Dnevnik 24.avgust 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 24. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23536 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VLADA SRBIJE USVOJILA PROGRAM MERA ZA SANACIJU [TETA OD SU[E U POQOPRIVREDI VREDAN 15 MILIJARDI

Paorima ve}e premije, jeftinije gorivo, reprogram dugova... str. 5

Politika 2 Vu~i}: Sklopqen mozaik o vlasni~kim promenama u medijima

Ekonomija 4 Novi gazda jo{ nije preuzeo zrewaninsku skrobaru 5 Javni dug ode na 60 odsto BDP-a

Dru{tvo 6 Sindikati prosvetnih radnika tra`e ve}e plate

Novi Sad 8 Kineske firme poma`u u~enicima karlova~ke gimnazije da u~e jezik

Vojvodina 10 Zrewanin dobija akva-park

Crna 13 U Srbiji za dva dana 250 po`ara

I JU^E ZVEZDA UPEKLA

TEMA „DNEVNIKA” O PRIVILEGIJAMA I AUTONOMIJI

Vojvodina od lokomotive spala na posledwi vagon str. 2 U NOVOSADSKOJ SKUP[TINI NOVE SAMO ODBORNI^KE GRUPE

SNS jo{ ~eka SPS, a SRS ne}e pomo}i biv{im prijateqima

Foto: S. [u{wevi}

NASLOVI

Velika vru}ina Najvi{a temperatura 39 °S

Rekordna sezona na [trandu

str. 3

DINKI] NAJAVIO PAKET POMO]I PRIVREDI OD MILIJARDU EVRA...

Krediti za izvoznike i ukidawe 104 nameta

str. 7

str. 4

REPORTA@A

IN VA ZI JA STO TI NE SLO VE NA CA SPA KO VA NIH U MO TO RI ZO VA NE KU ]E NA APA TIN SKI KAMP „BU YAK”

DR@AVNO VLASNI[TVO U FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA DOVODI DO MORALNOG HAZARDA

Ima ne{to trulo u dr`avnim bankama

str. 4

ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA VOJSKE ODOBRENO LE^EWE O TRO[KU ZDRAVSTVENOG OSIGURAWA

Vojni lekari mogu da le~e civile

str. 14 – 18

SPORT

Stara Juga boqa od Evropske unije

str. 12

n PARTIZAN IZGUBIO, ODLUKA U BEOGRADU

str. 6

n JELENA I BOJANA U POLUFINALU

n SRBIJA DO^EKUJE ESTONIJU U NOVOM SADU

POLiTikA

petak24.avgust2012.

POTPREDSEDNIK VLADE I MINISTAR ODBRANE U MOSKVI

TEMA „DNEVNIKA”

Vu ~i}: Mo za ik o vla sni~ kim pro me na ma u me di ji ma Prvi potpredsednik Vlade Srbije Alek san dar Vu ~i} rekao je da je sklopqen ~itav mozaik o me wawu vlasni~ke strukture „Po litike„, „Novosti„ i, kako je napomenuo, novosadskog „Dnevnika„. – Do kraja avgusta zna}e se svi detaqi – rekao je Vu~i} novinarima u ambasadi Srbije u Moskvi, i istakao da iza svega stoji „partijski levijatan” i ~ak iskori-

On je poru~io da }e dràva u skladu sa zakonom na}i re{ewe da za{titi dràvnu imovinu. – Mi imamo kompletno sklopqen mozaik, nema nikakvih tajni o slu~aju „Politike„, „Novosti„ i „Dnevnika„, a sad poku{avamo da prona|emo najboqe re{ewe u skladu sa zakonom – naveo je Vu~i}, i dodao da se ne moèmo pona{ati kao „hajdu~ka dràva”. – To je bilo toliko netransparentno, nefer prema dràvi da nemam re~i. Kad bih vam rekao kako je dràva donela odluku da ne iskoristi pravo pre~e kupovine – to je partijski levijatan u svakom smislu re~i i iskori{}avawe di-

Iza svega stoji „partijski levijatan” i iskori{}avawe diplomatsko-konzularnih predstavni{tava u partijske svrhe

{}avawe diplomatsko-konzularnih predstavni{tava u partijske svrhe. Vu~i} je, me|utim, upozorio na to da }e pravno biti veoma te{ko razre{iti te slu~ajeve. – Ti qudi koji su to sprovodili, iako se sprovodilo na netransparentan na~in i na na~in na ko -

plomatsko-konzularnih predstavni{tava u partijske svrhe – naglasio je Vu~i}. Vu~i} se u Moskvi sastao i s predstavnicima vladaju}e Jedinstvene Rusije, s kojima je dogovo rio ja~awe saradwe dve najmo}nije partije dveju zemaqa. – Dogovoreno je da 29. septembra delegacija Jedinstvene Rusije prisustvuje skup{tini SNS-a – rekao je Vu~i} u ambasadi Srbije.

Bi}e jo{ krupnih imena Vu~i} je izjavio i da se u „aferi Agrobanka” narednih dana mogu o~ekivati nove aktivnosti, ali i da je pokrenuta inicijativa za sprovo|ewe istra`nih radwi i u mnogim drugim slu~ajevima. Na pitawe mogu li u tom procesu o~ekivati neka krupna imena, Vu~i} je odgovorio: „Podrazumeva se”. – Nikada ne govorimo o hap{ewima, ali oni koji su pqa~kali dràvnu imovinu moraju da odgovaraju – rekao je Vu~i}. On je kazao da nije pristalica pritvarawa, ali je pristalica dobrih optu`nica, a nezavisne sudije }e potom doneti odluku na osnovu toga. – Narednih dana o~ekujte nove aktivnosti po tom pitawu, pokrenuli smo inicijativu za sprovo|ewe istra`nih radwi u mnogim pitawima – naveo je prvi potpredsednik Vlade. Po wegovim re~ima, u prethodnom periodu nije postojala sistemska borba protiv korupcije. – Taj sistem i te mehanizme }emo morati da mewamo i uspostavqamo, a postoji potpuna odlu~nost za to – rekao je Vu~i}. ji se to ne radi u civilizovanom svetu, imali su podr{ku dràvnih organa, imali su podr{ku ~ak i ovde u Moskvi od na{ih dràvnih organa – rekao je prvi potpredsednik Vlade.

dnevnik

On je naveo da je dogovorena i razmena iskustava u vo|ewu kampawa pa }e tako mladi iz SNS-a oti}i u Rusiju 14. oktobra da posmatraju kako Jedinstvena Rusija vodi kampawu za lokalne izbore.

O PRIVILEGIJAMA I AUTONOMIJI

Voj vo di na od lo ko mo ti ve spa la na po sled wi va gon Od odluke Ustavnog suda Srbije kojom je ukinut deo nadle`nosti Vojvodine pro{lo je vi{e od mesec dana, ali jo{ nije poznato kako }e se nastala politi~ka kriza okon~ati. Predstavnici nove republi~ke vlasti, naime, poru~uju da ne}e doprineti ja~awu tenzija, ali ne obja{wavaju kakva }e re{ewa ponuditi da se problemi u funkcionisawu autonomije prevazi|u. No, da ima prostora za skepsu u pogledu namera vladaju}ih stranaka s obzirom na wihovu nesklonost vojvo|anskoj autonomiji, potvr|uje indirektno i aktuelna poruka predsednik Skup{tine Srbije Ne boj {e Ste fa no vi }a, ina~e funkcionera Srpske napredne stranke, da Vojvodina ne}e biti zakinuta, ali ni privilegovana u odnosu na ostale delove Srbije. Iako je Stefanovi} istakao da „ne postoji nikakva namera da se ni za mrvicu smawe nadle`nosti koje Vojvodina ima danas„, nije sasvim jasno zbog ~ega je takvu izjavu za~inio primedbom da }e za novu Republi~ku vladu biti va`no „da nema privilegovanih, da nema onih koji su politi~ki miqenici, dok drugi gra|ani Srbije treba da trpe na bilo koji na~in”, te da }e Vojvodina biti jednaka, a ne favorizovana u odnosu na druge delove Srbije. Direktor Centra za regionalizam Alek san dar Po pov kazao je da Stefanovi}evu ocenu o privilegovanom statusu Vojvodine u Srbiji demantuju ~iwenice, s obzirom na to da je, kako je naveo, Pokrajina „od lokomotive razvoja Srbije spala na nivo nerazvijenog regiona”.

– Istina je da Vojvodina posledwe dve decenije zaostaje u od nosu na druge delove zemqe – istakao je Popov u izjavi za „Dnevnik”. – Vojvodina se danas, na`alost, kva lifikuje kao nerazvijeni region, i to s naj vi{om stopom nezaposlenosti u odnosu na sve druge delove zemqe, izuzev ju`ne Sr bije. A ~iwenica je i da je jedino grad Beograd predwa~io u razvoju u odnosu na sve druge regione, tako da apsolutno padaju u vodu te teze o privilegovanosti Vojvodine. On je ocenio i da upozorewa predstavnika nove vlasti na to da se ne}e dozvoliti da zarad razvoja jednog dela Srbije trpe svi

vog ustava i Ustava iz 2006. godine, kojima je svedena na fasadu i neke prenete nadle`nosti, koje se i daqe su`avaju. A ako zaista `elimo da idemo u EU, onda bi vaqda trebalo i}i ka unapre|ewu

I demokrate i narodwaci i napredwaci imaju jednak otpor prema decentralizaciji i istu `equ da u jednom centru dr`e pod kontrolom sve u ovoj zemqi (Aleksandar Popov) ostali, tako|e predstavqaju za menu teza, navode}i da se Vojvo dina u vreme kad je imala punu autonomiju nikad nije razvijala na ra~un drugih. – Nije problem u tome da svi delovi zemqe treba da imaju jednake {anse za razvoj ve} se radi o ste~enim pravima Vojvodine koja se moraju po{tovati. Jer, autonomija Vojvodine je istorijska ~iwenica, ona je postojala deceni jama pre dono{ewa Milo{evi}e-

ingerencija Vojvodine i u decentralizaciju Srbije – ka`e na{ sagovornik. Dodaje da su se promenom vlasti u Srbiji samo nastavile „ve} vi|ene pri~e o tome da neko drugi trpi ako se Vojvodina razvija”, a kojima je bila sklona i prethodna centralna vlast, {to se, kako je podsetio, videlo prilikom usvajawa Statuta APV. – Kad je Vojvodina imala autonomiju, razvijala je i sebe i

Jan ko vi} pro ve ra va ko ~i sti Kur {u mli ju Za{titnik gra|ana Sa {a Jan ko vi} najavio je ju~e da }e uputiti saradnike u Kur{umliju da bi na licu mesta proverili informacije koje su preneli mediji o kr{ewu prava zaposlenih u tamo{wim op{tinskim slu`bama. Jankovi} je, kako se navodi u saop{tewu Kancelarije za{titnika, rekao da }e od Inspekcije rada, organa prvenstveno zadu`nog za tu materiju, traìti informacije o tom slu~aju, navode}i da je princip za{titnika gra|ana da postupa u skladu sa zakonom, a ne preko medija. „Za{tita prava koju za{titnik gra|ana pruà vaì podjednako, pod istim uslovima, za sve gra|ane, a izno{ewe pritu`bi preko medija, a ne na zakonom utvr|en na~in, moè biti kontraproduktivno i ne doprinosi niti brèm re{avawu problema niti o~uvawu nezavisnosti nepoliti~kih institucija”, navodi se u saop{tewu.

Potpredsednica DS-a Je le na Tri van osudila ju~e pona{awe ~elnika op{tine Kur{umlija zbog toga {to su, kako ka`e, ~lanove DS-a i URS-a prisilili na prinudni komunalni rad. Zamenik predsednika op{tine Kur{umlija Jo vi ca \i no vi} izjavio je ju~e Tanjugu da ~lanovi DS-a i URSa nisu prisiqeni na prinudni komu nalni rad u tom gradu. On je istakao da i sada me|u radnicima koji obavqaju komunalne poslove i rade na ~i{}ewu grada ima i ~lanova Srpske napredne stranke, koja je na vlasti u Kur{umliji s Demokratskom strankom Srbije. ^lanovi DS-a i URS-a kazali su da su poslati da ~iste grad jer su u opoziciji, a takve optu`be odbacio je i Vu~ ko Sa vi}, brigadir radne jedinice za ure|ewe grada, dugogodi{wi odbornik Srpske radikalne stranke.

pomagala druge delove Srbije, i sve to iz sopstvenih reusrsa, a ne tako {to je uzimala od drugih. A danas se o svemu odlu~uje iskqu~ivo u Beogradu – ukazao je Popov. Po wegovim re~ima, iako i postoje}i Ustav predvi|a mogu}nost formirawa autonomnih pokrajina i u drugim delovima Srbije, ipak nije definisana procedura za sprovo|ewe tog procesa, {to, kako kaè, samo potvr|uje da za to nije ni postojala namera ustavotvoraca. – I dono{ewe takvog ustava pokazuje, zapravo, da izme|u demokrata, narodwaka i napredwaka ne postoji nikakva razlika u tom pogledu, odnosno da imaju jednak otpor prema decen tralizaciji i da èle da u jednom centru drè pod kontrolom sve u ovoj zemqi – podvukao je na{ sagovornik. On smatra da „briga” o razvoju lokalnih samouprava i regiona predstavqa tek „golu pri~u”, poput one koju su u kampawi potencirali Ujediweni regioni Srbije, tvrde}i da }e se zalagati za decentralizaciju, a koji, kako je primetio, „sad ~ine sve da politi~ki upodobqavaju vlast po lokalu”. Popov kaè da zbog lo{ih i nepreciznih ustavnih re{ewa iskqu~ivo od politi~ke voqe u Beogradu zavisi koliko }e Vojvodina dobiti autonomije, zbog ~ega }e se, ocenio je, i najnovija drama o zakidawu nadle`nosti APV nakon odluke Ustavnog suda, „re{avati politi~kim nagodbewa{tvom„. B. D. Savi}

Pe le vi} ne mo è s Mar ti no vi }em Poslanik i ~lan Predsedni{tva Srpske napredne stranke Bo ri slav Pe le vi} izjavio je da u SNS-u nema mesta za wega i Alek san dra Mar ti no vi }a, koji ga je svojevremeno, kao ~lan pravnog tima Vo ji sla va [e {e qa, optuìvao da je odgovoran za ubistvo 500 civila, me|u wima èna i dece, u Zvorniku 9. aprila 1992. godine. Tuìla{tvo za ratne zlo~ine odbacilo je tu krivi~nu prijavu protiv mene, ali zbog svega {to smo moja deca i ja proìveli tih desetak dana dok je trajala hajka, ne mogu da budem s Martinovi}em u istoj partiji, izjavio je Pelevi} za „Danas„. On je rekao da od stranke ne}e zahtevati da se opredequje izme|u wega i Aleksandra Martinovi}a, ali i da on ne}e „po svaku cenu” ostati u SNS-u, ukoliko tu bude mesta i za doskora{weg potpredsednika SRS-a. On, me|utim, nije èleo eksplicitno da odgovori na pitawe da li }e napustiti SNS ukoliko ona stane na Martinovi}evu stranu. Aleksandar Martinovi} je izjavio za „Danas„ da ne namerava da se bilo kome izviwava „jer nikoga nije vre|ao”, pri ~emu nije èleo da odgovori na pitawe o optu`bama koje je doskora iznosio na Pelevi}ev ra~un.

TVIT CRTICA Ot kud ti, Slo bo? Vremena se mewaju. Najvidqivije u politici. [to je nekad bilo po`eqno, danas je “~udno”, makar se radilo, na primer, i o la`nom Slobi. Tako socijalista Bo ris Mi li }e vi} zapisuje na lajni: “Majku mu, ~ime sam zaslu`io da me pra ti @sloba_milosevic?!”

(De)partijske suze Poslanik DS-a Dejan Nikoli} “prati” domete departizacije u Srbiji. „Dinki} onoj majci {to u spotu pla~e zbog partizacije dao maramicu i stao u red po Skijali{ta, Aerodrom, Komercijalnu„, “konstatuje” Nikoli} na lajni.

Gde }e{, bre, Stanija? Prate se razna dopisivawa na lajni, pa je tako jedna „tvitera{ica„ navela da je “uhvatila” Staniju da “ men{nuje s Duwom Ili}”. Po{to je poznata Duwa podr`avala LDP u kampawi, pa je novinar Nikola Tomi} “tim tragom” zapitao Bojana \uri}a “je li to i starleta Stanija dogovara transfer u LDP?? :P”. „Evo sad sam pitao i Mladena Ba{i}a i on mi o{tro demantuje – dakle, Stanija IPAK ne prelazi u LDP!„, dodaje Tomi}. „Eto vidi{, \ilasovo pismo je na tebe o~igledno delovalo, sad lepo zove{ i

proveri{:), “ zakqu~uje” \uri} na kraju pri~e.

S dede na unuka Na vest o rastu duga dr`ave Srbije reagovao je i nekada{wi premijer iz redova DS-a Zoran @ivkovi}. „I unuci }e pamtiti i pla}ati sve gluposti srpskih politi~kih demagoga„, poru~uje @ivkovi} s lajne.

RTS sre}a Savetnik URS-a za medije Marko Selakovi} prime}uje: “ 54. ro|endan TV-programa RTS. Voleo bih da u naredne 54 godine snime neku novu seriju, da ne gledamo ’Sre}ne qude’ po n-ti put„. I analiti~ar Vladimir Todori} bavi se javnim servisom na lajni: “Posle onako sre}nog ’Dnevnika’ normalno je da idu i ovakvi ’Sre}ni qudi’. Samo, boqe glume na ’Dnevniku’”.

[ta kaù „organi” Demokrata Milo{ \aji} pitao je na lajni napredwake {ta kaù na Pelevi}evu pri~u o preleta~ima i o tome da ne èli u istu stranku s nekada{wim radikalom Aleksandrom Martinovi}em. S naloga SNS-a stigao je brzi, ali ne i konkretan odgovor: „^lanovi stranke imaju svoje

stavove i li~ni mi{qewa. Kao {to je navedeno u izjavi gospodina Pelevi}a, odgovori su na organima stranke”.

Vrapci i lavovi Novinar britanskog „Skaj wuza„ Jak{a [}eki} prenosi „tvitera{ima”: „Zavr{ava blog Neboj{e Krsti}a re~ima: ’Qudi, ne{to se mora preduzeti’, pa qudi su i preduzeli, kaznili su DS, a kazni}e i ove ako budu lo{e radili„. Nekada{wi savetnik ekspredsednika Srbije Neboj{a Krsti}, s druge strane, poru~uje „tvitera{ima”: “Da ne ispadne da sam la`no skroman, preporu~ujem va{oj pa`wi svoje intervjue”. Na razne zapise kolumnista novinar Du{an Jawi} odgovara: „Kao {to ve} rekoh, politi~kom scenom odjekuju rika lavova i cvrkut vrabaca. Ili be{e obrnuto?„, ka`e Jawi}, “inspirisan” Krsti}evim “priznawem” da je sa \ilasom razgovarao o problemu nestajawa beogradskih vrabaca.

(û)dno Direktor SPO-a Aleksandar Jugovi} bavi se dosijeima i na lajni. „SDPS promenio stav o otvarawu dosijea. Iako su pre dve godine podràli na{ predlog zakona, danas kaù da je potreban konsenzus. ûdno!„, komentari{e stav Qaji}eve stranke Jugovi}.

Ko rano rani… Ministar pravde Nikola Selakovi} ima predlog: „Trebalo bi vratiti radno vreme od 7h„. Na argumente nekih „tvitera{a„, Selakovi} prime}uje: „Naravno da je bitno {ta se radi, ali i vreme koje je najpogodnije za qudsko bi}e, a to je od 7 pa nadaqe„, mi{qewa je Selakovi}.

Kad ti rodi majka Funkcioner Pokreta radnika i seqaka Orhan Draga{ ~esto citira narodne umotvorine na lajni. „Poslovica: ’AKO NEMA[ DU[MANINA, MAJKA ]E TI GA RODITI!’ To je uzrok svih problema u na{oj jadnoj zemqi. Sami smo sebi najve}i neprijateqi!„, zakqu~uje Draga{ na “Tviteru”

Vremena se (ne) mewaju Za napredwaka Vladimira \ukanovi}a trenutno je sport glavna tema razmi{qawa na “Tviteru”. „Dule Vujo{evi} kuka na dr`avu, jer vi{e ne}e mo}i da gepekuje sudije i da im zavr}e u{i na svakoj utakmici. Vremena se mewaju, Vujo{evi}u!”, poru~uje \ukanovi} s lajne treneru “Partizana” u ko{arci. S. St.

politika

dnevnik

U NO VO SAD SKOJ SKUP [TI NI NO VE SA MO OD BOR NI^ KE GRU PE

SNS jo{ ~e ka SPS, a SRS ne }e po mo }i biv {im pri ja te qi ma Je di ni od bor nik stran ke Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra u grad skoj Skup {ti ni No vog Sa da @iv ko ]ur ~i} na ja vio je da }e za jed no sa ~e tvo ro od bor ni ka Po kre ta „Dve ri„, ko ji su u me |u ve re me nu is kqu ~e ni iz te stran ke, for mi ra ti no vu od bor ni~ ku gru pu „No vi Sad od mah”. ]ur ~i} je u pi sa nom sa op {te wu na veo da je ta kvu od lu ku do neo po {to je uvi deo da je ta od bor ni~ ka gru pa „je di na sve tla ta~ ka u Skup {ti ni No vog Sa da„, kao i zbog to ga {to we ni od bor ni ci vi {e ni su u Po kre tu „Dve ri„, a u ~i je is kre ne na me re u po li ti~ kom `i vo tu je. ina ~e, sum wao. Stran ka Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra re gi stro va na je kao stran ka vla {ke na ci o nal ne ma wi ne. To je dru ga od bor ni~ ka gru pa ko ja je u no vo sad skoj skup {ti ni na sta la na kon kon sti tu i sa wa no vog sa zi va, a u je ku kam pa we za pre kom po no va we grad ske vla sti ko ju su po kre nu li na pred wa ci. Pret hod no je, pod se ti mo, tro je od bor ni ka SPO-a ko ji su man da te osvo ji li na li sti Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne for mi ra lo od bor ni~ ki klub „Svi za No vi Sad” sa {est od bor ni ka Rom ske de mo krat ske par ti je. Ta od bor ni~ ka gru pa od mah je iz ra zi la sprem nost za di ja log i s pred stav ni ci ma vla da ju }e ko a li ci je, ali i opo zi ci je, dok su na pred wa ci vi {e pu ta jav no sa op {ti li da u ru {e wu ak tu el ne grad ske ko a li ci je ra ~u na ju i na wi ho vu po dr {ku. A uz od bor ni~ ku gru pu „Svi za No vi Sad”,

for mi ra we no ve vla sti u No vom Sa du po mo gli bi i od bor ni ci DSS-a i „Dve ri„, tvr de ve} ne de qa ma no vo sad ski na pred wa ci, po ku {a va ju }i ta ko da pri vo le so ci ja li ste na to da im omo gu }e da taj na um i spro ve du u de lo. A pre ne ko li ko da na po ru ~i li su im da }e, uko li ko ne bu du sa ra |i va li na lo ka lu, za tra `i ti i pre i spi ti va we ko a li ci je na svim ni vo i ma. No, upr kos po ru ka ma ~el ni ka SPS-a da }e se re pu bli~ ka ko a li ci ja pre sli ka va ti i na lo kal nom ni vou gde god je to mo gu }e, no vo sad ski so ci ja li sti iz gle da jo{ uvek ni su uve re ni u to da su

PRE KOM PO ZI CI JA VLA STI U SOM BO RU

URS: Pro me na u sep tem bru

Na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je li der URS-a u Som bo ru Du {an Jo vi} je na ja vio pre kom po zi ci ju vla sti u tom gra du za pr vu po lo vi nu sep tem bra. Na i me, go vo re }i o tre nut no opo zi ci o noj ulo zi svo je ko a li ci je u tom gra du, Jo vi} je alu di rao na u~e sta le raz go vo re s ov da {wim SNS-om i SPS-om. – Ono {to mo gu da vam ka `em je da }e dnev ni red sed ni ce Skup {ti ne gra da Som bo ra, za ka za ne za 11. sep tem bar, do `i ve ti ve li ke iz me ne. Osta tak za kqu ~i te sa mi – ka zao je Jo vi}, po tvr |u ju }i na me re ov da {wih stra na ka ko je na re pu bli~ kom ni vou par ti ci pi ra ju u vla sti da pre kom po nu ju i va ro {ku vlast ko ju tre nut no sa ~i wa va ju DS, DSS, SPS, SVM i LSV, dok su, osim we go vog URS-a, u opo zi ci ji osta li SNS, SPO, SRS, DZVM i GG “Bo qi Som bor“. Som bor ski URS, ta~ ni je {ef we go ve od bor ni~ ke gru pe u va ro {kom par la men tu Zo ran Mi ler, je ujed no na ja vio pod no {e we kri vi~ ne pri ja ve pro tiv pred sed ni ka Skup {ti ne gra da Si ni {e La zi }a (DS) zbog, ka ko je re kao, ni za uvre da ko je mu je upu tio na pri prem nom sa stan ku {e fo va od bor ni~ kih gru pa uo~i pre sto je }e sed ni ce Skup {ti ne gra da. E. D.

na pred wa ci obez be di li ve }i nu za oba ra we ak tu el ne ko a li ci je u ko joj, pak, SPS ve} ima zna ~aj ne po zi ci je. Na pred wa ci su, me |u tim, upo zo ri li i na to da }e od go vor SPS-a ~e ka ti do 1. sep tem bra, te da }e se po tom okre nu ti dru gim po ten ci jal nim part ne ri ma, ali ni su pre ci zi ra li ko jim. U opo zi ci o nom blo ku, van svih kom bi na ci ja za sad je je di no Srp ska ra di kal na stran ka, ali SNS, ~i ni se, tu te {ko mo `e tra `i ti po dr {ku za sme nu grad ske vla sti. [ef od bor ni~ ke gru pe SRS-a u grad skoj skup {ti ni \u ra| Jak {i} iz ja vio je ju ~e na {em li stu da ne po sto je ni ka kvi iz gle di „za bi lo ka kve raz go vo re, a ka mo li ko a li ci o ni sa vez s ta ko zva nim SNS-om u No vom Sa du”. – Na {a od bor ni~ ka gru pa je je din stve na i ne ma ni ka kvog pre o kre ta u na {em sta vu o ta ko zva nim na pred wa ci ma: ne }e mo sa ra |i va ti s iz daj ni ci ma i za pad nim po slu {ni ci ma ni na lo kal nom ni vou – ka zao je Jak {i}. – Na {ih pet od bor ni ka na sta vi }e do sled no da vo di po li ti ku stran ke, a {ta }e se da qe de {a va ti u Skup {ti ni No vog Sa da ne za vi si od nas. On ni je mo gao da pro ce ni ka ko }e se okon ~a ti po ku {a ji pro me ne ak tu el ne no vo sad ske vla sti, ko ju ~i ne DS, LSV, SPO i SPS, na vo de }i da ra di ka li ni na ko ji na ~in ne u~e stvu ju u tim ra bo ta ma, ma da je, ka ko je na veo, ra ni je „bi lo po zi va na {im od -

bor ni ci ma od onih ko ji `e le da pre kom po nu ju vlast u No vom Sa du, ali smo im ja sno sta vi li do zna wa da se oka nu }o ra va po sla”. Jak {i} je, me |u tim, is ta kao da bi bi lo ve o ma va `no da se o~u va po li ti~ ka sta bil nost u No vom Sa du jer, ka ko je re kao, „grad ni je u za vid nom po lo `a ju, po {to ima mno go ko mu nal nih

Ne }e mo sa ra |i va ti s iz daj ni ci ma i za pad nim po slu {ni ci ma ni na lo kal nom ni vou (\u ra| Jak {i}, SRS) pro ble ma i onih s fi nan si ra wem, od no sno pu we we wem bu xe ta”. On je oce nio i da su po ku {a ji po sti zbor nih pre pa ki va wa lo kal nih vla sti, ko ji se de {a va ju i u dru gim op {ti na ma i gra do vi ma, po sle di ca uki da wa blan ko ostav ki, od no sno od lu ke Ustav nog su da Sr bi je da od bor ni ci slo bod no ras po la `u svo jim man da ti ma. – Mi smo za to pre dve go di ne i upo zo ra va li na to da }e to do ve sti do ha o ti~ nog sta wa na lo ka lu, {to se po ka za lo ta~ nim – re kao je Jak {i}. Vla da ju }u ko a li ci ju u No vom Sa du ~i ni DS s 18 od bor ni ka, LSV s 12 od bor ni ka, ko a li ci ja oko SPS-a sa se dam man da ta, tro je od bro ni ka SPO-a i je dan od bor nik SVM-a. Tu ko a li ci ju ti me po dr `a va 41 od bor nik od ukup no 78. SNS ima 15 man da ta, DSS i SRS po pet, od bor ni~ ka gru pa „Svi za No vi Sad” de vet, s tim {to su od bor ni ci SPO-a iz te gru pe i deo vla da ju }e ko a li ci je, dok no vo for mi ra ni klub „No vi Sad od mah” ima pet man da ta. B. D. Sa vi}

petak24.avgust2012.

\I LAS I [U TA NO VAC U SME DE REV SKOJ PA LAN CI

Ne ma ce pa wa kod demokrata

Za me nik pred sed ni ka i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke, Dra gan \i las i Dra gan [u ta no vac, po ru ~i li su si no} u Sme de rev skoj Pa lan ci na sed ni ci Op {tin skog od bo ra DS-a da ne ma ce pa wa par ti je i da }e, po sle Glav nog od bo ra po ~et kom sep tem bra, bi ti raz o ~a ra ni mno gi van DS-a. Sed ni ci su kao go sti pri su stvo va li i pred stav ni ci 20-ak op {tin skih od bo ra DS iz Sr bi je. Obra }a ju }i se od bor ni ci ma, \i las je re kao da }e na Glav nom od bo ru stran ke 8. sep tem bra bi ti mno go raz o ~a ra nih, ali ne ~la no va DS-a, ne go onih ko ji ka `u da }e se De mo krat ska stran ka de li ti i ce pa ti. On je po no vio da se mo ra pro na }i na ~in da svi za jed no ra de da stran ka bu de ja ~a, da bu de mo po no sni na ono {to je stran ka ra di la u pro {lo sti, i na ono {to je ra dio Bo ris Ta di}. \i las je od pred sed ni ka op {tin skih od bo ra za tra `io da pa ze na sva ku re~, jer, ka ko je re kao, on ni je pa zio pa su ku pa }e ga }e po sta le glav na te ma. Pot pred sed nik stran ke Dra gan [u ta no vac re kao je da je ovo vre me da se vi di gde se na la zi stran ka i ku da ide da qe. „Po sao ko ji sle di je ste sta bi li za ci ja i ja ~a we stran ke”, re kao je [u ta no vac. Pre ma we go vim re ~i ma, no va vlast je for mi ra na na bes kru po lo zan na ~imn i da ne da je re zul ta te.

DE MO KRA TE PO STA VI LE PO VE RE NI KA ZA SREM SKU MI TRO VI CU

Pro da no vi}: Bo qi od DS-a u No vom Sa du, a ras pu {te ni De mo kra te u Srem skoj Mi tro vi ci, ko je su po sle ne dav nih iz bo ra oti {le u opo zi ci ju u tom gra du, ras pu {te ne su od lu kom Iz vr {nog od bo ra DS-a u Be o gra du. Me |u tim, sme we ni pred sed nik od bo ra Alek san dar Pro da no vi} uve ren je u to da iz bor ni re zul tat ni je raz log za ta kvu od lu ku ko ju je, do da je, za tra `io Po kra jin ski od bor za Voj vo di nu. Sa da, ka ko ka `e, ~e ka da vi di ka ko }e na to da re a gu je pred sed nik stran ke Bo ris Ta di}. – Grad ski od bor u Srem skoj Mi tro vi ci je po sti gao od li~ ne re zul ta te na pro {lim iz bo ri ma. DS je po be dio na svim li sta ma s pet do se dam po sto gla so va raz li ke, ukqu ~u ju }i lo kal nu li stu. Ima li

ni je tra `io ras pu {ta we od bo ra u Srem skoj Mi tro vi ci. Ina ~e, Pro da no vi} je kra jem 2010. do {ao u su kob s ru ko vod stvom Po kra jin skog od bo ra, iz ko jeg je ta da na ja vqe na, pa iz ne na da ot ka za na, kon fe ren ci ja za no vi na re na ko joj je ta da {wi i da nas ak tu el ni gra do na ~el nik Srem ske Mi tro vi ce Bra ni slav Ne di mo vi}, ina ~e biv {i ka dar DSS-a a po tom ~el nik Gru pe gra |a na, tre ba lo da pri stu pi DS-u. Gra do na ~el nik Ne di mo vi} je i u pro te kloj iz bor noj kam pa wi u`i vao po dr {ku vr ha voj vo |an skih de mo kra ta i pot pred sed ni ka stran ke Bo ja na Paj ti }a, s kim je sklo pio spo ra zum o po dr {ci

smo pet po sto vi {e od DS-a u No vom Sa du, da kle od Igo ra Pa vli ~i }a – ka è Pro da no vi}. – Pre ma to me, raz log za ras pu {ta we na {eg od bo ra ne mo è bi ti iz bor ni re zul tat. O raz lo zi ma za ras pu {ta we mi tro va~ kog od bo ra, do da je, tre ba „pi ta ti ono ga ko je to ura dio – pred sed ni ka Iz vr {nog, od no sno Po kra jin skog od bo ra, s ob zi rom na to da je PO to tra ìo”. U Iz vr {nom i Po kra jin skom od bo ru DS-a ni je bi lo mo gu }e do bi ti in for ma ci ju, a sum we da se ra di o po ~et ku po li ti~ kog ob ra ~u na me |u pri sta li ca ma pred sed ni ka stran ke Bo ri sa Ta di }a i we go vog za me ni ka Dra gan \i la sa pod gre jao je Pro da no vi} iz ja vom {tam pi da je on „ta di }e vac” a da ga je „sme nio \i las”. – Ni sam re kao da me je sme nio \i las – tvr di sa da Pro da no vi}. – Ali ~e kam da vi dim ka ko }e pred sed nik stran ke da re a gu je na sve to, po {to sam si gu ran u to da on

kan di da ti ma DS-a na iz bo ri ma za po kra jin ske i re pu bli~ ke po sla ni ke, kao i pred sed ni~ kom kan di da tu Ta di }u. Tim po vo dom je i \i las, bo ra ve }i u iz bor noj kam pa wi u Srem skoj Mi tro vi ci, go vo rio o zna ~a ju po dr {ke qu di „ko ji su se do ka za li kao uspe {ni gra do na ~el ni ci, a ni su ~la no vi DS-a”. Me |u tim, Ne di mo vi} je po sle na pra vio lo kal nu ko a li ci ju sa SNS-om i DSS-om. – Iz dao je Bo ri sa Ta di }a – ka `e Pro da no vi}, ana li zi ra ju }i iz bor ne po te ze i re zul ta te, tvr de }i da je Ne di mo vi} po sle lo kal nih iz bo ra lo bi rao da se u dru gom kru gu gla sa za pred sed ni~ kog kan di da ta SNS-a te da je to re zul ti ra lo po be dom To mi sla va Ni ko li }a u Srem skoj Mi tro vi ci. Po sle ras pu {ta wa Grad skog od bo ra, DS u Srem skoj Mi tro vi ci pred vo di po ve re nik Go ran Ivi}, di rek tor ta mo {we bol ni ce. S. Ko va ~e vi}

NE ZA DO VOQ NI LI GA [I U ZRE WA NI NU

Mar ton: Vlast se oglu {u je o za ko ne Po sla nik LSV-a u Skup {ti ni Voj vo di ne i biv {i pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Alek san dar Mar ton na ju ~e ra {woj van red noj kon fe ren ci ji za no vi na re upo zo rio je funk ci o ne re ko ji su sa da na po zi ci ja ma u lo kal noj sa mo u pra vi u Zre wa ni nu na to da ne za ko ni to sti ma ne mo gu da le ko do gu ra ti. Mar ton je pod se tio na to da od bor ni ci LSV-a u uto rak ni su `e le li da u~e stvu ju u ra du grad skog par la men ta. – ^e ka mo od lu ku Uprav nog su da, ko jom }e be za ko we, us po sta vqe no 6. ju la, bi ti po ni {te no. Far sa od utor ka je kul mi na ci ja. De se ti ne pro tiv za ko ni tih, ali i pro tiv u stav nih po -

stu pa ka, go vo re o to me da se ra di o gru pa ci ji qu di ko ji ne ha ju za Ustav i za ko ne. Ra di li su s 33 od bor ni ka, bez kvo ru ma, sme wi va li ne stra na~ ke ka dro ve, de li li od bor ni ci ma od lu ke ko mi si ja s pot pi som pred sed ni ka, a da se ko mi si je ni su ni sa sta le. Usta no vi li su ne ka kve po mo} ni ke, a wih ne ma nig de u za ko nu. Od bor ni ka DS-a uda qi li su iz sa le jer mu ni je po tvr |en man dat, a osam sa ti ka sni je dva od bor ni ka SNS-a i DSS-a bez po tvr |e nog man da ta gla sa la su sa ma za se be – re kao je Mar ton, oce wu ju }i da je 21. av gust bio jo{ je dan tu `an dan za zre wa nin sku de mo kra ti ju. @. B.

REKLI SU Kr ko ba bi}: Pa ni ka je bes po treb na

Kr sti}: Ni sam za me to de po li ti~ kih haj ki

Oda lo vi}: Ne ma ni sme na ni se ~a

– Ne tre ba gra |a ne pla {i ti pred vi |a wi ma eko nom ske ka ta stro fe ko je ne }e bi ti, pa ni ka je bes po treb na, pen zi je i pla te u jav nom sek to ru bi }e re dov no is pla }i va ne, a no vac je obez be |en do kra ja go di ne – iz ja vio je za „Ve ~er we no vo sti„ mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Jo van Kr ko ba bi}. – Eko nom ska si tu a ci ja je slo `e na. Ve li ka su {a sma wi }e iz voz po qo pri vred nih pro iz vo da, a in ve sti ci je ka sne. To je re al nost. Ali, nov ca u bu xe tu ima za re dov nu is pla tu pla ta i pen zi ja, to se ne do vo di u pi ta we, a Vla da }e sve u~i ni ti da se iz beg ne ka ta kli zma ko ju ne ki pred vi |a ju. On je na gla sio da }e se rast li~ nih pri ma wa „na sta vi ti stro go po za ko nu”, kao i da }e svi pen zi o ne ri ko ji ima ju pen zi ju is pod 15.000 di na ra pri mi ti do kra ja go di ne so ci jal nu po mo} u dve ra te po 4.000 di na ra.

– Bo ri sa Ta di }a i Dra ga na \i la sa po zna jem du go i mi slim da bi bi la ve li ka {te ta da do |e do ce pa wa DS-a – ka `e ~lan Glav nog od bo ra DS-a Ne boj {a Kr sti} za „Blic”. – Sr bi ji je po treb na per spek ti va i za to mi slim da DS tre ba da na otvo ren i de mo krat ski na ~in pro di sku tu je o sva kom pro ble mu. Kr sti} je re kao da sma tra da DS tre ba na otvo ren i de mo krat ski na ~in da pro di sku tu je o sva kom pro ble mu. – Tre ba da se pro ce ni sva ~i ji u~i nak, ali ne tre ba ni ka ko da se vra }a na me to de po li ti~ kih haj ki, hi ste ri je i lo va na ve {ti ce ko ji su nam, na `a lost, ta ko ima nent ni – ka zao je biv {i sa vet nik Bo ri sa Ta di }a. On je na veo da DS mo ra da se pre stro ji na opo zi ci o no de lo va we, {to, ka ko je re kao, ni je jed no stav no.

Ge ne ral ni se kre tar Vla de Veq ko Oda lo vi} ka `e da u jav nim pred u ze }i ma ne }e bi ti sme na di rek to ra ve} da je re~ o re dov noj pro ce du ri iz bo ra naj stru~ ni jih qu di. – Ne ma ni sme na, ni se ~a, u pi ta wu je re dov na pro ce du ra, od no sno kon kur si i po stup ci ko ji su za ko nom pred vi |e ni da bi naj bo qi i naj stru~ ni ji qu di do {li na ~e lo pred u ze }a – ka zao je Oda lo vi} go stu ju }i na RTS-u. – U sva kom slu ~a ju, ne ko mo ra da pred lo `i ne ko ga, ne ko mo ra bi ti taj ko ji }e vr {i ti iz bor i to ni ka da dru ga ~i je ni je ni bi lo. Ne mo ra da zna ~i da }e na ~e lu pred u ze }a bi ti par tij ski qu di, jed no stav no, ne ko mo ra da sta ne iza ne ko ga i da se po de li od go vor nost po sla ko ji mu je po ve ren. On je re kao da ve ru je da }e par tij skih po de la ipak bi ti ma we ne go ra ni je.

Pe tar Fi li po vi} no vi pred sed nik op {ti ne In |i ja Na ju ~e ra {woj sed ni ci Skup {ti ne op {ti ne In |i ja iza bran je no vi pred sed nik op {ti ne Pe tar Fi li po vi}, ~lan De mo krat ske stran ke. Pr vi ~o vek In |i je je po no vo bi ran po sle ostav ke Go ra na Je {i }a pri li kom stu pa wa na du `nost u Vla di Voj vo di ne. Osim pred sed ni ka, iza bran je we gov za me nik Mi lan Bo di ro `a i Op {tin sko ve }e, ko je }e u ovom sa zi vu ima ti 11 ~la no va. No vi pred sed nik obe }a va na sta vak po li ti ke ko ja je do ve la In |i ju u sam vrh naj ra zvi je ni jih op {ti na u Sr bi ji.

ekonomija

petak24.avgust2012.

dnevnik

DR @AV NO VLA SNI [TVO U FI NAN SIJ SKIM IN STI TU CI JA MA DO VO DI DO MO RAL NOG HA ZAR DA

Ima ne {to tru lo u dr àv nim ban ka ma Od po ~et ka ove go di ne po re ski ob ve zni ci pla ti li su oko 200 mi li o na evra gu bit ke ko je su stvo ri le ban ke u dr àv nom vla sni {tvu. Tri do ma }e ban ke u ko ji ma je dr à va vla snik ili su vla snik – Pri vred na, Agro i Raz voj na ban ka Voj vo di ne – la ne su ima le ogrom ne mi nu se u po slo va wu ko je }e sno si ti gra |a ni Sr bi je. „Slu ~a je vi” tih ba na ka se me |u sob no po pri li~ no raz li ku ju, ali im je jed no za jed ni~ ko: u dr àv nom su vla sni {tvu i pra vi le su gu bit ke. I struk tu ra vla sni {tva u tim ban ka ma i raz lo zi zbog ko jih su se na {le u du bi o za ma su raz li ~i ti. U Raz voj noj ban ci dr àv no vla sni {tvo je ap so lut no ve }in sko: Po kra ji na „dr ì” ne {to vi {e od 64 od sto ak cij skog ka pi ta la, a Re pu b li k a jo{ 23,5 od s to. UAgro ban ci je, s dru ge stra ne, ba{ kao i u Pri vred noj, dr à va bi la vla snik tek dva de se tak pro ce na ta ka pi ta la, ali je bi la naj ve }i po je di na~ ni vla snik. Ta ban ka je ima la do dat ni pro blem – ve li ku raz u |e -

nost vla s ni { tva, od n o s no ogro man broj ak ci o na ra ko ji, o~i gled no, ni su uspe va li da na va qan na ~in kon tro li {u me nax ment, ali je simp to ma ti~ no da se oko to ga, dok stva ri ni su oti {le do |a vo la, ni je

gu b i t ak ge n e r i s an po s lo v a wem jo{ iz vre me na kad se zva la Me tals ban ka. UAgro ban ci sa da ne go vo re vi {e ni {ta: ban ka je uga {e na, a dr `a va je osno va la no vu da bi za {ti ti la {te di {e, dok su do sa da {wi

Glav ni bro ker Sin te za in vest gru pe i je dan od naj bo qih po zna va la ca do ma }eg fi nan sij skog tr ì {ta Ne nad Gu j a n i ~ i} ka ` e da je glav ni pro blem svih dr àv nih ba na ka u to me {to wi ho vi upra vqa ~i ne ma ju pod sti caj da vo de ban ku na na ~in ka ko to ra de u ban ka ma gde je pri vat ni ka pi tal. – Osnov ni mo tiv dr à ve za spa sa va we ban ke je strah da ona mo è ugro zi ti sta bil nost fi nan sij skog si ste ma – ka è Gu ja ni ~i}. – Jer du bi o za u jed noj ban ci mo è pro iz ve sti pa ni ku na fi nan sij skom tr ì {tu i pre li ti se na dru ge ban ke. Uko li ko se dr à va opre de li da in ter ve ni {e u fi nan sij skom si ste mu, to tre ba da bu de krat ko ro~ no i da bu de {to je ma we mo gu }e. Jer ni jed na ban ka ne mo è funk ci o ni sa ti uko li ko ni je za sno va na na osnov nim po stu la ti ma tr ì {nih me ha ni za ma. To ni je pro blem sa mo kod nas – ce lu Evro pu ve} ne ko li -

Sku po ko {ta op {ti in te res Kod nas ~e sto pre o vla |u je mi {qe we da je do bro da dr à va bu de vla snik ba na ka, ali i kom pa ni ja, jer }e, na vod no, ra di ti u op {tem in te re su, dok pri vat ni vla sni ci, a po go to vo stran ci, po tom mi {qe wu, sa mo è le da uzmu pa re i odu. Ipak, upra vo je taj aspekt po slo va wa dr àv nih ba na ka naj pro ble ma ti~ ni ji: uko li ko se no vac ne ko me da je iz „op {teg in te re sa” i zbog „po tre ba raz vo ja pri vre de”, to po pra vi lu zna ~i da mu onaj ban kar kog za ni ma sa mo pro fit kre dit za pra vo ni kad ni ne bi dao. To va ì ~ak i ka da su svi ume {a ni u ova kve aran `ma ne pot pu no „~i sti”, {to, na rav no, ni je uvek slu ~aj – ta kvi kre di ti su ~e sto mo ti vi sa ni par tij skim, po li ti~ kim, ro |a~ kim ili ko rup tiv nim in te re si ma. Ka ko se to na kra ju za vr {i, od li~ no se vi di na slu ~a ju Agro ban ke: kre di ti su {a kom i ka pom de qe ni od re |e nim kom pa ni ja ma ko je ni su mo gle da ih vra te sve dok ban ka ni je pot pu no upro pa {}e na. po tru di la ni dr à va kao do mi nant ni vla snik. U Raz voj noj ban ci ka ù da ni su de li li po li ti~ ki mo ti vi sa ne kre di te ve} da je wi hov

NO VI GA ZDA JO[ NI JE PRE U ZEO ZRE WA NIN SKI IPOK

ak ci o na ri „iz vi si li„. Kqu~ ni deo me nax men ta je u pri tvo ru i ima }e pri li ku da svo ju ver zi ju pri ~e is pri ~a nad le `nim or ga ni ma.

ko go di na tre se kri za ban kar skog sek to ra i po pra vi lu su se naj go re stva ri de {a va le ta mo gde je po sto ja la vla sni~ ka ili in te re sna sim bi o za iz me |u dr `a ve i ba na ka. Na i me, u ta kvim si tu a ci ja ma ban ke ni su do voq no ozbiq no shva ta le ri zik. I za {to bi, kad zna ju da }e dr `a va sta ti iza wih i po kri t i tro { ko v e po g re { nih po te za. U te o r i j i se to na z i v a mo ral n i ha z ard: sva k o je sklo ni j i to m e da do n o s i ri z i~ n i -

DIN KI] NA JA VIO PA KET PO MO ]I PRI VRE DI OD MI LI JAR DU EVRA...

Kre di ti za iz vo zni ke i uki da we 104 na me ta

Ko mi si ja za ko ~i la skro ba ru

Gru p a rad n i k a In d u s tri j e pre r a | e v i n a od ku k u r u z a IPOK oba ve sti la je ju ~e ~el ni ke grad ske upra ve u Zre wa ni nu da se, ni go to vo dva me se ca ot ka ko je pan ~e va~ ka fir ma “Al meks” na jav noj li ci ta ci ji ku pi la zre wa nin sku skro ba ru, Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je ni je ogla si la o to me da li }e Pan ~ev ci, po pre u zi ma wu IPOK-a, bi t i mo n o p o l i s ti ka da je pro iz vod wa skro ba u pi ta wu. Dok ta ko mi si ja ne iz ne se svoj stav, no vi ga zda ne mo è pre u ze ti fa bri ku i ob no vi ti pro i z v od w u. Za p o s le n i u skro ba ri ju ~e su upo zo ri li na to da odu go vla ~e we na no si ve li ke {te te fa bri ci jer se bli ì kam pa wa pre u zi ma wa i pre ra de ku ku ru za. – Ova kvo sta we mo è da tra je u ne do gled. Ako ne u|e u po sao u ovoj se zo ni, to bi mo gao bi ti kraj skro ba re ko ja ima naj ve }e ka pa ci te ta na Bal ka nu – re kao je biv {i sin di kal ni ak ti vi sta u IPOK-u Alek san dar Olu ji}. Mi lo rad \u ka nov je ka zao da, po sa zna wi ma rad ni ka, ne ko vr {i pri ti sak na An ti mo no pol s ku ko m i s i j u da na m er n o odu go vla ~i, a sve da bi ne ko do ~e kao kraj fa bri ke i jef ti no do {ao do atrak tiv nih si lo sa. – Zar bi tre ba lo `r tvo va ti ce lu fa bri ku i 500 rad nih me sta zbog si lo sa? Mi to ne raz u me mo – po ru ~io je \u ka nov. @. Ba la ban

Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da }e za po ve }a we li kvid no sti pri vre de u ovoj i na red noj go di ni bi ti odo bre ni kre di ti od oko mi li jar du evra, a od 1. ok to bra bi} uki nu ta 104 pa ra fi skal na na me ta za ras te re }e we pri vre de. Din ki} je po sle sa stan ka s pred stav ni ci ma naj ve }ih srp skih iz vo zni ka re kao da }e do kra ja go di ne dr à va iz dvo ji ti oko 300 mi li o na evra za sub ven ci o ni sa ne kre di te iz vo zni ci ma, a osta tak u 2013, i ob ja snio da }e dr à va sub ven ci o ni sa ti ka ma te na kre di te po slov nih ba na ka iz vo zni ci ma. To prak ti~ no zna ~i da }e kre dit za li kvid nost s de vi znom kla u zu lom ima ti ka ma tu od 3,5 po sto, a di nar ski kre di ti ima }e ka ma tu u vi si ni re fe rent ne sto pe Na rod ne ban ke Sr bi je. Kre di ti za li kvid nost bi }e odo bra va ni s ro kom ot pla te od 18 me se ci i sa {est me se ci po ~e ka, pre ci zi rao je Din ki}, i do dao da }e uslov za do bi ja we tih zaj mo va bi ti da pred u ze }a za dr è sve za po sle ne, od no sno da ne sme ju da ot pu {ta ju ni ko ga. Din ki} je na ja vio da }e sle de }eg ~e tvrt ka te me re bi ti pred lo è ne Vla di Sr bi je, a pr vi kre di ti bi }e odo bre ni u sep tem bru. Go vo re }i o uki da wu pa ra fi skal nih na me ta, mi ni star je re kao da je Mi ni star stvo ve} pri -

Za na tli ja ma uki nu te fi skal ne ka se Vla da Sr bi je do ne la je i Ured bu ko jom se 35 de lat no sti oslo ba |a oba ve ze po se do va wa fi skal nih ka sa. Oba ve za evi den ti ra wa pro me ta pre ko fi skal ne ka se bi }e uki nu ta, iz me |u osta lih, za nat skim rad wa ma ko je pru à ju fri zer ske, ko zme ti ~ar ske, fo to graf ske, tak si uslu ge, za ato me ha ni ~ar ske rad we, rad we ko je pru à ju uslu ge he mij skog ~i {}e wa i po greb ne uslu ge. Oslo ba |e we oba ve za fi skal nih ka sa va ì }e i za za na tli je ko je se ba ve po prav kom elek tron skih i elek tri~ nih apa ra ta, apa ra ta za do ma }in stvo i na me {ta ja, kao i za za na tli je ko je se ba ve gra |e vin skom de lat no {}u i odr à va wem obje ka ta i oko li ne, na ve de no je u sa op {te wu. pre mi lo set za ko na ko ji ma }e bi ti uki nu ta 104 pa ra fi skal na na me ta, i to od dr àv nog do lo -

kal nog ni voa, da bi se pri vre da ras te re ti la ne po treb nih pla }a wa, i na go ve stio da }e bi ti

uki nu to pla }a we tak si dr àv nim agen ci ja ma za raz li ~i te uslu ge, ta ko da }e fir me bi ti ras te re }e ne su vi {nih da `bi na. Mi ni star fi nan si ja iz ja vio je da je obez be |en no vac za fi nan si ra we jav nog du ga i bu xet skog de fi ci ta, i na ja vio da }e od 1. ok t o b ra bi t i sma w e n e mak si mal ne za ra de u dr àv noj upra vi. – Pla te u jav nom sek to ru, ko je su i sa da de set po sto ve }e u od no su na pri vat ni sek tor, ne }e mo }i da na sta ve da ra stu kao do sa da, ina ~e nam sle di „gr~ ki sce na rio” – re kao je Din ki} po sle sa stan ka sa srp skim iz vo zni ci ma. On ni je mo gao pre ci zi ra ti oda kle je Sr bi ja pri ba vi la no vac neo p ho dan za bu xet, is ta kav {i da je sve pod kon tro lom i da }e pred stav ni ci Vla de Sr bi je u na red nom pe ri o du ima ti vi {e po se ta Bri se lu, Mo skvi i ze mqa ma tre }eg sve ta oda kle mo è mo do bi ti sred stva za in ve sti ci je. Ta ko |e je na gla sio da }e do }i do pro me na ak ci za i da }e se ta vr sta opo re zi va wa uve sti na ne ke ka te go ri je ro be ko ja do sa da ni je bi la u ak ci znom si ste mu. – Do }i }e do mo gu} no sti po vra }a ja ak ci za na go ri vo za tak si vo za ~e, grad ske pre vo zni ke i vo za ~e ka mi o na – na veo je Din ki}. E. D.

je od l u k e ka d a zna da ne g a t iv ne po s le d i c e ne } e sno s i t i on sam ve} ne k o dru g i ume s to we g a. U kon k ret n om slu ~ a j u dr ` av n og ban k ar s tva, to zna ~i da }e me n a x e r i u ta k vim ban k a m a da v a t i ri z i~ n e kre di t e jer zna j u da }e, i uko l i k o po g re { e, tro { ak pod n e t i po re s ki ob v e z ni c i. Pri v at n i vla s ni c i ba n a k a su po pra v i lu opre z ni j i. Za { to? Jer se koc k a j u sop s tve n im pa r a m a, a ne tu | im. V. ^vor kov MI NI STAR VE LI MIR ILI]

So ci jal ni sta no vi u No vom Sa du...

Mi n i s tar gra | e v i n e i ur ba n i z ma Ve l i m ir Ili} na j a vio je grad w u so c i j al n ih sta no v a u mno g im gra d o v i m a u Sr b i j i, na ~e m u in s i s ti r a j u i Uje d i w e n e na c i j e i Evrop s ka uni j a. On je iz r a z io sprem n ost za grad w u jef t i n ih so c i j al n ih sta n o v a, ko j i bi sta j a l i po 500 evra po kva d ra t u, u Ni { u, No v om Sa d u, Kra g u j ev c u, Kra q e v u, Uì c u, â~ k u, uko li k o bu d e bes p lat n ih lo k a ci j a i ako Di r ek c i j a za imo vi n u bes p lat n o da ze m qi { te. Do d a j u } i da bi so c i j al n i sta no v i bi l i na m e w e n i i sa m o hra n im maj k a m a, de c i po g i n u lih u ra t o v i m a i so c i j al n o naj u g ro ` e n i j i m a, on je na j a vio da bi ra t a za ot k up ta kvih sta n o v a iz n o s i l a 20 do 30 evra me s e~ n o na 10 do 20 go d i n a i da „ti sta n o v i mo r a ju bi t i is p od 500 evra po kva dra t u”. Ili} je re k ao i da bi tak s e za le g a l i z a c i j u tre b a l o da iz n o s e 200 do 300 evra i da se pla } a j u na ra t e. Mi n i s tar je ka z ao da bi Vla d a Sr b i j e tre ba l o da do n e s e „spe c i j a l is” da se objek t i le g a l i z u j u i pre v e d u na ono g a ko je vla snik objek t a i ze m qi { ta i da se osta v i àl b e n i rok, uko li k o je u pi t a w u re s ti t u c i j a imo v i n e ili uko l i k o uje taj obje k at na grad s koj sa o b ra }aj n i c i. On je do d ao da u 90 od s to ta k vih slu ~ a j e v a ni j e ni { ta spor n o.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Galenika Fitofarmacija, Zemun

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

115,1996

117,5506

120,2543

114,8469

Australija

dolar

96,5549

98,5254

100,7915

96,2593

Kanada

dolar

92,8429

94,7377

96,9167

92,5587

Danska

kruna

15,4606

15,7761

16,1390

15,4132

Norve{ka

kruna

15,6747

15,9946

16,3625

15,6267

[vedska

kruna

13,8239

14,1060

14,4304

13,7816

[vajcarska

franak

95,8559

97,8121

100,0618

95,5624

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

146,0256 91,8511

149,0057 93,7256

152,4328 95,8813

145,5786 91,5699

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 8. 2012. godine

Promena %

Cena

11,08

2.166

11.081.698

Dunav osigurawe, Beograd

8,07

750

Neoplanta, Novi Sad

6,40

349

3.490

Montinvest, Beograd

3,63

6.735

6.983.661

1,16 Promena %

4.350 Cena

130.500 Promet

-28,57

1.000

179.000

Filip Moris, Ni{

-8,33

825

41.250

Imlek, Beograd

-1,38

2.564

517.500

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,74

400

499.639

-0,40 Promena %

498 Cena

55.776 Promet

NIS, Novi Sad

-0,16

644

3.649.514

Agrovr{ac, Vr{ac

0,00

200

2.000.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno Pet akcija s najve}im padom Autoprevozturist, ^a~ak

Soja protein, Be~ej Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (444,14 0,24)

Promet

Kolut, Kolut

0,00

250

56.750

Soja protein, Be~ej

-0,40

498

55.776

Vig vodovod i grejawe, Novi Sad

0,00

300

37.200

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,00

1.400

100.800

NIS, Novi Sad

3.649.514

-0,16

644

Komercijalna banka, Beograd

0,17

1.202

7.212

Imlek, Beograd

-1,38

2.564

517.500

Soja protein, Be~ej

-0,40

498

55.776

Energoprojekt holding, Beograd

1,09

465

307.365

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,74

400

499.639

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.399

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.651

0,00

11,08

2.166

11.081.698

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

1,16

4.350

130.500

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.800

0,00

Tigar, Pirot

0,38

266

819.346

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

364

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

petak24.avgust2012.

VLA DA SR BI JE USVO JI LA PRO GRAM ME RA ZA SA NA CI JU [TE TA OD SU [E U PO QO PRI VRE DI VRE DAN 15 MI LI JAR DI

DR @A VA NA STA VI LA DA SE ZA DU @U JE

Jav ni dug ode na 60 od sto BDP-a? – Jav ni dug Sr bi je mo gao bi se do kra ja go di ne uve }a ti na 60 od sto vred no sti bru to do ma }eg pro iz vo da, {to je 15 pro ce na ta vi {e od za kon ski do zvo qe nog mak si mu ma – upo zo rio je ju ~e pro fe sor be o grad ske Ban kar ske ake de mi je Zo ran Gru bi {i}. U ze mqa ma EU vi si na jav nog du ga je ogra ni ~e na na 60 od sto vred no sti BDP-a, a mno ge ~la ni ce te gru pa ci je oset no „pro bi ja ju” taj

tr `i {tu do 2016. go di ne, ka da }e se taj dug sma wi ti. Naj no vi ji po da ci NBS-a po ka zu ju da je jav ni dug Re pu bli ke Sr bi je na kra ju ju na iz no sio 15,3 mi li jar di evra i u od no su na kraj mar ta po ve }an je 674 mi li o na, a uku pan spoq ni dug bio je 24,1 mi li jar di evra. Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta Qu bo drag Sa vi} tvr di da su lo{ pri vred ni mo del, ko ji je pri me wi van u Sr bi ji po ~ev od 2001.

Po da ci NBS-a po ka zu ju da je jav ni dug Sr bi je na kra ju ju na iz no sio 15,3 mi li jar di evra i u od no su na kraj mar ta po ve }an je 674 mi li o na, a uku pan spoq ni dug je 24,1 mi li jar de evra li mit. Ali, ka ko ob ja {wa va Gru bi {i}, ne ke od tih ze ma qa, pre svih Ne ma~ ka, ne ma ju pro ble ma zbog to ga jer je re~ o vr lo ja kim i sta bil nim eko no mi ja ma, za raz li ku od na {e. Gru bi {i} ve li ko u~e {}e jav nog du ga u BDP-u ob ja {wa va, pre sve ga, ne po voq nim kur som do ma }e no va~ ne je di ni ce jer su za du `e wa Sr bi je uglav nom u stra noj va lu ti, dok su pri ho di na {e pri vre de u di na ri ma. – Zbog to ga }e u~e {}e jav nog du ga u BDP-u ra sti, ~ak i ako ne bu de no vih za du `e wa – uka zao je Gru bi {i}. Eks pert je is ta kao da unu tra {wi jav ni dug naj ve }im de lom ob u hva ta ob ve zni ce sta re de vi zne {ted we, ko ji ma }e se po slo va ti na

go di ne, ali i re la tiv no vi so ka jav na po tro {wa, glav ni „kriv ci” ubr za ne eks pan zi je jav nog du ga. – U pro te kloj de ce ni ji je, ume sto pro iz vod nog, raz vi jan sek tor uslu ga ko ji se za sni va na uvo zu, a mno gi pri ho di, kao oni od pri va ti za ci je, vi {e ni su do stup ni – is ta kao je Sa vi}, ob ja {wa va ju }i raz lo ge bu ja wa jav nog du ga. – Po {to ne ma pri li va u bu xet, dr `a va }e mo ra ti da qe da se za du `u je da bi is pu wa va la svo je oba ve ze pre ma kre di to ri ma i ko ri sni ci ma bu xet skih sred sta va – ka zao je Sa vi}, na po mi wu }i da ohra bru je to {to se struk tu ra spoq nog du ga pro me ni la jer se sma wi lo u~e {}e krat ko ro~ nih, u ko rist du go ro~ nih ko ji su po voq ni ji.

Pa o ri ma ve }e pre mi je, jef ti ni je go ri vo, re pro gram du go va... Vla da Sr bi je usvo ji la je ju ~e pro gram me ra za ubla à va we ka ta stro fal nih po sle di ca su {e, za {ta }e bi ti iz dvo je no od 12 do 15 mi li jar di di na ra. Ka ko je ra ni je iz ja vio mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne è vi}, pred lo è ne me re su po de qe ne u tri seg men ta – oslo ba |a we po qo pri vred ni ka de la fi nan sij skih oba ve za ili wi ho vo pro lon gi ra we, in ter ven ci je na tr ì {tu ra di sta bil no sti snab de va wa i ce na, kao i ne po sred nu fi nan sij sku po mo} kroz po ve }a we od re |e nih pod sti ca ja. Pro gram me ra ob u hva ta omo gu }a va we do dat nog grejs-pe ri o da od go di nu da na za sub ven ci o ni sa ne krat ko ro~ ne i du go ro~ ne agrar ne kre di te, to kom ko jeg po qo pri vred ni ci ne }e vra }a ti glav ni cu,

vr sta ì ta ri ca do na red ne è tve. Dnev no }e se pra ti ti iz voz svih vr sta ì ta ri ca i u slu ~a ju zna ~aj nog ugro à va wa snab de va we do ma }eg tr ì {ta bi }e pred u ze te od go va ra ju }e me re. – Mi ni star stvo po qo pri vre de }e da nas iza }i pred Vla du i s pred lo gom da ve} za de set da na kre ne ak ci ja di stri bu ci je re gre si ra nog di zel-go ri va po qo pri vred ni ci ma – na veo je Kne è vi}. – Iako se ra di o usme nim i neo d go vor nim obe }a wi ma biv {eg mi ni stra Du {a na Pe tro vi }a, da tim bez prav nog osno va, mi }e mo pro a na sta vi }e ugo vo re no pla }a we ka ma te. Re gi stro va na po qo pri vred na ga zdin stva }e bi ti oslo bo |e na pla }a wa na kna de za od vod wa va we i na vod wa va we za 2011. i

Go ran Je {i}: Pri hva }e na ve }i na na {ih pred lo ga Voj vo |an ski se kre tar za po qo pri vre du Go ran Je {i} iz ra zio je za do voq stvo do go vo rom ko ji je u Re pu bli~ koj vla di po stig nut o me ra ma za ubla `a va we po sle di ca su {e jer je, ka ko je is ta kao, pri hva }en naj ve }i deo pred lo ga Po kra jin ske vla de. – Uz set me ra ko je se ma hom od no se na re pro gra mi ra we oba ve za pre ma fi nan sij skim in sti tu ci ja ma, za na {e po qo pri vred ni ke bi lo je naj va `ni je da im se is pla ti re gre si ra no go ri vo u vi sni od oko 1,6 mi li jar di di na ra, te da Vla da is pu ni sve ste ~e ne oba ve ze pre ma po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma, {to je i pri hva }e no. Ta ko |e, za nas je bi lo va `no i da se ne pri stu pi za bra ni iz vo za `i ta ri ca – re kao je Je {i} za „Dnev nik”. On je do dao da je usa gla {en i niz me ra ve zan za sto ~ar sku pro zvod wu, me |u ko ji ma je i po ve }a we pre mi je za mle ko. – Ve ru jem da }e po qo pri vred ni ci u Voj vo di ni bi ti za do voq ni tim me ra ma jer je Vla da Voj vo di ne tu in ci ja ti vu i po kre nu la na osno vu pret hod nih do go vo ra s na {im po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma, ~i ji zah te vi su ti me pri hva }e ni – re kao je Je {i}. B. D. S.

Mle ku sub ven ci ja se dam di na ra Pred vi |e no je i da se po sto je }i iz nos pre mi je za mle ko od pet di na ra po li tru po ve }a na se dam za tre }i i ~e tvr ti kvar tal ove go di ne, kao i da se do kra ja go di ne pro {i ri broj ko ri sni ka pod sti ca ja za ge net sko una pre |e we sto ~ar stva ubla à va wem kri te ri ju ma za sti ca we pra va na te pod sti ca je. 2012. go di nu, a bi }e upu }e na pre po ru ka lo kal nim sa mo u pra va ma da oslo bo de re gi stro va na po qo pri vred na ga zdin stva pla }a wa za ku pa po qo pri vred nog ze mqi {ta u dr àv noj svo ji ni za 2012. Ka da je re~ o po ve }a wu pod sti ca ja, pred vi |e na sred stva za tov ju na di bi }e po ve }a na s po sto je }ih 5.000 di na ra po gr lu na 10.000 di na ra, a za tov svi wa s po sto je }ih 500 di na ra po gr lu na 1.000 di na ra do kra ja go di ne. Re pu bli~ ka di rek ci ja za rob ne re zer ve in ter vent no }e ku pi ti do 200.000 to na mer kan til nog ku ku ru za na do ma }em tr ì {tu, u ci qu po pu wa va wa stra te {kih re zer vi, a pri vre me no }e bi ti uki nu te ca ri ne i pre lev ma ni na uvoz svih

na }i na ~in da po qo pri vred ni ci do bi ju sub ven ci je ko je su im pro le tos obe }a ne. Kne è vi} je uka zao i na to da ve }i na pred lo è nih me ra zah te va iz me nu od re |e nih ured bi, do da ju }i da }e u sa rad wi s osta lim mi ni star stvi ma, na sto ja ti da se ve} to kom vi ken da is pra ve ili na pi {u no ve, a ve} po ~et kom sle de }e ne de qe odr ì van red na sed ni ca Vla de da bi me re bi le re a li zo va ne u naj kra }em mo gu }em ro ku. On je po zvao po qo pri vred ni ke da po dr è na po re Mi ni star stva i Vla de da se po sle di ce su {e {to bo qe i {to pre sa ni ra ju, kao i pred lo è ne me re, jer su ra ci o nal ne i je di no objek tiv no mo gu }e u ovom tre nut ku. E. Dn.

dRU[TvO

petak24.avgust2012.

PRE GO VO RI PRO SVE TA RA S VLA STI MA

Ve }e pla te tra `e svi sin di ka ti Mada je ovonedeqni sastanak predstavnika Sindikata obrazovawa Srbije, Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikata radnika u prosveti Srbije i Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost” s ministrom prosvete i predstavnicima Mnistarstva finansija zavr{en bez konkretnog dogovora o pove}awu plata u {kolama i s najavom da }e se razgovori nastaviti naredne nedeqe, ministar prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja @ar ko Obradovi} izjavio je da ne o~ekuje da }e sindikati stupiti u {trajk, nego da }e {kolska godina po~eti na vreme. – Predstavnici sindikata pokazali su razumevawe za te{ku ekonomsku krizu u zemqi, a

o platama }emo detaqnije razgovarati naredne srede ili ~etvrtka – rekao je ministar Obradovi}. – Slede}e nedeqe zna}e se koliko }e iznositi pove}awe plata u oktobru, bi}e re~i i o isplati jubilarnih nagrada, otpremninama za zapo-

Fi nan si ra we po bro ju u~e ni ka? – Na{ stav je da plate treba pove}ati u oktobru, da jubilarne nagrade treba da ostanu ne{to {to se ispla}uje prosvetnim radnicima, ali da kroz transferna sredstva lokalnim samoupravama treba apsolutno precizrati da je to za to, da ne bi taj novac tro{ile za druge namene – izjavio je ju~e Obradovi}. Ministar tvrdi i da nisu ta~ni pojedini navodi o tome da je broj zaposlenih u prosveti veoma pove}an proteklih godina: – Kako navode u Trezoru, koji je jedini merodavan da da kona~ne podatke o broju zaposlenih, verovali ili ne, tokom protekle godine broj zaposlenih je pove}an za 163 osobe – rekao je ministar. On je podsetio na to da bi od 2014. godine trebalo da se pre|e na sistem finasirawa po broju u~enika, ali je poru~io i da on kao ministar nije spreman da napravi taj korak ukoliko se u me|uvremenu ne obezbede sredstva za socijalni program, kojim }e biti zbrinut mogu}i vi{ak radnika.

slene u Vojvodini, o tome da se kroz transfer lo kalnim samoupravama postigne isti nivo plata u pred{kolskim ustanovama. Ne{to od toga bi}e realizovano kroz rebalans, a ne{to kroz novi buxet za 2013. godinu. S druge strane, posle sastanka s ministrom, predstavnici sindikata najavili su da }e odràti sednice republi~kih odbora na kojima }e razmotriti situaciju da bi videli kako }e daqe postupati. Oni traè da se po{tuje Zakon o buxetu, kao i pove}awe plata u prosveti. I dok Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije ni posle sastanka s ministrom nije odustala od {trajka upozorewa 3. septembra, ostali sindikati su za nastavak pregovora, a najavu {trajka upozorewa iz Unije ocenili su kao marketin{ki potez. Za pregovore s prosvetarima je i ministar finansija i privrede Mla|an Dinki}, koji je najavio da }e se u wih ukqu~iti slede}e nedeqe da bi razgovarali o nivou zarada, i naglasio da èli da se postigne fer dogovor, to jest socijalni pakt koji }e vaìti i u narednim godinama, a ne samo u ovoj. D. De ve ~er ski

VESTI Taj ne slu `be i kr {e we pri vat no sti – Uvid tajnih slu`bi u listing, lokaciju i frekvenciju saobra}aja i drugih sredstava komunicirawa decenijama je u Evropi kr{ewe privatnosti

gra|ana, a i na{ Ustav izri~ito ka`e da je potrebna odluka suda za odstupawe od privatnosti pisama i komunikacija, izjavio je za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi}. – Sve slu`be u svetu prate neke qude, pa tako i na{e, samo je potreban kontrolni organ, u

ovom slu~aju sud, da proveri jesu li se stekli uslovi za to, moè li se mawe invazivnim merama ostvariti svrha delovawa agencije i policije ili se mora u}i u ne~iju privatnost. Na{i zakoni jedan po jedan uporno ignori{u ustavnu odredbu pa je ~ak u Zakonu o Vojnoobave{tajnoj agenciji, kako je rekao Jankovi}, wen direktor mogao odlu~ivati o tome ko }e biti pra}en: – Ako ustanovite da ste pra}eni i ako se to ~ini bez odluke suda, imate pravo da tuìte dràvu Srbiju i traìte od{tetu. Uz dokazivawe umi{qaja, moglo bi se i}i i s krivi~nom prijavom protiv onih koji su to neovla{}eno ~inili. Kod mene dolazite po za{titu kad iscrpite te mogu}nosti – objasnio je on.

Od lu ka o ce na ma i pra vil nik o li sti le ko va Vlada Srbije donela je odluku o najvi{im cenama lekova koji se izdaju na recept za upotrebu u humanoj medicini, kao i pravilnik o listi lekova koji

se propisuju i izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osigurawa. Kako se navodi, ove odluke }e spre~iti nesta{ice lekova i obezbediti pojeftiwewe 160 medikamenata. Pro{le sedmice je usvojena odluka o najvi{im cenama lekova koji se izdaju na recept, ~ime je prvi put odre|e na cena za 531 lek, a tre}inu ~ine originalni lekovi. Kako obja{wava dr`avni sekretar Ministarstva zdravqa Peri{a Simonovi}, ju~e je usvojena dopuna odluke o najvi {im cenama lekova koja se odnosi na jo{ nekoliko preparata koji su ~ekali na odre|ivawe cene i ta odluka stupila je na snagu danas. Simonoovi} je izjavio da je data saglasnost i na pravilnik o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osigurawa, ~ime se jedan broj lekova prvi put stavqa na pozitivnu listu, a jedan broj }e imati mawu cenu. Time je, kako je rekao, dato i pravo da se jedan broj lekova koristi i za le~ewe dece obolele od nekih vrsta retkih bolesti koji su, pre svega, na tako zvanoj „enzimskoj supstitucionoj terapiji”.

dnevnik

MI NI STAR OB RA DO VI] ZA SEP TEM BAR NA JA VIO IZ ME NE IZ ME NA IZ ME NA ZA KO NA O VI SO KOM OBRA ZO VA WU

Uslov za upis na red ne go di ne ve} od 48 bo do va? Jo{ negde u martu zapo~eti raz govori ministra prosvete i nauke (a u novoj Vladi i tehnolo{kog razvoja) dr @arka Obradovi}a sa studentima, odnosno Studenskom konferencijom univerziteta Srbije (SKONUS), ali i predstavnicima univerziteta, odnosno Konferencijom univerziteta Srbije (KONUS), upu}ivali su na to da }e mali broj studenata uspeti da zadovoqi vaè}i zakonski uslov za upis naredne godine studija na teret buxeta, te da je neophodno (ponovo) hitno izmeniti Zakon o visokom obrazovawu (2005), koji je ve} dva puta (2008. i 2010) doìveo izmene i dopune. Posebno su uporni u tim zahtevima bili studenti, ali su i zvani~ne univerzitetske analize uspe{nosti studirawa „bolowaca” pokazale da je malo onih koji bi u nastupaju}oj 2012/13. ostvarili potrebnih 60 ESPB-a za upis naredne godine studija, koliko je trenutno vaè}i zakonski uslov, uz obavezno rangirawe prema proseku, roku u kojem su dati svi ispiti... Predizborna, izborna i postizborna doga|awa u Srbiji, raspu{tawe parlamenta u aprilu itd,

elem, „o~as” se pribli`io oktobar i po~etak akademske 2012/13, a studente trese neizvesnost. Mnogi su ra~unali na to da }e prole}ne najave smawewa (broja bodova) uslova za upis naredne godine na teret buxeta ve} biti usvojene kao nova izmena pomenutog zakona... I ju~e se oglasi resorni ministar Obradovi} i saop{ti javnosti „da bi uslov za upis na naredne godine studija trebalo da ostane 48 bodova...” E, sad, kako da „ostane”, kad trenutno to po zakonu nije, ve} je 60? Verovatno je to tek puki lapsus ili pogre{no preneta izjava. Tek, ministar je rekao da bi, kada se o tome dogovore Ministarstvo, SKONUS i KONUS, taj dokument u septembru trebalo da stigne u Skup{tinu Srbije. Predsednik SKONUS-a Mi{a @ivi} ju~e je za „Dnevnik” potvrdio da su dogovori o izmenama Zakona u toku, da one sad ne}e biti zna~ajnije jer svakako sledi izrada i dono{ewe novog zakona o visokom obrazovawu, sa su{tinskim novinama i u skladu sa Strategijom razvoja visokog obrazovawa u Srbiji. Po wegovim re~ima, sad je za studente najva`nije da se re{i pitawe smawewe uslova za upis na

buxet sa 60 na 48 ESPB-a, kao i produàvawe takozvanog apsolventskog staà, tako|e o tro{ku dràve, s pola godine na godinu te regulisawe apsolventskih rokova, {to bi se odnosilo na generacije upisane 2008/9. i 2009/10. Da se studenti ne bi (ponovo) preterano ponadali da je za buxetski status dovoqno imati najmawe 48 ESPB-a, podse}amo na to, {to je potvrdio i @ivi}, da je, osim minimalnog broja bodova (dakle 48, ako se usvoje izmene), za ulazak na buxet presudno i rangirawe studenta u okviru ukupnog broja predvi|enog za studirawe na teret buxeta, a {ta }e sve, osim uspe{nosti u savladavawu studijskog programa (prosek ocena), biti kriterijumi za rangirawe odlu~uju sami fakulteti odnosno visoke strukovne {kole ~iji je osniva~ dràva. Ina~e, ministar Obradovi} najavio je da }e slede}e 2013/14. godine broj bodova za upis na buxet biti ve}i „svakako iznad 50”, a studenti }e imati pet umesto sada{wih {est ispitnih rokova. Do famoznih 60 ESPB-a stiglo bi se pri upisu u 2014/15. V. ê ki}

VOJ NIM ZDRAV STVE NIM USTA NO VA MA ODO BRE NO LE ^E WE CI VIL NIH PA CI JE NA TA

Ne po sto je li ste ~e ka wa – Od Ministarstva zdravqa dobili smo kadrovski plan koji nam omogu}ava da ponovo le~imo civilne pacijente o tro{ku zdravstvenog osigurawa, a ~eka se samo i odbrewe Fonda za zdravstveno osigurawe – kaè za „Dnevnik“ upravnik Vojnomedicinskog centra „Novi Sad„ pukovnik dr Bratoqub Brkqa~a. Kao {to smo ve} pisali, od 3. jula zdravstvene vojne ustanove, me|u kojima je i VMC „Novi Sad„, obave{tene su da vi{e ne mogu le~iti civilne pacijente o tro{ku zdravstvenog osigurawa. – Odmah smo reagovali i dostavili nadle`nima kompletnu dokumentaciju o raspoloìvim kadrovima, kapacitetima, opremi... Odgovor Ministarstva zdravqa smo dobili ovih dana, ju~e smo dostavili potrebnu dokumentaciju Institutu za javno zdravqe, a danas }emo je dostaviti i filijali Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe za Ju`noba~ki okrug. Da je do nas, ve} sutra bismo mogli primimti civilne pacijente, ali mora}emo da sa~ekamo jo{ koji dan da dobijemo sve odgo vore nadle`nih – kaè dr Brkqa~a. Po re~ima na{eg sagovornika, civilni pacijenti }e u Vojnoj bolnici sa zdravstvenim kwiìcama mo}i da dobiju usluge u oblasti dijagnostike i le~ewa, a za wih je obezbe|eno 60 kreveta. Liste ~ekawa ne postoje, pa ni za ultrazvu~-

ni pregled, mamografiju, tumor-markere, operaciju `u~i ili kile i brojne druge intervencije i dijagnosti~ke procedure za koje se u civilnim zdravstvenim ustanovama ~eka mesecima. Ustanova je dobro opremqena medicinskim aparatima. U toj savremenoj zdravstvenoj ustanovi rade lekari gotovo svih specijalnosti, raspola`e

Uput iza bra nog le ka ra Osiguranici iz Ju`noba~kog okruga mogu do}i u Vojnomedicinski centar s uputom svog izabranog lekara. Pacijentima s podru~ja drugih filijala potrebno je da uput overi lekarska komisija. laboratorijom koja mo`e odgovoriti svim zahtevima dijagnostike i le~ewa. Ve} desetak godina tu se brojne operacije izvode i laparoskopski. Posebno je va`no da za sve ovo vreme nikada nisu imali intrahospitalnu epidemiju, {to govori o ozbiqnosti rada, nivou higijene, organizaciji slu`be, kontroli i stru~nosti svih slu`bi. Sva odeqewa su povezana hodnicima i liftovima pa pacijent ne mora da izlazi iz zgrade. J. Bar bu zan

OD 25. OK TO BRA NO VI NA ^IN OBU KE VO ZA ^A U AUTO-[KO LA MA

Te `e do vo za~ ke do zvo le Uprava saobra}ajne policije, koja je u sastavu Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, saop{tila je da obuka u auto-{kolama po novim propisima po~iwe 25. oktobra a da oni koji su je zapo~eli po starim propisima moraju da je zavr{e najkasnije u roku od tri meseca. Ukoliko obuka ne bude zavr{ena do 25. januara naredne godine, kandidat }e morati celokupan proces osposobqavawa da obavi iz po-

Po ~et ni ci naj ri zi~ ni ji u sa o bra }a ju Stru~waci upozoravaju na to da ba{ mladi voza~i pra ve najvi{e udesa i najrizi~niji su u prvih pet godina. Novi sistem obuke i cena trebalo bi da prepolovi ili svede na tre}inu broj sada{wih nesre}a koje prouzro kuju voza~i po~etnici. ~etka u skladu s novim propisima, a to zna~i da }e snositi tro{kove nove obuke i morati da iz dvoji novo vreme za to. Upozorila je i na to da pojedina pravna lica, odnosno auto{kole, upisuju kandidate za obu-

ku voza~a iako je jasno da je raspolo`ivim sredstvima i kadrovima ne mogu za vr{iti u propisanom roku i na propisan na~in, dodaju}i da Uprava saobra}ajne policije nema prav no-for mal ne mogu}nosti da to spre~i. Zbog toga se apeluje na sve budu}e kandidate za voza~e da sagledaju sve bitne elemente za dono{ewe odluke kada }e i pod kojim uslovima zapo~eti obuku. Ina~e, 25. oktobra po~iwe primena Pravilnika o osposobqavawu kandidata za voza~e, a polagawe teorijskog ispita s novim testovima po~e}e istog dana. Po novim pravilima, obuka za polagawe voza~kog ispita traja}e {est meseci i bi}e pet puta skupqa. Sada se cene obuke kre}u od 180 do 300 evra, a od 25. oktobra mogle bi biti i do 1.000 evra! Minimalnu cenu ~asa obuke treba da propi{e dr`ava. Kandidat }e morati da ima 40 ~asova teorije i jo{ 40 ~asova prakse. Tek kada zavr{e teoriju, kandidati }e mo}i da

po~nu s obukom za vo`wu. To treba da doprinese da oni u saobra}aj u|u sa solidnim znawem koje treba da preto~e u praksu. U Zajednici auto-{kola Srbije podràvaju promenu na~ina obuke budu}ih voza~a. Kako je izjavio sekretar Zajednice Petar Ra{eta, do promene obuke moralo je do}i jer “smo imali obuku ne voza~a, ve} ònglera”. On isti~e da je, osim promene na~ina obuke, potrebno da nadle`ni dràvni organi utvrde minimalnu cenu obuke, kao i da se u teorijskom delu obezbedi u~ewe kompletnog gradiva, a ne samo ispitnih pitawa. Minimalna cena za obuku je nu`na da bi se spre~ila nelojalna konkurencija na u{trb kvaliteta. Q. Ma le {e vi}

Zna wem pro tiv opa sne bo le sti

Foto: S. [u {we vi}

Povodom kampawe {irewa svesti o opasnosti raka plu}a i na~inu borbe protiv ove bolesti, ju~e je na Trgu slobode organizovana manifestacija „Moja plu}a su dobro”. Kako je objasnio doktor Bo jan Za ri} sa Instituta za plu}ne bolesti Vojvodine, kampawa ima za ciq da na originaln na~in pove}a svest o borbi protiv pomenute maligne bolesti.

- Za ovu vrstu karcinoma ne postoji metod otkrivawa i skrininga. To je jedna od najopasnijih bolesti i uzrok je velikog broja smrti u svetu, ali i kod nas - rekao je Zari}. Institut godi{we registruje oko 1.500 novootkrivenih obolelih, a ako se tu pridodaju i regionalni centri u Vojvodini, onda ta cifra dosti`e i 2.000, a od tog broja samo 10 do 15 odsto se mo`e hirur{ki izle~iti. A. J.

Novosadska petak24.avgust2012.

