Dnevnik 24.jun 2012.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 24. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23475 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SRBIJA LIDER U REGIONU, PA I EVROPI, PO BROJU MALOLETNIH MAJKI

U porodili{te ve} sa jedanaest!?

Jed na ze mqa, dva mo ra la, dva raz li ~i ta na ~i na `i vo ta, dva po gle da na svet, dve raz li ~i te `e qe... Se lo i grad su prot sta vqe ni u utro bi, jo{ pre ro |e wa. Ma lo let ne maj ke raz li ~i to pri hva }e ne od svo jih sre di na. U gra du je to sra mo ta, po treb no je da za vr {i vi so ke {ko le, ko je su obi~ no ro di te qi ve} od re di li, pa da ga wa ka ri je ru i/ili se „bo ga to” uda. U se lu, de voj ~i ca od pet na es tak go di na je pun po go dak.

Mla da, zdra va, sprem na da po vu ~e ku }u i ro di na sled ni ka. [ta }e woj {ko la, do voq no je da zna da pi {e i ~i ta, za ima we vi {e ne tre ba. To je na {a sli ka, sli ka o ko joj nam pri ~a i so ci o log Pa vle Ko va ~e vi}:

– Ni je to ni {ta ~ud no, to je od vaj ka da ta ko.

Ono {to je na se lu nor mal no, u gra du je greh i obr nu to – obja{wava Ko va ~e vi}.

Sr bi ja je, ina~e, lider u regionu, pa i Evro pi, po bro ju ma lo let nih maj ki. Pre ma po da ci ma Cen tra za pla ni ra we po ro di ce u In sti tu tu za maj ku i de te, na 10.000 de voj ~i ca uz ra sta od 15 do 19 go di na, ~ak 50 po sto osta ne u dru gom sta wu!? Oko 6.000 trud no }a za vr {i abor tu som, dok se deo wih od lu ~i da ro di. Po da ci ob ja vqe ni u „De mo graf skom pre gle du” go vo re da su pre dve godine od 68.304 be be ro |e ne u Sr bi ji, ~ak 4.109 ro di le de voj ~i ce iz me |u 14 i 19 go di na. str. 6

„DNEV N IK” SA Z NA J E: VOJVODINA JO[ NIJE USPELA DA UKWI@I SVOJU IMOVINU U KATASTAR NEPOKRETNOSTI

Banovina ni na nebu, ni na zemqi NASLOVI

LASLO VEGEL

O Vojvodini misle mladi

str. 7

Teofil Pan~i}

Odsecawe malog Slobe

Bora Oti} Slama

\or|e Randeq Ko je lud, a ko voli Paju?

Ako je pobedni~ki pehar na Rolan Garosu oti{ao u ruke Rafaela Nadala, na{em Novaku \okovi}u ne pada na pamet da najpresti`niji teniski trofej, onaj vilmbldonski, prepusti bilo kome.

Okr{aji na ~uvenoj travi po~iwu sutra, a Srbija u glavnom `rebu ima ~ak osam svojih predstavnika.

JOVAN DEVE^ERSKI

Nepravda nema cenu

str. 5

Malo prijatnije

POSLEDWI VIMBLDONSKI [AMPIONI 2011 Novak \okovi} 6-4, 6-1, Rafael Nadal 1-6, 6-3 2010 Rafael Nadal 6-3, 7-5, 6-4 Toma{ Berdih 2009 Royer Federer 5-7, 7-6, 7-6, 3-6, 16-14 Endi Rodik 2008 Rafael Nadal 6-4, 6-4, 6-7, 6-7, 9-7 Royer Federer 2007 Royer Federer 7-6, 4-6, 7-6, Rafael Nadal 2-6, 6-2

Najvi{a temperatura 31°S

NAJVI[E TITULA (u tzv. Open eri) 7 1993, 94, 95, 1997, 98, 99, 2000 Pit Sampras 6 2003, 04, 05, 06, 07, 2009 Royer Federer Bjorn Borg 5 1976, 77, 78, 79, 80 Boris Beker 3 1985, 86, 89 Yon Mekinro 3 1981, 83, 84 NAJDU@A VIMBLDONSKA FINALA (u minutima) 2007 1980 1982 Tri od pet najdu`ih finala odigrano je u posledwih pet godina

Federer Nadal

Borg Mekinro

Konors Mekinro

str. 4

str. 20

2009

2008

Federer Roddick

Nadal Federer

2

dnevnik

nedeqa24.jun2012.

CITATI

„

U zvani~ne pregovore i razgovore se ne ulazi s bilo kim. razgovori se o~igledno inten ziviraju i ja se nadam da }emo uskoro imati parlamentarnu ve}inu Slavica \uki} Dejanovi}, potpredsednica Socijalisti~ke partije Srbije

”

Mi ni star stvo: Sr bi ji ne pre ti ban krot Ne postoji bilo koji osnov da se iznose stavovi da Srbiji preti bankrot ili kriza javnog duga, saop{tilo je Ministarstvo finansija, uz napomenu da Vlada Srbije redovno izvr{ava sve obaveze, poput plata, penzija i socijalnih davawa i da }e to nastaviti da ~ini i u narednom periodu. U saop{tewu „povodom pojedinih navoda u medijima da dr`avi preti bankrot, odnosno da se dovodi u pitawe isplata socijalnih davawa gra|anima” se isti~e da je ekonomska situacija u zemqi ozbiqna i uslovqena ekonomskom krizom u Evropi, zbog ~ega je revidiran rast BDP u ovoj godini sa 1,5 na 0,5 odsto. Me|utim, kako se dodaje, ne postoji bilo koji osnov da se iznose stavovi da Srbiji preti bankrot ili kriza javnog duga, po{to je poznato da Srbija spada me|u ni`e zadu`ene zemqe Evrope kojoj je u toku krize pove}an i potvr|en kreditni rejting.

SPS-PUPS-JS: Jo{ ne ko li ko da na Predsednik PUPS-a Jovan Krkobabi} uveren je da }e za nekoliko dana biti formirana vlada, a razlog za optimizam crpi iz re{enosti iskazanoj na sastanku koalicije SPS-PUPS-JS sa predsednikom DS Borisom Tadi}em. On je ponovio da bi za nekoliko dana Srbija mogla da dobije vladu, ali nije `eleo da pre cizira za koliko. „Optimista sam da }emo za nekoliko dana formirati vladu, ali ne znam i ne mogu da ka`em precizno za koliko”, rekao je Krkoba-

bi} Tanjugu. „Na{a koalicija je odavno izrazila saglasnost da, ako vlada bude formirana sa DS - kao najve}om strankom u koaliciji - da ta stranka treba da ima mesto premijera, predsednika DS Borisa Tadi}a, i svoj stav nije mewala ni ti }e ga mewati”, istakao je Da~i} posle sastanka koalicije. I predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} je rekao da se razgovaralo o ekonomskom programu i potvrdio da premijersko mesto pripada demokratama.

O Ko so vu u no vom for ma tu Brisel i Va{ington su re{eni da se u bliskoj budu}nosti na~ini odlu~uju}i korak u razre{ewu kosovskog pitawa, a najnovija zbivawa, mimo dijaloga Beograda i Pri{tine, kao i sve otvoreniji razgovori o promeni formata i podizawu dijaloga na politi~ki nivo ukazuju da se pozornica na kojoj bi taj proces trebalo da se odigra uveliko priprema, slo`ni su u oceni analiti~ari i poznavaoci kosovskih prilika. „Me|unaordna zajednica ima svoju agendu i uverqive insturmente koje se ne}e libiti da upotrebi kako bi ispunila svoj ciq - a to je zatvarawe takozvanih paralelnih insitucija na severu Kosova i Metohije do prole}a 2013, kako bi nakon toga bili odr`ani op{ti izbori na celoj teritoriji Kosova. [ta ko do tada ponudi, tako }e mu i biti”, ukazuje za Tanjug direktor Foruma za eti~ke odnose Du{an Jawi}. U susret tom ciqu, smatra on, aktivno se radi na dogovoru novog formata dijaloga Beograda i Pri{tine. Za sada je izvesno da su na stolu tri varijante nastavak dijaloga ekspertskih timova na tehni~kom nivou za koji se, zvani~no, zala`e Pri{tina, zatim nastavak dijaloga na vi{em politi~kom nivou za koji se, navodno podr`avaju}i ideju Beograda, zala`e me|unarodna zajednica i formirawe dva paralelna nivoa pregovora - tehni~kih i politi~kih, koji bi, po oceni analiti~ara, bili i najboqi za Srbiju.

Za pa qen auto no vi nar ke „Ku ri ra” U Novom Sadu, u petak uve~e oko 23.20 ~asova, zapaqen je automobil novinarke “Kurira” Zorice Radulovi} ispred zgrade u kojoj `ivi u Ulici Ipolita Desan~i}a, samo nekoliko minuta nakon {to je ona iza{la iz vozila. Va -

crna hronika tra je zahvatila i „jugo” koji je bio parkiran pored novinarkinog „alfa romea”. Po`ar su brzom ak cijom ugasili pripadnici Vatrogasne jedinice Novog Sada. Slu~aj je prijavqen policiji, koja intenzivno traga za po~iniocima.

- Ne znam ko je to mo gao da uradi! Inspektori su me pitali ko mi je pre tio u posledwih godinu dana, i ja sam im sve ispri~ala. Nekoliko minu ta pre eksplozije iza{la sam iz automobila i u{la u zgradu. Moglo je da se dogodi da i sama na stradam - rekla je vidno uznemirena Zorica Radu lovi}.

Redakcija Kurira je izdala saop{tewe u kome najo{trije osu|uje napad na novinarku i zahteva od nadle`nih instituci ja da u {to kra}em roku prona|u po~inioce i ot kriju motive ovog zlo~i na. Nagla{ava da ovakvi napadi ne}e spre~iti Ku rir da objavquje sve {to je u interesu javnosti.

D

ijalog koji sam vodio sa {efom pregovara~kog tima Pri{tine bio je konstruktivan, ali s puno nerazumevawa, su~eqavawa dve {kole mi{qewa, dve `ivotne {kole, i dva razli~ita pogleda na na{u skora{wu istoriju. To je bio dijalog izme|u jednog tvrdog nacionaliste, kakva je Edita Tahiri, i mene koji je, ako smem sebe da ocenim, u~inio sve da se pitawa na konstruktivan na~in re{e, bez dopu{tawa nove prilike Albancima da ka`u kako su Srbi ti koji sve odbijaju, koji nemaju nikakvo re{ewe, otkriva u intervju za “Dnevnik” {ef beogradskog pregovara~kog tima Borislav Stefanovi}. I konstatuje da su, i pored ~iwenice da je s druge strane bila agresivna Pri{tina, spremna da sve re{i na silu, na`alost i uz podr{ku dela me|unarodne zajednice, nakon decenija sukoba ipak postignuti prvi konkretni rezultati – „ne idelni, ali u skladu sa realno{}u”. l Kako }e izgladati nastavak pregovora?

– Siguran sam da }e nova vlada i predsednik Tomislav Nikoli} uvideti neophodnost zajedni~ke, usagla{ene politike, i kreirawa tima koji }e raditi taj te`ak i nepopularan posao, jer sva ova pitawa ne mogu da se re{e na idealan na~in, po{to su na{e {anse propu{tene 90-tih. U svakom slu~aju, Vlada Srbije }e morati da primeni dosad postignute sporazume {to je u na{em nacionalnom interesu, i onda da {to pre usledi nastavak dijaloga koji bi morao da re{i jo{ mnoga pitawa: sever KiM, imovinu, manastire i crkve, posebna prava za Srbe ju`no od Ibra, pitawe povratnika, nestalih. A tu su i dve teme na kojima insistira Saveta EU: elektri~na energija i Telekom. Te teme re{avaju pitawe da li }e Ko sovo biti posebni energetski entitet u odnosu na Srbiju, ili ne, {ta }e biti sa imovinom EPS-a na KiM i ko }e wome upravqati, te da li }e Kosovo imati poseban broj koji se razlikuje od pozivnog za Srbiju, {ta }e biti sa

INTERVJU

BORISLAV STEFANOVI], [EF BEOGRADSKOG

Ne pri zna jem in di rekt nog

imovinom Telekoma i sa wegovim signalom za Srbe na KiM, jer im od mobilne telefonije za visi mnogo stvari u obi~nom `i votu. l Mogu li re{ewa za struju i Telekom zna~iti indirektno priznavawe nezavisnosti?

ko god bude pregovarao, neka ne o~ekuje zahvalnost – Ja ne verujem u koncept indi rektnog priznavawa. Dr`ave se priznaju na jasno formulisan na ~in. l Ali {ta bi onda zna~io na{ eventualni pristanak na poseban pozivni broj za Ko-

sovo, jer wega imaju samo dr `ave?

– Tu }e biti puno problema, kao i ako se poka`e ta~nim da neko tra`i da mi otvorimo kancelariju u Pri{tini, i da kosovska vlada otvori kancelariju u Beogradu. l Ko i od koga to tra`i?

– Od pregovara~kog tima tako {ta nikad niko nije zatra`eno, niti je to bila tema dijaloga ijednog momenta. Ni formalno ni ne formalno. l Odakle to onda Ivici Da~i}u, koji je o tim „kancelarijama” prvi progovorio?

– Morate to da pitate qude ko ji su izneli tu informaciju. Mi je nemamo.

l Da li je „sporazumska korpa”, koju je sobom nedavno doneo evropski posrednik Robert Kuper, otvorila odre|eni sukob i sa samim Briselom, s obzirom da je iza wega stala {efica diplomatije EU Ketrin E{ton?

– Prirodno da su podr`ali Kuperovo tuma~ewe regionalnog predstavqawa Kosova i slobode kretawe, jer on je savetnik E{tonove. Ali mi znamo {ta smo dogovarali i {ta je dogovoreno. A dogovorena je da fusnota uvek bude i na tablici i u dokumentima uz ime Kosovo. I to i gospodin Kuper vrlo dobro zna. @ao mi je {to je do ove situacije do{lo u jednom interegnumu, kada na{e institucije nisu formirane do kraja. I da je do{lo

SVI ZNAJU DA NA SEVERU KOSOVA NE MO@E OSTATI STATUS KVO

Pa ra lel ne struk tu re mo ra }e u isto ri ju n Pi{e: Jelko Kacin akon posete Miroslava Laj~aka Beogradu u srpskoj javnosti je nanovo stvorena konfuzija oko uslova za dobijawe datuma za po~etak pregovora o ~lanstvu o EU. Gra|ani mogu ~uti doma}e politi~are kako tvrde da ne znaju {ta su ta~no uslovi, koliko ih ima, i kada }e se prestati sa dodavawem novih. Ponekad se sti~e utisak da neki lideri misle da dobijaju politi~ke poene time {to prvo izmisle neke uslove, pa ih nametnu javnosti i medijima, a potom odlu~no tvrde da te crvene linije nikada ne}e pre}i.

Me|utim, svi uslovi su javni i poznati odavno. Podsetio bih uz to i da je gospodin Laj~ak, iskreni prijateq Srbije i regiona, samo jedan od 27 ministara spoqnih poslova dr`ava ~lanica EU. Recimo, ministar spoqnih poslova Danske, predsedavaju}e EU, g. Vili Sovndal, nijednom nije bio citiran u srpskim medijima u vezi novih uslova koji se name}u Srbiji.

Kriterijumi ~lanstva u EU su, dakle, definisani na Samitu EU 1993. godine u Kopenhagenu kada su regionalna saradwa, prava mawina, demokratija i vladavina prava i tr`i{na ekonomija definisani kao centralni kriterijumi po kojima }e se ocewivati da li je neka zemqa spremna za ~lanstvo u Uniji. Ti uslovi koji su primewivani u pro{losti, aktuelni su i danas za sve zemqe koje te`e ~lanstvu u EU. U slu~aju Srbije, goru}e pitawe regionalne saradwe je pitawe odnosa Beograda prema Kosovu. Uspe{na regionalna saradwa se ne mo`e o~ekivati kada dva najbli`a suseda nemaju nikakav kontakt. Svi uslovi vezani za Kosovo se svode na to da je neophodno uspostaviti dobrosusetsku komunikaciju i neometanu ekonomsku saradwu. Dakle, do nametawa “novih” uslova nikada nije do{lo.

Jedan od najve}ih kamena spoticawa je svakako ukidawe paralelnih institucija

N

na severu Kosova. Angela Merkel je bila prva koja je javno izrekla da je taj korak neophodan. No, to su i ranije znali svi akteri politike u Srbiji i na Kosovu, kao i briselski zvani~nici. Paralelne institucije severno od reke Ibar – odnosno organi vlasti, ali pre svega organizovani kriminal koji dosegao neslu}ene razmere zahvaquju}i pravnom vakuumu koji je tamo nastao – moraju ustupiti mesto legalno izabranim predstavnicima u okviru Ahtisarijevog plana ili wegovog dodatka. Te paralelne strukture same sebe do`ivqavaju kao paravojne, parapolicijske, paraobave{tajne, paraneophodne, parazaslu`ne i paranezamenqive. One moraju biti onemogu}ene da deluju jer bi u suprotnom ostale sumwe da se u tajnosti ~uvaju ideje o podeli Kosova i novom mewawu granica na Zapadnom Balkanu. Uspe{na regionalna saradwa bi bila nemogu}a u tim uslovima.

Tako|e, potrebno je implementirati do sada postignute sporazume (gde se vrlo malo postiglo) i prona}i dogovor o pitawu telekomunikacija i snabdevawa energijom. Ni{ta od navedenog ne predstavqa uvo|ewe novih uslova.

Drugim re~ima, od Srbije se ne tra`i da prizna nezavisnost Kosova, {to je, uostalom, i nemogu}e jer je ni pet dr`ava ~lanica EU ne priznaje. S druge strane, sve dr`ave ~lanice se sla`u da se odnosi Srbije i Kosova moraju normalizovati kroz regionalnu, trgovinsku pa i politi~ku sarad-

wu. Beograd i Pri{tina moraju da shvate da wihovi interesi nisu suprotstavqeni, ve} zajedni~ki.Uostalom, svedoci smo mawe ili vi{e otvorenih inicijativa za politi~ki susret na visokom nivou izme|u predstavnika Beograda i Pri{tine. Brisel iskreno pozdravqa tu ideju i smatra da bi eventualni susret predsednika Nikoli}a i predsednice Jahjage bio od istorij skog zna~aja u pravcu trajnog pomirewa srpskog i albanskog naroda na Kosovu.

Drugo centralno pitawe za uspeh evropskih ambicija Srbije je uspeh u borbi protiv sistemske korupcije i organizovanog kriminala. Bez vladavina prava strane investicije ne}e do}i, naro~ito u uslovima akutne finansijske krize u Evropi i ~itavom svetu. Potrebno je napokon osposobiti srpsko pravosu|e da obavi svoj posao i pru`iti svim dr`avnim organima punu politi~ku podr{ku za borbu protiv korupcije.

Kqu~na je, naravno, odluka politi~kih lidera da se prekine veza izme|u privatnih interesa i politi~kih partija. Tako|e, 24 slu~aja sumwivih privatizacija mora biti re{eno da bi poglavqe 23 o pravosu|u i osnovnim pravima bilo zatvoreno.

Kriterijume ~lanstva u EU ne treba shvatati kao uslove koji se briselskom arogancijom name}u Srbiji. Ne, to su pravila igre jednog istorijski jako uspe{nog kluba koji smatra da je i Srbiji mesto u wemu. To ve}inski misle i gra|ani Srbije. To i gotovo ~itava politi~ka elita, makar deklarativno, `eli.

U svakom slu~aju, spekulisawe o uslovima prijema mo`da donosi kratkoro~ne politi~ke poene, ali istovremeno kontaminira poverewe gra|ana Srbije u EU, {to dugoro~no nikome nije u interesu. Zato se nadam da }e srpski lideri zameniti pri~u o „novim” uslovima, koje navodno name}e EU, konkretnim predlozima kako da smawe nezaposlenost i povrate veru gra|ana Srbije u ekonomski oporavak i boqu budu}nost. (autor je izvestilac EP za Srbiju)

nedeqa24.jun2012.

c m y

dnevnik

PRE GO VA RA^ KOG TI MA U DI JA LO GU S PRI [TI NOM

kon cept pri zna wa zbog pogre{nog tuma~ewa koje idu na ruku Pri{tini. No, sve to naprosto ne mo`e da sakrije ~iwenicu da problem nije re{en, te da regionalna saradwa i predstavqawe Pri{tine na regionalnim skupovima ne}e mo}i da za`ive dok se to jasno ne precizira. l Tvr di te da je Ku per u pre go vo ri ma po dr `ao va {a re {e wa, a sa da on tvr di dru ga ~i je. Da li nas oba ve zu je we go vo tu ma ~e we?

– Ne. I on ne tuma~i druga~ije sporazume, ve} samo pitawe regionalnog predstavqawa. A ono, kako sam rekao, ne}e biti re{eno sve dok se ne postigne saglasnost o primeni tog dogovora.

Drugim re~ima, o regionalnom predstavqawu. Ili }emo morati da obavimo dodatne razgovore ko god da vodio pregovore, ili se pokazuje da smo postigli dogovor o ne~emu {to ne mo`e da se pri-

meni. U ovoj situaciji niko ne mo`e da bude zadovoqan, pa tako ni Pri{tina, a naro~ito ne Brisel. l Opo nen ti, a po seb no Sr bi sa KiM, go vo ri li su da re {e wa ko ja po sti `e te vo de kli ze }em pri zna va wu Ko so va i za o kru `i va wu pri {tin skih in sti tu ci ja na ce loj te ri to ri ji po kra ji ne?

– Naravno da se s tim ne sla`em. Nismo ove pregovore mi vodili da ne{to wima damo. Na `alost svih nas, ingerencije date Pri{tini od 1999. do danas su takve da oni imaju u svojim rukama sve poluge vlasti na KiM, sem na severu. I {to se ti~e severa nije se ni sada ni{ta promenilo, kosovske institucije tamo ne funkcioni{u, Srbi tamo nemaju kosovska dokumenta i ne verujem ni da }e ih ikad imati. Ta~no je samo to da je na administrativnim prela-

Zna li smo {ta mo `e mo, a {ta ne l Iz sa me Vla de Sr bi je sti `u gla so vi da no vi na{ pre go va ra~ mo ra bi ti s me |u na rod nim is ku stvom i da ubu du }e sve mo ra bi ti pre ci zi ra no, do po sled weg za re za, da se vi {e ne bi smo na {li u ova kvoj si tu a ci ji?

– To samo pokazuje nerazumevawe prirode ovog posla, a naro~ito stavova Pri{tine, koji imaju sna`nu podr{ku me|unarodne zajednice, ili, da otvoreno ka`em, SAD. To, dakle, pokazuje i dubinsko nerazumevawe politi~kog trenutka u kome `ivimo, ali i ~iwenice da me|unarodno iskustvo nije ne{to {to garantuje uspe{nost pregovora. Uostalom, podsetio bih na to da i Edita Tahiri i ja imamo zna~ajno me|unarodno iskustvo. Naprosto, u ovom procesu se tra`e re{ewa koja odgovaraju svima, pri ~emu su obe strane limitirane ograni~ewima definisanim wihovim aktima, {to ote`ava pronala`ewe me|uprostora. U sva kom slu~aju, sla`em se da ova dr`ava treba da prona|e pre svega jedinstvo u nastupu prema Kosovu, ali i da taj nastup bude definisan {to preciznije, da znamo {ta mo`emo, a {ta ne mo`emo da postignemo. Dosada{wa vlada je to znala.

SUSRETI­

zima uspostavqeno stawe koje je bilo i ranije, od 1999, sa kosovskim carinskim posmatra~em i policajacem. l S tim {to se sa da bu ne na sa mo Sr bi, ve} i Al ban ci, jer mo ra ju da {ip ~e de se ti ne ki lo me ta ra do gra ni~ nog pre la za i na zad ka ko bi sti gli do svo jih wi va i {u ma?

– To, prvo, nije grani~ni ve} administrativni prelaz. Na`alost, deo me|unarodne zajednice, Euleksa i Kfora, ~esto mo`da i nesvesno asistira Pri{tini u sprovo|ewu nekih wenih odluka. I budu}a vlada }e tom pitawu morati da pristupi veoma takti~no, racionalno, jer sloboda kretawa mora biti zagarantovana. l Za {to apo stro fi ra te pred sed ni ka Sr bi je kao bu du }eg {e fa pre go vo ra, uz po mi wa we we go vog kon struk tiv nog i re al nog pri la za ko sov skom pro ble mu u Bri se lu?

– Zato {to sve informacije koje imamo o wegovoj poseti Briselu, potvr|uju da je on u tim razgovorima nastupio krajwe konstruktivno i pozitivno. Da je ~ovek koji je uvideo realnost kosovske situacije i te`inu pregovara~kog procesa koji je pred nama. l Da li taj Ni ko li }ev bri sel ski na stup zna ~i da je on iz me nio ra ni ju re to ri ku stra na~ kog li de ra?

– Apsolutno da, pa svi to ve} vide. I to je dobro za dr`avu, ali nisam siguran da }e usre}iti i qude koju su glasali za wega, jer su, podstaknuti kampawom, o~ekivali ne{to sasvim suprotno. l Da li bi ste se su tra na {li u pre go va ra~ kom ti mu pred sed ni ka Sr bi je, s ob zi rom na we go ve sta vo ve o KiM? – S Nikoli}em? Ja sam na raspolagawu svojoj zemqi. Ne postoje tu strana~ke razlike jer je ovo dr`avno pitawe. Naravno, prvo treba da se napravi nova vlada, pa da se o wemu stvori {to {iri konsenzus. Sekundarno je ko }e u~estvovati u pregovorima, a ko ne. U svakom slu~aju, ko god bude pregovarao, neka ne o~ekuje zahvalnost. n Dragan Milivojevi}

3

KARMA KOMA

Od se ca we ma log Slo be

M

o`da bi se „javni intelektualac“ trebao zamisliti nad svojim radom i nad stawem svojih poslova onda kada mu se pri~ini da za sve slo`ene probleme postoje jednostavna re{ewa. To, naime, ta ideja da se sve {to izgleda slo`eno mo`e razre{iti jednostavno nipo{to nije retka, zapravo je ~ak veoma ra{irena, ali mahom me|u onim slobodnim misliocima koji grle oznojenu fla{u piva pred prodavnicom, i u kru`ocima, mo`da i po sekcijama, odva`no razra|uju sve svetske probleme, razla`u}i ih na nepodno{qivo proste ~inioce. I tako sve dok du}anxika Marika ne zatvori rolov od radwe. A onda se najuporniji me|u wima presele pred dragstor, pa udri do zore: ho}e li Kina osvojiti svet za pet ili tek za deset godina, je li Bog Srbin i da li postojawe Novaka \okovi}a to dokazuje, u koga je Teslino tajno oru`je i naravno, je li Amer stvarno hodao po Mesecu.

Sasvim ozbiqno govore}i, tre ba strahovati od jednostavnih re{ewa, ~ak i kada ih ponude qudi koji su vam uvek nekako izgledali slo`enije od wih – sve dok, mo`da, nisu prestali da vam tako izgledaju. ^itam da je Vesna P. tu pre neko ve~e rekla da bi srpski postizborni galimatijas mogao biti razre{en vrlo lako: neka svi lepo otka~e „malog Slobu“, i neka formiraju vlast bez wega. U prevodu, to bi zna~ilo „veliku koaliciju“, po{to samo ta matematika to dozvoqava. Eto, cela se zemqa Srbija nedeqama gr~i kako bi sastavila nekakvu vladu i razre{ila kvadraturu kruga – gde je taj Mali Sloba, imenom Da~i} Ivica, bitan deo jedna~ine – kad ono Vesna iza|e sa sasvim jednostavnim re{ewem: otfikariti i baciti! Sjajno, evo odmah sam zapqeskao rukicama. I bio sam nekoliko trenutaka bla`eno sre}an, a onda sam, avaj, po~eo da razmi{qam. A kad god mi se to desi,

stvari se iskomplikuju. Pretpostavqam da se sli~no de{ava i drugima; ponekad je to te{ko podneti, pa je lako shvatiti za{to neki krenu da odustaju od te tehnike koja samo zapetqava stvari.

U svetu populisti~kih ideja i pojmova, koji smo stvorili za sebe kao one „tamnice koje smo izabrali da u wima `ivimo“ o kojima je tako lucidno pisala uvek jasna a nikad prosta i preka Doris Lesing, sve je ve~ito stvar „dogovora otu|enih elita“, a populus je tu nedu`an koliko i beslovesan, pa niti o ~emu odlu~uje niti je za {ta odgovoran. Me|utim, {ta se de{ava u presnoj stvarnosti, daleko od sveta populisti~kih pojmova? U tom je svetu i taj Mali Sloba po sebi niko i ni{ta, tek jedan de`mekasti gra|anin koji promi~e svetom tro{e}i dato mu vreme izme|u ro|ewa i smrti.

Ono {to mu mo`e pridati te`inu u na{im `ivotima jeste samo podr{ka koju dobija, ako je dobija.

A dobija li je? Bogme je dobija: {tavi{e, duplo vi{e nego prethodni put. Skoro svi padaju, ~ak i onaj bizarni {umadijski diplomac koji se zapredsedni~io nad ovom zemqom kao neka vrsta pravedne pokore za sve nedoma{enosti wene dru{tvene strukture i kulturnog obrasca, jedino taj Mali Sloba buja i kvasa! Ta, zamislite da Mali Sloba iza|e na izbore a onda niko ne}e da glasa, onako kako je jurodiva Joko Ono svojevremeno javno zami{qala da se objavi rat, a onda se tom ob javqenom ratu lepo niko `iv ne odazove? Me|utim, fakat je, qudi glasaju hrpimice za tog Malog Slobu, i to ih ~ini u najmawu ruku saodgovornim.

Pa dobro, ali ne glasaju li i za razne druge, a bar za dvojicu i vi {e? I ne mogu li bar ta dvojica, Nikoli} i Tadi}, da se fino udru`e i istisnu dosadnog malog naduvenka s palube? Mogli bi, narav no, ako je jedina mera stvari puka matematika. Ali nije, i {ta }emo

sad? A nije zato {to svet nije ba{ tako prosto sazdan i tako pravolinijski, do sku~enosti jednostavan (prvi bih voleo da je tako, eto makar i samo zarad toga {to mi je podjednako mu~no gledati i slu{ati tog Malog Slobu i wegovu svitu). Eto, recimo da oni to urade; i {ta onda imamo? Kao prvo, dve najve}e stranke u zemqi retko gde prave savez bez neke prirodne katastrofe ili senke gra|anskog rata. Wihov je savez po prirodi stvari neka bla`a forma vanrednog stawa, on se otuda opire samoj naravi predstavni~ke demokratije (a druge demokra tije nema, osim u vla`nim slovima paralevi~arskih do`ivotnih adolescenata). Osim toga, ne bi li ba{ takvo ne{to bilo, na samo malo du`i rok, najve}i mogu}i poklon za Malog Slobu? Zamislite samo to: oba ve}a igra~a od wega na vlasti, utoliko i krivci za sve, a on u opoziciji, nedu`an kao ru`i~asta beba? Ne bi pro{lo mnogo, i umar{irao bi u Dvor bez ikakvog otpora, kao Spasilac.

O tome, i o koje~emu drugome, me|utim, nerado se misli onda kada je va`no samo re}i ne{to efektno, ne{to {to svakoj Povr{nosti imponuje i {to – bilo po sebi pametno i realno ili pak ne – slu`i ponajpre tome da na{ is projektovani Monument jo{ malo u~vrsti, a ako ta stvar, taj na{ pompezni iskaz, u dodiru sa stvarno{}u ovoga sveta se nao~igled pretvara u obi~no truwe, e pa, utoliko gore po tu stvarnost, takvu kilavu i nedostojnu. Dajte mi drugu stvarnost, ova mi je ne {to istro{ena! A za Malog Slobu i kompaniju nema frke, znaju ta kvi s kim imaju posla, pa su s razlogom bezbri`ni. n Te o fil Pan ~i}

@I VO RAD SMI qA NI], NAJ STA RI JI PO SLA NIK NO VOG SA ZI VA PO KRA JIN SKOG PAR LA MEN TA

Ko }e ve }e, iz gu bi iz vre }e a stranke – svoj SPS, DS i druge koji nedeqama ve} pregovaraju o formirawu nove vlade; ima pou~nu pri~u. Nije pri~a iz predaleke pro{losti, iako i takve dr @ivorad Smiqani} pamti: ve} je 30 godina u vlasti, dodu{e s prekidima, mada ima dosta onih kojima se ~ini kako s vlasti nikad nije ni odlazio. Za vlast, dakle, voli da ka`e dve stvari: da je, uz du{u, ~ovek najte`e ispu{ta, i da je kao morska voda – {to je vi{e pije{, to si `edniji.

Na Konstitutivnoj sednici Sedmog saziva Skup{tine Voj vodine, odr`anoj u petak, ponovo je bio u foteqi predsedavaju}eg, istina na svega nekoli ko sa ti, do iz bo ra no vog predsednika – kao najstariji poslanik. Mnogi }e dodati: i najiskusniji u Skup{tini Vojvodine, a verovatno i u dr`avi. Priznaje mi u razgovoru nakon zavr{etka sednice, a vi dim da mu nije ba{ svejedno, da mla|i vi{e ne haju za savete starijih i iskusnijih.

– Se}am se kad su se u Crnoj Gori posva|ali Momo i Milo, pa je Milo postao predsednik vlade, imao stabilnu ve}inu i prakti~no svu vlast, dok je Momo kao predsednik dr`ave imao protokolarnu ulogu – Smiqani} kao da veoma dobro zna za{to (mi) ovo pri~a. – Tako se i ovde moglo dogoditi. O~ekivao sam }e nova vlada Srbije biti brzo formirana, imaju}i u vidu najavqenu veliku skup{tin sku ve}inu sastavqenu od koalicija oko DS i SPS, sa URSom i LDP-om, i da }e ona dobro funkcionisati. Ne znam koji su razlozi za{to do toga jo{ nije do{lo, da li je to rezultat pritisaka sa strane ili posete Rusiji...

Z

Posete Rusiji va{eg lidera Ivice Da~i}a, pitam.

– Pa, pretpostavqam da mu je tamo ne{to re~eno, ne vidim za{to sve ovo... Nisam bio u prilici da ga pitam – odgovara.

Slu{ao je Smiqani} mirno s me sta pred se da va ju }eg ka ko kon sti tu tiv na sed ni ca gu bi, kako je to neko rekao, sve~arsku i protokolarnu notu, pa se u istupima napredwaka tokom debate o kandidatu za novog predsednika vojvo|anske skup{tine mogla ~uti ~ak i kritika re`ima Slobodana Milo{evi}a i wegovih manevara s izbornim sistemima.

Smiqani} danas nema potre bu za gorqivom apologetikom, niti da dr`i sliku svog biv{eg lidera u kabinetu da bi dokazao da ga se nije odrekao. Kada pri~a o wemu, iskazuje odanost, ali ne do kraja li{enu kritike.

– Vreme je pokazalo da ono {to nam se doga|alo tokom 90ih godina nije bio rezultat lo{e politike Slobodana Milo{evi}a, ve} delovawa svetskih mo}nika. Sistem koji je 50 godina funkcionisao u SFRJ jednostavno nije smeo da opstane. Rezultat razbijawa Jugoslavije trebalo je da bude probni balon za razbijawe Sovjetskog saveza.

B`e`inski je rekao da socijalizam treba uni{titi nacionalizmom iznutra i to su na nama isprobali; nama je sudbina bila zape~a}ena spoqa. Mo`da je trebalo da sve pro|e bez krvi, ali to je bilo te{ko, jer je sve bili unapred iscenirao. Vidite {ta se zbiva u severnoj Africi pod pla{tom uvo|ewa demokratije – ru{e autoritativne re`ime jer je wima stalo samo do nafte.

S druge strane – nastavqa – Milo{evi} je vodio stranku

I sad kad Da~i} ulazi svi ustaju i aplaudiraju, kao i u Slobino vreme, mada to ne govori toliko o wemu koliko o nama ostalima ~vrstom rukom i nije uva`avao druga~ija mi{qewa. To ga, prime}uje, i razlikuje od sada{weg lidera SPS Ivice Da~i}a.

– Ivica ume da saslu{a savete. Kad su bila krizna vremena, pitao me je za savet {ta da radi.

Poslu{ao me je a vremenom se pokazalo da sam bio u pravu.

Kad ve} pri~amo o Milo{evi}u, te{ko mi je bilo da izostavim pitawe kako gleda na to

{to Da~i}a nazivaju „mali Sloba“, da li je posredi zluradost ili...

– Svako voli da li~i da na svog vo|u (smeh). To su zluradi komentari, mada... mo`da ipak i malo podse}a na Slobu. I sad kad Da~i} ulazi svi ustaju i aplaudiraju, kao i u Slobino vreme, mada to ne govori toliko o wemu koliko o nama ostalima...

Ali, priznaje sa setom, od wega vi{e niko ne tra`i mi{qewe. Sad su narasli, ka`e jetko, pa im stariji vi{e ne trebaju.

Da je bio u prilici, rekao bi Da~i}u onu narodnu „ko }e ve}e, izgubi iz vre}e“, tra`io bi da lider bude trezven i razuman, s ozbirom na to da nije, uveren je, do kraja iskqu~ena opcija da vladu naprave DS i SNS. – Time ne bi bio SPS na gubitku, ve} time niko ni{ta ne bi dobio – kategori~an je. – Ne znam da li }e nova vlada izdr`ati pun mandat, pa nisam ja baba Vanga, ali sam siguran da tu vladu o~ekuje te{ko vreme i velike obaveze.

A onda iz Smiqani}a ipak izbija proro~anstvo, ali vi{e ono koje se temeqi na iskustvu, pa ozbiqnim tonom kazuje: ko god da bude premijer, mora da ra~una na rizik da }e, ukoliko tokom mandata ne uradi ni{ta, na prvim narednim izborima do`iveti katastrofu.

Svom SPS-u, ipak, prori~e svetlu budu}nost i daqi rast, ali samo pod uslovom da se stranka okrene radnicima i sindikatima i da ostane izvorna stranka levice. Moj sagovornik smatra da je liberalni kapitalizam „jedna velika prevara, sistem za bogate“.

– Srbija nikad nije bila u tom sistemu, na{ mentalitet nikad ne}e prihvatiti takav sistem u kojem je nu`no da budete robovi svojim gazdama. Nova vlast }e morati da vodi ra~una o socijalnoj pravdi, o tome da svi `ivimo podjednako dobro, a ne da neki `ive u izobiqu a drugi da gladuju. To ne mo`e dugo da opstane.

Neiskusnima se u petak pogre{no u~inilo da je sednica bespotrebno dugo trajala, pa je

bilo komentara kako Smiqani}, davawem uobi~ajenih proceduralnih pauza, gleda da {to du`e ostane u foteqi u kojoj je, kao izabrani predsednik Skup{tine Vojvodine, sedeo od 1997. do 2000. Istina je, zapravo, da bi ta sednica mogla biti i po sledwa za Smiqani}a kao pokrajinskog poslanika: nema, ka`e, nameru da se daqe glo`i s Agencijom za borbu protiv korupcije, te je spreman da napusti vojvo|anski parlament da bi ostao predsednik apatinske op{tine, u tre}em uzastopnom mandatu.

– Mogao sam da ostanem poslanik i da moj zamenik formalno postane predsednik op{tine, a da zapravo ja sve vodim. Kao {to je to u~inio Palma – nalazi lako Smiqani} primer iz prakse.

– Me|utim, nisam hteo, vremena su te{ka, narod te{ko `ivi i mislim da bi bilo neprimereno da se borim za vi{e funkcija.

Nije ni po{teno, a ni principijelno. Meni novac ne zna~i ni{ta, sve sam stekao svojim radom i nemam potrebe da se otimam za funkcije. Ali, postoji ne{to {to ni Agencija ne mo`e da promeni, a to je zakon biologije: i u ~oporu vukova uvek vodi najja~i, najlukaviji i najhrabriji, a tako je i kod qudi. Neko mo`e vi{e, a neko ne mo`e ni{ta.

Ja na izborima stalno dobijam poverewe gra|ana i to je rezultat mog dugogodi{weg rada. Evo, za dva mandata uspeo sam da Apatinu obezbedim 6 milijardi dinara investicija. Mogao sam da budem funkcioner u Novom Sadu ili Beogradu, ali ja sam `eleo da se vratim u svoj Apatin, svojoj porodici i da karijeru zavr{im u svom gradu, i da u wemu uradim vi{e od ostalih. n Denis Kolunyija

4

dnevnik

nedeqa24.jun2012.

PROF. Dr MILADIN KOVA^EVI], EKONOMISTA

Foto: F. Baki}

INTERVJU

Sa da po ve }a we po tro {we zna ~i {tam pa we pa ra otrebna nam je hitna i ubrzana konsolidacija jav- ti reforma na no`. Mi sada vidimo u Gr~koj kako izgledanih finansija, ali wu potom moraju da prate i sve- ju reforme na no`, ali to je zato {to uravnote`ene reforobuhvatne reforme javnog sektora, ka`e u razgovo- me nisu ura|ene na vreme. l Mi slite, dakle, da jo{ nismo pred vratima gr~ru za „Dnevnik„ prof. dr Miladin Kova~evi}, saradnik ~asopisa „Makroekonomske analize i trendovi„ beogradskog kog scenarija?

Ekonomskog instituta. On ka`e da je situacija u kojoj se – Nama tako|e polako curi vreme, u vremenskom smo i ekonomija Srbije nalazi veoma ozbiqna, te da se ne mo`e finansijskom tesnacu. Imamo, mo`da, jo{ neko kratko vresvesti na dilemu {tedwa ili potro{wa. Za ve}u potro{wu me da pokrenemo ~itav ciklus fiskalne konsolidacije i su potrebne ve}e pare, a tih para nema, obja{wava dr Kova- reformi. Ali kad ka`em ’kratko vreme’, to se, bogami, sve~evi} i dodaje da je, s druge strane, bitno sprovesti odre|e- lo na mesece. Ipak, mora se imati jasna slika o tome {ta se ne mere {tedwe, ali tako da se wima ne naru{e osnovne preduzima i s kojim ciqem. ^esto, naime, u javnosti mo`e funkcije dr`ave. mo ~uti predloge o ’reformama na no`’ ili sasvim suprot– Urgentna i ubrzana fiskalna konsolidacija zna~i bit- ne, populisti~ke predloge. A zapravo se i jedni i drugi, i no su`avawe zadu`ivawa dr`ave, ali i smawewe rashoda populisti~ki koji govore o ekspanziji potro{we i libera koliko je to mogu}e. Na prihodnoj, pak, strani buxeta mo`e tarijanski koji tra`e se~u javnog sektora, iako suprotni se raspravqati o tome gde se sve mogu nadoknaditi nedosta- po svom zna~ewu, oslawaju na odre|ene zablude. ju}i prihodi. A to podrazumeva i mere koje zahtevaju odrel Po liti~ari, barem u javnim istupima, odbijaju da |enu poresku dispilinu, dakle ne samo podizawe stope pou|u u mere {tedwe? reza na dodatu vrednost, mada je i to obrazlo`eno kao jedna – Mere {tedwe su primewene ve} 2008. godine, pa je u od nu`nih mera, ali samo na kratak rok. kresawu javnih rashoda na|eno nekih 100 milijardi dinara l Kakve reforme bi trebalo da nadove`u na te u{teda. Zamrzavane su i plate i penzije, a prona|ene su i kratkoro~ne mere? u{tede na diskrecionim rashodima ministarstava. Dakle, – To mora da bude povezana i sveobuhvatna reforma jav - restriktivna politika javnih finansija je, mawe-vi{e, nog sektora. Tu se misli na sistemske zakone, kao {to su, na primewivana od 2008. do danas. Ali se pokazalo da to nije primer, zakon o javnoj svojini, zatim na reformu penzionog nije dovoqno. sistema koji je kqu~na karika u konso lidaciji javnih finansija, pa zakon o javno-privatnom partnerstvu, na regulativu o upravqawu gradskim gra|evinskim zemqi{tem, zakon o radu i regulaciju tr`i{ta rada, reforme u pojedinim segmentima dru{tva kao {to su obrazovawe i zdravstvo... Re~ je kompleksnom setu i kratkoro~nih i dugoro~nih reformskih mera kako bi se iza{lo na zelenu granu. Tek tada bi se stvorio prostor za investicije, pre svega one infrastrukurne, ali i za dr`avnu stimulaciju, odnosno dr`avni intervencionizam u privredi. To se pre svega odnosi na onaj deo privrede koji je orijentisan na proizvodwu razmewivih dobara, kao i na mala i sredwa preduze}a.

Ali to se ne mo`e raditi pre nego {to se kroz fiskalnu konsolidaciju stvori finansijska platforma za tako ne{to.

Sada osnove za to nema, tako da je u ovom trenutku razmi{qawe o pove}anoj potro{wi jednostavno isto {to i razmi{qawe o inflaciji, o {tampawu novca. Inflacija bi zapravo zna~ila destabilizaciju i ona bi dovela do smawewa i javnih prihoda i op{te privredne aktivnosti. Sval U pregovorima o formirawu nove vlade kopqa se lome i oko nastavka saradwe sa Me|unarodnim moka inflacija je ubita~na i za ekonomiju i za javne finansinetarnim fondom? je, uop{te za `ivot stanovni{tva.

–- Kada ka`em da nam je ostalo mo`da jo{ nekoliko mel U jav nosti se neretko mogu ~uti glasovi o nu`nosti rigoroznih mera {tedwe? seci da u|emo u mere konsolidacije i reforme, moram da – Kada govorim o reformi javnog sektora, pod tim ne naglasim da se ne bi trebalo igrati s tim mogu}im raspopodrazumevam jednu libertarijansku tezu - koju mo`emo ~ulo`ivim vremenom. Za nekoliko meseci se ne mo`e mnoti od nekih privrednika i politi~ara - da je javni sektor go uraditi ako nemamo oslonac stabilnosti. A da bi smo administracija od 600.000 qudi, ~ijim bismo kresawem, odga imali, mislim da moramo odmah u}i u novi aran`man nosno otpu{tawem mase qudi, dobili nekakvu konsolidasa MMF-om. Ne verujem da }e nam biti dovoqan tek naciju. Tako ne{to bi, zapravo, zna~ilo ga{ewe odre|enih, a stavak postoje}eg „aran`mana iz predostro`nosti”, jer pre svih socijalnih funkcija dr`ave. To je u`asna zabluda, smo u situaciji da nam preti kriza duga. Potreban nam je qudi ~esto ne `ele da vide stoga novi aran`man, koji {ta se krije u tome {to mi bi i{ao na reprogram javzovemo javni sektor, a to ni- ^e sto u jav no sti mo `e mo ~u ti pred lo ge re - nog duga i koji bi nam moje tek administracija – ~igao obezbediti makar dve for mi na no` ili sa svim su prot ne, po pu li - go novnika ima mo`da ukupno dine stabilnosti tokom 60.000, {to na centralnom sti~ ke pred lo ge. I jed ni i dru gi se osla wa - kojih ne bismo imali priju na od re |e ne za blu de {to na lokalnom nivou. Sve tiske niti duga niti unuostalo su nu`ne socijalne tra{we destabilizacije, funkcije dr`ave, kao {to niti pritiske spoqne lisu obrazovawe, zdravstvo i penzioni sistem ili, s druge kvidnosti. U tom periodu bi se mogle sprovesti sve navestrane, infrastrukturna proizvodwa {to su ekonomske ak- dene reforme i sa~uvati postoje}a radna mesta, kao i sve tivnosti koje ne mo`emo ukinuti, od energetike, preko vo- postoje}e industrije, te pokrenuti neke infrastrukturdoprivrede pa na daqe... ne projekte, napraviti u{tede u javnim finansijama, konDrugim re~ima, u samoj javnoj administraciji, ako i ima solidovati socijalne fondove i tako do}i na liniju odr ne{to vi{kova zaposlenih, to nije ne{to ~ijim bismo kre- `ivosti razvoja i standarda. Ali u tom vremenu, naravno, sawem doveli do odr`ivih javnih finansija. Racionaliza- ne mo`e biti govora o ekspanziji potro{we, standarda i cija, naravno, jeste neophodna i ona je bitan deo procesa si- zapo{qavawa; na to se mo`e do}i tek kasnije, sa efektistemskih reformi, ali se u toj racionalizaciji mora vodi - ma reformi. ti ra~una o radnim mestima. ^itava ta reforma ne sme bi n Vla di mir ^vor kov

P

BDP po glavi stanovnika izra`en u procentima prema proseku Evropske unije

Izvor: Eurostat

„DNEV NIK” SA ZNA JE: VOJVODINA JO[ NIJE USPELA DA UKWI@I SVOJU IMOVINU U KATASTAR NEPOKRETNOSTI

Ba no vi na zbog soft ve ra – ni na ne bu, ni na ze mqi dawe u kojem stoluje Vlada APV jo{ nih zgrada, 26 stanova, 1.811 kilometara regiuvek je vlasni{tvo Republike Srbije, onalnih puteva, 17.000 kilometara glavnih, saznaje „Dnevnik”! Tako|e i ono u kodrena`nih i melioracionih kanala... jem je pre dva dana konstitutivnu sednicu odr– Sva nepokretna imovina koja bi prema do`ao novi saziv pokrajinskog parlamenta, a na kumentaciji za koju mi pretpostavqamo da je tom spisku je jo{ sijaset drugih objekata, povalidna, trebalo da bude upisana kao vlasnislovnih prostora, stanova... Naime, iako je {tvo AP Vojvodine, evidentirana je i dosijei jo{ 6. oktobra 2012. stupio na snagu Zakon o su dostavqeni Reubli~koj direkciji za imojavnoj svojini, a Uprava za zajedni~ke poslove vinu. S wom imamo izuzetnu profesionalnu pokrajinskih organa u me|uvremenu komplesaradwu i objektivno nismo mogli ni da o~etirala ~ak 202 obimna dosijea i na temequ kujemo da }e do sada biti obra|eno vi{e od wih u me|uvremenu od Republi~ke direkcije tre}ine na{ih predmeta, kada se ima u vidu za imovinu dobila ukupno 59 saglasnosti za ~iwenica da su pred kolegama iz Direkcije upis u katastar nepokretnosti, AP Vojvodina zahtevi za vra}awe imovine iz cele Srbije, je formalno do sada postala vlasnik - svega 11 ukqu~uju}i i grad Beograd, a da wihov posao objekata. Od toga, nijednog u Novom Sadu! podrazumeva detaqnu proveru svakog objekta, – Xabe nama {to smo sve ove godine govorisvakog dokumenta, zakqu~no sa uporednom li kako je vra}awe imovine pod okriqe Poanalizom da li se posmatrana nekretnina nakrajine i lokalnih samouprava razvojna {anlazi eventualno u postupku restitucije – obsa, deo na{eg razvojnog potencijala... ako ni ja{wava Radosavqevi}. nakon devet meseci od stupawa na snagu ZakoAko se po strani ostavi problem s katana o javnoj svojini nismo doneli neophodne strom, u nadi da }e on, kako je i obe}ano, biti podzakonske akte - a rok je, podsetimo, bio re{en u narednih desetak dana, izuzetno }e april 2012. - niti smo upodobili institucije va`an biti i slede}i korak, o kojem u Upravi koje se tim poslom bave. Sve je zapelo ve} na uveliko razmi{qaju. Naime, o svoj toj imovislede}em koraku, pa tako u Novom Sadu, od 35 ni - kada se kona~no vrati pod pokrajinske zahteva za upis u katastar nepokretnosti - meskute, treba ne samo brinuti, nego je vaqa i |u kojima je i zdawe Banovine, nijedan jedini „uposliti” tako da zaista opravda epitet objekat nije do sada ukwi`en. Zbog ove ~iwe„razvojne {anse”. A to se, objektivno, ne monice pokrajinska se administracija vi{e pu`e posti}i ta urgencijama obra}ala svim nadle`nim reu okvirima publi~kim institucijama s molbom da se prepo sto je }eg duzmu odgovaraju}e mere da se to pitawe ure- o r g a n i z a di. Na `alost, na{i predmeti jo{ uvek ~ekaju cionog mo– ka`e za na{ list direktor Uprave za zajed- dela. ni~ke poslove pokrajinskih organa Marko Radosavqevi}.

A za to {to su svi pomenuti objekti i daqe vlasni{tvo Republike kriv je, kako nam Ako sve bude teklo po tvrde u Republi~kom geodetplanu, ove bi godine trebaskom zavodu – neupodobqen lo da u potpunosti bude zasoftver. „Republi~ki geookru`eno pitawe imovine detski zavod je odmah po prikoja je nesporno pokrajinjemu dopisa Uprave za zajedska, a potom na red dolazi ni~ke poslove pokrajinskih utvr|ivawe odnosa vlasniorgana APV, preduzeo sve me{tva izme|u lokalnih sare da se izvr{i dorada softmouprava, Republike i Marko Radosavqevi} verskog paketa Jedinstvene APV nad svim objektima u evidencije, u kojem se vr{i koje je ulagao Fond za kapitalna ulagawa, e da vi{e ne bi odr`avawe baze podataka kabilo nikakvih nedoumica. Na kraju }e biti otvoreno pitatastra nepokretnosti, a u vewe strukture kapitala u Novosadskom sajmu i drugim pred zi stvarawa tehni~kih mogu} - uze}ima u koja je APV svojevremeno investirala. „Pred nanosti za primenu Zakona o ma je izuzetno obiman i odgovoran posao, koji se ne sme se javnoj svojini. Program je douraditi na brzinu i kuso. Za to }e nam biti potrebno ne sara|en i u toku je testirawe mo razumevawe Vlade APV, koje smo imali i do sada, nego i istog. Po zavr{enom testikadrovsko ja~awe”, napomiwe Marko Radosavqevi}. rawu i verifikovawu dora |enog programa Jedinstvene evidencije, za oko deset dana, isti }e biti in– Pitawa svojine i izvornih prihoda, koji staliran u svim Slu`bama za katastar nepobi se ostvarivali na temequ vra}ene imovikretnosti (SKN), a prioritetno u SKN Novi ne, te kadrovska, organizaciona i materijalSad 1 i Novi Sad 2, kako bi prevashodno te no-tehni~ka osposobqenost institucija koje slu`be mogle da re{e ve} podnete zahteve bi se bavile tim poslovima, od strate{ke su Uprave za zajedni~ke poslove pokrajinskih va`nosti za daqi razvoj Vojvodine – ka`e Raorgana”, navodi se u dopisu koji smo dobili dosavqevi}. – U ovom trenutku je pri Upravi od Ane Mujan, na~elnika Slu`be za katastar za zajedni~ke poslove obrazovan sektor koji nepokretnosti Novi Sad 1, uz napomenu da se ima zadatak da se brine o imovini APV, ali iskqu~ivo radi o tehni~kim ograni~ewima na bazi dosada{wih iskustava ipak intenzivre{avawa podnetih zahteva, a ne o bilo kom no razmi{qamo o obrazovawu pokrajinske drugom razlogu. direkcije, po ugledu na sli~ne koje postoje u U svakom slu~aju, do sada je kao vlasni{tvo gotovo svim evropskim regionima. Wen zadaPokrajine upisano samo 7 obrazovnih ustanotak bio bi da odgovorno, odnosno strogo prova u Kovinu, Pan~evu, Beloj Crkvi, Vr{cu i fesionalno i maksimalno kompetentno vodi Subotici, zatim Gerontolo{ki centar u brigu o vojvo|anskoj imovini i omogu}i da Ba~koj Palanci i Dom za stare i penzionere ona bude stavqena u funkciju na najproduku Apatinu, te reprezentativni objekti na tivniji na~in i zaista doprinese razvoju PoAndrevqu i Ravnama. A detaqan inventar pokrajine. Ali da bi se ovaj zadatak ispunio, krajinske imovine, koji je sa~inila Uprava okosnicu te direkcije mora ~initi visokoza proteklih devet meseci, obuhvata izme|u stru~an i dobro pla}en tim. Jer re~ je o toliostalog ukupno 99 obrazovne ustanove, 43 ko vrednom resursu da tu naprosto nema mesta objekta zdravstvene za{tite i 7 ustanova kulimprovizacijama i demagogiji. ture, 27 administrativnih i reprezentativn Mi ro slav Sta ji}

Z

[ta je ~ije

c m y

dnevnik ed no je ostr vo u Ja dran skom mo ru po sta lo 1948. za tvor za po li ti~ ke za tvo re ni ke ne ka da {we Ju go sla vi je. Do ju ~e ra {wi naj ver ni ji i naj hra bri ji si no vi ze mqe ko ja je u Dru gom svet skom ra tu vo di la kr va vu bor bu pro tiv oku pa to ra i do ma }ih iz daj ni ka, i sa mi su pre ko no }i po sta ja li dr `av ni ne pri ja te qi za to {to su ima li dru ga ~i je vi |e we od onog ko je se sme lo ima ti – i od vo |e ni su na Go li otok. Oni ko ji su se s we ga vra ti li tvr de da je to bio lo gor u ko jem su ugled ni ko mu ni sti, do ka za ni re vo lu ci o na ri, in te lek tu al ci… “pre va spi ta va ni”, ka ko bi se vra ti li “na pra vi put”.

Da nas, sko ro se dam de ce ni ja ka sni je, ne zna se ko li ko je ta~ no qu di pro {lo gol go tu Go log oto ka. Pro ce ne idu od 60.000 do 100.000. Od svih wih da nas je ma lo `i vih .

Pro ce wu je se sve ga oko 200-300, i to su u pro se ku sve de ve de se to go di {wa ci. Sr bi ja ni je ali Hr vat ska je ste na pra vi la na ci o nal nu struk tu ru za tvo re ni ka i za tvo re ni ca – jer i `e ne je u onim vre me ni ma sku po ko {ta la po gre {na re~ pred po gre {nim qu di ma – pre ma ko joj je naj vi {e ro bi ja lo Sr ba - 44 od sto, za tim Cr no go ra ca - 21,5 od sto, pa Hr va ta (16%), Me ke do na ca (5), Slo ve na ca (3,5), Al ba na ca (3) i osta lih se dam od sto.

I ma da su Sr bi i Cr no gor ci naj vi {e pla }a li za iz go vo re ne, a ~e sto i na be |e ne re ~i, Sr bi ja je po sled wa dr `a va u re gi o nu ko ja je od lu ~i la da svo je go lo o to ~a ne re ha bi li tu je i obe {te ti. Ne {to si lom, ne {to mi lom, ali po sle go di na na te za wa, 2006. je usvo jen Za kon o re ha bi li ta ci ji pre ma ko jem su svi oni ko ji su osu |e ni kao po li ti~ ki za tvo re ni ci i kao ta kvi go di na ma ro bi ja li na Go lom oto ku – ili, pak, wi ho vi na sled ni ci – do -

J

T E M A „ D N E V N I K A ” : Po danu robijawa 700 dinara - obe[te]ewe ili uvreda?

I golooto~ani }e po pravdu u Strazbur

bi li pri li ku da za tra `e sud sku re ha bi li ta ci ju.

Pre ma tom za kon skom ak tu, sud ska re ha bi li ta ci ja do no si la je sa mo mo ral nu sa -

uslov za evropu Hr vat ska i Slo ve ni ja su od mah na kon osa mo sta qe wa re ha bi li to va li sve go lo o to ~a ne, i to op {tim za ko nom, ta ko da oni ni su mo ra li po je di na~ no da tra `e sud sku re ha bi li ta ci ju. Po red ma te ri jal nog obe {te }e wa, u obe su dr `a ve go lo o to ~a ni do bi li i uve }a ne pen zi je, a pra vo na obe {te }e we ima le su i po ro di ce onih ko ji su bi li za to ~e ni na ostr vu. Ina ~e, sve biv {e so ci ja li sti~ ke dr `a ve u Evro pi mo ra le su pre ula ska u EU da do ne su za ko ne o re ha bi li ta ci ji po li ti~ kih za tvo re ni ka i is pla te nov ~a nu na dok na du svi ma oni ma za ko je se do ka za lo da su im pre kr {e na qud ska pra va.

Zahtevi se podnose u beogradu Pro ce wu je se da je do sa da vi {e od 600 biv {ih go lo o to ~a na do bi lo sud sku re ha bi li ta ci ju, a mno gi pro ce si su u to ku. Oni ko ji ima ju sud sku od lu ku o re ha bi li ta ci ji, a ne `e le da zah tev za obe {te }e we pod ne su pre ko Udru `e wa go lo o to ~a na Sr bi je, mo gu to u~i ni ti sa mi. Zah tev se pod no si Mi ni star stvu prav de – Ko mi si ja za obe {te }e we, Ne ma wi na 22-26, Be o grad. In for ma ci je se mo gu do bi ti na te le fon (011) 3612-458. Uko li ko su oso be ko je je sud re ha bi li to vao pre mi nu le, po za ko nu, od re |e ni krug za kon skih na sled ni ka ima pra vo na obe {te }e we: bra~ ni drug ili van bra~ ni part ner re ha bi li to va ne oso be, we go va de ca, te ro |e na bra }a i se stre.

tis fak ci ju, od no sno pri zna we dr `a ve da ni je ima la pra vo {to ih je ote ra la na ro bi ju. I ni {ta dru go. E sad, ka ko je bi lo kraj we ne lo gi~ no da ne ko do bi je sud sku pre su du da je ne vin vu kao ka men na Go lom oto ku a da iza to ga ne sle di i obe {te }e we, kra jem pro {le go di ne usvo jen je no vi Za kon o re ha bi li ta ci ji, ko ji je uveo i in sti tut re ha bi li ta ci o nog obe {te }e wa, ali i mno ga dru ga pra va ko ja svi oni ko ji do bi ju sud sku re ha bi li ta ci ju ostva ru ju.

Ta ko, pre ma slo vu ovog za ko na, svim sud ski re ha bi li to va nim go lo o to ~a ni ma, od no sno wi ho vim na sled ni ci ma ko ji su pod ne li zah tev za re ha bi li ta ci ju, pri pa da pra vo na obe {te }e we za ma te ri jal nu {te tu na sta lu zbog po vre de pra va i slo bo da.

To iz me |u osta log zna ~i da ima ju pra vo na na kna du ne ma te ri jal ne {te te za du {ev ne bo lo ve zbog li {e wa slo bo de – pri ~e mu to pra vo ostva ru ju i wi ho vi bra~ ni dru go vi i de ca – za tim im se pri zna je po se ban pen zij ski sta`, pa po se ban do da tak na ime me se~ ne nov ~a ne na kna de, pra va iz zdrav stve nog osi gu ra wa, pra vo na vra }a we kon fi sko va ne ili od u ze te imo vi ne, kao i pra vo na ma te ri jal nu {te tu.

No, upra vo to pra vo na obe {te }e we za ma te ri jal nu {te tu, od no sno re ha bi li ta ci -

o no obe {te }e we, po sta lo je pro te klih da na “kra tak fi tiq” ko ji je raz qu tio `i ve go lo o to ~a ne i na sled ni ke onih ko ji su ro bi ja li na tom ostr vu. Raz gne vio ih je do te me re da oni da nas tvr de da im se dr `a va ru ga, te da je po nu |e no obe {te }e we - uvre da.

Na i me, na kon {to je u fe bru a ru po ~e la s ra dom, Ko mi si ja za obe {te }e we u pro ce su re ha bi li ta ci je do ne la je pre ne ko li ko da na od lu ku pre ma ko joj }e sa mo 15 pre `i ve lih iz lo go ra na Go lom oto ku do bi ti na kna du od ukup no 13,7 mi li o na di na ra za vre me pro ve de no u za to ~e ni {tvu. Dru gim re ~i ma, oni }e do bi ti po 700 di na ra za dan i to pod uslo vom da po ti {u Spo ra zum o re ha bi li ta ci o nom obe {te }e wu. Oni ko ji od bi ju, a u Mi ni star stvu prav de tvr de da je od 15 po nu |e nih 13 ve} pot pi sa lo ovaj do ku ment, ima ju pra vo `al be su du.

To {to je sa da do ne ta od lu ka o sa mo 15 pre `i ve lih go lo to ~a na ne zna ~i da i dru gi - a tre nut no je ta kvih 190, ko ji su Ko mi si ji pod ne li zah tev - ne }e do bi ti obe {te }e we, ve} sa mo to da tre nut no u bu xe tu ima nov ca za to li ko biv {ih po li ti~ kih osu |e ni ka. Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu prav de Slo bo dan Ho men iz ja vio je da Sr bi ja re ha bi li to va ni ma ne mo `e da po nu di vi {e od 700 di na ra po da nu pro ve de nom na

nedeqa24.jun2012.

5

Go lom oto ku. I na veo da su u Slo ve ni ji go lo o to ~a ni do bi ja li {est evra po da nu a u Hr vat skoj 54 ku ne {to je oko se dam evra.

Ko mi sli da to ni je do voq no i ko ti me ni je za do vo qan, do dao je Ho men, mo `e da tra `i re {e we sud skim pu tem.

A da je tih 700 di na ra po da nu ro bi ja wa i te {kog fi zi~ kog ra da bed no i po ni `a va ju }e sma tra ju svi pre `i ve li go lo to ~a ni, kao i na sled ni ci onih ko ji ni su do ~e ka li da ih dr `a va re ha bi li tu je. Vr {i lac du `no sti pred sed ni ka Udru `e wa Go li otok za Sr bi ju Zo ran A{a nin ob ja {wa va za na{ list da je ova kva dr `av na po nu da uvre dqi va do te me re da svi tre ba da je od bi ju ka ko bi sa ~u va li do sto jan stvo ko je im je osta lo i po red svih tor tu ra i ha ran gi ko je su pre `i ve li - i da dru ga ~i ju prav du po tra `e pred su dom.

- Dr `a va je bi la oba ve zna da po nu di ba rem 3.000 di na ra po da nu , ko li ko ko {ta je dan za tvor ski dan. Pa ista ta dr `a va je oni ma ko ji su uhap {e ni u ak ci ja “Sa bqa” a za ko je po sle ni je do ka za na kri vi ca pla ti la od {te tu ko ja je dnev no ne ko li ko pu ta ve }a od ove ko ja se sa da nu di qu di ma ko ji su pre `i ve li tor tu ru lo go ra na Go lom oto ku. Da na {we za tvo re ni ke ni ko ne te ra da no se ka me we i ne do bi ja ju sva ko dnev no ba ti ne, a oni ko ji su bi li go di na ma na Go lom oto ku zna li su sa mo za znoj, krv i su ze. Ova po nu da je uvre dqi va i sa ve tu je mo svim na {im ~la no vi ma da je od bi ju - ka `e A{a nin.

Na{ sa go vor nik upo zo ra va da ni sa ma Evro pa ne }e pre }u ta ti ovu srp sku “ne pri stoj nu po nu du”, jer je ona i bi la ta ko ja je in si sti ra la da Sr bi ja ne sa mo usvo ji Za kon o re ha bi li ta ci ji, ve} i da obe {te ti one ko ji su ne vi no stra da li. Upra vo zbog to ga A{a nin i o~e ku je da }e prav du, ako ve} ne mo `e ov de, go lo o to ~a ni na }i u Stra zbu ru. Ina ~e, u Udru `e wu, ko je oku pqa 570 sud ski re ha bi li to va nih go lo to ~a na, od no sno wi ho vih po to ma ka, iz ra ~u na li su da je pro se~ no vre me bo rav ka na Go lom oto ku bi lo 1.095 da na.

- Sprem ni smo da ide mo i do Su da za qud ska pra va u Stra zbu ru. Ako Sr bi ja iz gu bi ovaj spor, a u to ve ru je mo, mo ra }e da is pla ti su mu od 468.112.500 evra. To zna ~i da bi go lo o to ~a ni mo ra li do bi ti od {te tu od 750 evra po da nu i to je su ma ko ju }e mo i tra `i ti. Na po mi wem da smo mi svo je vre me no upu ti li pred log dr `a vi da se is pla ti 100 evra po da nu pro ve de nom na Go lom oto ku, plus pla te ko je su za to ~e ni iz gu bi li to kom bo rav ka u za tvo ru. ^ak je s tom ci from pre iz bo ra ba ra tao i sam dr `av ni se kre tar Ho men. A sa da ka da su iz bo ri pro {li, iza {ao je sa tih 700 di na ra po da nu. Go lo o to ~a ni i wi ho vi po tom ci ni su za slu `i li da se dr `a va ova ko pre ma wi ma po na {a i da ih po ni `a va – za kqu ~u je A{a nin. n Qubinka Male{evi}

S U S R E T I : jovan deve^erski, 89-godi[wi golooto^an iZ ka]a

Patwa i nepravda nemaju cenu a pra gu 90. le ta Jo van De ve ~er ski iz Ka }a ofi ci ra KOS-a do la ze ne jo{ uvek sva ku no} sa wa Go li otok. Kao stra ki dru gi ofi ci ri u {i we {na mo ra i usud vra }a ju mu se go di ne ko je je li ma i da me ~ud no gle da ju, kao “dr `av ni ne pri ja teq” pro veo ta mo na „pre va spi ali ni sam ni po mi slio da ta va wu” od 1951. do 1956, ka da je uka zom Pre zi di ju ma to ima ve ze s mo jim sta vom o SFRJ po mi lo van da ne ro bi ja ce lu de se to go di {wu ka - Ko rej skom ra tu. Ve ~e na kon znu. {to su me ot pu sti li iz bol – Uvek sam vo leo svo ju otax bi nu i ni ka da ni sam ni ni ce - uhap {en sam. Ni je po mi slio da bi me ne, ko ji sam od pr vog puc wa `e leo da po sto jao ni ka kav ma te ri jal je bra nim od ne pri ja te qa, jed nog da na mo gli i sa mog ni ti do kaz, ali je od me ne pro gla si ti za dr `av nog ne pri ja te qa – pri ~a nam ~i ka tra `e no da pri znam da sam Jo ca. – Ka da ti dru gi od re |u ju `i vot on da su i ta kva ne pri ja teq. Ne mo `e ~o vek ~u da mo gu }a. ^im je 1941. za pu ca lo, la tio sam se pu - ta ko iz ~i sta mi ra da pri {ke. Kao se dam na e sto go di {wak uzeo sam i ko kar du i zna. Na rav no da sam to od de di nu {u ba ru i kre nuo pre ko Sa ve da tra `im ~et ni bio i ta da je kre nu la mo ja ke. Ali ne Dra `i ne, ve} one otax bin ske ko ji su se ne gol go ta. Na {li su oni i ka da bo ri li za dr `a vu. Ka da sam vi deo da se sva na {a sve do ke, a te qu de ni ka da u voj ska raz be `a la i da od mog pri kqu ~e wa i bor be pro `i vo tu ni sam vi deo, ko ji su tiv ne pri ja te qa ne ma ni {ta, pre ko Be o gra da sam se na pri ~a li sva {ta o me ni: vra tio u Ba nat a oda tle ku }i. Us put sam u Sa vu ba cio te bio sam pro tiv ot ku pa, i ko kar du i {u ba ru, jer sam shva tio da mi to ni {ta do te da sam bio za Ma |a re, te bro do ne ti ne }e, po {to su oni ko ji to tre ba da no se da sam bio pro tiv wih, da odav no uhva ti li put pod no ge i wih od bra na dr `a ve sam go vo rio da je dr `av na ni je za ni ma la. Vra tio sam se u Ka} i pri mi rio. On da po li ti ka lo {a i sva {ta ne je do {la ra ci ja i va qa lo se bo ri ti pro tiv onih ko ji {to. Sve je to bi lo iz mi su se ja li zlo. Kao fo to graf bio sam po de san za “ve zu”, {qe no, ali me ni po mo }i jer sam stal no bio na uli ci. Ta ko sam do bi jao i raz no ni je bi lo. Voj ni sud u No sio ma te ri jal, a 1943. sa jo{ 16 qu di oti {ao u par ti vom Sa du osu dio me je te za ne. Oslo bo di li smo ze mqu i va qa lo ju je ob no vi ti.

1951. na de set go di na za tvo Ve ro vao sam da su qu di ko ji su nas vo di li kroz rat za ra. Ku }i je osta la `e na sa }er ki com u ko lev ci. Oti to spo sob ni i sprem ni... {la je da `i vi kod mo jih ro di te qa u Ka}, a me ne su Pet go di na na kon oslo bo |e wa kao ka pe tan pr ve po sla li pr vo u Be o grad a po tom u Po `a re vac... kla se, ~i ka Jo ca se raz bo leo. Po la go di ne le ~io se u Mar ve nim va go ni ma no }i ma su pu to va li u ne po zna Voj noj bol ni ci u Pe tro va tom prav cu. Ve za ni i zbi je ni ne ka da ra di nu. Pre od la ska u bol {wi Ti to vi bor ci pre vo `e ni su do Ni je bi lo iz bo ra: ili }e{ ni cu, te 1950. “bio je na li bro da ko jim su sti za li do Go log oto ka. tu } i ili }e{ bi t i tu ~ en ni ji dr `av ne po li ti ke”, ^i ka Jo ca is ti ~e da je u toj gru pi bi lo ali za vre me le ~e wa ni je iz me |u 150 i 200 qu di od ko jih se sko ro oba ve {ten da se ona pro me ni la – i da vi {e ni smo za ni ko ni je me |u sob no po zna vao. Ve }i nom su bi li voj na one za ko je smo bi li. Da smo sa da na dru goj stra ni. li ca, ali bi lo je i ci vi la ko ji su upu }e ni na “pre va – Ta neo ba ve {te nost me je sku po ko {ta la. U so bi spi ta va we”.

– Ne znam ko li ko du go smo pu to va li vo zom i bro u Voj noj bol ni ci po red me ne je le `ao ofi cir KOSdom. Tra ja lo je to kao ve~ nost. On da smo se is kr ca a. Ko men ta ri sa li smo Ko rej ski rat i in ter ven ci ju UN. Znao sam da su sim pa ti je Ju go sla vi je bi le na li na Sve ti Gr gur. Do ~e kao nas je stroj, ali ne onaj po ~a sni ko ji je do ~e ki vao voj sku ko ja je do ne la slo stra ni Se ver ne Ko re je, ali ni sam znao da sa da po dr `a va mo in ter ven ci ju UN, od no sno da vi {e ni smo za bo du. Ovo je bio stroj smr ti i bo la. Svi ko ji smo do {li, mo ra li smo da pro |e mo kroz taj stroj - dve ko Se ver no ko rej ce. Ipak, sma trao sam da su oni u pra vu lo ne qu di ko ji krv ni~ ki tu ku nas pri do {le. Mo ja i to sam i re kao. Ni {ta vi {e. Vi deo sam da kod tog

N

gru pa je re la tiv no do bro od lu ~io da sam se be le ~i od pe to go di {weg go lo o to~ pro {la, jer ni ko ni je od mah kog bo la i da po ku {a da po ti sne sli ke stra da wa i smr ubo ga qen i osa ka }en. Ba ti ti ko je no si u se bi. Sam je se bi pre pi sao i te ra pi ju: te na je smo do bi li, ali ni je to `ak fi zi~ ki rad na wi vi. Dru {tvo ga je pre zi ra lo i to bi lo ta ko stra {no. Dru ge je ose }ao na sva kom ko ra ku, a on je na to od go vo rio ra gru pe su kr va vo pla ti le de }i sve na por ni je ka ko se ne bi mi slio na sve ono {to ula zak na ostr vo. Ne ki su je pre `i veo. Po sle se za po slio u ci gla ni u Ka }u, ali osta li bez uva, raz bi je nih ze mqu ni ka da, pa ni da nas, ni je osta vio. wu {ki, una ka `e nog li ca…

– Pro {lo je mno go de ce ni ja od ta da. Ni sam ni mi ^o ve ka ko ji je od mah iz gu slio da }u ika da tra `i ti re ha bi li ta ci ju. Moj ne pre bio uvo po sle sam vi |ao u bol je sa mo moj . I sno vi su sa mo mo ji. On da je do net Za Be o gra du. Mno ge su ta ko kon o re ha bi li ta ci ji. Na po ~et ku ni sam `e leo ni da osa ka ti li za ceo `i vot... do bi jem po tvr du da sam ne vin ro bi jao, jer mi to da nas Tu kli su ih bez mi lo sti, a ni {ta ne zna ~i. On da su nam re kli da }e tu bi ti i ne oni ko ji ni su `e le li da tu ku, kih pa ra, pa sam po mi slio da ako je ve} ta ko, za {to ne i sa mi bi bi li gur nu ti u bih za tra `io sud sku re ha bi li ta ci ju? stroj. Ni je, ka `e ~i ka Jo ca, Zah tev je ~i ka Jo ca pod neo 2007, a sud sku re ha bi li bi lo ve li kog iz bo ra: ili ta ci ju do bio 2008. Ali on da {wi za kon ni je pred vi |ao }e{ tu }i ili }e{ bi ti tu - nov ~a no obe {te }e we. No, ka da je la ne do net no vi za ~en. kon, bi lo je ja sno da }e ne kog nov ca bi ti.

– Sa Sve tog Gr gu ra, gde smo – Ni sam ni ve ro vao da }e nam dr `a va, ko ja je po sle dve ne de qe pro ve li ogra |e ni to li ko de ce ni ja pri zna la da smo ne vi ni, da ti ogrom ne `i com ka ko bi gle da li za tvo pa re, ali ni sam o~e ki vao ni da }e nas to li ko po ni zi re ni ke ko ji ra de, pre ba ~e ni ti po nu dom od 700 di na ra po da nu. Ni sam ha lav i ne mi smo na Ugqen, ostr vo kod Za slim da po sto ji no vac ko jim se mo `e pla ti ti ono {to dra. Po tom su nas pre ba ci li sam pre `i veo, ni ti da bi lo ko je nov ~a ni ce mo gu iz u Bi le }u, a oda tle na Go li bri sa ti sli ke ko je se stal no kroz san vra }a ju. Ali ne otok. Kao rat ni fo to re por pri sta jem ni da me po ni `a va ju. Ako je za kon od re dio ter u voj sci, na Go lom oto ku da se ima mo obe {te ti ti, on da to dr `a va tre ba da ura sam do bio da ra dim u ba ra ci i sli kam pri do {le za tvo di ka ko va qa. Pa ne mo gu na ma pla ti ti dan te {ke ro re ni ke. Ni su me str pa li u naj te `u ka te go ri ju po li ti~ bi je i ra da ne ko li ko pu ta ma we ne go {to su pla ti li kih za tvo re ni ka, od no sno “ban du”, iako su u toj gru pi onim gla vo wa ma ko je su, na vod no, gre {kom uhap si li bi li oni sa naj vi {im voj nim ~i no vi ma ko ji su skre nu po sle ubi stva Zo ra na \in |i }a, iako su ovi ite ka ko li sa pu ta par ti je. Od svih nas tra `e no je da mo ra li zna ti stva ri pri zna mo da smo ne pri ja te qi, i {to se to zbog ko jih su str pa ni Za {to smo i da nas dr `a vi pre ura di - ma da su te {ki fi zi~ ki po slo vi iza re {e ta ka. Za {to ma w e va ` ni od ne k ih dru g ih i zlo sta vqa we osta li - `i vot na Go lom smo i da nas dr `a vi ma oto ku je ipak bi vao lak {i. Ube |i va li smo we va `ni od ne kih se iz me |u se be da smo ne pri ja te qi i na kra ju pri sta ja dru gih, ko ji pri to me ni iz bli za ne pro la ze gol go tu li na to, iako smo zna li da ni smo. Kad sam od la zio kod ko ju smo mi pro {li sa mo zbog re ~i ko je je smo ili ni isled ni ka na ra port po zdra vqao sam ga ova ko: osu |e smo iz go vo ri li? Ili ni su tre ba li ni da obe }a va ju no nik Jo van De ve ~er ski, osu |en de set go di na stro gog za vac. A ako su ga kao svo ju oba ve zu ve} une li u za kon, on tvo ra zbog iz da je par ti je i na ro da, ja vqa se na ra port. da ne ka se dr `e tog pa pi ra i pra ved no obe {te te one To stal no po na vqa{, na kra ju ti to do |e u pod svest pa ko ji su si lom po sta li dr `av ni ne pri ja te qi, a za pra vo i sam po ve ru je{ da si iz daj nik... su svo ju ze mqu vo le li, pa i za wu u~i ni li mno go vi {e Za Dan Re pu bli ke, 29. no vem bra 1956, usle di lo je op ne go oni ko ji ni ka da Go log oto ka vi de li ni su, a zla ~i {te po mi lo va we po li ti~ kih za tvo re ni ka. Me |u po mi ni li ite ka ko je su! lo va ni ma bio je i Jo van De ve ~er ski. Vra tio se u Ka} i n Qubinka Male{evi}

6

dnevnik

nedeqa24.jun2012.

SRBIJA LIDER U REGIONU, PA I EVROPI, PO BROJU MALOLETNIH MAJKI

U porodili{te ve} sa jedanaest!? ma li u Sr bi ji oso be ko ja ni je gle da la „Lu de go di ne“, pr vi deo sad ve} mi lion pu ta re pri zi ra nog se ri ja la „@i ki na di na sti ja”, i ka ko se ma lo let na, pet na e sto go di {wa de voj ~i ca Ma ri ja, ko ja osta je trud na, bo ri sa sta vom ro di te qa in te lek tu a la ca ko ji je uma lo ni je ko {tao `i vo ta. S dru ge stra ne, ma lo ko se se }a sjaj nog fil ma „Ovo ma lo du {e” i sce ne u ko joj se ugo va ra svad ba – de voj ka ima „sko ro” dva de set go di na, pa otac mla di }a za bri nu to pi ta pro vo da xi ju: – Ma lo je ma to ra, da joj ne {to ne fa li, {to bi je ina ~e otac da vao?

Jed na ze mqa, dva mo ra la, dva raz li ~i ta na ~i na `i vo ta, dva po gle da na svet, dve raz li ~i te `e qe... Se o ski i grad ski su prot sta vqe ni u utro bi, jo{ pre ro |e wa.

Ma lo let ne maj ke raz li ~i to pri hva }e ne od svo jih sre di na. U gra du je to sra mo ta, po treb no je da za vr {i vi so ke {ko le, ko je su obi~ no ro di te qi ve} od re di li, pa da ga -

I

EVROPA TRA@I DA SRBIJA RE[I AFERE SA „SPISKA 24“

Zatvori se u`eleli krupnih riba ok ni je sti gao ~u ve ni spi sak Evrop ske uni je o 24 spor na slu ~a ja, me |u ko ji ma i pri va ti za ci je de se tak biv {ih dru {tve nih i dr `av nih fir mi, sa zah te vom da ih dr `av ni or ga ni is pi ta ju – ka da god je po kre ta no pi ta we o ta kvim „vi so ko mu~ nim te ma ma“, sve bi se na kra ju svo di lo go to vo na fan ta zma go ri ju de la srp skog mwe wa. Evro pa je, me |u tim, pra ve }i bi lans o na {im (ne)us pe si ma na du gom pu to va wu ka Bri se lu, ja sno za cr ta la da „Sr bi ja mo ra u~i ni ti vi {e na pla nu bor be pro tiv ko rup ci je“. A u tom kon tek stu evrop ski spi sak je me |u pri o ri tet nim pi ta wi ma “za ko ja se o~e ku je da bu du re {e na u okvi ru po gla vqa 23 ko je se od no si na vla da vi nu pra va”.

Dnev ni ko vi sa go vor ni ci, ~la no vi Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je dr Da ni lo [u ko vi} i Du {an Sli jep ~e vi}, kao i pro gram ski di rek tor „Tran spa rent nost Sr bi ja“ Ne ma wa Ne na di}, ni su iz ne na |e ni sta vo vi ma Evrop ske uni je u po gle du ove na {e pro ble ma ti ke, na pro tiv. Jer o~i to je, sa gla sni su, da je na kra ju ve o ma du gog pro ce sa tran zi ci je i pri va ti za ci je, Evro pa od lu ~i la da ne `mu ri pred obi mom osi ro ma {e wa srp skih gra |a na, pred si lo vi tim bo ga }e wem ma lo broj nih, a na da sve pred ste pe nom prav ne i eg zi sten ci jal ne ne si gur no sti u srp skom dru {tvu.

D

Mo} Du {an Sli jep ~e vi} sma tra da je pri ro da srp skog dru {tvo ta kva da je mo} skon cen tri sa na u po li ti~ kim struk tu ra ma. „Sve po ti ~e iz to ga.

Kod wih je i hleb i ko la~ i no`”, na vo di Sli jep ~e vi}.

– Pro blem Sr bi je s ko rup ci jom ni su slu ~a je vi ko ji su ot kri ve ni, pa ma kar sa mo u me di ji ma.

Ve li ki je broj slu ~a je va ko ji ni kad ni su ni pri ja vqe ni, ni kad ni su is pi ta ni, ni ka da ni su do {li pred sud, a na to uka zu ju po ka za te qi iz is tra `i va wa jav nog mwe wa i is ku sta va gra |a na s ko rup ci jom. Na `a lost, ima mo ogrom nu tam nu broj ku kri mi na li te ta kad je re~ o ko rup ci ji – upo zo ra va Ne ma wa Ne na di}.

Isto vre me no, i kod afe ra za ko je se u jav no sti zna, ~e sto ve o ma du go ni su po kre ta ni ni ka kvi po stup ci, a i ta mo gde je su, ras te `u se go to vo u ne do gled. Sve to osta vqa ve o ma lo {u sli ku o ze mqi, {te ti we nom ugle du, ugle du we nih in sti tu ci ja...

– Te {ko je da ti ne ku ge ne ral nu oce nu, ali sa svim si gur no je da re ak ci je dr `av nih or ga na ni su bi le ade kvat ne, na pri mer, u

onim slu ~a je vi ma na ko je je uka zi vao Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je. I vi di mo da sa da EU po mi we do sta tih slu ~a je va na ko je je Sa vet ne sa mo uka zi vao, ne go o wi ma ~ak slao do ku men ta ci ju Vla di i Tu `i la {tvu – na po mi we Ne na di}. – Ka ko god, u svim tim slu ~a je vi ma dr `a va je mo ra la re a go va ti, is pi ta ti ih i okon ~a ti na je dan ili dru gi na ~in: ili da se utvr di da tu ne ma ni ka kve po vre de za ko na, ili da se ne ki po stu pak spro ve de do kra ja. Me |u tim, o~i to ima i stra ha ka da tre ba do ne ti od lu ku o po kre ta wu ne kog po stup ka i pro tiv ko ga. Jer, ako se se ti mo da je su di ja, ko ji je iz re kao pre su du u slu ~a ju ta ko zva ne „drum ske ma fi je“, otvo re no pri znao da wom ni su ob u hva }e ni svi po ~i ni o ci, to do sta re ~i to go vo ri o to me do kle se `e vi so ka ko rup ci ja.

tu ci ja to li ko o~i gled na, da je na to go to vo su vi {no uka zi va ti.

– Re~ je o to me da oni ko ji su mo} ni kon tro li {u in sti tu ci je, {to ni je ni ka kva taj na, i pro ce se za u sta vqa ju ta mo gde wi ma od go va ra. Da kle, dok god se krup na ri ba ne za ko pr ca u mre `i, {to se ti ~e Evro pe i sve ta, a i nas sa mih, ne }e mo ima ti ni ka kvog re zul ta ta u bor bi pro tiv ko rup ci je – sma tra dr [u ko vi}.

Ne ma - do da je na{ sa go vor nik - zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja u ma loj pri vat noj fir mi: ta mo se mo `e uta ja ti po re za ili po ~i ni ti ne ko dru go kri vi~ no de lo; kla si~ ne zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, me |u tim, mo `e bi ti - i ite ka ko je ima - u jav nim pred u ze }i ma, gde je sve fe u da li zo va no.

– Za tvo ri u Sr bi ji pu ni su si ro ti we, a oni ko ji tre ba da su u

Na spisku EU i „{e}erna afera” ^lan Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je dr Da ni lo [u ko vi} ot kri va nam da je u ~e tvr tak pri su stvo vao sa stan ku na ko jem se pri ~a lo i o „spi sku 24“. „Pred stav ni ci EU, od ko jih za vi si na{ da tum za po ~e tak pre go va ra sa Uni jom, pa po sle to ga i sam tok pre go vo ra, iz ri ~i to su to po me nu li i re kli su da je to ne {to na ~e mu }e oni in si sti ra ti. Ina ~e, na tom spi sku je i ~u ve na ’{e }er na afe ra’. To li ko mo gu da ka `em”, opi su je [u ko vi}.

Ne na di} isto vre me no uka zu je i da pro blem efi ka sno sti po stu pa ka, od no sno to {to ne ka su |e wa pre du go tra ju, te {ko da mo `e bi ti sa mo kri vi ca su da.

Da bi je dan kri vi~ ni pred met mo gao da se do ve de do kra ja efi ka sno, mo ra i po li ci ja da ura di svoj deo po sla kva li tet no, ba{ kao i tu `i la {tvo, a sud je tek na kra ju tog lan ca, na po mi we sa go vor nik „Dnev ni ka”. A Du {an Sli jep ~e vi}, ~lan Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je, ne dvo smi slen je u oce ni da je osnov na pret po stav ka za ostva re we na sto ja wa da se te meq no, do kra ja ra sve tle ve li ke afe re – po sto ja we po li ti~ ke vo qe!

– Re {a va we tih krup nih stva ri, kqu~ no je za vla da vi nu pra va, za po mak u opo ra vak dru {tva, za to da se utvr di stvar no sta we i uzrok du bi o za, ka ko smo za vr {i li tu gde smo - ta ko jad ni. Po me ni, za pi ta wa o to me za {to ne ki slu ~a je vi ne mo gu da se re {e, pa i ~i tav niz go di na, ko ji su pro ble mi i uzro ci, pra va adre sa je vrh Tu `i la {tva – ve li Sli jep ~e vi}.

I dr Da ni lo [u ko vi}, ta ko |e ~lan Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je, za pa `a da se pre vi {e ~e sto „ne ide do kra ja“, pri ~e mu ve ru je i da je u te me qi ma kom plek sne pro ble ma ti ke tran zi ci je, ka ko na vo di, „pro pa la re for ma pra vo su |a“ . U {i roj jav no sti je, ina ~e, pri sut no i mi {qe we da je po tre ba da se {to hit ni je obez be di ja ~a we in sti -

ta mo, oni se {e pu re na slo bo di i jo{ pri de svi ma na ma dik ti ra ju uslo ve `i vo ta. Od wih za vi si ko li ko }e mo eko nom ski da pro pa da mo i da bu de mo sve si ro ma {ni ji – ogor ~en je [u ko vi}.

Pod se ti mo da Sa vet ve} de ce ni ju uka zu je da to tran zi ci ja sa ma po se bi no si broj ne iza zo ve, a po go to vo pri va ti za ci ja, ne mo `e ni na jed noj ta~ ki sve ta, pa ta ko ni u Sr bi ji, bi ti ne u pit no ob ja {we we za is hod u ko jem se ma li pro ce nat „oda bra nih“ de be lo na fa ti ra, dok se osta tak dru {tva na |e u so ci jal no-eko nom skom su no vra tu. Po sta vo vi ma Sa ve ta, do bro po zna tim u jav no sti, naj ve }a opa snost pre ti od za tva ra wa jed ne ne mo ral ne i ne po {te ne ta kve pri ~e ar gu men tom mo }i, kao ko na~ ne i ne do dir qi ve.

– Nad na ma se odav no nad vi la spre ga po li ti~ kih par ti ja, iz vr {ne vla sti, taj ku na i pra vo su |a, a tre ba to me do da ti i kri mi nal – upo zo ra va dr [u ko vi}.

– Ta spre ga dr `i sve pod svo jom kon tro lom, pa ta ko i in sti tu ci je, ko je ra de ka ko wi ma od go va ra. Jed no stav no „ne {to” do |e do „ne ko ga” iza ko ga sto ji „ne ko” s de be lim le |i ma... Ako bi sa mo je dan iza {ao iz tog klup ka, on da bi on sa so bom po vu kao i dru ge.

Ali te {ko je o~e ki va ti da ba{ svi pad nu. Oni su jo{ uvek to li ko mo} ni da to ne }e do zvo li ti.

I za to gle da ju da sve one, ko ji im sme ta ju i ko ji su vi {e pri ~a ju, ski nu sa sce ne. n Ja ska Ja ko vqe vi}

Statistika Sta ti sti ka ka `e da su od ukup no 90.467 de ce ro |e ne 1990. go di ne, maj ke uz ra sta iz me |u 15 i 19 go di na ro di le wih 11.457, a de ce ni ju i po ka sni je – 2005. bi lo je 72.180 po ro |a ja, od ~e ga su u 5.288 slu ~a je va maj ke bi le ma lo let ne.

U 60 slu ~a je va de cu su ro di le de voj ~i ce mla |e od 15 go di na.

Taj od nos u 2010. iz no sio 68.304 pre ma 4.109 be ba, {to i da qe ne pred sta vqa „po `eq nu„ ten den ci ju sma we wa ra |a wa u mla |im uz ra sti ma. wa ka ri je ru i/ili se „bo ga to„ uda.

U se lu, de voj ~i ca od pet na e stak go di na je pun po go dak. Mla da, zdra va, sprem na da po vu ~e ku }u i ro di na sled ni ka. [ta }e woj {ko la, do voq no je da zna da pi {e i ~i ta, za ima we vi {e ne tre ba. To je na {a sli ka, sli ka o ko joj nam pri ~a i so ci o log Pa vle Ko va ~e vi}: – Ni je to ni {ta ~ud no, to je od vaj ka da ta ko. I mo ja maj ka je ima la sve ga 16 go di na ka da je pr vi put ro di la. Sma tra se da su de voj ~i ce

fi zi~ ki zre le od pr vog ci klu sa, ma da je psi ha ne {to sa svim dru go.

Ipak, mo ram da upo zo rim, za me ne de voj ke, bez ob zi ra gde `i ve, ne bi tre ba lo da ra |a ju pre 18-te, ni ti po sle 35-te – ob ja {wa va Ko va ~e vi}.

I on se, ina ~e, sla `e da je u Sr bi ji na de lu dvo stru ki mo ral, onaj ru ral ni i dru gi grad ski.

– Ono {to je na se lu nor mal no, u gra du je greh i obr nu to. Naj ve }i pro blem kod grad skih de vo ja ka pred sta vqa ju ro di te qi, naj ~e {}e in te lek tu al ci, ko ji su za cr ta li `i vo te svo jih k}er ki. Ako ne ka slu ~aj no i za trud ni ma lo let na ili ro di de te, ta da na sta je pro blem. ^e sto ih se od ri ~u sma tra ju }i da su ih obru ka le, a uko li ko ih po dr `e, on da idu one pri ~e ti pa „ni je mo je de te kri vo, pre va ri li su je man gu pi„...

Ti man gu pi, ne ret ko i sa mi ma lo let ni, ni su ni sve sni ro di teq ske od go vor no sti ko ja je pred wi ma, ali kao {to sta ra srp ska iz re ka do bro po zna ta svi ma ka `e „po sle j...a ne ma ka ja wa”.

A zbog to ga {to ne ma ka ja wa, Sr bi ja i je ste pr va u Evro pi po bro ju ma lo let nih maj ki. Pre ma po da ci ma Cen tra za pla ni ra we po ro di ce u In sti tu tu za maj ku i de te, na 10.000 de voj ~i ca uz ra sta od 15 do 19 go di na, ~ak 50 po sto osta ne u dru gom sta wu!!!!? Oko 6.000 trud no }a za vr {i abor tu som, dok se ma li broj wih od lu ~i da ro di. Pri to me ni je zgo reg uka za ti i da, shod no slo vu Za ko na o uslo vi ma pre ki da trud no }e, de voj ~i ca od 16 go di na mo `e sa ma da od lu ~u je o abor tu su.

Pa, do bro, haj de i da od lu ~e te {to ima ju 16, 17, mo `da 18 go di na, ali {ta sa je dva is pi le lom de se to go di {wa ki wom u dru gom sta wu.

Do bro ni je de set, jer ka da se po ro di la, ve} je na pu ni la „~i ta vih” 11 go di na, i te 1999. bi la je naj mla |a maj ka u Sr bi ji. U Ma te rin ski dom u Zve ~an skoj uli ci de voj ~i cu sprem nu da po sta ne ro di teq do ve la je maj ka. Na kon po ro |a ja, vra ti le su se na Ko so vo oda kle su i do {le, i osta vi le u ne ve ri ci so ci jal ne rad ni ke.

– Ni smo mo gli da ve ru je mo u we nu pri ~u dok pre gled ni je po tvr dio trud no }u. Pri to me nam je re kla da ni je bi la si lo va na - iz ja vi la je so ci jal ni rad nik Ma te rin ske ku }e Sne `a na Ni ko li} Ma da, iskre no, ne ma tu {ta da bu de ne ve ro vat no. Po da ci iz 2010. go di ne, ob ja vqe ni u „De mo graf skom pre gle du”, go vo re da su od 68.304 be be ro |e ne u Sr bi ji, ~ak 4.109 ro di le de voj ~i ce iz me |u 14 i 19 go di na. U po sled wih 20 go di na ado le scent ki we u Sr bi ji ra |a ju vi {e ne go dr `a vqan ke tri ~e tvr ti ne evrop skih ze ma qa.

Ge o graf ski po sma tra no, pro blem je naj u o~ qi vi ji u pod ru~ ju Bra ni ~ev skog, To pli~ kog i Ja bla ni~ kog okru ga, dok je si tu a ci ja „naj bo qa„ u ve li kim gra do vi ma - Be o gra du, No vom Sa du, Ni {u...

Opet ge o graf ski, pred wa ~i Ne go tin, grad u ko me je ne ka da bi lo sa svim nor mal no skla pa we ma lo let ni~ kih bra ko va. Ka da je pre ot pri li ke go di nu da na u ne go tin sko po ro di li {te do {la de voj ~i ca od pet na e stak go di na – svi su bi li za te ~e ni. Pe da go zi i so ci jal ni rad ni ci sma tra li su da je ro di teq stvo u tim go di na ma pre va zi |e no i osta vqe no u pro {lom ve ku. O~i gled no su se pre va ri li, jer je pro {le go di ne u tom po ro di li {tu bi lo 16 ma lo let nih po ro di qa, od ko jih su tri bi le mla |e od 14 go di na.

Materinski dom Za pri hvat u Ma te rin ski dom po {tu je se od re |e na pro ce du ra. Ka da je pri jem hi tan, oba vi se za dan, a mo `e da tra je i do dve ne de qe. Maj ka se obra ti Cen tru za so ci jal ni rad, za tim nad le `ni upu te zva ni ~an zah tev u Dom. Ta da se pro ce wu je si tu a ci ja, maj ka se upo zna je s tim {ta se od we o~e ku je, ka ko }e `i ve ti... Po treb no je i da do |e i upo zna oso bqe. Tim stru~ wa ka, za tim, do no si od lu ku. To kom wi ho vog bo rav ka po se ta je do zvo qe na, i bu du }e maj ke su slo bod ne da ra de, {e ta ju se, idu do gra da, kod le ka ra, ali u po je di nim slu ~a je vi ma, ka da je u po ro di ci bi lo na si qa –po treb na je do zvo la Cen tra za so ci jal ni rad.

ZEMAQSKI DANI TEKU

Ko je lud, a ko voli Paju?

K

ako je lepo poznavati ~ikaJovu Dejanovi}a, uz Svetozara Mileti}a svakako najva`nijeg, najuspe{nijeg pa zato i najomiqenijeg gradona~elnika u dugoj istoriji na{eg lepog grada Novog Sada. A po{to Mileti}a – ne}ete mi verovati – ja uop{te nisam i li~no upoznao, meni je moj drug ~ika-Jova onda i najva`niji i najomiqeniji. I obra}am mu se kao vr{waku, mada je davno zagazio u devedesete, ali {ta mogu kad g. Dejanovi} ne ume da ostari i da se savije, ba{ kao ni onaj wegov dvojnik [on O’Koneri, koji nam je ve} uveliko dojadio svojim nadmenim predstavqawem: „Maj nejm iz Bond... Yejms Bond!“ I kad, kao ba{ onomad, sretnem ~ika Jovu Dejanovi}a ispred Me{trovi}evog bronzanog spomenika Svetozaru Mileti}u, ja prosto ne znam da li je gramati~ki ispravno re}i „sreli smo se ispred Mileti}a“, ili mo`da i ~iweni~kom stawu vi{e odgovara: „Mileti} je bio iza nas!“ A po{li smo, obojica, u Novosadski klub u Zmaj Jovinoj, na kwi`evno ve~e na{eg zajedni~kog prijateqa Pavla Male{eva, da predstavimo i tre}u Pajinu kwigu o na{em vojvo|an skom zavi~aju: „E moj \or|e“, ka`e ~ika-Jova na plus 40 stepeni na novosadskom asfaltu, „danas }e, po ovoj vru}ini, u Klub do}i samo ko je lud, ili ko jako voli Paju!“ E sad, taj gospodin Jova Dejanovi} naravno nije lud, nego on samo beskrajno voli i po{tuje na{eg Paju, ali meni se ko-kanda mogu

pripisati oba razloga za dolazak. Malo me ute{ilo {to je sala Novosadskog kluba bila prepuna, ~ak se i stajalo. Pa nije vaqda da ga svi ti koji su do{li ba{ toliko vole? Mo`da ovde ima i (jo{) poneko lud me|u svima?

Al ja sam i tu ipak specijalno lud. Lud {to sam uop{te i do {ao, a mo`da i {to sam pristao na gotovo nemogu}e, a meni zaista bolne i nepodno{qive uslove Pajinog izdava~a Sime Mati}a, vla snika i urednika Izdava~ke ku}e „Tiski cvet“. A ti uslovi su bili kao oni u Dejtonu ili u Rambujeu.

Ali, {to bi rekao Milan Milutinovi}, „ke sera, sera“, mislim se ja, ne mo`e Sima toliko da zabrqa koliko ja mogu da mu oprostim.

Dakle, zvao me da predstavim Pajinu kwigu „Trired riba pliva“, ba{ kao {to sam i prethodne dve iz ove Vojvo|anske trilogije. A zvale su se: „Lili, lili, pa~e moje malo“ i „Marim ja, nek laju“. A uslovi su bili: 1. da govorim kratko ({to je meni, dakako, nemogu}e), 2. da ne pri~am sve vreme o sebi, nego da ipak malo, makar malo, progovorim i o autoru kwige koju upravo promovi{emo. ([to je mo`da i mogu}e, ali ne vidim razlog da je autor va`niji od mene!)

I dodatni razlog da se u Klubu to popodne i ne pojavim je {to glavni kriti~ar ovog Pajinog dela, po op{tem mi{qewu wegovog novog (socio)lingvisti~kog podviga tre ba da bude – jedna nau~nica, profesorica dr Vera Vasi}, `ena koja ovu oblast poznaje jedno sedam-

osam hiqada puta boqe od mene.

Kao {to me je na promociji prethodne Pajine kwige dotukao prof. dr Dragoqub Petrovi}, sastavqa~ desetotomnog Re~nika srpskih govora Vojvodine (izdali ga „Matica srpska“ i „Tiski cvet“).

I onda mi sine: profesorica Vasi} boqe od mene poznaje i kwigu, i temu, i oblast u koju ona zahvata, ali zato ja ne{to poznajem boqe od we – sto puta. Tj. nekog. Ja poznajem autora, znam ga „k’o staru kantu“. I odmah mi sine da }e moja beseda mo`da biti i boqe primqena od wene, jer i ovi na{i Novosa|ani, kao vaqda i ceo svet u XXI veku, vi{e vole pisca nego kwigu.

Pa ako Pajinu trilogiju ~itamo kao splet zavi~ajnih pri~a, dokumentarnih, a ne`nih i toplih, i nadasve prepunih neke neizrecive tuge, te pripovetke koje je po~eo da bele`i ~ovek na pragu sedamdesetih, onda }e one iznenaditi samo one koji Paju ne poznaju dobro. A Vlada Vujin i ja, kao i svi ostali wegovi saputnici i sapatnici iz „Dnevnika“, znali smo sve ove pri~e i pre nego {to je Paja re{io da su to - pri~e. I na belu hartiju ih prosuo, lakoreko i leporeko, ba{ onako novinarski.

Pomalo i nezahvalno, kwige je posvetio majci Stevki i ostaloj familiji, a zaboravio one Milo{evi}eve sluge koje su ga izbacili iz „Dnevnika“ na ulicu. Wima je mo`da trebalo da se zahvali {to je pored sve svoje struke i nauke i zavidne sportske, atletske, re-

nedeqa24.jun2012.

c m y

dnevnik

7

INTERVJU LA SLO VE GEL, KWI @EV NIK, DO BIT NIK NA GRA DE „KON STAN TIN OB RA DO VI]”

I mladi su po~eli da misle o Vojvodini o vo sad ski kwi `ev nik, ese ji sta, dram ski pi sac i po zo ri {ni kri ti ~ar La slo Ve gel, du ga~ kom spi sku pri zna wa ko je je do bio u svom rad nom ve ku, ovih je da na do pi sao i na gra du “Kon stan tin Ob ra do vi}” za una pre |e we kul tu re qud skih pra va. Ka ko je sa op {tio `i ri ko ji su ~i ni li Vo jin Di mi tri je vi}, Gor da na Mat ko vi} i Ve sna Pe {i}, Ve gel je do bio na gra du za du go go di {wi do pri nos una pre |e wu in ter et ni~ ke i in ter kul tur ne to le ran ci je i raz u me va wa u Sr bi ji i na ce lom pod ru~ ju re gi o na ju go i sto~ ne Evro pe.

Do bit nik re gi o nal ne Pu li ce ro ve na gra de, naj va `ni jeg ma |ar skog kwi `ev nog pri zna wa “La jo{ Ko {ut” i Fe bru ar ske na gra de gra da No vog Sa da, po znat je kao ve li ki kri ti ~ar po li ti~ kih eli ta, pod jed na ko ve }in skih i ma win skih. To ga ~e sto ~i ni oso bom od ko je po li ti ~a ri za zi ru. An ga `man u pro mo ci ji qud skih pra va sa mo je za zi dao ta kvu po zi ci ju. l Ko li ko zna ~i na gra da “Kon stan tin Ob ra do vi}” u okol no sti ma ka da je pri ~a o qud skim pra vi ma ~e {}e deo naj ni `e po li ti ke ne go pod ra zu me va ju }a po tre ba?

– U pred iz bor noj kam pa wi dve stva ri ni ka ko ni su bi le po mi wa ne. Jed na su qud ska pra va, a dru ga kul tu ra. To je do sta simp to ma ti~ no i pri li~ no sam zbog to ga za bri nut. U oblast qud skih pra va u{ao sam iz ne kih mo ral nih po bu da i ose }a wa, a kao le vi ~ar i zbog so ci jal ne prav de. U ce loj sred wo i sto~ noj Evro pi osam de se tih go di na bor ba za qud ska pra va bi la je deo bor be pro tiv jed no par tij skih si ste ma.

Kod nas to ni je i{lo u tom prav cu, jer su na stu pi le de ve de se te go di ne ko je su taj po jam pot pu no po ni zi le. Mi slim da smo u{li u ve li ki mi nus, iako sa da mo `e mo da pri ~a mo otvo re ni je ne go pre, ali sve je to je dan pri vid u sve tu si mu la ci je qud skih pra va. Jo{ uvek ni smo us pe li da raz vi je mo po tre bu za qud skim pra vi ma ni kod gra |a na ni kod po li ti~ ke eli te. l Na gra |e ni ste i zbog pro mo ci je in ter et ni~ no sti i in ter kul tu ra li zma. Ka da po sma tra mo Voj vo di nu, vi di te li u woj to pro `i ma we na ci ja ili je tek u pi ta wu `i vot jed nih po red dru gih?

– In ter kul tu ral nost i mul ti kul tu ral nost se do pu wu ju.

Ako je in ter kul tu ral nost me |u sob ni uti caj i pro `i ma we, mul ti kul tu ral nost zna ~i da sva ka na ci ja ima svo ju kul tur nu auto no mi ju ko ju ne gu je, {to je va `no u bor bi pro tiv he ge mo ni je i asi mi la ci je. Pro `i ma we na ro da je po tre ba Evro pe, ta ko je od u vek bi lo jer je kul tu ra uvek bi la bo qa od po li ti ke. Kod nas ove dve stva ri ni su u do brom ba lan su.

N

Pri ~e ma lo let nih maj ki Je le na M. iz Be o gra da ima la je sa mo 15 go di na ka da se po ro di la. Na sre }u we nu i we nog de~ ka Ni ko le, ro di la je zdra vu de voj ~i cu Ti nu. Na ne sre }u, we ni imu} ni ro di te qi ni su bi li odu {e vqe ni od lu kom ko ju je wi ho va je di ni ca do ne la. Za wu su pla ni ra li ve li ku ka ri je ru i „ova ko ne {to“ u ob li ku Ti ne im ni je tre ba lo, pa su zbog to ga ja ko qu ti. Je le na, me |u tim, ni je za `a li la {to je ro di la i od re kla se de tiw stva. Je di no joj je `ao {to ne ma po dr {ku maj ke, ko ja bi joj, ka `e, pu no zna ~i la.

Ne {to ma lo sta ri ja, ~i ta vih go di nu da na, bi la je A. J. iz Obre `a, op {ti na Var va rin. Ona je svo ju trud no }u po ve ri la fri zer ki kod ko je je bi la na kur su. Na rav no da je fri zer ka sve is pri ~a la ocu ko ji je de voj ~i cu od veo u Cen tar za so ci jal ni rad.

Sem maj ke ni ko ni je `e leo da pri hva ti ~i we ni cu da je trud na.

Do spe la je do Ma te rin skog do ma, ali je Cen tar za so ci jal ni rad od lu ~io da je sme sti u hra ni teq sku po ro di cu u Kru {ev cu.

Mo `da sve za vi si i od na ci o nal ne pri pad no sti, kul tu re... Kod Vla ha ima po ro di ca sa po pet `i vih ge ne ra ci ja, jer de voj ~i ca ko ja ro di sa 14 go di na po sta je ba ka sa 28 ili 30 go di na. No, da ipak ni smo naj go ri po tom pi ta wu, po tvr di li su nam 2010. go di ne {pan ski me di ji, ob ja viv {i da se de se to go -

pre zen ta tiv ne ka ri je re, do bio svo vre me ovog sve ta da pro ~e pr ka po sve mu onom {to je no sio u se bi od naj ra ni jeg de tiw stva, kad se vaq da, onim za ~u |e nim de~ jim o~i ma, sti ~e je din stve na, li~ na i je di na ori gi nal na sli ka sve ta, a sve osta lo – od pr vog raz re da osnov ne – je sa mo dre su ra da bu de mo isti kao i dru gi i da mi sli mo ono {to su sta ri ji za nas ve} do po la do mi sli li. Pa on da za wi ma i wi nim pu tem da qe... sa mo do bro pa zi, slu {aj i u~i, ali ne moj da mi sli{ „svo jom gla vom“.

A kad sam vi deo {ta te pri po vet ke, tek ova ko po re |a ne i uko ri ~e ne, po ru ~u ju, od mah sam se se tio Jir `i ja Men cla i „Stro go kon tro li sa nih vo zo va“, pr vog evrop skog fil ma ko ji je do bio Oska ra, a po sle i ~i ta ve we go ve ko lek ci je iz istog ru ka va: „[e ve na `i ci“, „Stri `e no-skra }e no“, „Se lo mo je ma lo“... [o ki ran i za di vqen bio je ceo film ski svet, s iz u zet kom jed nog gra da, Pra ga, svet ske pre sto ni ce li te ra tu re, pa sad i fil ma. Da, u Pra gu se ni ko ni je iz ne na dio, jer su do bro zna li da ba{ tu u cen tru, na Vac lav skim na mje sti ma, gde je ne kad se deo Do bri Voj nik [vejk, da nas de `u ra kraq ~e {ke bo e mi je, ve se qa i pi va Bo hu mil Hra bal, va di bi se re sa dna sred wo e vrop skog i austro u gar skog Pa non skog mo ra i vra }a im sta ri, vi so ki sjaj. A te we go ve bi ser-pri ~e Mencl je sa mo „usli kao“, kao {to je iz da va~ Si ma Ma ti} ove Pa ji ne bi se re ko je je na{ „Dnev nik“ ob ja vqi vao - sa mo uko ri ~io.

Da nas, na za la sku Gu tem ber go ve ga lak si je i ve} du bo ko u ovoj elek tron skoj, gde sli ka me wa ne -

di {wa de voj ~i ca ru mun ske na ci o nal no sti po ro di la u gra du He res de la Fron te ra. We na maj ka je tvr di la da je to sa svim nor mal no u ze mqi iz ko je po ti ~e. Nor mal no?

Da je ta ko, ja bih odav no sa svo jim vr {wa ci ma {e ta la unu ~i }e po par ki }i ma. nZo ri ca Dra go je vi}

iz bri si vo slo vo na pa pi ru, ne ma vi {e sen ti men tal nih i po ro di~ nih ro ma na, a ne vi dim ne ku sve tlu bu du} nost ni za be l e t ri s ti k u uop {te. Sve su to pre u ze li fil mo vi i te le vi zi ja, od ho li vud ske me lo dra me do bra zil ske ili tur ske „sa pu ni ce“. [to sad to da ~i tam, ko da }e mi ne ko pla ti ti! Kwi ga se ma hom okre nu la ka stvar no sti, ka do ku men tar noj („non-fic tion“) pro zi i to ne mo ra da bu de tra gi~ no po wu. I ne sa mo u ze mqa ma ko je ima ju vi {e isto ri je po gla vi sta nov ni ka ne go {to to mo `e da se pod ne se. Do {lo je ta ko do jo{ jed ne po de le ra da, {to po Mark su i ina ~e do no si sva ki na pre dak pro iz vod nih sred sta va. To li ko je ozbiq nih, ve li kih, a ne is tra `e nih ili ne do voq no ob ja {we nih obla sti i te ma, a ko ba{ ho }e emo ci je – nek ide u bi o skop.

Ali sad vi me ni na kra ju ob ja sni te ka ko se da nas nad ta kvim kwi ga ma ras pla ka ti, ras tu `i ti, mo `da sa wa ti? Ka ko ~i ta o ce do ve sti do tu ge, su za, ra do sti ili se te – u do ku men tar noj pro zi, gde se ni {ta ne iz mi {qa, pa i ne do da je. A ba{ ta iz mi {qa wa, pa jo{ i do da va wa, naj vi {e su nas ne kad dr ma la. Ne znam, to pi taj te Pa ju Ma le {e va. We mu je u ove tri kwi ge sve to us pe lo, a ne da ni je do da vao, ne go je pro bi rao i skra }i vao. I opet nas dir nuo i ras tu `io, na {to {ta pod se tio i po u ~io. Ma lo li je? \or |e Ran deq

Ofi ci jel na po li ti ka te `i ka to me da sva ka po li ti~ ka vlast bu de u svom fe u du go spo dar. Po sle di ca to ga je da za jed ni~ ki pro jek ti ne sta ju... Mo `da tre ba do ne ti bo qe za ko ne da se za u sta vi asi mi la ci ja ma wi na, ali ne mo `e mo vi {e za to da se bo ri mo u za tvo re nom si ste mu, gde ne ma ko mu ni ka ci je me |u raz li ~i ti ma. U Voj vo di ni ima mo raz li ~i te na ci je ko je `i ve za jed no. Ima tu pu no kon fli ka ta i mr `we, ali ima pu no i su `i vo ta. To je kao bor ba bo ga i |a vo la, s tim da bi po li ti~ ke eli te mo ra le da obez be de da bog u na ma po be di |a vo la.

jed nu no vu po ja vu u toj pri ~i.

Pre dva de set go di na auto no ma {i su bi li po li ti~ ka sek ta, a sa da je mlad svet po ~eo da raz mi {qa o Voj vo di ni. I to je ono naj zdra vi je {to nam se u po sled we vre me do go di lo. l ^e sto ste, ve o ma eks pli cit no, uka zi va li na to da po li ti ~a ri u Voj vo di ni za su prot sta vqa we cen tra li zmu mo ra ju „ima ti mu da”?

– Lo kal ni po li ti ~a ri do sa da si gur no ni su ima li mu da. Bi li su raz je di we ni i pu no su tak ti zi ra li. No vi iz bo ri bi mo gli da im da ju ma lo hra bro sti, jer je Voj vo di na po ka za la da re zo nu je

smo do {li do ta ko ap surd ne si tu a ci je?

– Slu ~aj sme ne di rek to ra Na rod ne bi bli o te ke po ka zu je naj bo qe taj od nos ka da po li ti ~ar ho }e da po ka `e svo ju sna gu. Je dan mi ni star unu tra {wih po slo va bi mo rao sna gu da me ri s kri mi nal ci ma i taj ku ni ma, a ne sa di rek to rom bi bli o te ke. Kul tu ra kod nas je po ni `e na. U jed no par tij skom si ste mu je bi la kon tro li sa na, ali ni kad po ni `e na. Do bi ja li smo po vre me no {a ma re, ali se i da qe sma tra lo da je kul tu ra od iz u zet ne va `no sti za dr `a vu. Sa da se do bi ja ju {a ma ri uz na po me nu da kul tu ra

Po li ti ~a ri se ov de raz me }u voj vo |an skim su `i vo tom, ali on ni je ni na lik onom u Ne ma~ koj, [ved skoj ili ne kim dru gim evrop skim ve o ma otvo re nim kul tu ra ma ko je su flek si bil ne na uti caj dru gih. l @e stok ste kri ti ~ar po li ti ke i po li ti ~a ra i ~e sto uka zu je te na ne pra ve dan od nos po li ti ~a ra iz Be o gra da pre ma Voj vo di ni...

– Jed nom sam vi {e u {a li re kao da u Voj vo di ni ni sam vi deo se ce si o ni zam, ali da se bo jim ka ko }e Be o grad da se ot ce pi od ostat ka Sr bi je. To je tek me ta fo ra za ~i we ni cu da se Be o grad za tvo rio u se be u po li ti~ kom smi slu. Oni upo zna ju dru ge de lo ve Sr bi je on da kad iza |u u pred iz bor nu kam pa wu. To je ve li ki pro blem na {eg cen tra li zma u ko jem se sav no vac re di stri bu i ra u Be o gra du. Tu re di stri bu ci ju nov ca tre ba sve sti {to ni `e, na ni vo op {ti na.

Ipak, cen tra li zam je na vi {e {te tio Voj vo di ni, ko ja po po sled wim po da ci ma po sta je naj ne ra zvi je ni ji deo Sr bi je. To ni kad ni je bi lo. Qu di tu po ja vu sve vi {e ose }a ju i pri me tio sam

auten ti~ no i dru ga ~i je od ostat ka Sr bi je. Sa ma ~i we ni ca da su i unu tar De mo krat ske stran ke voj vo |an ski po li ti ~a ri na pra vi li mno go bo qi uspeh od ko le ga iz dru gih de lo va ze mqe, go vo ri da to mo ra jed nom bi ti uva `e no. l Po no vo smo sve do ci da se po li ti~ ki `i vot pre la ma kroz ne pri hva ta we pro {lo sti. Pre pu ca va wa u pro ce su pra vqe wa vla de iz me |u li be ral nih i re tro grad nih sna ga, bu ka oko pred sta ve „Zo ran \in |i}”, ko sov ski pre go vo ri... po ka zu ju da u ovoj dr `a vi ne ma sna ge za su o ~a va we s pro {lo {}u. Zbog ~e ga taj pro ces mo ra da bu de ta ko te `ak?

– Vi {e ni je pro blem ni to su o ~a va we s pro {lo {}u. Mi ima mo mno go onih ko ji ni su spo sob ni da se su o ~e sa sa da {wo {}u.

Ka da bi ma kar na tren uvi de li u ka kvom vre me nu i okol no sti ma `i vi mo, su o ~i li bi se i s pro {lo {}u. Po no vo je tu pro blem ~i we ni ca da ne ma do bro pro fi li sa nih par ti ja. Vla da se pra vi na osno vu li~ nih od no sa. U sva kom vi {e par ti zmu vla de se pra ve na osno vu kom pro mi sa, ali se ja sno zna ju gde je gra ni ca tih kom pro mi sa. Vo da i va tra ne mo gu stvo ri ti kom pro mis jer }e se po ni {ti ti, a mi smo po zna ti po to me da sko ro svi mo gu sa svi ma, jer u prin ci pu me |u wi ma ne ma ni raz li ke ni de fi ni ci je ko {ta ho }e. To je ve {ta~ ki stvo ren ha os u dru {tvu gde gra |a ni vi {e ne zna ju na ~i ju stra nu da se svr sta ju. Te {ko da tu mo `e bi ti su o ~a va wa sa bi lo ~im.

Pa i ta pred sta va oko ko je se di glo to li ko pra {i ne... Ona ne mo `e bi ti lo {a iako otva ra ra ne. Tre ba lo bi da bu de in spi ra ci ja za jed no dru {tvo ko je bi po sle we mo ra lo da se pi ta {ta mo `e u~i ni ti da is pra vi gre {ke iz pro {lo sti. Ali, to se ne do ga |a. l U ta ko ha o ti~ nom dru {tvu, sti ~e se uti sak da je kul tu ra oblast ko ja je naj vi {e iz gu bi la. Kroz wu se pre la ma naj pr qa vi ja po li ti ka, u wu se naj ma we ula `e... Ka ko

uop {te ni je va `na. Ni jed na par ti ja u kam pa wi ni je po ka za la pro gram za opo ra vak kul tu re u Sr bi ji. I u slu ~a ju Ate qea 212 po li ti ka o~i gled no ima upli va.

Glum ci mo `da ima ju pra vo, ali ja to ne znam. Mo `da bih i znao da su iz ne li mi {qe we o re per to a ru, ali oni go vo re o qud skim oso bi na ma Mla de no vi }a. To ni je su {ti na u jed nom po zo ri {tu. l Ob ja vi li ste do sa da 13 kwi ga, o~e ku je mo pre vod i ~e tr na e ste. Ipak, to po stig nu }e ne pra ti i sta tus u na {em dru {tvu. Sti ~e se uti sak da su pi sci ov de skraj nu ti i da ne ma ju mo} kao u do ba SFRJ...

– Na {i pi sci su vi {e pri zna ti u Evro pi ne go u Sr bi ji. Mno {tvo kri ti ka u evrop skim me di ji ma to do ka zu je. Bo qe ih raz u me ju ne go kod nas. Na Laj pci {kom saj mu Sr bi ja je ima la od li ~an na stup i svi su pi sa li o to me. Ni je se de si lo da za pad na {tam pa ta ko po zi tiv no pi {e o Sr bi ji, osim u slu ~a ju 5. ok to bra. Ov de ti isti pi sci ima ju tret man kao da ni {ta ni su ni pi sa li. Mi ov de ima mo ne ku ~ud nu no vu oli gar hi ju qu di ko ji su se obo ga ti li de ve de se tih. Wi ma je bli zak tur bo folk i ki~ kul tu ra, a gra |an ske kla se, ko ja ~u va kul tur ne vred no sti, vi {e sko ro i da ne ma. Pri ~ao sam sa ne kim „pa tri o ta ma” ko ji ni re~ ne zna ju da ka `u o Cr wan skom.

To je pro sto ne ve ro vat no. Kao ne ka kva auto de struk ci ja na ci o na li zma, ko ji se be na ~i ni sme {nim.

Pra vi na ci o na li sta pr vo po zna je svo ju kul tu ru, a on da kul tu ru Evro pe da bi mo gao da po re di stva ri. Na rav no, ima ju i kwi `ev ni ci i dru gi qu di kul tu re svo ju od go vor nost. Oni su ras pa dom SFRJ upa li na te ri to ri ju ni ~i je ze mqe, pa su po tra `i li spas pod okri qem par ti ja unu tar ko jih sa da igra ju mar gi nal ne ulo ge. Na `a lost, par ti je su po sta le ne ka vr sta si ne ku re za wih i oni to ra de iz nu `de da bi pre `i ve li. To ipak ogra ni ~a va wi ho vo kri ti~ ko pro su |i va we i kri ti~ ku mo}. n Pe tar Kla i}

@ivimo u vreme divqeg kapitalizma l U Sr bi ji po sto ji ta ko zva na eli ta bo ra ca za qud ska pra va sa du go go di {wim sta `om. Ka ko bi ste oce ni li wi hov an ga `man?

– Uslo vi za wi hov rad sve su te `i i te `i i po sta ju izo lo va ni. Za to ima vi {e raz lo ga. Je dan je ~i we ni ca da par ti je `e le svo je ne vla di ne or ga ni za ci je, {to ide di rekt no na wi ho vu {te tu. Ka da na sve sta ve {a pu, gu be auto ri tet i mi to sad vi di mo na de lu. De {a va se ogrom no, go to vo, ka ta stro fal no gu bqe we auto ri te ta po li ti~ kih par ti ja. Dru gi pro blem je eko nom ska kri za. U qud ska pra va spa da ju i so ci jal na pra va, a mi sad te {ko mo `e mo da go vo ri mo o ne ~i jem in di vi du al nom pra vu ka da on `i vi u so ci jal noj be di. Uvek }e se ne ko na }i da ka `e: “[ta mi sad to pri ~a{, vaq da pr vo tre ba hleb na sto lu!”

NVO su pred ve li kom od lu kom jer `i vi mo u vre me di vqeg ka pi ta li zma u ko jem po li ti ~a ri re a li zu ju neo li be ral nu eko nom sku kon cep ci ju. I NVO sek tor bi pr vo to me tre ba lo da se us pro ti vi. Na Za pa du je Marks uve li ko ak tu e lan, a kod nas je ba ~en na sme tli {te. Pa i on spa da u evrop sko na sle |e, ba{ kao i He gel, Kant ili Ni ~e. U ze mqi gde ne ma le vi ce, pa i ka da je ima, ona je eks trem no na ci o nal na i ka pi ta li sti~ ki na stro je na, bor ci za qud ska pra va ne ma ju mno go pro sto ra za de lo va we. Ali i u ta kvim okol no sti ma po vre me no za si ja ju.

8

dnevnik

nedeqa24.jun2012.

[ O R O M

S

B O R O M

Sla ma Ode kod nas je navek bilo bar dve fele slame, obadve su sli~no mirisale i sli~ne bile, al je jedna bila mawe za qude a vi{e za marvu a ko nam vre me ide i sla ma nam se sve vi {e sma wu je, ko da nam i ona vi {e ne }e tre ba ti. Kad god je bi lo druk ~i je. Kan da da je bi la kad god zdra vo va `na, ~im se Isus ro dio na sla mi. Bi lo je i na {eg sve ta ko ji je ta ko za po ~i wo `i vot. Na sla mi se kad god spa va lo, woj se ra do va lo, od we ni ko be go ni je i na o pa ko da je ko god i po mi slio da je upa li. Sem stu den ta, al i za we ga su mlo gi sve do ~i li da stu dent ni je upa lio `i to.

Ode kod nas je na vek bi lo bar dve fe le sla me, oba dve su sli~ no mi ri sa le i sli~ ne bi le, al je jed na bi la ma we za qu de a vi {e za mar vu. Qu di su ve} ma vo le li `it nu a mar vu ni ko ni je ni pi to dal im go di je~ me na sla ma. Mi smo p{e ni cu na vek zva li `i to a je ~am je na vek bio je ~am, {to i je ste, ma kar {to je u po qo pri vred nim ka len da ri ma pi sa lo i mal ko druk ~i je. Al i to {to je pi sa lo ~i ta li su pa o ri kad ve} bu de doc kan, kad za tra pa sneg i kad ima ju ka de. On dak je ve} `i to ze le no i jo{ je se nas po se ja no, al se od sne ga ne vi di, pa ni je ni va `no bi lo dal su se ja li p{e ni cu ili `i to. Va `no je da go di na bu de rod na, da bu de bra {na, od we ga le ba, da bu de sla me i od we sva {ta.

Sla ma je kad god bi la mal te ne do po ja sa. U to do ba ni je bi lo kom baj na. Ko si lo se ru~ no, sr pom il ko som, ru ko ve da lo se i sla ga lo sno pqe u kr sti ne, oda tle se vo zi lo ku }i u avli ju, sa de va lo u ku pe i ~e ka la se ma {i na da ovr {e. @i to u xa ko ve pa na ta van il u am bar. Kad se ra to va lo sa kri va lo se `i to di je ko umo, sa mo da ga ne na |u tu |i ni. I od par ti za na se po sle `i to sa kri va lo,

K

ma kar {to su svi ma slo bo du do ne li.

Bi lo je i to ga, da qu de od sla me Slo bo da je na vek u po ~et ku glad na, pra vi mo. Kad god, kad su i na {e ’ti i{te mlo go `i ta, is ka li su ga i ce ume le da se bo je i da zna du {ta se oslo bo di o ci za slo bo dan rad ni~ ki ne sme, po sto ja la su stra {i la. Sta svet i uje di we we ne pro le te re svih re ~ak {i re i jed na po de ra na be na se ze ma qa. Mlo go wih na jed nog vred na pu ni du sa sla mom, od go re na gla vu nog pa o ra i ma lo `i ta za sve. Ni je ide {e {ir pa iz da le ka iz gle da ko mo glo bez ne prav de, ~u pa wa br ko va, ~o vek. Od tog stra {i la su be ga le i ba ti na, ro bi je, uvre da i xa ba pro li ’ti ce i ze co vi i ni je bi lo {te te ta ve nog zno ja. U to do ba je sla ma bi la mo di je stra {i lo bi lo. Za to se i iz daj nik, di je bi lo sla me, bi lo je i zva lo stra {i lo. Da nas ma~ ke pre du `i ta. Pi tam se {ta su s wom on dak u ne ~i jem kri lu, mi {e vi ko lo vo de ra di li, tre ba la je po {te nom sve tu a ti ce su nam do {le pod pen xe re. i on dak.

Sad se mi wih bo ji mo, da nas ne use Kad se za `u ti wi va i kad bu de re }e od go re. Ka `u da je to sre }a, `i to zre lo, zre la je i sla ma da ide kad ko ga ’ti ca ta ko ~a sti. ku }i i da ~e ka dru gu, da do teg ne do U sla mi su kad god ko ko {ke no si no ve. Ko ri stio ju je na rod kao pro le ja ja, {a rov je zi mo vo i bio ta mo stir ku za sto ku, od we ka sni je bu de ve zan. Ru pa u sla mi se kod nas zva la staj wak, bez we ga ne ma ro da do go di bu wa. One mal ko vi {qe bi le su za ne. S wom su pu ni li i sla ma ri ce, da ko ko {i ja gwi zda a ona do wa za {a ~e qad spa va na no voj i le poj sla mi, ro va. Bu de i da se tvor uvu ~e u sla da lep {e {u {ka pod wi ma i da na mu, al sa mo u one {to su zdra vo po woj od mo re le |a od mo ti ka, vi la i lo pa ta, da od mor ni mi sle i o na sled ni ci ma.

Sla ma je i{la na jed nu stra nu, ple va na dru gu, pod krov da ne ki sne. I kro vo vi su kad god bi li od sla me.

Ma lo ko ja ple va ra ni je bi la po kri ve na sla mom al ni jed na ni je pro ki {wa va la. Ple va re su bi le na vek di god u bu xa ku. Bi lo je i da su ne ki ma do {le gla ve, kri li se par ti za ni u ple va ri pa su ih tu oku pa to ri i po tu kli. Ne ma vi {e tih ple va ra sa spo men plo ~a ma , ko {to ne ma Bilo je i toga, da qude od slame pravimo vi {e ni one sla me, ve li ke, du ga~ ke cr ni le od du gog sta ja wa i di ne ma i pra ve. Ban kut vi {e ni ko ni ne mlo go lar me oko lo. Ni tvo ro vi ni se je, sem po ko ja Bu wev ka, ta mo oko su vo le li lar mu. Na vek su bi li kr Su bo ti ce. Na ne i sna {e od sla me vo pi je al u svo joj avli ji ni {ta di pra vi du sva {ta. Ne mo `e se to va ra li ni su, odu u kom {i luk da kor qa no pri ~om ni opi sa ti. Sla mar bo lu ju, al kod ku }e ni {ta ne di ra ju. ke sa se ve ra su ko zla tar ke. Od `u Za to je na vek qu di ma i bi lo te {ko te sla me pra ve fi li gran ske ra do da na |u `ga di je, kad su ume le da se ve, sli ke ko je ni naj ve }i sli ka ri sa kri ju va qa no. Ni od tvo ra ni {ta ne bi ume li ta ko da na mo lu ju, mi na u ~i li ni smo. De ~ur li ji ni je bi ni ja tu re od is ple te nih vla ka na, lo slo bod no da se oko sla me si gra ju. ta ko fi ne i tan ke i ma le ne da i [i bi ca se u to do ba ~u va la ko kre zdra vom oku tre ba ju na o ~a re. I dit na kar ti ca, bi la je ret ko pu na i sla mar ke vi {e vo le u ino stran tro {i la se sa mo kad se mo ra, da se stvu neg {to ih vo le mo mi, kod ku mal ko raz go re va tra, po sle }e mo la }e. Ta ki smo, ko da ume sto mo zga ko. Na o pa ko da je ko god sa {i bi com ima mo sla mu. bio bli zu sla me. To je po sle za pam -

tio za ceo `i vot i tri da na je tur la dio na bun de va ma. Zna lo se do kle se i {ta sme, osta lo se ni je sme lo.

To {to se sme lo ni je, ka `wa va lo se kad god je ne ko pre kr {io red. Za to je re da i bi lo. Dru gar ska kri ti ka i ukor pred is kqu ~e we ni su do bra za {ti ta od po `a ra. Za to nas je va tra i opr qi la.

Sla ma je bi la va `na i kad su za bi ja~ ke. Bez sla me ni je bi lo le pe ko `u re. Kad se svin ~e pr qi lo- pa li lo sa sla mom, zdra vo se vo di lo ra ~u na da bu de da qe od ka ma re, da ne bu de ja ka va tra i da se pa zi ka ko ve tar du va. Od ja ke va tre iz go re i ko `u ra i ka ma ra sla me, ode mast u pro past, nit ima ma sti, nit sla me nit na de da se sa sta vi go di na. So tim ni je bi lo si gre.

Ima i da nas sla me, ni je da je ne ma.

Al ni je ko kad god. Ne umu ma {i ne da se ra du ju. Ma {i na je po ko si, ma {i na je od zr na odvo ji, ma {i na je po ve `e, ma {i na uto va ri, ma {i na sa de ne.

Ma {i na je i po tro {i, {ta }e sla ma u pra znoj {ta li. U ku }e je odav no ne uno si mo, sem one sme {ne ~u per ke za Bad we ve ~e. Tri slam ~i ce i dva- tri hra sto va li sta, da zbu ni mo de cu i odu `i mo red. Ni na lik ka ko se to kad god ra di lo i ko ji je bio po vod. @i to se kad god ra di lo ru~ no, sve ~a no, s du {om i s pe smom, s ra do {}u i ni ko za umor ma rio ni je.

Pr vu raz li ku iz me |u `it ne i je~ me ne sla me ko ju de ca na u~ e je da je~ me na svr bi a `it na ba{ i ne. Je~ me na je ima la osi je, pa kad se za vu ku pod ko {u qu, je dva ~e ka ju de ra ni da do |u ku }i do bu na ra.

Od `it ne ni je svr bi lo ta ko. U~i la su de ca i ka ko se po str wi ki ide, da se ne ga zi od go re, ta ko bo de po ta ba ni ma. Tre ba vu }i no ge, da str wi ka po leg ne.

Od kad ne vo zi mo sla mu, mal ko je ko god {ta na u ~io i utu vio. Ga ze nas od go re ma kar {to vi de da smo na je `e ni ko str wi ka, ~e {e mo se i di nas ne svr bi, ko da sto osi ja ima mo pod ko {u qom. Ono {to se kad god ra di lo za sla mom, ne bi ra ju di }e, pa smo ma lo- ma lo pa ko usra ni. Stu den ti za `i to vi {e ni ne ma re, {i bi ca iza {la iz mo de, sad sva kom na {o ru de le upa qa~ sa par tij skim obe le` ji ma. [ta da upa li mo kad sla me ne ma a do pu {e wa nam ni je. I taj upa qa~ su xa be kre ~i li. n Bora Oti}

ZAVR[EN FESTIVAL „SINEMA SITI“

Naj bo qi do ma }i „Klip”, ino stra ni „Ne pra ve dan svet” S ve ~a nim pro gla {e wem la u re a ta i uru ~e wem na gra da, si no} je u Srp skom na rod nom po zo ri {tu u No vom Sa du za vr {en 5. fe sti val „Si ne ma si ti“. Pod se ti mo, to kom osam fe sti val skih da na pri ka za no je sto ti na k fil mo va u osam se lek ci ja od ko jih su ~e ti ri tak mi ~ar ske. U se lek ci ji do ma }ih ostva re wa, „Na ci o nal na kla sa“, za na jbo qi je pro gla {en film „Klip“ Ma je Mi lo{, `e sto ka

Scena iz filma „Klip”

dra ma o in tim nom i so ci jal nom `i vo tu ti nej xer ske po pu la ci je u Sr bi ji.

U obra zlo `e wu `i ri ja, ko jim je pred se da va la di rek tor ka pa ri ske ki no te ke Lo rons Hers berg, sto ji: „Iz u zet no de bi tant sko ostva re we.

Film je bri qan tan u svo joj hra bro sti i pro vo ka tiv no sti. Re di teq ka je us pe la da nam pru `i ta ~an i ne mi lo sr dan uvid u pro ble me mla do sti, isto vre me no do pu {ta ja }i i tra ~ak na de i ne `no sti. Ona po se du je ta le nat ko ji je je din stven na me |u na rod noj film skoj sce ni po na ~i nu na ko ji ar ti ku li {e svoj autor ski iz raz“...

U se lek ci ji „Na ci o nal na kla sa“ na gra de za naj bo qu re `i ju i naj bo qi sce na rio pri pa le su

Mi ro sla vu Mom ~i lo vi }u za film „Smrt ~o ve ka na Bal ka nu“. Za na bo qu glu mi cu pro gla {e na je Na da [ar gin za ulo gu u fil mu „Prak ti ~an vo di~ kroz Be o grad sa pe va wem i pla ka wem“, dok je na gra du za naj bo qeg glum ca po neo Emir Ha xi ha fi zbe go vi} za ulo gu u fil mu „Smrt ~o ve ka na Bal ka nu“.

Po seb no pri zna we `i ri je do de lio fil mu „Usta ni~ ka uli ca“ za vi sok kva li tet fo to gra fi je. Na gra da pu bli ke, u se lek ci ji „Na ci o nal na kla sa“ pri pa la je „Pa ra di“ Sr |a na Dra go je vi }a.

U in ter na ci o nal noj tak mi ~ar skoj se lek ci ji „Eg zit po int“ za naj bo qi je pro gla {en film „Ne pra ve dan svet“ re di te qa Fi li po sa Tsi to sa. @i ri, ko jim je pred se da vao island ski re di teq Fri drik Tor Fri drik son, oce nio je „da je ’Ne pra ved ni svet’ film u ko me re di teq Fi li pos Tsi tos po ka zu je o~i gle dan re di teq ski pe ~at i in di vi du al ni ta le nat ko ji sna `no sa zre va“.

Na gra da za naj bo qi film tak mi ~ar skog pro gra ma „Edu cons Hun gry Days“ do de qe na je fil mu „Zvu ci oko li ne“ ko ji je re `i rao Kle ber Men do sa Fi qo. Na gra da za naj bo qi film u se lek ci ji „Up to 10.000 bucks“ do de qe na je fil mu „Mi ra`“ re di te qa Sr |a na Ke ~e. Na gra da za naj bo qi srp ski film u ovoj se lek ci ji pri pa la je ostva re wu „Na dru goj oba li“ Mar ka \or |e vi }a, dok je na gra da za naj bo qi ma |ar ski film do de qe na fil mu „Po la de set“ re di teq ke Ani ko Ur ban. Spe ci jal no pri zna we za na bo qi do -

ku men tar ni film pri pa lo je poq skom ostva re wu „Kamp“ To ma `a Je `i ro skog. Spe ci jal no pri zna we za re `i ju do bio je Vla di mir Ta gi} za film „Ste van M. @iv ko vi}“ , dok je spe ci jal no pri zna we do deq no di rek to ru fo to gra fi je Iva nu Mar ko vi }u.

Srp ska sek ci ja me |u na rod ne fe de ra ci je film skih kri ti ~a ra FI PRE SCI, do de lio je svo je na gra de fi lo vi ma „Smrt ~o ve ka na Bal ka nu“ Mi ro sla va Mom ~i lo vi }a i ostva re wu„Sa rad nik“ Mar ti na Do no va na. Srp ski ogra nak FI PRE SCI-ja je, pak, kao naj u spe li je je iz dvo jio fil mo ve: „Prak ti ~an vo di~ kroz Be o grad sa pe va wem i pla ka wem“ Bo ja na Vu le ti }a i „Stok holm - Is tok“ Si mo na Kaj zera de Sil ve.

To kom osam fe sti val skih da na na pro te klom „Si ne ma si ti ju” pred sta vqe na su i ne ka od naj za ni mqi vi jih ostva re wa ne za vi sne svet ske ki ne ma to gra fi je. Una pred su, ina~e, bi le ras pro da te brojne pro jek ci je, po seb no za fil mo ve tak mi ~ar skih se lek ci ja „Na ci o nal na kla sa“, „Edu cons Hun gry Days“, „Eg zit po int“, kao i re vi jal nih pro gra ma – „MTV pred sta vqa“, „Burn Pla net Rock“ i „360°“.

Ovo go di {wi fe sti val „Si ne ma si ti“ je obe le `i lo i go sto va we ~la no va bor da Evrop ske film ske aka de mi je i zna ~aj nog bro ja do ma }ih i stra nih film skih auto ra i pro fe si o na la ca. Po seb nu pa `wu pu bli ke i me di ja je pri vu kao dolazak ~u ve nog ne ma~ kog re di te qa An dre a sa Dre ze na, kao i re tro spek ti va we go vih fil mo va Ra zno li ko sti i kva li te tu ovo go di {weg Fe sti va la do pri ne la je i edu ka tiv na plat for ma Ci ne ma Now Li ve Aca demy po sve }e na stu den ti ma i mla dim pro fe si o nal ci ma iz sve ta fil ma. Uz se ri ju pre da va wa bi la je to i pri li ka za raz go vor sa svet ski zna ~aj nim film skim pro fe si o nal ci ma kao {to su Nik Pa uel, Lo rons Hers berg i dru gi. n Vladimir Crwanski

VI [ E OD ISTO R I J E: JOCA LALO[EVI

B

Bi ti ~o ve is pra zn

o`e svemogu}i {ta sam juna~noj istoriji naroda iz ko do~ekao? Pa zar ja, jedan jeg je potekao, kako je dalek svasomborski Lalo{evi}, ki wegov ~lanak u kome se na koqenovi} srpski i potomak sveto Du{anovo carstvo i be senatorski, da ovde, u ovoj zlasmrtno, nebesko juna{tvo Laza tiborskoj planinskoj zabiti, revo pozivao. Lasno je bilo taokupator, zlotvor i du{manin da na papir staviti odlu~nost vlastitom narodu budem? Da vlastitog naroda da na oltar ba{ jedan Lalo{, kako mi od ote~estva krv vlastitu prolije, pamtiveka pretke {picnamejer to wega, spahijskog sina i nom zovu, administrira za }esara ~ija vojska koqe i ve{a po ravnoj Ma ~vi, plamene pe tlove i pre uranka budi po pitomini {umadijskoj, stoni Beograd ~elikom i ogwem zasipa?

Budan je u sitni no}ni sat doktor prava Jovan Joca Lalo{evi}, fi{kal okupacione svetle KaundKa armade dok le`i na du{eku, kukuruznom {a{om napuwenom u negdawem ^ajetinskom na~elni{tvu i raz mi{qa o svom ~udnom, nikad sawanom ni pretpostavqenom `ivotnom putu.

San mu na o~i ne ide ve} nekoliko no}i zaredom, od dana kada mu je ona sitna `enica, iz koje kao da je i posledwa iskra `ivota istekla, na vrata kancelarij- Jovan Joca Lalo{evi} ska zakucala. Skru{ena, slope{tanskog doktoranta, diku i mqena, u duboku crninu zabrauzdanicu somborskih i vojvo|ena, nije imala nikakav veli - |anskih Srba, tada ni{ta nije ki prohtev novoj, okupacionoj ko{talo. A sada ? Sada mora savlasti, do da joj gospodin {to mo jednu dasku, dasku grabovu nekim ~udom ba{ wenim jeziili jelovu svejedno, da prona|e kom govori, a nove gospodare kako zna i ume... predstavqa, dodeli obi~nu daNe {to se tih da na 1916. go di ne, sku. Ne mari da li je od jele, obe le `e nih od stu pa wem srp ske graba... bilo kakvu dasku da joj, voj ske pre ko go ro vi te Al ba ni je i ~emernoj, gospodin udeli da na pri vre me nim tri jum fom austro u wu polo`i zanemo}alo i sitno gar ske ar ma de u oku pi ra noj Sr bi ji, telo svoga deteta, {to je, ima naj ve ro vat ni je slo mi lo u du {i i ve} nekolike dane, du{u u Goumu jed nog od naj o bra zo va ni jih voj spodu prestavilo, tek da joj se vo |an skih Sr ba tog vre me na, dr Jo dete pred Tvorcem ne pojavqu - va na Jo ce La lo {e vi }a. Do ta da ve} je kao da je, Bo`e prosti, muhaiz ra stao u ov da {woj, voj vo |an skoj, medanske vere. Rat je, zna i ona, jav no sti u pri zna tog i po {to va nog oskudacija na sve strane, nije srp skog „po li ti~ kog i na ci o nal joj prvina, ali eto... ako gosponog rad ni ka”, po te klog iz gla so vi din mo`e biti tako qubezan i te i sil ne se na tor ske i spa hij ske tu dasku joj na obraz dati, pomifa mi li je som bor ske, „na ~e la” ga je wala bi ga do vjeki vjekov u mo- si ro ta, pro sta se qan ka sa ob ro na litvama svojim, kad ve} ni `uka ^u ke ra, mol bom ta ko bol nom i te banke nema... tra gi~ nom, da mu je ceo `i vot no Kako su daleki oni dani kad vim va le rom obo ji la. je onako `estoko, rimskom triDr Jo van-Jo ca La lo {e vi} je bio bunu sli~an, u glasilima srpje dan od naj i stak nu ti jih srp skih skim, vojvo|anskim, dr Joca Lapo li ti~ kih pr va ka i kul tur nih lo{evi} kao iz rukava nisku birad ni ka u Som bo ru to kom pr ve po sera prosipao parole o naciolo vi ne 20 ve ka. Ro |en u Som bo ru nalnoj ~asti, slavi, svetloj i 1870. go di ne u sta roj pa tri cij skoj

dnevnik

nedeqa24.jun2012.

9

U P O T R E B A ­ @ I V O T A

Ka fa na „Pi ja~ ni mir” i we ni ne mi ri o vek sa sre br nim pod re za nim br ko vi ma za o ku pqen ku pa wem kog ka fan skog stra sni ka ili, pro sto, za sva kog go sta sa (ka fan skim) sta kla ri je u ka di ci za {an kom (ga zda u ulo zi ko no ba ra, re kao sti lom. Na zi du ve li ko ura mqe no uqe: sta ri ka me ni most u Mo sta ru. bih od o ka), ko ji na mo ju mol bu do ba ~e nu pre ko sto lo va – po {to Do {e nov rad. Lo gi~ no. I le po. nas je po slu `io i sa znao ko smo i oda kle smo – se da s na ma za sto za li Mla di} pu na~ kog i crn pu ra stog li ca obri jan do gla ve (Raj ko vi }ev ven s pro zo ra za mu }e nom dnev nom sve tlo {}u de se tak mi nu ta po sle pre sin, slo `i li smo se od o ka), ta ko |e ro bu sne gra |e, za te ~en u mo men tu stan ka sit ne ki {e (kva si la je i moj pro {lo ne deq ni do pis iz In |i je), na {eg pri spe }a za slu `be nim sto lom po red {an ka u raz go vo ru s da mom kru pan, raz ba can, sve u sve mu, do mi nan tan ka fan ski auto ri tet kla si~ vit ke fi gu re i gra |an ske ele gan ci je i po na {a wa, pro du ho vqe ne le po ne bal kan ske {ko le, ar he tip ski do ma }in ~o vek u cr nom duk su za vr nu te i sve tlo-ke ste wa ste kra }e i gu {}e ko se, za pra vo je sin Raj ko vi }e ve tih ru ka va, za pra vo je for mal no-prav no za ku pac “Pi ja~ nog mi ra”: Dra su pru ge Ubav ke iz we nog pret hod nog bra ka, pa sto rak, pre ma to me, pro gan Raj ko vi}, Her ce go vac. Mo star. sto ter mi no lo {ki re ~e no, ali du bo ko qud ski, su {tin ski, pa ako ho }e Na po slet ku, on je qu de ska ra du ga~ kog, iz ra `aj nog i re qef nog li ca te i sud bin ski uzev: Bo jan [ka ri} je sin Dra ga na Raj ko vi }a (“Bo ja na sna `ne fak tu re, upe ~a tqi vih i su ge stiv nih cr ta (na ro ~i to iz po lu sam po di go i uvek je bio i bi }e moj sin...”). Mla da `e na za sto lom Bo ja pro fi la), s na gla {e nim no som i, po seb no, ja go di~ nim okru gli na ma, na no va je su pru ga: Sla |a na. Za grep ~an ka. @i ve u Be {ki. zo vi mo ih frag men ti ma (u le pe zi iz ra za) ko ji kao bre `uq ci “is ko ~e” “Za {to je ti {i na u ka fa ni?” upi tah ka fe xi ju Raj ko vi }a. – “Da nas ne iz pej za `a pod o~i ma kad god mu iz raz pre |e u osmeh (ni ka da u smeh), a pu {ta te mu zi ku?” to je u~e sta lo, gu ste obr ve se po dig nu i na mre {ka ju i na sme ja ne i u “Mu zi ku? Zna te {ta, ne do zvo qa vam ni ka kvu bu ku ov de! A {ta }e nam stva ri ose }aj ne i “to ple” o~i, usu |u jem se da za kqu ~im, o~i jed nog her mu zi ka? Taj ’So koj’ mi je do {o gla ve, stvar no su pre te ra li. U`as! I bo ce go va~ kog do bri ~i ne, pro iz ve du uti sak `mir ka wa. Glas mu je me lo di qe je ova ko. Ov de gost do |e da u ti {i ni i mi ru po pi je svo je pi }e, po raz ~an, so no ran, re ~e ni ca hra pa va, ne iz ve {ta ~e na i ~e sto ne do vr {e na... go va ra sa qu di ma, od mo ri ner ve, }u ti...”

Re~ kao ko {~i ca za sta la u gr lu. Od mah je ja sno da je ovaj Her ce go vac, “Ko su vam mu {te ri je?” svo jom li~ no {}u i is ku stvom, ozra ~io i “Kod me ne svi do la ze... Ra znih fe la! Na ovoj de fi ni sao “Pi ja~ ni mir” i usa dio mu pi ja ci ima a aa... ~e kaj, ova ko... jed na, dve, tri, ozbiq nost jed ne po ro di~ ne ugo sti teq ~e ti ri...” ske ma nu fak tu re u ko joj ne ma me sta za Ula zi ko mu na lac Sa {a Ka ra pan xa. Se da za ka fan ske po ~et ni ke, ama te re i br qo ti sto. ne. Ka fa nu je is pr va za ku pio we gov {u “Se dam ka fa na, Dra ga ne!” do ba ci gost Mi rak Pe |a Mo sta rac, Raj ko vi} je ko no ba ro slav No va ko vi} i za o {i ja gla vu pre ma me ni: ri sao i vo dio po slo ve, da bi 2004. go di – “A ’Pi ja~ ni mir’ bi la je je di na ka fa na ov ne i sam u{ao u sta tus za kup ca. de... Me ne je ta ta do vo dio kao de te. I uvek je “Pi ja~ ni mir” u Raj ko vi }e vij ver zi ji bi lo kr ca to.” jed na je od onih sta rin skih ka fa na s mu Raj ko vi} na sta vi pre ki nu tu mi sao: “Eto, ~u {kim pred zna kom, ali i s pre po ru ka ma li ste... I sva ki lo kal ov de ima svo je go ste! U auten ti~ ne in sti tu ci je, ~i je uslu ge (po ’Po la ~u’, to su ovi po red nas, do la ze Dal ma seb no u ra nim ju tar wim i pre po dnev nim tin ci, za to ih u {a li i zo vu Dal ma tin ska am ~a so vi ma) ko ri sti do mi cil ni svet, kli ba sa da. Ni sam qu bo mo ran, da le ko bi lo! A mo jen ti iz In |i je i bli skog agrar nog okru ji go sti su, ka ko re ko, ra znih fe la! I Srem ci, `e wa, ~la no vi i sim pa ti ze ri naj sta ri je se qa ci iz okol nih se la – eno, onaj sto ta mo, in |ij ske pi ja~ ne ka fa ne, vla sni {tvo ’re zer vi san’ je za Sa sa ne – pa in |ij ski sta ro Mi ro sla va He mo na, qu di ko ji se ma wese de o ci i bo e mi, pen zi o ne ri... Cve ja Ma rin ko vi {e svi po zna ju, s ob zi rom da stran ci – vi}, sta ri Sre mac i ve li ki ka fan ski go spo ozna ~i mo ta ko le te }e objek te u bir ti ji din, dr `o je svo ju ka fa nu ’Bo `ur’ na auto bu po put nas dvo ji ce iz No vog Sa da! – ov de skoj sta ni ci, a stal no je bio kod nas... eno mu ret ko za ba sa ju iz te ku }ih po bu da, i to sto la ta mo... To li ko je pa ra ov de osta vio da su {to zbog, ipak, skraj nu to sti pi ja ce za od ~e ti ri }o {ka tri Cve ji na! Kad sta ne za klo we ne zgra da ma pe {a~ ke zo ne, a {to {ank, pr vo je: ’Dra ga ne, pi taj qu de {ta }e po zbog (avaj!) pred ra su da i za blu da, is pi ti...’ I, {to ka `e, vi {e sam od Cve je do bio kqu ~i vo sti i, ~ak, za zo ra i stra ha od ta bak {i {a, ne go sa da po la pa za ra. Sad do |e sa mo kvih me sta, po sle di ca po vr {ne, ne kri kad pri mi pen zi ju. Sr ce ga bo li! Pa we gov ti~ ke, pa i zlo na mer ne per cep ci je, fe brat Bo ba Ma rin ko vi}...” no me no lo {ki uzev, pi ja~ ne ka fa ne kao “A Me ho, Dra ga ne?” su fli ra No va ko vi}. ni `e ra zred nog, “se qa~ kog”, pa i opa “Da, bo `e, pa i Me ho, Me ho... Imo ne ko ~ud snog me sta, gde pri sto jan (avaj!) svet ne no pre zi me. Bo sa nac. Po koj mu du {i! Umro je ma {ta da tra `i. I ta kvih rup ~a ga ne gde iz ne na da u {e zde set dru goj od sr ca. Me ho je po za i sta ima. Ali ne i na pi ja ci u In |i ji! kri vo sve ka fa ne po In |i ji, a naj vi {e je vo leo Me |u tim, jef ti nom ge ne ra li za ci jom kod nas... Ko je jo{ iz tog sta rog dru {tva? Da! sru bi ti u istu ra van je dan bo em ski “Pi Ran ko Vu ko vi}, Mi }a Gr bi}, Uro{ Vu le ti}...

Dragan Rajkovi}: „U Gackom su mi nudili ku}u, ja~ ni mir” sa ne ka kvom ja zbi na ma, zna - nisam teo u tu|e...” svi po koj ni... E, Mi li vo je Ble ~i} je `iv... A Fo to: S. [u {we vi} ~i lo bi po ~i ni ti ve li ku ne prav du, naj Sa sa ni su na {i sta ri go sti, maj ke i se stre im pre pre ma oso bqu i go sti ma, a on da i za ce lo pre ma jed nom ra snom ka pro da ju sir na pi ja ci, a oni pet na est go di na se de za onim sto lom: Dra fan skom in di vi du a li te tu ~ak i u kor pu su slo `e nih isto rij skih i te gan @iv ko vi}, Bo {ko Pu va ~a, Pe ri ca Bra ta wac, Mi le Mi jal ko vi}... ku }ih ka fan skih pri li ka na kon ti nen tu Sre mu; zna ~i lo bi, ta ko |e, Ko ga ni sam po me nuo, Mi ro sla ve?” uvre di ti i okle ve ta ti sta ru ka fan sku go spo |u ustro je nu na prin ci pi “[i }a Mi jal ~i}!” uz vra ti gost. ma naj bo qe srem ske {ko le, vi so ke pro fe si o nal no sti i strikt no sti, “[i }a, da-da... Ma lo su gr la ti ji, to je ta kav na rod, na vi ko sam na re da, ra da i – mi ra, s re pu ta ci jom et no lo {ke a, bo ga mi, i an tro po lo wih. Do la ze i pen zi o ne ri: ~i ka Ran ko, @iv ko, Bo ro, Pe ra, Qu ban...” {ke ~i we ni ce i s pre po ru kom svo je vr snog fe no me na i “bren da” in |ij Ka fe xi ja u}u ta, ma lo se za grc nu. ske sva ko dne vi ce u toj ka fan skoj ka te go ri ji.

“Kad smo de ve de set dru ge do {li u In |i ju, bi lo mi sve ne ka ko ~ud no!

Isto ta ko, srem skim ka fan skim je zi kom ob ja {we no, lo ka ci ju “Pi Kod nas u Mo sta ru i Sr bi i Hr va ti i Mu sli ma ni, sve ti je to isti men ja~ nog mi ra” uze ti za fru stri ra ni pi ja ~ar ski mi kro ko smos u ko jem smo ta li tet, a ov de, bra te... Jed no su Srem ci, dru go su sta ri Srem ci, tre na vi kli na ta ko zva ne na rod ske ka fa ne (bi fee, bir cu ze, bir ti je), svra }e su Li ~a ni, ne {to ~e tvr to su, opet, Kor du na {i, pe to su Dal ma tin ti {ta ta ko zva nih obi~ nih qu di i gu bit ni ka, mu {ke }e li je ko je su u ci... [e sto su mo ji Her ce gov ci! Srem je ~u do bo `i je od men ta li tet svo joj ar ha i~ noj (me ta)fi zi ci, eg zo ti~ nom bi o di ver zi te tu i fa mi li skog {a re ni la! E, kad pre |u prag ’Pi ja~ nog mi ra’, svi su isti za me ne... jar no sti, ki sel ka stoj i za di mqe noj he mi ji, vaq da, “ma we vred ne” od A ka ko sam se sna {o ov de? Ni ka ko, pri ja te qu! Ni ka ko! Su pru ga i ja ste ril nih, umi {qe nih i nar ci so di nih sta kle no-me tal nih ske le ta ka smo dva de set go di na pod sta na ri. Pr vo smo iz be gli u Sta ru Gaj do bru – fi }a i re sto ra na {e ta li {ne zo ne (pro tiv ko jih ne mam ni {ta), zna ~i ta mo su sko ro svi Her ce gov ci – pa u Kwa `e vac ode mo, Bo gu iza no gu, za ce lo oma lo va `i ti ~e stit svet ko ji tu na vra }a i ni po da {ta va ti sa mu pa se de ve de set dru ge uka za la pri li ka u In |i ji, `e na do bi je po so, a ni su {ti nu i ko re ne auten ti~ ne srem ske ka fa ne, ko ja je i po ~e la i ko ja je kad pre to ga ni sam bio ov de... I ja se vra tim na ra ti {te u Bo snu! U naj bo qe cve ta la, isto rij skih uzev, a gde dru gde ne go ta mo gde stru ji `i Gac kom su mi nu di li ku }u, dru gi su uze li, ja ni sam teo. I re ko sam: pre vi no vac, na pi ja ci, na va {a ru! I ka fa na “Pi ja~ ni mir” osno va na je pre }u u In |i ji `i vi ti ko pod sta nar, ne go uzur pi ra ti tu |u ku }i u Ga com! vi {e od po la ve ka i sce no graf ski osmi {qe na u naj bo qoj srem skoj tra Pa se uka za la pri li ka da odem u Dan sku, mo ji su oti {li, ja ni sam teo... di ci ji ta kvo zva nih pi ja~ nih ka fa na.

I sad, {to ka `u, ne mam ni {ta. I ni je mi `ao. @ao mi je sa mo jed no.

Sce no gra fi ja ka fan skog po zo ri {ta u in |ij skoj pred sta vi “Pi ja~ ni Pre ~e ti ri go di ne Ubav ku je stre fio mo `da ni udar, le `i ne po kret mir” sva je u zna ku la ke dr ve na ri je, od no sno lam pe ri je bra on sko-cr ven na. Pet sta no va smo pro me ni li u In |i ji, i gde god smo sta no va li, kad ka stog, ma ha go ni i bor do to nu sa, bar ski en te ri jer s vi zu el nim i, sa mim god ne kom tre ba po mo}, kad god je ne ko me te {ko, zo vu Ubav ku. Svi ma je tim, psi ho lo {kim (i pa ra psi ho lo {kim) efek tom ka mer ne, pri sne po ma ga la. I me ne je po {to va la i ja sam po {to vao wu. I si na we nog sam u{u {ka no sti i za {ti }e no sti u zi do vi ma ob lo `e nim od po da do pla fo pri hva tio i od go jio. Za jed ni~ ke de ce ne ma mo. Do bra `e na. Ni je ovo za na, ta ko |e iz ve de nog u lam pe ri ji od le tvi ca, oblat na ma ver ti kal nih slu `i la...” dr ve nih ta bli oper va `e nih lajs na ma i di zaj ni ra nim tra ka stom gra fi Na stu pa stal ni gost s br ~i }i ma i se da za sto do pro zo ra. Dra gan Raj kom iz ve de nom u dve bra on ske ni jan se, {to at mos fe ru i “duh” ove bir - ko vi} od la zi za {ank da mu sku va ka fu. Gost pot pa qu je ci ga re tu i {i ti je s pro zo rom ko ji gle da na pi ja~ ne te zge (i jed nu el ke tri~ no cr ve nu ri pred so bom do da tak ne kih no vi na. Ra di na pi ja ci. Pro nic qiv, in te da mu me |u te zga ma na smr to no sno {pi ca stim {ti kla ma), i s ne ko li ko li gen tan po gled pre ko okvi ra na o ~a ra. U ka fa ni “Pi ja~ ni mir” sme sto lo va s bor do ~ar {a vi ma i, tre ba li ovo up {te re }i, sa {an kom op wu ju se li ca osve tqe na ti {i nom. ti mal ne vi si ne na spram vra ta, ~i ni upra vo sa vr {e nim kut kom za sva n @eqko Markovi}

^

l Ko {i {a bi ra~ ko te lo, dr `i ma ka ze uce na. l Pro zor u svet one mo gu }u je pro dor u svest.

l Sva re {e wa su na sto lu.

Svi pro ble mi su na sto li ca ma.

NAOPA^KE

vo ve kih auto no mi sti~ kih te `wi u Voj vo di ni. Dr Jo ca La lo {e vi} je umro u svom rod nom Som bo ru po ~et kom 1935. go di ne.

Ma da su se pre ma we go vom po li ti~ kom de lo va wu sa vre me ni ci a i po to we ge ne ra ci je od no si le ba{ kao i pre ma de lu Veq ka Pe tro vi }a, ina ~e we go vog po li ti~ kog opo nen ta, ta ko {to su iz we go ve za o stav {ti ne uzi ma li sa mo ono {to se ukla pa u wi ho ve vla sti te po li ti~ ke ci qe ve, pa mu ta ko ogor ~e ni za go vor ni ci auto no mi je pri pi su ju ko va ni cu „Voj vo di na Voj vo |a ni ma”, dok mu pri sta {e cen tra li zma u naj ve }u za slu gu ra ~u na ju za la ga we za srp ski ka rak ter Voj vo di ne i uje di we we pr vo sa Sr bi jom, pa tek po tom s ju go slo ven skom za jed ni com na ro da, kao i bes kom pro mi sno „~i {}e we” osta ta ka ma |ar ske vla sti u Ba~ koj, Ba na tu i Ba ra wi to kom pred se da va wa Na rod nom Upra vom Voj vo di ne, ja sno je da se ra di o jav nom de lat ni ku, ali i po li ti~ kom te o re ti ~a ru na ~i je je de lo tek ne dav no do ne kle ba ~e na sve tlost kwi gom dr Sa {e Mar ko vi }a „Po li ti~ ka bi o gra fi ja dr Jo va na Jo ce La lo {e vi }a”. @alosno je {ta se sve ovo zbiva sa svakom mojom javno iz re~enom re~enicom. Kako da ovim zajapurenim patriotama objasnim da nije dovoqno busati se u srpske juna~ke grudi, pa bez ikakve {kole, znawa i sposobnosti zajahati narod, gule}i mu ko`u sa le|a, pri tome se slu `e}i la`ima, obmanama i nama tako dragim mitovima.

Kako Novosadska rezolucija iz decembra 1932. ubediti {ovini Bu we va ca u rod nom gra du, da bi stu da voleti vlastiti narod, zbog eru di ci je, li~ nog ugle da i davati sve za wegov prosperi obra zo va wa na kon uje di ni teq ske tet, ne zna~i u isto vreme uni Ve li ke Skup {ti ne Sr ba i Bu we - `avati i kiwiti svoga kom{iju va ca 25. no vem bra 1918. go di ne u druge nacije i drugog verskog No vom Sa du bio iza bran za pr vog zakona? Kako na{em susedu dru(i je di nog) pred sed ni ka Na rod ne gog jezika objasniti da je Vojvoupra ve Voj vo di ne, {to po je di ni dina bila i bi}e vo vjeki srp isto ri ~a ri po i sto ve }u ju sa pr vom ska, ali i da }e se svako wego zva ni~ nom Vla dom se ver ne srp ske vo pravo po{tovati i ceniti, po kra ji ne. Od 1923. pa sve do [e - da mu se mora svaka pomo} u sto ja nu ar ske dik ta tu re de lu je kao o~uvawu vlastitog identiteta po sla nik Na rod ne ra di kal ne pru`iti? Kako sve to objasniti stran ke, ali ne za do vo qan od no som u ovom vremenu velikih, grocen tral nih vla sti pre ma Voj vo di - mopucatelnih a ipak ispraznih ni, po sta je „spi ri tus mo vens” pr vo re~i i ni{tavnih dela, vreme Som bor ske a na kon to ga No vo sad - nu kada caruje oportunizam i ske de kla ra ci je iz 1932. go di ne, do - najprosta~kija borba za golu ku me na ta ko ji pred sta vqa ju je dan vlast i nadmo}? Kako? od te o rij skih ka me na te me qa ca no n Mili} Miqenovi}

l Ra do vi na pu tu de mo kra ti za ci je.

Pre |i te na dru gu stra nu!

po ro di ci, La lo {e vi} je stu di je pra va za vr {io u Pe {ti, gde je 1893. go di ne ste kao i dok to rat prav nih i po li ti~ kih na u ka, na kon ~e ga se po sve tio advo kat skom po zi vu, ali je pr vu jav nu afir ma ci ju za pra vo ste kao na kul tur nom po qu kao je dan od osni va ~a i pr vi ho ro vo |a Srp skog gra |an skog pe va~ kog dru {tva u Som bo ru. Svo ju ka ri je ru srp skog po li ti~ kog rad ni ka La lo {e vi} je za po ~eo po kre ta wem som bor skog srp skog li sta „Slo ga” a ak tiv no se ukqu ~io i u ne u spe lo osni va we Srp ske de mo krat ske stran ke. Po ~et kom Pr vog svet skog ra ta bio je od stra ne ma |ar skih vla sti op tu `en za ve le i zda ju i uzet za ta o ca, da bi na kon od u zi ma wa ~i na re zer vnog ofi ci ra bio upu }en u ta da oku pi ra nu Sr bi ju kao ad mi ni stra tiv na po dr {ka oku pa ci o nom apa ra tu Austro u gar ske.

Uo~i slo ma Cen tral nih si la, po ~et kom no vem bra 1918. go di ne na la zi se kao pred sed nik, me |u osni va ~i ma Me snog od bo ra Sr ba i

Ili­ja­Mar­ko­vi}

ek u vre me nih de la

l Ni Vla de bez Ivi ce, ni Ivi ce bez ma ri ce.

I], VOJVO\ANSKA SRBENDA S MEROM

nedeqa24.jun2012.

a kon {to se la ne oko 400 u~e sni ka pr vog „Split praj da” na {lo na uda ru de se tak hi qa da hu li ga na, ko ji su ih uz po grd ne ur li ke ti pa „ubij pe de ra” ga |a li ka me wem, fla {a ma, to pov skim uda ri ma i su zav cem i pri to me po vre di li de se tak oso ba, ove je go di ne dal ma tin ska pa ra da po no sa, odr `a na pre dve sed mi ce, za vr {e na bez ika kvih iz gre da.

Mo `da i sto ga {to je u po vor ci bio do bar deo Vla de Hr vat ske: pr vi ~o vek po li ci je Ran ko Osto ji}, {e fi ca di plo ma ti je Ve sna Pu si}, te mi ni stri ve te ra na Pre drag Ma ti} Fred, upra ve Ar sen Ba uk i gra di teq stva Ivan Vr do qak. Sli~ no je bi lo i pro {le sed mi ce u Za gre bu, ka da je cen trom gra da bez pro ble ma pro de fi lo va lo go to vo ~e ti ri hi qa de pri pad ni ka LGBTza jed ni ce i onih ko ji ih po dr `a va ju, a me |u ko ji ma je po no vo bi lo i pred stav ni ka vla sti. Da li je to po ka za teq da dr `a va, ako iskre no ho }e, mo `e da po ka `e ka ko su qud ska pra va ja ~a od sva ko ja kog hu li gan stva, pi ta li smo hr vat skog no vi na ra i pu bli ci stu Bo ri sa De `u lo vi }a?

– Dr `a va uvek mo `e {to ho }e – ob ja {wa va gost „Dnev ni ka”. – Pi ta we je, ja sno, {to dr `a va ho }e. Naj bo qe je ob ja sni ti upra vo na pri mje ru „Gej praj da”: u naj -

dnevnik

c m y

10

N

INTERVJU

BO RIS DE @U LO VI], NO VI NAR I PI SAC

Qu di se mo ra ju na vi }i na slo bo du go vo ra kra }em, na i me, dr `a va je po li cij ski kor don iz me |u ma wi ne i ve }i ne. Taj po li cij ski kor don mo `e to le ri sa ti ve }i ni da umla ti ma wi nu, ili mo `e {ti ti ti ma wi nu. A va qa zna ti da qud ska pra va, ba{ po put, re ci mo, kul tu re ili na u ke, ni su stvar de mo kra ti je: tu se ve }i nu ne pi ta, ve} joj se mo ra ob ja sni ti. Da se ve }i nu pi ta ju te stva ri, jo{ bi smo se de li na gra ni i `i vo ras pra vqa li o to me ima li onaj kre ten s bu da la stom ide jom o kre ta wu na no ga ma pra vo si }i sa sta bla i ho da ti po ze mqi.

Kao dru gi pri mer De `u lo vi} je na veo pra vo gla sa za `e ne.

– Na No vom Ze lan du, re ci mo, za tu stvar ni su pi ta li ve }i nu, ve} je o `en skim pra vi ma od lu ~i va la pro sve }e na dr `a va, pa su `e ne do bi le pra vo gla sa pre sto ti nu dva de set go di na. U de mo krat skoj [vaj car skoj, s dru -

Re~ je o po {te wu l @a o ke va {ih ko lum ni ne bi ra ju “po ro du, bro ju i po li ti~ koj pri pad no sti”, ve} wi ma bez par do na bra ni te stav. Na `a lost, ukup no uzev, no vi na ri ma ov de ite ka ko ne do sta je hra bro sti – zbog ~e ga je to ta ko: lo {eg ma te ri jal nog sta wa, sve sti da ta la sa wem ni {ta ne }e pro me ni ti, re al ne bri ge za vla sti tu bez bed nost ili su na pro sto pro ma {i li pro fe si ju?

– U ve }i ni su, ja sno, pro ma {i li pro fe si ju, ili ba rem ono {to pam ti mo kao no vi nar sku pro fe si ju. U no vi nar stvu ne ma hra bro sti, to je bu da la {ti na. No vi nar stva ili ima, ili ne ma. To {to no vi nar stvo, kad ga ima, im pli ci ra ono {to ko lo kvi jal no na zi va mo gra |an skom, pa ~ak i qud skom hra bro {}u, jest za me na te za: za po {te we – a o po {te wu je ov de re~ – hra bro sti tre ba i u sva ko dnev nom `i vo tu. Sve osta lo jed no stav no ni je no vi nar stvo. Zo vi te to ka ko ho }e te, ali to no vi nar stva ni je vi de lo. No vi na ri ma, da skra tim, ov de ne ne do sta je hra bro sti – hra brost je i re ski ra ti ba ti ne od te lo hra ni te qa Se ke Alek si} – ne go po {te wa. A obi~ no, qud sko po {te we da nas je tek re likt sme {ne, na iv ne pro {lo sti, te le sna ma na, in va li di tet i te `ak `i vot ni hen di kep.

ge stra ne, o `en skim pra vi ma se od lu ~i va lo de mo krat ski, na re fe ren du mu, pa im je mu {ka ve }i na pra vo gla sa do pu sti la sko ro sto ti nu go di na po sle No vog Ze lan da, a u kan to nu Apen cel Iner ho den tek tek, ve ro va li ili ne, 1991. go di ne! Tre ba to ima ti na umu kad apla u di ra mo de mo krat skoj [vaj car skoj ko ja je svo je gra |a ne na re fe ren du mu pi ta la mo gu li mu sli ma ni ta mo gra di ti xa mi je s mi na re ti ma. l Or ga ni za to ri „Za greb praj da” do de li li su vam pri zna we Ho mo frend 2012.

Da li ste svo jim ko lum na ma us pe li da bar de li mi~ no raz bi je te men tal nu blo ka du, ko ja je o~i gled no po sto ja la kod de la gra |a na ka da je u pi ta wu Po vor ka po no sa, ili je, na `a lost, na ovim pro sto ri ma ilu zor no o~e ki va ti

da }e pi sa na re~ ikog do zva ti pa me ti?

– Odav no sam shva tio ka ko ni je stvar u to me da ne ko ga tvr do gla vim pi sa wem i vi ka wem, pro vo ci ra wem, pa ~ak i {o ki -

Ko se nije suo~io sa svojim srawem, ostatak svoje istorije jede govna ra wem, uve ri{ da si u pra vu, i da mu va qa pro me ni ti mi {qe we. Re~ je, na i me, o to me da ga na vik ne{ na ~i we ni cu da po sto je qu di ko ji dru ga ~i je mi sle, da se na vik ne `i ve ti s tim. Kad se pre dva de set go di na po ja vi la ~u ve na na slov ni ca „Fe ra la” s go lim Tu| ma nom i Mi lo {e vi }em u kre ve tu, ni je ona ni ko ga na te ra la da re vi di ra svo je sta vo ve o Do mo vin skom ra tu: ona je sa mo qu de pri pre mi la na slo bo du go vo ra, na te {ko ra zu mqi vu ~i we ni cu ka ko ima qu di ko ji ma se ne svi |a {ta ra de Tu| man i Mi lo {e vi}, i ka ko oni ima ju pra vo to na glas re }i. Ko ju go di nu ka sni je go li Tu| man na na slov ni ci „Fe ra la” vi {e ni je bio {ok. Dru ga ~i ja mi {qe wa i o naj o se tqi vi jim stva ri ma ve }i ne vi {e ni su bi la ta ko {o kant na. Ista je stvar i sa ho mo fo bi ma, a do kaz je za gre ba~ ki „Prajd”, ko ji je da nas, de se tak go di na na kon ho ro ra na pr voj pa ra di, nor mal na sve ~a nost raz li ~i to sti. Ni ko s dru ge stra ne po li cij skog kor do na ni je po stao pe der, ka ko su to ve ro va li ho mo fo bi: sa mo su se na vi kli da pe de ri po sto je. l Za raz li ku od vas, po li ti ~a ri se u`a sa va ju to ga da u|u u kon flikt s Cr kvom ~ak i ka da se iz avi o na vi di da su ti “ne do dir qi vi po pov ski mo ra li te ti” u kri vu – po put ba ca wa ana te me na u~e sni ke

pa ra de po no sa dok u vla sti tim re do vi ma kri ju pe do fi le. Ra di li se o ap strakt noj bri zi za to {ta }e re }i bi ra~ ko te lo ili se na pro sto dvo li~ no sti pri vla ~e?

