Dnevnik 24.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PONEDEQAK 24. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23567 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

MINISTAR VELIMIR ILI] NAJAVIO NOVA PRAVILA ZA LEGALIZACIJU „DIVQIH” OBJEKATA

Za 100 evra katastar ne le gal no pre vo di u le gal no str. 4

I N T E R V J U : RANKO KON^AR, ISTORI^AR

KA KVA JE ULO GA LI DE RA LSV-a U PREK SI NO] NOM IN CI DEN TU IS PRED NO VO SAD SKE KA FA NE „TA KO JE SU \E NO”?

Ot por Voj vo di ne bio bi le gi ti man str. 2 USTAV BRANI PARLAMENTARCIMA DA SEDE I U POKRAJINSKOJ SKUP[TINI

Jer ko va da la ostav ku, Ba ja to vi} du pli po sla nik str. 3

^a nak: Ni kog ni sam tu kao str. 3

NAJAVQENA PRIVATIZACIJA DR@AVNE IMOVINE DA BI SE POKRIO JAVNI DUG

NASLOVI

[ta }e mo pro da ti da za kr pi mo ru pu u bu ye tu?

Politika

Ekonomija

str. 5

4 Mladi sawaju dr`avne jasle

BRUCO[I FAKULTETA TEHNI^KIH NAUKA „NA^ELI” AKADEMSKU 2012/13. GODINU

Dru{tvo 6 Nemamo more, ali imamo toplu vodu

Naj broj ni ja ge ne ra ci ja bu du }ih in `e we ra!

Novi Sad 7 Blokada Dunava, Luke, Kanala i Beogradskog keja

str. 6

SPORT

n PETICA PARTIZANA

n TITULA ZIMOwI]U

11 U slavu vina i gro`|a

Crna 13 Pregazio svoje dete u [ajka{u 13 Seksualni napasnici se brzo vra}aju u }elije 13 Vu~kova nova molba za pomilovawe

Najvi{a temperatura 26 °S

str. 14 – 18

Foto: R. Hayi}

n SRAMNI DAN ZA SRPSKI FUDBAL

Vojvodina

2 Sutra o rebalansu 3 Seni}: Vojvodina }e jasnije mo}i da planira svoj buyet

POLiTikA

ponedeqak24.septembar2012.

INTERVJU

Su tra o re ba lan su

Ras te gqi vih se dam od sto Kao i prilikom svake rasprave o buxetu, i ovoga puta se pokretalo pitawe da li Vojvodina dobija onoliko novca koliko joj garantuje Ustav. Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Srbije Vlaj ko Se ni} rekao da je predlogom rebalansa postavqen temeq buxeta za 2013. godinu, kao i da }e pokrajinske vlasti jasno mo}i da planiraju svoj buxet u narednom periodu u skladu s prihodima. Seni} je rekao da je uvek kod dono{ewa buxeta i rebalansa bilo nedoumica {ta je sedam odsto za Vojvodinu, odnosno da li su to prihodi ili rashodi, i dodao da je, bez obzira na to kako je to tuma~eno, uvek bilo nezadovoqnih. – Odlu~ili smo da tu politiku promenimo i zato smo izmenili

~lan zakona koji sada jasno kaè da se rashodi utvr|uju u iznosu od sedam odsto ostvarenih poreskih prihoda – napomenuo je Seni}. S druge strane, takvom stavu Vlade o{tro se protive vojvo|anske stranke SVM i LSV, isti~u}i da je takvo re{ewe protivustavno. Vlada Srbije odbila je amandmane SVM-a, LSV-a i DS-a kojima je zatraèno da ne bude usvojena osnovica za obra~un “vojvo|anskih” para kako je predloèno zakonskim izmenama. Poslanici Saveza vojvo|anskih Ma|ara kaù da podràvaju najavu premijera Vojvodine Bo ja na Paj ti }a da }e se Pokrajina obratiti Ustavnom sudu ako Skup{tina Srbije usvoji izmene Zakona o buxetskom sistemu.

I Agro ban ka u Skup {ti ni Ministar finansija i privrede Mla |an Din ki} najavio je da }e Skup{tina Srbije morati da diskutuje i o osnivawu Nove Agrobanke, koja je po~ela da radi posle likvidacije stare zbog malverzacija. Odgovaraju}i na pitawa poslanika Mar ja na Ri sti ~e vi }a iz SNS-a o osnivawu Nove Agrobanke, Dinki} je u parlamentu tokom rasprave o amandmanima na rebalans ovogodi{weg buxeta naveo da se u aprilu, tokom izborne kampawe, znalo da su Agrobanka, Privredna banka Beograd i Razvojna banka Vojvodine u dubiozi.

– Tada{wa Vlada s Mir kom Cvet ko vi }em na ~elu odlu~ila je da izda trogodi{we dr`avne obveznice kojim s 50 miliona evra upumpava novac u Razvojnu banku Vojvodine, 20 miliona u Privrednu banku Beograd i time je preuzima u ve}insko vlasni{tvo, i ~ak 100 miliona evra u Novu Agrobanku koja je nastala nakon likvidacije ove stare Agrobanke – rekao je Dinki}. Ministar je naveo da je kontrola utvrdila da je minus u staroj Agrobanci bio ~ak 300 miliona evra, a da je 100 miliona evra bilo nedovoqno ~ak i za formirawe i kvalitetan rad Nove Agrobanke.

Hit no, hit ni je… Poslanici su ovih dana u ruke dobili predlog resornog odbora da po hitnom postupku razmotre ostavku Dra go sla va [u mar ca na mesto ~lana Nacionalnog saveta za visoko obrazovawe. U obrazlo`ewu hitnosti stoji da je potrebno izabrati novog ~lana da bi Savet radio u punom sastavu. Koliko je tema do sada bila hitna svedo~i to {to je Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula pitawe sukoba interesa ~lanstva u Savetu i mesta predsednika In`ewerske komore Srbije jo{ 12. decembra 2011. godine. [umarac je podneo posle toga ostavku jo{ 24. januara, ali je ona devet meseci ~amila u fioci.

Da le ko je Ki par U parlament su po~eli da sti`u i prvi odgovori Vlade na poslani~ka pitawa. Poslanicu DHSS-a Ol gi cu Ba ti} je interesovalo u kojoj fazi je postupak i koje su pravne radwe preduzete po krivi~noj prijavi koju je ta stranka podnela protiv Mla |a na Din ki }a, a “koja broji 800 strana s gomilom materijalnih dokaza”. Zamenik tu`ioca za organizovani kriminal Sa {a Iva ni} u odgovoru pripremqenom za Ministar-

stvo pravde kaè da je taj predmet u fazi pretkrivi~nog postupka. Istovremeno podse}a na to da je povodom slu~aja vezanog za krivi~nu prijavu Vladana Bati}a o zloupotrebama u Beogradskoj banci – of-{or jedinici u Nikoziji, Tuìla{tvo 25. juna 2007. godine poslalo Kipru zamolnicu za pruàwe me|unarodne pravne pomo}i, a 19. februara 2009. zahtev MUP-u Srbije za pruàwe potrebnih obave{tewa. S. Stankovi}

RANKO KON^AR, ISTORI^AR

Ot por Voj vo di ne za ti ra wu auto no mi je bio bi le gi ti man

PoSlani^ke teme

Skup{tina Srbije sutra }e okon~ati vanredno zasedawe glasawem o rebalansu buxeta i prate}im zakonima – izmenama zakona o buxetskom sistemu i o penzijsko-invalidskom osigurawu, kao i predlogu zakona o utvr|ivawu maksimalne zarade u javnom sektoru. Rebalansu buxeta, koji predvi|a deficit od 203,6 milijarde dinara, ili 6,2 odsto bruto doma}eg proizvoda, podr{ku su najavile stranke vladaju}e koalicije, a opozicioni DS, DSS, LDP, SVM, LSV, SPO ga ne}e podr`ati. Ve} tokom sutra{weg popodneva zapo~e}e nova vanredna sesija na kojoj treba da budu usvojene izmene Zakona o visokom obrazovawu, a koje treba da omogu}e da se studenti na “buxet” upi{u i ove godine ve} sa 48 bodova.

dnevnik

Istori~ar Ran ko Kon ~ar upozorio je na to da se ustavnim re{ewima utvr|enim pre {est godina, a posebno nedavnim odlukama Ustvanog suda Srbije o suàvawu ingerencija Vojvodine, dovodi u pitawe i opstanak pokrajinske autonomije. On je u intrevjuu za „Dnevnik“ ocenio da bi formirawe {ireg politi~kog i gra|anskog fronta otpora u Vojvodini takvim „radikalnim“ poku{ajima zatirawa autonomije bilo potpuno legitimno. – Odlukama Ustavnog suda Vojvodina se na{la u protivre~nom poloàju – da nelegitimnu devastaciju autonomije i weno legalizovawe u Ustavu brani legitimnim sredstvima. Kroz istoriju Vojvodine, autonomija se uvek artikulisala i branila legitimnim sredstvima. Nema razloga da se to ne ~ini i ovog puta, ali legitimizam podrazumeva i razli~ite oblike i forme otpora ako je autonomija ugroèna i ako se dijalogom ne mogu izna}i prihvatqivija re{ewa. Sve {to nije nasilno ru{ewe ustavnog sistema, politi~ki je legitimno. Taj otpor ne treba reducirati samo na nosioce oficijelne vlasti u Vojvodini ve} on mora imati {iri strana~ki i gra|anski karakter, ali mora biti usmeren i na promenu Ustava da bi se povratile i neke izvorne osnove vojvo|anske autonomije a da ona ne bi zavisila samo od milosti centralne vlasti i wewih “sedam posto” – ukazao je Kon~ar.  Mislite li tu na ideju “vojvo|anskog fronta”, koju su inicirale neke stranke, ali koja ipak nije dobila {iru podr{ku? – Mislim da se ideja vojvo|anskog fronta nija shvatila u wenom

la odbacivana kao forma nedemokratskog pritiska na institucije vlasti da se ustavni status Vojvodine uva`ava kao bitno i nezaobilazno pitawe demokratizacije i

decentralizacije Srbije? Uostalom, pitawe je moè li se uop{te praviti dràva ~ijem se karakteru Vojvodina suprotstavqa ve} gotovo sto godina i u kojoj se permanentno sumwa u wena istorijska i nacionalna ose}awa s kojima je u{la u Srbiju, samo zato {to èli da o~uva svest o sebi i doprinese decentralizaciji i demokratizaciji Srbije. Istorijska je istina da se Vojvodina nikad nije protivila dràvi Srbiji ve} samo wenom centralizmu, koji ju je uvek politi~ki, ekonomski i pravno devastirao. Apsurdno je da joj se danas oduzima ~ak i pravo da Novi Sad nazove glavnim gradom Pokrajine. Da se zna malo istorije, ne bi se upadalo u takve apsurde. Novi Sad

Pi ta we je mo è li se uop {te pra vi ti dr à va ~i jem se ka rak te ru Voj vo di na su prot sta vqa ve} go to vo sto go di na, i u ko joj se per ma nent no sum wa u we na isto rij ska i na ci o nal na ose }a wa s ko ji ma je u{la u Sr bi ju izvornom i istorijskom zna~ewu. Zapravo, re~ je o politi~koj asocijaciji razli~itih politi~kih stranaka koje su se 1935. godine pod imenom “Vojvo|anski front” udruìle s ciqem da se posle politi~ke i ekonomske marginalizacije Vojvodine vojvo|ansko pitawe artikuli{e i kao ustavno pitawe. Toj asocijaciji tad se pridruùju predstavnici razli~itih politi~kih stranaka – Radikalne, Demokratske, Zemqoradni~ke, Samostalne demokratske, Hrvatske seqa~ke i Komunisti~ke partije u Vojvodini. One tad na platformi autonomije Vojvodine nastoje da se i ustavno re{e weni mnogobrojni problemi, pre svega politi~ki i ekonomski. Za{to bi danas takva asocijacija izazivala skepsu i bi-

je odre|en za glavni grad Srpske Vojvodine jo{ daleke 1849. godine i to nikom nije smetalo. Mo`da je jo{ apsurdnije {to se Vojvodini uskra}uje i pravo da svoje istorijske regione Srem, Banat i Ba~ku smatara svojim geografskim okvirom. Te oblasti su, bez obzira na teritorijalne promene kroz koje su prolazile, istorijski vojvo|anske i osnova wenog teritorijalnog i autonomnog identiteta s kojim je 1918. godine i u{la u Kraqevinu Srbiju. Ulaskom u Kraqevinu Srbiju, te oblasti su postale i deo teritorije dr`ave Srbije, i za{to bi danas wihovo pomiwawe kao dela geografskog prostora Vojvodine bilo suprotno Ustavu, kada su one prevashodno dr`avne teritorije?

 A moè li vojvo|anska politi~ka scena nametnuti ustavne promene u Srbiji? – Mislim da moè, ako se politi~ki organizuje i ako politi~kim strankama primarni ciq bude ustavni status Vojvodine, a ne borba za politi~ki primat u Vojvodini. Ali, s obzirom na vojvo|anske politi~ke prilike, ~ini se da je takav pristup najmawe ostvariv.  [ta je alternativa, ukoliko se posmatraju tendencije u pogledu stepena vojvo|anske autonomije u dosada{wim ustavnim re{ewima? – Ne radi se o stepenu autonomije ve} o autonomiji uop{te i wenoj neizvesnoj ustavnoj perspektivi. Ustavi od 1990. i 2006. godine legalizovali su koncept dràve koji je u tradiciji srpske konzervativne ustavne misli, zbog koje su sve Jugoslavije bile u stalnoj ustavnoj krizi, a vojvo|ansko pitawe permanentno zao{travano i negirano kroz ceo 20. vek. Re~ je o koncepciji unitarno-centralisti~ke dràve u kojoj se nije uvaàvala ni istorijska ni nacionalna stvarnost, niti demokratska alternativa u re{avawu sloènih ustavnih problema. Otuda nije slu~ajno {to vojvo|ansko pitawe egzistira kroz ceo 20. vek, a svedoci smo – i po~etkom 21. veka. Istorijska empirija potvr|uje da Srbija nikad nije bila naklowena autonomiji Vojvodine, i da se ona nije 1945. godine konstiuisala svojim autohtonim odlukama i kao autonomna pokrajina prisajedinila Srbiji, pitawe je da li bi to ikad postala. A ova nenaklowenost autonomiji, posebno wenom identitetu kao istorijske pokrajine – kakvom ju je smatralo weno liberalno gra|anstvo ve} od 1918. godine, dok su istorijske pokrajine od po~etka ustavno anatemisane „kao ogwi{ta separatizma” – dovodi fakti~ki do otpora unitarizmu i centralizmu i do borbe za autonomiju. U genezi te borbe, ideji autonomije Vojvodine nastoji se zatrti svaka istori~nost i pokrajinska svest kao potencijalna opasnost za srpsko nacionalno i dràvno jedinstvo. To je bila konstanta srpske politike prema Vojvodini, nezavisno od toga da li su je vodile gra|anske partije ili komunisti. A posle Drugog svetskog rata, kad je autnomija postala ustavna stvarnost, nastoji joj se nametnuti iskqu~ivo administrativni karakter i osporiti originernost wenog nastajawa. Tokom {ezdesetih godina pro{log veka, u vreme o{trih sporova izme|u rukovodstva Srbije i Vojvodine

o ustavnim pitawima, ve} se dovodi u pitawe i oportunost wenog postojawa uop{te, budu}i da je smatrana istorijski prevazi|enim ustavnim re{ewem. Ovi zahtevi odba~eni su tada kao istorijski neta~ni izraz nacionalisti~kih i nedemokratskih shvatwa srpske dràve. Me|utim, zatirawe istorijskog identiteta Vojvodine potpuno je ostvareno u Ustavu iz 2006. godine jer je to prvi ustav koji predvi|a i mogu}nost ukidawa autonomije, a {to je samo potvrda da je tek u wemu legalizovana gotovo stogodi{wa ustavna strategija Srbije prema kojoj su autonomije recidivi pro{losti i u suprotnosti s dràvom koja se izgra|uje na centralisti~kim i unitarnim osnovama. To {to se Vojvodina ve} od 1918. godine suprotstavqa takvom shvatawu dràve i autonomije danas se, izgleda, ne smatra relevantnim za protagoniste i branioce ovog ustava.

Za ti ra we isto rij skog iden ti te ta Voj vo di ne pot pu no je ostva re no u Usta vu iz 2006. go di ne jer je to pr vi ustav ko ji pred vi |a i mo gu} nost uki da wa auto no mi je  Kako u tom kontekstu vidite nedavnu odluku Ustavnog suda Srbije o ukidawu dela nadle`nosti APV? – Re~ je o dalekose`nijim namerama aktuelnog Ustava kojima odluke Ustavnog suda daju jo{ radikalniji karakter. Mi{qewa Ustavnog suda vi{e su afirmisala koncepciju unitarne i centralisti~ke dràve nego {to to ponekad prozlazi iz samog Ustava. Wihovo mi{qewe uglavnom brani dràvu od minorne autonomije, a ne i takvu autonomiju od centralizma i unitarizma. Tako se uglavnom upozorava na to da odredbe Statuta ili naru{avaju jedinstvo pravnog poretka Republike, ili wen teritorijalni integritet, nedeqivost, dràvnost i drugo. Sve to, re~eno politi~kim re~nikom, asocira na floskule o prisutnom separatizmu. Aktuelnoj vlasti takva mi{qewa odgovaraju, ona {tite wihovu legitimnost i u tom smislu ve} se oglasila i zapretila da se moraju realizovati u Statutu Vojvodine. A to {to iza Ustava u Vojvodini ne stoji najlegitimnija i najdemokratskija forma politi~kog izja{wavawa gra|ana, za tvorce i branioce postoje}eg Ustava nije relevantno. Ali se mora znati da to ponovo otvara i zao{trava vojvo|ansko pitawe u ve} vi|enom istorijskom smislu i duhu. Pitawe je samo kome to danas politi~ki treba. B. D. Savi}

TVIT CRTICA Alo, Mla |o! Funkcioner Pokreta radnika i seqaka Or han Dra ga{ prati izjave ministra privrede i finansija Mla |a na Din ki }a i poru~uje s lajne: „Dinki}: ’Pro{la Vlada je, upumpavawem 100 mil. evra u Novu Agrobanku, zadu`ila dr`avu’. Alo, Mla|o, ko je bio u pro{loj Vladi? Ti!!!„

Ni je Bo à, ne go Din ki} Samog Dinki}a „tvitera{i„ svakodnevno propituju na razne teme pa su ga tako upozorili na to da je kupovinom „Zastavinog„ automobila “iskopirao” nekada{wi potez Bo ì da ra \e li }a, koji “vozi” kabirolet. Dinki} obja{wava: „Razlika je drasti~na. ’Jugo kabrio’ se prodavao samo u Srbiji, a ’fijat 500L’ se od danas prodaje u preko 100 zemaqa sveta! :))„ „Molim te, reci qudima, ìvi nisu da saznaju kolika je rata i da li ima klimu :)?”, pitaju daqe Dinki}evi fanovi, a on

otkriva koliko ga mese~no ko{ta to zadovoqstvo: “Ima klimu. Rata je 180 EUR”. Ima i ovakvih pitawa:„Po kojoj osnovi se vi slikate s Vaterpolo klubom ’Radni~ki’? To je strana~ki, ili dr`avni klub?„ Sledi Dinki}ev odgovor:„Ja sam ih na neki na~in okupio i spojio s Ver kom Ste va no vi }em, a na predlog Va we Udo vi ~i }a... Vawa me je zvao na promociju„, “obrazla`e” Dinki} to {to je na “Tviter” oka~io sliku s kragujeva~kim sportistima.

Bo rac Bo go qub Lider PSS-a Bo go qub Ka ri} re{io je ovih dana da pi{e svojoj supruzi Mi lan ki, dodu{e preko “Tvitera”. Povod za prepisku – medijski napisi da bi Milanka Kari} mogla biti na{ izvestilac pred EU o spornim privatizacijama. „Pripadam porodici koja nije u~estvovala u kriminalnom pusto{ewu Srbije preko navodnih privatizacija. Milioni qudi gladuju, a tridesetak wih su postali milijarderi. Zato }u se boriti za Srbiju

i sve opqa~kane gra|ane! Mora da se sazna ko je opqa~kao gra|ane Srbije, ali i kod kojih se biznismena nalazi tridesetak miilijardi evra, ispumpanih iz na{e privrede„, tvrdi Kari} na lajni.

A bre, Mi lan ka! O Milankinoj “misiji” razmi{qa i potpredsednik vojvo|anske vlade Go ran Je {i}. „Ako sam dobro razumeo, sada }e Mi lan ka Ka ri} da EU izvesti o privatizacijama i otimawu ’Mobtela’, za koje okrivquje Mla|ana? To je ista Vlada?„, pita se Je{i} na “Tviteru”.

Ni ko kao Ba ne Me|u „tvitera{ima„ ima i onih koji bodre funkcionera DS-a Bra ni mi ra Ku zma no vi }a da se kandiduje za ~elnika stranke. „Hvala svima na podr{ci, nisam stigao da odgovorim na svaki men{n danas. Dug je put do kandidature u DS-u. Dodu{e, ’Tviter’ koristi :-)„, odgovorio je on.

Sam Kuzmanovi} „retvitovao„ je poruku koju je primio od predsednika Pokreta za op{tinu Nova Pazova Sr |a na Stan ko vi }a: „Podr{ka mom kolegi iz NDI, kad je Banetova kandidatura u pitawu, makar }e se ~uti ne{to pametno i videti ne{to druga~ije!„, poru~uje Stankovi} s lajne.

[ta Pal ma (ne) zna? Predsednica NP-a Ma ja Goj ko vi} otkriva ko joj je od politi~ara “najmiliji”: „Palma je iskren, ostali politi~ari se foliraju pa kao jesu-nisu za paradu gej-populacije„, navodi Maja i ujedno pita: „Da nije Palme, koliko bi vas znalo za Jagodinu?„ S druge stranke, aktivista gej-pokreta Go ran Mi le ti} “pri~a”: „Palma najavio zabranu ’Prajda’. Je l’ mu neko rekao da tamo gde pravi hotel za decu Jagodine ima ~ak dva ’Prajda’ godi{we?

Mu mi ja u po li ti ci Direktor Beogradske filharmonije Ivan Ta so vac “prenosi“ najnovija zbiva-

wa na javnoj sceni: „Beogradska mumija dobila novi dom. PUPS potvrdio da se radi o ~lanu GO-a wihove stranke ali, negira da je to bio deo koalicionog dogovora„.

Gde ù ri{, Go co? Na{ “novosadski” autoput ponekad je pretesan. Kada svi parlamentarci krenu na zasedawe, mogla bi se pridodati jo{ jedna traka. Kada je u subotu krenula na zasedawe, {efica NP-a i narodna poslanica Ma ja Goj ko vi} “srela” je potpredsednicu Skup{tine Gor da nu ô mi} (DS). „Goca ômi} nas je obi{la na putu za Bgd. Gde ùri{, Goco?„, “~udi”se Maja Gojkovi}.

De fi cit (ne)pro |e Na pitawe kakvo je stawe u na{im javnim finansijama poku{ava da odgovori funkcioner LDP-a Bo jan \u ri}. “Telekom pro|e, deficit nikada“, kratko }e \uri} na lajni. S. St.

politika

dnevnik

USTAV BRA NI PAR LA MEN TAR CI MA DA SE DE I U PO KRA JIN SKOJ SKUP [TI NI

ponedeqak24 . septembar2012.

KA KVA JE ULO GA LI DE RA LSV-a U PREK SI NO] NOM IN CI DEN TU IS PRED NO VO SAD SKE KA FA NE „TA KO JE SU \E NO”?

Jer ko va da la ostav ku, ^a nak: Ni kog Ba ja to vi} du pli ni sam tu kao po sla nik Re pu bli~ ka po sla ni ca Aleksandra Jerkov iz LSV-a za dr `a la je man dat u Skup {ti ni Sr bi je, a pod ne la ostav ku na man dat u Skup {ti ni Voj vo di ne zbog su ko ba in te re sa. Na su prot Usta vu, so ci ja li sta Du{an Bajatovi} ujed no je i re pu bli~ ki i po kra jin ski po sla nik. Sem to ga, Ba ja to vi} je i ge ne ral ni di rek -

tor JP „Sr bi ja gas” i ~lan UO „Ju go ros ga za”. Na i me, Ustav u ~la nu 102 na la è da „na rod ni po sla nik ne mo è bi ti po sla nik u skup {ti ni auto nom ne po kra ji ne, ni ti funk ci o ner u or ga ni ma iz vr {ne vla sti i pra vo su |a, ni ti mo è oba vqa ti dru ge funk ci je, po slo ve i du `no sti za ko je je za ko nom utvr |e no da pred sta vqa ju su kob in te re sa„. – Pre sta nak man da ta po sla ni ce Jer kov kon sta to van je na sed ni ci Skup {ti ne Voj vo di ne 20. sep tem bra, dok po sla nik Ba ja to vi} ni je pod neo ostav ku – na veo je ju ~e za „Dnev nik” skup {tin ski se kre tar Milorad Ga{i}. U iz ja vi za na{ list, Alek san dra Jer kov na ve la je da je ostav ku pod ne la pre ne ko li ko me se ci, ali da je ona kon sta to -

va na 20. sep tem bra jer je to na kon kon sti tu i sa wa Skup {ti ne Voj vo di ne bi la pr va na red na sed ni ca. – Po Usta vu ne mo gu da bu dem re pu bli~ ka i po kra jin ska po sla ni ca – ka `e Alek san dra Jer kov, ko ja, me |u tim, osta je od bor ni ca u Skup {ti ni gra da No vog Sa da jer je za to, ka ko ka `e, do -

le ga, so ci ja li sta @ivorad Smiqani}, pred sed nik op {ti ne Apa tin i po sla nik iza bran na po kra jin skim iz bo ri ma po ve }in skom si ste mu, kao i na pred wak Ivan Bo{wak, ta ko |e „ve }in ski” po sla nik i gra do na ~el nik Zre wa ni na. Smi qa ni} je u istom po lo `a ju bio i u pro {lom man da tu, ka da je

bi la sa gla snost Agen ci je za Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup bor bu pro tiv ko rup ci je. ci je pre po ru ~i la me ru za we go vo raz re {e we s funk ci je pred sed ni Wu bi u Skup {ti ni Voj vo di ka apa tin ske op {ti ne. On je u ju ne tre ba lo da za me ni sle de }i nu, pri li kom kon sti tu i sa wa no kan di dat za po sla ni ka s pro por vog skup {tin skog sa zi va, iz ja vio ci o nal ne iz bor ne li ste LSV-a, no vi na ri ma da }e vra ti ti man dat na la ù pro pi si o iz bo ri ma. Po po sla ni ka „da se ne bi na te zao s kra jin ska iz bor na ko mi si ja }e o Agen ci jom za bor to me, ka ko je na bu pro tiv ko rup {em li stu re ~e no u toj ko mi si ji, Po Ustavu ne mogu da ci je”. Me |u tim, odr à ti sed ni cu budem republi~ka i na {em li stu je u Skup {ti ni Voj vo na red ne sed mi ce. pokrajinska di ne re ~e no da sem Ta k av sce n a poslanica ostav ke Alek san rio za me ne s pro (Aleksandra Jerkov) dre Jer kov, dru gih por ci o nal ne li ne ma. ste SPS-a va qa – Pi ta we je {ta lo bi o~e ki va ti je s onim po sla ni ci ma ko ji ma ne i u slu ~a ju po sla ni ka Ba ja to vi pa da na pa met da da ju ostav ku i }a – uko li ko on pod ne se ostav iì vqa va ju se nad za ko nom – ka è ku. nam {ef po sla ni~ ke gru pe SNS-a Sem Ba ja to vi }a, u su ko bu in u Skup {ti ni Voj vo di ne Igor Mite re sa je i we gov stra na~ ki ko -

rovi}, ko ga smo pi ta li o funk ci ja ma wi ho vog po sla ni ka Iva na Bo {wa ka, gra do na ~el ni ka Zre wa ni na. Me |u po sla ni ci ma ko ji ima ju du ple fun cki je, sa mo se Bo {wak, do dao je Mi ro vi}, obra tio Ad mi ni stra tiv nom od bo ru Skup {ti ne Voj vo di ne ~i ji je jed no gla san stav da je taj po sla nik u su ko bu in te re -

sa. Bo {wak je o to me, tvr di Mi ro vi}, tra `io mi {qe we i od Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je. – Ako se Agen ci ja ogla si da to ni je mo gu }e, Bo {wak ne }e bi ti po sla nik – ka zao je Mi ro vi}. Pod se ti mo, Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je do sad ni je do zvo qa va la isto vre me no oba vqa we gra do na ~el ni~ ke i po sla ni~ ke funk ci je i pro tiv ta kvih funk ci o ne ra po kre ta la je za kon ske po stup ke. Uko li ko bi se so ci ja li sta Smi qa ni} i na pred wak Bo {wak od re kli man da ta u Skup {ti ni Voj vo di ne, pro pi si na la `u ras pi si va we do pun skih po kra jin skih iz bo ra u ro ku od 30 da na, i to u Apa ti nu i u tre }oj iz bor noj je di ni ci u Zre wa ni nu. S. Ko va ~e vi}

Se ni}: Voj vo di na }e ja sni je mo }i da pla ni ra svoj bu yet Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja i pri vre de Vlajko Seni} iz ja vio je da }e pred lo `e nim re ba lan som bu xe ta Voj vo di na mo }i ja sno da pla ni ra svoj bu xet u skla du s pri ho di ma ko ji }e se vi de ti iz sred wo ro~ ne fi skal ne stra te gi je. Se ni} je no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je re kao da su kod do no {e wa bu xe ta i we go vog re -

ba lan sa uvek po sto ja le ne do u mi ce oko pi ta wa {ta je se dam od sto iz dva ja wa za Voj vo di nu, od no sno da li su to pri ho di ili ras ho di. – Ko je god tu ma ~e we smo ima li u pret hod nih ne ko li ko go di na, ret ko je na i la zi lo na za do voq stvo ve }i ne stra na ka iz Voj vo di ne… Od lu ~i li smo da tu po li ti ku pro me ni mo i za to

smo iz me ni li taj ~lan za ko na ko ji sa da ja sno ka `e da se ras ho di utvr |u ju u iz no su od se dam pro ce na ta ostva re nih po re skih pri ho da – na veo je Se ni}. Ti me je, ka ko je do dao, ja sno ve za na oba ve za u od no su na po re ske pri ho de Sr bi je jer su oni naj si gur ni ji za pla ni ra we, a i „dra ma ti~ no” }e po ra sti zbog po ve }a wa sto pe PDV-a.

– Oni nam omo gu }u ju ja snu sli ku ka da go vo ri mo o pla ni ra nim ras ho di ma i za to {to ovog pu ta ima mo sve pri ho de di rekt nih bu xet skih ko ri sni ka na jed nom me stu. Mi sli mo da je to do bra od lu ka i na rav no da }e mo o to me raz go va ra ti s pred stav ni ci ma svih par la men tar nih stra na ka – ka zao je Se ni}.

REKLI SU

Liht: DS mo ra da pre va zi |e su ko be

Ku zma no vi}: Po be di }u i Ta di }a i \i la sa

Pred sed ni ca Be o grad skog fon da za po li ti~ ku iz u zet nost Sowa Liht sma tra da De mo krat ska stran ka mo ra da shva ti da je od go vor na za de mo kra ti ju u Sr bi ji i pre va zi |e su ko be par ci jal nih in te re sa jer bez ja ke opo zi ci o ne stran ke ne ma ozbiq ne kon tro le vla sti. – Ne znam da li u DS-u shva ta ju ko li ka je od go vor nost na wi ma i da mo ra ju da u~i ne sve da pre va zi |u su ko be par ci jal nih in te re sa, ta {ti ne i sve ga osta log. Ako to ne ura de, Sr bi ja }e bi ti u ozbiq nim pro ble mi ma jer bez ja ke opo zi ci o ne stran ke ne ma ozbiq ne kon tro le vla sti. DS mo ra da shva ti da je od go vo ran za de mo kra ti ju u Sr bi ji – oce ni la je So wa Liht za „Blic”. – Ta di} je imao ve li ke uspe he u vo |e wu dr `a ve u pro te kle ~e ti ri go di ne, do vev {i nas na sam po ~e tak pre go vo ra s EU, a to se s uvo |e wem pi-ar am ne zi je za bo ra vqa. To je ne ~a sno.

Branimir Kuzmanovi}, kan di dat za li de ra DS-a, ve ru je da }e po be di ti svo je ri v a l e – ak t u e l n og pred sed ni ka stran ke Borisa Tadi}a i we go vog za me ni ka Dragana \ilasa. – DS je naj bo qa po li ti~ k a or g a n i z a c i j a i upra vo zbog to ga sma tram da sva ko od nas, 100.000 ~la no va, ima pra vo da se kan di du je jer stran ku ne ~i ni sa mo Pred sed ni {tvo – ka `e on za „Ku rir”. Na pi ta we za {to se kan di do vao kad re al no ne ma mno go {an si za po be du, Ku zma no vi} je od go vo rio: „To vi mi sli te. Kan di do vao sam no vu ide ju jer DS mo ra u bu du} no sti da se gra di na pot pu no no vim osno va ma, a to u ovom tre nut ku ne }e mo }i ni Dra gan \i las ni Bo ris Ta di}”. On ve ru je da }e po be di ti obo ji cu iako su po zna ti ji u jav no sti. – U stran ci sam pu ne 23 go di ne i znam ka ko ona di {e – na gla sio je Ku zma no vi}, i do dao da DS-om mo ra da se upra vqa iz Krun ske, a ne iz ne ke dr `av ne in sti tu ci je.

Gru bje {i}: Ko na~ ni i naj o zbiq ni ji plan P o t p r e d s e d n i c a Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Suzana Grubje{i} na ja vi la je otva ra we po li ti~ kog di ja lo ga s Pri {ti nom na naj vi {em ni vou ko ji bi tre ba lo da do ve de do, ka ko je na ve la, isto rij skog spo ra zu ma Sr ba i Al ba na ca. Ona je, go stu ju }i na Ra dio Be o gra du, is ta kla da }e taj di ja log vo di ti pred sed nik Sr bi je Tomislav Nikoli}. – No va Vla da se oba ve za la na to da }e spro ve sti sve do go vo re po stig nu te u teh ni~ kom di ja lo gu s Pri {ti nom, ali i da }e otvo ri ti po li ti~ ki di ja log na naj vi {em ni vou i da }e taj di ja log vo di ti pred sed nik dr `a ve – re kla je Su za na Gru bje {i}. – Taj di ja log mo ra ta kvim ne ~im da se za vr {i. Ima li smo raz ne pla no ve, a sa da nam pred sto ji da ima mo ko na~ ni i naj o zbiq ni ji plan uko li ko Sr bi ja `e li da nor ma li zu je od no se s Pri {ti nom.

Pred sed nik Li ge so c i j al d e m o k ra t a Voj vo di ne Nenad ânak ne gi rao je me dij ske na vo de da je s te lo hra ni te qi ma pre tu kao jed nog Be o gra |a ni na u ka fa ni u No vom Sa du. â nak je u sa op {te wu na veo da je s jed nim go spo di nom imao ras pra vu za ka fan skim sto lom, ali da ni je bi lo ni ka kvog fi zi~ kog ob ra ~u na. „Na kon ras pra ve od ve zao sam ro |a ke i vra tio se u ka fa nu ’Ta ko je su |e no’ da o to me raz go va ram s (vla sni kom Danilom) Ikodinovi}em„, na veo je â nak. On je do dao da je ta da sreo ~o ve ka s ko jim se ras pra vqao i ko ji je bio u vo zi lu s vo za ~em. „Iza {ao sam iz ko la, a on da je iza {ao i on, vid no al ko ho li san. Po ku {ao sam da raz go va ram s wim, ali je to bi lo ne mo gu }e, a pri tom je i pao. Okre nuo sam se i oti {ao jer je da qa ras pra va bi la bes pred met na. Ne znam {ta je da qe s wim bi lo”, na veo je â nak. „Ne znam ni ko je, a ni oda kle je, ni ti bi mi pa lo na pa met da vi ~em ta kve stva ri kao {to se iz mi {qa. Ako po sto ji sum wa u mo je re ~i, ne ka me slo bod no tu ì pa }e mo se ob ja sni ti na su du „, na veo je on. „Kao {to je po zna to, ne mam obez be |e we ni ti te lo hra ni te qe. „, iz ja vio je â nak za Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne.

nu Iko di no vi }a, sa ko jim je pri ja teq, a da se â nak ka sni je pri kqu ~io dru {tvu za istim sto lom.On je is ta kao da ne po zna je ân ka, ali da su raz me ni li par re ~i to kom ve ~e ri. Na veo je da se ne se }a da je bi lo i{ta ne re gu lar no za sto lom. Pre ma we go vim re ~i ma, â nak je oko dva sa ta po sle po no }i iza {ao iz ka fa ne, a on je na kon po la sa ta, po {to je ma lo po pio, iako ni je bio pi jan, po zvao slu `bu ko ja raz vo zi po ku }a ma da do |e po we ga i od ve ze ga u Be o grad. „Ka da sam iza {ao iz ka fa ne, me |u tim, cr ni xip se za u sta vio i iz we ga je iza {ao â nak sa dvo ji com te lo hra ni te qa. Po ~e li su da me psu ju i go vo re da sam be o grad ski olo{, a za tim me je â nak {ta pom uda rio pre ko li ca”, ka è Le {a no vi}. On tvr di da su ga ta dva mla di }a za tim obo ri la na ze mqu, pre bi la ga, a za tim se od ve -

Pavle L. je po sle od la ska u be o grad ski Ur gent ni cen tar pri ja vio na pad po li ci ji u Be o gra du, ali su mu ta mo re kli da je slu ~aj tre ba lo da pri ja vi u No vom Sa du. Zbog to ga, po vre |e ni Be o gra |a nin je te le fo nom oba ve stio no vo sad sku po li ci ju i pri ja vio da je pre tu ~en. – Ta~ no je da smo mi do bi li te le fon sku do ja vu, ali tek ne ko li ko ~a so va po {to se odi ga ro na ve de ni do ga |aj. Po li cij ska pa tro la

zli sa li ca me sta. Na ja vio je i da }e we gov advo kat tra `i ti da se ^an ku uki ne po sla ni~ ki imu ni tet, kao i da }e pod ne ti kri vi~ nu pri ja vu zbog po ku {a ja ubi stva i za pqa~ ku, jer su mu ne sta li sat i te le fon. Gra do na ~el nik No vog Sa da Milo{ Vu~evi} ju ~e je naj o {tri je osu dio bru tal no pre bi ja we Be o gra |a ni na Pa vla L. u ko jem su, ka ko je na veo, u~e stvo va li li der Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne

Usi ja we na Tvi te ru Dru {tve na mre à “Tvi ter“ do {la je ju ~e do usi ja wa na kon {to je u {tam pi osva nuo na pis da je li der LSV-a i na rod ni po sla nik Ne nad â nak, za jed no sa svo jim obez be |e wem, tu kao Pa vla L. (47) iz Be o gra da, pred ka fa nom Da ~e Iko di no vi }a u No vom Sa du. Dok su to kom pre po dne va laj nom pqu {ta le “osu de“ ân ka, pa i “ka zna” pop-pe va ~a Vlada Georgijeva: „@xxltulip evo ti jedan vrhunski unfollow”, glavni akter doga|awa “pojavio” se na lajni tek ne{to pre 15 ~asova: „Sad sam ukqu~io telefon i komp i video ovaj cirkus... Sva{ta. Sada }u zvati policiju da mi objasne o ~emu se radi„, a posle nekoliko minuta: „Sad su mi rekli da }e mi se javiti neko iz MUP-a da dam izjavu... Obezbe|ewe nemam, nikoga nisam ni takao... „, tvrdi ânak. Ujedno pita: „Kako to da uvek kada se postavi pitawe finansirawa Vojvodine po~nu da se doga|aju ’skandali’? Gde je sada Ustavni sud?„ SPO-vac i advokat Milan \uki}, koji se na „Tviteru„ pohvalio da je ânkov advokat, kaè: „Nenad ânak se ni u jednom sudskom postupku koji je vo|en protiv wega nije pozvao na imunitet, provereno„, tvrdi \uki}, i najavquje: „ânak }e traìti da se utvrde sve okolnosti, a on i ~lanovi wegove porodice koji su grubo maltretirani, pokrenu}e odgovaraju}e postupke„. S. St. je od mah po pri ja vi iza {la na li ce me sta, ali ta mo ni je ni ko ga za te kla – iz ja vio je za na{ list pr vi ~o vek no vo sad ske Po li cij ske upra ve Stevan Krsti}. – Pro blem je to {to o{te }e ni ni je slu ~aj od mah pri ja vio na ma. Sa da pro ve ra va mo sve de ta qe i na vo de iz we go ve iz ja ve, kao i u~e sni ke spor nog do ga |a ja ko je je pri ja vio. Pa vle L. u iz ja vi Ta nju gu, ob ja {wa va da je sa dru {tvom ka sno po pod ne oti {ao u No vi Sad u ka fa -

Ne nad ^a nak i we go vi te lo hra ni te qi i po zvao is tra `ne or ga ne da hit no utvr de raz lo ge tog do ga |a ja. On je na gla sio da je No vi Sad „od u vek bio cen tar mul ti et ni~ no sti, mul ti kon fe si o nal no sti i mul ti kul tu ral no sti i grad otvo re na sr ca za sve we go ve gra |a ne i sve ko ji po bi lo ko jem osno vu u we ga do |u, bez ob zi ra na to da li su Be o gra |a ni ili iz ne kog dru gog gra da Sr bi je i ce log sve ta, i to ni ko ne sme da ugro `a va”. E. D.

ekonomija

ponedeqak24.septembar2012.

[TRAJK U VO DO PRI VRED NOM PRE DU ZE ]U DTD „SEN TA”

Pre su {i lo za pla te i objek te

Za p o s le n i u Vo d o p ri v red nom pred u ze }u DTD „Sen ta” iz Sen te {traj ku ju ve} ne de qu da na zbog ne is pla }e nih za ra da, ali i ne za do voq stva ukup nim sta wem u pred u ze }u. Rad ni ci DTD „Sen ta” pre do ~a va ju da, osim za za ra de, nov ca ne ma ni za na bav ku go ri va i de lo va za ma {i ne, ve li ki pro blem pred sta v qa od l a z ak ve } eg bro j a stru~ nih ka dro va u pret hod nom pe ri o du, ~i me je one mo gu }en rad fir me i ugro `e na de lat nost pred u ze }a.

vre me nu sta we ni je po pra vi lo. Pred u ze }e su na pu sti li di rek tor, teh ni~ ki di rek tor, glav ni in `e wer i vi {e dru gih stru~ nih rad ni ka. Pred sed nik Sin di ka ta Ati la Na| i ~lan [traj ka~ kog od bo ra En dre La ka to{ i dru gi rad ni ci ka `u da je po sle pro da je fir me u pro ce su pri va ti za ci je 2007. go di ne, ka da se do bro po slo va lo i rad ni ci ima li do bra pri ma wa, vr lo br zo do {lo do po gor {a wa sta wa i ne re dov ne is pla te za ra da, ma da se oba vqa go to vo

dnevnik

Mla di sa wa ju dr àv ne ja sle Mla di u Sr bi ji bi se ra di je za po sli li u dr àv noj fir mi, ve ru ju }i da je to si gur ni ji po sao od onog u pri vat nom sek to ru. Ma lo ko od wih se usu di da za po~ ne sop stve ni bi zni, jer ne ma ju po dr {ku po ro di ce ni dr à ve, kao ni po ~et ni ka pi tal. Is tra ì va we svet ske kom pa ni je za si ste me pla }a wa „Vi za”

vi {i – ~ak 20,5 od sto. To, ka ko ka `e, po ka zu je da su mla di u Sr bi ji do sta pa siv ni u od no su na svo je vr {wa ke iz Evro pe, kao i da se pred u zet ni~ ki duh ne do voq no ne gu je u obra zov nom si ste mu Sr bi je. – To se po ka zu je kao do dat ni pro blem kod mla dih. Kod nas ne ma mno go pred u zet ni~ ke ini -

U Srbiji se svega 3,2 odsto mladih bavi privatnim poslom, a u Evropi je taj procenat znatno vi{i – ~ak 20,5 odsto po ka za lo je da tek je dan od pet is pi ta ni ka pla ni ra da po kre ne sop stve ni bi znis, a zbog to ga {to su obes hra bre ni vi so kim ri zi kom, ne do stat kom po ~et nog ka pi ta la i ne sta bil nom eko nom skom si tu a ci jom. Me |u tim, dok dve tre }i ne wih sma tra da je pro mo ci ja pred u zet ni~ kog du ha je dan od pri o ri te ta sva kog dru {tva, sa go vor ni ci Ta nju ga ka ù da pred u zet ni~ ka ini ci ja ti va jo{ ni je oì ve la u Sr bi ji. Dra go qub Ra ji} iz Uni je po slo da va ca Sr bi je ka è da se u Sr bi ji sve ga 3,2 od sto mla dih ba vi pri vat nim po slom, a da je u Evro pi taj pro ce nat znat no

ci ja ti ve – na po mi we Ra ji}, i do da je da pret hod ne ge ne ra ci je ni su us pe le da stvo re si stem u ko jem bi mla di ima li vi {e {an si za pred u zet ni {tvo. I psi ho log Ele o no ra Vla ho vi} sma tra da obra zov ni si stem, ali ni po ro di ca, ne po dr `a va ju ak ti vi zam i pred u zi mqi vost kod mla dih te da ne ja ~a ju spo sob no sti ko ji ma oso ba ima ve }u kon tro lu nad svo jim `i vo tom. – Za sop stve ni bi znis mo ra te is ka za ti ini ci ja ti vu da pre u zme te ri zik i, {to je naj va `ni je, stal no da do no si te od lu ke i da se su o ~a va te s wi ho vim po sle di ca ma – ka za la je Ele o no ra Vla ho vi}.

Po we nim re ~i ma, po ro di ca mo ra bi ti agil ni ja u osa mo sta qi va wu de ce i ja ~a wu sa mo po u zda wa. Po put Ra ji }a i Ele o no re Vla ho vi}, i u Na ci o nal noj slu `bi za po {qa va wa sma tra ju da ide ja pred u zet ni {tva jo{ ni je za `i ve la u srp skom dru {tvu u toj me ri da bi se ve }i pro ce nat mla dih opre de lio za po kre ta we pri vat nog bi zni sa. Ka ko na vo de, za za po ~i wa we sop stve nog po sla po treb no je vi {e `i vot nog i rad nog is ku stva pa zbog to ga iz o sta je po dr {ka po ro di ce i dru {tva. Ta ko |e, da bi se vi {e mla dih opre de li lo za pred u zet ni {tvo, po treb na je ve }a in sti tu ci o -

nal na po dr {ka dr `a ve, ka ko fi nan sij ska, ta ko i ne fi nan sij ska. Ide al no bi bi lo da po sto ji pred u zet ni~ ka ini ci ja ti va uz do bar bi znis-plan s pro ce nom ri zi ka po slo va wa, kao i kva li tet na po dr {ka in sti tu ci ja u fi nan sij skom i lo gi sti~ kom smi slu, po put obu ke za po kre ta we ma log bi zni sa, na po mi wu u toj slu `bi. Zbog to ga {to ni dru {tvo, kao ni mla di, ni su sprem ni da se pre pu ste pred u zet ni {tvu, ve }i na wih ra di je bi se za po sli la u dr `av nom sek to ru, i to, ka ko sma tra ju sa go vor ni ci, zbog to ga {to je taj po sao „si gur ni ji”.

MI NI STAR VE LI MIR ILI] NA JA VIO NO VA PRA VI LA ZA LE GA LI ZA CI JU „DI VQIH” OBJE KA TA

Rad ni ci DTD „Sen ta” su se obra ti li nad le `nim po kra jin skim i re pu bli~ kim in sti tu ci ja ma, uka zu ju }i na to da su, kao po sle di ca lo {eg sta wa u pred u ze }u, ve li ki za o sta ci na gra |e vin skim ra do vi ma na mre `i za od vod wa va wa i na vod wa va we,

isti obim po sla i ostva ru je so li dan pri hod. Rad ni ci sma tra ju da bi tre ba lo pre i spi ta ti pro ces pri va ti za ci je, ~ak sum wa ju }i da je in di rekt no fir ma ku pqe na sop stve nim pa ra ma. Oni na po mi wu da sa mo u pr voj go di ni po sle pri va ti za ci je ni je bi -

Po sla ima, pa ra ne ma – Za po slo ve ko je smo oba vqa li do kra ja pro {le go di ne pri ho de smo ostva ri va li, kao i ra ni je dok pred u ze }e ni je pri va ti zo va no, ali za pla tu, iz gle da, to ni je do voq no, kao da jed nom ~o ve ku tre ba vi {e ne go svi ma na ma. Me ha ni za ci ja je u lo {em sta wu, tre nut no ne ma mo ni za go ri vo za iz la zak na te ren, a bez go ri va sto ji i ne ko li ko ba ge ra na te re nu. Ko li ko zna mo, ima i ugo vo re nih po slo va za sto ti nu mi li o na di na ra, ~ak i na pro gra mu Mi ni star stva po qo pri vre de za na vod wa va we, ali na {a eg zi sten ci ja je ugro è na – ka è En dre La ka to{. ne do voq no odr à va we vo do pri vred nih obje ka ta za upra vqe we re ì mom vo de u ka nal skoj mre ì, kao {to su pro pu sti, usta ve i crp ne sta ni ce, kao i glav nog od bram be nog na si pa uz Ti su, {to bi u pe ri o du obim nih pa da vi na i po ra sta vo de u ka nal skoj mre ì i Ti si mo glo iza zva ti ne pla ni ra ne ha va ri je i ote à ti spro vo |e we od bra ne od po pla ve. Rad ni ci upo zo ra va ju na to da se po gor {a va sta we na vo do pri vred nom pod ru~ ju ko je ob u hva ta op {ti ne Ka wi à, Sen ta i Ada i od bram be ni na sip na ba~ koj oba li Ti se pa ape lu ju na nad le `ne da si tu a ci ju shva te ozbiq no i po mog nu u pre va zi la è wu pro ble ma. Ovo je ve} dru gi {trajk u DTD „Sen ta” jer pret hod ni je bio u ju lu ove go di ne, ka da su za po sle ni us pe li da iz dej stvu ju is pla tu za o sta lih za ra da za osam me se ci iz pro {le go di ne, ali se u me |u -

lo pro ble ma, ali da je po sle do la zi lo do ka {we wa u is pla ti za ra da te da je do {lo do to ga da je oko 40 za po sle nih u ovoj go di ni do bi lo akon ta ci je za ra da sa mo za pr va tri me se ca, a da od pred stav ni ka vla sni ka do bi ja ju sa mo obe }a wa. Pe ti ci ja s pot pi si ma 36 sa da {wih i biv {ih rad ni ka upu }e na je nad le `nim in sti tu ci ja ma s ini ci ja ti vom za for mi ra we no vog pred u ze }a u dr `av noj svo ji ni da bi se si stem ski re {i lo upra vqa we vo do pri vred nim si ste mom na ovom pod ru~ ju jer sma tra ju da je ne sklad pri vat nog i op {teg in te re sa do veo ne ka da {we ve o ma uspe {no pred u ze }e do pro pa sti. Po po da ci ma Agen ci je za pri vred ne re gi stre, Vo do pri vred no pred u ze }e DTD „Sen ta” je u sto po stot nom vla sni {tvu fir me „Me dik plast” KFT iz Ma |ar ske. M. Mi tro vi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

112,9753

115,2809

117,9324

112,6294

Australija

dolar

91,0724

92,9310

95,0684

90,7936

Kanada

dolar

89,2591

91,0807

93,1756

88,9858

Danska

kruna

15,1500

15,4592

15,8148

15,1036

Norve{ka

kruna

15,1891

15,4991

15,8556

15,1426

[vedska

kruna

13,3233

13,5952

13,9079

13,2825

[vajcarska

franak

93,3294

95,2341

97,4245

93,0437

V. Britanija

funta

141,3428

144,2273

147,5445

140,9101

SAD

dolar

86,9375

88,7117

90,7521

86,6713

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 9. 2012. godine

Ka ta star ne le gal no pre vo di u le gal no Mi ni star gra |e vi ne i ur ba ni zma Ve li mir Ili} iz ja vio je da }e svi gra |a ni ko ji ima ju ne le gal no sa gra |e ne objek te mo }i do kra ja go di ne da se upi {u u ka ta star i da se za to ne }e tra ì ti ni gra |e vin ska do zvo la ni fik tiv ni pro jek ti. Po treb ni su sa mo ski ca objek ta i do kaz da sta nu ju u ku }i ko ju è le da ukwi è, te oko 100 evra. To }e omo gu }i ti iz me ne i do pu ne Za ko na o dr àv nom pre me ru i ka ta stru i Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi, ko je }e se za dva de se tak da na na }i u skup {tin skoj pro ce du ri da bi bi le usvo je ne do kra ja go di ne. Po re ~i ma mi ni stra Ili }a, osim 700.000 pod ne tih zah te va za le ga li za ci ju, ima jo{ oko 500.000 obje ka ta ~i ji ga vla sni ci ni su pod ne li. No va po jed no sta vqe na i po jef ti we na pro ce du ra va ì }e sa mo za po ro di~ ne ku }e i sta no ve, dok }e se za po slov ne objek te pri me wi va ti po sto je }a pra vi la. S ta kvim pred lo gom mi ni stra Ili }a sa gla si li su se i gra do na ~el ni ci svih ve li kih gra do va u Sr bi ji. Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} oce wu je da su me |u naj ve }im

Ve }i po rez na imo vi nu Mi ni star Ili} ka `e da ka ta star ve} ima snim ke svih iz gra |e nih obje ka ta i ta~ no se zna gde je ko ji. Ka da se uve du u prav ni okvir, bez ob zi ra na na po me nu da je obje kat iz le ga li za ci je, vla snik }e mo }i da upi {e hi po te ku, da le gal no tr gu je ne kret ni nom, a dr `a va da ubi re po rez na imo vi nu. Mi ni star na po mi we da ra ~u ni ca po ka zu je da }e pri hod lo kal nih sa mo u pra va po osno vu po re za na imo vi nu bi ti na go di {wem ni vou si gur no bar de set pu ta ve }i od pri ho da ko ji su do sa da ostva ri va li od le ga li za ci je. U Sr bi ji je za pro te kle dve de ce ni je le ga li zo va no sa mo se dam od sto obje ka ta od ukup no 700.000 pod ne tih zah te va. Taj pro blem mo ra da se re {i.

pro ble mi ma u tom gra du ma te ri jal ni sta tus pod no si la ca zah te va i ne re {e ni imo vin sko prav ni od no si, a no vi na ~in le ga li za ci je tre ti ra upra vo ta dva kqu~ na pro ble ma. Mi ni star Ili} ka è da }e svi oni ko ji u ne kom du èm pe ri o du ì ve u objek tu iz gra |e nom na ne re {e nom pi ta wu ze mqi {ta po sta ti i vla sni ci to ga pla ca uko li ko ni ko ne po kre n e sud s ki spor pri l i k om ukwi è wa u àl be nom po stup ku ko ji }e bi ti otvo ren od 60 do 90 da na. Oni ko ji su obje kat gra di li na par ce la ma ko je se vo de kao dr àv no vla sni {tvo bez ko ri sni ka po sta }e vla sni ci ze mqi {ta is pod objek ta bez na kna de. Ili} sma tra da bi sa da bi lo be smi sle no tra ì ti gra |e vin ske do zvo le i fik tiv ne pro jek te, kao i pri kqu~ ke za vo du i stru ju, ka da to go di na ma ve} po sto ji za mno ge objek te. Me |u tim, oni ko ji bu du è le li da gra de no ve ku }e, mo ra }e da po {tu ju za kon sku pro ce du ru i tra è gra |e vin sku do zvo lu, s tim {to }e po stu pak bi ti po jed no sta vqen. R. Da u to vi}

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

U~ma lost i apa ti ja ca ru ju ber zom Po no vo je apa ti ja za vla da la do ma }im ber zan skim tr ì {tem {to se naj bo qe ogle da u ~i we ni ci da je uku pan pro met u tr go va wu iz no sio 1,45 mi li o na evra {to je su ma ko ja se pre sve ga ne ko li ko go di na ostva ri va la u pre po dnev nim sa ti ma tr go va wa, oce wu ju ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe u osvr tu na de {a va wa na srp skom fi nan sij skom tr ì {tu pro te kle sed mi ce. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja Be leks 15 osla bio je 0,14 od sto ~i me je na sta vqen vi {e me se~ ni trend ne ve li kih osci la ci ja na ne deq nom ni vou. Ova kor pa naj li kvid ni jih ak ci ja do ma }eg tr ì {ta od po ~et ka go di ne be le ì mi nus od 12,3 od sto. U~ma lu tr go va~ ku sed mi cu tek do ne klo je raz bi lo tr go va we ak ci ja ma „Ener go pro jekt hol din ga„. Naj ve }i do ma }i gra |e vi nar do bio je na vred no sti 10,8 pro ce na ta, okon ~av {i ne de qu na ni vou od 515 di na ra {to je naj vi {a vred nost ovih ak ci ja

jo{ od fe bru a ra te ku }e go di ne. Uku pan pro met u tr go va wu ovom har ti jom iz no sio je 25,3 mi li o na di na ra. Iste sed mi ce obe lo da we no je da je ova kom pa ni ja za ka za la van red nu skup {ti nu ak ci o na ra za 11. ok to bar, a na pred log kom pa ni je „Na pred Raz voj„ ko ja je je dan od naj ve }ih ak ci o na ra „Ener go pro jek ta„. „Na pred„ ko ji je to kom le ta po ve }ao vla sni~ ki udeo u „Ener go pro jek tu„ na sko ro 12 pro ce na ta pred lo `io je skup {ti ni do no {e we od lu ke o spro vo |e wu van red ne re vi zi je fi nan sij skih iz ve {ta ja za pro te klu go di nu, a o~i to se no vo „za ku va va we„ si tu a ci je u ovoj kom pa ni ji br zo pre ne lo i na ber zan ski par ket. Od osta lih har ti ja iz re al nog sek to ra naj vi {e se tr go va lo NIS-om ko ji je za be le `io pro met od 18,2 mi li o na di na ra, ma hom na ni vo i ma ne znat no is pod 630 di na ra. Isti na, NIS je to kom sed mi ce sti zao i do ko te od 635 di na ra, ali je pot -

kraj sed mi ce iz gu bio dah pa je ne de qu okon ~ao na ko ti od 626 di na ra. Naj ve }a do ma }a mle ka ra „Imlek„, sve ga ne ko li ko da -

pre u zi ma wu, sti gle su na do mak ni voa od 3.000 di na ra gde je u te k u } oj go d i n i za b e l e ` en i naj ve }i obim pro me ta. Jo{ jed -

na na kon {to je okon ~a la sti ca we sop stve nih ak ci ja na ce ni od 2.800 di na ra, sko ~i la je na 100 di na ra vi {i ni vo uz pro met od 8,1 mi lion di na ra. Ak ci je ove kom pa ni je, pr vi put na kon ma ja ka da su pre ki nu ti pre g o v o r i sa „Kam p i n om„ o

nu lo {u sed mi cu za be le `io je be ~ej ski „So ja pro tein„ ko ji je pao is pod ni voa od 450 di na ra uz pri li~ no ni zak ni vo tra `we ve }im to kom sed mi ce, na vo di se u ana li zi Sin te za in vest gru pe. E. D.

ekOnOMiJA

dnevnik BIV [I VI CE PRE MI JER MI RO QUB LA BUS

Bo qe {ted wa ne go ban krot

Pro fe sor Prav nog fa kul te ta u Be o gra du Mi ro qub La bus ka è da su me re ko je Vla da Sr bi je pred u zi ma i pla ni ra „na pra vom pu tu, ali da ni su do voq ne”. La bus je ka zao ka ko “to pri la go |a va we, na à lost, ni je do voq no i mo ra da se po ve }a, mi slim na fi skal nu stra nu i za i sta mo ra ju iz da ci da se sma we, ko li ko god da je to te {ko”. „S dru ge stra ne, Na rod na ban ka Sr bi je mo ra ne {to da ura di da sma wi ka mat ne sto pe, jer sa ovim ka mat nim sto pa ma ne mo è mo da iza |e mo iz re ce si je„, is ta kao je ne ka da {wi pot pred sed nik vla de Sr bi je. Pre ma mi {qe wu La bu sa, cen tral na ban ka bi tre ba lo da po sta vi pi ta we ko ji su fun da men tal ni raz lo zi za ova ko vi so ke ka mat ne

sto pe „i da tu ne {to ura di, od no sno da po mog ne vla di da vo di fi skal nu po li ti ku”. La bus je na gla sio i da je ve ro vat no ta~ no da su mo gu} no sti gra |a na da {te de, ra di us po sta vqa wa re da u jav nim fi nan si ja ma, ve o ma su è ne, „ali uko li ko je al ter na ti va da dr à va ban kro ti ra i da ceo na rod ban kro ti ra za jed no sa dr à vom, on da }e ta {ted wa mo ra ti da bu de na |e na, jer je bo qe (to u~i ni ti) or ga ni zo va no i plan ski una pred, ne go neo r ga ni zo va no„. „Mi slim da sa jed nom bo qom mo ne tar nom po li ti kom i jed nom od lu~ ni jom vla dom mo è da se na pra vi bo qe re {e we„, za kqu ~io je La bus.

Ban ke za ra di le upo la ma we ne go la ne Uku pan do bi tak ban kar skog sek to ra Sr bi je, pre opre zi va wa, u pr voj po lo vi ni ove go di ne bio je 10 mi li jar di di na ra. To je za 43,7 od sto ma we ne go u istom pe ri o du 2011. go di ne. Ka ko je na ve de no u iz ve {ta ju Na rod ne ban ke Sr bi je, na srp skom tr `i {tu ra de 33 po slov ne ban ke, od ko jih je sa do bit kom po slo va lo 20 ba na ka, ko je su ima le do bit pre opre zi va wa od 20,5 mi li jar di di na ra. Uku pan iz nos gu bi ta ka tih ba na ka bio je 10,5 mi li jar di di na ra, pri ~e mu se na jed nu ban ku od no si sko ro dve tre }i ne ukup nog gu bit ka. Na pr vom me stu po do bit ku pre opo re zi va wa je ste Ban ka In te za sa do bit kom od 4,9 mi li jar di di na ra, na dru gom Raj faj zen sa 3,4 mi li jar -

de di na ra, na tre }em Uni kre dit sa 2,6 mi li jar di di na ra, na ~e tvr tom Ko mer ci jal na sa 2,3 mi li jar de di na ra, a na pe tom je AIK ban ka sa dve mi li jar de di na ra. Naj ve }u gu bi tak na kra ju dru gog tro me se~ ja je, pre ma iz ve {ta ju NBS, ima la Raz voj na ban ka Voj vo di ne sa gu bit kom od 6,9 mi li jar di di na ra, a sle de Al fa sa gu bit kom od 1,1 mi li jar du di na ra, Voj vo |an ska sa 600 mi li o na di na ra, Pi re us sa po la mi li jar de di na ra i OTP sa 400 mi li o na di na ra. Pre ma iz ve {ta ju NBS, ukup na (ne to) ak ti va ban kar skog sek to ra Sr bi je na kra ju dru gog tro me se~ ja 2012. go di ne iz no si la je 2.810,5 mi li jar di di na ra i po ra sla je za 106,6 mi li jar di di na ra, od no sna za 3,9 od sto od kra ja pr vog tro me se~ ja.

ponedeqak24.septembar2012.

NA JA VQE NA PRI VA TI ZA CI JA DR @AV NE IMO VI NE DA BI SE PO KRIO JAV NI DUG

[ta }e mo pro da ti da za kr pi mo ru pu u bu ye tu? Sr bi ja bi u do gled no vre me mo g la pro d a t i ne k e krup n e kom pa ni je u svom vla sni {tvu, kao i dru gu dr àv nu imo vi nu da bi fi nan si ra la ve li ku jav nu po tro {wu i bi la u sta wu da vra }a du go ve. Po op {toj oce ni, pr vi bi se na do bo {u mo gao na }i Te le kom „Sr bi ja”, tu su jo{ ne k e ma w e uspe { ne dr ` av n e kom pa ni je ali i, na pri mer, ve li k i broj hek t a r a po q o p ri vred nog ze mqi {ta u dr àv nom vla sni {tvu. Da }e mo zbog mi nu sa u dr àv noj ka si mo ra ti da pro da je mo imo vi nu na ja vio je mi ni star fi nan si ja i eko no mi je Mla |an Din ki}. – Mo è mo pro da ti sa mo kom pa ni je ko je ima ju kon ku ren ci ju na tr ì {tu i ko je mo `da ne mo gu da ima ju ko rak s kon ku ren ci jom. I, na rav no, po sto ji mo gu} nost pro da je ne ke dru ge fik sne dr àv ne imo vi ne – ka zao je Din ki}. Eko no mi sti se sla ù u to me da bi za Sr bi ju bi lo bo qe da u ovom tre n ut k u u|e u no v i stend-baj aran `man s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom da bi od we ga do bi la re la tiv no jef tin no vac ko ji bi omo gu }io ko li ko-to li ko bez bol no re {e we kri ze u jav nim fi nan si ja ma. Ipak, da to ni je na ro ~i to re al na op ci ja u ovoj si tu a ci ji uka zao je u ne dav no i eko no mi sta Ale kan dar Ste va no vi}. – MMF }e nam re }i da ako tra ì mo pa re a ne mo è mo da vra } a m o du g o v e, pro d a m o dr àv nu imo vi nu. Kao {to kad ne mo è te da pla ti te kre dit, ban ka vam uzme stan. Ta ko je isto i s dr à vom – ako ne mo è te da pla }a te oba ve ze, pro daj te Te le kom i ta ko da qe – upo zo rio je Ste va no vi}.

Naj re al ni je je da se Vla da naj p re okre n e pri v a t i z a c i j i Te le ko ma – re~ je o pred u ze }u ko je je ve} bi lo na pro da ju, a i pri li~ no je uspe {no i pro fi ta bil no pa se ra ~u na da bi ga

mi ni mal nu ce nu od 2,5 mi li jar de evra za ceo Te le kom, ali je re al na da bo ja zan da }e se pro ve sti kao i pro {li put. Te le kom ni je i je di na dr `av na kom pa ni ja ko ja ima kon ku -

Naj re al ni je je da se Vla da naj pre okre ne pri va ti za ci ji Te le ko ma – re~ je o pred u ze }u ko je je ve} bi lo na pro da ju, a i pri li~ no je uspe {no i pro fi ta bil no pa se ra ~u na da bi ga bi lo lak {e pro da ti bi l o lak { e pro d a t i. Ipak, pret hod ni po ku {aj pri va ti za ci je bio je ne u spe {an jer je ta da {wa Vla da tra ì la mi ni mal nu ce nu od 1,4 mi li jar de evra za 51 od sto ak cij skog ka pi ta la, {to ni ko od po ten ci jal nih ku pa ca ni je è leo da pri hva ti. Dr à va }e, su de }i po pi sa wu me di ja, po no vo pro ba ti da iz ve de istu stvar i od re di

ren ci ju, {to je, po na vo di ma mi ni stra Din ki }a, kva li fi ku je za pri va ti za ci ju. Pi ta we je, me |u tim, da li bi u ovom, ili bi lo ko jem dru gom tre nut ku, dr `a va mo gla pro na }i iko ga za in te re so va nog za „Ga le ni ku”, „Jat er v ejz” ili, na pri m er, „Pe tro he mi ju”, ko ja je u pro ce su re s truk t u r i r a w a. „Jat” i „Ga le ni ka” su, pod se ti mo, bi li

u pa ke tu za bes plat ne ak ci je, ali se u me |u vre me nu od to ga od u sta lo jer je wi ho va vred nost i su vi {e ma la, a za in te re so va nih stra te {kih part ne ra ni je bi lo ni na vi di ku. I po sled wa na ja vqe na pro da ja „Ja ta” jed noj da le ko i sto~ noj aviokom pa ni ji od mah je de man to va na. Sli~ no va ì i za Ko mer ci jal nu ban ku (za ko ju bi in te re se na ta sva ka ko bi lo), ali se iz Vla de ve o ma ~e sto mo glo ~u ti da bi „za dr à vu bi lo do bro da ima ma kar jed nu ve li ku do ma }u ban ku”. U dru g u vr s tu dr ` av n ih pred u ze }a spa da ju ona ko ja se ba ve ta ko zva nom in fra struk tur n om pro i z v od w om, po p ut EPS-a ili „@e le zni ca Sr bi je„. Dr à va, po tvr dio je to i Din ki}, za sa da ne è li da ih pro da je, a i uko li ko se bu de pre do mi sli la, sva ka ko }e mo ra ti pr vo da iz wih iz dvo ji in fra struk tu ru – elek tro mre ù i pru ge, u ova dva kon kret na slu ~a ja – a tek po tom pro da pro iz vod wu stru je i vo zo ve. Pred u ze }a ni su i je di na ne po kret na imo vi na ko ju dr à va ima i mo è da pro da. Tu je i od re |e ni broj obje ka ta, ali i po qo pri vred no ze mqi {te – po zva ni~ nim po da ci ma, u dr àv nom vla sni {tvu je oko 430.000 hek tra ob ra di vog ze mqi {ta. – U in te re su dr à ve je da {to pre pro d a ze m qi { te u svom vla sni {tvu jer ne ma efi ka snog upra vqa wa i od go vor no sti bez pri vat nog vla sni {tva, a po q o p ri v re d a je raz v oj n a {an sa Sr bi je – iz ja vio je ovih da na vla snik „MK-gru pe„ Mi o drag Ko sti}. V. ^vor kov

dRU[TvO

ponedeqak24.septembar2012.

BRUCO[I FAKULTETA TEHNI^KIH NAUKA „NA^ELI” AKADEMSKU 2012/13. GODINU

Naj broj ni ja ge ne ra ci ja bu du }ih in `e we ra! Naj mla |a ge ne ra ci ja stu de na ta Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du, upi sa na u pr vu go di nu osnov nih stu di ja u 2012/13, ve} da nas je kre nu la na na sta vu po re dov nom ras po re du ~a so va, ne de qu da na pre zva ni~ nog po ~et ka aka dem ske go di ne. Ovo go di {wi bru co {i u do sa da {woj, vi {e od po la ve ka du goj isto ri ji FTN-a, ujed no su i we go va naj broj ni ja ge ne -

ri i ko le ge – sta ri ji stu den ti, ko ji su ih upo zna li s isto ri ja tom i ra dom Fa kul te ta, bo low skim si ste mom stu di ra wa, stu dent skim pra vi ma i oba ve za ma... S ob zi rom na ova ko ve li ki broj, bru co {i su po de qe ni u 12 gru pa, pre ma stu dij skom pro gra mu ko ji su upi sa li, i u se dam ter mi na (od 8.30 do 13 sa ti) sme wi va li su se na sve ~a no sti ma odr `a nim u dva naj ve }a am fi te a-

Fo to: S. Si mi}

ra ci ja jer ih je upi sa no ~ak 1.757, {to je, na rav no, re kord i za Uni ver zi tet. Tra di ci o nal ni sve ~a ni pri jem za svo je bru co {e FTN je or ga ni zo -

tra FTN-a: „Ni ko la Te sla” i „Mi lu tin Mi lan ko vi}”. Na ve }i ni fa kul te ta UNS-a na sta va za stu den te pr ve go di ne, ko joj }e ta ko |e pret ho di ti ova kve sve -

Na UNS-u upisano 7.719 bruco{a Na 14 fa kul te ta u sa ta vu Uni ver zi te ta u No vom Sa du u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja u 2012/13. upi sa no je ukup no 7.719 stu de na ta ({to je od li~ nih 90,28 od sto pla ni ra nog bro ja), od ko jih 4.883 na te ret bu xe ta, a 2.836 pla }a {ko la ri nu. Naj u spe {ni ji po bro ju upi sa nih bru co {a u od no su na pla ni ra nu kvo tu su Fa kul tet teh ni~ kih na u ka (102,15 po sto), Me di cin ski (101,06), te Po qo pri vred ni i U~i teq ski fa kul tet na ma |ar skom na stav nom je zi ku (100 po sto), sle de Aka de mi ja umet no sti, Pri rod no-ma te ma ti~ ki i Fi lo zof ski fa kul tet, ko ji su svi po pu ni li vi {e od 93 od sto pla ni ra nih me sta. Je di no Gra |e vin ski fa kul tet ni je po de lio ni po lo vi nu in dek sa na me we nih ovo go di {wim bru co {i ma. vao u su bo tu, 22. sep tem bra, a stu den ti ma su do bro do {li cu po `e le li no vo ru ko vod stvo Fa kul te ta (~i ji tro go di {wi man dat po ~i we 1. ok to bra), s de ka nom prof. dr Ra de tom Do ro slo va~ kim na ~e lu, kao i di rek to ri de part ma na, pro fe so -

~a no sti, po ~i we 1. ili 2. ok to bra, osim ta mo gde }e, zbog sku ~e nog pro sto ra i odr `a va wa is pit nog ro ka za aka dem ce s vi {ih go di na, star to va ti 8. ok to bra isto vre me no za sve stu dij ske go di ne. V. ^eki}

GEOTERMALNI IZVORI U VOJVODINI

Ne ma mo mo re, ali ima mo to plu vo du U Spe ci jal noj bol ni ci za re ha bi li ta ci ju „Ba wa Ka wi à” odr à na je kon fe ren ci ja pod na zi vom „Pri vat no-jav no part ner stvo u ci qu efi ka snog ko ri {}e wa ge o ter mal nih iz vo ra u Voj vo di ni i Sr bi ji kao fak to ra una pre |e wa kva li te ta zdrav stve no-baw ske uslu ge”. Na sku pu, ko ji je or ga ni zo va la Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Ka wi è uz po dr {ku Naft ne in du stri je Sr bi je – NIS iz No vog Sa da, is tak nu te su pred no sti ko ri {}e wa ge o ter -

dr `a ja na ni vou ono ga {to ino stra nim go sti ma i tu ri sti ma nu de po me nu te ze mqe – ka zao je Va sin. – Ne ma mo ni pe {a~ ke sta ze, ni er ge le i ko we za ja ha we, ni ti te re ne za golf, ~ak ni ta mo gde, kao u Vrd ni ku, po sto ji kva li te tan ho tel ski sme {taj s pet zve zdi ca. On sma tra da je je dan od pred u slo va za pri vla ~e we ino stra nih po se ti la ca i ka te go ri za ci ja ba wa i baw skih le ~i li {ta, od onih za elit ni tu ri zam sve do lo kal nih.

Papreni ra~uni Voj vo di na je bo ga ta ge o ter mal nim vo da ma ali, ka ko je uka za la di rek tor ka TOO Ka wi è Qu bin ka Mak si mo vi}-Ta qai, od 78 bu {o ti na, ko ri sti se tek pe ti na, iz me |u osta log u {est voj vo |an skih ba wa. Di rek tor ka „Ba we Ka wi à” dr Slo bo dan ka Drn dar ski na gla si la je da je ka wi {ka usta no va je din stve na u Sr bi ji po to me {to ge o ter mal nu vo du ko ri sti na vi {e na ~i na: za gre ja we, za me di cin ske svr he – za le ~e we i kao sa ni tar nu vo du, ali da su ra ~u ni za we no ko ri {}e we sve „pa pre ni ji”. mal nih vo da kao jed nog od naj kva li tet ni jih i naj i spla ti vi jih re sur sa, vi {e stru ko upo tre bqi vih i eko lo {ki ne {ko dqi vih. Otva ra ju }i kon fe ren ci ju, po kra jin ski se kre tar za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin je re kao da su ge o ter mal ni iz vo ri i ener gi ja jed na od ma lo broj nih pred no sti, po {to ne ma mo ni mo re, ni pla ni ne, ni ti ve li ka je ze ra: – Mo ra mo pri zna ti se bi – a s tim se mo ra slo ì ti sva ko ko je vi deo ka ko iz gle da ju i ka kvu po nu du ima ju ba we u Slo ve ni ji ili Ma |ar skoj – da na {a baw ska me sta, osim po nu de u zdrav stve nom tu ri zmu, uglav nom ne ma ju pra te }ih sa -

Di rek tor Cen tra za stra te {ka is tra `i va wa na ci o nal ne bez bed no sti iz Be o gra da pro fe sor dr Slo bo dan Ne {ko vi} je pre do ~io da pri vat no-jav no part ner stvo tre ba da bu de u funk ci ji fi nan si ra wa ge o ter mal nih iz vo ra i ko ri {}e wa ge o- ter mal ne ener gi je. On je uka zao na to da se od oko 240 is pi ta nih iz vo ri {ta ge o ter mal ne vo de ko ri sti sve ga de se tak od sto, ali da ko ri {}e we ge o ter mal ne ener gi je tre ba da bu de je dan od seg me na ta na ci o nal nih pri o ri te ta, s ob zi rom na to da Sr bi ja ras po la `e ne iz mer nim po ten ci ja lom ge o- ter mal nih iz vo ra. M. Mitrovi}

dnevnik

EFEKTI MERA PODR[KE U OBRAZOVAWU ROMA

Men tor ski rad pu ni in dek se Na fa kul te ti ma Uni ver zi te ta u No vom Sa du tre nut no je oko 300 stu de na ta rom ske na ci o nal no sti i to je po da tak ko ji, na ro ~i to u po re |e wu s ra ni jim go di na ma, s raz lo gom iza zi va za do voq stvo u ne vla di nim or ga ni za ci ja ma i dr `av nim in sti tu ci ja ma ko je su po sve }e ne pro ce su in klu zi je Ro ma. To me su sva ka ko do pri ne le afir ma tiv ne me re pri upi su sred wo {ko la ca rom ske na ci o nal no sti na fa kul te te, ali se to po ka za lo ne do voq nim da bi pro ces in klu zi je do bio pu ni smi sao i na kra ju re zul ti rao znat nim bro jem vi so ko o bra zo va nih Ro ma. Za ta kav is hod, od bro ja do bi je nih in dek sa da le ko je ipak va `ni je ono {ta je u in dek si ma. S po ~et kom no ve {kol ske go di ne na Uni ver zi te tu u No vom Sa du bi }e na sta vqen pro gram „Ro ma ver si tas Sr bi ja“, ko ji uz fi nan sij sku po mo} Rom skog edu ka tiv nog fon da iz Bu dim pe {te od ma ja 2011. spro vo di Voj vo |an ski rom ski cen tar za de mo kra ti ju. Ciq tog pro gra ma je, ka ko za „Dnev nik“ ob ja {wa va Alek san dar Jo va no vi} iz tog cen tra, da po ve }a uspe {nost stu di ra wa stu de na ta rom ske na ci o nal no sti. – U sa rad wi s Uni ver zi te tom u No vom Sa du, kao part ne rom na ovom pro gra mu, obez be |u je mo pro fe so re ko ji dr `e do dat ne ~a so ve stu den ti ma ko ji su nam se obra ti li za po mo} oko po la ga wa is pi ta – ob ja {wa va Jo va no vi}. – Bu xet nam omo gu }a va da fi nan si ra mo men tor ski rad iz 70 pred me ta s go to vo svih fa kul te ta u okvi ru Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Jo va no vi }e va or ga ni za ci ja omo gu }i la je u pro te kloj go di ni po 20

Uspesi studenata Pro ble mi s po la ga wem po je di nih is pi ta ni po {to se ne sme ju po sma tra ti kao glav na od li ka stu di ra wa pri pad ni ka rom ske na ci o nal no sti, na po mi we Alek san dar Jo va no vi}. U tom smi slu on, ne bez po no sa, u raz go vo ru po mi we Mir ka Kal da ra {a, jed nog od naj bo qih stu de na ta na Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu, s pro se~ nom oce nom 9,5, i u~e sni ka ne dav nog me |u na rod nog tak mi ~e wa iz he mi je u Bu gar skoj. Dru ga ~i joj sli ci o rom skim stu den ti ma, na vo di Jo va no vi}, sva ka ko do pri no se i us pe si stu de na ta FTN-a ko ji su u~e stvo va li na me |u na rod nom tak mi ~e wu u Fran cu skoj iz ro bo ti ke, u~e {}e Dra gi }a Ve li~ ko vi }a na tak mi ~e wu u svi ra wu tru be, ob ja vqi va we na u~ nog ra da iz me di ci ne, kao i ~i we ni ca da je u ovoj go di ni sed mo ro Ro ma stu de na ta UNS-a ste klo fa kul tet sku di plo mu. do dat nih ~a so va za 40 stu de na ta i on oce wu je da je ta kav pri stup do neo za do vo qa va ju }e re zu la te – od ukup nog bro ja stu de na ta ko ji su se ukqu ~i li u pro gram, sa mo tro je ni je us pe lo da po lo `i is pi te. – Taj pro gram ima za ciq da ot klo ni „usko gr lo“ u ko ji po je di ni

stu den ti za pad nu ka da dve go di ne ne uspe va ju da po lo `e je dan is pit. Sva ki stu dent ima pra vo da tra `i do dat ne ~a so ve iz po dva pred me ta, a na na ma je da obez be di mo pro fe so ra za te pred me te i da te ~a so ve pla ti mo – na vo di sa go vor nik „Dnev ni ka“.

S istim ci qem – da se po ve }a uspe {nost stu de na ta – po sto ji sa rad wa ko ja se za sni va na do broj vo qi i raz u me va wu, is ti ~e Jo va no vi}. Na i me, na po ziv Ka te dre za an gli sti ku Fi lo zof skog fa kul te ta osmo ro stu de na ta s te ka te dre pri ja vi lo se da vo lon ter ski dr `i ~a so ve za 40 stu de na ta rom ske na ci o nal no sti. – Jo{ jed na va `na kom po nen ta pro gra ma „Ro ma ver si tas„ je ste ja ~a we sa mo po u zda wa kod stu de na ta ko ji do la ze iz ma wih sre di na. Kroz aser tiv ne tre nin ge na sto ji mo da ot klo ni mo pro ble me kod adap ti ra wa na ve }u sre di nu, {to se po ka za lo kao je dan od raz lo ga zbog ko jeg po je din ci na pu {ta ju stu di je – ka `e Jo va no vi}. Na{ sa go vor nik na gla {a va da }e u na red ne dve go di ne bi ti na sta vqen i pro je kat „In klu zi ja de ce rom ske na ci o nal no sti u sred we {ko le u AP Voj vo di ni”, ko ji je za po ~et 2007. go di ne. Taj pro gram, ko jim je u ~e tvo ro go di {wem ci klu su do 2011. go di ne bi lo ob u hva }e no 435 sred wo {ko la ca, a te ku }im ci klu som 401, za hva qu ju }i fi nan si ra wu Fon da ci je za otvo re no dru {tvo iz Be o- gra da, obez be |u je sti pen di je ali i men tor sku po dr {ku |a ci ma rom ske na ci o nal no sti – na sli ~an na ~in kao i wi ho vim su na rod ni ci ma na stu di ja ma. Osim po ve }a wa bro ja u~e ni ka rom ske na ci o nal no sti ko ji upi su ju i za vr {a va ju re dov no sred wo {kol sko obra zo va we u Voj vo di ni, ciq pro jek ta je i da se {to ve }i broj sred wo {ko la ca opre de li za na sta vak obra zo va wa u vi so ko o bra zov nim usta no va ma. D. Kolunyija

DVE TRE]INE STANOVNI[TVA VOJVODINE PRAKTIKUJE „SEDE]I NA^IN @IVOTA“

Fi zi~ ka ak tiv nost nam ba{ i ni je po vo qi

O zna ~a ju fi zi~ ke ak tiv no sti za zdra vqe da nas se go vo ri vi {e ne go ika da pa i po red to ga pre po ru ka u pre ven ci ji ma sov nih ne za ra znih bo le sti o naj ma we 30 mi nu ta fi zi~ ke ak tiv no sti ume re nog in ten zi te ta to kom pet ili vi {e da na u ne de qi i/ili 20 mi nu ta in ten ziv ne fi zi~ ke ak tiv no sti to kom naj ma we tri da na u ne de qi ne do pi re do zna ~aj nog pro cen ta od ra slih. De ca i mla di ima ju ve }e po tre be za kre ta wem ta ko da sva ki dan tre ba da bu du naj ma we 60 mi nu ta fi zi~ ki ak tiv na. Za bri wa va po da tak da ~ak 60 od sto svet ske po pu la ci je ne uspe va da is pu ni ni mi ni mal ne uslo ve za od go va ra ju }u fi zi~ ku ak tiv nost. Fi zi~ ka ne ak tiv nost je je dan od glav nih fak to ra ri zi ka ko ji do pri no se ve li kom mor bi di te tu i mor ta li te tu od ma sov nih ne za ra znih bo le sti. Na `a lost, fi zi~ ki ne ak ti van stil `i vo ta po -

stao je op {ti zdrav stve ni pro blem. Ne do voq na fi zi~ ka ak tiv nost je je dan od de set vo de }ih uzro ka smr ti, bo le sti i ne spo sob no sti. Pro ce we no je da je fi zi~ ka ne ak tiv nost uzrok oko dva mi li o na smrt nih is ho da go di {we.

kao i ri zi~ nog po na {a wa, po seb no me |u de com i mla di ma – ka `e dr Ve ri ca Va si}. U ana li zi zdrav stve nog sta wa sta nov ni {tva Sr bi je iz 2006. go di ne po da ci za Voj vo di nu uka zu ju na to da dve tre }i ne de ce i od ra slih prak ti ku je se de }i na -

Trend fizi~ke neaktivnosti se pove}ava sa staro{}u, tako da samo tre}ina odraslog stanovni{tva ispuwava minimalne kriterijume za fizi~ku aktivnost u slobodno vreme – Re kre a ci ja po voq no uti ~e na zdra vqe ta ko {to spre ~a va, od no sno od la `e, na sta nak broj nih obo qe wa ili do pri no si wi ho vom le ~e wu: go ja zno sti, {e }er ne bo le sti, po vi {e nog krv nog pri ti ska, sr ~a nog i mo `da nog uda ra, oste o po ro ze i oste o ar tri ti sa, ne kih ob li ka ma lig nih bo le sti, de pre si je, ank si o zno sti, stre sa,

~in `i vo ta. Go to vo po lo vi na de ce je fi zi~ ki ne ak tiv na u slo bod no vre me, iako na sta va fi zi~ kog vas pi ta wa u {ko la ma zna ~aj no do pri no si fi zi~ koj ak tiv no sti s ob zi rom na to da 92 od sto {kol ske de ce re dov no po ha |a te ~a so ve. Trend fi zi~ ke ne ak tiv no sti se po ve }a va sa sta ro {}u, ta ko da sa mo tre }i na

od ra slog sta nov ni {tva is pu wa va mi ni mal ne kri te ri ju me za fi zi~ ku ak tiv nost u slo bod no vre me. – Je se wi da ni su ide al ni za iz la zak u pri ro du, ali ne da se se di na klu pi ve} da se {e ta, vo zi bi cikl, igra ne ka igra lop tom, bad min ton... Fi zi~ ku ak tiv nost va qa uskla di ti s go di na ma ì vo ta i sa zdrav stve nim sta wem, a hro ni~ ni bo le si ci bi pre za po ~i wa wa re kre a ci je tre ba lo da se po sa ve tu ju sa svo jim le ka rom. Ne tre ba za bo ra vi ti da pred sto je zim ski da ni, ka da se ma we kre }e mo i je de mo ma sni ju i te ù hra nu pa se ki lo gra mi lak {e „le pe”. Ako se fi zi~ ka ak tiv nost za po~ ne u je sen i na sta vi do pro le }a, od no sno i ce le go di ne, pod sti ~e se me ta bo li zam, lak {e se bo ri s vi {kom ki lo gra ma i ~i ni zna ~a jan be ne fit za zdra vqe – ka è dr Va si}. J. Barbuzan

NAJMLA\I ZREWANINSKI RADIO PROSLAVIO RO\ENDAN

„Klik FM” – go di na pr va Naj mla |i ra dio u zre wa nin skom etru – “Klik FM”, ko ji je pro gram po kre nuo u sep tem bru 2011. na fre kven ci ji 105 me ga her ca, obe le ìo je pr vu go di {wi cu ra da. U ovoj me dij skoj ku }i tvr de da je ra dio, za tih dva na est me se ci, plan skim na stu pom na tr ì {tu Zre wa ni na za be le ìo ve o ma za pa è ne re zul ta te. „U 21. ve ku slu {a o ci zah te va ju i za slu ù ju ra dio pri pre mqen po naj no vi jim stan dar di ma i mak si mal no pri la go |en wi ho vim po tre ba ma. ’Klik FM’ je upra vo ta kav pro gram i pri pre mio zre wa nin skoj pu bli ci. To je ra dio s od li~ nom mu zi kom, kva li tet nim zvu kom, ra dio ko ji in for mi {e o svim te ma ma zna ~aj nim za pod ru~ je ko je po kri va„, ka è se u sa op {te wu ra di ja “Klik FM” do sta vqe nom “Dnev ni ku”.

U toj ra dio sta ni ci tvr de da su ostva ri li do mi na ci ju i da je na kon sa mo tri me se ca ra da pro daj ni sek tor, mo `da u naj te `oj go di ni svet -

„Po red lo kal nih ogla {i va ~a, i ve li ke in ter na ci o nal ne kom pa ni je su ’Klik FM’ ra dio uvr sti le u svo je me di ja pla no ve„, ka `u u ovom

„Istraìvawa koja prevazilaze pla}eni oglas” “San tos” je, po zi va ju }i se na re zul ta te is tra ì va wa opet “Ip sos stra te xik mar ke tin ga”, oba vqe nog od 3. ok to bra do 29. de cem bra 2011, u ka te go ri ji “kam ri~”, tvr dio da je on naj slu {a ni ja lo kal na ra dio sta ni ca u gra du, dok je di rek tor ka ra di ja “Zre wa nin” Qi qa na Po po vi}, re a gu ju }i na re kla mu “Klik FM” ra di ja, ka za la da je ste da pa pir tr pi sve, ali da na vod na is tra ì va wa pre va zi la ze ~ak i pla }e ni oglas. ske eko nom ske kri ze i na tr ì {tu ko je se oce wu je kao si ro ma {no, us peo da ostva ri sa mo o dr ì vost i pro fi ta bil nost pred u ze }a.

ra di ju, ~i je je ogla {a va we u jav no sti po pi ta wu slu {a no sti pre ne ko li ko me se ci iza zva lo pra vi me dij ski rat.

“Klik FM” je, na i me, na po lo vi ni stra ne re gi o nal nog ne deq ni ka “Zre wa nin” ob zna nio da je to ime naj slu {a ni jeg grad skog ra di ja. Pre do ~e ni su i re zul ta ti is pi ti va wa ko je je, od 10. ok to bra do 29. de cem bra pro {le go di ne, spro veo “Ip sos stra te xik mar ke ting” i po ko ji ma slu {a o ci u naj ve }em ba nat skom gra du naj vi {e vre me na pro vo de uz “Klik FM”, za tim uz no vo sad ski AS FM, pa tek on da uz zre wa nin ski “San tos”. Re gi o nal ni ra dio “Zre wa nin”, ko ji funk ci o ni {e kao jav no pred u ze }e i fi nan si ra se iz grad skog bu xe ta, po tom is tra `i va wu, ima za ne mar qiv broj slu {a la ca. Ka ko su na ve li u “Klik FM”-u, ana li za je oba vqe na u ka te go ri ji “mar ket {er”, na uzor ku u sta ro snoj gru pi od 25 do 45 go di na. @. Balaban

V remeploV

Iz no}nog provoda u smrt Ve se lo dru {tvan ce no vo sad ske zlat ne mla de `i, tri mla di }a i dve de voj ke, pro ve lo je no} obi la ze }i u ve li kom auto mo bi lu ka fa ne. I on da, u zo ru 24. sep tem bra 1928. na {li su se na Sa laj ci i pre laze }i pre ko `e le zni~ ke pruge, iz ne po -

zna tog raz lo ga za sta li na woj. Na i {ao je su bo ti~ ki put ni~ ki voz i ~i ta vih se dam sto ti na me ta ra dro bio auto i qu de u we mu. Tro je je po gi nu lo na li cu me sta, a dvo je je, iz gle da, iz gu bi lo `i vot dok su N. C. pre vo `e ni u bol ni cu.

Izlo`ba slika u Kulturnom centru Iz lo `ba sli ka autor ke Ve dra ne Iva no vi} „Vo di~ za `i vot (Gu i de to Li fe)” otvo ri }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u Ma lom li kov nom sa lo nu Kul tu rog cen tra No vog Sa da, Bu le var Mi haj la Pu pi na 9. Li kov ni ra do vi ob u hva ta ju uqa na plat nu i cr te `e akva rel bo ji ca ma na pa pi ru, na ko ji ma su pri ka za ni poj din ci ili gru pe qu di u ur ba nom pro sto ru. Autor ka iz lo `be pri ka zu je tu ri ste kao ho do ~a sni ke, ~i je su pu ta we ~e sto una pred uta ba ne. Iz lo `ba }e tra ja ti do 13. ok to bra. I. D.

Novosadska ponedeqak24.septembar2012.

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 8.30 do 13 ~a so va crp ka i ~u var ni ca na Ka me wa ru, Su bo ti~ ka od Fu to {ke do Ro ma nij ske, Adi je va, Cve }ar ska, Ru `in gaj, deo Jo va na Po po vi }a od tra fo sta ni ce do Su bo ti~ ke, od 9 do 10.30 ~a so va Ili je Og wa no vi }a 1-5, od 9 do 11 ~a so va Va se Ja ga zo vi }a, No vo sad ski put 101-103. Srem ska Ka me ni ca: od 9.30 do 11.30 ~a so va Slo bo da na Ba ji }a 2, 18-50, @e le zni~ ka 8-18, 17-35, Ca ra La za ra 2-12, 1-7, Ga je va 2-18, 1-19, Voj vo |an ske bri ga de 2-30, 1-31, Mo {e Pi ja de 2-10a, 1-11, Ra de Kon ~a ra 2-26, 127, Mar ka Ore {ko vi }a 4, 1-3, Fra we Klu za 1-

5 i Voj vo |an ske bri ga de R. A. T. C. Su sek: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Ko ru {ka od auto bu skog sta ja li {ta pre ma ^e re vi }u. Le di ni ci: od 8.30 do 13.30 ~a so va vi kend na se qe Ko va ~e vac. Ka}: od 8 do 13 ~a so va deo na se qa od Uli ce Mar ko vi }a do Na rod ne voj ske, po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ko viq: od 8.30 do 12.30 ~a so va deo na se qa od Tr ga So lun skih do bro vo qa ca pre ma auto pu tu. Fu tog: od 8 do 10 ~a so va ~ar da „Fu tog”. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo Uli ca Ma na stir ska od Ar si nog do la do tra fo sta ni ce na pu tu za ma na stir.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PRI KU PQE NO 3.500 POT PI SA

Za Petrovaradin traè ve}e nadle`nosti Ak ci ja pri ku pqa wa pot pi sa za ve }e nad le `no sti Op {ti ne Pe tro va ra din za vr {e na je ju ~e na Pe tro va ra din skoj pi ja ci, a pe ti ci ju je pot pi sa lo oko 3.500 gra |a na. Or ga ni za to ri ak ci je - Udru è we gra |a na „Cen tar Pe tro va ra din„ i Udru è we „CHVKTV” pre da }e pe ti ci ju na jed noj od sle de }ih sed ni ca Skup {ti ne gra da. - Ka da se ma lo sta bi li zu je grad ska vlast pre da }e mo pot pi se - ka è za “Dnev nik” pred stav nik Udru è wa „Cen tar Pe tro va ra din” Sve ti slav Mir ko vi} - Mi ho -

}e mo sa mo da se po {tu je za kon, od no sno da Pe tro va ra din po sta ne op {ti na sa svim svo jim nad le `no sti ma, a ne da to bu de sa mo na pa pi ru. Ne pri hva tqi vo je da gra |a ni, u jed nom de mo krat skom dru {tu, mo ra ju da mo le za pra va ko ja su im za ko nom za ga ran to va na. Pe tro va ra din je 2008. go di ne do bio sta tus op {ti ne, ali je pret hod nih go di na imao ve o ma ma lo pra vih nad le `no sti. Ovu op {ti nu ~ine na se qa Pe tro va ra din, Sr. Ka me ni ca, Sta ri Le din ci i Le din ci i Bu ko vac. G. ^.

RAD NI CI „DU NAV GRU PE AGRE GA TI” ZA SU TRA NA JA VI LI [TRAJK

Blokada Dunava, Luke, kanala i Beogradskog keja Rad ni ci ne ka da {weg pred u ze }a „He roj Pin ki”, ko ji sa da po slu ju u sklo pu „Du nav gru pe agre ga ti” na ja vqu ju su tra u 12 sa ti ge ne ral ni {trajk, blo ka du plo vid be Du na vom i ula ska u Lu ku. Je di no {to bi mo glo da od go di ovu si tu a ci ju je is pla ta ~e ti ri za o sta le za ra de, ali ka ko se po re ~i ma ~la na sin di ka ta ovog pred u ze }a No vi ce Cvet ko vi }a to da nas go to vo si gur no ne }e de si ti, blo ka da je iz ve sna. Ka ko is ti ~e Cvet ko vi}, sem Du na va i Lu ke, bi }e blo ki ra ne i sve de po ni je za uto var pe ska i {qun ka ovog pred u ze }a, ka nal Du nav-Ti sa-Du nav, a raz ma tra se i blo ka da Be o grad skog ke ja kod bro ja 51, gde su pro sto ri je pred u ze }a. - Sa mo nam je re ~e no da pa ra ne ma. Po sto je ne ke pri ~e da }e Po kra ji na za svo je po tre be uze ti na {e le do lom ce, pa }e bi ti upla te ne kih pa ra. Ali to je ve} igra ma~ ke i mi {a i mi vi {e ni kom ni {ta ne ve ru je mo - re kao je Cvet ko vi}.

FU TO [KA I LI MAN SKA PI JA CA NAJ PRO MET NI JE, ALI I NAJ SKU PQE

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

I pija~arina di`e cenu robe „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

ti da nas, po sle sa stan ka sa ~el ni ci ma Po kra ji ne. Da pod se ti mo, blo ka da Du na va bi la je ve} na ja vqi va na pre de se tak da na, ali je od lo è na za ovu ne de qu, po {to su rad ni ci o~e ki va li is pu we we zah te va do pet ka. Oko 370 za po sle nih tra è de cem bar ski mi ni ma lac i pla te od apri la do da nas, za tim da im se ove re zdrav stve ne kwi ì ce i po ve è rad ni sta` za pret hod ne dve go di ne, te da se is pla te tro {ko vi pre vo za i bo rav ka na bro do vi ma. Cvet ko vi} je jo{ ra ni je iz ja vio za „Dnev nik” ka ko je to kom ove go di ne oko 140 qu di oti {lo iz fir me bez ika kve na dok na de i ot prem ni ne, kao i da rad ni ci ma ko ji se od lu ~e da u~e stvu ju u Foto: A. Erski blo ka di, iz Ka pe ta ni je sti ù Sa dru ge stra ne di rek tor pred u ze }a Ma - pret we da }e do bi ti kri vi~ nu pri ja vu i {an Er ce go vi} ni je bio ras po lo èn da da je osta ti bez ovla {}e wa za upra vqa we i rad iz ja ve, ali je na ja vio ka ko }e se svi ma obra ti - na bro du. A. L.

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Ne ka da je pro da ja na pi ja ci bi la je di ni iz laz iz kri ze i spas od gu bit ka po sla, te se sva ko ma lo od lu ~i vao na ovu vr stu de lat no sti. Mno gim po ro di ca ma ovo je po stao glav ni iz vor pri ho da i si gur na za ra da, jer je ro ba na pi ja ci bi la da le ko po voq ni ja od ro be u bu ti ci ma, a sve `e vo }e i po vr }e pri ma mqi vi je od onog na ra fo vi ma mar ke ta. Me |u tim, sti gla su dru ga ~i ja vre me na, te vi {e ni tr go vi na na pi ja ca ma ni je is pla ti va. Kup ci se pre bro ja va ju i ku pu ju na ko mad, a pro dav ci sni `a va ju ce ne ne bi li ostva ri li pa zar do vo qan ma kar da na mi ri ne iz be `ne da `bi ne. Tro {ko ve za oba vqa we pi ja~ ne de lat no sti ~i ne pi ja ~a ri na, re zer va ci ja pro daj nih me sta i na kna da za ko ri {}e we pla toa i po slov nog pro sto ra. Vi si na pi ja ~a ri ne za vi si od vr ste pro iz vo da ko ji se pro daju i utvr |u ju se u od re |e nom pro cen tu od vred no sti ro be, po du `nom me tru i ko ma du. U No vom Sa du po sto ji de set grad skih pi ja ca, od to ga osam na me we nih za pro da ju po qo pri vred nih, za nat skih i rob nih pro iz vo da (Ri bqa, De te li nar ska, Te me rin ska, Fu to -

{ka, Li m an s ka, Sa t e l it s ka, Pe tro va ra din ska i Ka me ni~ ka pi j a c a), jed n a ve l e t r ` ni c a (Kvan ta {ka pi ja ca) i Naj lon pi ja ca ko ja funk ci o ni {e kao auto-pi ja ca, sto~ na, ze le na pi ja ca i va {a ri {te. Na osno vu od re |e nih pi ja ~a ri na za sva ku pi ja cu po je di na~ -

no, to se od ra `a va na ce ne ro be. Do bro je po zna to da su Fu to {ka i Li man ska pi ja ca naj pro met ni je, a sa mim tim i naj sku pqe i za tr gov ce i za kup ce. Me se~ na pi ja ~a ri na, ko ja se od re |u je po je di ni ci me re, na Fu to {koj pi ja ci iz no si 10.525 di na ra po du -

`i ni od dva me tra pro daj nog pro sto ra, na Li man skoj oko 8.000, isto to li ko tre ba iz dvo ji ti i za pi ja ~a ri nu na Ri bqoj pi ja ci, za Sa te lit sku 4.361, isto kao i za Pe tro var din sku, a za De te li nar sku 3.313 di na ra. Re zer va ci ja pro daj nih me sta od re |u je se po du `nom me tru, u me se~ nom i dnev nom iz no su. Utvr |u je se i za vi sno od pi ja ce i ka te go r i j e u ko j u je svr sta no pro daj no me sto. Za me se~ nu re zer va ci ju te zge na Fu to {koj pi ja ci po treb no je iz dvo ji ti oko 1.000 di na ra, a za ko ri {}e we ras hlad ne vi tri ne oko 2.000 di nar. Me se~ na re zer va ci ja te zge za Li man sku i De te li nar sku pi ja cu iz no si oko 500 din ra, a za ras hlad nu vi tri nu oko dve hi qa de. Na Ri bqoj pi ja ci me se~ na re zer va ci ja te zge i ras hlad ne vi tri ne ko {ta oko 500 di na ra, dok na Sa te lit skoj i Pe tro va ra din skoj ko {ta oko 250 di na ra. I. D.

ponedeqak24.septembar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Biyej Mai Makahilas - Inosen{o i Zoran Po{ta rekli â&#x20AC;&#x17E;daâ&#x20AC;? Blizanci Pe tra i So fi ja - Zorane Paji} i Filipa Toma{evi}a, Ar se ni je i Da mjan - Jelene i Bojana Ivkova, Dra gan i Zo ran - Lidije i Zvezdana Mil~i}a, Alek sa i Mar ko - Qiqane Dubravac i Dragana Nikoli}a.

Devoj~ice An |e la - Adrijane i Zorana Barjaktarovi}a, Re na ta - Anamarije i Jaroslava [ustera, So wa Awe i \ure Miodragovi}a, Du wa - Biqane Vukovi} i Miroslava Tomi}a, Sa ra - Biqane Raki} i Milana Nikoli}a, An |e la - Bojane i Aleksandra Kowevi}a, Ana - Bojane i Milana Sunajka, Le na Bojane Perduv i Darka Mratinkovi}a, Ana - Vawe i Jove Prolea, Jo va na - Verice i \or|a Popova, Bo ja na - Danijele i Dejana \uri}a, Ni na - Darinke i Du{ka Govedarice, Du wa - Doste i Nemawe Brankovi}a, De na - Dragane i Dejana Jovanovi}a, De ja na - Dragane i Du{ana Radoj~i}a, Jo va na Dragane i Slavka Stoji}a, Qe o no ra - \eilane Zeke, Iva - @eqke i Jano{a [o{a, Le na - Zoranke i Dejana Makrina, Kri sti na - Zorice i \or|a Isakovi}a, Ana sta si ja - Zuzane Hanak i Miroslava Stankovi}a, An |e la - Ivane i Voje Kuzmanovi}a, So fi ja - Isidore Dr~e Rodi} i Milana Rodi}a, Sta {a - Jasne i \or|a Om~ikusa, Le na - Jelene i \or|a Krstono{i}a, An |e la - Jovane i Du{ana ]erana, Kse ni ja - Jovanke Kresovi} i Vladimira Mari}a, Te o do ra - Katice i Vladana Stoj{ina, Jo va na - Lidije i Dragana Lazuki}a, La na - Maje i Du{ka Joji}a, Sa wa - Maje i Igora [telija, Je le na - Maje Olu{ki-@ivanovi} i Borivoja @ivanovi}a, Du wa - Marije i Marjana Kerkeza, Sa ra - Marije i Nevoj{e ^ovi}a, Na ta {a - Marije i Slobodana Trivunovi}a, Mi li ca - Marijane Raji} Deli}

i Du{ana Deli}a, Ni ko li ja - Marine Kova~evi}Rai~evi} i Mihaila Rai~evi}a, Ta ra - Milane ]urkovi} i Milana Lazarevi}a, Bo ja na - Milice i Dragoslava ]ulibrka, Mar ti na - Mirele Zlatar i Mileta Hodaka, Le na - Mirjane i @arka Lazi}a, Ma ri ja - Mirjane i Svetozara Bubuqa, Mar ti na Monike Kova~-[vajcer i Daniela Kova~a, Da ria Nata{e Divjakovi}, Ale kan dra - Novke i Aleksandra Spasi}a, La na - Rade i Sini{e Vudraga, Gor da na - Ruìce Subotin, La u ra - Sabine Petrovi} i Ivice Horvata, Du wa - Sandre i Du{ka Milo{eva, Alek san dra - Sanele Pudrqe i Roberta Na|a, Te o do ra - Sanele ûgaq i Norberta Capare, Du wa - Sawe Guduri} i Koste Nikoli}a, Ni na - Sawe i Ilije Ivanovi}a, Ele na - Sawe i Mirka Suboti}a, Mi li ca - Sawe i Nenada ]iri}a, Sa ra - Sawe i Svetozara Kuzmanovi}a, Ma ri na - Sa{anke i Jovice Nikoli}a, Za ra - Svetlane Vuni}, Awa - Svetlane i Miroslava Moji}a, Da nil ka Slavice Vuki}evi} i Milenka Regeqca, Go ra na Sla|ane i @eqka êlebi}a, Mi li ca - Sla|ane Spaji} i Mileta Devure, Ni ko li na - Sneàne Mitrovi} i @ivana Pu}ore, An |e la - Tamare Geqi} i Boìdara Risti}a, Va wa - Tatjane i Du{ana Gaji}a, Iva - Tatjane i Ivora Miqkovi}a, An |e la Tatjane i Milo{a Te{anovi}a, Va len ti na - Tatjane i Nenada Caki}a, Da ri ja - Tetjane Maglovski, Zej ne pa - Feride Beri{e i Murata Toplice.

Ven~ani Ve ri ca Ga ji} i Ro bert Pe trov ski, Gzi ma Ra hi mi i Ye vad Ha di ja, Bra ni sla va To do rov i Mi lu tin Pe {i}, Bi qa na ô la ko vi} i Mi lo rad Va van, Du wa Ma le tin i Vla di mir Gru bor, Ve ra Vu ~i ni} i Du {ko ]u li brk, Mi la Mi lo va no vi} i Ni ko la Po po vi}, Ve sna Me i} i Bra ni slav Jo va no vi}, Ma ri na Gu ga i Dra gan Pla~ kov, Sne à na Jo ko vi} i Dra gan Pe pi}, Na ta {a Mi le ti} i Bo jan Va vra, Bi qa na ]i ri} i Ivan Ran ~i}, Na ta {a Iwac i Da vor Mar ja no vi}, Iva na To pi} i Ivan No ì ni}, Sen ka Pro da no vi} i La jo{ Be ~ei, An drea Jan ko vi} i Alek san dar Ni ko li}, Dra ga na Vu ka {i no vi} i Bo jan Fi li po vi}, Sne à na Ja si ka i Dra gan Bje lo gr li}, Mi li ca Pa u no vi} i Bo {ko Je zer ki}, Mir ja na Bo ì} i Mi lo{ Ko za rev, Una Prin cip i Ran ko ]u lum, Qi qa na Ra do vac i Qu bi {a Bub we vi}, Iva na [u pi ca i @i vo ta Mar ko vi}, Je le na Mi li} i Vla dan Jor do vi}, Bi yej Mai Ma ka hi las - Ino sen {o i Zo ran Po {ta, Slo bo dan ka Gr bi} i Mi lo van To ja ga, Mi le va Mak si mo vi} i Da mir Smi qa ni}, Bra ni sla va Ne {ko vi} i Bo ji slav Br ko vi}, Bra ni sla va ô ba no vi} i Bra ni slav Ser dar, Ta tja na Pe jin i Ne ma wa Lu à nin, Mi le na U{ }u mli} i Da ri jo Bo ji}, Ol ga Jo vi} i Ne nad Bub we vi}, Sve tlan ka Pe tro vi} i Hel mut Adal bert Ja ke{, Raj ka Dra ku la i Fi lip ê gar, Ju li ja Har tig i Ge or ge Pin tor, Alek san dra Joj ki} i Stoj ko Ba bi}, Sne à na Pe tro vi} i Si ni {a Sta no je vi}, Sa wa Ja wi} i Ru dolf Ra da to vi}, Sa wa Bo dro ì} i Ni ko la Stan kov.

Mi lan Be qan ski i Ta ma ra Sen ~uk

De~aci Dan te - Adriane i I{tvana Erde{a, Ser gej Aleksandre i Nikole Jawi}a, Mi haj lo - Aleksandre Kowevi} i Dejana Gligori}a, Leo - Ane i Jana La~oka, An drej - Anamarije i Nenada Avramovi}a, Bra ni slav - Ankice Radu i Laze Nikoli}a, Ivan Biqane i Aleksandra Klisari}a, Jan ko - Biqane i Slobodana Zlokolice, Ma tej - Bojane i Gorana Veselinovi}a, Ste fan - Valentine i Nikole Macure, Ni ko la - Vanese i Milana @ivkovi}a, Kri sti jan Vere Ma~ek, Stra hi wa - Vesne i Blaè Vasi}a, Ne ma wa - Vesne i Bori{e Radulovi}a, Ne ma wa - Vesne i Neboj{e Novakovi}a, Ili ja - Vesne Lau{-îèk i Nemawe îèka, Aleks - Vesne ]osi}-Giric i Endrea Girica, Pa vle - Gordane i Zorana Zdravkovi}a, Mi lo{ - Daliborke i Radoslava Tampoqe, Dra gan - Danice Etinski i Vladimira @ivkovi}a, Uro{ - Dobrile i Dejana Dejanovi}a, Lu ka - Dragane i Gojka Rogi}a, An drej - Dragane i Darijana Ujsasija, De jan - Dragane i Stevana Reqi}a, No vak - Dragane i êdomira Radovi}a, Jo van - Zore i Vojina Jakovqevi}a, Va si li je - Ivane [imunovi} i Zlatka Marja{a, Stra hi wa - Irene i Sini{e [kerlaka, Mi haj lo - Jasmine i Sr|ana Kuburi}a, Va wa - Jasne i Radeta Radanovi}a, Fi lip - Jelene i Aleksandra Dobrijevi}a, Mi haj lo - Jelene i Darka Kurtinovi}a, Ste fan - Jelene i Dejana Despotovi}a, Di mi tri je - Jelene i Neboj{e Mudrinski, Jo van - Jelene i Roberta ]ulibrka, Uro{ - Jelene i Sa{e Stoku}e, Vuk - Jelene Nenin Bagari} i Dejana Bagari}a, Ka rim - Jelene Popov i Tamera Mohameda Sabra Ahmeda, Ste fan - Jelene Hrgi} i I{tvana Bohockog, Va wa - Jovane i Gorana Andrija{evi}a, Sa {a - Jovane i Uro{a Mu{ickog, Dra gan - Julijane i Mi-

lenka Medakovi}a, An |eo - Qubinke Pavlovi} i Milivoja Stojanovi}a, An drej - Maje i Sa{e Stevanovi}a, Ste fan - Maje i Svetislava Stojanovi}a, En sar - Maje Rame, Ma ti ja - Marijane Mirkovi} Gaji} i Zlatomira Gaji}a, Slav ko - Milene Stojanovi} i Dragana Gvozdenca, Ni ko la - Mirjane i Du{ana [arca, Mi qan - Mirjane i Jovice Petrovi}a, Da vid - Monike i Edvarda Kriàna, Emran - Muradije Farka{ i Artona Seqimija, Mi haj lo - Nade i Du{ana Beki}a, Edvard - Natalije i Norberta Na|a, Dra go mir - Nata{e i Dragoquba Naumova, Ni ko la - Nata{e Ilievske-[najder i Zlatka [najdera, Stra hi wa - Nata{e ]ulibrk i Ilije Krnajca, Ar nold - Noemi i Atile Tota, Al din - Nurije Ze~e i Bekrija Hadije, Lu ka - Olge Trifkovi} Tucakov i Branka Tucakova, Jo van - Olivere i Bojana Vi{i}a, Alek sa - Rade i Dragana Blagojevi}a, Ti ho mir - Radmile i Bo{ka Vuji}a, Lu ka - Radmile i Radovana [}epanovi}a, Mi ha i lo - Ranke i Miroslava Mili~evi}a, Fi lip - Sandre i Radovana Tomovi}a, Da ni lo - Sanele i Nemawe Popovi}a, Vuk - Sawe Bjelice Derikowi} i Nikole Derokowi}a, Ste fan - Sawe i Nedeqka Stojkovi}a, Da ni lo - Senke i Igora Blagojevi}a, Uro{ - Sla|ane i @arka Simani}a, Mla den - Sneàne i Jovice Salonskog, Qu bo mir Sweàne i Qubi{e Jagodi}a, Va sil - Tawe Vukomanovi} Kiti} i Aleksandra Kiti}a, Stra hi wa - Tawe Garovnikov Markov i Nikole Markova, Du {an Tawe i Branislava Petrovi}a, Di mi tri je - Tijane i Milana Jerkovi}a, Alek sa - Tijane Kasap i Dejana Petrovi}a, Du {an - Tine i Dragana Aleksijevi}a, Da ni jel - Helene i Josipa Hegedi{a, Baj ram - [ukrije Hasani i Eqviza Avdu{ija.

Umrli Bogoqub Jovanovi} (1939), Branko ]osi} (1929), Radomir ]ukovi} (1930), Sneàna Baj~eti} (1993), Erèbet Brankov ro|. Bognar (1940), Katarina Butor ro|. Kobrehel (1932), Sla|ana Varga ro|. Ma{i} (1941), Mladenko Gaji} (1938), Marija Gavrilovi}-Srema~ki ro|. Gavrilovi} (1946), Smiqa Grbovi} ro|. Ke~i} (1925), Du{an Grkovi} (1941), Nikola Gurjanov (1943), Milan I}itovi} (1945), Mladen Ili} (1934), Toda Ili} (1932), \uro Kneèvi} (1932), Slobodanka Koji} ro|. Anti} (1942), Boro Kova~evi} (1952), Milan Kozarev (1957), Milanka Kolarski (1932), Mara Luki} ro|. Lu~i} (1930), Ruìca Marinkovi} (1932), Aleksandar Mati} (1966), Magdolina Na|. ro|. Na~a (1937), Olga Pavlovi} ro|. Jovanovi} (1922), Amalija Popov ro|. Salamon (1930), Anka Rist} Prki} (1930), Vuka{in Prole (1940), Ratko Radovanovi} (1943), Bo{ko Risti} (1967), Mi{eref Sefedinovi} ro|. Plavc (1956), Veronika Slavni} ro|. Karna (1943), Julka Stani{i} ro|. Cap (1935), Slobodan Stojni} (1944), Qubica Tojagi} ro|. Markovi} (1938), Ilonka Feher ro|. Mi ro slav Tur de lis i Ma ri na Fi li po vi}

êrnak (1932), Gojko Finxanovi} (1935), Lajo{ Fodor (1937), Miroslav âwi (1972), Josip ê~kovi} (1949), Dragomir [u{ak (1949), Qiqana \uri} ro|. ]azi} (1961), Nikola Baqak (1923), \ur|ica Barajevac ro|. Ma{ala (1953), Qubica Blagojevi} ro|. Barbi} (1965), Qubica Bunu{evac ro|. Markovi} (1920), Andrija Ditrih (1928), Marija Domowi ro|. Gre~ni (1935), Piro{ka Dostan ro|. Varga (1939), Du{an Duki} (1927), Dragan Zari} (1947), Eva Kova~evi} ro|. Janka (1943), Stanimir Kolarski (1929), Slobodan Mileusni} (1950), Milan Milovanovi} (1950), Radovan Mir~i} (1935), Rada Mi{kovi} (1956), Branko Mrdaq (1956), Qiqana Neni} ro|. \ukanovi} (1938), Qiqana Rosi} ro|. Toma{evi} (1949), Marija Stojadinovi} ro|. Jasenko (1937), Tatjana Strajni} ro|. Nikoli} (1962), Predrag Taskovi} (1964), Mile Te{i} (1961), Du{an Trni} (1929), Marija [alamon ro|. Farago (1940), Vukosava Jovanovi} ro|. Naumov (1926), \or|e Latinovi} (1924), Qubica [kori} ro|. \or|evi} (1944), Radmila Ilijevski ro|. Veselinovi} (1924), Geza Ve~ei (1940).

NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

ponedeqak24.septembar2012.

„NO] IS TRA @I VA ^A” TRE ]I PUT U NO VOM SA DU

IMA IH MNO GO, NE ZNA IM SE BROJ

Cen tar gra da bi }e hram na u ke

Ko mu nal ni po li caj ci „ske ni ra ju” pro sja ke

Ma ni fe sta ci ja „No} is tra `i va ~a”, tre }u go di nu za re dom, bi }e odr `a na u pe tak, 28. sep t em b ra, sa cen t ral n im de{a va wi ma na Tr gu slo bo de. Pro gram po ~i we u 17 ~a so va

na stu pom Uni ve ri te skog ho ra, a po tom }e se do po no }i re a lizo va ti eks pe ri men ti uì vo. Po se ti o ci }e mo }i da pri su stvu ju ra di o ni ca ma „Ro bo ti u po tra zi za bla gom”, „Ap so lut no moj si broj,” „Su prot no sti se pri vla ~e”, „Zve zda ni ples” i mno gim dru gim. Vre me od 17.30 do 19 ~a so va pred vi| no je za de~ ji pro gram, pred sta ve, ani ma ci je i za bav ni deo. Za in te re so va ni }e se od 19 do 21 ~as, u klu bu „Ber li ner” u Ka to li~ koj por ti, mo }i dru ì ti sa 11 ~u ve nih is tra ì va ~a sa ko ji ma }e mo }i da po raz go va ra ju o ve li kom pra sku, po re klu pr vih ele me na t a, eko l o g i j i i za { ti t i pri r o d e, an t i o k s i d an s i m a, taj na ma mo zga, teh no lo gi ji pi va, na no teh no lo gi ji, fo ren zi ci, aku sti ci i dru gim te ma ma. Vi {e o sa go vor ni cim mo è se

na } i na saj t u www.no c i s t razivaca .c pn. rs. Po seb na atrak ci ja ovo go di {we ma ni fe sta ci je }e bi ti tak mi ~e we u pro iz vod wi ele k t ri~ n e ener g i j e ko r i s te } i

ta ko li ~i na ener gi je mo è is ko r i s ti t i. Re a l i z a c i j u ove ide je po mo gao je fit nes cen ter „Fleks”. Ma ni fe sta ci ja }e bi ti za tvo re na na stu pom per for me ra bra z il s kih uda r aq k i, gru p e „Sam ban sa”, ko ji }e svo je ve {ti ne pri ka za ti od 23 sa ta do po no }i. Svi za bav ni i na u~ ni sa dr à ji u okvi ru do ga |a ja su bes plat ni. Po red No vog Sa da, ova ma ni fe sta ci ju }e odr à ti i Be o- grad, Zre wa nin i Ni{. Or ga ni za to ri su Fa kul tet teh ni~ kih na u ka iz No vog Sa da, Fe sti val na u ke, Cen tar za pro mo ci ju na u ke, Pri rod no-ma te ma ti~ ki fa kul tet iz No vog Sa da, Na u~ ni in sti tut „Mi haj lo Pu pin“, Vi so ka teh ni~ ka {ko la stru kov nih stu di ja iz Zre w a n i n a i Kre a t iv n o edu ka tiv ni cen tar. Ma ni fe -

Pr vi put „Ne de qa is tra ì va wa” Kao deo pro mo tiv ne kam pa we „No }i is tra ì va ~a”, po pr vi put }e se u No vom Sa du odr à ti ~e tvo ro dnev ni fe sti val „Ne de qa is tra ì va wa„, ko ja po ~i we da nas i tra je do 27. sep tem bra. Ta ko }e to kom ove ne de qe fa kul te ti {i rom otvo ri ti vra ta svo jih la bo ra to ri ja, am fi te a ta ra i ve `ba o ni ca, ko je }e mo }i da po se te osnov ci i sred wo {kol ci. Sva ki dan }e, od 12 do 14 ~a so va, bi ti odr à va ne za ni mqi ve ra di o ni ce, pre da va wa, iz vo |e ni ogle di i per for man si. Te me ko je }e bi ti u fo ku sus su „Ener gi je i okru è we”, „Ino va ci je i ide je”, „Zdra vqe i bez bed nost” i „Hra na i vo da”. Pro gram se mo è na }i na veb por ta li ma www.ftn.uns.ac.rs i www.pmf.uns.ac.rs bi c i k le i „qud s ki po g on“. Ide ja je da cen tar gra da od 21 do 23 ~a sa po sta ne pra va elek tra na na qud ski po gon i da se po se ti o ci ma omo gu }i da vi de ko l i k o elek t ri~ n e ener g i j e mo gu na pra vi ti to kom dva sa ta vo `we „bi ci kla“ i za {ta se

DAnAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 22.35), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.10), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.10,14, 14.10, 16,18.10), „Za~in za brak” (18.10), „Pritajeno zlo” (20.30, 22.30), „Meda” (18, 20, 22.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.30, 20.15, 22.15). KCnS: „Prometej” (19), Vrata (21).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

SAHRAnE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Bo{ko Save Be~ejac (1947) u 12 sati, Stana Bla`e Gruju} (1931) u 12.45 i Dobrila Miodraga Gvozdenovi} (1927) u 13.30 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Vujo Steva Basta (1952) u 15 sati. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Nada Mileta Vre}o (1938) u 13 ~asova.

sta ci ju su, po red Evrop ske ko mi si je, do sa da po dr `a li Po kra jin ski se kre ta ri jat za na u- ku i teh no lo {ki raz voj Vla de Voj vo di ne i Grad No vi Sad. Vi {e in for ma ci ja mo `e se na }i na saj tu www.n oc istra ziv ac a. rs. A. Jerini}

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800-300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Mo è mo ih vi de ti sva kog da na, dok ide mo u {ko lu, na po sao, u rad wu. Ku ca ju nam na pro zor ko la dok je na se ma fo ru cr ve no sve tlo, sto je na pro met nim uli ca ma i mo le za ko ji di nar. Pro sja ci su tu oko nas, ali ni ka kva zva ni~ na do ku men ta ci ja o wi ma ne po sto ji. – Sti ~e se uti sak da do la ze iz od re |e nih na se qa, Ve li kog ri ta, Ban gla de {a i di vqih dvo ri {ta u Ki sa~ koj i Te me rin skoj uli ci – ka è di rek tor Cen tra za so ci jal ni rad Goj ko Vuj no vi}. – Da bi se sa znao ta ~an broj pro sja ka na uli ca ma gra da, tre ba lo bi ura di ti je dan pro je kat, pra ti ti ih re dov no i an ga ò va ti qu de, ali je to te {ko fi nan si ra ti u da na {we vre me, kad je dva uspe va mo da pri ba vi mo jed no krat ne po mo }i.

Po Za ko nu o jav nom re du i mi ru, nov ~a na ka zna za pro sja ~e we ide do 20.000 di na ra ili 30 da na za tvo ra, a ako se pre kr {aj iz vo di u gru pi, ka zna mo `e bi ti i do 30.000 di na ra ili 60 da na za tvo ra. – S ob zi rom na to da pro blem pro sja ~e wa, kao i skit ni ~e wa, sve vi {e uzi ma ma ha, neo p hod no je da se, osim po li cij skih slu `be ni ka PU No vi Sad, u we go vo re {a va we ukqu ~e svi ko ji mo gu na ne ki na ~in po mo }i. Zbog to ga je us po sta vqe na do bra ko or di na ci ja u ra du iz me |u Po li cij ske upra ve, Ko mu nal ne po li ci je, Pre kr {aj nog su da, kao i Cen tra za so ci jal ni rad – ka `e na ~el nik Ko mu nal ne po li ci je Ne boj {a Ra do va nac.

Po po stig nu tom do go vo ru, za da tak Ko mu nal ne po li ci je je da lo ci ra i do ku men tu je pre kr {a je i iden ti fi ku je pre kr {i o ce i o sve mu oba ve sti po li cij ske slu `be ni ke, ko ji pre kr {i o ce pri vo de de `ur nom su di ji Pre kr {aj nog su da. On u skra }e nom po stup ku pri ve de ni ma iz ri ~e ne ku od sank ci ja. – Do sa da je ovim po stup kom s uli ca sklo we no 38 li ca, me |u tim, go to vo svi se, na kon od re |e nog vre me na, vra }a ju na uli cu. U tri slu ~a ja ra di lo se o ma lo let nim li ci ma ko ji su pre da ta Cen tru za so ci jal ni rad. U na red nom pe ri o du s po li ci jom pla ni ra mo no ve za jed ni~ ke ak ci je na su zbi ja wu na ve de nih pre kr {a ja – re kao je Ra do va nac. A. Va.

De man ti dr Mar ka Ca ri }a Po vo dom iz ja ve pred sed ni ka no vo sad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke \u ra |a Jak {i }a, a u ve zi sa prof. dr Mar kom Ca ri }em, pro fe sor je iz ja vio da ni je su vla snik Fa kul te ta za me nax ment i da sa tim Fa kul te tom ne ma ni ka kvih do dir nih ta ~a ka, ka`e se u demantiju koji je stigao u na{ list. - Ni sam po sta vqan u UO Za vo da za iz grad wu gra da, ve} osta vqan, s ob zi rom da sam na toj po zi ci ji ve} bio,

^ITAOCI PI[U SMS

kao stru~ na i ne stra na~ ka li~ nost - re kao je prof. dr Mar ko Ca ri}, re a gu ju }i na iz ja vu \u ra |a Jak {i }a. U demantiju se navodi da je prof. dr Mar ko Ca ri} stal ni sud ski ve {tak iz vi {e obla sti, ~lan Udru `e wa sud skih ve {ta ka Voj vo di ne, ~lan In `e wer ske ko mo re Sr bi je i no si lac ~e ti ri li cen ce iz obla sti: nad zor, pro jek to va we, teh ni~ ka kon tro la i iz vo |e we elek tro i te le ko mu ni ka ci o nih in sta la ci ja...

065/47-66-452

Ima{ ze mqu, gla dan ni si?! Pre ne ku go di nu, ja ne za po sle na è na sa se la, ko ja sam ma kar ima la {ta da je dem (ba {ta, ko ko {i wac, svi wac..), odoh u ve li ki grad i sre toh kod na rod ne ku hi we u Uli ci La ze Ko sti }a, na mon ti ra nu, pre le pu iz go spo |u iz voj vo |an ske Skup {ti ne. Za ko ji me sec osta doh bez di na ra, ali i le ba, ma sti. Po ku {ah da pre ì vim kao so ci jal ni slu ~aj. Ali ne mo è. Ima{ ze mqu. Pro da doh ono ma lo ze mqe, vra tih du go ve i po la ko pri vo dim kra ju mu kom ste ~e nu si ro ti wu po koj nih ro di te qa. Ne znam {ta }u kad opet osta nem bez di na ra, ali u La ze Ko sti }a ne }u kro ~i ti. 063/8614... * * * Ne mo gu da se ne ogla sim po vo dom na {ih no vih vla sto dr à ca

ko ji su do {li na vlast. Svi zna mo ka ko i sa kim. Za {to bla te pret hod ne? Zar ne vi de {ta su oni ura di li za na{ grad. Sve po hva le za slu `u ju. Ve ra. 063/7130... * * * Sra mot na je haj ka na pen zi o ner ska pri ma wa ko ju vo de Din ki} i we mu sli~ ni po li ti ~a ri. Ne ka tu ener gi ju usme re na raz voj pri vre de, pa }e bi ti za sve.

Uosta lom i oni }e bi ti jed nom pen zi o ne ri. 063/5873.. * * * Te {ko si ro ti wi i ra ji kad elo kvent ne, ne go va ne, do bro uhra we ne i go di na ma {ko lo va ne i ob u ~a va ne za za ma ja va we i pqa~ ka we si ro ti we i dr à ve, spo do be iz ra znih skup {ti na i sli~ nih eks tra pro fit nih in sti tu ci ja (ali sa mo za svo je za po sle ne), po~ nu pri ~a ti o bri zi za na rod i dr à vu, o si ro ma {tvu i bez na |u. Isto nam sle di, ali u jo{ dra sti~ ni jem ob li ku. 063/8614... * * * „Ra do sno de tiw stvo“ ni je vi {e ra do sno, ta ko smo se ra do va li ka da je do {ao Mi lo {e vi}, ret ko do bar i po {ten ~o vek. Tra ~ak na de, ali krat ko. Stra {no mi je ào. Je dan od 1.500 pot pi sni ka pe ti ci je. 063/8125...

dnevnik

ponedeqak24.septembar2012.

„Dnevn i k o v a” gal er i j a p r v a k a

a `e qom da ovo go di {wim |a ci ma pr va ci ma po ~e tak {ko lo va wa ni ka da ne iz ble di iz ga le ri je le pih se }a wa, „Dnev nik” im po kla wa fo to gra fi je za osnov no {kol ski al bum. Sva kog da na osim ne de qom, 10. stra na u na {em li stu po sve }e na je fo to gra fi ja ma raz re da pr va ka iz

Osnov na {ko la „Ivan Gunduli}”, Novi Sad

osnov nih {ko la s te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca. Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu „Dnev ni ko vu” ga le ri ju pr va ka fo to gra fi je za ne za bo rav 141 ode qe wa iz 33 osnov ne {ko le u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, ma |ar skom i slo va~ kom je zi ku.

Osnov na {ko la „23. oktobar”, Sremski Karlovci

I2 I2 Osnov na {ko la „Ivan Gunduli}”, odeqewe na ^eneju

Sutra: O[ „Jo`ef Atila”, Novi Sad

vOJvOdinA

dnevnik МЕЂУСОБНЕ ОПТУЖБЕ САДАШЊЕ И БИВШЕ ВЛАСТИ

Чекају већу већину МАЛИ ИЂОШ: Управни суд одбацио је жалбу бившег председника Скуштине општине Мали Иђош Кароља Пала (СВМ) везану за законистост конститутивне седнице локалног парламента. Наиме, Пал је првобитно заказао прву седницу новог сазива СО Мали Иђош за 5. јули, али је потом променио одлуку и померио датум одржавања седнице за два дана. Ипак, конститутивна седница је одржана 5. јула, а владајућу већину у овој општини формирали су ДС – СПС – ГГ „Мали акционари, оштећени радници, пољопривредници и понижени грађани општине Мали Иђош“ и УРС који чине већину од 14 одборника, од укупно 25 колико броји парламент у Малом Иђошу. Председница општине Мали Иђош др Ержебет Целушка – Фриндик истакла је, на конференцији за новинаре, да званична примопредаја власти није извршена и да су ступајући на чело малоиђошке

општине, у буџету наишли само на дугове. - Потрошено је 115 милиона динара од давања државног пољопривредног земљишта у закуп у последњих пет година, чиме је доведена у питање комасација у катастарским општинама Фекетић и Ловћенац. Такође, потрошено је и преко 15 милиона динара за куглану у Фекетићу средстава из Фонда за капитална улагања, а да посао није завршен, иако је извођач радова редовно исплаћиван. Дуг према „Војводинапуту“ износи преко 46 милиона динара. Бивша власт је само за алкохолна пића за око годину и по дана потрошила чак три милиона динара. То је, примера ради, 10 хиљада литара вина – истакла је Целушка – Фриндик. С обзиром на то да се одборници СВМ- а и Црногорске партије нису појавили ни на другој седници, која је одржана 3. августа, председник Скупштине општине Мали Иђош

Марко Ровчанин је рекао да су овим одборницима верификовани мандати у одсуству. Представници СВМ-а су, такође, одржали конференцију за новинаре на којој је Пал поводом његове жалбе Управном суду казао да је суд ову жалбу преиначио у тужбу и поделио у пет одвојених поступака и да је до сада стигао одговор на два поступка која су одбачена из, како је рекао, формалних разлога, јер их није поднела особа која је учесник у у правном поступку. Он је напоменуо да је ова странка имала пре избора договор са Демократском странком око формирања власти. - У ДС-у су изиграли наш договор. Ипак, ми у овом тренутку имамо већину, која нас подржава, али ћемо је јавности представити када буде још већа. Имамо довољно одборника који нас подржавају да садашња већина не опстане – истакао је Пал. М. Кековић

ЗАВРШЕНИ 27. ЗРЕЊАНИНСКИ „ДАНИ ПИВА”

Остала им још једино традиција

ЗРЕЊАНИН: Бледо издање Тривуновић из Меленаца ни ове го27. по реду зрењанинских “Дана пи- дине није имала тежак задатак и пева”, под паролом “Традиција је на ти пут узастопно је освојила титулу нашој страни”, показало је да је овој и 30.000 динара. Она је полулитарманифестацији остало још само то – ску криглу попила за 5,65 секунди. традиција. Четвородневна банатска Противница у финалу јој је била Бипиваријада завршена је јуче а дан љана Бјелић из Александрова, чији раније, на скромно опремљеној резултат није био ни близу победглавној бини на Житном тргу, одр- ничког. жано је такмичење у брзом испијању пива, ни приближно атрактивно као некада. Престижну титулу најбржег пивопије понео је Оливер Чилаг из Зрењанина. Он је криглу пива од једног литра искапио за 6,74 секунде и тако освојио новчану награду од 40.000 динара. Другопласирани је био Младен Чолак из Лукићева, који је литар пива попио за 7,21 секунду. Највећи Надметале се најбрже пивопије фаворит,Мартин Кајтази из Бачке Паланке, до ове годиУ кувању рибље чорбе “Златни не четвороструки победник, дисква- котлић - Меморијални турнир Ђулификован је у финалу, јер је просуо ла Фаркаш” овогодишњи победдео пива из кригле по себи. У конку- ник је Горан Рељић из Житишта ренцији дама биле су само две так- који је освојио награду – боравак мичарке, које су у директном дуелу седам дана за две особе на Златиодлучиле победницу. Стојанка бору.

“Дани пива” су, по мишљењу многих, ове године заказали. Не само због тога што су одржани месец дана након уобичајеног термина, па је први дан манифестације обележило лоше време, праћено кишом, већ и због музичког програма. Прво вече, на главном стејџу, наступила је група “Галија” коју су Зрењанинци својевремено бојкотовали, када је покушала у овом граду да одржи концерт у знак подршке тадашњем режиму Слободана Милошевића. Али, поновним доласком СПС-а на власт у Зрењанину, вратила се и “Галија”. Посетиоци “Дана пива” имали су прилику да присуствују и класичном народњачком концерту, пошто су организатори – Туристички центар и град Зрењанин, сматрали за сходно да на манифестацију, на којој су некада наступали Владо Георгијев,Ђорђе Балашевић, “Пекиншка патка”, „Мањифико“, “Психомодо поп”, Рамбо Амадеус и многи други, ове године позову Весну Змијанац (?!). О пратећем програму не вреди ни трошити речи. Ж. Балабан

У ИРИ ГУ ОДР ЖА НИ ЈУ БИ ЛАР НИ „ПУ ДАР СКИ ДА НИ”

У сла ву ви на и гро жђа ИРИГ: У Иригу су и ове године, одржани јубиларни двадесети „Пударски дани“. Четири дана славили су Ирижани и њихови многобројни гости, уз богат програм. Присутне је забављала „YУ

ва. Најлепши фењер од бундеве у категорији првака, направила је Ана ста си ја Јем шић, Ма ри је ла Ђе ве ле кај у категорији других разреда, Бран ко Јо ва но вић у категорији трећих и Вар ва ра Квас у категорији четвртих разреда. Такмичило се 16 винара, а много више је било излагача. Овогодишња ласкава титула за најтежи грозд, од 1,9 килограма, припала је Де ја ну Јо ји ћу из Ирига. Награду за најбољу ракију од грожђа добио је Са ва Од ро вач ки из Ривице, Ђор ђе Ма ле ше вић из Ирига Ма ли ша ни са фе ње ром од бун де ве за најбоље розе вино, група“, малишани из вртића про- Иви ца Ру шпај из Ирига за најбодефиловали су маскирани у своје ље црвено вино, Или ја Цве јић, омиљене цртане јунаке, а њихови такође из Ирига за најбоље бело старији другари из основне шко- вино и Ми хај ло Пу ти ца из Доле, правили су фењере од бунде- бродола за најбољи бермет. На-

града за најлепши виноград припала је Мир ја ни Жив ко вић. Ревија „Дете и пас“ у организацији Кинолошког друштва „Ириг“, одржана је у Градском парку, а у вечерњим сатима наступали су Ел вис Ј. Кур то вић и група „Црвена Јабука“. Било је двадесетак екипа, који су кували пударски паприкаш у котлићу, или оранији у Градском парку. На бини су се смењивали фоклорни ансамбли из Ирига, Ресавице, Беочина и гости из Трпиња Хрватске. Могле су да се купе војвођанске посластице на продајној изложби, коју су организовали активи жена. Посетиоци су уживали у брзопотезном турниру у шаху, а дечија установа „Дечија радост“ организовала је продајну дечију пијацу. Част да затвори овогодишње пударске дане припала је групи „Бајага и инструктори“, која је, пред више стотина окупљених фанова, чак два пута излазила да свира на бис. М. Ма ру шић

Бициклом и пешице у град

БЕЧЕЈ: Одсек заштите животне средине и посторног планирања општине Бечеј организовао је окупљање на централном градском тргу, поводом 22. септембра, Светског дана без аутомобила. Партнери су били Туристичка организација и Бечејско удружење младих – БУМ. Најмлађи су Марко Новаковић и Дејан Терзић кредама у боји цртали разне мо- потписују еко - кесе

тиве на бетонском платоу испред Градске куће, тридесетак бициклиста је возило туру до видиковца на Тиси и назад, а двојица бечејских олимпијаца Марко Новаковић и Дејан Терзић потписивали су кесе од разградивог материјала. В. Ј.

ponedeqak24.septembar2012.

Војничка заклетва СОМБОР: У Првом центру за обуку Војске Србије, смештеном на некадашњем војном аеродрому у Сомбору, у суботу је још једна генерација момака и девојака, који се се определили за добровољно служење војног рока, положила свечану заклетву. Поред многобројних родитеља, родбине и пријатеља, представникаа власти Града Сомбора и општина Апатин, Кула и Оџаци, те државног секретара у Ми- Потписивање Свечане заклетве нистарству одбране републике команданта Првог центра за обуку Србије Зорана Ђорђевића, младим потпуковника Лазара Остојића, чедобровољцима речи заклетве је, уз ститао и начелник Управе за обуку и

доктрину Генералштаба Војске Србије генерал-мајор Јовица Драганић. -Ваша одлука да добровољно одслужите војни рок представља чин посебног односа према отаџбини и потврду ваше честитости и оданости према Србији.- казао је генерал Драганић, који је нагласио да је и ова генерација момака и девојака који су се одлучили да добровољно стану у строј припадника ВС најбољи показатељ колико млади у Србији имају развијену свест о потреби обезбеђивања сигурности земље и свих њених грађана. М. Мћ

ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ АМАТЕРА

Помоћ за лечење Николе Мркајића ШИМАНОВЦИ: Аматери из две општине, из два места која немају много заједничких контаката, заиграли су на једној сцени, у циљу прикупљања новца за помоћ у даљем лечењу Николе Мркајића из Шимановаца, студента Полицијске академије који је 2008. године страдао у тешкој саобраћајној несрећи и коме, после неколико година лечења, стручњаци на клиникама и у

руководством Светлане Рудић, народни оркестар који води Мирослав Мирковић и солисти Владана Бзовски и Немања Савурдић, док је “Искон”, који ради тек око две године, представио извођачки дечји ансмабл, под руководством Александра Бранковића. Иначе, Никола Мркајић је после несреће лечен на ВМА у Београду, али пошто су лекари констатовали да је постигнут макимум, захваљујући подршци породице и пријатеља, обрео се у Москви, на клини „Неуровита“, где је прошао први третман матичним ћелијама, што је коштало 21 хљаду евра. Сада је, за наставак лечења овог Никола Мркајић (у џинс јакни) са својим младића необичне водруштвом ље и енергије, потребрехабилитационим центрима Србије, но обезбедити око седам хиљада евра сваких 3-4 месеца, за одлазак у Моне могу више пружити. Хуманитарни концерт који су у Шимановцима орга- скву због наставка терапије, па су њенизовали Фолклорни ансмабл „Дукат“ гови другари, који се баве флклором, из Старе Пазове и Друштво за негова- иницирали овај концерт. Ради помоћи ње народне традиције „Искон“ из Ши- у даљем лечењу Николе Мркајића, мановаца одржан је управо на Николин отворени девизни и динарски жиро ра23. рођендан. Наступили су извођачки чуни, да могу помоћи људи добре вои припремни ансмабли „Дуката“ под ље, ако то желе и могу.

Рачуни су отворени код Рајфајзен банке : Девизни жиро рачун SWIFT: RZBSRSBG Raiffeisen bank ad Београд, Република Србија, Булевар Зорана Ђинђића 64, а број рачуна је РС 35265050000022975643 Динарски рачун за помоћ Николи, је у истој банци, а број рачуна је 2650000000015493-88 Родитељи Николе Мркајића су аматере, у знак захвалности, почастили после конецрта рођенданском тортом и соковима, а Никола је, иако је било приметно да му је пренапорно, испратио цео концерт. М. Ма

reporta@e

ponedeqak24.septembar2012.

dnevnik

OTETO ZVONO U@I^KE PRAVOSLAVNE cRKVE ODNETO U KATOLI^KU VR[A^KU KATEDRALU, PA NESTALO U NEMA^KOJ

Naj lep {i zvuk Kra qe vi ne Ju go sla vi je

Katedralni hram Banatske biskupije u Vr{cu

o~elo je da pomalo bledi se}awe gospo|e Jelene Tanasijevi}, biv{e nastavnice koja je ve} za{le u osmu deceniju `ivota, ali kao da je bilo ju~e pamti sudbinu jednog crkvenog zvona okupacione 1941. I tada je, kao sedmogodi{wa devoj~ica, letwi raspust provodila kod bake i tetke u Vr{cu; mada majka nije imala {vapski ausvajs, stavila bi je u Beogradu, gde su `iveli, na voz, napisala adresu, dala kondukteru i ispratila u Banat, koji je Hitler stavio pod

direktnu upravu Tre}eg rajha. – Ni sam se pla {i la pu to vawa jer, iako je bi lo rat no vre me, qu di su bi li pi to mi, do bri, pred u sre tqi vi. Ako kon duk ter ni je mo gao da me od ve de do ba ke, on bi za u sta vio fi ja ker, dao ce du qu s adre som i ot pratio me. Fi ja ke rist bi me do ve zao, lu pao bi po ka pi ji {ta pom i ba ka bi iza {la da me uzme – pri ~a go spo |a Je le na. Woj okupacija nije izgledala tako stra{no, bila je dete i ni-

je odmah shvatala strahote koje se doga|aju oko we. – Moje detiwstvo provedeno izme|u Beograda i Vr{ca bilo je veoma lepo. Okupaciju prvih nekoliko godina nisam shvatala jer u Vr{cu nije bilo zla me|u nacijama, igrala sam se sa svima. Delili smo i dobro i lo{e. Koliko je rat teàk videla sam tek kada su mi oca odveli u borski rudnik na prinudni rad – se}a se oca u logorskom odelu, koga je posmatrala kroz re{etke zatvora kad mu je s majkom i{la u posetu. – Nesre}a wegova i ~itave na{e porodice po~ela je kad je odbio da ne{to radi, ne mogu ba{ da se setim {ta. Znam da je traìo potvrdu od lekara da ne moè da radi. Platio ju je i dobio, ali su Nemci to nekako doznali, pretraìli ordinaciju lekara i sve qude sa spiska pohapsili i poslali u zloglasni Bor. Ali, iz tih ratnih godina zapamtila je i neobi~nu pri~u o zvonu s uì~ke pravoslavne crkve posve}ene apostolu i evan|elisti Marku.

Dobri ~ovek od Uìca Muhamed Stara uì~ka crkva podignuta je 1721. u delu grada poznatom kao Stara varo{ ili Carina. U „Samoukom rukopisu„ tda{wi gradski letopisac pomiwe {eika Muhameda Uì~anina: „On je odobrio Srbima da na~ine sebi malo crkve gde }e se Bogu moliti i jo{ neke olak{ice, te su ga zato neki Turci mnogo omrzli„. Jer, centrom varo{i su dominirale 34 xamije, sve dok Turci nisu napustili Uìce 1862. U sada{wem obli~ju hram je zidan 1828. za prve prve vlade kwaza Milo{a, na temeqima te starije bogomoqe. S jugozapadne strane je 1890. jedan sajxija podigao upe~atqiv, 35 metara visok zvonik.

Se ve ri na je sa mo snaj ka, Vin ko Lo zi} ga zda ada je nakon samo tri dana „vlasti„ vratio kqu~eve Vr{ca lordmeru ^edomiru @ivkovi}u, pokazao je Vinko Lozi}, ~uveni vinopija, banatski be}ar, lola i simbol „Gro`|ebala”da je, i pored najpopularnije varo{ke snajke Severine, pravi gazda i 55. godinu zaredom. Sad ovekove~en i skulpturom, koja }e biti postavqena pred ku}om Jovana Sterije Popovi}a. – Ih, Severina je strava bo`ja, do we se nije moglo, ali je @ivkovi} uspeo da

– @ao mi je {to sam ~ula samo deo te pri~e, ali pamtim kako su se qutile ~ak i moja baka Antoaneta i tetka Amalija katolkiwe, {to je zvono s pravoslavne crkve u U`icu skinuto i preneto u vr{a~ku katoli~ku

kurs i za Vinkovu statuu. Pobedio je vr{a~ki vajar @ivko Grozdani}, poznatiji po svojim provokativnim instalacijama. – Nisam mnogo mudrovao jer veliki broj me{tana Lozi}a najsna`nije do`ivqava kao glumca Paunovi}a koji je taj lik i konstruisao – obrazla`e svoje delo Grozdani}. – Predstavio sam ga kao mudrog gradona~elnika tokom „Gro`|ebala”, ali i pravog Vr{~anina koji iza sebe ima bogatu i burnu tradiciju. Zato on stoji u pozi nakupca,

Artista i model: Grozdani} i Lozi}

je pozdravi na pozornici, hm, sigurno mu je bilo lepo – veli glumac Miroslav @u`i}. – Ja sam pre 20 godina nasledio Vinkov lik od velikana vr{a~kog pozori{ta „Sterija„ Tihomira Paunovi}a, ali mi opet nije bilo lako. Za tri dana obi{ao sam 91 podrum na „Putu vina“, najve}a gu`va bila je u Gudurici a najveselije u „Viniku“, na samitu vi{e od 50 ~lanova vinskih vite{kih redova iz Srbije i Ma|arske. Tu je u viteza reda Teodor Vr{a~ki promovisan ambasador BraMiroslav @u`i} i vinska misica zila. [to se taj veselio, ostao do zore s nama! Vinka Lozi}a najboqe su predstavi- koji {eretski trguje sa seqakom, kao li znameniti mu sugra|ani, slikar Pa- na poznatom Jovanovi}evom ostvarewu. ja Jovanovi} i dramski klasik Sterija. Poku{ao sam da spojim Steriju i Paju, Maestro Jovanovi} ga je ovekove~io na odnosnu mo}nu zaostav{tinu ta dva ve~uvenom trptihu za sajam u Pe{ti, a likana. lokalna vlast je letos raspisala konR. Jovanovi}

katedralu svetog Gerharda. Blagorodni te~a Andrej poku{ao je da “opravda” postupak okupatora: Ne qutite se, dame moje, to je zvono imalo najlep{i zvuk na teritoriji ~itave Kraqevine Jugoslavije. Pamtim dobro te

a Nemci su ga zbog wegovog nepo no vqi vog zvu ka ski nu li i odneli. Da je bilo u Vr{cu, nisam znao. ^uo sam od starih da su ga odneli za Nema~ku i tu mu se gubi svaki trag. Ko zna da li je stradalo u bombardo-

wegove re~i – se}a se tada{wa osnovka. Wena pri~a me je zainteresovala pa sam potra`ila paroha u`i~ke crkve Mili}a Dragovi}a. – Pri~a je ta~na – odmah mi je potvrdio sve{tenik crkve svetog Marka i nastavio u dahu, jer sam ga na{la ba{ pred ve ~er wu slu `bu: – Zvo no su 1828. izlili poznati doma}i majstori iz Zemuna. Bilo je te{ko oko 200-300 kilograma,

vawu tokom posledwe godine rata. U sedi{tu Banatske biskupije bili su predusretqivi ali ni{ta nisu znali o epilogu te otima~ine. Naime, svako zvono u katedrali ima oznaku livnice iz Slovenije. Za to iz pravoslavnog hrama pretpostavqaju da je zavr{ilo ko zna gde u Ne ma~ koj ka da se s tru pa ma Vermahta povla~ilo i mesno ci vil no {vap sko sta nov ni {tvo. Zorica Dragojevi}

^IM PARLAMENT OVERI, GLUVI SRBIJE DOBI]E ZNAKOVNI MATERWI JEZIK

Ru ka ma mo `e i da se pe va

ako su ve}inu rodile Srpkiwe, oko 30.000 gluvih i gotovo 100.000 nagluvih u Srbiji tek treba da dobiju materwi znakovni jezik. Samo jo{ da poslanci verifikuje zakon u republi~kom parlamentu. Savez gluvih i nagluvih Srbije zapo~eo je 24. aprila promotivnu kampawu {irom zemqe, ali diskretno, bez estradnih natruha. – Pred skora{wu zavr{nu konvceniju u Beogradu obi{li smo ~etrdesetak gradova za nepuna ~etiri meseca – objasnio je za „Dnevnik” u Be~eju sekretar Saveza Radoje Kujovi}. – Ciq projekta na{eg saveza koji traje ve} nekoliko godina je da javnost upoznamo s potrebom da srpski znakovni jezik znaju i predstavnici organa vlasti i ustanova. Jer, ako policajci treba da u~e engleski ili jezik mawine sredine gde rade, za{to oni koji su u kontaktu s gluvim licima ne bi znali znakovni jezik? Na karoseriji promotivnog autobusa su, sem znakovne azbuke, i natpisi poput „ne kaì mi – pokaì mi!“ ili „i ruke govore!“ – Nama je hendikep onemogu}io normalnu verbalnu komunikaciju s vama pa smo prinu|eni na to da ovako traìmo da vi nau~ite na{ jezik – rekli su aktivisti prilikom obra}awa Be~ejcima na centralnom trgu, a onda, naravno, uz muziku, znakovnim jezikom „otpevali“ nekoliko pesama. Zajedno s Ministarstvom rada i socijalne politike, ta~nije – wegovim sektorom za osobe s invaliditetom, Savez gluvih je u ~etrdesetak gradova Srbije otvorio i kancelarije prevodila~kog servisa. – Gluva lica imaju pravo da besplatno biraju prevodioca za znakovni jezik. Ali, broj prevodilaca je nedovoqan. Gluvih i, pogotovu, nagluvih je iz dana u dan sve vi{e, po{to stara lica postaju nagluva. Me|utim, na{a organizacija je dobrovoqna pa mnogi, pogotovo nagluvi, nisu povezani u na{e op{tinske organizacije. Trenutno imamo ~etrdesetak eksperta za tu oblast koji rade kao tuma~i u sudu, s najvi{im nivoom znawa. Ima i stotinak prevodilaca osposobqenih za poslove u javnim slu-

Radoje Kujovi}

te {to jo{ 2006. usvojena Strategija za poboq{awe stawa lica s invaliditetom nije za`ivela. – Jo{ uvek ima otpora qudi, koji se birokratski pona{aju, ~ak i u slu`bama lokalne samouprave, ali posledwih desetak godina ima pomaka. Tome je doprineo i usvojeni Zakon o zapo{qavawu osoba s invaliditetom. Ipak, u nekim sredinama nijedno gluvo lice nije zaposleno. Obilaze}i Srbiju, u svakom gradu razgovaramo s predstavnicima lokalne vlasti o problemima koje imaju na{e op{tinske organizacije. U Be~eju smo ustanovili problem poslovnog prostora i finansirawa programa rada pa tra`imo mogu}nost da se obezbedi polovina li~nog dohotka za ~oveka koji bi obavqao sve poslove za na{u filijalu. Sli~ne probleme imaju i druge sredine. Sagovornici u svim lokalnim sa-

Daj da se i bez glasa boqe razumemo

`bama. I to je to. Dono{ewem zakona o srpskom znakovnom jeziku verujem da }e se situacija znatno popraviti – optimista je Kujovi}. Savez ima razumevawe za polo`aj dr`ave u te{kim ekonomskim uslovima

moupravama su nam obe}ali da }e u~initi dodatne napore da u dogledno vreme, {to je mogu}e pre, re{e probleme na{e organizacije. Dr`imo ih za re~! – veli Kujovi}. Vlastimir Jankov

crna hronika

dnevnik

ponedeqak24.septembar2012.

SINO] TRAGEDIJA U [AJKA[U

Pre ga zio svo je de te Me{tanin [ajka{a B. D. (33) je ju~e oko 17.30 sati pregazio svoju petogodi{wu }erku okre}u}i kamion „tam” na livadi iza ku-

}a na kraju Ulice Sowe Marinkovi}, saznajemo nezvani~no. Prema prvim saznawima, dete je davalo znake `ivota na licu

mesta, ali je podleglo povredama na putu ka Domu zdravqa u @abqu. U vreme zakqu~ewa ovog broja na{eg lista, u toku je bio

uvi|aj, koji je obavqao de`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Ra do mir [tu la. M. V.

U JU@NOJ BA^KOJ NEDOZVOQENE POLNE RADWE SVE VE]I PROBLEM

SUMWIVA SMRT U KANALU U NOVOM SADU

Plu tao ve zan le{ Le{ nepoznatog mu{karca pojavio se ju~e ujutro na povr{ini Kanala Dunav–Tisa–Dunav kod Klisankog mosta u Novom Sadu. Pecaro{i su odmah pozvali policiju, a telo, bez vidqivih tragova nasiqa, posle sat vremena je izvu~eno na obalu. Ipak, na rukama i preko usta je bila zalepqena lepqiva traka, a oko noge je bilo zavezano u`e, na ~ijem kraju je bio prika~en kamen, saznajemo nezvani~no.

Ovaj slu~aj se za sada tretira kao sumwiva smrt, ali nije iskqu~eno da je re~ o samoubistvu. Naime, nedavno je prijavqen nestanak mladi}a iz Novog Sada koji je navodno ve} poku{avao da po~ini suicid, a po nekim nezvani~nim saznawima iz policije, mogu}e je da je re~ o wemu. Obdukcijom u novosadskom Institutu za sudsku medicinu }e se utvrditi identitet osobe i uzrok smrti. M. V.

U KLENKU, KOD RUME

Sta ri ca opqa~ ka na i ubi je na Be`ivotno telo Danice Markovi} (78) s vezanim rukama prona|eno je u petak oko 23.15 sati u ku}i u Ulice Dobrile Raketi} 41 u Klenku, kod Rume.

Za to delo osumwi~en je dvadesetogodi{wi P. Z. iz istog mesta, koji je na saslu{awu u policiji priznao zlo~in. Kod wega je prona|en ru~ni sat pokojnice, kao i kqu~evi od wene ku}e.

Nakon uvi|aja, pripadnici Uprave kriminalisti~ke policije i Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici su utvrdili da je P. Z. upao u ku}u `rtve, u kojoj je ìvela sama, i vezao joj ruke, a zatim je mu~io da bi je prisilio da kaè gde drì novac i dragocenosti. U domu starice je vidqivo da je izvr{ena premeta~ina, a policija je utvrdila da je razbojnik prona{ao ono {to je traìo i oti{ao s plenom. Telo starice je prevezeno na obdukciju, a u razgovoru s kom{ijama koje su otkrile zlo~in, policija je saznala da su razbojnici prethodnih ve~eri poku{ali da opqa~kaju i jednu od susednih ku}a. E. D.

Sek su al ni na pa sni ci se br zo vra }a ju u }e li je Privo|ewa nekoliko Novosa|ana i zadràvawe jednog zbog sumwe da je krajem avgusta silovao pa ubio Meksikanku u Splitu, odnosno saznawe da rasvetqavawe slu~aja koji izaziva interesovawe i van regiona jo{ uvek traje, kao i u to vreme hap{ewe 64-godi{weg M. K iz Ba~kog Novog Sela zbog pornografskog materijala u wegovoj ku}i na kojem su maloletna lica i li{ewe slobode Novosa|anina K. N. (31) zbog sumwe da je u svom ra~unaru skladi{tio pornografski materijal mali{ana od {est do 12 godina privukli su nedavno veliku pa`wu javnosti. Takva dela su po ko zna koji put izazivala zgraàvawe kod gra|ana. Poznato je da silovateqi i pedofili prilikom sluèwa kazne lo{e prolaze i kod ostalih zatvorenika, a nije retkost da oni zbog pritiska koji trpe ~ak izvr{e i samoubistvo. – Neretko se de{ava da silovateqi urade drugo istorodno delo posle izlaska iz zatvora, a da ne pro|e ni nedequ dana otkako su na slobodi. Jedan stari poznanik policije, vi{estruki povratnik, silovao je u~enicu gimnazije u wenoj {koli, a nakon {to se na{ao na slobodi, seksualno je narsnuo na maj~inu prijateqicu, kod koje je do{ao u stan pod nekim izgovorom. Ina~e, o{te}ena i izvr{ilac se naj~e{}e poznaju, a ponekad situaciju komplikuje de~ja ma{ta kod prijavqivawa takvih dela nad wima – kaè za „Dnevnik” {ef grupe za rasveteqavawe krvnih i seksualnih delikata u novosadskoj Policijskoj upravi Ni ko la La za re vi}. – Situacija je u toj oblasti sada druga~ija. @ene, naro~ito u urbanim sredinama, vi{e prijavquju dela protiv polnih slobo-

da. Ali, istini za voqu, jo{ uvek ima i slu~ajeva la`nih prijavqivawa, a za to sledi krivi~na prijava. Ponekad je tanka ìca izme|u krivi~nog dela silovawa i situacije koju prijavquje o{te}ena. O tome sud odmerava i odlu~uje. On kaè da se iz grupe tih dela najvi{e podnose prijave za nedozvoqene polne radwe, ali i da ima i najteìh oblika dela pro-

lo stav da se prema tome ide malo o{trije, pa takvi doga|aji povuku broj dela protiv polnih sloboda. – Ona se sada dokazuju bez velikih problema, o{te}ene mahom prepoznaju nasilnike, a uspe{no koristimo materijalane dokaze za sudski postupak. Kod nekoliko se utvrdi da ima nedore~enih stvari prilikom prijavqivawa i zbog kvalifikacije dela i prija-

tiv polnih sloboda kao {to su silovawa. I tih dela ima vi{e prijavqenih u Novom Sadu nego u drugim op{tinama Ju`noba~kog okruga, i to proporcionalno broju stanovnika. Sva ta dela se rasvetele, neka pre, neka kasnije. Statistika pokazuje da je broj tih dela godinama sli~an. Silovawa nema u velikom broju u odnosu na druga dela – bude ih prose~no jedno u dva meseca, ali se ona rasvetle. Broj dela iz te oblasti uve}avaju nedozvoqene polne radwe, a to je krivi~no delo koji se, po nekima, grani~i s prekr{ajem. Na primer, devojka u|e u lift i neko je dodiruje. Nekad je to bilo okvalifikovao kao nepristojno pona{awe, ipak, Tu`ila{tvo je opravdano zauze-

ve o{te}enih. Neretko nam u takvim slu~ajevima zna~ajno pomaù snimci video-nadzora na toj lokaciji. êsto `rtva nema modrica ni ogrebotina, a prijavquje silovawe. I prijave koje zvu~e sumwivio u prvom trenutku, mogu se pokazati i dokazati da su opravdane, pa tako nijedan slu~aj ne odbacujemo – obja{awava Lazarevi}. Prewa wegovim re~ima, profil izgrednika nema pravila. êsto se doga|a da su silovawa po~iwena uz razbojni{tvo ili drugo delo. Ipak, neretko je re~ o licima iz siroma{nijih socijalnih kategorija, koja poti~u iz rasturenih porodica. - Mahom je re~ o nezaposlenima i neoèwenima. Intelektua-

laca ima vi{e u novijim krivi~nim delima protiv polnih sloboda, na primer prikazivawa, pribavqawa i posedovawa pornografskog materijala i iskor{}ewa maloletnog lica za pornografiju, kao i dela iskori{}avawa ra~unarske mreè ili komunikacije drugim tehni~kim sredstvima za izvr{ewe krivi~nih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu. Ono {to ih defininitivno sve sme{ta u isti ko{ je da su povratanici u izvr{ewu tih dela. êsto su u tim delima osumwi~eni pod uticajem alkohola i narkotika kaè Lazarevi}. U novosadskoj policiji napomiwu da, naàlost, izgleda da silovateqi dobro procewuju `rtve i izaberu onu koja }e se „blokirati„ i ne}e pruàti odgovaraju}i otpor. – Pretpostavqamo da je broj tih dela ve}i od onog koji se prijavquje. Jedini na~in da takvi monstruozni napasinci budu stavqeni iza brave je da se pre nego {to jo{ neko postane `rtva obavezno prijavi svaki slu~aj seksualnog nasiqa. Apelujemo na sve da obavezno prijave svaki pokua{aj silovawa i drugi oblik nasrtaja na polne slobode. Tako|e, savetujemo da niko ne treba da ~eka da se nad wim seksulano nasiqe vi{e puta ponovi. Isto tako, bilo bi dobro izbegavati mra~ne ulice i pijanice i ne savetujemo da se odlazi u stan kod nepoznatih radi zbliàvawa, a ako se ve} to radi, trebalo bi to ~initi u dru{tvu jo{ nekoga. Nisu svi mu{karci isti, pogre{an pogled nekima se ~ini kao znak za nastranu akciju. Ne treba zaboraviti spomenuti da i stopirawe moè biti opasno – napomiwe Nikola Lazarevi}. M. Vuja~i}

SVOJEVREMENO NAJPOZNATIJI OSU\ENIK NA SMRT PISAO PREDSEDNIKU SRBIJE TOMISLAVU NIKOLI]U

Vu~ ko va no va mol ba za po mi lo va we – Osu|enik Vu~ ko Ma noj lo vi} (68) iz Dobrih Voda kod Bojnika, kome se za tri meseca navr{ava 28 godina otkako je u zatvoru na izdraàvawu kazne, podneo je nedavno predsedniku Srbije To mi sla vu Ni ko li }u molbu za pomilovawe, istovetnu onoj kojom se pre ~etiri godine obratio i prethodnom {efu dràve Bo ri su Ta di }u, ali on o woj nije odlu~io – kaè za „Dnevnik“ predsednik Odbora za qudska prava iz Leskovca Do bro sav Ne {i}. Manojlovi} je u zatvoru od ve~eri izme|u 28. i 29. decembra 1984, a osu|en je po optu`bama za vi{e krivi~nih dela, od kojih je najteè ubistvo zamenika okru`nog javnog tuìoca u Leskovcu Dragomira Krsti}a. Predo~avaju}i ~iwenice o presudi i kazni, Dobrosav Ne{i} navodi da je Okru`ni sud u Ni{u 1985. godine Manojlovi}u izrekao 20 godina zatvora, maksimalnu vremensku kaznu koja je u to vreme postojala u doma}em zakonodavstvu, a potom je Vrhovni sud Srbije preina~io u tada postoje}u smrtnu kaznu, koja nije izvr{ena do dana wenog brisawa iz zakona. – Nakon {to je u Srbiji 9. marta 2002. godine ukinuta smrtna kazna, da bi prevazi{ao navedenu pravnu situaciju, tada{wi predsednik Srbije 5. av-

gusta 2002. godine je pomilovao Manojlovi}a tako {to mu je umesto smrtne kazne dao blaù – zatvorsku – u trajawu 40 godina, a koja je posle ukidawa smrtne uvedena u zakonodavstvo Srbije – navodi Ne{i}. U molbi za pomilovawe se ukazuje na lo{e zdravqe osu|enog Vu~ka Manojlovi}a, dobro vladawe na izdràvawu kazne, apeluje se na milost, zakone, kao i me|unarodne konvencije o qudskim pravima, te ocewuje da je „Manojlovi} izdrào kaznu“. O slu~aju Vu~ka Manojlovi}a je zabeleèno, pored ostalog, da je tokom pro{log veka osu|enik li~no nekoliko puta pisao molbe traè}i izvr{ewe smrtne kazne. Tokom proteklih decenija o Manojlovi}u se mnogo izve{tavalo u medijima, ~ak je objavqena i kwiga. Javno dostupni podaci o sudskom procesu kazuju da se dramati~an slu~aj davne 1984. godine desio posle Manojlovi}evog izlaska iz zatvora nakon izdràne petogodi{we kazne, odmerene presudom po optu`bama za silovawe, koje je on u odbrani kategori~ki negirao. Osu|eni Manojlovi} je 28. decembra 1984. uve~e, nose}i ma~etu, zakucao na vrata ~etiri stana te odveo u svoj automobil „fi}u“ tuìoca Dragomira Krsti}a, istra`nog sudiju Bra ti sla va Ga vri lo vi }a, kao i doma-

}icu Vla di cu Sto jiq ko vi}, a odlazio je i do stana sudije Mla de na Jan ko vi }a, ali se on nije pojavio. Sticajem okolnosti, Gavrilovi} i Stojiqkovi}eva su usput uspeli da pobegnu. Nakon toga je samo tu`ilac Kr-

bile eksplozivne naprave i kanta benzina. Navedeno je da je Manojlovi}, poku{avaju}i da pobegne, isko~io iz „fi}e„ u policijski auto, zbog ~ega su policajci po~eli da pucaju na wega. U policijskoj pucwavi

Vu~ ko Ma noj lo vi}

sti} ostao nevoqni saputnik Manojlovi}u i tokom drugog – kobnog dela putovawa “fi}om“, koje se zavr{ilo ispred policijske stanice u Leskovcu. Pravosna`nom presudom Manojlovi} je osu|en po optu`bama da je usmrtio tu`ioca Krsti}a ma~etom koju je te ve~eri nosio, a kad je stao „fi}om“ ispred leskova~kog SUP-a, da je zapalio svoje vozilo, u kojem su

ispred zgrade SUP-a, Manojlovi}a je pogodilo devet metaka. U odbrani pred sudom Manojlovi} je negirao paqewe „fi}e„ i ubistvo tu`ioca. Tvrdio je da je kriti~ne decembarske ve~eri, kad je zakucao na vrata sudijama, „poku{ao da do|e do obnove procesa za krivi~no delo silovawa, da se obelodani istina da on to nije po~inio i da je nevin“, a da mu je druga op-

cija bila da izvr{i samoubistvo. Navodi da je pri povratku od stana sudije Mladena Jankovi}a, koji mu nije otvorio vrata, primetio da ga prati policijsko vozilo i da je ubrzo zaustavio „fi}u“ kod parka jer je èleo da se s troje qudi koje je poveo „rastane u miru i objasni im motive svog poteza“. Po Manojlovi}evoj pri~i, tada je policija prvi put zapucala, pri ~emu su Gavrilovi} i Stojiqkovi}eva pobegli, dok on s tuìocem u „fi}i“ nastavqa put i na kraju stiè ispred zgrade SUP-a. Tvrdio je da ga je tuìlac Krsti} ubedio da odu u policijsku stanicu i objasne okolnosti o de{avawima te no}i. – I dolazim pred SUP, kad odjedanput, jo{ nisam stao, tek ko~im, nastao je pravi pakao od pucwave! Po~elo je da re{eta. I za~as je neki plamen izbio iz kola... U tom uàsu poku{ao sam da otvorim vrata, ali mi nije uspelo. Hteo sam da isko~im kroz prozor „fi}e“. I tad me je presekao rafal preko grudi – ispri~ao je osu|enik. U odbrani je potencirao da je „fi}a“ buknuo zbog pucwave te da je usled tih okolnosti i tuìlac Krsti} smrtno stradao. Advokat Bra ni slav Ta pu {ko vi}, koji je branio Manojlovi}a, kaè da je „u nalazima o

ve{ta~ewu konstatovano da je ispred policijske stanice na Manojlovi}a pucano iz {est slu`benih pi{toqa i tri automata“. – Nijedan policajac od tih koji su pucali nikad nije ispitan. Uni{ten je film sa snimcima Krsti}evog izgorelog tela s obdukcionog zapisnika jer bi se na wima videlo ima li tragova kur{uma, pa se taj nalaz nije nikako mogao proveriti – izjavio je Tapu{kovi} za Dnevnik“. Dodao je da je o slu~aju biv{eg brawenika 1993. godine pri~ao patrijarhu Pavlu, te da je on ve} sutradan vozom otputovao u Ni{ i posetio ga u zatvoru. Predsednik Odbora za qudska prava iz Leskovca Dobrosav Ne{i} kaè da o prethodnoj molbi za pomilovawe Manojlovi}a nikad nije stigao odgovor tada{weg predsednika Tadi}a, a da je po Zakonu o pomilovawu i me|unarodnim konvencijama o qudskim pravima „bio duàn da hitno odlu~i“. –- Zbog toga smo protiv biv{eg predsednika Srbije Borisa Tadi}a podneli tu`bu sudu u Beogradu, sa zahtevom da mu sud naloì da o molbi za pomilovawe odlu~i – kaè Dobrosav Ne{i}, i dodaje da se nada da }e novi predsednik odlu~iti o molbi. J. J.

SPORT

ponedeqak24.septembar2012.

dnevnik

Na kri li ma La za ra Mar ko vi }a

JELEN SUPERLIGA - 6. KOLO

BE O GRAD: Par ti zan - Slo bo da Po int 5:0 (2:0) BE O GRAD: OFK Be o grad - Voj vo di na 0:0 KU LA: Haj duk - Cr ve na zve zda 0:1 (0:1) NO VI SAD: Do wi Srem - Rad 1:2 (0:2) SU BO TI CA: Spar tak ZV - Rad ni~ ki (N) 4:1 (1:0) SME DE RE VO: Sme de re vo - Rad ni~ ki 1923 2:2 (0:1) BE O GRAD: BSK Bor ~a - No vi Pa zar 2:3 (0:1) JA GO DI NA: Ja go di na - Ja vor 1:0 (1:0)

Partizan - Sloboda 5:0 (2:0) BE O GRAD: Sta dion Par ti za na, gle da la ca 4.000, su di ja: Va si} (@ed nik). Strel ci: L. Mar ko vi} u 21. Nin ko vi} u 38. S. [}e po vi} u 68. i 90+1 i Iva nov u 77. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ka ma ra (Par ti zan). PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 6, Miq ko vi} 6, La zev ski 7, Iva nov 7, Osto ji} 7, Ka ma ra 7 (S. Mar ko vi}), Jo ji} 7, Nin ko vi} 8, Ili} 7 (M. [}e po vi}), L. Mar ko vi} 8 (To mi} 7), S. [}e po vi} 8. SLO BO DA: Ran ko vi} 6, Va si li} 6, Kne è vi} 6, Ma ri} 6, Sta ji} 6 (Me me do vi}), Ran |e lo vi} 6 (]u li brk), Be qi} 6 (Pu ri}), Pe jo vi} 6, Pi li po vi} 6, Di ja go 6, Lo vri} 6. Par ti zan je po sle evrop skog is pi ta i ble de par ti je pro tiv Nef ~i ja od re a go vao na pra vi na ~in u do ma }em pr ven stvu. Cr no-be li su uz kva li tet nu igru ube dqi vo sa vla da li du `ni ka iz pro {le se zo ne Slo bo du. Bio je ovo za i sta lep me~, sa pu no efekt nih po te za i go lo va. Sjaj no pr vo po lu vre me u Hum skoj. Gle da o ci su mo gli da uì va ju u od li~ noj pred sta vi ko ju je kra si la br za igra sa pu no tem pa. Go sti ni su bi li de fan ziv no ori jen ti sa ni, a Par ti za nov pod mla |e ni ve zni red bio je na dah nut i kre a ti van. Tre ner Ver me zo vi} gur nuo je u va tru cr no-be le klin ce Nin ko vi }a i Jo ji }a, ko ji su uz ka pi te na Ili }a uspe {no sa ra |i va li sa ras po lo è nim La za rom Mar ko vi }em. U 21. mi nu tu ak ci ja iz ux be ni ka za po ~eo je Nin ko vi}, ide al nim pa som na sta vio Ili}, u po go dak

1. Par ti zan 2. Rad 3. Cr ve na zve zda 4. Ja go di na 5. Voj vo di na 6. Do wi Srem 7. No vi Pa zar 8. Slo bo da Po int 9. Rad ni~ ki (N) 10. Ja vor 11. BSK 12. Spar tak ZV 13. Rad ni~ ki (K) 14. Sme de re vo 15. OFK Be o grad 16. Haj duk

6 6 5 6 6 6 6 6 6 5 6 6 6 6 6 6

5 4 4 4 3 3 2 2 2 2 2 1 0 0 0 0

0 2 1 1 3 1 3 1 1 0 0 1 4 4 2 2

1 0 0 1 0 2 1 3 3 3 4 4 2 2 4 4

22:5 12:5 11:5 6:2 4:1 7:6 9:6 8:13 7:12 7:3 4:14 7:10 4:9 2:8 4:9 3:9

15 14 13 13 12 10 9 7 7 6 6 4 4 4 2 2

U sle de }em ko lu (29/30.sep tem bra) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na - Par ti zan, U@I CE: Slo bo da Po int - Haj duk, IVA WI CA: Ja vor - OFK Be o grad, BE O GRAD: Rad - Ja go di na, Cr ve na zve zda Sme de re vo, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Do wi Srem, NI[: Rad ni~ ki - BSK Bor ~a, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Spar tak ZV.

TRENER HAJDUKA MILANOVI] O ME^U SA ZVEZDOM

Ima me sta op ti mi zmu

La zar Mar ko vi} je bi naj i stak nu ti ji ak ter me ~a Par ti zan - Slo bo da

pre tvo rio Mar ko vi}, ko ji je utr ~ao pra vo vre me no u ka zne ni pro stor i pre ci zno ci qao. U`i ~a ni su ima li ne ko li ko opi pqi vih po ku {a ja pre ko Di ja ga, ali bez efek ta. Re |a le su se osmi {qe ne ak ci je do ma }i na, pa je od bra na Slo bo de bi la na sil nim is ku {e wi ma. Jo{ jed nom je Mar ko vi} de mon stri rao ume }e i ras ko {ni ta le nat u 38. mi nu tu. Po sle so lo ak ci je i ne ko li ko dri blin ga

pra vo vre me nom asi sten ci jom omo gu }io je Nin ko vi }u da re zant nim {u tem po go di mre ù 2:0. Bi lo je ovo ve ~e pro bu |e nog La za ra Mar ko vi }a, ko ji se na à lost u fi ni {u pr vog po lu vre me na po vre dio (zglob) pa je ostao u svla ~i o ni ci. I u na stav ku in ten zi tet utak mi ce ni je pa dao. Bo ri la se Slo bo da, a Par ti zan na sta vio da po sti è go lo ve. Da je pra vi plej mej ker po ka zao je Nin ko vi} u

68. mi nu tu ka da je u ka zne nom pro sto ru pro na {ao Ste fa na [}e po vi }a, ovaj je lop tu pri mio na gru di a po tom to pov skim vo lej udar cem po sti gao efek tan po go dak - 3:0. Go le a du je na sta vio {to per Iva nov u 77.mi nu tu ka da je lop tu za ku cao u gol na kon kor ne ra sa ne ko li ko me ta ra uda qe no sti, a ta~ ku na ovaj su sret sta vio je jo{ jed nim le pim po got kom Ste fan [}e po vi}. Z. Rangelov

Fud ba le ri Haj du ka su na svom te re nu po ra `e ni od Cr ve ne zve zde(0:1), a utak mi ca }e bi ti upam }e na po maj stor ski iz ve de nom kor ne ru Mi li ja {a iz ko ga je Mu drin ski po sti gao gol, pra znim tri bi na ma i ne u spe {nom de bi ju Mi la na Mi la no vi} æa na klu pi Ku qa na.

kle ne {to {to mo `e da se po pra viæ. Ovo vam je bio de bi na klu pi Haj du ka. - Sa eki pom sam od ra dio tek pet tre nin ga, ali po sle ove utak mi ce si tu a ci ja je mno go ja sni ja i sma tram da ima me sta op ti mi zmu. Uo~io sam ne ko li ko de ta qa

SUBOTI^ANI KONA^NO ZADOVOQNI

Igra na ni vou re zul ta ta Qu bi te qi fud ba la u Su bo ti ci mo gu bi ti iz u zet no za do voq ni na kon kva li tet ne pred -

sta ve wi ho vih qu bi ma ca pro tiv Rad ni~ kog iz Ni©{a, u ko joj Spar tak za be le `io ube -

dqi vu po be du od 4:1. Tre ner Pe tar Kur æu }u biæ} za do vo qan je kom plet nom utak mi com, a

Fud ba le ri Spar ta ka ZV pro slav qaju pr vu pr ven stve nu po be du

po seb no igrom na kon vo| stva od 2:0. – Bi li smo op te reæ }e ni po lo` æa jem na ta be li i zna ~a jom utak mi ce pa u pr vih pet na e stak mi nu ta ni smo do bro igra li. Ka ko je utak mi ca od mi ca la igra li smo sve bo qe, a po sle pr vog go la ski nut je deo te re ta, po sle dru gog pot pu no. Ona ko ka ko smo igra li po sle dru gog go la je Spar tak ka kvog æ`e lim da vi dim i u na red nim utak mi ca ma. Sve je po sle vo| stva i©{lo na na©{u vo de ni cu. Za do vo qan sam igrom i re zul ta ti ma i , na rav no, am bi jen tom ko ga su pri re di li na vi ja ~i. ^e sti tam i pro tiv ni ku na igri, ima l i su i oni svo j e ©{an se, na na {u sre }u ni su ih is ko ri sti li – re kao je Kur æu }u bi}æ. Dvo stru ki stre lac De spo to vi} ni je krio za do voq stvo na kon ube dqi ve po be de:æ – Do bro smo ra di li pred ovu utak mi cu, o~e ki va li smo te` æak me~, ali ne i ova ko vi so ku po be du. Pre su di la je na{©a ve li ka `æe qa da po be di mo. Dra go mi je zbog mo jih go lo va, a oni su plod do bre igre ce le eki pe – is ta kao je De spo to viæ}. N. S.

Mi lan Mi la no vi}, tre ner Haj du ka

- Do bro smo pa ri ra li Cr ve noj zve zdi na sre di ni te re na, bi li pri li~ no agre siv ni, ali smo bi li da le ko od go la, te {ko smo do la zi li u pri li ku za uda rac iz da qi ne, a ka mo li u {an su. To je pro blem za ko ji se na dam da æ}e bi ti anu li ran pro tiv sla bi jih eki pa ne go {to je Zve zda i to je ono sve tlo ko je vi dim u ovim re zul tat skim ne vo qa ma – re kao je Mi la no vi}æ. Gol ste pri mi li iz pre ki da. - U pr vih po la sa ta smo bi li zbu we ni, upla {e ni, a taj gol iz pre ki da smo pri mi li ne sr }eæ no. Pre gle dao sam sni mak vi {e pu ta i kon sta to vao da je to stvar teh ni ke tre nin ga, da -

na ko ji ma }æe mo po seb no ra di ti.Ima mo pro blem sa pre la skom iz od bra ne u na pad i ta ta ko zva na tran zi ci ja du go tra je, kao i u si tu a ci ja ma ka da nam pro tiv nik pro bi je pr vu li ni ju od bra ne.Na to me , kao i na dru gim uo~e nim sla bo sti ma }e mo ra di ti. Je su li igra ~i is pu ni li o~e ki va wa? - Za do vo qan sam wi ho vim an ga `o va wem i ta ko tre ba da se od no se kon stat no. Ne mo gu da pro ce wu jem kva li tet eki pe u od no su na Zve zdi nu, mi se, ipak, bo ri mo za op sta nak i tre ba da se po re di mo sa sa stva i ma sli~ nim na {em - na po me uo je Mi la no vi}æ. \. Bojani}

UZ TRIJUMF ZVEZDE U KULI

Ru tin ski do mi ni mal ca Fud ba le ri Cr ve ne zve zde su po sle No vog Pa za ra i Kra gu jev ca pre sko ~i li i vru }e go sto va we u Ku li. Mi ni ma lac pro tiv Haj du ka spa da u, re klo bi se, ru tin ski oba vqen po sao. Pe riod do bre igre u pr vom de lu Be o gra |a ni su kru ni sa li po got kom, {to je bio do vo qan ka pi tal za tri no va bo da. - U pr vih 30 mi nu ta smo kon tro li sa li igru, stva ra li {an se i po sti gli gol. Do ma }in je po tom po ja ~ao agre si ju na sre di ni te re na, ali ni je nam ozbiq ni je pri pre tio. U na stav ku smo pa li, pri sut ne su osci li ci je {to je te ma za ana li zu. Opet, de fan ziv no smo bi li ~vr sti.Plan je is pu wen. okre }e mo se na red nom du e lu, a to je Kup utak mi ca u Ni {u- kon sta to vao je tre ner cr ve no- be lih Alek san dar Jan ko vi}. Od bra nom je opet uspe {no ko man do vao is ku sni Mi lan Jo va no vi}. - Ni sam za do vo qan kva li te tom igre, ali ne bih imao ni {ta pro tiv da i da qe po be |u je mo na ova kav na ~in. Ri tam utak mi ca u

ko ji smo u{li ve o ma je na po ran, {to je uti ca lo na pad kon cen tra ci je.Me~ bez pu bli ke na lik je tre nin gu, {to uti ~e na mo ti va ci ju eki pe. Naj va `ni je je da smo osvo ji li bo do ve- sma tra Jo va no vi}. Na ka mer ni am bi jent u Ku li osvr nuo se i tre ner Jan ko vi}. - Osta je àl usled ne fud bal skog am bi jen ta, ali mo ram da se za ha vlim na vi ja ~i ma ko ji su nam pru à li po dr {ku iz van sta di o na. Ose ti li smo to, zna ~i lo nam je. ô vek od lu ke bio je po no vo Og wen Mu drin ski. - Ova kvim po be da ma se osva ja ti tu la. Ni smo bli sta li, ali pr vo po lu vre me je bi lo sa svim ko rekt no.Na rav no, sre }an sam zbog po got ka, ko ji je de lo ~i ta vog ti ma. Ide mo da qe, ve} u sre du u Ku pu go stu je mo Rad ni~ kom, ko ji nas je na mu ~io u pr ven stvu- ka è Mu drin ski. Z. Rangelov

Zve zdin ka pi ten Ne nad Mi li ja{

SPORT

dnevnik GENERALNI SEKRETAR FK VOJVODINA RADISAV RABRENOVI] O ME^U S OFK BEOGRAD

Sram ni dan za srp ski fud bal

U utakmici 6. kola Jelen Superlige izme|u OFK Beograda i Vojvodine (0:0), fudbaleri Vojvodine, sude}i po izve{tajima s Karaburme, o{te}eni su arbitra`om Danila Mihajlovi}a iz Vrawa. Novosa|ani su bili bli`i pobedi, a {ta se to konkretno de{avalo objasnio je generalni sekretar FK Vojvodina Radisav Rabrenovi}: - Saop{tewem koje je na{ klub izdao u petak obavestilo smo sve relevantne faktore u FS Srbije i ~itavu javnost da je izbor Danila Mihajlovi}a za arbitra ove utakmice poguban po fudbal - rekao je Rabrenovi} i nastavio: - Znali smo da }e ovaj ~ovek da uradi sve kako bi OFK Beograd pobedio, odnosno kako bi Vojvodina izgubila utakmicu.

Ra di sav Ra bre no vi}

Uz konstataciju da je crveno-bele â&#x20AC;&#x17E;OFK Beograd do~ekao i ispratio kao prave sportske prijateqeâ&#x20AC;&#x17E;, Rabrenovi} je nastavio: - Da li je normalno to da je posle na{eg najozbiqnijeg upozorewa arbitar izmislio penal za doma}ina, poni{tio regularan gol Joki}a, nije dosudio kazneni udarac za nas posle igrawa rukom u {esnaestercu OFK Beograda nekog od doma}ih igra~a i da je dosudio ofsajd Bilbije u ~istoj situaciji? Neka nam neko ka`e da se ovakve stvari sude Crvenoj zvezdi i Partizanu u nekoliko sezona koliko ih je na na{u {tetu dosu-

|eno u duelu na Karaburmi. Da li to zna~i da smo u{li u neregularnost ve} na po~etku prvenstva? Utakmica Javor - Crvena zvezda je odloèna i niko ne zna kada }e se odigrati, vaqda se ~eka tajming kada ne}e biti ka`wenih igra~a... Posle de{avawa u subotu, pitamo se da li je sve ovo odluka mo}nika da Vojvodina nema pravo na visoke ciqeve, odnosno da li je to posledica toga {to ne èlimo da budemo deo glasa~ke ma{ine kao u doba Kim Il Sunga? Pitawa Rabrenovi}u nije trebalo postavqati: - @eleli smo po{tenu utakmicu s OFK Beogradom. Posle svega, svi koji misle da }e pogre{ne odluke arbitra Mihajlovi}a uperene protiv Vojvodine doneti boqitak na{em fudbalu - varaju se! Mi samo traìmo da nam se dozvoli da igramo regularnu utakmicu i da smo ravnopravni u odnosu na rivala. UEFA odmah mewa sudije na jedan mig koji upozorava. Znali smo da je u pro{lom prvenstvu Mihajlovi} sudio utakmicu Vojvodina Javor za tre}i klub. To ne èlimo da oprostimo i zaboravimo. Kome mi to smetamo i zbog ~ega? Do~ekujemo i pruàmo gostoprimstvo raznim reprezentativnim selekcijama na{e zemqe, a nikog iz Vojvodine nema u ni u jednom organu FS Srbije. Zbog ~ega? Da li to zna~i da u Novom Sadu nema qudi koji bi mogli da budu u Izvr{nom odboru FSS? Na kraju, Rabrenovi} je dodao: - Nema govora o nekoj regularnosti takmi~ewa s raznim Mihajlovi}ima. On }e mo`da i biti ka`wen s par utakmica, a onda }e se vratiti da odra|uje poslove koji su mu nameweni. Utakmica na Karaburmi bila je sramni dan za srpski fudbal! Unapred smo sve obavestili o na{im sumwama, a opet je bilo i bi}e kako Mihajlovi} kaè. E, pa - nazdravqe! A. P.

ponedeqak24.septembar2012.

VOJVODINA BILA BLI@A POBEDI NA KARABURMI

Igra ~i mo ra ju da se iz bo re s pri ti skom I u drugoj utakmici na mestu {efa stru~nog {taba Vojvodine Neboj{a Vigwevi} zabeleìo je remi. Posle debija u me~u s Jagodinom (1:1), crveno-beli su remizirali i s OFK Beogradom na Karaburmi (0:0), u utakmici u kojoj su bili bliì osvajawu ~itavog plena. Mogao je i doma}in do bodova, ali je golman Vo{e Nemawa Supi} zaustavio {ut Nikoli}a s bele ta~ke u 19. minutu. Mreè su, dakle, mirovale, a Neboj{a Vigwevi} je za na{ list rekao: - Napravqen je pritisak pred ovu utakmicu. OFK Beograd se nalazi u te{koj situaciji i svi igra~i na terenu delovali su kao da se boje neke gre{ke. Kako je utakmica odmicala, taj strah postajao je sve izraèniji. Dobro smo po~eli utakmicu, imali smo {ansu, ali je ono {to nam generalno nedostaje {to ne umemo da ranim golom otvorimo susret. Igra~i Vojvodine moraju da znaju da se izbore s pritiskom i da ga nose na ple}ima, jer on je u novosadskom klubu stalno prisutan s obzirom na visoke takmi~arske ciqeve koje imamo. U {to kra}em periodu ovo }emo morati da re{imo. [ef struke crveno-belih iz Novog Sada je dodao: - Ponavqaju nam se neke stvari. Video sam vi{e agresivnosti u na{oj igri, ali i tehni~ke i takti~ke gre{ke koje ne bi smele da nam se de{avaju. Vidno je da ekipa, zbog igrawa u Evropi koje donose neke specifi~nosti u pripremama, nije fizi~ki spremna i taj segment }emo morati da poboq{amo, kao i samu igru koju prikazujemo. Tokom narednih {est dana igramo dve izuzetno va`ne utakmice - s Dowim Sremom u Kupu Srbije, u sredu u Novom Sadu i, tako|e pred na{im

navija~ima, u subotu prvenstveni derbi s Partizanom - i mora}emo da budemo pametni. U Kupu imamo velike ambicije, ali }emo s neugodnim timom iz Pe}inaca poku-

ter. Kada u uspostavqawu toga budemo uspeli, mo}i }emo da se merimo s rivalima. Ukazao je Vigwevi} na jo{ jedan detaq:

pojedinci ~ekaju kiks saigra~a kako bi se na{li u prvom timu. Imamo kvalitet i na{i ciqevi ostaju isti. Videli smo da s Partizanom mo`emo da igramo i ve-

Re ~i ute he po sle pro ma {a ja: Abu ba kar Ouma ru i Ne boj {a Vig we vi}

{ati da odmorimo neke igra~e i dobijemo taj me~. @eqa nam je da potpuno spremni do~ekamo derbi s Partizanom koji }e opet doneti pritisak. Ako èlimo vrhunske rezultate, mora}emo da ga prihvatimo, jer ne smemo da zavisimo od igre rivala, ve} da mi budemo tim koji }e nametnuti stil igre. Nema beàwa od uloge favorita, jer ko beì od toga i ne moè da bude igra~ Vojvodine. Nije dovoqan samo igra~ki kvalitet, ve} svaki pojedinac mora da pokaè i karak-

- Imamo u timu Bojana Nasti}a, koji jeste najmla|i, ali u svakoj utakmici daje 100 posto mogu}nosti. Ako on moè da nosi breme, o~ekujem da i ostali igra~i igraju tako, {to se tako|e postiè kroz treninge. Video sam u duelu s OFK Beogradom pomak u na{oj igri, ali to nije dovoqno za ono {to Vojvodina èli. Nemamo puno kredita, ako ga uop{te i imamo, i o~ekujem brzu reakciju svih. Moja je filozofija da igraju samo najboqi, a ne da

rujem da }emo to i dokazati u subotu. Da li su izmene koje ste napravili za me~ s OFK Beogradom donele ono {to ste o~ekivali? - A|uru i Bilbija su ispunili moja o~ekivawa u nekim stvarima. Bili bi jo{ boqi da su ostali dali pun doprinos. Posebno bi Bilbija bio boqi da je imao podr{ku saigra~a iz veznog reda - zavr{io je Neboj{a Vigwevi}. A. Predojevi}

sport

ponedeqak24.septembar2012.

dnevnik

SRP SKA LI GA â&#x20AC;&#x201C; VOJ VO DI NA

Pr va ra dost Sta ro pa zov ~a na Je din stvo - Tek sti lac 2:1 (0:0) STA RA PA ZO VA: Stadion Jedinstva, gledalaca 200, sudija: Cveti}anin (Vr{ac). Strelci: Kne`evi} u 61. Dragin u 67. za Jedinstvo, a Danojevi} u 90+2 minutu za Tekstilac. @uti kartoni: Vuj~i} (Jedinstvo), a Peruni~i} (Tekstilac). JE DIN STVO: L. Jo vi {i}, Kne`evi} 7, \. Luki} 7, [u{a 7, N. Jovi{i} 7, Vuj~i} 7, Fabok 6 ([estovi}), Qutovac 6 (Dragin 7), @akula 6 (Ogrizo-

vi} 7), Pej~inovi} 6, Stefanovi} 8. TEKSTILAC: Andrija{evi} 6, Kr{i} 6, Risti} 6, Krznar 7, Dokni} 7, Perovi} 6 (Doroslavac 6), Nedeqkovi} 6, ]orovi} 6, Peruni~i} 6, Jocovi} 6 (Radusin), Stepan~ev 6 (Danojevi} 7). Fudbaleri Jedinstva doneli su najzad prvu radost svojim navija~ima. @rtve su bili oxa~ki Tekstilci koji su se uglavnom branili, a samo u drugom polu-

vremenu, nakon dva primqena gola, ~esto prelazili na polovinu doma}ina, ali ni jednu ozbiqniju priliku nisu imali. Doma}i su mogli do vo|stva u 15. minutu, ali se Pej~inovi} pred golom spetqao, a vratar gostiju vi{e sre}no nego spretno intervenisao. Isti igra~ je imao u 27. minutu stopostotnu {ansu, na{ao se sam o~i u o~i sa vratarom ali je {utirao nebu pod oblake. U nastavku tri izmene u doma}em timu donele su ve}u `ivost

i inicijativu. U 61. minutu Ogrizovi} je iz slobodnog udarca uputio loptu na peterac gostiju, gde se Kneèvi} najboqe sna{ao i glavom zatresao mreù. U 67. minutu Ogrizovi} je ponovo reìrao {ansu doma}ima, ovoga puta dubinskom loptom uposlio je Dragina a ovaj savladao nemo}nog Andrija{evi}a. Gosti su u zaostavnom vremenu iskoristili opu{tenost doma}e odbrane i ublaìli poraz. M. Bzov ski

Mre `e mi ro va le u Te me ri nu

Be o ~in ci za slu `e no

Slo ga - Rad ni~ ki (SM) 0:0

Ce ment - Du nav 2:0 (1:0)

TE ME RIN: Stadion Sloge, gledalaca 400, sudija: Stanti} (Subotica). @uti kartoni: Tutwevi}, Leti}, Suvajxi} (Sloga), Ninkovi}, Soviq, Milosavqevi} (Radni~ki). SLOGA: Jorgi} 7, Suvajxi} 7, Bajat 7, Stanojev 7, Kova~evi} 7, Joci} 7, Sila|i 6 (Leti} 7), Tutwevi} 6 (Miqanovi}), Baji} 7, Zuki} 7, Ze~evi} 7 (\uki}). RADNI^KI: Reli} 8, Miji} 7 (Simjanovski), Milosavqevi} 7, Ninkovi} 7, Risti} 7, Stani} 6 (Radovanovi}), Lackovi} 6 (Trebovac 6), Skorupan 7, Nagli} 6, Soviq 7, Stevi} 6. Za asistencije bio je raspolo`en Zoran Zuki}, ali Neboj{a Kova~evi} u 13. i Nenad Ze-

~evi} u 22. minutu nisu podesili ni{an. Gosti iz Sremske Mitrovice tr~ali su kao navijeni, odli~no pratili ritam Temerinaca, a kapiten Damir Skorupan je iz slobodnog udarca sa 20 metara uzdrmao pre~ku u 35. minutu. Mladi golman Nenad Reli} spre~io je pogodak Koste Baji}a u 49. minutu, a ~etiri minuta kasnije je sjajnom intervencijom, posle projektila Lazara Leti}a, preko pre~ke prebacio loptu u korner. U fini{u metu su proma{ili Stanojev i Kova~evi}, dok su gosti akcenat stavili na previjawe po terenu i domonstraciju gluma~kih sposobnosti u `eqi da sa~uvaju bod. M. Me ni }a nin

Re zul tat bo qi od igre Rad ni~ ki ([) - Di na mo 1:0 (0:0) [ID: Gradski stadion, gledalaca preko 100, sudija: Ivani{evi} (Ba~ka Topola). Strelac: Aperli} u 76. minutu za Radni~ki, `uti kartoni: Vukovi} (Radni~ ki) i Teo fanov (Dinamo). RADNI^KI: Vujasinovi} 7, Krneta 6, Petrovi} 7, Bjelo{ 7, Simiki} 7, Mladenovi} 6 (Aperli}), \oki} 6 (Krajinovi}), Mrkaji} 6, Baqak 6, [ubert 6 (Vukovi}). DINAMO: Trbojevi} 7, Radovi} 6 (Savanovi}), Smederevac 7, Stankovi} 6 (Staji}), Peri} 7, Popovi} 7, Petrovi} 6, Ne{ovanovi} 6, Jankovi} 6 (Pe{terac), Andonovski 6, Teofanov 6. Bez obzira na minimalnu pobedu i osvojene bodove [i|ani su razo~arali svoje malobrojne ITA LI JAN SKI [AM PI O NAT

Tu `ni In ter, jad ni Mi lan U nedequ popodne preseo je ru~ak ve}ini navija~a dva najve}a milanska kluba: Inter Sijena 0:2, Udineze - Milan 2:1. Inter je i u petoj utakmici kod ku}e ove sezone ostao bez pobede, a doìveo drugi poraz na Meaci u ~etiri kola Serije A, dok je Milan jo{ gori, jer je u Udinama doìveo tre}i poraz u ~etiri do sada odigrana kola. Sunovrat dva velika kluba ove sezone nazire se. Veliko je pitawe da li }e treneri Intera i Milana, Andrea Strama}oni i Masimilijano Alegri do~ekati naredni dan u toj ulozi. Posle Hajduka, Vasliuja, Rome i Rubina, ekipa Sijene je peta u nizu koja je ostala neporaèna u duelu sa plavo-crnima na stadionu u prestonici mode. [tavi{e, crno-beli iz Toskane, nao{treni na odbranu i orijentisani na kontranapade preko sjajnog Alesandra Rosine, uspeli su potpuno da razore ina~e neubedqiv tim mladog Strama}onija.

BE O ÎN: Stadion Cementa, gledalaca oko 250, sudija: Piqa (Svetozar Mileti}). Strelci: Mili~evi} u 20. i Kalinov u 46. minutu. @uti kartoni: Ga{parevi} (Cement), Antunov, Jerkovi} i Ilisi} (Dunav). CEMENT: Suba{i} 8, Ga{paravi} 8, Bursa} 8, Vukovi} 7, Milovi} 9, ôvi} 8, Pankari}an 7 (Ki{ 7), Desnica 8, Kalinov 8 (Lukaja), Raki} 8, Mili}evi} 8. DUNAV: Vujakovi} 7, Jaguzovi} 7, Petrovi} 7 (Filipovi} 7), Luki} 7, Jerkovi} 7, Ilisi} 6, Zogovi} 6, Korik 7 (Mili~evi} 6), Antunov 7, ]osovi} 6, Haska 6 (Drqa~a 6). Fudbaleri Cementa pruìli su najboqu partiju ove jeseni na

svom terenu i zaslu`eno savladali vrlo dobru ekipu iz Starih Banovaca. Na samom startu doma}ini su imali {ansu, me|utim, istakao se iskusni golman gostiju Vujakovi}. U 20. minutu Dejan Mili~evi} je iskoristio uspavanost odbrane gostuju}e ekipe i doveo Beo~ince u vo|stvo. Posle primqenog gola gosti se nisu predali, nadigravili su se sa dpma}im sastavom, ali nisu uspeli da postignu gol. Samo {to je po~elo drugo poluvreme, iskusni i spretni Radojica Kalinov postigao je vrlo lep gol i Beo~incima doneo prednost koju su sa~uvali do karaja, mada su gosti stalno atakovali ka golu odli~nog Suba{i}a. B. Star ~e vi}

]i ri} za ra dost go sti ju Ba~ ka To po la - Do li na 0:1 (0:1)

navija~e. U igri bez igre doma}i fudbaleri su gre{ili i u prvom poluvremenu stvorili samo dve polu{anse. Bilo je to bledo izdawe za ekipu koju svi respektuju u ligi. Gol odluke je postigao rezervista Dragan Aperli} odmah nakon {to je u{ao u igru, odli~no se sna{ao u {esnaestercu gostiju i savladao nemo}nog golmana Trbojevi}a. I korektna ekipa iz Pan~eva, sem borbenosti, nije pokazala ni{ta posebno, pa }e ova nezanimqiva utakmica brzo pasti u zaborav. Ni treneru Radni~kog Milanu Mitrovi}u nije lako i za naredne okr{aje mora}e dobro da prodrma svoje pulene, jer ako ovako nastave - lo{e im se pi{e. M. ]ur ~i}

BA^ K A TO P O L A: Grad ski sta dion, gle da la ca 150, su di ja: Spa si} (No vi Sad). Stre lac: ]i ri} u 42. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ko so vi}, Cvet ko vi} (Ba~ ka To po la). BA^ KA TO PO LA: Kro ni} 7, Dra gi} 7, Ve se li no vi} 7, Cvet ko vi} 7, To do ro vi} 7, \u ka no vi} 7, Ci co vi} 6 (Ko so vi}), Me zei 6 (Mar ti no vi} 6), Ma slo va ra 7 (Mi lo va no vi} 6), Ta ka~ 7, Ke ke zo vi} 7. DO LI NA: Jef ti} 7, êr wo{ 7, î ìk 7, Ne du ~i} 7, Staj ~i} 7, [a li pu ro vi} 7, Trip ko vi} 7, Ko va ~e vi} 7 (An ti}), Sto ja nov ski 7 (\o ko vi}), ]i ri} 8 (Spa sov ski), Nin kov 7. Do ma }i fud ba le ri su do mi ni ra li to kom ce log me ~a, ali su go sti osvo ji li bo do ve.

Pr vo uz bu |e we do go di lo se u 30. mi nu tu ka da je Ci co vi} sa 10 me ta ra o{tro {u ti rao, a od li~ ni gol man go sti ju Jef ti} le pom pa ra dom sa ~u vao svo ju mre `u. U 35. mi nu tu De jan Ke ke zo vi} je iz veo kor ner, aTa ka~ je {u ti ra sa de set me ta ra pre ko go la. Go sti su u 42. mi nu tu sti gli do pred no sti, ]i ri} je sa 15 me ta ra is ko sa po slao lop tu u mre `u. Na sta vak utak mi ce je pro te kao u sli~ nom to nu, do ma }i su po ja ~a li tem poi stva ra li {an se, ali naj pre To do ro vi} a po tom i Mar ti no vi} ni su bi li pre ci zni.Do kra ja utak mi ce oba ti ma su ima li pri li ke za gol, me |u tim vi {e ih ni je bi lo. S. Sto jiq k o v i}

Sev nu le var ni ce u ê la re vu ^SK Pi va ra â&#x20AC;&#x201C; Mla dost (BJ) 1:0 (1:0) Ê LA RE VO: Stadion Pivare, gledalaca 350, sudija: Jocovi} (Novi Sad), strelac: Mari} u 13. minuti. @uti kartoni: Dangubi}, Mari}, Tepi}, Dabiqevi} i Vukasovi} (^SK Pivara), Rati}, Ivani} (Mladost), Crveni kartoni: Tepi} (^SK Pivara) u 90, a Kantar u 88. minutu (Mladost), ^SK PIVARA: Tankosi} 8, Vukaqevi} 7,5 Dangubi} 7,5 Jevi} 7,5 (Kupre{ki 7), Avakumovi} 7, N.Ili} 7, Krstanovi} 7 (Vukasovi} 7), Mari} 8, Tepi} 7, Simi} 7, P.Ili} 7 (Dabi`qevi} 7). MLADOST: Raji} 7, Stojanovi} 7, Rati} 7, Ivani} 7, Kantar 7, Baji} 7, Maksi} 7 (Diki}-), Vi{ekruna 7, Popin 7 (Mitrovi}-), Erak 7, (Mudrini} 7), Tomi} 8. Dobra fudbalska predstava u êlarevu gde se namerio junak na junaka. Doma}a ekipa

mlada, poletna i èqna dokazivawa, gostuju}a ne{to iskusnija koja je do{la s ciqem da uzme bod podpomognuta ve}om grupom navija~a. I dobro je po~elo i s jedne i druge strane. Doma}ini prvi postiù pogodak, potom propu{taju dve odli~ne prilike, a gosti im se ubrzo revan{iraju proma{ajima i odli~nim odbrnama doma}eg golmana Miroslava Tankosi}a.âk dva puta traìli su gosti u prvom delu penale, doma}ini jednom, ali kako kaè sudija Jocovi} , koji je imao teàk posao jer utakmica nije bila laka za su|ewe, i jedni i drugi nisu bili u pravu. Imali su doma}ini u prvom delu jednu pogo|enu stativu, gosti pre~ku, ali se ipak na odmor oti{lo s predno{}u doma}eg tima. I u nastavku gosti poku{avaju da izjedna~e rezultat, na-

vija~i vr{e pritisak na sudije, doma}ini smireno zaustavqaju wihove napade, koriste kontre, prete ali lopta ne}e u gol. Na drugoj strani doma}i golman tako|e zaustavqa par odli~nih udaraca, a onda u fini{u po~ele su i varnice da sevaju. Videv{i da je vrag odneo {alu i da ne mogu pogoditi doma}u mreù u 88. minuti petica gostiju Kantar u prekidu igre poku{ava i fizi~ki da se obra~una sa doma}im igra~em Tepi}em i za to dobija crveni, doma}i igra~ ùti ali u nadoknadi vremena zbog udarawa lopte posle sudijskog zviduka jo{ jedan ùti, a potom i crveni karton. Na kraju doma}ini su uzeli sva tri boda. Da li zasluèno ili ne oni o tome ne razmi{qaju, ovoga puta to su prepustili gostima i wihovim navija~ima. V. Vu ja no vi}

Cement - Dunav B. Topola - Dolina Sloga - Radni~ki (SM) Pali} - Senta Radni~ki ([) - Dinamo Srem - Radni~ki (S) ^SK Pivara - Mladost Jedinstvo (SP) - Tekstilac 1. Dolina 2. Pali} 3. Radni~ki ([) 4. ^SK Pivara 5. Sloga 6. Radni~ki S) 7. Srem 8. Radni~ki (SM) 9. Ba~ka Topola 10. Senta 11. Tekstilac 12. Dunav 13. Cement 14. Jedinstvo (SP) 15. Mladost 16. Dinamo

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

2:0 0:1 0:0 2:2 1:0 2:0 1:0 2:1 4 4 4 3 3 3 2 2 2 1 2 2 2 1 1 0

2 1 0 2 2 0 3 2 2 4 1 1 0 2 1 1

0 1 2 1 1 3 1 2 2 1 3 3 4 3 4 5

8:2 7:6 9:5 8:2 5:3 7:5 4:3 6:4 3:3 3:3 4:5 5:10 6:12 4:8 4:6 4:10

14 13 12 11 11 9 9 8 8 7 7 7 6 5 4 1

U slede}em kolu (30. septembra) sasta}e se: Tekstilac - Cement, Mladost - Jedinstvo (SP), Radni~ki (S) - ^SK Pivara, Dinamo - Srem, Senta - Radni~ki ([), Radni~ki (SM) - Pali}, Dolina - Sloga, Dunav - Ba~ka Topola.

Srem ci tu {i ra li Som bor ce Srem - Rad ni~ ki (S) 2:0 (0:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Srema, gledalaca 150, sudija: Mihajilovi} (Zrewanin). Strelci: Vasi} u 48. i Nikoli} u 90. minutu. @uti kartoni: Milo{evi}, Vidi} (Srem), Faber, Vidovi} (Radni~ki). SREM: Brkovi} 8, Stanimirovi} 7, Mili} 7, Vi{kovi} 7, Petru{i} 6, Nikoli} 8, Milo{evi} 7, Stevanovi} 7, Vu~kovi} 6 (Trifkovi}), Dimitrijevi} 6 (Vidi}), Vasi} 7. RADNI^KI: [ari} 7, Desnica 7, Faber 6, Vidovi} 7, Bani} 7, Petre{ 6 (Stankovi}), Major 6, Hoscieslavski 6, Makar 6, Paunovi} 7, Bujak 6 (Ismaili). Duel biv{ih prvoliga{a protekao je u znaku Mitrov~ana. Izabranici Petra Karai~i}a od starta su krenuli agresivno i u neko-

liko navrata preko Stevanovi}a i Vu~kovi}a primorali golmana gostiju [ari}a da se istakne. U nastavku Mitrov~ani su zaigrali odgovornije, agresivnijei sa boqom zavr{nicom. To je rezultiralo ve} u 48. minutu, kada je iz brzog kontranapada Nenad Vasi} iz neposredne blizine uhvatio golmana gostiju u raskoraku i doneo prvu radost. Va`no je ista}i da su tada Somborci uspostavili terensku ravnote`u, a u 62. minutu iskusni Paunovi} nije realizovao penal. Tada su Mitrov~ani ponovo preuzeli inicijativu i u samom fini{u ovog zanimqivog duela Dragan Nikoli} je u 90. minutu, posle naba~ene lopte sa desne strane, glavom matirao golmana [ari}a. R. Ar tu kov

Fi ni{ Sen }a ni ma Pa li} - Sen ta 2:2 (2:1) PA LI]: Stadion Janko Pejanovi}, gledalaca 150, sudija: Miqkovi} (Novi Sad). Strelci: Antuni} u 17. i Mezei u 33. (iz penala) za Pali}, a Geci} u 43. (iz penala) i Kaka{ u 82. minutu za Sentu. @uti kartoni: Rajkova~a i Mili} (Pali}), a Jankovi}, Mara{, Haben{us, Andru{ko i Boki} (Senta). Crveni kartoni: Pr{i}, Markovi} (Pali}), a Sarapa (Senta). PALI]: Bogdanovi} 7, Bogdan 7 (Matija{evi} 6), Mezei 7, Markovi} 7, Joci} 7, Pr{i} 7, Mili} 7 (Grubor 6), Jondi} 7 (Po`ar 6), Antuni} 8, Rajkova~a 7, Tomi{i} 7. SENTA: @ivkov 7, Haben{us 7, Kaka{ 8, Sarapa 7, Jankovi} 7

(Besla} 6), Boki} 7, Domonko{ 6 (Andru{i} 6), Spahi} 7, Geci} 8, Mara{ 8, Malinovi} 6 (Vasin 6). Pali}ani su poveli lepim golom ve} u 17. minutu, da bi u 33. minutu povisili na 2:0 iz penala. U prodoru je bio Rajkova~a, sru{io ga je Sarapa, sudija je opravdano pokazao na belu ta~ku, a realizator je bio Mezei. Do kraja prvog poluvremena doma}i igra~i propu{taju jo{ nekoliko {ansi, ali je zato Geci} smawio za goste iz oprvadano dosu|enog penala. U nastavku igre bilo je {ansi na obe strane, Maslovar je propustio {ansu u 70. minutu. Sen}ani su izveli brzu akciju i u 82. minutu, a Kaka{ je bio siguran realizator za izjedna~ewe. S. St.

GO LU BI CA OSVO JI LA SU BO TI Â NE: U Subotici, na Trgu cara Jovana Nenada, odràna je promocija @FK Spartak u ciqu afirmacije i popularizacije ènskog fudbala i predstoje}e utakmice {esnaestine finala UEFA lige za ène protiv Geteborga iz [vedske. Promocija je posluìla i da se zvani~no predstavi oficijalna maskota @FK Spartak â&#x20AC;&#x201C; Golubica, koja je izazvala velke simpatije kod gra|ana Subotice. Ovo je samo jedna od akcija koju @FK Spartak organizuje povodom afirmacije kluba i ènskog fudbala. UEFA je odala priznawe Spartaku za sve {to je u~iweno na planu podizawa standarda i afirmacije ènskog fudbala.

SPORT

dnevnik

Ti tu la Zi mo wi }u Sankt Pe ter bur gu. Na{ te ni ser je u pa ru sa Ame ri kan cem Ra xi vom Ra mom sa vla dao slo va~ ku kom bi na ci ju Lac ko-@e le naj sa 2:1 (6:2, 4:6, 10:6). Od li ~an pr vi set su od i gra li Sr bin i Ame ri ka nac i vr lo la ko sti gli do vo| stva, ali u na stav ku Slo va ci su za i gra li an ga `o va ni je i agre siv ni je pa su us pe li da iz jed na ~e. Od lu ka o po bed ni ku pa la je u tre }em se tu ko ji je igran do de set po e na. Zi mo wi }u je ovo tek dru ga ti tu la ove se zo ne, pr vu je osvo jio jo{ u fe bru a ru u Ro ter da mu, ka da je igrao u pa ru sa Fran cuzom Lo drom. Tur nir u Sank Pe ter bur gu igrao se za na grad ni fond 410.850 do la ra.

Ne nad Zi mo wi}

NA „SARAJEVO ^EMPIONS ^ELENYU”

Voj vo di na dru ga Va ter po li sti Voj qi stre lac tur ni ra je pr vo ti vo di ne osvo ji li su mac Voj vo di ne Sr |an Vuk sa no dru go me sto na tra di vi} sa 10 po stig nu tih go lo va. ci o nal nom me |u na - Tur nir je bio ve o ma do bro rod nom tur ni ru Sa ra je vo ~em or ga ni zo van, a eki pe ujed na ~e pi ons ~e lenx 2012. No vo sa |a ni nog kva li te ta.Sma tram da smo su na ovom tak mi ~e wu po be di li za slu `e no osvo ji li tro fej i Pri mo rac sa 12:4 i split ski Ja dran sa 17:4, a iz gu bi li sa 8:9 od her ceg nov skog Ja dra na, ko ji je tri jum fo vao na tur ni ru. Tre }e me sto pri pa lo je Ja dra nu iz Spli ta, a ~e tvr to Pri mor cu, ko jem je na ovom tak mi ~e wu pri pao i tro fej za fer-plej. Za naj bo qeg igra ~a pro gla {en je Alek san dar Ra do vi} (Ja dran, Her ceg No vi), naj bo qi gol man je jo{ je dan igra~ Ja dra na Mi lo{ [}e pa no vi}, a naj bo - Sr |an Vuk sa no vi} (Voj vo di na)

Re zul ta ti 1. kolo: Primorac - Vojvodina 4:12, Jadran (S) - Jandran (HN) 7:11, 2. kolo:Vojvodina - Jadran (S) 17:4, Jadran (HN) - Primorac 15:3, 3. kolo:Primorac - Jadran (S) 6:11, Jadran (HN) - Vojvodina 9:8. 1. Jadran (HN) 3 3 0 0 35:18 9 2. Vojvodina 3 2 0 1 37:17 6 3. Jadran (S) 3 1 0 2 22:34 3 4. Primorac 3 0 0 3 13:38 0

VELIKA NAGRADA SINGAPURA

TURNIR U SANKT PETERBURGU

Sat i 12 mi nu ta igre bi lo je po treb no Ne na du Zi mo wi }u da osvo ji ti tu lu na tur ni ru u

ponedeqak24.septembar2012.

~e sti tam sa i gra ~i ma - re ko je pr vo ti mac Ja dra na iz Her ceg No vog Alek san dar Ra do vi}. - Igra l i smo sa ve l i k im ime ni ma evrop skog va ter po la, ko ji na `a lost ni su po sa sta vi ma na ni vou kao {to su bi li do pre iz ve snog vre me na. Mi smo od i gra li tri ja ke utak mi ce, a osta je `al {to ni smo us pe li da osvo ji mo tur nir, jer smo po igri bi li bli zu to ga re kao je tre ner Voj vo di ne De jan Sta no je vi}. G. Malenovi}

Fe te lu pr vo me sto ^e tr na e sta tr ka ovo go di {weg {am pi o na ta For mu le 1 pro te kla je u zna ku vo za ~a Red Bu la Se ba sti ja na Fe te la, dru gi na ci qu bio je Xen son Ba ton, a iza we ga pro {ao je Fer nan do Alon so.Tr ka na sta zi „Ma ri ja Bej”, na ko joj se vo zi Ve li ka na gra da Sin ga pu ra, pri pa la je ne ma~ kom vo za -

Re zul ta ti 1. Se ba sti jan Fe tel (Ne ma~ ka, Red Bul) 2:00:26.144 sa ta, 2. Xen son Ba ton (Ve li ka Bri ta ni ja, Me kla ren) + 8.959 za o stat ka, 3. Fer nan do Alon so ([pa ni ja, Fe ra ri) + 15.227, 4. Pol di Re sta (Ve li ka Bri ta ni ja, Fors In di ja) + 19.063, 5. Ni ko Ro zberg (Ne ma~ ka, Mer ce des) + 34.759, 6. Ki mi Ra i ko nen (Fin ska, Lo tus) + 35.700, 7. Ro man Gro `an (Fran cu ska, Lo tus) + 36.600, 8. Fe li pe Ma sa (Bra zil, Fe ra ri) + 42.800, 9. Da ni jel Ri kar do (Austra li ja, To ro Ro so) + 45.800, 10. Mark Ve ber (Austra li ja, Red Bul) + 47.100 itd. Ge ne ral ni pla sman vo za ~a: 1. Fer nan do Alon so 194, 2. Se ba sti jan Fe tel 165, 3. Ki mi Ra i ko nen 149, 4. Lu is Ha mil ton 142 5. Mark Ve ber 133 bo do va itd. Ge ne ral ni pla sman kon struk to ra: 1. Red Bul 298, 2. Me kla ren 261, 3. Fe ra ri 245, 4. Lo tus 231, 5. Mer ce des 136 bo do va.

ME MO RI JAL NI TUR NIR „NE NAD I NE MA WA” U ZNA KU KVA LI TET NE KO [AR KE: Memorijalni ko{arka{ki turnir „Nenad i Nemawa“, posve}en tra gi~ no pre mi nu lim igra~u KK Novi Sad Nenadu Gro zda ni }u i tre ne ru tog klu ba Ne ma wi Da ni lo vi }u, doneo je dobru ko{arku. Trijumfovala je Vojvodina Srbijagas(na slici), dok su igra~ Radomir Marojevi} i trener Sini{a Mati} progla{eni za najboqe, pa su priznawa tako oti{la u ruke organizatora turnira. - Ambicije ne krijemo, plan nam je plasman u Superligu Srbije, a nakon toga da se poja~amo. Sezona po~iwe 6. oktobra, a dotle }emo u~estvovati i na turniru u Rumuniji i ube|en sam da }emo u}i maksimalno spremni u prvenstvo u Prvoj A ligi – konstatovao je trener Vo{e Sini{a Mati}. Novosadski B liga{ Meridia na o~igledno sta sa va u kvalitetan kolektiv. Malo je nedostajalo da zaigra u fi-

~u, ko ji je ostva rio dru gu po be du ove se zo ne, a 23. tri jumf u ka ri je ri. Za ni mqi vo je da mu je ovo dru ga po be da na ovoj sta zi, jer se ra do vao u Sin ga pu ru i pro {le go di ne.Ina ~e, tr ka na „Ma ri ja Bej” sta zi vo è na je do sa da ~e ti ri pu ta, dve po be de ostva rio je Fer nan do Alon so (2008. i 2011. go di ne), a jed nom je tru jum fo vao Lu is Ha mil ton (2010. go di ne). Po ~e tak pe te jur wa ve u Sin ga pu ru pro te kao je u zna ku osva ja ~a pol po zi ci je Lu i sa Ha mil to na, a pra ti li su ga Fe tel, Ba ton, Mal do na do, Alon so, Di Re sta, Ve ber i Gro àn. Ma sa je imao pro ble ma na star tu, pa je br zo oti {ao u boks da za me ni pne u ma ti ke. U 23. kru gu de sio se in ci - Naj br ì u Sin ga pu ru: Se ba sti jan Fe tel dent ko ji je od re dio is hod tr ke. Na i me, Lu is Ha mil ton ri ja no Kar ti ke ja na uda rio u za za vo la nom Me kla re na na glo je us - {tit nu ogra du i za u sta vio se na po rio zbog kva ra me wa ~a i mo rao sta zi, pa je mo ra lo da in ter ve ni je da sta ne po red sta ze, a ka sni je i {e bez bed no sno vo zi lo. U na stav da od u sta ne od tak mi ~e wa. Fe te lu ku su vi |e ni po ku {a ji Ba to na da je sa mo pre o sta lo da is ko ri sti se pri bli ì Fe te lu, ali je li der neo ~e ki va nu {an su, a on da je na - tr ke od bi jao sve na pa de. Po sle 50. sta vio da po ve }a va pred nost u od - kru ga vo za~ Me la re na je imao dve no su na Ba to na. Vr lo sa mo u ve re no i po se kun de pred no sti. je de lo vao 25- go di {wi Ne mac, do Tr ka je ula zi la u fi ni{, bar bro je vo zio kru go ve i ~u vao pred - {to se vre men skog ogra ni ~e wa ti nost u od no su na naj bli è pra ti o - ~e, pri bli à va la se dru gom sa tu, ce. U 33. kru gu de sio se no vi in ci - ko li ko ina ~e i mo è da tra je. Do dent, ka da je vo za~ Hi spa ni je Na - kra ja je vi |e no od u sta ja we [u ma -

nalu turnira, u polufinalu je pora`ena od elitnog makedonskog liga{a Kumanova tek posle dva produ`etka, ali je

zato u borbi za tre}e mesto bila uspe{nija od in|ijskog @e le zni ~a ra. Na ovoj po prikazanom kvalitetnoj ma-

he ra (na kon su da ra s Ver wi jem), od no sno Se ne, ra ni je su isto u~i ni li Mal do na do i Ha mil ton. Fe tel je bio pot pu no kon cen tri san u fi ni {u, pa je u ciq u{ao s vi {e od se dam se kun di pred no sti u od no su na Ba to na. Tre }i je bio Alon so, ~e tvr ti Di Re sta, a do bo do va su do {li Ro zberg, Ra i ko nen, Gro `an, Ma sa, Ri kjar do i Ve ber. Ovo go di {wi {am pi o nat For mu le 1 na sta vqa se Ve li kom na gra dom Ja pa na, ko ja je na pro gra mu 7. ok to bra.

nifestaciji jedino su nedosta ja li gle da o ci, od no sno o~ekivalo ih se vi{e ngo {to ih je bilo. M. P.

DRUGO OTVORENO PRVENSTVO VOJVODINE U PREFERANSU

Bu la ji} ube dqi vo po be dio U or ga ni za ci ji Sa ve za klu bo va igra ~a pre fe ran sa, u Sr bo bra nu je odr `a no Dru go otvo re no pr ven stvo Voj vo di ne. Nad me ta lo se 69 tak mi ~a ra, a na stu pi la su i ~e ti ri igra ~a iz Za gre ba. U sr bo bran skom re sto ra nu „@a bac„ su sre li su se do bri pri ja te qi i po zna ni ci sa vi {e go di {weg nad me ta wa u dve voj vo |an ske li ge i mno gih tur n i r a, da od m e r e sna g e u za n i mqivoj, mi sa o noj, re~ ju, ~a rob noj – ne koc kar skoj igri kar ta ma, ka kav je pre fe rans. O~e ki va wa, na rav no, ni su iz ne ve rena. Uz do b ru or g a n i z a c i j u, u le p oj po~et noj at mos fe ri, igran je vr hun ski pre fe rans. Bi lo je sjaj nih - an to lo gij skih po te za i par ti ja ko je }e se pam ti ti i du go pre pri ~a va ti. U ve o ma ja koj kon ku ren ci ji 69 tak mi ~a ra, me |u ko ji ma su bi li mno go broj ni ve le maj sto ri, maj sto ri i igra ~i osta lih ka te go ri ja, naj u spe {ni ji je bio Bra ni slav Bu l a j i}. Ovaj di p lo m i r a n i in ` e w er elek tro teh ni ke (po mno gim mi {qe wi ma je ap so lut ni pre fe rans – ge ni je ko ji me wa ste re o ti pe u ovoj za ni mqi voj, mi sa o- noj igri sa ne ko li ko mi li jar di kom bi na ci ja) bio je naj bo qi u svih {est od i gra nih par ti ja. Po bed ni ka, ko ji je per ja ni ca PK Aka de mac, pa i srp skog pre fe ran sa, uspe {no su pra ti li Alek san dar Vu ki }e vi}, ~lan klu ba Ko deks – Vr bas, na dru -

Li ge star tu ju 6. ok to bra Ne ka pre va spi ta va we ne di sci pli no va nih bu de va `an za da tak ugled nih ~la no va i dru gih po sle ni ka u ovoj igri pred sko ri po ~e tak (6. ok to bra 2012.), ina ~e 18. se zo ne nad me ta wa u Pr voj voj vo |an skoj li gi sa 18 klu bo va i Dru goj sa 14, ko je oku pqa ju 910 re gi stro va nih igra ~a pre fe ran sa. gom, a po tom i mla |a ni i ve o ma per spek tiv ni igra~ Rad mi lo Ra do va no vi} iz no vo sadfskog klu ba Trend. Po red pe ha ra i di plo ma, po bed ni ci ma je pri pa la i le pa nov ~a na na gra da i to iz ko ti za ci ja svih

u~e sni ka na tur ni ru. Tur nir je, ina ~e, po mo glo vi {e rad nih ko lek ti va i Skup {ti na Op {ti ne Sr bo bran. Po ~et nu, ve dru i pri jat nu at mos fe ru, na à lost, po kva rio je ma wi broj ve} po zna tih igra ~a ko ji se go di na ma ne do stoj no po na {a ju. Pre ner vo zni su, na sil ni, a ~e sto i ne va spi ta ni. Da bi se spre ~i li in ci den ti mo ra ju se an ga ò va ti ma ti~ ni klu bo vi tih igra ~a, na rav no, SKIP ko ji ~e sto an ga ù je „me ka ne“ i neo d lu~ ne su di je, a nu `na je i po mo} svih tak mi ~a ra. Mo ra li bi da smog nu sna ge i od lu~ no sta nu na put la `nim ve li ~i na ma i sa mo zva nim sve zna li ca ma. U klu bo vi ma bi tre ba lo po ra di ti i na osve à va wu eki pa, uvo |e wem u tak mi ~e we mla dih i per spek tiv nih igra ~a, ko ji }e bi ti to le rant ni ji i ko ji }e ne go va ti nu àn sport ski duh igre. U to me tre ba da im po mog nu do bri qu di i vr sni igra ~i, ko je ima ju svi klu bo vi u li gi. Ta ko, ko na~ no, tre ba kre nu ti u po èq nom, je di nom is prav nom prav cu, una pre |e wu i obo ga }i va wu ove le pe drev ne igre. Da pod se ti mo, wu su ve ko vi ma igra li naj mu dri ji qu di – na u~ ni ci, ca re vi, kra qe vi, mo na si i „bi tan ge“. A, da nas, pre fe rans igra ju hi qa de i hi qa de qu di u re gi stro va nim i ne re gi stro va nim klu bo vi ma, na ra znim tur ni ri ma i hi qa da ma do mo va {i rom Sr bi je. A. L.

Dar ko Mi li ~i} (le vo)

Mi li ~i} u Bo sto nu Dar ko Mi li ~i} ne }e igra ti u Evro pi, od lu ~io je da na sta vi NBA ka ri je ru, po tvr dio je za ESPN we gov me na xer Mark Korn stajn. Po ka za la su se ta~ nim pi sa wa da je naj bli `i od la sku u Bo ston ~i je }e bo je bra ni ti u na red noj se zo ni. Ne ma ta~ nih in for ma ci ja o de ta qi ma an ga `ma na, ali po sto je na vo di da je pot pi sao ugo vor na go di nu da na i da bi u tom pe -

ri o du mo gao da in ka si ra 1,3 mi li o na do la ra. Dar ko Mi li ~i} je pret hod ne dve se zo ne no sio dres Mi ne so te sa ko jom je imao ugo vor te `ak 20 mi li o na. Ra ni je je u NBA li gi igrao i za Wu jork Nik se, Mem fis, Or lan do i De tro it. Mi li ~i} je u NBA ka ri je ri od i grao 467 utak mi ca i u pro se ku be le `io {est po e na uz 4,2 sko ka po me ~u.

SPORT

ponedeqak24.septembar2012.

RE GI O NAL NA @EN SKA LI GA

ME \U NA ROD NA UTAK MI CA

Pan ce ri se re van {i ra li

Sre }a uz go {}e Voj vo di na - PTE Pe~ 65:69 (11:18, 17:23, 23:11, 14:17)

Ne ma~ ka - Sr bi ja 32:23 (19:13) RO [TOK: Gradska dvorana, gledalaca: 4250, sudije: Lazar i Pi`on (Francuska). Iskqu~ewa: Nema~ka 8, Srbija 4 minuta. Sedmerci: Nema~ka 4 (3), Srbija 3 (1). NE MA^ KA: Rogi{, Hafner 3, Gen{hajmer 5, Klejn 1, Vincek, Rajhman 1, Hajnveter, Kristoferson 4, Penov, Miler 6, Lihtlajn, Daner 2, Kaufman 2, Zimer, Vajhold 3, Kner 3. SR BI JA: Radanovi}, Jo{i} 2, [e{um, N. Ili}, Krsman~i} 3, Mitrovi} 1, Draga{ 1, Abaxi}, Marjanovi} 1, \uki} 3, Marseni} 2, Vukovqak, Markez 2, Mladenovi} 2, Terzi} 4. Reprezentacija Srbije pora`ena je u drugom prijateqskom me~u od selekcije Nema~ke u Ro{toku 32:23 (19:13). Za razliku od prvog me~a u kome su na{i mladi reprezentativci briqirali i slavili 33:31, ovoga puta je iskustvo Nemaca presudi-

Opravdao poziv: Stanko Abayi}

lo.Podmla|ena selekcija Srbije, koja je sastavqena od igra~a iz doma}e lige i nekolicine iz Bundeslige, nije po drugi puta uspela da savlada doma}ina. Najefikasnijni u ekipi Srbije bio je Terzi} sa ~etiri go-

la, a po tri su postigli \uki} i Krsman~i}. Za razliku od prvog me~a, koji je Srbija dobila, nije igrao [e{um, a minimalnu minuta`u imao je i Mitrovi}. Srbija je u subotu slavila sa 33:31.

PR VA @EN SKA LI GA

Si gur ne No vo sa |an ke Voj vo di na - Ha las Jo èf 29:19 (13:11) NO VI SAD: Mala dvorana SPC Voj vo di na, gle da la ca 200, sudije: Medarevi} (Zrewa nin), Voj vo di} (Ri |i ca). Sedmerci: Vojvodina 3 (3), a Halas Joèf 5 (2), iskqu~ewa: Vojvodina 14, a Halas Joèf 6 minuta. VOJ VO DI NA: Gute{a (17 odbrana, 2 sedmerca), Tomaso-

vi} 4, Pudar 3, Bojani} 1, Bla`i}, Todorovi} 3, Ivanovi} 5, Paji} (3 odbrane), Andrija{evi} 6 (1), Berak, Ze~evi} 3, Beqi} 4 (2), Stupar, Dmitrovi}, Koji}, Marijanac. HA LAS JO @EF: [terbik, Na|, Magu 1, Va}ik, Vrawevac 12 (2), Farka{, Rako{ 1, Volford, Kiraq, Latak (15 odbra-

Jelena Andrija{evi}

Pr va mu {ka li ga - se ver Mla dost TSK - N. Pa zo va @e le zni ~ar - Voj put La vo vi - Me ta lac

31:28 23:29 23:20

Pr va `en ska li ga - se ver Te me rin - Ki kin da

17:26

na), Vuleti} 2, Hajka 3, Gajdo{. Ru ko me ta {i ce Voj vo di ne osvo ji le su pr ve bo do ve na otvarawu prvoliga{ke sezone, zahvaquju}i boqoj igri, posebno u drugom poluvremenu od eki pe Ha las Jo `e fa (29:19). Go{}e iz Ade, tokom pr vog po lu vre me na, rav no pravno su se nosile sa doma}inom, a kqu~na figura bila je or ga ni za tor igre Dra ga na Vrawevac, koja je od 11 golova u prvom poluvremenu postigla 10. Koliko najboqa igra~ica gostiju Vrawevac je nedostajala ekipi Jove Pavlova, posle prvog minuta nastavka, govori podatak da su A|anke tada izgubile nit igre. Agresivnom igrom u odbrani, borbeno{}u i po`rtvovano{}u, te sjajnim intervencijama golmanke Jasmine Gute{e, kao i od li~ noj Li di ji Ivanovi}, Novosa|anke su u potpunosti preuzele stvar u svoje ruke. Prednost je polako razsla iz minut u minut, raspu ca ne An dri ja {e vi }e va i Tomasovi}eva imale su podr{ku ostalih saigra~ica tako da je ve} posle desetak minuta nastavka bilo jasno da }e bodovi ostati u Novom Sadu. I po red do brih in ter ven ci ja Latakove, A|anke su posustale tako da kona~nih 10 golova razlike u korist Vojvodine, mo`da, nije pravi odraz kvaliteta ove dve ekipe. J. Ga li}

PR VA MU [KA LI GA - SE VER

Raz i gra ni Te me rin ci Mla dost TSK – No va Pa zo va 31:28 (16:12) TE ME RIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca: 300, sudije: Radakovi} i Bakmaz (Novi Sad), sedmerci: Mladost TSK 3 (3), Nova Pazova 4 (3), iskqu~ewa: Mladost TSK 10, Nova Pazova 8 minuta, crveni karton: Kne`evi} (Mladost TSK) u 59. minutu. MLA DOST TSK: Ardali} (3 odbrane), Panteli} 2, Okuka 1, Kne`evi} 1, Tankosi}, Gruji~i} 7, Jovanovi}, Kosanovi}, \uri} 7, Pokrajac 1, Lisica 11

(3), Voki}, Lau{ev, Marjanovi} 1, Savanovi} (10 odbrana, sedmerac). NO VA PA ZO VA: Vejinovi} (9 odbrana), Kuki} 1, Ivani} 3, Grubi} 3, @ivkovi}, Nedeqkovi} 10 (2), Gamber 4, Guduri} 2, Naran~i}, Vok{i, Jankovi}, Kova~evi}, ]ojba{i} (2 odbrane), Marinkovi} 5 (1), Oqa~a, Ostoji}. Ru ko me ta {i Mla dost TSK iz Ba~kog Jarka lak{e od o~e-

dnevnik

kivanog pobedili su Novu Pazovu. ^eta trenera Gorana Kurte{a diktirala je ritam, vodila i sa devet golova razlike, pa je poraz mlade gostuju}e ekipe bio neminovan. Blistao je bek Milan Lisica, uz rame su mu bili Nenad Gruji~i} i Simo \uri}, dok je kod Pazov~ana razigrani Nenad Nedeqkovi} bezuspe{no poku{avao da spre~i poraz. M. Me ni }a nin

NO VI SAD: Mala dvorana Spensa, gledalaca: 120, sudije: Kusoni}, Husari} i Dejanovi} (svi BiH). VOJ VO DI NA: Popovi} 23, ôrto 7, Bo{kovi} 3, Stupar 13, Zekovi}, Piper, ]iri}, Bu~evac 6, [esni} 13, Halimi}. PTE PE^: Bala, Cirjak, Cukor 2, Santa, Fure{ 9, ûtora{ 5, Du{ani} 16, Horvat 8, Barbour 7, Raus, âmo{i 6, Je{ke 16. Ko{arka{ice Vojvodine poraène su na premijeri Adriatika lige u Novom Sadu od ma|arskog Pe~a - 65:69. Novajlija u regionalnom takmi~ewu uzeo je meru podmla|enom sastavu crveno - belih, nakon boqeg izdawa u prvom poluvremenu. Izabranice gostuju}eg trener \oki}a, predvo|ene tandemom Du{ani} - Je{ke, uspeo je boqe da u|e u me~, da bi u 15. minutu stekle i najve}u prednost na susretu- 32:16. U fini{u prvog dela igre Novosa|anke su ipak uspele da umawe zaostanak do odlaska na odmor preko Popovi}eve i [esni}eve (41:28). Velika èqa i borbenost donele su crveno - belima u nastavku snage da naprave preokret. Tre}u ~etvrtinu su doma}e ko{arka{ice u potpunosti uspele da iskontroli{u, Ma|arice su im u tome pomogle sa dosta igubqenih lopti, pa se uo~i posledwe deonice Vojvodina pribliìla na samo poen zaostatka (51:52).

Malo za slavqe - Jovana Popovi}

Sve ovo nagove{tavalo je neizvesnu zavr{nicu susreta u Novom Sadu. U 35. minutu, poenima Stuparove, doma}e ko{arka{ice su do{le i do prvog i ispostavilo se na kraju jedinog vo|stva na me~u 58:57. Ipak, zahvaquju}i dominaciji u skoku i raspolo`enoj

Du{ani} i Fure{ go{}e su usele u fini{u da se odlepe na {est razlike i zaslu`eno slave. Narednu utakmicu ko{arka {i ce Voj vo di ne igra ju u sredu u Novom Sadu protiv Ceqa (16 ~). I. Gru bor

Pa lan ~a ni ma ceo plen La vo vi – Me ta lac 23:20 (12:11) BA^ KA PA LAN KA: Sportska hala Tikvara, gledalaca 500, sudije: Mandi} i Kova~i} (oba iz Novog Sada), sedmerci: Lavovi 4 (3), Metalac 4 (4), iskqu~ewa, Lavovi10, Metalac 6 minuta. LA VO VI: Porobi} 7 (2), Kozomora 2, Vru}ini} 2, Pejak 2, B. Ra|enovi}, D. Ra|enovi}, Kova~evi}, Maksimovi}, Kraq, Perleta, Stanoj~i} (13 odbrana), O. Karanovi}, Jovi} 2, Novakovi}, Pu|a 6, A. Kne`evi} 2. ME TA LAC: Poli} (4 odbrane), Bajat 1, Devetak, Ili} 4, Koki}, Radi}, Savi} 1, Tojagi}, \uki} 10 ( 4), Manojlovi}, Eri}, Milo{evi} 4, Graji}, Kor~ok, Petrovi} (12 odbrana i sedmerac). Ba~koplana~ki Lavovi su uspeli da savladaju veoma borbenu i ~vrstu ekipu Metalca, koja se qubitqima rukometa u Tikvari predstavila u solidnom izdawu. Prvo poluvreme proteklo je uglavnom u izjedna~enoj igri (osam puta bilo nere{eno), a zanimqivo je da su Futo`ani u 25. minutu vodili sa 11:8, da bi nakon toga usledila serija Ba~kopalan~ana od 4:0, pa je prvi pe-

riod igre pripao doma}oj ekipi12:11. U 47. minutu doma}i rukometa{i su vodili sa 19:14, da bi ne-

eventualno do|u do izjedna~ewa. Zaslu`ena pobeda, doma}e ekipe u ~ijim redovima su pored golmana Stanoj~i}a, dobru igru

Pro ma {a ji ma u po raz Cr ve na zve zda - Ti tel 22:25 (13:11) KI KIN DA: Hala SC Jezero, gledalaca 500, sudije: Popov i Risti} (Novi Sad). Sedmerci: Crvena zvezda 3 (2), Titel 1 (1), iskqu~ewa: Crvena zvezda 8, Titel 10 minuta. CR VE NA ZVE ZDA: Ni{kov (14 odbrana), Markovi}, Lazi}, Terek, Komarek, Dukatarov, Veki} 4, Belo{ 5, Veli~kov, Stepanov, Goli}, Pa{i} 5 (2), Babi} 6, Toki} 2. TI TEL: Todor~i}, Vrgovi} 4, Balog, Petrovi} 6, Ivkovi} 4 (1), Kurte{ 2, Milosavqev (16 odbrana i sedmerac), Kova~, Vje{tica 2, Kuzmanov, Vojnovi}, Perlete 6, Ili} 1. Rukometa{i Zvezde zaslu`eno su pora`eni, pred 500 navija~a, od borbene ekipe Titela. Mokrin~ani su na odmor oti{li sa dva gola u plusu, da bi u nastavku gosti za 10 minuta postigli pet golova, a doma}in samo jedan. Do 55. minuta igrao se gol za gol, da bi kod rezultata 22:21 doma}in proma{io dve {anse, {to im gosti nisu oprostili i sa tri gola stigli do pobede. M. S. {to kasnije gosti smawili na samo dva - 21:19. Tada je na scenu stupio golman Ba~kopalan~ana Sa{a Stanoj~i}, koji je u nekoliko navrata sjajano intervenisao i spre~io igra~e Metalca da

PR VA @EN SKA LI GA - SE VER

U re ì ji Iva ne Mi tro vi} Te me rin – Ki kin da 17:26 (6:12) TE ME RIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca: 400, sudije: Bura i Perendija (Nova Pazova), sedmerci: Temerin 7 (3), Kikinda 4 (2), iskqu~ewa: Temerin 14, Kikinda 26 minuta. Crveni kartoni: trener Milan Vje{tica u 20. (Temerin), Nevena Sole{a u 47. minutu (Kikinda). TE ME RIN: Ivanov (11 odbrana, sedmerac), Mari~i} 4, Ember, Tepi}, Drugovi}, Vukovi} 3 (1), Nikoli} 3 (2), Blanu{a 2, Te{anovi}, Jankovi}, Pani}, Kremenovi}, Laki}, Miku{ak, Mora~a 2, Pavlov 3. KI KIN DA: Vu~eti} (7 odbrana, sedmerac), Sole{a 2, Ardala 2, Belo{, @ivkov 2, Mitrovi} 4, Mihajlov 1, M. Agbaba 4, Golu{in, J. Agbaba 5, Risti} 1, Vukajlovi} 3, Mili}evi}, Komleni} 2 (2), Aleksi} (2 odbrane). Prvi korak rukometa{ica Temerina na prvoliga{koj pozornici nije bio uspe{an, po{to su poraène od borbenih i vrlo kvalitetnih go{}i iz Kikinde. Fitiq je zapalilo nekoliko sudijskih gre{aka, nervoza je izbila u prvi plan, pa su sevali crveni kartoni, a iskqu~ewa se re|ala kao na filmskoj traci. Doma}e je nepotrebno okovala trema, odigrale su ispod mogu}nosti, proma{ivale sedmerce i do 20. minuta postigle samo dva pogotka. Kikin|anke su mawe gre{ile, a sve poteze je vukla vihorna Ivana Mitrovi}, reìser zasluène pobede. M. Men.

pru`ili Pu|a, Jovi}, Kozomora i u prvom poluvremenu Porobi}. Kod gostiju golman Petrovi} se uz prvog strelca utakmice Du{ana \uki}a, najvi{e istakao. M. \. K.

Su bo ti ~a ni za slu è no @e le zni ~ar - Voj put 23:29 (10:16) IN \ I J A: Sport ska ha la, gle da la ca:100. Sudije: Trivkovi} i Milosavqevi} (obojica iz Be{ke). Sedmerci: @elezni~ar 4 (3), Vojput 5 (4), iskqu~ewa: @elezni~ar 2, Vojput 6 minuta. @E LE ZNI ÂR: L. Arseni}, Bubalo, Drobac, N. Arseni} 2, Damwanovi} 3, Novakovi}, Predovi} 1, Bali} 4, Popovi}, Kriànovski 3, Plav{i} 1, Stjepanovi} 4, Sekuli}, Dutka, Pernar 5 (3). VOJ PUT: Vukoslavovi}, Kosovi}, Jeli} 2, Pavlovi} 1, Jawi}, Kaltak 1, Kova~evi} 3, Todorovi}, Mati}, Jovanovi} 2, Kuki}, Distol 3, Pato~kai 6, Papi} 10 (4), Boòvi} 1, \ukanovi}. Rukometa{i @elezni~ara su na prvoliga{koj premijeri namerili na prejakog rivala pa je poraz bio neizbeàn. Iskusni Plav{i} i saigra~i su samo na po~etku utakmice parirali gostima, nekoliko puta su imali rezultatsku prednost(1:0, 3:1, 4:2 i 5:3), da bi od rezultata 7:7 Suboti~ani pre{li u vo}stvo, pove}avali razliku iz minuta u minut i zadràli je do kraja me~a. D. Vi.

de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak24.septembar2012.

Ka ko ra ste mo u qu de?

Pe sma o be loj ra di Bio jed nom je dan cvet, vr lo lep.

To je bi la be la ra da, a dom joj je bi la jed na le pa li va da. Ra sla je be la ra da ra sla i po ra sla, po sta la je naj lep {i cvet, za i sta pre lep. Svi lep ti ri, bu ba ma re, p~e le i bum ba ri su se we noj le po ti di vi li. Sve dok jed nog da na de voj ~i ca jed na ma la ni je be lu ra du ubra la i maj ci je za ro |en dan da la. Je le na Bi li}, V-4 O[ „\u ra Jak {i}” Ka}

Len ka Ka la bi}, II-6, O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko”, ^e re vi}

I VOT... Re~ ko ja te gr li, re~ ko ja mo è da te ra zo ri... ì vot... Re~ ko ja ubr za va vre me on da ka da è li{ da sta ne. Vre me, na à lost, ne sta je ve} te ~e da qe i tad, ba{ tad, ti po sta je{ ~o vek. Tre nu ci OD RA STA WA - Tre nu ci ko je sam ja pre ra no ose tio na svo joj ko ì. Pri zna jem, ti mo men ti su pe kli. DE TIW STVO... Ka ù naj lep {i deo ì vo ta, Ka ù od ra ste{ ka da re al nost spu sti za ve su i za vr {i se pred sta va. Ta da na po kon, od ra ste{. Ali, ka ko ne {to mo è da se za vr {i, ka da ni je ni po ~e lo? Pr va qu bav, pr va tu ~a. Sve te uspo me ne imam, ali ipak, osta jem na gra ni ci sno va i re al no sti. Ja sam pi sac i za to ka da do bi jem olov ku i pa pir, on da se otvo rim. Pri zna jem za {to usa mqen tu ma ram uli ca ma pro {lo sti i bo la. Se }am se kao da je bi lo ju ~e. Kre nu li smo na mo re, otac, maj ka, brat i ja. Ko li ko znam, ne gde u bli zi ni Bu dve nas je uda rio ka mion. Bio sam te {ko po vre |en. Moj otac je, na -

`a lost, na li cu me sta bio mr tav. To ni sam znao. Ni su mi sme li re }i, jer su mi dva krv na su da pre ti la da puk nu. Ni sam znao. @i veo sam u uve re wu da sam je di ni po vre |en. Po sle me sec da na, po sled we ve ~e ri u bol ni ci, sa znao sam za o~e vu smrt. Po ~eo sam da pla ~em. Ni sam mo gao pre sta ti. Sve sli ke pro {lo sti vra }a le su se, pro la zi le su kroz mo ju ne zre lu gla vu. Ka da sam do {ao ku }i, svi dru go vi su bi li uz me ne, da bi po sle iz ve snog vre me na iz da li na {e pri ja teq stvo. I da qe sam upla {en. I da qe taj strah vla da i ra za ra unu tar me ne i mo jih se }a wa. Ni ko ni je sa vr {en, ali... Za ovih ~e tr na est go di na `i vo ta, shva tio sam da ov de ne pri pa dam. Vre me br zo te ~e. Sva kog da na ka da se po gle dam u ogle da lo, moj od raz sve vi {e sta ri. Tre nu ci opet bo le i pe ku, ali, da li ova ko ra ste mo u qu de? Vuk Pre bi ra ~e vi}, VI II raz red O[ „Jo van Kur su la” Var va rin

Zdra vi ca @i ve la hra na, ì ve la ba na na, gro `|e i med, a mo è po ne kad i sla do led. @i veo pi ri na~, ì ve lo mle ko, a mo è i pu ding, po je di ga sa mnom se ko. [ar ga re pa i re pa, ku pus i kar fiol uku sa su fi na jer su pu na vi ta mi na. @i ve li mi, ì ve li svi, ja ki bi li i zdra vu hra nu kon zu mi ra li.

Una Gvo zden, III-4, O[ „Ivo Lo la Ri bar”, No vi Sad

Ta wa Bru sin, IV-1 O[ „Stan ~i} Mi lan U~a” Ku ma ne

Ni na Bran ko vi}, II-3, O[ „Du {an Ra do vi}”, No vi Sad

Ovo je... Ovo je moj naj bo qi drug Ni ko la [a {a ro ga. On ima sme |e o~i i ko su. We go va omi qe na bo je je pla va i vo li da igra fud bal. To li ko je qu ba zan, da se po ne kad po sti dim. On ima ze le nu tor bu i vi sok je. Ve seo je i do bar je drug. Ve seo je kad pri ~a mo vi ce ve i kad je ras po lo `en, a do bar je drug za to {to mi uvek po zaj mi stva ri i za to {to vo li da se igra. Ro |en je 17. 6. 2000. Ni ko la tre ni ra pli va we i ima pu no me da qa. Omi qe ni pred met mu je fi zi~ ko i do bar je u ma te ma ti ci. Ni ko la se ja ko le po obla ~i i do bar je |ak. Ka da me ne ko tu ~e, on me uvek od bra ni. Ni ko la ima iste oso bi ne kao ja: vo li da tr ~i, da se pe we na dr vo i da igra igri ce. On vo li da gle da i cr ta ne. Ni ko la ima se stru Ta ma ru, ko ja ima pet go di na. On no si cr ve ne ma ji ce. Ni ko la je do bar drug i znam da me ne bi ni ka da vre |ao i la gao. Lu ka Da mja no vi}, III-4

Do `i vqaj s ras pu sta

a d a ne k o iz g o v o r i re~ „pri ro da”, pr vo na {ta po mi slim su ze le na bo ja, mi ri si cve }a i ~e ti na ra, pe sma pti ca i ose }aj slo bo de i is pu we no sti. Vre me ras pu sta je ide al no da se po ve de u pri ro di. Ove go di ne sam s po ro di com bi la u ma na sti ru Sve t i Pro h or P~iw s ki, ko ji se na la zi na ju gu Sr bi je, na pla ni ni Ko zjak. Naj bli `e se lo je uda qe no ne ko li ko ki lo me ta ra, ta ko da su ma na sti ru naj bli ` e kom { i je {u m a i re ka P~i wa. Iz ra na smo i{li na pla n i n a r e w e i sku pqa li ka me we neo bi~ -

Moj brat oj brat se zo ve Du {an. On ima {est go di na i M ide u za ba vi {te.

Moj brat je stal no za kom pju te rom i po ceo dan igra igri ce. Mno go je raz ma èn. Naj vi {e od iga ra vo li fud bal i te nis. Vo li da po ma è ta ti u ga ra ì i èq no o~e ku je na {eg de du iz Ne ma~ ke. On ni je dan cr ta ni ne sme da pro pu sti i vo li sa mo stra {ne fil mo ve. Ne sta {an je, kao i we gov naj bo qi drug Sla vi {a. Mno go br zo tr ~i. Kad mu je ba{ do sad no, igra ko {ar ku sa mnom. On i ja po ne kad ide mo u {et wu. Obo à va da bo ji. Sti di se qu di, ali br zo se ukla pa s dru gom de com. od pi }a naj vi {e vo li sok. Ja vo lim mog bra ta, iako je ne sta {an.

nog iz g le d a. Po p od n e smo, za jed no s gru pom de ce ko ja je tu bi la u {ko li u pri ro di, cr ta li sve ono ~e mu smo se di vi li. Ja sam na cr ta la ste nu ko ja je neo bi~ no vi ri la iz {u me. Pred ve ~e bi oti {li do re k e da ras h la d i m o no g e, u`i v a ju } i u zvu k u ko ji stva ra. Ne ve na i ja }e mo na pra vi ti sli ku od sa ku pqe nog ka me wa, oka ~i ti je u dnev ni bo ra vak i na taj na ~in une t i deo do ` i v qe n e pri ro de u svoj dom. Du wa Pe tro vi}, IV-e O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj” Srem ska Ka me ni ca

Alek san dra ^o ba nov, I-1, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sr bo bran

Ni ko la Pa ni}, III-1 O[ „Ste van Kni }a nin” Kni }a nin

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak24.septembar2012.

У БИОСКОПИМА

„Доктор Реј и ђаволи” Филм редитеља Динка Туцаковића „Доктор Реј и ђаволи”, након премијере на овогодишњем Фесту, од 26.септембра биће на редовном репертоару у српским биоскопима, саопштио је дистрибутер „Me ga Com Film“. Свечана пројекција одржаће се у крагујевачком биоскопу Синеплекс, у среду 26. септембра у присуству редитеља Туцаковића и екипе филма а од 27. септембра почиње редовна дистрибуција филмске приче о легендарном америчком редитељу Николасу Реју, познатом, поред осталог, Сцена из филма „Др Реј и ђаволи” по остварењу „Бунтовник без разлога“ са Џејмсом Ди- зависник од дрога. У то време је ном у главној улози. радио на пројекту „Dr&His De Туцаковић је свој филм зами- vils” (Доктор и његови ђаволи) слио као мистерију, за реја се за- заснованом на роману Дилана интересовао још за време студи- Томаса. ја, које је уписао 1979. године, Док су у САД његова породикада је Рај умро. ца, продуцент Семјуел Бронстон Реј је боравио у Београду ше- и глумац Чарлтон Хестон, једна здесетих година у покушају да од највећих глумачких звезда сними филм, до чега није дошло тог времена, организовали посплетом чудних околности и - трагу за њим и за ту потребу чак нестао је без трага. унајмили приватног детектива, У Београд је дошао на позив Реј је у Београду био хваљен и директора Авала филма Ратка заштићен, под „благословом” Дражевића. Поред тога што је председника Тита. био талентован и генијалан реИпак и ту је било проблема, дитељ, Реј је био и комуниста и Реј је желео да сними ауторски

Из филма „Холи моторс”

без Оскара. Назван према фантазмагоричном хотелу испред кога се паркирају лимузине од три метра, од којих је једна прави јунак овог филма Леа Каракса, филм се од самог почетка сусретао са невероватним потешкоћама реализације јер су потенцијални глумци како и продуценти и техничко особље гинули, смењивали се један за другим и одустајали од њега из различитих разлога. Филм у коме јунак, извесни господин Оскар, отелотворен неизмерно талентованим Дени Ла-

нисмо имали прилику да видимо у француским салама. Ако се пак присетимо правог задатка надреалистичког покрета у Француској и у уметности уопште, схватићемо да се овај фантазмагорични бунт према стварности обраћа превасходно реалним људима и ситуацијама, као што су нас давно Буњуел, Дали и Арто подучавали : У ствари, најбољи уметнички покрет у Европи почетком и средином двадесетог века, беше неправедно изгнан са домаћег тј француског терена, али који

филм док су Дражевић и другови имали другачије идеје. Они су желели костимирани спектакл који би промовисао Авала филм као Холивуд на Балкану и СФРЈ као земљу слобода, негде између Запада и Гвоздене завесе. Улоге у филму тумаче Паул Мурај, Драган Бјелогрлић, Бојан Димитријевић, Лена Богдановић, Светозар Цветковић, Ана Софреновић, Тихомир Станић, Јана Милић Илић, Миодраг Крстовић, Слободан Ћустић, Павле Пекић, Марко Гверо и Гордон Мурај. (Танјуг)

најновија генерација редитеља попут Каракса, Лвовске, Сфара и Шомеа оживљавају тренутно на сасвим актуелан начин. Ова мешавина научне фантастике, стрипа и реализма подигнутог на највиши степен, у којој клошар, киднапер фотомодела коју недужно глуми Ева Мендес прождире руже, да би затим склизнуо у улогу убице пародираног из најмрачнијих америчких трилера осамдесетих, уводи нас у нову врсту бурлеске у којој је синеаста не само песник коментатор друштвене ситуације, Андре Бретоновског стила и оријентације, већ и доброћудни посматрач историје свих досада виђених филмских жанрова . Коментари публи ке у сали приликом гледања овог филма укључивали су непрестано дозивање познатих ауторитета у стилу « Ала ово личи на Кустурицу » или « Ово је скинуо из јапанске манге ». Истина, филм и њих пародира, као и нека друга већ виђена остварења, али на крајње оригиналан, нови начин више реалистично него « над » јер нам је и стварност око нас увек нова чак и кад се присећа светлих примера из прошлости. (Специјално из Париза) Нина Живанчевић

ПРВИ ПУТ ЕЛЕКТРОНСКИМ ПУТЕМ

Гласање за Оскаре Гласање за престижне филмске награде Оскар обављаће се први пут и електронским путем, у жељи да се убрза читав процес. Из Академије филмских уметности и наука саопштено је да ће нови онлајн систем гласања бити коришћен први пут у 85-годишњој историји доделе Оскара, пренеле су светске агенције. Такође, у прелазном процесу, 6.000 чланова Академије моћи ће да користи и традиционалне гласачке листиће како би номиновали и одабрали најбоље глумце, филмове, редитеље, сценаристе и друге победнике у 2012. години. У прошлости, гласачки листићи су слати широм света члановима Академије - редитељима, глумцима, сценаристима, продуцентима и другим водећим личностима у филмској

Три филма из Србије ји је циљ да представи уметност и културу земаља југоисточне Европе. Пето издање манифестације организује се под слоганом „The Ar tist in Char ge„. Биће представљена савремена остварења из региона, различитих уметничких погледа и израза. На програму су и бугарски филм „Вера, љубав и виски„ Кристине Николове и словеначко-хрватскобосанска копродукција „Трактор, љубав и рокенрол„ Бранка Ђурића. (Танјуг)

Успех „Параде” у Немачкој

Фантазмагорични бунт ваном , мења маске и улоге од једног скретања у Паризу до другог, пре свега је надреалистичка фикција научно фантастичног карактера какву још од Карнеовог филма „Деца раја”

НА ФЕСТИВАЛУ У АМСТЕРДАМУ

Филмови „Смрт човека на Балкану„ редитеља и сценаристе Мирослава Момчиловића, „Клип„ Маје Милоша и „Лице револуције„ Владимира Миловановића приказани су на „Bal kan Snaps hots„ фестивалу у Амстердаму. Фестивал, како је саопштила ауторска екипа филма „Смрт човека на Балкану„, одржан је од 21. до 23. септембра, а Момчиловићев филм је, у његовом присуству, приказан у суботу. „Bal kan Snaps hots„ је мултимедијални фестивал, чи-

„ХОЛИ МОТОРС” ЛЕА КАРАКСА

Неретко најбољи филмови на Канском фестивалу остају ненаграђени, али је доиста тако ретка униформна негативна реакција филмске критике на вест да је филм «Холи моторс » остао

dnevnik

индустрији, а резултати су таблирани од стране запослених у рачуноводственој фирми ‘’ПрицењатерхоусеЦооперс‘’. Посматрачи индустрије оценили су да прелазак на електронски вид гласања може бити тежак за неке чланове Академије, који су старији и конзервативнији по својон природи, а да исто тако нови вид гласања може дати простора младим гласачима да изразе своја модерна схватања. Из Академије је саопштено да увођење онлајн гласања је уследило након консултација са њеним члановима. Чланови ће такође имати помоћ путем телефонске линије која ће бити доступна 24 сата. (Танјуг)

Филм Срђана Драгојевића „Парада„ забележио је велики успех у Немачкој, где га је прве недеље приказивања у биоскопима видело 20.400 гледалаца, саопштила је диструбутерска кућа „Ci ne fest„. Филм је стартовао у немачким биоскопима са 45 филмских копија, од којих је већина синхронизована на немачки. Само у Берлину, публика може да погледа „Параду„ у чак пет биоскопа. Добром почетку дистрибуције филма „Парада„ претходило је 11 премијера у великим градовима Немачке, којима су поред редитеља Срђана Драгојевића присуствовали и глумци Никола Којо и Милош Самолов. „Оно што је филм ‘Парада‘ доживео на немачкој турнеји може се само назвати огромним успехом. Овације у скоро свим градовима које смо обишли, интересовање за процес настанка филма, интелигентна питања, како немачке тако и наше публике, допринеле су да се

сва тројица осетимо као репрезентативци своје земље који су освојили неки важан турнир или узели неку медаљу„, казао је Којо. „Ово је велики успех не само за нас који смо се две године борили да се ‘Парада‘ деси, већ за читаву српску кинематографију,

али и кинематографије региона које су у ‘Паради‘ учествовале. Поред тога, ово је јако добра прилика да се и немачкој јавности представимо у бољем светлу него што смо представљани током претходних година„, навео је Драгојевић. (Танјуг)

НА ФЕСТИВАЛУ У САН СЕБАСТИЈАНУ

Признања петорици великана Велики број звезда, попут Џона Траволте и Јуана Мекгрегора, окупиo се на Међународном филмском фестивалу у северношпанском граду Сан Себастијану, који почео у петак, 21. септембра. „Ова година је посебна пошто фестивал обележева 60-годишњицу од оснивања„, казао је за АФП директор манифестације Хосе Луис Ребординос, најављу-

Редитељ Оливер Стоун

јући, уочи почетка манифестације, долазак неколико великих филмских имена. Фестивал, најстарија и најпрестижнија манифестација ове врсте у земљама шпанског говорног подручја, има обичај да сваке го-

дине одаје почаст једној великој звезди, додељујући јој награду Донастиа за животно дело. Ове године, међутим, организатори су одлучили да признање добије пет великана филмског платна. Поред поменутих Мекрегора и Траволте, то су и редитељ Оливер Стоун и глумци Томи Ли Џонс и Дастин Хофман. „Желели смо да то буду људи који чине део историје филма, али који и даље раде на њему. Желели смо да се загледамо у прошлост, а да истовремено кажемо да овај фестивал, пре свега, има и размишља о будућности„, истакао је Ребординос. Свих пет добитника награде Донестиа представиће се с једним од својих најновијих остварења. Хофман (75) ће у такмичарској селекцији представити свој редитељски првенац „Qu ar tet„, смештен у старачком дому за оперске певаче и музичаре, који ће затворити фестивал 29. септембра, док ће ван конкуренције бити приказан најновији Мекгрегоров филм „The Im pos si ble„ који говори о борби за преживљава-

ње једне породице за време цунамија 2004, у режији Шпанца Хуана Антонија Бајонеа. Стоун и Траволта ће се такмичити за награду у оквиру програма „Za bal te gi-Pe arls„ са трилером „Sa va ges„ у којем, такође, глуме Салма Хајек и Блејк Лајвли. Конкурент ће им бити Џонсова романтична комедија „Ho pe Springs„ у којој ће холивудском ветерану партнерка бити Мерил Стрип, која је награду Донестиа освојила 2008. Од осталих великих звезда чији је долазак најављен на фестивалу су Ричард Гир, Сузан Сарандон, Бен Афлек, Пенелопе Круз, Бенисио дел Торо и Клаудија Кардинале. Укупно 15 филмова ће се ове године такмичити за главну награду, Златну шкољку, међу којима су „All Apo lo gi es„ младе кинеске редитељке Емили Танг, „Le Ca pi tal„ Косте Гавраса, „Rhi no se a son„ Турчина Бахмана Гобадија и „The Hypno tist„ Швеђанина Ласеа Халстрема. На фестивалу ће, у оквиру програма „Za bal te gi Spe ci als„, бити приказан и редитељски деби Маје Милош „Клип„. Филм младе српске редитељке биће представљен у знак подршке поводом забране његове биоскопске дистрибуције у Русији. (Танјуг)

ТОРОНТО ФИЛМ ФЕСТИВАЛ

Најбоља Раселова трагикомедија Награда за најбољег докуменФилм „Силвер лајнингс плејбук„ (Sil ver Li nings Playbo ok) тарца отишла је филму „Ar te Дејвида Расела, о бившем профе- fact„ Бартоломјуа Кјубинса који сору средње школе који се враћа да живи код родитеља након краћег боравка у менталној институцији, освојио је главну награду на овогодишњем Филмском фестивалу у Торонту. Ова трагикомедија, у којој поред Бредлија Купера играју Роберт де Ниро, Џулија Стајлс и Џенифер Лоренс, поИз филма „Silver Linings Playbook” нео је награду публике на синоћњој завршној вечери фе- говори о пробоју бенда у савременом свету музике, док је филм стивала. На почетку фестивала, Расел, „Call Girl„ Микаела Марсимејпознат по остварењима „Fig hter„ на, о скандалу у вези проституи „I lo ve Huc ka be es„ открио је да ције који је 1970-их уздрмао је глумце за овај филм изабрао Шведску, представљен у оквиру програма „Дискавери”, добио је путем скајпа.

Међународну награду критике. Међу награђеним остварењима су и „Dans la ma i son„ француског редитеља Франсоа Озона, који је понео Међународну награду критике у оквиру Програма специјалних пројекција, као и „Se ven Psycho paths„ Мартина Мекдонега, са Колином Фарелом у главној улози, који је освојио награду публике у популарном програму „Поноћно лудило”. Када је реч о домаћим остварењима, награду за најбољи канадски филм однео је филм „La u ren ce Anyways„ младог редитеља Гзавијеа Долана који говори о младићу који жели да промени пол. (Танјуг)

kultura

dnevnik

ponedeqak24.septembar2012.

НА КРАЈУ 46. БИТЕФА

Гран при „Мира Траиловић” за холандску представу „Деца Сунца” Гран при „Мира Траиловић„ 46. Битефа добила је је холандска представа „Деца Сунца„ аутора Ива ван Ховеа. Специјална награда жирија припала је представи „Мрзим истину„ загребачког театра &ТД, према концепту и у режији Оливера Фрљића. То је у Битеф арт кафеу током викенда саопштио жири учесницима и гостима фестивала, након завршетка главног програма. Гран при се додељује за најбољу представу у целини и уобичајено је да се не образлаже. Специјална награда додељена је Фрљићу „за преузимање ризика како би на основу личног искуства створио чисту и јасну представу, за интелигентан драматуршки поступак и уметнички експе-

римент„. Жири је истакао да је одлично одабран и простор за из-

вођење те представе - Музеј историје, што је допринело њеној кон-

текстуализацији. Председник међународног жирија био је Горан Ињац из Пољске, а чланови Жан Пјер Тибода, Елизабет Шак, Ђурђа Тешић и Маја Мирковић. Представа „Мрзим истину„ била је најбоља по мишљењу публике. У традиционалном гласању гледалаца добила је про сечну оцену 4,643. На другом месту је „Гозба„ (Словенија) 4,642, а на трећем „Они живе„ (Србија) 4,53, саопштила је селекторка Битефа Ања Суша. Овом приликом објављена је и награда „Политике„ за најбољу режију, која је припала младом српском уметнику Милошу Лолићу за „Крваве свадбе„ у извођењу позоришта Фолксбине из Минхена. (Танјуг)

ЈУЧЕ У БЕОГРАДУ

Отворен Легат Милорада Павића

Легат Милорада Павића, који је славни писац оставио родном граду Београду, први пут је јуче

отворен за јавност, у оквиру манифестације „Дани европске баштине”.

Посетиоце Легата (у улици Браће Барух, број 2) дочекала је књижевница Јасмина Михајловић, Павићева супруга и старатељ Легата, чији је оснивач Скупштина града Београда. Заинтересовани су могли да виде простор у којем је писац стварао, преко 300 преведених књига на 36 језика, рукопис „Хазарског речника„, лична писма и посвете великих светских писаца од Умберта Ека до Роберта Кувера. Наредне посете - 25. и 27. септембра од 12 до 13 сати, могу се заказати на инфо пултовима Туристичке организације Београда. Ове године тема манифестације „Дани европске баштине„ је

даривање и задужбинарство. Павић је Београду завештао све своје рукописе, књиге, архиву, библиотеку од више хиљада наслова, писаћи сто из 18. века, као и две уљане слике из истог периода, описане у његовом роману „Предео сликан чајем”. Ауторска права на Павићеве књиге држи његова супруга, док је град Београд власник поменутих добара. Павић је, између осталих светски признатих романа, аутор двојезичне српско-енглеске монографије „Кратка историја Београда„, као и збирке „Нове београдске приче”.Његов споменик се налази на Ташмајдану, док је у центру Москве Павићево попрсје постављено у Алеји светских писаца. (Танјуг)

НА ОСМОМ ФЕСТИВАЛУ КАМЕРНЕ МУЗИКЕ „ТИСИН ЦВЕТ“ У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

Једини вокално-инструментални програм Сала Музичке школе у Новом Кнежевцу била је претесна да прими бројне посетиоце Осмог фестивала камерне музике „Тисин цвет“, заинтересоване за вече вокално-инструменталне музике протеклог викенда . Задо-

Некадашње запажене студенткиње Академије уметности у Новом Саду (Марковићева и као једна од првих стипендисткиња Фонда „ Меланија Бугариновић“), усавршавање су наставиле у Букурешту, односно Мајамију, да би ка-

вољству првог сусрета с нашом изванредном мецосопранисткињом Тамаром Марковић, допринели су и пијанисткиња Мирна Мирков-Стес и шеснаестогодишњи гитариста Виктор Јускан, ученик Средње музичке школе у Суботици, у којој раде обе уметнице.

ријере даље развијале и ван граница домовине. Тамара Марковић као солисткиња неколицине оперских кућа у Немачкој, Мирна Мирков-Стес као камерни музичар и педагог. Већ од арије старог барокног мајстора Ђованија Батисте Бонончинија, уведене одлучним пијани-

стичким наступом, и до краја праћене „разговетно“ донетом клавирском партијом, с уживањем смо слушали волуминозни и свеж, лепо обојен глас, предодређен за велике оперске сцене, подсећајући се најуспелијих улога (за нас су то биле Џејн Сејмур из Доницетијеве „Ане Болен“ и Шарлота из Маснеовог „Вертера“) које је мецосопранисткиња креирала у Београдској опери. Као певачица у најлепшој снази и годинама, Тамара Марковић се на новокнежевачком подијуму исказала и у опсежној виртуозној арији Орфеја из истоимене Глукове опере, изводећи је у правом „италијанском“ стилу, контролисаним дугим дахом, са заобљеним фразама и чистим украсима и висинама. Узбудљиво и с уверљивом шпанском „аромом“, с пуним интензитетом, продорношћу и страственошћу, отпевала је и три композиције Каталонца Фернанда Обрадорса. Темпераментно, а опет децентно донете сочне мелодије и карактеристичне ритмове инспирисане шпанским фолклором, снажно је подржавала енергична, у трећој песми и токатним ударима ојачана клавирска деоница. Централни пр-

ограмски блок Тамара Марковић и Мирна Мирков-Стес посветиле су претежно позноромантичарској соло песми (Чајковског, Хацеа, Бајића и Христића), равноправног удела гласа и инструмента, у чијој је бујној и наглашено драматичној интерпретацији мецосопранисткиња показивала снагу свог моћног вокала. То је потврдила и извођењем чувене арије Ацучене (Вердијев „Трубадур“) и популарне хабанере и сегедиље (Бизеова „Кармен“), које су, у складу с њеним квалитетима, дале раскошну завршну ноту једином вокално-инструменталном програму овогодишњег фестивала „Тисин цвет“. Давање шансе тек стасавајућем гитаристи Виктору Јускану да кроз три инструментална „одморишта“ (као и једну пратњу гласу у Ђулијанијевој „Каватини“) покаже таленат који га издваја од вршњака, дало је овом концерту нарочит значај. Млади музичар се сигурно „изборио“ с техничко-извођачким захтевима садржајно разноликог репертоара који свирају највећи мајстори гитаре (дела италијанских композитора Алфонса Мударе и Маура Ђулијанија, и, нарочито, Парагвајца Аугустина Бариоса Мангореа). Марија Адамов

УРУЧЕНО КЊИЖЕВНО ПРИЗНАЊЕ „МИОДРАГ БОРИСАВЉЕВИЋ“

Лауреат Бањалучанин Слободан Јанковић Награда „Миодарг Борисављевић“ за најбољу кратку причу на овогодишњем конкурсу коју по трећи пут организује Културни центар у Апатину додељена је проф. др Слободану Јанковићу, лекару и књижевнику из Бања Луке за причу „Наша лађа“.На конкурс је пристигло више од 200 кратких прича 84 аутора из земље и иностранства Награду је лауреату прошле недеље уручио заменик председника општине Миодраг Бакић. Према његовим речима , Апатин додељује велики број награда из разних области, али признање које носи име Миодрага Борисављевића је посебно драго јер је он град први увео у књижевност.

-Први пут сам у Апатину и уверио сам се да је град леп али још је значајније што има непроцењиво богатство а то је широка река без граница, пуна топлине и са великом душом, рекао је Слободан Јанковић.- Верујем да је више аутора заслужило ову награду и због тога ми је она још вреднија- нагласио је лауреат .Осим прича Слободан Јанковић објављује и афоризме . О избору најбоље кратке приче одлучивао је жири који су чинили писци Зоран М.Мандић, Вера Грубић и Душан Радивојевић. Жири је истакао да прича Слободана Јанковића „Наша лађа“ гово-

ри о рођењу, животу и смрти а све се одвија на лађи која је симбол живота.Најтеже је писати о вечитим темама живота и литературе, а да се не пређе у патетику, што је управо успео Јанковић у својој прозној минијатури. Књижевник Миодраг Борисављевић по којем награда за кратку причу и носи име живео је надомак Апатина, на Дунаву, на Лавачу од 1954. до 1978. и у том свом дружењу са природом, Дунавом и шумама, животињским и биљним светом настао је и његов опус кратких прича које су недавно поново обљављене у збирци од девет књига. Ј. П.

ОД ВЕЧЕРАС У САВРЕМЕНОЈ ГАЛЕРИЈИ „ЗРЕЊАНИН”

Изложба графо-инсталација У Савременој галерији „Зрењанин”, вечерас у 19 сати биће отворена изложба графо-инсталација Љубомира Вучинића и Милоша Ђорђевића. Изложбом ће бити приказан нови модел реализације и презентације графичког материјала, који је уједно и дефинисан уметнички став . Метод који повезује стваралаштво Љубомира Вучинића и Милоша Ђорђевића је формулисан као „модуларна графика“, а јасно

је дефинисан самом презентацијом - форматом графичког дела које превазилази конвенцију графичког листа, али се и даље ослања на мултипликате којима се реформулише позиција у просторној перцепцији. Аутори су кохерентно повезани савременом експозицијом колаборативног уметничког рада која делује интерактивно и корелативно. И. Б.

ОТВОРЕНА СТАЛНА ПОСТАВКА НА АРХЕОЛОШКОМ НАЛАЗИШТУ У ВИНЧИ

Фрагменти за реконструкцију прошлости Стална поставка Музеја града Београда „Винча - фрагменти за реконструкцију прошлости„ отворена је на археолошком налазишту у Винчи, у оквиру „Дана европске баштине”. Изложба, настала у сарадњи Музеја града Београда и археолога који су истраживали на локалитету Бело брдо у Винчи, отворена је после две године реновирања током којих је Археолошко налазиште Винча било затворено за посетиоце. Поставка на атрактиван начин представља посуде и фигурине из периода од 5.200. до 4.200. године старе ере, откривених између 1978. и 2010. године. Стална поставка Музеја града Београда на локалитету у Винчи изгледа импресивно и потврђује изузетан значај који Винча има за Београд

отварање нове изложбене поставке у Винчи, раније је објаснио да су поставком желели да прикажу континуитет истраживања налазишта која непрекидно трају сто година, као и континуитет живота у Винчи који „искаче„ из свих оквира познатих данас. Током неолита, у периоду дужем од хиљаду година, једни поред других у Винчи су живели и радили рибари, земљорадници, ткачи, грнчари, ловци, сточари, врачеви, каменоресци, и богатство налаза и њена дуготрајност показују да је то насеље представљало истакнуто место у локалним и регионалним оквирима. Већина предмета први пут је приказана јавности, а посебно се издвајају фигурина трудне винчанске жене, „мајерс питос„ - велика посуда за

и цео Балкан, као и за схватање културе читаве Европе.Током „Дана европске баштине” све заинтересоване посетиоце до Винче ће превозити Туристичка организација Београда, и то је лепа прилика за упознавање са историјом и културом града. Винча је благо које Београд сврстава у најстарија места у свету по континуитету трајања и насељености и зато представља велику обавезу за град и Србију да се локалитет додатно обезбеди и истраживања наставе, поручују из Музеја . Кустос овог музеја Милорад Игњатовић, један од најзаслужнијих за

складиштење хране са богатом декорацијом, и „Свадбени сет из Винче„, група керамичких посуда које су се употребљавале приликом великих гозби. Посетиоцима ће посебно бити занимљива сликовито изведена делимична реконструкција унутрашњости винчанске куће са кухињским делом, у коме се налазе разне посуде и пећ. Изложба ће до 31. октобра бити отворена сваког дана, осим понедељком, а од 1. новембра до 1. априла сви заинтересовани треба долазак да најаве на бројеве телефона 011/8065-334 и 064/612-6986. С. Ковачевић

svet

ponedeqak24.septembar2012.

dnevnik

POSLE „FEJSBUK @URKE” U HOLANDSKOM MESTU HAREN

NEPAL

La vi na od ne la de vet `i vo ta KAT MAN DU: Lavina je u Nepalu usmrtila devet planinara i jo{ {est se vodi kao nestalo, dok je 13 uspelo da se spase, saop{tila je ne-

palska policija. Policijski zvani~nik Basanta Bahadur Kuvar potvrdio je da se lavina obru{ila sa vrha planine Manaslu u severnom delu Nepala. Lavina je pogodila grupu planinara iz Francuske, Nema~ke i Italije u kampu na 7.000 metara, dok su se pripremali da nastave pewawe ka vrhu od 8.156 metara. Kuvar je rekao da su tela nepalskog vodi~a i nema~kog planinara identifikovana, a da se tela jo{

sedam planinara nalaze u kampu i da se ~eka wihova identifikacija. Vremenski uslovi su se pogor{ali i bilo je nemogu}e nastaviti potragu za nestalima, prenela je agencija AP. - Do sada je 13 qudi spa{eno, od kojih su pet helikopterom preba~eni u Katmandu na le~ewe dok se jo{ osam povre|enih planinara nalazi u baznom kampu, jer spasila~ki helikopteri vi{e nisu mogli da lete, zbog slabe vidqivosti i nevremena- rekao je Kuvar. Zvani~nici poku{avaju da potvrde ta~an broj ~lanova ekspedicije i da li jo{ ima planinara koji se vode kao nestali, jer se, za sada, zna da ih je bilo oko 20-setak, navodi francuska agencija.Na stotine planinara {irom sveta, svake godine, dolaze u Nepal kako bi osvojili osam od ukupno 14 najvi{ih vrhova Himalaja, ukqu~uju}i i Mont Everest.

Hap {e wa, po vre |e ni i mi lion evra {te te AM STER DAM: Nekoliko desetina povre|enih, 34 uhap{ena i {teta koja bi mogla da dostigne i vi{e od milion evra - bilans je sukoba policije i gostiju na ro|endanu u holandskom mestu Harenu, na koji je slavqenica preko „Fejsbuka” gre{kom pozvala vi{e od 30.000 qudi. @urka je bila planirana za uì krug prijateqa, ali je na wu do{lo oko 4.000 mladih, po{to ih je, gre{kom, pozvano 30.000.U malom mestu Herenu u blizini severnog grada Groningena, do{lo je u petak uve~e do sukoba, kada je policija u nameri da otera goste, zasuta kamenicama, fla{ama, biciklima i saksijama za cve}e. Udruèwe holandskih osiguravaju}ih dru{tava procenilo je da je tom prilikom na~iwena {teta od „najmawe” milion evra. Osiguravaju}a dru{tva „u~ini}e sve” da obezbede da krivci pokriju tro{kove {tete, saop{tilo je udruèwe, u odgovoru na raniju izjavu

ZBOG SPORA SA JAPANOM

Ki na od lo ì la ce re mo ni ju PE KING: Kina je odloìla ceremoniju obeleàvawa 40. godi{wice uspostavqawa diplomatskih odnosa sa Japanom, zbog aktuelizacije teritorijalnog spora sa Tokijom, javila je kineska novinska agencija Sinhua. - Zbog trenutne situacije, Peking je odlu~io da ceremonija u znak se}awa na 40. godi{wicu uspostavqawa diplomatskih odnosa (s Tokijom) bude odloèna do boqih vremena -naveo je kineski zvani~nik. Vlada Japana je 11. septembra kupila, od privatnog vlasnika jedne japanske porodice, tri ostrva arhipelaga Diaoju, koji u Japanu zovu Senkaku.

U Pekingu je potez Tokija ocewen kao atak na suverenitet i teritorijalnu celovitost Kine i odr`ani su masovni protesti {irom zemqe uz upu}ivawa zahteva da poni{ti takve odluke.Kina i Japan ne mogu da odrede granicu u oblasti spornog arhipelaga u Isto~nom kineskom moru za koje Tokio tvrdi da ga je dr`ila do 1895. godine i da do tada

NIGERIJA

nisu nikome pripadala, a Peking insistira da su ostrva bila ukqu~ena u sastav kineskog carstva jo{ pre 600 godina.

ministra pravde Iva Opsteltena. -To se ne mo`e tolerisati- rekao je Opstelten. -Onima koji su krivi za ovo treba suditi, kazniti ih i treba da plate {tetu koju su na~inili. [ef lokalne policije Oskar Drots, rekao je na konferenciji za novinare koju je prenosila dr`avna televizija, da }e 34 privedene osobe odgovarati za reme}ewe javnog reda i mira. Policija je, tako|e, prikupila fotografije sukoba,

Rat na hu {ka wa TE HE RAN: Iran bi mogao izvesti preventivni napad ako se Izrael bude pripremao za napad na tu zemqu, upozorio je komandant elitne iranske vojske ûvari revolucije. -Ako do|e do vojnog sukoba izme|u Izraela i Irana vi{e ni{ta ne}e biti predvidivo i to }e prerasti u Tre}i svetski rat - izjavio je brigadni genral Amir Ali Haxizadeh . Haxizadeh, koji je zaduèn za raketne sisteme ûvara revolucije, rekao je da u okolnostima u kojima su Izraelci sve pripremili za napad postoji mogu}nost da Iran izvede preventivni napad, ali da do toga, za sada, ne}e do}i.On je dodao da }e Iran smatrati da je svaki eventualni napad Izraela izveden uz blagoslov SAD.

ABUYA: Sna`na eksplozija odjeknula je u jednoj katoli~koj crkvi u severnoj Nigeriji i strahuje se da ima poginulih i rawenih, navode o~evici. Eksplozija se dogodila tokom jutarwe mise u gradu Bau~i, prenosi agencija AP. U severnoj Nigeriji su u~estali napadi islamisti~ke sekte Boko Haram, a naj~e{}e mete su upravo crkve. Ova sekta je odgovorna za ubistvo vi{e od 680 qudi od po~etka godine. U me|uvremenu, nigerijska vojska po~ela je potragu za ~lanovima te sekte u dva grada na severu zemqe, Damaturu i Potiskum. U ovim gradovima je uveden i policijski ~as nakon serije krvavih napada.

prijateqi su obave{tavali prijateqe o ùrki, oni daqe svoje prijateqe, pa je tako „uru~eno” vi{e od 30.000 poziva. Televizija NOS je javila da je u Haren, gradi} sa oko 18.000 stanovnika, do{lo 4.000 gostiju, od ~ega ve}ina mladih. Policija je blokirala ulicu u kojoj stanuje slavqenica, i bila zasuta raznim predmetima, pri ~emu je pri~iwena {teta na automobilima i ulaznim vratima. Nekoliko veb-sajtova je pozvalo na ùrku, a na jednom je stajalo „Projekat x Haren” i na kojem se odbrojavalo vreme do po~etka ùrke uz navode da je pozvano 150.000 qudi. Tu je objavqena i adresa na kojoj je proslava uz napomenu „Gledajte kako umete da sa sobom povedete i prijateqe”.U svetu je ve} bilo nekoliko „Projekata x” zabava, me|u wima u Nema~koj, Australiji i posebno u SAD, gde su na primer mladi u{li u jednu praznu ku}u u Teksasu i pri~inili {tetu do 100.000 dolara.

MEKSIKO

Obez gla vqe na te la MEK SI KO SI TI: Sedam obezglavqenih tela, ise~enih na komade i spaqenih, ostavqeno je pored glavnog autoputa na zapadu Meksika, saop{tila je vlada, dodaju}i da je najverovatnije re~ o ubistvu povezanom s ratom narko kartela. Tela su prona|ena u plasti~nim kesama u prikolici spaqenog kamiona u dr`avi Mi~oakan. U istoj oblasti, poznatoj po narko kartelima, pro{le nedeqe je prona|eno 17 tela. Kamion u kojem su tela prona|ena, ukraden je po~etkom meseca u gradu Uruapan, upori{tu narkokartela Vitezovi templari. Identitet `rtava bi}e te{ko utvrditi, zbog stawa u kojem se tela nalaze. U ratu me|u narko kartelima i wihovim sukobima sa bez-

bednosnim snagama, od kraja 2006. ubijeno je najmawe 55.000 qudi. Tada je, sada odlaze}i predsednik Felipe Kalderon, do{av{i na vlast, proglasio rat protiv trgovaca drogom. Najmawe 8.000 tela, koja do sada nisu identifikovana, ostavqeno je {irom Meksika od 2006, pokazuju podaci vladine Nacionalne komisije za qudska prava.

LIBIJA

SIRIJA

Eks plo zi ja u cr kvi

{to bi moglo da dovede do novih hap{ewa, dodao je Drots. -Jedan bezazleni poziv na ùrku preko Fejsbuka doveo je do sukoba, destrukcije, kra|e, poàra i povreda u centru grada - rekao je na istoj konferenciji za novinare gradona~elnik Harena Rob Bats. Na mesto sukoba poslato je 500 policajaca, a trojica od wih su povre|ena, preneo je Frans pres.Povre|eno je ukupno 29 qudi, ali niko nije zadobio teè povrede. Policija je bila u visokom stepenu pripravnosti nakon {to je jedna u~enica poslala poruku prijateqima preko „Fejsbuka” da slavi 16. ro|endan u petak, ali nije navela da je ùrka privatna. Posle toga,

Ze mqa van kon tro le re `i ma?

Vlast ras pu sti la oru `a ne gru pe

DA MASK: Teritorija Sirije je sve mawe pod kontrolom vojske i re`ima, koji i daqe dr`e Damask samo zahvaquju}i nadmo}i u vazduhu, tvrdi jedan od komandanata pobuweni~kih snaga. Prema wegovim re~ima, pobuwenici kontroli{u ve}i deo zemqe, a vojnici su uglavnom zarobqenici u sopstvenim kasarnama. Nasuprot tome pobuwenici se kre}u slobodno svuda sem u Damasku, dodao je Ahmed Abdel Vahab, nekada{wi pukovnik sirijske vojske koji sada komanduje brigadom u okviru Slobodne sirijske armije.

BEN GA ZI: Libijske vlasti odlu~ile su da raspuste sve oru`ane grupe i milicije koje ne potpadaju pod autoritet dr`ave. Taj potez je usledio dan nakon {to su se stanovnici Bengazija pobunili protiv milicija u talasu sukoba u kojem je poginulo najmawe 11 osoba a raweno vi{e od 70. Odluku o rasformirawu milicija, saop{tio je predsednik nacionalnog parlamenta Mohamed el Megarief. Vlasti su tako|e odlu~ile da osnuju „operativni {tab” u Bengaziju koji }e objediniti vojsku i snage ministarstva odbrane i unutra{wih poslova koje su sa~iwene od biv{ih pobuwenika.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PA PA BE NE DIKT XVI Papa Benedikt XVI poru~io je u~esnicima skupa Hri{}ansko-demokratske internacionale da politi~ari moraju da imaju solidne „moralne temeqe”. On je od politi~ara posebno onih koji se deklari{u kao vernici, traìo da se zaloè da „odbranu ìvota i porodice”.

FA E ZAH HA [E MI Iranske vlasti uhapsile su }erku biv{eg iranskog predsednika i umerenog politi~ara Akbara Ha{emija Rafsanxanija. Ministarstvo pravosu|a nalo`ilo je hap{ewe Faezah Ha{emi kako bi odslu`ila {estomese~nu kaznu zatvora zbog propagande protiv vladaju}eg sistema. Optu`be se odnose na intervjue koje je davala novinskim sajtovima.

Gu lAM AH MED BI lur Objavqujem da }e onaj ko ubije bogohulnika ko ji je uvre dio pro ro ka do bi ti na gra du od 100.000 dolara”, saop{tio je ministar `eleznice Gulam Ahmed Bilur. Ministar je pozvao talibane i Al kaidu da budu „partneri u ovom plemenitom delu” i dodao da ako bi imao {ansu ubio bi autora filma sopstvenim rukama, a posle mogu i da ga obese.

TRO VA WA ILE GAL NIM AL KO HO LOM U ^E [KOJ

Broj `r ta va po ras tao na 24 PRAG:Broj `rtava trovawa krijum~arenim alkoholom s metanolom u ê{koj, porastao je na 24, po{to je, posle dve nedeqe provedene u bolnici, umrla jedna èna. -@ena je 6. septembra, u kriti~nom stawu, dovezena u bolnicu u mestu Havirov, na severu Moravske -izjavio je zamenik direktora bolnice Jaroslav Luks. On je dodao da je pacijentkiwa popila veliku koli~inu otrovnog alkohola, da je momentalno izgubila svest i vi{e se nije budila. Na odeqewu intenzivne nege ove bolnice nalazi se jo{ jedna osoba u te{kom stawu. ê{ka vlada je pre dva dana zabranila izvoz èstokih pi}a sa vi{e od 20 odsto alkohola u druge zemqe Evropske unije.Zabranu je, na zahtev EU, proglasio ministar zdravqa Leo{ Heger. Prvi put u istoriji, ~e{ka vlada je zabranila prodaju è-

stokih pi}a, koja bi, kako je Heger tada rekao, mogla da potraje nedeqama. Premijer Petr Ne~as rekao je da se wegova vlada nada da }e zabrana biti ukinuta

uskoro, kada stupi na snagu nova odredba po kojoj u ê{koj mogu da se prodaju samo èstoka pi}a koja imaju etiketu sa poreklom, sadràjem i dostavom. Zabranu èstokih pi}a iz ê{ke prve su uvele Poqska i Slova~ka. ê{ka policija uhapsila je u vezi s ovim slu~ajem dvojicu qudi i zaplenila 400 litara ilegalnog alkohola i u jednoj garaì prona{la i oko 500 boca i dva bureta sa ilegalnim alkoholom. Prema ~e{kim stru~wacima, ovo je najgori slu~aj trovawa alkoholom u toj zemqi za najmawe tri decenije. Ovako veliki slu~ajevi trovawa krijum~arenim alkoholom retki su u ê{koj, ali dràvni i privredni zvani~nici procewuju da prodaja ilegalnog alkohola raste i da ga na trì{tu ima od 10 do 20 odsto.

BALkAn

dnevnik

Za huk ta va se iz bor na kam pa wa POD GO RI CA: Do odr`avawa parlamentarnih izbora u Crnoj Gori ostalo je jo{ tri sedmice, izborna kampawa se zahuktala, a ve} su profilisani glavni akteri izborne utakmice zakazane za 14. oktobar. Na izborima }e u~estvovati 13 politi~kih subjekata - sedam koalicija, pet partija i jedna grupa gra|ana, koji su uveliko po~eli sa predizbornim tribinama i javnom kampawom.

Dosada{wa vladaju}a koalicija Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokratske partije poja~ana je Liberalnom partijom i na izborima nastupa pod nazivom Evropska Crna Gora. Nosilac izborne liste te koalicije je lider DPS-a Milo \ukanovi}. Odlukom da \ukanovi} bude nosilac izborne liste otvoraju se vrata mogu}nosti wegovog povratka na neku dr`avnu funkciju u slu~aju pobede na parlamentranim izborima. \ukanovi} je na po~etku izborne kampawe izrazio uverewe u pobedu aktuelne vladaju}e koalicije, ocewuju}i da bi to bilo najboqe za Crnu Goru. On je kazao da }e Crna Gora, ukoliko dosada{wa vlast na izborima zadr`i tu poziciju, u naredne ~etiri godine postati

~lanica NATO saveza i pre}i posledwe deonice puta ka punopravnom ~lanstvu u Evropskoj uniji. Glavni izaziva~i vladaju}oj koaliciji bi}e Demokratski front (DF) i Socijalisti~ka narodna partija (SNP). DF predvodi biv{i diplomata Miodrag Leki}, a okosnicu tog opozicionog saveza ~ine Nova srpska demokratija Andrije Mandi}a, Pokret za promene

Neboj{e Medojevi}a, kao i deo SNP-a predvo|en Milanom Kne`evi}em i Predragom Bulatovi}em. Izborni program DF-a predvi|a radikalan otklon od dosada{weg na~ina vr{ewa vlasti u Crnoj Gori, kao i doslednu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Do sada najja~a opoziciona stranka - SNP, ~iji je lider Sr|an Mili}, u izbornu trku ulazi oslabqena unutra{wim potresima nakon odluke o samostalnom u~e{}u na parlamentarnim izborima, nakon ~ega je deo stranke, predvo|en Kne`evi}em i Bulatovi}em, pristupio DF-u. Iz te stranke je poru~eno da }e SNP, nakon izbora, biti stub nove vlade Crne Gore, kao i da u budu}oj izvr{noj vlasti ne treba da bude mesta za sada{we ~lani-

vladaju}e koalicije. Svoju {ansu na izborima tra`i}e i novoformirana Pozitivna Crna Gora, koju predvodi Darko Pajovi}.Parlamentarni status poku{a}e da obezbede i dve koalicije srpskih stranaka Srpska sloga i Srpski nacionali savez, ali su im {anse umawewe, jer nastupaju u dve kolone. Totalni autsajder na izborima bi}e koalicija Zajedno, koju ~ine Stranka penzionera i invalida i Jugoslovenska komunisti~ka partija Crne Gore. Stranke mawinskih naroda nastupaju samostalno na izborima, jer im na ruku ide novi izborni zakon.Izborne liste su predali Bo{wa~ka stranka, Hrvatska gra|anska inicijativa, dok }e Albanci nastupiti u ~ak ~etiri kolone - Demokratska unija Albanaca, grupa gra|ana Albanska omladinska alijansa, Koalicija Za jedinstvo i Albanska koalicija Demokratski savez u Crnoj Gori, Demokratska partija i Albanska alternative. Uo~i ovih izbora, redosled na listi je va`niji nego ranije, zbog pravila koje diktira novi izborni zakon. Prema tom zakonu, u parlament se ulazi iskqu~ivo prema redosledu sa liste, a tu je i obaveza u~esnika izbora da na spisku potencijalnih poslanika bude najmawe 30 odsto `ena.Prethodni izborni zakon omogu}avao je da partije same izabere polovinu poslanika koji }e je predstavqati u parlamentu, dok je druga polovina i{la po redosledu sa izborne liste. Parlamentarni izbori u Crnoj Gori zakazani za 14. oktobar bi}e deveti od uvo|ewa vi{epartijskog sistema u Crnoj Gori, odnosno tre}i nakon sticawa nezavisnosti 2006. godine.

ponedeqak24.septembar2012.

LI DER SO CI JA LI STI^ KE NA ROD NE PAR TI JE SR \AN MI LI]:

Za slu `u je mo no vu vlast

POD GO RI CA: Lider Socijalisti~ke narodne partije (SNP) Sr|an Mili} izjavio je da Crna Gora zaslu`uje novu vlast u kojoj ne treba da bude mesta za stranke sada{we vladaju}e koalicije, jer su tu dr`avu doveli na ivicu ambisa. Oni koji su Crnu Goru doveli u ovako te{ku socijalno-ekonomsku situaciju, odnosno na ivicu ambisa, ne mogu je iz toga sada izvu}i. Zbog toga, na izborima 14. oktobra, treba da do|e do promene vlasti, kazao je Mili}. On je iskqu~io mogu}nost postizborne koalicije SNP-a sa strankama vladaju}e koalicije Demokratskom partijom socijalista (DPS) i Socijaldemokratskom partijom (SDP). Mera uspeha SNP-a i ~itave opozicije na izborima 14. oktobra je da imamo mandat vi{e od aktuelne vladaju}e koalicije i da sa predstavnicima mawinskih naroda napravimo novu vlast u Crnoj Gori. On je istakao da SNP pred bira~e izlazi sa politikom ~istih ra~una sa svima. Upitan {ta bi se u Crnoj Gori promenilo ukoliko SNP bude stub nove vlade, Mili} je rekao da bi to donelo politi~ku stabilnost, ekonomski oporavak, socijalno odgovorno dru{tvo i po{tovawe u regionu. Lider SNP-a je istakao da se mora promeniti sistem vrednosti u Crnoj Gori, odnosno shvatiti da je najve}i patriotizam pla}awe poreza. On je kazao da su organizovani kriminal i korupcija zna~ajan problem Crne Gori, {to je pokazala i odluka

POD GO RI CA: U Crnoj Gori u avgustu bilo je oko 1,12 miliona korisnika mobilne telefonije, gotovo dva mobilna telefona na jednog stanovnika te dr`ave. Crna Gora, prema posledwem popisu, ima 620.000 stanovnika. Agencije za elektronske komunikacije saop{tila je da, od ukupnog broja korisnika, „Telenor” ima 444.200

Po dr à ti {ko lo va we srp ske de ce u Hr vat skoj zajednice, nego unutar Hrvatske. Privrednik ima svoju imovinu koja kad se vrati, moè biti dodatni podstrek da se pomogne {kolovawe talentovanih i siroma{nih studenata, rekao je Uzlec. On je dodao da „Privrednik” svojom imovinom moè da pomogne

revitalizaciju zapu{tenih krajeva i mladih qudi koji poti~u iz tih krajeva. Skup je ocenio uspe{nim i Miodrag Linta koji je u~estvovao u ime Koalicije udruèwa izbeglih Srba. -Zadovoqstvo je da na kongresu mladi ~ine najve}i broj u~esnika. To me ohrabruje da postoji mlada generacija Srba koja je svesna svog porekla i èli da sa~uva svoj nacionalni i kulturni identitet i èli da se aktivno ukqu~i u razvoj svojih krajeva - rekao je on.

Isti~u}i da se ~ulo mnogo o problemima s kojima se suo~ava srpska zajednica u Hrvatskoj, Linta je ocenio da je u dijalogu svih predstavnika srpskih institucija s jedne strane i s predstavnicima Hrvatske mogu}e aktivno raditi na re{avawu otvorenih pitawa upravo u

ciqu stvarnog pomirewa izme|u dva naroda i uspostavqawa svestrane saradwe dve dràve. -Smatramo da su u prethodnom periodu tada{wi predsednik i tada{wa vlada Srbije vodili politiku koja je dràla probnleme Srba pod tepihom i koju smo nazvali politikom la`nog pomirewa. Ta politika nije donela ni{ta dobro ni Hrvatskoj ni Srbiji, jer je stvarala iluziju da su problemi re{eni. Smatramo da je do{lo vreme da se otvoreno razgovara o otvorenim pitawima izme|u dve dràve, da po~ne su{tinski konstruktivni dijalog

Evropske unije da pristupne pregovore po~ne sa poglavqima koja se odnose na vladavinu prava. -To govori i o nedostatku politi~ke voqe kod aktuelne vladaju}e garniture da se obra~una

ku, a koliko ih cene u novom okru`ewu jasno pokazuje poslani~ka lista DF gde u prvih 25 ima svega troje nekada{wih ~lanova SNP-a, naveo je Mili}. On je kazao da DF-u `eli svaku sre}u, a nakon izbora }e se vi-

Sr |an Mi li}

sa nosiocima organizovanog kriminala u Crnoj Gori. [to se ti~e SNP, na{a partija je uvela princip nulte tolerancije za bilo koji oblik kriminala i korupcije - istakao je Mili}. Upitan koliko na izborni rezultat SNP mo`e uticati to {to je deo te stranke predvo|en Milanom Kne`evi}em i Predragom Bulatovi}em pristupio Demokratskom frontu (DF), on je kazao da svako ima pravo na svoj izbor, a nekada{wi ~lanovi SNP su izabrali da odu sa drugima. Oni vi{e nisu u SNP i ne mogu predstavqati na{u stran-

deti kako ko stoji sa podr{kom bira~a i dodao da su apsolutno neutemeqene optu`be da se SNP sprema za postizbornu koaliciju sa ~lanicama vladaju}eg saveza. On je ocenio i da odnosi Crne Gore i Srbije treba da budu na najve}em mogu}em nivou. Prema wegovim re~ima, odnosi izme|u gra|ana dve dr`ave uvek su bili na mnogo ve}em nivou nego {to je bila saradwa politi~kih elita. Uglavnom su politi~ke elite, i u Crnoj Gori i u Srbiji, svoje unutar{we probleme re{avale tako {to su podizale tenzije izme|u dve dr`ave, naveo je Mili}.

Dva mo bil na na jed nog gra |a ni na

ZA VR [EN PR VI KON GRES STI PEN DI STA „PRI VRED NI KA”

ZA GREB: U~esnici Prvog kongresa stipendista Srpskog privrednog dru{tva „Privrednik” i srpske omladine izrazili su u zadovoqstvo skupom „Poloàj i perspektive mladih u Hrvatskoj”, kao i podr{kom koju su „Privredniku” za stipendirawe u~enika i studenata iz siroma{nijih sredina dali predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} i mitropolit zagreba~ko qubqanski i cele Italije Jovan. Univerzitetski profesor i biv{i vicepremijer Slobodan Uzelac, koji je na kongresu odrào govor na temu povra}aja imovine dru{tva u ~emu je za vreme svog mandata bio angaòvan, naglasio je da je neprihvatqivo da se taj problem na re{ava. -Drago mi je {to su organizatori dobili podr{ku Josipovi}a, a ja sam optimist da }e nakon ovog, prvi korak biti realizacija onog {to je odlu~ila biv{a vlada, a to je zakqu~ak da }e imovina biti vra}ena - rekao je Uzelac. -Poruka koju upu}uju u~esnici skupa glasi mi mladi Srbi hrvatski dràvqani nismo ovde da bismo bili predmet i~ije milostiwe i pomo}i zato {to smo pripadnici mawine. Mi moèmo sami, ali traìmo ravnopravnost tako da kao naslednici silno velike imovine na{ih prethodnika najpre do|emo u posed te imovine kako bismo, unapre|uju}i je, radili korisne stvari, kako za sebe, tako za zajednicu i celo dru{tvo -rekao je Uzalac. On je naglasio da {kolovawe srpske dece i omladine mora biti podràno, ne samo unutar srpske

Zagreba i Beograda s ciqem re{avawa problema - rekao je on. On je naveo da treba re{iti imovinska prava Srba, wihovu predstavqenost u organima vlasti, pitawe nestalih lica, dvostrukih starndarda u su|ewima za ratne zlo~ine, tretman srpskog kapitala i robe u Hrvatskoj. Predsednik „Privrednika” Nikola Luni} ocenio je da je skup odli~no protekao i da se mnogo toga raspravilo i zakqu~ilo, od potrebe za postojewem oblika pomo}i u~enicima i studentima i pristupu mladih obrazovawu do potreba povra}aja imovine. -Ovo je prvi skup mla|h qudi nakon rata i to iz svih podru~ja Hrvasgke, pa je sam taj skup velika stvar - rekao je Luni}. Na skupu je bio i zamenik na~elnika op{tine li~ke Gra~ac Milan Tankosi} koji je rekao da je do{ao da podrì mlade qude koji èle da se pokrenu i koji su ambiciozni, pogotovo stipendista Privrednika koji imaju velike perspektive i èle raditi i u~it. Podsetio je da i op{tina Gra~ac, iako se suo~ava s te{kim problemima, zna biti donator. -Naravno prema mogu}nostima jer je to plemenit ciq. Ne àlimo ni za jednom kunom koju dajemo, a drugo je pitawe koliko moèmo dati - rekao je. Isti~u}i i da s podru~ja te op{tine ima nekoliko stipendista, Tankosi} isti~e da u Gra~acu ne broje koliko ih je odakle. -Srpska zajednica mora biti solidarna i pomo}i onima kojima je te{ko - rekao je Tankosi}.

ili 39,57 odsto, crnogorski Telekom, odnosno wegov T-mobajl,

33,88 odsto, a „M:tel” 26,55 odsto. Udeo postpaid korisnika iznosio je 28,24 odsto, dok je onih koji ra~une dopuwavaju vau~erima ili elektronski bilo 805.500 ili 71,76 odsto. „Telenor” je imao 39,92 odsto ukupnog broja prepaid korisnika, T-Mobajl 30,75 odsto, a „M:tel” 29,33 odsto. T-Mobajl je u avgustu imao 41,83 odsto postpaid korisnika, „Telenor” 38,67 odsto, a „M:tel” 19,5 odsto.

BiH

Husein Kavazovi} reis-ul-ulema SA RA JE VO: Tuzlanski muftija Husein Kavazovi} izabran je ju~e glasovima ~lanova izbornog tela za novog reisul-ulemu Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. On je dobio je 240 glasova, travni~ki muftija Nusret Abdibegovi} 69 glasova, a sarajevski muftija Husein Smaji} 45 glasova. Kavazovi} je 14 muftija Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. Ro|en je 3.jula1964. godine u Grada{cu. Poti~e iz porodice ko-

ja je tradicionalno ulemanska, sa velikim brojem imama i hafiza. [kolovao se u Gazi Husrev-begovoj medresi u Sarajevu, gde je stekao zvawe imama, hatiba i mualima. Od 1985. do 1990. godine studirao je {erijatsko pravo na Univerzitetu Al Azhar u Kairu. Na polo`aj muftije tuzlanskog izabran je 1993. godine. U toku rata bio je, kao muftija tuzlanski, zarobqen i odveden u logor HVO Kowic. Predava~ je islamskog prava u Behram-begovoj medresi u Tuzli.

Ubi jen mla di } ZE NI CA: Potreseni pucwavom u kojoj je u centru grada ubijen Amer Pivi} (18), gra|ani Zenice su na dru{tvenoj mre`i „Fejsbuk” najavili masovne proteste nezadovoqni bezbednosnom situacijom u tom gradu. Iako policija jo{ uvek traga za svim akterima sino}we pucwave puno detaqa je jo{ uvek nepoznato, preneli su bosanski mediji. Portparolka kantonalnog MUP-a Aldina Ahmi}evi} ja za portal „Dnevnog avaza” rekla da dok istraga traje ne mo`e ni da potvrdi, ali ni da negira da je jedna osoba smrtno stradala, a da su dve povre|ene. Mediji pi{u da su dve osobe uhap{ene kao mogu}i akteri sino}we pucwave, dok se za tre}om traga. Uhap{eni su, navodno, B.D i

N.J., dok je identitet osobe u bekstvu nepoznat. Iz Kantonalne bolnice u Zenici su izvestili da se raweni Xemal Mahmi} i Goran

Ze ni ca

Popovi} nalaze u stabilnom stawu. Mediji tvrde da je re~ o obra~unu dve grupe mladi}a i da je najmawe ~etiri osobe pucalo iz vatrenog oru`ja, kao i da se pucwava dogodila u najpromentnijoj, pe{a~oj zoni grada.

odmor

ponedeqak24.septembar2012.

dnevnik

УПО ЗНАЈ ТЕ ВОЈ ВО ДИ НУ С „ДНЕВ НИ КОМ” И „КОМ ПА СОМ”

Тајне Бачке Атлантиде Н

еобично путовање које је планирано у октобру ове године посвећено је отркивању тајни Бачке Атлантиде и њене лепе природе. Путовање на коме ћете упознати Војводину из неког новог угла, а које организују „Дненик„ и Туристичка агнеција „Компас to u rism & tra vel” обу-

хвата посету Специјалном резервату природе Горње Подунавље на северозападу Војводине, које се налази уз леву обалу Дунава као и Бачки Моноштор, те кућу меда и етнокућу уз одличне специјалитете ових крајева. У једном од последњих поплавних подручја у Европи, а које осим Војво-

дине, лежи и на територијама Мађарске и Хрватске, имаћете прилику да уживате у лепоти природе специјалног резервата који чине Апатински рит и Моношторски рит, шуме Штрбац, Козара и Карапанџа, са око 20.000 хектара шума, ливада, бара, мочвара те бројним биљним и животињским вр-

стама. Како је подручје Горњег Подунавља од давнина било насељено, она доносе приче из давина, попут оне о легендарном Бодрогу, који се нашао на путу моћном Дунаву. Уз локалне специјалитете хране и домаћих пића а после кристарења чекају вас легенде о Бодрогу и Бачком Моноштору, селу на северозападу Војводине, у близини Сомбора, ушушканог у срцу Специјалног резервата природе „Горње Подунавље“. Због свог положаја Бачки Моноштор представља острвце у загрљају Дунава на које се стиже једино преко мостова, па га зато неки називају и „Село на седам Дунава“. Бачки Моноштор је бисер Горњег Подунавља, средиште руралног и еколошког туризма овог дела Војводине у шта ћете имати

прилике да се уверите ако шестог октобра одлучите да с „Дневником” и „Компасом” кре -

нете на пут. Више информација можете добити на телефоне: 021/52-25-28 и 021/52-35-78.

Тунели као туристичке атракције „ВИЗ ЕР” УВОДИ НОВУ ЛИНИЈУ ОД 1. ЈУНА 2013.

Повољно Београд – Париз М

ађарска нискотарифна авиокомпанија „Виз ер„ најавила је да ће 1. јуна 2013. успоставити нову линију Београд - Париз Бове (Be a u va is), а промотивна цена карте у једном правцу биће од 2.570 динара, укључујући све таксе и накнаду за издавање. Највећа нискотарифна авиокомпанија Централне и Источне Европе је у саопштењу најавила да ће на тој линији саобраћати три пута недељно - уторком, четвртком и суботом, преноси Тањуг. Нова рута, за коју ће карте бити од данас у продаји, најављује се недуго после „Виз ерове„ објаве нових рута од Београда до аеродрома Базел Милуз, Крф, Осло Торп и Родос. На овај начин „Виз ер„ сада нуди 14 међународних нискотарифних рута из Београда на којима ће превозити више од 600.000 путника годишње и тиме посредно обезбеђивати 600 радних места у Србији у различитим сегментима привреде. „Виз ер„ започиње продају карата на релацији Београд-Париз посредством свог веб сајта wiz za ir.com. Менаџер корпоративних комуникација „Виз ера„ Данијел Де Карва-

љо је изјавио да та компанија са задовољством објављује нискотарифну руту која ће од почетка јуна идуће године повезивати Београд и аеродром Париз Бове. - До сада су путници који су путовали између ова два града морали да издвајају велике своте новца плаћајући високу тарифу за превоз и таксу за гориво - рекао је он. Захваљујући „Виз еровим„ ниским ценама превоза, српски туристи као и посетиоци Београда и Србије сада ће моћи да путују чешће и „Виз ер„ очекује да ће број људи који ће посећивати Париз или уживати у гостопримству Србије сада бити у порасту. Број карата који се продаје по промотивној цени од 2.570 динара је ограничен и путници би требало одмах да резервишу места преко wиззаир.цом. „Виз ер„ је раније најавио да ће 15. децембра увести лет за Базел Милуз који ће се обављати уторком, четвртком и суботом, лет за Осло Торп увешће 31. маја 2013. године - понедељком и петком, за Родос 15. јуна - суботом и за Крф 20. јуна - четвртком.

Пистаћи добили фестивал

а грчком острву Егина, познатом по производњи високо квалитетних пистаћа недавно је одржан необичан фестивал посвећен овом коштуњавом воћу. „Фестивал пистаћа Егина„ као главну атракцију представио је трговински сајам пистаћа, са штандовима постављеним дуж обалског шеталишта, на којима су трговци излагали разне производе од орашастог плода и других локалних добара. Пратећи програм фестивала укључивао је уметничке изложбе, изложбу керамичких производа и фотографија, као и музичке концерте и плесне и драмске тачке. Егина је једно од Саронских острва у Егејском мору у средишњој Грчкој и удаљена је 27 километара од Атине. Назив острва потиче из грчке митологије, од нимфе Егине, мајке Еака, Зевсовог сина и касније владара острва. У античким временима, Егина је била ривал Атине, која је у то време била велика поморска сила. Данас је острво с обзиром на близину пертомилионског главног града Грчке, омиљено излетиште током летњих месеци, а доста Атињана поседује куће на Егини. За туристе из Србије Егина је великим делом неотркивени рај, али манифестације овог типа свако су једна од начина за привлаћење туриста.

ако су тунели углавном људске творевине које пролазе кроз планине и брда могу представљати веома интересантну авантуру те привући пажњу туриста и посетилаца. Али постоје и тунели диљем света који имају необичну сврху, изглед или локацију. Ево неких од њих који су заиста јединствени и који су због своје оригиналностиови постали популарне туристичке атракције, преноси портал the wor ldge o graphy.com.

Морски тунел Морски парк Л‘Оцеанографиц у Валенсији садржи и подводни тунел дугачак 70 метара и за посетиоце представља праву авантуру. Вода се налази око и изнад вас, а док пролазите тунелом све је осветљено рефлекторима. Ту је и мноштво риба које се крећу у мору око људи.

Тунел кроз стену

Тунел љубави Један од најлепших тунела на свету налази се у близини града Клевен у Украјини. Тунел љубави је тунел од стабала, а кроз њега пролази жељезничка пруга. У том подручју овај предивни тунел је главна атракција те уједно и једно од најлепших места у Украјини. Током топлих дана у години стабла пролистају стварајући тако зелени тунел дужине скоро један километар кроз који пролази жељезница.

Иако се према називу чини као нешто што је сасвим логично за тунел овај тунел начињење од великог гранитног камена испод којег је Корпус цивилне заштите направио тунел за пут 1983. године. Налази се у Скевоја Националном парку у Калифорнији а данас је само пролаз за пешаке, посетиоце Националног парка, док пут за аутомобиле заобилази тунел.

Тунел с прозорима Величанствени тунел Гилнанг у Кини је пут у планинама Таиханга који је изградило 13 локалних мештана на челу с Шеном Мингксином, а требало им је пет година да га доврше. Тунел је пуштен у промет 1977. године. Дугачак је 1.200 метара, висок је око пет метара и широк је четири метра. Тунел пролази кроз бок планине и има рупе тако да изгледа као да су прозори.

Тунел кроз зграду Гејт Тауер у Осаки једна је од најнеобичнијих зграда у Јапану. Ова зграда представља необичан компромис између власника земљишта и јапанске владе. Пети, шести и седми спрат зграде је тунел и део аутопута.

Тунел кроз стабло Тунел Лог у Калифорнији у САД је заправо је џиновско срушено стабло секвоје које се налази преко пута у Секвоја Националном парку у Калифорнији. Стабло висине 84 метра и пречника 6,4 метра пало је преко пута још 1937. године због природних узрока. Следеће године направљен је тунел кроз стабло - висине 2,4 метра и ширине 5,2 метра и тиме је пут опет посто проходан.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

DVOSOBAN name{ten stan 60 m2 kod stadiona Vojvodina izdajem povoqno. Telefon: 021/572351. 61031

CENTAR, Stari grad, Augusta Cesarca 8, 86m2. Nov dupleks, peti sprat (54m2), potkrovqe (32m2), odli~an raspored. Ukwi`eno. Telefon 063/562411. 60745

PRODAJEM odli~an jednosoban stan 36m2, Ul. Cara Du{ana, cena 37. 000E, fiksno. Telefon: 063/531-121. 60921 FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 60940

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 60963

ponedeqak24.septembar2012.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: izno{ene koke nosiqe, mlade koke nosiqe, jagwad, dostava na adresu, povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 60341

Dana, 22. 9. 2012. godine, prestalo je da kuca, u 101. godini, plemenito i bri`no srce na{e voqene mame, ta{te, bake i prabake

POTREBNA `ena sa ma|arskim paso{em za rad u Austriji. Telefon: 0043-476236-155. 60943

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649-000, 065/9649-000. 60735 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 60803 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/9945002. 60870

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. 9. 2012. godine preminula na{a draga majka

Ujdl Ane 1912 - 2012.

Sahrana na{e Majke }e se obaviti danas, 24. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Beo~inu.

Mila na{a Majka, za svu qubav, brigu, pa`wu, pomo} i podr{ku koju si nam pru`ala celog svog `ivota, beskrajno su ti zahvalna tvoja deca.

Tu`ne familije: Gojevi}, Kli{ani}, Ujdl - Aksentijevi} i Vora~ek.

Dobrila Gvozdenovi} 1927 - 2012. 61038

Sahrana je u ponedeqak, 24. 9. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

POMEN

24. 9. 2002 - 24. 9. 2012.

O`alo{}eni sinovi sa porodicama.

61021

Posledwi pozdrav dragoj tetki

I{tvan @aki Pi{ta

Milo{ Bukvi}

1952 - 2012.

Posledwi pozdrav od: supruge Ru`ice, sina Roberta i }erke Gabrijele.

Stani Gruji}

Porodice: Ratkovi}, Deli} i Berarov.

Sahrana je 24. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Dowem grobqu, u Sremskim Karlovcima.

61040

61037

S qubavqu, majka Ana i otac Milenko.

61000

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

POMEN Dana, 24. 9. 2012. godine navr{avaju se dve godine od kako je oti{ao moj voqeni

Stana Gruji}

Bo{ku Be~ejcu

Posledwi pozdrav baka Stani od: unuka Dejana i Darka sa porodicama.

61039

Luka Surla Nedostaje mi tvoja toplina, {ale i qubav kojom si me obasipao. Tvoja Maca. 61033

od stanara zgrade Rumena~ka br. 100.

61041

Сара Мартинс

СЕРИЈА

Смрт на Рајском острву Детективска серија, чија радња је смештена у амбијенту очаравајућих Кариба. Детектива Ричарда Пула, који је срцем и душом Британац, задовољан тмурном лондонском климом, шаљу на малецко, сунчано острво Сен-Мари да реши мистериозно убиство. Улоге: Бен Милер, Сара Мартинс, Дени Џон-Џулз, Гери Кар, Елизабет Бурџин, Дон Ворингтон Режисери: Роџер Голдби, Пол Харисон, Алфред Лот и Чарли Палмер (РТВ 1, 14.05) 06.30 08.55 09.05 09.30 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.25 01.40

07.00 07.55 08.40 09.35 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00

tv program

ponedeqak24.septembar2012.

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Еко-Шуме Војводине Дивља острва Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Знање имање Чари риболова Мозаик Вести Смрт на рајском острву Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао-понедељак Вреди знати ТВ Дневник Преваранти Једна жена, један век, док. филм Војвођански дневник Један на један Оперативци Комшилук Музички програм Вреди знати

Таблоид Жене на селу Верски недељник Путеви наде Баразда (мађ) Дуриндо, мађарска народна музика Дунавски дијалог (мађ) ВИВЕ 2011. –Гала,1. део (мађ) Златно доба (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Хало ТВ (мађ) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јеленлет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Убио сам мајку, филм ТВ баштине

06.30 07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Лола Филмски програм Буди родитељ Улови трофеј Војвођанске вестирбас Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Разговор о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Панонска хроника Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.05 10.09 10.41 11.10 11.15 12.00 12.15 12.31 13.16 13.21 14.46 15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.13 23.05 23.09 23.55 00.10 00.18 01.03 02.36 03.00 03.39 03.39 04.12 04.42 05.48

08.30 09.00 09.10 09.35 10.30 11.00 11.08 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.05

Цртани филм Зозонци Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Ево нас код вас Неми сведок Вести Опчињени Ленија Вести Африка од врха до дна

Буди родитељ (Панонија, 12.35) 15.30 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.00 00.15 01.00 01.05 02.00 02.25

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Цео живот за годину дана Вести Лов и риболов Еко караван Вести Виа милитарис-Коридор 10 Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп: Џејн Доу-породичне везе, филм Гастрономад Ово је Србија Врућ ветар Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Врућ ветар РТС караван Вести Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Буђење Валхале, филм Цео живот за годину дана Вести (04.00,05.00) Гастрономад Око Лов и риболов Врућ ветар Верски календар

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Изгубљена част Рањено срце Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Езел Филм: Убрзање-високи напон Ноћни журнал Трачара Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

Азбука родитељства Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Новосадско поподне Сремски Карловци,од суботе до суботе Објектив Опчињени Истрага Спринт Украдена срца Објектив Неми сведок Филмски програм

Породичне тајне 07.00 АТП Бангкок 12.30 Шпански рукомет: Рајас Ваљадолид - Суенца 14.00 АТП Бангкок 15.15 Премијер лига: Ливерпул – Манчестер јунајтед 17.00 Шпанска лига: Рајо Валекано – Реал Мадрид 19.30 Преглед холандске лиге 20.45 Чемпионшип: Блекпул – Хадерсфилд 22.45 Преглед Премијер лига 23.45 Преглед Шпанске лиге 01.30 АТП Бангкок

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 15.30 Оф Роад, 16.00 Метрополе и регије света, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.00 Лајв шот, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Ова документарно-играна серија инспирисана је свакодневним породичним животним причама: од неочекиваних љубавних афера, драматичних бракоразводних парница, тешких суђења, до застрашујућих породичних открића. У првој епизоди видећемо потресну причу о човеку, оца два сина који је након дугог низа година открио да је стерилан... (Прва, 19.20)

Сузан Сарандон

Мртав човек хода Дирљива истинита прича о часној сестри, која покушава да спаси душу осуђеника на смрт. Хелен Преџин, часна сестра постаје духовни саветник осуђенику на смрт и постаје заговорник укидања смртне казне. Улоге: Сузан Сарандон, Шон Пен, Роберт Проски, Рејмонд Џ. Бери, Р. Ли Ерми Режија: Тим Робинс (РТС 2, 21.51) 06.02 06.47 07.26 07.32 07.53 08.05 08.10 08.16 08.25 08.57 09.28 09.37 09.47 10.17 10.55 11.25 11.55 12.35 13.00 14.00 14.14 14.41 15.31 16.00 16.50 17.23 18.07 18.38 19.08 20.00 20.35 21.06 21.51 00.00 00.41 01.36 02.01 02.51 03.20 03.50 04.18 05.06 05.36

Концерт за добро јутро Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди У сенци облака Излазак из учионице(физика) Београд у музичким збивањима 20.века Датум Верски календар Бреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст Музички програм Еко глобал Трезор У сенци облака Излазак из учионице (физика) Београд у музичким збивањима 20.века ТВ фељтон САТ Све боје живота Очајне домаћице Неверне бебе Ад либитум Верски мозаик Србије Бинго О родној равноправности Очајне домаћице Мртав човек хода, филм Добра стара времена Трезор Еко глобал САТ О родној равноправности Све боје живота Неверне бебе Верски мозаик Србије Ад либитум Добра стара времена

06.30 Слике живота 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Улови трофеј 09.45 Топ шоп 10.00 Љубав у залеђу 11.00 Топ шоп 11.35 Биљана за вас 12.30 Здравље и Ви 13.00 Србија у ритму Европе 13.30 Слике живота 14.00 Монк 15.00 Мућке специјал 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Дневник увреда 20.00 Мућке специјал 21.00 Филм: Сезона смрти 23.00 Удовице 00.00 Мућке специјал 01.00 Филм: Једнооки Џек 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Сезона смрти

dnevnik

07.20 Шљака 07.30 Више од живота 08.30 Топшоп 08.50 Цртани филм 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.05 Топшоп 13.20 Нинџа ратници 14.15 Филм: Осветници 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Нинџа ратници 20.00 Никита 21.00 Инсајдер: Патриотска пљачка, 1. део 22.00 Филм: У змајевом гнезду 00.00 Вести 00.35 Спортски преглед 00.55 Амерички топ-модел 01.45 Више од живота 02.35 Укључење у Б92 Инфо

Инсајдер: Патриотска пљачка После годину дана истраживања, „Инсајдер” открива како су се појединци под изговором патриотизма обогатили злоупотребљавајући државни новац који наводно иде за угрожено становништво на Косову. (Б92, 21.00)

07.00 10.15 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00 02.30 04.00 05.40 06.20

Добро јутро Мала невеста Тренутак истине Први Национални дневник Мала невеста Тачно у подне- живо Први кувар Србије Национални дневник Симар Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Народ пита Папарацо лов Север Југ Пинк таргет Филм: Ван Вајлдер Филм: Смртоносна зона 2 Филм: Слеџ Госпођица Моје срце куца за Лолу

Катарина Радивојевић

Зона Замфирова Љубавна прича између припадника различитих друштвених слојева, Манета и богаташке ћерке Зоне, смештену у амбијент Ниша с краја 19. века. Улоге: Катарина Радивојевић, Војин Ћетковић, Драган Николић, Милена Дравић, Никола Ђуричко, Радмила Живковић Режија: Здравко Шотра (Хепи, 16.30) 05.00 08.00 08.30 08.55 09.15 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.50 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.40 14.55 15.10 16.10 16.30 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 23.50 00.30 00.45 02.20 03.45 04.30

Јутарњи програм Мали меда Чарли Мегаминималс Повратак малог тигра Залив шкољки Телешоп Винкс Цртани по избору гледалаца Моћна чигра Дино ратник Мали мајстор Гоа Хепи квизић Телешоп Беверли Хилс Цртани по избору гледалаца Дино ратник Телешоп Вести Лепи и мртви, док. серија Гламур Зона Замфирова, филм Телемастер Црни Груја Заклети на ћутање, док. серија Насловна страна – квиз Ћирилица Лепи и мртви, док. серија Беверли Хилс Звездана капија – Атлантис Гламур Ултимо ИИИ, 2. део, филм Ћирилица Лепи и мртви, док. серија Насловна страна – квиз

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak24.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УСПОн И ПАд СРП СКИХ ЛИ БЕ РА ЛА И „ЕКО нОМ СКЕ ПО ЛИ ТИ КЕ”

Пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.10 венчаница из снова 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 нисам знала да сам трудна 11.20 Све жене мог мужа 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Затрпани 20.55 Карсонов свет 21.50 Пацијенти са необичним здравственим проблемима 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Затрпани

07.00 добро јутро, Хрватска 10.25 Поглед на Земљу 2, док. серија 11.21 документарци стила живота 12.00 дневник 12.43 Моћ судбине 13.30 др Оз 2, ток шоу 14.30 Мањински мозаик 14.55 Треће доба 15.28 Глас домовине 16.02 Тата мата, док. серија 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.20 8. кат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 дневник 20.35 Потрошачки код 21.10 нулта тачка, политички ток шоу 22.30 дневник 3 23.08 на рубу науке 00.03 Секс и град 00.33 Џејн до: нестајање, филм 01.58 др Оз 2, ток шоу 03.23 др. Хаус

10.00 1066. 11.00 Гиганти готике – поглед у небо 12.00 викторијанска апотека 13.00 Лондонска болница 14.00 Снимање рата 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Ћелија 17.00 Човекова историја 18.00 најгори послови у историји 19.00 Уметност Русије 20.00 Барок! 21.00 Трачко злато 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Човекова историја 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 Сусрет са Симон вејл

По вра так му ми је Сем и Макс Ози Бу У рату са војском Професионалац Осветничко срце Поноћна врелина Прича о војнику Меји бејби Еротски филм Еротски филм

Меј би бе би Сем и Лу си ода ју ути сак иде ал ног па ра - мла ди, сек си, успе шни, у срећ ном бра ку, и ве о ма за љу бље ни. Од лу чу ју да је до шло вре ме за бе бу у њи хо вој по ро ди ци. И та ко они за по чи њу па жљи во ис пла ни ран и енер ги чан рас по ред ак тив но сти. Али ипак, ни шта се не до га ђа... Уло ге: Хју Ло ри, Џоели Ричардсон, Ро ан Ет кин сон, Ема Томп сон Ре жи ја: Бен Ел тон (Си не ма ни ја, 22.00)

Филм вас во ди у Те бу, у 3067. го ди ну пре но ве ере. Ста ро е ги пат ски краљ Шкор пи о на од лу чио је са сво јом вој ском да по ко ри по зна ти свет, али је из гу био све бит ке. За то се за ве то вао бо гу Ану би су да ће му пре да ти ду шу ако му по мог не да по бе ди не при ја те ље. Го ди не 1933. пу сто лов Рик до ла зи у Еги пат због ис тра жи ва ња еги пат ских гроб ни ца... Уло ге: Брен дан Фреј зер, Реј чел Вајс, Џон Ха на, Ар нолд Во сло, Одед Фер, Па три ша Ве ла скез Ре жи ја: Сти вен Со мерс (ХРТ 2, 20.00)

15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.55 18.20 18.45 19.30 20.00 22.11 23.03 23.58 01.33 02.10

Мала Тв Шаолински пажеви Телетабис Конор на тајном задатку Обична клинка Школски сат девојке из Џерсија, филм Идемо на пут с Гораном Милићем Плодови земље Џејн до: нестајање, филм Јеловници изгубљеног времена Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала Тв Цртани Филм Ријека: Море Еџмонт дарма и Грег нови клинци с Беверли Хилса Слатко лудило док. серија Повратак мумије, филм др Хаус Момци с Мадисона Мућке: Пророци у Мајамију Битанге и принцезе ноћни музички програм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

неухватљива истина Момци с Медисона Преговарач викенд на дежели Момци с Медисона Откачени професор Јуниор Момци с Медисона Прва забрањена љубав Момци с Медисона Печ Адамс Капетан кука

07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 11.40 12.35 13.25 14.50

Ема Томп сон

06.00 07.40 09.05 11.00 12.35 15.00 16.25 18.10 20.05 21.00 22.25 00.00 01.35 03.00 04.35

незаустављив Тренер Летописи нарније Рио Служавке Федералци Ранго нешто позајмљено Царство порока Цедар Рапидс Страва у Улици брестова Цимерка 30 минута или мање Баки Ларсон 25 карата

07.55 Галилео 09.00 Мекгyвер 11.20 Ексклузив таблоид 11.45 Крв није вода 12.50 Ружа ветрова 13.50 Сулејман величанствени 15.00 Мекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 Сулејман величанствени 21.00 Ружа ветрова 22.00 Грешници и свеци, филм 23.55 РТЛ вести 00.10 ЦСИ Мајами 01.50 Астро шоу

Гре шни ци и све ци

Реј чел Вајс

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

07.20 добра жена 08.20 Браћа и сестре 09.20 Филм: војникова љубавна прича 11.20 вокер, тексашки ренџер 12.20 Монк 13.20 дијагноза убиство 14.20 вокер, тексашки ренџер 15.20 добра жена 16.20 Браћа и сестре 17.20 Убиства у Мидсамеру 19.20 Монк 20.20 Све по закону 21.20 Филм: Игре ирваса 23.20 Филм: вампирска нација 01.20 вокер, тексашки ренџер

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.45 20.00 21.50 00.00 01.30

Хана и њене сестре Удата за мафију нел Ејс вентура, шашави детектив Ф/X – Убиство триком Ф/X – Убиство триком 2. Лакоћа Блаженство Еротски филм Еротски филм

де тек тив Шон је во ђа по себ ног по ли циј ског оде ље ња за су зби ја ње улич ног кри ми на ла. У фа зи је ка да се тру ди да при бе ре и опо ра ви од не сре ћа ко је је до жи вео. По сле ве ли ке тра ге ди је, смр ти си на, оста ви ла га је су пру га, а парт нер му је уби јен у смр то но сној за се ди... Уло ге: Џо ни Стронг, Ке вин Фи липс, Ко стас Ман ди лор, Шон Па трик Фла не ри, Ким Ко атс Ре жи ја: Ви ли јам Ка уф ман (РТЛ, 22.00)

Ким Ко атс

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Обрачун суперљуди Људско тело дрвосече из мочваре

08.30 08.45 10.00 13.45 16.00 17.30 18.00 19.30 20.45 21.00 21.30 22.30 23.00 00.30

Мотоспортови Тенис Тенис Билијар Бициклизам Фудбал Тенис Билијар Сви спортови Рвање Рвање Фудбал Билијар Тенис

На ви као на род да дру ги о ње му бри не

Ов де сви пре ви ше тра же и оче ку је од др жа ве. ства ри ко је су им сил но олак ша ле жи вот, ства ри ко ЉУ БО МИР МА ЏАР: Наш на род је још у вре ме је чо век не мо же до вољ но да на хва ли. Тр жи шно по со ци ја ли зма на ви као да не ко во ди бри гу о чо ве ку. на ша ње има фан та стич ну и ни кад до вољ но схва та Ни је би ло ауто но ми је, ин ди ви ду ал ног пред у зет - ну осо бе ност: ту се осо ба мо же обо га ти ти са мо та ни штва ни љу ди ко ји су се за ле та ли у ри зик, гу би - ко што ће за до во љи ти не чи је вр ло кон крет не по тре ли че сто оно што су ула га ли и, по не кад, да ка ко, за ра ђи ва ли. Ство рио се мен та ли тет од го вор но сти др жа ве за све што се по је дин цу де ша ва. Ми смо од Ми ло ше ви ћа на пра ви ли цр ног ђа во ла, али не би Ми ло ше вић био Ми ло ше вић да Ср би ја ни је би ла та ква ка ква је сте. Мо же ли би ти Ми ло ше вић крив за из гу бље ну де це ни ју раз во ја и жи во та а да ни су оних ви ше од 50 од сто ко ји су за ње га ли стом гла са ли и ње го ве сли ке др жа ли на шо фер шајб на ма? Зна чи, на ши љу ди, кад меч ка за и гра пред ку ћом, пи та ју са мо кад ће др жа ва да нам ре ши про блем. Ка ква је то др жа ва ко ја пу сти да на род па ти? А не пи та ју се, пр во, шта са ми за се бе мо гу ура ди ти и, дру го, шта би они мо гли ура ди ти за ту др жа ву и дру штво. И тре ће, да се ма кар се те шта су ра ди ли пре 10 Гејтс сам сте као (тр жи шну) бо жан ску моћ или 20 го ди на. Ве ћи је, чи ни ми се, про блем с ин те лек ту ал ном бе, што ће би ти дру штве но ко ри сна на нај не по сред ели том, ко ја по ка зу је ма њи сте пен од го вор но сти а ни ји на чин. А ин фор ма тич ка ре во лу ци ја ко јој је мно го ви ше тра жи. Гејтс то ли ко до при нео има још јед но, мо гло би се – На ша ели та је ве о ма ло ша, не до вољ но од го вор - ре ћи иде ал но свој ство; не кон ку рент ност оно га што на, обра зо ва на и оба ве ште на. Она по ли тич ка је ве - се на том тр жи шту ста вља по тро ша чи ма на рас по ли ким де лом про из ве ла Ми ло ше ви ћа пре но што је ла га ње: да те дру гом, а ко ли чи на ко јом рас по ла же те Ми ло ше вић за вео Ср би ју. за то се не сма њу је! То је не ка ква бо жан ска моћ. Он Имам ути сак да се на на шим фа кул те ти ма сту - је свој ин те рес за бо гат ством оства рио та ко што је ден ти уче да ве ру ју у др жа ву и ета ти зам, а не кон - за до во љио ин те ре се и у го то во не ве ро ват ном сте пе ку рен ци ју, ком пе ти ци ју и лич ну од го вор ност? ну уве ћао бла го ста ње огром ног бро ја дру гих љу ди. – Иде ја ета ти стич ког ин тер вен ци о ни зма још увек И што је још ва жни је, ти љу ди су ње гов про из вод је вр ло жи ла ва и ја ка. Ве ли ки део ели те на ги ње др - до бро вољ но пла ти ли. жав ном уму ко ји тре ба да уре ди дру штво. При том, То га код др жа ве не ма јер др жа ва ра ди на прин ци они не ка кву иде ал ну др жа ву, ка квом је за ми шља ју, пу при ну де а не до бро вољ но сти. Др жа ва не мо же по ре де с тр жи штем ка кво за и- да ти а да од не ког не узме. И ста је сте. То је еле мен тар на ме кад др жа ва то чи ни, она на два то до ло шка гре шка. То га има то на ша ели та је ве о ма ло ша, кра ја де сти му ли ше љу де. Оне ли ко мно го да је то про сто жа од ко јих узи ма – јер се њи ма не не до вољ но од го вор на, ло сно и са мо је ре зул тат чи ње ис пла ти да ра де, ре ци мо, по ла обра зо ва на и оба ве ште на. ни це да је ли бе рал на ми сао не за др жа ву а по ла за се бе. И што Она по ли тич ка је ве ли ким до вољ но раз ви је на те не по сто др жа ва ви ше узи ма, то је ма ње де лом про из ве ла ји осе ћај за ва жност спон та них сти му ла ти ван тај си стем, а на про це са и раз у ме ва ње тр жи ро чи то је де сти му ла тив на по ре Ми ло ше ви ћа пре но што је шта. А је ди но тр жи ште да је ска про гре си ја ко ја узи ма уто Ми ло ше вић за вео Ср би ју шан се свим су бјек ти ма да до ђу ли ко ви ше уко ли ко је ве ћи до до из ра жа ја ко ри сте ћи до ми хо дак. А нај ве ћи до хо дак има ју шља тост и ин фор ма ци је ко ји ма рас по ла жу. Без тр - они нај кре а тив ни ји. И они, кад се пи та ју да ли да жи шта не ма пот пу ног ко ри шће ња зна ња у дру штву. до дат но не што ра де а већ има ју ви сок до хо дак и То у на шој ели ти, част из у зе ци ма, још ни је схва ће - упа ли су у про гре си ју, по што су су ро во ка жње ни и но. Она још увек жи ви у ве ли кој илу зи ји да је све не ис пла ти им се да се ба ве би ло чи ме што, уз оста што ра ди др жа ва у јав ном, оп штем ин те ре су, а шта ло, ути че и на оп шти раз вој, од лу чу ју да ви ше не ра год чи ни тр жи ште – све у ну жно се бич ном ин те ре - де. На дру гом кра ју, они ко ји до би ја ју фрај, вр ло че су по је дин ца. Ме ђу тим, др жа ва се у крај њој ли ни ји сто за кљу чу ју да им је сла ђе да до би ју фрај, ма кар и та ко ђе сво ди на по је дин це, она – ван кон крет них ма ње, не го да у зно ју ли ца свог оства ру ју чак и мно љу ди ко ји у њој, као и сви дру ги жи ви љу ди, на сто - го ве ћи до хо дак. је да ре а ли зу ју свој ин ди ви ду ал ни ин те рес – и не За то мно ги сма тра ју, а и ја, да др жа ву тре ба др жа по сто ји као не ки по се бан ен ти тет. По сто је са мо ти ти што да ље од при вре де. Што не зна чи да за њу не жи ви љу ди, по ли ти ча ри и чи нов ни ци, ко ји ра де по ма по сла. На про тив. Прав ни по ре дак, ин сти ту ци је, др жав ним ин сти ту ци ја ма и, као и сви дру ги, муч но фи нан сиј ска ди сци пли на... то ни ко не мо же ура ди ти од ми чу иду ћи за сво јом суд би ном. Ти љу ди ни су ан - ва ља но сем ње. Не ма тр жи шта та мо где оно што ђе ли. Они се, да кле, ни ма ло не раз ли ку ју од оних тре ба да до би јеш мо раш да ис те ру јеш 15 го ди на ко ји ра де у при ват ном сек то ру – сва ко гле да свој ин - пре ко су да. Ни ти без де ло твор не за шти те вла снич те рес. Јед но је, ме ђу тим, ис те ри ва ти свој ин те рес ких пра ва, те мо дер не, не ко рум пи ра не и до бро ор га та ко што ћеш за до во ља ва ти по тро ша че, а дру го кад ни зо ва не др жа ве. Иако сма трам да др жа ву тре ба то чи ниш уз по моћ др жав не си ле и ма ши не ри је. Бил пот пу но ис кљу чи ти из по се за ња у по слов не про це Гејтс је по но во нај бо га ти ји чо век на све ту. Ка ко се се, крај њи кључ дру штве ног на прет ка је баш у ра обо га тио? Та ко што је за ми ли јар де љу ди учи нио ци о нал но ор га ни зо ва ној др жа ви. Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „ИС ПРЕд вРЕ МЕ нА” по кло ни ли су Фон да ци ји нУнС-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у нУнС-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација нУнС, сврха уплате: донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak24.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По не де љак вас упу ћу је на јав ност и по с лов н е са с тан к е. Ни парт не ра не ће те ми мо и ћи, а у том од но су де лу је те су пер и ор но и си гур но у се бе. На ме ће те сво је ци ље ве.

BIK 20.4-20.5.

Но вац се тро ши го то во по инер ци ји, та ко да га ни к а да не ма те до вољ но. Ра до би сте пу то ва ли па на по љу по сла осми сли те слу жбе ни пут. Спо ји те ле по и ко ри сно.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

24. septembar 2012.

Да ни убр за но про ла зе, а ко че ка гу би вре ме, та ко да сте ак тив ни и при сут ни на мно гим ме сти ма и де ша ва њи ма. Ни је вре ме за ве ли ке од лу ке. Успо ри те ма ло.

Ме сец је да нас у зна ку озбиљ ног Јар ца, што вас упу ћу је на ам би ци о зне по слов не пла но ве. С парт не ром сте у не ком ви ду сим би о зе и раз у ме ва ња.

Дру штво вам при ја и не во ли те да сте са ми у овој фа зи. Од но си с ужом и ши ром род би ном за слу жу ју па жњу. Кра ћа по слов на пу то ва ња су под по вољ ним ути ца ји ма.

Ваш Мер к ур је у ва зду шном зна ку Ва ге, што омо гу ћа ва но ве су сре те са за ни мљи вим осо ба ма, про во да и за ба ве за ди. Дру штве ни сте и успе шни, па мет ни.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ак тив ни сте и фа тал ни, са ми по се би, па се сти че ути сак да ни ко не ма ути ца ја на ва ше на ме ре и же ље. То је при лич но та чан ути сак. Љу бав на дра ма тур ги ја.

Тај не на ме ре и стра сти мо гу вас ко шта ти мно го ви ше но што би сте и по ми сли ли. Па зи те шта ра ди те иза за тво ре них вра та јер су про бле ми из ве сни. Ино стран ство? Мо же те се по у зда ти са мо у се бе. Не к о за у з и м а зна ч ај н и је и ути цај ни је ме сто у ка ри је ри, и има по зи ти ван став пре ма ва ма. Са ра ђуј те рав но прав но.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

До б ра са р ад њ а с ино с тран ством или осо бом од ко је мо же те има ти са мо по вољ но сти, у би ло ко јем сми слу, про ши ру је вам ви ди ке и до но си не к а но ва ре ше ња.

Че к а ју ћи но вац, мо гли би сте по тро ши ти и по след ње за ли хе ако бу де те не про ми шље ни. Ра ди је успо ри те с ин ве сти ци ја ма. У за тво ре ном про сто ру сте фру стри ра ни. Див на и сун ча на је сен ће вас из ма ми ти на по ље, у шет ње и ро ман тич на ис ку ства. Раз го ва рај те и ко му ни ци рај те с при ро дом јер се та ко пу ни те по треб ном енер ги јом.

TRI^-TRA^

Па у за за На та ли V REMENSKA

PROGNOZA

СуНчаНо

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 31 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 30 Niш

Глу ми ца На та ли Порт ман (31) и пле сач Бен жа мен Мил пје (34) про ш ле го д и н е су до б и л и си н а Оле фа, а глу ми ца се по сле са мо не ко ли ко ме се ци на кон по ро ђа ја вра ти ла уна пред до го во ре ним сни ма њи ма. Ме ђу тим, до кра ја ове го ди не ће за вр ши ти све ра ни је уго во ре не оба ве зе, а по том пла ни ра да се по ву че из глу ме. Глу ми ца, на вод но, же ли да њен син од ра ста уз ро ди те ље, а не са да ди ља ма, те би па у за мо гла да тра је и не ко ли ко го ди на. Ипак, те шко да ће то да се де си јер је Порт ма но ва тре нут но јед на од нај тра же ни јих глу ми ца. На та ли је већ не ко ли ко пу та на ја вљи ва ла по вла че ње од ко јег ни је би ло ни шта.

VIC DANA

Evropa

и врло тоПло

НО ВИ САД: Сун ча но и вр ло то пло за ово до ба го ди не. Ве тар уме рен ју го и сточ ни. При ти сак у опа да њу и ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12 сте пе ни, а мак си мал на око 30. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и вр ло то пло за ово до ба го ди не. Ве тар уме рен ју жни и ју го и сточ ни. При ти сак у опа да њу и ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 10 до 15 сте пе ни, а мак си мал на од 29 у Вр шцу до 31 на за па ду Сре ма. СР БИ ЈА: Сун ча но и вр ло то пло за ово до ба го ди не. Ве тар уме рен ју жни и ју го и сточ ни. При ти сак у опа да њу и ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 6 до 16 сте пе ни, а мак си мал на од 29 до 32. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У но ћи по не де љак на уто рак и у уто рак про ла зна облач ност мо же усло ви ти ре ђу по ја ву крат ко трај не ки ше. Од сре де опет сун ча но и то пло за ово до ба го ди не уз пра ве лет ње тем пе ра ту ре ко је ће се кре та ти око 30 сте пе ни у то ку да на. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Оче ки ва не би о ме те о ро ло шке при ли ке ће би ти ре ла тив но по вољ не за ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Опрез се са ве ту је кар дио и це ре бро ва ску лар ним бо ле сни ци ма. Пре по ру чу је се сло је ви то оде ва ње у скла ду са оче ки ва ним днев ним тем пе ра ту ра ма и из бе га ва ње ве ћих фи зич ких на по ра у нај то пли јем де лу да на. Ме те о ро ло пат ске ре ак ци је се мо гу ја ви ти у бла жем об ли ку.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 12 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Пу ту ју Ла ла и Ја па нац на „Ти та ни ку”, кад од јед ном брод поч не да то не. - Јој, шта да ра дим, јој, шта да ра дим - упла ше но ће Ја па нац. На то ће Ла ла са свим хлад но крв но: - Иди бре, ми то не мо, а ти би не што да ра диш!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

98 (-7)

Slankamen

192 (-10)

Jaшa Tomiћ

Apatin

176 (-8)

Zemun

254 (-6)

Bogojevo

165 (-7)

Panчevo

272 (-6)

Smederevo

450 (-8)

Baч. Palanka 184 (-10) Novi Sad

158 (-12)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kneжevac

162 (-2)

S. Mitrovica

98 (-15)

Tendencija stagnacije

Senta

235 (0)

Beograd

198 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

180 (-8)

NERA

Hetin

70 (-2)

SAVA

- (-)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

30 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja