Dnevnik 24.jul 2010.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 24. JUL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22787 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

U BANKAMA SE SVE VI[E TRA@E ZAJMOVI ZA REFINANSIRAWE

Juri{ na kredite da vratimo dugove

str. 4

3 Nacionalno jedinstvo za Generalnu skup{tinu UN

Ekonomija 5 Seci plate, krpi poreze 5 SISA jedva pro{la, a „Dupe” ne mo`e

INTERVJU

Poqoprivreda

VERICA KALANOVI], MINISTARKA ZA NIP I POTPREDSEDNICA G17 PLUS

6 Lovci u mutnom pqa~kaju paore

Op{tine }e dobiti imovinu i ve}e transfere

Vojvodina 11 Punoletstvo kao duboka starost

Dru{tvo Kultura 14 „Zlatni pali}ki toraw” filmu „Kako se zavr{ilo leto”

Ambrozija mora pasti str. 7

OPET INCIDENT KOD „CIGANSKIH NO]I” U NOVOM SADU

Foto: N. Stojanovi}

Foto: A. Erski

„GRADSKO ZELENILO” NAPALO BIQKU KOJA MORI NOVOSA\ANE

str. 2

Najvi{a temperatura 29 °S

Novi Sad 8 Gra|anski protesti protiv bahate vo`we

13 Za septembar ostalo 1.689 mesta

Potpredsednica G17 plus i ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi} uverena je u to da }e se pitawe vra}awa imovine lokalnim samoupravama na jesen na}i pred republi~kim poslanicima. U razgovoru za „Dnevnik” ona podse}a na to da je predlog zakona o tome wena stranka u proceduru uputila po~etkom januara, ali negira da je odlagawe rasprave o tom aktu posledica neslagawa u vladaju}oj koaliciji. „Srbija polako ali sigurno izlazi iz krize, pa o~ekujem da }e slede}e godine i transferi op{tinama biti znatno ve}i”, ka`e Kalanovi}eva.

Pritvoren zbog pucwave i rawavawa

str. 12

SPORT

str. 15 – 20

ATLETI^ARKA AMELA TERZI] U FINALU SP JUNIORA

Foto: N. Stojanovi}

Politika

Osve`ewe

MUTAP^IJA I TE[I] REDOM GAZE U NOVOM SADU

SUBOTI^KI FUDBALERI OSTALI NA EVROPSKOM PUTU

2

POLITIKA

subota24.jul2010.

INTERVJU

POSLANI^KE TEME

Spremna nova sednica Poslanici Skup{tine Srbije zavr{ili su u ~etvrtak raspravu o svih 14 ta~aka dnevnog reda protekle vanredne sednice, a o predlo`enim zakonima i me|unarodnim ugovorima glasa}e u sredu, 28. jula. Tog dana trebalo bi da bude izabran i novi guverner Narodne banke Srbije, a predsednik Srbije za tu funkciju predlo`io

je aktuelnog predsednika Saveta NBS-a Dejana [o{ki}a.

Predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} zakazala je novu sednicu za dan uo~i glasawa, da bi bilo popuweno upra`weno mesto predsednika Saveta NBS-a i izabrani zamenici generalnog sekretara Skup{tine i nekoliko novih sudija.

Otpis kamate na lokalu Poslanici su razmatrali izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Radi postizawa finansijske discipline, predvi|eno je izricawe mere zabrane obavqawa odre|enih delatnosti u trajawu od {est meseci do tri godine, ako obveznik ponovi isti poreski prekr{aj u roku od dve godine.

Vlada je obavestila parlament o tome da ne prihvata nijedan amandman narodnih poslanika. Me|utim, na samoj sednici ministarka finansija Diana Dragutinovi} prihvatila je amandman poslanika DS-a Edipa [erifova kojim se daje mogu}nost lokalnim samoupravama da otpi{u kamate onima koji u prethodne tri godine nisu mogli izmiriti svoje obaveze. Otpis kamata odnosi se na poreski dug koji je dospeo do decembra 2009. godine.

Poreski {tap i {argarepa – Moji saradnici bili su protiv prihvatawa ovog amandmana, a ja sam se mnogo dvoumila – objasnila je ministarka finansija Diana Dragutinovi}. – Mislim da se negde li~no s wim ne sla`em, ali na ovom amandmanu insistira veliki broj lokalnih samouprava. Do ovog trenutka u Ministarstvo finansija je stiglo ~etrdsetak zahteva iste sadr`ine iz razli~itih op{tina.

Alternativa je blokada i jo{ ve}i problemi lokalne samouprave. Da je situacija normalna, svakako bih rekla ne i poslu{ala svoje saradnike. U sada{wim

uslovima, kada li~no smatram da su, osim investicija u infrastrukturu, jedino fiskalni podsticaji koji imaju smisla oni koji }e o~uvati radna mesta, odlu~ila sam da prihvatim ovaj amandman. Neko mo`e kazati da nakon prihvatawa ovog amandmana stavqam u isti ko{ redovne plati{e i one koji to ne rade, ali smatram da Poreska urpava treba da balansira izme|u prinude i servisa, da kombinuje {tap i {argarepu, pa neka ovo bude {argarepa, a sve radi boqe naplate javnih prihoda i boqe Poreske uprave.

I „Borba” na tapetu [ef kluba SRS-a Dragan Todorovi} pitao je da li je ikada ura|en deobni bilans novinsko-izdava~ke kompanije „Borba“, konstatuju}i da, koliko on zna, to nije u~iweno.

– Kako je u takvim uslovima uop{te moglo do}i do privatizacije „Borbe“, wene trgovinske mre`e, „Novosti“ i svih preduze}a koja su bila u okviru te firme? – naveo je Todorovi}. – Moglo je, zato {to su to dozvolili ministri u Vladi, koji su ~isti kriminalci. Problem je u tome {to, iako postoje svi dokazi, vi ne reagujete. Ne znam {ta je potrebno da biste pokrenuli ta pitawa? [ta ~ekate, da pokupe imovinu i pobegnu iz dr`ave?

[ef radikala u parlamentu upitao je i kako je mogu}e da se posle brisawa „Novosti“ iz privremenog registra, kada su sve akcije koje su do tada podeqene postale ni{tave, ta kompanija „posle raznih falsifikata“ pojavquje u centralnom registru. On je tvrdi da akcije „Novosti“ nisu mogle biti iznete na Berzu zato {to je postojalo re{ewe Ministarstva za ekonomsku i vlasni~ku transformaciju iz februara 2000. godine kojim je „sve poni{teno“.

– Ovakva pqa~ka, ovakav kriminal ne postoji u istoriji! – konstatovao je Todorovi}, zapitav{i Tu`ila{tvo da li je prona{lo elemente da se pokrene krivi~ni postupak i protiv koga je pokrenut.

Sakriveni kvadrati Potpredsednik Skup{tine iz redova SNS-a Bo`idar Deli} rekao je da su u Srbiji kqu~ne re~i „pqa~ka, kriminal i korupcija“, a kao primer za to naveo je privatizaciju holdinga „Komgrap“. Po wegovim re~ima, krajem pro{le godine specijalnom tu`iocu podneta je krivi~na prijava protiv devet odgovornih lica, a do dana{weg dana ni{ta nije u~iweno.

– Interesantno je da su kqu~ni igra~i u ovoj prqavoj raboti ve}inski vlasnik Slobodan Stankovi}, generalni direktor „Komgrapa“ Darko Pa{i} i predsednik UO Darko Matija{evi}, biv{i mnistar unutra{wih poslova u Vladi Republike Srpske. Ina~e, ka`e se da je Stankovi} samo fiktivni vlasnik ove firme, a

da je pravi Milorad Dodik. Bez obzira na to da li je to ta~no ili ne, Vlada bi trebalo da odgovori na pitawe da li je dr`avni interes da se Srbija pqa~ka na ovakav na~in – pitao je Deli}.

Navode}i mnogobrojne navodne zloupotrebe, Deli} je rekao da je u prospektu za tendersku prodaju „Komgrapa“ prikazana mawa kvadratura najskupqih lokacija.

– Evo, recimo, Terazije 4: „Komgrap“ je imao 3.243 kvadrata poslovnog prostora, a prikazano je samo 1.439. U Kosovskoj ulici, ovde u blizini nas, prikazano je 182, a sakriveno 1.257 kvadrata, hotel u Sokobawi – prikazano samo 100, a sakriveno 1.734 kvadrata – tvrdi Deli}.

S. Stankovi}

DNEVNIK

VERICA KALANOVI], MINISTARKA ZA NIP I POTPREDSEDNICA G17 PLUS

Op{tine }e dobiti imovinu i ve}e transfere Potpredsednica G17 plus i ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi} je uverena u to da }e se pitawe vra}awa imovine lokalnim samoupravama na jesen na}i pred republi~kim poslanicima.

U razgovoru za „Dnevnik“ ona podse}a na to da je predlog tog zakona wena stranka u proceduru uputila po~etkom januara, ali negira da je odlagawe rasprave o tom aktu posledica neslagawa u vladaju}oj koaliciji.

– Ja~awe lokalnih vlasti jeste jedan od ciqeva politi~kog delovawa Ujediwenih regiona Srbije. To je tako|e interes svih partija koje u~estvuju u vlasti, tako da o ovom pitawu nema neslagawa u vladaju}oj koaliciji, i nema razloga da bilo ko ovo pitawe vidi kao kamen spoticawa, neslagawa ili sukoba – tvrdi ministarka. z Ipak, uprkos verbalnim zalagawima za ja~awe loklanog nivoa vlasti, op{tine u Srbiji su u sve nezavidnijem polo`aju, drasti~no su umaweni transferi iz republi~kog buyeta, a vra}awe imovine se godinama odla`e?

– Srbija polako ali sigurno izlazi iz krize, pa o~ekujem da }e slede}e godine i transferi op{tinama biti zna~ajno ve}i.

Verujte da vrlo dobro znam u kakvom su polo`aju lokalne samouprave u Srbiji jer u proseku obi|em nekoliko op{tina nedeqno. To poznavawe situacije u celoj Srbiji i motivisalo je

veliki broj podzakonskih akata, od kojih su neki usvojeni i ve} se primewuju, a neki su u pripremi i u fazi usvajawa. Me|utim, va`no je naglasiti da je regionalizacija proces. A proces zahteva vreme. To nam potvr|uje iskustvo evropskih zemaqa. Mi smo zemqa koja je posledwa u Evropi usvojila ovakav zakon, a pri tom zemqa s najve}im regionalnim razlikama. Me|utim, svako ko je pro~itao Zakon i Uredbu o statisti~kim regionima, zna da ova dva dokumenta ne prepoznaju i ne defini{u centre statisti~kih regiona. Statisti~ki regioni slu`e za utvr|ivawe stepena wihove razvije-

Zakon o regionalnom razvoju dobio je podr{ku i Vlade i Skup{tine, {to govori da je vladaju}a koalicija saglasna po ovom pitawu G17 plus na to da podnese ovakav zakonski predlog. Budite uvereni u to da }e se on na}i u skup{tinskoj procedure na jesen.

Stav G17 plus, i moj li~ni je da vra}awe imovine predstavqa preduslov za br`i razvoj op{tina, osnov za planirawe, privla~ewe investitora, a indirektno – i za zapo{qavawe qudi i pove}awe prihoda. Nacrt ovog zakona ve} postoji i u na-

NIP za Vojvodinu izdvojio pet milijardi z Kako te~e realizacija dogovora s Vladom Vojvodine o finansirawu prioritetnih projekata lokalnih samouprava iz Pokrajine?

– Za projekte na teritoriji Vojvodine koji se realizuju kroz programe Ministarstva za NIP izdvojeno je 5,157 milijardi dinara i ti projekti za sada se realizuju po planiranoj dinamici.

Me|u wima su i prioritetni projekti lokalnih samouprava koje je odobrila Vlada. Nadam se da gra|ani Vojvodine vide rezultate. Investirali smo u vodosnabdevawe i pre~i{}avawe voda, izgradwu i rekonstrukciju vrti}a, {kola i u~eni~kih domova, kao i u razvoj saobra}ajne i ekonomske infrastrukture. Zadovoqna sam {to smo re{ili neke vi{edecenijske probleme, poput onog u Ba~koj, gde }e kona~no biti pre~i{}en kanal izme|u Vrbasa i Kule.

rednim mesecima mi kao stranka }emo vrlo aktivno u~estvovati u wegovom uobli~avawu da bi smo dobili najboqi zakonski predlog. Jedan od postulata na{e politike je i ravnomeran regionalni razvoj, a ovaj zakon je jedan od najva`nijih dokumenata koji }e to omogu}iti. z Velike te{ko}e, me|utim, postoje i u pogledu procesa primene Zakona o regionalnom razvoju. Da li u tom pogledu uop{te ima konsenzusa u vladaju}oj koaliciji, s obzirom na to da godinu od wegovog usvajawa, te nedavnih izmena, taj akt jo{ uvek izaziva osporavawa u delu javnosti, a pre svega kad je re~ o definisawu mape regiona?

– Zakon o regionalnom razvoju dobio je podr{ku i Vlade i Skup{tine, {to govori da je vladaju}a koalicija saglasna po ovom pitawu. To je jedan od zakona koji postavqa temeqe za sistemsko re{avawe pitawa razvoja svih delova zemqe u skladu s wihovim specifi~nostima i potencijalima. Zakon prati i

nosti. Od stepena razvijenosti zavise i podsticaji dr`ave, ali i mogu}nost da regioni konkuri{u za novac pretpristupnih fondova Evropske unije. Tako da u pomenutim “osporavawima” ne vidim ni{ta drugo do poku{aj sticawa jeftinih politi~kih poena. z Da li insistirawe na ja~awu lokalne samouprave, {to potencira G17 plus, odnosno URS, podrzumeva i fiskalnu decentralizaciju?

– Fiskalna decentralizacija je va`na i ona je deo procesa decentralizacije, i u tom smislu je G17 podr`ava. Moramo, me|utim, biti iskreni prema sebi, a to zna~i svesni toga da prihodi na papiru ne zna~e ni{ta, ako ih u realnosti nema. Da bi prihoda bilo, najpre moramo ja~ati kapacitete op{tina da obezbede naplatu prihoda, odnosno razviti sredine. Zato se G17 plus zala`e za to da lokalne samouprave vode najboqi qudi, da to budu oni koji }e se boriti za interes qudi koji su ih birali, odnosno gra|ana op{tina i gradova.

B. D. Savi}

VESTI URS: Pregovori za Bor Predstavnici koalicije Ujediweni regioni Srbije - Socijaldemokratska partija Srbije po~eli su pregovore sa Demokratskom strankom i Socijalisti~kom partijom Srbije o formirawu vlasti u Boru, saop{tila je ju~e pres slu`ba Ujediwenih regiona Srbije.

Navodi se da je mogu}i kandidat za predsednika op{tine Bor Neboj{a Videnovi} iz G17 plus. Predstavnici svih stranaka opredeqeni su da pregovori budu okon~ani {to pre, kako bi gra|ani Bora u najkra}em roku dobili vlast spremnu da realizuje projekte za poboq{awe uslova `ivota i oporavka industrijskog kompleksa u tom gradu, navedeno je u saop{tewu.

Aran|elovac: Direktori bez opozicije Vladaju}a ve}ina Skup{tine op{tine Aran|elovac (DS, koalicija oko SPS i G17 i LDP) razre{ila je na ju~era{woj sednici du`nosti stare i imenovala nove vr{ioce du`nosti direktora u nekim javnim preduze}ima i ustanovama, bez prisustva odbornika opozicionih stranaka (SNS, NS i DSS).

Oni su, posle zamerki da nisu imali mogu}nost da se upoznaju sa predlo`enim kadrovskim re{ewima, jer im je materijal uru~en pre po~etka sednice,

predlo`ili da se ta ta~ka dnevnog reda odlo`i i da se za narednu sednicu pripremi obrazlo`ewe za{to se pojedini direktori smewuju, a drugi postavqaju. Wihove primedbe su se odnosile i na stru~nost predlo`enih kadrova, jer se, prema wihovoj opaski, ne po{tuje o~ekivana stru~na sprema za oblast za koju se direktor kandiduje, ve} se i daqe primewuje princip partijske pripadnosti. Po{to wihov predlog nije usvojen, oni su napustili sednicu, tako da je vladaju}a ve}ina imenovala nove v.d. direktore.

Pre toga se ve}ina odbornika (i opozicija) slo`ila oko op{tih i za grad kapitalnih dokumenata, va`nih za budu}e investicije i aplikacije za sredstva me|unarodnih donatora i Fonda za razvoj Srbije, koji umnogome koriste druge mnogo bogatije op{tine u Srbiji.

Jagodini iz rezerve 25 miliona dinara Vlada Srbije donela je re{ewa o upotrebi novca iz teku}e buxetske rezerve za grad Jagodinuo, bjavqeno je u najnovijem „Slu`benom glasniku“.

Re{ewem Vlade, od para utvr|enih Zakonom o buxetu Srbije za 2010. godinu Ministarstvu finansija odobravaju se 25 miliona dinara na ime obezbe|ivawa teku}e likvidnosti buxeta grada Jagodine.

Specijalne veze Srbije i Srpske Ministri finansija i Republike Srpske Srbije Diana Dragutinovi} Aleksandar Xombi} potpisali su ju~e Sporazum o saradwi u oblasti finansija, koji }e pomo}i uspostavqawu i odr`avawu specijalnih paralelnih odnosa Srbije i RS. U saop{tewu se navodi da su za sprovo|ewe potpisanog sporazuma formirane radne grupe, koje }e se sastaja-

ti najmawe dva puta godi{we, radi intenzivirawa saradwe i stvarawa jedinstvenih zakonskih re{ewa. Na sastanku se razgovaralo i o buxetskom planirawu, javnim finansijama, standardizaciji propisa, poreskom i penzijskom sistemu, kao i o evropskim integracijama, saop{tilo je Ministarstvo finansija Srbije.

Po~asni konzuli Vlada Srbije donela je odluku o otvarawu konzulata Srbije u Kanou, u Saveznoj Republici Nigeriji, objavqeno je u najnovijem „Slu`benom glasniku“.

Prema odluci Vlade, otvara se konzulat Srbije s po~asnim konzulom na ~elu, sa sedi{tem u Kanou i s konzularnim podru~jem koje obuhvata teritoriju saveznih dr`ava Sakoto, Kebi, Zamfara, Kacina, Kano, Kaduna, Xigava, Borno, Bau~i, Jobe, Gombe, Taraba, Adamava, Niger,

Kvara, Kogi, Beneu, Plato i Nasarava.

Re{ewem Vlade Srbije Eva Dekanovska postavqena je za po~asnog konzula Srbije u Slova~koj sa sedi{tem u Ko{icama i s konzularnim podru~jem koje obuhvata teritoriju regiona Ko{ice, dok je Spiridon Mastoras postavqen za po~asnog konzula Srbije u Republici Gr~koj sa sedi{tem u gradu Krfu i s konzularnim podru~jem na ostrvu Krf i gradu Igumenica.

subota24.jul2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

VLADA SRBIJE NASTAVQA BORBU ZA KOSOVO I METOHIJU

ANALITI^ARI O MI[QEWU MSP-a?

Nacionalno jedinstvo za Generalnu skup{tinu UN

Varadi: Razo~aran sam

– Vlada Srbije odlu~ila je na ju~era{woj vanrednoj sednici da svoje stavove brani u debati na Generalnoj skup{tini UN. Republika Srbija podne}e rezoluciju u UN s ciqem da se problem Kosova i Metohije re{i na obostrano prihvatqiv na~in, putem pregovora – izjavio je na konferenciji za {tampu premijer Mirko Cvetkovi} nakon sednice Vlade kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Boris Tadi}.

Vlada Srbije usvojila je ju~e izve{taj pravnog tima Republike Srbije o savetodavnom mi{qewu Me|unarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova i Metohije i konstatovala da od MSP-a nismo dobili pomo} u situaciji u kojoj je me|unarodno pravo prekr{eno na {tetu Srbije.

– Vlada }e predlo`iti Narodnoj skup{tini usvajawe odgovaraju}eg akta, {to }e biti prilika za ostvarivawe jedinstva politi~kih struktura u zemqi po pitawu o~uvawa teritorijalnog integriteta dr`ave – najavio je predsednik Vlade.

Po re~ima premijera Cvetkovi}a, Vlada smatra da MSP nije odgovorio na su{tinsko pitawe legalnosti prava kosovskih Albanaca na secesiju, te da nije legalizovao etni~ki motivisan poku{aj otcepqewa Kosova i Meothije.

Ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} istakao je da je me|unarodno pravo i daqe zna~ajan argument u rukama Srbije, i najavquje

Da~i}: Ko je kriv za Kosovo Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} smatra da je „odluka MSP-a doneta s velikom dozom politi~kih primesa, a tra`ewe krivca u zemqi sada je sekundarna stvar u odnosu na politi~ko jedinstvo“. Po wegovim re~ima, do{lo je vreme da se postavi su{tinsko pitawe: {ta se od Srbije jo{ tra`i da uradi, ~ega da se odrekne da bi postala faktor stabilnosti na Balkanu.

On je objasnio je koliko je te{ko na}i krivca za ono {to se de{ava oko Kosova i Metohije.

– Neko mo`e kazati kriva je ova vlada zato {to je odlu~ila da se obrati MSP-u u Hagu. Ona mo`e okriviti prethodnu, za vreme koje je do{lo do progla{ewa nezavisnosti, a ta vlada mo`e kazati da je kriv Slobodan Milo{evi}. Vlade iz devedesetih godina pro{log veka mogu kazati da su za to krivi oni koji su napravli Ustav iz 1974. kojim je Kosovo dobilo status konsitutivnog dela jugoslovenske federacije, kao {to oni mogu kazati da je posle 1945. dobilo status autonomne oblasti. Isto kao {to svi zajedno mogu kazati da 1918. mo`da napravqena gre{ka {to Srbija nije dobila svoju dr`avu, a neko mo`e kazati da to poti~e jo{ od kosovske bitke, u kojoj se nisu borili Srbi i Albanci, ve} Srbi i Turci, jer Albanaca u to vreme na Kosovu nije ni bilo – naveo je Da~i}.

`ava, jo{ 40 dr`ava bi}e kontaktirano na nivou akreditovanih ambasadora.

Odgovaraju}i na pitawa novinara, premijer Cvetkovi} je ocenio da mi{qewe MSP-a o Kosovu ne}e ugroziti odnose Beograda i Va{ingtona. On je objasnio da su SAD i Srbija dosad razvijale odnose u dobrom pravcu i na konsenzusu kad se radi o Kosovu i Metohiji – a to je da o tom pitawu nema saglasnosti. [ef pravnog tima Srbije Du{an Batakovi} ukazao je na to da su na{i stru~waci pripremili vaqane i jake pravne argumente za MSP, ali da se Sud opredelio da odgovointenzivnu diplomatsku aktivri, kako je ocenio, veoma usko tehnost: ni~ki, i tako izbegne izja{wava– Ono {to se u ovom trenutku we o goru}im pitawima. de{ava u me|unarodnim odnosima – Bez obzira na ukupni rezultat je izuzetno opasan presedan – podsavetodavnog mi{qewa, u ovom vla~i Jeremi}. – Pitawe secesije periodu smo dr`ali kosovsko pimora da se zatvori diskusijom u tawe otvorenim, spre~ili masovGeneralnoj skup{tini UN – to ninije priznavawe nelegalno prije samo interes gla{ene nezaviSrbije ve} i velisnosti i uspeli da kog broja zemaqa pitawe dr`imo na Pandorina kutija {irom sveta. Panagendi na na~in je otvorena dorina kutija je koji odgovara Beo(Vuk Jeremi}) otvorena i zbog gradu – procenio je toga }e debata u Batakovi}.

Generalnoj skup{tini biti odrNa pitawe novinara da li je Sr`ana na insitirawe velikog broja bija preusko postavila pitawe za zemaqa ~lanica u vrlo skorom roMSP, {ef diplomatije Vuk Jereku. Nadamo se da }e zakqu~ak te mi} odgovorio je da se u pravnom debate biti takav da ostane jasno timu vodila velika debata o tome. da ne postoji me|unarodno pravno – Mnogo pitawa je bilo na dnevutemeqeno pravo na secesiju i da nom redu, na kraju smo se opredesecesija kosovskih Albanaca nije lili za ovo jer svako postavqeno donela dr`avnost takozvanoj repitawe u sebi je nosilo rizik i publici Kosovo, te da se do odropasnost od odgovora koji bi za `ivog trajnog re{ewa za budu}i Srbiju bio izuzetno nepovoqan. status Pokrajine mo`e do}i isJedinstven stav pravnog tima bio kqu~ivo putem pregovora. je da ovako postavqeno pitawe [ef diplomatije je najavio da otvara mawe opasnosti za Srbiju }e se idu}e sedmice u Wujorku saod, recimo, onog „da li su kosovstati s predstavnicima Pokreta ski Albanci imali pravo na secenesvrstanih, od kojih }e zatra`isiju od Srbije“. Velika opasnost ti podr{ku za inicijativu Srbibila bi od odgovora da je ovaj sluje. Specijalni izaslanici pred~aj „sui generis“ – izri~it je Jeresednika Republike }e za mawe od mi}.

48 sati oti}i na putovawa u 55 drS. Stankovi}

SANU: Jo{ jedna potvrda da je politika iznad prava i pravde Srpska akademija nauka i umetnosti ocenila je ju~e da je savetodavna odluka Me|unarodnog suda pravde u Hagu o Kosovu jo{ jedna potvrda da je politika iznad prava i pravde. „Me|unarodni sud pravde izbegao je da da pravni odgovor na su{tinsko pi-

tawe prava na samoopredeqewe Albanaca na Kosovu i Metohiji, ~ime je naru{en suverenitet Srbije. Umesto da preuzme odgovornost, Sud je samo tuma~io Deklaraciju o nezavisnosti i tako zamenom teza izbegao da presudi po va`e}im me|unarodnim zakoni-

ma“, ocenio je SANU. U saop{tewu povodom odluke MSP-a isti~e se da }e Akademija nastaviti da podr`ava zvani~ni stav srpske vlasti i, kao i do sada, nastojati da nespornim argumentima uka`e na istorijsku apsurdnost stvarawa nove dr`ave na terito-

riji koja od ranog sredweg veka pripada srpskom narodu. „Ostaje nam nada da }e brojni saveznici i prijateqi nastaviti da podr`avaju Srbiju u wenim naporima da sa~uva svoj suverenitet i nacionalni integritet“, isti~e se u saop{tewu SANU.

REKLI SU

Ko{tunica: Jeftina, bu~na i lakomislena propaganda

Nikoli}: Ne tra`imo ni~iju glavu

Todorovi}: Tra`imo vanrednu sednicu Skup{tine

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica ocenio je ju~e, nakon mi{qewa Me|unarodnog suda pravde o progla{ewu nezavisnosti Kosova, da je „od najve}eg zna~aja da srpski narod ostane da `ivi na Kosovu i Metohiji“. „ Od najve}eg zna~aja je da srpski narod ostane da `ivi na na{em Kosovu i Metohiji jer svaki Srbin koji `ivi u na{oj ju`noj pokrajini time ~uva i dr`avnost Srbije“, izjavio je lider DSS Vojislav Ko{tunica.Po wegovim re~ima, pravi uzrok nesre}e i te{kog poraza koji je donelo mi{qewe MSP-a treba tra`iti u jeftinoj, bu~noj i lakomislenoj propagandi srpskih vlasti da EU nema alternativu. „Po{to sam dva puta dobrovoqno silazio s vlasti i podnosio ostavku kada nisam bio u mogu}nosti da sprovodim politiku za koju sam se zalagao, imam moralno pravo da postavim javno pitawe da li }e zbog ovog dr`avnog poni`ewa i ovakvog te{kog poraza neko u Srbiji podneti ostavku ili ne}e“, naveo je Ko{tunica, koji je bio predsednik SRJ i premijer Srbije.

– Srpska napredna stranka sa `aqewem konstatuje da je koncept odbrane Kosova i Metohije, smi{qen u vrhu vlasti, propao – izjavio je ju~e predsednik SNS-a Tomislav Nikoli}, i istakao da bi bila „sramota i katastrofa da se ne sastane s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em“. Nikoli} je ocenio da posledice mi{qewa Me|unarodnog suda pravde ne mogu snositi samo Srbija i weni gra|ani ve} i kreatori takve politike prema Kosovu i Metohiji, „koji su nas uveravali da su svi problemi re{ivi ako do|emo do procesa pred Sudom“. Nikoli} je na konferenciji za novinare rekao da SNS „ne tra`i ni~iju glavu i da }e oni koji vode dr`avu o tome sami odlu~iti“.

– Boris Tadi} i Vuk Jeremi} su vodili dr`avnu politiku, posebno sa stanovi{ta sudbine Kosova i Metohije, iskqu~ivo sami – rekao je Nikoli}, koji smatra da je na wima dvojici sada da se obrate i ka`u {ta }e li~no u~initi posle odluke Suda. – Besmislene su Jeremi}eve izjave da mi{qewe Suda nije bitno. Presuda bi bila bitna da je u korist Srbije.

Srpska radikalna stranka zahteva vanrednu sednicu Skup{tine Srbije povodom mi{qewa suda u Hagu o jednostrano progla{enoj nezavisnosti Kosova i Metohije i tra`i da se Srbija distancira od Evropske unije dok se ona ne izjasni da su Kosovo i Metohija deo Srbije, rekao je ju~e potpredsednik SRS-a Dragan Todorovi}. SRS je takav zahtev uputila predsednici Skup{tine Srbije, rekao je Todorovi} na konferenciji SRS za {tamu. Politika ove vlasti da EU nema alternativu do`ivela je krah, rekao je Todorovi}, i ocenio da je vidqivo da je Me|unarodni sud pravde u Hagu u su{tini politi~ki instrument Amerike.

Todorovi} je rekao da stran~arewe treba ostaviti po strani i voditi ra~una o najvi{im dr`avnim i nacionalnim interesima. Evropskoj uniji treba staviti do znawa da, dok god se ne izjasni da je Kosovo i Metohija deo dr`ave Srbije, Srbija nema nameru da ide putem ka Evropskoj uniji, rekao je Todorovi}. Jedini na~in koji bi omogu}io Srbiji da krene u oporavak predstavqa saradwa s Rusijom, Kinom i drugim dr`avama koje ne}e politi~ki pritiskati Srbiju.

Doma}i i strani analiti~ari, – Sada, Kosovo ima jasnu pravnu profesori me|unarodnog prava i odluku da je severna Mitrovica politi~kih nauka, uglavnom ocedeo wegove teritorije – rekao je wuju da je savetodavno mi{qewe Vilijams, i objasnio da bi i Srbikoje je Me|unarodni sud pravde izja mogla kazati i da severna Mineo o Kosovu udarac Srbiji, ja~atrovica ima pravo na samoopredewe Pri{tine i sokoqewe separaqewe, kao {to je to u~inilo i Kotisti~kih pokreta u svetu. Neki od sovo. wih ne kriju razo~arewe, poput – Kosovo je bli`e fakti~noj neprofesora me|unarodnog prava i zavisnosti i oja~alo je svoju pozinekada{weg ~lana srpskog pravnog ciju posle mi{qewa MSP-a – smatima u Hagu Tibora Varadija, ne tra profesor me|unarodnog prava samo zbog mi{qewa Suda koji je Vojin Dimitrijevi}. –Sud je izbeutvrdio da jednostrana deklaracigao da se izja{wava o stvarima gde ja o nezavisnosti Kosova nije popostoje protivstavqeni stavovi, vredila me|unarodno pravo, zato nije rekao {ta je ja~e – samoprede{to to pravo ne sadr`i zabranu taqewe ili teritorijali ingeritet, kvih deklaracija.

– Razo~aran sam, ne samo ishodom mi{qewa nego i fokusom koji je zauzet, fokusirawem samo na deklaraciju i time da se ka`e da pravo samoopredeqewe nije u domenu rasprave, a da se ne ulazi u pitawe da li deklaracija proizvodi dr`avnost – rekao je Varadi za RTS. On je kazao da misli da se Sud ograni~io na preuzak prostor jer nije odgo- Slavqe u Pri{tini vorio na pitawe na koje svi o~ekunije ~ak proglasio kriterijume ju odgovor. kad se narod mo`e samoopredeli– Kako se mo`e re}i da je pravo ti. To je elegantno izbegnuto, a s na samoopredeqewe, {to je osnova druge strane, Sud se sveo na re{akosovskih te`wi, van domena Suda vawe uskog konkretnog pitawa poi da nije relevantno {ta proizvolo`aja Kosova posle Rezolucije di ta deklaracija? – upitao je Va1244 UN. radi.

Odgovaraju}i na pitawe mo`e Profesor beogradskog Fakulli ova odluka izazvati konflikte teta politi~kih nauka Predrag i nova otcepqewa u svetu, on je Simi} ocenio je da je Beogradu iz ocenio da }e mnogi pokreti biti ruku izbijen „jedan od najva`nijih oskoqeni wome, ali i dodao da seargumenata koje je paratisti~ki podr`ao u rukama“. kreti zavise od MSP je pogor{ao Simi}, biv{i srpsopstvenog uspeha. situaciju na samom ski ambasador u – Ako je takvo Kosovu, ali Francuskoj, naveo tuma~ewe da se naje da je Kosovo prorod mo`e na nekoj i na politi~koj glasilo nezaviteritoriji i uz sceni Srbije snost u vreme kada stranu pomo} (\or|e Vukadinovi}) opredeliti za neje tamo bilo me|unarodno prisustvo, zavisnost, onda nipa se mi{qewem MSP-a „ulazi u {ta lak{e nego organizovati tanovu epohu me|unarodnog prava“. kve odluke u Ju`noj Osetiji i AbPo wemu, otvoren je i problem haziji. Prema tome, drugi gubitkoji }e morati da re{avaju mnoge nik uz nas je Saka{vili – rekao je dr`ave – da li je me|unarodno priDimitrijevi}. sustvo objektivno ili ide naruku Politi~ki analiti~ar \or|e jednoj od strana u sporu.

Vukadinovi} ocenio je da }e save– Pravo naroda na samoopredetodavno mi{qewe MSP-a pove}aqewe dobilo je novu intepretaciti nervozu na srpskoj politi~koj ju i ima}e uticaja na secesionisceni. sti~ke pokrete u svetu – rekao je – Kosovo }e se, pomalo paradokSimi}. salno, posle ovakve odluke vratiPo wegovim re~ima, sada se moti u srpsku politi~ku retoriku jer `e o~ekivati sna`an pritisak iz }e se vlast i opozicija sada jo{ videla me|unarodne zajednice na Be{e prepucavati me|usobno o tome ograd. Simi} je dodao da mi{qewe ko je odgovoran za situaciju u kojoj Suda ima „veliki moralni zna~aj“ je Kosovo sada – kazao je Vukadinoi da je sada „veoma zanimqivo povi}, i ocenio da je odluka MSP-a

Britanska i nema~ka {tampa Komentatori britanskih i nema~kih medija prime}uju mogu}u „radost separatista“ {irom sveta posle mi{qewa MSP-a o Kosovu.

Agencije prenose ocenu „Gardijana“ da su „separatisti i secesionisti od Tajvana, preko Somalije do Gruzije, pozdravili mi{qewe MSP-a o Kosovu kojim je postavqen presedan“. Za Beograd bi sada, dodaje se u komentaru lista, bilo najboqe da poraz iz Haga preokrene u svoju korist tako {to }e prihvatiti tehni~ke pregovore o Kosovu koje predla`e EU, u zamenu za ubrzawe pregovora o u~lawewu u Uniju.

Nema~ki „Velt“ pi{e da „potvrda kosovske nezavisnosti ne donosi samo nadu ve} i rizike za Evropu’’, ukazuju}i na separatisti~ke pokrete u Evropi i svetu.

Jawi}: Nije smak sveta, Tadi} izgubio bitku Politi~ki analiti~ar Du{an Jawi} ocenio je da se mi{qewem MSP-a ne zatvara slu~aj statusa Kosova i da bi Srbija sada trebalo da s EU uspostavi strate{ko partnerstvo u ciqu upravqawa statusnom krizom na Kosovu.

– Ovo nije smak sveta, ovo je kraj jedne politike. Srbija nije obavezna da prizna nezavisnost i Sud to nije preporu~io. Ovu bitku je izgubio Boris Tadi} i wegov tim, ne Srbija – rekao je Jawi}. smatrati“ kako }e reagovati dr`ave koje nisu priznale Pri{tinu, posebno pet ~lanica EU. Dvojica va{ingtonskih analiti~ara, Stiven Majer s Univerziteta Nacionalne odbrane, i Pol Vilijams s Ameri~kog univerziteta, prenose agencije, ocenili su da mi{qewe MSP-a predstavqa pobedu za Kosovo i poraz Vlade Srbije, koja je pogre{no prora~unala situaciju. Oni, izme|u ostalog, isti~u da je ovakva odluka Suda potpuno preokrenula situaciju sa severom Kosova.

neo~ekivana, nepravedna i brutalna. – MSP je pogor{ao situaciju na samom Kosovu, ali i na politi~koj sceni Srbije.

Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda izjavio je da je s politi~kog stanovi{ta mi{qewe MSP-a neo~ekivano i otre`wuju}e. Vejvoda nagla{ava da ono nije nikakva presuda, nego neobavezuju}e savetodavno mi{qewe, „bez obzira na te`inu, zna~aj i reperkusije koje }e imati u drugim delovima sveta”.

S. N.

4

EKONOMIJA

subota24.jul2010.

DNEVNIK

EBRD O STOPI RASTA U REGIONU

Srbija najboqa na zapadu Balkana Na Zapadnom Balkanu najvi{u stopu privrednog rasta u 2010, od ne{to mawe od dva posto, ima}e Srbija, ocenila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Oporavak cena metala u Srbiji, gde je u toku ostvarivawe velikog programa infrastrukturnog razvoja, pogoduje kqu~nim sektorima, {to sve doprinosi rastu. U najnovijem izve{taju EBRD-a o ekonomskoj perspektivi regiona Centralne i Jugoisto~ne Evrope se isti~e da se privrede tog regiona, ukupno gledano, usporeno oporavqaju iz globalne krize. U izve{taju se dodaje da postoji primetna neujedna~enost tempa oporavka me|u zemqama pojedina~no.

Izgledi rasta u ovoj godini u Hrvatskoj i Sloveniji su nedavno pogor{ani. Poverewe u Hrvatskoj je na niskom nivou, dug je neugodno visok, dok doma}u tra`wu sputava neophodnost finansirawa velikog dr`avnog sektora.

U Sloveniji, koja je u 2009. zabele`ila duboku recesiju od minus 7,8 odsto, ove godine se ne

o~ekuje ni{ta boqe do stagnacije rasta, prognozirao je EBRD. Hrvatska bi u 2011. mogla izvu}i korist iz pretpristupawa Evropskoj uniji, ali bi u Sloveniji pomawkawe reformi finansijskog sektora i veliki dr`avni sektor mogli usporiti oporavak. [to se ti~e Bosne i Hercegovine i Crne Gore, EBRD o~ekuje da te zemqe u 2010. zabele`e rast blizak nuli, mada obe zemqe imaju ko-

ZAPOSLENI U „DNEVNIK HOLDINGU” NASTAVQAJU [TRAJK

Samo pismena garancija vra}a na posao [trajk zaposlenih u “Dnevnik holdingu” }e se, po re~ima predsednika [trajka~kog odbora Steve Tomina, nastaviti sve dok od Vlade Vojvodine ne stignu pismene garancije da }e zaposleni dobiti bar tri zarade, da }e biti pla}eni tro{kovi prevoza, zatim da }e radni sta` biti povezan a zdravstveno osigurawe sva-

kom radniku obezbe|eno, kao i utvr|ena precizna dinamika restrukturirawa preduze}a.

Na ju~era{woj konferenciji za {tampu, odr`anoj u zgradi “Dnevnika”, Tomin je ponovio da radnici ostaju pri odluci da se vr{iocu du`nosti direktora ku}e Jasmini Ma{ulovi} i daqe zabrawuje ulazak u zgradu te da od koraka koje }e preduzeti Vlada Vojvodine zavisi kada }e se stawe u ovoj novinsko-izdava~koj ku}i normalizovati.

– Spremni smo na kompromis i nije ta~no da stalno ispostavqa-

mo nove zahteve. Za po~etak bismo bili zadovoqni jednom platom i putnim tro{kovima. Kada bi nam to dali, ve} u ponedeqak bismo po~eli da radimo. Ne mo`e se od nas tra`iti da odmah po~nemo za zara|ujemo plate jer su nam pre toga potrebne nove ma{ine i oprema, kao i novo rukovodstvo – istako je Tomin.

On tvrdi da zaposleni insistiraju na pismenim garancijama Vlade Vojvodine zbog toga {to su se u prethodnom periodu uverili u to da usmena obe}awa nisu dovoqna i da se ~esto ne po{tuju.

– Tra`imo da nam se pismeno dostavi redosled po kojem }e biti ispuwen deo na{ih zahteva, ali i garantovana dimanika obezbe|ivawa uslova za daqi rad. Ne sporimo da postoji dobra voqa u Vladi Vojvodine da se problem “Dnevnik holdinga” re{i, ali nesporna je ~iwenica da ono {to je obe}ano nije ura|eno. Oni jesu mnogo toga zapo~eli, ali nisu zavr{ili, tako da su radnici i daqe bez povezanog sta`a i zdravstvenog osigurawa. Zbog toga {to to nije zavr{eno, oni ne mogu kazati da su to u~inili za radnike jer sve dok se to ne uradi i ne reguli{e kako treba, ne mo`e se re}i da je sve u~iweno da {trajka ne bi bilo – rekao je Tomin.

Q. M.

Kontrola kredita za po~etnike

Nacionalna agencija za regionalni razvoj pozvala je ju~e korisnike kredita za po~etnike iz 2008. i 2009. godine, kojima je upu}en pismeni zahtev, da joj dostave tra`enu dokumentaciju u postupku kontrole namenskog kori{}ewa odobrenih para dobijenih od Fonda za razvoj. Rok za dostavqawe dokumentacije je 1. septembar 2010. godine, navedeno je u saop{tewu.

Nacionalna agencija je pozvala i sve korisnike kredita koji su u me|uvremenu promenili adresu sedi{ta preduze}a ili radwe da agenciji pismenim putem dostave podatke o promeni sedi{ta.

Za dodatna pitawa, korisnici kredita mogu se obratiti Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj.

Fond za razvoj u 2008. i 2009. godini odobrio je 5.103 kredita u ukupnom iznosu 6,9 milijardi dinara.

NEZADOVOQSTVO RADNIKA VRBASKE FIRME

Generalni {trajk u „Medeli” u sredu [trajka~ki odbor sindikata Fabrike keksa “Medela” u Vrbasu doneo je odluku da zaposleni u ovoj fabrici 28. jula u 6 ~asova stupe u generalni {trajk do ispuwewa zahteva. Po navodima obave{tewa o stupawu u {trajk, radnici }e se vratiti za ma{ine ukoliko im poslodavac obezbedi pove}awe zarada od 50 posto, nastave se pregovori radi potpisivawa kolektivnog ugovora, a svi u~esnici u {trajku budu oslobo|eni bilo kakve odgovornosti zbog odluke na ovaj korak.

Radnici tra`e i da dani provedeni u {trajku budu pla}eni kao da se radilo, tokom {trajka oni }e se okupqati u fabri~koj menzi.

U prethodnih mesec dana, nezadovoqni radnici “Medele” u dva navrata su organizovali {trajkove upozorewa tokom kojih nije obustavqana proizvodwa, ali s obzirom na to da se poslodavac oglu{io o wihove zahteve, odlu~ili su da zaustave ma{ine i prekinu proizvodwu.

N. Perkovi}

rist iz nedavnog pove}awa cena aluminijuma, wihovog glavnog izvoznog proizvoda.

Pokazateqi za prvi kvartal za ekonomiju Makedonije bili su ispod o~ekivawa, zbog ~ega je EBRD bio prinu|en na to da znatno snizi projekciju za tu zemqu u 2010.

U Albaniji, koja je pro{le godine uspela da pove}a realni bruto doma}i proizvod, rast }e u 2010. verovatno opasti kao posledica nedavnih poplava, usporavawa priliva kapitala i nov~anih doznaka ranika na privremenom radu u inostranstvu, kao i usporenijeg rasta kreditirawa. Ta zemqa je, tako|e, rawiva zbog ozbiqnog slabqewa u Gr~koj, gde radi najve}i broj albanskih sezonskih radnika.

U dve ~lanice EU – Rumuniji i Bugarskoj – rast }e u 2010, po prognozi te banke, biti negativan od minus tri odsto, dok }e u 2011. biti ostvaren rast od 1,2 posto, mawi od 2,9 procenta, o~ekivana u maju.

E. Dn.

NASTAVQA SE PAD DOMA]E VALUTE

Evro lako presko~io 105 dinara Dinar je oslabio prema evru 0,15 odsto i zvani~ni sredwi kurs je ju~e bio 105,1019 dinara za evro, {to je najni`a vrednost doma}e valute od uvo|ewa evra.

Kako je objavila je Narodna banka Srbije, po zvani~nom sredwem kursu, evro }e vredeti oko 15 para vi{e nego prekju~e, kada je sredwi kurs bio 104,9482 dinara za evro. NBS je ju~e prodao deset miliona evra na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu da bi podstakao promet i spre~io prekomerne

dnevne promene deviznog kursa.

Od po~etka godine NBS je na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu prodao 1,526 milijardu evra, ukqu~uju}i i ju~era{wu intervenciju, objavila je centralna banka.

Dinar je ove godine bio najja~i 4. januara, kada je zvani~ni sredwi kurs iznosio 95,9679 dinara za evro. Devizni kurs se formira na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu i primewuje se od 8 ~asova narednog radnog dana.

U BANKAMA SE SVE VI[E TRA@E ZAJMOVI ZA REFINANSIRAWE

Juri{ na kredite da vratimo dugove Dugovawa gra|ana porasla su za {est meseci u Srbiji 16,2 posto pa sada ukupno duguju 461,48 milijardu dinara. Porodi~ni buxeti sve te`e podnose ove obaveze, a izlaz se tra`i u kreditima za refinansirawe. Oni su u prvom polugo|u pove}ani za 29,6 odsto i dosegli do 41,63 milijarde dinara.

Pre nego {to krenu u banku, mnogi klijenti pitaju se koliko }e se ovaj reprogram obaveza isplatiti. Odgovor je da je zajam uvek boqe reprogramirati kada zbog problema klijent zapada u docwu pa mu banka, uz redovne obaveze, doda i zateznu kamatu.

Ali, ako mo`e da se bira...

– Ako mo`e da se bira, najboqe je da klijent gleda da usaglasi rok prema robama ili uslugama za koje zajam koristi – ka`e regionalni direktor ProKredit banke u Novom Sadu Ranko Makivi}. – Nije racionalno otpla}ivati kredit za letovawe pet-{est godina. Isto tako, ne treba se zadu`iti za kupovinu tehni~ke robe na deceniju, kada }ete morati da je mewate za pet{est godina. Kredite na du`i rok treba uzimati za kupovinu robe koja se du`e i koristi, recimo automobila. Kada je klijent ve} u problemu i ne mo`e da servisira obaveze a novi zajam za refinansirawe je jedino re{ewe, onda je najboqe da novi zajam bude u valuti u kojoj prima i platu. Za ve}inu to je dinarski kredit. Onda nema ni te{ko}a sa kursnim razlikama,a mnogima je ba{ to bio problem posledwih meseci kod zajmova koji su indeksirani u

– Gra|anima je mnogo lak{e da upravqaju jednim kreditnim zadu`ewem nego s vi{e obeveza odjednom.

Isto tako, najboqe je da se dug prebaci na dinarsku obavezu s fiksnom kamatom.

Rata je tada ista od prve do posledwe, a klijent mo`e voditi ra~una o svojim obavezama bez neizvesnosti.

Kada je pravo vreme za prebacivawe obaveza? Najracionalnije je sa~ekati da pro|e polovina kredita, a zatim zajam reprogramirati za sli~an, ali s ni`om kamatom. Ukoliko se zajam vra}a u prvim godinama, odnos kamate i glavnice je 80 prema 20

Dugovawa gra|ana u Srbiji porasla su za prvih {est meseci ove godine 16,2 posto i sada je ukupan dug 461,48 milijardu dinara evrima ili francima. Sve je vi{e klijenata koji kod refinansirawa biraju da sve svoje obaveze po osnovu kartica, minusa i teku}ih kredita saberu u jedan zajam za refinansirawe.

Stru~wak za razvoj novih proizvoda Nenad Lu~i} smatra da je to dobro:

odsto u korist prve, a kasnije se sve vi{e pomera u korist glavnice.

Kako izgleda konkretna ra~unica kod refinansirawa?

Folks banka nudi dinarske zajmove uz fiksnu kamatu od 15,75 posto. Po propisu Narodne banke Srbije, klijent se

mo`e zadu`iti do 40 odsto plate u onoj valuti u kojoj su o primawa.

U ProKredit banci kamate se kre}u od 13 do 23,95 posto godi{we, u zavisnosti od toga da li su dinarske ili indeksirane.

Klijenti rado sabiraju svoje obaveze u jedan zajam, a iskustvo pokazuje da se najte`e podnose veliki dugovi vezani za kreditne kartice. Za ove zajmove reprogram je spas. Na {ta klijent mo`e ra~unati kada se za to ve} odlu~i? Ukoliko refinansira sumu od 2.000 evra, a na rok od 36 meseci, rata }e biti 71,11 evra, ako je za isti zajam rok 60 meseci, to je 49,5 evra mese~no. Kod dinarskih zajmova suma od 100.000 dinara na tri godine nosi ratu od 3.737 dinara, a na pet – 2.671 svakog meseca. Ako plata dozvoli, klijent mo`e uz refinansirawe dobiti i deo novog zajma i da sve to pove`e u istu obavezu.

Ipak, kada se uzima prvi zajam, dobro je da rata bude mawa od maksimalno dozvoqene jer klijent tada ne}e do}i u problem ako se plata smawi ili rata pove}a, ili }e taj problem biti mawi.

D. Vujo{evi}

22. 7. 2010.

1.262,69127

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (623,07 0,47)

Promet

Koka Kola HBC-Srbija, Beograd

19,93

5.278

316.680

Panvita Nova brazda, \ur|in

19,91

259

5.439

AIK banka, Ni{

0,00

2.800

6.199.815

Telefonija, Beograd

19,69

1.550

3.100

Komercijalna banka, Beograd

0,00

28.000

28.000

6,88

171

9.590

Energoprojekt holding, Beograd

1,81

898

1.687.745

2,56 Promena %

7.363 Cena

868.892 Promet

Agrobanka, Beograd

2,56

7.363

868.892

Univerzal banka, Beograd

0,00

5.100

0,00

AMS Osigurawe, Beograd

-12,01

1.267

6.335

Imlek, Beograd

-1,51

1.303

71.665

Putevi, U`ice

-12,00

1.056

105.600

Soja protein, Be~ej

-1,20

741

2.061.170

Jugohemija, Beograd

-11,84

2.561

317.564

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,63

2.050

20.500

Privredna banka, Beograd

0,00

606

0,00

-2,20

3.914

1.291.715

Kompanija Fidelinka, Subotica Agrobanka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

^a~anska banka, ^a~ak

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

-11,72

13.150

184.100

-10,93 Promena %

14.500 Cena

304.500 Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Tigar, Pirot

0,00

695

0,00

Agroseme, Kikinda

0,00

1.260

4.995.900

Meser Tehnogas, Beograd

-1,82

5.400

70.500

Mlekara, Subotica

0,00

1.400

2.520.000

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej

-1,20

741

2.061.170

Telefonija, Beograd

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,20

3.914

1.291.715

Veterinarski zavod, Subotica

Kemos, Pali}

0,00

350

420.700

Medela, Vrbas Vojvo|anskih top-pet akcija

0,00

7.692

0,00

19,69

1.550

3.100

0,00

540

11.340

Svi iznosi su dati u dinarima

VESTI

KAKO SRBIJA PRILAGO\AVA FISKALNU POLITIKU EVROPSKIM NA^ELIMA

Seci plate, krpi poreze

Novi zakon o radu – Naredih meseci }e se intenzivno raditi na izmenama Zakona o radu, s ciqem da se uskladi sa standardima Evropske unije i potrebama poslovawa – izjavila je ju~e pomo}nica ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumiri}-Kati}.

Ona je kazala da }e se uvo|ewem i definisawem novih formi rada – skra}enog radnog vremena i rada kod ku}e – smawiti rad na crno i siva ekonomija. Po wenim re~ima, izmeni}e se i odredba da rad na odre|eno vreme mo`e trajati najdu`e godinu dana jer sada u Srbiji postoje mnogi projekti koje finanisra EU, a koji traju nekoliko godina i zahtevaju upravo takvu vrstu rada.

Bonus za 376.491 zaposlenog Ministarastvo finansija Srbije saop{tilo je ju~e da je isplatilo jednokratnu pomo} od 5.000 dinara za 376.491 zaposlenog u javnom sektoru.

Kako se navodi u saop{tewu, ukupno je ispla}eno 1,88 milijarda dinara za pomo} dr`avnim slu`benicima, a novac je ozbezbe|en iz dobiti Narodne banke Srbije. Isplata pomo}i po~ela je 15. jula, a po dogovoru Vlade Srbije s Me|unarodnim monetarnim fondom, predvi|eno je da se za te namene utro{i po dve milijarde dinara koje }e primiti i zaposleni u javnom sektoru i penzioneri od septembra.

Autoput do Nove godine Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je da }e autoput na Koridoru 10 od Horgo{a do Beograda, osim mosta kod Be{ke, biti zavr{en 1. januara 2011. godine.

– Most preko Dunava kod Be{ke trebalo bi da bude zavr{en mesec ili dva kasnije, zbog nekih problema – kazao je on. – Radovi na celom Koridoru 10 kroz Srbiju idu po planu.

Srbija se nalazi pred poreskom reformom. Da li }e ona biti mala ili velika, autenti~na ili prilago|ena evropskim na~elima, ostaje da se vidi. Zaokru`enog koncepta jo{ nema, a Vladu Srbije razdiru dileme u kojem pravcu i}i i koliko sveobuhvatno re{avati problem poreskih zahvatawa.

To je ono pitawe – da li nam je potrebna mala, odnosno delimi~na, ili velika poreska reforma?

Ministarka finansija Diana Dragutinovi} zastupnica je ideje da se preraspodelom poreskog tereta, s jedne strane, stimuli{u preduzetnici, a s druge, sa~uva kakva-takva stabilnost buxeta. Naime, ona smatra da bi se porezi na dobit i na dohodak (plate) mogli smawiti, {to bi poslodavcima otvorilo odre|eni manevarski prostor za dodatno investirawe, a da bi se pove}awem stope PDV-a mogla sa~uvati ravnote`a dr`avnih finansija.

Ne treba previ{e kritikovati ministarku jer ona brine o buxetu Srbije, a to je, u ovom trenutku, sigurno jedan od najneugodnijih poslova u zemqi. Tim pre {to se mese~ni deficit ustalio negde izme|u 10 i 11 milijardi dinara (100-110 miliona evra) i {to preti da do kraja godine probije projektovanu granicu od 102,25 milijarde dinara (oko milijarde evra). Sad {efica dr`avnih finansija treba da smisli re{ewe koje bi omogu}ilo da se smawivawem zahvatawa na dva punkta poreske politike (oporezivawe dobiti i plata), koja donose 14,14 odsto prihoda, nadomesti podizawem

FORMIRANO NOVO UDRU@EWE POSLODAVACA

Kole prvi „Poslodavac”

Na ju~era{wem skupu “Poslodavac u socijalnom dijalogu”, koji je u saradwi s nema~kom fondacijom “Konrad Adenauer” odr`an u Privrednoj komori Beograda, predstavqeno je novo udru`ewe “Poslodavac”.

Predsednik novog udru`ewa je biznismen Miodrag Kosti}, a

predsednik Skup{tine je predsednik beogradske Komore Milan Jankovi}.

Kosti} je istakao da je udru`ewe osnovano s namerom da poslodava~ka organizacija Srbije zauzme mesto, koje imaju druge takve organizacije u zemqama Evropske unije, zadu`ene za vo|ewe dvopartit-

nog socijalnog dijaloga izme|u poslodavaca i sindikata, izuzimaju}i dr`avu, koja je samo garant ispuwewa obaveza i s jedne i s druge strane. On je istakao da je socijalni dijalog jedan o kqu~nih elemenata za demokratizaciju dru{tva i ekonomski rast i kreirawe novih radnih mesta, uz istovremeno obezbe|ivawe socijalnog progresa. Uslovi za ve}u zaposlenost treba da nastanu kao rezultat saradwe poslodavac–Vlada–sindikat, a zadatak svih aktera je realan pristup stvarnoj situaciji.

– Ve}ina qudi na obe strane misli da ima samo prava, a ~esto zaboravqa na obaveze – ukazao je Kosti}, predo~avaju}i da postoje}i kolektivni ugovor nije uspeo da za`ivi jer zahteve, zbog uticaja finansijske krize, nije mogu}e ispo{tovati.

Kosti} je kazao i da se od poslodavaca o~ekuje da rade na unapre|ivawu produktivnosti, standardima kvaliteta, stru~nom usavr{avawu zaposlenih, inovacijama i novim tehnologijama.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103

105,102

107,519

102,685

Australija

dolar

1

71,2703

72,7248

74,3975

71,0521

Kanada

dolar

1

76,8541

78,4225

80,2262

76,6188

Danska

kruna

1

13,8142

14,0961

14,4203

13,7719

Norve{ka

kruna

1

12,9195

13,1832

13,4864

12,88

[vedska

kruna

1

10,948

11,1714

11,4283

10,9145

[vajcarska

franak

1

76,5002

78,0614

79,8568

76,266

V. Britanija

funta

1

122,052

124,543

127,408

121,679

SAD

dolar

1

79,8696

81,4996

83,3741

79,6251

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 7. 2010. godine

Velika reforma Tre}i, najsveobuhvatniji koncept, je onaj koji zastupa grupa ekonomista okupqena oko ~asopisa MAT. To je ona velika poreska reforma, kojom se mewa sama su{tina poreske politike.

Najve}i zagovornici ovakvog re{ewa dr Miladin Kova~evi} i Mahmud Bu{atlija smatraju da se dugoro~na stabilnost dr`avnih finansija mora tra`iti u potpuno druga~ijem poreskom sistemu. Sistemu, koji }e se vi{e oslawati na direktne, a mawe na indirektne poreze. Su{tina ove teze je u ve}em oporezivawu imovine, odnosno u potpuno druga~ijoj poreskoj skali, koja bi omogu}ila da stanovi i vile na ekskluzivnim lokacijama, skupoceni automobili, jahte i druge vrste luksuza, adekvatno oporezuju. Vlada Srbije je upoznata s ovim predlogom, on nije nepoznanica ni za stru~nu javnost, ali jasnog stava o tome jo{ uvek nema.

subota24.jul2010.

5

KRAGUJEVAC ^EKA AUTOMOBILE

Novi „fijat” tek 2012.

stope osnovnog poreza, koji puni gotovo polovinu dr`avne kase (46,95 odsto).

Drugi smer je onaj kojim bi se pratila poreska politika EU. Kako je re~ o veoma dugom putu – koji }e Srbija, naravno, morati da pre|e, ali ne odmah i ne sve u jednom dahu – za sada se mo`e videti da EU, za po~etak, insistira na tome da se pro{iri poreski obuhvat. Re~ju, umesto dowe granice za ulazak u sistem PDV-a, koja je sada postavqena na obim godi{weg prometa od ~etiri miliona dinara (40.000 evra), EU zahteva da se “crvena linija” postavi na 5.000 evra. To bi zna~ilo da }e mnogo ve}i broj preduzetnika biti podvrgnut obavezi pla}awa osnovnog poreza, {to bi, teorijski, moglo doneti ve}e prihode dr`avnoj kasi.

Me|utim, sam MMF je procenio da Srbija od toga ne bi imala mnogo koristi.

Oni smatraju da bi takav potez dodatno opteretio kapacitete Poreske uprave, da bi se mno`ile la`ne prijave za vra}awe PDV-a i da bi krajwi rezultat bio mizeran, odnosno da bi porasla evazija (rasipawe) poreskih prihoda.

Verovatno su u pravu jer je ukupan broj poreskih obveznika (109.200) za petinu (21,56 odsto) mawi nego na po~etku primene PDV-a 2003. godine.

Sama Poreska uprava priznaje da je krajem pro{le godine izbrisala sve one firme koje su imali promet mawi od dva miliona dinara, a takvih je bilo oko 20.000. To bi zna~ilo da }e primena evropske direktive morati malo da sa~eka.

V. Harak

– Serijska proizvodwa dva nova automobila “fijat”, koji }e se proizvoditi u “Fijat automobilima Srbija”, po~e}e po~etkom 2012. – izjavio je ju~e zamenik gradona~elnika Kragujevca Neboj{a Zdravkovi}.

FAS }e godi{we proizvoditi 200.000 komada dva nova modela za evropsko tr`i{te.

– Radi}e se jedan gradski automobil s petoro vrata i mini-ven

sa sedam sedi{ta, prakti~no po uzoru na “opel zafira” ili “sitroen pikaso” – rekao je Zdravkovi}.

Probna proizvodwa treba da startuje krajem 2011, a serijska po~etkom 2012.

S druge strane, italijanska vlada o{tro se protivi “Fijatovoj” odluci da novi model proizvodi u Srbiji umesto u Italiji, izjavilo je vi{e italijanskih ministara.

– U ovom kriznom momentu nije prijatno ~uti kad se pri~a o izme{tawu. Moramo da tra`imo i od Vlade i od dr`ave da se anga`uju da bi favorizovali rast i razvoj, a tek potom da razmi{qaju o proizvodwi u inostranstvu.

To je nedopustivo – izjavio je ministar za evropska pitawa Andrea Ronki.

Kako prenose mediji, predsednik “Fijata” Ser|o Markione je najavio da }e ta kompanija proizvodwu novih modela prebaciti u Srbiju zato {to je u Italiji imala problema sa sindikatima, a u Kragujevcu mo`e obezbediti nesmetanu i sigurnu proizvodwu.

Italijanski ministri ocewuju da to li~i na letwu dosko~icu ili prisilu, ali se najavquje vrlo ~vrst otpor “Fijatovoj” ideji.

ZBOG NEPRISTOJNIH IMENA NEKE SVETSKE FIRME U SRBIJI IMAJU CRVENO SVETLO

SISA jedva pro{la, a „Dupe” ne mo`e Neki od lanaca svetskih supermarketa i poznatnih modnih firmi mo`da bi ve} bili na srpskom tr`i{tu da wihovi nazivi nisu nezgodni na na{em jeziku. Naime, Zavod za intelektualnu svojinu Srbije bi, kada bi oni podneli zahtev da ih registrujemo pod mati~nim nazivom, morao da ih odbije, iz jednostavnog razloga {to se wihovi originalni nazivi, odnosno `igovi, na srpskom mogu smatrati nepristojnim i uvredqivim. @ig je znak koji slu`i za razlikovawe robe koju proizodi ili usluga koje pru`a neko preduze}e i mo`e biti bilo koja distinktivna re~, slovo, broj, crte`, slika, oblik, boja, logotipovi, etikete ili kombinacije istih. Me|utim, znakovi za koje se u nekoj dr`avi smatra da su protivni javnom poretku ili moralu, re~i i ilustracije za koje se smatra da ugro`avaju op{teprihva}ene moralne norme i religijsko uverewe, generalno ne mogu biti odobreni za registraciju kao `ig.

Tako, ~ak i kada bi ve} sutra lanac supermarketa iz Dubaija “Al Usrah” `eleo da, recimo, od Mi{kovi}a kupi “Delta–Maksi”, pod tim nazivom ne bi se mogao registrovati u Srbiji jer kao takav ima jezi~ke i moralne prepreke za prihvatawe `iga. Isto je i s poznatom modnom markom “Al Karam” iz Pakistana, a boqe ne bi pro{la ni italijanska firma “Proliv”, koja uspe{no posluje na Apeninskom poluostrvu.

Mada postoje u mnogim dr`avama sveta i legitimno posluju, Zavod za intelektualnu svojinu Srbije bi morao da odbije i `ig ameri~kog su{i restorana “Fuk mi”, ali i da se u na{im restoranima prodaje poznata “Nestleova” kafa pod imenom “kewara”. Zbog kr-

Muke ima i s poznatom modnom markom „Al Karam” iz Pakistana, a boqe ne bi pro{la ni italijanska firma „Proliv”, koja uspe{no posluje na Apeninskom poluostrvu {ewa moralnog poretka na{i bi bili prinu|eni da odbiju i `ig brazilske firme “Dupe” jer, mada mladi rado nose apostolke, te{ko da bi rado ulazili u radwu s ovim nazivom.

Na{ zavod za intelektualnu svojinu je s te{kom mukom prihvatio da registruje `ig italijanskih supermakreta SISA, koji je, u stvari, skra}enica za udru`ene italijanske supemarkete. Na kraju je ipak prihva}en `ig pod ovim nazivom i za Srbiju, ali jo{ uvek se na srpskom tr`i{tu nije “primio” u onoj meri u kojoj su Italijani o~ekivali i koliko je prepoznatqiv u drugim evropskim dr`avama.

Ina~e, svaki me|unarodni `ig prvo se registruje u Me|unarodnoj organizaciji za intelektualnu svojinu u @enevi, a odatle se {aqe zahtev drugim dr`avama za wegovo odobrewe i za{titu na wenoj teritoriji. Procedura registracije me|unarodnog i doma}eg `iga je sli~na jer se u oba slu~aja prvo ispituje da li postoji potrebna dokumentacija a zatim proverava da li je on, po Zakonu o `igovima, protivan javnom poretku i prihva}enim moralnim principima.

Treba ista}i i to da svi nazivi firmi nisu registrovani kao `igovi jer wihova za{tita nije zakonska obaveza, ali se u svakom slu~aju preporu~uje jer se tako {tite znaci razlikovawa odre|ene robe ili usluga. Upravo zbog prepoznatqivog imixa i za{tite, velike svetske firme insistiraju na originalnom `igu i ne pristaju da ga mewaju zato {to se u nekoj dr`avi, kao {to je slu~aj s nama, naziv smatra neprimerenim ili neukusnim.

Q. Male{evi}

POQOPRIVREDA

subota24.jul2010.

Foto: A. Erski

6

ZAVR[ENA JO[ JEDNA PROSE^NA @ETVA

Po`weli 1,7 milion tona p{enice – @etva p{enice u Srbiji je zavr{ena, a rezultati su prose~ni.

Izgubqeno je 15 odsto prinosa, tako da }emo imati rod od oko 1,7 milion tona – kazao je za „Dnevnik“ sekretar Odbora za agrar u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran, dodaju}i da je prose~an prinos do 3,5 tone po hektaru. – S obzirom na vremenske uslove i vi{e nego skromnu agrotehniku, mo`e se re}i da smo dobro pro{li.

Kvalitet p{enice je zadovoqavaju}i, dobri su energija, proteini i drugi parametri, a hektolitar je oko 73 ili 74. Uglavnom, bi}e dovoqno vaqanog hlebnog `ita.

– Dr`ava, uprkos {tetama koje su usevima nanele obilne pa-

davine i poplave, ne}e imati problema sa snabdevawem doma}eg tr`i{ta p{enicom, koje }e biti dovoqno za doma}e potrebe, a ne{to }e prete}i i za izvoz – kazao je on, napomiwu}i da je veoma va`no {to je tr`i{te p{enice aktivirano i da se o~ekuje da }e oni koji imaju odgovaraju}i kvalitet mo}i da je prodaju po 14 do 15 dinara.

Prostran je rekao da postoji i interes kupaca iz susednih zemaqa za srpsku p{enicu, napomiwu}i da intenzivnije trgovawe `itom treba o~ekivati tek u drugoj polovini avgusta i po~etkom septembra.

S. G.

POVRTARI U VELIKOM POSLU

Futo{ki kupus osvaja Evropu Dru{tvo agrarnih novinara, u saradwu s udru`ewem „Futo{ki kupus“, organizovalo je posetu proizvo|a~ima ovog povr}a koji su ovih dana po~eli rasa|ivawe.

Povrtari iz Futoga, wih 35, koji su ovla{}eni korisnici geografskog porekla, ve} su ugovorili prodaju dve hiqade tona kiselog i 500 tona sve`eg kupusa. Nadaleko ~uveni proizvo|a~i futo{kog kupusa o~ekuju da uskoro dobiju i znak „Najboqe iz Vojvodine“, a ve} su na svojim poqima uzgojili prvi poqoprivredni proizvod sa za{ti}enim poreklom. Naime, wihov je rad strogo kontrolisan, proizvodwa je „ispra}ena“ od semena do glavice. Futo{ki kupus je stalno na oku Poqoprivredne stanice Novi Sad i novosadskog Tehnolo{kog fakulteta, dokazao je da mo`e poneti sertifikate geografskog porekla, {to mu obezbe|uje i

plasman i boqu cenu na tr`i{tu.

A sve je vi{e tra`en i na doma}em, i na tr`i{tima Nema~ke, [vedske, Austrije, Kanade i mnogih drugih zemaqa. Futo{ki kupus se od drugih biqaka ove vrste razlikuje po tome {to ima mek{e listove, bogatiji je vitaminima i mineralima, a doma}ice znaju – odli~no se kiseli.

Daje mawe prinose, zahtevniji je kada je re~ o za{titi, ali te izdatke „ispegla“ vi{a cena.

Proizvo|a~i iz Futoga do sada su imali problema na stranim tr`i{tima zbog falsifikata, to jest natpisa „futo{ki“ na ambala`i obi~nog kupusa, ali nakon dobijawa oznake o geografskom poreklu i problem nelojalne konkurencije bi}e re{en. Pro{le godine izvezeno je vi{e od 200 tona futo{kog kupusa samo u zemqe Evropske unije.

S. G.

CENA @ITARICA RASTE NA PRODUKTNOJ BERZI

Hlebno `ito stiglo do 13,5 dinara Ovogodi{wa p{enica JUS dve kategorije `ita (JUS-kvapro{logodi{weg roda se kretakvaliteta uz obra~un u ovoj nelitet uz obra~un i bez obra~ula od 13 do 14 dinara kilogram, deqi skupqa je nego prethodne – na), saop{tila je ju~e Produktuz jasan uzlazni cenovni trend. cena joj se kretala od 13,4 do 13,5 na berza u Novom Sadu.

Ponderisana ovonedeqna cena dinara kiloiznosi 13,22 digram, a promenara, {to je U pore|ewu s prethodnom nedeqom, do{lo je do tovano je 850 torast od ~ak blagog rasta cene kukuruza, s obzirom na to da je na. Tako|e nova 10,17 posto u odna samom kraju prethodne nedeqe ona iznosila 16 nosu na pretp{enica JUSdinara kilogram, a ove nedeqe je od 16,5 do 17 kvaliteta, ali hodnu nedequ. bez obra~una, Kukuruzom je ko{ta 13 dinara kilogram. OpIna~e, promet p{enicom u u protekloj nedeqi prometova{ta konstatacija je da cena protekloj nedeqi bio je vrlo no 1.081 tonu. U pore|ewu s p{enice bele`i rast, a s obziintenzivan, o ~emu govori da je prethodnom nedeqom, do{lo je rom na ovogodi{wi kvalitet, u ukupan promet svih vrsta iznodo blagog rasta cene, s obzirom narednom periodu bi}e iskazane sio 1.600 tona. Cena p{enice na to da je na samom kraju pret-

skladi{te izdaje na osnovu primqene robe, a koju poqoprivrednik mo`e koristiti kao zalog za kreditna zadu`ewa.

Glavni bankar u agrobiznis-timu EBRD-a Miqan @drale je objasnio da je re~ o novom finansijskom okviru deqewa rizika, kroz koji }e ta banka podr`ati banke u

hodne nedeqe cena iznosila 16 dinara kilogram, a ove nedeqe se kretala od 16,50 do 17 dinara.

Ovonedeqni ponder iznosi 16,81 dinara za kilogram, {to je pad u odnosu na prethodnu nedequ od 2,18 odsto. Sam kraj nedeqe donosi zakqu~enu cenu od 16,80 dinara.

OTKUPQIVA^I POQOPRIVREDNIH PROIZVODA NAJGORI SU DEO SRPSKOG AGRARA

Lovci u mutnom pqa~kaju paore Prera|iva~ka industrija, to jest otkupqiva~i p{enice, tovqenika, malina, mleka i gotovo svih ostalih proizvoda, definitivno su najgori deo srpskog agrara. Pla}aju dobro samo kada moraju, a sve ostalo je ~ista manipulacija i prevara. Naravo da niko od wih formalno ne kr{i zakon, ali je fakat da gaze osnovne norme fer i korektnog poslovawa i opho|ewa prema paorima.

Ucene, spinovawe, i proturawe poluinformacija samo su neke od metoda kojima su se slu`ili mlinari i trgovci `itom uo~i otkupa p{enice, a da pri tom nema nimalo {anse da neko poveruje da nisu znali da }e p{enica poskupeti.

Nije u pitawu razlika u ceni od deset ili 20 odsto ve} gotovo duplo. Elem, mlinari su krenuli otkup hlebnog `ita nude}i paorima cenu od sramnih 8,5 dinara, da bi se na kraju stiglo i do 13 ili „Viktorijinih“ 15. Pravi bezobrazluk!

Najgore je {to se u igru ukqu~uju i dr`avne institucije, poput Robnih rezervi koje, prate}i spekulacije mlinara, istr~avaju pre vremena s cenom od, po wima, fantasti~nih 12 dinara i tako dovode u zabludu hiqade seqaka. [ta bi, na primer, bilo da je glavni berzanski skok cena u svetu do{a samo dve nedeqe kasnije, kao {to se

Evropski kredit na{em agraru Predstavnici Sosijete `eneral banke i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) potpisalu su ju~e u Beogradu ugovor o kreditirawu srpske poqoprivrede na osnovu kori{}ewa javnih skladi{nica kao obezbe|ewa kredita.

Javna skladi{nica je hartija od vrednosti koju licencirano javno

DNEVNIK

Srbiji u obezbe|ivawu finansirawa, pre svega sezonskih potreba za obrtnim kapitalom lokalnih kompanija iz poqoprivrednog sektora. Za te namene EBRD }e izdvojiti ukupno 70 miliona evra, ukazao je @drale, i dodao da je Sosijete `eneral banci namewena linija od 20 miliona evra.

Najboqa cena u dvori{tima U okolini Subotice ovogodi{wi rod p{enice ratari nisu lagerovali u silose ve} u svoja dvori{ta, odakle i trguju. Tako u silosima „Fidelinke” i ve}ih mlinara u regionu odavno nije bilo mawe p{enice na kraju `etve. Cena p{enice u dvori{tu je 14, pa i 15 dinara, i to bez odbitaka – prenosi „AgroServis” izjave poqoprivrednika. to desilo pre tri godine? Da li bi onda gospoda iz Robnih rezervi nadoknadila {tetu seqacima koji su wima i mlinarima prodali `ito po 12 ili deset dinara? Robne rezerve ve} godinama u otkupima samo prave {tetu i zbrku i seqaci nemaju nikakve koristi od wih.

Lane su iza{li s cenom od 13 dinara i kupili ni tri odsto roda.

Ostalo su seqaci morali da pro-

daju po 10,5 dinara i bili su sre}ni ako su toliko dobili.

Isti slu~aj je i s klani~arima.

Onog trenutka kada je kukuruz dogurao do 17 dinara kilogram, otkupqiva~i sviwa su oborili cenu tovqenika na opet bezobraznih 90 dinara. Za{to? Pa zato {to znaju da se nikome ne}e isplatiti da nastavi tov kada je kukuruz najskupqi u istoriji i da }e svi sto~ari

morati da krenu u prodaju sviwa.

Da stvar bude beskrupuloznija, svima je jasno da }e ve} na jesen cena tovnih sviwa znatno porasti jer }e novi ciklus tova krenuti sa skupom sto~nom hranom i tu }e se krug peqe{ewa paora zatvoriti.

Tovqenici }e opet uskoro oti}i na 140 dinara kilogram.

I opet smo kod dr`ave i Robnih rezervi. Umesto da sada kupuju sviwe od seqaka i pomognu, oni o tome i ne razmi{qaju. Ne samo da bi otkupom pomogli sto~arima ve} bi koristi imali i svi gra|ani.

– U svakoj pri~i prolazimo najgore. Ucewuju nas i za p{enicu, i za sviwe, i za vo}e i povr}e. Recimo, ovogodi{wu p{enicu je jedan veliki otkupqiva~ na severu Ba~ke pla}ao u po~etku 8,6 dinara, a potom je oti{la na devet ili 9,5 da bi sada prema{ila 12. Dodu{e, on je ispunio ono {to je obe}ao, platio je robu kada je rekao, ali su seqaci nezadovoqni. Izgubili su mnogo, a ne znaju zbog koga, kako, gde je ta razlika zavr{ila. Otkupqiva~i su uvek na izvoru de{avawa, dobro informisani. Za{to i paori nisu? Nama se plasira vest da je p{enica 15 dinara, a takve kupce jo{ nismo videli – ka`e za „Dnevnik“ predsednik Asocijacije poqoprivrednika Vojvodine Miroslav Ivkovi}.

S. Glu{~evi}

Ne mogu kupci kolo voditi – Realna cena p{enice u ovom trenutku trebalo bi da bude 20,80 dinara kilogram – smatra zrewaninski ekonomista Dragomir Zlatanovi} koji se du`e bavi analizom cena `ita i hleba u posledwe pola veka.

On do ovakvih prora~una dolazi zahvaquju}i jedinstvenom modelu upore|ivawa izme|u sto proizvoda i grama zlata, koji je publikovan u „Priru~niku za utvr|ivawe vrednosti dinara“, ~iji je on autor.

– Otkupqiva~i p{enice su se udru`ili i monopoli{u tr`ide 20,8 dinara. Svoju tezu zasniva – Cena ovogodi{weg roda od de{te, a cene diktiraju po dogovona kretawu cena od 1960. do 1990. set dinara je vi{estruko nepriru. Jer, kako je mogu}e da cena godine kada su one bile u realhvatqiva, iz prostog razloga {to bude ista kod svih kupaca, a ponim okvirima. Cena je tada, u u sebi nosi ogroman gubitak. Za sebno mlinara i pekara, najveproseku, bila 23,7 sada{wih diukupnu o~ekivanu proizvodwu on }ih konzumenata ovog stratenara za kilogram p{enice. Najiznosi vi{e od 11 milijardi dina{kog proizvora, po odbitku reda? Poznato je gresa koji daje drPekari imaju najboqu ra~unicu da proizvo|a~ `ava – nagla{ava i prodavac na Dragomir Zlatanovi} nagla{ava da i ovog puta najvi{e Zlatanovi}. organizovakoristi u svemu imaju pekari. Prera~unata cena hleba, po On smatra da je nom tr`i{tu istom modelu, od 1960. do 1990. godine bila je 45,60 dinara, neophodno pospeprvi iskazuju {to je prakti~no zna~ilo da je otprilike dva kilograma `i{iti izgradwu macenu kupcu. ta vredelo kao kilogram hleba. Posledwih godina potrebno wih silosa u seliOvde se ustaje dati izme|u pet i sedam kilograma p{enice za kilogram ma, ali i na nivou lilo da cenu hleba jer se wegova cena formira izme|u 60 i 70 dinara po doma}instava. Tihlebnog zrna kilogramu. me bi se izbegla diktiraju kup– Na osnovu tih ra~unica jasno je ko ubira dobit na ovom proucena od mlinara i ci, {to nema izvodu – zakqu~uje Zlatanovi}. pekara po pitawu tr`i{ne loskladi{tewa i otgike – ka`e kupa `itarica.

Zlatanovi} u razgovoru za povoqnija godina bila je 1965, – U tom kontekstu, dr`ava i do„Dnevnik“. kada je prera~unata cena iznosima}e bankarstvo trebalo bi da Primenom svog modela on je la 35,8 dinara. Me|utim, najlousvoje podsticajne mere za izgraddo{ao do ra~unice da bi cena {ija cena bila je 8,8 dinara, i to wu takvih silosa – predla`e na{ ovogodi{weg roda trebalo da bu1994. i 1995. godine. sagovornik. @. Balaban

U ULICI MODENE

Koprivi} na {takama Radnici „Gradskog zelenila“ ju~e su poduprli nedavno o{te}enu granu prvog reda kro{we koprivi}a u Ulici Modene, kako bi spre~ili daqe o{te}ewe debla i mogu}e ugro`avawe bezbednosti u wegovoj blizini.

Pretpostavqa se da je granu udarilo visoko vozilo, velikih gabarita. „Gradsko zelenilo“ je, kao

Novosadska subota24.jul2010.

U okviru Novosadskog muzi~kog leta u utorak, u 21 ~as, u vrtu Sredwo{kolskog doma, koncert }e odr`ati grupa “O|ila”. Kao vokali }e nastupiti Sawa Uzelac i Davorka Bosni}, solo gitaru svira Boris Nikoli}, bas gitaru, gitaru i klavijaturu Andrej Stefanovi}, dok harmoniku svora @eqko Stepanovi}.

Ulaznice se mogu kupiti u Muzi~koj omladini , Katoli~ka porta 2, na tre}em spratu, radnim danima od 8 do 13 ~asova, kao i dva sata pre po~etka koncerta na ulazu u vrt gde se koncert odr`ava. U slu~aju ki{e, koncert }e se odr`ati u Sinagogi u 21 ~as.

A. V.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Lekoviti aspekti krize Kriza jeste i kriza }e, o~igledno, biti (ma {ta nam pri~ali, mi i na{i nov~anici, ipak, najboqe to znamo), ali po pokazateqima u Zavodu za izgradwu grada, i pored svega, stvari teku, koliko-toliko, predvi|enim tokom. U preduze}u od kojeg ponajvi{e zavisi funkcionisawe grada uveli su i dodatne popuste za investitore, ponuda zemqi{ta se predstavqa na stranim specijalizovanim sajmovima, a ZIG aktivno konkuri{e kod evropskih pretpristupnih fondova za pojedine projekte.

Znamo mi da taj novac ne vidimo, dok se od wega ne izgradi put, de~je igrali{te, ili neka ulica ne dobije asfalt, vodu i

privremeno re{ewe, postavilo podupira~e pod o{te}ene grane, a u saradwi sa Pokrajinskim zavodom za za{titu prirode poku{a}e da izna|u re{ewe kako bi nastala {teta bila trajno sanirana. Proces }e, na`alost, potrajati jer je potrebno primeniti vanredne mere, to jest o{te}ewa sanirati metodama drvne hirurgije.

A. V.

Koncert „O|ile”

kanalizaciju. Ali, trenutno, dok Novom Sadu primarni izvor prihoda ostaje prodaja i ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, svi potezi koji vode ka boqoj prodaji i stimulisawu gra|evinarstva zna~e i boqi `ivot (makar i samo van stanova) za Novosa|ane.

Izgleda da je sve ovo {to smo pro{li u prethodne dve godine nateralo vlast da dobro razmisli u {ta }e i kako }e ulagati i na koji na~in }e pribavqati novac.

Ako i postoji dobra stvar ekonomske krize, onda je to ta. Vreme nepromi{qenog raspolagawa na{im novcem, nadamo se, ne}e se nikad vi{e vratiti.

S. Krsti}

DANAS NA BAZENIMA „SAJMI[TE”

Ko }e pre pojesti sladoled Manifestacija “Leto na bazenu”, na otvorenim bazenima Sportskog centra “Sajmi{te”, danas od 15 sati, kao i prethodnih godina, bi}e razlog okupqawa najmla|ih posetilaca bazena. Oni }e i ovaj put, uz peva~ke i plesne nastupe ~lanova Kluba manekena Novog Sada, imati priliku da poka`u svoj talenat. Neki od wih mo`da i prvi put u `ivotu, na pravoj sceni uz ozvu~ewe i mnogobrojnu publiku. Svojevrsno osve`ewe kroz igru i zabavu bi}e i takmi~ewe u brzom jedewu “Frikom” sladoleda mali{ana od pet do12 godina. Prijavqivawe takmi~ara i u~esnika bi}e na bini pored Malog bazena od 14 sati.

A. N. - S. S.

V REMEPLOV

„GRADSKO ZELENILO” NAPALO BIQKU KOJA MORI NOVOSA\ANE

Poko{ena ambrozija na keju Radnici „Gradskog zelenila“ ju~e su po redovnom planu uni{tavali ambroziju na keju u blizini novih studentskih domova i du` Kineske ~etvrti. Ovim povodom posetili su ih direktorka tog preduze}a Nata{a Ra{eta, na~elnica uprave za komunalne poslove Lidija Toma{ i {efica laboratorije za ambroziju Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matemati~kog fakulteta prof. Ru`ica Igi}.

Toma{eva je istakla da je Grad ove godine posao suzbijawa ovog korova poverio „Zelenilu“, koje je na vreme krenulo da uni{tava ovu opasnu biqku.

- Ove godine iz gradske kase izdvojeno je 27 miliona dinara za uni{tavawe ambrozije, a sada je zavr{en prvi krug gde je poko{eno i hemijski tretirano 235 hektara.

Me|utim to nije dovoqno, jer bi i privatnici kao i vlasnici ku}a trebalo da je kose ispred svojih ku}a, u dvori{tima, na wivama.

Vlasnici i korisnici gra|evinskog zemqi{ta trebalo bi da je tretiraju na gradili{tima, dok bi druga preduze}a

suzbijawu ambrozije, jer kada biqka po~ne da cveta (za dan – dva) izbaci i do milion zrna, koje se vetrom i polenom {ire na druge povr{ine.

Procewuje se da oko 20 odsto `iteqa glavnog grada Voj-

Procewuje se da oko 20 odsto `iteqa glavnog grada Vojvodine pati od nekog alergijskog oboqewa, a na listi uzro~nika ovih problema ubedqivo prvo mesto zauzimaju alergije na polen razli~itih biqaka

Kuga postavila prvog lekara Magistrat je 24. jula 1754. obavestio Namesni~ko ve}e Ugarske da u Novom Sadu nema lekara sa diplomom medicinskog fakulteta. Nije ni potreban, napomenuli su gradski oci, jer oni koji su te{ko bolesni i mogu da plate lekara odlaze u Garnizon, ta~nije, Petrovaradinsku tvr|avu, kod vojnog doktora Franca fon Petrovi}a.

Samo pet godina kasnije, Magistrat je tra`io dozvolu visokih

vlasti da zaposle jednog lekara, koga bi pla}ali 400 forinti godi{we. Dozvola nije dobijena jer su nadle`ni smatrali da je predvi|ena plata za lekara previsoka.

Prvi lekar u Novom Sadu bio je Jovan Apostolovi}, rodom iz Budima, koji je doktorirao u Haleu.

On je 1759. otvorio privatnu ordinaciju, a 1763, kada se pojavila kuga, postao i zvani~no gradski lekar ili „fizik“.

N. C.

trebalo da ih uni{tavaju recimo s grobaqa ili pruga – navela je Toma{eva.

I u „Zelenilu“ su se slo`ili da nije dovoqno da samo wihovo preduze}e u~estvuje u

vodine pati od nekog alergijskog oboqewa, a na listi uzro~nika ovih problema ubedqivo prvo mesto zauzimaju alergije na polen razli~itih biqaka. Kao tipi~ni predstavnici alergena javqaju se breze, trava i ambrozija.

- Wihove tegobe po~iwu neprijatnim peckawem u nosu i kijawem, koje neretko prerasta u znatno ozbiqnije zdravstvene probleme, a posebno je kriti~na sredina leta, kada ambrozija cveta, pa vetar raznosi wen polen na sve strane - obja{wava Igi}.

Stru~waci isti~u da je upravo ko{ewe najpodesniji na~in da se zaustavi {irewa ambrozije i da se sa ovim po-

Foto: A. Erski

slom mora krenuti ve} sada, kad je biqka izrasla, ali jo{ nije procvetala. Hemijski tretman je efikasniji, ali bi doneo uni{tewe i drugih biqaka, kao i zaga|ewe tla, dok bi ~upawe stabqika, tako|e efikasno, zahtevalo anga`ovawe velikog broja qudi.

- Ambrozija je u ekspanziji u gotovo ~itavom svetu, pa je weno suzbijawe u mnogim zemqama, kao {to su Ma|arska, Hrvatska, Kanada ili Nema~ka, a

sada i kod nas ve} i zakonski odre|eno. Su{tina zakonskih re{ewa je u tome da se gra|ani obave`u da sami kose ambroziju na svojim placevima i oku}nicama, ali i da se biqka suzbija na nacionalnom nivou.

Polen ambrozije vetar mo`e da odnese veoma daleko i ne}e biti velike koristi ukoliko je na jednom mestu uklonimo, a ona svuda okolo ostane netaknuta - upozorava Igi}eva.

Q. Nato{evi}

NOVOSADSKA HRONIKA

NA LIMANSKOJ PIJACI

[iri se krov nad tezgama Radovi na pro{irewu nadstre{nice nad delom Limanske pijace koji do sada nije bio pokriven trebalo bi da budu zavr{eni do 10. avgusta. Radi se postavka 120 kvadratnih metara krova, nad delom prostora koji

se nalazi u Vojvo|anskoj ulici.

To }e doprineti da trgovci koji do sada nisu imali za{titu od ki{e i snega, mogu da posluju tokom ~itave godine. Vrednost investicije je oko dva i po miliona dinara.

S. T.

BICIKLISTI^KA MUKA U REDU PRED [TRANDOM

Siguran parking prija kupa~ima Biciklana koja se nalazi na ulazu na [trand ispod mosta Slobode, ove sezone je zatvorena. Prema re~ima portparola JKP “Gradskog zelenila” Ivana No`ini}a, razlog je {to ovo preduze}e ne mo`e da anga`uje radnike zadu`ene za ~uvawe dvoto~ka{a.

- Za tu biciklanu bi nam trebalo dva radnika, a u preduze}u je trenutno u planu smawewe broja zaposlenih. Ujedno, i biciklana sa video nadzorom, koju je “Parking servis” postavio na glavnom ulazu [tranda, koristi se sve vi{e – objasnio je No`ini}.

Na taj na~in, kako ka`e, “Gradsko zelenilo” ujedno i doprinosi da se biciklana “Par-

king servisa” vi{e koristi.

Ipak, tokom vrelih dana i aktuelnih de{avawa, mnogo posetilaca se na gradsku pla`u uputi alternativnim prevoznim sredstvom. Tako je u ~etvrtak, ispred zatvorene biciklane ispod mosta, bilo parkirano na desetine bicikala. Istovremeno, popuweno je bilo i parkirali{te parking servisa, na parkingu kod glavnog ulaza. Portparol “Parking servisa” Radovan Jekni} kazao nam je da je interesovawe veoma veliko od kada je zatorena biciklana na drugom ulazu.

- Parkirali{te je svakodnevno popuweno, a verovatno je tome doprineo i video nadzor. Kapacitet je 50 mesta, ali stane i vi{e vozila. Razmi{qamo i o

U planu pijace i kampus U na{em gradu su otvorena jo{ ~etiri parkirali{ta za bicikle “Parking servisa”. Na Petrovaradinskoj tvr|avi izgra|en je prostor za 36 bicikala, kod Elektrotehni~ke {kole u Futo{koj ulici za dva dvoto~ka{a mawe, u Ulici Modene za 30 i na Bulevaru oslobo|ewa – kod {alter sale za izdavawe dokumenata, nalazi se parking za 18 bicikala. Sva parkirali{ta su vidno obele`ena tablama i imaju video nadzor, saop{teno je ju~e iz “Parking servisa”. U planu preduze}a je izgradwa jo{ parkirali{ta kod Limanske i Ribqe pijace, dva u univerzitetskom gradu, i na platou kod @elezni~ke stanice.

U KARLOVCIMA PO^IWE 18. LETWA [KOLA CRKVENOG POJAWA

Izazovi qubiteqa duhovne muzike

OD SEPTEMBRA

Rekonstrukcija muzeja na tvr|avi Rekonstrukcija fasade Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvr|avi po~e}e, najverovatnije, u septembru a za ovaj posao iz buxeta grada obezbe|eno je 20 miliona dinara. Prema re~ima direktora „Poslovnog prostora“ Marka Cvijana, pro{le sedmice je raspisan tender za izvo|a~a pomenutog posla i ako sve bude teklo po planu, bez `albi, procene su da }e rekonstrukcija po~eti kako je i zami{qeno.

Po{to je zgrada muzeja od izuzetnog zna~aja ve} su odra|eni i za{titarski uslovi, ta~nije, odre|eno je kako fasada mora da izgleda kako ni bi odudarala od okoline, a radi}e se u septembru jer se tada o~ekuju povoqniji vremeski uslovi za ovaj posao.

Kako saznajemo, ovaj posao }e se raditi jer je spoqa{wost pomenute zgrade u jako lo{em stawu i rekonstrukcija je neophodna.

B. M.

DNEVNIK

Letwa {kola crkvenog pojawa “Korneliju u spomen”, koju organizuje Dru{tvo za negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca, po~iwe u ponedeqak i traja}e do 1. avgusta, s tim {to }e polaznici u Karlovce do}i ve} sutra. U radu ovogodi{we, 18. letwe {kole crkvenog pojawa u~estvova}e 44 mladih iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Prema programu koji je po obi~aju sa~inila direktorka Muzikolo{kog instituta SANU prof. dr Danica Petrovi}, oni }e tokom sedmodnevnog boravka u Karlovcima pre i posle podne imati horske probe u Karlova~koj gimnaziji, prisustvovati interesantnim predavawima iz istorije, muzike i religije, koja su otvorena i za javnost, te upoznati kulturnoistorijske znamenitosti mesta i okoline. Koncert, na kom treba da poka`u {ta su nau~ili, uz pomo} dirigenta s Muzi~ke akademije u Sarajevu mr Radeta Radovi}a, bi}e odr`an u subotu, 31. jula. Sutradan, na samom kraju {kole, oni }e pevati i na liturgiji u Sabornoj crkvi.

Kroz ovaj letwi omladinski kamp koji Dru{tvo za negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca organizuje u saradwi sa Muzikolo{kim institutom

SANU pro{lo je blizu 1.500 mladi}a i devojaka iz zemqe i inostranstva. U po~etku su to uglavnom bili mladi qudi koji su se prvi put susretali sa crkvenom muzikom, a danas su polaznici afirmisani peva~i u crkvenim horovima; me|u kojima ima i muzi~ki obrazovanih, koji rado dolaze u kamp da bi obogatili svoja poja~ka znawa. Za {kolu vlada veoma veliko interesovawe, tako da su ve} u prole}e sva mesta popuwena, a od onih koji ostanu ispod crte, mogao bi biti odr`an jo{ jedan kamp.

Ove godine bilo je dovedeno u pitawe odr`avawe {kole zbog finansijskih pote{ko}a, ali je udru`ewe smoglo snage da istraje kako se ne bi dogodilo da se ugasi i ovaj kamp, poput ostalih koji su istovremeno po~etkom devedesetih godina nastali u Srbiji i Ma|arskoj. Polaznici }e biti sme{teni u Ekolo{kom centru i Vili “Belilo 69”, ~iji vlasnik Sini{a Jovanovi} je pru`io besplatan boravak polaznicima.

Letwu {kolu posledwih godina finansijski poma`e Pokrajinski sekretarijat za kulturu, a nalazi se i u kalendaru zna~ajnih kulturnih manifestacija u Vojvodini.

Z. Ml.

^ITAOCI PI[U SMS

Foto: N. Stojanovi}

subota24.jul2010.

Foto: A. Erski

8

mogu}nosti da se parkirali{te pro{iri. Postoji potreba, ali treba da se ispo{tuje odre|ena procedura – ocenio je portparol Jekni}. „Parking servis“ je do sada u Novom Sadu izgradio 11 parkirali{ta za bicikle. Pored [tranda, biciklisti svoja vozila mogu da parkiraju na Trgu galerija, u gara`i kod SNP-a, u Ulici \ure Jak{i}a, kod Skup-

{tine grada, Futo{ke pijace i Spensa. Uz sigurno parkirawe, iz “Parking servisa” tvrde da je i to jedan od razloga za promociju vo`we bicikla kao alternativnog, ekolo{kog prevoznog sredstva. Da bi to uticalo na smawewe gu`ve u saobra}aju, mawe gu`ve na parkirali{tima za automobile i na mnogo mawe zaga|ewe `ivotne sredine.

S. Tanuryi}

GRAD NA NOGAMA POSLE TRAGI^NE POGIBIJE DVANAESTOGODI[WAKA

Gra|anski protesti protiv bahate vo`we Posle tragi~ne smrti dvanaestogodi{weg de~aka D. D. u saobra}ajnoj nesre}i na Bulevaru oslobo|ewa, me|u gra|anima Novog Sada pojavio se nezapam}eni bunt protiv bahatosti u vo`wi, divqawa na putevima i saobra}ajne nekulture. U slede}ih nekoliko dana najverovatnije }e biti organizovano vi{e akcija s namerom da se skrene pa`wa na ovaj problem, da se apeluje na u~esnike u saobra}aju da se pridr`avaju pravila i zatra`i od Policijske uprave u Novom Sadu redovnija i stro`a kontrola.

Za sada je najavqena protestna vo`wa motociklista, kao i organizovana peticija. ^lanovi gradskih moto klubova najavili su da }e sutra, oko podneva, organizovati protestnu vo`wu centrom grada, da bi na Trgu slobode zapalili sve}e.

U me|uvremenu, na socijalnoj mre`i “Fejsbuk” napravqena je grupa “Zaustavimo divqawe na ulicama Novog Sada”, mnogi korisnici sa svog profila uklonili su svoje fotografije, u znak protesta i solidarnosti sa nastradalim de~akom i wegovom porodicom, a ju~e se na istoj mre`i pojavilo i pismo koje javno pru`a podr{ku skupu motociklista i u kojem je najavqe-

no prikupqawe potpisa u narednim danima.

Tvorci ovog pisma `ele da peticijom potkrepe apel gradskoj vlasti i policiji da se poja~a kontrola saobra}aja na potesu od Mosta slobode do @elezni~ke stanice, kao i na svim ostalim lokacijama u gradu na kojima se naj~e{}e doga|aju sli~ne nesre}e. Wihova `eqa jeste da, nakon prikupqawa potpisa, organizuju mirnu protestnu {etwu Bulevarom oslobo|ewa, kojom bi se odala po{ta svima onima koji su tragi~no nastradali na ovoj saobra}ajnici. Ovom poduhvatu ve} su podr{ku dala pojedina udru`ewa gra|ana, kao i moto klubovi koji `ele da poka`u da su na ulicama bahati pojedinci, a ne svi “motora{i”.

Prema podacima Komiteta za bezbednost saobra}aja, Novi Sad spada u tri najopasnija grada u dr`avi. Tokom protekle nedeqe (od 12. do 18. jula) na teritoriji novosadske Policijske uprave dogodilo se 130 saobra}ajnih nezgoda u kojima je jedna osoba poginula, 44 su povre|ene, a pri~iwena materijalna {teta procewuje se na 7.677.000 dinara.

Dvanaestogodi{wi D. D. sahrawen je ju~e na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

D. Apro

065/47-66-452 & 063/366-977

Lekovita voda, za buyet

„^ISTO]A” UKLAWA DIVQE DEPONIJE

Sme}e odneto iz Futoga, Kisa~a i Rumenke Radnici „^isto}e“ prethodnih dana ~istili su veliku divqu deponiju koja se nalazila u Industrijskoj ulici u Futogu, a sa ove lokacije na gradsku deponiju je odneto vi{e od 5.000 kubika razli~itog otpada. Po nalogu komunalne inspekcije i Zavoda za izgradwu grada, po~etkom meseca uklowene su i velike divqe deponije u Kisa~u i Rumenki. Sa lokacije pored Lova~kog doma, iza grobqa u Kisa~u, odneto je vi{e od 15.000 kubika razli~itog otpada. U Rumenki je o~i{}eno 4.000 kubika otpada sa divqe deponije koja se nalazila u Omladinskoj ulici, iza stadiona.

B. M.

Kako to pove}avate komunalije i vodu kao da imamo bazene ili lekovitu vodu, a plate i penzije nikako? Pa hajdete da ja vama dam moju penziju a vi meni iz Vlade va{u platu. Apelujem sa svim mojim prijateqima i drugaricama da }emo se svi potpisivati da vi{e ne bude stranaka a ni ovaj presednik, nego drugi presednik Srbije, koji }e se mewati svakih {est meseci dogod ne bude narodu boqe. Ta i ja sam nekada bila na vrhu, treba i mojoj deci i svoj ostaloj deci i unu~adima samo malo pa`we i mawe obaveza i bi}emo svi zadovoqni, a vi nam ni to ne date.

Porodica [kori} 064/1704... *** Jel’ trudnice i daqe treba da ~ekaju u redovima ili imaju prednost???

064/1442...

*** Dr`ava }e potro{iti oko ~etiri milijarde buxetskih-zajedni~kih para da bi isplatila jednokratnu pomo} dvema kategorijama stanovni{tva - zaposlenima u javnom sektoru, koji su i ina~e za{ti}eni kao maltene „najugro`enija“ vrsta i penzionerima, me|u kojima ima najvi-

{e onih sa izuzeto niskim penzijama. A {ta je sa onima kojima plate godinama nisu ispla}ivali oni koji su pod okriqem navodno uspe{ne privatizacije kupili firme za tepsiju ribe?

Ponovo pravda na delu! Ja jesam demokratkiwa, ali nisam glupa. @elim da stavimo ta~ku na jednostrano selektivno tro{ewe

zajedni~kog novca. Budimo hrabri, recimo dosta!!! Otporna penzionerka 062/8948... *** Ako je generalnom direktoru „Stana“ za firmu od 400 radnika potrebno 7 direktora, koliko bi ih imao ako bi vodio neki gigant od 2.000-3.000 zaoslenih?

A da ne spomiwemo skojevke, pardon, sekretarice (7 direktora skoja ili ih mo`da opslu`uje odana sekretarica? 064/4276... *** Direktorica Betanije treba da do|e da se slika pred kamerama na odeqewu gde le`e `ene posle carskog reza, na 40 stepeni!

066/9133... *** Da li ima zaposlenih spikera na @elezni~koj stanici da objave kad neki voz kasni 30, 50, 100... minuta ili ih mrzi da pri~aju?

065/6402...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

subota24.jul2010.

9

NAPUKLI PROZORI NA PRVOM SPRATU TR@NOG CENTRA „MERKATOR“

Obru{avawe stakla preti prolaznicima?

Pet fasadnih stakala na prvom spratu tr`nog centra „Merkator“, na Bulevaru oslobo|ewa, vidno je napuklo, a jedno je i zameweno (sude}i po druga~ijoj boji). Direktno ispod o{te}enog stakla nalazi se trotoar za pe{ake, kao i ba{te dva kafi}a, u kojima postoje suncobrani. Pe{aci u pomenutom slu~aju, nemaju nadstre{nicu prilikom prolaza pored objekta i samim tim nikakvu za{titu, {to bi moglo da predstavqa opasnost. Posetioci centra su spekulisali da je uzrok pucawa stakala slegawe tla ili velika razlika u temperaturi unutar zgrade i van we. Pritom stari Limanci veoma dobro znaju na koliko se nesigurnom, peskovitom tlu nalazi ovaj deo grada, koji je nekada bio obi~na mo~vara. Ipak, iz „Merkator S“ za „Dnevnik“ tvrde da je u pitawu mehani~ko o{te}ewe i da nema nikakve opasnosti ni po bezbednost posetilaca tr`nog centra, niti prolaznika. „U dva navrata, 24. i 30. juna, do{lo je do mehani~kog o{te}ewa fasadnog stakla sa spoqne strane Merkator centra, {to su zabele`ili ure|aji za nadzor. U toku je zamena staka-

la koja, pored visoke vizuelne komponente i klimatske kontrole u objektu i visokih i standarda pri izboru materijala, zadovoqavaju visoke standarde u za{titi i sigurnosti gra|evine. Uslov za dobijawe dozvole za upotrebu odre|enog materijala su visoki standardi

samo jaka i koncentrisana mehani~ka sila mo`e da dovede do wihovog o{te}ewa, te da se u ovom slu~aju upravo to i desilo. Tvrde i da su odmah sprovedene mere predostro`nosti i vidnog obele`avawa prostora ispod o{te}enog stakla, a ujedno su obave{tene i nadle`ni i osiguravaju}e ku}e, pa se zamena spoqnih o{te}enih stakala odvija u vreme i na na~in koji ne ugro`ava bezbednost prolaznika.

La|inovi}: Nema slegawa tla Uz „Merkator S“, spekulacije o pucawu stakala usled slegawa tla je demantovao i profesor statike sa FTN-a \or|e La|inovi}.

- Slegawe tla doga|alo se u prvih godinu dana od izgradwe objekta i sada bi moglo da se ponovi samo kada bi se pored zgrade gradio neki novi objekat, {to nije slu~aj. Smatram da nije uzrok ni temperatura u zgradi, jer su stakla izdr`ala do sada bez pucawa. Zato sam gotovo 90 odsto siguran da je mehani~ko o{te}ewe dovelo do ove pojave – kazao je La|inovi}. u pogledu sigurnosti qudi u objektu i van wega. Fasadna unutra{wa strana stakala je pleksiglas, koji se pona{a kao staklo u autoindustriji i u slu~aju o{te}ewa ostaje na foliji“, trvde u kompaniji „Merkator S“.

Ujedno navode da je fasada napravqena od sigurnosno kaqenih fasadnih stakala, debqine 12 milimetara, i da

Posetioci „Merkatora” su spekulisali da je uzrok pucawa stakala slegawe tla, podse}aju}i na nesigurno, peskovito zemqi{te na Limanima, ili velika razlika u temperaturi unutar zgrade i van we Obele`ene prostore ispod o{te}ewa, na trotoaru, na{a

ekipa u ~etvrtak nije primetila, ali smo zato uo~ili do-

ZIG SPREMA NOVO ZEMQI[TE ZA PRODAJU NA JESEN

Dobre lokacije mamac za investitore Zavod za izgradwu grada spremio je 12 lokacija za jesen, ~iju }e prodaju oglasiti naredne subote, najavila je za „Dnevnik“ pomo}nica direktora za gra|evinsko zemqi{te Tatjana Ga{ovi}.

Tako }e se 2. i 9. septembra pred potencijalnim kupcima na}i zemqi{te ~ija ukupna po~etna cena dose`e skoro 183 miliona dinara, a me|u kojima se izdvajaju dve parcele za stambene zgrade u Stra`ilovskoj ulici i parcela za izgradwu poslovne zgrade u Ulici Teodora Mandi}a.

Po re~ima Ga{ovi}, parcela u Stra`ilovskoj 12 bi}e ponu|ena po ceni od oko 48 miliona dinara, dok }e parcela do we na broju 14 i}i pred kupce po ceni od oko 51 milion dinara. Za stanogradwu su namewene jo{ dve parcele: u Ulici Kornelija Stankovi}a, izme|u ulica Janka

Tatjana Ga{ovi}

Placevi u Stra`ilovskoj ulici sre|uju se za investitore

^melika i Veselina Masle{e, koja je procewena na 30 miliona, dok je ona na Podbari u Ulici patrijarha ^arnojevi}a, na uglu s Ulicom \or{a Rajkovi}a procewena na 20,5 miliona dinara.

Na ^eneju su predvi|ena ~etiri placa za porodi~ne ku}e, prose~ne cene od oko 1,3 miliona, u Rumenki dva placa od po milion dinara, kao i u Ka}u, gde se prodaje parcela u Ulici @arka Zrewanina sa po~etnom cenom od milion dinara. Zemqi{te nameweno izgradwi poslovne zgrade u Ulici Teodora Mandi}a proceweno je na 25 miliona dinara.

Ovo }e biti peta i {esta licitacija i, kako navodi Ga{o-

vi}, do sada je od prodaje zemqi{ta Grad zaradio oko 150 miliona dinara, odnosno 37,91 odsto planiranog prihoda. U isto vreme, ZIG je od ure|ewa zemqi{ta uplatio u gradsku kasu 1.942.000.000 dinara, {to je 53,23 posto od predvi|enog. Ga{ovi} navodi da je zainteresovanost investitora velika za placeve u Stra`ilovskoj ulici, ali da je velika tra`wa i za zemqi{tem za porodi~ne ku}e u prigradskim naseqima.

Do kraja godine ZIG }e raspisati licitacije za jo{ desetak lokacija, a u preduze}u se spremaju za minhenski sajam nekretnina po~etkom oktobra, gde }e ponuditi oko 20 hektara zemqi{ta namewenog proizvod-

wi, u industrijskim zonama Sever 1 i 4.

Od ve}ih poslova oko zemqi{ta, Ga{ovi} navodi da predstoji ure|ewe zemqi{ta za dogradwu “Koteksprodukta” u Primorskoj ulici, gde {panska firma “Viskofan” dogra|uje halu od 10.000 kvadrata. [to se ti~e zemqi{ta na uglu Ulice Bate Brki}a i Bulevara Jovana Du~i}a na Novom nasequ, koje je kupio slovena~ki “Tu{“ za izgradwu bazena i sportsko-poslovnog centra, Ga{ovi} navodi da je Slovencima isteklo pravo da grade, po{to je pro{lo tri godine. Ona ka`e da }e, nakon letwe pauze, u dogovoru s gradom biti re{eno ovo pitawe.

S. Krsti}

sta posetilaca u kafi}ima ispod staklene fasade, kao i velik broj prolaznika. Napukline na pojedinim oknima primetili su tek oni koji su pogledali ka prvom spratu.

Ostala fasadna stakla na ~itavoj zgradi, kao i ona na lokalima u prizemqu su cela i nema tragova nikakvog o{te}ewa. Par~i}i stakla, poput onog koje vidimo na asfaltu

Koncert na [trandu Me{oviti inkluzivni hor [OSO „Dr Milan Petrovi}” odr`a}e sutra recital i koncert pod rukovodstvom Miodraga-Mi{e Blizanca.

Koncert po~iwe u 20 ~asova u Biblioteci na [trandu.

K. B.

nakon sudara automobila, bili su vidqivi na trotoaru, direktno ispod zamewenog okna.

Ipak, nemamo saznawa da li se usled pucawa neki deo odlomio i pao, ili su majstori u nekom mawe prometnom terminu obarali napuklu staklenu plo~u na tlo kako bi je zamenili novom.

S. Tanuryi} Foto: S. [u{wevi}

Izlo`ba u Podgra|u Izlo`ba pod nazivom „Trio in art“ autora Svetlane Ninkovi}, Danila \urovi}a i Bojana Kiri|i}a bi}e odr`ana ve~eras u 20 ~asova u podgra|u Petrovaradinske tvr|ave u Galeriji gradi}, Ulica Beogradska 11. Izlo`ba }e biti pra}ena zvukovima bluza „Old fishermans bules benda“.

B. P. P.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota24.jul2010.

DNEVNIK

c m y

10

NOVI SAD ]E PRVI U SRBIJI PRATITI I EVIDENTIRATI NARKOMANE

Preduhitriti prve kontakte s drogom Foto: B. Lu~i}

PANONSKIM MOREM DO ESTERGOMA

Isplovili „Dunavski kapetani” Regata “Dunavskih kapetana” pod vo|stvom admirala profesora doktora Du{ana Hadna|eva, isplovila je jutros na 1.200 kilometara dug put Dunavom do Estergoma u Ma|arskoj, koji se nalazi na 1.718. kilometru od u{}a reke. Na taj na~in, oni }e simboli~no obele`iti 320 godina od naseqavawa Srba u ove krajeve.

Novosadski kapetani }e ploviti Panonskim morem, kroz ba~ke kanale, pa uzvodno kroz Budimpe{tu i Sentandreju. Sve~anim do~ekom, bi}e ugo{}eni u ma|arskom mestu Lovra, koje se nalazi na ^epelu – najve}em dunavskom ostrvu. Stanovni{tvo ~ini 90 odsto Srba, a glavni doma}in Novosa|anima bi}e Du{an Vidak. On je u Lovri nasledio ku}u od svog dede, renovirao je i napravio srpsku etnoku}u.

S. T.

KARLOV^ANI VE] MISLE NA PREDSTOJE]U ZIMU

Rukohvatom protiv leda Na zahtev gra|ana iz ulica Gavrila Principa i Dositeja Obradovi}a u nasequ Dudara u Sremskim Karlovcima, kao i tamo{weg Kluba penzionera i starijih gra|ana “Bratstvo-jedinstvo”, postavqen je rukohvat u drugom kraku Principove ulice. @iteqi iz tog kraja Karlovaca obratili su se po~etkom jula predsedniku op{tine, mole}i da im lokalna samouprava iza|e u susret i napravi rukohvat jer, kako navode, zimi kada kolovoz okuje led ne mogu ni do prodavnice. Op{tina je uva`ila wihov zahtev i ju~e je SZR “Braca”, kome je poveren ovaj posao, zavr{io postavqawe rukohvata.

Z. Ml.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Pri~a o igra~kama“ (11 i 18), „Seks i grad“ (19.45, 22) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Peintbol“ (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941-1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, 22. jula, u 7 ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Julijana Jerkov iz Tovari{eva (devoj~icu i de~aka), DEVOJ^ICE: Branka Triki}, Danica @ivkovi}, Violeta Trivunovi} i Nata{a [}epanovi} iz Novog Sada, Cvijeta Mari} iz [ajka{a, Marija Tepi} iz Futoga, Darinka Aleksi} iz In|ije i Jelena ^ubrilo iz ^elareva, DE^AKE: Ivana Jovanovi}, Sla|ana Ga{i}, Lana Patkovi}-Mrkela, Dajana Milinov, Sawa Divovi}, Radmila Bosanac i Nata{a Jovanovi} iz Novog Sada, Du{ica @uti} iz ^ortanovaca, Tawa \uki} i Gordana Trivi} iz In|ije, Ivana Laki} iz Ka}a, Mirjana Milutin iz @abqa, Danijela Kresovi} iz Luga, Radmila Tomi} iz Turije, Dragana Mali} iz Temerina, Anita ^oti iz Plavne, Sla|ana Spasojevi} i Sla|ana Kne`evi} iz Ba~kog Jarka, Danijela Mandi} iz Ba~ke Palanke i Katarina Negru iz Rumenke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Vlastimir Damjana Rajkovi} (1937) u 11.45 ~asova (urna), Kosta [pira Despeni} (1923) u 12.30 (ispra}aj), Stevanka Stojana Nikoli} (1939) u 13.15 (ispra}aj), Miroslav Milomira Jeremi} (1947) u 14, Mirko Savana Iliba{i} (1951) u 14.45, Vukica Pera Zeqkovi} (1930) u 15.30, Bransilav Stevana Radani} (1914) u 16.15 i Milorad Milana Jak{i} (1933) u 17 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Jano{ Jano{a Roka (1932) u 17 ~asova, dok }e na mesnom u Sremskoj Kamenici biti sahrawena Slavka Radomira Popovi} (1965) u 13 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu sahrawen }e biti Slavko [pira Gali} (1932) u 11 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu, Petar Ilije Turek (1929) u 13, a na Dowem starom u Futogu Milenko Mare Novakovi} (1966) u 15 ~asova.

Novi Sad }e uskoro postati prvi grad u Srbiji s preciznom evidencijom o broju narkomana u gradu, koja }e biti povezana sa Evropskim centrom za pra}ewe droga, izjavila je ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo prof. dr Aleksandra Novakov-Miki}.

- U planu da je da grad ima evidenciju ta~nog broja zavisnika od droga i mogu}nost wihovog pra}ewa. Trenutno je u toku velika akcija locirawa narkomanije u gradu, koja se odvija pod sloganom „Kontraminiramo“, koji simbolizuje kontraminirawe „miniranih“ gradskih zona, odnosno mesta prodaja i u`ivawa narkotika.

Ta mesta se svake subote u julu i avgustu pretvaraju u aktivna gradska stajali{ta na kojima }e mladi kroz vr{wa~ku pomo} i razumevawe u okru`ewu otvoriti puteve alternativnih re{ewa za po{ast narkomanije - istakla je Miki}eva, dodav{i da se akcija ove subote odr`ava na Novom nasequ.

- Dru{tvo ne mo`e samo svojim restriktivnim stavom prema uzimawu droga i zakonskim propisima suzbiti ovu pojavu. Mora se preduzimati prijateqska aktivnost prema

Sve informacije o narkomanima Prikupqawe podataka, informisawe i evaluacija najbitniji su segment Akcionog plana. Naime, preko organizacija, udru`ewa i bolnica koja se bave le~ewem narkomana bi}e prikupqani podaci o problemima zloupotrebe droga, gde }e se nakon prikupqenih informacija izra|ivati evidencije zavisnika od droga na teritoriji Grada, po modelu Pompidu upitnika, a zatim i povezati s Evropskim centrom za pra}ewe droga i zavisnosti od droga. mladim qudima. Za razliku od drugih kampawa protiv narkomanije, koje uglavnom {aqu autoritativne poruke usmerene na posledice, ova akcija je fokusirana na prevenciju i uklawawe uzroka ovog poroka.

Kontraminirawe miniranih zona U okviru akcije „Stand up Novi Sad“ koja se odvija pod sloganom „Kontraminiramo“ danas u 18 ~asova ispred O[ „Prva vojvo|anska brigada“ u Ulici Seqa~kih buna bb, u~esnici }e biciklima krenuti sa kontraminirawem miniranih gradskih zona-mesta prodaje i u`ivawa narkotika.

U akciji koja se realizuje u organizaciji Centra za omladinsku inicijativu, a u saradwi sa udru`ewima mladih, biciklisti~kim klubom Novi Sad, Udru`ewem NSroler, Ice New Now i Empronom u~estvova}e i ~lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Aleksandar Kravi}.

B. P. P.

Prvi start smo imali 26. juna na dan borbe protiv droge u Skejt parku i velika pose}enost nam je dokaz da se mladi qudi interesuju za ovakve akcije – tvrdi “Dnevnikova” sagovornica.

Zloupotreba droga dovela je do ozbiqnih posledica koje ugro`avaju zdravqe stanovni{tva i porodicu. Uticaj droga na dru{tvo je razaraju}i, izaziva porast kriminala, naro~ito delinkvenciju i prostituciju, zatim nezaposlenost, besku}ni{tvo i siroma{tvo, a Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da su u posebnoj opasnosti zemqe u tranziciji.

Aleksandra Novakov-Miki}

- U na{em dru{tvu koje je u tranziciji i socijalno-ekonomskoj krizi, zloupotreba droga je sve zastupqenija i postaje zna~ajan dru{tveno-medicinski problem – isti~e prof. dr Novakov i dodaje da se Grad odlu~io za izradu Akcionog plana kao vid prevencije koji obuhvata smawewe broja novih korisnika droga, spre~avawe ili odlagawe prvog kontakta s drogom, podizawe svesti pojedinca i dru{tva, o rizicima droga, mobilisawe zajednice u borbi protiv droga i promociju `ivota bez we.

Ona je napomenula da je Novi Sad prvi grad u dr`avi koji je veoma jasno izgradio svoj Akcioni plan za borbu protiv droge i da se zato mora posebno ista}i ~iwenica da se u wegovo sprovo|ewe s gradskim institucijama ukqu~ilo mnogo mladih qudi kao podr{ka svojim vr{wacima.

U relizaciju Akcionog plana pored Gradske uprave za zdravstvo ukqu~ene su i Uprava za obrazovawe, Uprava za socijalnu i de~ju za{titu, Uprava za omladinu i sport i Uprava za kulturu, Skup{tina Grada, Gradsko ve}e, ustanove kojima je osniva~ Grad, Kancelarija za mlade, nevladine organizacije, policija, sudstvo i mnogi drugi.

I. Brcan

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

subota24.jul2010.

11

SARADWA ZREWANINA I ITALIJANSKIH REGIJA

Trasiraju autoputeve kulture

Nagra|eni vukovci na sve~anosti povodom Dana op{tine ^oka

PROSLAVA DANA OP[TINE ^OKA

Vukovcima po~asti za petice

^OKA: Sve~anom sednicom Skup{tine op{tine otpo~ela je proslava Dana op{tine ^oka.

Srpsku i ma|arsku himnu intonirao je hor Amaterskog pozori{no dru{tvo „Orfeus”, a pro~itana je zavetna poveqa kojom su se ^okani obavezali da }e obele}avati dan kada je 1831. godine prestalo stradawe ovda{weg stanovni{tva od kolere. ^okani kao lokalni praznik proslavqaju pravoslavi Sabor svetog arhangela Gavrila i rimokatoli~ki praznik svete Ane. U prisustvu delegacije bratskih op{tina Soko Bawa i Ariqa, kao i rumunskog grada Dete, delegacija potiskih op{tina, Subotice i Kikinde, predstavnika javnog `ivota ~okanske op{tine i gostiju, sve~ane besede odrali su predsednik op{tine dr Predrag Miji} i predsednik SO ^aba Pinter.

Po tradiciji priznawa su odata u~enicima osnovnih {kola koji su tokom {kolovawa imali samo petice i poneli Vukove diplome. Wima su predsednici op{tine SO dr Predrag Miji} i ^aba Pinter i na~elnica Odeqewa za dru{tvene delatnosti Marija Palatinu{ SO ^oka uru~ili poklone.

Poklone su dobili nosioci Vukove diplome iz Osnovne {kole „Jovan Popovi}“ iz ^oke Miqana Nadrqanski, Borislav Milovanovi}, Dejan ^anadi, Sa{a Dumni}, Levente ^ipak, Gita Ru`a, Julija Kado, Tama{ Hudak, Bala` Mesaro{, Brigita Bognar, Stefan Tati} i Stanislava Petrov, iz Osnovne {kole „Servo Mihaq” iz Padeja Marko Bojin, Stefana Radi} i Andrea Fazeka{ i iz Osnovne {kole „Dr Tihomir Ostoji}” iz Ostoji}eva Jelena Baxa, Marija Baukov, Mirjana Grubi}, Marko Miji} i Atila \ember.

Povodom Dana op{tine, u holu Doma kulture prire|ena je izlo`ba rukotovorina i slika ovda{wih umentika, prire|en je kulturno-umetni~ki program i odr`ano takmi~ewe kulinara u kuvawu gove`eg gula{a u kotli}ima. U ponedeqak }e se na Rimokatoli~kom grobqu u ^oki slu`iti pomen umrlima od kolere, a povodom Sabora svetog arhangela Gavrila i hramovne slave pravoslavne crkve bi}e prazni~na liturgiga i ve~erwe uz rezawe slavskog kola~am, a povodom svete Ane u rimokatoli~koj crkvi }e se slu`iti misa.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

Opomene pred iskqu~ewe IN\IJA: Javno Preduze}e „Ingas” uputilo je 1.300 opomena pred iskqu~ewe potro{a~ima koji duguju preko 5.000,00 dinara za gas. Opomene pred iskqu~ewe podeqene su potro{a~ima sa rokom pla}awa odmah, {to zna~i da potro{a~i moraju izmiriti dug, ukoliko ne `ele da budu iskqu~eni. Ovo javno preduze}e do sada je imalo brojne akcije preko kojih je izlazilo gra|anima u susret i olak{avalo im izmirivawe obaveza. Dosada{wa aktivnost na naplati i mogu}nost pla}awa u dva dela ra~una svakako je pomogla potro{a~ima da lak{e izmiruju obaveze. Ipak i pored ovih pogodnosti skoro 20 odsto korisnika je u stalnom dugu preko 5.000 dinara, ~ini skoro 70 procenata potra`ivawa ovog distributera kod individulnih potro{a~a. To ote`ava funkcionisawe i redovne aktivnosti in|ijskog distributera gasa.

S. B.

ZREWANIN: Direktor Italijanskog kulturnog centra u Temi{varu Eu|enio de Poli posetio je Zrewanin i tom prilikom sa ovda{wim zvani~nicima razgovarao o uspostavqawu saradwe izme|u ustanova kulture i umetnika iz banatskog grada sa pojedinim regijama u Italiji. Ali, bilo je re~i i o nastupima na{ih predstavnika na festivalima kulture i umetni~kim simpozijumima koji se tokom narednog perioda organizuju na ostrvu Sardiniji.

Eu|eniju de Poliju preporuku da poseti Zrewanin uputio je generalni konzul Srbije u Temi{varu Dragomir Radenkovi}, a saradwa je ve} realizovana s horom Muzi~ke {kole. De Poli je rekao da se, simboli~no, bavi izgradwom evropskih autoputeva kulture.

- Dr`ave i vlade grade asfaltne auto-puteve, a puteve kulture moramo izgra|ivati

mi, pojedinci i institucije, me|usobnim povezivawem na razli~ite na~ine. Kultura nudi najboqe mogu}nosti za daqu saradwu, pre svega, u ekonomiji – istakao je De Poli i najavio da je ve} za septembar upu}en poziv jednom folklornom ansamblu iz Zrewanina da nastupi na festivalu na Sardiniji, zajedno sa gostima iz Rumunije i Italije. To ne bi bio samo umetni~ki nastup, ve} bi, tokom trajawa festivala, bilo organizovano i predstavqawe na{eg grada i wegovih potencijala.

Po re~ima dirigenta hora Muzi~ke {kole Zorice Kozlova~ki, na Sardiniji bi trebalo da nastupe ~lanovi KUD „Svetozar Markovi}”.

- Hor na{e muzi~ke {kole ve} je imao lepu saradwu s Italijanskim kulturnim centrom iz Temi{vara, a sada bi priliku da

se u Italiji predstavi srpskom tradicionalnom igrom, pesmom i narodnom no{wom dobio KUD „Svetozar Markovi}” – istakla je Zorica Kozlova~ki. ^lan Gradskog ve}a Vojislav Mati} upoznao je gosta s namerama Zrewanina da se kandiduje za „Evropsku prestonicu kulture 2020. godine”. Mati} je predstavio domete ove sredine u oblasti kulture, posebno istakav{i da su Narodni muzej i Istorijski arhiv proteklih godina progla{eni za najboqe u Srbiji, da je pozori{na zgrada u Zrewaninu najstarija u zemqi, da se du`e od pola veka u E~ki okupqaju akvarelisti, da je grad imao horove svetskog ranga, kao i da je Gradski duva~ki orkestar jedini u Srbiji ~lan Me|unarodne asocijacije duva~kih orkestara. @. Balaban

JO[ UVEK NIJE RE[ENA PODELA NOVCA OD PRODAJE „MATROZA”

Radnici ~ekaju tri minimalca SREMSKA MITROVICA: Pred ste~ajnim ve}em Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici odr`ano je ju~e ro~i{te na kojem su poverioci, a me|u wima i 1.050 radnika, izneli primedbe na re{ewa koja je ponudila ste~ajna uprava za raspodelu novca koji je dobijen prodajom Fabrika celuloze i papira „Milan Stepanovi} Matroz”.

Na ju~era{wu raspravu poverilaca do{lo je i nekoliko stotina biv{i radnika „Matroza”, koji tvrde da treba da dobiju jo{ po tri minimalne plate, ali da }e im se izgleda i to uskratiti. „Matroz” je prodat iz ste~aja 30. septembra pro{le godine Privrednom dru{tvu „Industrikum” iz Beograda za 287 miliona dinara. Pre toga su prodate kwi`are u gradu i sav novac od kwi`ara pripao je poveriocu prvog reda – Poreskoj upravi, odnosno Republici Srbiji. Republika Srbija, odnosno, Poreska uprava ima pravo na sav novac koji je dobijen prodajom objekata pod hipotekom, a to u ovom trenutku iznosi 36 miliona dinara iz ste~ajne mase.

Po razlu~nom pravu Poreskoj upravi od kola~a koji je dobijen prodajom „Matroza” pripada jo{ 35 miliona dinara - rekao je ste~ajni upravnik „Matroza” Predrag Stojkovi}. [to se ti~e potra`ivawa radnika, re~ je o tri minimalne

Radnici „Matroza” ulaze u sud

zarade za 1.050 radnika, a predstavnicima biv{ih zapolenih je re~eno da }e im, kako ka`e Bata Ke~i}, poverilac u ime radnika biti ispla}eno od 12 do 17 hiqada dinara. Naime, ste~ajni upravnik Predrag Stojkovi} ka`e da je u trenutku progla{ewa ste~aja u „Matrozu” fabrika dugovala 12 minimalnih zarada svim radnicima, da je po devet zarada ispla}eno iz Fonda solidarnosti Republike Srbije, pa je Fond na osnovu toga postao jedan od poverilaca.

Me|utim, Stojkovi} je pred ste~ajnim ve}em rekao da po ra~unicama koje su izvedene radnici nemaju pravo na jo{ tri minimalne plate, ve} je re~ o gotovo upola mawem iznosu.

Predstavnik radnika Milivoje Ma~ki} osporio je tvrdwe ste~ajnog upravnika nagla{avaju}i da je radnicima ispla}eno po devet minimalaca i da ostaju jo{ po tri zarade, gde se visina minimalca odre|uje u trenutku isplate. Ste~ajni upravnik je osporio pravo i nekih firmi koje su svoje zahteve podnele posle isteka roka za prijavqivawe potra`ivawa, me|u kojima je i preduze}e „Jugozan” iz Sremske Mitrovice, koje je najavilo da }e protiv ste~ajnog upravnika podneti krivi~nu prijavu tu`ila{tvu, jer on nije obavio svoj posao kada je trebalo da obavesti pisanim putem poverioce o rokovima za prijavqivawe potra`ivawa.

S. Bojevi}

MOSTOVI U ZREWANINU U SVE KRITI^NIJEM STAWU

Punoletstvo kao duboka starost ZREWANIN: Tek {to je zavr{ena rekonstrukcija @utog mosta u Zmaj Jovinoj ulici, po~elo je krpqewe Malog mosta kod Palate pravde. Sre}om, saobra}aj preko ovog objekta ne}e biti obustavqen, {to je bio slu~aj sa prethodnim, jer se sanira samo deo pe{a~ke staze.

- S obzirom na to da je na stazi bila rupa, odlu~eno je da se ona zakrpi i u narednih par dana posao }e biti zavr{en. U pita-

lima i po onom ispod kojeg ne te~e nijedna reka. Stawe nekih od wih ne mo`e se opisati dobrim, u ponekom slu~aju ~ak ni zadovoqavaju}im. Po procenama stru~waka, najkriti~niji je Principov most ~ija se rekonstrukcija o~ekuje od jeseni. U planu je da on ne bude potpuno zatvoren za vozila, jer se takav scenario na primeru @utog mosta pokazao kao poguban, s obzirom na to da je stvoren saobra}ajni kolaps u

Voza~i i pe{aci mogu da primete i da je magistralni most kod zgrade Policijske uprave u lo{em stawu, bar kada je u pitawu kolovoz i pe{a~ka staza.

Pamti se jo{ slika od lani kada je iz dotrajale betonske podloge nikao – kukuruz! Ovo je najve}i gradski most, ali i na ~itavom toku reke Begej. Izgra|en je 1965. godine. [irina mosta iznosi 18 metara i na wemu se nalaze ~etiri saobra}ajne trake.

Nedavno sanirani Pe{a~ki most tako|e je po~eo da pokazuje znake slabosti. Da li zbog toga {to je posao lo{e odra|en, ili ne~eg drugog, tek poje-

Kukuruz posred trotoara

Nikla trava na gradskoj yadi Ru`nu sliku o gradu ne odaju samo dotrajali mostovi nego i sam centar varo{i na ~ijem je poplo~anom Trgu Slobode nikla trava.

Isti primer je i na delu gradske xade, {to su mogli da primete i visoki dr`avni i pokrajinski zvani~nici, na ~elu sa predsednikom Srbije Borisom Tadi}em, koji su, prilikom ovonedeqne posete Zrewaninu, prolazili tom rutom. Nadle`ni u JKP „^isto}a i zelenilo” o~igledno se ne uzbu|uju preterano zbog toga.

Krpi se pe{a~ka staza na Malom mostu

wu je redovno odr`avawe mostova, {to je obaveza ovog javnog preduze}a i radovi se finansiraju iz na{ih sredstava – rekla je ju~e za „Dnevnik” portparolka Direkcije za izgradwu i ure|ewe grada Biqana Jovanovi}.

Grad Zrewanin poznat je po brojnim mostovima, me|u osta-

gradu. Magistralni most u Principovoj ulici, ina~e, najmla|i je gradski most. Pu{ten je u upotrebu 1992. godine, kada je formiran novi saobra}ajni pravac kroz grad, kroz Principovu ulicu. Ovaj armirano - betonski most povezuje delove grada [umice i Doqa.

dini delovi jednostavno su se izdigli, {to ostavqa ru`nu sliku. Gradska vlast je svojevremeno najavqivala da }e ovde biti postavqena replika nekada{weg Ajfelovog mosta. Od toga se, bar za sada, odustalo jer je nemogu}e obezbediti novac za posao.

Jo{ jednu brigu gradskoj upravi zadaje i vise}i pe{a~ki, ili most na suvom, kako su ga odavno krstili Zrewaninci. Jo{ 2008. godine je najavqeno da }e on biti uklowen, jer je odavno izgubio osnovnu funkciju. Sme{ten kod Kapetanije, prestao je da slu`i svrsi 1985. godine, kada je iz-

gradwom Begejske petqe pregra|en re~ni tok Begeja, a posle ~ega se ovaj most na{ao na suvom, na prostoru izme|u dva novonastala jezera. U saobra}aj je pu{ten davne 1962. i po re~ima arhitekata predstavqa jedinstven objekat ove vrste od ~elika i betona. Most je sada zatvoren za pe{a~ki saobra}aj, postavqene su i fizi~ke barijere. Wegovo stawe oceweno je kao „izrazito lo{e”. Ranije je spomiwana opcija da bude preseqen na drugu lokaciju, {to se, ipak, ispostavilo kao ekonomski neopravdano.

Uklawawe bi, prema nekim prognozama, trajalo tri nedeqe, ali za taj posao jo{ uvek nisu obezbe|ena nov~ana sredstva. @. Balaban

VESTI Pomor bele ribe APATIN: Na gradskoj pla`i kod „Plave ru`e”, izme|u splavova, uz samu obalu, pluta uginula bela sitna riba, {ire}i neprijatan miris u krugu od 500 metara.

Nije prime}en pomor krupnije ribe. Op{tinska komunalna inspekcija obavestila je Zavod za javno zdravqe iz Sombora, koji }e u ponedeqak, uzorkovati vodu na dva mesta, kako bi se utvrdio ta~an uzrok pomora sitne bele ribe.

- Te{ko je bez analize vode re}i {ta je uzrok uginu}a ribe, pa }emo raditi vanrednu analizu. Prema pokazateqima na drugim mestima, kao {to su {trand u Somboru i pla`a u Bogojevu, ne verujemo da je re~ o nedostatku kiseonika u vodi zbog visokih temperatura, jer u kanalima koje smo ispitivali kiseonika je daleko mawe nego je prag tolerancije, a nema uginu}a ribe - rekla je dr Jelena Zeli} iz Zavoda za javno zdravqe.

Na sumwe pojedinih korisnika splavova da je do uginu}a mo`da do{lo zbog vode koja je izliva iz obli`we fabrike vode u „Na{em domu” odgovaraju. -Takva mogu}nost je apsolutno iskqu~ena. Voda koja dolazi iz fabrike je sirova voda kojom se ispiraju ventili.

U toj vodi nema hemikalija, pa mo svojevremeno od nadle`nih institucija dobili dozvole za odvod sirove vode u Dunav, ka`e Bogdan Vukoman, iz „Na{eg doma”. Ima i onih koji tvrde da je mo`da do uginu}a do{lo i zbog otpadnih voda sa splavova, jer navodno, nisu svi adekvatno re{ili taj problem. [ta je uzrok pomoru ribe, kako se o~ekuje da}e vanredna hemijska i mirkobiolo{ka analiza Zavoda za javno zdravqe u Somboru.

J. Prel~ec

Protiv komaraca i iz aviona BE^EJ: Lokalna samouprava Be~eja odlu~ila je da objavi, uslovno re~eno, rat krilatim „krvopijama” komarcima. Minule nedeqe beogradska firma „EKODEZ” obavila je tretman protiv larvi i odraslih jedinki ovog insekta sa zemqe, a naredne, zavisno od vremenskih uslova, sledi nova akcija suzbijawa komaraca sa zemqe i iz vazduha. Prvi termin je u ponedeqak u periodu od 19 do 23 sata, ali ako vremenski uslovi ne budu povoqni alternativni dani za avio tretman su 27, 28. ili 29. juli.

O~ekuje se da }e poja~an atak na komarce imati efekat i da }e gosti predstoje}ih Dana op{tine Be~ej nesmetano mo}i da se {etaju gradom i uz obalu. Tise, gde }e se najve}i deo aktivnosti iz sve~anog programa odvijati. P~elari posebno treba da budu na oprezu po~etkom naredne nedeqe, kako ne bi „dara bila skupqa od mere”. V. J.

CRNA HRONIKA

subota24.jul2010.

DNEVNIK

c m y

12

NESRE]A NA PA[WAKU KRAJ BOTO[A

^obanina ozledila kapisla bombe Me{tanin Boto{a R. G. (38) zadobio je ju~e ujutro te{ke telesne povrede kada je aktivirao kapislu na bombi koju je prona{ao na seoskom pa{waku pokraj Kanala Dunav–Tisa–Dunav. Slu~aj je policiji prijavqen oko 10.30 ~asova.

Kako je „Dnevniku“ re~eno u zrewaninskoj Policijskoj upravi, u rukama R. G. eksplodirala je samo kapisla, ne i cela bomba, pa je Boto{anin uspeo da pre`ivi. Policija }e sprovesti istragu ne bi li

ISTRAGA O FINANSIJSKIM MALVERZACIJAMA U PRI[TINI

utvrdila otkud eksplozivna naprava na pa{waku na kojem je R. G. ju~e ~uvao stoku. Odmah posle incidenta R. G. je preba~en u Urgentni centar u Zrewaninu, gde su mu lekari ukazali pomo}. Zadr`an je na bolni~kom le~ewu.

Selom se brzo pronela vest o nesre}nom slu~aju. Pojedini Boto{ani su mi{qewa da je bombu najverovatnije izgubio neko od ribokradica koji se ~esto zateknu na Kanalu pored pa{waka i uz pomo} eksplo-

zivnih naprava „love“ ribu.

Drugi, pak, pretpostavqaju da je ubojito oru|e ostalo od vojske koja je ovde, za vreme NATO-ovog bombardovawa Jugoslavije 1999. godine, kopala rovove.

– Siromah ~ovek! ^ujem da je na{ao bombu. Umesto da je ostavi, navodno se igrao wome.

Zaostao je, jadan, u razvoju, nema ni{ta od {kole, a nisam siguran ni da li je vojsku odslu`io – ispri~ao nam je jedan od me{tana.

Veli da je nesre}ni R. G. `iveo sa `enom i detetom. I potomak ima smetwe u razvoju, zbog ~ega poha|a specijalno odeqewe boto{ke {kole.

– Svima nam je `ao kad ~ujemo {ta se desilo, pogotovo kada je u pitawu neko iz sela koga poznajete. R. G. je miran ~ovek, zara|ivao je rade}i sezonske poslove. U posledwe vreme je ~uvao krave jednom gazdi – rekla nam je daqa kom{inica R. G. @. B.

OPET INCIDENT KOD „CIGANSKIH NO]I” U NOVOM SADU

Uhap{en guverner Centralne banke Kosova Kosovska policija, potpomognuta Euleksom, uhapsila je ju~e guvernera Centralne banke Kosova, saop{tio je Euleks.

Guverneru Ha{imu Rexepiju je nakon hap{ewa odre|en policijski pritvor, po odluci Specijalnog tu`ila{tva Kosova (KSTK).

Euleks nije saop{tio razlog Rexepijevog hap{ewa, ali je u ranijem saop{tewu ju~e obelodanio da su slu`benici kosovske policije iz kancelarije Posebnog odeqewa za antikorupciju sproveli ju~e ujutro u Pri{tini sedam pretresa u privatnim prebivali{tima ~etiri osumwi~ene osobe, ukqu~uju}i i guvernera Centralne banke Kosova.

Ha{im Reyepi Pretresi su povezani s teku}om finansijskom istragom o korupciji u vezi sa sumwom o zloupotrebi slu`benog polo`aja ili ovla{}ewa, primawem mita, utajom poreza, zloupotrebom uticaja i prawem novca.

(Tanjug)

ODLUKA VLASTI U MADRIDU

[panija Vlahovi}a izru~uje BiH ^lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine (BiH) @eqko Kom{i} zahvalio se {panskoj vladi i premijeru Hose Luisu Sapateru povodom ju~era{we odluke da vlastima BiH izru~e crnogorskog dr`avqanina Veselina Vla-

Veselin Vlahovi} Batko

hovi}a zvanog Batko, osumwi~enog za ratne zlo~ine u Sarajevu 1992. i 1993. „Ovim ~inom dodatno su potvr|eni prijateqski odnosi BiH i Kraqevine [panije, koja je na ovaj na~in pokazala da razume

zna~aj ka`wavawa po~inilaca ratnih zlo~ina u BiH i uva`ila navode i ~iwenice vezane za ovaj slu~aj, koje je Kom{i} naveo u svom pismu upu}enom {panskom premijeru u maju ove godine“, navodi se u saop{tewu iz kabineta hrvatsklog ~lana Predsedni{tva Vlahovi} je uhap{en po~etkom marta ove godine blizu Alikantea na istoku [panije, a sumwi~i se da je po~inio desetine ubistava, silovawa i proterivawa nesrpskih gra|ana u sarajevskim naseqima Grbavica, Kova~i}i i Vraca dok je bio oficir u Vojsci Republike Srpske tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine.

Vlahovi} je 2001. pobegao iz zatvora u Crnoj Gori gde je izdr`avao trogodi{wu kaznu zbog pqa~ke, dok je u [paniji osumwi~en za oru`anu pqa~ku.

Vlahovi} je u Novom Sadu osu|en na sedam godina zatvora zbog ubistva Predraga Ivanovi}a iz Fo~e 26. februara 1993. Ubistvo se dogodilo u [eksirovoj ulici, a tada{wi Okru`ni sud u Novom Sadu je Vlahovi}a, na tre}em su|ewu, na sedmogodi{wu robiju osudio 24. marta 2008.

E. D.

AKCIJA POLICIJE I TU@ILA[TVA U LESKOVCU

Oduzeto 926 fla{a „gorkog lista”

Policijska uprava u Leskovcu saop{tila je ju~e da je zajedni~kim radom Osnovnog javnog tu`ila{tva i policije prona|eno i oduzeto 926 fla{a alkoholnog pi}a „gorki list“, zbog sumwe da se radi o falsifikovanom proizvodu. Kako je navedeno, podneta je krivi~na prijava protiv Neboj{e A. (50) iz Leskovca, zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo obmawivawe kupaca.

U saop{tewu se navodi da postoji sumwa da je prijavqeni, direktor preduze}a DOO „Centrounion“, od aprila do jula ove godine prodavao kupcima na podru~ju Leskovca „gorki list“ s oznakom u kojoj su uneti podaci koji ne odgovaraju sadr`ini, vrsti, poreklu i kvalitetu proizvoda.

Navedeno alkoholno pi}e „Centrounion“ je nabavio od dobavqa~a s podru~ja Subotice i Vrawa, a prilikom kontrole je na uvid podneo izve{taje o ispitivawu proizvoda „gorki list“ iz septembra 2009. i januara 2010. godine, iako je proizvode nabavqao i prodavao kasnije.

(Tanjug)

Pritvoren zbog pucwave i rawavawa iz pu{ke De`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Nenad Simovi} odredio je ju~e pritvor do mesec dana Zoranu K. (1972) iz Novog Sada, osumwi~enom da je preksino} oko 22 sata ispalio oko 20 metaka ka kafani „Ciganske no}i“ u Ulici Dostojevskog 15. Tom prilikom lak{e su povre|ene dve osobe. Jedan Novosa|anin je zadobio povrede prilikom izlaska iz lokala od riko{eta metka, a drugi prilikom be`awa s lica mesta.

Pretpostavqa se da je osumwi~eni koristio automatsku

- ^esto se ovde tuku ili pucaju. Mi ne znamo ko je dozvolio toj kafani da radi do ranih jutrawih sati. Do|u policijci na uvi|aj, ali se grle s ovima iz kafane – ka`e za „Dnevnik“ Radivoj ]ulum. – Gledao sam no}as sa sprata {ta se de{avalo posle pucwave. Stojao sam kraj prozora i, kad se pucwava zavr{ila, video mladi}a u {arenoj majici i kratkim pantalonama. Nosio je pu{ku bez produ`etka kundaka i dr`ao je. Pro{ao je sam i iza{ao u Slova~ku ulicu. ^aure su padale na sve strane. Od ka-

^aura jednog od dvadesetak ispaqenih metaka

U Srbiji 900.000 ilegalnih cevi Procewuje se da u Srbiji ima oko dva miliona komada oru`ja, od ~ega oko 900.000 u nelegalnom posedu. U pro{loj godini je, po podacima policije, zapleweno 1.850 komada vatrenog oru`ja, 120 ru~nih bombi i 11 kilograma eksploziva.

Ministarstvo unutra{wih poslova samo za prva tri meseca ove godine zaplenilo je 390 komada ilegalnog vatrenog oru`ja.

U Srbiji se svake godine, po podacima policije, jo{ registruje oko 15.000 komada oru`ja.

Vi{i nau~ni saradnik u Institutu za kriminolo{ka i sociolo{ka istra`ivawa dr Zlatko Nikoli} ocewuje, me|utim, da nelegalnog oru`ja u Srbiji ima ~ak tri puta vi{e nego legalnog. On ka`e da je cena oru`ja na crnom tr`i{tu u posledwih nekoliko godina porasla jer je zakon poo{tren. pu{ku „kal{wikov“. Nije iskqu~eno da je dela po~inio u pijanstvu, i to mo`da zbog nera{~i{}enih ra~una ili odnosa odranije na tom mestu.

Okrivqeni se tereti za izazivawe op{te opasnosti, nedozvoqeno dr`awe i no{ewe oru`ja i nano{ewe lakih telesnih povreda.

fane do obli`we Slova~ke ulice bile su tri. Kom{iji Ne|i, koji stanuje u istom dvori{tu gde je kafana, metak je o{tetio metalnu ogradu. Svega nam je dosta, spremamo se da napi{emo peticiju gradu, ho}emo da se lokal zatvori. Stalno ima problema, ne znam ko im je dozvolio da ga tu otvore i rade do ujutro.

Zabrinute kom{ije Radivoj ]ulum (levo) i Nedeqko Todori}

Ne|i je najgore, on je tu starosedelac, ali i prvi kom{ija. Kom{ija Vlada je prodao pola ku}e i odselio se na Detelinaru, jer nije mogao da izdr`i ovo {to se doga|a. Dolaze ovde iz drugih kafana kad se zatvore i prave probleme, a ne gledaju na stanare. Mokra}e ima svuda. Kad vidim tragove urina, uzmem sapun i operem da ne ostane trag.

Nedeqko Todori}, koji stanuje desetek metara od lokala ka izlazu iz dvori{ta, veli da je metak skoro otkinuo ~eli~nu {ipku na ogradi. Pokazuje na krvave zidove, to su tragovi od pro{le nedeqe.

– Trebalo bi da sakupimo peticiju, vidite {ta su uradili s parkirawem automobila, nema-

mo zelenila, o{te}ene su i roletne od bahatosti, a to se de{ava svaki dan – jada se Todori} dok nam pokazuje tragove od metaka i krvi po zidovima, stazi i asfaltu.

U prethodne dve i po godine u kafani „Ciganske no}i“ i u wenoj blizini desilo se desetak incidenata koji su dospeli u javnost. Pijani mladi}i istukli su muzi~are, bilo je i nasrtaja na vlasnika, opqa~kan je australijski dr`avqanin, a bilo je i slu~ajeva kad je policija svircima oduzimala instrumente zbog preglasne muzike, kao i pucwave ispred lokala i rawavawa gosta u wemu.

M. V. Foto: N. Stojanovi}

DRU[TVO

DNEVNIK

RECEPT ZA ZDRAV I DUG @IVOT JE POZNAT, ALI...

subota24.jul2010.

13

U PRVU GODINU STUDIJA NA FAKULTETIMA NOVOSADSKOG UNIVERZITETA UPISANA 6.932 BRUCO[A

Za septembar Najte`e je promeniti navike ostalo 1.689 mesta Stalne gu`ve ispred ordinacija u domovima zdravqa, ~ekawa na listama instituta i klinika od nekoliko meseci do nekoliko godina, ~esto nezadovoqstvo pacijenata {to ne mogu brzo i lako do}i do specijaliste, vi{emese~no zakazivawe ~ak i u savetovali{tima za dijabetes ili neku drugu bolest... samo su neki od podataka koji govore da smo prili~no bolesna nacija. Kako `ivimo i koliko smo zdravi mo`e se zakqu~iti i upore|uju}i podatke o du`ini `ivota na{ih gra|ana s gra|anima na{eg regiona. Tako o~ekivane godine `ivota na ro|ewu u Gr~koj iznosi 75,8 za mu{karca, a za `ene 81,

U na{oj zemqi za mu{karce je o~ekivani `ivotni vek 69,7 godina, a za `ene 74,5. Iza nas je jedino Albanija u Sloveniji za mu{karce 72,8, a za `ene 80,5. U na{oj zemqi za mu{karce je o~ekivani `ivotni vek 69,7 godina, a za `ene 74,5. Iza nas je jedino Albanija.

Poruke s brojnih skupova zdravstvenih radnika su da je zdravqe stanovnika Srbije lo{e. Ovde se crna statistika ne zadr`ava, jer sledi upozorewe da, ukoliko se ne{to pod hitno ne preduzme, zdravstveno stawe na{ih qudi }e se i daqe pogor{avati. Naspram ovog podatka stoji ~iwenica da se vode}e bolesti na{eg stanovni{tva mogu prevencijom spre~iti ili wihova pojava odlo`iti za kasnije `ivotno doba. S porastom broja obolelih i umrlih od nezaraznih bolesti suo~ava se ceo svet.

Ali za razliku od na{e zdravstvene politike, mnoge zemqe su na vreme uo~ile problem, suo~ile se s wim, {to u prevodu zna~i da su u zdravstvenoj politici veliki akcenat dali preventivnom radu. Danas je nau~no dokazano {ta vaqa ~initi da bi se ve} za nekoliko godina primene propisanog „recepta“ dobili pravi rezultati zdravijeg i du`eg `ivota. Faktori rizika su poznati, mogu se preventivnim akcijama obuzdati. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, ovakvim akcijama od razbo-

qevawa i umirawa od masovnih nezaraznih bolesti godi{we se mo`e spasti osam miliona qudi u svetu. Na na{em nivou to zna~i izme|u 10.000 i 12.000. Uz to, vaqa re}i da se radi o akcijama koje se sproovde na nivou primarne zdravstvene za{tite, dakle, najjeftinije za{tite u svakoj zemqi.

ma plu}a, debelog creva i grli}a materice, organizuju se promotivni skupovi nameweni edukaciji stanovni{tva, ali rezultati na poboq{awu zdravstvenog stawa gra|ana jo{ uvek su zanemarqivi. Kampawom protiv duvanskog dima procenat pu{a~a je smawen, ali cigareta, i pored svih zakonskih

Pu{i, nezdravo se hrani...

Podaci govore da dve tre}ine na{ih qudi boluje od srca i krvnih sudova, na drugom mestu po u~estalosti oboqevawa su maligne bolesti, a tre}e dele povrede i psihi~ka oboqewa. Na ove velike tri grupe bolesti odlazi ~ak 80 odsto patologije na{eg stanovni{tva. Prose~an gra|anin Srbije pati od povi{enog krvnog pritiska, ima emocionalnih problema, `ivi u duvanskom dimu, uglavnom konzumira namirnice `ivotiwskog porekla prepune zasi}enih masnih kiselina i holesterola, a `itarica, vo}a i povr}a malo je na na{oj trpezi. Slobodno vreme uglavnom provodi u foteqi ispred TV ekrana ili kompjutera.

Svaki tre}i stanovnik ima anemiju, isto toliko ih je predgojazno, a ~ak 17 odsto stanovnika je gojazno. Na samom smo vrhu rang-liste u Evropi i svetu po broju pu{a~a.

Posledwih godina i kod nas su pokrenute brojne akcije koje imaju za ciq da se zaustavi daqi rast broja obolelih od masovnih nezaraznih bolesti. [irom Srbije, u 25 domova zdravqa osnovani su centri za prevenciju, pokrenuto je i nekoliko skrining-programa, na primer oni za rano otkrivawe karcino-

SVE SU KRA]A NA[A BOLOVAWA

Zdraviji ili savesniji zdravstvene kase nisu problem Zloupotreba odsustva s posla samo na{e zemqe, jer od ove zbog bolesti je znatno mawe u od„boqke“ pate i one u okru`ewu. nosu na prethodne godine. StatiU Hrvatskoj, na primer, prose~an stika pokazuje da se u Srbiji sve broj dana bolovawa po radniku je re|e ide na bolovawe du`e od 30 8,2, dok je u Evropi 4,2. Neslavne dana. Me|utim, nema preciznih rekorde u broju bolovawa dr`ala podataka o tome da li je smawewe je i na{a zemqa, ali posledwih broja bolovawa rezultat boqeg nekoliko godina bele`imo smazdravqa i brige za wega ili je powewe. U odnosu na 2006. godinu, u sledica udara na xep pacijenta, 2007. je bilo 27 odsto mawe bolopa mnogi rade i kada su bolesni. vawa. Republi~Rad zdravstvenih ki zavod za zdravkomisija koje odoNa bolovawu du`e stveno osigurabravaju bolovawe od 30 dana pro{le we je po osnovu du`e od 30 dana – godine bile su naknade za vreme Republi~ki zavod privremene spreza zdravstveno 77.674 osobe, pa je ~enosti za rad osigurawe pla}a bolovawe trajalo ostvarene tokom bolovawa koja vi{e od 2009. godine isprobiju ovu vre4.144.000 dana platio 4,973 mimensku granicu – lijarde dinara. u Srbiji je uniNa bolovawu koje traje du`e od forman, kontrole su poo{trene, 30 dana tokom pro{le godine bijer se de{avalo da osoba zbog lo je ukupno 77.674 lica, {to je operacije bude na bolovawu mesetrajalo vi{e od 4.144.000 dana. cima, a da se kasnije utvrdi da Prose~ni iznos ispla}en za bouop{te nema tragova operacije. lovawe po licu iznosi 75,47 hiRanije je iz zdravstvenog buxeqada dinara. Najve}i broj osiguta izdvajano tri puta vi{e novca ranika bio je na bolovawu zbog za bolovawa, a sada se sve vi{e stawa u vezi s trudno}om (17.812), pribli`avamo evropskim zeqabolesti lokomotornog sistema ma koje su izdvajawe za ove name(9.427 osiguranika) i bolesti srne svele na razumnu meru. Velika ca i krvnih sudova (8.355). J. B. izdvajawa za isplatu bolovawa iz

ograni~ewa, nije proterana iz javnih prostorija. Na to {to nauka vi{e nema dileme da je duvanski dim jedan od vode}ih faktora za nastanak karcinoma plu}a na{ ~ovek odmahuje rukom. Ono {to se najte`e mewa, kako se ~ini, je mentalitet qudi i ste~ene `ivotne navike.

J. Barbuzan

VESTI Novi akademici VANU Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti posle prekju~era{wih izbora novih ~lanova, pove}ala je i broj svojih redovnih ~lanova.

Akademici VANU postali su weni dosada{wi dopisni ~lanovi: prof. dr Ferenc Gal (hemija), prof. dr Branimir Guduri} (medicina), prof. dr Milorad Miloradov (hidrotehnika), prof. dr Jo`ef Salma (pravo), dok je prof. dr Bratislav To{i} (fizika) posthumno izabran za redovnog ~lana. U radnom sastavu VANU sada ukupno ima sedam redovnih i 12 dopisnih ~lanova.

U prvom roku upisa studenata u prvu godinu osnovnih strukovnih, osnovnih akademskih i integrisanih studija u 2010/11. na 14 fakulteta Univerziteta u Novom Sadu upisalo se ukupno 6.932 studenta, od kojih 4.345 na teret buxeta, a 2.587 pla}a {kolarinu. Za drugi krug upisa, koji po~iwe 1. septembra, ostalo je ukupno 1.689 mesta, od ~ega samo 314 buxetskih, dok su sva ostala namewena samofinansiraju}im bruco{ima, a {kolarine su, zavisno od fakulteta, odnosno studijskog programa, od 50.000 dinara do 218.900 (koliko ko{taju samo osnovne strukovne studije optometrije na PMF-u). Slobodnih mesta ima na svim fakultetima (ali nemaju svi i buxetskih mesta) i svi }e organizovati drugi upisni rok, ali su retki oni gde je preostalo indeksa za sve studijske programe.

Poqoprivredni fakultet upisao je 611 bruco{a (na teret buxeta 550) i podelio je sve raspolo`ive indekse na vo}arstvu i vinogradarstvu, ure|ewu, kori{}ewu i za{titi voda i na veterinarskoj medicini, a za septembar je ostalo slobodno 114 mesta (15 na buxetu) na deset programa osnovnih akademskih studija.

Filozofski je primio 743 studenta (459 na buxetu), a slobodno je 195 mesta (48 buxetskih), i to na 12 studijskih programa, dok su u prvom roku popuwena sva mesta na srpskom, engleskom, te nema~kom jeziku i kwi`evnosti, komparativnoj kwi`evnosti, psihologiji, sociologiji i `urnalistici (materwi jezik srpski). Tehnolo{ki je popunio 155 mesta, i to sve na buxetu, dok je za septembar ostalo 85, od ~ega ~ak 55 za one koji }e se {kolovati o tro{ku dr`ave, a slobodnih indeksa ima na svim studijskim programima.

Na Pravni fakultet u prvom krugu upisalo se ~ak 803 studenta (181 na teret buxeta) i popuwena su sva mesta na programu unutra{wih poslova, a za septembar je ostalo 78 mesta na op{tem smeru, i to za one koji }e pla}ati {kolarinu. Fakultet tehni~kih nauka ima ogromnu upisnu kvotu od 1.740 mesta, a ve} u prvom roku popunio je 1.525 i podelio

svih 1.000 indeksa namewenih buxetskim bruco{ima. Tako je ovde za septembarski rok ostalo svega 215 mesta za one koji pla}aju {kolarinu, i to ve}ina na osnovnim strukovnim studijama (176), dok je na akademskim svega 39 mesta, i to samo na in`ewerstvu za{tite `ivotne sredine (37) i industrijskom in`ewerstvu i menaxmentu (dva). Ekonomski fakultet u Subotici (s Odeqewem u Novom Sadu) upisao je 883 bruco{a (400 na teret buxeta), a ostalo je slobodno 354 samofinansiraju}ih mesta (od ~ega 59 za one koji }e studirati na daqinu), koja }e se popuwavati u septembru. Mesta ima na svim studijskim programima, a najvi{e na fi-

U drugom roku jedina {ansa za terapeute Ve} tradicionalno, Medicinski fakultet je u junsko-julskom roku popunio sva mesta na integrisanim studijama medicine, stomatologije i farmacije, ali i na akademskim i osnovnim strukovnim studijama zdravstvene nege. Podeqen je ukupno 451 indeks (352 buxetskim studentima). Ipak, ovde }e biti septembarskog upisa jer se svake godine jedino u tom roku mo`e konkurisati za upis na studije medicine, stomatologije i farmacije na engleskom jeziku, gde ima ukupno 60 samofinansiraju}ih mesta (po 20 na svakom programu). Tako|e, jedino u ovom roku organizuje se upis na tri upravo akreditovana programa osnovnih akademskih studija gde }e biti ukupno 117 mesta (65 na buxetu). To su programi: medicinske rehabilitacije (fizioterapija), gde se mo`e upisati 45 studenata (25 na buxetu); specijalne rehabilitacije, koji ima dva modula – bolesti zavisnosti i vi{estruka ometenost i invalidnost – i na oba ima po 24 mesta, od kojih je po 15 buxetskih; specijalne edukacije (defektologije) s 24 mesta (deset buxetskih). nansijama, bankarstvu i osigurawu (129). Prirodno-matemati~ki fakultet popunio je 842 mesta i ima jo{ 118 slobodnih: na osnovnim strukovnim studijama optometrije 28, osnovnim akademskim fizike, hemije, za{tite `ivotne sredine, matematike i informatike 45 (od ~ega 15 na buxetu) i na integrisanim, petogodi{wim, studijama za diplomiranog profesora dvopredmetnih studija-master 45.

Akademija umetnosti na svoja tri departmana – muzi~kom, likovnom i dramskom – upisala je 131 studenta, ~ak 122 na teret buxeta, pa }e u drugom roku mo}i da podeli preostalih 29 indeksa (19 nameweno buxetskim studentima) i to najvi{e – 19 (deset na

Gra|evinski fakultet u Subotici upisao je samo 69 bruco{a, sve na teret buxeta, a ima 75 slobodnih mesta (od ~ega 51 buxetsko) za drugi krug upisa. Tehni~ki fakultet „Mihajlo Pupin“ u Zrewaninu u prvu godinu studija upisao je 229 studenata (154 na buxet), a u septembru mo`e da primi jo{ 148 (41 na buxet), i to na svim programima. Pedago{ki fakultet u Somboru popunio je 169 mesta (113 buxetskih) i ima jo{ 66 (dva na buxetu) za drugi krug upisa. U~iteqski fakultet na ma|arskom nastavnom jeziku u Subotici upisao je 44 bruco{a (33 na teret buxeta), a u septembru mo`e da primi jo{ 12 (tri na buxet).

V. ^eki}

LETWA [KOLA HEMIJE NA NOVOSADSKOM PMF-u

Studenti iz Graca istra`uju i putuju Iako je upravo zavr{en junski ispitni rok ozna~io, bar kalendarski, letwi raspust i na fakultetima, u laboratorijama Departmana za hemiju, bio-

[kolu, koja se realizuje kao program razmene studenata, po {esti put organizuje PMF, na osnovu me|uuniverzitetskog sporazuma o saradwi s Tehnolo-

Deca s Kosmeta letuju u Gr~koj U gr~kim porodicama }e, u organizaciji Crvenog krsta Srbije i Crvenog krsta Gr~ke, ove godine boraviti deca raseqena sa Kosova i Metohije, iz socijalno najugro`enijih porodica, kao i mali{ani ~iji su roditeqi poginuli u ratu. Iz Crvenog krsta Srbije je saop{teno da program obuhvata 116 dece, uzrasta od osam do 16 godina.

Grupa dece koja od 30. juna boravi u Gr~koj u Beograd se vra}a u nedequ, a, kako se navodi, najvi{e wih boravilo je u Atini, Solunu i Arti. Akciju Crveni krst Srbije i Crveni krst Gr~ke organizuju ve} 18 godina.

buxetu) na muzi~kim studijskim programima, samo dva mesta ostalo je vajawu (jedno buxetsko), dok je osam, iskqu~ivo buxetskih mesta, ostalo za one koji }e konkurisati na dramskim umetnostima. Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa, kao i prethodnih godina, u prvom krugu popunio je celu upisnu kvotu na programu osnovnih akademskih studija, a slobodnih mesta ima samo na osnovnim strukovnim studijama za koje se pla}a {kolarina.

Ovde je upisano ukupno 277 studenata (120 na buxetu), a za septembarsku podelu indeksa ima 23 mesta na strukovnim studijama za sportskog menaxera (osam) i trenera fudbala (15).

Gosti iz Austrije s dekanom Nedom Mimicom-Duki}

hemiju i za{titu `ivotne sredine novosadskog Prirodno-matemati~kog fakulteta vredno se radi jer je u toku Letwa {kola hemije, koja je okupila studente iz Graca (Austrija).

{kim univerzitetom u Gracu, a koordinator programa razmene je dekan PMF-a prof. dr Neda Mimica-Duki}, koja je svojevremeno i zapo~ela ovu korisnu i lepu saradwu.

Razmena se organizuje po principu reciprociteta - studenti PMF-a odlaze u Grac u istom terminu kada su austrijski studenti u Novom Sadu. Wihov boravak na fakultetu zasnovan je na prethodno odobrenom projektu koji su zajedni~ki predlo`ili profesori oba fakulteta, a gostuju}i studenti kod svojih doma}ina rade na projektu, u paru i sa svojim mentorima. Studenti iz Graca tako ovih dana na PMF-u rade na ~etiri razli~ita projekta, a mentori su im profesori i asistenti ovog fakulteta. Tu su, naravno, i wihove novosadske kolege studenti, koji im poma`u u svakom smislu, i akademski i prijateqski.

Gosti iz Graca u Novom Sadu ostaju do 10. avgusta, a doma}ini su se potrudili da im radno i slobodno vreme ispune zanimqivim aktivnostima, pa }e tako boraviti i na Tari u okviru Letwe {kole lekovitog biqa, koju organizuje Departman za biologiju i ekologiju PMF-a, a nakon toga organizovano je i krstarewe Dunavom u isto~nom delu Srbije.

V. ^.

KULTURA

subota24.jul2010.

c m y

14

DNEVNIK

ZAVR[EN 17. FESTIVAL EVROPSKOG FILMA NA PALI]U

„Zlatni pali}ki toraw” filmu „Kako se zavr{ilo leto” Filmu „Kako se zavr{ilo leto“ ruskog scenariste i rediteqa Alekseja Popogrebskog pripao je „Zlatni pali}ki toraw“ za najboqe ostvarewe u glavnom Takmi~arskom programu sino} sve~ano zatvorenog 17. festivala evropskog filma. „Pali}ki toraw“ za najboqu re`iju dodeqen je Bewaminu Hajzenbergu za nema~koaustrijski film „Pqa~ka{“, dok je Specijalno priznawe pripalo {panskom filmu „Gordos“ u re`iji Danijela San~esa Arevala. Ove odluke je doneo me|unarodni `iri koji je radio u sastavu: Iva Krajnc (Slovenija), Jana Pu{kala (Finska), Vladimir Paskaqevi} (Srbija), Eran Kolirin (Izrael) i Hans Kristijan Lajtih, predsednik (Austrija).

Najboqim u selekciji „Paralele i sudari“ progla{en je gruzijski film „Uli~ni dani“ Le-

vana Kogua{vilija, dobio je „Tolarance Award“ dok je specijalna nagrada pripala estonskom ostvarewu „Isku{ewa svetog Tonija“ koji je re`irao Veiko Ounpu. O nagradama u ovoj selekciji odlu~ivao je me|unarodni `iri kritike koji su ~inili: Evgenija Zvonkina (Rusija), Vladan Petkovi} (Srbija) i Stefan Dobroiu (Rumunija).

Specijalno priznawe Umetni~kog saveta festivala dodeqeno je francuskom ostvarewu „Osam puta ustani“ u re`iji Ksabija Molijea i omnibusu „Neke druge pri~e“ pet rediteqki iz republika biv{e Jugoslavije.

Pretposledwe i posledewe festivalske ve~eri u glavnom Takmi~arskom programu, u konkurenciji za nagrade imali smo priliku da vidimo jo{ tri filma (me|u kojima jesu i neki od nagra|enih): ma|arsku romati~-

nu komediju „Poligamija“ Dene{a Orosa, {pansku dramu „Gordos“ Danijela San~esa Arevala i, tako|e, dramu ali rusku „Kako se zavr{ilo leto“ Popogrebskog. „Poligamija“, je pre uzorak ma|arskog popularnog, komericijalnog filma nego ne{to {to pripada, trebalo bi, najreprezentativnijem takmi~arskom programu. Mo`da je tu zalutala sa idejom da se napravi ustupak publici, pogotovo wenom `enskom delu, koji je, kako u Ma|arskoj, tako i ovde podlegao {armu glumca [andora ^awija, ma~o srcolomca latinskog tipa. ^awi se na Letwoj pozornici poklonio gledaocima, verovatno stekav{i jo{ obo`avateqki i izjavom da nema lep{eg posla od wegovog: mesec dana je snimaju}i „Poligamiju“ proveo qube}i se sa prelepim `enama, a za to je jo{ bio i pla}en.

[panskom filmu „Gordos” pripalo Specijalno priznawe

Iz nagra|enog filma „Kako se zavr{ilo leto”

Ukratko, Andra{ i Lila su mladi par pred kojim je slede}a faza zajedni~kog `ivota. Lila `eli bebu i brak, a i Andra{, bar na re~ima. To treba samo jo{ da shvati i wegova podsvest.

Tek, jednom dolazi ku}i i zati~e sasvim nepoznatu mladu `enu koja tvrdi da je Lila. Ona je tek prva u nizu nepoznatih Lila, koje }e Andra{ pronalaziti u svom krevetu, prvo ne veruju}i {ta mu se de{ava, da bi u`ivaju}i stigao i do ko{mara, i tako sve dok se ne „vrati“ ona prava, wegova, jedina. Povremeno {armantan, pre svega u{minkan i televizijski raspri~an, Orosov film se mo`e gledati i kao simpati~an regionalni odgovor, na globalni, „Seks i grad“.

Mnogo ozbiqni pristup odnosu qudskog tela i psihe, a kada je u pitawu seksualnost, donosi {panski „Gordos“. Eksplicitnim jezikom i scenama, dakle, bez puno uvijawa, scenarista i rediteq Arevalo prati `ivote petoro likova koji se sre}u na terapiji osloba|awa ovisnosti o hrani. Problem je svih {to imaju vi{ak kilogra-

KONCERTI NOVOSADSKOG MUZI^KOG LETA

Pro`imawe stilova ^ak i u ovim vrelim julskim danima, koncertni `ivot u Novom Sadu nastavqa se zahvaquju}i progamima „Novosadskog muzi~kog leta“, Muzi~ke omladine Novog Sada, koji obuhvataju raznorodan izbor koncerata doma}ih i stranih muzi~ara i ansambala, me|u kojima se na|e pone{to za qubiteqe muzike razli~itih ukusa i sfera interesovawa. Tako je nedavno ovda{wa publika imala prilike da prisustvuje nastupima dvaju sastava posve}enih izvo|ewu tradicionalne muzike sa, nama udaqenih, zapadnoevropskih i latinoamiri~kih prostora, koji su me|utim, bili povezani zajedni~kim nastojawem izvo|a~a da obogate i pro{ire konvencionalne izra`ajne okvire ovih stilova.

U vrtu Sredwo{kolskog doma u Nikolajevskoj ulici prire|en je koncert internacionalnog flamenko ansambla „De kobre“ koji je prikazao svoju osobenu verziju spoja flamenka sa drugim, od ciganske i iberijske muzike vrlo udaqenim muzi~kim tokovima. U okviru ovog sastava nastupili su vrsna vokalna solistkiwa, igra~ica i koreogaf Marija Kek iz Ma|arske, (koja `ivi u [paniji), {panski gitarista Havijer Vega, kao i dvoje Novosa|ana, peva~ica Arijana Luburi}-Cvijanovi} i perkusionista Sa{a Igwatovi}, izvode}i program autorskih kompozicija, zasnovanih na ritmovima tradicionalnog flamenka, kao {to su soleares, alegrias i bulerias, ~ije su se vokalne linije mawe ili vi{e razlikovale od uobi~ajenih melodijskih obrazaca flamenka, grade}i tako `ivopisan i

uzbudqiv tok nastupa u kojem su kompozitorom i virtuozom na se smewivale pesme, resko naglabandoneonu – specifi~noj vrsti {eni ritmovi i odseci `ustrog, harmonike, neraskidivo vezanoj temperamentnog plesa, koji su za pravi argentinski tango. Ovaj plenili pa`wu. Uz o~ekivane koncert, koji je izazvao zna~ajnu uticaje {panske pesme i igre, u pa`wu publike, ubedqivo je priovim melodijama su se ogledali i kazao izvo|a~ke vrline ovog sjajuticaji tradicionalne arapske i nog i uigranog sastava, ~ijem zvuindijske muzike, mawe ili vi{e povezane sa flamenkom, a uz ritam tientosa Marija Kek je otpevala i jednu izvornu ma|arsku pesmu, tipi~ne arhai~ne melodike, koja je zazvu~ala sve`e i upe~atqivo.

Nastavak „Novosadskog leta“ doneo je potom nastup sjajnog beogradskog ansambla „Beltango“, koji je stekao izuzetnu me|unarodnu reputaciju kao jedan od vode}ih S koncerta ansambla „De kobre” evropskih sastava koji izvode ku su osnovnu boju davale dramatradicionalni i moderni tango. ti~no akcentovane i povremeno Sastav „Beltango“ je svoj renome poeti~ne, zanosne i virtuozne izgradio brojnim nastupima i instrumentalne me|uigre deoniturnejama po Evropi, zapa`enim ca bandoneonista Karlosa Buona u~e{}em na Svetskom festivalu i Aleksandra Nikoli}a, violitanga u Buenos Airesu 2007, kao i niste Jovana Bogosavqevi}a i saradwom sa nekima od najistakgitariste Bogdana Peji}a, uz denutijih dana{wih muzi~ara pocentnu i elegantnu podr{ku pisve}enih izvo|ewu tango-muzike. janistkiwe Ivane Nikoli}, koja Nedavni koncert „Beltanga“ u se predstavila i kao odli~na peSinagogi bio je zapravo zavr{ni va~ica. nastup wihove ovogodi{we Posle uvodnog, op{te poznaevropske turneje, na kojoj su natog tanga „Kumparsita“, kojim zastupali zajedno sa Karlosom Bupo~iwe istorijat ove vrste muzionom, ~uvenim argentinskim ke, “Beltango“ i Karlos Buono

predstavili su slu{aocima najpre pregr{t numera kompozitora tzv. tradicionalnog tanga iz prve polovine dvadesetog veka.

Drugi deo programa bio je posve}en modernom tangu, obuhvativ{i niz kompozicija Astora Piacole, ukqu~uju}i i jednu pesmu iz

wegove opere „Marija iz Buenos Airesa“, kao i dve raspevane, ritmi~ki razigrane instrumentalne teme Karlosa Buona. Na samom kraju koncerta Karlos Buono i ~lanovi „Beltanga“ zajedno su odsvirali i kompoziciju Aleksandra Nikoli}a „Balkango“ izgra|enu na pro`imawu elemenata tanga i tradicionalnog nasle|a balkanske muzike, u prepletu poletnih ritmova i {iroko razvijenih, brzih melodijskih tokova, efektno zakqu~uju}i ovaj uspeli koncert.

B. Hlo`an

ma, ali ne i samo to. Svako od wih ima svoj razlog za{to `eli da se re{i masnih naslaga, ali i uzroke wihovog nastanka, koje zgodni terapeut poku{ava da otkrije kako bi ih kod svojih pacijenata osvestio, na putu wihovog ozdravqewa. Gledaju}i ovaj film ispuwen sugestivnim likovima i uverqivim intimnim istorijama ~ini se da je autor ozbiqno sa puno kompetencije osvetlio problem sa, vaqda, svih wegovih strana, ukazuju}i na to da nauk o `ivotu traje bar ~itav `ivot. Mno{tvo likova svoje mozai~ne pri~e, Arevalo strpqivo, precizno i sa neskrivenom qubavqu provodi kroz tragikomi~ne situacije, pronalaze}i, ~ini se i pravi na~in da gledaoca suo~i sa samima sobom, odnosno potisnutim strahovima i nadawima.

Poklonici autorskog filma svakako ne}e propustiti ni tre}i film, mo`e se re}i ve} kultnog scenariste i rediteqa, Alekseja Popogrebskog (Koktebel, Jednostavne stvari). Ovaj inovator, koji inspiraciju pre nalazi u literaturi i muzici

nego u filmskom nasle|u, sada se predstavio psiho dramom specifi~nog vizuelnog stila i shvatawa filmskog vremena.

Wegova pri~a se odvija na pustom ostrvu u Severnom ledenom okeanu, a weni prtagonisti su dvojica mu{karaca istra`iva~a, ~ije }e `ivote iz korena promeniti vest sa kopna, koju jedan mora da saop{ti drugome.

Wen sadr`aj je takav da ovaj to odla`e dokle god je to mogu}e...

Na kraju Pali}kog filmskog festivala u glavnom programu, ali van konkurencije za nagrade, prikazan je i francuski film „Turneja“ Matjea Amalrika, oven~anog nagradom za najboqu re`iju na proteklom Kanskom festivalu. Ovaj kao i jo{ nekoliko filmova sa festivala, ukqu~uju}i nagra|ene od ovogodi{weg me|unarodnog `irija glavnog programa, vaqalo bi da vidi i {ira publika u na{im bioskopima. Tada bi i wihova festivalska promocija imala pravi smisao, a {irewe ideje o evropskom filmu konkretne efekte.

Vladimir Crwanski

„NOVI SRPSKI STRIP 2009” U NOVOM SADU PREDSTAVQEN IZLO@BOM U „IZBI”

Aktuelni trendovi i potencijali Radovi uvr{teni u antologiju „Novi srpski strip 2009“ (Komiko, 2010) od sino} su pred publikom i u vidu izlo`be koja je otvorena u kafe-galeriji „Izba“ u Novom Sadu.

Ostvarewa mawe i vi{e afirmisanih autora nastala su u posledwe tri godine i nisu du`a od 16 strip tabli, dok su sve druge karakteristike izbor tehnike, `anra i stila - slobodne.

Antologija izdava~ke ku}e „Komiko“ u kojoj je zastupqeno 18 strip autora nastala je na osnovu konkursa koji je raspisan u martu pro{le godine. Radovi su primani do decembra, a ispostavilo se da su za antologiju konkurisali mahom mla|i autori.

Ciq prire|iva~a ove zanimqive i jedinstvene akcije na strip sceni Srbije bio je da prika`e aktuelne trendove i autorske snage i potencijale. „Komiko“ je ovim putem obezbedio i prostor za objavqivawe kvalitetnih radova koje sami autori nemaju gde da predstave, jer na na{em tr`i{tu jo{ uvek ne postoji redovna strip publikacija posve}ena doma}im stvaraocima.

Na takore}i antologijskom konkursu u~estvovala su 32 autora sa ukupno 35 radova iz mesta od Subotice do Zaje~ara.

Pored afirmisanih, na konkur-

su su se pojavila nova imena i radovi, a nekolicina amaterskih priloga govori o `eqi, interesovawu i talentu za strip za koje „Komiko“ izra`ava nadu da }e istrajati.

U antologiji „Novi srspki strip 2009“ na kraju su odabrani radovi: Bojane Dimitrovski, Vladimira Tadi}a, Vladimira Kuzmanova, Darka Nikoli}a, Marka Stojanovi}a, Borisa Bakli`e, Ane [imon, Dragane Stojiqkovi}, Sa{e Arseni}a, Uro{a Begovi}a, Du{ana Bo`i}a, Marka Nikoli}a, Pavla Zeli}a, Dragana Paunovi}a, Milorada Vicanovi}a, Maje Veselinovi}, Nine Buwevac i Darjana Jurin~i}a.

I. Buri}

SPORT

DNEVNIK U DREVNOJ OLIMPIJI

EP ZA MLADE U LETONIJI

Srpkiwe ispale Rusija – Srbija 92:72 (19:20, 34:16, 21:15, 18:21)

RUSIJA: Panevina 5, Ostrukova 14, Klimenko, Petru{ina 17, Kirjanova, Zlivko, [ilova 21, Logunova 20, Doro{eva 7, Tarasova, Loginova 8, Paskalenko.

SRBIJA: Popovi} 7, Radovi} 2, Orozovi} 13, @ivanovi} 6, Balti}, N. Jovanovi} 12, J. Jovanovi} 11, @ivadinovi} 2, Bo{kovi}, Krwi} 15, Ajdukovi} 4, Du{ani}.

Mlade ko{arka{ice Srbije izgubile su u ~etvrtfinalu EP od Rusije 92:72, pa }e se u Letoniji boriti za plasman od 5. do 8. mesta.

Izabranice Dragomira Bukvi}a su dobro po~ele me~ i dr`ale se do 13. minuta, kada je zabele`eno wihovo posledwe vo|stvo na me~u (27:24). Tri minuta kasnije Rusija je serijom 10:0 pobegla na 34:27, te u nastavku samo uve}avala vo|stvo. Najboqa u srpskom timu bila je Sara Krwi} sa 15 poena, dok je Ruskiwe predvodila [ilova sa 21 poenom.

- Dobro smo po~eli, dr`ali se u prvoj ~etvrtini, ali onda je odbrana pala. Vi{e nismo uspevali da zaustavimo ruske kontre, niti wihov {ut za tri poena, kao i skok.

Ruskiwe su to kaznile. Potom se uvukao i strah, prosto smo blokirali i nismo uspeli da se vratimo. Poku{a}emo da se oporavimo od ovog {amara i do kraja se izborimo za {to boqu poziciju istakao je posle me~a selektor Bukvi}.

Upaqen plamen za Igre mladih Olimpijski plamen, koji }e goreti od 14. do 18. avgusta na prvim Igrama mladih u Singapuru, upaqen je ju~e u drevnoj Olimpiji.

Plamen }e na svom putovawu do doma}ina manifestacije obi}i Berlin, Dakar, Meksiko Siti, Ouklend i Seul.

Bakqu je uz pomo} sun~evih zraka upalila glumica obu~ena u odoru visoke sve{tenice u 2.500 godina starom hramu Here.

- Ovo je novi po~etak olimpijskog pokreta - izjavio je na sve~anosti u Olimpiji predsednik Me|unarodnog olimpijskog komiteta @ak Rog. Na prvim Olimpijskim igrama mladih, uzrasta od 14 do 18 godina, srpski tim }e predstavqati 32 takmi~ara u osam sportova - ko{arci, odbojci, tenisu, xudu, plivawu, veslawu, atletici i biciklizmu.

SUBOTI^KA O[ „MAJ[ANSKI PUT“ DOBILA NOVI TEREN

Dobar tempo grada i Pokrajine

Akcija pokrajinskog Sekretarijata za sport i omladinu da re{ava problema sa sportskom infrastrukutrom se nastavqa. Uz saradwu sa lokalnom samoupravom u Subotici, otvoren je sedmi sportski teren namewen deci i gra|anima.

Novi teren za tenis otvoren je u dvori{tu Osnovne {kole „Maj{anski put“, a sve~ano ga je u rad pustio Modest Duli}, pokrajinski sekretar za sport i omladinu, u dru{tvu Nemawe Simovi}a, ~lana Gradskog ve}a Subotice zadu`enog za sport i omladinu i Silvije Tot, direktorice O[ „Maj{anski put“.

- U Subotici je ovo sedmi teren koji realizujemo, a oni se koriste za razne sportove - fudbal, ko{arku, odbojku, a sada i za tenis.

Osnovni ciqevi su unapre|ewe infrastrukute, razvoj {kolskog sporta i rekreacija gra|ana. Svi oni mo}i }e kreativno da tro{e slobodno vreme i razvijaju sportsku i zdravstvenu kulturu. Insvesticija je vredna tri miliona dinara, a, i pored te{ke godine, ova akcije se nastavqa. Do sada je {irom Vojvodine kroz ovakve projekte ulo`eno preko 300 miliona dinara – istakao je Modest Duli}.

Kako su istakli Duli} i Simovi}, ovo nije kraj dobre saradwe.

– Drago mi je {to mogu da najavim da }emo ve} u septembru biti u prilici da obradujemo devoj~ice i de~ake iz O[ „10. oktobar“ koji }e dobiti teren za ko{arku s tartan podlogom. Imamo dobru saradwu sa pokrajinskim Sekretarijatom za sport i omladinu, tako|e i republi~kim Ministarstvom, a svi zajedno radimo na obezbe|ivawu uslova za na{e |ake. U dosada{wem mandatu smo imali tempo od 4-5 novih terena godi{we, a ako ovim tempom nastavimo do kraja mandata bi}emo izuzetno zadovoqni – kazao je Simovi}.

Da }e deca u`ivati u novom terenu, potvrdila je i Silvija Tot, direktorica O[ „Maj{anski put“.

– Sre}ni smo {to smo posle dve godine ponovo dobili novi teren. @elimo da na{im u~enicima pru`imo {to vi{e, da u budu}nosti maksimalno podr`imo talente, ali i da svoj deci pru`imo {to ve}i i kvalitetniji izbor kada je sport u pitawu - rekla je direktorica.

N. S.

Svetska rekorderka u skoku s motkom izjavila je da }e se 2011. vratiti takmi~ewima, po{to nije zadovoqna obi~nim `ivotom. Jelena Isinbajeva, jedina `ena koja je presko~ila pet metara, u aprilu je saop{tila da ostavqa atletiku, po{to `eli dobro da se odmori.

Odmor mi je bio potreban, bila sam pod velikim pritiskom.

Ali, sada se ose}am sve`e i motivisano. Vrati}u se takmi~ewima na zimu slede}e godine rekla je ona.

Ruskiwa je od 2004. pobe|ivala na svim velikim takmi~ewima, sve do posledwih svetskih

prvenstava na otvorenom i u dvorani (Berlin, odnosno Katar), na kojima uop{te nije osvojila medaqe.

Isinbajeva je dvostruka olimpijska {ampionka, a planira da u Londonu 2012. ostvari hettrik.

Jelena Isinbajeva - @elim {to du`e da se bavim sportom - rekla - Nedostajao mi je normalan je dvadesetosmogodi{wa atle`ivot, koji `ive druge mlade ti~arka. `ene. Sada, kada sam to iskusiUpitana je i kako joj se dopao la, mogu da ka`em da je obi~an `ivot bez takmi~ewa. `ivot veoma dosadan.

DU@IJANCA OKUPQA NAJBOQE KASA^E: Najboqi kasa~i iz Srbije, kao i grla iz Slovenije, Hrvatske i Ma|arske prodefilova}e suboti~kih Hipodromom danas i sutra. Tokom dva dana vikenda, na severu Ba~ke se odr`avaju najve}e kowi~ke trke u sezoni, a one su tradicionalno posve}ene proslavi zavr{etka `etela~kih radova.

15

PO^ELE BORBE U GLAVNOM @REBU CEV ^ELINYERA U NOVOM SADU

Mutap~ija i Te{i} redom gaze Tandem Arsenije Mutap~ija Igor Te{i} nastavqaju da iznena|uju favorite na presti`nom bi~ volej ~elinxeru Evropske odbojka{ke konfederacije koji se igra na novosadskom kupali{tu [trand. Iako zajedno treniraju tek mesec dana, uspeli su da sakupe dovoqno bodova i da se odmah na|u u glavnom `rebu turnira, ali se wihova „pepequgina“ pri~a nastavqa. Novosadski dvojac ju~e je trijumfovao na dva me~a, nejpre protiv bugarske kombinacije Jankov/Stojanov, a potom i protiv Ukrajinaca Popova i Samodaja i za sada nose epitet na{e najuspe{nije ekipe.

Bez gre{ke su zapo~eli prvi me~ i posle lagano dobijenog prvog seta do{li do kona~nog trijumfa, po{to su se protivnici predali zbog povrede Jankova. U drugom me~u, iako su vodili 17:14, Ukrajinci su napravili seriju 7:0 i poveli u setovima, ali su Mutap~ija i Te{i} smogli snage da se dignu iz pepela i sjajnom igrom prokr~e daqe svoj put ka dru{tvu najkvalitetnijih ekipa bi~-voleja na Starom kontinentu, uz preokret, 2:1 u setovima (17:21, 21:14, 15:13).

- Turnir smo zapo~eli bez bilo kakvih ambicija, ali smo se potajno nadali da mo`emo da postignemo dobar rezultat. Napravili smo ve} dva iznena|ewa i pobedili profesionalce, a zajedno igramo svega mesec dana.

Nastavi}emo da se borimo, pa }emo videti dokle to mo`e da nas dovede, ali smo i daqe bez bilo kakvih ambicija i imperativa jer smo zadovoqni sa u~i-

Arsenije Mutap~ija (desno) bio odli~an na mre`i

wenim do sada - istakao je Arsenije Mutap~ija.

Zanimqivo je da je tokom me~a Mutap~ije i Te{i}a merena temperatura na terenu, i iznosila je 50 stepeni celzijusovih. Na{ drugi par u glavnom `rebu Stefan Basta Marko Nikoli} pora`en je u

Foto: B. Lu~i}

me~u druge runde glavnog turnira od Slovenaca Pajenka i Zemqaka 0:2 (13:21, 15:21), pa je plasman morao da tra`i kroz repesa`. Basta i Nikoli} pora`eni su od belgijskog para Kuke - Frankart 1:2 (21:18, 17:21, 12:15).

M. Risti}

Rezultati

JELENA ISINBAJEVA SE VRA]A TAKMI^EWIMA

Dosadno mi je

subota24.jul2010.

Prva runda glavnog `reba: Hakala/Sepanen (Finska) Leb/Vucl (Austrija) 2:1 (6:21, 21:18, 15:11), @arkau/Xidko (Belorusija) - Kuke/Frankart (Belgija) 2:1 (21:14, 16:21, 15:13), Kisi}/Teodorovi} (BiH) - Vismans/Lanen (Holandija) 2:0 (22:20, 21:17), Te{i}/Mutap~ija - Jankov/Stojanov 2:0 (21:14, 21:8), Hubert/Sajdl (Austrija) Korolev/Alfimov (Rusija) 2:0 (21:18, 21:16), Varga/Horvat (Slova~ka) - Kavalijere/Zauli (Italija) 2:1 (21:17, 15:21, 15:7), Pajenk/Zemqak (Slovenija) Engin/Murat (Turska) 2:0 (21:14, 27:25), Stromsuag/Stromsvag (Norve{ka) - Holtan/Vergeland (Norve{ka) 2:0 (21:19, 21:13).

Kao {to je to i do sada bio slu~aj, subota }e biti rezrevisana za mawe afirmisana grla, dok }e svi qubiteqi ovog sporta najvi{e mo}i da u`ivaju u nedequ, gledaju}i najboqe kasa~e. I ovoga puta }e se voziti dve Du`ijance, prva za grla doma}eg odgoja, a druga za internacionalna. Prema najavi iz KK Ba~ka, u doma}oj trci }e nastupiti: Dajson, Badi, Livin Lajn, Mir, El Prezident, Fanta-

Druga runda glavnog `reba: Babi~/Loj{er (Ukrajina) - Hakala/Sepanen (Finska) 2:0 (21:17, 21:4), Kaiks/Smedins (Letonija) @arkau/Xidko (Belorusija) 2:0 (21:18, 30:28), Suter/Kevalije ([vajcarska) - Kisi}/Teodorovi} (BiH) 2:0 (24:22, 21:17), Te{i}/Mutap~ija (Srbija) - Popov/Samodaj (Ukrajina) 2:1 (17:21, 21:14, 15:13), Ka~marek/[najder (Nema~ka) - Huber/Sajdl (Austrija) 2:0 (21:16, 21:17), Sel~uk/Volkan (Turska) Varga/Horvat (Slova~ka) 2:0 (21:11, 21:10), Pajenk/Zemqak (Slovenija) - Basta/Nikoli} (Srbija) 2:0 (21:13, 21:15), Vangard/Suter ([vajcarska) Stromsuag/Stromsvag (Norve{ka) 2:1 (18:21, 21:13, 15:13).

Repesa`: Holtan/Vergeland (Norve{ka) - Hakala/Sepanen (Finska) 2:1 (25:27, 21:12, 15:11), Engin/Murat (Turska) - @arkau/Xidko (Belorusija) 2:0 (21:18, 21:14), Kavalie/Zauli (Italija) - Kisi}/Teodorovi} (BiH) 2:1 (21:23, 21:17, 15:13), Popov/Samodaj (Ukrajina) - Korolev/Alfimov (Rusija) 2:0 (21:16, 21:18), Huber/Sajdl (Austrija) Jankov/Stojanov (Bugarska) 2:0 (21:10, 21:0), Vismans/Lanen (Holandija) - Varga/Horvat (Slova~ka) 2:1 (21:19, 17:21, 20:18), Kuke/Frankart (Belgija) - Basta/Nikoli} (Srbija) 2:1 (18:21, 21:17, 15:12).

stik Lobel, Dimitrije D i Trokadero, a u internacionalnoj: Ru{kovica, Vali Voking Vita, Tifonira, Tube Be, Lester, Ke{ Hamering, Adington, Bugati HBD. Osim klasi~nih nagrada, za Du`ijancu su spremne i specijalne u vidu venca i poklona od `ita.

N. S.

SPORT

subota24.jul2010.

DNEVNIK

c m y

16

FINALNI TURNIR 21. SVETSKE LIGE U ARGENTINI

Prevagnulo (ne)iskustvo Srbija – Brazil 2:3 (25:21, 22:25, 25:18, 20:25, 14:16) KORDOBA: Hala Orfeo superdom, gledalaca 6.500, sudije: Kim (Koreja), Loderus (Holandija).

SRBIJA: Kova~evi}, Jani} 14, Petkovi} 4, Terzi} 1, Stankovi} 12, Niki} 14, Miti}, Doki}, Starovi} 16, Petrovi}, Podra{~anin 15 (5 bk), Rosi} (l). Selektor: Igor Kolakovi}.

BRAZIL: Bruno, Sidao 14, Visoto 20, @iba 8, Murilo 13, Teo 2, Soare{, Rodrigao 6, Lukas 1, Marlon 1, Dante 7, Mario (l). Selektor: Bernardo Rezende.

E grupa Brazil – Argentina Srbija – Brazil 1. Brazil 2 2 0 2. Srbija 1 0 1 3. Argentina 1 0 1

prima~a umesto ustaqenog Kova~evi}a (lak{e povre|enog) dalo je rezultate. Puca~i Starovi}, Jani} i Niki} bili su na visini zadatka na po~etku duela, servis je funkcionisao veoma dobro, kao i prijem i potencijalno iznena|ewe moglo je da se nasluti. Brazilski strateg Rezende nije po~eo s rovitim @ibom u postavi, ali je bio primoran da ga uvede posle gubitka prvog seta.I upravo je @iba bio tvorac izjedna~ewa jer je u igru Brazila uneo neophodnu sve`inu i bio ~ovek odluke za izjedna~ewe. Iako su se orlovi dobro

IZJAVE POSLE UTAKMICE

@al za ispu{tenom pobedom Posle utakmice na{ selektor Igor Kolakovi} `ali za propu{tenim prilikama.

- Imali smo {anse da trijumfujemo, ali nam se osvetilo previ{e gre{aka, posebno u taj-brejku i to na servisu. U{li smo pomalo stegnuto u susret, osetio se respekt prema Brazilu, a kasnije smo odigrali srcem. Bilo je gre{aka, ali i lepih poena, pokazali smo da smo zaslu`eno na finalnom turniru. Ostaje `al za propu{tenom {ansom, ali se nadam da mo`emo vi{e da uradimo u me~u s Argentinom – rekao je Kolakovi}.

- Rezultat i igra daju nam povod za zadovoqstvo. Vodili smo 2:1 u setovima, imali me~ u rukama, ali s Brazilom nam se uvek de{ava ne{to sli~no, upla{imo se vaqda pobede, a oni to osete i krenu boqe da serviraju i igraju. Treba da budemo zadovoqni i da se nadamo prolasku u polufinale – istakao je Marko Podra{~anin.

- Zadovoqan sam jer smo bili na korak do trijumfujmfa. Odigrali smo maksimalno koncentrisamo ve}i deo duela, ostaje `al za propu{tenom prilikom, ali ako odigramo ovakoi protv Argentine polufinale je sigurno – napomenuo je Milo{ Niki}.

- U`ivali smo na terenu. Odigrali smo hrabro, mnogo smo hteli, ali su nam se gre{ke obile o glavu, posebno u taj-brejku. S Brazilom mora tako da se igra, `estoko i napada~ki i mislim da je ovo model kojem treba da te`imo u budu}im susretima. Nikola Kova~evi} se po`alio na malu povredu, ali se nadam da }e igrati na predstoje}im me~evima, jer o~ekujemo da odigramo jo{ tri duela – optimista je kapiten Bojan Jani}.

F grupa 3:2 2:3 6:4 4 2:3 1 2:3 1

Na svom premijernom me~u finalnog turnira 21. svetske lige u argentinskoj Kordobi, odbojka{i Srbije pora`eni su od branioca titule Brazila posle velike borbe u pet setova i sa osvojenim bodom ~ak prema{ili o~ekivawa pre ovog susreta. U odlu~uju}im trenucima, taj-brejk lutriji, nisu izdr`ali izabranici na{eg selektora Igora Kolakovi}a, posle ~ak {est servis gre{aka nije bilo realno da osvoje set, gotovo su poklonili pobedu kariokama, iako su vodili 1:0 i 2:1 u setovima.

Iznena|ewe koje je Brazilcima (prinudno) servirao na{ selektor, gde je Niki} po~eo na mestu

Rusija – Italija Kuba – Rusija 1. Rusija 2 2 2. Kuba 1 0 3. Italija 1 0

0 1 1

3:2 2:3 6:4 4 2:3 1 2:3 1

borili u drugom periodu, zavr{nica je pripala iskusnijem protivniku, blok Brazila je zaustvaio Jani}a nekoliko puta, pa ulazak Terzi}a nije doneo preokret.

Fantasti~no su na{i momci zapo~eli tre}i set. Posle uvodnih 2:0 Brazila, na servise Dragana Stankovi}a napravili su na{i seriju 5:0 i preokrenuli stvari na terenu, zavr{iv{i muwevito seriju 9:1 i gotovo osigurali bod polovinom tre}eg seta. Kada je do{lo do pada u na{oj igri na scenu je stupio MarkoPodra{~anin i blokovima i sigurnim napadima doneo vo|stvo na{oj ekipi - 2:1 u setovima.

PRED SVETSKI KUP U RUMUNIJI

U Oradeu kao po kazni Za vaterpoliste Sri Kinom. Prvu utakmicu Srbija bije nema predaha. Posle igra protiv Hrvatske 27. jula. U sjajnih igara i osvajawa grupi A su [panija, Rumunija, Svetske lige u spektakuAustralija i Iran. larnom finalu protiv Crne Gore, Golman Soro se nadovezao i na u nedequ idu na novo takmi~ewe nedostatak mesta za trenirawe Svetski kup u rumunskoj Oradei. svetskih prvaka. Izjavio je da je Na prvi pogled nebitno takmi~edo{lo krajwe vreme da na{ najwe, jer je Srbija ulaskom u finale trofejniji sport napokon dobije Svetske lige obezbedila plasman svoj trena`ni centar, kako bi na Svetsko prvenstvo u [angaju na„delfini“ imali normalne uslove redne godine. Ali, samo ime Srbije i wenog rejtinga u svetskom vaterpolu obavezuje da se i Svetski kup odigra na {to je mogu}e visokom nivou.

I selektor Srbije Dejan Udovi~i} i vaterpolisti od po~etka priprema govore da su i Svetska liga i Svetski kup samo priprema za najva`nije takmi~ewe - Evropsko prvenstvo u Zagrebu.

Ali, i oni znaju da je javnost u Srbiji razma`ena i da uvek ho}e uspehe u ovom sportu.

Dodu{e, i vaterpoli- Slobodan Soro sti su „krivi“ za takvo na{e stawe, za rad i pripreme za najve}a svetjer su nas navikli da pobe|uju. ska takmi~ewa.

- Ova generacija uspeva da odr- Pro{log leta smo dobili obe`ava kontinuitet uspeha, ne pre}awe od ministarke da }emo dobiska~emo nijedno takmi~ewe i svati nacionalni trena`ni centar, koj utakmici se posve}ujemo makali nije mi poznato dokle se stisimalno. To je ne{to {to treba da glo s tim. Znam da se pravi ku}a krasi ovu ekipu i ubudu}e - rekao je fudbala, ko{arka{ka hala, a za kapiten zlatne generacije Vawa nas, koliko znam, ni{ta nije uraUdovi~i}. |eno - ka`e Slobodan.

Junak pobede nad Crnom Gorom u Soro isti~e da nije va`no i ako finalu Svetske lige, golman Slobazen bude u nekom drugom gradu u bodan Soro, kao i Vawa Udovi~i}, Srbiji. smatra da Svetski kup u Rumuniji - Ne bismo bili nezadovoqni srpski tim treba da odigra opuni drugim gradovima. Beograd bi {teno. bio idealan jer je ve}ina nas odav- Srbija uvek ide na prvo mesto, de i lak{e je tu raditi i trenirana zlato. Tako je bilo pro{le goti. A i s ekonomske strane je lodine u Rimu, tako je bilo u Ni{u i gi~no da centar bude u glavnom tako }e biti uvek. Ali, isto tako gradu, jer bi izvan Beograda bilo bilo je dosta pra`wewa. O~ekuje dodatnih tro{kova na prevoz i nas Svetski kup u Rumuniji, opet se sme{taj. Ne treba zaboraviti da igra {est dana, skoro isti protivbi to bio vaterpolo centar za sve nici. Ne znam {a da uradimo da se kategorije i da ne bi samo A remalo sa~uvamo za Zagreb, posle prezentativci radili u wemu, pa svih tih utakmica, posle tog fitbi i tro{kovi bili ve}i. Norzi~kog i psihi~kog pra`wewa - kamalno je da bismo mi imali pred`e Soro. nost, ali bi koristi imale i mlaNa Svetskom kupu u Oradei, Sr|e i `enske selekcije - zakqu~io bija je u grupi sa Hrvatskom, SAD je Soro.

Milo{ Niki} napada brazilski blok

Gre{ke, pre svega na servisu, su se osvetile na najru`niji na~in Srbiji u ~etvrtoj deonici, Brazilci su znala~ki koristili svaki poklon i izjedna~ili na 2:2 u setovima, bez obzira {to je na{a ekipa bila ravnopravan takmac najboqem timu na svetu.

Zaostatak u taj-breku (3:7) uspeli su da nadoknade Kolakovi}evi izabranici, nekoliko blokova i dobrih odbrana libera Rosi}a do-

neli su izjedna~ewe- 11:11.Igralo se od tada poena za poen sve do rezultata 14:14,da bi tada prevagnulo iskustvo Brazilaca pa je wima pripao ve}i deo kola~a, dva boda a na{em timu jedan.Brazilci su ovom pobedom obezbedili u~e{}e u polufinalu, dok }e se o drugom polufinalisti u na{oj grupi odlu~ivati i me~u Argentina - Srbija.

M. R.

EVROPSKA LIGA ZA DAME: DANAS U ANKARI PO^IWE FINALNI TURNIR

Srbija brani titulu Danas u turkoj prestonici Anakari po~iwe finalni turnir 2. Evropske lige za odbojka{ice, a titulu brani reprezentacija Srbije osvojenu pro{le godine u premijernom izdawu ovog takmi~ewa. Ulog je sada ve}i nego lane, jer osvaja~ fajnal-fora dobija pravo takmi~ewa na svetskom Granpriju (jedino takmi~ewe na kojem Srpkiwe jo{ nisu u~estvovale).

Za titulu u Ankari bori}e se Srbija, Izrael, Bugarska i Turska.

- Ove godine imamo dve {anse da se plasiramo na Granpri, a najlak{i put nam je kroz Evropsku ligu. Ovo nam je lak{a varijanta i trebali bismo da je iskoristimo, a ne da prolaz tra`imo polovinom septembra u konkurenciji Rusije, Italije, Nema~ke, Poqske, Holandije... Pokazali smo na posledwim me~evima u Bugarskoj da mo`emo veoma dobro da odigramo - rekao je slektor Zoran Terzi}.

Voqom `reba, jer je sistem polufinalnih parova promewen i nije kao pro{le godine gde su se ukr{tali prvi s drugim iz A i B grupe, Srpkiwe }e se za mesto u finalu boriti sa Izraelkama, najprijatnijim iznena|ewem dosada{weg dela takmi~ewa, jer su iza sebe u B grupi ostavile [paniju.

- Izralke su nam nepoznanica i jedino {to znamo o wima saznali smo preko snimaka iz ovogodi{we Evropske lige.

Radi se o reprezentaciji sastavqenoj od naturalizovanih

Spremne za nastupe u Turskoj: odbojka{ice Srbije

ruskih igra~ica. Ekipa nije ni malo naivna, ali je wihov realni kvalitet za klasu ispod na{eg. Mislim da prolaz u finale ne bi trebalo da do-

]ebi}: @elimo zlato Libero na{e reprezentacije Suzana ]ebi} isti~e da nije va`no ko je protivnik ako `eli{ da se domogne{ zlatne medaqe.

- Dobro poznajemo Bugarsku i Tursku, tako da nije va`no ko }e biti s druge strane mre`e. @elimo da osvojimo Evrospku ligu zbog plasmana na Gran-pri, a da bi nam to po{lo za rukom moramo da pobedimo sve protivnike. Va`no je da pru`imo partije kao pro{log vikenda u Gabrovu, ako ne i boqe, a tada `eqe mogu da postanu stvarnost - istakla je ]ebi}eva.

|e u pitawe - smatra Terzi}. Izgubil ismo jednu utakmicu u grupi i kako je vreme odmicalo igrali smo sve boqe, zakqu~no sa sigurnim pobedama u Bugarskoj. Nadam se da }emo me~eve iz Gabrova ponoviti u Turskoj, a nadam se da mo`emo da mo`emo jo{ i boqe.

Jedna od najiskusnijih igra~ica u na{em sastavu je tehni~arka Maja Ogwenovi} koja o~ekuje borbu s Turkiwama za titulu.

- U Bugarskoj smo potvrdili da je na{a forma u usponu i da smo je tempirali na najboqi mogu}i na~in. Izraelke su nam velika nepoznanica, jer s wima ranije nismo igrale,

Satnica Danas (polufinala) Srbija - Izrael Turska - Bugarska

(16) (19)

Sutra Me~ za 3. mesto Finale

(16) (19)

{to ne zna~i da se ne}emo pripremiti za taj me~ na najboqi mogu}i na~in. U finalu pri`eqkujem Turkiwe, jer su nam ostale du`ne za poraz na Evrospkom prvenstvu - jasna je Ogwenovi}eva.

M. Risti}

SPORT

c m y

DNEVNIK

Rastere}enije na Ukrajince

Ste~aj u Hajduku

vrednog suda u Somboru Svetlana \uri}, re{ewem o otvarawu ste~ajnog postupka, za ste~ajnog upravnika je imenovan Nikola Krajnovi} iz Kule, pozvani su poverioci da u roku od 60 dana od objavqivawa oglasa u Slu`benom glasniku RS prijave svoja potra`ivawa i upu}en je poziv du`nicima ste~ajnog du`nika da ispune svoje obaveze prema ste~ajnoj masi.

Prvo poverila~ko ro~i{te radi raspravqawa o ekonomsko finansijskom polo`aju ste~ajnog du`nika i proceni ste~ajnog upravnika Nikole Krajnovi}a o mogu}nostima reorganizacije Fudbalskog kluba Hajduk zakazano je za 26. avgust, a ispitno ro~i{te za 18. novembar 2010. godine. \. Bojani}

Posle nere{enog ishoda (3:3) u Luksemburgu, fudbaleri Spartaka Zlatibor vode su sa 2:0 u revan{u, u Novom Sadu, savladali ekipu Diferdan`a i sasvim zaslu`eno

Spartaku Zlatibor vodi su zadovoqni ostvarenim rezultatom. Ipak, niko u taboru Suboti~ana ne leti visoko, jer su svi svesni da igra za nove evropske rivale, pa i one u Srbiji, mora da bude boqa.

i publici koja je do{la da nas isprati. Znam da je bila velika vru}ina, da su igra~i bili psihi~ki optere}eni va`no{}u me~a, ali moramo da pru`imo daleko boqu igru u narednim utakmicama. Rezultat je svaka-

MILAN SMIQANI] PONOVO U PARTIZANU

[pansko iskustvo za Ligu {ampiona Posle tri godine provedene u [paniji Milan Smiqani} se vratio u Partizan. ^lan Espawola iz Barselone sezonu }e provesti u Humskoj, kao pozajmqen igra~.

Milan Smiqani}

Crno – beli su posle mesec dana napokon zavr{ili posao.

- Tra`io me i Vaqadolid pa se sve zbog toga odu`ilo. Na moje insistirawe do{ao sam u Partizan, jer ovde mogu najvi{e da pru`im – rekao je Smiqani}.

Kontakt sa {efom Stanojevi}em ve} je uspostavqen.

- Bio sam wegova velika `eqa.

Smatra da sa iskustvom iz [pa-

nije mogu dosta da pomognem. Rekao mi je da igram svoju igru.

Smiqani} zna koji mu je zadatak.

- S obzirom da sam na pozajmici, zadatak mi je da pomognem Partizanu da se plasira u Ligu {ampiona i da odbrani titulu. Da}u sve od sebe, a uz Ili}a, Moreiru i Ilieva to je i realno.

Smiqani} tvrdi da je spreman do{ao u Humsku.

- Vrlo brzo }u biti u top formi. Radio sam u Espawolu, ali i samostalno tako da sam temeq postavio. Mo`da budem spreman za Helsinki – istakao je popularni Lola.

Smiqani} je dete Partizana, za koji je nastupao do 2007. godine, odigrao je 48 utakmica i postigao jedan gol. Potom je pre{ao u Espawol i za tri godine zabele`io 49 nastupa. Na pozajmici u Sporting Hihonu igrao je samo tri puta.

Za A reprezentaciju Srbije odigrao je {est utakmica i postigao gol.

I. Lazarevi}

Dragan [arac u duelu s Luksembur`anima na me~u u Novom Sadu

nastavqaju evropske bitke. Posle istorijskih utakmica i plasmana u daqe takmi~ewe, u

- Me~ u Luksemburgu je bio mnogo kvalitetniji. Smatram da smo ostali du`ni sami sebi

Foto: N. Stojanovi}

ko zadovoqavaju}i, ali da bih bio sre}an u fudbalu moram biti zadovoqan i igrom – kazao je

posle me~a trener Dragan Miranovi}.

Jo{ mawe razloga za zadovoqstvo imao je Danijel Tajs, trener Diferdan`a.

– Moja ekipa je odigrala mnogo boqe u prvom me~u, a igra~ima zameram na nedostatku agresivnosti. Poku{avali smo da napravimo pritisak, ali su nas protivnici i te{ko vreme spre~ili u tome. Na kraju, ipak, moram da priznam da su Suboti~ani boqa ekipa - istakao je Tajs.

Naredno kolo kvalifikacija za Ligu Evrope donosi Spartaku mnogo ja~eg protivnika, ekipu Dwepra iz Ukrajine. U tre}em kolu Spartak }e biti doma}in u prvom me~u, dok }e revan{ biti odigran u Ukrajini.

– Prolaskom u nastavak takmi~ewa svakako smo zadovoqni, ali ne i na{om igrom – kazao je Dragan [arac, najboqi igra~ Spartaka u revan{u, a potom se okrenuo Ukrajincima. – Na{ rival je daleko kvalitetniji od Diferdan`a, no o~ekujem i da Spartak pru`i boqu igru nego u prva dva evropska me~a. Igra~i }e sigurno biti rastere}eniji nego {to je to bilo u prvom susretu, a iz takvog prilaza igri mo`e da do|e i dobar rezultat. Va`no je da u prvom me~u ne primimo gol, a ako u tome uspemo onda }e gostovawe u Ukrajini biti prilika da nastavimo evropski san.

N. Stanti}

PREMA NEMA^KIM MEDIJIMA

Gojko Ka~ar u Hamburgeru Srpski reprezentativac i doskora{wi fudbaler berlinske Herte Gojko Ka~ar potpisao je dvogodi{wi ugovor s HSV-om, pi{u nema~ki mediji. Ta~na visina transfera se ne navodi, ali se pretpostavqa da iznosi izme|u 4,5 i 5 miliona evra.

Ka~ar (23) je u Hertu do{ao januara 2008. godine iz novosadske Vojvodine i na 64 nastupa postigao je ukupno 10 golova. Za selekciju Srbije odigrao je do sada 18 utakmica.

Herta je pro{lu sezonu u Bundesligi zavr{ila na 18. poziciji tako da }e se predstoje}oj takmi~iti u Cvajti. Trener berlinske ekipe Markus Babel naglasio je da je Gojko Ka~ar me|u fudbalerima na koje ozbiqno ra~una, ali je klub bio prinu|en da prihvati ponudu Hamburgera.

Hamburger je prethodno doveo defanzivca [alkea Hajka Vestermana.

Vujadin Savi} u Bordou Kakav otac, takav sin. Ova izreka apsolutno se mo`e primeniti na Vujadina i Du{ana Savi}a. Du{an je igrao za Zvezdu, potom u Francuskoj. I wegov sin }e. Jedna od fudbalskih vesti dana u Francuskoj, naro~ito na jugozapadu zemqe gde je Bordo najpopularniji tim, jeste potpisivawe ugovora izme|u `irondinaca i mladog srpskog fudbalera Vujadina Savi}a.

Doju~era{wi igra~ Crvene zvezde i povremeni kapiten potpisao je petogodi{wi ugovor sa Bordoom, a francuski mediji navode da obe{te}ewe iznosi milion, a ne milion i po evra, {to je cifra kojom se baratalo u Srbiji. Bilo kako bilo, polovina te sume odlazi na ra~un FK Rad, iz kojeg se Savi} vratio u Zvezdu pro{log leta.

Mediji u Francuskoj Savi}a (20, 194 cm)su predstavili kao defanzivca, ali polivalentnog, odnosno igra~a koji bi mogao da se razvija na vi{e razli~itih pozicija u timu. Tako|e, navodi se da je na ovom transferu insistirao novi trener Bordoa @an Tigana. Konkurenciju u odbrani Bordoa Savi} }e imati u Sedriku

17

SPARTAK ZLATIBOR VODE NASTAVQA EVROPSKI PUT

PRIVREDNI SUD U SOMBORU BRZO REAGOVAO

Privredni sud u Somboru je, kao {to je bilo i najavqeno nakon ju~era{we rasprave o postojawu razloga za otvarawe ste~ajnog postupka u fudbalskom superliga{u Hajduku iz Kule, u veoma kratkom roku doneo odluku i otvorio ste~ajni postupak nad ovim sportskim kolektivom. Ste~aj je otvoren nakon {to je Narodna banka Srbije obavestila sud da je ra~un kluba u blokadi du`oj od tri godine. Do dostavqawa obave{tewa, blokada je trajala ukupno 2647 dana, a iznosila je ukupno 112.994.589,73 dinara.

Uplatu avansa tro{kova izvr{io je sam ste~ajni du`nik koji je predlo`io sprovo|ewe ste~aja.

Prema saop{tewu koje je potpisala portparolka Pri-

subota24.jul2010.

CRVENA ZVEZDA DOBILA NOVOG SPONZORA

Hjundai uz crveno-bele Predsednik FK Crvena zvezda Vladan Luki} rekao je da je taj fudbalski klub potpisao ugovor s proizvo|a~em automobila Hjunadijem. Crvena zvezda i ju`nokorejska kompanija za proizvodwu automobila Hjundai potpisali su trogodi{wi ugovor.

Crveno-beli }e na dresovima nositi reklamu novog sponzora.

- Potpisali smo ugovor na tri godine i to je prirodno partnerstvo. Vrednost je poslovna tajna, mogu samo re}i da je ugovor dostojan imena Crvene zvezde - rekao je Luki}.

Fudbalski klub }e dobiti odre|eni broj vozila, a u slu~aju vrhunskih rezultata, Hjundai }e nov~ano nagraditi Zvezdu. Luki}, me|utim, nije `eleo konkretno da odgovori {ta podrazumeva pod vrhunskim rezultatima.

- Idemo korak po korak. Vrhunski rezultat je to {to smo potpisali ugovor sa svetski priznatom kompanijom i to je garancija da }e klub mo}i da isprati ekipu. Ekipa mora da pru`i maksimum, pa }emo videti koje su granice i {ta mo`e da se smatra vrhunskim rezultatom - rekao je Luki}.

PO SAZNAWIMA LONDONSKE [TAMPE

Novi ugovor za Vidi}a Francuski mediji veliku pa`wu poklonili dolasku Vujadina Savi}a

SPORTSKI DIREKTOR CRVENE ZVEZDE IVAN AYI]

Potrebni defanzivci

Sportski direktor fudbalskog kluba Crvena zvezda Ivan Axi} krenuo je u u potragu za novim igra~em na poziciji {topera.

- Imamo neke ideje, s tim da ne}emo da dovodimo nekog da bi popunio brojno stawe, ve} }e to biti defanzivac koji mo`e odmah da igra. Za Slovan ve} imamo Miki}a i To{i}a kao eventualne alternative ako bude zatrebalo. Obavi}u razgovore sa svima, pa }emo videti {ta }emo u~initi. Jasno je samo da moramo da radimo brzo, a da se odlu~imo za najboqeg - ka`e Axi}.

Stru~ni {tab ve} je izdvojio nekoliko defanzivaca iz Superlige - Danijela Mihajlovi}a (Jagodina) i Stefana Savi}a koji nastupa u dresu BSK-a. [to se ti~e inostranstva, na radaru crveno-belih je Radoslav Batak, kome je istekao ugovor u Antaliji, pa }e Axi} razmotriti i tu opciju.

- Urgentni su nam defanzivci i moramo {to pre da se odlu~imo koga }emo dovesti na tu poziciju. Vide}emo uskoro ko }e to biti - istakao je Axi}.

Sijaniju, Matjeu [alemeu, Marku Planusu i jo{ nekolicini igra~a. Francuski mediji podse}aju da je Vujadinov otac, Du{an, ostavio dubok trag igraju}i za francuske klubove Lil (1983/85) i Kan (1985/89), kao i da su u bliskoj pro{losti uspe{no boje Bordoa branili igra~i iz srpske lige, Ni{a Saveqi} i Ivan Vukomanovi}.

Internet sajt specijalizovan za tranfere fudbalera navodi da obe{te}ewe za Savi}a iznosi 900.000 funti, {to je malo vi{e od milion evra. Razlog tome je {to je Savi}u u decembru trebalo da istekne ugovor sa Crvenom zvezdom, za koju je pro{le sezone odigrao 14 prvenstvenih utakmica, uglavnom ulaze}i u igru sa klupe. Koji je broj Savi} zadu`io u Bordou bi}e poznato kada mladi Beogra|anin bude zvani~no predstavqen na konferenciji za medije.

Man~ester junajted je spreman da srpskom reprezentativcu Nemawi Vidi}u (28) ponudi novi ugovor, prenosi “Gardijan”. Vidi} bi novim ugovorom postao jedan od najpla}enijih fudbalera na Old Trafordu, ~ime bi se osujetio wegov eventualni odlazak u Real Madrid. Junajted }e Vidi}u najverovatnije ponuditi produ`ewe ugovora za jo{ dve godine, uz pove}awe nedeqne plate sa 70.000 na 90.000 evra.

Odli~nom defanzivcu ostalo je jo{ dve godine ugovora, ali Nemawa Vidi} menaxer Aleks Ferguson nije mogao da novinarima da ~vrste garancije da }e Vidi} i naredne sezone biti na Old Trafordu. Junajtedu bi bilo od velikog zna~aja da zadr`i Vidi}a, pogotovo kada se uzme u obzir da je tokom protekle sezone, partner srpskog fudbalera u odbrani, Rio Ferdindan, uglavnom bio povre|en.

18

SPORT

subota24.jul2010.

DNEVNIK

FRANK RIBERI, REPREZENTATIVAC FRANCUSKE

ITALIJANI NUDE JEDNOGODI[WU SARADWU

Igra}u ja fudbal jo{ Uprkos ozbiqnim optu`bama da je imao seks sa maloletnicom i pretwi zatvorskom kaznom, Frank Riberi ube|en je da mu karijera nije ugro`ena. Francuski fudbaleri Frank Riberi i Karim Benzema prolaze kroz te`ak periodu u `ivotu, ali su za to sami krivi.

Seks sa maloletnicom, zbog ~ega su osumwi~eni, mogao bi da ih na neko vreme odvoji od onoga {to najboqe znaju igrawe fudbala.

- Postoje trenuci u `ivotu koji su veoma te{ki. Kroz takve ja trenutno prolazim. Nije mi lako, pod pritiskom sam, ali moram ovo da preguram. Ja sam javna li~nost, poznati fudbaler, o kojem se sve zna. Sa tim ~ovek mora da zna da se nosi. Nije uvek lako pregurati taj pritisak - rekao je Riberi u intervjuu za nema~ki „Bild“ povodom sumwi da su on i Benzema koristili seksualne usluge maloletne prostitutke u baru na Jelisejskim poqima, zbog ~ega su po~etkom ove sedmice bili privedeni na saslu{awe kod istra`nog sudije, a potom pu-

{teni na slobodu do eventualnog pokretawa sudskog procesa.

Riberiju i Benzemi preti trogodoi{wa kazna zatvora. Igra~ minhenskog Bajerna, me|utim, ka`e da nije upla{en za karijeru.

- Ne, ne strahujem za budu}nost. Ni u reprezentaciji, ni u Bajernu. Uveren sam da }u povratiti poverewe qudi u mene, koje je sada, mo`da poquqano. @elim opet da ih zabavqam na terenu, da im pokazujem lude driblinge, samo pozitivne stvari... - ka`e Riberi.

On je dodao da ima bezrezervnu podr{ku cele porodice, pogotovo svoje supruge, ali i celog kluba. Ipak, priznaje da sada te{ko mo`e da se koncetri{e na fudbal i posao.

- Najva`nija stvar u mom `ivotu je fudbal. Nadam se da }e se svi ovi problemi uskoro re{iti. Pomoglo mi je {to sam sa nekim fudbalerima Bajerna bio na odmoru. Vratili su mi osmeh na lice. ^im budem video celu ekipu ponovo na okupu, bi}u opet sre}an i miran ka`e emotivni Riberi.

Ne strepi za karijeru: Frank Riberi

Reprezentativac Srbije Nemawa Mati} slede}u sezonu bi mogao da odigra u ekipi Bolowe, koja `eli da ga dovede na pozajmicu iz ^elsija. Mati} (21) bi u italijanskom klubu imao daleko ve}u minuta`u nego u ^elsiju sa kojim ima va`e}i ugovor na ~etiri godine.

Mati} je pro{le sezone za milion i po evra stigao u London iz Ko{ica, ali je za prvaka Engleske odigrao svega tri me~a. Bolowa }e u slede}oj sezoni nastojati da obezbedi opstanak u Seriji A i poja~awa su joj preko potrebna, a u i{~ekivawu Mati}a u klub je na jednogodi{wu pozajmicu stigao fudbaler Intera, perspektivni reprezentativac Slovenije Rene Krhin.

Nemawa Mati}

GOLMAN FRANCUSKE HUGO LORIS TVRDI

MA\ARI IZABRALI SELEKTORA

Egervari na klupi Fudbalski savez Ma|arske imenovao je dosada{weg trenera omladinske reprezentacije [andora Egervarija za selektora dr`avnog tima. Egervari, koji je s najboqim ma|arskim fudbalerima do 20 godina 2009. godine na {ampionatu sveta u Egiptu osvojio bronzanu medaqu, zameni}e na ~elu A selekcije holandskog trenera Ervina Kumana.

Egervari }e debitovati na klupi Ma|ara 11. avgusta na londonskom Vembliju, u prijateqskoj utakmici protiv reprezentacije Engleske.

Egervari (60) je najzna~ajnije uspehe u trenerskoj karijeri postigao na po~etku decenije, kada je predvodio MTK i Dunafer.

Bolowa ho}e Mati}a

Bojkot je bio glupost Golman reprezentacije Francuske Hugo Loris ocenio je da je bojkot treninga na Mun-

dijalu u Ju`noj Africi, posle sukoba s selektorom Rejmonom Domenekom, bio glup potez.

Francuski reprezentativci su uo~i me~a posledweg kola A grupe protiv doma}ina

ZBOG POVREDE BUTINE

^elsi i bez Aleksa Fudbaler {ampiona Engleske ^elsija, brazilski internacionalac Aleks propusti}e po~etak sezone zbog povrede butine, saop{tio je londonski klub.

Aleks je neprijatnu povredu dobio na pripremama za predstoje}u sezonu u kojoj }e izabranici Karla An~elotija poku{ati da odbrane duplu krunu,

kao i da prvi put osvoje L[. Povreda 28-godi{weg Aleksa dodatni je problem za plavce, koji na samom startu sezone ne}e mo}i da ra~unaju ni na povre|enog prvog golmana Petera ^eha.

Pored Aleksa i ^eha, probleme s povredama imaju i Juri @irkov, novoprido{li Josi Benajun, kao i Didije Drogba.

TRENER MAJORKE MIHAEL LAUDRUP

@ali}emo se

Trener fudbalera Majorke Mihael Laudrup rekao je da o~ekuje da }e wegov tim igrati u fudbalskoj Ligi Evrope, uprkos finansijskim te{ko}ama. UEFA je iskqu~ila {panski klub iz svog takmi~ewa zbog problema sa dugovawima, ali je Laudrup rekao da }e se Majorka `aliti na odluku.

- @ali}emo se na odluku. Ne mislim da }emo biti iskqu~eni - rekao je Laudrup.

Evropska ku}a fudbala navela je da Majorka nije dobila dozvolu koja je u skladu s pravilima takmi~ewa. Majorka ima rok za `albu od tri dana po{to zvani~no dobije odluku, {to se o~ekuje da }e biti danas.

Hugo Loris

U PRIJATEQSKOM SUSRETU RED BUL – TOTENHEM

Anri debitovao golom

Tijeri Anri u dresu Red bula

Francuski fudbalski internacionalac Tijeri Anri uspe{no je debitovao za wujor{ki Red bul.

Anri je u prijateqskom me~u protiv Totenhema postigao prvi pogodak za svoj novi klub u porazu od 2:1.

Iako se videlo da se 32-godi{wi nekada{wi ~lan Arsenala i Barselone jo{ nije sasvim uklopio u ekipu, wegovo fudbalsko ume}e bilo je o~igledno.

Prvenac za „bikove“ Anri je postigao u 25. minutu, posle dobre akcije Estonca Lindperea koji je pro{ao po levoj strani i centrirao, a reprezentativac Francske je prevario golmana Totenhema Karla Kudi}inija i prosledio loptu u mre`u.

Lagerbek zavr{io s Nigerijom [vedski fudbalski trener Lars Lagerbek odbio je ponudu da slede}e ~etiri sezone vodi reprezentaciju Nigerije. Prema re~ima Aminu Maigarija, predsednika Saveza, Lagerbek se zahvalio Nigeriji {to mu je pru`ila priliku da vodi tu reprezentaciju na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi.

- Lagerbek mi je rekao da ne `eli da nastavi posao na funkciji selektora, jer nije siguran da bi mogao da ostane u Nigeriji jo{ ~etiri godine -

izjavio je predsednik Fudbalskog saveza Nigerije Aminu Maigari.

Reprezentacija Nigerije je na nedavnom zavr{enom Mundijalu zavr{ila takmi~ewe u prvoj fazi. Maigari je kazao i da su ~elnici saveza ve} razgovarali sa Samsonom Sijasijom, koji bi mogao da nasledi Lagerbeka.

- Prva runda razgovori je bila veoma dobra i o~ekujemo da slede}eg meseca potpi{emo ugovor sa wim - zakqu~io je Maigari.

{ampionata odbili da treniraju, izraziv{i na taj na~in solidarnost s Nikolasom Anelkom, koga je prethodno stru~ni {tab odstranio iz dr`avnog tima.

- Na{ potez, kojim smo `eleli da izrazimo protest prema odluci selektora Domeneka, izveden je nespretno i na {tetu ekipe. Time smo ionako lo{u atmosferu oko reprezentacije dodatno pogor{ali - istakao je Loris.

Loris je precizirao da su odluku o suprotstavqawu Domeneku igra~i doneli jednoglasno i da ni jedan pojedinac ne mo`e da se identifikuje kao vo|a pobune.

- Sada, kada se sve zavr{ilo, mogu da ka`em da smo pogre{ili i da ne odobravam ono {to smo uradili - kriti~an prema saigra~ima i sebi bio je 24-godi{wi Loris.

Komentari{}i najave kapitena Patrisa Evre da zbog svega {to su do`iveli uo~i i tokom Mundijala u Ju`noj Africi nikada vi{e ne}e igrati za reprezentaciju, golman Liona je rekao da je na svima da mnogo vi{e rade kako bi ba slede}im takmi~ewima delovali kao tim.

KARATE KLUB HAJDUK SE [IRI

Sekcija u Liparu Jedna od uloga sportskih klubova je i dru{tveno-socijalna, {to zna~i da im je ciq da u svoje okriqe okupe {to vi{e mladih. Zato je za pohvalu ono

iz Lipara i qudi koji sa wima rade imaju punu podr{ku zaposlenih u osnovnoj {koli „Nikola Tesla“ u Liparu, a podr{ka se ogleda u ustupawu sale i

novanoj i sportu posve}enoj deci. U klubu su izuzetno zadovoqni ovim projektom i od 1. septembra organizova}e novi upis ~lanova.

Karatisti iz Lipara s diplomama o polo`enom ispitu za `uti pojas

{to rade u Karate klubu Hajduk iz Kule. Naime, ovaj uzorni sportski kolektiv je otvorio sekciju u Liparu. Treninzi se odvijaju 3 puta nedeqno i vode ih dva licencirana trenera Hajduka, Milo{ Danilov} i Marko Savi}. Mladi karatisti

svega {to je potrebno za kvalitetan rad. Sekcija u Liparu broji trenutno 16 ve`ba~a i svi su u junu ove godine uspe{no polo`ili za `uti pojas.

Prema re~ima trenera, rad u Liparu nije ni malo te`ak jer se radi o vaspitanoj, discipli-

Ina~e, Hajduk ima preko 100 ~lanova i rad je podeqen u 5 grupa (3 grupe u Kuli, jedna u Novom Sadu i jedna u Liparu), a ambicija je da ovaj uzoran sportski kolektiv pro{iri svoje delovawe na jo{ neka susedna mesta. \. B.

SPORT

c m y

DNEVNIK

subota24.jul2010.

19

PRINOVE U VOJVODINI @ELEZNI^AR

SP DO 23 GODINE U BELORUSIJI

Do{li blizanci Dimitri}

Filipovi}eva u polufinalu

Nije ba{ svojstveno treneru rukometa{a Vojvodine @elezni~ar Darku Jevti}u da hvali, jo{ unapred, svoje izabranike, no kako je potpis na vernost mladi}a iz zrewaninskog Proletera blizanaca Dimitri}, Stanka i Slobodana, novosadskom klubu sta-

se uklope u Vo{inu porodicu dobrih qudi i sportista. Ina~e, Dimitri}i su ro|eni 1991. godine, upisali su ekonomski fakultet, Slobodan igra na poziciji levog krila a Stanko je sredwi bek.

Zamenik predsednika Vojvodine Ranko Babi} je, pre potpisivawa ugovora, mladi}ima iz Zrewa-

Stanko i Slobodan Dimitri}

vqen u posebnom ambijentu, onda je vaqda i to uticalo da Jevti} mnogo lepih re~i uputi na adresu novajlija. E, kako }e da ih razlikuje, koga }e da grdi kad zgre{i a koga da hvali za u~iweno, to je ve} wegov problem, jer Dimitri}e vaqda razlikuju samo roditeqi.

Jasno je da nisu slu~ajno odabrani, nego da su u du`em periodu pra}eni i da bi trebalo lako i brzo da

nin po`eleo dobrodo{licu u grad mladosti i radosti, u klub ~estitih, vrednih i ambicioznih qudi, dobro zdravqe i dobre rezultate, uz napomenu da fakultet ne sme da bude u drugom planu, i uz zahvalnost svima koji su u~inili da „ovo bude jo{ jedan Vo{in lep dan“, a posebno je apostrofirao prisustvo ministra za ekonomiju u pokrajinskoj Vladi Radoslava Stri-

kovi}a, velikog i dokazanog prijateqa kluba.

Potpredsednik kluba Bo{ko Bari{i} je argumentovano saop{tio da je Vojvodina @elezni~ar definitivno stala i na zdrave finansijske noge (vra}eni dugovi iz prethodnog perioda), da su svi igra~i zdravstveno osigurani, da je ve}ina u radnom odnosu i da }e se po formirawu ekipi saop{titi ambicije za narednu sezonu. A Rajko Imbrowev je onako lalo{ki, a i kako bi druga~ije, inspirativno divanio o „velikom novosadskom srcu u kome ima mesta za sve“, nabrajaju}i imena rukometnih velikana koji su ime i slavu stekli u nekim drugim sredinama a skrasili su se u Novom Sadu.Indirekto je blizancima poru~io da }e i oni veom brzo Novi Sad prihvatio kao svoj grad.

Fino vaspitani momci, Slobodan i Stanko su rekli da su namerni da zavr{e fakultet, da }e dati sve svoje najboqe sportsko Vojvodini, da su ambiciozni, da }e biti disciplinovani i radni i da je logi~no da }e se boriti za mesto u prvoj ekipi.Nisu zaboravili da se zahvale rukometnim u~iteqima iz Zrewanina (Popov, Joki}, Kova~evi}, Brako~evi}, Rni}) i da posebno istaknu da veoma dobro znaju u kakav su klub do{li i da ne}e izneveriti o~ekivawa porodice, biv{ih i naro~ito novih trenera i klupskih ~elnika.

B. Puno{evac

IAKO JE IZGUBIO VID NA JEDNO OKO, POQAK SE VRATIO NA TEREN

Ovacije za Karola Bjeleckog Ta~no {est nedeqa po{to je izgubio vid na levo oko pri nehoti~nom udarcu Josipa Val~i}a u prijateqskoj utakmici s Hrvatskom, poqski rukometa{ Karol Bjelecki vratio se na parket!

Svoj povratni~ki nastup 28-godi{wi levi spoqwi igra~ Rajn Nekara i poqske reprezentacije proslavio je u Nordhajmu, protiv regionalnog nema~kog liga{a HN-Horkhajma. U pobedi Bundesliga{a od 35:27, Bjelecki je zaigrao od prvog mi-

Kli~ko tra`i rivala Ukrajinski bokser Vladimir Kli~ko ne}e 11. septembra u Frankfurtu braniti titulu prvaka sveta u te{koj kategoriji protiv Rusa Aleksandra Povetkina. Me~ je otkazan po{to izaziva~ nije potpisao ugovor.

Vladimir Kli~ko

Borba izme|u Kli~ka i Povetkina najavqena je ranije kao velike spektakl, ali se sada stru~ni {tab {ampiona sveta u verzijama Me|unarodne bokserske federacije (IBF), Svetske bokserske organizacije (VBO) i Me|unarodne bokserske organizacije (IBO) okrenuo tra`ewu drugog rivala.

Mogu}i protivnik Kli~ka je nigerijski bokser Samjuel Peter, koga je Ukrajinac pre pet godina pobedio na poene.

nuta sa za{titnim nao~arima. Kada je postigao prvi gol na utakmici, odu{evio je oko 700 gledalaca, koji su ga pozdravili pravim ovacijama i transparentom na kojem su mu za`eleli sve najboqe.

Kada je shvatio da }e ostati bez oka, Bjelecki nije izgubio nadu. Ipak, u intervjuu poqskom listu „Jedinki“ najavio je i mogu}nost povla~ewa iz rukometa. To se, na sre}u, nije dogodilo.

Srpska reprezentativka u skifu Ivana Filipovi} trijumfom u repesa`u izborila je plasman u polufinale SP za seniore do 23 godine. Na takmi~ewu u beloruskom Brestu, Filipovi}eva je do pobede do{la u vremenu 7:48,13 minuta.

Prethodno je dvojac bez kormilara, u sastavu Igor Luci} i Luka \or|evi}, kroz kvalifikacione trke obezbedio plasman u polufinale. Talentovana vesla~ica je je tokom ~itave trke uspela da odr`i izuzetno dobar ritam i sigurno vo|stvo.

Filipovi}eva }e polufinalnu trku veslati danas popodne.

Ivana Filipovi}

SVETSKO JUNIORSKO PRVENSTVO U MONKTONU

Amela rekordom do finala Srpski takmi~ari nastavili su sa uspe{nim nastupima na 13. Svetskom juniorskom prvenstvu u Monktonu. Finale je izborila i Amela Terzi} na 1500 metara, s obzirom da je osvojila drugo mesto u svojoj polufinalnoj grupi, u vremenu 4:13,46, ~ime je ujedno postavila novi dr`avni rekord za mla|e juniorke, koji je pune 24 godine dr`ala Sne`ana Pajki}. Terzi}eva je odmah s po~etka prihvatla tempo vode}e grupe, u kojoj je bilo sedam – osam atleti~arki, tr~e}i u najve}em delu spoqnom stranom. Kqu~na de{avawa po~ela su da se zbivaju nekih 600 metara pre ciqa, kada je na{a atleti~arka sustigla u tom trenutku drugoplasiranu Lauru Vajtman iz Velike Britanije. Uspela je da stvori i soldinu prednost u odnosu na wu, dok je za vode}om Nensi ^epkvemoi zaostajala nekih ~etiri – pet metara. Do prolaska kroz ciq ni{ta se nije promenilo u redosledu, izboreno je i ~etvrto finale za Srbiju.

- Izuzetno dorbo raspolo`ena u{la sam u trku i sve vreme sam u potrebnoj meri kontrolisala {ta

Amela Terzi}

se de{ava na stazi. Zadovoqna sam kako sam tr~ala, trudi}u se da u finalu budem jo{ boqa. Ose}am da mogu boqe od istr~anog rezultata u polufinalu, da}u sve od sebe da u

UREDBA O NAGRA\IVAWU OGOR^ILA TRENERE

Rad u klubovima nije vrednovan Odredba Uredbe Vlade Republike Srbije o nagra|ivawu trenera za uspeh strelaca kamen je spoticawa i razlog velikog ogor~ewa stru~waka u Streqa~kom savezu Srbije. Utisak je da stvari nisu re{ene ni posle skoro peto~asovnog okruglog stola, kome je prisustvovalo 36 trenera iz 20 klubova. Sastanak je sazvao predsednik Streqa~kog saveza Srbije Obrad Stevanovi} (na inicijativu ve}eg broja klubova), koji je istakao da je navedena odredba Uredbe (uprkos dobrim namerama) izazvala konflikt me|u streqa~kim stru~wacima koji na streqa~ku organizaciju i streqa~ki sport u Srbiji mo`e delovati krajwe destruktivno: - Kao predsednik Saveza, suo~en s ovakvom opasno{}u, morao sam da reagujem, iako znam da trenutak nije najboqi zbog ~iwenice da za sedam dana reprezentaciju i stru~ni {tab o~ekuje [ampionat sveta u Minhenu. Nismo, me|utim, smeli da ~ekamo jer bi svako odlagawe re{avawa ovog problema produblo jaz i vodilo u haos - naglasio je Stevanovi}, istakav{i da je odmah posle dono{ewa Uredbe u razgovorima s predstavnicima Ministarstva i

Sportskog saveza upozorio na wene nedostatke.

U klubu baza, u reprezentaciji nadgradwa On je posebno ukazao na to da su navedenom Uredbom iz sistema nagra|ivawa potpuno eliminisani klupski treneri koji su, pokazalo se i u diskusiji na okruglom stolu, nezaobilazni i mo`da i najva`niji faktor u stvarawu asova, jer „u klubu je baza, u reprezentaciji nadgradwa“, na {ta je ukazi-

ostao bez re{ewa. Mnogi treneri nisu zadovoqni jer je, kako su istakli „sva vlast u reprezentaciji, data jednom ~oveku“, on bira strelce i saradnike u stru~nom {tabu i tako, na izvestan na~in, direktno odlu~uje o raspodeli nagrada koje pripadaju treneru strelca. Ukazano je i da ne postoje objektivni kriterijumi za izbor trenera reprezentacije, iako ovo zvawe daje mogu}nost da dobiju nagrade ako strelci postignu rezultate, a u pitawu je, za streqa~ki sport, veliki novac! Bilo je prigovora i na

Selektor Zoran Stojiqkovi} (drugi sleva) sa saradnicima

vala ve}ina diskutanata. Kao najdrasti~niji primer navedena je i nedavna odluka Vlade da se, u skladu s Uredbom, za Andreu Arsovi} i Bobanu Veli~kovi}, evropske {ampionke vazdu{nom pu{kom i pi{toqem iz Merakera u martu ove godine, nagrade ~lanovi stru~nog {taba reprezentacije, a ne wihovi treneri u klubovima Dragan Donevi} iz Partizana i Boban Markovi} iz Bora 030.

Rasprava na okruglom stolu vo|ena je u dva pravca - o stru~nom radu u Savezu i nagra|ivawu trenera. ^ulo se dosta kriti~kih tonova, a jedan od wih se odnosio i na problem nepostojawa Pravilnika o stru~nom radu, koji jo{ uvek nije usvojen, zbog polarizacije u Stru~noj komisiji koja nije mogla da prihvati ni jedan od ponu|enih predloga, pa je i Upravni odbor

Pravilnik o izboru strelca godine, jer se dogodilo da Andrija Zlati}, evropski {ampion 2009. godine, ne bude i strelac godine.

Bez klupskog rada nema uspeha - Meni se ~ini da smo, na neki na~in, previ{e u prvi plan stavili rad u reprezentaciji na pripremama, iako je on samo stepenik ka uspehu - rekao je Vladimir Jefti}, predsednik Trenerske organizacije Srbije. - Ako je to najva`nije, a nije, klubovi bi mogli da sakupe dva tri puta godi{we novac i da po{aqu po sedam - osam strelaca na te pripreme i da, potom, samo trqaju ruke, jer }e im se vratiti - {ampioni. Svi znamo, me|utim, da bez upornog, ~esto i decenijskog rada u klubu nema rezultata, niti reprezentativaca.

Na kraju je predlo`eno da Streqa~ki savez Srbije, koriste}i pre svega stavove i zakqu~ke sa okruglog stola, pripremi i predlog Pravilnika o stru~nom radu, ali i preporuku o nagra|ivawu, koja }e se vi{e oslawati na etiku i moral pojedinca, uz po{tovawe odredbi Uredbe koja je i dovela do sukoba, do wene, kako se svi nadaju, skore izmene. Selektor Zoran Stojiqkovi}, koji je bio protiv ovog sastanka u trenutku kada je pred strelcima najva`nije takmi~ewe u olimpijskom ciklusu, izjavio je da }e, dokle god je na funkciji, insistirati na autonomnosti u izboru reprezentaivaca i saradnika i da ne}e prihvatiti bilo kakvo nametawe i nove qude u stru~nom {tabu za SP u Minhenu od 29. jula do 11. avgusta.

- Sa stru~wacima koje sam izabrao za {ampionat sveta sara|ujem ve} du`e vreme, a skoro svi su pro{li nekoliko ciklusa priprema, jer je program rada u posledwih godinu dana usmeren ka ovom takmi~ewu gde prvi put imamo priliku da osvojimo olimpijske vize za London 2012 godine.

Nemam obraza da ih se odreknem zarad drugih, pogotovo {to ve}ina wih, kao i ja, ula`e mnogo vremena i truda, ~esto na u{trb porodice i posla, skoro bez ikakve nadoknade, da bismo se stavili na raspolagawe reprezentativcima.

Takav stav mora da se ceni i po{tuje, ba{ kao i Uredba. Ona je takva kakva je i sigurno ima nekih mawkavosti, ali mislim da }e, zbog ovakvih pri~a i postupaka, u Vladi jedva do~ekati da je u najskorije vreme ukinu, iako kao i drugi, ne bih voleo da se to desi – naglasio je Stojiqkovi}, istakav{i da, kada je preuzimao selektorsku du`nost, nije to uradio zbog nagrade i nacionalnog priznawe po{to tada te kategorije jo{ nisu postojale.

samoj zavr{nici nadma{im posledwe ostvarewe - rekla je Terzi}eva.

U konkurenciji 32 takmi~arke, koliko ih je startovalo u polufinalu, Amela je sveukupno ostvarila peto vreme. Sigurno da jedno takvo ostvarewe budi optimizam da je u finali mogu} visok plasman.

- U finalu konkurencija }e biti zaista jaka. Amelu o~ekuju dve Kenijke, dve Etipoqanke, Rumunka Doaga i ostale izuzetno dobre atleti~arke. Peto vreme koje je ona imala u polufinalu je pokazateq da u odre|enim situacijama, ona mo`e da se sasvim ravnopravno nosi sa rivalkama, dakle dosta toga zavisi}e od tipa trke i tempa koji se namtne od samog poe~tka - smatra Rifat Zilki}, trener novopazarske atleti~arke.

Finalna trka na 1500 metara na programu je u nedequ u 19.15 po vremenu u Srbiji.

Nemawa Cerovac je u trci na 1.500 metara zauzeo 11. mesto.

MARLEN OTI @IVOTNO DOBA NE MO@E NI[TA

Takmi~i se i s 50 leta Naturalizovana Slovenka jamaj~anskog porekla Marlen Oti u~estvova}e na atletskom prvenstvu Evrope u Barseloni, uprkos ~iwenici da je napunila 50 godina. Ro|ena Jamaj~anka nastupi}e u trci {tafeta na 4x100 metara, Oti je za kvalifikacionu trku, koja je na programu 31. jula, prijavqena zajedno sa Tinom

Marlen Oti

Murn, Sabinom Vejt, Kristinom Cumer i Majom Mihalinec.

Oti je u karijeri osvojila 29 medaqa na velikim takmi~ewima, ukqu~uju}i sedam olimpijskih.

Ova jedinstvena atleti~arka, ~uvena po lepoti i gracioznom stilu tr~awa, prvi put je u~estvovala na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine. Posledwi put Marlen je osvojila olimpijsku medaqu, bronzanu, na Igrama u Barseloni 1992. godine, kada je imala 32 godine.

Ove sezone Oti je 100 metara pretr~ala za 11,84 sekundi i bila je druga na prvenstvu Slovenije.

20

SPORT

subota24.jul2010.

PRETERIVAWE GR^KIH NOVINARA

ZNA^AJNO POJA^AWE ZA BJRM

Bo Mekejleb Makedonac Ve} po tradiciji, Makedonija se ko{arka{ki poja~ala tako {to je naturalizovala Amerikance. Vest je posebno zanimqiva jer je novi dr`avqanin Biv{ve jugoslovenske republike Makedonije postao Lester Bo

Makedonac Lester Bo Mekejleb

Mekejleb, u pro{loj sezoni jedan od najboqih igra~a Partizana. Odli~ni Amerikanac dobio je dr`avqanstvo i paso{ Makedonije po ubrzanom po-

stupku, kao i wegov zemqak Markiz Grin, ko{arka{ Skavolinija.

Kako je saop{tila Ko{arka{ka federacija Makedonije, ameri~ki bekovi }e se vrlo brzo staviti na raspologawe selektoru Marinu Dokuzovskom, kako bi se s novim zemqacima {to boqe spremili za predstoje}e kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Litvaniji 2011. godine. Makedonija je godinama davala dr`avqanstvo Amerikancima kako bi poja~ala nacionalni tim, a pre Mekejleba i Grina Makedonci su postali Xeremaja Mesi, Darijus Va{ington, Majk Vilkinson i Rajan Stak.

Bou Mekejlebu }e novi paso{ i te kako biti koristan u tra`ewu novog kluba, a jo{ uvek je bez anga`mana za slede}u sezonu. Sjajni plej vi{e ne}e zauzimati mesto neevropqanina, pa }e biti jo{ interesantniji evropskim klubovima.

DNEVNIK

Krsti} ni blizu Olimpijakosu Gr~ki mediji su za mesec dana, od dolaska Du{ana Ivkovi}a na ~elo Olimpijakosa, u klub iz Pireja „doveli“, barem na papiru, skoro sve najboqe igra~e Evrope i sveta. Da je s imenima i naga|awima o poja~awima po~elo da se preteruje uverila nas je posledwa vest koja glasi: „Nenad Krsti} je najnovija `eqa Olimpijakosa“.

Pri~a o prelasku kapitena Srbije i centra NBA tima Oklahome u redove crveno-belih ravna je tra~u, a na ne{to suptilniji na~in, {o je potvrdio i sam Krsti}.

- Ne znam o ~emu se radi, prvi put ~ujem da se Olimpijakos interesuje za mene.

Niko me nije kontaktirao da bih o tome i{ta mogao da ka`em. Uostalom, ja sam igra~ Oklahome, pod ugovorom - iznena|en je bio Nenad Krsti} kada smo ga pitali da li mu je poznato da je dospeo na listu `eqa gr~kog vice{ampiona.

Nenad Krsti} je, ako se ne ra~una tromese~ni izlet u Trijumfu, ve} {est godina u NBA ligi. Uvek je isticao da je tamo vrlo zadovoqan i da ne bi tek tako mewao Ameriku za Evropu.

Nenad Krsti}

SJAJNI CENTAR NAJVEROVATNIJE NAPU[TA CRNO-BELE

Mari} u Panatinaikosu Kako saznaje internet portal ko{arka.rs, centar Aleksandar Mari} }e, posle sjajne sezone u Partizanu, karijeru nastaviti u Panatinaikosu.

Pouzdani izvori, na koje se sajt poziva, a iste informacije potvr|uju i gr~ki novinari, crno-beli su postigli dogovor s atinskim klubom i sna`ni Srbin iz Australije prelazi u redove gr~kog {ampiona, uz obe{te}ewe od 800 hiqada evra.

Ostalo je jo{ da odli~ni centar utana~i detaqe svog ugovora s Panatinaikosom, du`inu saradwe i visinu plate.

Mari} je stigao u Humsku pro{log leta, kao epizodista iz {panskog ACB liga{a Granade i za samo godinu dana izrastao je u jednog od najboqih igra~a Evrolige.

PRIPREME KADETSKE REPREZENTACIJE ZA EP U BARU

Orli}i u Podmoskovqu

Mu{ka kadetska ko{arka{ka reprezentacija Srbije, igra~i do 16 godina, otputovala je u Moskovski region gde }e, u sklopu priprema za EP, u~estvovati na memorijalnom turniru „Aleksander Petrenko“. Protivnici izabranika trenera Sa{e Nikitovi}a bi}e ekipe Rusije, Litvanije i Hrvatske.

Na put u Podmoskovqe krenuli su: Luka An|u{i} (Hemofarm), Nikola ^vorovi} (Crvena zvezda), Mladen \or|evi} (Partizan), Milo{ Jankovi} (Mladost, ^a~ak), Nikola Jankovi} (FMP), Mihailo Kne`evi} (@itko basket), Nikola Maji} (Partizan), Vasilije Mici} (FMP), Nikola Milutinov (Kadet, Novi Sad), Stefan Pot (Spartak), Nikola Radi~evi} (Partizan), Du{an Risti} (FMP), Marko Teji} (FMP), Stefan Zorbas (FMP). Po povratku iz Rusije, kadeti Srbije }e nastaviti pripreme u Beogradu gde }e ugostiti odgovaraju}e selekcije Italije i [panije (31. jula i 1. avgusta). Na Evropsko prvenstvo, koje se od 5. do 15. avgusta igra u Baru, krenu}e svi zajedno 3. avgusta.

Aleksandar Mari}

[OK ZA MOSKOVSKE NOVINARE

KRILNI CENTAR NA METI TURAKA

Gordon `eli ruski dres Efes bi Robertsa Xamont Gordon, biv{i ko{arka{ zagreba~ke Cibone, nije po{teno ni raspakovao

kofere u Moskvi, a ve} `eli da igra za Rusiju. Najnovije poja~awe CSKA {okirao je ruske

Yamont Gordon

novinare na predstavqawu u klubu slede}om izjavom: - S velikim zadovoqstvom bih igrao za reprezentaciju Rusije. Naravno, ukoliko me ona bude `elela. Moja porodica bi me sigurno podr`ala u tome, a kao i svakom igra~u, san mi je da u~estvujem na Olimpijadi.

Nije realno da to ostvarim u reprezentaciji SAD, pa bih, ukoliko me Rusija pozove, odmah prihvatio poziv.

Xamont Gordon je verovatno insipirisan uspesima svog novog saigra~a. Upravo je Amerikanac Xej-Ar Holden, legenda CSKA, doneo Rusima posledwi uspeh na velikoj sceni, kada je u finalu Evropskog prvenstva u [paniji 2007. godine pogodio kqu~ni ko{ za pobedu nad doma}inom. U bliskoj pro{losti „ba}u{ka“ je bio i Keli Mekarti koji ve} godinama igra u Rusiji (UNIKS, Himki).

PRELAZNI ROK U EVROPI

Anderson u Pireju, Kelati u Himkiju Dvojica ko{arka{a koji su bili na meti Olimpijakosa po svemu sude}i ne}e zajedno za taj klub zaigrati. Alan Anderson zavr{i}e u Pireju, dok }e wegov zemqak Tomas Kelati karijeru nastaviti u ruskom Himkiju. Dva Amerikanaca bili su me|u najtra`enijim igra~ima bez ugovora na evropskom tr`i{tu, sada je samo pitawe dana kada }e ih wihovi novi klubovi zvani~no promovisati kao poja~awa za slede}u sezonu.

Alan Anderson je, po izvorima iz Gr~ke, dogovorio dvogodi{wu saradwu s Olimpijakosom, posle odli~ne sezone u Makabiju (13,7 poena, 3, 6 skokova po me~u). Biv{i igra~ Cibone rastao se s ti-

Alan Anderson

mom iz Tel Aviva delom i zbog disciplinskog prekr{aja u fini{u doma}eg {ampionata, a navija~i Makabija zamerili su mu i na

slabim partijama u ~etvrtfinalnoj seriji Evrolige s Partizanom.

Tomas Kelati je imao puno ponuda evropskih klubova, razmi{qao je i o tome da za mawi ugovor nastavi karijeru u poqskom Prokomu, po{to je tokom igrawa u Turovu o`enio Poqakiwu.

Ipak, dogovorio je dvogodi{wu saradwu sa Himkijem iz Podmoskovqa, uz godi{wu platu od milion dolara. Real se dogovorio sa menaxerom svetskog putnika Kleja Takera, pa }e odli~ni {uter potpisati jednogodi{wi ugovor s madridskim klubom. Novo poja~awe sti`e iz Huventuda, Amerikanac je u pro{loj sezoni bele`io 12,1 poen i 4,1 asistenciju.

Dugo nije bilo vesti o mogu}oj novoj destinaciji Lorensa Robertsa, ali turska {tampa pi{e da je krilni centar Partizana interesantan Efes Pilsenu. Ta~nije, novi trener turskog {ampiona Velimir Perasovi} navodno razmi{qa o anga`ovawu sna`nog Amerikanca, po{to se minule sezone kroz NLB ligu dobro upoznao s wegovim kvalitetima.

Efes gradi potpuno novu unutra{wu liniju, za sada su stigli Miroslav Raduqica i Ervin Dadli, Amerikanac koji ima paso{ Ujediwenog kraqevstva. Oti{li su Kaja Peker i Ermal Ku~o, Mario Kasun je bez ugovora, ali i ponude za nastavak sarad- Lorens Roberts we, dok postoje male {anse da u ima veliki buxet, pa }e sigurIstanbulu ostane Slovenac Bono ~ekati i zavr{etak letwe {tjan Nahbar.

NBA lige. Ipak, hrvatski treEfesu se ne `uri s poja~awiner ima u vidu i Lorensa Roma, Perasovi} na raspolagawu bertsa.

SUROVA KO[ARKA[KA REALNOST

Ti Mek na probi

Trejsi Mekgrejdi

Ne tako davno bio je jedan od najtra`enijih igra~a u NBA, ali realnost je surova - Trejsi Mekgrejdi (31 godina) nema ugovor, a bli`i se kraj jula. Sedmostruki ol star igra~ u ponedeqak }e do}i na probu u ^ikago, a pomiwe se mogu}nost da ga posle Bulsa testiraju jo{ neki klubovi, kao {to su to nedavno uradili Los An|eles Klipersi.

Mekgrejdijevu karijeru posledwih godina obele`ile su mnogobrojne povrede. U februaru 2009. godine imao je komplikovani hirur{ki zahvat na levom kolenu, a u pro{loj sezoni popularni Ti Mek odigrao je samo 24 utakmice. Po~eo je u Hjustonu, a sezonu je zavr{io u Wujork Niksima, koji nisu pokazali interesovawe da ga zadr`e.

Posle zapa`enih partija u najja~em evropskom klupskom takmi~ewu, za reprezentativca Australije bio je zainteresovan i Fenerbah~e, ali Mari} nije imao dilemu u kom klubu `eli da nastavi karijeru.

Kako ko{arka.rs saznaje, Aleksandar Mari} }e u Panatinaikosu najverovatnije igrati na srpski paso{, po{to Panatinaikos `eli da sa~uva mesto u ekipi predvi|eno za igra~a izvan Evrope, kako bi anga`ovao jo{ jednog Amerikanca.

O~ekuje se da dogovor bude ozvani~en u narednih nekoliko dana, po{to Aleksandar Mari} 2. avgusta putuje u Australiju, gde po~iwe trening kamp reprezentacije ove zemqe koja }e igrati na Svetskom prvenstvu u Turskoj.

LEJKERSI PREDSTAVILI POJA^AWA

Do{li Barns i Retlif

Aktuelni {ampion NBA ko{arka{ke lige, ekipa Los An|eles Lejkersa, doveo je u svoje redove 30-godi{we krilo Meta Barnsa. Ovaj igra~ je pro{lu sezonu proveo u Orlandu. Uz to, jezerxije su dovele i 37-godi{weg centra, veterana Tea Retlifa, dosada{weg igra~a [arlota.

Iako je po~etkom ove sedmice Barns najavio da }e u idu}oj sezoni nositi dres Toronta, poziv prvaka bio je o~igledno izazovniji i Lejkersi su objavili da su potpisali ugovor sa slobodnim igra~em. Detaqi ugovora zasad nisu poznati. Barns se posle {est godina vra}a u Los An|eles, grad u kojem je i po~eo NBA karijeru, ali u dresu L.A. Klipersa. Pre toga je, u istom gradu, diplomirao na presti`nom univerzitetu UCLA. Osim za Kliperse, igrao je i za Sakramento, Wujork, Filadelfiju, Golden stejte, Finiks i Orlando.

Prose~no je ovaj 201 santimetar visoki ko{arka{ u karijeri postizao 7.3 poena, a najuspje{niji je bio u dresu Finiksa, u kom je imao prosek od 10.2 poena i 5.5 skokova po utakmici.

Veteran Retlif potpisao je jednogodi{wi ugovor i bi}e zamena za Paua Gasola i Endrjua Bajnama. Poznat je kao specijalista za odbranu, a do sada je nastupao za Detroit, Filadelfiju, Atlantu, Portland, Boston, Minesotu, San Antonio i [arlot. Pre devet godina bio je u~esnik Ol star utakmice, a te sezone u Filadelfiji igrao je i svoju najboqu ko{arku. Prose~no je ubacivao 12.4 poena i imao 8.3 skokova.

c m y

SVET

DNEVNIK

subota24.jul2010.

21

NAKON ME\UNARODNE POTVRDE PRAVA NA SAMOOPREDEQEWE

Posle dve Albanije mogu i dve Jermenije?

JEREVAN: U slu~aju samoopredeqewa teritorijalna celovitost je drugorazredna, a prvorazredno je samoopredeqewe naroda, i upravo je to potvrdilo mi{qewe Me|unarodnog suda pravde u Hagu, izjavio je zamenik ministra inostranih poslova Jermenije [avar{ Ko~arjan, prenele su ju~e jermenske agencije. „Pravo na samoopredeqewe je jedan od ciqeva UN, a teritorijalna celovitost samo princip usmeren na dostizawe tog ciqa“, rekao je u intervjuu dr`avnoj jermenskoj TV Ko~arjan, navode}i da je sud saop{tio „da mogu da postoje dve nezavisne albanske dr`ave Albanija i Kosovo“. „Posle svega, o~igledno je, prvo, da je sve ono o ~emu govori Baku (Azerbejxan), potpuno suprotno me|unarodnom pravu. Drugo, ha{ki sud je saop{tio da mogu da postoje dve nezavisne albanske dr`ave - Albanija i Kosovo, koje je, kako je poznato, ve}inom naseqeno Albancima“.

Podse}aju}i da je Azerbejxan sa najvi{eg nivoa izjavqivao da Jermeni ne mogu da se dva puta samoopredequju i imaju dve dr`ave, [avara{ je naveo da sada postoji konkretan primer - dve al-

predeqewa iznad principa teritorijalne celovitosti i da to mo`e da postane osnova za me|unarodnopravno priznawe nezavisnosti te autonomne oblasti otcepqene od Azerbejxana.

Azerbejyan priznaje celovitost Srbije BAKU: Azerbejxan je priznavao i priznaje teritorijalnu celovitost Srbije i ostaje na toj poziciji, izjavio je danas pres sekretar azerbejxanskog Ministarstva inostranih poslova Elhan Poluhov.

Poluhov je azerbejxanskoj agenciji Trend rekao da se savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde odnosi jedino na kosovsko pitawe. Prema wegovim re~ima, za Baku je kosovski konflikt jedinstven kao {to su to i ostali i nema jedne metode za wihovo re{avawe. Govore}i o konfliktu Nagorno-Karabah, predstavnik azerbejxanskog MIP-a je rekao da se pregovori o re{avawu problema te otcepqene azerbejxanske oblasti naseqene prete`no Jermenima vode u okviru OEBS-a i da }e Azerbejxan nastaviti te pregovore. banske dr`ave“. Internet portal „Wus.am“ preneo je izjavu predsednika Komiteta za spoqne veze parlamenta Nagorno-Karabaha Vagrama Atanesjana da je MSP postavio princip samoo-

„Ha{ki sud dao je mogu}nost Nagorno-Karabahu da legalno brani na me|unarodnoj sceni svoje pravo da bude nezavisno. Kako }e se time koristiti Republika Nagorno-Karabah, to je ve} pita-

we jermenske diplomatije u celini. Sada je, me|utim, najva`nije da se desio presedan“, rekao je Atanesjan.

Konflikt je zapo~eo februara 1988. godine, kada je Autonomna Oblast Nagorno-Karabaha, naseqena prete`no jermenskim stanovni{tvom, proglasila izlazak iz Azerbejxanske Sovjetske Socijalisti~ke Republike.

U septembru 1991. godine progla{ena je republika, {to je Baku proglasio nelegalnim i ukinuo autonomiju Karabaha koja je postojala u sovjetsko vreme. U oru`anom konfliktu koji je trajao do maja 1994. godine poginulo je izme|u 15.000 i 25.000 qudi, stotine hiqada su izbegle, dok je Azerbejxan izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i, potpuno ili delimi~no, nad sedam oblasti sa kojim se grani~i. U pregovorima Azerbejxan insistira na svojoj teritorijalnoj celovitosti a interese nepriznate republike predstavqa Jermenija.

(Tanjug)

Sud oja~ao poziciju Abhazije i Ju`ne Osetije MOSKVA: Mi{qewe Me|unarodnog suda pravde u Hagu pru`a mogu}nost me|unarodnoj zajednici da na druga~iji na~in gleda na suverenitet otcepqenih gruzijskih autonomija Abhazije i Ju`ne Osetije, ocewuje se u Moskvi, preneo je Itar-Tas s. Predsednik Komiteta za odbranu i bezbednost u Savetu federacije (gorwem domu parlamenta) Viktor Ozerov je rekao da sudsko mi{qewe „predstavqa jednu ozbiqnu potvrdu u korist progla{ewa suvereniteta Ju`ne Osetije i Abhazije“. „One su imale ne mawe onova za otcepqewe od Gruzije nego Kosovo od Srbije“, rekao je senator ruskoj agenciji Itar-Tas s, dodaju}i da je mi{qewe „presedan koji omogu}uje da politi~ari i me|unarodna zajednica druga~ije gledaju na suvereni-

Abhazija

tet dve kavkaske republike:, ~iju je nezavisnost Moskva priznala avgusta 2008. ^lan Komiteta za me|unarodne poslove u gorwem domu parlamenta Vladimir @idkih rekao je da se od Suda te{ko moglo o~ekivati druga~ije mi{qewe. Prema wegovim re~ima, mi{qewe MSP-a „ne}e doneti mira ni u Srbiji, ni na samom Kosovu, jer }e ta~ka napetosti postojati u Evropi i daqe“. „Sud nije stavio ta~ku na re{avawe kosovskog pitawa“, rekao je @idkih, dodaju}i da je mi{qewe „verovatno doneto radi umirivawe ~lanica Evropske unije, koje su u svoje vreme podr`ale samoproklamovawe Kosova“.“Me|utim, na{e mi{qewe je nepromeweno: otcepqewe Kosova izvr{eno je ve{ta~ki“, rekao je on.

(Tanjug)

Rejkjavik

Island po~iwe pristupne pregovore BRISEL: Island }e idu}e sedmice po~eti pristupne pregovore s Evropskom unijom po{to je u Briselu postignuita saglasnost o tome, javqaju agencije, pozivaju}i se na diplomatske izvore.

Odluku Odbora stalnih predstavnika u EU, u kome su ambasadori zemaqa ~lanica, treba jo{ da potvrde ministri spoqnih poslova, koji se u ponedeqak sastaju u Briselu, {to se sigrno i o~ekuje.

Rejkjavik je podneo zahtev za ~lanstvo pre godinu dana i vrlo brzo bi mogao da postane 29. ~lanica EU, posle Hrvatske, pogotovo {to ta zemqa ve} ispuwava mnoge uslove za ulazak u EU. Kona~nu odluku o tome treba da donesu gra|ani na referendumu.

Politi~ari i gra|ani Islanda su godinama bili protiv ~lanstva u EU, sve dok zemqa nije bakrotirala 2008. godine.

(Tanjug)

Francuska poma`e Mauritaniji protiv Al Kaide PARIZ: Francuska je ju~e saop{tila da je pru`ila tehni~ku i logisti~ku podr{ku vojnoj operaciji Mauritanije protiv severnoafri~kog krila teroristi~ke organziacije Al Kaida, po{to od te grupe nije dobila uverewe da je francuski dr`avqanin koga dr`i kao taoca jo{ `iv.

la ni na pregovore o wegovom osloba|awu, prenela je agencija Rojters. U saop{tewu se, me|utim, ne precizira da li je talac lociran niti gde se odvijala vojna operacija u sredu, ali je navedeno da je grupa „neutralisana“.

Zvani~nici susednog Malija izjavili su da je vojni napad, u kojem je u~estvovao neidentifiko-

„Potvr|ujemo da je francuska vojska dala tehniu~ku i logisti~ku podr{ku mauritanskoj operaciji da bi spre~ila napad Organizacije Al Kaide u Islamskom Magrebu na Mauritaniju“, saop{tilo je francusko Ministarstvo odbrane.

U saop{tewu je navedeno da je teroristi~ka grupa protiv koje se bori mauritanska vojska grupa koja je ubila britanskog taoca pre godinu dana. Grupa je odbila da pru`i dokaz da je Francuz Mi{el @ermano `iv, a nije prista-

vani avion, izveden na severu Malija, gde se veruje da teroristi dr`e otetog Francuza. Severnoafri~ko krilo Al Kaide odredilo je 27. jul kao rok za ispuwavawe wihovih zahteva za razmenu zatvorenika, ili }e u suprotnom ubiti @ermanoa, koji je otet 22. aprila na severu Nigera.

Teroristi~ka grupa je dala Francuskoj 15 dana, od 12. jula, da organzuje razmenu, napomiwu}i da }e predsednik Francuske Nikola Sarkozi biti odgovoran za `ivot @ermanoa.

(Tanjug)

Te{ka nesre}a u {vajcarskim Alpima CIRIH: U ju~era{woj `elezni~koj nesre}i u {vajcarskim Alpima poginuo je jedan putnik i 42 je povre|eno, kada su se prevrnula najmawe tri vagona popularnog {vajcarskog turisti~kog voza „Klasajr ekspres“.

Ve}ina povre|enih su japanski turisti, od kojih je {estoro te`e, javila je {vajcarska novinska agencija ATS. Nesre}a se dogodila tokom popodneva kada su najmawe tri vagona prevrnula na relaciji izme|u poznatih skijali{ta Laks i sela

Fi{ u blizini {vajcarsko-italijanske granice, preneo je Rojters. „Klasajr ekspres“ vozi jednom od najlep{ih trasa na svetu brzinom od 36 kilometara na sat, {to omogu}ava putnicima da u`ivaju u krajolicima od Sent Morica do Zermata u du`ini od 275 kilometara i traje vi{e od sedam sati. Tom trasom, voz pro|e preko 291 mosta i kroz 91 tunel i popne se do najvi{eg planinskog prevoja u {vajcarskim Alpima, Oberalpa na 2.044 metara nadmorske visine.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SILVIO BERLUSKONI Premijer Silvio Berluskoni rekao je ju~e da bi voleo da kompanije ne prave izbore „na u{trb italijanskih radnika“, reaguju}i na najavu italijanskog proizvo|a~a automobila Fijata da }e proizvodwu dva modela automobila izmestiti u Kragujevac.“ Ipak, u slobodnoj dr`avi jedna industrijska grupa je slobodna da lokalizuje svoju proizvodwu gde je to za wu najzgodnije“.

KETRIN ZITA YONS Ketrin Zita Xons i Majkl Daglas posetili su ju~e de~iju bolnicu u Velsu kojoj glumica nov~ano poma`e posledwih deset godina. Gluma~ki par proveo je 90 minuta u obilasku De~ije bolnice za Vels u Kardifu. Pre ~etiri godine, holivudski par zvani~no je otvorio bolnicu u kojoj se nalaze odeqewa za le~ewe i igru. Ketrin Zita Xons, koja je ro|ena u vel{kom gradu Svonsiju.

ALBERT OD MONAKA Princ Albert Drugi od Monaka, koji je u{ao u {estu deceniju i nanizao lepotice sa kojima je bio, ~ak i dobio dvoje vanbra~ne dece, sve vreme optere}en i{~ekivawima porodice i sveta kada }e da se `eni, kona~no je izabrao „onu pravu“ i doneo odluku da sudbonosno „da“ izgovori dogodine. Ven~awe princa Alberta i wegove lepe verenice [arlen }e biti u 9. jula 2011.

^elzi Klinton udaje se 31. jula RAJNBEK: U toku su pripreme za ven~awe ^elzi Klinton (30), k}erke aktuelne ameri~ke dr`avne sekretarke Hilari i biv{eg ameri~kog predsednika Bila, koje je zakazano za 31. juli, ali tek malobrojni zaista znaju kako }e ta ceremonija biti organizovana, {to samo „golica“ radoznale, pogotovo novinare `eqne da otkriju detaqe.

Tako se nedavno dogodilo da su dvojica novinara iz Norve{ke uhap{eni prilikom snimawa ulaza na posed „Astor“ u Rajnbeku, slikovitom gradi}u na reci Hadson, 145 kilometara severno od Wujorka, za koji se veruje da }e biti mesto ceremonije ven~awa. Novinari Tomas Bjorn Nilson i Kjerste Sortland su `eleli da snime „ekskluzivu“ za list „Verdens Gang“ iz Osla, a sada ih ~eka su|ewe.

Uprkos nastojawima bezbedwaka, doga|aj nije ostao tajna, ve} je privukao druge novinare, koji sada opsedaju zvani~nike koji se bave odnosima sa {tampom kako bi saznali vi{e o ^elzinom ven~awu. Za tako ne{to ima malo nade, sude}i prema izjavi {efa policije Majkla A. Kopija, koju prenosi ameri~ka agencija AP, da sve moraju da odobre tajne slu`be i da }e biti uhap{en svako ko bude uhva}en bez dozvole, ne samo na posedu „Astor“ ve} i u wegovoj blizini.

Nije nam bilo poznato da je zabaraweno snimati obi~an ulaz na posed, izjavila je za AP urednica lista iz Osla Heqe Solberg, nagla{avaju}i da smatra da se radi o „preteranoj policijskoj reakciji „ i da }e list platiti 250 dolara po novinaru kao zamenu za 15dnevni pritvor.

Ven~awe u porodici Klinton jeste doga|aj za koji je javnost zainteresovana, primetila je urednica norve{kog lista. Ni ona, a ni kolege iz drugih medija i raznih zemaqa, ne mogu da opravdaju toliku tajnovitost. Organizatori ven~awa }e, ina~e, tek nedequ dana uo~i samog „dana D“ saop{titi gostima lokaciju, a ameri~ka {tampa tu tajnovitost poredi sa - vojnom operacijom.

Posed „Astor“ se nekako izdvojio kao mogu}a lokacija. Nalazi se oko 100 kilometara od gradi}a ^apake, gde je ku}a koju su Bil i Hilari kupili pre wene uspe{ne kandidature za Senat 2000. godine. Posed je pripadao Xonu Jakobu Astoru, milioneru s po~etka 20. veka koji je nastradao na „Titaniku“. Sada je obnovqen i procewuje se da vredi 12 miliona dolara.

Biv{i ameri~ki predsednik o~ekuje sa pomu}enim ose}awima udaju }erke za bankara Marka Menzvinskog. S jedne strane se raduje, jer je na listi wegovih `eqa za ostatak `ivota na visokom mestu da dobije unuke. S druge strane, pla{i se da }e na samom ven~awu zaplakati, ili }e se spota}i dok bude vodio }erku prema mlado`ewi.

Uo~i ven~awa Klintonove k}erke, {tampa spekuli{e ko }e biti me|u 400 zvanica, jer je jedino obelodawen broj gostiju. Pri tom novinari podse}aju da je bra~ni par Klinton zbog politi~kih karijera „du`an“ mnogima, ali da je vi{e od 400 qudi u vreme Bilovog mandata ve} ugo{}eno u Beloj ku}i i to s posebnim uva`avawem, jer im je omogu}eno da spavaju u ~uvenoj Linkolnovoj sobi.

(Tanjug)

22

BALKAN

subota24.jul2010.

DNEVNIK

Ambasador SAD u BiH La`ni Jan{a tra`io protiv tre}eg entiteta razgovor s premijerkom Jadrankom Kosor

BAWALUKA: Ameri~ki ambasador u Bosni i Hercegovini ^arls Ingli{ izjavio je da je jedini put napred za BiH da uspostavi dr`avu koja je sposobna da funkcioni{e i zadovoqi uslove potrebne za pristupawe Evropskoj uniji i NATO-u.

Ingli{ je u intervjuu sarajevskom „Oslobo|ewu“ rekao da su podela BiH i stvarawe tre}eg entiteta neprihvatqivi i da je jedini put stvarawe funkcionalnije BiH koja }e odgovoriti zahtevima reformi neophodnih za prijem u EU i NATO. [to se ti~e ustavnih reformi, Ingli{ je rekao da se lideri u BiH moraju opredeliti za kompromis jer u suprotnom ne}e „imati s kim da rade“. „Nadam se da }e gra|ani

^arls Ingli{

u ovoj zemqi re}i, kroz glasawe, da `ele evropsku budu}nost, da lideri ove zemqe `ele da kroz dijalog postignu kompromis i ostvare ono {to qudi u ovoj zemqi `ele“, rekao je Ingli{.Govore}i o ispuwavawu uslova za Akcioni plan za ~lanstvo u NATO (MAP), on je istakao da se taj rok kre}e od septembra do septembra i ako BiH ne bude u stawu da to zavr{i ovog meseca, onda postoji mogu}nost da izgubi godinu.

Potvrdiv{i da uskoro napu{ta BiH, Ingli{ je rekao da „odlazi i sa slatkim, ali i sa gorkim ose}ajima, jer BiH ne uspeva da ostvari potencijal koji poseduje, {to nije od pomo}i ni qudima u BiH, ni u Evropi, ni u SAD“.

(Tanjug)

ZAGREB: Hrvatska premijerka Jadranka Kosor bila je `rtva {ale novinara slovena~kog Radija 1 Denisa Avdi}a koji joj se predstavio kao politi~ar Janez Jan{a i koja ga je nakon toga zvala iz Ma|arske.

Kako su objavili hrvatski mediji, Avdi} je nazvao kabinet Kosorove, predstavio se kao Janez Jan{a i tra`io da pri~a s Jadrankom Kosor. „Dajte mi sekundu, premijerka je na putu“, rekli su iz kabineta i zamolili da ostavi broj telefona da ga nazovu za nekoliko minuta. Nakon pola sata mu se ponovno javio glas iz kabineta i tra`io da se javi Janez Jan{a. Novinar je odglumio Jan{in glas i dobio premijerku ko-

Oko tri hiqade vehabija u Bosni „Ako se neka zatvorena grupa dogovori da napadne neki objekat, veoma je te{ko to spre~iti.

Na na{im prostorima ima puno

naoru`awa i eksploziva koji je zaostao iz rata, a tu su i qudi koji znaju wima da rukuju. Policija RS mo`e da obezbedi {to

Vehabije iz sela Nemila, kod Zenice

Gradwa ~etiri elektrane u gorwem slivu Drine BAWALUKA: Tender za izbor strate{kog partnera „Elektroprivrede RS“ za izgradwu hidroenergetskog sistema „Gorwa Drina“ bi}e raspisan do sredine avgusta, izjavio je Slobodan Puhalac, ministar industrije, energetike i rudarstva RS. Hidroenergetski projekat procewene investicione vred-

ne instalisane snage 238 megavata, prenele su bawalu~ke Nezavisne novine.

Radi se o HE Buk Bijela, okvirne instalisane snage 114,6 megavata, HE Fo~a od 51,7 megavata, HE Paunci od 36,6 megavata i HE Sutjeska od 35 megavata.

Ukupna godi{wa proizvodwa struje u tim elektranama iznosila bi oko 800 gigavat-~asova,

Hidroelektrana „Gorwa Drina”

nosti od 423 miliona evra, za koji je Vlada RS u ~etvrtak utvrdila uslove za izbor strate{kog partnera, podrazumeva izgradwu ~etiri hidroelektrane na gorwem slivu Drine, ukup-

vi{e objekata i na taj na~in smawi mogu}nost napada“, rekao je izvor iz vrha MUP-a RS. Prema procenama policijskih zvani~nika Federacije BiH, najve}u opasnost vi{e ne predstavqaju lica afroazijskog porekla, koja su u BiH stigla tokom rata iz islamskih zemaqa, nego doma}e bo{wa~ko stanovni{tvo, koje se vrbuje kroz stipendirawe i druge vidove materijalnog davawa.

Predsednik zajedni~ke komisije Parlamentarne skup{tine za odbranu i bezbednost Branko Zrno rekao je da oni imaju podatke da u BiH ima oko 3.000 vehabija koji su najverovatnije naoru`ani, a kakav je to arsenal oru`ja te{ko je tvrditi. Pripadnici vehabijskog pokreta planiraju za 27. jul skup da na Vla{i}u organizuju sportska dru`ewa, navodi „Glas Srpske“.

Prema informacijama neimenovog izvora iz vrha MUP-a RS, vehabije }e se, izme|u ostalog, takmi~iti u igri „peintbol“ (paintball), koja predstavqa simulaciju ga|awa vatrenim oru`jem.

(Tanjug)

HRVATSKA

PRIVREDNE TEME

{to ~ini 15 odsto ukupne postoje}e godi{we proizvodwe elektri~ne energije u RS. Procedurom koju je usvojila Vlada RS predvi|eno je da kompanije u pretkvalifikacionoj

fazi dostave pisma zainteresovanosti, nakon ~ega }e oni koji ispuwavaju uslove biti pozvani na pregovore s Komisijom za izbor strate{kog partnera. „O~ekujem da }e se na javni poziv za izbor strate{kog partnera javiti ozbiqne elektroenergetske kompanije, a u tom ciqu Vlada je i postavila visoke uslove“, istakao je Puhalac, ne `ele}i da spekuli{e o imenima potencijalnih partnera.

Najve}i interes za izgradwu novih elektrana na gorwem slivu Drine prethodnih meseci su iskazale nema~ka kompanija RWE i ruski „Inter Rao“. Nadle`na komisija Vlade RS, prema utvr|enim uslovima, pregovara}e samo s kompanijama koje su ostvarile godi{wi prihod od najmawe pet milijardi evra, imaju kapital od tri milijarde evra i konsoliodvani profit od minimalno 400 miliona evra u posqedwe tri godine.

Ponu|a~, tako|e, mora imati u vlasni{tvu elektroenergetske objekte instalisane snage ve}e od 2.000 megavata, od ~ega najmawe polovinu u hidroelektranama. „Elektroprivreda RS“ je do sada u pripremne radove za ovaj projekat -izradu tehni~ke dokumentacije, eksproprijaciju zemqi{ta i izgradwu gra|evinskog naseqa - ulo`ila 11,5 miliona konvertibilnih maraka (ne{to vi{e od 5,5 miliona evra).

(Tanjug)

jednu tako vrlo va`nu osobu“, rekao je Avdi} i izvinio se premijerki koja je zahvalila na pozivu i pozdravila Slovence iz Ma|arske.

(Tanjug)

INCIDENT

REPUBLIKA SRPSKA U OPASNOSTI OD TERORIZMA

BAWALUKA: Opasnost od teroristi~kih napada u Republici Srpskoj postoji i skoro je nemogu}e spre~iti neki takav napad, zbog ~ega treba delovati preventivno, izjavio je „Glasu Srpske“ izvor iz vrha Ministarstva unutra{wih poslova RS. Prema tom izvoru, najvi{e vehabija u RS ima na podru~ju Srebrenice i Kozarca, kod Prijedora, i oni su, kao i svi pripadnici tog pokreta u RS, dobro naoru`ani raznim vrstama oru`ja.

Izvor je naveo da u Srpskoj postoje sela u kojima su vehabije jedini ili ve}inski stanovnici. MUP RS ve} du`i period istra`uje vehabije i nesporan je podatak da su oni dobro naoru`ani, pi{e list. „Sa sigurno{}u mo`emo tvrditi da vehabije poseduju pe{adijsko naoru`awe, a treba utvrditi da li imaju te`e vojno naoru`awe ili eksploziv“, rekao je pomenuti izvor bawalu~kom listu.

Prema ovom izvoru, „veoma je te{ko spre~iti teroristi~ki napad“

ja mu je rekla da se upravo vra}a iz Budimpe{te. „Dobar dan, Denis Avdi} je s Radija 1 i `elio sam samo proveriti da li mo`e jedno prezime iz Slovenije kontaktirati

Napadnuti zato {to govore ekavicom ZAGREB: Na pla`i Po gradini kod Zadra napadnuti su srpski turisti, 40-godi{wi mu{karac i wegova dva sina od 14 i 16 godina.

Iako policija nije navela nacionalnost, mediji isti~u da je razlog napada u ~etvrtak posle podne to {to su napadnuti govorili ekavicom. Napao ih je pijani 47-godi{wak kome je kasnije izmereno 2,28 promila alkohola u krvi.

Napada~ Prvo je verbalno optu`ivao 40-godi{waka, a zatim je i fizi~ki nasrnuona njega. Napada~u se pridru`io i 16-godi{wak sa zadarskog podru~ja koji je decu 40godi{waka udarao u glavu. Napadnuti su odbili lekarsku pomo}, a napada~i su uhap{eni i ju~e privedeni sudiji za prekr{aje. ^lanovi porodice srpske nacionalnosti imaju hrvatsko dr`avqanstve, a `ive u Nema~koj, izvestili su mediji.

Ovo je drugi incident s obele`jima fizi~kog nasiqa nad Srbima na ovom delu hrvatskog Jadrana. Prethodni se desio u Vodicama kod [ibenika kad je jedan Srbin napadnut posle sva|e s voza~em mopeda koji je vozio u su-

protnom smeru. Po~inilac je optu`en za kr{ewa javnog reda i mira, ali policija je ocenila da se tu ne radi o etni~ki motivisanom incidentu.

S obzirom na broj Srba koji kao turisti borave u mestima hrvatskog dela Jadrana, broj incidenata je zanemariv. Kako su za Tanjug izjavili u hrvatskom Ministarstvu unutra{wih poslova (MUP), za ovu godinu nemaju podataka o napadima na dr`avqane Srbije i o{te}ivawe imovine Tokom 2009 je, pak, u Zadarskoj, [ibensko-kninskoj, Splitskodalmatinskoj i Dubrova~ko-neretvanskoj evidentirano ukupno 29 takvih dela. Tada su zabele`ena dva naru{avawa javnog reda i mira tu~wavom, ~etiri naru{avawa javnog reda i mira sva|om i verbalnim napadom, 10 otu|ewa registarskih tablica s motornih vozila i tri o{te}ewa motornih vozila. Dva o{te}ivawa vozila i jedan napad su okarakterisani i kao krivi~no delo, a ne samo kao prekr{aj, a po~inioci su uhva}eni.

(Tanjug)

PREDSEDNIK JOSIPOVI] O OPERACIJI „OLUJA”

Bila je to legitimna oslobodila~ka akcija ZAGREB: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} ocenio je ju~e u Zagrebu da je vojno-politi~ka operacija „Oluja“ protiv nekada{we Republike Srpske Krajine (RSK) 1995. bila legitimna akcija osloba|awa okupirane teritorije te dr`ave.

Predsednik Josipovi} je izrazio `aqewe zbog nevinih `rtava i razarawa, ali je u razgovoru s delegacijom oko 130 hrvatskih veterana kazao da „na{u briqantnu pobedu ne dovodimo u pitawe“.

Preko 150.000 hrvatskih vojnika i policajaca krenulo je 4. avgusta u napad na RSK, odnosno zone Ujediwenih nacija „Sever“ i „Jug“. Narednog dana pao je Knin, sedi{te RSK, koji nije ni brawen jer su svi pobegli u zbegova, dok je 7. avgusta osvojen i Dvor na reci Uni na granici s BiH. Jedine borbe vo|ene su na Baniji gde su pripadnici Vojske RSK prvog dana hrvatske ofanzive krenule i u kontranapad.

Oceniv{i „Oluju“ kao „najpoznatiju vojnu akciju u ratu u kojoj je oslobo|en najve}i deo okupiranog podru~ja Hrvatske“, Josipovi} je dodao i da se „s ponosom se}amo tih dana i va{eg nemerqivog doprinosa osloba|awu domovine“. „Danas svi znaju da je to bila legitimna, brza, efikasna i u najve}em delu sjajna akcija osloba|awa okupiranog teritorija u skladu s me|unarodnim pravom“, rekao je Josipovi}.

„Zbog malenog dela doga|aja koji nisu bili dobrodo{li ~esto se neopravdano dovodi u pitawe cela operacija, {to je neta~no i nije dobro s politi~kog, istorijskog i moralnog aspekta“, rekao je predsednik Hrvatske.

Josipovi} je primetio da se pravda posti`e politikom individualizacije krivice. [ef hrvatske dr`ave je obe}ao veteranima da }e za vreme wegovog celog mandata ta va`na operacija biti dostojno obele`avana i da }e se i daqe dru`iti s ratnim veteranima. Za vrema i posle Oluje pobijen je veliki broj civila koji su poslu{ali poziv tada{weg predsednika hrvatske Frawe Tu|mana da ostanu Predsednik Frawo Tu|man s oficirima „Oluje“ (levo Ante Gotovina) kod svojih ku}a.

Nevladina organizacija HrVrednost opqa~kane imovine, vatski helsin{ki odbor od poku}stva i tehnike do pri(HHO) procenio je da je u sekkqu~nih ma{ina, stoke, uroda i toru Sever (severna Lika, Barezervi hrane u doma}instvima nija i Kordun) bilo 268 mrmeri se milijardama evra. Zbog tvih i nestalih civila, dok je ratnog zlo~ina za vreme i nakon u sektoru Jug (ju`na Lika i seOluje sudi se trojici hrvatskih verna Dalmacija) bilo 410 mrvojnih i policijskih generala tvih i nestalih civila. ProAnti Gotovini, Mladenu Marcewuje se da je spaqeno, razruka~u i ivanu ^ermaku, dok doma{eno ili o{te}eno preko }i sudovi zbog tog nisu sudili 20.000 srpskih ku}a, dok su ni jednom Hrvatu. mnoge bile uzurpirane.

(Tanjug)

DNEVNIK

OGLASI

subota24.jul2010.

23

24

subota24.jul2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

subota24.jul2010.

Posledwi pozdrav kom{inici ZBOG STAROSTI RASPRODAJEM ALAT: bansek pre~nik to~kova 50 cm, abrihter no`evi 32 cm, apipang du`ina 1 m, punkt aparate, inkubatore 112 jaja.

Telefon: 022/570-787.

3791 KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

3792 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85495, 6618-846.

5699

Slavici Popovi}

Posledwi pozdrav kumu

Milenku Novakovi}u Piletu

Miji} Stojan - ]ole, Zdravka, Dragan, Milena i Bojana.

5791

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav starom kumu

Mirku Iliba{i}u

Sahrana je danas, 24. 7. 2010. godine, u 13 ~asova, na Kameni~kom grobqu.

od porodice Kule{ko.

O`alo{}en suprug Milovan sa decom.

ARHITEKTA sa licencom izra|uje tehni~ke izve{taje za legalizaciju objekata, projektovawe i dizajn enterijera, cena povoqna. Telefoni: 066/6367625, 021/636-7625.

3573 U NOVOJ luksuznoj ku}i punoj cve}a nudimo svu potrebnu negu, pomo}, pa`wu i sme{taj za starije osobe uz zamenu za nekretninu. Telefoni:021/505073, 064/461-55-37.

5504

POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 5701 GRBAVICA: izdajem nov, dvosoban 38m2, prazan stan u prizemqu, svetao, funkcionalan sa dobrom ventilacijom. Telefon: 064/805-9407.

4950 IZDAJEM garsoweru komplet name{tenu prvi sprat, KTV, zajedni~ka ve{ ma{ina, povoqno, Ulica Nizijska. Telefoni: 021/6416-743, 063/581-960.

5322 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan, sve novo, 38m2, tre}i sprat u Temerinskoj uluci, 165 evra. Telefon 063/83-18-299.

5431 IZDAJEM garsoweru u Vuka Karaxi}a i stan dvoiposoban centar, Arse Teodorovi}a 15.

Odmah ili od 1. avgusta.

Telefoni: 063/898-63-97, 021/823217.

5447 IZDAJEM dvosoban komforan, name{ten stan kod `elezni~ke stanice u Novom Sadu, odmah useqiv. Telefoni: 022/461-744, 063/461-501.

5494 IZDAJEM prazan jednosoban stan, Petrovaradin ul. Preradovi}eva 139, 44m2, telefon, kablovska, antenu i interfon, cena po dogovoru. Telefoni: 063/8441-392, 063/8316780.

5631 IZDAJE se name{ten stan na Novom Nasequ. Telefon 6215156.

5658

ro|. Bencuz iz Koviqa obele`i}emo danas, 24. 7. 2010. godine, u 10.45 ~asova, na grobqu u Koviqu.

O`alo{}ene porodice: Komnenovi} i Bencuz.

5785

Posledwi pozdrav prijatequ

5773

Posledwi pozdrav ujku

Mirku

iz Futoga Dru`ili i provodili dane u smehu i zabavi, delili dobro i zlo. Odlazi{, ali tvoj duh i lik u nama ostaju.

od ne}aka Miroslava sa porodicom.

^uva}e te od zaborava Vinko i Marinko Mari} s porodicom.

5790

Posledwi pozdrav dragoj majci

Qiqani Komnenovi}

Milenku Novakovi}u Piletu

Slavica Popovi} 1965 - 2010.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Nikada te ne}emo zaboraviti. od kom{ija iz Svetosavske i Malog dola.

25

5786

5778

Posledwi pozdrav golubaru

Povodom smrti voqene

5784

Posledwi pozdrav ujku

BEZ POSREDNIKA prodajem jednoiposoban stan na Novoj Detelinari, 38m2, prvi sprat, lift, PTV. Telefon: 064/1442664.

5661

FRU[KA GORA, [irine, {iroka - gudura, 9 km od Novog Sada, 8.555m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 1/1 cena 2,5 eura 1m2.

Tel. 069/18-26-726.

4805 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te (parcele), 15050m2 /150 ari/, put, svi prikqu~ci, lep pogled 1/1, hitno, povoqno. Telefon 069/314-37-14.

5486 DVA placa po 13 ari na Tranxamentu, mo`e i ucelo.

Telefon 064/2287731.

5534

Slavici Popovi} od: }erke Sawe, zeta Sa{e i unuka Sare i Jovane.

zahvaqujemo se rodbini i mnogobrojnim prijateqima {to su podelili neizmernu bol sa nama.

Mirku

Golubovi su nas spojili u nezaboravne prijateqe i dobre drugove.

Weni najmiliji.

Tvoj klub golubara 922 Novi Sad.

5517

5787

5792

Posledwi pozdrav

Milenku Novakovi}u

Duwe [imi}

Posledwi pozdrav prijatequ

Dragom deveru i stricu

od ne}aka Milorada sa porodicom.

5783

Posledwi majstoru

pozdrav

velikom

OTKUPQUJEM sve vrste automobila mogu i havarisana.

Dolazak, procena isplata odmah.

Tel.: 824-885, 064/150-1200. 2940

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

5308 ROLETNE, komarnici, PVC i ALU stolarija, zatvarawe terase, potprozorske daske, venecijaneri, brzo i povoqno.

Telefon 063/8424716, 063/84-26848, 021/500-612.

4004

Miloradu Jak{i}u Miroslavu Jeremi}u

Milenku Novakovi}u Piletu iz Futoga

posledwi pozdrav i veliko hvala za sve. od osobqa restorana „Pomodoro Rosso�.

Mirku

Prijateq pravi nikada se ne zaboravqa. od Mite i Daria.

Stoja, Jasna, Awa i Duwa.

Tvoj drug Vinko Mari} i Stojan Miji} iz Futoga.

5789

5788

152/P1

5781

Posledwi pozdrav dragom tati

Posledwi pozdrav tragi~no preminulom PRIRODNI preparat protiv hemoroida {uqeva klini~ki ispitan i li~no proveren, eleminisan za 7 dana, deda Rado{. Tel.: 037490/797, 064/240-55-49.

5529

SPLAVU u Futogu potreban konobar i kuvar. Telefon 897497.

5116 POTREBNI radnici za rad u hotelu u Novom Sadu: recepcioneri, recepcioneri za rad u Velnes centru, sobarice, vratari, konobari (rad na otvorenom bazenu), konobari (rad na servisirawu doru~ka), konobari (rad u baru), {ankeri, maser, frizer, voza~. Informacije na telefon 063/47-51-31.

5364

Predrag Mitrovi} Pe|a

Anastasu Panonskom Kolektiv Agro Cesle Novi Sad.

1405-P

Dragi na{ Pe|a, pro{lo je 40 bolnih i tu`nih dana od kada si nas ostavio.

Neute{na tvoja majka Mica, brat Du{an i Marija.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u nedequ, 25. 7. 2010. godine iza}i na grobqe u 11 ~asova.

O`alo{}ena porodica, rodbina i drugovi.

5776

Mirku Iliba{i}u od sina Bojana, }erke Sawe i wihove rodbine.

Sahrana }e se obaviti 24. jula 2010. godine, u 14.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

5777

26

^ITUQE z POMENI

subota24.jul2010.

Posledwi pozdrav dragom

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom kolegi, prerano preminulom

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragoj teti

Vukici Zeqkovi} od: snajke Savke, Zorana i Jasmine.

5771

ujaku Brani

Milenku Novakovi}u

Voleo si nas, voleli smo te i do posledweg ~asa bili sa tobom.

Hvala ti za sve. Bio si i osta}e{ u se}awu velik ~ovek.

Porodice: Ru`i} i Andri}.

Davidu Dobrijevi}u

Kolektiv Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“ Novi Sad.

5752

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je napustio na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

Stanari zgrade Bul. cara Lazara 54.

149/P 150/P

Obave{tavam rodbinu, prijateqe i poznanike da je 23. jula u 96. godini preminuo moj mu`

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav preminulom

Stevan Ba{tovanov

Milanu Markovi}u

Branislav Radoni} Dragi Brano, hvala ti za svaki dan 74 godine braka zajedno provedenih.

Tvoja Milka.

od zaposlenih iz „Elektrodistribucija Novi Sad” Novi Sad i penzionisanih radnika iz „Elektrovojvodina“ d.o.o. Novi Sad.

Miroslavu Jeremi}u

Porodice: Ba{tovanov i Avdi}.

od osobqa restorana „Plava frajla”.

Sahrana je danas, 24. 7. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

148/P

5750

Dana, 23. jula preminula je na{a voqena mama, baka i prabaka

152/P

Umrla je na{a draga, dobra i zaslu`na snaha i ujna

Posledwi pozdrav dragom prijatequ.

5747

[ESTOMESE^NI POMEN najdra`em zetu

dr Jevra - Jela Mitrovi} oftalmolog iz Beograda

Mirjana Marciki}

Ne{i

Jovo Viloti}

Ispra}aj voqene je 26. 7. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Kolektiv D. O. O. „ELEKTROTIM” Novi Sad.

Weni: Udovi~ki i Milankovi.

O`alo{}eni: }erka Qiqana, unuci \or|e i Zoran sa porodicama.

Umro je jedan od posledwih novosadskih zanatlija

5735

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac i deda

Milorad Jak{i}

Slavko Gali}

1933 - 2010. kolar - stolar - garni{ner

1932 - 2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Kosana Krsti}

5748

[ESTOMESE^NI POMEN najdra`em sinu, suprugu i ocu

Nenadu Drini}u

1925 - 2010.

Bol je prevelik, utehe nema.

Kako da `ivimo bez tebe.

Sahrana je danas, 24. 7. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gorwem starom grobqu u Futogu.

Sahrana je danas, 24. 7. 2010. godine, u 15 ~asova, na mesnom grobqu na ^eneju.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}ena porodica.

Tvoji neute{ni: otac Marinko, majka Stojanka, supruga Sla|ana, sin David i }erka Teodora.

5775

5746

O`alo{}ena porodica.

5754

5765

Posledwi pozdrav bratu

IN MEMORIAM

Tvoja ta{ta Ru`a, @eqa, Sne`a, Nemawa i @ekica.

151/P

5745

Za{to si nas uvek toliko veselio i radovao? Svaki trenutak sa tobom je bio prelep. Kako da na|emo utehu za daqe...

Spavaj mirno voqeni na{.

TU@NO SE]AWE

28. 7. 2001 - 28. 7. 2010.

Na{ najboqi kom{ija, budilnik na{e zgrade

Navr{ava se devet godina od kako nas je napustila na{a supruga, mama, svekrva i baka

Ana Vujakovi}

Petar Ron~evi}

Slavku Gali}u

1979 - 1999.

Danas Ti je ro|endan mila moja.

Trideset i prvi.

Neka te an|eli ~uvaju.

od brata Save sa porodicom.

Neute{na majka Jelena.

5753

5767

Dragica Aleksi} Tvoji najmiliji: suprug Zdravko i sin Miroslav sa porodicom.

5743

ostavi nas sa suzama i bolom. Zbogom na{ dragi Pero.

Stanari Jiri~ekove 5, 5a, 5b, 5c.

5751

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Danas, 24. 7. 2010. godine, u 10 ~asova obele`i}emo trogodi{wi pomen na{em an|elu

Nenadu \or|evi}u

POMEN na{em kumu

POMEN

25. 7. 2008 - 25. 7. 2010.

Mr. gra|. Dragoslav Milovanovi}

1996 - 2007.

Oti{ao si brzo i poneo sa sobom teret rastanka. Nisi se oprostio sa nama, jer si znao da to nije rastanak, znao si da negde zauvek `ive}emo zajedno.

Dana, 24. 7. 2010. godine, u 10 ~asova, poseti}emo wegovu ve~nu ku}u na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

U nadi da }emo se ponovo sresti vole te: tata, mama i brat.

S tugom i qubavqu ~uvaju te u srcima, deca Nevena i Milan i supruga Dana.

Saose}amo sa porodicom u tragi~nom gubitku milog nam

Posledwi pozdrav na{em voqenom drugu

Milo{u Ivanovi}u

Posledwi prijatequ

Davida

pozdrav

dragom

Nenadu Drini}u

Ne{o

Ponosni smo {to smo te imali za kuma. @ive}e{ zauvek u najlep{im uspomenama.

rado te se se}amo i sre}ni smo {to smo te imali, a velika tuga {to vi{e nisi sa nama.

Tvoji kumovi: Ra{a, Slavica, Vlada i Sa{ka.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

POMEN

Posledwi pozdrav

5744

Posledwi pozdrav dragom bratu i sestri}u

Milenku Novakovi}u

Nastavnici Rainbow School.

od: Bala} Jove i Jelene, Zorana i Biqane.

5757

5714

Po neizmernoj qubavi i dobroti ga pamtimo, od zaborava ga u srcu ~uvamo.

Tetka Du{anka, sestra Branka i brat Branislav sa porodicama.

Generacija’87.

5772

Tvoji drugari: Sale, Pera, Goli}, Babara i Ra{a.

5742

Slavku Gali}u

od wegovih drugara iz [ajka{a.

GODI[WI POMEN

1999 - 2010.

POMEN Dragi na{

5734

5737

27

subota24.jul2010.

5740

Posledwi pozdrav dragom sinu, ocu i suprugu

na{oj dragoj

Sava Novakovi} Braca

Milo{u Ivanovi}u

Mili na{, dok `ive oni koji te vole, bi}e{ u na{im srcima.

od: Jovana, Marine, Gojka, Dragane i Dragane.

Tvoji: supruga, }erke, unu~i}i i praunu~i}i.

5769

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da danas, 24. 7. 2010. godine, u 11 sati dajemo ~etrdesetodnevni pomen dragom

Darinki Raki} Dari

Milenku Novakovi}u

obele`i}emo danas, 24. 7. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici u prisustvu rodbine i prijateqa.

S po{tovawem i qubavqu rado je se se}amo i ~uvamo uspomenu na wu.

O`alo{}ene, sestra Slavica i sestri~ina Olivera.

Sahrana nam milog pokojnika je danas, 24. 7. 2010. godine, u 15 ~asova, na Starom dowem grobqu u Futogu.

5708

5741

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

O`alo{}eni: majka Mara, sin Slobodan i supruga Qiqa.

5761

SE]AWE

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav dragom ocu

pozdrav

na{em

Sa po{tovawem pozdrav

posledwi

Dragoqub Nikoli} Tajko, {est meseci je tuge od kada nisi sa nama.

Sa mnogo qubavi i po{tovawa ~uvamo uspomenu na tebe.

Bo{ku Bokanu Porodica.

Tvoje, }erka Nadica i supruga Dragiwa.

5762

5763

Pro{la je tu`na godina od kako nije me|u nama na{ dragi brat i ujak

Dana, 26. jula 2010. godine navr{i}e se godina dana od kako nije sa nama na{ dragi

@ivko Stankovi} @ika

@ivko Stankovi}

S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo te u na{im srcima od zaborava, a tebe neka ~uvaju an|eli, dragi brate.

O`alo{}eni: sestra @ivka, sestri} Tomislav i sestri~ina Jelena sa porodicom.

Puno nam nedostaje{, pomiwemo Te, ~uvamo u srcu i pamtimo Tvoj vedar lik i neizmernu dobrotu.

5756

Slavku Gali}u

Peri Ron~evi}u

od }erke Mire sa porodicom.

5770

JEDNOGODI[WI POMEN na{em voqenom suprugu, ocu i dedi

~ika Peri

od Mi{ke i Radmile sa porodicom.

od Miwe i Ksenije.

5729

5730

POMEN Kao da je pro{ao dan, a ne ~itava jedna godina od kada te nema dragi tata

Navr{ava se pola godine od kada nije sa nama na{ suprug, otac, deda i pradeda

@ivku Stankovi}u 1948 - 2010.

Veselin Nik~evi} Nik{a

Vlada Kruni} Bapa

Tvoj brat Sretko, snaha Jerina, sinovac Svetislav i sinovica Svetlana sa porodicama.

obele`i}emo danas, 24. jula, u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ovo je tuga na koju vreme ne uti~e, ona je i daqe prisutna u na{im srcima.

Wegovi: supruga Milka, sin Vjekoslav, }erka Vesna, zet Jovan, snaja Neda, unuci Teodora, Filip, \or|e i Sowa.

Sve smo u~inili da bude{ {to du`e uz nas, nikada te ne}emo zaboraviti.

Sin Zoran, }erka Mira ]alasan sa porodicama.

Tvoji: supruga Mara, }erka Jelica, sin Rada sa porodicama.

5713

5758

5719

5725

iz Mo{orina Vreme leti, ali na{a qubav ne prolazi.

28

^ITUQE z POMENI

subota24.jul2010.

TU@NO SE]AWE

Aleksa Manojlovi} Tvoj ~astan i dostojanstven `ivot ostaje u nama kao uteha i putokaz u `ivotu.

Posledwi pozdrav dragom dedi

POMEN

2. 8. 2009 - 2. 8. 2010.

DNEVNIK

Emilija Kostovi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i tast

Sa qubavqu i zahvalno{}u od zaborava je ~uvaju: k}er Radmila Kolak i sin Sr|an sa porodicama.

Sahrana je danas, 24. 7. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od unuka Marka i unuke Jelena.

5720

5718

5600

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi i tastu

POMEN Pro{la je tu`na godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, svekar i deda

Miroslavu Jeremi}u

Dimitrije Mu{icki

O`alo{}en suprug Todor.

od: }erke Vesne, zeta Miroslava, unuka Marka i unuke Jelene.

Pomen obele`avamo danas, 24. 7. 2010. godine, u crkvi, i na grobqu, u rodnom \ur|evu.

Uvek si u na{im mislima i s qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji najmiliji.

5723

5721

5706

Aleksa Manojlovi} S qubavqu i du`nim po{tovawem ~uvamo te od zaborava.

Danas, 24. 7. 2010. godine, u 11 sati poseti}emo wegovu ve~nu ku}u i polo`iti cve}e.

Supruga Vidosava sa porodicom.

Jagodi Savkov

Emilija Kostovi} ro|. Stanimirovi} 26. 7. 2008 - 26. 7. 2010.

obele`i}emo danas, 24. 7. 2010. godine, u 9.45 ~asova, na grobqu u ^urugu.

U srcu i mislima ve~no }e je nositi sestra, Jelena Stanimirovi}.

5707

5672

Posledwi pozdrav kumu

POMEN

Miroslavu Jeremi}u

ro|. [ekari} 1947 - 2010.

O`alo{}ena bra}a: Vidoje i Radoje sa porodicama.

5671

POMEN

An|elki Nikoli}

O`alo{}eni: supruga Vera, k}erka Vesna, zet Miroslav, unuka Jelena i unuk Marko.

Sin Milorad sa porodicom.

JEDNOGODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN voqenoj i nikad zaboravqenoj sestri

Miroslav Jeremi}

Miroslavu Jeremi}u

26. 7. 2008 - 26. 7. 2010.

3

5617

POMEN

POMEN Pro{lo je ~etrdeset dana od smrti na{e voqene supruge i majke

Obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da }e se 24. 7. 2010. godine obaviti ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom i voqenom

Lidije Bajilo

Jovanu Topi}u

26. 7. 2001 - 26. 7. 2010.

Kume, po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Porodica Rosi}.

5739

Aleksa Manojlovi} Dragi moj tata, pro{la je godina kako nisi sa nama.

Nedostaje{ mi.

Duboko saose}am u bolu dragih prijateqa i wihovih porodica zbog gubitka

iz Ka}a

1962 - 2010.

Pomen }emo davati u nedequ, 25. 7. 2010. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Voli te tvoja }erka Verica sa porodicom.

Suprug Du{an i sin Mi{a.

5673

5717

Pro{la je godina dana od kada sam ostala bez moje drage prijateqice

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

Jelice Gutaq

Jovan Krkqu{

na ^enejskom grobqu u 10 sati.

O`alo{}ena porodica: otac Stevan, majka Boja, supruga Natalija, brat Milorad, snaja Marija i bratanica Bojana.

Sa qubavqu, po{tovawem i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji najmiliji porodica Krkqu{.

5710

5639

POMEN

SE]AWE na voqene, nikad pre`aqene roditeqe

Davida Slavica Balta.

Wena Dragica Prodanovi}.

5712

Posledwi pozdrav

5732

S tugom javqamo da je u 80. godini, u Torontu - Kanadi preminuo na{ dragi ro|ak

Qubinka Subotin Milo{u Ivanovi}u

Stevanu Ludrovanu

Jelicu

i

2009 - 2010. od Zorana i Borana i porodice Pavlovi} iz [ajka{a.

Kom{ije Stevana Branova~kog 6a.

1933 - 2010.

Milorada 1996 - 2010.

Mnogo nam nedostaje{.

Gutaq Tuguje wihova Mira.

5711

5716

5709

Posledwi prijatequ

SEDMODNEVNI POMEN

pozdrav

Sestra Lela i zet Paja.

dragom

5602

SE]AWE

Posledwi pozdrav nadasve dobrom drugu i prijatequ

na{em dragom

Mr. Aleksandar Sesler specijalista biohemi~ar

Peri Ron~evi}u Vojislavu Blanu{i

O`alo{}ene porodice: [evar, Herceg, Jovanovi}, Ludo{ki, Vlatkovi}.

obele`i}emo danas, 24. 7. 2010. godine, u 10 ~asova, na Starom Dowem grobqu u Futogu.

Tvoj vedri lik i qudske vrline osta}e nam u lepom se}awu.

Penzioneri Limana II.

O`alo{}ena porodica.

5728

5674

Qubinka Subotin

Petru Ron~evi}u

5726

1933 - 2010.

Samo onaj ko se dru`io sa tobom zna {ta je, tvojim odlaskom, izgubio.

Tuguju za tobom, Sofija i Milivoj Keravica.

5724

Vreme prolazi a se}awe na tebe ostaje.

Sin Dragan sa porodicom.

5601

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 24. jula 2010. godine davati ~etrdesetodnevni pomen

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom suprugu i dedi

subota24.jul2010.

[ESTOMESE^NI POMEN

29

SE]AWE

SE]AWE

Dana, 25. 7. 2010. godine navr{ava se 15 godina od smrti na{eg voqenog brata

Dana, 25. 7. 2010. godine navr{ava se 20 godina od smrti na{e voqene majke

Milena Vu~eti}a Wegove sestre: Dragica, Milosija i Radmila sa porodicama.

5518

Grozda Kajtez

Davidu Petqanskom

Vreme prolazi a bol i daqe ne jewava. Ve~no }emo te ~uvati od zaborava.

1929 - 2010.

Nikada te ne}emo pre`aliti ni zaboraviti.

Tvoja supruga Verica i unuk Sa{a sa porodicom.

@ivadinu Jovanovi}u

Mama, posle dvadeset tri i jedanaest godina, `elim re}i, bol nije u re~ima i suzama, ve} u srcu u kom }e{ ostati ve~no!

Bojane Vu~eti} Weni najmiliji: }erke Dragica, Milosija i Radmila sa porodicama.

Tvoja deca sa porodicom: Bosiqka, Vlado, Nikola, Sloba, Ilija i Du{ko.

5650

[ESTOMESE^NI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

Opelo }e se odr`ati na Gradskom grobqu, s po~etkom u 10 sati.

5416

5537

SE]AWE

JEDNOGODI[WI POMEN

2007. - 2010.

Katici i

Isi Kapetanov

Porodica Jovanovi}.

iz @abqa S po{tovawem, }erka Vukica.

5605

David Petqanski

David Petqanski

5583

1929 - 2010.

Qubici [igud ro|. Ka}anski

Sin Sava sa porodicom.

Dragi tata, pro{lo je 6 meseci od kako nisi sa nama, ali }u zauvek sa~uvati qubav koju si mi ostavio. ]erka Milica sa porodicom.

5648

5649

1929 - 2010.

Pro{lo je tu`nih {est meseci od kako nisi sa nama. ^uvamo te od zaborava.

Na{a plemenita majka i baka

TROGODI[WI POMEN

ro|. 1942.

Tvoj \or|e sa }erkom Branom, zetom Bodom i unucima Na|om i Markom.

5530

Zauvek }e biti u na{im srcima.

Weni najmiliji.

5410

Posledwi pozdrav {kolskom drugu

1995 - 2010.

Pro{lo je tu`nih petnaest godina. Bila si nam uzor dobrote, po{tewa i plemenitosti. ^uvamo te u srcima i sa ponosom spomiwemo.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Suprug Dragan, sin Zvezdan, snaja Lidija, unuci Gordan i Zvezdana.

28. 7. 2004 - 28. 7. 2010.

Maturanti Mu{ke gimnazije u Novom Sadu, Generacija 1949. godina.

5538

Dana, 22. 7. 2010. godine navr{ilo se 6 meseci od kako nas je napustio na{ voqeni brat

ro|. Pejak 25. 7. 2008 - 25. 7. 2010.

Vreme prolazi, voqeni nikad ne umiru.

Tvoji najmiliji.

5521

iz Kisa~a

koji je umro u Torontu - Kanadi.

5574

Anici Jankov

Sima Majstorovi}

mr Sesler Aleksandru specijalisti biohemi~aru

POMEN

Pavel Juras

na{em

Stevanka Vuksanovi}

5577

@ivana Mil~i}

Mili brate, nema dana a da ne pomislimo na tebe. Praznina u du{i, bol u srcu dok `ivimo.

Vole te tvoji: Vera, Sa{a, Daca, Andrea i Katarina.

Sin Aleksandar - Aca i }erka Vera i Radmila sa porodicama.

Brat Stevan, snaja Radmila i sinovci Dragica, Petar i Pavle.

5632

JEDNOGODI[WI POMEN

DVOGODI[WI POMEN

Danas, 24. 7. 2010. godine navr{ava se godina od kada vi{e nisi sa nama.

iz Koviqa

Tri godine su pro{le, a ti si uvek u na{im mislima i na{im srcima.

Kao da si jo{ uvek tu, a ti nas odgore ~uva{.

POMEN

preminula je u nedequ, 18. jula u 85. godini. Sahrawena je na grobqu, u ^urugu.

SE]AWE

Ejdi Velagi}

5553

Petar Despotov

Miodrag [opalo

Shvatili smo da je se}awe ve~no a bol neprolazna.

Dana, 24. 7. 2010. godine, navr{ava se tu`na i bolna godina. Toga dana poseti}emo wegovu ve~nu ku}u i zaliti je suzama na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 10.30 ~asova. Sve prolazi, sve nestaje, samo tuga i se}awe nikada ne prestaje.

O`alo{}eni tvoji najmiliji, porodice: Velagi} i \or|evi}.

Marija Peri}

3

GODI[WI POMEN

5487

Dara Radosavqev 24. 7. 2005 - 24. 7. 2010.

POMEN

Petar Mijokov

24. 7. 1999 - 24. 7. 2010.

Vreme brzo prolazi...

iz Gardinovaca

Bili smo sre}ni kad si bio sa nama, a sada je tu`no i prazno.

Uspomene zauvek...

i

se}awa

ostaju

Tvoja sestra Marija sa porodicom.

Tvoji najmiliji.

Uvek voqen i nikad pre`aqen u srcima svojih sestara.

Sin Obrad, snaja Svetlana, k}i Sne`ana, zet Milutin i unuka Teodora.

5397

5495

5476

5544

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN

POMEN Dana, 24. 7. 2010. godine navr{ava se osam godina od smrti na{e

POMEN

Aleksandar Peja~ki Dragi na{ Aleksa, pro|e jedanaest godina od kad nisi sa nama. Tvoje ime, Tvoj lik, dobrota i qubav na{e su najlep{e uspomene.

Pavel Juras iz Kisa~a 1961 - 2009.

Slobodan Uskokovi}

Lazar Simin

Postoji ne{to {to ne umire, a to su qubav i se}awe na tebe.

Zauvek }e `iveti u nama.

Tvoja mama Marija i brat Janko.

5396

Sowe Ti{ma Zauvek u mislima i srcima wenih: Svetozara, Gordane i Andree.

5120

Uspomenu na tebe ~uvaju: tvoja supruga Piro{ka, }erka Qubica i Maja, unu~ad Aleksa, Lazar i Mia, zet Milan i ostala rodbina i prijateqi.

1939 - 2010.

1925 - 1995.

Sa qubavqu i tugom se}a te se tvoja porodica.

Dragi Slobo, pro{le su tri najtu`nije godine, a ti si i daqe u na{im mislima.

Tuguju za tobom: supruga, sinovi, snaje i unu~ice.

5526

5451

5375

07.30 08.05 08.20 08.40 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 14.00 15.00 15.10 15.30 16.00 16.30 17.00 17.22 17.30 19.15 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.45 23.30 00.05 01.15 01.40

TV PROGRAM

subota24.jul2010.

Na{i stranci Jutarwa gimnastika ^isto}a je od zlata jabuka Folk-Pahuqica, ctrtani film Pitam se pitam-eko TV fonija, kviz Vesti Plej gejms TV bajt Bez uputa Vesti Slobodna tema 5kazawe Gruvawe Vesti Ru~ak na lepe o~i Eko - Altajski prizori Ples no stres Centar sveta TV Dnevnik Tajna hrane: Tikvice Inspektor Montelbano Crtani film TV Dnevnik Folder kultura Hronika Me|unarodnog filmskog festivala-Pali} 2010.

Premijerni koncert Vojvo|anski dnevnik Ra~unica Preokret Koncert Evropskog studentskog kamernog orkestra 1. deo Filmovi za nesanicu Hronika Me|unarodnog filmskog festivala-Pali} 2010.

Divqi svet

06.05 08.00 09.06 11.05 12.41 13.00 13.15 13.33 14.15 15.08

Halo, predsedni~e (Panonija, 20.30) 07.30 08.05 08.10 09.00 10.00 10.30 11.30 12.30 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00

16.03 17.00 18.28 18.56 19.30 20.00 21.06 22.55 00.45 02.13 02.44 03.16 03.52

Glas Amerike Barometar Beli luk i papri~ica Moje dete Bila jednom jedna nedeqa Travel Svet poqoprivrede Bez cenzure Manastiri pored Dunava Zdravo vegeterijanski Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Svet divqine, svet `ivotiwa Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo, predsedni~e Vojvo|anske vesti Filmski program: Na ni~ijoj zemqi

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Gastronomad Dnevnik Sport plus Lud, zbuwen, normalan Ekskluzivno TV lica... kao sav normalan svet Sti`u dolari, film Dovi|ewa u ^ikagu, film Kvadratura kruga Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari [est dana, sedam no}i, film Tu|in protiv predatora Dovi|ewa u ^ikagu, film Lud, zbuwen, normalan Leti, leti pesmo moja mila Ekskluzivno TV lica... kao sav normalan svet

ODBOJKA (@): EVROLIGA

Srbija–Izrael (RTS 2, 15.50)

Mira Adawa-Polak

Ekskluzivno Qiqana Erdeqan sa suprugom Aleksandrom, `ivi ve} dugo u Americi, u Detroitu. Qiqana je sa porodicom do{la u Ameriku, odmah posle rata. Tu je wena porodica zapo~ela biznis koji se vremenom razvijao.

Autor: Mira Adawa-Polak (RTS 1, 14.15)

Mara Skenyi}-Reqi}

Preokret Samim ~inom dobijawa dece sve se mewa: vi sami, va{a predstava o `ivotu i va{i stavovi, a ne{to kasnije dobijate i stalne svakodnevne obaveze koje ~esto donose razli~ite probleme i strahove.

Gosti: Vawa Govorko i dr Ranko Rajovi} Autorka: Mara Skenyi}Reqi} (RTV 1, 22.45)

07.30 Divqi svet 08.25 Nema raspusta za Melani, film 10.00 Dobro ve~e, Vojvodino (slov) 11.10 Luj Paste (slov) 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Nevidqivi 14.25 Nema raspusta za Melani, film 16.00 Hronika Me|unarodnog filmskog festivala-Pali} 2010.

16.30 Bajko kviz 17.00 Svet ti{ine 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Crtani film (ma|) 19.35 Kuhiwica (ma|) 20.00 Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) 21.00 Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) 21.30 Razgovor s povodom (ma|) 22.00 Zaqubqena geografija (ma|) 22.30 Delta, film

09.00 09.30 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30

Sofa Moja Amerika Film: Zov divqine Vitra` Lenija Evo nas kod vas Vi{e od igre Crtani film Dva sveta Divqi horizonti Film: Za~arana Ela Misterije KGB Radionica Objektiv Crtani film Najboqi lek Srbija koju volim Dva sveta Divqi horizonti Objektiv Film: Poqubac zmije

06.00 ATP 500 Hamburg 1/4 Finala 09.00 Moto GP Laguna Seka – Trening Moto GP 10.00 ATP Atlanta 1/4 finala 12.00 VTA Portoro` 1/4 finala 14.15 ATP 500 Hamburg 1/2 finale 18.00 VTA Portoro` 1/2 finale 22.15 Premijer liga Magazin 22.55 Moto GP Laguna Seka – Kvalifikacije Moto GP 00.00 Wujork ~eleny: Man~ester Siti – Sporting Lisbon

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Film, 14.30 De~iji program, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Film, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 08.50 Vremeplov, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @ivot na Marsu, 11.45 Vremeplov, 12.00 Drecun, 12.30 Zoo Hobi, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 16.55 Vremeplov, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas

06.15 07.00 08.20 09.30 11.30 12.30 13.30 14.00 15.00 17.40 21.30 00.00 02.00 03.00

e-TV Doma}in Vajpaut Film: Dobre kom{ije Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Banzuke Emisija o Formuli 1 Formula 1-trening Film: Posledwi skretni~ar uzanog koloseka Hiqadu i jedna no} Film: Zamene Top spid Ameri~ko rvawe-bez milosti Film: Posledwi skretni~ar uzanog koloseka

06.17 Znawe imawe 07.15 TV lica... kao sav normalan svet 08.03 Misterije Rima 08.32 Pepe prase 09.00 Ben ten 09.22 Bleja 09.35 Verski mozaik Srbije 10.30 Klinika Vet 11.00 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.20 Gra|anin 13.50 Leti, leti pesmo moja mila 14.20 TV feqton 15.50 Odbojka (`) Evroliga: Srbija - Izrael, polufinale, prenos 17.20 Biciklizam: Tur de Frans, prenos 18.02 Vrele gume 18.32 Total tenis 19.00 Odbojka Svetska liga, finalni turnir: Argentina - Srbija (r) 20.30 Me|unarodni filmski festival: Pali} 2010, hronika 21.00 Svet sporta 21.33 Svet ribolova 22.03 Biciklizam: Tur de Frans 22.30 Odbojka: Svetska liga, finale turnir, polufinale 1, prenos 00.07 Mladen Jagu{t diriguje Mocartov Rekvijem 01.04 Vrele gume 01.34 Svet ribolova 02.00 Odbojka: svetska liga, finalni turnir, polufinale 2, prenos

07.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.15 15.30 15.50 16.30 17.00 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.30 05.00

DNEVNIK

c m y

30

Crtane serije Film: Potera za mi{em Vesti Simpsonovi ^ak Vesti u 14 Krajwa sila Beli svet Slike `ivota Pop vremeplov Na tragu prirode Vesti u 18 Terminator Simpsonovi Milica dva, omnibus Film: Planeta majmuna Kalifornikacija Zavr{nica Zlo~ina~ke namere Dok. film Krajwa sila Film: Potera za mi{em

07.00 08.00 08.25 08.50 10.25 12.05 12.35 14.30 16.00 16.35 18.30 19.05 19.35 20.00 20.55 23.00 23.35 00.20 02.20

Znawe na poklon Trnav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe Film: Hodaju}i grom Dolina sunca Bu|elar Film: Kejt i Leopold Popodne Vesti B92 Film: Sme{no lice Vesti B92 Beogradski ZOO Trnav~evi}i u divqini Robinzon Kruso Film: Na putu za Katangu Vesti B92 Top gir Film: No} ve{tica Ukqu~ewe u B92 Info

07.15 08.00 10.00 10.45 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 00.45 01.00

U sosu - specijal Film: Ja, Cezar [tit Siti Vikendvizija @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Kad na vrbi rodi gro`|e Film: Tajni agent D.E.B.S. Magazin in Nacionalni dnevnik Kursayije (r) Film: Sobarica i senator Film: Savate Siti Film: Potraga za ubicom

Yenifer Lopez

Sobarica i senator

Maksimilijan [el

Dosije Odesa Nakon ~itawa dnevnika jednog starog Jevreja koji je po~inio samoubistvo, slobodni novinar Petar Miler po~iwe da istra`uje navodno pojavqivawe biv{eg SS kapetana koji je komandovao koncentracionim logorom tokom Drugog svetskog rata…

Uloge: Yon Vojt, Maksimilijan [el, Eduard Rohman, Marija [el Re`ija: Ronald Nem (Ko{ava, 21.00) 06.00 09.00 09.30 09.40 09.45 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55 13.40 13.55 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 03.10 05.05 05.10

Jutarwi program Nodi Meda Rupert Pokojo Tele{op [porti} Sigma Presovawe Bekstvo sa ostrva {korpiona Mra~no proro~anstvo Idemo u`ivo Tele{op ]irilica Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Kad priroda uzvrati udarac Telemaster Zakumi Ekstremni sport Film: Dosije Odesa Fritajm Telemaster Riko{et La Lola Fritajm Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza Akvantura

Marisa Ventura samohrana majka ro|ena i odrasla u Wujorku, radi kao slu`avka sobarica u hotelu na Menhetnu.

Igrom sre}e i zamenom indentiteta, Mariza sre}e Kristofera Mar{ala, zgodnog naslednika politi~ke dinastije, koji veruje da je ona gost u hotelu Uloge: Yenifer Lopez, Ralf Fajns, Nata{a Ri~ardson, Sten~i Tuki Re`ija: Vejn Vang (Pink, 21.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Ku}ni video, 09.30 Fokus, 12.40 Bawe Srbije, 13.00 Na zdravqe, 13.30 Ku}ni video, 13.45 Top {op, 16.00 NS Indeks, 16.25 Fokus, 17.05 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.45 Info Puls, 21.20 Film, 23.00 Bawe Srbije, 23.30 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Turisti~ke razglednice, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Muzika

07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film

12.00 Kuhiwica, 13.00 Planeta Zemqa, 14.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 18.00 Rusinski magazin, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dokumentarni program, 23.00 Vikend Nemi svedok, 00.00 Yuboks

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju, 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

subota24.jul2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA

31 5

Pi{e: Tom Stendiy

Liza Bone

Dr`avni neprijateq Robert Din je dobro}udni advokat, koji radi u Va{ingtonu i na tragu je mafija{kom {efu po imenu Pintero. U me|uvremenu, beskrupulozni politi~ar pregovara s kongresmenom o novom sastavu satelitskog nadzora.

Uloge: Vil Smit, Yin Hekman, Yon Vojt, Liza Bone, Re|ina King Redateq: Toni Skot (Nova TV, 20.05) 07.20 08.55 09.20 09.25 09.45 10.40 11.35 12.30 14.20 16.10 17.35 19.15 20.05 22.30 00.10 01.55 03.25

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

Samo reci da, film Dora istra`uje, crtani Timi Tim, crtani Ben 10: Ejlijen Fors Dodir s neba Frikovi Smalvil Samo reci da, film Gwavatorica, film Nad lipom 35 Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Dr`avni neprijateq, film Oluja, film Kikbokser 2, film Ezo TV Prqavi poslovi, film

23.00 00.00 01.00

Dnevnik skulptura Telo…

Jovanka Orleanka @iveti sa neprijateqem Rimsko carstvo Farma iz Viktorijanskog doba – posebno Bo`i}no izdawe Genije fotografije Rat veka Dnevnik skulptura Telo…

Legende o Deda Mrazu Robovlasni~ka industrija Praistorijski astronomi Turnir Kako su napravqeni „Majmuni“ Rat veka Dnevnik skulptura Telo…

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Sivi kamion crvene boje Tako }e i cela zemqa @ikina `enidba Poltergej Tajno ime: ^ista~ Prst sudbine Medicinske sestre Nole {ou

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00

06.00 07.45 08.10 09.35 11.05 12.40 13.40 15.40 16.55 18.25 20.05 21.45 23.05 01.05 01.55

Boja `ivota Filmovi i zvezde Kardiofitnes Najlu|i tim London, moja qubav Prva damska detektivska agencija - Dijamant iz Bocvane Indijana Youns i Kraqevstvo kristalne lobawe Hana Montana/Majli Sajrus: Koncet - Najboqe od oba sveta Skaka~ Trka do ve{ti~ije planine Volim te, ~ove~e Pre|i ili ~asti Milioner s ulice Prava krv – Nikada me ne ostavqaj Prava krv – Hana tvrdog srca

07.30 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna, Jesen ^ejena, film 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Normalan `ivot 11.53 Pastel 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Moj greh 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.40 Reporteri 15.50 Alpe Dunav Jadran 16.40 Kulturna ba{tina 17.05 Jelovnici izgubqenog vremena 18.20 Lepom na{om 19.30 Dnevnik 20.10 Jadranski cunami, dok. film 20.45 Festival dalmatinskih klapa Omi{ 2010, prenos 22.50 Filmski vikend s An|elinom @oli: U tu|oj ko`i, film 01.00 Filmske no}i: Pakleni poslovi 2, film 02.55 Filmske no}i: Tragovi, film

06.00 Pomorska patrola 07.00 Ru` za usne 09.00 Tajanstvena `ena: Iskupqewe 11.00 Inspektor Mom 2: Kidnapovawe u 10 lakih koraka 13.00 Ples u Lugnasi 15.00 Ledeni snovi 17.00 Tajanstvena `ena: Iskupqewe 19.00 Hrabra nova devojka 21.00 Biti Erika 23.00 Nestala 17-godi{wakiwa 01.00 Skrivena mesta 03.00 Upoznajte Deda Mrazove 05.00 Pomorska patrola

08.15 09.05 11.10 11.35 13.35 15.05 16.40 19.05 20.00

2 glupa psa, crtani Ne daj se, Nina Jedna od momaka @iveti san, film Dve du{e, film Glasnik, film Smoki i bandit 2, film Zvezde ekstra: Kijanu Rivz Smrtonosna zapovjed, film 21.45 Minhen, film 00.35 Posledwi poqubac, film 02.25 Astro {ou

Minhen Nakon {to je teroristi~ka organizacija Crni septembar ubila 11 izraelskih sportista za vreme trajawa minhenske Olimpijade 1972. godine, premijerka Golda Meir odobrila je tajnu operaciju. Ciq operacije je bio da prona|u i elimini{u sve odgovorne.

Uloge: Erik Bana, Danijel Krejg, Yefri Ra{, Sijaran Hinds Re`ija: Stiven Spilberg (RTL, 21.45) Kevin Kostner

Poqe snova Rej Kinsela upoznao je svoju `enu Eni za vreme studija u Berkliju 1968. godine. Ven~ali su se i u sre}nom braku rodila im se }erka. @ive na velikoj farmi kukuruza u Ajovi.

Osim `ene i }erke Roj je uvek obo`avao i bejzbol…

Uloge: Kevin Kostner, Ejmi Madigan, Rej Liota, Yejms Erl Yons, Bert Lankaster Re`ija: Fil Alden Robinson (HRT 2, 16.05) 08.05 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 08.10 @utokqunac 09.25 Pse}a ophodwa 09.50 Slu~aj za ekipu BARZ 10.40 Sportske igre mladih 10.55 Briqantin 11.45 Hrvatski pisci na TV ekranu 12.45 4 zida 13.20 KS automagazin 13.55 Hokenhajm: F1 kvalifikaciona trka 15.15 Zemqovidi velikih istra`iva~a, dok. film 16.05 Poqe snova, film 17.55 Pore~: Ko{arka pripremna utakmica za SP: Hrvatska - Italija, prenos 19.45 Tu|inci u Americi 20.10 HNL: Dinamo - Hrvatski dragovoqac, prenos 22.10 Herkul Poaro 23.55 Mini HNL

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 00.50

Gospodari horora No} `ivih mrtvaca De~ak i wegov pas Osvetnik Kikbokser 5 – Iskupqewe Nedoli~no pona{awe Ku}a 3: Horor {ou Jednostavan `ivot Noe Dirborna 02.40 ^ovek od papira

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Izme|u `ivota i smrti Spikizi Gol! Lova do krova Baskijat Dobre namere Neznani junaci Dim Biti Yon Malkovi~ Izme|u `ivota i smrti Me|u `enama Lov na mu{karce 2

Danijel Krejg

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40

21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Megagraditeqi Kakav alat!

Gra|evinske intervencije Trgovci automobilima Limarska radionica/London Auta po meri: Berlin Takmi~ewe u izradi automobila Kako se to pravi Kako se pravi?

Velike selidbe Megagraditeqi Gra|evinske intervencije Auta po meri: Berlin Takmi~ewe u izradi automobila Trgovci automobilima Sam u divqini Ameri~ka luka Izgubqeni raj Lovci na oluje

08.30 10.00 11.25 11.30 13.30 14.15 17.30 18.00 20.00 20.45 22.00 22.55 23.00 01.00 01.55

Fudbal Biciklizam Biciklizam @enski fudbal Biciklizam Biciklizam @enski fudbal @enski fudbal Fudbal Kowi~ki sport Biciklizam Biciklizam Borila~ki sport Biciklizam Biciklizam

14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

Mnogo skupo ko{taju luksuz i `ene N

a obali Crvenog mora prona|ena je oko 120.

Obim trgovine i novac potro{en na uvoz egzoti~g. p. n. e. nasukana la|a na kojoj su svi morne robe izazivali su izvestan otpor u Rimu. Smatranari, osim jednog, pomrli od gladi. Pre`ino je to rasipni{tvom, koje se nije uklapalo u navelom su dali hrane i vode i odveden je na egipatski vodno tradicionalne rimske vrednosti skromnosti dvor u Aleksandriji, gde je predstavqen kraqu Ptoi {tedqivosti, a uz to su velike koli~ine zlata i lomeju VIII, poznatom i po imenu Fiskon, ili “stosrebra odlazile na istok. Zato su Rimqani morali ma~i}”, zbog znatnog obima struka. Ali, kako stranda na|u nove izvore blaga, osvajawem ili otvarawem ca niko nije razumeo, vladar ga je poslao da malo nau~i gr~ki, tada zvani~ni jezik Egipta. Ubrzo se mornar vratio i objasnio da je iz Indije, a wegova je la|a skrenula s putawe preko okeana.

Po{to je jedini morski put do Indije za koji se tada znalo u Egiptu bio onaj tik uz obalu Arabijskog poluostrva – a arapski trgovci su ga dr`ali samo za sebe, `ele}i da sa~uvaju monopol za isplativu trgovinu s Indijom – na mornarevu opasku o brzom i direktnom putu do Indije preko otvorenog okeana gledalo se s nevericom. Da doka`e da govori istinu, a i da sebi obezbedi put do ku}e, stranac se ponudio za vodi~a ekspedicije. Kraq se slo`io i za vo|u postavio svog savetnika od poverewa, Grka Evdoksa, ~uvenog zbog svog interesovawa Svetog Tomu u Indiju iskrcali trgovci za~inima za geografiju. On se posle mnogo meseci vratio s tovarom za~ina i draguqa, koji je novih rudnika. Ogor~eni Plinije Stariji je pisao: vladar zadr`ao za sebe. Evdoks je kasnije jo{ jednom “Nijedne se godine ne desi da Indija ne odvu~e mawe otplovio za Indiju, na zahtev Ptolomejeve supruge od 55 miliona sesetrcija, {aqu}i nam robu koju kui naslednice Kleopatre III. Opsednut idejom da je pujemo po ceni sto puta ve}oj od po~etne”. Ukupan mogu}e oploviti Afriku, uputio se u Atlantski deficit Rima u trgovini s Istokom, zapisao je, gookean ne bi li oplovio kontinent, ali se o wemu vidi{we iznosi 100.000 miliona sestercija, ili oko {e ni{ta nije ~ulo. deset tona zlata, kad se kineska svila i druga fina Tako je u svom traktatu o geografiji zapisao gr~roba ura~unaju zajedno sa za~inima. “Toliko nas koki filozof Strabon po~etkom prvog veka nove ere. {taju na{ luksuz i na{e `ene”, jadikovao je on.

No, i on je bio skepti~an prema celoj pri~i: kako je Otvoreno je priznao da ga sasvim zbuwuje popularindijski mornar pre`iveo, a wegovi drugovi nisu? nost bibera. “Zaprepa{}uju}e je kako je wegova upoKako je tako brzo nau~io gr~ki? Me|utim, ba{ u to treba postala toliko omiqena, jer kod neke hrane vreme uspostavqena je direktna pomorska trgovina privla~na je slatko}a, kod nekih izgled, ali ni boizme|u Crvenog mora i zapadne obale Indije, a do bica ni plod bibera ne mogu ga preporu~iti. Jedino tada su samo arapski i indijski moreplovci znali je dopadqiv jak miris – i zbog toga idemo u Indiju!” tajnu sezonskih vetrova, I Tacit je bio zabrinut koji su omogu}ivali brz zbog rimske zavisnosti od I u vreme dok se osiroma{ena prelazak preko okeana. “rasipni~kih trpeznih imperija raspadala, jedan rimski Obim pomorske trgoviluksuzarija”. Kad je to pikuvar iz 5. veka navodi vi{e ne se pove}ao kad su rimsao krajem prvog veka nove ski trgovci dobili direkere, vrhunac rimske trgood 50 trava i za~ina pod naslovom tan pristup Crvenom movine za~inima ve} je bio “Ukratko o za~inima koji treba da ru posle rimske aneksije pro{ao, a kako se carstvo budu u ku}i kako ni{ta ne bi bilo Egipta 30. g. p. n. e. Rimska smawivalo, wegovo bogatnedovoqno za~iweno” kontrola trgovine izme|u stvo i sfera uticaja opaCrvenog mora i Indije zadali u narednim stole}ipe~a}ena je pod carom Avgustom, koji je naredio nama, shanuo je i direktan promet s Indijom, a arappad na Aden, glavni trgova~ki grad ju`ne Arabije, ski, indijski i presijski trgovci postali su glavni koji je sveden na najobi~nije selo. Ve} po~etkom prsnadbeva~i Mediterana. Ali za~ini su nastavili da vog veka nove ere ~ak 120 rimskih brodova godi{we pristi`u. Jedan rimski kuvar iz petog veka, “Vinije plovilo za Indiju da kupi crni biber, kostus i darijevi odlomci”, navodi vi{e od 50 trava, za~ina nard, ali i draguqe, kinesku svilu i egzoti~ne `ivoi biqnih ekstrakata pod naslovom “Ukratko o za~itiwe za ubijawe u arenama {irom imperije. nima koji treba da budu u ku}i kako ni{ta ne bi biCimet i biber iz Indije no{eni su na zapad sve lo nedovoqno za~iweno”, ukqu~uju}i biber, |umdo Britanije, a tamjan iz Arabije putovao na istok bir, kostus, nard, list cimeta i karanfili}. A kada sve do Kine, me|utim, brojni u~esnici u ogromnoj je 408. Alarik, kraq Gota, osvojio Rim, zahtevao je trgovinskoj mre`i nisu bili svesni toga kolika je otkup od 2.300 kilograma zlata, 30.000 srebrwaka, ona, niti odakle poti~e roba koju prodaju. Kao {to 4.000 svilenih odora, 3.000 komada tkanine i 1.400 su Grci mislili da indijski za~ini, koji su do wih kilograma bibera. Uprkos uru{avawu i raspar~avastizali preko arapskih trgovaca, poti~u, zapravo, wu dr`ave, snadbevawe svilom iz Kine i indijskim iz Arabije, tako su Kinezi, izgleda, pretpostavqabiberom nije prekidano. li da muskatni ora{~i} i karanfili} dolaze s MaMe|utim, trgovinskim putevima nije preno{ena lajskog poluostrva, Sumatra i Jave, premda su to bisamo roba. Po predawu, apostol Toma je 52. na obalu li samo usputne luke iz wihove prave postojbine na Indije, dokle je doplovio na la|i trgovaca za~inidaqem istoku, Molu~kih ostrva. ma, doneo hri{}anstvo.

Kwigu Toma Stendiya „JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA”, uz specijalan popust od 20 odsto, mo`ete kupiti u Novosadskoj kwi`ari (Jevrejska 20, tel. 021/ 6614–283), ili preko „Ku}e za ~itawe“, Kluba ~italaca izdava~a „Geopoetike“ (Dositejeva 13, Beograd, tel. 011/ 3284–267).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota24.jul2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ovog vikenda ostvarujete dobre odnose s voqenom osobom pa i dobar provod. Slobodni ste i radoznali na li~nom planu, nemirni i nesta{ni.

Pravi vo|a i inicijator u svemu {to vas zanima.

BIK 20.4-20.5.

Mo`ete se ujutru du`e izle`avati u svom kreveti}u jer je vikend. Jo{ kada bi vam partner doneo doru~ak! U qubavi se trudite da ugodite partneru, ali i sami volite da budete uslu`eni.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

24. jul 2010.

Sve {to radite, mora biti na nivou i dostojno po{tovawa jer je va{ Merkur i daqe u kraqevskom znaku Lava. Dobro isplanirajte svoje vreme jer organizacija je pola ura|enog posla.

Mesec }e ovog vikenda ploviti kroz znak Jarca pa }ete vi{e biti svesni svojih odgovornosti no {to }ete se provoditi ili odmarati.

Predstavqate stub poorodice i partnerskog odnosa pa budite istrajni.

Sre}an vama ro|endan, i ovaj! Kraqevski ga proslavite, sve u sjaju i glamuru. Poklon ne mora biti skup, ali mora biti ekskluzivan! Ovo je va{e vreme, kada dominirate u potpunosti. Dru{tvo.

Vredni ste i radni, bilo na radnom mestu ili u ku}i. Ne morate preterivati, i nemojte se nervirati. Samo opu{teno! Niko i ni{ta ne}e pobe}i.

Aktivan odmor na nekoj daqoj destinaciji, na moru.

VAGA 23.9- 23.10.

Radite vi{e stvari u isto vreme, uskla|ujete se s drugima. Ne mo`ete svima ugoditi pa se nemojte ni truditi. Uvek }e neko hteti ne{to druga~ije. Perfekcionizam vas mo`e prili~no opteretiti.

[KORPION 24.10- 23.11.

Dru`equbivi ste, {to zbog sebe, {to zbog toga jer se to od vas i o~ekuje. Polako ali sigurno dobijate potrebu da se povu~ete i odmarate, pa ~ak i samujete u nekom periodu.

Zdravqe?

STRELAC 24.11- 21.12.

Ovo je vreme putovawa, bez prestanka i kraja. Samo putujte ovog leta jer za drugo i nije neka povoqna situacija. Posao vas je poneo, ali vas nigde ne}e odvesti, za sada. Sloboda.

JARAC 22.12-20.1.

Promenqivog ste raspolo`ewa, osetqivi na uku}ane i decu, podlo`ni uticaju partnera, u izvesnom nevidqivom smislu. Porodica vas ima na raspoloagawu celog vikenda. Odmor?

VODOLIJA 21.1-19.2.

Idealizujete situaciju i partnerski odnos jer vam je tako lep{e i lak{e. ^uvajte se preterane toplote i Sun~evih zraka, nosite tamne nao~are i {e{ire i ne jurcajte na sve strane.

RIBE 20.2-20.3.

Plivate u vodi ili na suvom, kako god znate i umete. More i plavetnilo su prava asocijacija pa preduzmite ne{to u tom pravcu. Tro{karite novac sa zadovoqstvom i neobuzdano. U`ivajte!

TRI^-TRA^

Orlando i Miranda se ven~ali V REMENSKA

Australijska manekenka Miranda Ker (27) i britanski glumac Orlando Blum (33) ven~ali su se mesec dana nakon objave veridbe, potvr|eno je u petak u Sidneju.

U saop{tewu kompanije „Dejvid Xons Ltd�, za koju Kerova radi, nije navedeno gde se dogodilo ven~awe ni kuda }e mladenci na medeni mesec.

Par je zajedno od 2007. godine. U maju je Miranda Ker dospela na deveto mesto Forbsove liste 10 modela s najve}om zaradom, nakon {to je za godinu dana zaradila ~etiri miliona dolara.

PROGNOZA

VIC DANA

OSVE`EWE

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

26

Sombor

26

Kikinda

28

Vrbas

26

B. Palanka

27

Zrewanin

27

S. Mitrovica 28 Ruma

28

Pan~evo

29

Vr{ac

28

Srbija Beograd

30

Kragujevac

31

K. Mitrovica 34 Ni{

34

Evropa

NOVI SAD: Osve`ewe pra}eno povremenom ki{om i pquskovima. Vetar slab do umeren, tokom pquskova i poja~an severozapadni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 22 do 27 stepeni.

VOJVODINA: Pad temperature i naobla~we sa ki{om i pquskovima.

Na jugu toplije i u prvom delu dana sun~ano. Vetar slab do umeren, tokom pquskova i poja~an severozapadni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 20, a maksimalna 29 stepeni na jugu.

SRBIJA: Na severu i zapadu osve`ewe pra}eno ki{om i pquskovima.

U ostalim predelima i daqe toplo, u prvom delu dana sun~ano, kasnije sa pquskovima. Lokalno }e biti obilnijih padavina, a mogu}a je i pojava grada. Vetar slab do umeren, tokom pquskova i poja~an severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 16, a maksimalna 35 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ znatno sve`ije sa ~estom ki{om. Temperature }e se kretati malo iznad 20 stepeni. U prvom delu slede}e sedmice i daqe sve`e za ovo doba godine, ali uz malo vi{e temperature nego u nedequ. U drugoj polovini sedmice sun~ano i toplo.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Hroni~ni bolesnici mogu ose}ati poja~ane tegobe. Oprez se preporu~uje kardio i cerebro-vaskularnim bolesnicima, astmati~arima, reumati~arima i nervno labilnim osobama. Mogu}i su malaksalost, razdra`qivost i pad koncentracije kod osetqivih osoba. Oprezno u saobra}aju!

Madrid

33

Rim

31

London

24

Cirih

19

Berlin

22

Be~

21

Var{ava

27

Kijev

38

Moskva

34

Oslo

22

Okupile se `ivotiwe u {umi da se takmi~e u pri~awu viceva.

Prethodno se dogovore da ubiju onoga ~ijem se vicu ne budu svi smejali.

Prva po~ne lisica.

Ispri~a vic i na kraju - smeju se svi, osim mede, pa ubiju liju.

Zatim do|e vuk.

Ispri~a vic, svi }ute, samo se meda smeje.

Pitaju ga ostali: - [ta je, medo, {to se smeje{?

Meda }e: - Ala je bio dobar onaj lijin vic!

SUDOKU

St. Peterburg 31 Atina

35

Pariz

24

Minhen

17

Budimpe{ta

24

Stokholm

19

6

3 4

1 6

9

9 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

239 (21)

Slankamen

280 (12)

Ja{a Tomi}

Apatin

296 (29)

Zemun

312 (0)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

326 (0)

Smederevo

- (-)

Ba~. Palanka 240 (24) Novi Sad

235 (17)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

278 (-8)

S. Mitrovica

162 (6)

Tendencija stagnacije

Senta

314 (-4)

Beograd

261 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

325 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

282 (0)

NERA

Hetin

100 (-8)

TISA

7

48 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusi}

9 8 4

47 (-1)

2 8

3

9

2

1

7

2

2

8

9 1

9

1 3

5

5

6 9

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8

4

6

3

1

7

2

5

9

2

7

1

9

6

5

4

3

8

5

3

9

4

8

2

6

7

1

7

1

4

6

2

8

3

9

5

6

9

2

5

7

3

8

1

4

3

5

8

1

9

4

7

6

2

1

6

7

2

4

9

5

8

3

9

2

5

8

3

6

1

4

7

4

8

3

7

5

1

9

2

6

Re{ewe iz pro{log broja