– Re~ je o div nom pro `i ma wu: re li gi ja je, za pra vo, po sled wa pre `i ve la po li ti~ ka ide o lo gi ja, ono {to da nas ne do sta je po li ti ci, dok po li ti ka ima iz vr {nu mo}, ono {to Cr kvi ne do sta je ve} ve ko vi ma. Na ma sad sle di kla si~ na re for ma ci ja, ~e ka se Mar tin Lu ter. U Dan skoj se od ne ki dan ho mo sek su al ci mo gu ven ~a ti u cr kvi, a pod se }am da je to cr kva ko ja tu ma ~i po sve iste dog me o bez gre {nom za ~e }u i Isu so vu us kr snu }u kao i Va ti kan ili SPC. I u ko ji }e on da raj qu di {to su ven ~a ni u Dan skoj, a u ko ji }e pa kao srp ski ho mo sek su al ci?

– Do bro, u Hr vat skoj su de ve de se te „na ~e ka wu“, i jo{ ima mo vre me na na sle de }im iz bo ri ma od lu ~i ti o svom ka len da ru. Sve {to su HDZ-ov ci re kli i na pra vi li u me |u vre me nu sa mo je, ja sno, u~vr sti lo wi ho vu po zi ci ju u ro ma ti~ noj, slav noj 1989. go di ni. U Sr bi ji su, pak, no ve de ve de se te upra vo po ~e le. Ni ko li} je po ~eo ka ko se i o~e ki va lo, u par da na po sva |ao se sa svi ma u re gi ji, i sad }e bi ti ja ko za ni mqi vo gle da ti ka ko gu ta kne dle i no si za vr nu tu ru ku u gip su. l O~e ku je{ li da }e ta mr `wa ma lih raz li ka, ko ja je i da qe pri sut na me |u na ci in te lek tu a la ci ma i u de lu srp ske o hr vat ske ra je, sa da do bi ti no vu di men zi ju? Ili je pro {lo ve} do voq no vre me na da {a hov ni ca ili tri pr sta ipak ne do vo de do akut nog iz li va na si qa u mo zak?

– Odav no sam se pre stao na da ti da }e to ikad za vr {i ti. Rast ko Mo~ nik je u pra vu kad ka `e da ni je re~ o to me ima li fa {i zma ili ne ma, ve} ko li ko ga ima. Va qa nam `i ve ti s fa {i zmom i dr `a ti ga pod kon tro lom, na ono li ko po sto ta ka ko li ko mo gu re {i ti po li ci ja i psi hi ja tri ja. l [ta na {im dru {tvi ma mi slim na re gion u ce li ni ne do sta je pa da ko na~ no iza |u iz ma tri ce pri mi ti vi zma i li ce mer ja, u ko joj su o~i gled no za ro bqe ne? Da li }e bi ti do voq no tek ogr ta we onim pla vim pla {tom sa zve zdi ca ma?

– Od go vo ri }u re ~i ma jed nog ma we po zna tog split skog mu dra ca: pre ne go se po vu ~e vo da, tre ba ~et kom o~i sti ti {koq ku.

Naj bo qi pri ja te qi De `u lo vi} ni je oti {ao na Za greb prajd, ali je u~e sni ci ma po slao se bi svoj stve nu epi sto lu u ko joj se za hva lio na pri zna wu Ho mo frend 2012: „@e lim vam du bo ko i iskre no za hva li ti na na slo vu Ho mo fren da go di ne. Pe de ri su, op }e je po zna ta stvar, naj bo qi pri ja te qi, i ni je ma la stvar bi ti pe de rov naj bo qi frend. Ra do bih sto ga bio s va ma da nas, ali ja sam, na `a lost, de kla ri ra ni he te ro sek su a lac, i za jed no s tri po lu go la, dla ka va i ozno je na mu {kar ca ovog tre nut ka na ka u ~u ~e kam da na {we utak mi ce Europ skog pr ven stva u no go me tu. Na dam se da je va {a za jed ni ca do voq no sa zre la, i da ste do voq no to le rant ni i strejt-fren dli da ra zu mi je te na {e po tre be”, na pi sao je De `u lo vi}, do da ju }i na kra ju i po ru ku „svim hr vat skim ho mo fo bi ma i ho mo pa ra no i ci ma”: Ne okre }i te le |a pe de ri ma! l Od mah po sle dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra u Sr bi ji i gla sa wa za no vo vo| stvo HDZ-a, na pi sao si da se tog 20. ma ja „ras tvo rio na Bal ka nu vre men ski por tal”, te da su se i Hr vat ska i Sr bi ja „do slov no pre ko no }i te le por ti ra le u tam ne, vla `ne de ve de se te”. Da li se {ta za pro te klih me sec da na pro me ni lo u toj oce ni, na bo qe ili, mo `da, jo{ go re?

Pri me ti li ste, na i me, za ni mqiv fe no men: ne po sto ji ~o vek ko ji se na kon sra wa ni je osvr nuo i ba cio po gled u vc-{koq ku. [ta nas to te ra da se su o ~i mo sa vla sti tim sra wi ma? I za {to, uop {te, po vla ~i mo vo du? Raz mi sli te o to me. Re kao bi onaj split ski mu drac: ko se ni je su o ~io sa svo jim sra wem i od lu~ no po vu kao vo du, osta tak svo je isto ri je, ja sno, je de gov na. n Mi ro slav Sta ji}

dnevnik

nedeqa24.jun2012.

11

VI [ E OD ISTO R I J E: AVAKUMOVI]I, KREM VARO[I KARLOVA^KE

Ru i na iz zlat nog do ba u {i se ne u mit no, ako se ve} ni je pre tvo ri la u go mi lu ci ga la, pra {i ne i tru lih gre da dok ovo pi {em - vi la po ro di ce Ava ku mo vi} “Ka ta ri no vo” u kar lo va~ kim Ro vi na ma.

Ne sta je ta ko i po sled wi sim bol po sto ja wa – ako iz u zme mo nad grob ne spo me ni ke na ^e rat skom gro bqu – ove go spod ske fa mi li je u Kar lov ci ma, “na {e ari sto kra ti je“, ka ko su je do `i vqa va li u me stu i oko li ni u 19. i po ~et kom 20. ve ka.

Istu sud bi nu, bo jim se, do `i ve }e i le gen da o wi ma, ko ja je op sta ja la upra vo za hva qu ju }i ovoj vi li, ko ju su ret ki na zi va li pra vim ime nom. Za dru ge je ona ’vi la Ava ku mo vi }a’, i ka da god se spo me ne, pri zi va se }a wa ma lo broj nih ko ji su po ne kog iz te po ro di ce po zna va li ili ~u li ne {to o wi ma od svo jih sta ri jih. Ali usko ro, ka da vi le ne bu de bi lo, pi tam se {ta }e pod sti ca ti raz go vor Kar lov ~a na o Ava ku mo vi }i ma i da ni ma kad su go spo da za i sta bi la go spo da. Mo `da po ne ka fo to gra fi ja, po put one na iz lo `bi o Jo va nu Du ~i }u, otvo re noj ne dav no u Ar hi vu Ju go sla vi je, na ko joj sa ~u ve nim kwi `ev ni kom i di plo ma tom na iz le tu u Hi lan dri kod Ati ne 1924. go di ne sto ji – Ka ta ri na Ava ku mo vi}?

Ve} ne ko vre me pre da we o Ava ku mo vi }i ma sve de no je na pu ku ~i we ni cu da su bi li ~u ve na vi no gra dar ska po ro di ca i – ni {ta vi {e. Bez „Ka ta ri no va”, ko jeg su ne ka da dav no, dok im ni je od u ze to i i{lo iz ru ke u ru ku, okru `i va li vi no gra di i park, ve li ki su iz gle di da i ta pri ~a po la ko i{ ~e zne.

“Ko smo? Oda kle smo? [ta be smo?“... tim re ~i ma za po ~i we Ka ta ri na Ka tu {a ili Ka }u {a, ka ko su je ne ki zva li Ava ku mo vi}, kwi gu “Se }a wa“, u ko joj je osta vi la dra go ce ne po dat ke o po ro di ci. “Ja ne pi {em isto ri ju. Pi {em pri ~u o qu di ma ko je sam vo le la i o uti sku ko ji su ti qu di osta vi li na svo ju oko li nu“, na po mi we Ka tu {a na jed nom me stu u tek stu ko ji se ~u va u ru ko pi snom ode qe wu Ma ti ce srp ske.

I za i sta je ta ko. U tom de lu iz 1980. go di ne, na sta lom na osno vu se }a wa, po mnog is tra `i va wa po ro di~ ne pre pi ske, zva ni~ nih ar hiv skih do ku men ta i cr kve nih kwi ga, Ka ta ri na nam osta vqa ne pro ce wiv trag o bi ti sa wu Ava ku mo vi }a uop {te, a po seb no u Kar lov ci ma. Sa mo je bi la {te dra ka da je tre ba lo pi sa ti o se bi. Osim osnov nih po da ta ka, u kwi zi se ne }e na }i mno go o autor ki, a bi lo je to li ko to ga... Ipak, za hva qu ju }i Kar lov ~a ni ma ko ji su ima li ~ast da je upo zna ju, i Ve ri Ava ku mo vi}-Ob ra do vi}, }er ki Ka tu {i nog bra ta Mir ka iz Be o gra da – i wen lik sa ~u van je od za bo ra va.

Ava ku mo vi }i su, pre ma Ka tu {i nom pi sa wu, u Kar lov ce do {li iz Sen tan dre je, gde su se na sta ni li be `e }i iz Bran ko vi ne pred Tur ci ma, u vre me ve li ke se o be Sr ba, ma da po sto je te o ri je da su na ju gu Ma |ar ske `i ve li i pre to ga, a da je sa mo kra jem 17. ve ka wi hov broj uve }an. Bi lo ka ko bi lo, gro bo vi i cr kve ne kwi ge u Sen tan dre ji po tvr |u ju wi ho vo po sto ja we ta mo, a ka da je re~ o na rod no sti, to pi ta we iz gle da ni u zlat no do ba Ava ku mo vi }a u Kar lov ci ma, a ni ka da je Ka tu {a pi sa la “Se }a wa“, ni je do kra ja re {e no. Iz me |u dve va ri jan te, da su ~i sti Sr bi ili po sr bqe ni Cin ca ri, sva ko je iz gle da u po ro di ci pri hva tao onu ko ja mu je iz ne kih raz lo ga vi {e od go va ra la; no, bez da qeg, za sva ku su po sto ja li ar gu men ti.

“U Sen tan dre ji su se vr lo br zo sna {li “, pi {e Ka tu {a, “i uvr sti li u imu} ne, ugled ne, pa tri cij ske po ro di ce. Jed nog da na, sa svim na po ~et ku 18. ve ka, ob re la se u Kar lov ci ma i jed na gra na Ava ku mo vi }a. Za wi hov do la zak objek tiv nih raz lo ga je do voq no bi lo:

R

Katu{ina ku}a iz snova u ]u{ilovu

Sen tan dre ja je stag ni ra la, iz ju `nih kra je va na sta we nih Sr bi ma tur ska vlast se po vla ~i la, cr kve no po li ti~ ki cen tar se sme stio u Kar lov ce i ve li ke mo gu} no sti pro spe ri te ta po sto ja le su ba{ tu“.

Ko je ro do na ~el nik kar lo va~ kih Ava ku mo vi }a ni je ot kri la, a pret po stav ka je da je to Eka ta ri na Ava ku mo vi}, ko ja je umr la 1794. go di ne. Ipak, sa svim po u zda no se zna da se od we nog ~u kun de de Gri go ri ja, ~i je ime se pre no si lo na jo{ ne ko li ko po ko le wa, fak ti~ ki ra ~u na po ~e tak wi ho vog po sto ja wa u Kar lov ci ma. Taj pr vi Gri go ri je, kao i po to wa dva, bio je ugled ni kar lo va~ ki gra |a nin-vi no gra dar.

ke cr kve, po znat u Kar lov ci ma i oko li ni pod ime nom Ne ni}. Wi ho vo osmo ro de ce, {est k}e ri i dva si na, umr li su od ra znih bo le sti. Ipak, Eka ta ri na je u 47. go di ni ro di la Gri go ri ja (1861-1923), Ka tu {i nog oca. Iz bo ja zni da ista sud bi na ne za de si i ma log Gi gu, Eka ta ri na i pro ta Gri go ri je ku pi li su tu no vu ku }u, pre ko pu ta Do we cr kve. Bi la je to “ga zdin ska ku }a, vi no gra dar ska, sa vr lo ve li kim dvo ri {tem, go le mim la gu mom, i mno gim eko nom skim pro sto ri ja ma“. I us pe li su da sa ~u va ju Ka tu {i nog oca, s tim {to je glav ni cu te re ta vas pi ta wa i {ko lo va wa pod ne la Eka ta ri na, jer je pro ta Gi ga umro kad mu je sin imao 11 go di na.

Vila „Katarinovo” sada...

Dru`ewe sa pogledom na Dunav i vinograde

Ava ku mo vi }i su `i ve li u ku }i ko ju Ka tu {a na zi va “ku }a br.4“ i ko ja je, pre ma we nom opi su, bi la na po ~et ku da na {we Uli ce pa tri jar ha Ra ja ~i }a. To po tvr |u je i ~u ve ni kar lo va~ ki hro ni ~ar i pa roh Gor we cr kve Va si li je Kon stan ti no vi} u svo joj kwi zi “Spo me nak mi nu log do ba“, s tim {to on za wu ka `e da je “od mah do pi ja ce“, sa da {weg cen tral nog kar lo va~ kog tr ga. “Tu su se ra |a li, tu su `i ve li, tu umi ra li“, na vo di Ka tu {a. A umi ra we, i to ra no umi ra we de ce, ko je je u ma woj ili ve }oj me ri pra ti lo ovu po ro di cu kroz ge ne ra ci je, bio je i raz log {to su “ku }u br. 4“ pro da li Ka tu {i ni de da Gi ga i ba ba Eka ta ri na i ku pi li dru gu, pre ko pu ta Do we cr kve pod bro jem 388, u sa da {woj Uli ci mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 28.

Taj usud, umi ra we de ce, naj u pe ~a tqi vi ji u isto ri ji po ro di ce, do `i ve li su upra vo Ka tu {i ni ba ba Eka ta ri na i de da Gri go ri je Gi ga, pa roh Do we kar lo va~ -

... i u neka lep{a i sretnija vremena

Vera i Giga Avakumovi}

Katarina Avakumovi} sa k}erkama

Eka ta ri na je {ko lo va la si na u ino stran stvu. Mla di Gri go ri je je stu di rao u Be ~u, Pa ri zu, Ber li nu i po stao dok tor prav nih na u ka. Na kon kra }e prak se kod kar lo va~ kih advo ka ta, u Ze mu nu otva ra svo ju advo kat sku kan ce la ri ju. Osim advo ka tu rom, u ko joj je bio ja ko us pe {an, ba vio se i po li ti kom i, na rav no, vi no gra dar stvom u rod nim Kar lov ci ma, {to su mu u krv no na sle |e osta vi li i pro ta i Eka te ri na. Bio je ra di kal, bli zak sa rad nik Ja {e To mi }a, ne ko li ko pu ta uza stop ce po sla nik na rod no-cr kve nog sa bo ra u Kar lov ci ma, po sla nik sla von skohr vat skog sa bo ra, i de le gat hr vat skog sa bo ra u pe {tan skom par la men tu.

O`e nio se Ve rom iz ugled ne, broj ne ze mun ske tr go va~ ke po ro di ce Mar ko vi}, ~i ja je gla va Ste van Mar ko vi} bio i gra do na ~el nik Ze mu na. Do bi li su pe to ro de ce, ~e ti ri si na i k}er - Alek san dra Sa {u (1896-1964) po to weg am ba sa do ra, Fe do ra (1898-1963) ko ji je bio agro nom, Mir ka (1903-1967) eko no mi stu i di plo ma tu, Ka ta ri nu (1906-1983) pro fe -

sor ku ne ma~ kog je zi ka i Vo ji sla va (1910-1990) po zna tog ma te ma ti ~a ra. Po je di noj k}er ki ko ju je imao sa Ve rom – a imao je de voj ~i cu i iz jed ne ve ze pre bra ka – vi la s po ~et ka pri ~e do bi la je ime.

Vi la “Ka ta ri no vo” sa gra |e na je 1904. go di ne, a osve }e na 1906. ka da je u woj kr {te na Ka tu {a. Bi lo je to me sto gde su Ve ra i de ca `i ve li i gde im se Gi ga po za vr {et ku po sla u kan ce la ri ji u Ze mu nu pri dru `i vao vi ken dom. Bi lo je to i me sto od ra sta wa Ava ku mo vi }a, dru {tve nog `i vo ta, okru `e no vi no gra di ma s pre div nom po gle dom na Du nav sa obe te ra se. Pre ma ra ~u ni ci vin ci li ra Sti pe De `a li }a, jed nog od Kar lov ~a na ko ji su ra di li kod Ava ku mo vi }a, imao je Gi ga vi {e od 30 ju ta ra vi no gra da ra su tih svu da po kar lo va~ kim ata ri ma.

Vi no i vi no gra di bi li su uz advo kat sku kan ce la ri ju osnov Ava ku mo vi }e vog bo gat stva. Ka da 1923. go di ne u krat kom raz ma ku umi ru i Ve ra i Gi ga, po sao pre u zi ma sin Fe dor. On se po mi we i kao iz la ga~ na pr voj iz lo `bi vi na i vo }a 1930. go di ne u Kar lov ci ma. Na `a lost, ne du go za tim, po Ka tu {i nim na vo di ma u “Se }a wu“, Fe dor za vre me ve li ke kri ze 1932. go di ne pro pa da i pro da je ku }u u mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 28.

Bio je to, naj ve ro vat ni je, po ~e tak kra ja Ava ku mo vi }a u Kar lov ci ma. Svi su oti {li svo jim pu tem - Alek san dar je po stao am ba sa dor u Bu ku re {tu, Oslu, Ma dri du, pre Dru gog svet skog ra ta `i veo u Afri ci, gde i knez Pa vle. Vo ji -

slav, ma te ma ti ~ar svet skog gla sa, pre da vao je u Ahe nu na fa kul te tu. Fe dor je po sle ban krot stva, od no sno ra ta, ra dio u Be qu, a po tom `i veo u Be o gra du. Mir ko je ra dio u Mi ni star stvu spoq nih po slo va, a do 1938. go di ne bio kon zul u So lu nu, da bi po po vrat ku iz Gr~ ke pa do Dru gog svet skog ra ta, bio se kre tar Dra gi {e Cvet ko vi }a. Po sle ra ta bio je bez po sla, a on da ra dio kao pre vo di lac u “Ju go he mi ji“. Ni ko od wih ni je se vra tio u Kar lov ce, osim Ka tu {e.

U ]u {i lo vu u Kar lov ci ma, sa gra di la je {e zde se tih go di na ku }i cu iz sno va. Se }a ju se ne ki Kar lov ~a ni da je maj sto re “mu ~i la“ dok ne bi do bi la ono {to je za mi sli la. Na ru ~i va la je cve }e iz ino stran stva i to ta ko da to kom ~i ta ve se zo ne ne {to od to ga bu de u cva tu.

Kao {to je ne ka da „Ka ta ri no vo” bi lo me sto oku pqa wa po zna tih li~ no sti onog do ba, po put isto ri ~a ra i bi bli o te ka ra Pa tri jar {ij ske bi bli o te ke Di mi tri ja Ru var ca i Vu ka Vr hov ca, to je sa da bi la i ku }a u ]u {i lo vu. Rad i ~est gost Ka tu {e i we nog su pru ga, ne ka da {weg se kre ta ra Ma ti ce srp ske Mar ka Ma le ti na, bio je i sli kar Mi len ko [er ban, ko ji je u ]u {i lo vu i stva rao.

Ka `u Kar lov ~a ni, ko ji su ima li sre }u da Ka ta ri nu upo zna ju, da je bi la iz u zet no ha ri zma ti~ na `e na, ener gi~ na, le pa i u po znim go di na ma. Ne ra do je pri ~a la o se bi, ve ro vat no zbog bol nih uspo me na. Za de si la ju je sli~ na sud bi na kao i we nu ba ku Eka ta ri nu - dve od tri }er ke su joj umr le kao de voj ke.

Pred Dru gi svet ski rat, ka `u, sa su pru gom i de com je oti {la u Ma ke do ni ju, gde je Mar ko po ku {ao da se ba vi bi zni som. Spo mi wu ne ki rud nik, ali i bez u spe {an po ku {aj. Mo ra la je, po sop stve nom pri zna wu, da ra di sva {ta da bi pre `i ve li. Tu svo ju eko nom sku pro past u “Se }a wi ma“ spo mi we ovla{, ona ko us put. Po po vrat ku iz Ma ke do ni je za po {qa va se u ze mun skoj gim na zi ji i pre da je ne ma~ ki.

Po sle we ne smr ti 1983. go di ne, k}i Gor da na, ko ja `i vi u Ame ri ci, pro da la je ku }i cu u ]u {i lo vu, ko ja je po sle kod no vih vla sni ka, de ve de se tih go di na, ne sta la s li ca ze mqe. Osta le su sa mo fo to gra fi je da sve do ~e o woj. Od Gi gi nih i Ve ri nih po to ma ka, ko ji `i ve u raz li ~i tim de lo vi ma sve ta, u Kar lov ce po vre me no do |u Mir ko va de ca, Ve ra iz Be o gra da i Alek san dar iz Ita li je. Ko li ko je po zna to, Alek san dar je pod neo i zah tev za po vra }aj „Ka ta ri no va”, ali dok se taj po stu pak ne okon ~a, vi le si gur no vi {e ne }e bi ti. n Zo ri ca Mi lo sa vqe vi}

nedeqa24.jun2012.

dnevnik

c m y

12

DOK SU JEDNI INVESTIRALI U NA[ FINANSIJSKI

I Bilt se ~e {e o va Agro ban ka po slu je u Sr bi ji sko ro me sec da na, me |u tim u cen tru pa `we je i da qe sta ra ku }a istog ime na. Wi ho vi gu bi ci, ne na men sko tro {e we nov ca i odo bra va we kre di ta stra na~ kim li de ri ma, te {u ra ci ma i dru gim ro |a ci ma istih, i da qe je top te ma u Sr bi ji. Po seb no ka da se zna da je kraj wi ra ~un is po sa vqen po re skim ob ve zni ci ma – a

N

POSLE POKU[AJA SAMOUBISTVA BIV[EG PREMIJERA ADRIJANA NASTASEA

Ze mqa le ga li sta i hu ma ni sta o ku {aj sa mo u bi stva biv {eg pre mi je ra Adri Po sle po ku {a ja sa mo u bi stva „slu ~aj Na sta se“ ja na Na sta sea po de lio je gra |a ne Ru mu ni je na otva ra i no vo po qe za pre pu ca va we. Biv {a mi ni one ko ji sma tra ju da je ~o ve kov `i vot va `ni star ka prav de i evro par la men tar ka Mo ni ka Ma ko vej ji od prin ci pa i one ko ji tvr de da ni ko ne mo `e bi ti tra `i, na i me, sme nu mi ni stra unu tra {wih po slo va iz nad za ko na. Ta ko se ru mun sko dru {tvo po de li lo na Jo na Ru sa, jer je po we nom vi |e wu stva ri, vi {e stru ko le ga li ste i hu ma ni ste. Me |u tim, ov de na Bal ka nu ne pre kr {io za kon. Ma ko vej op tu `u je mi ni stra po li ci vo qa i je ste u to me {to ni ko i ni ka da ni je za stu pao je, za to {to je, na vod no, po ku {ao da se na go di s Na sta prin ci pe ra di prin ci pa, ne go za to {to je, za la `u }i se om da mu se da ne ki bo qi tret man u za tvo ru. Po sle se za na ~e la, pro na {ao ne ki svoj in te res. po ku {a ja sa mo u bi stva, mi ni star Rus je or ga ni zo vao i Ko je Adri jan Na sta se i za {to je vest o po ku {a ju hit nu po mo} i pre ba ci va we ra we nog biv {eg pre mi je we go vog sa mo u bi stva ob i {la svet? Na sta se je, uz pr ra u ci vil nu bol ni cu Flo re a ska. Ma ko ve je va, me |u vog post ko mu ni sti~ kog pred sed ni ka Jo na Ili je skua, tim, sma tra da je Na sta se ve} na iz dr `a va wu za tvor na za slu `ni ji {to je Ru mu ni ja da nas ~la ni ca Evrop ske ka zne i da ne ma raz lo ga da i da qe bu de u bol ni ci ske uni je i NA TO. Mar kan tan na pr vi po gled, sa za Flo re a ska, a jo{ ma we da ga ta mo po se }u ju par tij ski go net nim osme hom na li cu i pro mi {qen u sve mu {to dru go vi, ukqu ~u ju }i i sa da {wi pre mi jer Vik tor ka `e, Na sta se je ubr zo po stao naj per spek tiv ni ji ru Pon ta. mun ski po li ti ~ar u post ~a u {e sku o voj Ru mu ni ji. Kao Je dan deo ~la no va So ci jal de mo krat ske par ti je pro fe sor me |u na rod nog pra va umeo je da pra vil no (PSD) za Na sta se o vu ne sre }u op tu `u je sa da {weg tu ma ~i raz voj me |u na rod nih od no sa po sle ras pa da wa pred sed ni ka Tra ja na Ba se skua. Na sta se je bio jed no blo ko va, i ope ra tiv no je, ko rak po ko rak, pri bli `io vre me i li der PSD-a, a ka da su po ~e li pro ce si pro Ru mu ni ju kao jed nu od naj o mra `e ni jih ze ma qa Za pa du tiv we ga, po vu kao se ka ko ne bi tr pe li par tij ski in zbog ^a u {e skua, sa vre me nim in te gra ci ja ma. te re si. Ne dav nim iz gla sa va wem ne po ve re wa vla di u U nad me ta wu za pred sed ni ka Ru mu ni je 2004, za ma ru mun skom par la men tu, PSD je za jed no s na ci o nallo je iz gu bio iz bo re od sa da {weg pred sed ni ka Tra ja li be ra li ma (PNL) pre u ze la vlast, a na lo kal nim iz na Ba se skua. Do bri po zna va o ci pri li ka u Bu ku re {tu bo ri ma pot pu no je po ra zi la Ba se sku o ve de mo krat ske ka `u da su Ba se sku i Na sta se bi li be ra le. Pri ja te qi Nast sea li jed no vre me i kom {i je. Wi sa da tvr de da je Ba se sku, ma ni pu Rumunija je odmah posle hov ri va li tet je bio du bqi od li {u }i ra znim do si je i ma ne ka svrgavawa ^au{eskua po li ti~ kih raz li ka. Po sle iz da {we ^a u {e sku o ve „Se ku ri ta gu bqe nih iz bo ra te 2004. go di ne, izri~ito proglasila na~elo tee“, us peo da na te ra uti caj ne pro tiv Na sta sea su po ~e le da qu de u pra vo su |u da osu de biv da niko vi{e nikada ne}e pri sti `u sva ko ja ke tu `be. {eg pre mi je ra. Po wi ho vom mi biti iznad zakona Otvo re na su tri pro ce sa za ko {qe wu, to je bi lo po li ti~ ko su rup ci ju, od ko jih su dva za vr {e |e we. na bez iz ri ~i te kri vi ce op tu `e nog. Tre }i, ko ji je Po u ~e na is ku stvom iz vre me na ko mu ni sti~ ke dik okon ~an pro {le sre de pred ru mun skim Vr hov nim su ta tu re, Ru mu ni ja je od mah po sle svr ga va wa bra~ nog dom, pro gla sio ga je kr vim za zlo u po tre bu po lo `a ja i pa ra ^a ku {e sku iz ri ~i to pro gla si la na ~e lo da vi ne za ko ni to pri ku pqa we nov ca za pred sed ni~ ku kam {e ni ka da ni ko ne }e bi ti iz nad za ko na. Ovo na ~e lo pa wu te 2004, ka da je iz gu bio od Ba se skua. Osu |en je je od ta da pr vi put sa da po tvr |e no u slu ~a ju Adri ja na pra vo sna `no na dve go di ne za tvo ra, a od lu ka je jav no Na sta sea. Oni ko ji ga bra ne i ko ji se sla `u da mu je pro gla {e na u pri su stvu me di ja s ve li kom pom pom. sve to na me {te no, ~u va ju se da ko men ta ri {u od lu ku Tri sa ta po sle pro gla {e wa, po li ci ja je za ku ca la na Vr hov nog su da. Za to vi {e pri ~a ju ka ko je u da na {woj vra ta Na sta se o vog sta na da ga u li si ca ma pri ve de u po li ti~ koj eli ti Ru mu ni je ma lo onih bez gre {nih, da za tvor Ra ho va. Ta ko je okon ~a na jed na dra ma, a po ~e po sto ji ko rup ci ja „na ma lo“ i „na ve li ko“, ali su se la dru ga – jo{ te `a. ko la slo mi la na Na sta seu.

U tre nut ku ka da su se po li caj ci po ja vi li, Na sta se No vi na ri ko ji ne vo le Na sta sea ras pre da ju, pak, je, ka ko pi {e ru mun ska {tam pa, za mo lio da sa ~e ka ju pri ~e ka ko je on „pro ma {io i `i vot i smrt“. Ima sa mo da uzme ne {to iz bi bli o te ke. Po li ca jac Ni ko auto ra ko ji ga na zi va ju ku ka vi com, jer ni je mo gao da lae Ko stea je po {ao za wim i ka da je vi deo da je Na pod ne se po raz i da se su o ~i s po sle di ca ma. Bio je sta se uzeo pi {toq sa kri ven me |u kwi ga ma, ba cio se spre man da na pu sti po ro di cu, a i tu od lu ku ni je is na we ga. Us peo je da pro me ni tra jek to ri ju met ka: ume po {to vao! Tek, PSD i PNL na ja vqu ju im pi~ ment, u sto u sle po~ ni cu, zr no je pro {lo po red vrat nih `i la na me ri da sru {e Ba se skua pre ne go {to mu is tek ne u ra me nu. Za hva qu ju }i pri seb no sti po li caj ca i br zoj dru gi pred sed ni~ ki man dat 2014. go di ne. Sve {to se in ter ven ci ji le ka ra, Na sta se je pre `i veo i na la zi se na vod no de {a va zbog Na sta sea, u su {ti ni ima du bqe na le ~e wu u ur gent noj bol ni ci Flo re a ska u Bu ku re uzro ke i skop ~a no je s kon kret nim in te re si ma po de {tu. Za {tam pu odjed nom pu ne ru ke po sla. No vi na ri, qe ne po li ti~ ke eli te. Na pi ta we no vi na ra {ta mi ali i wi ho vi sa go vor ni ci po de li li su se u dva ta bo ra sli o op tu `ba ma Mo ni ke Ma ko vej, mi ni star po li ko ja se i da qe uza jam no op tu `u ju ne zbog Na sta sea, ve} ci je Jon Rus je od go vo rio da je ne bit no {ta mi sle on za sve {to da nas ne va qa, a to ga ima do sta u ru mun skom ili Ma ko ve je va. Po we go vom mi {qe wu, Ru mu ni ja je dru {tvu. Na sta se i tu `be pro tiv we ga su od sa mog po da nas pre pu na „po li ti~ kih i eko nom skih bom bi“ i ~et ka bi le pri li ka da vla sti po ka `u Evro pi ka ko u pla {i se da }e sa da {wa ge ne ra ci ja po li ti ~a ra do Ru mu ni ji prav da funk ci o ni {e, i ka ko ni su u pra vu ve sti ze mqu u po lo `aj ko jeg }e se i si no vi i unu ci oni ko ji stal no pri go va ra ju da Bu ku re{t ne re a li zu po sti de ti. je za po ~e te re for me pra vo su |a. n Pe tar To mi}

P

VESTI La ko je re }i „hop”

U HRVATSKOJ POGINULO OSMORO ^E[KIH TURISTA

Ne sre }u skri vio za spa li vo za~?

Stra vi~ na ne sre }a do go di la se ju ~e oko 4 sa ta uju tru u Hr vat skoj, na auto pu tu iz me |u tu ne la Kr pa ni i Sve ti Rok. U auto bu su ko ji se pre vr nuo, pro bio za {tit nu ogra du i pre {ao u su prot nu tra ku, `i vot je iz gu bi lo osmo ro ~e {kih tu ri sta, dok je te `e i lak {e po vr |e no jo{ 46 oso ba, me |u ko ji ma ima i de ce. Me |u po gi nu li ma je i vo za~ auto bu sa, na ko ga je pala sum wa da je za spao to kom vo `we, te ta ko skri vio ne sre }u. „Vo zio sam iza auto bu sa, on je i{ao de snom tra kom i mi slio sam ga pre sti }i. Na jed nom je po ~eo po ~eo kri vu da ti. Na kon tut wa ve ko ja je tra ja la oko de set se kun di, iz auto bu sa su se za ~u li kri ci po vre |e ne de ce, `e na...”, is pri ~ao je po li ci ji je dan od o~e vi da ca ne sre }e.

Su sret li de ra ~e ti ri glav ne pri vre de u evro zo ni, odr `an u pe tak u Ri mu, ni je do neo ko na~ na i de taq na re {e wa za bi lo ko ji od pro ble ma, ali je na pra vqen ko rak u stva ra wu „dru gog evra”, pi {e ita li jan ska {tam pa. Sa mit An ge le Mer kel, Fran soa Olan da, Ma ri ja Mon ti ja i Ma ri ja na Ra ho ja po nu dio je do go vor o po nov nom po kre ta wu pri vred nog ra sta i ula ga wa evro zo ne. Li de ri Ne ma~ ke, Fran cu ske, Ita li je i [pa ni je su, na i me, kao osnov ni ciq od re di li po nov no pod sti ca we ra sta iz dva ja wem je dan od sto evrop skog bru to do ma }eg pro iz vo da, od no sno iz me |u 120 i 130 mi li jar di evra. Ipak, svi ana li ti ~a ri se sla `u da glav no tek pred sto ji: tre ba do go vo re no pre to ~i ti u kon kret ne ko ra ke EU, a pri mar no osta lih ~la ni ca po su sta le evro zo ne.

to smo svi mi. Pri to me, ne za ni ma se za pro pa lu ban ku sa mo do ma }a jav nost, ve} i stra na.

Naj ne za do voq ni ji su ino-ak ci o na ri, ko ji su u ce loj pri ~i i naj ve }i gu bit ni ci. Ra di se o su vla sni ci ma iz Austri je, [ved ske i Slo ve ni je, ~i ji je udeo bio je 21 od sto i ko ji ni ma lo ni su za do voq ni {to su osni va wem no ve ku }e prak ti~ no osta li bez svog ka pi ta la.

Odluka Mudisa bez posledica po banke u Srbiji, za sad...

Po vo dom od lu ke kre dit ne agen ci je „Mu dis” da sni zi rej ting 15 ve li kih svet skih ba na ka, pred sed nik Sa ve za eko no mi sta Sr bi je Alek san dar Vla ho vi} iz ja vio je da zbog to ga ne o~e ku je ne po sred ne lo {e po sle di ce na tr `i {te Sr bi je. Pr vo, na veo je, za to {to ve }i na ba na ka ko ji ma je rej ting sma wen ne po slu ju na tr `i {tu Sr bi je, iz u zev fran cu ske So si je te `e ne ral ban ke. Dru gi raz log je {to }e ni vo eks po ni ra no sti stra nih ba na ka, ko je ve} po slu ju u Sr bi ji, ma we-vi {e bi ti za dr `an na istom ni vou.

Ipak, do dao je Vla ho vi}, na se du `i rok mo gu o~e ki va ti ne ga tiv ni efek ti. „Si gur no je, na i me, da ova od lu ka Mu di sa u per spek ti vi ne }e po voq no uti ca ti na kre di bi li tet ban kar skog sek to ra u Evro pi, s ob zi rom na to da se u ovom tre nut ku uve li ko pri ~a o kri zi, ko ja po no vo dr ma ban kar ski sek tor. Dru gim re ~i ma, po no vo }e bi ti po treb no ukqu ~i va we dr `a ve u spa sa va we ban kar skog sek to ra, sli~ no ono me {to se ra di lo 2009. A sve to za jed no mo `e da po qu qa uku pan kre di bi li tet ban kar skog sek to ra, a ti me i da ugro zi fi nan sij ski sek tor u Sr bi ji”, ob ja snio je Vla ho vi}.

Ob ja {we we po ko me se to de {a va ak ci o na ri ma u dru gim ze mqa ma – za wih ni je pri hva tqi vo. Sto ga su o po lo `a ju u ko me su se na {li oba ve sti li svo je am ba sa de u Sr bi ji, pa su nad le `ni ve} raz go va ra li sa pre stav ni ci ma Vla de, a o to me je oba ve {te na i de le ga ci ja MMFa u Sr bi ji. Isto vre me no su an ga `o va ni i advo kat ski ti mo vi sa za dat kom da pri pre me tu `bu: uko li ko sta ri vla sni ci ne bu du za d o v oq n i sud s kom od l u k om, spre ma ju se za an ga `o va we me |u na rod ne ar bi tra `e. To bi za na {u stra nu mo glo bi ti ve o ma ne zgod no, tim pre {to je Sr bi ja do sa da do bi la ma lo spo ro va pred me |u na rod nim te li ma tog ti pa. Uko li ko sta ri ak ci o na ri ne po stig nu do go vor i po rav na we s dr `a vom kao ve }in skim vla sni kom no ve ku }e, pa jo{ do bi ju ar bi tra `u, bi }e to ve o ma lo {e po iona ko ta nak ugled Sr bi je kao in ve sti ci o ne de sti na ci je. Ne po ve re we ko je ve} po sto ji jo{ }e se pro du bi ti.

Vi {e od even tu al nih po sle di ca te fe le jav nost za ni ma gde je ne sta lo 200 mi li o na evra gu bi ta ka ove ku }e. Deo od go vo ra ~i ta mo u me di ji ma ovih da na.

Lo {i kre di ti de li li su se {a kom i ka pom. Voj vo |an ski ka -

PO Z AJM Q E N I IN T ER V JU: NOAM ^OMSKI

Ve} nam se do ga |a sce na rio 30-tih P

o sma tra no iz Evro pe, po kret „Oku pi raj“, iz ra stao na Vol stri tu, kao da je za mro jo{ zi mus, jed na ko kao i ma sov ni po kre ti na Sta rom kon ti nen tu, po put ’in dig na do sa’ u [pa ni ji. No, po re ~i ma No a ma ^om skog, pred vod ni ka ame ri~ ke in te lek tu al ne le vi ce i ne u mor nog kri ti ~a ra neo li be ral nog ka pi ta li zma, u ovom je tre nut ku ja ko te {ko pred vi de ti u kom }e se da qe sme ru kre ta ti ti i sli~ ni so ci jal ni po kre ti.

– Ve} ot pri li ke tri de set go di na – i to ne sa mo u SAD ne go u ce lom sve tu – sve do ci smo neo li be ral nog na pa da na ce lo kup nu po pu la ci ju. Svu gde gde su ta pra vi la pri me we na na ~i we na je ogrom na {te ta. Raz log za {to se, re ci mo, La tin ska Ame ri ka po vu kla upra vo je re volt nad neo li be ral nom po li ti kom ko ja je bi la

de struk tiv na – iz ja vio je ^om ski u in ter vjuu za gre ba~ kom „Glo bu su”. – Ta {te ta u Sje di we nim Dr `a va ma ni je bi la kao u ze mqa ma tre }eg sve ta, ali je {te te i ov de bi lo. Vi sok ste pen kon cen tra ci je bo gat stva, re la tiv na stag na ci ja ve }i ne sta nov ni {tva, na gli i ogrom ni rast fi nan sij skih in sti tu ci ja – to su ele men ti ko ji su do ve li do pa da ame ri~ ke mo }i i kon fli ka ta unu tar dr `a ve. Kao re ak ci ja, ja vio se po kret „Oku pi raj”. Za ni mqi vo je ka ko je on za sa mo ne ko li ko me se ci uzeo ma ha. [i rom sve ta, od Austra li je do En gle ske, ja vio se po kret ko ji se us pro ti vio tom neo li be ral nom re `i mu. Me |u tim, za i sta ne mo gu pred vi de ti gde „Oku pi raj” vo di i gde mo `e za vr {i ti.  A mo`ete li da predvidite raspodelu mo}i u svetu u slede}ih deset godina?

– Po sle Dru gog svet skog ra ta us po sta vqen je no vi svet ski po re dak, pred vo |en uglav nom Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma, ko je su u to vre me bi le u po zi ci ji pre te ra ne mo }i. Ame ri ka je ta da po se do va la po la svet skog imet ka. Bi la je u po lo `a ju neo pi si vog bo gat stva i si gur no sti. Dok su dru ga in du strij ska dru {tva bi la ili uni {te na ili ba rem ozbiq no o{te }e na, Ame ri ka je na pro tiv bi la na vr hu svo je mo }i. Ame ri~ ki stra te zi to su ja ko do bro raz u me li i za to su raz vi li de ta qan i vr lo so fi sti ci ran plan or ga ni za ci je sve ta i za {ti te in te re sa vla sti tih sna ga...  Govorite o toj mo}i u dalekom perfektu...

– Svet ska ras po de la mo }i se dam de se tih je bi la tri po lar na: Se ver na Ame ri ka na ~e lu sa SAD-om,

Evro pa pred vo |e na Ne ma~ kom i Is to~ na Azi ja vo |e na Ja pa nom. Na Azi ju se i u to vre me gle da lo kao na naj di na mi~ ni je pod ru~ je u po gle du raz vo ja. No, zad wa de ka da obe le `e na je uglav nom Ju `nom Ame ri kom ko ja je po ~e la, pr vi put u po sled wih 500 go di na, da se kre }e u sme ru ne za vi sno sti. Od u vek sma tra na ame ri~ kim vla sni {tvom, sa da na jed nom i ona kre }e put ne za vi sno sti. Ako sa mo po gle da te he mis fer sku kon fe ren ci ju u Ko lom bi ji pre ne ko li ko ne de qa, vi de }e te da su Ame ri ka i Ka na da pot pu no izig no ri sa ne.

Sva ko pi ta we ko je je ta mo po sta vqe no ustva ri je bi lo he mis fe ra na su prot Ame ri ke i Ka na de.  [ta to za vas zna~i?

– Zna ~i da oni jed no stav no vi {e uop {te ne ma ju tu vr stu kon tro le. Ne sa mo to, Ame ri ka je jed na ko za bri nu ta i zbog Bli skog is to ka i Se ver ne Afri ke. I te re gi je ubr zo se mo gu po kre nu ti u sme ru de mo kra ti je i ne za vi sno sti, a to je vr lo pre te }e za Ame ri ku. Ze mqe Bal ka na ta ko |e su kre nu le tim pu tem. Uvek je pre po sto ja la bor ba iz me |u Evro pe i Ame ri ke. Uvek je bi lo pi ta we ko }e pre u ze ti kon tro lu na ze mqa ma biv {e Ju go sla vi je, ko od wih. Na rav no, to pi ta we ni je ima lo pre sud no zna ~e we, ali na in ter na ci o nal noj ska li, ni je bi lo ni za ne mar qi vo. Me ni je vr lo za ni mqi vo da se tek sa da go vo ri o ame ri~ kom pa du, a on je u stva ri po ~eo 40-ih go di na pro {log ve ka. Od ta da do da nas svet se za i sta pro me nio.  Siroma{tvo, egzistencijalni strah, potpuna dru{tvena nemo} pojedinca, tiranija tehnokratskih vlada koje se brinu o „investitorima” i „finansijskim tr`i{tima” umesto o gra|anima i ure|enosti dru{tva – to je slika dana{weg Starog kontinenta. Kriza je, ~ini se, na vrhuncu: u kojem smeru }e se razre{iti?

– Gle daj te, Evro pa kao da ~i ni sa mo u bi stvo. Pro blem je u pri vat nom sek to ru u ze mqa ma po put Ir ske, [pa ni je, Gr~ ke ili Por tu ga li je. Su lu da po li ti ka ba na ka do ve la je do efek ta ba lo na. Za pra vo je vr lo sli~ no kao i ov de. Naj ve }i uzro ci kri ze do la ze od fi nan sij skih in sti tu ci ja. I da qe je na sna zi re li gi ja da je tr `i {te u pra vu i od te dog me ni ko u Evro pi ni kod nas ni je vi deo {ta sle di.  S ekonomskom krizom, koja traje ve} ~etiri godine, u Evropi su po~ele bujati ekstremno desne stranke i pokreti. Mislite li da bi se mogao ponoviti politi~ki scenario iz 30-ih, kad je kriza izrodila nacizam i dodatno razbuktala fa{izam?

– Ovo su okol no sti u ko ji ma se fa {i sti~ ki po kre ti ja ko la ko mo gu po ja vi ti i raz vi ti. Po gle daj te sa mo Gr~ ku ili is to~ nu Evro pu, na pri mer Sr bi ju, Ma |ar sku, Austri ju. Ta ko |e i za pad ne ze mqe. Da kle, to se ve} do ga |a. n Ton ~i An tu no vi}

dnevnik

nedeqa24.jun2012.

13

SEKTOR, DRUGI SU IZ WEGA IZVLA^ILI LAKU LOVU

zbog Agro ban ke!?

Karl Bilt: [vedskom diplomati nikad dosta zabave s nama

dro vi su tu u pr vim re do vi ma, a par tij ska pri pad nost u naj ma wu ru ku za ni mqi va. Jo `ef Ka sa, du go go di {wi pr vi ~o vek SVM-a, bio je di rek tor su bo ti~ ke fi li ja le ove ku }e do sre di ne pro {le go di ne. Ta da je odo bren kre dit Azo he mu iz tog gra da, ~i ji je vla snik Pe |a Mi la {i no vi}, ro |ak „po `en skoj li ni ji” s Pre dra gom Bu ba l om, ne ka da {wim mi n i s trom u vla di iz re do va DSS-a. Pro ble ma ti~ ni kre dit bio je te `ak 20 mi li o na evra. Tri pu ta to li ko do bio je na za jam Ra do slav Se ku li} iz „Ha bit far m a”, ko ji je, na vod n o, bli z ak SPS-u. A tu je i Vi do je Vu ji}, bi zni -

smen iz Va qe va sa zaj mom od 10 mi li o na evra, po znat po pro zo ri ma, vo di i – Rat ku Mla di }u.

Ve zu po li ti ke i bi zni sa mo `e mo pro na }i i na dru goj stra ni. Kao ak ci o nar ne zva ni~ no se ~ak po mi we i di plo ma ta Karl Bilt, na ma po znat kao {ef {ved ski di plo ma ti je i ak ter broj nih po li ti~ kih mi si ja na Bal ka nu. On se, na rav no, na la zi na dru goj stra ni – me |u o{te }e ni ma, u gru pi ko ja tu `i. A mo `da ga u tu gru pu za in te re so va nih svr sta va ju i za to {to }e zbog pri ro de po sla ite ka ko mo ra ti da se po za ba vi i ovom bal kan skom br qo ti nom. U sva kom slu ~a ju, o

krup ni jim i sit ni jim ri ba ma ukqu ~e nim u ovaj ga li ma ti jas, kao i o ne vra }e nim zaj mo vi ma, ne {to }e se sa zna ti u bu du} no sti, a ne {to }e za u vek pro gu ta ti ar hi ve. Tek, la ko je mo gu }e da sta ru Agro ban ku br zo za bo ra ve svi sem, da ka ko, o{te }e nih ak ci o na ra.

Na rod na ban ka Sr bi je je krit ko va na da u slu ~a ju Agro ban ke ni je bi la do voq no bud na u kon tro li po slo va wa. Ona je to od ba ci la, i iz gle da da je bud nost sa da po ja ~a na. Ta ko je ovih da na po ~e la van red na kon tro la Uni ver zal ban ke. Gu ver ner De jan [o {ki} ne dav no je re kao da se to ra di uz pu no po {to va we za ko na i u in te re su fi nan sij ske sta bil no sti. Ina ~e, je dan od ak ci o na ra ove ban ke je i – Mi ro slav Mi {ko vi}.

U sva kom slu ~a ju, ve li ko je pi ta we da li je ban kar ski sek tor u Sr bi ji ka ko se pri ~a. Od go vor na ovo pi ta we te {ko da mo `e bi ti po tvr dan: u Sr bi ji tre }i na ba na ka po slu je s gu bit ci ma. To go vo ri da ne {to mo ra da se me wa. Stru~ wa ci ban ka ri ma sve ~e {}e pre po ru ~u ju mer xo va we. Di rek tor za fi nan sij ske in sti tu ci je Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj Fran sis Mal gi re kao je ne dav no da su 33 ban ke pre ve lik broj za sta we u pri vre di na {e ze mqe. Ko }e u toj ri skant noj igri op sta ti, a ko ne }e – vi de }e mo. n Du{anka Vujo{evi}

ISKU[EWA RUSKOG PRAVOSLAVQA

^u do u fo to {o pu Pi{e: @ivica Tuci} z bor mi tro po li ta smo qen skog Ki ri la po ~et kom 2009. za ru skog pa tri jar ha za mno ge u Ru si ji bio je ohra bre we: da cr kva `e li da do pri ne se raz vo ju dru {tva ko je se ni je de mo kra ti zo va lo, ~ak ni do voq no de s o vje ti zo va lo. Kao po g la v ar naj broj ni je pra vo slav ne cr kve, iako woj u re do sle du cr ka va pri pa da tek pe to me sto, mi sli lo se, ubr za }e pri pre me za sa zi va we sve pra vo slav nog sa bo ra, na ~e mu se ra di ve} pet de ce ni ja. A ta kvog sa bo ra, pod se ti mo, ni je bi lo tri na est ve ko va.

Ki r il se, pak, usred s re d io na „stva ra wu struk tu ra” u cr kvi, ode qe wa, ko mi si ja, sa ve ta, osno vao pe de se tak epar hi ja, ime no vao isto to li ko no vih epi sko pa. Cr kva je po sta la cen tra li zo va ni ja ne g o ika d a.

Mo} ni stal ni si nod o sve mu od lu ~u je, sa bo ri i ni su po treb ni, sem ako se ne {to mo ra for mal no po tvr di ti. U tom prav cu se me wa i cr kve ni ustav.

Uve de na je cen zu ra za sva ver ska iz da wa, ni {ta se ne sme iz da ti bez pret hod ne po tvr de. Svo je pro tiv ni ke sa zi lot skog kri la Ki ril je od mah uklo nio, ra{ ~i wa va wem ili pen zi o ni sa wem.

Isto vre me no, pa tri jarh je po nu dio auto ri tar nim vla sti ma svo ju po mo}, cr kva }e su zbi ja ti ras pro stra we ni al ko ho li zam, „ne mo ral”, abor tu se, ali i li be ral ne i de mo krat ske ide je.

Dr `a va }e, za uz vrat, u {ko le uve sti ne ku vr stu ve ro na u ke (za ko ju se iz ja sni la ma wi na ro di te qa) i vra }a ti dav no od u ze tu imo vi nu. Vlast je, zna se, od Bo ga. Sla vu i mo} Ru si je je di no mo `e {i ri ti Vla di mir Pu tin, iako je imao ve} dva pred sed ni~ ka man da ta. Pa tri jarh je, uosta lom, „pro re kao” we go vu po nov nu po be du, bla go slo vio ga na vla sti una pred, a ka da je iza bran, uz sve re zer ve de lo va dru {tva, pr vo je rarh ga je na ne ki na ~in i usto li ~io, go to vo „kru ni sao”.

Ta kvo po li ti~ ko an ga `o va we cr kve de lu Ru sa je bi lo pre vi {e, ce men ti ra we te `we ka mo }i i kon tro li, a ne na slo bo dar skom raz vit ku.

Ze mqa teh ni~ ki za o sta je za da le ko ma wim dr `a va ma sve ta, in te li gen ci ja je po ti {te na i si ro ma {na, stva ra la {tvo spu ta no. Pro te ste ne za do voq ni ka pa tri jar {i ja je di fa mi ra la – eto, po ru ka je cr kve, ho }e kr vo pro li }e, no vu po gub nu re vo lu ci ju...

Fe b ru a ra ove go di ne ne k o l i k o mla dih `e na iz vo di per for mans od ne ko li ko mi nu ta, vi {e pro tiv vla sti ne go cr kve, u glav nom hra mu Mo skve – Hri sta Spa si te qa. Sa dr `aj no ne za ni mqiv, ali su de voj ke dan da nas u is tra `nom za tvo ru. Cr kva je to shva ti la kao vr hu nac bo go hul stva, an ti kle ri ka li zam, mo bi li sa la je sve

I

sna ge da do ka `e da je kraj we ugro `e na od ne kih ne pri ja teq skih si la, ko je i vlast pot ko pa va ju. Or ga ni zo van je i ve li ki mo le ban za sop stve nu za {ti tu, ko ji ni je bio mno go ube dqiv.

I oni ko ji se ose }a ju „~e di ma cr kve”, ka ko sa mi na gla {a va ju, pre ne ra `e ni su {to se ove `e ne dr `e bez su |e wa u za tvo ru. Fa na ti ci, pak, tra `e „lo ma ~u”. To je do ve lo do ve li ke po de le u dru {tvu, ne po ve re wa pre ma cr kvi i dis tan ce pre ma woj, kao ni kad do sa da od na vod nog pa da ko mu ni zma. Sto ti ne vr hun skih in te lek tu a la ca ovih da na upu ti lo je pa tri jar hu otvo re no pi smo – da on za -

Cr kva se upli }e u po zo ri {ni i film ski re per to ar, ~ak i ~u ve nog Baq {oj te a tra, ver ni ci uz bla go slov ome ta ju iz lo `be, pa tri jar ho vi naj vi {i sa rad ni ci pre po ru ~u ju {ta tre ba jav no obla ~i ti (po go to vo `e ne), {ta za bra ni ti (na pri mer Pi ka sa) ili ne slu {a ti „ne kog” Mo car ta. In te lek tu al ci, ko ji su na vi kli de ce ni ja ma da }u te, je dva se usu |u ju da po dig nu, ma kar ti ho, glas.

Na sve pra vo slav nom ni vou ru ska cr kva je, pak, po sta la pre pre ka sa zi va wu op {teg sa bo ra. Ona stal no po sta vqa no ve uslo ve, ko ji su dru gi ma ne pri hva tqi vi. Pri tom re la ti vi zu je isto rij ski po re dak pra vo sla vqa, na me }u }i svo je sta vo ve ko ji od ra `a va ju mo} i {i re we uti ca ja ru ske dr -

Ispada da nije problem sat od 30.000 dolara, ve} onaj ko ka`e da je to problem

tra `i oslo ba |a we per for mer ki.

Ni su na i {li na raz u me va we. Re ~e no je: ne mo `e se pa tri jar hu obra }a ti otvo re nim pi smom.

Ve} me se ci ma, za pra vo, pa tri jar {i ja sve svo je re sur se, po go to vo me dij ske, ko ri sti u od bra nu „li ka i de la” po gla va ra. On no si sku po cen ru~ ni sat od 30.000 do la ra, a kad je to za sme ta lo de lu jav no sti, sli ka sa sa tom je re tu {i ra na, sat je „ne stao“, a ru kav man ti je pro du `en. Sto ga je je dan sa ti ri ~an ra dio pa tri jar hu ovih da na do de lio na gra du za „~u do i{ ~e znu }a sa ta”. I to je pro ko men ta ri sa no kao „ofan zi va an ti kle ri kla ca”.

Pa tri jarh ima i „pri va tan stan”, pent ha uz ko ji vre di mi li o ne evra, u sa mom cen tru pre sto ni ce. Za to se ne bi ni sa zna lo da u we go vo ime ni je tu ` en kom { i j a (biv { i mi n i s tar zdra vqa) ko ji je u is toj zgra di re no vi rao svoj stan. Tom pri li kom je ceo stan pa tri jar ha bio, ka ko je re ~e no, ma da bez ika kve ko mi si je, „to li ko pra {wav” da je tra `e na o{te ta od go to vo mi lion evra. I, na rav no, do bi je na.

`a ve. Sa da je Mo skva pot pu no sta vi la u stra nu ve kov ni re do sled cr ka va, dip tih. [ta se ne mo `e iz me ni ti po sop stve nom pla nu, ig no ri {i te.

Pa tri jarh je ne dav no bio u Bu gar skoj i na Ki pru, mi mo re da. Na pri mer, Be o grad je mo rao da po se ti pre ova dva cen tra, ali iz ne kih jav no ne po zna tih raz lo ga – to ni je u~i nio. A ta mo su se, opet, znat no iz ne na di li ko li ka mu je po treb na prat wa, od no sno ko li ko ga pri pad ni ka jav nih i taj nih slu `be ni ka bez bed no sti pra ti. Pri to me su se „~u va ri” po na {a li kao da su u Mo skvi, a ne u go sti ma, {to je do ma }i ne ite ka ko iri ti ra lo.

Ana li ti ~a ri kon sta tu ju, uz `a qe we, da je Ru ska pra vo slav na cr kva kon zer va tor auto ri tar nog sta wa, in spi ra tor an ti mo der ni zma i pro tiv nik otvo re nog dru {tva. Taj raz voj ~ak i krat ko ro~ no po sta je opa san za ze mqu, pro vo ci ra ne za do voq stvo, ~ak i bunt.

Jer, ig no ri sa we stvar no sti, stva ra we kul ta vla da ra i po gla va ra, kroz ce lu je ru sku isto ri ju bi lo sud bo no sno. (autor je osniva~ Verske informativne agencije)

GR^KA POSLE ISTORIJSKIH IZBORA

Le ka ri od la `u su dar s MMF-om Pi{e: Branislav Tarla} ro {li su i po no vqe ni iz bo ri u Gr~ koj pod ne do u mi com ko ja je vla da la do po sled weg tre nut ka – da li }e pre vla da ti inat ili strah. At mos fe ra je do ve de na do usi ja wa sa iz ja va ma u ne ma~ koj {tam pi sa mo dan pre iz bo ra, ka da je even tu al na po be de Si ri ze pred sta vqa na kao to tal na pro past, {to je, na rav no, sve srd no po dr `a la i No va De mo kra ti ja. Taj tre nu tak je bio pre lo man da se uvu ~e stah i po ti sne inat ko jim su se bi ra ~i Si ri ze vo di li sve ovo vre me, jer su ve ro va li u ne {to no vo, jo{ ne do `i vqe no, a na kra ju – ta ko da le ko.

Pred nost s ko jom je ND po be di la, do ne la joj je i bo nus od 50 me sta u par la men tu i {an su da s PA SOK-om i De mo krat skom le vi com for mi ra vla du na ci o nal nog je din stva. Sa da, ko li ko je to vla da na ci o nal nog je din stva ili vla da na ci o nal ne pri nu de, ve li ko je pi ta we, jer na kra ju je to bi la slam ka spa sa za ND i PA SOK da osta nu bit ni fak to ri na po li ti~ koj sce ni. No vi pre mi jer An to nis Sa ma ras do ~e kao je svo jih pet mi nu ta, i uz po dr {ku dva ko a li ci o na part ne ra for mi rao vla du ko ja je ma hom sa sta vqe na od ~la no va ND i ne ko li ko ne stra na~ kih li~ no sti. Me |u wi ma su sa mo dva mi ni stra iz biv {eg Ka ra man li so vog ka bi ne ta, ko ji je, ina ~e, bio idej ni tvo rac ~u ve ne “sta ti sti~ ke for mu le” ko ja je pri kri la stvar ni dr `av ni de fi cit.

Pr vi je go spo din Avra mo pu los (biv {i gra do na ~el nik Ati ne, mi ni star zdra vqa i mi ni star od bra ne), kao no vi mi ni star ino stra nih po slo va, ko ji je ovom vi so kom hi je rar hij skom ti tu lom na gra |en za po dr {ku ko ju je otvo re no dao Sa ma ra su u pre u zi ma wu po zi ci je pred sed ni ka ND, od no sno po vla ~e wem svo je kan di da tu re u po sled wi ~as i za bi ja wem no `a u le |a Do re Ba ko ja ni. Dru gi je go spo din Pa na jo to pu los, do sko ra {wi pred stav nik za {tam pu ND i ~o vek od vi so kog po ve re wa no vog pre mi je ra. No vost je da je mi ni star fi nan si ja ne stra na~ ka li~ nost, do ve de na iz Gr~ ke na ci o nal ne ban ke – dru gim re ~i ma teh no kra ta, ali je to i kom pen za ci ja za EU ko ja je po sle iz bo ra “od mr zla” mi li jar du evra, pa sad ne ko tre ba s tim od go vor no da ras po la `e.

No vost je i {to je uve de no Mi ni star stvo bro dar stva, i to ta ko {to je iz dvo je no iz ne ka da {weg Mi ni star stva tran spor ta, uz naj vi {i rang ko ji je ra zu mqiv ako se uzme u ob zir po da tak da je gr~ ka brod ska flo ta naj ve }a na sve tu. Sa 16,2% ukup nih ka pa ci te ta je is pred Ja pa na ko ji kon tro li {e 15,8% ce lo kup ne svet ske to na `e. Ti me se `e li za dr `a ti i od liv, od no sno pre se qe we bro do vla -

P

sni ka iz Gr~ ke na ne ke dru ge lo ka ci je, u po ku {a ju da se s wi ho vim bit ni jom po zi ci jom u dru {tvu ini ci ra ju i in ve sti ci je na ra ~un ogrom nog bo gat stva ko je po se du ju.

Ge ne ral no gle da no, ovu vla du o~e ku je vru }e le to i jo{ vru }a je sen – pred sed ni ci ve }i ne si ni di ka ta u Si ri zi na kon {to ma lo za hla di de fi ni tiv no }e kre nu ti u {traj ko ve, ko ji }e po no vo pa ra li sa ti ze mqu. Je di na stvar ko ja taj na um mo `e da po qu qa je ste na ja vqi va na iz me na pot pi sa ne re gu la ti ve u me me mo ran du mu sa MMF, ali {ef ne ma~ ke di plo ma ti je je ta kav sce na rio ve} o{tro de man to vao i svr stao u me dij ska na ga |a wa – jer ono {to je pot pi sa no, bio je Ve ster ve le ve o ma de ci dan, tre ba da se is po {tu je do po sled weg slo va.

Tvr do ne ma~ ko in si sti ra we na pot pi sa nom me mo ran du mu i na strikt noj po li ti ci {ted we do ve lo je od no se dve ze mqe na naj ni `i ni vo od Dru gog svet skog ra ta. Pre ma ana li ti ~a ri ma, po seb no je sra mot no pi sa we ne ma~ kog „Bil da ko ji re dov no po ni `a va Gr ke bez o bra znim i po ni `a va ju }im po re |e wi ma. Ta ko ni su mo gli da pro pu ste ni na ja vu fud bal skog me ~a Ne ma~ ka - Gr~ ka na Evrop skom pr ven stvu. Ma lo do sto jan stva ni je na od met, ali ne ki ma to de be lo ne do sta je.

Elem, na kra ju je od i gra na je i ta du go o~e ki va na tek ma, uz pri su stvo i Mer ke lo ve i Sa ma ra sa, ali ne pre mi je ra ve} fud ba le ra – ko ji je po sti gao gol za Gr ke. Pri li ku za pr vi ran de vu sa go spo |om Mer kel, pre mi jer Sa ma ras je pro pu stio zbog ope ra ci je mre `wa ~e na oku (ci ni ci ka `u da je to po sle di ca ~i ta wa sit nih slo va na me mo ran du mu ko je ban ka ri osta vqa ju za kraj, a ti ~e se ka ma ta). To je ujed no tre bao da bu de i pr vi rad ni dan no ve vla de, ali ni je po ~eo slav no, jer je i mi ni star fi nan si ja (jo{ uvek ne zva ni ~an) za gla vio u bol ni ci zbog sto ma~ nih pro ble ma.

S ob zi rom na to da u po ne de qak sti `e troj ka iz MMF-a u kon tro lu, a vla da ima po ve }i spi sak po vre |e nih igra ~a, ve ro vat ni je je od ga |a we “me ~a” za ne ki sko ri ji da tum. To, na rav no, ne }e uma wi ti zna ~aj pr vog su sre ta, ali }e si gur no da ti pro stor pre mi je ru da iz o {tri po gled i pri pre mi svo ju od bra nu ko ja mo ra da oprav da pred iz bor na obe }a wa.

Ono {to je si gur no, ve li kih iz ja va ne }e bi ti, jer je pre mi jer Sa ma ras, u sti lu ne kih fud bal skih tre ne ra, pri pre mio pra vil nik po na {a wa ~la no va vla de, ~i me }e se wi ho vo obra }a we jav no sti do ve sti na mi ni mum. Sve in for ma ci je }e ubu du }e sa op {ta va ti pred stav nik za {tam pu – od ra ni je po zna ti “bes kur pu lo zni bo rac za na {u stvar”. (autor `ivi i radi u Atini)

nedeqa24.jun2012.

va ko od nas ima li~ nu isto ri ju ko ju ~i ne sit ni ce i krup ni ce, a ko je ga de fi ni {u kao li~ nost. Ove po je di na~ ne isto ri je une ko li ko se raz li ku ju od svih dru gih ko je se isto vre me no de {a va ju, no po sto ji i ve li ki broj ele me na ta ko ji su isti za ~i ta vu ge ne ra ci ju za te ~e nu na ne kom me stu i u ne kom vre me nu. Taj za jed ni~ ki ele me nat, svi ma pre po zna tqiv, na zi va se „duh vre me na“ ili „pro fil ge ne ra ci je“. Po {to `i vi mo u do bu po sle slo ma „sta rih, do brih vre me na“, ko ja su sme ni la ne ka dru ga – ne ba{ ta ko le pa, sve ~e {}e se go vo ri o tom vre men sko-ge ne ra cij skom pro fi lu qu di ko ji su ne ka da `i ve li u za jed ni~ koj a sa da su u odvo je nim dr `a va ma.

Ta ko zva na JU no stal gi ja po sto ji kao fe no men, bez ob zi ra da li je to ne kom dra go ili mr sko. A u toj i ta kvoj iko no gra fi ji zna ~aj no me sto za u zi ma i je dan strip, ko ji upra vo sla vi ~e ti ri de ce ni je od po ja vqi va wa na JU pro sto ri ma – na rav no re~ je o le gen dar nom „Ala nu For du“.

Kao i sva ka le gen da, i ova je sa sta vqa na od su vih ~i we ni ca i po let ne ma {te. Onaj ko in si sti ra na fak ti ma pro pu sti }e do sta od „{me ka“ ko ji je ovaj strip imao dok je iz la zio u sve {~i ca ma `u tih ko ri ca, kru `e }i od ru ke do ru ke. Na rav no, bez fak to gra fi je se ne mo `e a ona ka `e da su Ala na For da stvo ri li sce na ri sta pod pse u do ni mom Maks Bun ker (ci vil nog ima na Lu }i a no Se ~i, 1939.) i cr ta~ zvan Mag nus (ili ti Ro ber to Ra vi o la, 1939 - 1996).

Pr vi broj stri pa se po ja vio u Ita li ji 1969. i ni je na i {ao na pre te ra no odu {e vqe we ~i ta la ca pa je na dru gu sve sku tre ba lo ~e ka ti po la go di ne.

Ipak, upor nost se is pla ti la a po pu lar nost stri pa po ra sla. Do `i vqa ji dru `i ne ko ja se kri je u bed noj cve }a ri na pe ri fe ri ji Wu jor ka i ko ja je, u stva ri, „opa sna“ taj na or ga ni za ci ja TNT, do pa li su se ta da {woj mla doj ge ne ra ci ji ko ja je `i ve la na ta la su stu dent skih ne re da i bor be za ne ki bo qi svet a pro tiv oko {ta log im pe ri ja li sti~ koka pi ta li sti~ kog si ste ma i we go vih in sti tu ci ja.

S

TREND RA P ORT: LETO NA VRELOM ASFALTU

Pregr{t intime i poneki celulit ko je su di ti po ono me {to su nam zve zde, zve zdi ce i po ne ka star le ta iz sve sna ge pla si ra le to kom pro te kle ne de qe, jed no je iz ve sno: go lo ti wa je, de fi ni tiv no, u tren du. Vru }i na i trop ske tem pe ra tu re, ne do sta tak vre me na, ma mur luk, lo {a pro da ja no vog „pro jek ta”, re ce si ja... Pra vi raz log te {ko je i za lud no tra `i ti, tek ve }i na wih sve ~e {}e za bo ra vqa da se ob u ~e. Sto ga i ne ~u di da u naj no vi jim iz ve {ta ji ma s do ma }ih cr ve nih te pi ha jed noj fa li grud wak, dru ga je ba{, eto, za bo ra vi la da ob u ~e ga }i ce, tre }a ume sto pan ta lo na ili suk we sta vi la ka i{... Sve mu u sve mu, u na red nom pe ri o du bi smo mo gli da kre ne mo sa upo zna va wem unu tra {wih or ga na. Jer, vaq da jo{ sa mo kraj ni ke i bu bre ge, ne se bi~ ni ka ka vi je su, ov da {wi se le bri ti ni su po de li li sa „naj dra `om im i naj va `ni jom pu bli kom”. A ako se zna da na{ na rod (ras po lu }en iz me |u go lu gu zih pe vaq ki i u (ne)ski da wu ka ko ne kog ko ma da gar de ro be, ta ko i sa ma lih ekra na do sled nih ju na ki wa tur skih se ri ja) vi {e ne go i{ta vo li da sle po obo `a va i sle di svo je uz o re, na tre nu tak bi se ne ko mo gao na }i u di le mi ko jem }e se staj lin gu na ci ja pri klo ni ti.

No, je dan od la zak do gra da da je sve po treb ne od go vo re – po be di lo je do ma }e, od no sno, ne po sred nost, di rekt nost, si li kon i po ne ki ce lu lit.

Ako se to me do da ~i we ni ca da su zbog vi so kih tem pe ra tu ra (s ko ji ma smo na do mak pro gla {e wa van red nog sta wa) i mi ri si, po seb no u grad skom pre vo zu i na osta lim me sti ma dru {tve nih oku pqa wa, na iz vol te – mo glo bi se re }i da smo ovih da na, ova ko

„sle pqe ni” jed ni za dru ge, in tim ni ji ne go ikad. Za pra vo, to li ko smo in tim ni da sva ko ma lo po `e lim da po beg nem na ne ko pu sto ostr vo.

Na `a lost, kao i ve }i na „sre} ni ka” ko ji u ovoj bes po sle noj i pre za du `e noj ze mqi i da qe ima ju ne ka kav po sao, re al nost je pot pu no dru ga ~i ja. Ne sa mo {to ne mo gu da skok nem do mo ra (ko je je em „bo `an stve no u ovo do ba go di ne”, em „vr lo po voq no”), ve} mi je i [trand u sva ko dnev nom `i vo tu, naj ~e {}e, tek sa nak pu sti. Ta ko se ja, ume sto br~ ka wa u ne koj pri jat no osve `a va ju }oj vo di ci, ovih da na ce dim, le pim, gu `vam i in ti mi zi ra nim s ko le ga ma, pri ja te qi ma i slu ~aj nim pro la zni ci ma.

No, ko te pi ta? Na po sao se mo ra i}i i stva ri mo ra ju da funk ci o ni {u kao da je sve u naj bo qem re du, {to u pre vo du zna ~i da bi i na 40 ste pe ni tre ba lo is po {to va ti ne ka kav dres-kod i iz gle da ti ko li ko-to li ko pri stoj no. Ni ma lo lak za da tak, ili ka ko bi to po li ti ~a ri ra do for mu li sa ni, pra vi iza zov. No do bit na for mu la, ipak, po sto ji.

Za po ~ e t ak jed n o uni v er z al n o pra v i l o: obu }i se za po sao ne zna ~i u pot pu no sti na pu sti ti svoj stil ode va wa. Do voq ne su ma le mo di fi ka ci je ko je }e mu da ti ne {to pro fe si o nal ni ji iz gled. Isto ta ko, pra vi la se raz li ku ju i u za vi sno sti od vr ste po sla ko jim se ba vi te, no, ono {to je uni ver zal no je ste da bi ra me na uvek tre ba lo da bu du po kri ve na, a suk wa ni kad kra }a od 10 cen ti me ta ra iz nad ko le na. I ovo je ne ka vr sta „bej zi ka”.

Haj de sad da vi di mo ka ko se obu }i za po sao na plus 40. Pr vo i naj va `ni je je da no si te is kqu ~i vo pri rod ne ma te ri ja le, po put pa mu ka i la na. Sin te ti ka ap so lut no ne do la zi u ob zir, jer ne }e pri ja ti ni va ma, a bo ga mi ni va {im ko le ga ma. Kqu~ ni ko ma di su bez kon ku ren ci je la ne ne pan ta lo ne i do b ro ukro j en sa k o, „pen s il” suk w a, be l a blu za, do bar kom bi ne zon (i ove je se zo ne vr lo mo de ran), kao i ne pre te ra no otvo re ne san da le i pre vi so ke {ti kle.

Isto ta ko, va {a naj bo qa pri j a t e q i c a bi u sva kom slu ~a ju mo gla da bu de i ha qi na, pod uslo vom da ni j e pre v i { e pro vid na i pre na ki }e na {qo ki ca ma. To, sa svim si gur no, ni je gar de ro ba za po sao, ba{ kao {to bi tre ba lo za o bi la zi ti i sve {to je pre vi {e Nezaobilazni ukrasi mla da la~ ki, ot ka ~e no i Na rav no, ne ma te vru }i ne, a ni dres-ko da ko ji bi `e na ma us vi {e za pla `u. @en sko kra tio pra vo na omi qe ne im ak se so a re. Dru gim re ~i ma, iako „ne, ni ka ko” i za bre te pra vi la ode va wa za po sao ba{ ni su u qu ba vi s bi lo ka kvom pre le (po seb no one si li na ki }e no {}u, to na rav no ne zna ~i da su mod ni de ta qi za bra we kon ske) od grud wa ka ko ni. Na pro tiv, vr lo su po `eq ni, jer upra vo uz wi ho vu po mo} je iz vi ru ju dok no si te „uni for ma” po sta je odev na kom bi na ci ja sa sti lom. top ili ha qi nu, a mu Osim ve} stan dard nog pa ke ta: ta {na, ka i{ i do bar ko mad na {ko za „uni v er z al n e” ki ta, ovog le ta su po seb no u tren du ma ra me, tra ke za ko su i tur ma ji ce u ko ji ma se ide i ba ni, ko ji su, ako je su di ti po iz ve {ta ji ma sa svet skih mod nih na pla `u i na po sao, po pi sta, ovo se zon ska al ter na ti va {e {i ri ma i ka pa ma. Ako ste, seb no ako je re~ o atlet re ci mo, u fa zo nu ho li vud skih zve zda ~e tr de se tih i ra nih pe de - mo de li ma ko ji ot kri va se tih go di na pro {log ve ka (po put, re ci mo, Gre te Gar bo), tur ban ju ra me na i bi cep se. A ili po lu tur ban je sa svim si gur no pra vi iz bor za vas. Ne {to ma - ne ki od „unik seks” bla we gla mu ro zne, a ni {ta ma we atrak tiv ne su ma ra me, let wi mod - mo v a su kom b i n a c i j a ni do da tak ko ji je pri tom i vr lo prak ti ~an, ba{ kao {to su i san da la i ~a ra pa, do la tra ke za ko su no si ve u raz li ~i tim si tu a ci ja ma – od le `er nih, pa zak na po sao u ja pan ka ma do po slov nih i sve ~a nih. i „pre pe ~en” ten. n Jasna Budimirovi}

A

dnevnik

c m y

14

(NE)VE SE LA SVA KO DNE VI CA: ALAN FORD,

Ako kani{ Kao i u sva koj pa ro di ji ko ja dr `i do se be, i u „Ala nu For du“ sve je pre tum ba no i sto ji na gla va~ ke. Ni ko od {pi ju na ne li ~i na sjaj ne, bes pre kor ne do bre mom ke, po ~ev od vo |e – pra sta rog Bro ja Je dan, u skr pqe nim in va lid skim ko li ci ma; no sa tog i smo ta nog Bo ba Ro ka (ko ji je pqu nu ti cr ta~ Mag nus) i we go vog psa No so we (ko ji je pqu nu ti ga zda); pre ve ja nog pre va ran ta, en gle za Sir Oli ve ra; ge ni jal nog pro na la za ~a Grun fa; de be log spa va li ce [e fa; Je re mi je ko ji bo lu je od svih mo gu }ih i ne mo gu }ih bo le sti; do naj mla |eg i naj u pa dqi vi ji jeg pla vu {a na Ala na For da (ra |e nog po li ku glum ca Pi te ra O’Tu la), ko ji se tu sa svim slu ~aj no na {ao, sa svo jom zbu we no {}u i oba ve znom cr nom rol kom.

Sva ko od mo ma ka ima svo je li~ ne pla no ve ko ji ne mo ra ju da su u skla du sa grup nim, svi bi da se iz vu ku kad god je mo gu }e i da po tu re ne kog dru gog da od ra di pr qa ve po slo ve.

Ova ko ne po no vqi va eks pert ska eki pa kre }e, po si ste mu kr pe `a, u sme le ak ci je {i rom Ame ri ke pro tiv sva ko ja kih ban di ta, gang ste ra, ko rum pi ra nih po li ti ~a ra i po li ca ja ca, bo ga ta {a i si ro ma ha, fa {i sta i ra si sta, se qa ka i grad skih ti po va. Wi ho vi me to di su ne po u zda ni a ra zul ta ti po lo vi~ ni. Pri ~e vr ca ju od do set ki, lo ka li za ma, igri re ~i i alu zi ja na po pu lar nu kul tu ru. Na rav no, opa sno do bri mom ci ima ju i de `ur ne kli jen te - opa sne ne va qal ce: Su per hi ka, ~i sta ~a uli ca ko ji se za ma lo uda vio u al ko ho lu i od ta da kra de od si ro ma {nih da bi da vao bo ga ti ma, fa tal nu {pi jun ku Mar go, Gu mi flek sa, Trom ba, Ve li kog Ce za ra i dru ge. Kroz pri ~e pa ra di ra ju i mno gi spo red ni li ko vi ko ji su tu da za ~i ne pri ~u, od In spek to ra Bro ka i Ge ne ra la Ra ta do sa mo u bi ce ko ji ni ka ko da iz vr {i svoj na um, bez ob zi ra na sav trud i sa ve te ko je do bi ja.

Na ni vo za {tit nog zna ka se ri je iz di gle su se pri ~e Bro ja Je dan u ko ji ma se pri se }a svo jih do go dov {ti na od bi blij skih vre me na na ova mo; ne za bo rav ne su i mu dro sti ko je {pi ju ni obil no ser vi ra ju: „Bo qe `i ve ti sto go di na kao mi li ju na{ ne go se dam da na u bi je di!“ (Bob Rok), „Ha lo, Bing! Ka ko brat?

Opet u za tvo ru?“ i „Ci je na?

Pra va sit ni ca!“ (Sir Oli ver), „Ja sam od vi je} star, ali po slu {aj moj sa vjet!“ i „Ako ka ni{ po bi je di ti, ne smi je{ iz gu bi ti!“ (Broj Je dan). Ne mo gu se za bo ra vi ti ni nat pi si na Grun fo vi ma ma ji ca ma: „Bo qi je ~a stan bi jeg ne go ne ~a sna smrt!“, „Tko spa va ni je bu dan“, „Tko ho da ne tr ~i“, „Tko vri je di let, tko le ti vri je di, tko ne le ti ne vri je di!“... Strip je bio upa ko van u sve ske sa po dve sli ke na stra ni ci. Cr te` je ka ri ka tu ra lan sa pre po zna tqi vim kja ro sku ro od no som sve tla i ta me.

NEMOGU]A QUBAV MARIJE KALAS I PJERA PAOLA PAZOLINIJA

Svako je patio za svojim mu{karcem jer Pa o lo Pa zo li ni upo znao je Ma ri ju Ka las 1969. na sni ma wu „Me de je”. Wu je Ari sto tel Ona zis ba{ osta vio zbog Ke ne di je ve udo vi ce Xe ki.

Ma ri ja Ka las je de vet go di na `i ve la s Ona zi som i to je raz do bqe zva la „go di na ma uza lud ne `r tve”. S Pa zo li ni jem ju je spo jio Fran ko Ro se li ni. Pri pre ma ju }i pro duk ci ju svo ga no vog fil ma „Me de ja”, za kqu ~io je da bi Ma ri ja Ka las kao ve li ~an stve na oper ska tra gi ~ar ka bi la ide al na za glav nu ro lu, a i pri vu kla bi pa `wu svet skih me di ja na film. Pa zo li ni o Ma ri ji Ka las ni je znao mno go: vo leo je kla si~ nu mu zi ku, ali ne i ope ru. Za to ni je mo gao da je do `i vi kao di vu. Za we ga je ona bi la `e na fa sci nat nog, se qa~ kog li ca, in ten ziv nog i isti ni tog.

Sni mao ju je u du gim krup nim pla no vi ma. Ma ri ji Ka las je to te {ko pa da lo, jer je u po zo ri {tu na vi kla na uda qe nost od pu bli ke. Ni je se sna la zi la na se tu, tim pre {to su sni ma wa bi la pre tr pa na. Sto ga joj je Pa zo li ni no }u pi sao pi sma ka ko bi joj po mo gao. Da nas iz lo `e na u ku }i Te sto ri kraj Mi la na, na re tro spek ti vi po sta vqe noj po vo dom 90. go di {wi ce Pa zo li ni je vog ro |e wa, ta pi sma ot kri va ju ka ko se iz me |u wih dvo je raz vi jao vr lo du bok od nos, sna `na po ve za nost, pot pu no raz li ~i ta od one o ko joj su ta da bru ja le ita li jan ske no vi ne. Vi {e od nu `de za jed ni~ kog ra da, zbli `io ih je ose }aj od ba ~e no sti i o~a ja. I Ka las i Pa zo li ni sni ma li su „Me de ju” - tru de }i se da ne umru.

Woj je sr ce slo mio Ona zis. We mu Ni ne to Da vo li, glu mac ko jeg je ot krio i stvo rio i we go va naj ve }a qu bav, ko ji ga je osta vio zbog de voj ke. Svom pri ja te qu, pi scu Pa o lu Vol po ni ju, u av gu stu 1971. Pjer je na pi sao: „Lud sam od bo la. S Ni ne tom je go to vo. Na kon go to vo de vet go di na ne ma ga vi {e. Ne ose }am `i vot. Mi slim sa mo na umi ra we i ta kve stva ri. Sve se uru {i lo u me ni: Ni ne to sa svo jom de voj kom, spre man na sve, ~ak da opet bu de sto lar (bez da trep ne), sa mo da bu de s wom; a ja, ne spo so ban da pri hva tim tu gro znu stvar nost, ko ja ne sa mo da mi uni {ta va sa da {wost, ve} ba ca bol no sve tlo i na sve one go di ne za ko je sam mi slio da su sret ne”.

Ma ri ja Ka las je po be gla od tra ~e va i me di ja te pu to va la s film skim se tom u Ka pa do ki ju, u Gra do, u Pi su... S wom je i{la asi stent ki wa Na |a Stan ci of, a pro duk ci ja joj je do de li la slu {ki wu Bru nu. Wih dve i Pa zo li ni. To je bi lo sve {to je Ma ri ja Ka las ima la. Sti de la se {to ne mo `e da vla da so bom na sni ma wu. A Pjer ju je u pi smi ma te {io: „^e sto }e{ ose ti ti taj gr~ u sr cu dok bu de mo ra di li: ose }a }u ga i ja, za jed no s to bom. Gro zno je kad si pri si qen, ali gro zno je i pri si qa va ti”. Ne `no je po ku {a vao da je spro ve de kroz pro ces sni ma wa, tu ma ~io joj da se film pra vi „od kr ho ti na stvar no sti ko je se pre sla `u u ap so lut nu sin te ti zo va nu stvar nost”, pi {u }i za pra vo o we noj ra zo re noj du {i.

Ma ri ja Ka las je, pak, bi la iskre na i di rekt na. Ka da je ~u la da ga Da vo li osta vqa, na pi sa la mu je: „@a lo sna sam zbog te be, ali dra go mi je {to mi ve ru je{. Dra gi moj, ne -

P

sret na sam {to ti ne mo gu bi ti bli zu u ovim te {kim tre nu ci ma, kao {to si ti ~e sto bio uz me ne. Du bo ko u se bi znao si da }e bi ti ova ko. Se }a{ se kad smo s Ni ne tom pri ~a li o qu ba vi i ne znam ~e mu sve, mo je su mi an te ne go vo ri le da kad on ka `e da se ni ka da ne }e za qu bi ti, to je za to jer je pre mlad da bi raz u meo. A ti, kao in te li gen tan ~o vek, du bo ko u se bi to si mo rao zna ti. Ali si se ra di je ve zao uz san - ko ji si sam stvo rio...”

U jed nom pi smu ko je je na pi sa la „na obla ci ma”, u avi o nu Olim pik er vej sa na pu tu za Wu jork, pri zna je Pa zo li ni ju da u `i vo tu ni je ima la ni jed nog pra vog pri ja te qa. „I mno go dr `im do tvo je iskre no sti i isti ni to sti. Psi hi~ ki smo

Pjer i Marija na snimawu „Medeje”

vr lo po ve za ni, to li ko, usu dim se re }i, ko li ko se u `i vo tu ret ko do go di”. Bi la je to pra va qu bav. Ne mo gu }a, ali qu bav. Pa zo li ni je zbog Ma ri je Ka las po ~eo dru ga ~i je da go vo ri, da mo `e da joj opi su je svet ne po sred no, pri ro dom, cvet nim so ko vi ma. Zbog we se ukr cao na Ona zi so vu jah tu i pro veo od mor na we go vom ostr vu. Na kon go to vo de set go di na zbog we je po ~eo opet da pi {e pe sme. Jed ne ve ~e ri u Pa ri zu pro ~i tao joj je svo ju qu bav nu iz ja vu, mo le }i je da po sta ne mu {ka rac, „da joj bu de otac”. Ma ri ja ni je mo gla da mu od go vo ri.

Osta li su bli ski i po sle sni ma wa. No, ka da su Pa zo li ni ja ubi li 1975, Ni ne to Da vo li i{ao je da iden ti fi ku je te lo. I ka da je 1971. iza {la Pa zo li ni je va zbir ka „Transumanar e organizzar„, naj lep {e pe sme u woj ni su bi le po sve }e ne Ma ri ji. Wih dvo je je su bi li go to vo te le pat ski po ve za ni, ali naj lep {e pe sme bi le su za – Ni ne ta Da vo li ja. n E. N. L.

dnevnik

nedeqa24.jun2012.

^ETIRI BANKE ME\U NAMA

po bi je di ti...

Osim u Italiji, „Alan Ford“ je za kratko izlazio u Francuskoj, objavqivan je u Brazilu i Holandiji ali je ubedqivo najpopularniji bio u socijalisti~koj Jugoslaviji. Posle 75 epizoda Magnus je svoje mesto prepustio drugim crta~ima. Bunker je 1983. oformio svoju izdava~ku ku}u „Maks Bunker pres“ u koju je preneo „Alana Forda“. Kao kuriozum pomenimo da je krajem 1980-tih po ovom stripu snimqena i crtana serija za video tr`i{te, koja je ostala u granicama italijanskog tr`i{ta. Strip i daqe izlazi, stvaraju ga novi scenaristi i crta~i.

Godine 1972. „Alan Ford“ je osvanuo na trafikama SFRJ, u okviru Vjesnikove edicije „Superstrip“, koju je delio sa ^eli~nom kanxom, Paukom, Uranelom, Dijabolikom, Narednikom Ajronsajdom. Inicijator objavqivawa i prevodilac stripa bio je tada{wi urednik Nenad Briksi, qubiteq stripova i krimi}a i autor serije romana o detektivu Timoti Te~eru. Vremenom

je Alan Ford zaslu`io svoju samostalnu ediciju koja je trajala sve do ratnih 1990-tih, posle kojih je svaka republika-dr`ava imala svoje izdawe ovog stripa. Onda{wem socijalisti~kom umetni~kom savetu izdava~a kritika kapitalizma bila je zanimqiva i po voqi, ali je tokom vremena nekoliko epizoda mawe ili vi{e cenzurisano (isecawem pojedinih sli~ica ili stranica, brisawem ili prepravqawem replika). Jedna epizoda je i zabrawena: ona u kojoj se pojavquje i najve}i sin naroda i narodnosti – drug Tito, u izdawu za koje su nadle`ni smatrali da nije dovoqno afirmativno.

Osim veselih dogodov{tina, pravi {timung stripu dao je Briksijev na dahnuti prevod koji spada u vrhunske domete svog zanata – original je nadogradio ingenioznim re~eni~kim sklopovima i kovanicama. Znalci s prezi rom govore o kasnijim prevodima Ala-

SEKS KAO ZA^IN @IVOTA

Fan ta zi ra we bez bi ~e va i la na ca n Pi{e: Erika Yong oja je uloga fantazije u na{im seksualnim `ivotima? Verujem da je ona puno dubqa i dalekose`nija od one op{te poznate. Sawamo na{e `ivote pre nego {to ih `ivimo. Sawamo na{e seksualne `ivote, a tek onda poku{avamo da ih realizujemo. Kad sam prikupqala tekstove za „Za~in mog `ivota”, ohrabrivala sam svaku autorku da zapisuje svoj vlastiti, jedinstveni `ivot fantazija. Rezultat koji sam dobila bili su raznovrsni tekstovi, puni `ivota. Gde pornografija ima obi~aj da sledi rigidne obrasce, ovakva vrsta sopstvenih zapisa o seksu uvek je neo~ekivana i puna `ivota.

U Sjediwenim Dr`avama danas, takozvana kwiga naziva „Fifty Shades of Gray„ (Pedeset senki Sivog) i weni nastav ci zauzele su prva tri mesta bestseler lista. Re~ je o slabo napisanoj pornografskoj romansi u kojoj se mlada devica prepusti po`udi bitno starijeg „gospodara svemira” pod imenom gospodin Grej.

K

Briksijev hrvatsko-srpski prevod je etalon za Alana Forda, kao {to je jedini pravi prevod Asteriksa onaj iz Marketprintovog „Asteriksovog zabavnika“ na Forda jer Briksijev hrvatsko-srpski prevod je etalon za Alana Forda, kao {to je jedini pravi prevod Asteriksa onaj iz Marketprintovog „Asteriksovog zabavnika“. ^ak i u vreme ratova u Hrvatskoj i Bosni, u Beogradu je pozori{na predstava „Alan Ford“ igrana na Briksijevom jeziku.

Za mlade 1970-tih „Alan Ford“ je postao obavezna lektira, znak genera cijskog raspoznavawa i identifikacije. Sa`ivqavawe s ru`nim, prqavim i (pomalo) zlim junacima bilo je gotovo instantno: polusvet s ivice velegrada bio je dovoqno provokativan i inspirativan za mlade socijalisti~ ke pionire. Pitawe je samo da li je ta qubav cvetala zato {to su u`ivali u {tosovima, ili su prepoznavali kritiku „trulog Zapada“, ili su mo`da poverovali da i „jadni i bedni“ mogu da na|u mesto u tom svetu (nadaju}i se da }e i za wih, ako „pre|u granu“, negde

biti mesta. A mo`da je ta groteska prepoznata (makar i nesvesno) kao najava smutnih vremena koja su usledila, na milost i nemilost politi~arima/vojnicima/kapitalistima/bandama svih boja i oznaka?

Kako bilo da bilo, vesele TNT zgode i nezgode su ~itane i prepri~avane, a pojedine replike su u{le u svakodnevni govor. Mladi JU i eks-JU umetnici u svojim delima (rok, strip, literatura) ~esto su davali posvete ovom stripu. Iako nigde u svetu, osim u zemqi nastanka, ovaj strip nije za`iveo, mada je i kvalitet stripa godinama (neminovno) opadao, „Alan Ford“ je bio i ostao kultna pojava na ovim prostorima. Kompleti brojeva „Superstripa“ veoma su tra`eni, stare epizode se pre{tampavaju i, {to je najinteresantnije, strip je omiqen i me|u generacijama stasalim u vremenu video-igrica i kompjutera, {to samo zna~i da je ta~ka uverqivosti, razumevawa i identifikacije u „Alan Fordu“ izdiguta na nivo koji prema{uje dnevno i bli`i se univerzalnom. n Ilija Baki}

PUT OKO SVETA

PAD KAK TU SA: Ko mu nal ni rad nik iz SAD sme {ten je na in ten ziv nu ne gu na kon {to je na we ga pao sa gu a ro kak tus, du ga ~ak pet me ta ra, i pri boo ga za ze mqu. Rad nik je pre tr peo vi {e stru ke po vre de na le |i ma i no ga ma i za dr `an je u bol ni ci u Ju mi. Ta vr sta kak tu sa mo `e bi ti te {ka od ne ko li ko sto ti na ki lo gra ma do ne ko li ko to na, za vi sno od ko li ~i ne vo de ko ju sa dr `e.

DO KA ZU JE DA JE @IV: In di jac San to{ Ku mar Sing Sing ve} de vet go di na po ku {a va da do ka `e zva ni~ ni ci ma da je `iv na kon {to ga je rod bi na pro gla si la mr tvim zbog spo ra oko we go ve od lu ke da se o`e ni `e nom iz ni `e ka ste. Na po slet ku je od lu ~io da se re gi stru je kao je dan od 12 kan di da ta za pred sed ni ka u na di da }e do ku men ta do ka za ti we go vo po sto ja we.

Mnogim `enama promiskuitetnost je razo~aravaju}a. Bez partnera kojem je stalo do u`itka i zadovoqstva druge osobe, seksualna sloboda ~esto razo~ara On je vodi na krajwe predvidqivo istra`ivawe sadomazohizma u Crvenoj sobi opremqenoj bi~evima i lancima.

Ne samo da je ovaj odnos mo}i izme|u mu{karca i `ene staromodan u krajwoj meri, nego i jako stewawe priziva pornografiju pro{losti do te mere da postaje neugodno.

Koliko li je samo ovo razli~ito od jedinstvenih perspektiva mojih saradnica? Savremena pornografija obi~ no poti~e od „Justine i Juliette„ Markiza de Sada u kojoj mladu devicu uzbude, a zatim mu~e stariji i iskusniji pohotnici. ^esto ova vrsta pornografske avanture zavr{i smr}u devojke - kao u „Pri~a o devojci O”. Ova vrsta pornografije poni{tava `ene. Istra`ivawe stvarnih `enskih fanta zija ~ini suprotno. Ono osna`uje. Neretko me je frustrirao ~udan na~in kojim se pogre{no tuma~ilo moje tretirawe `enske seksualnosti. Nastojala sam `ene povezati s wi hovim snovima i fantazijama kako bih ih oslobodila da budu potpuno one. Obi~na pornografija je, nasuprot tome, ograni~avaju}a, stavqa `ene u kutiju koju su osmislili mu{ki {ovinisti i mu~i ih do smrti. „50 Shades of Gray„ nekriti~no prihvata to mu{ko povezivawe s vlastitim fantazijama. Zato {to su mu{karci tolika stole}a imali nadzor nad informacijama, tek smo sada po~eli da slu{amo i gledamo razli~itost `enskih fantazija.

Ako ohrabrujemo `ene da mapiraju svoje `ivote, a ne samo da oni budu odjeci sveprisutnih mu{kih fantazija, mo`emo nau~iti nove stvari o qudskoj prirodi, ne{to na {to pre nikada nismo ni pomi{qali. @ivoti `ena predstavqaju terru incognita, nikad ranije opisanu i prou~avanu.

Izazov `enama dana{wice sastoji se u tome da budu potpuno slobodne da stvore svoju sopstvenu literaturu fantazije. Opona{awe jednostranih kwiga koje su napisali mu{karci samo }e nas odvesti u jako ograni~avaju}e scenarije.

Moramo izmisliti na{u sopstvenu literaturu, na{e sopstvene scenarije fantazija. „Za~in mog `ivota” po~etak je toga. @ene `ude, ali ne `ude na na~ine na koje su nas to nau~ili mu{ki pornografi. Moramo biti slobodne da stvaramo sopstveno seksualno pismo. Jo{ uvek ne znamo kakvo }e ono biti. No, mo`emo biti sigurne u to da ne}e biti samouni{tavaju}e u maniru de Sada.

Veliki izazov `enskog pisma jeste taj da se defini{emo za sebe same. Zbog puritanizma koji nam je nametnula na{a judeo-hri{}anska kultura, tek smo u ovom ve -

Prava istina je da nikada nismo imali autenti~nu seksualnu revoluciju u kojoj bi oba pola istra`ivala svoje fantazije u potpunosti

SKU PO „PAR KI RA WE”: Vla sti gra da Pi ze su u je ku tu ri sti~ ke se zo ne uve le no vi pro pis - na pla }i va }e ka zne sva kom ko se par ki ra u kvar tu u ko jem „ope ri {u” pro sti tut ke, ali i oni ma ko ji sa mo raz go va ra ju sa sek su al nim rad ni ca ma. Glo bu o 300 evra pla ti }e svu ko ji se par ki ra ju u „sum wi vom” kvar tu, ko je za tek nu u raz go vo ru sa da ma ma no }i, ali i `e na ma ko je bu du sta ja le na uli ci ne a de kvat no ode ve ne.

SNA GA VO QE: Tri de se tjed no go di {wi Spen ser Vest, ko ji ne ma obe no ge, a us peo je da sa vla da naj vi {i vrh Afri ke - Ki li manya ro (5.895 me ta ra). Se dam da na se ru ka ma od gu ri vao i sa vla |i vao me tre i me tre da bi se sti gao na vrh i po no sno se sli kao. Ta mo gde je to tle do zvo qa va lo ko ri stio je in va lid ska koli ca, ali je ve }i deo uspo na pre {ao sa mo uz po mo} ru ku.Po da tak vre dan pa `we - sa mo po lo vi na onih ko ji se na me re na ovaj po du hvat uspe {no ga i okon ~a.

15

ku postale slobodne da se defini{emo seksualno. Moramo ~uvati tu slobodu, paziti da ne odvuku nazad u obrasce koje smo davno prevazi{le.

U Sjediwenim Dr`avama mnogi su pogre{no shvatili pretpostavke seksualne revolucije. Umesto da shvate kako seksualnost po~iwe osloba|awem uma i fantazije, oni su poistovetili seksualnu slobodu s promiskuitetno{}u.

Mnogim `enama promiskuitetnost je razo~aravaju}a. Bez partnera kojem je stalo do u`itka i zadovoqstva druge osobe, seksualna sloboda ~esto razo~ara. Kako su i mu{karci i `ene postali razo~arani takvom definicijom seksualne revolucije, svedo~ili smo regresiji seksualnosti koju su desni~ari po~eli da iskori{}avaju u svoju korist.

Prava istina je da nikad nismo imali autenti~nu seksualnu revoluciju u kojoj bi oba pola istra`ivala svoje fantazije u potpunosti. Vreme je da se oslobodimo kako bismo iskusili istinsku revoluciju u stavovima prema seksu. U „Za~inu mog `ivota” poku{ala sam da napravim po~etak. @elela sam da inspiri{em ~itaoca i ~itateqku da istra`uju svoje fantazije i otkriju {to je to {to ih mentalno uzbu|uje i ispuwava. Moramo stvoriti novu literaturu seksualnih fantazija - onu koja je bila sasvim nezamisliva sve dosad. (ustupqeno „Dnevniku” qubazno{}u „Jutarweg lista”)

SPORT

nedeqa24.jun2012.

OLIMPIJSKI TIM SRBIJE BROJNIJI ZA JO[ JEDNOG ^LANA

I ka ja ka{ No va ko vi} u Lon do nu Kajaka{ki reprezenOdlazak u London predstavqa mu tativac Marko Novakoveliku ~ast. vi} novi je ~lan Olim- Imam ogroman motiv. Eto pripijskog tima Srbije za like da dam sve od sebe da se dokaLondon. Iz Me|unarodne kajaka`em.Imam ogromnu obavezu da se {ke federacije je na adresu naci - poka`em da vredim. Trudi}u se da onalnog saveza i Olimpijskog kona Olimpijadi u|em u finale, a u miteta Srbije stigao poziv da finalu je sve mogu}e. usled realokacije Srbija na Igre Novakovi}ev trener Jo`ef po{aqe jo{ jednog takmi~ara u [oti je rekao: disciplini K1 200.

Marko Novakovi} zauzeo je 11. mesto u disciplini K1 200 na Svetskom prvenstvu u Sege dinu 2011. Novakovi} je pre mesec dana na stupao na olimpijskim kvalifikacijama u Poznawu ali nije uspeo da ostvari normu.

Bio je prvi na listi ~ekawa za London. Ova vest ga je zatekla na Evropskom prvenstvu u Zagrebu.

- Nisam jo{ svestan toga. Kada se vratim ku}i, kada vidim prija- Mar ko No va ko vi} teqe vaqda }u se druga~ije ose}ati. Ovo mi mnogo zna- Ja sam sve vreme o~ekivao po~i za nastavak moje karijere. Smaziv na OI i u to sam uveravao tram odlazak na Olimpijadu snom Marka, ali naravno dok nije sve svakog sportiste i eto nisam ni zvani~no ni{ta nije sigurno. Sad sawao da }u mo}i ovako brzo da dokada smo sigurni za Olimpijadu, |em do toga - rekao je Novakovi}. mo`emo daqe da se spremamo. Ja Novakovi}a za tri nedeqe o~ekao trener sam tako planirao cekuje u~e{}e na prvenstvu Evrope lu godinu da je Olimpijada glavza mla|e seniore u Portugaliji. ni ciq.

[to se ti~e daqih Markovih planova, [oti ka`e: - Za Olimpijske igre }emo da se spremimo maksimalno, {to god je mogu}e boqe. Prognoze o rezultatu je nezahvalno davati posebno ako imamo u vidu da je 200m u pitawu, ali i mi kao i svi drugi ciqamo najvi{e odli~je.

Presre}an sam za Olimpijadu i to ne mogu ni da opi{em koliko. Samo jo{ da mogu da budem pored svog takmi~ara na va`nim takmi~ewima i uveren sam da }e dobri rezultati biti jo{ boqi.

Marko Novakovi} tre}i je kajaka{ i Olimpijac iz Be~eja i bi}e prvi takmi~ar u sprintu koji odlazi na OI i nastupa na najkra}oj kajaka{koj deonici. Marko Tomi}evi} odlazi u London kao najboqi jednoseda{ Srbije u K1 1000 metara, dok }e wegov sugra|anin Dejan Terzi} nastupati kao ~lan ~etveraca u diciplini K4 1000 metara.

Novakovi} je uz Nikolinu i Oliveru Moldovan, Tomi}evi}a i Aleksandra Aleksi}a jedan od najmla|ih ~lanova srpske dvanaesto~lane kajaka{ke ekspedicije na Igrama na Ostrvu.

EVROPSKO PRVENSTVO U ZAGREBU

Sta no je vi}u i Pa ji}u izmaklo postoqe Kajaka{i Srbije Du{ko Stanojevi} i Dejan Paji} osvojili su ~etvrto mesto u A finalu discipline K2 1000 metara na Evropskom prvenstvu u Zagrebu.

Srpski dvosed izveslao je deo-

}eplasiranim Slovacima 1,5 sekundu.

- Moramo biti zadovoqni.

Ovo je na{a najboqa trka na 1000m u posledwe dve godine.

Odveslali smo je odli~no, u{li

Srbija ima jo{ jednu posadu u borbi za odli~ja. Olimpijski ~etverac, u sastavu Zori}, Holpert, Aleksi}, Terzi}, nastupi}e u A finalu discipline K4 1000 metara.

c m y

16

dnevnik

VELIMIR STJEPANOVI], NA[ REPREZENTATIVAC U PLIVAWU

„Od u vek vi dim se be kao Sr bi na” Reprezentativac Srbije u plivawu Velimir Stjepanovi}, koji je ro|en i odrastao u Ujediwenim Arapskim Emiratima, rekao je da je sre}an {to }e na Olimpijskim igrama u Londonu braniti boje na{e zemqe - Oduvek sam sebe video kao Srbina i ose}am da je ispravno da plivam za Srbiju, a ne za UAE. Te{ko je to objasniti, ali, iako sam ro|en ovde, ja dolazim iz Srbijeizjavio je Stjepanovi} agenciji Rojters u Dubaiju.

Talentovani 18-godi{wi pliva~ takmi~i}e se na predstoje}im Igrama u disciplini 200 metara leptir stilom, nakon {to je izborio A olimpijsku normu na Otvorenom prvenstvu Velike Britanije. On je po~etkom marta ostvario

rezultat 1:56,18 minuta, {to je u toj disciplini najboqe vreme ove godine u svetu.

- Ovde sam prakti~no proveo ceo svoj `ivot, ali kada se vratim u Srbiju ose}am se kao kod ku}e, onda se ose}am kao da `ivim tamo, a ne u UAE. Srbija ima ukupno 11 pliva~a i kada smo oti{li na Evropsko prvenstvo u Ma|arsku mi smo zaista dobro funkcionisali kao grupa, zaista smo dobri jedni sa drugima.

Olimpijski komitet Srbije ukazao je talentovanom pliva~u ~ast da nosi nacionalnu zastavu na ceremoniji otvarawa Olimpijskih igara mladih 2010. godine u Singapuru, gde je osvojio srebrnu medaqu na 100 metara slobodno i bronzanu na 100 metara leptir.Stjepanovi}evi roditeqi, Milan i Ana, pre-

ZO RA NA I DA MIR DR @A LI ^AS: Re pre zen ta tivc i Sr bi je Zo ra na Aru no vi} i Da mir Mi kec odr `a li su ~as stre qa {tva pred stav ni ci ma sed me si le na stre li {tu na Ca re voj }u pri ji i po ka za li na ko ji na ~in se naj bo qe ga |a ma lo ka li bar skim pi {to qem. Dvo je olim pi ja ca Sr bi je i sti pen di sta Te le no ra, ge ne ral nog spon zo ra olim pij skog ti ma Sr bi je, go vo ri li su i o to ku fi nal nih pri pre ma za naj ve }e sport sko tak mi ~e we u Lon don.

- Pri pre me za Olim pij ske igre tra ju pri li~ no du go, na por ne su ali sam za do voq na ka ko se sve od vi ja. Mi slim da sam do sti gla re zul tat ski ni vo ko ji je pla ni ra la mo ja se stra i tre ner Je le na u obe di sci pli ne i sa da je sa mo va `no da tu for mu o~u va mo do Olim pij skih iga ra - re kla je Zo ra na.

Da mir Mi kec u Lon don od la zi kao broj je dan na svet skoj rang li sti MK pi {to qem.

- Le po je ka da ste broj je dan, ima ta po zi ci ja po seb nu te `i nu u stre qa~ kom sve tu i me ni da je pod strek za pri pre me pred dru go u~e {}e na olim pij skim igra ma - re kao je Mi kec.

selili su se u Emirate pre 25 godina zbog posla, ali su sa Velimirom i wegovim starijim bratom Aleksom ~esto pose}ivali zavi~aj, tako da su sa~uvali jake porodi~ne korene.Uprkos odanosti Srbiji, Stjepanovi} je rekao da ose}a odgovornost kao uzor lokalnim pliva~ima u zemqi wegovog ro|ewa.

- Mislim da ovde ima mnogo dece koja se ugledaju na mene i naravno da treba da podesim standarde plivawa.Na Olimpijske igre u London idem da sti~em iskustvo i mislim da je suvi{e rano da se od mene o~ekuju vrhunski rezultati.

Naravno, idem da se takmi~im sa `eqom da pobedim, ali svestan sam da }e to biti te{ko. Moj primarni ciq su Olimpijske igre 2016. u Rio de @aneiru- poru~io je Stjepanovi}.

Pred stva ni ci me di ja mo gli su da se uve re i u ka kvim lo {im uslo vi ma na Ca ra voj }u pri ji tre ni ra ju srp ski strel ci, ali i po red to ga be le `e iz u zet ne re zul ta te.

ME\UNARODNO TAKMI^EWE ZA JUNIORE OLIMPIJSKE NADE U PENZI Du {ko Sta no je vi} i De jan Pa ji}

nicu od kilometra u vremenu tri minuta 16 sekundi 971 stotinki, zaostav{i tri sekunde za pobednikom trke, ma|arskom posadom Kokeni - Dombi. Drugo mesto osvojili su Nemci Hol{taj i Ile, dok je bronzanog odli~ja do{ao slova~ki dvojac Vl~ek - Gele. Stanojevi} i Paji} izgubili su bronzu u samom fini{u trke zaostav{i za tre -

hrabro i odva`no i ispo{tovali sve {to smo se dogovorili.

Na kraju je nedostajalo malo sportske sre}e da se popnemo na pobedni~ko postoqe - izjavio je neposredno posle trke Du{ko Stanojevi}.

Stanojevi} i Paji} ima}e da nas priliku za popravni kada nastupaju u A finalu discipli ne K2 500 metara. Pored wih,

Ob ra do vi} ne}e mi li o ne „Efesa” Iako je imao fantasti~nu ponudu od 10,5 miliona evra za tri sezone, @eqko Obradovi} odbio je ponudu turskog Anadolu Efesa. Najtro fejniji evropski trener je trenutno na Zlatiboru, a naredne nedeqe boravi}e na Rodosu gde }e u~estvovati na trenerskom seminaru.

Posle razlaza sa Pa - @eqko Obradovi} natinaikosom, posle 13 godina saradwe, Obradovi} je najverovatnije pauzirati sledeodbio nekoliko ponuda, pa }e }e sezone.

Olimpijka Antonia Horvat Panda u finalu discipline K1 1000 metara zauzela je osmo mesto.

Prvenstvo Evrope u Zagrebu u kajaku i kanuu na mirnim vodama okupilo je preko 450 takmi~ara iz 35 zemaqa. Danas, posledweg takmi~arskog dana na programu su finalne trke na 500 i 200 metara.

EHF od bio Ko so vo Na kongresu EHF u Monaku odbijen je zahtev Kosova da bude punopravni ~lan Evropske rukometne federacije.

Delegacija Kosova poku{ala je da na dnevni red uvrsti ta~ku „Primawe Kosova u EHF”, ali je na glasawu taj zehtev odbijen.

Jo{ jednom je pobedila diplomatija predsednika Velimira Marjanovi}a i generalnog sekretra Bo`idara \ur kovi}a.

Ga vri lu Ili }u zla to na vra ti lu

Srpski gimnasti~ar Gavrilo Ili} osvojio je zlatnu medaqu na vratilu u finalu po spravama na me|unarodnom takmi~ewu za juniore, pod nazivom Olimpijske nade 2012, koje se odr`ava u ruskom gradu Penzi.

Gimnasti~ar Ni{a je podelio zlato sa Japancem Kenzo [iraiem sa 13,500 bodova, ina~e, pobednikom vi{eboja. Bronza je pripala Rusu Arturu Dalalojanu sa 12,900. Gavrilu Ili}u je za samo 0,050 izmakla jo{ jedan medaqa - bronzana na karikama, bio je ~etvrti sa 13.050 iza Rusa Igora Leme{enka sa 13,600, Ka zahstanca Aleksandrea lazare va sa 13,250 i Egip}anina A{rafa Ahmeda sa 13,100. Nikola Mr|enovi} iz Sokolskog dru{tva Vojvodina zauzeo je osma mesta na parteru sa 9,800 i preskoku sa 7,125. Na`alost Novosa|anin u finalu nije ponovio odli~ne nastupe iz kvalifikacija.

Dan ranije u ekipnj konkurenciji Srbija je osvojila ~etvrto

mesto sa 153,500. Pobedili su Rusi sa 165,350 ispred Ukrajina ca sa 158,600 i Kazahstanaca sa 155,150. U pojedina~noj konku-

Ga vri lo Ili} na po sto qu

renciji u vi{eboju Gavrilo Ili} je bio 11. sa 76,800, Stefan Ili} (SD Vojvodina, Novi Sad) je bio 17. sa 74,300, a Nikola Mr|enovi} 24. sa 71,100. Pobedio je Japanac Kenzo [irai sa 82,650 ispred Rusa Kirila Potarova sa 81,800 i Artura Da lalojana sa 81,050.

Trenerski tandem na{e juniorske reprezentacije Vladimir Drakuli} i Sa{a Veli~kovi} slo`io se da je ostvaren odli~an rezultat.

- U ekipnom delu osvojeno je ~etvrto mesto od deset nacionalnih selekcija. Pored toga kvalifikovali smo se u finale na ~etiri sprave i osvojili zlatnu medaqu. To je odli~an rezultat u veoma jakoj konkuren ciji, gde je u~estvovalo 35 gimnasti~ara iz 12 zemaqa - rekli su Drakuli} i Veli~kovi}.

Pored takmi~ara i trenera, u Penzi smo imali i sudiju Gezu Mike{a, dok je {ef delegacije bio Jakob Mati}, obojica su iz SD Vojvodina.

G. M.

18

sport

nedeqa24.jun2012.

[AM PI O NAT SR BI JE U VO @WI NA HRO NO ME TAR

Stevi}u titula

Slo bo dan No va ko vi} pro pu stio pri li ku za po go dak

Fo to: F. Ba ki}

PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Omla di nac odo leo Voj vo di na - Omla di nac (No vi Ba nov ci) 0:0 NO VI SAD: Cen tar FC „Vu ja din Bo {kov”, gle da la ca 200, su di ja: Gaj do bran ski (No vi Sad).

VOJ VO DI NA: M. Kor di}, Traj ko vi}, Moj sov, Smi qa ni}, Pa vlo vi}, A|u ru, Bu ko rac, Ru ste no vi}, De le ti}, [u {war, Bo jo vi}. Igra li su jo{: La zo vi}, Ka ran, Ko va ~e vi}, ^a je vi}, Na sti}, Mo re i ra, Jao, [. Kor di}, [ku le ti}, Su pi}, Mi lo vi}, Bran ko vi}, Mi to {e vi}, No va ko vi}, Iva ni}.

OMLA DI NAC: Ja go di}, Ili}, Lu ki}, Sa vi}, Sto i sa vqe vi}, Mi ro sa vqe vi}, Ha ka~, Cvi ja no vi}, ]e ran, Ste fa no vi}, Ko va ~e vi}. Igra li su jo{: Me di}, Xe pi na, Je li}, Ve si}, Mr ~a jac, ]ur ~in, Si mi}. [ef stru~ nog {ta ba Zla to mir Za gor ~i} u 90 mi nu ta iz -

veo je tri po sta ve, pru `io {an su sva koj po 30 mi nu ta, a bu du }i da je u pi ta wu bi la pr va pro ve ra for me, ne mo `e se za me ri ti igra ~i ma {to ni su u pot po no sti is pu ni li o~e ki va wa. Ka da upu }u je mo za mer ke on da se one pre sve ga od no se na sla bo sti u re a li za ci ji.

U pr vom de lu me ~a u {an sa ma su bi li No va ko vi}, [u {war i De le ti}, a mno go vi {e uz bu |e wa bi lo je u po sled wih pet na e stak mi nu ta. Ostao je upam }en uda rac u pre~ ku Bo jo vi }a iz slo bod nog udar ca (64. mi nut), a u sa moj za vr {ni ci u dva na vra ta gol man Omla din ca Mi ro slav Ja go di} spa sao je svoj tim po ra za. On je pr vo od bra nio sto po stot nu {an su [. Kor di }a, a on da je na isti na ~in osu je tio po ku {aj Mo re i re.

A. Pre do je vi}

Olim pi jac Par ti za na Ivan Ste vi} ko ji ove se zo ne vo zi u ma ji ci „Sal ka no ti ma“ (Tur ska) po be dio je na [am pi o na tu Sr bi je u vo `wi na hro no me tar odr `a nom na auto dro mu Be ra no vac kod Kra qe va u or ga ni za ci je klu ba Me ta lac iz Kra qe va i BS Sr bi je. Bio je br `i od Ni ko le Ko zo ma re iz Par ti za na, ko me je pri pa la ti tu la za vo za ~e do 23 go di ne i pro {lo go di {weg vi ce {am pi o na Esa da Ha sa no vi }a iz kra gu je va~ kog Rad ni~ kog. Ste vi }u (32 go di ne) ovo je pr va ti tu la u vo `wi na hro no me tar. Mi lo{ Bo ri sa vqe vi} (Me ta lac) osvo jio je ju ni or sku ti tu lu.

Pro {lo go di {wi naj br `i ka det Alek san dar Mi ti} osvo jio je ju ni or sku bron zu. Naj bo qa da ma bi la je re pre zen ta tiv ka BK No vi Sad u „Sal ka no ti mu“ Jo va na Cr no go rac, dok je ka det ska ti tu la pri pa la Mi la nu Bla go je vi }u iz ni {kog @e le zni ~a ra MVN. Naj bo qa ka det ki wa bi la je Je le na Eri} iz Me tal ca.

Ni su star to va li, jo{ ro vi ti od bo le sti, olim pij ski kan di da ti Su bo ti ~a nin Ga bor Ka sa i pro {le go di ne {am pion u vo `wi na hro ne me tar @olt Der iz kar gu je va~ kog Rad ni~ kog, ali je na ja vqe no da }e vo zi ti drum sku tr ku. [am pi o nat Sr bi je u drum skoj tr ci odr `a }e se da nas u ^a~ ku.

SA PRI PRE MA PAR TI ZA NA NA ZLA TI BO RU

Vol kov ve} mi sli na Evro pu Fud ba le ri Par ti za na ve} de set da na su na pri pre ma ma na Ta ri,a no vi na je da su po ~e li da uve `ba va ju i tak ti ku. Ona se sa sto ji u „pri ti sku„ na lop tu, {to ve }em po se du i br zoj za vr {ni ci. Ina ~e, sve te ~e po usta qe nom pla nu.

Igra ~i pre pod ne ra de u te re ta ni i na trim sta zi,a po pod ne su na te re nu. Tre ner Ver me zo vi} spro vo di opro ba ni pro gram pri pre ma u ko jem je no vi na rad na fi zi~ koj ma si fud ba le ra. Ciq je da se uz mi {i} nu ma su do bi je na sa mo po u zda wu u duel igri. Sta ro se de o ci do bro pri hva ta ju ovaj si stem ra da, dok se no vaj li je jo{ pri vi ka va ju.

Sva kim da nom in ten zi tet pri pre ma se po ja ~a va. Vla di mir Vol kov je za do vo qa do sa da {wim pri pre ma ma.

- Dru gu se zo nu se spre mam u Par ti za nu. Ta ra je pre le pa, uslo vi za rad su do bri, te ren je u do brom sta wu, kao i od li~ na trim sta za. Si gur no je da no vi tre ner po ku {a va da une se ne ke pro me ne, {to je u ovom tre nut ku po treb no

eki pi, jer iz di sci pli ne na te re nu i van we ga sve po la zi, ta ko da mi slim da }e mo svi ti me do bi ti.

O Evro pi ka `e: - Ube |en sam da }e mo igra ti Li gu Evro pe ove go di ne, jer ta ko ra di mo i po na {a mo se. Sva ko od nas se ta ko |e na da da mo `e mo da u|e mo u Li gu {am pi o na, me |u tim ako u to me ne uspe mo i ovo dru go tak mi ~e we je uspeh.

Po znat po ofan ziv nim ka rak te ri sti ka ma Vol kov bi mo `da mo gao da igra le vo kri lo.

- To je na tre ne ru da od lu ~i.

Iskre no, ja se be vi {e vi dim kao le vog be ka. Tu smo nas tro ji ca i ne ka igra onaj ko ji bu de bo qi i ko ji za slu `i u tom tre nut ku da bu de u pr voj po sta vi re kao je Vol kov.

I. La za re vi}

dnevnik ZO RAN MA RI], SE LEK TOR OMLA DI NA CA (U19)

Pri sta li svi osim Par ti za na Omla din ska re pre zen ta ci ja Sr bi je (U19) po ~e la je pri pre me za pred sto je }e Evrop sko pr ven stvo u Esto ni ji (3. -15. jul). Or li }i su se oku pi li u Sta roj Pa zo vi, gde }e tre ni ra ti do od la ska u Ta lin 1. ju la.

Se lek tor Zo ran Ma ri} mo `e da ra ~u na na sve fud ba le re sa spi ska od 25 igra ~a, osim ~e tvo ri ce pr vo ti ma ca Par ti za na: La za ra Mar ko vi }a, Ni ko le Nin ko vi }a, Ni ko le Ak sen ti je vi }a i Alek san dra Mi tro vi }a.

Tre ner srp skog {am pi o na Vla di mir Ver me zo vi} pre ne ko li ko da na je iz ja vio da }e od lu ku o omla din skim re pre zen ta tiv ci ma do ne ti po sle `re ba kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na 25. ju na.

- Mno go vi {e raz mi {qa mo o se bi ne go o pro tiv ni ci ma. Uko li ko ne bu de mo u naj ja ~em sa sta vu, po go to vo bez kqu~ nih igra ~a, ne ma mo {ta da tra `i mo na kon ti nen tal nom {am pi o na tu. Svi klu bo vi, iz u zev Par ti za na, iza {li su nam u su sret, za hval ni smo im, na da mo se da }e i ~la no vi cr no-be lih do }i po sle po vrat ka sa Ta re, jer ni smo isti tim sa i bez wih - re kao je se lek tor Zo ran Ma ri}.

Bek Par ti za na Ni ko la Ak sen ti je vi} re kao je da bi u ju lu `e leo da igra i za Par ti zan i za Sr bi ju. Sr bi ja }e u Esto ni ji igra ti u gru pi B pro tiv se lek ci ja Fran cu ske (3. jul), En gle ske (6. jul) i Hr vat ske (9. jul). U gru pi A su Esto ni ja, Por tu gal, Gr~ ka i [pa ni ja. Po dva naj bo qa ti ma pla si ra }e se u po lu fi na le. Ti tu lu bra ni [pa ni ja.

SPORT SKI SU SRE TI PRA VO SU \A SR BI JE

Otac i }er ka osvo ji li ~e ti ri pe ha ra Tra di ci o nal ni, 11. po re du, su sre ti spor ti sta no sio ne ku me da qu ili pe har. Sa da se pru `i la me za po sle nih u pra vo su |u Sr bi je ima li su ove go di ni {an sa da sve to do `i vim i pre za do voq na sam. ne dva ku ri o zi te ta. Pr vi je ve zan za or ga ni za ci ju Bi la sam po je di na~ no dru ga u pli va wu na 25 me ta Iga ra, jer su odr `a ne, po red ni za sport sko-re kre ra i osvo ji la sam sre br nu me da qu, a ka ko je ko le a ci o nih cen ta ra u na {oj ze mqi, u naj po zna ti jem gi ni ca iz eki pe Iva na Po bri} bi la pr va, pri pao bu gar skom le to va li {tu Zlat ni Breg. Ka ra van ka nam je pe har u ekip noj kon ku ren ci ji. Dru gi pe har cr no mor skom pri mor ju bio je po du `i, jer se nad sam osvo ji la u ma lom fud ba lu. Od bra ni la sam ~ak me ta lo pre ko se dam ~e ti ri pe na la od pet sto ti na tak mi ~a ra iz iz vo |e wa i ti me u do 61 eki pe {i rom Sr bi broj me ri do pri ne la je u ~ak 16 di sci pli na. {to se na {a eki pa na @e ne i mu {kar ci kra ju ra do va la - ka `e su ima li sva ki u svo joj Ti ja na Ka pri{. kon ku ren ci ji tak mi Ta ti Zve zda nu su ~e we u stan dar nih de ovo sed mi su sre ti. set spor to va: atle ti Oki tio se broj nim ci, bi~ vo le ju, ko {ar me da qa ma u po je di ci, ku gla wu, ma lom na~ nim spor to vi ma fud ba lu, od boj ci, pli ili pe ha ri ma u ekip va wu, sto nom te ni su, noj kon ku ren ci ji. stre qa {tvu i te ni su, Naj ~e {}e u pli va wu. da me su ima le do dat no Raz mqi vo, jer je svo tak mi ~e we u dak ti lo je vre me no bio va ter gra fi ji, a mu {kar ci u po li sta Be ~e ja. pi ka du, a me {o vi te - Ovo mi je ~e tvr ti Ti ja na i Zve zdan Ka pri{ s jed nim od osvo je nih pe ha ra eki pe tak mi ~i le su se uza stop ni pe har u u bi~ vo le ju, nad vla ~e wu ko nop ca, ku va wu ri bqe ekip noj kon ku ren ci ji pli va wa. Po sle het-tri ka ~or be, sport skom ri bo lo vu i {a hu. sa Be ~ej cem Mi lo {em An di }em u pa ru, ove go di ne Dru gi ku ri o zi tet su tak mi ~ar ski re zul ta ti sam, zbog we go ve po vre de, bio u tan de mu sa No vo po ro di~ nog pa ra Ka pri{ iz Be ~e ja, ko ji su bra sa |a ni nom Bo `i da rom Ze li }em. On je po je di na~ ni li bo je Pra vo su| ja No vi Sad. Otac Zve zdan i no bio dru gi, a ja ~e tvr ti, pa je ekip ni pe har na ma k}i Ti ja na da li su pu ni do pri nos osva ja wu ~e ti pri pao. Osva ja wu dru gog pe ha ra do pri neo sam svo ri pe ha ra u ekip noj kon ku ren ci ji, ~i me su do pri jim ga ba ri tom u di sci pli ni nad vla ~e we ko nop ca. ne li ube dqi voj po be di pra vo su |a No vi Sad u ge Za do vo qan sam svo jim na stu pom, Ti ja ni nim ta ko ne ral nom pals ma nu. |e, kao i ~i we ni com da je Pra vo su |e No vi Sad - Slu {a la sam od ta te mno go le pog o ovim su sre - ube dqi vo po bed nik u ge ne ral nom pla sma nu - ko ti ma, jer je on vi {e go di {wi u~e snik i uvek je do men tar je Zve zda na Ka pri {a.

V. Jan kov

ODR @AN TUR NIR PAN ^E VA^ KOG FK MI KA AN TI]

RA PORT SA PRI PRE MA ZVE ZDE IZ SLO VE NI JE

Enig ma oko La zo vi }e vog sta tu sa Pr va i pra va fa za pri pre ma cr ve no- be lih za no vu se zo nu po ~e la je prak ti~ no od ju ~e, do la skom u Slo ve ni ju. Na pri jat nih 15 Cel zi ju so vih ste pe ni na Ro gli, pod ko ma nad nom pa li com tre ne ra Pro si ne~ kog, fud ba le ri vi ce {am pi o na pri o nu li su na po sao.

- Sve je ov de sjaj no, od te re na, te re ta ne, dvo ra ne i ho te la, od no sno nad mor ske vi si ne i kli me ko ja

nam po go du je. Tru di }e mo se da mak si mal no is ko ri sti mo uslo ve ko je ima mo- po ru ~io je Pro si ne~ ki.

Spe ci ja li sta za fi zi~ ku pri pre mu Ra do van Ra da ko vi} osmi slio je bo gat pro gram ve `bi.

- Mno go smo bo qi u od no su na pro {le pri pre me, {to su po ka za li i zah tev ni te sto vi ko je smo oba vi li u Be o gra du. Ima pro sto ra za po mak na pred na pla nu sprem no -

Fud ba le ri Zve zde na pri pre ma ma u Slo ve ni ji

sti. To je ciq u na red nih de se tak da na, uz kon trol ne tri, a mo `da i ~e ti ri utak mi ce. Me ni je naj bit ni je da sve {to smo pla ni ra li i osta va ri mo ov de u Slo ve ni ji- kon sta to vao je Pro si ne~ ki.

Ne `e li pre vi {e da se osvr }e u~i teq Be o gra |a na na ka drov ske pro be le me sa ko ji ma je su o ~en, a to je ~i we ni ca da se „oso vi na“ u ko ju je naj v{e ve ro vao ras pa la. Bor ha i

Zo ran Ma ri}

To {i} su na pu sti li Ma ra ka nu, a u na red nim da ni ma o~e ku je se ras plet oko Dar ka La zo vi }a. Mla dom re pre zen ta tiv cu je po nu |en pro du `e tak ugo vra, ko ji mu is ti ~e na red ne go di ne. Ipak, na tr `i {tu je on tre nut no je di ni fud ba ler Zve zde ko ji mo `e da po stig ne pri stoj nu ce nu, a od obe {te }e wa bi se za kr pi le mno ge ru pe u bu xe tu.

- @e lim da osta nem i bi }u sre }an ako se to do go di.Oko ne kih po nu da o ko ji ma se pri ~a- re~ ima klub. Ne raz mi {qam uop {te o ino stran stvu. Ako se u me |u vre me nu po ja vi od go va ra ju }a po nu da, a jo{ uvek ne znam da li je ste, ne od lu ~u jem ja ne go klub. Da kle, ta ko }e bi ti. Pro ble ma sa mo ti va ci jom ne mam. Naj pre da se spre mi mo fi zi~ ki, po tom iz bru si mo for mu.

Ra no nas ~e ka ju oba ve ze u Evro pi, pa ju ri{ na ti tu lu ko ju du go ~e ka mo- kon sta to vao je La zo vi}.

Da kle, ako za in te re so va ni klu bo vi, a pre svih Sal zburg, u ka su Zve zde upla te 5 mi li o na evra La zo vi} od la zi.

Pr vi kon trol ni duel Zve zdu o~e ku je u po ne de qak, a ri val je Dom `a le.

Z. Ran ge lov

Mo ca Vu ko ti} na hva lio ma li {a ne i or ga ni za to re U or ga ni za ci ji pan ~e va~ kog FK Mi ka An ti} odr `an je sed mi me |u na rod ni tur nir ma li {a na u fud ba lu. Na ~e tvo ro dnev nom tur ni ru tak mi ~i le su se 69 eki pa 2000, 2001, 2002. i 2003. go di {ta, a pro mo ter je bio le gen dar ni as Par ti za na i di rek tor omla din ske {ko le Mom ~i lo Vu ko ti},ko ji je tur nir oce nio naj vi {om oce nom i na ja vio do la zak sle de }e go di ne svih mla dih se lek ci ja cr no - be lih. U 2000. go di {tu pr vo me sto osvo ji la je eki pa Olim pik (Apa tin), dru go Tri jumf (Be o grad), tre }e me sto Olim pik (Be o grad). Za naj bo qeg igra ~a pro gla {en je Ni ko la La za re vi} (Olim pik, Apa tin), naj bo qi gol man je Ste van Pe tro vi} (Olim pik Be o grad), a naj bo qi strel ci su Bo jan Bo ji} (Mi ka An ti}) i Ne nad \o ki} (Tri jumf). U 2001. go di {tu tru jum fo vao je Par ti zan (Be o grad), dru gi je Vir tus (Do ba nov ci), tre }i Kru {ik (Va qe vo). Naj bo qi igra~ je La zar Pa vlo vi} (Par ti zan), naj bo qi gol man \or |e Mar ~ek (Vir tus), naj bo qi stre lac Dra go qub Ta di} (Kru {ik).U 2002. go di {tu naj bo qa je bi la eki pa Vr {ac, is pred Obi li }a (@i vi ca) i

Pe tli }a (Be o grad). Naj bo qi igra~ je Lu ka Maj sto ro vi} (Vr {ac), naj bo qi gol man Veq ko Stoj ko vi} (Obi li}), naj bo qi stre lac Vo jin Ra do sa vqe vi} (Vr {ac). U 2003. go di {tu pr vo me sto osvo ji la je eki pa Pro le ter Spor to (Zre wa nin), dru go me sto Mah sport (No va Pa zo va), tre }e me sto Kru {ik (Va qe vo).

Naj bo qi igra~ je Bla go je Mar ko vi} (Pro le ter Spor to),naj bo qi gol man An drej Brt ka (Mah sport), naj bo qi stre lac Lu ka Cvje ti ~a nin (Pro le ter Spor to).

- Po sle de set go di na te {kog i mu ko trp nog ra da do {li smo do ve li kog ju bi le ja i mo ram da is tak nem da smo u klu bu svi pre sre} ni i sad svi `e li mo da u bu du} no sti na sta vi mo sa jo{ bo qim us pe si ma klu ba.

Za hva lio bih se svim spon zo ri ma i eki pa ma ko je su u~e stvo va le na tur ni ru i ve ru jem da }e mo se i sle de }e go di ne po no vo oku pi ti u istom bro ju. Ciq nam je bio da se de ca dru `e i ve ru jem da smo u to me us pe li, a ujed no se po ka za lo da Sr bi ja ima le pu fud bal sku bu du} nost - re kao je je dan od glav nih or ga ni za to ra tur ni ra, tre ner u FK Mi ka An ti} Mi le Ga ~i}. B. Stoj kov ski

c m y

SPORT

dnevnik

19

nedeqa24.jun2012.

SVETSKA LIGA

Rusi kroz iglene u{i Rusija - Srbija 3:2 (25:21, 21:25, 23:25, 25:23, 15:12) KA LI WIN GRAD: Hala „Jantarwi”, gle dalaca: 5.715, sudije: Stal (SAD), Loderus (Holandija).

RU SI JA: Abrosimov 7, Birijukov, Apalikov 4, Sivo`elez 1, Tetjuhin 5, Sokolov (l), Bere`-

A grupa Sr bi ja - Ru si ja Ja pan - Ku ba 1. Ku ba 2. Ru si ja 3. Sr bi ja 4. Ja pan

8 8 8 8

2:3 1:3 7 5 4 0

1 22:9 20 3 19:15 13 4 17:16 13 8 6:24 2

C grupa Ko re ja - Ita li ja Fran cu ska - SAD 1. SAD 2. Fran cu ska 3. Ita li ja 4. Ko re ja

8 8 8 8

6 5 4 1

2:3 0:3 2 3 4 7

19:11 17:15 16:17 14:23

17 14 11 6

D grupa Ar gen ti na - Ne ma~ ka Por tu gal - Bu gar ska 1. Ne ma~ ka 2. Bu gar ska 3. Ar gen ti na 4. Por tu gal

8 8 8 8

6 6 4 0

0:3 0:3

2 21:7 19 2 19:12 16 4 14:14 13 8 3:24 0

Dana{wi program A grupa Sr bi ja - Ja pan Ku ba - Ru si ja C grupa Ko re ja - SAD Fran cu ska - Ita li ja D grupa Ne ma~ ka - Bu gar ska Ar gen ti na - Por tu gal

(15.30) (18.15) (07.00) (09.30) (15.30) (18.30)

ko 16, U{akov 1, Muserskij 18, Ilinik 6, Kruglov 1, Mihajlov 24.

SR BI JA: N. Kova~evi} 1, U. Kova~evi} 23, Petkovi}, Terzi} 6, Niki}, Miti} 5, Ra{i} 6, Atanasijevi} 5, Starovi} 22, Podr{~anin, Rosi} (l), Lisi nac 9.

Odbojka{i Rusije savldali su Srbiju u drugom me~u tre}eg vikenda Svetske lige koji se igra u Rusiji. Doma}in je na iskustvo i pojedina~ni kvalitet, kao i boqu igru u zavr{nicama setova uspeo da pobedi na{u podmla|enu selekciju koja je jo{ jednom bila veoma blizu da upi{e trijumf protiv jedne od najja~ih reprezentacija na svetu.

Rusija je opravdala ulogu favorita u prvom setu. Napali su jakim servisima, dobro blokirali i koristili prednost u visini u igri na mre`i. Na{a selekcija je kuburila s prijemom, napadnut je Terzi}, ali su na{ tim u igri koliko-toliko odr`avali raspolo`eni Uro{ Kova~evi} i Sa{a Starovi}. Ipak je Rusija u zavr{nici seta odigrala sigurnije i smirenije i materijalizovala iskustvo za vo|stvo.

Okrenula se situacija u nastavku. Srpska mladost je pokazala zube velikoj selekciji doma}ina i igrala s puno rizika.

Pqu{tali su servisi Starovi}a, Miti}a i Ra{i}a i na{ blok je bio veoma aktivan pa su orlovi, iako bez Niki}a, starijeg Kova~evi}a, Petkovi}a i Podra{~anina, bili u velikom naletu i dovodili do ludila aktuelnog {ampiona Svetske lige i uzvratili istom merom za izjedna~ewe.

Uro{ Kova~evi} je i daqe briqirao i bio najzaslu`niji za

Dvojni blok Srbije ~eka Apalikova

odli~an po~etak na{eg tima. Dobrim servisima, velikom aktivno{}u sredwaka Lisinca i Ra{i}a, Srbije je kontrolisala razvoj situacije na terenu. Ukqu~io se i Satrovi}, pa je na{ tim konstatno odr`ava prednost do drugog tehni~akog tajm-auta (16:11). Problemi s prijemom pojavili su se krajem tre}eg seta, pa je na{ selektor Kolakovi} uveo iskusnijeg Nikolu Kova~evi}a

umesto Terzi}a jer se Rusija opasno pribli`ila na svega dva poena zaostatka (20:22). Kada je stabilizovan prijem, napad je boqe funkcionisao i Srbija je povela u setovima.

Rusi vi{e nisu imali {ta da izgube pa su krenuli ja~e i odlu~nije. Wihov sigurni blok je ~inio ~uda i brzo su pobegli na pristojniju udaqenost. Na drugom velikom domoru imali su ~e -

tiri poena razlike (16:12), ali je tada usledio boqi period igre na{ih momaka. Lagano su orlovi krckali zaostatak, blokovima Lisinca i Kova~evi}a, kao i iskori{}enim kontrama Starovi}a, Srbije je uspela da izjedna~i (22:22), ali nije imala snage da na dobrom talasu zakqu~i me~.

Kod vo|stva Rusije 24:23, Terzi} je ispucao loptu u aut i poklonio izjedna~ewe doma}inu.

Boqe su po~eli Rusi tajbrejk. Posle gre{ke Srbije i poena iz bloka do{li su do rane prednosti (4:2) koju su odr`ava li do promene strana (8:6). Atanasijevi} je odli~no zamenio indisponiranog Starovi}a i uklopio se u na{u igru. Ipak je blok Rusije bio prevaga na stra ni doma}ina i doma}in je na iskustvo do{ao do veoma va`ne pobede.

M. R.

SVETSKI GRAN PRI

EVROPSKA LIGA ZA DAME U RUMUNIJI

Lavice slabije od tigrica

Bez muke do bodova

Srbija - Tajland 1:3 (25:12, 16:25, 19:25, 21:25) BANGKOK: Hala „Kelaves”, gledalaca: 6.500, sudije: Kamdum (Kamerun), Kraft (Nema~ka).

SR BI JA: Lazarevi}, @ivkovi} 4, Male{evi} 8, Molnar (l), Vesovi} 8, Bjelica 9, Ninkovi} 13, Stevanovi} 8, Staro vi} 2, Blagojevi} 4, Mihajlovi}.

TAJ LAND: Buakaev (l1), Pa noj (l2), Tinkaov 9, Sitirak 17, Apiwapong 13, Hjafa 3, Kaisri, Tomkom 3, Kantong 9, Gedpard, Kongjot, Kevbandit.

Od boj ka {i ce Sr bi je po ra `ane su od Tajlan|anki u pretposledwem kolu Interkontina tal ne fa ze svet skog Gran pri ja, iako su do mi nant no osvojile uvodni set. Kombino vana i podmla|ena ekipa Srbije, posle prvog seta, imala je snage samo da parira razigra nim i kvalitetnijim protivni cama do sredine preostale tri deonice susreta. Tajland je s nova tri boda osigurao mesto na fi nal nom tur ni ru naj ko mercijalnijeg `enskog odbojka{kog takmi~ewa na svetu.

Na startu me~a, na{e devojke povele su 4:0 posle serije ser-

gu bi le i ma te ma ti~ke {anse da se plasiraju na finalni turnir, na{e dame, ko je na ovom tak mi ~e wu vo di Bran ko Ko va ~e vi},igrale su veoma hra bro i ri zi~ no.

Na servise @ivkovi }e ve na do ve za la se dobrim po~etnim udar ci ma Ti ja na Male{evi} i prednost Srbije je konstantno rasla. Dr`ale su na{e devojke so li dan ni vo prijema pa su i pu ca ~i ko ri sti li mnogbrojne prve napa de, a ka da se i blok ak ti vi rao, Tajlan|ankama nije bilo spasa.

U naredna tri seta, javila se stara boqka lavica. NiAna Bjelica napada blok Tajlan|anki vo prijema je opao, visa Bojane @ivkovi} i najavi - ali su i Tajlan|anke vi{e rizikovale iz servisa, a samim le da `ele potencijalno iznetim su i azijske tigrice imale na|ewe. Iako su jo{ ranije izvi{e {ansi da blokom i dobrom odbranom u~ine ne{to IZJAVE POSLE UTAKMICE vi {e. Na pa le su ser vi si ma Vesovi}evu koja je imala velikih problema u tom segmentu Trener `enske reprezentacije Srbije Branko Kova~evi} re igre, zamenila ju je Blagojevkao je da je ekipa, uprkos porazu od Tajlanda (1:3) u J grupi Gran }eva u ~etvrtom setu, ali niprija pokazala odre|eni napredak i da o~ekuje pobedu protiv {ta se radikalno nije promeArgentine ni lo. Pa da li su Srp ki wa ma - Me~ s Tajlandom imao je tri perioda. U prvom smo potpuno konasevi, pa su zbog slabog prijetrolisali igru zahvaquju}i servisu i prijemu. Kad smo to dr`ali, ma konstantno bile u rezulzaustavili smo Tajland. U drugom i tre}em setu se situacija potpu tatskom zaostatku, iako nisu no preokrenula. Do{ao su na{e protivnice do svoje poznate brze gre{ile u napadu. Tajlan|anigre. U ~etvtom setu odlu~ili su neki detaqi. Igrali smo za nike su svo jom pre po zna tqi vo jansu boqe nego sa Amerikankama, a danas o~ekujem jo{ boqu par brzom i fanati~no borbenom tiju, to bi trebalo da bude dovoqno za pobedu - rekao je Kova~evi}. igrom u odbrani lagano jezdile ka pobedi i finalnom tur-

Kova~evi}: Igramo sve boqe

Rezultati 8. kola

Ne ma~ ka - Ko re ja 3:0 SAD - Ar gen ti na 3:0 Ki na - Ku ba 3:2 Taj peh - Ita li ja 0:3 Ja pan - Tur ska 1:3 Sr bi ja - Taj land 1:3 Poq ska - Do mi ni kan ska R. 3:0 Por to ri ko - Bra zil 0:3 1. SAD 2. Ki na 3. Tur ska 4. Taj land 5. Bra zil 6. Ku ba 7. Ne ma~ ka 8. Poq ska 9. Ita li ja 10. Ja pan 11. Sr bi ja 12. Por to ri ko 13. Ko re ja 14. Do min k. R. 15. Ar gen ti na 16. Taj peh

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

8 8 7 7 7 5 5 5 3 3 2 2 1 1 0 0

0 0 1 1 1 3 3 3 5 5 6 6 7 7 8 8

24:2 24 24:5 23 22:9 21 22:7 20 22:14 16 20:13 16 17:10 15 18:12 15 13:17 11 14:16 10 12:19 8 8:21 5 8:22 4 6:21 4 4:24 0 2:24 0

Srbija - Ma|arska 3:0 (25:22, 25:17, 25:14) WAFC: Hala „Polivalenta”, gledalaca:, sudije: Vinaliev (Bugarska), Ezbar (Turska).

SR B I J A: Bra ko ~e vi}, Kr smanovi}, Raki} 6, Radenkovi} 1, Ra{i} 15, Rosi} (l), ]ebi}, Bu{a 8, Mirkovi}, ^ikiriz 10, Savi} 15, Luki}.

MA \ AR S KA: Sak ma ri 5, Miklai 9, Milovi} 3, Krigel, Mol~awi (l), [andor, Tala{, Sivo{ 4, Taka~ 1, Sele{ 2, Lilom 14, Na|.

Odbojka{ice Srbije nastavile su sa superiornim izdawima u Evropskoj ligi i s pola gasa slavile maksimalnu pobedu nad nejakom selekcijom Ma|arske. Od ~lanica „starije” repre zen ta ci je igra la je sa mo Milena Ra{i}, dok su Brako~e-

Dana{wi program

I grupa Ne ma~ ka - Tur ska Ja pan - Ko re ja J grupa Ar gen ti na - Sr bi ja SAD - Taj land K grupa Ku ba - Por to ri ko Ki na - Bra zil L grupa Taj peh - Do min k. R. Ita li ja - Poq ska

(08.00) (11.00) (08.50) (11.20) (10.00) (13.30) (11.00) (13.00)

ni ru, a na {im la vi ca ma je ostavilo da se danas sa Argentinka ma ~a sno opro ste od Gran prija.

M. R.

Danica Radenkovi}

A grupa

Sr bi ja - Ma |ar ska [pa ni ja - Ru mu ni ja 1. Sr bi ja 2. Ru mu ni ja 3. [pa ni ja 4. Ma |ar ska

3:0 0:3

11 11 0 33:6 32 11 6 5 21:18 19 11 5 6 20:21 15 11 0 11 4:33 0

Dana{wi program A grupa Ma |ar ska - [pa ni ja Ru mu ni ja - Sr bi ja

(16) (18.30)

vi}, Krsmanovi} i ]ebi} odmarale.

U sva tri seta na{e mlade odbojka{ice kretale su furiozno, re {a va le pi ta we osvaja~a seta ve} do prvog tehni~akog tajm-auta (8:0, 8:1, 8:2) i lagano do{le do tri boda. Ra{i}eva je bila najefikasnija na me~u, a od 15 poena napravila je ~ak {est iz bloka. Pratile su je razigrani prima~i servisa Savi} i Bu{a, dok je na poziciji korektora veoma dobra bila mlada Nata{a ^ikiriz.

Po sled wi me~ li ga {kog dela Evropske lige Srbija igra danas s Rumuni jom, a ve} odav no je obez be di la pla sman na finalni turnir u Karlove Vari, gde su mesta ta ko |e obez be di le se lekcije Bugarske, Holadnije i doma}ina ^e{ke (5. i 6. jul).

M. R.

20

SPORT

nedeqa24.jun2012.

IZ VOJVODINE SRBIJAGAS

Ma ti} na sta vqa po sao Si ni {a Ma ti} i klup ska upra va do go vo ri li su se da ovaj vr sni ko {ar ka {ki tre ner i na red ne se zo ne bu de na klu pi Voj vo di ne Sr bi je gas.

- Pro du `io sam ugo vor na jo{ go di nu da na, jer mi slim da mi ta man to li ko vre me na tre ba da za vr {im za po ~e ti po sao, pre ci zni je da sle de }e se zo ne za i gra mo u Ja dran skoj li gi - re kao je Ma ti} i do dao:- Bi lo bi za i sta neo zbiq no da po sle tri le pe go di ne u No vom Sa du odem. Od li~ no sa ra |u jem s klup skim ~el ni ci ma i na mer ni smo da idu }e se zo ne Voj vo di na Sr bi ja gas bu de jo{ uspe {ni ja.

Sle di for mi ra we eki pe za no vu se zo nu.

- U to ku sed mi ce tre ba lo bi da se zna s ko jim igra ~i ma }e mo u}i u na red nu se zo nu. Sle de raz go vo ri a na kon to ga zna }e mo da li su nam ne po hod na po ja ~a wa - re kao je Ma ti}.

M. Pavlovi}

dnevnik

NOVAK \OKOVI] SUTRA IZLAZI NA TEREN VIMBLDONA

Nole ne da ti tu lu kraqa trave Naj bo qi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} re kao je da je ne u speh od [pan ca Ra fa e la Na da la u fi na lu Ro lan Ga ro sa po ja ~ao we go vu `e qu da osvo ji Vim bldon.

- Pro {le go di ne sam osvo jio Vim bldon i po stao naj bo qi te ni ser sve ta. Le po je vra ti ti se na me sto uspe ha, imam am bi ci ju da od bra nim tro fej i na dok na dim pro pu {te no na Ro lan Ga ro su - re kao je \o ko vi}.

On je na eg zi bi ci o nom tur ni ru u Sto uk Par ku po be dio Bri tan ca En di ja Ma re ja sa 6:4, 6:4.

Royer sa wa sed mi tr o fej

Vu ko i~ i} Du din po mo} nik Vla da Vu ko i ~i} (tre ner Me ga Vi zu re) sa stao se sa Du {a nom Iv ko vi }em ka ko bi se de taq no do go vo ri li o ula sku u stru~ ni {tab re pre zen ta ci je. On }e si gur no bi ti po mo} nik se lek to ra, iako je Iv ko vi} zva ni~ no za ~e tvr tak na ja vio sa stav stru~ nog {ta ba. Vu ko i ~i }u je od li~ no po znat si stem ra da u re pre zen ta ci ji. Bio je deo stru~ nog {ta ba Dra ga na [a ko te na Svet skom pr ven stvu 2006. u Ja pa nu, a sa mo stal no je vo dio mla du re pre zen ta ci ju, ko ja je na Evrop skom pr -

ven stvu u Slo ve ni ji i Ita li ji 2007. go di ne osvo ji la zlat nu me da qu.

Za ni mqi vo, iz te ge ne ra ci je na sa da {wem spi sku se ni or skog ti ma su ~e tvo ri ca igra ~a - Mi lo{ Te o do si}, Mi len ko Te pi}, Ivan Pa u ni} i Dra gan La bo vi}.

A, Vu ko i ~i} je ove se zo ne u Me gi ra dio sa Ne ma wom Ja ra ma zom i De ja nom Mu sli jem, ta ko |e kan di da ti ma za na ci o nal ni tim. Uz Vu ko i ~i }a me sto u stru~ nom {ta bu or lo va tre ba lo bi da se na |e i za Acu Pe tro vi }a.

Dvejn Vejd mo `da pro pu sti Olim pi ja du Zve zda no vog NBA {am pi o na Ma ja mi Hi ta Dvejn Vejd mo gao bi da pro pu sti Olim pij ske igre u Lon do nu zbog po vre de ko le na.

To kom ce log plej-ofa `a lio se na bol u le vom ko le nu, a na red nih da na oba vi }e pre gle de ka ko bi utvr dio da li mu je neo p hod na ope ra ci ja. Vejd je od i grao 23 me ~a u plejofu ove se zo ne, pro se~ no je po sti zao 22.8 po e na, a u od lu ~u ju }em me ~u pro tiv Okla ho me uba cio je 20.

- Mo ram da od lu ~im {ta je naj bo qe za mo je ko le no, jer su mo ja ka ri je ra i fi ni{ mo je ka ri je re ono {to je va `no me ni. Znam da se bli `e Olim pij ske igre, to je ne {to {to ne `e lim da pro pu stim.

Ali, u isto vre me, mo ram da do ne sem ve li ku od lu ku. Ako bu dem mo rao na ope ra ci ju to }u i da ura dim. Lo jal nost i po sve }e nost Ma ja mi Hi tu je na pr vom me stu ja san je Vejd.

On je to kom plej-of se ri je sa In di ja nom i{ao na dre na `u ko le na, ko ja mu je omo gu }i la da igra do kra ja se zo ne.

- Na osno vu krat kih raz go vo ri ma sa dok to rom u tom pe riod

mi slim da bi ne ka vr sta ~i {}e wa bi lo do voq no. A s ob zi rom na ra ni je is ku stvo po sle to ga bi mi bio po tre ban od re |e ni pe riod za opo ra vak. @e lim da bu dem si gu ran da }u da se pot pu no i do bro oopra vim, ne kao po sle pro {le ope ra ci je ko le na.

Vejd je u ma ju 2007. ope ri sao le vo ko le no, a sle de }e go di ne pred vo dio je SAD do zla ta na Igra ma u Pe kin gu pro se~ no po sti zav {i 16 po e na, iako je u svih osam me ~e va ula zio kao re zer va.

Tim SAD-a }e pri pre me za Igre u Lon do nu po ~e ti 6. ju la u Las Ve ga su. Olim pij ske igre po ~i wu 27. ju la, a pr vi me~ SAD }e od i gra ti dva da na ka sni je pro tiv Fran cu ske.

DANAS NA STRA@ILOVU

Tro fej Voj vo di ne Me |u na rod na tr ka u C 2 ka te go ri ji za svet ske bo do ve na pla nin skim bi ci kli ma (Tro fej Voj vo di ne) odr `a }e se da nas na ve o ma atrak tiv noj sta zi na Stra `i lo vu kod Srem skih Kar lo va ca.O~e ku je se u~e {}e naj bo qih srp skih bi ci kli sta, jer }e se bo do va ti kao sed ma tr ka Li ge Sr bi je u pla nin skom bi ci kli zmu, ali i go sti ju iz ze ma qa u re gi o nu.

Or ga ni za tor je klub Fan tik iz

No vog Sa da. Start pr ve tr ke je u 11 ~a so va. Eli ta – mu {kar ci i vo za ~i do 23 go di ne vo zi }e 20 km, `e ne – eli ta 16, ju ni o ri, ma ster si i ho bi sport 12 , ka de ti i ju ni or ke osam, mla |i ka de ti i ho bi fan ~e ti ri ki lo me tra.

Po bed nik Tro fe ja Voj vo di ne, uz 120 evra, do bi }e i 30 svet skih bo do va. Ukup ni na grad ni fond na tr ci je 1.119 evra. Po bed nik u eli ti za li gu Sr bi je do bi }e 70 evra i 35 bo do va.

Ro xer Fe de rer iz ja vio je da sa wa osva ja we re kord ne sed me ti tu le na Vim bldo nu. [vaj ca rac je do dao da mo ra da od i gra bo qe ne go pret hod ne dve go di ne ka da je is pa dao u ~e tvrt fi na lu.Vla snik 16 grend slem ti tu la, me |u ko ji ma je {est sa Vim bldo na, is ta kao je da bi tre ba lo da sta vi ta~ ku na ~e ti ri uza stop na fi na la pr vog i dru gog na ATP li sti, No va ka \o ko vi }a i Ra fa e la Na da la. Fe de rer (30) je tre nut no tre }i igra~ sve ta, ali bi mo gao da na pre du je na li sti ako bi po no vo osvo jio Vim bldon. [vaj car ski te ni ser na gla sio je da ga vi {e in te re su ju tr o fe ji od me sta na rang li sti.

- Tr o fe ji su je di no {to vre di - re kao je Fe de rer, ko ji je po sled wi put tri jum fo vao na Vim bldo nu 2009. go di ne.

No vak \o ko vi} i Ra fael Na dal su pro {le se zo ne igra li u fi na lu

- Taj re zul tat ni je me ro da van, igra li smo tre ning me~. Uvek je le po igra ti pro tiv En di ja, me ni je zna ~i lo, jer ove se zo ne jo{ ni sam igrao tur ni re na tra vi. Po treb no je pri la go |a va we zbog raz li ke u pod lo zi, {qa ka je naj spo ri ja, a tra va naj br `a. Za do vo qan sam for mom, kon tro li {em igru, ose }am se do bro i bi }u spre man.

Srp ski te ni ser je u pro {lo go di {wem fi na lu po be dio Na da la sa 6:4, 6:1, 1:6, 6:3 i osvo jio pr vi tro fej na Vim bldo nu.

- Mi slim da jo{ ni sam pru `io sve {to mo gu na Vim bldo nu. Uvek `e lim bo qe, jer je te nis moj `i vot, za qu bqen sam u ovaj sport, sve sam mu pod re dio. Mo ti va ci ja mi je naj ma wi pro blem, uvek ho }u da na pre du jem i osva jam tur ni re - is ta kao je \o ko vi}. \o ko vi} }e u po ne de qak, od 12.45 ~a so va, u pr vom ko lu igra ti pro tiv [pan ca Hu a na Kar lo sa Fe re ra.

(B92)

DANAS SE VOZI VELIKA NAGRADA EVROPE

Fe te lu pol po zi ci ja u Va len si ji Ne mac Se ba sti jan Fe tel za vo la nom Red Bu la osvo jio je pol po zi ci ju za da na {wu Ve li ku na gra du Evro pe, ko ja se vo zi na uli~ noj sta zi u {pan skoj Va len si ji. Fe tel je do 33. pol po zi ci je u ka ri je ri do {ao od li~ nim na stu pom u fi ni {u tre }e se si je zva ni~ng tre nin ga i to s vre me nom od 1:38,086. Dru {tvo }e mu u pr vom re du pra vi ti Bri ta nac Lu is Ha mil ton iz Me kla re na, ko ji je u kva li fi ka ci ja ma imao sa mo tri de se tin ke sla bi je vre me od Nem ca. Dru gi red re zer vi san je za Ve ne cu e lan ca Pa sto ra Mal do na da iz Vi li jam sa i Fran cu za Ro ma na Gro `a na iz Lo tu sa. Pe to vren me za be le `io je Gro `a nov klup ski ko le ga Fi nac Ki mi Ra i ko nen, a {e sto Ne mac Ni ko Ro zberg iz Mer ce de sa.

Sed mi }e da nas star to va ti Ja pa nac Ka mui Ko ba ja {i iz Za u be ra, a osmi ne mac Ni ko Hil ken berg iz Fors In di je. Tek de ve to vre me iz ve zao je Bri ta nac Xen son Ba ton iz Me kla re na, dok je pr vih de set kom ple ti rao Bri ta nac Pol di Re sta iz Fors In di je i na ja vio jo{ jed nu do bru tr ku ovg ti ma.

Ina ~e, kva li fi ka ci je za VN Evro pe bi le su ve o ma za ni mqi ve od po ~et ka do kra ja. Po ~e le su ve li kim iz ne na |e wem, jer je ve} u pr vom de lu eli mi ni san Austra li ja nac Mark Ve ber iz Red Bu la. On je imao ve li kih pro ble ma na zva ni~ nom tre nin gu, pa }e da nas star to va ti sa 19.

Se ba sti jan Fe tel }e da nas star to va ti s pr ve po zi ci je

me sta. Ne mac Ti mo Glok iz Ma ru si je ni je ni star to vao u kva li fi ka ci ja ma zbog pro ble ma sa sto ma kom, ta ko da }e da nas kre nu ti sa po sled we, 24. po zi ci je. U dru gom de lu se vo di la ve li ka bit ka sve do po sled wih se kun di, a ko li ko su vo za ~i bi li iz jed na ~e ni go vo ri i po da tak da je ta da vo de }eg i 11. vo za ~a de li lo sa mo dve de se tin ke. naj ve }e iz ne na |e we ovog de la kva li fi ka ci ja je

eli mi na ci ja oba vo za ~a Fe ra ri ja, pa }e ta ko [pa nac Fer nan do Alon so kre nu ti sa 11, a Bra zi lac Fe li pe Ma sa sa 13. me sta.

Iz gle da da je tak ti ka Fe ra ri ja o iz la sku na tvr dim gu ma ma ma bi la po gre {na. Iz me |u Alon sa i Ma se sme stio se sed mo stru ki svet ski pr vak Ne mac Mi hael [u ma her iz Me ce de sa, ko ji, ta ko |e, ni je uspe da se pla si ra u tre }u se si ju tre nin ga. I u tre -

}em de lu vo za ~i su se stal no sme wi va li u vo| stvu, a Fe te lu je na kra ju sa mo je dan krug bio do vo qan da se do mog ne pol po zi ci je.

Pri li ku za pol po zi ci ju ima li su i Ha mil ton, Mal do na do, Gro `an i Ra i ko nen, ali je Fe tel bez ijed ne gre {ke od ve zao ka da je to bi lo i naj po treb ni je.

Uli~ na pi sta u Va len si ji du ga je 5,419 ki lo me ta ra, a na woj se vo zi 57 kru go va ili 308,883 ki lo me ta ra. Ima 25 kri vi na, 11 de snih i 14 le vih. Ovo je jed na od naj mla |ih sta za u ka ra va nu For mu le je dan, ali kao i ona u Mon te Kar lu ne pra {ta gre {ke. Do du {e, ni je ta ko uska kao Mo na ko, ali je pre ti ca we isto ta ko te {ko. Ugo vor za vo `wu na ovoj pi sti sa naj br `im cir ku som je pot pi san 2007. na se dam go di na.

Iz gled sta ze i pra te }e objek te pro jek to vao je ~u ve ni Her man Til ke. Pr vi put evrop ski gran pri je u Val nsi ji vo `en 2008. Ta da je po be dio Fe li pe Ma sa u Fe ra ri ju, sle de }e go di ne sla vio je we gov su na rod nik Ru bens Ba ri ke lo u Bro nu, a 2010 i 2011. naj bo qi je bio Se ba sti jan Fe tel.

Vo za ~i su je do sta kri ti kva li i `a li li se da na woj ne ma me sta za pre ti ca we, a u pri log to me go vo ri i po da tak da je u do sa da tri od ve `e ne tr ke bi lo sa mo ~e ti ri pre ti ca wa. I me sta za pre prav ke ima ma lo, pa ovaj pro blem i ne mo `e ade kvat no da se re {i.

Ve li ka na gra da Evro pe uli ca ma Va len si je vo zi se da nas u 14 ~a so va.

G. M.

Awa Per son ima de voj ku Biv {a olim pij ska {am pi on ka u ski ja wu, [ve |an ka Awa Per son ot kri la je da je ve} ne ko li ko go di na u ve zi sa de voj kom ko ja se zo ve Fi li pa. Ona je na taj na ~in pre ki nu la vi {e go di {we spe ku la ci je {ved skih me di ja o svom pri vat nom `i vo tu i sek su al noj ori jen ta ci ji.

- Ovim ot kri }em sam ve ro vat no kre nu la u naj te `i spust u ka ri je ri - sli ko vi to je ob ja sni la biv {a ski ja {i ca u jed noj {ved skoj ra dio emi si ji.

Per son je ra ni je ove go di ne za vr {i la pro fe si o nal nu ka ri je ru to kom ko je je osvo ji la 19 me da qa na naj ve }im tak mi ~e wi ma. [ve |an ka ima {est olim pij skih od li ~i ja, ukqu ~u ju }i i jed no zla to, kao i 13 me da qa na svet skim {am pi o na ti ma (se dam zla ta, dva sre bra i ~e ti ri bron ze).

c m y

dnevnik

nedeqa24.jun2012.

21

UZ SMRT SIMBOLA NEREDA U LOS AN|ELESU PRE 20 GODINA

Bez Rodnija ne bi bilo ni Obame va d e s e t u go d i { wi c u ve li kih ne mi ra u Los An |e le su, s kra ja apri la i po ~et ka ma ja 1992, u `i `u in te re so va wa ni je vra tio sam ju bi lej, ko li ko god bio mra ~an, ve} smrt oso be zbog ko jeg je El Ej go reo pu nih {est da na, u ne re di ma zbog ko jih je mo ra la da in ter ve ni {e i voj ska. Da le ko od ka pa ci te ta jed nog Mar ti na Lu te ra Kin ga, je dan dru gi King, Rod ni, je me -

D

|u ma kar de lom Afro a me ri ka na ca po stao sim bol ra sne ne jed na ko sti ali i, na po slet ku, mu ~e ni {tva. On se sam s tim ve o ma te {ko no sio, na ro ~i to s me dij skom pa `wom, pa je po seg nuo za dro gom i al ko ho lom, za ko je se ve ru ju da sam mu i do {li gla ve. Mr tvog, na dnu ba ze na, pro na {la ga je ve re ni ca, ina ~e po rot nik u par ni ci ko ju je King po veo pro tiv po li ci je.

Rodni King je nedavno zavr{io i kwigu: „Neredi iznutra”

Grad an|ela je danima `iveo u strahu

King je po stao po znat na kon no }i 3. mar ta 1991. ka da su ga bru tal no pre tu kla ~e tvo ri ca po li ci ja ca, ko ji su ga pret hod no za u sta vi li zbog sum we da je pre br zo vo zio. Pre mla }i va we je sni mio je dan gra |a nin i taj je sni mak, i pre ere in ter ne ta, po stao „vi ral“ na broj nim ame ri~ kim tv sta ni ca ma. Kra jem apri la sle de }e go di ne sud oslo ba |a ~e tvo ri cu po li ci ja ca i to je bio oki da~ za ne mi re ko ji su za hva ti li, u po li cij skom re~ ni ku, pro ble ma ti~ ne de lo ve El Eja, po put po ban da ma ozlo gla {e nog So uth Cen tral LA. Na kon dva da na, te uvo |e we po li cij skog ~a sa „od su mra ka do svi ta wa„ i an ga `o va we Na ci o nal ne gar de, si tu a ci ja je po la ko sta vqa na pod kon tro lu. Na kon {est da na ih sod je bio su mo ran:

53 po gi nu lih, od to ga de se to ro ubi je nih od stra ne po li ci je i Na ci o nal ne gar de, uz oko 2.000 po vre |e nih. Pri ~i we na {te ta pro ce we na je na mi li jar du do la ra. Iza zva no je oko 3.600 po `a ra, uni {te no je oko 1.000 zgra da i obje ka ta, a po zi vi va tro ga sci ma u jed nom tre nut ku do la zi li su na sva ki mi nut. Na me ti u~e sni ka ne re da bi le su pro dav ni ce ko ji su dr `a li Afro a zi ja te, ali isto ta ko i bel ci i Afro a me ri kan ci. Dru gim re ~i ma, ni je se pra vi lo pi ta we.

U ne re di ma, ina ~e, ni su u~e stvo va li sa mo Afro a me ri kan ci – go to vo po lo vi na uhap {e nih i tre }i na ubi je nih bi li su La ti no a me ri kan ci. Su `i vot ovih ra snih gru pa ci ja u si ro ma {nim pred gra |i ma do veo je de -

lom do em pa ti je, i sa mo je bi lo pi ta we ka da }e erup ti ra ti na ta lo `e no ne za do voq stvo. Oni ma, pak, bez gra ma dru {tve ne sve sti, ne prav da pre ma Rod ni ju Kin gu bio je tek po vod za pqa~ ku i uni {ta va we.

Kao je dan od re zul ta ta ne mi ra, fa mo zni So uth Cen tral LA pre kr {ten je 2003. go di ne u Ju `ni LA, ka ko bi se iz be glo da qe odr `a va we mi ta o kra ju gra da ~i je su te me qe uda ri le an ga `o va ne pe sme ne kih od na po zna ti jih rep ben do va, ali i bes po {ted na bor ba ri val skih ban di Cre eps i Blo ods, kao eta lo na uli~ nog kri mi na la. U go di na ma na kon ne mi ra po ve }an je i broj gra |a na ko ji su se od lu ~i li na ku po vi nu oru` ja, ba{ u stra hu da bi ne mi ri, po put onih iz 1992, po no vo mo gli eska li ra ti.

Go di nu da na na kon ne mi ra, dvo ji ca po li ca ja ca pro gla {e na su kri vim, dok su pre o sta la dvo ji ca oslo bo |e na kri vi ce.

Sva ~e tvo ri ca su u me |u vre me nu ili na pu sti li po li ci ju El Eja ili su do bi li ot ka ze. Rod ni King je od dr `a ve do bio obe {te }e we od bli zu ~e ti ri mi li o na do la ra, ali su tu lo vu pro gu ta le lo {e in ve sti ci je. U me |u vre me nu je do bio i me sto u

zna ~aj noj re fe ren ci sa vre me ne ame ri~ ke pop kul tu re ali i isto ri je, a to su ne re di iz 1992. iz van sva ke sum we.

Rodni King je ne dav no za vr {io kwi gu o ne re di ma u El Eju „Ne re di iz nu tra: od po bu ne do spa se wa“, u ko joj opi su je sve do ~e we o to me ka ko se grad ras pa da i ce pa. U ma ju ove go di ne na mu zi~ kom ka na lau VH 1 emi to van je in ter vju sa Kin gom u ko me je re kao da je sre }an {to je Ame ri ka do bi la Afro a me ri kan ca za pred sed ni ka, ali i da je uve ren da to to ga ne bi do {lo ta ko br zo da ni je bi lo we go ve gol go te.

We go va `i vot na pri ~a okon ~a na je u po la 6 iz ju tra, ka da je Kin go va ve re ni ca Sin ti ja Ke li upla ka na po zva la hit nu po mo}.

Re kla je da vi di 47-go di {weg Rod ni ja na du nu ba ze na, ali da mu ne mo `e pri }i jer ne ume da pli va. Kad je do {la hit na po mo}, po ku {a na je re a ni ma ci ja, ali je dok tor sa mo mo gao da kon sta tu je smrt.

Da li je po sre di bi lo fa tal no kon z u m i r a w e al k o h o l a i dro ga, po ka za }e tok si ko lo {ki te sto vi ko ji }e bi ti go to vi tek za osam ne de qa. n E. N. L.

Novosadska nedeqa24.jun2012.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnAS U grADU poZorI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Sce na „Pe ra Do bri no vi}”, Ate qe 212 „Zo ran \in |i}” (19.30)

BIoSKopI Are na: „Ma ~ak u ~i zma ma” (14.00), „Lo raks” (14.00), „Pu pi je va po tra ga” (13.15), „Dik ta tor” (16.05, 20.10, 22.00), „Qu di u cr nom 3” (15.00, 22.20), „Sne `a na i lo vac” (16.00, 19.45, 22.10), „Pro me tej” (17.45, 20.00, 22.30), „Na taj nom za dat ku” (15.45, 18.05, 20.15, 22.20), „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Evro pi” (12.15, 12.30, 14.15, 14.30, 16.15, 16.30, 18.00, 18.15), „Pi ra na 3DD” (17.00, 18.45, 20.30), „Lol” (18.20, 20.20,22.15)

mUZeJI mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

„STI LOS ART” I „DNEV NIK” DA RU JU

„Pe sma gla di ja to ra” Po la Do er ti ja Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „Pe sma gla di ja to ra” Po la Do er ti ja. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve od 16 do 16.05 sa ti na broj te le fo na 528-765.

Na kon Di o kle ci ja no ve po de le car stva, no vi car za pad nog de la im pe ri je po sta je Kon stan tin, ro dom iz Na i su sa, da na {weg Ni {a, za jed no sa svo jom maj kom Je le nom pri pre ma car stvo da pri hva ti hri {}an stvo, no vu re li gi ju ko ja se ne za dr `i vo {i ri im pe ri jom.

Me |u tim, sa mi hri {}a ni su ko bqe ni su me |u so bom, po de qe ni na dve ne po mir qi ve stru je, ogor ~e no ras pra vqa ju o to me da li je Hrist za i sta Bo` ji sin. U at mos fe ri ta kvog raz do ra, car Kon stan tin sa zi va pred stav ni ke su ko bqe nih stra na na de ba tu u svo ju vi lu u bli zi ni Ri ma.

Ubr zo po tom, mra~ ne stva ri po ~i wu da se de {a va ju. Iza sla ni ke obe stra ne ne ko ubi ja na ve o ma okru tan na ~in. Na pad nu ta je i car ska vi la, a sve ti ma~ ko ji je pri pa dao sve tom Pa vlu ukra den je. Je le na, za bri nu ta za si gur nost

hronika IZ LE TI [TA U OKO LI NI GRA DA

Ma le oaze ide al ne za od mor Pre sku pa le to va wa, za ko ja ve li ki br oj su gra |a na ne ma nov ca, na ve {}e ih da raz mi sle ka ko na naj kva li tet ni ji na ~in pr o ve sti da ne go di {weg od mo ra.

Osim naj po pu lar ni je pla `e na [tran du, me sta za kam po va we na Ri bar skom ostr vu i Ka me wa ru, kao i dru gim oba la ma Du na va, na{ grad pru `a obi qe dru gih de sti na ci ja.

Jed no od po se }e ni jih iz le ti {ta, po seb no to kom le ta, je Ka -

An dre vqe, Po po vi ca i Zma je vac. Pre ma re ~i ma su gra |a ni na Pe tra Bo `i na, Fru {ka go ra je ide al no me sto za mla de qu de.

- Sva ke go di ne se sku pi ce lo dru {tvo i ode mo bar tri da na na kam po va we na Fru {ku go ru , ali vr lo ~e sto to u`i va we pr o du `i mo bar za je dan dan. Do voq no nam je sa mo da po ne se mo {a tor, za pa li mo va tri cu, na ba vi mo ne {to me sa za ro {tiq i do sta pi }a, a ka da je do bro dru {tvo i

Mla di se od lu ~u ju za kam po va we na Fru {koj go ri, a sta ri ji su gra |a ni su uglav nom za in te re so va ni za jed no dnev ne iz le te me ni~ ki park. U ovu oazu, zbog bli zi ne gra da i pre le pe pri ro de, uglav nom, do la ze ro di te qi sa ma lom de com. Su gra |a ni, ko ji vo le da kam pu ju u pri ro di, svo je vre me mo }i }e da utro {e na iz le te po ob ron ci ma Fru {ke go re, jer se na ovim me sti ma za ma lo nov ca mo `e u`i va ti. Naj po se }e ni ji i naj a trak tiv ni ji su naj vi {i de lo vi Fru {ke go re, gde se na la ze Le ten ka, Oso vqe, Cr ve ni ~ot, Ja bu ka, Te ste ra,

vre me }e bi ti kva li tet no utro {e no - ka `e Bo `in.

Ova kav od mor naj vi {e od go va ra mla |im qu di ma, dok su sta ri ji uglav nom za in te re so va ni za jed no dnev ne iz le te. Obi qe ba{ ova kvih iz le ta osmi sli le su tu ri sti~ ke agen ci je, ko je u svo jim po nu da ma ima ju iz le te po fru {ko gor skim ma na sti ri ma, kr sta re wa Ti som, Be ge jom, Du na vom i Dri nom. Ka ko smo sa zna li iz ovih agen ci ja No vo sa -

|a ni, ko ji su sta ri ji od 50 go di na, naj ~e {}e po se }u ju ma na sti re, a za je dan ova kav iz let po treb no je iz dvo ji ti oko 2.500 di na ra. Za tu su mu su gra |a ni }e ima ti pri li ku da obi |u ma na stir Kru {e dol, Gr ge teg i Ho po vo, po se te sa bor nu cr kva u Srem skim Kar lov ci ma, de gu sti ra ju vi no naj bo qih vi na ri ja u ovom me stu, i tom pri li kom na u ~e isto rij ski zna ~aj ovih me sta.

Za kr sta re we na Ti si, Be ge ju ili Du na vu tre ba iz dvo ji ti oko 3.000 di na ra i ~e ti ri sa ta.

Osim u`i va wa na re ci, orga ni zo va na je po se ta ma na sti ru Ko viq, kao i ku pa we na oba la ma Ti se. Na ovoj re ci po sto ji i kamp iz le ti {te, ko je je od na {eg gra da uda qe no sa mo 36 ki lo me ta ra, a ko je je pot pu no ure |e no, pa }e do bro do }i su gra |a ni ma, ko ji `e le vi {e da na da pr o N. R. ve du na kam po va wu.

JU ^E U KAR LOV CI MA

Naj bo qi ku glof me si Sr bo sla va Jo va no vi} svog si na, po zi va u po mo} taj nog agen ta Kla u di ju, naj lu ka vi ju i naj vi spre ni ju me |u svo jim uho da ma, ali i op te re }e nu ve zom sa naj slav ni jim gla di ja to rom tog vre me na, da ras ple te opa snu mre `u in tri ga i za ve re.

Kwi ge ~i ta o ci mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci „Sti lo sa u Je vrej skoj uli ci 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va.

A. L.

SAHRANE Na Gorwem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Stoja Mileta Male{ (1928) u 13 ~asova.

V remeploV

Ste ri ja, srp ski Mo li jer Na sce ni Srp skog na rod nog po zo ri {ta 24. ju na 1866. igra na je tre }i put pre mi je ra ko me di je „Kir Ja wa” ko ja je svom pi scu Jo va nu Ste ri ji Po po vi }u, do ne la ugled „srp skog Mo li je ra”.

Pr va pre mi je ra iz ve de ne je av gu sta 1861. Ne {to ra ni je iste go di ne ovo Ste ri ji no de lo, jo{ pre osno va wa SNP, No vo sa |a ni ma je pred sta vi la na {a naj zna ~aj ni ja pu tu ju }a po zo ri {na dru `i na Jo va na Ca ce Kne `e vi }a. Iz me |u dva svet ska ra ta vo de }e srp sko po zo ri {te, Na rod no, u Be o gra du, iz ve lo je „Kir Ja wu” i jo{ tro Ste ri ji na ko ma da.

N. C.

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apo t e k a „Saj m i { te” u Ru me na~ koj 106 de `u ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti.

No} no de `ur stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

Tak mi ~e we u pra vqe wu ku glo fa odr `a no je ju ~e u Srem skim Kar lov ci ma, u okvi ru je da na e stog po re du Fe sti va la ku glo fa. Pr va dva me sta od ne la je Sr bo sla va Jo va no vi} iz Be o gra da sa mra mor nim-~i li ku glo fom i sve ~a nim ku glo fom, a pe to ~la ni `i ri tre }e me sto je do de lio Ve sni Jo si} iz No vog Sa da za @a re tov ku glof. Po bed ni ca ma su, na sve ~a no sti u Kar lo va~ koj gim na zi ji, uru ~e ne di plo me, kao i sim bo li~ ne na gra de - va ze, mo dle i re ce pa ti za ku glof.

Na Fe sti va lu ku glo fa na pla tou u Srem skim Kar lov ci ma po se ti o ci jo{ da nas mo gu da po gle da ju i ku pe ru~ ne ra do ve, raz ne pro iz vo de do ma }e ra di no sti, kar lo va~ ka vi na i na rav no, sle sni ku glof.

A. Va.

DE LO NO VO SAD SKIH PRO GRA ME RA HIT ME \U GEJ ME RI MA

De tek tiv skom igri com osvo ji li svet No vo sad ski tim pro gra me ra „Med hed gejms” (Igre lu de gla ve) osmi slio je kom pju ter sku igru, de tek tiv sku pri ~u sa ele men ti ma nat pri rod nog, ko ja je za sve ga ~e ti ri da na do spe la na pr vo me sto naj ve }e on lajn pro dav ni ce iga ra „Big Fi{ gejms”. Wi ho va igra no si na ziv „Obi ~aj pro la za: Sa vr {en pri kaz” ( u ori gi na lu: „Ri te of Pas sa ge: The Per fect Show„), a u pi ta wu je je spoj avan tu ri sti~ kih ele me na ta, za go net ki i is tra `i va wa. Ka ko je ob ja snio pro du cent igre Ne nad To mi} ova igra pri pa da `an ru HO PA, od no sno „skri ve ni obje kat – sla ga li ca - avan tu ra” ti pu iga ra a „gej me ri ma” nu di po tra gu za tra go vi ma na me stu zlo ~i na, lo gi~ ke pro ble me, raz go vo re sa za ni mqi vim li ko vi ma, tra `e we sa kri ve nih obje ka ta.

- Kao da ste deo ve li kog de tek tiv skog fil ma ili ro ma na u ko me pra ti te za plet; ali sa mi do no si te od lu ke. Rad wa se od vi ja u fik tiv nom ame ri~ kom gra di }u po ime nu Ever lejk u ko me de ca po ~i wu mi ste ri o zno da ne sta ju. Po {to je po li ci ja ne mo} na, na va ma je da pre u zme te slu ~aj u svo je ru ke. Ipak, stva ri, kao {to je to uvek slu ~aj, ni su ona kve ka kve iz gle da ju - ka zao je Ne nad To mi}.

Do dao je da se eki pa „Med hed gejms” po tru di la da kroz de taq ne i `i vo pi sne lo ka ci je i uz po mo} in te re sant nih li ko va ko ji ni su cr no - be li is pri ~a ju pri ~u ko ja je, ko li ko god ima la kri -

igre ima ju sop stve ne spe ci fi~ no sti. Igra mo ra da uvu ~e igra ~a u svoj svet, da ni kad ne bu de do sad na, a da opet ima svo je na gla {e ne de lo ve i svoj kre {en do. Pra vi od nos na pe tih de lo va

Kom pju ter ska igra na {ih su gra |a na za sve ga ~e ti ri da na do spe la na pr vo me sto naj ve }e on lajn pro dav ni ce iga ra „Big Fi{ gejms” mi na li sti~ kih, pa ra nor mal nih i ma {to vi tih ele me na ta, na kra ju da na pr ven stve no qud ska.

- Ne ka da su se igre ba zi ra le sa mo na br zim re flek si ma i vi so kim sko ro vi ma, a da nas su to de la ko ja pri ~a ju pri ~e, ba{ kao i kwi ge, pred sta ve i fil mo vi. I ba{ kao i ovi me di ji,

i sa dr `a ja ko ji vo di do wih je ne {to na ~e mu smo ra di li od po ~et ka - re kao je sa go vor nik.

Ipak, po sao ni je bio ni ma lo lak. Pre sve ga, ka ko ka `e To mi}, kon ku ren ci ja u ovom `an ru je sve ve }a, igre su vr lo kva li tet ne i za i sta je iza zov iz dvo ji ti se.

- Igre su pre va li le dug put od „Te tri sa” i „Spejs in vej der sa” do pra vih umet ni~ kih de la pu nih qud ske dra me, emo ci ja, este ti ke, uz bu dqi ve i slo `e ne in ter ak ci je. Ipak, `e le li smo da nas taj okean iga ra ne pro gu ta i da, na ne ki na ~in, bu de mo pri me }e ni i is tak ne mo se. Da li smo sve od se be u sva kom aspek tu pro ce sa, od ilu stra ci ja do sce na ri ja. Od pri ~e u ko joj ni smo `e le li da ima mo stan dard ni za plet u ko me de tek tiv lo vi se rij skog ubi cu, do za go net ki ko je ne pret sta vqa ju sa mo za ba vu za vi ju ge, ve} i sa me pri ~a ju pri ~u i za ni mqi ve su ve} na pr vi po gled. Ovo je raz log za {to je na {a igra do bi la sta tus „Ko lek tor skog iz da wa”pre do ~io je ovaj pro du cent.

Tim „Med hed gejms” je na stao 2011. a na pra vi li su ga qu di sa vi {e go di {wim is ku stvom u iz ra di iga ra. ^i ne ga mo de le ri, ilu stra to ri, ani ma to ri, pro gra me ri, di zaj ne ri, ali, pre ma To mi }e vim re ~i ma „ne po sto ji ni ko ko se ba vi sa mo jed nom di sci pli nom i sve stra nost je glav na stvar ko ja ka rak te ri {e ~la no ve„. Tvor ci igre ve} uve li ko ra de na na stav ku „Obi ~a ja po la za”, a u pla nu su im i ne ke no ve igre istog `an ra.

A. Je ri ni}

c m y

dnevnik

novosadska hronika

nedeqa24.jun2012.

23

Iza bra ni vo lon te ri za Eg zit fe sti val Eg zit fe sti val i ove go di ne otva ra vra ta za 1.600 vo lon te ra iz ce log sve ta ko ji }e do bi ti pri li ku da stek nu rad na is ku stva, a apli ka ci je na saj tu Eg zi ta po sla lo je pre ko 7.000 mla dih qu di.

Iza bra ni vo lon te ri mo gu da se opro ba ju u sek to ri ma mar ke tin ga, pro to ko la, u pres cen tru, pro gram skoj pro duk ci ji,

na iz grad wi, {an ko vi ma, ula zi ma, akre di to va wu, u obez be |e wu, Eg zit vi li xu i dru gim seg men ti ma fe sti va la.

Vo lon ti ra we }e tra ja ti od 9. do 15. ju la naj vi {e {est sa ti u to ku jed ne sme ne, a na po slet ku je iza bra no 60 od sto qu di iz Sr bi je, 20 od sto iz re gi o na i 20 od sto kan di da ta iz ostat ka sve ta.

A. L.

OBELE@EN RO\ENDAN „ELEKTROVOJVODINE”

Ma li {a ni ma {tom bo ji li si ja li ce Naj mla |i No vo sa |a ni i “Elek tro voj vo di na” ju ~e su na Tr gu slo bo de obe le `i li 54. ro |en dan ove kom pa ni je. Vi {e od 100 ma li {a na je za jed no sa svo jim ro di te qi ma i na stav ni ci ma cr ta lo i ukra {a va lo {te dqi ve si ja li ce, a naj lep {e osli ka ne }e usko ro ople me ni ti na plat na me sta elek tro di stri bu ci ja.

Pra vqe ne su i ma ke te ve tre wa ~a, vo de ni ca i

so lar nih pa ne la. Naj kre a tiv ni ji i naj u por ni ji ma li kre a to ri su na gra |e ni {te dqi vom si ja li com i ku po nom “Mek do nald sa”.

- @e le li smo da is tak ne mo mla di ma da wi ho va bu du} nost i bu du} nost ge ne ra ci ja ko je do la ze umno go me za vi si od wi ho ve sprem no sti i spo sob no sti da elek tri~ nu ener gi ju i we nu bla go tvor nost naj ~i sti je

ener gi je traj no pri hva te kao uslov za da qi per spek tiv ni raz voj na {e ze mqe - re kao je di rek tor “Elek tro voj vo di ne” dr Ti ho mir Si mi}.

Ova ma ni fe sta ci ja odr `a na je ju ~e i u Som bo ru, Su bo ti ci, Zre wa ni nu, Pan ~e vu, Ru mi i Srem skoj Mi tro vi ci.

A. Va. Fo to: F. Baki}

^LANOVI AERO KLUBA „NOVI SAD” ZA STRAH NE ZNAJU

Pa do bra ni ma bo je ne bo iz nad rav ni ce Ve li ki na let adre na li na, ose }aj slo bo de ili pre va zi la `e we stra ha od vi si ne sa mo su ne ki od raz lo ga zbog ko jih mla |e, ali i sta ri je ge ne ra ci je od lu ~u ju da ba rem jed nom pro ba ju skok sa pa do bra nom. Iako za ne ke, mo `da pre vi {e opa san sport ili ho bi, me |u No vo sa |a ni ma je go di na ma una zad imao ve li ki broj po klo ni ka. Na sa mo ne ko li ko ki lo me ta ra od gra da oko 20 mu {ka ra ca i `e na odr `a va ovaj eks trem ni sport na no -

go di nu, mo `e da se po hva li vi {e go di {wim is ku stvom.

- Zbog oca, ko ji je pi lot i pa do bra nac, pro ve la sam de tiw stvo na aero dro mu i gle da la ga ka ko le ti i ska ~e, pa sam i sa ma za vo le la ovaj sport - za po ~i we pri ~u Mom ~i lo vi}. - Pr vi put sam sko ~i la sa 15 go di na, ta ko da ve} pu nih {est ska ~em sa pa do bra nom. Za me ne je pa do bran stvo ne {to naj lep {e {to sam do `i ve la u `i vo tu i taj ose }aj ka da se na pu {ta avion

Ma ja Mom ~i lo vi} u ak ci ji

Grup ni skok, je din stve no is ku stvo

ga ma, upr kos fi nan sij kim pro ble mi ma, sa ko ji ma se uosta lom su sre }u svi gra |a ni. ^la no vi Aero klu ba „No vi Sad”, ko ji se na la zi na ^e nej skom aero dro mu, de ce ni ja ma ukra {a va ju ne bo raz li ~i tim bo ja ma pa do bran skih ku po la, ali i dr `e kur se ve za sve one ko ji mi sle da mo gu ili sme ju da is ko ~e iz avi o na.

Je dan od naj mla |ih pa do bra na ca u aero klu bu je Ma ja Mom ~i lo vi} iz Si ri ga, ko ja iako ima sa mo 21

ili ka da se do `i vi slo bo dan pad, se ne mo `e opi sa ti re ~i ma, ve} se mo ra is ku si ti.

Pr vi put ka da je ska ka la ni je je uhva tio strah, ve} uz bu |e we, jer ka ko ka `e, iz gle da da pa do bran stvo ne do `i vqa va kao dru gi qu di, po {to je od ma le na na ^e ne ju.

- Ne ki qu di pro |u obu ku i bu de sve u re du, dok ne do |e vre me za pr vi skok i on da se pre do mi sle.

Pri ~a ju da im se pred o~i ma po ja vi po ro di ca i pri ja te qi i da za to

od u sta nu. Ipak, mno go je ve }i broj onih ko ji od ra de sve do kra ja - ka `e Ma ja.

Po sto ji vi {e raz li ~i tih di sci pli na ska ka wa, a iz me |u osta log i ska ka we u for ma ci ji. Pro {le go di ne je u for ma ci ji `en skih pa do bra na ca, u ko joj je u~e stvo va la i Ma ja Mom ~i lo vi}, obo ren re kord, a ska ka la je ve li ka osmor ka sa vi si ne od 3.500 me ta ra.

- Da skok sa pa do bra nom mo `e bi ti opa san, do ka zu je i jed no mo je is ku stvo. Pri jed nom sko ku kre nu la sam da otvo rim pa do bran na oko 1.000 me ta ra, {to je i pra vi lo, ali on se za gla vio. Na kon to ga, po ku {a la sam da otvo rim re zer vni, ali ni on po sle ne ko li ko po ku {a ja ni je hteo da se otvo ri. U tom mo men tu sam po mi sli la da ako }u ve} po gi nu ti, bar }u po gi nu ti kao pa do bra nac. Ceo `i vot mi je pro le teo pred o~i ma. Ka da sam do {la do ne kih 300 me ta ra, po ku {a la sam jo{ jed nom da otvo rim re zer vni i on se na mo je iz ne na |e we otvo rio.

Su tra dan sam od mah po no vo sko ~i la da bi za bo ra vi la na taj skok na vo di Mom ~i lo vi}.

Ona da qe na vo di da su ne sre }e mo gu }e, ali da slu ~aj, kao ove go di ne ka da su se tri ne sre }e de si le u ta ko krat kom raz do bqu, ni je ta ko ~est.

- Mi slim da sa mo tre ba bi ti opre zan i pri me ni ti sve ono {to ste na u ~i li na pri pre ma ma i ne }e vam se ni {ta lo {e de si ti. Ovo {to se de si lo je ve o ma ret ko, a po gi bi je se de {a va ju uglav nom zbog qud skog fak to ra. Pa do bran stvo je sva ka ko bez bed ni je ne go vo `wa ko li ma – na gla {a va ma ja Mom ~i lo vi}.

Ce na po ~et ne pa do bran ske obu ke ko {ta ka ko sa zna je mo ko {ta100 evra, a u wu je ura ~u na ta te o rij ska i fi zi~ ka obu ka, kao i dva sko ka. Ta ko |e, po sto ji mo gu} nost ska ka wa u tan de mu, od no sno sa in struk to rom, za ko ji ni je po treb na ne ka po seb na obu ka, a ko {ta 150 evra.

G. ^etnik

Umet ni~ ka ze bra i u No vom Sa du Kra jem apri la pro fe sor Edu ard ^e ho vin iz Qu bqa ne do bio je po ziv Mu ze ja sa vre me ne umet no sti u No vom Sa du da di zaj ni ra no vi pre laz za pe {a ke – ze bru. We gov pro je kat je u~e stvo vao i na Da nu svet skog gra fi~ kog di zaj na, a ze bra is cr ta na is pred Mu ze ja u Du nav skoj uli ci da nas je nor ma lan pre laz za pe {a ke – i iz gle da da ne bu ni ni vo za ~e. Pr vi ta kav pro je kat (ne {to dru ga ~i jeg iz gle da) pro fe sor ^e ho vin iz veo je 2008. u Qu bqa ni, i to je bio za hvat na po sto je }im sa o bra }aj nim ozna ka ma.

We go va in ter ven ci ja je pri la go |e na sa o bra }aj nim pra vi li ma, po go to vo onim ko ja va `e za pe {a~ ke pre la ze: ze bre mo ra ju bi ti naj ma we 4 me ta ra {i ro ke, ozna ~e ne jed na kim be lim li ni ja ma {i ri ne 50 san ti me ta ra, sa 50 san ti me ta ra pra znog pro sto ra iz me |u, ili mo gu bi ti oivi ~e ne be lim li ni ja ma {i ro kim 10 san ti me ta ra ko je za hva ta ju po qe {i ro ko 3,8 me ta ra.

Pro je kat ZE BRA dao je no vi vi zu el ni iz gled uli~ nim ozna ka ma, za dr `a va ju }i wi ho vu funk ci o nal nost i bo ju, tvr de znal ci. Di zajn je do bio jav ni ka rak ter ko ji za dr `a va

do bru stra nu prak ti~ no sti, ali uz no vu iz ra `aj nost – za rad za me ne po sto je }ih pe {a~ kih pre la za ko ri {}e wem no vih re {e wa. Ga le ri ja pro jek ta je uli ca, ozna ke umet ni ka su de lo, dok su po sma tra ~i – sa mi pro la zni ci.

Edu ard ^e ho vin di plo mi rao je gra fi~ ke ko mu ni ka ci je i ti po gra fi ju na Od se ku za gra fi~ ki di zajn Fa kul te ta pri me we nih umet no sti u Be o gra du, a we go vi ra do vi su ukqu ~e ni u stal ne po stav ke mu ze ja u ^i ka gu, Me |u na rod noj ko lek ci ji rob nih mar ki u Bel gi ji, mu ze ji ma pri me we ne umet no sti u Be o gra du i Za gre bu i Mu ze ju di zaj na (po ste ri) u [vaj car skoj.

Bio je du go go di {wi art i kre a tiv ni di rek tor agen ci ja Sa ~i i Sa ~i i Me ken-Erik son, a sa da ima sop stve ni stu dio, Di zajn Cen tar u Qu bqa ni. Ta ko |e je pred stav nik Klu ba art di rek to ra Wu jork za biv {e ju go slo ven ske re pu bli ke (Sr bi ja, Bo sna i Her ce go vi na, Hr vat ska, Ma ke do ni ja, Cr na Go ra, Slo ve ni ja) i Austri ju. Pre da je ti po gra fi ju i gra fi~ ki di zajn na Od se ku za vi zu el ne ko mu ni ka ci je Aka de mi je umet no sti i di zaj na na Uni ver zi te tu u Qu bqa ni u Slo ve ni ji.

E. N. H.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Tret ma ni pro tiv ko ma ra ca Tret ma ni pro tiv od ra slih ko ma ra ca sa ze mqe i iz va zdu ha u op {ti ni Srem ski Kar lov ci po ~i wu su tra i tra ja }e do 9. ju la, sa op {ti la je no vo sad ska „Ci klo ni za ci ja”. Ka ko na vo de, ta~ no vre me i me sto tret ma na za vi si }e od re zul ta ta mo ni to rin ga i vre men skih uslo va, a ko ri sti }e se pre pa rat „ikon” sa ak tiv nom ma te ri jom lamb da-ci ha lo trin. S ob zi rom na to da je pre pa rat otro van za p~e le, p~e la ri tre ba da uklo ne ko {ni ce naj ma we pet ki lo me ta ra do me sta tre ti ra wa. Dej stvo pre pa ra ta tra je tri da na.

A. J.

NA PMF-u

U POTRAZI ZA HRANOM NEKE @IVOTIWE SELE SE U GRAD

Pri pre me za pri jem ni iz ma te ma ti ke

Ku ne i la si ce na {e no ve kom {i ni ce

De part man za ma te ma ti ku i in for ma ti ku Pri rod no ma te ma ti~ kog fa kul te ta or ga ni zu je in te ziv ne pri pre me za pri jem ni is pit iz ma te ma ti ke od su tra do pet ka, 29. ju na. Pri pre me su bes plat ne i odr `a va ju se sva kog da na od 10 do 14 ~a so va.

Po seb na pa `wa }e bi ti po sve }e na za da ci ma sa pri jem nih is pi ta ko ji su se odr `a va li pret hod nih go di na, a pla ni ra no je i odr `a va we „prob nog pri jem nog“ is pi ta. Za pri su stvo na pri pre ma ma ni je po treb no pri ja vqi va we.

A. Va.

Pse, ma~ ke, go lu bo ve i ko we No vo sa |a ni su na vi kli da vi |a ju sva ko dnev no na uli ca ma. Ova kr zne na i per na ta stvo re wa to li ko su se uto pi la u sva ko dnev nu sli ku No vog Sa da, da ret ko ko obra }a pa `wu na wih.

Me |u tim, ka da se u kom {i lu ku po ja vi ne ka neo bi~ na `i vo ti wa, su gra |a ni su u sta wu da pa ni~ no zo vu Za vod za za {ti tu pri ro de i tra `e da se od mah uklo ni. Ta ko je u po sled wih pet, {est go di na sve ve }i broj po zi va ko ji ma gra |a ni pri ja vqu ju ka ko su im se u dvo ri {te, ga ra `u, ba {tu ili ta van na sta ni le ku ne, la si ce ili pu ho vi.

- Uglav nom se ove tri vr ste mo gu na }i u gra du, u ko ji su do {le u po tra zi za hra nom - ka `e sa rad nik za za {ti tu si sa ra iz Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de Ja dran ka De li}. - U Pe tro va ra di nu, Fu to -

gu, Ve ter ni ku i osta lim na se qi ma u ko ji ma su ve }i nom iz gra |e ne ku }e, ove `i vo ti we su po sta le ~e sta po ja va. Ku ne i la si ce, ko je `i ve na ivi ca ma {u ma i pu ho vi, ko ji su ka rak te ri sti~ ni za {um ske pre de le, mi gri ra ju u grad u po tra zi

za hra nom ili za sme {ta jem u zim skom pe ri o du. La si ce su ~e sti ne po zva ni go sti ko ko {i wa ca u ko ji ma ~e sto ulo ve svoj obrok. U zgra da ma se mo gu na }i i sle pi mi {e vi, ko ji tra `e u{u {ka na me sta u ko ja mo gu da se za vu ku.

Gra |a ni se obi~ no bo je ovih stvo re wa, iako se ge ne ral no mo `e re }i da ne pre no se ne ke opa sne bo le sti i uglav nom se skla wa ju od qu di, pa ne ma opa sno sti da }e ne kog iz u je da ti.

- No vo sa |a ni, ~e sto u stra hu, zo vu Za vod da pri ja ve ne po zva ne sta nov ni ke svo jih do mo va.

Mi on da po {a qe mo eki pu ko ja po hva ta `i vo ti we i vra ti ih u wi ho vo pri rod no sta ni {te ka `e De li}.

Ma da su ove tri vr ste naj ~e {}e, me |u za lu ta li ma, u gra du je pre ~e ti ri go di ne vi |e na li si ca, ko ja je si {la sa Fru {ke go re. Sa go vor ni ca je za kqu ~i la da to ni je ~ud na po ja va, na ro ~i to po sle du ge i hlad ne zi me ka da u {u mi vi {e ne ma hra ne. Li si ce, pra te }i svoj in stinkt za vr {e u gra du, gde im de po ni je i kon tej ne ri pred sta vqa ju pra vo obi qe hra ne.

A. Varga

24

oglasi

nedeqa24.jun2012.

KO PA O NIK - izdajem apartman preko puta „ Ma{inca „ . Telefon 063/301975, 063/707-787.

53583 IZ DA JEM sobe i apartmane u ^awu. 018/213-708, 064/849-6109, +382/67-859-097, 00382/ 67859-097, www.da noj lo vi ca part ma ni.pic zo.com 54125 BO KA KO TOR SKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite pla`ama, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, 6 evra.

Telefon 00382/32371-657, 060/0237-857www.ba n i c e v ic smje staj-ri san.me 54707 BA WA KA WI @A, blizu bawe i reke Tise izdajem sobe sa kupatilom i kuhiwom. Cena 4 evra po osobi. Telefoni: 024/877-016, 066/954-22-45.

54918 BR ZE ]E, vila Omorika sobe, apartmani 50m2 od `i~are, pored potoka za 2 ili 3 porodice. Telefon 064/40539-12.

55100 IZ DA JEM sobe na moru, naseqe Utjeha. Telefoni 522120 i 061-80-96-015.

55205 IZ DA JEM ku}u pri obali mora, Kru~e kod Utjehe.

Kqu~ u ruke, 40 evra do 5 osoba. Telefon 504-450.

55240 IZ DA JEM sobe u Zelenici, novo, ku}a sa puno hlada, upotreba kuhiwe, 7 minuta do mora, 6-7evra po osobi. Telefon 060/050-6506.

55411 TU RI STI^ KA ponuda: povoqno izdajem dve komforne sobe - apartman u Kumboru kod Herceg Novog, 100 m pla`a. Cena 6E. Telefon 021/881-003.

55027

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima.

Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

55190 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Tele fon 021/6399-305.

55191 DR@IM ~asove gitare i bubweva. Dolazim ku}i. Telefon: 064/431-5374.

55193 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6311-482, 064/322-19-49. 55207 ^A SO VI engleskog 500 din 90min. i prevodi engleskog na srpski 800 din. A-format.

Dolazi na ku}nu adresu. Telefon 066/971-4206.

55231

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latin ski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesio nalno, dugogodi{we isku stvo. Telefon 021/6399-305.

55192

IZ DA JEM garsoweru kod Spensa, name{tenu. Telefon 063/812-0057.

55293 IZ DA JEM name{ten stan 37m2 od 1. jula Bul. Sloboda na Jovanovi}a 25 (kod crkve Novo naseqe). Telefon 065/888-2789.

55296

IZ DA JEM lep, odmah useqiv, kompletno name{ten jednoiposoban stan, klima, ve{ ma{ina TV, u Haxi Ruvimovoj ulici.

Telefon 064/8706-004.

55396 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs.

Tel.: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

55389 GR BA VI CA, 38m2, izdajem nov, prazan komforan dvosoban stan u prizemqu, odli~nog rasporeda. Telefon 063/8876661.

54390 IZ DA JEM name{ten dvosoban 52m2/I, Pariske komune150 eura i ~etvorosoban Liman IV/II sprat. Topla voda+dva telefona-300 eura.

Bez agencija. Telefoni: 063/58-98-11, 021/63-34-104.

54771 IZ DA JEM name{tenu gar soweru u Ul. Valentina Vodnika, useqiva 1. 7. 2012. godine. Cena 110E. Telefon 064/246-4279.

55164 IZ DA JEM dvosoban stan u centru Kamenice, odmah useqiv. Telefon: 021/463-773.

55182 DVO SO BAN 56m2, nov, kompletno name{ten, Bulevar oslobo|ewa kod „Dnevnika”.

Telefon 064/11-47-741.

55186 OD 1. jula izdajem name{tenu garsoweru u novoj zgradi na Grbavici. Pla}awe mese~no, depozit. Telefoni 069/3006133, 021/6300-613.

55196 IZ DA JEM komfornu name{tenu garsoweru 28m2, centar sa telefonom, kablovska, centralno.

Telefoni: 021/552-270 i 064/11-36-076.

55203 IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a, svoj parking u dvori{tu. Telefon 064/3531161, Smiqka.

55206 IZ DA JEM name{ten stan u Novom Sadu. Telefon 069/25960-31.

55259 IZ DA JEM lepo name{ten stan na Somborskom bulevaru za 155 evra. Telefon 064/14-68-122.

55309 IZ DA JE MO od 1. jula prazan jednoiposoban, 45m2, Ul. Bra}e Ribnikar, drugi sprat, terasa, padrum, lift, telefon, kablovska, klima. Telefoni: 064/1268-268, 021/522037.

55312 IZ DA JEM dvosoban, potpuno name{ten opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500-467.

55338 IZ DA JEM 51m2/v.p., Pariske komune 29, name{ten, 150 evra i 93m2, Liman 4/2 sprat, telefon, KTV. Bez agencija.

Telefoni: 063/58-98-11, 021/63/34-104.

55339 IZ DA JE se name{ten stan na Novom nasequ. Telefoni: 021/6215156, 063/194-5588.

55342 IZ DA JEM jednosoban stan, u Ulici Koste [okice. Telefoni: 6322-888, 063/580301.

55349 DO SI TE JE VA, name{tena 36m2 od 1. jula i Petra Drap{ina name{tena 17m2 slo bodna. Telefon 063/85-63983.

55350 IZ DA JEM jednosoban stan na Detelinari. Telefon: 021/895362.

55419 IZ DA JEM povoqno name{tenu garsoweru kod Sajma.

Telefoni: 063/408-902, 021/6365-807.

55434

IZ DA JEM potpuno name {ten dvosoban stan u Ul. Branka Baji}a, parking mesto, CG, II sprat. Telefon 069/509-43-53.

55436 IZ DA JEM garsowere u A. [anti}a, Cara Du{ana, 2 le`aja, {poret, fri`ider, kablovska, jul, avgust 80 evra, posle dogovor. Telefon 060/050-6506.

55412 U PO NU DI vi{e garsowe ra, jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004, www.so lis-ne kret ni ne.com.

621912 IZ DA JEM kod Betanije odli~nu garsoweru 28m2, odmah slo bod na, kom plet no name{tena 110E. Telefon 063/811-7331.

621988

PO TRE BAN prazan dvosoban stan, soba kuhiwa, na du`e vreme. Telefon 064/93124-59.

55332 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000E. Telefon 063/519-533.

55388 HIT NO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra. Brza realizacija. Tel. 063/519-533, 063/522-202.

55390 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu.

063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 55391 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefon 063/522-202, 063/519-533.

55392

KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

621945

ZLA TI BOR - prodajem stan u strogom centru, 50m2. Cena povoqna. Telefon 064/13714-24.

54789

VE O MA PO VOQ NO prodajem garsoweru 27m2, sa terasom i odvojenom kuhiwom, Narodnog fronta 24, odmah useqiva. Telefon 063/8415437.

55189

dnevnik

PRO DA JEM povoqno odmah useqivu garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari. Te lefon: 6341-521.

55393 PRO DA JEM jednosoban stan 39m2, Sajmi{te, 4. sprat, sa liftom, useqiv, bez ulagawa, 40.000E. Radnim danom zvati posle 16 ~asova.Telefon 064/846-88-13.

54882 PRO DA JEM jednosoban stan 30m2 kod Sajma za 31.000. lift, terasa, ukwi`en. Telefon 6447-622, 063/540-165.

55406 PRO DA JEM jednosoban komforan stan od 42m2 u Molu, cena 11.000E, kod Pravoslavne crkve.

Telefon 063/81-87-552.

54412 U GUN DU LI ]E VOJ ULI CI u novijoj ukwi`enoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, komplet names{ena novim name{tajem, cena 24.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

621946 BUL. EVRO PE, luks zgrada, nova odmah useqiva garso wera na I spratu, cena 21.900.

Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

621947 GR BA VI CA, novija ukwi `ena garsowera, cena 27.800.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

621948 NO VO NA SE QE, S. Hristi}a ukwi`ena garsowera za 24.200. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

621949 GAR SO WE RA u centru grada kod Izvr{nog ve}a, ukwi`ena, u dvori{tu zgrade, 18m2, cena 16.000 evra. [ifra:14588.

Telefoni: 021/451-570; 064/112-62-39, www.so lis-ne kret ni ne.com.

621915 GA SO WE RA kod Bulevara oslobo|ewa, ekstra opreme i kvaliteta, povr{ine 24m2, cena sa PDV-om je 32.200 evra, mogu}a kupovina i putem kredita. [ifra:20331.

Telefoni: 021/520-231; 063/141-58-00, www.so lis-ne kret ni ne.com.

621916 PRO DA JEM odmah useqivu garsoweru 28m2, na tre}em spratu, nije posledni sprat, u blizini Socijalnog, cena 25.990 evra. [ifra:13947.

Telefoni: 021/520-231; 064/112-62-39, www.so lis-ne kret ni ne.com.

621917 NO VA, moderno name{tena garsowera sa terasom, iza Sajma na Novoj Detelinari, mirna ulica, 27m2, tre}i sprat sa liftom, cena 26.500 evra i nije fiksno. [i fra:21696.

Telefoni: 021/451-570; 063/182-76-27, www.so lis-ne kret ni ne.com.

621918

NA GR BA VI CI kod „Piro{ ~izme”, Ulica Lasla Gala, 22m2, peti sprat sa liftom, garsowera sa francuskim balkonom, cena 23.900 evra. [ifra:23251. Telefoni: 021/451-570; 063/182-76-27, www.so lis-ne kret ni ne.com.

621919 VA SE STA JI ]A garsowera 26m2 na visokom parteru, odmah useqiva, ukwi`ena. Telefoni: 528-137, 063/8117331.

621990 PRO DA JEM mawu garsowe ru, ugao B. Evrope i Koste Racina, 18m2, na I spratu, lift, terasa. Cena 20.000 evra. Investitor „Moj Dom”.

Telefoni: 021/451-318, 523193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

622053 NA BU LE VA RU EVRO PE Investitor „Moj Dom” prodaje garsewere 25m2 i 27m2. www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Telefoni: 451-318, 523-193.

622054 OD LI^ NA garsowera 24m2, ukwi`ena, Pasterova ulica, odvojena kuhiwa, lep dnevni boravak, prazan, 26.700. [ifra 1001677. www.ne kret ni nemoj dom.com. Telefoni: 451318, 523-193.

622055 GAR SO WE RA u novijoj zgradi u Ulici Toplice Milana kod Bulevara, prvi sprat 26m2. Telefoni: 451318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com. [ifra1003459.

622056 @. STA NI CA - nova garsowera 24m2, odvojena kuhiwa, ju`na dvori{na strana, neuseqavana, CG, lift, cena sa PDV-om. Telefoni: 064/8236601, 021/ 542-779, (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

622038 HIT NO!!!! Useqiva garso wera 25m2, strogi centar, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena 25.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6601.

622040 NO VA - odmah useqiva garsowera 19m2, Sajam, grejawe, cena 17.800E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604.

622045

HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiva GA 27m2, Novo nase qe, iza „Doma zdravqa”, III sprat, lift, terasa, prvoklasna gradwa i oprema, cena sa povratom PDV-om 27.700. Telefoni: 021/523-700, 063/536212.

622013 PO VOQ NO! Odmah useqiva GA 19m2, Salajka, nova, odvojena kuhiwa, legalizovana, sve odvojeno, grejawe, bez ulagawa, cena 15.700! Telefoni: 021/523-700, 063/536212.

622014 MI [E DI MI TRI JE VI ]A, prizemqe, 24m2 funkcionalna. Telefoni: 423-208, 063/111-8085.

622110 BRA NI MI RA ]O SI ]A, izdajem name{tenu garsoweru, 130E +dep, 29m2. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09.

622100 NO VI SAD, odmah useqiva garsowera 15.000E. Odli~na!

Telefoni: 021/526-622, 064/215-60-90.

622104 HIT NO prodajem odli~nu, novu garsoweru od 25m2 u stambenoj zgradi na Klisi, I sprat, terasa. Cena 16.000E. Telefon 063/108-8017.

622079

dnevnik

oglasi

LI MAN IV, ukwi`en jednosoban stan od 29m2 sa prelepom terasom od 20m2. Povoqno, 30.500E. Telefon 060/6211685.

622080 U ULI CI AN TU NA UR BA NA na prodaju ukwi`en, komforan, klasi~an jednosoban stan od 33m2 po ceni od 24.000E. Telefon 03/7776233.

622081 SOM BOR SKI BU LE VAR, 32m2-31.000E, I sprat. Novogradwa. Telefoni: 021/522177, 063/444-743.

622109 KLA SI ^AN jednosoban stan 29 m2, ukwi`en, kod Gra|evinske {kole, u odli~nom stawu. Telefon 6615117.

623146 DE TE LI NA RA, jednosoban, ukwi`en 26m2, terasa, ~etvrti sprat 22.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

622004 LI MAN I, klasi~an jednosoban stan na prvom spratu, ukwi`en 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

622005 BI STRI CA 43m2 - useqiv, ukwi`en, jednosoban preure|en u jednoiposoban, 1. sprat, terasa, CG, odmah useqiv, cena 32.000E. Telefoni: 064/823-6608, 021/542-779.

622034 [ON SI - \. N. Johana, JS 26m2, I sprat, lift, odvojena kuhiwa, dvori{na strana, sre|en, ukwi`en, cena samo 28.900. Telefoni: 021/523700, 063/536-212.

622020 IN VE STI TOR „Moj Dom” na Bulevaru Evrope prodaje jednosoban stan 30m2. www.nekretnine-mojdom.com.

Telefoni: 451-318, 523-193.

622057 NA LI MA NU 52m2 drugi sprat jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom i trpezarijom, cena 40.200. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

622059 LI MAN 1 Ul. Drage Spasi} 45m2 na 7. spratu jednosoban stan koji ima odvojenu kuhiwu i posebno trpezariju, cena 46.300. Telefoni: 451-318, 060/308-89-93, www.nekrenine-mojdom.com, 1003571.

622060 LEP jednosoban stan 42m2 kod Instituta zgrade od faadne cigle, II sprat, cena 35.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003574.

622061 LI^ NO PRO DA JEM kompletno renoviran jednosoban stan 33m2 na prvom spratu, odmah useqiv, terasa, ukwi`en, Antona Urbana. Telefon 063/174-4091.

621991 BU LE VAR OSLO BO \E WA jednosoban 39m2, klasi~an raspored, ukwi`en, cena dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

621992 @. STA NI CA, klasi~an 1.0 stan od 28m2 na II spratu, cena 28.850. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

621950 BU LE VAR, odli~an 1.0 preure|en u 1.5 stan od 38m2, cena 31.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

621951

KRA QE VI ]A MAR KA br.

20, {iri centar, visoko prizemqe jednoiposoban stan 47 m2, novija zgrada „Neimar” potpuno sre|en. Telefon: 064/837-2806.

54297

nedeqa24.jun2012.

PRO DA JEM stan 44m2 Petrovaradin Blok 8. Cena 31.000 eura, ukwi`en. Telefon 064/237-6-207.

55148 PRO DA JEM stanove iz kompenzacije Somborski bulevar, 700E/m2.

Telefon 063/7012794.

55343 PRO DA JEM useqiv nov stan 32m2 - 24.000E Somborski bulevar. Telefon 061/1886848.

55344

PO VOQ NO ukwi`en jednoiposoban stan 43m2, tre}i sprat sa dva lifta, kod `elezni~ke stanice Gagarinova ulica, renoviran, samo 36.900. Telefon 063/807-4172.

55354 GR BA VI CA K.S. Sestara, izuzetan jednoiposoban 35m2, prvi sprat, lift, terasa, kuhiwa i kupatilo sa prozorom, parking u dvori{tu. Telefon 063/807-4172.

55355 PRO DA JE MO jednoiposoban stan u ]irpanovoj ulici na prvom spratu za 37.000 .

Telefon 6447-622, 063/540165.

55405 SKEN DER-BE GO VA 3, 59 kvm, dvosoban, II, CG. lift, direktno od investitora.

130.000. Telefon 063/107-1111.

54508 SA TE LIT ukwi`en dvoso ban stan 48m2 na drugom spratu cena 31.000E. Telefon 060/02-01-000.

55232 JEDNOIPOSOBAN 42m2 Bulevar oslobo|ewa, IV sprat, lift, ukwi`en, useqiv, terasa, 40.000. Telefoni: 060/418-32-23, 064/1143-73-0.

55476 DVO SO BAN 59m2, funkcioni{e kao dvoiposoban, velika zastakqena terasa, ukwi`en, odmah useqiv, fasadna cigla, cena 42.550E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604.

622033 JEDNOIPOSOBAN stan kod bolnice, 44m2, VP, kao prvi sprat, ukwi`en, useqiv, cena 32.000E. Telefoni: 060/418-32-23 i 064/11-43-730.

55477 PRO DA JEM bez posrednika ukwi`en dvosoban stan 60m2 na Limanu IV, mogu}nost zamene za mawi i drugih kombinacija uz dogovor. Telefon: 021/421-407 i 064/277-4931.

55263 PRO D A J EM dvo so ban, 51m2/v.p. Pariske komune, name{ten, 48.000 evra, Liman 4, 93m2, 88.000 evra, dve klime.

Bez agencija. Telefoni: 064/124-97-91.021/63-34-104.

55340 NO VO NA SE QE, Bate Brki}a, zgrada od fasadne cigle, 1.5 stan od 43m2 po ceni od 36.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

621953 ]IR PA NO VA, ukwi`en, useqiv 1.5 stan, cena 40.200.

Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

621954 SOM BOR SKI BU LE VAR, odli~ni novi brzo useqivi 1.5 stanovi, cena (uz dogovor) sa PDV-om, mogu}nost kupovine putem kredita!!! Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

621955 NO VA DE TE LI NA RA, nov brzo useqiv 1.5 stan od 35m2 na II spratu, cena 36.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

621956

25

LI MAN 2, ukwi`en 1.5 stan, cena 43.300. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

621957 PRO DA JEM mali jednoiposoban stan 31m2 kod crkve na Novoj Detelinari, prvi sprat, odr`avan bez ulagawa. [ifra:22733.

Telefoni: 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com.

621920 KOD FU TO [KE PI JA CE, zgrada sklowena od Bulevara, Ulica Bem Lilike, ukwi`en jednoiposoban stan sa terasom, 42m2, prvi sprat, nema ulagawa, cena povoqna. [ifra:21211.

Telefoni: 063/182-76-27; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

621921 JED NO I PO SO BAN stan na Novoj Detelinari 44m2, ukwi`en, prazan i odmah useqiv, visina prvog sprata. [ifra: Telefoni: 063/433738; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

621922 IZ U ZET NA ponuda na Somborskom bulevaru, nov, brzo useqiv jednoiposoban stan 40m2 sa terasom, po ceni od 37.200 evra, mawa, izuzetno kvalitetna zgrada. [ifra:22972. Telefoni: 065/2019-010; 021/451-570, www.solisnekretnine.com.

621924 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo 22.600 evra. [ifra: 20555. Telefoni: 021/451-570; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com.

621925 GR BA VI CA, nov i ukwi`en jednoiposoban stan sa terasom, 38m2, prvi sprat, sa ugradnom kuhiwom, a kuhiwa ima i prozor, izuzetan raspored, odli~na investicija, cena 46.000 evra i nije fiksna. [ifra:23459.

Telefoni: 021/427-277; 063/182-76-27, www.solis-nekretnine.com.

621926 NA NO VOJ DE TE LI NA RI, hitna prodaja ukwi`enog stana od 40m2, nova zgrada sa liftom, stan ima i terasu, ~etvrti sprat, cena samo 33.500 evra. [ifra:23372. Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

621927 HIT NO!!! HIT NO!!! Novo naseqe jednoiposoban stan 35m2, tre}i sprat, lift, ukwi`en, cena dogovor. Telefoni: 528-137; 063/538-137.

621993 CEN TAR, Banovina - u odli~noj zgradi, ukwi`en stan od 45m2, II sprat, cena 41.800.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

621961 NO VO NA SE QE odli~an ukwi`en 43m2 Bate Brki}a.

Hitna prodaja, cena 37.000. [ifra 1003349. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

622062 U SO WE MA RIN KO VI] kod Keja na drugom spratu 45m2, cena 41.200. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. [ifra 1001668.

622063 IN VE STI TOR „MOJ DOM” na Bulevaru Evrope prodaje 39m2 jednoiposoban i 42m2 dvosoban stan. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

622067 BU LE VAR OSLO BO \E WA ekstra poslovno stambena zgrada gradio „Aleksandar” 39m2, III sprat, cena 47.000. www.nekretnine-mojdom.com.

Telefoni: 065/850-66-16, 523193.

622058

26

oglasi

nedeqa24.jun2012.

TOL STO JE VA ULI CA jed noiposoban stan na 1. spratu, useqiv, ukwi`en, lift, terasa, CG, cena 43.700E. Telefoni: 064/823-6610, 021/542779.

622048 SOM BOR SKI BU LE VAR 38m2 jednoiposoban, 2. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv, odli~an raspored, cena 41.200E. Telefoni: 064/8236604, 021/542-772.

622049 HIT NO!!!! Bulevar Evrope 30m2 - jednoiposoban, useqiv odmah, 2. sprat, terasa, CG, cena 28.000E. Telefoni: 064/823-6608, 021/661-4200.

622046 NO VA DE TE LI NA RA nov-39m2 jednoiposoban, CG, TPV, odli~an raspored, isto~na strana, cena sa PDVom 37.100E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601.

622042 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 34m2, Telep, II sprat, terasa, nov-neuseqavan, pvc, kl. parket, ukwi`en, cena 24.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

622021 NOV ukwi`en jednoiposoban 39m2, Augusta Cesarca do bulevara. Prvoklasna gradwa, peti sprat sa liftom, zgrada sa recepcijom, 43.500. Telefon 063/517-846.

622023 USE QIV po isplati, ukwi`en, jednoiposoban 43m2, Novo naseqe, Seqa~kih buna, I sprat, dvori{no, odvojena kuhiwa, lepa terasa sa ostavom, useqiv po isplati, 36.000. Telefon 063/517-846.

622024 JED NO I PO SO BAN 40m2, Petrovaradin, Preradovi}eva II sprat, dvori{no, ukwi`en, grejawe na struju, 19.000. Telefon 063/517-846.

622025 BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Futo{ke pijace 41m2 jednoiposoban, useqiv, ukwi `en, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 46.400E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6608, (www.avenia-nekretnine.com).

622031 NOV - useqiv jednoiposoban stan 39m2, ju`na dvori{na strana, lift, terasa, CG, @. stanica, cena 44.300E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236604, (www.avenia-nekretni ne.com).

622032 OD LI ^AN JIS 36m2, P. ^arnojevi}a, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa,+gara`a,odmah useqiv, cena samo 39.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536212.

622015 LI MAN I!!! U odli~noj zgradi jednoiposoban stan ni`e spratnosti od 55m2.

Pozovite na telefon 065/2500-213.

623136 PA RI SKE KO MU NE!!! Jednoiposoban stan od 38m2 ni`e spratnosti, ukwi`en use qiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213.

623137 SA LAJ KA, jednoiposoban, nov 41,70m2 prizemqe. Cena 38.000. Telefoni:4 23-208, 063/111-8085.

622112 SOM BOR SKI BU LE VAR, odli~an 55m2-39.000E. Tele foni: 021/522-177, 062/89-56705.

622107 KOD SA TE LIT SKE PI JA CE 48m2, I sprat, ukwi`en, dvosoban, 29.900E. Hitno!

Telefoni: 063/444-743, 021/522-177.

622108

STA NO VI u Park Sity kvadrature 58m2, 60m2, 67m2, 133m2, 151m2, 159m2 Liman nova gradwa. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193.

622076 NA LI MA NU II po povoqnoj ceni na prodaju ukwi`en stan od 53m2, IV sprat, lift, terasa. Telefon 063/692-917.

622082 FU TO [KI PUT, bez ulagawa, kompletno renoviran dvosoban stan od 48m2. II sprat, ukwi`en. Hitno i veoma povoqno, 35.000E. Telefon 060/621-1685.

622084 NO VI JI 54m2 dvosoban stan na Novom nasequ. Ukwi`en, ima terasu. Povoqna cena, 39.200E. Telefon 060/6211685.

622085 OD MAH USE QIV dvosoban stan 48m2 na Bulevaru oslobo|ewa. Lift, terasa, ukwi`en. Kupatilo renovirano.

Povoqno, 43.000E! Telefon 060/621-1685.

622086 NO VO NA SE QE!!! Kod {kole i vrti}a na mirnom mestu de luks sre|en stan od 65m2, prvi sprat!!! Nesvakida{wa ponuda, pozovite!!!

Telefon 065/2500-213.

623138 CEN TAR kod Jovine gimnazije, ukwi`en dvosoban stan 57 m2, izuzetno sre|en, klasi~an raspored, mawa zgrada.

Telefon 6615-117.

623147 GR BA VI CA, Danila Ki{a, ukwi`en dvosoban stan 45 m2, odli~an, bez ulagawa. Telefon 6615-117.

623148 CEN TAR, dvosoban 46 +3m2, prizemqe, salonski komplet renoviran. Telefoni: 423208, 063/111-4142.

622114 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 50m2, Liman I, V. Petrovi}a, V sprat, lift, terasa, dvostrano orijentisan, ukwi`en, cena 52.500.

Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

622016 HIT NO! Nov, odmah useqiv DS 36m2, Somborski bulevar, I sprat, terasa, odv. kuhiwa+trpezarija, dvori{na strana, odli~an, cena samo 32.000. Telefoni: 021/523700, 063/536-212.

622017 HIT NA PRO DA JA! Odli ~an DS 47+4m2m2, Ka}e Deja novi}, VI sprat, lift, brzo useqiv, odvojena kuhiwa+tr pezarija, ukwi`en, ekstra kvalitetna zgrada, cena samo 40.500. Telefoni: 021/523700, 063/536-212.

622018 NO VA DE TE LI NA RA DS 49m2, J. ^melika, V sprat, lift, nije zadwi, predivna terasa, odvojena kuhiwa, do bar raspored, nov-bez ulaga wa, ukwi`en, useqiv, cena samo 48.900!

Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

622019

SA JAM, S. Mokrawca 53m2, klasi~an dvosoban, ukwi`en, lift, terasa 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

622006 GR BA VI CA, dvosoban, renoviran, odvojena kuhiwa, idealno za poslovni prostor 42.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

622007 CA RA DU [A NA, nov dvosoban ukni`en stan na prvom spratu 53.500. Telefoni: 444107, 633-7853.

622008 LI MAN II, IV sprat, lift, terasa 53m2, ukwi`en 47.400.

Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

622009 HIT NA PRO DA JA! Kod glavne po{te DS 43m2, PR sam u dvori{tu, kolski ulaz, parking, ukwi`en, cg, visina plafona 4.8m, pogodan i zaP.P., cena 35.500! Telefo ni: 021/523-700, 063/536-212.

622012 LI MAN - 60m2 zgrada od „Budu}nosti” - 10 god. stara, dvoiposoban, lift, terasa, ukwi`en, useqiv za 10 dana, odli~an raspored, cena 65.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601, (www.avenia-nekretnine.com).

622037 KOD [TRAN DA, dvosoban 55m2, Liman I, Drage Spasi}, I sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, lepa terasa, ukwi`en, useqiv, 59.900. Telefon 063/517846.

622026 PR VO KLA SAN dvosoban 67m2,Novo naseqe-Savina, Branislava Borote, III sprat, mo`e biti dvoiposoban, gradila”Budu}nost”, useqiv, ukwi`en, bez ulagawa. Hitno! Telefon 063/517846.

622027 LI MAN I, Veqka Petrovi}a, lep dvosoban stan 50m2, V sprat sa liftom, sa odvojenom kuhiwom, ostavom, lepom terasom, useqiv po isplati, ukwi`en 52.500. Telefon 063/517-846.

622028

SA LON SKI dvosoban 80m2, Dunavska, I sprat, dnevna soba i terasa gledaju na ulicu, ukwi`en, pogodan i za poslovni prostor, mo`e i zamena 95.000. Telefon 063/517846.

622029 [ON SI 57m2, perfektno stawe, useqiv odmah, lift, terasa, CG, cena 53.000E. (www.avenia-nekretnine.com).

Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604.

622043 HIT NO!!! 54m2 - useqiv, ukwi`en, Novo naseqe, lift, terasa, CG, odli~an raspored, CG, cena 39.200E. Telefoni: 064/823-6604, 021/424-963, (www.avenia-nekretnine.com).

622047 NO VA DE TE LI NA RA kod ABC-a 53m2, odmah useqiv, dvosoban, ukwi`en, odli~an raspored, cena 41.200E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236604.

622039 NO VO NA SE QE novija ukwi`ena zgrada 2004. godine 57m2 na prvom i tre}em spratu 52.000. [ifra 1003088. Telefoni: 065/85066-16, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com.

622068 DU [A NA VA SI QI VA prvi sprat, ukwi`en dvosoban stan 63m2. Hitno 56.500. [ifra 1003281. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193.

622069 NA NO VOM NA SE QU u ukwi`enoj zgradi iz 2001. godine 54m2. Hitna prodaja 39.200. {ifra 1003375. www.nekretnine-mojdom.com.

Telefoni: 451-318, 523-193.

622070 KOD SAJ MA Stevana Mokrawca 53m2, lift, terasa, ukwi`en nije posledwi, cena 42.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003545.

622064 KOD SO CI JAL NOG nova lepa zgrada zidala „Dinamika”, ukwi`en stan 40m2 odli~nog rasporeda u perfektnom stawu. www.nekretninemojdom.com. [ifra 1003507.

Telefoni: 451-318, 523-193, 065/850-66-16.

622065 NA LI MA NU 3 kod Limanskog parka dvosoban stan 50m2, kqu~ u agenciji. Hitno 46.000. Telefoni: 451-318, 063/550-387. www.nekretninemojdom.com. [ifra 1002728.

622066 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na III spratu, ukwi`en na 46m2, cena 37.100. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

621962 GR BA VI CA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwi`en 55m2, cena 53.600. Telefon 063/828-83-77.

621963

dnevnik

KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 57.200, mo`e i zamena za 3.03.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

621971 LI MAN, u blizini pijace i parka, odli~an stan od 69m2, cena 61.800. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

621972 CEN TAR odli~an noviji dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 nije fiksno, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

621994 LI POV GAJ moderno opremqen, kompletno name{ten, dvosoban stan na prvom spratu, ukwi`en. Telefon 063/811-7331.

621995 LI MAN u Balzakovoj ulici dvosoban stan 58m2, ukwi`en za 53.800. Telefoni: 528-137; 063/538-166.

621996 SA TE LIT, klasi~an dvosoban stan 48m2 kod pijace, odmah useqiv i ukwi`en, cena 33.000 evra. [ifra:21470.

Telefoni: 064/2003-103; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

621928 PRO DA JE SE dvosoban stan na Grbavici, ukwi`en, 41m2, odvojena kuhiwa sa prozorom, isto~na strana, odli~na terasa, mo`e i kredit. [ifra: Telefoni: 063/520-296; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

621929 HIT NA PRO DA JA, odmah useqiv dvosoban ukwi`en stan 52m2, potrebno renovirawe, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, na tre}em spratu, odli~an raspored, cena 44.000 evra, NE mo`e prodaja na kredit. [ifra:23072. Telefoni: 064/134-04-59; 021/451570, www.solis-nekretnine.com.

621930 PRO DA JEM odmah useqiv dvosoban stan na prvom spratu na nasequ [onsi, dvori{no okrenut, cena 47.000 evra. [ifra: 17096. Tel: 064/112-62-39; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

621931 PRO DA JEM 55m2 dvosobnog stana na Grbavici, „Aleksandar gradwa”, u blizini picerije, odmah useqiv, tre}i sprat, cena 53.500 evra. [ifra: 22515. Telefoni: 021/520-231; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com.

621932 LI MAN 4, Novija zgrada koju je gradila „Budu}nost”, fasadna opeka, dvoiposoban stan od 60m2, odli~no organizovan, dvostrano orjentisan. [ifra: 23127. Telefoni: 063/520-296; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

621933 GR BA VI CA, odli~an, nov 2.0 stan, fantasti~an raspored, ukwi`en, cena 57.000.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

621958 @. STA NI CA, klasi~an 2.0 stan, ukwi`en 53m2, odlicnog rasporeda, I sprat, cena 46.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

621959 NO VO NA SE QE, odli~an klasi~an ukwi`en 2.0 stan od 54m2 novija gradwa, cena 41.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

621960 CA RA DU [A NA, ukwi`en 2.0 stan od 43m2 na II spratu, cena 35.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

621952

BEZ PO SRED NI KA prodajem stan 61m2, III sprat od ~etiri, CG, terasa, nema lift, Rumena~ka kod Sajma. 45.000 E. Telefon 063/701-6367.

55237 EKS TRA lokacija, Liman II Narodnog fronta, 68m2, 5. sprat, lift, pored {kole 61.000E. Telefoni: 061/15819-72, 063/52-39-37.

55307 PRO DA JE MO dvoiposoban stan 61m2 blizu master centra na tre}em spratu za 46.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

55407 STAN u Novom Sadu, [afarikova 37, 1. sprat, kod pozori{ta, 81m2, prodajem ili izdajem, povoqno i hitno.

Telefon 065/252-0054, 063/316-348.

54002 BU LE VAR OSLO BO \E WA - zgrada do Daltonke, Ul. Laze Kosti}a br. 11, tre}i sprat, nov, ukwi`en 77, 65m2.

Telefon: 064/837-2806.

54298 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika. Telefon: 063/5020-25.

54954 PRO DA JEM stan na Limanu 4, 78m2, na prelepoj lokaciji.

Cena 950E/m2. Telefoni: 063/80-80-982, 060/722-70-02.

55247 BUL. K. PE TRA kod Gradskog supa, noviji, ukwi`en trosoban stan 78m2, drugi sprat, lift, terasa, dvostrano orjentisan, odmah useqiv.

Telefon 063/807-4172.

55353 PO VOQ NO Bul. oslobo|ewa, kod Futo{ke pijace, ukwi`en, noviji, trosoban stan 74m2, 3 sprat, lift, odli~an raspored. Telefon 063/807-4172.

55358 GR BA VI CA, nov, 67m2, trosoban, drugi sprat, nova trospratna zgrada, Tolstojeva.

Telefon: 064/834-5476.

55408 LI MAN IV, 3,0 stan na prvom spratu 78m2, uz Dunav, 1300 kaplara. Kvalitetna zgrada, zelenilo. Telefon 063/524-133.

55416 KOD BE TA NI JE se prodaje noviji dvoiposoban stan izvrsnog raporeda, ukwi`en, povr{ine 57m2, dvostran, cena veoma povoqna! [ifra:22125.

Telefoni: 064/134-04-59; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

621934 PRO DA JEM nov ukwi`en dvoiposoban stan u vili kod Bulevara oslobo|ewa i Ul. Novosadskog sajma, povr{ine 70m2, odmah useqiv. [ifra:23255. Telefoni: 065/2019-011; 021/451-570, www.solisnekretnine.com.

621935 RU ME NA^ KA dvoiposoban stan 61m2, klasi~na gradwa, ukwi`en, mo`e kredit za 46.500. Telefon 063/538-166.

621997 LI MAN 2, klasi~an 2.5 stan od 68m2, ukwi`en, cena 62.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

621974 PRO DA JE SE odli~an ukwi`en 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

621975 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

621976

oglasi

dnevnik

BE TA NI JA, odli~an ukwi`en 2.5 stan na I spratu po ceni od 61.800. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

621964 TE LEP, nova zgrada odli~an mawi 2.5 stan, cena 45.600 sa PDV-om (mo`e kredit). Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

621966 NO VA DE TE LI NA RA, ma wi, noviji, ukwi`en 2.5 stan za 37.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

621967 BU LE VAR EVRO PE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2.5 stan (odli~na oprema, |akuzi i sl.), cena 55.500 evra.

Telefon 63-66-952, www.bomil.rs.

621968 NO VA DE TE LI NA RA, okolina „Abc”-a u zgradi „Budu}nosti”, odli~an 2.5 ukwi`en stan, cena 64.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

621969 LI MAN II kod {kole 68m2 dvoiposoban ukwi`en stan 63.000. www.nekretnine-moj dom.com. [ifra 1003468. Telefoni: 451-318, 523-193.

622071 SOM BOR SKI BU LE VAR nov, useqiv 49m2 dvoiposoban, perfektan raspored, terasa, odli~na oprema hrastov parket, italijanske plo~ice, mo`e kredit cena sa PDV-om 45.500E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608, (www.avenia-nekretnine.com).

622041 UKWI @EN 39m2, dvoiposoban stan, gradila „Budu}nost”, lift, terasa, CG, cena 36.100E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6601.

622044

NOV - 59m2 dvoiposoban, 2. sprat, isto~na strana, neprolazne sobe, terasa, lift, CG, cena sa PDV-om 60.800E. Telefoni: 064/823-6604, 021/424-963.

622050 NO VA DE TE LI NA RA 53m2 dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, terasa, lift, CG, zgrada stara 2 god. Cena 54.600E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236610, (www.avenia-nekretni ne.com).

622036 GA G A R I N O V A,DVO I P O SOB NI funkcionalan 55m2, III sprat, cena 45.000. Telefoni: 063/111-8085, 423-208.

622115 LI MAN III!!! Dvoiposoban stan ni`e spratnosti u mirnom okru`ewu kod {kole za 49500E. Pozovite!!! Telefon 065/2500-213.

623139 MAK SI MA GOR KOG, kompletno renoviran dvoiposoban stan od 58m2, IV sprat, terasa, ukwi`en. Hitna prodaja!

50.000E. Telefon 063/101-0664.

622087 U BLI ZI NI [KO LE na Limanu II, odmah useqiv dvoiposoban stan od 68m2. Lift, terasa. Cena 63.000E. Telefon 063/777-6233.

622088 GR BA VI CA, Kolo srpskih sestara, 64m2, dvoiposoban ukwi`en stan. Ima terasu.

Prodaja po povoqnoj ceni, 49.500E. Telefon 063/692917.

622089

BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Mo`e sa gara`om. 65.000E. Telefon 063/108-8017.

622090 GUN DU LI ]E VA ULI CA, nov, useqiv, odli~an dvoiposoban stan od 41m2. Hitna prodaja. Cena sa name{tajem 34.000E. Telefon 060/6211685.

622083 BRA NI MI RA ]O SI ]A 2,5-sobni na II spratu. Telefoni: 522-484, 063/111-4142, 063/111-8085.

622113 NA ROD NOG FRON TA, 2,5sobni, III sprat sa liftom.

Telefoni: 423-208, 063/1118085.

622111 LI MAN 2, ukwi`en trosoban, 90m2, IV sprat, lift, terasa, bez ulagawa, cena dogovor. Ulica Ravani~ka. Telefoni: 021/526-622, 063/780-9909.

622101 NO VO NA SE QE, kod crkve na Savini izvanredan trosoban stan 90m2, I sprat, dve terase, ukwi`en. Hitno! Cena 81.000E. Telefon 060/6211685.

622093 LI MAN I u blizini [tranda, odli~an, komforan trosoban stan od 81m2, terasa, ukwi`en, renoviran. Cena 68.000E. Telefon 063/7776233.

622091 LI MAN III!!! Kod Nisa i Limanskog parka trosoban stan od 77m2, ukwi`en odmah useqiv, svetao!!! Telefon 063/500-213.

623141

TRO SO BAN!!! Stan od 110m2, sa pogledom na Dunav i Tvr|avu!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

623142 TRO SO BAN 85m2, Br. Jo vandi}, 1. sprat, terasa, lift, ukwi`en, useqiv, CG, cena 66.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608.

622035 SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, visoki plafoni, pripadaju}a ostava 15m2, ukwi`en, 79.000. Telefon 063/517-846.

622030 LI MAN IV, 78m2 trosoban stan, dvori{na strana, dve terase 74.200 nije fiksno.

Slike na www.trefnekretni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

622010 TRO SO BAN stan na Novom nasequ 78m2 prvi sprat useqiv ukwi`en. Povoqno 65.900. [ifra 1001249. www.nekretnine-mojdom.com.

Telefoni: 451-318, 523-193.

622072 DE TE LI NA RA, prodajem klasi~an ukwi`en 3.0 stan od 70m2 na III spratu, cena 53.500. Telefon 636-6952.

621970 BU LE VAR EVRO PE, u novoj luks zgradi, nov neuseqavan 3.0 stan od 83m2 po ceni od 67.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

621973 HIT NA PRO DA JA odli~nog prelepog trosobnog stana na Novom nasequ iza doma zdravqa povr{ine 88m2, na drugom spratu, velika terasa, bez ulagawa, cena povoqna. [ifra:22892. Telefoni: 021/520-231; 064/134-04-59, www.solis-nekretnine.com.

621937 BU LE VAR, trosoban stan sa gara`om, odli~no odr`avan, ukwi`en, sa potpuno opremqenom kuhiwom i ve}im brojem plakara, drugi sprat, 98m2, a po~etna cena je 108.000 evra. [ifra:23380.

Telefoni: 065/20-19-010; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

621938 CEN TAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3.0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

621977

DA NI LA KI [A, odli~an, ~etvorosoban stan 105m2, jedna eta`a, 5. sprat (nije posledwi), dvosatrano orjentisan, gara`a. Telefon 063/807-4172.

55357 CEN TAR, 165m2, pe{a~ka zona, ekskluzivan, petosoban, dva toaleta, luksuzno ure|en, III sprat, lift, dvori{te, parking, 159.000E. Telefon: 063/560-298.

55376 PRO DA JEM troiposoban stan renoviran 94m2 izuzetno dobra lokacija na Limanu IV delimi~no opremqen. Telefon 021/6369-008, od 12 do 24 ~asa.

54943 GR BA VI CA u novijoj zgradi redovana eta`a 105m2 za 105.000E. Telefon 060/02-01000.

55233 LI MAN, ukwi`en 3.5 stan od 94m2 na II spratu, renoviran, 88.600. Telefon 063/74221-80.

621981 NO VO NA SE QE B. J .Du~i }a 87m2 troiposoban stan.

Hitna prodaja, cena 65.000 nije fiksno. [ifra 1003266. www.nekretnine-mojdom.com.

Telefoni: 451-318, 523-193.

622074

nedeqa24.jun2012.

LI MAN 2, odli~an ukwi`en stan od 90m2, cena 103.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

621979 SA LO NAC!!! Renoviran, useqiv ukwi`en stan od 92m2 za 72.000E, na odli~nom mestu za vi{e namena. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

623140 LI MAN IV, 1300 Kaplara, 94m2, I sprat. Lift, terasa, ukwi`en. Hitna prodaja po povoqnoj ceni, 80.500E. Telefon 063/777-6233.

622094 OD LI ^AN troiposoban stan od 65m2 u Balzakovoj ulici. Lift, terasa. Hitno i povoqno, 51.500E. Telefon 063/777-6233.

622095 RE NO VI RAN troiposoban stan 88m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace, I sprat, lift, terasa, ukwi`en. Povoqno. Telefon 063/777-6233.

622096 HIT NO, nov stan od 114m2 u ekskluzivnoj vili sa 4 stana u blizini Bulevara, II sprat, uredni papiri. 103.000E. Telefon 063/108-8017.

622097 HIT NO prodajem ekskluzivan stan od 267m2 u vili na Tatarskom brdu. 80m2 terase, bazen, sauna! Cena 135.000E. Telefon 063/108-8017.

622098 EKS KLU ZIV NO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, I sprat, lift, terase. Povoqno! Telefon 063/777-6233.

622099 U BLI ZI NI BU LE VA RA, 90m2 salonski stan bez ulagawa, sre|en! Ima terasu, ukwi`en. Pogodan i za poslovni prostor. 72.000E. Telefon 063/108-8017.

622092 DU NAV SKI PARK!!! Odli~an ~etvorosoban stan na jako lepom mestu, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Telefon 063/500-213.

623143 LI MAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 150m2, luksuzan sa dva kupatila!!!

Pozovite!!!

Telefon 063/500-213.

623144 NO VO NA SE QE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213.

623145 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Telefon 063/82883-77, slike na www.bomil.rs.

621980 PRO DA JE SE penthaus, kod Bulevara, izuzetnog kvaliteta, povr{ina 318m2, cena sa PDV-om, pet soba, cena 250.000 evra. [ifra:23187.

Telefoni: 021/520-231; 063/141-58-00, www.solis-nekretnine.com.

621943

27

IN VE STI TOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2+30m2 terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana.

Bulevar Evrope. „Moj Dom”.

Pozovite 451-318, 523-193.

622075 GR BA VI CA, prodajem nov useqiv luks i ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

621982 HIT NO - povoqno u centru, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, II sprat, cena 108.000 odli~an i za stanovawe i za poslovni prostor! Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

621984 KEJ, u zgradi od fasadne cigle, odli~an klasi~an 4.0 stan od 100m2, cena 105.000.

Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

621985 GR BA VI CA, odli~an 5.0 stan od 105m2 (nije dupleks) u novijoj zgradi, cena 108.000 + gara`a gratis. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

621978 LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

621998 EKS KLU ZIV NO, salonski stan klasi~nog rasporeda, 2 ulaza, terasa 12m2, ukupna povr{ina 116m2, na Trgu Mladenaca, cena 100.000 evra. [ifra:22245. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

621940 KA TO LI^ KA POR TA, ~e tvorosoban stan 154m2 u novoj zgradi na 4. spratu sa liftom, sam na spratu, veoma kvalitetne gradwe i opreme, sa terasom od 40m2 sa koje se pru`a divan pogled. Prodaja je hitna! [ifra:20196. Telefoni: 064/134-04-59; 021/520231, www.solis-nekretnine.com.

621941 @E LE ZNI^ KA ULI CA, komplet renoviran stan od 100m2, ukwi`en kao 2 stambene jedinice, veliki dnevni boravak, puno svetlosti, veliko kupatilo, cena 100.000 evra. [ifra:22831. Telefoni: 021/451-570; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

621936 PRO DA JE SE noviji ~etvoroiposoban dupleks u Ul. Araw Jano{a uz novi Bulevar Evrope, 109m2 ukwi`en, cena veoma povoqna! [ifra:11200. Telefoni: 065/2019-011; 021/427-277, www.solisnekretnine.com.

621942

FU TOG - ku}a sa magacinom i proizvodnim prostorom (pekara) vi{e namena, na placu oko 800m2. Telefon 063/587-602.

55324 FU TOG, centar, Ul. Fru{kogorska br. 69, jednospratna ku}a 200m2, sa ba{tom 500m2, kolski ulaz, bez posrednika, cena 60.000. Telefon: 021/6313-987.

55362

28

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa24.jun2012.

DVO SOB NA komforna ku}a na dobroj lokaciji sa velikim placem, cena 8000E. Telefon 063/7667350.

54899 NO VI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma.

Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215.

54981 RIB WAK - Dowi put, 50m od vode, ku}a na 1000m2 placa, struja, voda, telefon, izlaz na sredwi put, 45.000E. Telefon 063/152-0521.

55310 KU ]A Sremska Kamenica, kod policijske {kole, ukwi`ena 106m2, plac 800m2, gara`a, pomo}ne prostorije, 80.000E. Telefon: 060/02-01000.

55368 PRO DA JEM ku}u od 180 na ^ardaku sa placem od 1000m2.

Useqiva odmah. Cena 130.000.

Telefon 063/540-165.

55404 PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a.

Telefon 021/842-894.

55351 VE TER NIK - ve}i poslovnostambeni objekat, ukwi`en 1/1, komforno, useqivo odmah, mo`e zamena za mawi stan uz va{u doplatu. Telefon 065/8238960.

54557 HIT NO prodajem ku}u u Veterniku 240m2, plac 655m2, cena 67.000. Telefon 021/823907.

55270 NE [TIN - selo pored Dunava ku}a na prodaju, struja, voda, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem - ba{tom. Telefon 021/504-629.

55198 PRO DA JEM ku}u u Fru{koj gori na Banstolu, ku}a iz dva nivoa - 120m. Plac 15 ari, ima struju i vodu. Telefon 6367962.

55410 PRO DA JEM 2 placa po 2500m2, jedan do drugog, gra|evinska zona 1/1 prevodqivo...

Telefon 064/849-8702.

54575 PRO DA JEM placeve u centru ^eneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150.

54742 U BA^ KOM JAR KU prodajem odli~an plac 354m2, te meq, pla}ene komunalije, asfalt, struja, voda, plin. Telefoni: 6363-723, 062/8170-802.

54913 PLAC na vodi - kanalu pripremqen za gradwu, u Turiji kod Srbobrana prodajem.

Telefoni: 064/610-7000, 064/8195-480.

55174 U SR BO BRA NU prodajem 1,3ha zemqe pored reke Krivaje. Pogodno za vo}wak, pla steni~ku proizvodwu, ribo lova~ki i lovni turizam. Zemqi{te je pokriveno sistemom za navodwavawe, odvodnim kanalom i izgra|enim putem. Kontakt 069/730-306.

55413 PLA CE VI u Veterniku, iza Lipovog gaja, povr{ine 500m2, u blizini asvalt, struja, voda, povoqno. Telefon 062/66-69-69.

55397 GRA \E VIN SKE PLA CE VE na Novom nasequ, dozvo qene izgra|enosti P + 2, povr{ine 3000 + 7000m2, struja, voda, gas, telefon. Telefon: 062/66-69-69.

55398 SREM SKA KA ME NI CA, Staro selo, 8km od Novog Sa da, 3 X 1700m2, idealni place vi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/1826-726.

54001 SREM SKI KAR LOV CI vi kend zona, 2 + 2.5 jutra zemqe na prodaju 1/1, idealno za sve namene.

Telefoni: 021/881402, 064/4687160.

55193

PRO DA JEM placeve u Starim Ledincima, ukwi`ene, dozvoqena gradwa, centar, struja, voda, telefon, gas, kablovska, asfaltni put, autobus. Telefoni: 063/507-097, 021/2977-565.

55265 ZE MQI [TE 5 jutara u Sremskim Karlovcima u blizini mesta, potok pored parcele, tvrdi put - na prodaju.

Telefon 064/2016350.

55384 PRO DA JEM 27 ari gra|evinskog placa na Tranxamentu, Novi Sad. Mogu}nost delimi~ne kompenzacije. Telefon 064/22-87-731.

53920 PE TRO VA RA DIN - placevi 500m2, 600m2, 800m2, 1.600m2, 2.000m2. Dozvoqena gradwa, lepa lokacija. Telefon 063/585-076.

55311 PRO DA JEM plac u Petrovaradinu - Puckaro{, asfalt, struja, voda, 7.500E, Tekije 8000m2 - 8E/m2, Popovici za 7.500E. Mo`e zamena za auto.

Telefon 064/146-5474.

55329 PAR CE LA 1.45 ha na autopu tu E75, Novi Sad - Beograd, sa desne strane, front 70m, mo`e zamena za stan. Telefon 062/66-69-69.

55399 PRO DA JEM plac 20 ari u Petrovaradinu, asvaltni put, struja voda, dozvoqena grad wa. Telefon 063/547-782, 021/6392-384.

55433 PLA CE VI, Rumenka, porodi~no stanovawe, 1/1, 6.500E, 9.000m2, autoput, 3E/m2. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27.

55347 PRO DA JEM zemqu crnicu u ^eneju 3E/m3.

Telefon 021/714-700.

55330 VI KEN DI CA u Bano{toru, plac izlazi direktno na obalu Dunava. Divan pogled.

Objekat ima svu infrastrukturu. Cena 35.000 evra. Telefon 065/200-32-57.

55142 PRO DA JEM vikendicu na Alibegovcu sa vo}wakom i placem od 1000m2 i ku}a novi Rakovac 90m2, plac 800m2. Telefon 063/587-602.

55322 U ZO NI CA RA DU [A NA ku}a za ru{ewe 150m2 na placu 655m2, 40% izgra|enost parcele, P+S+PK. Telefon 063/538-166.

621989 SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ul., prodaje se dvoj na ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwi`eno 236m2, cena 99.900 evra, mogu}a zamena za stan. Telefon 063/828-83-77.

621986 TE LEP nova prizemna ku}a sa nedovr{enim potkrovqem, ukwi`ena, eta`no grejawe, gara`a, plac 300m2, cena 135.000. Slike na www.trefne kretnine.co.rs. Telefon 444107.

622001 SR. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwi`ena. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tele foni: 444-107, 633-7853.

622000 SR. KA ME NI CA 210m2 ukwi`ena ku}a, 3 eta`e svaka po 70m2 na placu 400m2 +70m2 stana u dvori{tu. Ku}u proda je banka po ceni 70.000. www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Telefoni: 060/0730-577, 451318.

622052 UKWI @E NA ku}a u Ledin cima, 186m2, 46.500E. Telefoni: 021/526-622, 062/89-56-705.

622106 KU PU JEM obradivo zemqi {te od 15-30ha u komadu. Isplata odmah. Tel.: 021/526-622, 063/11-24-911.

622102 TE LEP, blizina Somborskog bulevara, preko puta Satelitske pijace, plac 460m2, dozvoqeno PR+I+pot 85.000.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

622003

GRA \E VIN SKI placevi na Klisi, u zoni porodi~nog stanovawa, preko puta od Najlon pijace, od 380m2 do 620m2, ce na povoqna. Telefon 065/2019-010, www.solis-nekretnine.com.

621913 LO KA CI JA za gradwu stambene zgrade, Nova Detelinara, kod Sajma, dozvoqena gradwa objekta Pr+3+Pk sa dupleksima... za sve ostale informacije pozovite 064/2003103.

621914 PRO DA JEM 15 hektara obradivog zemqi{ta. Povoqno.

Telefoni: 021/526-622, 063/1124-911.

622103 PO VOQ NO, plac 400m2 sa ku}om od 107m2 za adaptaciju ili ru{ewe u blizini {kole milicije u Sr. Kamenici.

34.000E. Telefon 063/7776233.

622078 BI SER NO OSTR VO, viken dica, 70m2-13.000E. Telefoni: 021/526-622, 064/215-60-90.

622105

IZ DA JEM lokal 60m2 ul.

Stevana Mokrawca br. 18. Te lefon 063/505-198.

55137 IZ DA JEM lokal od 25m2 na Grbavici ulica Lasla Gala.

Telefoni: 064/146-3188, 065/5502699.

55363 IZ DA JEM uli~ni lokal preko puta Spensa - trenutno „Bawalu~ki }evap”. Telefon 064/870-5500.

55435 MAGACINSKI prostor ili radionica, na ulasku, u Ba~ki Jarak, na glavnom putu. Hala 11h7 i dvori{te 20 m2. Telefon: 064/19-22-001.

55436 IN VE STI TOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, lokal 150m2. Tel.: 021/523-193, 021/451-318, www.nekretninemojdom.com.

622051

PRO DA JEM poslovni prostor 740m2 prodajni, kancelarijski, magacinski i proizvodni u Novom Sadu. Telefon 061/140-2000.

54477 SKEN DER-BE GO VA 3, po slovni prostor, 53kvm, I, CG. lift, direktno od investitora, 109.800. Telefon 063/107-11-11.

54509 MAK SI MA GOR KOG, blizina SUD-a, ukwi`en kancelarijski prostor od 11m2.

Ima mokri ~vor i telefon.

Idealno za advokate! Telefon 060/621-1685.

622077

IZ DA JEM gara`u, Kej, Ribqa pijaca, Novi Sad. Telefon 063/885-2601.

54238 IZ DA JEM - prodajem gara`u, 15m2, Pap Pavla 37. Tel: 444158, 063/88-11-303.

55306 GA RA @A, 17m2, Pap Pavla [afarikova, u sklopu zgrade, visina 3,3m, hitna prodaja.

Tel.: 063/560-298.

55377 MAK SI MA GOR KOG kod Suda zidana gara`a 10m2. Telefoni: 423-208, 063/111-8085.

622116

KU PU JEM sve vrste automobila. Mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno. Telefoni: 064/337-7695, 062/823-1298, 824-611.

54243 ZA STA VA skala 55, 2007. godi{te, 67.000km pre{la. Cena 1.200 evra ili najboqa ponuda. Telefon 065/200-32-57.

55144 PRO DA JEM motor piaggio hexagon 125 kubika, sive boje, 2000 godi{te, jako povoqno, samo 590 evra. Telefon 063/506-506.

55414

GA [E NI KRE^, 7 din na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/613-83-68.

55280

KU PU JEM sav polovni name{taj. Tel.: 66-12-531, 063/78-52743, 063/78-52-728.

55336

JOR GAN XI NI CA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija.

Telefon: 021/463-362.

54849 BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135.

54892 PE] KAR - zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene, imam nove pe}i - moj materijal za izradu pe}i! Telefoni: 064/1554029, 021/630-1524.

55104

dnevnik

KU] NI MAJ STOR - monta `e, demonta`e, nema{teja, sanitarija, popravke, vrata prozori roletne brave, {arke, kre~ewe, farbawe rasveta.

Tel.: 065/6824-398.

55415 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

55427

KU PU JEM AN TI KVI TE TE, ordewe, medaqe, sabqe, bajonete, stari novac, vojne oznake, ostalu vojnu opremu. Telefon 063/19648-17.

54385

ME LE MI „Stanil” poma`u protiv ujeda komaraca, ojeda ko`e i hemoroida. Telefon: 0616157316.

55166

BU KVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 061/1840236, 061/1840-237, 063/177-6443.

55151 LAK @I CU Ø 0,05 - 0,30, trafo lim {tancovan EI1 - EI3, kaleme za transformatore EI1 - EI8, ma{ine za namotavawe razne, cene po dogovoru.

Zvati posle 15 ~asova. Tel.: 0230/423-289 Radivoj.

55209 SO LAR NI greja~ za bazen, 4h7m, 100 evra. Telefon 064/282-61-16.

55328 PO VOQ NO prodajem polov nu pe} na gas za eta`no grejawe. Telefon: 6341-521. 55394

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Slobodanu Qubojevi}u obele`i}emo u ponedeqak, 25. 6. 2012. godine, u u`em krugu familije.

O`alo{}eni: majka Milica, supruga Anka, sestra Katica i sin Jovica.

OG/1

PRO DA JEM mlade 18 nedeqne koke nosiqe. Telefon 063/511-932.

55067

Posledwi pozdrav dragoj majci i baki

PRO DA JEM PO VOQ NO pi {toq kalibra 9, marke CZ M88, nov, ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629.

55197

Stanki Kova~evi}

IZ RA DA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika, brave na vratima, za{titne re{etke i bravarija.

Telefoni: 065/581-6333, 6434199.

55252 STO LAR popravqa name{taj, lepi rasklimane stolice, tapacira i lakira. Popust za penzionere. Telefoni: 897-168, 062/837-19-94.

55257 GLETOVAWE, kre~ewe, farbawe stolarije, radijatora, demit fasade, lepqewe tapeta, podovi. Telefon: 063/766-5017, 021/6321-235.

55258 POPRAVKA {iva}ih ma {ina, servis, Vr{a~ka 69, Novi Sad. Telefoni 021/504712, 063/582-187.

55462 KA DA SER VIS - osnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Tel. 6321-332, 500-155, 065/543-8-96.

55285 MO LER radi sve molerske radove: gletovawe, kre~ewe, {panske zidove, farbawe stolarije. Tel.: 064/29146-53 i 021/6619-512.

55290 MO LER i farbar radi moleraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Tel.: 6435-095.

55302 OTAC I SIN vr{imo: molesrko farbarske radove kvalitetno i povoqno. Telefoni: 021/791-615, 060/0765195.

55337 KRO JA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta.

Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te. Telefon 6612570 od 9-12 15 -19.

55372

KU] NA NE GA, bolesnih, starih, pokretnih i nepokretnih. Nudimo gerontonegovateqice, medicinske sestre, gerontodoma}ice, sprema~ice, kurirke za Novi Sad, zemqu, Evropu. 021/400-148.

55402 SPE CI JA LI ZO VA NA Agen cija za ~uvawe dece i podu~avawe za korisnike u Novom Sadu, zemqi, inostranstvu, nudimo: obrazovane bebisiterke, guvernante, dadiqe. Tel. 021/496-333.

55403 AGEN CI JA potra`uje za rad u Novom Sadu, inostranstvu, automati~are, saobra}ajne, ma{inske tehni~are, metalostrugare, metalogloda~e, konobare, kuvare, konobare, doma}ice ku}e. 021/496-333.

55401 AGEN CI JI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, oko fiksne plate mogu} dogovor! Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

621987

od: sina Zorana i unuka Tamare i Nata{e.

OG-2

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

rodbinu i je preminuo

Nedeqko Kordi} 1931 - 2012.

Sahrana je u ponedeqak, 25. 6. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene: supruga Marija i }erka Nada.

55502

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Tele foni: 063/8-318-180, 021/451409.

44679 HIT NO prodajem odmah useqiv jednosoban stan. Telefon 021/633-0452.

54813 ^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

55049 DR VO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3650din.

Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara.

Telefoni: 065/589-60-65, 062/150-33-79, 062/893-7120.

55150

IN MEMORIAM

22. 6. 2007 - 22. 6. 2012.

Dragoslava Jovi~i} Oni koji su te poznavali, voleli i po{tovali ni posle pet godina ne zaboravqaju tvoje vrline i rado te se se}aju.

U wihovim srcima `ive}e{ zauvek.

Po~ivaj u miru.

Porodica Bajramovi}.

55498

^iTUQe l POMeni

dnevnik

3 rodbinu Obave{tavamo

TU@NO SE]AWE

i prijateqe da je 23. juna u 58. godini preminula na{a draga i voqena

Navr{avaju se tri duge i tu`ne godine od kada nas je napustila na{a draga

nedeqa24.jun2012.

^ETVOROGODI[WI POMEN

29

Obave{tavamo prijateqe da nas je 22. juna 2012. godine, posle kra}e i te{ke bolesti napustila

Slavica Dedi}

^uvamo u srcima na na{u Cacu.

Katica Raki} Sahrana je u ponedeqak, 25. 6. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

O`alo{}eni: suprug Zoran i sin Veroqub sa porodicom.

uspomenu

Sestra Vukica, zet Toza, Boba i Ivan.

Ksenija Per{

Kseniji

Jelisaveta ]iri}

ro|. Muli} Godine prolaze, ali se}awa traju i ostaju u najlep{im uspomenama.

posledwi pozdrav od sestre Mirte i Xona.

Porodica Pu{i}.

Sahrana je u utorak, 26. juna, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Aleksandar i snaha Aleksandra.

55505

55487

55499

3

GODI[WI POMEN

Posle kratke i te{ke bolesti napustila nas je na{a draga sestra

Navr{ava se godina dana od kada si nas iznenada napustio

55506

55418

Danas se navr{avaju ~etiri godine neverice i praznine za na{om dragom majkom i bakom.

Posledwi pozdrav

Kseniji Jelisaveta ]iri}

Katica Raki} 1953 - 2012.

Obrad Miqevi}

Wen mili lik, dobrotu i qubav ~uva}emo zauvek u na{im srcima.

S tugom i bolom, wene o`alo{}ene sestre: Borka, Roska, Blagica i Slobodanka sa porodicama.

Uvek }e te se rado se}ati i voleti te tvoj brat Radivoj i sinovac Dragan sa porodicama.

55500

55493

3

1984 - 2012.

Dragoj na{oj tetki

Mita Rimski

Kaji

dipl. in`. ma{instva

posledwi pozdrav od sestri~ina: Dragice, Qiqe i Cece sa porodicama.

S tugom u srcu i mislima ~uvamo te od zaborava.

Tvoji: To{a, Laza, Smiqa i Bisa.

Uvek }emo te voleti.

POMEN Dana, 24. 6. 2012. godine navr{avaju se tri godine od prerane smrti na{eg oca i brata

Posledwi pozdrav dragoj

55504 55486

55417

Posledwi koleginici

pozdrav

3

na{oj

Preselio se u ve~nost

Marinko Mr|anov

@ivko Ajdukovi}

dipl. pravnik u penziji 1928 - 2012.

Ani Bori{ev

24. 6. 2004 - 24. 6. 2012.

S qubavqu i po{tovawem nosimo te u srcu i mislima, neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji najmiliji: supruga Koviqka sa decom, unu~adima i praunucima.

od koleginica i kolega sa posla.

55385

55485

55491

55501

posledwi pozdrav od: majke Vukice i brata Radmila Muli}a sa porodicom.

od kolektiva frizerskih salona „GRACIA�.

Tvoji najmiliji: }erke Vera i Mirjana, zetovi Georg i Peter, unuci Dejana, Aleksandar i Fabijan.

POMEN Danas se navr{ava osam tu`nih godina od kako nas je iznenada napustio na{ dragi

SE]AWE

Simi Miji}u

Te{ko je prihvatiti da vi{e nisi sa nama.

S qubavqu, tugom i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

JEDNOGODI[WI POMEN

... Kwigu si qubio i za wom `udio, ona }e te znati do veka po{tovati!!...

Ispra}aj je u utorak, 26. 6. 2012. godine, u 10.30 ~asova, sa Gradskog grobqa u rodnu Adu. Tvoja Jelena.

55503

DESETOGODI[WI POMEN obele`i}emo na grobqu u Stepanovi}evu, 24. 6. 2012. godine, u 11 ~asova.

Milena Trajkovi} Zdenki Savkovi}

\or|a Pisarova 2009 - 2012.

od Smiqe i Dragana Mari~i}.

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoja deca: Ivana, Tijana, Nenad i sestra Qupka sa porodicom.

55497

Posledwi pozdrav dragoj

Bila si na{a najve}a qubav i snaga, a te`e i od same smrti je `ivot bez tebe.

Qubav koju ose}amo prema tebi je besmrtna, ~uvamo te u na{im srcima i mislima.

Dimitrije Samarxi} Sa ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji najdra`i: suprug Milan, }erke Aleksandra i Bojana.

Tvoji najmiliji: supruga Danica, sinovi Dragomir i Vladimir, unu~ad Slavica, Tomislav, Dragana, Strahiwa i Novak, snaje Qiqana i Vera.

55245

55494

55489

Posledwi pozdrav na{oj

3

SE]AWE

Pro{la je duga i tu`na godina od kako nije sa nama na{ voqeni

Zdenki Savkovi}

Persidi Markovi}

Josip Marold 29. 6. 1996 - 24. 6. 2012.

Arsenije Lali}

Uvek si sa nama.

od kom{ija sa Iri{kog venca - Krsta{ice.

od stanara Gagarinova 14.

55496

55488

Supruga Katica, sin Josip, snaja Qiqana i unuka Marina.

55269

Zauvek }e{ `iveti u srcima i mislima tvoje porodice.

55421

07.00 08.00 08.05 08.30 08.55 09.20 09.40 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.25 17.55 19.30 20.05 21.00 21.40 22.00 22.35 23.05 00.00 00.40

tv program

nedeqa24.jun2012.

Верски недељник Вести Цртани филм Све о животињама Академац Увек медаља Падам на памет Змајеве дечије игре 2012. Кад зазвони Бразде Вести Еко: Година на Фрушкој Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Ток шок ТВ Дневник Све(т) око нас Дипломата, филм ТВ Дневник Кад шпијуни закажу Империја Нова занимања Војвођански дневник Спортска хроника Грување Империја Дипломата, филм 2.део

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 12.34 13.00 13.20

Хроника општине Врбас (Панонија, 19.00) 07.30 09.00 11.00 13.45 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Портрет привредника Више од откоса Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Здравље и Ви Ноге на пут Војвођанске вести Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Не играј се ватром Глас Америке

СЕРИЈА

Империја

07.30 Српски екран, информативна емисија МТВ-а 08.00 Агро мозаик 08.30 Спортска Војводина 08.55 Историја француске обавештајне службе 09.50 Нова занимања 10.00 Како...? Уметничка слика 10.10 Цртани филм 10.30 Програм за децу (слов) 11.00 Фолклорни фестивал (слов) 11.30 Верска емисија (слов) 12.00 ТВ Магазин (рум) 13.00 Бразда (мађ) 13.30 Мађарска народна музика 14.00 Под истим кровом 14.30 Блиска путовања, док.филм (рум) језику са титл. на српски 1.део 15.00 Недељни магазин (ром) 16.00 Изравно (хрв) 16.30 Свјетионик (хрв) 17.00 Украјинска панорама 17.30 Спектар (буњ) 18.00 Македонско сонце 18.30 Певана поезија 2011. (мађ) 19.00 ТВ Дневник 19.25 Спортске вести 19.30 Бразда (мађ) 20.00 ТВ Магазин (рус) 21.00 Хало ТВ (мађ) 22.30 ТВ Спорт (мађ) 23.00 Одрастање, филм

22.40 23.05 23.20 01.06 02.08 02.16 04.14 04.25 04.55 05.48

Напуштена Мери Волш довози свог момка Кевина Питерсона у болницу на рутинску операцију. Медицинска сестра каже јој да ће захват трајати један сат и да ће Кевин одмах потом бити пуштен на кућно лечење. Улоге: Британи Марфи, Дин Кејн, Мими Роџерс, Питер Богдановић Режија: Мајкл Фајфер (РТС 1, 23.20)

Емили Блант

Спектакуларна америчка историјска серија о говори о крају владавине Јулија Цезара и ономе што се у старом Риму дешавало након његове смрти. Интриге, борба за власт, декаденција Римског царства... Улоге: Александер Брукс, Кристофер Иган, Алекс Мариоти, Ђанфранко Русо, Емили Блант, Џонатан Кејк, Колм Феор, Винсент Реган Режија: Џон Греј, Ким Манерс, Грег Јејтинс (РТВ 1, 21.00)

15.05 15.16 16.06 16.09 17.10 17.38 17.52 18.27 19.00 19.30 20.06 20.37

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Фудбал - ЕП: Шпанија-Француска Вести Сат Вести Оно наше што некад бејаше Мој херој Гастрономад Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Мазурка Фудбал - ЕП: Енглеска-Италија, пренос Мазурка Дневник Филм: Напуштена Егзит Вести(03.00,04.00,05.00) Фудбал - ЕП: Енглеска-Италија Гастрономад Сасвим природно Сат Верски календар

06.30 Серијски програм 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.45 Рецепти Лауре Равајоли 09.00 Објектив 09.10 Време је на мојој страни 09.30 Документарни програм 10.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.30 Азбука родитељства 13.00 Објектив 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Објектив 14.05 Серијски програм 15.00 Рецепти Лауре Равајоли 15.30 Документарни програм 16.00 Објектив 16.05 Личности и догађаји 17.00 Објектив 17.30 Храна и вино 18.10 Рецепти Лауре Равајоли 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Документарни програм 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 7 НС дана 23.00 Серијски програм

09.45 11.30 12.00 14.30 16.15 18.00 18.30 20.00

Преглед сезоне Премијер лига Атлетика У сусрет Вимблдону АТП Хертогенбош финале ВТА Хертогенбош финале Вимблдон најава Вимблдон Аргентинска лига: Тигре - Индепендијенте 22.00 Вимблдон најава 22.30 У сусрет Вимблдону 01.30 НБА Кошаркологија

06.30 Заувјек сусједи 08.15 Добра земља 10.30 Топшоп 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00 Џои 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Свет на длану 17.05 Наша мала клиника 18.00 Џет-сет 18.30 Вести 19.10 Велика Србија 19.45 Сунђер Боб Коцкалоне 20.00 Гладијатори 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: 13 дана 02.20 Филм: Соба за Ромеа Браса 03.50 Филм: Прекоокеанске авантуре једне мале коале 05.15 Укључење у Б92 Инфо

Кариби ОДБОЈКА: СВЕТСКА ЛИГА

Србија–Јапан (РТС 2, 15.25) 06.02 06.51 07.29 07.35 07.45 08.00 09.00 09.27 09.33 09.48 10.05 10.29 11.00 12.00 12.30 13.01 13.23 13.30 14.01 14.32 14.55 15.25 17.00 17.45 18.15 18.45 19.36 20.04 20.14 21.05 21.56 22.47 23.10 23.40 01.04 01.51 02.36 03.21 04.07 04.52

Британи Марфи

05.00 06.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.40 19.00 19.15 20.00 21.30 23.45 02.00

Домаћин Дођи на вечеру Галилео Филм: Град анђела Езел Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Филм: Матрикс Вести Ексклузивни интервју са Демиром Аси Филм: Операција Шакал Трачара Кобра

dnevnik

c m y

30

Музика за добро јутро Амен адјес Датум Верски календар Време одлуке Дозволите... Жогарија Бернард Поштар Пат Шумска школа Вита студентис Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Датум Културако аресипе Српски источници Програм за дијаспору Беокулт Одбојка: Светска лига, Србија-Јапан, пренос Биографије Српске спортске легенде Олимпијски кругови Играле се делије на сред земље Србије: КУД ‘’Копаоник‘’ Гитара арт фестивал Корак по корак Изгубљени светови Нико није савршен, филм Јелен топ десет Вита студентис Викенд Евронет Одбојка: Светска лига, Србија-Јапан Играле де делије на сред земље Србије Изгубљени светови Биографије Нико није савршен, филм Јелен топ десет Мој љубимац

06.00 ВОА 06.30 Маратон 08.00 Филм: Све што желим за Божић 09.20 Србија у ритму Европе 09.50 Универзум 10.30 Топ шоп 11.00 Филм: Преживети Божић 13.00 Улови трофеј 13.30 Здравље и Ви 14.00 Слике живота 15.00 Обични људи 16.00 Обични људи 17.00 Мини серија 18.30 Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 19.00 Универзум 20.00 Одељење за специјалне жртве 21.00 Филм: Дежурни кривци 23.00 Филм: Олдбој 01.00 Филм: Дежурни кривци 02.00 Мини серија 04.30 Филм: Олдбој

07.00 Добро јутро 10.00 Филм: Ајзенхауеров дан-Д 12.00 Шопингхоличарке 13.00 Топ спид 14.00 Гранд хит године 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне са Леом Киш 18.15 Први посластичар Србије 19.30 Национални дневник 20.00 Академија дебелих 21.15 Тренутак истине 22.30 У рингу 23.30 Филм: Човек у ватри 01.00 Филм: Продавница за упознавање 03.30 Филм

Академија дебелих

Хелен је аматер, зарађује новац бавећи се илегалном трговином у Централној Америци, продавајући оружје терористима. Покушавајући да спасе свој живот, након тога што јој послови иду све лошије, она нема избора него да верује Џефу, агенту британске обавештајне службе... Улоге: Џон Севиџ, Кара Гловер, Стивен Мекхати, Сем Малкин Режисер: Мајкл Кенеди (Хепи, 23.00) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.00 16.20 17.55 18.25 19.00 19.50 21.30 23.00 00.30 02.00 03.30 04.00

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Барби Чаролија дуге, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Доба диносауруса 4 Телешоп Вести Менди и благо Чирокија Вести Телешоп Голи живот Телемастер Моја Србија Јелена Нормални људи, филм Једна жеља једна песма Кариби, филм Слепа правда Ћирилица Моја Србија Јелена

Након више стотина пријављених који су морали да прођу наш кастинг, али затим и врло ригорозне здравствене прегледе, формирали смо „Академију дебелих“. Њих 24 улазе вечерас у специјално дизајнирану кућу у Шимановцима с намером да овог лета постану најбољи полазници наше академије... Водитељи: Марина Котевски и Андреј Маричић (Пинк, 20.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa24.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

12

31

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер 08.10 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Спасавање оронулих грађевина Луксузни дом Грађевинске интервенције Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Посластичарски ас Спасавање беба Спасавање деце Највећи губитник Пацијенти са необичним здравственим проблемима Ургентни центар Најјезивије пластичне операције Л.А. Инк Највећи губитник

07.55 Златна кинотека: Они живе ноћу, филм 10.06 Ни да ни не 11.01 Поаро 12.00 Дневник 12.23 Плодови земље 13.20 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мисија без дозволе, филм 16.43 ТВ календар 17.13 Мир и добро 17.56 Баштованка 18.25 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.08 Посланица председника РХ, Иве Јосиповића 20.18 У регистратури 21.25 Седамдесет и два дана, филм 23.05 Дневник 3 23.46 Поштено и према закону 00.31 Др Оз, ток шоу 01.11 Недељом у два 02.11 Девојке из Ст. Тринијана, филм

Магарац и товар соли Три прасета Ози Бу Капетан Кид Скоро сасвим обична прича Поноћна врелина Време чуда Прича о Џејн Слепи хоризонт Гојине утваре Прича о Монели Опасна игра

Сле пи хо ри зонт Франк је из гу био пам ће ње, по сле ра ња ва ња у ма лом на пу ште ном гра ду у Но вом Мек си ку. Док по ку ша ва да от кри је свој иден ти тет по чи ње да сум ња да је део за ве ре за уби ство пред сед ни ка... Уло ге: Вал Кил мер, Нив Кем бел, Сем Ше пард Ре жи ја: Мајкл Ха у сман (Си не ма ни ја, 20.00)

Бен 10 ТВ продаја Колумбо ТВ продаја Пороци Мајамија ТВ продаја Пусти воду да мишеви оду, филм Живот или нешто слично, филм Будва на пјени од мора Ексклузив Викенд РТЛ Данас Галилео Будва на пјени од мора Земља тигрова, филм ЦСИ: Мајами РТЛ Данас Дангерман

Зе мља ти гро ва

Кри стен Стју арт

Ми си ја без до зво ле

Го ди на је 1971. Пре сла ња у Ви јет нам, аме рич ка вој ска об у ча ва но ве ре гру те у кам по ви ма. Ме ђу њи ма је и Ро ланд Боз, ко ји у кам пу до би ја по след ње ин струк ци је пре од ла ска у рат ну зо ну на дру ги крај све та. Али он не же ли у рат... Уло ге: Ко лин Фа рел, Ме тју Деј вис, Клиф тон Ко линс Џу ни ор, Том Ги ри Ре жи ја: Џо ел Шу ма хер (РТЛ, 21.00)

Два на е сто го ди шња Ме ди ба ви се нео бич ним спор том, сло бод ним пе ња њем, иако њен отац не одо бра ва тај спорт бу ду ћи је и сам био стра стве ни пе њач све док ни је пао и по вре дио кич му. Она је ја ко ве за на за оца, он јој је узор, чак идол, па же ли да му што ви ше ли чи... Уло ге: Кри стен Стју арт, Кор бин Бле, Макс Ти е ри, Џе ни фер Билс, Сем Ро бардс Ре жи ја: Барт Фројн длих (ХРТ 1, 15.05)

01.55

Пријатељи Веселе тројке Силвестрове и Чичијеве тајне Мерлин Библија Загреб: Миса, пренос Међугорје, док филм Филмски матине: Где дуге сијају, филм Острво с благом, филм Бебибонус Међународни дечји фестивал Шибеник Олимпијци Загреб: ЕП у кајаку и кануу, снимак Евро 2012, емисија Евро 2012: Енглеска-Италија, пренос четвртфинала Евро 2012, емисија Евро 2012, сажеци Филмски бутик: Црна недеља, филм Ноћни музички програм

06.00 07.29 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00 01.30

Решен случај Засебан мир Био једном једва Божић... Протуве са трибина Нестали Моја ужасна година Породица Брејди у Белој кући Докторка Квин Биографија - Елизабет Харли Истеривачи духова Земљанке су лаке женске Чудна фреквенција Решен случај

14.49 16.57 17.28 18.41 19.09 20.00 20.35 22.35 23.20 23.35

06.00 Развод на француски начин 08.00 Тамо где су дивље ствари 09.40 Срећа је топло ћебенце, Чарли Браун 10.30 Мисионар 12.00 А кад брак није лак 13.50 Гномео и Јулија 15.15 Карате Кид 17.35 Холивуд на снимању 18.05 Краљев говор 20.05 127 сати 21.35 Вампири смарају 22.55 Борџије 23.55 Маринац 2 01.30 Џоунсови 03.05 Изгубљени дечаци: Жеђ 04.25 127 сати

07.50 08.15 08.30 10.35 10.50 12.50 13.05

16.40 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.55 01.35 02.10

08.22 09.18 09.45 10.06 10.50 11.00 12.00 13.04

Нив Кем бел

Дијагноза убиство Мистерија Хејвена Добра жена Браћа и сестре Свемоћни Тор Ујак Бак Све по закону Ерика Скандал Браћа и сестре Добра жена Председников човек Ерика

14.40

08.00 Гиганти готике – поглед у небо 10.00 У телу Хенрија осмог 11.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 14.00 Животиње које су ушле у историју 14.30 Лежаки 1942.

16.00 Ратници 17.00 Вучице 18.00 Лондонска болница 20.00 Артур Рубинштајн 21.00 Пет америчких гиганата 22.00 Капјонг 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 01.00 Дикенсова Енглеска

08.00 08.30 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

08.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00

08.00 Сирене 10.00 Типично за Мери 12.00 Ја у љубав верујем 14.00 Само Синатра 16.00 Хана и њене сестре 17.50 Телма и Луиз 20.00 Бинго 22.00 Лакоћа 00.00 Поп звезда 01.20 Еротски филм 02.40 Еротски филм

Ко лин Фа рел

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

00.40 01.40

Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Трговци Трговци војним старинама Моћни бродови Опасан лов Чудовишта из реке Страствени риболовци Пецање голим рукама Чудовишта из реке и древни риболов Интервентна јединица Мајамија Сам у дивљини Мафијашка правила Лу Ферантеа Опасан лов Чудовишта из реке

08.30 09.00 10.00 11.15 13.00 17.00 18.00 20.00 20.30 20.45 22.45 23.00 01.00

Рели ГП3 Тенис Аутомобилизам Фудбал Тенис Фудбал Фудбал Мотоспортови Бокс Сви спортови Фудбал Мотоспортови

21.55 22.50 23.45

Уста ви до бро из гле да ју са мо на па пи ру

К

о му ни зам је окон чан још у апри лу 1989. кад упа дљи ва слич ност с до га ђа ји ма из 1919: се дам де су пољ ски ко му ни сти им пли цит но при зна ли сет го ди на ка сни је но ва ге не ра ци ја по но во по ку ша ле ги ти ми тет „Со ли дар но сти„ по звав ши њи - ва да ус по ста ви де мо кра ти ју у ре ги о ну. Још јед хо ве чла но ве на пре го во ре. Ипак, Гор ба чо вљев про - ном, али због дру га чи јег раз ло га, за пад но е вроп ске грам ре фор ми био је си гу ран тек на кон по ра за ње - по ли тич ке и устав не нор ме уве зе не су у Ис точ ну го вог глав ног кон зер ва тив ног су пар ни ка, Ли га чо ва. Евро пу и су ко би ле су се с ди вер гент ним дру штве Слу чај ност и по гре шка на ста ви ли су да вла да ју док но-по ли тич ким ствар но сти ма и исто риј ским се ћа се им пе ри ја рас па да ла. Ако се про ме на до го ди ла у њи ма. Тре ба ло је осно ва ти по ли тич ке пар ти је у Пољ ској за то што је вла да би ла сла ба, сле де ћа је у окру же њу у ко јем је ко му ни зам су зби јао и сам по Ма ђар ској за то што је вла да би ла ја ка, пре ви ше са - јам по ли тич ке пар ти је. Због то га су на ста ја ли Спа мо по у зда на и над моћ на у од но су на рас цеп ка ну си лач ки фрон то ви, „Со ли дар ност„, Де мо крат ски и опо зи ци ју, за ко ју је ми сли ла да мо же њо ме упра - Гра ђан ски фо ру ми, Уни ја де мо крат ских сна га – све вља ти. Она ни је схва та ла, док ни је би ло пре ка сно, да би се из бе гло по ми ња ње тог пој ма. Не по ве ре ње да иза по ли тич ке опо зи ци је сто ји огром на же ља јав - у пар ти је по че ло је да ра сте кад су се хе те ро ге не но сти за про ме на ма ко ја се ис по ља ва ла у ма сов ном оку пља њу на про сла ви го ди шњи це устан ка из 1848, по нов ној са хра ни Имреа На ђа или ал тер на тив ној пр во мај ској про сла ви ко ја је за се ни ла зва нич ну. По што се про ме на до го ди ла у Пољ ској, ко ја је има ла сла бу еко но ми ју, ре жи ми ма у Ис точ ној Не мач кој и Че хо сло вач кој еко ном ска сна га ули ва ла је си гур ност. Али, еко ном ска не ста бил ност ни је би ла је ди ни узрок уру ша ва ња. По сто ја ла је и не ка вр ста до ми но-ефек та. Кад су Ма ђа ри ли бе ра ли зо ва ли гра нич ни ре жим с Аустри јом да би при ву кли па жњу ме ђу на род не јав но сти на по ло жај ма - Улич ним бор ба ма Ру му ни ја се ота ра си ла кла на Ча у ше ску ђар ске ма њи не у Ру му ни ји, не пред ви ђе ни ре зул тат опо зи ци о не ко а ли ци је ко је су осно ва не и одр жа ва би ло је бе жа ње Ис точ них Не ма ца пре ко Ма ђар ске. не на оку пу због бор бе про тив ко му ни зма рас па ле Та зби ва ња по твр ди ла су не по пу лар ност Хо не ке ро - то ком 1990/1. По де ла „Со ли дар но сти„ на гру пу ли ве вла сти. Кри за је у Пољ ској тра ја ла ме се ци ма, али бе рал них ин те лек ту а ла ца, оку пље них око Ма зо у ДДР-у и Че хо сло вач кој са мо не ко ли ко не де ља. вјец ког, и на ци о нал не по пу ли сте око Ва лен се, ука Као и 1848, је дан уста нак је иза зи вао дру ги, али зи ва ла је на ли ни ју раз гра ни че ња, док су се по ли овог пу та ни је би ло опо рав ка им пе ри је јер у њу ви - тич ке и ин те лек ту ал не ели те бо ри ле за ус по ста ше ни ко ни је ве ро вао. вља ње ве за с ма са ма. Уоп ште но гле да но, про ме на је би ла за чу ђу ју ће Као и 1919, тре ба ло је из но ва ство ри ти устав ни мир на, обе ле же на је ди но по ли циј ском бру тал но шћу по ре дак, али овај пут ни ма ло ре во лу ци о нар но. У у Че хо сло вач кој и ДДР-у. Ма ђар ској и Пољ ској до пу ње Озбиљ них улич них бор би би ло ни ко му ни стич ки уста ви би ли Убр зо по сле по бе де над је са мо у Ру му ни ји, где Ча у ше су на сна зи не ко ли ко го ди на ску о ва ти ра ни ја ни је при хва та - пољ ским ко му ни сти ма 1989. уме сто да се до не су пот пу но ла дру ге об ли ке ди ја ло га. До га „Со ли дар ност” се по де ли ла но ви, да би се ис та кла же ља за ђа ња на Тје нан ме ну би ла су мо без бол ним пре ла зом а не на на гру пу ли бе рал них дел ко ји су из бе га ва ли сви осим глим од ба ци ва њем про шло сти. нај твр ђих апа рат чи ка, ма да му ин те лек ту а ла ца, оку пље них До но ше ње но вих уста ва на по око Ма зо вјец ког, је Хо не кер био бли зу. Ла ко ћа чет ку је оме т а ла не си гур на ове про ме не – на су прот кр во прав на си ту а ци ја на ста ла од ла и на ци о нал не по пу ли сте, про ли ћу у Ки ни – де лом је би ла ском ко му ни ста с вла сти – ко је ко ј е је пред в о д ио Ва л ен с а од раз осе ћа ја сла бо сти у ре до 1990. имао ле ги ти ми тет да до ви ма вла да ју ће пар ти је, чи ње но си но ви устав? – и ка сни је ни це да јој је Мо сква окре ну ла про па да њем по чет ног ан ти ко ле ђа и ње ног вла сти тог исто риј ског не у спе ха. Али у му ни стич ког кон сен зу са. Са мо су у Ру му ни ји и Бу њој се огле да ла и сла бост опо зи ци је, не си гур не у гар ској бр зо усво је ни пот пу но но ви уста ви. свом по хо ду ка вр ху. Опа сност с ко јом су се су о чи ли Као и 1919, но ви уста ви бо ље су из гле да ли на па сви уче сни ци по ли тич ке ре фор ме из 1989. био је ва - пи ру не го у ствар но сти. Услед очај не еко ном ске ку ум вла сти на стао па дом ко му ни зма. Јав но су прот - кри зе, но ва обе ћа ња о со ци јал ним и еко ном ским ста вља ње ко му ни зму би ло је не по гре ши во, што се пра ви ма зву ча ла су пра зно, док су људ ска, гра ђан од мах ви де ло на из бо ри ма то ком сле де ће две го ди не. ска и по ли тич ка пра ва че сто огра ни ча ва ли ар би Због то га је ра зу мљи во за што су мно ги с не ве ри - трар на др жав на моћ и на ци о на ли стич ки ауто ри тар цом по сма тра ли те огром не ма се ко је су до шле да ни им пул си. Сло бо да го во ра мо гла је би ти огра ни про те сту ју про тив ре жи ма на из ди са ју. Те ма се – ко - че на, ре ци мо, ако се про це ни да је у су ко бу с „јав је су се с та квим ци љем оку пља ле мо жда по след њи ним мо ра лом“ или „устав ним по рет ком“, док је у пут у исто ри ји Евро пе – би ле су и по твр да сло ма ко - Ру му ни ји за кон за бра њи вао „кле ве та ње др жа ве и му ни зма и слут ња не ста бил но сти ко ја би мо гла на ци је“, као и „оп сце не рад ње не спо ји ве с мо ра усле ди ти ако се не из гра ди но ви и ле ги тим ни ји по - лом“. Слич них огра ни ча ва ју ћих уста ва има и у ли тич ки по ре дак. Ита ли ји и Грч кој, као под сет ник на то да на оста ци Де фи ни са ње но вих пра ви ла био је хи тан за да так про шлих то та ли тар них схва та ња ни су пре жи ве ли пост ко му ни стич ке по ли ти ке. Ту се мо же ви де ти са мо у Ис точ ној Евро пи. Књи гу Мар ка Ма зо ве ра „МРАЧ НИ КОН ТИ НЕНТ / Евро па у 20. ве ку„ мо же те по ру чи ти од Клу ба чи та ла ца Из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг” (Те ра зи је 29/II, Бе о град), пу тем те ле фо на 011/ 3344–536 и 3344-427, и-меј ла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa24.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Не де ља је дан за од мор па мо же те ују тру ду же спа ва ти и из ле жа ва теи се до ми ле во ље. Не ка бло ки ра ју ћа си ту а ци ја вас бри не већ из ве сно вре ме, али не ће још ду го. Ре ши ће те сво је про бле ме.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

24. jun 2012.

Ак тив ни сте у сва ко днев ним ства ри ма и услу жним де лат но сти ма. Као да не мо же те или не уме те да се сми ри те. По ве ди те ви ше ра чу на о свом здрав стве ном ста њу и ви ше се од ма рај те, уз ТВ, фил мо ве...

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Ва жно је да ра ди те оно што во ли те или во ли те оно што ра ди те. Би ло ка ко би ло, за у зми те став ко јег ће те се др жа ти и зва нич но и су штин ски. По ста ви те сво је ин те ре се на цен трал но ме сто. Усме ре ња. Ме сец ће тач но у под не упло ви ти у знак Де ви це па ће те се тек та да про бу ди ти и ак ти ви ра ти у про дук тив ном сми слу. Не де ља је дан за по ро ди цу и дру же ње с де цом, ши ром и ужом фа ми ли јом.

Све што чи ни те у не ком ви ду та јан стве но сти или изо ла ци је, иде вам у при лог. Мо же те от пу то ва ти би ло где, с фа ми ли јом, ро ђа ци ма у го сте, и то је пра ви по тез. По бољ ша ње фи нан си ја ће вам до бро до ћи. Пра ви сте по кре тач и прак ти чан ор га ни за тор све га што се де ша ва. Уз то се до бро осе ћа те, ко ри сно и при мем нљи во, па има те све раз ло га да бу де те за до вољ ни. Парт нер вам пре пу шта ини ци ја ти ву.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Ви ше ни сте то ли ко под парт не ро вим ути ца јем, на би ло ко ји на чин, ка ко сте би ли прет ход них ме се ци. До шло је не ко но во вре ме, вре ли да ни и иза зо ви. Скло ни сте дру штве ном жи во ту, и то је ОК. Ужи вај те!

Не ма где вас не ма, и те шко вам је ући утраг. Окре ну ти сте јав но сти, парт не ру или парт не ри ма, у јед ни ни или мно жи ни, и од лич но се сна ла зи те у сва кој си ту а ци ји. По ста ли сте по пу лар ни у дру штву.

Пред крај да на се мо же те при пре ми ти и фо ку си ра ти на пред сто је ћу рад ну сед ми цу, а до та да, по све ти ти стал ном парт не ру и по ро ди ци. Са мо ћа вам при ја да об но ви те енер ги ју и кон цен тра ци ју.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Ни шта ка пи тал но и ква ли тет но не мо же се де си ти са да и од мах. Све је про цес и за све је по треб но вре ме. Због то га бу ди те стр пљи ви, до ок то бра ове го ди не. Ка мен по ка мен, из гра ди ће те твр ђа ву!

Из бе га вај те ја ко Сун це и уме ре но се сун чај те. При ја вам то пло та, али не пре ви ше. Кон тро ли ши те свој крв ни при ти сак и кре ћи те се. Има те ве ли ке пла но ве и оче ки ва ња. Не ки ће се ис пу ни ти, а не ки не.

Пра во је вре ме да за пло ви те пут мо ра, да за ро ни те у де бе ло пла вет ни ло. И ба зен и ре ка мо гу са мо при вре ме но за ме ни ти онај пра ви ужи так ко ји вас че ка та мо не где да ле ко. За слу жи ли сте!

TRI^-TRA^

За бо рав на Ма до на V REMENSKA

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

29

Sombor

30

Kikinda

29

Vrbas

30

B. Palanka

30

Zreњanin

30

S. Mitrovica 31 Ruma

31

Panчevo

30

Vrшac

29

Srbija Beograd

30

Kragujevac

30

K. Mitrovica 30 Niш

31s

Evropa

пријатније

NOVI SAD: Prete`no sun~ano i toplo. Vetar slab severni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 16, a maksimalna oko 30 stepeni.

VOJVODINA: Prete`no sun~ano i prijatno uz malo ni`e temperature nego prethodnih dana. Vetar slab severni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 16 do 18, a maksimalne do 31 stepena.

SRBIJA: Toplo uz sun~ane peirode i re|u pojavu lokalnih pquskova popodne ponegde na istoku i jugu Srbije. Vetar slab severni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 16 do 20 stepeni, a maksimalne od 29 na severu do 32 stepena na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak opet vrlo toplo, ali kasnije popodne i uve~e uz pquskove, najpre na severu Srbije. U no}i ka utorku ki{a. U utorak zahla|ewe sa prolaznom ki{om.

Od srede sun~ano. U sredu prijatne temperature, a od ~etvrtka svakim danom sve toplije, pa }e od idu}eg vikenda ponovo biti vru}ina.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: O~ekivane biometeorolo{ke prilike }e biti relativno povoqne za ve}inu hroni~nih bolesnika. Izvesna opreznost se savetuje sr~anim bolesnicima. Preporu~uje se adekvatno odevawe i za{tita od UV zra~ewa, kao i umerene aktivnosti u skladu sa dnevnim temperaturama. Meteoropatske reakcije se mogu javiti u bla`oj formi u isto~nim i ju`nim delovima zemqe.

Madrid

36

Rim

29

London

20

Cirih

26

Berlin

23

Beч

28

Varшava

26

Kijev

28

Moskva

22

Oslo

16

St. Peterburg 17 Atina

36

Pariz

20

Minhen

27

Budimpeшta

30

Stokholm

18

Пе ва чи ца се на кон сни ма ња спо та за пе сму „Turn up radio” у Фи рен ци за ба вља ла с дру штвом и из хо тел ског ба ра оти шла, а да ни је пла ти ла ра чун. Поп-кра љи ца Ма до на у Фи рен ци је сни ма ла спот за пе сму и због сни ма ња је на пра ви ла са о бра ћај ни ха о с у гра ду. Ка ко во ли да бу де у цен тру па жње, ужи ва ла је док су јој из ауто мо би ла и с мо то ра во за чи тру би ли, а она им је ма ха ла у сво јој оскуд ној оде ћи. На кон сни ма њ а спо т а с дру штвом је на ста ви ла да се за ба вља у ба ру хо те ла у ко јем је од се ла. Дру штво је ис пи ја ло вот ку чи ја је це на фла ше око 250 евра, ра чун је на кра ј у ве ч е р и из н о с ио око 1.250 евра, али ни ко га ни је пла тио.

- Не чу ве но је да пи јеш це лу ноћ и он да не пла тиш ра чун - из ја вио је је дан од за по сле них у хо те лу.

VIC DANA За што пла ву ша пре ска че ста кле ни зид?

- Да ви ди шта је с дру ге стра не.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

288 (-22)

Slankamen

363 (-27)

Jaшa Tomiћ

Apatin

368 (-27)

Zemun

369 (-23)

Bogojevo

340 (-32)

Panчevo

374 (-20)

Smederevo

510 (-16)

Baч. Palanka 346 (-26) Novi Sad

333 (-29)

Tendencija stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

243 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

288 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

333 (10)

Tendencija stagnacije

Titel

356 (-32)

NERA

Hetin

76 (-4)

TISA

45 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

S. Mitrovica 175 (-19) Beograd

Kusiћ

312 (-24)

54 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja