Dnevnik 24.oktobar 2010.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA, 24. OKTOBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22879 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MAYED [ADUD, AMBASADOR SIRIJE, ZA „DNEVNIK” POTVRDIO VELIKE MOGU]NOSTI NA[IH IZVOZNIKA NA ARAPSKOM TR@I[TU

TEMA „DNEVNIKA”

Nema zapo{qavawa bez zelene livade str. 5

Ambasador Sirije u Beogradu dr Mayed [adud ocenio je da se Srbija, kao centralna zemqa regiona, na{la u sli~noj poziciji kao i dr`ave Bliskog istoka. „Zato su se na tim na{im podru~jima uvek ukr{tali interesi velikih sila”, rekao je ambasador [adud u ekskluzivnom intervjuu „Dnevniku”. Govore}i o potencijalima privredne saradwe, on je najavio da je Sirija konkretno zainteresovana, kada je u pitawu Vojvodina, za suncokretovo uqe, zatim za semensku robu, kao i kukuruz. „ Zna~ajno je re}i i to da bi roba koja u|e u Siriju iz Srbije mogla slobodno da bude plasirana na tr`i{te bilo koje arapske zemqe, bez ikakvih carinskih barijera”, naveo je sirijski ambasador.

str. 3

LIDER SPO VUK DRA[KOVI] U NOVOM SADU

NASLOVI

Od la`nog patriotizma samo jo{ gore

INTERVJU NEDEQE

Svenka Savi}

str. 7

Teofil Pan~i} Uspravni i vodoravni

Bora Oti}

[ta se ~ulo onomad

P redsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} izjavio je ju~e u Novom Sadu da se suprotstavqa svakom patriotizmu od koga je „Srbima, svim gra|anima Srbije i dr`avi Srbiji svakog dana sve gore”. „Suprotstavqamo se patriotizmu evrofobije, patriotizmu mr`we prema Evropi, Americi, katolicima, protestantima, muslimanima, Jevrejima; patriotizmu koji zagovara geto, duhovni, razvojni, mentalni. Taj patriotizam je kamen Srbiji”, rekao je Dra{kovi}, dodaju}i da je za patriotizam evroregionalizacije Srbije.

str. 4

@eqko Markovi}

Posledwi svedok iz ku}e „Kod dva lava”

\or|e Randeq Svi Cigani, samo ja Rom

Sun~ano, pa oblaci Najvi{a temperatura 18 °S

Foto: B. Lu~i}

Foto: A. Erski

Srbija je na vetrometini poput Bliskog istoka

[PACIRUNG S ^A[OM VINA: Na Petrovaradinskoj tvr|avi, u no}i koja je za nama, na manifestaciji „Vinski lavirinti”, nekoliko stotina Novosa|ana i wihovih gostiju iz raznih delova Srbije i regiona {etalo je podzemnim vojnim galerijama i degustiralo vrhunsko vino. U lagumima, pored vinara, mogli su se videti i mladi}i i devojke obu~eni u sve~ane haqine i uniforme iz 18. veka, a ~itava {etwa je bila pra}ena zvucima tamburice karakteristi~nim za vinska dru`ewa. Istovremeno, posetioci su od kustosa Muzeja Grada Novog Sada imali priliku da saznaju ne{to vi{e o samoj Tvr|avi, koja je po~etkom ove sedmice proslavila 318. ro|endan.

str. 14

NIJE BILO INCIDENATA NA UTAKMICI CRVENA ZVEZDA – PARTIZAN (0:1)

Quba Vukmanovi}

Kr~edinska tragawa

Kra|a blaga ne zastareva str. 19

Mo`e derbi i bez tu~e

str. 12

2

DNEVNIK

nedeqa24 . oktobar2010.

CITATI

„

Na Kosovu i Metohiji, kada se vidi kako su se stvari odvijale u Hrvatskoj, neke stvari }e se poboq{ati za pet godina, ali }e trebati dugo godina da se to dru{tvo pretvori u perspektivno, {to va`i i za Srbe i za Albance

”

Milorad Pupovac, srpski poslanik u Hrvatskom saboru

Akcije iz fonda do kraja godine

Jovanovi}: Zeleno svetlo

SRS: Dr`ava {titi monopole

Direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetkovi} izjavio je da }e akcije iz Akcionarskog fonda i akcije "Aerodroma Beograd" gra|anima biti podeqene do kraja godine. "Pripreme su u toku. Akcije iz Akcionarskog fonda }e se podeliti sasvim sigurno do kraja godine. Svi koji su stekli pravo na besplatne akcije, odnosno oko 4,8 miliona gra|ana, ima}e mogu}nost da dobiju akcije", rekao je Cvetkovi} Tanjugu i objasnio da }e nakon podele, kao i sa akcijama Naftne industrije Srbije (NIS), mo}i da se trguje na Beogradskoj berzi. On je naveo da }e Vlada Srbije usvojiti odluku o sprovo|ewu celog postupka. Prema wegovim re~ima, tek nakon {to sve bude zavr{eno zna}e se koliko }e akcija svako od gra|ana dobiti i kolika }e biti wihova vrednost.

Predsednik Liberalno demokratske partije (LDP) ^edomir Jovanovi} izjavio je da Holandija ne}e blokirati zahtev Srbije za ~lanstvo u Evropskoj uniji i da }e na sastanku Saveta ministara u ponedeqak biti omogu}ene daqe evropske integracije Srbije, saop{tio je LDP. U izjavi Jovanovi}a posle razgovora sa predstavnicima najve}e partije u novoj holandskoj vladi, navodi se da Holandija ne}e blokirati prosle|ivawe kandidature Srbije za ~lanstvo u EU i da }e odluka Saveta ministara EU biti pozitivna. "Dobili smo jasna uveravawa da Holandija `eli brze integracije Srbije u EU i da je zato spremna da u~ini veliki korak ka deblokadi tog procesa.

To je stav koji treba veoma ceniti, jer se radi o ogromnom ustupku", rekao je Jovanovi}.

Srpska radikalna stranka (SRS) ocenila je da re{ewe nesta{ice mleka u Srbiji nije u uvozu te namirnice, ve} u ukidawu monopola, koji vlada u mlekarsko - prera|iva~koj industriji. U saop{tewu SRS ocewuje da dr`ava {titi monopolski polo`aj pojedinih mlekara, po{to je poznato da mlekare, zarad ve}e zarade, mleko prera|uju u skupqe mle~ne proizvode, umesto da ga neobra|enog iznose na tr`i{te. Skandalozno je da je re`im Borisa Tadi}a dozvolio da iskqu~ivo velike mlekare, godinama unazad, diktiraju otkupne cene mleka, navedeno je u saop{tewu. Zbog takve neodgovorne politike Vlade Srbije, prema oceni SRS, ispa{taju potro{a~i, koji kupuju sve skupqe mleko i proizvo|a~i, koji su primorani da mleko prodaju po {to ni`im otkupnim cenama.

KOORDINATOR NOVE SOCIJALDEMOKRATIJE SRBIJE DU[AN JAWI] U KA@IWI

Samo Vojvodina prepoznata kao evropski region Koordinator Nove socijaldemokratije Srbije Du{an Jawi} na predstavqawu programske deklaracije u Kawi`i izjavio da danas u na{oj dr`avi nije pitawe da li je potrebna regionalizacija, ve} kakva ona treba da bude, ocewuju}i da bi novim ustavom regionalno samoorganizovawe trebalo odrediti kao pravo, a ne kao obavezu. Jawi} smatra da je neophodno da regioni kao politi~ki entiteti treba da raspola`u zakonodavnim, izvr{nim i upravnim ovla{}ewima.

– Ustavom svake dr`ave pa i Srbije mora do kraja biti izvedena teritorijalna organizacija dr`ave, jer sada{wim imamo vrlo ~udnu situaciju, pokrajinu Vojvodinu koja je otpisana kao i Kosovo.

Ustav koji sadr`i ne{to {to ne postoji u `ivotu se zove mrtvim. U

wemu nema ni re~i o regionalizaciji ali imamo Zakon o statisti~kim regionima. Ho}emo u EU koja finansira prekograni~nu regionalnu saradwu i trenutno kao evropski region prepoznala je samo Vojvodinu. U ovom momentu razlika u razvijenosti Vojvodine i Isto~ne Srbije odnos je 14:1, pa ako se nastavi taj trend da se ostatak Srbije ne organizuje, ima}emo vrlo brzo pogodno tle za vrlo sme{ne a jednog dana opasne teze o secesionizmu i separatizmu u Vojvodini i kako je pqa~kaju. To {to je razlika izme|u Vojvodine i Isto~ne Srbije toliko velika, ne zna~i i da se u Vojvodini mnogo boqe `ivi, ali je tamo jo{ gore.

Srbiju treba organizovati kao dr`avu regiona i to se mora predvideti ustavom – predo~io je Jawi} u Kawi`i.

M. Mitrovi}

CRNA HRONIKA „CRNI PETAK” NA SUBOTI^KIM DRUMOVIMA

Pokosio staricu pa utekao

Policija traga za voza~em: mesto nesre}e

Zukorli}: Dresirawe Bo{waka Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli} priznao je da nije gledao ko{arka{ku utakmicu Srbija-Turska na Svetskom prvenstvu u Istambulu i da je namerno rekao da je navijao za tursku reprezentaciju jer ne `eli da podle`e "permanentnom pritisku dresirawa" Bo{waka u Srbiji. "Ako ho}ete najiskrenije, nisam gledao utakmicu, ali, prosto, nisam hteo da podlegnem tom permanentnom pritisku za dresirawem Bo{waka u Srbiji da mi treba da najvi{e volimo Beograd", rekao je muftija, u~estvuju}i u emisiji "Crta" na prvom programu BiH TV. Zukorli} je rekao da se od Bo{waka u Srbiji o~ekuje da stalno govore kako najvi{e vole Beograd, pa i "posle 11 genocida mi treba da ka`emo da ih volimo". "I onda sam na pitawe za koga ste navijali, namerno odgovorio za Tursku", rekao je muftija. Zukorli} je rekao da je wegov `ivot "jako ugro`en", s obzirom na vi{e poku{aja likvidacije i da se on zato vozi u koloni od vi{e automobila, {to je specifi~na procena wegovog obezbe|ewa. Prema toj bezbednosnoj proceni, on se, ka`e, vozi u drugom vozilu i tokom vo`we, na wihov signal, ~esto mewa automobile.

Suboti~ka policija traga za voza~em koji je u petak uve~e usmrtio sedamdesetpetogodi{wu staricu A. S. iz naseqa Mi{i}evo kod Subotice, i nakon toga pobegao s lica mesta. Policija je uputila apel gra|anima koji imaju saznawa o ovoj nesre}i da se jave na broj 92 ili 024 556 230.

Starica A.S je usmr}ena putu izme|u Tavankuta i magistralnog puta Subotica - Sombor. Nesre}na starica bila je kod nas u prodavnici. Ka`u da je i{la pe{ice i da je bila obu~ena u crno odelo. Zbog toga je verovatno i poginula, jer voza~ u mraku nije mogao jasno da je uo~i na kolo-

vozu, a verovatno nije vozio sporo - ka`e prodava~ica iz marketa u centru Tavankuta.

Ina~e, jo{ jedan pe{ak smrtno je stradao u petak, ovaj put na Pali}u, kada je na sedamdesetosmogodi{weg Vilima ^. motociklom naleteo osamnaestogodi{wi Qubi{a M. - Do nesre}e je do{lo kada je momak motociklom "jamaha" naleteo na pe{aka, te{ko ga povrediv{i. Nesre}ni ~ovek je od zadobijenih povreda preminuo kasnije u Op{toj bolnici u Subotici - saop{tio je Borivoj Mucaq, na~elnik Policijske uprave u Subotici.

A. A.

Stradao pe{ak @rtva saobra}ajne nesre}e Dejan @. (43), s podru~ja Pe}inaca, preminuo je u Urgentnom centru u Beogradu od posledica te{kih telesnih povreda zadobijenih u petak uve~e u Sremskoj Mitrovici. Kako je saop{tila Policijska uprava Sremske Mitro-

vice, Dejana @. je dok je pretr~avao preko pe{a~kog prelaza u ulici Stari {or, kada je na semaforu bio zabrawen prelaz za pe{ake, udario automobil marke "alfa romeo" kojim je upravqao Vlada K. (24) iz Sremske Mitrovice.

S V E T GRADONA^ELNIK VUKOVARA @EQKO SABO

Bio bi sretan da s Tadi}em popije kafu Gradona~elnik Vukovara @eqko Sabo smatra da je poseta predsednika Srbije Borisa Tadi}a Vukovaru veoma bitna za ovaj grad, kad god da do|e do te posete. "Kad god da se desi, kad god bio, to je vrlo bitno za Vukovar, kako bi taj grad na neki na~in zatvorio jedno politi~ko poglavqe, u smislu onoga {to se de{avalo 91. godine", rekao je Sabo za radio Slobodna Evropa. Na pitawe kakva je wegova poruka predsedniku Srbije, Sabo je rekao: "Dobrodo{ao u Vukovar, ako mo`e ve} danas, ja bih bio sretan da sa wim popijem kavu".

Gradona~elnik Vukovara, za kojeg Slobodna Evropa navodi da je bio zato~enik u logorima u Ni{u i Begejcima

90-ih godina, rekao je, da iako mediji spekuli{u o skora{woj poseti Tadi}a Hrvatskoj, ukqu~uju}i i Vukovar, ne zna ni{ta o tome. "Ne, nemam nikakve informacije, osim {to ~itam da jednog dana do te posete treba do}i. Kada }e ona biti, ja to ne znam", rekao je Sabo.

Kolera na Haitiju odnela vi{e od 200 `ivota Vlada u Haitiju uvela je vanredno stawe zbog talasa kolere koji je pogodio zemqu. Za sada su registrovana 208 smrtna slu~aja, dok je od te bolesti obo-

lelo preko 2300 qudi, saop{tilo je ministarstvo zdravqa u Port-o-Prensu.

Ujediwene nacije poku{avaju da zaustave epidemiju dodatnom pomo}i u antibioticima, tabletama hlora i higijenskoj opremi. Bolnica u gradu St. Marko je preplavqena bolesnicima, a stotine obolelih ~ekaju}i le~ewe le`i na }ebadima na bolni~kom parkingu i intravenozno prima te~nost zbog dehidracije. Epidemija je izbila na severozapadu zemqe gde se nalazi najve}i broj izbegli~kih kampova u kojima su sme{teni qudi koji su ostali bez ku}a posle katastrofalnog zemqotresa koji je pogodio ovo ostrvo pre devet meseci.

UN: Obama da istra`i mu~ewe Specijalni izvestilac UN za pitawa mu~ewa Manfred Novak pozvao je ameri~kog predsednika Baraka Obamu da pokrene istragu o slu~ajevima torture otkrivenim u dokumentima ameri~ke vojske objavqenim na sajtu Vikiliks.

"Obamina administracija ima obavezu, kada se pojave ozbiqne optu`be o mu~ewu na ra~un nekog pripadnika ameri~kih snaga, da povede istragu i snosi po-

sledice... Ta osoba morala bi da bude privedena pravdi", rekao je Novak za radio Bi-Bi-Si 4.

"O~ekivao sam da }e takva istraga biti pokrenuta jo{ pre mnogo vremena jer je predsednik Obama do{ao na vlast obe}avaju}i promene... Predsednik Obama ima obavezu da razmotri i stare slu~ajeve. Obaveza je da se oni istra`e", rekao je zvani~nik UN.

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

MAYED [ADUD, AMBASADOR SIRIJE U BEOGRADU

nedeqa24.oktobar2010.

3

KARMA KOMA

Srbija na vetrometini Uspravni i vodoravni Q poput Bliskog istoka irija je dosledna u svojoj podr{ci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbiji i stavu zvani~nog Beograda o Kosovu i Metohiji. To se vidi po na{im nastupima i delovawu u mnogim organizacijama, bilo da su arapske, islamske ili svetske, ka`e u ekskluzivnom intervjuu za „Dnevnik“ ambasador Sirije u Beogradu dr Maxed [adud, diplomata koji se svojim delovawem pokazao kao iskreni prijateq Srbije i dobar poznavalac prilika, kako u na{oj zemqi, tako i na Zapadnom Balkanu.

Na{ sagovornik isti~e da se Srbija, kao centralna zemqa regiona, na{la na strate{kim putevima na kojima se ukr{taju interesi spoqanh faktora.

– Isto je i sa Bliskim istokom i zato su na tim na{im podru~jima uvek ukr{tali interesi velikih sila. Savremeni svet karakteri{e velika zavera velikih sila. Mi to na Bliskom istoku i Siriji do`ivaqavamo od 2003. godine kada je napadnut i okupiran Irak. Razlog je podela Bliskog istoka. Sirija je uspela uz pomo} prijateqa, ne samo iz arapskog ve} iz celog sveta, da ovakav plan prevazi|e – dodaje sirijski diplomata. z Va{a zemqa i Vlada u~inili su mnogo da u Konferenciji islamskih zemaqa (KIZ) ne do|e do priznawa Kosova?

– Konferencija islamskih zemaqa kao organizacija nikada nije priznala Kosovo i ovo pitawe je regulisano kao i u okviru Evropske unije. Dakle, svaka dr`ava ~lanica pojedina~no donosi samostalno odluku ho}e li to uraditi ili ne. I ba{ kao u slu~aju EU, ni pet dr`ava ~lanica KIZ nije priznalo Kosovo. Sirijski stav se ne}e mewati i nastavi}emo svoju politiku nepriznavawa samoprogla{ene nezavisnosti Kosova. z Od dolaska u Srbiju 2006. godine u~inili ste mnogo na unapre|ewu odnosa na{ih dveju dr`ava?

– Postoji jedna izreka i u va{em, i u mom narodu, a ona se prenosi i na na{e odnose. Izme|u Srbije i Sirije postoji hleb i so, koji nikada na{i narodi ne}e zaboraviti. Ja sam probao i srpski hleb i so i zato ga nikada ne zaboravqam. Mnogi studenti iz Sirije bili su stipendisti i zavr{avali fakultete u nekada{woj Jugoslaviji, a Beograd je dobro poznat i mojoj supruzi i meni iz tog doba. Ovde smo do-

rezivawa. Zna~ajno je re}i i to da bi roba koja u|e u Siriju iz Srbije mogla slobodno da bude plasirana na tr`i{te bilo koje arapske zemqe, bez ikakvih carinskih barijera. Dakle, saradwa sa Sirijom je za Srbiju zapravo saradwa sa celim regionom, odnosno arapskim tr`i{tem.

Ina~e, Sirija je konkretno zainteresovana, kada je u pitawu Vojvodina, za suncokreto-

S

{li 1975. godine i stekli doktorska zvawa, ona na Filozofskom fakultetu, a ja na Politi~kim naukama. Jedan sin nam se rodio na Vo`dovcu. I sada smo ponovo me|u prijateqima. z Saradwa Sirije i Srbije posledwih godina se intenzivira?

– To je intencija obe vlade i kontakti postoje na svim nivoima, ali i narod `eli da se odnosi razvijaju na obostranu korist, {to je veoma zna~ajno. Zajedni~ki interes i tradicionalno prijateqstvo doveli su do odli~nih politi~kih odnosa izme|u na{ih dveju dr`ava, ali i razvoja saradwe u svim oblastima, od nauke i kulture do privrede. No, naravno da postoji prostor za daqe unapre|ewe te saradwe. Obnovqen je stoga Me{oviti komitet zna~ajan za unapre|ewe privredne i ekonomske saradwe, razmewuju se delegacije i u pripremi je sporazum o izbegavawu dvostrukog opo-

vo uqe, zatim za semensku robu, kao i kukuruz, koji moja zemqa uvozi u velikim koli~inama. Interesantni su nam i drugi proizvodi iz Srbije, a pre svega bukovo drvo, jer smo poznati po proizvodwi ~uvenog sirijskog name{taja koje se plasira i tra`i svuda po svetu. Robna razmena izme|u dve zemqe sada obuhvata naftu, fosfate i u maloj koli~ini neke poqoprivredne proizvode koje Srbija uvozi iz Sirije, a izvozite nam auto-delove i ma{ine i neke tehnologije koje mi nemamo. Veliki je prostor za privrednu saradwu i to treba iskoristiti. z Ponovo ja~aju i univerzitetski kontakti?

– O~ekujemo da se do kraja godine ostvari poseta rektora Univerziteta u Damasku beogradskom Rektoratu, kada bi trebalo da bude potpisan i sporazum o saradwi. To je uzvratna poseta, a tako ne{to bismo `eleli da

Dud iz Damaska u Pe}koj patrijar{iji – Dve veoma zna~ajne stvari po meni govore o duhu odnosa Srbije i Sirije. Jedna je stara ikona koju je jedan va{ sve{tenih pre mnogo vekova doneo iz Sirije, a druga je dud iz Damaska posa|en u dvori{tu Pe}ke patrijar{ije. O wemu sam saznao kada me je posetio jedan predstavnik SPC i on me je upoznao s tim da i posle sedam vekova, od kada je iz Damaska sadnica stigla na Kosovo u bisagama va{eg sve{tenika, drvo jo{ uvek ra|a.

Porodi~ne veze – Dosta studenata iz Sirije o`enilo se u Srbiji, neki su ostali ovde gde `ive i rade, a neki su se vratili u Siriju. Upravo zato sam i zamolio novinarsku ekipu koja je oti{la iz Srbije put Sirije da snimi 30 epizoda dokumentarnog materijala, da obavezno napravi zapise i o tim me{ovitim porodicama. Da se vidi kako `ive u Siriji jer je to od velikog zna~aja, po{to pokazuje da se na{i odnosi ne u~vr{}uju samo na zvani~nom, ve} i na dru{tvenom, `ivotnom nivou.

RETROVIZOR „Verujem da je pitawe vremena kada }emo uspeti da lociramo i uhapsimo Ratka Mladi}a. @elim da Srbija bude oslobo|ena balasta ratnih zlo~inaca i da u punom kapacitetu postane kandidat za ~lanstvo u EU i okrene se re{avawu problema koji ~ine konkretan `ivot qudi“, rekao je predsednik Srbije Boris Tadi}.

Narodni poslanici su usvojili Zakon o izmeni i dopuni Zakona o putnim ispravama. Prema tom aktu va`ewe starih putnih isprava, „plavog paso{a”, produ`eno do kraja 2011. godine.

U Skup{tini Srbije zavr{ena je rasprava o Izmenama i dopunama zakona o zdravstvenoj za{titi na osnovu koje }e lekarima ubudu}e ponovo biti dozvoqen i dopunski rad. Resorni ministar Tomica Milosavqevi} je objasnio da }e lekari mo}i da rade i van mati~ne zdravstvene ustanove do tre}ine radnog vremena.

Predsednica parlamenta Slavica \uki} Dejanovi} izjavila je da ne postoji veliko raspolo`ewe gra|ana za ulazak Srbije u NATO. Po wenim re~ima, to je logi~no ako se uzme u obzir ~iwenica da su jo{ sve`a se}awa na bombardovawe 1999. godine.

Pripadnici kriminalisti~ke policije zaplenili su 120 kilograma ~istog heroina namewenog zapadnoevropskom tr`i{tu.

Vrednost „na ulici” oduzetog narkotika procewuje na oko 10 miliona evra.

ostvarimo i sa Univerzitetom u Novom Sadu. U ovom momentu ~etvoro stipendista iz Sirije su na studijama u Srbiji, {to ve} deset godina nije bilo vi|eno. Uostalom, me|usobna razmena studenata jeste jedan od kqu~nih ~inilaca obnove kulturno-nau~ne saradwe. z Sve je vi{e i srpskih turista u Siriji?

– Saradwa u oblasti turizma je svoj zamah dobila sporazumom koji je potpisan pre dve godine.

Od tada je Sirija sa svojom ponudom prisutna na Me|unarodnom sajmu turizma u Beogradu, a tome koliki je zna~aj na{eg kulturno-istorijskog i verskog blaga i nasle|a, uz prirodne lepote pustiwe, planina i mora, svedo~i ~iwenica da je moju zemqu lane posetilo vi{e od {est miliona turista. Napomenuo bih i da su mogu}nosti investirawa u turizam u Siriji velike, a plasman stranog kapitala olak{an je novim zakonom koji smo nedavno doneli. Stvoren je veliki broj investicionih zona da bi se privukao strani kapital, a na{a vlada je odlu~ila da svi tenderi budu na internetu, {to je bitno za svakog potencijalnog investitora. z Ambasada Sirije i vi li~no dobili ste nedavno priznawe od na{ih gra|ana?

– Da, „Klub putnika“ iz Novog Sada dodelio nam je priznawe kao ’ambasadi broj jedan’ u Beogradu. Na internet glasawu dobili smo 93 posto glasova kao najqubaznija ambasada u odnosima sa svima onima koji su zatra`ili vizu na{e zemqe. Mogu da se pohvalim da se bez problema dobija za jedan dan. Podsetio bih i da je jedino sirijska ambasada nastavila s radom tokom sankcija i blokade SRJ. Mi ne zaboravqamo stavove Jugoslavije, odnosno Srbije, oko arapskog pitawa. z Imate i jedno iznena|ewe za mlade Novosa|ane?

– Slede}eg leta organizovao bih jedan autobus koji bi poveo 30-40 mladih Novosa|ana na put u Damask, najstariji gradu na svetu.

Bili bi sme{teni u studentskim domovima. Za wih bismo, kao i za novinare i predstavnike turisti~kih agencija koje svake godine ugostimo na Me|unarodnom festivalu „Put svile“, organizovali sli~nu turu drevnim putevima kroz moju zemqu.

Dragan Milivojevi}

udi su komplikovaniji od ukr{tenica, ali na kraju se bilans qudskog `ivota ipak svede na jednu od dveju opcija iz ove enigmati~arske zanimacije: uspravno ili vodoravno. Neki, naime, provedu `ivot streme}i u visinu, ne zbog visoko dignutog nosa, nego zbog svoje qudske ispravnosti i woj prikladne uspravnosti; drugi progami`u tlom u nekakvoj zgrbqenoj, nepravilnoj horizontali, tako da ih, kad umru, ne mora{ ni polagati u kov~eg, jer su polegli i zalegli odavno. Zapravo, nikada se nisu ni uspravili, celoj evoluciji vrste uprkos.

Dobro, na ovom se mestu obi~no javi kakav drveni mudrac da te upozori na to da kakav je da je, ~ovek je smrtan: na koncu }e le}i u grob. Telo je tro{no, ovako ili onako do}i }e mu kraj. Sve je to ta~no, ali u nekom vi{em smislu i sasvim neva`no. Jer to je ono po ~emu smo svi isti, ali tu se, na toj ta~ki, zavr{ava carstvo nu`nosti, i po~iwe carstvo slobode. Naime, ho}e{ li uspravno prohodati kroz svoj `ivot i kroz `ivote qudi s kojima deli{ svoje zemno vreme, ili }e{, naprotiv, progmizati kroz bivstvovawe, to je na kraju krajeva tvoj izbor, stvar tvoje slobode, nepogre{ivo veran prikaz stepena ostvarenosti tvoje qudskosti. A ko uspravno pro|e kroz `ivot, wega ni ~iwenica telesne smrti ne mo`e da obori: taj ostaje uspravan i kad ga vi{e nema na zemaqskom horizontu, i tom svojom postojanom vertikalno{}u nadvisuje mnoge jo{ `ive i vidqive, ali gmi`u}e qudske jedinke {to balave zemqom poput pu`eva, ~ekaju}i da ih neko ili ne{to slu~ajno i ravnodu{no zgazi i zdrobi, pa da se i ta nesre}na egzistencija koja glasno zvrji prazninom bez kakve osobenije supstance zakonito okon~a.

Biqana Kova~evi} Vu~o hodala je kroz `ivot uspravno: sr~ano je branila sve ono u {ta je verovala, i sve one za koje je mislila i znala da im je odbrana potrebna, a to su uvek oni koji su slabiji, koji su neza{ti}eni, koji su u nekakvoj mawini unutar dru{tva u kojem je `ivela. Bila je pravnik ne samo po struci, nego po magistralnom `ivotnom opredeqewu, to jest, svoj je poziv shvatala supstancijalno: branila je pravo svakog ~oveka da bude ~ovekom, i da bude tretiran kao ~ovek. Bila je u tom svom pozvawu o{tra, mo`da ponekad i zadrta, ali nikada zla; naprotiv, na niskost i zlo kojima je sve ~e{}e bivala metom odgovarala je nadmo}no, ironijom i osmehom, jedinim oru`jem za samoodbranu koje takvim qudima stoji na raspolagawu. Istovremeno, bila je samosvesna i

{armantna na na~in ostvarenih qudskih bi}a, pomirenih sa svojim mestom u svetu i me|u qudima, ali nepomirqiva sa svim onim {to na{ svet poru`wuje i kvari, a {to je sasvim popravqivo samo ako se qudima pomogne da se uqude, ako ih se ohrabri u tom naporu, ne ba{ lakom, ali uvek dobrom i lepom.

Qudi koji su radili s Biqanom osnovali su Fond „Biqana Kova~evi} Vu~o“, registrovali ga i u~inili sve drugo {to se u tim prilikama ~ini ne bi li sve bilo po zakonu. Me|u ostalim, oti{li su u banku, ovda{wu ali francuskog imena i vlasni{tva, da otvore teku}i ra~un Fonda. Onda su, me|utim, usledili bizarni i misteriozni administrativni problemi, da bi se na kraju ispostavilo – po re~ima predstavnika Fonda, koje niko nije ozbiqno demantovao – da je nekakav beogradski direktor~i} banke sistematski ko~io celu stvar, jer mu je bilo neprili~no da postoji fond s takvim imenom, jer mu, tom direktor~i}u, vaqda ime Biqane Kova~evi} Vu~o ne zvu~i dovoqno dostojno da bi se po tom imenu ne{to zvalo. Ovo se direktorsko bi}e zove Nenad, a ima i prezime, ali ga ne}emo navoditi ovde jer mislimo da je prezime kao javna ~iwenica ipak jedna ozbiqna stvar, da to nije ne{to s ~ime se ra|a{ nego {to treba zaslu`iti, da to nije dato svakome.

Ka`em vam, ima ne~ega u onoj prispodobi s po~etka, onoj s ukr{tenicama, o qudima koji `ive vertikalno i onima koji `ive horizontalno, pa se onda tako, u razli~itim pravcima i kre}u, te tu mo`e do}i do nezgodnih ukr{tawa puteva. A horizontalnima, koliko god da su `ivi, vertikalni nikada nisu sabijeni dovoqno nisko, koliko god da su mrtvi, jer ~ak i takvi su nekako iznad, {tr~e, iritiraju svojom inokosno{}u, svojom nezavisno{}u od za{titni~ke topline qudskog krda.

Pa dobro, neka nenadi obavqaju svoja vodoravna nenadovska posla, ali sve im je to uzalud, Biqane ostaju nedosti`ne. A banaka bar ima okolo koliko ho}e{, jedva da je ne~ega osim wih i preostalo.

Teofil Pan~i}

APLIKACIJA SRBIJE ZA ^LANSTVO U EU GOTOVO IZVESNO SUTRA U LUKSEMBURGU DOBIJA ZELENO SVETLO

I Holandija se pomirila sa srpskom kandidaturom

elgijsko predsedni{tvo EU saop{tilo je da }e, bez obzira na stav Holandije, sutra u Luksemburgu najverovatnije biti doneta odluka o prosle|ivawu srpske kandidature Evropskoj komisiji, s tim da }e svi daqi koraci Srbije na putu ka EU biti uslovqeni punom saradwom s Ha{kim tribunalom. Po re~ima jednog od ~elnih qudi Centra za me|unarodne i bezbednosne poslove Milana Pajevi}a, u ovoj fazi na{eg evropskog puta jeste va`no da nam EK {to pre prosledi upitnik za pristupawe Uniji, ali da se mnogo ve}a pa`wa ipak mora obratiti na su{tinu celog procesa.

– Od samih datuma va`nije je kako nam koje reforme odmi~u, jer }e zapravo to primarno odrediti brzinu na{eg pribli`avawa Evropskoj uniji. Biti posve}en su{tini procesa tranzicije i transformacije na{eg dru{tva je neuporedivo smislenije od, recimo, licitirawa da }emo 2014, 2015. ili 2016. postati deo Unije. Tim pre {to bi bar vode}i politi~ari

B

trebalo da imaju dovoqno znawa i odgovornosti da se ne {amaraju s nerealnim projekcijama, jer ko god iole poznaje proceduralne stepenike pristupawa jedne zemqe Evropskoj uniji zna da Srbija nema ni teorijske {anse da pre

– A sve to je u prvom redu zadatak za dr`avu. Jer, kada se govori o reformama, one pre svega podrazumevaju odgovornost, ozbiqnost i posve}enost dr`ave i wenih institucija na putu ka EU. I tu treba da bude naglasak. Narav-

Umesto {to se frqa datumima, Vladi je mnogo boqe da daje ton, da menayerski, efikasno i operativno vodi procese koji nas vode ka EU (Milan Pajevi}) 2018. a jo{ realnije 2020. u|e u EU. A i to u naj naj najboqem slu~aju – ka`e Pajevi} za „Dnevnik”.

On pri tome upozorava da treba biti svestan toga da su i od samog dana ulaska u EU zna~ajniji rezultati procesa upodobqavawa na{eg sistema evropskom, odnosno prilago|avawa dobrog dela na{eg `ivota i naro~ito na{ih institucija normama i tekovinama Unije.

no da svoj doprinos treba da daju i politi~ke stranke i parlament, i mediji i civilno dru{tvo i univerzitet, ali glavne poluge su ipak u rukama Vlade. I zato, umesto {to se frqaju datumima, mnogo je boqe da daju ton, da menaxerski, efikasno i operativno, vode te procese – obja{wava Pajevi}.

Sagovornik „Dnevnika”, ina~e, ne veruje da }e zbog sutra{we

sesije Saveta ministara EU u Luksemburu na kojoj }e wen novi {ef diplomatije Uri Rozental o~ekivano biti preglasan kada na red do|e srpska kandidatura, Holandija dodatno na zub uzeti Beograd.

– U nekim ranijim zgodama, i zahvaquju}i odre|enim iritiraju}im potezima s na{e strane, zvani~ni Hag je zaista znao da nas uzme na zub, ali ovom prilikom to ne}e biti slu~aj. Kao i uvek kada je re~ o u unutarevropskim odnosima, na}i }e se formulacija i usvojiti takva procedura koja ne}e otu|iti Holandiju niti od ostalih ~lanica EU, niti od Srbije. Uostalom, upravo sve ovo {to se posledwih dana de{ava u Briselu i akcije belgijskog predsedavawa ukazuju na da }e biti prona|en modalitet koji }e omogu}iti da se Holandija ne naquti, a da istovremeno Evropska komisija dobije zeleno svetlo da izradi mi{qewe o otvarawu pregovora sa Srbijom – zakqu~io je Pajevi}.

M. Staji}

4

DNEVNIK

nedeqa24.oktobar2010.

LIDER SPO VUK DRA[KOVI] U NOVOM SADU: OD LA@NOG PATRIOTIZMA SRBIJI SVE GORE

Evropski status srpskom Jerusalimu P

I N T E R V J U : QUAN [LAKU, PREDSEDNIK KOSOVSKE FONDACIJE ZA OTVORENO DRU[TVO

Dijalog }e morati da sa~eka izbore okom susreta predstavnika kve prirode odmah udaqila Prisrpskog i kosovskog civil{tinu od dijaloga. zMo`e li se ton razgovora nog dru{tva pro{le sedmice u Pri{tini oceweno je da }e Hilari Klinton sa predstavnikqu~ni problem na Kosovu u vrecima srpske zajednice na Kosomenu koje dolazi biti kako da se vu tuma~iti i kao svojevrsno prevlada ogromno nepoverewe koupozorewe Pri{tini da mora je vlada me|u dvema zajednicama, mnogo vi{e voditi ra~una o poozbiqno konfrontiranim ve} delo`aju Srba? cenijama. Organizator ove sesije, – Mo`e i tako da se tuma~i wen prvi ~ovek Kosovske fondacije za razgovor sa Srbima na Kosovu. otvoreno dru{tvo Quan [laku, Ali, moramo da budemo i realni. ka`e za „Dnevnik” da „ho}e da veNe postoji nijedna velika stvar ruje da postoji re{ewe”. koju vlada u Pri{tine nije uradi– Pre svega ho}u da verujem da la da bi lokalnim Srbima pokazapostoje qudi koji }e na sebe prila da je spremna da im pomogne da hvatiti da rade na relaksaciji odse {to br`e integri{u u kosovsko nosa. Zapravo, znam da postoje s dru{tvo. Druga je stvar {to na obe strane, samo im treba dati tom planu nije bila ba{ proaktiv{ansu. Pri tome je kqu~ da puno na: sve rade stihijski, kao, uostarazgovaramo pre nego {to sednemo lom, i ostale bitne stvari kosovda pregovaramo! I to da razgovaraske realnosti. Zadovoqe se time mo o svakida{wim stvarima, pa nekada na~ine neki korak “pozitivka ih re{avamo pomalo i polako. ne diskriminacije”. Poklone SrOnda }emo se ponovo naviknuti bima traktor ili tako {ta. Ali jedni na druge, pa mo`emo razgovanema konkretnog plana wihove inrati i o ve}im stvarima. Stil: setegracije, kao {to jo{ uvek nema ci ovde, udaraj tamo, ja tebi ovo a ni plana za ekonomski razvoj zeti meni ono... ni{ta dobro ne mqe. Naprosto, Ta~ijeva vlada jedonosi – upozorava [laku. ste imala politi~ku voqu da rezPrema pisawu pri{tinske {ava mnoga pitawa, ali se ne mo{tampe, Ha{im Ta~i je navodno `e re}i da je i u~inila sve da tu prihvatio da u|e u dijalog s Bevoqu sprovede. I pored toga {to ogradom pod okriqem EU i pre dobro zna da se dr`avnost Kosova vanrednih izbora na Kosovu? najboqe “kupuje” preko polo`aja – Nije realno o~ekivati da }e Srba. Jer samo stalnom brigom za politi~ki miqe u Pri{tini mo{to br`u integraciju Srba mo`e }i da se organizuje za dijalog s Bese svetu pokazati da je Kosovo deogradom, bez obzira na `eqe Vamokratska zemqa. zPoliti~ki analiti~ari ka{ingtona i Brisela. Mora se pre svega imati platforma za razgovoda prave projekciju raspleta re, a koliko ja znam, jo{ uvek niko kosovskog pitawa, u prvi plan od politi~ara nije na tome radio. stavqaju sudbinu severa. Preti Postoji samo inili opasnost da cijativa civilnog u Mitrovici i Budu}i pregovara~i se dru{tva, koja jeste okolini tenzije sakupila sve poli- ne}e smeti, sve i da toliko podignu ti~ke partije, pa i ho}e, da s Beogradom da ponovo do|e neke predstavnike ponovo razgovaraju do krvoproli}a me|unarodne zajedkoje bi se moglo o statusu Kosova nice, ali u ciqu pro{iriti i na izrade platforme enklave? I kako za normalizaciju odnosa sa Srbito spre~iti, pogotovo kada je za jom. Dakle, ova inicijativa imala o~ekivati zapaqivu retoriku je {iri pristup, a ne samo predtokom predizborne kampawe? stoje}i dijalog Pri{tine i Beo– Ho}u da verujem da su tako grada. I mada je prvi draft tog dostra{ni scenariji iza nas. Ne mikumenta gotov to nikako ne zna~i slim da danas oni koji prave proda }e on sada pospe{iti ulazak kobleme, na severu Mitrovice u prsovske strane u dijalog, jer su pred vom redu, imaju taj “ru{ila~ki” Pri{tinom trenutno daleko ve}i kapacitet koji bi mogao uzburkati problemi. Uostalom, ako }e izbove}i deo Kosova. Ube|en sam i u to ri biti organizovani uskoro, a sve da Kfor i Euleks, zajedno sa polina to ukazuje, mislim da je daleko cijskim snagama Kosova, mogu to boqe da se s dijalogom po~ne nada kontroli{u. Ina~e, ve}ina kokon konstituisawa nove kosovske sovskih politi~kih partija vi{e vlasti. Jer, neko }e morati da bude ne koristi nikakvu zapaqivu regarant mogu}ih dogovora, a to motoriku pred izbore. Briga za ma`e da bude samo nova vlada. wine, posebno za Srbe, sada je zIako se svi na~elno sla`u ustavna kategorija, koju, izme|u da bi ti razgovori, kada po~nu, ostalih, uspe{no brani i me|unanajpre na dnevnom redu trebarodna zajednica. Daqe, Kosovo ima lo da imaju lak{e teme „zarad toliko drugih, prvenstveno ekouspostavqawa atmosfere ponomskih problema, da je daleko izverewa”, da li se realno mo`e glednije pokretawe socijalnih izbe}i otvarawe pitawa koja buntova. Tre}e, ve}ina kosovskih doti~u status? politi~ara danas, realno gledano, – Mislim da je jasno da statusna ne vidi u Srbima veliku opasnost, pitawa ne mogu i ne}e biti deo dipa zato o wima malo i govore. Tek jaloga. To je, uostalom, rekla i Hiponekad vide Srbe, ali i to sve relari Klinton, i sa time se danas |e, kao deo geopolitike: kada neko sla`e najve}i broj stranih polipomene mogu}nosti za {iru autoti~ara koji na neki na~in rade na nomiju severa Mitrovice ili kada organizaciji ovih razgovora. Ubeneko u opticaj vrati razmenu teri|en sam i da kosovska strana ni na torija. Ali i tada su svi listom koji na~in ne}e pristati da razgoprotiv ovih ideja. Tu postoji puni vara o statusu. Politi~ari koji konsenzus me|u kosovskim Albanbi u{li u tu avanturu ne bi mogli cima, u svim slojevima dru{tva. I da opstanu vi{e od 24 sata na poupravo to je jo{ jedan od temeqnih liti~koj sceni Kosova. Na kraju, razloga za{to nijedna politi~ka veoma je mali broj ozbiqnih polipartija, pa tako ni budu}i pregoti~ara danas u svetu koji misli da vara~i, ne}e smeti, sve i da ho}e, Pri{tina i Beograd treba da razda s Beogradom ponovo razgovaraju govaraju i o statusu Kosova. Nao statusu Kosova. prosto jer bi svaka tendencija ta Miroslav Staji}

T

redsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} izjavio je ju~e u Novom Sadu da se ta stranka desnog i evropskog usmerewa suprotstavqa svakom patriotizmu od koga je „Srbima, svim gra|anima Srbije i dr`avi Srbiji svakog dana sve gore”.

– Suprotstavqamo se patriotizmu evrofobije, patriotizmu mr`we prema Evropi, Americi, katolicima, protestantima, muslimanima, Jevrejima; patriotizmu koji zagovara geto, duhovni, razvojni, mentalni. Taj patriotizam je kamen Srbiji. U tom smislu, suprotstavqamo se patriotizmu centralizovanog ure|ewa dr`ave Srbije, koji govori da }e nam se dr`ava raspasti ukoliko o sudbini svih wenih gra|ana se ne bude odlu~ivalo iz nekoliko centralnih kancelarija. To je antipatriotizam – rekao je Dra{kovi} na skupu u Srpskom narodnom pozori{tu povodom izborne skup{tine Pokrajinskog odbora SPO. Dra{kovi} je rekao da, prema tom patriotizmu, Nema~ka `ivi posledwe dane, kao i Austrija i Italija. On je kazao da su sve najrazvijenije nacije Evrope nacije regija i pokrajina, a kao primer naveo Austriju sa devet pokrajina.

– SPO je za patriotizam evroregionalizacije Srbije – kazao je Dra{kovi}, ocewuju}i da Srbija danas ima dve regije, Vojvodinu i

Grad Beograd, koje su po wihovim ovla{}ewima „na tragu evropskih regija”. – Mi smo za to da i Vojvodina i Grad Beograd dobiju mnogo ve}a ovla{}ewa, ravna ovla{}ewema koje imaju regije i pokrajine u najrazvijenijim evropskim dr`avama, jer i Evropa mora da do|e u Srbiju, ako Srbija ho}e da u|e u Evropu. I zato smo da Srbija ju`no od prestonice dobije najmawe takve jo{ tri regije, [umadijsku, Moravskotimo~ku i Drinsku regiju.

Lider SPO je ocenio da je „opasnije” od sada{weg centralizma zagovarati „tobo`we regione”. Statisti~ki regioni, upozorio je, vode u degradaciju ideje regionalizacije, jer su to

`eno, rasporedi na pet delova.

Pri tome }e, naravno, u po~etku razvijeniji morati da primaju mawe da bi se ulo`ilo u regione i krajeve Srbije, a to su predeli oni ju`no od Bubaw potoka, koji zaostaju u razvoju – dodao je Dra{kovi}.

Po wegovim re~ima, la`ni patriotizam zagovara projekte nepostoje}eg `ivota i stvarnosti i ko~i put prema Evropi jer, dodao je, kontinuitet sa kosovskom Milo{evi}evom politikom ne mo`e biti put u Evropu.

– Priznajmo sebi da dr`ave Srbije kao dr`ave na Kosovu nema, i da je dr`ava Srbija kao dr`ava proterana sa Kosova posle rata koji je onda{wi re`im vo-

[ta }e biti sutra?

Govore}i o Evropskoj uniji, Vuk Dra{kovi} je rekao da Srbija ima da bira: ili }e u EU ili ne}e. Ta~no je, po wegovim re~ima, da Evropska unija ima alternativu, ali treba onda otvoreno re}i i gde to vodi i {ta }e da bude sutra sa Srbijom, u ekonomskom, demokratskom, razvojnom, biolo{kom pogledu... „regioni ~ije su kase u Beogradu”, dok su pomerawa centralnih ustanova u Zaje~ar, Kragujevac, Ni{ – gluma.

– Ako }emo u Srbiji imati pet evroergija, onda }emo, bogami, u Srbiji imati i pet izbornih jedinica i pet regionalnih parlamenata i pet regionalnih minivlada, pa }e onda centralni buxet da se ravnomerno, uravnote-

dio sa NATO paktom, rata u koji je taj isti re`im uveo Srbiju – naveo je Dra{kovi}.

On je napomenu da „~ak nijedan {umar, kao predstavnik dr`ave Srbije, ne postoji na Kosovu”.

– Za Srpski pokret obnove Kosovo je bilo, jeste i bi}e srpski Jerusalim; danas, kao {to je to bilo vekovima ranije, i bi}e i ubudu}e. Ono je na{ Jersualim i

zbog na{ih najstarijih crkava, na{ih najstarijih dr`avnih, kulturnih i duhovnih spomenika i zbog na{eg naroda na Kosovu – rekao je Dra{kovi}.

Isti~u}i da upravo to Srbija treba da brani, Dra{kovi} je dodao da SPO smatra da u predstoje}im razgovorima Beograda i Pri{tine dr`ava ima obavezu da se, zajedno sa Srbima sa Kosova, izbori za „evropski status svog Jerusalima”, a da „status hektara” na kome, kako je rekao, nema ni Srba ni Gra~anice ni De~ana, Srbiju i SPO – ne zanima.

Na Izbornoj skup{tini PO SPO za predsednika vojvo|anskog ogranka stranke ponovo je izabran @ika Gojkovi}, narodni poslanik iz Sombora, a predstavqeni su i novi lideri lokalnih strana~kih odbora. Skupu u Novom Sadu prisustvovali su i predstavnici partija iz koalicione vlasti u Pokrajini – predsednik Izvr{nog odbora PO DS za Vojvodinu Milo{ Gagi} i potpredsednik LSV Aleksandar Jovanovi}.

Sne`ana Nikoli}

PROFESOR Dr NERZUK ]URAK SA FAKULTETA POLITI^KIH NAUKA U SARAJEVU ZA „DNEVNIK” O POSTIZBORNIM PRILIKAMA U BOSNI I HERCEGOVINI

U BiH su uvek mogu}i najgori scenariji osna i Hercegovina je jedna od politi~ki najkomplikovanijih evropskih dr`ava – ra~unaju}i kantone, entitete i dr`avnu vlast sa 13 premijera i vlada – pa }e i rezultati posledwih op{tih izbora dobiti sasvim druga~ija tuma~ewa nego bilo gde drugde. Konstrukcija vlasti ne mora da odrazi izbornu matematiku i to mo`e i}i sve do tako dramati~nih razmera da se bira~ka voqa ne uva`i, procena je prof. dr Nerzuka ]urka sa Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, koji slovi za jednog od najnepristrasnijih analiti~ara prilika u BiH. Po re~ima profesora \urka, nije nerealno o~ekivati da se na dr`avnom nivou formira vlada bez Socijaldemokratske partije, iako je SDP na izborima odr`anim 3. oktobra dobio najvi{e glasova. Naime, Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika ne}e sa strankom Zlatka Lagumxije. I veliko je pitawe,

B

i koalicija HDZ-a i Saveza za boqu budu}nost (SBB) Fahrudina Radon~i}a, uz eventualnu kupovinu podr{ke, {to bi bila formula za raspad BiH, ali se to najverovatnije ne}e desiti – navodi dr ]urak.

On upozorava da u BiH uvek mogu da se dese najgori mogu}i scenariji koje ~ovek ne mo`e da predvidi, kao i da su politi~ke stranke u zemqi trenutno u defanzivnoj i zabriwavaju}oj poziciji, ali i da su gra|ani ipak glasali za promene: pomeren je akcenat bira~kog tela s nacionalno-konzervativnih ideja ka politi~kom centru (pobeda umerenijeg bo{wa~kog politi~ara Bakira Izetbegovi}a nad Harisom Silajxi}em za mesto u Predsedni{tvu BiH, dobar rezultat multietni~kog i gra|anskog SDP-a)... Tek, po wemu, realni izraz voqe bira~a bila bi zapravo velika koalicija SNSD – SDA – HDZ – SDP, {to je, priznaje, “nemogu}a kombinacija”.

Nema podele bez nasiqa – Pretpostavke u kom }e pravcu i}i koalicije su nejasne, ali ako se agonija formirawa vlasti razvu~e na nekoliko meseci, to bi moglo da oja~a dezintegracione sile – navodi prof. dr Nerzuk ]urak.

– Stoga je za samu BiH od rezultata izbora va`nije opredeqewe da se gradi dr`ava i da se krene napred. Jer u postoje}oj konstelaciji imamo stalno blokirawe funkcija dr`ave, kako bi se potom dokazivalo da ona ne mo`e da funkcioni{e. To zna~i da se ~eka trenutak da se to {to bi trebalo da bude Bosna – svima zgadi. Ali istorija svedo~i da je BiH opstajala i kada su {anse za to bila najmawe. Onaj ko misli da je ovu zemqu mogu}e podeliti bez nasiqa, taj se pona{a kao da je ovamo do{ao pravo s Antarktika. navodi sagovornik „Dnevnika”, koliko bi tu uop{te pomoglo eventualno ’zavrtawe ruku’ od strane me|unarodne zajednice.

– Stranka demokratske akcije (SDA) Sulejmana Tihi}a, pak, pri`eqkuje savez sa Dodikom, Lagumxijom i Hrvatskom demokratskom zajednicom BiH (HDZ) Dragana ^ovi}a, ali takva velika koalicija bi bila pravo ~udo bosansko-dr`avotvornih i onih separatisti~kih stranaka koje pri`eqkuju stvarawe hrvatskog entiteta.

S druge strane, u redu za dogovor je

Profesor ]urak ka`e da bi, s jedne strane, formirawe vlade od najva`nijih ~inilaca na bosanskoj politi~koj sceni bio uslov za izgradwu dr`ave kao servisa gra|ana, ali bi, s druge strane, to mogla biti i sasvim stati~ka koalicija koja ne bi mogla da se bavi osnovnim dr`avnim poslovima i donese reformske zakone – i tako bi se ponovile prethodne ~etiri godine. Tek kada bi regionalni i me|unarodni faktori poslali sna`nu poruku da je besmisleno o~ekivati raspad BiH, najva`niji

akteri bi bili zainteresovaniji za u~e{}e u postizbornoj strukturi vlasti, smatra sagovornik na{eg lista.

– Za sada, na`alost, toga nema: predsednik Srbije Boris Tadi}, recimo, {aqe poruke o celovitosti BiH ali i insistira na podr{ci Miloradu Dodiku, ~ime prakti~no negira tragawe za dr`avnim jedinstvom – navodi ugledni sarajevski profesor.

On navodi da bi najboqi test za eventualnu veliku koaliciju, koja bi na papiru bila mogu}a, bio da li bi se u Ve}u ministara moglo formirati ministarstvo za evropske integracije, {to je jedan od prioriteta. Ako se to ne bi dogodilo, ukazeje profesor ]urak, i{lo bi se u jo{ dubqu krizu.

Isto tako, navodi sagovornik „Dnevnika”, ako bi se iz vlasti iskqu~io HDZ, hrvatski politi~ari u BiH lako bi mogli da u|u u fazu autizma i bezna|a.

– Tako|e, ako Milorad Dodik kao predsednik Republike Srpske, iako sada ima mawa ovla{}ewa, nastavi da vodi politiku koju je sprovodio kao premijer RS, BiH }e nastaviti da stoji u mestu.

To zna~i da }emo se iscrpqivati simboli~kim pitawima, mitovi-

ma i problemima pro{losti, dok pitawe proizvodwe dr`ave, tj. wenog stavqawa u slu`bu gra|ana, ne}e do}i na dnevni red – obja{wava dr ]urak. – U ovom trenutku BiH ne mo`e da funkcioni{e jer je Republika Srpska u startu u odnosu na wu u prednosti. I razumqivo je da to i koristi: jer, ako je neko ne{to dobio na tawiru, ne}e se lako odre}i svojih prava koje ima po slovu Dejtonskog sporazuma, uprkos tome {to je intencija Dejtona bila da se izgradi dr`ava. Ali, u praksi se, ka`e, dogodio “dejtonski nacionalizam”.

Najva`nije pitawe, prema sarajevskom politikologu, jeste, dakle, da li je mogu} minimum konsenzusa za reformu sistema, pri ~emu je nemogu}e zanemariti bira~ku voqu koja stoji iza Milorada Dodika.

Pri tome, ka`e, uvek postoji i gore re{ewe: SDS koja otvoreno ba{tini ideje ~etni~kog pokreta i kao takva je neprihvatqiva svim nesrpskim strankama.

– Optu`be iz RS za bo{wa~ki unitarizam su sme{ne, tim pre {to je ba{ RS unitaristi~ka dr`ava. BiH nikada ne}e mo}i da bude centralisti~ka dr`ava. [tavi{e, BiH je najdecentralizovanija dr`ava u Evropi, koja tone u anarhiju razli~itih nivoa vlasti koji deluju svaki za sebe. A to nije u op{tem interesu, da svima bude boqe – zakqu~uje dr Nerzuk ]urak. – U svakom slu~aju, ako ni{ta drugo, samo formirawe vlasti je uslov da vidimo gde smo: ako se poka`e da nema {anse za pomake unapred, vaqda }e to biti dovoqan signal da je najve}i problem zapravo u nakaradnom sistemu koji je instaliran i tro{i najboqe qude i politi~are, a ne dopu{ta nala`ewe re{ewa. U toj situaciji, Bosna i Hercegovina }e ostati bolesnik na Balkanu, i to najmawe svojom krivicom.

Reqa Kne`evi}

c m y

DNEVNIK

nedeqa24.oktobar2010.

5

ZA[TO JE VLADA SRBIJE POVUKLA PENZIJSKI ZAKON IZ SKUP[TINSKE PROCEDURE

[minkawe mrtvaca lada Srbije povukla je na kratak rok iz skup{tinske procedure Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko invalidskom osigurawu da bi, kako je obrazlo`eno, obavila jo{ jedan krug konsultacija sa socijalnim partnerima. Drugim re~ima, da bi ovoga puta „~ula” i drugu stranu, po{to je prilikom izrade ovog zakonskog predloga slu{ala samo `eqe i zahteve MMF-a, stavqaju}i pritom odmah do znawa da mawih korekcija mo`e biti, ali da se ne}e odustati od penzionih reformi.

S druge strane, Vladino povla~ewe zakonskog akta iz Skup{tine Srbije poklopilo se sa sindikalnim protestom u Novom Sadu.

To je, naravno, sindikalnim liderima, koji su protest organizovali, dobro do{lo da pred radnicima – koji na ulice najmawe izlaze zbog najavqenih penzionih reformi a mnogo vi{e zbog te{kog materijalnog polo`aja i sveop{te besposlice – ustvrde da su izvojevali „pobedu” i da je sve rezultat wihovih ozbiqnih pretwi da }e se „srbijanske ulice pretvoriti u francuske” ukoliko pro|e penziona reforma.

Tre}i zanimqiv detaq se krije u ~iwenici da je delegacija MMF-a opet u Beogradu i da sutra po~iwe nova runda pregovora. A ona je, vaqa podsetiti, upravo uslovqena predlo`enim izmenama Zakona o PIO, ali i ve} usvojenim Zakonom o fiskalnoj odgovornosti, koji je odredio da u~e{}e penzija do 2015. godine

V

mora biti svedeno na 10 odsto BDP-a! Ina~e, trenutni je udeo penzija u BDP-u bli`i 14. procentu. U svakom slu~aju, koji god bili pravi razlozi povla~ewa zakona iz skup{tinske procedure, sledi nova runda doterivawa penzione reforme koja nikako, i tu ne bi smelo biti zablude, ne zna~i da }e penzionerima doneti naro~it boqitak. Naprotiv.

Naime, ovo je trebalo da bude ~etvrta reforma penzionog sistema u Srbiji za posledwih 10

sindikati. Otuda i velika zabluda ili prevara radnika na ulicima kada im sindikalni lideri sada uzvikuju parole da “ne}emo da radimo do 65 godina”. Jer, ta se odredba i sa i bez ovih izmena ve} primewuje. Radnici bi stoga mogli pitati i vlast i sindikate za{to, kada su usvajane ovakve odredbe, nisu bili protiv. I za{to im sada mnogo bla`e penzione reforme smetaju, dok onda kada su uvo|ene mnogo o{trije – nije bilo protesta?

Stru~na javnost odavno je ukazala kojim putem treba da se ide. Na`alost, uvek su se na tom putu ispre~ili izbori, koji iz godine u godinu odla`u da se uradi ono nu`no godina i predlo`ene korekcije su sitnica u odnosu na ono {to je ve} ura|eno. Da je to ta~no, potvrdila je nedavno u intervju za na{ list eksministarka socijalne politike Gordana Matkovi} izjavom da je najte`i deo u reformisawu neodr`ivog penzionog sistema ve} odra|en prethodnim reformama. Uostalom, vaqa podsetiti na to da, recimo, odluka o tome da zaposleni u Srbiji rade 60 (`ene) odnosno 65 godina (mu{karci), nema veze sa predlo`enim zakonskim tekstom, ve} je to utvr|eno jo{ 2005. godine. Iz tog ugla, dakle, samo povla~ewe ovog zakonskog akta nikako ne zna~i da se u tom pogledu bilo {ta mewa.

Zapravo, niko ~ak i ne tra`i da se to promeni. Ni vlast ni

Elem, bez obzira na to kako }e se zavr{iti ova pri~a oko penzione reforme – od koje ni MMF ni Svetska banka ne}e odustati zbog toga {to tvrde da je penzioni sistem u Srbiji nedor`iv – veoma }e se brzo otkriti pravi razlozi zbog kojih je Vlada Srbije odlu~ila da “omek{a”.

Zapravo, da pristane na male kompromise glede uskla|ivawa penzija i uvo|ewa za{titnog mehanizma za minimalnu penziju, jer su, po sindikatu, samo te dve stvari sporne i ni{ta vi{e. No, dok se ~eka {ta }e daqe biti – pri ~emu je jasno da ono {to }e se dogoditi mora ostati u okviru pomenutog Zakona o fiskalnoj odgovornosti – ostaje nesporna ~iwenica da niko u ovoj dr`avi ne mo`e garantovati da }e koli-

ko ve} dogodine isplata penzija biti redovna.

Jer, ili }e dr`ava „zavrnuti” ruku samoj sebi i po~eti da deluje kao pravna, a to zna~i da }e najzad naterati sve poslodavce da pla}aju doprinose za penzijsko i invalidsko osigurawe, te da }e srediti stawe u sivoj ekonomiji i time smawiti dotacije Fondu PIO iz buxeta. Ili }e, pak – a {to se ovih dana sve ~e{}e pomiwe – morati da pove}ati stopu doprinosa za PIO ~ime }e opet udariti na radnike.

A na sve to mora pod hitno otvoriti barem jo{ najmawe 200.000 novih radnih mesta. Jer, sve dok je gola ~iwenica da jedan zaposleni izdr`ava jednog penzionera, a evropski prosek je pet radnika za dva penzionera (pa se i tu nate`e), svaka pri~a o odr`ivom penzionom sistemu pada u vodu. U stvari, predstavqa puku demagogiju i odlagawe re{avawa problema sve dok se on sam od sebe ne uru{i i do|emo dotle da se penzije ne ispla}uju!

Stru~na javnost je odavno rekla svoje oko penzione reforme i ukazala ta~no kojim putem treba da se ide. Na`alost, uvek su se na tom putu ispre~ili izbori, koji iz godine u godinu odla`u da se uradi ono nu`no kako bi i budu}e generacije mogle da ra~unaju da }e jednog dana oti}i u penziju. A kako su penzioneri zna~ajno bira~ko telo – po{to bi 1,6 miliona onih koje dr`ava svakog meseca redovno servisira i za mnogo ve}u dr`avu od Srbije bili “zlatna koka” – sve penzione

T E M A „ D N E V N I K A ” : NISMO SE PROSLAVILI U PRIVLA^EWU GRINFILD ULAGAWA

Nema zapo{qavawa bez zelene livade

roz grinfild ulagawa koja je podr`ala srpska Agencija za privla~ewe stranih investicija (SIEPA) u posledwe ~etiri godine u Vojvodini je posao dobilo ta~no 5.708 radnika. Prema podacima koje je SIEPA dostavila na{em listu, kroz 47 grinfild investicija u tom je periodu u otvarawe novih pogona u vojvo|anskim op{tinama ulo`eno skoro 300 miliona evra, a dr`avni buxet je te projekte podr`ao sa ne{to vi{e od 14 miliona evra. Na`alost, ovi podaci, mada nepotpuni (nijedna dr`avna institucija nema precizne informacije o svim grinfild investicijama), pokazuju da Vojvodina, pa ni Srbija u celosti, zapravo nisu imali mnogo uspeha u privla~ewu ulagastitora na „zelenu livadu“ In|ija i PeUbedqivo najvrednija grinfild inwa „na zelenu livadu“ u protekloj tran}inci, dve srema~ke op{tine koje ne savesticija i Srbiji, ulagawe u „VIP“ zicionoj deceniji. mo da su efikasno re{ile probleme komre`u mobilne telefonije, orijentisaGrinfild ulagawa, odnosno investiji se ti~u lokalne komunalne infrana je, pak, na osvajawe postoje}eg tr`icije koje po~iwu „od nule”, dakle bez kustrukture, ve} se i nalaze na glavnim {ta. Ni to, naravno, nije lo{e, s obzipovine ve} postoje}e fabrike ili razputnim pravcima u zemqi - na autoputu rom da je wime svakako pove}ana konkura|enog biznisa, ~esto nisu toliko Beograd - Novi Sad, odnosno na autopurencija i kvalitet usluga u ovom sektoatraktivne za medije i javnost iz jednotu od Beograd - Zagreb. ru. Me|u najve}im grinfild investitostavnog razloga {to se tu u najve}em Uostalom, upravo su to prepoznale rima su i „Merkator“ (240 miliona broju slu~ajeva radi o ciframa mawim neke zemqe u na{em kom{iluku i razvievra), „Metro“ i „OMV“ (po 150 milionego kada su u pitawu, na primer, zvu~ne le mehanizme za privla~ewe grinfild na evra). Tek potom slede investicije privatizacije. Ono zbog ~ega su grinulagawa. Na `alost, Srbija za tako neorijentisane ka proizvodwi i izvozu, fild investicije, me|utim, zna~ajne, je{to nije uspela da se izbori pre svega kakva su ulagawa „Droge Kolinske“ (100 ste ~iwenica da one doprinose otvarazbog ve} pomenutog o~ajnog ambijenta za miliona) i ameri~kog „Bol pekixinga“ wu novih radnih mesta. Dok privatizastrane investitore.

(60 miliona evra). cije ili akvizicije, barem u po~etku, Ina~e, grinfild ulagawa se u prinEkonomisti ukazuju na zna~aj dolaska kao posledica poku{aja novih vlasnika cipu mogu podeliti na ona koja se pokrevelikih investitora jer se time privlada racionalizuju poslova~e i druge kompanije, ali we kupqenog preduze}a, i isti~u da je, za ve}e zaDobra iskustva mame gigante uglavnom zna~e otpu{tapo{qavawe, naprosto we, dotle ulagawe „na zeSusedna Ma|arska postala je apsolutni svetski tranzicioni {amnu`no otvarawe velikog lenoj livadi“ omogu}ava pion otvaraju}i infrastrukturno opremqene industrijske zone i broja mawih novih komnovo zapo{qavawe. parkove {irom zemqe, u kojima su svoja postrojewa podizale mnoge panija. Drugim re~ima, Ali da bi privukla svetski poznate kompanije. Tokom godina Ma|ari su privukli preko tek kada budemo imali {to vi{e grinfild ulahiqadu grinfild projekata, ~ime su prestigli i do tada me|u zemqa~itav niz grinfild ulagawa, dr`ava mora da poma u razvoju neprikosnoveni Brazil, ali i brojne zemqe EU. U po~etgawa vrednih milion ili boq{ava uslove za inveku su, naravno, dolazili mawi ulaga~i s mawim projektima, ali su dopet miliona evra, koja stitore. Ekonomista Stobra iskustva po~ela da privla~e i svetske gigante. Tako su kod severzapo{qavaju po nekolijan Stamenkovi} je u raznih kom{ija svoje fabrike izgradili i takvi globalni xinovi kakvi ko desetina radnika, tek govoru za na{ list upozosu „Audi“, „IBM“, „Samsung“... Ni ostale biv{e komunisti~ke zeonda }e se primetnije rio da se, izme|u ostalog, mqe nisu mnogo zaostajale, pre svih Poqska, Rumunija i ^e{ka. smawiti red pred birona{ pravni sistema mora om za zapo{qavawe. Da je u~initi neuporedivo tako, pokazuje i primer efikasnijim. Jer, navodi, ako }e se neki }u zarad zauzimawa postoje}eg tr`i{ta Sremske Mitrovice. Grad u kojem je toinvestitor predugo zlopatiti s na{im i na ona koja }e proizvoditi za izvoz. kom tranzicije devastiran najve}i deo komplikovanim procedurama ne bi li Ma|arska je i u tom pogledu imala dosta nekada{wih socijalisti~kih giganata izgradio fabri~ku halu, a sve to u komsre}e ili, verovatnije, pameti. Mnoge („Mitros“, MIV, „Mitrosrem“...), po{ijskoj dr`avi mo`e da zavr{i za najod pomenutih, kao i neke druge firme sledwih godina privukao je nekoliko vi{e mesec dana, jasno je gde }e usmerigotovo ~itavu svoju proizvodwu izvoze, upravo takvih ulagawa. Prema navodima ti svoj novac. Uz to, od presudne va`nopa se me|u 10 najve}ih eksportera iz Maop{tinskih vlasti, upravo su ti grinsti za privla~ewe grinfild investito|arske nalazi ~ak osam kompanija nastafild ulaga~i – izme|u ostalih ameri~ra su dobra i razvijena saobra}ajna i lih na „zelenoj livadi“. Sli~na iskuki „Giton“, austrijski „Moler“ i englesvaka druga infrastruktura. stva ima, na primer, i Irska, gde grinski „Metakfer stil mil“ – smawili neDa je tako pokazuje i podatak da su apfild ulaga~i, poput „Dela“, „Pfajzera“ zaposlenost u ovom gradu za ~ak tre}inu.

Vladimir ^vorkov solutni {ampioni u privla~ewu invei „HaPea“, ~ine 90 odsto izvoza.

K

reforme bile su i osta}e samo „{minkawe mrtvaca” i ostavqawe vru}eg krompira za narednu vlast.

Da je bilo voqe i pameti i ~vrste re{enosti da se na penzioni problem stavi ta~ka i krene ispo~etka, to se moralo uraditi nakon podvla~ewa crte pod Milo{evi}evo nasledstvo koje je do~ekalo demokratsku vlast.

Jer, tada je DOS „dobio” i penzionere kojima je dr`ava skoro godinu dana dugovala prinadle`nosti, po{to im je Milo{evi} obe}avao i davao kad su mu trebali, a odmah nakon toga je na wih zaboravqao. Ako i ova

vlast ostavi penzionere za one koji }e do}i – jer u predlogu je bilo ponu|eno dobro re{ewe samo za narednu i 2012. godinu, {to se poklapa sa istekom mandata kabineta Mirka Cvetkovi}a – slede}a Vlada }e imati mnogo vi{e problema da im nadoknadi neispla}eno nego {to je to imao DOS. Naprosto, vi{e nema {ta da se proda i rasproda i od tih novca namire najstariji. Nakon {to ode „Telekom”, u porodi~noj kasici vi{e ne}e ostati ni{ta ~ime bi se krpile rupe – ma koliko duboko u wima penzioneri bili.

Qubinka Male{evi}

U NEDEQI [TEDWE BEZ MRSA ZA DEVIZNE [TEDI[E

NBS forsira dinar edmica {tedwe, od 31. oktobra do buxetima ~esto nema ni za teku}u potro8. novembra, godinama unazad sta{wu a kamoli za {tedwu. vqala je one koji imaju {ta da oro[to se ti~e {tedwe u doma}oj valuti, ~e u dilemu kojoj se banci prikloniti. No, iako je srazmerno skromna u pore|ewu sa ove su godine izostale ma{tovite reklamdeviznom, podaci NBS govore da je od 2000. ne kampawe i tek je poneka finansijska kudo sada ona ipak porasla za ~ak sedam puta. }a najavila „ja~e” kamate od uobi~ajenih.

Pri tome su u protekloj deceniji kamate Razlog se krije u najavi guvernera NBS Dena dinarske uloge mahom bile vi{e od injana [o{ki}a da olak{ica za banke koje flacije, {to zna~i da je o~uvana realna prikupqaju deviznu {tedwu ovog puta biti vrednost uloga i ostvarena dobit. E sad, ne}e. Narodna banka se, naime, opredelila kako da razmi{qaju klijenti ove godine? da stimuli{e {tedwu u doma}oj valuti, NBS je napravila pilot primer koji poka{to je i potvrdila odlukom donetom u pezuje da se isplati {tedeti u doma}oj valutak, prema kojoj }e banke biti oslobo|ene ti. Deponent koji je u januaru 2001. oro~io izdvajawa obavezne rezerve na oro~enu dihiqadu evra i {tedwu stalno zanavqao – narsku {tedwu polo`enu u nedeqi {tedsvakog januara je ponovo oro~avao na godiwe. Guverner je ovu odluku obrazlo`io ponu dana – u aprila ove godine imao je na datkom da se u ve}ini zemaqa {tedi u dosvom kontu 1.747 evra vi{e; ako je, pak, poma}oj valuti, te da bi tako trebalo da bude lo`io tih hiqadu evra u dinarskoj protivi kod nas. Tek, u NBS o~ekuju da }e se banvrednosti, u posmatranom periodu dobit je ke sada vi{e anga`ovati na prikupqawu bila 2.816 evra. Sli~na ra~unica dobija se dinarske {tedwe, kao i da }e ukupna suma i ako je u pitawu oro~avawe na svaka tri uloga biti pove}ana. meseca – opet su dinari pobednici. Dodamo Posledweg dana septembra ukupna {tedli tome i podatak da su devizne kamate opwa stanovni{tva iznosila je 711,4 militere}ene porezom od deset odsto a dinarjarde dinara. Me|utim, svega 10,6 milijarske nisu, jasno je za{to je doma}a valuta di odnosi se na dinarske uloge, dok je ostabila boqi izbor. tak u devizama – prevedeno u zajedni~ku Ali, od ~iste ra~unice, jo{ uvek su ja~i evropsku valutu u pitawu je 6,6 milijardi strahovi od inflacije iz devedesetih. Ta evra. U NBS prognoziraju da }e do kraja strahovawa su potkrepqena i ozbiqnim ove godine ukupna {tedwa klizawem na kursnoj lidosti}i nivo od 750 milisti koje je ove godine Od ~iste ra~unice jo{ jardi dinara, odnosno da pretrpela doma}a valuuvek su ja~i strahovi }e prema{iti sedam mita. Pri tome, da ne bude lijardi evra. Ostali pozabune, nisu gra|ani biod inflacije daci, ina~e, govore da li nepoverqivi samo prose~an ulog kod nas izprema dinaru. Ali ~iwenosi 1.300 evra, te da je najvi{e onih „po nica je i da se proletos, kada je dolar povi|ewu”, kada novac klijenti mogu podi}i ~eo da ja~a dok se evro quqao, novac ipak kad god `ele. Slede depoziti oro~eni na nije masovno prebacivao u USA valutu. godinu dana, pa oni na tri meseca. Ina~e, U svakom slu~aju, o ~emu gra|ani treba zbog primaqivih kamata, kod nas su ra~une da povedu ra~una kada ostavqaju novac da ~esto otvarali i stranci: NBS ne prati se kr~ka u banci? Narodna banka podse}a separatne podatke o wima, ali procene gona to da je osnovni motiv svakog ulagawa vore da oko 200 miliona evra devizne o~uvawe wegove realne vrednosti plus do{tedwe u srpskim bankama otpada na klibit. Drugim re~ima, kupovna mo} koja se jente sa stranim paso{em. mo`e ostvariti iz uloga treba da bude veU NBS pretpostavqaju da }e gra|ani su}a na isteku oro~ewa nego u trenutku ulame novca koje su oro~ili prethodnih godigawa. Pri tome, upozorava NBS, kada bina i daqe ostaviti na ra~unu, odnosno da raju model oro~avawa gra|ani ne treba da }e ih ponovo oro~iti, jer su kamate kada se vode ra~una samo o visini kamate. Intere{tedi po tom modelu ipak i daqe atraksantan proizvod, recimo, mo`e im biti tivnije od onih „po vi|ewu”. Uostalom, zarentna {tedwa, gde se kamata podi`e meto {tedwa i raste iz godine u godinu. se~no ili, pak, stepenasta {tedwa, gde stoIstina, svi se jo{ dobro se}aju 2008, kada pa raste iz meseca u mesec. Pojedine banke su zbog globalne krize gra|ani iz banaka nude i mogu}nost da se {tedwa podigne pre povukli ~ak milijardu evra {tedwe. No, isteka oro~ewa sa pripadaju}om kamatom 2009. je bila godina oporavka i lane je do tada, ali uz ni`e kamate za ceo proiz{tedwa pove}ana za 1,2 milijarde evra. vod. Dakle, i za ovaj bankarski posao va`i Rast se, mada znatno sporiji, nastavio i isto {to i za kredite: nemojte odmah u prove godine – za prvih devet meseci polo`evoj ekspozituri potpisati ugovor samo ako no je na ra~une 570 miliona evra. U NBS vam kamata odgovara. [etwa od banke do smatraju da je taj sporiji rast {tedwe pobanke mo`da otkrije neke jo{ povoqnije sledica „iscrpqenog {tednog potencijauslove – a i dobra je za zdravqe.

Du{anka Vujo{evi} la“, odnosno ~iwenice da kod nas u ku}nim

S

6

DNEVNIK

nedeqa24.oktobar2010.

uliganstvo izgrednika iz Srbije na stadionu u \enovi 12. oktobra i vandalizam koji se dva dana ranije desio na demonstracijama vi{e od {est hiqada protivnika Parade ponosa u Beogradu, jo{ uvek su me|u glavnim temama javnosti, ali jo{ i vi{e dr`avnih organa. Tako je u osvit ju~era{weg „ve~itog derbija” u Slu`benom glasniku promptno pe~atovana u petak usvojena izmena Zakonika o krivi~nom postupku (ZKP), po kojoj je pritvor do mesec dana u istrazi mogu}e odrediti za krivi~na dela s elementima nasiqa. Kako je obrazlo`eno, time se stvaraju uslovi za „efikasnije vo|ewe postupka, procesuirawe izgrednika-po~inilaca nasiqa i za{titu qudskih i gra|anskih prava”.

Profesor krivi~nog prava Milan [kuli} upozorio je, me|utim, da nije dobra praksa mewawa ZKP-a zbog pojedina~nih slu~ajeva. I ostali sagovornici „Dnevnika“ – sudija Ustavnog suda Srbije i profesor krivi~nog prava dr Goran Ili}, predsednik Advokatske komore Srbije Dragoqub \or|evi} i predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi} – ocewuju da kqu~ mora biti u sistemskim merama i podizawu efikasnosti pravosu|a, jer ovako ~este izmene krivi~nog zakonodavstva naprosto nisu dobre upravo po pravnu sigurnost gra|ana.

Sudija USS-a dr Goran Ili}, ina~e jedan od tvoraca teksta nacrta novog ZKP-a, u razgovoru za na{ list ukazuje da je „pritvor osetqiva materija u kojoj treba intervenisati izuzetno i ba{ ako postoje neki naro~ito opravdani razlozi“.

– Dr`ava je u ovoj situciji konkretno bila u nekoj poziciji da prosto posegne za tim izmenama koje su jasno uslovqene de{avawima na beogradskim ulicama i fudbalskim utakmicama. Naravno, onda je razumqivo {to se ocewuje da se sve radi u iznudici, i {to se ~uju prigovori u parlamentu da se na ovaj na~in umawuju prava gra|ana – navodi Ili}.

H

PRAVNI STRU^WACI UOP[TE NISU SRE]NI ZBOG TOGA [TO SE KOD NAS PROPISI PRILAGO\AVAJU DNEVNIM POTREBAMA

Ho}emo li pred svaki derbi mewati zakone!?

Govore}i upravo o pro{irewu pritvora sa 8 na 30 dana u skra}enom postupku samo za dela s elementima nasiqa, na{ sagovornik ukazuje da je propu{tena mogu}nost da se to defini{e jo{ krajem pro{le godine, kada je usvajan prethodni zakon o izmenama i dopunama ZKP-a. Naime, tim promenama upravo je tretirano pitawe ’skra}enog postupka’ za odre|ivawe pritvora, pa se u paketu mogla na}i i odredba o kojoj je sada re~.

– Su{tinski je, me|utim, najva`nije da sve ovo nikako ne bi trebalo da zna~i da sada pritvor treba da postaje pravilo – nagla{ava profesor Ili}. – Pritvor mora biti i jeste zami{qen kao izuzetna

Slaba vajda od krivi~nih prijava Komentari{u}i ~iwenicu da Srbija od 2003. ima Zakon o suzbijawu nereda i nedoli~nog pona{awa na sportskim priredbama, a u posledwih godinu dana i sveobuhvatno krivi~no delo nasiqe na sportskoj priredbi i javnom skupu, prof. dr Goran Ili} ocewuje da je, dakle, „bilo prostora za efikasnije postupawe i policije i tu`ila{tva, ali i suda, kada bi takve predmete dobio“. „Problem je, na`alost, u tome {to imate lice za koje se ka`e da je, recimo, protiv wega podneto toliko i toliko krivi~nih prijava. Ali krivi~na prijava je samo nagove{taj da ima neke sumwe da je doti~ni u~inio krivi~no delo – i ni{ta vi{e od toga. Ako nemate postupak, odnosno ako nemate zahtev tu`ioca da se provede postupak protiv nekoga po imenu i prezimenu, onda jednostavno nemate osnov za sudski proces. A to zna~i i da sud nema na temequ ~ega da ka`e da li je neko kriv ili nije za krivi~no delo koje mu se stavqa na teret”, obja{wava sudija Ili}.

U SUSRET OSNIVA^KOJ KONFERENCIJI DUNAVSKE MEDIJSKE MRE@E

RTV postaje centar regiona adio-televizija Vojvodine }e od 28. do 30. oktobra biti doma}in Osniva~ke konferencije Dunavske medijske mre`e, na kojoj je svoje u~e{}e ve} potvrdilo vi{e od 250 predstavnika me|unarodnih institucija, javnih medijskih centara iz 14 zemaqa regiona, komercijalnih televizija, javnog sektora, internet provajdera i nezavisnih medijskih poslenika. U pitawu je jedan od projekata Dunavske strategije, koju je prihvatila Vlada Srbije. Inicijativu je podr`ala i Vlada APV na ~elu sa dr Bojanom Pajti}em, koji je istovremeno i predsednik Po~asnog odbora Konferencije.

– Ceo ovaj projekat deo je strategije razvoja Radio-televizije Vojvodine – rekao nam je zamenik generalnog direktora RUV-RTV i predsednik Organizacionog odbora Konferencije dr Miodrag Koprivica. – Pomenuta strategija ima tri glavna pravca: poboq{awe kvaliteta programa i organizaciono-kadrovske strukture, kao i pozicionirawe RTV-a kao regionalnog medijskog centra. Pritom je osnovni ciq Dunavske medijske mre`e ja~awe saradwe, razumevawa i koordinacije me|u podunavskim zemqama, promocija privrednih, kulturnih i drugih vrednosti, o~uvawe kulturnog nasle|a, kao i {irewe evropskog duha, normi pona{awa i zajedni{tva u regionu.

Konferencija na kojoj se o~ekuju gosti iz Nema~ke, Austrije, Slova~ke, ^e{ke, Ma|arske, Slovenije, Hrvatske, BiH, Srbije, Crne Gore, Rumunije, Bugarske, Ukrajine i Moldavije, odr`a}e se u Master centru Novosadskog sajma i pri tome vaqa ista}i da je re~ o profesionalnom, a ne politi~kom skupu. Kako napomiwe Koprivica, ova se-

R

sija je politi~ka samo utoliko {to je deo spoqnopoliti~ke strategije dr`ave Srbije, kao jedan od projekata koji bi u velikoj meri mogao da doprinese zbli`avawu i saradwi podunavskih zemaqa, a da je ideja vrlo dobra potvr|uje svakako i broj u~esnika koji su se prijavili.

Prva plenarna sednica, koja u velikoj meri ima manifestacioni karakter zakazana je za petak, 29. oktobra, i tom prilikom u~esnike }e, izme|u ostalih, pozdraviti ~elni qudi RTV-a, zatim pokrajinske i republi~ke vlade, kao i predstavnik briselskog Direktorijata za regionalni razvoj. Nakon toga, u~esnici }e, svako u okviru svoje radne grupe, kojih ima tri: programska, tehni~ka i organizaciona, nastaviti sa konkretnim aktivnostima.

– Tog dana }e biti usvojena i Osniva~ka deklaracija Medijske mre`e Dunavskog regiona, ~ije }e sedi{te biti u Novom Sadu, odnosno Radio-televiziji Vojvodine, koja je i inicijator ovog projekta – navodi Koprivica. – Ovaj }e se dokument usvajati aklamacijom, a ono {to je za nas u tom smislu najva`nije jeste ~iwenica da se na{a medijska ku}a na taj na~in fakti~ki legitimi{e kao nosilac projekta.

Jasna Budimirovi}

bi huligani u kratkom prekr{ajnom postupku bili osu|eni na kazne do 60 dana zatvora ili tome sli~no, nego {to }e se voditi dugotrajni sudski postupci, a koji }e, bojim se, proizvesti mawi efekat od onoga koji o~ekujemo – navodi \or|evi}.

On je pri tome upozorio da su krivi~na dela sa elementom nasiqa i daqe u porastu, te da je to najboqi dokaz da se radi o sistemskom problemu koji se mora re{iti u porodici, {koli, na ulici, me|u navija~ima na fudbalskim stadionima.

– Moramo da shvatimo da je problem u potpuno poreme}enom sistemu vrednosti, dakle, u nama. I da taj problem mora sistemski i da se re{ava – isti~e advokat \or|evi}.

Iskazuju}i razumevawe za one izmene zakona koje se donose zbog potrebe da se doma}e zakonodavstvo prilagodi standaradima i pravilima u EU, predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi} Boqevi}eva upozorava da se i to „~esto de{ava suvi{e brzo, bez analize i po{tovawa pravne struke“.

Ona pri tome ocewuje da se, recimo, izmenama ZKP-a o produ`avawu pritvora, zapravo, ni{ta radikalno ne mewa, jer je pritvor tek mera obezbe|ewa okrivqenog u postupku.

– Represija i ina~e nije lek za te stvari. A pogotovo nije dobra praksa naprasno mewati krivi~no zakonodavstvo. Ako pre|e u manir da se od prilike do prilike, isprovocirani nekim doga|ajima, zakoni mewaju, to ugro`ava na~elo pravne sigurnosti gra|ana.

Pla{im se da bi tako moglo do}i do haosa u pravnom sistemu – obja{wava Dragana Boqevi}.

Jaska Jakovqevi}

SPID DEJTING U POHODU NA NOVI SAD

Do qubavi za sedam minuta tu|ewe nije retka pojava u savremenom svetu, slo`i}e se i psiholozi i sociolozi. Malo poslovni `ivot koji ubrzava do usijawa, a jo{ vi{e nesaglediv napredak internet tehnologije i virtuelnih sadr`aja, dovode do zavidnog broja devojaka i momaka koji ~itave godine provode bez partnera. Posao nekada{wih prela i igranki po vatrogasnim i domovima omladine, danas obavqaju socijalne mre`e, preceweni sms servisi za }askawe, pa i televizije koje izmi{qaju kvizove i realne programe bazirane na ideji prvog sastanka. Posledwa u nizu, na jednom od doma}ih TV kanala, instalirana je ~ak potraga za suprugama za ra~un neo`ewenih doma}ina iz nekakvog ju`nosrbijanskog zavi~aja. Sve to pred kamerama, na radost (i tugu) gledaju}e dokonosti.

Na stranu sve to, ali ostaje ~iwenica da ni{ta ne mo`e da zameni utisak koji sti~emo na prvi pogled. Povode}i se time, u svetu su ve} odavno popularni takozvani spid dejting (speed dating) doga|aji, na kojima se devojkama i mladi}ima nudi mogu}nost da li~no, za jedno ve~e, upoznaju desetak osoba u nadi da }e se bar jednoj dopasti.

Jednoj takvoj inicijativi i Novi Sad je postao doma}in. Pre nekoliko meseci psiholo{kiwe Svetlana Slep~ev i Milota Dubovska pokrenule su internet portal www.nsspeeddating.com, a samim tim i po~ele da organizuju doga|aje ovakve vrste.

– Novi Sad ve} dugo `ivi savremenim `ivotom koji podrazumeva da se puno energije ula`e u posao i karijeru, pa privatni `ivot trpi. Sve je mawe vremena za izlaske, dru`ewa, upoznavawa.

Stoga smo mislile da i Novi Sad treba da ima jednu ovakvu mogu}nost – ka`e za “Dnevnik” Svetlana Slep~ev koja vodi pri-

O

Miodrag Koprivica

mera i samo se u tom smislu i mora primewivati. S druge strane, kad se odre|uje pritvor, mora se voditi ra~una o {irem kontekstu. Izme|u ostalog, ne treba zaboraviti da su na{i zavodi za izvr{ewe sankcija, u kojima se i pritvorenici nalaze, naprosto pretrpani.

U tom kontekstu sagovornik „Dnevnika” ka`e da se, s obzirom na sada zna~ajno {iri osnov za pritvor, mora voditi ra~una da se bar kada je god to mogu}e koriste mere u pravcu kojih je ZKP ve} krenuo, a to je elektronski povez, ku}ni pritvor i neke druge alternative.

– Jer, ako se to ne uradi, mi }emo do}i do situacije da pritvo-

renike i qude koji idu na izdr`avawe zatvorskih kazni ne}emo imati gde da sme{tamo – napomiwe sudija Ili}.

On, ina~e, upozorava da ne treba biti u zabludi da se pritvorom re{ava slu~aj, jer se wime samo obezbe|uje to da osumwi~eni, koji bi mo`da mogao pobegne ili da uti~e na svedoke, bude pod kontrolom dr`ave.

– Ali, ako postupci budu dugo trajali, ako se ~eka na sudske odluke tako dugo kao {to se ~eka, onda se jednostavno pritvorom problem ne mo`e re{iti – navodi sudija Ustavnog suda.

Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoqub \or|evi} ocewuje da „poo{travawe odredaba o pritvoru u su{tini uvek zna~i minus za qudska i gra|anska prava“, uz napomenu da su posledwe izmene ZKP-a u suprotnosti sa direktivama Evropske unije i proklamovanom politikom smawawa broja pritvorenih lica.

– Ne vidim razlog za{to bi nasilni~kih nereda u Beogradu i huliganstvo u \enovi predstavqalo bilo kakav razlog za poo{travawe odredaba kada je re~ o pritvoru. Zaista je neozbiqno da se zbog jednog slu~aja mewa zakon. Postoje}a legislativa je sasvim dovoqna da se na primeren na~in svi izgrednici sankcioni{u i privedu pravdi. ^ak mislim da bi mo`da mnogo vi{e efekta proizvelo ako

vatno savetovali{te iz kojeg je i nastao NS spid dejting.

Led je probijen pro{le nedeqe u novosadskom kafeu “Be happy” gde se okupilo dvadesetak momaka i devojaka u potrazi sa srodnom du{om. Sistem je bio jednostavan.

Devojke su sedele za zasebnim stolovima, a momci su se rotirali od jedne do druge. Sedam minuta razgovora bilo je ome|eno zvukom zvona kada bi dolazilo do smene.

Parovi su na list papira bele`ili zapa`awa o kandidatima, da bi na kraju, na osnovu toga, upisali onog koji je ostavio najja~i utisak.

Sagovornice „Dnevnika” pri tome tvrde da socijalne mre`e ne mogu biti konkurencija doga|ajima poput spid dejtinga, ve} samo mogu da ih nadopune.

– Qudi se ovde vide, a ni{ta ne mo`e zameniti kontakt u`ivo.

Upoznavawem preko interneta ne mo`ete znati da li su informacije koje dobijate istinite i da li je osoba takva kavom se predstavqa – obja{wavaju.

U novosadskoj verziji “brzog spoja” mogu u~estvovati svi punoletnici bez gorwe granice starosti, uz nov~anu nadoknadu koja se upla}uje na ra~un pre

Opu{tena sedeqka za odrasle U~esnici prvog novosadskog spid dejtinga slo`ni su u dve stvari: bilo je treme, ali celo ve~e im je ostalo u pozitivnom se}awu. Na jednom mestu sastali su se qudi u rasponu godina od 20 do 35, a najzanimqiviji opis doga|aja stao je u jednu re~enicu: “Ovo je kao neka opu{tena sedeqka za odrasle.”

– Sedam minuta je sasvim dovoqno da se ostavi utisak i da qudi procene da li ih neko privla~i ili ne. Istra`ivawa pokazuju da qudi na nesvesnom nivou ve} u prvih 30 sekundi procewuju da li im se sagovornik svi|a ili ne – ka`e nam Milota Dubovska.

doga|aja.

Zainteresovani ispuwavaju formular koji mogu na}i na sajtu, a podaci o wima su dostupni samo organizatorima.

– Gledali smo kako se to u svetu radi i odabrali pravila koja odgovaraju ovda{wem podnebqu.

Aktivnosti ogla{avamo na

Fejsbuku i Tviteru, a qudi mogu da se informi{u i na na{em sajtu gde se nalaze detaqna uputstva.

Prijave primamo kako na sajtu tako i telefonom, a u~esnici odgovaraju za ta~nost informacija koje nam ostavqaju – navodi Milota Dubovska.

Dok razgovaramo, u kafeu se sastanci zahuktavaju. Ti{inu pre prvog zvona zamenio je `amor u~esnika, kod kojih je veoma brzo izvetrila stidqivost, ukoliko su je uop{te i ba{tinili. Pqu{te pitawa i odgovori uz osmehe i golim okom je primetno da uzbu|ewe, koje se oseti tokom tog prvog razgovora, ni{ta ne mo`e da zameni. O~igledno je da niko od u~esnika nije tu da mu pro|e vreme ili da bi eksperimentisao.

Svetlana Slep~ev ka`e da neozbiqni odustanu ve} kad vide upitnik koji treba da popune.

Da bi ~itav proces bio zaokru`en, nakon {to kandidati zavr{e razgovore sa svim potencijalnim partnerima, oni moraju da zaokru`e osobu koju bi ponovo `eleli da vide. Ukoliko je ta osoba izabrala ba{ wih, organizatori }e im, u roku od 24 sata, proslediti kontakt podatke. U slu~aju prvog novosadskog spid dejtinga, ~etvoro qudi je uspelo da se me|usobno “prona|e”.

Prosek uspe{nosti je, ka`u organizatorke, tre}ina u~esnika.

Kako se ovde radi o prvim korisnicima wihove usluge, Svetlana i Milota su pozvale ostatak dru{tva da se ponovo oproba na slede}em uparivawu, i to besplatno. A kada }e se to dogoditi i ko }e im se sve jo{ prikqu~iti, to }e mo}i da se sazna na wihovom zvani~nom sajtu i Fejsbuku, te ako ih budete pratitili na Tviteru.

Petar Klai}

INTERVJU NEDEQE

PROF. DR SVENKA SAVI], TEORETI^ARKA JEZIKA

Polo`aj `ene je slika Srbije ada smo joj slu~ajno otkrili da su `ene odbijale gostovawe u „Intervjuu nedeqe”, rekla nam je da je za wih ulazak u javnu sferu druga~iji u odnosu na mu{karce – o~ekuje se da ne pogre{e! Po{to ne mogu biti idealne u poslu kojim se bave, one biraju da ne budu vidqive, jer misle da }e na taj na~in biti mawe odgovorne i ne}e im se ni{ta zameriti. Za razliku od wih, mu{karci smatraju da je javna sfera wihova.

Profesorka Univerziteta u Novom Sadu dr Svenka Savi}, u godini duplog jubileja – 50 rada i 70 `ivota – tvrdi da se tim izbegavawem `ene ogra|uju, kako slu~ajno ne bi izazvale nelagodu i otpor, a mi smo je prvo pitali da li su „slu~ajevi” u „Intervjuu nedeqe” univerzalan problem ili srpska osobenost?

– To je patrijarhalni model obrazovawa `ena, za razliku od skandinavskih zemaqa, gde su `ene u~ene da deluju javno. U prvom razredu ima ve`ba u kojoj dete stane u krug i obra}a se vr{wacima. Deca ve} sa sedam godina u~e da javno govore. Kod nas to nije slu~aj.

K

ne mogu da se vrate. Jedan put je poznat, odavde – tamo. Nismo se pobrinuli da ih vratimo. z Deset godina demokratije iz `enskog ugla?

– Formalno gledano, mnogo je u~iweno. Takozvani mehanizmi za rodnu ravnopravnost su uspostavqeni, ali unutar postoje}e strukture vlasti svugde postoji neko telo, komisija, ili osoba koja je za to zadu`ena. Spoqa izgleda dobro, ali iznutra ta osoba obavqa i druge stvari i dobila je jo{ i to, za istu platu. Ma{emo tim merama svima kako su jako demokratske, ali unutra ne damo tim merama da `ive. Nedostaje nam teorijsko utemeqewe kuda `elimo da rodna ravnopravnost ide. z Polo`aj `ene je savr{ena slika dana{we Srbije?

– Tako je. Nedostaje solidnost svake mere koju preduzimamo. z Gde se deca u~e seksizmu: u porodici, {koli ili na ulici?

– Svuda. Mi imamo mentalnu prezentaciju patrijarhata koju nas niko eksplicitno ne u~i, ali je implicitno prisutna svuda.

Decu moramo slu{ati i razumeti Prethodni gost „Intervjua nedeqe” muzi~ar Aleksandar Dujin pitao je „na nevi|eno” Svenku Savi} kako mo`emo sistem u~initi boqim za klince?

– Sada{we mesto za na{u decu je dobro, samo treba boqe da ih razumemo. Moramo ih slu{ati i razumeti jer smo u me|usobno komplementarnim pozicijama. Re{i}emo zajedno! z Polo`aj `ene u Srbiji danas?

– Tragi~an, kao u 19. veku. U prelazu iz socijalizma u kapitalizam one najvi{e stradaju. Otvoren je prostor za manipulisawe `enama, za privid ravnopravnosti i demagogiju koju politi~ari obilato koriste. z A `ena u javnoj sferi?

– U novinarstvu, medicini, ~ak i u politici, ima sve vi{e `ena, ali to je privid. One nemaju mo}. @ene iz razli~itih nacionalnih zajednica odlaze u mati~ne zemqe i one su ujedno najmawe vidqive. z Da li se mogao spre~iti taj odliv gra|ana Srbije u mati~ne zemqe?

– Ne. Va`no je da mladi qudi putuju, me{aju se, u tom smislu ne jadikujem, ve} jadikujem jer ti mladi qudi

z „@enske studije i istra`ivawa“ su alternatnvo obrazovawe, {ta to konkretno zna~i?

– Alternativne teorije su one koje dekonstrui{u postoje}e matrice nauke. @elimo da celu nau~nu paradigmu predstavimo kao ideolo{ki konstrukt, da ona nije objektivna istina, ve} jedna od istina koja nam je ponu|ena da bi se nauka kao ideolo{ki konstrukt odr`ala. z Kako to izgleda u srpskom kontekstu?

– Studenti se prvo jako zbune.

Nije im jasno da je mogu}e tako kriti~ki dekonstruisati neke stvari koje se ~ine tako o~igledno jasnim, da su `ena i mu{karac jednaki. Alternativni metod tra`i da se svi mewamo, a ne da reprodukujemo znawe.

z Pre vi{e od godinu dana iza{ao je zbornik „Rod i jezik”, kada podvu~ete crtu...?

– Izmakli smo tepih onima koji misle da ~vrsto stoje u teoriji strukturalizma koji je kod nas neprikosnoven – teorija po kojoj u jeziku postoji mu{ki rod i od wega je izveden `enski. Odr`ala sam preko 500 skupova, radionica i predavawa u celom regionu. Ulo`ila velik trud da objasnim qudima za{to smatramo da je srpski jezik seksisti~ki i za{to on mora biti rodno senzitivan. Kad procewujem u~inak, stra{no je velik. Drugo, pora`avaju}e je da nisam imala predstavu da su srpski filolozi tako neobave{teni o onome {ta se de{ava u teorijama jezika u svetu. Svi na{i mladi lingvisti su oti{li. z Kako biste razuverili one kojima su nazivi profesija u `enskom rodu rogobatni ili sme{ni?

– Jezi~ka kultura u Srbiji je minimalna. Da bi neko razumeo {ta govorim, treba da suo~im tu osobu sa sopstvenom profesijom. U teorijskom pristupu kog zastupamo, mi pomo}u jezika ho}emo da omogu}imo da on doprinosi razvoju jednakosti `ena, osoba sa invaliditetom, Roma... z [ta `ene same moraju da urade kako bi unapredile svoj polo`aj?

– Besmisleno je da `ene ne{to same rade i teoriju o krivici mu{kara-

YEPNA KWIGA, JUBILEJ BEZ PRVOG RO\ENDANA

Jeftina karta za druge svetove udi koji su zaradili velike pare tvrde da je najte`e ste}i prvi milion, a posle sve ide lako. Za legendarnog Alana Lejna, vlasnika izdava~ke ku}e “Pingvin kwige“ (Penguin Books) iz Londona, 1936. godine presudna su bila prva tri miliona, ali ne funti, ve} prodatih primeraka kwiga u xepnom izdawu. Kasnije su se milioni kwiga za xep i iz xepa, koje je Lejn osmislio, samo umno`avali, kao i wegovo bogatstvo. I tako to traje ve} 75 godina, po principu da ni{ta dobro ne uspeva kao uspeh.

U Velikoj Britaniji se s mnogo pompe obele`ava ovaj jubilej, a Lejnu se pripisuju zasluge za pravu revoluciju u modernom izdavastvu.

Istina je da je Alan Lejn krenuo da {tampa kwige malog formata, mekog poveza, lepih korica i kvalitetnog sadr`aja, koje su bile toliko jeftine da je svako mogao da ih kupi (prva Pingvinova izdawa ko{tala su koliko i kutija cigareta). Tako|e je ~iwenica da su te male, crne kwige bile na dohvat ruke i fizi~ki, jer su po~eli da ih prodaju po `elezni~kim stanicama, na kioscima, automatima, u metrou, u supremarketima. Posla su se kasnije prihvatili i drugi izdava~i. A xepni „Pingvin“ progla{en je za jedan od najcewenijih brendova u istoriji izdava{tva, pa je postao neotu|ivi deo tradicije Ujediwenog kraqevstva kojom Britanci tako vo-

Q

nedeqa24.oktobar2010.

c m y

DNEVNIK

le da zasewuju ostatak sveta. Ponekad do te mere napadno, kao da we – tradicije – izvan Ostrva gotovo da i nema.

Nesumwivo je da proizvodwa kwiga sa znakom simpati~nog crno - belog pingvina traje sedam i po decenija, i da je danas pitawe literarno dizajnerskog presti`a nazvati se autorom sadr`aja ili korica, naro~ito za umetnike izvan engleskog go-

vornog podru~ja.

Ipak, xepnu kwigu nije izmislio Alan Lejn, istorija popularnih izdawa duga je koliko i {tamparstvo, a to zna~i preko pet stole}a. Re~nik kwi`evnih termina Instituta za kwi`evnost i umetnost iz Beograda („Nolit“, Bgd. 1985.) navodi da se termin „ popularno izdawe“ ne mora odnositi samo na dela trivijalne kwi`evnosti, ve} na sva izdawa koja se {ampaju u velikim tira`ima i u jeftinoj opremi. A najraniji primeri takvih kwiga su Bi-

blije, koje su u Gutembergova vremena svetom raznosili putuju}i torbari, jer kwi`ara i prodavnica nije bilo.

U novije doba, xepnih izdawa su se, pre Britanaca, setili Francuzi i Nemci. Alber Pigas je tako u okviru svoje izdava~ke ku}e u Parizu 1927. pokrenuo ediciju „Maska“, namewenu komercijalnim policijskim romanima malog formata i niske cene. Prvi naslov u ovoj kolekciji bio je „Ubistvo Roxera Akrojda“ Agate Kristi, objavqen dve godine ranije u Vel i k o j Britaniji, ali u tvrdom povezu.

Nema~ki izdav a ~ K u r t Enoh iz Hamburga, 1931. godine tako|e je po~eo da se bavi popularnim xepnim izdawima – ~ak je posao pro{irio i na London. Kada su nacisti do{li na vlast, morao je da pobegne u SAD. Po ugledu na Enohova izdawa, nastale su Pingvinove kwige Alena Lejna, koji je prihvatio i razvio tu|i izum (upadqivi logo i boju korica, izme|u ostalog).

Sa druge strane okeana, u Sjediwenim Dr`avama, Robert de Graf je u

ca odbacujemo. Mu{karci i `ene zajedno izgra|uju druga~iju budu}nost. Ako su sada najve}i problemi zdravqe, rak dojke, i te`ak socijalni polo`aj, mislim da mu{karci i `ene treba da se staraju o zdravqu jednih i drugih i da se suprotstave navali tajkunskog `ivqewa u Srbiji. z Parada ponosa: kako obja{wavate da je mr`wa prema „B92” ja~a ~ak i od mamografa?

– Toliko sam zgro`ena da nemam odgovor i opravdawe. z Da li vas je i{ta iznenadilo na paradi?

– Malicioznost dr`ave i la`no „jesmo za”, a niko nije. Boris Tadi} nije do{ao, nije ni ~estitao. z Puno smo toga potvrdili u kwizi „Vojvo|anke (1917–1931): `ivotne pri~e `ena”, a {ta smo otkrili?

– Suo~avamo sa s dva puta: `ivimo jedni pored drugih i ne znamo ni{ta jedni o drugima, a razmena s drugima zasniva se na ustaqenim kli{eima. „Pri~e” su otkrile nivoe me|usobnog pro`imawa i iskqu~ivawa. Jedna umetnica je lepo kazala da je multikulturalno to {to no{we Srba, Ma|ara i Slovaka imaju ~etiri ista poqska cveta. z Rekli ste da tro{imo puno para na stvari koje nam ne}e promeniti duh?

– Ne radi se uop{te o parama. Kad po~ne{ da ra~una{ u parama, onda para nikad dosta, a kada ra~una{ u me|usobnim razmenama – e tu je bogatstvo i tu mo`emo da govorimo o vrednostima. z Koliko gra|ane ko{ta svakodnevna kupovina politi~kog mira?

– Apsolutno sam protiv toga. Najvi{e se brinem za nau~nike i umetnike koji pristaju na tu trampu. z Da li je savest postala luskuz?

– Nije luksuz, to je uvek unosna roba. z Kada se Svenka Savi} smeje do suza?

– (smeh) Kada sam s unukom i psom, pa sklonimo ovaj name{taj i svi posedamo na tepih.

Igor Mihaqevi} saradwi sa izdava~kim divom „Sajmon i [uster“, 1939. godine pokrenuo seriju „Xepna kwiga“ (Pocket Books). Pod rednim brojem jedan pojavila se „Dobra zemqa“ Perl Bak, danas veoma tra`ena i izuzetno skupa me|u kolekcionarima i bibliofilima.

Zanimqivo je kako je Drugi svetski rat uticao na istoriju xepne kwige. Izdava~i su shvatili da bi plastificirane korice bile kvalitetnije i dugotrajnije, po ugledu na vojne karte koje su se tada masovno proizvodile. I ~itala~ka publika je pro{irena na vojnike, radnike u smenama, `ene koje su ~ekale svoje mu{karce sa fronta... Smawena mogu}nost putovawa i `eqa za begom u druge svetove, tako|e je uticala na veliku potrebu za ~itawem. U to vreme dizajniran je (obi~no metalni) stalak, pregledan za {to vi{e naslovnica, a dovoqno mali i lako prenosiv, za drogerije, novinarnice, {peceraje pa ~ak i apoteke.

Od polovine 20. veka pa do danas, svi koji su se bavili i bave se xepnim izdawima, zadr`ali su osnovni recept - {arene, meke korice, mali format, `anrovski raznolik, ali privla~an sadr`aj i najva`nije, masovno prihvatqiva cena. Britanski Pingvin, kao jedan od najuspe{nijih i najdugotrajnijih u ovom poslu, {aqe optimisti~ke poruke: uprkos digitalnoj eri i elektronskim ~ita~ima, qudi vole da kupuju kwige sa koricama, naro~ito za decu, a potreba da ih poseduju ba{ takve, nikada ih ne}e napustiti.

Radmila Lotina

7

ZEMAQSKI DANI TEKU

V

Sve Cigani, samo ja Rom

e} sam nekoliko puta priznao, za{to uostalom priznao kad to nije ka`wivo, nego ajd da reknem napomenuo pomenuo da svako jutro ~itam hrvatske novine. Ali ne rekoh za{to to ~inim. Pa jednostavno: em su mi na Internetu besplatne, em smeju sve ono {to smo i mi, recimo, smeli onom Slobi tiraninu, a mo`da bismo smeli i ovim demokratama, ni to nije iskqu~eno, ali se ba{ ne{to i ne upiwemo da to proverimo... I, naravno, ~itam ih zbog Wego{a, tj. wegovog ~uvenog stiha kojeg me}emo i gde treba i gde ne treba jer mu ostale mawe-vi{e i ne znamo, a i {to bismo, kad je Vladika vek i po posle smrti postao – strani pesnik. A onaj jedini stih koji jo{ znamo je naravno: „Gleda majmun sebe u zrcalo!“ Sve u svemu, ~itam i te{im se: ima i gore, ili: ima i isto kao {to je i ovo na{e. A {ta i mo`e biti gore od ovog na{eg? Mo`da im je i boqe jer smo i jedni i drugi u krizi od 1986. godine, kad smo jo{ zajedni~ki plivali u jednoj `itkoj smesi one divne, ekolo{ke boje mladog drveta, a Srbi su danas, ~etvrt veka kasnije, dostigli tek 38 odsto obima proizvodwe iz te 1986.

Kod Hrvata situacija na tom planu nije toliko alarmantna, jer oni takve podatke od pobede u Domovinskom ratu uop{te ne objavquju. Oni jo{ slave, pa kako i ne bi, nema jo{ ni 19 godina kako je taj rat zavr{en.

A balkanski obi~aji nala`u da je raditi bilo {ta prvih 60 godina posle rata izraz nepo{tovawa prema `rtvama. Privreda im, dakle, nije na tragi~nom (i alarmantnom!) nivou, jer da bi ne{to bilo alarmantno za to bi neko morao i da zna.

Pa onda ~itam da Hrvati imaju vi{e penzionera nego mi, da su im ovi najmoderniji putevi koji ni~u diqem „lijepe wine“ ~etiri puta skupqi nego u svim drugim evropskim dr`avama, {to mi, jelte, nikad ne bismo dozvolili na{im ministrima za infrastrukturu – i, naravno, mi jo{ nismo celo more prodali. A za{to ga, moli}u lepo, nismo prodali? To se nije te{ko dosetiti.

Nismo ga prodali iz nekoliko razloga, me|u kojima svakako nije najmawe va`an onaj jedan - da mi more ustvari i nemamo.

Jer smo dosad uspevali ve} i to: prodavali smo {to{ta {to nikakad nismo imali jer je samo naizgled bilo na{e, pa {to ne bismo i jedno more. O mogli bismo, i to neko mnogo ve}e i lep{e od onog malog Jadrana, pi kaki je, nema ga {ta ni videti, to i nije pravo, celo, definisano, samosvojno i neko more sebe svesno i zbog toga sre}no i beri}etno, nego samo jedan od desetine i to ba{ ponajpli}ih rukavaca jednog ve}eg, ali zaista pravog – Sredozemnog mora.

E to da je nama, pa da se odah na tenderu pojavimo, pa da br`e-boqe i wega udamo, pa da nas vidi Bog! E, Bo`e blagi, na samu pomisao na sve {ta imamo nekad sam ose}ao ponos i diku, a sad me nekako zasvrbe dlanovi i prosto (pred)osetim, malarmeovski re~eno, da „sve na ovom svetu i postoji da bi se zbog toga raspisao jedan tender“. Samo {to onaj (mentalno) zaostali Stefan Malarme umesto tada jo{ nepoznate re~i „tender“ napisao onu bajatu imenicu - „kwiga“.

Tender, dakle, sa onim redovnim, a ipak tako anonimnim i svima, a naro~ito prodavcima, sasvim nepoznatim u~esnicima sa sedi{tem i adresom na Kipru, ili na nekom drugom ostrvu `ivotiwskog imena: kajmanska, kanarska, pa~ja, gu{}a, pile}a ili kere}a... I samo ih gledam i divim se i ~udim se {to se tome ovde i daqe niko ne ~udi: kako NA[I biv{i gospodari OD NAS kupuju NA[U dedovinu i pla}aju NAM je NA[IM novcima. Onim {to u `urbi posle 5. oktobra nisu stigli ba{ sve da iznesu. A pogotovo onim koje su stigli da iznesu. Da pretovare. Na pomenuta ostrva. I Kipar, kako bih tek to ostrvo zaboravio. Iznenadilo ih jako ono od 5. oktobra, ba{ kao i nas same. Nazovi pobednike.

Ja, na primer, jo{ nisam ni saznao ko je pobedio, sem {to smo svi izgubili. A ovamo radim u informisawu.

Ali ko }e jo{ pamtiti i ono {to je bilo jo{ u pro{lom veku.

A sad su nas na{a biv{a bra}a nadma{ili ba{ u onome u ~emu smo bili mo`da i najboqi na svetu: da, hipokrizija je majstor iz Srbije. Prestigli su nas tako {to su prvo smenili, opquvali, pa onda i razmazali svog omiqenog premijera Sanadera, mal ga sirotog nisu streqali, a sve to tek kad je pobegao glavom bez obzira, na{li mu da je ukrao dve milijarde evra, {to je deseti deo imovine lijepe im wine domovine, dakle brutalno im udario u bruto nacionalni dohodak, a sad ga, posle nepune dve sedmice od povratka u zemqu, vra}aju u Sabor (najvi{i organ vlasti u dr`avi!) i prosto se nadme}u ko ga vi{e voli i za{to ga voli, da se ~ak i jedini romski poslanik u Saboru, Nazif Memedi, za kojeg hrvatski mediji naj~e{}e ka`u „mawinac“ sa neskrivenim ustezawem da prosto prevale preko jezika kojoj naciji pripada, dakle ~ak se i taj simpati~ni Nazif u ~etvrtak zgrozio i pred brojnim izve{ta~ima iz Sabora zavapio: „Sve su to Cigani, jedino sam ja ovde – Rom“.

I onda se po starom dobrom (post)komunisti~kom obi~aju zbog Sanaderove afere potukli izme|u sebe – novinari, koji su i tamo u kom{iluju uvek za sve krivi, pa i za ono o ~emu nikad ~uli ni pojma nisu imali, a i koji vrag rade u informisawu kad za sve, kao prevareni mu`, posledwi saznaju. Za gu{e se hvataju i pesnicima po hodnicima i kancelarijama udaraju sve sama prva pera Hrvatske radio televizije, jer prva pera pi{u o Kosorki i Sanaderu, a na zelene pijace ide novinaraska sitna riba pquckavica, da se u~i zanatu, pa da se i oni jednog lepog dana {amaraju po kancelarijama, dok se oni polupismeni ponavqa~i u dr`avnom vrhu voze xipovima, privatnim helikopterima i jahtama, jer to je nama na{a borba dala.

I nagla{avam da sam ovim mislio na Hrvatsku, a ne neki bli`i kom{iluk wen. \or|e Randeq

8

DNEVNIK

nedeqa24.oktobar2010.

[ O R O M

S

B O R O M

[ta se ~ulo onomad Videh cisternu za transport mleka na kojoj pi{e SIROVO MLEKO. Jadni oni koji su na tom sirovom mleku odrasli, nisu ni znali {ta piju amirisalo pre neki dan na sneg, nije svanulo do uve~e, svi vrapci pod streju pobegli, kumrije u}utale i naduvale perje, sede na grani jedna nuz drugu, ko da im je tako toplije.

Bruje limuzine na sve strane, ~im po~ne ki{ica umesto ki{obrana koristi narod limuzine. Samo se ~uje tandrkawe auspuha, nervozne sirene i psovke koje se ~itaju na usnama. Se}ate se kako je bilo kadgod, kad do|e zima, miri{e na sneg i kad narod poradi poslove i paori uzmu zimski godi{wi odmor. U to doba se u selu ~ula samo ti{ina. Najve}a buka je bila kad doma}in spusti pitlu na flaster nuz sek, pa gvozdena dr{ka zvekne o ulubqenu ivicu. Pitla je metalna kanta iz koje se poji marva, flaster je ciglom poplo~ani deo avlije, sek je ograda oko bunara, a ovo je pri~a o davno pro{lim vremenima.

Do|e tako zima, smrkne se jo{ u ~etir’ posle podne, narod pole`e ve} oko osam i posledwe {to se ~uje je kad gazdarica dune iznad cilindra lampe da ugasi plamen. Uvrne malko stewak (fitiq) i kad dune ~uje se ko kad vetar s prole}a svira u praznu fla{u, zaboravqenu digod na leniji. [u{kaju jo{ malko qu{tike u perini i onda se ne ~uje ni{ta. Zavlada takva ti{ina da se ~uje kako pada sneg na {oru. Oko pono}i, kad stane sneg, ~uje se kako sklizne rajber (mo}na brava s kojom su iznutra zakqu~avali ulazna vrata, nepremostiva prepreka za sve koji bi hteli da u|u, boqa od svih dana{wih duplih gvozdenih vrata sa tuce kqu~eva i devet brava iza kojih robuje sre}na porodica). Napravi rajber frtaq kruga po izlizanoj polukru`noj putawi oko ragastova, ~u-

Z

je se kvaka i samo malko za{kripe smrznite {arke na vratim’ od kujne, doma}in ih otvori samo do polak, da se na kant provu~e, da ne pusti puna kola zime unutra. Za{u{ti malko slama u levoj pa u desnoj klompi, onda se ~uje kako triput za{kripi sneg pod levom, pa triput pod desnom nogom, dok ga gazda ne utaba, da komotno stane i da ostanu suve ~arape.

Par takvih koraka do zavejane lopate i onda se ~uje kako s lopate pada sneg na gomilu, sve do uli~nih vrata. Red je i doma}inski je da na {oru sneg bude o~i{}en pre svanu}a, dok narod ne krene svojim poslom. Sa {ora gazda krene da o~isti sneg do bunara, {tale, slame i {upe.

Tu se ne ~isti {iroko, dosta je samo da jedan ~ovek mo`e da pro|e, kad svane i kad dospe, pro{iri}e i te staze, ima kade, zima je, nikud se ne `uri. E, onda se do pet sati opet ne ~uje ni{ta. U pet kukurekne petao, ~uju se vrata od {oporeta i kako glava {ibice stru`e po hrapavoj ivici kutije. Zapr{te dve - tri varnice i za~uje se kako bukne plamen na vrhu palidrvca. Opet zvecnu vrata od {poreta i ~uje se primicawe {erpe na topliji deo, iznad vatre. Onda onako metalno zariba garono{a, izvla~i je `enska ruka, malko posle ~uje se kako pepeo pada po snegu na {oru. Posipaju ga da kogod ne sklizne ako ?? smrzne jako. [orom se ~uje kako {kripi sneg pod nogama, krenuli na pos’o oni {to rade u dr`avnim firmama i oni {to lebac ne mese sami, nego ga kupuju u pekari.

U avliji doma}in dre{i manilu na gorwim vratima od {tale i javqa se: De~kooo ... Zoooro... eeej... ^uje se frktawe kowa, raduju se gazdi. Lewo ustaje marva, zazve~i lanac na ogrqaku i ~uje se kako wu{kom prebiraju po ogrizinama, tra`e}i koji zaostali list s kukuruzovine. Rukwak prolazi kroz kukuruz, je~am i zob zvu~e sitnije, svako }e dobiti meru koja mu sleduje ujutro. Lupnu vile o drveni kapak prema |ubretu, dok gazda ~isti {talu. Onda koraci po snegu, do slame, prigu{en udarac kqu~a za slamu i ~upawe, ~uje se ko kad redu{e guske

~upaju. Treba suve slame za prostirku.

Onda opet ti{ina i koraci po istom tragu, nazad do {tale, {u{kawe slame pod vilama dok je prostire ispod stoke. ^angr}u ogrizine u naramku, treba mesta za novu kukuruzovinu u jaslama. Miri{e suva detelina. Onda opet za{kripi sneg pod nogama, ali lep{e kad `ena kora~a, pqusne malko voda oko vimena i ~uju se prvi mlazevi pomu`enog mleka od Rumenke, kako pionirski osvajaju dno vedra za mu`u. Miri{e fri{ko mleko, nema takvog mirisa ni u jednom kartonu

(videh cisternu za transport mleka na kojoj pi{e SIROVO MLEKO. Jadni oni koji su na tom sirovom mleku odrasli, nisu ni znali {ta piju).

Zazve~i kukuruz u valovu za `ivinu, koko{ke zbuweno {e}kaju po debelom snegu. Jedino tada su im noge lepe, ~iste i `ute ko nedeqom u supi. U oboru mqackaju Bela, Gara i Matora, pu{i se bareni sitni krompir i prekrupa, umesto vode dobi}e surutku, zato su tako lepe i debele. Zavlada mir u avliji.

Vreme je za fru{tuk, {kripe stolice koje se primi~u astalu. Po~iwe pod no`em da pucketa korica na hlebu, lete mrvice veselo po stolu, u tepsiji jo{ {apu}e pe~ena slanina, {u{kaju quske na kropiru „iz ~ak{ira“, zavidi im kaj-

mak na zvuku, {u{kaju i glavice luka, pucketa gorwi list na bundevari, na {poretu struji voda u loncu. Za kraj, lupne prazno lon~e od mleka, onog sirovog, uvarenog i sa pokoricom od skorupa.

Posle fru{tuka ~uje se s druge strane zida grnalo, vadi se pepeo iz pe}ke, onda koraci po snegu do |ubreta, u kraj gomile je i mesto za pepeo iz pe}ke. U povratku dva snopa ogrizina ~angr}u pod mi{kom, treba nalo`iti i ukaditi pe}ku – bi}e za ru~ak krompira~a s krvavicom i pe~ene bundeve u kri{kama.

Zvekne dr{ka o pitlu nuz bunar, malko za{kripi |eram, ko kolena dok se ne razrade u prva dva - tri koraka.

Pqusne tamo dole, duboko, kab’o. Kad krene gore, ~uje se kako pquska vi{ak vode, onda presipawe u pitlu, koraci do {tale, kanta blizu wu{ke i samo ponekad se ~uje kad cvrkne, ko kad mi sr~emo, al’ mi to radimo lep{e.

Vrapci i kumrije vrebaju kad koko{ke okrenu glavu od valova da im ukradu koje zrno, ~uje se samo lepet krila i ~e{awe kquna o granu.

Dim tiho izlazi iz oxaka, ide pravo gore, bi}e lepo vreme. ^uje se lopata za sneg u avliji, pro{irije gazda staze u snegu, o~isti}e i novu do ba{tenskih vrata, iako ih do prole}a ne}e otvarati, al’ neka.

Nikud ne `uri, ima kade, pa da ne dangubi.

Sa {ora se ~uje de~ija graja, skoro je osam sati, idu deca u {kolu i raduju se snegu. Sko~ilo je sunce, {tipa belina za o~i. Kad }e ~etir’ sata, da se smrkne, da ve~eramo pa da legnemo, duga~ak je zimski dan, kaza}e vam svaki paor koji psuje jedino kad mu s brice spadne komad slanine u pra{inu. E, al’ sad je zimsko doba, nema pra{ine. A ni ne `uri se nikud, ta zimsko je doba.

Bora Oti}

GORANI U „ZASAVICI” PROSLAVILI POLA VEKA OZELEWAVAWA SRBIJE

[umovita }e biti na{a dolina Specijalni rezervat prirode „Zasavica” pulsirao je ju~e ritmom pozitivnih vibracija. Weno veli~anstvo priroda pobrinula se da zla}anom sun~evom pre|om, toplom ko maj~in dlan, po~asti svoju decu zelenih srca, ~ijim venama hlorofil te~e, ~lanove Goranskog pokreta Srbije, koji punih pola veka brinu o wenom zdravstvenom stawu. Nad najve}im, nikada uzoronim pa-

{wakom Vaqevcom, tik uz levu obalu kristalno bistre i ~iste re~ice Zasavice, lebdeo je veseli kikot mladih qudi koji su sa svih strana – iz Subotice, Zrewanina, Mitrovice i Novog Sada, pa sve do Brusa, Para}ina i Leposavi}a, do{li na Sabor gorana Srbije, da ovde, na obodu valovite Ma~ve, proslave svoj veliki jubilej: pola veka postojawa Goranskog pokreta Srbije.

Hvala dobrom Probu na vinovoj lozi

Kr~ka}e im \or|e i za stoti

Na sve~anom otvarawu, kao {to je i red, sijaset pohvala na ra~un slavqenika. Tokom proteklih pola veka milioni ~lanova ovog pokreta, koji je ta~no na 24. oktobar te daleke 1960. godine osnovan, slo`no su kao jedan radili i rade na realizaciji plana po{umqavawa goleti koje ru`e lice Srbije; radili i rade na melioraciji degradiranih {uma i {ikara, na ozelewavawu naseqa i podizawu van{umskih zasada, na zatravwivawu degradiranih pa{waka i livada; radili i rade na nezi ranije podignutih kultura, unapre|ivawu `ivotne sredine u naseqima, preduze}ima, {kolama, ustanovama, kasarnama, kao i na razvoju i unapre|ewu vaspitnih i edukativnih aktivnosti... sve, evo, ni do dana dana{weg ni za zeru ne odstupaju}i.

Svake godine, rezultati ne la`u, vi{e od stotinu hiqada gorana u proseku u~estvuje u nekoj od zacrtanih akcija, pa kad se to pomno`i sa pedeset, dobije

se „sitnica” od skoro 280 hiqada po{umqenih goleti, 94.983 hektara visokorodnih livada i pa{waka, 31.298 hektara van{umskih zasada, i u sopstvenim rasadnicima proizvedenih tri miliona sadnica, ~etinara, li{}ara i ukrasnog {ibqa... Uz sve to urediv{i i ulep{av{i, onako “usput”, i bezbroj {kola i radnih sredina, edukuju sebe i druge, u predasima, na brojnim eko- i radnim kampovima. I obe}a{e da ne}e zaspati na lovorikama. Mnogo je posla koji im tek predstoji. Najve}i izazov je, reko{e, Vojvodina, koja je nakon Irske najmawe po{umqeni deo vascelog evropskog kontinenta.

A da znaju i da za pojas zadenu, da se opuste uz pesmu i igru, da ukrste znawe i ve{tinu u pravqewu najlep{ih cvetnih aran`mana i u takmi~ewu za najboqu ribqu ~orbu – i to tako|e dokaza{e.

Taman {to gorani iz @agubice, iz suvodolskog KUD-a, pod upravom Mladena Milo{evi}a, po zasavi~koj rosnoj travi spretnim opan~i}ima ispisa{e izvorne igre iz svoga kraja, a mla|ani sremskomitrova~ki poletarci iz KUD-

Najve}i izazov je, reko{e gorani, Vojvodina, koja je nakon Irske najmawe po{umqeni deo vascelog evropskog kontinenta a „Branko Radi~evi}” pod upravom Jelene Radovi}, pokaza{e da }e im lepotom, ume}em i stasom biti dobri naslednici, a gorani iz Udru`ewa “Zlatni orao”, u vernim replikama rimskih legionara i varvarskih ratnika, pod komandom Zavi{e Lu~i}a i Slobodana Pavlovi}a, na op{te iznena|ewe a potom nepodeqeno odu{evqewe prisutnih, izvedo{e kratku lekciju iz istorije kako su to Rimqani osvajali i osvojili Srem. A onda, hvala im i gde ~uli i gde ne ~uli, pod komandom dobrog Proba posadili i prvo ~oko}e vinove loze na Fru{koj gori. I dok su salve aplauza radovale wihove u{i povodom verno izvedenog ikroza, umorni

Se}awe na lubenice za vra}awe duga

STO GODINA OD RO\

Kr~edins likar Milan Ke~i} pozvao me telefonom nakon {to je “Dnevniku” pro~itao moj zapis o svedo~ewu Perside [umanovi} o tome kako su usta{e odvele u smrt wenog sina Savu iz porodi~ne ku}e u [idu, ujutro 28. avgusta 1942. (taj dokument iz 1946. sam, ina~e, na{ao u spisima Arhiva Vojvodine, tada u palati Izvr{nog ve}a Vojvodine). Ke~i} mi ka`e da je bio prvi upravnik galerije slika [umanovi}a u [idu i da sa ose}awima prijateqstva pamti dru`ewe s wegovom majkom Persidom. Poziva me i da ga posetim, rekav{i: mi smo kom{ije - wegov ateqe, u Platonovoj 4, udaqen je svega tri ku}e od “Dnevnika”, u to vreme sme{tenog u Ulici Jovana \or|evi}a 3.

Tada je i po~ela na{a neobi~na prepiska. Imao sam privilegiju da tri decenije prijatequjem sa Milanom Ke~i}em, znamenitim slikarom jugoslovenske reputacije. Uo~io je od velikih slikara - Petra Dobrovi}a i Mila Milunovi}a, u ~ijoj je klasi i diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, a tamo je kasnije bio, po pozivu, redovni profesor. Mnoge od wegovih oko 1.500 slika, izlaganih u gradovima Jugoslavije i u svetu, odavno su u presti`nim galerijama i kolekcijama.

Bavio se i arhitekturom, dokumentarnim filmom, objavqivao pesme. Plenila je wegova jarka li~nost: gospodstven duh, gest, re~...

Razgovori sa Ke~i}em za nedeqni “Dnevnik” ili tada{wi Kulturni dodatak lista, imali su ustaqeni ritam: `uri polako.

Nije mu, naime, godio model: danas razgovor, sutra u novinama. Voleo je da odgovore pi{e u predasima slikawa, u ti{ini prostranog ateqea na ~etvrtom spratu. ^inio je to uz neobi~ni ritual: kad stranicu ispi{e krupnim rukopisom, na wenom kraju zalepi novu i nastavi pisawe. Bilo je rukopisa, u desetak nastavaka, duga~kih i metar i po!

U utorak, 26. oktobra, bi}e sto godina od ro|ewa Milana Ke~i}a (Kr~edin, 1910 Novi Sad, 1998). Iz wegovih nezaboravnih rukopisa u nastavcima, izabrao sam nisku stranica, a wihove po~etke ozna~io ovla{nim naslovima.

S

Samovawe u Kr~edinu

Spomen stabla na Vaqevcu

ratnici grla su krepili dobrim crnim vinom kojim su ih, nakon napornog boja, ~astile wihove verne Rimqanke.

Da bude sve kako treba, da i na „Zasavici” ostanu verni ideji da svakog ko ho}e sa wima da bude mora barem tri stabla za `ivota posaditi i tako nekom kiseonik za ceo `ivot obezbediti, odmah nakon sve~anog otvarawa sproveli su gorani i na Vizitorskom centru. Dohvatili lopate u ruke i dok bi dlanom o dlan, nekoliko desetina sadnica lipa bi posa|eno tik uz „Dabrov bircuz” i jo{ daqe, pored etno ku}e, sve tamo do ogromnog {atora za hiqadu du{a, na kome ih je ~ekao zaslu`eni ru~ak. \or|u Belmarkovi}u, glavnom kuvaru, koji je punih pet, {est sati nadgledao pripremu, a potom i kr~kawe jedinstvenog specijaliteta koji se mo`e dobiti jedino tu, na Zasavici, u „Dabrovom bircuzu”, srce je pevalo dok je gledao kako goranska zelena bratija tamani pripremqenu klopu. I obe}a da mu ne}e biti te{ko da goranima i za stogodi{wi jubilej sve isto ponovi. Naravno da i mi u „Dnevniku” obe}asmo da }emo i sa tog stotog Sabora gorana Srbije izve{ta Nikola Nik{i} vati.

Kada je moja mati @ivana umrla a otac Branko nekoliko godina kasnije, na{a lepa ku}a u centru Kr~edina ostala je bez stanara. Onda sam moju garsoweru u Beogradu predao kolegi \or|u Bo{anu i nastanio se u Kr~edinu. Po{to sam iz Kr~edina oti{ao jo{ u detiwstvu, a dolazio u posetu porodici povremeno i na dan-dva, sem kom{ija i {kolskih drugova, malo ko u selu me je poznavao. Pripadni{tvo mojoj profesiji nije na{em seoskom svetu moglo biti interesantno.

Bilo je to vreme prisilne tematike, odnosno socrealizma. U to vreme moje ru`e nisu procvetale. Odbijan na izlo`bama, na{ao sam re{ewe u preseqewu u selo. Tu sam mogao `iveti bez velikih materijalnih izdataka, razvijaju}i u ti{ini svoju slikarsku tehniku i izraz.

Tada dosta mojih kolega odo{e u Pariz, da tamo poku{aju da osvoje svet. Ja do|oh u Kr~edin sa nekih ~etrdesetak hiqada duga.

Ovde treba ura~unati i dug Braci Borkovcu za vo`ewe stajwaka u vinograd. Bilo je to vreme osnivawa seqa~kih radnih zadruga i svi su govorili da sam lud {to sam do{ao da `ivim u selu i {to tro{im za |ubrewe vinograda. A bilo ih je i koji su me pozivali da se kao doma}instvo u~lanim u zadrugu.

Da bih se razdu`io, odlu~io sam da posejem jedno jutro bostana. I to je uspelo. Bostan je dobro rodio, a be{e i na dobroj zemqi. Zapre`ni podvoz davao mi je re~eni Borkovac i mi smo taj bostan kr~mili po okolnim selima - sve do In|ije. U toj zemqoradni~koj fazi moga `ivota, kada sam

radio sa nad ostajali ki{ riod. Previ{ dine predam z

Procveta

Mo`e se sl nu “proslikao ~e kolega St skok”. Tu su n ~edinu, Guwe priroda sa k moga kom{ije Onda su do{ stvarala{tva

Milan Ke~

red ru`a u dv te moje slikar dobro. I dok me primaju na du i Beogradu inostranstvu Tra`e}i se go slikarsko kquvio moju nica mi se nu belinom okr lepotama ogo iskazuju na f

Te o~i

Savu [uma u `ivotu, vid govoj velikoj slika) koju je zofskog faku ne. Crne, mar mi se u se}awe Kada sam pr sam video kro vih u Dowem { to one sugest jo{ wegove o~ staricu mlad ulici, po o~i Savina majka, to 1952. godin jinskog zavod ture, pored ko i Bo{ka Pet [id radi dog wa [umanovi Ispri~ao s je majke, kada pusta, ostavio u Kr~edinu. {la u susednu lanenim plat ve}eg format ja, takore}i p koje je [uman parirao. Kol zna~ilo!...

DNEVNIK

nedeqa24.oktobar2010.

U P O T R E B A

9

@ I V O T A

Posledwi svedok iz ku}e „Kod dva lava”

U katalogu svoje izlo`be u Beogradu 1939, Sava [umanovi} je napisao da se u [idu inspirisao ukrasnim tawirima svoje majke koji vise na zidu u wihovom domu.

Te tawire sam i ja video u salonu gospo|e Perse [umanovi}. Bili su od finog belog porcelana i, koliko se se}am, sa plavim, decentnim {aricama. Ne{to prelepo!

Po{to nam majstor daje podatak o inspiraciji tawirima, lako nam je znati da je to onaj zasi}eni namaz na wegovim slikama, mle~no prelivaju}a svetlost koja igra i na povr{ini porcelana, odnosno keramike.

Nekad, pokazuju}i jednu svoju novu sliku, Petar Lubarda je rekao: “Volim kad mi je slika kao buter”. [to zna~i da su ova dvojica velikih slikara imali istu ideju kada se radi o fakturi slike. Sam fenomen wenog namaza, identi~an u likovnoj biti, prona{li su razli~itim povodima.

Po umetni~koj krvnoj grupi, Sava [umanovi} se mo`e svrstati me|u ~arobwake svetla i wegovih fenomena, me|u magi~are koji boju pretvaraju u duh poetskog i metafizi~kog dejstva.

U nekada{wem Muzeju kneza Pavla u Beogradu, nalazio se jedan ubogi letwi predeo [umanovi}a – obasjan suncem i sa pra{wavim drumom. Kad god sam gledao tu sliku, uvek me je za~aralo neko weno iskonsko nad-svetlo. A sebi sam sa strahopo{tovawem govorio: ovo nisu posla od ovoga sveta.

Svemu ovome bih dodao da je izuzetan do`ivqaj posetiti muzej slika Save [umanovi}a u [idu. Kad pogledamo te slike, ose}amo da smo postali boqi qudi nego {to smo bili dok ih nismo videli.

Quba Vukmanovi}

NAOPA^KE

se ne zaboravqaju

anovi}a, prvi i posledwi put deo sam, kao posetilac, na wej izlo`bi (ne samo po broju e bio postavio u zgradi Filoulteta u Beogradu 1939. godikantne, Savine o~i urezale su e. One se ne mogu zaboraviti... rvi put do{ao u [id, ono {to oz prozor stana [umanovi}e{oru - zapawilo me je. Bile su tivne Savine o~i. @ivele su ~i u [idu. Da sam sreo qupku dala~kog osmeha bilo gde na ima bih je prepoznao da je to , Persida [umanovi}. Bilo je ne kada sam od strane Pokrada za za{titu spomenika kulolega Milivoja Nikolajevi}a trovi}a, bio pozvan da idem u govora i organizacije osnivai}eve galerije... sam joj da sam posle smrti moa je roditeqska ku}a ostala o Beograd i sam `ivim u ku}i Gospo|a [umanovi} je otiu sobu i vratila se sa finim tnom zategnutim na blindram ta i poklonila mi ga. Zna~i, po~etnik, slika}u na platnu novi} za sebe {panovao i preliko je to platno onda za mene

Sjaj tawira majke Perside

Foto: S. [u{wevi}

„Ova ode, prva sa desna je Kovinka Kova~i}, udata Novakovi}, moja keka, odma do we je moja mater Qubica, ro|ena Radosavski iz Erdevika, ovaj de~ko ode, to sam ja – vite da sam i danas zadr`o lik – a {ta sam ondak imo pet{est godina... Ovo je moja ro|ena sestra Bogdanka. Pa, ova tre}a, to je Dragiwa, udata Mili}, moja druga keka, i ova ode Qubica Kova~i}, tre}a sestra, udata ]uli}, a ova mala na stolici je wena }erka Du{anka. Du{anku su ubili u kolevci.” „Ubili je u kolevci? – Ko je ubio?” „Usta{e.” „Za{to, pobogu?” „Ja sam tog dana o~o sa materom u Erdevik, o~li u mlin, a sestra Bogdanka, imala je desetak godina, ostala je kod dede Stanimira i babe Danice, ode u ku}i. Oca mog \oku, wihovog sina, oterali su ~etrdeset prve u Nema~ku i tamo u logoru ’Krems’ do~eko je kraj rata. A Mater moja Qubica sa nas dvoje dece `ivila je ode u ku}i sa svekrom i svekrvom. I tog dana zatekla se i wihova }erka Qubica ]uli}, moja tetka, sa Du{ankom u kolevci... eno kolevke i sad na tavanu... Keka Qubica `ivila je u ku}i preko potoka. Sava ]uli}, wen mu`, umro je mlad. Do{la sa bebom kod roditeqa na ru~ak. Baba i deda zidali su {upu, pa je tu bio i zidar, neki Milinko, prezimena se ne se}am. Ru~ali su ode u sobi, kad na vratima u tremu dvojica usta{a... I iza|e u trem prvo moj deda Stanko. ’[ta vam treba, qudi?’ pita.

– I, kako i’ je upito, tako ga jedan udari bajonetom u rame! Deda pade, baba Danica i keka Qubica poskaka{e od stola, pa u lelek i vrisku, da pomognu dedi... I, kako su istr~ale na vrata, babu pogode u usta, keku u stomak. Sve ih potuku eno tamo u tremu. A zidar Milinko, kad je vidio {ta su ovi uradili u tremu, kreno da be`i preko avlije, i onde ga ubiju, kod bunara. Bogdanka, moja sestra, zatekla se napoqu i, kad je zapucalo, {}u}urila se iza ~ardaka. I wu su ga|ali, metak joj je o~e{o obrvu. I kad su u ku}i vidili Du{anku u kolevki i wu ubiju... Eto, tako je bilo. Ku}u nisu zapalili. Toga dana cela Privina Glava je popalita, sve je gorilo. U drugim ku}ama ubili su jedno-dvoje, a u ovoj na{oj ku}i najvi{e... Petoro! Samo je, eto, Bogdanka ostala u `ivotu... I kad smo sutradan, ne znaju}i {ta se dogodilo, mater i ja krenili iz Erdevika u Privinu Glavu, tu gore iza {ume, prema Kukujevcima, predeo se zove Martinci, izi|u pred nas baba Dana, na{a kom{inica, i wena }erka Radinika. ’Sve su potukli!’ pla~e baba Dana. ’Sve je popalito! U prwavor ne mo`ete...’ A onda i mater moja briznu u pla~, mislila je da je i Bogdanka ubijena...” „Da li vam je `iva sestra?” „Umrla je nedavno u Zrewaninu.”

I tog trenutka sinulo mi je da sam upravo otrgao od zaborava se}awe posledweg svedoka. @eqko Markovi}

z Sre}a nam jo{ nije okrenula le|a.

U direktnom je sukobu s nama.

vori{tu, najzad procvetale i rske ru`e. Onda mi je krenulo sam `iveo u selu, po~e{e da a izlo`be ne samo u Novom Sau, ve} i na reprezentativne u ... ebe u sebi, potro{io sam mnog materijala dok nisam proravni~arsku pikturu. A ravudila crnilom svojih wiva i e~enih sala{a, sa posebnim lelih grana koje se kao ~ipke onu neba...

Sava [umanovi} be{e toliko priznat u Parizu, da ga ~uvena kafana “Kupola” na Monparnasu poziva da oslika deo zida wene unutra{wosti. Pre neku godinu pogledao sam to Savino delo. Nalazi se na gorwem delu jednog nose}eg stuba. To je zaista prepoznatqivi [umanovi}, predstavqa `enski akt, a sliku sam do`iveo kao deli} {arma savremenog Pariza. Da je Savu poslu`ilo zdravqe, samo jedan korak mu je bio potreban do op{teg uspeha u Parizu.

Na `alost, bolest ga je savladala i Sava je le`ao u hotelu.

Kad je to wegovoj majsi Persidi dojavqeno, ona je hitno do{la u Pariz, prona{la hotel i sina kako le`i. Veoma iznena|enom {to je vidi, rekla je: “Sine, do{la sam da te vodim ku}i”.

I tako su se majka i sin spakovali i po{li za [id.

U vreme kada sam bio anga`ovan oko adaptacije zgrade za Savine galerije, gospo|a Persida mi je ispri~ala kako ju je Sava vodio u slikama prebogati Luvr. Pre no {to }e napustiti Pariz u koji on nikada vi{e ne}e hteti da se vrati, majka i sin su posetili zbirku Luvra. Dva para sugestivnih o~iju gledala su lepotu i rasko{. Na wegovo pitawe koja slika joj se najvi{e dopala, od svega vi|enog, gospo|i [umanovi} je za srce prionula velika Kupa~ica od Engra. Odli~an izbor.

U [idu }e Sava na}i svoj mir, prezdravi}e i po~e}e vredno da slika... Ako se zadr`imo na tom vremenu, mo`e se re}i da Sava slika svoja remek-dela.

Du{anka, na stolici

licem u lice sa wenom fasadom, belom kao mleko, ra{~lawenom `utim gipsanim imitacijama korintskih kapitela sa spiralnom i floranom plastikom, polukru`nim suncem u „kibli” zabata i gipsanim lavovima, name}e mu se utisak da se iza ovog razdraganog estetizma i precizne, gotovo sterilno umivene zidne maske, skriva ne{to va`no... Ali, {ta? [ta se skriva?

Milenko Kova~i} (prebira po porodi~nim fotografijama): „Pre ove ku}e bila je na istom mestu ku}a od drveta. I u woj je ro|en moj deda Stanimir Kova~i}. Kad je deda devesto desete dovuko ode austrijsku cigqu, dvadeset sedam hiqada komada – toliko je cigqi ugra|eno u zidove i podrum! – i po~o da podi`e ku}u, veliku ku}u za ono doba, i prvu ku}u od cigqe u Privinoj Glavi, sve ostale su bile nabija~e, svi su ga ~udno gledali... U to doba tek se o`enio, a bio je jedinac. I qudi su ga pitali: ’Stanko, {ta }e ti taka velika ku}a?’ A deda im je odgovaro: ’Treba mi... Bog }e mi dati {estoro dece!’

I – stvarno, o`enio se za Danicu, i imali su tri mu{ka deteta: Paju, \oku, mog oca, i Vasu – Vasa je le`o potrbu{ke na pa{waku, dobio galoprijaju}u tuberkulozu i umro sa sedamnaest godina – i tri }eri su imali... Kovinku, Dragiwu i Qubicu. I sad moram da ka`em ne{to o mom dedi Stanku! On je bio ~ovek, qudi su pri~ali, ~ist ko suza, vredan i po{ten, dobar, jako, jako dobar ~ovek.

I ~inio je dobro qudima, i uvek se na{o da pomogne u siroma{tvu i nesre}i, i niko o wemu u Privinoj Glavi ru`nu re~ nije reko. Taki je ~ovek bio! A taki mi je bio i otac \oka. Ja sam dobrotu od wih u~io.

Evo ga, me|u ovcama – uvek smo imaMilenko Kova~i}: „Sve su ih pobili u tremu ku}e...” li preko stotinu ovaca – ovaj ovde je da u okrajak brega, s druge strane poderane asmoj otac \oka, a ovaj ovde sa }erkama u naru~faltne kore, kao nekakva lepotica, zarobqeju, to sam ja... imam dve }eri...” na u sopstvenoj maski, svrha samoj sebi.

Krecave porodi~ne fotografije izva|ene Na romiwavoj ki{i, sumagli~astoj izlu~eiz kutije za cipele, koje mi za stolom svoje vini, koja u valovitom asocijativnom predelu letwe kujnice (gra|ene pedeset sedme u istom pograni~nog [ida od jutros kvasi, obla`e i stilskom obrascu kao i ku}a), zapahnute mideformi{e opsesivne motive Save [umanori{qavom i raspucketanom vatrom drveta iz vi}a (i prati nas, kao luda, od Novog Sada), {poreta, pokazuje ~ika Milenko, unuk gradi„{vapska” hacijenda s tom kaligrafskom, liteqa ku}e Stanimira Kova~i}a, sin wegovog cidarskom fasadom i ba~vastim zabatom – kusina \oke, i jedini stanovnik ku}e „Kod dva }a ~ika Milenka Kova~i}a u skrajnutom sokalava”, otkako mu je pre tri ipo godine umrla ku Vuka Karaxi}a u Privinoj Glavi – presvu`ena Mileva, takozvana Seka, rodom iz Zasa~ena emulzijom tmurne, ki{ne svetlosti bevice – fotografije, dakle, koje mi pokazuje, `ivotnog prepodneva, zavu~ena pod butinu o`ivqavaju pred mojim o~ima, kako koji lik manastirskog brega ku{travog zarudelog krsa slike „osvesti” moj sedamdeset dvogodizna, dobila je po takvom vremenu neku naro~i{wi `ivi jezik... tu izra`ajnost i reqefnost. I – kada stra„A ko su ove ~etiri `ene sa decom?” upitah nac, pod „Dnevnikovim” ki{obranom, stane sa po`utelom fotografijom me|u prstima.

z U Srbiji ni{ta ne}e biti kao {to je moglo biti da je bilo sre}e.

~i} u svom ateqeu, 1974.

Remek-dela iz [ida

z Da su izbori lutrija, narod bi u~estvovao u svom izvla~ewu.

ale slikarske ru`e

lobodno re}i da sam u Kr~edio”, da sam tamo, kako onda reteva Maksimovi}, “napravio nastale moje slike [or u Kre sa pe{kirom, Zove, Mrtva kowskom lobawom, Portret e Milanka i druge. {le i godine potpune slobode a u na{oj zemqi, pa su mi, po-

Posle nekog vremena bio sam opet u [idu i tetki Persi sam mogao da ka`em da sam na platnu wenoga sina naslikao pejsa`. On je na izlo`bi ULUS-a ocewen veoma dobro od strane mojih kolega, a otkupio ga je Dom JNA iz Osijeka. Bila je veoma zadovoqna mojom pri~om.

z „U slu~aju nesre}e razbijte za{titno staklo!“ Za sre}u nema uputstva.

ni~arima, za slikawe su mi {ni dani, nedeqe i zimski pe{e malo vremena i ~etvrte gozemqu i vinograd u napolicu...

z Pametne Srbe mo`e da spase samo luda sre}a.

ska tragawa

Ilija Markovi}

\EWA SLIKARA MILANA KE^I]A

^ovek s vizijom i, izgleda, estetskom inteligencijom, nostalgi~ni i pesni~ki motivisani graditeq Stanimir Kava~i} iz Privine Glave, planinskog zale|a [ida, pre sto godina je – me|u kqastim nabija~ama zape~enim u koritu fru{kogorskog potoka – sazidao cigqom repliku barokne „{vapske ku}e” na kiblu (lu~ni zabat), osvetqenu s dva krstasta prozor~eta na klasicisti~ki ra{~lawenoj belo-`utoj fasadi, podvu~enoj ~okoladnom coklom, s dubokim, hrastovim vratima u suzdr`anom duborezu, uz pristup sa ulice kroz ni{u u otvoreni hodnik (trem, gong) klasi~ne panonske ku}e „na brazdu”, s nagnutim dvori{tem patosanim ciglom i, umalo da previdim, gipsanim reqefom dva karikaturalna lava koji se iske`eni smeju iznad lu~no zasvo|enog udubqewa „pe{a~kih” vrata na fasadi. A, da bi sazidao takvu ku}u, prvo je morao, taj ~ovek, da ima pun jastuk para, a onda i ideju, ideju pre svega, da se gra|anskom kreacijom, ogledalom svog ekonomskog presti`a, uznese iznad frustriranog okru`ewa i iza|e iz blatwave senke prwavorske kolonije potleu{ica i stra}ara.

U vreme kada je sazidana, ku}a Kova~i}a pripadala je nizu od dvadesetak ku}a na~i~kanih uz glavni drum, koji se podno`jem brega, kosinom potoka, blago uspiwe za manastir Privinu Glavu, ali prwavor se u me|uvremenu razmno`io poto~nom uvalom podno Jaro{a, glavni saobra}ajni pristup u manastir disclociran je me|u ku}e s druge strane potoka, i „gospo|ica” me|u „seqankama” Privine Glave, Kova~i}a hacijenda, ostala je po strani, izvan doma{aja o~iju stranaca, osu|ena da svojom barokno-klasicisti~kom fasadom gle-

SPORT

nedeqa24.oktobar2010.

KREMLING KUP U MOSKVI

Viktor s Bagdatisom za trofej Posle Tursunova, Conge i Sebaqosa, Viktor Troicki sru{io je i ~etvrtu prepreku na tradicionalnom Kupu Kremqa (nagradni fond milion dolara). Posle sigurne pobede od 2:0 u setovima nad Pablom

Kuevasom, pru`a mu se tre}a prilika da osvoji prvi ATP trofej u karijeri. Igrao je finala Va{ingtona (2008) i Bankoka (2009), ali su ga tada zaustavili Huan Martin del Potro, odnosno @il Simon.Ovog puta, nasuprot sebi ima}e Mar-

Viktor je napravio u maratonskom, {estom gemu. Propustio je ~etiri prilike, petu iskoristio i poveo sa 4:2, a onda uzeo jo{ dva gema na svoj servis.

U drugom setu je rezultat bio izjedna~en do 3:3. ^uveni „sedmi gem“ pripao je Troickom na ser-

Voktor Troicki

Azarenka i Kirilenko za prvo mesto Ruska teniserka Marija Kirilenko i Viktorija Azarenko iz Belorusije sasta}e se danas u finalu VTA turnira u Moskvi. Azarenka je u prvom polufinalu savladala Mariju Hoze Martinez iz [panije sa 6:3, 6:3, dok je Kirilenko, tako|e u dva seta, sa 6:1, 6:1 bila boqa od zemqakiwe Vere Du{evine.

kosa Bagdatisa, koji je uz mnogo muka savladao Uzbekistanca, Denisa Istomina - 6:4, 6:7, 7:6.

Wih dvojica sastajali su se samo jednom, i to ove godine u Sidneju, a boqi je bio Kipranin, trenutno 19. igra~ sveta.

Ipak, sa samopouzdawem koje je stekao, ovog puta se ~ini da ima daleko boqu „startnu poziciju“ nego u prethodnim finalima. Kuevas je u polufinalnom me~u vodio samo nekoliko minuta. Oduzeo je Troickom servis u uvodnom gemu, ali je u slede}em izgubio tu prednost. Brejk odluke za vo|stvo od 1:0 u setovima

vis Kuevasa, a realizacija brejk lopte bila je fenomenalna. Kuevas je iza{ao na mre`u, solidno

DNEVNIK

c m y

10

I u dublu u finalu Srpski teniseri Janko Tipsarevi} i Viktor Troicki igra}e u finalu ATP turnira Kup Kremqa u Moskvi u konkurenciji dublova.Srpski teniseri pobedili su u polufinalu Argentince Marka Gonzaleza i Horasija Zebaqosa rezultatom 2:1, po setovima 4:6, 6:3, 10:7. Tipsarevi} i Troicki igra}e u finalu protiv Rusa Dmitrija Tursunova i Igora Kuwicina.

Pobednicima turnira u konkurenciji dublova pripa{}e nov~ana nagrada od 54.700 dolara i 250 poena za ATP listu, dok }e pora`eni da osvoje 15.550 dolara i 90 bodova za svetsku rang listu. napao srpskog tenisera, a ovaj daleko iza osnovne linije poslao milimetarski precizan „pasing {ot“ iz forhenda - 4:3.

Kuevas je tada prakti~no potpisao predaju, a Troicki nije ~ekao svoj servis, ve} je novim brejkom - bez izgubqenog poena priveo me~ kraju posle sat i 11 minuta.

- Pokazao sam stabilnost i bio sam agresivan kada je trebalo. Volim da igram u Rusiji, jer tu uvek imam podr{ku sa tribina. - izjavio je Troicki.

PO^EO SVETSKI KUP U AUSTRIJI

Rebensburg pobedila na otvarawu Olimpijska {ampionka u veleslalomu, Nemica Viktorija Rebensburg, pobedila je na otvarawu sezone Svetskog kupa . Trka je vo`ena u austrijskom Zeldenu, a Rebensburg osvojila prvih 100 bodova ukupnim rezultatom 2:26,39 minuta.Druga je na ciqu bila wena zemqakiwa, svetska {ampionka Katrin Helcel, koja je zaostala 0,42 sekunde. Tre}e mesto pripalo je Italijanki Manueli Melg, sa 86 stotinki zaostatka.

DANAS SE VOZI VELIKA NAGRADA KOREJE

Fetelu pol pozicija u Jeongamu Nemac Sebastijan Fetel za volanom Red bula osvojio je pol poziciju za dana{wu Veliku nagradu Koreje u Formuli jedan. Fetel je zabele`io devetu najboqu stratnu poziciju ove sezone i 14. u karijeri, a na novoj pisti u Jeongamu izvezao je vreme od 1:35,585. Uz Nemca, u prvom redu u dana{woj trci (start u osam ~asova po sredweevoprskom vremenu), bi}e wegov klupski kolega Australijanac Mark Veber, a sa tre}e i ~etvrte pozicije krenu}e [panac Fernando Alonso iz Ferarija i Britanac Luis Hamilton iz Meklarena. Pred dana{wu trku, koju }e prenositi Prva srpska televizija od 8 ~asova, na liderskoj poziciji u generalnomplasmanu nalazi se Veber sa 220 bodova, a slede ga sa 14 mawe Alonso i Fetel. Hamilton ima 192, a krug favorita za ovogodi{wi lovor zakqu~uje Baton sa 189. G. M.

^etverac skul pionirke: 1. ^urug, 2. Danubijus, 3. Pali}-Danubijus-Begej

NOVOSADSKA DAQINSKA REGATA: Novi Sad i Vesla~ki klub Danibujus 1885 bili su doma}ini petog kola omladinske lige Srbije, a u Srpskoj Atini poznatija kao Novosadska daqinska regata. Na takmi~ewu su se pojavile 23 posade,a postignuti su slede}i rezultati - kadeti - ~etverac skul (6.000): 1. Partizan Beograd, 2. Danubijus 1885 Novi Sad, 3.

Pali}, 4. ^urug, osmerac s kormilarom (6.000): 1. Kombinacija Crvena zvezda-Grafi~ar Beograd, 2. Partizan, 3. Partizan 2, 4. Danubijus 1885 Novi Sad. Kadetkiwe - ~etverac skul (4.000): 1. Kombinacija Grafi~ar- C. zvezda-Begej, 2. Pali}, 3. Danubius 1885.Pioniri - ~etverac skul (4.000) - 1. Tami{, 2. Danubijus 1885, osmerac s kormilarom (4.000): 1. Danubijus 1885, 2.

Partizan. Pionirke - ~etverac skul (4.000): 1 ^urug, 2. Danubijus 1885.

- J. G.

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Jo{ jedan gol @igi}a ^elzi je u Londonu pobedio Vulvse sa 2:0 i zadr`ao vode}u poziciju na tabeli Premijer lige posle devetog kola. Strelci za „plavce“ bili su Floren Maluda u 23. minutu i Salomon Kalu u 81. Srpski reprezentativci Branislav Ivanovi} i Nenad Milija{ odigrali su ceo me~.

Nikola @igi} je u pro{lom kolu postigao prvenac za Birmin-

gem, me|utim, to nije bilo dovoqno ni za bod protiv Arsenala u Londonu. Sedam dana kasnije, visoki napada~ opet je bio strelac, ali je ovaj put wegov tim slavio.

Pobe|en je Blekpul rezultatom 2:0, a srpski reprezentativac potvrdio je trijumf u 57. minutu.

Prvi gol za Birmnigem postigao je Lajam Rixvel u prvom poluvremenu.Vest Bromvi~ je na svom terenu bio boqi od Fulama sa 2:1 i

@igi} posti`e drugi gol za Birmingem

sa nova tri boda probio se na tre}e mesto, gde je izjedna~en sa Totenhemom. Nije dobro po~elo za doma}ina, jer je Skot Karson ve} u devetom minutu ubacio loptu u svoju mre`u. Gre{ku golmana brzo su ispravili Francuzi u dresu VBA. Prvo je Jusuf Mulumbu izjedna~io ve} u 17. minutu, da bi pred kraj prvog dela Mark Antoan Fortun postavio kona~an rezultat. Nije bilo pobednika u duelu Vigana i Boltona- 1:1. Kolumbijac Hugo Rodaqega je ta~no posle sat vremena igre postigao prvi gol na me~u, ali je slavqe doma}ina prekinuo [ve|anin Johan Elmander izjedna~uju}im golom u 66. minutu.

Rezultati i parovi devetog kola: Totenhem - Everton 1:1 (1:1) /Van der Vart 20 - Bejns 17/, Birmingem - Blekpul 2:0 (1:0) /Rixvel 37, @igi} 57/, VBA - Fulam 2:1 (2:1) /Mulumbu 17, Fortune 40 - Karson (autogol) 9 /, Vigan Bolton 1:1 (0:0) /Rodaqega 59 Elmander 66/, Sanderlend Aston Vila 1:0 (1:0) /Dan (autogol) 25/ , ^elzi - Vulvs 2:0 (1:0) /Maluda 23, Kalu 81/.

Runi najpla}eniji na svetu Ugovor veka! Runijeva plata drasti~no sko~ila sa 90.000 funti nedeqno na ~ak 250.000 funti!

Igra~ Junajteda najpla}eniji fudbaler na svetu.

Nedequ dana trajala je pri~a oko toga da li }e Vejn Runi oti}i iz Man~ester junajteda. Svakodnevno su stizale informacije da sigurno ide, jer je, kao nezadovoqan ambicijama i politikom kluba. A, sve se zapravo vrti oko novca .

Engleski mediji tvrde u subotu da je Vejn Runi za produ`etak vernosti Man~ester junajtedu dobio vi{e nego lep ro|endanski poklon. A poklon je slede}i - nedeqna plata mu je sko~ila sa 90.000 funti, na neverovatnih 250.000! To zna~i da je Runi (ako se ovo ispostavi kao ta~no) postao najpla}eniji fudbaler dana{wice! Sve se dogodilo neposredno uo~i wegovog 25. ro|endana.. On je pre dva dana tvrdio da }e oti}i iz Junajteda, ali se u petak dogodio veleobrt. Man~ester je saop{tio da je Runi produ`io ugovor na jo{ pet godina, odnosno sigurno ostaje na Old Trafordu do 2015. godine. Matematika je jasna - engleski reprezentativac je svoju odanost napla-

Aleks Ferguson i Vejn Runi

tio 65 miliona funti ili 13 po godini {to je pove}awe od 8,3 miliona po sezoni!

Ovom platom Runi je za 30.000 funti nadma{io i Lionela Mesija i Kristijana Ronalda (koji ukupno vi{e zara|uju od wega zahvaquju}i sponzorskim ugovorima). Napada~ Man~estera je bez premca u Premijer ligi. Do sada je najpla}eniji bio Jaja Ture iz Man~ester sitija sa nedeqnim primawima od 185.000 funti.

SPORT

DNEVNIK VINER [TEDI[E SUPERLIGA

Tri boda na startu NIS Vojvodina - @elezni~ar 3:1 (25:21, 22:25, 27:25, 25:17) NOVI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca 300, sudije: Leko i Popovi} (obojica Sremski Karlovci).

NIS VOJVODINA: N. ^ubrilo 9, [kundri} (l), Martinovi}, Simeunovi} 20, Petrovi} 3, Mirosavqevi} 9, Veselinovi} 3, Ivovi} 19, Jovovi} 2, Basta 1, @ivanovi}, Mrdak 16. @ELEZNI^AR: Zindovi} 15, Roganovi}, Vidi} 16, I. Buli} 2, Lojani~i} (l), Jezdimirovi} 15, Jawu{evi}, N. Buli}, Mun}an 4, Paji}, Kosti}, Mr|a 10.

Odbojka{i NIS Vojvodine savladali su novajliju u ligi na premijernom me~u, ali su prema o~ekivawu ispustili jedan set.

Beogra|ani su se prikazali u dopadqivom svetlu, a posle me~a PRVOG kola i pobede crveno-belih jasno je da Novosa|ani imaju jo{ mnogo prostora za napredak u svojoj igri.

Izuzev u ~etvrtom setu Novosa|ani su na startovima svih perioda igre bili u zaostatku i u situacije da jure protivnika.

Prima~ka dijagonala Simeunovi} - Ivovi} funkcionisala je dobro u napadu, a kapiten Simeunovi} tokom me~a imao je dosta problema u prijemu servisa, pa

Jovovi}, Mirosavqevi} i Ivovi} u bloku Spartak (Q) - M. radnik

3:2

@ENSKA SUPERLIGA Klek - NIS Spartak Po{tar - Dinamo (P)

0:3 0:3

su to iskoristili Beogra|ani, uspeli da osvoje set i izjedna~e.

Odluka o pobedniku susreta sigurno je pala u prelomnom tre}em setu koji su doma}i dobili na razliku, mnogo te`e od o~ekivanog i posle velike drame. U bitnim trenucima tog perioda igre dobri su bili Ivovi} i ko-

rektor Mrdak, a u ~etvrtom periodu igre doma}i su potpuno razmontirali Beogra|ane i demonstrirali silu. Mo`da bi doma}ini i lak{e stigli do trijumfa, ali su bili li{eni pomo}i tehni~ara Luke ^ubrila koji nije bio u sastavu zbog bolesti, a po~etkom drugog seta sko~ni zglob je povredio prvi sredwi bloker tima Borislav Petrovi}, kojeg je zamenio mladi Nemawa ^ubrilo i istakao se posebno jakim servisima uz solidan blok.

M. Risti}

PRVA LIGA SRBIJE

Spartak i daqe nepora`en Spartak – Putevi Ivawica 3:2 (22:25, 32:30, 19:25, 25:23, 15:4) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 400. Sudije: Zoran Radovanovi} i Dragan Bo`ovi} (obojica iz Stare Pazove).

SPARTAK: Ku`i}, Radovi}, Radulovi}, Jana~kov 3 (1 as, 1 sg), Vidakov (libero), Banovi}, Markovi} 23 (4 bl, 4 sg), Fa}ol 6 (3 bl, 2 sg), Kecman 17 (2 as, 1 sg), Konkoq, Medi} 18 (1 bl, 1 as, 2 sg). Trener: Goran Ili}.

PUTEVI: Maxarevi} 17 (2 bl, 2 sg), Koturovi}, Risti}, Bal|iev 24 (3 as, 7 sg), Novitovi} 1 (1 as), B. ]ur~i} 16 (2 bl, 2 as, 1 sg), Glavini} 9 (2 bl, 1 as, 2 sg), Ilin~i} (libero), N. ]ur~i} 10 (3 bl., 1 as, 2 sg). Trener: Mirko Risti}.

Odbojka{i suboti~kog Spartaka savladali su Puteve iz Ivawi-

ce sa 3:2 i tako ostali jedina nepora`ena ekipa u Prvoj ligi Srbije. U me~u punom preokreta i gre{aka na obe strane Spartak je uspeo da iskoristi prednost doma}eg terena i odli~nom igrom u petom setu potvrdi svoj kvalitet.

Ve} se u prvom setu videlo da obe ekipe imaju problema da odr`e svoju igru kroz du`i period.

Spartak je dobro po~eo utakmicu, ali uz po~etni~ke gre{ke su dozvolili protivnicima da ostanu u igri, pa i da povedu sa 18:15. Fini{ seta donosi ponovo gre{ke doma}ih, a Bal|iev i ]ur~i} nisu propustili da osvoje poene za prvi set.

Maratonski drugi set tako|e je bio pun preokreta. Putevi su po-

veli sa 15:9, Spartak prvo izjedna~io na 18:18, te prvi put u setu i poveo sa 27:26. Set se odu`io sve do 32. poena, osvojili su ga blokom Fa}ol i Jana~kov.

Nakon tre}eg seta u kome su dominirali ]ur~i}, Bal|iev i Mad`arevi}, usledila je borba Spartaka za bar jedan bod u ~etvrtom setu. Jo{ jednom je zavr{nica bila neizvesna, ali sada je nervoza stegla goste koji vi{e gre{e, a utakmica odlazi u taj-brej.

U petom setu je Spartak kona~no li~io na razigranu ekipu koja ta~no zna {ta ho}e. Serija dobrih poena u kojoj se istakao Kecman brzo je donela Spartaku prednost od 8:3, ali i ve}i deo bodovnog kola~a.

N. S.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Vojvo|anska liga, Istok STAR^EVO: Borac - Dinamo, SUBOTICA: Ba~ka 1901 - Vojvodina (NM), PA^IR: Ba~ka Spartak (D), LAZAREVO: Zadrugar - Obili}.

Utakmice po~iwu u 15 ~asova.

Vojvo|anska liga, Zapad MLADENOVO: Budu}nost Jugovi}, IRIG: Radni~ki Mladost (T).

Utakmice po~iwu u 15 ~asova.

Podru~na liga Novog Sada [AJKA[: Borac - Mladost, @ABAQ: @SK - Petrovaradin, RUMENKA: Jedinstvo Kabel, BA^KA PALANKA: Stari Grad - Be~ej Old gold.

Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova.

Gradska liga Novog Sada NOVI SAD: Ajaks - Proleter (11 ~asova), SIRIG: Sirig ^enej, BEGE^: Ba~ka - Fru{kogorski partizan, ^EREVI]: Sremac - Fru{kogorac, KISA^: Tatra - Borac, LEDINCI: Vinogradar - TSK. Utakmice po~iwu u 15 ~asova.

Rukomet Prva mu{ka liga - NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Bask Soko (18), JAGODINA: Jagodina - Napredak (19), TEMERIN: Mladost TSK - Proleter Naftagas (20).

Druga mu{ka liga, sever BANATSKO NOVO SELO: Banatski Karlovac - Hercegovina (18), @ABAQ: @SK Radni~ki Cement (18), RUMA: Ruma - Jabuka (20).

Druga `enska liga, sever BANATSKO NOVO SELO: Spartak - Radni~ki (20), JABUKA: Ravangrad - Jabuka 95 (17).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - PUTINCI: Putinci Slavija (19), KIKINDA: Kikinda - Hajduk (17), KOVIN: Omladinac - Dalmatinac (20), PRIGREVICA: PIK Prigrevica - Napredak (18).

Prva vojvo|anska `enska liga - SUBOTICA: Spartak Obili} (14), KOVIN: Radni~ki - Jadran Lider (18), E^KA: Jedinstvo - Mladost (15), ELEMIR: Naftagas - Topola (16), DOLOVO: Dolovo - Jadran Lider (13).

Ko{arka Prva liga (`) - ZREWANIN: Proleter - ^elarevo (19).

Prva B liga (m) - ^A^AK: Mladost - Spartak (12).

Prva B liga (`) - KRAQEVO: Kraqevo - Sivac (15.30), BOR: Bor - Stara Pazova (16), BEOGRAD: Radivoj Kora} MT - Beo~in (19.30), LAZAREVAC: Kolubara Mladost - Trep~a (17.30).

Prva srpska liga, grupa Sever (m) - NOVI SAD: Meridijana Oxaci (18), VRBAS: Vrbas - Nova Pazova (18).

Zajedni~ka liga Vojvodine (`) - RUMA: Ruma 92 - Gimnazija (18), VR[AC: Hemofarm [TADA - Vrbas Medela (13).

Druga srpska liga, grupa Sever (m) - TURIJA: Akademik Dinamo (17), SREMSKA MITROVICA: Srem - Ruma (17), FUTOG: Top - Krajina Grme~ (20.30).

Vaterpolo Kup Srbije, B grupa - BEOGRAD: Crvena zvezda vet - Singidunum (19.30).

Stoni tenis @enska superliga – BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola – Senta (10), ^ELAREVO: ^elarevo – Vr{ac (11).

Kuglawe Superliga (m) - BEOGRAD: Partizan - Senta Visa Prom (11), KQAJI]EVO : E|{eg Beograd (14.30).

Superliga (`) - ZREWANIN: Kristal - Pionir (14.30), Prva liga, grupa Vojvodina (m) - KULA: Hajduk - Toza Markovi} (16), PADINA: Dolina - Jedinstvo (13), ZREWANIN: Banat - Polet (10), RUMA: @elezni~ar - Kristal (10), KQAJI]EVO: Vihor - Vojvodina (11).

Prva liga, grupa Vojvodina (`) - NOVI SAD: Radni~ki Vojvodina (14), NOVI SAD: Petrovaradin - Vrbas Dana (14).

Prva vojvo|anska liga (m) DEBEQA^A: Spartak - Kordun (10), BE^EJ: Be~ej - Petrovaradin (16), BA^KO GRADI[TE: TSK - Slavia (15).

Druga vojvo|anska liga (m) KRIVAJA: Sloboda - Sloven (16), NOVI SAD: Radni~ki Junakovi} Prigrevica (11), RUMA: Jadran (G) - Jadran (F) (14), NOVI SAD: Novi Sad Radni~ki LK (10).

nedeqa24.oktobar2010.

11

REPREZENTACIJA OTPUTOVALA NA FINALE SVETSKOG KUPA U MINHEN

Sedmoro Srba ni{ane globuse Srpski reprezentativci u streqa{tvu otputovali su na finale Svetskog kupa, koji }e se od danas do 29. oktobra odr`ati u Minhenu. ^ak sedmoro Srba ni{ani}e kristalne globuse, {to se do sada nije dogodilo u istoriji na{eg trofejnog sporta. Selektor Zoran Stojiqkovi} u Minhen je odveo Zoranu Arunovi} (MK i vazdu{ni pi{toq), Damira Mikeca i Andriju Zlati}a (obojica vazdu{ni pi{toq), Nemawu Mirosavqeva (MK pu{ka trostav), Andreu Arsovi} (vazdu{na pu{ka) i Lidiju Mihajlovi} (MK pu{ka trostav), dok srpsku ekspediciju u glavnom gradu Bavarske ve} ~eka Jasna [ekari} (MK pi{toq).

Zorana Arunovi} je svetska {ampionka vazdu{nim i vice{ampionka Mk pi{toqem. Trenutno je prva na svetskoj rang listi vazdu{nim i druga MK pi{toqem. Arunovi}eva je do svetskih medaqa do{la ba{ na planetarnoj smotri u Minhenu, tako da bi od we na olimpijskom streli{tu mogli opet da o~ekujemo dobre rezultate. Najve}e konkurentkiwe u vazdu{nom pi{toqu trebalo bi da joj budu branilac trofeja Korejka Jun Hu, te Lalita Jauleuskaja iz Australije i Vikotorija ^ajka (Belorusija).

MK pi{toqem }e pored Arunovi}eve ga|ati i Jasna [ekari}, peta sa svetske rang - liste ovim oru`jem. Najve}e protivnice na{em tandemu trebalo bi da budu svetska prvakiwa Ruskiwa Kira Klimova, branilc trofeja Nino Salukvadze iz Gruzije, te bronzana sa Svetskog prvenstva Lenka Maru{kova (^e{ka). Andrija Zlati}, srebrni na svetu vazdu{nim pi{toqem i Damir Mikec pobednik Svetskog kupa u Fort Beningu nalaze se na tre}em, odnosno drugom mestu na svetskoj rang - listi ovim oru`jem. Najve-

Nemawa Mirosavqev

}i rivali u Minhenu bi trebalo bi da im budu, izme|u ostalih, svetski prvak Japanac Tomijaki Masuda, bronzani sa SP Korejac On Jong Jin. Lidija Mihajlovi}, trenutno 38. na rang - listi MK pu{kom trostav (3h20 metaka) brani titulu iz Vuksija pro{le godine u ovoj disciplini. Protivnice }e joj biti, izme|u ostalih, osvaja~ice svetskih odli~ja iz Minhena Nemice Barbara Lehner i Sowa Fajl{ifter i [vajcarkiwa Anik Mar`ue. [ampionka Evrope vazdu{nom pu{kom, Andrea Arsovi} se na finale Svetskog kupa plasirala osvajawem bronze na Svetskom kupu u Fort Beningu. Trenutno je {esta na svetskoj rang - listi ovim oru`jem. Ri-

valke bi trebalo da joj budu Kineskiwa Siling Ji, koja brani titulu, te wena sunarotkiwa srebrna sa SP Liuksi Vu, bronzana sa SP Italijanka Elanija Nardi. Nemawa Mirosavqev je do finala Svetskog kupa stigao osvajawem bronzane medaqe na SP u Minhenu u disciplini MK pu{ka trostav (3h40 metaka), a trenutno je peti na rang - listi.

Rivali bi trebalo da mu budu svetski prvak Ma|ar Peter [idi, vice{ampion sveta Korejac Jinseo Hin, te branilac titule Amerikanac Metju Emons.

U svakoj disciplini kvalifikacije }e pucati 12takmi~ara, a osam najuspe{nijih }e ga|ati u finalu za kristalne globuse.

G. M.

ZAVR[ENA LIGA SRBIJE

Biciklisti Partizana ubedqivi Liga Srbije u drumskom biciklizmu zavr{ena je trkom u Aran|elovcu, jer je ni{ki @elezni~ra MBN obavestio da ne mo`e da organizuje posledwu trku 24. oktobra. Po dve titule imaju Partizan Srbija (obe u eliti - pojedina~no @olt Der i ekipno), Metalac iz Kraqeva (mla|i kadet Darko Deved`i} i ekipno u konkurenciji kadeta) i ~a~anski Borac (kadet Stefan Stafanovi} i ekipno u kategoriji juniora). Po jednu titulu imaju Spartak iz Subotice (mla|i kadeti – ekipno) i ni{ki @elezni~ar MBN (Marko Bogdanovi}, juniori). U kategoriji elita, ~lanovi jedinog srpskog profi tima „Partizan Srbija“ su dominirali i napunili postoqe. U deset trka wihovi biciklisti su pobedili ~ak osam puta: pobednik lige @olt Der tri puta (zavr{io sa 536 bodova), drugoplasirani Esad Hasanovi} je imao 321 bod i jednu pobedu a tre}eplasirani Ivan Stevi} 291 poena (dve pobede). ^etvrtoplasirani Marko Stankovi} iz Metalca sa 259 bodova

je najboqe plasirani voza~ do 23 godine. Partizan je pobedio i u ekipnom plasmanu u eliti sa 770 bodova i sedam pobeda, drugi je @elezni~ar MBN iz Ni{a sa 620 bodova i dve pobede, a tre}i kraqeva~ki Metalac sa 500 bodova.

Juniori su vozili deset trka i na kraju je 30 biciklista upisalo poene. Pobedio je Marko Bogdanovi} iz @elezni~ara MBN (Ni{) sa 434 poena (dve pobede), Milo{ Stojanovi} (Metalac) je drugi sa 375 poena, a tre}i je Marko Danilovi} (Borac) sa 355 poena (dve pobede). ^a~anski Borac je imao najboqu juniorsku ekipu sa 570 bodova (pet pobeda), drugi je Metalac iz Kraqeva sa 430 (jedna pobeda), a tre}a [umadija iz Aran|elovca sa 200 poena (dve pobede). Stefan Stefanovi} (Borac, ^a~ak) je najboqi kadet. U 12 trka (40 kadeta osvajalo bodove), pobedio je ~etiri puta i sakupio 661 bod. Pratila su ga, dva voza~a Metalca Milo{ Borisavqevi} 631 bod (dve pobede) i Marko Polumirac 441 poen (jedna pobeda). ^a~anski Borac je ubedqivo osvojio ekipnu ka-

detsku titulu sa 1.080 poena (osam pobeda), drugi je Metalac sa 890 poena (tri pobede) a tre}i Partizan sa 560 poena i jednom pobedom. Ukupno je pet ekipa osvajalo poene. Darko Devexi}, mla|i kadet Metalca, pobedio je u Ligi Srbije sa 790 bodova i {est pobeda i po tome je najtrofejniji u~esnik ove sezone. Nemawa Dugali} (Borac) je sakupio na drugom mestu 700 bodova (tri pobede), dok je tre}i Dario Nim~evi} (Spartak) sa 510 poena. Po broju pobeda u trkama u ovoj kategoriji Metalac je neprikosnoven: u osam od 11 trka pobedili su wegovi voza~i. Suboti~ki Spartak pobedio je u ekipnoj konkurenciji za mla|e kadete sa 660 bodova i tri pobede.

U drumskom biciklizmu najuspe{niji u 2009. bili su su – elita: Ivan Stevi} (Partizan) i ekipno @elezni~ar MBN (Ni{), do 23 godine: Aleksandar Duki} (@elezni~ar MBN), juniori: Nikola Stefanovi} (Partizan) i Partizan, kadeti: Lazar Jovanovi} (Borac) i Borac (^a~ak) i mla|i kadeti: Luka Samarxi} (Borac) i Metalac (Kraqevo).

NLB LIGA

Sigurni Vr{~ani Hemofarm [tada - [iroki 92:82 (28:18, 20:21, 25:24, 19:19) VR[AC: Sportska dvorana Milenijum, gledalaca: 2000, sudije: Radovi}, Vovk, Hordov (Hrvatska): HEMOFARM [TADA: Pavkovi} 4, Bo`ovi} 4, Abdul Hamid 7, Krstovi} 15, [utalo 12, Ma~van 18, Savovi} 9, Bori-

sov 11, Kne`evi}, Xordan 8, Mara{ 4, An|u{i}.

[IROKI: [temberger 6, Planini} 1, Prilepi} 12, Naleti} 4, Ilinovac, Ramqak 12, Per{i} 3, [praqa 8, Bara} 8, Morovi} 11, Grgat 17.

Ko{arka{i Hemofarm [tade opravdali su ulogu favori-

ta u utakmici 4. kola NLB Lige i ostvarili tre}u pobedu: savladali su tim [irokog 92:82. Vr{~ani su fakti~ki odradili sav posao u prvoj ~etvrtini, u periodu igre koju su re{ili u svoju korist sa deset poena razlike.

J. Turkoane

SPORT

nedeqa24.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

12

JELEN SUPERLIGA 139. VE^ITI DERBI PROTEKAO U SJAJNOJ ATMOSFERI

Moreira vratio vaqak na tron Crvena zvezda - Partizan 0:1 (0:1) BEOGRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 31.153, sudija Veselinovi} (Vaqevo), strelac: Moreira u 6. minutu. @uti kartoni: To{i} (Crvena zvezda), Stojkovi}, Ili}, Babovi} (Partizan).

CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} 6, Ninkov 6, To{i} 6, , Li Adi 7, \or|evi} 5, Kadu 6 (Bogdanovi} -), Koroman 7 (Jevti}), Isah 6, Ve{ovi} 6 (Trifunovi} 6), Milovanovi} 6, Kalu|erovi} 6.

PARTIZAN: Stojkovi} 7, Miqkovi} 6, Lazevski 6, Jovanovi} 7, Krstaji} 7, Petrovi} 7 (Kamara), Smiqani} 6, Tomi} 6 (Babovi} ), Ili} 7, Moreira 7, Kleo 7 (Boja 7).

Burna i tmurna umeritira 139. ve~itog derbija izrodila je ipak,

struktura139. ve~iti derbi imao je besprekornu organizaciju. Sve je funkcionisalo kako se samo po`eleti mo`e, mada je pomalo gorak ukus ostao zbog enormnog broja anga`ovanih policajaca, ne samo oko na{eg najve}eg stadiona, ve} i u ~itavom gradu. Atmosfera na tribinama za svaku pohvalu. Navija~i oba tima imali su na raspolagawu grla i dlanove i poku{avali su da pru`e maksimalnu podr{ku svojim qubimcima. U centru pa`we bio je reprezentativni golman crno-belih Vladimir Stojkovi}, koji je desetak minuta pre po~etka utakmice iza{ao za zagrevawe, do~ekali su ga zvi`duci, a on je tr~e}im korakom stigao do ju`ne tribine gde su stacionirani navija~i Partizana i pozdravio ih "saluti-

Partizanov do kraja `ivota Pesnica visoko podignuta u vis ka severnoj tribini, a zatim majica na kojoj pi{e: "Oprostite mi moju ru`nu pro{lost", uperana ka ju`noj - tako je Vla-

30. avgusta, kada sam potpisao ugovor, pa ubudu}e i do kraja `ivota ja sam Partizanov.

Stojkovi} je izvi`dan sa ve}eg dela tribina kada je pre

dimir Stojkovi} proslavio prvu pobedu u ve~itom derbiju u dresu Partizana.

Zamoqen da prokomentari{e potez pesnicom, rekao je: - Hteo sam da poka`em da ni{ta ne mo`e da me uni{ti. Izdr`ao sam sve {to se de{avalo. -O poruci Grobarima je dodao: - Sve {to je bilo treba da se zaboravi. Od

utakmice sam iza{ao na zagrevawe. Nisam obra}ao pa`wu na to, va`no je da su me moji navija~i podr`ali.

Prethodnih dana u javnosti se pomiwalo da Partizan `eli da otkupi Stojkovi}ev ugovor od Sportinga.

- Moj stav je da bi to bilo na moje zadovoqstvo.

lepu fudbalsku predstavu, u sjajnom dekoru pred vi{e od 30.000 gledalaca. Partizan je za nijansu bio boqi tim, zaslu`eno je slavio minimalan trijumf.

Uz pomo} nadle`nih dr`avnih organa, ali i maksimalnu anga`ovanost svih fudbalskih

raju}i". Hrabro se Stojkovi} nosio sa ogromnim pritistkom i tako test koji je pro{ao u proteklom periodu. Sa~uvao je koncentraciju i tokom susreta delovao veoma sigurno.

Startne postave za koje su se opredelili treneri ukazivali

Kuqani krenuli Smederevo - Hajduk 1:1 (0:0) SMEDEREVO: Stadion Smedereva, gledalaca 400, sudija M. Popovi} (Beograd), strelci: Marinkovi} u 48. (iz penala) za Smederevo,a Komazec u 75. minutu za Hajduk. @uti kartoni: Ogwanovi} (Smederevo), Marijanovi}, Mr|anin, Jovanovi}, @ivanovi} (Hajduk).

SMEDEREVO: D. Rankovi} 6, Luki} 6, Atanackovi} 7, Ogwanovi} 6, Grkovi} 7, Jeremi} 6 (Stani} -), @ivkovi} 6 (Bojatovi} -), Todorov 6, S- Rankovi} 6 (Radosavqevi} -), Marinkovi} 6, ]eran 7.

HAJDUK: Bra~ 7, Marijanovi} 6 (Komazec 7), Fejsa 6 (Kova~evi} -), Radanovi} 7, Pauqevi} 6, Mr|anin 7, Jovanovi} 6, Bogi} 6, Ki{ 6 (Novakovi} 6), Maksimovi} 6, @ivanovi} 6.

Uspeli su Kuqani da borbenu igru kruni{u jednim bodom, iako su Smederevci bili nadmo}niji, imali vo|stvo, a posle toga Sa{a Rankovi} je tri puta

bio u situaciji da udvostru~i prednost. U prvom delu ]eran nije iskoristio priliku u 30. minutu, kada je prebacio pre~ku i pet minuta kasnije, po{to je nakon udarca sa 10 metara pogodio spoqni deo mre`e. Pre odlaska na odmor Fejsa je s 20 metara uputio {ut koji je zavr{io kraj stative doma}eg gola. Samo {to je po~eo nastavak Marijanovi} je sru{io Grkovi} koji je u prvom poluvremenu propustio priliku da poka`e na belu ta~ku, ovoga puta to u~inio. Siguran je bio Marinkovi}, a onda je Sa{a Rankovi} izbio sam u 54. minutu ispred Bra~a da bi golman Hajduka nogom sa~uvao svoju mre`u. U 63. i 71. minutu ~uvar mre`e Kuqana bio je uspe{niji od napada~a Smedereva. Kazna je stigla kada se u 75. minutu Komazec prikrao Ogwanovi}u i postigao gol. Bio je ovo prvi bod Hajduka na gostuju}em terenu.

T. Gli{i}

Gol presekao Zvezdu Trener Crvene zvezde, Aleksandar Kristi}: Nisam zadovoqan ni rezultatom, ni igrom, ali kada primite onakav gol na po~etku, to mora da vas prese~e. Partizan je dobro zatvorio prilaze golu.

Imali smo {ansu Kadua i mislim jo{ jednu, nismo ih iskoristili, ali jo{ imamo isti broj bodova. Prvenstvo traje 30 kola, idemo daqe.

Ambijent na stadionu bio je odli~an, nadam se da }e tako biti i u gradu. Moj tim nije igrao kako treba, analizu }emo ostaviti za posle utakmice - kazao je Kristi}.

Trener Partizana Aleksandar Stanojevi}: Za nas vrlo te`ak derbi. Morali smo da igramo sporije, da usporimo ritam, jer smo umorni posle gopstovawa u Bragi. Nekoliko kqu~nih igra~a tra`ilo je izmenu ve} na poluvremenu, ali nekako smo uspeli da privedemo utakmicu kraju - rekao je Stanojevi} neposredno posle me~a.

Videlo se da nakon evropskih isku{ewa u Ligi {ampiona Partizanovom sastavu nedostaje snaga.

Trener Stanojevi} izmenama je u drugom poluvremenu osve`io ekipu, u vatru je ubacio Kamaru, Babovi}a i veoma opasnog Boju. U 66. minutu nakon majstralnog proigravawa Sa{e Ili}a tamnoputi napada~ Partizana Pjer Boja na{ao se u izglednoj prilici, sna`no je {utirao, ali je pre~ka spasila "zvezda{e".

Drugo poluvreme li~ilo je na fudbalsku uspavanku. Partizan je svesno spustio ritam utakmice, a Zvezda nije imala re{ewa za ozbiqnije atake. Z. Rangelov

Izdr`ao bedem In|ijaca Borac - In|ija 0:0 ^A^AK: Stadion Borca kraj Morave, gledalaca 500, sudija D. Filipovi} (Beograd). @uti kartoni: Novakovi}, Davidov, Jovanovi} (In|ija).

BORAC: Milojevi} 7, Duwi} 6, Mladenovi} 7 (Nikodijevi} -), Igwatovi} 7, Mitrovi} 7, Kamberovi} 6, Kosti} 6, Jeremi} 6 (Stojanovi} -), Kne`evi} 6, Toma{evi} 6 (Stoj~ev 6), Va{ington 6.

IN\IJA: Poleksi} 7, Novakovi} 6, \urovi} 6 (Jovanovi} -), Dubqevi} 6, Jak{i} 6, Vu~eti} 6, Kosti} 6, Davidov 6 (Mili~i} -), Batioja 6 (Vukobratovi} -), Isidorovi} 7, Bubalo 7.

Korektan me~ u kome su partneri imali po jedno ozbiqnije poluvreme. In|ija je u prvom delu susreta bila dominantniji tim, imala je ~ak dve povoqne prilike, ali je Milojevi} u oba slu~aja dobro intervenisao. Borac se te{ko snalazio, nije mo-

0:1 (0:1)

^A^AK: Borac - In|ija

0:0

SMEDEREVO: Smederevo - Hajduk

1:1 (0:0)

JAGODINA: Jagodina - Sloboda SP

0:1 (0:0)

BEOGRAD: BSK - Metalac

1:0 (1:0)

IVAWICA: Habitfarm Javor - ^ukari~ki Stankom

2:0 (0:0)

DANAS SUBOTICA: Spartak ZV. - Rad

(13)

NOVI SAD: Vojvodina - OFK Beograd

Moreira je postigao jedini pogodak na Marakani

su na oprezne koncepte igre u oba sastava, samo po jednan klasi~an napada~, u Zvezdi Kalu|erovi}, u Partizanu Kleo. ^ini se da su crno-beli boqe "otvorili" me~ i u prvih pet minuta kontrolisali su igru, izveli dva kornera,a ve} u narednom {estom stigao je neo~ekivana nagrada. Kapiten crveno-belih Slaboqub \or|evi} na~inio je kardinalnu gre{ku u poku{aju da vrati loptu golmanu Stamenkovi}u, to je iskoristio znala~ki Kleo i uz pravovremenu asistenciju omogu}io je Moreiri da rezantnim udarcem pogodi nebrawenu mre`u. [ok pogodak nije se, barem se tako ~inilo u prvih mah, odrazio na moral Zvezdinih fudbalera.

Dodali su gas, poja~ali ofanzivu i poku{avali da stignu do izjedna~ewa. U 12. minutu raspolo`eni Koroman proigrao je Ve{ovi}a, ovaj prona{ao Kadua, koji je iz izgledne situacije {utirao sna`no, ali je stativa bila saveznik crno-belih.

Partizanova zona pre svega u fazi defanzive sjajno je delovala. Zvezda, izuzev nadahnutog Koromana nije imala kreativnog fudbalera u veznom redu, pa prakti~no ve}e opasnosti po mre`u Stojkovi}a i nije bilo.

Gosti su svoje {anse ~ekali iz kontra napada, ali ih prakti~no do kraja prvog dela i nije bilo. Odbranom je sjajno komandovao iskusni Krstaji}, wemu uz rame i zapa`eni Marko Jovanovi} a sjajnu rolu imao je i majstor fudbala Sa{a Ili}.

U nastavku utakmice poku{ao je trener Kristi} da poja~a napad, u svla~ionici je ostao Ve{ovi} a prilika je ukazana ubojitom strelcu Trifunovi}u. Slika iz prvog poluvremena nije se promenula.

Zvezda je bila agilnija, ali ne i konkretnija..

BEOGRAD: Crvena zvezda - Partizan

gao da na|e pravi put i zabele`i pobedu. Trgli su se malo ^a~ani pred kraj prvog poluvremena, ali je to bilo nedovoqno.

U nastavku susreta Borac je podredio sve da postigne pogodak, ali nije uspeo . In|ija se smi{qeno i u napadu je imala Bubala a on nije mogao da re{i sve probleme, jedino je Davidov poku{ao izdaleka, ali je {utirao pravo po sredini gola tako da se Milojevi} i u ovom delu me~a dosa|ivao. Sve je Borac stavio na jednu kartu, napadao sa svih strana, imao vi{e od igre. In|ija se ve{to branila, prilike koje su napada~i ~a~anskih zebri stvorile ostale su neisko{ri}ene, lopta je pogodila pre~ku, po koji put i zavr{ila pored stativa a u najvi{e slu~ajeva dobro je intervenisao Poleksi} pa je Borac, iako je bio bli`i pobedi, ostao je kratkih rukava.

A. Stafanovi}

1. Partizan 2. Crvena zvezda 3. Vojvodina 4. Rad 5. Sloboda PS 6. Spartak ZV 7. OFK Beograd 8.Smederevo 9 Jagodina 10. Borac 11. BSK Bor~a 12. In|ija 13. Javor 14. Hajduk 15. Metalac 16. ^ukari~ki

9 9 8 8 9 8 8 9 9 9 9 9 9 9 9 9

7 7 5 5 3 3 4 2 3 2 2 2 1 0 0 0

(14.30) 1 1 3 2 5 4 1 5 2 5 4 3 5 2 2 2

1 1 0 1 1 1 3 2 4 2 3 4 3 7 7 7

17:6 13:3 10:1 11:4 6:6 7:5 8:7 10:8 6:8 6:8 5:9 8:9 4:6 5:14 2:12 1:15

22 22 18 17 14 13 13 11 11 11 10 9 8 2 2 2

U slede}em kolu (30/31. oktobra) sastaju se: IN\IJA: In|ija - ^ukari~ki Stankom, KULA: Hajduk - Crvena zvezda, BEOGRAD: Rad - Vojvodina, ^A^AK: Borac - Spartak ZV, KRAGUJEVAC: Metalac - Habitfarm Javor, BEOGRAD: OFK Beograd Jagodina, U@ICE: Sloboda - BSK Bor~a, BEOGRAD: Partizan - Jagodina.

VOJVODINA DANAS DOMA]IN OFK BEOGRADU (14.30)

Milinkovi} najavio poslasticu

Ako se obistine predvi|awa {im timom – dodaje Milinkovi}. {efa stru~nog {taba Vojvodine Izvesno je da }e u prvih jedanaZorana Milinkovi}a, onda }e daest danas ponovo mesta zauzeti na{wi duel Novosa|ana i romanNikola Lazeti} i Georgi Merebati~ara na “Kara|or|u” krasiti {vili, a da li }e kraj leve aut liobostrano otvorena igra i golovi. nije biti Du{an Nestorovi} ili Naravno, trener crveno-belih namo`da Goran Smiqani} kojem ta da se pobedi svog tima, a hrabri ga uloga nije strana. i podatak da }e, izuzev levog beka - Verujem igra~ima koji }e doVladana Pavlovi}a, mo}i da ra~ubiti {ansu. Na{ ciq je pobeda. na na trenutno najboqi tim.

Naspram sebe }emo imati dobrog Na opasku da plavo-beli s Kaprotivnika i sigurno je da }e gleraburme mo`da ne}e u}i u nadidaocima na tribinama biti lep{e gravawe s doma}inom, Milinkonego nama na klupi. Napada~ka vi} ka`e: - Druga~iji OFK Beograd ne poznajem. Opredelewe mog kolege \ur|evi}a i fudbalera s Karaburme je uvek takvo da nastoje da se otvoreno suprotstave rivalu.

No, mogu}e je da na{ dana{wi gost pribegne receptu koji je nekim ekipama doneo uspeh u Novom Sadu. Realno, svi timovi koji su gostovaDu{an Nestorovi} mogao bi danas da li kod nas, izuzev Parzameni Vladana Pavlovi}a Foto: F. Baki} tizana, nastojali su da wihovi igra~i budu iza lopte. A igra i lopte u mre`i trebalo bi kada imate desteoricu na svojoj da obele`e dana{wi me~ - o~ekipolovini, jako je te{ko igrati i vawa su trenera Vojvodine. probiti takav bedem. Vide}emo Iz Beograda tako|e sti`u opkako }e se pona{ati Beogra|ani timisti~ke najave, a Beogra|ani, i u skladu s tim vu}i }emo odre|eosokoqeni pobedom nad Spartane poteze. – veli Milinkovi}. kom, nagove{tavaju iznena|ewe. U Utisak je da bi Vojvodini vi{e tome }e danas poku{ati da ih odgovaralo da se tim sa Karaburspre~e: Brki}, Vuli}evi}, Mojme otvori i napada~kom igrom posov, Trajkovi}, Nestorovi} (Smiku{a da iznenadi doma}ina? qani}), Medojevi}, Lazeti}, Tum- Kada bih izlo`io listu `eqa, basevi}, \urovski, Mereba{vili, ona bi bila podu`a. Zato vi{e voAbubakar. lim da se bavim na{om igrom i naS. Savi}

SPARTAK DO^EKUJE EKIPU RADA

Vra}a se Aleksi} Fudbaleri Spartak Zlatibor vode u ne{to izmewenom terminu, danas od 13 sati, na Gradskom stadionu do~ekuju ekipu Rada. Me~ devetog kola Super lige mo`e slobodno poneti epitet derbija, jer su obe ekipe plasirane u vrhu tabele, a ~ini se da obe merkaju ~etvrtu poziciju koja vodi u Evropi.

Spartak je nakon uvoda od sedam me~eva bez poraza izgubio na gostovawu OFK Beogradu i sada tra`i put da se vrati u pravi ritam.

– Me~ protiv OFK Beograda je ve} arhiviran, ali nam je svakako `ao {to nismo osvojili bar bod.

Dobro smo igrali, imali inicijativu do sredine drugog poluvremena, do momenta kada smo nesre}no primili gol koji je preokrenuo tok me~a. Iz tog poraza izlazimo jo{ ja~i, dobro smo radili u Subo-

tici i na Horgo{u tokom nedeqe i potpuno smo spremni da tra`imo put do sva tri boda protiv Rada. Nadam se da }emo imati {to ve}u podr{ku doma}e publike, i da }emo kroz dobru i strpqivu igru sti}i do nova tri boda – pri~a Slobodan Simovi}, vezni fudbaler suboti~kih golubova.

U timu Spartak Zlatibor vode nema problema sa povre|enim igra~ima, pa }e trener Miranovi} biti na slatkim mukama da osmisli prvi tim. U ekipi jedino ne}e biti defanzivca Sini{e Stevanovi}a koji zbog `utih kartona mora na pauzu, a dobra vest je {to }e se pred gol Spartak Zlatibor vode najverovatnije vratiti Branimir Aleksi}, mladi suboti~ki golman koji je odli~no branio u prvih sedam kola Super lige Srbije.

N. S.

SPORT

DNEVNIK

13

nedeqa24.oktobar2010.

SRPSKA LIGA VOJVODINA

PRVA LIGA SRBIJE

Sudiju ~uvala policija Sre}a napustila [i|ane Mladost (BJ) - Veternik Viskol 1:1 (0:0) BA^KI JARAK: Stadion Livadica, gledalaca 400, sudija Pandurov (Zrewanin), strelci: Xogovi} u 80. (iz penala) za Mladost,a Mili~evi} u 86. minutu za Veternik Viskol. @uti kartoni: Jak{i}, Ratkovi}, Vi{ekruna, Isak, Kraguqac, Rati} (Mladost), [vowa, Kalinov, [arac, Drini} (Veternik Viskol).

MLADOST: Vasiqevi} 7, Tepi{ 7, Kantar 7, Isak 7, Rati} 7, Ratkovi} 7 (Vi{ekruna 7), Radoja 7, Jak{i} 7, Baji} 7, Xogovi} 8, Pavlovi} 7 (Kraguqac -).

VETERNIK VISKOL: Drini} 7, Be~eli} 7, [arac 7, Vasi} 7, [vowa 7, Vukasovi} 7, Mijajilovi} 6, Markovi} - (Josimovi} 6), Milanovi} 7, Babi} 7 (Mili~evi} 7), Kalinov 6.

Neujedna~en kriterijum sudije Branislava Pandurova podigao je temperaturu do ta~ke usijawa, pa je zrewaninski arbitar u pratwi policije ispra}en sa terena. Su|ewe je bilo najslavija ta~ka borbene predstave ~iji su akteri sve karte bacili na napad, ali nisu stigli do `eqene pobede. Doma}i su imali blagu inicijativu, udarce su oprobali Pavlovi} i Vi{ekruna a mre`a Veternik Viskola zatresla se tek u 80. minutu. Golman Drini} je nepropisno zaustavio Baji}a u prodoru i sudija Pandurov nije imao izbora nego da poka`e na belu ta~ku. Stiguran realizator nastro`e kazne bio je Marko Xogovi}, poslao je loptu u dowi ugao, iako je golman gostiju dobro procenio u koju stranu }e {utirati vezista Mladosti. ^etiri minuta provedena u igri bila su dovoqna rezervisti Vladimiru Mili~evi}u da postigne izjedna~uju}i pogodak. Nekada{wi igra~ Jara~ana iskoristio je asistenciju Milanovi}a i udarcem sa ivice kaznenog prostora spre~io poraz kandidata za plasman u prvoliga{ko dru{tvo.

M. Meni}anin

Solunac - Sloboda (NK) 3:1 (3:1) RASTINA: Igrali{te Milan \eli}“, gledalaca 250, sudija N. Papri}a (Nova Pazova), strelci: Hostijeslavski u 27. Bogunovi} u 40. (iz penala) Stankovi} u 43. za Solunac, Kewalo u 31. minutu za Slobodu. @uti kartoni: Puri}, Koji}, Vukovi} (Solunac), Kewalo, ^eki} (Sloboda) SOLUNAC: [ari} 7, Ismaili 8, Kuri} 7, Mandi} 8, Bani} 8, Cime{a 7, Grumi} 7 (^ujak -), Bogunovi} 7, Koji} 8, Hostijeslavski 7 (Vukovi} 7), Stankovi} 7 (@igi} -).

SLOBODA: @ivkov 5, Vasiqevi} 6, Kewalo 7 (Lukin -), ^eki} 6, Lani{tanin 6, Ostoji} 7, Misi} 6, Ba{tovanov 7, Petrovi} 6, Gavrilovi} 6 ([ibul 5), Malinovi} 7.

Sve dileme Rastinci su raspr{ili jo{ u prvom poluvremenu.

Poveli su golom mladog Hostijeslavskog, koji je uz pomo} stative pogodio mre`u. Sloboda je izjedna~ila u 31. minutu izuzetnim lepim pogotkom Kewala. Novo vo|stvo Soluncu doneo je Bogunovi} iz jedanaesterca, nakon prekr{aja Koji}a. U 43. minutu veliku gre{ku golmana gostiju @ivkova iskoristio je Stankovi} i postigao tre}i pogodak za doma}i sastav. U drugom poluvremenu bilo je jo{ nekoliko prilika za doma}ine, ali jednostavno lopta nije htela u mre`u gostiju iz Novih Kozaraca.

M. Jovi~evi}

Kikinda - Radni~ki (NP) 0:0 KIKINDA: Gradski stadion, gledalaca 150, sudija Dubaji} (Apatin). @uti kartoni: \oki}, Ili}, Magda, ]eran, Mesaro{ (Kikinda), Ili}, Miji} (Radni~ki).

KIKINDA: Magda 7, \oki} 7, Babi} 7, Beleuc 7, Mesaro{ 7, ]eran 7, Ili} 7, Spahi} 7 (Bodro`i} 7), Cvijanovi} 7 (Buni} 7), Kovrlija 7, Karanovi} 7 (Kresoja 7).

RADNI^KI: Dizdarevi} 7, Ili} 7 (Romi} 7), Livaja 7, Isai-

lovi} 7, Rni} 7, Bo{kovi} 7, Miji} 7, ^eprwa 7, Bala{evi} 7 (Keki} 7), \eri} 7, Puni{i} 7.

U prvih 45 minuta igre igralo se na sredini terena. Doma}in je bio boqi u nastavku imao je inicijativu, ali nije postigao pogodak. U fini{u me~a igralo seprakti~no „viktorije“ ali lopta nije htela u mre`u solidnog Dizdarevi}a.

M. S.

Cement - Pali} 1:0 (1:0) BEO^IN: Stadion Cementa, gledalaca oko 200, sudija P. Radoj~i} (In|ija), strelac Grkovi} u 26. minutu. @uti kartoni: Drakuli}, \uki} (Cement), Krsti} (Pali}). Crveni karton: Krsti} (Pali}).

Solunac - Sloboda 3.1 Mladost (BJ) - Veternik 1:1 Kikinda - Radni~ki (NP) 0:0 Cement - Pali} 1:0 Tekstilac - Sloga (T) 2:1 Vr{ac - Mladost (A) 2:0 Danas Senta - ^SK Pivara (15) Dolina - Dowi Srem (15) 1. Radn. (NP) 11 2. ^SK Pivara10 3. Dowi Srem 10 4. Dolina 10 5. Veternik 11 6. Senta 10 7. Vr{ac 11 8. Cement 11 9. Solunac 11 10.Tekstilac 11 11. Mlad. (BJ) 11 12. Sloga (T) 11 13. Pali} 11 14. Kikinda 11 15. Sloboda 11 16. Mlad. (A) 11

7 6 6 7 5 5 4 4 4 4 3 2 2 1 1 0

3 3 3 0 5 3 5 3 3 3 2 4 4 4 3 2

1 1 1 3 1 2 2 4 4 4 6 5 5 6 7 9

21:5 27:10 18:9 14:14 17:12 21:9 12:10 16:12 19:17 11:12 11:21 14:15 14:19 7:22 15:25 8:33

24 21 21 21 20 18 17 15 15 15 11 10 10 7 6 2

U slede}em kolu (30/31. oktobra) sastaju se: Sloboda - Mladost (A), Sloga (T) - Vr{ac, Pali} - Tekstilac Ites, Dowi Srem - Cement, ^SK Pivara - Dolina, Radni~ki (NP) - Senta, Veternik Viskol - Kikinda, Solunac Mladost (BJ).

Sa{a Drakuli}

CEMENT: Risti} 7, Tanasija 7, Raki} 8, Tom~i} 8, Milovi} 8, \eri} 7, Gap{arevi} 7 (^ovi} 7), \uki} 7, Drakuli} 7, Markovi} 7 (Dujkovi} 6), Grkovi} 7 (^ankovi} 6).

PALI]: Stojanovi} 7, Zeqkovi} 7, Kosi} 7, Radulovi} 6 (Vu~kovi}6), Zogovi} 7, Viloti} 7, Maslovara 6 (Krsti} 6), Pr{i} 7, Ru`i} 6, Zdravkoi} 6, Soviq 6.

Minimalna pobeda, ali sasvim zaslu`ena Cementa{a. Me~ je po~eo u laganom tempu, da bi doma}in polako preuzeo incijativu.Plod dobre igre Beo~inaca je gol Grkovi}a u 26. minutu. Pre te akcije najboqi igra~ utakmice ^edomir Tom~i}, prevario je nekoliko igra~a uposlio je Cementovog strelca kome nije bilo te{ko da savlada Stojanovi}a.

U drugom delu iskusni Sa{a Drakuli} imao je nekoliko odli~nih asistencija, me|utim wegovi saigra~i to nisu znali da iskoriste.

B. Star~evi}

Vr{ac - Mladost (A) 2:0 (2:0) VR[AC: Gradski stadion, gledalaca oko 400, sudija Pantovi} (Zrewanin), strelci: Mihajlovi} u 17. i 40. minutu. @uti kartoni: Rajda (Vr{ac), Veselinovi}, Rahi}, Dokni} (Mladost).

VR[AC: Donovi} 7, Kowevi} 7 (Motorov 7), Beqin 7, Rajda 8, Rankov 8, Babi} 7 (Milivojev -), Sarajlin 7 (Stija~i} 7), Popov 7, Kele~evi} 7, Mihajlovi} 9, Ranimirov 7.

MLADOST: Grbi} 5 (Jovi} 7), Bursa} 6, Rapaji} 6, Major 6, Gaxi} 6, Veselinovi} 6, Petrovi} 7, (Milenkovi} -), Rahi} 6, Peru-

ni~i} 6, Doni} 6 (Dujmi} 6), Vujin 6.

Raspolo`eni Sr|an Mihajlovi} odr`ao je fudbalski ~as podmla|enoj gostuju}oj ekipi.

Vredna pomena u prvom delu su oba gola doma}ina, dok u drugom gostuju}a ekipa poga|a stativu i to je sve. Mogao je Mihajlovi} da postigne i het-trik, ali je vrlo dobri rezervni golman Jovi} jednom sjajno intervenisao, a drugi {ut je zaustavila stativa.

B. \ur|ev

Tekstilac Ites - Sloga 2:1 (1:0) OYACI: Stadion Tekstilca, gledalaca 200, sudija Stanti} (Subotica), strelci: ^orda{i} u 1.

Levajac u 67. za Tekstilac Ites, a Tintor u 85. minutu (iz penala) za Slogu. @uti kartoni: Kr{i}, Arsi}, Levajac, Keni}, Stevanovi} (Tekstilac Ites), Kova~evi} (Sloga). Crveni karton: Kresojevi} (Sloga).

TEKSTILAC ITES: Igwatovi} 7, Kr{i} 7, Arsi} 7 (Risti} 7), Jovi~evi} 8, Levajac 8, Vukovi} 7, Kuveqi} 7 (Suboti} 7), Keni} 7, Stojanovi} 7 (Cvetkovi} 7), ^orda{i} 8, Stevanovi} 8.

SLOGA: Peji} 7, Baji} 6 (Beri} 7), Kresojevi} 6, Tintor 6, M. Tomi} 6, Kova~evi} 6, Bubwevi} 6, Milovi} 6, ^epi} 6, Kozomora 6 (Sviti} 7), D. Tomi} 7.

Tokom ~itavog me~a doma}i tim je diktirao igru i na kraju zaslu`eno stigao do dragocena tri boda. Ve} u 1. minutu doma}i su do{li do prednosti. Sudija Stanti} je dosudio slobodan udarac na 20 metara od golmana Peji}a. Kapiten ^orda{i} je rezantnim udarcem savladao golmana gostiju.

U 67. minutu {toper Levajac je pratio akciju svog tima i sa dva metra neometan pogodio nebraweni deo mre`e. Do kraja utakmice doma}i tim je kontrolisao igru. U 85. minutu Levajac je pogre{io i sudija Stanti} je dosudio, ~ini se prestrogo jedanaesterac za gostuju}i tim. Loptu je uzeo Tintor i sa lako}om savladao doma}eg golmana. S. Jovin

Big bul Radni~ki - BASK 0:1 (0:1) [ID: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija Nikoli} (Kragujevac), strelac Din~i} u 40. minutu (iz penala). @uti kartoni: ^i`ik, Drobwak, Trebovac, Babi} (Big bul Radni~ki).

BIG BUL RADNI^KI: Davidovi} 7, Savinovi} 6, ^i`ik 7, Babi} 7, Vukobrat 7, Drobwak 7, \ukanovi} 6, Mari~i} 6 (Aperli} -), Perovi} 6 (Trebovac -), Petkovi} 6, Asanovi} 6 (Simeunovi} -).

BASK: Risti} 8, \ori} 7, Vuji~i} 6, Atanasijevi} 6, Savi} 7, Ostoji} 7, Mileti} 6, Stojanovi} 6, Din~i} 7 (Sta{i} -), R. Paunovi} 6, A. Paunovi} 6 (Joki} -).

I pored minimalne pobede, zahvaquju}i prestrogo dosu|enom penalu, lider na tabeli je razo~arao. [i|ani su izgubili, potpuno zaslu`eno od daleko ja~e ekipe.

U 20. minutu ofanzivni bek Pavel ^i`ik je sa poziciju krila uputio je jak udarac, odli~ni golman gostiju Risti} je odbranio {uta, a golgeter [i|ana Mi{a Petkovi} posle udarca glavom nije uspeo da svoju ekipu dovede u vo|stvo. Desetak minuta kasnije \ukanovi} je iz daqine {utirao, lopta je pogodila pre~ku i oti{la u gol aut.

U 40. minutu, odlu~uju}i trenutak u {esnaestercu doma}ih, nesigurni sudija Nikoli} je pokazao na belu ta~ku.- Penal je sigurno realizovao centarfor Din~i}. Nastavak susreta doneo je jo{ agresivniju i boqu igru fudbalera trenera Bogi}evi}a, pa i pored veoma povoqnih prilika pred golom golmana Risti}a doma}i igra~i nisu uspeli da postignu gol.

M. ]ur~i}

Novi Pazar - Radni~ki (S) 1:0 (1:0) NOVI PAZAR: Stadion gradski, gledalaca: 3.000, sudijaTrailovi} (Zaje~ar), strelac: Kecap u 45. minutu, `uti kartoni: \okovi} (Radni~ki).

NOVI PAZAR: Pustiwakovi} 7, Lotinac 7, Milenkovi} 6, [kriqej 6, Vi{kovi} 6, Bejtovi} 7, Vujovi} 6, Kecap 7 (od 82.

Grkajac -), Mati} 5 (od 80. Sadovi} -), Misini 6 (od 72. Vukoji~i} 5), \alac 7.

RADNI^KI: @akula 7, Medi} 5, \uri} 6, \okovi} 6, Dabi}

7, Tomanovi} 6, Zeli} 7 (od 85.

Rikanovi} -), Ivanov 6, Pe{i} 6, Resanovi} 6 (od 80. Mili} -), Lazarevski 5 (od 70. Petrovi} 6).

Novi Pazar je nastavio seriju, zahvaquju}i minimalnoj pobedi.U prvom poluvremenu, kad je re{eno pitawe pobednika, doma}ini su igrali furiozno i ofanzivno, stvarali prilike. \alac je pogodio pre~ku, Kecap i Vujovi}, iz dobrih pozicija, proma{ili ciq, a Mati} iz ponovqenog penala nije uspeo da uspeo da zatrese mre`u.

Trailovi} je, u 43. minutu, dosudio penal i niko ne mo`e da mu prigovori, ali Mati}ev udarac sa bele ta~ke @akula je odbranio. Iznenada, na asistenciju Gagi}a, Trailovi} je odlu~io da se ponovo izvede najstro`a kazna, ali Mati} opet nije uspeo da dovede Pazarce u vo|stvo, {ut sa 11 metara pogodio je pre~ku. Kad se poverovalo da }e se na odmor oti}i bez golova, stigla je odluka.

Sve dileme, tre}i put zaredom pored Jo{anice, re{io je Admir Kecap, lopta je zavr{ila u dowem levom uglu.

Mati} je, u 65. minutu, umesto mre`e pogodio pre~ku, a i gosti mogu da jadikuju zbog sporne situacije. Pet minuta pre kraja Milenkovi} je, u {esnaestercu, neoprezno oborio Mili}a, ali to ostaje tema za delegata Anti}a.

E. Ku~evi}

Sin|eli} - Srem 2:0 (1:0) NI[: Stadion ^air, gledalaca: 150, sudija: Stoilkovi} (Beograd), strelci S. Stefanovi} u 33. i Veli~kovi} u 74. minutu (iz penala)`uti kartoni: Markovi}, D. Stefanovi} (Sin|eli}), Soviq, Baji}, Stankovi} (Srem) SIN\ELI]: Jovi} –, Stojanovi} 6, Markovi} 6, D. Stefanovi} 6, Komadina 7, Mi. Kosti} 6, A. Jovanovi} 8, Kolarevi} 6, J. Jovanovi} 6, Milo{ Stankovi} 6 (od 59.

Veli~kovi} 5), S. Stefanovi} 6.

SREM: Baji} 5, \uri} 5, Jandri} 5, Nikoli} 5, Sre}kovi} 5, Milo{evi} 5 (od 66. Alehandro 5), Radunovi} 5 (od 51. Alfredo 5), Zec 5 (od 46. Stankovi} 5), Soviq 6, Milosavqevi} 5, @ivkovi} 6.

Doma}ini su po~eli mlako i prvo uzbu|ewe bilo je tek u 14. minutu, Komadina je bio u {ansi ali je Milosavqevi} izblokirao. Zatim

PROLETER UGO[]UJE ZEMUN

Napada~i na potezu

Lidersku poziciju Proleter je prepustio BASK-u, ali su na Slanoj bari re{eni da nastave trku, naravno pobeda u dana{wem me~u s Zemunom bila dala podstreka ekipi.Zemuncima ne cvetaju ru`e.

- Zemunci nemaju slab tim ka`e Qubomir Ristovski trener Proletera. Sre}a ih je na-

Spisku od ~etiri igra~a na koje Slanobarci ne mogu ra~unati zbog kartona pridru`illi su se Ra{iovan i Glogovac.

- Navikli smo na probleme.

Imamo veliki fond kvalitetnih igra~a, ni protiv Zemuna ne}emo mewati na~in igre.

Jedan od igra~a koji su uz golmana Jeli}a, \ori}a, kapitena

NEMA^KA BUNDESLIGA

Verder se pro{etao [alke je i posle devetog kola Bundeslige ostao na samo jednom trijumfu, ali ponovo nije pora`en u Frankfurtu. Verder je deklasirao Borusiju u Menhegladbahu, Hanover se probio na tre}u poziciju Ve} pet sezona Ajntraht nije pobedio [alke na svom stadionu. Tradicija je nastavqena i u ovoj sezoni. U 9. kolu Bundeslige Ajntraht i [alke su odigrali 0:0.

Borusija iz Mehnegldabaha je u velikoj krizi. Verder se pro{etao kroz Menhegladbah, ubedqivo pobediv{i 4:1. Svih pet golova dali su igra~i tima iz Bremena (Mertezaker je pogodio sopstvenu mre`u). Verder je prekinuo niz od pet me~eva bez pobede, a Menhegladbah ove sezone nije jo{ pobedio kao doma}in! Ovo je, ujedno, i

sedmi me~ Borusije bez trijumfa.

Hanover je savladao Keln 2:1 i izbio je na tre}u poziciju. Ovom pobedom Hanover je prekinuo seriju od dva poraza, a „jar~evi“ su pokazali da }e im ovo biti jo{ jedna sezona u kojoj }e spasavati golu ko`u. Keln je {est kola bez trijumfa, a ovo mu je bio tre}i uzastopni poraz.

Rezultati devetog kola: Ajntraht - [alke 0:0, Frajburg - Kajzerslautern 2:1 (1:1) /Sise 35’, Rajzinger 60’ - Moravek 8’/, Hanover Keln 2:1 (2:0) /Konan Ja 4’, 15’ - Lanig 86’/, Menhegladbah - Verder 1:4 (0:2), /Mertezaker 67’ag - Marin 8’, Vesli 12’, Hunt 51’, Pizaro 75’/, Nirnberg - Volfsburg 2:1 (1:1) /Gundogan 11’, Franc 63’ - Grafite 28’/, Hamburg - Bajern 0:0.

Sin|eli} - Srem 2:0 Bigu bul Radni~ki - BASK 0:1 Mladi radnik - Be`anija 2:0 Novi Pazar - Radni~ki (S) 1:0 Danas Proleter - Zemun (14) Teleoptik - Novi Sad (14) Kolubara - Napredak (14) Dinamo - Banat (14) Mladost (L) - Radni~ki (K) (14) 1. BASK 12 2. Proleter 11 3. Novi Pazar 12 4. Sin|eli} 12 5. Banat 11 6. Radn. (K) 10 7. Novi Sad 11 8. M. radnik 12 9. Radn. (S) 12 10. Mlad. (L) 11 11. Be`anija 12 12. Zemun 11 13. Big bul 12 14. Napredak 11 15. Srem 12 16. Teleoptik 10 17. Dinamo 11 18. Kolubara 11

8 6 6 6 5 5 5 5 4 4 3 2 3 3 1 2 1 0

2 4 4 2 5 4 3 3 5 4 3 5 2 2 7 4 2 5

2 1 2 4 1 1 3 4 3 3 6 4 7 6 4 4 8 6

20:7 19:9 14:9 13:9 11:7 16:10 17:13 14:13 10:9 12:8 8:11 8:9 11:15 10:16 9:12 10:15 3:23 6:16

26 22 22 20 20 19 18 18 17 16 12 11 11 11 10 10 5 2

U slede}em kolu (30/31. oktobra) sastaju se: Novi Sad - Big bul Radni~ki, Srem - Proleter, Banat - Sin|eli}, Napredak - Dinamo, Radni~ki (S) - Kolubara, Radni~ki 1923 - Novi Pazar, Be`anija - Mladost (L), BASK Mladi radnik, Zemun - Teleoptik.

je usledio dobar napad Milo{a Stankovi}a, a J. Jovanovi} je iz prve {utirao pored gola. Agilni Vladica Stojanovi} u 31. minutu centrirao je sa desne strane, J. Jovanovi} je smirio loptu i sa sedam metara neshvatqivo {utirao, iako je bio neometan, daleko od Baji}eve mre`e. Doma}in je poveo u 33. minutu, Aca Jovanovi} je prevario dvojicu ~uvara, idealno zavrnuo, loptu je zahvatio S. Stefanovi} i odsela je iza Baji}evih le|a. Tek pred odlazak na odmor Srem je stvorio prvu {ansu, me|utim Komadina je otklonio opasnost.

Trener gostiju Neboj{a Vu~i}evi} u nastavku je izvr{io tri izmene, ali vajde nije bilo. @ivkovi} je u 49. minutu {utirao neprecizno sa deset metara, a zatim je usledila uspavanka sve do 70. minutu kad je Du{an Kolarevi} prona{ao J. Jovanovi}a, koji je jo{ jednom poslao loptu pored gola. Pokretqivi Aca Jovanovi} u 74. minutu je predriblao ~uvara i izbio ispred Baji}a koji ga je sru{io, a sudija Stoilkovi} je pokazao na belu ta~ku. Ivan Veli~kovi} je pogodio desni dowi ugao .

M. Gijevski KANARINCI GOSTUJU U ZEMUNELU

Opet oslabqeni Fudbaleri Novog Sada pregrmeli su gradski derbi i duel protiv doskora{weg lidera Proletera odigrav{i 1:1. Novu priliku za dokazivawe, izabranici trenera Govedarice, ima}e danas na gostovawu u Beogradu protiv filijale Partizana, ekipe Teleoptika, koju predvodi iskusni stru~wak Zvonko Varga.

- O~ekuje nas duel dve najmla|e ekipe u prvenstvu. Idemo da se nadigravamo i poku{amo da do|emo do povoqnog rezultata rekao je trener Novog Sada Zoran Govedarica.

U redovima Novosa|ana ne}e biti povre|enih Jovanovi}a i Raki}a, a u toku nedeqe opuspe{no je oerisan Damir ^ekovi}.

I. G.

Vojvo|anska liga - istok U 11. kolu postignuti su slede}i rezultati: Radni~ki (B) - Jedinstvo 3:2, AFK Kozara 0:0, Proleter - Budu}nost (SC) 1:3, Ba~ka Topola - Radni~ki (Z) 2:0.

Odbrana Slanobarace je uvek na visini zadatka

putila, kada tada }e uhvatiti ritam,imaju dobar vezni red i sjajnog napada~a Vujo{evi}a.

Nadam da imamo recept za pobedu. Da smo pobedili na Detelinari sada bi sve bilo la{e, ali i ovako se nadam da }emo uspeti da odr`imo korak s BASK - om.

\igi}a i ostalih koji ~ine neprelazni bedem za protivni~ke napada~e je iskusni Ogwen Paripovi}.

- O~ekujem da napada~i budu konkretniji, a onda }e i pola posla biti zavr{eno. - optimista Paripovi}.

M. Po.

Vojvo|anska liga - zapad U 11. kolu postignuti su slede}i rezultati: 1. maj Ba~ka (BP) 0:1, Radni~ki (SM) - Sloga Erdevik 1:0, Omladinac - Metalac AV 5:0, Crvena zvezda - Borac 2:4, Obili} - Indeks 0:1, Polet (S) - Dunav 1:1.

Novosadska nedeqa24.oktobar2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU

SINO] NA TVR\AVI ODR@AN DRUGI VINSKI LAVIRINT

BIOSKOPI Jadran: "Kako da dresirate svoga zmaja" (11 i 18), "Pritajeno zlo" (19.30), "Po~etak" (21.30).

Art bioskop "Vojvodina" na Spensu "Qubav na daqinu" (20)

POZORI[TA Pozori{te mladih mala sala "Vuk i jari}i" (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini", tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP "Fru{ka gora" – "Dodirom kroz pro{lost" (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

Foto: A. Erski

[pacirung s ~a{om vina U bajkovitom ambijentu podzemnih vojnih galerija, za ovu priliku specijalno osvetqenim , na Petrovradinskoj tvr|vi uz muziku tambura{a, u no}i subote na nedequ, nekoliko stotina Novosa|ana sa ~a{om u ruci pro{etalo je trasom renoviranih podzemnih hodnika u du`ini od 1200 metara. [etwa kroz podzemqe bila je izuzetno interesantna, jer su posetioci na putu od ulaza ispod Petrovaradinskog sata, do izlaza, koji se nalazio iza zgrade Muzeja grada, mogli da zastanu u sobama gde su ih o~ekivali vinari iz {est zemaqa, a za atmosferu su se pobrinuli tambura{i.

Laganom {pacirungom kroz lagume mogli su se videti mladi}i i devojke obu~ene

De`urna apoteka danas }e biti „Sajmi{te” u Rumena~koj ulici 106. Apoteka radi od 7.30 do 20.30 sati, a no}no de`urstvo je u apoteci "Bulevar", Bulevar Mihajla Pupina 7.

B. M.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA Pravoslavne crkve

Foto: B. Lu~i}

u kostime s kraja 18. veka koje je ustipilo Srpsko narodno pozori{te. U hodnicima je postavqena stalna izlo-

Venci na grobovima oslobodilaca vosadskom partizanskom odredu na ^eneju. Pre 66 godina, 23. oktobra Novi Sad je oslobo|en od okupatora, a oslobodila~ku zastavu Novosadskog partizanskog odreda istakli su na Gradsku ku}u borci Drugog bataqona ovog odreda.

I. D.

V REMEPLOV

`ba o Tvr|avi, te su posetici uz ~a{u vina mogli da se upoznaju da istorijom katakombi i wihovom nekada{wom namenom. U ~etiri sobe, koje su me|usobno udaqene i po nekoliko stotina metara, bilo je raspore|eno 30 odabranih vinarija, te je vinska soba imala pri~u za sebe.

Dru`ewe sa vinarima trajalo je do kasnih sati. Manifestaciju organizuje "Interfest", u saradwi sa Turisti~kom organizacijom Novog Sada i Muzejom Grada Novog Sada.

N. Vukovi}

U INFO CENTRU U PIONIRSKOJ ULICI 12

Stariji sugra|ani dobili „alo” prijateqa Prvi strani student u Novom Sadu Na Tribini mladih 24. oktobra 1975. sve~ano je otvoren Omladinski centar me|unarodnog prijateqstva. Odr`ani su lepi govori, recitovani stihovi na{ih i inostranih pesnika, sviralo se i pevalo. Prvi student iz inostranstva do{ao je na Novosadski univerzitet da studira poqoprivredu. A kada

je osnovan Omladinski centar, bilo ih je ve} oko 250 i jo{ 20 postdiplomaca. Skoro svi oni su, kasnije, zauzimali istaknuta mesta u politici, privredi i drugim oblastima `ivota svojih zemaqa, i razumqivo, doprinosili wihovoj svekolikoj saradwi sa Jugoslavijom.

N. C.

De`ura apoteka „Sajmi{te”

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Crkva Sv. Kirila i Metodija na Klisi - jutarwa slu`ba u 8 ~asova.

Subotom, nedeqom i praznikom - u produ`etku Svete liturgije ve~erwa slu`ba u 18 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

POVODOM DANA OSLOBO\EWA NOVOG SADA

Zamenik gradona~elnika Sa{a Igi} ju~e je polo`io venac na Spomen grobqu, zajedno sa delegacijom GO SUBNOR – a i Rezervnim vojnim stare{inama, a povodom obele`avawa Dana oslobo|ewa Novog Sada. Vence su polo`ili i na spomenik No-

hronika

Info centar za starije osobe u Pionirskoj ulici 12, pru`a aktuelne informacije o razli~itim uslugama koje starijim sugra|anima pru`aju odre|ena udru`ewa i ustanove. Pozivom na broj 021/ 523 – 945 gra|ani mogu da dobiju detaqne informacije, svakog radnog dana od 8 do 15 ~asova, o uslugama kao {to je ku}na nega i pomo} u ku}i.

- Pored detaqnih informacija i saveta koje mogu dobiti sugra|ani, ve}ini koja pozove ovaj info centar potreban je samo razgovor – ka`e volonterka Ivana Balunovi} i dodaje da je wihova uloga, tako|e, pru`awe psihosocijalne podr{ke.

Kroz kontakt s obu~enim osobqem i volonterima stariji sugra|ani mogu da dobiju sve informacije na jednom mestu i da se upoznaju sa svim svojim pravima.

- Naro~ito su zna~ajna prakti~na uputstva porodicama starih i nemo}nih osoba ili s po-

stavqenom te{kom dijagnozom, kada ih savetujemo kako da novonastalu situaciju prihvate i izbore se s wom – istakla je volonterka s dugogodi{wim iskustvom za rad s qudima i dodala da nakon bolni~kog le~ewa upu}uju porodicu bolesnog ~lana kakav tretman da sprovode.

Dnevno imaju oko desetak poziva, ali ciq otvarawa Info centra je da se upoznaju s potrebama starijih Novosa|ana, kako bi slede}e godine krenuli da realizuju konkretne projekte.

Centar je otvoren u partnerstvu Crvenog krsta, Karitas Dekanata, DF SPC “^ovekoqubqe”, Ekumenske humanitarne organizacije i Novosadskog humanitarnog centra, a podr`an je od Gradske uprave za socijalnu i de~ju za{titu. U~esnici brige o starima prepoznali su zna~aj u~e{}a razli~itih aktera i raznovrsnost dostupnih usluga kao preduslove za unapre|ewe kvaliteta brige za starije gra|ane.

I. D.

Deo Tolstojeve sutra bez vode Zbog radova na vodovodnoj mre`i deo Tolstojeve ulice, od Pu{kinove do Ulice cara Lazara, ne}e sutra imati vode.

Slavine }e biti suve od 10 do 13 sati.

Z. Ml.

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

Sneg }e se ~istiti na 27 lokacija Zimska slu`ba "Gradskog zelenila" je ove godine dobila u zadatak da sneg ~isti na {et lokacija vi{e i isto toliko novih prostora, {to zna~i da }e odr`avati 27 lokacija u gradu.

- U pitawu su staze na sedam novosadskih trgova, u i oko parkova, u Kampusu, na prilazima mostovima, autobuska stajali{ta u gradu i industrijskoj zoni, glavno stepeni{te i {etna staza na Tvr|avi – isti~e za na{ list portparol u ovom preduze}u Ivan No`ini}.

Q. Na.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

nedeqa24.oktobar2010.

15

PRVI SPORTSKI SUSRET @ENA ZAPOSLENIH U JAVNIM KOMUNALNIM PREDUZE]IMA

Dru`ewem i fer igrom do pehara Foto: A. Erski

NOVOSADSKO POZORI[TE PROSLAVILO GLAVNU NAGRADU NA JOAKIM INTERFESTU

Glumci sebi u ~ast skuvali pasuq

Glumci Novosadskog pozori{ta „Ujvideki szinhaz“ proslavili su glavnu nagradu koju su osvojili na petom Me|unarodnom pozori{nom festivalu „Joakim interfest“ u Kragujevcu, na ve} tradicionalni na~in, uz dobar pasuq. Prvi put su nastupili pred kragujeva~kom publikom izvode}i „San letwe no}i“ i poneli nagradu za najboqu predstavu i muziku. Argentinac Andres Mariano Ortega komponovao je muziku, a predstavu je re`irao Zoltan Pu{ka{.

- Pobedni~ki „San letwe no}i“ do`iveo je nezapam}ene ~etrnaestminutne ovacije publike i to nam je posebno zna~ajno i drago - rekao je glumac Atila Nemet i najavio da }e Novosa|ani imati priliku da pogledaju ovu predstavu 26. oktobra u 19 ~asova.

Dok se kr~kao pasuq, glumci su vredno uve`bavali za novu predstavu „Ubijawe naroda“, u re`iji Sorina Militarua, ~ija }e premijera biti 5. novembra.

I. D.

@ene zaposlene u Javnim komunalnim preduze}ima Novog Sada okupile su se ju~e u vrti}u „Guliver“ kako bi se takmi~ile u pet sportskih disciplina, kao {to su streqa{tvo, stoni tenis, pikado, nadvla~ewe konopca i poligon spretnosti. Ovo je bio prvi sportski susret dama iz JKP – a, a nadaju se da }e postati tradicionalni.

Za u~estvovawe se prijavilo wih 80 iz ZIG – a, „Lisja“, „Gradskog zelenila“, Vodovoda, PU „Radosno detiwstvo“, „Informatike“ i iz Vlade Vojvodine, od kojih su se formirale ekipe za odre|ene discipline. Fer i sportsko nadmetawe bilo je omogu}eno uz prisustvo sudinica, koje su motrile na osvojene poene, a kao i na svakom sportskom takmi~ewu nije izosta-

Foto: A. Erski

lo ni navijawe i bodrewe koleginica.

Ipak, svako je `eleo da wegovo preduze}e osvoji pehar. Me|utim, akcenat nije samo na sportskim uspesima i peharima, ve} i lepom i ugodnom dru`ewu.

- Ovo je prva prilika da su zaposlene iz razli~itih novosadskih preduze}a na jednom mestu, pa je neizbe`no sklapawe novih prijateqstava – rekla je glavna sudinica iz „Radosnog detiwstva“ Paulina Sodat i dodala da je za prvi put odziv i vi{e nego zadovoqavaju}i.

- Ideja je da se afirmi{e sport me|u `enama, a u ciqu o~uvawa mentalnog i fizi~kog zdravqa – istakla je Sodat.

Miqana Tiodorovi} iz „Informatike“ ka`e da se u wenom preduze}u kolege okupqaju i mimo ovakvih susreta, na wihovim

Predstava „Crvena” u „Fabrici” U klubu „Fabrika“ Studentskog kulturnog centra „Novi Sad“, ve~eras u 20 ~asova po~iwe predstava „Crvena“, sa podnaslovom „Seks i posledice“ po drami Milene Miwe Bogavac.

Tema predstave je, naj{ire re~eno, spoznavawe `enstvenosti i dono{ewe va`nih odluka u `ivotu. Predstavu nose ~etiri `ene na ogoqenoj sceni, sa pet

stolica kojima se do~aravaju svakodnevne situacije i razgovori - od udobne sofe do abortusa na ginekolo{kom stolu. Gluma~ku postavu ~ine Jelena Rako~evi}, Jelena Galovi}, Senka Petrovi} i Slavica Vu~eti}.

Cena karte je 200 dinara. „Fabrika“ se nalazi na Bulevaru despota Stefana 5 na Limanu, u Kineskoj ~etvrti.

N. V.

Humanitarni koncert za Darju Humanitarni koncert za pomo} Darji Kosti} bi}e odr`an ve~eras u 21 ~as u klubu „Trema“, gde }e nastupiti bend „Me gusto“. Ulaznica ko{ta 200 dinara, a sav prihod bi}e upla}en za pomo} Darji.

Humanitarna akcija „Nedeqa za Darju“ odr`ava}e se jednom nedeqno u naredna dva meseca. Pozivaju se svi qudi dobre voqe da uplate prihod potreban za transplantaciju bubrega na slede}e ra~une: za {altersku uplatu u banci „Inteza“ 5510200024164, za uplatu preko op{te uplatnice iz bilo koje banke 5510200024164-40, za uplatu pravnih lica 160-1-73 sa pozivom na broj 5510200024164. Primalac je Darja Kosti}, Futo{ki put 38, Novi Sad. I. D.

Nema~ki kvartet u Sinagogi Koncert kvarteta „Dejean“ bi}e odr`an sutra u 19.30 sati u Sinagogi, a povodom dvadesetogodi{wice ponovnog ujediwewa Nema~ke. „Dejean“ je kamerni ansambl u sastavu guda~kog trija i flaute, koji je osnovan 2007. godine.

Prisustvova}e gradona~elnik Igor Pavli~i} i ambasador Savezne Republike Nema~ke Volfram Mas. Ovaj muzi~ki doga|aj podr`ali su Grad i Muzi~ka omladina.

I. D.

Sto godina od prvog leta Ivana Sari}a Izlo`ba „Sto godina od prvog leta Ivana Sari}a“ autora Mirka Grlice bi}e otvorena danas u 8 ~asova na prvom spratu Spensa. Posetioci }e imati prilike da, do 6. novembra, vide oko 40 panoa o pioniru avijacije Vojvodine i jednog od prvih konstruktora letelica s ovih prostora, koji je 1910. napravio prve letove u Srbiji i to avio-

nom koji je sam napravio. Makete vojnih i civilnih aviona }e, tako|e, biti izlo`ene.

U prate}em segmentu izlo`be, na dan wenog otvarawa, bi}e predstavqena monografija „Ivan Sari}“ Mirka Grlice, kao i Godi{wak srpskog vazduhoplovstva 2008 - 2009. Izlo`ba }e biti otvorena svakodnevno od 8 do 21 ~as.

I. D.

ve} tradicionalnim sportskim igrama.

- Vrlo smo aktivne na sportskim igrama koje organizuje „Informatika“ i takvi susreti su neophodni da se razvija zdrav sportski duh – objasnila je ona i dodala da su najboqe u streqa{tvu i da su dosta puta bile dobitnice zlatnih odli~ja.

U takmi~ewu u stonom tenisu pobedio je ZIG, u pikadu prvu nagradu osvojila je Vlada Vojvodine, u nadvla~ewu konopca pehar je zaslu`ilo „Radosno detiwstvo“, na poligonu su se, tako|e, kao najspretnije pokazale zaposlene u Pred{kolskoj ustanovi, kao i u streqa{tvu.

Prvi sportski susret `ena zaposlenih u JKP – u podr`ao je Sekretarijat za omladinu i sport, a PU „Radosno detiwstvo“ je organizator.

I. Dragi}

DUG SPISAK JAVNIH INSTITUCIJA NEPOGODNIH ZA OSOBE S INVALIDITETOM

U invalidskim kolicima ni do bankomata Pored dru{tvenih prepreka i pote{ko}a prilikom zapo{qavawa, osobe s invaliditetom se vrlo ~esto susre}u s fizi~kim barijerama, zbog ~ega su im nedostupni mnogi dru{tveni sadr`aji i niz aktivnosti u gradu. Mogu se nabrojati na prste jedne ruke ustanove koje imaju sre|en prilaz za osobe koje koriste kolica, a pritom je podu`i spisak objekata koji nisu pristupa~ni invalidima.

- Stawe u tom pogledu je pora`avaju}e i zapravo pokazuje da na{e dru{tvo jo{ nema jasno izgra|enu svest o tome da vaqa stvoriti okru`ewe koje mogu svi da koriste bez obzira na fizi~ke sposobnosti – rekao je koordinator programa za pristupa~nost i ~lan Centra „@iveti uspravno“ Miodrag Po~u~.

Imaju}i u vidu da su to javni objekti, oni su Zakonom o planirawu i izgradwi, Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o spre~avawu diskriminacije osoba s invaliditetom du`ni da budu pristupa~ni svim gra|anima, isti~e Po~u~ i dodaje da ukoliko nemaju pristupnu rampu, parking, lift, toalet i sli~no, u obavezi su da to obezbede.

Veliki broj objekata ima neodgovaraju}e rampe, pa je neophodno da se pre po~etka adaptacije ili renovirawa neke zgrade, obave konsultacije sa stru~wacima, kako bi se izbeglo stvarawe barijera ili samo delimi~no re{avawe problema.

- Nije va`na samo mogu}nost da u|ete u neki javni objekat, ve} da se u potpunosti re{i kretawe unutar samih ustanova. To je slu~aj sa Srpskim narodnim pozori{tem, gde kolicima ne mo` da se u|e ni na jednu scenu pozori{ta, osim u hol, jer postoje barijere poput

Yabe i rampa kad se ovako parkira

stepenica, toaleti su tako|e nepristupa~ni, u salama su stolice fiksirane i sli~no – ukazao je koordinator programa za pristupa~nost i dodao jo{ jedan primer nepristupa~nosti. U pitawu su usluge koje banke pru`aju klijentima preko bankomata, koji su u 100 odsto slu~ajeva nedostupni osobama koje koriste invalidska kolica.

Neki od pozitivnih primera su zgrada Gradske ku}e, Iz-

vr{nog ve}a, Skup{tine grada, Pozori{te mladih, pojedini fakulteti, dok se domovi zdravqa, po{te, banke, {kole i drugi javni objekti moraju dodatno pozabaviti ovim problemom.

- U Novom Sadu je vrlo malo objekata za koje mo`emo da ka`emo da su u potpunosti pristupa~ni, a to su uglavnom tr`ni centri, tipa Merkator, Rodi} i delimi~no Bazar, koji su postali dostupni osobama s invaliditetom pre svega zbog profita, jer je to odli~an na~in da privuku vi{e korisnika – naveo je na{ sagovornik.

Jedna od osnovnih predrasuda kod onih koji upravqaju javnim objektima jeste da je pristupa~nost „ru`na“ i da to zapravo podrazumeva neko monta`no – demonta`no re{ewe, koje }e naru`iti zgradu, ka`e Po~u~ i demantuje jer postoji na~in da to bude u skladu sa zgradom, a

da se ispuni minimum standarda pristupa~nosti. Druga predrasuda koju navodi na{ sagovornik je da je pristupa~nost veoma skupa, ali Po~u~

Ukloniti barijere Akcioni plan u oblasti pristupa~nosti trebalo bi da se zavr{i do kraja ove godine, a u okviru projekta „Mre`a gradova i op{tina za sve“, koji se trenutno sprovodi u 13 gradova u Vojvodini. Prve akcije }e biti usmerene na aktivnosti koje treba da spre~e stvarawe novih barijera u investicijama i radovima koji se ve} sprovode, odnosno koji se trenutno rade – rekao je koordinator programa za pristupa~nost Miodrag Po~u~. podse}a da se na taj na~in pove}ava kvalitet objekata, nudi prijatniji i komforniji boravak, ve}a bezbednost i sli~no.

I. Dragi}

nedeqa24.oktobar2010.

c m y

16

DNEVNIK

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : PRAG, GRAD ZLATNOG „STAROPRAMENA”

^esi piju dobro pivo po prirodi stvari! stinu govore}i, bilo je to tmurno predve~erje u kojem sam se zatekao na makadamom ovekove~enim pra{kim ulicama koje su me zasipale istorijom od koje se nije moglo uma}i. Sitna deca su oko mene kewkala ~upaju}i majke za rubove ve} debelih, zimskih sukawa, tra`e}i komadi} marcipana ili bar ~udesnu bombonu koju je ~inilo jedno jedino zrno kafe obmotano tankim slojem crne ~okolade. Kod starogradske ve}nice sa ~uvenim astronomskim satom skupila se nepomi~na, ushi}ena gomila turista koji su napeto i{~ekivali otkucavawe osamnaest sati, trenutak u kome }e na prozor~i}ima kule, iznad broj~anika sa zodija~kim znacima, da isko~e figure koje kontroli{e Smrt u obli~ju skeleta koji kao da ka`e: zvon, istekao ti je jo{ jedan sat `ivota, zvon, onoliko si izgubio koliko je istorija dobila...

I

Hodati ulicama Praga zna~i, definitivno, hodati hodnicima vremena. Mogu samo da zamislim koliko su se stanovnici ovog grada, kroz vekove koji su istekli, ose}ali, s jedne stvare, ni{tavni u odnosu na vanvremenske zidine monumentalnih katedrala ili bedeme Pra{kog grada, zamka za sva vremena, u ovom gradu sa stotinu torweva – a ka`u da ih ima zapravo preko pet stotina – i ponosni, s druge strane, jer Prag, osnovan jo{ u devetom veku i prostiru}i se preko devet brda na okuci reke

vqavali kolektivnu katarzu otkucavawa zvona za ve~erwih osamnaest ~asova, dok su na kuli koja ima broj~anike sa polo`ajem Sunca, Meseca i zodija~ke konstelacije i {to je jo{ poja~ano zvucima fanfare lokalnog pla}enog kostimiranog duva~a koji se smestio na samom dalekom vrhu kule – kao da ga je Kafka postavio tamo! – koja nosi astronomski sat, i to do~ekali u freneti~nom grupnom zanosu podi`u}i ruke u vis i sna`no pqeskaju}i, ja sam, ipak, svoje spustio niz telo znaju}i da je ovaj ushi}eni

Apatinska pivara deo StarBev Grupe StarBev je najve}a kompanija u centralnoisto~noj Evropi u industriji robe {iroke potro{we. U 2009. godini u StarBev Grupi proizvedeno je 14,4 miliona hektolitara piva. Od decembra 2009. godine Apatinska pivara je deo ove kompanije i u pokretawe proizvodwe ~e{kog piva ”staropramen” ulo`eno je oko pet miliona evra. Tako je u Srbiji, od ovog juna, poznavaocima i qubiteqima dobrog piva, dostupan ”staropramen” kako u bocama tako i u limenci, a od oktobra i to~eni.

[etwa hodnicima vremena

Vltave, navikao je da bude sredi{te carstava koja su umirala i iznova dolazila.

Ipak, skepti~an kakav moram biti kada dolazim iz dr`ave koja jo{ uvek ima tako nesigurne granice koje odre|uje magla dnevnih monopola globalne svetske, ali dnevne politike, ostao sam dosledan prirodi gra|anina srpske fluidne zemqe koji ne pada u zanosu na zvuk kolektivnog zvona, pa, dok su hiqade Japanaca, Britanaca, Korejaca ili Nemaca do`i-

kolektivni trenutak zajedni{tva, zapravo i trenutak za xeparo{e. [to je sigurno sigurno je, mislio sam sitni~avo, srpski oprezno, nesposoban da se prepustim kolektivnom zanosu i tako zapravo izbegavaju}i da postanem deo savr{enog, globalnog sveta, koji je zajedni{tvom, politi~kom korektno{}u i ispravnim odnosom prema razli~itostima zapravo nadrastao ~ak i najuzvi{enije teorijske postulate utopije nekad zvane komunizam. Ne verujem ja

(vi{e) u te stvari, morao sam da konstatujem s `aqewem, i dok su trenuci zajedni{tva pripadnika raznih naroda koje je objediwavao zajedni~ki atribut – svi su imali kamere i foto aparate obe{ene oko vrata ili pri~vr{}ene za pojas – isticali, ve} sam nastavio {etwu trezveno posmatraju}i,

Posveta li~nom zanosu

Franc Jozef, pivopija Staropramen pivara broji 141 godinu postojawa, a u woj je od 1871. godine proizvedeno 106 miliona hektolitara piva. Pivara je stacionirana blizu centra Praga, pa se tako, ~uvenim pra{kim metroom, do glavne urbano-turisti~ke zone sti`e za tri do ~etiri minuta, a pe{ke, provereno, {irokim bulevarima kojima hodaju i ^esi a ne samo turisti, sti`e se za pola sata. Doma}ini u pivari s ponosom posetiocima pokazuju pero kojim se, prilikom posete, u kwigu utisaka upisao i car Franc Jozef I. kroz prozore kafi}a, pabova i restorana, qude koji su izbegli, bar ovaj put, kolektivni, posve}uju}i se li~nom zanosu, dakle ispijawu pi}a. Espreso, mislio sam – turista! Vino – hm, to i nisam video. Pivo? ^esi i – pametni turisti! ^esi piju pivo po prirodi stvari, a prema zvani~nim statisti~kim podacima, kada je u pitawu potro{wa u kafanama, restoranima i pabovima, daju vi{e para na pivo nego na hranu ili, na primer, na vino i sokove... No, {ta da se la-

Pogled na Vltavu

`emo, i ja sam u Prag dospeo ne da bih ispitivao tokove vremena, kulturne spomenike i istoriju na delu, nego zato {to sam dobio qubazni poziv Apatinske pivare da bih se, na licu mesta, posvetio razre{ewu enigme za{to se i kod nas ubrzano {iri kult ispijawa jednog od najpoznatijih ~e{kih piva iz srca Praga, “staropramena”, iako je ono na na{e tr`i{te stiglo tek u junu ove godine, a ve} za prva tri meseca se popilo u ogromnoj koli~ni od oko sedamnaest hiqada hektolitara. U samoj pivari ne}ete videti mnogo qudi. [ta }e oni tamo? Tek po koji tehni~ar, u belom mantilu, a oko vas ~iste, sterilisane prostorije, xinovske cisterne u kojima se ”kuva” pivo. Staropramen (u prevodu: stari izvor) povezan je s lancem pabova ”Potrefena Husa”, a jedan takav pab je pored same pivare: dobra doma}a hrana i odli~an to~e-

ni ”staropramen”prijatnog ukusa i gor~ine - {ta bi ~ovek vi{e po`eleo?

Japanci i ostali turisti su tog dana prekrili Karlov most mre`om usmerenih foto pogleda koji se nisu mogli izbe}i, prodavci su na kile kr~mili kerami~ke figurice Kafkine ku}e i drugih objekata Zlatnog Praga, Vltavom su plovili poluprazni turisti~ki brodovi, negde je po~iwalo prole}e iz ^etiri godi{wa doba Vivaldija, opera je izvodila Figarovu `enidbu, u jednom baroknom holu mogla se ~uti ”My fair lady” u sklopu Zvezdane no}i world music, a ja sam posmatrao zlatnu zvezdu na jednoj od zgrada bez broja i, stomaka punog ”staropramena”, razmi{qao o no}nom letu malog putni~kog aviona {to se kroz oblake izgubqene u istoriji probija put stvarnosti, put Beograda. \or|e Pisarev

nedeqa24.oktobar2010.

c m y

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

ПР ВЕ НАЦ ПО НОЋ НОГ КА У БО ЈА - „ХО ТЕЛ ЗА ПСЕ”

ДА

K

auboji ponovo ja{u. Wihove gitare i bubwevi pra{e istom onom energijom kao i pre dvadeset i kusur godina, a vokali di`i na noge. Bez obzira na razmewenu petu banku, poletniji su no ikada, a pesme, i one stare - dobro znane, ali i nove, ne ostavqaju slu{aoca ravnodu{nim. “Hotel za pse” naziv je zvani~nog CD izdawa, snimqenog u “Studiju M” RTV-a, mestu gde }e fanovi ovog benda ali i svi znati`eqnici kojima je dobar rokenrol u srcu, mo}i da ih vide i ~uju slede}e subote zajedno s beogradskim bendom @ene kese od 21 sat.

Dugo godina je Pono}ni kauboj ~ekao na album koji je nedavno iza{ao u izdawu “Batiskafa”, uz bezrezervnu podr{ku “Adverta” i “Stojkov” {tamparije. Materijal od 500 kopija, najavili su kauboji, bi}e deqen na ulazu pre koncerta, a za dana{awicu praznih xepova nije zanemarqiv podatak ni taj da se ulaznice u “Studio M” ne}e napla}ivati.

O albumu i planovima benda, pri~ali smo s peva~em \okom Todorovi}em i gitaristom Miroslavom [ili}em. * Za{to ba{ “Hotel za pse”?

- Pri~a je anegdotska. Sve je poteklo od natpisa na majici na{eg bubwara Zrice. Od internog zezawa slo`ili smo se da dobro zuvu~i, a, uostalom, ima i neku poruku: hotel za pse ili sigurna ku}a za rokere. Eto, neka ostane na tome. * Koliko pesama sadr`i izdawe?

- Opredelili smo se za 12 numera, od 23 koliko smo ukupno imali na repertoaru od prve ura|ene pesme. To je, naravno, na{ izbor, presek svega onoga {to smo uradili za proteklo vreme. * ^ime ste se rukovodili prilikom izbora stvari?

- Gledali smo da podjednako obuhvatimo sve faze na{eg rada: prvu iz druge polovine 80-ih, zatim onu s po~etka 90-ih i ovu najnoviju, od pre dve godine kada smo se ponovo okupili.

Prakti~no, po ~etiri pesme iz svake faze. * Svirate punom parom, ali uglavnom u prostoriji za ve`bawe?

- Za `ive svirke bilo nam je potrebno oficijelno izdawe. Sada ga imamo i mo`emo da iza|emo pred publiku da joj ne{to promovi{emo. Ovako, posle rijuniona, imali smo sjajan koncert u “Crnoj ku}i”, dok je drugi u istom prostoru posle nekoliko meseci ve} bio slabije pose}en, da bi na{e tre}e pojavqivawe u javnosti prevazi{lo i sama na{a o~ekivawa, a dogodilo se u toku

Субота, 30. октобар – СТУДИО М: Жене кесе (београд), Поноћни каубој (Нови Сад) (21). Недеља, 31. октобар – ЦК 13: Свирка за “Ноћ вештица” – Регмен (Нови Сад) (21).

“No}i muzeja” na Petrovaradinskoj tvr|avi. To je stvarno bila odli~na svirka, s publikom koja je kru`ila i zadr`avala se da ~uje {ta to svira Pono}ni kauboj. * Pa, {ta svira, za one koji vas ne znaju?

- U su{tini je to dobar, iskreni rokenrol, s a svim onim primesama i uticajima bendova koje volimo da slu{amo. Ne eksperimenti{emo mnogo, a takva nam je i postava: gitara, bas, bubaw i vokal. Zrica, Alek, ]omi i \oka, to je Pono}ni kauboj, sa svim onim {to nas je krasilo i pre dve

Два на ест пе са ма Na CD-u “Hotel za pse” nalazi se 12 numera: 1. “Daj mi taj bluz”, 2. “Jo{ uvek ima nade za nas”, 3. “ Grad duhova”, 4. “Dole na ulici”, 5. “Put”, 6. “Ti i ja”, 7. “ Ja polako nestajem”, 8. “Mesec”, 9. “La`”, 10. “Radio haos”, 11. “Bube”, 12.

“Korak po korak”.

ОКТОбАР

НОВЕМбАР

Фо то: А. Ер ски

ИЗ

СВИРКЕ

Си гур на ку ћа за ро ке ре

ЊА

decenije, a krasi nas i sada. * Mnogi bendovi do`iveli su okupqawe posle desetak-petnaestak, pa i 20 godina. Vi ste jedan od retkih koji je to prakti~no uradio u originalnoj postavi, ili bar onakvoj u kakvoj je najdu`e trajao i bio prepoznatqiv u svoje vreme?

- Imali smo tu privilegiju i iskoristili smo je. Da se razumemo, mi ne `ivimo od svirke, ali veoma u`ivamo u onome {to radimo. Na{e pesme su na srpskom jeziku, sa jasnim porukama koje lako dolaze do slu{alaca.

Najlep{e nam je kada se na koncertu svi zajedno dobro ose}amo, pa verujemo da }e tako biti i u subotu na pro-

mociji “Hotela za pse” u “Studiju M”. * Uporedo s promocijom CD-a, uveliko radite i na novom materijalu. Oni koji su bili na proslavi desetogodi{wice “Raskr{}a”, mogli su da ~uju i novu pesmu “Plan”?

- Imamo ura|ene ~etiri nove pesme, od kojih }emo verovatno neku svirati i u subotu. Novi materijal razlikova}e se od dosada{weg, ali samo po tome {to smo kao qudi postali zreliji, verujemo i svira~ki jo{ kvalitetniji. U su{tini, bi}e to prepoznatqiv zvuk Pono}nog kauboja, mo`da za nijansu sporiji, s ne{to dtuga~ijim aranm`manima ali isto tako `estok, s jasnom porukom. Ukratko, bi}e to pesme od 3,5 minuta sa sna`nim refrenima, jer to je u su{tini rokenrol koji sviramo. Са ва Са вић

СУКОБ ИНТЕРЕСА - ПОБЕДНИК ТАКМИЧЕЊА БЕНДОВА У ЕМИСИЈИ “LI VE SHOT” ТВ КАНАЛА 9

Никада нећемо издати албум

Б

end Sukob interesa svojim humorom i pesmama, kao {to su “Jebi se Evropo”, “Ventilator”, “Hvala” transparentno je prozvao sve strukture na{eg dru{tva, a inspiraciju je prona{ao u apatiji mladih iz Zrewanina, odakle i dolazi. Originalnim i vrlo kreativnim tekstovima ~lanovi benda slede istinski put rokenrola, a za “Mikrofoniju” Sr|an Devi} i Vladimir ^i~a otkrivaju ambicije, mi{qewe o religiji i planove za budu}nost. * Otkud Sukob interesa u emisiji “Li ve shot”?

- Nismo ni znali da je to bilo takmi~ewe bendova, jer da smo znali, sigurno ne bismo ni svirali. Ali kada smo do{li, `iri nam nije dao da odemo. * [ta je po vama presudilo da pobedite?

- Nismo se folirali pred kamerama i jedini nismo prekidali snimawe kada ne{to pogre{imo, a nismo se {minkali ni kostimirali pred nastup.

Bili smo isti kao i na probi kod ku}e i mislim da je najbitnije kod rokenrol benda da se ne folira. * Ko vam je na takmi~ewu od bendova ostavio najja~i utisak?

- Bend Uvertira, jer deluje prirodno i ima taj klina~ki {arm gde se vidi razlika kada su ~lanovi popla{eni i kada su samouvereni. Mislim da nisu pobedili zbog vaspitawa stare {kole rokenrola – jeste da ste najboqi i da zaslu`ujete da pobedite, ali po{to ste „mali”, ima vremena da zaslu`ite, pa }ete znati to da cenite. To je gre{ka!

Kada smo mi bili klinci, tada nam je trebala pobeda i podr{ka, a ne sada kada nam ta vrsta pa`we ne treba. * Gde nalazite inspiraciju za tekstove?

- Inspiracija nam je okru`ewe. Nije nam toliko te{ko da napi{emo tekst, jer uglavnom prepri~avamo ono {to nam se desilo,

dok je stil pisawa po ugledu na Ateiste: da pri~a{ na jeziku svoga sela i da te je briga da to di`e{ na metafizi~ki nivo. * To ne zna~i da su vam i ambicije na lokalnom nivou?

- Na{e ambicije od kada sviramo su da izdamo album, ali to se nikad ne}e desiti, jer qudi ne `ele da izdamo album, onakav kakav mi `elimo. Nisu problem psovke u tekstovima, jer izdava~ima ne trebaju bendovi koji imaju sadr`aj, ve} fini momci sa {a-la-la muzikom ili onim la`nim besom. Mi smo se jo{ sa 16 godina dogovorili da sviramo ono {to volimo, a ne ono po ~emu }emo biti poznati.

17

ИН

Р ТЕ

ВЈ

У

* U pesmi „STR Crkva” pevate protiv crkve i religije. [ta ~oveku drugo preostaje?

- Mislim da svaki ~ovek treba da pogleda prvo sebe u ogledalo i sredi se, a tek onda da se pridru`i velikim grupnim organizacijama. Svakim danom u na{em okru`ewu pojavquju se qudi koji srbuju i u ime Boga i crkve ~ine nasiqe nad drugima. E, mi pevamo protiv crkve, da ih nerviramo. * Kako je nastala pesma „Hvala”?

- Nastala je posle zrewaninske gitarijade, jer su nam organizatori, neka nevladina organizacija, rekli da }emo imati snimke, albume, CD, spotove, ali na kraju nismo ni pi}e dobili. Ti mladi koji se navodno bore za qudska prava pokupili su pare. Po{to smo kao klinci sve to pro{li i znali da ne}e biti ni{ta od obe}anog, re{ili smo da napravimo jednu pesmu za wih... * Ko i gde u Zrewaninu naj~e{}e organizuje svirke?

- Kulturni centar u Zrewaninu organizuje svirke, {to je odli~na stvar, jer bendovi imaju gde da sviraju, ali isto tako i nije dobro, jer mo`e bukvalno svako da svira. Nema kriterijuma, i onda ta svirka bude lo{ija od probe. Ranije, kada smo zvali qude da do|u u Kulturni na na{ koncert, nisu nam verovali da sviramo, a sada do|e bend, pita kada je slobodan termin, dobije 5000 dinara, ako se odrekne karata (besplatan ulaz) i do|e wih deset na svirku. * Koji su planovi za budu}nost?

- Kada zavr{imo sa nekom celinom pesama to }emo u kompjuteru u nekom folderu da zavedemo kao album i sve slede}e pesme bi}e novi album. Do sada imamo ve} neka ~etiri foldera. Snimili smo pola novog albuma, koji }e opet zavr{iti na USB-ovima na{ih prijateqa, a pravimo i mjuzikl protiv religije. Дејан Влашки

SVE PREDLOGE, PRIMEDBE, POHVALE I SUGESTIJE MO@ETE SLATI NA e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs

Субота, 6. новембар - СКЦ ФАбРИКА: Рок концерт “Улице против фашизма” Bric khe ads (Нови Сад), Пасматерс (Хрватска), Red Union (Нови Сад), De af ness By No i se (Хрватска) (почетак у 21 сат). Петак, 12. новембар – ДВОРИШТЕ: От ва рање клуба уз свирку УМТ (Нови Сад) (21). ТОП 10 OKTOBAR 2010.

91. Emi nem fe at. Ri han na – Love The Way You Lie 92. Katy Perry – Te e na ge Dre am 93. Ta io Cruz – Dynamite 94. Lady Gaga – Alejandro 95. Rob bie Wil li ams & Gary Bar low - Shame 96. Flo Ri da fe at Da vid Gu et ta – Club Cant Handle Me 97. Katy Pe rry fe at. Sno op Dogg – California Gurls 98. Yolan da Be Cool & Dcup – We No Speak Americano 99. B.o.b. fe at H. Wil li ams of Pa ra mo re – Airplanes 10. Sha ki ra fe at. Fres hgro und – Waka Waka

ВРЕМЕПЛОВ

Диланоманија

edan od najve}ih pesnika i J umetnika uop{te, 21. oktobra 1962. godine snimio je svoj

prvi album „Bob Dylan“. Bob Dilan je tada bio dvadesetogodi{wi momak koji je album snimio sa gitarom i usnom harmonikom, po kojoj je kasnije postao prepoznatqiv. Zanimqivo je da je snimawe i produkciju albuma zavr{io u toku jednog dana sa minimalnim tro{kovima.

Robert Alen Zimerman, ro|en je u Dulutu, Minesota, a karijeru je po~eo u kafanama sviraju}i narodne pesme, dok je bio na kolexu. Inspirisan Henk Vilijamsom i Vudi Gatrijem, Dilan je slu{ao bluz koji je kasnije obele`io wegovo muzi~ko stvarala{tvo. Uticaj Dilana u modernoj muzici je vanplanetarni, {to dokazuju i nagrade koje su mu uru~ene: „Oskar“, „Pulicerova nagrada“, neverovatnih 11 „Gremi“ nagrada za `ivotno delo, ameri~ka nacionalna medaqa za umetnost i humanost...

Snimio je ~ak 34 albuma, u kojima su se preplitali zvuci bluza, rokenrola, folka i kantrija. Ve} 22 godine Bob je na turneji i svira preko 100 koncerata u toku godine! Ove godine, 6. juna, Bob Dilan je nastupao u „Beogradskoj areni“. Д. В.

Priredio: Sava Savi}

18

DNEVNIK

nedeqa24.oktobar2010.

RUDNICI I U 21. VEKU ODNOSE @IVOTE

„DNEVNIKOV” RAPORT IZ PARIZA

Opasan put u sredi{te zemqe

BUKINISTI – PROFESIJA U IZUMIRAWU

Malo }aknuta kulturna ba{tina o voli kwigu a pomisli na Pariz, najpre }e mu pasti na pamet famozne zelene “kutije” na kejovima Sene, pune kwiga. Uz wih `ivopisni prodavci, sve osobewak do osobewaka, otkrivate to kada vam preporu~uju i hvale razloge za{to vam je ba{ ta kwiga preko potrebna. Originalnost

K

bukinista i wihov istorijski doprinos kulturi u razvoju grada u~inili su da ih UNESKO uvrsti u svetsku kulturnu ba{tinu. Ovo uzmimo za lep{u stranu medaqe.

“Kada bismo prodavali samo stare kwige i {tampane hartije ne bismo imali od ~ega da `ivimo”, `ali se bukinista sa vi{e decenija sta`a iza sebe svojim kupcima sa trotoara. Drugi, ina~e pisac, pro{iruje pri~u pozivaju}i se na dokaze o izumirawu profesije. Ka`e da, kao {to su na po~etku XX veka nestale vodono{e (prodaja pitke vode po doma}instvima), odr`avaoci javnih satova (mehanizmi precizni i komplikovani), ili odr`avaoci uli~ne rasvete (lampe na gas trebalo je paliti i gasiti), tako danas, kada je kwiga doprla do super, hiper i mega-marketa, prodaje na Internetu, kao i u iskqu~ivo numeri~kom obliku, bukinisti~ka svrha se iscrpquje. Ukratko:

ne mo`e se bez prodaje suvenira, novih razglednica i svakakvog, istina ne uvek odbojnog – ki~a.

Za ove argumente pariska op{tina nema previ{e osetqive u{i. Osim kwige dozvoqava jo{ 25 posto druga~ije robe. I napla}uje kazne. Wen kqu~ni argument je da su 250 korisnika kutija ove dobili besplatno, za kulturne i turisti~ke potrebe grada.

O~ito da je nesporazum izme|u istorijskog prilago|avawa jedne profesije u transformaciji i wene muzejske svrhe, previ{e kruto i birokratski shva}ene.

Kako re~e jedan od bukinista, ni ~inovnici op{tine vi{e ne dolaze na posao u krinolinama, smokinzima, silaze}i iz ko~ija vu~enih kowskom zapregom.

Pojavila se i ideja da oni koji mogu da nastave da `ive od zarade nastave po starom, potpomognuti pomalo finansijski iz op{tine, a da novi sa~uvaju spoqni izgled kutija i preimenuju se u suveniriste, pla}aju}i porez kao i ostala sli~na bran{a.

U svakom slu~aju, re{ewe nije na vidiku. Razlike izme|u profesionalnih ~istunaca i pristalica promena u poslu tolike su da bi stvarawe jednog sindikata ili asocijacije svih zainteresovanih bilo po`eqno. Olak{alo bi posao op{tinskom, isuvi{e administrativno raspolo`enom duhu.U nedogled dakle, a kogod po`eli da po starinski ~eprka po kwigama i prona|e neku zanimqivu koju nije ni tra`io, preostali pariski bukinisti ga i nadaqe ~ekaju ra{irenih ruku.

D. S.

FRANCUZI BRENDIRAJU SVOJE HOTELE

Postoja}e i „palasi” vi znamo da 5 hotelskih zvezdica garantuju najve}i hotelski komfor, pa kada nam ka`u da u nekim zemqama, pozla}enim od nafte koja pr{ti, postoje i hoteli sa sedam zvezdica, zapitamo se o kakvom je na~inu sticawa ovih presti`nih oznaka re~. Jer pogled iz hotelske sobe na beskrajni pustiwski pesak krwi utisak o mogu}oj laganoj {etwi po okoli{u.

Komfor zasnovan na potpunoj izolovanosti od prirodne sredine mo`da i donese jo{ po koju zvezdicu, ali kako – ne zna se.

Jednako tako mo`emo da se zapitamo kakva je razlika izme|u

S

jedne, dve ili tri zvezdice. Kada su u pitawu turisti~ki zvani~nici, kriterijumi nekako po~nu da se zapetqavaju i mute. Ukratko: ~itav sistem dodeqivawa zvezdica ima neki razlog za postojawe, ali u pogledu primene mawkaju precizni standardi. Za vi{e zvezdica najzainteresovaniji su poreznici. Za mawe, sami hotelijeri.

Dakle, ~itav je sistem uglavnom proizvoqan i po~iva na nekoliko objektivnih merila: povr{ini soba i prate}ih prostorija (restorani, bazeni, trim sale…), raznovrsnosti usluge, kao i urbanom polo`aju samog hote-

la. Cena usluge spada, tako|e, u objektivne kriterijume. Subjektivne kriterijume ~ine geografska pozicija, zastupqenost i dostupnost arhitektonskog i umetni~kog blaga u unutra{wosti, istorijski zna~aj zgrade itd.

Utoliko je inicijativa Herva Novelija, francuskog sekretara za turizam, zami{qena da sprovede jedan novi za{titni standard mimo postoje}ih zvezdica, nai{ao na plodno tlo. Ne treba smetnuti s uma da Francusku godi{we zvani~no poseti u proseku 75 miliona turista. Na to se pridodaje jo{ petnaestak miliona tranzitnih putnika i nepoznat broj posetilaca koji odsedaju kod rodbine i poznatih. Prihodi i ugled najve}e turisti~ke sile na svetu, dakle, zahtevaju i te kako rad ma{te – na svakom koraku.

Tako se ovih dana razmatra uvo|ewe do sada nepoznate kategorije pod nazivom palas. Re~ je o nekoliko zdawa s poprili~nom istorijom iza sebe, simbolizovane luksuzom i pogotovo – slavnim gostima. Odmah se pomisli na Moris (Meurice), Krilon (Crillon) ili Bristol u Parizu, ali isto tako i Karlton i Martinez u Kanu.

Inicijativa }e, budu}i da je podr`ana i od predsednika vlade Fransoa Fijona, sasvim izvesno dobiti svoj pompezni epilog. Postoja}e uskoro, dakle, i palasi, premda u o~ima zakona takva klasifikacija ne zna~i ni{ta. Pa ipak, svakom kome je do statusa, i takav fali~an znak standardizacije hotelskih zdawa i usluga ~ini}e jo{ jedan dodatni znak presti`a.

D. S.

edan rudar je poginuo, a trojica su povre|ena kada se preksino} na dubini od oko 1.200 metara uru{ila jama u rudniku ugqa Ridultovi na jugu Poqske. Na`alost, ova vest bi verovatno pro{la potpuno nezapa`eno, mo`da ~ak i u samoj Poqskoj, da mediji i wihovi konzumenti jo{ uvek nisu pod utiskom ~udesnog izbavqewa 33 ~ileanska rudara iz dvomese~nog zato~eni{tva 800 metara pod zemqom.

Podaci govore da godi{we u svetu u proseku strada 1.200 rudara, a samo ih je u Kini lane poginulo 2.600! Oko 80 posto svih nesre}a doga|a se u toj zemqi, gde je samo izme|u 2001. i 2004. zabele`eno 188 „incidenata” sa vi{e od 10 poginulih. Otuda je mo`da najzna~ajniji efekat sage o spasavawu rudara u ^ileu upravo reakcija kineskih zvani~nika koji su najavili da }e primeniti dodatne bezbednosne mere – 36 miliona dolara ve} je ulo`eno u mere bezbednosti nakon katastofe 2005. u rudniku ugqa Sunxiavan kada je poginulo 210 rudara.

J

Najgore rudarske nesre}e u 21. veku (po broju poginulih) 2005. (Kina) - 210 2005. (Kina) - 169 2006. (Rusija) – 107 2009. (Kina) - 87 2009. (Kina) - 74 2007. (Ukrajina) - 63 2010. (SAD) - 25 2006. (Poqska) - 23 Kineske vlasti dodatno je podstakla i tragedija koja se dogodila u rudniku ugqa u provinciji Henan samo dva dana nakon {to je okon~ana ~ileanska spasila~ka saga – poginulo je 37 rudara. U tom smislu, najavqeno je obezbe|ivawe skloni{ta i prostorija u kojima bi do akcije spasavawa boravili pre`iveli rudari (ono {to su, sre}om, imali rudari u San Hozeu), uspostavqawe sistema komunikacije s rudarima u oknu, boqi sistem nadzora i kontrole. Daqe, do 2015. svi kineski rudnici mo-

la je 2006. kada je zvani~no poginulo 5.000 rudara (nezvani~no, ~ak 20000!), ve} i o desetinama hiqada umrlih od plu}nih i drugih bolesti koje su skop~ane s rudarskim poslom.

Dve najtragi~nije rudarske nesre}e u istoriji rudarstva dogodile se u se u prvoj polovini 20. veka: 10. marta 1906. na severu Francuske poginulo je 1.099 rudara, a 26. aprila 1942, treba li re}i, u Kini, bilo je 1.549 mrtvih. Iako je od tada tehnologija iskopavawa vidno uznapredovala rudarske nesre}e, kako vidimo, karakteristi~ne su i za 21. vek. Ipak, dimenzije tih nesre}a skop~ane su direktno s dostupno{}u novih tehnologija, ali i stro`ijom kontrora}e da nabave kapsule “a la ~ilebolnice su se vratili u svoje uxelom bezbednosti. SAD su, tako, anski Feniks”, kao i drugu opremu rice, pri ~emu sigurno nije posredruga zemqa po eksploataciji za spasavawe. di prezir prema komforu – ve} reugqa, ali s obrnuto srazmernim Ina~e, sa Luisom Urzuom i wezawu tro{kova obezbe|ivawa okbrojem nesre}a: na po~etku 20. vegova 32 druga na povr{inu su izana od uru{avawa, izostaloj kupoka prose~no je 1.000 rudara strada{li uznemiruju}i podaci i o stavini za{titne opreme, neuvo|ewu lo godi{we u nesre}ama, a krajem wu u ~ileanskim rudnicima. Osim ventilacije, skloni{ta… Fatalistog veka taj broj je bio desetotoga da rudnik bakra u Atakami ni ishod je neizbe`an kada se lostruko mawi. ima dugu istoriju tragedija, tamo{i uslovi pomno`e s povoqnom Eksplozija metana i ugqene {wa javnost dobila je i zvani~nu kowukturom: kako je na svetskom pra{ine spadaju u naj~e{}e uzropotvrdu svojih davna{wih sumwi: tr`i{tu rasla cena bakra, kao ke nesre}a u rudnicima (za Kinu vlasnici ~ileanski rudnika ba{ {to je bilo pre nekoliko godina, su tako|e karakteristi~ne i poi ne haju previ{e za bezbednost. tako se pogor{avao crni prosek – plave), ali stru~waci se listom Od 900 tamo{wih rudnika samo 18 tih godina u ^ileu je stradalo izsla`u da su {anse rudara da prezapo{qava zakonom predvi|ene me|u 40 i 43 rudara godi{we, dok `ive ve}e ukoliko poseduju zainspektore za bezbednost!? je u 90-tim prose~ni tragi~ni bi{titnu opremu. Moderna prevenStoga je jasno da }e, ~im se sleglans bio 34 izgubqena `ivota. cija podrazumeva posedovawe apane medijska halabuka, pro}i i meUgaq je, pak, osnova eksplozivrature za otkrivawe prisutnosti deni mesec ~ileanskih vlasti i nog ekonomskog rasta Kine, ba{ odre|enih gasova, ali i instalinacije: bez obzira na to koliko su kao {to je to onomad bio slu~aj u rawe adekvatnog sistema ventilase anga`ovali u akciji spacije, koja ne samo da savawa, koliko su titrali mo`e da predupredi Duboko pod zemqom i daleko od o~iju porodicama rudara u Kampu izazivawe eksplozije, javnosti nema povoqnijeg okru`ewa za ve} i da umawi {tetne nade i koliko su sad spremni da im ispune svaku `equ, primenu dobitne formule kapitalizma: posledice visoke tempoliti~arima sleduje suoperature i stepena mawi tro{kovi – ve}i profit ~avawe s tim da i sami snovla`nosti po zdravqe se deo odgovornosti. I to ne rudara. Ipak, da je mosamo za nesre}u u rudniku u AtakaVelikoj Britaniji na po~etku ingu}e uspe{no prevenirati nesremi. Uostalom, kako je mogu}e da se dustrijske revolucije i kasnije u }e u rudnicima, ne bi to i daqe rudnik koji je ve} bio zatvoren SAD. Kina je najve}i proizvo|a~ bio najopasniji posao na svetu – opet pusti u rad, s tako bednim meugqa u svetu – sa oko 40 posto probez dileme, gori i od lova na krarama bezbednosti koje su umalo doizvodwe – ali i najve}i potro{a~ qevske krabe u Beringovom moru. vele do jo{ jedne u nizu tragedija? budu}i da wene fabrike i domaIako je to odavno svima poznato, Duboko pod zemqom i daleko od }instva tro{e gotovo tre}inu ta ~iwenica se ~esto olako zaboo~iju javnosti, nema povoqnijeg svetske godi{we proizvodwe. U ravqa. Izgleda da nema druge nego okru`ewa za primenu dobitne desetinama hiqada rudnika radi da, zarad senzibilisawa javnosti, formule kapitalizma: mawi trooko pet miliona rudara, a o mizer(i) rudarska okna postanu sceno{kovi - ve}i profit. A mawi tronim uslovima rada ne svedo~e sagrafija novog rijaliti {ou pro{kovi ne podrazumevaju samo bedmo stra{ni podaci o broju stradagrama.

Denis Kolunyija ne plate – pre`iveli rudari iz lih – jedna od najcrwih godina bi-

PUT OKO SVETA

DVE MILIJARDE: Do kraja 2010. dve milijarde qudi }e biti onlajn, a 98 odsto svetskog stanovni{tva }e imati pristup mobilnim mre`ama, procenila je Agencija Ujediwenih nacija za telekomunikacije. Broj qudi koji kod ku}e imaju pristup internetu pove}ao se s 1,4 milijarde u 2009. na 1,6 milijardi u 2010, a samo od po~etka godine na internet se prikqu~ilo 226 miliona qudi.

PFMMMFM: Amerikanac Zahari Adam ^eser (20) priznao je krivicu zbog pru`awa podr{ke somalijskoj islamisti~koj grupi al-[abab i podstivawe napada na autore animirane serije “Saut Park”. Tu`ila{tvo navodi da je ^eser bio nezadovoqan primetnim ismejavawem proroka Muhameda u “Saut Parku”.

STARINA: Astronomi veruju da su na{li najstariju galaksiju u svemiru, koja datira od pre 13,1 milijarde godina. U tekstu objavqenom u britanskom ~asopisu Nature, objavqeno je da se radi o najudaqenijem objektu u svemiru koji nosi naziv UDFy38135539

BORDEL^INA: U katalonskom mestu @onkjeru otvoren je bordel Paradizo za koji vlasnici tvrde da je najve}i u Evropi. U tom mestu, od oko 3.000 stanovnika, u okolini ve} postoji veliki broj bordela, a katalonske vlasti nisu u stawu da se izbore sa prostitucijom koja je u velikom porastu.

MAJSTORI: Poslanici vladaju}e ve}ine u rumunskom parlamentu gre{kom su jednoglasno glasali za predlog opozicije o smawewu PDV-a na pet odsto za neke proizvode kao i za predlog da se ne oporezuju penzije ni`e od 470 evra. Glasawe je, je li, iznenadilo jednako opoziciju, ali i same poslanike vladaju}e ve}ine, koji su priznali da nisu znali za {ta glasaju.

c m y

DNEVNIK

nedeqa24.oktobar2010.

19

ZLATNI KRAQEV KRST IZ @I^E VRATIO SE KU]I POSLE VI[E OD [EST DECENIJA

Kra|a umetnina – zlo~in koji ne zastareva rst od zlata sa drvenom rezbarijom i majstorijama prizrenskih filigrana na metalnom postoqu, koji je kraq Aleksandar Obrenovi} 1889. godine povodom svog miropomazawa poklonio manastiru @i~i, posle vi{e od {est decenija egzodusa vra}en je Srpskoj pravoslavnoj crkvi. U Ambasadi Srbije u Berlinu vrednu relikviju je pre tri dana srpskim svetovnim i crkvenim vlastima predao Hans-Jozef Beker, stare{ina Katoli~ke nadbiskupije u Paderbornu. Kraqev krst je pre`iveo bombardovawe @i~e 1941, ali je ubrzo posle toga otu|en i nadbiskupiji u Paderbornu poklonio ga je vojnik Vermahta godinu dana po zavr{etku Drugog svetskog rata. Tokom posete tamo{wem crkvenom muzeju prepoznao ga je 1991. dugogodi{wi paroh SPC u Dortmundu, prota Tomislav Markovi}, ali je procedura za vra}awe tog sakralnog blaga pokrenuta tek 2003.

– Poruka krsta nije nikada znak pro{losti, nego je re~ o sada{wosti i budu}nosti – rekao je prilikom potpisivawa ugovora o pri-

K

roslava Ili}a, posledwa relikvija nestala u Drugom svetskom ratu koju je na{a crkva potra`ivala, a da se zna da je dostupna.

– Svi ostali predmeti nestali u Drugom svetskom ratu koji nisu trajno uni{teni, prona|eni su – kazao je Ili}, uz napomenu da se i

Hitler i Gering su otimali sve do ~ega su mogli da do|u

Pqa~ka jevrejske imovine Najmra~nije poglavqe u istoriji Luvra je bio period od 1940. do 1944, kada je Pariz bio pod nema~kom okupacijom. Neposredno pre izbijawa rata Monaliza, Miloska Venera i hiqade drugih umetni~kih dela evakuisani su iz Luvra posle temeqne pripreme: upakovani u drvene kutije. Koliko je „komada“ tada skloweno, ne zna se ta~no, pretpostavqa se oko 4.000; neka dela su netragom nestala, ali je ubedqiva ve}ina sredinom 1945. ipak vra}ena u Luvr. Sudbina jevrejskih kolekcija je, zna se, bila sasvim druga~ija: sistematski su opqa~kane. Ve} u oktobru 1940. nema~ka ambasada je bila pretrpana – nije bilo vi{e mesta za ukradene stvari pa su one dr`ane u dve ionako prazne sale u Luvru. Ali ve} u decembru je ~ak pet sala bilo krcato: stotine hiqade umetni~kih predmeta iz jevrejskog poseda sve do samog oslobo|ewa Pariza transportovano je za Nema~ku. mopredaji nadbiskup Beker vladiki `i~kom Hrizostomu Stoli}u.

Nadbiskup je, tako|e, taj ~in protuma~io u kontekstu „napreduju}eg pomirewa dveju crkava“, dok je vladika ba~ki Irinej kazao da je za wega „re~ o malom ~udu“.

Kraqev krst iz @i~e je, po re~ima upravnika Muzeja SPC Mi-

D

a li bi evropska i svetska istorija poprimila druga~iji tok da je pred kraj 1917. godine austrijski general{tabni pukovnik Emil Krenajz, potowi sremskokarlova~ki gra|anin, znao da se u blindiranom vagonu iz [vajcarske, preko Be~a za Rusiju, prevozi glavom i bradom drug Vladimir Iqi~ Lewin?

– Hatte ich ja es nur gewusst, hatte vieleicht das schicksal Europas ganz andere zukunft erlebt! (Da sam samo tada ovo znao, mo`da bi budu}nost Evrope sasvim druga~iju sudbinu do`ivela!) – zapisao je i debelom linijom podvukao pukovnik Emil Krenajz u svom dnevniku, koji je pedantno i bri`qivo vodio. Bi}e da je ovaj ~ovek vrhunskog obrazovawa i {irokih interesovawa ~esto razmi{qao o tome, jer kao da nikad nije pre`alio to {to su ga „okolnosti” omele da spre~i odlazak Lewinovog voza u Rusiju.

Naime, kao na~elnik Op{teg odeqewa za transport pri Glavnom general{tabu u Be~u, Emil Krenajz je dobio novembra 1917. godine zape~a}eni koverat kao izuzetno poverqiv dokument u kom je stajalo da „blindirani vagon kompozicije iz [vajcarske, odre|enog datuma i ~asa, ima proslediti neotvoren preko austrijske teritorije, od ulazne do izlazne granice”. Nakon dva dana stigla je preporuka s vrha da odmah ispuni ono {to mu je nare|eno, i to pod pretwom sankcija „koje }e utoliko biti rigoroznije po{to je on visoki oficir”. Na kraju je do{lo do potpunog preokreta situacije i Krenajz je elegantno sklowen na nekoliko dana sa svog mesta.

Prvi, a pogotovo Drugi svetski rat, promenili kulturno-istorijsku i umetni~ku geografiju u Evropi. Poznata je slika iz Firence s prole}a 1945. godine: u grad ulazi konvoj ameri~kih kamiona natovarenih delima svetovne i sakralne umetnosti koje su

daqe traga za relikvijama nestalim u ratovima na prostoru biv{e Jugoslavije, te da bi uskoro trebalo da bude formirana komisija na republi~kom nivou koja }e se baviti tim pitawima.

U svakom slu~aju, pronalazak kraqevog krsta je po ko zna koji put upozorio na ~iwenicu da su

tokom rata iz Toskane u Ju`ni Tirol prebacile snage Vermahta.

Kra|e umetni~kih dela, pogotovo sakralnih, imaju jak emocionalni naboj: nije naru{eno samo ne~ije pravo nego i ne{to {to spada u deo identiteta, a to opet izaziva reakciju mr`we i `eqe za osvetom. Zato je i razumqivo to {to je odvajkada funkcionisala politi~ki motivisana restitucija: ve} je povratak ^etiri kowa sa ostrva San Marko kraj Venecije, koje je francuska vojska odnela 1798. u Pariz, a Austrija ih 1815. vratila, pokazala da kada je re~ o svetiwama – nema kratkog pam}ewa.

Kada je Kina tra`ila tokom pro{logodi{we aukcije u Parizu povra}aj dve bronzane glave iz 18. veka (mi{a i zeca) koje su 1860. ukradene iz Letwe palate u Pekingu tokom pqa~ke francuske i britanske vojske, kolekcionar Pjer Ber`e je to odbio dodaju}i u cenu skulptura i „slobodu za Ti-

bet“ – na tipi~no francuski na^iwenica je da okupacio~in kombinuju}i slobodu i umetNema~ka duguje ve} prene vlasti nost – {to je, naravno, izazvalo ko 60 godina Rusima za uni{tile i salve besa u kineskoj {tampi. To opqa~kanu umetnost iz ukrale dve je bio jo{ jedan aktuelan primer Drugog svetskog rata. Vertre}ine poqskog milenijumske pripovetke koja damaht je iz Carskog dvorca tokulturnog blaga i tira jo{ iz anti~kih vremena, o kom rata pokrao ~uvene ru~umetni~kih dela, kra|i i restituciji kulturnih no izrezbarene sobe i anti~ke ali i da su 1943/44 dobara. komade i sredwovekovno oru`je prilikom bombardoOsamnaest ili devetnaest vekoiz Ermita`a, stare slike, porvawa [lezije, u Poqva pre Hrista elamitski vladar celan, biblioteke i arhive. sku sklowene kwige Kuter Prvi preneo je statuu vaviPrema proceni ruskih istoriiz Pruske dr`avne lonske bogiwe plodnosti Nanaje u ~ara, re~ je o nekih dva miliona biblioteke („Berilsvoj grad. Nakon velike vojne akumetni~kih dela i 15 miliona nke“) – delovi Bahove, cije statua se vratila ku}i – asirkwiga.

Betovenove, Farnhageski kraq A{urbanipal ju je u 7.

Ali potra`ivawa idu i u nove, Lesingove i Luveku pre nove ere povratio i o toobrnutom pravcu, jer je na terove zaostavme ostavio zapis. Izme|u wenog kraju vojne Staqin i {tine, leotu|ivawa i vra}awa u Vavilon sam napla}ivao gendarne nije pro{lo mawe od 1300 godina – pqa~ku sovjetzbirke {to je vi{e nego upe~atqiv dokaz skih kulturnih vazduo dugotrajnom pam}ewu `rtava dobara, odnev{i { n o g kra|e kulturnih dobara. recimo [limasaobraMotiv kra|e hramova pojavio novo trojansko }aja, kao i se i u antici: u Eshilovom „Agazlato, koje je Crvena arhivalije iz memnonu” iz 5. veka pre Hrista, armija zaplenila 1945. u Berlinu. crkvenog i privatnog poseda. ve} na po~etku komada KlitemnePoznato je i da je Dvorska bibliPoqacima je te{ko palo {to se stra upozorava na pqa~ku Troje i oteka iz Gote, u vreme „drugova iz te stvari Nemci uop{te potra`ipreti bogovima spremnim na osvesaune“ Jeqcina i Kola, izdejstvovali – oni ih nisu opqa~kali, gotu. Nije slu~ajno nastao ni monuvala povra}aj 5.000 vrednih kwivorili su, nego su tamo bile zatementalni reqef krajem 1. veka u ga koje su ruski vojnici odneli u ~ene jo{ pre promene granice izRimu u znak se}awa na pqa~ku JeMoskvu, zauzvrat poslav{i komme|u dve dr`ave. Jednostavno, nerusalima u vreme cara Tita, ~iju pjutere i {tampa~e u vrednosti ma~ko stanovni{tvo je stotinama pobedu je – poga|ate – karakteritada{wih milion maraka. godina naseqavalo pre|a{we prusala pqa~ka. Nekih 18. ske isto~ne oblasti, ali vekova kasnije, 1813. gowihova dela, ipak, ne Pqa~kawe sakralnog blaga ima dine, podsetili su se Tipripadaju istoriji tog ta i u napoleonovskoj danas poqskog regiona jak emocionalni naboj, jer time nije Francuskoj: velika vaza nego Nema~ke: zato je naru{eno samo ne~ije pravo, nego i od porcelana iz Sevra neprimerak biblije Marne{to {to spada u deo identiteta stala je u Rimu, i ugledatina Lutera koji je bio u la svetlo dana na sasvim fondu nekada{we Prudrugom mestu – u Parizu.

Danas je sasvim jasno da ske biblioteke iz Berlina i vraSistematska lista sovjetskih evropska pravila povra}aja me}en iz poseda krakovske bibliotekulturnih gubitaka u Drugom |usobno opqa~kanog kulturnog ke premijeru Gerhardu [rederu 6. svetskom ratu i dan danas tra`i blaga podrazumevaju zajedni~ki decembra 2000. inventuru eksperata, ali i u~erad, proveru i potragu, kao i Na kraju nije zgoreg navesti da {}e ameri~kih stru~waka, budu}i ugovore na me|udr`avnom niu institucijama kulture u Srbiji, da je deo dobara zavr{io u zoni zavou. No, uvek se ponovo postaprema informacijama do kojih je padnih saveznika posle rata. vqa pitawe kriterijuma – va`e do{ao „Dnevnik”, vi{e nema poOtvaraju se arhive tajnih slu`bi, li oni pravni, nacionalni ili hrawenih pokretnih kulturnih pra{wavi depoi, pro~e{qava cristorijski? Najboqi je, ipak, dobara koja su po~etkom devedeseno tr`i{te... S druge strane, vezdrav razum, u sprezi s priznatih evakuisana iz katoli~kih cr}ina direktora ruskih muzeja bivtim civlizacijskim i kulturnokava i samostana. Ta~nije, sve {to {i su oficiri KGB-a i ~esto se istorijskim standardima. Zbog je bilo u ovda{wim deopima – vrapojavquju kao „vlasnici” opqa~toga je potreban institucional}eno je. To prakti~no zna~i da su kanog blaga – recimo delova jeni dijalog, bez obzira {to se rapredmeti koji nedostaju pokradevrejskih kolekcija iz sanktpeterdi o asimetri~nim zlo~inima: ni i da je sada na redu – policija.

Reqa Kne`evi} bu{kog Ermita`a. poznato je, naime, da su nema~ke

NEOBI^NA PRI^A O PUKOVNIKU EMILU KRENAJZU, MAJURCU, KARLOV^ANINU, BE^LIJI I JUGOSLOVENU

„Mogao sam da zaustavim Lewina!”

Preko veza u obave{tajnim we na Vojnoj akademiji Austroukrugovima ubrzo je pukovnik garske monarhije. Od malena je Krenajz saznao da je u blindirabio zainteresovan za svet oko senom vagonu, zbog ~ijeg su ga probe, a sve {to bi mu se tokom {kolaska poslali na slu`beni put, lovawa u Karlovcima i u bio glavom i bradicom – drug LeAustriji doga|alo, bele`io je win. olovkom i bojama na papiri}ima.

– O~igledno – zapisao je kaOd slikarskog pribora i platna snije Emil – naredbodavac je bio nije se odvajao do posledwih tredobro upoznat sa sadr`ajem blinnutaka u `ivotu. Ostavio je iza diranog vagona i imao je posebne razloge da to ostane u najve}oj tajnosti.

Tek, retki su Karlov~ani koji znaju da je ovaj negdawi austrijski oficir i potowi direktor Dunavskog parobrodskog dru{tva, a zapravo slikar, vinogradar i vinar, `iveo u wihovoj varo{i, a jo{ mawe je onih koji su o wemu ne{to vi{e ~uli. Pre 12 godina u Karlova~kom muzeju prire|ena je izlo`ba wegovih radova sakupqenih iz ustanova i privatnih kolekcija, ali se ~ini da to ipak nije bilo dovoqno da se sagleda sva pitoresknost wegove li~nosti. Najve}i korak u nameri da ne i{~ezne se}awe na wega na~inila je napisav{i kwigu “Odoleli zaboravu” Mirjana Kon~ar - \ur|evi}, u ~ijoj je porodici u Kar- Pukovnik Krenajz u Be~u 1912. lovcima pukovnik boravio do sebe mnogo nedovr{enih slika, smrti. za koje je pred smrt rekao da }e se Emil Krenajz je rodom iz Pe„vaqda jednom na}i neko ’mazalo’ trovaradina, odnosno Majura. Rokoje }e ih dovr{iti”. Pejza`e je |en je 1872. u skromnoj porodici radio akverelom, mrtve prirode nema~kog zanatlije. Zavr{io je uqem, portrete olovkom ili paKarlova~ku gimnaziju s odli~stelom. Nije `eleo da izla`e to nim uspehom i nastavio {kolova{to je radio iz ~istog zadovoq-

Nakon rata po~eo je da radi u Beogradu u predstavni{tvu Dunavskog parobrodskog dru{tva, a `iveo je malo u prestonici, a malo vi{e u Sremskim Karlovcima: kod ro|aka u porodici Kon~ar - \ur|evi}, kod Jelisavete i Koje. Ku}a u kojoj je `iveo u Karlovcima, u Ulici mitropolita Stratimirovi}a, danas pripada

„Jugosloven sam ili niko”

stva, tako da je jedina wegova izlo`ba zapravo ta, prire|ena u Karlova~kom muzeju 1998. godine.

Po zavr{etku vojne Akademije i kao dobar poznavalac re~nih puteva dobio je mesto u u Odseku re~ne flote pri Glavnom general{tabu u Be~u, gde je `iveo.

Prvi svetski rat provodi u Be~u obavqaju}i pomenute du`nosti na~elnika Op{teg odeqewa za transport pri Glavnom general{tabu. Spisi ka`u da je pomogao mnogim ratnim zarobqenicima, me|u kojima je bilo i dosta Srba.

Krajem rata odlikovan je za izuzetnu humanost pokazanu tokom rata visokim priznawem, orednom viteza Malte{kog reda, na predlog Me|unarodnog Crvenog krsta.

obrazlo`io time da od „nove vlasti u Austriji, koja je fa{isti~kog opredeqewa, ne `eli da prima vi{e ni jedan pfening”. Prilikom popisa u Karlovcima 1941. godine izjasnio se kao Jugosloven, a kada su mu rekli da to vi{e ne postoji, odgovorio je da je onda – “niko”. Kasnije su mu ponudili da postane ~lan Kulturbunda, odbio je i kazao da se smatra Jugoslovenom. Nakon provere, ponovo su ga pozvali, na {ta je on odgovorio je:„Ja, dodu{e, jesam Emil Krenajz, ali Jugosloven”, posle ~ega su ga ostavili na miru.

Tokom rata u ku}i u Karlovcima sa wim su bile Jelisaveta i dve starice. Jelisavetina deca i mu` `iveli su u Beogadu. Verovatno je ta ~iwenica, a potom i razvoj doga|aja nakon rata, naveo Karlov~ane na sumwu u prirodu Emilovog i Jelisavetinog odnosa. Wu, ina~e, pamte kao `enu izuzetne lepote i elegancije, a kada govore o woj i “onklu”, kako su Emila svi zvali, ~ine to sa posebnim prizvukom u glasu. Pedesetih godina Emil Krenajz je dobio od Sekretarijata za narodnu Do kraja uz one koje je jako voleo odbranu SFRJ re{ewe o dodeporodici [ovqanski. Ubrzo je li pukovni~ke penzije. Umro je oti{ao i u penziju, posvetiv{i 1954. godine i sahrawen na pravose lovu, ribolovu, vinogradarslavnom delu grobqa na Magarstvu i naravno, slikawu. ~evom bregu, u porodi~noj grobRevoltiran politikom nici Kon~ar -\ur|evi} i poroAustrije koja se pribli`avala dice Milo{evi}. Nema dileme, Hitlerovoj nacisti~koj ideolouz one koje je jako voleo.

Zorica Milosavqevi} giji, odrekao se penzije. To je

20

nedeqa24.oktobar2010.

OGLASI

DNEVNIK

c m y

DNEVNIK

OGLASI

nedeqa24.oktobar2010.

21

22

nedeqa24.oktobar2010.

OGLASI

DNEVNIK

AGENCIJA, iskqu~ivo za bra~no posredovawe u zemqi, inostranstvu. Organizuje do~ek Nove godine za ~lanove i sve slobodne. Pozovite. Telefon 021/496-382.

13382

DO^EK Nove godine! Krupaw, trodnevni aran`man 7.900, Budimpe{ta 135E, Be~, Berlin, Rim, Vencija, Prag, Lisabon.

Pla}awe na rate. Telefon 021/400-148.

13383

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

12999 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni.

Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

13000 ^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Priprema za malu maturu. profesorica. Telefon 021/530-088.

13390 NE DOZVOLITE da va{e dete po~ne sa slabim ocenama iz matematike ili fizike. Profesor sa vi{egodi{wim iskustvom.

Telefoni: 062/235-923, 062/1945568.

13409 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482.

13479

NUDIMO pomo} starijim osobama, ku}nu negu, zdrastvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

388918 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

13001 USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo.

Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062.

13024 PREVOZ nepokretnih i osoba sa invaliditetom sanitetskim vozilom na svim destinacijama.

Dugogodi{we iskustvo. Telefon 063/594-494.

11657 VI[I FIZIOTERAPEUT, maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, raume, povrede ko{tano-zglobnog sistema.

Kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija - aparati. Telefon: 064/216-54-24.

13336

STUDENTU izdajem sobu, blizu fakulteta, Liman 1. Telefon 454-140.

13283

IZDAJE se komforna soba za studenta, u centru, sa upotrebom kuhiwe i kupatila za 70E. Telefon 064/303-76-22.

13313 IZDAJEM name{tenu sobu sa dva le`aja, centralno grejawe i upotreba kupatila. I sprat kod Satelitske pijace. Telefon 021/769-176 i 504-629.

13321 NA TELEPU izdajem name{tenu sobu, kuhiwu, kupatilo i predsobqe. Ima tri le`aja, grejawe na gas, poseban ulaz. Telefon: 021/503-224.

13291

IZDAJEM name{ten, nov dvoiposoban, Ul. cara Du{ana. Cena 220E. Telefoni: 062/9613-212, 021/6618-222.

388905 IZDAJEM garsoweru i dvosoban stan na Limanu II i na Novom nasequ, vrlo povoqno! Telefoni: 065/2019-004, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

388910 IZDAJEM name{tenu garsoweru.

Tel. 021/6369-163, 064/304-75-99.

12121 IZDAJEM jednosoban stan na Bul. oslobo|ewa, tre}i sprat, dva le`aja, TV, ve{ ma{ina, plakari, sve novo, 210 evra mese~no!

Telefoni: 063/7-315-135, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

388912 IZDAJEM troiposoban stan od 100m2, kuhiwski elementi, name{ten. Maksima Gorkog. 200 evra + depozit! Hitno! Telefoni: 063/7-315-135, 021/6624-325, ({ifra:14369), www.solis-nekretnine.com.

388913

IZDAJEM na Grbavici stan 35m2 mo`e name{ten ili prazan, za stanovawe ili kancelariju useqiv od 1. novembra. Telefon 528-137.

389138 IZDAJEM na Detelinari dvosoban stan 48m2 prazan ili name{ten cena dogovor. Telefon 528137.

389139 IZDAJEM, Radni~ka nov ~etvorosoban stan 126m2 prazan, i ekstra name{ten 90m2 odmah useqivi. Telefon 528-137.

389140 IZDAJEM nov stan sa klimom 41m2, jednoiposoban, sa name{tenom kuhiwom u Cara Du{ana, dvori{na strana, cena 170E+depozit. Telefon 064/6138280.

389163 BULEVAR, izdajem dvoiposoban name{ten stan, telefon, klima, kablovska, CG, cena 200E + depozit. Telefon: 063/746-0514 i 064/033-8217.

12423 IZDAJEM dvosoban komforan stan. Telefoni: 021/455-967, 063/8654-694.

12698 IZDAJEM dvosoban stan u ku}i, na du`e vreme, bra~nom paru.

Blizu Matice srpske. Dogovor.

Telefon 064/495-23-19.

12723 IZDAJEM garsoweru 28m2 ulica Gogoqeva 29. Grbavica. Telefon 464-256 od 18 ~asova 12766

OGLASI

DNEVNIK

IZDAJEM dvosoban komforan stan 65m2, prazan, useqiv, VIII sprat, Liman III. Telefon 6364080.

12998 U NOVOM SADU blizu Sajma izdajem stan 85m2 sa name{tenom kuhiwom. Cema 250 E. Kontakt telefon 062/63-48-41.

13005 IZDAJEM garsoweru 32m2, kompletno name{tena dva le`aja, kablovska, klima, telefon. Studentski grad udaqen oko 1000m.

Jevrejska 23. Telefoni: 063/500346, 060/500-3460.

13019 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, 40m2, kod Limanske pijace, III sprat, studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534276.

13081

IZDAJEM novu name{tenu garsoweru kod Spens-a Ul. Laze Kosti}a, cena 150E. Telefon: 064/460-1133.

13092 IZDAJEM trosoban komforan name{ten stan 81m2 Fru{kogorska 41. Visoki parter, uli~na strana. Telefon 063/52-62-34.

13128 IZDAJEM name{tenu garsoweru `enskoj osobi, ve{ ma{ina, fri`ider, {poret, KTV klima, Ulica Alekse [anti}a. Telefon 063/513307.

13133 IZDAJEM name{ten jednosoban komforan stan 40m2, Ul. Gagarinova, telefon, lift, terasa, centralno grejawe, kablovska, zvati oko 20 ~asova. Telefon: 021/836027.

13154 IZDAJEM jednoiposoban stan, 45m2, Gagarinova, sre|en, kompletno name{ten i opremqen.

Telefon: 021/6338-839 i 063/8610418.

13171

IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan 32m2 za dve devojke nepu{a~e, sve komforno, Ul. Veqka Petrovi}a, 150E mese~no. Telefon 021/425-427.

13196 IZDAJEM name{tenu garsoweru 28m2 sa terasom, ve{ ma{inom, telefonom preko puta Futo{ke pijace. Telefoni: 548-797 i 062/17-46-004.

13197 IZDAJEM sobu za jednu ili dve devojke nova zgrada i name{taj, centar. Telefon 064/2234-770, 021/633-1033.

13222 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan u Rumena~koj br. 100 kod ambulante. Pla}awe mese~no 150 E. Telefon 063/7142-328.

13225 NOVO NASEQE, izdajem prazan dvoiposoban stan na du`i period, CG, KTV, mese~no pla}awe. Telefon: 064/130-5271.

13260 IZDAJEM komplet opremqen dvoiposoban stan u Rumena~koj ulici, povoqno.

Telefon: 064/147-3956.z 13264 RENOVIRAN mawi dvosoban stan u ku}i strogi centar, CG dve odvojene prostorije, ~ajna kuhiwa, kupatilo, telefon. Telefoni: 459-053 064/1971144 13276 CENTAR - jednosoban poluname{ten stan na du`i period, pogodan i za kancelariju. Telefon: 063/891-444-7.

13278 JEDNOIPOSOBAN prazan stan 46m2, Partizanskih baza, CG, izdajem bra~nom paru ili porodici, cena 150E. Telefon: 6360-644 posle 17 ~asova.

13279 IZDAJEM na du`e vreme odli~an nov 2, 5 stan 58m2/I blizu Dunava. Cena 170 E. Telefoni: 6311-157 i 063/194-57-58.

13287 IZDAJEM dvosoban stan 61m2 I sprat potpuno name{ten iza Alma{ke crkve, 150 E. Telefon 063/569-377.

13302 IZDAJEM name{tenu odmah useqivu garsoweru. Telefon 064/304-7661, 445-619.

13322 IZDAJEM povoqno dvosoban komforan name{ten stan u strogom centru na 2. spratu. Informacije na telefon 021/552-802.

13324

IZDAJEM name{ten stan 26m2, telefon, centralno grejawe u {irem centru grada. Telefon 548-083.

13325 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, 52m2, peti sprat, lift, cg, telefon, interfon, terasa, za dve studentkiwe, Liman 4. Telefon 063/733-55-81.

13326 IZDAJEM stan na Podbari, 32m2. Telefon 063/70-34-150.

13330 IZDAJEM jednoiposoban prazan stan, u potkrovqu, 37m2, ul.

Novosadskog sajma, cena 140Evra+depozit.

Telefon 063/369-687.

13337 IZDAJEM dvosoban name{ten stan. Gagarinova ulica. Telefon 063/82-93-902.

13343 IZDAJEM ve}u garsoweru za dvoje name{tena, Kraqa Petra 85, mese~no 160Evra. Telefon 064/38-424-88.

13344 IZDAJEM prazan, po dogovoru name{ten, trosoban stan, drugi sprat, Liman 1. Telefon 064/93319-89.

13347

CANKAREVA, jednosoban, za izdavawe, komplet name{ten, na du`e vreme. Telefon 062/543816.

13352 IZDAJEM garsoweru u zgradi, drugi sprat, Sremska Kamenica, kod instituta, 130E, ura~unati voda, struja, grejawe. Telefoni: 547-375, 064/227-3349.

13369 IZDAJEM studentkiwama name{ten dvoiposoban komforan stan u centru u @elezni~koj ulici, cena 220E. Telefon: 064/4557334 i 063/8807-437.

13371

IZDAJEM studentkiwama ili zaposlenim devojkama name{tenu ku}u pored Medicinskog fakulteta, cena 150E. Telefoni: 064/4557-334 i 063/8747-855.

13373 IZDAJEM lepo name{ten stan za dve studentkiwe, kuhiwa, kupatilo, telefon, tihi deo kod SUP-a. Telefon: 021/6335-397, 6216-613.

13400 IZDAJEM name{ten dvosoban stan, 42m2 na Limanu II, odmah useqiv, cena 200E + depozit. Telefoni: 064/11-87-550, 021/431502.

13401 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, Ul. Pariske komone, (ve{ ma{ina, kablovska) blizu medicinskog fakulteta i sajmi{ta.

Telefon: 063/749-5586.

13402 CENTAR, izdajem jednosoban komforan stan, nova zgrada za stanovawe ili poslovni prostor @elezni~ka ulica. Telefoni.

6614-565, 063/544-968.

13408 POVOQNO izdajem trosoban name{ten stan u centru Novog Sada. Telefoni: 6431-917 i 063/808-5454.

13433 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru kod fakulteta, drugi sprat, 30m2, dva le`aja, ve{ ma{ina, cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

13439 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 30m2, Rumena~ka 45, III sprat, lift, terasa, telefon, kablovska. Cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

13440 IZDAJEM dvosoban prazan stan 52m2, tre}i sprat, Podbara, ul.

Jug Bogdana, pogodan za porodicu, cena: 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

13443 IZDAJEM nov name{ten jednoiposoban stan 40m2, Grbavica, Ul. Tolostojeva 20. Nov name{taj, ve{ ma{ina, cena 200E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

13444 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com.

13445 IZDAVAWE NEKRETNINA uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Telefoni: 021/522-533, 021/523-380. www.stanovi.rs.

13447 IZDAJEM garsoweru novu, name{tenu od 1.11. 2010 ili odmah.

Vuka Karaxi}a br. 5. Telefoni 063/826-18-29 i 063/898-63-97.

13482

POTREBAN kvalitetan - reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 - 120m2 za poznatog klijenta. Telefon 063519533.

13446

KUPUJEM klasi~an dvosoban stan oko 50m2, ukwi`en, starije gradwe, okolina Betanije, @elezni~ke stanice, do 50.000 evra.

Isplata u ke{u! Telefon 063/855-7109, www.solis-nekretnine.com.

388916 KUPUJEMO dvoiposoban, trosoban stan na Limanima, iskqu~ivo zapadne orijentacije, ke{ isplata. Telefon 6624-218.

389103

nedeqa24.oktobar2010.

KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

389141 TRA@IMO za poznatog kupca od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na boqoj lokaciji. Za prodaju pozovite 063/500-213, 063/8680-335.

389088

NOVI BULEVAR 58m2 dupleks, 53.700 nije fiksno www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853.

389043 GRBAVICA - Qermontova ulica, dupleks od 80m2 na ~etvrtom spratu, dvostrano orjentisan, novogradwa...Cena 55.000 evra.

Telefon 063/761-63-64, ({ifra:12699), www.solis-nekretnine.com.

388986

VEOMA povoqno! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom. Informacije 063/4757-65.

13098

HITNO! Odmah useqiva nova GA 25m2, Bul. kraqa Petra, VI sprat, lift, cg, odvojena kuhiwa sa prozorom, dvori{na strana, ukwi`ena, cena 29.900!!! Telefoni: 021/425-653, 6616-324.

389058 FUTO[KI PUT novija zgrada, 24m2 garsowera, ukwi`ena, prvi sprat za 24.500 uz dogovor. Telefon 528-137, 063/538-166.

389143 RUMENA^KA novija garsowera 21m2 na tre}em spratu, odvojena kuhiwa, ima terasu. Telefon 063/811-7331.

389144 NOVA, brzo useqiva garsowera od 25m2 u Ulici patrijarha ^arnojevi}a. I sprat, terasa. Tel. 063/777-6233.

389005 NOVA DETELINARA, novija, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera za 23.900 i na Novom bulevaru, useqivu odli~nu garsoweru od 25m2 za 30.000. Tel. 6368429.

389013 GRBAVICA, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera od 27m2, odli~na za izdavawe. Tel. 063/8288-377.

389014 MI^URINOVA, odli~na, nova, ukwi`ena garsowera od 26m2.

Tel. 636-6952.

389015 NOVO NASEQE, ukwi`en, sre|en, odmah useqiv stan od 28m2 za 31.500. Tel. 636-6952.

389017 NA BULEVARU EVROPA investitor "Moj dom" prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom-uredni papiri. Cena 28.000 evra. Telefoni: 451-318, 523-193.

389068 KOD RIBQE PIJACE u novoj zgradi odmah useqiva prazna garsowera 25m2 terasa, pro{ao tehni~ki prijem. Telefoni: 451523, 063/55-03-87.

389069 U NOVOSADSKOG SAJMA u novoj zgradi garsowera 27m2 na 3. spratu cena 33.000. Telefoni: 451-318, 060/07-30-577.

389070

23

SAJAM, name{tena garsowera 25m2, prvi sprat, odmah useqiva 140 evra, 100m od Sajma. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

389036 PRODAJEM ukwi`enu, novu garsoweru Ul. Petra Drap{ina.

Cena 28.350E. Telefoni: 065/2769594, 021/6618-222.

388900 PRODAJEM garsoweru pred useqewem od 17m2, Telep. Cena 15.000E. Telefoni: 066/502-1984, 021/66-22-677.

388895 PRODAJEM ukwi`enu, novu garsoweru kod Futo{ke pijace, 32m2. Cena 36.050E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6618-222.

388896 HITNO prodajem novu useqivu garsoweru od 26m2 kod Sajma.

Cena 30.900E. Telefoni: 066/5021984, 021/6618-222.

388897 CENTAR - ukwi`ena mawa garsowera, pogodna za izdavawe! [afarikova ulica, cena 28.000 evra! Telefoni: 065/465-8834, 021/427-277, ({ifra:11675), www.solis-nekretnine.com.

388945 NOVA garsowera, 23m2, cena 19.500 evra! Hitno! Telefoni: 065/465-8834, 021/520-231, ({ifra:13792), www.solis-nekretnine.com.

388946

IZUZETNA PONUDA - garsowera na Limanu IV, interesantnog rasporeda sa kuhiwskom ni{om sa svojim prozorom i terasom. 30m2, cena 34.000 evra. Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra:14148), www.solis-nekretnine.com.

388947 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru od 27m2 na prvom spratu sa terasom u blizini Ribqe pijace.

Telefoni: 063/855-7109, 021/427277, ({ifra:13930), www.solis-nekretnine.com.

388948 UKWI@ENA, odli~na garsowera od 27m2 kod Socijalnog, cena 34.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:13900), www.solis-nekretnine.com.

388949 NOVA, luks, odmah useqiva garsowera od 25 m2. 1. sprat, terasa, centralna klima, grejawe ... Cena: 26.000evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6604.

388848 UKWI@ENA garsowera od 18m2, odmah useqiva, lift, CG, Ul. Kosan~i} Ivana cena – 23.000 e Tel. 021/424-963, 064/8236601.

388855 USEQIVA garsowera u zgradi 17m2, Nova Detelinara, 3. sprat, grejawe.. Cena: 15.500 evra. Telefon: 021/424-963, 064/823-6621.

388863 BULEVAR KRAQA PETRA I novija odmah useqiva garsowera 25m2 dvori{no orjentisana. Cena 26.000 evra. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 388817 LIMAN, novija garsowera, 35m2, cg, lift, terasa, ptv. Tel. 421-185.

388823 TELEP, garsowera, 28m2, prizemqe, terasa, cena 20.600. Tel. 472-1661.

388824 CENTAR, blizu fakulteta, garsowera, 27m2, 1. sprat, cg, ukwi`en. Tel. 422-149.

388825

24

nedeqa24.oktobar2010.

GARSOWERA, 27m2, Grbavica, Gogoqeva, 3. sprat, lift, cg, novo, useqivo, ukwi`eno 36.000 evra. Tel. 063/748-0229.

390250 HITNO! Jednosoban, 32m2, Grbavica, M. Dimitrijevi}a, 2. sprat, cg, sre|en, ukwi`en, 35.000 evra. Tel. 063/748-0229.

390247 JEDNOSOBAN, 30m2, Stanica, Omladinskog pokreta, 1. sprat, cg, sre|en, ukwi`en, komplet name{ten 33.000 evra. Tel. 063/7480229.

390248 JEDNOSOBAN, 32m2, N. Detelinara, ugao J. Veselinovi}a i V. Masle{e, 2. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv, ukwi`en 36.000 evra. Tel. 063/748-0229.

390249 PETROVARADIN, jednosoban, 38m2, 3. sprat, cg, starogradwa, ukwi`en, cena 35.000. Tel. 421185.

388826 GRBAVICA, jednosoban, 32m2, 2. sprat, cg, lift, ukwi`en, cena 35.540. Tel. 472-1661.

388827 GOGOQEVA. Jednosoban, 27m2, 3. sprat. Ukwi`en, useqiv. Odli~an! Cena: 36.200. Tel. 021/547779, 064/823-6621.

388857 ODLI^AN jednosoban stan 30m2 u Ulici Narodnog fronta, sre|en, renoviran, lift, terasa, CG, PTV... Cena: 35.000 evra.

Tel. 021/6614-200, 064/823-6606.

388853 RADNI^KA ulica – 29m2, 3. sprat, odmah useqiv jednosoban stan, odvojena kuhiwa... Cena 36.100 evra Tel. 021/6614-200, 064/823-6601.

388875 JEDNOSOBAN, Novo naseqe, Bul. vojvode Stepe, odli~an stan, hitno, cena 35.000E. Telefoni: 021/450-417; 064/189 38 87.

388878

HITNA PRODAJA! Jednosoban stan od 36m2 na Telepu. Mirna ulica, cena 29.000 evra, nije fiksno! Telefoni: 065/2019-004, 021/520-231, ({ifra:13809), www.solis-nekretnine.com. 388950 GRBAVICA - Bra}e Ribnikara, 32m2, drugi sprat, lift, CG, cena 36.000 evra! Telefoni: 064/4491270, 021/451-570, ({ifra:13881), www.solis-nekretnine.com. 388951 ATRAKTIVAN mawi jednosoban stan na lokaciji Cara Du{ana, 27m2, delimi~no name{ten, hitna prodaja, cena 28.000 evra.

Telefoni: 064/2003-103, 021/520231, ({ifra:13647), www.solis-nekretnine.com.

388952 JEDNOSOBAN od 24m2, dvori{ni stan u Ul. Stanoja Glava{a, Telep, plac od 100m2, ukwi`en, cena 14.500 evra. Telefon 063/761-63-64, ({ifra:50297), www.solis-nekretnine.com.

388953 GRBAVICA, jednosoban stan od 32m2, renoviran pre nekoliko godina. Cena 34.500 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:13458), www.solis-nekretnine.com.

388955 JEDNOSOBAN stan na Novoj Detelinari, 32m2 na drugom spratu, nov, odmah useqiv, ukwi`en, lift, terasa, cena 38.100 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/427-277, ({ifra:14331), www.solis-nekretnine.com. 388956 PRODAJEM ukwi`en jednosoban stan, gradila "Budu}nost" na Limanu IV. Cena 37.900E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222.

388898 PRODAJEM name{ten, ukwi`en jednosoban stan od 31m2, Ul. Narodnog fronta. Cena 36.900E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6618-222.

388902 [ONSI, 38m2 jednosoban, lift, ukwi`en 39.100. Telefoni: 444107, 633-7853.

389039 PARISKE KOMUNE 38m2, jednosoban, lift, terasa, odmah useqiv 39.700. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853.

389040

HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv JS 29m2, K. Stankovi}, II sprat, nov-neuseqavan, lift, dvori{na strana, bambusov parket, pla}ene komunalije u celosti, cena 29.900. Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

389054

NA LIMANU 4, 30m2 useqiv ukwi`en stan, terasa, lift, cena 35.000. Telefoni: 523-193, 451318.

389072 LIMAN, ukwi`en 1,0 stan od 31m2, cena 34.000. Tel. 636-8429.

389016 NOVO NASEQE klasi~an, kompletno renoviran jednosoban stan 37m2, lift, terasa, mo`e zamena za jednoiposoban na istoj lokaciji. Telefon 528-137, 6612262.

389145 LIMAN klasi~an jednosoban stan 34m2 u dobroj zgradi, ukwi`en, ~etvrti sprat, lift, za 37.500. Telefon 528-137, 6612262.

389146 HITNO - nov pred useqewem, jednosoban stan u mansardi, lift, podne povr{ine 48m2, redukovane 40m2, cena sa PDV-om 27.800 evra. Telefoni: 064/8236600; 021/427-088, www.total-nekretnine.rs.

389115 JEDNOSOBAN kod @elezni~ke stanice, 28m2, prvi sprat, ukwi`en, cena 26.000. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

389116 JEDNOSOBAN klasi~an stan sa odvojenom kuhiwom kod @elezni~ke stanice, 30m2, prvi sprat, ukwi`en, cena 30.900. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

389117 NOV - ukwi`en jednosoban stan na Limanu, 30m2, redovan sprat, terasa, lift, centralno grejawe, cena 34.000. Telefoni: 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

389118 PRODAJEM garsoweru na Novoj Detelinari, blizu Master centra. Telefon 6341-521.

12775 NOVA Detelinara, garsowera, ukwi`ena, 1. sprat, 25m2. Telefon 062/543-816.

13349 [IRI centar garsowere 24m2 i 27m2 po 1150E/m2. Mogu}nost povrata PDV-a. Ekstra gradwa. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

13415 PRODAJEM garsoweru od 21m2 sa izdvojenom kuhiwom u centru kod pozori{ta za 17.000. Telefon 6447-622.

13426 PRODAJEM novu ukwi`enu garsoweru na drugom spratu u centru za 31.000. Telefoni: 6447622, 063/540-165.

13431 GARSOWERA brzo useqiva, 18.000E. Telefon 064/820-5820.

13462 OKOLINA Najlon pijace funkcionalan mawi jednosoban stan u zgradi, papiri uredni, grejawe centralno gas, cena samo 16.500E. Telefon 069/2097863.

13257

OGLASI

DNEVNIK

PRODAJEM jednosoban stan, 33m2 name{ten u blizini Sajma. telefon 063/560-087.

13298

PETROVARADIN, useqivi stanovi: 30m2 - 32.000E, prvi sprat, 48m2 - 42.000E, nov, 62m2 54.000E, Blok 8. Telefon 063/585-076.

13388 PRODAJEM 1-soban stan, kod Saobra}ajne {kole, II sprat, lift, bez ulagawa, 36m2, cena 40.000E, nije agencija. Telefon 062/853-6893.

13405 PRODAJEMO jednosoban stan 31m2 kod Socijalnog na drugom spratu za 38.500. Stan ima terasu. Telefoni: 6447-622, 063/540165.

13427 HITNO prodajem jednosoban brzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a, 26m2, lift, terasa, cena 29.500E. Telefon 021/544540, 063/517-290.

13438

NOV - ukwi`en jednoiposoban stan na Grbavici, 44m2, terasa, lift, mo`e na kredit, cena 51.500. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

389120 NOV odmah useqiv jednoiposoban stan na Grbacici, redovan sprat, terasa, lift, centralno gradsko grejawe, cena sa PDV-om 51.000. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

389121 CENTAR iza Izvr{nog ve}a jednoiposoban 37m2, II sprat, ima terasu, cena 42.500 evra. Telefoni: 021/528-599, 063/111-4142.

389109 LIMAN II!!! Klasi~an jednoiposoban stan od 53m2 po ekstra ceni od 53.000E, ukwi`en, useqiv.

Pozovite!!!

Telefon 063/86-80-335.

389090 [EKSPIROVA!!! Stan od 40m2 u funkciji jednoiposobnog u besprekornog stawa, ukwi`en odmah useqiv. Telefoni: 063/500213, 063/86-80-335.

389091 BETANIJA!!! Ukwi`en noviji jednoiposoban stan od 38m2. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

389092 \UR\A BRANKOVI]A - kod Socijalnog, odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 35m2 na prvom spratu. Telefon 528-137, 063/538-166.

389149 NOVO NASEQE odli~nog rasporeda jednoiposoban stan 52m2, ukwi`en, 49.500. Telefon 528137, 661-2262.

389152

DVA JEDNOIPOSOBNA stana, N. Detelinara, 42m2, 3. sprat, cg, terasa, nov, useqiv, ukwi`en 47.600 evra i 40m2, 5. sprat dupleks, nov, useqiv, ukwi`en 38.100 evra. Tel. 063/748-0229.

390243 JEDNOIPOSOBAN, 38m2, Pariske komune, 4. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 41.200 evra.

Tel. 063/748-0229.

390244 U ZGRADI od fasadne cigle prodajem stan od 38m2 na IV spratu sa liftom, ukwi`en odli~an, cena 39.500. Tel. 636-8429. 389018 BULEVAR kod Lutrije, prodajem ekstra luksuzan mawi 1,5 stan. Tel. 63-68-429.

389019 N. DETELINARA, nov, odmah useqiv 1,5 stan od 42m2. Tel. 063/516-478.

389022 PRODAJEM u {irem centru, mawi jednoiposoban stan, 33m2, terasa. Lift. Mo`e i na subvenciju. Pozovite 021/451-318, 523193. Sifra-41313.

389073 NA SOMBORSKOM BULEVARU mawi jednoiposoban stan 30m2 sa odvojenom kuhiwom i terasom 36.800. Sifra 44244. Telefoni: 451-318, 523-193.

389074

PRODAJEM dobar jednoiposoban stan, 47m2, na Rumena~kom putu, III sprat, sa liftom ekstra ceni 41.500 evra. Pozovite 021/523-193, 451-318. Sifra43467.

389071 HITNA PRODAJA!!! Nov, odmah useqiv JIS 31m2, H. Pinkija, dvostrano orijentisan, {panska keramika, tu{ kabina, pvc stolarija, parking, cena samo 24.000 mo`e i na rate!!! Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212.

389053 JEDNOIPOSOBAN, centar Laze Kosti}a, 41m2, II sprat, potpuno nov stan, odmah useqiv, 55.000E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

388888 PRODAJEM nov, jednoiposoban stan kod Ribqe pijace, cena 36.000E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6622-677.

388901 NOV, jednoiposoban stan na Podbari, visoki parter. 40m2, cena 43.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/451-570, ({ifra:13409), www.solis-nekretnine.com.

388957 ODLI^AN jednoiposoban stan od 36m2 na prvom spratu, Gunduli}eva ulica, ukwi`en, mo`e kredit! Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:14052), www.solis-nekretnine.com.

388958 UKWI@EN jednoiposoban stan od 43m2 u Ul. Pariske komune, renoviran, PVC stolarija, terasa, cena 47.400 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:14105), www.solis-nekretnine.com.

388959

PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 36m2 na tre}em spratu, Somborski bulevar, povrat PDV-om, odli~an! Hitna prodaja! Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra:13104), www.solis-nekretnine.com.

388960 SAJAM - jednoiposoban stan od 47m2 na tre}em spratu, ostaje kuhiwa i ugra|eni plakar. Ukwi`en, cena 49.000 evra! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:14293), www.solis-nekretnine.com.

388961 [IRI CENTAR - Jednoiposoban stan od 35m2, nov, useqiv, dodatno opreman. Cena 40.500 evra.

Telefoni: 063/520-296, 021/427277, ({ifra:12145), www.solis-nekretnine.com.

388962 JEDNOIPOSOBAN od 40m2, Bele Wive - Podbara, ~etvrti sprat, novogradwa, 80% izgra|enosti, uli~no orjentisan. Cena 27.000 evra. Telefoni063/761-6364, ({ifra:12078), www.solis-nekretnine.com.

388963 HITNO prodajem sre|en jednoiposoban stan kod SUP-a. ^etvrti sprat, lift, terasa, CG, ukwi`en 43m2, cena 44.500 evra! Telefoni: 063/527-459, 021/427-277, ({ifra:14326), www.solis-nekretnine.com.

388964 USEQIV - 39m2-jednoiposoban stan, grejawe, dvori{na strana, perfektan raspored cena-38.200 e . Telefon: 021/542-779, 064/8236607.

388866

KOD SOCIJALNOG - noviji ukwi`en jednoiposoban stan 43m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefoni: 021/528-399; 061/1672826.

388821 NOV, 34m2 - jednoiposoban, 2. sprat, terasa, grejawe, odli~an raspored, Cena 33.000 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6601.

388864 JEDNOIPOSOBAN stan od 44m2, 1. sprat, na Novom nasequ.

Ukwi`en. Odmah useqiv. Cena 41.200 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6606.

388860 [ONSI - 38m2-ukwi`en-odmah useqiv stan, 4. sprat-redovna eta`a, lift, CG, cena-38.200 e Telefon: 021/424-963, 064/8236610.

388861 NOV jednoiposoban stan u Rumena~koj ulici, 42m2, 2. sprat, dvori{na strana, lift, terasa, odvojena kuhiwa... Cena: dogovor.

Tel. 021/542-779, 064/823-6602.

388862 DETELINARA, jednoiposoban, 33m2, 5. sprat, odli~an, name{ten, cena 28.840. Tel. 421-185, 066/910-8280.

388828 N. NASEQE, jednoiposoban, 33m2, 4. sprat, lift, cg, terasa, cena 32.450. Tel. 422-149.

388829 TELEP, jednoiposoban, 31m2, 1. sprat, terasa, nov, cena 31.930.

Tel. 472-1661.

388830

BULEVAR JOVANA DU^I]A - u zgradi od fasadne cigle ukwi`en, odli~an renoviran jednoiposoban stan 55m2. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526.

388814

JEDNOIPOSOBAN 36m2 Bul. k. Petra (pored Kokre) stan na 7. spratu, lift, terasa, ukwi`en, okrenut na dvori{nu stranu, odmah useqiv, cena 40.000E. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-38-23.

388805 BELE WIVE - noviji jednoiposoban stan u potkrovqu od 35m2.

Telefon 063/1020-731.

388810 JEDNOIPOSOBAN, 46m2, Liman 3, Bul. despota Stefana, vi{a spratnost, dva lifta, cg, terasa, ukwi`en 45.350 evra. Tel. 063/748-0229.

390251 JEDNOIPOSOBAN, 38m2, N. Detelinara, Cankareva, 5. sprat, lift, terasa, cg, nov, ukwi`en, odvojena kuhiwa sa prirodnom ventilacijom, 44.300 evra. Tel. 063/748-0229.

390252 DVOSOBAN 60m2 okolina Izvr{nog ve}a stan na izuzetnoj lokaciji, 3. sprat, nema lift, blizina fakulteta, Spensa, cena 60.000E,vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333-621.

388807 DVOSOBAN 94m2 centar-R. pijaca, izuzetan, noviji stan na 2. spratu, 2 terase, klima, tenda, mogu}a zamena za mawi stan do 50m2+doplata, bez posrednika.

Telefon 063/7-333-621.

388803 LIMAN III - odli~an, kompletno renoviran ukwi`en dvosoban stan 56m2. Mo`e zamena za ve}i.

Telefoni: 021/6615-124; 063/502526.

388815 LIMAN II - ukwi`en, dvosoban stan 62m2, mogu}nost adaptacije u dvoiposoban. Zamena za mawi.

Telefoni: 021/6615-124; 063/502526.

388812 NOVOSADSKOG SAJMA ukwi`en, odmah useqiv dvosoban stan 55m2 u novijoj zgradi sa liftom. Cena 54.500 evra. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526.

388818 NOVO NASEQE - ukwi`en dvosoban stan 65m2 adaptiran u dvoiposoban isto~no orjentisan.

Mo`e zamena za mawi. Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526.

388819 RUMENA^KA - ukwi`en, odmah useqiv, klasi~an dvosoban stan 51m2, dvostrano orjentisan.

Cena 48.500 evra. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526.

388820 KOD FUTO[KE PIJACE, odli~an, klasi~an, dvosoban, ukwi`en, 60m2, odmah useqiv, renoviran, cena 53.000. Tel. 421-185.

388831 DETELINARA, 47m2, dvosoban, 2. sprat, ukwi`en, klasi~an, renoviran, mo`e kredit, cena 39.150. Tel. 422-149.

388832

OGLASI

DNEVNIK

NOV! Legalan! Odmah useqiv dvosoban stan na Salajci – 57m2 za 47.400 evra – mo`e kredit.

Tel. 021/6614-200, 064/823-6602.

388858 GAGARINOVA. Dvosoban, ukwi`en, lift, terasa, odr`avan... 55m2 za 50.500 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6606.

388859 WEGO[EVA - ukwi`en klasi~an dvosoban stan 53m2 na drugom spratu dvori{no orjentisan. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526 .

388822

NOV odmah useqiv dvosoban -62 m2 - mogu} dvoiposoban, 3. sprat, grejawe, parket, terasa cena36.100 e Tel. 021/542-779, 064/8236604.

388854 ODMAH USEQIV, ukwi`en dvosoban stan u Novosadskog sajma, 55m2 – 54.600E. Tel. 021/6614200, 064/823-6618.

388850 ]IRPANOVA. Dvosoban, noviji, ukwi`en stan od 60 m2. Bez ulagawa. Cena 51.500evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6608.

388851 DETELINARA. Dvosoban, 47m2, prvi. sprat, ukwi`en, mo`e kredit. Cena: 36.600 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610.

388852 UKWI@EN, renoviran, 58m2 – dvosoban (funkcioni{e kao dvoiposoban), 1. sprat, terasa, CG, 2 mokra ~vora, Cena: 60.000 evra.

Tel. 021/424-963, 064/823-6608.

388867 SUBOTI^KI BULEVAR - investitor prodaje 53m2, prvi sprat, lep dvosoban stan, dvori{no orjentisan.

Telefon 063/1020-733.

388809 DVOSOBAN, Liman II, Ravani~ka ulica, II sprat, lift, bez ulagawa. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

388886 DVOSOBAN, Liman I, Drage Spasi}, 60m2, V sprat, lift, odli~an raspored, hitno. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

388887 FUTO[KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Telefon 063/7726-845, ({ifra:19490), www.solis-nekretnine.com.

388965 UKWI@EN, klasi~an dvosoban stan na Detelinari, za renovirawe, 53m2, cena 43.200 evra! Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:11352), www.solis-nekretnine.com.

388966 DVOSOBAN ukwi`en stan kod Sajma, 1.000 evra/m2, hitno! Telefoni: 065/465-8834, 021/520231, ({ifra:13779), www.solis-nekretnine.com.

388967 KOMFORAN dvosoban stan od 54m2, u blizini Betanije, sa mogu}no{}u preure|ewa u trosoban, idealan za miran porodi~ni `ivot, cena 52.600 evra! Telefoni: 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra:13294), www.solis-nekretnine.com.

388968 PRODAJEM odli~an, komforan dvosoban stan kod Futo{ke pijace, 59m2, cena 51.500 evra. Telefon 063/855-7109, ({ifra:14050), www.solis-nekretnine.com.

388969 ODLI^AN, ukwi`en i renoviran stan na Limanu IV, 49m2 na tre}em spratu! Fotografije i skicu stana pogledajte na na{em sajtu... Telefoni: 065/2019-011, 021/427-277, ({ifra:13844), www.solis-nekretnine.com.

388970 UKWI@EN stan na Novom bulevaru, dobar raspored, kuhiwa sa prozorom, terasa, lift, 47m2, cena 51.500 evra. Telefoni: 065/465-8834, 021/451-570, ({ifra:12186), www.solis-nekretnine.com.

388971

UKWI@EN noviji stan blizu Bulevara, 55m2, lift, terasa, prazan, odmah useqiv, hitna prodaja, cena 54.600 evra. Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:14308), www.solis-nekretnine.com.

388972 [ONSI - 53m2, \. N. Johana, prvi sprat, lift, CG, odli~an raspored, cena 53.000 evra! Telefoni: 064/449-1270, 021/427-277, ({ifra:14131), www.solis-nekretnine.com.

388973 ODLI^AN dvosoban stan na Grbavici od 47m2, ukwi`en, prazan, bez ulagawa, povoqno! Telefoni: 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra:14143), www.solis-nekretnine.com.

388974 PRODAJEM stan od 50m2, klasi~an dvosoban, kompletno renoviran, u blizini SUP-a! Telefoni: 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra:13776), www.solis-nekretnine.com.

388975 DVOSOBAN, Grbavica, II sprat, ukwi`en, odmah useqiv, cena 53.000E. Telefoni: 021/450417; 064/ 189 38 87.

388881 DVOSOBAN, Liman III, izuzetan stan, odmah useqiv, bez ulagawa. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

388883 DVOSOBAN, Detelinara, ukwi`en, tre}i sprat, lift, proto~na topla voda, odmah useqiv, 47m2, cena 49.000E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

388891 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv nov DS 41m2, Telep, I sprat, terasa+ostava, odv. kuhiwa sa prozorom, pvc stolarija, sig. vrata, upotrebna dozvola, cena samo 35.900 sa PDV-om! Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

389052 LIMAN II 58m2, dvosoban, ~etvrti sprat, lift, dve terase, dva sanitrna ~vora 67.000. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

389044

NOVA DETELINARA, kod Sajma 47m2, dvosoban, tre}i sprat, lift, terasa, odmah useqiv 49.000. Telefoni: 444-107, 6337853.

389045 NOVO NASEQE, Partizanskih baza 60m2, dvosoban, odvojena trpezarija, odmah useqiv, ukwi`en www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

389041 NOVOSADSKOG SAJMA 55m2, dvosoban, noviji, odmah useqiv, klima, plakar 54.600 nije fiksno www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

389042 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv prazan DS 58m2, Bul. oslobo|ewa, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, sre|en, ukwi`en, cena samo 57.000. Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

389056 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DS 63m2, centar, I sprat, nova zgrada, terasa, odvojena kuhiwa+trpezarija, lift, cg, klima, odli~an raspored, ukwi`en, cena samo 59.000! Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

389057 U ULICI LAZE KOSTI]A investitor prodaje klasi~an dvosoban stan 54m2 na IV spratu.

Ekstra gradwa. Useqiv u decembru. Telefoni: 021/451-318, 523193.

389075 PRODAJEM mawi dvosoban stan 43m2. Blizina centra. Useqiv, uredni papiri. Cena 44.300 evra, I sprat. Telefoni: 021/451-318, 065/444-34-55. [ifra-43926.

389076 PRODAJEM dvosoban stan u Ul. Gogoqevoj, 51m2, dupleks. Useqiv. Cena 52.000 evra. Ukwi`en.

Pozovite na 021/523-193, 065/4443455.

389077 PRODAJEM Hitno - useqiv dvosoban stan na Limanu, 49m2, VI sprat, terasa. Lift. Ukwi`en. Cena 56.000 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. Sifra43848.

389078

NA N. NASEQU Vojvode Stepe 50m2, II sprat, prazan. Hitno 42.500. Sifra-43133 Telefoni: 451-318, 523-193.

389079 NOVO NASEQE prodajem ukwi`en 2,0 stan po ceni od 53.500. Tel. 636-8429.

389020 GRBAVICA, povoqno prodajem ukwi`en renoviran 2,0 stan od 47m2. Tel. 636-6952.

389021 HITNA PRODAJA, ukwi`en, odmah useqiv dvosoban stan od 47m2 u neporednoj blizini Sajma. III sprat, lift, terasa.

49.000E. Tel. 063/101-0661.

389006 RADNI^KA ulica, u neposrednoj blizini Suda ukwi`en dvosoban stan od 50m2. Pogodan i za kancelarijski prostor. Cena 55.500E. Tel. 063/775-9121 .

389007 DVA DVOSOBNA stana, N. naseqe, 52m2, 3. sprat, lift, terasa, cg, sre|en, ukwi`en 53.550 evra i 48m2, 5. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 49.450 evra. Tel. 063/748-0229.

390245 DVA DVOSOBNA stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom od 56.650 evra i 53m2, 4. sprat sa cenom od 56.650 evra. Tel. 063/748-0229.

390246 NOVO NASEQE 47m2 dvosoban stan 45.590 i trosoban odli~an 71m2 za 68870E, terasa, cg, proto~na voda, useqiv u julu 2010.

Telefoni: 021/6317-000, 064/1249772, www.palatans.imovina.net.

389159 SAJAM Mi~urinova 50m2 dvosoban za 51.500 i Pariske komune 71m2 za 69.500, ukwi`en, mo`e kredit, odmah useqivi. Telefon 062/477-428 i 021/6317-000, www.palatans.imovina.net.

389160 NOVO NASEQE odli~an komplet renoviran stan 48m2 u zgradi sa liftom povoqno..... Telefon 528-137, 661-2262.

389153 LIPOV GAJ dvosoban stan 60m2 odli~an raspored, ukwi`en, ima terasu. Tel. 063/811-7331.

389154 LIMAN novija zgrada zidala Budu}nost dvosoban stan 54m2 na drugom spratu sa liftom. Telefon 528-137, 661-2262.

389150 NOVA DETELINARA nov dvosoban stan 49m2 na tre}em spratu, odmah useqiv, za 48.500. Telefon 528-137, 661-2262.

389151 KRAQEVI]A MARKA dvosoban klasi~an stan 51m2, u zgradi sa liftom, ukwi`en, 45.900. Telefon 528-137, 063/538-166.

389147 STARA DETELINARA dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwi`en 47.400, i dvosoban 47m2 na VP za 36.600. Telefon 528137, 661-2262.

389148 UKWI@EN stan u Lipovom gaju, dvosoban koji se mo`e preurediti u dvoiposoban, kvalitetna gradwa, 70m2, cena 77.000E. Teleon 064/823-6600.

389128 HITNO - ukwi`en nov dvosoban stan 55m2, lokacija Bulevar oslobo|ewa, redovan sprat, terasa, lift, cena 54.600. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

389123 KLASI^AN dvosoban 50m2+30m2 terase, centar, Radni~ka, 11 sprat, ukwi`en 41.000.

Telefon 063/517-846.

389131 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, II sprat sa liftom, sa name{tajem i opremom iz Italije, ukwi`ba 54.000. Telefon 063/517-846.

389132 LIMAN IV!!! Klasi~an dvosoban stan od 58m2 na tre}em spratu, lift, lepa terasa, ukwi`en, useqiv za 59.000E. Telefon 063/86-80-335.

389093 GRBAVICA!!! Danila Ki{a dvosoban, odli~an u zgradi sa liftom, odmah useqiv, ukwi`en 52m2. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

389094 KLASI^AN dvosoban stan od 58m2 sa pogledom na Tvr|avu kod {kole "\or|e Nato{evi}", ukwi`en, useqiv. Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335.

389095 SATELIT!!! Dvosoban stan od 48m2 na drugom spratu, useqiv po dogovoru za 40.000E. Pozovite!!!

Telefon 063/86-80-335.

389096

[ONSI!!! Prvi sprat stan od 53m2, dvosoban, ukwi`en, odmah useqiv.

Hitno!!!

Telefon 063/86-80-335.

389097 KEJ!!! Stan od 42m2 na visokom parteru zgodan i za kancelariski prostor, ukwi`en, useqiv.

Pozovite 063/500-213.

389089 HITNO dvosoban 58m2 Ulica P. komune, dve terase, sprat IV, ima lift, gara`a 15m2 po `eqi, ukwi`eno1/1. Telefoni: 021/528599, 423-208.

389111 LIMAN IV, odli~an dvosoban, zgrada "Budu}nosti", ukwi`en 50 m2, bez ulagawa. Telefon 6624-218.

389105 LEP, sre|en dvosoban stan 53 m2, ukwi`en, klasi~nog rasporeda, blizina @elezni~ke stanice, odli~na cena. Telefon 6624-218.

389106 GRBAVICA, 52m2 useqiv, nov dvosoban stan, dvori{no okrenut, lift, terasa, ukwi`en. Telefoni: 423-208, 528-599.

389113 NOV odmah useqiv dvosoban stan, redovan sprat, terasa, lift, lokacija {iri centar, cena sa PDV-om 41.000. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

389119 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43m2 u dobroj zgradi, ukwi`en, IV sprat, lift kod Supa.

Bez posrednika.

Telefon 063/155-33-78.

13187 DANILA KI[A br. 3, prodajem jednoiposoban stan 35m2, potpuno nov, useqiv oktobra 2010. godine. Telefon: 063/50-4050.

13271 PRODAJEM 1,5-soban stan, useqiv, centar, 7. sprat, potkrovqe, lift, 56m2 podne povr{ine, bez ulagawa 40.000E, nije agencija.

Telefon 062/853-6893.

13404 LIMAN III, jednoiposoban 36m2, odvojena kuhiwa, ostava, 39.200E. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

13419 PRODAJEMO jednoiposoban stan 39m2 kod Sajma za 38.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

13428 PRODAJEM izuzetno lep jednoiposoban stan od 38m2 kod Socijalnog za 44.000. Telefoni: 6447622, 063/540-165.

13430 LEP dvosoban stan, 56m2 na Limanu 2 u blizini {kole, vrti}a, limanskog parka, gradskog prevoza, cena: dogovor, vlasnik. Telefon 063/521234.

12468 CARA DU[ANA, nov neuseqavan papirolo{ki uredan, ekstra dvosoban stan, cena 46.000E. Telefon 064/2097863.

13258 DVOSOBAN 55m2, preko puta @. stanice, drugi sprat, vlasnik, bez posrednika, hitno, cena dogovor, ukwi`eno, mo`e i kredit.

Telefon 063/518-781.

13266 AVIJATI^ARSKO NASEQE, 50m2, 2. sprat, ukwi`en. Telefon 062/543-816.

13350 DETELINAR, ukwi`en 47m2 na prvom spratu, bez ulagawa, cena 41.200E. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

13418 PRODAJEM dvosoban stan kod Rodne ku}e na Novom nasequ za 49.000. Telefon 6447-622.

13429 PRODAJEM klasi~an dvosoban stan od 55m2 kod @. stanice za 50.500. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

13432 DVOSOBAN komforan stan 51, 8m2 nov, useqiv, ukwi`en, tre}i sprat, Ul. Petra Ko~i}a 1 B, bez posrednika, 950E/m2. Telefon: 066-6395-269 13450 DVOSOBAN stan u prizemqu, pogodan za lokal i porodicu sa invalidom od 40m2 na Novoj Detelinari. Povoqno prodajem.

Telefon 063/50-20-33.

13454

nedeqa24.oktobar2010.

HITNO - useqiv nov dvoiposoban, centar, terasa, lift, podne povr{ine 56m2 korisne 49m2, cena sa PDV-om 51.050. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

389122 KOD [TRANDA, originalno dvoiposoban stan 63m2, ukwi`en, odli~nog rasporeda, sre|en.

Telefon 6624-218.

389107 U CENTRU u novoj useqivoj zgradi mawi dvoiposoban stan 50m2, lift, terasa, 52.000. Telefoni: 523-193, 451-318, 065/44434-55.

389081 PETRA DRAP[INA!!! Useqiv ukwi`en dvoiposoban stan od 64m2 na drugom spratu, lift, terasa. Telefon 063/500-213.

389098 KOMPLETNO sre|en, odmah useqiv dvoiposoban stan od 70m2 na Limanu IV. VII sprat, lift, terasa. Cena 74.000E. Tel. 063/777-6233.

389008 NOVA DETELINARA, nov, odli~an, mawi 2,5 stan po ceni od 61.800. Tel. 636-6952.

389023 LIMAN, kod Doma zdravqa, ukwi`en 2.5 stan od 68m2 za 61.800. Tel. 064/220-95-65.

389024 CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en, mo`e zamena za mawi. Telefoni: 444-107, 633-7853.

389047 PRODAJEM nov, ukwi`en dvoiposoban stan Ul. Kornelija Stankovi}a. Cena 61.800E. Telefoni: 063/759-7133, 021/6618-222.

388894

LIMAN III - Balzakova, dobar odr`avan dvoiposoban stan, klasi~nog rasporeda, sve iz hodnika, 72m2, cena 74.200 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:16629), www.solis-nekretnine.com.

388977 HITNO prodajem mawi dvoiposoban stan, 50m2 na Novoj Detelinari, ukwi`en, cena 54.500 evra. Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:13919), www.solis-nekretnine.com.

388978 SALAJKA - 62m2, nov, useqiv, drugi sprat, ~isti papiri, cena 64.000 evra sa PDV-om! Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra:13925), www.solis-nekretnine.com.

388979 DVOIPOSOBAN stan od 50m2 u Ulici cara Du{ana na tre}em spratu. Ukwi`en. Telefoni: 063/7726-845, 021/451-570, ({ifra:14089), www.solis-nekretnine.com.

388980 DVOIPOSOBAN stan na Grbavici, nov, ukwi`en, neuseqavan dupleks od 71m2 na ~etvrtom spratu, lift, terasa, cena 62.500 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra:12683), www.solis-nekretnine.com.

388981 CENTAR, dvoiposoban, 60m2, 1. sprat, odli~an raspored, dvori{na strana, cena 65.630 sa PDVom. Tel. 421-185.

388833 GRBAVICA, dvoiposoban, visoko prizemqe, terasa, ukwi`en, cena 66.950. Tel. 422-149.

388834

25

B. BERI]A, dvoiposoban, dvoiposoban, ukwi`en, povoqno, cena 56.650. Tel. 472-1661.

388835 STEVANA MOKRAWCA - odli~an ukwi`en, dvoiposoban stan 68m2 ni`e spratnosti. Cena 74.000 evra. Telefoni: 063/502526; 021/528-399.

388816 PRODAJEM sre|en, prazan dvoiposoban stan 52m2, Detelinara, Milana Glumca 48.000 ili mewam za mawi. Telefon 6317-000 i 060/53-41-533, www.palatans.imovina.net.

389158 LIMAN TRI, u blizini NIS-a, odli~nog rasporeda, trosoban stan 78m2 dvostrano orjentisan na prvom spratu. Telefon 528137, 661-2262.

389156 BULEVAR MIHAJLA PUPINA - ukwi`en trosoban stan 73m2 ni`e spratnosti, dvostrano orjentisan. Telefoni: 021/528399; 063/502-526.

388813 TROSOBAN 74m2 okolina Dunavskog parka ekskluzivan stan salonskog tipa na presti`noj lokaciji, kompletno adaptiran, 1. sprat, okrenut na dve strane, 2 terase, dvori{te, ve{ernica 20m2. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333-621.

388804 TROSOBAN 85m2 - okolina Dunavskog parka stan salonskog tipa, 3. sprat, lift, terasa, okrenut na dve strane, mogu}a zamena za dvosoban stan+doplata. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58.

388806 TROSOBAN 84m2 - blizina KUD-a S. Markovi} izuzetan stan salonskog tipa, okrenut ne dve strane, 1. sprat, mogu}a zamena za mawi stan + doplata,vredi kupiti. Telefoni: 063/7-333-621, 021/55-77-58.

388808 CENTAR, trosoban, 57m2, visoko prizemqe, sve iz hodnika, odli~na gradwa, cena 48.450 sa PDV-om. Tel. 472-1660.

388836 POVOQNO, Cara Du{ana, trosoban, 2. sprat, nov, prazan, useqiv, lift, terasa, ukwi`en, cena 69.000. Tel. 421-185.

388837 GRBAVICA, trosoban, 60m2, novija gradwa, cena 49.440. Tel. 422-149.

388838 POVOQNO, Liman 4, trosoban, 70m2, cena 72.100, renoviran + terasa koja ne ulazi u kvadraturu stana. Tel. 421-185.

388839 TROSOBAN, Liman I, Sun~ani kej, 83m2, bez ulagawa, ukwi`en.

Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97.

388877 ODLI^AN trosoban stan od 76m2 + 2 terase, u Save Kova~evi}a. Renoviran, ukwi`en, odmah useqiv. Cena 66.950E. Tel. 021/6614-200, 064/823-6608.

388849 SUN^ANI KEJ - klasi~an trosoban stan, 83m2, dobar raspored, odli~na zgrada, cena 108.000 evra. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, ({ifra:16540), www.solis-nekretnine.com.

388982 PETROVARADIN - Blok VIII, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en. 87m2 po ceni od 73.000 evra! Telefoni: 063/527-459, 021/427-277, ({ifra:14664), www.solis-nekretnine.com.

388983 CENTAR - Ribqa pijaca, Ul. @arka Vasiqevi}a br. 5, zgrada od crvene fasadne cigle. Izuzetno retka ponuda, treba pogledati!!! 86m2 na drugom spratu, 120.500 evra! Postoji dogovor!

Telefoni: 060/018-9422, 021/520231, ({ifra:13860), www.solis-nekretnine.com.

388984 TROSOBAN dupleks - [umska ulica, Telep, 47m2+22m2, novogradwa, 80% izgra|enosti, pla}awe na rate, cena 36.000 evra.

Telefon 063/761-63-64 ({ifra:14314), www.solis-nekretnine.com.

388985 TROSOBAN, Liman II, 78m2, II sprat, dvostrano orijentisan, odli~an raspored, hitna prodaja, cena 83.500E. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97.

388890

26

nedeqa24.oktobar2010.

PRODAJEM nov, ukwi`en trosoban stan od 60m2, Ul. Gunduli}eva. Cena 55.000E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6618-222.

388903 PRODAJEM nov, neuseqavan trosoban stan od 71m2 na prvom spratu. Cena 53.600E. Telefoni: 063/759-7133, 021/6622-677.

388904 NOVO NASEQE 76m2, trosoban, odmah useqiv, lift, terasa 74.000 nije fiksno. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

389048 INVESTITOR prodaje trosoban stan 70m2 u L. Kosti}a-centar, IV spratu. Useqiv do novembra 2010. Projektno finansirawe. Mo`e i subvencija. Telefoni: 021/451-318, 523-193.

389080 HITNA PRODAJA!!! Nov TS 72m2, po~etak Adica, I sprat, dve terase, odv. kuhiwa, sig. vrata, klima, pvc, kl. parket, grejawe, cena 50.500! Telefoni: 021/6616324, 425-653.

389055 RADNI^KA ulica, prodajem ukwi`en 3,0 stan od 75m2 po ceni od 72.100. Tel. 636-8429.

389026 KEJ, ukwi`en 3,0 stan od 72m2 odli~nog rasporeda po ceni od 67.000. Tel. 636-6952.

389027 GRBAVICA, prodajem odli~an, nov, ukwi`en 3,0 stan na II spratu po ceni od 77.250. Tel. 6368429.

389028 MAKSIMA GORKOG, kod {kole \or|e Nato{evi}, prodajem 3,0 salonski stan na I spratu po ceni od 92.700. Tel. 064/220-95-65.

389029 DETELINARA, u zgradi od fasadne cigle odli~an 3,0 stan od 90m2 cena 67.000. Tel. 636-8429.

389030 NOVI BULEVAR, odli~an ukwi`en, nov odmah useqiv 3,0 stan od 75m2. Tel. 636-6952.

389031 BULEVAR, noviji, ukwi`en stan od 93m2 na I spratu. Tel. 060/750-55-70.

389032 BRANIMIRA ]OSI]A, lep trosoban stan povr{ine 67m2, III sprat, ima terasu. Uredni papiri, novija gradwa. Tel. 060/6211685.

389009 U BLIZINI @ELEZNI^KE STANICE, klasi~an trosoban stan od 76m2. Lift, terasa. Cena 67.000E. Hitna prodaja! Tel. 060/621-1685.

389010

ODLI^AN trosoban stan na Grbavici, potpuno renoviran, dva sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, tri terase.

72m2 po ceni od 86.500 evra. Telefoni: 065/2019-010, 021/520231, ({ifra:14366), www.solis-nekretnine.com.

388988 SUN^ANI KEJ!!! Odli~an trosoban stan ni`e spratnosti u odli~nom stawu useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Telefon 063/500213.

389099 NA SOMBORSKOM BULEVARU odli~an mawi trosoban stan 63m2 na prvom spratu, terasa, kuhiwa sa prozorom, wc odvojen od kupatila, novo, cena 68.000. Sifra 44108 Telefoni: 523-193, 060/30-88-993.

389082 NA BEOGRADSKOM KEJU 72m2 trosoban stan ukwi`en, lift, terasa, 66.000. Hitno. Telefoni: 451-318, 523-193.

389083

U MAKSIMA GORKOG 70m2 na drugom spratu deqiv na dva po ekstra povoqnoj ceni od 78.500.

Telefoni: 451-318, 523-193.

389084 NA LIMANU II kod "Jovan Popovi}" {kole 78m2 II sprat u odli~nom stawu, dvostran, povoqno, 82.500. Telefoni: 523-193, 060/07-30-577.

389085 BEOGRADSKI KEJ trosoban stan 72m2, dva mokra ~vora, ukwi`en cena 66.000. Telefoni: 528-599, 063/11141-42.

389112 GRBAVICA 70m2 trosoban, renoviran, ukwi`en za 72000 i okolina Lutrije 75m2, renoviran i opremqen 83.000, hitno.

Telefoni: 021/528-599, 423-208.

389110 NOV trosoban 61m2, Nova Detelinara, Veselina Masle{e, III sprat, lift, posebno wc, sre|en, prvoklasan 67.000. Telefon 063/517-846.

389133 TROSOBAN 81m2, Liman I, Fru{kogorska, I sprat, dvori{no, velika terasa, ukwi`en, 87.500.

Telefon 063/517-846.

389134 NOV, ekskluzivan trosoban 95m2, Bul. Jovana Du~i}a, II sprat sa liftom, italijanski name{taj, "Gorewe" kuhiwa. Telefon 063/517-846.

389135

TROSOBAN odmah useqiv stan u centru grada, 75m2, centralno grejawe, lift, nije dupleks, cena 65.000. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

389124 NOV - odmah useqiv trosoban dupleks na Novoj Detelinari, 83m2, terasa, lift, cena sa PDVom 68.400. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

389125 NOV - odmah useqiv trosoban stan u strogom centru Novog Sada, redovan sprat, terasa, centralno gradsko grejawe, 69m2, cena sa PDV-om 70.500. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

389126 GRBAVICA ukwi`en trosoban stan u novoj zgradi, redovan sprat, terasa, lift, 66 m2, cena 77.250E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

389127 GRBAVICA, Mi{e Dimitrijevi}a, 79m2, nov trosoban ukwi`en stan, dva kupatila, veliki dn. boravak i terasa, dupleks za samo 77.500. Telefoni: 021/6318000, 064/124-97-72,www.palatans.imovina.net.

389161 TROSOBAN renoviran stan 70m2, ukwi`en na Bul. vojvode Stepe, prodajem za 75.700E, mo`e i stambeni kredit. Telefoni: 021/6317-000, 064/124-9772, www.palatans.imovina.net.

389162 PRODAJEM dvoiposoban stan od 75m2 na drugom spratu u Turgewevoj ulici. Telefon: 064/4546842.

13156

OGLASI

DVOIPOSOBAN 55m2, Bul. Cara Lazara, kod hotela "Aleksandar", novije, dvori{na strana, terasa, cena 64.750E. Telefon 064/24-66-206.

13448 DVOIPOSOBAN 72m2, ukwi`en, Maksima Gorkog, 3 sprat, lift, odmah useqiv, kod SPENS-a, 1250E/m2 - dogovor.

Telefon 064/24-66-206.

13449 TROSOBAN STAN 85m2, Drage Spasi}, 1. sprat, kompletno renoviran, 105.000E, nije fiksno, vlasnik. Telefon 064/199-3027.

13195 KEJ 72m2, trosoban stan ekstra raspored, ukwi`en. Telefon 451-490, 064/161-2535.

13320 SUPER komforan stan u jednoj od najboqih zgrada na Bul. oslobo|ewa, gleda na tri ulice, 84m2, trosoban, mo`e komplet name{ten. Telefon za ozbiqne kupce: 062/8516-844.

13435

[EKSPIROVA!!! Blizu parka troiposoban stan u korektnom stawu ukwi`en, useqiv po dogovoru. Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335.

389100 LIMAN II, klasi~an porodi~ni troiposoban stan, 94m2, odli~an raspored, cena 105.000 evra. U cenu mo`e i mawi stan. Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:13461), www.solis-nekretnine.com.

388989 SALAJKA - 73m2, prvi sprat, ekstra oprema, raspore, cena 75.200 evra sa PDV-om! Telefoni: 064/449-1270, 021/427-277, ({ifra:14014), www.solis-nekretnine.com.

388990 MAKSIMA GORKOG 90m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, pogodan za oridinacije ili kancelarije 108.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

389049 TROIPOSOBAN, Bul. oslobo|ewa, 96m2, odli~na zgrada, odli~an raspored, dvori{no orijentisan, IV sprat, lift, 92.000E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

388889 POVOQNO, troiposoban, 82m2, na Grbavici, ukwi`en, cena 76.000. Tel. 421-185.

388840 N. NASEQE, troiposoban, 87m2, ukwi`en, cena 79.300. Tel. 422-149.

388841 BORE PRODANOVI]A - odli~an, ukwi`en troiposoban dupleks 73m2. Mo`e i sa gara`om.

Telefoni: 021/4722-061; 063/1070731; 063/1020-733.

388811 LIMAN DVA odli~nog rasporeda troiposoban stan 94m2, u dobroj zgradi, ukwi`en za 103.000. Telefon 528-137, 6612262.

389157 SAJAM, ~etvorosoban, 83m2, cg, lift, terasa, ukwi`en, cena 68.392. Tel. 422-149.

388842

^ETVOROSOBAN Haxi Ruvimova – 83m2. Izuzetan raspored funkcioni{e kao dve odvojene celine, sre|en. Ukwi`en – mo`e kredit. Cena: 72.700 evra Telefon: 021/6614-200, 064/823-6602.

388865

KA]E DEJANOVI], 106m2, petosoban, tre}i sprat, ukwi`en 108.500. Telefoni: 444-107, 633-7853.

389050 CENTAR, Stevana Musi}a, 94m2 trosoban salonski stan, prvi sprat, terasa, dva sanitarna ~vora 103.000. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853.

389046 IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! Petosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:12034), www.solis-nekretnine.com.

389001 AUTENTI^AN salonski stan od cca 300m2 sa pripadaju}im tavanom iznad celog stana. Centar Novog Sada, pe{a~ka zona. Stan ukwi`en, prvi vlasnici... Telefon 064/2003-103, ({ifra:11561), www.solis-nekretnine.com.

389002 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Telefoni: 063/520-296; 021/520-231, ({ifra:10789), www.solis-nekretnine.com.

388991 PRAVI ~etvorosoban, noviji stan, preko puta Sajma, ~etvrti sprat, 114m2, odli~an raspored, potpuno odvojen spava}i deo i okrenut na dvori{ni deo, hitna prodaja, cena 110.000 evra! Telefoni: 021/520-231; 064/2003-103, ({ifra:12712), www.solis-nekretnine.com.

388992 VASE STAJI]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:13867), www.solis-nekretnine.com.

388993 PRODAJEM ~etvorosoban stan na prvom spratu u jednom nivou, Ul. M. Dimitrijevi}a, Grbavica! 82m2, ukwi`en, odmah useqiv! Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra:13510), www.solis-nekretnine.com.

388994 IZVANREDAN, kompletno renoviran, funkcionalan ~etvorosoban stan od 104m2 na Novom nasequ. Mo`e zamena za mawi! Telefoni: 065/2019-013, 021/451570, ({ifra:14042), www.solis-nekretnine.com.

388995 HITNO prodajem stan od 92m2 na drugom spratu na Salajci! Odmah useqiv. Nov, cena 925 evra/m2 + povrat PDV-a od 8%!

Telefoni: 064/134-0459, 021/520231, ({ifra:19648), www.solis-nekretnine.com.

388996

EKSTRA SRE\EN ~etvorosoban stan u Ulici cara Du{ana.

Ukwi`en, nov, odmah useqiv, mo`e i delimi~no name{ten. Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra:14092), www.solis-nekretnine.com.

388997 PRODAJEM ~etvoroiposoban salonski stan u centru.

132m2+60m2 tavana, pripadaju}a podrumska prostorija i gara`a.

Cena 190.500 evra. Bez ulagawa.

Telefoni: 063/7-315-135, 021/427277, ({ifra:17603), www.solis-nekretnine.com.

388998 HITNO i povoqno prodajem petosoban dupleks od 90m2 na Grbavici, cena 78.300 evra. Telefoni: 065/2019-004, 021/427-277, ({ifra:18685), www.solis-nekretnine.com.

388999 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 171m2, Ulica Toplice Milana. Pred useqewem. Tel. 063/101-0661.

389011

DNEVNIK

CENTAR, ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na I spratu (ceo sprat) pogodni i za poslovni prostor. Tel. 063/82-88-377.

389033 SALONSKI ~etvorosoban stan ni`e spratnosti kod Izvr{nog ve}a. Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335.

389101 LUKS ~etvorosoban stan sa pogledom na Dunav i Tvr|avu!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

389102

INVESTITOR "Moj dom" u centru u Ulici Laze Kosti}a prodaje ekskluzivan petosoban stan 140m2. Novo, useqiv brzo.

Mo`e kredit. Projektno finansirawe "Erste bank". Telefoni: 451-318, 060/0532-154.

389086 NA BULEVARU EVROPE petosoban nov useqiv prazan stan sa parking mestom 110m2, cena 91.000 ~isti papiri. Telefoni: 451-318, 060/075-37-82.

389087 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefon 528-137, 063/811-7331.

389155 PETOSOBAN nov odmah useqiv stan u centru grada, kvalitetna gradwa, terasa, lift, dupleks 103m2, cena sa PDV-om 105.600E. Telefoni: 021/427-088; 021/520966, www.total-nekretnine.rs.

389129 NOV ~etvorosoban 90m2, Sajam, Janka ^melika, III sprat, dupleks, dva kupatila, ostaje deo name{taja 72.000. Telefon 063/517-846.

389136 ^ETVOROSOBAN dupleks 91m2, u odli~nom stawu na Grbavici. Telefon 6624-218.

389108 SOCIJALNO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:13867), www.solis-nekretnine.com.

389000 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/5090-30.

11103 PRODAJEM komforan trosoban stan 81m2 Fru{kogorska br.

41, visoki parter, uli~na strana.

Telefon 063/52-62-34.

13129 PRODAJEM stan 90m2, Bul. Kneza Milo{a 2/A, ~etvrti sprat, agencije iskqu~ene. Telefon:062/787-079.

13150 PRODAJEM troiposoban stan na Grbavici u Vojvo|anskoj 2, na prvom spratu, 72m2. Cena 1100E/m2. Telefon 021/551-638.

Nije agencija.

13329 LIMAN IV, odli~an, 130m2, ~etiri spava}e sobe, veliki dnevni boravak, dva sanitarna ~vora, vlasnik, 130.000E. Telefoni: 063/213-246, 063/7757-617.

11081 GRBAVICA novi neuseqavani luks ~etvorosobni 98m2 i petosobni stan, 140m2 redovne eta`e.

Telefoni: 6456-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

13420 NOV ukwi`en luks 172m2 na II spratu u jednom nivou lift, terasa, extra, oprema 200.000 E. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188..

13421

KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

388915

ADICE - odli~na odr`avana, ukwi`ena ku}a sa dve stambene jedinice, 150m2 na placu od 500m2, cena 88.000 evra. Mogu} dogovor za zamenu! Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra:30660), www.solis-nekretnine.com.

388940 ODLI^NA, lepo odr`avana, porodi~na ku}a na Avijaciji, 170m2 na placu od 370m2, gradsko centralno grejawe. Cena 180.000 evra! Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:30893), www.solis-nekretnine.com.

388941 KU]A u blizini Pokrajinske bolnice. Prizemna, trosobna, ukwi`ena na 75m2 na placu od 300m2. Hitno i povoqno! Telefoni: 065/2019-010, 021/451-570, ({ifra:30616), www.solis-nekretnine.com.

388942 U MIRNOJ ULICI na Telepu, blizu Limana IV, na placu od 600m2 ku}a od 250m2, odmah useqiva, nova. Telefoni: 063/7726845, 021/520-231, ({ifra:30903), www.solis-nekretnine.com.

388943 TELEP - ukwi`ena ku}a od 360m2 na placu od 600m2! Novije gradwe, lepo arhitektonski re{ena. Cena 260.000 evra. Telefoni: 063/7-315-135, 021/520-231, ({ifra:30913), www.solis-nekretnine.com.

388944 KU]A u centru Novog Sada, 104m2, ukwi`ena, odr`avana, centralno gradsko grejawe. Tel. 060/750-5-570.

389034 SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno Pr+I+Potkrovqe 62.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

389038

U BLIZINI BULEVARA EVROPE, lepa porodi~na ku}a 110/604m2. Telefon 6624-218.

389104 KOMPLETNO sre|ena, ukwi`ena, petosobna spratna ku}a u Zdravka ^elara – Futog. Ku}a 154m4, plac 5 ari. Cena: dogovor.

Mo`e zamena za stan. Telefon: 021/542-779, 064/823-6604.

388870 PETROVARADIN - ku}a na glavnom putu - 240m2 stambeno (4-soban stan, podrum, gara`a, kotlarnica), plac 1200 (18h67m), ukwi`ena, odmah useqiva. Cena: 130.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6601.

388873 KU]A, Sr. Kamenica, 190m2/500m2, Vojnovo, lepa mirna lokacija, sva infrastruktura, odmah useqiva, hitna prodaja, cena 89.500E. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87.

388884

KU]A, Sr. Kamenica - ^ardak, 120m2 na placu od 1000m2, sva infrastruktura, ukwi`ena. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

388885 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 100m2 na placu 4300m2, ukwi`ena, sva infrastruktura. Telefon 063/538-166.

389142 HITNA PRODAJA!!! Ku}a u Sr. Kamenici iza {kole policije, 90+40m2m2 stambeno na placu od 780m2, izuzetan polo`aj i pogled na Dunav i grad, kompletna infrastruktura, kolski ulaz, ukwi`ena, cena samo 57.000!!!

Telefoni: 021/6616-324, 425-653 .

389061

OGLASI

DNEVNIK

POPOVICA - prelepa ku}a, 120m2, kompletno sre|ena, komforna, plac 2.300m2, pogled na grad! Mogu}nost zamene za skupqu ku}u u Kamenici i Tatarskom brdu. Telefoni: 064/1340459, 021/427-277, ({ifra:30821), www.solis-nekretnine.com.

388936 SREM. KAMENICA - Vojnovo, odli~na spratna ku}a od 300m2, plac 500m2, ukwi`ena, vredi videti, odmah useqiva! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:30892), www.solis-nekretnine.com.

388937 SREM. KAMENICA - odli~na spratna porodi~na ku}a od 220m2 na placu od 700m2. Cena 115.000 evra ili zamena za mawi stan u N. Sadu. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:30151), www.solis-nekretnine.com. 388938 PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Bockama, na lepom, ravnom placu od 1.000m2. Useqiva, ukwi`ena, cena 79.000 evra ili zamena za mawi stan! Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:30334), www.solis-nekretnine.com.

388939 KU]A u centru Veternika, dva stana – 100m2, plac 459m2. Odli~na lokacija. Ukwi`eno! Cena: 72.100 evra – mo`e dogovor.

Tel. 021/6614-200, 064/823-6607.

388874 IZDAVAWE ku}e za stanovawe ili poslovni prostor, sa dvori{tem, pogodno i za obdani{ta, {kolu i sl. Na najboqim lokacijama u gradu! Telefon 065/2019004, www.solis-nekretnine.com.

388909 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod "Rodi}a"-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 388920 PETROVARADIN gra|evinski plac od 500m2, dozvoqena gradwa ku}e P+I+Pot, 3, 5km od centra, front 25m, ukwi`en 1/1, cena 12.500. Telefoni: 021/425-653, 6616-324.

389060 PRODAJEM placeve na Adicama 400m2-600m2, ^ardaku 3000m25000m2, N. nasequ 1000m2 3500m2. Telefoni: 021/423-208, 528-599.

389114 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod auto ku}e "Sekuli}" u Veterniku. Telefon 064/2003-103, ({ifra:70147), www.solis-nekretnine.com.

388923 GRA\EVINSKA PARCELA sa ukwi`enim objektom, povr{ina placa 600m2, dozvoqena gradwa Pr+1+Pk. Pla}awe novcem i kvadratima... Telefon 064/2003103, ({ifra:30909), www.solis-nekretnine.com.

388927 GRA\EVINSKI plac izme|u Veternika i Futoga (desna strana), 5 ari (20 h 26 metara), struja u ulici, voda pored placa... Cena: 16.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6604.

388869

GRA\EVINSKI placevi Mi{eluk III, kolektivna gradwa, mo`e deo kompenzacija. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

388876 PRODAJE se autenti~an vojvo|anski sala{ u ataru ^eneja sa pet jutara zemqe. Cena 90.000 evra. Telefon 063/527-459, ({ifra:70237), www.solis-nekretnine.com.

388932 PRODAJEM odli~an plac od 920m2 sa ukwi`enom ku}om (sru{enom) na Tatarskom brdu, {irok, ravan i lep! Mogu}a zamena za stan uz doplatu! Telefon 064/134-0459, ({ifra:70167), www.solis-nekretnine.com.

388921

PLAC na Paragovu, 3.5km od mosta Slobode, 800m2, pogled na Novi Sad, asfalt na 20m, uvedena voda i struja, odli~an, hitna prodaja! Cena 24.000 evra. Telefon 065/2019-011, ({ifra:70295), www.solis-nekretnine.com.

388922 PLAC, Fru{ka gora, 22.000m2, pogled na Novi Sad, mo`e kompenzacija. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97.

388882 PLAC, gra|evinski, Bocke, 985m2, odli~an, lep pogled, Popovica 1008m2, gra|evinska zona.

Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97.

388879 PLAC, Kamenica, Vojvode Mi{i}a-Vojnovo, 630m2, jedini plac u ulici pre broja 33. Telefon 063/128-97-97.

388880 IZUZETNA PONUDA - Bawa Vrdnik, plac u zoni vila, 750m2 sa svim prikqu~cima i na asfaltu. Cena 18.500 evra. Telefon 065/2019-010, ({ifra:70279), www.solis-nekretnine.com. 388926

PRODAJEM ku}u bez posrednika, Ul. Ru`in Gaj br. 26, Novi Sad. Telefon: 6392-021.

10709 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nus prostorije, ba{ta, blizu `elezni~ke.

Telefon 064/3394-548.

11211 KOMFORNA ku}a u Salajci, 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon 065/649-4367.

13093 NOVI SAD - ku}a, plac 1000m2, pomo}ni objekti, sve legalizovano. Telefon 021/6413-297.

13331 KU]A u Suboti~koj ulici sa nus prostorijama 120m2, plac od 600m2. Telefon: 062/543-816.

13353 JOVANA HRANILOVI]A, stara ku}a na placu od 700m2, front preko 15 metara. Telefon 062/543-816.

13360 PETROVARADIN - ku}e za ru{ewe: 100/500-70.000E, 50/1000 70.000E, 50/700 - 45.000E. Lepe lokacije. Telefon 063/152-052-1 .

13389 RUMENKA, ukwi`ena ku}a 120m2, cena dogovor. Telefon: 6546-976 i 065/3333-177.

13423 HITNO! Prodajem ku}u na Klisi sa tri lokala, dva stana, plac 860m2 ulica Otokara Ker{ovanija br. 4. Telefon 060/0549-852.

Sa{a.

13066 PRODAJEM novu ku}u u Koviqu. Telefon 064/199-02-209.

13323 KU]A u Rumenki samo stolarija fali, plac 1.100m2 opasan zidom.

Mo`e zamena za stan ili auto i doplata. Telefon062/543-816.

13355 SREMSKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546739, 063/500-833 posle 16.

12625 PRODAJEM ku}u na Telepu u ul. Tihomira Ostoji}a, 90m2, plac 520m2, za renovirawe ili investitora, ukwi`ena, 85.000E. Telefon 065/4311441.

13410 ZLATIBOR, ku}a P+PK, 140m2, plac 450m2, prazna, ukwi`ena.

Mo`e zamena za nekretninu u Novom Sadu i okolini, 70.000E. Telefon 063/152-052-1.

13387 VETERNIK, Novi Sad, prodajem ku}u 300m2 sa dva stana po 150m2 sa name{tajem i pomo}ni objekat 120m2 - 160.000E. Telefon: 064/9366858.

13136

NE[TIN, selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem.

Telefon 021/504-629.

13312 NA PRODAJU ku}a i plac, 7 ari, Stari Ledinci, Sime [olaje 16. Telefon 886-628.

13339 PRODAJEM plac u Veterniku od 1016m2 u [kolskoj ulici, dozvoqena poslovno - stambena izgradwa. Telefon 063/856-0327.

13293 PRODAJEM gra|evinski plac 1000m2 u Sadovima. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333188.

13417 SALAJKA, Branka Radi~evi}a uli~ni deo ku}e na placu 400m2.

Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 064/2182-491 13422 VI[E PLACEVA po 450m2, posle N. naseqa i cena po placu 13.000E Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

13424 PRODAJEM 4, 5 jutara zemqe pored asfaltnog puta, blizu centra ^eneja, blizu telefon i struja, pogodno za hale, magacine. Telefon 064/122-08-86.

13434 10 JUTARA u komadu u Jasku, 800m od asvalta, blizu fabrike vode. Telefon 064/401-41-80.

12952 PRODAJEM 2 hektara zemqe na Banstolu, blizu puta, vikendicu 50/800 plac, ukwi`ena 12.500E, 5 jutara zmqe u Karlovcima. Telefon 065/543-6731.

13437 U SKLOPU Hinsa, Primorska, plac 6.646 m2 gra|evinsko, sve na placu, hitno. Telefon 062/543816.

13354

PRODAJEM plac, Tranxament, 4.000m2, individualna gradwa.

Telefon 062/543-816.

13356 PETROVARADIN - placevi 500m2/13.500E, 1400m2/15500E, 3300m2/73000E - glavni put, 1000m2/ 20000E...

Telefon 063/585-076.

13386 VLASNIK prodaje gra|evinski plac u Sremskim Karlovcima, veli~ine 685m2 u ul. Jakova Orfelina, ukwi`en, dozvoqena gradwa P+1+PK. Telefon 063/590-105.

13159 ZA MALU PRIVREDU na putu za Kisa~, pored asvalta 30 ari zemqe prodajem - izdajem. [irina pored asvalta 120m. Telefon 6215-338.

13229 PRODAJEM plac sa mawim legalizovanim objektom kod Mo{ine vile na Popovici, struja, voda, asvalt, gradska zona. Telefon: 060/5008-408.

13269 ALIBEGOVAC, plac 2000m2, zapo~eta ku}a od oko 150 m2, sve na placu. Telefon: 062/543-816.

13357 PLACEVI, [irine, Alibegovac, 812 m2. Telefon 062/543-816.

13359 BAWA "VRUJCI" plac 6, 5 ari, vrlo povoqno. Telefon: 014/80155, 064/1945-678.

11468 PRODAJEM vikendicu Sremska Kamenica potez Grigovac, plac 1260m2. Ogra|ena, struja, voda, telefon, asvaltni put. Telefon 6311-171.

13292 VRDNIK, petosobna komforna vikendica, wiva od 1, 83 hektara i vikend plac sa teniskim terenom. telefon 063/50-20-33.

13455 PRODAJEM vikendicu na Puckaro{u K.O. Petrovaradin. Telefon 066/8044-133.

13115

nedeqa24.oktobar2010.

IZDAJEM uli~ni lokal od 25m2 sa magacinskim prostorom od 80m2, Futo{ka ulica. Telefoni: 063/7-315-135, 021/6624-325, ({ifra:80318), www.solis-nekretnine.com.

388914 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600 m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura.

Telefon 063/520-296, www.solisnekretnine.com.

388928 IZDAJEM lokal na Bulevaru od 80m2 (50m2-prizemqe+30m2 magacin u suterenu), izlog 10m cena dogovor 064/823-6601.

388872 PRODAJEM prizemni, uli~ni lokal od 30m2, Bul. c. Lazara. Telefoni; 064/935-4559, 021/6618222.

388906 IZDAJEM kancelarijsko poslovni prostor u Novom Sadu, Ul. Cara Du{ana u blizini bolnice. Telefon: 021/6041-459.

12949

U SKLOPU frizerskog salona nudimo deo prostora za pedikira, manikira i depilaciju. Ekskluzivan prostor kao i lokacija, Haxi Ruvimova 48. Telefon 065/500-34-66.

13018 BULEVAR CARA LAZARA izdajem lokal od 100m2 u jednom nivou sa 2 ulaza, pogodan za sve delatnosti. Telefon 065/521-5250 13277 BULEVAR SLOBODANA JOVANOVI]A, izdajem na du`e vreme lokal 45m2, dva ulaza, dve prostorije, sanitarije, centralno grejawe, telefon. Cena 250 E. Telefoni: 6311-157 i 063/194-5758.

13286 IZDAJEM sre|en lokal 20m2, Dunavska 23, pasa`, odli~an poslovni prostor, cena 100E. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lok.266.

13297

PRODAJEM useqiv poslovni apartman od 15.86m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta 1 i Bulevara Evrope. Idealan za kancelarije, frizerski salon, salon lepote... Informacije 063/47-57-65.

13099 PRODAJEM lokal luks opremqen za kancelarijsku delatnost, prizemqe + galerija, dva toaleta, kuhiwa, svoj parking.

Ekstra cena, 32.000 evra. Telefon 061/512-6-888.

13333 PRODAJEM lokal 55m2 ugao Kisa~ke ulice i Bulevara Kraqa Petra I, izlog na obe ulice, cena 70.000E. Telefon: 021/544540, 063/517-290.

13441 HITNO prodajem lokal 50m2 u Mi~urinovoj ulici, ispuwava uslove za apoteku, izlog do ulice, cena 41.000E. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

13442

UKWI@EN poslovni prostor 230m2, na placu 306m2, Telep, sa kolskim ulazom, proizvodwa, maloprodaja, magacin 110.000. Telefon 063/517-846.

389130 IZDAJEM poslovni prostor 47m2 u ulici Maksima Gorkog 28.

Telefon 064/157-03-04.

13219 PRODAJEM poslovno - stambeni prostor 41m2 + ba{ta, Novo naseqe, ukwi`eno. 26.500 E. Telefon 064/146-54-74.

13451

VASE STAJI]A prodajem gara`u od 12m2, ukwi`ena. Telefon 063/538-166.

389137 PRODAJEM ili izdajem gara`u 21m2 u ulici Kraqevi}a Marka 10. Telefon 064/157-03-04.

13218

PRODAJEM gara`u od 17 m2 u suterenu stambene zgrade u Gogoqevoj br. 14.

Telefon

063/520-245 13145

IZDAJEM lokal 16m2 na Suboti~kom bulevaru 40B L-3. Telefon 064/23-93-801.

13305 IZDAJEMO luksuzni lokal sa tri kancelarije, oko 170m2, na Bulevaru oslobo|ewa, Novi Sad, kafi}i i kladionice isklu~eni.

Telefon 061/633-99-87.

13334 IZDAJEM u zakup lokal 37m2 na Novom nasequ Novi Sad. Telefon 422-409.

13342 IZDAJEM lokal 22+10m2 Vojvode [upqikca 37, mese~no 100Evra. Telefon 063/505-285.

13345 IZDAJEM lokal, u Janka Veselinovi}a, pogodan za trafiku ili mewa~nicu.

Telefon 062/543-816.

13351

IZDAJEM

lokal

od 30m2, Dunavska 2.

Telefon 6391-069.

13307

NA BULEVARU OSLOBO\EWA br. 75 izdajem gara`u na du`e vreme, vrata na daqinsko otvarawe. Telefon 6215-338.

13228

PRODAJEM gara`u, 26m2, 4m visine plafona, podna i zidna keramika, centralno grejawe, topla voda, na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a 7A, u Novom Sadu. Cena 15.000 evra. Telefon 063/620-281.

13280

27

PRODAJEM skuter YIYING ELITE 50 kub. povoqno. Telefon 064/23-93-801.

13306 OTKUP vozila do 20 godina starosti, ispravna, neispravna i havarisana. Dolazak, realna procena i isplata odmah. Telefon 064/846-88-70.

11656 AUTA kupujem ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama.

Izlazim po pozivu i dobro pla}am. Telefoni: 822-714, 063/708-19-39.

11894 KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana, dolazim po pozivu, pla}am maksimalno.

Telefoni: 064/33-77-695, 021/824611.

11895 OTKUPQUJEM automobile, po pozivu dolazim, procewujem i ispla}ujem odmah, mogu i havarisana. Telefoni: 021/824-885, 064/150-1200.

11979 PRODAJEM opel corsu 1.7D, 44/60, 1999, registrovan, bela, 3 vrata, 5 brzina, 5 sedi{ta, 2300E. Telefoni: 021/454-179, 063/597-434.

13181 PRODAJEM golfa 1, 1982. godine, odli~an, veoma povoqno.

Pre{ao svega 125000km, ugra|en gas, registrovan do IX 2011. god.

Telefon 063/55-12-13, 021/6334547.

13023 "ZASTAVA 101", 2003. godi{te, u odli~nom stawu, plin sa atestom, muzika, dobre gume, redovno odr`avan, cena 1650E. Telefon: 065/888-0304.

13461

TRAKTOR ispravan, dobro o~uvan Torpedo 45, 1983. godi{te, prvi vlasnik, original gume, kabina, kompresor + {pediter, cena 3.500E. Telefon 062/779-880.

13044

PRODAJEM rezanu ~amovu gra|u po specifikaciji, sa prevozom 1m3/185e i letve 5x3 1m/0, 33e.

Telefon 021/6350-088, 060/6350-088.

13234

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode....

Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728.

13191 KUPUJEM name{taj: trosed + dvosed+ foteqa, ugaone garniture, sto+stolice. Telefoni: 451-032, 063/8626542, 069/626542 Mirko.

13392 HITNO! Nova foteqa na rasklapawe, univerzalna za le`awe, sedewe po standardnim merama. Cena po dogovoru. Telefon 064/506-91-56.

13456

TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394-686, 064/17018-63.

10669

28

OGLASI z ^ITUQE

nedeqa24.oktobar2010.

HIDRO-IZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, terasa, gara`a, skidawe vlage sa zidova, izolacija tavanskog prostora, bazena. Telefon 021/731-895 i 064/1289-487.

11382 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno.Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135.

11897

VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330 13009 KADA SERVIS obnova glazure uvoznim materjalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, ra~un, garancija. Telefoni: 021/6321-332, 065/543-68-96.

13256 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

13391 MAJSTOR za popravke krova ako curi, vla`i, iksne dimwake i sli~no. Dugogodi{we iskustvo. Telefon 064/1571404.

13399 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta.Najpovoqnije u gradu, Temerinska 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19.

13414 MA[INSKO odgu{ewe kanalizacije i snimawe IC kamerom vodoinstalaterske usluge, zamena cevi, garancija, non-stop. Telefoni: 6393-737, 064/1604725.

13436

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen!

Telefoni: 421-516, 064/1572514.

12480 PRODAJEM novije kolor televizore, sve veli~ine, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu!

Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516, 064/1572514.

12481

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

3792

POTREBNA {kolovana, mlada osoba za ~uvawe, 3 ~asa dnevno, devoj~ice od 3 godine. Tel. 021/420-792.

12544

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

13792 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/66109-16.

11833 NA PRODAJU drva ekstra cena bukva, bagrem, hrast i cer sa prevozom. Telefoni: 061/6740173, 064/144-25-33.

12978 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano.

Ta~na mera. Telefoni: 064/14334-09 i 6419-439.

13036 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefoni: 6618- 846, 063/8485-495.

13048 PRODAJEM ogrevno drvo bukva sa prevozom i uslugom rezawa.

Telefoni: 069/691-722 i 064/2854-782.

13056 DRVA, bukva - meterice 4000, izrezano i iscepano 4200, sa prevozom, sve vrste ostalog drveta, najpovoqnije cene. Telefon: 062/8-999-321, 061/19-60-888, 064/138-7736.

13079 UGAQ, najpovoqnije cene, Kostolac, komad, kocka sa prevozom 5000, Dunavac za CG, kalori~nije pe}i 5300 dinara. Telefon: 064/138-77-58, 064/138-77-36, 6/416-020.

13080 PRODAJEM lo` uqe, naftu, 3 bureta od 200 litara i 3 prazna bureta od 200 litara. Telefon 021/504-629.

13310 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 062/968-14-88 i 062/968-49-75.

13340 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 066/950-84-65, 063/7-222-859, 066/941-68-61.

13341 KUPUJEM Sony televizore sa lo{om slikom neispravnim ekranima druge televizore, svu belu tehniku ispravnu neispravnu, ubedqivo najboqe pla}am.

Telefon 063/7288587.

13370

PRODAJEM ku~i}e toj i patuqaste pudlice crne. Telefon 021/6319-776.

13211

Dragom prijatequ

PETOGODI[WI POMEN

24. 10. 2005 - 24. 10. 2010.

Milanu Desnici

Milanu Desnici

od wegovih unuka: Lazara, Sofije i Milo{a Paripovi}a.

posledwi pozdrav od prijateqa Paripovi}a iz Stepanovi}eva.

OG/8

OG/4

Posledwi pozdrav dragom dedi

Dana 31. oktobra 2010. godine navr{ava se 10 tu`nih godina od smrti nikad pre`aqene supruge

Branke Meduri} Tankosava - Tawa Raki} ^uvamo se}awe na tvoju qubav, dobrotu i plemenitost.

Dragom prijatequ

ro|. Vojnovi} iz Turije Osta}e{ ve~no u mom srcu.

Tvoj suprug Dragomir.

12908

POMEN S qubavqu, suprug Novak, }erke Nada i Verica, unuci Tomislav, Petar, Lazar, Vuk i Nikola.

13077

Milanu Desnici

Milanu Desnici

Danas, 24. 10. 2010. godine navr{avaju se dve godine od kada nas je napustio na{ voqeni

Havzi Zejbek 21. 10. 1997 - 21. 10. 2010.

Pro{lo je trinaest tu`nih godina od kada nisi sa nama.

posledwi pozdrav od prijateqa Rodi} iz Ba~kog Jarka.

od wegovih unuka: Strahiwe i Ane Rodi}.

OG/7

Najdra`em ocu

Tvoj Sale sa porodicom.

13295

OG/3

TU@NO SE]AWE

Dragom kom{iji

Mi}o Rodi} ^uvamo te u srcima i dragim uspomenama.

Tvoja supruga Mileva, }erke Mirjana, Dragana i Marijana sa porodicama.

13475

Milanu Desnici

Lazar Maleti}

POMEN

Milanu Desnici

posledwi pozdrav od }erke Renate i zeta Miroslava Paripovi}.

posledwi pozdrav od kom{ija Luka~.

OG/6

OG/2

23. 10. 1995.

Pro{lo je ~etrdeset dana od kako je iz `ivota oti{la moja strina

i

Najdra`em ocu

Katica Maleti} ro|. Joci} 27. 10. 1995.

Greta Dobrenov

Milanu Desnici

Za wom tuguje wena Jarka.

Nikada vas ne}emo zaboraviti: }erke, zet i unuci.

13366

13212

Jagoda Kravi} novinar 1947 - 2010.

Dana, 28. 10. 2010. godine navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama na{ voqeni suprug i otac

Posledwe zbogom voqenoj Teti. posledwi pozdrav od }erke Milane i zeta Luke Rodi}.

Bratanci: Milan i Vladimir.

OG/5

13552

Uz puno tuge i bola obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac, deda i tast

PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov, ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629.

13311

POTREBAN iskusan mu{ko`enski frizer sa svojim mu{terijama, frizersko kozmeti~arski salon je u Haxi Ruvimovoj 48.

Telefon 065/500-34-66.

13016 AGENCIJA za pomo}, negu bolesnih i starih lica. Agencija bebisiter servis. Profesionalne usluge Novi Sad, Srbiju i inostranstvo. Telefon 021/400148.

13384

Posledwi pozdrav dragom dedi

DNEVNIK

Ferenc [etalo Beskrajno nam nedostaje{. Se}awa na tebe nikad ne}e izbledeti. Sa ponosom te spomiwemo i ~uvamo u na{im srcima.

Milan Desnica

Milan Desnica Posledwi pozdrav od brata Branka Desnice sa porodicom.

Supruga Er`ebet i sin [andor.

Sahrana }e se odr`ati na siri{kom grobqu, 24. 10. 2010. godine, u 16 ~asova.

O`alo{}ena porodica.

OG/9

OG/1

13199

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

nedeqa24.oktobar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo moj voqeni brat

JEDNOGODI[WI POMEN

Mile Daki}

Posledwi pozdrav na{em

O`alo{}eni brat Slobodan.

Miletu Daki}u

od: strica Mileta, strine Milanke, brata Spasoja i sestre Radmile sa porodicama.

od: tetke Radmile, brata Dragana Vu~i}a sa porodicom.

13561

13562

13559

Du{anu Proti}u

Posledwi pozdrav na{em

Miletu Daki}u

dana 22. 10. 2010. godine, u 58. godini.

Sahrana je u ponedeqak, 25. 10. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav

odr`a}e se na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 24. 10. 2010. godine, u 11 ~asova.

29

Posledwi pozdrav na{em

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Pozivamo rodbinu i prijateqe da nam se pridru`e.

Nikada te ne}e zaboraviti tvoji najmiliji: supruga Julka, sestra Marija, k}erka Marija sa decom Na|om i Du{anom.

Slavku Tankosi}u

Slavko Tankosi} Sahrana je danas, 24. 10. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku.

O`alo{}eni: supruga Jela i sin Dragan.

od: }erke Slavice, zeta Vawe, unuke Jelene i unuka Boleta sa porodicom.

Miletu Daki}u od: brata Zorana Daki}a sa porodicom, strica Nedeqka, strine Velinke i sestre Vesne sa porodicom.

13558

13198

13557

OSMOGODI[WI POMEN najmilijem i nezaboravqenom

[anta Miroslavu

Danas, 24. 10. navr{ile su se tri godine od kako nas je napustila na{a draga mama, ta{ta i baka

2002 - 2010.

Bo`ana Jano{ev

Ostavio si nam ve~iti bol. Oti{ao si bez pozdrava sa tvojim najbli`ima. Tvoja qubav osta}e zauvek u na{im srcima.

Tvojom dobrotom si nas zadu`ila da te ~uvamo od zaborava.

Supruga Ferizada, sin Miroslav i }erka Maja.

Tvoja }erka Vida sa porodicom.

13215

13194

POMEN

ro|. Mijatov

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini, 22. 10. 2010. godine, preminula na{a draga majka, svekrva i baka

@ivko Smu|a

O`alo{}eni: sin Milorad, snaja Dragica, unuci Sla|ana i Miloje.

Pro{lo je 19 godina, tuga za tobom nikad ne}e.

Porodica.

13555

POMEN

26. 10. 2006 - 26. 10. 2010.

POMEN

i

1996 - 2010.

Hvala Vam za sve {to ste u `ivotu u~inili. Zaborav ne postoji dok `ive oni koji Vas vole.

K}i Milena sa porodicom, unuk Dragan i Tijana.

Tvoga glasa nema, sve ostalo tu je, ~ak jo{ zorom ~ujem: hajde uzmi slatko, lagani ti korak ku}om odjekuje, kao da si negde iza{la na kratko.

Nedostaje{ nam.

Tvoji najmiliji.

13483

13544

13492

POMEN

TROGODI[WI POMEN

Draga na{a Ceco

Pavle Jovanovi} Uja~e, hvala za sve {to si u~inio za nas.

Tvoji: Slavko, Nadica, Bojana i Dejana.

Svetlana Tonkovi} Repa{i

Tvoji najmiliji.

13541

13542

O`alo{}ena supruga Qiqana i }erka Biqana sa porodicom.

13554

Danas se navr{ava pet godina od smrti voqenog taje, deke i pradeke

Rajka Jankovi}a Voqeni nikad ne umiru, `ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Tvoji: }erka Radmila, zet Sre}ko, unuk Deni i unuka Tawa sa porodicom.

13548

13546

Posledwi pozdrav dragoj snaji, {urwaji i ujni

Posledwi pozdrav dragoj supruzi, mami i nani

Ivanki Todosijevi}

Mileni Apatovi}

ro|. Beli}

Mileni Apatovi}

2005 - 2010.

Pro{lo je pet tu`nih godina od kada nisi sa nama. @ivot sa tobom bio je ogromna sre}a ali sada je tuga jo{ ve}a. Voqena na{a Ceco, neka te an|eli ~uvaju.

Sahrana }e se obaviti 25. 10. 2010. godine, u 15 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

Dragica Popovi}

Sima

Beli} 2003 - 2010.

S qubavqu i po{tovawem, tvoja porodica.

od sestre Qubice sa porodicom.

13556

Jelica Sabado{ ro|. Jano{evi}

1930 - 2010.

Sahrana drage nam pokojnice je u ponedeqak, 25. 10. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Marica

1970 - 1991.

13560

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

@ivku

Ivanka - Mica Mileti}

Navr{ava se osamnaest godina od kako nije sa nama

Sa{a - Sale Dejanovi}

Posledwi pozdrav bratu

Se}awe na tvoju dobrotu i plemenitost nikada ne}e izbledeti. Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Sin Dragan i Tijana, sestra Milena sa porodicom.

13543

Weni Kamatovi}i: \u|a, Gi{a, Cica, Sini{a, Vlada, Kesenija i deca.

13549

Sahrana je danas, 24. 10. 2010. godine, u 15 ~asova, u Sremskim Karlovcima iz kapele na Dowem grobqu.

Suprug Milan, sinovi Stevan i Nenad, snaje i unu~ad.

13547

No}na smena U novom serijalu „osiroma{ene op{tine”, poseti}emo Titel i otkriti za{to je to tako! Od slede}e nedeqe, za cenu samo jedne pretplate gleda}ete prvi SF serijal u istoriji doma}e kinematografije - „Srbi u svemiru”.

Autori: Dejan ]irjakovi}, Nikola [kori} i Dimitrije Bawac (RTV 1, 22.50) 07.00 08.00 08.05 09.35 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.00 15.10 16.05 17.00 17.22 17.30 19.00 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 22.50 23.20 23.50 00.45

TV Ba{tina Vesti Renyeri u Indiji, film TV Fonija, kviz Ma{taonica Kad zazvoni: Vr{wa~ko nasiqe Znawe imawe Vesti Verski nedeqnik Dodati `ivot godinama Kviz „Koliko se poznajemo” Vesti Tabloid [tikla papu~a TV Dnevnik Tajna hrane: Maslina Tatini an|eli, film Igra TV Dnevnik Mali koncert Present Grad an|ela Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika No}na smena Klasik rok Iz studija „M“ Fudbal: Spartak - Rad, snimak utakmice 02.25 Tabloid

06.30 07.30 08.00 08.30 10.40 10.50 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.25

TV PROGRAM

nedeqa24.oktobar2010.

Kuhiwica (ma|) Agro mozaik RTV u Ni`wem Novgorodu Izlog strasti Pri~e iz Indije (slov) Dok. edukativni film za decu (slov) Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) TV Magazin na rumunskom Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Zajedno Dok. film (rum) sa titl. na srpskom Nedeqni magazin (rom) Izravno (hrv) Svjetionik (hrv) Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce ^igu (ma|) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tre}e lice Rusije TV Magazin (rus) Halo TV, porodi~ni magazin (ma|) TV Sport (ma|) Van dometa, film TV Prodaja

08.05 Barometar 08.10 Beli luk i papri~ica 09.00 Italijanski vegeterijanski studio 10.30 Travel 12.00 Filmski program 13.45 Art boks 14.20 Halo predsedni~e 15.30 Vojvo|anske vesti 16.00 Oko sveta 16.30 Razgoli}eni 17.30 Vojvo|anske vesti 18.30 Ulovi trofej 19.00 Hronika op{tine Vrbas 19.30 Vrele gume 20.00 Vojvo|anske vesti 21.30 Vino i vinogradarstvo 22.00 Vojvo|anske vesti 22.30 Filmski program: Majke - 2.deo

09.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 14.15 14.29 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30

06.05 08.00 09.07 11.05 12.34 13.00 13.15 13.23 14.05 14.46 15.10 15.55 16.48 17.14 18.28 19.01 19.30 20.08 21.01 22.54 23.40 23.55 00.54 02.44 03.14 04.03 04.38 05.11 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS ^arobwaci s Vejverli plejsa Dnevnik Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Gastronomad Sat Selo gori a baba se ~e{qa Rokovnik Lud, zbuwen, normalan Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Opasni umovi, film Uvi|aj Dnevnik Hotel Vavilon Egzit Rokovnik Sat Balkanskom ulicom Sasvim prirodno TV prodaja Verski kalendar

Anica Dobra

Fajront republika

Lora Hovard

SERIJA

Ubistva u Midsameru (Novosadska TV, 22.30)

07.00 Ragbi 4 zemqe: Australija – Papua Nova Gvineja 10.00 VTA Luksemburg 12.30 ATP Moskva, finale 14.30 Premijer liga: Stouk – Man~ester junajted 16.30 Pres konferencija Man~ester Siti i Arsenal 17.00 Premijer liga: Man~ester Siti – Arsenal 19.15 Portugalska liga: Sporting – Rio Ave 21.15 VTA Luksemburg 23.00 Poker 23.59 NHL: Tampa Bej – Ne{vil 08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Film, 23.00 Nedeqni magazin, 23.30 Film, 01.00 No}ni program 07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Abs {ou, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [mizla sa stilom, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

06.50 08.05 08.30 11.00 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 00.05 01.25 02.15

Zvezda srpskog i evropskog filma Anica Dobra, pri~a}e o ulogama na pozori{tu i filmu, otkri}e nam kako su za wu govorili da „nema filmsko lice”, ali i za{to bi `elela da glumi serijskog ubicu.

Autori i voditeq: Zoran Kesi} (Prva, 23.00) 05.00 06.00 08.00 10.15

Doma}in Do|i na ve~eru-Omnibus Formula 1-trka Fudbal: Crvena zvezda - Partizan 12.00 Film: Mis tajni agent 14.00 Ja volim Srbiju 16.00 Film: Skoro savr{en zlo~in 18.00 Vesti 18.20 Paklena kuhiwa 19.25 Survajver - iskrcavawe 21.00 Film: Posle sumraka 23.00 Fajront republika 00.00 Ameri~ko rvawe-Do koske 01.00 Top spid 00.00 Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em 04.00 Ameri~ko rvawe-Do koske 05.00 Take{i

Film: Otmica voza Beograd za po~etnike Znawe na poklon Potraga Film: Beli pas Vrati}e se rode Izme|u redova Ta divna hrana Vesti B92 Film: Balkan ekspres Vesti B92 Na{a mala klinika Dokumentarna serija Utisak nedeqe Vesti B92 Patrola Slobodna zona na B92 Dokumentarna serija Ukqu~ewe u B92 Info

Nata{a Miqkovi}

Jelen top 10 Ve~eras }e Lazaru dru{tvo praviti poznata voditeqka i novinarka Nata{a Miqkovi}. Voditeqski par ugosti}e poznatog filmskog rediteqa Stevana Filipovi}a, koji svojim filmskim hitom „[i{awe” budi pa`wu {irokog auditorijuma...

Voditeq: Lazar Sakan (RTS 2, 22.05) 06.02 06.55 07.33 07.44 08.00 09.00 09.22 09.27 09.41 09.45 10.00 10.32 11.00 12.30 12.56

Put za Ejvonli Ugro`eni NS klinci Svet divqine Drum Ubistva u Midsameru Neon siti Kursna lista Radionica Srbija koju volim Ugro`eni Svet divqine Portfolio Objektiv Neon siti Hrana i vino Sedam NS dana Objektiv Pres klub Evo nas kod vas Sedam NS dana Koncert Objektiv Ubistva u Midsameru

DNEVNIK

c m y

30

02.57 03.19 03.59 04.44 05.08 05.32

Muzika za dobro jutro Kulturako aresipe Verski kalendar Vreme odluke Dozvolite...

Ben ten Male pri~e Zanimawe dete Male pri~e EBU drama Igraj fudbal, budi sre}an Moj qubimac Znawe imawe UNHCR-povratak: Kosovo Fudbal: Jelen super liga, Spartak Zlatibor voda - Rad, prenos Magazin Liga {ampiona Kulturako aresipe Tvoje pesme, moji snovi Samo u...

Put oko sveta Srpski isto~nici Koncert grupe Legende Ekolo{ka pitawa Misliti zeleno Portreti Jelen top deset U svemiru Iza granica Vikend evronet Ekolo{ka pitawa Misliti zeleno Magazin Lige {ampiona Fudbal - Jelen super liga: Spartak Zlatibor voda - Rad (r) Misliti zeleno Portreti Jelen top deset U svemiru Iza granica Moj qubimac

07.00 10.10 10.35 12.00 12.15 13.45 14.00 14.30 14.55 15.00 16.00 18.00 18.30 19.30 20.00 21.10 23.00 00.30 01.30 03.00 04.00

Otvoreni studio Simpsonovi Otvoreni studio Vesti u 12 Otvoreni studio Top {op Vesti u 14 Milica na kvadrat: Specijal Otvoreni studio Monk Mini serija Vesti u 18 Pop mjuzik Milica na kvadrat Monk Film: Alfi Serija Ve~e sa Yulsom Holandom Mini serija Monk Pop muzika

14.51 15.34 16.02 17.00 17.48 18.14 19.28 20.32 20.54 21.20 22.05 22.50 23.17 23.41 00.10 00.22 00.45 01.09

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika

10.00 [i-Ra, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Film, 16.30 ZOO Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 E-TV, 22.30 Vi{e od igre, 23.00 Nemi Svedok, 00.30 Yuboks

06.00 09.00 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.20 12.40 13.00 13.25 13.40 13.55 14.30 15.00 15.45 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 23.00 23.30 00.00 02.00 03.30 04.00

Jutarwi program Nodi Pokojo Zdravo, Kiti Tele{op Princeza na zrnu gra{ka Vinks Kilari Jaha~ senke Konan Kalamiti Yejn Presovawe Tele{op U realnom `ivotu, rijaliti {ou Iz iks u iks Neo~ekivani `ivot Tele{op Dok. program Plej...

Telemaster VIP taksi Neo~ekivani `ivot Film: Politi~ka meta, 2. deo Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a Iz iks u iks Riko{et Film: Politi~ka meta, 2. deo Dok. program Plej...

Neo~ekivani `ivot

SLOBODNA ZONA NA B92

Mladi u srcu

Emisija „Mladi u srcu” je pri~a o istoimenom horu penzionera koji su obradama pesama grupa „Sonik Jut”, „Ramonsi”, „Kle{” i drugi stekli svetsku slavu. Hor ~ine 22 osobe ~iji je prosek godina - 80.

Rediteqi: Stiven Voker i Sali Yory (B92, 00.05)

[iri Aplbi

SERIJA

Neo~ekivani `ivot 06.30 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 17.45 19.30 20.00 01.00

Farma Dobro jutro Farma Siti Grand hitovi Farma Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ Farma Nacionalni dnevnik Farma - izbacivawe Film: Tikvoglavi 3: Pepeo pepelu 02.45 Siti 03.00 Film: Recikla`a

Tinejyerka Luks, koja, posle petnaest godina mewawa hraniteqskih porodica i potrage za pravim roditeqima, kona~no ima priliku da `ivi u krugu porodice. Wen biolo{ki otac je Nejt Baz Bazil, vlasnik bara, koji `ivi poput studenta sa cimerima, a majka joj je voditeqka lokalne radio stanice...

Uloge: [iri Aplbi, Ostin Bejsis, Kristofer Polaha, Brit Robertson (Hepi, 15.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 TV izlo`ba, 09.30 Prolog, 10.00 Film info, 11.00 Sva{taonica, 12.10 Zlatno poqe, 13.20 Dok. film, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Inyoj, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.10 Zdravqe, 20.00 Inyoj, 20.30 Samo vas gledamo, 22.15 Zabavni program, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program 08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

nedeqa24.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

12

31

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMO]E

Pi{e: Vidosav Stevanovi} 08.07 09.03 09.43 10.10 11.40 12.00 12.23 13.20 14.00 15.05 15.55 17.40 18.45 19.30 20.10 21.05 21.45

Yad Lou

Alfi Englez Alfi je voza~ limuzine na Menhetnu i svakodnevno je okru`en prelepim `enama od kojih su ve}ina klijenti. U`ivaju}i u vezama na jednu no} i bez ikakvih obaveza on `ivi kao pravi Don @uan...

Uloge: Yad Lou, Rene Tejlor, Yejn Krakovski, Yef Harding, Marisa Tomej, Kevin Rejm, Maks Moris Re`ija: ^arls [ajr (Nova TV, 01.00) 08.15 08.40 08.55 09.20 09.35 10.00 10.15 10.45 11.15 11.45 13.45 15.30 17.30 19.15 20.05 21.05 23.10 01.00 02.45

Dora istra`uje, crtani Timi Tim, crtani Vinks, crtani ^ugington, crtani Ben 10 Kinder surprajz memori kviz Automotiv Magazin Lige prvaka Novac Heroji Bingo, film Specijalni specijalci, film Supertalent, {ou Dnevnik Periferija siti Mrak komadi, film Red karpet, {oubiz Alfi, film Pla}eni ubica, film

08.00 Duhovna muzika 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Misterije mumija 10.00 Normani 11.00 Krakatau – posledwi dani 12.00 Tajm tim godina 13.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 14.00 Na ivici Holivuda 15.00 Lovci na naciste 16.00 Umetnost rata 17.00 Putovawa i otkri}a 18.00 Ana Letenska – glumica i nacisti 19.00 @iveo Pakistan 20.00 Hambur{ka }elija 22.00 Najva`nija utakmica u `ivotu 23.00 Lovci na naciste 00.00 Umetnost rata 01.00 Putovawa i otkri}a

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Svemirci su krivi za sve Dame u lavandi Gwurac Sekretarica Na{ italijanski zet Vrisak 3 Nole {ou Planeta Iks 3 Zatvorska pti~ica

08.00 Filmovi i zvezde 08.30 Ajn{tajn i Edington 10.00 Zvezdane staze: Prvi kontakt 11.50 Manuela i Manuel 13.25 Prva damska detektivska agencija - De~ak afri~kog srca 14.25 Amerika 15.50 Belami 17.40 Marli i ja 19.35 Holivud na snimawu 20.05 G.I. Joe: Uspon kobre 22.05 Prava krv – Nikada me ne ostavqaj 23.00 Prava krv – Hana tvrdog srca 23.55 Ulica Bejker 01.45 Dvanaest rundi 03.30 Milioner s ulice 05.30 Filmovi i zvezde

Prijateqi Nora Fora TV kalendar Luis Mawinski mozaik Dnevnik Plodovi zemqe Split: More Nedeqom u dva Mir i dobro Neshva}en Lepom na{om Globalno selo Dnevnik 1 protiv 100, kviz Stipe u gostima Qubavni `ivot domobrana, film 23.40 Mala porodica, film 01.50 Senzacionalna vest, film 03.25 Lepom na{om

06.00 07.00 08.00 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00 04.05

Misteriozni putevi Tele{oping Dijagnoza ubistvo Mrtva sezona: Tajna skrivenog jezera Nestala 17-godi{wakiwa Ku}a Bez traga Mentalist Poru{eno Zakon i red CSI: Wujork [tete Nestala 17-godi{wakiwa

08.10 08.35 10.00 10.55 11.55

Crvene kapice, crtani Jesen sti`e, Duwo moja Malkolm u sredini Jezikova juha, rijaliti {ou Kolumbo: Neobi~ni saveznici 13.45 Nepodno{qivi gwavator, film 15.35 Tra`i se bodigard, film 17.30 Diskaveri: Pre`iveti divqinu - Jukon, dok. film 118.30 RTL Danas 19.05 Ekskluziv 20.00 Hrvatski top model - Vawa Rupena 21.40 CSI Majami 23.30 Jezero straha 2, film 01.10 Astro {ou 02.10 Kakvi frajeri, film

Nepodno{qivi gwavator

Skarlet Johanson

Senzacionalna vest

Londonskog novinara Yoa pamte kolege kao ~oveka koji je bio uvek br`i od drugih u "mirisawu" senzacionalnih vesti. Na drugom svetu sretne mrtvu advokaticu bogatog lordovskog sina Pitera. Wu je wen poslodavac otrovao kad je otkrila da je on masovni ubica...

Uloge: Skarlet Johanson, Hju Yekmen, Vudi Alen, Ian Mek{ejn Re`ija: Vudi Alen (HRT 1, 01.50)

07.50 Jeongam: F1 za Veliku nagradu Ju`ne Koreje, prenos 09.50 Solden: Svetski skija{ki kup - veleslalom (M), prenos 1. vo`we 10.50 Portret crkve i mesta 11.00 Dubranec: Misa, prenos 12.00 Biblija 12.10 Opera boks 12.50 Solden: Svetski skija{ki kup - veleslalom (M), prenos 2. vo`we 13.55 Rukomet, LP (@): Zvezda Podvarak, prenos 15.30 Magazin LP 15.55 Gimnastika, SP - snimak 17.00 Olimp - sportska emisija 17.30 Hokej na ledu, EBEL liga: Medve{~ak - Jesenice, prenos 20.05 Dan posle, film 22.10 Posebni dodaci 22.45 Filmski butik: Ispod vulkana, film 00.35 Gara`a

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.10 03.00

Akapulko H.E.A.T. Ku}a 3: Horor {ou Strah u srcu U raqama `ivota Mrtva zona Prona|i i uni{ti Voda ^ovek bomba Velika akcija

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00 02.00

Pekar Skejteri Batice, gde mi je auto?

Savr{ena slika Kazanova Pla{qivi detektiv Biti Yon Malkovi~ Potamneli sjaj Vojni~ina Pekar Uvek zauvek Mala

Stiven Kova~ je ostao bez devojke i upravo uselio u novi stan. Utapaju}i tugu u mogu}nostima moderne civilizacije, me|u kojima je i kablovska televizija, Stiven poziva instalatera i pravi `ivotnu gre{ku...

Uloge: Yim Keri, Metju Broderik, Lesli Men, Yek Blek, Dajen Bejker Re`ija: Ben Stiler (RTL, 13.45)

Lesli Men

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55

23.45 00.40 01.40

Ameri~ke drvose~e Pre`ivqavawe Uni{tavawe!

Opasan lov Razotkrivawe mitova Novi svet Usporen snimak To mogu i ja Limarska radionica Peta brzina Auta po meri Razotkrivawe mitova Makintajer Kako pre`iveti katastrofu Interventna jedinica Majamija Iza re{etaka Istraga zlo~ina Razotkrivawe mitova

08.30 09.00 09.45 10.45 12.45 13.45 14.45 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 22.15 00.00 01.15

Alpsko skijawe Alpsko skijawe Alpsko skijawe Tenis Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Tenis Tenis Tenis Brzina Brzina Motosportovi Boks Tenis Motosportovi

22.50

Beogradski plo~nici puni suzavca ovokomponovani demokrati misle da je spontano uzvratila, kontranapad je bio poput izdemokratija dopu{tena izabranoj mawini nenadnog vihora, policajci su se povla~ili kao koju }e oni imenovati i svakom pojedincu razbijena vojska. Sa balkona Narodnog pozoridodeliti odgovaraju}u ulogu, strogo odmerenu {ta Vuk je komandovao juri{ – iznenadiv{i i seprema tome koliki teret demokratije mo`e podbe i sve koji su stajali pored wega – i ~inilo se u neti. Jedino ne ka`u ko je wih imenovao demokratom trenutku, meni koliko i drugima, da se pretama: i oni i ovakvi poput mene znaju da je to satvorio u vo|u koji zna {ta ho}e. Ne{to pravo je moizabrani predsednik protiv koga se oni kobaprovalilo iz wega i bezmalo ga diglo nebu pod jagi bore, program mu ne kudeoblake. Policajci su za~as iz}i. Jer, da Sloba-Sloboda nema gubili borbu prsa u prsa, wihowih, morao bi praviti neku vo takti~ko povla~ewe pretvodrugu opoziciju. I moglo bi se rilo se u bekstvo, glavne jedidogoditi da se u dosadnom ponanice zauzele su polo`aje prema vqawu istog provu~e gre{ka: televiziji i zatvorile put preprolazak nekog pravog opozima Dediwu i vili Slobe-Slocionara. bode, prevrat je bio na domaku *** ruke, trebalo je samo nastaviti Marija me je zamolila da pritisak na te dve nervne ta~ke ostanem kod ku}e i zabranim ili ih zaobi}i. Ali pokazalo starijim sinovima izlazak na se da masa nema pravog vo|u a ulicu. Boji se da }e se miting vo|i opozicije ne znaju {ta hoopozicije 9. marta 1991. na Trgu }e. Ili prosto igraju ulogu koRepublike pretvoriti u tu~u i ja im je namewena. U{li su u nerede, mo`da i ne{to gore – i republi~ku Skup{tinu, otuda ne}e da ~uje moje dokaze kako se su navalili izdavati mutna sato ne}e desiti, jer nikom ne op{tewa, masa se polako rastuide u korist: Sloba-Sloboda je rala po ulicama, pokazalo se da dobio svoje izbore, opozicija nema nikakvog plana, ni predih ne mo`e naknadno osporiti, vi|awa, ni{ta nije bilo prinisu to revolucionari ve} sapremqeno – i upla{eni re`immo pretendenti na vlast, bez ski vo|i i wihov predvodnik programa su i skupili su qude do{li su do daha, pokrenuli su koji su u najboqem slu~aju ropoluge vlasti. Vuk je uhap{en govi u vre}i... Bi}e to jo{ jedkao i mnogo onih uhva}enih na na parada nacionalizma, rodoulicama. Milionski grad nije qubiva galama, zastave, krstoiza{ao na ulice, ni poku{ao da vi, kokarde, {ubare, {ajka~e, pomogne. Beogra|ani su voqni „Spem’te se, sprem’te, ~etnitrpeti istoriju, nisu spremni ci!“. Ovi opozicionari galame stvarati je. Uostalom, kakva Eksplozija sabijane energije na onoga koji im je preuzeo nagod vlast bude sutra, beogracionalni program i koristi ga samo za sebe, a widlije }e se s wom nagoditi i dobro slagati. Prima ne ispla}uje dividende i ne dopu{ta da zajedlago|avali su se stranim osvaja~ima, za{to ne bi no vode svoje pobedni~ko-gubitni~ke ratove. unutra{wem okupatoru?

Opozicija osporava Slobu-Slobodu na terenu gde *** je on neprikosnoven, retorikom koja mu je omoguIzme|u dva rata izdava~ Geca Kon napravio je }ila vlast. Ne mogu da je ubedim, ostaje mi da je k}eri i zetu vilu na Dediwu. Svi ~lanovi poroposlu{am. Ja pametujem, Marija sluti – i ~esto dice Kon nestali su u logorima, bli`i i daqi roboqe vidi od mene, jasnije i jednostavnije. Ka`em |aci tako|e. Imovina hromog Gece konfiskovana sinovima da sva trojica je, a vila na Dediwu, reostajemo kod ku}e i da se konstruisana prema obi~ane}emo me{ati me|u qude jima ratnog komunizma – Opozicionari galame na mitingu, nemamo tamo ni{ta ne pla}amo, sve imana Slobu-Slobodu, koji im je {ta tra`iti. Ne spadam u mo – pripala je novim rupreuzeo nacionalni program tu vrstu opozicije, smakovodiocima. U woj je dugo tram se opozicijom i opo- i koristi ga samo za sebe, a wima `iveo Jovan Lala Veseline ispla}uje dividende i ne ziciji i re`imu, wima tanov s porodicom. ko|e savetujem da je izbegPosle partijskog pu~a dopu{ta da zajedno vode svoje nu. Ne treba se boriti za nazvanog Osma sednica, pobedni~ko-gubitni~ke ratove pro{lost ve} budu}nost.

Milo{evi} je hvaqen kao De~acima – kako nisam skroman ~ovek, predsednik primetio da su ve} mladi}i, zbuweni i tvrdoglaje Srbije, a evo ga u trosobnom stanu u Save Kovavi kao i svi pubertetlije? – nije jasno {ta govo~evi}a. Novinari su grcali od zanosa, davili se rim, ali se ne bune. Verovatno misle da wihov pohvalama kao preslatkim kola~ima. Nekoliko otac postupa uvek druk~ije od ostalih, to nije za meseci kasnije, skromni predsednik se neprimetpreterano po{tovawe, ali ga jednom treba posluno i zbog bezbedonosnih razloga preselio u vilu {ati.

Gece Kona koja je jo{ jednom rekonstruisana, ne Bilo je kako je Marija slutila: miting se prezna se o ~ijem tro{ku, prema pravilima ratnog tvorio u bitku, zamalo se izrodio u pobunu. Prinacionalizma. Sin i k}i sledili su tatu i mamu, tisak policije na masu – bilo je na trgu 100.000 svili su svoje kutke u novom porodi~nom gnezdu. qudi, mo`da vi{e, mo`da mawe – proizveo je neoNa kapiji su se pojavili stra`ari, trebalo je ~ekivani rezultat: sabijawe energije i eksplozizorno ~uvati sivog ti}a Vasojevi}a. Drugarica ju. Kad je policija, dovedena s Kosova i uve`bana Markovi}, quta protivnica privatne svojine, nana albanskim demonstrantima, ve{ta u prebijawu sledila je pokojnu Konovu k}er, ostaci kona~nog nemo}nih, pre{la u napad vodenim topovima i sure{ewa jevrejskog pitawa pripali su Slobizavcem, ube|ena da }e ra{~istiti trg, masa je Slobodi.

N

Kwigu Vidosava Stevanovi}a „DNEVNIK SAMO]E / Izbor fragmenata 1988–1993” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po 1.620 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/ 36–444–52 ili i-mejla: prodaja@slglasnik.com ili www.slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa24.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

24. oktobar 2010.

Partnerski odnos vam i nije toliko va`an, koliko da sve postavite na svoje mesto. Mo`ete se zanimati pitawima nekretnina i tu|eg novca, sponzora i kredita, pozajmice. Budite oprezni u onome {to odlu~ujete, mada time razre{avate bitne stvari i situacije. Opu{tenije!

VAGA 23.9- 23.10.

Jo{ uvek ste okupirani nekim stvarima, temama i osobama iz pro{losti, i to je sasvim OK. Zaboravqeni trenuci se obnavqaju, zapostavqena prijateqstva tako|e. A qubavi? Qubav je uvek aktuelna, na ovaj ili onaj na~in. Neko vam se vra}a u `ivot, tiho i lepo.

Nedeqa je va{ omiqeni dan, kada mo`ete ujutru du`e spavati, izle`avati se me|u svojim jastucima i gledati TV, filmove, bez `urbe. Ukoliko vam partner i donese kaficu u kreveti}, doru~ak na tacni, ugo|aj }e biti potpun. Potrebno vam je tako ne{to, mnogo sna i ma{te.

[KORPION Aktivni ste ~ak i nedeqom. Ni{ta vas 24.10- 23.11. ne mo`e skrenuti s onog puta kojim ste naumili da idete. Jo{ uvek s mnogo samopouzdawa ~inite sve {to radite, i pri tome ste neumoqivo uspe{ni i prodorni. Dobro se ose}ate u svojoj ko`i.

Partner se povla~i.

BLIZANCI Va{ Merkur je u vodenom znaku [kor21.5- 21.6. pije pa kada }utite, boqe vidite i shvatate. Dakle, ta doza promi{qenosti }e vam dobro do}i, pogotovo u narednim radnim danima. Niste vi{e pomalo detiwasto vezani za partnera ve} za onaj su{tinski odnos. Dobra intuicija.

STRELAC Razre{avate neke bitne odnose i po24.11- 21.12. slove pa ste zadovoqni tom situacijom.

Bar znate na ~emu ste, a imate mogu}nosti da postignete uspeh. Ukoliko putujete, bilo gde, bilo s kim, dobar i uzbudqiv provod }e vas pratiti sve vreme.

Mnogo nekontrolisane strasti i avantura.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

Skloni ste hedonizmu. @enske osobe vam uga|aju i ulep{avaju vam dan. Deca tako|e. Pun komfor dolazi do izra`aja, tako da }e ovaj dan prote}i u opu{tenoj i lepoj atmosferi. Voqena osoba vas mazi i pazi, ~uva i uga|a. [ta biste vi{e po`eleli? Ve~eru u restoranu, uz tambura{e?

JARAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Dinami~na atmosfera vas naprosto stavqa u poziciju da obuzdate strasti i sa~uvate {to se sa~uvati mo`e. Mnogo toga se de{ava na skrivenom nivou, introspektivno, u va{em domu i du{i. Neka tako i ostane. Javnost ne mora sve da zna. Okupite porodicu za okruglim stolom.

VODOLIJA 21.1-19.2.

DEVICA 23.8- 22.9.

Imate mogu}nosti da se povu~ete i samujete, smirite utiske i svedete senzacije na minimum. Imate mogu}nosti da se posvetite svom hobiju i svemu {to ina~e ne mo`ete tokom radnih dana. Zbog toga iskoristite ovaj dan u tom pravcu. [etajte se i di{ite sve` vazduh.

RIBE 20.2-20.3.

Ozbiqni ste za svoje godine, i to je sasvim OK. Misaoni i mudri tako|e.

Uostalom, to se od vas i o~ekuje. U qubavi mo`ete biti opu{teni i u`ivati.

Razumete se bez re~i, kroz pokrete i podr{ku, mislite isto i komunicirate gotovo telepatski. Qubav se podrazumeva.

Pomalo se zanosite, ali nije da ne biste mogli raditi na ostvarewu svojih snova. Zapravo, mnogo toga i zavisi od vas pa bi bilo dobro da ste vrlo jasni i odre|eni u pogledu svojih prioriteta.

Dajte sebi konkretne ciqeve i odredite rokove, neka pravila i budite dosledni!

Nedeqa je dan za odmor, i to zaslu`eni. Od toga ne}ete odustati. Qubavni odnos vam ulep{ava svaki trenutak, bez obzira na to {to imate ose}aj slobode i neoptere}enosti. Lepa komunikacija, lepo izra`avawe otvaraju vrata raja.

Umetnost, pisawe, ~itawe, dogovor.

TRI^-TRA^

Yena na Brodveju V REMENSKA

17

Subotica

15

Sombor

16

Kikinda

17

Vrbas

16

B. Palanka

17

Zrewanin

18

S. Mitrovica 17 Ruma

16

Pan~evo

18

Vr{ac

17

Srbija Beograd

18

Kragujevac

18

K. Mitrovica 18 Ni{

PROGNOZA

SUN~ANO,

Vojvodina Novi Sad

19

Xena Xejmison (36), koja je snimila vi{e od 150 filmova za odrasle, planira da gluma~ku karijeru nastavi na Brodveju. Woj je ponu|ena uloga vlasnice striptiz kluba u ~uvenom rokenrol mjuziklu „Rock of ages�.

- Dobila sam ponudu od producenata predstave, i `arko `elim tu ulogu. Brodvej je moj san jo{ od detiwstva, a nadam se da }u pokazati dovoqno talenta da me prime u gluma~ku postavu. Mislim da sam savr{ena za ulogu Xastis, vlasnice striptiz kluba, i da }u dobiti {ansu da poka`em i svoje peva~ko ume}e - rekla je Xena Xejmson.

Xena se u januaru 2008. zvani~no povukla iz sveta snimawa porno filmova. U avgustu iste godine saop{tila je da sa de~kom, {ampionom ultimat fajta Titom Ortizom o~ekuje blizance. De~aci Xesi i Xorni ro|eni su u martu 2009, a u aprilu ove godine Ortiz je uhap{en zbog nasiqa u porodici, po{to je navodno tukao Xenu.

POPODNE STI ` U OBLACI

NOVI SAD: U nedequ jutro hladno. U toku dana sun~ani intervali uz prolaznu obla~nost popodne. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Temperatura od 5 do 17 stepeni.

VOJVODINA: U nedequ relativno toplo sa sun~anim periodima uz prolaznu obla~nost popodne. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar, na jugu Banata poja~an. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 3, a maksimalna 18 stepeni.

SRBIJA: U nedequ ujutru hladno, tokom dana sun~ani periodi uz umerenu obla~nost koja sti`e sa jugozapada.Pritisak oko normale.

Minimalna temperatura 1, a maksimalna 20 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak toplo uz naobla~ewe i prolaznu ki{u u drugom delu dana. U pomoravqu i podunavju }e duvati poja~an jugoisto~ni vetar. U utorak obla~no sa ki{om i zahla|ewem koje zahvata sever zemqe, dok }e na jugu biti relativno toplo. U sredu i ~etvrtak svugde hladnije sa ki{om, a u planinama sa snegom.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Zadr`ava se relativno povoqan uticaj biometeorolo{kih prilika. Oprez se savetuje astmati~arima i osobama sa sr~anim problemima. Mogu}i su glavoboqa i nervoza kao meteoropatske reakcije.

Evropa Madrid

21

Rim

21

London

11

Cirih

8

Berlin

11

Be~

14

Var{ava

12

Kijev

11

Moskva

6

Oslo

3

VIC DANA Negde na moru dva lava pobegla iz cirkusa i hodaju pla`om.

Jedan lav re~e: - Ne razumem ove qude, {pic je sezone a na pla`i nema `ive du{e!

SUDOKU

St. Peterburg 4 Atina

22

Pariz

12

Minhen

10

Budimpe{ta

13

Stokholm

4

4 1

7

5

7

2

6 6

3

4

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

118 (0)

Slankamen

245 (6)

Ja{a Tomi}

Apatin

188 (-2)

Zemun

306 (4)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

316 (6)

Ba~. Palanka

- (-)

Smederevo

470 (-8)

Novi Sad

186 (0)

Tendencija stagnacije

5 7 3 1 9 4 2 8 6 TISA

9

SAVA

N. Kne`evac

194 (7)

Tendencija stagnacije

Senta

244 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

244 (9)

NERA

Hetin

88 (18)

-14 (2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

S. Mitrovica 268 (18) Beograd

Kusi}

1

3

7

3

2 6 8 7 5 3 4 1 9

6

9 1 4 6 2 8 7 5 3 6 3 9 4 8 1 5 2 7

256 (4)

1

Tendencija porasta i stagnacije

5

4

6 9

6

1 8 5 2 6 7 3 9 4 7 4 2 9 3 5 8 6 1

5

8 5 1 3 7 6 9 4 2

48 (0)

5 2

7

4 1

8

4 2 7 5 1 9 6 3 8

9

3 9 6 8 4 2 1 7 5 Re{ewe iz pro{log broja