Dnevnik 24.jul 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

UTORAK 24. JUL 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23505 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

KU KU RUZ, SO JA, P[E NI CA... USKO RO BI MO GLI BI TI SKU PQI NE GO IKA DA

Go di ne ko je }e po je sti pre sku pa h ra na str. 5

SKUP[TINA SRBIJE IZABRALA RUKOVODSTVO

MAN DA TAR IVI CA DA ^I]

No va vla da do pet ka str. 3

NASLOVI

Ekonomija 4 Bespravna gradwa: legalizovano pola Subotice 5 Ukinuti porez na plate ni`e od 25.000 dinara

Novi Sad 9 U „Radosnom detiwstvu” trista otkaza za radnike na odre|eno vreme?

Dru{tvo

Tre}e doba 6 Povi{ica penzionerima u ~etiri rate po 5.000 dinara, mo`da

Po podne pquskovi

11 Studentski dom u Zrewaninu spreman za stanare, ali nema menzu

Najvi{a temperatura 31° S

12 Privatni izvr{iteqi: Pla}ajte ra~une, ko{ta}e vas jo{ skupqe

Crna

Stef an ov i}: Parl am ent }e kont rol is at i vlad u str. 2

PRO IZ VO \A ^I OR GAN SKE HRA NE APE LU JU DA SE PI JA CA VRA TI NA STA RO ME STO, ILI…

NA PRIN UD NI OD MOR OD LA ZI OKO 350 RAD NI KA, ALI ]E SE I VRA TITI

Teh no lo {ki vi {ak u NIS-u mo `da do go di ne

„Moj sa la{” se se li u Be o grad?

str. 8

str. 4

JED NO [AL TER SKI SI STEM RA DI SA MO NA PA PI RU

Vo `wa gra |a na od ne mi la do {al te ra

str. 4

SPORT

n PREDSEDNIK SRBIJE TOMISLAV NIKOLI] PREDAO ZASTAVU OLIMPIJCIMA

str. 14 – 18

n ANA CIQA ZLATO NA OLIMPIJADI

POLiTikA

utorak24.jul2012.

POT PRED SED NIK PAR LA MEN TA @AR KO KO RA]

DS od bio da pot pi {e mo ju kan di da tu ru Li der SDU-a @ar ko Ko ra} uka zao je ju ~e na kon gla sa wa da su svi no vo i za bra ni pot pred sed ni ci par la men ta do bi li isti broj gla so va. – To zna ~i da su svi po sla ni ci Skup {ti ne gla sa li za sve. Ali à lo sno je {to DS ni je è leo da pot pi si ma po dr ì kan di da tu ru pot pred sed ni ka iz re do va LDP-a. Pi tam se zar ne bi bi lo lo gi~ ni je da je DS po dr ào svo jim pot pi si ma mo ju kan di da tu ru. DS iz ne kih raz lo ga to ni je ura dio, ve} je to u~i nio SNS jer na {a po sla ni~ ka gru pa ne ma do vo qan broj neo p hod nih 30 pot pi sa. Ka da ~u jem ov de ve li ke re ~e ni ce s ra znih stra na da par la ment tre ba da ra di har mo ni~ no, da de mo kra ti ja tre ba da na pre du je, on da mi je po seb no za ni mqi vo {to DS ni je hteo da po dr ì pred stav ni ka po sla ni~ ke gru pe LDP-a, iako ve} ima svog pot pred sed ni ka. To je ve} uobi ~a je na sli ka da onaj ko ti je na bli ì è li da ne pro |e{ po li ti~ ki do bro – uka zao je Ko ra}, na vo de }i da je DS, ume sto so li dar no sti s LDP-om tra ìo jo{ jed no pot pred sed ni~ ko me sto u Skup {ti ni. – SNS se tru di da na po ~et ku ra da Skup {ti ne po {a qe po ru ku da è li da sa ra |u je sa svim po sla ni~ kim gru pa ma. Za to su i po dr à li taj pred log da i LDP do bi je pot pred sed ni ka. [ef klu ba na pred wa ka Alek san dar Vu ~i} pret hod no je na ja vio da }e se SNS od re }i pot pred sed ni~ kog me sta u par la men tu u ko rist LDP-a. S. St.

Ko ko me sme ta Po sla nik De mo krat ske stran ke Dra gan [u ta no vac iz ja vio je da bi tre ba lo na sta vi ti do bru prak su da po lo vi nu skup {tin skih od bo ra vo de po sla ni ci opo zi ci je uko li ko se `e li ostva ri ti ciq da par la ment bu de me sto de mo kra ti je i to le ran ci je i da je ne pri me re no je da po sla ni ci ve }i ne kon tro li {u rad slu `bi bez bed no sti, od bra ne, unu tra {wih po slo va ili fi nan si ja. [u ta no vac je na sed ni ci par la men ta re kao da su po sla ni ci opo zi ci je u pro {lom man da tu bi li na ~e lu Ad mi ni stra tiv nog, Od bo ra za od bra nu i bez bed nost i Od bo ra za fi nan si je. Pred sed nik Skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi} re kao je da su za to i za ka za ne kon sul ta ci je sa {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa o ras po de li skup {tin skih od bo ra. On je ka zao i da ni je u pot pu no sti ta~ no da su po sla ni ci opo zi ci je bi li na ~e lu Ad mi ni stra tiv nog i Od bo ra za od bra nu i bez bed nost jer su wih u pro {lom sa zi vu vo di li po sla ni ci vla da ju }e ve }i ne. [ef po sla ni~ ke gru pe Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} re kao je da su de mo kra ta ma po nu |e ni ne ki od naj va `ni jih od bo ra u par la men tu. On je kri ti ko vao DS za to {to we go vi po sla ni ci ni su da li pot pi se za kan di da tu ru pot pred sed ni ka s li ste Li be ral node mo krat ske par ti je @ar ka Ko ra }a, ve} su to u~i ni li po sla ni ci SNS-a. Po sla nik Uje di we nih re gi o- na Sr bi je Pre drag Mar ko vi} re kao je da ve }i nu u od bo ri ma mo ra da ima vla da ju }a ve }i na, dok pred sed ni ka bi ra ju ~la no vi od bo ra. – [u ta no vac je u pra vu, i 2004. go di ne je uve de no pra vi lo da opo zi ci ja bu de na ~e lu ta tri od bo ra, Ad mi ni stra tiv nog, fi nan si ja i od bra ne i bez bed no sti, i to je do go vor, ali to tre ba da se ras pra vi na sed ni ci sa mog od bo ra – re kao je Mar ko vi}. [ef po sla ni~ ke gru pe SPSa Ivi ca Da ~i} po zvao je po sla ni ke da o od bo ri ma go vo re ka da to bu de na dnev nom re du. – Ne mam ni {ta pro tiv da Du {an Ba ja to vi} vo di Od bor za bez bed nost, a ako vam ni je sme ta lo ka da smo bi li za jed no u vla sti, {to bi vam sa da sme ta lo? – re kao je Da ~i}. S. St.

dnevnik

SKUP [TI NA SR BI JE IZA BRA LA RU KO VOD STVO PAR LA MEN TA

Ste fa no vi}: Par la ment }e kon tro li sa ti vla du Skup {ti na Sr bi je iza bra la je ju ~e funk ci o ne ra Srp ske na pred ne stran ke Ne boj {u Ste fa no vi }a za pred sed ni ka par la men ta. Za iz bor Ste fa no vi }a gla sa la su 142 po sla ni ka, pro tiv je bi lo 48, a uz dr `a no 15 par la men ta ra ca. Po sla ni ci su Ste fa no vi }a iza bra li jav nim gla sa wem – pro ziv kom. U iz ja vi no vi na ri ma Sre fa no vi} je re kao da }e svo ju funk ci ju oba vqa ti u in te re su svih gra |a na Sr bi je, ne po na {a ju }i se par tij ski ve} kao pred sed -

{i da ne mo `e da de li „taj op ti mi zam“. – Ovo je in te re san tan dan za Sr bi ju, uto li ko {to je Sr bi ja ret ko ka da ima la pri li ku da vi di to li ke pro me ne a da se ni {ta bit no ni je pro me ni lo – oce nio je Mi }u no vi}. – Ov de se go vo ri da }e do }i no vi pre o kret, no va ~u da ko ja }e se de si ti, ali ima mo po lo vi nu qu di ko ji su bi li u pret hod noj vla di, ko ji su bra ni li ta da {wu po li ti ku. Sa da smo u si tu a ci ji da ili ono {to su

po no vo for mi ra te vla du, sa da vam vi {e ni su do bri, to su oni isti za ko je ste go vo ri li da tre ba da na sta vi te istim pu tem. Vi ste na pra vi li da sva ka po li ti~ ka stran ka li ~i ne na pri vred nu ve} na taj kun sku or ga ni za ci ju – uz vra tio je Vu ~i}, uz na po me nu da su „naj ve }i taj ku ni u re do vi ma DS-a„, a da je sam Mi }u no vi} „du `e na vla sti ne go svi ~la no vi klu ba SNS-a“. – Pr vog da na }e mo skre nu ti s va {eg pu ta jer ako to ne ura di mo, na -

I Li ga ima svoj klub Do ju ~e je u par la men tu Sr bi je for mi ra no je 13 po sla ni~ kih gru pa. To su klu bo vi SNS-a, DS-a, SPS-a, DSS-a, LDP-a, URS-a, PUPS-a, SDPS-a, NS-a, JS-as, SVM-a, SPO–DH[-a. Ju ~e je for mi ran i po sla ni~ ki klub LSV-a, na ~i jem ~e lu je li der stran ke Ne nad ^a nak, a za me ni ca mu je Alek san dra Jer kov.

Pet pot pred sed ni ka Skup {ti na Sr bi je iza bra la je ju ~e pet pot pred sed ni ka par la men ta. To su Kon stan tin Ar se no vi} (PUPS), @ar ko Ko ra} (SDU), Gor da na ô mi} (DS), Ve sna Ko va~ (URS) i Ne nad Po po vi} iz DSS-a. nik sva kog na rod nog po sla ni ka i svih po sla ni~ kih gru pa. – Tri su osnov na ci qa za ko ja sma tram da su va `ni za raz voj par la men tar nog ì vo ta i za bo qi tak na {e ze mqe: ja ~a we kon trol ne ulo ge par la men ta, nad zor nad ra dom vla de i raz voj de mo kra ti je kroz osna ì va we pra va svih po sla ni~ kih gru pa i otva ra we par la men ta ka jav no sti – na ja vio je Ste fa no vi}, uz tvrd wu da }e „par la ment bi ti taj ko ji }e kon tro li sa ti vla du, a ne obr nu to“. Za da nas po pod ne Ste fa no vi} je za ka zao no vu sed ni cu na ko joj }e bi ti raz ma tra ni pred lo zi za ko na o

Jer kov: Se }am vas se... Alek san dra Jer kov je po ka za la fo to gra fi ju Alek san dra Vu ~i }a iz skup {tin ske sa le od pre ne ko li ko go di na ka ko dr ì ro bi ja {ku ko {u qu za Mla |a na Din ki }a, na kon {to je ta da re kao da je „Din ki} naj ve }i lo pov ko ga je Sr bi ja vi de la”. – Se }a mo vas se, go spo di ne Vu ~i }u, i ne }e mo ni na tre nu tak po mi sli ti da ste da nas dru ga ~i ji ne go {to ste ra ni je bi li – po ru ~i la je Alek san dra Jer kov, pod se }a ju }i i na Vu ~i }e ve re ~i da je Da ~i} „osve do ~e ni la òv i da ni bog ne mo è da ga na te ra da u|e u vlast ko ju po dr à va SPS”. go vo ri li vi {e ne va ì, ili da se mi {qe wa mo gu me wa ti pre ko no }i – is ta kao je Mi }u no vi}, uz opa sku da sa da {wa kom bi na to ri ka „po ku {a va da po li ti ku sve de na nor mal nu tr go vi nu in te re si ma“. On je op tu ìo Vu ~i }a da je, po le mi {u }i u ras pra vi s po jed nim me di ji ma, op tu ì vao opo zi ci ju i da on to vi di „kao ne mo gu} nost da se uz dr ì od na pe to sti, ko ja je da le ko od sva ke to le ra ni ci je a u skla du s am bi ci ja ma ko je is ka zu je u jav no sti da bu de mi ni star voj ske i svih slu `bi svih si la svih taj nih oba ve {taj nih slu `bi, a ta kva ami bi ci ja je opa sna o dr à vu“.

gra bu si li smo i mi i Sr bi ja. Ova ze mqa ne ma {an su za bu du} nost, osta vi li ste nam bu xet ski de fi cit od 7,5 od sto, do kra ja go di ne 3,5 mi li o na evra tre ba da na |e mo – upo zo rio je Vu ~i}. Po sla ni ca LSV Alek san dra Jer kov po zva la je Mla |a na Din ki }a da sa op {ti za {to je „sla gao za 1.000 evra za bes plat ne ak ci je”. Alu di ra ju }i na „afe ru ko fer”, ona je Vu ~i }a upi ta la „gde je ne stao ko fer”, na {ta joj je on od go vo rio da je „ne stao u re for mi pra vo su |a ko ju spro ve la pret hod na vlast”. – Pi ta }e mo one s ko ji ma ste se do go vo ri li da te ma i me ta bu de

SVM po dr ào pred sed ni ka Skup {ti ne [ef po sla ni~ kog klu ba SVM-a Ba lint Pa stor po ru ~io je da }e ta stran ka po dr à ti iz bor Ne boj {e Ste fa no vi }a za pred sed ni ka par la men ta, bez ob zi ra na to {to ni su deo vla da ju }e ve }i ne. – Mo lim vas da to shva ti te kao gest do bre vo qe, pru è nu ru ku, kao sim bol sprem no sti na sa rad wu – po ru ~io je Pa stor Ste fa no vi }u to kom skup {tin ske ras pra ve. – SVM ni je deo vla da ju }e ve }i ne, to je na{ iz bor, na {e opre de qe we, mo `da ma lo ne pri rod no u Sr bi ji da osta ne mo u opo zi ci ji. Bez re zer vno smo sprem ni da gla sa mo za sva ki za kon ski pred log ~i je usva ja we do pri no si pri bli à va wu Sr bi je EU, de mo kra ti za ci ji dr à ve, ja ~a wu pri vre de i pre sve ga po qo pri vre de, kao i o~u va wu i jo{ ve }em ste pe nu za {ti te qud skih i ma win skih pra va – na ja vio je Pa stor. vla di i o mi ni star stvi ma i o iz me na ma Za ko na o osno va ma ure |e wa su `bi bez bed no sti da bi u ~e tvr tak, naj ka sni je u pe tak, bi la iza bra na no va Vla da Sr bi je. Gla sa wu za pr vog ~o ve ka par la men ta pret ho di la je go to vo pe to ~a sov na di sku si ja ko ja se naj ma we do ti ca la ka ni da ta, a vi {e me |u sob nih stra na~ kih od no sa. [ef po sla ni~ kog klu ba SNS-a Alek san dar Vu ~i} iz ra zio je uve re we da }e iz bor no vog ru ko vod stva Skup {ti ne do ne ti „jo{ vi {e tr pe qi vo sti, me |u sob nog uva à va wa, po li ti~ kog str pqe wa, ka ko na stra ni onih ko ji pred sta vqa ju vla di nu ve }i nu, ta ko i na stra ni biv {eg re ì ma“. On je na ja vio da }e stran ka ma ko je su opo zi ci ji bi ti omo gu }e no „da vo de skup {tin ske od bo re u zna ~aj nom pro cen tu“ i da „spro vo de par la men tar nu kon tro lu nad iz vr {nom vla {}u i da na sva ki mo gu }i na ~in u~e stvu ju u po li ti~ kom ì vo tu Sr bi je“. S Vu ~i }e vom kon sta ta ci jom da je iz bor no vog pred sed ni ka Skup {ti ne ve li ki dan za Sr bi ju ni je se slo ìo {ef po sla ni~ ke gru pe DSa Dra go qub Mi }u no vi}, na gla siv -

On je do dao da }e pet po sla ni ka SVM-a uvek bi ti tu da sa ra |u ju i iz ne su pred lo ge i da od bu du }eg pred sed ni ka par la men ta o~e ku ju isti od nos, a funk ci ju da oba vqa na na ~in ko ji }e do pri ne ti po {to va wu do sto jan stva Skup {ti ne i ustav noj ar hi tek tu ri sva ke dr `a ve i naj va `ni je za ko no dav ne in sti tu ci je. Pa stor je is ta kao i da po sla ni ci SVM-a o~e ku ju da „Na rod na skup {ti na ima vla du, a ne vla da skup {ti nu“ i da par la ment funk ci o ni {e na na ~in ka ko je pred vi |e no Usta vom, za ko nom i Po slov ni kom. – Pro ti vi li smo se u pro {lim sa zi vi ma – a isto }e mo se ~i ni ti i sa da – da se Skup {ti nom upra vqa s dru gih me sta, iz ka bi ne ta pred sed ni ka Re pu bli ke, ili od ne gde dru gde. Uko li ko }e te se to me od u- pre ti, ima }e te na {u po dr {ku – is ta kao je Ba lint Pa stor.

Vu ~i} je od go vo rio Mi }u no vi }u da mu ni je upu tio ni jed nu ru `nu re~ i da „sa da lo {e go vo ri o oni ma s ko ji ma je do pre 20 da na we go va stran ka hte la da for mi ra ve }i nu”. – To su oni isti s ko ji ma ste do pre 20 da na raz go va ra li o to me da

SNS i Alek san dar Vu ~i}, a da vas oni do ~e ti ri sa ta bi ra ju na od re |e na me sta u No vom Sa du, ko li ko }e jo{ du go mo }i da vas po dr à va ju, ili mo `da na ma ni je me sto da bu de mo po dr à va ni s wi ho ve stra ne, ili da mi ne po dr à va mo wih,

tek sle di da se vi di… a vi na ro du ka ì te {ta smo pqa~ ka li mi, a mi }e mo na ro du da ka è mo {ta su pqa~ ka li svi u ovoj ze mqi – na ja vio je Vu ~i}. Man da tar za sa stav Vla de Sr bi je i li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} re kao je da ne ose }a po tre bu da se prav da za bi lo ko ji po tez SPSa, i po zvao da se pre ki ne ras pra va o to me ko je s kim bio u vla di i „ko s kim vi {e ni je”. – [to se me ne ti ~e, gla sao sam u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra za Bo ri sa Ta di }a, ali po be dio je To mi slav Ni ko li} i tu vo qu na ro da ne mo è ni ko pro me ni ti. To je no va po li ti~ ka re al nost, ko je mo è mo bi ti sve sni ili ne sve sni, ali u woj u~e stvu je mo – po ru ~io je Da ~i}. Li der URS-a Mla |an Din ki} na veo je da je od lu ~io da raz go vo ra o u~e {}u u for mi ra wu vla de tek po {to je DS po ~eo da raz bi ja URS, a li der de mo kra ta Bo ris Ta di} po nu dio da URS bu de deo par la men tar ne ve }i ne bez pred sed ni ka stran ke. – Ka da je DS kre nuo da raz bi ja URS i ka da je po nu di la da even tu al no URS u|e u vla du bez we nog li de ra i ka da su è le li da na sta ve da vo de istu po li ti ku, s istim mar ke tin gom, ali bez su {ti ne, po ~eo je raz go vor o for mi ra wu ve }i ne – re kao je Din ki}. – Ako je ne ko za slu àn za po zi ci ju u ko joj je DS, on da je to Bo ris Ta di} – uka zao je Din ki}, i do dao da je DS pre ~e ti ri go di ne imao ap so lut nu vlast i pro pu stio pri li ku da spro ve de sve nu `ne re for me. Din ki} je is ta kao da je „na iv no u{ao u rad nu gru pu NIS-a“. – On da je Ta di} tra ìo da iza |em iz te rad ne gru pe. Su {tin sko je pi ta we {ta je Sr bi ja do bi la za to {to je NIS da la za se dam pu ta ni ù ce nu. Ja ko po {tu jem i Ru si ju i Evro pu, ali naj vi {e vo lim Sr bi ju. Je di no lo gi~ no ob ja {we we je da je Ta di} re {io da po klo ni Ru si ma NIS jer je sma trao da }e ta ko po be di ti u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra – po ru ~io je Din ki}. Pot pred sed nik DS Du {an Pe tro vi} na gla sio je da je „ lo {a po ru ka, a ni je isti na, ka ko je Ru si ja ote la NIS Sr bi ji“. - To ni je ta~ no, bez ob zi ra ko ka kve po li ti~ ke po tre be ima. Sil no

bih vo leo da je NIS vre deo 2,5 mi li jar de EU, vo leo bih da je vre deo i pet mi li jar di, ali bro je vi su ne u mo qi vi i pot pu no su neo dr ì va sva ona po li ti~ ka obra zlo è wa i od bra ne ko je ni su ute me qe ne na ~i we ni ca ma Pot pu no je van sva kog po li ti~ kog uku sa op tu ì va ti Bo ri sa Ta di }a da je zbog sli ka wa , ka ko smo ~u li ov de, sa Vla di mi rom

Ko ima te lo hra ni te qe i re zi den ci je [ef na pred wa ka u par la men tu Alek san dar Vu ~i} op tu `io je po sla ni ka DS i {e fa pre go va ra~ kog ti ma za raz go vo re sa Pri {ti nom Bo ri sla va Ste fa no vi }a da je do {ao u Skup {ti nu „s pet te lo hra ni te qa, a ja sam se do ve zao sam auto mo bi lom. – Pla tio sam svoj ben zin sam, a va{ ben zin su pla ti li gra |a ni Sr bi je, go spo di ne Ste fa no vi }u – re kao je Vu ~i}. On tvr di da ni ko me ni je pre tio hap {e wem ve} da je sa mo re kao da, ka ko sa zna je, „ne ke is tra ge su ot po ~e le, a ne ke }e se sva ka ko vo di ti, a to ni je po sao za me ne“. – Ja ne }u ni ko ga hap si ti i ni ka da to ni sam re kao, iz mi sli li ste, go spo di ne Ste fa no vi }u. Obe }ao sam sa mo gra |a ni ma mno go v{e prav de i da ne }e bi ti za {ti }e nih, ni u SNS-u, ni u DS-u. Po to me }e mo bi ti isti – po ru ~io je Vu ~i}. Bo ri slav Ste fa no vi} je od go va rio:

– Pot pu na je ne i sti na i najg nu sni ja la` da sam do {ao s pet te o hra ni te qa na za se da we Skup {ti ne. To vas gle dam u o~i i ka èm vam. Ni sam do {ao ni s jed nim te lo hra ni te qem u Skup {ti nu, ali sam ra ni je imao za {ti tu na zah tev mi ni stra unu tra {wih po slo va zbog ozbiq nih pret wi od re |e nih qu di ko je vi zna te, a ne mam po tre be da ih sa da ime nu jem jer su u pri tvo ru. Vi de }e mo ka da bu de te mi ni star od bra ne s ko li ko te lo hra ni te qa }e te vi do la zi ti i gde }e te sta no va ti i ko je }e te go ri vo tro {i ti. Za to, ne moj te se ti me ga |a ti – po ru ~io je Ste fa no vi}. Re pli ci rao je Vu ~i}: – Ne }u do la zi ti ni s jed nim te lo hra ni te qem, iako zna te da bi to tre ba lo da bu de oba ve za, ne }u ì ve ti u re zi den ci ji ko ja je pred vi |e na, ne tre ba mi ni {ta od to ga. Ako mo gu da po mog nem da se pro me ne do ne su, mo gu, ako ne, sklo ni }u se mno go br è ne go {to mi sli te – obe }ao je Vu ~i}.

Bi o gra fi ja Ne boj {e Ste fa no vi }a No vi pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} je pot pred sed nik Glav nog od bo ra SNS-a i ak tu el ni pred sed nik Grad skog od bo ra na pred wa ka Be o gra da. Ste fa no vi}, ko ji je osno va~ SNS-a, na iz bo ri ma ma ja ove go di ne iza bran je za po sla ni ka u Skup {ti ni Sr bi je i od bor ni ka Skup {ti ne gra da Be o gra da. Ro |en je 20. no vem bra 1976. go di ne u Be o gra du, gde je za vr {io De ve tu be o grad sku gim na zi ju „Mi haj lo Pe tro vi} Alas” i di plo mi rao na Fa kul te tu za po slov ne stu di je „Me ga trend„ uni ver zi te ta. Ma gi star je eko nom skih na u ka od 2011. go di ne. Ra dio je u pri vat nim fir ma ma ko je se ba ve di stri bu ci jom ra ~u nar ske opre me i mar ke tin gom. Na po zi ci ji di rek to ra mar ke tin ga bio je od 2004. go di ne u pred u ze }u za spoq nu i unu tra {wu tr go vi nu „In ter spid”. Du `nost za me ni ka fi nan sij skog di rek to ra oba vqao je 2008. u pred u ze }u „Ja bu ka”. U pe ri o du 2004/08. bio je od bor nik u Skup {ti ni gra da Be o- gra da. Na par la men tar nim iz bo ri ma 2007. oda bran je za na rod nog po sla ni ka (kao ~lan Srp ske ra di kal ne stran ke) i vo dio je skup {tin ski Od bor za tr go vi nu i tu ri zam. Go vo ri en gle ski i ru ski. U bra ku je s Anom i ima }er ku Ni nu.

Pu ti nom u vre me ne ka kve pred iz bor ne kam pa we, ovaj po sao za kqu ~en. Ovaj po sao su za kqu ~i va le dve vla de. Po sto je broj ni qu di ko ji su u to me u~e stvo va li, po sto je do ku men ti- uka zao je Pe tro vi}. [ef po sla ni~ ke gru pe De mo krat ske stan ke Sr bi je Slo bo dan Sa mar xi} re kao je da }e ta stran ka bi ti uz dr à na pri li kom gla sa wa za pred sed ni ka Skup {ti ne Sr bi je, na vo de }i da je u ova ko kon sti tu i sa nom par la men tu opo zi ci ja. – Za to ne ma mo po se ban raz log da gla sa mo po zi tiv no, ali ni ne ga tiv no jer je po ~e tak ra da – ob ja snio je Sa mar xi}. Pred sed nik klu ba SPO–DHSSa Alek san dar Ju go vi} na ja vio je da ta stran ka ne }e gla sa ti za pred sed ni ka Skup {ti ne, ni ti za ~la no ve vla de. Po sla nik LDP Ivan An dri} na ja vio je da }e ta po slan ~ka gru pa bi ti opo zi ci ja i da ne }e po dr à ti pred log za iz bor pred sed ni ka skup {ti ne. - Ne sma tra mo se de lom vla da ju }e ve }i ne. Kao i u pret hod ne dve vla de u na ma }e te ima ti kon struk tiv nog part ne ra za raz go vor. Sva ku evrop sku ide ju i za kon }e mo po dr à ti, a sve {to mi sli mo da je lo {e re }i }e mo vam, re kao je An dri}. S. Stan ko vi}

politika

dnevnik

utorak24.jul2012.

MAN DA TAR IVI CA DA ^I]

No va vla da do pet ka Man da tar Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je da }e no va vla da bi ti iza bra na do kra ja ove sed mi ce. – O~e ku jem da sve bu de za vr {e no do kra ja sed mi ce, u ~e tvr tak ako mo è, a naj ka sni je u pe tak – re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je. On je do dao da je za do vo qen {to je no vo i za bra ni pred sed nik par la men ta Ne boj {a Ste fa no vi} iza bran sa 142 gla sa, is ta kav {i da to po ka zu je da po sto je svi uslo vi za za vr {e tak iz bo ra ru ko vod stva Skup {ti ne i da se za su tra za ka è no va sed ni ca par le men ta. Na toj sed ni ci }e po sla ni ci, ka ko je na veo, ras pra vqa ti o pred lo è nim za ko ni ma o vla di i o mi ni star stvi ma

~i je je usva ja we pret po stav ka i za po ~e tak pro ce sa iz bo ra no ve vla de. Da ~i} je do dao da o~e ku je da Skup {ti na Sr bi je bu de cen tar vla sti, i uka zao na to da se od no ve vla de mno go o~e ku je. Man da tar je na veo da }e osnov no me ri lo za osta nak u vla di bi ti re zul ta ti ra da i da }e za to sva ko ko ne bu de ra dio do bro, bi ti sme wen, s tim {to se na oce ne ra da ne }e ~e ka ti do kra ja man da ta. Na pi ta we da li je u no vo for mi ra noj vla da ju }oj ve }i ni raz go va ra no o sme ni gu ver ne ra NBS-a De ja na [o {ki }a, man da tar je od go vo rio ne ga tiv no. D. M.

MLA \AN DIN KI], LI DER URS-a I KAN DI DAT ZA MI NI STRA FI NAN SI JA I PRI VRE DE

Za pen zi je ima nov ca do kra ja av gu sta – Me ni su qu di ko ji ra de u Tre zo ru sa da {we Vla de re kli da li kvid nih sred sta va u bu xe tu za pla }a we pla ta za po sle nih u jav nom sek to ru i pen zi ja ima sa mo do kra ja av gu sta – iz ja vio je ju ~e li der URS-a i kan di dat za mi ni stra fi nan si ja i pri vre de no ve vla de Sr bi je Mla |an Din -

Aj de ne ka sa da [o {ki} bu de ma kar pri bli `no yentlmen kao {to je bio Je la {i} ki}. – Pro ve ri }u in for ma ci je onog ~a sa ako me Skup {ti na iza be re za mi ni stra fi nan si ja i pri vre de. Ako je to ta~ no, u~i ni }u ma ki sma lan na por i ube |en sam da }u us pe ti da no vac neo p ho dan za is pla tu pen zi ja i pla ta obez be dim, ina ~e ne bih ni pri hva tio da kao mi ni star fi nan si ja ula zim u vla du. Mi slim da nas ~e ka ne pra zna dr àv na ka sa ve} ogro man mi nus u bu xe tu, {to zna ~i od sa mog star ta, u pr vih ne ko li ko me se ci, dr à va }e mo ra ti da se za du ù je da bi obez be di la te pa re, jer bi smo ina ~e ima li ko laps si ste ma i gr~ ki sce na rio.

Ka ko je re kao, po sled wih {est go di na je DS vo dio fi nan si je i na pra vio re kord ni bu xet ski de fi cit, a da od to ga Sr bi ja ne ma ko ri sti. – Da kle, pr va }e bi ti ana li za sta wa dr àv ne ka se, za ko ju ve} sa da zna mo da je ka ta stro fal no – re kao je Din ki}, ko ji je u pr vih 30 da na ra da vla de na ja vio ana li zu ras hod ne stra ne bu xe ta i ko je agen ci je i dr àv ni or ga ni, kao ne po tre ban tro {ak, mo gu bi ti uki nu ti. – Za tim sle di an ti k ri z ni pro g ram da bi Skup {ti ni bio pred lo èn i re ba lans bu xe ta i pro gram fi skal n e kon s o l i da c i j e to k om sep tem bra. On je na ja vio raz go vo re s pri vred ni ci ma i sin di ka ti ma, a isto vre me no je ju ~e po zvao gu ver ne ra NBS-a De ja na [o {ki }a da po ne se ostav ku jer ni je do bro oba vqao po sao, uz po ru ku da bi to u~i nio da je na we go vom me stu. Po Din ki }u naj ve }i [o {ki }ev pro pust je „aq ka vost u kon tro li ba na ka i po li ti~ ka po slu {nost”. – Bez ob zi ra na sa zna wa o du bi o za ma u Agro ban ci, Pri ved noj ban ci Be o grad i Raz voj noj ban ci Voj vo di ne, od lu ~io je da za `mu ri da se to kom iz bor ne kam pa we ne bi za me rio DS-u,

stru~ na i ne spo sob na. Li der URS-a je pre ci zi rao da pod tim ne mi sli na Di a nu Dra gu ti no vi} i Anu Gr gu re vi}. – Svi oni ko ji go vo re o ne koj even tu al noj po li ti za ci ji tog pro ce sa tre ba da se za pi ta ju za {to je biv {i gu ver ner Ra do van Je la {i} svo je vre me no na te ran od Ta di }a da ode iz NBS-a, bez ob zi ra na to {to je Je la {i} bio xentlmen i re kao da je do bro voq no dao ostav ku – na veo je Din ki}, i su ge ri sao: – Aj de ne ka sa da [o {ki} bu de ma kar pri bli `no xentlmen kao {to je bio Je la {i}. D. Mi li vo je vi}

ji pe riod te {kog pre mo {}a va wa jer je ru pa u bu xe tu ve li ka. Po we go vim re ~i ma, pr vi za ko ni po ~e }e da se usva ja ju iz me |u 5. i 10. sep tem bra. – O~e ku je mo ve li kih za mah, zna ~aj ne re for me – na ja vio je Vu ~i}, do da ju }i da „s uz bu |e wem o~e ku je, na pri mer, za kon o jav nim na bav ka ma”. Vla da }e, po we go vim re ~i ma, bi ti bes krom pro mi sna u bor bi pro tiv ko rup ci je, ili je ne }e bi ti, na gla sio je on.

Ka da je re~ o spor nim pri va ti za ci ja ma, Vu ~i} je ka zao da mu tre ba ma lo vre me na da se ba vi tim pi ta wem, i da se ra di ne sa mo o 24 pri va ti za ci je ko je po mi we Evrop ska ko mi si ja ve} i o dru gi ma ko je }e bi ti raz mo tre ne. Upi tan o sud bi ni gu ver ne ra Na rod ne ban ke Sr bi je [o {ki }a, Vu ~i} je pod vu kao da }e „sve {to bu de u~i we no, bi ti u skla du sa za ko nom i Usta vom” D. M.

REKLI SU

Ju go vi}: Ni {ta ni je ~ud no Po s la n ik Srp s kog po k re t a ob n o v e Alek san d ar Ju g o v i} na j a vio je ju ~ e da ta stran ka ne } e gla s a t i za pred s ed n i k a Skup {ti n e, ni t i za ~la n o ve vla d e. On je u iz ja vi Ta nju gu re kao da }e SPO, za jed no s De mo hri {}an skom stran kom, bi ti opo zi ci ja. Ju go vi} je ob ja snio da je taj stav od go vor na ~i we ni cu da }e kqu~ na „mi ni star stva si le” dr `a ti pre mi jer i vi ce pre mi jer. – Ono me {to ne va qa, {to je ne po treb no, ne mo ral no, glu post, bi }e mo opo zi ci ja, a sve {to je do bro po gra |a ne Sr bi je mi }e mo po dr `a ti – na ja vio je Ju go vi}. On je oce nio da mu ni je ~ud no {to no va vla da ima vi {e mi ni star sta va ne go {to je bi lo na ja vqi va no: “Ni {ta mi to ni je ~ud no s ob zi rom na to da ova ko a li ci ja ne sa mo da ni je bi la na ja vqi va na ne go je bi la i ne mo gu }a pre iz bo ra”.

Mi ni star stva, kan ce la ri je...

Pred log za ko na o mi ni star stvi ma, ko ji je od ju ~e u skup {tin skoj pro ce du ri a da nas }e bi ti pred po sla ni ci ma, pred vi |a da }e vla da ima ti 17 mi ni star sta va: unu tra {wih po slo va; fi nan si ja i pri vre de; spoq nih po slo va; od bra ne; re gi o nal nog raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve; sa o bra }a ja; gra |e vi nar stva i ur ba ni zma; prav de i dr `av ne upra ve; po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de; pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja; zdra vqa; ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te `i vot ne sre di ne; kul tu re i in for mi sa wa; pri rod nih re sur sa, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa; ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke; omla di ne i spor ta i spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja. Za oba vqa we po -

ti re a li za ci jom pro je ka ta iz grad we sa o bra }aj ne in fra struk tu re, unu tra {wim i me |u na rod nim pre vo zom, ure |e wem i bez bed no {}u teh ni~ koteh no lo {kog si ste ma sa o bra }a ja. Bu du }i mi ni star sa o bra }a ja sa svo jim sa rad ni ci ma }e, iz me |u osta log, bi ti nad le `an za stra te gi ju raz vo ja sa o bra }a ja, or ga ni za ci ju sa o bra }aj nog si ste ma i pre vo za, or ga ni zo va we kon tro la, ali i za stva ra we uslo va za re a li za ci ju pro je ka ta ko ji se fi nan si ra ju iz pret pri stup nih fon do va EU. Kan di dat za mi ni stra gra |e vi nar stva i ur ba ni zma je li der No ve Sr bi je Ve li mir Ili}, a uko li ko bu de iza bran na tu funk ci ju, bi }e nad le `an za gra |e vin sko ze mqi {te, ur ba ni zam, utvr |i va we uslo va za iz grad wu obje ka ta, ure |i va we

Slu `be bez bed no sti od no sno Bo ri su Ta di }u – re kao je Din ki}. Igrom slu ~a ja, ka ko ka `e Din ki}, ne ke in for ma ci je su po ka za le da su te ban ke du bi o ze pra vi le ta ko {to su odo bra va le po li ti~ ke kre di te od re |e nim pri vat nim fir ma ma taj ku na, „ko ji su bi li pri ja te qi stran ke ko ja je bi la na vla sti, {to je i bio raz log da bu du {ti }e ne”. Na pi ta we da li bi funk ci o ner ka SNS-a Jor go va na ka Ta ba ko vi} bi la do bar gu ver ner, Din ki} je re kao da je do bar gu ver ner onaj ko ji je spo so ban da na pra vi do bar tim, oce niv {i da su u sa da {wem NBS-u naj ma we dva ne -

Vu ~i}: Ne mam na ja ve da Mi li ca De le vi} na pu {ta Kan ce la ri ju Vr {i lac du `no sti li de ra SNS-a Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da ve ru je da }e Mi li ca De le vi} osta ti u Kan ce la ri ji za evrop ske in te gra ci je. – Mno go pu ta sam raz go va rao s Mi li com De le vi} i ne mam na ja ve da bi ona mo gla na pu sti ti Kan ce la ri ju – re kao je on no vi na ri ma. Vu ~i} je na ja vio da }e no va vla da „od mah za po ~e ti raz go vo re s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom i Svet skom ban kom”. On je u iz ja vi no vi na ri ma re kao da nam pred sto -

NO VA VE ]I NA UPU TI LA ZA KON SKE PRED LO GE

Vu lin: Ko so vo je Po po vi}: Vlast kod ne ko li ko qu di vi {e od po li ti ke – Ciq kan ce la ri je za Ko so vo i Me to hi ju bi }e da sa ~u va po sto je }i broj Sr ba u Po kra ji ni i da ga po ve }a, kao i obez b e | i v a w e pra v ed ni jeg i bo qeg ì vo ta za wih – iz ja vio je no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je bu du }i {ef kan ce la ri je Alek san dar Vu lin. – Be da na {eg na ro da ni je u sra zme ri s ko li ~i nom nov ca ko ji Re pu bli ka Sr bi ja odva ja za svo ju ju `nu po kra ji nu – pod vu kao je Vu lin, i is ta kao da ne po sto ji te ì i ~a sni ji za da tak ne go da nas se ba vi ti KiM. On je oce nio da }e bi ti po treb no da se tom na ro du go vo ri isti na, da mu se vra ti na da u osta nak i prav du, da se pro me ne stva ri. – Bi } e pot p u n o no v a si t u a c i j a. Ve r u jem da vla d a ima mo g u} n ost da ì v ot u~i n i pra v ed n i j im i ~a s ni j im – uve r en je Vu l in.

Po sla ni ca Li be ral no-de mo krat ske par ti je Ju di ta Po po vi} iz ra zi la je za do voq stvo {to }e no va vla da bi ti ma wa od pret hod ne, ali sma t ra da ni j e do b ra „kon c en t ra c i j u mo } i na ne k o l i k o qu d i”. Ona je re kla da }e no va vla da bi ti ma wa ne go pret hod na, {to je do bar is ko rak ako se ima u vi du da je po treb na u{te da. Ta ko |e je oce ni la da ne va qa ni to {to je vlast skon cen tri sa na na ne ko li ko qu di: “U tom slu ~a ju do vo di mo u pi ta we ceo de mo krat ski po re dak dr `a ve”. Po we nim re ~i ma, iz vr {na vlast je sa mo jed na od tri gra ne vla sti, osim za ko no dav ne i sud ske, i “po Usta vu bi tre ba lo da bu de iste sna ge kao i osta le dve”. – Ka da ima te ta ko ja ke funk ci je skon ce tri sa ne u po je di nim ru ka ma, on da se to do vo di u pi ta we – za kqu ~i la je Ju di ta Po po vi}.

Ka da je re~ o iz me na ma Za ko na o osno va ma ure |e wa slu `bi bez bed no sti Re pu bli ke Sr bi je, pred la ga~, ob ja {wa va ju }i raz lo ge, kon sta tu je da }e wi ma bi ti pro {i ren pro stor de mo krat ske kon tro le jer se kre ta ra na ci o nal nog sa ve ta za bez bed nost ime nu je i raz re {a va pred sed nik Re pu bli ke, {to je ade kvat no sa dr à ju Za ko na o pred sed ni ku Re pu bli ke. Do sa da {wim re {e wem se kre tar Sa ve ta bio je po po lo à ju {ef ka bi ne ta {e fa dr à ve, bez pra va od lu ~i va wa. Pred log do pu na Za ko na o Vla di Sr bi je pro pi su je da se od go vor nost Vla de pro {i ru je i na rad ima la ca jav nih ovla {}e wa na ni vou Re pu bli ke, {to je, ka ko se obra zla è, bit no jer je ve li ki deo po slo va i ovla {}e wa dr àv ne upra ve za ko ni ma pre net jav nim agen ci ja ma i dru gim ima o ci ma jav nih ovla {}e wa na ni vou Re pu bli ke. Iz me na ma Za ko na o ure |e wu slu `bi bez bed no sti pred vi |a da }e ubu du }e funk ci ju se kre ta ra Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost oba vqa ti oso ba ko ju ime nu je pred sed nik Sr bi je, a ne we gov {ef ka bi ne ta. slo va u ve zi s pi ta wi ma od zna ~a ja za AP Ko so vo i Me to hi ja, qud ska i ma win ska pra va, cr kve i ver ske za jed ni ce i di ja spo ru Vla da }e osno va ti po seb ne slu `be. Da kle, uz ve} po zna to uki da we po me nu tih re so ra i otva ra we kan ce la ri ja, kao {to je ona za Ko so vo i Me to hi ju i ve ra, te spa ja we mi ni star sta va, for mi ra ju se dva no va – jed no nad le `no za sa o bra }aj, a dru go za gra |e vi nar stvo i ur ba ni zam. Mi ni star stvo sa o bra }a ja, ko je }e bi ti po ve re no do sa da {wem mi ni stru za in fra struk tu ru Mi lu ti nu Mr ko wi }u, bi }e nad le `no za po slo ve u obla sti è le zni~ kog, drum skog, vod nog i va zdu {nog sa o bra }a ja ko ji se od no se na ure |e we i obez be |e we sa o bra }aj nog si ste ma. Osim to ga, mi ni star stvo }e se ba vi -

stam be nih od no sa i stam be nog po slo va wa. Ili }e vo mi ni star stvo }e se, iz me |u osta log, ba vi ti ko mu nal nom in fra struk tu rom, po slo vi ma in `e wer ske ge o de zi je, in spek cij skim nad zo rom u obla sti ur ba ni zma, gra |e vi na i nad objek ti ma ko mu nal ne in fra struk tu re, ali i in fra struk tur nim pro jek ti ma od po seb nog zna ~a ja u obla sti ni sko grad we. Ili} je za „Dnev nik“ na ja vio na sta vak ra do va na Ko ri do ru 11 od Be o gra da do Po `e ge, iz grad wu kar go-cen tra u La |ev ci ma i niz dru gih pro je ka ta. – Do bio sam po dr {ku man da ta ra Ivi ce Da ~i }a i kan di da ta za za me ni ka pre mi je ra Alek san dra Vu ~i }a, a si gur no }u ima ti do bru sa rad wu i s Mi lu ti nom Mr ko wi }em – re kao je Ili}. D. M.

Zre wa nin: Bo {wak ume sto Kne è vi }a Srp ska na pred na stran ka }e pred lo ì ti svog funk ci o ne ra Iva na Bo {wa ka za no vog gra do na ~el ni ka Zre wa ni na, s ob zi rom na to da je jo{ uvek ak tu el ni lord mer Go ran Kne è vi} i zva ni~ no pred sta vqen kao kan di dat za mi ni stra po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de u no voj vla di Sr bi je. To je od lu ~e no na pre kju ~e ra {woj sed ni ci Grad skog od bo ra SNS-a i od bor ni~ ke gru pe te par ti je u Skup {ti ni gra da, a na kon do bi je ne sa gla sno sti od Pred sed ni {tva SNS-a. Ako ve }i na od bor ni ka lo kal nog par la men ta pri hva ti taj pred log, Zre wa nin }e, sa -

mo ne ko li ko ne de qa od iz bo ra Go ra na Kne è vi }a za gra do na ~el ni ka, do bi ti no vog grad skog ~el ni ka. Ivan Bo {wak je ma gi star ve te ri nar skih na u ka. Ro |en je 1974. go di ne u Me len ci ma, a ì vi u Zre w a n i n u. Za p o s len je u svo joj ve te ri nar skoj sta ni ci. Re z er v ni je po r u~ n ik Voj s ke Sr b i j e. Ima zva w e me na xe ra za upra vqa we kva li te tom u obla sti bez bed no sti hra ne i za {ti te ì vot ne sre di ne po ISO-stan dar du. Na maj skim iz bo ri ma je iza bran za po kra jin skog po sla ni ka. Oè wen je i otac je tro je de ce. @. Ba la ban

ekonomija

utorak24.jul2012.

dnevnik

BES PRAV NA GRAD WA NA SE VE RU VOJ VO DI NE

JED NO [AL TER SKI SI STEM RA DI SA MO NA PA PI RU

Le ga li zo va no po la Su bo ti ce – U Subotici je legalizovana gotovo polovina prijavqenih nelegalnih objekata, {to je znatno ve}i procenat u odnosu na ostatak Srbije – izjavio je Tanjugu {ef slu`be za gra|evinarstvo u Gradskoj upravi Subotice Zo ran ]o pi}. On je precizirao da je od 16.000 prijavqenih nelegalnih objekata u Subotici, legalizovano oko 7.500, odnosno 45 odsto, dodaju}i da se procenat legalizovanih objekata na nivou Srbije kre}e ispod deset odsto. – Predmet legalizacije su uglavnom mawi pomo}ni porodi~ni objekti, dok je u slu~aju nelegalnih industrijskih i poslovnih objekata stawe u Subotici tako|e mnogo boqe u odnosu na ostatak Srbije – rekao je ]opi}.

On podse}a na to da legalizacija traje ve} gotovo deset godina, ta~nije da je zapo~eta 2003. godine, te da je do sada postojalo vi{e rokova za taj posao. – Rokovi su prili~no elasti~ni, uglavnom zbog finansija vlasnika koji legalizuju objekte, tako da ponekad i ~ekamo na nastavak procedure. Me|utim, kompletirane predmete zavr{avamo u vrlo kratkom roku ka`e ]opi}. On je objasnio da postoji veliki broj nekompletiranih predmeta legalizacije, gde se ~eka da vlasnici prikupe neophodan novac, dokumentaciju, zatim re{avawe pitawa suvlasni{tva, gradwe na vi{e parcela i sli~no.

NA PRIN UD NI OD MOR OD LA ZI OKO 350 RAD NI KA, ALI ]E SE I VRA TITI

Teh no lo {ki vi {ak u NIS-u mo `da do go di ne Za koji dan, ta~nije do 1. avgusta, u Naftnoj industriji Srbije na posao }e dolaziti mawe qudi nego sada jer }e odre|en broj zaposlenih biti upu}en na prinudni/pla}eni godi{wi odmor. Koliko }e se ta~no radnika na taj na~in odmarati te{ko je re}i jer, kako je saop{teno iz Nezavisnog sindikata „Naftagasa„, odlukom poslovodstva NIS-a, na dvomese~ni prinudni odmor bi}e upu}eno 708 radnika, a ne 300, kako je objavilo rukovodstvo te kompanije. Taj sindikat je negirao i navode poslovodstva NIS-a da je re~ o radnicima koji obavqaju niskokvalifikovane administrativne poslove, a kako su preneli mediji, predsednik Nezavisnog sindikata „Naftagasa„ Sava Blagojevi} rekao je da se na osnovu nove sistematizacije radnih mesta jasno vidi da }e 708 zaposlenih biti poslato na prinudni godi{wi odmor. On je rekao i da nije ta~no da }e na prinudni odmor i}i oni koji obavqaju niskokvalifikovane administrativne poslove ve} su me|u wima i rudarski inèweri, inèweri za{tite ìvotne sredine, pravnici, ekonomisti... Po wegovim re~ima, problem nije samo u tome {to rukovodstvo {aqe radnike na prinudne

godi{we odmore na osnovu sistematizacije, koja je, kako on isti~e, promewena nezakonito, ve} i u tome {to oni koji ostaju rade prekovremeno i imaju veliki broj prekovremenih i no}nih radnih sati, te bi, kada se

izra~una prekovremeni rad, u NIS-u moglo da se zaposli 200 novih qudi, a ne da se radnici otpu{taju. Po re~ima predsednika Jedinstvene sindikalne organizacije NIS-a Gorana Taki}a, na

osnovu inforamcija dobijenih od poslovodstva kompanije, oko 350 radnika od 1. avgusta bi}e na prinudnom odmoru. – Posle 45 dana, ti radnici }e se vratiti na posao – kaè Taki}. – naime, u sporazumu potpisanom prilikom prodaje NISa „Gaspromweftu” je i klauzula kojom se potvr|uje da nijedan radnik ne moè biti tehnolo{ki vi{ak do kraja 2012. godine. Izvesno je da ti radnici mogu postati tehnolo{ki vi{ak na kraju ove godine, odnosno od 2013. godine, kada istekne socijalni program, a za sada se jo{ uvek ne moè re}i pod kojim uslovima }e oni odlaziti jer reprezentativni sindikati pregovaraju s poslovodstvom o visini otpremnina posle 2013. godine, {to se mora dogovoriti do kraja ove. [to se ti~e dobrovoqnog odlaska radnika iz NIS-a, taj proces nastavqen je i ove godine – a, kako kaè Taki}, na osnovu inforamcija kojima raspolaè, vi{e od 200 zaposlenih je oti{lo uz otpremnine. On je istakao i da sindikat ne odstupa od stava da se po{tuje ~lan 19 socijalnog programa, kojim je propisna visina optremnina za dobovoqni odlazak iz NIS-a. D. Mla|enovi}

Visina otpremnine – tema pregovora Pregovori poslovodstva NIS-a i sindikata ti~u se visine otpremnina za one radnike koji }e od naredne godine biti tehnolo{ki vi{ak. Kako kaè Goran Taki}, u ~lanu 20 socijalnog programa stoji da bi otpremnina trebalo da bude 90 odsto od 750 evra, dok poslodavac nudi niù otpremninu – 350 evra po godini staà, pa se pregovori nastavqaju.

„Vik to ri ja” ni je pod is tra gom Viktorija grupa saop{tila je ju~e da nije obave{tena, niti ima informacije da bilo koja dr`avna institucija vodi istragu o poslovawu te kompanije. „Transparentnost na{eg poslovawa i poslovnih podataka ~ini svaku proveru jednostavnijom, a kompanija ostaje otvorena za svaku

vrstu provere svog poslovawa”, navodi se u saop{tewu Viktorija grupe povodom medijskih spekulacija da nadle`ni organi proveravaju kako je ta kompanija tro{ila dr`avne subvencije i privatizovala „Sojaprotein”. Vikrorija grupa je, kako je saop{teno, na berzi kupila ve}inski

paket akcija „Sojaproteina” i to „bez ikakvih potresa”. Dodaje se da u sastavu te grupacije posluje deset kompanija u kojima radi vi{e od 1.800 qudi, a da sa wom sara|uje i privre|uje preko 40.000 farmera. „Podatak da je samo u prvih {est meseci ove godine realizovan izvoz

od preko 52 odsto ukupne prodaje svih proizvoda Viktorija grupe obesmi{qava svaku spekulaciju o wenom povla{}enom polo`aju”, isti~e se u saop{tewu grupacije. Viktorija grupa, kako je ukazano, posluje po svetskim standardima i od septembra ove godine planira otvarawe novih fabrika i pogona.

Vo `wa gra |a na od ne mi la do {al te ra Kada je tranzicija kod nas po~ela pa radnici ostali bez plata, {trajkovalo se sa zahtevom da se zarada isplati. Protesti te vrste kod nas nisu prestali, ali je lista zahteva produèna. Od poslodavaca se traì i da uplate doprinose vezane za penziono i zadravstveno osigurawe. Ispuwewe potowih zahteva trebalo bi, sem zaposlene, da obraduje i dràvu jer {to se vi{e para slije u Fond PIO i RFZO, vi{e novca ima za obaveze koje se iz wih izmiruju. Me|utim, kod nas, izgleda, nadle`ni iz tih slu`bi nisu u stawu ni sami sebi da pomognu pa

tim fondovima. O tome potpredsednik Upravnog odbora UVRA-e \er| Pap kaè: – Sistem ne funkcioni{e jer fondovi izme|u sebe ne razmewuju podatke dnevno. Oni ~ak imaju zakonsku obavezu da to rade i zapre}ene su im i visoke nov~ane kazne, ali to ipak ne ~ine – nagla{ava Pap. On obja{wava da se de{avalo da u novosadskom Fondu PIO u postupku utvr|ivawa podataka o staù, osigurawu i zaradi zaposleni napravi zapisnik. U wemu se doslovce traì od poslodavca da dostavi podatake koje je ve} dao Fondu zdravstvenog osigura-

da dobijemo bar pravu evidenciju. Uvo|ewe jedno{alterskog sistema ulewilo je administraciju pa, uprkos aplauzima koje je ceo projekt dobijao na po~etku i kod uvo|ewa, rezultati su izostali. Jedan od inicijatora te ideje, Udru`ewe vlasnika ra~unovodstvenih agencija iz Vojvodine – UVRA, sprema se da novoj vladi, ~im se formira, predstavi

wa iako su dva fonda u zakonskoj obavbezi da podatke razmewuju. Ta~nije, umesto da Fond PIO do|e do tih podataka na taj na~in {to }e ih pribaviti od RFZO-a, ~inovnici idu putem koji je za wih lak{i i tra`e da im se dostavi fotokopija prijave. Jo{ ve}ih problema ima}e radnici koji po`ele da odu u penziju jer }e morati da sami skupqaju podatke

Ni je sa mo ad mi ni stra ci ja – Ipak nije samo administracija kriva – kaè predsednik UVRA-e Jo van Be a ra. – Jedno{alterski sistem jeste zakonski regulisan, ali je izostalo dono{ewe prate}ih akata pa je i to dosta iskomplikovalo primenu. Na nadle`nima u budu}oj vladi je da donese ta akta i tako natera administraciju da radi svoj posao. Ne bi bilo lo{e da se napravi i revizija dosada{werg rada da stranke dobiju pravi uvid. taj problem i traì da se na|e re{ewe. Pre dve godine donet je propis po kojem prijava i odjava radnika ne mora da se odvija na tri {altera kod Nacionalne slu`be za zapo{qavawe te Fonda PIO i RFZO-a, ve} je dovoqno da se podaci o radniku dostave na jednom od {altera. Tada je i zakonom propisana procedura razmene podataka izme|u tih dràvnih organa. Me|utim, vreme je pokazalo da je jedno{alterski sistem zaìveo samo na papiru. Najvi{e je te{ko}a s pomenu-

umesto da nadle`ni to razmene. Isto va`i i za radnike koji po`ele da vide da li im je upla}en doprinos PIO – te{ko }e do}i do pouzdanih informacija. Razlog je opet isti: Fond PIO i RFZO ne razmewuju podatke. Ima li {anse da neko svim stranama koje su zbog ovih nerazmena imale problema pritekne u pomo}? Ombudsman bi takav postupak ocenio kao kr{ewe na~ela „dobre uprave” jer se ovim ne~iwewem ne po{tuju prava gra|ana i wihovo dostojanstvo. D. Vu jo {e vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

114,5619

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 116,8999

119,5886

114,2112

Australija

dolar

97,5493

99,5401

101,8295

97,2507

Kanada

dolar

93,1473

95,0483

97,2344

92,8622

Danska

kruna

15,3939

15,7081

16,0694

15,3468

Norve{ka

kruna

15,4987

15,8150

16,1787

15,4513

[vedska

kruna

13,5624

13,8392

14,1575

13,5209

[vajcarska

franak

95,3253

97,2707

99,5079

95,0335

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

147,3275 94,5621

150,3342 96,4919

153,7919 98,7112

146,8765 94,2726

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 7. 2012. godine

Promena %

Cena

Go{a FOM, Smederevska Palanka

14,29

320

320.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

3,82

408

2.503.839

Go{a monta`a, Velika Plana

1,77

2.296

413.300

Imlek, Beograd

1,12

2.356

96.596

0,50 Promena %

20.100 Cena

201.000 Promet

Impol Seval, Sevojno

-9,77

600

1.800

Soja protein, Be~ej

-5,21

491

7.365

Jubmes banka, Beograd

-4,76

10.000

100.000

Bambi Banat, Beograd Pet akcija s najve}im padom

AIK banka, Ni{ NIS, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

-2,16

1.361

55.815

-0,49 Promena %

605 Cena

734.738 Promet

^oka duvanska industrija, ^oka

0,00

1.800

1.222.200

NIS, Novi Sad

-0,49

605

734.738

Jugoremedija, Zrewanin

0,00

BELEX 15 (430,44 -0,88)

Promet

198

395.208

Fabrika {e}era, Crvenka

-0,01

8.100

48.600

[ajka{ka {e}erana, @abaq

0,00

4.200

46.200

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-2,16

1.361

55.815

NIS, Novi Sad

-0,49

605

734.738

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.280

0,00

Imlek, Beograd

1,12

2.356

96.596

Soja protein, Be~ej

-5,21

491

7.365

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

430

1.068.350

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

3,82

408

2.503.839

Jubmes banka, Beograd

-4,76

10.000

100.000

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,61

1.639

385.050

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.126

10.630

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.000

0,00

Tigar, Pirot

0,00

300

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

326

0,00

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik STI @U GLO BAL NI IGRA ^I

Ame ri kan ci ku pu ju srp ske ob ve zni ce

Sve ve}i broj velikih globalnih fondova, beè}i od du`ni~ke krize u evrozoni, okre}e se trì{tima obveznica u mawim zemqama poput Srbije, a pojedini stru~waci za finansijsko trì{te smatraju da to nije ni{ta neobi~no jer investitori èle da diverzifikuju svoja ulagawa, a spremni su i na ve}i rizik zbog boqeg prinosa. Ameri~ki list „Volstrit xornal” naveo je primer fonda „Global makro absolut fand”, u vlasni{tvu ameri~ke korporacije „Iton Vens”, koji na srpskom trì{tu obveznica ima udeo od ~ak 12 odsto, a obveznice Vlade Srbije ~ine tre}u po veli~ini investiciju tog fonda u ovoj godini nakon onih SAD i Kine. Prodekan Beogradske bankarske akademije Ma li {a \u ki} tim povodom kaè za Tanjug da investicione kompanije i fondovi deo svog portfolija ulaù u rastu}a trì-

{ta, odnosno trìsta zemaqa u tranziciji da bi ostvarili ve}e stope prinosa, ali je uslov za to – da prihvate ve}i nivo rizika. – Slikovito re~eno, ako imate deset jaja, moète ih nositi u jednoj ili u dve korpe. Ako ih nosite u dve korpe, rizik je mnogo mawi, pa tako, ako jedna ispadne, druga korpa }e vam ostati u ruci – objasnio je \uki} strategiju investitora. – Tako se ovde doga|a da vi ulaète u trì{ta koja su rizi~na, ali u ukupnoj vrednosti va{eg portfolija one nose relativno malo u~e{}e. \uki} kaè da je kamatna stopa po kojoj bi se Srbija mogla zaduìvati na me|unarodnom trì{tu izme|u {est i sedam procenata godi{we, odnosno da je ona na pribli`no istom nivou sa zemqama u regionu sa sli~nim nivoom rizika. Kao primer gde prakti~no nema rizika, on je naveo nema~ke obveznice, gde za tu vrstu hartija s rokom dospe}a od deset godina, kamatna stopa iznosi oko 1,3 posto. – Za kratoro~ne nema~ke obveznice ~ak vaì i negativna kamatna stopa, {to zapravo zna~i da, ako ste vi kupac tih obveznica, vi pla}ate dràvi da vam omogu}i kupovinu, a ne ona vama. To samo pokazuje koliko su investitori spremni da sklone novac u sigurne – dràvne – ruke, a ne da ga plasiraju u druge izvore – tvrdi \uki}.

utorak24.jul2012.

ZA MR ZNU TI ZA RA DE I PEN ZI JE

Uki nu ti po rez na pla te ni è od 25.000 di na ra – Nova vlada Srbije trebalo bi da na {est meseci do godinu dana ograni~i iznos penzija i plata u javnom sektoru – ocenio je ekonomista Miroslav Zdravkovi}. Po wegovom mi{qewu, to ograni~ewe treba da traje dok dràva ne bude imala suficit u buxetu. Zdravkovi} je na sajtu „Makroekonomije” naveo da je potrebno i „vremenski oro~iti smawivawe broja zaposlenih u javnoj upravi na republi~kom i lokalnom nivou i dosledno se pridràvati programiranog smawewa broja zaposlenih„.

On je ocenio i da bi nova vlada Srbije visok nivo nezaposlenosti trebalo da po~ne da re{ava osloba|awem od poreza i doprinosa najni`ih zarada, recimo do 25.000 dinara bruto zarada, jer bi na taj na~in stotine hiqada qudi iz „sive zone„ dobilo legalno zaposlewe, a poslodavci bi imali jeftinu radnu snagu. Zdravkovi} je tako|e istakao da bi nova vlada Srbije trebalo i da {to pre zavr{i nedovr{eni proces privatizacije, odnosno da ga „vremenski ograni~i” i anga`uje najstru~nije ekonomiste da re{e probleme tih firmi.

– U zavr{etku procesa privatizacije, kroz ste~aj, likvidaciju, privla~ewe investitora, zasnivawe radni~kih firmi u industrijskim grobqima, nalazi se najve}i neiskori{}eni potencijal za industrijski oporavak koji bi re{io ve}inu problema – smatra on. Zdravkovi} je naveo i da bi osnovni ciq monetarne politike trebalo da bude realna deprecijacija kursa dinara, odnosno „spre~avawe realnog ja~awa dinara neograni~enim otkupom deviza i niskom osnovnom kamatnom stopom Narodne banke Srbije„.

KU KU RUZ, SO JA, P[E NI CA... USKO RO BI MO GLI BI TI SKU PQI NE GO IKA DA

Go di ne ko je }e po je sti pre sku pa h ra na Do sada su cene poqoprivrednih proizvoda skakale u prole}e, kada po~nu da se tawe zalihe, a ne tik posle ètve i pred berbu kukuruza. Sada, zbog su{e i visokih temperatura, odnosno podba~aja u proizvodwi sirovina ne samo kod nas ve} i u celom svetu, moèmo o~ekivati veliki cenovni udar na jesen, a na prole}e – ko zna {ta nas ~eka. Za samo deset dana soja je na berzi narasla s 58 dinara na 71,5, {to je nezapam}en skok. To najboqe govori o situaciji na sprènim wivama i na trì{tu poqoprivrednih proizvoda, ali i o tome kakve }e nas cene u radwama do~ekati na jesen. Soja je apsolutni rekorder, ali i p{enica, kukuruz i druge kulture obaraju sve cenovne „pikove” iz posledwe decenije ili dve. – Krajem pro{le nedeqe soja je bila 58 dinara, a sada je skupqa 23 posto, i to je potpuno vanredna situacija – kaè za „Dnevnik” direktor Produktne berze u Novom Sadu @ar ko Ga le tin. – Wen „pik„ je bio 21. aprila 2008, kada je ko{tala 663,19 dolara po toni, a ju~e je na berzi bila 751,40 dolar, odnosno 71,5 din. To je apsolutna dinarska i dolarska vrenost, maksimum u svakom pogledu. On podse}a na to da je kukuruz imao najve}u vrednost 12. oktobra 2007. godine, kada je bio 17,60 dinara, odnosno 326 dolara, i sve do slede}e berbe je ostao na visokom nivou. Ju~e je ùto zrno na novosadskoj berzi ko{talo 25 dinara, i to

Do voq no p{e ni ce Direktor Republi~ke direkcije za robne rezerve Go ran Ta si} izjavio je ju~e da trenutno postoje sasvim dovoqne zalihe p{enice. – Trenutne zalihe, koje su zanovqene ovogodi{wim rodom, sasvim su dovoqne da se mirno ulazi u naredni period bez obzira na kupovinu koja je u toku – rekao je Tasi}, i dodao da imamo koli~inu od nekih 20.000 tona koje se ovih dana preuzimaju na osnovu robne razmene za mineralna |ubriva koja je obvaqena pre nekoliko meseci. je apsolutni rekord u dinarskom smislu, me|utim ne i u dolarskom jer mu je cena 262 dolara. – Ali, s obzirom na to kakvu tendenciju rasta ima, verujem da }e kukuruz brzo presti}i i dolarsku vrednost iz 2007. godine. P{enica je „pik„ imala u aprilu 2008. godine, kada je ko{tala 23 dinara, a sad je 25. Me|utim, 23 dinara su bila 454 dolara, a sada je tih 25 dinara 262 dolara – navodi Galetin, uz oce-

nu da je sada mnogo ujedna~eniji rast cena svih primarnih poqoprivrednih kultura, odnosno da u istom periodu imamo sinhronizovan rast. U dinarskim iznosima sve su te cene na apsolutnim maksimumima. Posmatrano u dolarima, soja je oborila rekord, a za dve nedeqe svoj najve}i dolarski iznos mogao bi presti}i i kukuruz, ako ne padne vaqana ki{a, ali pitawe je da li }e i tada toj `itarici biti boqe – veli

Galetin. – Ve} sada mogu da tvrdim da }emo ovu godinu zapamtiti kao godinu skupe hrane. To temeqim na ~iwenici da }e sve sirovine iz primarne poqoprivredne proizvodwe imati izuzetno visoke cene. Elem, rast cena najva`nijih sirovina iz sektora proizvodwe neminovno }e dovesti do toga da }e cene tih roba biti izuzetno visoke i na me|unarodnom i na na{em trì{tu. Me|utim, Srbija ima tu prednost {to ima takav prirodni resurs i proizvodni kapacitet da moè zadovoqiti svoje potrebe, smatra Galetin, uz upozorewe na to da princip samodovoqnosti moè biti donekle ugroèn zatvarawem bilansa u proizvodwi kukuruza, koji je od o~ekivawa da }emo imati rekordnu proizvodwu i izvoz do{ao do toga da razmi{qamo o tome da li }e ga biti dovoqno za potrebe Srbije. Me|unarodna konkurencija na trì{tu kukuruza je izuzetno ozbiqna, ali se Srbija i pored toga izborila za to da bude me|u prvih deset izvoznika u svetu i, po wegovoj oceni, bila bi velika {teta da ta trì{ta tako lako izgubimo. – Svakako }emo imati problem nedostatka robe i zato sada treba biti mudar, najpre proceniti koje }emo koli~ine imati kada se usev skine i nakon toga doneti mudru politiku da bismo zadràli izvozna podru~ja, a u isto vreme za{titili doma}e bilanse – rekao je Galetin. S. Glu {~e vi}

Ka na |a ni tra è li ti jum po Sr bi ji Kanadska kompanija „Ultra litijum” ju~e je po~ela geolo{ka istraìvawa ruda litijuma i bora u Srbiji, saop{tila je ambasada Kanade u Beogradu. „Ultra litijum” u Srbiji preko svoje lokalne firme „Ultra Balkans” koja je 100 odsto u vlasni{tvu te kanadske kompanije, istraìva}e rude litijuma i bora u obliku novootkrivenog minerala jadarita.

Istraìvawa tih ruda „Ultra litijum” temeqi na proceni da Srbija raspolaè s do 20 odsto svetskih rezervi litijuma, minerala koji se koristi u baterijama i vozilima na elektri~ni pogon, kao i na o~ekivawima da }e tra`wa za litijumom rasti po dvocifrenoj stopi u narednih deset godina, odnosno da }e u tom periodu porasti do 200 posto, navedeno je u saop{tewu. „Ultra litijum” je od Ministarstva ìvotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa, dobio sedam dozvola za istraìvawe koje pokrivaju povr{inu od 643 kvadratnih kilometara u oblasti Koceqeve, Trnave, predelu isto~no od Vaqeva, Preqinu, La|evce, Kragujevac i Blace.

tre]e doba

utorak24.jul2012.

dnevnik

DA LI ]E SVI PENZIONERI SKUPO PLATITI 13. ^EK, NAMEWEN SAMO ONIMA KOJI PRIMAJU MAWE OD 15.000 DINARA

Po vi {i ca u ~e ti ri ra te od po 5.000 di na ra, mo `da Po {to je 13. ~ek za sve pen zi o ne re ko ji pri ma ju ma we od 15.000 di na ra me se~ no deo ko a li ci o nog spo ra zu ma pot pi sa nog pri usva ja wu od lu ke o for mi ra wu no ve vla de Sr bi je, re al no je o~e ki va ti da }e to obe }a we bi ti i ostva re no. Po go to vu {to je dr Jo van Kr ko ba bi}, li der PUPS-a i glav ni za go vor nik pred lo ga, opet vi |en za vi ce pre mi je ra, te pri de mi ni stra ra da i so ci jal ne po li ti ke. Uglav nom, po vi {i ca od 20.000 di na ra tre ba da im se is pla }u je kvar tal no, ~ak ima na ja va da do kra ja go di ne mo gu do bi ti pr vih 5.000 di na ra, a osta la tri de la u istom iz no su to kom 2013. Do bra vo qa po sto ji, ako se su di po po dr {ci ko ju ima taj pred log vla da ju }e ko a li ci je, sa mo jo{ i da se na |e no vac. Na i -

Su tra ~e ko vi Is pla ta dru gog de la jun ske pen zi je za ko ri sni ke te ku }ih ra ~u na po ~i we su tra, dok }e po {ta ri na ku} ne adre se pri na dle `no sti osta li ma do sta vqa ti od ~e tvrt ka. Ina ~e, iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni.

me, dr à va tre ba da obez be di iz me |u 70 i 80 mi li o na evra, {to je tre nut no u pra znoj ka si go to vo ne mo gu }e, ali ima na go ve {ta ja da bi se taj no vac u na red nu go di nu da na mo gao pro na }i pa bi naj si ro ma {ni ji pen zi o ne ri ipak mo gli do bi ti “pr vu po mo}”. Po po da ci ma Fon da PIO, ~e ko ve s ma we od 15.136 di na ra sa da pri ma 570.915 pen zi o ne ra. Ali ogrom na ve }i na biv {ih pa o ra pri ma pro se~ no tek 9.705 di na ra, pa bo nus ma hom sle du je wi ma. îm ga bu de. Me |u tim, pri na ja vi is pla te ni je re ~e no da li bi je do bi li svi ko ji ima ju pri ma wa ma wa od 15.000 me se~ no ili sa mo ovi ko ji su ne ka da bi li za po sle ni. Eko no mi sta dr Zo ran Po pov pod se }a na to da ve li ki deo pen zi o ne ra s ma lim pri ma wa ma za pra vo i ne ma mno go rad nog sta à pa im je za to i ~ek ma wi od pro se ka. Do da je da je ne spor no da wi ma tre ba po mo }i, ali je za to 13. pen zi ju re al ni je zva ti so ci jal nom me rom, {to ona za pra vo i je ste. S dru ge stra ne, na gla {a va Po pov, ta van red na is pla ta bi }e te {ko ostva ri va jer je srp ska pri vre da u ko lap su pa }e no vac bi ti te {ko na |en, ma da ni je u pi ta wu enorm na su ma ko ja se van red nim na po rom no ve vla sti ne mo è pro na }i.

I za ~la na Fi skal nog sa ve ta Sr bi je Ni ko lu Al ti par ma ko va ni je ne mo gu }e na }i do dat ni no vac i ta ko po mo }i so ci jal no naj u gro `e ni je, ali na po mi we da sve ono {to se “ne kom da je, dru gom mo ra da se uzme”. Do da je da ne ma mo ja san plan o to me na ~e mu bi se to jo{ mo glo u{te de ti da bi se taj no vac ras po de lio naj si ro ma {ni jim pen zi o ne ri ma. Pod se }a i na to da na {a ze mqa, u po re |e wu s osta lim u tran zi ci ji, za pen zi je iz dva ja ube dqi vo naj vi {e i na wih tro {i 14 od sto bru to dru {tve nog pro iz vo da. – Dva van red na po ve }a wa pen zi ja 2008. to li ko su de sta bi li zo va la Fond PIO da

Bro{urom sabrana sva prava po spisku Od ne dav no se u svim fi li ja la ma Fon da PIO mo gu na }i li fle ti, in for ma tiv ne bro {u re o pra vi ma i uslu ga ma ko je usta no va pru à, da bi se lak {e i br è oba vio po sao. Iz bor sa dr à ja na pra vqen je na osno vu in te re so va wa gra |a na ko je je evi den ti ra no na go vor nom auto ma tu Fon da, kroz pi ta wa ko ja po sta vqa ju elek tron ski ili te le fo nom, te na osno vu za kqu ~a ka re fe re na ta ko ji prav no po ma ù sta nov ni {tvu. Bro {u re su pi sa ne ra zu mqi vim sti lom i ove go di ne ura |e no je se dam ti po va, u ko ji ma su de taq no ob ra |e na pra va na sta ro snu, in va lid sku i po ro di~ nu pen zi ju, ci vil nu i voj nu, mo gu} nost sa mo stal nog osi gu ra wa, nov ~a ne na kna de kao {to su za po mo} i ne gu dru gog li ca, te le sno o{te }e we, po greb ne tro {ko ve, na bav ku, na ve de ni su svi te le fo ni fi li ja la Fon da, te in for ma ci je o elek tron skim ser vi si ma na saj tu ko ji omo gu }a va ju uvid u po dat ke ma ti~ ne evi den ci je i pro ve ru pri ja ve za po slo dav ce pre ko veb-ser vi sa.

OTKAZ BRITANSKIM DOKTORIMA KOJI BRIGU O STARIMA SMATRAJU SKUPOM I SUVI[NOM

Oti ma ju pa ci jen ti ma le ko ve, hra nu, ~ak i vo du U go to vo sva koj ze mqi Evro pe mo gu se ~u ti sve u~e sta li je i do ku men to va ni je àl be sta ri jih qu di na na ~in na ko ji se me di cin sko oso bqe od no si pre ma wi ma. Ta~ ni je, ve }i na se à li da se pre ma wi ma ne po stu pa s pa `wom, kao i da ve }i na dok to ra sma tra da je bri ga o sta ri jim od 75 ne po treb na i pre sku pa, a po ja vi le su se i sum we da se rod bi ni sta rih pa ci je na ta ko ji su za vr {i li na apa ra ti ma za odr à va we ì vo ta sa ve tu je pre ki da we te ra pi je ka ko bi mo gli „oti }i u mi ru“.

Osi gu ra va ju }e kom pa ni je uve le po seb ne pe na le za se ni o re

U Ve li koj Bri ta ni ji te sum we tre ba lo bi da po sta nu de fi ni tiv na pro {lost, po {to je par la ment odo brio za kon po ko jem se utvr |u je pro to kol po stu pa wa pre ma sta ri jim pa ci jen ti ma, a dok to ri ko ji se po na {a ju dis kri mi na tor ski mo gu osta ti bez rad ne do zvo le. Taj za kon stu pi }e na sna gu u ok to bru, a dok to ri }e mo ra ti da pru `e isti tret man svim pa ci jen ti ma, bez ob zi ra na go di ne. Ova kav stav za ko no dav ca re zul tat je {o kant nih na la za ko je je pro {log me se ca ob ja vio „Te le graf“,

se te po sle di ce ne }e ot klo ni ti do kra ja ove de ce ni je. Ta da je svim pen zi o ne ri ma da ta po vi {i ca od de set po sto, iako je pred la ga no i ce lih 20, ali sa mo oni ma s naj ni `im pri ho di ma. To je bi lo i pra vi~ ni je i jef ti ni je re {e we, ali ni je za `i ve lo – pod se }a Al ti par ma kov. Ina ~e, eko no mi sti i po zna va o ci pen zij skog si ste ma sa gla sni su u oce ni da je to ne sre} no van red no po ve }a we pen zi ja (va qa pod se ti ti na to da je i ta da deo ko a li ci o nog spo ra zu ma i uslo va za for mi ra we vla de u ko ju je u{ao i PUPS bi lo van red no po ve }a we pen zi ja za de set po sto

ko ji su po ka za li da je zdrav stve na i so ci jal na bri ga o sta ri jim pa ci jen ti ma is pod za kon skog stan dar da, kao i da se to pre }ut no pod stre ki va lo, u ci qu u{te de dr àv nog nov ca. Om bud sman za na ci o nal ne zdrav stve ne uslu ge utvr dio je da je mno gim pa ci jen ti ma u bol ni ca ma ~ak us kra }i va na vo da i hra na, a mno gi su le à li neo pra ni. U ne kim slu ~a je vi ma, pa ci jen ti su umi ra li sa mi jer su za po sle ni za bo ra vi li da o wi ho vom te {kom sta wu oba ve ste rod bi nu. Po om bud sma nu, è na sta ri ja od 65 go di na ima ve }e {an se da obo li od ra ka doj ke jer joj se te è odo bra va ra di o lo {ka i he mo te ra pi ja, è ne pre ko 70 go di na ima ju 20 pro ce na ta ma we {an se da im se oba vi ma stek to mi ja, sta ri ji qu di du è ~e ka ju u ur gent nim cen tri ma i ima ju ma we {an se da ih pri me na in ten ziv nu ne gu ili da ih po sle tra u me ope ri {u, ~ak je te è do }i i do pa li ja tiv ne ne ge, ko ja bi umi ru }im pa ci jen ti ma olak {a la po sled we da ne. Utvr |e no je i da do bi ja ju neo d go va ra ju }u te ra pi ju ka da su u pi ta wu mo `da ni udar i sr ~a ne bo le sti, a omi qe na fra za je „raz vod wa va we te ra pi je“, od no sno da va we do za le ko va ma wih od po treb nih. Osi gu ra va ju }e kom pa ni je na pla }u ju po seb ne pe na le za se ni o re, ta ko da je pla }a we do dat nog zdrav stve nog osi gu ra wa po sta lo be smi sle no jer sta ri ji qu di od go va ra ju }u is pla tu nov ca ne mo gu do bi ti. Naj ~e {}i iz go vor za ne is pla }i va we osi gu ra wa je „po sto ja we pret hod ne bo le sti“. U ta kvoj si tu a ci ji, a ima ju }i u vi du ubr za no sta re we sta nov ni {tva, do no {e we za ko na ko ji }e sta ri je qu de iz jed na ~i ti s ostat kom po pu la ci je ka da je u pi ta wu zdrav stve na i so ci jal na za {ti ta, sti glo je prak ti~ no u po sled wi ~as. Osta je sa mo da se na da mo da }e i dru ge ze mqe po }i za tim pri me rom i sma wi ti dis kri mi na ci ju pre ma sta ro snom do bu na glo bal nom ni vou. I. Vujanov

Ni ko se ne gu ra da bu de pred sed nik Be ~ej skog agro no ma Mi lu ti na Lu da ji }a (73) kra si la je ener gi~ nost i dok je bio za po slen, pa ma da je go di nu da na po sle ope ra ci je tu mo ra 1995. oti {ao u in va lid sku pen zi ju, u istom rit mu na sta vio je da qe ì vi. - Zar je tre ba lo da se za va lim u fo te qu ili, ne daj bo è, opru ìm na ka u ~u? Ne bi smo mi sa da pri ~a li. Sre }a da tu mor ve li ~i ne kao {a ka ni je bio ma lig ni, od stra we no mi je 75 cen ti me ta ra de be log cre va, i uz po {to va we uput sta va le ka ra i ne se bi~ nu po mo} su pru ge Je le ne sve sam pre bro dio. I da nas se pri dr à vam no vog re ì ma ì vo ta. Sad uzi mam ma we obro ke i ~e {}e, jer je pre po lo vqen pro tok hra ne, ne je dem sla no, ma sno i di mqe no me so, ne ma al ko ho la, ma we je hle ba a vi {e vo }a i po vr }a... Sve se na vik ne kad se vo li ì vot. A ka ko ga ne bih vo leo, kad su mi si no vi, Alek san dar i Dra gan, sa snaj ka ma po da ri li pe to ro unu ~a di. Dra ga na (23) i Ni ko la (20) su ve} od ra sli, a Dra ga no ve troj ke, Alek san dra, Ka ta ri na i Ta ma ra, su de se to go di {we „prin ce ze“ s ko ji ma sva ki slo bo dan tre nu tak pro vo dim - pre pun je op ti mi zma Lu da ji}. Ro |e ni Mi le {e vac, pr ve tri go di ne rad nog ve ka pro veo je u me snoj, a po tom pet u pa dej skoj zem za dru zi, bio je di rek tor Kom bi na ta „ô ka“, a 1979. ime no van u

I po sle ku pa wa no ge tre ba pra ti Za to se se ni o ri ma sa ve tu je da re dov no ne gu ju sto pa la, a uko li ko ni su si gur ni da zna ju ka ko se to pra vil no ra di, naj bo qe je da po tra `e sa vet pe di ki ra. Po seb no oni ko ji su obo le li od {e }er ne bo le sti jer

S go di na ma i sto pa la se spu {ta ju

su kod wih sto pa la „sla ba ta~ ka”, a i la ko se mo gu po ja vi ti i te {ki pro ble mi uko li ko se ne s tru~ n o „ob r a | u j u” za d e bqa wa na pe ti, `u qe vi i nok ti, ko ji u ovom do bu mo gu bi ti iz u zet no ~vr sti {to ote `a va

svim pen zi o ne ri ma u Sr bi ji), sa me pen zi o ne re sku po sta ja lo. Jer ne sa mo da dr `a va jo{ uvek ne mo `e da se opo ra vi od tog “pen zi o nog uda ra” ve} su i sa mi pen zi o ne ri zbog to ga ima li 2009. i 2010. za mr znu te pen zi je, pa sve {to su do bi li 2008, dav no su iz gu bi li. In fla ci ja je “po je la” ono {to im je kao ko a li ci o ni uslov da to. Da kle, ono {to su u}a ri li na }u pri ji, tro stru ko su pla ti li na mo stu. Za to ne bi bi lo do bro, ako se sa mo za rad is pu we wa ko a li ci o nog spo ra zu ma i ovog pu ta po {topo to is pla ti 13. pen zi ja, i to sa mo de lu ko ri sni ka, da po sle svih 1,6 mi lion pen zi o ne ra is pa {ta ili stre pi da li }e do bi ja ti re dov no ~e ko ve na red nih go di na. Jer, 5.000 di na ra se la ko i br zo po tro {i. Qubinka Male{evi}

BIV[I DIREKTOR SA DOSTA MANDATA VE] DESET GODINA VODI BE^EJSKE INVALIDE RADA

KAKO LEKAR KA@E

Zdra va i ne go va na sto pa la wi ho vim „vla sni ci ma„ u po zni jim go di na ma zna ~e vi {e od le po te – do slov no zdra vqe. Jer, na kon na vr {e ne 40. go di ne mno gi ma, na rod ski re ~e no, po ~i wu da se „spu {ta ju„ sto pa l a, sit n e ko s ti do b i j a j u dru ga ~i ji po lo àj, {to mo è stvo ri ti te {ko }e ka kvih do ta da ni je bi lo. Ve} po sle 50. go d i n e go t o v o sva k a tre } a oso ba à li se na ne ki od pro ble ma, a naj ~e {}i su „kur je oko„, ~u kqe vi, bo lo vi u ta ba ni m a ili za r a s ta w e nok t a, naj ~e {}e na pal cu. Po seb nu ne gu sto pa la zah te va ju le ti, po sle bo rav ka na pla ì, ka da se ho da bos pa su sto pa la, a na ro ~i to pe te, iz lo è na su {e wu i tre wu. Ko à o~vr sne i la ko pu ca te po sta je po god na za na sta nak ra ga da i pro dor gqi vi ca.

Ni na ro {u la ma ne tre ba tr ~a ti po ko a li ci o ni bo nus

i naj o b i~ n i j e skra } i v a w e. Nok te tre ba se }i rav no, ni ka ko ih ne za se ca ti kru `no, a ne sme ju se se }i ni pre krat ko. Za pod se ca we nok ti ju va qa ko ri sti ti spe ci jal na ma la kle {ta. Ra di bo qe cir ku la ci je pri ja }e i ma sa `e sto pa la, uz po mo} ne k og ete r i~ n og uqa. Pri ti sak ne sme da bu de jak, naj bo qi su kru `ni po kre ti, i to od pr sti ju ka pe ti i od ~lan ka pre ma ko le nu. Pre bi lo ko jeg tret ma na sa ve tu je se to pla kup ka, ali ni ka ko vru }a, u ko joj no ge va qa dr `a ti de se tak mi nu ta da bi nok ti i za d e b qa n a ko ` a omek { a l i. Ve o ma je va `no da se po sle sva k og pra w a no g u sto p a l a bri ` qi v o obri { u, po s eb n o iz me |u pr sti ju, po {to je vla ga ko j a se tu za d r ` a v a do b ra „pod lo ga” za raz voj mi kro or ga ni za ma. J. Barbuzan

Mi lu tin Lu da ji}

PIK „Be ~ej„ za uprav ni ka pred u- ze }a „Je ze ro“ i ostao do pen zi je. - Bi la su to te {ka i le pa vre me na. Te {ka, jer je za pu {te no ima we Bog da na Dun |er skog ko je je pri pa da lo „Je ze ru„. Da bi se `i ve lo u lep {em am bi jen tu, rad ni ci su se od ri ca li de la za ra da i vred no ra di li na re kon struk ci ji dvor ca i re sto ra na u we mu, vra }a wu sta rog sja ja er ge li, te pre u- re |e wu par ka oko dvor ca. Stal no je Mi lu tin kao agro nom bio upu }en na rad s qu di ma, pa ni je mo gao bez wih ni od kad je u pen zi ji. - Pr vih se dam go di na sam u Auto-{ko li ra dio u Ko mi si ji za

po la ga we vo za~ kih is pi ta. A on da me po zvao pred sed nik Op {tin ske or ga ni za ci je in va li da ra da Uro{ Va sin i za mo lio da pri hva tim du `nost ko ju je on oba vqao de vet go di na. U{ao sam u ovu kan ce la ri ju 2002. i ni ka ko da iz we iza |em. Ovo mi je tre }i man dat, ve ru jem da }u za dve go di ne do ~e ka ti na sled ni ka, me |u tim ni ko se ne oti ma - ve li Mi lu tin. A za de set go di na za i sta je do sta ura dio za svo je is pi sni ke i sa pat ni ke. - In va li da ra da je u op {ti ni oko 2500 od 7000 pen zi o ne ra. [te ta {to je tek je dva hi qa du ak tiv no. Jer, za 20 di na ra me se~ no ~la na ri ne, ima ju mo gu} nost obez be |i va wa na mir ni ca i ogre va, te pu to va wa po po voq nim ce na ma i dru è wa na jed no dnev nim iz le ti ma sa srod nim udru è wi ma iz dru gih op {ti na. Qu di su, uglav nom, za hval ni, po go to vo jer mo gu da sva kog utor ka bes plat no kon tro li {u {e }e ra u kr vi, pri ti sak, ho le ste rol, tri gli ce ri de. Sva ke dru ge ne de qe dru ì mo se u Do mu pen zi o ne ra a or ga ni zu je mo i za jed ni~ ki do ~ek No ve go di ne. Iako sva kog od nas mo re ne ke zdrav stve ne te go be, jer smo in va li di, po ku {a va mo za jed ni~ ki da pre va zi |e mo sve i ì vot u~i ni mo ra do sni jim - za kqu ~u je Lu da ji}. V. Jankov

Svi ra „Bel tan go” An sambl „Bel tan go” na stu pi }e su tra u 21 ~as u vr tu Sred wo {kol skog do ma, Ni ko la jev ska broj 1. Na kon cer tu }e iz vo di ti kom po zi ci je prav ca tan go nu e vo, a ovu gru pu mu zi ~a ra ~i ne: Alek san dar Ni ko li} - ban do neon, Iva na Ni ko li} - kla vir, vo kal, Jo van Bo go sa vqe vi}- vi o li na, Bog dan Pe ji} - gi ta ra i Qu bin ko La zi} - kon tra bas.

NA NO VO SAD SKOM DE^ JEM LE TU

U slu ~ a j u lo { eg vre m e n a kon c ert }e bi t i odr ` an u Sina go gi. Ula zni ce po ce ni od 500 di na ra pro da ju se u Mu zi~ koj omla d i n i, Ka t o l i~ k a por t a 2/II, rad nim da ni ma od 8 do 14 ~a so va. U na stav ku ci klu sa No vo sad sko mu zi~ ko le to u ne de qu na stu pa `en ski vo kal ni sa stav „Fraj le”. A. L.

Kre a tiv ni kamp za osnov ce, na kom }e se go vo ri ti o mo za i ku, bi }e odr àn da nas od 10 do 13 ~a so va u O[ „Pe te fi [an dor”, Uli ca Bo re Pro da no vi }a 15a. Pri ja ve su mo gu }e na bro je ve te le fo na 063/521-123 i 063/592-595. Ra di o ni ca o bo ja ma i wi ho voj upo tre bi u umet no sti odr à }e se od 15 do 18 ~a so va u udru è wu „Do bra vi la”, Uli ca Pe te fi [an do ra 153. De ca od ~e ti ri do osam go di na, mo gu se pri ja vi ti na broj

te lef na 021/504-871, a u~e {}e se pla }a 150 di na ra. Na Spen su }e ma li {a ni mo }i da za i gra ju fud bal u okvi ru {ko le ovog spor ta „Si ni {a Mi haj lo vi}”. Tre nin zi za de cu od pet do se dam go di na su od 8 do 9 ~a so va, za one od osam do 11 go di na po ~i wu u 9 ~a so va. Pri ja vqi va we je na broj te le fo na 064/241-0-019. Sve ak tiv no sti su deo „No vo sad skog de~ jeg le ta” ko je je or ga ni zo va la fon da ci ja „De ci na dar”. A. J.

Novosadska utorak24.jul2012.

Ka ko po be }i od naj bo qeg pri ja te qa

nici tog preduze}a uhvate posle boravka u privremenom prihvatili{tu ponovo budu pu{teni na mesta s kojih su i pokupqeni. To zna~i da re{ewa nema, jer }e ponovo ti isti psi opsedati iste ulice i dvori{ta, nasrtati na iste qude i praviti iste probleme. Izlazak iz ovog vrzinog kola da}e azil za pse lutalice, ali kada }e on biti zavr{en o tome izgleda niko ne brine. Prethodne najave o zavr{etku bile su neta~ne, jer je, kako su objasnili, gradwa odlagala zbog nepovoqnih vremenskih uslova. Sada je vreme itekako povoqno, `albe sugra|ana ne prestaju, pa bi bio red da se azil privede nameni i tako za{tite qudi. N. R.

ELEK TRO DI STRI BU CI JA UPO ZO RA VA

Du `ni ci osta ju bez stru je „Elek tro di stri bu ci ja No vi Sad” pri nu |e na je, zbog ve li kih du go va za utro {e nu ener gi ju, da sva ko dnev no pri me wu je ne po pu lar ne me re i ob u sta vqa stru ju du `ni ci ma, ka `u u ovom pred u ze }u. U Elek tro di stri bu ci ji ape lu ju na gra |a ne

da iz mi re du go ve, ka ko ne bi do {li u si tu a ci ji da do dat no pla }a ju po nov no ukqu ~e we. Bla gaj ne u zgra di „Elek tro voj vo di ne”, Bu le var oslo bo |e wa 100, ra de rad nim da ni ma od 7 do 18 a su bo tom od 8 do 12 ~a so va. G. ^.

NA DE LU NO VOG NA SE QA

^i tav dan bez to ple vo de Zbog ~e tvr te fa ze re kon struk ci je do tra ja log vre lo vo da u Uli ci To do ra Jo va no vi }a To ze, ko ja po ~i we da nas u 8 ~a so va, to ple vo de ne }e bi ti u po me nu toj uli ci, u Uli ci Sto ja na No va ko vi }a od 1 do 27bb, na Bu le va ru Slo bo da na Jo va no vi }a 22 i 24, u Uli ci Ra do mi ra Ra {e Ra duj ko va od 3 do 7 i u Uli ci \or |a Nik {i }a Jo ha na od 18 do 30. Po nov ni do la zak to ple vo de o~e ku je se ve ~e ras. B. M.

V remeploV

Ko sti }e va si mul tan ka ro di la klub Bo ra Ko sti} iz Vr {ca, u sve tu ve} po zna ti {a hi sta, od i grao je 24. ju la 1921. si mul tan ku u No vom Sa du, pr vu u ovom gra d u. Sve g a dva d e s et dvo ji ca No vo sa |a na se osme li lo da iza |e na meg dan ve li kom {a h i s ti. Wih dva d e s et bi li su gu bit ni ci, A. Ro zen berg je us peo da re mi zi ra a @ar ko Og wa no vi} je iz me ~a iza {ao kao po bed nik. Za do vo qan le pim pri je mom u gra du, kao i iz da {nim ho no ra rom, Bo r a Ko s ti} je pred l o ` io doma } i n i m a da ne i z o s tav n o osnu ju zva ni~ ni {ah klub. Oni su to u~i ni li po la go di ne ka sni je da bi No vo sad ski {ah klub po stao, i do da nas

Fe sti val go spel mu zi ke In ter na ci o nal ni mu zi~ ki go spel fe sti val SO ZO odr à }e se od ~e tvrt ka do su bo te na [tran du i u klu bu „Rut 66”. Or ga ni za to ri na ja vqu ju na stu pe ho ro va, ve li kog bro ja mu zi~ kih sa sta va iz ze mqe i iz ino stran stva. Iako se ovaj fe sti val u No vom Sa du odr à va pr vi put, on ni je nov. Ne ko li ko go di na odr à vao se u En gle skoj, ne ko li ko u Ma |ar skoj, a sa da u Sr bi ji. Ulaz na fe sti val je bes pla tan. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

e prestaju àlbe na ~opore pasa lutalica, koji krstare ulicama, a re{ewa ni na vidiku. U nekoliko navrata na pse lutalice àlili su se na Limanu jedan, ali… psi su ostali tamo. Najnoviji problem sa ovim ìvotiwama pojavio se u Klini~kom centru Vojvodine, gde je jedna keru{a izujedala do sada devet qudi. Tu se mota i ~opor lutalica. Iako su se obra}ali nadle`noj “îsto}i” i Komunalnoj inspekciji, problem nije re{en, pa lekari moraju da se brane od ovih ìvotiwa i istovremeno strahuju za svoju i bezbednost pacijenata. U “îsto}i” se pravdaju da ne mogu da uhvate psa, jer ga hvataju golim rukama. A psi koje rad-

OD ^E TVRT KA DO SU BO TE

[ko le fud ba la i mo za i ka

USKO RO NA SPO JU BU LE VA RA OSLO BO \E WA I VOJ VO \AN SKE ULICE I DVE RAS KR SNI CE NA PU TU KA FU TO GU

Sti `u se ma fo ri na tri cr ne ta~ ke U ovoj go di ni je pre ma Pro gra m u ure | i v a w a gra | e v in skog ze m qi { ta pred v i | e n o po sta vqa we se ma fo ra na tri kri ti~ ne ras kr sni ce u No vom Sa du i to za one za ko je je sti gao naj ve }i broj zah te va gra |a na. Pla ni ra no je da u gra du se ma for do bi je ras kr sni ca Bu le va ra oslo bo |e wa sa Voj vo |an skom uli com, dok su dru ge dve ras kr sni ce na pu tu No vi Sad - Fu tog. Na ovom po te su, se ma fo ri su pred vi |e ni na ras kr sni ci No vo sad skog pu ta i Du nav ske uli ce u Ve ter ni ku, kao i na ras kr sni ci uli ca Ive Lo le Ri b a r a i No v o s ad s ke u Fu togu. Na kon ne u spe log pr vog po stup k a jav n e na b av k e zbog neis p rav n ih po n u d a, po k re nuta je no va jav na na bav ka u

otvo re nom po stup ku za sva tri se ma fo ra i ona je tre nut no u to ku. O~e ku je se, ka ko ka `u u

Za vo du za iz grad wu gra da, da }e se ovaj po stu pak vr lo br zo okon ~a ti, i ta da }e se ta~ no

de f i n i s a t i iz v o | a~ ra d o v a, vred n ost i di n a m i k a ovog posla. Ta ko |e, pred vi |e no je i po sta vqa we se ma fo ra na ras kr sni ci Ki sa~ ke i Uli ce Be ri sla va Be ri }a. Na kon otva ra wa po nu da iza bran je naj po voq ni ji iz vo |a~ ra do va, a pot pi si vawe ugo vo ra sa iz vo |a ~em je u to ku. Ove go di ne pred vi |e na je i iz grad wa kru `nih ras kr sni ca na Bu le va ru Evro pe, ta~ ni je na ~e tvr toj de o ni ci no vog bu le va ra, od Ru me na~ kog pu ta do auto pu ta E-75. Po red osta log, bi }e iz gra |e ne dve kru `ne ras kr sni ce, jed na pre ka na la DTD, kao ve za sa Pri vred ni ko vom uli com, a dru g a po s le ka n a l a pre m a auto pu tu, kao ve za sa Pri mor skom uli com. B. M.

VAN DA LI SVA KO DNEV NO UNI [TA VA JU GRAD SKU IMO VI NU

Klu pe ma sov no do bi ja ju no ge Kra |a klu pa ili wi ho vo pre me {ta we sa pred vi |e nog me sta ne {to je sa ~i me se No vi Sad sva ko dnev no su sre }e. Klu pe sa {e ta li {ta na Ke ju za vr {e na ne koj od di vqih pla `a, sa bu le va ra u dvo ri {ti ma stam be nih blo ko va, a ~e ste su i one demo l i r a n e, s pre s e ~ e n im da s ka m a i pre`i ve lom me tal nom kon struk ci jom. Ka ko na vo de u Za vo du za iz grad wu gra da (ZIG), ne zna se ta ~an broj uni {te nog ili ukra de nog ur ba nog mo bi li ja ra, jer ovo pred u ze }e vo di kon stant nu bor bu sa van da li ma. I po red na {eg tru da da po da ri mo gra du {to vi {e klu pa i kan ti za ot pat ke, go to vo sva kog da na hu li ga ni uni {ta va ju grad sku imo vi nu. Na {e stru~ ne slu `be obi -

la ze lo ka ci je i po pr ta vqa ju {te tu, ali je ne mo gu }e sti }i da se po pra vi ti sve ono {to je uni {te no, na ve li su u ovoj fir mi. Do da li su da se zna tan no vac tro {i i na vra }a we klu pa na me sto i wi ho vo pri ~vr {}i va we za tlo. [to se ti ~e za {ti te jav nih po vr {i na na ko ji ma se klu pe za to je za du `e na Ko mu nal na po li ci ja. - U Ko mu nal noj po li ci ji su za be le `e ni slu ~a je vi gde su klu pe ukla wa li sta na ri zgra da ko ji su na taj na ~in po ku {a va li da spre ~e, po wi ho vim re ~i ma, oku pqa we mla |ih oso ba ko je su re me ti le jav ni red i mir. Na kon {to su ti sta na ri upo zo re ni, klu pe s vra ti li na svo ja me sta. Kra |a grad ske imo vi ne, pa klu pa, pred sta vqa kri vi~ no de lo za ko je se go -

ni po slu `be noj du `no sti {to je sva ka ko u nad le `no sti Po li cij ske upra ve No vi Sad- na veo je na ~el nik Ko mu nal ne po li ci je Ne boj {a Ra do va nac. Ova slu `ba mo è fi zi~ kim li ci ma ko ja is pr qa ju, o{te te, neo vla {}e no uklo ne ili pre me ste klu pe da iz rek ne man dat nu ka znu od 5.000 di na ra. Uko li ko ka zna ne bu de pla }e na, pro tiv wih se Su du za pre kr {a je pod no si zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka Pre kr {aj ni sud mo è iz re }i nov ~a nu ka znu od 2.500 do 75.000 di na ra. U ZIG-u su na ve li da im se gra |a ni re dov no obra }a ju zbog ovog pro ble ma, pa je u pred u ze }u od lu ~e no da se po kre ne jav na na bav ka 100 no vih klu pa. Ka ko ka ù, pro ces je pri kra ju. A. Je ri ni}

Re ga ta {i ce log sve ta u No vom Sa du

[a hi sta Bo ra Ko sti}

ostao, je dan od naj ve }ih {a hov skih ko lek ti va u ze mqi. N. C.

Naj ve }a i naj du `a re~ na re ga ta na sve tu „TID Re ga ta”, ko ja tra je 73 da na, sti }i }e 29. i 30. ju la u No vom Sa du. U~e sni ci re ga te iz ce log sve ta, ko ji za to vre me pre ve sla ju Du na vom ~i ta vih 2.455 ki lo me ta ra, }e za dva da na po red gra da obi }i Pe tro va ra din sku tvr |a vu i Srem ske Kar lov ce. Ova re ga ta je i naj sta ri ja na sve tu, a pr va je odr `a na dav ne 1956. go di ne. Na {a ze mqa, ta da {wa SFRJ, je bi la i jed na od pr -

vih or ga ni za to ra, po red Ma |ar ske i ^e ho slo va~ ke. U~e sni ci ove go di ne do la ze sa svih kon ti ne na ta, a osim No vog Sa da etap na me sta u Sr bi ji su u Apa ti nu, Ba~ koj Pa lan ci, Sta rom Slan ka me nu, Be o gra du, Sme de re vu, Ve li kom Gra di {tu, Do broj, Do wem Mi la nov cu, Te ki ja ma, Kla do vu i Br zoj Pa lan ci. Or ga ni za tor re ga te kroz na {u ze mqu je Od bor za tu ri zam Ka ja ka {kog sa ve za Sr bi je. G. ^.

O~i {}en Ofi ci rac Rad ni ci „Grad skog ze le ni la„ de taq no su ju ~e o~i sti li pe sak na Ofi cir skoj pla `i u Pe tro va ra di nu. Ko ri {}e na je jed na ma {i na za pro s e j a v a w e pe s ka sa [tran da, dok je krup ni je sme }e ukla wa no ru~ no.

Ofi ci rac, iako jed na od naj po pu lar ni jih pla à me |u No vo sa |a ni ma, ne na la zi se u re dov nom odr à va wu po me nu tog pred u ze }a, a ju ~e ra {wa ak ci ja je, ka ko su re kli, po klon „Grad skog ze le ni la„ ì te qi ma Pe tro va ra di na. B. M.

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak24.jul2012.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” DARUJU KWIGE

PROIZVO\A^I ORGANSKE HRANE APELUJU DA SE PIJACA VRATI NA STARO MESTO, ILI…

„Moj sa la{” se se li u Be o grad?

„Pra vo go vor” Mi lo ra da Te le ba ka Iz¬ d a¬ v a~¬ k a ku¬ } a „Pro m e t ej„ u sa¬ r ad¬ w i s „Dnev¬ n i¬ k om„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Pra vo go vor„ Milorada Telebaka. Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most” u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, ko ja ra di sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va. J. Z.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Hek tor u po tra zi za sre }om” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa n a” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ ni¬ k om” da n as i u ~e t vr t ak da¬ r u j e ~i¬ t a¬ o ¬ c e na¬ { eg li¬ s ta sa po dve kwi¬ g e. Dva ~i¬ t a¬ o ¬ c a, ko¬ja se da nas pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬ l e¬ f o¬ n a 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, do bi }e kwi gu “Hek tor u po tra zi za sre } om” Fransoa Lelora u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit n i c i kwi g e mo gu pre u ze ti u no voj kwi `a ri “Vul k an”, u tr ` nom cen t ru “Mer ka tor”.

Bio jed nom je dan mla di psi hi ja tar po ime nu Hek tor, ko ji ni je ba{ bio za do vo qan so bom... Za to je od lu ~io da kre ne na put oko sve ta. Gde god je oti {ao, po ku {ao je da usta no vi za {to su qu di sre} ni ili ne sre} ni. Kom bi nu ju }i neo do qivu pri vla~ nost Ma log prin ca sa in spi ra tiv nom fi lo zo fi jom Al he mi ~a ra, Hek to rov put oko sve ta i we gov put u sre di {te qud ske du {e je za ba van, po zi ti van i pun op ti mi zma, ali i mu dar, po u ~an i jed no sta van. A. Va.

Pred lo zi za grad ska pri zna wa Ko mi si ja za obe le à va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino stran stvu Skup {ti ne gra da po zva la je gra |a ne, pred u ze }a, usta no ve, po li ti~ ke or ga ni za ci je i udru è wa gra |a na, dr àv ne or ga ne i or ga ne lo kal ne sa mo u pra ve da pod ne su obra zlo è ne ini ci ja ti ve za do de lu Ok to bar ske na gra de za ovu go di nu. Pred lo zi se pri ma ju do 15. sep tem bra. Ta ko |e, ova ko mi si ja po zi va prav na i fi zi~ ka li ca da pod ne su obra zlo è ne ini ci ja ti ve za do de lu No vem bar ske po ve qe i to do 1. ok to bra. Pred lo zi se pod no se u Skup {ti ni gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2. A. Va.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „diktator” (15.10, 16.45, 22.35), „Sneàna i lovac” (22.25), „Prometej” (20.05), „Madagaskar 3: najtraèniji u evropi” (12.45, 14.40, 16.30, 18.30), „Lol” (18.25), „imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.15, 14, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10 18.15, 20, 20.30, 22.20), „nedodirqivi” (20.20), „ûdesni Spajdermen” (12.15, 14.45, 15.45, 17.30, 20.15, 19.30, 21.50, 22.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pet ka u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Biqana Harak (de voj ~i ce), Gordana Vojvodi} (de voj ~i ce) iz No vog Sa da, Sla|ana Beli} iz Me le na ca (de voj ~i ce), DE VOJ Î CE: Erèbet Joci}, Tatjana Stani}, Tatjana Hajder-Idei, Sandra Quboja, Sla|ana Nedeqkov, Danijela Rizni}, Vesna Ran~i}, Afrodita Pu}oli, Milana [tuli} iz No vog Sa da, Milana Majdanxi} iz Ki sa ~a, Sowa Banovi} i Dijana Gu`vica iz Pe tro va ra di na, Sneàna Prole i Tijana Stevanovi} iz @a bqa, Sawa Peri} iz Be ~e ja, Branka Dragi{i}-Pavlovi} iz ê re vi }a, Du{ica [piri} iz Bu kov ca, Tamara Burai iz Ba~ kog Gra di {ta, Jelena Lemaji} iz No vog Slan ka me na, Gordana Mila{inovi} iz Ba no {to ra, Danijela Vejnovi} iz Ba~ ke Pa lan ke, Vawa Grbi} iz Ku ku je va ca, Ivana Ra|enovi} iz Be {ke, Sla|ana Petrovi} iz Vaj ske, DE Â KE: Timea \akovi}, Marina Nikoli}, Ocijandra ôkrli}, Nina Ra{uo, Sneàna Rodi}, Sneàna Bjelotomi}, îla Kova~, Radmila Peji}, Me|ide [a}iri, @eqka Jeli}, Danijela An|elkovi}, Biqana Erdeqan, \ulinaz Grek, Stanislava Bodiroì}, Sla|ana Radovanovi} iz No vog Sa da, Sandra Pelengi} iz Ba~ kog Gra di {ta, Biqana Todori} iz Pa vlo va ca, Svetlana Medve| iz Ba~ kog Pe trov ca, Tihana Lazarevi} i Sandra Pe{ut iz In |i je, Sneàna Vukajlvi} iz Srem skih Kar lo va ca, Ksenija Keki} iz Be ~e ja, Mirjana Stepan~ev iz Mo kri na, Du{ica @uti} iz ôr ta no va ca, Mira Klisari} i Martina Kolbas iz Fu to ga, Julkica Kaldara{ iz û ru ga, Marija Vukoje iz Ba~ ke Pa lan ke, Tawa ]irkovi}-Gali} iz Srem ske Ka me ni ce, Dijana Ra{eta iz Te me ri na.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Vasa Mihajla Slesar (1945) u 10.30 sati, Elea Slavice Simi} (1924) u 11.15, Mali{a Danila Stojanovi} (1928) - ispra}aj u 12, Kata Stanka Vra~ari} (1934) u 12.45, Vesna Arslana Be}iragi} (1960) u 13.30, Vladimir Slavka Daki} (1943) u 14.15, Vesna Mihajla Medi} (1968) u 15 i Zdravko Blagoje Vujasinovi} (1953) u 15.45 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Mara Milana Stankovi} (1917) u 13 sati. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Stevan Stanka Bogojevi} (1930) u 13 sati.

dnevnik

- Pi ja ca “Moj sa la{“ se osam go di na od vi ja u No vom Sa du i po sta la je mo del pre ma ko jem se u re gi o nu za po ~i wu ta kve pi ja ce. Osim po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a or gan ske hra ne oku pqa i {ko le i fa kul te te. Mi ape lu je mo na po kra jin ske in sti tu ci je kao {to su Se kre ta ri jat za po qo pri vre du i Se kre ta ri jat za pri vre du da nam pru è po dr {ku da se ma n i f e s ta c i j a odr ` i na sta rom me stu- re kla je pred sed ni ca “Ze le ne mre è Voj vo di ne” Olivera Radovanovi} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re. – Ta ko |e tra ì mo da se Grad iz ja sni da li po dr à va svo j e po q o p ri v red n i k e, ili {e fa ko mu nal ne in spek ci je, ko me ova kva ma ni fe sta ci ja na ru {a va ko mu nal ni iz gled gra da, dok mu di vqe de po ni je ko je okru ù ju No vi Sad ne sme ta ju.

S pro{lonedeqnog protesta proizvo|a~a

Do pro ble ma je do {lo ka da je pro {log ~e tvrt ka ko mu nal na in spek ci ja za bra ni la pro dav ci ma da pi ja ca bu de na se no vi tom de lu pla toa is pred Spen sa, jer ne ma ju do zvo lu da za u zmu taj

pro stor. Pre ma re ~i ma Ra do va no vi}, in spek to ri su im re kli da mo ra ju da se po me re na dru gi deo na ko jem je ja ko sun ce, {to su oni od bi li, jer bi se na mir ni ce po kvar le.

- Ako nam ne do zvo le da pi ja cu odr ì mo na sta rom me stu, mi }e mo je pre se li ti u Be o grad. Stal no do bi ja mo po zi ve da ta mo iz la è mo svo je pro iz vo de i obe ru~ ke bi nas pri hva ti li pod bi lo ka kvim uslo vi ma. Ov de se go vo ri ka ko mi osta vqa mo sme }e za so bom, a ni ko ne ka è da mi mo ra mo da o~i sti mo taj pla to od pi ka va ca i pr qav {ti ne pre ne go {to po sta vi mo te zge. Iz gle da je naj ve }i pro blem {to jed nom ne deq no {est sa ti za kla wa mo vi dik na ne ki ka fi} - ka è pro iz vo |a~ Aleksandar Bikar. Pi ja ca „Moj sa la{„ se ne }e odr à va ti do 16. av gu sta zbog go di {wih od mo ra. “Do ta da }u bi ti u kon tak tu sa ~la nom Grad skog ve }a za du è nim za pri vre du Du{anom Tomi}em i ~la ni com Grad skog ve }a za ko mu nal ne po slo ve Gordanom Pu{i} i na dam se da }e mo na }i re {e we”, ka è Oli ve ra Ra do va no vi}. A. Varga

U SIGURNOJ KU]I U NOVOM SADU

Me se~ no 15 su gra |an ki na |e spas - Iako se broj è na ko je se obra }a ju za po mo} Si gur noj èn skoj ku }i po ve }a va iz go di ne u go di nu, ne mo è se auto mat ski za kqu ~i ti da je po ras tao broj slu ~a ja na si qa - ka è vr {i lac du `no sti ru ko vo di o ca Si gur ne èn ske ku }e Nada Padejski. - Ve li ka je mo gu} nost da su è ne sve slo bod ni je da nam se obra te, jer jav nost da nas otvo re ni je pri ~a o na si qu i è na ma su do stup ne sve in for ma ci je ka ko da se tog zla re {e. U Si gur noj èn skoj ku }i tre nut no bo ra vi 12 è na i de ve to ro de ce, a ukup no ima 30 me sta. @e na ov de mo è bo ra vi ti od jed nog da na do {est me se ci, u za vi sno sti od slu ~a ja, a pro se~ no tu bo ra ve oko ~e ti ri me se ca. Na me se~ nom ni vou, za te le fon sko sa ve to va we ja vi se 70 è na, oko 50 è na do la zi na sa ve to va we u kan ce la ri ju Si gur ne èn ske ku }e, a sa mo oko 15 è na do ne se od lu ku da po beg ne od na si qa i sme sti se u Si gur nu èn sku ku }u.

- Po pu la ci ja `r ta va na si qa mo è se sa gle da ti po prin ci pu obr nu te pi ra mi de, naj ve }i broj è na ko je tr pe na si qe ni kad ga ne pri ja ve, ne {to ma we ih o to me go vo ri, da li kom {i ni ca ma ili ro |a ci ma, ali ne do ne se od lu ku da iza |u iz te pri ~e. Jo{ je ma we è na ko je do la ze na sa ve to va we u Cen tar za so ci jal ni rad, ka ko bi sa zna le svo ja pra va i na ~i ne za iz la zak iz na si qa, a naj ma wi broj do |e u pri hva ti li {te Si gur ne èn ske ku }e - ka è Pa dej ski. Ve li ka ve }i na è na ko je se na la ze u Si gur noj èn skoj ku }i tr pi fi zi~ ko na si qe, a ono se ret ko po ja vqu je bez psi hi~ kog zlo sta vqa wa. Pri sut no je i eko nom sko i sek su al no na si qe, o ko jem è ne te {ko pro go va ra ju i ko je raz ot kri va ju tek ka da stek nu po ve re we u qu de ko ji im pru à ju po mo }i. - Po sto ji ve li ki broj raz lo ga za {to è ne tr pe na si qe. Naj ~e {}e su to psi ho lo {ki raz -

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

lo zi, pre sve ga za stra {e nost è na du gim ni zom pret wi. Za tim, è ne su ~e sto iz ne na |e ne po ja vom na si qa i ~e sto ga mi ni mi zi ra ju ili sa me se be okri vqu ju. One po ri ~u ozbiq nost i do no se od lu ku da iza |u iz na si qa tek ka da im ì vot, ili ì vot wi ho ve de ce, bu de ozbiq no ugro èn. Ve li ki broj è na je za vi stan od po ~i ni o ca na si qa eko nom ski, ili ne ma so ci jal nu po dr {ku. Ne ke ni su do voq no in for mi sa ne o svo jim pra vi ma, o me ra ma za {ti te od na si qa u po ro di ci – ka è Pa dej ski. @r tve na si qa se 24 ~a sa mo gu obra ti ti za po mo} na broj te le fo na Si gur ne èn ske ku }e 021/ 64-65-746, ili li~ no do }i u Cen tar za so ci jal ni rad, Zmaj Og we na Vu ka 13, rad nim da ni ma od 7 do 14.30 u kan ce la ri ju 52. Na saj tu www.csrns.org.rs/si gur na ku ca è ne mo gu na }i sve in for ma ci je o Si gur noj èn skoj ku }i kao i o ob li ci ma po mo }i. A. Varga

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak24.jul2012.

U „RA DO SNOM DE TIW STVU”

Tri sta ot ka za za za po sle ne na od re |e no vreme? Ka ko se ju ~e ne zva ni~ no mo glo ~u ti, oko 300 za po sle nih na od re |e no vre me u „Ra do snom de tiw stvu„, do bi li su ot kaz, od no sno je dan broj je do bio re {e we o ot ka zu pro {le sed mi ce, dok }e dru gi re {e wa do bi ti

ove ne de qe. Po red to ga stal no za po sle ni ma na vod no je jul ska pla ta sma we na za 5 od sto, a na ga |a se i da }e pla te }e za isti iz nos bi ti uma we ne i u av gu stu i u sep tem bru. Spe ku li {e se da je raz log za ove re strik tiv ne

me re dug ovog pred u ze }a ko ji iz no si oko 4 mi li o na evra. Ka ko smo ju ~e ne zva ni~ no sa zna li u “Ra do snom de tiw stvu” ova pri ~a ni je u pot pu no sti ta~ na, a pred u ze }e }e u na red nim da ni ma iz ne ti ta~ ne po dat -

ke. No vi di rek tor „Ra do snog de tiw stva” Dra gan Mi lo {e vi} }e u naj sko ri je vre me sa zva ti kon fe ren ci ju za no vi na re, na ko joj }e ce la si tu a ci ja bi ti ob ja {we na. G. ^.

„NO VI TE TO VE” RAD NI CE I DA QE [TRAJKUJU

Upla ta svih do pri no sa, pa pre kid {traj ka [trajk u „No vi te tu” se na - do 20. u me se cu - re kla je pot bi ti po ve zan tek ka da „No vi ve z an rad n i sta`. Po v e z an sta vqa dok se ne iz mi re oni do - pred sed ni ca sin di ka ta. U pro tet”upla ti po sled wu, dva na e- sta` ima }e mo ka da se upla ti pri no si za pen zij sko osi gu ra - te klih dve go di ne, na gla {a va, stu ra tu ra tu iz re pro gra ma du po sled wa ra ta ko ja do spe va za we ko je pred u ze }e ni je pla }a lo u „No vi te tu” je sko ro sva kog ga ko ji je Mi ni star stvo fi nan go di nu da na 25. ju la 2013. go di od ju la 2010. go di ne i ta ko na me se ca bio {trajk zbog ka {e si j a odo b ri l o „No v i t e t u”. ne - na ve la je Alek san dra Ig pra vi lo dug kod Po re ske upra wa za ra da. Fir ma je kao za log da la ma {i wa to vi}. ve od oko 43, 8 mi li o na di na ra. Pred s tav n i c i [traj k a~ k og ne i uko li ko ne bu de pla }a la Vla snik „No vi te ta” Dra gan “Tra ì mo da vla snik „No vi te od bo ra ju ~e su raz go va ra li u ra te po re zni ci }e ra te na pla \u ri} re kao nam je ju ~e da me ta” Dra g an \u r i} pla t i di ji i sin di kat raz bi ja ju ceo dug”, iz ja vi la je pot uspe { nu fir m u i pi t ao pred s ed n i c a sin d i k a t a ko je pred u ze }e u tek stil „So li dar nost” u “No vi te noj in d u s tri j i u Sr b i j i tu” Alek san dra Ig wa to ra di bo qe od no vo sad skog vi}. „No vi te ta„. Re kao je i da Pre ma we nim re ~i ma za }e fir ma pla ti ti sve. po sle ni, a naj vi {e je è na, Di rek tor no vo sad ske naj ma we è le da se Mod na fi li ja le RF PIO Ili ja kon fek ci ja za tvo ri, ali, [a ki} ka zao je da „No vi ka ko ka è Ig wa to vi }e va, te to vim” je rad ni ca ma od ne zna ju na ko ji na ~in da 1. ju la 2010. do sa da Mod na vla snik re dov no iz mi ru je kon fek ci ja pla ti la sa mo oba ve ze. pen zij ske do pri no se za no - In spek to ri ra da utvr vem bar 2011. di li su da je po slo da vac - Ka da po slo da vac na mi pre kr {io ko lek tiv ni ugo ri oba ve ze iz 2010.go di ne vor u de lu is pla te mi ni na li stin gu }e rad ni ca ma mal ne ce ne ra da. U pla ti S nedavnog protesta radnica „Noviteta” Fo to: N. Sto ja no vi} bi ti is ka za na rad ni sta` za maj ume sto 114 di na ra ce za tu go di nu. Rad ni sta` za na sa ta ra da nam je ob ra ~u na ta fi li ja li Re pu bli~ kog fon da ti ti ple nid bom ma {i na. 2011. go di nu bi }e im utvr |en 84 di na ra. Po slo da vac je pre pen zij skog i in va lid skog osi - Pr vu ra tu od oko tri mi li ka da po slo da vac upla ti pen zij kr {io ko lek tiv ni ugo vor, jer gu ra wa (RF PIO) gde je re ~e o na di na ra „No vi tet” tre ba da ske do pri no se za tu go di nu - re ni je u ro ku na mi rio jun sku pla no, ka è Ig wa to vi}, da }e sta` pla ti 25. ju la, ali to ne zna ~i kao je [a ki}. tu, ko ju je tre ba lo da is pla ti od1. ju la 2010. do 22. ju na 2012. da }e nam bi ti auto mat ski po Z. De li}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 10 sa ti Jo va na Du ~i }a 39, 39A, 39B, 39G, 39D, 41, 43, 45, 47. Be o ~in: od 8.30 do 13 sa ti na se qa Bra zi li ja, [a ko ti nac, Me |e i fir me “Eko no mi ja” i “Te le fo ni ja”. Srem ski Kar lov ci: od 8 do 12.30 sa ti Srem ska i Be o grad ska. Be ge~: od 9 do 11 sa ti ce lo na se qe i Be ge~ ka ja ma, Rib wak i âr da u Fu to gu. Fu tog: od 9 do 13 sa ti Gr me~ ka od 96 do 100, Bo san ska od 1 do 61 i od 2 do 42, Mar ka Je le si }a 2, 16. ê nej: od 10 do 12 sa ti Aero drom ê nej, Sa la{ Ma noj lo vi}, deo uli ce Me |u na rod ni put 301, 302, 303, 304, 305, 310, 311, 314, 324, 312, 249, fir me Far ma ì vi ne i Bu tik La da i ê nej ski sa la {i 211, 317, 318, 318A. Su sek: od 8 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ko ru {ka.

Sva kom svo ja por ci ja Rad ni ci „Grad skog ze le ni la” re dov no za li va ju dr ve }e, cve }e i osta lo bi qe po gra du. Naj lak {i i naj e ko no mi~ ni ji na ~in je uz po mo} ve li ke ci ster ne, pa od dr ve ta do dr ve ta, sva ko do bi je “svo ju por ci ju”, jer je ve li ka `e ga osta vi la po sle di ce. Mo `da }e kroz par de ce ni ja ovo mla do sta blo, upra vo zbog

ova kvih na po ra, ima ti pri li ku da raz vi je svo ju ze le nu kro {wu i pru `i neo p ho dan hlad No vo sa |a ni ma. Sle de }i pri mer ovih vred nih rad ni ka, sva ko bi tre ba lo da po stu pa isto sa ze le ni lom u svo joj oko li ni. Ali, on da bi mo `da ima li ve }i pro blem, pro blem s vo dom. B. M. D. B.

ZA VI KEND NA PLA @I [TRANDA

Yet-ski tr ke

Me | u n a r od n a xet-ski tr k a „Sr bi ja open xet-ski kup 2012 No vi Sad“ bi }e odr `a na 28. i 29. ju la od 10 do 16 ~a so va na na naj po zna ti joj no vo sad skoj pla `i i mo }i }e da se po sma tra uz ku pqe nu ula zni cu za [trand. Si stem tak mi ~e wa je ta kav da se za sva ku kla su tr ka~ kog vi ken da vo ze dve tr ke, pa se ko na~ n i re z ul ta ti i po b ed n ik kla se od lu ~u ju na osno vu zbir nog re zul ta ta. Xet-ski tr ke su

po de qe ne u tri osnov ne kla se: ski - sku te ri na ko ji ma se sto ji, ra na ba ut - sku te ri na ko ji ma se se di, i fri stajl - sku te ri na ko j i ma se iz vo de tri k o vi i akro ba ci je. U okvi ru te osnov ne po de le kla se se da qe de le pre ma ni vou do zvo qe nih mo di fi ka ci ja, kao i pre ma uz ra stu, po lu i ni vou zna wa tak mi ~a ra. Or ga ni za tor tr ke je xet ski klub “Mo to xet”. A. Va.

„El mur net” u Tri bi ni mla dih Eks pe ri men tal ni vi deo sa otvo re ne vi deo plat for me iz [pa ni je, „El mur net” bi }e pri ka zan ve ~e ras u 20 ~a so va u klu bu Tri bi na mla dih, Ka to li~ ka por ta 5. O pri ka za nim vi deo ra -

do vi ma go vo ri }e An drej Ti {ma. Vi deo se pro jek tu je u okvi ru ci klu sa „Svet di gi tal ne umet no sti„ ko ji re a li zu je Kul tur ni cen tar. N. B.

DVO RI [TE KLI NI^ KOG CEN TRA NE DE QU DA NA POD OP SA DOM

Qu ta ke ru {a uje la de vet pa ci je na ta Ke ru {a lu ta li ca ve} da ni ma je u dvo ri {tu Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne i u pro te klih ne de qu da na uje la je de vet oso ba, me |u ko ji ma je i jed no de te, a sva ko dnev no na sr }e i na le ka re. Osim tog iz u- zet no opa snog psa dvo ri {tem zdrav stve nog cen tra sva ko dnev no de fi lu je ~o por pa sa lu ta li ca, od ko jih se bo je i le ka ri, ali i pa ci jen ti. Po re ~i ma fi zi o te ra pe u ta ove usta no ve A. S, ke ru {a je ju ~e uje la dva pa ci jen ta, a za po sle ni u Kli ni~ kom cen tru su pri mo ra ni da se sva ko dnev no bra ne od mah ni tog psa. - Ta ke ru {a uje la je de vet pa ci je na ta, a na sr }e na sve ko ji tu pro la ze - ka `e sa go vor ni ca.- Oba ve sti li smo i {in te re, ne ko li ko pu ta su do la zi li, ali su se vra }a -

^ITAOCI PI[U SMS

li pra znih ru ku pod iz go vo rom da ne mo gu da uhva te psa. [in te ri do |u, sto je pet mi nu ta i odu, a na ma osta ne da se bo ri mo sa psom. Na {a sa go vor ni ca na vo di zbog ovog psa le ka ri ne mo gu nor mal no da ra de, jer se bo je da iz la ze u dvo ri {te, {to je neo p hod no za pre la zak iz jed nog objek ta u dru gi. -Ovo je usta no va gde se le ~e qu di, a ni ko ni {ta ne ~i ni da se pro blem sa po be sne lim psom re {i. Pre pu {te ni smo sa mi se bi, da se iz bo ri mo ka ko zna mo. No si mo {ip ke sa so bom, jer se mo ra mo ne ka ko bra ni ti, ali ka ko da od bra ni mo pa ci jen te, ko ji ov de ni su bez bed ni. Kroz dvo ri {te zdrav stve ne usta no ve cir ku li {e ~o por pa sa, {to je ne do pu sti vo - ka `e na {a sa go vor ni ca.

U “^i sto }i”, za du `e noj za ukla wa we pa sa i ma ~a ka lu ta li ca, is ti ~u da su upo zna ti sa pro ble mom i da su wi ho vi rad ni ci ne ko li ko pu ta iz la zi li na te ren.

U „îsto}i” kaù da su upoznati sa problemom i da su wihovi radnici nekoliko puta izlazili na teren, ali da psa nis uspeli da uhvate - Isti na je da se u dvo ri {tu Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne na la zi iz u zet no agre siv na ke ru {a. Tu su bi le dve ke ru {e i na {i rad ni ci us pe li su da uhva te jed nu, a dru ga je osta la ta mo. - ka è port pa rol “î sto }e” Mi li ca Vla i sa vqe vi}. - Po re ~i ma na {ih rad ni ka, ke ru {a ko ja je

065/47-66-452

Ho }u da ra dim, ali gde? Stvar no mi je ào {to na {a, no vo sad ska, in du stri ja to ne to li ko du bo ko. Da li }e je ikad iko iz vu }i iz po no ra? [ta je sle de }e po sle Mle ka re? Gde }e se mo ja ge ne ra ci ja osam de se tih za po sli ti? Do kle }e mo ì ve ti na gr ba ~i ro di te qa ko ji pri ma ju mi ni ma lac? Mo è li ova „no va”- sta ra Vla da ura di ti ne {to po tom pi ta wu? Ho }u da ra dim ali gde??? 064/3078... * * * Na po me na: Slo bo da je po sta la pri li~ no is cr pqu ju }a. Po li ti ~a ri pra ve ko a li ci je za ko je mi, bi ra ~i, ni smo mo gli ni da pret po sta vi mo. Sa bi ra ju ba be i à be. U sva kom slu ~a ju, tre ba ih po dr à ti. Vla da, si gur no, ne mo è bi ti go ra od pro {le. 060/4468... * * * Le po pis’o onaj mla |a ni I.M. pa ne {to rek’o o fi nan si ja ma Eg zi ta. Zna te kri ti ka NIS-a ide u prav cu na dok na de rud ne ren te ko ja je ni {tav na. Ta ko i Eg zit ko ri sti „\a vu”, a ren te nig de (tj plo do u ì va we) ma kar za odr à va we. Eg zit je sve vi {e

osta la ima la je ku ~i }e, a wih je ne ko od neo, pa je zbog to ga agre siv na. I na red nih da na }e obi la zi ti taj deo da bi po ku {a li da je uhva te. Naj ve }i pro blem je taj

iz ra bqi va we op {teg u li~ nu ko rist po je di na ca. 065/9137... * * * No vo sad ska mle ka ra pre sta la da ra di, ne ma vi {e no vo sad skog „mi le ra ma”. Bi }e pa vla ke iz Su bo ti ce i osta lih „Sal for do vih” mo no po li sti~ kih cen ta ra D. Fud sa. Mi slim da je ne {to zdra vo ne zdra vo u No vo me Sa du. 065/9137... * * * Zna te ovi sin di ka ti, na ro ~i to ko mu nal nih grad skih slu `bi, kao i osta le ad mi ni stra ci je (bi ro kra ti je ko ja je po me ri li ma EU pre ko broj na), za {ti }e na kao vr sta od po seb nog zna ~a ja. Da kle, jo{ jed na fir ma tj. mle ka ra ode u za bo rav, a po dr {ke od brat skih sin di ka ta nig de na vi di ku. Pa, ka `e vre me pro ve de no u pu tu od sta rog rad nog me sta do no vog i na zad se ra ~u na kao rad no vre me. Zna ~i do Su bo ti ce ili Pa di ne i na zad. (Ima i dru ga ver zi ja ko ju bi sin di kal ci mo ra li zna ti). 065/9137...

{to te pse ne ko ta mo hra ni. Na {i rad ni ci ka ù da su po ku {a li da je na ma me hra nom, ali ona ni je glad na. Po re ~i ma Vla i sa vqe vi}, rad ni ci ma “î sto }e” ~e sto je ne iz vo dqi vo da uhva te psa, jer im je je di ni do zvo qen alat mre ì ca, a ka ko je u ve li kom bro ju slu ~a je va

ovaj alat ne u po tre bqiv, pri mo ra ni su da ih hva ta ju go lim ru ka ma. Ob ja {wa va da se svi uhva }e ni psi sme {ta ju u pri vre me no pri hva ti li {te, gde se ste ri li {u, ~i pu ju, vak ci ni {u, sta vqa ju im se ze le ne ogr li ce i on da se vra }a ju na me sta oda kle su i po ku pqe ni. -S ob zi rom na to da se u ovom slu ~a ju ra di o zdrav stve noj usta no vi, psi ne }e bi ti pu {te ni u dvo ri {te Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne, ali mi ih mo ra mo pu sti ti ne gde u bli zi ni.- ka è Vla i sa vqe vi}. Na vo di da “î sto }a” na te ren iz la zi po na lo gu Ko mu nal ne in spek ci je, a ka ko su psi ne pre sta no u po kre tu ni su oba ve zni da ih tra è. N. R.

PO ^I WE DA RA DI LET WA ZE LE NA BI BLI O TE KA NA [TRAN DU

Kon cert ama ter skih ben do va Kon cert no vo sad skih ben do va „Re vi di„, „Nekst ko deks„, „Ba ber gi„ i „Klajd„ bi }e odr `an ve ~e ras u 20 ~a so va na cen tral noj bi ni [tran da. Ovi mla di ne a fir mi sa ni ben do vi }e sem autor skih, iz ve sti i pe sme na te mu „Za {ti te `i vot ne sre di ne” ko je su iza bra ne na kon kur su za „naj ze le ni ju pe smu No vog Sa da„. Ovim kon cer tom }e bi ti i sve ~a no otvo re na Let wa ze le na bi bli o te ka, a pri sut ni ma }e se obra ti ti ~lan Grad skog ve }a za sport i omla di nu Alek san dar Kra vi}, di rek tor Grad ske bi bli o te ke mr Mi lo{ Pan kov i pred sed nik Po kre ta go ra na No vog Sa da Pe tar Vi |i kant. Osta le ak tiv no sti u okvi ru pro jek ta ,”Bu di drug, okre ni

sa kwi gom je dan krug„ po ~i wu su tra. Iz me |u osta log sva ko dnev no }e na pro sto ru is pred Bi bli o te ke na [tran du bi ti bes plat ne ra di o ni ce pod na zi vom „Bu di kre a ti van na re ci kla `ni na ~in” i „Let we taj ne uspe {nog u~e wa”. Ako vre men ske pri li ke to do zvo le, ra di o ni ce }e po ~i wa ti sva kog da na od 19 ~a so va. Ula zni ca za ra di o ni cu bi }e dve pra zne li men ke ili po la ki lo gra ma pa pi ra za re ci kla `u. Onaj ko do ne se u to ku da na naj vi {e ot pa da , do bi }e bes plat nu ~la na ri nu za Grad sku bi bli o te ku. Pri ja ve za ra di o- ni ce tre ba sla ti na imejl Po kre ta go ra na office@pokretgorana.org. rs. R. O.

vOJvOdinA

utorak24.jul2012.

Јасмина Малинић на челу Градске управе ЗРЕЊАНИН: Дипломирана правница Јасмина Малинић је в.д.

начелника Градске управе у Зрењанину, одлучено је на првој седници Градског већа у новом саставу. Она је на ту функцију именована уместо досадашње начелнице Александре Мак-Одавић. Како се наводи у образложењу, Градско веће је на седници одржаној 10. јула констатовало да је Александра Мак-Одавић поднела оставку на место начелника Градске управе. Она је то учинила пошто је дошло до смене власти у граду на Бегеју и након што су, уместо ДС и ЛСВ, владајућу већину формирали СНС и СПС, са својим коалиционим партнерима. Чланови Градског већа су, такође, на првом заседању најоштрије осудили инцидент који се догодио у ноћи између 18. и 19. јула, када су непознати починиоци оштетили таблу постављену на цркви светог Ж. Б. архангела Михаила – Руској цркви.

Кр ште ње у ма на сти ру При ви на гла ва

Из Хо лан ди је у При ви ну Гла ву на кр ште ње

ПРИ ВИ НА ГЛА ВА: Прошле недеље у манастиру светих архангела Михајла и Гаврила у Привиној Глави, након одржане литургије, обављено је крштење Мар ка Бан де ре ста и Шар лов Рум балц из холандског града Дорткец. Крстили су их старешина манастира архимандит Га ври ло и протојереј ставрофор Ха џи ђор ђе Ко ла ре вић са монаштвом. Марко каже да су одлучили да се крсте у овом манастиру јер је познат не само у Србији, већ и у Европи, из љубави према српској култури и зато што су чули да су бракови који се склопе у овом манастиру посебно успешни.

- Ја носим након крштења своје име Марко, а моја девојка, са којом ћу се овде венчати у присуству њених и мојих родитеља идуће године, а потом крстити и децу, након крштења није Шарлов, већ Шана. Моја мајка је рођена у Шиду и удала се у Холандији за мог оца. Наши родитељи, то значи моји родитељи и родитељи моје садашње девојке, сагласни су са овим што смо ми данас урадили и биће им велико весеље и част да се идуће године у овом манастиру венчамо и крстимо нашу децу. Д. С.

dnevnik ПРИ ЈЕМ ЗА НАЈ БО ЉЕ УЧЕ НИ КЕ

На гра ђе ни ву ков ци АЛИ БУ НАР: Председник општине Алибунар Ду шан Јо ва но вић са својом заменицом Дра га ном Ко ма ти на приредио је свеченост за најбоље основце и средњошколце у овој години и уручио им поклоне. Честитао им је на њиховом успеху и рекао да су се тиме уврстили у интелектуалну елиту ове општине. Нада се да ће и у даљем школовању низати успехе.Општина ће са своје стране чинит све што може да им помогне у даљем

школовању, а кад заврше школу, нада се да ће допринети развоју својих места и општине. Вуковци из основних школа су: Ми ли ца Ба бић, Ти ја на Пе тров, Алек са Пут ник, Ари ја на Со ло кар, Да рио Ср бу, Алек сан дар Дра го вић, Дра га на Пе тро вић, Се ба сти јан Ар де љан, Ја сми на Бо ро је вић, Бог дан Ек ме чић, Ка та ри на Гру ба, Адри јан Тра јан Око ли шан, Ла ви нел Се ке шан, Је ле на Ста но је вић, Фи лип Сто јан, Ерик Ар де љан и

Ла ри са Јо а но вић, а средњошколци Па три ци ја Ар де љан, Ми ха ел Чо бан, Ири нел Ги на, Ма ри ја Маг да ле на, Мо ни ка Мо хан, Не бој ша Бра дић и Јо ван Пе тров. Ђаци генерације су Со фи ја Да дић, Ксе ни ја Ша ре нац, Ма ја Кру нић, Са не ла Ар де љан, Адри јан Јон Бер ло ван, Ми ха ил Шћер ба, Дра ган Јо си мов и Ми ре ла Ар де љан. На крају дружења награђени ученици су се фотогтрафисали са домаћинима. Р. Јо ва но вић

ТРЕ ЋИ МЕ ЂУ НА РОД НИ ОМЛА ДИН СКИ ЕДУ КА ТИВ НИ КАМП

Уче ње ве шти на и то ле ран ци је

АПА ТИН: На простору бање „Јунаковић“ у току је Трећи међународни омладински едукативни камп „Сабор 2012“ у којем десет дана, све до 25. јула, бораве деца од 10 до 19 година, њих 55 и 15 водитеља кампа, из Србије, Русије, Босне и Херцеговине и Хрватске. Први пут у кампу је и деветоро деце са Косова и Метохије. Организатор

Зо ран Вра не ше вић

кампа је „Патриотски фронт“ из Бачке Паланке, а саорганизатори апатинска општина, бања „Јунаковић“, Амбасада Руске Федерације, па је и аташе за културу Амбасаде Руске Федерације Алек сан дар Ко на ни хин је био и на отварању кампа. - Овај камп има за циљ ванинституционалну едукацију младих о истинским вредно стима, борбу против порока, здрав начин живота и развоју еколошке свести, ресоцијализација ратних ветерана, а бит-

но је и то да капм омогућава деци из лоших социјалних услова да проведу десет дана изван својих кућа јер им породица није у могућности обезбедити летовање. Желимо да се млади склоне са улица, да се употпуни њихов друштвени живот, да се упознају са мултокултураношћу и међуетничком повезаношћу различитих народа и култу-

ностима.У спортско- такмичарком делу млади могу одабрати фудбал, баскет, трим стазу, пецање, пливање или народни вишебој. Планиран је и веома богат рекретаивнозабавни програм, од дискотеке на отвореном, до квизова, пливања у базенима, обилазак Апатина, а предвиђена је и вожња Дунавом у бродићу.

Јо ва на и Ире на Си на ди но вић

ре и да се потенцирају млади таленти - рекао је организатор кампа Зо ран Вра не ше вић. Према програму, камп реализује три тематске целине: едукативни, спортско-такмичарски и рекареативно-забавни програм.У току преподнева, у оквиру едукативног програма, учесници кампа информишу се о историји Срба и других народа и националних заједница који живе у Србији, о традицији, култури, религији, екологији и првој помоћи и о извиђачким актив-

Не ма ња Бла го је вић

- Одабрали смо вожњу Дунавом, јер многа, а поготово деца са Косова, до сада нису видели овако велику реку - објаснио је Вранешевић. Сестре, дванаестогодишња Јо ва на и две године старија Ире на Си на ди но вић из Газивода први пут су се одвојили од породице и иако првих дана повучене, убрзо су стекле нове пријатеље. -Студент сам економије, а овде боравим као инструктор фитнеса и инструктор за непливаче. Право је задовољство радити са овом децом,

МЛА ДИ МНОГО ДО ПРИ НЕЛИ „ПЕ ТРО ВО СЕЛ СКИМ ДА НИ МА”

Про мо ви сани ак ти ви зам и во лон те ри зам

(Не)оби чан дан на тр гу

КИ КИН ДА: Чланови Удружења грађана „Атендит” из Кикинде организовали су на Градском тргу, први пут, манифестацију под називом „Један (не)обичан дан”. Највише интересовања изазвала је карневалска поворка, која је била прави спектакл, а у којој су учествовали добошари, мажуреткиње из Суботице, кловнови на штулама, пантомимичари, артисти... На тргу је било и много креативних радионица, а деца су највише уживала у вајању глине која је послата са „Тере”.

У програму су учестовали и Дечји хор „Чуперак”, рок састав „Дедике”, Клуб америчког фудбала „Мамути”, Дувачки оркестар Добровољног ватрогасног друштва Кикинда и многи други. Манифестацију је подржала Општина Кикинда, која је путем јавног конкурса, издвојила из буџета 120.000 динара. Компанија АД „Банини” обрадовала је слаткишима најмлађе посетиоце, а Нафтна индустрија Србије обезбедила је освежење. А. Ђ.

Седамдесети број листа „Моје газдинство” НОВИ САД: Редакција листа „Моје газдинство” из Новог Сада јуче је, сусретом сарадника, пословних партнера и новинара из сродних редакција, обележила излажење 70. броја. Од пре седам година, када је објављен први број овог гласила, он је постао поуздан извор о тржишним информацијама, успешној пољопривредној пракси у земљи и свету, као и галерији примерних пољопривредника. У најновијем броју објављене су теме о потреби новца за формирање новог аграрног буџета, последицама суше, доласка „Уралцхема”, великог произвођача минералних ђубрива, у Србију, као и о томе због чега је Жупа наша Швајцарска. Поздрављајући госте, главни уредник „Газдинства” Чедмир Кецо рекао је да је редакција одавно схватила да су људски потенцијали за добар лист најважнији, као и за планирање аграрне производње и политике, али да тај процес обнове због малог броја квалитетних кадрова тече споро. Ипак, навео је он, од јесени ће „Газдинство” бити још садржајније, графички квалитетније и у новом формату. В. Х.

БАЧ КО ПЕ ТРО ВО СЕ ЛО: Тродневна манифе стација „Петровоселски дани“, коју је на вечерњем сусрету културно-уметничких друштава из Србије и Мађарске, отворио секретар за привреду, рад, запошљавање и равноправност полова Ми ро слав Ва син, имала је шаренолик и садржајан програм. Поред низа кулинарских надметања и дегустирања, те спортских такмичења, посебну пажњу привукла је активност Омладинске групе „Млади за наше село“, која је у суботу по подне на простору месне пијаце организовала изложбу рукотворина, углавном предмета прављених техником старих заната. - На четрдесетак штандова је било разноликих предмета. Стиче се утисак да је највише било ручно прављеног накита разним техникама, који се највише и продавао, преко одевних предмета, затим разних везова, па осликане керамике и тиквица, сапуна од козијег млека, дрворе збарије и предмета од гравираних коштица, до слаткиша прављених на начин од пре скоро једног века - рекао је у име организатора Ати ла Са бо. Активност је реализована уз помоћ Ново садског хуманитарног центра и подршку Министар-

Ста рим ин стру мен ти ма сви ра ли му зи ку про ху ја лог вре ме на

ства омладине и спорта, а у оквиру пројекта Ресурс центра – Подршка омладинским удружењима у организовању локалних акција. - Циљ овог пројекта је да се млади у локалу, пре свега мањим срединама, активирају и препознају неке од пороблема које је потребно решити. Ми смо организовали обуку младих за писање самих пројеката, потом су они ставили на папир неке од својих идеја и добили смо у Јужнобачком округу девет пријава за финансирање пројеката. Млади су на тај начин добили прилику да

се представе својим креативним радом, који има везе са старим занатима, мештанима и осталим по сетиоцима „Петрово селских дана“ и да буду пример вршњацима како се на квалитетан начин проводи слободно време. Додала бих да је овде промовисам активизам и волонтеризам младих, јер је дотација од 80.000 динара послужила само за преко потребне трошкове организације локалне акције - рекла је Ми ра Но ва ко вић-Илин из Новосадског хуманитарног центра. В. Јан ков

Гу ла ши ја да у Шу мар ку

ШУ МА РАК: Протеклог викенда у Шумарку је одржана Гулашијада, са великим бројем учесника, који су се борили за најбољи котлић. Гулашијаду је организовао Актив жена „Шумарак 1“, на чијем челу је Ду ши ца Де јак. - Такмичари су кували по својој вољи, а било их је из Панчева, Дубовца, Делиблата, Ковиља и Мале Крсне, око 140 људи је пропратило манифестацију, што је за ово место добар маркетинг - рекла је организаторка.

која су заинтересована за оно што је предвиђено програмом - говори Не бој ша Шу шни ца из Бачке Паланке. Тринаестогодишњи Пригревчанин Ми хај ло Пе тро вић је по други пут у кампу. Иако овај камп није много удаљен од његове куће, овде му је каже много лепо, а највише га интересује пецање.

Ово је друга Гулашијада по реду, која се претворила у дружење уз живу музику, све до један сат по поноћи. Пре вечере и забаве жири је прогласио три првопласирана. Прво место и котлић од прохрома, освојио је Ми ле Гам би ро жа из Панчева, други су били представници „Оазе“ из Делиблата, а трећи је био Иштван Клер из Шумарка. Ни остали учесници нису остали без поклона и захвалница. З. Дг.

- Овде је све сасвим другачије, него код нас, па смо мало и заборавили где ћемо се вратити, када камп заврши. Сви су нас лепо дочекали и волео бих поново да дођем каже Не ма ња Бла го је вић из Косовдске Митровице. - Верујемо да ћемо наредне године имати више донатора, јер смо даказали да је камп из године у годину садржајнији и да је овакав вид окупљања младих вишеструко користан - каже Вранешевић. Ј. Прел чец

Кон курс за нај леп шу љу бав ну пе сму СЕ ЧАЊ: Културно просветна заједница општине Сечањ (КПЗ) и Банатски културни центар из Новог Милошева (БКЦ) по други пут организују књижевну манифестацију “Сија књига мајке Ангелине”, посвећену лику и делу српске деспотице и задужбинарке Ангелине Бранковић – Преподобне мати Ангелине, која ће бити одржана 11. августа у порти храма Светог Димитрија у Сечњу. Тим поводом, организатори су расписали конкурс за најлепшу песму на тему “Љубав”. Сви заинтересовани могу послати једну необјављену песму на мејл: sijaknjigamajkeangeline@gmail.com. Радове и податке - име, презиме, адреса, телефон и мејл, учесници конкурса морају послати најкасније до 1. августа. Жири, који чине Ра до ван Вла хо вић (председник), Дра га на Сли јеп че вић и Да ни је ла Алек сић, одабраће три најбоље песме. У порти храма Светог Димитрија у Сечњу 11. августа, с почетком у 17 часова, биће уприличен песнички маратон, на коме ће сви учесници конкурса бити у прилици да читају своје песме. Након тога биће проглашени победници којима ће бити уручене награде, а осталим Ж. Б. учесницама захвалнице.

dRU[TvO

dnevnik ZA [TIT NI KU GRA \A NA IS TE KAO MAN DAT

Pritisak na Skup{tinu za {to br`i izbor Za{titniku gra|ana Sa{i Jankovi}u ju~e je istekao mandat, a vr{ilac du`nosti ombudsmana do izbora novog bi}e wegov dosada{wi zamenik Mi lo{ Jan ko vi}. Sa{a Jankovi} je ranije rekao da o~ekuje da Skup{tina Srbije u najkra}em mogu}em roku izabere ombudsmana koji }e u punom kapacitetu obavqati tu du`nost i da je najzna~ajnije da na to mesto bude izabrana najkvalitetnija i najstru~nija osoba. – Vr{ilac du`nosti za{titnika gra|ana ipak nije za{titnik gra|ana, ali }e postojati da bi pritu`be gra|ana koje se dese u prelaznom periodu, a odnose se na

tu. NUNS je apelovao na parlament da {to pre zavr{i proceduru izbora za{titnika gra|ana i tako omogu}i funkcionisawe te institucije u punom kapacitetu jer je za{titnik, kao i drugi nezavisni kontrolni organi, veoma va`an za razvoj demokratije i unapre|ewe qudskih i gra|anskih prava. Udru`ewe je podsetilo na to da je Ustavni sud Srbije upravo na inicijativu za{titnika gra|ana Sa{e Jankovi}a proglasio neustavnim restriktivne odredbe Zakona o javnom informisawu. Apel Skup{tini da izabere za{titnika gra|ana ranije ju~e je

Da~i}: Reizbor slede}e nedeqe Mandatar Ivica Da~i} izjavio je ju~e da }e naredne nedeqe Skup{tina raspravaqati o izboru ombudsmana, i istakao da se mo`e o~ekivati da Sa{a Jankovi} ponovo bude kandidat. – Skup{tina }e i naredne nedeqe sigurno raditi, a jedna od ta~ka dnevnog reda bi}e i izbor ombudsmana – rekao je on. povredu wihovih prava, zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa vlasti, ipak bile re{avane, a ne da se ~eka na izbor ombudsmana – rekao je Jankovi}. On je najavio da }e stru~na slu`ba za{titnika gra|ana i vr{ilac du`nosti na tom poslu, ali i jo{ dva zamenika, raditi punim kapacitetom da bi gra|ani {to mawe osetili da formalno za{titnika gra|ana nema. Nezavisno udru`ewe novinara Srbije apelovalo je na Skup{tinu Srbije da {to pre izabere za{titnika gra|ana. NUNS je u saop{tewu izrazio zabrinutost zbog ~iwenice da je 23. jula istekao mandat za{titniku gra|ana Sa{i Jankovi}u, a da jo{ nije izabrana li~nost koja }e tu funkciju obavqati u narednom manda-

uputila i Mreà za restituciju. ^lanovi Mreè za restituciju u Srbiji su, nakon {to nisu dobili informaciju o tome da je trenutno predsedavaju}i parlamentom Zaharije Trnav~evi} upozorio i obavestio poslanike o neophodnosti izbora ombudsmana, po~eli da dostavqaju dopise wemu, ali i budu}em predsedniku parlamenta, o potrebi hitnog izbora za{titnika gra|ana kao jedne od najva`nijih institucija. Iz Mreè su najavili da }e narodnim poslanicima, a posebno budu}im ~lanovima odbora za Ustavna pitawa koji }e imati mogu}nost predloga novog za{titnika gra|ana, uputiti inicijativu da na tu va`nu i odgovornu funkciju ponovo bude izabran Sa{a Jankovi}.

Preminuo zamenik ombudsmana Zoltan Gabor Prvi zamenik pokrajinskog ombudsmana za za{titu prava nacinalnih mawina Zoltan Gabor preminuo je ju~e u 68. godini nakon kra}e bolesti, saop{teno je iz kancelarije pokrajinskog ombudsmana. Gabor je ro|en 10. juna 1944. godine u Temerinu. Na funkciju zamenika pokrajinskog ombudsmana izabran je od Skup{tine AP Vojvodine u decembru 2003. godine.

Pre stupawa na tu funkciju radio je kao sudija i predsednik Op{tinskog suda u Temerinu, javni pravobranilac, zamenik sekretara Skup{tine AP Vojvodine i advokat. Komemoracija povodom smrti Zoltana Gabora odr`a}e se u sredu, 25. jula, u 10 sati u Velikoj aali Skup{tine Autonomne Pokrajine Vojvodine, a ta~no vreme i mesto sahrane bi}e objavqeni naknadno.

DKV PRO TE STU JE ZBOG NA PA DA NA SR \A NA TE [I NA

Nasiqe se mora sankcionisati

„Verbalni i fizi~ki napad na na{eg ~lana, kwièvnika Sr |a na Te {i na, koji se desio ovih dana na manifestaciji koju je organizovao Kulturni centar iz Zrewanina, simptom je ~esto tolerisane i neprihvatqive klime koju na{e dru{tvo mora sankcionisati„, kaè se u saop{tewu koje je ju~e medijima dostavilo Dru{tvo kwièvnika Vojvodine. Kako stoji u saop{tewu DNV-a, minimum koji o~ekuju kao pisci i odgovorni qudi jeste da se za{titi dostojanstvo svakog ~oveka, gra|anina Srbije, da se pove}a osetqivost prema svakom obliku netolerancije i ugroàvwa fizi~ke i mentalne sigurnosti drugog. „U na{em dru{tvu vrlo su prisutni razli~iti oblici ispoqava-

wa nasiqa, {to mnoge pojedince, posebno javne li~nosti, ~ini nespokojnim i neza{ti}enim. Svesni smo toga da se nasiqe, s obzirom na svoju prirodu, ne moè u svakoj prilici osujetiti, tako|e je jasno da generalno postoji visoka netolerancija i nepo{tovawe drugog, {to doprinosi tome da kriti~an broj ~lanova ovog dru{tva smatra da se civilizovane forme op{tewa mogu zameniti neprihvatqivom demonstracijom nasilni{tva„, stoji u saop{tewu. DKV s àqewem reaguje povodom ovog slu~aja, drè}i da }e se primeniti odgovaraju}e zakonske mere da se svaki nasilnik, pa i ovom prilikom, zakonski i moralno osudi.

NE STI [A VA SE DRA MA U „[U MA DI JA DES-u”

[trajka~i gla|u odbijaju le~ewe

– Zdravstveno stawe sedmorice radnika s invaliditetom preduze}a „[umadija DES”, koji su 14. dan u {trajku gla|u, i daqe je te{ko i oni su ju~e odbili savet lekara da idu na bolni~ko le~ewe – izjavila je Tanjugu socijalna radnica u tom preduze}u Mil ka Mi lo va no vi}. – I jutros su ih pregledali lekari medicine rada i svima preporu~ili da prekinu gladovawe i da hitno idu na bolni~ko le~ewe, ali {trajka~i gla|u, koji tra`e isplatu osam minimalnih zarada koje im se duguju, odbili su upute lekara. Ona je dodala i da su lekari svim {trajka~ima dali injekcije za smirewe kao i lekove za povi-

{en krvni pritisak, glavoboqu i druge zdravstvene probleme koje imaju zbog {trajka gla|u. Milka Milovanovi}, koja je i predsednica Sindikata invalidskih organizacija i preduze}a (SIPOS), rekla je da jo{ uvek nije dobijen odgovor od Ministarstva ekonomije, kojem su u ~etvrtak poslali pismo tra`e}i sastanak da bi se na{lo re{ewe za zahteve radnika. Preduze}e „[umadija DES” je u restrukturirawu i zbog brojnih problema koje ima nedavno je imenovano novo rukovodstvo, koje je vi{e puta ponovilo da nema para za isplatu zaostalih zarada.

utorak24.jul2012.

STU DENT SKI DOM U ZRE WA NI NU SPRE MAN ZA STA NA RE

Svega ima osim menze Studentski dom “Mihajlo Predi} – dr Mi{a” u Zrewaninu i od naredne {kolske godine primi}e stanare koji studiraju na Tehni~kom fakultetu “Mihajlo Pupin” i Visokoj tehni~koj {koli strukovnih studija. Konkurs za {kolsku 2012/2013. godinu ve} je objavqen, a rok za prijavu za prijem studenata prve godine je od 1. do 15. septembra. Za studente svih ostalih godina rok je od 15. do 31. oktobra. Posle toga bi}e utvr|ena rang-lista kandidata za prijem u ustanovu. Budu}i domci bi}e rangirani prema ukupnom broju bodova ostvarenih po svim osnovama koje se vrednuju za prijem u ustanovu. “Ukoliko ve}i broj kandidata od broja predvi|enog za prijem ostvari isti broj bodova, prednost u rangirawu ima}e onaj koji ima mawi broj godina studirawa, vi{u prose~nu ocenu i mawi prihod po ~lanu porodice”, obja{wavaju u zrewaninskom Studentskom domu, koji radi u sastavu Studentskog centra „Novi Sad„.

Internat druge kategorije, s 208 mesta u 60 trokrevetnih i sedam ~etvorokrevetnih soba, nalazi se u neposrednoj blizini centra Zrewanina, nadomak Tehni~kog fakulteta i Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija, {to

studentima i te kako odgovara. Stanarima su na raspolagawu dve ~itaonice, internet-centar, studentski klub, sala za rekreaciju s teretanom, kantina i ko{arka{ki teren s rasvetom. Sve sobe u Domu umre`ene su u lokalnu ra-

~unarsku mreù. Mese~na cena sme{taja bila je 1.100 dinara. Uprkos brojnim pogodnostima, me|utim, i ovogodi{we stanare do~eka}e problem koji godinama mu~i Studentski dom – nedostatak sopstvene menze. S obzirom na to da we jo{ uvek nema u okviru ovog kompleksa, studenti su prinu|eni na to da se hrane u restoranu Doma u~enika sredwih {kola “Angelina Koji} Gina” koji ba{ i nije u neposrednoj blizini. Zato su se studenti ~esto àlili na to da zbog predavawa ne mogu uvek da stignu na ru~ak. Oni smatraju da ne treba odustati od zamisli da se u domskom okruèwu otvori studentski restoran. Ali, ujedno su zadovoqni jer je ovih dana u nasequ “Mala Amerika”, gde je sme{ten Dom, otvorena ambulanta u kojoj }e mo}i da se le~e. Nedostatak ambulante tako|e im je predstavqao jedan od dugogodi{wih problema, ali je na to pitawe kona~no stavqena ta~ka. @. Ba la ban

RE [A VA WE PRO BLE MA RO MA VA @NO NA PU TU SR BI JE KA EU

Zakoni, propisi i saveti nisu dovoqni Osnovni problemi s kojima se Romi suo~avaju su wihova vidqivost, {kolovawe, zapo{qa va we i zdrav stve na za {tita, re~eno je ju~e na konferenciji „Integracija Roma – iluzija ili realnost”, uz konstataciju da je re{avawe pro ble ma rom ske za jed ni ce jedno od va`nih pitawa na putu Srbije ka EU. – Da bismo bili pravedni, Srbija mora da bude ekonomski jaka dràva. Vlada koju }emo formirati ima}e to kao prvi zadatak i o~ekujem da u tome doprinos damo svi – rekla je narodna poslanica Jor go van ka Ta ba ko vi}, i dodala da je Srbija odredila svoj put ka Evropskoj uniji i da standardi koji vaè u EU moraju da budu vidqivi i u Srbiji. Ona je istakla da svi gra|ani Srbije i bilo koje druge dràve moraju da imaju jednake uslo ve, od no sno jed na ku {ansu za pristup {kolovawu, zapo{qavawu i zdravstvenoj za{titi jer to je obaveza svih, a pre svega poslanika koji su, kako je navela, du`ni da obezbede pravdu za sve, makar ona bila i nesavr{ena. – Nije savr{ena ni demokratija ni parlamentarna procedura, ali minimum qudskosti ko-

ji moramo da posedujemo je da se ne bavimo `enama samo na Dan `ena, decom kada nasiqe nad wima postaje vidqivo, a Romima samo u „Dekadi Roma„ – rekla je Jorgovanka Tabakovi} na skupu u Skup{tini Srbije.

Ona je podsetila na to da su osnovi problemi Roma pitawe wi ho ve vi dqi vo sti – u smislu wihovog evidentirawa kroz stalna ili privremena bo ra vi {ta, {ko lo va we, obrazovawe do najvi{ih ste-

pena i dostupnost obrazovawa za tu kategoriju, zdravstvena za{tita, ali i zapo{qavawe. Ukazuju}i na to da je neophodno da svi qudi budu jednaki, ona je istakla da se poloàj Roma ne moè poboq{ati samo zakonima, propisima, akcijama, savetima i sastancima ve} da se to moè uraditi merqivim i konkretnim rezultatima. – Jedini pravi i merqivi profit mora da bude poboq{awe poloàja romske zajednice, koja mora da bude svesna toga da se pravi rezultati ne postiù brzo i odjednom – rekla je Jorgovanka Tabakovi}, i dodala da koraci u napredovawu moraju da budu vidqivi i trajni. Zamenik {efa Delegacije Evrop ske uni je u Sr bi ji Adri a no Mar tins rekao je da prioritet svih mora da bude za{tita qudskih prava. On je istakao da Romi, kao i svi ostali, moraju da imaju ista prava pri dobijawu dokumenata, i upozorio na to da je stopa zapo{qavawa romske zajednice veoma niska, istakav{i i da treba poja~ati nadgledawe situacija u kojima dolazi do zloupotrebe Roma.

DI JA BE TI ^A RI NE ZA DO VOQ NI ZBOG OBIM NE PRO CE DU RE ZA DO BI JA WE PO MA GA LA

Dug put do insulinske pumpe U Srbiji ima vi{e od 600.000 dijabeti~ara, a svake godine lekari otkriju oko 16.000 novoobolelih osoba, od ~ega 90 odsto boluje od dijabetesa tipa dva, pokazuju podaci Instituta za javno zdravqe „Batut”. Ipak, zbog nepostojawa registra, ta~an broj obolelih je nepoznat. „[e}era{a” je i vi{e jer veliki broj qudi ne zna da ima {e}ernu bolest pa se samim tim i ne le~i. Ovo je jedna od pet vode}ih hroni~nih masovnih nezaraznih bolesti koje su najzastupqenije u Srbiji i bolest koja, ukoliko se ne otkrije na vreme i ne le~i, moè dovesti do te{kih zdravstvenih problema pa i smrti. Naspram ovog podatka stoji onaj drugi: dijabetes je gotovo „idelan model” kako se prevencijom moè spre~iti nastanak komplikacija. Smatra se da se u tre}ini slu~ajeva obolelih od dijabetesa tipa dva, kojih u Srbiji ima izme|u 400.000 i 450.000, moè promenom pona{awa spre~iti nastanak te bolesti, a u drugoj tre}ini ranom dijagnozom spre~iti kompli-

kacije. Osam ili devet od deset obolelih od dijabetesa ima tip dva tog oboqewa, koji se povezuje s nepravilnim stilom `ivqewa, gojazno{}u, smawenom fizi~kom aktivno{}u i nepravilnom ishranom, dok je tip jedan naj~e{}e prouzrokovan genskim nasle|em.

Me|utim, oboleli od dijabetesa i daqe imaju pote{ko}e da dobiju sve ono {to im je potreb no za do bru re gu la ci ju {e}era u krvi. U Dijabetolo{kom savezu isti~u da u Srbiji dijabetes nije dobro kontrolisan u oko 80 odsto slu~ajeva pa je i broj

U Dijabetolo{kom savezu isti~u da u Srbiji dijabetes nije dobro kontrolisan u oko 80 odsto slu~ajeva, pa je i broj onih koji imaju komplikacije znatno ve}i nego u nekim dr`avama zapadne Evrope Da bi se smawio broj obolelih od dijabetesa, sa~iwena je Nacionalna strategija za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti. U oblasti {e}erne bolesti posledwih nekoliko godina ura|eno je dosta. Tako je sprovedena {ira edukacija zdravstvenih radnika i uspostavqena mre`a ustanova za pra}ewe stawa, a nacionalnim programom nastoji se obezbediti da se bolest dijagnostifikuje ranije, na nivou primar ne zdrav stve ne za {ti te.

onih koji imaju komplikacije znatno ve}i nego u nekim dràvama Zapadne Evrope. Savetovali{ta u okviru domova zdravqa za obolele od te bolesti pokazala su se kao odli~na pomo} i podr{ka dijabeti~arima, ali kod nas ih jo{ uvek nema u svim sredinama. U wima pacijenti mogu dobiti savete o stilovima ìvota koji im pogoduju, na~inu ishrane, nezi stopala, fizi~koj aktivnosti, terapiji... Oboleli se àle i na broj trakica za proveru ni-

voa {e}era u krvi. Stariji od 26 godina imaju pravo na 50 komada mese~no, a kao kaù, treba im najmawe 150. Stupawem na snagu novog pravilnika o izdavawu pomagala, gde spadaju i ona za dijabeti~are, u~iwen je korak unazad za pacijente, tvrde u udruèwima dijabeti~ara. [etawe dijabeti~ara za pomagala od izabranog lekara do specijaliste, pa opet do izabranog lekara i na kraju do filijale RFZO-a gde se overava recept na osnovu kojeg se podiè pomagalo, dodatno je zakomplikovano. U udruèwima su izra~unali: da bi se do{lo do potrebnog pomagala, bi}e potrebno dvadesetak dana izostajawa s posla godi{we. Kako kaù u RFZO-u, u skladu s finansijskim mogu}nostima i po preporuci struke, Fond je definisao wihov broj trakica. Izabrani lekar pi{e nalog koji se overava jednom u tri meseca u filijali. Samo kod izdavawa insulinske pumpe ide se kod izabranog lekara, kod endokrinologa, pa u apoteku. J. Bar bu zan

crna hronika

utorak24.jul2012.

dnevnik

NA PU TU KA WI @A–SEN TA

Po gi nuo po li ca jac U te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u nedequ oko 17`50 ~asova na regionalnom putu Kawi`a–Senta poginuo je Pal Balo (1961), pripadnik Grani~ne policije MUP Srbije.

On je izgubio kontrolu nad putni~kim motornim vozilom kojim je upravqao. Vozilo je sletelo s puta i prevrnulo se, a voza~ podlegao povredama na mestu udesa. M. Mr.

NA KON DVA ME SE CA RA SVE TQE NA PQA^ KA ZLA TA RE „MAG DA LE NA” U PO @A REV CU

Ukra de ni na kit za ko pan po red poq skog to a le ta Policijska uprava u Poàrevcu saop{tila je ju~e da su li{eni slobode Mla dan G. (30) i De jan L. (31), obojica iz Poàrevca, zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo razbojni{tva i prikrivawa. Policija je nakon dva meseca rasvetlila pqa~ku zlatare „Magdalena” u Poàrevcu, a kako je

}e Mladena G. i wegovog oca Ni ko le G. (61) iz Po`arevca prona{la, zakopano u dvori{tu u blizini poqskog ve-cea, oko 2,5 kilograma ukradenog zlatnog nakita, dok je u podrumu ku}e, sakriven u ugqu, prona|en automatski pi{toq „{korpion”, za koji se sumwa da je kori{}en u pqa~ki.

DR @A VQA NI SR BI JE I TUR SKE UHAP [E NI U SOM BO RU ZBOG SUM WE DA SU PRO IZ VO DI LI DRO GU

In dij ska ko no pqa uz ga ja na u iz najm qe nom po dru mu ho te la

Pripadnici Uprave kriminalisti~ke policije Ministarstva unutra{wih poslova i Policijske uprave u Somboru li{ili su slobode Pe tra V. (37) iz tog grada i dr`avqanina Turske Edi sa U. (42) zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, saop{tio je ju~e MUP Srbije.

Policija je u nedequ izvr{ila pretres podrumskih prostorija hotela „Internacion” u Somboru, koje su iznajmili Petar V. i Edis U., i prona{la kompletno opremqenu laboratoriju za uzgoj marihuane. U saop{tewu MUP-a navodi se da su pripadnici policije u podrumskim prostorijama hotela prona{li 850 biqaka indijske konopqe i 185,6 grama osu{ene marihuane. (Ta njug)

VE] TO KOM LE TA PRI VAT NI IZ VR [I TE QI KRE ]U U AK CI JU NA PLA TE KO MU NA LI JA I TE LE FON SKIH RA ^U NA

Pla }aj te du go ve, ko {ta }e vas jo{ sku pqe Zla ta ra „Mag da le na” opqa~ ka na 19. ma ja

navedeno, osim Mladena G. i Dejana L., policija sumwa da su razbojni{tvo izvr{ila jo{ dvojica osumwi~enih, od kojih je jedan odnedavno u zatvoru u Hrvatskoj zbog sumwe da je izvr{io razbojni{tvo u Splitskoj banci, dok se za drugim intenzivno traga. Pqa~ka po`areva~ke zlatare „Magdalena„ izvr{ena je 19. maja, u jutarwim ~asovima, kada su osumwi~eni maskirani, s kacigama na glavama, prete}i oru`jem, oduzeli oko ~etiri kilograma zlatnog nakita. Kako je istaknuto, po`areva~ka policija je pretresom ku-

U saop{tewu je navedeno da je Nikoli G. odre|eno zadràvawe zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo neov{a{}enog dràwa oru`ja. U {umi u blizini Velike Morave, kod Qubi~evskog mosta, policija je prona{la zapaqen putni~ki auto marke „folksvagen”, za koji se tako|e sumwa da je kori{}en tokom pqa~ke. Osumwi~ene je policija uz krivi~nu prijavu predala istra`nom sudiji Vi{eg suda u Poàrevcu. (Ta njug)

Prve naplate dugovawa gra|ana za komunalne usluge i nepla}ene telefonske ra~une koje }e sprovesti profesionalni izvr{iteqi usledi}e ve} tokom leta, dok }e naplate kazni za parkirawe sa~ekati jesen, kada se o~ekuju i prvi predlozi za izvr{ewe koje }e izvr{iteqima uputiti privatni poverioci. – Izvr{iteqi su dobili prve predmete, odnosno prve predloge za izvr{ewe, mahom za naplatu komunalnih potra`ivawa. Mi smo zakqu~ke o izvr{ewu ve} uradili i sprovodimo dostavu, a od reakcije du`nika zavisi}e i daqi tok postupka – rekao je Tanjugu predsednik Komore izvr{iteqa Mi ha i lo Dra go vi}. – Najve}i broj predmeta koje su privatni izvr{iteqi dobili od imenovawa na tu du`nost krajem maja je u Beogradu i Novom Sadu, oko 2.000. U Kraqevu su izvr{iteqi primili

550 premeta, a i u ostalim gradovima Srbije ima komunalnih preduze}a koja su dala predloge za izvr{ewe. Na teritoriji Beograda 20 izvr{iteqa dobilo je oko 150 predmeta od firme Telekom, a u narednom periodu se o~ekuje

U Su bo ti ci za ple ni li pen zi ju – Subotica ima samo jednog privatnog izvr{iteqa. Oko 900 Suboti~ana ~eka izvr{iteqa zbog nepla}awa ra~una za komunalije – obja{wava izvr{iteq Da mir [i te. – Do sada nije bio nijedan slu~aj plenidbe pokretnih stvari zbog nepla}awa komunalnih ra~una, jedino je bio slu~aj plenidbe penzije. Ja sam 31. maja polo`io zakletvu u Ministarstvu pravde i od tada do danas imam 900 predmeta koja ~ekaju na izvr{ewe. Uglavnom se radi o nepla}awu ra~una za grejawe, a {to se ti~e TV-pretplate, to bi trebalo da rade kolege iz Beograda. Gra|ani najvi{e duguju izme|u 30.000 i 50.000 dinara, dok jedan Suboti~anin ima dug od 240.000 dinara. Po wegovim re~ima, svim du`nicima je dostavqeno obave{tewe da je pokrenut postupak za izvr{ewe i da moraju da plate dug s pripadaju}im kamatama. – Savetovao bih gra|anima da, ukoliko dobiju opomenu zbog nepla}awa ra~una nekog komunalnog preduze}a, odu do preduze}a i poku{aju da se dogovore o pla}awu na rate ili nekoj vrsti reprograma – rekao je izvr{iteq Damir [ite. S. I.

TRA @I SE

Osum wi ~en za raz boj ni {tva Policija traga za mladi}em osumwi~enim da je po~inio vi{e razbojni{tava na podru~ju Novog Sada. Gra|ani

koji imaju informacije o wemu mogu da se jave na brojeve telefona 064/892–4056 ili 021/ 488–4142.

VR BA [A NIN DI GAO RU KU NA SE BE

Maj ci na ja vio tra ge di ju Ju~e oko 12 ~asova Vrba{anin Q. L. (1977) oduzeo je sebi `ivot baciv{i se pod putni~ki voz, koji je saobra}ao iz pravca Subotice prema Novom Sadu i Beogradu. Kako nezvani~no saznajemo, neposredno pre nego {to }e izvr{iti samoubistvo, Q. L. je svojoj majci saop{tio svoju nameru i oti{ao pe{ice ka pruzi, koja je u neposrednoj blizini wihove ku}e. Po re~ima kom{ija, koji su se na mestu nesre}e

na{li neposredno nakon tragedije, majka Q. L. je pozvala policiju, ali, na`alost, niko nije stigao da ga spre~i. Po pretpostavkama poznanika nesre}nog momka, mogu}i uzrok tragedije su dugovi u koje je zapao kao i problemi zbog dugogodi{we zavisnosti od narkotika. Zbog tragi~nog doga|aja, `elezni~ki saobra}aj izme|u Vrbasa i Novog Sada bio je u prekidu nekoliko sati. N. P.

jo{, napomenuo je Dragovi}, i ukazao na to da, iako Telekom nije komunalno preduze}e, ono spada u red preduze}a za koja su nadle`ni privatni izvr{iteqi. Po wegovim re~ima, ne{to mawe predloga za izvr{ewe je stiglo od „Telenora”, a u Novom Sadu najve}i broj predmeta je od JP „Srbijagas”. On o~ekuje da }e naplata parking kazni uslediti posle godi{wih odmora, u septembru, a tada o~ekuje i prve predmete u kojima su se gra|ani i kompanije opredelili izme|u suda i privatnih izvr{iteqa. Privatni izvr{iteqi iskqu~ivo su nadle`ni za naplatu dugova iz komunalnih potraìvawa, dok u ostalim slu~ajevima dele nadle`nost sa sudskim izvr{iteqima. Sud je iskqu~ivo nadleàn za izvr{ewa iz radnih i porodi~nih sporova. Dragovi} je ukazao na to da izvr{iteqi gra|anima ne {aqu nikakva upozorewa i da je opomenu za pla}awe duga gra|anima du`no da po{aqe komunalno preduze}e pre podno{ewa predloga za izvr{ewe privatnom izvr{itequ. On je svim du`nicima poru~io da dugove moraju da pla}aju jer je ne samo za dràvu i privredu ve} i za svakog gra|anina veoma va`no da se uvede red u oblasti naplate potraìvawa. – Kao predsednik Komore izvr{iteqa i u svoje li~no ime èlim da poru~im gra|anima da dugovi moraju da se pla}aju jer nijedan si-

stem ne moè funkcionisati ako se obaveze ne ispuwavaju – rekao je Dragovi}, i podsetio na to da su i poverioci ne~iji du`nici. Osvr}u}i se na reformu pravosu|a, u okviru koje su u pravni sistem Srbije uvedeni profesionalni izvr{iteqi radi efikasne naplate dugovawa i izvr{ewa drugih obaveza, on je naglasio da je veoma je bitno da se presude izvr{avaju jer ako se presuda ne izvr{i, ona ostaje mrtvo slovo na papiru. – Gra|ani koji dobiju zakqu~ak o izvr{ewu, kojim se pozivaju da svoju obavezu ispune u roku od osam dana, imaju pravo da na wega u roku od osam dana uloè prigovor – rekla je Tanjugu portparolka Prvog osnovnog suda u Beogradu. Prigovor se, kako je objasnila, podnosi preko izvr{iteqa sudu, odnosno o prigovoru odlu~uje sud. Ako du`nik ne primi zakqu~ak ili ne reaguje, posle dve nedeqe ponovo se {aqe zakqu~ak, a ako ni to ne uspe, stavqa se na oglasnu tablu suda. Ukoliko ni posle toga ne plate dug, izvr{iteqi }e od firmi gde su du`nici zaposleni traìti administrativnu zabranu na platu dok se potraìvawe ne namiri. Kao krajwa mera na raspolagawu im je plenidba pokretnih i nepokretnih stvari, uz asistenciju policije. Predsednik Komore izvr{iteqa veruje da }e gra|ani, kada vide koliko }e ih ko{tati ceo postupak, ipak odlu~iti da plate dugovawa. Ina~e, najnià cena izvr{iteqske usluge je 2.500 dinara, koliko ko{ta samo dostavqawe zakqu~ka da je postupak po~eo, a koja tako|e pada na teret du`nika ukoliko dobrovoqno ne plati dug.

{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog kojim mu se stavqa na teret da je po~inio krivi~no delo izazivawa op{te opasnosti. Sumwa se da je okrivqeni 2. maja 2011. godine, oko 17 ~asova, u Zrewaninu izazvao opasnost za qude jer svoja dva psa nije dr`ao na bezbedan na~in, odnosno zato {to ih je ostavio bez nadzora. Psi su, naime, istr~ali iz dvori{ta doma}ina i naspram ku}nog broja 15, u Kozara~koj ulici, jedan od wih je napao maloletnog P. V. koji je vozio bicikl. Pas je de~aka ugrizao za levu potkolenicu. @. B.

Iz PU Kikinda je saop{teno da je osumwi~eni Lorand A. na ime izrade elektri~ne gita re u ma ju 2011. go di ne od o{te }e nog li ca, na osno vu potpisanog ugovora, uzeo avans od 500 evra, ali mu do sada nije isporu~io instrument, niti vratio pare. M. Mr.

VESTI Krio za bra we ni auto mat Zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dràwa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija, zrewaninsko Osnovno javno tuìla{tvo podnelo je optu`ni predlog protiv N. S. (41) iz Zrewanina. Po navo di ma Tuì la{tva, okrivqeni je od 28. oktobra 2005. do 6. novembra 2010. godine u Zrewaninu neovla{}eno drào autmat marke MP-40, nema~ke proizvodwe, kalibra 9 milimetara, ~ije dràwe gra|anima nije dozvoqeno. Oru`je su mu oduzeli pripadnici policije. @. B.

protiv Q. T. (53) iz Zrewanina zbog sumwe da je po~inio te{ko krivi~no delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja. Wemu se stavqa na teret da je 5. juna pro{le godine, oko 21.30 ~as, pod dejstvom alkohola od 3,72 promila, upravqao automobilom marke “zastava lada”, kre}u}i se jednosmernim Kajmak~alanskim putem, i to u zabrawenom smeru. Kada je vozilom stigao do raskrsnice s Ulicom Eduarda Erija, na levi bo~ni deo wegovog auta predwim delom je naleteo “fijat punto” kojim je upravqao D. V. iz Zrewanina. U toj saobra}ajnoj nezgodi putnica u “ladi” Q. A. je zadobila te{ke telesne povrede, dok je putnik u drugom automobilu D. V. lak{e povre|en. @. B.

U sa o bra }aj ku s 3,72 pro mi la

Psi na pa li de ~a ka

Zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu

Protiv L. I. (62) iz Zrewanina Osnovno javno tu`ila-

Ni gi ta re, ni pa ra Policijski slu`benici u Senti podneli su krivi~nu prijavu protiv Lo ran da A. (1987) iz Sente zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo prevare.

Pro va la u Srp skom Kr stu ru Policija u Novom Kne`evcu podnela je krivi~nu prijavu protiv Da li bo ra P. (1987) i jednog maloletnika iz Srpskog Krstura zbog osnova sumwe da su, zajedno s jo{ jednim detetom, u no}i 21. jula ove godine provalili u privatnu ku}u u Srpskom Krsturu. Osumwi~eni se terete da su poku{ali da opqa~kaju vlasnicu ku}e i tom prilikom je lak{e povredili. M. Mr.

crna hronika

dnevnik

utorak24.jul2012.

^O VEK IZ OKO LI NE SREM SKE MI TRO VI CE UHAP [EN ZBOG PO SE DO VA WA VE LI KE KO LI ^I NE ORU@ JA

Ot kri ve ni pu {ko mi tra qe zi, pu {ke i ru~ ni ba ca~ Po li ci ja je uhap si la \or |a A. (37) s pod ru~ ja Srem ske Mi tro vi ce zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, sa op {ti la je ju ~e po li ci ja u tom gra du.

U PRE HRAM BE NO-UGO STI TEQ SKOJ [KO LI U ^A^ KU

Ce nov nik nar ko ti ka u {kol skom dvo ri {tu U pro la zu {kol skog dvo ri {ta Pre hram be no-ugo sti teq ske {ko le u â~ ku to kom vi ken da osva nu la je re kla ma i ce nov nik „po pu lar nih” nar ko ti ka, a iz Po li cij ske upra ve â~ ka ka ù da slu `ba kri mi na li sti~ kih teh ni ~a ra ra di na ot kri va wu po ~i ni la ca. – Teh ni ~a ri su ju ~e bi li na te r e n u, fo t o g ra f i s a l i gra fit, uze li uzo rak i ra de na iden ti fi ka ci ji li ca ko je je to po ~i ni lo – re kla je Ta nju gu za me n i c a Pi-Ara Po l i c ij s ke upra ve â ~ak Ve sna Ri sta no vi}. – Za osam go di na, ko li ko po sto ji {ko la, ni {ta sli~ no se ni je do go di lo – ka zao je di rek tor {ko le Dra gan Ko va ~e vi} Ta nju gu. – Na dam se da }e nad le `ne slu `be u~i ni ti sve da se po ~i ni o ci ot kri ju, a ro di te qi ma po ru ~u jem da ne ma ju raz lo ga

za bri gu jer su wi ho va de ca si gur na. Me |u tim, ro di te qi su za bri nu ti, na ro ~i to po sle sa zna wa da je u pi ta wu „va è }i ce nov nik” na ov da {wem cr nom tr ì {tu nar ko ti ka. Maj ka jed nog od u~e ni ka @a kli na S. iz ne na |e na je jer su za po sle ni u {ko li vr lo stro gi ka da je u pi ta wu o~u va we na me {ta ja i sa me zgra de, ali in si sti ra na to me da se od go vor ni pro na |u i ka zne. – Za i sta sam za te ~e na. Uop {te mi ni je sve jed no jer mi de te po ha |a tu {ko lu – ka za la je ona Ta nju gu. â ~an ski sred wo {kol ci, me |u tim, ni su za te ~e ni ve {}u da se ce nov nik „skan ka„, ~a rob ne pe ~ur ke, he ro i na, „ek se ra„, „spi da„ i LSD-a jav no pri ka zu je u dvo ri {tu jed ne {ko le, i je di no je, ka ko ka ù, „~ud no {to ni je is pi san i broj te le fo na”.

DI REK TO RAT CI VIL NOG VA ZDU HO PLOV STVA PO JA ^AO KON TRO LU NA SPORT SKIM AERO DRO MI MA

Su spen do va no se dam pi lo ta

Di rek to rat ci vil nog va zdu ho plov stva po ja ~ao je, to kom se z o n e le te w a, kon tro l u na sport skim aero dro mi ma i osta lim le ti li {ti ma, a od mar ta do po ~et ka ju la, zbog ne po {to va wa va zdu ho plov nih pro ce du ra, su spen do va no je se dam pi lo ta. „Po ve }an je broj in spek ci ja da bi se o~u va li bez bed nost i si gur nost le ta~ kih ak tiv no sti i sank ci o ni sa li oni ko ji se ne pri dr ` a va j u va z du ho p lov n ih pro pi sa, zbog ~e ga su naj ve }a pret wa osta lim u~e sni ci ma u

sport skom le te wu„, re ~e no je Ta nju gu u Di rek to ra tu. – Od mar ta do ju la ove go di ne, osim re dov nih in spek ci ja, stru~ ni ti mo vi Di rek to ra ta ci vil nog va zdu ho plov stva oba vi li su sa mo to kom vi ken da vi {e od 30 van red nih, iz ne nad nih pro ve ra sport skih aero dro ma i aero-klu bo va – ka za la je port pa rol ka Di rek to ra ta Ka ta ri na An dri}-Mi lo sa vqe vi}. Ona je na ve la da su kon tro li sa ni is prav nost va zdu ho plo va i pi lo ta pri li kom ak tiv no sti i da je „zbog ne po {to va wa va zdu ho plov nih pro ce du ra su spen do va no se dam pi lo ta, ko ji ma su na lo `e ne ko rek tiv ne me re”. – Po o {tre ne sank ci je i u~e sta l a kon tro l a Di r ek t o r a t a uro di li su plo dom jer ne ma ve li kih ne pra vil no sti kod le te wa, s ko je i ma su se na {i in -

spek to r i su s re ta l i to k om pret hod nih go di na – za kqu ~i la je ona. Ka ta r i n a An dri}-Mi l o s a vqe vi} je jo{ jed nom ape lo va la na sve pi lo te i osta le u~e sni ke u sport skom va zdu ho plov stvu da se stro go pri dr `a va ju pro pi sa nih pra vi la. Po we nim re ~i ma, ima mo, po evrop skim stan dar di ma, do bro ure |en va zdu {ni pro stor Sr bi je i sve uslo ve da on bu de bez be dan i za to je neo p- hod no da se svi pri dr `a va ju tih pra vi la i za ko nom pro pi sa nih me ra.

Ona je na ve la i da }e in spek to ri Di rek to ra ta ci vil nog va zdu ho plov stva naj stro `e ka zni ti sve one ko ji se oglu {e o za kon i ne pri dr `a va ju se pro pi sa nih pro ce du ra u va z du h o p lov n im ak t iv n o sti ma, „ko je su je di ni ga rant za si gur no i bez bed no le te we”. U ci v il n om va z du h o p lov stvu Sr bi je od 2010. go di ne ukup no je evi den ti ran 21 udes ra znih le te li ca u ko ji ma je bi lo po gi nu lih i po vre |e nih upr kos kon tro la ma klu bo va i sport skih aero dro ma od nad le `nih i in si sti ra wu na po {to va wu bez bed no snih stan dar da. Po sled wi u ni zu je, u ju n u, po g i b i j a pi l o t a pa r a gla je de ra B. M. (58), ne da le ko od Ni {ke ba we to kom smo tre „Li ga Sr bi je u pre le tu”.

U pre tre su pro sto ri ja ko je ko ri sti osum wi ~e ni, po li ci ja je pro na {la i od u ze la dva pu {ko mi tra qe za, dve pu {ke, ru~ ni ba ca~, ru~ nu ofan ziv nu bom bu, de lo ve za pu {ku i ve }u ko li ~i nu mu ni ci je.

Na kon po li cij skog za dr `a va wa, osum wi ~e ni je, uz kri vi~ nu pri ja vu, pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci, ko ji mu je od re dio pri tvor do me sec da na, pi {e u sa op {te wu. (Ta njug)

PRI IN TER VEN CI JI U SU BO TU UVE ^E NA NOVOSADSKOM [TRAN DU

Po vre |e na pa tro la Ko mu nal ne po li ci je No vo sad ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Go ra na J. (1973) i Mi o dra ga G. (1982) zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ na de la na sil ni~ kog po na {a wa i spre ~a va wa slu `be nog li ca u oba vqa wu po sla. Oni se te re te da su u su bo tu oko po no }i fi zi~ ki na pa li pa tro lu Ko mu nal ne po li ci je ko ja je in ter ve ni sa la po do ja vi o gla snoj mu zi ci iz ugo sti teq skog lo ka la na [tran du. Tom pri li kom obo je ko mu nal nih po li ca ja ca lak {e je po vre |e no, a na li cu me sta in ter ve ni sa la je po wi ho vom po zi vu pa tro la

Gra do na ~el nik osu dio na pad Na pad na pri pa di ke Ko mu nal ne po li ci je, ko ji se de sio pro te klog vi ken da na [tran du, osu dio je gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}. On je ka zao da se na sil no po na {a we ne sme to le ri sa ti. – Is po qa va we na sil nog po na {a wa pre ma bi lo ko me je ne do pu sti vo, a po seb no pre ma qu di ma ko ji ra de na o~u va wu ko mu nal nog re da u op {tem in te re su. O~e ku jem da nad le `ni or ga ni pro tiv od go vor nih pre du zmu sve za ko nom pro pi sa ne me re – re kao je Pa vli ~i}. A. J.

MUP-a, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Po li caj ci, 26-go di {wa Le na L. i wen de set go di na sta ri ji ko le ga La zar D. su pri mqe ni u Ur gent ni cen tar, a na kon {to su im kon sta to va ne la ke te le sne po vre de, pu {te ni su ku }i. Grad ska upra va za in spek cij ske po slo ve na ve la je po vo dom do ga |a ja da je Ko mu nal na po li ci ja do bi la do ja vu u ve zi s bu kom iz jed nog ugo sti teq skog objek ta s po me nu tog ku pa li {ta, a da je do la skom pa tro le na li ce me sta u lo ka lu „^e ti ri da me„ do {lo do te `eg na pa da na ko mu nal ne po li caj ce i wi ho vog po vre |i va wa uzro ko va nog na sil ni~ kim po na -

{a wem oso ba od ko jih se jed na pret hod no pred sta vi la kao vla snik, kao i ve }eg bro ja pri sut nih go sti ju. Na dvo ~la nu pa tro lu, u ko joj je je dan ~lan de voj ka sta ra 26 go di na, na sr nu lo je, na vo di se u sa op {te wu, oko 15 mu {ka ra ca, {to je oce we no kao de mon stra ci ja ne po {to va wa pre ma pred stav ni ci ma grad ske upra ve i va è }ih pro pi sa Skup {ti ne gra da No vog Sa da. Od lu ka o ure |e wu gra da za bra wu je iz vo |e we mu zi ke uì vo u sklo pu let we ba {te. Ka ko je te no }i iz lo ka la „ê ti ri da me” do pi ra la mu zi ka ko ja je re me ti la mir i spo koj stvo gra |a na ko ji sta nu ju u ne po sred noj bli zi ni,

Ko mu nal na po li ci ja je ima la prav ni osnov, ali i za ko nom usta no vqe nu oba ve zu da in ter ve ni {e po sva koj pri ja vi ko ja je u in ge ren ci ji te slu `be, ka è se u sa op {te wu i do da je: „Ko mu nal na po li ci ja je u to ku oba vqa wa po slo va iz svo je nad le `no sti sva ko dnev no iz lo è na pret wa ma i na sr ta ji ma na fi zi~ ki i psi hi~ ki in te gri tet slu `be ni ka, ali do sa da ni jed na si tu a ci ja, kao kraj wi re zul tat, ni je ima la eks la ci ju na si qa (pe sni ~e we, uda ra we sto li com, ~u pa we za ko su) po put ovo ga, za {ta se te re te osum wi ~e ni u ovom in ci den tu na grad skoj pla ì„. U slu ~a ju ka da je vla snik ugo sti teq skog objek ta ne za do vo qan ra dom i po stu pa wem Ko mu nal ne po li ci je, tre ba da is po {tu je pro ce du ru ko ja se pri me wu je u spor noj si tu a ci ji, a ti ~e se pod no {e wa pri tu `be na rad pri pad ni ka te slu `be ovla {}e nim ru ko vo di o ci ma, ko ji ima ju mo gu} nost da pro pi sno ka zne sva ko kr {e we rad ne di sci pli ne i ne do li~ no po na {a we svo jih za po sle nih, na gla {a va ju u Grad skoj upra vi za in pek cij ske po slo ve. Ta ko |e, u sa op {te wu se na po mi we da }e se, da bi se u bu du} no sti pred u pre di le ova kve si tu a ci je, pred u ze ti sve me re da se pre kr {i o ci od go va ra ju }e sank ci o ni {u. M. V.

JO[ NE IZ VE SNO KA DA ]E PO ^E TI SU \E WE BO GO QU BU I SRE TE NU KA RI ]U I JO[ 14 OSUM WI ^E NIH ZA „MOB TEL”

En glez uko ~io op tu `ni cu Op tu `ni ca pro tiv od be glog Bo go qu ba Ka ri }a, we go vog bra ta Sre te na i jo{ 14 osum wi ~e nih da su od 1998. do 2005. go di ne o{te ti li kom pa ni ju „Mob tel”, ko ja je po dig nu ta pre go to vo dve go di ne, jo{ ni je stu pi la na prav nu sna gu, ta ko da se u sko ri je vre me ne na zi re po ~e tak su |e wa. Po re ~i ma port pa rol ke Vi {eg su da u Be o gra du Du {i ce Ri sti}, taj pred met je jo{ u fa zi iz ja vqi va wa pri go vo ra na op tu `ni cu jer je je dan od op tu `e nih stra nac – En glez, a sud po {tu je we go va pra va upo tre be ma ter weg je zi ka to kom kri vi~ nog po stup ka. Ka ko je ob ja sni la, op tu `e nom Har pu ru Pa trik Ro ju je do sta vqe na pre ve de na op tu `ni ca pu tem me |u na rod ne prav ne po mo }i, i ka ko je uka za la, taj po stu pak sam po se bi tra je ve o ma du go, mi ni mum {est me se ci. Po tom je okri vqe ni iz ja vio pri go vor na op tu `ni cu ta ko |e na en gle skom, ko ji je sa da na pre vo du kod sud skog tu ma ~a, i ka da bu de pre ve den na srp ski, ceo pred met }e bi ti do sta vqen na od lu ~i va we kri vi~ nom van pre tre snom ve }u, re kla je Ri sti} ob ja {wa va ju }i za -

{to taj po stu pak du go tra je. – U to ku je pre vod we go vog pri go vo ra na op tu `ni cu s en gle skog na srp ski, po sle ~e ga }e svi pri go vo ri osta lih op tu è nih bi ti do sta vqe ni kri vi~ nom van pre tre snom ve }u su da na od lu ~i va we – pre ci zi ra la je Du {i ca Ri sti}. – Tek po {to sud po tvr di op tu `ni cu, ona stu pa na prav nu sna gu i za ka zu je se glav ni pre tres, od no sno su |e we. Op tu è ni u ovom slu ~a ju su svo je pri go vo re na op tu `ni cu iz ja vi li jo{ kra jem de cem bra 2010. Kri vi~ no van pre tre so ve }e od lu ~u je o pri go vo ri ma, ali is pi ti je i is prav nost op tu `ni ce po slu `be noj du `no sti. Mo è da od bi je pri go vo re i po tvr di op tu `ni cu, a mo è i da ih usvo ji ili po slu`b noj du `no sti pri me ti ne pra vil no sti u woj, po sle ~e ga op tu `ni cu vra }a Tu ì la {tvu na do ra du. Vi {e tu ì la {tvo u Be o gra du po di glo je 17. sep tem bra 2010. op tu `ni cu pro tiv Bo go qu ba i Sre te na Ka ri }a, a obo ji ca su jo{ od 2006. go di ne u bek stvu i za wi ma je ras pi sa na cr ve na In ter po lo va po ter ni ca. Op tu è ni su za vi {e

Sre ten i Bo go qub Ka ri}

kri vi~ nih de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, za ko je je za pre }e na ka zna do 12 go di na za tvo ra. Bo go qub Ka ri}, ko ji je i pred sed nik Po kre ta „Ssna ga Sr bi je”, pret hod nih da na po mi wan je u me di ji ma kao mo gu }i ku pac te le vi zi je „Ava la”. On je pre po kre ta wa kri vi~ nog po stup ka bio i vla snik „BK-te le vi zi je„, kao i ban ke „Bra }a Ka ri}„, „Astra Si mit„ i dru gih kom pa ni ja.

Bra }a Ka ri} te re te se da su sa sa rad ni ci ma s ra ~u na „Mob te la” pre ba ci li vi {e od 60 mi li o na evra na pred u ze }a „BK-gru pa” i pri vat ne ra ~u ne ta ko {to su kon tro li sa li Uprav ni od bor „Mob te la”. Na te ret im se sta vqa i da su „uti ca li na sud sku vlast”, a me |u op tu `e ni ma je i biv {i su di ja Tr go vin skog su da u Be o gra du Ivan ka Kne `e vi}-Ko zi}. (Ta njug)

Pro fe so ri Kra gu je va~ kog uni ver zi te ta do bi li pre te }e po ru ke Pro fe so ri ma Uni ver zi te ta u Kra gu jev cu, u ~i jem je sa sta vu 12 fa k ul t e t a, ukqu ~ u j u } i i rek to ra, na mejl adre se sti gle su pre te }e po ru ke, zbog ~e ga je kra gu je va~ ka po li ci ja pred u- ze la me re na iden ti fi ka ci ji po ~i na la ca i prov ce niv {i da

je re~ o vi so ko teh no lo {kom kri mi na lu oba ve sti la Vi {e tu `i la {tvo u Be o gra du. Rek tor Uni ver zi te ta u Kra gu jev cu prof. dr Slo bo dan Ar se n i j e v i}, ko m e je ta k o | e elek tron skom po {tom sti gla pre te }a po ru ka, u iz ja vi Ta -

nju gu re kao je „da su pre te }e i uvre dqi ve po ru ke do bi li pro fe so ri sa raz li ~i tih fa kul te ta”. Na ~el nik Po li cij ske upra ve u Kra gu jev cu Ivan \o ro vi} u iz ja vi Ta nju gu re kao je da po li ci ja, na zah tev Osnov nog tu -

`i la {tva, pred u zi ma me re na iden ti fi ka ci ji li ca ko ja su sla la pre te }e po ru ke. - Po ru ke su pre te }e sa dr `i ne - „po gi nu }e{„, „umre }e{„ ili uvre dqi ve u sti lu „ti si slu ~aj za bol ni cu„ - re kao je \o ro vi}.

sport

utorak24.jul2012.

dnevnik

U SUSRET 30. LETWIM OLIMPIJSKIM IGRAMA U LONDONU (27. JUL - 12. AVGUST) ODBOJKA[ICA SUZANA ]EBI] DRUGI PUT NA OLIMPIJSKIM IGRAMA

Bez {minke u Londonu

Gu `va u ho lu ho te la M, ve} go di na ma una zad ba zi svih na {ih od boj ka {kih se lek ci ja, zna ~i da {am pi on ke i {am pi o ni pu tu ju na ne ko tak mi ~e we. Kod de vo ja ka obi~ no se na |e ne ki ko fer vi {e, ne ko }e re }i, lo gi~ no, è ne su to, tre ba im vi {e stva ri. Ipak, za blu da je po sre di. Ne no se na {e naj bo qe od boj ka {i ce ni {ta vi {e ne go {to im pro to kol na la è. Ta ko je i Su za na ]e bi}, pr vi li be ro re pre zen ta ci je Sr bi je, za put u Lon don, na Olim pij ske igre, pa ko va la kom ple te dre so va, ma ji ce, {ort se ve, {tit ni ke ... - Sa mo opre ma je u tor ba ma a ima je za i sta mno go, od dre so va za utak mi ce, pre ko opre me za tre ning, pa stva ri ko je smo za du ì li od Olim pij skog ko mi te ta. Stvar no ne ma me sta ni za {ta dru go - pri ~a la je Su za na ]e bi} za â&#x20AC;&#x17E;Mondoâ&#x20AC;?, uo~i pu ta u Lon don. Se ti la se si tu a ci je od pre ~e ti ri go di ne, sa Iga ra u Pe kin gu. - U Ki nu smo ta ko |e no si li sa mo opre mu. Po {to smo iz gu bi li u ~e tvrt fi na lu, a osta li do kra ja tak mi ~e wa, ni smo ima li ni {ta da ob u ~e mo pa smo mo ra li da ku pu je mo gar de ro bu. Ipak, ni za Lon don ne }e mo me wa ti na vi ke, is kqu ~i vo je opre ma u tor ba ma. Sa mo sa da se na dam da nam ci vil na gar de ro ba ne }e ni bi ti po treb na, da }e mo do kra ja Iga ra osta ti u na {im dre so vi ma- pri èq ku je Su za na da Sr bi ja igra u za vr {ni ci Iga ra. Na pi ta we da li ima u ko fe ri ma pro sto ra za ne se ser 28-go di {wa ki wa da je ne ga ti van od go vor.

Dru`ewe sa Zoranom Arunovi} Su za ni, `en skoj re pre zen ta ci ja u ce li ni, pred sto ji dru gi uza stop ni na stup na Olim pij skim igra ma. - @e le la sam, na rav no, kao i sva ko ko se pro fe si o nal no ba vi spor tom, da u~e stvu jem na Olim pij skim igra ma, ali ni sa wa la ni sam da }e to bi ti dva pu ta! Ali, za i sta je vred no svih od ri ca wa, ~e ti ri go di ne tra je olim pij ski ci klus, a u na {em slu ~a ju je stao u 21 utak mi cu, ko li ko smo mo ra le da od i gra mo da bi smo se kva li fi ko va le na Igre- pri ~a ]e bi }e va ne kri ju }i uz bu |e we zbog pred sto je }eg tak mi ~e wa u glav nom gra du Ve li ke Bri ta ni je. - Evo jo{ jed nog pri me ra po seb no sti Olim pij skih iga ra. Ovo je je di no tak mi ~e we na ko jem mo gu da u~e stvu jem za jed no sa naj bo qom dru ga ri com, Zo ra nom Aru no vi}- sve do ~i Su za na o ve li kom pri ja teq stvu sa na {om re pre zen ta tiv kom u stre qa {tvu.Ne znam da li }e bi ti pri li ke da gle da mo dru ge spor to ve, da li }e mo mo }i da na vi ja mo za na {e. Sve za vi si od ras po re da. Za i sta se ra du jem Igra ma, to je je din stve na pri li ka da svi srp ski spor ti sti bu du na jed nom me stu. Su za na je ver ni po klo nik tak mi ~e wa pod olim pij skim kru go vi ma.

Se lek tor od boj ka {a Sr bi je Igor Ko la ko vi} sa op {tio je ko na ~an spi sak od 12 igra ~a ko ji }e u~e stvo va ti na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Sa {i reg spi ska ot pa li su teh ni ~ar Alek sa Br |o vi}, ko rek tor Du {an Pet ko vi}, li be ro Fi lip Vu ji}, blo ke ri De jan Ra di} i Sre} ko Li si nac, kao i pri ma ~i Mar ko Ivo vi} i Ne ma wa Pe tri}. Pri ma~ Mi lo{ Ter zi} jo{ ra ni je je ot ka zao u~e {}e na ovo go di {wim pri pre ma ma za OI.

Na spi s ku su, teh n i ~ a r i: Vla d o Pet k o v i} i Mi h aj l o Mi t i}. Ko r ek t o r i: Sa { a Sta ro vi} i Alek san dar Ata na s i j e v i}. Li b e r o: Ni k o l a Ro si}. Blo ke ri: Dra gan Stan ko vi}, Mar ko Pod ra {~a nin i Mi lan Ra {i}. Pri ma ~i: Bo jan Ja ni}, Ni ko la Ko va ~e vi}, Mi lo{ Ni ki} i Uro{ Ko va ~e vi}. Od boj ka {i Sr bi je u Lon do nu }e igra ti u B gru pi u ko joj su jo{ SAD, Tu nis, Ne ma~ ka, Bra zil i Ru si ja.

Selektor odbojka{a Srbije Igor Kolakovi}

STRELCI NA[I PRVI SPORTISTI U LONDONU

Selo malo, ali sve je sjajno - Naj u pe ~a tqi vi je su mi one iz Sid ne ja ka da su od boj ka {i osvo ji li zla to. Usta ja la sam ra no, ~e ka la utak mi ce, kao i svi na {i gra |a ni. Se }am se da sam te 2000. go di ne jo{ igra la za klub iz Ko sje ri }a, u Je din stvo sam pre {la tek sle de }e se zo ne. A on da sa, po sle osam go di na do ~e ka la da bu dem i sa ma na Igra ma u Pe kin gu, sto jim po red Ni ko le Gr bi }a, ko jeg sam gle da la ka ko osva ja olim pij sko zla to. Neo pi siv je to ose }aj.

Milena zadu`ena za {timung Ovo go di {wa re pre zen ta tiv na se zo na po ~e la je u apri lu a kul mi na ci ju }e, na da ju se svi u ta bo ru `en ske re pre zen ta ci je, ima ti u av gu stu, na kra ju OI. - Po vre de su nam u ve li koj me ri po kva ri le pla no ve. Ipak,

Foto: MN pres

- Ni je mi pri jat no sa {min kom na te re nu. Na rav no, ne osu |u jem de voj ke ko je to ra de, ako se ne ko do bro ose }a, to je OK. Ne mam ni {ta pro tiv.

Kolakovi} saop{tio kona~ni spisak

bez ob zi ra na sa stav u ko jem pu tu je mo, znam da }e sve de voj ke da ti mak si mum jer smo, i u ovom okol no sti ma, do bro ra di li- ka è Su za na i is ti ~e da je at mos fe ra me |u od boj ka {i ca ma od go va ra ju }a, ka kva i tre ba da bu de pred ova ko ve li ko tak mi ~e we. Mi le na Ra {i} za du è na je za {ti mung. - Mi le na Ra {i} je di-xej u na {em ti mu, ona je za du è na za iz bor mu zi ke, a ka ko je u to ku sa ak tu el nim de {a va wi ma, uvek ne {to no vo pri pre mi. Obi~ no to slu {a mo u svla ~i o ni ci, pred iz la zak na te ren. Srp ki we }e u bru pi B, u kon ku ren ci ji Ki ne, Ko re je, Tur ske, SAD i Bra zi la, po ku {a ti da bu du me |u pr ve ~e ti ri u gru pi i iz bo re pla sman u ~e tvrt fi na le. To je pri mar ni ciq, ka da se on ostva ri po sta vi }e se no vi. - Sve za vi si od to ga ka ko otvo ri mo tak mi ~e we, ko li ko }e mo men tal no i fi zi~ ki bi ti ja ke. Gru pa nam je vr lo za ni mqi va. Tra di ci o nal no do bro igra mo pro tiv Ame ri kan ki, sa Tur ki wa ma se ni ka da ne zna, po sto ji ve li ki ri va li tet, na ro ~i to jer ne ke na {e de voj ke igra ju u Tur skoj. Bra zil je uvek iza zov - ka è ]e bi }e va i do da je:- Na dam se da naj bo qe od na {e igre ove se zo ne tek sle di. Vre me br zo pro la zi, ne str pqi vo ~e ka mo da Olim pij ske igre po~ nu. Ne re al no bi bi lo obe }a va ti me da qu i pri ~a ti da ide mo na vi sok pla sman, po go to vo zbog pe ho va ko ji su nas za de si li pro te klih me se ci.

Pr vi spor ti sti iz Sr bi je ko ji su sti gli u olim pij sko se lo u Lon do nu su strel ci Ja sna [e ka ri}, Zo ra na Aru no vi}, Bo ba na Ve li~ ko vi}, An drea Ar so vi}, Iva na Mak si mo vi}, An dri ja Zla ti}, Ne ma wa Mi ro sa vqev i Da mir Mi kec. Oni re dov no tre ni ra ju i pri pre ma ju se, bu du }i da }e bi ti pr vi ~la no vi Olim pij skog ti ma Sr bi je ko ji }e na stu pi ti u Lon do nu. Ve} u su bo tu, 28. ju la, na stre li {te }e iza }i An drea Ar so vi} i Iva na Mak si mo vi} u di sci pli ni va zdu {na pu {ka, kao i An dri ja Zla ti} i Da mir Mi kec u di sci pli ni va zdu {ni pi {toq. Sed mo stru ka u~e sni ca Olim pij skih iga ra Ja sna [e ka ri} ka `e da joj se olim pij sko se lo do pa da, iako je ma we od dru gih u ko ji ma je bi la.

- Ni smo jo{ vi de li sve, ali ovo {to smo do sa da ob i {li mi se ba{ do pa da. Za sa da naj ve }i deo da na pro vo di mo na tre nin zi ma jer smo zbog to ga ov de. Mo je tak mi ~e we se za vr {a va 1. av gu sta i ta da }u si gur no ima ti vre me na da obi |em i dru ga bo ri li {ta - iz ja vi la je [e ka ri }e va, ko ja }e sed mi put u ka ri je ri na stu pa ti na Olim pij skim igra ma. I Zo ra na Aru no vi} je pro ko men ta ri sa la olim pij sko stre li {te. - Ovo stre li {te mi ni je osta lo u le pom se }a wu po sle Svet skog ku pa u apri lu. Sa da su or ga ni za to ri is pra vi li ne ke ne do stat ke na ko je smo im uka za li i uslo vi za pu ca we su mno go bo qi. Na dam se da }e nas i vre me po slu `i ti - re kla je srp ska re pre zen ta tiv ka, a pre no si sajt Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je.

Ve} u subotu strelci izlaze na liniju

êtiri bra~na para na streqa~kom turniru ê ti ri bra~ na pa ra ga |a }e na olim pij skom tur ni ru u stre qa {tvu u Lon do nu! Me |u wi ma je i srp ski bra~ ni par Me li sa (de vo ja~ ko Kar ba lo) i Da mir Mi kec. Me li sa }e ga |a ti za Sal va dor pu {kom, a Da mir za Sr bi ju MK i va zdu {nim pi {to qem. Upo zna li su se 2005. a 2011. su se ven ~a li u cr kvi Ru ì ca u Be o gra du. Me li sa je do bi la vajld kar tu za OI. Od bra~ nih pa ro va u Lon do nu }e ga |a ti gli ne ne go lu bo ve Kri stin i Ti no Ven cel (Ne ma~ ka) u dis pli ni skit. Kri stin (de vo ja~ ko Brik ner) ima bron zu sa OI u Pe kin gu 2008. a Ti no svet sko zla to iz Su la 2006. Sla van bra~ ni par je i Emons. Me tju Emons je Ame ri ka nac a Ka te ri na je ê hi wa (de voj ~a ko Kur ko va). Ga |a }e MK pu {kom u Lon do nu. Ka te ri na ima zla to i sre bro iz Pe kin ga 2008. i bron zu iz Ati ne 2004, a Me tju zla to iz Ati ne 2004. i sre bro iz Pe kin ga 2008.

Olimpijska bakqa na Londonskom oku Olim pij ska ba kqa na sta vi la je svoj put bri tan skom pre sto ni com, a u ne de qu se pro v o z a l a Lon d on s kim okom, naj v e } im pa n o r am skim to~ kom na sve tu. Ba kqu je no si la 17-go di {wa Ame li ja Hemplmen-Adams,

oso ba ko ja je na ski ja ma sti gla do Ju `nog po la. Ogra ni za to ri Iga ra `e le da ba kqa obi |e {to vi {e ~e tvr ti Lon do na, u ko ji je sti gla po {to je vi {e od 60 da na pro ve la na pu tu po Bri ta ni ji.

ko ja je sta ja la na jed noj od ka bi na to~ ka ko ji se na la zi na ju `noj stra ni Tem ze. Ta ti nej xer ka po sta la je pro { le go d i n e naj m la | a

Pu t o v a w e }e se za v r { i ti u pe t ak, ka d a ba k qa sti `e na sta d ion za ce r e m o n i ju otva r a w a Olim p ij s kih iga r a.

Damir i Melisa Mikec

MAJKL FELPS @ELI NOVA ODLI^JA

Pod specijalnom dijetom Ame ri~ ki pli va~ Majkl Felps ve} iza se be ima 16 olim pij skih me da qa, ali ne `e li da sta ne i raz mi {qa o no vom po ho du na od li~ ja u Lon do nu. Felps je vred no ra dio na for mi pred Olim pij ske igre, a imao je i spe ci jal nu di je tu ko jom je ogra ni ~io unos ka lo ri ja na 12.000 dnev no. Ta di je ta ima ve li ki udeo u we go vim us pe si ma, dan za po ~i we do ru~ kom ko ji se sa sto ji od tri sen dvi ~a sa tvr do ku va nim ja ji ma, tri pa la ~in ke sa ~o ko la dom, omle ta od pet ja ja, tri par ~e ta to sta sa slat kim na ma zom i ~i ni je gri za. Felps po tom za ru ~ak po je de po la ki lo gra ma pa ste, ko ja u se bi ima do sta vi ta mi na i vla ka na, dva ve li ka sen dvi ~a sa {un kom i ka~ ka va qem i do sta ma jo ne za i Majkl Felps po pi je ve li ku ko li ~i nu ener get skih pi }a. Felps ima i we gov su na rod nik Ra Za po sled wi obrok to kom da na jan Loh te, {to zna ~i da bi usko ro Felps po je de jo{ po la ki lo gra ma i wi ho vi ri va li mo gli da se od lu pa ste i ve li ku pi cu i po pi je do sta ~e na isto, s ob zi rom da su Ame ri te~ no sti, naj vi {e u ob li ku ener - kan ci po sled wih go di na ve o ma do get skih pi }a. Sli~ nu di je tu kao mi nant ni u svo jim di sci pli na ma.

SPORT

dnevnik

U SU SRET 30. LET WIM OLIM PIJ SKIM IGRA MA U LON DO NU PRI JEM OLIM PI JA CA KOD PRED SED NI KA SR BI JE

Ni ko li} pre dao Div cu za sta vu Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} uru ~io je olim pij ci ma za sta vu ko ju }e no si ti na otva ra wu, a spor ti sti su do bi li i amaj li ju, sti li zo va nu Pan ~i }e vu omo ri ku. Ni ko li} je na pri je mu u pred sed ni {tvu ~e sti tao spor ti sti ma na pla sma nu na Igre u Lon do nu, a una pred i na „vi te {kom po na {a wu”. Pred sed nik je srp ske olim pij ce po zvao da do ne su ra dost gra |a ni ma Sr bi je. Ve }i deo na {e se lek ci je, ko ja ima ukup no 115 ~la no va, pu tu je u Lon don da nas, ra no uju tro, ~ar ter le tom. - @e lim da vam ka ~e me da qe u Lon do nu. Ve} pred sta vqa te Sr bi ju, a è lim vam i da nas ob ra du je te...’Aj de po ka ì te da ima mo i mi ~e mu da se ra du je mo...ê sti tam vam i na vi te {kom po na {a wu do stoj nom olim pi ja ca, re kao je Ni ko li}. - Ra do va }e mo se sva kom va {em uspe hu. @e lim da vam ka èm da je Sr bi ja uz vas. Ne }u da vas op -

te re }u jem, ali znaj te da }e mo gle da ti sva ko va {e tak mi ~e we. Mno go sre }e i `i ve la Sr bi ja!, po ru ~io je pred sed nik oku pqe nim olim pij ci ma. Ni ko li} je za sta vu uru ~io pred sed ni ku Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je Vla du Div cu. Olim pij ci su na po klon do bi li ogr li ce sa me tal nim pri ve skom sti li zo va ne Pan ~i }e ve omo ri ke i gr ba Sr bi je. - Hte li smo da sva kom ~la nu da mo ne {to {to je sa mo na {e, amaj Srp ski olim pij ci kod pred sed ni ka Ni ko li }a li ju sa Pan ~i }e vom omo ri kom. Dra gi olim pij ci, ne Pri je mu u pred sed ni {tvu - Na dam se da }e mo is pu ni ti ka vam ova amaj li ja do ne se sre }u pri su stvo vao je ve }i deo spor ti - o~e ki va wa. Sa ve li kim en tu i uspeh i ne ka vas pod se }a na na sta ko ji jo{ ni je oti {ao u Lon zi ja zmom pu tu je mo na Olim pij {e qu de ko ji }e za jed no sa va ma don. Va ter po li sta Va wa Udo vi ske igre. Ono {to je Pan ~i }e pro `i vqa va ti sve va {e na stu ~i} pod vu kao je sli~ nost iz me |u va omo ri ka u pri ro di, to smo pe. Sre} no i ne za bo ra vi te: sna - spor ti sta i Pan ~i }e ve omo ri mi u spor tu, re kao je Udo vi ga je u na ma, re kao je Di vac. ke, en dem ske vr ste Sr bi je. ~i}.

ANA IVA NO VI] PRI @EQ KU JE ZLA TO U LON DO NU

Od boj ka {i u Sid ne ju – naj lep {a uspo me na Naj bo qa srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} na ja vi la je po hod na zlat n u me d a q u na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Iva n o v i } e v a je, ta k o | e, pri zna la da joj je po vla ~e we zbog po vre de pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu jed no od naj ve }ih raz o ~a re wa u ka ri je ri. - Re k la bih da je to u ovoj go d i n i naj l ep { i i naj v a ` ni ji do g a | aj. Po v la ~ e w e sa Olim p ij s kih iga r a u Pe k in gu je ve r o v at n o naj v e } e raz o - ~a r a w e u mo j oj ka r i j e r i. Ose }am da pre v i { e du g o ~e k am i sa d a è l im da iz v u ~ em mak si m um i uì v am u tom is k u stvu - re k la je Iva n o v i } e v a Ta n ju g u. Iva no vi }e va je pre ~e ti ri go di ne tre ba lo da de bi tu je na Olim pij skim igra ma u Pe kin gu, gde je bi la je dan od glav nih fa vo ri ta za osva ja we ne ke od me da qa, ali se is pre ~i la po vre da pal ca. Sa da su joj am bi ci je po no vo ve li ke, ni {a ni jed nu od me da qa, ka ko ka è, mo `da i zlat nu. - De fi ni tiv no mi je to ciq. Ni ka da ne po la zim od to ga da po be dim sa mo je dan ili dva me ~ a. Uvek iz u z et n o è l im po be de i mo ti va ci ja je ve li ka.

Ali ka da je u pi ta wu ta ko ve li ki i va `an do ga |aj kao {to su Olim pij ske igre, za i sta je

va ` no raz m i {qa t i ko r ak po ko r ak, me~ po me~. Iva no vi }e va je na ve la da je dva ~e k a da po~ n e naj v e } i sport ski do ga |a ja na sve tu. - Uz b u | e w e je ve l i k o. Du g o ~e k am pri l i k u da se tak m i ~ im na Olim p ij skim igra m a i sa d a je ko n a~ n o do { ao taj mo me n at. Od r a s la sam gle d a j u } i srp s ke spor t i ste ka k o se tak m i ~ e na Igra m a i bi } e pre d i v an ose }aj da i sa m a ko n a~ n o u~e stvu j em. Kao naj l ep {a se } a w a iz de t iw s tva sa O l i m p i j s k i h iga r a, Iva n o v i } e v a je na v e l a uspe h e srp s kih ko { ar k a { a i od b oj k a { a.

PO SLE TRI JUM FA NA TU R DE FRANSU

Vi gins sa da `e li i olim pij sko zla to Po b ed n ik tr k e Tur de Frans Bre dli Vi gins re kao je da mu je sle de }i ciq osva ja we zlat n e me d a q e na Olim p ij skim igra ma.

Bre dli Vi gins

- Iskre no, sa da me za ni ma sa mo zla to u Lon do nu, ta ko }u i ra di ti u na red nom pe ri o du. Ne mo gu da se dim ov de i ka `em ka ko }u se za do vo qi ti sre brom

ili bron zom - re kao je 32-go di {wi Vi gins. Vi gins ima ve} tri olim pij ske me da qe sa Iga ra 2000, 2004. i 2008. go di ne, ali je do wih do {ao na ve lo dro mu, ne na dru mu. - Ve ru jem da bi ose }aj osva ja wa zla ta na Olim pij skim igra ma bio dru ga ~i ji od onog ko ji sam imao kao po bed nik Tu ra. Zla to u Lon do nu bi lo bi {lag na tor ti. Do sta sam na pre do vao, ve ru jem da imam re al ne {an se za zla to - na veo je Vi gins. Po be da Vi gin sa na Tu ru iza zva la je svo je vr snu hi ste ri ju u bri tan skim me di ji ma, po {to je on pr vi bi ci kli sta iz te ze mqe ko ji je tri jum fo vao u naj po zna ti joj tr ci na sve tu. Atle ti ~ar Xo na tan Edvards, osva ja~ zla ta sa Olim pij skih iga ra pre 12 go di na, re kao je da je Vi gins na pra vio je dan od naj ve }ih uspe ha u isto ri ji bri tan skog spor ta.

- U de tiw stvu sam vo le la da gle dam Olim pij ske igre, a po seb no ko {ar ku. Ipak, jed na od naj lep {ih uspo me na je se }a we ka da su na {i od boj ka {i osvo ji li zlat nu me da qu u Sid ne ju 2000. go di ne. Vo lim da gle dam ekip ne spor to ve. Na sre }u, na {i spor ti sti su tu uvek po sti za li uspe he, ~i me je sve mno go uz bu dqi vi je. Iva n o v i } e v a je do d a l a i da }e po k u { a t i da na | e vre m e n a da od g le d a i na s tu p e dru g ih srp s kih spor t i s ta u Lon d o nu. - Na sre }u, ima la sam pri li ku da u Pe kin gu pro ve dem ne ko vre me sa na {im spor ti sti ma. Sta no va la sam sa Mi wom Naj da nov ski i po sta le smo pri ja te qi ce. Ta ko |e sam se spri ja te qi la sa mno gim spor ti sti ma iz na {eg ti ma i ra du jem se {to }u po no vo da ih vi dim. Na `a lost, Vimbldon je ve o ma da le ko od olim pij skog se la i ima ju }i u vi du pro blem sa sa o bra } a j em, ne ve r u j em da }u ima ti mno go pri li ke da od la zim ta mo ka da po~ ne tur nir. Bi }u do sta za u ze ta jer igram singl i miks dubl sa Ne na dom Zi mo wi }em - re kla je naj bo qa srp ska te ni ser ka.

Pqu sak na otva ra wu Me te o ro log Bil Pejn ka `e da }e vre me u Lon do nu na red nih da na bi ti le po i sun ~a no sa tem pe ra tu ra ma do 30 ste pe ni, ali da se za hla |e we i ne sta bil no vre me mo `e o~e ki va ti kra jem ne de qe. - Iz gle da da nas po sve mu su de }i o~e ku ju ja ki pqu sko vi i to ba{ iz nad pod ru~ ja Lon do na. Tem pe ra tu ra u pe tak }e bi ti oko 25 ste pe ni, ali nas zna ~aj no za hla |e we o~e ku je ka sni je to kom vi ken da - re kao je Pejn. En gle ska ne bi bi la En gle ska ka da kla di o ni ~a ri ne bi ob ja vi li kvo te za kla |e we da li }e pa sti ki {a ili ne }e. Kla di o ni ca Vi li jem Hil po nu di la je kvo tu 3/1 da }e ki {a pa da ti u to ku ce re mo ni je otva ra wa Iga ra i 66/1 da }e ki {a uga si ti Olim pij ski pla men. Naj u pe ~a tqi vi ji mod ni de taq na ce re mo ni ji otva ra wa }e bi ti ki {o bran, ako se ostva re prog no sti ~ar ska pred vi |a wa.

utorak24.jul2012.

TUR NIR U BA KUU

Kru ni }e va u dru gom ko lu Srp ska te ni ser ka Alek san dra Kru ni} pla si ra la se u dru go ko lo tur ni ra u Ba kuu, po {to je sa vla da la ^e hi wu Alek san dru Hla vac ko vu sa 6:1, 6:7 (9:11), 6:4. Kru ni }e va, ko ja je u glav ni `reb sti gla pre ko kva li fi ka ci ja, ovom po be dom je obez be di la ula zak u Top 200, jer se tre nut no na la zi na 213. po zi ci ji. Kru ni }e va }e u dru gom ko lu igra ti pro tiv po bed ni ce me ~a iz me |u La u re Po us-Tio iz [pa ni je i Taj lan |an ke No pa van Lert he va karn. Tur nir u Ba kuu igra se za na grad ni fond od 220.000 do la ra.

Alek san dra Kru ni}

ATP LI STA

Sr bi bez pro me ne Na naj no vi joj ATP li sti srp ATP li sta: 1. Ro xer Fe de rer ski te ni se ri su za dr à li po zi - ([vaj car ska) 11.075, 2. No vak ci je ko je su dr à li pro {le ne - \o ko vi} (Sr bi ja) 11.000, 3. Ra de qe. No vak \o ko vi} je i da qe fael Na dal ([pa ni ja) 8.905, 4. dru gi, Jan ko Tip sa En di Ma ri (Ve li re vi} dr ì osmo ka Bri ta ni ja) me sto, dok je Vik 7.460, 5. Da vid Fe tor Tro ic ki tre rer ([pa ni ja) nut no 31. te ni ser 5.455, 6. @o-Vil sve ta. \o ko vi }ev fred Con ga (Fran za o sta tak u od no su cu ska) 5.230, 7. To na Ro xe ra Fe de re ma{ Ber dih (ê ra na vr hu pred {ka) 4.515, 8. Jan ko okr {a je u Lon do nu Tip sa re vi} (Sr iz no si 75 bo do va, No vak \o ko vi} bi ja) 3.320, 9. Huan {to zna ~i da bi mo gao da pre - Mar tin del Po tro (Ar gen ti na) tek ne [vaj car ca na Olim pij - 3.180, 10. Huan Mo na ko (Ar gen skim igra ma, na ko ji ma tak mi ~e - ti na) 2.695... 31. Vik tor Tro ic we u te ni su tra je do 5. av gu sta. ki (Sr bi ja) 1.265...

VTA LI STA

Je le nin pad, Ve snin skok Ana Iva no vi} na naj no vi joj VTA li sti si gur no dr ì 12. me sto, dok je Je le na Jan ko vi} za be le ì la pad i sa da je 20. na sve tu. Jan ko vi }e va je na za do va la za jed nu po zi ci ju, dok je kao ona i Bo ja na Jo va nov ski za be le ì la pad za dva

we {ka Ra dvan ska (Poq ska) 8.530, 3. Ma ri ja [a ra po va (Ru si ja) 8.370, 4. Se re na Vi li jams (SAD) 7.830, 5. Sa man ta Sto sur (Austra li ja) 6.195, 6. Pe tra Kvi to va (^e {ka) 5.275, 7. An ge li ka Ker ber (Ne ma~ ka) 5.170, 8. Ka ro li na Vo -

Ve sna Do lonc

me sta i sa da je 97. na sve tu. Za raz li ku od wih dve, Ve sna Do lonc je ,po sle tri jum fa na tur ni ru u Do wec ku, na pre do va la sa 216. na 185. po zi ci ju. Na sa mom vr hu ni je bi lo ni ka kvih pro me na. VTA li sta: 1. Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 8.800, 2. Ag -

zni jac ki (Dan ska) 4.091, 9. Sa ra Era ni (Ita li ja) 3.620, 10. Ma rion Bar to li (Fran cu ska) 3.595... 12. Ana Iva no vi} (Sr bi ja) 3.190, 20. Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja) 2.220, 97. Bo ja na Jo va nov ski (Sr bi ja) 689, 185. Ve sna Do lonc (Sr bi ja) 321...

BAL KAN SKO PR VEN STVO KA DE TA

Na {i {e sti

Mu {ka ka det ska od boj ka {ka epre zen ta ci ja Sr bi je za u ze la je {e sto me sto na Bal kan skom pr ven stvu u Ru mu ni ji. Na{ tim je u utak mi ci za pe to me sto po ra `en od Gr~ ke sa 3:2, po se to vi ma 25:18, 23:25, 26:24, 21:15 i 15:13, po sle 126 mi nu ta igre. Iza bra ni ci Mi la na \u ri ~i }a su de kon cen tri sa no u{li u me~, {to je Gr~ ka is ko ri sti li i la ko po ve la sa 1:0. Usle di lo je iz jed na ~e we, a za tim po sle ve li ke bor be, gu bi tak tre }eg se ta i vo| stvo Gr~ ke od 2:1.Us pe la je Sr bi ja po sle bo qe igre u ~e tvr -

tom se tu da iz jed na ~i na 2:2, ali je Gr~ ka ve} na star tu pe tog se ta ste kla pred nost. Sr bi ja je po tom pre o kre nu la re zul tat i po ve la sa 12:11, ali je u fi ni {u Gr~ ka sti gla do ko na~ nih 15:13 i 3:2 u se to vi ma. Ti tu lu {am pi o na Bal ka na osvo ji li su Bu ga ri, ko ji su po be di li Tur sku u fi na lu sa 3:1, po se to vi ma 16:25, 25:16, 25:18 i 25:23. Tre }e me sto osvo ji la je Ru mu ni ja, po {to je u me ~u za bron za nu me da qu sa vla da la Bo snu i Her ce go vi nu sa 3:0, po se to vi ma 25:16, 25:15 i 25:12.

sport

utorak24.jul2012.

dnevnik

TE ME RIN CI SE DO GO VO RI LI S MLA DIM GOL GE TE ROM

Ko sta Ba ji} po no vo u Slo gi Na spi sku po ja ~a wa srp sko li ga {a Slo ge iz Te me ri na na la ze se dva no va ime na, na ver nost su se oba ve za li cen tar for Ko sta Ba ji} (23) i gol man Mir ko Va si qe vi} (26). Vi so ki gol ge ter Ko sta Ba ji} bio je na pra gu pot pi si va wa ugo vo ra sa û ka ri~ kim, ali do {lo je do ne su gla si ca oko fi nan sij skih de ta qa, pa je po no vo sle teo u ja to Te me ri na ca. - Tre ba lo je da ot pu tu jem na Ta ru i pri kqu ~im se pri pre ma ma û ka ri~ kog, ali za pe lo je oko fi nan si ja. Usme ni do go vor i ugo vor ni su bi li iden ti~ ni, pa sam od u stao od od la ska na Ba no vo br do – ka è Ko sta Ba ji}, biv {i vo |a na va le Rad ni~ kog iz No ve Pa zo ve, ja ra~ ke Mla do sti,

Slo ge, ^SK Pi va re i Me tal ca AV. Vra tio se ku }i u Ba~ ki Ja rak, tre ni rao sa fud ba le ri ma Slo ge i od i grao pri ja teq ske me ~e ve pro tiv Pr vog ma ja iz Ru me (6:0) i su per li ga {a Voj vo di ne (0:3). Cr ve no-be li ma je ne do sta jao na pa da~, ru ko vod stvo ni je se de lo skr {te nih ru ku, pa su pre go vo ri do bi li po zi ti van epi log. Jo{ je dan Ja ra ~a nin bra ni }e bo je Slo ge, po {to je kon ku ren ci ju me |u gol ma ni ma za o {trio Mir ko Va si qe vi}, ne ka da {wi ~u var mre `e Mla do sti. Mi nu lu se zo nu pro veo je u re do vi ma pod ru~ nog li ga {a Ka be la. - Ra ~u na mo na Ko stu Ba ji }a i Mir ka Va si qe vi }a, do go vo ri li smo se o uslo vi ma sa rad we, a wi ho vim an ga `o va wem pri vo di mo

kra ju po sao u pre la znom ro ku. Is pu ni li smo `e qe stru~ nog {ta ba, sti glo je de vet igra ~a, o~e ku jem da }e oprav da ti po ve re we i da }e mo se po no vo bo ri ti za me sto u vr hu ta be le – re kao je sport ski di rek tor klu ba De nis Ma le {e vi}. Li stu no vaj li ja ~i ne: Vla di mir Sa mar xi} (Ba nat), Ne boj {a Ko va ~e vi} (^SK Pi va ra), Pe tar Gra ho vac i Dra gan Dra go qe vi} (Mla dost, Ba~ ki Ja rak), Ve se lin Gu be ri ni} (In deks), Mi lo van Mar ko vi} i Alek sa Mi ja i lo vi} (Ve ter nik Vi skol). ^e ta tre ne ra Mir ka Ba bi }a na sta vqa sa pro ve rom do stig nu tog ni voa for me, u sre du, u tre }em kon trol nom me ~u, do ~e ku je no vo sad ski Ka bel, dok }e u su bo tu ugo sti ti Pro le ter. M. Me ni }a nin

PRI PRE MЕ PO LE TA IZ KA RA VU KO VA

Am bi ci je do di ru ju vi {i rang Po let iz Ka ra vu ko va je po ~eo pri pre me za na red nu se zo nu u Pod ru~ noj li gi Som bor, a am bi ci je su mu osva ja we pr vog me sta. Agil na upra va klu ba, sa pred sed ni kom Iva nom Smiq ko vi }em, sport skim di rek to rom Dra gim

igra li {tu, gde ima mo sve po treb ne uslo ve za rad, pa ne ma mo po tre bu da ide mo na ne ko dru go me sto. Qu di ko ji su za du è ni za odr à va we glav nog i po mo} nog te re na svoj po sao su ura di li od li~ no i za slu ù ju po hva le. Igra -

ko vi}, Igor Stan ko vi}, Mar ko, Cvet ko vi}, Mi lo{ Sta noj ko vi}, Alek san dar Jo va no vi}, Vu ja din Pe tro vi}, Mi lo{ Ve li~ ko vi}, Ne ma wa Mi len ko vi}, Mar ko Spa si}, Ni ko la Mil te no vi} i Sa va Stan ko vi} su igra ~i na ko -

Eki pa Po le ta iz Ka ra vu ko va

Bog da no vi }em i ~la no vi ma upra ve dr \or |em Bog da no vi }em, Mi li vo jem Sto {i }em, kao i pr vim tre ne rom Ste va nom Smiq ko vi }em i tre ne rom mla |ih ka te go ri ja Ni ko lom Pa vlo vi }em, u~i ni la je na por da bi se klub {to bo qe or ga ni zo vao i kre nuo u bor bu za sam vrh ta be le. - Pr voj pro ziv ci oda zva la su se 22 igra ~a, {to me ra du je. Pri pre me spro vo di mo na na {em

~i do bro pod no se na po re i ve o ma sam za do vo qan ka ko pri pre me te ku - re kao je Ste van Smiq ko vi}. Si ni {a Mar ko vi}, @eq ko Stan ko vi}, @eq ko Ta di jan, Bog dan Bog da no vi}, Sto jan Zla ta no vi}, Mi lo{ Jo va no vi}, Alek san dar Po po vi}, Ra do van Mi len ko vi}, Do bri vo je Bog da no vi}, Bran ko Jov ~i}, Alek san dar Mi ki}, Jo sip Gal, Bra ni slav Smiq -

PO SLE TRO NE DEQ NOG RA DA U NO VOM SA DU

Pi var ci na svom bu wi {tu Po sle ne de qu da na ra da u No vom Sa du na igra li {tu @e le zni ~a ra fud ba le ri ^SK Pi va re se vra }a ju na svoj sta dion. - Ste kli su se uslo vi da sa pri pre ma ma na sta vi mo u ^e la re vuka `e {ef stru~ nog {ta ba Dra gan Iva no vi}.- U No vom Sa du smo sva ko dnev no ra di li i pre i po sle pod ne, a od i gra li smo utak mi cu s ka na rin ci ma(0:0). [an su da za i gra ju do bi la su dva de set ~e ti ri igra ~a, uglav nom go lo bra dih mla di }a. - Sa mo je jed no po lu vre me bra nio naj sta ri ji u eki pi gol man Mi ro slav Tan ko si},osta lu su ta ko re }i de ca od {e sna est do dva de set go di na. Ni smo se bra ni li, do ma }in je ste imao ini ci ja ti vu to kom ve }eg de la utak mi ce, ali smo i mi zna li da za pre ti mo. Za do vo qan sam onim {to su po ka za li - na gla sio je Iva no vi}. V. Vu.

je Smiq ko vi} ra ~u na. Ni je dan igra~ jo{ ni je oti {ao, a o~e ku ju se tri - ~e ti ri po ja ~a wa. - Obez be di li smo do bre uslo ve za rad fud ba le ra, pro ble mi su uglav nom fi nan sij ske pri ro de, ali sa ra ci o nal nim po na {a wem ne ka ko iz la zi mo na kraj i ve ru je mo da mo `e mo do `e qe nog ci qa re ~i su ~la na upra ve dr \or |a Bog da no vi }a. S. Mi ler

ME \U NA ROD NA UTAK MI CA

Sla no bar ci se is pro ma {i va li Et ni kos - Pro le ter (NS) 1:0 (1:0) STA RA PA ZO VA: SC FSS, gle da la ca 100, su di ja: Ma `i} (Vr bas). Stre lac: Oli ve ka u 28. mi nu tu. @u ti kar ton: Ara ba zis (Et ni kos). ET NI KOS: Ma latz, Ara ba zis, Avre lio, Si mov, Risp, Ki si, Li ma Oli ve ra, Pi ta ras, Stlia, Kon mog ne. Igra li su jo{: va tis, Bo ja zis, Ma sin va, Pe ri klevs, Hri sto fi, Ali son, Pen da, Ma tju Bem ba, Pa ci li dis. PRO LE TER: Je li}, Ta na sin, Asa ni, Ko va ~e vi}, @i gi}, Vu ka so vi}, Ra {i o van, Ob ra do vi}, Dar ko Dri ni}, Ta nu {ev, Zec. Igra li su jo{: Da mir Dri ni}, [vo wa, Sve ta no vi}, Kra si}, Bo {ko vi}, Dra go je vi}, Ili}, Vu ko vqak i Vu ~i}. Pro le ter je po sle Mo gre na od i grao jo{ jed nu me |u na rod nu pri ja teq sku utak mi cu. Ovog pu ta ri val je bio Et ni kos sa Ki pra. Ki pra ni su to kom utak mi ce ima li dve {an se, jed nu su pre tvo ri li u gol i po be di li. Ta nu {ev, Vu ko vqak i Vu ka so vi} pro pu sti li su pri li ke da nad mo} ni ju igru kru ni {u ma kar iz jed na ~e wem. D. I.

Br ki} u Udi ne zeu @eq ko Br ki} na red ne se zo ne u Se ri ji A igra }e u Udi ne zeu. On se vra tio u klub po sle jed no go di {we po zaj mi ce Si je ni. Od la skom Sa mi ra Haj di no vi }a u In ter, otvo ri la mu se mo gu} nost da sta ne me |u sta ti ve cr no-be lih iz Udi na. Srp ski re pre zen ta ti vac is ta kao je da je dva ~e ka da se opro ba u no vom klu bu, u ko ji je sti gao 2011. iz Voj vo di ne, ali je od mah pro sle |en na po zaj mi cu. - Haj da no vi} mi je mno go to ga le pog is pri ~ao o klu bu i uve rio sam se da je za i sta ta ko. Klub PO SLE TRAN SPLAN TA CI JE JE TRE

Abi da lo va ka ri je ra ni je za vr {e na Fran cu ski fud ba ler Erik Abi dal, ko ji se tre nut no opo ra vqa od tran splan ta ci je je tre, mo gao bi da se vra ti na te ren, iz ja vio je le kar Kar los Gar si ja-Val de sas. Je dan od naj po zna ti jih svet skih stru~ wa ka u obla sti tran spla ta ci je je tre i ~o vek ko ji je oba vio ope ra tiv ni za hvat is ta kao je da le vi bek Bar se lo ne sva ko dnev no tre ni ra i da ni je ne mo gu }e da po no vo za i gra fud bal na pro fe si o nal nom ni vou. - Sve za vi si od re ak ci je or ga ni zma. Po vra tak na po sao kod obi~ nih qu di po sle ova kve ope ra ci je tra je iz me |u {est me se ci i go di nu, a po {to je Abi dal pro fe si o na lac, sa ve }im na po ri ma, we mu }e mo `da bi ti po treb no i vi {e. U sva kom slu ~a ju bit no je da pr vih tri do {est me se ci pro |e bez in fek ci ja i on da su {an se za po vra tak do dat no po ve }a ne - iz ja vio je Gar si ja-Val de sas. Abi da lu je u mar tu 2011. go di ne od stra wen tu mor na je tri, ubr zo se vra tio na te ren, ali se go di nu da na ka sni je bo lest vra ti la i mo rao je na tran spla ta ci ju.

je ve o ma do bro or ga ni zo van i sve od li~ no funk ci o ni {e - re kao je Br ki} za „Ga ze ta de lo sport”. On is ti ~e da je dva ~e ka da upo zna svog no vog sa i gra ~a An to ni ja Di Na ta lea, naj bo qeg strel ca Kal ~a. - Di Na ta le je vr hun ski na pa da~. Je dva ~e kam da ga sret nem, jer je re~ o za i sta vr hun skom fud ba le ru. Mno go pu ta sam gle dao na ma lom ekra nu i ra du jem se {to }e mo bi ti sa i gra ~i - is ta kao je Br ki}.

Kra si} na pra gu pre la ska u Fe ner Srp ski fud ba ler Mi lo{ Kra si} pri hva tio je po nu du Fe ner bah ~ea i ka ri je ru }e na sta vi ti u slav nom tur skom klu bu, pre no se lo kal ni me di ji. Ka ko se na vo di, Fe ner bah ~e }e Ju ven tu su pla ti ti obe {te }e we od 11 mi li o na evra, {to je sa mo ~e ti ri mi li o na ma we ne go {to su Ita li ja ni 2010. go di ne pla ti ti li mo skov skom CSKA. Kra si} je u pr voj se zo nu bio stan dar dan u ti mu sta re da me, ali je pro {le go di ne do la skom no vog tre ne ra An to ni ja Kon tea iz gu bio me sto i od i grao je sa mo se dam utak mi ca. Srp skog fud ba le ra su jo{ to kom zim skog pre la znog ro ka me di ji po ve zi va li sa broj nim ti mo vi ma, ali su ga svi `e le li na po zaj mi cu, dok je Ju ven tus `e leo da ga pro da. Sli~ na

Ka ki pi {u is pi sni cu Ka ka je sve bli `i od la sku sa San ti ja go Ber na be ua, a ovaj sce na rio po tvr |u ju dva raz lo ga. Pr vi se od no sni na kva li tet we go vih iga ra. Ka ka je u se zo ni 2009/2010. sti gao u Real, ka da i Kri sti ja no Ro nal do, me |u tim ni je us peo da is pu -

mog ne Ka ki, ali bez uspe ha. Ne ka da naj bo qi fud ba ler sve ta ni je uspe vao da igra na o~e ki va nom ni vou, na ro ~i to u va `nim utka mi ca ma, a ~e sto je imao i pro ble ma s po vre da ma. Sve u sve mu, ~i ni se da }e ovo le to Ka ki do ne ti se lid bu iz {pan ske pre sto ni ce, iako jo{ ni je po zna to ko ji grad i klub bi mo gli bi ti no vo od re di {te. Ar se nal, êl si, Li ver pul, Man ~e ster si ti, Man ~e ster ju naj ted i To tehnhem s ve li kom pa `wom pra te de {a va wa i ve sti iz Ma dri da. Ka ka je do {ao u Real za vi {e od 70 mi li o na evra, to li ko je bio te àk we gov tran sfer iz Mi la na, ali na vod no vi {e ni je sre }an u kra qev skom klu bu. - Ka ka je od lu ~io da na pu sti Real Ma drid. On sma tra da bi En gle ska ili osta nak Ka ka naj ve ro vat ni je od la zi iz Re a la u [pa ni ji, bi le dve ni o~e ki va wa. Dru gi raz log je fi in te re sant ne de sti na ci je za we ga. nan sij ske pri ro de. Od la zak Bra Na à lost mi se bi ne mo è mo da zil ca ras te re tio bi klup ski bu xet pri u {ti mo da ga do ve de mo, we go va i na pra vio pro stor za do vo |e we ce na je astro nom ska i van re al no Lu ke Mo dri }a, na vo de {pan ski me sti za bra zil ski fud bal - re kao je di ji. pred sed nik Sao Pa o la, bra zil Tre ner @o ze Mu ri wo je po ku skog klu ba u ko jem je Ka ka po ~eo {ao u pro te kle dve se zo ne da po ka ri je ru.

si tu a ci ja bi la je i pret hod nih ne de qa, sa mo {to se sa da na {ao klub ko ji je mo gao da od go vo ri na zah tev Ju ven tu sa oko tran fe ra, ali i Kra si }e ve `e qe. VRD NI^ KI TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Pe har Ben zin skoj pum pi „En ko” Na kon se dam da na uì va wa, za vr {en je 39. Vrd ni~ ki let wi tur nir u ma lom fud ba lu, ko ji se od 1994. igra kao „Me mo ri jal Go ran De re ta“ u znak se }a wa na tra gi~ no pre mi nu log gol ma na, ce we nog su di ju i pri zna tog dru {tve no- sport skog rad ni ka. U fi na lu ovo go di {weg tur ni ra sa sta le su se eki pe Ben zin ska pum pa „En ko” i Vi dov dan. Po be di li su pu pa {i sa 3:1.Igra lo se na sta di o- nu Ru da ra pred oko 400 gle da la ca, a prav du su de li li Stu par i Ka ti} iz Ru me. Po bed ni ci ma pe har i zlat ne me da qe uru ~io je le gen dra ni gol man Ili ja Pan te li}, po ra è ni ma sre bre ne me da qe pre dao je Jo van Vu~ ko vi}, is pred {kol ske Upra ve No vi Sad. Za naj bo qeg igra ~a pr o gla {en je Go ran Pe ri}, pr vi stre lac je Slo bo dan [e vi}, a naj bo qi gol man je \or |e Mo {i} (sva tr o ji ca Ben zin ska pum pa En ko).Naj mla |i u~e snik tur ni ra bio je Mir ko Ma rin ko vi} (1998.), a naj sta ri ji Bran ko Gru ji} (1955.). Za fer plej eki pu pr o gla {e na je Ka fe po sla sti ~ar ni ca Zo na (Irig). Ge ne ral ni po kro vi teq tur ni ra bi la je Me sna za jed ni ca Vrd nik sa pred sed ni kom Mi lom Sa na de rom, Sport ski sa vez op {ti ne Irig, FK Ru dar i Ba ta Le à kov (So da vo da). B. Rok ni}

SPORT

dnevnik

utorak24.jul2012.

KVA LI FI KA CI JE ZA LI GU [AM PИОNA: PAR TI ZAN–VA LE TA (20.45)

Jo{ ni{ta nije gotovo Fud ba le ri Par ti za na u re van{ me ~u dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na ve ~e ras do ~e ku ju Va le tu, ko ju su na Mal ti po be di li sa 4:1. Cr no - be li ima ju do bar ka pi tal, ali ih to ne }e uspa va ti. Re {e ni su da na sta ve sa do brim igra ma ka ko bi se pri bli `i li Li gi {am pi o na, ujed no i uigra li pred po ~e tak do ma }ih tak mi ~e wa. Tre ner Ver me zo vi} dao je lep uvod pred ve ~e ra {wi duel. - Ve ru jem da su igra ~i fi no na {pa no va ni za ovu utak mi cu, gle da ju }i iz wi ho vih iz ja va i

u kva l i f i k a c i j a m a za EP Mal ta pot pu no nad i gra la Hr va te, ali su ovi po be di li sa 3:1. Ima ju par Bra zi la ca, br zi su i agre siv ni, osim u od bra ni, {to smo mi na pra vi na ~in is ko ri sti li. Mi ni smo opu {te ni, jer jo{ ni {ta ni je go to vo,ve} smo re {e ni da do brom igrom stig ne mo do no ve po be de is ta kao je Ba bo vi}. Tre ner je od go vo rio na pi ta we da li }e pro me {a ti kar te u od no su na Mal tu, ka ko bi od mo rio ne ke igra ~e. - Ne }e bi ti pu no pro me na. Ne ma raz lo ga ni je dan da se od -

RE VAN[ ME ^E VI DRU GOG KO LA Da nas

Ka pi ten Voj vo di ne Mi ro slav Vu li }e vi}

Foto: S. [u{wevi}

KA PI TEN VOJ VO DI NE MI RO SLAV VU LI ]E VI] PRED RE VAN[ ME^ SA SU DU VOM

Napa{}emo iz svih pozicija Fud ba le ri Voj vo di ne su tra, ~ar ter le tom od Be o gra da do Ka u na sa, pu tu ju na re va{ utak mi cu 2. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, u ko joj }e bi ti go sti li tvan ske Su du ve u Ma ri am po qu. U pr vom su sre tu re zul tat je bio 1:1 i go sti su, uti sak je, iz vu kli sla |u po lo vi nu ple na. No vo sa |a ni su, opet, do iz jed na ~e wa sti gli go lom Abu ba ka ra Ouma rua u na dok na di vre me na i upra vo taj po go dak omo gu }io im je da s pu nim pra vom raz mi {qa ju o pro la sku u 3. ko lo kva li fi ka ci ja i utak mi ca ma s Ra pi dom iz Be ~a. Ipak, o even tu al nim du e li ma s Austri ja ci ma ni ko ne `e li da pri ~a, svi su skon cen tri sa ni na re va{ sa Su du vom, u ko jem }e cr ve nobe li po ku {a ti da na do kan de pro pu {te no pred svo jim na vi ja ~i ma i po be de ri va la na we go -

za tvo re no, ali se na dam to me da }e ih wi ho vi na vi ja ~i po ne ti i da }e se ta da otvo ri ti, a tu je na {a ve li ka {an sa. U pr voj utak mi ci ima li smo ~ak pet ta ko zva nih zi ce ra ko je ni smo is ko ri sti li, a ve ru jem da }e mo u ~e tvr tak bi ti pre ci zni ji i da }e mo iz bo ri ti è qe ni re zul tat. Na ko ji na ~in mo è da se pro bi je od bra na ri va la? - Oni ima ju dvo ji cu do mi nant nih {to pe ra i kroz sre di nu ih je te {ko pro bi ti. Uz to, ve o ma su discpli no van tim i mo ra }e mo da ih na pad ne mo bu kval no sa svih stra na i iz svih po zi ci ja. Da li se sla è te s oce nom no vi na ra da se u va {oj igri u No vom Sa du ose tio pod s ve s ni strah pro u z ro k o van pro {lo god {wom eli mi na ci jom od Va -

(15.00) [ahtjor Karaganda - Liberec (prvi me~ 0:1) (17.30) Ventpils - Molde (0:3) (18.00) Salzburg - Didelan` (0:1) (18.30) Kirjat [mona - @ilina (0:1) (19.00) Ekranas - [amrok (0:0) (19.00) Zestafoni - Nef~i (0:3) (19.00) [erif - Ulises (1:0) (20.00) Bazel - Flora (0:2) (20.00) Debrecin - Skenderbeg (0:1) (20.45) Partizan - Valeta (4:1)

dra go mi je zbog to ga. Po {to se u na {oj jav no sti stvo ri la sli ka da su Mal te à ni neo zbi qan pro tiv nik is ti ~em da je to zbog na {e do bre igre, a ne wi ho ve lo {e. Na {i qu di }e i uì vo vi de ti da oni ni su na iv na eki pa i ja sam kao tre ner vr lo opre zan. Ne pre te ru jem i po red do brih 4:1 o~e ku jem le pu, bor be nu utak mi cu. Ta ko }e mo i u ovaj me~ u}i mak si mal no skon cen tri sa ni, sa è qom da na pre du je mo, jer nas za ni ma ne {to mno go ve }e od pro la ska u tre }e ko lo kva li fi ka ci jare kao je Ver me zo vi}. Sli~ no raz mi {qa i Ste fan Ba bo vi}. - U sve mu bih se slo ìo sa {e f om. Mi s lim da Va l e t a uop {te ni je za pot ce wi va we, {to nam je uosta lom re kao i Sla ven Bi li}, is ti ~u }i da je

(21.00) @eqezni~ar - Maribor (1:4) (21.15) Rejkjavik - Helinski (0:7)

Su tra (19.15) Helsingborg - Wu Sents (0:0) (20.00) Vardar - BATE (2:3) (20.00) Dinamo (Z) - Ludogorec (1:1) (20.45) Linfild - AEL Limasol (0:3) (20.45) Slask - Budu}nost (2:0)

ma ra jer igra mo utak mi ce na ne de qu da na. I u ovom me ~u po t ru d i } e m o se da uigra m o eki pu, a uko li ko re zul tat bu de do zvo qa vao sva ka ko }e ne ki mla di igra ~i, ko ji do sa da ni su bi li u pr vom pla nu, do bi t i pri l i k u da ose t e ~ar evrop skih tak mi ~e wa. Je dan igra~ si gur no ne }e po ~e ti me~, a pod zna kom pi ta wa su Vla da Stoj ko vi} (smrt maj ke) i Za bi ja (Ra ma zan). - Go r an Lo v re ne } e bi t i spre man za ovu utak mi cu, a svi osta li igra ~i su sprem ni. Za Vla du }e mo da vi di mo.Po no vo je sa na m a na k on ne k o l i k o slo bod nih da na ko je sam mu dao. To je znak da on ose }a da je ova gru pa sa ko jom `i vi i ra di pra va i da mo `e do sta da mu po mog ne u ovim iz u zet no te {kim tre nu ci ma po we ga. A

„Fud bal ski sa vez Sr bi je po zi va sve na vi ja ~e Par ti za na i Cr ve ne zve zde da pru `e sport sku po dr {ku svo jim ti mo vi ma u pred sto je }im evrop skim utak mi ca ma re van {a pro tiv Ve le te i Naf ta na u Be o gra du! Ape lu je mo na ra zum i to le ran ci ju, jer sa mo ta ko po ma `e mo na {im klu bo vi ma i srp skom fud ba lu u ce li ni.Si gur ni smo da na vi ja~ ka

Voj vo di na }e u utak mi ci u Ma ri am po qu mo }i da ra ~u na na sve ras po lo ì ve sna ge, jer se da nas o~e ku je po vra tak Abu ba ka ra Ouma rua iz Ka me ru na, a pro ble me s vi ru som pre bo le li su re zer vni gol man Sr |an @a ku la, kao i mla di }i Mar ko Po le ta no vi} i Ne ma wa Ra do ja. Uz to, s tre nin zi ma je po ~eo i lak {e po vre |e ni Al ma mi Mo re i ra, ta ko da u ti mu je di no ne }e bi ti Ho lan |a ni na Ser ì wa Gri na, ko ji }e, ne i gra wem u Li tva ni ji, od ra di ti su spen zi ju za ra |e nu u dre su Lev skog iz So fi je. du ca? - Va duc nam je ste bio u pod sve sti, ali, da smo pre du e la sa Su du vom ima li ne ku tak mi ~ar sku utak mi cu, mi slim da ne bi bi lo pro ble ma. Li tvan ci su, s dru ge stra ne, igra li i u pr vom ko l u kval f i k a c i j a za Li g u Evro pe, wi ho vo pr ven stvo je u to ku i tu su bi li u pred no sti. Zbog to ga smo pro tra }i li pr vo po lu vre me u No vom Sa du, ali smo u na sta ku vi de li da mo è mo da ih nad i gra mo. Sve sni smo si tu a ci je u ko joj se na la zi mo pred re van{ me~ i ve ru jem da }e mo us pe ti da se iz bo ri mo za pro laz u da qi tok tak mi ~e wa. Da li to zna ~i da se na da te utak mi ca ma s Ra pi dom iz Be ~a u 3. ko lu? - Da, na dam se da }e mo sti }i do tih utak mi ca, ali o wi ma u ovom tre nut ku ni ko od nas ne raz mi {qa. Svi ma nam je pa `wa usred sre |e na na re van{ me~ sa Su du vom i raz mi {qa mo je di no o to me ka ko da iz tog dvo bo ja iza |e mo kao bo qa eki pa - kon sta to vao je Vu li }e vi}. A. Pre do je vi}

ve} raz go va rao sa wim i on mi je re kao da `e li da is po {tu je sve to {to mu ve ra na la `e sa op {tio je Ver me zo vi}. Utak mi ca Par ti zan - Va le ta po ~i we u 20.45 ~a so va. I. La za re vi}

I FSS apeluje na navija~e

Novosa|ani kompletni

vom te re nu. - Gol ko ji je Abu ba kar po sti gao u na do kan di vre me na po ve }ao nam je {an se da pro |e mo da qe i eli mi ni {e mo Su du vu - re kao je ka pi ten Voj vo di ne Mi ro slav Vu li }e vi}. - Bi la nam je to pr va tak mi ~ar ska utak mi ca po sle pri pre ma, u pr vom po lu vre me nu su nam se ve za le no ge i tek u na stav ku smo po ka za li da mo è mo da igra mo pu no bo qe. Upra vo dru gih 45 mi nu ta iz no vo sad skog du e la me hra bre, jer smo vi de li gde mo è mo da pro bi je mo Su du vu, a gde to ne mo è mo da u~i ni mo. Li tvan ci su po ka za li da su ~vr sta i di sci pli no va na eki pa, ko ja ni je ni ma lo na i van ri val. - Vi de lo se da zna ju {ta ho }e i ka ko do svog ci qa da stig nu. Ni su od u sta ja li od za cr ta nog na ~i na igre ni jed nog tre nut ka i za i sta smo ima li do sta pr ble ma da pro bi je mo wi ho vu od bra nu. Mi slim da Li tvan ci ne }e pu no me wa ti u svom sti lu igre ni u re van {u, s tim {to }e mo mi bi ti tim ko ji ju ri re zul tat, mo r a m o da po s tig n e m o gol. O~e ku jem da }e do ma }in igra ti

Ne ma opu {ta wa: Ste fan Ba bo vi}

da li }e bra ni ti, to }e mo vi de ti pred me~. [to se Za bi je ti ~e, tu se po ve la po le mi ka. Moj i stav klu ba je da je to we go va li~ na stvar, da sa mo on mo `e da od lu ~i ka ko }e is po {to va ti svoj pra znik. Ja sam

po dr {ka Par ti za nu i Cr ve noj zve zdi u no vim iza zo vi ma na evrop skoj klup skoj sce ni ne }e iz o sta ti, ali tre ba je sve sti i na po {to va we pre ma ce lo kup nom ti mu ri va la, su di ja ma, slu `be nim li ci ma i na vi ja ~i ma pro tiv ni~ kog ti ma. Sa mo ta ko mo `e mo da bu de mo bo qi i uspe {ni ji.Ta ko svi po be |u je mo”ka `e se , iz me |u osta log u sa op {te wu FSS.

Bra ni slav Iva no vi}

Ivanovi}u nedostaje Drogba Ovo go di {wa pred se zon ska tur ne ja ^el si ja ne li ~i na pret hod ne, tvr di na{ in ter na ci o na lac Bra ni slav Iva no vi}. - Za i sta je ~ud no od ka ko Di di je ni je sa na ma. Ne do sta je nam pu no, mno gi od nas ga i da qe ~e ka ju da se vra ti, ni ka ko da se na vik ne mo na to da ni je vi {e sa na ma. Ipak, na dam se da se we go vo od su stvo ne }e ose ti ti na te re nu u vi du re zul ta ta - re kao je Iva no vi}. Sjaj n i na p a d a~ iz Oba l e Slo no va ~e vo dio je plav ce do vr ha Evro pe pro {le se zo ne, a on da je od lu ~io da, po sle osam se zo na, na pu sti klub i po ja ~a kin ski [an gaj [en huu. Iva no vi} se osvr nuo i na pred sto -

je }i start en gle skog {am pi o- na ta. - Man ~e ster si ti ju }e bi ti te {ko da od bra ni ti tu lu, no va se zo na }e im bi ti mno go te à ne go pret hod na jer }e svi è le ti da do bi ju {am pi o na. Ta ko je bi lo i êl si ju i ma li i ve li ki klu bo vi igra ju s po seb nim mo ti vom pro tiv ak tu el nog pr va ka - tvr di Iva no vi}. Ina ~e êl si je od i grao i dru gi me~ na ame ri~ koj tur ne ji. Na sta di o nu Jen ki ja u Wu jor ku plav ci su igra li ne re {e no (1:1) sa Pa ri Sen @er me n om. Fran c u z i su po v e l i po g ot k om Ne n ea, pred kraj utka mi ce iz jed na ~io je Lu kas Pja con.

Ne ma wa Vi di}

Vidi} trenira punim intenzitetom

Ka pi ten Man ~e ster ju naj te da Ne ma wa Vi di} je po ~eo da tre ni ra pu nim in ten zi te tom, pr vi put od po vre de ko le na u de cem bru pro {le go di ne. - Vi di} i Xons su od ra di li ceo tre ning, dok je Xo ni Evans sa mo tr ~ao. To su sve ve o ma po zi tiv ne ve sti - re kao je me na -

xer Ju naj te da Aleks Fer gu son za sajt klu ba. - Ako uspe mo jo{ da sa ~u va mo i Ri ja Fer di nan da od po vre da, ima }e mo ve o ma do bru si tu a ci ju u od bra ni. Pro {le se zo ne Vi di} je za Ju naj ted od i g rao sa mo de s et utak mi ca, bez po stig nu tog go la.

sPORT

utorak24.jul2012.

EVROPSKO PRVENSTVO NA BRDSKIM STAZAMA

PRVENSTVO SRBIJE U PLANINSKOM BICIKLIZMU

Ma le ro zni Bor ko vi} Srp ski auto mo bi li sta Du {an Bor ko vi} za u zeo je sed mo me sto na tr ci Evrop skog {am pi o na ta na brd skim sta za ma u Slo va~ koj. Zbog broj nih teh ni~ kih pro ble ma, Bor ko vi} se pr vi put ove se zo ne ni je na {ao na po bed ni~ kom po sto qu. Pr vi peh Bor ko vi }u se de sio na pr vom tre nin gu, ka da je klip wa ~a raz ne la de lo ve mo to ra, zbog ~e ga su we go vi me ha ni ~a ri ce le no }i ra di li na skla pa wu ma {i ne. Ka da su sti gli de lo vi iz Sr bi je i Ma |ar ske, za hva qu ju }i ve li kom an ga `o va wu mo ma ka iz ti ma, Bor ko vi }ev Mi cu bi {i je bio spre man za tr ke, ali mu je na sa mo tri ki lo me tra od ci qa is pa lo cre vo od tur ba i je dva je us peo da za vr {i vo `wu. - Bio je ovo stvar no ma le ro zan vi kend. Do bro je {to sam i

Du {an Bor ko vi}

da qe pr vi u ge ne ral nom pla sma nu i ve ru jem da ova ko ne {to ne mo `e da se po no vi. I{ao je peh za pe hom, ma ler za ma le rom. Stvar no ne mo gu da ve ru jem {ta

nam se sve ovog vi ken da do go di lo - re kao je Bor ko vi}. Na red na tr ka Evrop skog {am pi o na ta vo zi se u Fran cu skoj pr vog vi ken da u av gu stu.

LETWA MASTERS SERIJA TURNIRA U @ABQU

DRUGA LIGA

Tri jumf Ro kli ce ra ^e tvr ti po re du tur nir Let we ma sters se ri je, ko ju or ga ni zu je Golf cen tar uz po mo} Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je i Golf aso ci ja ci je Sr bi je, odr `an je na te re ni ma u @a bqu, u kon ku ren ci ji 34 tak mi ~a ra. U A ka te go ri ji po bed nik je Bo { ko Paq k o v qe v i}, dru g o

Ko nac de lo kra si

vi}, a tre }e Ozren Ra da ko vi}. Kod da ma pr vo me sto pri pa lo je Su za ni A}in. Kod ju ni o ra naj bo qi je bio An drej Sta na re vi}. Na k on iz j ed n a ~ e n og bru t o re z ul t a t a iz m e | u Vla d i m i r a Gr ~i }a, Ra do mi ra Be lo {ev ca i Ti bo ra Ro kli ce ra, od i gran je

Polet – Senta 14:10 (4:2, 5:1, 2:6,3:1) SOM BOR: Ba zen na [tran du, gle da la ca 100, su di je: Ba la `e vi} ( No vi Sad ), Ko va ~e vi} ( Fu tog ).Po let igra~ vi {e 5(3), Sen ta igra~ vi {e 7(5) PO LET:Pe ti}, [i man 2, Pre ko ga ~i} 1, Jok si mo vi} 4, Tri vi}, Pe trov ski 4, Voj ~i}, Mi lo va nov, Vu lo vi}, Jo va no vi} 3, Ha xi}, De re ta, Ni ko li}. SEN TA: Loc ki, Mil nar, Bo ro{ 2, I. Sa bo 1, Ba bin, Hi re{ 1, Hor ti, Ba ri ~ek1, Ki raq, Ha ver 3, S, Sa bo, Len |el 2, Ne me{. Do ma }i va ter po li sti su pr ve dve ~e tvr ti ne ube dqi vo re {i li u svo ju ko rist i ima li pred nost od {est go lo va.U na stva ku go sti iz Sen te su za i gra li kao pre po ro |e ni i iz jed na ~i li na 9:9.Ipak, Som bor ci su u tre }ej ~e tvr ti ni po sti gli dva go la, re {i li ~e tvr tu u svo ju ko rist i na kra ju ube dqi vo tri jum fo va li. M. J.

De taq s tak mi ~e wa u @a bqu

me s to pri p a l o je Dra g u t i n u Ili }u, a tre }i je bio Vla di mir Gr ~i}. U B ka te go ri ji pr vo me sto za u zeo je Rad mi r Be lo {eva c, dru go Zo ran Mi tro -

plej-of u ko me je naj bo qi re zul tat po sti gao Ti bor Ro kli cer ko me je na kra ju pri pa la ti tu la ukup nog po bed ni ka tur ni ra.

dnevnik

\ur |i }u sed ma uza stop na ti tu la Re pre zen ta ti vac kra gu je va~ kog Rad ni~ kog u pla nin skom bi ci kli zmu Bo jan \ur |i} po be dio je na Pr ven stvu Sr bi je na Sta roj pla ni ni i osvo jio sed mu uza stop nu ti tu lu u ka te go ri ji eli ta. Ima i tri ti tu le za vo za ~e do 23 go di ne. Kao i la ne, dru go me sto pri pa lo je Mar ku Po po vi }u iz Ris sa ja klin ga (No vi Sad) ko ji je osvo jio ti me i ti tu lu za vo za ~e do 23 go di ne. Bron za u eli ti pri pa la je Alek si Ma ri }u iz Cr ve ne zve zde, ko ji je ujed no i sre br ni u kon ku ren ci ji vo za ~a do 23 go di ne. Bron zu za mla de vo za ~e osvo jio je Mi lan Ne {i} iz Or lov ca Si stem FPS iz Cr ne Tra ve. ^e tvr ti je bio Ivan Jo va no vi} iz be o grad skog Pro gre si va. a pe ti Bo ris Po po vi} iz RIS sa ja klin ga. Ekip no sla vio je Ris saj kling is pred Pro gre si va i Or lov ca Si stem FPS. U tr ci `e na - eli ta sla vi la je Jo va na Cr no go rac iz BK No vi Sad is pred Iva ne Ko sti} (Or lo vac Si stem FPS), dok je bron zu osvji la Ni ko le ta Mi tro vi} (Or lov ca Si stem FPS). Naj bo qu eki pu imao je Or lo vac Si stem FPS. Ju ni or sku ti tu lu osvo jio je Slo boan Stan ko vi} (BK No vi Sad) ko ji je pro {le go di ne bio naj bo qi ka det. Vla di mir Po li} iz Cr ve ne zve zde osvo jio je sre bro, a Uro{ @iv ko vi} iz kra qe va~ kog Me tal ca bron zu.

Bo jan \ur |i} i Jo va na Cr no go rac

Naj bo qa eki pa je bio BK No vi Sad.Je le na Eri} (Me ta lac) je naj bo qa ju ni or ka, is pred Mi li ce Ra ki} (BK No vi Sad) i Mi li ce Raj ko vi} (Or lo vac Si stem FPS). Ka det ska ti tu la pri pa la je Da ni je lu Wi ra di ju (Ka pri o- lo),ko ji je bio br `i od Alek san dra Ro ma na i Mi lo {a Har vil ~a ka (obo ji ca Jed no ta, [id). Jed no ti je pri pa lo pr vo me sto za eki pe, dru go Rad ni~ kom (Kra gu je vac), atre }e BK No vi Sad. Naj bo qi ma sters bio je Edu ard @u pan iz BK No vi Sad. Pre te kao je Slo bo da na Va si qe vi }a (Po li ca jac) i Bo ja na Va so -

TURNIR VIP BI^ VOLEJ LIGE U KAWI@I

Vo de }i u~vr sti li po zi ci je Po sle tre }eg ko la VIP bi~ vo lej li ge pr ven stva Sr bi je u od boj ci na pe sku, od i gra nog u Ka wi `i, no vo sad ski par Si ni {a An to ni} i Mar ko Ga le {ev i no vo sad skosrem sko mi tro va~ ki par Isi do ra Egi} i Alek san dra Fraj to vi} u~vr sti li su ~el ne po zi ci je u ukup nom pla sma nu. Par I. Egi}-A. Fraj to vi} u fi nal nom okr {a ju nad i grao je ri val ke D. Kr sto vi}-M. Iva no vi} 2:0, dok su u mu {kom fi na lu, u okr {a ju no vo sad skih od boj ka {a, S. An to ni}-M. Ga le {ev sla vi li

pro tiv pa ra I. Te {i} - A. Iv ko vi} 2:0. Se ni o ri, po lu fi na le: S. An to ni}/M.Ga le {ev - D. Bla go je vi}/N. Ko mar 2:0 (21:14, 21:13), I. Te {i}/ A. Iv ko vi} - D. Ko ma ti na - S. Su lo mar 2:0 (21:20, 21:14). Za 3.me sto: D. Bla go je vi}/N. Ko mar - D. Ko ma ti na/S.Su lo mar 2:0 (21:13, 21:19), fi na le: S. An to ni}/M. Ga le {ev I. Te {i}/A. Iv ko vi} 2:0 (25:23, 21:16). Pla sman na tur ni ru u Ka wi `i: 1. S. An dot ni}-M. Ga le {ev 80 bo do va, 2. I. Te {i}-A. Iv ko vi} 60,

PRIPREMNA UTAKMICA

Ar gen tin ci na mu ~i li Ame re Ko {ar ka {i SAD ima li su u Bar se lo ni pr vi pra vi is pit pred po ~e tak Olim pij skih iga ra i do sta su se na mu ~i li sa Ar gen ti nom, ko ju su po be di li sa 86:80. Ke vin Du rent po sti gao je 27 po e na za SAD ko je su igra le u dre so vi ma pr vog drim ti ma iz

1992. go di ne na svom po vrt ku u Bar se lo nu. Ame ri ka je si lo vi to kre nu la, ali je ipak \i no bi li us peo da na ma we od tri mi nu ta do kra ja me ~a sma wi raz li ku na sa mo ~e ti ri po e na. Troj ka ma su ta da od go vo ri li Du rent i Kris Pol i re {i li utak mi cu. Ko bi Bra jant je pra tio Du ren ta sa 18 po e na, dok je Le bron Xejms do dao 15.

Ma nu \i no bi li, naj bo qi stre lac Ar gen ti ne

- Bi lo je na pe to. Ar gen ti na je ve o ma do bar tim. Men tal no sta bi lan i ozbi qan. Tim ko ji mo `e da se no si sa na ma i to je bio ve li ki iza zov. Po ku {a li su da nam pre ot mu po be du, ali mi to ni smo do zvo li li - re kao je Bra jant. Ma nu \i no bi li je bio naj bo qi u eki pi Ar gen ti ne sa 23, Kar los Del fi no je imao 15, a Lu is Sko la 14 po e na. - Ima jo{ me sta za na pre dak. Mi slim da smo igra li mno go bo qe. Re kao sam ve} da smo na pra vi li istu gre {ku kao na me ~u sa [pa ni jom, jer ni smo na pra vi na ~in u{li u me~. Na pre do va li smo u mno go aspe ka ta. Do bro smo ro ti ra li u od bra ni, sku pqa li u re ke tu i bi li bo qi u sko ku od ti ma ka kav je SAD, fi zi~ ki do mi nan tan. Ta ko da smo ipak na pre do va li re kao je \i no bi li. Na red ni me~ se lek ci ju SAD ~e ka pro tiv [pa ni je u re pri zi fi n a l a pret h od n ih Iga r a, u ko jem su Ame ri kan ci sla vi li sa 118:107.

Isi do ra Egi} i Alek san dra Fraj to vi}

MLADI DIZA^I TEGOVA KAMPOVALI U BA^U

Mno go na u ~i li

U Ba ~u je za vr {en omla din ski kamp di za ~a te go va u or ga ni za ci ji Klu ba za di za we te go va Her ku les i Sa ve za Voj vo di ne za di za we te go va.Svi u~e sni ci kam pa bi li su sme {te ni u Lo va~ kom do mu „Fa zan“.U~e sto va li su naj bo qi omla din ci iz Su bo ti ce, Som bo ra, Srem ske Mi tro vi ce, In |i je i Ba ~a. Ru ko vo di lac kam pa bio je Sti pan Vert, tre ner su bo ti~ kog Spar ta ka. -Mla di di za ~i, iz pet klu bo va, ov de su ra di li na teh ni~ kom usa vr {a va wu.Ve o ma sam za do vo qan wi ho vim u~in kom, mar qi vo su tre ni ra li i mno go na u ~i li - re kao je Vert. Pred sed nik KDT Her ku les Dra ga Ara po vi}, ina ~e ko or di na tor kam pa (teh ni~ ki deo), je is ta kao: -Ve o ma sam za do vo qan po na {a wem mo ma ka i wi ho vim u~in kom na tre nin gu. Mi u klu bu uvek smo sprem ni da or ga ni zu je mo kam po ve za de ~a ke ka ko bi se {to bo qe spre mi li za se ni or sku kon ku ren ci ju. B. R.

vi }a (BK No vi Sad). BK No vi Sad je osvo jio ekip nu ti tu lu, is pred Po li caj ca i Fa na ti ka (No vi Sad). Mla |i ka det Mar ko Ka sa po vi} (BK No vi Sad) sla vio je is pred dru ga iz klu ba Alek san dra Mi ja to vi }a i Dar ka \i er ~a na (Jed no ta). BK No vi Sad je bio naj bo qi ekip no, is pred kra gu je va~ kog Rad ni~ kog. Ti tu lu u ho bi sport kla si pri pa la je En dre Kal ma ru iz Ka pri o la. Naj bo qu eki pu imao je Bajk M iz Pi ro ta. U ho bi fan kla si sla vio je Ne nad @iv ko vi} (Bajk M, Pi rot). Pi rot ski Bajk M imao je naj bo qi tim.

3. D. Bla go je vi}-N. Ko mar 38, 4. D. Ko ma ti na-S. Su lo mar 28, 5-6. \. Kla sni}-S. Sur la 22, Z. A}i}-J. [ajn ber ger 22, 7-8. A. La bu do vi}M. Mi lo vi} i P. An |e li}-M. Zi ro ja 15 bo do va... Ukup ni pla sman po sle tre }eg tur ni ra: 1. S. An to ni}-M. Ga le {ev 198, 2. D. Bla go je vi}-N. Ko mar 136, 3. M. Ivan ko vi}-B. Mla de no vi} 82, 4. S. Ba sta-I. Te {i} 80, 5. I. Te {i}-A. Iv ko vi} 60, 68. D. Ko ma ti na-S. Su lo mar, J. Mar ko vi}-D. Jo vi} i A. Mu tap ~i ja-A. Iv ko vi} po 28, 9-13. \. Kla sni}-S. Sur la, Z. A}i}-J. [ajn ber ger, Z. Alek si}-S. Ri sti}, P. Pa li brk-I. Ko sti} i I. Bo rov wak-R. Ga vri lo vi} po 22 bo da... Se ni or ke, po lu fi na le: I. Egi}/A. Fraj to vi} - T. [e {a/I. Mak si mo vi} 2:0 (21:6, 21:10), D. Kr sto vi}/ M. Iva no vi} - M. Ne do vi}/M. Sto ku }a 2:1 (20:22, 21:11, 15:13).Za 3.me sto: T. [e {a/I. Mak si mo vi} - M. Ne do vi}/M. Sto ku }a 2:1 (19:21, 21:9, 15:10).Fi na le: I. Egi}/A. Fraj to vi} - D. Kr sto vi}/M. Iva no vi} 2:0 (21:10, 21:9). Pla sman na tur ni ru u Ka wi `i: 1. I. Egi}-A. Fraj to vi} 40 bo do va, 2. D. Kr sto vi}-M. Iva no vi} 30, 3. T. [e {a-I. Mak si mo vi} 20, 4. M. Ne do vi}-M. Sto ku }a 10, 5. S. Pan to vi} - S. Me dved 3. Ukup ni pla sman po sle tre }eg tur ni ra: 1. I. Egi}-A. Fraj to vi} 120 bo do va, 2. D. Kr sto vi} - A. Iva no vi} 33, 3-4. N. [ka ri}-N. [e va ri ka i N. [ka ri} - M. Mi lo {e vi} 30, 5. T. [e {a - I. Mak si mo vi} 23, 6-7. M. Ko mle no vi}-Q. Sto ja no vi} i I. Isa i lo vi}-M. Ma ti} 20, 8-10. M. Ne do vi} - M. Sto ku }a, T. Je vri}-A. Sto ja no vi} i V. Ma ti} - N. [e va ri ka po 10 bo do va... Na red ni tur nir igra se od 3. do 5. av gu sta u Ba ~u. M. Mitrovi}

OVOG LETA KAMPOVI [IROM SRBIJE

Pre ko 200 pli va ~a u Ki kin di i Ni {u Pli va~ ki kam po vi, ko ji se tre }u go di nu za re dom or ga ni zu ju uz part ner sku sa rad wu sa Mi ni star stvom za omla di nu i sport, ove go di ne oku pi }e dve sto ti ne naj bo qih pi o ni ra i mla |ih pi o ni ra na {e ze mqe, u dva pli va~ ka cen tra, Ki kin di i Ni {u, u pe ri o du od 24. ju la do 6. av gu sta. Pli va~ ki sa vez Sr bi je oku pi }e dve sto ti ne naj bo qih naj mla |ih pli va ~a na {e ze mqe, ko ji su bi ra ni se lek tiv no na osno vu po stig nu tih re zul ta ta u to ku 2012. go di ne, iz mi ni mum tri olim pij ske di -

sci pli ne, {to ujed no od sli ka va i sve stra nost pli va ~a. U to ku dve ne de qe ra di }e se na usva ja wu no vih me tod skih je di ni ca iz obla sti teh ni ka pli va wa, kao i na so ci ja li za ci ji i sport skim pe da go {kim prin ci pi ma re pre zen ta tvi nih se lek ci ja. Ve li ku i sve srd nu po mo} Pli va~ ki sa vez Sr bi je do bi ja kao i sva ke go di ne u svom part ne ru Mi ni star stvu omla di ne i spor ta Re pu bli ke Sr bi je, a ta ko |e i od Re pu bli~ kog za vo da, ko ji ve} tre }u go di nu za re dom vr {i te sti ra wa i zdrav -

stve ne pre gle de svih po la zni ka pli va~ kog kam pa. Pli va~ ki kamp ne pred sta vqa sa mo me sto za usva ja we naj no vi jih ten den ci ja iz pli va wa za naj mla |e pli va ~e, ve} i za mla de i per spek tiv ne tre ne re, od ko jih }e wih dva de set, pod bud nim okom stru~ nog sa ve ta Pli va~ kog sa ve za Sr bi je, ra di ti na usva ja wu i spro vo |e wu je din stve nog pla na i pro gra ma ko ji je po seb no osmi {qen i pri la go |en za uslo ve pli va~ kog kam pa.

kultura

dnevnik

utorak24.jul2012.

НОВИ РОМАН АМЕРИЧКОГ КЛАСИКА ФИЛИПА РОТА У ИЗДАЊУ „ГЕОПОЕТИКЕ”

Лице и наличје кризе шездесетих Издавачка кућа „Паидеа„, која доследно следи мисију да српским читаоцима нуди само врхунска дела стране литературе, објавила је роман „Унижење„ живог класика америчке литературе Филипа Рота, који се већ деценијама помиње као један од кандидата за Нобелову награду. Рот (79) је најнаграђиванији амерички писац своје генерације, и серија је почела 1958. када је добио награду Аге Кана за прозу. Његов први роман„ Збогом, Колумбо„, донео му је Националну књижевну награду 1960, а исте године и ОХенријеву награду за кратку причу. Од тада до сада се окитио се са више од 25 награда, међу којима је три пута освајао Пен/Фокнеру, неколико пута Националног круга критике, Пулицерову награду за „Америчку пасторалу„ која је била глобални хит, у Европи су га такође вишеструко награђивали као аутора најбољих страних књига, а ове године му је припала најцењени-

ја шпанска награда „Принц од Астурије„ за целокупно стварлаштво. Српским читаоцима је познат по романима „Људску мрља„,

„Удата за комунисту„, „Животиња на издисају„, а „Унижење„ је његов најновији роман у којем даје слику и наличје кризе шездесетих година и како се његов ју-

нак, Сајмон Акслер, један од водећих америчких позоришних глумаца носи са њом. Са репутацијом последњег америчког класичног глумца Акслер је све што је радио било уверљиво и успешно, никад није омашио у позоришту, а онда се догодила страхота - није могао да игра, губио је магију, излазак на позорницу постало је мучење. Некада самоуверен да ће увек бити чудесан на сцени, сада је престрашен да ће омашити, јер му се већ догодило да није могао да допре до публике. То се догодило три пута заредом, а последњи пут никога није ни занимало, нико се није појавио. Није могао да допре до публике. Његов је таленат био мртав. Неочекивано се појављује жена са којом се упушта у необичну еротску авантуру, толико ризичну и контроверзну да у њој не налази задовољство и утеху, већ се незадрживо креће ка трагичном крају. Значајан податак за читаоце је да је књигу превела Јелена Стакић, један од најискуснијих и најугледнијих преводилаца англоамеричке књижевности, што гарантује пуно читалачко задовољство. (Танјуг)

ПРЕМА ИСТРАЖИВАЊУ УДРУЖЕЊА АМЕРИЧКИХ ИЗДАВАЧА

Е-књиге популарније од штампаних Популарност електронских књига удвостручена је 2011. године и први пут су књиге у овом формату биле продаваније од штампаних, бар када је реч о фикцији за одрасле. Најновије истраживање Удружења америчких издавача показало је да је продаја екњига скочила на 15 процената тржишта 2011. у односу на шест процената 2010. године. Укупно је, међутим, продаја књига на америчком тржишту опала за 2,5 процената на 27,2 милијарде долара 2011. за разлику од 27,9 милијарди 2010. године. И док су е- књиге добиле на популарности и продате су у вредности од преко две милијарде долара, већина издавача највећи део прихода и даље убира од продаје штампаних књига - 11,1 милијарди у 2011. „Одушевљени смо што је извештај показао да је индустрија остала стабилна - па чак се у појединим областима и развила - у овим тешким економским временима„, рекао је извршни директор Групе за истраживање индустрије књига Лен Влахос. Издавачкој индустрији користила је појава и веће интересовање за е-књиге, али су званичници страховали од негативних ефеката затварања „Бордерса„, другог

Новосадски дувачки квинтет

У ИНТЕРНАЦИОНАЛНОЈ РАДИОНИЦИ СТУДЕНАТА КОМПОЗИЦИЈЕ И МЛАДИХ КОМПОЗИТОРА У КЦНС

Предавања и завршни концерт Интернационална радионица студената композиције и младих композитора „КомпАрт“почела је у Културном центру Новог Сада, у сарадњи са Академијом уметности у Новом Саду и уз подршку НИС-а и траје до 30. јула. Предавања и завршни концерт одржаваће се у Клубу „Трибина младих“ у КЦНС, у Католичкој порти 5. За сутра најављена су предавања Тамаре Басарић, композиторке (Маурицио Кагел: „Match für drei Spi e ler“, vi o li no, vi o lon cel lo, per cus si o ne) и Тамаре Басарић Ки (флаута, труба, електроника и Нинтендо Wii) „Увођење театралних компонената у музичко дело“.

У четвртак, 26. јула, Тамара Басарић, композиторка, држаће предавање „Потреба за новим инструментима у савременој музици“, а у петак 27. јула тема је „Ex pe ri men tum mun di“ Ђорђа Батистелија. За понедељак 30. јул најављена је Светлана Мараш, композиторка, и тема „Саунд арт“. Завршни концерт радионице приредиће „Новосадски дувачки квинтет“, у којем су: Ксенија Мијатовић, флаута, Кристијан Борош, кларинет, Мирко Марић, хорна, Немања Михаиловић, фагот, и Вероника Антуновић-Марић, обоа. На програму ће бити дела композитора, учесника у радионици и она настала у њој. Улаз ће бити слободан.

Новосадски дувачки квинтет основан је 2010. на иницијативу хорнисте Мирка Марића. Чланови овог квинтета су и чланови оркестра Опере Српског народног позоришта у Новом Саду , као и Војвођанског симфонијског оркестра, професори у Музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду и „Владо Милошевић“ у Бањалуци, сарадници у настави на Академији уметности у Новом Саду. Током досадашње сарадње, квинтет је одржао запажене концерте у Новом Саду, Сенти, Сомбору, Зрењанину, као и на отварању Деветог међународног такмичења дрвених дувача у Пожаревцу. Н. Пејчић

У БЕОГРАДСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

У припреми Анујев „Женски оркестар” Драмски ансамбл Народног позоришта у Београду припремa представу по познатом комаду француског драмског писца Жана Ануја „Женски оркестар„ у режији Југа Радивојевића.Премијера ове музичке трагикомедије из 1957. године у плану је за 3. новембар на Сцени „Раша Плаовић„. Улоге играју Бојана Стефановић, Данијела Кузмановић Павловић, Нела Михајловић, Калина Ковачевић, Марија Вицковић, Јелена Хелц Весковић, Вук Костић и Бранислав Томашевић. по величини ланца књижара у САД, после 40 година пословања и тужби против „Епла„ и већих књижара због цена е-књига. Популарност е-књига из године у годину јача, преноси Ројтерс, и поред првобитно спорог прихватања дигиталног формата.У студији се наводи да, када је реч о књигама за одрасле, е-књиге чине 30 посто укупне продаје, што је значајан скок у поређењу са 13 процената годину дана раније. Књиге за одрасле у електронском формату први пут су по продаји надмашиле штампане романе тврдих корица (hard co vers) иако комбинација чврстих кори-

ца, брошираних издања и брошираних издања која се продају по тржним центрима и самопослугама и даље доноси више прихода од е-књига. „Е-књиге су показале да их читаоци без преседана прихватају али различити штампани облици и даље остају присутни што значи да читаоци желе да имају избор„, рекао је Влахос. У Србији, електронске књиге су и даље у повоју. Издавачка кућа „Стубови културе„ недавно је почела са издавањем екњига и први наслов је „Бонавиа„ Драгана Великића. (Танјуг)

НА ВЕНЕЦИЈАНСКОМ ФЕСТИВАЛУ КРАЈЕМ АВГУСТА

Филм Мире Наир на отварању Политички трилер познате филм ће имати светску премииндијске редитељке Мире Наир јеру. Директор Венецијанског фе„The Re luc tant Fun da men ta list„ отвориће 29. августа овогоди- стивала Алберто Барбера објашњи Венецијански филмски снио је да је Mира Наир урадифестивал, најавили су организатори манифестације. Филм, заснован на истоименом бестселеру пакистанског аутора Мохсина Хамида, говори о Пакистанцу који се, јурећи успех на Вол Стриту, нађе растрзан између свог „америчког сна„ и зова домовине и упетљан у проблематичну ситуацију са таоцима. У новом остварењу Сцена из новог филма Мире Наир награђиване редитељке играју ла филмску адаптацију романа Риз Ахмед, Кејт Хадсон, Ки- који се бави актуелним питафер Сатерленд и Лив Шрајбер, њима фундаментализма било а на фрестивалу у Венецији које врсте. „Фестивал ће отво-

рити филм који пружа много тема за размишљање„, додао је Барбера, а преноси АФП. Мира Наир је за филм „Mon s oon Wed d ing„ 2001. година на Венецијанском фестивалу награђена Златним лавом, а међународно признање је добила и за остварење „Mis s is s ip p i Ma s a l a”. „The Re l uc t ant Fun d a men t a l ist„ сниман је у Атланти, Истанбулу, Лахореу, Њу Делхију и Њујорку, а у њему је коришћена нова песма енглеског музичара Питера Габријела. Филм ће бити приказан изван такмичарске селекције после церемоније свечаног отварања фестивала који траје од 29. августа до 8. септембра.

Адаптацију текста, у преводу Драгослава Андрића, урадили су драматург Ивана Димић и редитељ Радивојевић. Сарадничку екипу чине Борис Максимовић (сценограф), Марина Вукасовић Меденица (костимограф), Владимир Пејковић (композитор)... „Женски оркестар„, делом инспирисан Анујевим животним искуствима, приказује чланице оркестра које свирањем забављају госте неког бањског лечилишта почетком 20. века.

НА ДОДЕЛИ ПРИЗНАЊA „ТИН ЧОЈС”

Тејлор Свифт освојила пет награда Кантри певачица Тејлор феје у облику даске за сурфоваСвифт, тинејџ звезда Џастин Би- ње. бер и филмска сага ‘’Сумрак‘’ на‘’Ова награда је велика част. ставили су да буду фаворити То је истинити знак ваше подрмногим тинејџерима, па су тако шке коју сте нам пружали током освојили највише награда ‘’Тин чојс”. Тејлор Свифт (22) је прексиноћ освојила пет награда, укључујући и награду за најбољег женског музичког извођача и најбољег кантри извођача, као и за глумицу са најбољим гласом за улогу у анимираној комедији ‘’The Lo rax’’, преносе светске агенције. Канадска поп звезда Бибер (18) добио је јак аплауз док је изводио нумеру ‘’Boyfri end‘’ и свој последњи сингл ‘’As Long As You Lo ve Me‘’ са репером Биг Шоном. Певач је освојио четири награде укључујући и награду за најбољег мушког музичког извођача и за најбољи сингл мушког извођача ‘’Boyfri end’’. За омиљени филм изабра- Тејлор Свифт на је ‘’Сумрак сага‘’ освојивши Главну изборну награду ових година. Заиста је дивно што ове године. Ова франшиза и ње- сте још увек уз нас‘’, рекао је ни глумци у протекле четири го- Лотнер обожаваоцима ‘’Сумрадине освојили су укупно 41 ка’’. ‘’Teen Cho i se Award‘’, а Кристен Награде ‘’Тин чојс‘’, за које Стјуарт, Роберт Патинсон и Теј- тинејџери гласају путем интернелор Лотнер дошли су на позорни- та, дају могућност глумцима, муцу како би заједно примили тро- зичарима и другим извођачима

који су популарни међу децом, шансу да се захвале својим фановима. Трофеји изгледају као даске за сурфовање у природној величини и додељују су у доста категорија обухватајући и филм, телевизију и музику, као и неконвенционалне награде. Двочасовну церемонију доделе награда водили су глумица и тренутни судија ‘’XФактора‘’ Деми Ловато и звезда серије ‘’Гли‘’ Кевин Мекхејл, који је такође добио и награду. Међу осталим добитницима награда нашли су се и Џош Хачерсон и Џенифер Лоренс, а за ‘’најзгодније‘’ изабрани су Мајли Сајрус и звезда серије ‘’Вампирски дневници‘’ Ијан Сомерхадлер. Бенд ‘’No Do ubt‘’ који би требао да објави овог месеца свој први албум након више од једне деценије паузе извео је сингл ‘’Set tle Down‘’ који ће се наћи на новом албуму под називом ‘’Push and Sho ve’’. Репер Фло Рида извео је свој последњи хит ‘’Whi stle‘’ и свој хит сингл ‘’Wild Ones’’. Селена Гомез, која је прославила свој 20. рођендан у недељу освојила је даску за сурфовање за најбољу музичку групу и за сингл који изводи са својом групом ‘’The Sce ne’’. Доделу организује америчка ТВ мрежа Fox. (Танјуг)

svet

utorak24.jul2012.

UKRATKO

dnevnik

PO ZIV ARAP SKE LI GE SI RIJ SKOM PRED SED NI KU

Asa du nu de si gu ran iz laz iz Si ri je

U sa o bra }aj ki 15 po gi nu lih KAT MAN DU: Petnaest osoba je poginulo kada je voza~ kombija izgubio kontrolu i sleteo sa puta na zapadu Nepala, saop{tili su ju~e zvani~nici. Nesre}a se dogodila preksino}, a voza~ kombija najverovatnije je izgubio kontrolu zbog ki{e, preneo je AP. Policija je saop{tila da su prona|ena tela 15 poginulih i da je istraga o nesre}i u toku. Time se broj `rtava saobra}ajnih nesre}a u Nepalu tokom samo jedne nedeqe pove}ao na 70.

LON DON: Arapska liga ponudila sirijskom predsedniku Ba{aru al-Asadu “bezbedan izlazak” iz zemqe u trenutku kada pobuwenici tvrde da je opozicija „na vratima pobede„. Generalni sekretar Arapske lige Nabil Elarabi pozvao je Asada da odmah podnese ostavku, a wegovoj porodici ponudio bezbedan izlazak iz Sirije. Portparol ministarstva spoqnih poslova Xihad Makdisi kazao da Sirija odbacuje poziv Arapske lige upu}en predsedniku Ba{aru al-Asadu da preda vlast, isti~u}i da se ta odluka „iskqu~ivo ti~e sirijskog naroda”. Arapska liga je obe}ala i 100 miliona dolara za Sirijce koji su be`e}i od nasiqa u zemqi potra`ili skloni{te u Iraku, Libanu, Turskoj ili Jordanu. Agencija UN za izbeglice saop{tila je

Osta vi li be bu i od le te li VAR [A VA: Bra~nom paru iz Poqske toliko se `urilo na letovawe da su ovog vikenda ostavili svoju dvogodi{wu }erku na aerodromu u Katovicama jer joj je istekao paso{. „Te{ko je re}i ~ime su se roditeqi rukovodili da to urade. Sigurno }emo proveriti sve okolnosti i saslu{ati roditeqe

BAG DAD: Irak je ju~e odbacio poziv Arapske lige upu}en sirijskom predsedniku Ba{aru al Asadu da ode sa vlasti, uz obrazloèwe da samo sirijski gra|ani mogu doneti odluku o wegovoj sudbini, izjavio je portparol ira~ke vlade. „Ira~ka delegacija je ju~e ujutro na sastanku ministara spoqwih poslova Arapske lige iskazala svoju rezervisanost. Nije uobi~ajeno da ministarski savet traì od nekoga da ode. Ovo je iskqu~ivo odgovornost sirijskih gra|ana i drugi ne bi trebalo da se me{aju”, izjavio je portparol Ali al-Dabag, preneo je Rojters. U me|uvremenu, ira~ki premijer Nuri al-Maliki je ju~e dao instrukcije snagama bezbednosti i Crvenom polumesecu da dozvole sirijskim izbeglicama da u|u u zemqu i pruè im pomo}, iako je ranije rekao da ne}e prihvatiti izbeglice iz Sirije, preneo je AFP.

EU poo{trila sankcije Siriji BRISEL: Evropska unija poo{trila je sankcije Siriji i upozorila da sve ve}e nasiqe izaziva izbegli~ku krizu u susednim zemqama. Ministri spoqnih poslova ~lanica EU su na dana{wem sastanku u Briselu odlu~ili da dodaju imena 26 osoba i tri kompanije na listu na kojoj je ve} vi{e od 170 pojedinaca i preduze}a za koje se sumwa da su povezane s Asadovim reìmom. EU je poja~ala i embargo na oru`je, pa se sad od ~lanica EU zahteva da na teritoriji Unije pretresaju brodove i avione za koje se sumwa da prevoze oru`je u Siriju. „Na{om odlukom }e biti poja~ane sankcije protiv Asadovog reìma i bi}e pomognute susedne dràve, uglavnom Jordan i Liban, koje }e morati da prihvate veliki broj izbeglica”, izjavio je francuski ministar spoqnih poslova Loran Fabijus.

Me dve di ca u {o pin gu VA [ING TON: Kupci su hitno evakuisani iz robne ku}e „Sirs” u Pensilvaniji, po{to se u tr`nom centru kod Pitsburga, gde je sme{tena, pojavila - mlada medvedica, javqa AFP. @ivotiwa je najpre vi|ena kako tr~i po parkingu tr`nog centra, a u robnu ku}u u{la je u no}i izme|u subote i nedeqe kroz automatska vrata i nije znala da iza|e. „Tr~ala je gore dole izme|u rafova. Proletela je pored nekih qudi, koji nisu ni primetili da se radi o medvedu”, rekao je Met Macinik, jedan od kupaca. Zvani~nici su rekli da je `ivotiwa te{ka 57 kilograma uhva}ena po{to je pogo|ena strelicom sa te~no{}u za uspavqivawe. Niko nije povre|en u tom incidentu.

Po gi nu lo naj ma we 107 osoba, 268 ra we no BAG DAD: U seriji oruànih i bomba{kih napada u Bagdadu i severno od ira~ke prestonice poginulo najmawe 107, a raweno najmawe 268 qudi. Ju~era{wi dan najteì u posledwe dve godine u Iraku, gde je u 14 gradova {irom zemqe izvr{eno 22 napada. Me|u `rtvama napada ima dosta pripadnika ira~ke policije i vojske, kada je naoruàna grupa quda napala ju~e ujutro oko pet ~asova vojnu bazu udaqenu oko 90 kilometara od glavnog grada Iraka. Bomba{ki i oruàni napadi zabeleèni su i u Sadiji, Kan Beni Sadu, Kirkuku, Tuz Kurmatu i Dibisu, koji se nalaze severno od prestonice, naveo je AFP.

Ogranak Al Kaide u Iraku, Islamska dràva Irak, saop{tila je prekju~e da }e po~eti sa napadima na sudije i tuìoce i pomo}i svojim pripadnicima da pobegnu iz ira~kih zatvora. Ira~ki zvani~nici Al Kaidu u toj dràvi smatraju daleko slabijom nego na wenom vrhuncu 2006. i 2007, ali je ona i daqe sposobna za organizovawe ve}ih napada {irom zemqe. Po~etkom meseca, u eksploziji kamiona bombe na prepunoj pijaci ju`no od Bagdada, za koju je okrivqena Al Kaida, poginulo je 25 qudi. Ju~era{wi dan najteì u posledwe dve godine u Iraku, gde je u 14 gradova {irom zemqe izvr{eno 22 napada.

Sirija }e upotrebiti i hemijsko oru`je ako Zapad napadne?

pro{le nedeqe da se broj izbeglica iz Sirije skoro utrostru~io od aprila na 112.000. Predsednik Tunisa Monsef Marzuki ponudio je jo{ u februa-

Irak od ba cio po ziv Arap ske li ge

kada se vrate sa letovawa”, kazao je poqskim medijima Rafal Bi~isko iz policije u mestu Tarnovske Guri iz kojeg je ta porodica. U strahu da im ne odleti avion i ne propadne upla}eni aran`man roditeqi su na brzinu predali devoj~icu osobqu na aerodromu da je pri~uvaju dok po wu ne do|u baba i deda. Aerodom je pozvao policiju koja ne iskqu~uje da }e ceo slu~aj zavr{iti na sudu. „Ukoliko bi se pokazalo da je u bilo kom momentu bilo ugro`eno zdravqe ili `ivot deteta, roditeqima preti do pet godina zatvora”, kazao je Bi~isko.

IRAK

ru Asadu azil ukoliko okon~a sukob u zemqi. Asad, me|utim, odbija da napusti vlast. Reìmske snage napale su ju~e pobuwenike u Damasku. Asad je, u svom prvom obra}awu naciji nakon bomba{kog napada u kojem je poginuo ministar odbrane, naloìo na~elniku general{taba da nastavi ofanzivu protiv terorista. S druge strane, Sirijski nacionalni savet je saop{tio da su èstoke borbe u gradovima {irom Sirije znak da se opozicija nalazi „na vratima pobede”. Sirijske snage bezbednosti su ju~e i{le od ku}e do ku}e u Damasku razvaquju}i vrata, traè}i pobuwenike koji stoje iza sukoba koji su pro{le sedmice potresli prestonicu. Dràvna televizija prikazala je snimke predgra|a „o~i{}enih” od pobuwenika, a aktivisti su objavili video snimke na kojima se vide mu{karci kako nose razli~ite vojne uniforme i bejzbol kape, sugeri{u}i da je pre re~ o paravojsci nego o redovnoj vojsci, naveo je AP. Turska je ju~e opozvala svog konzula iz grada Alepa, saop{tio je zvani~nik ministarstva spoqnih poslova posle borbi izme|u pobuwenika i snaga sirijskog predsednika u blizini sedi{ta obave{tajne slu`be u gradu.

Za pa lio se jo{ je dan Izra e lac TEL AVIV: Izraelska policija je saopstila u nedequ da se zapalio jo{ jedan Izraelac, nakon {to je u petak preminuo Mo{e Silman koji se zapalio tokom socijalnih protesta u Tel Avivu pre nedequ dana. Wegovim koracima po{ao je veteran izraelske armije, invalid, koji je zadobio opekotine na 80 procenata tela. On se zapalio u Jehudu u cetralnom Izraelu blizu autobuske stanice. Slu~ajni prolaznici su videli kako je ~ovek u invalidskim kolicima izvadio bocu i po~eo da se poliva te~no{}u. Odmah shvatili da se radi o benzinu, a ne o vodi, videli su da dr`i upaqa~ i molili ga da to

ne ~ini, ali ih on nije slu{ao. Ispostavilo se da se radi o 45- godi{wem ~oveku koji je odmah prenet u bolnicu, nakon {to su o~evici poku{ali da ugase vatru . Udru`ewe veterana izraelske armije reklo je da su ga na taj ~in naterale finansijske te{ko}e. Wegov brat je izjavio da je bio suo~en sa velikim dugovima i da je rekao da bi mogao po}i koracima Mo{e Slimana koji se zapalio za vreme protesta protiv visokih tro{kova `ivqewa. Sliman je ju~e sahrawen. Ovakvi slu~ajevi su ina~e izuzetno redak oblik protesta u Izraelu. (Ta njug)

INDIJA

Hi qa de qu di be `e od su ko ba GU VA HA TI: Desetine hiqada qudi pobeglo je iz savezne dr`ave Asam na istoku Indije, gde je posledwih dana u sukobima etni~kih zajednica poginulo najmawe 18 qudi [ef policije u Asamu je rekao da se 10 qudi vodi kao nestalo u sukobima koji su zbog prava na zemqu izbili izme|u pripadnika etni~ke zajednice Bodoa i muslimanskih

doseqenika. Nasiqe se pro{irilo na dva okolna distrikta, a masakrirana tela prona|ena su na obli`wim putevima. U Asam su poslati pripadnici bezbednosnih snaga kako bi ugu{ili nerede, a prihvatni centri su napravqeni za oko 30.000 qudi koji su napustili svoje domove, me|u kojima ve}inu ~ine `ene i deca.

MEKSIKO

Pro tiv iz bor ne kra |e MEK SI KO SI TI: Hiqade 90.000. Predsedni~ka inaugurademonstranata protestovalo je cija u Meksiku predvi|ena je za u centru Sijudad Meksika zbog, 1. decembar. kako kaù, „name{tawa” novog Trenutno vladaju}a konzerva{efa dràve. tivna Partija nacionalne akciOni su nosili transparente u kojima se Enrike Pewa Nijeto, koji je na izborima 1. jula dobio najvi{e glasova, optuùje za izbornu kra|u, a wemu naklowena TV stanica „Televiza” naziva „fabrikom laì”. Pewa Nijeto, kandidat nekada vladaju}e Institucionalne revolucionarne partije, pobedio je sa 6,6 procent- Protesti protiv „name{tawa”novog {efa dràve nih poena ispred kandidata le- je, ~iji kandidat je zavr{i ona vice Andresa Manuela Lopeza tre}em mestu, pridruìla se Obradora. zahtevu Demokratske revoluciVlasti su procenile da je bi- onarne partije Luisa Obradora lo oko 30.000 demonstranata, da- u zahtevu da Federalni izborni leko mawe nego na ranijim pro- sud ispita izborne nepravilnotestima, kada ih je bilo i do sti. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JENS STOL TEN BERG Norve{ki premijer Jens Stoltenberg izjavio je da desni~arski ekstremista Anders Bering Brejvik, koji je pre godinu dana ubio 77 qudi, nije uspeo u poku{aju da promeni norve{ko dru{tvo.”Bomba i meci trebalo je da promene Norve{ku. Norve{ki gra|ani su na to odgovorili jo{ intenzivnijim prihvatawem na{ih vrednosti. Ubica nije uspeo, gra|ani su pobedili”, rekao je Stoltenberg.

BA RAK OBA MA Predsednik SAD Barak Obama sastao se sa porodicama `rtava masakra u bioskopu kod Denvera. „Uveravaju nas da }e se iz ove tame roditi svetliji dan. Iako je po~inilac ovog gnusnog ~ina dobio dosta (medijske) pa`we tokom proteklih nekoliko dana ta pa`wa }e i{~eznuti”, rekao je Obama. On se pridru`io mnogima u odbijawu da izgovore ime osumwi~enog Xejmsa Holmsa.

HUAN KAR LOS [panski kraq Huan Karlos (74) ostao je bez titule po~asnog predsednika {panskog ogranka Svetske organizacije za za{titu prirode zbog skandala koji je izbio nakon wegovog lova na slonove pro{log aprila u Bocvani. ^lanovi ove organizacije za [paniju glasali su na generalnoj skup{tini za oduzimawe po~asne funkcije kraqu Huanu Karlosu jer jer je kraqev safari nespojiv sa osnovnim ciqem organizacije .

Hri {}an ski ko deks ru skih ko mu ni sta MO SKVA: Komunisti~ka patrija Rusije objavila je saop{tewe svog vo|e Genadija Zjuganova, koji tvrdi da izme|u Hristove propovedi na Gori i moralnog kodeksa graditeqa komunizma „fakti~ki ne postoji nikakva razlika”, preno si Ver ska in for ma tiv na agencija. Hri {}an ski po stu la ti i za po ve sti su deo ide o lo gi je komunizma, ka`e Zjuganov i podse}a da je Josif Staqin „u~inio veoma mnogo” na obnovi pravoslavqa u Rusiji. Ko mu ni sti~ ka par ti ja Ru sije, ~iju tre}inu bira~a ~ine pravoslavni vernici, danas se za la `e za o~u va we „do brog ime na i auto ri te ta” ru ske pra vo slav ne je rar hi je, ko ju ne ki me di ji i po je din ci i ismevaju i kleve}u, navodi se u saop{tewu. Zjuganov ruskoj cr kvi obe }a va so li dar nost,

Genadij Zjuganov

Zju ga nov Ru skoj pravoslavnoj cr kvi obe }a va so li dar nost i po dr {ku. „Par ti ja }e upo tre bi ti sav svoj uti caj u za {ti ti hri {}an stva” podr{ku i za{titu, za to }e partija upotrebiti „sav svoj

uticaj” i zala`e se za za{titu hri{}anstva, posebno pravo-

slavqa, koje ugroàvaju „zemqe Zapada”, ali i „odre|ene snage u Rusiji”, prenosi VIA. Pre ma oce ni vo |e ru skih komunista, u svetu ima „verskih progawawa”, a wima su pre svega izloèni hri{}ani. Oni stradaju u 70 zemaqa sveta, nekoj vrsti diskriminacija i progona izloèno je u svetu ravno sto miliona Hristovih sledbenika, smatra Zjuganov. De{ava se veliki eg zodus hri{}ana iz Egipta, Iraka, Libana, Palestine, Nigerije, smatra Zjuganov i navodi, ne iz no se }i po je di no sti da su „pro go ni ma” iz lo è ni i u Italiji, Velikoj Britaniji i Francuskoj. Na posledwim izborima, Komunisti~ka partija je dobila 12,3 miliona glasova, odnosno 17,14 odsto. Zjuga nov je par tij ski vo |a od 1993. godine.

balkan

dnevnik

GE NE RAL NI SE KRE TAR UN U BE O GRA DU

Ban Ki-mun s Nikoli}em, Da~i}em i Jeremi}em BEOGRAD: U okvi ru bal kan ske tur ne je, ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki Mun za po ~eo je ju ~e pr vu zva ni~ nu po se tu Sr bi ji su sre tom sa pred sed ni kom To mi sla vom Ni ko li }em. Sa sta nak je po ~eo oko ne {to po sle 16 ~a so va, a po we go vom za vr {et ku ni su da te iz ja ve za jav nost.

je re~ o Ko so vu i Me to hi ji ali i na svim dru gim spor nim ta~ ka ma u sve tu. „Kao ze mqa ko ja ove go di ne pred se da va Ge ne ral nom skup {ti nom UN, na gla si }e mo i na {u sprem nost da ra di mo na afir ma ci ji ulo ge sa mih UN u re {a va wu kon fli ka ta”, re kao je \u ri}.

Vuk Jeremi} i Ban Ki-mun

Ban Ki-mun se u Be o gra du sa stao i sa {e fom di plo ma ti je i no vo i za bra nim pred se da va ju }im Ge ne ral ne skup {ti ne UN Vu kom Je re mi }em i man da ta rom za sa stav no ve vla de Ivi com Da ~i }em. Sa vet nik pred sed ni ka Sr bi je Mar ko \u ri} iz ja vio je ju ~e da su u raz go vo ri ma sa ge ne ral nim se kre ta rom UN bi la is tak nu ta pri vr `e nost Sr bi je prin ci pu mir nog re {a va wa kon fli ka ta - i ka da

Mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je i no vo i za bra ni pred se da va ju }i Ge ne ral nom skup {ti nom UN Vuk Je re mi} is ta kao je ju ~e da je Ko so vo i Me to hi ja po kra ji na u sa sta vu Sr bi je i po Usta vu i po Re zo lu ci ji 1244 Sa ve ta bez bed no sti UN, a da }e se to kom pred se da va wa Ge ne ral nom skup {ti nom po na {a ti u skla du sa pra vi li ma i pro ce du ra ma te or ga ni za ci je. Po sle sa stan ka sa ge ne ral nim se kre ta rom

UN Ban Ki-mu nom, Je re mi} je na pi ta we Ta nju ga da li je bi lo re ~i o aspi ra ci ja ma Ko so va da po sta ne ~la ni ca UN re kao da o~e ku je od svih me |u na rod nih ~i ni la ca da po {tu ju, „ako ne Ustav Sr bi je, on da Re zo lu ci ju 1244”. „Ka da je re~ o u~la we wu te ri to ri je oko ko je po sto ji ne sla ga we, ta pra vi la ni su na ro ~i to po voq na za se ce si o ni sti~ ke te ri to ri je, a po go to vo za te ri to ri je ko je su pod man da tom UN, kao {to je slu ~aj sa Ko so vom i Me to hi jom”, re kao je Je re mi} i po no vio da }e se Sr bi ja po na {a ti u skla du sa tim pra vi li ma. Je re mi} je na veo da je na ci o nal na po li ti ka Sr bi je ja sna, da je za cr ta na u Usta vu i da ne osta vqa pro stor za dru ga ~i je po li ti~ ko de lo va we, osim za la ga wa za te ri to ri jal nu ce lo vi tost, kao i da }e pred se da va ti GS UN na fer na ~in i po {tu ju }i pra vi la. „Bor ba za za {ti tu te ri to ri jal ne ce lo vi to sti je na {a ustav na, po li ti~ ka, mo ral na i isto rij ska oba ve za ko ju }e, uve ren sam, i bu du }a vla da na sta vi ti. Ko so vo i Me to hi ja je po kra ji na u sa sta vu Sr bi je, po Usta vu, a su ve re ni tet je po tvr |en i u Re zo lu ci ji 1244 i za to o~e ku je mo od svih me |u na rod nih ~i na la ca da po {tu ju, ako ne Ustav Sr bi je, on da Re zo lu ci ju 1244”, po ru ~io je Je re mi}. U okvi ru bal kan ske tur ne je, Ban Ki Mun je, pre Sr bi je, po se tio Slo ve ni ju, Hr vat sku i Cr nu Go ru, a na kon Be o gra da od la zi u Pri {ti nu, Ma ke do ni ju i BiH.

utorak24.jul2012.

IS TRA GA O TE RO RI STI^ KOM NA PA DU NA AUTO BUS S IZRA EL SKIM TU RI STI MA

Bomba{ iz Burgasa imao saputnicu SOFIJA: Bom ba{ sa mo u bi ca, ko ji od od go vo ran za pro {lo ne deq ni na pad na auto bus sa izra el skim tu ri sti ma u Bu gar skoj, do {ao je iz su sed ne Ru mu ni je, pri stoj no je go vo rio ru ski i imao je sa put ni cu, pi {u ju ~e bu gar ski me di ji, a pre no si AFP. Po re ~i ma is tra ì te qa ko ji vo de is tra gu o na pa du na auto bus u Bur ga su, na pa da~ je naj ma we je dan dan pre bom ba {kog na pa da bo ra vio u jed nom ho te lu u Var ni, gde je za so bom osta vio „bi o lo {ke do ka ze”, pre ne la je te le vi zi ja BTV. Po li ci ja tra ga za è nom za ko ju se ve ru je da je sa bom ba {em od se la u ho te lu „Per fekt” u Var ni, pret po sta vqa ju }i da je ona mo `da bi la po ve za na sa dru gim mu {kar cem za ko ga po li ci ja mi sli da je sa u ~e snik bom ba {a, na vo di dnev nik „Trud”, ci ti ra ju }i ne i me no va ne iz vo re. List pre no si iz ja vu jed nog tak si ste ko ji ka è da je vo zio bom ba {a iz Rav de i Po mor ja, dva

Policija jo{ traga za sau~esnicima

Snim ci si gur no snih ka me ra na aero dro mu pri k a z u j u mu {kar ca, za ko ga po li ci ja ve ru je da je bom ba{, u ode }i ti pi~ noj za tu ri ste, sa du gom ko som, mo `da pe ri kom, i iz gle da da je re~ o bel cu.

Ne ta nija hu: He zbo lah vi nov nik na pa da u Bur ga su Izra el ski pre mi jer Be wa min Ne ta nija hu iz ja vio je da we go va vla da ima „pot pu no po u zda ne oba ve {taj ne po dat ke” o to me da je iz ra le ske tu ri ste u sre du u Bu gar skoj ubi la li ban ska eks tre mi sti~ ka gru pa He zbo lah, ko ju po dr `a va Iran. Ne ta nija hu je, te le vi zi ji Si-Bi-Es, re kao da }e Iz rael „u~i ni ti sve {to je neo p hod no da za {ti ti svo je dr `a vqa ne i da }e te ro ri sti i wi ho vi po ma ga ~i „mo ra ti da pla te”. Iran je opo vr gao od go vor nost za na pad u Bur ga su u sre du, 18. ju la. He zbo lah do sa da ni je re a go vao na na pad.

SLOVENIJA I HRVATSKA

Qubqanska banka kamen spoticawa QUBQANA: Slo ve ni ja ne ma na me ru da ra ti fi ku je hr vat ski pri stup ni ugo vor Evrop skoj uni ji ako Za greb ne od u sta ne od tra è wa nov ca za de vi zne {te di {e Qu bqan ske ban ke. To je po tvr dio slo ve na~ ki mi n i s tar spoq n ih po s lo va Karl Er ja vec is ti ~u }i u raz go vo ru za list „Ve ~er„ da osta je „re al na mo gu} nost da Slo ve ni ja ne ra ti fi ku je ugo vor ako Hr vat ska pi ta we Qu bqan ske ban ke ne bu de hte la da re {a va u okvi ru na sled stva biv {e dr à ve”, pi {e „Ve ~er wi list„. Er ja vec je po ja snio da }e se o ra ti f i k a c i j i u slo ve n a~ k om par la men tu od lu ~i va ti dvo tre }in skom ve }i nom pa sto ga ne ve ru je da bi je po sla ni ci po dr à li ako se ne re {i pi ta we Qu bqan ske ban ke. Kqu~ ni pro blem su de vi zni de po zi ti hr vat skih {te di {a u Qu bqan skoj ban ci ko je su oni pre ne li na do ma }e ban ke. Re~ je o 545.000.000 ne ma~ kih ma ra ka, bez ka ma ta.

gra di }a se ver no od Bur ga sa, dan pre na pa da. On je re kao da je na pa da~ pri stoj no go vo rio ru ski. Bu gar ske vla sti ne iz no se de ta qe u ve zi s is tra gom, ve} su sa mo na ve le da ve ru ju da je bom ba{ imao oko 36 go di na, la `nu ame ri~ ku vo za~ ku do zvo lu, da ni je bu gar ski dr `a vqa nin i da je bio u ze mqi „ne ma we od ~e ti ri da na”.

Autop si ja te la na pa da ~a na auto bus sa izra el skim tu ri sti ma u Bu gar skoj na vo di na za kqu ~ak da je on imao sa u ~e sni ka, ja vqa agen ci ja Frans pres. Autop si ja na pa da ~a sa mo u bi ce ~i ni deo is tra ge ko ju spro vo de po li ci ja i taj ne slu `be Bu gar ske, SAD i Izra e la. Fi zi~ ke ka rak te ri sti ke na pa da ~a ko je je da la pa to log Ga li -

na Mi le va raz li ku ju se od opi sa oso be osum wi ~e ne da je po ku {a la da iz naj mi uto mo bil ve ~e uo~i na pa da na auto bus na aero dro mu u Bur ga su na oba li Cr nog mo ra. Pre ma re ~i ma Ga li ne Mi le ve, na pa da~ sa mo u bi ca bio je be lac, imao je sve tle o~i i gu stu braon ko su. Pre ma sve do ~e wu o~e dvi da ca, ~o vek ko ji je hteo da iz naj mi auto mo bil imao je sko ro obri ja nu gla vu i „li ~io je na Ara pi na”. Bu gar ski mi ni star unu tra {wih po slo va Cve tan Cve ta nov je re kao da se pret po sa ta vqa da je na pa da~ sa mo u bi ca bio star 36 go di na, a je di ni do ku ment ko ji je pro na |en kod we ga je la `na vo za~ ka do zvo la iz da ta u dr à vi Mi ~i gen u SAD. Iden ti tet na pa da ~a jo{ ni je utvr |en, ali se is tra ì te qi na da ju da }e to usko ro bi ti u~i we no na osno vu di gi tal nog oti ska we go vih pr sti ju, i te sta DNK ko ji je u to ku. U eks plo zi ji ko ja se do go di la 18. ju la na aero dro mu bu gar skog cr no mor skog le to va li {ta Bur gas je po red na pa da ~a po gi nu lo {est oso ba, me |u ko ji ma pet Izra e la ca, a ì vot je iz gu bio i vo za~ auto bu sa, Bu ga rin mu sli man ske ve re.

CRNA GORA

Uslovna kazna za napad na urednika „Vijesti”

Karl Erjavec i Vesna Pusi}

Za gre ba~ ka i Pri vred na ban ka na sto je da do tog nov ca do |u sud skim po stup ci ma, a alarm je u Qu bqa ni za zvo nio kad je hr vat ska Vla da po dr `a la ban ke. Hr vat ska mi ni star ka spoq nih po slo va Ve -

sna Pu si} do sad je go vo ri la ka ko su re {a va we pi ta wa Qu bqan ske ban ke i ra ti fi ka ci ja spo ra zu ma odvo je ni pro ce si, ali je sa da de man tu je slo ve na~ ki ko le ga, pi {e „Ve ~er wi list”.

Novi poàri u Hrvatskoj, vatrogasac izgubio ìvot ZAGREB, RIJEKA: Na hr - Opa ti je u ko jem je stra dao je dan vat skom se ver nom pri mor ju ju - va tro ga sac, lo ka li zo van je oko ~e pre pod ne je iz bio no vi 10 sa ti, a uzrok po à ra je var ni {um ski po àr na Cri kve ni~ koj ri vi je ri, iz me | u me s ta Sel c e i Bri bir, zbog ~e ga je Ja dran s ka ma g i s tra l a u tom de lu bi la za tvo re na za sa o bra }aj, pre no se hr vat ski me diji. Zbog gu stog di ma i opa sno sti od po à ra eva ku i san je auto-kamp u me stu Sel ce, a va tra se pri bli ì la ku }a ma. Lo kal nim va tro ga sci ma po ma ù ko le ge iz obli `wih gra do va, ali se zbog bu re va tra br zo Selo Vrpoqe kraj [ibenika {i ri, a le te li ce za ga {e we su van po go na. Po àr ko ji ~e we na da le ko vo du, pi {e „Ve je iz bio ra no ju ~e uju tro na pod ~er wi list„. Va tro ga sac, ko me ru~ ju Mo {}e ni~ ke Dra ge kod je naj ve ro vat ni je po zli lo to kom

in ter ven ci je, pre mi nuo je u bol ni ci, a uzrok smr ti zna }e se na kon ob duk ci je. U po à ru je go re la {u ma i ni sko ra sti we, a jak ve tar ote à vao je po sao va tro ga sci ma. Va tre na sti h i j a se opa s no pri bli ì la ku }a ma u Do wem Po q u kod Vr p o q a u blizi ni [i be ni ka, gde je go re lo ni sko ra sti we i tra v a. „Ve ~ er w i list„ pi {e da je va tra je go to vo uga {e na. U pre ki du je vi {e tra jekt nih li ni ja pre ma ostr vi ma Rab, Pag i Cres zbog ja kog ve tra. Mo sto vi za ostr va Pag i Krk su ju tros bi li za tvo re ni zbog or kan ske bu re, a sa o bra }aj je sa da do zvo qen sa mo za put ni~ ke auto mo bi le.

PODGORICA: Mi qa na Mu go {u, si na gra do na ~el ni ka Pod go ri ce, Osnov ni sud u Pod go ri ci osu dio je na {est me se ci za tvo ra, dve go di ne uslov no, zbog na pa da na ured ni ka pod go ri~ kih „Vi je sti” Mi ha i la Jo vo vi }a u av gu stu 2009. u Pod go ri ci. Sud je utvr dio da je Mi qan Mu go {a te {ko po vre dio Jo vo vi }a u in ci den tu u cen tru Pod go ri ce, od ~e ga je ured ni ku „Vi je sti„ pu kla bub na op na. Sud je isto vre me no oslo bo dio op tu `be ured ni ka Jo vo vi }a, ko ga je tu `i la {tvo te re ti lo da je to kom in ci den ta lak {e po vre dio gra do na ~el ni ko vog vo za ~a Dra ga na Ra do wi }a. U in ci den tu 5. sep tem bra 2009. go di ne u jed noj od naj pro met ni jih uli ca u Pod go ri ci Mi qan Mu go {a i we gov otac, gra do na ~el nik Pod go ri ce Mi o mir Mu go {a, na pa li su no vi na ra i fo to re por te ra „Vi je sti”. Kod pre su de Mi qa nu Mu go {i, sud je od ba cio we go ve na vo -

de da je na pao Jo vo vi }a u nu `noj od bra ni i ka znio ga je na {est me se ci za tvo ra, u ko ji ne }e oti }i uko li ko u na red ne dve go di ne ne po no vi isto kri vi~ -

Miqan Mugo{a

no de lo, na no {e we te {ke te le sne po vre de. Oslo ba |a ju }i op tu `be Jo vo vi }a sud je po zi va ju }i se na na la ze sud skih ve {ta ka, usta no vio da po vre da gra do na ~el ni ko vog vo za ~a ni je mo gla na sta ti udar -

cem {a ke, sti snu te pe sni ce, lak ta ili ko le na. Sud je u obra zlo è wu pre su de, kon sta to vao da je Mi qan Mu go {a pro me nio pr vo bit ni is kaz da je vi deo Jo vo vi }a ka ko uda ra vo za ~a. Mu go {in bra ni lac Ne boj {a Ma ra{, no vi na ri ma je po sa op {ta va wu pre su de re kao da se po sle Mi qa no vog pri zna wa da je uda rio Jo vo vi }a, mo glo o~e ki va ti da sud do ne se oslo ba |a ju }u pre su du za ured ni ka „Vi je sti”. Ma ra{ je re kao da je ne za do vo qan pre su dom, jer sud ni je pri hva tio stav od bra ne da je po vre da na ne ta „u pre ko ra ~e wu nu `ne od bra ne”. Jo vo vi} je is ta kao da o~e ku je od dr à ve da sa da po kre ne po stu pak, jer „prav da ni je za do vo qe na” i pod se tio da je u za vr {noj re ~i pod neo kri vi~ nu pri ja vu pro tiv vi {e oso ba, me |u ko ji ma su otac i sin Mu go {a, wi hov vo za~, dr àv ni tu ì lac.

Sunovrat gr~kih akcija uo~i revizije EU i MMF ATINA: Ak ci je su na ber zi u Ati ni ju ~e osla bi le za ~ak 7,10 od sto, pri ~e mu su naj vi {e pa le ak ci je ba na ka, uo~i kqu~ ne re vi zi je Evrop ske uni je i Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da (MMF) o tem pu spro vo |e wa re for mi, kao i zbog sve in ten ziv ni jih stra ho va wa da je [pa ni ja na pu tu da za tra `i po mo} od evro zo ne. In deks ban kar skog sek to ra se su no vra tio za 9,82 od sto, pri ~e mu su naj vi {e pa le ak ci je naj ve }ih ba na ka u Gr~ koj, „Ne {e nel benk” za 11,29 od sto, „Al fa ban ke” za 9,17 od sto, „Euro ban ke” za 10,91 od sto,

a „Pi re us” ban ke za 9,59 od sto, pre ne la je agen ci ja AFP. Re vi zo ri iz EU, MMF-a i Evrop ske cen tral ne ban ke, od no sno „troj ke” gr~ kih kre di to ra, da nas e u Ati nu da bi od vla de do bi li od go vo re na pi ta wa ka ko pla ni ra da ubr za spro vo |e we po su sta lih struk tur nih re for mi. Od iz ve {ta ja „troj ke” za vi si da li }e Gr~ ka do sep tem bra do bi ti no vu tran {u po mo }i od 31,5 mi li jar di evra, ka ko je pla ni ra no u skla du sa pro gra mom me |u na rod ne po mo }i toj ze mqi. (Ta njug)

SveT POZnATiH

utorak24.jul2012.

dnevnik

Хари Потер и псовка Д

анијел Редклиф је потписао уговор за снимање комедије „Ф свет”. Хари Потер имаће главну улогу у овом филму поред глумце Зое Казан, која је играла у филму „Револуционарни пут”. „Ф свет” ће режирати Канађанин Мајкл Даус, а филм говори о двадесетогодишњацима који почињу да се друже након једне забаве. Очекује се да ће снимање филма почети овог лета. Данијел Редклиф је такође потписао уговор за хорор драму „Хорнс”, а недавно је завршио снимање драме „Уби своју драгу”, где тумачи улогу младог Алена Гинсберга.

Ме ри лин Мон ро во ле ла же не

е ри лин Мон ро је ро ђе на на да на шњи дан пре 86 го ди на. Иако су од ње не из не над не смр ти про шло по ла ве ка, њен жи вот је веч на инспирација биографа, али и филмаџија. Би ла је и оста ла нај ве ћи секс сим бол ко ји је Хо ли вуд икад „про из вео”, али са да сле ди но ви обрт - Ме ри лин је би ла ле збиј ка. Ми ш ел Мор г ан у књи з и „Ма р илyн Мон р ое: При ва т е Анд Ун ди сцло сед” на во ди да јед н а од нај п о жељ н их же н а ика да у ства ри ни је во ле ла му шкар це и да се тај но ви ђа ла са же на ма. Мор ган твр ди да је се Ме ри лин по в е р а ва л а је д и н о свом пси хи ја тру, ко јем је, на вод но, и при зна ла да са му шкар цем ни ка да ни је до жи ве ла ор га зам и да је до вр хун ца сек су ал ног уз бу ђе ња мо гу да до ве ду је ди но же не, а ме ђу њи ма је, на вод но би л а и ле ген д ар н а Елизабет Тејлор.

Поред тога, Мерилин је наводно имала фобију од трудноће јер се бојала да би њено дете могло имати психичке проблеме као што је имала њена мајка, па је и због тога избегавала многобројне удвараче и нежност делила једино са дамама. Марилин се удавала три пута, а наводно су и пропали бракови допринели њеном разочарењу у мушкарце. Поред њеног живота који је и даље једна од највећих мистерија и њена смрт је једнако интри гантна. Званично, Мерилин Монроа је 1962. пронађена мртва у свом кревету, а узрок смрти била је доза лека превелика барбитурата. Монроова је у организму имала количину лекова која би убила десет одраслих људи, али како их је набавила, да ли их је дала самој себи или је имала „помоћ” непознатих људи, до данас није откривено.

Нови пар – Ана Ивановић и Вања Удовичић? Б

еоградска штампа пише да је једна од најлепших тенисерки света у вези са једним од најпожељнијих ватерполиста. Ана Ивановић (25) и Вања Удовичић (29) однедавно

су у вези, пише „Прес” по зи вајући се на изворе блиске ватер полисти. Двоје спортиста познаје се и дружи већ годинама, а емоције су букнуле након што је Ана

раскинула дугу везу са играчем голфа Адамом Скотом. Ивановићева, најсексепил нија тенисерка света по избору „Мирора”, раније је била у вези са тенисером Фернандом Вер -

Пакао Деми Мур П

осле развода од Ештона Кучера, породична драма познате глумице се

наставља. Деми Мур доживљава драму за драмом од момента када се развела од Ештона Ку-

чера, а последња у низу је свађа са ћеркама, које са њом више ни не разговарају. Након што су Румер, Скаут и Талула, ћерке Деми Мур и Бруса Виллиса, прекинуле сваки контакт с мајком, прича добија још драматаичнији епилог: Девојке желе званичну, судску забрану приласка. Ситуација између Деми и њених ћерки се, према речима људи блиских глумици, погоршава Деминим сталним инсистирањем да ступи у контакт са њима, а оне не желе ни да је виде ни да је чују. „Румер, Скаут и Талула озбиљно раз-

мишљају да затраже званичну забрану приласка како би спречили Деми да их контактира. Оне су јасно ставиле до знања пре неколико недеље како не желе да имају било какав контакт с њом тренутно, али она то не поштује. Деми их свакодневно зове и превише пута, шаље им мејлове и поруке, и девојкама је прекипело”, открио је породични пријатељ. Буран развод од Ештона Кучера, депресија, анорексија и злоупотреба медикамената након које је завршила на клиници за одвикавање, ствари су које ћерке не могу да опросте Деми. Глумица тешко подноси све што јој се дешава и живот јој се претворио у пакао, пише америчка штампа.

даском, док су се Удовичићу приписивале везе са бројним градским лепотицама. Ни Ана, ни Вања још увек се нису огласили поводом трачева о вези.

„Тајмсова” листа најплаћенијих ТВ лица

агазин „Лос Анђелес тајмс” објавио је листу најплаћенијих ТВ личности у Америци. Магазин је објавио списак преплаћених личности из ТВ индустрије и

људи, то значи да по сваком гледаоцу добије нешто више од 16 долара. Међу преплаћене водитеље магазин је убројао и Андерсона Купера и Дејвида Летерма-

оних који су, према њиховом мишљењу, мало плаћене за свој посао. Њихове годишње плате су поделили са бројем гледалаца, што је показало да неки, упркос малом аудиторијуму који их прати, зарађују абнормално много новца. ТВ лице у САД које највише зарађује, а при том не заслужује милионе које зарађује, према мишљењу “ЛА тајмса” је Челси Хандлер, која за свој ТВ шоу “Chelsea Latelu” годишње добије око 12 милиона долара. С обзиром на то да њен ТВ шоу прати само око 700.000

на, који зарађују шест, односно 31 милион долара годишње, а његова емисија „Лате Схоw wитх Давид Леттерман” на ЦБС-у нема гледаост која би то могла да оправда. Међу оне који су мало плаћени за посао који обављају, упркос огромном броју гледалаца, “ЛА тајмс” је сврстао глумца и комичара Ештона Кучера. Он је зарађивао 17 милиона долара годишње радећи на „Два и по мушкарца”, а серију је пратило чак 14,7 милиона људи. Што значи да је по гледаоцу зарађиваонешто више од једног долара.

Где ти је рука

уска манекенка Наташа Поли нова је „жртва” Фотошопа у руском „Вогу”. Полијева (27) заводљиво гледа у камеру, носи црвени кармин, дуге минђуше са дијамантима, а једино што фали овој лепој слици је - њена рука. Неко се „занео” у Фотошопу, па је лепој Наташи обрисао читаву десну руку од надлактице до шаке, која „ниоткуда” вири иза њене главе. Полијева се тако придружила Адаму Левину и другима који су „остали„ без делова тела због нестручне обраде фотографија.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

utorak24.jul2012.

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je 21. jula 2012. godine preminuo na{ dragi otac

Prof. Mali{a Stojanovi}

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav za na{u dragu kumu

Vesni Medi}

Elzu - Slavicu Simi}

Iskreno sau~e{}e porodicama Medi} i Carevi}.

Draga kumo, se}a}emo Vas se uvek.

Milena Trnini} sa porodicom.

\or|e i Bojana Milinkovi} i kumi}i Nikola i Stanko sa porodicom.

57237

57248

ro|. 30. 8. 1928. Ispra}aj }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, 24. jula 2012. godine, u 12 ~asova. O`alo{}eni sinovi Vladislav i Slobodan i rodbina.

57239

Posledwi pozdrav ~ika Pi{ti.

GA[ENI kre~, 7 din na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/61383-68. 55280

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 57107

Posledwi pozdrav na{oj dragoj prijateqici

Gutai I{tvan

Vesni Medi}

Porodice Sutrin i Kremer, porodice Olajo{ i Ivana Bukta.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Porodica Vu~ini}. 57240

57241

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 56763

Sklopio je svoje umorne o~i suprug i otac

Posledwi pozdrav

Gutai I{tvan

Petru Stankovi}u

Posledwi pozdrav od kuma.

od Mitrovi}: Bore, Qubice i Marka. Porodica Dawi. 57249

57244

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

Dragutin Hegedu{

Sahrana je 25. 7. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Hvala ti za nesebi~nu pomo}, podr{ku i qubav. Zauvek }e{ ostati u na{im se}awima.

Petru Stankovi}u

Vesni Medi}

Sahrana }e se obaviti 24. 7. 2012. godine, u 16 ~asova, iz kapele u Ka}u.

Tvoja supruga Kata, Milo{evi i Hegedu{i.

od porodice Mitrovi}.

57243

57242

S tugom se opra{tamo od

Supruga Desanka, k}erke Qiqana i Mirjana sa porodicama. 57246

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav zetu

Dragutina Hegedu{a Na `ivotnom putu izgubio si bitku sa bole{}u, ali tvoje vrednosti osta}e nam u trajnom se}awu. Tvoji Hemoni i \eri}i. 57245

Vesni Medi}

Peri Stankovi}u

Iskreno sau~e{}e porodicama Medi} i Carevi}. Milivoj Medan sa porodicom. 57238

od {uraka Mirka Topi}a sa porodicom.

57247

^iTUQe l POMeni

utorak24.jul2012.

Posledwi pozdrav

S velikom tugom obave{tavamo prijatelje i rodbinu da je preminula na{a voljena

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj mami

Tu`nog srca javqamo prijateqima i poznanicima da je posle kratke i surove bolesti, 22. jula 2012. godine preminula na{a draga

Vesni Be}iragi}

Jasmina Tro{i}

Vesni Medi}

od sinova Stefana i Marjana sa ocem Milivojem.

i iskreno sau~e{}e porodici od osobqa restorana Jastog.

Sahrana je danas, 24. 7. 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 13.30 ~asova.

1979 - 2012. Sahrana je danas, 24. 7. 2012. godine, u Trsteniku, na Novom grobqu, u 16 ~asova. Porodice: Tro{i}, Pavlovi} i \ivuqskij. 240712-P

57229

57216

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage tetke

Danas se opra{tamo od }erke na{ih kom{ija

SE]AWE

Draga

1976 - 2012.

\alinac Er`ebet 1951 - 2012.

Poslednji ispra}aj drage nam supruge, majke i babe odr`a}e se u sredu, 25. 7. 2012. godine, u 14 ~asova, na Pravoslavnom groblju u Srbobranu.

Er`ike

Lojza Risti}

Vesne Medi}

Vesna

1987 - 2012. Iskreno sau~e{}e porodici Carevi} i Medi}.

Porodice: Ekres i Smaji}.

po~ivaj u miru.

Stanari N. fronta 66 - 68.

O`alo{}eni: suprug Radivoj, sin Aleksandar, }erka Sanja, snaja Tenesa, zet Branislav i unuci: Sara, Aleksandar, Marijana i An|ela.

57227

Vesna i Raca.

57215

Posledwi pozdrav

57213

Posledwi pozdrav na{oj

Sekula Risti} 2004 - 2012.

57226

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je 22. 7. 2012. godine preminuo na{ dragi suprug, otac i svekar

Vesna Medi} Veco, bilo je lepo imati te kao prijateqa. Vesna Koprivica.

Vesni

od wenih koleginica za poslove sa stanovni{tvom.

Mladen Risti} Wihovi: Qubica, Rista i Radmila sa porodicama i osobqe poslasti~arnice.

Neboj{a Petrovi} sa porodicom.

57219

57224

57232

Neka te an|eli ~uvaju.

SE]AWE Pro{lo je osam godina od prerane smrti mog druga

SE]AWE

Vesna Medi}

57218

Posledwi pozdrav na{oj

I{tvan Gutai 29. 3. 1945 - 22. 7. 2012. Uvek }emo te se se}ati po osmehu i energiji kojom si plenila...

Tina Gajinovi} 24. 7. 2010 - 24. 7. 2012. Draga na{a, Tina i Milane prerano ste nas napustili. To je Bo`ja voqa, ali ste nam ostavili veliku prazninu, koju jo{ ne mo`emo sa tugom u srcima preboleti. Po~ivaj u miru Bo`jem.

Posledwi pozdrav od Maje Brukner i Radmile Vujadinovi}.

Ispra}aj }e se obaviti 25. 7. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

2004 - 2012.

Mladena Risti}a

O`alo{}eni: supruga Bosiqka, sin I{tvan, snaja Tatjana, unuka Dragana i rodbina.

Samo je vreme pro{lo, a qubav i praznina ostaju zauvek.

Ne mogu zaboraviti tvoju dobrotu i ~estitost, a o tome }u pri~ati tvom unuku Luki.

Tvoji, Marela i Dejan.

Kum Pe|a Jovanovi} sa porodicom.

57235

57221

57222

Tvoja sestra i {ogorica Nada sa obiteqi Bijeli}. 57234

Mladen Risti}

57236

Posledwi pozdrav dragom zetu

57207

57225

Posledwi pozdrav

Rot Dezideru Denciki

Ve~no }e nam ostati u srcima i se}awima tvoje lepo i nasmejano lice, puno vedrine, optimizma i `ivotne radosti. Po~ivaj u miru. Tvoje koleginice i kolege sa posla.

od drugarica i drugova iz VIII/1.

Posledwi pozdrav

Kolektiv „Vojvo|anske banke” a. d. Novi Sad s tugom se opra{ta od na{e drage

Vesne

Vesni

Milanu Radmanu

od An|elke i Miroslava Torbice sa porodicama.

57206

od Qiqinih koleginica i kolega iz JP „SPC Vojvodina”.

404-P

Prim. dr Vladimir Daki} Kolektiv Zavoda za hitnu medicinsku pomo} Novi Sad.

405-P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

utorak24.jul2012.

Posledwi pozdrav sinovki

3 POMEN

25. 7. 2008 - 25. 7. 2012.

Hajro Ko~an

Vesna Medi}

Vreme nikada ne}e mo}i da izbri{e qubav i se}awe na tebe. Supruga i }erke.

Mr. gra|. Dragoslav Milovanovi} Dana, 25. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, poseti}emo wegovu ve~nu ku}u na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Sa qubavqu i ponosom ve~no }emo te ~uvati u na{im srcima. Tvoja porodica.

Vesni Posledwi pozdrav mami na{e drugarice Mime. Odeqewe V3 sa razrednom i roditeqima. Ako je smrt ja~a od `ivota, nije ja~a od na{e qubavi.

57190

57143

57198

@ive}e{ srcima.

SE]AWE

ve~no

na{im

Posledwi pozdrav

Stric Veselin sa porodicom.

57183

Ribar Vilhelm Hajro Ko~an

Hajro Ko~an

24. 7. 2010 - 24. 7. 2012.

S tugom i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na tebe.

S tugom i bolom se}amo se na{eg dragog i voqenog brata.

Porodica Vu~ini}.

Sestra Sanija i zet Hamdija Xogovi} sa porodicom.

57199

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti u 75. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Posledwi dragom

pozdrav

Dragi Vili, dve su godine tuge, bola i praznine za tobom. U mislima te ~uvamo od zaborava. Tvoja supruga Mirjana sa sinovima i wihovim porodicama.

57197

57038

na{em

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetki, sestri i baki

Vesni Medi}

od porodica Juri{in i Milivojevi}.

od porodice Radnovi}.

57203

Posledwi pozdrav

57204

Posledwi pozdrav kumi

Sahrana je danas, 24. 7. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u prisustvu ~lanova naju`e porodice.

Milo{u Mi{kovi}u

Sahrana }e se obaviti danas, 24. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Starom \ur|evu u Temerinu.

Vesni Medi}

Preminula je u 89. godini na{a voqena mama, baka i ta{ta

Elza Simi}

Kati Vra~ari}

Milo{ Mi{kovi}

od porodice Sviti}.

Sahrana je danas, 24. 7. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: Du{a sa porodicom, bra}a i sestra sa porodicama.

57201

Posledwi pozdrav kumu

Nema dovoqno re~i kojima se mo`e izraziti zahvalnost za sve {to si u~inila za nas. Hvala Ti za sve. Divimo Ti se, i zauvek }e{ zauzimati posebno mesto u na{im srcima. O`alo{}ene }erke Spomenka Trbovi} i Du{ica Staji} sa porodicama.

Vesni

Sini{a i Dubravka Sari} sa porodicom.

57182

57193

Zbogom dragom drugu i bliskom prijatequ iz mladosti

Posledwi pozdrav dragoj Vesni, koju smo svi mnogo voleli i bili rado sa wom.

57185

Posledwi pozdrav dragoj baka

Vesni

od porodice Dragi~evi}.

57195

Posledwi sestri~ini

pozdrav

dragoj

O`alo{}ena porodica.

57200

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Milo{u Mi{kovi}u

od kumova Gvozdenovi}.

Mari od: unuka Maje i Verice, zeta Miroslava i praunuka Katarine i Davida.

Mara Stankovi}

Vesni Medi}

ro|. Carevi}

Sowa i Tijana Stoja.

Tetka Mica, Rudi, Suzana i deca, Robi, Anita i }erka, Adam, Rebeka i deca.

od ujaka Mike sa porodicom iz ^ente.

57211

57188

57163

57162

Tra`ila si da te zovemo samo Mara a za sve nas ti si bila mama, baba, prababa i ~ukunbaba.

Posledwi pozdrav voqenom ocu

57202

Posledwi pozdrav dragoj majci

Vesna Medi}

dr Vladimiru Daki}u Dadi

Posledwi pozdrav mojoj sestri, lepotici

Posledwi pozdrav ~ika

1917 - 2012.

Sahrana je danas, 24. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

Mari Stankovi} Marija Stankovi} od }erke Lepe i sina \or|a.

57208

ro|. Carevi}

Milan Daki} sa majkom Tawom Marjanovi}-Lakovi}.

Putuj sâ&#x20AC;&#x2122; bogom Maro.

57212

Vesni Medi}

1917 - 2012.

O`alo{}ena porodica. Po~ivaj u miru.

Stevanu

dr Vladimiru Daki}u

57205

57187

od porodice Simi~i}. Bra{a i tetka Nada Jevri}.

57196

57161

Питер Краус

СЕРИЈА

Изгубљена соба Централна тема серије је непостојећа соба 10 у напуштеном хотелу Саншајн, на рубу града Гелапа у Новом Мексику. У мају 1961. догодило се нешто; о томе се говори као о „догађају“ или „инциденту“, и верује се да су захваљујући томе соба и предмети у њој добили необична својства. Улоге: Питер Краус, Џулијана Маргулис, Кевин Полак, Ел Фанинг Режија: Крејг Р. Баксли (РТВ 1, 20.10) 06.20 Кратак час професора Аркадија 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међ.тероризам после 1945. 09.30 Агро мозаик 10.00 Вести 10.10 Откривање алтернатива 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Нови таблоид НС 13.05 Грување 14.00 Вести 14.05 Добар посао 14.30 Живопис 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здравље пре свега 16.00 Откривање алтернатива 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.10 Изгубљена соба 21.00 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945. 23.00 Оперативци 23.55 Изгубљена соба 00.35 Радар 01.30 Мали принц

06.45 07.15 07.35 08.25 08.45 09.40 10.30 11.05 11.35 12.00 12.30 12.40 13.05 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10 23.40 00.10

tv program

utorak24.jul2012.

Кухињица – мађ. Здраво живо Здравље пре свега Све(т) око нас ТВ баштине Концерт у Синагоги: Рита Кинка 1. део Мали концерт - Европски студентски камерни оркестар Хроника Славоније, Барање и западног Срема ЕКО-Шуме Војводине Чари риболова Вести (мађ) Изравно емисија (хрв) Кино Лика, филм Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Оперативци Грување Чувари сећања ТВ баштине ТВ Продаја

06.00 07.30 09.00 10.50 11.15 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.03 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Барометар Е ТВ Путоманиа Без цензуре Меридијанима Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Наш гост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Панонска хроника Глас Америке Ноћни програм

Зове море (Новосадска ТВ, 22.30) 06.30 08.30 09.05 11.05 11.30 13.05 14.00 14.30 15.05 15.35 16.00 16.30 17.00 18.40 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Новосадско јутро Храна и вино Убиства у Мидсамеру Украдена срца Река наде Опчињени Све што желим Спринт Зове море Истрага Украдена срца Храна и вино Убиства у Мидсамеру Бели мантил Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Зелена патрола Вреле гуме Опчињени Објектив Зове море Река наде Украдена срца

06.05 08.00 09.04 10.06 10.31 11.03 12.00 12.15 12.31 13.21

22.35 23.24 23.55 00.10 00.18 01.02 02.33 03.53 04.26 04.51 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Нешто између Квадратура круга Путопис Запамти ме Дневник Спорт плус Касл Летњи биоскоп: Дизни на РТС (сви) Летњи биоскоп: Ухвати ритам 2, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Фудбал: Квалификације за Лигу шампиона, Партизан Валета, пренос Касл Око Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп Нешто између Око Квадратура круга Срећни људи Верски календар

06.15 06.30 07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 22.00 00.00 01.00 01.30 02.00

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Роки 4 Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Филм: Опседнутост Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

13.43 15.20 16.05 17.00 17.20 17.45 18.25 19.02 19.30 19.50 20.40

Џенифер Ел

Опседнутост 15.00 Атлетика 15.45 Фудбал: Малајсиан 11 – Арсенал 17.45 Специјал на лицу места: Мото ГП Мугело 18.15 СК вести 18.30 ЦХ ТВ вести 18.45 Голови сезоне 1996/97. 19.00 Фудбал: Шалке – Милан 21.00 Кошарка пријатељска: Француска – Бразил 22.45 ЦХ ТВ: ПСГ – Челси 00.45 ЦХ ТВ вести 01.00 Фудбал: Малајсиан 11 – Арсенал 02.45 ВТА Баку

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9 15.00 Дечији програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Мод Бејли, брилијантан енглески научник, добија задатак да проучи живот и рад песникиње из викторијанског доба Кристабел Ламот. Роланд Мичел је амерички научник у Лондону који проучава великог Рандолфа Хенрија Еша. Улоге: Гвинет Палтроу, Џенифер Ел, Арон Екарт, Џереми Нортам Режија: Нил Лабут (Прва, 22.00)

dnevnik

06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 14.10

Европа и Срби: Станко Стојиљковић Станко Стојиљковић, новинар „Политике”, припада најмалобројнијој, драгоценој групи медијских посленика, који свој вишедеценијски ангажман заснивају на едуковању читалаца, слушалаца и гледалаца. Новинарством се бави од 1972. Објавио је неколико хиљада чланака, интервјуа, есеја и истраживања... (РТС 2, 21.58)

03.09 03.38 04.07 04.52 05.19

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Енциклопедија за радознале Калиграфија У свету хемије Све боје живота Мера за музику Траг Грађанин Флаута фест Образовање Здравствени водич Трезор Енциклопедија за радознале Калиграфија У свету хемије Позитивна енергија Време је за бебе Еко менаџер Капри Воџтоцк 2006. Одбојка на песку Ликовна колонија РТС Закључано Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Форшпан ТВ мрежа Метрополис у Србији Капри Европа и Срби Научни кафе Емисија из културе Трио свети Ђорђе Трезор Фудбал: Квалификације за Лигу шампиона, Партизан Валета (р) Еко менаџер Европа и Срби Научни кафе Емисија из културе Музички програм

06.30 07.00 08.00 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.15 17.15 18.15 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00 03.00 04.30

Биљана за вас Маратон Цртани филм Документарна серија Филм: Позоришна веза Топ шоп Љубав у залеђу Злочиначке намере Мућке Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Сарајевски атентат Мућке Ало, ало Филм: Часови вожње Удовице Мућке Ало, ало Филм: Хајлендер 2 Домаћа музика Филм: Часови вожње

06.57 07.34 07.40 08.02 08.14 08.19 08.25 08.54 09.14 09.57 10.30 11.00 11.30 12.00 12.19 12.33 13.01 14.00 14.29 14.49 15.16 15.45 16.19 16.48 17.44 18.11 18.20 18.32 19.12 19.18 19.40 19.52 19.57 20.00 20.05 20.30 21.00 21.58 22.30 23.15 23.52 00.34 01.31

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус : 12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.00 21.00 00.05 00.40 01.00 01.50 03.20 03.45

Повратак учитеља Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Нема повлачења, нема предаје Вести Спортски преглед Као случајно Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Гладијатори Филм: Хари Потер и дворана тајни Вести Спортски преглед Увод у анатомију Филм: Арктичко лудило Саут Парк Филм: Укус чаја

Хари Потер и дворана тајни Харија пред почетак нове школске године посећује кућни вилењак Доби. Он га упозорава да не сме да иде у Хогвортс јер ће му се десити страшне ствари. Хари га не слуша и заједно са својим пријатељима започиње нову, магичну годину... Улоге: Данијел Редклиф, Руперт Гринт, Ема Вотсон, Ширли Хендерсон Режија: Крис Колумбус (Б92, 21.00)

Ширли Хендерсон

07.00 10.15 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 16.50 18.30 19.00 20.20 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 03.15 04.00 04.30 05.15 06.00 03.30

Добро јутро Магазин ин Звезде гранда Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Академија дебелих- уживо Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд парада Академија дебелих- преглед дана Мултимилионер Добро вече, Србијо Филм: Борилачки клуб Отети Гле ко то говори Бекство Моје срце куца за Лолу Кукавица Академија дебелих - преглед дана

Алка Вуица

Граница Да ли је кукавички прекинути лош брак и одустати од борбе, јер немамо снаге да решимо проблеме? Шта учинити када особине које смо волели код вољене особе, постану оне које не подносимо? Гости: Зорица Брунцлик, Алка Вуица, Цеца Китић и Маја Николић. (Хепи, 20.20) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 23.30 00.20 01.00 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Винкс Генератор Рекс Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Мелроуз Плејс Телешоп Вести Ћирилица Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Док. програм Граница Агенција Мелроуз Плејс Луда кућа Изнајми звезду Док. програм Граница Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

utorak24.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

КО ЛЕК ТИВ НИ ПОР ТРЕТ ШЕ ЗДЕ СЕ ТО СМА ША

Љубиша Рајић 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Највећи губитник Уштедети купујући Мисија „Мени„ Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све жене мог мужа Највећи губитник Мајами инк Пацијенти са необичним здравственим проблемима Породилиште Лепота по сваку цену Ургентни центар Л.А. Инк Пацијенти са необичним здравственим проблемима Породилиште

08.00 Ловци на нацисте 09.00 Ћелија 10.00 Тајне историје: Краљица девица 11.00 1066. 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Ко си заправо ти? 14.00 Сто година Холивуда 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Ћелија 17.00 Путовања и открића 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Џингис Кан 20.00 Германска племена 21.00 Тајни рат 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Путовања и открића 00.00 Распућин, ђаво у људском облику 01.00 Атина: Истина о демократији

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Јужњак Повратак Топера Црвена прашина Мрак филм 3 Пољубац Пут 9 Еротски филм Еротски филм

Пут 9 Два за ме ни ка ше ри фа из ма лог гра да при су ству ју зло чи ну - не у спе лом тран сфе ру дро ге у ком су сви стра да ли и от кри ва ју ко фер са 1.5 ми ли о на до ла ра. Од лу чу ју да за др же но вац и за та шка ју кра ђу спа љи ва њем ко ла у ком се он на ла зио. Ипак, си ту ац и ја се по гор ша ва ка да от кри ју да је је дан чо век пре жи вео и са знао њи хов план... Уло ге: Кајл Меклахлан, Питер Којоти, Ејми Локејн Ре жи ја: Дејвид Мекеј (Синеманија, 22.00)

Ејми Локејн

06.00 08.15 09.50 11.35 13.50 15.25 17.20 19.05 20.05 21.40 22.30 00.00 01.45 03.40

А-Тим Мегаум Гангстерска петорка Пирати са Кариба: На чудним плимама Дечак који је био цар Тор Дебела мама: Какав отац, такав син Редакција Маринац 2 Чаробни град Такер и Дејл против зла Једна за пут Водени живот са Стивом Зисуом Прави секс

Икс Мен 2 Након што током туристичког разгледања Беле куће један мутант савлада стражу и покуша атентат на америчког председника, професор Чарлс Хавијер схвати да неко поновно жели да изазове раздор између људи и мутаната. Уз помоћ неколико особа обдарених изузетним психофизичким способностима, искусни професор води школу за интелигентну и паранормалним моћима обдарену децу. Улоге: Патрик Стјуарт, Хју Џекмен, Хале Бери, Фамке Јансен Режија: Брајан Сингер (ХРТ 1, 21.01)

Хале Бери 08.52 Добро јутро, Хрватска 08.59 Дивљи Пламен 10.14 Место под сунцем, док. серија 11.03 Кад животиње нападају, док. серија 12.00 Дневник 12.35 Моћ судбине 13.21 Свадбено лудило, филм 15.14 Понос Раткајевих 15.58 Горски лекар 17.24 Хрватска уживо 17.52 Са Салетом до Бескраја 18.26 Др Оз, ток шоу 19.07 Наврх језика 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.13 Боје туризма 21.01 Икс Мен 2, филм 23.20 Дневник 3 00.00 Хроника фестивала играног филма у Пули 00.16 Секс и град 00.38 То је мој живот, филм

08.00Телетабис 08.24 На крају улице 08.46 Амика 09.11 Х2О Уз мало воде! 09.36 Серија за децу 10.00 Градић Вокавил 10.27 Најбоље из историје ХРТ-а 11.30 Горски лекар 12.14 Еџмонт 12.37 Обична клинка 13.01 Дарма и Грег 13.23 Хрватска хроника БиХ 13.39 Са Салетом до Бескраја 14.10 Путовање по Арабији, док. серија 15.05 Залагаоница, док. серија 15.49 Музика, музика... 16.04 Реконструкција 16.34 Сплит: Море 17.06 Идемо на пут с Гораном Милићем 17.55 Љубав у залеђу 18.41 Хрватске олимпијске медаље 20.00 Дражесни мајски пупољци 20.51 Заштитница сведока 21.35 ЦСИ: Мајами 22.20 Мућке 22.55 Битанге и принцезе 23.31 Ружиона 00.00 Шаптачица духовима 00.42 Уби ме досада 01.04 Жица 01.57 Звездана врата

09.00 Биографија - Холивудске љубавнице 10.00 Игра са замишљеним другом 11.30 Долина светлости 13.00 Биографија - Најбурнији раскиди у Холивуду 14.00 Челичне магнолије 16.00 Европски жиголо 17.30 Биографија - Холивудске љубавнице 18.30 Долина светлости 20.00 Биографија - Најбурнији раскиди у Холивуду 21.00 Крађа вредног уметничког дела 23.00 Бес и част 2 00.30 Јеси ли усамљена вечерас

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Прича о сексу Менхетн Стела Празници са Ејприл Сенке и магла Људска природа Доживотна Плави сомот Мизери Еротски филм Еротски филм

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Медијум Браћа и сестре Филм: Љубав заувек Видовњак

07.45 Езел 10.05 Кисмет - окови судбине 11.10 Ватрено небо 12.15 Ексклузив таблоид 12.50 Вечера за 5 13.45 Бибин свет 14.20 Пороци Мајамија 16.15 Бибин свет 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Штиклама до врха 20.50 Лепотица и звер, филм 22.45 Закон и ред 00.35 РТЛ вести 00.50 Хаваји фајв-0 01.40 Астро шоу, шоу 02.40 Хаваји фајв-0

Мо рал ни ан га жман на две но ге

а да ни је био за не мар љив су срет не ких ни жих ре ги о на ше зде се то сма шких те ла, њи хов пра ви жи вот се у нај ве ћој ме ри од ви јао у њи хо вим гла ва ма и у су сре ти ма њи хо вих гла ва. А ка ко се с го ди на ма цен тар за до вољ ства по ме рао на ви ше, ути цај гла ве на оста так те ла је ја чао. Пр ва од ли ка ше зде се то сма шких гла ва, тј. про це са у њи ма, је сте да они не ин ди ви ду а ли зу ју про бле ме; њих углав ном не за ни ма ју по је дин ци већ оп шта дру штве на, при вред на и по ли тич ка кре та ња. Они не во ле

Ни ко ни је у ста њу да бо ље од њих опи ше струк тур но на си ље ка пи та ли зма, им пе ри ја ли стич ко из ра бљи ва ње при род них ре сур са у Тре ћем све ту и пе да го шку ма ни пу ла ци ју. Они су ве о ма кри тич ки пре ма ко мер ци ја ли за ци ји спор та, елит ном спор ту, а по себ но про из вод њи спор ти ста као број ле ра још од основ не шко ле па и пре ње, али са ми се углав ном не ба ве спор том. Зна ју све о ма сов ној хи сте ри ји на ста ди о ни ма и ње ној уло зи у об ли ко ва њу чо ве ка ма се и ства ра њу пред у сло ва за то та ли тар на и ауто ри тар на дру штва, али са -

Лепотица и звер Џој Милер је Американка, по струци козметичарка, коју дипломатски представник источноевропског диктатора, Борис Пошенко, забуном замени за факултетску професорку. Прво симпатична грешка постаје много већи проблем када Џој, услед неспоразума, буде позвана у Борисову државу како би подучавала диктаторову децу. Џој ипак пристане да оде и за задатак узима много већи залогај - унапређење целе државе. Улоге: Фран Дрешер, Тимоти Далтон, Иан Мекнис, Лиса Јакуб Режија: Кен Квапис (РТЛ, 20.50)

Фран Дрешер

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Генералка Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Разоткривање митова Тренуци ужаса Капетан нуклеарне подморнице Преживљавање Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Тренуци ужаса

08.30 10.00 10.45 11.45 12.00 12.15 13.15 13.30 13.45 15.15 15.45 18.30 19.00 20.00 20.15 21.15 23.15 00.15 00.45

Бициклизам Сви спортови Кануинг Фитнес ЈЕЗ игре Пливање Сви спортови ЈЕЗ игре Пливање Олимпијске игре Атлетика ЈЕЗ игре Дизање тегова Атлетика Дизање тегова Бокс Аутомобилизам Рели Мотоспортови

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Све ће признати, али не и да су клицали на Газиместану 1989.

ам бу лант ну де лат ност већ де лат ност усме ре ну ка ме - ми на ста ди о не иду са мо у на уч не свр хе. Или бар та ња њу гло бал них пра ва ца раз во ја. Због че га су се ко ка жу ка да, ипак, иду. Јер, на ви ја ње је ужи ва ње, а то углав ном опре де љи ва ли за не ку ва ри јан ту марк си зма, се ло ше укла па у њи хов жи вот. од Марк са, пре ко Ма оа до Франк фурт ске шко ле. И све то опи са но и ана ли зи ра но је зи ком ко ји са мо Сви пра ви ше зде се то сма ши су у оно вре ме би ли они раз у ме ју. У че му се раз ли ку ју од по ли ти ча ра ко ји марк си сти на је дан са мо ра зу мљив на чин. За сва ку по - го во ре је зи ком ко ји ни са ми не раз у ме ју. А то што ја ву су има ли по је дан од го ва ра ју ћи ци тат из не ког од има ју да са оп ште, ше зде се то сма ши нај ра ди је са оп де ла кла си ка, а раз ли ко ва ли су се по то ме да ли су чи - шта ва ју у об ли ку књи га. Ко је он да чи та ју у сво ме кру та ли мла дог Марк са, ста рог Марк са или из бор у два гу и ра ду ју се што су та ко па мет ни. У тим књи га ма се то ма. И све су то вр ло озбиљ но схва ти ли. Да нас је ина че не тру де да бу ду објек тив ни јер зна ју да је ипак мно го лак ше не го он објек тив ност са мо при вид да да ка жу да је Маркс по под ко јим се кри ју ствар ни Кра ј ем осам д е с е т их раз б и л и су се гре шио у не ким бит ним ин те ре си ко ји нас ру ко во де у ви ше под вр ста, по пут „За СПС и ства ри ма. Исти на, ни је им и ко ји ма слу жи мо чак и кад баш са свим ја сно у ко јим, Сло бу”, „За Ср бе и рат”, „За окру гли их ни смо све сни. За то ме ђу али не ки ма и је сте. Или бар ше зде с е то сма ши ма не ма сто и гра ђа ни на”, „За до го вор са из ри чу да је на ше вре ме не по зи ти ви ста, сем оних ко ји са м им со б ом”, „За До б ри ц у”, „За што сло же ни је не го што је су то ка сни је ода бра ли кад ме сто са стра не”, а уз њих су Маркс мо гао пред ви де ти, а су пре ста ли да бу ду ше зде ишли и из дан ци, „За по ли тич ку да по зни ји марк си сти и се то сма ши. марк со ло зи и ре во лу ци о на На и ме, то ком по зни јих не ви ност”, „За Бо га, кра ља ри ни су баш увек би ли ни го ди на, оних из ми ну лих и отаџ би ну”, „За ле по вре ме”... нај бли ста ви јег ума ни од де се тле ћа и ка сни је, ства нај бо ље људ ске сор те. ри су кре ну ле та ко ка ко су У ства ри, ше зде се то сма ши су би ли не ка вр ста мо - кре ну ле. Ше зде се то сма ши су се у то вре ме те мљи то рал ног ан га жма на на две но ге с нео гра ни че ном од го - раз и шли, по себ но они с Фи ло зоф ског фа кул те та, и вор но шћу пред исто ри јом (и вла сти ма, али то је већ раз ви ли у не ко ли ко под вр ста, од ко јих су нај бит ни је ви ђе но с дру ге стра не). Тај ан га жман је спо ља до био „За СПС и Ми ло ше ви ћа„, „За Ср бе и рат„, „За Бе о не ку вр сту по ли тич ке фор ме јер ни су мо гли би ти ни град ски круг„, „За не за ле та ње„, „За окру гли сто и ми си о на ри ни про по вед ни ци. Ма да су ипак уме ли да гра ђа ни на„, „За до го вор са са мим со бом„, „За До про це не пу бли ку ко јој су се обра ћа ли. Ре ци мо, они су бри цу„, „За ме сто са стра не„, а уз њих су ишли и зна ли ка кав ће ре зул тат гла са ња би ти ако упи та ју на - дру ги из дан ци из истог ко ре на или из су сед ства, на род да ли да се па ре из бу џе та да ју за ста ди о не или за при мер „За по ли тич ку не ви ност„, „За По пе ра и при по зо ри ште. Да им је уоп ште пру же на при ли ка да га за ват ни ка пи тал„, „За Бо га, кра ља и отаџ би ну„, „За ле та кве ства ри пи та ју, они га не би ни пи та ли, већ би на по вре ме„ и та ко да ље. На кра ју кра је ва, ис па ло је да не ком се ми на ру или окру глом сто лу го во ри ли о ма ни - их мо жда и не ће би ти до вољ но за све што им мо же пу ла ци ји ма са спор том. Шта је са свим тач но, али што па сти на па мет да бу ду. Они, у ства ри, тек сад по ста не спре ча ва ма ни пу ла ци ју. ју за ни мљи ви кад ви ше ни су оно што су би ли. А шта Ше зде се то сма ши су по ла зи ли од то га да су дру штво су по ста ли по је ди нач но, то нај бо ље са ми зна ју (а и чо век не са вр ше ни и те жи ли то ме да их по бољ ша ју, зна мо и ме ђу соб но). Због че га се да нас во ле као пас по пра ве и до те ра ју, али су убр зо от кри ли да сфе ра и мач ка. прак тич не по ли ти ке ни је за њих. Не што их код нас То има не ке ве зе с њи хо вим прет ход ним од но сом ни су ни пу шта ли да се ба ве по ли ти ком, а кад су хте ли пре ма ауто ри те ти ма. У прин ци пу, они су увек би ли њом да се ба ве тр па ли их у за твор, не го за то што њи - про тив ауто ри те та, сем ка да је реч о Марк су, Ма оу, ма по ли ти ка у ко јој је циљ ску пља ње гла со ва за сле де - Фро му, Мар ку зеу, Рај ху и још све га не ко ли ци ни. Он ће из бо ре јед но став но ни је ле жа ла. За то су се по ву кли да су се од ре кли свих ауто ри те та и по ста ли кри тич ни у се ми на ре и из те сфе ре про из во ди ли ана ли зе. ји од Франк фурт ске шко ле.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak24.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Уто рак је Мар сов дан, као што сте ви ше пу та про чи та ли па ис ко ри сти те то да по к а же те сву сво ју ва т ре н у при р о д у и ефи к а с ност. Ни шта вам не сто ји на пу ту ко јим иде те.

BIK 20.4-20.5.

Ра ди те ви ше по сло ва исто вре ме но, што је са свим при хва тљи во, с об зи ром на мо гућ но сти ко је вам се пру жа ју. Ис ко ри сти те све шан се и не мој те ча си ти ни ча са. Из бор при о ри те та.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

24. jul 2012.

Про дор ни сте и успе шни јер вам се сре ћа сме ши на сва ком ко ра ку. Ја сно из не си те сво је ста во ве за ко је се бо ри те. То је већ са свим но ва уло га на ва шем ре пер то а ру.

Ме с ец пло в и кроз ва зду ш ни знак Ва ге па сте скло ни са рад њи и уса гла ша ва њу с дру ги ма. Ди пло ма ти ја вам не к а ко иде од ру ке. Па жљи во у са о бра ћа ју, без жур бе.

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју јер вам кон цен тра ци ја да нас ни је ја ча стра на. По слов на си ту а ци ја мо же би ти ра зно ли к а. Сун це је ушло у ваш знак па сте глав ни и до ми нат ни.

Бу ди те при сут ни и па жљи ви на рад ном ме сту. Ово би мо гао би т и ве о м а успе ш ан и до бар дан, по го то во у кон так т и м а с ино стран ством. Кра ће пу то ва ње је ОК.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По жр тво ва ни сте да по мог не те дра гим осо ба ма, на обо стра но за до вољ ство. Ра чу на ју на вас као на по у зда ну по др шку с љу ба вљу. Тај не стра сти тра ју и оп ста ју.

Пу то ва ња вам до бро до ђу, би ло да су ту ри стич к а или по слов на. Ни сте скло ни то ме да ме ша те та два па се опре де ли те са ми. Да је те се у пот пу но сти све му што чи ни те и во ли те.

При ја те љи ће вас ани ми ра ти и уз не ми ри ти. Али, че му они слу же не го до дат ној ди на ми ци. У при ват ном по слу сте успе шни и у екс пан зив ној фа зи. Ге не рал но сте ста бил ни.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Вр ло чу дан и по се бан дан за вас. Исто вре ме но сте остра шће ни, пу ни ела на и ини ци ја ти ве, али и опре з ни, по м а л о су здр ж а н и. Успех не ће из о ста ти, а ни до бар про вод. Љу бав.

Има те по з и ти ван уплив Ме се ца из ва зду ш ног зна к а па и мо гућ н ост дру ж е њ а, про ш и р и ва ња ви д и к а, пу то ва ња, по сло ва ња. У љу ба в и је ва жна ко м у ни ка ци ја.

Вре ме ле ти па га је те шко су сти ћи. Вре ме је наш нај ва жни ји ре с урс.Вре м е је ре л а т ив н о.Да кле, за не ма ри те вре ме и бу ди те кон стант но при сут ни, ван вре ме на, сво ји.

TRI^-TRA^

Ми ла и Аштон пар V REMENSKA

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 30 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 28 Niш

PROGNOZA

По

Vojvodina Novi Sad

На кон ни за тра че ва о њи хо вој љу бав ној ве зи и опо вр га ва њу исте, Ми ла Ку нис и Аштон Ку чер од лу чи ли су да пре ки ну ћу та ње, ба рем де ли ма, па су ви ђе ни на јед ној хо ли вуд ској за ба ви ка ко раз ме њу ју не жно сти пред сви ма. На за ба ви по све ће ној ли ку и де лу Сти ва Џоб с а, Ми ла и Аштон сти гли су за јед но. И баш тог да на од лу чи ли су да ужи ва ју у сво јој љу ба ви без скри ва ња. Без има ло устру ча ва ња ма зи ли су се пред сви ма, Ми ла је се де ла свом дра гом у кри лу, ни је ски да ла ру ке с ње га и оба си па ла га је по љуп ци ма. Иако још увек ћу те као за ли ве ни, Ми ла и Аштон се у јав но сти не су здр жа ва ју од из ли ва не жно сти, што по твр ђу је њи хо ву ве зу.

Подне ПљуСкови С грМљАвиноМ

НО ВИ САД: Пре под не де ли мич но облач но и углав ном су во уз са мо ре ђу по ја ву ки ше, по сле под не уз че сту ки шу и пљу ско ве са гр мља ви ном. Ве тар уме рен ју го и сточ ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 19 до 30 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Про мен љи во и ма ло то пли је вре ме. Пре под не де ли мич но облач но и углав ном су во уз са мо ре ђу по ја ву ки ше, а по под не уз ја чи раз вој обла ка и че сту ки шу и пљу ско ве са гр мља ви ном. Ве тар уме рен ис точ ни и ју го и сточ ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 17 до 31 сте пен. СР БИ ЈА: Пре под не де ли мич но облач но и углав ном су во, по не где сла ба ки ша. То ком да на при јат но то пло, али и не ста бил но уз че шћу ки шу и пљу ско ве са гр мља ви ном. По не где ће би ти и обил ни јих па да ви на. Ве тар слаб до уме рен ис точ ни и ју го и сточ ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 14 до 32 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них да на при јат но то пло али и не ста бил нио уз че сте пљу ско ве са гр мља ви ном, а мо гу ће су и ло кал не не по го де са гра дом. На за па ду ће би ти ма ло све жи је уз че шће па да ви не у овим пре де ли ма. За ви кенд углав ном сун ча но и опет вру ће. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва на би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја не ће при ја ти осо ба ма са ва ри ра ју ћим крв ним при ти ском и аст ма ти ча ри ма. Ме те о ро пат ске ре ак ци је су мо гу ће у ви ду нер во зе, не са ни це и бо ло ва у ми ши ћи ма.

Evropa Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 21 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Ухва тио Ла ла Со су на го ми ли с ком ши јом, па се про де ре: - Со со, бу дем ли чуо да се при ча о ово ме што сам сад ви део, на де ра ла си на чи сто!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

179 (-21)

Slankamen

252 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

274 (-20)

Zemun

281 (8)

Bogojevo

270 (-19)

Panчevo

294 (8)

Smederevo

470 (14)

Baч. Palanka 276 (-9) Novi Sad

248 (-3)

Tendencija porasta, stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

193 (3)

S. Mitrovica

45 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

264 (-1)

Beograd

225 (10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

234 (3)

NERA

Hetin

90 (-4)

TISA

-54 (-2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

30 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja