Dnevnik 24.septembar 2011.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 24. SEPTEMBAR 2011. GODINE

Foto: R. Hayi}

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23207 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

PREMIJER MIRKO CVETKOVI] I LIDER LSV-a NENAD ^ANAK POSTIGLI DOGOVOR O ZAKONU O SVOJINI

Ustav ni mak si mum za imo vi nu Voj vo di ne

str. 3

GRADONA^ELNIK PAVLI^I]: MOGU]I PREGOVORI S POKRAJINSKIM MEDIJSKIM JAVNIM SERVISOM

SREM S KI KAR L OV C I PU N I GRO @ \A I VI N A: Svetkovina posve}ena gro`|u i vinu, poznata „Karlova~ka berba gro`|a”, po~ela je sino} u Sremskim Karlovcima. Zabavni deo ove trodnevne manifestacije, za koji je nagove{teno da }e biti znatno druga~iji nego do sada, zbog toga {to }e u wemu u~estvovati pre svega dramski umetnici i tambura{ki ansambli, otpo~eo je sino} nastupom Velikog tambura{kog orkestra RTV Vojvodine. Danas i sutra sve posetioce Karlovaca o~ekuje obiqe zabavnog programa, pored vina i gro`|a, koje su karlova~ki vinogradari i vinari izlo`ili, kao i do sada, na centralnom gradskom trgu.

Z. Ml.

NASLOVI

Tel ev iz i j a Vojv od in e sel i se na Spens? str. 7

[ESTORO QUDI IZ KOSOVSKE MITROVICE SUMWI^E SE DA SU PRIBAVILI PROTIVPRAVNU KORIST OD 20 MILIONA DINARA

Politika

Su di ja Vi so kog sa ve ta sud stva uhap {en zbog zlo u po tre be

2 Nema restitucije za okupacione snage

Ekonomija 4 Sremska tura od 100 miliona evra

Poqoprivreda

str. 15

6 Dr`ava ne da pare za neosigurano

KAD JE RATA ZA KREDIT PREVELIK ZALOGAJ

Novi Sad 9 Video nadzor ne mora da se pla}a

Vojvodina 11 Za studije 40 odsto prose~ne plate

Crna 14 Osmi osumwi~eni za pobunu JSO u bekstvu

Sun~ano i malo oblaka

Luks uz ni „Elit” ode na aukc i j u

Najvi{a temperatura 26 ° S

str. 7

UV zra~ewe 4-5

str. 16 – 20

SPORT

n SRBIJA I FRANCUSKA IGRAJU NA EP ODBOJKA[ICA

n FUDBALERI I RUKOMETA[I BORE SE ZA BODOVE

n AMERIKANCI VE] DODELILI SRPSKIM VATERPOLISTIMA OLIMPIJSKO ZLATO

2

subota24.septembar2011.

POLiTikA

OPA SNO STI NA EVROP SKOM PU TU SR BI JE

\e li}: Ne }e mo od u sta ti Pot pred sed nik Vla de Sr bi je za du `en za evrop ske in te gra ci je Bo `i dar \e li} iz ja vio je ju ~e da se ~i ni da po sled wih ne de qa po je di ne ze mqe mi mo po li ti~ kog man da ta EU raz mi {qa ju o to me da jed no stra no me wa ju, ako je to po treb no i si -

sti. @e li mo kom pro mis s Al ban ci ma i we go vo po sti za we na mi ran i ci vi li zo van na ~in, a zbog ras pa da Ju go sla vi je i po ~i we nih zlo ~i na ne ma mo pun kre di bi li tet da ka `e mo da }e mo sa mi re {i ti pro ble me – na gla sio je \e li}.

Mas: Ko je spo so ban za Evro pu Am ba sa dor Ne ma~ ke u Be o gra du Vol fram Mas oce nio je po vo dom kri ze na se ve ru Ko so va da za Evro pu ni je spo so ban onaj ko sma tra da mo `e da `i vi sa mo ta mo gde je we go va vla da.

– Mo gu da raz u mem ako iz srp skog ugla po sto ji ne ra zu me va we {to od go vor ni na Ko so vu ne shva ta ju pro blem da se srp ski gra |a ni ta ko tre ti ra ju da ne sme ju da iza |u iz ku }e ili se ka me nu ju wi ho va vo zi la – re kao je Mas na otva ra wu kon fe ren ci je „Per spek ti ve ze ma qa Ju go i sto~ ne Evro pe i wi hov put u EU” u Be o gra du.

On je is ta kao da na Ko so vu „mo ra ju po sto ja ti fer {an se za sve srp ske gra |a ne”, ali je isto vre me no uka zao na to da „za Evro pu ni je spo so ban onaj ko sma tra da mo `e da `i vi sa mo ta mo gde je we go va vla da”, do da ju }i da u Ne ma~ koj ima mno go stra na ca ko ji su je pri hva ti li kao svo ju do mo vi nu. lom, re al nost na te re nu. \e li} je, obra }a ju }i se u~e sni ci ma Re gi o nal ne kon fe ren ci je sti pen di sta Bun de sta ga „Per spek ti ve ze ma qa Ju go i sto~ ne Evro pe i wi hov put ka EU”, re kao da je to opa snost za evrop ski put Sr bi je.

– Sr bi ja ne }e od u sta ti ni po ko ju ce nu od evrop ske bu du} no -

De le vi}: Mo gu }i no vi uslo vi Di rek tor ka Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Vla de Sr bi je Mi li ca De le vi} iz ja vi la je da se ne bi iz ne na di la no vim uslo vi ma za Sr bi ju, ako Evrop ska ko mi si ja u ok to bru da po zi tiv nu pre po ru ku za kan di da tu ru na {e ze mqe u EU. – Ako pre po ru ka bu de po zi tiv na, ne bih se za ~u di la da bu du po sta vqe ni jo{ ne ki uslo vi, {to bi bio je dan od mo gu }ih sce na ri ja – re kla je ona na re gi o nal noj kon fe ren ci ji sti pen di sta Bun de sta ga „Per spek ti ve ze ma qa Ju go i sto~ ne Evro pe i wi hov put u EU”.

On je, me |u tim, upo zo rio na to da to ne da je za pra vo Evro pi da fa vo ri zu je jed nu na ci ju nad dru gom. Po \e li }evm re ~i ma, evrop ski put je is pra van jer je ob u sta vio ra to ve na kon ti nen tu i Sr bi ja o~e ku je da se we ni le gi tim ni na ci o nal ni in te re si po {tu ju, kao i da }e u tom pro jek tu mo }i da ra ~u na na po dr {ku Bun de sta ga. \e li} je ta ko |e uka zao na to da Sr bi ja o~e ku je i da se po {tu je sta tu sna ne u tral nost Eulek sa usto li ~e na od lu kom UN, ali da se to, na `a lost, ne ~i ni uvek, {to mo `e do ve sti u pi ta we va lid nost evrop skog pu ta.

– Sr bi ja o~e ku je i da }e u mi {qe wu Evrop ske ko mi si je bi ti pre po zna ti we ni na po ri i ~i we ni ca da je is pu wen Ak ci o ni plan do go vo ren s EK-om po {to Skup {ti na Sr bi je usvo ji pre o sta le za ko ne – na gla sio je \e li}.

On je pod se tio i na to da je di ja log s Pri {ti nom dao do bre re zul ta te, da }e bi ti na sta vqen i da }e to re zul ti ra ti ti me da EK da po zi tiv no mi {qe we da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta, a ze mqe ~la ni ce raz mi sle o od re |i va wu da tu ma za po ~e tak pre go vo ra.

dnevnik

VLA DA PO VU KLA AMAND MAN

Ne ma re sti tu ci je za oku pa ci o ne sna ge U Skup {ti ni Sr bi je po stig nu ta je ve }i na za usva ja we pred lo ga za ko na o re sti tu ci ji, na kon {to je ju ~e Vla da Sr bi je po vu kla iz pro ce du re amand man ko ji je pred vi |ao da se sa mo stra ni dr `a vqa ni, ko ji su bi li pri pad ni ci oku pa ci o nih sna ga, li {a va ju pra va na po vra }aj imo vi ne. Ta ko je u pred lo `e nom za ko nu osta lo pr vo bit no re {e we, po ko jem pra vo na re sti tu ci ju ne ma ju pri pad ni ci oku pa ci o nih sna ga ko je su de lo va le na te ri to ri ji Sr bi je za vre me Dru gog svet skog ra ta.

Na su prot za do voq stvu stra na ka ko je su se pro ti vi le amand ma nu, Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, ko ji je uslo vio po dr {ku ovom pro pi su tim amand ma nom, na ja vio je `al bu Ustav nom su du. Funk ci o ner te stran ke La slo Var ga ka `e da je, na kon {to se Vla da pre do mi sli la i po vu kla sop stve ni amand man, taj za kon ski pred log po stao ne pri hva tqiv jer sa dr `i “od red bu ko ja je dis kri mi na tor ska ta ko {to po tvr |u je prin cip ko lek tiv ne od go vor no sti za ono {to se to kom Dru gog svet skog ra ta de {a va lo”.

– Mi smo in si sti ra li na to me da se svim qu di ma ko ji su u tim de {a va wi ma u~e stvo va li osta vi mo gu} nost da se u po stup ku re ha bli ta ci je oni ili wi ho vi po tom ci iz ja sne o ~i we ni ca ma ko je im se sta vqa ju na te ret. Na kon po stup ka re ha bi li ta ci je, uko li ko se do ka `e wi ho va ne vi nost, da ne bu du is kqu ~e ni iz pro ce sa re sti tu ci je. Sa da {we re {e we u za ko nu ide u su prot nom prav cu, ta ko {to se gru pa qu di auto mat ski is kqu ~u je iz pro ce sa re sti tu ci je. Je di no nam je pre o sta la ma la na da u da nu za gla sa we, ali to je ma wevi {e ilu zi ja. U prak ti~ nom smi -

Var ga, za u ze ti na sed ni ci Pred sed ni {tva pred sa mo gla sa we.

– Te {ko mo gu za mi sli ti da po dr `i mo za kon o re sti tu ci ji s ob zi rom na to da je u pot pu no sti su -

di ca ho lo ka u sta na te ri to ri ji Sr bi je u vre me Dru gog svet skog ra ta.

Po sla ni ca LSV-a Alek san dra Jer kov po zdra vi la je ju ~e po tez Vla de Sr bi je, is ti ~u }i da bi

pro tan i u du hu i su {ti ni ono ga za {ta se mi kao stran ka za la `e mo, a to su evrop ski prin ci pi i stan dar di – na veo je on.

Pro te klih da na amand man ko ji je Vla da pri hva ti la na zah tev

spor ni amand man ceo za kon u~i nio ne pri hva tqi vim jer vre |a `r tve i bor ce pro tiv fa {i zma, sta vqa ju }i ih u istu ra van s onim ko ji su se bo ri li za jed no s oku pa to rom.

Pre o sta lo nam je pod no {e we zah te va USS-u za pre i spi ti va we ustav no sti ove od red be i to }e mo u~i ni ti ~im za kon stu pi na sna gu (La slo Var ga, SVM) SVM-a do veo je u pi ta we usva ja we ovog za ko na na kon {to su i stran ke vla sti – LSV, SDP, a po tom i SPS, re kli da ne }e omo gu }i ti we go vo iz gla sa va we. Je din stve na za mer ka je da se ta kvim amand ma nom de val vi ra ju an ti fa {i sti~ ke

– Od za ko na ko ji bi tre ba lo da is pra vi isto rij sku ne prav du bi la bi stvo re na no va ne prav da – pro ce ni la je Alek san dra Jer kov.

Na pi ta we no vi na ra da pro ko men ta ri {e spe ku la ci je o to me da bi Ma |ar ska zbog no vo na sta le si -

Bri sa we pot pi sa s pi {to qem na ~e lu Po sla nik Alek san dar Ju go vi} (SPO) pred lo `io je da fi zi~ ko li ce ko je je za kqu ~i lo ugo vor o ku po pro da ji s dr `av nim or ga nom od 1945. do 1958. go di ne, ako se u sud skom po stup ku utvr di da je o{te }e no vi si nom ku po pro daj ne ce ne, ima pra vo na re sti tu ci ju.

– Na taj na ~in obe {te ti le bi se po ro di ce onih ko ji su pro gla {e ni za „na rod ne ne pri ja te qe“, ko je su bi le pri nu |e ne na to da pro da ju imo vi nu is pod sva ke ce ne – upo zo rio je Ju go vi}.

Po sla nik DS-a Ne nad Kon stan ti no vi} upo zo rio je na ne prav du ka da je ne ko mo rao da “pot pi {e ugo slu, pre o sta lo je pod no {e we zah te va USS-u za pre i spi ti va we ustav no sti ove od red be i to }e mo u~i ni ti ~im za kon stu pi na sna gu – na ja vqu je Var ga.

De fi ni ti van stav o svim za ko ni ma o ko ji ma }e se gla sa ti u po ne de qak SVM }e, ka ko je re kao

vor o ku po pro da ji s pi {to qem na ~e lu”. On je ape lo vao na Vla du i po sla ni ke da raz mi sle i usvo je ovaj amand man, ko jim bi “bi lo is pra vqe no ne {to {to je u~i we no pre ma ne ma lom bro ju qu di”.

Po na ja vi Bo ja na \u ri }a, LDP }e gla sa ti za ovaj amand man jer po sla ni ci ne ma ju pra vo da po dr `a va ju “ta kvu zlo u po tre bu pra va ko ja je po sto ja la i po na {a we re `i ma ko ji je `e leo da pri kri je re pre si ju”.

Po dr {ku amand ma nu pru `a i DSS jer, ka ko je re kao {ef tog po sla ni~ kog klu ba Mi lo{ Ali gru di}, “wi me bi se is pra vio de li} li ce mer ja Vla de iz ovog za kon skog pred lo ga”.

te ko vi ne Dru gog svet skog ra ta.

Na su prot od u sta ja wu od tog re {e wa, Vla da je pri hva ti la amand man LDP-a ko ji se od no si na po vra tak imo vi ne Je vre ji ma, ta ko {to je pre ci zi ra no da se za kon o re sti tu ci ji pri me wu je i na vra }a we imo vi ne ~i je je od u zi ma we po sle -

tu a ci je mo gla blo ki ra ti kan di da tu ru Sr bi je za ~lan stvo u EU, ona je re kla da ne ve ru je u to, da ne ma ta kve zva ni~ ne in for ma ci je, kao i da to ne bi bio le gi ti man stav ma |ar ske vla de.

– Isto ri ja se ne mo `e pro me ni ti i qu di ko ji su sa ra |i va li s fa -

{i sti ma ne mo gu bi ti po mi lo va ni – sma tra Alek san dra Jer kov, uz opa sku da ni ko ne ma pra vo da na taj na ~in uslo vqa va ula zak ne ke ze mqe u EU. Po sla nik LDP-a Ivan An dri} upo zo rio je ju ~e na to da bi re {e wem ko je je pred lo `io SVM do {lo do po li ti~ ke re la ti vi za ci je onog {to se de si lo na te ri to ri ji Voj vo di ne do 1945. go di ne.

– Ov de se ne ra di o pri pad ni ci ma ne ke ma wi ne, ra di se o pri pad ni ci ma svih na ro da ko ji su ta da re {i li da za {ti te se be i da }u te }i u~e stvu ju u ho lo ka u stu i ra za ra wu srp skog i dru gih na ro da. Ne ma ni ka kve ko lek tiv ne od go vor no sti i kri vi ce, ona je vr lo in di vi du al na i va `i za sva kog pri pad ni ka oku pa ci o nih sna ga, za to {to po sto je mno go broj ni pri pad ni ci i mog i va {eg na ro da ko ji su se to me su prot sta vqa li – po ru ~io je An dri} po sla ni ci ma SVM-a.

Ra di ka li su pro tiv za ko na o re sti tu ci ji, upo zo ra va ju }i na to da bi se na we go va re {e wa mo gli po zva ti i “folk sdoj ~e ri”, tra `e }i imo vi nu pre da ka na te ri to ri ji Voj vo di ne.

– Ni ste da li ni jed no ogra ni ~e we u za ko nu, ni dr `a vqan stvo, ni pre bi va li {te, ne go se hva li te da ste tur bo li be ra li. Sve je na iz vol’te, sa mo pod gre va te o~e ki va wa kod ne kih, a ne ki se i ne kri ju, jav no vam ov de ka `u: “Vra ti }e se folk sdoj ~e ri” – upo zo rio je Zo ran Kra si}.

Mi ni star po qo pri vre de Du {an Pe tro vi}, ko ji je ju ~e uz vi ce pre mi je ra Bo `i da ra \e li }a bra nio za kon, oce nio je da se “vo di jed na ozbiq na i ne la ka de ba ta” po {to je pi ta we ko je je na dnev nom re du “do sta slo `e no jer otva ra, s jed ne stra ne, pi ta we rav no prav no sti i in di vi du a li za ci je od go vor no sti, a s dru ge, ja san je isto rij ski kon tekst ko ji je do veo do od re |e nih od lu ka po sle Dru gog svet skog ra ta”.

– Vla da je u ovom tre nut ku na sta no vi {tu da bi tre ba lo osta ti pri ori gi nal nom tek stu za ko na.

Na tlu na {e ze mqe vo |e na je te {ka bor ba, bi la je, na `a lost, pod oku pa ci jom si la naj ve }eg zla, s Hi tle rom na ~e lu, a u ~i jem sa ve zni {tvu su bi le ne ke ze mqe i ne ke voj ske. Po sle di ce sve ga to ga po ku {a va mo da ot klo ni mo na na ~in ko ji je naj ma we ne pra vi ~an, ko ji re spek tu je vred no sti ko je su od 1945. go di ne usta no vqe ne u ovoj ze mqi, na an ti fa {i zmu na ko jem je usta no vqe na ~i ta va Evro pa po sle Dru gog svet kog ra ta – is ta kao je Pe tro vi}, uz na po me nu da “po sla ni ci ima ju ko na~ nu re~ i ka ko bu de sklo pqe na ve }i na, ta kav }e bi ti za kon ko ji }e va `i ti za Vla du i sva kog u ovoj ze mqi”.

S. Stan ko vi}

ZA SE DAO SA VET ZA BEZ BED NOST OP [TI NE TE ME RIN

Ra sve tli ti okol no sti in ci den ta

Ba ge rom na ba ri ka de Voj ni ci Kfo ra pre se kli su ju ~e bo dqi ka vu `i cu, a za tim ba ge rom po ku {a li da pro bi ju ba ri ka de ko je su Sr bi po sta vi li na al ter na tiv nom pu tu kod punk ta Ja ri we. Me |u tim, Sr bi, ko ji su se oku pi li na ba ri ka da ma, spre ~i li su voj ni ke Kfo ra da iza |u na taj put. Na i me, Sr bi su prek si no} pro ko pa li put od Ja ri wa pre ma Rud ni ci ko ji za o bi la zi pre laz, ali su pri pad ni ci Kfo ra na tom pu tu po sta vi li bo diq ka vu `i cu, na {ta su Sr bi od go vo ri li ta ko {to su pro su li {qu nak i ze mqu. U me |u vre me nu, is tra `ni su di ja su da u Vu ~i tr nu od re dio je pri tvor do me sec da na tri na e sto ri ci vo za ~a pred u ze }a „Euro ko op” u Ra {koj, ko je je ko sov ska po li ci ja pri ve la uz ob ja {we we da su ile gal no u{li na Ko so vo i u~e stvo va li u po sta vqa wu ba ri ka da.

Za jed ni~ ka sed ni ca Od bo ra za bez bed nost op {ti ne Te me rin i po li ci je odr `a na je ju ~e, kao po sle di ca pre bi ja wa pe to ri ce ma lo let ni ka Sr ba od vr {wa ka ma |ar ske na ci o nal no sti i po dig nu tih ten zi ja u ovoj va ro {i ci. Iako se o~e ki va lo da }e na sed ni ci bi ti raz ja {we ne okol no sti in ci den ta, za kqu~ ci sa sa stan ka se ne raz li ku ju od onih ko je su ~el ni ci op {ti ne i po li ci ja iz ne li kra jem pro {le ne de qe.

Pred sed nik op {ti ne Te me rin An dra{ Gu stow za „Dnev nik” ka `e da su, jo{ jed nom, osu di li na pa de i in ci den te na na ci o nal noj osno vi.

– Do go vo ri li smo se da po li ci ja i Tu `i la {tvo ovaj slu ~aj do ve du do kra ja i da ra sve tle sve okol no sti ovog ne mi log do ga |a ja. Uz to, za kqu ~i li

smo i da je po treb no po ja ~a ti kon tro lu ma lo let ni ka na jav nim me sti ma i u ugo sti teq skim objek ti ma – re kao je Gu stow.

Pe to ri cu 16-ogo di {wih Sr ba 11. sep tem bra je is pred ka fi }a „M-1” u uli ci Na rod nog fron ta u Te me ri nu, pre tu kla gru pa mla dih Ma |a ra. Te me rin ska po li ci ja je do sa da pod ne la kri vi~ ne pri ja ve pro tiv ~e tvo ri ce ma lo let nih na pa da ~a, a Vi {e tu `i la {tvo u No vom Sa du je wi ho vo de lo okva li fi ko va lo kao na sil ni~ ko po na {a we. Ro di te qi pre tu ~e nih mla di }a ni su za do voq ni ka rak te ri za ci jom u~i we nog de la i na ja vqu ju da se ne -

}e smi ri ti sve dok i po sled wa ~i we ni ca u ve zi s tim do ga |a jem ne bu de ja sna i po zna ta.

U pri ~u su se uple li i pri pad ni ci eks trem ne de sni ~ar ske or ga ni za ci je „Obraz” ko ji su

na ja vi li or ga ni zo va we no} nih pa tro la i pro te ste u ne de qu u pod ne is pred zgra de op {ti ne.

Gu stow ka `e da odr `a va we re da i mi ra na uli ca ma Te me ri na tre ba, kao i svu gde, da spro vo de nad le `ni or ga ni – pre sve ga po li ci ja – i da ne ma po tre be za ta kvim di za wem po li ti~ kih ten zi ja ko je, ka ko ka `e, ni ko me ne }e do ne ti ni {ta do bro.

– Ne o~e ku jem da }e u ne de qu bi ti bi lo ka kvih pro te sta jer po li ci ja ozbiq no ra di na to me da ra sve tli slu ~aj i vi nov ni ke pri ve de prav di u skla du sa za ko nom – ka `e Gu stow. „Obraz“ je na ja vio da }e za tra `i ti do zvo lu za odr `a va we pro te sta, a jo{ ni je po zna to ho }e li taj skup bi ti za bra wen, ka ko je An dra{ Gu stow ra ni je iz ja vio da o~e ku je.

P. K.

c m y

politika

dnevnik

PRE MI JER MIR KO CVET KO VI] I LI DER LSV-a NE NAD ^A NAK PO STI GLI DO GO VOR O ZA KO NU O SVO JI NI

Ustav ni mak si mum za imo vi nu Voj vo di ne Pred sed nik Vla de Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} i pred sed nik LSV-a Ne nad ^a nak sa op {ti li su ju ~e da su po sti gli do go vor o to me da Vla da Sr bi je pri hva ti amand man Li ge na za kon o jav noj svo ji ni, ko ji pred vi |a da Voj vo di ni bu de pre ne to sve ono u {ta je do sa da ula ga la u ra znim obla sti ma, i isto vre me no da LSV po vu ~e amand man ko ji se od no si na po qo pri vred no ze mqi {te. Ka ko se ~u lo u iz ja vi no vi na ri ma na kon do go vo ra Cvet ko vi }a i ^an ka, po sla ni ci LSV-a u Skup {ti ni Sr bi je }e po dr `a ti za kon.

Pre mi jer je re kao da je LSV stran ka ko ja se od u vek za la ga la za in te re se Voj vo di ne, ali je isto vre me no no, ka ko je oce nio, bi la kon struk ti van part ner

Do go vo re no da Voj vo di ni bu de pre ne to sve ono u {ta je do sa da ula ga la u ra znim obla sti ma, a da LSV po vu ~e amand man ko ji se od no si na po qo pri vred no ze mqi {te Vla de Sr bi je, pa se i ju ~e ra {wi raz go vor od vi jao u tom du hu.

– Do go vo ri li smo se da se Voj vo di ni, pri hva ta wem amand ma na LSV-a, pre ne se sve ono u {ta je do sa da ula ga la, a {to je nu `no za oba vqa we we nih nad le `no sti u skla du s Usta vom, Sta tu tom i dru gim ak ti ma. Vla da Sr bi je, po do go vo ru, na kon usva ja wa za ko na tre ba da pre ne se od re |e na sred stva za ko je je po seb no za in te re so va na, a tu pre sve ga mi slim na No vo sad ski sa jam, na pred u ze }e „Gas“ iz No vog Sa da, od re |e na sred stva RTV Voj vo di na, rud nik Ko vin i jo{ ne ka dru ga za ko ja bu de po sto jao in te res – ob ja snio je pre mi jer Cvet ko vi}.

Li der LSV-a je na to do dao da }e Voj vo di ni bi ti vra }e no mno go stva ri o ko ji ma je pre mi jer go vo rio, pod cr tav {i da }e se me |u

wi ma na }i i „imo vi na VA NU, le ga ti, neo p hod na imo vi na za po je di ne kul tur ne, na u~ ne po tre be i sli~ no“. ^a nak je re kao da }e ovo bi ti ko rak ko ji je, na `a lost, na sna zi ve} du gi niz de ce ni ja.

On je do dao da i da qe, kao i LSV, ni je za do vo qan za ko nom jer sma tra da i da qe ni su is pu we na wi ho va o~e ki va wa.

– ^i we ni ca je da je ovo naj vi {e {to se mo glo u~i ni ti u okvi -

raz go vo ra i ko o pe ra tiv no {}u Vla de Sr bi je i pre mi je ra li~ no – re kao je ^a nak.

On je ju ~e po no vio da LSV ne }e od u sta ti od bor be „za to da sva imo vi na ko ju su gra |a ni i gra |an -

ke Voj vo di ne sti ca li, bu de imo vi na APV“, a u ovom tre nut ku „do tak nut je Ustav ni mak si mum“.

Go vo re }i o dru gom amand ma nu LSV-a, ko ji se od no sio na po qo pri vred no ze mqi {te a ko ji se po

Ka ko se ot ka zu je sednica Skup {ti ne Voj vo di ne ^a nak je ju ~e no vi na ri ma re kao da ne od u sta je od zah te va za odr `a va we sed ni ce Skup {ti ne Voj vo di ne na ko joj }e bi ti re ~i o op struk ci ji.

– Iz pro stog raz lo ga {to smo do {li u po zi ci ju da se sed ni ca Skup {ti ne Voj vo di ne, ko ja je in sti tu ci ja iz u zet no zna ~aj na u pred stav ni~ kom si ste mu ove ze mqe, ko ji je uga o ni ka men de mo kra ti je u Sr bi ji, za ka zu je i ot ka zu je van pro ce du re. Ima mo tu ko li ~i nu ne do re ~e no sti ko ja mo ra da se ob ja sni, i za to }e LSV tra `i ti sed ni cu s ta~ kom dnev nog re da o ovom pi ta wu – re kao je ^a nak.

On je pri tom pod se tio na to da je we go va stran ka 20 pu ta tra `i la ras pra vu po kra jin skog par la men ta o pro da ji NIS-a pa se to ni je do go di lo. ri ma va `e }eg Usta va Sr bi je, ko ji u ve li koj me ri one mo gu }a va pra ved no re {e we za imo vi nu APV, ali to je mak si mum ko ji Ustav do zvo qa va i u tom smi slu sam iz u zet no za do vo qan i to kom

do go vo ru po vla ~i, Cvet ko vi} je ob ja snio su {ti nu po stig nu tog u raz go vo ru sa ^an kom.

– Na kon {to se spro ve de re sti tu ci ja, od re |e na ko li ~i na ze mqi {ta }e osta ti u dr `av noj

svo ji ni i bi }e po treb no de fi ni sa ti na ~in ga zdo va wa wi me.

Pret po stav ka je da }e do }i do osni va wa fon do va za upra vqa we tim ze mqi {tem i we go vo ko ri {}e we, i u tom kon tek stu }e i Voj vo di na osno va ti svoj fond, i we mu }e se pre ne ti od re |e na ko li ~i na po qo pri vred nog ze mqi {ta ko je se na la zi u Voj vo di ni – pre ci zi rao je Cvet ko vi}, uz opa sku da mu se „~i ni da za do voq ni iz la ze sa sa stan ka, jer je do go vor u skla du s Usta vom i po tre ba ma gra |a na ove ze mqe“.

Na pi ta we ko li ko su kon flikt ni od no si DS–LSV, ^a nak je uz vra tio da „ne ma tu ni ka kvog ne spo ra zu ma“.

– Mi smo ve} du gi niz go di na u ko a li ci ji, ali to ne zna ~i da smo sprem ni na to da na {e ko a li ci o ne od no se sta vi mo is pred funk ci o ni sa wa in sti tu ci ja. I u tom smi slu mi slim da je i za DS iz u- zet no zna ~aj no da even tu al ne ne u pe gla no sti u funk ci o ni sa wu in sti tu ci ja za ko je su pre u ze li od go vor nost, vra te u okvi re ko je smo do go vo ri li ka da smo po ~e li rad. Ni {ta dru go – re kao je pr vi ~o vek Li ge.

Na pi ta we „Dnev ni ka“ zbog ~e ga je do do go vo ra do {lo tek ju ~e, pred gla sa we u Skup {ti ni Sr bi je, a ne to kom pro ce sa pi sa wa za ko na, Cvet ko vi} je re kao da su dva za ko na, o re sti tu ci ji i o svo ji ni, ko ji su u par la men tu, „isto rij ski po mak ove ze mqe“.

– I zbog to ga je i jav na di sku si ja, ras pra va i sam pro ces usva ja wa te kao ne u o bi ~a je no du go u po re |e wu s dru gim za ko ni ma. Sva ki dan je za po prav ku, i mi ni smo be `a li od to ga, pa je i ovaj pri hva tqiv, kao da se od i grao pre de set da na. U kon tak tu smo bi li i ra ni je, ali ovo je tre nu tak ka da smo de fi ni tiv no po sti gli do go vor – ob ja snio je pre mi jer. ^a nak je, pak, pri me tio da je LSV o~e ki vao da }e stva ri do go vo re ne ju ~e „bi ti pre ci zi ra ne ra ni je“.

– No, do {li smo do tre nut ka ka da je tre ba lo sa mo is po li ra ti ustav ni mak si mum – za kqu ~io je on.

D. Mi li vo je vi}

^o la ko vi}: Re dov na is pla ta, ne ma sma we wa pen zi ja [ef po sla ni~ ke gru pe Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je Mo mo ^o la ko vi} ka zao je da od go vor no tvr di da je re ba lan som ovo go di {weg bu xe ta pred vi |e na re dov na is pla ta pen zi ja i da one ne }e bi ti sma we ne.Po vo dom na vo da za me ni ka {e fa po sla ni~ ke gru pe No ve Sr bi je Mi ro sla va Mar ki }e vi }a da }e MMF u fe bru a ru po sta vi ti no ve uslo ve ko ji se od no se na

{ted wu, {to ukqu ~u je i sma we we pen zi ja, ^o la ko vi} je no vi na ri ma u par la men tu ka zao da pen zi je ne }e bi ti sma we ne.

– Od go vor no tvr dim da je re ba lan som pred vi |e na re dov na is pla ta pen zi ja. Ni je ta~ no da }e one bi ti sma we ne. U fe bru a ru 2012. go di ne bi }e ista si tu a ci ja. PUPS ne }e do zvo li ti bi lo ka kvo sma we we pen zi ja – ka zao je ^o la ko vi}.

On je do dao da }e u ok to bru 2011. do }i do uskla |i va wa pen zi ja, a da }e do kra ja go di ne bi ti is pla }en dug pen zi o ne ri ma po qo pri vred ni ci ma. Po we go vim re ~i ma, Me |u na rod ni mo ne tar ni fond je pri li kom po sled we po se te na veo da su pen zi je sek tor ko ji je je di ni ura |en u skla du s do go vo rom s tom fi nan sij skom or ga ni za ci jom.

Pe tro vi}: O~e ku jem sta tus kan di da ta

Mi haj lo vi}: No vo za du `i va we skan da lo zno

Ko {tu ni ca: Sa rad wa s Ru si jom po seb na

Mi ni star po qo pri vre de Du {an Pe tro vi} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU jer je ze mqa mno ge pre pre ke na tom pu tu re {i la.

– O~e ku jem da }e mo da do bi je mo sta tus kan di da ta.

Mno go stva ri smo za vr {i li na do bar na ~in, do ne li smo ne ke iz u zet no va `ne za ko ne, a Vla da do no si i ogro man broj pro pi sa ko ji su prak ti~ ni in stru men ti za spro vo |e we za ko na – re kao je Pe tro vi} no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je.

Mi ni star sma tra da je Sr bi ja na pra gu te od lu ke i ve ru je da }e i oni ko ji su u EU nad le `ni za do no {e we od lu ke o sta tu su kan di da ta ima ti u vi du sve ono {to je Sr bi ja ura di la na pu tu evro in te gra ci ja.

Evrop ska ko mi si ja bi 12. ok to bra tre ba lo da ob ja vi pre po ru ku o sprem no sti Sr bi ja da do bi je sta tus kan di da ta.

– Srp ska na pred na stran ka sma tra da je „skan da lo zno no vo za du `i va we Sr bi je s mi li jar du do la ra”, od no sno emi to va we evro ob ve zni ca na me |u na rod nom fi nan sij skom tr `i {tu – iz ja vi la je ju ~e ~la ni ca Pred sed ni {tva te stran ke Zo ra na Mi haj lo vi}. Ona je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kla da je Sr bi ja ze mqa ko ja je „za du `e na ve} bli zu 80 od sto BDP-a” i da sto ga ne sme vi {e da se za du `u je uko li ko ne `e li sce na rio ko ji ima Gr~ ka ili ne ka dru ga ze mqa.

Ona je ka za la i da Vla da Sr bi je ne ma ni ka vu po li ti ku ni ti stra te gi ju, {to se vi di i na pri me ru za du `i va wa, ali i na od go vor no sti za pre vi so ke ce ne ener gi je i ener ge na ta, pre sve ga naf te i we nih de ri va ta ko ji su pre ne ki dan po no vo po sku pe li. Zo ra na Mi haj lo vi} je na ja vi la da }e SNS u ok to bru, na tro go di {wi cu po sto ja wa, pred sta vi ti pro gram „no vu be lu kwi gu – Pro gra mom do pro me na”.

De le ga ci ja De mo krat ske stran ke Sr bi je, s pred sed ni kom Vo ji sla vom Ko {tu ni com na ~e lu, ot pu to va la je ju ~e u Mo skvu, gde }e pri su stvo va ti kon gre su Je din stve ne Ru si je. „Za Sr bi ju je sa rad wa s Ru si jom od po seb nog zna ~a ja, a ne pro ce wi va je po dr {ka ko ju Ru si ja prin ci pi jel no pru `a Sr bi ji u za {ti ti te ri to ri jal nog in te gri te ta i za la ga wu da se pi ta we Ko so va re {i u skla du s Po ve qom UN i Re zo lu ci jom 1244„, sa op {tio je tim po vo dom Ko {tu ni ca.

Li der DSS-a je do dao da we go va stran ka o~e ku je da na par la men tar nim iz bo ri ma u Ru si ji, u de cem bru ove go di ne, po be di Je din stve na Ru si ja. „Uve re ni smo u to da bi po be dom dr `a vo tvor ne po li ti ke na iz bo ri ma u Sr bi ji i for mi ra wem na ci o nal no od go vor ne vla de umno go me bi li in ten zi vi ra ni i una pre |e ni, po seb no eko nom ski od no si iz me |u Sr bi je i Ru si je„, na veo je Ko {tu ni ca u iz ja vi.

REKLI SU

subota24.septembar2011.

3

TRE ]I PUT SED NI CA SO KU LA BEZ KVO RU MA

Skup {ti na pred pri vre me nim me ra ma Sed ni ca Skup {ti ne op {ti ne Ku la po no vo ni je odr `a na, {to je tre }i put za ma we od dva me se ca da lo kal ni par la ment ne ma kvo rum za rad. Na dnev nom re du tre ba lo je da se na |e ta~ ka dnev nog re da ve za na za od lu ku Ustav nog su da o vra }a wu {est man da ta biv {im od bor ni ci ma Srp ske ra di kal ne stran ke. Ju ~e ra {woj sed ni ci pri su stvo va li je 11 od bor ni ka od ukup no 37. Zbog ne -

pod ne ti zah tev Skup {ti ni Sr bi je za uvo |e we pri vre me nih me ra u SO Ku la.

Od bor nik Slo bod ne Sr bi je Her cen Ra do wi} Ke ka je re kao da je ovo do kaz da u op {ti ni Ku la po sto ji ko a li ci ja op {tin skih od bo ra DS-a i SRS-a. Ra do wi} je do dao da se vla da ju }a ko a li ci ja DS–DSS–SVM-a na ovaj na ~in pod sme va kom plet nom na ro du kul ske op {ti ne.

Bu kvi}: Bi }u sa mo po sla nik Po la sa ta pred po ~e tak ne u spe le sed ni ce SO Ku la odr `a na je kon fe ren ci ja za no vi na re pred sed ni ka op {ti ne Sve to za ra Bu kvi }a na ko joj je sa op {tio da je pod neo ostav ku na me sto pr vog ~o ve ka kul ske op {ti ne zbog od lu ke Ustav nog su da o ne spo ji vo sti du plih funk ci ja i da }e za dr `a ti man dat u po kra jin skom par la men tu. On je is ta kao da je ostav ku pod neo u skla du s do go vo rom ko ji je po sti gao s Op {tin skim i Po kra jin skim od bo rom De mo krat ske stran ke.

– Na pu {ta ju }i funk ci ju pred sed ni ka op {ti ne ose }am se ve o ma la god no, mi slim da sam u skla du sa svo jim mo gu} no sti ma ura dio sve {to sam mo gao. Ja vi {e ni ti znam ni ti sam mo gao – re kao je Bu kvi}.

Ovom pri li kom, on ni je `e leo da ko men ta ri {e si tu a ci ju u SO Ku la jer, ka ko je re kao, kon fe ren ci ju je sa zvao kao pred sed nik op {ti ne, a na kao pred sed nik Op {tin skog od bo ra DS-a.

U skup {tin sku sa lu s obez be |e wem Na ju ~e ra {woj sed ni ci SO Ku la sva ko je mo gao u}i u skup {tin sku sa lu: gra |a ni, no vi na ri, biv {i od bor ni ci, iako je do sa da pro ce du ra za pri su stvo va we sed ni ci lo kal nog par la men ta bi la ve o ma ri go ro zna. Za to se po bri nu la od bor ni~ ka gru pa Slo bod na Sr bi ja Her ce na Ra do wi }a ko ja je do ve la svo je pri vat no obez be |e we, is pred ko jeg se obez be |e we an ga `o va no od Skup {ti ne po vu klo. do stat ka kvo ru ma, pred sed nik SO Ku la @eq ko Ko va~ za ka zao je na red nu sed ni cu za 18. ok to bar. Ovim su od bor ni ci kul skog par la men ta pre ko ra ~i li za kon ski rok od tri me se ca za odr `a va we re dov ne sed ni ce ~i me se SO Ku la na {la pred uvo |e wem pri vre me nih me ra.

Od bor nik Uje di we nih re gi o na Sr bi je Ve li bor Mi lo ji ~i} je na ja vio da }e u po ne de qak

Pred stav nik Je din stve ne Sr bi je Dra gu tin Me do je vi} je dan je od ret kih po li ti ~a ra u op {ti ni Ku la ko ji ve ru je da }e bi ti uve de ne pri vre me me re.

– Vlast je u pot pu no sti neo d go vor na pre ma gra |a ni ma ove op {ti ne, ko je je do ve la na sam rub eg zi sten ci je – re kao je Me do je vi}, do da ju }i da se na da da }e to bi ti u~i we no {to pre.

M. Ke ko vi}

Da ~i}: Za po li ci ju bo qe da ne bu de gej pa ra de Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da bi za po li ci ju bi lo bo qe da se ne odr `i pred sto je }a „Pa ra da po no sa„ u Be o gra du jer je pro {le go di ne po li ci ja, ka ko je re kao, pla ti la naj ve }u ce nu.

– Po li ci ja uvek pla ti naj ve }u ce nu, ne sa mo fi nan sij ski ne go i po vre da ma. Pro {le go di ne je bi lo po vre |e no mno go po li ca ja ca – ka zao je Da ~i} no vi na ri ma u Be o gra du. On je na veo da bi, ako bi se po li ci ja upra vqa la po bez bed no snim pro ce na ma, „Pa ra da po no sa„ bi la pro gla {e na za do ga |aj vi so kog ri zi ka i raz mi {qa lo bi se o to me da se ne odr `i.

– Ni je na po li ci ji da do no si od lu ke o to me da li ne ki skup tre ba da se odr `i ili ne – ka zao

je Da ~i}, i po zvao dr `av ne or ga ne i dru {tvo da se iz ja sne o to me.

On je na veo da, po {to ne po sto ji zva ni~ na stav dr `a ve, ni je ni ~u do {to se po li cij ski sin di ka ti ogla {a va ju o „Pa ra di po no sa„.

Da ~i} je re kao da je „Pa ra da po no sa„ po li ti~ ki do ga |aj od ve li kog zna ~a ja za dr `a vu te mu je za to iz Evrop ske ko mi si je i Evrop skog par la men ta sti gao do pis u ko jem se na po mi we da ta te la pa `qi vo mo tre na odr `a va we „Pa ra de po no sa„. Na mol bu da ko men ta ri {e za jed ni~ ko sa op {te we Po li cij skog sin di ka ta Sr bi je i or ga ni za ci je „Dve ri„, mi ni star je upi tao no vi na re da li su „Dve ri„ za bra we na or ga ni za ci ja, i da ni je po sao po li ci je da ne kog za bra wu je.

„Dve ri”: Po ro di~ na {et wa dan pre Po kret „Dve ri” ne }e 2. ok to bra or ga ni zo va ti „kon tra skup” po vo dom za ka za ne „Pa ra de po no sa”, ali }e se pri sta li ce te or ga ni za ci je oku pi ti dan ra ni je u cen tru Be o gra da na „po ro di~ noj {et wi”. Ka ko je na kon fe ren ci ji za no vi na re sa op {tio ~lan Uprav nog od bo ra „Dve ri” Vla dan Gli {i}, „po ro di~ nom {et wom” }e bi ti pro mo vi sa ne „tra di ci o nal ne po ro di~ ne vred no sti”, ko je, po we go vom uve re wu, LGBT-po pu la ci ja `e li da ugro zi. „Po ro di~ na {et wa” }e kre nu ti u 14 sa ti s pla toa is pred Fi lo zof skog fa kul te ta, ali tra sa mar {ru te ni je sa op {te na.

Pred stav ni ci „Dve ri” su po zva li gra |a ne ko ji ne po dr `a va ju LGBT-po pu la ci ju da u ne de qu 2. ok to bra ne iza zi va ju ne re de i da se ne su ko bqa va ju s po li ci jom.

4

ekonomija

subota24.septembar2011.

dnevnik

DEFICIT U AVGUSTU PORASTAO DESET MILIJARDI DINARA

OP[TINA IN\IJA PREDSTAVILA NOVE INVESTICIJE

Srem ska tu ra Bu yet to ne, a jav ni dug le ti od 100 mi li o na evra De fi cit dr `av nog bu xe ta Sr bi je je u av gu stu po ras tao 10,52 mi li jar di di na ra i iz no sio je 98,35 mi li jar di, ob ja vi lo je Mi ni star stvo fi nan si ja.

Ukup ni pri ho di bu xe ta za osam me se ci bi li su 443,98 mi -

– U In |i ji su ove go di ne po kre nu te in ve sti ci je vred ne 100 mi li o na evra – iz ja vio ju ~e pred sed nik te srem ske op {ti ne Go ran Je {i}. – Re~ je o 12 pro je ka ta, pri vat nih ili jav nih in ve sti ci ja, od ko jih su ne ke ve} okon ~a ne, a ve }i na bi tre ba lo da bu de za vr {e na to kom ove ili sle de }e go di ne.

In |ij sko op {tin sko ru ko vod stvo oda bra lo je ve o ma neo bi ~an na ~in da jav no sti ju ~e

ci bi ti po dr `a ni od svo jih ma ti~ nih ku }a – re no mir nih bren do va iz ino stran stva. To prak ti~ no zna ~i da }e mo ima ti fe no me nal nu po nu du ro be ~i ja }e ce na sva ko ga da na u go di ni bi ti sni `e na od 30 do 70 od sto u od no su na ce ne u dru gim pro daj nim objek ti ma – ka zao je di rek tor kom pa ni je „Ble ko uk di ve lop ments” \u ro Sta ni}.

Ge ne ral ni me na xer „IGB auto mo tiv”, }er ke-fir me ne -

Naj ve }i pri hod bu xe ta u av gu stu bio je od na pla te po re za na do da tu vred nost – 24,16 mi li jar de di na ra {to je oko osam mi li jar di ma we ne go u ju lu.

Ak ci ze su na pla }e ne u iz no su od 17,39 mi li jar di di na ra, 9,5

Jav ni dug Sr bi je na kra ju av gu sta iz no sio oko 13,79 mi li jar di evra i bio 238 mi li o na evra ve }i ne go pret hod nog me se ca li jar de, a ras ho di 542,34 mi li jar de. Pred lo gom re ba lan sa bu xe t a ko j i je u skup { tin s koj pro ce du ri, pred vi |e ni su ras ho di od 850,1 mi li jar di i pri ho di od 707,34 mi li jar di, a bu xet ski de fi cit 142,7 mi li jar di di na ra.

mi li jar di vi {e ne go u ju lu. Za vi {e od 200 mi li o na di na ra po ve }a na je na pla ta ca ri ne i taj bu xet ski pri hod je u av gu stu bio 3,23 mi li jar de.

Jav ni dug Sr bi je na kra ju av gu sta iz no sio je oko 13,79 mi li jar di evra i bio je 238 mi li o na

evra ve }i ne go pret hod nog me se ca. Ukup na za du `e wa dr `a ve ima la su udeo od 41,7 od sto u bru to do ma }em pro iz vo du.

Di rekt ne oba ve ze dr `a ve bi le su oko 11,67 mi li jar di evra, od ~e ga je unu tra {wi dug iz no -

sio oko 5,57 mi li jar di evra, a spoq ni 6,11 mi li jar di, dok su in di rekt ne oba ve ze bi le 2,13 mi li jar de evra.

Na kra ju 2010. jav ni dug je iz no sio 12,16 mi li jar di evra, {to je ta da bi lo 42,9 od sto BDP-a.

RATA ZA LIZING NAJVE]I I SVE TE@I TERET GRA\ANIMA

Li mu zi na na do bo {u ima kao ple ve Fo to: N. Sto ja no vi}

pred sta vi svo je in ve sti ci o ne pro jek te: or ga ni zo va li su „Tu ru od 100 mi li o na evra„ u ko joj su s otvo re nog auto bu sa no vi na ri ma, go sti ma iz pri vred nog i jav nog `i vo ta, ali i „obi~ nim” gra |a ni ma, po ka za li in ve sti ci o ne lo ka ci je na ko ji ma se tre nut no ra di. Pod slo ga nom „Po sled wa top-de sti na ci ja za

ma~ kog „IGB ba u er hi na”, Ne boj {a Dra gi ~e vi} je ob ja snio da ta kom pa ni ja u In |i ji ve} ~e ti ri go di ne pro iz vo di gre ja ~e za auto mo bil ska se di {ta, iz me |u osta lih i za „me re ce des”, a da je sa da po di gla no vi pro iz vod ni po gon.

– Go di ne 2007. smo upo sli li oko 100 rad ni ka i pro iz ve li

Na beton visokim frekvencijama De o ni ca ma gi stral nog pu ta od No vog Sa da do In |i je, du ga~ ka 12 ki lo me ta ra, bi }e re kon stru i sa na do 15. no vem bra, na ja vio je ju ~e di rek tor pred u ze }a „Voj put” Ve se lin [u ko vi}. [u ko vi} je no vi na ri ma u In |i ji re kao da je to naj pro ble ma ti~ ni ja de o ni ca sta rog ma gi stral nog pu ta No vi Sad – Be o grad.

On je na veo da je u re kon struk ci ju pu ta ukqu ~e na i je din stve na ma {i na ko ja po mo }u vi so kih fre kven ci ja raz bi ja sta ru be ton sku pod lo gu pu ta na sit ne de lo ve. Ob ja snio je da po sto je sa mo tri ta kve ma {i ne u sve tu, ko je su pro iz ve de ne u SAD, i od ko jih su dve u Ame ri ci, a jed na na ob no vi ma gi stral nog pu ta kroz Voj vo di nu. ovo le to: op {ti na s naj ve }im bro jem di rekt nih in ve sti ci ja u Sr bi ji”, auto bus je ob i {ao op {tin sku in du strij sku zo nu, kao i ra do ve na ko mu nal nim i in fra struk tur nim objek ti ma. U ulo zi „tu ri sti~ kog vo di ~a” na {ao se po zna ti vo di teq Vo ja Ne deq ko vi}, ne ka da {we za {tit no li ce Tre }eg ka na la RTS-a.

Jed na od po ka za nih in ve sti ci ja je grad wa autlet cen tra „Fe{n park”, tik uz auto put, na po la pu ta od No vog Sa da ka Be o gra du. U ovaj pro je kat je do sa da ulo `e no 25 mi li o na evra, a „autlet” }e ima ti ukup nu po vr {i nu 30.000 kva drat nih me ta ra.

– To }e bi ti pr vi pra vi „autlet” u Sr bi ji, gde }e svi za kup -

160.000 gre ja ~a. Go di ne 2010. za po {qa va mo bli zu 500 rad ni ka i pra vi mo 4,5 mi li o na gre ja ~a – na veo je Dra gi ~e vi}.

Od osta lih pred sta vqe nih in ve sti ci ja tu su hlad wa ~a ze mqo rad ni~ ke za dru ge „Vo }ar Slan ka men”, ka pa ci te ta 300 ka mi o na, „Ener go ze le na” – ho land ska in ve sti ci ja u pro iz vod wu ener gi je od `i vo tiw skog ot pa da, IT-park in dij ske „Em ba si gru pe”, te in ve sti ci ja kom pa ni je „Stirg me tal„. Od jav nih in ve sti ci ja su na zna ~e na ula ga wa u iz grad wu uli ca, za tim iz grad wa sa ni tar ne de po ni je, ka na li za ci je u Be {ki, no ve sport ske ha le, te de o ni ce ma gi stral nog pu ta od In |i je ka No vom Sa du.

V. ^v.

Ku po vi na auto mo bi la u Sr bi ji je, na pr vi po gled, ni kad po voq ni ja ne go sa da. Svi nu de po pu ste i bo nu se. Uz no vi auto mo bil do bi ja se bes pla tan kli maure |aj ili ra dio-apa rat. Di le ri uve znih po lov nih vo zi la da ju ve li ke po pu ste. Ali, ko li ko god da je auto mo bil la ko na ba vi ti po voq no, to li ko ga je i uz sve po god no sti te {ko is pla }i va ti re dov no. Kup ci ma naj te `e pa da iz mi ri va we li zing oba ve za.

Po da ci udru `e wa ba na ka i Kre dit nog bi roa Sr bi je go vo re da je u~e {}e doc we u ostat ku du ga 10,5 od sto. Na li zing se kod nas naj ~e {}e ku pu ju vo zi la. Na saj tu „Do bo{„ po nu da auto mo bi la je od li~ na ili, bo qe re }i, li mu zi na u po nu di ima kao ple ve.

Ka da su ce ne u pi ta wu, tu ima sve ga i sva ~e ga, a auto mo bi li po zna tih pro iz vo |a ~a mo gu se ku pi ti za pet hi qa da evra. Ka da se bo qe po gle da po nu da na „Do bo {u„,iz gle da da su se kod nas na li zing naj ~e {}e uzi ma li „ope li„, „{e vro le ti„, ali na{ „pun to„, jer ih ima naj vi {e.

Ta ko se nu de ~ak dva „ope la astra„ za 5.100, od no sno 5.250 evra. Ne {to su sku pqi „ford mon deo” i „{e vro let aveo”, i to 5.300, od no sno 5.500 evra. Za „pe `o 307” tre ba iz dvo ji ti 5.500 evra, a za „{ko du ok ta vi ja”

vo zi la sko ro kao no va ,tre ba oba ve zno po gle da ti na po me ne vla sni ka.Jer mno ga od wih su pre ne go {to su se na {la na par kin zi ma li zing ku }a o{te }e na.

Ono {to je na pr vi po gled po voq no, na dru gi ne mo ra da bu de.

Za to bi sva ki za in te re so va ni ku pac mo rao da po gle da de taq ne

Ukup no u Sr bi ji, 31. av gu sta, bi lo je 10.375 za kqu ~e nih li zing ugo vo ra, od to ga u doc wi 1.814

I za ke{ i...

Pi ta we je, na rav no i ka ko se ku pu ju vo zi la iz bo ga te po nu de „vra }e no s li zin ga”. Mo `e u go to vi ni, na kre dit i po no vo na li zing. Sva ki ku pac o to me do no si od lu ku sam. Ukup no je u Sr bi ji 31. av gu sta bi lo 10.375 za kqu ~e nih li zing ugo vo ra, od to ga u doc wi 1.814. Uko li ko i no vi vla snik ne bu de iz mi ri vao oba ve ze, vo zi lo }e opet na par king za pro da ju.

4.850. Za je dan „pun to” i jed nu „za sta vu 10” tre ba iz dvo ji ti po 4.500 evra. [to se ti ~e po nu de auto mo bi la ~i je su ce ne u obla ci ma za obi~ ne qu de, sa svim je so lid na. Do voq no je po me nu ti

„golf” od 13.500 evra, pa „audi” za 16.500. Tu su i po sred woj ce ni „opel vi va ro” za 9.300 i „kor sa” za 7.700, za tim „pe `o 308” za okru glo 9.000 i „su zu ki” za 8.400 evra. Upr kos ~i we ni ci da su ova

po dat ke, da vi di {ta je ogre ba no, a gde ne do sta je re zer vni to ~ak, gde va zdu {ni ja stuk. Tek on da }e ste }i pra vu sli ku o to me ko li ko je vo zi lo uz po nu |e nu ce nu stvar no po voq no.

Po zna to je da su li zing ku }e vla sni ci vo zi la sve do is pla te po sled we ra te. Za to su oni ko ji ih uzmu na li zing – ko ri sni ci.

Pri li kom ko ri {}e wa vo zi la mo ra ju da is po {tu ju od re |e ne uslo ve. Je dan od wih je da pri po prav ci u auto mo bi le mo ra ju da ugra |u ju ori gi nal ne re zer vne de lo ve, {to je sa svim iz ve sno pred nost u od no su na dru ga po lov na vo zi la.

D. Vujo{evi}

MIRKO CVETKOVI]

Do go di ne Raz voj na ban ka Sr bi je Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je ju ~e da }e Raz voj na ban ka Sr bi je bi ti for mi ra na u na red nih dva do tri me se ca, ali da }e efek tiv no po ~e ti da ra di od sle de }e go di ne.

“O~e ku jem da we no for mal no osni va we mo `e bi ti u na red na dva do tri me se ca, {to je

ina ~e bio plan, ali ne ve ru jem da }e mo }i efek tiv no da ra di pre sle de }e ka len dar ske go di ne, ni ti je to bi lo u pla nu”, re kao je Cvet ko vi} no vi na ri ma u Vla di Sr bi je.

On je na po me nuo da je Raz voj na ban ka je dan od ozbiq nih pro je ka ta ko ji }e ima ti du go ro~ -

ni i stra te {ki zna ~aj, te da je we no osni va we stvar pro ce sa.

Vla da Sr bi je, pre ma we go vim re ~i ma, in te ziv no ra di na for mi ra wu Raz voj ne ban ke, kao i svih de ta qa we nog funk ci o ni sa wa.

D. M.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Promena % 19,85

942

3.768

C market, Beograd

15,38

30.000

60.000

Komercijalna banka PB, Beograd

6,76

948

Privredna banka, Beograd

5,13

642

1.825.539

2.006

0,00

410

6.970

Komercijalna banka, Beograd

0,00

2.100

0,00

5,07 Promena %

290 Cena

15.950 Promet

Imlek, Beograd

-0,33

2.145

3.661.810

Veterinarski zavod Zemun, Zemun

-12,01

2.410

Globos osigurawe, Beograd Pet akcija s najve}im padom

99,3465

Australija

dolar

1

72,1224

73,5943

75,2870

71,9016

Kanada

dolar

1

71,8520

73,3184

75,0047

71,6321

Elektromont, Novi Sad

-12,00

Polet, Novi Pazar

13,3406

Norve{ka

kruna

1

12,6551

12,9134

13,2104

12,6164

Promet

0,00

104,0241

13,9688

Cena

-2,73

101,6853

13,6547

Promena %

AIK banka, Ni{

99,6516

13,3816

Naziv kompanije

4.740

1

1

BELEX 15 (570,84 -1,08) NIS, Novi Sad

evro

kruna

Promet

Superprotein, Zrewanin

EMU

Danska

Cena

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

503

0,00

2.410

Soja protein, Be~ej

-1,50

593

320.171

660

66.660

Agrobanka, Beograd

0,00

5.163

0,00

-11,89

1.630

148.330

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-2,78

454

2.125.298

-7,41

2.000

10.000

Jubmes banka, Beograd

-0,44

13.799

206.985

-2,78 Promena %

454 Cena

2.125.298 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.850

29.600

Univerzal banka, Beograd

[vedska

kruna

1

10,7416

10,9608

11,2129

10,7087

0,00

3.500

0,00

[vajcarska

franak

1

81,3748

83,0355

84,9453

81,1257

NIS, Novi Sad

-2,73

642

1.825.539

Tigar, Pirot

-0,45

667

33.350

V. Britanija

funta

1

113,6019

115,9203

118,5865

113,2541

Karneks, Vrbas

0,00

1.500

1.315.500

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-7,41

2.000

10.000

Soja protein, Be~ej

-1,50

593

320.171

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.900

79.000

Agroseme, Kikinda

0,00

1.000

120.000

Veterinarski zavod, Subotica

1,08

374

10.472

Mlekara, Subotica

0,00

1.030

103.000

SAD

dolar

1

73,7395

75,2444

76,9750

73,5138

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 9. 2011. godine

Svi iznosi su dati u dinarima

Onlajn sa jam za po {qa va wa Dru gi re gi o nal ni onlajn sajam zapo{qavawa i obrazovawa odr`a}e se od 5. do 12. oktobra, na sajtu www.dan ka ri je ra.com, objavila je kompanija „Infostud„.

Kako se navodi u saop{tewu, na tom sajmu }e se predstaviti najuspe{niji poslodavci iz regiona koji imaju potrebe za novim zaposlenima, kao i edukativ ne usta no ve, ko je }e pri bli `i ti mo gu} no sti do dat nog obra zo va wa i profesionalnog usavr{avawa.

Dodaje se da }e na sajtu sajma biti postavqen 3-D vir tu el ni iz lo `be ni prostor, koji }e omogu}iti interaktivnu komunikaciju i posetioci }e putem ~eta razgovarati s vode}im qudima iz kompanija i edukativnih ustanova.

Sa jam „Vir tu el ni dan karijera i znawa” zajedni~ki organizuju kompanija „Infostud„ i regional ni por ta li za za po {qa va we i re gru ta ci ju „po sao.ba” iz Bo sne i Her ce go vi ne i „moj-po sao.net” iz Hrvatske.

Prvi onlajn sajam zapo{qavawa, koji je odr`an 2010. godine, po podacima kom pa ni je „In fo stud„, posetilo je 125.000 qudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota24.septembar2011.

5

FAKULTETSKA DIPLOMA ULAZNICA ZA NEZAPOSLENE

Sr bi ji ne tre ba ju eko no mi sti, in `e we ri, teh no lo zi...

Direktna posledica ekonomske krize, tranzicije, privatizacije... je sve ve}i broj nezaposlenih u na{oj zemqi. Obrazovna struktura onih koji ~ekaju posao je {arolika, a osim velikog broja nezaposlenih s naj ni `im ste pe nom {kol ske spreme, u Vojvodini je, ipak, najvi{e nezaposlenih sa sredwom {kolom. [to se ti~e akademskih gra|ana, na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe je 11.972 fakultetski obrazovanih qudi. Iako u procentima ta brojka zauzima 5,9 odsto ukupnog broja nezaposlenih, broj onih koji ~ekaju posao posle vi{e od 15 godina obrazovawa je zabriwavaju}i, posebno ako se zna da je u Srbiji ispod deset odsto ukupnog bro ja sta nov ni ka za vr {i lo fakultet.

Posebno je zanimqivo kada se pogleda stru~na slika onih koji ~ekaju posao. Me|u nezaposlenima s visokom stru~nom spremom najvi{e je ekonomista – 1.805, slede pravnici – 1.097, profesori razredne nastave – 576 i diplomirani menaxeri – 368. U zemqi, koja mnogo nade pola`e u poqoprivredu i tu privrednu granu ~esto navodi kao pokreta~ razvoja, broj nezaposlenih poqoprivredinih in`ewera je zaista iznad o~ekivawa jer ih je ~ak 672, a mnogo je i onih ~ija se struka naslawa na poqoprivrivredu jer je bez posla 170 diplomiranih in`ewera prehrambene tehnologije. ^ak 200 ma{inskih in`ewera ima di-

Di plo mi ra nih in `e we ra elek tro teh ni ke, elek tro ni ke, ra ~u nar stva i me ha tro ni ke ima sko ro 210, a di plo mi ra nih in `e we ra za he mij sku teh no lo gi ju i fa ram ce ut sku teh no lo gi ju 113 plomu a ne radi, a uz wih je i vi{e od 50 ma{inskih in`ewera konstruktora i 33 in`ewe ra za pro iz vod no ma {in stvo. Diplomiranih in`ewera elektrotehnike, elektronike, ra ~u nar stva i me ha tro ni ke ima skoro 210, a diplomiranih in`ewera za hemijsku tehnologiju i faramceutsku tehnologiju 113.

Me|u nezaposlenim akademcima ima ~ak 124 diplomirana gra|evinska in`ewera, sli~na je i brojka in`ewera saobra}aja, a informati~ara je oko 80. Oni koji su se {kolovali za profesorska zanimawa, po

PREMIJER SE HVALI DA JE DR@AVU ZADU@IO ZA MILIJARDU EVRA U OBVEZNICAMA

So ci jalni mir ku pqen pa ra ma na {e de ce Na me|unarodnom finansijskom tr`i{tu Srbija je prodala obveznice u vrednosti od milijardu dolara. Tra`wa je bila dvostruko ve}a od ponude, a premijer Mirko Cvetkovi} je to je ju~e ocenio kao istorijski doga|aj.

Investitori koji su u wemu u~estvovali dobija}e godi{wu kamatu od 7,25 posto. Uz ovu vest mogli smo da ~ujemo da smo odli~no pro{li uprkos nadolaze}oj krizi, te

je euribor nizak. Ali euribor je na niskom nivou ve} neko vreme i sasvim je izvesno da }e daqe da raste, tako da je realno o~ekivati da na rok od deset godina to bude isto. Re~ je o velikoj sumi i te{ko da bi dra`va kredit od milijarde mogla dobiti u tako kratkom roku. Veoma va`no pitawe je kako nadle`ni nameravaju da potro{e taj novac. Ako }e sve i}i u potro{wu za finansi-

da su stranci koji su se jagmili za na{u robu pokazali da veruju i Srbiju u wenu prspektivu.

Izdavawem me|unarodnih obveznica Srbija se prikqu~ila Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori – zemqama koje su to ve} u~inile.

Za nas ta opcija finansirawa dr`avnih potreba postala je sasvim izvesna od trenutka kada je propala prodaja Telekoma.

Finansijeri koji su stavili novac u svoj xep mogu biti zadovoqni, a mi ostali? Kakve su posledice i koliko je dr`ava napravila dobra posao?

– Stopa po kojoj su obveznice plasirane je realna – ka`e konsultantkiwa Mila Korugi}. – Smatram da se dr`ava mogla zadu`iti kod komercijalnih banaka u ovom trenutku povoqnije jer

rawe teku}ih rashoda, onda moram da primetim da je re~ o veoma skupoj kupovini socijalnog mira.

– Najva`nije je da dr`avni dug ne pre|e 45 odsto dru{tvenog bruto proizvoda – ka`e me|unarodni konsultant Milan Kova~evi}. – Da bismo sve to dr`ali pod kontrolom i servisirali sve obaveze koje smo preuzeli, dr`ava }e morati da smawi rashode ili da pove}a prihode. [to se ti~e kamate, ona je realna. Stopa je kao crnogorska, dok Hrvatska ima ne{to ni`u.

Visina stope koja }e stranim ulaga~ima garantovati sigurnost odre|uje se na osnovu kreditnog rejtinga zemqe. Jo{ proletos ekonomski stru~waci rekli su da uz na{ kreditni rejting od BB-,

ide stopa koja je izme|u sedam i osam posto godi{we. [to se ti~e drugih biv{ih jugoslovenskih republika, wihove kamate pore|ale su se ba{ po rejtingu. Tako je Crna Gora proletos emitovala obveznice u vrednosti od 180 miliona evra uz kamatu od 7,25 posto, Hrvatska se odlu~ila za 750 miliona dolara i godi{wu stopu od 5,87 posto, Slovenija je jednu i po milijardu evra ponudila i prodala uz kamatu od 4,37 posto. To je bilo pre nekoliko meseci, da su odlu~ili da obveznice emituju sada, kamata bi morala da bude vi{a. Pre dva dana agencija „Mudiz” snizila je rejting de`ele s Aa2 na Aa3.

Kada se zemqa zadu`uju uz visoke kamate, to zna~i da je novac veoma potreban za pokrivawe potreba koje se finansiraju iz dr`avne kase. Da li smo mogli do}i do wega na drugi na~in? U Fiskalnom savetu smatraju da je boqe odlu~iti se za vi{e izvora finansirawa, pa i onih inostranih. Novac koji je ostao ovde mogao bi se sliti ka doma}oj privredi, {to bi svakako bilo dobro.

Koji je slede}i korak? Na{e obveznice }e se uskoro pojaviti na sekunadarnom tr`i{tu, a po uslovima po kojima }e se tu nuditi zna}emo da li poverewe u Srbiju u finansijskom smislu raste ili opada.

U ovom trenutku najvi{e brine sama suma obveznica. Kada je nobelovac Robert Mandel nedavno gostovao kod nas, savetovao je da se prvo emutuje probna emisija na{ih hartija od vrednosti, tek da se vidi kakvo je interesovawe i kako nam se to isplati. Novac nam je o~igledno bio preko potreban pa za test nije bilo vremena.

Dugove }e, naravno, vra}ati neke druge generacije. D. Vujo{evi}

svemu sude}i nemaju mnogo ~emu da se nadaju osim da }e na posao ~ekati dugo. Naime, na evidenciji ih je mnogo, ~ak 1.133 pro fe so ra raz li ~i tih struka, a izvesno je da }e posla za wih biti sve mawe jer je sve mawe i |aka.

Na evidenciji ima ima vi{e od 120 pedagoga, psihologa je gotovo 200, a diplomiranih ekologa 85. I broj onih koji su zavr{ili Medicinski fakultet a ne radeje veliki jer na posao ~eka oko 200 lekara, stomatologa je 165, a diplomirani farmaceut 51. Ova slika pokazuje da se mladi, naravno,

{koluju, i da obrazovanih qudi razli~itih struka ima, i to dosta onih potrebnih privredi, ali posla nema. Tako|e, pokazuje i da se negde ne{to propustilo, pre svega u planirawu, jer kako je mogu}e da se {koluju kadrovi za koje je izvesno da posla ne}e biti – kao {to je slu~aj s profesorskim zanimawima, kojima treba dodati i profesore razredne nastave, ili ogromna cifra poqoprivrednih in`ewera? Dakle, ili se ne vodi ra~una o potrebama za odre|enim strukama pa se nastavqa isti obrazovani ciklus, ili su viskoobrazovani kadrovi nepotrebni jer su o~ito veliki vi{ak.

I {ta je budu}nost – nekoliko godina ~ekawa na posao, obijawa pragova i naj~e{}e prihvatawe bilo kojeg posla – sudbina je koja ~eka ove, sada mlade qude. Za nekoliko godina pri}i }e ~etvrtoj deceniji ili pre}i u wu i ne}e vi{e biti mla di, ve li ki deo ono ga {to su u~ili zaboravi}e, a godine rada i novca bi}e ba~ene.

Mnogi ne}e zasnovati porodicu po{to to direktno zavisi od materijalne situacije, pa }e biti sve mawe dece, a mnogi }e oti}i iz zemqe i posledice }e biti ista. Naravno, bi}e, kao i uvek, dosta onih koji ne}e ni sti}i do slu`be za zapo{qavawe niti }e biti statisti~ki podatak jer }e do posla sti}i pre~icom, ali to je neka sasvim druga pri~a.

D. Mla|enovi}

KO NE PLA]A NA VREME, ZREO ZA STE^AJ

Znak za uz bu nu na 105 da na – Sva ka{wewa u pla}awu kompanija koje posluju u Srbiji du`a od 105 dana ukazuju na to da je firma u problemima i da joj preti bankrot ili ste~aj – izjavila je ju~e direk tor ka bo ni tet ne ku }e „Rejting” Qiqana Devi}-Cupara. – U Engleskoj, gde je na{a mati~na ku}a, firmama koje kasne u pla}awu od 90 do 120 dana i vi{e, sedam puta se pove}ava mogu}nost da bankrotiraju u narednih 12 meseci u odnosu na prosek. Kod nas bi to bilo du`e, a mi smo na osnovu na{e baze radili prora~une i videli da je to negde oko 105 dana.

Ona je podsetila na to da ku}a „Rejting” zastupa u Srbiji jednu od najve}ih bonitetnih ku}a na svetu „Den end Bredstrit” (D&B).

Ona je dodala da za Englesku va`i i pravilo da je 70 odsto mogu}nosti da }e firma u narednu godinu dana bankrotirati ako kasni od 90 do 120 dana. Qiqana Devi}-Cupara je naglasila da je ispitivawe boniteta neke firme veoma va`no, naro~ito u Srbiji, jer ispituje rizik poslovawa s nekom drugom firmom.

– Stawe u zemqi, ali i u celoj Evropi i svetu, pove}anog je rizika, a {to je rizik u ekonomskom okru`ewu ve}i, to daje bonitetu ve}u vrednost jer je potreba za ispitivawem ve}a – rekla je ona.

6

poqoprivreda

subota24.septembar2011.

dnevnik

NA BER ZI NAJ BO QE PRODAVANA P[E NI CA

So ja na ra sla na 39,4 di na ra, ku ku ruz pa da Naj ve }i udeo u tr go va wu na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du u ovoj ne de qi ima la je p{e ni ca. Za raz li ku od ce na na svet skim ber za ma, gde se kon stan to be le `i pad, a ko ji je ba{ ove ne de qe bio je dan od naj dra sti~ ni jih, na do ma }em tr `i {tu je po sle iz ra zi to sta bil ne ce ne, ko ja ni je pre la zi la ni vo od 17,50 din/kg bez PDV-a, ju ~e za be le `i la mak si mum od 19,44 din/kg bez PDV-a (18 din/kg s PDV-om), sa op {ti la je Ber za.

Ina ~e, pon de ri sa na ce na za te ku }u ne de qu iz no si 18,95 din/kg, s PDV-om (17,55 din/kg bez PDV-a), {to u od no su na pro {lo nedqni pon der pred sta vqa rast od 0,27 po sto.

Ku ku ruz, bez ob zi ra na evi dent ni pad pri no sa u od no su na ni vo o~e ki van pre sa mo me sec da na, ka da se pro ce wi vao rod od

oko se dam mi li o na to na, i da qe }e bi ti naj ak tiv ni ja ro ba na tr `i {tu pri mar nih po qo pri vred nih pro iz vo da i ro ba s naj ve }im iz vo znim ka pa ci te tom, oce wu ju na Ber zi. Ka ko ber ba od mi ~e, ce -

je ku ber be i pe ri o du naj ve }e po nu de gra vi ti ra ti ka ni `oj ce nov noj vred no sti ko ja je re a li zo va na u pro te klom pe ri o du, da kle na ni vou od oko 16,50 din/kg din/kg bez PDV-a. Ina ~e pro se~ na ce na

@u to zr no kod „Vik to ri je” 15,5 di na ra „Vik to ri ja lo gi stik” do ne la je od lu ku o uslo vi ma ot ku pa za in di vi du al nog pro iz vo |a ~a, od no sno po qo pri vred no ga zdin stvo. Na i me, ko na~ na ce na mer kan til nog ku ku ru za ro da 2011. je 15,55 din/kg, s ukqu ~e nim pri pa da ju }im PDV-om (14,80 din/kg plus PDV po sto pi od pet po sto). Or ga ni za to ri ma pro iz vod we i ot ku pa pri zna je se mar `a u za vi sno sti od ko li ~i na pre da tih u skla di {ta „Vik to ri ja lo gi sti ka”. na ku ku ru za pa da. U pro te kloj ne de qi je va ri ra la u pri li~ no ve li kom ra spo nu od 16,50 din/kg bez PDV, pa do 17,40 din/kg. Re al no je o~e ki va ti da }e ce na ove ro be u

tr go va wa je iz no si la 18,37 din/kg s PDV-om (17,01 din/kg bez PDVa), {to je pad od 2,99 osa to u od no su na pro se~ nu ce nu u pret hod noj ne de qi.

Ce na so je se sta bi li zo va la na ni vou od 39,42 di na ra ki lo gram, {to je 2,34 po sto vi {e ce na ne go pret hod ne ne de qe i svih {est ku po pro daj nih ugo vo ra u tr go va wu ovom ro bom re a li zo va ni su po toj ce ni.

Ina ~e, Na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du ovo ne deq ni pro met bio 2.650 to na, ili oko 54,7 mi li o na di na ra, i ko li ~in ski je pet pu ta, a vred no sno 4,5 pu ta ve }i ne go se dam da na pre. Pro met na no vo sad skoj Pro dukt noj ber zi od 19. do 23. sep tem bra, iako je po ras tao, zbog otva ra wa tr `i {ta `i ta ri ca i da qe je is pod pro se ka.

Na pre kju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re ko ju je or ga ni zo va la Pro dukt na ber za re ~e no je da je ku po vi na 100.000 to na p{e ni ce ovo go di {weg ro da po 20 di na ra ki lo gram za po tre be Dr `av nih

ra ta ri ma u Voj vo di ni, ko ji su pro da li 81.500 to na zr na. Naj ve }i pro dav ci su bi la do ma }in stva u Srem skom okru gu – 18.600 to na, {to je vi {e od ukup ne ku po vi ne u cen tral nom de lu ze mqe.

Di rek tor Dr `av nih rob nih re zer vi Go ran Ta si} re kao je da s oba vqe nom ku po vi nom p{e ni ce Sr bi ja ima re zer ve za tro mes~nu pro iz vod wu hle ba, {to je zna ~aj na pre hram be na si gur nost, a to je i bio za da tak Rob nih re zer vi. On Foto: R. Hayi} je na po me nuo da }e do no ve se tve p{e ni ce rob nih re zer vi, oba vqe na bez Rob ne re zer ve za po qo pri vred ni pri med bi i s ubr za nom is pla tom. ke po nu di ti se men sku p{e ni cu u Naj vi {e ugo vo ra sklo pqe no je s za me nu za mer kan til nu.

S. G.

SPRE MA SE NO VI ZA KON

Dr `a va ne da pa re za neo si gu ra no Foto: R. Hayi}

UTA WIO I @U TI LIST

Du va na tek 10.000 to na Pro iz vod wa du va na u Sr bi ji mo gla bi u ovoj go di ni ne znat no pre ma {i ti 10.000 to na i bi }e ma wa od law ske, re ~e no je ju ~e u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je.

– Za sa |e no je ukup no 6.137 he ka ta ra i o~e ku je se pro se ~an pri nos od oko 1.700 ki lo gra ma po hek ta ru – na veo je pred sed nik Gru pa ci je pro iz vo |a ~a i pre ra |i va ~a du va na u PKS-u \or |o Ra do ji ~i}.

To je pad u od no su na pro {lu go di nu, ka da se pri nos kre tao oko 2.000 ki lo gra ma du va na po hek ta ru, ali je u gra ni ca ma pla ni ra nog ima ju }i u vi du su {u, ali i dru ge eko nom ske fak to re ko ji uti ~u na pro iz vod wu du va na. Go di {wa po tro {wa ci ga re ta u Sr bi ji je oko 18.000 to na, a iz do ma }e pro iz vod we za do vo qi se oko tre }i na ukup nih po tre ba

za du va nom. Is ti ~u }i da se ra di o per spek tiv noj pri vred noj gra ni, Ra do ji ~i} je na gla sio da je u pri mar noj pro iz vod wi du va na za po sle no oko 6.000 rad ni ka i da bi se, uz od go va ra }u je dr `av ne pod sti ca je, mo glo za po sli ti jo{ oko 10.000.

– Uko li ko se ne bu de ni {ta ula ga lo u pro iz vod wu du va na u Sr bi ji, po sto ji mo gu} nost da se i ovaj broj za po sle nih sma wi – upo zo rio je on.

Pred stav ni ci Gru pa ci je pro iz vo |a ~a i pre ra |i va ~a du va na su is ta kli da }e za tra `i ti sa sta nak s nad le `ni ma u Mi ni star stvu po qo pri vre de i tr go vi ne da bi ih upo zna li sa sta wem i pro ble mi ma u toj gra ni, ali i kon kret nim pred lo gom me ra za una pre |e we pro iz vod we i pre ra de du va na u Sr bi ji.

U BA^ KO PA LA NA^ KOM ATA RU

Gaj do bran ske uqarice naj rod ni je Po sle ku ku ru za, so ja je s oko 10.000 od 50.000 hek ta ra, ko li ki je ba~ ko pa la na~ ki atar, naj za stu pqe ni ja ra tar ska kul tu ra, a pri no si su dra sti~ no raz li ~i ti. Dok je na wi va ma AD „Je din stvo“ iz Gaj do bre pri nos se men ske so je do sti gao na 60 hek ta ra

pro sek tri to ne po hek ta ru, u Ba~ koj Pa lan ci pri no si su ma wi i za vi {e od to ne, a re~ je o mer kan til noj so ji. U Gaj do bri o~e ku ju da }e `e tva mer kan til ne so je po ~e ti tek idu }e ne de qe, a na da ju se jo{ bo qim pri no si ma jer je kva li tet ora ni ca u ata ru ovog se la naj bo qi u ovom de lu Ba~ ke, a i wi ve su na vre me do bi le ki {u. Jo{ ka ta stro fal -

Po qo pri vred ni ci po zdra vqa ju, do du {e jo{ uvek ne zva ni~ ne, na ja ve da dr `a va pri pre ma za kon po ko jem }e mo ra ti da osi gu ra ju svu opre mu, ali i `i vo ti we, plo do ve i use ve ko ji su de lom na ba vqe ni ili pro iz ve de ni od nov ca iz dr `av ne ka se. Na i me, sa mo u tom slu ~a ju pa o ri }e ubu du }e mo }i ra ~u na ti na sub ven ci je dr `a ve.

Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, Vla da pri pre ma no vi za kon o oba ve znom osi gu ra wu u po qo pri vre di, ko ji }e ve ro vat no za `i ve ti tek idu }e go di ne. Ina ~e, da bi po qo pri vred nik mo gao ko ri sti ti dr `av ne sub ven ci je, mo ra da bu de re gi stro van.

– To je u re du, ali naj va `ni je je da se sve va qa no or ga ni zu je i spro ve de, od no sno da osi gu ra va ju }e ku }e ne”od re `u” vi so ke pre mi je i ne is ko ri ste svo ju po zi ci ju i jo{ se vi {e na to me ovaj de na u{trb se qa ka – ka `e za „Dnev nik” pred sed nik Za dru `nog sa ve za Sre ma Du {ko Ta di}. – S osi gu ra va ju }im ku }a ma, kao i s ban ka ma, tre ba bi ti opre zan, ali ako se ne {to pro pi {e za ko nom, tre ba lo bi sve da bu de u re du.

Po we mu, tu bi dr `a va, od no sno re sor no mi ni star stvo, tre ba lo da od i gra kqu~ nu ulo gu, to jest da, kao i do sad, sno si naj ma we 40 od sto iz no sa pre mi je.

– Va qa lo bi da s tim sub ven ci ja ma u~e stvu je i 50 od sto, ali naj va `ni je je da se one mo gu }e bi lo ka kve ma hi na ci je. Ta ko |e i da osi gu ra va ju }e ku }e po nu de po voq ne pre mi je – ka `e Ta di}.

Na{ sa go vor nik uka zu je na to da bi se, s ob zi rom na to da su u

Sr bi ji osi gu ra ne mi ni mal ne po vr {i ne, u osi gu ra va ju }e ku }e sli le ogrom ne pa re, ali po qo pri vred ni ci ko ji ni su osi gu ra va li use ve u vre me ovih glo bal -

Ra ~u ni ca ni je lo {a Osi gu ra we od „osnov nih ri zi ka” (grad, po `ar i udar gro ma) hek ta ra p{e ni ce, re ci mo, na te ri to ri ji op {ti ne Srem ska Mi tro vi ca, ko ja se osi gu ra va na o~e ki va ni pri nos od pet to na po hek ta ru i ce nu od de set di na ra ki lo gram, iz no si lo bi oko 1.000 di na ra. Dr `a va vra }a 40 od sto od pla }e ne pre mi je osi gu ra wa fi zi~ kim li ci ma – no si o ci ma re gi stro va nih po qo pri vred nih ga zdin sta va ko ji su u si ste mu PIO. Da kle, re gi stro va no ga zdin stvo bi pla ti lo pre mi ju sa mo oko 600 di na ra po hek ta ru.

Ako to upo re di mo s vred no {}u pro iz vod we od oko 50.000 di na ra, to sva ka ko ni je mno go. nih kli mat skih pro me na tre ba da po~ nu raz mi {qa ju na dru ga ~i ji na ~in.

Po qo pri vred nik iz Sa vi nog Se la Zlat ko Ra le vi} na vo di da je ve o ma ma li broj ze mqo rad ni ka u we go vom okru `e wu osi gu rao svo je use ve. Po we mu, do no {e we ta kvog za ko na je, s jed ne stra ne, do -

Gde `e ne vo de agro bi znis, se la su na pred ni ja

ni ja je si tu a ci ja je na wi va ma u de lu op {tin skog ata ra u srem skim se li ma Ne {tin i Vi zi}.

Ta mo po je di ni ra ta ri raz mi {qa ju o to me da li }e ima ti ra ~u na da pu ste kom bajn u wi vu.

Pet iz u zet no uspe {nih pred u- Ce la pri ~a o ovo go di {wem zet ni ca u agro bi zni su je pred vi ro du so je u ata ru ove op {ti ne {e os 200 u~e sni ca Na ci o nal ne kon fe ren ci je o `e na ma u agro bi zni su pred sta vi lo ka ko pla ni ra we, fi nan sij ski me nax ment, mar ke ting i pro da ja po ma `u u uspe hu wi ho vih kom pa ni ja. Kon fe ren ci ja, odr `a na pre ne ko li ko da na, oku pi la je pred u zet ni ce iz ce le Sr bi je kao i pred stav ni ke Vla de Sr bi je, fi nan sij skih in sti tu ci ja, raz voj nih agen ci ja, udru `e wa `e na i pri vre de.

Or ga ni zo va li su je USAID-ov Agro bi znis pro je kat i Kan ce la ri ja za odr `i vi raz voj ne do voq no raz vi je nih pod ru~ ja s ci qem da se pod stak nu sve dr `av ne i fi nan sij ske in sti tu ci je u Sr bi ji da po dr svo di se na to ko li ko je bi lo ki `e pred u zet ni {tvo i po kre nu pre{e. U onim de lo vi ma gde je bi lo d u zi ma we kon kret nih me ra da bi pa da vi na i gde ze mqi {te ni je se omo gu }i lo ve }e u~e {}e `e na u pe sko vi to, kao u de lu ba~ ko pa agro bi zni su. la na~ kog ata ra, pri no si ni su – @e ne su oslo nac sta nov ni mno go ma wi od pro {lo go di {tva u ru ral nim kra je vi ma Sr bi je {wih ka da su mno gi ostva ri li i wi ho va ulo ga u raz vo ju ne sme bi re kor de, na dru gim kra je vi ma ti za ne ma re na. Za jed ni ce ko je ko je su ki {ni obla ci mi mo i obez be de mo gu} nost da `e ne ima ju {li, ra ta ri mr zo voq no vr te vla sni {tvo nad bi zni som kao i da gla vom.

M. Suyum

bro re {e we jer smo sve ~e {}e sve do ci ve li kih ne po go da i {te ta na wi va ma, ali ne va qa to {to dr `a va po qo pri vred ni ci ma po no vo po sta vqa uslo ve da bi im da la ne -

ru ko vo de wi me, raz vi ja ju se mno go br `e i odr `i vi je od dru gih – ka za la je, otva ra ju }i skup, di rek tor ka Ame ri~ ke agen ci je za me |u na rod ni raz voj (USAID) Su zan Fric.

– Kan ce la ri ja za odr `i vi raz voj ne do voq no raz vi je nih pod ru~ ja }e iz dvo ji ti tri mi li o na di na ra za po dr {ku bi znis-pla no va pred u zet ni ca iz op {ti na u re so ru Kan ce la ri je, ko je su ve} pro {le kroz pr vi krug obu ke ko ji je USAID-ov Agro bi znis pro je kat spro veo – re kao je mi ni star bez port fe qa u Vla di Re pu bli ke Sr bi je Su lej man Ugqa nin to kom ovog sku pa.

On je na gla sio da }e Kan ce la ri ja za jed no s USAID-om u na red nom pe ri o du or ga ni zo va ti se ri ju obu ka za po ten ci jal ne pred u zet ni ce u op {ti na ma ju go za pad ne, a ka sni je i is to~ ne Sr bi je, kroz ko je bi tre ba lo da pro |e oko 100 pred u zet ni ca. Ta ko |e, mi ni star je pod se tio na sko ro za vr {en jav ni kon kurs za do de lu nov ca za raz voj po qo pri vre de u {est ne do voq no raz vi je nih op {ti na ju go za pad ne Sr bi je po osno vu ko jeg }e Kan ce la ri ja do de li ti 78 mi li o na di na ra.

{to {to im pri pa da, {to je wi ho vo pra vo.

Ra le vi} ta ko |e is ti ~e da tu dr `a va tre ba da po mog ne sno se }i deo pa or skih tro {ko va, te da i osi gu ra va ju }e ku }e tre ba da po nu de naj po voq ni je uslo ve.

Ina ~e, i po osi gu ra nim hek ta ri ma na dnu smo dna. Broj ke ni su

slav ne i iste su go di na ma – pre ci znih po da ta ka ne ma, ali oni ko ji ma ras po la `u osi gu ra va ju }e ku }e go vo re da sa mo oko pet od sto po qo pri vred ni ka – fi zi~ kih li ca, osi gu ra va pro iz vod wu.

Zli je zi ci ka `u da su pa o ri za pra vo osi gu ra li tek ne {to vi {e od tri od sto wi va. Pred u ze }a sto je bo qe i pro ce wu je se da je iz me |u 40 do 50 od sto use va i plo do va u wi ho vom vla sni {tvu osi gu ra no. Me |u tim, po {to su po qo pri vred ni ci ipak do mi nant ni u vla sni~ koj struk tu ri ob ra di vog po qo pri vred nog ze mqi {ta, ge ne ral no gle da no, pro ce nat osi gu ra ne po qo pri vred ne pro iz vod we u Sr bi ji je iz u zet no ni zak. Pri met na je sa mo pre ra spo de la kli je na ta me |u osi gu ra va ~i ma. Dr `a va tre nut no po ma `e re gi stro va ne po qo pri vred ni ke ko ji `e le da osi gu ra ju svo ju pro iz vod wu ta ko {to sno si 40 od sto iz no sa pre mi je osi gu ra wa. Pre tri me se ca dr `a va se ugo vo rom s osi gu ra va ju }im ku }a ma oba ve za la i na to da po qo pri vred nim ga zdin stvi ma ko ja kroz sub ven ci o ni sa ne kre di te na ba vqa ju sto ku, pot pu no po kri je pre mi ju osi gu ra wa da bi se una pre di la sto ~ar ska pro iz vod wa.

Kao {to ne ma pre ci znih po da ta ka o osi gu ra nim ora ni ca ma, u Sr bi ji ne po sto je ni ta~ ni po da ci o to me ko li ku {te tu ima mo od gra da, su {e i dru gih ki ja me ta.

Po me ni mo, od use va se u osi gu ra va ju }im ku }a ma mo gu za {ti ti ti se men ske i mer kan til ne ra tar ske kul tu re: p{e ni ca, je ~am, ovas, ra`, uqa na re pi ca, so ja, ku ku ruz, {e }er na re pa i sun co kret.

S. Glu {~e vi}

PO VOQ NI ZAJ MO VI KOD PRO KRE DIT BAN KE

Lak {e do no vih trak to ra, wi va...

Pro kre dit ban ka pri pre mi la je po voq ne kre di te za na bav ku me ha ni za ci je i ku po vi nu po qo pri vred nog ze mqi {ta. Po qo pri vred ni ci mo gu mo der ni zo va ti svo ju me ha ni za cij ku po vi nom no vih ili po lov nih ma {i na i opre me uz kre dit s po voq nom ka mat nom sto pom, ro kom ot pla te do 120 me se ci, bez u~e {}a i uz obez be |e we ko je mo `e bi ti sam pred met ku po vi ne.

Zna ~aj nu po god nost ovog pa ke ta pred sta vqa i po vo qan kre dit za ku po vi nu po qo pri vred nog ze mqi {ta, s ro kom ot pla te do 240 me se ci i uz go di {wu efek tiv nu ka mat nu sto pu od 9,1 po sto.

– Za hva qu ju }i na {im sva ko dnev nim su sre ti ma s ve li kim bro jem po qo pri vred ni ka, bla go vre me no smo pre po zna li po tre bu i re {e nost mno gih od wih da pred po ~e tak je se we se tve za po~ nu ili na sta ve una pre |i va we svo je pro iz vod we i ja ~a we svog ga zdin stva – ob ja snio je ~lan Iz vr {nog od bo ra Pro kre dit ban ke De jan Ja wa to vi}. – Re zul tat to ga

je i ova po nu da, ko jom smo, s jed ne stra ne, `e le li da mak si mal no iza |e mo u su sret svim pro iz vo |a ~i ma ko ji su od lu ~i li da po ve }a -

ju svoj ze mqi {ni fond, ku pe nov trak tor, kom bajn ili ne ku pri kqu~ nu ma {i nu, a s dru ge, na me ra nam je da ni zom po god no sti ko je ka rak te ri {u ovu po nu du do dat no pod stak ne mo i ohra bri mo sve osta le pro iz vo |a ~e da uz na {u stru~ nu i fi nan sij sku po dr {ku in ve sti ra ju i stvo re uslo ve za du go ro~ no una pre |e we svog po slo va wa.

S. G.

SUTRA MANIFESTACIJA NA SAJMU

Pred pu bli kom 550 pa sa Me |u na rod na iz lo `ba pa sa, 34. po re du, bi }e odr `a na su tra od 10 sa ti u ha la ma 10,11, 12 i 13 No vo sad skog saj ma. Za nad me ta we je pri ja vqe no 550 pa sa iz ce log sve ta, ko je }e oce wi va ti de vet ki no lo {kih su di ja iz [pa ni je, Ita li je, Nor ve {ke i Sr bi je.

Ne de qu da na ka sni je, 2. ok to bra, ta ko |e na No vo sad skom saj mu u okvi ru „Lo ri sta” bi }e i iz lo `ba lov nih pa sa.

Z. Ml.

BOGAT PROGRAM NA „KARLOVA^KOJ BERBI GRO@\A”

Ka ko je sti gla vi no va lo za Pro gram dru gog da na „Kar lo va~ ke ber be gro `|a” po ~i we da nas u 11 sa ti na po zor ni ci is pred Bo go slo vi je po zo ri {nom pred sta vom za de cu „Ku va se ku va” u iz vo |e wu „^a ro li je” iz No vog Sa da. U pod ne je na re du pred sta va”Vu ~e, vu ~e, po stao si ku ~e”, ko ju iz vo di „Te a tar Sa va” iz Be o gra da, a sat ka sni je je „Ka la man da ri ja”, ko ju }e od i gra ti „Puls te a tar” iz La za rev ca.

U 14 sa ti na tr gu }e u~e sni ci kam pa „Vajn fest” iz ve sti per for mans o do la sku vi no ve lo ze na ove pro sto -

re. Go sti iz Bar de jo va, gra da po bra ti ma Srem skih Kar lo va ca u Slo va~ koj , De~ ji fol kor ni an sambl „Ven ~i}” na stu pa ju u 15 sa ti na bi ni. U 16 sa ti je do de la na gra da u ak ci ji „Sa ~u vaj mo le pe ku }e i ba {te Srem skih Kar lo va ca„, a od 16.10 sa ti kon cert }e odr `a ti OKUD „Bran ko vo ko lo” iz Kar lo va ca i KUD „So ko” iz In |i je. Glu mi ce Go ri ca Po po vi}, Je li ca Sre te no vi}, Ta wa Bo {ko vi} i Ka ta ri na @u ti} na stu pa ju u 19 sa ti , a u 20.30 je kon cert gru pe „Vre lo”. Od 21.30 sa ti je kon cert

Novosadska subota24.septembar2011.

Vi no ja ~e od zve zdi ca?

N

la ca, ko je je ma le ni cen tral ni kar lo va~ ki trg je dva uspe vao da pri mi, de va sti ra ne ze le ne po vr {i ne i cvet ne le je, sa o bra }aj ni ko laps...

Ove go di ne op {tin ski oci od lu ~i li su da na ~i ne za o kret u pro gram skom po gle du i od u sta li od zve zda i zve zdi ca, ko je pri vla ~e na rod, sve sni ri zi ka da }e se to od ra zi ti na po se }e nost ma ni fe sta ci je. To ve ro vat no ne }e ba{ go di ti vi na ri ma, ko ji za tri da na ber be is pra zne po dru me i na pu ne ye po ve, ali {ta je tu je. Bi }e ovo test za sve, po naj vi {e za one ko ji se iz da ju za vi no qup ce - da li do la ze na Gro `|e bal za to {to vo le kar lo va~ ka vi na, ili pe va ~e.

Z. Ml.

Uli ca Mi le ve Ma ri} bez to ple vo de U Uli ci Mi le ve Ma ri} da nas od osam ~a so va ne }e bi ti to ple po tro {ne vo de zbog pre ve zi va wa na pri vre me ni vre lo vod na uglu Bu le va ra kne za Mi lo {a i Uli ce Mi le ve Ma ri}. Za vr {e tak ra do va i nor ma li za ci ja u is po ru ci to ple vo de o~e ku je se u ka snim ve ~er wim ~a so vi ma.

A. Va.

Bes plat ni pre gle di Za po sle ni u Po li kli ni ci „Dr Bra na Ko va ~e vi}” da va }e da nas u „Mer ka to ru„ No vo sa |a ni ma bes plat ne kar di o lo {ke sa ve te, sni ma ti EKG i pro ve ra va ti ni vo {e }e ra u kr vi. Pre gle di }e se odr `a ti od 11 do 13 sa ti.

B. M.

V remeploV

hronika

GRADONA^ELNIK PAVLI^I]: MOGU]I PREGOVORI S POKRAJINSKIM MEDIJSKIM JAVNIM SERVISOM

Te le vi zi ja Voj vo di ne se li se na Spens?

Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} iz ja vio je ju ~e za na{ list da je u pla nu re kon struk ci ja pr vog spra ta Spen sa.

- Po {to su lo ka li na Spen su na pr vom spra tu po lu pra zni, re {i li smo da taj deo pre u re di mo u po slov ni pro stor i da ga u za kup po nu di mo fir ma ma. Raz mi {qa se, iz me |u osta log i o pre go vo ri ma s Ra dio te le vi zi jom Voj vo di ne, ali i da se ne ke grad ske upra ve ta mo pre se le - is ta kao je Pa vli ~i}.

Gra do na ~el nik je do dao da je taj pro stor na Spen su vr lo ne zgo dan, da je le ti pre to plo, a zi ma hlad no, i da je za to po treb no da se re kon stru i {e.

Di rek tor Ra dio te le vi zi je Voj vo di ne Si ni {a Isa kov ka `e da wi ma no vi pro stor de fi ni tiv no tre ba, te da }e sa Gra dom raz go va ra ti na tu te mu.

- Mi smo voq ni da raz mo tri mo sva ki pro stor i op ci ju ko ja ne tra `i ve li ka ula ga wa.

Te le vi zi ja 12 go di na ne ma svo -

Mo to-tr ke za di vi le grad |u `e na ma naj bo qa je bi la Su bo ti ~an ka Je le na Knis. U naj te `oj tr ci mo to ci ka la od 500 ku bi ka pr vo me sto osvo jio je Mi lo{ Mi lan ko vi} iz Be o gra da vo ze }i pro se~ no 66 ki lo me ta ra na ~as. U ukup nom pla sma nu naj u spe {ni ja je bi la eki pa do ma }i na, no vo sad skog dru {tva „Na rod ne teh ni ke”.

N. C.

Po {to su lo ka li na Spen su na pr vom spra tu po lu pra zni, re {i li smo da taj deo pre u re di mo u po slov ni pro stor i da ga u za kup po nu di mo fir ma ma, rekao gra do na ~el nik za „Dnev nik” ju zgra du, pro stor u ko me smo je ne a de kva tan na {im po tre ba ma, pa je shod no to me te {ko raz mi {qa ti o da qem raz vo ju i na -

pre do va wu - na gla sio je Isa kov.

Pod se }a mo, na Svet ski dan slo bo de me di ja, 3. ma ja 1999. go -

di ne, NA TO je bom bar do vao i prak ti~ no uni {tio zgra du RTS-Te le vi zi je No vi Sad, sa da {weg de la me dij skog Jav nog ser vi sa Voj vo di ne, ko ji je i da qe u pod sta nar skim pro sto ri ja ma. Sa da je ta te le vi zi ja u sta roj zgra di NIS-a u Uli ci Mak si ma Gor kog kod “Pe ~ur ke”, po pu lar ne ben zin ske pum pe. Di rek tor RTV Voj vo di ne, pod se }a mo, ka `e da taj pro stor ne za do vo qa va po tre be te le vi zi je, pa osta je da se vi di da li }e ona me wa ti adre su.

Za pad na voj na ali jan sa je, u to ku 78 da na va zdu {ne kam pa we bom bar do va wa SR Ju go sla vi je, jo{ ~e ti ri pu ta svo jim pro jek ti li ma ga |a la i pot pu no uni {ti la no vu i sta ru zgra du, i deo opre me no vo sad ske te le vi zi je, na br du Mi {e lu ku uz de snu oba lu Du na va. U tim na pa di ma, na sre }u, ni je bi lo na stra da lih ali je pri ~i we na ogrom na ma te ri jal na {te ta.

Q. Na. - B. M.

KAD JE RATA ZA KREDIT PREVELIK ZALOGAJ

Luk su zni „Elit” ode na auk ci ju Sa m o tri go d i n e po s le otva r a w a luk s u z nog ho t e l a „Elit„ na Bu l e v a r u Jo v a n a Du ~i }a 35, u sklo pu ko jeg ra di i Sport sko-po slov ni cen tar „6. maj”, taj obje kat se na {ao na pro da ji.

Oglas o to me pre kju ~e je ob ja vi la Raj faj zen ban ka u ko jem oba ve {ta va po ten ci jal ne kup ce da zda we nu di na auk cij skoj pro da ji po po ~et noj ce ni od

Ce lo ne deq no pre pod ne 24. sep tem bra 1950. glav nim uli ca ma gra da tut wa li su mo to ci kli.

Odr `a va ne su tr ke vo za ~a iz vi {e gra do va Sr bi je od ko jih su ne ki ume }em i hra bro {}u iz ne na di li i za di vi li po sma tra ~e.

U ka te go ri ji pi o ni ra naj bo qi je bio je da na e sto go di {wi Alek san dar ^u li} iz Som bo ra, a me -

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a da le ko ~u ve ni Gro `|e bal u Srem skim Kar lov ci ma, od de ve de se tih go di na pro {log ve ka po znat po ime nu „Kar lo va~ ka ber ba gro `|a”, po ~eo je ju ~e i tra ja }e do su tra ka sno uve ~e. Po sled wih {est go di na ova tro dnev na ma ni fe sta ci ja bi la je si no nim do brog pro vo da, jer je uz obi qe vi na, ko je to kom ta tri da na nu de kar lo va~ ki vi no gra da ri i vi na ri, lo kal na vlast uspe va la da naj ve }a ime na estra de i do ma }e mu zi~ ke sce ne do ve de pred na rod `e qan bes plat ne za ba ve. Za to je po sled wih go di na po red to ga ka da se odr `a va, osnov no pi ta we bi lo:”Ko na stu pa od pe va ~a?” Re zul tat sve ga to ga bi le su na hi qa de po se ti -

„Stu di ja Alek tik” , a od 23 ~a sa an sam bla „Zo ru le”.

Auto bu ski i `e le zni~ ki sa o bra }aj od No vog Sa da do Kar lo va ca i obr nu to bi }e po ja ~an za vre me ma ni fe sta ci je. Van red ni auto bu si po la zi }e sa @e le zni~ ke sta ni ce, a ce na kar te bi }e kao i u re dov nim - 120 di na ra. U van red nim auto bu si ma, me |u tim, ne }e va `i ti po ka zne kar te. Punk to vi za ku po vi nu ka ra ta su na @e le zni~ koj sta ni ci u No vom Sa du i u dablde ke ru GSP-a , ko ji se na la zi u Srem skim Kar lov ci ma.

Z. Ml.

Je dan od vla sni ka Alek san dar Moj se jev ka zao je da obje kat u ce li ni do bro ra di u sa da {wim uslo vi ma pri vre |i va wa, ali da upr kos to me to ni je do voq no da se na mi re tro {ko vi po slo va wa i ra ta za kre dit, ko ja je do spe la po sle grejs pe ro da.

Moj se jev je re kao da ne `e li u jav no sti da pri ~a o fi nan si ja ma i na veo da su se uslo vi

Raj faj zen ban ka ho tel nu di po po ~et noj ce ni od 1, 6 mi li o na evra. „Elit” ima pet zve zdi ca, pet te ni skih te re na, tri bi ne s pod tri bin skim pro sto rom, cen tral ni te ren, mon ta `nu sport sku ha lu…

1,6 mi li o n evra u di nar skoj pro tiv vred no sti po sred wem kur su na dan upla te. Auk ci ja }e bi ti upri li ~e na 10. ok to bra u ban ci na No vom Be o gra du. U ban ci su nam re kli da se obje kat pro da je zbog du `ni~ ke kri ze i da su ma we vi {e u kon t ak t u s po t en c i j al n im kup ci ma iz Sr bi je i ino stran stva.

po slo va wa znat no pro me ni li u od no su na 2008. ka da je zda we po ~e lo da ra di.

- Obje kat se pro da je u ce li ni ili de li mi~ no. Ima mo ku pa ca, {to je sa svim pri rod no, s ob zi rom na to da je re~ o re pre zen ta tiv nom objek tu. Za ku po vi nu je za in te re so van ov da {wi po slov ni svet a i stran ci - na veo je Moj se jev na gla siv {i da ime -

Fo to: B. Lu ~i}

tak de li sa jo{ jed nim po slov nim part ne rom.

Ho tel „Elit” ima pet zve zdi ca, 45 so ba, 90 le `a ja, ju ni or so bu za oso be sa spe ci jal nim po t re b a m a... U sklo p u

objek ta je i pet te ni skih te re na, tri bi ne s pod tri bin skim pro sto rom, cen tral ni te ren, mon ta `na sport ska ha la, po mo} ne zgra de sa nad stre {ni com...

Z. Deli}

[ko le spor ta na Spen su Po ~eo je upis u „Spen so ve {ko le spor ta„, a pri ja va we je na bla gaj ni kli za li {ta sva kog rad nog da na od 15 do 20 ~a so va. Op {ta {ko la spor ta „Spor ti}“ odr `a va se sre dom od 16.30 do 17. 30 sa ti u Ve li koj dvo ra ni, su bo tom od 9 do 10 ~a so va u Ve li koj ili Ma loj dvo ra ni Spen sa, a ne de qom su tre nin zi po do go vo ru.

Od po ne deq ka, 26. sep tem bra, kre }e upis u no vi ci klus pro gra ma na ba ze nu ko ji po ~i wu 3. ok to bra. Me se~ na ~la na ri na za pro gram „Ta ta-ma ma pli vaj te sa na ma“ iz no si 1.800 di na ra, a za sva ko na red no de te 1.200. Akva ro bik }e bi ti po ne deq kom, sre dom i pet kom od 20.30 do 21.15 i od 21.15 do 22 ~a sa po ce ni od 2.200 di na ra, i utor kom i ~e tvrt kom u istim ter mi ni ma po ce ni od 1.800 di na ra. Osnov ni kurs obu ke za pli va ~e ko {ta 2.000 di na ra.

A. Va.

8

subota24.septembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

STR[QENI NAPALI JU^E NA STRA@ILOVU

Roj iz u je dao osnov ce iz Kra qe va De fi le bi ci kli sta U na {em gra du ju ~e je obe le `en „Svet ski dan bez auto mo bi la” de fi le om bi ci kli sta ko ji su ovim pre vo zom kre nu li od Tr ga slo bo de gde je bio start, do [tran da. Ta mo je vi {e de se ti na u~e sni ka do ~e ka lo osve `e we pi }e i mu zi~ ki pro gram. Mar {u ta je bi la po pri li~ no du ga, s Tr ga slo bo de vo zi lo se uli ca ma cen tra gra da pre ko bu le va ra

Ca ra La za ra, Evro pe, Som bor kog, Uli com Ive An dr }a do ci qa - [tran da.

De fi le bi ci kli sta upri li ~i li su Bi ci kli sti~ ki klub „No vi Sad” i Grad ska upra va za sport i omla di nu. Bi ci kli ste je pred vo dio gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} pro mo vi {u }i ta ko zdrav na ~in `i vo ta.

Z. D.

Evrop ski dan je zi ka Jav no obe le `a va we Evrop skog da na je zi ka odr `a }e se da nas od 12 do 20.30 ~a sa u Ka to li~ koj por ti. Evrop ski dan je zi ka obe le `a va se sva kog 26. sep tem bra ra di pro mo vi sa wa kul tu ro lo {ke raz li ko sti i je zi~ kog bo gat stva na ro da Evro pe. U da na {wem pro gra mu po se ti o ci }e ima ti pril ku da vi de u~e ni ke

sred wih i osnov nih {ko la, ko ji }e na stu pi ma u mu zi~ kom, dram skom, ple snom pro gra mu... po ka za ti po zna va we stra nih je zi ka i kul tu ra {to je bi tan aspekt ma ni fe sta ci je - po zna va we i upo tre ba stra nih je zi ka.

Evrop ski dan je zi ka po dr `a li su Mi ni star stvo pro sve te i na u ke i Grad No vi Sad. Z. D.

NA SPENSU OD NOVEMBRA

Li ga ma lih {am pi o na Spen so va li ga ma lih {am pi o na, od no sno tak mi ~e we mla |ih ka te go ri ja u fud ba lu, odr `a }e se u Ve li koj dvo ra ni Spen sa od no vem bra ove go di ne, do mar ta 2012, u or ga ni za ci ji Sport sko-po slov nog cen tra „Voj vo di na”. Li ga }e oku pi ti

sve za qu bqe ni ke u ma li fud bal i mla |e ka te go ri je fud bal skih klu bo va iz ce le Voj vo di ne. Rok za pri ja vu eki pa je 1. ok to bar. Sve do dat ne in for ma ci je mo `e te do bi ti na te le fon 069/866 80 37 ili pu tem mej la zo ran.djor dje vic @spens.rs O. K.

VESTI Svir ka u „Cr nom bi ku”

No se ba {ten ski i krup ni ot pad

Svir ka ben da „Van Najt Stend”, odr `a }e se ve ~e ras u piv ni ci „Kod Cr nog bi ka”, Trg mla de na ca 8. Ova mu zi~ ka gru pa sa da je ve} do bro po zna ta qu bi te qi ma ben do va kao {to su „Ra ge Aga inst the Mac hi ne„, „Me ta li ka„, „Se pul tu ra„, „Mo tor hed„ i mo gih dru gih. Ula zni ce }e se pro da va ti po ce ni od 100 di na ra.

A. L.

Ba {ten ski ot pad u po ne de qak }e se od no si ti u Bu di sa vi, [an ga ju, Ste pa no vi }e vu, Sa te li tu, Ba na ti }u (po po zi vu) i Ki sa ~u, a u uto rak u Ka }u. Gra |a ni tre ba ovo sme }e da osta ve is pred svo jih ku }a, na istom me stu gde osta vqa ju i kan te za sme }e, do 6 ~a so va.

Po treb no je da ba {ten ski ot pad bu de upa ko van u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we po ve za no u sno po ve, uko li ko se ne mo `e dru ga ~i je slo `i ti.

Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni do su tra u MZ „Na rod ni he ro ji” na uglu Bog da na Ga ba ri no vi }a i Mi ~u ri no ve uli ce, Tur ge we voj, To pli ce Mi la na i Uli ce Dok to ra Mi la na Pe tro vi }a broj 16. Do utor ka kon tej ne ri za od la ga we kup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni u MZ „Sa va Ko va ~e vi}” u Uli ci Sa ve Ko va ~e vi }a na spram bro ja 22 i kod bro ja 7, uglu Kra qe vi }a Mar ka i Sa ve Qu bo je va i u Uli ci Zmaj Og we na Vu ka na spram bro ja 24.

A. L.

@en ski ba zar u CK13 U omla din skom cen tru C13, Voj vo de Bo jo vi }a broj 13, da nas od 15 do 20 ~a so va odr `a }e se `en ski ba zar u or ga ni za ci ji sa no vo sad skom le zbej skom or ga ni za ci jom, a u 21 ~as za ka za na je ro ken rol `ur ka 50-ih i 60-ih.

Na `en s kom ba z a r u mo ` e t e raz gle da ti i ku pi ti uni kat ne pred me te: ode }u, tor be, ta {ne, nov ~a ni ke... Ulaz je bes pla tan.

N. K

Roj str {qe na iz u je dao je osnov ce iz Kra qe va ju ~e oko 17 sa ti na Stra `i lo vu, pa je ubr zo po tom naj ma we de vet u~e ni ka pri mi lo me di cin sku po mo} u Pe tro va ra di nu, a za tim su pre ve ze ni u De~ ju bol ni cu. [est u~e ni ka je do bro pod ne lo in jek ci je, a tro je ma lo te `e. Pre ma pr vi ma sa zna wi ma, eks kur zi ja |a ka sed mog ili osmog raz re da ko ja je

sti gla u tri auto bu sa iz na ne da se na {la na me ti in se ka ta, a po ne ki ma re~ je o ata ku str {qe na. Pri li kom be `a wa je dan de ~ak je slo mio ru ku, ne zva ni~ no sa zna je mo.

Po li ci ja je do bi la do ja vu o do ga |a ju, a u pr vi mah da je 10 u~e ni ka za do bi lo uje de po gla vi i 15 po te lu. Me di ci na ri eki pe Hit ne po mo }i ko ja je zbri wa va la |a ke is ta kli su

da su na stav ni ci br zo i i bez pa ni ke re a go va li, ni su ~e ka li po mo}, ve} su de cu od ve zli {to pre do me di cin skog punk ta.

U De~ joj bol ni ci po tvr di li su in for ma ci ju da su zbri nu li Kra qev ~a ne i da se de ca ose }a ju do bro. Oto ci su se po vu kli, sa zna li smo u bol ni ci, pa se |a ci ni su du go za dr `a li kod le ka ra.

M. V.

OBNOVA NEKADA[WE AMBULANTE NA UGLU MILETI]EVE I GR^KO[KOLSKE ULICE

Spo me ni ku kul tu re vra }a ju sjaj Sta ri i ru i ni ra ni obje kat na uglu Mi le ti }e ve i Gr~ ko {kol ske uli ce, ko ji je ne ka da bio am bu lan ta, a u me |u vre me nu je pro gla {en spo me ni kom kul tu re, do bi }e za ne ko li ko me se ci nov iz gled. Ra do vi su po ~ e l i pre ne k o l i k o da n a, vred nost in ve sti ci je je pre ko 55 mi li o na di na ra, ko je je iz dvo jio Grad, a za re a li za ci ju je nad le `an „Po slov ni pro stor”.

Pa vli ~i} pri li kom obi la ska ra do va na ovom objek tu.

Iz v o | a~ ra d o v a je gru p a fir mi na ~e lu sa gra |e vin skim pred u ze }em „Best iz grad wa”, ra di se pod nad zo rom grad skog Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, a rok za za vr {e tak je 145 da na.

- U po sled wem tre nut ku smo pri s tu p i l i re k on s truk c i j i ovog objek ta, ko ji je ve} du go

Po zavr{etku radova grad dobija blizu hiqadu kvadrata obnovqenog i funkcionalnog prostora - Po red ob no ve fa sa da, od lu ~i li smo da ob no vi mo i ne ko li ko ka pi tal nih obje ka ta ko ji su od kul t ur n o-isto r ij s kog zna ~a ja za grad, a bi li su u ta kvom sta wu da su pred sta vqa li opa snost za pro la zni ke i qu de ko ji `i ve u bli zi ni. U ovom slu ~a ju, po za vr {et ku ra do va, do bi }e mo bli zu hi qa du kva dra ta ob no vqe nog i funk ci o- nal nog pro sto ra ko ji }e bi ti ure |en ta ko da mo `e da po slu `i za raz li ~i te na me ne - re kao je ju ~ e gra d o n a ~ el n ik Igor

go di na van funk ci je i ima ve li ka o{te }e wa. Ovaj spo me nik kul tu re jed no je od naj vred ni jih ar h i t ek t on s kih de l a, sa pre po zna tqi vom fa sad nom de ko ra ci jom, ko ja }e bi ti u pot pu no sti ob no vqe na, a zgra da }e za dr `a ti po sto je }e ga ba ri te.

No vi na }e bi ti lift ko ji }e oso b a m a sa in v a l i d i t e t om omo gu }i ti pri stup zgra di - re kao je po m o} n ik di r ek t o r a „Po slov nog pro sto ra”, Sr |an Cr kve wa kov.

J. Zdjelarevi}

Fo to: S. [u {we vi}

OD PONEDEQKA

U UTORAK MANIFESTACIJA „DUNAVSKE NO]I ADICA”

Me wa se tra sa „{e sti ce” Zbog odr `a va wa ma ni fe sta ci je „Du nav ske no }i Adi ca„, od po ne deq ka u 12 ~a so va do sre de u isto vre me, do }i }e do pri vre me ne iz me ne tra sa kre ta wa auto bu sa na li ni ji broj 6 i 6A. Li ni ja broj 6 me wa tra su kre ta wa ta ko {to iz Ba wa lu~ ke uli ce skre }e le vo u Sme de rev sku gde }e se na ras kr sni ci po me nu tih uli ca otvo ri ti pri vre me no sta ja li {te, a za tim ide do Kra gu je va~ ke, Slav ka Ro di }a,

Ba wa lu~ ke, na kon ~e ga se vra }a na re dov nu tra su u uli cu Bran ka ]o pi }a.

Li ni ja broj 6A u sme ru od Adi ca do Ve ter ni ka (Fe {ter), kao po la zno sta ja li {te ko ri sti po sto je }e sta ja li {te li ni je broj 6 na uglu uli ca Bran ka ]o pi }a i Si me [o la je, a u sme ru od Ve ter ni ka (Fe {ter) do Adi ca ide istom iz me we nom tra som kao i li ni ja broj 6.

A. L.

^ITAOCI PI[U SMS

Pe va Ne da Ukra den Ma ni fe sta ci ja „Du nav ske no }i Adi ca” odr `a }e se u uto rak kod me sne za jed ni ce u Uli ci Si me [o la je 2a od 17 ~a so va, a ove go di ne na stu pi }e Ne da Ukra den i “Ga ra vi so kak”. Po e red to ga, pro gram za ma li {a ne po ~i we u 13 sa ti. Ovom pri li kom odr `a }e se i ba zar zdra vqa sa ne ko li ko de se ti na te zgi na ko ji ma }e bi ti pred sta vqe ni or gan ski pro iz vo di, a glav nim pro mo ter zdra vog `i vo ta bi }e dr Fil gud.

B. M.

065/47-66-452

Qu bim ci pro pi sno spa ko va ni (ne) mo gu u bus Po sto je dve od lu ke Skup {ti ne gra da ko je se ba ve pre vo zom ku} nih qu bi ma ca vo zi li ma JGSP-a. Ona iz 2010. ga za bra wu je, a ona iz 2011. do zvo qa va u „pro pi sa noj opre mi „. Dok se grad ski oci i JGSP kon sul tu ju ve} pet me se ci ko ja se ima pri me wi va ti, vo za ~i iz ba cu ju put ni ke sa „pro pi sno” spa ko va n im qu b im c i ma uz ko men tar ti pa „ma ka kva Skup {ti na”! Ba{ evrop ski u srp skoj Ati ni!

063/5068... * * * Ak ti vi sti po kre ta „64 `u pa ni je”, sa ne skri ve nim obe le` ji ma ma |ar skih fa {i sta pre b i l i srp s ke de ~ a k e…

Mno gi }u te, jer ni su u pi ta wu “Obraz” ili “Na {i”.

069/1410... * * * Tre }i na uli ce Jo va na Bo {ko vi }a u cen tru za bra we na za par k i r a w e, slu ` i kao zam ka za pa uk. Ma lo me sta za par ki ra we, a dva de se tak me sta za u ze to ni za {ta. Par -

king ser vi su se vi {e is pla ti da od ne se ko la, ne go da na pla ti par king, to ob ja {wa va sve...

063/8366... * * * Bra vo za Bran ka Ga ji na, pred sed ni ka op {ti ne Sr bo bran, ko ji je jo{ 30. mar ta 2010.

go di ne pod neo ostav ku na me sto po sla ni ka u voj vo |an skom par la men tu, go di nu da na pre (sa da {wih) ostav ki dru gih gra do na ~el ni kani ~im iza zva ne! Sr bo brad.

063/1761... * * * Po sta li smo po li cij ska dr `a va. Ima mo po li ci ju, `an dar me ri ju i ko mu nal nu po li ci ju. Jel to Evro pa, ovo li ko vr sta po li ci je ni je bi lo ni kad je Voj vo di na bi la pod Austro u gar skom!

063/4797... * * * Jad na de ca u Adi ca ma! Ni ~e de~ ja oaza u cen tru Adi ca! Sra mo ta. Za {to in spek ci ja ne re a- gu je ? Ta oaza se pra vi is pod da le ko vo da! A zra ~e we? Za bri nu ti ro di teq.

064/1304... * * * Ala ra de ovi maj sto ri na sa na c i j i vre l o v o d a. Sva k i po dva la va u ru ka ma. Ili je si ili ni si...

062/2630...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota24.septembar2011.

9

ZASEDALA SKUP[TINA GRADA

Vi deo nad zor ne mo ra da se pla }a Na ju ~e ra {woj sed ni ci Skup {ti ne gra da grad ski od bor ni ci su za no vog ~la na Grad skog ve }a za obra zo va we iza bra li Ne ma wu Sta ro vi }a, ~la na SPO-a.

Od bor ni ci Srp ske ra di kal ne stran ke i De mo krat ske stran ke Sr bi je za vre me taj nog gla sa wa

ti ri mi li o na di na ra za upla tu do pri no sa za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we i do pri no sa za zdrav stve no osi gu ra we za sa mo stal ne umet ni ke i oso be ko je se ba ve dru gim de lat no sti ma u obla sti kul tu re. \u ra| Jak {i} iz SRS re kao je da ra di ka li ne }e

li o na di na ra ni zak u od no su na broj umet ni ka. ^lan Grad skog ve }a za du `en za kul tu ru An drej Bur sa} od go vo rio je da po je di ni od bor ni ci ni su do bro i{ ~i ta li Za kon i re kao da je ovo naj bo qa od lu ka ko ju je u po sled we vre me do neo

usvo j e n a od l u k a, po ko j oj bi tak si sti od 2013. tre ba lo da ima ju „euro 3” mo tor. Od lu kom od bor ni ka su gra |a ni }e stav ku od 30 di na ra za vi deo nad zor pla }a ti is kqu ~i vo do bro voq no. Iz nos od 30 di na ra bi }e i da qe na ra ~u nu „In for ma ti ke”, ali sta na ri u zgra da ma i vla s ni c i po s lov n ih obje k a t a sa mi }e od lu ~i va ti da li }e je

Na Skup{tini nije raspravqano o zahtevu za poskupqewe taksi prevoza

Fo to: S. [u {we vi}

na pu sti li su skup {tin sku sa lu, pa se na kon to ga vra ti li. Usvo je na je ostav ka ~la na Grad skog ve }a za du `e nog za obra zo va we Mi la na \u ki }a iz SPO-a, kao i ostav ka Sta ro vi }a na ~lan stvo u Ko mi si ji za ka drov ska, ad mi ni stra tiv na i man dat no-imu ni tet na pi ta wa. Na we go vo me sto je ime no va na Bran ka Be `a nov.

Za no vog od bor ni ka s li ste „Za jed no za Voj vo di nu - Ne nad ^a nak” iza bran je Sa {a No va ko vi}. Usvo je na je i ostav ka Uro {a Lon ~a ra (Za evrop ski No vi Sad-Bo ris Ta di}), a na we go vo me sto je iza bran Ne deq ko Ba bi} iz Pe tro va ra di na.

Grad }e iz bu xe ta iz dvo ji ti ~e -

Grad }e iz buyeta izdvojiti ~etiri miliona dinara za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osigurawe samostalnih umetnika. Ameri~ka agencija za me|unarodni razvoj dala garanciju Novom Sadu na hartije od vrednosti: garantuje za drugu tran{u obveznica, koja }e biti pu{tena kroz mesec dana gla sa ti za ovu ta~ ku, jer sma tra ju da ni je do kra ja pre ci zi ra no ko sve mo `e da se pri ja vi na kon kurs, pa mo `e do }i i do zlo u po tre ba.

Ma ja Goj ko vi} iz Uje di we nih re gi o na Sr bi je re kla je ka ko sma tra da je iz nos od ~e ti ri mi -

No vi Sad, te da je na{ grad je je dan od pr vih u Sr bi ji ko ji }e iz bu xe ta fi nan si ra ti slo bod ne umet ni ke.

Na Skup {ti ni se ju ~e ni je ras pra vqa lo o zah te vu ne kih tak si udru `e wa za po sku pqe we tak si pre vo za, ali je za to

pla }a ti. Uko li ko ne ko do ma }in stvo ne upla ti ovaj iz nos ne }e se ob ra ~u na va ti ka ma ta.

Ova od lu ka je u ju nu za vr {i la i na Ustav nom su du, gde se sad pre i spi tu je da li je do ne ta u skla du s Usta vom Sr bi je. Za to su od bor ni ci iz Uje di we nih re gi o na Sr bi je po sta vi li pi ta w e, {ta }e se de s i t i ako ustav ni sud do ne se re {e we da je ova od lu ka pro tov za ko ni ta i ko }e u tom slu ~a ju gra |a ni ma ko ji pla }a ju od po lo vi ne 2009. go di ne vra ti ti no vac.

Usvo jen je i pred log od lu ke o o iz me n a ma od l u k e ure | e w a Gra |e vin skog ze mqi {ta na ko ji je SRS ima la naj vi {e za mer ki zbog pri grad skih na se qa, jer sma tra ju da grad ska vlast ne do voq no ula `e u in fra struk tu ru u Ka } u, Srem s koj Ka me n i c i, Pe ji }e vim sa la {i ma, Adi ca ma...^lan Grad skog ve }a za du `en za fi nan si je @iv ko Ma ka ri} re kao je da je Ame ri~ ka agen ci ja za me |u na rod ni raz voj da la ga ran ci ju No vom Sa du na har ti je od vred no sti. Agen ci ja ga ran tu je za dru gu tran {u ob ve zni c a ko j a }e bi ti pu {te n a kroz me sec da na.

Q. Nato{evi}

U PONEDEQAK, U 11 ^ASOVA, ZBOG NEZADOVOQSTVA CENOM VO@WE

Pro test na vo `wa tak si sta „Si tan sa” Tak si sti iz Stru kov nog udru `e wa tak si pred u zet ni ka „Si tans” odr `a }e pro test nu vo `wu u po ne de qak, u 11 ~a so va, zbog to ga {to no vo sad ska lo kal na sa mo u pra va od bi ja da pro pi {e naj ni `u eko nom ski is pla ti vu ce nu tak si pre vo za, ko ja bi po od re |e nim na vo di ma tre ba lo da iz no si 100 di na ra za start i 50 di na ra po pre |e nom ki lo me tru.

Ovu in for ma ci ju je za na{ list ju ~e po tvr dio pred sed nik ovog udru `e wa Mi lan Pa u no vi} dok se od lu ka o pri dru `i va wu pro test noj vo `wi tak si sta iz Or ga ni za ci je sa mo stal nih sin di ka ta o~e ku je da nas.

- S ob zi rom na to da se na ju ~e ra {woj sed ni ci Skup {ti ne gra da ni je ras pra vqa lo o hit nom pro pi si va wu no vih ce na tak si pre vo za, na ma ne pre o sta je

ni {ta dru go do da se da qe bo ri mo svim ras po lo `i vim sred stvi ma. Mi sli li smo da }e mo de mo krat skim i sin di kal nim me -

gra da, me |u tim re zul ta ti su iz o sta li. Sa sta nak pred stav ni ka dva na est tak si udru `e wa, ko li ko bro ji na {a or ga ni za ci ja,

Podr{ka beogradskih kolega No vo sad skom udru `e wu „Si tans„ naj ve ro vat ni je }e se u pro test noj vo `wi pri kqu ~i ti i be o grad ske ko le ge iz Stru kov nog udru `e wa tak si pred u zet ni ka Be o grad „Si tab”.

- Mi ap so lut no po dr `a va mo zah te ve na {ih no vo sad skih ko le ga i gra do na ~el nik Pa vli ~i} je du `an da is po {tu je za kon ko ji je na sna zi ve} ~e ti ri me se ca. U no vom Za ko nu o sa o bra }a ju sto ji da mo ra da se ras pi {e naj ni `a eko nom ska ce na {to je u Be o- gra du ura |e no, ali No vi Sad kao i mno gi dru gi gra do vi u dr `a vi ima ju isti pro blem - ka `e za „Dnev nik„ pred sed nik Uprav nog od bo ra „Si ta ba” Vla do Bu la to vi}. to da ma mo }i da uti ~e mo na Grad sko ve }e i gra do na ~el ni ka, ape lo va li smo i na Skup {ti nu

DSS: Bez du plih funk ci ja [pan ska se ri ja sa te mom pod no {e wa ostav ki u re `i ji De mo krat ske stran ke po ka zu je svu osi o nost i ba ha tost ove grad ske vla sti i ja sno je da po je din ci iz De mo krat ske stran ke sma tra ju da su iz nad Usta va i za ko na ove ze mqe, na vo di se u sa op {te wu De mo krat ske stran ke Sr bi je.

Ka ko da qe na vo de iz te stran ke, dok je pro te klih go di na, za man da ta ove grad ske vla sti, No vi Sad po stao pri vred na i in ve sti ci o na za bit u ko jem vi {e de se ti na hi qa da gra |a na ne ra di u isto vre me ne ki no vo sad ski funk ci o ne ri oba vqa ju vi {e do bro pla }e nih funk ci ja od jed nom. Sto ga, u ime po {to va wa sop stve nih su gra |a na i ele men tar nog mo ra la iz DSS-a po zi va ju sve na du plim funk ci ja ma da od mah pod ne su ostav ke.

A. L.

odr `a }e se da nas pa }e mo od lu ~i ti da li }e mo u po ne de qak i mi na uli ce - ka `e pred sed nik

ove or ga ni za ci je Ra do slav Kr sti}.

Na dnev nom re du ju ~e ra {we sed ni ce Skup {ti ne gra da na {la se ras pra va o uvo |e wu evro 3 mo to ra, ko ji }e mo ra ti da ima ju tak si pre vo zni ci do 2013. S dru ge stra ne, ras pra va o ce na ma tak si pre vo za iz o sta la je, a na pi ta we iz Od bor ni~ ke gru pe Srp ske ra di kal ne stran ke od go vo rio je ~lan Grad skog ve }a za du `en za sa o bra }aj Si ni {a Bub we vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, u No vom Sa du ima oko dve hi qa de re gi stro va nih tak si sta, a sa mo 666 re dov no iz mi ru je po re ske oba ve ze. Ka ko tvr di, tak si sti mo gu sa mi da od re de ce nu vo `we, a gra |a ni ko ji ne ma ju nov ca i ne tre ba da se vo ze tak si jem, jer po sto ji grad ski pre voz.

J. Zdjelarevi}

SINO] ODR@ANA „NO] ISTRA@IVA^A”

Za bav no je bi ti na u~ nik Ma ni fe sta ci ja „No} is tra `i va ~a„ odr `a na je ju ~e na Spen su u Le de noj dvo ra ni i na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Ova jed no dnev na ma ni fe sta ci ja, ko ja ima za ciq da afir mi {e do ma }e is tra `i va ~e, pred sta vi wi ho ve ra do ve i pod stak ne mla de na na u~ no - is tra `i va~ ku ka ri je ru, odr `a va se istog da na u ce loj Evro pi.

Pro gram na Spen su po ~eo je u 16 ~a so va i bio je na me wen naj mla |i ma ko ji su u`i va li u „Igra ma bez gra ni ca”. Po sle to ga, na sve ~a nom otva ra wu go vo ri li su rek tor Uni ver zi te ta u No vom Sa du Mi ro slav Ve sko vi} i di rek tor ka Cen tra za pro mo ci ju na u ke Alek san dra Dre cun.

Sa eks pe ri men ti ma u`i vo kre nu lo se od mah na kon otva ra wa ovog na u~ nog spek ta kla i u~e sni ci se ni su za u sta vi li sve do po no }i, a pro gram su upot pu ni li ple sni per for mans stu di ja „Im puls” i na stu pi di xe je va na „Meks Di xej stej xu”. Pro gla {e ni su i po bed ni ci u kon kur su za tri naj bo qe vi deo igri ce „Igraj pa met no”.

Do dat ni sa dr `aj na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi po ~eo je u 17 ~a so va i ukqu ~i vao je obi la zak pod zem nih tu ne la, Pla ne ta ri ju ma na gor wem pla tou po red Mu ze ja gra da i stal nu po stav ku i pred sta vu et no mu zi ko lo ga.

Po red No vog Sa da „No} is tra `i va ~a” je odr `a na u Zre wa ni nu, Su bo ti ci i Be o gra du.

A. L.

ZATVARA SE KWI@ARA I ANTIKVARNICA „ORFELIN”

Kwige jef ti ni je od ~a so pi sa

^u ve ni no vo sad ski kwi `ar, an ti kvar i bi bli o fil Va si li je Jo va no vi} od la zi u za slu `e nu pen zi ju. To zna ~i da No vo sa |a ni gu be je di nu an ti kvar nu kwi `a ru „Or fe lin“, ko ju je Jo va no vi} vo dio du gi niz go di na u Gim na zij skoj uli ci broj 2. Zbog to ga

su sve kwi ge na to tal noj ras pro da ji, pa se po je di ni na slo vi mo gu ku pi ti i za ma we nov ca od ce ne po pu lar nih ~a so pi sa. Kwi `a ra se za tva ra 1. ok to bra, pro stor pre u zi ma vla snik, a to je Grad ska bi bli o te ka No vi Sad. R. L.

Cr te `i Alek san dra Bun ~i }a Iz lo `ba cr te `a i skulp tu ra Alek san dra Bun ~i }a bi }e otvo re na u po ne de qak, u 20 ~a so va u Li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra No vog Sa da, u Ka to li~ koj por ti 5. Ra do ve ovog vi {e stru ko na gra |i va nog umet ni ka o me sti ma ko ja vi {e ne po sto je i oni ma ko ja jo{ ne po sto je, pu bli ka }e ima ti pri li ku da po gle da do 8. ok to bra.

J. V.

VESTI „Bun ker fest” u „Fa bri ci” Kre a tiv na ra di o ni ca “Bun ker” i Stu den ski kul tur ni cen tar or ga ni zu ju u ok to bru “Bun ker fest”.

Dvo dnev ni fe sti val ko ji }e se odr `a ti 7. i 8. ok to bra, ima za ciq pred sta vqa we kwi `ev nost i umet no sti Slo va ka, Hr va ta i Ru si na u Voj vo di ni.

U okvi ru fe sta bi }e or ga ni zo va ne ber ze kwi ga, stri po va i plo ~a, pro mo ci je kwi ga i ~a so pi sa na slo va~ kom i ru sin skom je zi ku, kao i iz lo `be stri po va i gra fi ka.

K. V.

Upis u AKUD „So wa Ma rin ko vi}” Pri jem no vih ~la no va po ~eo je u Aka dem skom kul tur no umet ni~ kom dru {tvu „So wa Ma rin ko vi}” i to u fol klor ni an sambl, tam bu ra {ki or ke star, {ko lu tam bu re, me {o vi ti hor i aka dem sko i de ~i je po zo ri {te.

De taq ni je in for ma ci je mo gu se do bi ti rad nim da nom od 9 do 16 ~a so va na te le fon 021/ 458 - 022 i 021/ 450 - 798 ili u pro sto ri ja ma dru {tva, Uli ca dr Vla di mi ra Pe ri }a - Val te ra 3 ( zgra da Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka).

G. ^.

DIREKTOR „LISJA” SRBOQUB BUBWEVI] O EVENTUALNOM SUKOBU INTERESA

U Skup {ti nu me do ve la vo qa bi ra ~a Di rek tor „Li sja„ Sr bo qub Bub we vi}, pre ma vla sti tom ka zi va wu, ne }e pod ne ti ostav ku na di rek tor sko me sto, dok od Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je ne do bi je mi {qe we, da li je u su ko bu in te re sa, bu du }i da je i po kra jin ski po sla nik.

Bub we vi} je tre nut no na go di {wem od mo ru i ju ~e je za „Dnev nik„ iz jvio da }e se ovih da na obra ti ti Agen ci ji u na me ri da sa zna {ta ta mo mi sle o we go ve dve funk ci je. Skre nuo je pa `wu da je iza bran za po kra jin skog po sla ni ka po ve }in skom si ste mu, {to zna ~i ka ko je ob ja snio, da je iza bran vo qom bi ra ~a. ^lan je de mo krat ske stran ke.

- Ako je Agen ci ja od go vo ri la di rek to ru Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a Bra ni sla vu Bo ga ro {kom da ni je u su ko bu in te re sa, a Bo ga ro {ki je za po sla ni ka u Skup {ti ni Voj vo di ne iza bran po pro por ci o nal nom si ste mu (LSV ga je pred lo `i la za to me sto) za {to bih se on da ja na la zio u su ko bu in te re sa - pi ta se Bub we vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma De mo krat ska stran ka u No vom Sa du ce ni we gov rad, sma tra ju }i da do bro vo di „Li sje i ra di po sao po kra jin skog po sla ni ka.

I u „Li sju” ka `u , sa zna je mo ne zva ni~ no, da su za do voq ni ka ko se upra vqa pred u ze }em. Na{ iz vor

ka `e da se gro bqa do bro odr `a va ju, da ima in ve sti ci ja, ali da je Bub we vi} i spre tan kao di rek tor, jer obez be |u je i znat no nov ca za fir mu u~e stvo va wem na ten de ri ma, na ko ji ma Li sje po be |u je i ta ko obez be |u je po slo ve ko ji ne ma ju pu no ve ze s de lat no {}u pred u ze }a.

Uko li ko bi pak Bub we vi} pod neo ostav ku na we go vo me sto bi, ka `u u „Li sju” ne zva ni~ no, mo `da mo gao da sed ne po mo} nik di rek to ra Mar ko Ja ri}, ~lan DS, ili je dan od ru ko vo di lac sek to ra Zo ra Baj kin Jo va no vi}, ko ji je du go u pred u ze }u, ali ni je „par tij ski ~o vek”.

Z. Deli}

NOVOSADSKA HrONIKA

subota24.septembar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Ba ba Ja ga” (11)

BIOSKOPI Are na: „Kung fu pan da 2 3D” (12.10), „Zla to ko sa i raz boj nik” (12.15), „Ma mur luk u Bang ko ku” (22.25), „[trump fo vi” (11.30, 11.45,13.50, 16, 18.10), „Ka ko se re {i ti {e fa?” (22.10), „Pin gvi ni mo ga ta te” (14.10, 16.10, 18.05), „^u var zo o lo {kog vr ta” (13.30, 15.45), „Le ri Kraun” (20.10), „Po sled wa eks kur zi ja 5” (20.25, 22.30), „Lo {a u~i te qi ca” (20, 22), „Auto mo bi li 2” (13, 13.45, 15.30, 16, 17.45), „Yoni In gli{: po no vo ro |en” (14.15, 16.15, 18.15, 20.15, 22.20), „Mi ris ki {e na Bal ka nu” (17.50, 20.10), „Ta lu da qu bav” (18, 20.20, 22.40) Ja dran: „Cir kus Ko lum bi ja” (19), „Tu |e sla |e” (21) KCNS „Uda qe no pred gra |e” (19 i 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su se: TROJKE: (dva de~aka i devoj~ica) Iva na Bu baw iz Ba~kog Brestovca, BLIZANCE: (dve devoj~ice) Sa wa Vu lin iz Futoga i Ve sna Si la |i iz Ba~a, DEVOJ^ICE: Ana Vu ko vi}, Kri sti na Ko va~, Ma ja Va ra |an^an ~a re vi}, Nu ri je Mo ri na iz Novog Sada, Da ni je la Sa vi} iz Koviqa, Sa wa Stan ko vi}, Du {an ka Ba la} iz In|ije i Bo ja na Ko sa no vi} iz Rumenke, DE^AKE: Ma ja Ra da ko vi}, Fe ri da Ga {i, Da ni je la Ko va~, Na ta {a Rat ko vi}, So wa Ra do vi}, Dra ga na Di mi tri je vi}, Mi la na ^iv ~i}, Bran ki ca Vra ni} iz Novog Sada, Ma ja Pi li po vi} i Ta ma ra Gra di na iz Ba~ke Palanke, Bran ka Gru jin iz Ba~kog Gradi{ta, Li di ja Va lo iz Glo`ana, Da ni je la Tr bo je vi} iz Bo|ana, Mi le na Ra do vi} i Sta ni sla va Za gor ~i} iz Koviqa, Ta wa Vu ko li} iz Novog Slankamena i Je le na Vu ~ak iz Be{ke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Branko Milana Mutavyi} (1967) u 10.30 ~asova (ispra}aj), Bosiqka Filipa \ur|evi} (1931) u 11.15 (urna), Milan Marka Jovin (1933) u 12, Nikola Mileta Mari} (1952) u 12.45, Borislav Milosava Kleverni} (1936) u 13.30, Marija Nandora [tefanides (1926) u 14.15, Qiqana Time Beli} ( 1955) u 15, Jovan Sretka Nani} Babi} (1952) u 15.45 i Pavel Mi{e \ur~janski (1930) u 16.20.

Na Starom grobqu u Petrovaradinu u 13 ~asova bi}e sahrawen Petar \ura [arac (1929), a na Novom grobqu u Petrovaradinu Milivoje Spasoja Tadi} (1941) u 15 ~asova.

c m y

10

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА ДВЕЈУ СКУПШТИНА

Суботица и Сегедин пример за сарадњу СУБОТИЦА: Након две године, поново је одржана заједничка седница скупштина градова Сегедина и Суботице. У великој већници Градске куће у Суботици том приликом је потписана заједничка изјава о конкурисању на ИПА прекограничне пројекте између Србије и Мађарске. Једногласно усвојеном изјавом одборника Суботице и Сегедина стекли су кандидатуру за реализацију четири пројекта и то: на успостављање катастра подземних и унутрашњих вода, израду базе података, изградњу и опремање мерних станица, статистичку обраду података и анализу, математичко моделирање и прогнозу на основу добијених резултата, уз формирање заједничког информационог система и базе података, затим пројекат за утврђивања степена загађености тла у оба града, реконструкције и модернизације постојећег објекта за збрињавање

опасног отпада (сточно гробље), и процењивања могућности заједничког искоришћавања капацитета, пројекат за проширивање коришћења обновљивих извора енергије и очувања културне баштине.

- Договорили смо се да конкуришемо за корисне пројекте из области водопривреде, заштите тла од опасног отпада, коришћења обновљивих извора енергије, очувања традиције и културне баштине у предшколским установама за оба града и то је наставак вишедеценијске сарадње. Висок степен до сада реализованих пројеката говори о досадашњој доброј пракси - рекао је предсдник Скупштине Суботице Славко Параћ. Градоначелник Суботице Саша Вучинић позвао је на заједничку сарадњу, како би и саобраћајне везе два града и две регије биле на вишем инфраструктурном нивоу. А. А.

11

ГРАД СОМБОР ДЕВЕТУ ГОДИНУ СТИПЕНДИРА НАЈБОЉЕГ МАТУРАНТА

За студије 40 одсто просечне плате СОМБОР: Девети у низу стипендиста Града Сомбора, потписивањем званичног уговора са варошким мајордомом Немањом Делићем, постала је Маја Никшић, ученица генерације а од ове јесени и бруцош Медицинског факултета у Новом Саду. Маји је летос стипендија додељена као ђаку генерације свих сомборских средњих школа у школској 2010/2011. години и примаће је све време редовних студија фармације на Медицинском факултету у Новом Саду.

- Локална самоуправа на разне начине покушава да помогне младим успешним суграђанима да се образују, те да се по завршетку школовања врате у Сомбор, што, наравно, није и обавеза. Маја Никшић је девети сти-

Стипендију добила Маја Никшић, најбољи сомборски матурант и студенткиња фармације

пендиста Града и за време редовних студија примаће стипендију у износу од 40 одсто од

НИС У ПОТРАЗИ ЗА НАФТОМ У ЗРЕЊАНИНСКОМ АТАРУ

Бушење по правилима

ЗРЕЊАНИН: Стиже јесен, а са њом и радници Нафтне индустрије Србије који ће од октобра до марта следеће године, у граду Зрењанину и неколико околних села обављати геофизичка испитивања у потрази за новим налазиштима нафте и гаса. Сеизмичка 3Д испитивања биће спровођена и у самим насељима, не само на простору око њих, али у НИС-у уверавају да она неће угрожавати мир и безбедност грађана. О плановима нафтне компаније, чији је власник руски „Гаспромњефт”, било је речи на јучерашњем састанку одржаном у сали Градског већа, ком су, осим надлежних у НИС-у, присуствовали и представници локалне самоуправе и месних заједница. Директорка сектора за геолошка истраживања и лиценцирање у НИС-у Горица Мандић објаснила је да ће геофизичка, одно-

subota24.septembar2011.

так истражног бушења - прецизирала је Мандићева. На питање да ли ће радови, који буду обављани унутар насеља, ометати свакодневни живот мештана, она је одговорила да постоје правила по којима се изводи та врста истраживања, тако да неће бити нарушен ни јавни ред ни мир, нити сигурност стамбених објеката. Како кажу у НИС-у, компанија за овај пројекат, који се изводи у складу са Законом о геолошким истраживањима, поседује све дозволе и сагласност Министарства одбране и Министарства рударства и енергетике Републике Србије.

просечне бруто зараде у Републици Србији. Као најбоља међу најбољима, Маја је заслужи-

ла да јој помогнемо и надамо се да ће јој стипендија помоћи да успешно заврши студије – рекао је након потписивања уговора Делић. Најбоља од овогодишњих матураната, Маја Никшић је захвалила на указаном поверењу и мада није могла да обећа да ће се вратити у Сомбор, односно родно село Кљајићево, нагласила је да ће и даље вредно радити на свом образовању. На питање о дугорочнијим плановима дипломатски је одговорила да ће „ићи тамо где је пут одведе”, уз очекивање да ће током студија имати времена да се бави њој омиљеним фолклором, али и да неће запоставити ни друге сфере интересовања својствене младима. М. Миљеновић

У ТРГОВИНАМА И НА ПИЈАЦИ У БАНАТСКОМ КАРЛОВЦУ

Конкуренција оборила цене

БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ: Годинама уназад у трговинама и на пијаци у Банатском Карловцу и околним местима цене већине производа, па и сезонског воћа и поврћа су биле највеће у јужном Банату. Трговци су у највећој мери продавали робу накупаца, а по приступачним ценама су пазарили једино они који би се колима одвезли до маркета у Вршцу и Панчеву. Од пре три дана више није тако, јер је бившу аутобуску станицу, потом коцкарницу у центру града преуредио зрењанински „Гомекс” и отворио маркет од преко 80 квадрата са богатим избором свега што је потреб-

из места. Задовољни смо условима рада, а чини нам се да су и муштерије задовољне, сад већ долазе из свих места алибунарске општине кажу пословође маркета Весна Шимшић и Катарина Марков.

- Првог дана делили су поклон пакетиће, а и све је много јевтиније него код других. Десет килограма црног лука платио сам 113 динара, на пијаци је 30 килограм. Жена ми је рекла да набавим све за рибљу чорбу, све је првокласно и није скупо, заиста сам задовољан - рекао нам је пензионер Александар Николић. Домаћица Јасмина Јездић каже да су, користећи ситуацију, трговци

Елемирци се жалили

Истраживање у Меленцима

Штета на усевима биће надокнађена Јучерашњи састанак у Зрењанину био је прилика да надлежни у НИС-у објасне како ће и на који начин компанија плаћати штете које буду настале. Потребно је да се грађани, на чијим парцелама је штета причињена, јаве својим месним заједницама ради формирања записника. Процену насталих штета свакодневно ће обављати представници мађарске фирме „Гес” из Будимпеште која ће и изводити радове у име компаније „НИС – Гаспромњефт”. Записнички констатовани износи одштете власнику ће у целости бити исплаћени најкасније у року од 30 дана - објашњено је јуче.

сно сеизмичка испитивања на истражном простору Зрењанина, поред самог града, обухватити и Меленце, Тараш, Елемир, Михајлово, Јанков Мост, Арадац и Клек.

- Истраживања су веома важна, јер се њиховим интензивирањем очекују значајна открића нафте и гаса на овом простору. Она ће трајати до краја фебруара идуће године, након чега следи обрада и интерпретација података а вероватно већ крајем 2012. и поче-

Ликовна колонија на Тиси

Најмлађи на полигону спретности АПАТИН: У организацији Општине Апатин, Општинског савета за безбедност саобраћаја и бициклистичког клуба „Ас” организована је акција под називом „Дан без аутомобила”. Најмлађи су се опробали на полигону

спретности, а у 18 часова бициклисти „Aса” и сродног клуба из Сомбора заједно су са грађанима кренули у вожњу бициклом. Старт је био код Музичке школе, а циљ код Харчаш чарде. Ј. П.

БЕЧЕЈ: У организацији Клуба стваралаца и иноватора бечејског Удружења „Браћа Тан” и сарадњи с ликовним ствараоцем Бориславом Јакшићем и власником ресторана „Камп Фадипа” Милорадом Дропцем, сутра ће се у Бечеју одржати једнодневна ликовна колонија.

- Платна и материјал за рад учесника колоније обезбедило је наше Удружење, а Милорад Дробац је уступио простор свог ресторана сликарима и побринуће се да буде, као и ранијих година, прави домаћин, рекао нам је у име организатора сликар Тибор Шипош. Очекујемо десетак сликара из наше средине, неколико из окружења, а долазак су најавили и сликари из Мађарске. Иако се променио организатор, не и домаћин, ово је наставак пре две године започете ликовне колоније по имену „Тиса – река која спаја“. В. Ј.

Пре неколико година, када је у Елемиру рађено слично истраживање, житељи су се жалили да им, услед вибрација изазваних коришћењем опреме за испитивања, пуцају куће. Горица Мандић уверава да је компанија „Гес”, у складу са уговором, у обавези да обави безбедна истраживања, са сигурне удаљености вибратора од објеката.

- Значи, уколико се процени да нешто није довољно безбедно, тамо истраживања нећемо ни радити - додала је Мандићева.

Признају, ипак, да ће приликом истраживања, која се обављају вибраторима, скупом и специфичном опремом, неминовно доћи до одређене штете на усевима. Ж. Балабан

Образовање ромске деце ЖИТИШТЕ: У локалној самоуправи у Житишту потписани су уговори са једним бројем основних школа у овој средњобанатској општини и месним Друштвом Рома, везано за реализацију пројекта „Образовањем до квалитетнијег живота”. Овај пројекат остварује се у сарадњи републичког Министарства просвете и науке и општине Житиште, са циљем да се деца ромске националности укључе у систем квалитетног образовања. У остварење пројекта на терену укључене су основне школе у општинском средишту Житишту, затим у Српском Итебеју и Банатском Карађорђеву, као и Предшколска установа „Десанка Максимовић”. За реализацију пројекта обезбеђена су средства од Међународне банке за развој, у износу од 35.000 евра. Ж. Б.

Здрава конкуренција доводи трговце у ред

но за домаћинство, почев од кућне хемије, прехране, кондиторских производа, месних прерађевина, воћа и поврћа, више врста хлеба...

- Робу добијамо сваког дана и гарантовано је свежа. Црни лук је хит у ова три дана, одкако радимо. Иако пристиже сваког дана у великим количинама, све се прода. Рафови се празне и ми ту свакодневно дотурамо нове производе. Презадовољни смо како нам је кренуло, а овде је стални посао добило пет трговаца

продавали уље и по 190 динара, што више неће моћи јер је у овом маркету по 129. Слично је и са шећером, брашном и другим основним намирницама.

- Свиђа ми се што нас сваког дана чека по нешто што се продаје по акцијским, нижим ценама. Чула сам да су и други трговци спустили цене већине намирница. Тако и треба да буде, здрава конкуренција их доводи у ред - каже Јасмина. Р. Јовановић

Песници за промене КИКИНДА: Манифестација „Сто хиљада песника за промене” данас ће се одржати у Кикинди. Ради се о планетарном читању поезије у мноштву градова којима ће се придружити и Кикинда. Аутори из земље и других држава у окружењу, више од стотину, учествоваће у овој акцији која ће бити одржана у 18 сати у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“. Овај програм иницирао је Банатски културни центар из Новог Милошева уз подршку Народне библиотеке и кикиндске општине.

Сајам цвећа КИКИНДА: Туристичка организација Кикинде организује данас Јесењи сајам цвећа. Излагачи ће бити смештени на Градском тргу испред споменика Јовану Поповићу, а посетиоци ће од 9 до 18 сати, имати прилику да погледају и купе резано и саксијско цвеће, као и декоративни материјал. А. Ђ.

Учествоваће волонтери Канцеларије за младе који ће постављати плакате са поезијом на кикиндском тргу. Песници ће сами читати своје песме, а стихове оних који неће присуствовати читаће глумци Народног позоришта и Позориштанцета „Лане”. Овакав вид друштвеног ангажмана књижевника иницирао је амерички песник Мајкл Ротенберг. Идеја акције је да се у истом дану окупи што већи број песника како би утицали на негативне појаве у свету. А. Ђ.

subota24.septembar2011.

vojvodina

dnevnik

c m y

12

ГРУПА АМЕРИЧКИХ ТУРИСТА ПОСЕТИЛА БЕЛУ ЦРКВУ

Ср би ја из дру гог угла

По че ло ку па ње у зим ском ба зе ну ВР БАС: Затворени базен Центра за физичку културу „Драго Јововић“ је почео да ради. Цена улазнице остала је непромењена, у односу на прошлу годину и износи 150 динара.

- Радно време базена је од 16 до 18 часова радним данима, а суботом и недељом од 11 до 17 часова. Грађани током викенда могу да користе посебне ваучере, који за 590 динара омогућавају употребу базена, сауне и фитнес сале, уз ручак у ресторану центра. Уведена је и нова рекреативна активност за жене, акваробик – каже директор ЦФК „Драго Јововић“ Љу бо Се ку лић.

У току је бесплатна обука за непливаче. Наиме, већ дуги низ година на затвреном базену врбаског спортског центра организује се обука пливања за ђаке другог разреда свих основних школа. Такође, током лета, радници Центра за физичку културу „Драго Јововић“ реновирали су зимски базен.

- Уз кречење и фарбање, саниран је део кровне конструкције и први пут, након 30 година, промењене доводне и одводне цеви. За ове радове сам ЦФК, из сопствених средстава, издвојио је 270.000 динара – додао је Секулић. М. Кк.

Гориво јефтиније за два динара

ОТВОРЕНА БЕНЗИНСКА СТАНИЦА У ПЛАНДИШТУ

При лаз и за ин ва ли де ПЛАН ДИ ШТЕ: Житељи општине Пландиште добили су нову, савремену бе зинску станицу. Осим свих врста горива, ту је и станица за напајање гасом, а посебна је по томе што је то једна од ретких пумпи у Србији, прилагођена за инвлалидне возаче. У изградњу и опремање станице НИС је уложио 95 милиона динара и прва је у којој су уграђени сепаратори за пречишавање науљених отпадних вода и тако испуњени услови за еколошку дистрибуцију нафтних деривата.

Што је посебно значајно за Пландиште, почетком рада нове, престала је да ради стара пумпа, која се налазила у центру града. Председник општине Зо ран Вор ка пић је рекао да је општина обезбедила локацију, изграђен је гасовод, доведена вода и струја, ту је запослено 15 радника, а од њих је осам Пландиштанаца први пут добило посао, што је за ову најсиромашнију општину у Војводини од немалог значаја. У прва два месеца, овде ће све врсте горива бити јефтије за два динара по литри. Р. Ј.

Дрворезбарени употребни предмети БЕЧЕЈ: Председник бечејског предмета, он их дискретно украшаУдружења дрворезбара „Арс ин Ли- ва цветним мотивима, који имају но”, професор физике у бечејској симболично значење. Ради аутор Гимназији, Јене Берентаи пред- актуелне изложбе и друге дрвореставио се суграђанима у галерији „Круг” Градског позоришта самосталном изложбом по имену „Употребни предмети”. Изложено је осамдесетак предмета, свакидашњих али не и обичних. Мало је људи који размишљају попут Берентаиа, бавећи се поступком којим од парчета дрвета настаје употребни предмет. Он је савладао технологију ручног рада помоћу длета и мало по мало обликовао дрво у жељени предмет.

- Ако се не потру- Аутор Јене Берентаи и Габриjела Сел димо да сачувамо прошлост, изгу- збарске радове, рељефе и скулптубићемо будућност. Ове истине др- ре, али њих ћемо видети на некој жао се професор Јене Берентаи и новој самосталној изложби - рекла дрворезбарством је успео да, исто- је историчар уметности Габриj ела времено, прошлост сачува и оживи Сел приликом свечаног отварања путем предмета које прави. Поред изложбе, коју ће Бечејци моћи да прецизно урађених употребних виде до 28. септембра. В. Јанков

БЕ ЛА ЦР КВА: До пре пола године Карл Кест нер из Торонта у Канади о Србији није знао готово ништа, или оно нешто мало што је могло да се види у новинама или по осталим медијима у по следњих петнаест година, што на жалост и није било добро. Ове године у фебруару његовој тури стичкој аген ци ји „Џаст гоу“ обратила се група туриста која је желела да обиђе балканске земље. Тада је почео да тражи на интернету податке о Србији, а у потрази му је помагала и његова девојка чији су родитељи из Србије. Са колегама из Србије, Карл Кестнер је малу групу америчких туриста, пензионера старости од 72 до 75 године довео на Балкан. Прва дестинација им је била Сарајево, а затим су преко Требиња стигли до Мо стара. Три дана остали су на Црногорском приморју, три дана у Колашину, а затим су обишли Призрен, Приштину и Грачаницу. У Београд су стигли из Скопља. Следећа дестинација им је била Бела Црква, а одавде одлазе у Нови Сад и на

Фрушку gору, па назад на амерички континент. Амерички туристи билу су веома пријатно изненађени, како је Кестнер објаснио, да Србија има ве ома раз ви је ну ин фра структуру уопште, а по себно туристичку инфраструктуру и да је пуно људи по сећује. Људи су веома пријатни, а храна је невероватно добра. За Белу Цркву су рекли да је мало ме сто, много мање од свих које су до сада по сетили, али да има изванредан туристички потенцијал, баш зато што је мала, а близу је Београду.

- Људе из града интерсује да виде како живе људи са села, одакле долази храна, где живе краве, свиње и пилићи - рекао је Карл Кестнер. Американцима је мала средина занимљива и зато што могу да уђу у домове и ручају са правом српском породицом. Посебно су желели да чују о историји везаној за Други светски рат, за Тита, за новије балканске ратове и распад Југославије.

-Ово је прва оваква тура, а планирано је да овакве туре, скроје-

Стара кућа као атракција

не по мери, наредне године доведу нове групе америчких туриста. Ова путовања Србију представљају из једног другог светла, а туристи виде нешто што није општа понуда Белоцрквани су навикли на туристе, па и на странце, али појава времешних Американаца на недељној миси у цркви Свете Ане била је сензација. У

току три дана боравка, обишли су резерват природе „Делиблатска пешчара“, салаше, крстарили Дунавом и хранили се у најбољим етно-ресторанима, а организација је била поверена агенцији „Алтра“ из Беле Цркве - рекао представник за Србију Вла ди мир Ђу мић. М. Витомиров

ОПШТИНА КИКИНДА ПОМОГЛА ПОРОДИЦИ ЛЕРИНЦИ

Ку ћа за пре зи мља ва ње КИ КИН ДА: Локална самопуправа помогла је трочланој породици Леринци да реши вишеме сечне проблеме, тако што им је на коришћење уступила кућу у Накову, која је у власништву оп шти не Ки кин да. Иштван и Еми ли ја Ле рин ци заједно са 18-годишњим сином Иго ром, нашла се у проблему пре неколико ме сеци, када је глава породице остао без по сла. Живели су у „кући“ пуној влаге, без струје, воде и прозора у Синђелићевој улици. И поред нехуманих услова живота и без књига, син Игор одличан је ђак Еко ном ско-тр го вин ске школе, коју похађа. Вест да су добили кућу измамила је сузе радоснице на лицима Леринцових: -Пресрећни смо. Били смо да видимо кућу у Накову, а уручени су нам и кључеви – каже Иштван Леринци. – Највише смо страховали како ћемо презимити и сада више нема разлога за бригу. Кућа која нам је дата на коришћење има све и сада ћемо моћи да живимо као сав нормалан свет. Усељавамо се, чим нађемо превоз за ствари. ГРОЖЂЕБАЛ У СОНТИ

Симболично венчање кнежевског пара

СОНТА: У току је 80. по реду грожђебал у Сонти, најстарија фолклорно-туристичка манифестација у овом делу Војводине, посвећена берби грожђа и доласку јесени. Сонћанима и бројним гостима првог дана су се представили најмлађи, другог дана културно-уметничка друштва, а трећег је госте забављао тамбурашки оркестар „Равница” из Суботице. Завршница овогодишњег грожђебала у овом селу апатинске општине је сутра, када ће се обавити симболично венчање кнеза и књегиње, Данијела Козбашића и Тее Живковић. Церемонија почиње у 13 часова одласком по младожењу па по младу, све по старим обичајима, тако да и сватови иду фијакерима. Сватови настављају улицама села све до 16 часова када ће се на бини испред Месне заједнице одржати венчање. Сви учесници у 17 часова ће присуствовати миси захвалници у цркви Светог Ловре, на којој ће се благосиљати плодови јесени. Увече, у 19, 30 у Дому културе уз чланове КУД-а из села учествоваће и гости - СКУД „Вила-железничар” из Новог Сада, „Рудна глава” из Мајданпека и „Аљмаш” из Хрватске. Ј. П.

Породица Леринци без страха чека зиму

Супруга Емилија не може да верује да ће живети у кући са прозотима, струјом и водом: - Храну, коју добијамо из Народне кухиње, подгревала сам на импровизованом шпорету од цигала. Иначе она једина ради и то у Ливници, тако да је њена плата једини извор прихода овој породици.

- Не знам како бисмо преживели зиму у овој страћари – каже

Игор Леринци. – Недавно сам добио уџбенике, па не морам да учим из туђих, а посебно ме је ганула иницијатива Ученичког парламента Гимназије „Душан Васиљев“, чији је циљ да помогну мени и мојим родитељима. Помоћница председника општине Гор да на Бу ла то вић истиче да је локална самоуправа решила да помогне овој породици, чим је сазнала у каквим условима живе и додаје да, на жалост, у ки-

киндској општини има пуно породица којима је неопходан социјални стан: -Наша идеја је да вишечлане породице, које немају где да живе, сме стимо у села наше општине. На тај начин моћи ће да производе и храну за своје потребе. Игор ће у школу путовати аутобусом, а као и за све ђаке са села који у град путују у средњу школу и за њега ће превоз бити бесплатан. Ми је смо социјално одговорна локална самоуправа и ово је још један доказ за то. Трудићемо се да помогнемо свима којима је наша помоћ неопходна. Иако се општински станови додељују путем конкурса, када станова има слободних, породици Леринци је Комисија за доделу општинских станова, кућу доделила без конкурса, јер је било важно брзо реаговати. Социјалне станове могу добити само особе које су у социјалном проблему. Додељују се на основу бодовања. Општина Кикинда располаже са 50-ак социјалних станова који се додељују на макисмално пет година. А. Ђуран

КОНЦЕРТОМ ХОРА, ГРАДСКО ПОЗОРИШТЕ БЕЧЕЈ ОТВАРА НОВУ СЕЗОНУ

Експериментисањем до атрактивнијег програма

БЕЧЕЈ: Промотивним концертом Градског хора, који ће се одржати вечерас, у 20 сати, Градско позориште Бечеј отвара нову сезону. Тим поводом је одржана прес конференција.

- Улаз на промотивни концерт Градског хора је бесплатан, али како је и он у укључен у кампању „Клавир за 100 динара“ поставићемо кутију у коју ће посетиоци моћи да приложе прилог за куповину жељеног клавира. До сада смо прикупили око 200.000 динара, а да бисмо купили, бар, пианино потребно је дупло више, а за концертни клавир и два и по пута толико. Наставићемо с кампањом у новој сезони, очекујем да ће нам помоћи један број спонзора и локална самоуправа, те да ћемо сакупити довољно средстава за куповину клавира рекао је директор Градског позоришта Бечеј Велимир Цвејанов. Диригент Градског хора Наташа Радосављевић истакла је задовољство како се напредовало током трогодишњег рада.

- Нас десеторо ентузијаста кренули смо „од нуле“ и вредним радом створили шаролики програм, од етно музике до обраде класичних дела, и за кратко стекли завидан реноме. Временом су неки чланови из

Градски хор отворио нову позоришну сезону

оправданих разлога одустали, али су нам се прикључили нови. То је нормална појава у аматерском певању. Било је оних који су већ негде у хору певали, али и оних који се се први пут упознали с хорским певање. Сада нас је 28 и задовољство ми је да приметим да у последње време имамо и мушких гласова. На овај начин многи суграђани који воле музику налазе „вентил“ да се искључе из сурове стварности, да музички напредују, путују и друже се. Неки ће на суботњем промо-

тивном концерту први пут наступити, али се то, убеђена сам, неће приметити у квалитету певања хора - најављује Наташа Радосављевић. Осокољени укључивањем нових чланова и све већим позивима за гостовање у земљи и иностранству, у Градском хору су одлучили да, уместо две пробе недељно, сада раде свакодневно по групама. То ће им омогућити нова експериментисања и стварању атрактивнијег и квалитетнијег програма. В. Јанков

dRU[TvO

dnevnik

Od go vor no st za go vor na dru {tve nim mre `a ma Po sled wih go di na dru {tve ne mre `e po sta le su naj br `i ka nal ko mu ni ka ci je, ali je za kon ska re gu la ti va ko ja se ti ~e od go vor no sti za {i re we in for ma ci ja i da qe ne po zna ni ca za ko ri sni ke, re ~e no je na tri -

bi ni o od go vor no sti za go vor na dru {tve nim mre `a ma.

U~e sni ci sku pa, u or ga ni za ci ji Ne za vi snog udru `e wa no vi na ra Sr bi je i Mi si je OEBS u Sr bi ji, uka za li su da se za jav nu re~ od go va ra na raz li ~i te na ~i ne, bez ob zi ra na to gde je iz go vo re na. Dr `a va ima in ten ci ju da se on lajn svet re gu li {e kao i re a lan, re ~e no je na sku pu, dok su ne ki od u~e sni ka re kli da na on lajn sa dr `a je i „~e to va we” ne tre ba od go va ra ti, jer se

qu di pre vi {e opu ste kad su na in ter ne tu.

In ter net kon sul tant Da ni ca Ra di {i}, me |u tim, sma tra da jav no i pri vat no po na {a we ne tre ba da se raz li ku ju ni na in ter ne tu.

- Slo bo da go vo ra mo ra i tre ba da po sto ji, ali sa mo dok ne ga zi te po dru gi ma - re kla je Ra di {i}, sma tra ju }i da su dru {tve ne mre `e jav ne plat for me.

- Ono {to ne `e li te da za vr {i na Fej sbu ku, ne moj te ni da ra di te, to je jed no stav no - iz ri ~i ta je ona, sma tra ju }i da je ~i tav pro blem u de gra da ci ji dru {tva i u vas pi ta wu. Ona, ta ko |e, sma tra da vla sni ci blo go va tre ba da od go va ra ju za sa dr `a je na blo go vi ma.

U DVE OP [TIN SKE USTA NO VE U KA WI @I

NSM pre u zeo po lo vi nu osni va~ kih pra va Pred s ed n ik Na c i o n al n og sa ve ta Ma |a ra (NSM) Ta ma{ Kor h ec i pred s ed n ik ka w i {ke op {ti ne Mi haq Wi la{ pot pi sa li su u Ka wi `i ugo vor pre ma ko jem ova lo kal na sa mo u pra va op {ti ne Ka wi `a u dve zna ~aj ne op {tin ske kul tur n e usta n o v e, Bi b li o t e c i

ovih usta no va i na da qe bi ti fi nan si ra no iz op {tin skog bu xe ta.

Kor hec je pre do ~io da NSM `e li da bu de su o sni va~ u 41 obra zov noj i kul tur noj usta no vi, te da je taj pro ces je do sa da oko na ~an u dve obra zov ne, a ovom pri li kom i u dve

kul tur ne usta no ve. Kor hec je do dao da }e za jed ni~ ki si stem in sti tu ci ja ima ti vi {e pred no sti u po gle du efi ka sni jeg ko ri {}e wa po ten ci ja la i bo qe ko or di ni sa nog ra da i ra -

Kor hec je pre do ~io da NSM `e li da bu de su o sni va~ u 41 obra zov noj i kul tur noj usta no vi, te da je taj pro ces do sa da oko na ~an u dve obra zov ne usta no ve, a ovom pri li kom i u dve kul tur ne kul tur ne in sti tu ci je do bi ti mno go ti me {to mo gu da ra ~u na ju na po dr {ku ko ju pru `a NSM, za po dr {ku wi ho vim ak tiv n o s ti m a i na kon k urs n a sred stva. Wi la{ me |u tim, na vo d i da }e funk c i o n i s a w e

ci o nal ni jeg ko ri {}e wa sred sta va po dr {ke, pa do po seb nih iz vo ra po dr {ke ko je }e ubu du }e NSM obez be di ti za ci qe ve ko j e lo k al n a sa m o u p ra v a u ovim usta no va ma ni je u mo gu} no sti da po dr `i.

M. Mr.

13

VIK TO RI JA GRU PA PO KLO NI LA PET IN KU BA TO RA DE^ JOJ BOL NI CI

Bor ba za ma le he ro je No vo sad ska agro in du strij ska kom pa ni ja Vik to ri ja gru pa po klo ni la je ju ~e In sti tu tu za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne u No vom Sa du pet in ku ba to ra i ti me se pri kqu ~i la ak ci ji „Bit ka za be be”, ko ju vo di Fond B92. Uru ~i va we opre me je oba vqe no u pri su stvu pred sed ni ka Vla de Voj v o d i n e Bo j a n a Paj t i } a, pred stav ni ce do na to ra Na ta li je Kur jak, di rek to ra In sti tu ta i pe di ja tra - neo na to lo ga prof. dr Ge or gi o sa Kon stan ti ni di sa i pred sed ni ka Fon da B92 Ve ra na Ma ti }a. Do na ci jom pet in ku ba to ra u vred no sti od pre ko pet mi li o na di na ra, Vik to ri ja gru pa }e po mo }i ma li {a ni ma ko ji su u sva ko dnev noj bor bi za `i vot.

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne je re kao da in ku ba to ri za In sti tut u No vom Sa du zna ~e mno go jer je Voj vo di na pod ru~ je s naj ma wim pri rod nim pri ra {ta jem u Evro pi i ve li kim pro cen tom smrt no sti no vo ro |en ~a di.

- Usko r o za v r { a v a m o iz grad wu Po li kli ni ke u okvi ru

Bit ka za be be Ve ran Ma ti} se za hva lio kom pa ni ji Vik to ri ja gru pa, do da ju }i da je za sve ga tri ne de qe pri ku pqe no do voq no sred sta va za ku po vi nu vi {e od 40 in ku ba to ra.

- Po mo }i naj mla |i ma u bor bi za `i vot je ose }aj ko ji se ne mo `e me ri ti ni sa jed nim po slov nim uspe hom. Ovim pu tem `e lim da po zo vem sve hra bre i od go vor ne qu de u ovoj dr `a vi da se u skla du sa mo gu} no sti ma pri kqu ~e bi ci za be be. Oba ve za svih nas je da be ba ma omo gu }i mo uslo ve da po be de u wi ho voj he roj skoj bor bi - za kqu ~i la je is pred kom pa ni je Vik to ri ja gru pe Na ta li ja Kur jak.

In sti tu ta u ko joj }e go di {we bi ti pre gle da no pre ko 70.000 de ce - ka zao je Paj ti} i po zvao kom pa ni je da u skla du s mo gu} no s ti m a po m og n u u na b av c i in ku ba to ra za „ma le he ro je”.

Di rek tor De~ je bol ni ce iz ja vio je da }e po klon Vik to ri ja gru pe mno go zna ~i ti usta no vi u ko joj se go di {we le ~i oko 150 `i vot no ugro `e nih be ba ko ji ma je po tre ban in ku ba tor.

- U Voj vo di ni se go di {we ro di oko 800 `i vot no ugro `e nih be ba, a oko 300 bu du sme {te ne na in ten ziv noj ne zi i te ra pi ji, od ko jih se oko 150 le ~i na na {em In sti tu tu - re kao je Kon stan ti ni dis na po mi wu }i da bor ba za ta kve pa ci jen te tre ba da bu de od pri o- ri tet nog zna ~a ja za sva ko dru {tvo.

Pre ma we go vim re ~i ma, re al na po tre ba In sti tu ta je 20 no vih in ku ba to ra, ali s ob zi rom na ~i we ni cu da su neo p hod ni i dru gim usta no va ma u Voj vo di ni op ti ma lan broj je de set.

I. Dra gi}

PO ^E LO RU [E WE IZ BE GLI^ KOG NA SE QA U ZRE WA NI NU

Ba ra ke pa da ju, sta na ri jo{ ne i se qe ni Ru {e we dr ve nih ba ra ka u ne for mal nom iz be gli~ kom na se qu u Zre wa ni nu sa zeb wom je po sma tra lo ne ko li ko po ro di ca ko je su na sta we ne na tom pro sto ru po kraj “Ter mo to pla ne”.

Ba ger JKP “^i sto }a i ze le ni lo” ju ~e uju tro je po ~eo sa ukla wa wem mon ta `nih obje ka ta, ma da u po je di ni ma ima sta na ra, jo{ ne ra se qe nih po pro gra mu ko ji je do ni ra la kom pa ni ja Vik to ri ja grup. Ra se qa va we ovog na se qa za po ~e to je 11. ju la, na kon ozva ni ~e wa do na ci je no vo sad ske fir me, o ~e mu je pot pi san i pro to kol u zre wa nin skoj Grad skoj ku }i. Do na tor je svo je oba ve ze is pu nio, ali je za {kri pa lo u br zi ni pre se qe wa, uglav nom iz pro ce du ral nih raz lo ga.

“Vik to ri ja grup” je od lu ~i la da po mog ne i obez be di krov nad gla vom sta na ri ma iz be gli~ kog na se qa ko ji su, pre to ga, go di nu da na `i ve li bez stru je jer im je is kqu ~e na zbog lo {ih elek tri~ nih in sta la ci ja.

- Za {to `u re sa ru {e wem ka da ni su re {i li pro blem svih sta na ra ovog na se qa – pi ta la se ju ~e Ma ri o na Tot, ko ja sa si nom Fe ren com `i vi u jed noj od ~e ti ri ba ra ke. Ma ri o na je ov de sta no va la sa mu `em ko ji je bio iz be gli ca. On je umro, a sin i ona su osta li u ba ra ka ma. Ne ma gde da ode, a sa pen zi jom od 10.000 di na ra, ka ko ka `e, nig de i ne mo `e. Ma ri o na ve li da joj je lo -

kal na sa mo u pra va obe }a la nu `ni sme {taj ali do sa da, na vod no, ni {ta ni je re {e no.

U pro ble mu je i Zla ti bor Pa u no vi}, iz be gli ca iz Bo sne i rat ni voj ni in va lid. On ni je u gru pi ~i je ra se qa va we je re {a va no kroz pro gram Vik to ri ja gru pe, jer je we gov sin pret hod no ku pio ku }u u Arad cu.

- Tra `i mo ra zu man rok za ise qe we, da nam do zvo le da pre se li mo stva ri, da nas o sve mu pi -

Vod Voj ske Sr bi je u mi si ji UN „Jo `ef Ati la“ i Obra zov nokul tur noj usta no vi „Kne sa”, pre no si 50 od sto svo jih osni va~ kih pra va na NSM. Pred s ed n ik ka w i { ke op {ti ne sma tra da }e ove dve

subota24.septembar2011.

Od la zak vo da pri pad ni ka Voj ske Sr bi je u mi rov nu mi si ju UN na Ki par naj bo qa je po tvr da da su we ni pri pad ni ci ospo s o b qe n i i ob u ~ e n i po naj v i { im svet skim stan dar di ma, iz ja vio je ju ~e na ~el nik Ge ne ral {ta ba, ge ne ral Mi lo je Mi le ti}.

Na is pra }a ju vo da pri pad ni ka Voj ske Sr bi je on je is ta kao da to go vo ri da je Sr bi ja u~i ni la mno go na raz vo ju svo jih ka pa ci te ta u do me nu od bra ne i bez bed no sti, „i na me |u na rod nom pla nu je pre po zna ta kao ozbi qan part ner”.

U mi si ju na Ki par su, avi o nom Voj ske Sr bi je, oti {la dva ofi ci ra, 12 pod o fi ci ra i 22 pro fe si o nal na voj ni ka iz 21. pe { a d ij s kog ba t a q o n a Dru g e bri g a d e Kop ne ne voj ske iz Ra {ke. To je naj ve }a je di ni ca Voj ske Sr bi je ko ja je do sa da u~e stvo va la u mi rov nim mi si ja ma. Oni }e u mi si ji na Ki pru bi ti u sa sta vu ma |ar sko-slo va~ kog kon ti gen ta.

sme no oba ve ste, kao {to se to ra di u sva koj nor mal noj dr `a vi – re kao je Pa u no vi}.

I Bran ka Ste va nov, ko joj je obez be |e na ku }a u Jan kov Mo stu, ni je se jo{ pre se li la i ju ~e je sa pre so ta lim du go go di {wim kom {i ja ma gle da la po ~e tak ru {e wa mon ta `nog na se qa u ko jem je pro ve la iz be gli~ ke go di ne.

Re fe rent ki wa u zre wa nin skom Po ve re ni {tvu za iz be gli ce pri Grad skoj upra vi Ve -

ro na To min iz ja vi la je da se ba ra ke kod “Ter mo to pla ne” ru {e suk ce siv no - sa mo one ko je su ise qe ne i is pra `we ne. Osta le se, po we nim re ~i ma, ne }e ru {i ti dok god qu di ta mo bo ra ve.

- O~e ku je se ve o ma br zo da }e ceo pro je kat pre se qe wa bi ti za vr {en, i ne vi dim raz lo ga za bri gu svih onih qu di ko ji su ta mo – po ru ~i la je To mi no va. @. Ba la ban

Vi {e od 10.000 le ka ra u ra se ja wu Srp ski pa tri jarh Iri nej otvo rio je dru gu Kon fe ren ci ju srp ske me di cin ske di ja spo re u Be o gra du, is ta kav {i da je ovaj ve li ki skup oku pio le ka re iz di ja spo re i Sr bi je, ko ji }e za jed ni~ ki sa gle da ti re zul ta te me di cin ske na u ke u sve tu i na ~i ne ka ko da se to pre ne se u na {e zdrav stvo.

- Skup ima le kar ski zna ~aj, jer }e se na we mu iz ne ti do stig nu }a me di cin ske na u ke u sve tu, a dru gi zna ~aj je {to je skup stru~ wa ka iz di ja spo re ko jih je, na `a lost, sve vi {e i u po sled we vre me smo sve do ci od li va naj u ~e ni jih ko ji od la ze i tra `e po sao u ino stran stvu - is ta kao je pa tri jarh Iri nej.

Mi ni star zdra vqa prof. dr Zo ran Stan ko vi} je ka zao da srp ski le ka ri u di ja spo ri pred sta vqa ju am ba sa do re na {e me di ci ne u sve tu i po nos za sve nas u Sr bi ji.

- Sve stan sam da na {a sre di na ni je pre po zna la sve kva li te te le ka ra ko ji

`i ve i ra de u ino stran stvu - is ta kao je Stan ko vi} i iz ra zio na du da }e od ovog na u~ nog sku pa ko rist ima ti i u~e sni ci i gra |a ni Sr bi je.

Mi n i s tar ve r a i di j a s po r e Sr | an Sre} ko vi} je pod se tio da u ra se ja wu `i vi i ra di vi {e od 10.000 le ka ra srp skog po re kla, od ko jih je hi qa du vi so ko po zi ci o ni ra no u me di cin skoj stru ci, {to je ste ~ e n o ve l i k im od r i c a w em, ra d om, u~e wem i pri la go |a va wem zah te vi ma stru ke u no vim svet skim tren do vi ma.

- Le ka ri u Sr bi ji su u te {kim vre me ni ma, za ko ja ve ru jem da su da le ko iza nas, uz ne do sta tak nov ca, ~e sto neo d go va ra ju }u me di cin sku opre mu i ne do voq na ula ga wa u me di cin sku stru ku, us pe li da o~u va ju ni vo zdrav stve ne za {ti te na vi so kom ni vou, ali mo ra mo jo{ mno go vi {e i bo qe jer gra |a ni Sr bi je to s pra vom o~e ku ju i za slu `u ju - re kao je Sre} ko vi}.

crna hronika

subota24.septembar2011.

dnevnik

c m y

14

ZBOG UBI STVA STAR CA U MO LU

Po sle si na, uhap {e n i otac

Foto: F. Baki}

JU ^E NA NO VO SAD SKOM KA ME WA RU

U Du nav „{ko dom” po sle pre mi {qa wa?

Le{ ne i den ti fi ko va nog mu {kar ca za te ~en na vo za ~e vom se di {tu cr ve ne „{ko de ok ta vi ja„ no vo sad skih re gi star skih oza na ka iz vu ~en je ju ~e iz Du na va na no vo sad skom na se qu Ka me war.

Po pr vim sa zna wi ma, a po re ~i ma o~e vi da ca, ne po zna ti mu {ka rac je du `e se deo na le voj oba li re ke bli zu re sto ra na „Ma ~ak”, a po tom je pri {ao par ki ra nom auto mo bi lu i wi me ve li kom br zi nom ule teo u vo du.

Tek po sle ne ko li ko sa ti ro ni o ci su iz vu kli be `i vot no te lo.

Ne ki qu di s bro da su dvo gle dom vi de li do ga |aj i, po wi ho vim re ~i ma, vo za~ je bio sam u auto mo bi lu, pa se zasad ne is kqu ~u je da je re~ o sa mo u bi stvu.

Vo de na stru ja je od vu kla vo zi lo ne ko li ko sto ti na me ta ra od me sta ura wa wa. Vo za~ je bio ve zan si gur no snim po ja som.

Te lo je upu }e no na ob duk ci ju u In stu tut za sud sku me di ci nu u No vom Sa du.

M. V.

OSU \EN [E ZDE SE TO GO DI [WAK IZ OKO LI NE ]U PRI JE

Za ob qu bu de voj ~i ce ~e ti ri i po go di ne za tvo ra

– Dra go sla vu Pe tro ni je vi }u (61) iz se la Kru {a ra u op {ti ni ]u pri ja ju ~e je u Vi {em su du u Ja go di ni iz re ~e na ka zna za tvo ra u tra ja wu ~e ti ri i po go di ne za kri vi~ no de lo ob qu be nad de te tom – iz ja vio je Ta nju gu pred sed nik Vi {eg su da Dra gan Ja ni }i je vi}. – Pre su du je iz re kla su di ja An ge li na Ma ti}.

Pe tro ni je vi} je uhap {en 22. apri la pro {le go di ne pod sum wom da je od po ~et ka 2010. go di ne u vi {e na vra ta imao sek su al ne od no se s dva ne sto go di {wom de -

voj ~i com, sa op {ti la je ta da Po li cij ska upra va u Ja go di ni. De voj ~i ca je sa svo jim ocem (bi la je bez maj ke) `i ve la u Pe tro ni je vi }e voj ku }i, gde su se bri nu li o we go vom ima wu. Wen otac bio je al ko ho li ~ar, a u me |u vre me nu, ka da je ~uo za ob qu bu k}er ki ce, umro je. Ob qu bu nad de voj ~i com ot kri la je `e na ko ja se po vre me no bri nu la o Dra go sla vqe vom ocu i pri ja vi la po li ci ji. De voj ~i ca je sa da sme {te na u hra ni teq sku po ro di cu u pod kon tro lom je Cen tra za so ci jal ni rad.

KRI VI^ NE PRI JA VE U SO KO BA WI

Pre va rom do 5.000 evra

So ko baw ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ ne pri ja ve pro tiv M. R. iz Bo ra i R. D. iz Po ` a r ev c a, zbog osno v a n e sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo pre va re, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Za je ~a ru.

Oni su u ju lu ove go di ne, bo ra ve }i kod R. V. (65) iz So ko ba we kao we ni go sti, za tra `i li od we no vac ko ji im je, na v od n o, hit n o po t re b an za

ku po vi nu pla ca u ovoj ba wi po po voq noj ce ni.

Kao za l og da }e no v ac vra ti t i, osta v i l i su vre } i c u u ko j oj je, ka k o su re k li, zlat ni na k it. Ona im je po v e r o va l a i da l a 5.000 evra i 140.000 di n a r a. Ali, ka d a je ova go s to p ri m qi v a i qu b a zna do m a } i c a otvo r i l a vre }i c u, unu t ra je bi l a bi ` u t e ri j a i me t al n i no v ac u di n ar skim apo e n i m a.

SU ZBI JA WE NE LE GAL NOG OR GA NI ZO VA WA IGA RA NA SRE ]U U SME DE RE VU I OKO LI NI

Iz kla di o ni ca od u ze to 249 apa ra ta U ak ci ji su zbi ja wa ne le gal nog or g a n i z o v a w a iga r a na sre }u, sme de rev ska po li ci ja je pod n e l a kri v i~ n e pri j a v e pro tiv 27 oso ba i od u ze la vi {e raz li ~i tih apa ra ta i no vac od upla ta iz 48 kla di o ni ca, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va Sme de re va.

Po l i c i j a na v o d i da je u ak ci j i ko j a je spro v e d e n a pro t e klih da n a od u z e t o 249 apa r a ta, dva ru l e t a, 38 kom p ju t e r a, 66 mo n i t o r a, 43 {tam p a ~ a, kao i no v ac od upla t a u iz n o -

su od 346.266 di n a r a i 600 evra. Osum w i ~ e n o je 27 oso b a s te r i t o r i j e Sme d e r e v a, Sme de r ev s ke Pa l an k e i Ve l i k e Pla n e, pro t iv ko j ih je pod n e ta kri v i~ n a pri j a v a Osnov nom jav n om tu ` i l a { tvu za kri v i~ n o de l o neo v la { }e n og or g a n i z o v a w a iga r a na sre } u.

Od sep tem bra 2010. do ma ja ove go di ne u tim objek ti ma su iz vr {e ne upla te ve }e od 50 mi li o na di na ra, na vo di se u sa op {te wu po li ci je.

(Ta njug)

PRI TVOR MLA DI ]U IZ RU ME

Osum wi ~en za kra |u ka blo va Bo ri vo je T. (21) iz Ru me pri ve den je is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci zbog osno va ne sum we da je iz vr {io te {ku kra |u na {te tu pred u ze }a „Agro ru men” iz Ru me, sa op {te no je iz Po li cij ske upra ve u Srem skoj Mi tro vi ci.

Osum wi ~e ni je u to ku no }i pro va lio u ha lu pred u ze }a i is pod krov ne kon struk ci je ha le ise kao i otu |io ve li ku ko li ~i nu elek tri~ nih ka blo va.

Na kon sa slu {a wa, Bo ri vo ju T. je od re |en pri tvor do me sec da na.

(Ta njug)

Ope r a t iv c i Po l i c ij s ke upra ve u Ki kin di i Po li cij ske sta ni ce u Adi in ten ziv nim ra dom ra sve tli li su ubi stvo Ma }a {a Sa boa (1931) iz Mo la i od re di li za dr `a va we si nu i ocu Zol ta nu N. (1992) i Mi ji J. (1972) iz Mo la. Oni su uhap {e ni zbog osno va sum we da su iz me |u 7. i 9. sep tem bra ove go di ne Ma }a {u Sa bou u we go voj ku }i u Uli ci [an do ra Pe te fi ja 69 u Mo lu tu pim pred me tom na ne li te {ke te le sne po vre de od ko jih je pre mi nuo na li cu me sta, sa op {te no je ju ~e iz PU Ki kin da.

Osum wi ~e ni su ju ~e s kri vi~ nom pri ja vom pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci i on im je po sle sa slu {a wa od re dio pri tvor u tra ja wu do 30 da na i do neo re {e we o spro vo |e wu is tra ge zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo te {kog ubi stva.

Po li ci ja je pre kju ~e u pre po dnev nim sa ti ma, kao {to smo pi sa li, uhap si la Zol ta na N., a po tom uve ~e oko 20 sa ti i we go vog oca Mi ju J. Oni, ina ~e, `i ve u bli zi ni, do du {e ne u is toj

uli ci, ku }e ne sre} nog star ca za ~i je ubi stvo su osum wi ~e ni.

Po ras po lo `i vim in for ma ci ja ma iz iz vo ra bli skih is -

tra zi sa zna je mo da oni za po ~i we ni zlo ~in pre ba cu ju kri vi cu je dan na dru gog, prav da ju }i se da na vod no ni su ima li

Ku }a u Mo lu u ko joj je po ~i wen zlo ~in

na me ru da ubi ju Sa boa, ne go da je u pi ta wu splet ne sre} nih okol n o s ti. Me | u t im, po s le ve {ta ~e wa i na osno vu tra go va ko ji su pro na |e ni, sve uka zu je na to da je sta rac umro na sil nom smr }u.

Star ca, ko ji je `i veo sam iz dr `a va ju }i se od po qo pri vred ne pen zi je u iz no su od oko 9.000 di na ra me se~ no i pru `a ju }i o{tra~ ke uslu ge me {ta ni m a Mo l a, ka k o sa z na j e m o, otac i sin su po se ti li za jed no jer su od we ga ~e sto do bi ja li ili po zajm qi va li ma we svo te nov ca. Ne sre} ni sta rac je iz gle da od bio da im po no vo da no vac i da od lo `e vra }a we du ga, pa je, ka ko se pret po sta vqa, do { lo do ne s u g la s i c a, pri ~e mu su ga oni na pa li i ubi l i. Ka d a je po l i c i j a po pri ja vi kom {i ja, ko ji ma je bi lo sum wi vo {to ne iz la zi iz ku }e ka ko su ve} na vi kli, pro na {la Sa boa u kre ve tu s tra go vi ma kr vi na gla vi, de li mi~ no pre kri ve ne naj lon skom ke som, po sum wa lo se na ubi stvo.

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

IZA RE [E TA KA SE DAM „CR VE NIH BE RET KI” POD IS TRA GOM

Osmi osum wi ~e ni za po bu nu JSO u bek stvu Osmi osum wi ~e ni za u~e {}e u oru `a noj po bu ni JSO-a u no vem bru 2001. go di ne je u bek stvu i za wim bi usko ro tre ba lo da bu de ras pi sa na po ter ni ca.

Ka ko je Ta nju gu iz ja vio tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}, ~e tvo ri ci osum wi ~e nih je prek si no} od re |en pri tvor, dok pe ti ni je za sa da do stu pan pra vo sud nim or ga ni ma.

Ra di sa vqe vi} je uka zao na to da ba{ iz tog raz lo ga za sad ne `e li da sa op {ti we go vo ime. Osta la tro ji ca osum wi ~e nih su ve} u za tvo ru, gde slu `e vi {e de ce nij ske ka zne.

– Tu `i la {tvo za or ga n i z o v a n i kri m i n al ini c i r a l o je is t ra g u pro tiv osam osum wi ~e nih zbog po sto ja wa osno va ne sum we da su iz vr {i l i kri v i~ n o de l o oru `a ne po bu ne – re kao je ju ~e tu `i lac za or ga ni z o v a n i kri m i n al. – ^e tvo ri cu je prek si no},

neo re {e we o spro vo |e wu is tra ge.

On je pre ci zi rao da su sa slu {a ni Ve se lin Le ~i}, Mi }a Pe tra ko vi}, Dra go slav Kr sma no vi} i Vla di mir Po ti}.

ske ka zne za tvo ra i tre ba lo bi da bu du sa slu {a ni na knad no.

Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal ini ci ra lo je is tra gu zbog sum we da su or ga ni zo va li oru `a nu po bu nu za jed no s po koj -

Da ~i}: Po li ci ja }e po stu pa ti po na lo zi ma tu `i la {tva Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da }e u slu ~a ju biv {ih pri pad ni ka Je di ni ca za spe ci jal ne ope ra ci je po li ci ja is pu ni ti sve {to od we bu de tra `i lo Tu `i la {tvo za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la.

– Ka ko }e po li ci ja da qe po stu pa ti na Tu `i la {tvu je da od lu ~i... Po li ci ja }e is pu ni ti sve {to od we Tu `i la {tvo bu de tra `i lo – re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Bor ~i.

Na pi ta we da li }e bi ti uhap {en jo{ ne ko od biv {ih pri pad ni ka JSO-a, Da ~i} je od go vo rio po vo dom zah te va Tu `i la {tva, sa slu {ao is tra `ni su di ja Po seb nog ode qe wa Vi {eg su da u Be o gra du, po sle ~e ga im je od re dio pri tvor do 30 da na i do -

da }e to za vi si ti od to ga ka kve se iz ja ve bu du da va le u is tra zi u na red nom pe ri o du.

– Tu `i la {tvo mo `e da tra `i od re |e nu kva li fi ka ci ju de la za ko je se te re te osum wi ~e ni – re kao je mi ni star po li ci je, i do dao da hap {e wa za vi se i od to ga „da li }e jo{ ne ka oso ba bi ti ob u hva }e na is tra gom i da li }e pro tiv wih bi ti od re |e no po li cij sko za dr `a va we ili pri vo |e we”.

Po we go vim re ~i ma, o ak tu el nom slu ~a ju biv {ih pri pad ni ka JSO-a se do sta go vo ri lo i „du go je vo |e na is tra ga”.

Is tra gom su ob u hva }e ni i ne ka da {wi ko man da nat JSO-a Mi lo rad Ule mek Le gi ja, Du {ko Ma ri ~i} Gu mar i Zve zdan Jo va no vi}, ko ji slu `e vi {e de ce nij -

nim vo |om „ze mun skog kla na” Du {a nom Spa so je vi }em.

Or g a n i z a t o r i m a oru ` a n e po bu ne pre ti ka zna od naj ma we pet do 20 go di na za tvo ra, a

u~e sni ci ma od tri do 15 go di na.

Tu `i la {tvo ih te re ti da su or ga ni zo va li po bu nu je di ni ce ko ja je ot ka za la po slu {nost i pre ki nu la sve ve ze s ko man dom, blo ki ra la ba zu u Ku li, is p o s ta v i l a zah t e v e za sme nu mi ni stra unu tra {wih po slo va, na ~el ni ka Re so ra dr `av ne bez bed no sti i we go vog za me ni ka. Po tom su uz upo tre bu bor be nih vo zi la i na o r u ` a w a blo k i r a l i auto put kod Vr ba sa.

Na red nih da na je di ni ca je to po no vi la i blo ka dom auto pu ta kroz Be o grad kod Cen tra „Sa va”, od b i j a j u } i isto v re m e n o i na re |e wa da se vra ti u svo ju ba zu u Ku li.

Uzrok po bu ne je, ka ko su ta da obra zla ga li ko man dan ti je di ni ce, bi lo ne za do voq stvo we nih pri pad ni ka zbog hap {e wa bra }e bli za na ca Ne na da i Pre dra ga Ba no vi }a, op tu `e nih u Ha gu, a „be ret ke” su zah te va le da se hit no do ne se i za kon o sa rad wi s Tri bu na lom. Po bu na je tra ja la ne de qu da na, a okon ~a na je do go vo rom s Vla dom Sr bi je.

Ule mek, Jo va no vi} i Ma ri ~i} su u po `a re va~ kom za tvo ru gde iz dr `a va ju vi {e de ce nij ske ka zne za tvo ra zvog ubi stva pre mi je ra \in |i }a i dru gih zlo ~i na.

Ule m ek je bio ko m an d ant JSO-a do ju na 2001, ka da ga je na sle dio Ma ri ~i}. Ule mek je pr vo sna `no osu |en kao or ga ni za tor ubi stva pre mi je ra \in |i } a, a Jo v a n o v i} kao ne p o sred ni ubi ca. Ma ri ~i} je pra vo s na ` no osu | en za ubi s tvo Iva na Stam bo li }a i ~e tvo ri ce funk ci o ne ra SPO-a na Ibar skoj ma g i s tra l i i po k u { a j a ubi stva li de ra te stran ke Vu ka Dra {ko vi }a.

HR VAT SKI DR @A VQA NIN OSU \EN U BE O GRAD SKOM SU DU ZBOG UBI STVA SRP SKOG CI VI LA

„Bra ni te qu” 12 go di na ro bi je

Ode qe we za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du osu di lo je ju ~e Veq ka Ma ri }a na 12 god na za tvo ra zbog ubi stva ci vi la Pe tra Sli jep ~e vi }a 31. ok to bra 1991. go di neu se lu Ras to vac, kod Gru bi {i nog po qa u Hr vat skoj.

Ma ri} je, kao pri pad nik oru `a nih hr vat skih for ma ci ja za „~i {}e we” Ras tov ca, uni for mi san i na o ru `an, u{ao u Sli -

jep ~e vi }e vu po ro di~ nu ku }u, gde ga je ubio, u pri su stvu su pru ge Ane, is pa liv {i u we ga vi {e hi ta ca iz va tre nog oru` ja.

On je ogla {en kri vim za kri vi~ no de lo rat nog zlo ~i na pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva, a u ka znu za tvo ra mu se ura ~u na va vre me pro ve de no u pri tvo ru od 18. apri la 2010. go di ne. Pri tvor mu je pro du `en do upu }i va wa u

usta no vu za iz dr `a va we ka zne za tvo ra, a naj du `e dok ne is tek ne vre me tra ja wa ka zne iz re ~e ne pre su dom. Advo kat ju ~e osu |e nog Veq ka Ma ri }a \or |e Do zet na ja vio je da }e ulo `i ti `al bu na pre su du ko jom je we gov kli jent osu |en na 12 go di na za tvo ra za rat ni zlo ~in nad ci vi li ma, i na veo da je „pre su di ku mo va la po li ti ka”.

– Iz sve ga {to smo ~u li od pred sed ni ka sud skog ve }a ima mo ve} do voq no prav nih ar gu me na ta za `al bu – ka zao je Do zet. – Sve vre me go vo rim o prav nim, a ne po li ti~ kim ar gu men ti ma, jer je po li ti ka i jed ne i dru ge stra ne pri li~ no ku mo va la to me da je dan ma li ~o vek da nas od go va ra pred su dom.

CRnA HROnikA

dnevnik

MLADI] TE[KO POVRE\EN U STAROJ PAZOVI

Sa ta rom po gla vi U tu ~i ko ja se do go di la pret pro {le no }i, oko je dan sat iza po no }i, u „Dan sing ba ru” u Sta roj Pa zo vi, Goran V. (41) iz Sta rih Ba no va ca uda rio je Darija M. (21) iz In |i je vi {e pu ta sa ta rom po gla vi i na neo mu te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot, sa op {te no je iz Po li cij ske upra ve Srem ska Mi tro vi ca.

Te {ko po vre |e ni mla di} ho spi ta li zo van je u Ur gent nom cen tru u Be o gra du.

Po {to je osum wi ~e nom Go ra nu V. iz ne na da po zli lo, on }e na kon bol ni~ kog le ~e wa, uz kri v i~ n u pri j a v u, bi t i pri v e d en is t ra ` nom su d i j i Vi {eg su da u Srem skoj Mi tro vi ci.

(Tanjug)

subota24.septembar2011.

15

UHAP[ENA PETO^LANA GRUPA IZ U@ICA

Li si ce zbog dro ge i pqa~ ki zla ta ra Be o grad ska po li ci ja uhap si la je ju ~e pe to ~la nu gru pu iz U`i ca zbog sum we da su po ~i ni li vi {e kri vi~ nih de la raz boj ni {tva, neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga i udru `i va wa ra di ~i we wa kri vi~ nih de la, sa op {te no je iz MUP-a Sr bi je.

Uhap {e ni su Slavko P. (24), Mladen N. (28), Branko S. (24), Nenad V. (21) i Sa{a ^. (26), a ak ci ju su iz ve li pri pad ni ci be o grad ske po li ci je u sa rad wi s

pred stav ni ci ma Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je U`i ca i Sme de re va.

Sum wa se da su ~la no vi ove kri m i n al n e gru p e po ~ i n i l i

kri vi~ no de lo raz boj ni {tva 13. ju la ove go di ne, u zla ta ri u TC „Pi ra mi da” na No vom Be o gra du, oda kle su od u ze li no vac i zlat ni na kit, u ukup noj

Me|unarodna poternica ^la no vi ove kri mi nal ne gru pe se sum wi ~e i da su na te ri to ri ji ze ma qa Za pad ne Evro pe po ~i ni li naj ma we 70 raz boj ni {ta va u zla tar skim rad wa ma i ju ve lir ni ca ma, gde se ma te ri jal na {e ta pro ce wu je na vi {e mi li o na evra i za wi ma su na sna zi me |u na rod ne po ter ni ce.

vred no sti od oko 5.481.600 di na ra. Bran ko S. i Ne nad V. se sum wi ~e da su 17. av gu sta 2011. go di ne, s jo{ pet oso ba, ko ja su ta ko |e li {e na slo bo de, u~e stvo va li u pri mo pre da ji opoj ne dro ge, ka da je od wih od u ze to oko 500 gra ma he ro i na i oko ~e ti ri ki lo gra ma „skan ka„.

Osum wi ~e ni su, uz kri vi~ nu pri ja vu, pri ve de ni de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du, na vo di se u sa op {te wu.

(Tanjug)

[ESTORO QUDI IZ KOSOVSKE MITROVICE SE SUMWI^E DA SU PRIBAVILI PROTIVPRAVNU KORIST OD 20 MILIONA DINARA

Dra go qub D.

Ga bri je la J.

DVOJE NOVOSA\ANA OSUMWI^ENO ZA PREVARE

Pri ja va za na dri le kar stvo i na dri a po te kar stvo No vo sa |a ni Gabrijela J. (1937) i Dragoqub D. (1977) osum wi ~e ni su da su u pro te klih pet go di na pre va ri li vi {e gra |a na s pod ru~ ja No vog Sa da, Be o gra da i jo{ ne kih gra do va u Sr bi ji ta ko {to su se la `no pre sta vqa li kao biv {i rad ni ci u zdrav stvu, a za tim im pro da va li raz li ~i te apo te kar ske pro iz vo de.

Wi ma se pri pi su je da su te ar ti kle pret hod no ku po va li pa pre pa ki va li, tvr de }i da ih Ga bri je la pra vi, i ta ko po ~i ni li vi {e kri vi~ nih de la pre va ra, na dri le kar stva i na dri a po te kar stva.

Po li ci ja po zi va gra |a ne ko je su osum wi ~e ni s fo to gra fi ja o{te ti li da se ja ve na te le fo ne broj 021 /512–226 i 021/ 524–224.

M. V.

SUBOTI^KA POLICIJA ZADR@ALA STRANCA

In di jac se tereti za kri jum ~a re we qu di Su bo ti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa dr `a vqa ni nu In di je, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr `av ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di.

Osum wi ~e ni se te re ti da je u po sled wa dva me se ca iz Re pu bli ke Sr bi je u Re pu bli ku Ma |ar sku ile gal no pre veo osam svo jih su na rod ni ka.

U po ku {a ju da na isti na ~in pre ve de dr `a vqa ni na Pa ki sta na, ko ga je sme stio u mo tel u Su bo ti ci, ome la ga je po li ci ja.

Zbog po sto ja wa osno va sum we da je u~i nio isto kri vi~ no de lo pod ne ta je kri vi~ na pri ja va i pro tiv vla sni ka mo te la Z. K. iz Su bo ti ce.

A. A.

ZLO^IN NAD DOMA]IM @IVOTIWAMA U OKOLINI KWA@EVCA

@dre be ustre qe no, ko bi la ra we na U ata ru se la Rav no Bu~ je, na me stu zva nom Bi qa ni ca, kod Kwa `ev ca, je dan me {ta nin pro na {ao je mr tvo `dre be sta ro sti oko go di nu i po da na, a na me stu zva nom „Srp ska po qa na” i ko bi lu sta ru tri go di ne, s pro strel nom ra nom u pre de lu de snog bu ta, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Za je ~a ru.

Ko bi li je uka za na po mo}, a uvi |aj, ko ji su oba vi li ve te ri nar ski in spek to ri i lo vo ~u var ovog pod ru~ ja, po ka zao je da je `dre be ugi nu lo zbog pro strel ne ra ne iz va tre nog oru` ja u le vu stra nu grud nog ko {a. Po li ci ja tra ga za po ~i ni o cem ovog zlo ~i na.

(Tanjug)

POLICIJA TRA@I NEPOZNATOG MU[KARCA

Osum wi ~en za pre va re

Ra di iden ti fi ka ci je i pro na la `e wa mo gu }eg po ~i ni o ca kri vi~ nog de la pre va re, po li ci ja po zi va gra |a ne ko ji pre po zna ju mu {kar ca s fo to gra fi je da se ja ve na bro je ve te le fo na 021/ 488–4157 ili 063/ 852–7474.

Su di ja Vi so kog sa ve ta sud stva uhap {en zbog zlo u po tre be ^lan Vi so kog sa ve ta sud stva (VSS) i su d i j a Vi { eg pre kr {aj nog su da Blagoje Jak{i} uhap {en je ju ~e zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja.

Osim Jak {i }a, uhap {e ni su Blagoje ^urovi}, Dragan Gavrilovi} i Miroslav Bo`ovi}, rad ni ci Osnov nog su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci, ko ji ma je od re |en pri tvor do 30 da na.

– Miodrag Laketi} i Qubomir Bi{evac su u bek stvu i po li ci ja za wi ma tra ga – po tvr dio je mi ni star po li ci je Ivica Da~i}.

Wih {e sto ri ca se sum wi ~e da su pri ba vi li pro tiv prav nu ko rist od 20 mi li o na di na ra.

Jak {i }a je ju ~e sa slu {ao is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Be o gra du, re kao je za RTS tu `i lac Miqko Radisavqevi}.

Qu bo mir Bi {e vac je pri vred nik, a Bla go je Jak {i} od 2010. go di ne oba vqa funk ci ju su di je Vi {eg pre kr {aj nog su da u Be o gra du. Na di rekt nim iz bo ri ma iza bran je za ~la na Vi so kog sa ve ta sud stva.

Bi {e vac je, ka ko se sum wa, uz po mo} Mi o dra ga La ke ti }a, pro tiv prav no pri ba vio lo kal po vr {i ne 320 kva drat nih me -

La ke ti}. Lo kal je ka sni je, na vod no, pro dao i ta ko pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od 20 mi li o na di na ra.

Osum wi ~e ni su di ja Bla go je Jak {i} sa slu {an u Spe ci jal nom su du

ta ra. Sum wa se da je Bi {e vac po stao vla snik lo ka la u Ko sov skoj Mi tro vi ci na osno vu fal si fi ko va nog ugo vo ra ko ji je sklo p io s fir m om DP „Luks„, ko ju je pred sta vqao

Sudiji ukinut imunitet Vi so ki sa vet sud stva je na ju ~e ra {woj sed ni ci, po stu pa ju }i po na lo gu is tra `nog su di je Po seb nog ode qe wa Vi {eg su da u Be o gra du, do neo od lu ku ko jom se uki da imu ni tet Bla go ju Jak {i }u, iz bor nom ~la nu Sa ve ta iz re da su di ja, re ~e no je Ta nju gu u tom su du.

VSS je tu od lu ku do neo ima ju }i u vi du da je Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal pod ne lo zah tev za spro vo |e we is tra ge pro tiv Jak {i }a zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, kao i da je pred lo `e no da mu se od re di pri tvor.

Ove ra ne po sto je }eg ugo vo ra je, ka ko se sum wa, oba vqe na u ta da {wem Op {tin skom su du u Ko sov skoj Mi tro vi ci po na lo gu pred sed ni ka Op {tin skog su da Bla go ja Jak {i }a.

Jak {i} je, na vod no, na lo `io rad ni ci ma su da da za ve du ne po sto je }i ugo vor i ta kvom zlo u po tre bom po lo `a ja omo gu } io Bi { ev c u da stek n e pritvprav nu ko rist.

Ka ko sa zna je RTS, je dan od wih je pre ne ko li ko da na is ce pao stra ni ce iz zva ni~ nih sud skih kwi ga da bi pri krio ovu rad wu.

Bi {e vac je od ra ni je po znat is tra `nim or ga ni ma, a tra `e ga i me |u na rod ne sna ge na Ko so vu

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Spre ~en po ku {aj {ver ca nu mi zma ti~ ke zbir ke Ca ri ni ci su na gra ni~ nom pre la zu Hor go{ spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa nu mi zma ti~ ke zbir ke od ukup no 64 me tal na nov ~i }a, ko je je u Sr bi ju po ku {ao da une se ne ma~ ki dr `a vqa nin tur skog po re kla, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri ne mi ni star stva fi nan si ja.

Ne ma~ ki dr `a vqa nin je svo jim vo zi lom kre nuo kroz ze le ni kon trol ni pro laz, re zer vi san za put ni ke ko ji ne ma ju ni {ta da pri ja ve ca rin skoj kon tro li.

Iako je re kao da ne ma ni {ta da pri ja vi za ca ri we we, u we go voj tor bi sa gar de ro bom pro na |e na je ko `na ku ti ja, uvi je na u pla sti~ nu ke su u ko joj se na la zio sta ri no vac.

Me |u 64 nov ~i }a iz raz li ~i tih pe ri o da, naj sta ri ji pri me rak je zlat nik Ma ri je Te re zi je iz 1717-1780. go di ne, a ima i

pri me ra ka en gle skog, ne ma~ kog, {pan skog i so vjet skog nov ca, ~i ja }e auten ti~ nost i vred nost bi ti utvr |e na na knad nom eks per ti zom.

Pro tiv put ni ka ko ji je po ku {ao kri jum ~a re we po kre nut je pre kr {aj ni po stu pak pred nad le `nim su dom, na vo di se u sa op {te wu.

(Tanjug)

zbog sum wi da je ~i nio kri vi~ na de la, zbog ~e ga se 2001. go di ne pre se lio u Be o grad.

Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal sa op {ti lo je ju ~e da je od Vi {eg tu `i la {tva u Kra qe vu pre u ze lo kri vi~ no go we we pe to ri ce osum wi ~e nih za zlo u po tre be i ko rup ci ju u Ko sov skoj Mi tro vi ci, po {to se to kom is tra ge u Kra qe vu do {lo do po da tka da je u ta de la ume {an i ~lan Vi so kog sa v e t a sud s tva Bla g o j e Jak {i}.

Pred Vi {im su dom u Kra qe vu is tra ga je vo |e na pro tiv Mi lo ra da La ke ti }a, biv {eg di rek to ra DP „Luks„ iz Ko sov ske Mi tro vi ce Qu bo mi ra Bi {ev ca, kao i sud skih slu `be ni ka su da u Ko sov skoj Mi tro v i c i Bla g o j a ^u r o v i } a, Dra g a n a Ga v ri l o v i } a, i se kre ta ra su da Mi ro sla va Bo `o vi }a.

S ob zi rom na to da je Bla go je Jak {i} su di ja i ~lan Vi so kog sa ve ta sud stva, spi si is tra ge su do sta vqe ni Tu `i la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal ko je je na kon raz ma tra wa do sa da pri ku pqe nih po da ta ka i do ka z a pod ne lo zah tev za spro vo |e we is tra ge i pro tiv Bla go ja Jak {i} i isto vre me no pred lo `i lo da mu bu de od re |en pri tvor.

Na kon ju ~e ra {weg sa slu {a we kod is tra `nog su di je Po seb nog ode qe wa Vi {eg su da u Be o gra du su di ja }e do ne ti od lu ku o osno va no sti zah te va za spro vo |e we is tra ge i pred lo gu za od re |i va we pri tvo ra.

E. D.

NA VO@DOVCU PAKLENA NAPRAVA

Ki lo gram eks plo zi va pod „audi jem” Spe c i j al n a eki p a be o grad ske po li ci je de mon ti ra la je ju ~e oko 13.40 ~a so va ki l o g ram eks p lo z i v a, po s ta v qen is p od “audi j a A-1” me t a l ik s i v e bo j e u Uli ci Ig wa ta Jo la na Vo `dov cu.

Iako je ak ci ja ukla wa wa eks plo ziv ne na pra ve tra ja la sve ga de set mi nu ta, pri laz ga ra `a ma pre ko pu ta ob da ni {ta “Se stre Vuk mi ro vi}” bio je blo ki ran vi {e od sat, dok pri pad ni ci MUP-a ni su uklo ni li opa snost.

U na stav ku is tra ge po li ci ja }e utvr di ti ko me pri pa da mi ni ra ni „audi” be o grad skih ta bli ca i ko ji su raz lo zi, za sa da ne po zna tog po ~i ni o ca, da pod met ne bom bu.

E. D.

SPORT

subota24.septembar2011.

dnevnik

c m y

16

IGOR ^E TO JE VI], LE KAR NU TRI CI O NI STA

Ishrana je kqu~ Noletovog uspeha Jan Torp, petostruki olimpijski {ampion

Torp se vra}a u bazen

Biv {i olim pij ski {am pion Jan Torp, ko ji je po ~et kom go di ne na ja vio po vra tak pli va wu, pr vi put od 2006. go di ne }e se tak mi ~i ti 4. i 5. no vem bra u Sin ga pu ru. Torp }e se tak mi ~i ti i na mi tin gu u Pe kin gu 8. i 9. no vem bra, a tri da na ka sni je i u To ki ju.

Ciq jed nog od naj ve }ih pli va ~a svih vre me na je da u tr ka ma na 100 i 200 me ta ra slo bod nim sti lom, kao i u obe {ta fe te, obez be di u~e {}e na Olim pij skim igra ma u Lon do nu idu }e go di ne.

- Uz bu |en sam {to }u po sle to li ko go di na po no vo bi ti u austra lij skom ti mu. Ne str pqiv sam da se oku {am sa osta lim kon ku ren ti ma u Sin ga pu ru - re kao je pe to str ki olim pij ski {am pion.

Pr vi re ket sve ta No vak \o ko vi} na pra vio je ove se zo ne jed nu od naj u spe {ni jih se ri ja za hva qu ju }i iz me |u osta log i spe ci jal noj is hra ni. \o ko vi} je iz is hra ne iz ba cio br zu hra nu, kao i hleb ko ji u se bi sa dr -

sti ~an niz od 64 po be de i sa mo tri po ra za ove go di ne, osvo jiv {i pri tom tri Gren slem ti tu le. ^e to je vi} je na ide ju da po mog ne srp skom te ni se ru do { ao pre dve go d i n e na Austra li jan ope nu.

de i pri ~a te le fo nom. Ta ko ig no ri {te hra nu, ko ja je kqu~ na za `i vot ni pro ces uop {te - re kao je ^e to je vi}, u ~i joj bi o gra fi ji pi {e da je stu di rao me di ci nu u Sa ra je vu, kao i tra di ci nal nu ki ne sku me di ci nu i meg -

dao da se `e qa da po mog ne \o ko vi }u ro di la ka da je vi deo ko li ko je srp ski as op ~i wen vimbldon skim pe ha rom. Pro sto me je dir nu la ta No va ko va ogrom na `e qa za uspe hom. Kad je bio ma li po peo bi

- Su pru ga mi je re kla da bi tre ba lo da po mog nem No le tu jer ima pro ble ma sa aler gi jom - is ta kao je ^e to je vi}.

Pr vi su sret \o ko vi }a i ^e to je vi }a do go dio se za vre me ~e tvrt fi na la Dej vis ku pa ju la pro {le go di ne u Spli tu, ka da je i za po ~e la nu tri ci o ni sti~ ka te ra pi ja.

- Po ~eo sam da u~im No le ta jed no stav nim stva ri ma, kao {to je uz be ga va we da isto vre me no je -

net nu te ra pi ju. - No vak je na te ra pi ju po ~eo da re a gu je ve o ma do bro, do bio je ape tit, pre sta le su sto ma~ ne te go be i po vra }a we po sle obro ka. ^e to je vi} je na po me nuo da je uo~i obro ka uveo no vu prak su „bla go si qa wa je la„ jer se ti me ostva ru je du hov na ve za sa hra nom.

- U ki ne skoj me di ci ni sa mo po u zda we do la zi iz sto ma ka - re kao je ^e to je vi} i do -

se na sto li cu i go vo rio: „Ja sam No vak \o ko vi}, {am pion Vikbldo na“. Ve} ta da je uspe vao da vi zu e li zu je ono {to `e li da po sta ne. ^e t o j e v i} je sa ra d om u stru~ n om {ta b u \o k o v i } a pre stao po sle Vimbldo na.

- Vimbldon je bio na{ ciq.

Ostva ri li smo ga i moj po sao je ti me bio za vr {en - re kao je ^e to je vi}, ko ji je na sta vio sa prak som na Ki pru.

Torp je u Sid ne ju osvo jio zla to na 400 me ta ra i u {ta fe ta ma 4h100 i 4h200 me ta ra, dok je ~e ti ri go di ne ka sni je sla vio na 200 i po no vo na 400 me ta ra. Austra li ja nac se iz pli va wa po vu kao 2006. go di ne.

Na mi tin gu u Sin ga pu ru pli va } e i Austra l i j an k a Li b i Tri ket ko ja se ta ko |e pre do mi sli la i od lu ~i la da na sta vi ka ri je ru, ~i ji je kraj ob ja vi la pro {le go di ne. Tri ke to va ni je us pe la da se kva li fi ku je za Svet sko pr ven stvo ko ja je bi lo odr `a no u [an ga ju av gu sta ove go di ne. Austra li jan ka je na Igra m a u Pe k in g u 2008. osvo ji la dva zla ta, na 100 lep tir i 4h100 me { o v i t o, i u Ati n i 2004. u di s ci p li n i 4h100 me ta ra.

ZA NI MQI VO STI

Sa snega u pustiwu Je dan od naj bo qih ski ska ka ~a svih vre me na Adam Ma li{ u~e stvo va }e na na red nom iz da wu re li ja Da kar, ko je je na pro gra mu u ja nu a ru. Ma li{ se u mar tu po vu kao iz ski sko ko va, a sa mo ne ko li ko ne de qa ka sni je u Poq skoj su se po ja vi le in for ma ci je da raz mi {qa o tak mi ~e wu na naj te -

Adam Mali{

`em re li ju na sve tu. Po tvr da to ga sti gla je pre ne ko li ko da na, a le gen dar ni Po qak re kao je da je sve stan da je po ~et nik i da mu je ciq da za vr {i re li, ko ji }e sle de }e go di ne bi ti vo `en u Ar gen ti ni, ^i leu i Pe ruu.

- Znam da ne mam {an se da se bo rim za po di jum. Na{ ciq je da do |e mo co ciq. Ako u to me uspe mo, to }e bi ti ve li ku uspeh - re kao je Ma li{, ko ji je ostva rio 39 po be da u Svet skom ku pu, u ko jem je osvo jio ~e ti ri Kri stal na glo bu sa.

Ma li{ }e se tak mi ~i ti u kon ku ren ci ji auto mo bi la sa Ra fa e lom Mar to nom, za ko man da ma Mi cu bi {i ja Pa |e ra, ume sto Por {e Ka je na, ka ko je pr vo bit no bi lo pla ni ra no.

- Da kar je ve o ma te `ak, a ono {to je va `ni je od br zi ne je iz dr `qi vost. Na{ auto mo bil, iako ni je naj no vi ji mo del, po znat je kao ve o ma sna `an i mo `e da iz dr `i sve iza zo ve u pu sti wi - do dao je Ma li{.

Ma li{ i Mar ton }e se za Da kar, ko ji star tu je 1. ja nu a ra u Mar del Pla ti, pri pre ma ti uglav nom u Poq skoj, pre ne go {to ot pu tu ju u Ma ro ko, gde }e te sti ra ti u pu sti wi.

Igor ^etojevi} i Novak \okovi}

`i glu ten, a za slu `an za tu pro me nu je bio le kar nu tri ci o ni sta Igor ^e to je vi}, ko ji je za po ~eo sa rad wu sa srp skim te ni se rom pro {le go di ne.

- Dao sam No va ku sa ve te i od re dio pra vil nu te ra pi ju. Od ka da je za po ~eo sa di je tom, ko na~ no je po ~eo da spa va ka ko tre ba, pr vi put u `i vo tu - re kao je ^e to je vi}.

Od pro me ne re `i ma is hra ne \o ko vi} je ostva rio fan ta -

Martina Hingis odu{evqena Novakom \o ko vi} do sa da ima ne ve ro vat nu se zo nu, to kom ko je je osvo jio tri Gren sle ma, a mno ge qu bi te qe te ni sa pod se tio je na 1997. go di nu, ka da je Hin gi so va

i uop {te ne po mi {qa te ka ko }e te ga na pu sti ti kao gu bit nik, jer se to ne } e de s i t i.

Igra te ve o ma slo bod no i sve vam ide na ru ku. Po ne kad vam

Martina Hingis

bi la ap so lut ni broj je dan kod te ni ser ki.

Upi ta na ka ko se ose }a te ni ser ka da ima ta kav niz, biv {a te ni ser ka i osva ja ~i ca pet Gren slem ti tu la je re kla: - Ose } a t e se ne p o b e d i v o.

Jed no stav no, iza |e te na te ren

se i po sre }i za to {to ste pu ni sa mo po u zda wa na te re nu. Ose }a te kao da mo `e te da ura di te ba{ ono {to `e li te. Ne ve ro vat no je vi de ti No va ka ka ko upra vo to ra di. Gle dam ga i sa mo ~u jem se be ka ko go vo rim „vau“.

Federer propu{ta [angaj [vaj c ar s ki te ni ser Ro xer Fe de rer od u stao je zbog bo lo va u mi {i }i ma i pre m o r a od u~e { }a na sle d e }em Ma ster su, ~i ji }e do m a } in bi t i [an gaj.

- Po {to sam se kon sul to vao sa ti mom, od l u ~ io sam da pro pu stim tur nir u [an ga ju jer je ovo le to bi lo za i sta du go i na por no - re kao je Fe de rer.

Fe de rer je na gla sio da ga mu ~i ne ko li ko po vre da ko je tre ba da za le ~i.

- Na dam se da }u se br zo opo ra vi ti i vra ti ti na te ren - re kao je Fe de rer, ali ni j e pre c i z i rao o ka kvoj po vre di je re~.

Pod zna k om pi ta wa za Ma sters u [an ga ju je i No vak \o ko vi}, ko ji ima pro ble ma sa po vre dom le |a.

Royer Federer

SPORT

c m y

dnevnik

subota24.septembar2011.

VOJVODINA GOSTUJE U JAGODINI

Za nastavak serije U FK Vojvodina nemaju dilemu u vezi s time {ta im je ~initi danas u prvenstvenom me~u u Jagodini. Ono {to su zapo~eli pro{le subote u duelu s OFK Beogradom (2:0), nastavili u sredu u {esnaestini finala Kupa Srbije u Pe}incima (1:0), `ele da zaokru`e u utakmici 6. kola s Jagodinicima.

Tim povodom {ef stru~nog {taba Novosa|ana Dejan Vuki}evi} je pred polazak na put izjavio: - Tri utakmice odigra}emo za sedam dana, ali ne jadikujemo. @elimo jo{ jednu pobedu.

Znamo da nas ~eka motivisan doma}in, koji je u dobroj formi, {to potvr|uju posledwi rezultati. Ipak, imamo dovoqno razloga za optimizam. Vra}aju se u tim Mojsov, Karan i A|uru, pa }emo opet mo}i da sastavimo jak tim. U trena`nom procesu je i Qubinkovi}, ali on ne}e biti u kombinaciji za ovo gostovawe.

Vuki}evi} podse}a na pozitivan skor od kada je na ~elu tima.

- Zna~ajan je podatak da na ~etiri od pet odigranih utakmica nismo primili gol. Ukoliko u me~u s Jagodinom uspemo da sa~uvamo mre`u, siguran sam da }emo posti}i bar jedan gol i osvojiti tri boda. Ne biramo rivale, bodovi su podjednako va`ni bez obzira na to s kim i gde igramo, pa tako prilazimo i ovom duelu - naglasio je strateg crveno-belih.

Mioroslav Stevanovi} dobrim igrama u dresu Vojvodine i mlade reprezentacije BiH stigao je i do dresa A tima. Od wega se o~ekuje da i danas po desnoj strani bude stalna napast za doma}u odbranu.

- Drago mi je {to sam se ustalio u prvoj postavi, ali je za

17

JELEN SUPERLIGA – 6. KOLO Subota JA GO DI NA: Ja go di na - Voj vo di na BE O GRAD: OFK Be o grad - Spar tak ZV U@I CE: Slo bo da PS - Ja vor NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Sme de re vo KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Bo rac LU ^A NI: Me ta lac - BSK Bor ~a BE O GRAD: Par ti zan - Rad Nedeqa KU LA: Haj duk - Cr ve na zve zda 1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Haj duk 4. Voj vo di na 5. Rad ni~ ki 1923 6. Spar tak ZV 7. Slo bo da 8. Sme de re vo 9. Rad 10. OFK Be o grad 11. Ja vor 12. Bo rac 13. Ja go di na 14. BSK Bor ~a 15. Me ta lac 16. No vi Pa zar

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

4 4 4 3 2 2 2 3 2 2 2 1 1 0 0 0

16 16 16 16 16 16 18.30 16 0 0 0 2 3 3 3 0 0 0 0 1 1 2 1 0

1 1 1 0 0 0 0 2 3 3 3 3 3 3 4 5

12:2 8:2 9:5 11:3 9:4 5:1 7:5 4:5 9:6 6:9 5:9 3:6 3:6 1:7 1:9 0:14

12 12 12 11 9 9 9 9 6 6 6 4 4 2 1 0

U sle de }em ko lu (1. ok to bra) sa sta ju se - BE O GRAD: Rad - Haj duk, NO VI SAD: Voj vo di na - Par ti zan, SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bor vo da - Ja go di na, IVA WI CA: Ja vor - OFK Be o grad, SME DE RE VO: Sme de re vo - Slo bo da Po int Se voj no, ^A ^AK: Bo rac - Me ta lac, BE O GRAD: BSK - No vi Pa zar, Cr ve na zve zda Rad ni~ ki 1923.

SUBOTI^ANI NA KARABURMI

Mi ro slav Ste va no vi}, je dan od no vo sad skih adu ta

mene to obaveza vi{e. Osnovno je da budemo skoncentrisani i ukoliko ponovimo partiju kao protiv OFK Beograda radova}emo se - rekao je Stevanovi}.

Dana{wi duel bi}e posebna motivacija za dvojicu fudbalera koji jo{ nemaju status standardnih. Re~ je o napada~i-

Fo to: F. Ba ki}

ma Milanu Bojovi}u koji je pro{le sezone nosio dres Jagodine a sada je u Vojvodini i Ogwenu Mudrinskom koji je pro{ao kompletnu {kolu FK Vojvodina, igrao za prvi tim, ali je ovog leta postao profesionalac u Jagodini. Da li }e neko od wih dvojice obele`i-

ti dana{wi duel, ostaje da se vidi.

Fudbaleri Vojvodine preno}ili su u Para}inu, a o~ekuje se da danas od 16 sati zaigraju u postavi: Supi}, Vuli}evi}, Trajkovi}, Mojsov, Pavlovi}, A|uru, Stevanovi}, Medojevi}, Mereba{vili, Ili}, Abubakar.

S. Savi}

Strpqivo do ciqa Proteklih godina Spartak ZV i OFK Beograd konstanto su se borili za mesto koje vodi na evropsku scenu.Po svemu sude}i tako }e biti i ove sezone, pa se wihov duel na Karaburmi

pqivi, disciplinovani i da svaki pojedinac pru`i maksimum da bi ispunili ciq - ka`e trener Zoran Wegu{.

Nako trijumfa u kup utakmici u Kru{evci suboti~ki fud-

PARTIZAN DO^EKUJE RAD

Pobeda ~uva prvo mesto Fudbaleri Partizana do~kuju ekipu Rada.

Gradski derbi, tradicionalno nezgodan protivnik pa se o~ekuje dobar fudbal. Ciq crno – belih je jasan, ostati prvi na tabeli.

- Utakmice sa Radom su uvek neizvesne, tako }e verovatno biti i sada. Kod nas je popravqeno raspolo`ewe posle svih ovih pobeda i kadrovska situacija je boqa, osim Volkova koji je pod znakom pitawa. Pozivam navija~e da do|u u velikom broju i pomognu nam da ostanemo na prvom mestu – rekao je trener Sa{a Stanojevi}.

Da li vam je problem {to je Rad u seriji poraza ?

- Rad je vrlo ~vrsta ekipa i u svim tim me~evima koje je izgubio je vodio. Dobar su kolektiv i nadam se da ne}e iza}i iz krize ba{ protiv nas.

La zar Mar ko vi} (le vo) u ak ci ji

NA NOVOSADSKOJ DETELINARI

Kanarinci i Bana}ani dele megdan Fudbaleri Novog Sada, nakon poraza u Kupu od Javora u Ivawici (1:0) okre}u se prvenstvenim izazovima. U derbiju kola Prve lige kanarinci na Detelinari do~ekuju ekipu Banata, sa kojom su proteklih godina te{kom mukom izlazili na kraj.

Serija od tri prvenstvene pobeda dala je krila mladoj ekipi Novog Sada.

- Serijom dobrih rezultata stvorili smo u javnosti mi{qewe da mo`emo svakog rivala da pobedimo i ujedno podigli apetite na{ih navija~a. Uprkos porazu, u Ivawici smo pokazali da mo`emo ravnopravno da igramo i sa supreliga{em - rekao je trener Josif Ili}.

Iz Novog sada su tri prvenstvene pobede, dok je Banat u isto toliko me~eva osvojio bod.No, u prethodna dva prvenstvena okr{aja na Detelinari

nije bilo pobednika (0:0, 1:1), pa je nezahvalno naga|ati ishod dana{weg derbija.

- Banat je po indivudualnim kvalitetima sigurno najja~a ekipa u prvenstvu i uz ni{ki Radni~ki jedan od favorita za ulazak u Superligu. Imaju sjajnog golmana Kne`evi}a, a tu su veoma dobri Jeremi}, Pe{i} i \urovi}. Mi ne}emo mo}i da ra~unamo na Kav~i}a, ^ekovi}a i Mr|anina, a status rovitog Lazarevskog i Mago~a zna}e se uo~i samom me~a. Uprkos brojnim povredama, te`i}emo nadigravawu sa rivalom uz `equ da nastvaimo uspe{nu seriju. O~ekujem neizvesnu i borbenu utakmicu, a {anse su nam podjednake.

Mislim da }e nijanse odlu~iti pobednika i ,naravno, sportska sre}a - istakao je Ili}.

Utakmica na Detelinari po~iwe u 16 ~asova.

I. Grubor

O~ekujete li da va{i napada~i napokon prorade?

- Naravno. Ja ih ne optere}ujem time, va`no je da dobro rade za ekipu, da stvaraju prostor i sebi i saigra~ima, a golovi }e do}i.

Da li imate dilemu oko {piceva?

- Stalno rotiramo, tra`imo pravu kombinaciju. Mladog Markovi}a jo{ pripremamo tako da su u {picu najve}e dileme.

Da li }e biti izmena u odnosu na Kup? - Da, dve-tri sigurno. Druga~ije je takmi~ewe, druga~iji protivnik pa samim tim i na{a igra. [ta o~ekujete od ekipe Rada?

- Pre svega `equ i polet, jer se radi o mladoj ekipi – odgovorio je trener crno – belih.

I. Lazarevi}

Zo ran We gu{, tre ner Spar ta ka ZV

i{~ekuje s posebnom pa`wom.

Spartak je nepora`en u dosada{wem delu takmi~ewa (dve pobede i tri remija) i nameran je da to bude i nakon gostovawa u prestonici.

- Sledi nam jo{ jedna te{ka utakmica. OFK Beograd je kvalitetna ekipa, ali ja verujem u kvalitet svog tima i nadam se da mo`emo do povoqnog rezultata.Neophodno je da budemo str-

baleri su trenirali i sve`i i raspole`eni idu na megdan romanti~arima.

- Momci su pravi profesionalci {to }e pokazati na terenu- napomenuo je trener.

Wegu{ nema problema sa sastavom, nedostaja}e samo ve} du`e povre|eni Sini{a Stevanovi}, ~iji se povratak na teren o~ekuje tek za me~ sa Partizanom.

N. S.

U KULI SVE SPREMNO ZA NEDEQNI DERBI HAJDUK – CRVENA ZVEZDA

Sledi fudbalski praznik Susret izme|u fudbalera Hajduka i Crvene zvezde pobu|uje najve}u pa`wu ovda{we javnosti. Obe ekipe imaju po ~etiri pobede i jedan poraz, s tim {to je Hajduk nakon ~etiri vezane pobede u minulom kolu ubele`io poraz, a Zvezda nakon startnog poraza ubele`ila ~etiri vezane pobede.

Stru~ni {tab Hajduka ne}e imati problem kada je motivacija ekipe u pitawu, jer je Crvena zvezda motiv sam po sebi.

I dok struka i igra~i kuju plan kako se suprotstaviti Zvezdi, klupsko rukovodstvo preduzima ama ba{ sve {to je potrebno da derbi protekne u vite{koj borbi.

- Dolazi Crvena zvezda i organizacija mora da bude na visokom nivou. Svi smo maksimalno anga`ovani. Poslali smo na{eg ~oveka u Beograd da prodaje karte za Zvezdine navija~e i u Kuli je prodaja organizovana u klupskim prostori-

Zo ran ^am pa ra

jama, a ono ulaznica {to ostane bi}e prodavano na dan utakmice ispred ulaza na stadion.

Strukture i jednog i drugog kluba koje vode brigu o bezbednosti su odr`ale sastanak i

utana~ile sve detaqe kako bi i sa tog aspekta susret protekao u najboqem redu. Ako svemu ovome dodamo da i meteorolozi najavquju lepo vreme, eto dovoqno razloga da verujemo da

}e sutra u Kuli biti istinski fudbalski spektakl - ka`e sportski direktor Zoran ^ampara.

Kakva su o~ekivawa za ishod na zelenom poqu?

- Zvezda je jedan od dva na{a najboqa kluba, bi}e izuzetno te{ko, ali se nadamo da }e igra~i pru`iti maksimum i nadamo se pozitivnom rezultatu - optimista je ^ampara.

Kako se ekipa priprema za derbi?

- Onako kako se pripremala za sve prethodne utakmice.

Najavqujete fudbalski praznik u Kuli?

- Tako je, uvereni smo da }e to biti istinski do`ivqaj.

Budu}i da je cena ulaznice samo 200 dinara o~ekujemo pune tribine, o~ekujemo podr{ku navija~a, o~ekujemo zaista dobru, fer i korektnu utakmicu i nadamo se pozitivnom rezultatu - istakao je Zoran ^ampara. \. Bojani}

18

sport

subota24.septembar2011.

dnevnik

VOJVODINA DO^EKUJE PKB

SUTRA U KAWI@I

Vre me za vra }a we du ga Ru ko me ta {i Voj vo di ne osta vi li su do bar uti sak na otva ra wu se zo ne u Be o gra du pro tiv no vaj li je Obi li }a(34:26). Ka ko je pr va utak mi ca u pr ven stvu po ne pi sa nom pra vi lu te {ka, cr ve no -be li su po ka za li da su to kom pri pre ma do bro ra di li i da mo gu da ra ~u na ju na uspe {nu se zo nu. Iza bra ni ci tre ne ra \or |a ]ir ko vi }a da nas na Sla noj ba ri do ~e ku ju be o grad ski PKB, ko ji je qu bi te qi ma ru ko me ta u No vom Sa du ostao u ne pri jat nom se }a wu iz pro {le se zo ne, ka da su do vr ha na pu ni le mre `u cr ve no -be lih(39:35).

- Za do vo qan sam tre na `nom ne de qom ko ja. Ko na~ no smo svi na oku pu, uz sit ne zdrav stve ne pro ble me. Vi sok ri tam ra da i za jed ni {tvo ko je je vi dqi vo i na tre nin zi ma su bit ni za ovaj i sle de }e du e le. Eki pe PKB - a je ve o ma ne u go dan ri val i tra di ci o nal no do bro igra u No vom Sa du. Ipak, uve ren sam da ovo ga pu ta na{ uspeh ne }e iz o sta ti op ti mi sta je tre ner ]ir ko vi}.

]ir ko vi} je sa sa rad ni ci ma do bro ske ni rao ri va la.

- Gle d a l i smo sni mak utak mi c e PKB - Na i s us, ko j i nam je sa mo po t vr d io da se ra d i o ja k om ko l ek t i v u.Upr k os ma wem fon d u igra ~ a PKB igra br z o, opa s ni su iz kon t ra n a p a da i sve po k lo n e pro t iv n i k a obi l a t o ko r i s te. Igra j u po kret n u od b ra n u 6 - 0, a po u~in k u ko j i rav n o mer n o de l i pr v a po s ta v a vi d i se da svi da ju svoj mak s i mum i da je ko l ek tiv n a igra wi h ov naj v e } i adut. Vi d e l i smo i ne k e sla b o sti ko j e }e mo po k u {a t i da is ko r i s ti mo i sla v i mo pred svo jim na v i j a ~ i ma- re k ao je ]ir ko v i}.

Mi lo{ Ba ri {i} se opo ra vqa, Mi lo {e vi }a je po ~eo da tre ni ra i mo }i }e u slu ~a ju po tre be na te ren, kao i Bra ni slav Ra di {i}, ko ga mu ~e bo lo vi u le |i ma.

Utak mi ca Voj vo di na - PKB u SC Sla na ba ra po ~i we u 18 ~a so va.

I. Grubor

Pro mo ci ja kri ke ta Pr vi kri ket kup pri re |u je se su tra na sta di o nu FK Po ti sje u Ka wi `i, pa }e zna ti `eq ni ci mo }i da se upo zna ju sa ovim spor tom, ko ji se u Sr bi ji igra tek ne ko li ko go di na.

Eki pa Ka wi `a Kings, pod vo| stvom se lek to ra na ci o nal nog ti ma Sr bi je Pi te ra ^i zme na, }e u 10 ~a so va od i gra ti utak mi cu pro tiv ti ma Kvo ke iz Lon do na, ko ji go stu je u Sr bi ji.

U 15 ~a so va na pro gra mu je utak mi ca iz me |u se lek ci ja Sr bi je i Ma |ar ske. U pa u zi iz me |u me ~e va gle da o ci }e mo }i da se i sa mi opro ba ju u kri ke tu, kao i da u`i va ju u bo ga tom mu zi~ kom i za bav nom pro gra mu.

M. Mr.

NOVI PROJEKAT U REKREATIVNOM SPORTU

Trim-sta ze – ve `baj mo za jed no

Branislav Radi{i} (s loptom), kreator Vo{ine igre

KUP VOJVODINE ZA MU[KARCE I DAME

Je da na est slu `be nih re zul ta ta Od i g ra n o je ne k om p let n o dru go ko lo osnov nog ni voa ru ko met nog Ku pa Sr bi je, od no sno Kup Voj vo di ne za te ku }u go d i n u u obe kon k u r en c i j e.

Po b ed n ik Ku p a Voj v o d i n e obez be di }e pla sman u osmi nu fi na la Ku pa Sr bi je.

Re z ul t a t i dru g og ko l a kod mu { ka r a c a: Gra n i ~ar (Ga ko vo) - Par ti zan (Hor go{) 10:0, Par ti zan (I|o{) - Sen ta 0:10, Som bor - Apa tin 23:27, Bo rac (Ba~ ki Gra ~ac) Dal m a t i n ac (Ri | i c a) 24:34, Ru sin (Ru ski Kr stur) - Sta ni {i} 10:0, Gra n i ~ ar (Ga k o v o) Par t i z an (Hor g o{) 10:0, Si vac 69 (Hrt kov ci) - ORK Cr v en k a 22:28, Gra fi ~ar (Bez dan) - PIK Pri gre vi ca 30:38, Rad ni~ ki (Baj mok) - Kqa ji }e vo 36:35 p (32:32), La vo vi (Ba~ ka Pa lan ka) - @SK (@a baq) 34:32, Ba~ ka Pa lan ka Mla dost TSK 28:38, Ce ment Rad ni~ ki (Be o ~in) - Me ta lac Asko Vi dak (Fu tog) 0:10, Ta tra (Ki sa~) - Rad ni~ ki Ce -

ment (No vi Sad) 0:10, Par ti zan (Bu di sa va) - Sla vi ja (No vi Sad) 0:10, Haj duk (Be {ka) - Pu tin ci 23:31, Par ti zan (I|o{) - Sen ta 0:10, Ki kin da - Cr ve na

zve zda (Mo krin) 10:34, Voj vo da Ste p a - Pro l e t er Agro ` iv (Zre w a n in) 0:10, Naf t a g as (Ele mir) - Voj vo di na (Per lez)

10:0, Je din stvo (No vi Be ~ej) Her c e g o v i n a (Se ~ aw) 27:25, Ja bu ka - Di na mo Pe tro he mi ja (Pan ~e vo) 29:39, Bu du} ni ost (Ali bu nar) - Omla di nac (De li bla to) 31:24, Mla dost (Vr {ac) - Glo gow 0:10.

Pre o sta li me ~e vi 2. ko la igra }e se 28. sep tem bra - ^O NO PQA: Bu du} nost - Spar tak Voj put (18), RU MA: Ru ma - @e le zni ~ar (In |i ja) (28. sep t em b ra), Rad n i~ k i ([id) - No va Pa zo va (28. sep t em b ra), ^E STE R EG: Na p re d ak Rad n i~ k i (Ja { a To mi}) (28. sep tem bra u 18), CRE PA JA: Cre pa ja - Vla di mi ro vac (17).

U kon ku ren ci ji da ma u 2. ko lu po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Slo ven (Ru ma) - Srem (Srem ska Mi tro vi ca) 44:25, Naf ta gas (Ele mir) - Mla dost (Srp ska Cr wa) 0:10, Cre pa ja - Spar tak (De b e q a ~ a) 17:37, Mla d ost (Opo vo) - Mla dost (Be la Cr kva) 0:10.

J. G.

Pr va li ga Sr bi ja - NO VI SAD: No vi Sad - Ba nat, PE ]IN CI: Do wi Srem - Na pre dak, SOM BOR: Rad ni~ ki Srem, BE O GRAD: Be `a ni ja ^u ka ri~ ki, Te le op tik - Mla di rad nik, NI[: Sin |e li} - In |i ja.

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Srp ska li ga Voj vo di na - VE TER NIK: Ve ter nik Vi skol Mla dost (BJ), KI KIN DA: Ki kin da - Do li na, BA^ KA TO PO LA: Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki ([), OXA CI: Tek sti lac Ites - Pa li}, BE O ^IN: Ce ment - Du nav, TE ME RIN: Slo ga - Rad ni~ ki (NP).

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga is tok - BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Je din stvo - Pro le ter (NK), NO VI BE ^EJ: Je din stvo - Rad ni~ ki (B), NO VI KO ZAR CI: Slo bo da - Bu du} nost (SC), KO VIN: Ko lo ni ja - Rad ni~ ki (Z), PAN ^E VO: Di na mo - Ko za ra.

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga za pad KA]: Ju go vi} - In deks, NO VI SAD: Cr ve na zve zda - Po -

let (S), Bo rac - Sta ni {i}, BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka Omla di nac, RU MA: Pr vi maj - Obi l i}, SREM S KA MI TRO VI CA: Rad ni~ ki - Mla dost (T).

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da FU TOG: Me ta lac AV - Sr bo bran, SREM SKI KAR LOV CI: Stra `i lo vo Mi lan - Sta ri grad, KO VIQ: [aj ka{ - Pe tro va ra din, VR BAS: Vr bas Sla vi ja.

Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va.

Grad ska li ga No vog Sa da BU KO VAC: Fru {ko gor ski par ti zan - Ta tra.

Utak mi ca po ~i we u 16 ~a so va.

Rukomet Su per li ga za mu {kar ce NO VI SAD: Voj vo di na - PKB (18), CR VEN KA: Cr ven ka - Me ta lo pla sti ka (18), BE O GRAD: Par ti zan - Obi li} (18), NI[: Na i sus - Di na mo (18.30), KO STO LAC: Ru dar - Na pre dak (19), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra Sme de re vo (19.30).

Su per li ga za da me - IN \I J A: @e l e z ni ~ ar MC -

Kwaz Mi lo{ (19), BA^ KA PA LAN KA: No pal - Ce pe lin (18), ^A ^AK: ^a ~ak Na i sa (20), BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Ja go di na (20).

Pr va mu {ka li ga - SU BO TI CA: Voj put - No vi Pa zar (19), RA [KA: Ba ne Ra {ka Cr ve na Zve zda (19), ZRE WA NIN: Pro le ter Agro `iv Ja go di na (18), PRI BOJ: Pri boj - Mo kra Go ra (17).

Pr va `en ska li ga - VA QE VO: Me ta lac AD - Ku ~e vo (19), ADA: Ha l as Jo ` ef Me t a l ac (19), BE O G RAD: ORK Be o grad - Cr ve ni krst (16) Dru ga mu {ka li ga, se ver APA TIN: Apa tin - Na pre dak (18), KA]: Ti tel XD Ba n at s ki Kar l o v ac (19), @A BAQ: Haj duk (^) - Som bor (19), KA ^A RE VO: Je din stvo - Rad ni~ ki (NS) (19).

Dru ga `en ska li ga, se ver SU BO TI CA: Spar tak - Rad ni~ ki (K)(17), BA NAT SKO NO VO SE LO: Spar tak (D) Ra van grad (17), JA BU KA: Ja bu ka 95 - Srem (19.30).

Pr v a voj v o | an s ka mu { ka li ga - BA^ KA PA LAN KA: La vo vi - Si vac 69 (16), Ba~ ka Pa lan ka - Vla di mi ro vac (20), VOJ VO DA STE PA: Voj vo da

bo qeg zdra vqa, Mi lo rad Pe ri {i} je obra zlo `io za {to za po ~i wu pri ~u o trim sta za ma: -Upra vo zbog to ga {to `e li mo da pro mo vi {e mo trim sta ze kao zdrav stil ba vqe wa re kre a ci jom i {to `e li mo da pri pre mi mo i ospo so bi mo {to vi {e sre di na i ka dro va i za pro mo ci ju i za iz vo |e we ve `bi i ak tiv no sti na trim sta za ma. Ta ko |e, u sa rad wi s Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za sport i omla di nu `e li mo da pro je kat „Una pre di mo sport u Voj vo di ni“ pro {i ri mo sa jo{ jed nim sport sko-re kre a tiv nim pro gra mom ko ji ima

U SUSRET EURU 2012.

U NA[OJ ZEMQI

Kup ~e ti ri na ci je u no vem bru U okvi r u pro m o c i j e i pri p re m a za or g a n i z a c i j u Evrop skog pr ven stva za ru ko me ta {e (15. - 29. ja nu ar 2012. go di ne) od 3. do 5. no vem bra u tri na {a gra da (Ni{, Be o g rad, Vr { ac) odr `a }e se Kup ~e ti ri na ci je. Po red re pre zen ta ci je Sr bi je, na tur ni ru }e u~e stvo va tin i se lek ci je Ma |ar ske, ^e {ke i Hr vat ske, u~e s ni c e naj v e } e smo t re evrop skog ru ko me ta u na red noj go di ni. Za ni mqi vo je to da se sve ~e ti ri re pre zen ta ci je na la ze u raz li ~i tim gru pa ma na EURO 2012.

Qu bi te qi ru ko me ta {i rom Sr bi je mo }i }e da u`i va ju u pra voj uver ti ri ve li kog do ga |a ja.

Ras po red - NI[ (4. no vem bar): Sr bi ja - Ma |ar ska (18), Hr vat ska - ^e {ka (20), BE O G RAD (5. no v em b ar): Sr bi ja - Hr vat ska (18), Ma |ar ska - ^e {ka (20), VR [AC (6. no vem bar): Sr bi ja - ^e {ka (18), Ma |ar ska Hr vat ska (20).

J. G.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal

Le to po la ko iz mi ~e pa su igre na oba la ma re ka i je ze ra u Voj vo di ni za vr {e ne za ovu se zo nu.

Ali, Sa vez sport za sve Voj vo di ne i Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu kre }u od ok to bra u no vu ak ci ju za re kre a tiv ce - Trim-sta ze – ve `baj mo za jed no. Iza bra no je pet op {ti na za pi lot pro je kat i s wi ho vim pred stav ni ci ma oba vqen je rad ni do go vor o ak ci ji ko ja ima za ciq da po pu la ri {e ovaj vid re kre a ci je, tim pre {to su, uz po mo} Vla de Voj vo di ne, iz gra |e ne trim sta ze u go to vo svim voj vo |an skim op {ti na ma.

Ste pa - Obi li} (18), CR VEN KA: Cr ven ka - Pri gre vi ca (18),NO VI BE ^EJ: Je din stvo Rad ni~ ki (19).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - UZDIN: Uni rea - To po la (16), CRE PA JA: Cre pa ja Mla dost (17), @A BAQ: @e qa - Ru sin (17).

Sa radnog dogovora u Novom Sadu

O no vom pro jek tu pred stav ni ci ma op {ti na Ru ma, Te me rin, Ada, Pan ~e vo i Su bo ti ca, na sa stan ku u No vom Sa du, go vo ri li su dr Ne boj {a ^o ko ri lo sa Fa kul te ta spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa Uni ver zi te ta u No vom Sa du, Bran ko Vu jo vi}, stru~ ni sa rad nik u Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za sport i omla di nu i Mi lo rad Pe ri {i}, pred sed nik UO Sa ve za sport za sve Voj vo di ne.

Go vo re }i o ci qe vi ma u okvi ru no vog pro jek ta Ve `ba wem do

za ciq ukqu ~i va we {to ve }eg bro ja gra |a na, de ce, omla di ne i od ra slih da se ba ve sport skom re kre a ci jom i u okvi ru ove no ve ak ci je. Na rav no, da su i u ovom pro jek tu ve o ma va `an fak tor qud ski re sur si, jer bez qu di i do bre or ga ni za ci je sve ovo ne bi mo glo da se spro ve de u de lo.

Ve ru je mo da }e ovaj pi lot pro je kat, po sle pet iza bra nih op {ti na, u sle de }oj i bu du }im go di na ma pri hva ti ti i sve op {ti ne ko je ima ju trim sta ze- is ta kao je Pe ri {i}.

S. J.

DANAS I SUTRA PRVENSTVO SRBIJE

Dva na est klu bo va za ti tu lu Da nas i su tra na Sav skom je ze ru u Be o gra du odr `a }e se dr `av no pr ven stvo na ko jem }e se za ti tu le bo ri ti 12 klu bo va (Be gej 1883, Cr ve na zve zda, ^u rug, Da nu bi jus 1885, Ga leb, Gra fi ~ar, Pa li}, Par ti zan, Sa va,

Pr vog da na {am pi o na ta na sta zu }e iza }i pi o ni ri, pi o nir ke, ju ni o ri i ju ni or ke i ve te ra ni ko ji }e se bo ri ti je di no u di sci pli ni skif, a kva li fi ka ci je u ko ji ma je pri ja vqe no vi {e od {est po sa da su od 10 do

Sme de re vo, Ta mi{ i Zre neks) s ukup no 188 po sa da. Tak mi ~i }e se sve uz ra sne ka te go ri je (pi o ni ri, ka de ti, ju ni o ri, mla |i se ni o ri, se ni o ri i ve te ra ni) u di sci pli na ma skif, dubl skul, dvo jac bez kor mi la ra, ~e tve rac bez kor mi la ra, ~e tve rac skul, ~e tve rac sa kor li mal rom i osme rac.

11 ~a so va, a fi na la po ~i wu od 12.

Dru gog da na za me da qe }e se bo ri ti ka de ti, ka det ki we, mla {i se ni o ri, mla |e se ni or ke, se ni o ri i se ni or ke, a kva li fi ka ci je u ko ji ma je pri ja vqe no vi {e od {est po sa da su od 10 do 11 ~a so va, a fi na la od 12.

J. G.

Kuglawe Su p er l i g a (m) - SEN TA: Sen ta Vi sa Prom - Be o grad (14) Su per li ga (`) - KQA JI ]E VO: E| {eg - To za Mar ko vi} (16), NO VI SAD: Ada Kom pju ters - Apa tin (16), BE O GRAD: EDB - Pi o nir (15), BE ^EJ: Je din stvo - Srem (14), ZRE WA NIN: Kri stal - SPC Voj vo di na (16).

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (m) - APA T IN: Apa t in Kri stal (16).

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (`) - NO VI SAD: Ali men ta Voj vo di na (14), VR BAS: Vr bas Da na - Rad ni~ ki (16).

Dru ga voj vo |an ska li ga (`) - NO VI SAD: 13. maj - Ju na ko vi} Pri gre vi ca (16), BA^ KO GRA DI [TE: Voj vo di na - Rad ni~ ki LK (16), BA^ KA PA LAN KA: Du nav - Be ~ej (16).

c m y

dnevnik

subota24.septembar2011.

19

EVROPSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[ICE U SRBIJI I ITALIJI

Na {e da me da nas igra ju s Fran cu ski wa ma Da nas }e od boj ka {i ce Sr bi je od i gra ti svoj pre mi jer ni me~ A gru pe 27. Evrop skog pr ven stva s Fran cu ski wa ma, a `e qa i ciq svih je do bar po ~e tak.

Zla to u Evrop skoj li gi i bron za no od li~ je na pr vom na stu pu na svet skom Gran pri ju su le pa na ja va mo gu} no sti na {ih od boj ka {iv ca na Evrop skom {am pi o na tu.

Iako Fran cu ski we po kva li te tu ne spa da ju u pr vu ka te go ri ju re pre zen ta ci ja, ni ka ko ne sme da bu de opu {ta wa jer je uvod ni me~ uvek me |u naj bit ni ji ma. Sva je pri li ka da }e se na {e de voj ke s Ne mi ca ma bo ri ti za pr vo me sto u gru pi i di rek tan pla sman u ~e tvrt fi na le, ali do ta da Fran cu ski we i Ukra jin ke mo ra ju da bu du sa va la da ne.

- Na Evrop s kom pr v en s tvu ne ma la ga nih pro tiv ni ka i ta ko }e mo pri stu pa ti sva kom su sre tu. Ve o ma je bit no da pr ven stvo otvo ri mo po be dom. Fran cu ska je eki pa u ko joj su naj i sku s ni j e i naj k va l i t et n i j e igra ~i ce na {a Lo zan ~i} i Ri ba ~ev ska, ali zna mo ih do bro iz Evrop ske li ge. Ta da smo na pr vom su sre tu zbog opu {ta wa bi li u za o stat ku 1:2, ali smo us pe li da do bi je mo. Ne }e mo do zvo li ti da nam se po no vi sli~ na si tu a ci ja i igra }e mo ja ko od star ta – re kao je se lek tor Zo ran Ter zi}.

Za na {e de voj ke ne ma taj ni ka da su u pi ta wu Fran cu ski we, kao i Ne mi ce, a je di no su, za sa da, ne po zna ni ca Ukra jin ke.

Da na {wi pro gram A grupa (Beograd) Ne ma~ ka –Ukra ji na Sr bi ja – Fran cu ska

(17) (20)

B grupa (Monca) Tur ska – Hr vat ska (17.30) Ita li ja – Azer bej yan (20.30)

C grupa (Zrewanin) Poq ska – Iz rael ^e {ka – Ru mu ni ja

(16) (19)

D grupa (Busto Arsizio) Ho lan di ja – Bu gar ska (17.30) Ru si ja – [pa ni ja (20.30)

Ita li jan ke bra ne ti tu lu

Od boj ka {i ce Sr bi je sprem ne za let ka evrop skim vi si na ma

FRANCUSKIWE SAGLASNE

Sr bi ja je fa vo rit Sa sta ja le su se Srp ki we i Fran cu ski we ove go di ne u me ~e vi ma Evrop ske li ge, a na {a pu bli ka je mo gla da ih vi di u Su bo ti ci ka da su na {e de voj ke bez ve }ih pro ble ma za be le `i le dve po be de (3:2 i 3:0). U go to vo ne pro me we nom sa sta vu po ku {a }e Fran cu ski we da se ozbiq ni je su prot sta ve raz i gra nim Srp ki wa ma, iza ko jih je za sa da iz u zet no kva li tet no le to.

Je le na Lo zan ~i}, na {e go re list u dre su tri ko lor ki, na ja vqu je da }e se lek ci ja iz ze mqe Gal skih pe tlo va u~i ni ti sve da ko li ko-to li ko pa ri ra fa vo ri tu.

- Sr bi ja je ve li ki fa vo rit u na {em su sre tu i u kru gu je se lek ci ja ko je pre ten du ju na me da qu. Sa sta ja li smo se u Evrop skoj li gi i gu bi le smo, ali smo ta da bi le i pod mla |e ne, a sve is ku sni je su se pri pre ma le za Evrop sko pr ven stvo. Ne mo `e mo ni {ta da iz gu bi mo, da }e mo sve od se be da od i gra mo {to bo qe i da se mo `da na da mo sen za ci ji – re kla je Lo zan ~i }e va.

Je le na Lo zan ~i}

VE^ERAS U VR[CU

- S Fran cu ski wa ma smo igra li u Evrop skoj li gi i to nam je ve li ki plus jer ne po sto ji {an sa da nas ne ~im iz ne na de. Wih i Ne mi ce do bro po zna je mo, a upo zna }e mo iUkra jin ke. Iako nas ve} svi vi de kao jed nu od eki pa na po bed ni~ kom po sto qu, na {i na vi ja ~i tre ba da zna ju da je pr ven stvo ve o ma na por no i da sva ki even tu al ni kiks mo `e sku po da ko {ta. Ipak, za Evrop sko pr ven stvo smo se pri pre ma le ce lo le to i sa da je sve pod re |e no {to bo qim iz da wi ma u Be o- gra du, a vi de }e mo za ko li ko }e to bi ti do voq no. Naj va `ni je za nas je da ni jed nog pro tiv ni ka ne pot ce ni mo i da mak si mal no ozbiq no u|e mo u sva ki duel.

Zna mo na {e kva li te te, a ve} po s le uvod n ih su s re ta bi } e mno go ja sni je za {ta smo spo sob ne – re kla je re pre zen ta tiv ka Mi le na Ra {i}. M. Risti}

U Sr bi ji i Ita li ji i u na red nih de vet da na pu bli ka }e u ~e ti ri gra da mo }i na de lu da vi di krem `en ske od boj ke Sta rog kon ti nen ta.

Ti tu lu osvo je nu pre dve go di ne u Poq skoj bra ne Ita li jan ke, a u naj u `i krug fa vo ri ta za od li~ ja svr sta ne su jo{ re pre zen ta ci je Sr bi je, Ru si je i Poq ske, a iz pri kraj ka {an su za do bar re zul tat mer ka ju Ho lan di ja, Ne ma~ ka i Bu gar ska.

Evrop ska li ga bi la je do bro ovo se zon sko za gre va we za naj bo qe od boj ka {i ca.

Srp ki we su tre }i put uza stop no za po se le vrh po bed ni~ kog po sto qa u tom tak mi ~e wu, po be div {i Tur sku u fi na lu. Gran pri je tra jao sko ro me sec da na i bio je pri ~a za se be, ali i ge ne ral na pro ba za Evrop sko pr ven stvo. Ame ri kan ke su od bra ni le kru nu, a naj bo qe pla si ra na evrop ska re pre zen ta ci ja bi la je Sr bi ja, is pred Ita li jan ki, Po qa ki wa i Ne mi ca. Evrop sko pr ven stvo ko je za jed ni~ kim sna ga ma or ga ni zu ju Sr bi ja i Ita li ja bi }e ve o ma bit no svim u~e sni ci ma u pre do lim pij skoj go di ni,jer }e Lon don ugo sti ti naj bo qe pla si ra ne sa Svet skog ku pa i kva li fi ka ci o nih tur ni ra, a ran king FIVB bo do vi bi }e od pre sud nog zna ~a ja.

FINALE SVETSKOG KUPA U VROCLAVU

Ko {ar ka {i po ma `u de ci Aru no vi }e va pro ma {i la me da qu

Ko {ar ka {i He mo far ma [ta da bru se for mu za po ~e tak tak mi ~e wa u Re gi o nal noj li gi, gde se u pr voj utak mi ci sa sta ju sa Zve zdom u Be o gra du.

Do te utak mi ce (za dve ne de qe) iza bra ni ci @eq ka Lu ka ji }a od ri gra }e jo{ ne ko li ko kon trol nih utak mi ca.

Ve ~e ras (18~) na par ke tu Mi le ni ju ma go stu je ru ski pr vo li ga{ Ni `ni, u sre du do la zi Slo bo da iz U`i ca, a pol sed wu pro ve ru Vr {~a ni }e ima ti na tur ni ru u Lak ta {i ma.

No vac od ula zni ca sa ve ~e ra {we utak mi ce sa Ru si ma bi }e usme ren za na bav ku EKG apa ra ta za de ~i je ode qe we vr {a~ ke bol ni ce. Ru ska eki pa

Bo ban Mar ja no vi}

pri hva ti la je ovu ini ci ja ti vu, s tim {to }e igra ~i, ~la no vi stru~ nog {ta ba i qu di iz upra ve ku pi ti ula zni ce. Ce na ul az ni ce je 200 di na ra, a svoj do pri nos ak ci ji da }e i svi ~la no vi vr {a~ kog klu ba. Ini ci ja tori ove hu ma ne ak ci je ve ru ju da }e se broj ni Vr {~a ni, fir me i udru `e wa ukqu ~i ti u ak ci ju. Ni `ni je jed na od naj per spek tiv ni jih ru skih eki pa, a we go ve bo je bra ne i dva na {a re pre zen ta ti va ca, Bo ban Ma ri ja no vi} i Ivan Pa u ni}. Na klu pi Ni `nog je na{ stru~ wak Zo ran Lu ki}, a we gov asi stent je le gen dar ni ru ski ko {ar ka{ Ser gej Pa nov.

J. Turkoane

Svet ska pr va ki wa Zo ra na Aru no vi}, ~la ni ca be o grad ske Cr ve ne zve zde, osvo ji la je ~e tvr to me sto u fi na lu Svet skog ku pa u stre qa {tvu u poq skom gra du Vroc la vu sa 483,8 (384) kru ga. Woj je do bro na zne me da qe i ma log kri stal nog glo bu sa ne do sta jao 0,1 krug. Aru no vi }e va je u fi na le u{la sa pe tim re zul ta tom od 384 kru ga i tre }om se ri jom u plej-ofu od 99,8 kru go va us pe la da se po me ri za jed nu po zi ci ju. U fi na lu je naj bo qe ga |a la Austra li jan ka La li ta Ja u le u ska ja (100,9) i sa sed mog me sta us pe la da se do mog ne bron ze. Pre su dio je po sled wi me tak Ja u le u ska ja je po go di la 9,6, a Aru no vi }e va 9,5. Po be di la je Ukra jin ka Ole na Ko ste vi~ sa 488,5 (389) kru go va i ta ko osvo ji la kri stal ni glo bus, sre bro je pri pa lo Ki ne ski wi Kvi Sun sa 486,0 (386), a bron za Ja u le ska ji sa 483,9 (383) kru ga.

- I u osnov nom de lu ne do sta ja lo je ma lo sre }e, kao i u fi na lu.

Ima la sam po go da ka elek tron ski me re no 9,9, ko ji se ra ~u na ju kao de -

vet ke „za iz voz”. Ako bi smo ra ~u na li moj re zult ta na de ci ma le, bio je ve }i i od re zul ta ta Ru ski we Kli mo ve, ko ja je pre fi na la

Zo ra na Aru no vi}

ima la dru gi re zul tat od 387 kru go va, ali je na kra ju za vr {i la kao pe ta sa po la kru ga ma we od me ne.

U fi na lu sam bi la u okvi ru re zul ta ta ri val ki, ali sam po sled wim hi cem iz gu bi la me da qu. Ka da bih re kla da sam za do voq na sla ga la bih, a ka da bih re kla da ni sam,

opet bih sla ga la. Ni je lo {e bi ti ta ko vi so ko pla si ran na ova ko pre sti `nom tak mi ~e wu. Na `a lost je di na se vra }am pra znih ru ku. Ovo je kraj se zo ne za me ne, ta ko da sa da idem na za slu `e ni od mor - re kla je Zo ra na Aru no vi}.

U re vi jal nom de lu, ta ko zva nom „Tro fe ju {am pi o na” za nov ~a nu na gra du Zlta i} i Mi ro sa vqev su is pa li pre za vr {ni ce. Pi {to qem je po be dio Rus Le o nid Eki mov, a pu {kom Hr va ti ca Swe `a na Pej ~i}. U fi na lu Svet skog ku pa Sr bi je ja ta ko osvo ji la je dan ve li ki i je dan ma li kri stal ni glo bus. An dri ja Zla ti} je sla vio ma lo ka li bar skim pi {to qem, a Ne ma wa Mi ro sa vqev je uzeo bron zu MK pu {kom tro stav. Zla ti} je jo{ bio de ve ti va zdu {nim pi {to qem, a Mi ro sa vqev osmi MK pu {kom 60 le `e }i.

G. M.

20

sport

subota24.septembar2011.

dnevnik

FEQTON

41

KOSTA PAPI]: IZAZOVI AFRIKE

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

Po ziv iz Tan za ni je

Ame ri kan ci im ve} do de li li zlat nu olim pij sku me da qu: va ter po li sti Sr bi je

AMERI^KE PROGNOZE ZA OLIMPIJADU U LONDONU

Va ter po li sti ma Sr bi je zla to Ameri~ki list „Ju-Es-Ej tudej” prognozira da }e Srbija na Olimpijskim igrama u Londonu osvojiti pet medaqa - jednu zlatnu i po dve srebrene i bronzane. Odli~ja bi trebalo da se na|u na grudima vaterpolista, tenisera Novaka \okovi}a, strelaca Zorane Arunovi} i Andrije Zlati}a, te odbojka{a.

Srbiju }e, prema tim prognozama, najvi{e obradovati vaterpolisti, koji }e ku}i doneti zlatnu medaqu, srebrom }e se okititi Novak \okovi} i Zorana Arunovi}, dok }e bronze pripasti odbojka{ima i Andriji Zlati}u.

Po tom scenariju, najboqi teniser sveta Novak \okovi} }e u finalu olimpijskog turni ra, ko ji se ba{ kao i Vimbldon igra na terenima Ol In gland klu ba, iz gu bi ti od trenutno drugog reketa sveta [panca Rafaela Nadala, dok }e [vajcarac Roxer Federer

osvojiti bronzu. U Londonu }e ponovo zablistati i srpski strelci, koji tradicionalno posti`u najboqe rezultate. Istovremeno, mu{ka od boj ka {ka se lek ci ja osvoji}e bronzanu medaqu, iza selekcija Brazila i Kube. Zanimqivo je da srpski pliva~i, prema prognozi ameri~kog lista, nisu me|u kandida ti ma za po bed ni~ ko postoqe u Londonu. „JuEs-Ej tudej” o~ekuje se da }e Milorad ^avi} na 100 metara delfin osvojiti ~etvrto mesto, dok }e Na|a Higl na 200 metara prsno biti peta.

Sa druge strane, Hrvatska mo`e da ra~una na zlatne medaqe Blanke Vla{i} u skoku u vis i mu{kog vesla~kog ~etverca, srebra }e osvojiti vaterpolisti, Ana Zaninovi} (tekvondo)

i jedrili~ari (u kategorijama 470 i fin), dok }e jedinu bronzu doneti rukometa{i. Ameri~ki dnevni list uradio je detaqnu analizu i na osnovu rezultata i forme sportista u 2011. godini napravio virtuelnu tabelu medaqa, koja se a`urira svakog me-

seca. Srbija na toj listi trenutno zauzima 37. mesto.

Od biv{ih jugoslovenskih republika na listi su samo jo{ Hrvatska, koja se nalazi na 32. mestu i Slovenija, koja je 40.

List prognozira da }e Hrvati u Londonu osvojiti sedam medaqa (dva zlata, ~etiri srebra i jednu bronzu), dok }e se Slovenci pet puta popeti na postoqe (dva srebra i tri bronze). BiH nema na listi mogu}ih osvaja~a bilo koje medaqe, kao ni Makedonije i Crne Gore. Prema ovoj prognozi najuspje{nije zemqe na predstoje}im Igrama bi}e SAD i Kina, koje }e osvojiti po 89 medaqa, dok }e Rusija biti tre}a sa 83 odli~ja. Amerikanci, koji su po broju medaqa dominirali na posledwa ~etiri olimpijska takmi~ewa, po toj ra~unici }e biti najuspe{niji kada je re~ samo o zlatnim medaqama - osvoji}e 40, dok }e Kina biti druga sa 32 najsjajnija odli~ja.

TAKMI^EWE OSNOVACA U BE^EJU

Bu di fer, po kre ni igru

KO JE BO QI DA SA: Na kon iza zov nih fo to gra fi ja Ra fa e la Na da la u do wem ve {u „Ar ma ni ja” i Jan ko Tip sa re vi} se sli kao za brend „Eks trem in ti mo”.

- Sa rad wa sa Ar ma ni jem je za me ne pot pu no no vo is ku stvo u ko me ve o ma u`i vam - re kao je po pu lar ni Ra fa.

S dru ge stra ne, Jan ko u~e stvu je u kam pa wi „Eks trem In ti ma” za spor ti stu „ob u ~e nog za po be du”.

- U `i vo tu, kao i na te re nu, mo ram da bu dem od lu ~an. Vo dim vr lo ak ti van i di na mi ~an `i vot, {to po ne kad stvar no ume da bu de vr lo na por no. @e lim da se ose }am do bro u svo joj ko `i, jer mi udob nost, kva li tet i si gur nost jed no stav no po ma `u da pre va zi |em sve te na po re i po stig nem svo je ci qe ve. Vi dim di rekt nu ve zu iz me |u udob no sti, kom fo ra i sa mo po u zda wa, ne sa mo u `i vo tu, ne go i na te ni skom te re nu. Za to mi je bit no, kao i ve }i ni mu {ka ra ca, da ono {to no sim – no sim po no sno - ka `e Tip sa re vi}.

U `eqi da pribli`e sport, Petrovog Sela i Be~eja. Svaka sportsku kulturu, kulturu navija- {kola imala je po 41 takmi~ara wa i fer plej deci i mladima, uzrasta od 5. do 8. razreda, koje su Sportski savez Vojvodine ve} ~e- predvodila po dva nastavnika. O tvrtu godnu zaredom sprovodi ma- regularnosti takmi~ewa u Be~eju nifestaciju „Budi fer, pokreni brinuli su Marko Adamovi} na teigru“. U pitawu je modifikovano renima za atletski vi{eboj sportsko takmi~ewe, ~iji je po- (sprint na 50 metara, {tafeta 100 kroviteq Ministarstvo omladine metara, skok u daq iz mesta i bacai sporta, a sufinansijer Pokra- we medicinke), Vera Vrane{ na jinski sekretarijat za sport i poligonu borbe i nadvla~ewu koomladinu. Pobednici op{tinskih nopca i Miroslav Kova~ev u sali, takmi~ewa na}i }e se 15. oktobra gde su bili basket, gimnasti~ki na zavr{nom takmi~ewu u Subotici, ovim re~ima obratio se sekretar SSV Mladen Stoj{i} u~esnicima pomenute manifestacije u be~ejskoj op{tini.

U ime doma}ina, O[ „Zdravko Glo`anski“, u~esnike atraktivnog takmi~ewa pozdravio je direktor {kole Du{an Zahar i Ve {ti na kra si la bor bu po`eleo im da se igraju, dru`e i zabave, te da nijednog poligon i ples-sportsko navijawe. trenutka, zarad postizawa boqeg Od maksimalno mogu}a 44 boda, rezultata, fer plej na stave u dru- O[ „Zdravko Glo`anski“ je osvogi plan. Zamenik predsednika op- jila 23, {kola „[amu Mihaq“ iz {tine Budislav Meduri} je rekao Ba~kog Petrovog Sela bila je druda smo svedoci svega {to optere- ga sa 17, a wihova imewakiwa iz }uje sport i ono oko wega, ali i to Be~eja tre}a sa 14 bodova. Vaqa da se to ne mo`e re{iti represi- dodati da su sve tri {kole u~esnijom, ve} edukacijom, kao {to je ova ce manifestacije dobile na pomanifestacija, i dugoro~nim klon sportske rekvizite, svi takobrazovawem. mi~ari majice, a pobednici novu Pored {kole doma}ina, aktiv- priliku za dokazivawe na finalno u~e{}e uzele su {kole imewa- nom takmi~ewu u Subotici. kiwe „[amu Mihaq“ iz Ba~kog V. Jankov

Kad sam izdr`ao tih dvadesetak dana, izdr`a}u i ovih {est.

I tu se malo opustim. Onda sam napravio neki rezime: uzeo sam Toqinu diplomu, shvatio sam da ne treba da idem na utakmice, novinari }ute, niko ne}e promeniti trenera. Dakle, ostaje mi da odem u pojedine krajeve Johanesburga, da se podsetim kako je to bilo ranije. A i da se otrgnrm od svakodnevnih misli. Ipak, po~ne da me hvata panika. Gde mi je posao? Gde su pare? Kako da platim detetu {kolu? Od ~ega }u da mu pla}am sobu u Beogradu? Ho}e li polo`iti prijemni? Da li }e biti na buxetu ili ne? Nije mi bilo svejedno. Od posla nema ni{ta i odlu~io sam se za povratak ku}i.

To je bilo danas. Kad, sutradan, zvoni telefon.

- Kosta, ima jedan klub, tra`e te ozbiqno. Evo ti broj telefona, pa se ti s wima dogovori - javqa mi se Mi}a Sredojevi} iz Etiopije. - Kosta, tra`i te klub iz Tanzanije.

Gde sad Tanzanija? Opet, boqe i Tanzanija nego ni{ta.

- Mi}o, hvala ti {to si me se setio. Mo`da to i nije lo{e, ali daj ti wima moj broj telefona.

Ako ih stvarno interesujem, javi}e mi se.

- Kosta, zva}e te sigurno. Sto posto!

Ujutro, Sale i ja pijemo kafu pre nego {to on ode za svojim obavezama. Oko 11 sati skoknem do „De la salutea”, da se vidim s prijateqima, malo popri~amo i dru`imo se. I to bi mi bio kao

nim kofer i nazad u Tanzaniju.

Ka`em sinu da odgovori da smo se u na~elu dogovorili i neka po{aqe avionsku kartu. Otkuca Toqa to i po{aqe. Kroz dva sta dobije odgovor da me karta u agenciji ~eka u ponedeqak.

Vidi sad ovo. Karta me ~eka u ponedeqak. To ovde ba{ nije bila ja~a strana. Ali dobro, ja sam pristao samo u na~elu. Nov~ana ponuda nije bila lo{a, a idem u Tanzaniju koja ba{ i nije fudbalska zemqa poput onih u kojima sam radio. Ipak, posao je posao.

Prepakujem se ku}i i krenem put Tanzanije. Sleteo u Dar es Salam. Bio sam sme{ten u divnom hotelu. U blizini su gotovo sve ambasade, a tu su i izuzetno snabdeveni {oping centri, koje sam obi{ao s golmanom Obrenom ^u~kovi}em, koji brani za tim u koji sam do{ao kao trener.

Dok sam upoznao ekipu i osetio neke stvari, zavr{io se prvi deo prvenstva. U tom delu ja sam sedeo na klupi samo na jednoj utakmici. Pre te utakmice igrao se veliki derbi SimbaJanga. Ja sam radio samo dva dana sa ekipom i oni su osetili {ta ja `elim da oni ubudu}e igraju.

U derbiju su igrali veoma dobro, ali su izgubili 0:1. Igrali su zaista sjajno, pa su navija~i Jange, uprkos porazu, bili zadovoqni.

Dolazi ta druga utakmica na kojoj ja prvi put zvani~no sedim na klupi, jer sam dobio dozvolu da radim. Taj susret smo dobili, igrali dobro i to je odmah svima bilo vidqivo. Po~eli su navija-

Pot pis na ugo vo r s Jan gom

neki dan. Kad, oko 11.30 zvoni telefon. Pogledam, nepoznat broj.

Javim se.

- Ovde Jusuf Man|i, predsednik kluba Jang afrikans iz Dar es Salama. Da li bi ste vi do{li ovde da radite? ^uo sam dosta lepih stvari o vama od va{ih kolega.

- Za{to da ne. Evo, mo`emo da se dogovorimo ovako, da vi meni po{aqete avionsku kartu. A putem interneta da mi po{aqete uslove pod kojima bih radio. Onda mo`emo da razgovaramo i napravimo posao. Postavio sam sebi, ranije, doma}i zadatak. Nijedan afri~ki klub mi do sada nije poslao avionsku kartu za posao. Nijedan. Sve avionske karte prilikom dolazaka na razgovor sam platio sam. Jeste da mi je taj novac bio vra}en od svih klubova u kojima sam radio, ali nijedan nije unapred platio kartu. E, sada sam odlu~io da tako vi{e ne radim. A to da tra`im da mi preko interneta po{aqu uslove, to niko nije radio. Mo`da sam ja poku{avao takvim uslovima da ih obeshrabrim, ili odbijem ponudu. Mo`da mi se nije i{lo u Tanzaniju, jer gotovo ni{ta nisam znao o fudbalu u toj zemqi.

Ipak, po{aqem sinu u Novi Sad poruku, SMS-om, da }e mo`da ne{to sti}i na moju i mejl adresu iz Tanzanije pa da pogleda i da mi javi. Nije pro{lo ni pola sata, a Toqa mi javqa: - ]ale, stiglo je ne{to. Nego, nazovi me da ti pro~itam. ^ujem se s Toqom i on ka`e, stigla je poruka od Jang afrikansa, nude toliko para, sme{taj i ostalo i mora{ do}i tamo do 11. oktobra. Pa samo mogu da skoknem do Novog Sada, prome-

~i da se bude, da dolaze na stadion u ve}em broju nego ranije.

Mi ne mo`emo daqe od drugog mesta, jer smo posle prvog dela sezone bili peti-{esti. Simba je izmakla 12 bodova. Prakti~no, to je nedosti`no. Niko od mene ne tra`i da budem {ampion, jer su svesni da {anse gotovo i ne postoje. Ciq nam je da poku{amo da osvojimo drugo mesto i da obezbedimo plasman u Kup Afrike. U tom periodu igra se Tasker kup, gde u~estvuju Simba i Janga, kao i ekipe iz Kenije, Ugande i jo{ nekih afri~kih zemaqa, osam timova podeqenih u dve grupe. U grupi se igra svak sa svakim. Mi smo bili u grupi sa {ampionima Kenije i Zanzibara i jednom doma}om ekipom.

Lako smo bili prvi u grupi i sada sledi polufinale s drugoplasiranim iz druge grupe. Veliki derbi sa Simbom. U taj duel u{li smo moralno ja~i i spremni. Stadion pun. Pobedili smo velikog rivala. Navija~i odu{evqeni. Nose me posle utakmice. Ali, to je bilo tek polufinale. Ostalo je da se odigra finalni susret s tada najja~om kenijskom ekipom. U Tanzaniji, kada Simba dobije Jangu, ili obrnuto, sve je zavr{eno. Ostale utakmice kao da i ne treba igrati. Zato je wihov duel u prvenstvu uvek bio na kraju. Posledwa ili pretposledwa utakmica.

Prakti~no, prvenstvo gubi smisao ako je derbi na po~etku. Navija~i su zapali u veliku euforiju. Me|utim, meni je stalo da osvojimo turnir. Mu~ili smo se tokom ~itave utakmice. Pobedom u duelu sa Simbom igra~i su mislili da su odradili sav posao.

SUTRA: Ostao samo kandidat za selektora Kwi gu mo `e te ku pi ti u kwi `a ra ma ili je po ru ~i ti na te le fon: 063/54 12 34

c m y

kultura

dnevnik

subota24.septembar2011.

21

ОД УТОРКА ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Грађански модернизам и популарна култура

45. БИ ТЕФ... НА УСИ ЈА НОМ ЛИ МЕ НОМ КРО ВУ

Же не и смрт Уси ја но цр ве ни са лон по ро дич не ви ле. Аг нес ле жи бо ле сна на смрт. У по се ти су јој се стре, Ка рин и Ма ри ја. Слу жав ка Ана се бри не о Аг нес, док се стре има ју и сво јих бри га... То је си же фил ма „Кри ци и ша пу т а ња“ Инг ма ра Берг ма на из 1973. го ди не ко јем се у Мађaрском по зо ри шту у Клу жу вра ћа Ан дреј Шер бан, адап ти ра ју ћи сце на рио и ре жи ра ју ћи исто и ме ну пред ста ву, из ве де ну прек си ноћ на го сто ва њу Би те фа у Но вом Са ду. Основ ни мо тив Шер ба но вог ис тра жи вач ки ори јен ти са ног ома жа ве ли ком Берг ма ну ти че се ту ма че ња, не ке вр сте уну тра шње, ин сај дер ске ана ли зе са мог мо ти ва, то ка и ре зул та та ра да на фил му ко ји ва жи за ул ти ма тив ну лек ти ру исто ри је умет но сти. Пред ста ва по чи ње та ко што је дан глу мац (Жолт Бог дан) узи ма уло гу Инг ма ра Берг ма на ко ји, не кад не по сред но, не кад по сред но, пу бли ку во ди кроз сни ма ње и иде ју „Кри ка и ша пу та ња“. У уво ду се пред ста вља ју и глу ми це, а сам Берг ман ће узе ти и уло ге свих дру гих му шких ли ко ва у фил му (док -

то ра, све ште ни ка и му же ва Ка рин и Ма ри је). Инг мар Берг ман и ње го ва филм ска умет ност из вор је мно гих за ни мљи вих ту ма че ња, ана ли за, без је дин стве ног кљу ча. Из ме ђу оста лог, упра во за то што Берг ман, а мно ги ће ре ћи и умет ност уоп ште, гле да о цу омо гу ћа ва чу де сан фо кус, исто вре ме но отва ра ју ћи про стор за раз ми шља ње. Спор тем по, фо то граф ски па са жи, мо ну мен тал ност ли ко ва и за то иза бра них глу ма ца, пси хо ло шки на пе та ат мос фе ра, са мо су не ке од нај оп шти јих од ред би ње го ве по е ти ке. Ан дреј Шер бан се од лу чу је да пре по зна тљи вост Берг ма но ве по е- ти ке по дра жа ва. По де ла, сце на, све тло... Све је у функ ци ји фил ма. Оно што је у функ ци ји пред ста ве ре зо ви и ре ди тељ ски, глу мач ки ко мен та ри сце на, си ту а ци ја, ли ко ва, фе но ме на при ка за них у фил му, обо је но је ди дак тич ки. Гле да лац упо зна је рад иза ка ме ре, на на чин обич них смрт ни ка, љу ди ко ји ни са ми не зна ју шта ра де, зна ју са мо да их не што нео бја шњи во го ни на то. За што су глав ни ли ко ви же не, ка ко је „глу ми ти“ бол, има ли Бо га у смр ти, ако је не до сту пан у жи во -

ту, то су пи та ња из ву че на из „кри ка и ша пу та ња“ из ву че на у пр ви план пред ста ве Ма ђар ског по зо ри шта из Клу жа. Ако се не што до дат но и има са зна ти о Берг ма ну и ње го вом фил му, он да је то ре ла ти ви зо ва но ис ку ством да умет ност го во ри о умет но сти, фик ци ја го во ри о фик ци ји, илу зи ја о илу зи ји, а флеш бек о флеш бе ку. Ако је Шер бан имао не ку по себ ну на ме ру, он да је то она лич не при ро де. Раз ми шља ње о смр ти, о умет но сти као од го во ру на то пи та ње, упи та ност и стра сна афек ци ја ка жен ској уло зи у „свет ској ре во лу ци ји“, све су то Тан та ло ве му ке ан тро по морф но сти. Ко ли ко год да је за ни мљи во и упут но то што Шер бан ци ти ра Берг ма на да се у по љу сна, за ко је сма тра филм (и умет ност), Тар ков ски бо ље кре тао од ње га, то ли ко је за кри тич ки суд о ње говј пред ста ви бит ни ји је дан дру ги, та ко ђе упо тре бљен у Шер ба но вом оства ре њу. Он се ти че то га да је по зо ри ште вер на же на, а филм зах тев на љу бав ни ца. Ка ко се он да Ан дреј Шер бан ла тио јед не као да је дру га? То је пра во пи та ње! А кад има пи та ња, има и успе ха. Игор Бурић

У Галерији Матице српске у уторак, 27. септембра, у 20 сати, биће отворена изложба Грађански модернизам и популарна култура. Епизоде модног, помодног и модерног (1918–1941) ауторке др Симоне Чупић. Како је јуче, најављујући догађај, рекла управница Галерије Матице српске мр Тијана Палковљевић, и ова изложба је плод континуираног бављења богатом и инспиративном галеријском збирком XX века, која пружа и могућност посматрања утицаја друштвених појава на уметност. Како се већ из назива поставке да видети, она поседује велику дозу атрактивности за шири круг посетилаца, па и млађу публику и пружа пуно материјала за поређења прошлог са оним што се данас дешава у интеракције умености и популарне културе. По речима др Симоне Чупић крај Првог светског рата означио је почетак периода убрзане модернизације српског друштва, макар да се то догађало у спољним манифестацијама. Простори јавног окупљања и још више јавне забаве сведочанства су нових, модних и помодних дешавања, као и нових интересовања, животног стила и организације слободног времена који постају статусни симболи и елементи препознавања модела живота европеизираног нарастајућег грађанства, каже Симона Чупић и објашњава да је изложба тематски груписана око догађаја из домена популарне културе гостовање варијете звезде Џозефине Бејкер у Београду, долазак светског тениског првака Анрија Кошеа, па отварање Зоолошког врта у Београду... и могућности њиховог преношења на поље визуелних уметности – слика, филмова, фотографија, дизајна. Кроз нераскидиву везу популарне културе, уметности и друштвених и историјских прилика, наглашене су особености грађанске културе, као нове и модерне про јек ци је ствар но сти, уоб ли че не ви зу ел ном ин тер пре та ци јом ур ба не сва ко дне ви це ме ђу рат не епо хе. Из ла га њем умет нич ких де ла ко ја об у хва та ју пор тре те та да шњих

филм ских ди ва, ауто пор тре те умет ни ка, пред ста ве гра ђан ских ен те ри је ра и јав них про сто ра на ме ње них за ба ви, на ме ра је да се пред ста ви дух јед ног вре ме на, схва та ња и те жње јед не ди на мич не епо хе у на ци о нал ној исто ри ји. На овој из ло жби, гру пи са ној у не ко ли ко це ли на, би ће пред ста вље но пе де се так ра до ва – сли ка и

ре на“ са Џо зе фи ном Беј кер из 1927. го ди не. На отвар њу из ло жбе го во ри ће мр Ти ја на Пал ко вље вић, управ ни ца Га ле ри је Ма ти це срп ске, др Си мо на Чу пић, аутор ка и Ми ло рад Ђу рић, по кра јин ски се кре тар за кул ту ру и јав но ин фор ми са ње. Из ло жбом Гра ђан ски мо дер ни зам и по пу лар на кул ту ра. Епо зи о де

Милена Павловић-Барили: Џозефина Бејкер

цр те жа из фон до ва Га ле ри је Ма ти це срп ске, На род ног му зе ја, Му зе ја са вре ме не умет но сти, На род ног по зо ри шта, Га ле ри је „Ми ле не Па вло вић-Ба ри ли” у По жа рев цу, Спо мен-збир ке Па вла Бе љан ског. Умет нич ка де ла ће би ти упот пу ње на на цр ти ма за укра сне ку ти је из Му зе ја при ме ње не умет но сти, но вин ским илу стра ци ја ма из та да шње штам пе а то ком по став ке ће би ти еми то ван филм „Троп ска си -

мод ног, по мод ног и мо дер ног (1918–1941), Га ле ри ја Ма ти це срп ске се укљу чу је у ме сец мо де ко ји ће у чи та вој Ср би ји би ти при ре ђен у по во ду одр жа ва ња ме ђу на род не му зеј ске кон фе рен ци је по све ће не оде ва њу. Из ло жба ће би ти отво ре на до 20. ок то бра, а то ком тра ја ња из ло жбе би ће при ре ђе ни про прат ни про гра ми: пре да ва ња, ту ма че ња из ло жбе и про јек ци је фил мо ва. В. Ц.

СЛЕ ДЕ ЋЕ НЕ ДЕ ЉЕ У ПО ЗО РИ ШТУ МЛА ДИХ

Две лут кар ске пре ми је ре За де чи је по зо ри шне пред ста ве др жа ва да је ма ње нов ца не го за по став ке у те а три ма за од ра сле- ваљ да за то што су де ца ма ла. А то је не прав да, ре че но је ју че на кон фе ре ци ји за но ви на ре у По зо ри шту мла дих, на ко јој су на ја вље не две лут кар ске пре ми је ре за сле де ћу не де љу. То су „Цр вен ка па“ Иго ра Бо јо ви ћа, у ре жи ји Дра го сла ва То до ро ви ћа (28. сеп тем бра) и „Квар на

ко јој су „Цр вен ка па“, „Ру жно па че“ и „Љу бав бе лог ме две да“. Ре ди тељ Дра го слав То до ро вић сма тра да су де ца-по што ва ни ма ли љу ди, а та ко се пре ма њи ма оп хо де у не мач ким по зпри шти ма. Сли чан по глед на нај мла ђе ну де и драм ски тек сто ви Иго ра Бо јо ви ћа, ко ји су бес крај но ду хо ви ти. Пи сац бај ка ма, па и „Цр ве на пи“, да је тре ћу ди мен зи ју и пот пу но их при бли жа ва да -

и у ре жи ји Не бој ше Са ви ћа. Реч је о пра и звед би, а ре ди тељ је на гла сио ка ко се тру дио да пред ста ва ли чи на ани ми ра ни филм. То је при ча дру гар ству, о пра вил ној ис хра ни и о здра вим сти ло ви ма жи во та. Глум ци ани ма то ри Јо ва на Цав нић и Са ша Стој ко вић ре кли су да су сте кли но ва ис ку ства у са рад њи са Са ви ћем и да су се кроз рад и са ми игра ли. За то ве ру ју да

СУТРА У КЊИЖЕВНОЈ ОПШТИНИ ВРШАЦ

Сећање на Петруа Крдуа Пријатељи и поштоваоци Петруа Крдуа (1952-2011), књижевника, преводиоца, издавача, дугогодишњег уредника и једног од оснивача Књижевне општине Вршац, сутра ће обележити дан његовог рођења. Скуп је заказан за подне, у Стеријиној 34, у седишту КОВ-а, где ће бити промовисан књижевни часопис „Ковине“ који већ десетак година издаје Књижевна општина Вршац (КОВ).О Крдуу и његовом стваралаштву говориће књижевни критичар Дејан Тадић и уредница „Ковина“, песникиња Санда Ристић-Стојановић, док ће објављене и необјављене песме Петру Крдуа казивати песникиње Марија Васић-Каначки и Даница Миросављев, као и глумица НП „Стерија“ Отилија Пескарију. Цео број „Ковина“ посвећен је Петруу у Крдуу, а о њему су писали Никита Станеску, Јелена Чижова, Емил Филип, Ана Бландијана, Штефан Аугустин Дој-

наш, Михајло Пантић, Тања Крагујевић, Јован Зивлак, Тонко Мароевић, Васа Павковић, Јовица Аћин, Миљурко Вукадиновић, Никола Бертолино, Зоран Ђерић, Рајко Ђурић, Дејан Тадић и други. Следе интервјуи које је Петру Крду давао у разним пригодама.Часопис је проткан је његовим песмама и вињетама, као и интервјуом са еминентним писцем Емилом Сиораном. Свеска часописа „Ковине“ посвећена Петру Крдуу, чији је он оснивач, опремљена је бројним фотографијама са многих књижевних манифестација којима је присуствовао, говорио и сусретао се са најреномиранијим људима из света културе наше земље и иностранства. На Крдуов гроб на вршачком гробљу, сутра ће бити положено цвеће. Петру Крду је изненада преминуо 30. априла ове године. Р. Л.

НА 53. БИЈЕНАЛУ У ВЕНЕЦИЈИ НАСТУПИЛО ТРОЈЕ АКТЕРА ВОЈВОЂАНСКЕ ЛИКОВНЕ СЦЕНЕ

Делотворност крхке уметничке мисли

Из представе „Кварна фарма”

фар ма“ Не бој ше Са ви ћа, ко ји пот пи су је и текст и ре жи ју(30.сеп тем бра). Бо јо вић је ре као да је од по зна те бај ке по зај мио прак тич но са мо име, а све оста ло је мо де ран по глед на про бле ме са вре ме не по ро ди це: Цр вен ка па је де те раз ве де них ро ди те ља, а ње ној ма ми се ја ко сви ђа ло вац. Ју че је пред ста вље на Бо јо ви ће ва књи га „Лут кар ски дра мо ле ти“, у

Фо то: Б. Лу чић

на шњим гле да о ци ма. Ре ди тељ је оду ше вљен са рад њом са глум ци ма Ма ри јом Ми тро вић и Сло бо да ном Нин ко ви ћем- они ани ми ра ју не ко ли ко лу та ка и пе ва ју ужи во. Док пу бли ка ула зи, на сце ни ће се вр те ти ви део ко ји по ка зу је ка ко глум ци пу ту ју. Два да на ка сни је, 30. сеп тем бра, та ко ђе у 18 ча со ва, за ка за на је пре ми је ра „Квар не фар ме“, по тек сту

ће се ова пред ста ва до па сти нај мла ђи ма. У фи нан сиј ској оску ди ци и усред ре но ви ра ња згра де По зо ри шта мла дих, опре де ли ли смо се за та ко зва не ма ле фор ме, мо бил ни је пред ста ве ко је ће лак ше сти за ти до гле да ла ца, ре као је на ју че ра шњој кон фе рен ци ји за ме ди је управ ник Зо ран Ђе рић. Р. Лотина

Уметница Мира Бртка, галеристкиња Весна Латиновић и ликовни критичар Сава Степанов учествовали су у програму који је ових дана одржава у павиљону Шпаније на 53. Бијеналу уметности у Венецији. Наши представници су позвани као чланови интернационалне групе Биро за превентивну имагинацију и покрета Артеидеологија (основаног 1973.) са седиштем у Риму.У раду ове групе, током скоро четири деценије дуге активности, учествовали су изузетно значајни светски уметници попут чланова Групе Арт Лангуе, Бојс, Бурен, Кристо, Клементе, Ники Сант Фал, Кошут, Пистолето, Кателан, Олива и други. Својевремено је о том покрету италијански критичар Филиберто Мена констатовао да представља једну од најзначајнијих појава на италијанској уметничкој сцени.

Наши представници позвани су да у Павиљону Шпаније учествују у пројекту уметнице Доре Гарсије „Не-адекватно“. Та тема је посвећена позицији маргиналности уметности у актуелним политичким, економским, социјалним и културолошким односима. Ова расправа концепцијски интонирана самим насловом акције, у шпанском павиљону се перманентно одвија од дана отварања овогодишње бијеналне изложбе. Сваки од наших учесника је, заједно са италијанским уметницима Кармелом Ромео и Лучаном Трином (координаторима покрета Артеидеологија), реаговао на свој начин – Мира Бртка је поново „депоновала“ нове артефакте у тзв. Црвени кофер који се „пуни“ разним прилозима чланова групе још од 1994; Весна Латиновић је презентовала концепцију новосадске

Фондације Бртка-Кресоја (у формирању) а Сава Степанов је говорио о уметности и делотворности крхке уметничке мисли у актуелном свету а на примерима из савремене уметности и актуелне биеналне изложбе. До сада је на изложби 54. Бијенала у Венецији, по позиву Доре Гарсије, у овом уметничком пројекту, учествовао велики број уметника и уметничких група из више земаља. По речима Доре Гарсије расправа је показала да је тема њеног пројекта универзална, а што показује да је, осим економско-политичке светске кризе, евидентна и криза односа према и унутар саме уметности. Позиција уметности је, како то запажа Дора Гарсија, ипак, одржива због властите способности да буде индикација и својеврсна антиципација предстојећих збивања.

22

svet

subota24.septembar2011.

UKRATKO

dnevnik

JEMEN

NEMA^KA

Sa leh po zi va na mir

Za pa lio se ~o vek VAR [A VA: Jedan ~ovek se zapalio ju~e u Var{avi, ispred zgrade u kojoj se nalazi kabinet premijera Donalda Tuska, pa je zbog povreda hitno preba~en u bolnicu. „^ovek je zadobio 40 procenata opekotina na telu i sumwa se da mu je ugor`en i respiratorni sistem. Ima izme|u 40 i 50 godina”, izjavio je portparol slu`be Hitne pomo}i Marek Niemirski. Motiv za poku{aj samoubistva za sada nije jasan, navodi Rojters. Samospaqivawe se dogodilo dve nedeqe pred parlamentarne izbore, na kojima stranka premijera Donalda Tuska Gra|anska platforma ima nvi{e {ansi da pobedi na izborima, zakazanim za 9. oktobar.

Sa hra wen Ra ba ni KA BUL: Zvani~nici Avganistana i drugih zemaqa odali su posledwu po{tu biv{em predsedniku Avganistana Burhanudinu Rabaniju. Predsednik Hamid Karzai, drugi zvani~nici i strani ambasadori okupili su se u predsedni~koj palati na sahrani Burhanudina Rabanija, ~iji je kov~eg bio umotan u crveno-crno-zelenu dr`avnu zastavu. „Na{a je odgovornost da reagujemo protiv onih koji su neprijateqi mira”, izjavio je Karzai, koji je Rabanija nazvao neumornim zagovornikom pomirewa i „`rtvom puta mira”. Avganistanski predsednik tvrdi da wegovi sunarodnici treba da poja~aju napore za okon~awe vi{egodi{wih sukoba u toj zemqi. „Danas smo svedoci jednog od najzna~ajnijih i najtu`nijih doga|aja u ovom va`nom politi~kom trenutku u istoriji sveta”, rekao je sin pokojnog predsednika Salahudin Rabani i pozvao avganistansku vladu da istra`i ubistvo.

No vi su ko bi i sank ci je HOMS, BRI SEL: Troje demonstranta ubijeno je posle molitve petkom. Brisel i @eneva uvode nove sankcije - naftnoj industriji, i zabrawuju putovawa u EU qudima bliskim vlasti.

Snage bezbednosti ubile su dvoje civila u odvojenim incidentima u blizini grada Homsa. Jedan ~ovek, koji je rawen dan ranije, preminuo je od zadobijenih rana, objavila je sirijska organizacija za pra}ewe qudskih prava.U Zabadani, 45 kilometara severozapadno od Damaska, ubijen je prolaznik, dok su se snage bezbednosti sukobile s demonstrantima u ~etvrtak no}u. Blizu 2.000 qudi okupilo se u gradu Deir Ezor na istoku dr`ave, tra`e}i da Ba{ar al-Asad podnese ostavku, a snage bezbednosti poku{ale su da ih rasteraju.

SA NA: Predsednik Jemena Ali Abdalah Saleh se iznenada vratio u Sanu. U novim neredima poginulo jo{ sedam qudi, a troje je raweno. U prvom govoru poziva na mir i dijalog „Re{ewe nije u cevima pi{toqa

Ali Abdalah Saleh

i pu{aka, nego u dijalogu i zaustavqawu krvoiproli}a”, rekao je Ali Abdalah Saleh u svojoj prvoj poruci javnosti po povratka u Jemen, koju je citiralo Mini-

starstvo odbrane. O~ekivani govor predsednika Alija Abdalaha Saleha trebalo je da iznese ponudu za re{avawe politi~ke krize u Jemenu. Neki arapski mediji spekulisali su, da je u tom govoru trebalo da bude Salehova ostavka, dok wegovi savetnici tvrde da te glasine nisu ta~ne. „Predsednik Saleh namerava da ostane na mestu {efa dr`ave i ostaje odlu~an da krizu re{i politi~kim kanalima”, tvrde wegovi savetnici za medije. Ali Abdalah Saleh se u Sanu vratio osam meseci posle po~etka pobune u Jemenu.

U Jemenu od februara meseca traju protesti, u kojima je u~estvovalo desetine hiqada qudi, zahtevaju}i ostavku Saleha, koji je na vlasti 33 godine. Uprkos pritiscima iz zemqe i inostranstva, Ali Abdalah Saleh odbija da odstupi s vlasti. Svedoci javqaju da je ve} samom objavom povratka Alija Abdalaha Saleha na ulice iza{lo jo{ vi{e demonstranata nego prethodnih dana. Gra|ani su sa Trga promene, koji je svojevrsni {tab protesta, probiju prepreke koje je postavila vojska. Vojnici su otvorili vatru, a troje qudi je odmah raweno.

Pi rat ska stran ka sve po pu lar ni ja BER LIN: Piratska stranka, koja je na pro{lenedeqnim izbrima u Berlinu osvojila skoro devet odsto glasova, sude}i po anketama, popularna je i na saveznom nivou, koliko i liberali vicekancelara Filipa Reslera i {efa diplomatije Gvide Vestervela.

Za „Pirate” bi, kada bi u nedequ bili izbori, glasalo ~etiri odsto Nemaca, isto koliko i za liberale, kojima ve} du`e vremena lo{e ide i ~ija popularnost je od enormnih skor 15 odsto na pro{lim izborima, pala toliko nisko da bi ta partija, kojoj je pe~at dao biv{i {ef nema~ke diplo ma ti je Hans-Di trih Gen -

AME RI^ KE DI PLO MA TE NA PU STI LE SED NI CU GE NE RAL NE SKUP [TI NE UN

Ah ma di neyad – 11. sep tem bar iz go vor za na pa de WU JORK, TEL AVIV: Ameri~ke diplomate napustile su sednicu UN po{to je iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad teroristi~ke napade na SAD 11. septembra 2001. nazvao „izgovorom”.On napade navodi kao izgovor za ameri~ku invaziju na Irak i Avganistan, prenele su zapadne agencije.

Tokom govora iranskog predsednika, diplomate vi{e zapadnih zemaqa napustile su sednicu Generalne skup{tine Ujediwenih nacija dok su druge strane diplomate to u~inile ubrzo zatim. Ahmadinexad je napade 11. septembra okarkterisao kao „misteriozne” i dodao da su wegova zemqa i on sam bili izlo`eni pritisku ameri~ke vlade jer je zatra`io istragu tog doga|aja. „Umesto da se formira tim za utvr|ivawe ~iwenica, ubili su glavnog po~inioca i wegovo telo bacili u more. Zar nije razumnije da su ga priveli pravdi”, rekao je Ahmadinexad.

Mahmud Ahmadineyad

Iranski predsednik optu`io je SAD i wene saveznike da „gledaju na cionizam kao svetu stvar i ideologiju”. „Koriste}i svoju imperijalisti~ku medijsku mre`u koja

je pod uticajem kolonijalizma oni prete sankcijama i vojnim akcijama svima koji dovode u pitawe holokaust i doga|aj 11. septembra”, kazao je Ahmadinexad.

U o~ekivano provokativnom govoru, koji je ve}im delom bio u obliku pitawa, iranski predsednik je ponudio analizu „iz drugog ugla” sada{we situacije u svetu, isti~u}i da je koren problema u postoje}em svetskom poretku.

Me|u pitawima su bila: Ko je oterao u ropstvo desetine miliona Afrikanaca, nametnuo kolonijalizam i pqa~kao resurse drugih nacija, ko je pokrenuo dva svetska rata i upotrebio atomsko oru`je protiv bespomo}nih civila, ko je decenijama podr`avao diktatore u Tre}em svetu, ohrabrio Sadama Huseina da krene u rat protiv Irana i snabdeo ga hemijskim oru`jem.

Izrael je optu`io iranskog predsednika Mahmuda Ahmadine`ada da je govorom u Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija ugrozio mir u svetu.

Stotine qudi protestovalo je ju~e ispred zgrade UN zbog u~e{}a iranskog predsednika na zasedawu.

{er sada ostala vanparlamentarna stranka.

To su rezultati „politi~kog ba ro me tra„ te le vi zi je ZDF, po kojima bi za demohri{}ane kancelara Angele Merkle glasalo nepromewenih 34 odsto bira~a, za socijaldemorkate 30, za zelene 18 i levicu {est odsto Nemaca. „Piratima”, me|utim, fali „tlo pod nogama”, oni su idealisti i moraju se, najpre „parlamentarizovati”, ka`u analiti~ari, koji, ipak, ne iskqu~uju da bi „Pirati” mogli , jednog dana, da „izvedu prepad” i na teritoriji cele Nema~ke i, iako to nije jednostavno, u|u ~ak i u Bundestag.

(Ta njug)

Si ro vi ura ni jum u Li bi ji BE^: Me|unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) potvrdila je pronalazak „`utog kola~a” u buradima kod Sabhe. Uranijum je ranije bio prijavqen IAEA jer je Nacionalni prelazni savet objavio da su wihovi borci zauzeli ve}i deo grada Sabhe i prona{li radioaktivni materijal.„Mo`emo da potvrdimo da postoji ’`uti kola~’ (sirovi uranijum) uskladi{ten u buradima na lokaciji blizu Sabhe u centralnoj Libiji“, rekla je portparolka IAEA Xil Tjudor.

Portparolka IAEA obja{wava da je uranijum, koji su uskladi{tile vlasti svrgnutog libijskog lidera Moamera el-Gadafija, prijavqen Agenciji i da se IAEA nada da }e biti u mogu}nosti da materijal ispita „kada se situacija u zemqi stabilizuje“. Navodno otkri}e je, na prvi pogled, protivre~no sa pro{lomese~nim saop{tewem SAD, da su zalihe „`utog kola~a“ na drugoj lokaciji, u Taxuru kod Tripolija. Potrebna je slo`ena i skupa procedura oboga}ewa sirovog ili neobra|enog uranijuma, koji sadr`i radioaktivnost ni`eg stepena, da bi bio upotrebqen za dobijawe nuklearne energije ili kao nuklearno oru`je.

Pa le sti na tra `i ne za vi snost u UN TEL AVIV: Uprkos jakom pritisku zapadnih zemaqa, palestinski predsednik Mahmud Abas odlu~io da zvani~no podnese zahtev za priznawem palestinske dr`ave u UN. On je naglasio da Palestinci te`e da postignu svoje pravo i da `ele svoju nezavisnu dr`avu”. „Mi idemo bez ikakvog oklevawa i nastavqamo uprkos svim pritiscima”, rekao je Abas ~lanovima palestinske dijaspore u Wujorku.

Ameri~ka ambasadorka Suzan Rajs ponovila je da taj potez ne}e doprineti mirovnom procesu i da }e samo odlo`iti po~etak pregovora, koji su, kako je rekla, jedini na~in da Palestinci zapravo postignu nezavisnost. Me|utim, palestinski zvani~nik Mohamd I{taje rekao je da je Abas zatra`io o generalnog sekretara UN Ban Ki-muna pred se da va ju }eg Sa ve ta bez bed no sti UN da se zahtev podnese bez odlagawa.

Abasov zahtev UN da prizna nezavi-

snost Palestine na Zapadnoj obali, isto~nom Jerusalimu i pojasu Gaze ne}e dovesti do nikakvih momentalnih promena.

Izrael }e i daqe ostati okupaciona snaga na prve dve teritorije i nastaviti da ograni~ava pristup Gazi kojim vlada Hamas, podse}a Aso{iejted pres.

Isto tako razmatrawe zahteva u SB moglo bi da potraje mesecima. SAD su najavile veto u tom telu, a Francuska je nastojala da se postigne kompromis

na osnovu koga bi se palestinski status u Generalnoj skup{tini unapredio u dr`avu ne~lanicu i odustalo od zahteva SB. U francuskom predlogu je tako|e poziv da se pregovori obnove u odre|enom roku i da se za {est meseci potpi{e sporazum o granicama i bezbednosti, a za jo{ {est meseci dogovor o drugim eksplozvinim pitawima, navode izraelski mediji.

Me|utim, taj predlog nisu navodno privhatili ni Izrael, a ni SAD.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI RU PERT MAR DOK Advokat velikog broja `rtava kojima su prislu{kivani telefoni u Britaniji, Mark Livajs izjavio je ju~e da }e u SAD biti pokrenuta tu`ba protiv „Wuz korporacije” medijskog magnata Ruperta Mardoka. On je rekao da je anga`ovao Normana Sigela, koji zastupa veliki broj porodica qudi poginulih 11. septembra, da pokrene tu`bu protiv Mardoka u SAD.

PA PA BE NE DIKT XVI Poglavar Rimokatoli~ke crkve papa Benedikt XVI se drugog dana boravka u Berlinu susreo s predstavnicima muslimana Nema~ke. Razgovaralo se o odnosnu hri{}anstva i islama. “Prisustvo brojnih muslimaskih porodica od sedamdesetih godina pro{log veka postao je jedan rastu}i specifikum ove zemqe” , rekao je papa. On je ocenio da su dijalog i uzajamno po{tovawe neophodni.

VLA DI MIR PU TIN Ruski premijer i lider vladaju}e Jedinstvene Rusije (JR) Vladimir Putin pozvao je ju~e budu}e deputate ruske Dume iz te stranke da izbegavaju populisti~ka obe}awa. “To ka`em zato jer mnogi od vas radi}e u parlamentu. Karakteristika poslani~ke aktivnosti je takva da se ho}e uvek pred kameru i odmah da se sve obe}a. A {ta posle”, upitao je Putin.

PO SLED WA KO RI DA U BAR SE LO NI 25. SEP TEM BRA

Za bra we na bor ba bi ko va BAR SE LO NA.: Oni koji su qubiteqi borbi bikova uzvikiva}e „Ole!” u Barseloni posledwi put u nedequ, 25. septembra, pre nego {to na snagu stupi zabrana ovog sporta {irom Katalonije. Regionalne vlasti su pro{le godine zabranile vekovnu tradiciju suo~avawa matadora naoru`anog ma~em i crvenom tkaninom s razbesnelim bikom.

Industrija borbi bikova i daqe veruje da ima {anse da promeni mi{qewe zvani~nika, i vrati i idu}e godine borbe u Kataloniju, jedini region u [paniji, pored Kanarskih Mladi u [paniji ne podr`avaju koridu ostrva, koji je zabranio ovaj sport. „Mislim da }e politi~ari dva puta razmi- dalaca. Proslavqeni madridski matador Hose sliti i da }e borbe bikova biti nastavqene. I Tomas, koji se bio povukao 2002. godine, bi}e hvala Bogu, jer Katalonija ima mnogo qubite- glavna zvezda doga|aja. qa borbi, a u demokratskoj zemqi oni bi tre„Postoji nekoliko katalizatora koji bi mobalo da mogu da gledaju borbe bikova”, rekao gli da dovedu do toga da zabrana bude ukinuta”, uzgajiva~ bikova Moses Praele. smatra novinar koji prati koridu Pako Mar~.

O~ekuje se da }e rasprodatoj predstavi u koPrema wegovim re~ima, konzervativna Naridi El Monumental prisustvovati 20.000 gle- rodna partija - jedna od dve glavne politi~ke

partije u [paniji - protivi se zabrani pozivaju}i se na ustav, a Katalonska federacija za borbe bikova prikupqa potpise kako bi peticiju poslali {panskom Kongresu.

Ekonomska kriza, tako|e, bi mogla da bude faktor jer su regionalne vlasti pod velikim pritiskom da smawe tro{kove i pomognu dr`avi u dr`awu javnog duga pod kontrolom.

Svake godine sve mawe [panaca odlazi da gleda borbe. Broj borbi pao je za 34 procenta u periodu od 2007. do 2010. godine. Popularna Las Arenas u Barseloni zatvorena je jo{ 1970-ih i sada je tr`ni centar.

Izbori u [paniji, zakazani za 20. novembar, tako|e bi mogli da igraju ulogu u sudbini borbi bikova u regionu. Zabrana borbi bikova u Kataloniji simbolizuje `equ tamo{wih politi~ara da se odvoje od Madrida i wegovih tradicija.

NE BOJ [A ME DO JE VI] KRI TI KO VAO NO VE PO TE ZE CR NO GOR SKE VLA STI

Spa si lac na ci o nal nog iden ti te ta Mi lo \u ka no vi} HE RCEG NO VI: Crnogorska Partija za promjene smatra da ve} du`e vreme postoji inicijativa u vrhu DPS da se kao spasilac ugro`enog nacionalnog projekta i identiteta vrati Milo \ukanovi}.

Lider PZP Neboj{a Medojevi} je Tanjugu u Herceg Novom rekao da je deo tog plana da novi kandidat za predsednika dr`ave bude aktuelni predsednik parlamenta Ranko Krivokapi}.

Medojevi} je, povodom sastanka Krivokapi}a i \ukanovi}a sa dvadesetoricom intelektualaca, preksino} u podgori~koj vili „Gorica”, kome nisu prisustvovali pedsednik Filip Vujanovi}, premijer Luk{i}, a ni potpredsednik DPS-a Svetozar Marovi}, rekao da su sli~ni sastanci organizovani ranije s predstavnicima organizovanog kriminala.

Re~ je, rekao je Medojevi}, o qudima koji su nezadovqni radom Luk{i}a, a i zabrinuti su zbog eventualnog dobijawa pozitivnog mi{qewa Evropske komisije oko datuma predpristupnih pregovora. „To bi zna~ilo nove reforme, nove pritiske, o~ekivana hap{ewa krupnih riba iz oblasti organizovanog kriminala.

^itav taj pritisak od nove politike u Crnoj Gori, koja o~igledno dobija sve vi{e pristalica, neizdr`iv je za pripadnike organizovanog kriminala, za sam vrh DPS”, rekao je Medojevi}.

On je uveren da se preksino}ni sastank desio ubrzano i zbog podr{ke koju je Luk{i} ranije dobio

od Nema~ke, a kada su u pitawu pitawa od nacionalnog zna~aja, verovatno }e, kako je rekao, dobiti podr{ku i od predsednika SAD Baraka Obame sa kojim bi crnogorski premijer trebalo da se sretne polovinom narednog meseca. „^iwenica da o~igledno ta nova politika sada ve} dobija potpuno jasnu podr{ku me|unarodne zajednice, a gospodin \ukanovi} zna {ta zna~i promena stava me|unarodne zajednice za male lokalne balkanske diktatore, izazvala je

paniku u redovima organizovanog kriminala”, tvrdi Medojevi}.

On je sastanak nazvao „sastankom tre}epozivaca” ili „antievropski i antireformski” skup koji bi trebalo da skrene pa`wu gra|ana sa realnih `ivotnih pitawa - nezaposlenosti, cena, pqa~ke kod privatizacija, kriminala, korupcije, na ova tzv. identitetska pitawa. „Mi u PZP-u to tako i do`ivqavamo”, rekao je Medojevi} i dodao da se krug intelektualaca sa kojima je \ukanovi} ranije vodio sli~ne razgovore drasti~no smawio. „Ostali su samo qudi koji za taj svoj crnogorski patriotizam dobijaju ogromne honorare iz raznih dr`avnih institucija. U svakom slu~aju to {to }e sada oni da otvore pri~u o ugro`enosti crnogorskog identiteta od samih Crnogoraca koji `ele promene, demokratiju i reforme je mawe va`no”, kazao je Medojevi} i dodao da je mnogo va`niji ovaj politi~ki kontekst, a to je po~etak realizacije plana kako \ukanovi}a da se vrati na mesto premijera. Medojevi}u je o~igledno da po tom planu sam premijer Luk{i} i predsednik Vujanovi} predstavqaju suprostavqene strane, te ostaje da se vidi kako }e to sve i}i.

OP TU @NI CA PRO TIV [A RI ]E VOG SA RAD NI KA

Bez da na sta `a u 180 uprav nih od bo ra BA WA LU KA: Specijalno tu`ila{tvo Republike Srpske podiglo je optu`nicu protiv Zorana ]opi}a (45), kontroverznog biznismena ro|enog u Novom Gradu, jednog od najbli`ih saradnika odbeglog narkobosa Darka [ari}a, zbog prawa novca u milionskim iznosima.

Na istoj optu`nici, koja je ju~e dostavqena Posebnom o|eqewu za organizovani kriminal Okru`nog suda u Bawaluci, nalaze se i Drago Ni`ol, direktor firme „Avio-rent” i Qubo Mr|en, direktor firme „Agrokop eksport import” iz Bawaluke, koji se terete da su bili deo kriminalne grupe koja je u RS oprala vi{e miliona maraka „kokainskog novca”.

Nadle`ni sudija bawalu~kog Okru`nog suda treba da donese odluku o potvr|ivawu optu`nice, a Specijalno tu`ila{tvo je zatra`ilo od suda da produ`i pritvor ]opi}u do okon~awa su|ewa, pi{u bawalu~ke “Nezavisne novine”.

List otkriva detaqe prve optu`nice za prawe novca u RS i jedne od najve}ih istraga koju je u proteklom periodu sprovelo Specijalno tu`ila{tvo RS u saradwi s policijama iz SAD, Italije i Srbije. ]opi} je, kako se navodi, u policijskim krugovima zapadnoevropskih i zemaqa u regionu ocewen kao jedan od „najve}ih mozgova za finansijske malverzacije”, a milionsko prawe novca kada je u pitawu RS odvijalo se preko kupovine merkatilnog kukuruza.

Koliko je ]opi} bio jak, dodaje list, svedo~e i wegovi mnogobrojni kontakti s qudima iz vrha bankarskog sektora RS i Srbije koji su ga „savetovali” kako i na koji na~in da izvr{i milionske uplate novca. Prawe desetina miliona maraka kokainskog novca, kada je u pitawu RS, i{lo je preko dve of-{or kompanije Darka [ari}a, koje su imale sedi{te u SAD - „Mateniko” i „Latino trejd”.

Firma „Latino trejd” bi, kako se navodi, nakon dobijenih faktura preko UniKredit bawalu~ke banke i NLB Razvojne banke uba}ivala milione maraka u RS. ]opi} je tako prqavim novcem 2008. godine kupio bijeqinsku {e}eranu, ispri~ao je listu izvor blizak pravosu|u RS. „Kao dokazi u budu}em postupku protiv ]opi}a bi}e iskori{}ene i finansijske kartice of-shor kompanija ‘Mateniko’ i ‘Latino trejd’ iz SAD, koje je pribavilo Specijalno tu`ila{tvo RS”, navodi list.

Zanimqivo je, dodaje list, da optu`eni ]opi} nema dana radnog sta`a, ali je tokom me|unarodne istrage utvr|eno kako je bio u upravnim odborima vi{e od 180 firmi u Srbiji, od kojih danas nijedna nije „u `ivotu”. ]opi} je u hap{en u aprilu ove godine u akciji Specijalnog tu`ila{tva RS, u akciji „Ma{ina”, a do sada mu je zaplewena imovina vedna 30 miliona maraka.

c m y

svet / BALkAn

dnevnik

subota24.septembar2011.

23

HR VAT SKA PRE MI JER KA PO JA ^A VA RE TO RI KU

Sla vi }e mo „Olu ju” jo{ ja ~e [I BE NIK: Jadranka Kosor poru~ila u [ibeniku da nikome ne}e dozvoliti slawe poruka da Hrvatska ne treba da slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti na dan akcije „Oluja„. Ona je u [ibeniku rekla da }e insistirati da pobedni~ke poruke budu jo{ sna`nije. „Ne samo da }emo slaviti te dane ve} }e svako to slavqe biti ja~e i sa sna`nijim porukama koje }e govoriti o budu}nosti Hrvatske, koje ne bi bilo da nije bilo hrvatskih braniteqa i prvog hrvatskog predsednika Frawe Tu|mana”, rekla je hrvatska premijerka.

Jadranka Kosor je ponovo najavila dono{ewe zakona kojim bi se proglasili ni{tavim svi pravni akti biv{e JNA, wenih pravosudnih tela i biv{e dr`ave koji se odnose na posledwi rat u Hrvatskoj, prenose hrvatski mediji. Komentari{u}i posledwe optu`nice iz Srbije kojima se za ratne zlo~ine i genocid terete, izme|u ostalih, ~etvorica ratnih funkcionera Hrvatske, Kosorova je rekla da „tako ne{to vi{e ne}e dopu{tati”.

Jadranka Kosor

„Hrvatskoj je rat bio nametnut zajedno sa svom wegovom `estokom i rvavom agresijom, ali Hrvatska je pobedila, a hrvatski braniteqi su pripadnici pobedni~ke vojske”, istakla je Kosor.

Ona je ocenila da oni koji su pokrenuli agresiju i tu bitku izgubili, posle 20 godina `ele pobedu optu`nicama {to Hrvatska ne}e dopustiti.

Ve}e za ratne zlo~ine beogradskog suda poslalao je ne-

davno Hrvatskoj optu`nicu kojom se oko 40 osoba tereti za krivi~na dela ratnog zlo~ina i genocida nad srpskim stanovni{tvom na podru~ju Vukovara 1991. Me|u optu`enima su i rat ni fuc ki o ne ri Vla di mir [eks, Ivan Veki}, Branimir Glava{ i Tomislav Mer~ep.

U Hr vat sjih se za huk ta va pred iz bor na kam pa wa pred prestoje}e parlamentarne izbore.

Dru ga op tu `ni ca pro tiv Sa na de ra ZA GREB: Kancelarija za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala podigla je optu`nicu protiv biv{eg hrvatskog premijera Ive Sanadera zbog krivi~nog dela primawa deset miliona evra mita od ma|arske kompanije MOL, radi preuzimawa upravqa~kih prava naftne kompanije INA Optu`nica Sanadera tereti da je, kao hrvatski premijer po~etkom 2008. godine u Zagrebu i Budimpe{ti sa uticajnom osobom iz MOL-a dogovorio da }e za deset miliona evra izvr{iti kqu~ni uticaj na izmenu ugovora na {tetu Hrvatske. Sanader je obe}ao da }e preduzeti sve da se zakqu~i

izmena i dopuna Ugovora o me|usobnim odnosima akcionara kojim }e Hrvatska MOL-u obezbediti prevladavaju}i uticaj na INA i da }e se dogovoriti i sklapawe ugovora o izdvajawu poslovawa gasom iz INA, odnosno izdvajawu onog dela poslovawa koji stvara gubitke i wegovo preuzimawe od strane Hrvatske.

U optu`nici je predlo`eno da se Sanaderu oduzme protivpravno ste~ena imovina, tako da se naredi uplata deset miliona evra u kunskoj protivvrednosti u korist dr`avnog buxeta Hrvatske u roku od 15 dana od dana pravosna`nosti presude.

SLOVENIJA

Pa hor za hit ne pre vre me ne iz bo re QU BQA NA: Odlaze}i premijer Slovenije Borut Pahor apelovao je ju~e da se {to pre odr`e prevremeni parlamentarni izbori, upozoriv{i da produ`etak politi~ke krize posle pada vlade 20. septembra ugro`ava pozicije Slovenije na me|unarodnom finansijskom tr`i{tu. „Potrebno je prevazi}i paralizu vlasti i {to pre odr`ati izbore kako bi se obezbedilo formirawe vlade s punim ovla{}ewima”, naveo je Pahor u pismu predsedniku skup{tine Qubi Germi~u.

On je ujedno obavestio Germi~a da ne}e tra`iti ponavqawe glasawa o poverewu, {to je mogu}nost koju predvi|a slovena~ki Ustav.

Borut Pahor

Poslanici Skup{tine su u utorak, glasovima 36 za i 51 protiv, izglasali nepoverewe vladi koja je tokom protekle tri godine bila suo~ena sa dubokom recesijom,

unutra{wim neslagawima i padom popularnosti, pri ~emu nije uspela da sprovede nijednu od ve}ih ekonomskih reformi koje je Pahor obe}ao prilikom dolaska na vlast. Pahor je, u pismu Skup{tini, naveo da }e odbacivawe reforme penzionog sistema na referendumu i pad vlade negativno uticati na pozicije Slovenije na me|unarodnom finansijskom tr`i{tu.

Me|unarodna agencija za kreditne rejtinge „Mu dis in ve stors ser vis„ snizila je kreditni rejting Slovenije na Aa3, sa Aa2, navode}i probleme u korporativnom i finansijskom sektoru i neizvesnost u pogledu mogu}nosti vlade da obuzda porast duga.

(Ta njug)

Ker te su od u ze to zva we zbog uvre de ma |ar ske na ci je BU DIM PE [TA: Skup{tina grada Budimpe{te je donela odluku da se poznatom piscu Ako{u Kertesu oduzme zvawe po~asnog gra|anina ma|arske prestonice, zbog uvrede sopstvene nacije. Uo~i glasawa gradona~elnik I{tvan Tarlo{ je pro~itao tekst koji je Kertes objavio u listu ma|arske emigracije u SAD „Ameri~ka Nepsava”, a koji je poprili~no uzburkao ovda{wu javnost i izazvao revolt vladaju}e elite.

Sli~nu inicijativu je pokrenuo i {ef dr`ave Pal [mit, koji je pozvao premijera Viktora Orbana da vlada pripremi predlog zakona koji }e omogu}iti opoziv dr`avnog odlikovawa, u slu~ajevima kada neko „povredi ustavni sistem i osnovne vrednosti dr`ave i nacije”.

Povod je, tako|e, bio Kertes, svojevremeni dobitnik Ko{utovog odlikovawa, jednog od najzna~ajnijih u Ma|arskoj, koji se deli istaknutim li~nostima 20. avgusta, na praznik posve}en osniva~u dr`ave i prvom ma|arskom kraqu I{tvanu, posthumno promovisanom u sveca.

Pisac i filmski dramaturg, koji gazi 80. godinu `ivota, izazvao je gnev zbog stava koji do sada nijedan Ma|ar nikada nije izgovorio. On je pomenutom listu u svojstvu stalnog publiciste poslao otvoreno pismo, objavqeno 29. avgusta, u kojem je svoje sunarodnike nazvao ni`om, nemoralnom vrstom qudi. „Ma|ari su genetski pot~iweni. Hiqadu godina slu{aju tu|e zapovesti, ali to nije opravdawe {to ni za naj-

Ako{ Kertes

te`e istorijske grehe ne ose}aju ni iskru gri`e savesti, ve} uvek druge okrivquju, na druge upiru prstom”, napisao je Kertes.

Po wegovom mi{qewu, Ma|ari „ne `ele da u~e, ne znaju niti ho}e da rade, ve} samo zavide drugima, a ako im se pru`i prilika likvidiraju upravo one ko-

ji radom, znawem i inovacijama posti`u ne{to”. „Danas su za strahote Drugog svetskog rata, za holokaust iskqu~ivo odgovorni Ma|ari, jer, za razliku od Nemaca, nisu priznali i okajali svoju krivicu”, zakqu~io je kontroverzni pisac.

Nekoliko dana kasnije Kertes je prosledio novo saop{tewe u kojem je poku{ao da ubla`i prvobitni tekst. Nije dao nikakvu ispravku, ve} nastojao da ubedi javnost da re~enica o genetskoj pot~iwenosti ma|arskog naroda „uop{te ne postoji”, a da su deo o istrebqewu Jevreja „drugi demantovali”. „Ceo slu~aj time smatram zatvorenim”, napisao je Kertes, ali time nije odagnao qutwu {irokog kruga qudi, od politi-

~ara do predstavnika kulturnog `ivota zemqe.

Kertes je ro|en u Budimpe{ti 1932. godine, gde je zavr{io i gimnaziju, a zbog gra|anskog porekla ga 1950. godine nisu primili na fakultet. Punih 12 godina radio je u fabrici autobusa „Ikarus”, a potom je ipak uspeo da, uz dr`avnu stipendiju, zavr{i studije nacionalne umetnosti.

Potom je pune dve i po decenije bio zaposlen u „Mafilmu” kao dramaturg i scenarista, a sa 60 godina je oti{ao u penziju. To ga, me|utim, nije odvojilo od struke, pa je nepune ~etiri godine bio urednik i saradnik uticajnog nedeqnika „Elet e{ irodalom” (@ivot i kwi`evnost), a kasnije i pomenute „Ameri~ke Nepsave”.

S. Ba si}

24

subota24.septembar2011.

LekAR So ja ne uti ~e na hor mo ne u me no pa u zi

Gle da we TV-a {tet no po zdra vqe Gle da we TV-a, ko je se po ve zu je sa se de wem, isto to li ko je {tet no po zdra vqe kao i kon zu mi ra we du va na ili fi zi~ ka ne ak tiv nost, po ka za li su re zul ta ti austra lij skog is tra `i va wa.

Gru pa na u~ ni ka s Uni ver zi te ta u Kvin slen du je to kom is tra `i va wa ko ri sti la in for ma ci je austra lij skog In sti tu ta za di ja be tes, go ja znost i is tra `i va -

wa na ~i na `i vo ta i to kom we ga je bi lo an ke ti ra no 11 hi qa da oso ba sta ri jih od 25 go di ne.Is tra `i va we je po ka za lo da gle da we TV u pro se ku {est sa ti dnev no mo `e da sma wi `i vot ni vek za pet go di na, kao i da na kon 25 go di ne `i vo ta sva ki sat pro ve den pred te le vi zo rom sma wu je `i vot ni vek za 22 mi nu ta.

(Ta njug)

Kon zu mi ra we so je ne ma ni ka kav uti caj na hor mon sku kon cen tra ci ju kod `e na u me no pa u zi, po ka za li su re zul ta ti is tra `i va wa gru pe na u~ ni ka s Uni ver zi te ta u Ma ja mi ju.

Na u~ ni ci su do {li do tog za kqu~ ka is pi tu ju }i efi ka snost dej stva do da ta ka is hra ni ko ji u se bi sa dr `e sa stoj ke so je - „izo fla vo ne” (fi to-estro ge ne) pro tiv po re me }a ja ve za nih za me no pa u zu i o~u va we mi ne ral ne gu sti ne ko sti ju.

Is pi ti va we je oba vqe no to kom dve go di ne na 248 `e na sta ro sti od 45 do 60 go di na, me |u ko ji ma je po lo vi ni da va no 200 mi li gra ma so ji nih „izo fla vo na”, dok je dru gi ma da van „pla ce bo” (la `ni lek). Raz li ka u gu sti ni ko sti ju iz me |u jed ne i dru ge gru pe is pi ta ni ka, kao i ja ~i ni simp to ma kli mak sa, me |u tim, ni je pri me }e na, ~ak je kon sta to va no da upo tre ba do da ta ka is hra ni u vi du „izo fla vo na” mo `e da iza zo ve za tvor (kon sti pa ci ju).

(Ta njug)

dnevnik

Va le ri jana olak {a va pro ble me sa snom Jed na iran ska stu di ja je uka za la da bi va le ri jana mo gla da olak {a pro ble me `e na sa spa va wem, ko ji ne kad zna ju da se po ja ve po sle me no pa u ze.

Stru~ wa ci Te he ran skog uni ver zi te ta su me |u 100 `e na, ko je su pro {le me no pu a zu i ima le pro ble me sa spa va wem, me to dom slu ~aj nog uzor ka oda bra li ne ke da uzi ma ju po dve kap su le va le ri ja ne dnev no, dok su osta le do bi ja le ne ak tiv ne pla ce bo kap su le. Po sle me sec da na, 30 od sto `e na ko je su uzi ma le va le ri janu je pri ja vi lo po boq {a we kva li te ta sna, pod ~i me se pod ra zu me va ju fak to ri kao {to su ko li ko ne ko me tre ba vre me na da uve ~e za spi ili ko li ko se ~e sto bu di to kom no }i. S dru ge stra ne, sa mo je ~e ti ri od sto `e na na pla ce bu pri ja vi lo po boq {a we kva li te ta sna. Pro ble mi sa snom ima ju ten den ci ju da se po ve }a va ju s go di na ma. Pre ma

Ka na bis po pra vqa ape tit obo le lih od ra ka Psi ho ak tiv na sup stan ca ka na bi sa del ta-9-te tra hi dro ka na bi nol (THC) po pra vqa ape tit i ukus za hra nu kod obo le lih od ra ka po sle he mo te ra pi je, po ru ~u ju ka nad ski stru~ wa ci s Uni ver zi te ta Al ber te. Oni su to kom 18 da na 21 pa ci jen tu s uz na pre do va lim kan ce rom, ko ji su pro {li he mo te ra pi ju, da va li bi lo kap su le ko je su sa dr `a le THC, bi lo pla ce bo.

Od is pi ta ni ka je tra `e no da po pu ne upit nik u ve zi s is hra nom. Se dam de set tri od sto pa ci je na ta, ko ji su do bi ja li THC, su pri ja vi la da je du s vi {e vo qe, a 55 od sto da je hra na po sta la uku sni ja. U gru pi na pla ce bu, ova ko je od go vo ri lo sa mo 30, od no sno 10 od sto is pi ta ni ka. Iako su obe gru pe uno si le ot pri li ke po |ed na ku ko li ~i nu ka lo ri ja, oni ko ji su pri ma lo THC su

kon zu mi ra li vi {e pro te i na.

Osim to ga, oni su pri ja vi li i da bo qe spa va ju i da se kva li tet ni je re lak si ra ju ne go ra ni je. Vo |a is tra `i va wa, pro fe sor Ven di

Vi zmer s po me nu tog uni ver zi te ta, is ti ~e ka ko su ovi na la zi ve o ma zna ~aj ni za to {to rak i we go vo le ~e we mo gu da do ve du do ve li kog opa da wa ape ti ta i opa -

snog gu bqe wa te le sne te `i ne.

Mno gi obo le li od ra ka se, na pri mer, `a le da im me so smr di i ima ne pri ja tan ukus pa ga ma we i je du. Ra ni je se mi sli lo da to me ne ma po mo }i, a pa ci jen ti ma je sa ve to va no da se po mi re s tim he mo sen zor nim pro ble mi ma i da je du iz me {a nu, hlad nu i bez li~ nu hra nu.

Vi zme ro va sa da sa ve tu je le ka ri ma da raz mo tre tret man THCom kod obo le lih od ra ka ko ji ma se iz me ni lo ~u lo mi ri sa i uku sa i ko ji ne ma ju ape tit.Ka nad sko is tra `i va we je po ka za lo da se THC do bro pod no si - ni je bi lo ni ka kve raz li ke u ne `e qe nim pro prat nim po ja va ma me |u is pi ta ni ci ma iz dve gru pe. To uka zu je da se mo `e raz ma tra ti i op ci ja du go traj ni jeg uzi ma wa THC pre pa ra ta.

(Ta njug)

Bol ni~ ke gre {ke sve ~e {}e Sva ki tre }i Ame ri ka nac }e to kom bo rav ka u bol ni ci ve ro vat no is ku si ti ne ku gre {ku me di cin skog oso bqa, utvr di li su stru~ wa ci sa Uni ver zi te ta Ju te. Stru~ wa ci su do ova kvog re zul ta ta do {li pri me nom no vog me to da utvr |i va wa bol ni~ kih gre {a ka ko ji je raz vio In sti tut za una pre |e we zdrav stve ne ne ge u Ma sa ~u set su. Wi ho va

nih pa ci je na ta, do po `i vot opa snih za ra ze sta fi lo ko ka ma. U jed nom dru gom is tra `i va wu tim iz den ver ske kon sul tant ske fir me „Mi li man” je na osno vu zah te va za na dok na du {te te osi gu ra va ju }im dru {tvi ma do {ao do za kqu~ ka da je u 2008. tro {ak me di cin skih gre {a ka u SAD iz no sio 17,1 mi li jar du do la ra. U ovim tro {ko vi ma, de set me di -

pro ce na, ina ~e, 10 pu ta pre ma {u je pro ce nu u~e sta lo sti bol ni~ kih gre {a ka do ko je se do la zi lo pri me nom dve ra ni je me to de, od ko jih je jed na ba zi ra la na pri ja vi gre {a ka ko je su do bro voq no uno {e ne u zdrav stve ne do si jee. Me di cin ske gre {ke su naj ra zno vr sni jeg ka rak te ra - od de ku bi tu sa (ra na od le `a wa), pre ko hi rur {kih in stru me na ta za bo ra vqe nih u te lu ope ri sa -

cin skih gre {a ka ima ju udeo od pre ko dve tre }i ne. Pri tom je naj ~e {}e tra `e na od {te ta zbog de ku bi tu sa, po sto pe ra tiv nih in fek ci ja i upor nog bo la u le |i ma po sle ope ra ci je ki~ me.

Ame ri~ ki zdrav stve ni si stem tre ba lo bi na ro ~i tu pa `wu da po sve ti sma we wu u~e sta lo sti tih gre {a ka, po ru ~io je den ver ski tim.

(Ta njug)

Ne vo qe zbog ura slog nok ta Oni ko ji su se ma kar sa mo jed nom sre li s ura slim nok tom zna ju ko li ko bo la mo `e do ne ti ova, na iz gled, be za zle na ne da }a.

Bol zna da bu de ne pod no {qiv, one mo gu }e no je pra vil no ho da we, a obu va we ci pe le ~e sto je ne mo gu }e. Lak {i slu ~a je vi re {a va ju se ob lo zi ma i kup ka ma, ali ako se upa la pro {i ri, neo p ho dan je hi rur {ki za hvat. Re~ je o upal nom pro ce su ko ji na sta je kao po sle di ca ura sta wa de la nok ta u okol nu ko `u . Po re me }aj se ka rak te ri {e cr ve ni lom, oti ca wem i bo lom, a mo `e se po ja vi ti i gra nu lom, bol ni ~vo ri} ko ji la ko pro kr va ri. Po re me }aj se naj ~e {}e ja vqa na nok tu pal ca i go to vo uvek na jed noj stra ni nok ta, ali do ga |a se da se isto vre me no ja vi i na vi {e nok ti ju, i to s obe stra ne. Ka ko se u tre }em do bu sto pa lo „spu {ta„, re me ti se ne ka da {wi sklop ko sti ju, te je ura sta we nok ta ~e sto.

Ne pri klad na obu }a, ko ja je su vi {e te sna i {pi ca sta, iz ra -

|e na od tvr dog ma te ri ja la, ~e {}e iza zi va ura sta we nok ta.

Za to bi pri iz bo ru obu }e tre ba lo vo di ti ra ~u na o to me da pr sti ne do ti ~u vrh ci pe le i da u obu }i ima ju do voq no me sta.

Va qa iz be ga va ti ci pe le pre u skog vr ha i pot pe ti ce vi {e od tri do ~e ti ri cen ti me tra. Ve li ka je gre {ka za o bqa va ti spoq ne uglo ve nok ta. Oni mo ra ju da se pod re zu ju rav no, spe ci jal nim ma ka za ma ili „kle {ti ma”, i ne su vi {e krat ko, ve} va qa osta vi ti da do stig nu rub pr sta.

Ko `i cu oko nok ti ju ne tre ba se }i, ali ni ~i sti ti du bo ko pro stor is pod nok ta ka ko ne bi do {lo do we go vog po di za wa.

Ka da se ura sta we nok ta pre tvo ri u hro ni~ nu smet wu, uz pre po ru ~e no odr `a va we hi gi je ne, sa ve tu je se i no {e we ko rek tiv nog po ma ga la i po ve ra va we ne ge sto pa la i nok ti ju stru~ nim li ci ma. Mo gu po mo }i i kup ke i ma sti, ali kod te `ih slu ~a je va je di no re {e we je hi rur {ki za hvat.

J. B.

ne kim is tra `i va wi ma, po lo vi na sta ri jih oso ba pa ti od bar ne kih od ovih pro ble ma. Kod `e na, va lun zi i no} na zno je wa mo gu pro ble me sa snom do dat no da po ja ~a ju. @e ne ob u hva }e ne po me nu tim is tra `i va wem ni su pri ja vi le ni ka kve ne ga tiv ne efek te uzi ma wa va le ri ja ne. Da ih je i bi lo, oni bi, ka ko pro ce wu ju stru~ wa ci, bi li bla gi i sa sto ja li se od gla vo bo qe ili ma wih sto ma~ nih te go ba. Austra lij ski stru~ wak Xe rom Sa ris sa Mel burn {kog uni ver zi te ta, ko ji pro u ~a va dej stvo le ko vi tog bi qa na ne sa ni cu, ank si o znost i de pre si ju, is ti ~e, me |u tim, da su on i we go ve ko le ge utvr di li da va le ri jana tek ne znat no de lu je na ne sa ni cu. Sa ris pre po ru ~u je oso ba ma ko je pa te od ne sa ni ce da ra di je pri beg nu jo gi, taj ~i ju ili aku pre su ri.

(Ta njug)

Uzrok ne plod no sti u mo zgu Gru pa fran cu skih na u~ ni ka iz Li la ot kri la je da ne plod nost po ti ~e iz mo zga. Is tra `i va we tih na u~ ni ka po ka za lo je da se u pe ri o du pu ber te ta ak ti vi ra gru pa ve o ma po seb nih ne u ro na - GnRH, sme {te nih u de lu mo zga hi po ta la mu su, {to do vo di do lu ~e wa hor mo na GnRH (go na do tro pin re le a sing hor mo ne). Ra di se o hor mo nu ko ji pod sti ~e sin te zu i oslo ba |a we dva dru ga hor mo na fo l i k u l o s ti m u li {u }eg hor mo na i lu te i ni zu ju }eg hor mo na sa spo sob no {}u da u pe ri o du pu ber te ta pod sti ~u raz voj se kun dar nih pol nih or ga na. Ti hor mo ni po tom to kom ce log `i vo ta obez be |u ju funk ci o ni sa we re -

pro duk tiv nog si ste ma. Ra di se o ve o ma zna ~aj nom ot kri }u, s ob zi rom da je ne plod no {}u tre nut no za hva }e no vi {e mi li o na pa ro va u sve tu. Na u~ ni -

ci iz Li la su pod se ti li da se pred vi |a da }e se to kom 10 na red nih go di na ne plod nost du plo po ve }a ti u Evro pi.

(Ta njug)

Vak ci na za dvostruku za {ti tu Vak ci na ko ja se ko ri sti kao pre ven ci ja pro tiv ra ka gr li }a ma te ri ce, ta ko |e kod `e na sni `a va ri zik od anal nog kan ce ra, po ka za lo je jed no is tra `i va we oba vqe no u Ko sta ri ki. U is tra `i va wu je u~e stvo va lo 4.210 zdra vih `e na, sta ro sti od 18 do 25 go di na, ko je su pri mi le vak ci nu „cer v a riks”.^e t i r i go di n e ka s ni j e te `e ne su te sti ra ne na cer v i k al n e i anal n e in f ek c i je, iza zva ne hu ma nim pa pi lo ma vi ru si ma 16 i 18, ko ji se do vo de u ve zu s ra kom. Utvr |e no je da je ri zik od cer vi kal ne in fek c i j e sma w en za 76, a od anal ne za 62 od sto, u od no su na ne ne vak ci ni sa ne `e ne.

U pod gru pi `e na ko je ve ro vat no pret h od n o ni s u bi le u kon tak tu s hu m a n im pa p i l o ma vi r u s i m a, za {ti ta je bi la jo{ ve }a - od cer vi kal ne in fek ci je za 89, a od anal n e za go t o v o 84 od sto.Anal ni kan cer je ret ka bo lest - dva slu ~a ja na 100.000 oso ba, ali su mu `e ne dva pu ta vi {e iz lo `e ne ne go mu {kar ci. To se mo `da mo `e pri pi -

sa ti anal nom sek su ili sta wu po zna tom kao cer vi kal na neo pla zi ja, ko je mo `e da po ve }a ri zik od anal ne in fek ci je bez ob zi ra na sek su al ne od no se.

Naj ve }em ri zi ku od anal nog

kan ce ra su iz lo `e ni mu {kar ci ko ji ima ju seks s mu {kar ci ma - me |u HIV ne ga tiv nim ho mo sek su al ci ma ima 40 ta kvih slu ~a je va na 100.000, a me |u oni ma za ra `e nim HIV vi ru som 80 na 100.000.

(Ta njug)

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

subota24.septembar2011.

25

KU PU JEM sta re auto mo bi le za ot pad, sta ro gvo `|e, ba kar, me sing, alu mi ni jum, aku mu la to re, ve{ ma {i ne, {po re te, ~i stim ta va ne, po dru me. Te le fo ni: 064/95-33943, 063/84-85-495.

37799 ^I STIM po dru me, ta va ne, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, auto mo bi le za ot pad. Te le fo ni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

37800 BES PLAT NO od no si mo va{ ne po treb ni na me {taj i be lu teh ni ku . Po zo vi te i do la zi mo. Te le fon 063/7795150.

37811 KU PU JE MO sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ba kar, me sing, alu mi ni jum. ^i sti mo ta va ne i po dru me. Do la zi mo. Te le fo ni: 062/649000, 063/744-87-00.

37876 KU PU JEM ~u po ve ko ji slu `e za elek tri~ no gre ja we ka qe vih pe }i, Ne met Jo `ef elek tro-ra di o ni ca. 21000 No vi Sad, Fu to {ka 30. Te le fo ni 021/548-140, 064/15683-19.

37994

SO KO BA WA - Mi hoq sko le to. So be i apart ma ni za od mor. Spe ci jal ni po pust Mob.tel.

063/81-54-200, 018/880-100.

37832

IZ DA JEM u Pe tro va ra di nu u bli zi ni Tvr |a ve 2 kom plet na me {te na sta na: cen.gr. te le fon, kli ma, itd za stu den te ili pa ro ve. Te le fon 063/8740-405.

37830 IZ DA JEM dvo so ban na me {ten stan na No vom na se qu.

Mo `e 3 de voj ke, ima kli ma.

Te le fon 064/8059335. 37725 IZ DA JEM le po na me {te nu gar so we ru u uli ci No vo sad skog saj ma 7. Te le fon 063/765-3632.

37751 IZ DA JE se dvo so ban na me {ten stan, 1. sprat, No va De te li na ra. Use qiv od 1. 10.

2011. Te le fon 063/8-648-393.

37768 IZ DA JEM kom plet no na me {ten dvo so ban stan (54m2) Ru me na~ ka uli ca. Te le fon: 064/1246888.

37777 IZ DA JEM tro so ban na me {ten stan kod fa kul te ta.

Te le fon 063/501-328.

37907 IZ DA JEM tro so ban na me {ten stan u cen tru. Te le fon 063/501-328.

37908

IZ DA JEM dvo so ban stan, kom plet no na me {ten u bli zi ni me di cin skog fa kul te ta, za 2/3 oso be. Te le fon 063/336-085.

37926 IZ DA JEM kom plet no na me {te nu gar so we ru na Bu le va ru ca ra La za ra 85/15. Ka blov ska, in ter net, cg, pro to~ na to pla vo da. Ce na 130 evra. Te le fon 064/153-20-10.

38012 IZ DA JEM opre mqen stan dvo so ban 40m2 u Pa ri ske ko mu ne 30. Mo gu} nost sta no va wa za tro je, pr ven stve no de voj ke, po ro di ca na du `e. Te le fon 063/7120-080.

38013 IZ DA JEM jed no kre vet nu ili dvo kre vet nu so bu za stu dent ki we u ve li kom sta nu u no voj zgra di bli zu SPENSa, po voq no.

Te le fon 063/7023-887, 062/8245-025.

38042

PRO DA JEM u No vom Sa du dvo ri {nu gar so we ru kod fa kul te ta sa cen tral nim gre ja wem 11m2 ce na 11000 Eura. Te le fon 061/815-8457.

37870 PRO DA JEM stan 35m2 Bul. oslo bo |e wa 73, dru gi sprat.

Te le fon 424148.

38105

LI^NO pro da jem no vi ji ukwi `en stan, 39m2 kod So ci jal nog na tre }em spra tu u zgra di sa lif tom. Te le fon 065/8333963.

37927 PRO DA JEM jed no i po so ban stan u Rad ni~ koj 37, na pr vom spra tu, 42m2, ukwi `en, re no vi ran 2008, ce na 54.600E. Te le fon 064/1501252.

38071

PRO DA JEM tro so ban stan 76m2 na me {ten na No voj De te li na ri. Te le fon 063/500878.

37379

Po sled wi po zdrav dra gom ocu

27 ARI gra |e vin skog pla ca, de qi vog na dva ma wa, na Tran xa men tu-No vi Sad. Pa no ram ski po gled na grad i Fru {ku go ru. Te le fon 064/22-87-731.

37146

Pe tru [ar cu PRO D A J EM TV Phi lips ekran 117 cm whirl po ol ve{ ma {i n u, phi lips su {a r u, 3 ka u ~ a, elek t i r i~ n i {po ret i dr. Te l e f on 063/7795150.

37812

od: si na Ni ko le i sna he Ma ri je sa po ro di com.

38101

Po sled wi po zdrav

JOR GAN XI NI CA - ru~ no {i jem no ve i re no vi ram Va {e sta re jor ga ne, ja stu ke i du {e ke od vu ne i per ja, svih di men zi ja. Te le fon: 021/463362.

37708 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

37951

SLI KE Gra ov ca, Ko wo vi }a, Ke ~i }a, Bo {ka Pe tro vi }a, Ara li ce, Bje li }a i osta lih srp skih i hr vat skih po zna tih sli ka ra, ku pu jem. Te le fon 063/22-83-22.

36987

PRO DA JEM pa si ran {i pak i dre wi nu (ka {a) za pri pre ma we xe ma. Re cept + do sta va na adre su. Te le fon 061/6855-333, 022/462-345.

37638 RI Z LING, kva l i t et n o kar l o va~ k o gro ` |e za vi n o i ra k i j u pro d a j em. Te l e fon 021/883-809, 064/8059488.

38044

Vi {wi An ti} ro|. Pre le vi}

od we nih {kol skih dru ga ra iz VI II 4.

38110

G O D I [ W I P O M E N dra gom

Mir ku Ko sov cu obe le `i }e mo da nas, 24. 9. 2011. go di ne, u 10 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

We go vi naj mi li ji.

38186

26

^iTUQe l POMeni

subota24.septembar2011.

Po sled wi kom {i ji

Po sled wi po zdrav dra gom

po zdrav

dra gom

Iva nu Stoj ko vu Ku ki

Bo ri od Ele o no re i Vu je.

od: @iv ka i \u re Ma le tin sa po ro di com.

38184

dnevnik

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 86. go di ni pre mi nuo na{

me sar Sa hra na je da nas, 24. 9. 2011. go di ne, u 14 sa ti, na gro bqu, na ^e ne ju.

O`a lo {}e ni: su pru ga Je li ca, sin Ra di voj, }er ka Se ka, sna ja Mi lan ka, zet Dra gan Mu {ic ki i unu ~ad Mir ja na, Ne nad, Bra ni slav i Mi li ca.

od po ro di ce Avra mo vi} iz Srem skih Kar lo va ca.

38159

Po sled wi po zdrav pri ja te qu i ku mu

Mi o drag Sta ji}

in`. Ka ji ci ^on ki }u

Jo va nu Na ni }u - Ba bi }u

1947 - 2011.

Ivan Stoj kov Ku ka

dra gom

Jo va nu Na ni }u - Ba bi }u

38175

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je moj su prug

odr `a }e se u su bo tu, 1. 10. 2011. go di ne, u 11 sa ti, na No vom de lu gro bqa, u @a bqu sa tu `nim se }a wem na do bro, oda no i pri vr `e no bi }e svom po re klu i oda ti mu za hval nost za sva we go va ple me ni ta de la i qu bav ko je je u `i vo tu u~i nio.

S’ tu gom, we go va Me la ni ja.

po zdrav

Ivan Stoj kov Ku ka

38178

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Po sled wi pri ja te qu

po sle krat ke i te {ke bo le sti pre mi nuo u 64. go di ni Sa hra na dra gog su pru ga oba vi }e se 26. 9. 2011. go di ne, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du, u 13.30 ~a so va.

O`a lo {}e na su pru ga Zla ta.

38185

Po ro di ca Voj no vi}.

38174 38157

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 23. 9. 2011. godine preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

Na {em Ba bi po sled wi po zdrav od: }er ke Se ke, ze ta Dra ga na i unu ~a di Mir ja ne i Bra ni sla va Mu {ic ki

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj ku mi

S tu gom u sr ci ma oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a vo qe na maj ka, ba ba i pra ba ba

38173

Dra gi na{ de da

Obrad M. [abanovi}

Ma ri ja [te fa ni des

1930 - 2011.

Qi qa ni Be li}

Sahrana }e se obaviti u subotu, 24. 9. 2011. u Vilusima, Op{tina Nik{i} u Crnoj Gori.

O`alo{}ena porodica: supruga Slavka, sin Mirko, snaja Nela i unuke Sawa i Maja.

naj bo qa ma ma na sve tu Sa hra na je da nas, u 15 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

od po ro di ce Le ti}.

38182

Po sled wi po zdrav vo qe nom te ~i

1926 - 2011.

Qi qa na Be li}

Sa hra na je da nas, 24. 9. 2011. go di ne, u 14.15 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: sin Kar lo, sna ja Be ba, unu ci Bo ba i Ka }a sa po ro di ca ma.

38132

38191

Po sled wi po zdrav ze tu

Po sled wi po zdrav ku mu

Pa jo osta }e{ za u vek u na {im sr ci ma sa svom svo jom do bro tom.

]er ke Alek san dra i Na ta {a.

Tvo ja unu ~ad: Igor, Na ta {a i Ka ta ri na.

38190

38192

Vi to mir Pav kov Po sled wi po zdrav vo qe nom de ki.

Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Vi to mi ru Pav ko vu

Unu ke Je le na i Mi qa na.

od Sa we La li} i Kse ni je Mi li vo je vi}.

38181

38183

3

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

Sa ve li kom tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je umro na{ vo qe ni

dra gom

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je u 71. go di ni pre mi nuo na{

Mi o dra gu Sta ji }u

Mi o dra gu Sta ji }u

od ku mo va: Ne na da, Mil ke i Mir ka Ja ri }a.

od Vu ko vac Pan te i Je le.

38176

38179

Po sled wi po zdrav ve li kom ~o ve ku i dra gom stri cu

Po sled wi po zdrav te ~i

Pa vel \ur ~jan ski 1930 - 2011.

Sa hra na }e se odr `a ti u su bo tu, 24. 9. 2011. god. u 16.20 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

Ni {ta vi {e ne mo `e ubla `i ti tu gu i po pu ni ti pra zni nu ko ju si osta vio za so bom.

Pa vlu \ur ~jan skom

Jo va nu Na ni }u - Ba bi }u

Vi to mir Pav kov Sa hra na je u po ne de qak, 26. 9. 2011. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: }er ka Na ta {a, sin Sa {a, su pru ga Ka ja i zet So le.

38180

od pri je Zo ri ce Fri drih.

O`a lo {}e ni sin Mi ro slav, }er ka Mir ja na sa po ro di ca ma i Zu ska.

1952 - 2011.

Mi o dra gu Sta ji }u

od Vu ko vac Dra ga na sa po ro di com.

Mi ro slav Na ni} - Ba bi} sa po ro di com.

38188

38189

38163

38177

^iTUQe l POMeni

dnevnik

P E T O G O D I [ W I P O M E N su pru gu, ocu i de di.

2

subota24.septembar2011.

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

27

Po sled wi po zdrav de di

D V O G O D I [ W I P O M E N mo joj dra goj ba ki

\or |e Voj no vi} iz Ko vi qa

Bo siq ki @de ro 1919 - 2009.

Osta }e{ u mom sr cu vo qe na i ne za bo ra vqe na.

Tvo ja unu ka Je li ca @de ro.

38162

Pe tru [ar cu

Pe tru [ar cu

Smrt je ja ~a od `i vo ta, ali ne i od qu ba vi ko ju no si mo u du {i pre ma te bi.

Tvoj osmeh `i vi u na {im sr ci ma i ve~ no nas pra ti.

Tvo ji naj mi li ji: su pru ga, sin i }er ka sa po ro di ca ma.

od po ro di ce Ne met.

38148

38155

Ne ka tvo ja ~i sta i ple me ni ta du {a kao i do bro ta po ~i va ju u ve~ nom spo ko ju, a mi }e mo te ~u va ti za u vek u na {im sr ci ma.

Unuk Bo {ko i sna ja Ja sna.

38154

Po sled wi po zdrav stri ni

Da na, 23. 9. 2011. go di ne, pre mi nuo je u Vr {cu ve li ki pri ja teq na {e po ro di ce

Po sled wi po zdrav ku mu

De si Oqa ~a

Mi o mir Sto jiq ko vi} di plo mi ra ni in `e wer agro no mi je u pen zi ji

Po sto ji ne {to {to ne ble di, a to je se }a we na dra ge pri ja te qe.

Hva la na iskre nom pri ja teq stvu i do bro ti. Uvek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

Na da, Je ja, po ro di ce: Je lo vac, Po po vi} i Stan ko vi}.

Po ro di ca Re sa no vi}.

od: Qu be, Pa je, Je le ne i Na ta {e.

38156

38146

38160

S tu gom i bo lom opra {ta mo se od na {eg vo qe nog ku ma

Po sled wi po zdrav

Jo va nu Na ni }u - Ba bi }u

Jo va na Na ni }a - Ba bi }a

od Du {an ki nih ko le ga sa po sla, Ko mer ci jal na ban ka, Fi li ja la No vi Sad.

Vo ji

Aji {i

Ku mo vi: Sa vo, Ci ca i Gor da na.

445-P

Po sled wi po zdrav dra goj

od ku mo va: Paj di} i Aber li}.

38171

Po sled wi po zdrav dra gom de di

na {em

Aji {i Rat

od po ro di ca: Ga lam bo{ i Je li}.

Mi lan Ga xi}

Mi la nu Ga xi }u

8. 1. 1937 - 23. 9. 2011.

Pu no te vo li mo i uvek }e{ bi ti u na {im mi sli ma.

Po ~i vaj u mi ru.

38145

38161

Po sled wi po zdrav na {em

Tu `nim sr cem ja vqa mo da je pre mi nuo u 57. go di ni na{ su prug, otac i brat

Tvo ji pi li }i: Bo ris, Di no, Ra do{, Maj da, Vla di mir i Zo ra na.

Mi lan Ga xi}

Sa hra na je 26. 9. 2011. na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du, u 15 ~a so va.

O`a lo {}e ni: su pru ga Mi la, si no vi Ste van i Mi lo van, bra }a Vo ji slav i Mi lo van iz Ka na de

Tvo ja }er ka Qi qa na, zet \o ki ca i unu ci Ra do{ i Vla di mir.

38158

Oba ve {ta va mo pri ja te qe i rod bi nu da je pre mi nuo na{ ve li ki su prug, otac, de da i sve kar

Sa hra na dra gog nam po koj ni ka je da nas, 24. 9. 2011. go di ne, u 13.45 sa ti, na gro bqu u Go spo |in ci ma.

Ve~ no }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Ne ka te An |e li ~u va ju. Po ~i vaj u mi ru.

Ve~ no o`a lo {}e ni: su pru ga Jo ka, si no vi Mi lo rad i Zo ran, }er ke Zo ri ca i Qi qa na sa po ro di ca ma.

38166

Dra gi moj ta ta, po ~i vaj u mi ru, ne ka te An |e li ~u va ju.

Alek sa Ka vra ja - Aca Em ber

Sa tu gom u sr cu oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ vo qe ni su prug, otac, de da, tast i sve kar

Bo ri

38165

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo ro |a ke, pri ja te qe i po zna ni ke da nas je na pu stio na{ vo qe ni de da, otac i sve kar

od kom {i ja i sta na ra zgra de D. Da ni lo vi} 16. @i ve }e{ u na {im sr ci ma.

38169

38135

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti, sve kru i de di

Bo ri slav Kle ver ni} Ba ki Sa hra na }e se oba vi ti da nas, 24. 9. 2011. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Mi lan Ga xi}

Jo van Na ni} - Ba bi}

Mi la nu Ga xi }u

1952 - 2011.

Ne ka ti je ve~ na sla va i po ~i vaj u mi ru.

Dra gi moj ta ta, tvoj ve dri i mio lik za u vek }e osta ti u na {im sr ci ma.

Sin Zo ran, sna ja \u la i unu ci Bo ris i Zo ra na.

]er ka Zo ri ca sa de com Edi nom i Maj dom.

38168

38167

Sa hra na }e se odr `a ti 24. 9. 2011. go di ne, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, u 15.45 ~a so va.

O`a lo {}e ni: su pru ga Du {an ka, sin Bra ni slav, }er ka Jo va na, sna ja Zo ri ca, unu ci La zar i Mi lo{.

38170

We go vi naj mi li ji: La ra, Dra ga na i Go ran Kle ver ni}.

38134

28

^iTUQe l POMeni

subota24.septembar2011.

J E D A N A E S TO G O D I [ W I PO M E N

Po sled wi po zdrav

\or |u Ze li }u

2000 - 2011.

1922 - 2011.

Su pru ga Na da i sin Ne nad sa po ro di com.

Po sled wi po zdrav dra gom ocu

\or |u Ze li }u

Mi la na Jo vi na

Pe tru [ar cu

1922 - 2011.

od Ze li}: \u re, Jo van ke, Pre dra ga i Dra ga ne.

Va{ ve dar i ple me nit duh osta }e za u vek u na {im mi sli ma i sr ci ma.

Va {i u~e ni ci Ge ne ra ci je 79/81.

od su pru ge Ma ri je Ze li}.

od }er ke Bo `i ce i ze ta Jo va na sa po ro di com.

38122

38099

38107

38125

38127

Po sled wi po zdrav po {to va nom ku mu

P O M E N

Po sled wi po zdrav

Za u vek se opra {ta mo od na {eg dra gog raz red nog sta re {i ne

Sta ni slav @iv ko vi} @i ka Ne po sto ji vre me ni go di ne ko je mo gu da ubla `e bol i do ne su za bo rav.

dnevnik

Po sled wi po zdrav tet ku

Po sled wi po zdrav dra gom ocu

S E ] A W E

Da na, 24. 9. 2011. go di ne, na vr {a va se {est me se ci od ka ko nas je na pu stio na{ vo qe ni mu`, otac i de da

3. 10. 2010. - 3. 10. 2011.

\or |u Ze li }u

Mi la nu Jo vi nu

De jan Mi haj lo vi}

Ste van [vo wa Po men }e se odr `a ti u 10.30 ~a so va, na Ve ter ni~ kom gro bqu.

od po ro di ce \or |e vi}.

Pe tru [ar cu

1922 - 2011.

od Ba bi}: \u re, Sve tla ne, Bo `i da ra, Iza be le i La za ra.

Mi ha i Ba ja sa po ro di ca ma.

od si na Bo `e i sna he Ani ce sa po ro di com.

We go vi naj mi li ji.

38063

38124

38128

Po sled wi po zdrav de di

P O M E N

Oti {la je na {a dra ga kom {i ni ca

38100

38123

[ESTONEDEQNI POMEN 24. 9. 2010 - 24. 9. 2011.

Rad mi la Mi li}

Nata{a Miomir Aleksandra Dangubi} \urkovi} Proti}

Pa vle Pa la li}

Pe tru

Osta }e nam u pre le pom se }a wu. „ ...Osta }e pe sma i uspo me na na po sled weg bo e ma...”

od unu ka Pe tra, sna je Ra do sla ve sa de com.

Dragi na{i prijateqi i kolege, Qubav i se}awe na vas ne umire.

Sta na ri Lo `i o ni~ ke 49.

Kolektiv SS[ „4. juli” Vrbas.

We go va ve li ka po ro di ca.

38126

441-P

38138

38117

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 61. go di ni pre mi nu la na {a dra ga su pru ga i maj ka

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo moj sin

Bran ko Mu tav xi}

Aji {a Rat

1967 - 2011.

Is pra }aj je da nas, 24. 9. 2011. go di ne, u 10.30 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e na po ro di ca, su prug Slav ko sa de com.

O`a lo {}e na maj ka Ana i si nov ke Ti ja na i Vi o le ta.

38121

G O D I [ W I P O M E N

Her mi ni Mar ko vi} Min ki

Je le na Vu ko je ba ka Le la

Sa hra na je na do wem gro bqu Ma gar ~ev breg u Srem skim Kar lov ci ma, da nas, 24. 9. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, iz ka pe le.

38151

Pro {la je tu `na go di na ot ka ko nas je na pu sti la na {a dra ga ma ma i ba ka

1942 - 2010.

Da nas, 24. 9. 2011. go di ne, u 11 sa ti, oda }e mo joj po men u znak za hval no sti.

Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma i se }a wu.

Unuk Du {an, sna ja Mi li ca, si no vi Go ran i Bo jan.

Tvo ji: Bran ki ca i Vla da.

38090

38118

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav dra goj

Na {oj dra goj ma mi ci

Sa po {to va wem se opra {ta mo od Slo bi nog i Le li nog ta te

Naj dra `oj ma mi ci

Aji {i Aji {i Rat

Aji {i Rat

Aji {i

od: bra ta Asmi ra, sna je Aide i we ne Mie. od po ro di ce Te di}.

Vo qe ni osta ju za u vek.

38144

38150

Za u vek }e mo te vo le ti naj vi {e na sve tu. Ni kad ne od la zi ne ko ko se bez gra ni~ no vo li.

Za u vek }e mo te pam ti ti po do bru i vo le ti bez gra ni~ no.

Sa da si na ne kom lep {em me stu gde ne po sto ji bol i tu ga.

]er ka Ja smi na i sin Dra gan.

]er ka Ja smi na i zet Dra gan Te di}.

38149

38147

Mi la na Jo vi na Po ro di ce: Ra du lo vi} i Ra ko ~e vi}.

38133

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi pri ja te qu

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ vo qe ni

po zdrav

dra gom

subota24.septembar2011.

P O M E N mo joj je di noj k}er ki

Vi {wi An ti}

Jo vo Jo va no vi}

Jo vi Jo va no vi }u

1955 - 2011.

Sa hra na je da nas, 24. 9. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na Me snom gro bqu u Go spo |in ci ma.

od Qu be to vih dru ga ra: Ne {e, @a re ta, Ili je i Man da re.

O`a lo {}e ni: sin Qu bi {a, k}er ka Dra ga na i su pru ga Ma ri ja.

38094

Ose }a wa su sva kim da nom sve ja ~a.

Smrt nas ni je ra sta vi la. Nek te an |e li ~u va ju. Po ~i vaj u mi ru.

Nek ti je la ka cr na ze mqa. Hva la ti si ne za svu ra dost ko ju sam s to bom ima la.

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Po sled wi po zdrav dra gom

P O M E N

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Ko sta Cvi ji}

Bra ni sla vu Su bo ti nu Bra ne tu

28. 9. 1986 - 28. 9. 2011.

Ko le, vre me ni je iz bri sa lo uspo me ne na te be.

Tvo ja ma ma Mi ca, k}er ke Du wa i Ja go da i mu` Mi lo{.

Tvo ja po ro di ca.

38002

38037

38096

29

P O M E N

iz Mo {o ri na Na vr {a va se tu `na go di na od ka ko ni si sa na ma.

Tvo ji: su pru ga Ru `i ca, sin Ra do van, sna ja Mi li ca i unu ci Bra ni slav i Ni ko la.

35955

Da na, 26. 9. 2011. go di ne, na vr {a va ju se dve go di na od ka da ni je sa na ma na{

17. 8. 2011 - 24. 9. 2011.

Ma ri ja Ve zi li} Da ni lu Mi ja to vi }u

Jo vi Jo va no vi }u

obe le `i }e mo da nas, 24. 9. 2011. go di ne, u 11 sa ti, na Gor wem gro bqu u Fu to gu.

„Er ker - in `e we ring� i fa mi li ja Pe ji}.

]er ka Bi qa na sa po ro di com i Mi li ca.

Da ni lo Mi ja to vi} S qu ba vqu i po {to va wem ~u va mo te od za bo ra va.

37996

37997

P O M E N

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Mi lo sav Vla o vi}

^e tr de set da na ni si sa na ma, ku }a pra zna naj ve }a je ka zna.

Hva la Ti za le po tu `i vo ta.

Po men je u 10 ~a so va, na @a baq skom gro bqu.

Go di ne pro la ze, ali ne mo gu da iz bri {u pra zni nu i bol.

Ta ta, sa mo ne bo zna ko li ko nam ne do sta je{, za u vek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

Po ro di ca.

Su pru ga Cve ta i }er ka Mi la na.

37874

37944

Sna ja Du {an ka sa de com.

38106

P O M E N

ro|. Ri |i~ ki iz @a bqa

P O M E N

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

24. 9. 2002 - 24. 9. 2011.

Da na, 25. 9. 2011. go di ne, u 11 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, obe le `i }e mo ~e tr de se to dnev ni po men na {em vo qe nom

Qu bo mir Ba bi} 2001 - 2011. iz Go spo |i na ca

Dra gi {a Vla o vi}

Pro {lo je de set tu `nih go di na od ka ko ni si sa na ma.

Tvo ji naj mi li ji.

38091

G O D I [ W I P O M E N

Zo ran Pa u ni}

Mi lo{ Bu kvi}

Sta ni mi ru Mi ka vi ci

1939 - 2010.

1991 - 2011.

I po sle 20 go di na bo li, jer smrt osta vqa bol ko ji ni ko ne mo `e da iz le ~i.

Da na, 24. 9. 2011. go di ne, na vr {a va se tu `na go di na od ka ko ni je sa na ma na{ su prug, otac i de da.

Vre me pro la zi a tu ga i pra zni na za u vek osta ju u na {im sr ci ma.

Se }a mo ga se, jer qu bav osta vqa se }a we ko je ni ko ne mo `e da iz bri {e.

Ma ma Bor ka, se stra Mi le na sa po ro di com.

Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Dra gi wa, }er ke Mi la na i Mir ja na sa po ro di ca ma.

38120

Sa qu ba vqu, ro di te qi.

Su pru ga Sta na, sin De jan i }er ka Mi ra.

37844

38000

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N na {em vo qe nom obe le `i }e mo da nas, 24. sep tem bra, u 10.30 sa ti.

IN MEMORIAM

24. 9. 1996 - 24. 9. 2011.

37962

Lu ki Sur li Na {a qu bav ni ka da ne }e iz ble de ti jer je bi la ve li ka. Oti {ao si dr `e }i me za ru ku gr ~e vi to, a ja te ni sam us pe la za dr `a ti.

Vo le }u te do kra ja `i vo ta.

Tvo ja Ma ca.

3

Fra wa Bor da{

J E D N O G O D I [ W I P O M E N Na vr {a va se go di na od ka da nas je za u vek na pu sti la na {a dra ga i vo qe na ma ma, ba ka i ta {ta

Sa wa li smo da }e mo osta ri ti za jed no, ali okrut na smrt nas je spre ~i la u to me. Bi lo je le po {to si nas vo leo i pa zio. Za nas ni si umro sa mo si oti {ao da sa wa{.

Su pru ga Bi qa na sa de com.

38104

Pe tar Ra sto vi} U mi sli ma uvek za jed no, vo qen i ne za bo ra vqen.

Su pru ga De sa.

37984

38022

P O M E N

Da nas, 24. 9. 2011. go di ne obe le `a va mo {e sto me se~ ni po men na gro bqu u Bu di sa vi.

P O M E N Pro {lo je po la go di ne od smr ti mog dra gog i ni ka da pre `a qe nog su pru ga

An ka Mi qe vi} ro|. Sta ni}

Sr bin ko Ze rem ski 26. 9. 2010. - 26. 9. 2011.

Dra gi moj bra te, pro {la je go di na da na od ka ko ni si vi {e sa na ma, ali si uvek u mo jim mi sli ma.

Se }a te se i `a li se stra So fi ja.

38102

Po men obe le `a va mo u su bo tu, 24. sep tem bra 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na Us pen skom gro bqu u No vom Sa du.

S qu ba vqu se se }a mo we ne do bro te i ple me ni to sti.

Qu bi {a Ben cun 1971 - 2011.

Tvoj dra gi lik osta }e traj no u na {im sr ci ma.

We ni naj mi li ji: }er ke Rad mi la i Sla vi ca, unu ci Le na, Veq ko, Alek san dar, Ani ta i Ni ko la i ze to vi Ne nad i Zo ran.

37939

O`a lo {}e na po ro di ca: su pru ga Ve sna, k}er Ta wa, po ro di ce Ben cun i De ni}.

38029

Ili je Ni ko li }a [var ca Se }a ga se sa qu ba vqu we go va ve~ no o`a lo {}e na su pru ga Ol gi ca.

38011

dnevnik

subota24.septembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

13

31

КАКО СУ ПАРТИЗАНКЕ ПОСТАЈАЛЕ ГРАЂАНКЕ

Пише: Ивана Пантелић 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 21.25 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Венчаница из снова Л.А. Инк Уштедети купујући Моја грчка кухиња Најбољи амерички кувар Дечији рођендани за памћење Уз осмех довека Згоднија од ћерке Стручњак за торте Потомство Полицајке округа Брауард Л.А. Инк Дечији рођендани за памћење

23.00 00.00 01.00

Стопама Густава Малера Летећи носач авиона Вампирска принцеза Ми Европљани Човекова историја Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање Добродошли у осамдесете Тајм тим година X Дневник скулптура Прича о кромпиру Легенде о Деда мразу Ми Европљани Људождери каменог доба Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање Марк Форстер – дозвола за снимање Тајм тим година X Дневник скулптура Прича о кромпиру

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Ози Бу Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Путописне приче Братски пољубац Каубоји у срцу Велики транспорт Џони Вац Интервју са убицом Прелепа земља Еротски филмови

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00

Каубоји у срцу Два млада кубанска музичара, Реј и Тито, имају уобичајене снове – да постану познати становници у својој родној Хавани. Реј живи са Керидад и њихово двоје деце, и колико год их узајамно повезује љубав, налазе се пред разводом.... Улоге: Реј чел Ли Кук, Лук Кир би, Ли за Реј, Кит Ка ра дин Режија: Ле о нард Фар лин гер (Си не ма ни ја, 14.00)

07.56 Кинотека - циклус класичног вестерна: Обрачун код О.К. корала, филм 10.12 Кућни љубимци 10.44 Слике из Ју-не Африке, док. серијали 11.14 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.15 Призма 13.58 Духовни изазови 14.26 Еко зона 14.51 Природни свет, док. серија 15.43 Јеловници изгубљеног времена

18.30 19.05 20.00 22.00 23.55 02.00 03.00 03.35

Џу ли ја Стајлс

Плешимо заједно Сара живи с мајком. Игра балет и пред њом је пријемни испит на угледном Џулијарду. На путу према тамо њена мајка погине у несрећи и Сарин живот се одједном мења. Мора да се одсели код оца, да прмени школу... Улоге: Џу ли ја Стајлс, Шон Па трик То мас, Ке ри Ва шинг тон, Фре дро Стар, Те ри Ки ни Режија: То мас Кар тер (ХРТ 1, 20.14) Евромагазин Потрошачки код Репортери Лепом нашом Дневник Плешимо заједно, филм Вести из културе Апокалипто, филм Филмски маратон: Чарли Варик, филм 02.56 Филмски маратон: Обрачун код О.К. корала, филм 04.53 Скица за портрет

07.45 08.10 08.34 09.06 09.33 10.31 11.00

20.55 22.07 23.10 23.45

20.05 21.50 23.15 04.00

Далтон Расел није обичан пљачкаш банака. Он је пер фек ци о ни ста ко ји ће злочин испланирати до најмањег детаља и ништа неће препустити случају. Банда улази у банку на Менхетну, закључава сва врата, а људе у банци узима као таоце... Улоге: Клајв Овен, Џо ди Фо стер, Ден зел Ва шинг тон, Крист фер Пла мер, Ви ли јем Де фо Режија: Спајк Ли (РТЛ, 20.00)

16.05 16.31 17.17 18.21 19.30 20.14 22.38 22.50 01.09

19.06 19.30 20.00

Ћерка чувара успомена Холивуд на снималњу Страст Све моје бивше Ноћна мора пре Божића Шпијун из комшилука Гомила аматера А-Тим 63. додела Еми награда (скраћена верзија 2011) Викторија. Живот младе краљице Преваранти Игра престола 22 метка

Драгон Бол З Икс-Мен Училица Ружа ветрова Берс, зла екипа, филм Бебин одлазак у град, филм Како се решити фрајера за 10 дана, филм На високој нози Звезде екстра: Мајли Сајрус РТЛ Данас Бибин свет Инсајдер, филм Параноја, филм Не реци ни реч, филм Астро шоу РТЛ Данас Фудбалски рат, филм

Инсајдер

16.50 17.25

06.00 07.30 08.00 09.45 11.25 12.40 14.15 15.50 18.00

06.05 07.25 07.50 08.20 10.30 12.40 14.25 16.30 17.25

13.19 14.34 15.06 15.36

Реј чел Ли Кук

Ургентни центар Филм: Птица на жици Филм: Амерички одметници Добра жена Плаве крви Вокер, тексашки ренџер Хаваји 5-0 Филм: Робин Худ: Принц лопова 23.40 Хаваји 5-0

08.20 13.10 15.10 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00

Патак Фрка Дјевојчица из будућности Мала ТВ Тролови Ни да ни не Дринске мученице, док. филм Беатификација дринских мученица, пренос Дадли је закон, филм КС аутомагазин Обртник партнер Вокал маратон - Ријека, снимак концерта 4 зида Одбојка, ЕП: Турска Хрватска, пренос Цртане серије Рок Из птичје перспективе, док. серија Џон Адамс Рената Покупић у Дубровнику Други формат Ноћни музички програм

07.00 11.00 13.00 17.15 21.00 23.40

Породични пас Земља пре времена Сиквест Шиндлерова Листа Невероватне приче Хвала за све Вонг Фу

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00

Четвртак Прича о сексу Предлог Прва лига Прва лига 3: Повратак у друголигаше Робин Худ, принц лопова К-9 Граница Заклетва Четвртак Лезбијке Загреј ме

13.40 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Џо ди Фо стер

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05

21.55 22.50 23.45 00.40 01.10

Мегаградитељи Нови свет Људских руку дело X-машине Прототипи Огромне машине Десет најбољих Мегаградитељи Деконструкција Како се прави? То могу и ја Људских руку дело Прототипи Краљеви аукција Краљеви класичних аутомобила Обмана са Китом Беријем Опаке машине То могу и ја Црно злато Краљеви аукција Краљеви аукција

08.30 09.00 12.30 13.30 17.15 20.30 23.00 23.30 00.30

Рели Бициклизам Бициклизам Бициклизам Биатлон Борилачки спорт Рели Голф Бициклизам

21.00

Ј

Опи сме ња ва ње под је дан

о сип Броз, пред сед ник Вла де и во ђа КПЈ, зах те вао је од де ле гат ки ња оку пље них на Пр вом кон гре су АФЖ-а Ју го сла ви је да се по све те учвр шће њу „на ше вла сти“. „Ја се обра ћам ва ма, же на ма Ју го сла ви је, рав но прав ним чла но ви ма на ше за јед ни це, ва ма ко је сте из во је ва ле сво ја пра ва у бор би. Обра ћам вам се и тра жим од вас да по све ти те сву сво ју па жњу и сву сво ју сна гу, у пр вом ре ду, пи та њу учвр шће ња на ше вла сти.“ Ме ђу про мо те ри ма но ве вла сти Броз је пре по знао и „на пред не же не“, ко је је по и сто ве тио с бив шим пар ти зан ка ма. „На ко га ми слим кад го во рим о на пред ним же на ма Ју го сла ви је? Ја ми слим на же не бор це, ко је су се с пу шком бо ри ле за сло бо ду на ших на ро да у осло бо ди лач ком ра ту, или ра ди ле у по за ди ни, и ко је са да исто та ко по жр тво ва но ра де у фа бри ка ма, на по љи ма, или на би ло ко јем дру гом по слу ва жном за на шу за јед ни цу.“ У но вој вла сти же не су би ле за сту пље не у ме ри у ко јој су би ле и у уста но ва ма пар ти зан ске др жа ве то ком тра ја ња ра та. У Из вр шном од бо ру На род ног фрон та Ју го сла ви је, по ли тич ког са ве за ко ји је за јед но с КПЈ-ом од нео по бе ду на пр вим по сле рат ним из бо ри ма, на ла зи ла се јед на же на, пар ти зан ка Спа се ни ја-Ца на Ба бо вић. У Пле ну му НФЈ-а би ло је осам же на. У Из вр шни од бор НФ-а Ср би је би ле су иза бра не две же не, а у Пле нум пет. Све оне су Тито: „Же не, учвр сти те на шу власт” би ле пар ти зан ке. Исто вре ме но, у Са ве зној вла ди за по сле и та ко стек ну су штин ски зна чај ну еко ном ни је би ло же на, док је у ре пу блич ким вла да ма Ср - ску са мо стал ност. По је ди ни ауто ри за сту па ју тврд би је, Хр ват ске и Сло ве ни је би ла по јед на ми ни - њу да је АФЖ био у из ве сној ме ри са мо стал на ор стар ка. Реч је о ми ни стар ки про све те Ми три Ми - га ни за ци ја. Ли ди ја Скле виц ки на во ди: „Чи ње ни ца да је ор га ни за циј ску струк ту ру мо гу тро вић у НР Ср би ји, ми ни стар ки фи нан си ја Ан ки Бе рус у НР Хр ват ској и ми ни стар ки со ци јал не по - ће при ка за ти као пи ра ми ду са ши ро ком ба зом (по ли ти ке Ви ди Том шич у НР Сло ве ни ји. Све три пр - тен ци јал но је то сва ка, ’па и по след ња же на’), чи ји ве ми ни стар ке за вре ме ра та су би ле пар ти зан ке и је врх та ко ђе мо гу ће не дво сми сле но утвр ди ти, на во ди на за кљу чак да мо же мо прет по ста ви ти из ве при пад ни це НОВ-а. Ан ти фа ши стич ко ве ће же на Ју го сла ви је на ста ви - стан сте пен ор га ни за циј ске ауто но ми је. То зна чи да ло је рад и у по сле рат ном раз до бљу. Ипак, ци ље ви је по сто ја ла мо гућ ност ар ти ку ли са ња ци ље ва, спе ове нај ва жни је ор га ни за ци је же на у та да шњој Ју го - ци фич ни јих / ауто ном ни јих од оних ко је је Ан ти фа ши стич ком фрон ту же на по ве сла ви ји до не кле су би ли из ме ра ва ла ’на род на’ власт.“ ње ни. Основ ни ци ље ви ра да, Рад АФЖ-а ипак је у ве ли кој ка кви су де фи ни са ни на Пр вом Рад АФЖ-а ипак је у великој кон гре су одр жа ном у Бе о гра ду мери зависио од инструкција ме ри за ви сио од ин струк ци ја ко је су сти за ле из пар ти је и На од 16. до 19. ју на 1945. го ди не, које су стизале из партије, род ног фрон та. Да би же на мо би ли су по све ће ни углав ном која је одобравала гла за у зе ти би ло ко ју функ ци ју об но ви и ху ма ни тар ним ак тив но сти ма. Бо са Цве тић на во ди именовање жена на фукције у АФЖ-у, то је прет ход но мо ра да су ти за да ци би ли са же ти у у АФЖ-у, и Народног фронта ло би ти одо бре но од ло кал не пар тиј ске вла сти. Та ко је 1948. по зив же на ма да „ак тив но уче се кре тар ко ми те та КП Ср би је ству ју у об но ви зе мље, да пру же сво ју по моћ ор га ни ма вла сти у ор га ни зо ва њу из Али бу на ра, на сле де ћи на чин обра зло жио за што при вред ног и дру штве ног жи во та, у ре ша ва њу со - по др жа ва из бор Ва ле ри је Пан тић на ме сто пред сед ци јал них пи та ња, по себ но за шти те и збри ња ва ња ни це се о ског од бо ра АФЖ-а: „ЦК КПС у ве зи с ти ме до нео је од лу ку и кан ди до вао ју је. Као кан ди дат де це ко ја су то ком ра та оста ла без ро ди те ља.“ Тре ба ис та ћи да је је дан од нај ва жни јих за да та ка по ка за ла се до ста вред на и агил на. У се би по се ду је би ло и про све ћи ва ње, по себ но опи сме ња ва ње жен - још до ста ма ло гра ђан ских осо би на, ко јих се те шко ске по пу ла ци је. На пр ви по глед, АФЖЈ је у пр вим од ви ка ва, и услед то га не ма до вољ но упор но сти, а по сле рат ним го ди на ма под се ћао на не ку жен ску ху - ни ти по ка зу је усло ве да се из гра ди у ко му ни сту. На ма ни тар ну ор га ни за ци ју из ра ни јег раз до бља. Ипак, осно ву ње ног ауто ри те та ко ји ужи ва ме ђу ру мун бар три ка рак те ри сти ке АФЖЈ-а ука зу ју на ње го ву ским ма са ма и ра да у ор га ни за ци ји АФЖ-а, ЦК еман ци па тор ску уло гу: 1. уло га АФЖЈ-а у мо би ли - КПС ми шље ња је да се по ста ви за пред сед ни цу са њу же на ра ди об но ве, ко ја је у по сле рат ним го ди - Сре ског од бо ра АФЖ-а„. Ипак, у иде о ло шком, про на ма има ла зна чај као и уче шће у ра ту; 2. до при нос грам ском, ор га ни за ци о ном и фи нан сиј ском по гле АФЖЈ-а опи сме ња ва њу и про све ћи ва њу же на; 3. ду, реч је о ор га ни за ци ји ко ја је у окви ри ма На род под сти цај ко ји је АФЖЈ дао из град њи об да ни шта, ног фрон та би ла не сум њи во ме ђу они ма ко је су нај за хва љу ју ћи че му су же не до би ле мо гућ ност да се чвр шће би ле по ве за не с КПЈ-ом и вла шћу. Књигу Ива не Пан те лић „ПАРТИЗАНКЕ КАО ГРАЂАНКЕ” у издању „Еволуте” из Београда можете наручити путем телефона 011/ 2621–204 или и-мејла www.evoluta.co.rs и www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

dnevnik

subota24.septembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

13

31

КАКО СУ ПАРТИЗАНКЕ ПОСТАЈАЛЕ ГРАЂАНКЕ

Пише: Ивана Пантелић 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 21.25 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Венчаница из снова Л.А. Инк Уштедети купујући Моја грчка кухиња Најбољи амерички кувар Дечији рођендани за памћење Уз осмех довека Згоднија од ћерке Стручњак за торте Потомство Полицајке округа Брауард Л.А. Инк Дечији рођендани за памћење

23.00 00.00 01.00

Стопама Густава Малера Летећи носач авиона Вампирска принцеза Ми Европљани Човекова историја Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање Добродошли у осамдесете Тајм тим година X Дневник скулптура Прича о кромпиру Легенде о Деда мразу Ми Европљани Људождери каменог доба Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање Марк Форстер – дозвола за снимање Тајм тим година X Дневник скулптура Прича о кромпиру

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Ози Бу Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Путописне приче Братски пољубац Каубоји у срцу Велики транспорт Џони Вац Интервју са убицом Прелепа земља Еротски филмови

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00

Каубоји у срцу Два млада кубанска музичара, Реј и Тито, имају уобичајене снове – да постану познати становници у својој родној Хавани. Реј живи са Керидад и њихово двоје деце, и колико год их узајамно повезује љубав, налазе се пред разводом.... Улоге: Реј чел Ли Кук, Лук Кир би, Ли за Реј, Кит Ка ра дин Режија: Ле о нард Фар лин гер (Си не ма ни ја, 14.00)

07.56 Кинотека - циклус класичног вестерна: Обрачун код О.К. корала, филм 10.12 Кућни љубимци 10.44 Слике из Ју-не Африке, док. серијали 11.14 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.15 Призма 13.58 Духовни изазови 14.26 Еко зона 14.51 Природни свет, док. серија 15.43 Јеловници изгубљеног времена

18.30 19.05 20.00 22.00 23.55 02.00 03.00 03.35

Џу ли ја Стајлс

Плешимо заједно Сара живи с мајком. Игра балет и пред њом је пријемни испит на угледном Џулијарду. На путу према тамо њена мајка погине у несрећи и Сарин живот се одједном мења. Мора да се одсели код оца, да прмени школу... Улоге: Џу ли ја Стајлс, Шон Па трик То мас, Ке ри Ва шинг тон, Фре дро Стар, Те ри Ки ни Режија: То мас Кар тер (ХРТ 1, 20.14) Евромагазин Потрошачки код Репортери Лепом нашом Дневник Плешимо заједно, филм Вести из културе Апокалипто, филм Филмски маратон: Чарли Варик, филм 02.56 Филмски маратон: Обрачун код О.К. корала, филм 04.53 Скица за портрет

07.45 08.10 08.34 09.06 09.33 10.31 11.00

20.55 22.07 23.10 23.45

20.05 21.50 23.15 04.00

Далтон Расел није обичан пљачкаш банака. Он је пер фек ци о ни ста ко ји ће злочин испланирати до најмањег детаља и ништа неће препустити случају. Банда улази у банку на Менхетну, закључава сва врата, а људе у банци узима као таоце... Улоге: Клајв Овен, Џо ди Фо стер, Ден зел Ва шинг тон, Крист фер Пла мер, Ви ли јем Де фо Режија: Спајк Ли (РТЛ, 20.00)

16.05 16.31 17.17 18.21 19.30 20.14 22.38 22.50 01.09

19.06 19.30 20.00

Ћерка чувара успомена Холивуд на снималњу Страст Све моје бивше Ноћна мора пре Божића Шпијун из комшилука Гомила аматера А-Тим 63. додела Еми награда (скраћена верзија 2011) Викторија. Живот младе краљице Преваранти Игра престола 22 метка

Драгон Бол З Икс-Мен Училица Ружа ветрова Берс, зла екипа, филм Бебин одлазак у град, филм Како се решити фрајера за 10 дана, филм На високој нози Звезде екстра: Мајли Сајрус РТЛ Данас Бибин свет Инсајдер, филм Параноја, филм Не реци ни реч, филм Астро шоу РТЛ Данас Фудбалски рат, филм

Инсајдер

16.50 17.25

06.00 07.30 08.00 09.45 11.25 12.40 14.15 15.50 18.00

06.05 07.25 07.50 08.20 10.30 12.40 14.25 16.30 17.25

13.19 14.34 15.06 15.36

Реј чел Ли Кук

Ургентни центар Филм: Птица на жици Филм: Амерички одметници Добра жена Плаве крви Вокер, тексашки ренџер Хаваји 5-0 Филм: Робин Худ: Принц лопова 23.40 Хаваји 5-0

08.20 13.10 15.10 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00

Патак Фрка Дјевојчица из будућности Мала ТВ Тролови Ни да ни не Дринске мученице, док. филм Беатификација дринских мученица, пренос Дадли је закон, филм КС аутомагазин Обртник партнер Вокал маратон - Ријека, снимак концерта 4 зида Одбојка, ЕП: Турска Хрватска, пренос Цртане серије Рок Из птичје перспективе, док. серија Џон Адамс Рената Покупић у Дубровнику Други формат Ноћни музички програм

07.00 11.00 13.00 17.15 21.00 23.40

Породични пас Земља пре времена Сиквест Шиндлерова Листа Невероватне приче Хвала за све Вонг Фу

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00

Четвртак Прича о сексу Предлог Прва лига Прва лига 3: Повратак у друголигаше Робин Худ, принц лопова К-9 Граница Заклетва Четвртак Лезбијке Загреј ме

13.40 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Џо ди Фо стер

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05

21.55 22.50 23.45 00.40 01.10

Мегаградитељи Нови свет Људских руку дело X-машине Прототипи Огромне машине Десет најбољих Мегаградитељи Деконструкција Како се прави? То могу и ја Људских руку дело Прототипи Краљеви аукција Краљеви класичних аутомобила Обмана са Китом Беријем Опаке машине То могу и ја Црно злато Краљеви аукција Краљеви аукција

08.30 09.00 12.30 13.30 17.15 20.30 23.00 23.30 00.30

Рели Бициклизам Бициклизам Бициклизам Биатлон Борилачки спорт Рели Голф Бициклизам

21.00

Ј

Опи сме ња ва ње под је дан

о сип Броз, пред сед ник Вла де и во ђа КПЈ, зах те вао је од де ле гат ки ња оку пље них на Пр вом кон гре су АФЖ-а Ју го сла ви је да се по све те учвр шће њу „на ше вла сти“. „Ја се обра ћам ва ма, же на ма Ју го сла ви је, рав но прав ним чла но ви ма на ше за јед ни це, ва ма ко је сте из во је ва ле сво ја пра ва у бор би. Обра ћам вам се и тра жим од вас да по све ти те сву сво ју па жњу и сву сво ју сна гу, у пр вом ре ду, пи та њу учвр шће ња на ше вла сти.“ Ме ђу про мо те ри ма но ве вла сти Броз је пре по знао и „на пред не же не“, ко је је по и сто ве тио с бив шим пар ти зан ка ма. „На ко га ми слим кад го во рим о на пред ним же на ма Ју го сла ви је? Ја ми слим на же не бор це, ко је су се с пу шком бо ри ле за сло бо ду на ших на ро да у осло бо ди лач ком ра ту, или ра ди ле у по за ди ни, и ко је са да исто та ко по жр тво ва но ра де у фа бри ка ма, на по љи ма, или на би ло ко јем дру гом по слу ва жном за на шу за јед ни цу.“ У но вој вла сти же не су би ле за сту пље не у ме ри у ко јој су би ле и у уста но ва ма пар ти зан ске др жа ве то ком тра ја ња ра та. У Из вр шном од бо ру На род ног фрон та Ју го сла ви је, по ли тич ког са ве за ко ји је за јед но с КПЈ-ом од нео по бе ду на пр вим по сле рат ним из бо ри ма, на ла зи ла се јед на же на, пар ти зан ка Спа се ни ја-Ца на Ба бо вић. У Пле ну му НФЈ-а би ло је осам же на. У Из вр шни од бор НФ-а Ср би је би ле су иза бра не две же не, а у Пле нум пет. Све оне су Тито: „Же не, учвр сти те на шу власт” би ле пар ти зан ке. Исто вре ме но, у Са ве зној вла ди за по сле и та ко стек ну су штин ски зна чај ну еко ном ни је би ло же на, док је у ре пу блич ким вла да ма Ср - ску са мо стал ност. По је ди ни ауто ри за сту па ју тврд би је, Хр ват ске и Сло ве ни је би ла по јед на ми ни - њу да је АФЖ био у из ве сној ме ри са мо стал на ор стар ка. Реч је о ми ни стар ки про све те Ми три Ми - га ни за ци ја. Ли ди ја Скле виц ки на во ди: „Чи ње ни ца да је ор га ни за циј ску струк ту ру мо гу тро вић у НР Ср би ји, ми ни стар ки фи нан си ја Ан ки Бе рус у НР Хр ват ској и ми ни стар ки со ци јал не по - ће при ка за ти као пи ра ми ду са ши ро ком ба зом (по ли ти ке Ви ди Том шич у НР Сло ве ни ји. Све три пр - тен ци јал но је то сва ка, ’па и по след ња же на’), чи ји ве ми ни стар ке за вре ме ра та су би ле пар ти зан ке и је врх та ко ђе мо гу ће не дво сми сле но утвр ди ти, на во ди на за кљу чак да мо же мо прет по ста ви ти из ве при пад ни це НОВ-а. Ан ти фа ши стич ко ве ће же на Ју го сла ви је на ста ви - стан сте пен ор га ни за циј ске ауто но ми је. То зна чи да ло је рад и у по сле рат ном раз до бљу. Ипак, ци ље ви је по сто ја ла мо гућ ност ар ти ку ли са ња ци ље ва, спе ове нај ва жни је ор га ни за ци је же на у та да шњој Ју го - ци фич ни јих / ауто ном ни јих од оних ко је је Ан ти фа ши стич ком фрон ту же на по ве сла ви ји до не кле су би ли из ме ра ва ла ’на род на’ власт.“ ње ни. Основ ни ци ље ви ра да, Рад АФЖ-а ипак је у ве ли кој ка кви су де фи ни са ни на Пр вом Рад АФЖ-а ипак је у великој кон гре су одр жа ном у Бе о гра ду мери зависио од инструкција ме ри за ви сио од ин струк ци ја ко је су сти за ле из пар ти је и На од 16. до 19. ју на 1945. го ди не, које су стизале из партије, род ног фрон та. Да би же на мо би ли су по све ће ни углав ном која је одобравала гла за у зе ти би ло ко ју функ ци ју об но ви и ху ма ни тар ним ак тив но сти ма. Бо са Цве тић на во ди именовање жена на фукције у АФЖ-у, то је прет ход но мо ра да су ти за да ци би ли са же ти у у АФЖ-у, и Народног фронта ло би ти одо бре но од ло кал не пар тиј ске вла сти. Та ко је 1948. по зив же на ма да „ак тив но уче се кре тар ко ми те та КП Ср би је ству ју у об но ви зе мље, да пру же сво ју по моћ ор га ни ма вла сти у ор га ни зо ва њу из Али бу на ра, на сле де ћи на чин обра зло жио за што при вред ног и дру штве ног жи во та, у ре ша ва њу со - по др жа ва из бор Ва ле ри је Пан тић на ме сто пред сед ци јал них пи та ња, по себ но за шти те и збри ња ва ња ни це се о ског од бо ра АФЖ-а: „ЦК КПС у ве зи с ти ме до нео је од лу ку и кан ди до вао ју је. Као кан ди дат де це ко ја су то ком ра та оста ла без ро ди те ља.“ Тре ба ис та ћи да је је дан од нај ва жни јих за да та ка по ка за ла се до ста вред на и агил на. У се би по се ду је би ло и про све ћи ва ње, по себ но опи сме ња ва ње жен - још до ста ма ло гра ђан ских осо би на, ко јих се те шко ске по пу ла ци је. На пр ви по глед, АФЖЈ је у пр вим од ви ка ва, и услед то га не ма до вољ но упор но сти, а по сле рат ним го ди на ма под се ћао на не ку жен ску ху - ни ти по ка зу је усло ве да се из гра ди у ко му ни сту. На ма ни тар ну ор га ни за ци ју из ра ни јег раз до бља. Ипак, осно ву ње ног ауто ри те та ко ји ужи ва ме ђу ру мун бар три ка рак те ри сти ке АФЖЈ-а ука зу ју на ње го ву ским ма са ма и ра да у ор га ни за ци ји АФЖ-а, ЦК еман ци па тор ску уло гу: 1. уло га АФЖЈ-а у мо би ли - КПС ми шље ња је да се по ста ви за пред сед ни цу са њу же на ра ди об но ве, ко ја је у по сле рат ним го ди - Сре ског од бо ра АФЖ-а„. Ипак, у иде о ло шком, про на ма има ла зна чај као и уче шће у ра ту; 2. до при нос грам ском, ор га ни за ци о ном и фи нан сиј ском по гле АФЖЈ-а опи сме ња ва њу и про све ћи ва њу же на; 3. ду, реч је о ор га ни за ци ји ко ја је у окви ри ма На род под сти цај ко ји је АФЖЈ дао из град њи об да ни шта, ног фрон та би ла не сум њи во ме ђу они ма ко је су нај за хва љу ју ћи че му су же не до би ле мо гућ ност да се чвр шће би ле по ве за не с КПЈ-ом и вла шћу. Књигу Ива не Пан те лић „ПАРТИЗАНКЕ КАО ГРАЂАНКЕ” у издању „Еволуте” из Београда можете наручити путем телефона 011/ 2621–204 или и-мејла www.evoluta.co.rs и www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota24.septembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

У каријери се залажете и креативно ангажујете, очекујући одговарајуће резултате, који могу бити, али и не морају. Данас можете радити, као и сваког другог дана, као да није викенд. Треба зарадити!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

24. septembar 2011.

Субота вам је наклоњена. Можете изаћи у јавност, показати се у свом поносном гламуру и сасвим лепо се провести. Немирни сте, нервозни, склони преким потезима. Чувајте се повреда.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Краће путовање или дружења ће протећи веома заносно и пријатно. Немојте веровати свему што видите и чујете. Не морате ни проверавати. Једноставно, све је игра без граница. Чак и љубав.

Месец је данас у знаку Лава па сте достојанствени и уважени, где год да се појавите. Пословни односи и што бољи статус су вам веома важни. Имате много посла, све и да нећете. То ће потрајати.

Присуство Марса у вашем знаку вас готово нагони на акцију. Добро је када сте физички активни, у покрету, када стремите ка јасном циљу пред собом. А данас сте романтични и заљубљени.

Звездани утицаји су повољни да путујете негде, физички или психички, да се бавите уметношћу, гледате неки филм у повучености свога дома, одмарате се и маштате. Друштво вам не да мира. Опуштено!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Неко би вас могао завести данас својим шармом или идејом, сугестијом. А као и свако завођење, то може бити погрешан пут или начин у коначном исходу. Срећа, па сте опрезни ових месеци.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Имате добре контакте с особама које вам отварају нове могућности и проширују видике. Више особа је заинтересовано за заједничке послове, сарадњу или дружење с вама.

Улазите у фазу када ће неке околности или особе бити непријатне по вас. Унапред се наоружајте стрпљењем и дистанцираним држањем. Одустаните од нових подухвата јер се неће реализовати.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Могући су проблеми на које нисте рачунали, али, ако се не закачите за њих, проћи ће сами од себе. Увек се неко решење наметне. Партнер не одустаје од својих принципа, мада попушта.

Радите за себе, а не за друге. Наметните своје приоритете, уместо да губите време на небитне ствари и односе. Опустите се овог викенда. Данас гламурозно, сутра практично.

Волите да волите. Имате потребу за контактом са својим бићем, па се бавите неким видом духовности који вам прија. Медитирајте у самоћи, шетајте се поред воде, реке, слушајте музику. Више сна.

TRI^-TRA^

Пре те ра ла с „ду жи ном” V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

25

Subotica

24

Sombor

25

Kikinda

25

Vrbas

25

B. Palanka

25

Zrewanin

25

S. Mitrovica 26 Ruma

25

Pan~evo

25

Vr{ac

24

Srbija Beograd

25

Kragujevac

25

K. Mitrovica 26 Ni{

27

Evropa

и мало облака

Madrid

НО ВИ САД: Умерено топло уз сунчане периоде и мало облака. Јутро ће бити хладно. Ветар слаб северни. Притисак изнад нормаRim ле. Јутарња температура 12, а максимална 25 степени.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Након свежег јутра, током дана умерено топло уз дуже сунчане периоде и мало облака. Ветар слаб северни и севеCirih роисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 9, а Berlin максимална 26 степени. СР БИ ЈА: Након свежег јутра, у централним и западним предеBe~ лима понегде и магловитог, током дана пријатно топло уз сунчане Var{ava периоде и слабу облачност. Ветар слаб северни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 6, а максимална 27 степени.

Kijev Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У недељу и наредне Moskva седмице без већих промена времена: биће већином сунчано и приOslo јатно топло време, уз максималну температуру од 24 до 28 степени. Јутра ће бити хладна, а понегде је могућа краткотрајна магла, пре St. Peterburg свега у западној и јужној Србији. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Очекиване биометеоролошке прилике ће бити релативно повољне за већину хроничних болесника, којима се препоручује умерена активност и адекватно одевање у јутарњим сатима. Известан опрез се и даље саветује астматичарима и срчаним болесницима. Потребно је повећање пажње у саобраћају.

28 28 21 20 19 23 17

Од када је у блаженом стању, Би јон се по себно сија. На промоцији свог парфема још јој је једном пошло за руком да све присутне обори с ногу. Насмејана и одлично расположена Бијонсе појавила се у Њујорку, где је промовисала парфем под именом „бијонсе пулс”. Како је бочица парфема плава, и певачица се обукла у исту боју. За ту прилику лепа трудница одабрала је мини хаљину са шљо ки ца ма и јак ни цу у истом стилу. Али, хаљиница је ипак била толико кратка па је испод ње извиривао тамни горњи руб хула-хоп чарапа, познатији и као „гаћице” најлонки. Могуће је да је дива намерно ис пла ни ра ла та кав стај линг, али нејасна је поента показивања тог дела најлонских чарапа. Ипак, изгледала је одлично.

VIC DANA - Деца на задњем седишту проузрокују инциденте.

- Инциденти на задњем седишту проузрокују децу.

19 14 12 12

Atina

31

Pariz

24

Minhen

21

Budimpe{ta

23

Stokholm

17

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

38 (39)

Slankamen

114 (-4)

Ja{a Tomi}

Apatin

106 (44)

Zemun

194 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

238 (-1)

Bogojevo

101 (39)

Pan~evo

230 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

307 (-9)

Tendencija stagnacije

Ba~. Palanka

97 (19)

Smederevo

430 (-4)

Titel

110 (6)

NERA

Novi Sad

76 (14)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

62 (-2)

-18 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 160 (-12) S. Mitrovica

Tendencija stagnacije i porasta

Beograd

Kusi}

1 (-3) 148 (-4)

36 (0)

Re{ewe iz pro{log broja