U ULICI OMLADINSKOG POKRETA I RADNI^KOJ

Ne ma vo de, ima ci ster ni Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i bez vode }e danas od 8 do 15 ~asova biti Bulevar Ja{e Tomi}a (neparna strana od Pariske komune do Jovana Hranilovi}a) i Ulica Omladinskog pokreta od broja 10 do broja 146. Cisterna sa pitkom vodm bi}e postavqena u Ulici Omladinskog pokreta 14, kod igrali{ta. Zbog rekonstrukcije

vodovodne mre`e danas od 9 do 16 ~asova, bez vode }e biti Ulica Stevana Musi}a, od Maksima Gorkog do Bulvara cara Lazara, i Radni~ka ulica, od Sowe Marinkovi} do Stra`ilovske. Cisterna sa pitkom vodom bi}e postavqena u Radni~koj ulici. Postoji mogu}nost bez vode budu i okolne ulice. I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Adut jo{ u tami

e tro var din sku tvr |a vu P od u vek oba vi ja aura mi ste ri je. Gran di o zna gra |e vi na u

svo jim du bi na ma kri je da le ko vi {e ne go {to to raz gled ni ce pri ka zu ju, a je dan od atrak tiv ni jih, ali i ne do stup ni jih de lo va, je ste Ve li ki rat ni bu nar. Go di na ma za tvo ren za po se ti o ce, bio i pod uda rom van da la, ko ji su jo{ 2009. na ~i ni li {te tu to li ku da ovom de lu Tvr |a ve gra |a ni ne mo gu pri }i, osim, even tu al no, ne kim ne sva ki da {wim pro la zi ma. Po sle du gog “skri va wa” od o~i ju jav no sti, otvo rio je vra ta sa mo za jed nu tu ru po se ti la ca i to one naj mla |e No vo sa |a ne, ko ji su mo gli da vi de ka ko iz gle da sa da, u to ku sa na ci je.

Zna ti `eq ni po gle di lu ta li su zi do vi ma ovog de la Pe tro va ra din ske tvr |a ve, ko jeg na zi va ju „re mek-de lom ar hi tek tu re i gra |e vi nar stva„. I on da su se vra ta za tvo ri la, opet. Za kqu ~an u ta mi, Bu nar }e tek do go di ne o`i ve ti no vi po se ti o ci, uko li ko se do ta da za vr {i pro je kat spa ja wa Bu na ra „vo de nim pu tem” sa zgra dom po dru ma „Ar se na la” gde je sme {ten Mu zej gra da. Po sta }e jo{ jed na ta~ ka na ma pi tu ri sti~ kih po nu da gra da, a mo `da }e za go li ca ti i ma {tu „do ma }eg sta nov ni {tva” i wi ho vu uspa va nost pre o kre nu ti u avan tu ri sti~ ki duh i po tre bu za lo kal-tu ri zmom. A. Jerini}

Su tra old taj me ri u cen tru Me|unarodni skup starovremenskih vozila, 18. po redu, odr`a}e se od 24. do 26. avgusta, s tim da je start relija u subotu 25. avgusta u 8.30 ~asova, od Novog Sada do Kulpina. Qubiteqi starih automobila poseti}e dvorac Dun|erskih i Muzej poqoprivredne mehanizacije, a u subotu u 11 ~asova izlo`ba vozila priredi}e se u Akva parku u Ba~kom Petrovcu. U 16 ~asova, po

programu, je predvi|en polazak nazad za Novi Sad i paradna vo`wa, a u 17 ~asova izlo`ba oldtajmera u centru Novog Sada. U 20.30 priredi}e se sve~an dodela prvog dela nagrada u hotelu „Stari krovovi”. Posledweg dana ovog skupa u 11.30 ~asova odr`a}e se ispit spretno sti na Spensu, a u 13.30 ~asova u restoranu „Dediwe” organizova}e se dodela drugog dela nagrada. I. D.

ZA VIKEND

Vi te {ki tur nir na Tvr |a vi Manifestacija „Sredwovekovni kamp” kojom se promovi{u sredwovekovne borbe i dru{tvene igre kao vid zabavnog i konstruktivnog na~ina provo|ewa slobodnog vremena, bi}e odr`ana sutra i u nedequ na Petrovaradinskoj tvr|avi. Na Tvr|avi }e biti postavqen ~itav sredwovekovni vojni kamp u kojem }e ~lanovi udru`ewa „Zeleni barjak“ i „Beli Orlovi“ iz Beograda obu~eni u oklope prikazivati razli~ite stilove borbe. Istovremeno }e biti promovisane razli~ite dru{tvene igre, a bi}e organizovan i turnir u strate{koj igri War ham mer kao

i u igri Ma gic the Gat he ring. Pose tioci koji budu èleli, mo}i }e da u~estvuju u doga|ajima. Bi}e im omogu}eno da se oprobaju kao vitezovi tako {to }e se ukqu~iti u neki od unapred spremqenih scenarija ili u vite{ki turnir, a za mla|e posetioce predvi|ena je mala {kola vite{tva u nekoliko termina. Isto tako, posetioci }e mo}i i da se igraju bilo koje od ponu|enih dru{tvenih igara. Organizator je Udruèwe qubiteqa dru{tvenih igara “Valhala“ u saradwi sa udruèwem za o~uvawe sredwovekovne ba{tine „Zeleni barjak“. Q. Na.

V remeploV

Ko si la ko le ra Kolera je bila velika muka starog Novog Sada, naro~ito to kom 19. veka. U julu 1831. ona je za nekoliko dana odnela oko 200 qudi. Senator Anton Fundak je 24. avgusta 1846. obavestio magi strate da “u posledwe vreme do sta sveta umire od bolesti koja li~i na koleru” ali gradski fi-

zik dr Dimitrije Dimi} je obja snio da ova kolera “nije potpuno opasna”. Ipak, kolera se ubrzo razmahala u nastupaju}im ratnim godinama. Samo u vojsci bana Je la~i}a koja se kretala 1849. oko Novog Sada, u junu je dnevno 200 do 300 vojnika `ivotima pla}alo danak koleri. N. C.

Fo to: S. [u {we vi}

I JU^E ZVEZDA UPEKLA

Re kord na se zo na na [tran du Zvezda je upekla i usijala se toliko da je na ju~era{wi dan zabeleèno 38 stepeni, pa se ~ak i hladovina sprìla. Oni kojima su radno vreme i obaveze dozvo lili proveli su dan na [trandu. A na plaì je kaù podaci „Grad skog zelenila”, tokom ove sezonu zabeleèna rekordnu pose}e-

nost. To nam je potvrdio portparol ovog preduze}a Ivan No `i ni}, koji je naveo da je od po~etka kupali{ne sezone, od 1. maja, do ju~e prodato 437.000 ulaznica {to je za 17.000 vi{e nego do sada rekordne 2008. godine. Spas od ove vi{ednevne `ege Novosa|ani su, o~igledno, po-

traìli u blizini Dunava i pod kro{wama drve}a koje krasi ovu, kako qudi kaù, najlep{u gradsku plaù. Me|utim, vreme ne jewava, pa se iste temperature o~ekuju i danas, ali i za vi kend. Kako kaù podaci Hidro meteorolo{kog zavoda Srbije, maksimana temperatura dose}i

}e 39 stepeni. Vikend }e biti vreo, i ostaju nade da meteoro lozi nisu pogre{ili i da }e grad kona~no d~ekati ki{u predvi|enu za nedequ predve~e. A onda osve`ewe naredne sedmice... Da odahnu gra|ani, ali i [trand od kupa~a... A. J.

NESVAKIDA[WA SVE^ANOST U GERONTOLO[KOM CENTRU „LIMAN”

Sto ti ro |en dan \u lin ke Ba ka li} U krugu najbliè porodice, prijateqa, biv{ih pripravnika i zaposlenih u Gerontolo{kom centru „Liman”, Novosa|anka, nekada{wa sudinica Op{tinskog, Okru`nog i Vrhovnog suda Srbije, \u lin ka Ba ka li} ju~e je proslavila svoj stoti ro|endan. Wena porodica je zajedno sa nekada{wim wenim pripravnicma organizovala omawu sv~anost kako bi obeleìla ovaj datum i omogu}ila slavqenici da se, u druèwu sa wenim biv{im kolegama, podseti starih i lepih vremena. Kako je i naveo jedan od wenih pripravnika i biv{i sudija Vrhovnog suda Slo bo dan Mi lo {e vi}, svi koji su „sprovo|ewe zakona ve`bali”kod \ulinke, pamte je kao dobru ènu, u~iteqicu i nekog ko je uz wih bio stalno i davao im savete i u vezi sa privatnim ìvotom.

Fo to: S. [u {we vi}

-Ostala nam je u se}awu jer je uvek imala po{tovawa pema mladim kolegama i u~ila nas je kako da postupamo u predmetima, ali i da uvek i iznad svega po{tujemo

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 10 do 12 ~asova Ulica cara Du{ana 2-8 i od 9 do 11.30 ~asova Ulica Ilariona Ruvarca 5-23, sem brojeva 7 i 11, i parna strana 4-26. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 ~a so va Ulica Bogdana Gavrilovi}a i

od 8 do 12 ~a so va Put Sremskog odreda, Jurija Gagarina, deo Ulice Ketrin Makfeld i Cvetna. Fu tog: od 8 do 12 ~asova deo naseqa od Poqoprivredne {kole ka Bege~u. Le din ci: od 8.30 do 13 ~asova naseqe Liparija.

Svir ka na [pi cu Bendovi „Osmi dan” i „^arli Bi” nastupa}e ve~eras u 21 sati u klubu „[pic” na [trandu. Po-

red wih, najavqen je i bend iznena|ewa. G. G.

zakon, jer je on osnova na{eg posla- rekao je Mlo{evi}. -Ona je vrlo skromna `ena koja nije nikad imala namru da u poslu napreduje po cenu svega, ve} ga je radila po-

{teno, pravedno i korektno.Taj posao je dosta teàk, zahteva vliku angaòvanost, savesnost, svakodnevne susrete sa strankama i, kad se ode u zasluènu penziju, kao {to je to bio slu~aj sa \ulinkom, onda se to mora ceniti. Ba{ kao i ova proslava stotog ro|endana. On je zajedno sa koleginicama Da rom Ne deq ko vi}, Mir ja nom [i li} i Je lom â u {e vi} poèleo svojoj mentorki sve najlep{e i cela ova grupa uru~ila joj je predivan buket.Slavqenica se stidqivo krila iza cve}a od oka novinara, ali nij moglo da se skrije da joj je bilo drago {to se toliko qudi okupilo da sa wom obeleì ovaj poseban trenutak. \ulinka Bakali} ro|ena j e23. avgusta 1912. godine u Martono{u. Diplomirala je 1941. godine i ceo radni vek se bavila zakonima i radila kao sudinica do 1972. godine. A. Jerini}

VESTI Kon cert omla din skog ka mer nog or ke stra Vojvo|anski omladinski kamerni orkestar nastupi}e ve~eras u 21 ~as u Sinagogi, a time }e se ujedno zavr{iti ciklus koncerata Novosadskog muzi~kog leta. Na programu }e biti izvede na de la Ja na Si be li ju sa, Be le Bar to ka, Sve t ot z a r a Sa { e Ko v a ~ e v i } a i Eri k a Klep to na. Dirigent je profesor violine ^a ba Zi ma, a solista Da vid Me zel. Ulaz je besplatan. I. D.

Pe sme i fud bal na De~ jem le tu Dru`ewe za decu uzrasta od {est do 12 godina, uz ~itawe pe sa ma Jo va na Jo va no vi }a Zmaja i pisawe stihova, odr-

à}e se danas, od 11 do 13 ~aso va, u dvo ri {tu Spo men zbir ke „Jo van Jo va no vi}Zmaj” u Sremskoj Kamenici. U~e{}e se ne pla}a, a prijave su na broj telefona 069/705260. Letwa {ahovska {kola za po~etnike i poznavaoce ove igre odràva se u O[ „\or|e Nato{evi}”. Po~etnici imaju kurs od 10 do 11.30 ~asova, a oni sa napredni jim ni vo om znawa od 11.30 do 13 ~asova. Participacija iznosi 150 dinara, a prijave su na broj 066/925-1192. Na Spensu u [koli fudba la „Si ni {a Mi haj lo vi}” mali{ani od pet do sedam godina treniraju od 8 do 9 ~asova, a od osam do 11 godina od 9 do 10 sati. Na [trandu, na [picu, organizuju se „Biser {tran da ri je” uz kre a tiv ne, edukativne i rekreativne radionice. One se odràvaju od 17 do 20 ~asova, a u~e{}e se ne pla}a. A. J.

NOVOSADSKA HrONIKA

petak24.avgust2012.

U EKO LO [KOM CEN TRU „RA DU LO VA^ KI” U KAR LOV CI MA

No va zgra da otva ra vra ta No vo i zgra |e no kri lo Eko lo {kog cen tra „Ra du lo va~ ki” u Srem skim Kar lov ci ma bi }e da nas sve ~a no otvo re no u 11 sa ti. Na po ~et ku ce lo dnev nog pro gra ma pri sut ni ma }e se obra ti ti pred sed ni ca Po kre ta go ra na Voj vo di ne Je le na Jev ti}, a go vo ri }e i pred sed nik op {ti ne Mi len ko Fi li po vi}, te pred stav nik Mi ni star stva ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te `i vot ne sre di ne. U pre po dnev nom de lu sve ~a no sti u znak za hval no sti za to {to je fi nan si rao iz grad wu no ve zgra de u dvo ri {tu Eko lo {kog cen tra prof. dr Mi o dra gu Ra du -

lo va~ kom iz î ka ga bi }e uru ~e na za hval ni ca. U na stav ku sle di obi la zak objek ta, kao i pre zen ta ci ja svih ak tiv no sti Po kre ta go ra na. Uve ~e od 19 sa ti po ~i we kul tur no-mu zi~ ki pro gram. Grad wa ta ko zva ne ener get ski efi ka sne i odr ì ve zgra de u dvo ri {tu Eko lo {kog cen tra po ~e la je u dru goj po lo vi ni pro {le go di ne. No vac za grad wu, 180.000 do la ra dao je ne ka da {wi |ak Kar lo va~ ke gim na zi je, pro fe sor Ra du lo va~ ki, a iz grad wu je po mo gao i Fond za za {ti tu ì vot ne sre di ne Re pu bli ke Sr bi je. Z. Ml.

USKO RO NA SA TE LIT SKOJ PI JA CI

Sti `e pet na est ras hlad nih vi tri na “Tr `ni ca” vo di ra ~u na o rit mu ula ga wa. Na kon otva ra wa ras hlad ne ha le na Naj lon pi ja ci za skla di {te we to na po qo pri vred nih pro iz vo da, {to je bi la pro {lo go di {wa naj ve }a in ve sti ci ja ovog pred u ze }a, jed na od ovo go di {wih zna ~aj ni jih in ve sti ci ja je

ugrad wa si ste ma za ras hla |i va we na Li man skoj pi ja ci u apri lu. Si stem ra di po mo }u vo de ne pa re i ven ti la to ra, a isti bi tre bao da se uve de i na Fu to {koj pi ja ci. Sa -

da je u to ku na bav ka 15 ras hlad nih vi tri na, ko je }e bi ti po sta vqe ne na Sa te lit skoj pi ja ci. Re~ je o sa mo sto je }im dvo me tar skim ras hlad nim vi tri na ma. Mi mo po me nu tih in ve sti ci ja na ba vqe na je opre ma za ~i {}e we i odr `a va we pi ja ca, za tim trak to ri, ~i sti li ce i ma {i ne za pra we. [to se ka pi tal nih in ve sti ci ja ti ~e za „Tr `ni cu” je naj zna ~aj ni ja iz grad wa ve le tr `ni ce. Re~ je o pro jek tu za ~i ju je re a li za ci ju po treb no dve i po do tri go di ne, zah te va }e ula ga we iz me |u 10 i 18 mi li o na evra, a ce ni se da }e do no si ti go di {wu do bit od 60 do 100 mi li o na di na ra. Uko li ko se Grad sko ve }e sa gla si sa pred lo gom iz idej nog re {e wa, red je za na red ni ko rak, a to je pri ba vqa we neo p hod ne do ku men ta ci je i pro jek to va we. Ve le tr `ni ca bi za me ni la po sto je }u Kvan ta {ku pi ja cu, a po nu da pi ja~ nih pro iz vo da bi la bi bo ga ti ja. I. D.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.00, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 20.20, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (14.10,16.10, 18.10, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” (17.30, 20.00, 22.35).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti, do ju ~e u isto vre me, ro di le su: BLI ZAN CE: Je le na Du ki} iz Oxa ka (de ~a ci) DE VOJ Î CE: Eve lin Bo san ~i}, Vi o le ta No va ko vi}, Ta tja na Cvi je ti}, Ta wa Kne è vi}, Ve sna [e va qe vi}- Pe tre{, Da ni je la Kar da{ i Ani ca Po pa di} iz No vog Sa da, Ma ri ja na Ra ji}- De li} iz Apa ti na, Ni ko le ta Vr ceq iz Te me ri na, Mi la na Ko sa no vi} iz Srem ske Mi tro vi ce, Da ni je la Ko va~ iz Ka }a, Du {i ca Jo ji} iz Si ri ga, Jo va na Ni ko li} iz Pa ra ga i Sla |a na Gla vi ni} iz Fu to ga. DE Â KE: Na ta {a â bar ka pa, Iva na Ba no vi}- Po pi}, Fqu ri ja Eq {a ni, Ma ri ja Ba wac i Su za na Pa jo vi} iz No vog Sa da, Bo ja na Bo {wak i An |el ka Ili} iz Fu to ga, Zo ri ca [ap iz Kr ~e di na, Ru ì ca Vu ko vi} iz Pe tro va ra di na, Kri sti na Gru ji} iz To va ri {e va, Du {i ca Plav {i} iz Ka }a, Ma ja Pet ko vi} iz Bu di sa ve, Ma ri na He ror iz In |i je i Mi ro sla va Koc ka iz Ba~ kog Pe trov ca.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni Rad mi la Mi te Lu ki} (1929) u 10.30 ~a so va, Ra do van Uro {a Ada mov (1938) is pra }aj u 11.15, Ana Mi la na We go mir-Vu ja di no vi} (1937) is pra }aj u 12 i To dor Ne deq ka Jo ka no vi} (1935) u 12.45 ~a so va. Na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra we na Rad mi la Bo `i da ra ]o ro vi} (1942) u 12. Na Gor wem sta rom gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra wen No vak Du {a na Zec (1931) u 14 ~a so va. Na No vom ma ju ru u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra we na Ana Jo si pa Til (1927) u 15 ~a sova.

DNEVNIK

PO MO] KOM PA NI JE IZ NAJ MNO GO QUD NI JE ZE MQE SVE TA U^E NI CA MA KAR LO VA^ KE GIM NA ZI JE

Ki ne ski dar vo di u Pe king da u~e je zik Pred stav ni ci kom pa ni je „^aj na rod end brix kor po rej{n Ser bia bran~„ („CRBC„), ko ja u Be o gra du gra di most, pot pi sa li su ju ~e u Kar lo va~ koj gim na zi ji sa di rek tor kom Sla vi com [o ki com ugo vor o do na tor stvu. Ova ki ne ska gra |e vin ska kom pa ni ja, ko ja spa da u 500 naj ve }ih na sve tu, omo gu }i la je u~e ni ca ma Te o do -

ove go di ne, kao i na pro {lo go di {wem nad me ta wu, ste kle su pra vo da pr vo po lu go di {te u na red noj {kol skoj go di ni za vr {e u Ki ni. Wi hov bo ra vak u naj mno go qud ni joj ze mqi sve ta , pod ko jim se pod ra zu me va sme {taj, is hra na i ~a so vi, obez be dio je or ga ni za tor tak mi ~e wa In sti tut Kon fu ci je i Na ci o nal na kan ce la ri ja za

Kom pa ni ja CRBC, ko ja u Be o gra du gra di most a spa da u 500 naj ve }ih na sve tu, omo gu }i la Te o do ri Jo li} i Je le ni Ga vri} put i po klo ni la jo{ po 1.000 evra za tro {ko ve bo rav ka u Pe kin gu Fo to: B. Lu ~i}

ri Jo li} i Je le ni Ga vri} put u Ki nu i po klo ni la jo{ po 1.000 evra za tro {ko ve bo rav ka u Pe kin gu, gde }e one pro ve sti pr vo po lu go di {te u pred sto je }oj {kol skoj go di ni. Uru ~u ju }i ovaj vre dan po klon, iz vr {ni di rek tor kom pa ni je Sjue Ti je xu je re kao da je we go voj fir mi dra go {to mo `e da po mog ne i da }e to ~i ni ti i to kom Te o do ri nog i Je le ni nog bo rav ka u Pe kin gu, gde se na la zi i se di {te kom pa ni je. To do ra Jo li} i Je le na Ga vri} do brim pla sma nom na tak mi ~e wu u po zna va wu ki ne skog je zi ka pod na zi vom “Kin se ki most” u ma ju

u~e we ki ne skog je zi ka„Han ban”, ali je osta lo da se ne gde dru gde na ba vi no vac za avi on ske kar te. Wi ho va pro fe sor ka ki ne skog je zi ka Qu bi ca û da nov ka è da se obra ti la mno gi ma za po mo}, ali da ni od ko ga ni je do bi la ~ak ni kur to a zni od go vor. Se ti la se ove ki ne ske kom pa ni je i na kon dva da na sa op {te no joj je da }e oni pla ti ti u~e ni ca ma kar te. -Iz ne na |e we je usle di lo ka da su nas po zva li i re kli da su sprem ni i da im da ju no vac za xe pa rac - ka è pro fe sor ka û da nov. - Osim to ga iz ove kom pa ni je obe }a li su da }e po se }i va ti

na {e u~e ni ce dok bu du bo ra vi le u Ki ni. Te o do ra i Je le na bi }e u Pe kin gu od 9 . sep tem bra do 18. ja na u a ra na Uni ver zi te tu za kul tu ru i je zik. One su pr va ge ne ra ci ja u~e ni ka ko ji u naj sta ri joj srp skoj gim na zi ji iz u ~a va ju ki ne ski je zik. Obe ma je ovo pu to va we ve li ka ~ast i za hval ne su „CRBC” . Bi }e to pri li ka, ka `e Te o do ra, da bo qe na u ~i ovaj je zik, pre ma ko me je , ka da ga je upi si va la, do ne kle bi la skep ti~ na, jer je mi sli la da je ja ko te `ak, ali je sa da za hval na maj ci ko ja ju je na go vo -

ri la da ga u~i. Je le na, ko ja je kin ski po ~e la sa ma da u~i jo{ u osnov noj {ko li i ~ak pi {e po e zi ju na we mu, pri zna je da joj je bio san da ode u Ki nu i da je do ì ve la da se on i ostva ri. Ki ne ski je zik uve den je u Kar lo va~ ku gim na zi ju pre tri go di ne uz ve li ku po mo} am ba sa de Na rod ne Re pu bli ke Ki ne na ~e lu sa pr vim se kre ta rom ên Ju Dun gom. Osim ux be ni ka i dru gih na stav nih sred sta va, ama ba sa da obez be |u je lek to ra iz Ki ne, ko ji po ma è pro fe sor ki û da nov u na sta vi. Z. Ml.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„U ime Qu ba vi” Iva ne Ku zma no vi }a Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti

ga sti }i za slu `e na ka zna. A on da, pet na est go di na ka sni je, pu te vi su im se ukr sti li na me stu na ko jem su se to me naj ma we na da li. Bran ko je sa da ne ko sa svim dru ga ~i ji, ne ko ko me su oprost i qu bav pre ko po treb ni. Mno go broj na is ku {e wa su pred wi ma. Na gra da je – no vi `i vot. A. J.

DO DAT NI PRO GRAM DE^ JEG LE TA

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

kwi gu „U ime Qu ba vi” Iva ne Ku zma no vi }a. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Sla vi ca je pro ve la go di ne po ku {a va ju }i da is ce li ra ne ko je joj je na neo cr no ko si mla di}, te {e }i se da }e

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

U~e we fran cu skog kroz igru Po red osnov nog pro gra ma No vo sad skog de~ jeg le ta, u or ga ni za ci ji Fran cu skog in sti tu ta bi }e pri re |en i do dat ni pro gram za de cu od se dam do 12 go di na, a ko ji }e se odr `a va ti od 27. do 31. av gu sta, od 10 do 13 ~a so va. Adre sa Fran -

cu skog in sti tu ta je Pa {i }e va 33, a broj te le fo na 021/47 22 - 900. Kroz igre, pe sme, kvi z o ve i dru g e za n i mqi ve ak t iv n o s ti de c a }e ima t i pri l i k u da se upo z na j u sa fran cu skim je zi kom. I. D.

Film u Skejt par ku Pro jek ci ja do ku men tar nog fil ma “Si li kon sko pro le }e” o no vo sad skoj skejt sce ni u re `i ji Va we Ho va na bi }e pri ka za na su tra u 21 ~as u otvo re nom Skejt par ku. Film je re a li zo vao Cen tar za raz voj vi zu el ne kul tu re, a pro jek ci ju je po dr `ao Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu kao i Stu dent ski kul tur ni cen tar. A. Va.

SVE VI [E NO VO SA \A NA KU PU JE U SEKND HEND RAD WA MA

Po lov na ro ba ~u va ku} ni buyet Po sku pqe wa sko ro svih ì vot nih na mir ni ca pre pla vi la su ze mqu, a na kli ma ve ku} ne bu xe te to pred sta vqa ve li ki uda rac. Ka ko sve vi {e pa ra iz nov ~a ni ka od la zi na hra nu, gra |a ni su pri mo ra ni da {te de gde god mo gu, a su de }i po po ja ~a nom pro me tu u pro dav ni ca ma po lov ne ode }e, de bqi kraj je iz vu kla-gar de ro ba. - U po sled we vre me je ve li ka po tra `wa za seknd hend pro dav ni ca ma. Sve vi {e qu di do la zi da po gle da ode }u, a mno gi od wih ku pe ne {to, ume sto sa mo da raz gle da ju, kao {to je ra ni je bio slu ~aj ka è pro da va ~i ca u jed nom seknd hend bu ti ku. Oni ko ji ku pu ju u pro dav ni ca ma po lov ne ro be ovih da na mo gu da na |u ve li ki iz bor po ma lim ce na ma. Ta ko maj ce ko {ta ju od 99 do 599 di na ra, ha qi ne od 99 do 699, a suk we i pan ta lo ne od 149 do 599 di na ra. @en ski kom ple ti, ko je ~i ne suk wa i blej zer iz no se od 1.000 do 2.500 di na ra, za mu {ke ko {u qe po treb no je iz dvo ji ti od 99 do 1.000, a èn ske od 199 do 799 di na ra. Oni ko ji jo{ ni su oti {li ne gde na le to va we mo gu da pa za re ku pa }e od 249 do

599 di na ra. Far mer ke ko {ta ju od 100 do 1.000 di na ra, a raz ne ma ra me od 49 do 349 di na ra. Iako se, pre ma re ~i ma pro da va ~i ca, sve vi {e gra |a na od lu ~u je za ve} no {e nu ro bu, ne ki sma tra ju da bu ti ci, ipak, {te de vre me. - Ja ne vo lim da ku pu jem po seknd hen do vi ma jer kad se u|e u kla si ~an bu tik ima pet mo de la ko ji mo gu da se po gle da ju i to je to. Ako se ipak ide u rad wu po lov ne ode }e mo ra da se pre tu ra, ne kad i sa ti ma, po go mi li ode }e i sva ki ko mad je po treb no de -

taq no pre gle da ti. Ta ko da ako ne mam vre me na za {o ping, uvek }u ra di je oti }i u bu tik, ali ako imam, odem to seknd hend pro dav ni ca - ka `e slu `be ni ca Mi li ca Pro da no vi}. Ima su gra |a na ko ji ma ne sme ta da pre bi ra ju i pa za re u rad wa ma sa po lov nom ro bom. - Na rav no da tre ba do sta vre me na da bi se sve pre gle da lo, ali ja sam na {la ne ke vr lo kva li tet ne stva ri za ve o ma ma le pa re. Sa mo tre ba bi ti upo ran ka `e jed na No vo sa |an ka. A. Var ga

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

E-UPRA VA [A QE U PRO [LOST RE DO VE PRED [AL TE RI MA

Do dokumenata jednim klikom Zahvaquju}i E upravi, koju je pokrenuo Grad sugra|ani koji imaju ra~unare sada }e lagodno od ku}e iz foteqa mo}i da po{aqu putem interneta razne zahteve, a da pri tome ne moraju da stoje u redu. Olak{an je posao i slu`benicima uprave, jer ne}e biti okru `eni brdom papira, po{to }e tako|e mo}i da {aqu nazad elektronsu po{tu. U okviru E-uprave, utvr|ene su prioritetne elek tronske usluge stavqene na raspolagawe gra|anima i pravnim licima kroz portal grada. Oni koji ne vole da stoje u redovima i nerviraju ih raznorazni {alteri, sa portala mogu pristupiti razli~itim elektronskim uslugama organa uprave, a na zva-

ni~nom sajtu Grada www.no vi sad.rs postavqen je i baner. Pojedine usluge dostupne su ukoliko se korisnici prethodno registruju. Novosa|ani putem portala portala mogu da izvr{e uvid u Registar investitora. Portal tako|e omogu}ava obveznicima naknade za kori{}ewe gradskog gra|evinskog zemqi{ta uvid u re{ewa, analiti~ku karticu i kamatni list. Tu je i elek tronski servis, uz pomo} kojeg se mo`e na jednom mestu omogu}iti

No ve pi sar ni ce U okviru projekta oformqene su nove pisarnice u gradu kako bi gra|anima olak{ali izvr{avawe administrativnih poslova. Pored pisarnice u Gradskoj ku}i i Radni~koj ulici, pisarnice postoje i u mesnim kancelarijama u Veterniku, Petrovaradinu, Futogu i ^eneju, kao i u prijemnoj kancelariji u Ulici Narodnog fronta br. 53. U toku je implementacija pisarnice u jo{ dve prijemne kancelarije u [ajka{koj ulici br. 26 (u MZ „Salajka“) i u ^enejskoj ulici br. 54 (u prostorijama MZ „Slana bara“). Prijemne kancelarije su povezane sa telekomunikacionim sistemom Grada.

gra|anima i zaposlenima u upravi jednostavan pregled administrativnih postupaka, dokumentacije i obaveznih taksi, kao i preuzimawe obrazaca zahteva, dok su administrativne procedure i obrasci grupisani po gradskim upravama. Preko e-uprave zaposleni u gradskoj administraciji ima}e na jednom mestu prihvat i distribuciju prijava gra|ana usmerenih prema Gradskoj upravi za inspekcijske poslove Novog Sada. Radi se o prijavama koje spadaju u delokrug komunalne gra|evinske inspekcije i saobra}ajne inspekci-

je, kao i inspekcije za za{titu `ivotne sre dine i komunalne policije. Tu je naravno i usluga Virtuelni mati~ar, servis koji ve} dve godine omogu}ava gra|anima poru~ivawe {tampanih izvoda mati~nih dokumenata putem interneta, a to su izvod iz mati~ne kwige ro|enih, izvod iz mati~ne kwige ven ~anih i izvod iz mati~ne kwige umrlih, kao i uverewe o dr`avqanstvu. Postoji i servis koji podrazumeva uvid u trenutni status obrade predmeta onima koji su podneli zahtev putem pisarnice. Korisnik mora biti registrovan na portalu i raspolagati brojem pod kojim je predmet zaveden u pisarnici. U toku je implementacija servisa za elektronsko pla}awe na buxetski ra~un Grada bez provizije. Na taj na~in najpre }e biti omogu}eno elektronsko pla}awe naknade za kori{}ewe gradskog gra|evinskog zemqi{ta. Q. Na to {e vi}

U Hitnoj zvoni neprestano - Ekipa novosadske Hitne slu`be tokom ju~era{weg dana imala je preko 60 intervenci ja, {to je daleko vi{e od normalnih uslova, ali je ve} postalo uobi~ajeno s obzirom na nemilosrdne vru}ine koje ne jewavaju, kaè dr Mir ja na Bur sa}. Situacija je takva da jedva stiù da odgovore na sve pozive, jer su sve linije konstantno zauzete, a dosta gra|ana zove traè}i samo savet, jer po ovako visokim tempe-

raturama ne mili im se da odu do svog lekara. Broj kolapsa na javnim mestima se smawio, verovatno pou~eni iskustvom, gra|ani se vi{e pridr`avaju stalnih lekarskih upozorewa. Najvi{e se javqaju zbog raznih viroza, povra}awa, proliva i op{te malksalosti organizma. Ovakve tropske temperature ne pogoduju ni psihijatrijskim i neurolo{kim pacijentima, te se i oni u~estalije javqaju. Ukoliko se problem ne mo`e

re{iti preko telefona lekarsim savetom, odvoze ih na Kliniku. Po re~ima dr Bursa} pritisak na Hitnu pomo} je ogroman, te apeluje na gra|ane za strpqewe i razumevawe, kao i da se pridr`avaju ve} izre~enih saveta i preporuka. Naime, ne preporu~uje se izlazak van ku}e ukoliko za to nema peke potrebe, obavezno piti {to vi{e te~nosti, ishranu i ode}u prilagoditi vremnskim uslovima. I. D.

NA „SPEN SU” U TO KU TEH NI^ KE PRI PRE ME

Zatvoreni bazen otvara vrata 3. septembra Zatvoreni bazen na „Spensu” po~iwe da radi 3. septembra a portparolka SPC „Vojvodina” Slo bo dan ka Bran kov objasnila je da su u toku pripre me za pred sto je }u se zo nu.”U veliki bazen se ve} polako pu{ta voda. Mali bazen bio je dostupan posetiocima i tokom leta, kad su odr`avane obuke nepliva~a. On je zatvoren 20. avgusta i sad se rade neophodni tehni~ ki poslovi, poput ~i{}ewa ventila i svi ma{inski i gra|evinski radovi, kako bi po~etkom septembra ovi bazeni bili na usluzi gra|anima”, re kla je Brankov.

VESTI „Milan Kowovi}: Povratak u Pariz” Retrosektivna izlo`ba slika „Milan Kowovi}: Povratak u Pa riz”, autora Sa ve Ste pa no va, otvorena je do nedeqe, 2. septembra, u Spomen- zbirci Pavla Beqanskog, Trg galerija 2. Posetioci imaju prilike da vide 22 odabrana rada iz fondova Galerije „Milan Kowovi}” iz Sombora i Spomen zbirke Pavla Beqanskog. A. J.

Pe{a~ewe do Paragova Pe{a~ewe od Paragova, preko Iri{kog venca, manastira Hopovo i nazad do Paragova bi}e organi zovano u nedequ, a polazak je u 8.50 ~asova sa @elezni~ke stanice autobuskom linijom 72. Staza je du ga oko 18 kilometara. Organizator je Planinarsko smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar”, a za vi{e in formacija zainteresovani se mogu obratiti vodi~u An ki ci Ma li no vi} na broj 063/870-30-50. A. Va.

Ona je podsetila da }e radnim danima i daqe postojati tri gra|anske smene, od 10.45 do 12.45 sati, od 13 do 15 i od 17 do 19 ~asova, a tokom vikenda }e ih biti ~etiri. Tad }e Novosa|ani mo}i da se kupaju od 9 do 11 sati, od 12 do14, od 15 do 17 i od 18 do 20 ~asova. Petkom i subotom bi}e orga ni zo va na i no} na sme na. U ovakvom vidu zabave posetio ci }e mo}i da u`ivaju petkom od 22 do 24 ~asa, a subotom od 21 do 23 sati. Zavoreni bazeni zadr`a}e i program „Plivawe za poslovne qude”. Slobodanka Brakov je navela da je ta smena uvedena pre dve godine

za one qude kojima radno vreme ne omogu}ava da iskoriste bilo koji drugi termin, pa sa da mogu da se rekreiraju radnim danima od 6.30 do 7.30 ~asova. Koliko je za sada poznato, cene ulaznica se ne}e mewati. Smene od 10.45 i 13 ~asova radnim danom ko{ta}e 160 dinara za odrasle i 130 dinara za decu, a smena od 17 sati, kao i ove tokom vikenda, iznosi}e 210 dinara za odrasle, a najmla|i Novosa|ani pla}a}e ih 160. Zadovoqstvo no}nog kupawe iznosi}e 230 dinara za od rasle, a 180 za mali{ane. A. J.

petak24.avgust2012.

ANKETA KA KO SE IZ BO RI TI S PO SKU PQE WI MA

Jo{ odricawa zbog preìvqavawa Kri za se uvu kla du bo ko u na {e ye po ve a i sil na po sku pqe wa su na ja vqe na. Kao se ove je se ni iz bo ri ti s ce na ma uz ta nak po ro di~ ni buyet? Su gra |a ni }e se iz gle da pr vo od ri ca ti ci ga re ta, ne ki su se ve} li {i li za slu è nih od mo ra, a ne ki na à lost i me sa.

Ma ja Gru ji}, ugostiteqski tehni~ar: - Ne znam ~ega se ve} sve nisam odrekla, ali najverovatnije }e prvo oti}i cigarete. Planiram da idem u Holandiju i tako da pobegnem od krize.

Go ran ka Bu ca lo, nezaposlena: - Mi smo najizdr`qivija na cija. Ne znam {ta jo{ mo`e da nam se desi. Odrekli smo se mora, `ivimo kao podstanari, a i meso smo smawili na dva puta nedeqno.

Ni k i c a [i { a r i c a, tak si sta: - Red, rad, disciplina i {tedwa se podrazumevaju. Nikako druga~ije.

Me ri ma Ara ni to vi}, profesorka: - Svi se `ale kako nema posla, posla ima dovoqno, ali je problem {to niko ne}e da radi. Kao i do sada, na}i }u dodatni posao i ne}u morati ni~ega da se odri~em. T. D. D - G. G.

DA NAS NA LI MA NU

[esti „Zlatan kotli} Dunava” Takmi~ewe “Zlatan kotli} Dunava” odr`a}e se {esti put po redu danas u 17 ~asova u nauti~kom klubu “Liman”, Sun~ani kej bb. U~estvova}e 25 takmi~ara, dok }e sve prisutne zabavqati tambura{ki orkestar “[kripi |eram” iz Ba~ke Palanke. Za najboqe su pripremqeni pehari, slike i mnoge vredne nagrade koje }e pobednicima uru~iti glumac No vak Bil bi ja. A. Va.

vOJvOdinA

petak24.avgust2012.

ПО ЗАВРШЕТКУ САНАЦИЈЕ ГРАДСКОГ БАЗЕНА

У КРАТКОМ РОКУ ДВА ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА У ПАНЧЕВУ

Зрењанин добија аква-парк

Угљоводоници изнад дозвољене границе ПАНЧЕВО: Ново загађење ваздуха забележено је у Панчеву, јуче, између два и три сата након поноћи када су расле концентрације укупних угљоводоника и на мерном месту Ватрогасни дом у три сата достигле 866 микрограма по метру кубном. О овим дешавањима је обавештена и републичка инспекција, јер су на сва три мерна места у граду измерена загађења, а уз то су и временске прилике и ноћас и јутрос неповољне јер дува слаб јужни ветар. - Пораст укупних угљоводоника почео је још у вечерњим сатима, да би већ јуче, у раним јутарњим сатима достигао вредност преко 800 микрограма по метру кубном. То је веома висока вредност и неповољна ситуација за све нас. Такође је забележено и прекорачење прашкастих материја на сва три мерна места. Оне се мере на 24 сата, то је 24-орочасовно прекорачење, у просеку преко 50 микрограма по метру кубном - обја-

снио је Милан Глумац из Секретаријата за заштиту животне средине. Густ жути дим над Панчевом потиче из Азотаре по речима Глумца, али он није узрок јер апарати градског мониторинга нису забележили азотне оксиде у ваздуху. - То је високи емитер и он пребацује тај жути дим, који јесте загађујући, међутим он не утиче на грађане и ми немамо повишене вредности азотних оксида. На основу тога сматрам да то не утиче на загађење, а дежурни еколог је обавештен о повећаним концентрацијама ових загађујућих материја од стране Центра за обавештавање, контактиране су фабрике, а обавештен је и републички инспектор. Током дана очекујемо и резултате његових инспитивања - рекао је Милан Глумац. Јуче пре подне, нису бил повећане концентрације загађујућих материја које мери Градски мониторинг. З. Дг.

На „Сиришком прелу” и паклени кувар СИРИГ: На летњој сцени Дома културе у Сиригу данас почиње Међународни фестивал фолклора на којем ће учествовати друштва из Србије, Шпаније, Италије, Грузије, Мексика, Костарике, Русије и Мађарске. Специјални гости су КУД „Светозар Марковић“ из Новог Сада, Мирко Кодић и Митар Мирић. Сутра, у 17 часова, организује се такмичење у кувању свињског паприкаша, председник жирија је паклени кувар Саша Мишић.

Након тога посетиоци ће се упознати са старим традиционалним јелима и народним рукотворинама. Спонзори Шестог сиришког прела су општина Темерин, ЈКП Темерин и предузеће „Армел“. Манифестација „Сиришко прело – Село наше што некад бејаше“ обогаћено је ове године са више пратећих садржаја: ликовном колонијом на Јегрички, презентацијом старих заната и вештина ткања, хеклања, плетења и веза. М. Мл.

ЗРЕЊАНИН: Намера локалне самоуправе у Зрењанину је да наредних година изгради највећи аква-парк у Србији, какав не поседује ни један други град у земљи, поручио је заменик градоначелника Чедомир Јањић приликом обиласка радова на санацији затвореног базена. Јањић је казао да ће по завршетку санације наткривеног базена умногоме бити побољшани услови за боравак купача, али и створена могућност за настанак нових олимпијаца и државних првака у пливању. - Зрењанин је познат по пливачима, али и лошим условима за тренирање. Мислим да ће после ове санацији тај проблем бити елиминисан. То је, иначе, само први корак који град чини за пливаче и ватерполисте. У плану је, као што смо то у предизборној кампањи обећавали, изградња аква парка. И сигурно је да ћемо за време нашег мандата направити водени парк, али не као у другим градовима, већ много бољи – обећао је Јањић.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Али, до тада, требало би да послужи и санирани базен у затвореном простору. Управник Градског базена Душан Дамјановић истакао је да је план да санација, коју обављају радници фирме “Кеј” из Ваљева, буде завршена до 1. октобра.

- Заменићемо плочице, инсталације, санитарне чворове и све оно што ће допринети да базен буде функционалнији за грађане и спортисте. Надам се да у добром правцу иду и преговори о реконструкцији отвореног базена. Ако све буде ишло по плану, имаћемо комплетан базен с којим можемо да се поносимо – рекао је Дамјановић. Иначе, вредност санације затвореног базена је 17 милиона динара, а новац је обезбеђен из градског буџета. Град је паре уложио и лане када је изграђена нова котларница, затим постављени нови системи за грејање и климатизацију, али и реконструисана шкољка дечјег и базена за одрасле. Захваљујући новом систему грејања и новој котларници у потпуности је елиминисано дотадашње нерационално грејање на пару, што је донело значајне уштеде енергије и снижење трошкова. Реконструкција базена за зрењанинске спортисте била је од изузетне важности, будући да су били принуђени да тренирају по околним местима, а базен је једно време, због лошег стања, био затворен по налогу инспекције. Ж. Балабан

Од септембра двојезична настава ПАНЧЕВО: Двадесеторо деце предшколског узраста од септембра ће имати двојезичну наставу на српском и енглеском језику у вртићу „Петар Пан„ у насељу Миса у Панчеву. Ово је једини вртић у граду у ком ће се изводити двојезична настава. -Предшколци ће бити у целодновном боравку у вртићу и са њима ће радити две васпитачице које завршавају обуку за тај посао - изјавила је директорка предшколске установе „Дечија радост„ Ружица Беч. Иако је планирано 15 полазника, списак повећан на њих 20, који ће учествовати у овом пилот програму. Програм билингвалне наставе одобрио је Национални образовни савет, Министарства образовања. То значи да ће се оваквом наставом реализовати план и програм наше земље, једина разлика је што ће се радити по другачијој методи. Осим вртића „Петар Пан“ настава ће

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Заменик градоначелника је додао да су градске службе већ ангажоване на томе и да је почела израда пројекта. - Хоћемо аква-парк који ће радити свих дванаест месеци и који ће бити права туристичка мека – навео је Јањић.

У ПАНЧЕВАЧКОМ ВРТИЋУ „ПЕТАР ПАН”

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

dnevnik

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

бити реализована и у основној школи „Свети Сава„. Двојезична настава у основним школама уводи се у посебно формираним одељењима првог, шестог и осмог разреда, као и првом разреду средње школе. Овакав вид наставе биће извођен у предметима као што су: математика, биологија, информатика и механика. У предшколском узрасту оствариће је у предмету природе и друштва и математика. Настава на енглеском и српском већ је актуелна у неколико школа у Новом Саду, Врбасу и Сремској Митровици, а на немачко- српском и мађарско – српском у Суботици. Меморандум о увођењу двојезичне наставе у Панчеву потписали су почетком априла ове године, бивша градоначелница Панчева Весна Мартиновић и тадашњи заменик покрајинског секретара за образовање др Золтан Јегеш. З. Дг.

ДАНАС И СУТРА У ИЗЛЕТИШТУ ДЕВОЈАЧКИ БУНАР

Фестивал „Rokc wo od 2012”

АЛИБУНАР: У прелепом ам- припрема се пасуљ из казана , у бијенту туристичког излетишта Де- 18 сати следи свечани дефиле војачки бунар у Делиблатској пе- испред хотела “Плава дама”. Нашчари данас и сутра одржава се му- кон тога почињу свирке, а први зички фестивал “Rock Wood 2012” на којем ће наступити познати, али и неафирмисани рок бендови из целе Србије. Општина Алибунар организује овај фестивал с циљем да помало заборављена туристичка дестинација излетишта Девојачког бунара поново оживи и младим посетиоцима представи природне лепоте Делиблатске пешчаре. На летњој Излетиште Девојачки бунар позорници окруженој боровом шу- ће на бину изаћи домаћи бенд мом и валовитим динама фестивал “БИП” из Банатског Карловца, а ће отворити београдски “Night train следи наступ афирмисаног врbleues band”, затим следи свирка шачког бенда “Holloclocka” i Biвршачког “Delighta”, а након европ- te”. Овом сценом ће потом жеске турнеје своје умеће ће предста- стоко затутњати “Death Saw – вити београдски “Texsas Flood”. Ђорђе Давид” затим “Ју ГруПосластица те вечери је свакако на- па”из Београда која ће старијој и ступ око 23 сата “Ван Гога”, док ће млађој публици поново приуово фестивалско вече рокера затво- штити задовољство извођењем рити Београдски бенд “Џепови”. својих старих и нових хитова раУ суботу програм почиње дру- до слушаних на простору бивше жењем бајкера из бројних места Југе. Концерт затвара белоцрР. Ј. Србије, а за њих и све посетиоце квански бенд “Fillius”.

„Циганске ватре” у Србобрану СРБОБРАН: Удружење грађана „Ром“, као ромска, невладина и непрофитна организација, организује сутра XVI традиционалну манифестацију „Циганске ватре“ која је посвећена ромској култури, обичајима и фолклору. Према речима Славка Димића, председника УГ „Ром“, и ове године припремљен је богат програм, а окупљени ће имати прилику да уживају у наступима културно-уметничких друштава из Торњоша, Шајкаша и Сенте, а затим и у избору мис манифестације, најлепше ношње и најбоље играчког пара.

- Ове године концерт ће одржати и наша циганска, тамбурашка банда „Војвођански клас“, добитници награде за најбољу кафанску банду на тамбурашком фестивалу у Дероњама. Као и сваке године, општина Србобран је генерални покровитељ манифестације, подржао нас је и Покрајински секретаријат за образовање, управу и националне заједница, а у организацији нам свакодневно помажу људи из Дома културе Србобран - рекао је Димић и додао да је окупљање учесника заказано за 17.00 часова, а програм за 19.00 часова. М. Кк.

ПОСЛЕДИЦА ПОЖАРА У СУБОТИЦИ

Повећана концетрација чађи

СУБОТИЦА: Узрок пожара који је избио у уторак у рециклажном центру у Суботици се и даље истражује. У Заводу за јавно здравље у Суботици кажу да су се последице од пожара осећале још у среду и у ваздуху су примећене повећане концентрације чађи и азотног диоксида. Најзагађенија места су била код болнице, где је концентрација чађи повећана три пута, а код ватрогасаца концентрација чађи је повећана двоструко. У Заводу за јавно здравље у Суботици даље објашњавају да је повећана концентрација азот оксида, а сумпор-диоксид је у дозвољеним границама. Евидентирано загађење ваздуха у протекла два дана не утиче на здравље грађана, али благе последице су могли да имају Суботичани који имају проблема са дисајним органима. С. И.

Бродом за Сегедин КАЊИЖА: Општина Кањижа у сарадњи са Дестинацијском менаџемет организацијом „ДМО Кањижа„ и партнерском фирмом „Хајокирандулаш„ д.о.о из Мађарске приређује у недељу туристички излет бродом за Сегедин. Полазак је предвиђен са пристана речног граничног прелаза на Тиси у Кањижи у 9 сати. После пловидбе Тисом у Сегедину је предвиђен обилазак и упознавање града уз вожњу туристичким возићем, а повратак је аутобусом у 17 сати. Цена излета за одрасле је 1.900 динара, за особе млађе од 18 и старије од 62 године 1.450, док је цена породичне карте за две одрасле особе са двоје или троје деце 4.800 динара. Места се могу резервисати у просторијама „ДМО Кањижа„ у згради ОКУ „Кнеса„ (Главни трг 9). М. Мр.

Стижу баварске јунице

БЕОЧИН: Шездесет јуница племените сименталске пасмине биће у недељу предато пољопривредницима из општине Беочин. Реч је о расним стеоним јуницама из Баварске које ће у 30 беочинских пољоприверених домаћинстава стићи у оквиру пројекта који организују општина Беочин и „Шабачка млекара“. Набавку јуница субвенционише општина, а пољопривредници ће јунице отплатити кроз испоруку млека. - Овај пројекат реализује се у оквиру стратешког опредељења наше општине за одрживи економски развој, рационално коришћење природних ресурса и подстицање туризма и пољопривреде, објашњава председник општине Беочин Богдан Цвејић.

За ка на ли за ци ју 42 ми ли о на

ТЕ МЕ РИН: Изградња јужног колектора и секундарне канализационе мреже од железничке пруге до Дома културе у МЗ Старо Ђурђево добро напредује.. У другој фази планирано је продужење канализационе мреже до Партизанске улице. Извођач је фирма „НС Градитељ“. За изградњу северног колектора канализације у Улици Народног фронта у Темерину у дужини од 500 метара, јужног колектора од железничког прелаза у Темерину према Бачком Јарку, дужине 1,3 километра и секундарне канализационе мреже од 1,2 километра ове године ће бити уложено 42 милиона динара. М. Мл.

LOv

dnevnik

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU IZ ME \U SR BI JE I HR VAT SKE

petak24.avgust2012.

SLA BA LET WA SE ZO NA U ATA RU NO VOG KNE @EV CA

Uhva }e ni u Pre pe li ce {ver cu 120 pti ca skri ve ne od su {e Se zo na lo va na pre pe li ce u atru No vog Kne `ev ca po ~e la je iz u zet no sla bo zbog su {e, pa su u LU „Emil Ta li jan” od lu ~i li da se iz la sci ob u sta ve, dok se sta we na te re nu ne po pra vi. Pred sed nik LU „Emil Ta li jan” An dri ja Ti {ma ka `e da je

Ca ri ni ci su na gra ni~ nom pre la zu Ba~ ka Pa lan ka Most 18. av gu sta spre ~i li dvo ji cu ita li jan skih dr à vqa na da pro kri jum ~a re 120 pti ca iz Sr bi je. Osam de set i {est evrop skih di vqih gr li ca, 32 pre pe li ce i dve gu gut ke bi le su sa kri ve ne is pod gar de ro be put ni ka u dva ru~ na fri ì de ra i u put noj tor bi, {to su ca ri ni ci ot kri li to kom de taq ne kon tro le vo zi la. U sa rad wi sa Mi ni star stvom za za {ti tu ì vot ne sre di ne kon sta to va no je da na ve de ne vr ste pti ca ni su na spi sku za {ti }e nih vr sta po CI TES Kon ven ci ji, ali ka ko ita li jan ski dr à vqa ni ni su po se do va li ni ka kvu do ku men ta ci ju - po put po ziv nog pi sma za lov kao ni po tvr de o ulo vqe noj di vqa ~i, po kre nut je pre kr {aj ni po stu pak pred nad le `nim su dom. http://www.upravacarina.rs

da kre ne ko rov da mo `e da je de mu va ri ku i sit no se me we. Zbog su {e str wi ke su to li ko ~i ste i su ve, bez ve ge ta ci je, kao mo ja }e la va gla va sa tri vla si, ta ko da na wi ma ne ma pti ca. Ver vat no su se pre pe li ce sklo ni le na te ren ko ji im u ovim okol no -

ne u po re di vo sla bi ji ne go pro {le se zo ne. Pri me ra ra di, na vo di on, da je pro {le se zo ne za je dan iz la zak na ni {an ~e ti ri lov ca do la zi lo sto ti nak pre pe li ca, a ove se zo ne je dva 13! - Raz li ka je ve li ka, a pre ma ono me {to ~u je mo sli~ no je i na

LOV NO STRE QA [TVO, LI GE LSV – TRAP JU@NOBA^KA LIGA I, GLO@AN, 19. AVGUST GO LU BO VI BO DO VI PO JE DI NA^ NI PLA SMAN GO LU BO VI

BO DO VI

1. Glo `an

1. Mi {ko Fa bri

2. Fu tog II

2. Jan Bohu{

3. Oyaci

3. Jan ko Kr na~

4. Silba{

4. Slavko Mati}

5. Fu tog I

5. Slo bo dan Ja ri}

6. ^enej

6. Ste van Ugrin ~i}

7. Ba~ki Petovac

7. Du {an Radi}

8. Novi Sad

8. Slo bo dan Ege qa

9. Bege~ I

9. Mihal Bohu{

10. Despotovo

10. Slo bo dan Pozni}

JU NI OR I

VE TE RA NI

1. Ni ko la Jo va no vi}

1. Pera Leti}

2. Maksim Egeqa

2. Alek sa Jo va no vi}

3. Qubomir Pe{i}

3. Jan ^a stven

IN MEMORIAM - LA SLO KNEHT 1943 - 2012.

Od la zak ne ka da naj bo qeg lo vo ~u va ra SFRJ Se dam na e stog av gu stov skog da na, po sle kra }e bo l e s ti, u Be ~ e j u je pre m i n uo La s lo Kneht, ~u ve ni La ci ka, ko ji je svo je vre me no pro gla {en za naj bo qeg lo vo ~u va ra u biv {oj SFRJ! Za we ga se slo bod no mo `e re }i da je do bar deo `i vo ta po sve tio lov stvu, jer lov je

bi la we go va pro fe si ja, pa si ja i qu bav. Tri de ce ni je je ra dio kao lo vo ~u var u LU „Be ~ej”, a bio je ak ti van i po od sla sku u pen zi ju. Zbog svo jih sta vo va, ovaj ~o vek je, iako po znat kao po {ten, od go vo ran i vre dan rad nik, ste kao broj ne opo nen te, ~ak i ne pri ja te qe. Po pri li~ no je „na gra bu sio” ka da je jo{ u pr voj po lo vi ni osam de se tih go di na pro {log ve ka jav no iz neo mi {qe we da lov ne tre ba da bu de so ci jal na ka te go ri ja sva kom do stup na, ve} se tre ba okre nu ti pro fi ta bil ni jim op ci ja ma. Ni {ta bo qe ni je pro la zio ka da je go vo rio da ama te ri, ili „ho bi sti” ka ko ih je na zi vao, tre ba da lo ve a ne da upra vqa ju, te da ne va qa da se ve li ka vred nost ne kog lo vi {ta da je na ga zdo va we ne stru~ wa ci ma. Ni {ta ma we ni je bio po znat ni po ve li koj qu ba vi pre ma di vqa ~i i ì vom sve tu. Jed ne go di ne, na kon ve li kih po pla va, po ci ~i zi mi je ula zio u na bu ja lu vo du i iz vla ~io sva ku ì vo ti wu ko ju je mo gao da do hva ti. Naj ve }i deo ì vo ta po sve tio je pri ro di, di vqa ~i i lov stvu, a is ku stvo mu je, pre ma sop stve nom pri zna wu, is kri sta li sa lo mi {qe we da se u lov stvu, kao i u pri vre di, mo ra zna ti ko {ta ra di, ko je ga zda i ko za {ta od go va ra. Pre ne {to vi {e od dve go di ne, u in ter vjuu za „Dnev nik” je, iz me |u osta log, re kao: - Su sre tao sam se sa ra znim ama te ri zmom, pa i ta kvim da je pred sed nik jed nog lo va~ kog dru {tva svo jim go sti ma po no sno po ka zi vao „ja to sr na” - re kao je svo je vre me no La ci ka, za kle ti ne pri ja teq lo va~ kih ama te ra i ne zna li ca. D. Kne ì} Fo to: J. Pap

Fo to: J. Pap

EKIP NI PLA SMAN

La ne, za je dan iz la zak, na ni {an ~e ti ri lov ca do la zi lo je sto ti nak pre pe li ca, a ove se zo ne je dva 13! trop ska su {a osta vi la lo{ trag ne sa mo u lo vu na pre pe li ce ne go na ce lu let wu se zo nu. - Ja ko je ma lo i lo va ca i di vqa ~i - kon sta tu je Ti {ma. Ima li smo go ste po sred stvom dve agen ci je sa ko ji ma sa ra |u je mo, ali je u~i nak bio ve o ma si ro ma {an, ta ko da smo pre ki nu li lov. Str wi {ta ima, ali su to li ko su va i go la, bez ko ro va ko ji pri vla ~i pre pe li ce. Pre pe li ce tra `e ura |e nu str wi ku

sti ma vi {e od go va ra, u sun co kre tu i ku ku ru zu, i ne mo gu da se lo ve. Ako se vre me pro me ni i bu de pa da vi na, ka ko se na ja vqu je, Ti {ma o~e ku je po se tu lo va ca jer se pre pe li ce lo ve do ok to bra. - Ma lo ki {e i za hla |e wa do bro bi do {lo da se sta we na te re nu po pra vi - na po mi we Ti {ma. On pre do ~a va da je u iz la sci ma ko jih je do sa da bi lo, u~i nak

dru gim te re ni ma. Svu gde je si tu a ci ja na str wi {ti ma sli~ na, sve je su vo, nig de ne ma ze le ne trav ke. Re zul ta ti su 70 do 80 po sto sla bi ji ne go pro {le se zo ne u isto vre me. Do la zi li su kod nas lov ci ko ji su obi la zi li atar No vog Sa da, oko li nu Som bo ra, pa na kra ju kon sta tu ju da je kod nas jo{ naj bo qe, pa ne znam on da ~i me se ne ki hva le da ima ju ulo va. Mi u No vom Kne `ev cu zna mo {ta je to ka da ima, a {ta ka da ne ma. Ni je nas sra mo ta {to ove se zo ne pre pe li ca za i sta ne ma ni pri vli `no ko li ko la ne - ka te go ri ~an je Ti {ma. M. Mi tro vi}

SE ZO NA LETWEG LO VA KRAJ BA^ KE PA LAN KE

ê ka ju ki {u i tu ri ste iz Ita li je Ka da su pre ne ko li ko da na na gra ni~ nom pre la zu iz me |u Sr bi je i Hr vat ske ( most Ba~ ka Pa lan ka – Ilok) ca ri ni ci ot kri li na de se ti ne pre pe li ca, ali i dru gih di vqih pti ca sa kri ve nih u autu ita li jan skih dr à vqa na, mno gi su po mo sli li su da u ovom de lu kraj Du na va, sve vr vi od pre pe li ca. Na à lost, stvar nost je di ja men tral no dru ga ~i ja. Ka da su {a spr ì atar, ka da ra ta ri ~e ka ju po mo} sa ne ba, ka da Vla da ka è da su {a ni je ele men tar na ne po go da, on da ov da {wi lov ci ka ù da i po red tra di ci je u av gu stu ne tre ba o~e ki va ti lov ce iz Ita li je.

- Do sa da ni smo ima li ni jed nog lov ca iz ino stran stva – ka `e za „Dnev nik“ Ran |el Va si}, je dan od ov da {wih lov ni ka. – Tra di ci o nal na pre pe li ca ove go di ne je za ka za la sa su {om, a da ne po na vqam, ne ma mla de ze le ne tra ve, sla bo se di `e pre pe li ca i sve ono {to je po treb no za lov ove di vqa ~i. Do sa da je, a to mi slim na po sled wih ne ko li ko de ce ni ja, to kom av gu sta i sep tem bra na pre pe li ce i gr li ce, pu ca lo na sto ti ne Ita li ja na. Ova je go di ne spe ci fi~ na, ali se na da mo da }e to kom sep tem bra, po sle na ja vqe nih ki {a, u na {e lo vi {te sti }i ba rem 50-tak lo va ca ko ji tra di ci o nal no do la ze iz Ita li je. M. Su yum

RePORTA@e

petak24.avgust2012.

dnevnik

INVAZIJA STOTINE SLOVENACA SPAKOVANIH U MOTORIZOVANE KU]E NA APATINSKI KAMP „BUYAK”

Sta ra Ju ga bo qa od Evrop ske uni je ba{ lepo ure|enom apatinskom kampu „Buxak“, koji je pre pet godina po~eo da {minka i glanca Jovan Ma~ki}, Apatinac na dugove~nom „privremenim“ radu u Sloveniji, letos je ve} boravilo 40 Janeza u dvadesetak svojih ku}ica na to~kovima. Do sada se s Alpa spustilo vi{e od 300 gostiju, a mnogi dolaze svake godine u Ba~ku. – U Sloveniji sam ~lan Karavaning kluba, koji ima oko 600 ~lanova a ovde sam osnovao Udru`ewe kampera „Dunav“ i svake sezone dovodim po jednu

kome to nije bio napor, uprkos te{koj omorini. Eto, s nama je vozio svoj stari velosiped i moj otac Jovan koji ima 77 godina. Put je izdr`ao i nadam se da je dobro jer je i odavde, iz kampa, na dva to~ka oti{ao za Apatin, koji je nekih {est-sedam kilometara daleko. Kopa~ki rit „forsiran„ je u dve kolone, vodenim putem kanuima od Batine ili kroz {ume, gde su goste ~ekale razne smicalice. – Osmislio sam „Put starih alasa„ na kojem su u~esnici imali prilike da poka`u sposob-

sna atmosfera jer o animaciji brine doma}in Jovan. Dobro se slaù i psi, jer ve}ina gostiju vodi i svoje ku}ne qubimce. Inèwer u mariborskoj komunalnoj slu`bi Igor Gru{ovnik dolazi tre}i put u Apatin. – Dopada mi se priroda, qubazni qudi, a i cene su mnogo niè nego kod nas – kaè on. – Svaki put kad do|em sa suprugom i sinom vidimo ne{to novo. Jedino {to ne mewam je „jelen„ pivo i rakija od kru{aka sa stoletnog stabla, koje raste u samom kampu. Porodica Gru{ovnik nakon Apatina planira da se br~ka na crnogorskom delu Jadrana, ali pre toga èle da se nadi{u ~istog vazduha na Zlatiboru i Kustinom mokrogorskom gruntu. Putovawe u motorizovanima ku}icama je veoma popularno kod Slovenaca, iako jo{ ne toliko kao u Francuskoj ili u Italiji. Tvrde da je takav odmor opu{teniji, udobniji i jeftini ji pa se nemala investicija u vozilo brzo isplati. Marijeta Viso~nik je sa suprugom prvi put u Ba~koj.

Ja ne zi sa so bom i ku} ne qu bim ce vo de

– Veoma mi se dopala hrana, pogotovo jer volim ribu. Romsko naseqe me podsetilo na moj fakultetski diplomski rad, ~i-

Mag da i Ja nez Lu kan ~i} se „na vu kli“ na Voj vo di nu

ili dve grupe na po desetak dana – obja{wava Ma~kovi}. – Ali ne radi izle`avawa, ve} je svaki dan isprogramiran. Ovoga puta su imali priliku da vide znamenitosti Sombora i Apatina, bili su u Kopa~kom ritu i na „Romskoj no}i„, ~ak je jedna go{}a bila u `iriju za izbor lepotice. U Ba~ki Mono{tor smo oti{li biciklima i napravili ceo krug od 35 kilometara. Ni-

nost orijentacije u prirodi, upoznaju floru i faunu, a oprobaju se i u baratawu lukom i strelama – dodaje Ma~ki}. I tako zanimacije od jutra, a ne prekidaju se ni uve~e kraj velikog plasti~nog bazena. Pored obiqa lokalnog i}a i pi}a nikom ne fale {trukle ili cvi~ek. Iako su iz razli~itih krajeva de`ele i me|usobno se ne poznaju, brzo se uspostavqa pri-

Sku pe ku }e na to~ ko vi ma se br zo is pla te

ja je tema bila romsko naseqe u Murskoj Soboti. Videla sam da je ovo veoma dobro ure|eno i komunalno opremqeno, a ku}e temeqno zidane. Volim da upoznajem „na{e” krajeve, pa smo bili dva puta u Bosni i Crnoj Gori – pohvalila se Marijeta. I drugi su Slovenci nostal gi~ni za bliskom pro{lo{}u i neslavno upokojenom dr`avom. Svoju nostalgiju za biv{om dr`avom ne krije ni vatrogasac Igor Hiti iz Qubqane, koji je odmah uspostavio kontakte s ovda{wim kolegama. Po Jugi putuje sa suprugom dva-tri puta godi{we. Pre Apatina bili su na Srebrnom jezeru, \erdapu, Zasavici, u Beogradu... – Obi{li smo Kalemegdan i Ku}u cve}a jer po{tujem Tita i ono {to smo nekad imali. Te {ko }emo mla|im generacijama

objasniti da smo lep{e ìveli tada nego sada u Evropskoj uniji, kojoj, vidim, Srbi àrko èle da se prikqu~e. Posetio sam i Ni{, gde sam sluìo vojsku. @eleo sam da vidim i }evabxinicu u kojoj sam tad bio stalni gost. Mnogo toga se promenilo i nisam je na{ao, ali sam u drugoj jeo odli~an ro{tiq – setno }e Hiti. Supru`nici Magda i Janez Lukan~i} tvrde da ve} dobro poznaju Vojvodinu i rado joj se vra}aju. Najvi{e im se svi|a Subotica. – Ma, sve je ovde lepo, samo bi biciklisti~ke staze mogle biti boqe, bar bez rupa. Ovako smo vo ze }i mo ra li vi {e da obra}amo pa`wu na put nego uìvamo u razgledawu prirode – poàlila se Magda. Jelisaveta Prel~ec

SOMBORSKI GLUMAC RA[A BUKVI] SPREMAN ZA OBRA^UN S BRUSOM VILISOM

Evo me ne k’o s pla ni ne vu ka, ima l’ ne ko ko b’ se sa mnom tu ka’? ok je bilo reda i pravde, bi ti Li~anin na ovim prostorima ti je bilo ne{to kao da ti je Bog te~a, serbez je svaki mogao da ka`e da mu je Jovanka, sa sve pun|om, tetka u tre}em kolenu. Minuli rad na Dr va ru i bora~ka „pem zi ja“ oba{ka. Onda se to ovde razga}ilo, od petokrake se okrenulo kokardi i Li~ani posta{e najve}i srpski zlotvori, {to zbog istog tog Drvara i spasavawa najslavnijeg Zagorca, {to zbog dediwskih vila na juri{ zauzetih. Gibani~arska posla. Na svu li~ku muku, odmetnuo im se i Rade „dobar-glumaciako-je-Srbin“ [erbexi ja u Holivud, cementiraju}i novoste~eni imix sinova i potomaka kr{ne Like kao proverenih, ovaj put globalnih i celuloidnih zlotvora. Ruski ludi nau~nik, ocvali diler sarina i tabuna, balkanski trgovac smr}u i „war lord“ {to oka ne sklapa dok ne{to u dimijama ne siluje... nema {ta „na{“ Rade nije bivao u tom Holivudu. O kakvoj se, zlo~inu sklonoj, personi tutekarce radi, vala, dosta govori da ga je sajentolog Tom naj-

Ne mo ra sa mo [er be yi ja da bu de ne ga ti vac

mawe tri-~etiri puta morao filmski za glavu skratiti, ali zna se, zlo nikad ne spava! I taman je [erba omatorio da zlikovca kinematografski emanira, kad eto novog udarca za Li~ane. Odmah tamo oko Bo`i}a iz fabrike snova, kako javqa iz Holivuda, sti`e novi blokbaster u kojem }e drugi

najve}i globalni antiteroristi~ki borac, detektiv Xon Meklejn, nekima poznat i kao Brus Vilis nameran da „umre mu{ki“ i po peti put, izazvan otmicom sina, u sred rodnaje Moskve da utepa jo{ jednog zlikovca imenom Alik. Sitno dje te ~e sti to ga kla na Me klejn, oteo je (naravno, ko }e

Li ko te Ho li vud spe ci ja li zo vao za zlo tvo re

drugi ako ne Likota) mladi Rade. Dodu{e, Bukvi}. Poznatiji kao Ra{a. Zavi~ajno-regionalnu me|uso bi cu pot pi sni ka tek sta i {alu na stranu, tek gluma~ko „~edo“ beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, Radoslav – Ra{a Bukvi}, „born and raised“ u Somboru, nakon briqirawa u

VRAP CI PO ^A SNI GO STI „TU RIN SKE AVLI JE”: Na obali Velikog ba~kog kanala \or|e Klincov je odavno navikao da u wegovoj „Turinskoj avliji”, pravoj pecaro{koj oazi, danima zaglave gosti iz Beograda, Novog Sada, [apca, pa ~ak i ma|arskog grada Beke{~abe (dvojica fudbalera iz Rumunije gotovo su bila pustila korewe), ali nekolicina, ma da nezvana, ve} mesecima ima doslovno po ~asni status. Sve brojnija familija vrabaca jednostavno se uselila u jedan od zvu~nika oka~enih pod krov saletle u dvori{tu pa se, umesto ~vrstog rokerskog zvuka, kojem je, ina~e, \ole, kao i sav pristojan svet, sklon, ~esto mo`e ~uti i unisoni cvrkut. M. Lazovi}

ne ko li ko ov da {wih, ame ri kanskih i francuskih film skih hitova koji su mu doneli i kandidaturu za presti`nu nagradu „Cezar“, ozbiqno preti da pomuti slavu [erbexije i Mi ki ja Ma noj lo vi }a, kao najpoznatijih filmskih Srba, o ~emu bi pokoju mogle prozboriti i wegove filmske part-

nerke Katrin Danev i Endi Mekdauel. Ozbiqna rola u jo{ ozbiqnijem blokbasteru, mogla bi, ka `u upu }e ni u taj film ski svet, bi ti naj bo qa ulaznica mladom Somborcu daqih li~kih korena i u kinematografska ostvarewa koja, za razliku od ovakvih „revolvera{kih“ so~iwenija, „osvajaju“ i ~lanove Ameri~ke filmske akademije prilikom ocewivawa kandidata za zlatnog kepe ca, Oskara. Da li je realno o~ekivati da Sombor u dogledno vreme, nakon legendarnog holivudskog scenografa Jo`efa Ki{a, dobije i svog drugog „oskarovca“, zavisi}e samo do toga da li je neki scenarista filmske Meke, na{eg Ra{u, ~eda Dane Bukvi}a, planirao za, ina~e tradicionalnu, scenu kad Meklejn, alijas Brus Vilis, poru~i „zlotvoru“ svoje antologijsko „yippee-ki-yay motherfucker“. Jerbo su Li~ani, poznato je, dinarsko-violentno osetqivi ako im se u istoj re~e ni ci spo mi we ro di teq i glagolska radwa koitalne prirode. Pa neka je i filmu. Mili} Miqenovi}

crna hronika

dnevnik KOBNO SKRETAWE KOD RUME

Poginuo biciklista U sa o bra }aj noj ne sre }i na put nom prav cu Ru ma–Pa vlov ci `i vot je iz gu bio Sa va \. (73) iz Ru me, sa op {ti la je Po li cij ska upra va Srem ska Mi tro vi ca. Do ne sre }e je do {lo u sre du, ka da je Sa vu \., dok je bi ci klom skre tao s glav nog pu ta na let wi put, uda rio auto mo bil „opel kor sa” ko jim je upra vqao Bo {ko N. (57) iz No vog Sa da, na vo -

di se u sa op {te wu srem sko mi tro va~ ke po li ci je. Usled za do bi je nih po vre da, bi ci kli sta Sa va \. pre mi nuo je u Op {toj bol ni ci u Srem skoj Mi tro vi ci. Uvi |aj na li cu me sta iz vr {io je de `ur ni is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci, u pri su stvu za me ni ka osnov nog jav nog tu `i o ca i po li ci je. (Tanjug)

TE@AK UDES KOD LOZNICE

Jedna osoba poginula, dve teè povre|ene U sa o bra }aj noj ne sre }i u me stu Le {ni ca, kod Lo zni ce, jed na oso ba je iz gu bi la ì vot, a dve su te è po vre |e ne, sa op {ti la je Po li cij ska upra va [a bac. Do ne sre }e je do {lo ju ~e u 5.45 sa ti ka da je vo za~ put ni~ kog vo zi la „pe ò” Dra {ko B. (51) iz Be o gra da, na put nom prav cu iz [ap ca ka Lo zni ci, usled br zi ne ne pri la go |e ne oso bi na ma i sta wu pu ta iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom, pre {ao u su prot nu ko lo vo znu tra ku i pred wim de lom svog vo zi la uda rio u pred wi deo auto bu sa {a ba~ kih re gi star -

skih ozna ka, sa op {ti la je {a ba~ ka po li ci ja. On je po gi nuo na li cu me sta. Vo za~ auto bu sa M. R. iz [ap ca i put ni ca u „pe òu” M. M. iz Pe }i na ca te è su po vre |e ni, a po na vo di ma po li ci je, od si li ne uda ra oba vo zi la su sle te la s ko lo vo za. Uvi |aj me sta sa o bra }aj ne ne zgo de iz vr {io je is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Lo zni ci, u pri su stvu osnov nog jav nog tu ì o ca i pri pad ni ka sa o bra }aj ne po li ci je. (Tanjug)

petak24.avgust2012.

U SRBIJI JU^E ZABELE@ENO BLIZU 250 PO@ARA

Gori pola Srbije – U Sr bi ji je ju ~e za be le è no 246 po à ra, me |u ko ji ma ne ko li ko ve }ih, a tre nut no je naj ve }i na î go ti na Zla ti bo ru gde je va tra za hva ti la oko 50 hek ta ra bo ro ve {u me – iz ja vio je na ~el nik Sek to ra MUP-a Sr bi je za van red ne si tu a ci je Predrag Mari}. On je re kao da je naj va `ni je da se lo ka li zu je po àr na î go ti, gde su an ga ò va na 73 va tro ga sca i spa si o ca, qu di iz Sek to ra za van red ne si tu a ci je, rad ni ci pred u ze }a „Sr bi ja {u me„ i Skup {ti ne op {ti ne, i da se o~e ku je i ukqu ~e we he li kop te ra u ak ci ju ga {e wa. Ob ja snio je da se pret hod nog da na us pe lo u na sto ja wi ma da se spre ~i {i re we po à ra na î go ti ka na se qi ma, kao i da se u naj u gro è ni ja pod ru~ ja kon stant no {a qu do dat ne je di ni ce. – Ciq je da se po àr za tvo ri i lo ka li zu je i spre ~i da qe {i re we ka kom plek si ma bo ro ve {u me

Evakuisano dvoje staraca U ga {e wu po à ra na î go ti, ko ji se zbog ve tra ubr za no {i ri, ju ~e je u~e stvo vao i po li cij ski he li kop ter za ga {e we po à ra ko ji je sti gao iz Be o gra da, dok je to kom da na tre ba lo da mu se pri dru ì i je dan ru ski he li kop ter iz ni {kog Cen tra za re a go va we u van red nim si tu a ci ja ma. Po re ~i ma na ~el ni ka Upra ve za va tro ga sno-spa si la~ ke je di ni ce MUP-a Gorana Nikoli}a, ku }e ni su ugro è ne va trom, ali je zbog ve li ke kon cen tra ci je di ma eva ku i sa no dvo je sta ra ca iz no mad ske ko li be u ko joj su bo ra vi li to kom le ta vo de }i na is pa {u 15 ova ca i pet kra va.

Izgorelo 100 hektara ~etinara

SRU[IO SE TURISTI^KI BALON U SLOVENIJI

Najmawe ~etvoro stradalih

Tu ri sti~ ki ba lon s ukup no 32 put ni ka sru {io se ju ~e uju tro ne d a l e k o od Qu b qa n e. Naj ma we ~e ti ri oso be su po gi nu le, a vi {e od dva de set je po v re | e n o, me | u ko j i m a i osmo ro ko ji su to kom ju ~e ra {weg da na bi li u kri ti~ nom sta wu. Po vre de su na sta le i od sa mog pa da, ali naj te `e po vre de su put ni ci za do bi li od va tre ko ja je za hva ti la ba lon ne po sred no pred pad. Po re ~i ma o~e vi da ca, usled po `a ra ko ji je iz bio na le te li ci, ba lon se is kri vio pa su

qu di is pa da li iz we ga. To su po tvr di le i spa si la~ ke eki pe ko je su po vre |e ne na la zi le ra su te u kru gu od ne ko li ko sto ti na me ta ra. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, me |i po vre |e ni ma ima i de ce sta ro sti oko de set go di na, a u ba lo nu je bi lo i do sta stra na ca. Uzrok ne sre }e jo{ ni je po znat, ali, po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, mo gu }i uzrok je ne vre me ko ja je za hva ti lo pod ru~ je Qu bqa ne. .E. D.

UDES NA BENZISKOJ PRO[AO BEZ POVRE\ENIH

Kamion sru{io krov pumpe

Ju ~e oko 10,30 ~a so va na iz la zu iz Su bo ti ce, u na se qu Alek san dro vo, ka mion {le per sa pri ko li com, ka wi {kih re gi star skih ozna ka je uda rio u stub nad stre {ni ce Ben zin ske sta ni ce Lu koil. Nad ste {ni ca se sru {i la na pum pu, o{te }e no je ne ko li ko auto ma ta za to ~e we ben zi na. Va tro ga sci su od mah sti gli na li ce me sta jer je do {lo do iz li va we ben zi na i po vr {i nu oko auto ma ta su pre kri li pe nom. Sre }om, po vre |e nih ni je bi lo, a ma te ri jal na {te ta se

– Po àr u Ko zni ku kod Alek san drov ca, i po red an ga ò va wa ve li kog bro ja me {ta na i va tro ga sa ca, jo{ ni je lo ka li zo van, ali je pod kon tro lom – re kao je na ~el nik Ode qe wa za van red ne si tu a ci je u Kru {ev cu Aleksandar Lazarevi}. Po do sa da {wim pro ce na ma, po àr je za hva tio ~e ti nar sku {u mu po vr {i ne ve }e od 100 hek ta ra, a u ak ci ju ga {e wa, po La za re vi }e vim re ~i ma, bi li su ukqu ~e ni me {ta ni, va tro ga sne je di ni ce iz Kru {ev ca, Bru sa, Alek san drov ca, Vr wa~ ke Ba we, po li caj ci, Go ran ska slu `ba i {um ske sek ci je.

– re kao je Ma ri}, i do dao da }e do sta to ga za vi si i od ja ~i ne ve tra i dej stva avi ja ci je. On je is ta kao da su sa mo u sre du iz bi la tri ve li ka po à ra u re jo ni ma @i to ra |e, Alek san drov ca i î go te na Zla ti bo ru, od ko jih su do sa da po à ri na Alek san drov cu i u @i to ra |i lo ka li zo va ni i uga {e ni. Ma ri} je re kao da du` ad mi ni stra tiv ne li ni je s Ko so vom i Me to hi jom buk ti ve }i broj po à ra na te ri to ri ji op {ti na Bu ja no vac i Pre {e vo, gde je ga {e we ote à no, ali da se ti po à ri dr è pod kon tro lom. Na veo je da je za be le èn i je dan po àr na Ta ri, zbog ~e ga su od go va ra ju }e eki pe upu }e ne na li ce me sta. – Na red nih da na mo è se o~e ki va ti mo `da i ve }i broj po à ra jer se vi so ke tem pe ra tu re na ja vqu ju do ne de qe, ta ko da sve ovo po ma lo pod se }a na 2007. go di nu ka da smo ima li sli~ nu si tu a ci ju – re kao je Ma ri}. On je po tvr dio da u svim tim po à ri ma ni je bi lo po gi nu lih i

U Subotici se jo{ ose}a gare` Ve li ki po àr iz bio je pre tri da na i u bli zi ni de po ni je u Su bo ti ci, gde se za pa li la ve li ka ko li ~i na pla sti ke pri ku pqe ne u jed nom pred u ze }u za re ci kla ù. Iako je istog da na po àr uga {en, po in for ma ci ja ma ko je sti ù iz Su bo ti ce, i tri da na na kon po à ra u gra du se ose }a mi ris pa qe vi ne. po vre |e nih, kao ni o{te }e wa imo vi ne, pre sve ga za hva qu ju }i br zom re a go va wu va tro ga sa ca spa si la ca. Do dao je da su svi ras po lo ì vi re sur si Sek to ra za van red ne si tu a ci je prak ti~ no na te re nu i da se na mno go ta ~a ka u Sr bi ji u ovom tre nut ku oba vqa ju ak ci je ga {e wa po à ra. E. D.

SERIJA PRIJAVA KIKINDSKE POLICIJE

Nelegalni biznis sa starim gvo`|em Ki kind ska po li ci ja pod ne la je no ve kri vi~ ne pri ja ve pro tiv pet li ca iz No vog Be ~e ja, No vog Mi lo {e va i Srp ske Cr we zbog sum we da su po ~i ni la kri vi~ na de la ne do zvo qe ne tr go vi ne se kun dar nim si ro vi na ma, na kon pri ja va pro tiv tri li ca iz Ki kin de, No vog Mi lo {e va i Osto ji }e va pod ne tih po ~et kom ove ne de qe. Toma S. (1987) i Stanislav S. (1960) iz No vog Mi lo {e va osum wi ~e ni su da su to kom 2010. i 2011. go di ne neo vla {}e no i u ve }em obi mu na ba vi li i pro da li se kun dar ne si ro vi ne, sta ro gvo `|e, pred u ze }u SR „Da mir ko” iz Ba {a i da, ukup noj vred no oko mi lion di na ra, dok se Ivica \. (1991) iz No vog Be ~e ja te re ti da je neo vla {}e no na ba vio i istom pred u ze }u pro dao sta ro gvo `|e vred no oko 940.000 di na ra.

Za isto kri vi~ no de lo osum wi ~e ni su Anci M. (1962) i Su rai D. M. (1990) iz Srp ske Cr we. Oni se te re te da su od av gu sta 2010. do mar ta ove go di ne neo vla {}e no na ba vi li i pro da li se kun dar ne si ro vi ne fir mi „Da mir ko” u vred ne oko 1,6 mi lion di na ra. Po li ci ja je pre ~e ti ri da na ve} sa op {ti la da su kri vi~ ne pri ja ve zbog osno va sum we za po ~i we no kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne tr go vi ne pod ne te pro tiv Igora B. (1987) iz Ki kin de, Save S. (1973) iz No vog Mi lo {e va i Zorana B. (1970) iz Osto ji }e va. Kao {to smo ve} ob ja vi li, pri ja va ih te re ti da su ne le gal no na ba vi li i pro da li fir mi „Da mir ko” se kun dar ne si ro vi ne vred ne oko 1,8 mi lion di na ra. M. Mr.

Sta ro gvo `|e: Od mo ta va se klup ko ne do zvo qe ne tr go vi ne

SUBOTI^ANI OTU\ILI NA DESETINE DVOTO^KA[A

Uhva}eni kradqivci bicikala pro ce wu je na mi lion di na ra. Na li ce me sta po red va tro ga sa ca, iza {la je sa o bra }aj na po li c i j a i is t ra ` ni or g a n i. O~e ku je se da bu de pro tiv vo za ~a ka mi o na pod ne ta kri vi~ na pri ja va. S. I.

OSUMWI^EN ZA KRA\U I PAQEVINU

Ukrao pa zapalio „jugo” Vladimir K. (25) iz Tr na ve kod Ja go di ne je uhap {en i od re |e na mu je me ra za dr `a va wa do 48 sa ti zbog kra |e auto mo bi la „ju go”, ko jeg je po sle kra |e za pa lio u svom se lu. Ka ko je sa op {ti la Po li cij ska upra va u Ja go di ni, Vla di mir K. se sum wi ~i da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e nog ko ri {}e wa tu |eg mo tor nog vo zi la.

„On je u no }i 20. av gu sta u Ja go di ni ukrao auto mo bil ’ju go’, a za tim ga za pa lio u ata ru Tr na ve„, sto ji u sa op {te wu, bez na vo |e wa mo ti va kra |e i pa qe wa. Na kon is te ka me re za dr `a va wa Vla di mir K. }e bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Ja go di ni. (Tanjug)

Pri p ad n i c i Po l i c ij s ke upra v e u Su bo t i c i pod n e l i su kri v i~ n u pri j a v u pro t iv Li vi je M. (1980) iz Su b o t i c e, zbog sum w e da je iz v r { i l a vi { e kri v i~ nih de l a kra | e. Ona se te r e t i da je u po sled w ih me s ec da n a na pod r u~ j u na s e q a Pro z iv k a, Ker i Alek s an d ro v o u Su b o ti c i, se k la za { tit n e ka t an c e i pro t iv -

prav n o pri s vo j i l a ve } i broj bi c i k a l a. Bi c i k le je pro d a v a l a, a no v ac tro { i l a za svo j e po t re b e. Kri vi~ na pri ja va je pod ne ta i pro tiv Martona A. (1990) i @olta K. (1980) iz Su bo ti ce, zbog sum we da su iz vr {i li vi {e kri vi~ nih de la kra |e. Wih dvo ji ca su osum wi ~e ni da su to kom ju la ove go di ne

POLICIJA PRIVELA DVOJICU ^A^ANA

Pi{toq i heroin u kolima

â ~an ska po li ci ja od re di la je me ru za dr à va wa â ~a ni ma Danijelu D. (26) i Draganu G. (36) zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Da ni jel D. je osum wi ~en i za kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne pro iz vod we, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, na vo di se u sa op {te wu PU â ~ak. Po li ci ja je u sre du uve ~e, ma lo po sle po no }i, u me stu Ne va de,

pri li kom kon tro le put ni~ kog mo tor nog vo zi la u ko jem su bi li osum wi ~e ni, pro na {la i za ple ni la oko 400 gra ma pra {ka ste ma te ri je za ko ju se sum wa da je he roin, tri ta ble te le ka „ksa lol„ i pi {toq sa {est me ta ka, ko ji je Da ni jel D. ile gal no po se do vao, do da je se u sa op {te wu. Osum wi ~e ni su uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u ^a~ ku. (Tanjug)

otu |i li 25 bi ci ka la na pod ru~ ju gra da, a po tom ih pro da va li u No vom Sa du. Bi ci kle ko je je po li ci ja pro na {la kod iz vr {i la ca kri vi~ nih de la, gra |a ni mo gu po gle da ti u 2. po li cij skoj is po sta vi u Iz vor skoj uli ci 1, pi {e u sa op {te wu PU Su bo ti ca. S. I.

OSUMWI^ENA ZA KRA\U U HOTELU

Ruskiwa uhap{ena na aerodromu Dr `a vqan ka Ru si je Elvira P. (50), osum wi ~e na da je opqa~ ka la jed nog Kra qev ~a ni na, uhap {e na je na be o grad skom aero dro mu „Ni ko la Te sla” pri li kom po ku {a ja da po beg ne iz Sr bi je, sa op {ti la je kra qe va~ ka po li ci ja. Po li ci ja je na ve la da je El vi ra P. uhap {e na 20. av gu sta i da se te re ti da je 68-go di {wem Kra qev ~a ni nu 15. av gu sta u so bi ho te la „Tu rist” u Kra qe vu

ukra la mo vac, lap-top i zla tan la nac, ukup ne vred no sti oko 500.000 di na ra, dok je o{te }e ni spa vao. Kod osum wi ~e ne su pri li kom hap {e wa na |e ni ra ~u nar i deo nov ca i vra }e ni su vla sni ku. El vi ri P. je po sle sa slu {a wa kod is tra `nog su di je od re |en pri tvor do 30 da na i okri vqe na je za kri vi~ no de lo te {ka kra |a. E. D.

sport

petak24.avgust2012.

dnevnik

RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE DA NAS U NO VOM SA DU IGRA S ESTO NI JOM (20.30)

Ne ma vi {e la kih pro tiv ni ka Ko { ar k a { ka re pre z en t a c i j a Sr b i j e da n as u No vom sa du u SPC Voj v o d i n a (20.30) igra ~e tvr ti me~ u kva li f i k a ci ja ma za Evrop sko pr ven s tvo na red ne go di ne u Slo ve n i j i pro t iv Esto n i j e. Na kon po l o vi~ nog u~in ka u pr v a dva su s re ta, po be de na Islan du i po r a za od Cr ne Go re u Be o g ra d u, or lo vi su la ko po b e d i li Slo v a~ ku i vra ti li sa m o po u z da w e. Na rav no, pri s u s tvo ka p i t e n a Ne na da Kr sti } a dop neo je no vi kva li tet, pa su iza b ra n i ci Du {a na Iv k o v i } a igra l i i bo qe. - Uz b u |e ni smo {to pr v i put po s le du `eg vre me na igra m o u No v om Sa d u. Sve utak m i c e pret h od nih kva li fi ka ci j a od i g ra l i smo u Are ni i ovo je do b ro za srp sku ko {ar ku da se igra i u dru gim gra do vi m a po put Ni {a i Zre wa ni na. Ima mo po z i tiv nu tre mu, ali tre b a po n o v i t i par ti ju kao pro t iv Slo v a~ ke, mak si mal no svih 40 mi n u t a. Esto ni ja je ozbiq n a eki p a, iz ne na di li su Iz r ael. Tre b a bi ti skon cen tri san, ni ko g a ne tre b a pot c e w i v a t i. Ve o m a je bit na stvar {to se Ne n ad Kr sti} vra tio i na d am se da }e nas za o bi }i po vre d e op t i m i s ti ~an je pred utak m i cu sa Esto ni jom Ne ma wa Bje li c a . Mi l en k o Te p i} po z i v a na ozbiq n ost pro t iv na r ed n og pro t iv n i ka.

po u ke iz pro {log po ra za kod ku }e, tim je kom ple tan po sle du `e vre me na, iz u zet no je bi tan po vra tak Ne na da Kr sti }a, po seb no je zna ~a jan we gov uti caj kao ka pi te na. U No vi Sad ide svih 14 igra ~a, ma da su se Ivan Pa u ni} i Du {ko Sa va no vi} po `a li li na po vre de, ali se na dam da }e svi bi ti spo sob ni za utak mi cu. Esto ni je je am bi ci o zna eki pa. Ostva ri li su ve li ku po be du u Izra e lu, dok su pro tiv Cr ne Go re bi li oko va ni im pe ra ti vom po be de. Do bro tr ~e, igra ju spe ci fi~ nu ko {ar ku, vi so ki igra -

Gru pa A Da nas Sr bi ja - Esto ni ja Slo va~ ka - Iz real Cr na Go ra - Island 1. Cr na Go ra 2. Sr bi ja 3. Esto ni ja 4. Iz rael 4. Island 5. Slo va~ ka

Sla vqe na {ih igra ~a po sle po be de u Slo va~ koj

Bes plat ne kar te Ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e da nas (20.30) u no vo sad skom Spen su utak mi cu ~e tvr tog ko la kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo, ko je }e se sle de }e go di ne odr `a ti u Slo ve ni ji, pro tiv Esto ni je. Kao i za me~ pro {le su bo te u Be o gra du, ko ji su or lo vi iz gu bi li od Cr no go ra ca, ula zni ce }e bi ti bes plat ne, sa op {tio je Ko {ar ka {ki sa vez Sr bi je.

Di stri bu ci ja ula zni ce vr {i }e se da na se od 12 sa ti, na bla gaj na ma Spen sa, i to Is tok i Za pad. Po je di nac }e mo }i da pre u zme naj vi {e ~e ti ri ula zni ce. Me sta u dvo ra ni su nu me ri sa na, pa se mo le gle da o ci da po {tu ju nu me ra ci ju me sta. Zbog ve li kog in te re so va wa KSS mo li gle da o ce da ula zni ce pre u zmu {to pre ka ko bi se iz be gle ve }e gu `ve pri li kom po de le ula zni ca.

- Utak mi ca je ve o ma va `na jer je Esto ni ja do bi la Iz rael u go sti ma. Ge ne ral no je pro tiv nik za me ne ne po zna ni ca. Znam da ga je stil kao Le to ni ja, igra ju ati pi~ nu ko {ar ku, vi s o k i igra ~ i do s ta {i r e. Ima mo ve li ki mo tiv po sle po ra za od Cr ne Go re. Na dam se pu nom Spen su i ve om a mi je dra go zbog to ga {to je No vi Sad do ma }in - ra du je se Mi len -

ko Te pi} po nov nom igra wu u rod nom gra du. Se l ek t or Du { an Iv k o v i} sve s tan je va ` no s ti utak m i c e. - Sva ka je utak mi ca va `na u ova kvom na por nom si ste mu. Ret ko ka da sam imao ova kvo op te re }e we, na por na pu to va wa na Island i u Slo va~ ku, {o kan tan po raz pro tiv Cr ne Go re, ali tre ba po ka za ti kva li tet. Mo ra mo da po ka `e mo da smo iz vu kli

3 3 3 3 3 3

(20.30) (18.00) (20.30) 3 2 2 1 1 0

0 1 1 2 2 3

227:204 255:222 247:237 265:246 241:276 220:269

6 5 5 4 4 3

~i su im po kre tqi vi, ali mi mo ra mo pr vo gle da ti se be, a pro tiv ni ka is po {to va ti. Li~ no sam se ob ra do vao ka da sam ~uo da }e se igra ti u No vom Sa du, ko ji je ko {ar ka {ki grad, ali su utak mi ce van Be o gra da do dat na op te re }e wa - is ta kao je se lek tor Du {an Iv ko vi}. Se l ek t or Du { an Iv k o v i} ra ~ u n a na svih 14 igra ~ a. Pro tiv Esto n i j e u kom b i n a c i j i su: Mi l o{ Te o d o s i}, Mi l en k o Te p i}, Alek s an d ar Ra { i}, Ivan Pa u n i}, Ne m a w a Bje l i ca, Du { ko Sa v a n o v i}, Mar k o Ke { eq, Mi l an Ma ~ van, De j an Mu s li, Ne m a w a Ne d o v i}, Vla di m ir [ti m ac, Ne n ad Kr s ti}, Da n i l o An | u { i} i Zo r an Er ceg. Ko j ih 12 igra ~ a }e igra t i od r e d i } e se na dan utak m i c e. S. R.

SPORT

dnevnik

Da nas (Are na sport, 17.00)

Su bo ta NO VI SAD: Voj vo di na - BSK Bor ~a BE O GRAD: OFK Be o grad - Haj duk U@I CE: Slo bo da Po int - Do wi Srem IVA WI CA: Ja vor - Spar tak ZV BE O GRAD: Rad - Sme de re vo

Ak ti van re zul tat vaq ka Trom zo–Par ti zan 3:2 (1:1)

(17.00) (17.00) (17.00) (17.00) (17.00)

Ne de qa NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Cr ve na zve zda (Are na sport, 17.00) BE O GRAD: Par ti zan - Ja go di na (Are na sport, 19.00) 1. Do wi Srem 2 2 0 0 3:1 6 2. Ja go di na 2 2 0 0 2:0 6 3. N. Pa zar 2 1 1 0 4:1 4 4. Rad 2 1 1 0 4:2 4 5. Voj vo di na 2 1 1 0 1:0 4 6. Par ti zan 2 1 0 1 8:2 3 7. Ja vor 1 1 0 0 5:0 3 8. Slo bo da P. 2 1 0 1 2:1 3 9. Rad ni~ ki (N) 2 1 0 1 2:4 3 10. BSK Bor ~a 2 1 0 1 1:7 3 11. C. zve zda 1 0 1 0 2:2 1 12. Rad ni~ ki (K) 2 0 1 1 1:3 1 13. Sme de re vo 2 0 1 1 0:5 1 14. Haj duk 2 0 0 2 1:3 0 15. OFK Be o grad 2 0 0 2 0:2 0 16. Spar tak ZV 2 0 0 2 0:3 0 U sle de }em ko lu (1/2.sep tem bra) sa sta ju se - NO VI SAD: Do wi Srem - Voj vo di na, KU LA: Haj duk - Rad ni~ ki 1923, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Rad, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki (N), SME DE RE VO: Sme de re vo - No vi Pa zar, BE O GRAD: BSK Bor ~a - Ja vor, JA GO DI NA: Ja go di na - Slo bo da Po int, BE O GRAD: OFK Be o grad Par ti zan.

GOL MAN VOJ VO DI NE NE MA WA SU PI] SPRE MAN ZA DUEL S BSK-om

Uz rad i re zul ta ti

Gol man Voj vo di ne Ne ma wa Su pi} za me wen je zbog po vre de ko le na na utak mi ci u Su bo ti ci. Po vre dio se jo{ na pr voj utak mi ci iz me |u No vo sa |a na i Be~ li ja u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe. Sto i~ ki je iz dr `ao re van{ u ASu stri ji, po tom i su sret sa Sme de re vom, ali je u Su bo ti ci po no vo ose tio bol. - Li ga men ti na ko le nu su is teg nu ti, ali ose }am se sa svim do bro i spo so ban sam da sta nem na gol - re kao je Su pi}. - Tre ni rao sam pu nim in ten zi te tom u pro te kla dva da na i ni sam ose tio ni ka kav bol.

va la po {tu je mo, ali sve sni smo i svog kva li te ta. Me |u tim, na sva koj utak mi ci mo ra mo da da mo mak si mum i, ka ko se to u sport skom àr go nu ka è, iz gi ne mo na te re nu. Ka ko oce wu je te svo je mla de na sled ni ke na go lu? - Sve su to ta len to va ni mom ci i me |u wi ma }e vla da ti zdra va kon ku ren ci ja. @a ku la i ja im po ma è mo ko li ko god mo è mo. Sa mo ne ka slu {a ju tre ne ra Sa {u To di }a, ko ji je iz u ze tan stru~ wak i ~o vek, pa ne }e bi ti pro ble ma. Da li je sa da {wi tim kva li tet -

TROM ZO: sta dion ,, Al f hajm,’’gle d a l a c a: 5.000. Su di ja: [or gen ho fer (Austri ja). Strel ci: Pri jo vi} u 37, Bjerk u 77: i Mbo |i: u 87. za Trom zo, a S. Mar ko vi} u 45. i Mi tro vi} u 74. mi nu tu za Par ti zan. TROM ZO: Sal man 7, Mbo |i 7, Bjerk 7, Ko pi nen 6, Sis 6, Dra ge 6, Jen sen 6, An der sen 6 (Ben dik sen 6), Kri sti jan sen 7, On dra {ek 7 , Pri jo vi} 7 (Jo han sen). PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 6, Ak sen ti je vi} 6 , Miq ko vi} 7, Iva nov 7, Vol kov 6, S. Mar ko vi} 7 (Smi qa ni}), Ba bo vi} 5 (Ili} ), To mi} 6, L. Mar ko vi} 6, Ka ma ra 6, [}e po vi} 5 (Mi tro vi} 7). U pr voj utak mi ci plej ofa za pla sman u Li gu Evro pe fud ba le ri Par ti za na iz gu bi li su u Nor ve {koj od Trom zea 3:2 (1:1). Cr no – be li ima ju ak ti van re zul tat pred re van{ me ~a za ne de qu da na u Be o gra du. Eki p e su po ~ e l e u ma w e – vi { e o~e k i v a n im sa s ta v i m a. Kod Par t i z a n a iz o s tao je ka pi t en Ili}, a za i g rao Ste f an Ba b o v i}. Do m a } in je o~i g led no do b ro ske n i r ao cr n o – be l e jer je igrao u sli~ n om sti l u kao AEL. Od {e s ne a e s ter c a vaq k a kre t ao je pre s ing Nor ve ` a n a, sli ~ an onom ko j i je vi | en u Lar n a k i. I ve} u 3. mi nu t u vi | e n a je pr v a pri l i k a za Trom z o. Cen t ar { ut sa le v e stra n e do ~ e k ao je gla v om Mbo |i, ali i {u t i r ao pre k o go l a. Ne { to po t om Stoj k o v i} je na pu s tio gol, lop t a je bi l a kod On d ra { e k a, ~i j u lop t u je sa gol li n i j e iz b a c io Miq k o vi}. U 8. mi n u t u gol m an vaq k a bio je spret n i j i od Pri j o v i } a

Ne ma wa Su pi}

ni ji u od no su na onaj iz pro te kle se zo ne? - Te {ko je to pro ce ni ti. At mos fe ra je sa da dru ga ~i ja. Ne ka ko smo bor be ni ji i to je naj bit ni je. To me u pri log idu i utak mi ce na evrop skoj sce ni, ko je smo do bro od i gra li. Sve sni smo kva li te ta, ra di se i at mos fe ra je do bra i to mo ra mo da odr `i mo, pa }e i bo qi re zul ta ti do }i. Va {a for ma? - Iskre no, dr `im je dan ni vo i bit no mi je da sam ja za do vo qan, kao i stru ka i qu di ko ji vo de klub - na gla sio je Ne ma wa Su pi}. M. Pa vlo vi}

Bu fon pro pu {ta start se zo ne Gol man i ka pi ten Ju ven tu sa \an lu i |i Bu fon pro pu sti }e me~ sa Par mom u pr vom ko lu Se ri je A zbog po vre de but nog mi {i }a. Gol man ita li jan ske re pre zen ta ci je po vre dio se na tre nin gu u uto rak. - Na kon ul tra zvu ka i pre gle da mag net nom re zo nan com utvr |e no je da po sto ji otok na de snom but nom mi {i }u. Ra di se o lak {oj po vre di, ali }e Bu fon zbog to ga mo ra ti da pre sko ~i duel sa Par mom - na vo di se u sa op {te wu na saj tu Ju ven tu sa.

ko j i je bio sam is pred we g a. Par ti zan se oko 20. mi nu ta oslo bo dio pri ti ska do ma }i na i or ga ni zo vao dva smi sle na na pa da. Na is te ku 27. mi nu ta Dra ge je u{ao u {e sna e ste rac, po ku {ao da od i gra pas, ali je Miq ko vi} in ter ve ni sao i ot klo nio opa snost. Ne {to po tom Par ti zan je imao do bru {an su. Bi la je to kon tra tri na dva, ali ume sto da sam na sta vi ak ci ju, jer je bio neo me tan, Ba bo vi} je po tra ìo To mi }a, {to ni je pro {lo. Pre {ao je po tom i Par ti zan na pre sing po ce lom te re nu, uo~iv {i da od - Ova kve sce ne bi le su naj o pa sni je po gol Par ti za na bra na do ma }i na ni je naj si gur ni U na stav ku Trom zo je opet po kor ne ra, Stoj ko vi} je dva in ter ja. U 34. mi nu tu lo{ po tez To mi ku {ao da se na met ne i ve} u 48. ve ni {e. Ipak 2:1 ne {to ka sni je. }a. U bli zi ni {e sna e ster ca vu mi nu tu imao je {an su. Pri jo vi} Naj vi {i u sko ku, po sle kor ne ra kao je lop tu, a po tom ume sto da je bio u {e sna e ster cu, {u ti rao, bio je Bjerk i sme stio lop tu u od i gra do sa mog Ba bo vi }a {u ti ali u Miq ko vi }a. Po tom su cr mre ù. Uvo |e wem Sa {e Ili }a rao je, ali vr lo tra qa vo. A, po no – be li kre nu li na pred, Vol u igru Vla di mir Ver me zo vi} tom 1:0 za Trom zo. Dra ge je cen kov i La zar Mar ko vi} od i gra li po ku {ao je da pre u zme ini ci ja tri rao sa de sne stra ne, a Pri jo su do bar du pli pas, na pa da~ je ti vu, ali je sa mo mi nut ka sni je vi} sa pet me ta ra, neo me tan, gla po ku {ao sa 20 me ta ra, ali pre ko bi lo 3:1. Po no vo su po sle kor ne vom dao gol. Ma lo ka sni je po ku go la. A, u 55. mi nu tu ve li ka ra do ma }i po sti gli gol, ovog pu {ao je Par ti zan. Sa de sne stra ne {an sa za Par ti zan. [}e po vi} je ta Mbo |i. Ipak, ubr zo je usle cen tri rao je Ak sen ti je vi}, a na iza {ao sam is pred Sal ma na i dio od go vor. Mi tro vi} je gla dru goj sta ti vi Sa {a Mar ko vi} kad je tre ba lo da ga pi ta u ko ji vom dao gol, na ko na cen tar {u ta {u ti ra i pro ma {u je. Ipak, u 42. ugao da mu {u ti rao on je po ku sa de sne stra ne. U 88. mi nu tu ve mi nu tu 1:1. Cen tri rao je Vol kov {ao kroz no ge, ali je Sal man od li ka {an sa za Par ti zan. La zar sa le ve stra ne, a na pr voj sta ti bra nio. U 60. mi nu tu sto po stot Mar ko vi} ostao je sam is pred viv Sa {a Mar ko vi} gla vom je sa na {an sa za Nor ve à ne. Pri jo Sal ma na, {u ti rao, a ovaj od bra vla dao Sal ma na. U po sled wim se vi} je od i grao na pe nal tik, {u nio. kun da ma pr vog po lu vre me na {an ti rao je An der sen, od bra nio Par ti zan ima do bar re zul tat sa za do ma }i na. Stoj ko vi} je iz Stoj ko vi}, lop ta sti gla do pred re van{, ali mo ra da po pra le teo u pra zno, Pri jo vi} {u ti istog igra ~a ko ji u dru gom po ku - vi re a li za ci ju ne bi li ura dio rao, a Miq ko vi} sa gol li ni je {a ju po ga |a sta ti vu. U 77. mi nu ne {to vi {e. iz ba cio lop tu. tu po ku {a va Jen sen di rekt no iz I. La za re vi}

DI SCI PLIN SKA KO MI SI JA FSS-a IZ RE KLA KA ZNE

U No vom Pa za ru bez pu bli ke Di sci plin ske ko mi si ja Fud bal skog sa ve za Sr bi je, ko jom je pred se da vao Slo bo dan Pa jo vi}, ka zni la je No vi Pa zar sa dve utak mi ce igra wa pred pra znim tri bi na ma. Pa zar ci }e ta ko igra ti bez pri su stva pu bli ke pro tiv Cr ve ne zve zde u ne de qu od 17 ~a so va, u tre }em ko lu Je len Su per li ge, kao i pro tiv Spar ta ka, u pe tom ko lu, 15. sep tem bra. Ka zna je do ne ta zbog in ci de na ta ko je su na pra vi li na vi ja ~i No vog Pa za ra i na no {e wa te {kih te le snih po vre da (ubod no `em), pre utak mi ce pr vog ko la Je len Su per li ge pro tiv Rad ni~ kog iz Ni {a. Pa jo vi} je re kao da je od lu ka do ne se na po sle oba vqe nog ve o ma de taq nog is tra `nog po stup ka i ba zi ra na je ka ko na te `i ni u~i we nog pre kr {a ja,

Li ver pul tra ì po ja ~a wa Usta lio se is ku sni ~u var mre è na go lu Voj vo di ne, a da li }e u su bo tu bra ni ti, ne zna. - Ni ka da ne mo gu da tvr dim da }u sta ti iz me |u sta ti va. O to me od lu ~u je stru~ ni {tab. Ta ko }e bi ti i pred duel s BSK - om iz Bor ~e. [ta o~e ku je te u toj utak mi ci? - Mi uvek ide mo na po be du. Ve ru jem da }e nas na {i na vi ja ~i po dr à ti na „Ka ra |or |u”. Da kle, o~e ku je mo da sla vi mo i u|e mo u niz po be da. Uosta lom, am bi ci je Voj vo di ne su svi ma po zna te. Ni ko ga ne pod ce wu je mo, bez ob zi ra na ime pro tiv ni ka na te re nu. Sva kog ri -

PR VE UTAK MICE PLEJ-OFA ZA LI GU EVRO PE

JE LEN SU PER LI GA SR BI JE – 3.KO LO JA GO DI NA: Rad ni~ ki (N) - Rad ni~ ki 1923

petak24.avgust2012.

Me na xer Li ver pu la Bren dan Ro xers re kao je da klub mo ra da do ve de no ve igra ~e, uko li ko è li da se ove se zo ne ukqu ~i u bor bu za ti tu lu. - Imao sam spi sak igra ~a ko je sam è leo da do ve dem, ali to je sve bi lo uslov no zbog nov ca. Iako klub na por no ra di na to me, ne mo gu da bu dem za do vo qan, jer ne mam do vo qan broj igra ~a - re kao je Bren dan Ro xers. On je do dao da ne ma na me ru da na pa da ~u En di ju Ke ro lu do zvo li po vra tak u Wu kasl. - Po treb na su mi mi ni mum tri na pa da ~a. Imam Su a re za, Bo ri ni ja i Ke ro la. Ne bi bi lo pa met no da u ovom tre nut ku raz mi {qam o Ke ro lo vom od la sku. Ne mam ma gi~ ni {ta pi} da do v o d im fud b a l e r e, ali ima vre me na. Na dam se da }u kra jem av gu sta ima ti tim ko ji è lim - re kao je Ro xers. Ovog le ta Li ver pul su na pu sti li Dirk Kajt, Mak si Ro dri gez, Fa bio Aure lio, Kreg Be la mi i Al ber to Akvi la ni, dok su na En fild roud do {li Fa bio Bo ri ni, Dò Alen i Osa ma Asa i di. Fud ba le ri Li ver pu la po ra è ni su na otva ra wu Pre mi jer li ge od Vest Brom vi~ Al bi o na.

ta ko i na po sto je }em lo {em di sci plin skom do si jeu No vog Pa za ra. - U pret hod nih go di nu da na FK No vi Pa zar vi {e pu ta je ka `wa van na isti na ~in. Ova od lu ka pred sta vqa po sled we upo zo re we da ne }e mo to le ri sa ti fi zi~ ko na si qe na sport skim te re ni ma. U slu ~a ju even tu al nog po na vqa wa sli~ nog pre kr {a ja mo gu sle di ti jo{ ri go ro zni je ka zne ne me re, ne sa mo za po me nu ti klub, ve} i za sve osta le. Ve o ma is crp no smo vo di li is tra gu o ovom slu ~a ju i po sle pri ku pqa wa kom plet ne do ku men ta ci je od stra ne MUP, slu `be nih li ca i pred stav ni ka FK No vi Pa zar, do ne li smo od lu ku ba zi ra nu na do sta vqe nim re le vant nim ~i we ni ca ma - iz ja vio je Pa jo vi}.

KA ZOR LA TVR DI

Zi dan bo qi od Me si ja i Ro nal da

Zi ne din Zi dan

No vi fud ba ler Ar se na la, [pa nac San ti Ka sor la iz ja vio je da je Zi ne din Zi dan bo qi fud ba ler od Me si ja i Kri sti ja na Ro nal da. Ka sor la iza brao je Fran cu za kao naj bo qeg fud ba le ra pro tiv ko ga je igrao u svo joj ka ri je ri, is pred tre nut no naj bo qeg dua svet skog fud ba la. - U raz li ~i tim pe ri o di ma `i vo ta svi |a ju vam se raz li ~i ti igra ~i. Ka da sam bio kli nac, obo `a vao sam Mi ha e la La u dru pa. Ipak, ve} sam ne ko li ko pu ta re kao da je Zi ne din Zi dan naj bo qi fud ba ler pro tiv ko ga sam

igrao. Na rav no, tu su i Me si i Ro nal do, ali ja sam imao sre }u da igram pro tiv Zi da na. On je jo{ uvek naj bo qi - do dao je Ka sor la ko ji je pri znao da mu je u po ~et ku de lo va lo da je Zi dan vi sok i po ma lo tra pav. - Ipak, ve o ma br zo smo svi uvi de li ko li ko je ta len to van i {ta sve ume sa lop tom. Za i sta sam u`i vao gle da ju }i ga, on je sve ra dio na fan ta sti ~an na ~in, za to je i naj bo qi. [pa n ac je pro { le se z o n e igrao za Ma la gu, a pre to ga bio je ~lan Vi qa re a la i Re kre a ti va.

KA DROV SKE PRO ME NE U SME DE RE VU

Sme wen Bog da no vi} Vi { e g o d i { wi di r ek t or Sme de re va Go ran Bog da no vi} sme wen je sa te funk ci je, a na we g o v o me s to po s ta v qen je Alek san dar Pan ti}, do sa da {wi di r ek t or omla d in s kog po go na. Pred sed nik Sme de re va Sa {a Mo mi} ob ja snio je da je pro me ne do {lo jer Bog da n o v i}, na k on re o r g a n i z a ci je u klu bu, ni je è leo da pri hva ti sma we we pla te. - Ka d rov s ke pro m e n e su uslo v qe n e uskla | i v a w em aka ta klu ba sa no vim Za ko nom o pri vred nim su bjek ti ma. Te stva ri se ti ~u ste ~aj nog uprav ni ka Sar ti da, kao vla sni ka klu ba, ali i unu tra {we or ga ni za ci je, ko ja je bi la pri nu |e na da broj i pri ma wa za p o s le n ih pri l a g o | a v a sta wu u klu bu i dru {tvu uop {te. Bog da no vi }u smo po nu di li na sta vak sa rad we, ali po no vim ul so vi ma, ko je on ni je pri hva tio, i zbog to ga je raz r e { en du ` no s ti. - ob j a snio je Mo mi}. On je ob ja snio da sa da Iz vr {ni od bor ~i ne tro ji ca di rek t o r a - Alek s an d ar Pan ti} kao ge n e r al n i, @ar k o Pa vlo vi} kao sport ski i Ni ko la Ne {i}, ko me }e bi ti po v e r e n i dru g i ope r a t iv n i po slo vi. Go ran Bog da no vi} iz ja vio je da }e se tek obra ti ti jav no sti jer ni je isti na da ni je pri va tio sma we we pla te. - U naj ma wu ru ku je ne ko rekt no da ne ko po mi sli, a ka mo li da ka è da sam oti {ao zbog pla t e. Ja sam sme w en onog tre nut ka ka da je Mo mi} po stao pred sed nik. Imao sam svo j e ide j e i pla n o v e, ko j e bih spro veo u de lo i bez pla te, jer mi ne pa da na pa met da tro {im na rod ne pa re. Ni ko ni je hteo da me slu {a, a ve ru jem da sam bar to za slu ìo. Sme der ve ska i {i ra jav nost usko ro }e ~u ti zbog ~e ga ni sam vi {e u klu bu, jer na to ima pra vo - is ta kao je Bog da no vi}, ko ji je se dam go di na bio di rek tor klu ba.

sport

petak24.avgust2012.

dnevnik

PLEJ-OF ZA LI GU [AM PI O NA

Gol Ba ste, Ma `i} is kqu ~io La ne ta U sre du je od i gra no pre o sta lih pet me ~e va plej-ofa kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o n a, pred n ost su ste k li AEL, Di na mo Za greb, Ma la ga i BA TE. Po bed ni ka ni je bi lo sa mo u du e lu Bra ge i Udi ne zea, a po -

go dak za Ita li ja ne, po sti gao je srp ski re pre zen ta ti vac Du {an Ba sta, dok su Por tu gal ci sa v la d a l i @eq k a Br k i } a. AEL je sa 2:1 sa vla dao An der leht Mi l a n a Jo v a n o v i } a, a istim re zul ta tom Di na mo je na Mak si mi ru nad i grao eki pu Ma ri bo ra. Ma la ga je sa 2:0 do -

Du {an Ba sta

bi la Pa na ti na i kos, a istim re zul ta tom BA TE Bo ri sov je bio bo qi od Ha po e la. Fud b a l e r i ita l i j an s kog Udi ne zea od i gra li su ne re {e no 1:1 u go sti ma pro tiv por tu gal ske Bra ge. Udi ne ze je po veo go lom re pre zen ta tiv ca Sr bi je Du {a na Ba ste u 23. mi nu tu, a iz j ed n a ~ e w e do m a } i n u do n eo je Isma i li u 68. Ita l i j a n i su us pe li da iz dr `e ra ni pri ti sak Bra ge i pr vi stig n u do vo| stva, Ba sta je na asi s ten c i j u Di na t a l ea po s ti gao vo de }i gol. Iako je Bra g a stva r a l a vi { e {an s i, od b ra n a Udi ne zea bi la je ne u mo qu va, a on da je u 68. mi nu tu usle d io spek t a ku l a r an {ut Isma i la, ko ji je do neo iz jed na ~e we. Bez ob zi ra na to {to je pri mio gol gol man Udi ne z ea @eq k o Br k i}, od l i~ n o se po k a z ao, od bra n io ne k i l i ko do brih {an si do ma }i na i pru `io na d u svom

Seks - skan dal Jor da na ca bu d u tak m i ~ a r i na naj v e } oj smo t ri - na v o d i se u sa o p {te w u ko j e je ko m i t et do sta v io agen c i j i AP. Na kra j u su se ipak po j a vi l a ime n a op t u ` e n ih pa ra o l im p i j a c a: Faj s al Ha ma{, 35-go d i { wi tre n er di z a ~ a te g o v a, op t u ` en je po dve ta~ k e zbog pri s i q a va q a ma l o l et n i k a na sek s u al n u ak t iv n ost, tri d e s e tjed n o g o d i { wi Omar Ku a ra d i op t u ` en je po tri ta~ ke za sek s u a l n i na p ad i jed nom ta~ k om zbog vo a j e r i zma, od ~e g a je bar dvo j e nad ma l o l et n i c i m a. Na kra j u, ~e t r d e s et p e t o go d i { wi Mo t az Al-Ju n ad, ko j i je otu ` en za je d an sek su a l n i na p ad. Svi na p a d i do g o d i l i su se iz m e | u 16. i 20. av g u s ta.

Ku ra di ja je iden ti fi ko va la 14-go di {wa de voj ~i ca ko ja je tvr di la da je 18. av gu sta po zi ra la za sli ka we pre ne go {to je uhva tio iz me |u no gu. Istog da na, 16-go di {wa de voj ~i ca je sve do ~i la da je {e ta la po red re ke po red dvo ra ne Fo rum, jed nog od naj ve }ih sport skih cen ta ra u Se ver noj Ir skoj, sa pri ja te qi com ka da su im put pre pre ~i la tro ji ca op tu `e nih. Po li ci ja je sa op {ti la da je je dan od wih gur nuo de voj ku ka Ku ra di ju ko ji ju je ste gao oko stru ka, ali je ona us pe la da po beg ne. To ni Ka hir, bra ni lac op tu `e nih is ta kao je da Omar ne ma do we eks tre mi te te od ro |e wa i da je ne spo so ban za sek su al ni od nos. Pa r a o l im p ij s ke igre u Lon do nu po ~i wu 29. av gu sta.

BE ^EJ CI O^E KU JU LE PE VE STI OD PA RA O LIM PIJ KE DRA GA NE PE RI]

Mo gu }a i me da qa

Po sle ka ja ka {a Mar ka No va ko vi }a, De ja na Ter zi }a i Mar ka To mi }e vi }a, wi ho vog tre ne ra Jo è fa [o ti ja i pli va ~a â be Si la |i ja u Lon don se upu ti la i pa ra o lim pij ka Bo ri sla va Be ba Pe ri}Ran ko vi}, od ko je Be ~ej ci o~e ku ju mno go. Be ba, ka ko Bo ri sla vu Pe ri}-Ran ko vi} we ni Be ~ej ci oslo vqa va ju, je ve} ose ti la olim pij sku at mos fe ru u Pe kin gu pre ~e ti ri go di ne, a pret hod ni pred sed nik op {ti ne Pe ter Kne zi je imao za do voq stvo da joj pri re di pri jem i po sle Iga ra u pre sto ni ci naj mno go qud ni je ze mqe na sve tu. Jer, Be ba se iz Pe kin ga vra ti la oven ~a na sre br nom me da qom, a pri go dan su ve nir iz Ki ne i da nas kra si ka bi net pred sed ni ka op {ti ne Be ~ej. - Be bi smo po è le li sre }an put, da pru ì mak si mum u sto no te ni skom rin gu i s re ke tom u ru ci, da za be le ì do bre re zul ta te u ni zu, a ako po sle di ca to ga bu de olim pij ska me da qa, na {e za do voq stvo }e bi ti, uto li ko, ve }e. Zna ju }i da se pu tem we ime gra da Be ~e ja u kon ti nu i te tu po mi we na broj nim ve li -

kim tak mi ~e wi ma spor ti sta s in va li di te tom, za hval ni smo joj na to me. Na ma osta je da od 29. av gu sta ~e ka mo le pe ve sti iz Lon do na, re kao je pred sed nik op {ti ne Be ~ej mr Vuk Ra do je vi}. Bo ri sla va Pe ri}-Ran ko vi} }e bi ti jed na od 13 spor ti sta ko ji }e bra ni ti bo je Sr bi je u kon ku ren ci ji pre ko ~e ti ri hi qa de pa ra o lim pi ja ca iz 150 dr à va. Na svom olim pij skom pr ven cu bi la je „sre br na“. Iako je na vi kla na ova kve i sli~ ne is pra }a je, ipak je bi la pri jat no uz bu |e na. - âst mi je i za do voq stvo {to me mo ji Be ~ej ci, iako sam par go di na una zad ì teq ka No vog Sa da, sma tra ju svo jom su gra |an kom. Na dam se da sam do sa da bi la do bar sport ski am ba sa dor Be ~e ja u sve tu, a u~i ni }u sve da ta ko i osta ne. Po no sna sam {to je Be ~ej imao na Olim pij skim igra ma u Lon do nu kvin tet u~e sni ka, ~e tvo ri cu tak mi ~a ra i jed nog tre ne ra, {to su do stoj no is pra }e ni i isto ta ko re pre zen to va li svo ju ze mqu na bo ri li {tu. - ka è Bo ri sla va Be ba Pe ri}-Ran ko vi}. V. Jan kov

Zbog ba kqe pet go di na hla |e wa Dvo ji ci na vi ja ~a Fud bal ski sa vez Austra li je iz re kao je pe to go di {wu za bra nu ula ska na sta dion jer su na utak mi ci Sid nej Ju naj ted - Ve stern Sid nej Vo ri ors, od i gra noj u sre du, za pa li li ba kqe i va tro met na tri bi na ma. ^el ni ci austra lij skog sa ve za od mah se se uhva ti li u ko {tac sa pro bel mom i br zo od re di li ka -

zne, jer je to bio dru gi in ci dent na fud bal skim utak mi ca ma za krat ko vre me. Pret hod no, 14. av gu sta, do {lo je do su ko ba na vi ja ~a na me ~u Sid ne ja i Ma kar tur Rem sa. - Ovim qu di ma, hu li ga ni ma, ko ji `e le da uni {te sport ni je me sto u fud ba lu. In ci den ti na po sled we dve utak mi ce su de la

Mi lan Pi per ski (le vo)

MI LAN PI PER SKI VE ^E RAS BRA NI TI TU LU

Po ti sin opa san ri val

Na{ pro fe si o nal ni bok ser, Zre wa ni nac Mi lan Pi per ski, ve ~e ras u 21 ~as }e na Zla ti bo ru bra ni ti ti tu lu sve slo ven skog pr va ka. Ri val mu je Ukra ji nac Bog dan Po ti sin. Me~ }e bi ti odr `an u sred woj ka te go ri ji, a pred vi |e no je da tra je dva na est run di. Pi per ski je do sa da osam pu ta iz la zio na pro fi ring i po sti gao isto to li ko po be da. - Za me ne ovo je me~ od ve li ke va `no sti, jer pr vi put bra nim ti tu lu. Du go sam se pri pre mao za ovaj okr {aj i spre man sam za

naj ve }i iza zov u svo joj do sa da {woj ka ri je ri. Ve ru jem u po be du i od bra nu po ja sa. Me |u tim, Po ti sin je ve o ma ~vrst i upo ran bo rac, a gle dao sam ne ke we go ve bor be - is ta kao je Pi per ski. U uvod nim bor ba ma sa sta }e se - te {ka ka te go ri ja: Mar ~e ta (Sr bi ja) - Pe trov (Ma ke do ni ja), po lu te {ka: Vi da ko vi} (Sr bi ja) - Pet kov (Ma ke do ni ja), ^u ro vi} (Sr bi ja) - Ha las (Ma |ar ska) i pe ro: Ma go vac (Sr bi ja) - Pe tro vi} (Ma |ar ska). Di rek tan pre nos glav ne bor be ve ~e ri bi }e na TV B92. M. P.

PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

PA RA O LIM PIJ SKE IGRE

Pa r a o l im p ij s ki ko m i t et Jor da na po vu kao je tro je tak mi ~a ra sa Iga ra u Lon do nu, jer su op tu `e ni za sek su al no uz ne mi ra va we u Se ver noj Ir skoj. Spor ti sti su uhap {e ni u sre du u An tri mu, se ver no od Bel fa sta, ali su ubr zo pu {te ni uz ka u ci ju i 18. ok to bra ~e ka ih sa slu {a we u Se ver noj Ir skoj. U ce lu pri ~u ukqu ~io se ~ak i kraq Jor da na Ab du lah Dru gi ko ji je pla tio ka u ci ju (5.500 fun ti sva ki) ka ko bi se bra ni li sa slo bo de. Jor dan ski ko mi tet ni je ob ja v io de t a q e ovog slu ~ a j a, kao ni ime n a uhap { e n ih spor ti sta. - Ne bi bi l o pri k lad n o da spor t i s ti ko j i su osum w i ~ e ni za ova k vo kri v i~ n o de l o

ti mu za re van{ me~ ko ji se igra 28. av gu sta. Ki par ski AEL iz Li ma so la, ko ji je u pret hod noj run di iz b a c io {am p i o n a Sr b i j e, eki pu Par ti za na, po be dio je na svom te re nu bel gij ski An der leht sa 2:1. Strel ci za Ki pra ne bi li su @u ni or i Mi gel, dok je va àn gol za Bel gi jan ce po sti gao sjaj ni Mbo ka ni. Mi lan Jo va no vi} igrao je do 75. mi nu ta ka da ga je zbog dru gog ù tog kar to na is kqu ~io srp s ki su d i j a Mi l o r ad Ma ì}. Ma la ga je u [pa ni ji do bi la gr~ ki Pa na ti na i kos sa 2:0, a ko rak od L[ do ve li su je De mi ke lis i Eli seu po go ci ma u pr vom po lu vre me nu. Istim re zul ta tom BA TE je u Be lo ru si ji nad i grao izra el skog {am pi o na Ha poel [mo nu Kir jat, po go ci ma Vi ta li ja Ro di o no va. Srp s ki in t er n a c i o n a l ac Mar ko Si mi} od i grao je ceo me~. In te re sant no }e bi ti u re van {u u Slo ve ni ji po {to je Di na mo iz Za gre ba je na svom te re nu sa vla dao Ma ri bor sa 2:1. Di na mo je po veo ve} u de se tim mi nu tu po got kom ô pa, da bi pet mi nu ta pre po lu vre me na Ba deq iz jed na ~io auto go lom. Me |u tim, ka pi ten „mo drih” se od „Mak s i m i r a” opro stio ipak kao he roj po {to se 15 mi nu ta pre kra ja is ku pio i do neo Di na mu ka kvuta kvu pred nost pred re van{.

ne ko li ci ne idi o ta ko ji su `e le li da na pra ve pro ble me - re kao je pred sed nik austra lij skog fud bal skog sa ve za Ben Ba kli lo kal nim me di ji ma. Austra lij ski sa vez na ja vio je ka znu za jo{ jed nog hu li ga na, ali na knad no, jer je u we go vom slu ~a ju po treb no pro {i re we is tra ge.

Su bo ti ~a ni sve `i ji

Spar tak Voj put – Cr ven ka 32:28 (15:10) SU BO TI CA: Sport ska dvo ra na „Du do va {u ma”, gle da la ca 100, su di je: Triv ko vi} i Mi lo sa vqe vi} (Be {ka). Sed mer ci: Spar tak 1 (0), Cr ven ka 1 (1), is kqu ~e wa: Spar tak 6, Cr ven ka 6 mi nu ta. SPAR TAK VOJ PUT: Ku ki}, \u ka no vi}, Vu ko sla vo vi}, Pa pri} 3, Dis tol 8, Ko va ~e vi} 5, Bo ò vi} 3, Jo va no vi} 1, Je li} 5, Ko so vi}, Pa vlo vi} 1, Pa to~ ka ji 1, Kal tak 4, Ja wi} 1, To do ro vi}. CR VEN KA: Ma noj lo vi}, Ra ~i}, Ba ra ve zi}, Ra do wi} 2, @e ga rac 1, Ni ko li}, Ivi}, V. Ra ~i} 1, Mi ri} 1, Pe ro vi} 9, Gu gle ta 4, Gru ji ~i} 4, Tan guz, Sla vu qi ca 3. Su bo ti ~a ni su po sle ne pu nih me sec da na ra da u pri prem nom pe ri o du ugo sti li su per li ga {a Cr ven ku u pr vom kon trol nom me ~u i ovo ga pu ta su sla vi li. U pr vom de lu dok su no ge jo{ bi le sve è le te lo se po te re nu, a do ma }i su us pe li da stig nu do so lid ne za li he do od mo ra. Go sti su u 54. mi nu tu pri {li na 28:26 ali se on da raz i grao bek pu ta ra Ivan Dis tol i sa ne ko li ko go lo va do veo do ma }e do ne do sti `nih 31:26. Ve ve ri ca ma je ovo ve} ~e tvr ti me~ pa im je ne do sta ja lo i sve ì ne. No vi me~ istih ri va la za ka za na je za su bo tu. S. Sto jiq ko vi}

BOK SER KE U UKRA JI NI: Po sle pri pre ma u Som bo ru `en ska bok ser ska re pre zen ta ci ja ot pu to va la je u Ukra ji nu u ^i grin, gde }e u~e stvo va ti na ja kom me |u na rod nom tur ni ru, na ko jem }e iz me |u osta lih ru ka vi ce ukr sti ti re pre zen ta tiv ke Be lo ru si je, Ukra ji ne, Ru si je, Mol da vi je i Poq ske. NA spi sku put ni ka su: Ta ma ra Mi lo ra do vi} (Tr ste nik), Se mra Bo gu ~a nin (No vi Sad), Mi le na Ma to vi} (Tr ste nik), Mi lan ka Ta di} (Ba nat, Zre wa nin), Ma ri ja Pa vlov ([a ka {i, @a baq), San dra Ma ran (Gard, Vr {ac ).

Ba li} zva ni~ no u Atle ti ku Je dan od naj bo qih ru ko me ta {a na sve tu Iva no Ba li} zva ni~ no je po stao ~lan ma drid skog Atle ti ka, sa ko jim je pot pi sao ugo vor na go di nu da na. Ba li} }e se ta ko vra ti ti u {pan ski ru ko met po sle ~e ti ri go di ne, po {to je od 2004. do 2008. go di ne igrao za Por tland San An to nio, a po tom je pre {ao u Za greb, ~i je je bo je bra nio do kra ja pro {le se zo ne.

ME \U NA ROD NI TUR NIR U HRT KOV CI MA

U~e stvu je 14 eki pa

U or ga ni za ci ji Ru ko met nog klu ba Slo ga iz Hrt ko va ca od da nas do ne de qe odr `a }e se Me |u na rod ni me mo ri jal ni ru ko met ni tur nir „Dok tor Mi o drag Po `e ga” u Sport skom cen tru Vra wa u znak se }a wa na tra gi~ no stra da log le ka ra i spor ti stu u Hrt kov ci ma. Tak mi ~e we }e oku pi ti mla de ru ko me ta {e i ru ko me ta {i ce iz 14 klu bo va iz Bo sne i Her ce go vi ne, Hr vat ske, Re pu bli ke Srp ske i Sr bi je. Sve ~a no otva ra we tur ni ra za ka za no je za da nas u 20 ~a so va, a za vr {e tak tak mi ~e wa i pro gla {e we po bed ni ka na ja vqen je za ne de qu u 19 ~a so va. Nad me ta we spor ti sta za po bed ni~ ke pe ha re pro pra ti }e kul tur no- umet ni~ ki pro gram. M. M.

GO STO JI] OSVO JIO ZLAT NU ME DA QU NA EVROP SKOM PR VEN STVU: Evropsko prvenstvo slobodno lete}ih modela u klasama F1a, F1b i F1c za seniore u Italiji u blizini grada Pise, donelo je veliki uspeh srpskom avio-modelarstvu. Na{ trenutno najuspe{niji i najboqi aviomodelar Svetozar Gostoji} osvojio je zlatnu medaqu. Drugo mesto pripalo je Ondreju Parpelu iz ^e{ke,a tre}e Ru{ewlu Pirsu iz Engleske pobedniku mnogih svetskih kupova. Ovo je Gostoji}u druga medaqa na evropskim prvenstvima jer je 2006.godine osvojio srebrnu medaqu. U ekipnom plasmanu zbog kiksa na{a ekipa je zauzela deseto mesto od 28 reprezentacija.

SPORT

dnevnik

petak24.avgust2012.

PARTIZAN I CRVENA ZVEZDA VE] U KLIN^U

Ve ~i ti `e le sve ti tu le Ko {ar ka {a se zo na jo{ ni je ni po ~e la a iz ta bo ra ve ~i tih ri va la uve li ko se va ju var ni ce. Vu jo {e vi} me ta fo ri~ ki od go va ra ^o vi }u - hva ta }e mo za vrat sva ko ga ko ho }e da lo vi u mut nom. - Ciq nam je da u svim tak mi ~e wi ma na pad ne mo pr vo me sto, u

~e wi ma na ko ji ma u~e stvu je mo re kao je Vu jo {e vi}. Tre ner cr no-be lih na ja vqu je ob ra ~un sa svi ma ko ji se ba ve sum wi vim po slo vi ma. - Da me a ta fo ri~ ki da ka `em, hva ta }e mo za vrat sva ko ga ko ho }e da lo vi u mut nom, kao {to su ve} po ~e li - iz ja vio je Vu jo {e vi}, po vrat nik za kor mi lo Par ti za na.

Du {ko Vu jo {e vi}

Ja dran skoj, Evro ku pu, do ma }oj Na rav no, obra }a we tre ne ra Li gi i Ku pu - re kao je ne dav no cr no-be lih mo è se oka rak te Ne boj {a ô vi}, pred sed nik KK ri sa ti kao re pli ka na in ter vju Cr ve na zve zda Di va. ko ji je Ne boj {a ô vi} ne dav no - Ide mo na pr va me sta u svim tak mi ~e wi ma na ko j i m a u~e stvu je mo dru g a ~ i ji iz bor re ~i, ali istog zna ~e wa, imao je, go vo re }i na te mu am bi ci ja, i Du {ko Vu jo {e vi}, tre ner Par ti za na. Ne ma sum we da }e ve ~i ti ri va li ove se zo ne vo di ti qu tu bor bu na svim fron to vi ma a uvod oni ma na par ke tu da ju ~el ni ci klu bo va ver bal nim okr {a ji ma. Po sle po ra za u pr vom kon trol nom me ~u od ukra jin ske Po li teh ni ke (73:72), ko ju vo di na{ stru~ wak @eq ko Lu ka ji}, tre ner Par ti za na, Du {ko Vu jo {e vi} osvr nuo se na de {a va wa u ta bo ru qu tog ri va la. Ne boj {a ô vi} - Po sto je in di ci je de la dr à ve da bi ne ki na {i pro - dao. ô vi} je ja sno sta vio do tiv ni ci mo gli da ku pe, ili da ih zna wa da su am bi ci je Cr ve ne no va vlast ko ja je do {la, ~a sti zve zde Di va u pred sto je }oj se zo ti tu lom. Mi sle da su do {li na ni naj vi {e. vlast da bi i Zve zda do {la na - To uop {te ne kri je mo. Kao pr vo me sto. Bez ob zi ra na to, {to ne kri je mo da }e mo na pa sti gle da }e mo da re {i mo na {u fi - i sve dru ge fak to re ko ji pro ba nan sij sku si tu a ci ju ko ja ni je la ju da nas uve du u ne re gu lar no sti. ka i da sa ovim mla dim ti mom, Vi {e }u ta wa ne ma. A to zna ~i, do pu we nim sa igra ~i ma ko ji su ako ho }e da mu qa ju sa su di ja ma, po vre |e ni, Lu ~i}, An |u {i} i me ta fo ri~ ki re ~e no, hva ta mo Mu sli, pri re pre zen ta ci ji, ide - za vrat - re kao je ta da pred sed mo na pr va me sta u svim tak mi - nik cr ve no-be lih.

Pr vi ~o vek ti ma sa Ma log Ka le meg da na ko me ta ri sao je i ras po de lu fi nan sij skih sred sta va. - Pro {le se zo ne ima li smo jed nog dr àv nog spon zo ra, „Te le kom”, ko ji nam je dao 200.000 evra. Na{ ve li ki ri val imao je istog spon zo ra,sa mo ne znam da li je su ma za wih bi la tri ili ~e ti ri pu ta ve }a. Ta ko vi {e ne }e mo }i. Ne è lim da se vra }am u pro {lost, jer znam da je bi lo ne prav de i kad je Zve zda ima la dr àv ne pa re, a Par ti zan ni je, pa se za tim si tu a ci ja okre nu la. Si stem ko ji }e mo po sta vi ti re gu li sa }e po tre bu da Par ti zan do bi je dr àv ne pa re, a da Zve zda do bi je isto,sa mo de set od sto ma we dok je sla bi je pla si ra na od Par ti za na. Sr bi ji su po treb ni Zve zda i Par ti zan - oce nio je ô vi} do da ju }i da }e is ko ri sti ti sva po znan stva, ve {ti ne i is ku stvo iz pri vre de, po li ti ke i spor ta da po ve è sve zve zda {e ko ji mo gu da po mog nu, ma ko joj stran ci ili kom pa ni ji pri pa da ju - Bez ob zi ra na sve o{tre raz li ke,do go vo ri li

Vla do Ili ev ski i Pe ro An ti}

ja, ista je si tu a ci ja i sa To do rom Ge ~ev skim. Ma ke don ski me di ji pi {u da je Pe ro An ti} na svo joj Fa ce bo ok sta ni ci ta ko |e na ja vio od la zak iz dr `av nog ti ma ali se ko {ar ka {ki zva ni~ ni ci jo{ ni su ogla si li o we go voj od lu ci. Iz ve sno je u sva kom slu ~a ju da }e re pre zen ta ci ja Ma ke do -

TURNIR U DALASU

Je le na i Bo ja na u po lu fi na lu Je le na Jan ko vi} i Bo ja na Jo va nov ski uspe {no pre bro di le ~e tvrt fi nal nu run du i pla si ra le se u po lu fi na le tur ni ra u Tek sa su. Da li }e u fi na lu tur ni ra u Da la su igra ti srp ske te ni ser ke, Je le na Jan ko vi} i Bo ja na Jo va nov ski, zna }e se na kon po lu fi nal nih du e la. Je le na Jan ko vi} je pla sman u po lu fi na le iz bo ri la ~e tvrt fi nal nim tri jum fom nad Ru mun kom So ra nom Kri steu, 2:0 (6:2, 6:1). Jan ko vi }e va, ina ~e dru gi no si lac na tur ni ru, odr `a la je pra vu lek ci ju iz te ni sa Ru mun ki, 38. na VTA li sti. Iako je pret hod na dva me ~a od iste pro tiv ni ce gu bi la na kon tri se ta, Jan ko vi }e va je od lu ~i la da je vre me za ube dqiv re van{. - Ose }am da igram bo qe iz me ~a u me~ - re kla je Jan ko vi }e va na kon tri jum fa u ~e tvrt fi na lu. - Ose }am se do bro, vra }a mi se sa mo po u zda we. Za i sta u`i vam na te re nu bo re }i se i tak mi ~e }i se. Mi slim da sam na pra vom pu tu. Do bro je {to sam u {la u se ri ju po be da pred US Open Je le na se krat ko osvr nu la na se ri ju lo {ih re zul ta ta ko je ima u po sled we vre me. - Vr lo je te {ko usta ti uju tro i tre ni ra ti. Ka da stva ri ne funk -

Bo ja na Jo va nov ski i Je le na Jan ko vi}

ci o ni {u mo ra se na }i put za po vra tak, je di ni na ~in je da ra di{ jo{ ja ~e. Ne mo `e{ sa mo se de ti u kre ve tu i ~e ka ti da ti do bre igre pad nu s ne ba. @e lim da igram do bar te nis, ja ko se tru dim da to i ostva rim - ob ja sni la je Je le na. U po lu fi na lu Je le na Jan ko vi} }e igra ti pro tiv Austa li jan ke Kej si De la kve, ko ja je eli mi ni sa la Alek san dru Vo zni jak (6:4, 6:4). De la kvi }e to bi ti pr vo po lu fi na le u ka ri je ri. Srp ki wa i Austa li jan ka su od i gra le tri me ~a do sa da i u sva tri sla -

vi la je na {a te ni ser ka. Bo ja na Jo va nov ski je pla sman u po lu fi na le iz bo ri la na kon tri jum fa nad [u ai Peng. Ki ne ski wa je pre da la me~ pri vo| stvu na {e te ni ser ke od 6:4, 1:0 zbog po vre de ra me na. Jo va nov ski }e u po lu fi na lu igra ti pro tiv Ita li jan ke Ro ber te Vin ~i. Sa mo je dan me~ od i gra le su do sa da ove dve te ni ser ke, bi lo je to pro {le go di ne na tur ni ru u Karls ba du, sla vi la je Vin ~i po sle tri se ta. Tur nir u Da la su iga se za na grad ni fond od 220.000 do la ra.

TRENER JUGOVI]A SVETOZAR JOVOVI] O DO SADA URA\ENOM

Ima me sta za do voq stvu Sve to zar Jo vo vi} – \i le je ru ko met ni stru~ wak bo ga tog `i vot nog i tre ner skog is ku stva. Pri pad nik je ~u ve ne cr ve na~ ke {ko le, bio je tre ner broj nih eki pa, a od ove se zo ne je na ~e lu stru ke ka} kog Ju go vi }a. Iako je Ju go vi} u no vu se zo nu u{ao sa do sta igra ~a iz pret hod ne se zo ne is ku snom stra te gu je neo p hdan na por i vre me da ukom po nu je tim od sta ro se de la ca i pri do {li ca, da is pra ti raz voj i am bi ci je mla dih ru ko -

smo se da mi ko ji vo li mo Zve zdu bu de mo ob je di we ni. Na rav no tu je i go spo din Vu ~i}. Za {to bi smo kri li, kad to ra di i Par ti zan? Ov de ni {ta ne mo `e bez po li ti ke, ali sve }e bi ti u okvi ri ma za ko na i nor mal nog po slo va wa. Po ka za }e se ko ko ga gu ra i gde ga gu ra. Po le mi ka sa ostra {}e nim i ne bit nim qu di ma za Zve zdu je gu bqe we vre me na. @e lim do bre od no se sa svi ma, pa i s Par ti za nom.

An ti} i Ili ev ski re kli zbo gom Pe ro An ti} (30, 201) i Vla do Ili ev ski (32, 190) ne }e vi {e igra ti za re pre zen ta ci ju Ma ke do ni je. Is ku sni in ter na ci o nal ci su zva ni~ no ob ja vi li od lu ku o pen zi o ni sa wu ka da je dr `av ni dres u pi ta wu. Od lu ku o po vla ~e wu Ili jev skog po tvr di la je i na ci o nal na ko {ar ka {ka fe de ra ci -

ni je na EP u Slo ve ni ji 2013. igra ti sa znat no pod mla |e nim sa s ta v om. Ma k e d on c i su di rekt no obez be di li pla sman na EP kao u~e sni ci OI kva li fi ka ci ja, za jed no sa [pa ni jom, Fran cu skom, Ru si jom, Li tva ni jom, Gr~ kom i Ve li kom Bri ta ni jom. An ti}, Ili ev ski i Ge ~ev ski su naj ve }i uspeh sa na ci o nal nim ti mom ima li na Evrop skom pr ven stvu u Li tva ni ji 2011. gde je Ma ke do ni ja osvo ji la ~e tvr to me sto i iz bo ri la u~e {}e na k v a l i f i k a c i o n o m tur ni ru za pla sman na Olim pij ske igre. Ipak tak mi ~e we u Lon do nu osta lo je ne do sti `no za Ma ke don ce ali i za An ti }a i Ili ev skog ko ji vi {e ne }e bi ti u pri li ci da se bo re za u~e {}e na naj ve }oj smo tri spor ti sta.

pra vo osve `e we (osvo jio tre }e me sto), a ujed no je na go ve stio da am bi ci je o vi so kom pla sma nu u do la ze }oj se zo ni ni su bez osno va. -Na rav no da go de po hva le, ali do bar re zul tat na tur ni ru ne }e nas za va ra ti i uquq ka ti. Po seb no me ra du je po ka za na bor be nost to kom tur ni ra, bez ko je ne ma ni re zul ta ta. Do bar re zul tat je po sle di ca sjaj nog ra da, mak si mal nog pri stu pa i pri su stva na tre nin zi ma.Zbog po vre da Cr no gla vac i Kr sman ~i} ni su pro -

kon tru. Na tur ni ru u No vom Sa du to je so lid no funk ci o ni sa lo i ne bih da iz dva jam po je din ce. Mo `da, ipak, Vu ko vqa ka, Vug dra go vi }a, Su xu ma i Ra da ko vi }a kao pred vod ni ke eki pe. Pe ro vi} je kao naj bo qi gol man tur ni ra po tvr dio kva li tet, a mo ti va ci ja ni je ne do sta ja la ni jed nom na {em igra ~u. Po ka za li smo da smo kom pakt na i po ten ci jal na eki pa (Be lo{, Vu ~i }e vi}, Va si}...). Za do vo qan sam do sa da ura |e nim i ve ru jem da }e Ju go vi} igra ti lep i atrak ti van ru ko met - na da se Jo vo vi}.

Am bi jent za pri mer

Sve to zar Jo vo vi} na jed nom od tre nin ga

me ta {a, kao i klup ske am bi ci je ko je pod ra zu me va ju pla sman pri vr hu elit ne li ge. Jo vo vi} je u po zi ci ji da sa ~u va sve ono {to je Vla dan Jor do vi} stva rao u pret hod nih se dam go di na i even tu al no una pre di ve} pre po zna tqi vu ka} ku igru. Pr vo ovo se zon sko is ku {e we za igra ~e Ju go vi }a bio je me mo ri jal ni tur nir „Bog dan Ro di}“, na ko jem ne be sko pla vi u~e stvu ju sa po seb nom ra do {}u i emo ci ja ma.Po op {tim oce na ma Ju go vi} je bio

{li ovaj deo pri pre ma, ali se na dam da }e do kra ja me se ca sve do }i na svo je. Oni nam mno go zna ~e, mla di je su s tim {to ima ju mno go su per li ga {kog is ku stva - re kao je Jo vo vi}. Eki pa je re la tiv no mla da i za to je ve o ma bi tan si stem igre ko ju }e tre ner fo ri sra ti. - Raz li ka u si ste mu igre u od no su na pret hod ne go di ne je ve li ka. Sa da po ku {a va mo da usa vr {i mo si stem od bra ne 6-0 i 3-2-1, kao i tran sfor ma ci ja iz od bra ne u po lu -

Jo vo vi} je jo{ jed nom pod vu kao sjaj ne uslo ve ko je ima u Ka }u, kao tre ne ra sem eki pe ne ma dru ge oba ve ze i bri ge. Di rek tor, se kre tar, kao i ~la no vi uprav nog od bo ra mak si mal nim an ga ò va wem da ju nep hod nu lo gi sti ku igra ~i ma i tre ne ri ma. -Odu {e vqen sam ka} kim ru ko met nim am bi jen tom, sta bil no {}u klu ba i pri vr è no {}u klu bu ko ji ga vo de ili su uz we ga. Na dam se da }e pu bli ka u ve li kom bro ju pra ti ti eki pu – is ta kao je Jo vo vi}. Ru ko me ta {i Ju go vi }a sle de }i test ima }e u Su bo ti ci (29. av gu sta) i u Hra mu tri da na ka sni je sa Voj pu tom. Se dam da na pred po ~e tak {am pi o na ta u~e stvo va }e na Me mo ri ja lu „Slo bo dan î le Mi {ko vi}„, gde }e Jo vo vi} ima ti ja snu sli ku ura |e nog. J. Gali}

\or |i }u pu kli ukr {te ni li ga men ti Se l ek t or Sr b i j e Ve s e l in Vu k o v i} pla n i r ao je da za pri ja teq ske du e le sa Nem ci ma u [ve ri nu i Ro {to ku, 22. i 23. sep tem bra, u na ci o nal ni tim po zo ve Pe tra \or |i }a, ru k o m e t a { a Flen s bur g a. Ipak, po vra tak le vog be ka ne ma~ kog klu ba u re pre zen ta ci ju Sr bi je mo ra }e da se od lo `i, jer je na me ~u pro tiv Ki la u Su per ku pu Ne ma~ ke za ra dio te {ku po vre du. On se u 42. mi nu tu me ~a okli znuo i iz vr nuo de sno ko le no, po sle ~e ga je iz net sa te re na. Sni mak mag net nom re zo nan com po tvr dio je da su pu kli pred wi ukr {te ni

Pe tar \or |i}

li ga men ti, zbog ~e ga }e od su stvo va ti sa te re na du `i pe riod. - Pla ni ra li smo bi li da sa Pe trom raz go va ra mo na te mu re pre zen ta ci je, ~ak smo mu i pi smo bi li spre mi li, `e le li smo da mo `da ve} u ovim pred sto je }im me ~e vi ma sa Ne ma~ kom za i gra. Sad je ipak naj va `ni je da se {to pre opo ra vi, a za sve osta lo }e mo la ko”, iz ja vio je Vu ko vi}. Pe tar \or |i} je za se ni or ski tim Sr bi je igrao jo{ 2009. na Me di te ran skim igra ma u Pe ska ri, ka da je osvo jio zlat nu me da qu.

sport

petak24.avgust2012.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Su bo ta Svonsi - Vest Hem Aston Vila - Everton Man~ester j. - Fulam Nori~ - Kvins Park Sautempton - Vigan Sanderlend - Reding Totenhem - VBA ^elsi - Wukasl Ne de qa Stouk - Arsenal Liverpul - Man. siti

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30) (14.30) (17)

EN GLE SKA ^EM PI ON [IP

Pe tak Bolton - Notingem F. (20.45) Su bo ta Bristol - Kardif (14) ^arlton - Hal (16) [efild V. - Milvol (16) Hadersfild - Barnli (16) Midlzbro - Kristal P. (16) Brajton - Barnsli (16) Vulverhempton - Derbi (16) Blekpul - Ipsvi~ (16) Piterboro - Lids (16) Blekburn - Lester (16) Vatford - Birmingem (18.20) 1. Blekpul 2 2. [efild 2 3. ^arlton 2 4. Ipsvi~ 2 5. Notingem 2 6. Kardif 2 7. Bristol 2 8. Barnli 2 9. Lester 2 10. Vulvs 2 11. Hal 1 12. Votford 2 13. Midlzbro 2 14. Lids 2 15. Bolton 2 16. Milvol 2 17. Barnsli 2 18. Blekburn 1 19. Birmingem 2 20. Hadersfild 2 21. Brajton 2 22. Derbi 2 23. Piterboro 2 24. Kristal P. 2

2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0

0 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 0 0

0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 1 1 1 1 1 1 0 1 1 1 1 2 2

4:1 5:4 3:2 2:1 2:1 1:0 4:2 4:3 3:2 3:2 1:0 3:3 3:3 2:2 2:2 2:3 2:3 1:1 3:4 1:2 0:1 2:4 1:4 3:7

6 4 4 4 4 4 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 1 1 1 1 1 0 0

FRAN CU SKA

Pe tak Evijan - Lion Su bo ta Nica - Lil Nansi - Tuluz Troja - Lorijen Rems - So{o Ren - Bastija Valensijen - Aja~io Ne de qa Sent Etjen - Brest Monpeqe - Marsej PS@ - Bordo 1. Lion 2. Marsej 3. Bastija 4. Bordo 5. Lorien 6. Tuluz 7. Lil 8. Nansi 9. Valensijen 10. Brest 11. Aja~io (-2) 12. PS@ 13. Monpeqe 14. Nica 15. Sent Etjen 16. Evijan 17. Rems 18. Ren 19. So{o 20. Troa

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 1 1 1 1 1 0 1 2 1 1 0 0 0 0 0 0

(20.45) (17) (20) (20) (20) (20) (20) (17) (17) (21) 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 1 2 2 2 2 2 2

5:1 3:0 5:3 4:2 4:3 3:2 3:2 2:1 1:0 1:1 1:0 2:2 2:3 0:1 2:4 2:4 1:3 0:2 2:5 1:5

6 6 6 6 4 4 4 4 4 3 2 2 1 1 0 0 0 0 0 0

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Pe tak Borusija (D) - Verder Su bo ta Borusija (M) - Hofenhajm Frajburg - Majnc Augzburg - Fortuna (D) Hamburger - Nirnberg Grojter Firt - Bajern Ajntraht - Bajer (L) [tutgart - Volfsburg Ne de qa Hanover - [alke

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (20.45) (17.30)

dnevnik [PA NI JA PRI ME RA

NA[ PRED LOG

Star tu ju Ita li ja ni i Nem ci Fud bal ski ze mqo tres za hva tio je ce lu Evro pu. Ovog vi ken da mo to re pa le i fud ba le ri u Ita li ji i Ne ma~ koj i ta ko se pri dru `u ju ostat ku Strog kon ti nen ta. Na Ape ni ni ma pre la zni rok pro {ao je ti ho. [am pion Ju ven tus i ove se zo ne slo vi za pr vog fa vo ri ta i ~i ni se da je i ove se zo ne pr vi fa vo rit Se ri je A. Pr ven stvo otva ra ju Fi o ren ti na i Udi ne ze, a sta ra da ma star tu je

Juventus - Parma Stouk - Arsenal Liverpul - Man~ester siti Peskara - Inter PS@ - Bordo Osasuna - Barselona

3+ (1.75) 2 (1.90) 2 (2.30) 2 (1.75) 1 (1.70) 4+ (2.00)

Iz ne na |e we

Evijan - Lion Austrija (B) - V. Insbruk Monpeqe - Marsej Svonsi - Vest Hem Slaven - Lokomotiva Be{ikta{ - Galatasaraj

2 (2.10) 4+ (2.40) 2 (2.90) 1 (2.10) 1 -1 (2.40) 1 (3.15)

Agu e ro pa u zi ra me sec da na En g le s ki pr v ak ko j i sa klu p e vo d i ita l i j an s ki stru~ w ak Ro b er t o Man } i n i za me s ec da n a po n o v o }e ra ~u n a t i na na p a d a ~ a Ser h ia Agu e r a. Ar g en t in s ki in t er na c i o n a l ac je po v re d io ko le n o na utak m i c i pr v og ko l a Pre m i j er li g e pro t iv Sa u temp t o n a (3:2) i mo r ao je da na p u s ti igru ve} u 13. mi n u tu. Ipak, le k a r i su utvr d i l i da po v re d a ni j e ozbiq n a ka k o se pr v o b it n o u~i n i l o. To zna ~ i da bi Agu e r o, ko j i je u de b i t ant s koj se z o n i za Man ~e s ter si t i po s ti g ao 23 go l a na 34 utak m i c e, mo g ao da bu d e na ras p o l a g a w u tre n e r u Ro ber t u Man } i n i j u ve} za me~ pro t iv Sto u k a 15. sep t em b ra.

Ekipa Juventusa

pro tiv Par me. Mi lan ski dvo jac pre mi je ru ima }e u ne de qu. Ro so - ne ri ugo sti }e Samp do ri ju, dok }e no vaj li ja Pe ska ra bi ti do ma }in In ter u. Ako je su di ti pre ma fi na lu ne ma~ kog Su per ku pa, tr ka za po pu lar nom sa la ta rom vo di }e se u dvo je. Mi li o ne ri iz Dort mun da `e le da osvo je i tre }u ti tu lu u ni zu, a glav ni kon ku rent ima }e u min hen skom Ba jer nu ko ji je sla vio u Su per ku pu

2:1. Bo ru si ja otva ra se zo nu pro tiv Ver de ra, dok }e Ba var ci u go ste no vaj li ji Groj ter Fir tu. Eki pa PS@ - a eki pa ko ja je le tos ku pi la sve {to jke bi lo vred no na tr `i {tu kre nu la je s dva re mi ja (2:2 i 0:0),a u ne de qu do ~e ku ju ri va la Cr ve ne zve zde eki pu Bor doa. Vo de }i tan dem Lion go stu je Evi ja nu, dok }e pu le ni tre ne ra De {am pa, Mar sej, ta ko |e na no ge pr va ku Mon pe qeu. I. G.

^el si te `e ne go o~e ki va no sa vla dao Re ding 4:2 (1:2). Od lu ~io gol Fer nan da To re sa, iz o~i gled nog of saj da. Ba ne

Branislav Ivanovi}

Iva no vi} u po sled wem na pa du po s ti g ao dru g i po g o d ak ove se zo ne. Po sle tri jum fa nad Vi g a n om (2:0) pr v og tak m i ~ar skog vi ken da, u sre du uve ~e sa vla da li su i â&#x20AC;&#x17E;`i la viâ&#x20AC;? Re ding. Ma l o upor no {}u, ma lo kva li te tom, ma lo uz po mo} su dij ske troj ke Li ja Mej so na. Scen a r i s t i uz bu dqi vog du e la - Gol ma ni Pe t r ^eh i Adam Fe d e r i ~i, ne } e bi t i glav n a te m a ostrv s kih me di ja zbog ve li -

RKC - Roda

Su bo ta Utreht - Cvole Venlo - Den Hag Ajaks - Breda Ne de qa AZ Alkmar - Herenven Herakles - Fejenord Viqem - Vitese NEC - Tvente Groningen - PSV 1. Tvente 2. Ajaks 3. Alkmar 4. Valvajk 5. Vitese 6. Fejenord 7. PSV 8. Utreht 9. NEC 10. Den Hag 11. Viqem 12. Cvole 13. Breda 14. Herakles 15. Venlo 16. Herenven 17. Groningen 18. Roda

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 1 1 1 1 1 0 0 0 2 2 1 1 1 1 1 1 1

(18.45) (19.45) (20.45)

(18) (20) (20) (20)

(12.30) (14.30) (14.30) (14.30) (16.30)

Ne de qa Standard - Mehelen Genk - Varegem Gent - Lokeren Mons - Klub Bri`

(14.30) (18) (18) (20.30)

(20)

0 0 0 0 0 0 1 1 1 0 0 1 1 1 1 1 1 1

5:1 8:3 5:3 5:4 3:2 2:1 7:3 3:2 3:6 4:4 2:2 1:2 1:2 2:4 2:4 1:3 2:5 1:6

6 4 4 4 4 4 3 3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1

1. Klub Bri` 2. Varegem 3. Anderleht 4. Standard 5. Lokeren 6. Gent 7. Genk 8. Mons 9. Mehelen 10. Leuven 11. Kortrijk 12. Lirs 13. [arlroa 14. Serkl Bri` 15. Ber{ot 16. Beveren

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

3 3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 0 1 0 0 0

1 1 1 1 1 1 3 2 2 2 1 3 0 1 1 1

Dru gi put u sa mo ~e ti ri da na Ni ko la @i gi} bio je stre lac za en gle ski Bir min gem. Ovaj put do bio je {an su da igrao ce lo dru go po lu vre me, {to je is ko ri stio i po sti gao je gol i u [e fil du. Vi so ki cen tar for je u 78. mi nu tu sma wio pred nost do ma }eg Vednzde ja na 2:1, ali je [e fild na kra ju ipak sla vio sa 3:2. @i gi} je bio stre lac i u su bo tu ka da je u{ao u 85, a u 94. minutu doneo Birmingemu remi protiv ^arltona (1:1).

RU SI JA

Su bo ta Leuven - Anderleht Ber{ot - [arlroa Kortrijk - Vasland Serkl Bri` - Lirs

0 10:5 10 0 7:2 10 0 7:2 10 1 9:4 7 1 8:6 7 1 6:4 7 0 7:6 6 1 9:7 5 1 8:7 5 1 8:10 5 2 3:5 4 1 2:4 3 3 5:11 3 3 6:11 1 3 4:9 1 3 2:8 1

Su bo ta Lokomotiva - Dinamo (M) (11.30) Zenit - Rubin (14) Terek - Spartak (M) (16.30) Rostov - Alanija (16.30) Ne de qa Amkar - Krasnodar CSKA - K. Sovjetov An`i - Mordovija

(12) (14.30) (17)

Po ne de qak Kuban - Volga

1. Zenit 2. Spartak 3. Lokomotiva 4. Terek 5. Rubin 6. CSKA 7. An`i 8. Amkar 9. Alanija 10. Krasnodar 11. K. Sovjetov 12. Kuban 13. Mordovija 14. Volga 15. Rostov 16. Dinamo

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

4 4 3 3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 0 0

ke gre {ke ma ha ~a En dr jua Ha li de ja, ko me je u 81. mi nu tu pro m a k ao o~i g le d an of s ajd Fer nan da To re sa. Spret n i [pa n ac is k o r i stio je pre vid ar bi tra, po ku pio lop tu po sle pa sa E{li ja Ko la i po slao je u mre ù go sti ju za 3:2. Put ka po be di bio je ~ist, a na we mu ni ko ga ni je bi lo ni u po sled wem, 95. mi nu tu, ka da je Ba ne Iva no vi} po sta vio ko na ~an re zul tat.. Ka pi ten or lo va is ko ri stio je is tr ~a va we Fe de ri }i ja na po l o v i n u êl s i j a, pre t r ~ ao ceo te ren iza Ede na Aza ra i u si tu a ci ji dva na je dan sa vla dao su par ni~ kog de fan ziv ca na gol li ni ji. Bel gi ja nac mu je do dao lop tu iako je mo gao da je uba ci u mre ù na 1000 na ~i na.

Ni no vi gol @i gi }a ni je po mo gao

- Ne bih hteo da na ja vim spe ci fi~ no me sto u gru pi jer su svi ri va li kva li tet ni, ali mo gu da na ja vim da }e mo se bo ri ti da bu de mo rav no prav ni na svim utak mi ca ma. To je du ga~ ko tak mi ~e we, ima mo pet utak mi ca kod ku }e i pet u go sti ma. @reb je bio ta kav ka kav je ste u sva kom slu ~a ju da }e mo svoj mak si mum - na ja vio je no vi ma ke don ski se lek tor. Ja nev ski ne ma pre vi {e vre me na za pri la go |a va we, s ob zi rom na ~i we ni cu da }e br zo mo ra ti da ob ja vi spi sak igra ~a za du e le sa Hr vat skom i [kot skom po ~et kom sep tem bra.

BEL GI JA

Pe tak

(21) (19) (19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (20) (22)

1 0 1 1 0 0 2 1 1 1 1 0 1 0 2 0

0 1 1 1 2 2 1 2 2 2 2 3 3 4 3 5

(17.30)

13:2 10:8 10:7 6:7 9:6 7:6 6:5 5:4 11:8 6:5 5:7 6:7 5:7 3:8 3:8 1:11

13 12 10 10 9 9 8 7 7 7 7 6 4 3 2 0

BO SNA I HER CE GO VI NA Su bo ta GO[K - @eqezni~ar Slavija - Zvijezda Zriwski - Borac Radnik - Travnik ^elik - [iroki Rudar (P) - Leotar Gradina - Vele` Olimpik - Sarajevo 1. Sarajevo 3 2. @eqezni~ar3 3. Slavija 3 4. Leotar 3 5. Zriwski 3 6. Olimpik 3 7. [iroki 3 8. ^elik 3 9. GO[K 3 10. Rudar 3 11. Borac 3 12. Vele` 3 13. Gradina 3 14. Travnik 3 15. Radnik 3 16. Zvijezda 3

2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

1 1 1 1 0 2 1 1 1 1 0 0 2 1 1 0

Su bo ta Fiorentina - Udineze Juventus - Parma Ne de qa Milan - Sampdorija Atalanta - Lacio Kjevo - Bolowa \enova - Kaqari Palermo - Napoli Peskara - Inter Roma - Katanija Sijena - Torino

(18) (20.45) (18) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45)

ITA LI JA SE RI JA B

Iva no vi} do tu kao Re ding

Ja nev ski se lek tor Ma ke do ni je

HO LAN DI JA

(20) (22)

ITA LI JA SE RI JA A

PO SLE DO STA MU KA ^EL SI STI GAO DO DRU GE PO BE DE

Ne ka da {wi tre ner Cr ve ne zve zde ^e do mir Ja nev ski ime no van je za se lek to ra Ma ke do ni je do kra ja kva li fi ka ci ja za SP 2014. u Bra zi lu. Ma ke do ni ja se na la zi u gru pi sa Sr bi jom, Hr vat skom, Vel som, [kot skom i Bel gi jom. - Svi vr lo do bro zna mo gru pu i mi slim da sve eki pe ima ju od re |e ni kva li tet i na du pla sman na Svet sko pr ven stvo 2014. go di ne. Ve ru jem da mo `e mo da na pra vi mo ne {to {to }e bi ti bo qi pla sman od pret hod nog ci klu sa- , re kao je Ja nev ski na pred sta vqa wu.

(19) (21) (21) (23)

Pe tak Almerija - Kserez Su bo ta Sabadeq - Viqareal Gvadalahara - Hirona Ponferadina - Alkorkon Las Palmas - Lugo Hihon - Mursija Hueska - Numansija Rekreativo - Mirande{ Real M. 2 - Barselona 2 Ne de qa Herkules - El~e Kordoba - Santander

3+ (1.65) 3+ (1.60) 1 (1.45) 1 (1.40) 2 (1.50) 4+ (1.70)

Re al no

(19) (21) (21) (23)

[PA NI JA SE GUN DA

Si gur no Grojter Firt - Bajern (M) Man~ester j. - Fulam Borusija (D) - Verder Milan - Sampdorija Invernes - Seltik Ajaks - Breda

Su bo ta Sosijedad - Selta Betis - R. Vaqekano Espawol - Saragosa Malaga - Majorka Ne de qa Osasuna - Barselona Hetafe - Real (M) Granada - Seviqa Velensija - Deportivo Po ne de qak Vaqadolid - Levante Atletiko (M) - Bilbao

(17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) 0 0 0 0 1 0 1 1 1 1 2 2 1 2 2 3

6:2 5:1 3:1 2:0 2:1 3:2 2:1 2:1 2:2 3:4 4:3 3:3 3:5 0:2 0:5 1:8

7 7 7 7 6 5 4 4 4 4 3 3 2 1 1 0

Da nas Modena - Verona Su bo ta Empoli - Re|ina Pro Ver}eli - Ternana Bari - Citadela Krotone - Bre{a Groseto - Novara Juve Stabia - Livorno Padova - Lan~iano Specija - Le}e Varese - Askoli Po ne de qak ]ezena - Sasuolo

(20.45) (15) (15) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45)

HR VAT SKA

Pe tak Inter - Rijeka Slaven - Lokomotiva Su bo ta Cibalija - Zadar Istra - Split Dinamo - Zagreb Ne de qa Hajduk (S) - Osijek 1. Dinamo 2. Slaven 3. Lokomotiva 4. Hajduk 5. Osijek 6. Split 7. Istra 8. Rijeka 9. Zadar 10. Inter 11. Cibalija 12. Zagreb

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

4 4 3 3 2 3 2 1 0 0 0 0

1 0 2 1 3 0 1 3 2 2 1 0

(20) (20) (20) (20) (21) (21) 0 11:5 1 10:4 0 7:2 1 10:5 0 5:1 2 9:6 2 5:5 1 4:5 3 3:9 3 3:9 4 3:10 5 2:11

13 12 11 10 9 9 7 6 2 2 1 0

TUR SKA

Pe tak Ka{impasa - Karabuk (20) Su bo ta Sivas - Mersin (18) Ordunspor - Eski{ehir (19) Aki{ar - Gel~lerbir. (20.45) Fenerbah~e - Gaziantep (20.45) Ne de qa Bursa - Istanbul (18) Trabzon - Elazigspor (19) Be{ikta{ - Galatasaraj (20.45) Po ne de qak Antalija - Kajzeri (20) 1. Gen~lerbir. 2. Galatasaraj 3. Sivas 4. Uhanbul 5. Bursa 6. Be{ikta{ 7. Elazig 8. Fenerbah~e 9. Trabzons 10. Istanbul 11. Karabuk 12. Mersin 13. Ordus 14. Kasimpa{a 15. Kajzeri 16. Eski{ehir 17. Gacijantep 18. Antalija

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1

3:1 2:1 1:0 1:0 1:0 1:1 1:1 1:1 1:1 1:1 1:1 0:0 0:0 1:2 0:1 0:1 0:1 1:3

3 3 3 3 3 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

SveT

dnevnik

BIV [I AME RI^ KI AM BA SA DOR U TEL AVI VU

VESTI

SAD o~e ki va le na pad Izra e la na Iran

Stra da li u po pla va ma ISLA MA BAD: Vi{e od 20 qudi je poginulo, dok je na stotine ku}a poru{eno na severu Pakistana u poplavama izazvanim obilnim ki{ama, saop{tili su ju~e zvani~ni izvori. Portparol pakistanske slu`be za borbu s prirodnim nepogodama I{ad Bati rekao je da se stvarna {teta jo{ uvek proce wuje. Kako je javila agencija Frans pres, Bati je rekao da je najvi{e qudi poginulo u Ka{miru pod pakistanskom administracijom, gde je `ivot izgubilo 12 osoba. Jo{ devet osoba poginulo je u severozapadnoj provinciji Kiber Paktunkva, rekao je Adnan Kan, zvani~nik te oblasti, koji je dodao da bi broj `rtava moga da se pove}a. „Pogo|eno je vi{e desetina qudi i wihove ku}e su uni{tene, dok se jo{ nekoliko osoba vodi kao nestalo”, rekao je Kan Frans presu.

Le no nov ubi ca bez pomilovawa WU JORK: Marku Dejvidu ^apmanu, koji je pre 32 godine ubio Xona Lenona, sedmi put je odbijen zahtev za uslovnu kaznu.

TEL AVIV: Biv{i ameri~ki ambasador u Izraelu Martin Indik izjavio je da su SAD bile ube|ene da }e Izrael napasti iranska nuklearna postrojewa u prole}e

ameri~koj vladi da je Va{ington ponovo zaveden izraelskim objavama i onim {to procuri u javnost. On je to izjavio nakon diskusija o jazu izme|u SAD i Izraela

Mar tin In dik

ove godine. U intervjuu za izraelski vojni radio, Indik je ocenio da su novi nagove{taji napada na Iran „klasi~an primer dizawa la`ne uzbune” i da se Va{ingtron privikava na to. Ameri~ki zvani~nici su se, po{to nije bilo napada, ose}ali kao prevareni lukavstvom izraelskog premijera Bewamina Netanijahua i ministra odbrane Ehuda Baraka. Indik, koji je sada zadu`en za spoqnu politiku u Brukings institutu, rekao je da je utisak u

u odnosu na iranski nuklearni program. Biv{i ambasador smatra da ameri~ki zvani~nici ose}aju kako ne mogu da urade ni{ta vi{e da uvere Izrael da ima podr{ku SAD u zaustavqawu Irana da razvije nuklearno oru`je. „SAD su u~enile sve {to mogu da uvere Izrael i nemaju ni{ta vi{e u svom tobolcu, nemaju jo{ jednu strelu da odapnu, da ih uvere. Tako da misle (kada ~uju razgovor o napadu Izraela na Iran): ‘Evo nas ponovo. Nema vi{e ni~ega

{to moèmo da u~inimo’. Mi se navikavamo da s tim ìvimo”, rekao je on. Barak i Netanijahu navodno se zalaù za udar na Iran iako se SAD protive takvom potezu bar dok se ne pruì {ansa sankcijama i diplomatiji da deluju. Indik je podsetio da je Izrael sli~ne pretwe izricao u pro{losti, {to je navelo Va{ington da poku{a da ga razuveri i sada smatra taj rat re~ima blefom. „Oni (ameri~ki zvani~nicici) su na oprezu da ne budu ponovo izblefirani”, rekao je Indik, isti~u}i da Izraelci moraju razumeti da je Obama na wihovoj strani u odnosu na Iran, ~ak i ako zbog predstoje}ih izbora ne moè da do|e u posetu Izraelu, da ga li~no umiri. „To nije samo zbog bezbednosti Izraela. ( Obama) stvarno brine za zaustavqawe nuklearnog Irana”, kazao je on. Indik je bio ambasador u Izraelu od 1995. do 1997. i od 2000. do 2001. u vreme dok su predsednici bili Bil Klinton i potom Xorxa Bu{a, a posle je bio pomo}nik dràvnog sekretara za Bliski istok. On je u februaru napisio u „Wujork tajmsu” da su Obama, Netanijahu i Iran u za~aranom krugu u kome svaki mora da poja~ava pritisak ili rizikuje da izgleda slab.

ZBOG U^E STA LIH PRET WI SE VER NE KO RE JE I RAZ VO JA KI NE

âpman se na saslu{awu Odbora za dodelu uslovne kazne pojavio u sredu, ali mu uslovna kazna, i pored dobrog pona{awa u zatvoru, nije odobrena, prenosi AFP. „Va{e osloba|awe u ovom trenutku podrilo bi po{tovawe zakona i trivijalizovalo bi tragi~an gubitak ìvota koji ste vi izazvali kao rezultat gnusnog, neisprovociranog, nasilnog, hladnog i prora~unatog zlo~ina”, navodi se u presudi. âpman (57) sluì kaznu od 20 godina do doìvotne robije zbog toga {to je ~etiri puta ustrelio Lenona u le|a, ispred muzi~arevog stana u Wujorku 8. decembra 1980. On je priznao krivicu za ubistvo. Od 2000. na svake dve godine izlazi na saslu{awa za uslovnu i do sada je svaki put bio odbijen. Odbor za uslovne otpuste primio je na desetine pisama u kojima se od wih traì da ne oslobode âpmana, ukqu~uju}i i pismo Lenonove udovice Joko Ono, koja je rekla da veruje da je âpman opasan po wu, Lenonova dva sina, javnost i samog sebe.

No vi an ti ra ket ni {tit SAD u Azi ji? LON DON: SAD planiraju da postave novi antiraketni {tit u Aziji zbog sve u~estalijih pretwi Severne Koreje, ali i ubrzanog razvoja raketnih sposobnosti Kine. U sklopu ovog odbrambenog {tita bi, kako saznaje „Volstrit ùrnal”, trebalo da budu postavqena dva nova radarska sistema - u Japanu i, naverovatnije, u jugozapadnoj Aziji, prenosi britanski „Telegraf”. Portparol japanskog Ministarstva odbrane odbio je prokomentari{e ove tvrdwe. S druge strane, portparol Pentagona izjavio je da Severna Koreja predstavqa „neposrednu opasnost”, zbog koje SAD i nameravaju da postave novi antiraketni {tit u Aziji. Jedan neimenovani ameri~ki zvani~nik izjavio je pro{le nedeqe da je kineska Narodna oslobodila~ka armija 24. jula testirala interkontinentalnu balisti~ku raketu DF-41. On, naime, tvrdi da ta raketa moè da pogodi bilo koji grad u SAD. Raketa DF-41 moè da ponese deset odvojenih nuklearnih bojevih glava, a svaka od wih moè da bude programirana da napadne razli~itu metu. Pentagon je, kako navodi list, zabrinut i zbog novog kineskog „nosa~a-ubice”, koji moè da ispali ra-

petak24.avgust2012.

NEMA^KA

Ve li ki lov na neo na ci ste BER LIN: Vi{e od 900 policajaca anga`ovano je u akciji potrage za neonacistima u nema~koj saveznoj dr`avi Severna RajnaVestfalija. Po izve{taju agencije, policija je pretresla oko 120 zgrada u Dortmundu, Ahenu, Direnu i Hajnsbergu. Portparol policije u Dortmundu Volfgang Viland je izjavio da su tokom pretresa prona|eni sprejevi i propagandni materijal, {to je dokazni

materijal, po{to je nema~ko ministarstvo unutra{wih poslova zabranilo rad tri neonacisti~ke organizacije. Zbog sve ve}eg nasiqa koje sprovode desni~arske organizacije u Nema~koj, u toj zemqi je u aprilu i maju sprovedeno vi{e policijskih akcija, racija i pretresa. U pokrajini Severna RajnaVestfalija su zabrawene tri neo nacisti~ke organizacije.

MOLDAVIJA

Eksploziv na pre mi je ra KI [I WEV: Jedan mladi} bacio Molotovqev koktel na vozilo u kojem se nalazio moldavski premijer Vlad Filat, koji se vra}ao sa prijema za nema~ku kancelarku Angelu Merkel. Incident se dogodio u sredu ve~e i u wemu niko nije povre|en, rekao je Rojtersu pomo}nik u Ministarstvu unutra{wih poslova Eujen Onica. Filat (43) se vra}ao sa prijema za Merkelovu kada je 23-godi{wi napada~ bacio Molotovqev koktel na wegov automobil. „U tom trenutku nismo znali identitet napada~a, niti koji su bili wegovi motivi”, rekao je Onica. Napada~ je odmah priveden i odveden na policijsko saslu{awe. Tokom jednodnevne posete biv{oj sovjetskoj republici, jednoj od najsiroma{nijih evropskih zemaqa, Merkel je izrazila podr{ku za moldavsku motivaciju da se integri{e u Evropsku uniju.

FRANCUSKA

Olan do vih pet pri o ri te ta PA RIZ: Predsednik Francuske Fransoa Oland je u razgovoru s ministrima predloìo pet prioriteta vlade isti~u}i da je potrebno uspostavqawe finansijske koherentnosti. Prioriteti su, po mi{qewu Olanda, novo evropsko utemeqewe, oìvqavawe dràvnih ra~una, privredni rast, uspostavqawe ve}e ekonomske i socijalne pravde i ja~awe dràvnog pakta. Francuski predsednik je pozvao sve ministre da se skoncentri{u na ovih pet ciqeva i naglasio da nije bitno donositi veliki broj zakona, ve} je potrebno da oni budu dobri. „Ozbiqnost u upravqawu javnim finasijama uslov je za nezavisnost Francuske”, rekao je Oland i podsetio da su glavni instrumenti privrednog oìvqawa formirawe dràvne investicione banke, izgradwa stanova i energetska tranzicija.

Francuski predsednik je ocenio da je „dr`avni pakt” u tesnoj vezi sa davawem pozitivnih primera, obnavqawem postoje}e prakse i garancijama sigurnosti. Oland od ~lanova vlade prevashodno o~ekuje „hrabrost i doslednost”, preneo je francuski list „Eko”.

TURSKA

Po gi nuo 21 ~o vek u na pa du kete na flotu SAD u Pacifiku. Ove rakete, koje imaju domet 1.500 kilometara, napravqene su da spre~e ameri~ke brodove da pri|u Ju`nom kineskom moru. Po pisawu {tampe, jedan od glavnih programa ameri~kog predsednika Baraka Obame u oblasti odbrane, antiraketni {tit koji treba da za{titi SAD i Evropu od iranskog raketnog napada, suo~en je sa velikim ka{wewima, prema{ivawem tro{kova i kriti~nim tehni~kim problemima.

AN KA RA: [esnaest kurdskih pobuwenika i pet turskih vojnika je poginulo u napadu Kurda na jedan vojni konvoj u jugoisto~nom delu Turske. Kako pi{e turski dnevni list Hurijet, pobuwenici su bombu postavili na putu kojim je prolazila kolona vojnih vozila u provinciji Hakari, a u sukobima koji su izbili, po{to su pobuwenici otvorili vatru na konvoj, poginulo je 16 Kurda. Iz kancelarije guvernera provincije Hakari je saop{teno da je u sukobima poginulo i pet turskih vojnika. U posledwe vreme u~estali su sukobi izme|u pripadnika turskih bezbednosnih slu`bi i kurdskih pobuwenika, koji se bore za nezavisnost u jugoisto~nom delu Turske. U sukobima koji izme|u wih traju od 1984. godine, poginulo je desetine hiqada qudi.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun u~estvova}e na Samitu nesrvrstanih koji se odr`ava 30. i 31. avgusta u Teheranu. Kako je objasnio wegov portparol, Martin Nesirki, generalni sekretar je „potpuno svestan osetqivosti” ove posete, ali je dodao da bi neodlazak u Teheran bila „izgubqena prilika”. Generalni sekretar }e „otvoreno govoriti” o krizi u Siriji, uz ocenu da Iran treba da bude deo re{ewa tog problema.

RU STAM GE LA JEV Snage sirijske vojske ubile su u Alepu Rustama Gelajeva, sina biv{eg ~e~enskog vo|e Hamzata Gelajeva, javqaju ruski mediji i vebsajtovi na kloweni islamisti~kim pobuwenicima na Kavkazu. Rustam Gelajev (24) je ubijen ranije ovog meseca u napadu na jednu xamiju u Alepu. On se prikqu~io jedinici ~e~enskih dobrovoqaca koji se bore sa sirijskim pobuwenicima protiv Asada.

ASIL NA DIR Tursko-kiparski tajkun Asil Nadir osu|en je na 10 godina zatvora zbog kra|e 29 miliona funti u vreme propasti wegove poslovne imperije „Poli pek” 1990. Nadir (71) je va`io za jednog od najozlogla{enijih begunaca u Britaniji. On je progla{en krivim po 10 ta~aka optu`nice za sumu koja bi danas iznosila sko ro 62 miliona funti. „Bili ste bogata{ koji je ukrao iz ~iste pohlepe”, rekao je sudija Tim Holrojd.

Kwi ga o ubi stvu Bin La de na VA [ING TON: Pripadnik specijalne jedinice koja je ubila Osamu bin Ladena napisao je kwigu o toj operaciji, pokrenuv{i pitawa o objavqivawu poverqivih informacija. Kwiga autora koji koristi pseudonim Mark Oven, pod nazivom „Nimalo lak dan”, koja bi trebalo da bude objavqena 11. septembra, pojavquje se usred `ustre debate o tome da li bi vojna lica - kako aktivna tako i penzionisana - trebalo da u~estvuju u politi~kim sporovima, preneo je AP. Ameri~ki vojni zvani~nici ka`u da ne veruju da je kwigu pro~italo ministarstvo odbrane, ~iji vojni ~lanovi analiziraju publikacije kako bi spre~ili da poverqivi podaci dospeju u jav nost. Istovremeno, grupa penzioni sanih pripadnika specijalnih jedinica i agenata CIA pokrenula je kampawu protiv ameri~kog predsednika Baraka Obame, optu-

ìv{i ga da je otkrio poverqive podatke o misiji protiv Bin Ladena i da je wegovo ubistvo u odgovaraju}em trenutku stavio u ìù svoje predizborne kampawe. Me|utim, na~elnik General{taba ameri~ke vojske Martin Dempsi ocenio je da takvo poli-

ti~ko anga`ovawe pripadnika oru`anih snaga „potkopava poverewe javnosti u vojsku”. Prema propisima Pentagona, penzionisano osobqe, biv{i zaposleni i pripadnici rezervnih snaga koji nisu aktivni, „treba da koriste proces bezbednosne provere ministarstva odbrane kako

informacije koje iznose u javnost ne bi ugrozile nacionalnu bezbednost”. I CIA, koja je rukovodila tajnom misijom likvidirawa Bin Ladena, mogla bi da uti~e na sudbinu autora kwige, koji bi mogao da se suo~i sa optu`bama ukoliko se u kwizi na|u poverqive informacije. Portparolka izdava~ke ku}e „\uton” Kristin Bol izjavila je da je kwigu izanalizirao biv{i advokat pri snagama za specijalne operacije, koji je, kako je navela, na osnovu sadr`anih takti~kih, tehni~kih i proceduralnih podataka i informacija koje bi se mogle smatrati poverqivim, zakqu~io da „kwiga ne predstavqa opasnost po nacionalnu bezbednost”. Izdava~ka ku}a, koja je u sredu najavila objavqivawe sporne kwige, planira da u prvom izdawu na tr`i{te iznese 300.000 primeraka, navodi ameri~ka agencija.

kWiGA

petak24.avgust2012.

dnevnik

КШИШТОФ КАРАСЕК ДОБИТНИК МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ „НОВИ САД”

Признање српско-пољским културним везама У

понедељак у Новом Саду почиње Седми међународни новосадски књижевни фестивал, који ће трајати четири дана у неколико војвођанских градова. Организатори и домаћини- Друштво књижевника Војводине, јуче су саопштили да је главно фестивалско признање, Међународну награду за књижевност „Нови Сад“ ове године добио Кши штоф Карасек (1937), пе сник, романсијер, есејиста и антоло гичар из Пољске. Тако је одлучио жири у саставу Јован Зивлак (председник), Владимир Гвозден , Зоран Ђерић и Гжегож Латушињски у својству саветника. Седми пут Друштво књижевни ка доде љу је Ме ђу на род ну награду за књижевност «Нови Сад», настојећи да афирмише допринос поезије на пољу изражавања и истраживања смисла и судбине човека и обна вљању њене улоге у разумевaњу света, рекао је, између осталог Зивлак. Додељујући ову награду Кшиштофу Карасеку, ми заправо одајемо признање великој пољској књижевно сти и много струким прожимањима пољске и српске културе. На овогодишњем Фе стивалу у фокусу је савремена пољска по е зија, коју ће представити де сетак аутора. А у библиотеци ДКВ «Мерђународни ново садски књижевни фе стивал» објавили смо Антологију савремене пољске поезије «Живимо на речима», коју је приредио Гжегож Латушињски. Кши што фу Ка ра се ку ово признање је додељено за допринос савременој по е зији у амбијенту сила историје и политике, што је битно утицало на модерну пољску културну реалност, а то га сврстава у најистакнутије савремене пе снике

пољског језика. Награда се састоји из дипломе и новачаног изно са од две хиљаде евра и биће му уручена 29. августа на Тргу младенаца. Кшиштоф Карасек је низ година био директор књи-евног програма Пољског радија и уредник неколико књи-евних часописа. Током седамдесетих био је један од најеминен тнијих представника песничке групе „Нови талас”. Уживао је

Припреме за финално такмичење слемера У оквиру Фестивала, у кафеу „Бистро” одржаће се и пето такмичење за најбољег слем-песника Србије. Конкурс за одабир најбољих такмичара уживо, окончан је почетком августа, а комисија у саставу Бранислав Живановић, Стеван Брадић и Драган Бабић, одабрала је седам полуфиналиста. То су Ивана Ђукић и Јован Обрадовић из Новог Сада, Данило Бајчета из Лесковца, Јелена Бркић, Маја Вујиновић и ејан Радуловић из Београда, Аљоша Дражович из Краљева и Марјан Тодоровић из Ниша. Финале је заказано за 30. август, а о победнику ће одлучивати гласови публике.

ЗА ДВЕ НЕДЕЉЕ ПОЧИЊЕ 41. БРАНКОВО КОЛO

KWI@EVNA BA[TINA

Културна баштина у новом руху

Писма знаменитих личности

ародни лист за варош и село „Земљак“, изла зио је у Но вом Са ду 1870–1871. године, 10, 20. и 30. сваког ме сеца. Лист је штам пан у Срп ској штампарији Јована Субо тића, а уредник и издавач је књижевник Ђорђе Рај ковић. Лист је доно сио припо ветке, слике из народног живота, песме, по словице, загонетке, чланке за об разовање и школу, цртице из природних наука, тексто ве из еко номи је и о неговању здравља, путопи се, пи сма зна ме ни тих лично сти и др. У Би бли оте ци Мати це срп ске лист по сто ји и претра жив је у електронском ката ло гу Би блиотеке. Д. Г.

поштовање културне и интелектуалне јавности као аутентични глас пољске реалности. „Нови талас” је последње „снажно” песничко поколење у Пољској. Утицај је не само на књижевност, већ и на позориште и на филм, на такозвану „генерацију моралног неспокоја”. То је била књижевност која се развијала у атмосфери снаћних друштвених процеса,

револта радника и његовог гушења у децембру 1970, наводи се у саопштељу жирија ДКВ. Касније су се Карасекови пес ни чки текстови развијали у правцу веће елеги чности, према свакодевном говору и ублажавању стил ских ефеката. Пое зија овог аутора је била полифонична, вишегласна. Карасек користи стилску разноликост, богат арсенал поетских средстава изражавања, метафоре. Његова књићевност може да буде и непосредно извештајна, као коментар стварности, али и сложена и рефлексивна, крећући се између наслеђа авангардне и традиционалне оп тике, између дословности и надахњујуће језичке више смислености. Пољска критика истиче да је Карасек песник кога занима и сликовитост реалног, при родног, непосредно датог, израћеног језиком чињеница али и посредованог, као она врста истраживања где се свет објављује и проналази у језику слоћености и замршености и у дотицају с традицијама мета физичког. Кшиштоф Карасек је при ређивач обимне и важне ангологије „Савремени пољски песници. Пољска поезија од 1956” (1997). Објавио је близу тридесет књига поезије, шест избора поезије, једну књигу прозе и две књиге есеја. Добитник је најугледнијих пољских књижевних признања. Р. Лотина

една од најмасовнијих домаћих културних манифестација- 41. Бранково коло, ове године одржаће се од 7. до 17. септембра, у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. У оквиру четрдесет различитих програма који ће се одвијати на десет локација, публика ће, као и претходних деценија, највише слушати живу песничку реч домаћих и гостујућих писаца, али и глумце који ће говорити стихове. На 41. Бранковом колу биће свечано уручена и угледна међународна награда ‘’Бранко Радичевић’’ јерменском песнику Бабкену Симоњану. Представиће се и нови лауреати награде ‘’Печат вароши сремскокарловачке’’, Драгослав Дедовић и Манојле Гавриловић. Овогодишња награда ‘’Стражилово’’ свечано ће лауреатима бити уручена 8. септембра, на Стражилову, поред споменика Бранку Радичевићу . Добитници су Дубравка Миленковић (за књигу «Мелем песме») и Велибор Сикимић (за књигу «Звјездарник»). Специјалну награду «Стражилово» за прву књигу стихова аутора до 30 година, добила је Александра Мариловић (за збирку «Мираз у звијездама»).

- У издању Бранковог кола појавиће се дуго очекивана, са великом пажњом и јаким креативним разлозима припремана амбициозна ‘’Антологија српске поезије (1847-2000)’’, од

Бранка Радичевића наовамо, наглашава директор БК ненад Грујичић. - Антологија ће на скоро хиљаду страна представити 290 песника у интервалу од једног и пô века. Најважније је то ће ово капитално издање предочити сву раскош широке лепезе талената и несумњиву лепоту српског песничког језика, којима се у светским окви-

рима можемо похвалити и упоредити са другима. Антологија садржи књижевно релевантан и обиман предговор (и поговор) од 80 страна. Из дана у дан, Театар поезије Бранковог кола представљаће поезију песника заступљених у овој антологији. Тема целокупне манифестације ове године је ‘’Нематеријална културна баштина Срба’’, која ће, такође, из дана у дана доносити богате садржаје са ослонцем на свест о сопственом културном наслеђу. Одабрана је да сведочи о животној потреби да наше културно наслеђе, у својим најбољим примерима, буде етаблирано у оквире УНЕСКА, на листе репрезентативне и угрожене светске културне баштине. Садржај дводневног Симпозијума филозофа на 41. Бранковом колу комплементаран је са главном темом манифестације и гласи: ‘’Вредновање традиције и традиција вредновања’’. Сем домаћих, наступиће и уметници разних жанрова и генерација из десетак земаља. У оквиру Хришћанских тема, чуће се беседе о феномену молитве. По традицији, и ове године биће одржан парастос Алексију (Бранку) Радичевићу у саборној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Р. Л.

TOP-LISTA

Најтраженији наслови у књижари „Соларис” 1. „Педесет нијанси - Сива”, Е. Л. Џејмс - „Лагуна” 2. „Сјај у оку звезде”, Љиљана Хабјановић-Ђуровић - „Глобосино” 3. „Хобит”, Џон Р.Л. Толкин - „Соларис” 4. „Српско срце Јоханово”, Војислав Џелетовић - „Поета” 5. „Отменост јежа”, Мјуриел Барбери - „Чаробна књига” 7. „Бернардијева соба”, Слободан Тишма-Културни центар НС 8. „Семпер идем”, Ђорђе Лебовић - „БИГЗ школство” 9. „Какве су ти мисли, такав ти је живот”, Отац Тадеј - „Линц” 10. „Ерагон -Наслеђе”, Кристофер Паолини, Чаробна књига

НОВО ИЗ „ЛАГУНЕ”

Правда с више лица У

„Лагуни“, тренутно нашем најкомерцијалнијем издавачу, овог лета изашло је читаво море књига за лето. А то значи да је, углавном, реч о најтраженијим насловима са ино страних топ листа. Жанровски, то су најчешће љубавни или криминалистички романи које тек чека суд времена. Један од таквих је трилер „Снежана мора умре ти“ не мач ке аутор ке Неле Нојхаус, која је европска звезда у успону у овом , веома популарном жанру. Ово је први роман Неле Нојхаус преведен на српски, а превод потписује Душица Милојковић. У покушају да разреше случај убиства, двоје инспектора на и ла зе на сложну ре ак ци ју становника варошице у којој воде истрагу, а људска природа ће по ка зати сво ју мрач ну страну пред којом закон понекад мора да устукне. То је, у најкраћем , суштина заплета у овом, ви ше не го напе том штиву. Једног кишног новембарског дана Одељење за крвне и сек суалне деликте хофхајмске полиције позвало је инспекторе Пију Кирхоф и Оливера фон Боденштајна да покрену истрагу о мистериозној саобраћајној не срећи: жена је с пешачког мо ста пала на аутомобил који је пролазио испод њега, а један сведок тврди да ју је неко гурнуо. Истрага води Пију и Боденштајна у мало село Алтен хајн, где је некада живела Рита Крамер, жртва не среће. Једанаест година пре овог случаја, у том селу су без трага не стале две седамнае стогодишњакиње. За њихов не станак је тада на де сет година затвора осуђен два де се то годи шњак То би јас Сарторијус, син Рите Крамер. Боденштајн и Пија Кирхоф дознају да је Тобијас одслужио казну и да се недавно вратио у родни Алтенхајн. Да ли је на -

пад на његову мајку нека врста одмазде? Пија и Боденштајн у селу наилазе на зид ћутања. Када поново не стане једна девојка, чини се да се понављају немили догађаји из прошло сти. Истрага се претвара у трку с временом, јер су сељани од почетка убеђени да знају ко је кривац – и решени су да овог пута правду узму у своје руке. Пошто је ауторка овог кримића непозната овдашњим читаоци ма, из „Лагуне“ поручују да ће се роман „Снежана мора умрети“ , сигурно допасти љубитељима сличних штива Џејмса Елроја или Ју Несбеа.

Неле Нојхаус (1967.) рођена је у граду Минстеру, у Немачкој, а од детињства живи на планини Таунус. Поред криминалних романа, пише и књиге за младе. Захваљујући серији трилера, које је најпре објављивала у сопственом издању, а чији су главни јунаци инспектори Оливер фон Боденштајн и Пија Кирхоф, Неле Нојхаус је по стала по зната и из ван гра ни ца своје земље. Р. Л.

НАЈКРАЋЕ ПРИЧЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Зрнца врхунске прозе У

Антологији најкраће приче на српском језику која се ових дана, под насловом „Зрнца“, појавила у издању Мале класичне библиотеке Издавачког пред у зе ћа „Ле ген да“ из Чачка, заступљене су и приче низа познатих аутора. У Антологији су дела аутора од Гаври-

ла Сте фа но ви ћа Вен цло ви ћа (1680-1749}, Вука Стефановића Караџића (1787-1864), Стани слава Винавера, Ми одрага Борисављевића, Иве Андрића, Васка Попе, Александра Тишме, Данила Киша, Миодрага Павловића, Де санке Максимовић, Душана Стојковића, Зорана М. Мандића, млађих, које предводе Ненад Шапоња, Ђорђе Писарев, Драган Јовановић Данилов, Горан Петровић, Владимир Пиштало, Миљурко Вука ди но вић, Мир ја на Ко ваче вић, Тања Милутиновић и Маја Солар. Ова антологија, према речима приређивача Душана Стојковића и Дејана Богојевића, нуди право читалачко и истраживачко задовољство показујући колико је мала форма приче, као жанр за себе, атрактивно и плод но при сут на у исто ри ји српске књижевно сти у распону од друге половине 17. века па све до да на шњих да на..Ова антологија ускоро ће се појавити и у преводу на словеначки језик. З. М. М.

kultura

dnevnik

petak24.avgust2012.

У СЕПТЕМБРУ 15. БИЈЕНАЛЕ УМЕТНОСТИ У ПАНЧЕВУ

Де/Ре/Конструкција друге Југославије Ин тер на ци о нал на кул тур на ма ни фе ста ци ја 15. Би је на ле умет но сти на те му „Де/Ре/Кон струк ци ја: про стор, вре ме, се ћа ње” одр жа ће се у Пан че ву од 7. сеп тем бра до 7. ок то бра, на ја вио је ор га ни за тор Кул тур ни цен тар Пан че ва. Ово го ди шње Би је на ле са сто ји се из три про грам ска сег мен та: филм ског, по зо ри шног и сег мен та ви зу ел них умет но сти ко ји ће се ба ви ти, ка ко на зив 15. Би је на ла гла си „Де/Ре/Кон струк ци ја: про стор, вре ме, се ћа ње” на дру гу Ју го сла ви ју, вре ме по сле Дру гог свет ског ра та, се ћа ње пре ма том про сто ру и вре ме ну кроз ак ту е ли зо ва ње: ту и са да у Пан че ву.

Кроз низ из ло жби, ди ску си ја, пер фор ман са, пре да ва ња и мул ти ме ди јал них до га ђа ја,у овом сег мен ту Би је на ла пред ста ви ће се: ТкХ, Ма ри на Гр жи нић, Рад на гру па „Че ти ри ли ца Омар ске“,“ Кон текст ко лек тив“, Гру па „Спо ме ник“, „Ме диј ска ар хе о ло ги ја“, Је ле на Ве сић, Ку да.орг цен тар за но ве ме ди је, „Учи тељ не зна ли ца“, Ду брав ка Се ку лић, „Кул ту ра се ћа ња“, „Ба ца чи сјен ки“, „Абарт“ и дру ги. Ме ђу про дук ци ја ма ко је ће пре ми је ру има ти на 15. Би је на лу по се ти о ци ће мо ћи да ви де из ло жбу „Ок то бар XXX” ку сто ски ње Је ле не Ве сић, нај но ви ји филм по зна тих сло ве нач ких ауто ра Ма ри не Гр жи -

Из документарног филма „Једна жена - један век“ Желимира Жилника

Ви зу ел ни про грам осми сли ли су Ни ко ла Де дић и Ане та Стој нић ко ји су про стор Би је на ла по ну ди ли као вр сту ал тер на тив ног, кри тич ког јав ног про сто ра за пре и спи ти ва ње ју го сло вен ског на сле ђа.

нић, Аине Шмид и Звон ка Сим чи ча - „Relations. 25 Years of the Lesbian Group Škuc- LL Ljubljana„ и дру ге но ве про јек те. Ло кал ним кон тек стом Пан че ва ба ви ће се гру па „Ме диј ска ар хе о ло -

ги ја“ кроз мул ти ме ди јал ни до га ђај по све ћен ме диј ској исто ри ји „Пан чев ца”, док ће Ду брав ка Се ку лић са гру пом мла дих ар хи те ка та из Пан че ва ре а ли зо ва ти про је кат „Ре жи ми про сто ра” у ком ће са гле да ти тра го ве ко је је тран сфор ма ци ја из со ци ја ли стич ког дру штва Ју го сла ви је у ка пи та ли стич ко дру штво Ср би је оста ви ла на про стор гра да, и ис тра жи ти шта ове про ме не зна че за Пан че во У окви ру по зо ри шног про гра ма ко ји је уре ди ла Ја сми на Ве чан ски, би ће из ве де на ин три гант на пред ста ва Оли ве ра Фр љи ћа „Ку ка вич лук” На род ног по зо ри шта из Су бо ти це. Уред ни ци филм ског про гра ма Би је на ла Не ве на Да ко вић и Ра ди ша Ста ни шић од лу чи ли су се за фил мо ве Влат ка Ги ли ћа, Ми ле Ту рај лић, Же ли ми ра Жил ни ка, Ду ша на Ма ка ве је ва и Кар па Го ди не. Би ће при ка зан до ку мен тар ни филм Жил ни ка „Јед на же на - је дан век” ко ји ну ди сли ку јед ног ве ка кроз жи вот же не ста ре го то во сто ти ну го ди на. Филм је за сно ван на ис ка зи ма, ин тер вју и ма и ре кон струк ци ји, од но сно жи вот ној при чи Дра ги це Ср зен тић, ко ја је лич но 1948. го ди не од не ла Ста љи ну у Мо скву чу ве но Ти то во „не”. Би је на ле умет но сти у Пан че ву осно ван је 1981. го ди не као из ло жба ју го сло вен ске скулп ту ре. Вре ме ном је пре ра стао у ин тер на ци о нал ну ма ни фе ста ци ју чи ји се про грам ре а ли зу је кроз три по себ на сег мен та: ви зу ел ни, по зо ри шни и филм ски. (Танјуг)

УСКОРО НА СЦЕНИ СНП-а „ПЕРА ДОБРИНОВИЋ“

Гостује индијска плесна трупа Плесна група „Катак“, која изводи традиционални индијски плес, гостоваће на сцени “Пера Добриновић” Српског народног позоришта 4. септембра с почетком у 20 часова. У оквиру своје турнеје по Србији од 1. до 6. септембра, група ће наступити и у Београду (3. септембра), као и у Крагујевцу (5. септембра). Улазнице за овај концерт у организацији Амбасаде Индије у Београду и Индијског савета за културу у Њу Делхију бесплатне су, а могу се подићи на благајни Српског народног позоришта од понедељка 27. августа, после 14 сати. „Она“ је плесна представа посвећена тајновитости и моћи женског принципа универзума. Концепт, сценарио и кореографију потписује Шармиста Мукерџи, из-

вођачица и вођа ове плесне трупе, а музику „Адваита“. Шармиста Муркерџи је позната извођачица индијског традиционалног класичног плеса Катак с дугогодишњим искуством. Плес је учила од најистакнутијих гуру мајстора овог плеса. Поред ње, у овој представи учествује још пет плесачица, као и један мушкарац. У Риг Веди, једном од најстаријих записа у историји, који потиче из времена између 1700-те и 1100те године пре нове ере, спомињу се бројне богиње. Иако ниједна од њих није централна личност у тексту, приступа им се са радозналошћу и љубављу према снажним природним појавама и апстрактним силама које оне представљају. Доводећи ове ликове у средиште пажње, ова продукција се позаба-

НОВА ПРЕДСТАВА „ИЗОПАЧЕНИ“ У КОПРОДУКЦИЈИ „ХАРТЕФАКТА“ И БИТЕФ ТЕАТРА

У СНП-у И УЖИЧКОМ ПОЗОРИШТУ

Лиценце за рад у сценској техници Ужичко Народно позориште биће са Српским народним позориштем из Новог Сада, једини центри у Србији где ће запослени у сценској техници моћи да добијају лиценце за рад, изјавила је организаторка позоришта Љиљана Матић. Ради се о делу пројекта који ова два позоришта реализују са Народним позориштем из Републике Српске, уз координацију Универзитета у Новом Саду. „У току трогодишњег пројекта, запослени у техници позоришта проћи ће курсеве стручне дообуке, али ће учествовати и у креирању тих курсева, дајући значајне информације о компетенцијама и циљевима„, каже Матићева. Вредност пројекта је преко 700.000 евра, а финансира се из фондова Европске уније. (Танјуг)

Хомофобија у нацизму, али и данас Фонд „Хартефакт“ и Битеф театар започели су копродукцију представе „Изопачени„, коју по тексту Мартина Шермана режира

Андреј Носов, а премијера је у плану за 31. октобар. „Хартефакт“ и Битеф театар, како су данас саопштили, наста-

вљају успешну сарадњу након вишеструко награђених копродукција „Хипермнезија„ и „Радници умиру певајући„.

ПРИЈАВЉЕНИ НАШИ КАНДИДАТИ ЗА ОСКАРА

Конкуришу само три филма Само три српска филма конкуришу за националног кандидата за награду Оскар у категорији најбољи дугометражни играни филм на страном језику у 2012. години, објавила је Академија филмске уметности и науке (АФУН). То су: „Кад сване дан„ Горана Паскаљевића (продуцент „Новафилм„), „Парада„ Срђана Драгојевића („Делириум доо„) и „Устаничка улица„ Мирослава Терзића („Филмкомбајн„). У обавештењу АФУН-а, на сајту Филмског центра Србије, прецизира се да су се на конкурс пријавила три филма која испуњавају све тражене захтеве. Чланови Стручног одбора АФУН-а прегледаће те фил-

мове предстојећег викенда, а проглашење победника биће 27. августа у новобеоградском биоскопу „Фонтана„. Иначе, АФУН је позвао на конкурс све домаће продуценте. Пријава се плаћала 30.000 динара. Што се тиче испуњавања услова, Америчка академија тражи одређене техничке стандарде копија, као и да одабрани филм има биоскопску дистрибуцију у својој земљи од најмање седам узастопних дана. То за сада није случај са Паскаљевићевим филмом, али има времена да испуни услов до 25. септембра. (Танјуг)

Из представе „Радници умиру певајући“

ЛЕНИ КРАВИЦ ПОМЕРА ТУРНЕЈУ ЗА 2013. ГОДИНУ

Отказан и септембарски концерт у Београду Популарни рок музичар Лени Кравиц приморан је да, „због обавеза које су ван његове контроле„, помери све овогодишње концерте за следећу годину, укључујући и концерт у Београду, заказан за 26. септембар, саопштила је данас „Авалон„ продукција.

вила са шест женских божанстава која се спомињу у Риг Веди. Свака представља моћ природе, а према интерпретацији кореографа - и аспекте људских емоција и божанског духа. Ова продукција се састоји из шест композиција, а свака је посвећена, и интерпретирана у савременом духу, једној богињи. Адити је праисконска енергија, креативна моћ која је све створила, Богиња Мајка. Бак је богиња говора, носилац знања, претеча комуникације, а Буми је Мајка Земља. Арањани је богиња шуме, а Ратри богиња ноћи, тајанствена и моћна, са потенцијалом да уништава али само да би утрла пут нечем новом, нови почетак. Ушас је богиња свитања, коначно буђење људског духа. Н. П-ј.

„Авалон„ наводи, према саопштењу Кравицовог менаџмента, да ће се конкретни датуми отказаних концерата одредити накнадно. Све купљене улазнице биће важеће за концерт идуће године, а сви који желе да врате купљене улазнице могу то учинити на продајном месту где су их купили, саопштио је „Авалон„. Кравиц тренутно снима филм “Батлер“ и налази се на сету у Њу Орлеансу. Снимање филма је управо продужено на предстојећу јесен због чега, по уговору који је потписао са продуцентима, мора да остане у САД док се не окончају све његове обавезе према снимању филма. Кравиц је упутио извињење публици због ових непредвиђених околности, уз наду да ће што пре одржати одложене концерте, међу којима и овај у Београду, наводи се у тексту саопштења. (Танјуг)

Драма ‘’Изопачени‘’ бави се прогоном хомосексуалаца у нацистичкој Немачкој и прати причу о Максу који, као и многи други, бива разапет између своје потребе да живи живот какав жели и очекивања друштва и породице. Чињеница да је хомосексуалац у Немачкој тридесетих година 20. века и да одбија да ‘’сакрије‘’ свој идентитет, скупо га кошта. Комад на директан и потресан начин говори о ужасима нацистичке Немачке, али и отвара питања важна за друштво у коме данас живимо, као што су хомофобија, стид, и мржња према различитом. У улогама су: Радован Вујовић, Албан Укај, Борис Лер и Бранко Цвејић, а учествују и плесачи Битеф денс компаније Никола Томашевић, Страхиња Лацковић и Милош Исаиловић. Ауторски тим, уз редитеља Носова, чине сценограф Миа Давид, костимограф Даринка Михајловић, композитор Драшко Аџић и кореограф Бојана Мишић. (Танјуг)

БЕНД „ПРОДИЏИ“ С НОВИМ АЛБУМОМ ДОЛАЗИ У БЕОГРАД НА ФЕСТИВАЛ

„Видимо се на Калемегдану, биће опасно!” Још ма ње од ме сец да на оста ло је до бе о град ског из да ња Warrior‘s Dance Festivala. Бенд „Про ди џи“ и ААА Production сто је иза фе сти ва ла ко ји ће се 15. сеп тем бра одр жа ти на Ка ле мег дан ској твр ђа ви. Ве ћи део 2012. го ди не „Про ди џи“ су про ве ли у сту ди ју кре и ра ју ћи но ви ал бум ко ји се оче ку је кра јем го ди не. Ал бум ће но си ти име „How to Steal a Jet Fighter“. Про дук ци ја ве ћи не пе са ма је за вр ше на, а бе о град ска пу бли ка ће ме ђу пр ви ма на све ту има ти при ли ку да чу је ка ко зву че но ви „Про ди џи“ и њи хо ве пе сме с пред сто је ћег ал бу ма.

По себ но мо ти ви са ни да се у нај бо љем из да њу при ка жу пред пу бли ком у Ср би ји, „Про ди џи“ на ја вљу ју про ду же ну вер зи ју на сту па. По ред но вих пе са ма, бенд ће из ве сти и ан то ло гиј ске ну ме ре ко је су обе ле жи ле њи хо ву ка ри је ру по пут: „Poison“, „Firestarter“, „Invaders Must Die“, „Voodoo People“, „Smack My Bitch Up“ и мно ге дру ге. ,,За нас је ве ли ка ствар што ор га ни зу је мо Warrior’s Dance Festival у Бе о гра ду. Има мо по се бан од нос са пу бли ком и ве о ма смо уз бу ђе ни што још јед ном до но си мо „Про ди џи“ звук у Ср би ју. Са на ма

ће овог пу та на сту пи ти и на ши при ја те љи: Skrillex, Chase&Status, Caspa, Zane Lowe. Ви ди мо се на Ка ле мег да ну, би ће опа сно!’’, по ру чу ју чла но ви бен да „Про ди џи“. Од до ма ћих са ста ва на сту пи ће: „Ај сбрн“, „Ри там не ре да“, „Го бли ни“, „Ло ло бри ђи да“, „Пе трол“, као и „DreddUp“и „Hype“. К. Р.

OdMOR/ OGLASi

petak24.avgust2012.

Baw e – tur is ti~k i adut Vojv od in e e le ga ci ja Vla de Voj vo di n e s po k ra j in s kim se kre ta rom za pri vre du, za p o { qa v a w e i rav n o prav nost po lo va AP Voj vo di n e Mi r o s la v om Va s i n om na ~e lu, po se ti la je kla ste re i po slov ne in ku ba to re u Ki kin di, Ka wi ì i Sen ti. Va sin je u Ka wi ì, gde je se di {te Fon da kla ste ra zdrav stve nog tu ri zma Voj vo di ne, iz ja vio da su do sa da {wi re zul ta ti iz u zet ni, te da }e u na red nom pe ri o du kroz stra te gi ju raz vo ja tu ri zma u Voj vo d i n i pri r o r i t et do b i t i oni sa dr à ji ko je Po kra ji na objek t iv n o mo ` e po n u d i t i stra n im tu r i s ti m a, da se pod stak ne de lat nost kla ste -

ra zdrav s tve n og tu r i z ma i una pre di baw ska po nu da kao je dan od naj zna ~aj ni jih tu ri sti~ kih po ten ci ja la Voj vo di ne. Do go vo re no je da se u Ka wi `i, u okvi ru Edu ka tiv nog cen tra otvo re nog pre dva me se ca u No vom Sa du ko ji je je din stven u Sr bi ji i ovom de lu Bal ka na, otvo ri deo ko ji }e se ba vi ti edu ka ci jom za oblast baw skog tu ri zma i, po seb no, za oblast zdrav stve nog tu ri zma, kao i za jed ni~ kim na stu pi ma na saj mo vi ma u ino stran stvu, na ko ji ma }e se pro m o v i s a t i vred n o s ti voj vo |an skih ba wa i zdrav stve nog tu ri zma. M. M.

СИЈАРИНСКА БАЊА

Лековити извори минералне воде Н

а југу Србије, на обалама Јабланице и у подножју планине Гољак, на надморској висини од 520 метара сместила се Сијаринска Бања. Ова бања по много чему је

позната, а пре свега по изузетно квалитетним изворима минералне воде вулканског типа, којих је у бањи 18. Они су распоређени на дужини од 800 метара и сви су различитог физичко-хе-

лометара. Од главног града Србије до бање је 330 килиометара, а најбрже се стиже ауто-путем Београд- Ниш -Лесковац, а потом регионалним путем Лесковац - Приштина.

Манифестација „Гејзерске ноћи” Сваке године у Сијаринској бањи крајем јула одржава се традиционална манифестација “Гејзерске ноћи”. Уз богат културноуметнички програм, ликовну колонију, у бањи се нуди и традиционално венчање под гејзиром од осам метара. Много је младих парова који се одлучују да на тај начин започну заједнички живот јер, како домаћи кажу, капљице из гејзира имају чудотворна дејства - па зашто их не пробати.

мијског састава и температуре која се креће у распону од 32 до 72 степена Целзијуса. Сијаринска бања је на десетак километара од Медвеђе, док је од Лесковца удаљена 50 ки-

Посетиоци Сијаринске бање радо долазе у њу, и често се враћају, јер је бања погодна за лечење многих болести - обољења коштано-мишићног система, ишијаса и лумбага, стомачних обољења и болести црева, болести бубрега и мо-

краћних путева, болести јетре, жучних путева и панкреаса, рековаленсценција после прележане жутице, гинеколошка обољења, плућне болести, неурозе и психичка исцрпљеност, шећерна болест, коњуктивитис. Поред оних који у бању долазе да би се лечили, много је и оних који долазе превентивно, на појаву првих симптома или и пре њих, али и туриста који у бањи, уз лековитост вода, налазе и мир и тишину. Они коју у Сијаринску Бању долазе да би се лечили могу да се ослоне на стручност медицинског особља у Специјалној болници за рехабилитацију “Гејзер”. Медицински блок располаже најсавременијом опремом за хидротерапију, терапију блатом, електротерапију, кинезитерапију, инхалације и топле куре лековитом водом. „Гејзер„ располаже с 277 лежаја, али у последње време то није довољно, па се многи становници Сијаринске бање окрећу туризму, што се показало као добра одлука, јер је приметно да бању посећује све више младих. То је резултирало повећањем броја лежајева у приватном смештају, али и подизању квалитета услуге, те је све више оних који се смештају у собе, куће или виле, а, ако је потребно, лече у Специјалној болници „Гејзер„. По речима директора Специјалне болнице Милорад Бабића, ова установа је носилац туристичког развоја у крају. Уз понуду прилагођену особама који у бању долазе да се лече, ова болница располаже и с два базенска комплекса, једним олимпијским, а другим терапијскорекреативним, па су посетиоци, уз пацијенте болнице и госте који одседају у приватном смештају и становници места у околини, али и туристи које прилачи пондуа бање. - Поред минералне воде, лековити фактор у Бањи је и радиоактивно-сумпоровито блато каже Бабић. - Посебну атракцију, јединствену у Европи, представља гејзир топле воде, чији водени стуб достиже висину од осам метара. Квалитет минералних вода, широк дијапазон обољења која се лече у Сијаринској бањи, али и могућност уживања у лепоти природе и благодетима које боравак у нашој бањи нуди, привлачи све више посетилаца. Д. Млађеновић

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

petak24.avgust2012.

IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31/I, svoj parking. Smiqka. Telefon 064/35-31-161. 59026 IZDAJEM studentkiwama jednoiposoban stan, blizu fakulteta, u centru grada. Telefon 064/61-52-988. 59111 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa ugra|enom propratnom opremom, klimom, fiksnom telefonskom linijom studentkiwi, studentu ili zaposlenoj devojci. Telefon: 063/510-375 ili 468682. 59136

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000e. Tel. 063/239-411. 57272

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 59124

EMINENTNOM restoranu u Novom Sadu potrebni kuvari i konobari. Informacije na 063/47-57-65. 59084 POTREBAN radnik i radnica za rad u mewa~nici i trafici. Telefon 060/69-29-005. 59192

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 58591 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/9945002. 58889

SE]AWE

Nikola Miqkovi} 24. 8. 2003 - 24. 8. 2012.

S qubavqu te od zaborava ~uvaju tvoji: Mira i Bojan sa Marijom.

59122

SEDAMNAESTOGODI[WI POMEN

Stanka Todorovi} 24. 8. 1995 - 24. 8. 2012. Godine prolaze, bol i tuga za tobom ostaju ve~ni. Sve {to si u `ivotu uradila za nas, a uradila si zaista puno, bilo je s puno dobrote, po{tewa i qubavi. Zato ti ostajemo zahvalni. Tvoja porodica: suprug, sinovi, snaha i unuci. 59079

^iTUQe l POMeni

petak24.avgust2012.

Posledwi pozdrav dragoj tetka Milici.

Posledwi pozdrav

U ve~nu ku}u isprati}emo svima nam dragu kom{inicu

1948 - 2011.

Porodici iskreno sau~e{}e. Mom~ilo Kqai} sa porodicom.

dramskoj umetnici koja nas je prerano napustila.

JEDNOGODI[WI POMEN

Milorad Savi}

Milicu Kqai} - Radakovi}

Milica Kqai} - Radakovi}

Vaqi Vejin

dnevnik

Kom{ije iz zgrade 1.300 kaplara 8.

U subotu, 25. 8. 2012. godine, u 10 ~asova }emo se okupiti oko ve~nog po~ivali{ta na{eg voqenog supruga, tate i dede. Wegovi: Vera, Nata{a, Sowa i Iva. 59023

59171

59157

Weno Srpsko narodno pozori{te.

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je

Posledwe zbogom draga

SE]AWE

59855-P3

Marija ^elebi}

Napustila nas je velika umetnica

preminula u 82. godini. Sahrana pokojnice }e biti u subotu, 25. avgusta 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Slobodan, snaja Anica, unuka Iva i unuk Marko.

Milan Ivan~evi}

Milice

24. 8. 2007 - 24. 8. 2012. Ve~no u na{im srcima.

Neute{na sestra Leposava sa porodicom Todori}.

59089 59159

59209

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Porodica Mileusni}.

Posledwi pozdrav.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 22. 8. 2012. god. u 70. godini preminula na{a draga majka, baka i ta{ta

Milica Kqai} - Radakovi}

Volela je i `ivela pozori{te do posledweg daha.

Todor Jokanovi} Weno Srpsko narodno pozori{te.

Radovanu Adamovu

Odajemo du`nu po{tu i ve~nu zahvalnost za rad proveden u Organima Unutra{wih Poslova. Aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

59855-P2

Posledwi pozdrav velikoj glumici, dragom prijatequ

Radmila ]orovi} Sahrana je 24. 8. 2012, u 11.30 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu. O`alo{}ena porodica. 59176

421/P

Posledwi pozdrav

Zbogom, moja Vaqa

GODI[WI POMEN Pro{la je tu`na godina od kako se upokojila na{a voqena

Mara i Erika sa porodicom.

59218

Milici Radakovi} Sa velikom tugom, Mira Bawac i Brana.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se u subotu, 25. 8. 2012. godine navr{ava 40 dana od smrti na{e drage i nikad pre`aqene

Vaqa Vejin

Vaqi Vejin

Soka Pavlovi}

Iskreno sau~e{}e porodici.

Sa tugom, Mira Bawac. Porodica Emini.

59855-P

59855-P1

59206

Nakon kra}e bolesti preminula je moja mama

Posledwi pozdrav An|elkinoj mami

Posledwi pozdrav velikoj glumici, Ma{inoj mami

Pomen dajemo u subotu, 25. 8. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Uspomenu na wenu nesebi~nu qubav, beskrajnu dobrotu i plemenitost ~uvamo sa qubavqu i po{tovawem. Suprug Stevan, sin Zoran i k}erka Biqana sa porodicama. 59086

Marije Bala}

Jagoda @uni}

Radmili ]orovi}

ro|. 1925. Sahrana je u subotu, 25. 8. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Pomen }e se odr`ati u 10 ~asova, na grobqu, u ^ortanovcima.

Milici Kqai} - Radakovi}

od: koleginica i kolega iz Prihvatili{ta i Prihvatne stanice.

O`alo{}ena porodica.

Ilija i Gordana Andrejevi}.

59214

59198

422-1P

Milica Kqai} - Radakovi} Posledwi pozdrav Ma{inoj mami od koleginica i kolega sa Edukons Univerziteta.

O`alo{}ena }erka Zorica. 59215

422-P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

petak24.avgust2012.

Posledwi pozdrav mom dragom ocu i najve}em prijatequ

PETOGODI[WI POMEN na{em voqenom

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

24. 8. 1996 - 24. 8. 2012.

Branimir Jak{i} 1973 - 2012.

Novaku Zecu

Novaku Zecu od k}erke Slavice.

od: sinovca Gorana, snahe Mirjane i unuka Sr|ana.

59177

59180

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi pozdrav dragom ocu

Milanu Ivan~evi}u Sve vreme ovog sveta ne}e nam doneti utehu, jer ti si bio i ostao deo na{ih `ivota. Vreme ne le~i tugu i tvoj prerani odlazak ne prekida na{u qubav prema tebi, jer te ~uvamo u ve~noj uspomeni. S velikom qubavqu, tugom i ponosom ~uvamo te od zaborava u na{im srcima zauvek. Tvoji najmiliji: majka Mira, otac Milenko i sestra Zorica sa porodicom.

Tvoju dobrotu uvek }e nositi tatino i mamino slomqeno srce. 58976

Opra{tamo se od na{eg dragog {ogora i te~e.

Du{an Petrovi}

Novaku Zecu Novaku Zecu od Po~u~ Jove sa porodicom.

Sine, svaki dan je te`i. Zaborav ne postoji, utehe nema, rana je do`ivotna, bol, tuga za tobom ve~na.

od: sina Du{ana sa suprugom Mirom i sinovima Daliborom i Vladimirom Zec.

Mita, Dana, Radovan i Dragana sa porodicama.

Sahrana je u petak, 24. 8. 2012. godine, u 16 ~asova, u ^elarevu.

59148 59178

59175

Godi{wi pomen odr`a}emo u subotu, 25. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu, prerano preminulog

Posledwi pozdrav

Teodoru Jokanovi}u Toletu Milorada Mijatova Te{ko je `iveti rawene du{e, videti te svuda, a nigde te ne na}i. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav.

Sau~estvujemo u tuzi, `alosti i bolu sa porodicom Jokanovi}.

SE]AWE

TU@NO SE]AWE

Mi}ko,

Pavle Sentivanac Paja

mnogo nam nedostaje{.

Porodica [upica: Laza, @eqko i Silvija.

Tetka Danka, te~a \uro, Zvezdana i Zoran sa porodicom.

59150

59139

Tvoji: Ra{a, Qiqa i Marin. 59024

TU@NO SE]AWE

24. 8. 2008 - 24. 8. 2012. Tu`ni su dani bez Tebe. U mojim si mislima i srcu neprestano. Nikada Te ne}u zaboraviti moj voqeni.

Posledwi pozdrav dragom nam kom{iji

POMEN

24. 8. 2005 - 24. 8. 2012.

Preminuo je u 81. godini na{ dragi

Novak Zec Sahrana je danas, 24. 8. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gorwem starom grobqu u Futogu, a polazak iz ku}e `alosti Ul. Reqe Savi}a 100. Duboko o`alo{}eni: supruga Mileva, sin Du{an, k}erka Slavica, snaha Mira, zet Slavko, unuci Dalibor i Vladimir.

59189

Posledwi pozdrav dragom tati

Du{anu Petrovi}u od: }erki Liqane i Dijane sa porodicom. Sahrana je 24. 8. 2012. godine, u 16 ~asova, u ^elarevu. 59190

59174

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav i veliko hvala dragoj baki

Milo{ Sentivanac Mika Sa qubavqu i po{tovawem uvek mislimo na vas. Va{i najmiliji. 59137

Bogdanka Radanovi} Milan Grbi}

Godine prolaze, tuga za tobom i praznina ostaju.

vojni penzioner Tvoja supruga Ru{ka.

Tvoji An|elko i Darko.

59035

59172

Zvonimiru Mataku

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je 22. 8. 2012. preminula na{a voqena

Stanari Strumi~ke 1.

Novaku Zecu Radmili ]orovi} od kom{ija: Rajka Latinovi}a, Slobodana Latinovi}a, Stojana ]ur~i}a, Mirka Bome{tera i Milana Stankovi}a sa porodicama.

59147

Draga na{a

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

24. 8. 2011 - 24. 8. 2012.

Radmila Luki}

Sahrana }e se odr`ati u petak, 24. 8. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Svetozar Gruji} Babuca Godinu dana nisi sa nama, ali si zauvek u na{im srcima. Supruga @ivka sa decom i unucima. 59141

zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Pravi prijateq ne odlazi u zaborav. Po~ivaj u miru.

O`alo{}ena porodica: Ivica, Duwa i Tawa.

Tvoji: Mali{a, Jovana i Ivanka Ka}anski. 59142

59179

59182

POMEN

Vaqa

Unuci Danilo i Filip

59193

Rada M. Siri{ki iz Turije 1949 - 2012.

Jovan Kisi} 1940 - 2012.

preminuo u Be~u. O`alo{}eni: brat Novak, snaja Du{ka i sinovice Radmila i Jelena. Posmrtni ostaci }e se naknadno doneti.

59163

O`alo{}eni: supruga Milojka, sin Radomir i }erka Sne`ana sa porodicama. 59134

tv program

petak24.avgust2012.

07.30 08.00 09.00 12.00 12.30 13.00 13.45 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Глас Америке Панонско јутро Лола Здравље је лек Портрет привредника Др Мартин Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.03 09.55 10.01 10.32 10.55 11.00 12.00 12.15 12.31 13.16 13.22 13.45 15.15 16.00 17.00 17.25 18.26 19.00 19.30 20.05 22.25 22.28 00.15 00.30 01.16 01.24 02.09

Варошарије: Кикинда (РТВ 1, 21.05) Добро јутро, Војводино Прсте да полижеш Фолдер култура Велики природни спектакли:велика плима 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Жене на селу: Инсерт из живота 13.00 Српски екран-емисија МТВ-а на српском 13.30 Урбана џунгла, емисија на мађарском.са титл.на српском 14.00 Вести 14.05 Ин мемориам: Ваља Вејин 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Спортска Војводина 15.30 Под истим кровом 16.00 Велики природни спектакли:Велика поплава 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 18.55 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Анђели у Америци 21.05 Варошарије 22.00 Војвођански дневник 22.35 Петказање 23.45 Серија недеље: Анђели у Америци 00.45 Концерт: Весна Марија и бенд 02.25 Урбана џунгла, емисија на мађарском. са титл. на српском 02.55 Српски екран - емисија МТВ-а на српском

06.30 09.00 09.30 10.10

06.30 07.00 07.50 08.45 10.05 10.30 11.20 12.05 12.30 12.40 13.10 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.35 20.00 21.30 23.15 23.42

Кухињица-мађ. Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Светионик, Концерт Кад зазвони Увек медаља Вести (мађ) Живети живот заправо 52.велики фестивал румунске музике и фолклора Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Траговима давне прошлости: Тајанствен замак у Карпатима Добро вече, Војводино (слов) Оперативци Карловачка цртачка школа Друштво за неговање музике „Гусле”

08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.10 Украдена срца 11.30 Порота 12.30 Документарни програм 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Витраж

СЕРИЈА

Опчињени Италијанска серија се бави међусобим односима, свађама, интригама и тајнама протагониста, запосленим у клиници „Лајф”. Улоге: Ђорђа Бонђани, Масимо Була, Анхелика Ривера (Новосадска ТВ, 21.00)

06.15 06.30 07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 22.00 00.00 01.00 01.05 01.30

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Грађани села луга Вести Разгледница На скривено те водим место Вести Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Мој пас је мафијаш, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Београдска хроника Путопис Слагалица Дневник Кошарка-квалификације за ЕП 2013: Србија - Естонија, пренос Вести Црвено усијање, филм Дневник Место злочина-Лас Вегас Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Звезде снимају, филм

Ексклузив Експлозив Езел Рањено срце Одбачена Филм: Тајно друштво Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Филм: Гас до даске 2 Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

14.30 Вреле гуме 15.00 Вести 15.05 Зове море 15.35 Лична грешка 16.00 Рецепти Лауре Равајоли 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Конак 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Ленија 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море 23.00 Порота 23.50 Украдена срца

Вољавча

ЦРКВЕ БРВНАРЕ У СРБИЈИ

Вољавча и Чукојевац Емисија је посвећена црквама у Вољавчи и Чукојевцу код Краљева, њиховој прошлости, аркитектури и уметности. Редитељ: Мирослав Живановић (РТС 2, 15.27) 07.32 07.38 07.59 08.11 08.16 08.22 09.07 09.22 09.36 09.57 10.24 10.54 11.21 11.56 12.22 13.00 14.00 14.44 14.59 15.13 15.27 15.56 16.07 16.36 17.10 18.04

22.31 23.19 23.56 00.24 01.23 01.51 01.20 02.53

Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Верујте али не претерујте Необично о биљкама Тумачење књижевног дела Једна слика једна прича Мој љубимац Слике душе Место за нас Наличје велеграда Звезде свирају листа Други век Трезор Верујте али не претерујте Необично о биљкама Тумачење књижевног дела Једна слика једна прича Цркве брвнаре у Србији Верски календар Добро њима добро свима Праг села Србије Преваранти Концерт певачке групе Тканице Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Датум Верски календар Породица човека Лов и риболов Преваранти Од плочника до царичиног града Видик Други век 25 година Бајаге и инструктора Трезор Цркве брвнаре у Србији Породица човека Концерт певачке групе Тканице Добро њима добро свима

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.15 17.15 18.15 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.30 04.30

Улови трофеј Маратоон Цртани филм Документарна серија Филм: Бал на води Топ шоп Слике живота Љубав у залеђу Злочиначке намере Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Пас који је волео возове Ало, ало Филм: Бриљантин Удовице Еротска серија Ало, ало Филм: Брза ватра Домаћа музика Филм: Бриљантин

18.37 18.44 19.05 19.17 19.22 19.28 19.34 20.00 20.29 21.00 21.58

Жанг Зији

Гас до даске 2 09.30 10.00 10.30 13.45 15.30 16.00 18.00 20.00 20.15 20.45 22.45 23.15 23.45 00.30

Мобил 1 Преглед португалске лиге АТП Винстон Салем 1/4 финала Квалификације Европа Лига: Мура – Лацио Премијер лига Магазин Суперкуп Шпаније: Барселона – Реал Мадрид Украинска лига: Зорyа – Ворскла Вести Премијер лига њуз Лига шампиона: Болтон – Нотингем Форест Најава шпанске лиге Најава Премијер лига Мото ГП Брно – Тренинг Мото ГП АТП Винстон салем 1/2 финала

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Након успешно обављеног задатка у САД, инспектор Ли води брбљивог Картера у Хонг Конг на одмор. Краткотрајно опуштање убрзо прекида напад на америчку амбасаду, а Ли и Картер одмах крећу у потрагу за починиоцима. Особе одговорне за напад припадају високим редовима злогласних тријада чији је шеф Рики Тан, а његова смртоносна заменица је лепа Ху Ли... Улоге: Џеки Чен, Крис Такер, Џон Лон, Жанг Зији Режија: Брет Ратнер (Прва, 22.00)

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.30 ББЦ на Б92: Откачена историја 08.30 Топшоп 08.50 Најбоље године 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 14.10 Филм; Смоки и бандит 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10 Нинџа ратници 21.00 Бокс: Пиперски - Просисхин 23.30 Вести 00.05 Спортски преглед 01.15 Филм: Огољени Ленон 02.45 Филм: Испод рушевина 2 04.10 Саут Парк 05.15 Увод у анатомију 06.00 Укључење у Б92 Инф

Роб Естес

СЕРИЈА

Беверли Хилс 07.00 10.15 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.50 18.30 19.15 20.20 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 02.30 04.00 04.45 05.30 06.15

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Тренутак истине 48 сати свадба Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Госпођица Национални дневник Мала невеста Госпођица Гранд шоу Академија дебелих- преглед дана Шопингхоличарке Топ спид Филм: Адвокатов ђаво Филм: Лопов и стриптизета Брачне воде Маринци Кукавица Академија дебелих

Маришка Харгитај

Од збуњених тинејџерки какве су некада биле Бренда, Кели и Дона постале су одрасле жене које се сада носе са проблемима своје деце - средњошколаца који се заљубљују и раскидају, мире и изнова свађају. Улоге: Роб Естес, Тристан Вајлдс, Ен Мекорд, Дастин Милиган Режија: Стјуарт Гилард (Хепи, 12.50) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 23.10 00.00 01.00 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Јелена Моја Србија Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац филм Луда кућа Изнајми звезду Филм Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

Адвокатов ђаво Како му кодекс не дозвољава дељење властитих сазнања с остатком света, један адвокат ће морати сам да се супротстави могућем силоватељу, иако се добро потрудио да ослободи ту звезду под сумњом. Улоге: Кен Олин, Маришка Харгитај, Ђина Филипс, Џесика Так, Вендел Пирс Режија: Џеф Блекнер (Пинк, 01.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak24.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈО ВАН – ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Са ша Мар ко вић Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери Посластичарски ас Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери Стручњак за торте Удата за мафијаша Приче о злочинима са Афродитом Џоунс 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Удата за мафијаша

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Божићне преправке Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Пандури новајлије Вокер, тексашки ренџер Монк Божићни пољубац Дијагноза убиство Монк Подрхтавања Закон и ред: Злочиначке намере 23.20 Хаваји 5-0 00.20 Тешка мета

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 22.20

07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 21.50

08.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 09.00 Ћелија 10.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 11.00 Кракатау – последњи дани 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Паоло Коељо. мој живот 14.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 15.00 Тајм тим година XI 16.00 Ћелија 17.00 Царство мора 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Приватни живот ускршњег ремек дела. Хапшење Христово 20.00 Героуов закон 22.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 23.00 Царство мора 00.00 Историја расизма 01.00 Архитектура сећања – споменици Богдана Богдановића

08.00 Сем и Макс 08.30 Сем и Макс 09.30 Ози Бу 10.00 Ози Бу 11.00 Фрик шоу 13.15 Остерманов викенд 16.00 Мр 18.00 Опасни живот министраната 20.00 Последњи сати на Земљи 22.00 Покераш 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Опа сни жи вот ми ни стра на та Ко ји ти неј џер пун хор мо на ни је за ми шљао ка ко са вла да ва бе ду адо ле сцен ци је та ко што по ста је ак ци о ни су пер-хе рој? Ки ран Кал кин и Емил Хирш су школ ски дру го ви, ша љив џи је и са рад ни ци на стри пу чи ји ли ко ви, ме ђу ко ји ма је и мон стру о зна ка ри ка ту ра глав не се стре у њи хо вој шко ли, про ду же так су до га ђа ја и љу ди у њи хо вим жи во ти ма... Уло ге: Џо ди Фо стер, Еми ли Хирш, Џе на Ма лон, Ки ран Кал кин Ре жи ја: Пи тер Кер (Си не ма ни ја, 18.00)

Џо ди Фо стер

06.00 07.50 08.45 10.25 12.15 13.15 14.55 16.35 18.10 18.35 20.05 21.00 22.00 23.30 01.05 02.30 04.05 05.30

Папирни човек Апокалипса на точковима Ондин Сати Редакција Легија изузетних плесача. Тајне ра Загробни живот је леп Породица Тиш Филмови и звезде ИВ Провидне лажи Чаробни град Редакција Узвратни ударац Турнир Списак клијената Дебељуца Ђавоља суза Филмови и звезде ИВ

Жи ли јет Би нош

Про ве ре на ко пи ја Ен гле ски пи сац Џејм Ми лер у то скан ском гра ди ћу пред ста вља сво ју нај но ви ју књи гу, „Про ве ре на ко пи ја„, у ко јој до ка зу је ка ко у умет но сти ори ги нал ност ни је бит на. На том пре да ва њу је ле па Фран цу ски ња, ко ја же ли да јој аутор пот пи ше књи гу, па му оста ви сво ју адре су јер не мо же да оста не до кра ја... Уло ге: Жи ли јет Би нош, Ви ли јам Ши мел, Жан-Клод Ка ри ер, Ага ти На тан сон, Ђа на Га че ти, Адри јан Мур Ре жи ја: Абас Ки а ро ста ми (ХРТ 1, 22.30) 07.40 Добро јутро, Хрватска 09.11 Доме, слатки доме 10.15 Заволите свој дом 2, док. серија 11.02 Човекова планета, док. серија 12.00 Дневник 12.29 Моћ судбине 13.16 Наша кућа, филм 14.42 Културна баштина 15.12 Просјаци и синови 16.08 Понос Раткајевих 17.24 Хрватска уживо 18.02 Азијске разгледнице. Истамбул центар света, док. серија 18.35 Лоза 19.24 Наврх језика 19.30 Дневник 20.09 Одабрао Ђело Х.. Еартх Мацхине, док. серија 21.05 Стипе у гостима 21.45 Дневник 22.30 Проверена копија, филм 00.20 Секс и град 3 00.50 Фактотум, филм

08.15 Жутокљунац: Хотел 08.41 Амика 09.06 Х2О Уз мало воде! 09.30 Операција Барбаросса за децу 10.00 Шаолински пажеви, цртани 10.25 Љубав је чудна 10.50 Лоза 12.16 Едгемонт 12.40 Обична клинка 13.03 Дарма и Грег 13.24 Брилијантин 14.04 Музика, глазба... 14.15 Творци промене 1, док. серија 15.07 Залагаоница, док. серија 15.30 Уругвајски Хрвати, док. филм 15.55 Кратки сусрети 16.20 Кај су јели наши стари, док. филм 16.50 Идемо на пут с Гораном Милићем. Русија 17.40 Кенедијеви 18.25 Нови клинци с Беверли Хилса 2 19.10 20пет, квиз 19.26 Гламурозне сластице 2, док. серија 19.55 Кошарка, Хрватска - Мађарска 21.50 ЦСИ Мајами 22.40 Мућке 5А 23.15 Битанге и принцезе 23.53 Инспектор Монталбано 01.36 Ретровизор

06.00 Страх изнутра 07.30 Тајна документа Пентагона 09.00 Биографија - Џенифер Лав Хјуит 10.00 Замагљен поглед 11.30 Тајна документа Пентагона 13.00 Биографија - Дејна Олејто 14.00 Немогуће бекство 16.00 Мрачни водопади 17.30 Биографија - Џенифер Лав Хјуит 18.30 Тајна документа Пентагона 20.00 Биографија - Дејна Плејто 21.00 На самом дну океана 23.00 Ватра светог Елма

08.00 Ха на и ње не се стре 10.00 Пур пур на ру жа Ка и ра 12.00 Сен ке и ма гла 14.00 Ми сте ри о зно уби ство на Мен хет ну 16.00 Сеп тем бар 18.00 Али са 20.00 Зло чи ни и пре сту пи 22.00 Му же ви и же не 00.00 Сек си жур ке Бе вер ли Хил са 01.20 Секс у гра ду 02.35 Сју во ли да швр ља

07.45 Езел 09.45 Кисмет - окови судбине 10.55 Кобра 11 13.05 Ексклузив таблоид 13.30 Крв није вода 14.20 Бибин свет 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 Преговарач, филм 22.30 Змајев пољубац, филм 00.15 Трговац смрћу, филм 02.05 Астро шоу 03.05 РТЛ Данас 03.40 Убојити предатор, филм

Пре го ва рач По што по ли ца јац Де ни Ро ман успе да спа се де вој чи цу од по лу де лог оца, ме ди ји га ве ли ча ју и уз ди жу у хе ро ја, а он се по сле успе шне ак ци је вра ћа уоби ча је ном по слу. Али ње го ва ру ти на не по тра је јер је уби јен ко ле га ко ји је имао до ка зе о про не вје ри у по ли ци ји... Уло ге: Се му ел Л Џек сон, Ке вин Спеј си, Деј вид Морс, Рон Риф кин, Џон Спен сер Ре жи ја: Ф. Ге ри Греј (РТЛ, 20.00)

Се му ел Л Џек сон

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Опасан лов Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Желели сте да знате Дрвосече из мочваре Оружје које је променило свет 22.50 Уклета кућа 00.40 Желели сте да знате

08.30 09.15 10.00 11.15 12.30 15.00 16.00 17.45 21.00 23.00 00.30

Фудбал Бициклизам Фудбал на плажи Фудбал на плажи Билијар Бициклизам Бициклизам Билијар Бокс Тенис Бициклизам

При ла го дљив, а до сле дан

а ло ше вић је био при пад ник де мо крат ске њу урав но те же ног по што ва ња ин те ре са Вој во ђа по ли тич ке стру је срп ске гра ђан ске ма те ри - на, уз исто вре ме но њи хо во ува жа ва ње ра зум них јал но из у зет но си ту и ра не ели те, ко ја је оба ве за др жа ве, био је по зив ко јем се Ла ло ше вић има ла знат них те шко ћа у стра нач ком ар ти ку ли са - по све тио то ком сво је по ли тич ке ка ри је ре у Ју го њу. Из ло же ни ауто ри те ту ри гид не угар ске на ци о - сла ви ји. Ла ло ше вић је ин си сти рао на по што ва њу нал не по ли ти ке, уз исто вре ме ну кри ти ку срп ских пра ва на ци о нал них ма њи на и њи хо во ин вол ви ра стра на ка, и Ра ди кал не и Сло бо до ум не, при ста ли - ње у но ву др жа ву. По што ва ње њи хо вих пра ва би це де мо крат ске стра нач ке иде је ималe су узак ма не вар с ки про с тор за по л и т ич ку де л ат н ост и осталe су на мар ги на ма стра нач ке мо ћи и ути ца ја. Би ли су ока рак те ри са ни као по ли тич ки при ле пак ма ђар ске вла сти. У сво јим ис ту пи ма у Сло зи Ла ло ше вић се за ла гао за по што ва ње људ ских пра ва и сло бо да, по зи тив но раз ре ше ње жен ског пи та ња, не при ко сно ве ност при ват не сво ји не, при вред но на пре до ва ње, би о ло шки оп ста нак и оп ште из бор но пра во гла са. За ла гао се за уна пре ђе ње обра зо ва ња, кул тур но-умет нич ко ства ра ла штво и из град њу на ци о нал ног иден ти те та без при зву ка ми то ло ги зо ва не про шло сти, еп ске ре то ри ке и де ма го шке ксе но фо би је. На кон при сил не по ли тич ке хи бер на ци је то ком рат них опе ра ци ја од 1914. до 1918. го ди не, Ла ло ше вић се сме ло, од го вор но и ак тив но укљу чио у по ли тич ки жи вот ра ди оства ре ња срп ске на ци о- нал не иде је у окви ру ју го сло вен ског про јек та. У до га ђа ји ма то ком ок то бра 1918. до мар та 1919. го ди не Ла ло ше вић се, осла ња ју ћи се на ве ру у ко нач но оства ре ње на ци о нал не др жа ве, а ру ко во де Сом бор, град ве ли ка на пре ми ну лог 1935. ћи се ре а ли змом у про це ни ре до сле да и на чи на из во ђе ња по ли тич ких по те за, по све тио бор би за ло је пред у слов њи хо вог по што ва ња др жа ве. Та укљу че ње Вој во ди не у но ву ју го сло вен ску др жа - ква Ла ло ше ви ће ва исту па ња би ла су по сле ди ца ву. Као пред сед ник На род не упра ве имао је јед ну ис ку стве ног ува жа ва ња де мо граф ског, на ци о нал од нај зна чај ни јих уло га јер је до при нео очу ва њу ног, при вред ног, еко ном ског и кул тур ног ре а ли зма те ри то ри јал ног ин те гри те та Вој во ди не (Ба на та, Вој во ди не. Бач ке и Ба ра ње) и ње но при са је ди ње ње Кра ље ви Нај че шћа кри ти ке Ла ло ше ви ће вих ста во ва би ле ни Ср би ји. У тим до га ђа ји ма Ла ло ше вић је, углав - су упу ће не због ње го вог на вод ног ре ги о нал ног ном, имао раз у ме ва ња за не при клад не по ли тич ке его и зма ко ји је за не ма ри вао ин те рес др жа ве у це по те зе ко ји су до ла зи ли из Бе о гра да. Ње го ве ко ле - ли ни и Ла ло ше ви ће вог ана ци о нал ног по ли тич ког ге из де мо крат ских кру го ва ни су би ле са гла сне с ан га жма на ко ји је „по ди ла зио„ Ма ђа ри ма и Нем кон цеп том по ли тич ких про це са ко ји се тих да на ци ма. Ма ло ко је на по ли тич кој сце ни он да шње спро во дио у Вој во ди ни, али их Ла ло ше вић у то ме Кра ље ви не, у стран ци и ван ње, оправ да вао Ла ло ви ше ни је сле дио. Укљу че ње Вој во ди не у са став ше ви ће ву кон цеп ци ју да је на ци о нал ни ин те рес и Кра ље ви не Ср би је за ње га је ува ж а ва њ е ин т е р е с а на ц и о би ла за вр ше на ета па на ци о нал них ма њи на у Вој во ди ни. Ла ло ше ви ће ва по ли тич ка нал ног ра да из ко је су Ср би од Ла ло ше вић је ипак ис тра јао би о гра фи ја илу стру је мар ги на ли зо ва не на ци о нал не чвр сто убе ђен у сво је ста во ве, ма њи не по ста ли на ци о нал ни и ма не вар ски при ла го дљив и до ви ше слој ност и др жа во твор ни чи ни лац. сле дан пар ла мен тар ном на чи ком плек сност отпорнe Иде о ло шки остра шћен, Ла ну по ли тич ке бор бе. на тер ми те ре дук ци је, на оне ло ше вић се тру дио да се огла На кон уво ђе ња ше сто ја ну си због кон крет них по ли тич - ко ји је сво де на ауто но ма шко ар ске дик т а ту ре, Ла ло ше вић ких пи та ња ко ја су ду бо ко за ни је при хва тио но во на ста лу идо ло по клон ство, ди ра ла у ин те рес ста нов ни си ту а ци ју. Сма трао је то по ра зе мљо по сед нич ку штва Вој во ди не. С об зи ром на зом а не по бе дом до та да шњег оп сед ну тост и то да се зе мља су о чи ла с круп кон цеп та ју го сло вен ске др жа ним со ц и ј ал н им пи т а њ и ма, ма ки ја ве ли стич ки ка ри је ри зам ве. Отуд ње го ва ра ди ка ли за ци по пут аграр не ре фор ме и ко ја ста во ва у по гле ду на чи на из ло ни за ци је, а да се про стор Вој во ди не у том кон - ла ска из кри зе. Ла ло ше вић се укљу чио у тра га ње тек сту зна чај но укљу чи вао, Ла ло ше вић је, не за до - гра ђан ских стра на ка у Вој во ди ни за од го ва ра ју ћи во љ ан со ц и ј ал н о-ком п ро м и с ном ком п о н ен том од го вор на кра љев ре жим. Био је тво рац Сом бор про це са ре фор ме кри ти ко вао из во ђе ње tе ре фор - ске ре зо лу ци је ко јим је зах те ван по вра так на пар ме. То ком по ле ми ке Ла ло ше вић је био пре по знат ла мен та ри зам и но ва уну тра шња ад ми ни стра тив као за штит ник вла сни ка круп ног зе мљи шног по - но-по ли тич ка ор га ни за ци ја с пре по зна том Вој во се да, ко ји ма је и сам при па дао. Не сум њи во је да је ди ном у њој. Овај гра ђан ски по ли ти чар, ли бе рал Ла ло ше ви ћев со ци јал ни ста тус уве ли ко од ре ђи вао но ори јен ти сан, де мо крат ски и пар ла мен тар но ис ње го ва по ли тич ка ста нов ни шта, ме ђу тим, с аспек - тра јан, на ци о нал но по све ћен, ма те ри јал но мо ти та по сто је ће исто риј ске дис тан це мо же да ука же ви сан, ре ги о нал но ан га жо ван и по ли тич ки мно го на оправ да ност Ла ло ше ви ће вих сум њи у ин стру - ам би ци о зни ји од оног што му је ствар ност до пу мен та ли за ци ју аграр не ре фор ме у днев но по ли тич - шта ла, сво јим ра дом ути цао је на мно ге зна чај не ке свр хе, крат ко роч ност сми ри ва ња со ци јал них исто риј ске про це се и ти ме све до чио о њи хо вој тен зи ја и не га ти ван ути цај на про дук ци о ну спо - ком плек сно сти и кон тро верз но сти. Ла ло ше ви ће ва соб ност зе мљо рад ње – те ме ља ју го сло вен ске еко - по ли тич ка би о гра фи ја илу стру је ви ше слој ност и но ми је. ком плек сност ко ја је от пор на на тер ми те ре дук ци Ла ло ше ви ће ви ис ту пи у На род ној скуп шти ни је, од но сно на оне ко ји је сво де на ауто но ма шко су ука за ли на до след ног за штит ни ка дру штве них идо ло по клон ство, зе мљо по сед нич ку оп сед ну тост, ин те ре са Вој во ди не у мно гим де ло ви ма при вред - ма ки ја ве ли стич ки ка ри је ри зам и ма ђа рон ски кон ног, по ли тич ког, ад ми ни стра тив ног и кул тур но- фор ми зам. KRAJ обра зов ног жи во та. По ли тич ки рад на про на ла же -

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи тeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak24.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Петак је почетак викенда, уколико раније изађете с посла. Данас имате отворене путеве пред собом, добре успехе и комуникацију с иностранством.

BIK 20.4-20.5.

Одр жа вате до бре по родич не односе с децом и широм родбином па можете организовати заједнички ручак или неки посао. У љубави почиње динамика.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

24. avgust 2012.

Однос с другим људима је под знаком питања. Неко би могао бити незадовољан. Могуће су погрешне процене и претеривање. Изнесите свој став.

Склони сте далеким циљевима и местима, слободи и широким видицима. Будите дипломата и немојте пристати на све што се тражи и очекује од вас.

Пословна ситуација у великој мери зависи од вас самих. Делујете до сто јан стве но и оп ти ми стички, пријатно, али и реално у погледу рада и зараде. Динамика у кући. Сунце је ушло у ваш знак и донело вам додатну снагу и енергију. Ипак, помало се заносите оним што мислите да можете и желите. Носите шешир, заклоните се од сунца.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

На радном месту можете сарађивати са женским бићима, али им не дозволите да вам помрсе рачуне. Трошите новац на децу и драге особе.

Уколико нисте сигурни у то шта вам је чинити, нећете погрешити ако ништа не урадите. Покажите више љубави партнеру и немојте никога критиковати.

Бити или не бити, питање је сада. И бити и не бити, то је умеће и права љубав. Не очекујте ништа за себе и раз виј те са о се ћа ње према другима.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Имате много посла, с временом све више. Ипак, пред вама је викенд, када бисте могли одахнету и више се одмарате. Краћи пут је променљиве природе.

Ослушните пријатељске савете и утицаје, али учините по своме. Склони сте завођењу и нереалности, ових дана. Будите енергичнији у каријери.

Полако пролази август, али не и врело лето. Још ће оно жарити и палити па бисте се могли овог викенда расхладити у неком базену или језеру, мору.

TRI^-TRA^

Уда је се Аврил V REMENSKA

Пе ва чи ца Аврил Лавињ и Чед Кругер, фонт мен бен да „Никлбек” вен ча ће се за не ко ли ко не де ља, по твр дио је ПР за ступ ник пе ва чи це. - Чед је за про сио Аврил 18. ав гу ста, и по кло нио јој пр стен са ди ја ман том од 14 ка ра та. Њи хо ве по ро ди це су пре срећ не - крат ко је са оп штио ПР. Ова вест до шла је као сво је вр сни шок, јер је Аврил тек не дав но рас ки ну ла прет ход ну ве зу, а ни ко ни је ни знао да је у ве зи са де сет го ди на ста ри јим Кру ге ром. Ка над ска пе ва чи ца би ла је у ду гој ве зи са бра том Ким Кар да ши јан Бродијем Џенером, си ном очу ха по зна те стар ле те. Аврил је пре то га три го ди не би ла у бра ку са Дереком Виблијем из гру пе „Сум 41”. По што је вест о но вом бра ку сти гла као гр ом из ве дра не ба, аме рич ка штам па пи ше да је мо гу ће да Аврил и Чед че ка ју при но ву, па су за то по жу ри ли да се вен ча ју на кон са мо не ко ли ко ме се ци ве зе.

PROGNOZA

VIC DANA

ВеомА

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 39 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 39 Niш

Evropa

ВрУће

Madrid

НО ВИ САД: Сунчано и велика врућина. Ветар слаб јужни Rim и југоисточни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 21, а максимална 39 степени Целзијуса. London ВОЈ ВО ДИ НА: Сунчано и веома топло. Ветар слаб јужни и Cirih југоисточни. Притисак мало изнад нормале. Температура од 18 до 39 степени. Berlin СР БИ ЈА: Сунчано и топло, велика врућина у свим крајевиBeч ма. Ветар слаб јужни и југоисточни. Притисак мало изнад нор Varшava мале. Минимална температура 15, а максимална 41 степен! Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: До краја седми Kijev це сунчано уз велике врућине и температуре од 36 до 40 стеMoskva пени. У ноћи недеља на понедељак на северу Србије освежеOslo ње са пљусковима, а у понедељак у свим крајевима освежење. У уторак и среду сунчано и пријатно време са температу- St. Peterburg ром од 25 до 28 степени. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Био метеоролошке прилике и даље неповољно утичу на све хроничне болеснике и осетљиве особе. Могући су умор, поспаност и главобоља. Саветује се смањена физичка активност и избегавање изложености сунцу у најтоплијем делу дана.

35 32 21 27 24 32 27

Уђе жена у апотеку и каже фармацеуту да жели да купи арсен. - Шта ће вам арсен? - пита он. - Желим да убијем свог мужа јер ме вара с другом женом! - одговара она. - Али, госпођо, не могу вам продати арсен да извршите убиство, чак и ако вас муж вара са другом женом. Жена из џепа извади фотографију, а на фотки њен муж са фармацеутовом женом. - О, извините, госпођо. Нисам знао да имате рецепт.

29 19 18 19

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

2 (-4)

Slankamen

119 (-3)

Jaшa Tomiћ

Apatin

67 (-5)

Zemun

211 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

246 (-7)

Bogojevo

62 (-6)

Panчevo

240 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

417 (-9)

Tendencija stagnacije

Baч. Palanka

97 (-3)

Smederevo

440 (0)

Titel

108 (-2)

NERA

Novi Sad

68 (-3)

Tendencija stagnacije

Hetin

68 (-2)

TISA

-62 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 169 (-11) S. Mitrovica

Tendencija opadawa

Beograd

Kusiћ

4 (5) 158 (-3)

28 (0)

Reшeњe iz proшlog broja