro {lo bez ozbiq nih po sle di ca jer su p~e le pro du `i le da qe bez da su iko ga ubo le.

Ovo ni je pr vi put da su ro je vi p~e la po se ti li Vimbldon.

Sli~ no se do go di lo i 2008. go di ne. da na ka sni je i on mo rao da se opro sti od tak mi ~e wa u sin glu.

Da qe ide 57. igra~ na ATP li sti Jen Sun Lu iz Kin se kog Taj pe ha, ko ji je 12. igra ~a sve ta po ~i stio sa te re na za 133 mi nu ta 7:6(5), 6:4, 6:4.

Broj ne gre {ke, ne do sta tak kon cen tra ci je i od li~ na igra pro tiv ni ka do pri ne li su da se

Tro ic ki ni je ni za slu `io da pro |e da qe. Luu je sve po la zi lo za ru kom i jo{ jed nom je po tvr dio da mu iz u zet no pri ja Vimbldon, na ko jem je pro {le go di ne sti gao do ~e tvrt fi na la, gde ga je bez ve }ih pro ble ma za u- sta vio No vak \o ko vi}.

Ovo je bio pr vi duel Lua i Tro ic kog.

Mekinro odu{evqen Srbima Le gen da ame ri~ kog te ni sa Xon Me kin ro odu {e vqen je Sr bi ma i tvr di da je na{ men ta li tet kqu~ uspe ha u be lom spor tu.

Me kin ro pri zna je da se di vi srp skim igra ~i ma, ko ji se me |u sob no bo dre i po dr `a va ju. On, ipak, iz dva ja No va ka \o ko vi }a kao li de ra no ve ge ne ra ci je igra ~a i is ti ~e da je on po vu kao osta le ko le ge iz Sr bi je na pu tu uspe ha.

Yon Mekinro

RUSKA ANA NAJSEKSEPILNIJA, NA[A ANA VAN KONKURENCIJE:Ru ska te ni ser ka Ana ^a kve tad ze (na sli ci) pro gla {e na je za naj sek se pil ni ju u~e sni cu Vimbldo na u iz bo ru ~a so pi sa „Ask men”, dok je Ana Iva no vi} iz o sta vqe na sa li ste jer je van kon ku ren ci je!

Auto ri li ste tvr de da su ima li mno go pro ble ma pri sa sta vqa wu, jer ima mno go igra ~i ca ko ji ma ne bi bi lo te {ko da se iz te ni sa pre ba ce u ma ne ken stvo. Oni su,

ipak, od lu ~i li da pre sko ~e le pu Srp ki wu, uz ob ja {we we da ne po sto ji te ni ser ka ko ja mo `e da se po re di sa wom. Dru ga na li sti od 11 je ne za o bi la zna Ru ski wa Ma ri ja [a ra po va, dok je tre }a Ne mi ca Ju li ja Ger ges. Sle de Slo va ki wa Da ni je la Han tu ko va, ^e {ki wa Kla ra Za ko pa lo va, Austra li jan ka La u ra Rob son, Kri sti na Pli {ko va iz ^e {ke, Austra li jan ka Ana sta zi ja Ro di o no va, Ukra jin ka Le sa Cu ren ko, Ita li jan ka Ko ri na Den to ni i Ho lan |an ka Aran ~a Rus.

- Sr bi se me |u sob no po dr `a va ju i gu ra ju na pred jed ni dru ge. To je sjaj no. Ima te No va ka ko ji pro sto mo ti vi {e dru ge da bu du kao on, po seb no Tro ic kog i Tip sa re vi }a, a sli~ no je i sa Anom i Je le nom, tu je Bo ja na.

A za hva qu ju }i wi ma bi }e jo{ sjaj nih de vo ja ka na VTA tu ru ka `e Me kin ro.

Ame ri ka nac ve ru je da je to pri mer na ko ji bi osta le na ci je mo gle da se ugle da ju.

- Sr bi ja je sja jan pri mer ka ko jed ni dru gi ma po ma `u. Sva ka im ~ast - za kqu ~io je Me kin ro.

SPORT

dnevnik

Zve zda ot pu to va la na Zla ti bor Fud ba le ri Cr ve ne zve zde ot pu to va li su na pri pre me na Zla ti bor. Ba za }e im bi ti ho tel „Pa li sad“ u ko jem }e ima ti sjaj ne su lo ve za {e sto dnev ni rad, to kom ko jeg }e cen tral nu ulo gu ima ti kon di ci o ni tre ner Sr |an Zi ro je vi}.

- Sa da smo na ni vou na ko jem smo i `e le li da bu de mo na po ~et ku pri pre ma. Mo `e mo da kon sta tu je mo da je ovo pra vi po ~e tak i da }e mo u na red nih me sec da na eki pu u

dri ja Ka lu |e ro vi}, Alek san dar Jev ti}, Kri sti jan Bor ha, Slav ko Pe ro vi} i Fi lip Jan ko vi}.

Kri sti jan Bor ha je na pra vio kra tak osvrt na do sa da {wi bo ra vak u na {em klu bu.

- Pr va se zo na za me ne je bi la do bra, uklo pio sam se u no vu sre di nu, no vu ze mqu i adap ti rao na eki pu.

Sa da imam oba ve zu da ra dim jo{ ja ~e, ka ko bih imao bo qu se zo nu i osva jao tro fe je. U sva kom slu ~a ju,

de lu po sla ko jim se ja ba vim po di }i do mak si mu ma. Sve u sve mu, vr lo sam za do vo qan - re kao je Zi ro je vi}.

Ro bert Pro si ne~ ki je na put po veo sle de }e igra ~e: Bo ban Baj ko vi}, Mar ko Dmi tro vi}, Mi lo{ Ve si}, Du {ko To {i}, Uro{ ]o si}, Ni ko la Mi ki}, Mi lan Vi lo ti}, Ste van Re qi}, Da ni jel Mi haj lo vi}, Fi lip Stoj ko vi}, Ni ko la Ig wa ti je vi}, Dar ko La zo vi}, Evan dro Go e bel, Mi lo{ Di mi tri je vi}, Sr |an Mi ja i lo vi}, Ka du, Mar ko Ve {o vi}, Go ran ^a u- {i}, Mi lan Je re mi}, Sa vio, Vla dan Bi ni}, Vi ni si us Pa {e ko, An -

pre za do vo qan sam od lu kom da do |em u Sr bi ju i Cr ve nu zve zdu.

Mno go sam sre }an ov de i `e lim da ra dim jo{ ja ~e ka ko bi mi se do ga |a le jo{ lep {e stva ri - is ta kao je Zve zdin sna `ni na pa da~.

Ko lum bi jac o~e ku je da }e eki pa bi ti igra~ ki ja ~a ne go pro le tos.

- Do {la su nam tri sjaj na igra ~a, ko ja }e nas, ube |en sam, mno go po ja ~a ti. O~e ku je mo svi, a tre ba i da im po mog ne mo u to me da se {to pre uklo pe u eki pu - ka `e Bor ha.

Po vra tak sa Zla ti bo ra je za ka zan za 28. jun, a na kon da na od mo ra pri pre me se na sta vqa ju u Austri ji.

petak24.jun2011.

KA PI TEN MO GRE NA PRED VRA TI MA NO VO SA \A NA

Gr bi} pre go va ra s Vo {om Upra va FK Voj vo di na na la zi se u za vr {noj fa zi pre go vo ra u ve zi s an ga `o va wem pr vog po ja ~a wa u ovom pre la znom ro ku. U pi ta wu je ka pi ten Mo gre na i re pre zen ta ti vac Cr ne Go re, dva de set dvo go di {wi Pe tar Gr bi}.

Mla di ofan ziv ni ve zni igra~ je do sa da {wu ka ri je ru gra dio u Mo gre nu, a sjaj ne par ti je su mu do ne le sta tus re pre zen ta tiv ca svo je ze mqe i in te re so va wa mno go broj nih klu bo va. Na vod no je i Dar ko Ko va ~e vi}, sport ski di rek tor Olim pi ja ko sa, bi ra nim re ~i ma pri ~ao o ovom ta len to va nom igra ~u. Pe tar Gr bi} je u dru {tvu svog me na xe ra ju ~e bio u No vom Sa du na za vr {nim pre go vo ri ma sa sport s kim di r ek t o r om Mi o dra gom Pan te li }em.

- Pre g o v o r i se od v i j a j u `e qe nim to kom - re kao je Pan te li} o mo gu }em an ga `o va wu Mo gre no vog fud ba le ra.

R. Iva no vi}

Petar Grbi} i @eqko Brki} uo~i prijateqske utakmice Mogren - Vojvodina

Pr vi fil ter Ri stov skog

Fud ba le ri Voj vo di ne po ~e li su pri pre me za no vu se zo nu 15. ju na, a da nas ih o~e ku je pr va pro ve ra. U FC „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku ugo sti }e eki pu Ba~ ke To po le ko ja je u sre du u re van {u ba ra `a s Bor cem na no vo sad skoj Kli si iz bo ri la pla sman u Srp sku li gu - gru pa Voj vo di na.

No vi tre }e li ga{ bi }e do bra pri li ka da no vi {ef stru~ nog {ta ba cr ve no-be lih Qu bo mir Ri stov ski na de lu vi di sve ras po lo `i ve sna ge. Po red stan dard nih pr vo ti ma ca, ko ji su se u eta pa ma pri kqu ~i va li pri pre ma ma, Ri stov ski }e pro ve ri ti i mo gu} no sti po ten ci jal nih kan di da ta za pr vi tim iz omla din skog po go na, onih ko ji su bi li na po zaj mi ci u dru gim klu bo vi ma i ne kih igra ~a ko ji se na la ze na pro bi.

Ja sno je da }e ve} po sle da na {we utak mi ce spi sak kan di da ta za pr vi tim bi ti su `en bar za ne ko ime, a na igra ~i ma je da se na met nu no vom tre ne ru.

Utak mi ca na glav nom te re nu SC „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku da nas po ~i we u 18 sa ti, a po sle me ~a tre ba lo bi da za se da Uprav ni od bor no vo sad skog su per li ga {a, pa se o~e ku je da po sle tog sa stan ka si tu a ci ja u ve zi s ne kim na go ve {te nim tran sfe ri ma bu de ja sni ja.

S. S.

Naj bo qi sa naj bo qi ma

Lu ki} i Bran ko Ra duj ko, ko ji je na veo da je re~ o naj ve }em od broj nih spon zor skih ugo vo ra, ko je Te le kom Sr bi ja ima sa sport skim or ga ni za ci ja ma.

Ra duj ko je na gla sio da je ovo va `an do ga |aj za sport, ali i kom pa ni ju Te le kom Sr bi ja, wen sa da {wi i bu du }i mar ke tin {ki kon cept i na stup pre ma ko ri sni ci ma.

- Sa rad wa te le ko mu ni ka ci o nih ope ra to ra i sport skih or ga ni za ci ja je glo bal ni fe no men u ko jem pro fi ti ra ju i jed ni i dru gi. Ope ra to ri do bi ja ju do dat ni vid ko mu ni ka ci je sa ko ri sni ci ma, a klu bo vi po dr {ku za funk -

ci o ni sa we. I dru {tvo u ce li ni do bi ja mno go, jer je sport je dan od naj va `ni jih seg me na ta jed nog zdra vog dru {tva - iz ja vio je Ra duj ko.

U Cr ve noj zve zdi su pre za do voq ni {to je uz wi hov pro je kat sta la naj u spe {ni ja kom pa ni ja u obla sti fik sne i mo bil ne te le fo ni je u re gi o nu i uve re ni su da }e to bi ti pre kret ni ca za bu du} nost tro fej nog klu ba.

Ka ko je na veo port pa rol cr ve no-be lih Mar ko Ni ko lov ski, Te le kom Sr bi ja po sta je ~lan po ro di ce i je dan od part ne ra Cr ve ne zve zde.

- U `i vo tu je pri rod no da naj bo qi idu sa naj bo qi ma i naj ve }i sa naj ve }i ma. Po sle na {eg ‘bra ka’ sa Ga spro mom, naj lo gi~ ni je je bi lo da sle de }i bu de sa Te le ko mom. Te le kom Sr bi ja i Ga sprom si gur no su dve naj ve }e kom pa ni je na na {im pro sto ri ma - pod vu kao je Vla dan Lu ki}. - Cr ve na zve zda je po no sna na tu sa rad wu, ali i sve sna oba ve ze da ta kve part ne re ne sme da raz o ~a ra i da, pre sve ga re zul tat ski, mo ra da bu de na ni vou.

\or|a [u{war i Ogwen Mudrinski tra`e novu {ansu

Ran ko vi} i zva ni~ no Par ti za nov Alek s an d ar Ran k o v i} pro mo vi san je u no vog igra ~a Par ti za na. On je pr vo pot pi sao jed no go di {wi ugo vor sa cr no-be li ma, a po sle pro m o c i j e na sta d i o n u u Hum skoj spa ko vao ko fe re i pri kqu ~io se no vim sa i gra ~i ma na pri pre me mam u Slo ve ni ji.

Ran ko vi} je no vi na ri ma ra kao da mu je dra go {to }e da za i gra ti za ve li ki klub kao {to je Par ti zan.

- Ovo je za me ne ostva re we jed ne ve li ke `e qe. Pre od la ska u Ho lan di ju bio sam bli zu da pot pi {em za Par ti zan, ali sam ta da od lu ~io Aleksandar Rankovi} da iz Ra da pre |em u Vi te se.

Ran ko vi} mo `e da igra na ko sam ka `e, pod jed na ko do bro ne ko li ko po zi ci ja u ti mu i, ka - se sna la zi na sva koj od wih.

^SK PI VA RA IZA BRAO [E FA STRU^ NOG [TA BA

Po ve re we Alek san dru Ko ci }u Alek san dar Ko ci} (42) no vi je {ef stru~ nog {ta ba FK ^SK pi va ra. Tim me na xer tre }e li ga {a iz ^e la re va Dra gan Iva no vi} od lu ~io se da u no voj se zo ni Ko ci} vo di pr vi tim, a po ma ga }e mu pro ve re ni sa rad nik, klup ski tre ner Si ni {a ^u bri lo.

Pre ma Iva no vi }e vim re ~i ma sa rad wa je do go vo re na na jed nu go di nu.

- Za me ne je ovo no vi ko rak u tre n er s koj ka r i j e r i. Po s le Sre ma iz Srem ske Mi tro vi ce i ra da s Dra ga nom Oku kom u gr~ koj Ka va li, od lu ~io sam se da pri hva tim po ziv ^SK-a. Ra di se o do bro or ga ni zo va nom klu bu ko ji for si ra mla de igra ~e,

Aleksandar Koci}

Fo to: S. Sa vi}

VOJ VO DI NA I BA^ KA TO PO LA DA NAS IGRA JU PRI JA TEQ SKI ME^

TE LE KOM SR BI JE ^E TI RI GO DI NE UZ ZVE ZDU

Fud bal ski klub Cr ve na zve zda i kom pa ni ja Te le kom Sr bi ja ozva ni ~i le su do go vor o ~e tvo ro go di {woj sa rad wi. Ugo vor su pot pi sa li pred sed ni ci Vla dan

17

{to mi pot pu no od go va ra. Ma da mi ni ko ni je po sta vqao im pe ra tiv re zul ta ta, ko god do bro zna moj men ta li tet i tem pe ra ment ja sno mu je da }u na sto ja ti da eki pa u sva koj utak mi ci ide na po be du. Pri pre me za no vu se zo nu po ~e }e mo 11. ju la - re kao je Ko ci}.

Bo ga tu igra~ ku ka ri je ru Ko ci} je po ~eo u Vla so tin cu, na sta vio u Du bo ~i ci, a pu nu afir ma ci ju je ste kao u Voj vo di ni (106 me ~e va). Bra nio je u Le van teu, Pe ru |i, Em po li ju, Cr ve noj zve zdi i ki par skom Et ni ko su. Za A re pre zen ta ci ju Ju go sla vi je bra nio je 22 pu ta.

S. S.

- Te {ko mi je da ka `em na ko joj po zi ci ji se naj bo qe sna -

la zim. U Ho lan di ji sam igrao na vi { e wih...

Okvir no sam na tu te mu pri ~ao sa qu di ma iz Par ti za na, ali tre ner }e da od lu ~i. Po raz go va ra }u sa Sta no je vi }em o to me {ta o~e ku je od me ne ka da stig nem u Slo ve ni ju. Znam ka kva me is ku {e wa ~e ku ju sa no vim klu bom i spre man sam i fi zi~ ki i psi hi~ ki da od go vo rim na iza zo ve.

Ran ko vi} ka `e da po zna je stru~ ni {tab i po je di ne igra ~e, a da }e se sa ostat kom eki pe upo zna ti to kom pri pre ma. Jo{ uvek ni je od lu ~e no ko ji }e broj dre sa da do bi je, ali on to me ne pri da je ve }i zna ~aj.

VI QAS - BO A[, NO VI TRE NER ^EL SI JA

Osvo ji }e mo sva ~e ti ri tro fe ja No vi me na xer fud ba le ra ^el si ja An dre Vi qas-Bo a{ iz ja vio je da }e osvo ji ti ti ~e ti ri tro fe ja ka ko bi vla sni ka klu ba Ro ma na Abra mo vi ~a u~i nio sre} nim. Vi qas-Bo a{ (33), naj mla |i tre ner u isto ri ji Pre mi jer li ge, sve stan je da se od we ga o~e ku je da pre va zi |e uspe he svog ze mqa ka, le gen dar nog @o zea Mu ri wa, i do da je da }e na vi ja ~i bi ti za do voq ni we go vim ra dom.

- Ube |en sam da mo gu da is pu nim ^el si je va o~e ki va wa. Skon cen tri sa }e mo se na osva ja we ~e ti ri tro fe ja. Pri li~ no sam si gu ran da }e qu di bi ti odu {e vqe ni. Ovo je no vi po ~e tak za sve nas, ali mi slim da se sve na kra ju

Ne mawka mu optimizam: Viqas - Boa{

svo di na mo ti va ci ju, svi mo ra ju da ose }a ju `e qu za po be da ma - re kao je Vi qas-Bo a{ i do dao da je i da qe za te ~en ce nom ko ju su En gle zi pla ti li za we ga (13,25 mi li o na fun ti).

- Bi la je to pra va bom ba. Po ma lo ne ve ro vat no, ne ma sum we. Naj va `ni je je da sam sa da ov de i da }u gra di ti bu du} nost klu ba.

On ka `e da je sve stan {ta zna ~i Li ga {am pi o na za lon don ske plav ce, ali do da je da je za osva ja we ti tu le pr va ka Evro pe po tre ban i fak tor sre }e.

- Raz u mem da je ^el si op sed nut Li gom {am pi o na. Ali, wu ne osva ja ju naj bo qi klu bo vi, ve} oni ko ji ima ju sre }e - na gla sio je Bo a{.

18

sport

petak24.jun2011.

ZA VR [EN PO SLED WI OVO GO DI [WI SVET SKI KUP

ZBOG PO VRE DE

Ra du qi ca pro pu {ta Evro ba sket Spi sak kan di da ta srp ske re pre zen ta ci je za na stup na Evrop skom pr ven stvu u Li tva ni ji neo ~e ki va no je skra }en sa 19 na 18 ime na. Mi ro slav Ra du qi ca (23 go di ne, 213 cm) oba ve stio je se lek to ra Du {a na Iv ko vi }a, ka pi te na re pre zen ta ci je Ne na da Kr sti }a, kao i pot pred -

a on da zbog po vre de sto pa la ni je mo gao da se na met ne ta da {wem tre ne ru Efe sa Ve li mi ru Pe ra so vi }u.

Na kon vi {e me se~ ne pa u ze pro sle |en je ber lin skoj Al bi, za ko ju je sa uspe hom igrao sve do maj sto ri ce fi na la plej-ofa Bun des li ge, pro {log vi ken da.

Ne ide u Li tva ni ju: Mi ro slav Ra du qi ca

sed ni ka KSS De ja na Bo di ro gu, da zbog kon stant nih pro ble ma sa po vre da ma mo ra da od u sta ne od pri pre ma na ci o nal nog ti ma, ~i ji je start za ka zan za 4. jul.

Spe ci ja li zo va ni sajt ko sar ka.rs pre no si da je Ra du qi ca iz ra zio na du da }e se lek tor, sa i gra ~i i ru ko vod stvo Sa ve za po ka za ti raz u me va we za we go vu od lu ku. Ne ka da {wi ~lan FMP @e le zni ka le tos je ot pao na po sled wem fil te ru pred od la zak na Svet sko pr ven stvo u Tur skoj,

Na tom me ~u za ra dio je po vre du ko le na, ko ja pre ma pr vim iz ve {ta ji ma ni je to li ko ozbiq na.

Iv ko vi }u od kla si~ nih „pe ti ca” osta ju Kr sti}, Pe ro vi} i Bo ban Mar ja no vi}, dok za po zi ci je pod ko {em kon ku ri {u jo{ Sa va no vi}, Ve li~ ko vi}, Ma ~van, Ra de no vi} i Ra ko vi}. Ra du qi ca je 2009. go di ne u~e stvo vao u osva ja wu zlat ne me da qe na Uni ver zi ja di u Be o gra du, kao i ti tu le vi ce {am pi o na na Evro ba ske tu u Poq skoj.

Sr bi ma tri sre bra Po sled wi ovo go di {wi Svet ski kup (~e tvr ti po re du) u stre qa {tvu za vr {en je u ne ma~ kom gra du Min he nu. Fi na le Svet skog ku pa odr `a }e se u Vroc la vu od 18. do 24. sep tem bra. Srp ski strel ci osvo ji li su tri sre br ne me da qe i za u ze li sed mo me sto u ge ne ral nom pla sma nu na ci ja. An dri ja Zla ti} je osvo jio dva sre bra MK i va zdu {nim pi {to qem, a Zo ra na Aru no vi} je bi la dru ga va zdu {nim pi {to qem.

- Da sam po sled wom di ja bo lom imao „jak“ cen tar od 10,5 kru go va osvo jio bih zlat nu me da qu – re kao je Zla ti} po sle fi na la u va zdu {nom pi {to qu. - Za do vo qan sam, dve sre br ne me da qe na istom Svet skom ku pu su lep uspeh i do bra na ja va [am pi o na ta Evro pe od 31. ju la do 14. av gu sta u Be o gra du.

Zla ti }u je ovo ~e tvr ta me da qa sa svet skih ku po va: zlat nu va zdu {nim pi {to qem osvo jio je na ove go di ne u ^an gvo nu u Ko re ji, bron za nu MK pi {to qem u Fort Be nin gu u SAD sre di nom ma ja, a tre }u i ~e tvr tu pre dva da na u Min he nu MK pi {to qem.

- Do pe tog hi ca u fi na lu bi la sam u vo| stvu, ali sam ta da opa li la de vet ku i Ste fa ni (Ti rod), sa ko jom se od li~ no po zna jem, me je pre te kla. Za do voq na sam, na pr va tri ovo go di {wa svet ska ku pa ni je mi i{lo ka ko sam o~e ki va la i le po je da ovaj deo se zo ne za vr {im sa me da qom.

Ovo stre li {te je za me ne sre} no, pro {le go di ne na Svet skom pr ven stvu sam ov de osvo ji la zla to va zdu {nim i sre bro MK pi {to qem i iz bo ri la vi zu za Olim pij ske igre u Lon do nu - re ka la je Zo ra na Aru no vi}.

Zo ra na Aru no vi}

Naj u spe {ni ji su bi li Ki ne zi sa {est od li~ ja (~e ti ri zla ta i po jed no sre bro i bron za), a sle di li su ih do ma }i ni Nem ci sa ~e ti ri (dva zla ta i po jed no sre bro i bron za) i Be lo ru si, Fran cu zi, Ja pan ci i Tur ci ko ji su po de li li tre }e me sto sa po jed nim zlat nim od li~ jem. U Min he nu je na stu pi lo 890 stre la ca iz 86 ze ma qa u de set olim pij skih di sci pli na. Obez be |e no je 24 olim pij ske kvo te.

RA STI MO - TRO FEJ GRA DA NO VOG SA DA

Idu }e go di ne jo{ lep {e i bo qe Odr `a na je zav{ na sed ni ca Or ga ni za ci o- nog od bo ra (OO) pr vog me |u na rod nog tur ni ra u ru ko me tu i mi ni ru ko me tu „Ra sti mo - Tro fej gra da No vog Sa da”, ko ji se od 30. apri la do 2. ma ja odr `ao u No vom Sa du, Ka }u i Fu to gu. Jo{ jed nom se po ka za lo da za ru ko met ne rad ni ke ovo ga gra da, ko je je pod jed nu ka pu oku pio Kamp Ra sti mo, ne ma ne mo gu }e mi si je, jer su u re kord nom krat kom ro ku or ga ni zo va li ma ni fe sta ci ju o ko joj se i dan da nas pri ~a u ru ko met nim kru go vi ma, ne sa mo u Sr bi ji ne go i u re gi o nu.

Pred sed ni ca OO tur ni ra So wa Kon ~ar Ni ~i}, ko ja je in spi ra tiv nim obra }a wem u~e sni ci ma tur ni ra efekt no za tvo ri la ovu ma ni fe sta ci ju na do ve zu ju }i se na re ~i Alek san dra Kra vi }a (~lan Grad skog ve }a za du `en za sport) „ da ne vi di ni je dan raz log da se na red ne go di ne svi po no vo oku pe u istom ili jo{ ve }em bro ju„, je na za vr {noj sed ni ci, iz me |u osta log, re kla: - Iz u zet no sam za do voq na {to je ova ru ko met na ma ni fe sta ci ja pro te kla ka ko smo svi mi `e le li i {to je No vi Sad ostao svim u~e sni ci ma i go sti ma u le poj uspo me ne. S ob zi rom da je ras po lo `e we svih u~e sni ka u or ga ni -

za ci ji ove ma sov ne ma ni fe sta ci je da se ona odr `i idu }e i mno go na red nih go di na ne mam ni {ta pro tiv da osta nem na ~e lu OO. Ima mo is ku stvo u ra di i or ga ni za ci ji, pa ako se idu }e go di ne odr `i „Ra sti mo - Tro fej gra da No vog Sa da” na {a }e oba ve za bi ti da ma ni fe sta ci ju una pre di mo i ople me ni mo. ^lan OO i ~lan uprav nih od bo ra RSS i RSV Jo vi ca Tu la} po de lio je odu {e vqe we u ve zi s or ga ni za ci jom tur ni ra.

Kamp Ra sti mo u ju lu Ru ko met ni kamp Ra sti mo, jed ni stve na ma ni fe sta ci ja na na {im pro sto ri ma i re gi o nu, i ove go di ne, 17. put za re dom, odr `a }e se u tri sme ne to kom ju la me se ca (1, 11. i 21. ju la). ^e tvr ti put za re dom grad do ma }in je Svi laj nac. Po sta rom do brom obi ~a ju u we mu }e, po red kam pe ra iz Sr bi je, bo ra vi ti de ca iz re gi o na. Ve} su sti gle pri ja ve po la zni ka iz Ru mu ni je, Slo ve ni je, Ma ke do ni je, Ma |ar ske, Hr vat ske, Cr ne Go re i BiH. Ce na bo rav ka u Kam pu osta la je ne pro me we na u od no su na pret hod nu go di nu. Za 10 pu nih pan si o na i stru ~an rad de ca tre ba da iz dvo je 20.000 di na ra, a pla }a we je na `i ro ra ~un ili pu tem de po no va nih ~e ko va. Pri ja ve se pri ma ju do 28. ju na na i-mejl in fo@ ra sti mo.com ili na te le fo ne 063/554-232 i 062/1554-232, a sve o Kam pu mo `e se pro ~i ta ti na saj tu www.ra sti mo.com.

dnevnik

U~e stvo va lo 1.152 ma li {a na Ni je na od met pod se ti ti da se u tri da na u pet dvo ra na igrao ru ko met i mi ni ru ko met, a da je 1.152 u~e sni ka na stu pa ju }i za 81 eki pu od i gra lo 198 utak mi ca.

- Go to vo je iz ve sno da }e ovaj tur nir bi ti uvr {ten u ka len dar RSS i RSV. Kao ~lan oba te la na sto ja }u da bu de u ka len da ru na gla sio je Tu la}.

Di rek tor tur ni ra Mi li vo je Jak {i} is ta kao je da po okon ~a wu pr vog Tro fe ja ve} se kre nu lo sa ak tiv no sti ma u ve zi na red nog.

- Ove go di ne nad ma {i li smo se be u or ga ni za ci ji ima ju }i u vi du u ko li ko krat kom ro ku smo spro ve li u de lo ozbi qan i ma so van tur nir. Za i ne ter so va ni klu bo vi i de ca ve} od av gu sta bi }e u pri li ci da se in for mi {u i pri ja ve za sle de }i tur nir na na {em veb saj tu - oba ve stio je Jak {i}.

Pot pred sed nik OO Raj ko Im bro wev za hva lio se svi ma ko ji su na bi lo ko ji na ~in do pri ne li re a li za ci ji ovog pro jek ta, uz na po me nu da je pri jat no iz ne na |en ka ko je ma ni fe sta ci ja pro pra }e na

od stra ne elek tron skih, a po go to vo {tam pa nih me di ja.

- Ni sam mo gao ni da pret po sta vim da }u po sle sve ga svoj an ga `man sma tra ti iz u zet nom pri vi le gi jom jer sa da vi dim da smo po sta vi li iz u zet ne te me qe ovoj ma ni fe sta ci ji i da smo isto rij ski gle da no, bar ka da je ru ko met u pi ta wu, omo gu }i li na {em gra du jo{ jed nu pri red bu po ko jem }e bi ti pre po zna tqiv {i rom Evro pe - is ta kao je Im bro wev.

Je dan od za kqu ~a ka OO je i taj da }e sle de }a ma ni fe sta ci ja bi ti pro du `e na za jo{ je dan dan, ta ko da }e 2.012. go di ne tur nir bi ti or ga ni zo van od 28. apri la do 1. ma ja, {to }e omo gu }i ti da se ot klo ne uo~e ni ne do sta ci, kao i to da se u okvi ru tur ni ra ugra de i ne ki ne ru ko met ni pro gra mi za jo{ bo qu pre zen ta ci ju No vog Sa da.

J. Ga li}

An dri ja Zla ti}

Na ~e ti ri svet ska ku pa ove go di ne srp ski strel ci su osvo ji li ukup no osam me da qa i tri olim pij ske vi ze (ukup no sa Svet skim pr ven stvom ima ju ih se dam). Me da qe su uze li: An dri ja Zla ti} u [an gvo nu (zla to va zdu {ni pi {toq), Fort Be nin gu (bron za MK pi {toq) i Min he nu (dva sre bra MK i va zdu {ni pi {toq), Ne ma wa Mi ro sa vqev u [an gvo nu (sre bro Mk pu {ka tro stav) i Fort Be nin gu (bron -

za MK pu {ka 60 le `e }i), Zo ra na Aru no vi} u Min he nu (sre bro va zdu {nim pi {to qem) i Iva na Mak si mo vi} u [an gvo nu (bron za va zdu {nom pu {kom). Olim pij ske vi ze su osvo ji li Mak si mo vi }e va (tre }a u [an gvo nu va zdu {nom pu {kom), Di mi tri je Gr gi} (osmo me sto u [an gvo nu va zdu {nim pi {to qem) i An drea Ar so vi} ({e sto me sto u Fort Be nin gu MK pu {kom tro stav).

G. M.

Kr sman ~i} u Austri ji?

Mar k o Kr s man ~ i}, ka k o za sa d a stva r i sto je, po sle go di nu da na pro ve de nih u bun de sli g a { u Dor m a g e n u (do bio od re {e ne ru ke zbog klup skih fi nan sij skih pro ble ma), ka ri je ru }e na sta vi ti u austrij skoj eki pi Al pla iz Har da, ko ji se na la zi na tro me |i Ne ma~ k e, [vaj c ar s ke i Austri je.

Austri jan ci su za do voq n i kva l i t e t i m a biv {eg ka det skog i ju ni o r s kog re p re z en t a tiv ca Sr bi je i `e le da ga vi de u svo jim re do vi ma, pa su mu po nu di li pri hva tqi ve uslo ve. Sa da je osta lo na Mar ku da pre lo mi, s ob z i r om da na sto l u ima vi {e po nu da.

J. G.

Mar ko Kr sman ~i}

ZA NI MQI VO STI

Tra `i se Po lov na sled nik Ok to pod Pol do speo je na na slov ne stra ne no vi na {i rom sve ta na kon {to je uspe -

{no pred vi deo is ho de se dam utak mi ca ne ma~ ke re pre zen ta ci je i ko }e bi ti pr vak sve ta na Mun di ja lu.

Po {to je „vi do vi ti” Pol ugi nuo 26. ok to bra pro {le go di ne, pred `en sko svet sko pr ven stvo u fud ba lu bi }e oda bran we gov na sled nik.

Osam ne ma~ kih akva ri ju ma „Mor ski `i vot” oda bra }e po jed nog kan di da ta, ko ji }e istom me to dom kao Pol bi ra ti po bed ni ke me ~e va, a me ku {ac sa naj ve }im bro jem po go da ka bi }e zva ni~ no kru ni san kao we gov na sled nik. @en sko svet sko pr ven stvo po ~i we 26. ju na u Ber li nu.

SPORT

dnevnik

19

ZAVR[NI TURNIR SVETSKE LIGE U FIRENCI

BARA@ ZA PODRU^NU LIGU ZREWANIN

Si gur no pro tiv Ame ri ka na ca

Grad nu li ca u vi {em ran gu

Srbija - SAD 11:5 (3:1, 4:1, 3:1, 1:2)

Gradnulica – Borac (I) 2:0 (2:0) @I TI [TE: Gle da la ca 350, su di ja Da vi do vi} (@i ti {te), strel ci: To {i} u 5. i [o rak u 11. mi nu tu @u ti kar to ni: Pal fi (Grad nu li ca), Dra gan i ^e le ke ti} (Bo rac). Cr ve ni kar ton: Spa hi} (Bo rac) u 87.

GRAD NU LI CA: Pal fi 8, Kne `e vi} 7, [o rak 7, No va kov

petak24.jun2011.

Fud ba le ri Grad nu li ce su se do mo gli vi {eg ran ga za slu `e no, a eks pre snim vo| stvom {o ki ra li su I|o {a ne ko ji ni su zna li {ta ih je sna {lo. Naj pre je gre {ku u od bra ni is ko ri stio is ku sni Dar ko To {i}, a po tom je i [o lak po vi sio vo| stvo.

Ima li su Zre wa nin ci po tom i dve sta ti ve i dve pre~ ke, a on da

FI REN CA: Ba zen „Pa o lo Ko sto li„. Gle da la ca: 200. Su di je: Pe ri{ (Hr vat ska), Na u mov (Ru si ja). Igra~ vi {e: Sr bi ja 7 (6), SAD 11 (3). Pe ter ci: Sr bi ja 2 (1), SAD 1 (1).

SR BI JA: So ro, Avra mo vi}, Go c i}, Udo v i ~ i} 2, ]uk, D. Pi je tlo vi} 3, Ni ki} 2, Alek -

A grupa

Pr vo ko lo: Sr bi ja - Ki na 13:2, Ita li ja - SAD 10:4. Dru go ko lo: SAD - Ki na 13:6, Sr bi ja - Ita li ja 13:12 (p.p.). Tre }e ko lo: Sr bi ja - SAD 11:5, Ita li ja - Ki na si no}.

1. Sr bi ja 2. Ita li ja 3. SAD 4. Ki na

3 2 3 2

3 1 1 0

0 1 2 2

37:19 22:17 22:27 8:26

8 4 3 0

B grupa

Od jeseni u podru~ju: ekipa Gradnulice

8, Ga vri} 7, Ta na si} 7, To {i} 8 (od 76. Na ran ~i}) -, Iva nov 7, Vu ko vi} 8 (od 85. Ob ra do vi}) -, Me di} 7 (od 68. Ge or gi jev) – i Ko sa no vi} 7.

BO RAC: S. Ka ra ~o wi 5 (od 32. Ka na la{) 6, Ra din 6, Dra gan 6, [u bi} 5, Sta ni {qe vi} 7, Pa vlo vi} 6, ^e le ke ti} 6, Du dej 6, Ko la ri} 6, (od 67. Mar kov), Be }a gul 7 i Spa hi} 5.

su pre pu sti li ini ci ja ti vu igra ~i ma Bor ca ko ji su stvo ri li ne ko li ko pri li ka, ali je si gur ni gol man Grad nu li ce Pal fi bio ne pre mo sti va pre pre ka za wih. Na taj na ~in Grad nu li ca se za slu `e no vra ti la u pod ru~ nu li gu i na go ve sti la da }e igra ti zna ~aj ni ju ulo gu u no vom pr ven stvu.

D. Mili}ev

KUP LIBERTADORES

San tos po bed nik Fud ba le ri bra zil skog San to sa po bed ni ci su Ku pa Li ber ta do res.

San tos je u re van {u fi na la u Sao Pa o lu sa vla da li Pe wa rol iz Mon te vi dea re zul ta tom 2:1 (0:0) i tre }i put po stao {am pion Ju `ne Ame ri ke, a pr vi put od 1963. U pr vom su sre tu u Uru gva ju bi lo je 0:0. Strel ci za San tos bi li su Ne i mar u 47. i Da ni lo u 69. mi nu tu, dok je je di ni po go dak Pe wa ro la bio de lo Dur va la ko ji je auto go lom u 80. mi nu tu po sta vio ko na ~an re zul tat.

Naj u spe {ni ji klub u isto ri ji Ku pa Li ber ta do res i da qe je ar gen tin ski In de pen di en te sa se dam ti tu la. Jed nu ma we osvo ji la je ar gen tin ska Bo ka Ju ni ors, a na tre }em me stu je Pe wa rol. Sle de Estu di an tes (Ar gen ti na) sa ~e ti ri tro fe ja, dok su po tri osvo ji li San tos (Bra zil), Olim pi ja (Bra zil), Na ci o nal (Ar gen ti na) i Sao Pa u lo (Bra zil).

Pr vo ko lo: Cr na Go ra - Ka na da 8:6, Austra li ja - Hr vat ska 6:12. Dru go ko lo: Cr na Go ra - Hr vat ska 5:11, Austra li ja - Ka na da 13:8. Tre }e ko lo: Cr na Go ra - Austra li ja 8:5 (p.p.), Hr vat ska - Ka na da si no}.

1. Hr vat ska 2. Cr na Go ra 3. Austra li ja 4. Ka na da

2 3 3 2

2 2 1 0

0 1 2 2

23:11 21:22 24:28 14:21

6 5 4 0

si} 1, Ra |en, Fi li po vi} 3, Pr la i no vi}, Mi tro vi}, G. Pi je tlo vi}.

SAD: Mo zes, Va re las, Handt, Pa u ers 1, Vrajt, Bak ner, Bju bien, Aze ve do 1, Bej li 1, Hatn 1, Smit 1, Kru im polc, Man. Va ter po li sti Sr bi je za be le `i li su po be du i u tre }oj utak mi ci A gru pe fi nal nog tur ni ra Svet ske li ge u Fi ren ci. Po sle Ki ne i Ita li je po be |e na je i re pre zen ta ci ja SAD 11:5 i osvo je no pr vo me sto u gru pi. Ta ko }e u ~e tvrt fi na lu del fi ni igra ti sa re pre zen ta ci jom Ka na de, ko ja je za u ze la ~et vro me sto u B gru pi.

Trostruki strelac: Du{ko Pijetlovi}

Po sle te {kog i mu~ nog du e la sa do ma }i ni ma Ita li ja ni ma, srp ski va ter po li sti od i gra li su si gur no pro tiv Ame ri ka na ca. Od li~ no su igra li i u od bra ni i u na pa du i za slu `e no ube dqi vo nad i gra li tim se lek to ra [re de ra. Tim je sa klu pe vo dio De jan Sta no je vi}, jer je se lek tor De jan Udo vi ~i} ka `wen.

Ve} po sle pr ve ~e tvr ti ne ko ju su na {i mom ci do bi li 3:1 vi de lo se da ne }e bi ti iz ne na |e wa. Od bra na

je u ovom de lu igre de lo va la od li~ no, a gol man Slo bo dan So ro je imao ne ko li ko sjaj nih od bra na. U na pa du del fi ni su bi li str pqi vi i po sti za li le pe go lo ve.

U dru goj ~e tvr ti ni na sta vi li su Sr bi u istom rit mu, pa su na po lu vre me oti {li sa ube dqi vih 7:2. Od bra na je i da qe bi la na vr hun skom ni vou, a na pa di pre ko na {ih cen ta ra Du {ka Pi je tlo vi }a i Slo bo da na Ni ki }a bi li

Udo vi ~i} ka `wen s dve utak mi ce Se lek tor De jan Udo vi ~i} je zbog cr ve nog kar to na u du leu sa Ita li ja ni ma i pro te sta zbog pro pu sta me ri la ca vre me na ka `wen sa dve utak mi ce. Mar ko Ste fa no vi} tim me na xer je opo me nut zbog na ~i na na ko ji je ne go do vao zbog pro pu sta me ri la ca vre me na.

Ita li jan ska {tam pa je ve li ~a la igru svog ti ma i is ta kla da je Sr bi ja bi la upla {e na. O su |e wu ni je bi lo ni re ~i, osim iz ja ve se lek to ra Kam pa we da ono ni je bi lo do ma }in sko.

su ne re {iv pro blem za Ame ri kan ce. I u tre }oj de o ni ci sve je pro te klo po pla nu. Od bra na je da qe bez gre {ke, la ko smo iz la zi li na kraj s wi ho vim cen tri ma (10:3).

U po sled woj ~e tvr ti ni po sled wih sko ro tri mi nu ta del fi ni su igra li s igra ~em ma we. Vo di li su na {i 11:4, Ame ri ni su us pe li da is ko ri ste dva igra ~a vi {e, a on da je Alek si} na 2,27 mi nu ta do kra ja do bio is kqu ~e we s pra vom za me ne i skri vio pe te rac. Pa u ers je sma wio na 5:11. Ne {to ka sni je pe te rac je na pra vqen na Udo vi ~i }u, ali on ni je us peo i da ga re a li zu je.

Goj ko Pi je tlo vi}, ko ji je bra nio dru gi deo su sre ta, od li~ no je od bra nio {ut Ame ri ka na ca mi nut pre kra ja, pa isto po no vio de se tak se kun di ka sni je. Ame ri kan ci nsiu us pe li da is ko ri ste tri na pa da sa igra ~em vi {e, ta ko da je do kra ja osta lo 11:5 za Sr bi ju.

G. M.

MEMORIJAL „PETAR ^OBANOV” U NOVOM KNE@EVCU

Gle dao ci u`i va li u re vi ji bo ri la~ kih ve {ti na Pr vi me mo ri jal „Pe tar ^o ba nov” pri re |en je na tr gu u No vom Kne `ev cu u znak se }a wa na ne dav no pre mi nu log sve stra nog spor ti stu ple me ni tih ve {ti na Pe tra ^o ba no va (1951-2011) iz ovog me sta.Or ga ni za tor uspe {ne re vi je bo ri la~ kih ve {ti na bio je ov da {wi klub Spar ta kus.

Oko rin ga se na {lo oko 600 gle da la ca, ko ji su apla u zi ma na gra di li trud bo ra ca iz Sr bi je, Cr ne Go re i Ma |ar ske, ko ji su ve {ti nu od me ri li u tri me ~a u sa va teu, jed nom u me {o vi toj bo ri la~ koj ve {ti ni (MMA) i pet u pro fe si o nal nom bok su, a ~la no vi Spar ta ku sa pu bli ci su pri ka za li ve {ti nu re al nog aiki da. No vok ne `e va~ ki klub Spar ta kus je osno van pre ne ko li ko go di na i do sa da su we go vi tak mi ~a ri ima li uspe ha u sa va teo i ful kon tak tu, a ima i sek ci ju za sa mo od bra nu za ve `ba we re al nog aiki da.

U okr {a ju de vo ja ka u sa va teu Va len ti na Ke ri iz Sen te po be di la je Ma ri ja nu Ra ki} iz No vog Be ~e ja.

U kom bat sa va teu do 55 kg Sen }a nin Va len tin Ke ri je bio uspe {ni ji od Fe ren ca Kor ma wo {a iz No vog Be ~e ja, a u is toj di sci pli ni se ni o ra do 80 kg Ati la Du da{ iz Sen te nad vi sio je Ob ra da Cvi ja no vi }a iz Su bo ti ce. Iz u zet no atrak ti van je bio me~ se ni o ra u me {o vi toj bo ri la~ koj ve {ti ni do 90 kg u ko joj je

@eq ko Mi ri} iz No vog Kne `ev ca po be dio Ra do va na Ra doj ~i na iz Ka wi `e.

Okr {aj bok se ra u ju ni or skoj kon ku ren ci ji do 60 kg iz me |u Go ra na Ol }a na iz No vog Be ~e ja i Ada ma Ko va ~a iz Se ge di na, pri pao je go stu iz Se ge di na. Se va le su ru ka vi ce u rin gu u se ni or skom okr {a ju pro fe si o nal nih bok se ra do 80 kg iz me |u Vla di mi ra Spa so je vi }a iz Be o gra da i Iva na Cic mi la iz Pod go vri ce, ko ji je Spa so je vi} do bio no ka u tom u tre }oj run di. Do 69,5 kg No vok ne `ev ~a nin Bo jan @ar kov no ka u tom u tre }oj run di po be dio je Jo va na Iva no va.

Za qu bi te qe ple me ni te ve {ti ne po sla sti ca je bio i me~ u 72,5 ki lo gra ma u ko jem je Mi haq Ha las iz Ka wi `e de kla si rao Jo `e fa [i klo di ja iz Se ge di na.

Me~ je tre bao da tra je osam run di, ali Ka wi `a nin Ha las, ko ji je i evrop ski vi ce {am pion u jed noj od pro fe si o nal nih aso ci ja ci ja, se ri jom sna `nih uda ra ca no ka u ti roa je [i klo di ja kra jem tre }e run de, ma da tre ba re }i da se u pret hod noj run du na {ao u nok da u nu.

U sva kom slu ~a ju, re vi ja bo ri la~ kih ve {ti na pri vu kla je ve li ku pa `wu No vok ne `ev ~a na, a or ga ni za to ri su na ja vi li da }e me mo ri jal „Pe tar ^o ba nov” po sta ti tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja.

Tekst i fo to: M. Mitrovi}

Okr{aj u me{ovitoj borila~koj ve{tini @eqka Miri}a i Radovana Radoj~ina

IMLEK UZ MLA DE TE NI SE RE: Ugo vor o stra te {koj sa rad wi pot pi sa li su Te ni ski sa vez Sr bi je i jed na od naj ve }ih kom pa ni ja u Sr bi ji Imlek. Ta sa rad wa pred vi |a vi {e na men sku po mo} ko ju }e Imlek pru `i ti za raz voj ju ni or skog te ni sa u Sr bi ji.

Kon fe ren ci ji su pri su stvo va li pred sed nik UO TSS To pli ca Spa so je vi}, Ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je Imlek Slo bo dan Pe tro vi}, Pred sed nik TSS Slo bo dan @i vo ji no vi} i dru gi iz TSS i kom pa ni je, kao i ~la no vi ju n i o r s ke re p re z en t a c i je Sr bi je, kom plet na `en ska i mu {ka re p re z en t a c i ja Sr b i je u kon k u r en c i ji do 14 go d i n a i mla di srp ski te ni ski as Fi lip Kra ji no vi}.

20

sport

petak24.jun2011.

IGOR TE[I] I STEFAN BASTA – NOVOSADSKI BI^-VOLEJ TANDEM

Am bi ci je do sti `ne Igor Te {i} i Ste fan Ba sta na is toj su stra ni mre `e na u`a re nom pe sku ve} ne ko li ko go di na, a ovaj no vo sad ski bi~-vo lej tan dem o~e ku je ve o ma bu ran tak mi ~ar ski me sec. Pro {le go di ne ni su igra li za jed no, ali su pre to ga be le `i li za pa `e ne re zul ta te.

Pre dve go di ne su bi li sed mi na Evrop skom pr ven stvu do 23 go di ne u Ru si ji i sre br ni na Bal -

ti do sta kva li tet nih pa ro va, o~e ku je mo da mo `e mo pred do ma }om pu bli kom da na pra vim do bar re zul tat. Sam ma sters je do vo qan da se za kqu ~i ka kav }e kva li tet bi ti, ali [trand je na{ te ren i tu se pri pre ma mo za sve iza zo ve ko ji nam sle de. Ne }e mo, na `a lost, i}i na dru gi tur nir Evrop skog pr ven stva u Poq sku zbog ne do stat ka pa ra is ta kao je Igor Te {i}.

dnevnik

SVETSKA LIGA: ORLOVI U PORTUGALU TRA@E PUT ZA POQSKU

Utak mi ce od lu ke Od boj ka {i Sr bi je na la ze se u ne za vid noj po zi ci ji pred dvo me~ u Por tu ga lu u pe tom vi ken du in ter kon ti nen tal ne fa ze Svet ske li ge. Ra no pro kla mo va ni fa vo rit C gru pe i go to vo si gu ran u~e snik fi nal nog tu ni ra u Poq skoj u pre o sta la ~e ti ri su sre ta (dva s Por tu ga lom i dva sa Ar gen ti nom) mo ra da sa ku pi {to vi {e bo do va, a po sto ji mo gu} nost da i sve ~e ti ri po be de ne bu du do voq ne za fi nal ni tur nir.

Tre nut no dru go me sto, sa se dam bo do va za o stat ka za ga u ~o si ma, u ovom tre nut ku je re al nost za iza bra ni ke Igo ra Ko la ko vi }a, ali ~e ti ri dru pla si ra ne eki pe iz sva ke gru pe i}i }e u Gdawsk, ali sve za vi si od pla sma na do ma }i na u ja koj A gru pi.

Ako Poq ska ne bu de me |u pr va dva, a sva je pri li ka da ne }e bi ti u kon ku ren ci ji Bra zi la i

Pro gram 5. vi ken da A grupa Poqska - Portotiko (danas 20.30, sutra 17), SAD Brazil (sutra i u nedequ, 02.00).

B grupa Nema~ka - Rusija (2. me~ danas, 19.30), Bugarska - Japan (sutra i u nedequ, 17 ~asova).

C grupa Portugal - Srbija (sutra i u nedequ, 17), Argentina Finska (2. me~ danas, 21).

D grupa Italija - Koreja (danas 20, nedeqa 20.30), Francuska Kuba (danas 20.30, nedeqa 19).

Dra gan Stan ko vi} u na pa du, Mal ve i ra (u blo ku)

SAD-a, on da }e tri od ~e ti ri naj bo qe dru ge pro }i u fi na le.

- Sa da vi {e za i sta ne ma mo pra va na gre {ku, ma da smo to re kli i pre me ~e va s Fin skom, ali sa da je si tu a ci ja ve} po lu a lar mant na. Ni smo ima li sre }e u ne ko li ko me ~e va i za to ima mo po lo vi ~an u~i nak, ko jem se ni ko ni je na dao. Imam ose }aj da }e mo u pred sto je }im su sre ti ma po ka za ti da ima mo kva li tet za Poq sku, ali mno go to ga za vi si od ras ple ta u osta lim gru pa ma. Sa mi smo kri vi za to {to vi {e ne za vi si sve od nas, a u pre o sta la

EP U AUSTRIJI I ^E[KOJ

Igor Te {i} i Ste fan Ba sta

ka ni ja di u is toj ka te go ri ji.

Osvo ji li su za jed no i tur nir na no vo sad skom [tran du 2009. go di ne, bez iz gu bqe nog se ta, i ve} ta da po ka za li iz u ze tan po ten ci jal.

Jul me sec }e za Te {i }a i Ba stu bi ti ve o ma ak ti van. O~e ku je ih pu to va we u Ko stan cu i u~e {}e na evrop skom ^e lin xe ru (7. jul), za tim }e 17. ju la igra ti na tur ni ru Evrop skog pr ven stva u No vom Sa du, a kra jem me se ca u bu gar skoj Var ni ~e ka ih jo{ je dan evro ^e lin xer (27. jul). Da ima ju pra va na ve li ka o~e ki va wa po ka za li su na pro {lo ne deq nom tur ni ru pr ven stva Sr bi je u Kra gu jev cu gde su za u ze li tre }e me sto.

- Iako }e na tur ni ru Evrosp kog pr ven stva u No vom Sa du bi -

No vo sa |a ni se ipak na da ju da }e bi ti je dan od na {a dva tan de ma ko ji }e pred sta vqa ti Sr bi ju na kva li fi ka ci ja ma za Olim pij ske igre sle de }e go di ne, a tur nir }e se igra ti 30. sep tem bra na Te ne ri fa ma.

- Za do voq ni smo u~i we nim na tur ni ru u Kra gu jev cu i mi slim da ima mo pra va da se na da mo do brim re zul ta ti ma na pred sto je }im tur ni ri ma. Mo gli smo da osvo ji mo me da qu ja ~eg sja ja, ali smo gre {i li i na dam se da nam se to ne }e po na vqa ti. Po sle Ko stan ce }e mo si gur no ima ti bo qi uvid u na {e tre nut ne mo gu} no sti, ali s ne str pqe wem ~e ka mo tur nir u No vom Sa du is ta kao je Ste fan Ba sta.

M. Risti}

VA R A D IN K E UGO S TI L E JU N I O R K E PA N A T I N A I K O S A: Odbojka{ice Varadin BMG gradwe, ~lanice elitnog ranga, ugostile su juniorke i kadetkiwe Panatinaikosa i Neaviro-

Na star tu sa Tur skom Mu {ka od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je na star tu Evrop skog pr ven stva igra }e pro tiv se lek ci je Tur ske, 10. sep tem bra u Be ~u. Dan ka sni je sa sta }e se sa Slo ve ni jom, a pr vu fa zu tak mi ~e wa za vr {a va ju 12. sep tem bra pro tiv do ma }i na Austri je. Po bed nik gru pe iz bo ri }e di rek tan pla sman u ~e tvrt fi na le, dok }e se u osmi ni fi na la igra ti i dru go pla si ra ne i tre }e pla si ra ne se lek ci je iz ukup no ~e ti ri gru pe. Sr bi ja }e na {am pi o- na tu Evro pe ima ti jo{ jed nog pred stav ni ka De ja n Jo va no vi } su di utak mi ce. Evrop ski {am pi o nat za od boj ka {e odr `a }e se od 10. do 18 sep tem bra u Austri ji i ^e {koj.

na iz Atine. Gr~ki trener Vasilis doveo je ekipe u Srbiju prvi put, a planovi su da to postane praksa. Grkiwe su gostovale jo{ i u Novim Banovcima (igrale sa In|ijom) i u Beogradu (s Rad-

Po re dak dru go pla si ra nih 1. Kuba 2. SAD 3. Srbija 4. Bugarska

8 8 8 8

5 5 4 4

3 3 4 4

17:13 16:13 17:14 16:16

15 15 13 13

~e ti ri me ~a vi de }e se da li za slu `u je mo me sto me |u osam naj bo qih u Svet skoj li gi - re kao je sred wi blo ker Dra gan Stan ko vi}.

Po tru gal je pre po ~et ka Svet ske li ge bio ge ne ral na ne -

po zna ni ca, ali je po ka zao da igra br zu od boj ku ko ja mno gi ma ne pri ja i za to je sa ku pio tri po be de (jed nu u Be o gra du). Sa da or lo vi zna ju {ta ih ~e ka u gra du Var `i mu i svi se na da ju da }e sa dve po be de osta ti u kon ku ren ci ji za Gdawsk. Po sto ji mo gu} nost da na {a re pre zen ta ci ja za vr {i kao pr va u C gru pi (uz dve po be de za tri bo da u Por tu ga lu) s tim {to Ar gen ti na mo ra da iz gu bi ba rem je dan su sret od Fi na ca i obe utak mi ce ube dqi vo po sled weg vi ken da od Sr bi je.

M. R.

STARTUJE 44. RELI SRBIJA

Vo zi }e se 15 br zi na ca Auto-mo to sa vez Sr bi je }e od da nas do ne de qe or ga ni zo va ti 44. re li Sr bi ja, jed no od naj zna ~aj ni jih re li tak mi ~e wa u ovom de lu Evro pe. Ovo go di {wi Re li Sr bi ja bo du je se za FIA Evrop ski kup - Is tok, sa ko e f i c i j en tom 10, FIA Tro fej cen tral no - evrop ske zo ne, re li [am pi o nat Bu gar ske i re li [am pi o nat Sr bi je.

U~e stvo va }e 43 po sa de iz Bu gar s ke, Ru mu n i j e, Hr vat s ke, Ita li je, Poq sek i Sr bi je.

Ove go di ne AMSS obe le `a va de ve de set go di na ra da, a u se zo ni ju bi le ja naj ve }e auto mo -

bil sko tak mi ~e we u na {oj ze mqi sve ~a no }e star to va ti da nas star tom u cen tru Be o gra da, na Tr gu re pu bli ke u 18 ~a so va.

Vo z i } e se 15 spe c i j al n ih br zin skih is pi ta. Pr vog da na, u su bo tu, vo zi }e se na na pu te vi ma Va qe vo - Div ~i ba re Va q e v o (spe c i j al n i is p i t i Raj k o v i}, Div ~ i b a r e i La stra). Start je u 9,01 uju tru.

Dru gog da na, u ne de qu, }e se vo zi ti na pod ru~ ju Be o gra da (spe c i j al n i is p i t i Ko { ut wak, Li so vi} i Ava la). Start je u 8,01 ~a so va uju tru. Ukup na du `i na re li ja je 565 ki lo me -

ni~kim), a sve u ciqu u~ewa i shvatawa na{eg sistema rada s mladima koji je u Gr~koj veoma cewen. Rada s mladim odbojka{icama u Gr~koj nije na visokom nivou, pa su zato na radne ferije do-

ta ra. Ciq i pro gla {e we po bed ni ka bi }e na Tr gu re pu bli ke u Be o gra du u ne de qu u 17,01 ~a so va.

Tra di di ci ja Re li ja Sr bi ja da ti ra od 1967. ka da je u or ga ni za ci ji Aka dem skog auto mo to klu ba Aka de mac odr `an pr vi Ju Re li.

Od 1988. go di ne or ga ni za ci ju ovog tak mi ~e wa pre u zeo je AMS, ko ji Ju Re li do vo di do oce ne 10, naj vi {eg ko e fi ci jen ta u re gi o nal nom {am pi o na tu. Od 2008. JU Re li se vo zi pod ime nom Sr bi ja re li.

G. M.

{li u na{u zemqu, ali je pre svega akcenat bio na dru`ewu i upoznavawu mladih Grkiwa s na{om kulturom.

M. R.

SveT POZnATiH

dnevnik

petak24.jun2011.

Кућ иц а снов а

21

PAPARACO

Ј

ош јед ном се хо ли вуд ска раз ма же ни ца, пре слат ка Сури Круз, на шла у цен тру ме диј ске па жње. Овог пу та реч је о ску по це ном по кло ну ко ји је до би ла од сво јих ро ди те ља. Та та Том Круз и ма ма Кејти Холмс сво јој су пе то го ди шњој ми ље ни ци ку пи ли ку ћи цу на др ве ту вред ну чак 100.000 до ла ра! Лук су зна ку ћи ца има чак во ду и стру ју!

- Мо жда ово зву чи сме шно, али Су ри је до би ла сво ју ку ћи цу из сно ва у ко јој за сво је при ја те ље при ре ђу је ча јан ке и дру же ња, у њој чак гле да ју и ТВ - твр ди не и ме но ва ни из вор.

Нањ уш и м с п о н з о р уш е А

ме рич ки пе вач и глу мац Џастин Тимберлејк, ко ји је не дав но рас ки нуо ду гу ве зу с глу ми цом Џесиком Бил, твр ди да има угра ђе ни ра дар ко ји га упо зо ра ва ка да се срет не са спон зо ру ша ма. Џа стин не жу ри да упо зна но ву де вој ку с ко јом би мо гао да де ли жи вот, а ни не бри не се око то га хо ће ли на ба са ти на ону пра ву. На и ме, у ин тер вјуу ко ји је дао ових да на, Џа стин твр ди да у са мо не ко ли ко се кун ди мо же про зре ти спон зо ру ше, од но сно оне да ме ко је му при ла зе ис кљу чи во за то што их за ни ма ње гов но вац.

- Вр ло бр зо на у чиш да на њу шиш то. До вољ но је па жљи во слу ша ти шта го во ре и ка ква пи та ња пи та ју. Вр ло бр зо схва тиш шта их мо ти ви ше. Јед но од нај че шћих пи та ња ко је по ста вља ју јест ко ли ко нов ца др жим у бан ци, то је са свим до вољ но да спо зна те с ка квом осо бом раз го ва ра те - от крио је пе вач.

BISERI

Х

Да вам по ка жем сце на рио за мо ја пр ва три фил ма ви де ли би сте да је опис ка рак те ра ко ји сам игра ла увек био „ру жна де вој ка” Винона Рајдер, глу ми ца

Стар ле та Никол Ричи је про ше та ла де цу Харлоу и Спароу. Срећ на трој ка је би ла стил ски ускла ђе на у цр ној бо ји.

Још једна тужба

оливудски глумац и режисер Мел Гибсон, који последњих месеци пуни насловне стране својим проблемима са законом, сада је суочен са новом недаћом - његов пословни партнер га оптужује да је због њега изгубио животну уштеђевину. Нејдер Шериф у тужби тврди да га је Гибсон 2007. године на превару наговорио да уложи 200.000 долара у малезијску компанију за рециклажу гума „Зелена гума”. Шериф тврди да му је Гибсон, који је себе Џенифер Хадсон

OUT

IN

описао као „важног инвеститора” у „Зеленој гуми”, обећао да ће му купити акције ако компанија пропадне. Међутим, Гибсон наводно није успунио своје обећање када је Шериф покушао да уновчи своје акције. Иначе, Мела је бивша девојка Оксана Григоријева оптужила за напад и насиље у породици али је недавно одустала од тужбе за насиље у породици зарад њихове двадесетомесечне ћерке, али и позамашне алиментације.

Б

ивши кошаркаш Шакил О Нил саслушан је у полицијској станици у Лос Анђелесу због наводног „унајмљивања седам чланова банде који би, уместо њега, обавили прљав посао премлаћивања мушкарца који га је уцењивао”. Киднаповани мушкарац је Шакилов бивши сарадник Роберт Рос који је полицији испричао да у свом поседу има „кућни видео” са Шакилом О Нилом и женом која није његова супруга „у акцији”, и да је то највероватније био повод због којег је нападнут. Полиција је потом ухапсила чланове банде у којој је и Ладел Роус, близак пријатељ Шакила О Нила, због чега је у полицијску станицу позвала и НБА звезду. Инцидент се догодио 2008. године, али је лосанђелеска полиција тек сад ухапсила све отмичаре. Шакил са сада већ бившом супругом Шони има четворо деце. У браку су били пет година.

Кејти Холмс

С п р еч е н а от м и ц а Б

ританска полиција ухапсила је двојицу мушкараца наоружаних мачевима у дворишту британске певачице Џос Стоун у понедељак увече. Комшије Стоунове (24) су око 22 часа приметиле двојицу непознатих мушкараца како се врзмају око њене куће у Лондону и позвали су полицију. Након што су их ухапсили, полицајци су открили да су злочинци старости 30 и 33 године, планирали да отму, а можда и убију певачицу. Код себе су имали мачеве, конопце и вреће, њене фотографије, фотографије њене куће и план унутрашњости куће. Мотив покушаја отмице још није откривен, али се као један од разлога наводи богатство Џос Стоун које је процењено на девет милиона фунти.

Порно банда

22

kWiGA

petak24.jun2011.

dnevnik

СРЕМЧЕВИ ДАНИ У ЕЛЕМИРУ

TOP-LISTA

Лауреат Славомир Гвозденовић М

есна заједница Елемир и Банатски културни центар Ново Милошево данас и сутра су домаћини Бала у Елемиру, односно књижевнокултурне манифестације Сремчеви дани, која се одржава седам година. Централни догађај је уручење књижевне награде „Стеван Сремац“, која је додељена књижевнику, преводиоцу и професору Славомиру Гвозденовићу из Румуније. Сремчеви дани почињу вечерас, отварањем две изложбе фотографија историјског архива Зрењанина у Месној заједници Елемир- „Прва српска добровољачка дивизија“ и „Градска кућа-стара дама непролазне лепоте“. Потом ће Славомир Гвозденовић примити прву награду „Стеван Сремац“ за поезију. Друга награда биће

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Ма ла ве ли ка књи га”

уручена Нади Душанић, а трећаАлександру Бјелогрлићу. Они су награђени за циклус приповедака. Тако је одлучио жири у саставу Јован Зивлак, председник, Милан Мицић и Радован Влаховић. Ово признање носи име и чува сећање на једног од најзначајнијих стваралаца српског књижевног реализма Стевана Сремца (18551906), рођеног у Сенти. Његов живот и тематски стваралачки кругови везани су за троугао Војводина- Београд- Ниш. На овај књижевни конкурс приспела су 64 рада, а жири је наградио оне који су садржали критичко-иронично-сатирични тон, као и Сремчева проза. Свечано отварање манифестације одржаће се на централној бини : гости из Ченеја предаће председнику Савета МЗ Елемир

поп-Ћирин зуб, као симбол трајне везе Елемира и Ченеја, овековечене у Сремчевом роману „Поп Ћира и поп-Спира“. Током вечери одржаће се квиз знања ученика Основне школе „Светозар Марковић Тоза“, као и музички програм у коме учествују елемирски Тамбурашки оркестар „Мелем“ и КУД „Младост“ са гостима из Бањалуке. Наредног дана биће отворена изложба ручних радова Етно

удружења „Сокак“ и Актива жена из Елемира. Биће одржана мини колонија и изложба карикатуриста, као и промоција часописа Удружења књижевника Војводине „Златна Греда“. О овом гласилу говориће главни и одговорни уредник Јован Зивлак, Перо Зубац и Радован Влаховић. Сремчеви дани, односно 7. бал у Елемиру завршавају се сутра увече, концертом групе „Гарави сокак“ у центру Елемира. Р. Л.

НАЈ У ЖИ ИЗ БОР ЗА КЊИ ЖЕВ НУ НА ГРА ДУ „ДУ ШАН ВА СИ ЉЕВ“

С

Вр хун ска при по ве дач ка ве шти на

куп шти на оп шти не Ки кин да до де љу је на гра ду Ду шан Ва си љев, са на ме ром да до при не се афир ма ци ји са вре ме не срп ске књи жев но сти и да из ра зи по што ва ње пре ма де лу срп ског екс пре си о ни стич ког пе сни ка, про зног и драм ског пи сца, Ки кин ђа ни на, Ду ша на Ва си ље ва ( 1900 – 1924). На гра да је у прет ход ном пе ри о ду сте кла озби љан углед, јер су ње ни до бит ни ци пи сци по пут Ми ло ра да Па ви ћа, Сте ва на Ра ич ко ви ћа, Ми ли са ва Са ви ћа, Гој ка Те ши ћа. Са гла сно то ме, на гра да има за циљ да под стак не и афир ми ше умет нич ку до ма ћу књи жев ност у окру же њу агре сив них об ли ка три ви јал не кул ту ре. На гра да се до де љу је за нај бо љу књи гу у жан ро ви ма умет нич ке про зе и по е зи је, али и есе ја, књи жев не на у ке и кри ти ке из да те на срп ском је зи ку, за пе ри од из ме ђу два апри ла. До бит ни ку при па да нов ча ни из нос у ди нар ској про тив вред но сти од 2500 евра, као и ди пло ма.

KWI­GA­ZA­U­VEK

Жи ри на гра де у са ста ву: Јо ван Зи влак, Дра ган Јо ва но вић Да ни лов и Ми лош Ла ти но вић , на кон раз ма тра ња ве ли ког бро ја на сло ва, са чи нио је нај у жи из бор и опре де лио за три про зне књи ге: „ Го спод ска ули ца“, ро ман Ран ка Ри со је ви ћа ( Ма ти ца срп ска ), „Пре жи вља ва ње“, при че Дра го сла ва Ми ха и ло ви ћа (За вод за уџ бе ни ке) и „Мр тво по ље“, ро ман Ср ђа на Ср ди ћа (Сту бо ви кул ту ре). Ран ко Ри со је вић ис пи су је ро ман у чи јем је сре ди шту Ба ња лу ка у пр вој по ло ви ни два де се тог ве ка, као сце на дра мат ске еман ци па ци је, из ме ђу оста лог, срп ске тр го вач ке по ро ди це, ис пу ње не жр тво ва њем и пат њом, где се ме ша ју од је ци не ко ли ко кул ту ра ко је су од ре ђи ва ле суд би ну по је дин ца и на ро да у на шим про сто ри ма. Дра го слав Ми ха и ло вић, по ка зу је вр хун ску при по ве дач ку ве шти ну у ево ка ци ји ми ну лог све та на си ља, зло чи на и ка зне, ко је је дра ма тич но

обе ле жи ло на шу два де се то ве ков ну исто ри ју. Са чи ње на од се дам при ча ова књи га те ма ти зу је суд би не љу ди, у раз ме ра ма пре по зна тљи ве исто ри је дру ге по ло ви не про шлог ве ка и по чет ка но вог ми ле ни ју ма. Ср ђан Ср дић је но во и обе ћа ва ју ће име срп ске про зе. Ње гов ро ман је и све до чан ство и ви со ка умет нич ка фик ци ја и ре флек си ја о на шем вре ме ну, не са мо из угла јед не тра у ма ти зо ва не и из гу бље не ге не ра ци је. Мо же се го во ри ти и о пр ља вом ур ба ном ро ма ну, о еми нент но по ли тич ком де лу у мо ду си ма про ми шља ња суд би не мла дих љу ди на ру бо ви ма сми сла. Жи ри ће са оп ште ње о до бит ни ку на гра де пре до чи ти јав но сти нај ка сни је до 27. ју на 2011. го ди не.Све ча но уру че ње На гра де „Ду шан Ва си љев“ одр жа ће се 28. ју на 2011. го ди не у Ки кин ди. Р. Л.

ОЛИ ВЕ РА ШИ ЈАЧ КИ, СПИ СА ТЕ ЉИ ЦА

По е зи ја нас при бли жа ва дру ги ма talno smo izlo`eni promenama, pa je tako i sa ~itawem kwiga. Ali kwige zbog toga nisu zapostavqene.

Uvek sam rado ~itala ono {to je novo i interesantno u na{oj kwi`evnosti, pa tako radim i danas. И uverena sam da nas poezija najvi{e pribli`ava дру ги ма.

Taква je и nova zbirka pesama „Artamet“ poznatog jermenskog pesnika Babkena Simowana koju je objavio Zavod za kulturu Vojvodine 2010. godine i u kojoj je pesnik na veoma јаsan na~in prikazao koliko je bliska veza izme|u Јermena i na{eg naroda.

Poezija uvek mo`e efikasno da prika`e {tа je karakteristi~no u jednom narodu i {to ga ~ini де лом istorijе. Пе сник isto ose}a не да ће, kako u svojoj zemqi tako i oвде. On zaista uvek нај бо ље осе ти и ис ка же onе pravе емо ци је , за koje u poeziji uvek ima mestа.

Sudbina nas podsti~e da sve

S

pre`ivqavamo hrabro, tako }e naglasiti u pesmi „Jermensko srpska pesma” to {to on ose}a: „Na Balkanu soj spoznah /hrabrih Jermena slika/ I videh da je sli~nost me|u nama velika/.

Iz pesme u pesmu Си мо њан nas podse}a da sve из др жи мо- u tome je су шти на исто риј ског тра ја ња и срод но сти са јер мен ским на ро дом.

Че сто се вра ћам књи зи „Sa pesmom u narod” koju je izdao Tiski cvet 2009. godine, a stvorio i uredio Dejan Tomi}, na poseban na~in govore}i o kompozitoru Marku Ne{i}u (1883-1938) ве о ма ва жном умет ни ку у muzi~kom `ivotu na{ih prostora.

Samo pravi kreatori mogu da ostave ovakav trag za sobom u исто ри ји кул ту ре, a on je `iveo s tom predivnom muzikom koju je stvarao i potpuno јој se posvetio . Zahvaqaju}i ovom almanahu и да нас мо же мо да са зна мо све о Мар ку Не ши ћу, koji je komponovao mnogo pesama i ~esto u~estvovao u mnogim kulturnim doga|ajima svoga vremena.

Sem {to je komponоvao muziku u duhu narodne i varo{ke pesme, ства рао je i druge `anrove kao {to su horske pesme i muzika za pozori{ne komade.

KWI@EVNA BA[TINA

Б

Из пр ве бе о град ске штам па ри јесни је осни вач штам па е о град ско че тво -

ро је ван ђе ље“ из 1552. го ди не је сте је ди на књи га из пр ве штам па ри је у Бе о гра ду, ко ју је за сно вао Ра ди ша Дми тро вић и по сле ње го ве смр ти пре у зео Тро јан Гун ду лић. Књи га се од ли ку је ви со ким ква ли те том штам пе, у ко јој се огле да ју ути ца ји штам па ри је Цр но је ви ћа и ру мун ског штам пар ства, а штам пар је Ма ка ри је, ка -

ри је у ма на сти ру Мрк ши на цр ква. При мер ке ове књи ге по се ду је Би бли о те ка Ма ти це срп ске и они су опи са ни у се ри ји „Ка та лог ста рих и рет ких књи га Би бли о те ке Ма ти це срп ске“ (књ. 1), а пре тра жи ви су и у елек трон ској ба зи Би бли о те ке. Осим ори ги на ла, по сто ји и фо то тип ско из да ње из 2000. го ди не, са по го во ром при ре ђи ва ча Ка та ри не Ма но-Зи си.

Р

Tako|e mi je при ву кла pa`wu antologija „Koraci - Schritte„ dvojezi~na, srpskо-nema~kа, koju je не дав но издаla Zadu`bina „Petar Ko~i}“ iz Bawa Luke, a izbor је sa~inio Nikola Vukoli}. U izboru su zastupqeni pisci koji `ive i stvaraju poeziju с кра ја на крај svetа. У та квим из бо ри ма uvek prona|emo pesnike koji nas odu{eve i по`elimo da још бо ље и ви ше од јед не или две пе сме upoznamo wихovu poeziju. У Ву ко ли ће вом ода би ру зastupqeni su veoma originalni pesnici iz Pariza, Kelna, Beograda, Bawa Luke, Praga, Bazela, Novog Sada, Skopqa, Turske i drugih sredina. За кљу чак је da poezija i daqe povezujе qude po svetu. А ства ра о ци-пе сни ци koji su promenili mesto boravka, poneli сu ne samo svoj jezik, zavi~aj, wegovu kulturu i tradiciju, oni su но вој сре ди ни doneli sebe i svoju du{u, pretopqenu u pesmu.

1. „IQ де те та-бри га ро ди те ља”, Ран ко Ра јо вић - Аген ци ја НТЦ 2. „Смрт је не про вје ре на гла си на”, Емир Ку сти ри ца - „Но во сти“ 3. „Тр го вац оруж јем”, Хју Ло ри- „Ча роб на књи га” 4. „Исто ри ја Ср ба и Ру са” - дру ги део, Јо ван И. Де ре тић - „Сар до ни ја” 5. „У ту ђем ве ку”, До бри ца Ћо сић - „Слу жбе ни гла сник” 6. „Ка лу ђер ко ји је про дао свој фе ра ри”, Ро бин С. Шар ма - „Мо но и Ма ња на” 7. „По зо ри ште од хар ти је“, Ми ло рад Па вић - За вод за уѕбе ни ке 8. „Рин ги шпил”, Је ле на Ба чић Алим пић - „Ла гу на” 9. „Град ска шет ња”, Ми лан Влај чић - Књи жев на оп шти на Вр шац 10. „Ле ген да Ка пор”, при ре ди ла Љи ља на Ка пор - „Књи га ко мерц”

НО ВО ИЗ „АГО РЕ”

К

Сме шна стра на те ро ри зма

ра ј ем ма ј а Фран ц у с ки нсти тут из Бе о гра да ор га ни зо вао је кул тур ну ма ни фе ста ци ју Мо ли је ро ви да ни, а је дан од го сти ју био је Ма ти јас Енар, ве о ма по пу ла ран и пре во ђен фран цу ски пи сац. Сем су с ре т а ужи во са јед н ом од еврп с ких књи жев н их зве зда, пу бли ка је до би ла и ње гов ро ман „Бре ви јар за пи ро тех ни ча ре“, ко ји је баш тих да на об ја ви ла зре ња нин ска „Аго ра“. Из да вач овај ро ман пре по ру чу је као шти во ко је се на суп ти лан, књи жев но убе дљив на чин ба ви оним што за и ста је сте те ро ри зам да нас. Књи га са др жи и пе де се так илу стра ци ја, а „ама т е р и ма пру ж а ко р и с на упут ства о бон-то ну жи вље ња и, та ко нео п ход ном, бон-то ну уми р а њ а“. Ама т е ру-пи р о т ех ни ча ру се кроз де сет лек ци ја пре з ен ту ј е му д рост учи т е љ а овог екс п ло з ив н ог за н а т а. Ауто ри од би ја ју сва ку од го вор ност по пи т а њ у есте т ич к их, по ли тич ких и про бав них по сле ди ца код спро во ђе ња у де ло са ве та са бра них у овој књи зи, а слич но сти са ствар ним ли ко ви ма ни су ис кљу че не. Овај ро ман, да кле, тре ба схва ти ти као мо гућ ност вру ће за ба ве у вре лим лет њим да ни ма. И не др жа ти се стро гог зна че ња ре чи „бре в и ј ар“(цр к ве н а књи г а са тек сто ви ма ко ји се сва ко га да на у го ди ни чи та ју у цр кви). „Бре в и ј ар за пи р о т ех н и ч а ре“са фран ц у с ког на срп с ки пре ве л а је Еми л и ј а Це р о в ић

Р

Ро ма ни о Ха ри ју По те ру као е-књи ге

о ма ни о Ха ри ју По те ру про да ва ће се од ок то бра пр ви пут у елек трон ском об ли ку, са оп шти ла је ју че њи хо ва аутор ка Џо а на Ро у линг.Свих се дам ро ма на мо ћи ће да се ку пи као аудио књи ге и као е-књи ге на ви ше је зи ка, пу тем но вог сај та Pottermore.Ро у ли но ва је ка за ла и да је за ин тер ак тив ни сајт на пи са ла 18 хи ља да ре чи но вог ма те ри ја ла о По те ру. Сајт је спој еле ме на та ком пју тер ске игре, дру штве не мре же и ин тер нет про дав ни це, а по че ће

Ко ри це као шти то ви

е а гу ју ћи на об ја ву гра до на чел ни ка аме рич ког гра да Оклан да да ће за тво ри ти де сет од че тр на ест град ских би бли о те ка, ако се град ски син ди кат не сло жи са сма њи ва њем за ра да и пен зи ја, чла но ви „Беј оф рејџ” про те сто ва ли су цен тром Оклан да, но се ћи уве ли ча не ко ри це књи га као штит пре ма по ли циј ским кор до ни ма. „Ан ти ка пи та ли стич ка ини ци ја ти ва” ка ко су се бе об ја сни ли при пад ни ци ове ор га ни за ци је, бу не се про тив ви со ких пла та јав них и бан кар ских слу жбе ни ка у си ту а ци ји у ко јој оси ро ма ше ни Окленд у јав ној ка си има 58 ми ли о на до ла ра ми ну са. Та ко ђе и због прет њи гра до на чел ни ка да ће у кре са њу бу џе та, ако син ди ка ти не при ста ну на сма ње ње пла та, по че ти од би бли о те ка. Ипак, оно што је при ву кло нај ви ше па -

мла ђа, ко ја твр ди да је те ро ри зам да нас нај ак ту ел ни ја те ма и до да је:-У вре ме ка да пол ти ча ри и ана ли ти ча ри озбиљ но о ње му збо ре и во де ме ђу на род ну вер бал ну и ору жа ну кам па њу про тив ње га, ка да ста нов ни ци мно гих др жа ва стра ху ју од на па да, Ма ти јас Енар о те ро р и зму го во р и ду хо в и то, с под сме хом и иро ни јом, не ште де ћи ни ко га. Док код чи та о ца по вре ме но иза зи ва смех, Енар пру жа и по не ку гор ку пи лу лу кри ти ке са вре ме ног све та. Ма ти јас Енар (1972) је књи жев ник, пре во ди лац и про фе сор уни вер зи те та. Жи ви у Бар се л о н и. До са д а је об ј а в ио шест ро ма на и го то во сва ки је до био на гра де. Пр во из да ње ро ма на „Бре ви јар за пи ро тех ни ча ре“ по ја ви ло се 2007. го ди не. Р. Л.

жње на овим про те сти ма, ко ји су се за вр ши ли са 14 ухап ше них, је су на сло ви на ко ри ца ма-шти то ви ма, чи ји су ауто ри по зна ти по ле ви чар ским и ан ти гло ба ли стич ким ста во ви ма, у нај ма њу ру ку.Ме ђу њи ма је и ауто би о гра фи ја афро на ци о на ли сте Аса те Ша ку ра, ко ји је по бе гао на Ку бу по што је био осу ђен за уби ство по ли цај ца у Њу Џер зи ју. У пр вим бор бе ним ре до ви ма на шла се и „При ча о Фер ди нан ду”, на пи са на у до ба Фран ко ве дик та ту ре и за бра њи ва на у фа ши стич ким др жа ва ма три де се тих и че тр де се тих го ди на про шлог ве ка, као и кри тич ка ана ли за мо дер ног жи во та фран цу ског фи ло зо фа Ги ја Де бо ра „ La Société du spectacle„. ме ђу иза бра ни ма је и књи га На ни ја Ба ле стри ни ја „Не ви ђе ни„, све до чан ство анар хи стич ког по кре та се дам де се тих го ди на

да функ ци о ни ше 31. ју ла, ка да ће би ти на су ми це ода бра но ми ли он ре ги стро ва них ко ри сни ка. За све за ин те ре со ва не би ће до сту пан од ок то бра, на ви ше је зи ка. Се дам ро ма на о Ха ри ју По те ру про да то је у ви ше од 450 ми ли о на при ме ра ка, а Џо а на Ро у- линг је по ста ла јед на од нај бо га ти јих же на све та. По след њи ро ман о де ча ку-ча роб ња ку „Ха ри По тер и ре ли кви је смр ти”, об ја вљен је 2007. Дру ги филм по том ро ма ну пре ми јер но ће би ти при ка зан 7. ју ла у Лон до ну.

­ E [ O ] ­ N ET

про шлог ве ка у Ита ли ји. Ова кви „бло ко ви књи га” пр ви пут су се по ја ви ли про шле зи ме на про те сти ма у Ен гле ској и Ита ли ји, а име су до би ли по ге рил ској так ти ци анар хи ста „цр ни бло ко ви” ко ја је озна ча ва ла исто вет но обла че ње де мон стра на та, нај че шће у цр но, ка ко би смањ ла шан су да их по ли ци ја иден ти фи ку је. Че му да се на да ју гра ђа ни си ро ма шних др жа ва по пут на ше, ка да су у Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма по че ли да ште де на јав ним би бли о те ка ма, а у Ита ли ји , на уни вер зи тет ском обра зо ва њу? Ивана Вујанов

kultura

dnevnik

petak24.jun2011.

23

ОД 25. ЈУНА ДО 3. ЈУЛА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ФЕСТИВАЛ АЛТЕРНАТИВНОГ И НОВОГ ТЕАТРА (ИНФАНТ) У НОВОМ СА ДУ

Позоришна истраживања и питања идентитета Ин тер на ци о нал ни фе сти вал ал тер на тив ног и но вог те а т ра (Ин фант) ће се 38. пут одр жа ти од 25. ју на до 3. ју ла у Но вом Са ду, и на ње му ће уче ство ва ти ви ше од два де сет пред ста ва из два на ест зе ма ља у ино стран ству и на ше зе мље, у се лек ци ји на шег ко ре о гра фа, глум ца и ре ди те ља Де не ша Де бре и ја. Фе сти вал ће 25. ју на у 20 ча со ва све ча но отво ри ти осни вач бе о град ског „Пла вог по зо ри шта“ Не над Чо лић, ре че но је на ју че ра шњој кон фен ци ји за но ви на ре, на ко јој су са оп ште ни и чла но ви жи ри ја. У жи -

ри ју су пи сац Ан драш Ви шки из Ру му ни је, Ка ро ли на Пе че њи из Фран цу ске и наш сце но граф и ко ре о граф Бо рис Чак ши ран. Овај жи ри ће до де ли ти глав ну на гра ду за нај у спе ли ји екс пе ри мент, пред ста ву у це ли ни, ко ја уз пла ке ту до но си и 1.500 евра, а од лу чи ће и о на гра ди за нај о ри ги нал ни је ис тра жи ва ње јед ног од сег ме на та по зо ри шног је зи ка, као и оној за спе ци фич ну из ра жај ност и естет ско пре и ме но ва ње фор ми у гра нич ном по љу из ме ђу до ку ме на та жи во та и умет нич ког ар те фак та.

Представе у главном програму У глав ном про гра му би ће из ве де не пред ста ве: „Вре ме ри да њу“, Пле сна тру па „Зи та“ из Грч ке; „Ал фа бојс“ Би теф те а тра из Бе о гра да; „Тур бо па ра ди зо“ по зо ри шта „Ко сто ла њи Де же“ из Су бо ти це; „Ин сом ни ја“ тру пе „Ира ки бо диз“ из Хо лан ди је; „Ин тер вју са умет ни ком“ тру па „Виа не га ти ва“ из Сло ве ни је; „I-On“ Ива Дим че ва из Бу гар ске; „Про је кат 10 ми ну та“ гру пе Ен-кнап из Сло ве ни је; „Die Scheinwerferin“ На о ко Та на ке из Не мач ке, „Allege“ (Јав но у при ват ном) Кле ма на Ле ја из Не мач ке/Фран цу ске; „Три се стре“ Би теф те а тра из Бе о гра да; „Спо мен-парк“ Те а тра де лакт из Фран цу ске, „Осмо ру ки та рот ла ви ринт“ тру пе „Жи ва сли ка“ из Ма ђар ске; „Че ка ју ћи Го доа“ тру пе „Фор те“ из Ма ђар ске; „Мар ги на ли ста“ тру пе Ђер ка Са ко њи ја из Ма ђар ске; „Му шки/жен ски – жен ске/му шке“ Ба ца ча сен ки из Хр ват ске; „Екс прес фајт клаб“ Пост те а тра из Не мач ке/САД/Ја па на; „Бес ко нач ност“ тру пе „Тре ћи глас“ из Ма ђар ске; и „Цр ве но“ НЕ ТАНа род но по зо ри ште Би то ла из Ма ке до ни је.

На ово го д и ш њем Ин ф ан ту пу бли ка ће гле да ти пред ста ве из Ср би је, Хр ват ске, Грч ке, Хо лан ди је, Сло ве ни је, Бу гар ске, Не мач ке, Фран цу ске, Ма ђар ске, Ја па на, САД – а и Ма ке до ни је. По ред чи ње ни це да су број не, пред ста ве на ово го ди шњем Ин фан ту су и са свим раз ли чи те. Мно ге ни су по зо р и ш не по струк ту ри и уоби ча је ним стан дар ди ма, ка ко је и при ме тио се лек тор Де неш Де бреи, већ су не ке бли же фор ми из ло жбе, или чак ла ви рин та. Не ке пред ста ве, иако оста ј у у по зо р и ш ним окви ри ма, на пу шта ју кон вен ци је уки да ју ћи гра ни це из ме ђу из во ђа ча и пу бли ке. С дру ге стра не, се лек тор скре ће па жњу и да не ке пред ста ве ко ри сте са вре ме ну тех но ло ги ју, док не ки ма то ни је бит но, бу ду ћи да су ви ше окре ну те ин тро спек ци ји и пси хо а на ли зи. Али, без об зи ра на те раз ли ке, ве ћи на пред ста ва се ба ви пи т а њем иден ти те т а, њи хо ви ауто ри те же ка исти ни, тра га ју за њом, и же ле то јав но да ис ка жу. По ред пред ста ва, би ће при ре ђе не и из ло жбе, кон цер ти, ра ди о ни це, и не ко ли ко пре зен та ци ја фил мо ва о не ким по зо ри шним тру па ма. Би ће и раз го во ра за

Из представе „Die Scheinwerferin“ Наоко Танаке из Немачке

окру глим сто лом ко ји ће во ди ти кри ти чар Зо ран Р. По по вић из Бе о гра да. Про г ра м и Ин ф ан т а ће се одр жа ва ти у про сто ри ма Кул -

тур ног цен тра Но вог Са да, Но во сад ском по зо ри шту / Уј ви де ки син хаз, По зо ри шту мла дих и Гим н а з и ј и Ла з а Ко с тић, а пред ви ђе не су и две пред ста ве

на отво ре ном. Кар те се про да ју у Кул тур ном цен тру Но вог Са да од 11 до 13 са ти и ста ју по 300 ди на ра. Н. Пејчић

С ФЕСТИВАЛА „СИНЕМА СИТИ”

Обиље, провокација, регенерација

СВЕТСКА ПРЕМИЈЕРА НОВОГ ФИЛМА МИЛОША РАДИВОЈЕВИЋА

Ратна истина из перпективе дечака Нови филм Милоша Мише Радивојевића „Како су ме украли Немци” имао је синоћ на фестивалу „Синема сити“ светску премијеру и ако је судити само по картама за ову пројекцију које су биле одавно распородате, публика га је жељно очекивала и одлично примила. Главне улоге у овом филму, приказаном у домаћој такмичарској селекцији „Национална класа”, играју: Светозар Цветковић, Јелена Ђокић и Даглас Хенсхол, а уз њих и Дара Џокић, Миодраг Крстовић, Војислав Брајовић, Бранимир Поповић, Гордан Кичић, Борис Исаковић, Нада Шаргин и други. Овај шеснаести филм нашег познатог редитеља, заснованом на аутобиографским елементима, представља заправо последњи део трилогије, како је рекао јуче у сусрету новинара и ауторске екипе глумац Светозар Цветковић. Он је подсетио да су део те трилогије још Радивојевићеви претходни филмови које су заједно остварили „Буђе-

ње из мртвих“ и „Одбачен“. Осим што је свим филмовима својствена ауторска пројекција друге половине 20. века, Светозар Цветковић је приметио и да је главни јунак сва три филма заправо сам редитељ – Милош Радивојевић. На сценарију овог новог филма Радивојевић је сарађивао са Владиславом Војновић и Светозаром Влајковићем. Радња филма враћа се из 1991. године у период Другог светског рата, кроз флешбекове главног јунака Алекса (Цветковића), усамљеног и недовољно афирмисаног средовечног писца. Он прича о свом детињству шестогодишњој девојчици Роми, коју му је оставила некадашња пријатељица и коју покушава да одведе у Центар за социјални рад. Када је Алекс био мали породица га је запоставила, заокупљена комунистичком идејом спасавања света, те је бригу о дечаку преузео немачки официр Вернер (игра га шкотски глумац Хенсхол), са којим љубавну аферу има деча-

ПО ОЦЕНИ ШАРУНАСА БАРТАСА

Српски филмови веома животни Председник жирија такмичарске селекције Национална класа Филмског фестивала Синема сити редитељ Шарунас Бартас, рекао је јуче да му се чини да је српска кинематографија веома жива и продукционо богата.Шарунас Бартас је у изјави за агенцију Бета рекао да се гледајући филмове српских аутора пријатно изненадио њиховим техничким и продукционим богатством, али и тиме што су они истовремено веома животни. Према његовим речима, посао жирија на Фестивалу Синема сити није лак, јер је некад тешко увидети сваки детаљ, а управо детаљи најчешће преовладају. „Искрен и природан филм, чија је прича испричана из срца, јесте оно што је мени најважније када је о наградама фестивала реч, а након тога треба посматрати техничке и остале аспекте остварења, рекао је Бартас. Литвански редитељ Шарунас Бартас је дипломирао филмску режију на Институту Герасимов у Москви (ВГИК), а 1989. је основао први независни филмски студио у Литванији „Студио Кинема”. Његови филмови су приказивани у Кану, Венецији, Берлину и многим другим међународним фестивалима.

кова мајка коју глуми Јелена Ђокић. У сценарио овог филма унета су Радивојевићева лична сећања, како је сам рекао, и то је у основи истинита прича. Радивојевић, међутим, напомиње да је то истина из перспективе њега као детета. „Нису Немци, четници или партизани оно што јесу, него су они то чега се ја сећам као дете. Те слике су могле да ме преваре. Могао је да постоји и четник који ми се допада, али догодило се нешто друго. Морао сам, ово је већ редитељска примедба, да контролишем своју честитост, да оно што причам, не тежи да се допадне, већ да то буде само поглед дечака, онога што је он видео у рату“, рекао је Радивојевић. „Ја сам живео и растао у паклу, али за мене је то био рај - ја нисам знао да је то рат, мислио сам да је то живот… Био сам окружен равнодушношћу и егоизмом своје породице, али застиђен љубављу и пажњом странца - немачког официра’’, речи су Радивојевића. Он је јуче истакао да је у настајање овог филма уложен огроман труд, који је надоместио недостатак новца, те да филма не би било без његових сарадника. Али, и они су јуче имали речи хвале за њега, као монтажер Петар Јаконић, који је рекао да када ради са Милошем Радивојевићем, има утисак да снима свој филм, јер му он даје велику слободу. Сценаристкиња Владислава Војновић такође је рекла да је Радивојевић један од три редитеља на свету са којима би увек сарађивала. Глумица Јелена Ђокић је духовито описала сцену у којој је Радивојевић наговара да глуми у његовом филму, док је то њој привилегија на коју једва чека. Публика „Синема ситија“ има још једну прилику да погледа овај филм вечерас у 23.15 сати у биоскопу на отвореном, смештеном у Порти. Н. П-ј.

Ако вам ових дана поприлична хичкоковској метафизици толимогућност избора филмова који ко, или можда још више, тежи бисте погледали, па и места у Но- психоаналитичкој димензији и вом Саду на којем бисте то учи- хуманизму филмова Кшиштофа нили, ствара благу нервозу, бар Кјешловског. када су у питању оне бесплатне Пуно тога неопходног за регепројекције, увек можете лако нерацију погледа на филм као отићи и отпочети дружење са не- медиј и богат материјал за чулно ким другим филмом у неком дру- - менталну „провокацију“, пругом амбијенту. Да ли је то у некој жају, сваки на свој „екстремни“ од сала биоскопа „Арена сине- начин, филмови Гаспара Ное и плекс“, Дунавском парку, Култур- Шарунаса Бартаса. Тако је феном ценру Новог Сада или Като- стивалска публика имала изванличкој порти, свакако би требало редну прилику да на великом да налетите на нешто што вам од- платну сале 5 биоскопа „Арене говара, што ће вам се свидети, на синеплекс“ види „Улазак у пранеки начин оплеменити, можда знину“ (селекција „360 степеиспровоцирати чула и мисли. ни...“) Гаспара Ное и доживи њеДругим речима, у свом обиљу, гово хипнотичко дејство. Можечетврто издање мо се потпуно сложити са конИнтeрнационалног филмског фе- статацијом дела критике у Кану стивалa „Синeма сити“, садржи и 2009. године, када је тамо прикадоста тога квалитетног да задовољи и најпробирљивије па и најекстремније, и најистанчаније филмске укусе. Од тога је вероватно још важније то да „Синема сити“ лагано али сигурно, бар када су гледаоци у питању, постаје важно место неговања култа филма не само као забаве, него феномена који је саставни део наших живота, понекад, чак и његова инспирација. Тако се пете фестивалске вечери мало ко покајао што је време посвeтио немачком Из филма „Изнад нас је само небо” филму „Изнад нас је само небо“ зан, а могли су се чути комента(селекција „360 степени : Пун ри да је то филм који оставља круг живота“, биоскоп на отво- утисак не да сте га гледали него реном Порта) дебитанта Јана доживели. То је причу о брату и Шомбурга. У овом врло ориги- сестри Американцима који се наналном љубавном психо трилеру, стањују у Токију. Он је дилер млада жена Марта са изненад- дроге којег убију, да би његов ним губитком мужа открива да дух до следеће реинкарнације сане може да прихвати да човека гледао прошли и текући живот. И кога је волела заправо није по- мада ово може да заличи на мнознавала. Њена је срећа била за- го пута виђени клише, сама приснована на лажи, а њен будући ча и оно од чега је саткана далеживот се, под пристиском осећа- ко је од сваке конвенције. Овом ња дубоке изневерености можда приликом Гаспар Ное (светску заувек претворен у конфузни славу је стекао филмом „Непослед догађаја и односа. Мада је вратно“) изложени наратив истомогао још боље, Шомбург со- времени и деконструише и гралидно води своју причу, јасно ди, успевајући да створи илизију оцртавајући стања главне јуна- о јединствености времена ( прокиње (упечатљива рола Сандре шлости садашњости и будућноХилер) успевајући да елементар- сти) у којем постојећи метериним филмским средствима пред- јални свет прераста у халуцистави егзистенцијалну узнемире- нантну реалност. Фасцинантна ност и животну неизвесност, а моћ овог филма поред осталог постави и питање односа према лежи и у оствареној паралелноистини и њеним последицама. сти, или пре, јединствености Шомбургов фим је колико близак стварности и халуцинације.

Филм „Кућа“ (програм Омаж страном аутору) Шарунаса Бартаса из 1997. године стоји на супротном полу од раскошне њу ејџ естетике, и колико халуциногеним, толико технологијом инспирисане поетике Гаспара Ное. Саздана од кадрова у којима је покрет сведен на минимум а људски глас се чује тек спорадично, састављена од кадрова слика које својом композицијом, светлом и садржајем сугеришу ликовност класичног сликарства, „Кућа“ оставља могућност широке лепезе ишчитавања. Да ли је реч о сноликој реминисценцији на протекли живот младог човека који се затиче у огромној старој кући, док се креће каткада празним, каткад људима, женама и децом испуњеним собама?

„Кућа“ најпре оставља утисак меланхоличне визуелне поеме о дубокој лепоти и крхкости људске егзистенције суочене са протоком времена. У сваком случају, уз снажну ликовност Бартас у овом филму нуди само танке пукотине кроз које промоле зраци наслућених асоцијативних значења. Турски филм „Црно и бело“ у режији Ахмета Бојачиоглуа испунио је део „Егзит поинт“ селекције, понудивши нам не баш оригиналну причу из савременог живота. Филм говори о дугогодишњим пријатељима који се окупљају у једном кафићу и откривају да се животна радост крије у малим/ великим стварима, међу којима је и њихово пријатељевање. Куриозитет је да је аутор овог филма по завршетку медицине двадесет година био хирург, да би се затим отиснуо у свет филма. Владимир Црњански

24

svet

petak24.jun2011.

dnevnik

PO ^E TAK KRA JA NAJ DU @EG AME RI^ KOG RA TA

REAGOVAWA

SAD po vla ~i 33.000 voj ni ka iz Av ga ni sta na VA [ING TON: Ameri~ki predsednik Barak Obama objavio je plan povla~ewa 33.000 vojnika iz Avganistana do leta idu}e godine, i poru~io Amerikancima da je do{lo vreme da se usmere na izgradwu svoje zemqe.

Obama je, u obra}awu naciji, precizirao da }e do kraja ove go-

dine biti povu~eno 10.000 vojnika, a ostalih 20.000 do septembra idu}e, da bi do 2014. godine odgovornost za bezbednost bila u potpunosti preba~ena na avganistanske snage. On je podsetio da je, kada je u decembru 2009. doneo jednu od najte`ih odluka kao predsednik, da po{aqe dodatnih 30.000 vojnika, rekao da }e wihovo povla~ewe po~eti u julu ove godine.

No}as mogu da vam ka`em da ispuwavamo tu svoju obavezu, rekao je Obama. On je podsetio da su SAD tokom posledwe decenije potro{ile hiqade milijardi dolara na ratove, i to u vreme rastu}eg duga i te{kih vremena za ekonomiju zemqe. Sada, moramo da investiramo u najve}i ameri~ki resurs na{e qude. Moramo osloboditi inovacije koje stvaraju nova radna mesta i industriju, dok `i-

vimo u okviru svojih mogu}nosti, moramo obnoviti na{u infrastrukturu i na}i nove i ~iste izvore energije, ukazao je Obama.

Ameriko, vreme je da se usredsredimo na izgradwu nacije ovde kod ku}e, naglasio je predsednik SAD. On je istakao da povla~ewe iz Avganistana SAD zapo~iwu sa po-

zicije sile, po{to je Al Kaida pod ve}im pritiskom nego ikada, mada je ta teroristi~ka mre`a i daqe opasna, zbog ~ega se mora ostati oprezan.Ali, postavili smo Al Kaidu na put poraza, i ne}emo posustati dok posao ne bude

Rat ni iz da ci ve }i od 440 mi li jar di do la ra Tro{kovi avganistanskog rata su dosad bili 440 milijardi dolara, a za ovu godinu }e, kako se predvi|a, dosti}i 118 milijardi dolara. Zbog toga se i u Kongresu po~elo postavqati pitawe: Ako 10 godina nije dovoqno, koliko }e biti dovoqno? Odgovor koji se nametnuo bio je: Vreme je da gradimo Ameriku, umesto {to gradimo Avganistan .

“SAD su tokom posledwe decenije potro{ile hiqade milijardi dolara na ratove, i to u vreme rastu}eg duga i te{kih vremena za ekonomiju zemqe. Sada, moramo da investiramo u najve}i ameri~ki resurs na{e qude, smtra Barak Obama.

Ban Ki-mun ne ve ru je Asa du AMAN: Sirijske vojne snage rasporedile su se na glavnom putu koji vodi od komercijalnog centra Alepa ka Turskoj, nakon {to su se protesti pro{irili i na pograni~ne regione, prenose agencije izjave stanovnika.

Predsednik Sirije Ba{ar alAsad je re{io da vojnim sredstvima okon~a proteste, dok u Ankari postaju sve kriti~niji prema wemu.Oklopna vozila stigla su do oblasti Deir al-Xamal, 25 kilometara od turske granice, prenose stanovnici regiona.

Generalni sekretar UN Ban Kimun izjavio je da ne veruje mnogo obe}awima sirijskog predsednika

obavqen, naglasio je ameri~ki predsednik. On je ipak upozorio da je to po~etak, a ne kraj, ameri~kih napora da se taj rat privede kraju.

Prema re~ima ameri~kog predsednika, mir ne mo`e do}i bez politi~kog re{ewa, zbog ~ega }e se Amerika pridru`iti inicijativama za pomirewa avganistanskog naroda, ukqu~uju}i talibane. Ipak, ponovio je ameri~ki stav da te razgovore mora da vodi vlada u Kabulu, a da se mir mo`e posti}i sa onima koji se odreknu Al Kaide, napuste nasiqe i povinuju se ustavu. Ali, delom i zbog na{ih vojnih napora, imamo razloga da verujemo da mo`e do}i do napretka, dodao je Obama.

Podse}aju}i da je u Avganistanu poginulo 1.500 vojnika, Obama je rekao da Amerikanci nalaze utehu u saznawu da se plima rata povla~i.On je, tako|e, primetio da je de-

Ba{ara al Asada da }e sprovesti reforme, zbog toga {to ne dozvoqava mirne demonstracije u svojoj zemqi.

Ban je rekao da bi u tom smislu od pomo}i bila ujediwena akcija Saveta bezbednosti UN, koji je duboko podeqen oko dono{ewa rezoluzije kojom bi bilo osu|eno nasiqe nad demonstrantima u Siriji.

Asadov re`im, koji se nalazi na vlasti ve} vi{e od 40 godina, nalo`io je snagama bezbednosti da ugu{e proteste koji su po~eli u martu, posle demonstracija u Tunisu i Egiptu. Prema procenama opozicije, u protestima je do sada poginulo vi{e od 1.400 Sirijaca.

(Ta njug)

cenija ratova pokrenula pitawa prirode ameri~kog anga`mana {irom sveta. Prema wegovim re~ima, dok bi neki `eleli da Amerika odustane od svoje odgovornosti kao sto`era globalne bezbednosti i prihvati izolaciju, drugi bi `eleli da bude previ{e prisutna {irom sveta. Moramo odrediti kurs bli`e centru. Kada smo izlo`eni pretwu, moramo odgovoriti silom, ali kada se ta sila mo`e na}i na meti, ne moramo da raspore|ujemo velike armije po svetu, rekao je Obama i dodao da se, umesto da deluje sama, Amerika treba vi{e da osloni na me|unarodne akcije.

Po~etak kraja najdu`eg rata u ameri~koj istoriji, predsednik Barak Obama je objavio u vreme kada taj vojni anga`man koji traje ~itavu deceniju, postaje naglo sve nepopularniji i kre}e da izaziva podele. Kako prenose ameri~ki mediji, glavnokomanduju}i snaga SAD u Avganistanu, general Dejvid Petreus, nije podr`ao Obamin plan, dok su ga ministar odbrane Robert Gejts i dr`avni sekretar Hilari Klinton nevoqno prihvatili.

Vojni vrh se, navodno, najpre zalagao da po~etno smawewe bude tri do pet hiqada, umesto 10.000 do kraja ove godine, kao i da se u 2012. povla~ewe produ`i za dva meseca, dok se ne zavr{i sezona borbi. Kona~na odluka, kako ju je prelomio Obama, predstavqa poraz za Petreusa, koji ionako odlazi za {efa CIA, a pobedu potpredsednika Xozefa Bajdena, koji se du`e vreme zalagao za {to ve}e smawewe ameri~kog vojnog anga`mana u Avganistanu. Ameri~ka javnost je sve vi{e i otvorenije protiv rata.Sada zahtevi za smawewe skupih vojnih anga`mana daleko od ameri~kih granica, ne samo u Avganistanu, postaju sve glasniji i u samom Kongresu, i to kako trenutno izgleda, bez obzira na stana~ku pripadnost.

Ra smu sen: Od lu ka je re zul tat pro me na na te re nu VA [ING TON: Odluku ameri~kog predsednika Baraka Obame da po~ne povla~ewe svojih vojnika iz Avganistana pozdravili su u Kabulu, Londonu, Parizu i Berlinu, kao pravi potez i nagove{taj za pronala`ewe politi~kog re{ewa krize u toj azijskoj zemqi Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen pozdravio je odluku Obame o po~etku povla~ewa trupa, koja je „prirodan rezultat” napretka ostvarenog na terenu protiv pobuwenika.

„Talibani su pod pritiskom.

Avganistanske snage bezbednosti su svakim danom sve ja~e”, rekao je Rasmusen.”Kako na{a strategija ostvaruje efekat, uloga NATO-a i ISAF-a (Me|unarodnih snaga za bezbednosnu pomo}) }e evoluirati od borbe do podr{ke”, rekao je Rasmusen. U Avganistranu }e posle povla~ewa ostati vi{e od 65.000 vojnika. Od po~etka invazije SAD 2001. godine u Aganistanu je poginulo vi{e od 1.600 ameri~kih vojnika, a samo ove godine stradalo je 187 Amerikanaca.

(Ta njug)

I Fran cu ska na ja vi la po vla ~e we PA RIZ: Francuska }e sprovesti postepeno povla~ewe svojih vojnih snaga iz Avganistana, po rasporedu, sli~nom, onom za ameri~ke snage, saop{teno je ju~e iz kancelarije francuskog predsednika.U saop{tewu se isti~e da }e Francuska, ~lanica NATO, sprovesti “progresivno” povla~ewe svojih snaga u Avganistanu, “na proporcionalni na~in i u rokovima sli~nim povla~ewu ameri~kih snaga”.

Pre svog govora nacijiObama je u telefonskom razgovoru sa predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem razmotrio zajedni~ku posve}enost Avganistavu, navodi se u saosp{tewu. Predsednik Francuske je naglasio da wegova zemqa deli saznawa ameri~ke analize i ciqeva, i da je zadovoqan odlukom predsednika Obame, prenosi AFP.^etiri hiqade francuskih vojnika trenutno je stacionirano u Avganistanu. (Ta njug)

Ta li ba ni od ba ci li ame ri~ ko sa op {te we KA BUL: Odluku ameri~kog predsednika Baraka Obame o povla~ewu 10.000 vojnika iz Avganistana do kraja godine talibani su ju~e odbacili kao „samo simboli~an korak”.

Talibani „smatraju ovo saop{tewe, prema kojem }e ove godine biti povu~eno 10.000 vojnika, samo simboli~nim korakom koji nikad ne}e zadovoqiti ratom iscrpqenu me|unarodnu zajednicu ili ameri~ki narod”, navedeno je u saop{tewu talibana.Taliba-

ni su u saop{tewu, koje je wihov portparol Tarik Gaznival prosledio medijima, optu`ili SAD za „neprestano davawe la`nih nada svom narodu o okon~awu ovog rata i neosnovane tvrdwe o pobedi”, prenele su agencije.

Re{ewe avganistanke krize „le`i u neodlo`nom potpunom povla~ewu svih me|unarodnih snaga i dok se to ne desi na{a oru`ana borba }e se poja~avati svakog dana”, navedeno je u saop{tewu.

(Ta njug)

AN TI VLA DI NE DE MON STRA CI JE U BE LO RU SI JI

Uhap {e no vi {e od 450 qu di MINSK: Policija u Belorusiji je posle preksino}wih antivladinih demonstracija, na kojima su okupqeni tap{ali i lupali stopalima, uhapsila vi{e od 450 qudi, ali je ve}ina pu{tena posle nekoliko sati, dok su ostali ju~e izvedeni pred sud, saop{tili su aktivisti za qudska prava.Oni koji su izvedeni pred sud mogu biti osu|eni najvi{e na 15 dana zatvora zbog huliganizma.

Protesti su organizovani u prestonici Minsku i skoro 30 drugih beloruskih gradova i to je tre}a takva akcija u posledwih nekoliko sedmica. Na wima je u~estvovalo nekoliko hiqada

qudi, uglavnom mladih, uprkos poku{ajima beloruske bezbednosne agencije da zapla{i aktiviste koji su organizovali skup preko dru{tvenih mre`a na Internetu, javqa AP. Beloruski predsednik Aleksandar Luka{enko se suo~ava sa sve ve}im nezadovoqstvom gra|ana zbog najve}e finansijske krize u toj biv{oj sovjetskoj republici od raspada Sovjestkog Saveza 1991. godine. Nedavno je izvr{ena devalvacija nacionalne valute, {to je izazvalo pani~nu kupovinu i ogromne redove ispred mewa~nica.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI GERT VILDERS Holandski politi~ar i lider ekstremno desni~arske Partije za slobodu Gert Vilders oslobo|en je ju~e optu`bi za govor mr`we i diskriminaciju koje su protiv wega podignute zbog antiislamskih izjava. Sud smatra Vildersove izjave prihvatqivim u kontekstu javne debate. Vilders je na sudu tvrdio da je branio kulturu i slobodu Holandije.

@OR@ TRON Biv{eg francuskog dr`anog sekretara @or`a Trona tri `ene su optu`ile za silovawe i seksualno zlostavqawe, pa je protiv wega pravosu|e pokrenulo istra`ni postupak.Tron je u sredu uve~e, pu{ten na slobodu, nakon dvodnevnog istra`nog pritvora.On je uhap{en u ponedeqak i ju~e izveden pred istra`nog sudiju u Evriju kod Pariza, preneo je wegov advokat.

GLEN KEMPBEL Kantri muzi~ar Glen Kempbel saop{tio je da boluje od Alchajmerove bolesti, prenele su agencije. Kempbel je godinama imao problema sa pam}ewem ali mu je Alchajmer dijagnostikovan pre {est meseci.’’I daqe volim da stvaram muziku i volim da sviram pred obo`avaocima. @eleo bih da im zahvalim {to su bili uz mene sve vreme“.rekao je u intervjuu listu „Pipl“.

Grad ski go lu bo vi pre po zna ju qu de ko ji ih hra ne LON DON: Gradski golubovi mogu da uo~e razliku izme|u qudi koji }e ih nahraniti i onih koji }e ih oterati, pokazala je nedavno objavqena studija francuskih nau~nika.Kako prenosi Bi-Bi-Si ta sposobnost omogu}ava pticama da skrate vreme koje bi provele tra`e}i hranu i produ`e vreme jela. „Golubovi u urbanim oblastima `ive blizu qudi i iskori{}avaju tu blizinu kako bi prona{li hranu - koju im ~esto daju sami qudi“, naveli su francuski stru~waci. Golubovi su me|u najrasprostrawenijim pticama na svetu. Procewuje se da ih u Evropi ima oko 28 miliona i da su najvi{e raspore|eni po gradovima. Wihov opstanak u gradskim uslovima obja{wava

se nedostatkom grabqivaca i konstantnim pristupom hrani.

Istra`iva~i su prou~avali gradske golubove i do{li do zakqu~ka da price koriste ‘’memoriju i sposobnosti kategorizacije u svojim svakodnevnim aktivnostima“. „Sposobnost da brzo otkriju ~oveka koji }e ih hraniti mogla bi da bude va`an faktor u smawewu ukupnog vremena provedenog tra`e}i hranu i pove}awu vremena jedewa hrane“, navodi se u zakqu~ku stru~waka. Tim je sproveo dva testa u gradskim parkovima sa dve vrste qudi onima koji hrane golubove i onima koji ih teraju. „U oba eksperimenta, golubovi su brzo nau~ili da razlikuju ove vrste qudi, ~ak i kada su za-

menili uloge {to poka`uje da price koriste stabilne individualne karakteristike kako bi razlikovali dve vrste hranilaca“, naveli su stru~waci.

Tim eksperata je dodao i da golubovi brzo u~e iz interakcija sa qudima i koriste to znawe kako bi maksimalno profitirali u urbanom orku`ewu.

BALkAn

dnevnik

Hr vat ska ~e ka od lu ku sastanku socijalista i demokrata prisustvovao {ef najja}e opozicione Socijaldemokratske partije Zoran Milanovi}. Kosorova }e se na kraju samita, danas poslepodne sastati s predsednikom Evrop-

skog ve}a Hermanom van Rompejem, predsednikom Evropske komisije @ozeom Manuelom Barozom i ma|arskim premijerom Viktorom Orbanom zato {to do 30. juna Ma|arska predseda Unijom.

Hrvatska televizija objavila je nacrt zakqu~ka koji bi {efovi ~lanica EU trebali prihvatiti na samitu.

“U svetlu postignutog napretka i pozitivne ocene Evropske komisije, Evropsko ve}e poziva na zakqu~ewe pristupnih pregovora do

kraja juna 2011. godine na temequ nacrta zajedni~kih pozicija koje je nedavno predstavila Evropska komisija s ciqem potpisivawa pristupnog ugovora do kraja godine”, pi{e u nacrtu. Ovi zakqu~ci predstavqaju politi~ku odluku o zavr{etku pregovora, nakon ~ega bi jo{ preostalo formalno zatvoriti preostala ~etiri poglavqa do kraja ovog meseca.

U nacrtu zakqu~aka ne pomiwe se izri~ito datum ulaska u EU, nego se to ~ini posredno, pozivawem na nacrte zajedni~kih pregovara~kih pozicija u kojima Komisija polazi od radne pretpostavke da }e Hrvatska u}i u EU 1.jula 2013. i postati 28. ~lanica.

Nakon zavr{etka pregovora, za vreme poqskog predsedawa u drugoj polovini godine bi}e potpisan ugovor o pristupawu za koji Evropski parlament treba dati svoj pristanak. Nakon toga mo`e krenuti postupak ratifikacije u zemqama ~lanicama.U roku od 30 dana od potpisivawa ugovora u Hrvatskoj bi trebalo da se odr`i referendum o ulasku u EU. (Ta njug)

DVE DE CE NI JE SA MO STAL NO STI SLO VE NI JE

Da nas cen tral na pro sla va u Qu bqa ni QU BQA NA: Centralna proslava Dana dr`avnosti i 20. godi{wice samostalnosti Slovenije odr`a}e se danas u Qubqani, u prisustvu predsednika susednih dr`ava. Dolazak na poziv predsednika Slovenije Danila Tirka su potvrdili predsednici Italije, Austrije, Ma|arske i Hrvatske, \or|o Napolitano, Hajnc Fi{er, Pal [mit i Ivo Josipovi}.

25

GR^KA KRIZA

SA MIT EU U BRI SE LU

ZA GREB: U Briselu se nastavqa samit {efova dr`ava i vlada EU na kome }e se, izme|u ostalog, govoriti o zakqu~ewu hrvatskih pristupnih pregovora do kraja juna i potpisivawe pristupnog ugovora do kraja ove godine. Pre odlaska u Brisel, hrvatska premijerka Jadranka Kosor izjavila je da o~ekuje da }e Evropski savet potvrditi zavr{etak pristupnih pregovora do kraja juna i ulazak Hrvatske u EU kao 28. ~lanice .To }e biti najve}a nagrada Hrvatskoj za 20. godi{wicu wene nezavisnosti.

Kosorova je rekla i da se nad Hrvatskom ne}e sprovoditi nikakav poja~ani monitoring ve} }e se samo nastaviti ono {to se ve} doga|a. „Nad 375 zakona koje smo doneli uskla|uju}i se s pravnom tekovinom EU stalno se sprovodi nadzor”, rekla je premijerka novinarima i dodala da do ulaska u EU Hrvatska mora neprekidno dokazivati da je sna`na 28 ~lanica.

Ju~e su u Briselu sastali {efovi Evropske narodne stranke i evropskih socijalista i demokrata. Sastanku narodwaka prisustvovala je i premijerka Kosor, a

petak25 . jun2011.

Predsednici }e se sastati na Qubqanskoj tvr|avi, a uve~e }e u~estvovati na centralnoj dr`avnoj sve~anosti na qubqanskom Kongresnom trgu. Skup{tina Slovenije je 25. juna 1991. donela Temeqnu povequ o samostalnosti i nezavisnosti Slovenije, a iste ve~eri je na Trgu republike u Qubqani sve~ano progla{ena samostalnost.

PA PAN DREU ZA BRI NUT ZBOG RE FOR MI

Sin di ka ti po zva li na ge ne ral ni {trajk ATI NA: Nova gr~ka vlada je usvojila nacrt zakona koji treba da omoguv}i sprovo|ewe pe to go di {weg pro gra ma {tedwe ~ije usvajawe u parlamentu je uslov za dobijawe novih kredita od me|unarodne zajednice.

No vi, ri gorz ni pro gram {tedwe, zajedno sa prate}im zakonima, koji je vlada ju~e usvojila, parlament treba da usvoji do kraja meseca.To je preduslov da Atina dobije novu ratu kredita od MMF i evrop skih fi nan sij skih in stitucija u iznosu od 12 milijardi evra. U protivnom sredinom jula dr`ava ne bi bila u mogu}nosti da pla}a svoje ra~une po{to }e ostati bez sredstava, prenose agencije.

Poslanici parlamenta treba da usvoje program {tedwe u ko me se pred vi |a sma we we plata,otpu{tawe zaposlenih, pove}awe poreza i prodaja javnih preduze}a. To bi samo ove godine trebalo da obezbedi u{tede od {et milijardi evra, s tim {to }e ta suma biti mnogo ve}a jer se predvi|a privatizacija velikih javnih preduze}e.

U parlamentu, u kome vlada ju }i PA SOK ima 155 od ukupno 300 poslanika, o~ekuje se velika polemika pogotovo {to vo de }a opo zi ci o na Nova demokratija ne prihvata program {tedwe i tra`i da se sa me|unarodnom zajednocom ponovo otvore pregovori. Premijer Jorgos Papandreu suo~ava se i sa otporom i u redovima svoje stranke i tri poslanika su ve} podnela ostavke.

Program {tedwe kritikuju i u sindikatima i ponovo najavquju proteste po{to se teret {tedwe svaquje pre svega na one koji `ive od mese~nih plata, koji najmawe imaju. Gr~ki sindikati pozvali su ju~e na dvo dnev ni ge ne ra li {trajk slede}e sedmice kada se u par-

brinutost oko toga da li }e par la ment u we go voj ze mqi usvojiti paket mera {tedwe, kao {to zahtevaju me|unarodni kreditori Gr~ke, izjavila je ju~e slova~ka premijerka Iveta Radi~ova. Ona je pred Komitetom slova~kog parlamenta za evropske poslove re-

lamentu bude raspravqalo o novim merama {tedwe. „S ob zi rom na gla sa we o sredworo~nom buxetskom planu({tedwe), o kojem su se dogo vo ri li vla da i we ni po hlepni poverioci, odlu~ili smo da pozovemo na 48-~asovni generalni {trajk 28. i 29. juna”, saop{tio je jedan od najve}ih gr~kih sindikata GSEE, preneo je AFP. Gr~ki premijer Jorgos Papandreu je izrazio veliku za-

kla da je Papandreu u telefonskom razgovoru sa wom ju~e „iz ra zio ozbiq nu sum wu oko toga da li }e neophodne me re pro }i u par la men tu”, preneo je Rojters. „Pre mi jer Pa pan dreu ne mo`e da garantuje da }e predlozi koje bude izneo biti podr`ani u parlamentu”, istakla je Radi~ova, pri ~emu }e se glasawe najverovatnije odr`ati 28. juna.

(Ta njug)

Bu gar ska ~i sti di plo ma ti ju od pri pad ni ka po li ti~ ke po li ci je

Skup {ti na Cr ne Go re: kri mi nal u pa du POD GO RI CA: Skup{tina Crne Gore zavr{ila je ju~e raspravu o radu Dr`avnog tu`ilastva u 2010. godini tokom koje je konstatovano da je u padu broj po~inilaca organizovanih krivi~nih dela, dok }e debata o radu sudova biti nastavqena danas.

Vrhovni dr`avni tu`ilac Ranka ^arapi} je u parlamentu rekla da je kriminal u padu, ali da se ve}i rezulati u re{avawu tog problema mogu o~ekivati kasnije, kada }e, kako je rekla, uslediti oduzimawe imovine ste~ene kriminalom.^arapi} je navela da je broj po~inilaca organizovanih krivi~nih dela u 2010. godini opao za oko 34 odsto, ali da je broj po~inilaca najte`ih ko-

ruptivnih dela pove}an za oko 32 odsto.

Iz opozicije u crnogorskom parlamentu ~ule su se ocene da je tu`ilastvo „selektivno” u borbi sa organizovanim kriminalom i korupcijom, kao i da nema „samoinicijativnosti”. Predsednica Vrhovnog suda i Sudskog savjeta Crne Gore Vesna Medenica je tokom ju~era{we skup{tinske rasprave navela da su sudovi u pro{loj godini zavr{ili 1,7 odsto vi{e predmeta nego {to su primili.

Medenica je to okarkaterisala kao „potpunu a`urnost”. Sudije su, kako je navela, prose~no radile na oko 640 predmeta, a poboq{an je i kvalitet wihovih odluka. Parlament danas nastavqa sednicu.

SO FI JA: Ambasadori Bugarske u drugim zemqama koji su povezani sa biv{om dr`avnom bezbedno{}u i obave{tajnim slu`bama bugarske narodne armije iz vremena komunizma bi}e oslobo|eni du`nosti. Odluku o otpu{tawu ambasadora i drguih diplomata doneo je parlament posle prvog ~itawa promena u Zakonu o diplomatskim slu`bama.

Promene u zakonu je podr`ala vladaju}a koalicija GERB ( Gra-

Svete stolice, {to }e, kako je oceweno, dati podsticaj produbqivawu politi~kog dijaloga i sna`ewu saradwe dve dr`ave na svim po qi ma. Pot pi si va we „temeqnog ugovora” sa Vatikanom kritikovala je Mitropoli ja cr no gor sko-pri mor ska Srp ske pra vo slav ne cr kve (SPC) koja smatra da se na taj na~in „diskrimini{u” ostale verske zajednice u Crnoj Gori, „naru{ava Ustavom zagarantovana ravnopravnost verskih zajednica” i tra`i od dr`ave da se na „isti na~in i u istom obimu prava” reguli{u odnosi i sa ostalim verskim zajednicama.

laj Mladenov je saop{tio da promene u zakonu ne ograni~avaju pravo rada i napredovawa u karijeri ni jednog slu`benika u MIP-u Bugarske, ve} ispuwuju voqu Narodnog Sobrawa da se osobama sa takvom pro{lo{}u ne dopu{sta da predstavqaju zemqu u inostranstvu.

Prema wegovim re~ima u prethodnih 20 godina 40 odsto bugarskih ambasadora su imali veze sa DB-om ili Bugarskom na-

rodnom armijom iz vremena komunizma i potpuno je nedopustivo da Bugarska bude jedina zemqa iz EU koja jo{ uvek nije re{ila taj problem.

Lider Plave koalicije Ivan Kostov je izjavio da ni na koji na~in biv{i slu`benik DB moze predstavqati Bugarsku u Evropi i NATO-u, kada zemqa ima novi put i vodi novu geopolitiku.

(Ta njug)

No vi pro ble mi s naf to vo dom SO FI JA: Bugarska je ve} tre}i put odbila ekolo{ku studiju naftovoda „Burgas-Aleksandropolis”, objavilo je ju~e bugarsko ministarstvo za za{titu `ivotne sredine. „Ocena novog izve{taja o uticaju projekta na ekologiju pono-

Luk {i} da nas u Va ti ka nu POD GO RI CA: Predsednik Vlade Crne Gore Igor Luk{i} nalazi se u prvu zvani~nu posetu Vatikanu, gde }e se danas sresti sa papom Benedik tom XVI i potpisati „temeqni ugovor” sa Svetom stolicom. Pored audijencije kod pape, predvi|eni su odvojeni razgovori s dr`avnim sekretarom Vatikana, kardinalom Tar~isiom Bertoneom i sekretarom Vatikana za odnose s dr`avama Dominikom Mamberije, najavqeno je iz vlade.

Crnogorski premijer }e tokom posete Vatikanu potpisati „temeqni ugovor” Crne Gore i

|ani za evropski razvoj Bugarske), Plava koalicija i nezavisni poslanici, protiv promena zakona je bila bugarska Socijalisti~ka partija, a uzdr`ani su bili predstavnici Pokreta prava i slobode i nacionalisti~ke formacije „Ataka”.

Slu`benici sa dosijeima vezanim sa DB }e biti oslobo|eni du`nosti i postavqeni na drugim postovima. Ministar inostranih poslova Bugarske Niko-

vo ne zadovoqava. U izve{taju nema dovoqno informacija o varijantama istovara tankera u luci”, izjavila je predstavnica ministarstva.

Bugarska vlada je u~esnicima projekta dala dva meseca za doradu izve{taja, a ukoliko i novi izve{taj ne bude u skladu sa ekolo{kim standardima Bugarske, projekat }e biti obustavqen, saop{tilo je ministarstvo. Vlada u Sofiji je ve} dva puta vra}ala izve{taj na doradu, u novembru

2010. i u martu ove godine, podse}a agencija Rojters.

Analiti~ari smatraju da Bugarska `eli da zatvori projekat uz izgovor da predstavqa opasnost po `ivotnu sredinu, kako ne bi morala da plati za zadr`avwe realizacije drugim u~esnicima - Rusiji i Gr~koj.

Ruski projekat naftovoda od bugarskog Burgasa u gr~ki Alek san dro po lis, du`ine 300 kilometara i propusnih kapaciteta do 50 miliona tona godi{we, zami{qen je kao alternativa i mogu}nost rastere}ewa turskih moreuza Bosfora i Dardanela.

Prethodna socijalisti~ka vlada Bugarske je podr`ala izgradwu naftovoda u 2007. godini, ali je u julu 2010. novi premijer Bojko Borisov izjavio da }e se preispitati svi energetski projekti sa Rusijom. Ruskom monopolisti za transport nafte „Transweftu” pripada ne{to vi{e od 33 odsto projekta, a isto toliko dele dr`avni „Rosweft” i „Gasrpomweft”. Preostali udeo dele Bugarska i Gr~ka.

(Ta njug)

Po ~e lo de mon ti ra we nu kle ar ke Ko zlo duj SO FI JA: Bugarsko dr`avno preduze}e „Radioaktivni otpad” otpo~elo je demontirawe opreme sa prvog i drugog bloka nuklearke Kozloduj, saop{teno je iz prescentra tog preduze}a.Firma }e ukloniti delove turbogeneratora sa prvog i drugog bloka nuklearke koji su prestali sa radom 2002. godine. Radovi su otpo~eli pre tri dana.

Uspe{no je uklowen deo te`ine pet tona.

Nakon dodatne kontrole radijacije oprema }e biti uskladi{tena u privremenom depou koji se nalazi na podru~ju nuklearke. Planirano je da se do kraja godine demontiraju i uqni sistemi, drugi delovi turbogeneratora, agregat za sopstve-

ne potrebe i elektromotori cirkularne pumpe.

Nuklearna elektrana Kozloduj je sastavqena iz {est reaktora, od kojih su prva ~etiri ja~ine od po 440 megavata zatvrorena iz bezbednosnih razloga neposredno pre ulaska Bugarske u EU. Zatvoreni reaktori zbog nedostatka novca nisu do sada demontirani.

Peti i {esti reaktor nuklearke Kozloduj ja~ine od po 1.000 megavata su novije ruske proizvodwe i rade punim kapacitetom. Bugarska planira i izgradwu nove nuklearne centrale Belene, ali po~etak radova je odlo`en zbog toga {to bugarska i ruska strana jo{ uvek nisu dogovorile cenu projekta.

(Ta njug)

26

LekAR

petak24.jun2011.

dnevnik

^a { a cr n og vi n a za zdra v qe teroskleroza je bolest uzrokovana mnogobrojnim faktorima i weni prvi znaci javqaju se jo{ u mladosti. U kasnijem `ivotnom dobu, pod uticajem mnogih faktora rizika, nastavqa se talo`ewe masno}a na zidovima krvnog suda. [to su naslage ve}e, to se vi{e su`ava lumen krvnog suda, {to onemogu}ava dotok dovoqne koli~ine kiseonika, posebno pri fizi~kom naporu.

Na`alost, na na{im prostorima gotovo da nema ~oveka koji se ne suo~ava s kardiovaskularnim problemima i bolestima. ^ak i u kasnijim godinama `ivota borba protiv faktora rizika za napredovawe ateroskleroze igra va`nu ulogu. Lekari savetuju da se posebna pa`wa mora pokloniti masno}ama u krvi odnosno trigliceridima i holesterolu, povi{enom krvnom pritisku, regulisawu {e}era u krvi, izbegavawu stresa, ostavqawu duvana, kao i pravilnoj ishrani kako bi se izbegla gojaznost.

Mediteranska ishrana koja podrazumeva svakodnevni unos dosta vo}a,barenog povr}a i ribe, posebno plave, koja bi na trpezi trebala da se na|e bar tri puta nedeqno i maslinovo uqe. Unos holesterola ne bi trebao da pre|e 300 miligrama dnevno. Fizi~ka aktivnost podrazumeva umerenu {etwu, plivawe ili vo`wu bicikla oko trideset minuta dnevno..

Preporu~uju se i antioksidanti. To su sredstva koja spre~avaju oksidaciju LDL, ili {tet-

A

Dva ar {i na za le ~e we K ad se doktori na|u “u ko`i” pacijenta, oni bi ~esto odabrali terapiju koju kao lekari ne bi preporu~ili bolesniku, rezultat je ameri~kog istra`ivawa, obavqenog na Univerzitetu \uk. Suo~eni sa scanarijima le~ewa sopstvenih hipoteti~kih bolesti, lekari se ~e{}e odlu~uju za terapiju koja nosi ve}i smrtni rizik, ali ima mawe ozbiqnih ne`eqenih propratnih pojava, dok pacijente ne bi tako savetovali. Pi ter Ju bel, koji je rukovodio istra`ivawem, isti~e da ovde nije re~ o dvostrukom moralu nego prosto o qudskoj prirodi. Po wemu, lekari ~ak nisu ni svesni da su skloni ovakvom pona{awu.

U tom istra`ivawu, lekarima primarne zdravstvene za{tite {irom SAD su poslata dva seta

pitawa. Jedan upitnik se odnosio na razli~ite vrste hipoteti~kih hirur{kih intervencija kod raka debelog creva, dok se drugi odnosio na modalitete le~ewa pti~ijeg gripa.Svaki lekar je primio ili upitnik koji

se odnosio na wih kao pacijente ili onaj u kojima igraju svoju profesionalnu ulogu. Me|u lekarima, koji su odgovorili na upitnik o hirur{koj intervenciji zbog raka debelog creva, u kojem su oni imali ulogu pacijenta, 38 odsto se opredelilo za

bla`i zahvat koji nosi ve}i smrtni rizik, ali preti mawim ne`eqenim nuzefektima. S druge strane, kad je trebalo da odgovore {ta bi savetovali pacijentu u ovakvom slu~aju, samo se ~etvrtina opredelila za mawe radikalnu intervenciju.Kod upitnika koji se odnosio na le~ewe pti~ijeg gripa, po `ivot rizi~niju, ali po mogu}im ne`eqenim dejstvima bla`u, varijantu le~ewa za sebe je odabralo 63 odsto anketiranih lekara, dok je takvo le~ewe za hipoteti~kog pacijenta izabralo samo 49 odsto lekara. Stru~waci za qudsku prirodu nisu iznena|eni ovakvim rezultatima.

-Postoji problem kad god ~ovek treba da donese odluku za nekog drugog- isti~e psiholog s Univerziteta Ilinois Alan [vorc. -Znamo da su lekari slabi u poga|awu pacijentovih `eqa. Ova studija je trebala da “probudi” lekare, da se potrude da budu boqe uskla|eni sa `eqama i `ivotnim vrednostima svojih pacijenata.

(Tanjug)

Mu ta ci ja ge na uzrok mi gre ne ri gena bi mogla da budu uzrok pove}ane opasnosti od pojave migrene kod qudi pokazali su rezultati istra`ivawa grupe nau~nika iz francuskog Instituta za zdravqe i medicinska istra`ivawa . Nau~nici su, analizom genetskih podataka o vi{e od 23.000 `ena koje su u~estvovale u istra`ivawu me|u kojima su vi{e od 5.000 bile migrenozne, utvrdili povezanost izme|u migrene i mutacije tri gena. Nau~nici su istakli da se radi o otkri}u koje omogu}ava obja{wewe biolo{kog porekla migrene.

(Tanjug)

T

nog holesterola,koji dovodi do ubrzane ateroskleroze. To su, pre svega, vitamini C, A i E, zatim selen, karoteni kojih ima u naran|astom i crvenom vo}u i povr}u. Flavonoidi su tako-

|e antioksidanti, a ima ih u vinu, posebno crnom. To ne zna~i da svakog dana treba popiti litru crnog vina. Lekari upozoravaju da se pozitovan efekat crnog vina na zdravqe posti`e s malim koli~inama vina, do dva deci dnevno.

Ukoliko niste qubiteq vina, antioksidante mo`ete obezbediti i s {oqom ili dve kakaoa razmu}enog u vodi ili obranom mleku.

J. B.

For mal de hid na li sti kar ci no ge na meri~ka vlada pridodala je formaldehid listi utvr|enih kancerogena i upozorila da i hemikalija stiren mo`e da izazove rak.Ameri~ki savet za hemiju koji zastupa interese ove mo}ne industrije, kritikovao je povezivawe formaldehida i stirena sa kancerom kao potez kojim se potro{a~i nepotrebno uznemiravaju.

S druge strane, ameri~ka ekolo{ka grupacija Nacionalni savet za odbranu resursa, je pohvalila vladu {to je odolela pritisku hemijske industrije i objavila nalaze.Formaldehid je bezbojna, zapaqiva hemikalija, jakog mirisa, sastojak mnogih

A

proizvoda u {irokoj upotrebi od kompozitnih produkata od drveta, obloga za papir i plastiku do sinteti~kih vlakana. Koristi se i kao konzervans u medicinskim laboratorijama i mrtva~nicama.Stru~waci su utvrdili da ve}a izlo`enost formaldehidu pove}ava rizik od raka nazofarinksa, mijeloidne leukemije i nekih drugih vrsta tumora. Stiren je sinteti~ka hemikalija koja se koristi u industriji gume, plastike, izolacionih materijala, fiberglasa, cevi, automobilskih delova, kao i za posude za hranu i osnovu tepiha. Stanovni{tvo se, me|utim, najvi{e izla`e stirenu kroz pu-

{ewe cigareta. U novom izve{taju ameri~kog Nacionalnog toksikolo{kog programna , kao supstance za koje se “razumno mo`e pretpostaviti” da su kancerogene navode se i aristoholinska kiselina, koja se mo`e na}i u pojedinim biqkama, fungicid “kaptafol”, izvesna vlakna staklene vune koja se mogu udahnuti, kobalt-tungsten karbid, ridelin i o-nitrotoluen.

Nagla{ava se, me|utim, da samo navo|ewe ovih supstanci ne zna~i da }e one izazvati rak, ve} da rizik zavisi od wihove koli~ine, du`ine izlagawa wihovom dejstvu i podlo`nosti osobe da oboli na ovaj na~in.

(Tanjug)

Iz b e g a v aj t e pre s na ja ja ako se salmonelom mo`e zaraziti tokom cele godine, u toplim danima ve}a je opasnost od salmoneloze. Danas ima vi{e od 300 razli~itih tipova salmonela koje su primarno paraziti creva sisara, ptica i qudi. Patogenost pojedinih tipova salmo-

I

nela za ~oveka je razli~ita i zato izazivaju razli~ita oboqewa. Naj~e{}e su to trovawa hranom koja je inficirana salmonelama.

Salmonele se naj~e{}e nalaze u kontaminiranon mesu sviwa, goveda i `ivine, u razli~itim mesnim proizvodima kao {to su kobasice, pqeskavice, ~evap~i}i...

Salmonela se ~esto prenosi jajima pa se zato savetuje izbegavawe pravqewa torti i kremova od nekuvanih jaja.

Ove infekcije su danas u porastu u celom svetu, pa se savetuje ve}a obazrivost u pripremawu i ~uvawu hrane. Pri pripremawu hrane va`no je dobro termi~ki obraditi, jer temperatura iznad 70 stepeni Celzijusa.

Inkubacioni period kod salmonelnih toksiinfekcija traje od 6 do 72 sata. Bolest po~iwe naglo s groznicom, glavoboqom, vrtoglavi-

Vak ci na pro tiv den ge da la po zi tiv ne re zul ta te rvi testovi vakcine protiv groznice denga, koju je razvio francuski proizvo|a~ vakcina “Sanofi Paster”, dali su veoma pozitivne rezultate, objavili su francuski mediji.

Ispitivawe te vakcine, ~ija je komercijalizacija predvi|ena 2014. godine, sprovedeno je u 14 zemaqa. Prvi objavqeni rezultati poti~u sa Tajlanda gde je testirawe na 4.000 dece po~elo 2009. godine. Kod te dece je napredak prime}en tokom dve godine i kod nijednog pacijenta nije zabele`ena neka zabriwavaju}a reakcija na vakcinu. Denga, tropska bolest koju prenose komarci, poga|a svake godine 220 miliona osoba u svetu, me|u kojima dva miliona, pre svega dece, razvije neku od te`ih varijanti te groznice pra}ene krvarewem.

(Tanjug)

P

com, bolovima u trbuhu, mu}ninom, povra}awem i prolivom.

Temperatura se brzo pove}ava i dosti`e vrednost od 38 do 40 stepeni i obi~no ostaje povi-

{ena par dana. Javqa se i malaksalost, `e|, nemir...Osim sredwe te{kih i te{kih oblika bolesti javqaju se i i sasvim blaga oboqewa, s lakom bolo-

vima u trbuhu . U ovom slu~aju obi~no se ne tra`i pomo} lekara, a le~ewe se svodi na odmarawe, laku ishranu i dosta te~nosti i ~ajeva.

J. B.

mre@a

dnevnik

petak24.jun2011.

27

СРБИЈА

Перспективе ИКТ

У

Универзал уклања Ејмине YouTu be снимке

У

колико прошле суботе нисте били на концерту, вероватно сте у текстовима читали о томе како је протекао наступ Ејми Вајнхаус. Већ исте вечери YouTu be је био место на коме су се појавили многи аматерски снимци са наступа ове певачице у Београду, који су у наредних пар дана обишли свет. Позивајући се на кршење ауторских права, Uni ver sal Mu sic Gro up захтевао је да се снимци уклоне са овог видео сервиса, што је касније и учињено.

Један део снимака већ сада није доступан, а Универзалова намера је, вероватно, да уклони све, што неће бити једноставно с обзиром да се сваког минута на овом сервису појави 600 нових снимака.

YouTu be се јасно одредио према кршењу ауторских права, а недавно је лансирао и кратки видео који ће провести кориснике кроз свет ауторских права и научити их како да их поштују. Извор: www.b92.net/teh no po lis

Математичком институту САНУ представљени су резултати пројекта “Истраживачко - развојни капацитети у области информационо-комуникационих технологија у Србији”. Европска комисија, односно њен Генерални директорат за информационо друштво и медије, спровео је у оквиру програма ФП7–ИЦТ истраживање о ИЦТ истраживачко- технолошким и развојним потенцијалима у Србији (ИЦТ-РТД). Истовремено су сличне студије урађене и у 18 других земаља средње и источне Европе. Пројекат је након спроведене конкурсне процедуре у Србији поверен компанији Минецо Цомпутерс из Београда. На реализацији пројекта радио је експертски тим у саставу: Милован Матијевић, Милица Матијевић, др Драган Богојевић и Никола Марковић. Студија је имала за циљ да пружи што тачнију слику о ИЦТ-РТД капацитетима у Србији, као и преглед признатих, врхунских истраживачких организација, са детаљним описима области њихове стручности. Све ово је било потребно како би се идентификовали: - ИЦТ-РТД центри изврсности и центри са развојним потенцијалима

у Србији према темама, тематским областима и циљевима из програма ФП7-ИЦТ.

- акције које је потребно предузети на националном и европском нивоу да би се повећало учешће

ИЦТ-РТД организација (државних и приватних) у ФП7-ИЦТ пројектима. Израда пројекта је омогућила да се ураде анализа досадашње успешности српских истраживачких ор-

Музика по укусу

К

оначно сте купили iP ho ne, али вас нервира што се ништа не може наместити без да нешто платите Еплу. Ако вас нeка музика нервира ево како можете у пар минута од било које песме да направите звук звона. Ако имате iP ho ne веројатно сте инсталирали iTunse. Уколико нисте учините то, па следите упутства.

1. После покретања iTuns-a, одаберите песму од које желите да направите мелодију звона.

2. Десни клик на означену песму и одаберите “Get In fo” 3. Кликните на “Op ti ons” таб.

4. Обележите “Start ti me” и End time” 5. Упишите интервал песме који желите да претворите у мело-

АУСТРАЛИЈА

дију, пазећи да дужина не прелази 40 секунди.

6. Кликните на ОК 7. Пазите да је песма још увек означена и из менија одаберите „Advan ce“ па „Cre a te AAC Ver sиon“ 8. Новонастали аудио најлакше ћете наћи ако одете у „Re cently Ad ded“ у попису плејлиста.

9. Копирајте мелодију у неки фолдер и промените наставак из .mp4 у .m4r.

10. Вратите се у иTuns-е и избришите нову мелодију.

11. Из падајућег менија „File“ одаберите „Add file to lиbrary“ и нађите преименовану датотеку са наставком .м4р у фолдеру где сте је копирали.

12. И то је то. iTunsi ће аутоматски мелодију убацити у групу Ri ngto nes.

13. Приликом следеће синхронизације одаберите и синхронизацију Рингтонова тако да се мелодија пребаци на iPhone. Извор: www.budi.in

Д

НОВИТЕТ ИЗ АPPLE-a

К

Капацитетнији мрежни диск

омпанија Епл је представила капацитетније верзије мрежног диска Tиme Cap su le. Уређај је сада могуће набавити у капацитетима од 2 и 3 TB, док терабајтни модел више није у понуди. Као и до сада, Tиme Cap su le омогућава повезивање на локалну мрежу жичним и бежичним путем (802.11 n) уз истовремено кориштење 2,4- и 5-гигахерцног појаса. Диск има три LAN конектора и један USB за прикључивање писача, а нуди WPA/WPA2 заштиту и напредније могућности подешавања права приступа унутар локалне мреже. Tиme Cap su le ради на Mac и PC рачунарима, а цене износе 299 и 499 долара. Извор: www.bug.hr

PEN TAX Q

А

Најмањи и најлакши

парат Pen tax Q нови је најмањи и најлакши фотоапарат с могућношћу промене обектива, тврди произвођач. Долази у магнезијевом кућишту димензија од 98 x 57 x 31 мм и тежином од 200 грама, а доступан ће бити у црној и белој боји. Резолуција ЦМОС сензора износи 12,4 мегапиксела, омогућено је снимање видеа у

ганизација у ФП6 и ФП7-ИЦТ пројектима и анализа стања текуће и планиране инфраструктуре за истраживање и развој у ИКТ области, као и да се направи преглед студија и стратешких докумената важних за истраживање и развој у области ИКТ у Србији. Студију су поред Европске комисије прихватили и Министарство за телекомуникације и информационо друштво и Министарство за науку. Један од закључака пројекта је да велики проблем представља недостатак једног надлежног тела за ИЦТ-РТД у Србији, али је на скупу констатовано да је стање сада још горе него у време завршетка пројекта, будући да више нема чак ни ранијег Министарства за телекомуникације и Информационо друштво, а Министарство за науку је спојено са Министарством за просвету. Спроведена истраживања и добијени резултати драгоцени су за даље вођење политике и предузимање мера надлежних органа и активности заинтересованих научних институција и привреде у области ИЦТ-РТД, па се зато очекује да ће поруке са овог скупа иницирати одговарајуће активности. Извор: www.mi kro.rs

резолуцији 1080п при 30 сличица у секунди, присутна је и стабилизација слике у телу фотоапарата, а брзина рапидног окидања је пет фотографија у секунди. Позадински екран мери дијагоналу од три инча и резолуцију од 480 x 320 пиксела, а видљиви угао декларисан је на 170 степени. Као и већина малих фотоапарата с промењивим

објективима, и Pen ta xov Q за кадрирање се користи ЛЦД. Препоручена продајна цена фотоапарата за јапанско тржиште у киту с 47-милиметарским f/1.9 фиксним објективом прерачунато износи 800 долара, а испоруке крећу на јесен. Извор: www.bug.hr

Брз интернет у целој земљи

ве највеће телекомуникације компаније, Оптус и Телстра, придружиле су се влади Аустралије у остваривању пројекта вредног 36 милијарди долара који би омогућио интернет брзине 100 мегабита у секунди у 93 посто домаћинстава. Пројекат би требало да

лара, док ће њен највећи ривал, компанија Оптус, добити 800 милиона долара. Директор Оптуса, Пол О’Саливен, рекао је да ће највећу корист од овога имати корисници у Аустралији. Договор мора да одобри и аустралијско тело задужено за регулацију конкуренције на тржи-

буде спроведен до 2017. године, а влада очекује да ће он допринети трансформацији аустралијске економије. У оквиру постигнутог договора, поменуте компаније ће све своје кориснике преусмерити на компанију у државном власништву НБНЦ (Na ti o nal Bro ad band Net work Com pany), којој ће предати на коришћење и своју инфраструктуру. Телстри ће за узврат ће бити исплаћено 11 милијарди до-

шту, али и акционари Телстре, а влада се нада да ће на овај начин

побољшати конкурентност на пољу телекомуникација, јер Телстра више неће имати монопол. Коначно постигнутом договору претходило је две године преговарања, преноси агенција АФП. Извор: www.b92.net/teh no po lis

ХТЦ са Фејсбук тастером и код нас

Х

ТЦ Ча Ча, један од два модела са Фејсбук тастером представљених средином фебруара у Барселони, од сада је доступан и на нашем тржишту. Ради се о уређају са 2,6 инчним екраном резолуције 480x320 пиксела, задњом камером од 5 мегапиксела и предњом VGA камером , са 512МБ RAM меморије и процесором на 800МХз. Што се платформе тиче, Ча Ча покреће Андроид 2.3.3. Овај модел има pu nu QWERTY тастатуру, а специфичност овог модела је Фејсбук тастер који омогућава постављање управо снимљене фотографије или видеа једним притиском на исти. На представљању овог модела из компаније ХТЦ рекли су да је „Фејсбук постао синоним друштвеног повезивања, па су желели да створе друштвени те-

лефон привлачан за масовно тржиште”. Ча Ча ХТЦ може се купити у оквиру понуде Випа по цени од 1 динар уз пакет Смарт 2200, 9.900

динара у Смарт 1100 и 15.990 динара уз Смарт 550. Уз два јефтинија Смарт пакета, Смарт 300 и 120, цена уређаја износи 18.990 односно 22.990 динара. Телефон је доступан и уз пакет Постпејд 600, по цени од 13.990 динара, а за информације о пакетима посетите випмобиле.рс. Иначе, овај модел, односно његов назив, био је разлог тужбе против компаније ХТЦ. Извор: www.b92.net/the no plis

28

OGLASi l ^iTUQe

petak24.jun2011.

Dana 24. juna navr{ava se ~etrdeset dana od smrti moje predobre mame

dnevnik

Posledwi pozdrav stricu

Posledwi pozdrav bratu

Stanislavu

Posledwi pozdrav voqenom dedi

Stanislavu

na{em

Stanislavu Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Mare Radosavqevi}

od: bratanica Sawe i Svetlane sa porodicama.

od brata Dragana i snaje Borke.

31693

31694

Unuka Anastasija i unuk Momir.

31672

Dragi na{ deda O`alo{}eni sin Du{an.

UGAQ Ko sto lac 5100, Du na vac za cg i ka lo ri~ ni je pe}i 5900 sa prevozom i sve vre ste dr ve ta. Te le fon: 064/13877-58 i 062/85-16695.

31443 BUKVA sa prevozom metrice 3400, izrezanoi iscepano 3500, pre voz, re za we, ce pa we pen zi o ne ri ma gra tis.

Te le fo ni: 062/8999-321, 062/8516695, 063/838-1600.

31447 ^I STIM po dru me, ta va ne, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, sta re auto mo bi le za ot pad.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

31580 UTJE HA, kod Ba ra, so be i apartmani. Blizu mora, povoqni. Telefoni: 021/6363291, 064/390-3391, zva ti od 14-20 sati.

31317 IZDAJEM sobe i apartmane na Belocrkvanskim jezerima. Telefon: 063/8177065.

31516

31699

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i plemenitoj kom{inici

Milena Trajkovi}

Du{ko hvala ti za sve lepe trenutke provedene sa tobom.

Hvala ti za sve tople re~i i savete kojima si nas obasipao.

Ve~no }emo pamtiti tvoj blagi lik i vedri osmeh, a du{u tvoju nek ~uvaju an|eli.

Tvoji: Andrej, Tijana, Olivera i Milan.

Kumo Milena, dok smo `ivi nosi}emo te u svojim se}awima zbog tvoje dobrote. Po~ivaj u miru.

Kuma Ka}a i kum Spasoje sa porodicom.

31687

Bojani Mari{an

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 22. juna u 82. godini preminuo na{ suprug i deda

31678

Posledwi pozdrav na{oj dragoj prijateqici

S tugom i po{tovawem: ^anagli}, Odavi}, \urkov i Dikli}.

31698

Posledwi pozdrav bratu, stricu i ujaku

dragom

Bojani

Du{an Maksimovi} Sahrana je danas, 24. 6. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od wenih: Jelene, Dace i Zore.

O`alo{}ena supruga Ana. 31686

Bojana Mari{an Du{anu

3

S po{tovawem i tugom se opra{tamo od

Vi{e od 50 godina dru`ewa dovoqno govore o velikom prijateqstvu. Bila si sna`na li~nost i veliki borac.

Bila je ~ast i zadovoqstvo imati te za prijateqa.

SREM SKA KA ME NI CA, Sta ro se lo, 8km od No vog Sada, 8.564m2, plac idealan za sve. Put, struja, izvorska vo da, lep po gled. Te le fon 069/18-26-726.

31470

P R O D A J E M

od brata Nikole, snaje Anke, brati}a Zorana, sestre Ivanke i sestri}a Dragana i Milovana.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj Bojani od: Qiqe, Drenke i Zorana.

31374

31697

Obave{tavam prijateqe i rodbinu da je moja draga mama

Stanojke Gvozdenov Bojana Mari{an

pe ka ru u radu

Mi{a, Bo{ko, Danica i Teodora Ili}.

sa mese~nim prometom preko 1.000.000 dinara i obezbe|enim plasmanom.

31684

31417

31679

Posledwi pozdrav Mileni, i sau~e{}e porodici Trajkovi}.

SE]AWE

ISKUSNA osoba u negovawu sta ri jih li ca, ne go va la bi stariju ili hendikepiranu oso bu 24 ~a sa. Te le fon 063/8655184.

31389

ro|. Birmanac 1945 - 2011.

Kuma Jelena Mr|anov.

Te le fon 069/77-87-63.

KLI MA ure |a ji - pro da ja, ugrad wa i ser vis. Te le fo ni: 064/141-3551, 021/896-930, Miroslav.

31414 VO DO IN STA LA TER pru `a sve usluge u delatnosti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

31499

31680

Bojana Mari{an ro|. Birmanac

preminula posle te{ke bolesti dana, 23. 6. 2011. godine, u 66. godini.

Sahrana je danas, 24. 6. 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena }erka Dejana Mari{an De{a.

31688

Husein Bogu}anin Milena Trajkovi}

1938 - 2010.

Dragi na{ voqeni i nezaboravqeni, evo ve} je godina dana od kako si nas napustio, ali bol za tobom je sve ve}a.

Uvek si u na{im mislima, a qubav i se}awe na tebe }e zauvek `iveti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: supruga Nada, }erka Katja i sin Samir sa familijom, tvoj brat Alija.

31681

Qubi{a Radovanovi} sa porodicom.

31659

^iTUQe l POMeni

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN

Navr{ava se godinu dana od smrti na{e voqene

Posledwi pozdrav na{oj dugogodi{woj ~lanici i prvoj u~iteqici slovena~kog jezika pri na{em Dru{tvu

petak24.jun2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon kratke i te{ke bolesti preminula 22. 6.

2011. godine, u 69. godini

POMEN Danas, 24. 6. 2011. godine navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama

29

Posledwi pozdrav

Salma Tiboru biv{em direktoru NIS-a od: kolega i koleginica penzionera NIS - stru~nih slu`bi, RNS i NIS Naftagasa.

Silvi Staki} Borke [urlan

Nada Popovi}

31656

Navr{ava se {est meseci od kako nas je napustio na{

Ana Jurkovi}

1948 - 2010.

Pro{lo je {est meseci tuge i bola za na{om divnom bakom, mamom i ta{tom.

Pomen obele`avamo u subotu, 25. juna 2011. godine, u 9 ~asova, u crkvi, u Bukovcu.

Tvoji: unuka Katarina, zet Slavko i k}erka Jelena Jevti}.

Suprug Marko, sinovi, snaje i unuci.

31658

31615

Dru{tvo Slovenaca „Kredarica�, Novi Sad.

\or|e Pisarov

Sahrana je danas, 24. 6. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: suprug i sinovi sa porodicama.

Uspomenu ~uvaju: wegova deca Ivana, Tijana, Nenad i sestra Qupka sa porodicom.

31651

31557

59952/P

Posledwi pozdrav prijatequ

Dragoj na{oj

2009 - 2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni otac i deda

POMEN Danas se navr{ava sedam tu`nih godina od kako nas je iznenada napustio na{ dragi

Stevan ^epski Dana, 25. 6. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, obi}i }emo wegovu ve~nu ku}u i jo{ se jednom zahvaliti na qubavi koju nam je svima davao.

Nedostaje{ nam svima.

Wegovi najmiliji.

31583

Mileni Trajkovi} Neka tvoja plemenita du{a po~iva u miru, a mi }emo sa ponosom, po{tovawem i qubavqu ~uvati uspomenu na tebe i sa~uvati te od zaborava.

Zauvek tvoji: Branko, Pe|a, Sowa i Tawa Radulovi}.

Stanislav Makivi}

@ivko Ajdukovi} 24. 6. 2004 - 24. 6. 2011.

1947 - 2011.

Ispra}aj je danas, 24. 6. 2011. godine, u 16 ~asova, sa ^enejskog grobqa.

An|elko i Ksenija.

S qubavqu i po{tovawem nosimo te u srcima i mislima, neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji najmiliji: supruga Koviqka sa decom, unucima i praunucima.

31643

31573

Porodice Makivi} i Carevi}.

31669

31662

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i voqenoj }erki, sestri, tetki i {ogorici

GODI[WI POMEN

Salma Tiboru

POMEN

24. 6. 2001 - 24. 6. 2011.

Posledwi pozdrav voqenom ocu

Dana, 25. juna navr{ava se deset godina, kako se upokojila u Gospodu, na{a voqena supruga, majka i baka

Kosta Kolari} Sve dok `ivimo mi, `ive}e{ i ti u na{im srcima.

Pomen obele`avamo u subotu, 25. 6. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji.

31490

Mileni Trajkovi} od: majke An|elije Zotovi}, Du{e, Daneta, Bojana i Nata{e Crnoja~ki.

Qudino, veliki kao ti, nikad ne umiru.

^uva}emo lepe uspomene na tebe.

Sin Dejan i Vinka.

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima i prijateqima da je posle kra}e bolesti, u 58. godini preminula na{a supruga i majka

SE]AWE

1984 - 2011.

Gordana Nedeqkovi} 1954 - 2001.

Tvoja Sowa sa porodicom.

31670

31663

Sa `aqewem i tugom rastajemo se od na{e drage, plemenite i dostojanstvene

Simo Milidragovi}

Stanislavu Makivi}u

31543

Toga dana, u 10 sati, slu`i}e se Parastos u Sabornom hramu Svetog oca Nikolaja u Sremskim Karlovcima.

TROGODI[WI POMEN

Mita Rimski dipl. in`. ma{instva Po dobroti te pamtimo, s qubavqu spomiwemo i od zaborava ~uvamo.

Porodica.

Tvoji: To{a, Laza, Smiqa i Bisa.

31601

31610

Jelisaveta ]iri}

tetka Stanojke

Milena Trajkovi} ro|. Zotovi}

Zorica i Lale Slankamenac.

Sahrana je danas, 24. 6. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: suprug Milan, }erke Aleksandra i Bojana.

Dana, 25. 6. 2011. godine u rodnim Prijanima (Glamo~) obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em voqenom ocu i suzama zaliti wegov grob

Dana, 22. juna preminula je u 86. godini na{a mama, baka i ta{ta

Porodica Pu{i}.

31657

31664

Dana, 28. juna 2011. godine navr{ava se godina od kada je prestalo da kuca plemenito srce na{e sestre

Nikada ne}emo zaboraviti va{u qubav i `equ da pomognete, va{ blag i mio lik.

31338

TROGODI[WI POMEN

Stanojka Gvozdenov ro|. Staj{i}

Jelisaveta ]iri}

Stanku Stanivuku

Borke [urlan

1931 - 2011.

i godina tuge i bola wenim: sestrama Jagodi, Jeleni, Nadi, Stanki, bra}i Dragomiru, Bo{ku, Momiru, Nenadu i mnogobrojnoj rodbini.

@eleo si da se vrati{ svojoj wivi i svojoj {qivi i da ti du{a s precima `ivi...

U svojim srcima od zaborava zauvek }e te ~uvati tvoja deca: sin Milo{ i }erke Milija, Jovanka, Radmila, Svetlana i Sla|ana sa porodicama.

31667

31654

Vreme ne}e u~initi da se}awa izblede i uspomene nestanu.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: }erke Vera i Mirjana, zetovi Georg i Peter, unuci Dejana, Aleksandar i Fabijan.

31337

Sahrana je u subotu, 25. juna 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: Zoran, Ena, Goran i Mila.

31622

30

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.25 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22

tv program

petak24.jun2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Вести Стање на путевима Споменици Сибирске разгледнице Секретарице са шестог Кухињица Десило се Вести Ноћна смена Класик рок Грување Вести Кад зазвони На трагу природе Вести Из нашег сокака Варијете Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Пиво

Маргерит Моро

Арт-бокс (Панонија, 14.30) 06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Вреле гуме Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филм: Доба љубави Глас Америке

06.05 08.00 09.03 10.03 10.37 11.09 11.53 12.00 12.15 12.37 13.35 15.30 16.01 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 21.53 23.50 00.05 01.10 01.19 02.14 04.09 04.22 04.20 04.54 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Улица липа Разгледница На скривено те водим место Ружна Бети Егзит у покрету Дневник Спорт плус Тихи сведок Три палме за две битанге и рибицу, филм И ја имам таленат Горки плодови Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Горки плодови Високи напон, квиз Клопка, филм Дневник Тихи сведок Егзит у покрету Оперативци Ноћни биоскоп: Депо, филм Гастрономад Око Разгледница Горки плодови Верски календар

17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.40 01.10 02.20

Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Лилихип Фаца Војвођански дневник Петказање Лака женска, филм Концерт Грување

06.45 Кухињица – мађ.

07.00 Српски екран, емисија МТВ-а на српском 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Суботом уживо 12.15 Мађарска музика 12.30 Вести (мађ) 12.40 Каштел из Ечке, емисија (рум) са титл. на срп.

13.10 Духовка (слов) 13.40 Емисија за село (слов) 14.15 Фолдер култура 14.45 Бајко квиз 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Црвено вино, 2. део филма (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Фестивал културе Русина „Црвена ружа”, Руски Крстур - пренос 22.30 Малколмова селидба, филм 00.00 ТВ Продаја

Песме моје Концерт „Песме моје” посвећен je животу и раду истакнутог и популарног певача Томе Здравковића. Томине песме на концерту су интерпретирали његови пријатељи и сарадници - Љубиша Павковић, Уснија Реџепова, Мерима Његомир, Ана Бекута, Маринко Роквић, Драган Којић Кеба, Кемал Монтено и млади певачи Милан Топаловић и Хаме Налић. (РТС 2, 21.48)

01.00 03.07

Зелено светло Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари Државно такмичење Републике Србије из мултимедија Може и другачије Необично о биљкама Водич кроз модерну архитектуру Београда Егзит у покрету Контекст Метрополис Живот и стандарди Покретна прошлост Међународно такмичење музичке омладине Савремени писци Трезор Државно такмичење Републике Србије из мултимедија Може и другачије Необично о биљкама Водич кроз модерну архитектуру Београда Некад и сад Егзит у покрету Ово је Србија Емисија из екологије Међу нама Здравко Чолић пред концерт на Ушћу Играле се делије на сред земље Србије Егзит у покрету Покретна прошлост Лов и риболов Ружна Бети Песме моје Фестивал фестивала: Благословена Марија, филм Егзит интерактив Трезор

07.00 08.00 09.00 09.15 10.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

Маратон Милица² Вести Отворени студио Љубав у залеђу Филм: Добра година Вести Чист рачун Инфо Здравље и Ви Вести Љубав у залеђу Инфо Док. серија: Универзум Вести Иза вести Милица² Без трага Филм: Ајрис Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Конфети Шарено

07.30 07.35 07.40 07.54 08.17 08.30

Лака женска Џејми Харис је млада жена која се бави оригиналним занимањем: смишља необичне и оригиналне називе за индустријске производе. Она је, не само на послу, већ и у животу ван клишеа. Занимљива романтична комедија у којој можемо наћи и поводе за дубље размишљање... Улоге: Маргерит Моро, Брајан Ф. О’ Бирн, Нејвин Ендрјус Режија: Џејн Вејнсток (РТВ 1, 23.40)

Тома Здравковић

08.56 09.08 09.23 09.54 10.00 10.30 11.00 11.30 12.05

Горислав Папић

Око

09.00 09.05 09.30 10.00 10.00 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

06.30 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 13.00 22.00 22.30 23.30 00.30

Вести Храна и вино Док. емисија (мађ) Вести Директан пренос XLI седнице Скупштине града Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Лична грешка Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Ленија Одељење за убиства Објектив Филм: Романтична Енглескиња

Гренд Слем Вимблдон Фул Тилт покер НБА акција Вимблдон студио Вимблдон Вимблдон студио Гренд Слем Вимблдон Вимблдон студио Вимблдон преглед дана Фул Тилт покер Гренд Слем Вимблдон

Један од последњих ексера у ковчег СФРЈ закуцан је 25. јуна 1991. када су Словенија и Хрватска прогласиле независност. Гости: главни уредник „Времена” Драгољуб Жарковић, редитељ Љубиша Ристић, оснивач сплитског „Ферал Трибјуна” Предраг Луцић, писац Радослав Павловић, војнополитички коментатор Мирослав Лазански и босански књижевник Мухарем Баздуљ. Аутор: Горислав Папић (РТС 1, 18.25)

05.30 06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 12.00 13.55 15.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.05 20.15 21.15 23.00 00.40 01.40 02.00 02.15 03.15

Бандини Експлозив Ексклузив Дођи на вечеру Неко те посматра Бандини Забрањено воће Филм: Као некад Аурора Када лишће пада Радна акција Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Лото Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Филм: Рејн Кобра Ексклузив Експлозив Фајронт република Вече са Иваном Ивановићем

12.30 13.00 14.00 14.25 14.37 14.52 15.15 15.51 16.00 16.35 17.07 18.00 18.34 19.49 19.57 20.29 21.00 21.48 23.17

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

05.58 09.00 09.35 10.00 10.10 10.30 10.40 11.00 13.00 16.00 16.35 18.30 19.06 21.00 23.00 23.35

Ново јутро Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Топ шоп Сунђер Боб Коцкалоне Топ шоп Филм: На удару Вимблдон Вести Б92 Вимблдон Вести Б92 Вимблдон Филм: Уживо из Багдада Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 00.00 Филм: Господар ноћи

Уживо из Багдада Тим новинара, на челу са продуцентом Робертом Вајнером стиже у Багдад 1991. године да извештава о дешавањима на терену током Заливског рата. Свој посао обављају под будним оком ирачких цензора, у непрестаном сукобу са Садамовом моћном пропагандном машином, увек у трци са временом, како би били увек испред конкуренције. Улоге: Мајкл Китон, Хелена Бонам Картер, Џошуа Леонард, Лили Тејлор Режија: Мик Џексон (Б92, 21.00)

Хелена Бонам Картер

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 12.30 13.30 14.30 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се Позови Великог брата Забрањена љубав Сестре Петком у два Моћни ренџери Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Гавриловићи - ријалити Национални дневник Велики брат Гранд шоу Наслеђе једне даме Велики брат-преглед дана Велики брат-без цензуре Филм: Урбане легенде 3: Крвава Мери 03.00 Филм: Пад 05.00 Филм: Урбане легенде 3: Крвава Мери

Телемастер На програму наше телевизије свакодневно можете да пратите централну ову информативну емисију коју припремају новинари редакције информативног програма. У форми дневника, кроз емисију искусни новинари и водитељи брзо и јасно, пружају преглед најважнијих догађаја у Србији, региону и свету. (Хепи, 17.55) 05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 20.30 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.15 02.15 03.15 04.00 04.45

Јутарњи програм Вести Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Вести Здраво, Кити Сирене Хорсленд Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник Квизић Пресовање Телешоп Вести Црни Груја Луде године Телешоп Вести 2. светски рат, док. програм Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама 2. светски рат, док. програм Вести Је л истина Пут ка ватреном рингу Црни Груја Изгубљене године Империја Ћин Вести Филм Истраживачка јединица Империја Ћин Је л истина Пут ка ватреном рингу Стаљин, докудрама

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak24.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

31

ЕКО НОМ СКИ УСПОН И СУ МРАК НА РО ДА

Пи ше: Ман сур Ол сон Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Живот: Рибе, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Господарица твога срца Иза екрана Добро је знати ХАЗУ Заводи Алиса Хрватска уживо Све ће бити добро 8. спрат, ток шоу Дневник Месец вестерна: Вајат Ерп, филм 00.00 Филмски маратон: Освета, филм 01.58 Филмски маратон: Милионерски Експрес,и филм 04.17 Скица за портрет

07.00 09.11 10.10 10.59 11.13 12.00 12.32 14.25 14.55 15.30 16.01 17.00 17.28 18.37 19.30 20.13

Се ли Хо кинс

По след њи по сао XXX је за ра дио бо гат ство про да ју ћи ко ка ин. Сад же ли да се по ву че док је још млад ка ко би ужи вао у свом „пр ља вом“ нов цу. Ме ђу тим, кри ми нал ни шеф Џи ми Прајс тре ба не ко ли ко ње го вих услу га пре не го што ће му до зво ли ти да се „пен зи о ни ше“... Уло ге: Да ни јел Крег, Том Хар ди, Џеј ми Фо ре ман, Се ли Хо кинс, Брн Гор ман Ре жи ја: Ме тју Вон (Но ва ТВ, 00.05) 08.05 Неустрашиви Скуби ду 08.30 Бумба, цртани 08.50 Томица и пријатељи, цртани 09.30 Победа љубави 11.25 Чувар правде 12.25 ИН Р 13.10 Победа љубави 15.00 Кад лишће пада 16.00 Бег 17.00 Вести 17.25 ИН 18.05 Под срећном звездом 19.15 Дневник 20.00 Кад лишће пада 21.00 Бег 21.50 Бег у победу, филм 00.05 Последњи посао, филм 02.10 Езо ТВ 03.40 Опседнутост, филм

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.30 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Хероји, култ и кухиња Путовања и открића Џез баронеса Мистерије историје Изгубљени древни градови Прохоровка: Кроћење тигра Деца Стаљинграда Пирамиде смрти 2. св. рат у боји Дикенсова Енглеска Човекова историја 5 америчких гиганата Лежаки 1942. Мистерије историје Фарма из едв. доба Операција Холивуд 2. св. рат у боји Дикенсова Енглеска Човекова историја

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Трнова ружица Дигсвил 6. Ози Бу – сезона 1 Шест лабудова Дигсвил 7. Звезда водиља Сијај, сијај, срећна звездо Горштак 2. Чикаго Колачић судбине Председников човек Љубавне лекције Изгубљено задовољство Торањ смрти

06.00 07.50 09.25 11.00 12.30

У ваздуху Спас је у пошти 1 Спас је у пошти 2 Делго Ладy Гага Пресентс. Тхе Монстер Балл Тоур ат Мадисон Сqуаре Гарден Лига изузетних џентлмена Господа Бронко Филмови и звезде План Б Сједињене Тарине Државе Обдарен - Певај опет Реје Борџије - Отровни пехар Борџије - Атентатор Игра престола Гејмер Мис марта Забрањене фотографије Преваранти

14.35 16.25 17.50 18.20 20.05 20.35 21.05 21.55 22.50 23.50 01.25 02.55 04.30

Ме длин Стов

Осве та Мајкл Џеј Ко кран је пу них два на ест го ди на био офи цир аме рич ке рат не мор на ри це. Од лу чив ши да се по ву че, кре не у по тра гу за Мек си кан цем Мен де зом, не ка да шњим ко ле гом ко ји би му мо жда по мо гао да осми сли свој но ви жи вот... Уло ге: Ке вин Кост нер, Ен то ни Квин, Ма длин Стов, То мас Ми ли ан, Жо а кин Мар ти нез, Џејмс Га мон Ре жи ја: То ни Скот (ХРТ 1, 00.00)

08.05 08.25 08.50 09.05 09.24 09.53 10.37 11.24 12.06 12.28 12.49 13.20 15.05 15.49 16.14 16.56 17.55 18.45 20.20 21.00 22.35 23.23 23.32 23.56 00.42 01.05 01.47

06.00 08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Жутокљунац Серија Љубитељи дечјег света Покуси који су променили свет Плесне ноте Алиса Твоја сам судбина Вероника Марс Бетмен и храбри суперјунаци Жутокљунац Трава зелена Главна борба, филм Ружна Бети Шампањац Џејмса Мартина, док. серија Бриљантин Бостонско право Кошарка, ЕП (ж): Хрватска Пољска, пренос Комбиновано - Сплит: 5. међународни скакачки митинг, пренос Битанге и принцезе Инспекторка Ирена Хус Закон и ред Дневник плавуше Холивудска шквадра 1 Ретровизор Два и по мушкарца Прави играчи Ноћни музички програм

Смрт чека у сенкама Повратак у будућност Интермецо 1 Хари и Хендерсонови Чудовиште из уклетог мора Интермецо 2 Невероватне приче Шпијуни на небу Повратак у будућност Хари и Хендерсонови Сиквест ДСВ Невероватне приче Интермецо 3 Ноћ гурмана Сиквест ДСВ Принц Валијант Бојева глава Знак јастреба

Чворови Случајни шпијун Експлозивна мисија У добру и у злу Моћни ветар Били Медисон Можда беба Откачени професор 2: Клампови Дач Чворови Приче Микалијина хроника

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00

Дијагноза: Убиство Судија Ејми Браћа и сестре Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Мрежа лажи Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџерс Медијум Закон и ред Добра жена Закон и ред Медијум

06.30 Врата раја 07.25 Драгон бол З 07.50 Езел 08.55 Ексклузив Таблоид 10.45 Аурора 11.40 Наследници 12.40 Кобра 11 13.35 Крв није вода 14.30 Врата раја 15.30 1001 ноћ 17.05 Не дај се, Нина 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Биг брадер 22.00 Човече, волим те 00.15 Паклени ред, филм 02.05 Астро шоу

Чо ве че, во лим те Пи тер Кла вен је у све му као оста ли му шка ра ци, осим у јед ном - скла па ње при ја тељ ста ва ни к а да му ни је ишло од ру ке. Са да, ка да му је нај бо љи при ја тељ нај по треб ни ји, Пи тер га не ма и то га ста вља у вр ло не згод ну по зи ци ју... Уло ге: Пол Руд, Џеј сон Се гел, Ра ши да Џонс, Џеј ми Пре сли, Џон Фа вро Ре жи ја: Џон Хам бург (РТЛ, 22.00)

Ра ши да Џонс

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Зона убијања Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Звездане стазе науке Разоткривање митова Врхунско градитељство Успорен снимак Амерички чопери Генералка

08.30 09.30 10.30 11.30 13.00 14.15 15.30 16.45 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 00.30

Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал на плажи Фудбал на плажи Фудбал на плажи Фудбал на плажи Фудбал Фудбал Најјачи човек Бокс Фудбал Рели Фудбал

У

Дру штво ко јим је не мо гу ће упра вља ти

19. веку су постојали изузетни примери при- политика која је град Њујорк практично довела до вредног раста и националног напретка који банкрота. На овај појам су се позивали и они који су никад нису били објашњени. За нешто више били сведоци неуспеха неколико администрација да од једног века, између усвајања Устава и избијања донесу законске прописе или добију овлашћења за Првог светског рата, Сједињене Државе су постале спровођење већине својих програма, чак и онда када најснажнија привреда у свету, с највећим дохотком је, као у време Картерове администрације, председпо глави становника. У првој половини 19. века ре- никова партија имала већину у оба дома Конгреса. гиони у којима се говорио немачки били су релатив- Забринутост због немогућности управљања у САД но сиромашни, али након стварања Царинске уније се често своди на притужбе да је посреди политика и немачког Рајха, Немачка се развијала тако брзо да везана за само „једно питање“ и ограничени утицај је до 1914. престигла Британију. Средином 19. века и дисциплина политичких партија у Америци. Јапанци су били толико сиромашни да су ратни броАли због чега је неким модерним друштвима у издови западних земаља могли без по муке да их пони- весној мери немогуће управљати? Наиме, због чега зе, али за нешто више од пола века након Меиџи ре- се чини да владе у неким земљама нису управљале стаурације, 1867/8, Јапан је постао једина индустри- или контролисале своје друштво ваљано као некада? јализована земља ван Запада и једна од значајних У „неуравнотеженим“ друштвима је изузетан и утисветских сила. Због чега се ове три земље толико ис- цај најјачих предузећа и породица у највећим градотичу економским растом у 19. веку? вима. Таква друштва ће највероватније настати тамо До трговинске револуције дошло је у деловима западне Европе у 16. и 17. веку, а потом је у Британији, у другој половини 18. века, започела индустријска револуција. Известан раст је остварен у северним провинцијама Низоземља након извојеване независности од Шпаније. Већи у Британији и (у мањој мери) у Француској након што су монарси, централизујући земљу, преузели стварну власт на територијама племићких имања и градова који су уживали велику аутономију у средњем веку, да би потом почели да укидају локалне дажбине и ограничења која су стајала на путу националних тржишта. Прво од бројних питања је: Син ди ка ти су ру ши ли вла де у Да у нинг стри ту 10 зашто се јавља невољна незапосленост, која понекад (као у време Велике депреси- где је политичка ситуација нестабилна а привреда је из тридесетих година 20. века) погађа велики део неразвијена, што у великој мери доводи до неједнарадника? Џон Мејнард Кејнс је понудио сјајно тума- ке расподеле дохотка. А зашто је класна структура чење, али данас се водећи кејнсијански и антикеј- ригиднија у једној земљи више него у другој, у једнсијански економисти слажу у томе да Кејнсов до- ном периоду више него у другом? Недоумице се мопринос, колико год био бриљантан, претпоставља гу јавити и јер се реч кла са понекад користи да се извесна понашања који нису рањом означе разлике у дохотку ционални или сасвим сагласни с или друштвеном положају, и интере сима појединаца или Из у зет но брз еко ном ски раст што готово служи као синоним у ра ту ра зо ре них Ја па на предузећа за која се претпостаза платни разред или степен вља да се тако понашају. Дакле, и За пад не Не мач ке че сто се образовања. кејнсијанска ма кро економска Изузетно брз економски раст при пи су је из у зет ној теорија није адекватно утемепоратног Јапана и Западне Немар љи во сти ових на ро да, љена у ми кро економској теоримачке се често приписује унидок се спо ри раст Ве ли ке ји. Економисти који заговарају штењу постројења у току рата, Бри та ни је при пи су је некејнсијанску „монетаристичшто је ове земље натерало да ку“ теорију и теорију „равнотесве опет граде у складу с најноскло но сти Бри та на ца же рационалних очекивања“ завијом технологијом. Ова појава да ужи в а ј у у до к о л и ц и иста претпостављају да се појесе приписује изузетној марљидинци понашају рационално, вости ових народа, док се споали ове теорије не објашњавају невољну незапосле- ри раст Велике Британије приписује наводној склоност – наиме, један од разлога због којих многи еко- ности Британаца да уживају у доколици. номисти не прихватају ове теорије јесте то што се у Можда јер је Британија дуго имала неуобичајену њима погрешно подразумева да је свака незапосле- стопу раста, њени економски успеси су били предност по природи невољна. Јер, невољна незапосле- мет необично великог броја таквих ад хок објашњеност, па и дубока депресија, може се јавити чак и ка- ња. Спори привредни раст Британије често се прида сваки доносилац одлука у привреди поступа у писивао снази или ускогрудости британских синдискладу са својим највећим интересом! ката, отпору променама или некооперативно сти Отприлике у исто време када је међу економисти- британских радника, или социјалистичкој економма уведена ружна реч стаг фла ци ја, многи полити- ској политици. Други истичу мањак предузетничке колози су почели да описују извесна савремена дру- енергије и спремности британских менаџера за иноштва као она којима је „немогуће управљати“. Појам вације; антикомерцијалне ставове својствене упране мо гућ ност упра вља ња користили су бројни ауто- вљачком слоју који најспособније и најобразованије ри у Британији кад је Хитова влада пала покушава- људе држе подаље од пословних занимања; и склојући да учврсти ауторитет власти у време штрајка ност припадника британских владајућих класа мегарудара. Овај појам је коришћен у САД да се опише ломанским пројектима ради националног престижа. Књи гу Ман су ра Ол со на „УСПОН И СУ МРАК НА РО ДА” мо же те ку пи ти у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад), уз по пуст од 30 од сто, за 870 ди на ра, или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

petak24.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

При лич но сте осе тљи ви на ути ца је из свог окру же ња. Ипак, ни сте ко ле бљи ве при ро де. Ових да на на гла ше не су мен тал на и ин те лек ту ал на стра на, али и осе ћа ња. Ста ра те се о бли жњи ма.

BIK 20.4-20.5.

Ни сте у нај по вољ ни јој си ту а ци ји за би ло шта јер вам не ко ули ва не си гур ност. По тру ди те се да ипак но ћу спа ва те, и са ња те. Су срет у тај но сти је по же љан. Са мо се ви др жи те сво јих прин ци па и би ће све ОК.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

24. jun 2011.

Кон так ти и ко му ни ка ци ја с осо ба ма ко је су да ле ко, у ино стран ству, обе ћа ва ју. Уко ли ко ра ди те не ки по сао та мо не где, до бро ће те за ра ди ти. У ва шем зна ку је Ве не ра, ко ја вам до но си љу бав.

Да нас и на ред на два да на би ће те под же сто ким при ти ском у ка ри је ри. Дај те све од се бе да де ци ди ра но и ја сно из не се те сво је зах те ве и да их оства ри те. Сун це вам да ру је до дат ну енер ги ју. Сплет ке.

По слов на си ту а ци ја је ња ва, да ли због по чет ка се зо не го ди шњих од мо ра или ва ше по тре бе да се по ву че те и од ма ра те у свом до му, у кру гу дра гих и фа ми ли је. Мо же те са би ра ти ути ске, пи са ти, пу то ва ти.

Мо гу ће су не ке не при јат но сти и не ра зу ме ва ње оних од ко јих оче ку је те по др шку. На по слу ни шта но во. Ко лек тив де лу је као јед на по ро ди ца. Али, зна се шта ко ра ди и за шта од го ва ра.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Пе так је Ве не рин дан, ваш оми ље ни дан, ка да мо же те ра ни је за вр ши ти по сао и за по че ти про ду же ни ви кенд. Иако ни сте ра ди ве ли ким по ме ра њи ма, пу то ва њи ма, ипак ће те про на ћи раз не са др жа је.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Вре ме го ди шњих од мо ра вас ма ми да се за пу ти те у од ре ђе ном прав цу. До бра ор га ни за ци је је по ла успе ха. Да нас сте не стр пљи ви па су мо гу ће од ре ђе не по гре шне по ру ке у љу бав ном од но су.

Увек се осло ни те на се бе. Дру га чи је и не функ ци о ни ше те. Да нас су мо гу ћи од ре ђе ни су сре ти и ди ле ме у ку ћи с уку ћа ни ма. Ко ће где да иде, пу ту је, ко ће при ми ти го сте и шта да ље чи ни ти.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По ве ди те да нас ра чу на о сво јим гра ни ца ма, и не мој те пре те ри ва ти. Ра ди ти или не, пи та ње је са да?! Ни шта не ће те про пу сти ти и ако се опу сти те, по све ти те сво јим ин те ре со ва њи ма и же ља ма.

С ва ма је увек не из ве сно, али из у зет но за ни мљи во. Ра ди те све по не ком свом осе ћа ју и ре до сле ду, ви ше ства ри исто вре ме но. Дру ги вам мо гу до да ва ти те ле фо не, из вр ша ва ти оба ве зе.

Има те про бле ма с тро шко ви ма. Не ки би ре кли: но вац ни је про блем, ње га не ма. Али, баш то вас и оп те ре ћу је јер, би ло ко ли ко да при стиг не, ни је до вољ но. Пла ни рај те и ште ди те за ле то ва ње на вре ме.

TRI^-TRA^

Ни шта од свад бе V REMENSKA

PROGNOZA

Увече

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

25

Sombor

26

Kikinda

26

Vrbas

27

B. Palanka

27

Zrewanin

28

S. Mitrovica 28 Ruma

27

Pan~evo

28

Vr{ac

30

Srbija Beograd

29

Kragujevac

31

K. Mitrovica 35 Ni{

35

Хо ли вуд ски ле по тан Џорџ Клуни и ита ли јан ска во ди тељ ка Елизабета Каналис по сле две го ди не ве зе од лу чи ли су да кре ну сва ко сво јим пу тем. Иако се ми сли ло да ће веч ни не же ња Клу ни по га зи ти сво је прин ци пе и ле пу ита ли јан ску во ди тељ ку Ели за бе ту уско ро од ве сти пред ол тар, чи ни се ка ко од вен ча ња ипак не ма ни шта. Иако су сво ју ин ти му у две го ди не ве зе не у мор но чу ва ли од очи ју јав но сти, ства ри ме ђу њи ма ни су про функ ци о ни са ле па је пар окон чао сво ју ве зу. „Ви ше ни смо за јед но. Ово је ве о ма те шко и ве о ма при ват но, па мо ли мо да по шту је те на шу при ват ност“, на пи са ли су Клу ни и Ка на лис у крат кој за јед нич кој из ја ви за ме ди је. Пар је сво ју ве зу слу жбе но за по чео још 2009. го ди не то ком филм ског фе сти ва ла у Ве не ци ји, а за јед но је по след њи пут ви ђен про шлог ме се ца на про сла ви Џор џо вог пе де се тог ро ђен да на.

Evropa

киша и захлађење

Madrid

НО ВИ САД: Ју тро вр ло то пло, а то ком да на до ла зи до осве же ња са мо гу ћим ло кал ним пљу ско ви ма. Ве тар ују тру слаб, по под не уме рен до Rim по ја чан се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра London 20, мак си мал на до 27 сте пе ни, то ком да на у па ду и уве че ми ни мал на тем пе ра ту ра око 17 сте пе ни.

Cirih ВОЈ ВО ДИ НА: Да нас сти же осве же ње са пљу ско ви ма, нај пре на се ве ру Вој во ди не и то ком да на се пре ме шта ка ју гу. Ве тар у скре та њу Berlin на се ве ро за пад ни, по под не на се ве ру уме рен до по ја чан. При ти сак око Be~ нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 16, а мак си мал на 30 сте пе ни, а по под не у па ду.

Var{ava СР БИ ЈА: Вру ћи на у цен трал ним и ју жним пре де ли ма, а на се ве ру Ср Kijev би је осве же ње са ло кал ним пљу ско ви ма. Ве тар у скре та њу на се ве ро за пад ни, по под не на се ве ру Ср би је уме рен до по ја чан. При ти сак око нор Moskva ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 36сте пе ни, по под не у па ду. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту за хла ђе ње у Oslo свим кра је ви ма са крат ко трај ном ки шом уз по ја чан се ве ро за пад ни ве тар. У не де љу и по не де љак све же за ово до ба го ди не и ве тро ви то. Тем - St. Peterburg пе ра ту ра у по сте пе ном по ра сту по чет ком иду ће сед ми це.

Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске при ли ке ће не по вољ но ути ца ти на оп ште ста ње здра вља ве ћи не хро нич них бо ле сни ка. Код ме те о ро па та ће би ти нај и зра же ни ји ре у мат ски бо ло ви, гла во бо ља и про мен љи во рас по ло же ње. Због ви со ких тем пе ра ту ра на ју гу зе мље, са ве ту је се до дат на опре зност. У са о бра ћа ју се пре по ру чу је мак си мал на па жња.

34 28 18 19 20 21 22

VIC DANA Пла ву ша ула зи у по љо при вред ну апо те ку и ка же: - Мо лим вас, дај те ми се ме за пти це.

- Ко ли ко пти ца има те?

- пи та апо те кар.

- Па не мам ни јед ну, али хо ћу да за са дим не ко ли ко.

30 24 17 23 33

Pariz

21

Minhen

18

Budimpe{ta

25

Stokholm

18

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

168 (55)

Slankamen

204 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

235 (58)

Zemun

248 (-9)

Bogojevo

223 (51)

Pan~evo

264 (-12)

Smederevo

442 (-10)

Ba~. Palanka 203 (26) Novi Sad

169 (13)

Tendencija porasta i stagnacije

TISA N. Kne`evac

197 (2)

S. Mitrovica

116 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

263 (1)

Beograd

194 (-11)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacuje

Titel

194 (-3)

NERA

Hetin

86 (4)

SAVA

4 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacuje

Kusi}

46 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja