Dnevnik 24.oktobar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 24. OKTOBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23237 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

SPOR OPO RA VAK PRI VRE DE, IN DU STRI JA I IZ VOZ STAG NI RA JU

Samo „Fijat” spasava Srbiju

str. 5

^E TVO RO RA WE NIH U KA FI ]U U @ABQU

Pucao nakon sukoba s obezbe|ewem?

str. 13

NASLOVI

Politika 2 Mawinske partije ho}e saradwu, mo`da i izbornu 3 Skup{tinu Vojvodine napu{ta osam poslanika

Ekonomija 4 Korupcija kod nas izdaje gra|evinske dozvole 4 „[invoz” staje na vlastite {ine 5 Dok radnike izbacuju na ulicu, sindikalci tr~e u politiku

Novi Sad

Dru{tvo

9 Po{tare grde poreski du`nici 9 Silne pare za dodatno znawe

Vojvodina 11 Carska bara u najlep{em svetlu

Reporta`e 12 Umesto kompjutera, qu{tio se kukuruz 12 Staparske kiflice, fijakeri i harmonika

14 Mesto gde se Srbima najlak{e otme suza

Svet 24 Sna`an zemqotres u Turskoj

J U ^ E OB EL E @ EN D A N OS L O B O \ EW A NOVOG SADA

Spomenik Vasi Staji}u str. 7 str. 16 – 20

SPORT

OTVOREN 56. ME\UNARODNI SAJAM KWIGA U BEOGRADU: Kwi ge su mo sto vi ko ji spa ja ju qu de – ge slo je 56. me |u na rod nog saj ma kwi ga ko ji je si no} otvo ren u Be o gra du. Po ~a sni gost je por tu gal ski je zik, ko jim go vo ri osam na ci ja i pre ko 200 mi li o na qu di na ~e ti ri kon ti nen ta. Por tu gal ski je bal kon sve to va, ka le i do skop mno go stru kih iden ti te ta, re kao je si no} gost iz Mo zam bi ka, kwi `ev nik Mi ja Ko to. Sa jam kwi ga je otvo rio srp ski pi sac Sve ti slav Ba sa ra. – Ono {to mi uli va op ti mi zam je ste sna ga ko jom se kwi ga od u pi re na sr ta ji ma no vih teh no lo gi ja i ne na me tqi va upor nost uz ~i ju po mo} op sta je u {a re ni lu po vr {nih za do voq sta va – za kqu ~io je Ba sa ra. Si no} su na Be o grad skom saj mu za po ~e li 42. me |u na rod ni sa jam opre me i sred sta va za sa vre me nu na sta vu „U~i la“ i 4. sa jam obra zo va wa „Zvon ce“. Sve tri pri red be tra ju do 30. ok to bra, a mo gu se po se ti ti sva ko ga da na od 10 do 21 ~as.

str. 23

OSNOV CI U SR BI JI NE DO VOQ NO FI ZI^ KI AK TIV NI

Kila`u nabijaju kompjuter i nezdrava hrana

str. 15

PRA VO NA @AL BU U NO VOM ZA KO NI KU O KRI VI^ NOM PO STUP KU

Pred `albenim ve}em i bez okrivqenog

str. 13

Malo toplije

n JANKO OSVOJIO MOSKVU

n TRAGEDIJA NA TRCI U MALEZIJI

Najvi{a temperatura 15° S

POLiTikA

ponedeqak24.oktobar2011.

dnevnik

URS PRED LA @E IZ ME NE ZA KO NA O JAV NIM PRED U ZE ]I MA

Razbiti partijske monopole

TA DI] S PRED SED NI CI MA OP [TI NA SA SE VE RA KO SO VA

O prelazima u Beogradu Si no} je u Be o gra du odr `an sa sta nak pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a sa pred sed ni ci ma ~e ti ri op {ti ne na se ve ru Ko so va i Me to hi je o re {a va wu kri ze na se ve ru po kra ji ne. U Pred sed ni {tvu Sr bi je bi li su pred sed ni ci op {ti na Ko sov ska Mi tro vi ca, Le po sa vi}, Zu bin Po tok i Zve ~an Kr sti mir Pan ti}, Sla vi {a Ri sti}, Dra gi {a Mi lo vi} i Bran ko Ni ni}, i na ~el nik Ko sov sko-mi tro va~ kog okru ga Ra den ka Ne deq ko vi }a, kao i {ef be o grad skog pre go va ra~ kog ti ma u di ja lo gu Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi} i mi ni star za KiM Go ran Bog da no vi}. Do za kqu ~e wa ovog iz da wa na {eg li sta sa sta nak je jo{ tra jao. Su sret sa Ta di }em usle dio je dan na kon {to je sa sta nak pred sed ni ka op {ti na se ve ra Ko so va i Me to hi je sa pred stav ni ci ma Kfo ra i Eulek sa u Zu bi nom Po to ku za vr {en bez ko na~ nog do go vo ra uz zah tev pred stav ni ka me |u na rod nih mi si ja da se obez be di „bez u slov na slo bo da kre ta wa”. Pred sed nik op {ti ne Zve ~an Mi lo vi} is ta kao je po sle sa stan ka u Zu bi nom Po to ku da pi ta we slo bo de kre ta wa za Kfor i Euleks mo ra bi ti re {e no na vi {em ni vou, u Be o gra du. Sr bi na se ve ru, pre ma na ja va ma pred se di ka op {ti na, od

Ta di }a o~e ku ju po dr {ku wi ho vom sta vu da na pre la zi ma na se ve ru Ko so va ne tre ba da bu du ko sov ski ca ri ni ci i po li caj ci. Pred sed nik Ta di} iz ja vio je pre dve da na da Kfo ru tre ba omo gu }i ti slo bod no kre ta we i snab de va we we go vih je di ni ca, kao i slo bod no kre ta we Eulek sa, uz uslov da ne pre vo zi ko sov ske ca ri ni ke i po li caj ce na ad mi ni stra tiv ne pre la ze. Ak tu el na kri za na sta la je jed no stra nom ak ci jom vla sti u Pri {ti ni 25. ju la i po ku {a jem na sil nog za u zi ma wa ad mi ni stra tiv nih pre la za Ja ri we i Br wak ko ja je re zul ti ra la po sta vqa wem ba ri ka da od stra ne Sr ba na put nim prav ci ma ka tim ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma. Pri pad ni ci Kfo ra si no} su, oko 19 ~a so va, upo tre bi li bi ber sprej pro tiv gra |a na ko ji su spre ~i li voj ni ke u po ku {a ju da pro {i re zo nu bez bed no sti na ba ri ka di u me stu Jag we ni ca na te ri to ri ji op {ti ne Zu bin Po tok. Ne ma~ ki voj ni ci Kfo ra po ku {a li su da op ko le ba ri ka du i na taj na ~in pro {i re svo ju zo nu bez bed no sti na punk tu is pred ba ri ka de ko ju su gra |a ni po sta vi li pre vi {e sed mi ca. Oni su po ku {a li da bo dqi ka vom `i com ob u hva te ba ri ka du od ka mi o na, od no sno do spe ju do dru ge ba ri ka de od auto bu sa.

Kfor pro{iruje prelaze Pri pad ni ci fran cu skog kon tin gen ta Kfo ra pro pu {ta ju vo zi la pre ko al ter na tiv nog pu ta iz nad ad mi ni stra tiv nog pre la za Br wak. Fran cu ski voj ni ci su u ~e tvr tak pro {i ri li zo nu bez bed no sti na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Br wak pre u zev {i ba ri ka du ko ju su ra ni je po sta vi li gra |a ni, i ko jom su pri pad ni ke Kfo ra od se kli od snab de va wa kop ne nim pu tem. Na kon pre u zi ma wa ba ri ka de Kfor je po ~eo da pro pu {ta vo zi la pre ko Br wa ka, ali ne pre ko pre la za, ve} pre ko al ter na tiv nog pu ta ko ji ide iz nad sa mog pre la za. Na al ter na tiv nom pu tu, ka ko ja vqa iz ve {ta~ Ta nju ga, kao i na ula zu u zo nu bez bed no sti, fran cu ski voj ni ci vr {e kon tro lu vo zi la. Kfor pro {i ru je punkt, na ko jem su za u sta vqe ni od sre de ve ~e

iza ba ri ka de u Jag we ni ci na te ri to ri ji op {ti ne Zu bin po tok. Ne ma~ ki voj ni ci su ba ge ri ma is ko pa li ve }i pro stor u br do ko je ih je ogra ni ~a va lo u po sta vqa wu {a to ra i me ha ni za ci je. Ta ko |e, pro stor je pro {i ren i za do vo |e we me ha ni za ci je po treb ne za raz bi ja we ba ri ka da do pre pre ke na pu tu ko ja se sa sto ji od ka mi o na i auto bu sa. Ba ger na ovom po slu ra di od ka da su voj ni ci Kfo ra za u sta vqa wa na Jag we ni ci i us peo je do sa da zna ~aj no da pro {i ri taj pro stor. Put ko ji vo di iz al ban skog se la ^a bra pre ko Jag we ni ce do Zu bi nog Po to ka ve o ma je uzan, ta ko da ni je bi lo pu no pro sto ra za vo zi la Kfo ra, a ni za sme {taj ja kih austrij skih i ne ma~ kih tru pa ko je su osta le na tom me stu, zbog blo ka de.

ti i omo gu }i ti joj da spro vo di tran spa rent Uje di we ni re gi o ni Sr bi je ob ja vi li su bo ri ma ve li kih jav nih pred u ze }a tre ba da ne kon kur se za me nax ment jav nih pred u ze }a. ju ~e pred log iz me na Za ko na o jav nim pred - se de i pred stav ni ci stru~ ne jav no sti i po Da bi se omo gu }i la we na ne za vi snost u ra du, u ze }i ma, ko ji ma bi se, ka ko se na vo di, stvo - je dan re vi zor”, sma tra ju u URS-u. Ka ko se na vo di, jav na pred u ze }a tre ba da ~la no ve te slu `be tre ba da bi ra Na rod na ri li uslo vi za pro fe si o na li za ci ju i de po bu du u oba ve zi da Vla di {a qu na odo bre we skup {ti na, uz od go va ra ju }e stro ge pro fe si li ti za ci ju tih pred u ze }a. svo je go di {we pla no ve, a na kon to ga i kvar o nal ne kri te ri ju me”, na vo di URS. „Pr vo, kroz pro me nu Za ko na ko ju su pred lo ì li Uje di we ni re gi o ni Ovaj po li ti~ ki po kret sma Sr bi je tre ba si stem ski raz bi ti tra i da mi ni star mo ra da pre u URS traì i da se direktori javnih preduze}a par tij ske mo no po le nad jav nim zme li~ nu od go vor nost za iz bor pred u ze }i ma i pro fe si o na li zo di rek to ra jav nih pred u ze }a u biraju na „po{tenim javnim konkursima” va ti wi hov rad”, na vo di se na svom re so ru, a ne da se, kao do sa saj tu Uje di we nih re gi o na Sr bi da, kri je iza Vla de. Ko na~ nu od tal ne iz ve {ta je o re a li za ci ji tih pla no va. lu ku o iz bo ru di rek to ra tre ba da do no si je (www.uje di we ni re gi o ni sr bi je.rs). URS je uka Sve to mo ra bi ti sta vqe no i na uvid jav no - re sor ni mi ni star, na kon {to mu Slu `ba za zao na to da par ti je tre ba da se po vu ku iz sti. URS tra ì i da se di rek to ri jav nih upra vqa we ka dro vi ma pred lo ì vi {e kan upra vqa wa jav nim pred u ze }i ma, a ume sto pred u ze }a bi ra ju na „po {te nim jav nim kon - di da ta ko ji su naj bo qe ran gi ra ni na jav nom wih tre ba da ih vo de pro fe si o nal ni me na kur si ma”, ko je tre ba da spro vo di ne za vi sna kon kur su. Da bi se si stem od go vor no sti xe ri, ko ji ne mo ra ju bi ti ~la no vi ne ke po stru~ na ko mi si ja po ja snoj pro ce du ri, kon - pot pu no za o kru ìo, u URS-u sma tra ju da se li ti~ ke stran ke. „Vla da tre ba da vr {i is tro li sa noj od jav no sti. „Po sto je }u Slu `bu mo ra uve sti i mo gu} nost sme wi va wa di rek kqu ~i vo kon trol nu funk ci ju. Uprav ni od za upra vqa we ka dro vi ma tre ba re for mi sa - to ra pre is te ka man da ta. bo ri se mo ra ju uki nu ti, a u nad zor nim od -

U NO VOM SA DU DO GO VOR 12 PO LI TI^ KIH STRA NA KA NA CI O NAL NIH ZA JED NI CA

Mawinske partije ho}e saradwu, mo`da i izbornu Po li ti~ ke stran ke na ci o nal nih ma wi na u Sr bi ji, ko je je pro te klog vi ken da u No vom Sa du oku pi la Cr no gor ska par ti ja, oce ni le su da po sto ji mo gu} nost wi ho ve po li ti~ ke sa rad we na pred sto je }im iz bo ri ma. O to me }e jo{ raz go va ra ti u na red nom pe ri o du, a ko mu ni ka ci ja me |u wi ma bi }e po ja ~a na, usa gla {e no je na okru glom sto lu „Po li ti~ ke par ti je na ci o nal nih za jed ni ca u Sr bi ji u pred ve ~er je iz bo ra“, u za jed ni~ kom sa op {te wu ko je pot pi su ju 12 po li ti~ kih stra na ka iz de set na ci o nal nih za jed ni ca. To su: Ru sin ska de mo krat ska stran ka, Sa vez ba~ kih Bu we va ca, De mo krat ska par ti ja Ma ke do na ca, De mo krat ski sa vez Bu ga ra, Stran ka voj vo |an skih Slo va ka, De mo krat ska za jed ni ca Hr va ta, Slo va~ ka stran ka, Rom ska par ti ja, Gra |an ski sa vez Ma |a ra, Bo {wa~ ka de mo krat ska za jed ni ca, Sa vez voj vo |an -

– CP è li sa rad wu sa stran ka ma na ci o nal nih za jed ni ca, fer, u dvo smer noj uli ci, u ko joj ni ko ne ma pred nost i s oni ma ko je vo de po li ti ku sop stve nom gla vom i ni su ni ~i je ma ri o ne te – ka zao je Ste vo vi}. On je na veo da u Sr bi ji ì vi 1,3 mi lion qu di ko ji ne pri pa da ju ve }in skom srp skom na ro du, ali da, kao i Sr bi, ì ve u istom am bi jen tu. Za to je, po we go vim re ~i ma, iz grad wa de mo krat ske dr à ve i so ci jal na za {ti ta gra |a na ciq i par ti ja na ci o nal nih za jed ni ca. Put do tog ci qa we gov CP, do dao je Ste vo vi}, vi di u eko nom skim re for ma ma i evro a tlant skim in te gra ci ja ma Sr bi je. \or |e ô vi} iz De mo krat ske za jed ni ce Hr va ta na veo je da sa mo Ma |a ri i Bo {wa ci ima ju pri li ke da u~e stvu ju u po li ti~ kom ì vo tu, i oce nio da je oku p qa w e ma w in s kih par ti ja u No vom Sa du „sna `na

Ve li ki i ma li – Iz ugla ve li kih par ti ja, na {a ulo ga je da pri ~a mo svoj je zik, da se ba vi mo pe va wem i igra wem. A u po li ti~ kom `i vo tu, na {u ulo gu vi de u to me da bu de mo pri pad ni ci ve li kih stra na ka – ka zao je Mi ro slav Be ser me wi ko ji vo di Ru sin sku de mo krat sku stran ku. – Za {to se ve }i na pla {i ma wi ne? Za {to ve li ke srp ske par ti je oti ma ju na {e bi ra~ ko te lo, kao da oni mo gu bo qe zna ti {ta ti {ti na {u za jed ni cu? – ka zao je pred sed nik De mo krat ske par ti je Ma ke do na ca Dra gan Vel kov ski. skih Ma |a ra i Cr no gor ska par ti ja. Pred sed nik Cr no gor ske par ti je Ne nad Ste vo vi} po zvao ih je, na sku pu u ho te lu „Park“, na sa rad wu uo~i pred sto je }ih iz bo ra jer je to, po we mu, du go ro~ no re {e we za op sta nak na po li ti~ koj sce ni.

po ru ka dr `a vi da na {e ini ci ja ti ve ne mo `e ig no ri sa ti“. Pred sed nik Gra |an skog sa ve za Ma |a ra La slo Rac Sa bo re kao je da na ci o nal ne par ti je ne sa mo da ima ju svo je me sto u Sr bi ji ne go su i neo p hod ne. Po we go vim re ~i ma, na ci o- nal n o po l i t i z i r a w e zna ~ i

Ne nad Ste vo vi}

bor bu za za {ti tu in te re sa na ci o n al n e za j ed n i c e ko j e se „gra di na ko re ni ma i to le ran ci j i, a ne na zlo s ta v qa w u, oma lo va `a va wu i is te ri va wu dru gih“. Rac Sa bo je ka zao da je Sr bi ja da nas u stra hu jer joj „pre ti gu bi tak ze mqe pre da ka“, ali da „ne ma raz lo ga za strah Sr bi je da }e bi ti iz gu bqe ne i one – ne pra de dov ske, ve} ste ~e ne te ri to ri je“. Pred sed nik Slo va~ ke stran ke Qu bor Stu pav ski je re kao da je „naj ve }a pret wa“ po za jed ni c u Slo v a k a wi h o v o „kon stant no ise qa va we, ko je je in ten zi vi ra no po sle 5. ok to bra“. – Sli ka bi se mno go pro me ni la ako bi Slo va ci u par la men t u Sr b i j e pred s ta v qa l i slo va~ ke in te re se, kao Sr bi svo je u Hr vat skoj – ka zao je on, i do dao da se Slo va~ ka stran ka za la `e za iz me ne dva iz bor na

za ko na ta ko da se slo va~ koj za jed ni ci ga ran tu je je dan man dat u Skup {ti ni Sr bi je, a dva u Skup {ti ni Voj vo di ne. Oku p qa w e ma w in s kih stra na ka je, po oce ni pred sed n i k a Rom s ke par t i j e Sr |a na [aj na, ve o ma je do bra ide ja jer, ka ko je ka zao, „do sta nam je da nas da nas vo di ve li ka DS, a su tra npr. ve l i k i SNS“. [ajn je ka zao da je RP po dr ào Bo ri sa Ta di }a i po mo gao oko ne kih za ko na, a da su „za uz vrat do bi li Bu xet ske in spek ci je“ u li stu na rom skom je zi ku „Them“ ko ji, is ta kao je on, „ne iz la z i, a ni k o ni j e uhap {en“. Pred stav nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra Pal Ka roq ka zao je da sva ka na ci o- nal na za jed ni ca ima pra vo na svo je auten ti~ ne pred stav ni ke u vla sti da bi pre ne li mi {qe we svo je za jed ni ce. Ali, sem ma |ar ske, bo {wa~ ke, al ban ske za jed ni ce, do dao je on, ne ma dru gih auten ti~ nih pred stav ni ka u par la men tu. – Pre ko ve li kih par ti ja oni ne mo gu is ka za ti svo je mi {qe we. To on da ide u prav cu ubr za ne asi mi la ci je u Sr bi ji, kao za vre me „brat stva i je din stva“, ka da je asi mi la ci ja bi la ve li ka – ka zao je Ka roq. On je do dao da SVM è li da u sva kom po gle du za dr ì svoj iden ti tet i da je za to je „~e sto u kon flik tu s de lom te la ko jem ne pri pa da“. Okru glom sto lu pri su stvo va li su i pred stav ni ci OEBSa i am ba sa da Al ba ni je, Slo va~ ke, Hr vat ske i Ma |ar ske. S. Ni ko li}

STI GAO ZAH TEV ZA OBE LE @A VA WE LO GO RA U STA JI ]E VU I BE GEJ CI MA

Vojni invalidi iz Vojvodine najavquju proteste Za me nik pred sed ni ka Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Pre drag Je re mi} po tvr dio je da je li~ no do bio zah tev ne vla di ne or ga ni za ci je “@e ne u cr nom” da lo kal na sa mo u pra va po dr ì ini ci ja ti vu za po sta vqa we spo menplo ~e hr vat skim za ro bqe ni ci ma u biv {im lo go ri ma Sta ji }e vo i Be gej ci. Je re mi} je na gla sio da je zah tev upu }en svim od bor ni ci ma, ali da je u pi ta wu te ma ko ja pre va zi la zi lo kal ne okvi re. – Stav De mo krat ske stran ke, ko joj pri pa dam, i lo kal nih ~el ni ka je da ta kve stva ri tre ba pre pu sti ti dr àv nom vr hu. Po zna to je da Bo ris Ta di} vo di po li ti ku iz mi re wa i re gi o nal ne sa rad we, i mi je po dr à va mo. Za to mi slim da je pre vi {e da mi, kao lo kal ni ~el ni ci i po li ti ~a ri ni èg ran ga ula zi mo, na svo ju ru ku, u jed nu ta ko ose tqi vu oblast – po ru ~io je Je re mi}. Hr vat sko Udru è we prav ni ka “Vu ko var 1991”, ko je oku pqa ne ka da {we

lo go ra {e, pre dve go di ne je iz ra zi lo è qu da u Sta ji }e vu i Be gej ci ma po sta vi spo men-obe le` ja u znak se }a wa na stra da le i mu ~e ne dr à vqa ne Hr vat ske ko je su, na te ri to ri ji su sed ne dr à ve, za ro bi li pri pad ni ci JNA. Re ak ci je ov da {we jav no sti bi le su bur ne, mno ge de sni ~ar ske or ga ni za ci je su tvr di le da ni ka kvih zlo ~i na na tim me sti ma ni je bi lo, i da se ne ra di o lo go ri ma ve} o “sa bir nim cen tri ma”. Na po slet ku, ~la no vi ma hr vat skog udru è wa ni je bi lo omo gu }e no da svoj na um spro ve du u de lo. Ju ~e se, po vo dom no vih zah te va za po sta vqa we spo men-plo ~a, ogla si lo i Udru è we rat nih voj nih in va li da op {ti ne @i ti {te. Be gej ci su, ina ~e, na te ri to ri ji ove sred wo ba nat ske ko mu ne. @i ti {tan sko Udru è we RVI obra ti lo se od bor ni ci ma zre wa nin skog par la men ta i u pi smu na ve lo da ov de ni je bi lo “kon cen tra ci o nih lo go ra”, ka ko to tvr de “@e ne u cr nom” i hr vat ska stra na, ne go “sa bir nih cen -

ta ra” osno va nih kra jem 1991. “u skla du s me |u na rod nim rat nim pra vom i @e nev skom kon ven ci jom iz 1949. go di ne”. – Po seb no je ne pri hva tqi va od red ni ca „kon cen tra ci o ni lo go ri“ ko ju na ve de na or ga ni za ci ja upo tre bqa va, iz raz lo ga {to u sa bir nim cen tri ma ili lo go ri ma za rat ne za ro bqe ni ke u Sta ji }e vu i Be gej ci ma ni ko ni je ubi jen. Ne po sto ji ni jed no ime, grob ni ca ili ka kav dru gi do kaz da je ta mo ne ko ubi jen. Sa mo raz ma tra we ova kvog zah te va pret po sta vqa da se vi kao od bor ni ci upu {ta te u ras pra vu o ne ~e mu {to po sto ji kao ima gi na ci ja u ne ~i joj gla vi – po ru ~io je pred sed nik Udru `e wa RVI @i ti {ta Mi len ko Sta ni}. Sta ni} je na gla sio da je ova or ga ni za ci ja ve} stu pi la u kon takt sa svim op {tin skim udru `e wi ma RVI u Voj vo di ni i do bi la po dr {ku za or ga ni zo va we pro te sta, kao i sve osta le vi do ve le gal ne bor be pro tiv ove ide je. @. Ba la ban

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak24.oktobar2011.

PO SLE NE U SPE LE SE SI JE U SEP TEM BRU, DA NAS NO VA SED NI CA SKUP [TI NE VOJ VO DI NE

Sa ziv na pu {ta osam po sla ni ka Na prvoj sednici posle podu`e letwe pauze pokrajinski parlament trebalo bi da konstatuje ostavke poslanika koji su, nakon odluke Ustavnog suda o nespojivosti funkcija, odnosno da vi{e nisu u mogu}nosti da ostanu na duplim funkcijama, re{ili da se odreknu mandata u Skup{tini Vojvodine. Najvi{e mandata izgubi}e poslani~ki klub „Za evropsku Vojvodinu”, gde su ostavke podneli Go ran Je {i}, po{to se opredelio za funkciju predsednika op{tine In|ija, Mi len ko Fi li po vi}, koji je ostao na mestu prvog ~oveka op{tine Sremski Karlovci, te Igor Pa vli ~i}, koji je ostao na mestu gradona~elnika Novog Sada. Tako|e za ~elne pozicije u op{tinama i vra}awe poslani~kog mandata opredelili su se i Pre drag Mi lo {e vi} iz Se~wa, Bran ko Ga jin iz Srbobrana i Mi li voj Vre ba lov iz Novog Be~eja. Ostavku na poslani~ki mandat ranije su podneli i Jo vi ca Zar ku la iz Pokreta „Vr{a~ka regija”, koji je dr`avni sekretar u Ministarstvu infra-

strukture, te funkcioner Lige socijaldemokarata Vojvodine Bra ni slav Bo ga ro {ki, koji kao direktor JGSP „Novi Sad„, po tuma~ewu Agencije za borbu protiv korupcije i nije bio u sukobu interesa. Me|utim, ostvakom Bogaro{kog LSV }e izgubiti poslani~ki klub, u kojem }e posle ove ostavke ostati ~etvoro poslanika. Po proceduri, neophodno je da se pre sednice Skup{tine o

Raz voj Fru {ke go re Na dana{wem dnevnom redu bi}e i nacrt master plana odr`ivog razvoja Fru{ke gore od 2012. do 2022. godine, koji je nedavno utvrdila Vlada Vojvodine. Tako|e, poslanici }e se izja{wavati i o kadrovskim promenama u upravnim i nadzornim odborima pokrajinskih javnih preduze}a. Prva sednica Skup{tine Vojvodine nakon letwe pauze prethodno je bila zakazana u septembru, a na woj je poslanici trebalo da se izjasne o zakonu o javnoj svojini koji tad bio u proceduri republi~kog parlamenta, ali ona nije odr`ana zbog politi~ke opstrukcije, za koju, me|utim, niko nije odgovarao.

ovim ostvakama izjasni i Administrativni odbor pokrajinskog parlamenta. A po saznawima „Dnevnika”, one }e biti konstatovane tek na kraju dana{we sesije. Naime, prethodno }e pokrajinski poslanici odlu~ivati o promenama u svim skup{tinskim odborima, u kojima }e navednih osam poslanika biti razre{eno a na wihova mesta postavqeni novi. Iako su poslanici koji su podneli ostavke izabrani po ve}inskom izbornom modelu, u pokrajinskoj administracije tvrde da nemaju obavezu da raspisuju dopunske izbore za popuwavawe ovih mesta, koja, ina~e, postoji ukoliko do narednih izbora ima vi{e od {est meseci. Tako|e, ~elnici koalicije vladaju}e u Vojvodini poru~uju i da gubitkom navedenih osam mandata ne}e biti dovedena u pitawe skup{tinska ve}ina, niti funkcionisawe aktuelnog saziva.

Ipak, na dana{woj sesiji bi}e konstatovan mandat novom poslaniku s izborne liste „Za evropsku Vojvodinu”, koji dolazi na mesto Du {a na Jo va no vi }a po{to je on vratio psolani~ki mandat zbog sukoba interesa. Jovanovi} je, naime, na ~elu Pokrajinske kancelarije za inkluziju Roma, a mandat je osvojio po proporcionalnom izbornom sistemu. Tako|e, na dana{woj sesiji trebalo bi da se konstatuje i prelazak poslanika Bra ni mi ra Mi tro vi }a iz poslani~ke grupe Ujediweni regioni Srbije u poslani~ku grupu ZEV-a. A po{to je Mitrovi} i potpredsednik pokrajinskog parlamenta, time }e najve}a poslani~ka grupa dobiti i tre}eg potpredsednika. Ina~e, uz promene u sastavu saziva uo~i isteka mandata, pokrajinski poslanici raspravqa}e danas, izme|u ostalog, i o izve{taju o realizaciji buxeta APV za prvih {est meseci ove godine. Polemika o ovoj ta~ki dnevnog reda mogla bi biti posebno zanimqiva po{to sledi netom posle rasprave o dugu Republike Pokrajini koja je obele`ila usvajawe rebalansa republi~kog buxeta. Naime, nakon sukoba u vladaju}oj koaliciji, o kojima se pokrajinska administracija nije izja{wavala, u republi~kom parlamentu je pre nekoliko dana ipak usvojen amandman Saveza vojvo|anskih Ma|ara kojim se Vlada Srbije obavezala na to da do 15. decembra pokrajinskom buxetu prenese zaostalih osam milijardi dinara za kapitalne investicije. B. D. Sa vi}

Jo va no vi}: Sr bi ja da po ka è evrop ski po ten ci jal Lider Liberalno-demokratske partije ê do mir Jo va no vi} izjavio je ju~e da Srbija do 9. decembra, kada se o~ekuje kona~na odluka o wenoj kandidaturi za ~lanstvo u EU, mora da pokaè sav svoj evropski potencijal. – Evropska Srbija je ciq za koji se moramo boriti jer je to jedino sredstvo za modernizaciju zemqe, neodrìvo je re}i da ne damo Kosovo za Evropu jer ne moèmo dati ne{to {to nemamo – rekao je Jovanovi} na sednici Glavnog odbora LDP-a. On je kazao da su Srbiji neophodne reforme u svim segmentima, naro~ito u pogledu politike prema Kosovu i Metohiji, za ko-

je je re{ewe primena Ahtisarijevog plana. On je dodao da }e LDP u ciqu sveobuhvatnih reformi u Srbiji razgovarati sa svim faktorima u dru{tvu da bi i srpsko dru{tvo i svet ubedio u to da Srbija nije izgubqena zemqa. Sednici GO LDP-a u Centru „Sava” prisustvovali su, izme|u ostalih, i predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Ra sim Qa ji} i lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra {ko vi}, a Jovanovi} je objasnio da to nisu stranke stranke koje }e ~initi budu}u koaliciju. – Du`ni smo da otvorimo prostor za razgovore kojima bismo

Ministar za socijalnu politiku i lider SDP-a Ra sim Qa ji} o~ekuje da }e izbori biti odr`ani izme|u 22. aprila i 6. maja idu}e godine jer su „glavne prepreke izbegnute”, i ocewuje da je mandat Vlade Srbije po~eo ucenama i da se zavr{ava ucenama. Ocewuju}i mandat Vlade, Qaji} je za „Pres” konstatovao da „svako ko je ucewivao, dobro je pro{ao. – Mi nismo, zato smo lo{e pro{li, zato smo nezadovoqni. Zbog tih ucena Srbiji je potrebna mala vlada. Ne bih imao ni{ta protiv ni da samo dve stranke, odnosno SNS i DS, same formiraju Vladu, a da SDP bude van te koalicije ukoliko bi se ta vlada uhvatila u ko{tac s ogromnim problemima i re{ila kqu~na dr`avna pitawa – napomenuo je Qaji}. Po wegovom mi{qewu, „SNS i DS ne bi bili gadqivi na taj savez ukoliko bismo posle izbora imali takav raspored snaga da je to jedina mogu}nost za stabilnu ve}inu”.

Sre}kovi} „na tapetu” SRS-a Skup{tina Srbije danas }e odr`ati posebnu sednicu na kojoj }e biti razmatran odgovor Vlade Srbije na interpelaciju koju su podneli poslanici SRS-a. U woj se tra`i odgovornost ministra vera i dijaspore Sr |a na Sre} ko vi }a. Nasuprot tome, Vlada Srbije odbacuje u svom odgovoru, prosle|enom Skup{tini pre de-

setak dana, sve kritike radikala. Radikali navode da je Sre}kovi} nenamenski potro{io novac namewen za sufinansirawe projekta saradwe izme|u dijaspore i matice u 2010. godini. Po oceni Vlade, Ministarstvo vera i dijaspore postupa prema pravilima struke, nepristrasno i politi~ki neutralno.

SPO bojkotuje „radikalsko be{~a{}e” U interpelaciji se, izme|u ostalog, Sre}kovi}u „stavqa na du{u“ da je nenamenski tro{io novac na manifestacije posve}ene se}awu na `rtve na Ibarskoj magistrali, kada su poginula ~etvorica funkcionera svoje stranke (SPO-a). Na pitawe kako komentari{e interpelaciju radikala, direktor

SPO-a i narodni poslanik Alek san dar Ju go vi} kaè za „Dnevnik“ da je „poslanicima SRS-a o~igledno ào {to Vuk Dra {ko vi} nije ubijen u atentatima na Ibarskoj magistrali i u Budvi“. On je najavio da poslanici SPO-a ne}e u~estvovati na toj sednici, niti èle da pridaju zna~aj „radikalskom be{~a{}u i mr`wi“.

Kolegijum o zahtevu opozicije Kolegijum Skup{tine Srbije danas }e odr`ati sastanak na kojem bi {efovi poslani~kih grupa trebalo da se dogovore o tome na koji na~in }e se u parlamentu raspravqati o situaciji na severu Kosova i Metohije. To }e biti u~iweno na zahtev opoziconih stranaka, koje su pro{le nedeqe

napustile zasedawe parlamenta zahtevaju}i da se otvori debata o situaciji na Kosovu i Metohiji. Od ishoda dana{wih razgovora zavisi}e ho}e li se poslanici opozicije vratiti u salu, ili }e i daqe bojkotovati raspravu o ta~kama koje su na dnevnom redu teku}e sednice republi~kog parlamenta.

Predsednica odletela u SAD Predsednica Narodne skup{tine Republike Srbije Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} od danas do 26. oktobra boravi}e u zvani~noj poseti SAD, saop{teno je iz parlamenta.

Predvi|eno je da se „predsednica Narodne skup{tine susretne u Kongresu s odre|enim brojem kongresmena, i posebno s predsednikom i ~lanovima srpskog kokusa u Kongresu“.

Snajka „na funkciji” U Skup{tini Srbije bilo je dosta svadbi ove jesni, a jo{ jedna bi se mogla desiti uskoro. Potpredsednica parlamenta Na ta {a Jo va no vi} (SRS) nedavno se verila za izabranika iz Bawaluke, koji je, kako tvrde izvori bliski paru, neko koga politika uop{te ne interesuje. Re~ je o preduzetniku koji se bavi izradom stil-

skog name{taja, a zaqubqeni par sasvim slu~ajno upoznali su zajedni~ki prijateqi. Jedan od kurioziteta ove qubavi je to {to verenik Nata{e Jovanovi} uop{te nije znao ko je ona. To je ujedno i odgovor koji ka`e svima koji ga pitaju, zbog ~ega se ne hvali da je budu}a snajka Republike Srpske „verenica na funkciji“.

Svi na „Tviteru”...

re{ili otvorena pitawa, zato je ovo ne{to druga~iji GO – rekao

je Jovanovi} obja{wavaju}i prisustvo lidera pojedinih stranka.

REKLI SU Qa ji}: Uce wi va na Vla da

poslani^ke teme

Dra {ko vi}: Bal va ni u mo zgo vi ma

Tu raj li}: Po be di }e ne va `e }i li sti }i

Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra {ko vi} izjavio je ju~e da Srbija 9. decembra ne}e dobiti status kandidata ukoliko joj „budu}nost budu odre|ivali, kao {to sad odre|uju, qudi u ~ijim su mozgovima balvani”. – Ako ne ka`emo svetu da smo za rad, demokratiju i na~ela slobode, u decembru }e u Srbiji biti poga{ena svetla – rekao je Dra{kovi} novinarima u pauzi sednice Glavnog odbora LDP-a. On je dodao da su to isti politi~ari koji su radili kao i 1990. godine, a sad govore da je EU antisrpska. – Mi se pitamo u kojoj se to {umi seku oni balvani koji su na Jariwu? Seku se u ovoj {umi. U ovoj {umi su se sekli i balvani u Kninu – rekao je Dra{kovi}. On je ocenio da je situacija dramati~na, i dodao da „svaki razuman ~ovek i politi~ka i druga organizacija, pa i Savez p~elara, mora da ka`e „ne” ovoj zaveri protiv budu}nosti”.

– îni mi se da }e na predstoje}im izborima u Srbiji pobediti nevaè}i listi}i, {to bilo dobro za Srbiju, jer bi to kona~no uozbiqilo politi~ku scenu – izjavila je za „Blic„ profesorka Elektrotehni~kog fakulteta u penziji Sr bi jan ka Tu raj li}. – Ne mislim da je apstinencija pravi izbor jer apstinencija moè zna~iti nezainteresovanost. Nevaè}i listi}i su ozbiqna zainteresovanost i ozbiqno nezadovoqstvo. Opet je na delu „poluamaterizam” i „nekakvi samouki marketin{ki stru~waci”, smatra ona, govore}i o zagrevawu pred predizbornu kampawu. – Ne verujem da }e to uticati na bilo koga, samo se nepotrebno tro{i novac – rekla je ona. Po wenim re~ima, sve dotle dok ne razumemo pojam statusa kao prvi korak za ulazak u ~lanstvo ure|enih zemaqa, ne mislim da je bitno da ga dobijemo.

A “Dnevnik” nastavqa da prati o ~emu pi{u na{i parlamentarci na dru{tvenoj mre`i „Tviter„. Poslanik SVM-a Ba lint Pa stor pitao je na ma|arskom i srpskom jeziku: „Gospodine Vu~eti}u, da li je SVM zaista izvor svog zla?„ Povod za Balintovo pitawe je konstatacija biv{eg predsednika Ustavnog suda Srbije Slo bo da na Vu ~e ti }a koji u autorskom tekstu navodi primer da „koliko rad Vlade i funkcionisawe Skup{tine mogu biti ozbiqno dovedeni u pitawe, upe~atqivo govore vi{emese~ni politi~ki pritisci Saveza vojvo|anskih Ma|ara“. Poslanik LDP-a Bo jan \u ri} konstatuje da je „bez veze na silu od poslanika Sr be @i va no vi }a praviti ubicu i koqa~a, to je bio cirkus i folklor“. Povod za \uri}ev komentar su me|usobne za|evice radikala i Sr |a na Mi li vo je vi }a (DS), koji je na poziv ra-

dikala da zajedno s wima protestuje protiv posete amabasadorke Me ri Vor lik parlamentu, rekao „Ne pevam sa ~etnicima“, na {ta mu je @ivanovi} u „~etni~kom duhu“ odgovorio „slatko }u te zaklati, Milivojevi}u“. URS poziva da se pro~ita blog poslanice Su za ne Gru bje {i}: „Decentralizacija, na pravom smo putu“. „Nezvani~ni rezultati popisa pokazaju da svi putevi vode u Beograd, a tek poneki u Novi Sad i Ni{. Zato decentralizacija Srbije nije parola, ve} nasu{na potreba! U komunizmu se govorilo: svi }emo jednog dana `iveti u Beogradu. Na svu sre}u, komunizam je propao, ali je crna slutwa ostala i to vi{e niko ne mo`e da sakrije jer su brojke ubedqivije od svih stavova i od svake politike”, napisala je Suzana Grubje{i}. S. Stan ko vi}

Vu ~i} op tu ìo DS Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Alek san dar Vu ~i} optuìo je ju~e Demokratsku stranku da stoji iza plakata izlepqenih po Beogradu „Ko vas nikad nije slagao? Nikoli} ili pravi Toma?”, i ocenio da je DS krenuo u najprqaviju kampawu protiv SNS-a. – To je jedino {to ih zanima: kako da ostanu na vlasti, sa~uvaju svoju slobodu i nastave da kradu – rekao je Vu~i} na konferenciji za novinare. On je rekao da SNS podràva zahteve studenta Beogradskog univerziteta jer su razumni. Vu-

~i} je optu`io vlast da je „poslala bandite s fantomkama na glavama” na studente na Filozofskom fakultetu. – Srpska napredna stranka nije vlasnik nijednog televizijskog kanala, niti }e to biti – napomenuo je Vu~i}, koji smatra da sve dnevne novine u Srbiji kontroli{u Dra gan \i las i Sr |an [a per. Vu~i} tvrdi i da B-92 direktno kontroli{u [aper i \ilas, Ne boj {a Kr sti} Prvu televiziju, a RTS – kabinet predsednika Republike. Vu~i} je naveo da }e SNS 12. novembra po~eti kampawu za promene u Beogradu.

ekonomija

ponedeqak24.oktobar2011.

dnevnik

I DA QE NI JE JA SNO KO ]E KON TRO LI SA TI UPLA TU DO PRI NO SA ZA PIO, SO CI JAL NO...

Ban ke ne }e da ute ru ju du go ve ume sto dr à ve Zaposleni koji broje dane do penzije uskoro bi na zasluèni odmor mogli da odlaze s vi{e sigurnosti da su im doprinosi po osnovu radnog staà upla}eni. Poreska uprava Srbije predloìla je zakon po kojem }e uplatu obaveznih doprinosa kontrolisati bankari pri isplati plata, a ako doprinos nije prosle|en na ra~un Fonda PIO, nema ni zarade. Me|utim, ~iwenicu da dràva nakon ukidawa Slu`be dru{tvenog kwigovodstva nema efikasan mehanizam kontrole svi bismo mogli platiti kroz pove}awe cena bankarskih usluga. Zamenik predsednika Izvr{nog odbora Rajafjzen banke Zo ran Pe tro vi} izjavio pro{le nedeqe da kontrola uplate poreza i doprinosa na zarade nije posao kojim treba da se bave banke u Srbiji ve} institucije dràve. – Svako dodatno administrirawe optere}uje poslove banaka. Nije posao banaka da kontroli{u poreze jer na{i slu`beni-

SPO RE WA OKO JAV NIH NA BAV KI

ci nisu obu~eni za to – objasnio je Petrovi}, komentari{u}i najave da bi taj posao uskoro od Poreske uprave mogle preuzeti banke. – Vreme SDK-a je davno

mogu}e jer podatke koji se tra`e bankari imaju. Podaci Kreditnog biroa Udru`ewa banaka Srbije govore da je krajem pro{log meseca kod banaka bilo

[ta ra di sil na ad mi ni stra ci ja? Uz celu pri~u mnogi }e se zapitati za{to dràva vi{e veruje „stranim bankama” nego svojoj administraciji. A ima ih ba{ mnogo: brojka ~inovnika i raznih savetnika u Srbji popela se na blizu 30.000 qudi. Administracije nam, o~ito, ne mawka. Konkretno, naplatu doprinosa trba da kontroli{e Poreska uprava, me|utim, tamo ima veoma malo inspektora koji to rade. Osim toga, poreznici su se àlili da im Zakon o privatizaciji zabrawuje izdavawe naloga za kontrolu naplate doprinosa, a zapre}eno je i kaznom od 300.000 dinara. [ta re}i na sve to? Pa to da }emo mawak stru~ne administracije i modernih efikasnih propisa i bukvalno platiti. iza nas, platni promet je preba~en na banke, kao i svuda u svetu. Mislim da bi to bilo pogre{no. Petrovi} je dodao da wemu nije poznato da takvo re{ewe postoji bilo gde u okruèwu. S druge strane, samo re{ewe do kojeg su nadle`ni do{li je

otvoreno 6.560.000 teku}ih ra~una stanovnika a wih je koristilo 4.359.700 gra|ana. Uz podatak da Srbija ima oko 1,8 milion zaposlenih i 1,6 milion penzionera jasno je da su banke dobro pokrile tr`i{te pa bi i podaci mogli biti vrlo verodo-

stojni i doprineti br`em puwewu kase Fonda. Banke u Srbiji sve usluge napla}uju, pa bi se lako moglo dogoditi da kontrolisawe platimo poskupqewem bankarskih usluga. To zna~i pre svega da bi banke u tro{kove pra}ewa i odr`avawa teku}ih ra~una mogle dodati i tro{ak kontrole doprinosa. Nove tro{kove mogle bi ura~unati i u deo vezan za kamate i platni promet. Ovo potowe ba{ je i uzrok zbog ~ega su se nadle`ni setili bankara. Kada je pre sedam godina ukinuta Slu`ba dru{tvenog kwigovodstva, svi su pozdravili odlazak tog relikta socijalizma i samouprvaqawa u istoriju i platni promet je pre{ao u banke. Ali ve} nakon nekoliko godina pokazalo se da Srbija nema efikasan mehanizam kojim bi se kontrolisalo pla}awe doprinosa. Dovoqno je re}i da se 1995. godine u Fond slivalo 85 odsto novca za penzije iz doprinosa na plate zaposlenih, a danas je ta brojka neuporedivo skormnija – tek 53,4 odsto.

Mnogi }e primetiti da su banke selidbom platnog prometa iz SDK u wihove kanale dobile dodatne prihode koji nisu zanemarqivi pa da treba ne{to i da vrate kroz kontrolu uplate penzija. Problem je u tome {to banke nisu vi{e na{e i dru{tvene. U privatnom bankarskom sektoru svaki

ZA [TO SMO ME \U DE SET NAJ GO RIH DR @A VA PO ODO BRA VA WU DO KU ME NA TA ZA IZ GRAD WU

Ne me wa ti za kon zbog iz bo ra Koalicija za nadzor javnih finansija zatra`ila je ponovo ju~e od premijera i ministra finansija Srbije Mir ka Cvet ko vi }a da odgovori na pitawe zbog ~ega Ministarstvo finansija ishitreno i netransparentno mewa Zakon o javnim nabavkama. Ta nevladina organizacija je u saop{tewu ukazala na to da u~esnici u javnim nabavkama, stru~waci i gra|ansko dru{tvo nisu ukqu~eni u pripreme izmena i

dopuna Zakona o javnim nabavkama. Dodala je da postoji sumwa da je javnost iskqu~ena iz priprema novih propisa „zbog politike odluke da se javne nabavke tokom izborne kampawe stave van svake institucionalne i odgovaraju}e kontrole i na taj na~in izvr{i jo{ jedan udar na srpske javne finansije”. Ministarstvo finansija je najavilo da }e nacrt izmena Zakona o javnim nabavkama biti pripremqen do kraja oktobra. Predvi|eno je da javne nabavke budu centralizovane a Uprava za javne nabavke ukinuta. U Srbiji se na javne nabavke godi{we tro{i od tri do ~etiri milijarde evra, a procewuje da bi u{tede mmogle biti do 30 odsto ako bi sistem bio unapre|en i korupcija spre~ena.

Ko rup ci ja kod nas iz da je gra |e vin ske do zvo le Novi izve{taj Svetske banke pokazuje da su uslovi poslovawa u Srbiji teì nego lane. I daqe smo najlo{ije rangirani po brzini izdavawa gra|evinskih dozvola i nalazimo se na 175. mestu, kao pre dono{ewe Zakona o planirawu i izgradwi, ~iji ciq je upravo i bio skra}ewe procedure za dobijawe tog gra|evinskog dokumenta. Gra|evinska dozvola se teè dobija u samo osam zemaqa sveta, {to je poraàvaju}e. U Izve{taju Svetske banke se tvrdi da izdavawe dozvole u Srbiji traje u proseku 279 dana, a zahteva 19 procedura i firmu ko{ta oko 6,5 miliona dinara. ^lanovi Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ ocenili su da je primena zakonskih propisa o izdavawu gra|evinskih dozvola zna~ajno uticala na pad gra|evinske aktivnosti u zemqi, zbog ~ega ve} dve godine kompletna gra|evinska delatnost trpi ozbiqne posledice. Nije tajna da se podaci o broju izdatih dozvola friziraju, pa se barata sa 100 puta ve}im ciframa od stvarnih. Iako u mnogim gradovima kaù da se gra|evinska dozvola dobija za osam do deset dana, to je varqivo vreme jer treba pripremiti brojnu dokumentaciju na osnovu koje se podnosi zahtev za weno izdavawe. Ekonomski analiti~ar Mi lan Ko va ~e vi} izjavio je za na{ list da u oblasti izdavawa gra|evinskih dozvola ima mnogo prostora za korupciju koja je, naàlost, sistemska, jer ko god da {ta uradi nelogi~no i da neko prstom upre u wega, on }e se odbraniti i na}i za to podlogu u zakonu. On procewuje da }e korupcije biti jo{ vi{e kada se dosta nepokretnosti prenese na lokalne organe. – îm je donet Zakon o planirawu i izgradwi, bilo je mnogo pri-

Od pa pi ra do pa pi ra U Gradskoj upravi za urbanizam i stambene poslove Novog Sada kaù da se uz zahtev za dobijawe gra|evinske dozvole prilaè lokacijska dozvola s klauzulom pravosna`nosti, glavni projekat u tri primerka s izve{tajem o izvr{enoj tehni~koj kontroli, dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa gra|evinskog zemqi{ta, dokaz o ure|ivawu odnosa u pogledu pla}awa naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta i dokaz o uplati administrativne takse. U zavisnosti od vrste, namene i mikrolokacije objekta za koji se dozvola traì, neophodno je pribaviti i dodatnu dokumentaciju propisanu drugim propisima, koju izdaju drugi nadle`ni dràvni organi i javna preduze}a, {to tako|e uti~e na duìnu postupka. U vezi s odredbom koja se odnosi na to da investitor mora priloìti dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa gra|evinskog zemqi{ta, Ministarstvo ìvotne sredine i prostornog planirawa je naloìlo svim upravama nadle`nim za izdavawe gra|evinske dozvole da se pravo kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta na parceli na kojoj se gradi objekat ne moè smatrati propisanim dokazom, ve} se to pravo mora konvertovati u pravo svojine. Kako je postupak konvertovawa u nadle`nosti drugih dràvnih organa, on tako|e zna~ajno uti~e na duìnu postupka izdavawa gra|evinske dozvole. U Upravi kaù da se, kada se uz zahtev preda kompletna dokumentacija, gra|evinska dozvola izdaje u roku od osam dana.

medbi na wega jer je tematski spojio nespojive oblasti kao {to je planirawe prostora i dobijawa gra|evinskih dozvola, legalizacija onog {to je izgra|eno mimo pro{lih zakona, svojina na gra|evinskom zemqi{tu i mogu}nost konverzije – kaè Kova~evi}. – Po{to je zakon ostao nedore~en, doneto je nekoliko uredbi koje su mewane, tako da je danas nejasno {ta je ~ime regulisano. Svaka tako krupna i zna~ajna oblast morala bi da ima svoj zakon. To bi morao da uradi neko ko se dobro razume u tu oblast. A izdavawe gra|evinske dozvole bi trebalo da bude predmet posebnog zakona. Kova~evi} kaè da je kod nas ve} op{teprihva}eno da je korupcija sistemska, ona nije pojedina~na gde je neko nekoga podmitio, zbog ~ega treba pretpostaviti da postoje oni koji razmi{qaju da bi to ne{to trebalo staviti u zakon da bi lak{e realizovali zami{qenu korupciju. Da nije tako, korupcija bi se lak{e savladala. Sagovornik ocewuje da je u oblasti dobijawa gra|evinskih dozvola dodatni nered: kaè kako smo najpre imali ~udan sistem nacionalizacije poqoprivrednog zemqi{ta, pa pretvarawe u urbano, pa wegovo planirawe... On smatra da je trebalo sagledati {ta èlimo da postignemo i onda napraviti zakone, ~ime bi se izbegla destruktivnost brojnih propisa. Kao primer, Kova~evi} navodi finansirawe vodovoda i kanalizacije kroz doprinos za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta (do 20 odsto vrednosti budu}eg objekta), {to poskupquje i odlaè izgradwu jer se mora unapred platiti, umesto da vodovod uz pomo} kredita {iri svoju mreù. R. Da u to vi}

dinar i svaki evrocent se dobro meri, a svaki suvi{ni tro{ak se izbegava. Zato nije ~udo {to je Udru`ewe banaka ve} pri prvom pomiwawu ove ideje objavilo da komentara ne}e biti dok ne vide verziju zakona koja ide u skup{tinsku proceduru. D. Vu jo {e vi}

PU TA RI PRED VLA DOM

Ko }e ~i sti ti sneg?

– Putari zaposleni u preduze}ima za puteve „Nibens grupe” nastavi}e danas proteste pred Vladom Srbije u Beogradu po{to im nije upla}eno ranije obe}anih 200 miliona dinara – izjavio je predsednik sindikata Preduze}a za puteve „Beograd” Mi lan Jo va no vi}. On je za Tanjug kazao da PZP „Beograd„, „Ni{„, „Kragujevac”, „Vojvodinaput-Ba~kaput” i „Vrawe” nisu dobila novac za jednomese~nu platu i nabavku energenata potrebnih za rad tih firmi, shodno dogovoru premijera Srbije Mir ka Cvet ko vi }a i ministra infrastrukture Mi lu ti na Mr ko wi }a u sredu, kazao je Jovanovi}. Danas }e se ispred Vlade, kako je rekao Jovanovi}, okupiti izme|u 600 i 700 radnika.

Jovanovi} je kazao da ti PZP ne}e mo}i da ~iste sneg i odràvaju puteve tokom zime ukoliko {to pre ne budu dobili novac. Po wemu, „Nibens grupa” zimi odràva oko 30 odsto putne mreè u Srbiji. Putari tvrde da je AIK banka, najve}i finansijski poverilac „Nibens grupe”, potpisala saglasnost da prezaduènim PZP-ima bude upla}eno oko 200 miliona dinara, ali da garanciju za to treba da obezbedi generalni direktor „Puteva Srbije”, koji, pak, traì odobrewe Upravnog odbora tog javnog preduze}a.

ZRE WA NIN CI DO BI LI PO SAO OD „@E LE ZNI CA SR BI JE“

„[in voz” sta je na vla sti te {i ne

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

97,5528

99,5437

101,8332

97,2542

Australija

dolar

72,4115

73,8893

75,5888

72,1898

Kanada

dolar

69,6359

71,0570

72,6913

69,4227

Danska

kruna

13,0979

13,3652

13,6726

13,0578

Norve{ka

kruna

12,6176

12,8751

13,1712

12,5790

[vedska

kruna

10,7017

10,9201

11,1713

10,6689

[vajcarska

franak

79,5116

81,1343

83,0004

79,2682

V. Britanija

funta

111,7187

113,9987

116,6207

111,3767

SAD

dolar

70,7469

72,1907

73,8511

70,5303

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 10. 2011. godine

– Preduze}e „[invoz“ potpisalo je sa „@eleznicama Srbije“ ugovor vredan 65 miliona dinara o remontu i modernizaciji jednog elektromotornog voza, a finansijer ovog posla je Vlada Srbije – saop{tio je direktor zrewaninske firme Ra do mir Mi qu{. On je naglasio da je prakti~no re~ o nastavku u~e{}a kompanije „[invoz“ u projektu o`ivqavawa srpske vagonogradwe, a koji je zna~ajno doprineo upo{qavawu proizvodnih kapaciteta ovda{we fabrike. – Trenutno se u na{im pogonima remontuju i modernizuju ~etiri elektromotorna voza, od kojih bi jedan krajem oktobra trebalo da bude predat „@eleznicama Srbije“ na upotrebu. Dolaskom novog

voza, u toku meseca, a ~iji se remont finansira iz republi~kog buxeta, ostavaruje se kontinuitet u proizvodwi i obezbe|uje anga`ovanost 250 radnika do prole}a 2012. godine – istakao je Miqu{. Osim elektromotornih vozova, u „[invozu“ se po programu re-

montuju i tri lokomotive i planirano je da do kraja godine budu predate na kori{}ewe javnom preduze}u koje upravqa srpskim `eleznicama. Tako|e, u proizvodnim halama rekonstrui{e se i deset teretnih plato-vagona koji bi do kraja novembra trebalo da budu isporu~eni kupcu iz Turske. – Poslovna saradwa na{e kompanije s NIS-om i „Petrohemijom“, za koje se remontuju vagon cisterne, traje uspe{no u kontinuitetu. Bitno je napomenuti i da je

posle dugih pregovora kupac iz Slova~ke potvrdio kupovinu 40 teretnih vagona za prevoz rasutih tereta, koje bi trebalo remontovati u pogonima kompanije po~etkom naredne godine – naveo je Mi-

Pred u ze }e „[in voz“ pot pi sa lo je sa „@e le zni ca ma Sr bi je“ ugo vor vre dan 65 mi li o na di na ra qu{, i zakqu~io da, uzimaju}i u obzir sve navedene ~iwenice, menaxment i svi zaposleni u „[invozu“ o~ekuju mirnu zimu s dosta posla. @. B.

ponedeqak24.oktobar2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

FOND PIO

VLADA NIJE FORMIRALA KOORDINACIONO TELO ZA INSPEKCIJE

Pen zi je ni su u opa sno sti

Si va eko no mi ja opet gur nu ta pod te pih

Fond za Pen zij sko-in va lid sko osi gu ra we (PIO) funk ci o- ni {e bez pro ble ma i ne tre ba {i ri ti psi ho zu me |u pen zi o ne ri ma da za ne ko li ko me se ci ne }e mo }i da se is pla }u ju pen zi je, iz ja vi la je ju ~e za me ni ca pred sed ni ka Uprav nog od bo ra (UO) Fon da Sla vi ca Sa vi}. „Pen zi je ni su u opa sno sti, dr `a va je ga rant, ona do ti ra pen zi je, ali ono {to je pro blem je ste da, zbog ce lo kup ne si tu a ci je, eko nom ske kri ze ko ja }e do }i, op {te ne za po sle no sti, si ro ma {tva, si ve eko no mi je, Fond du go ro~ no po sma tra no mo `e bi ti u pro ble mu”, re kla je u in ter vjuu Ta njug u za me ni ca pred sed ni ka UO Sa vi}.

Vla da Sr bi je, iako je bi lo na ja vqe no, ni je raz ma tra la for mi ra we ko or di na ci o nog te la za in spek cij ske slu `be. Pot pred sed ni ca Vla de Ve ri ca Ka la no vi} na ja vi la je da }e vla da pro {le ne de qe for mir ti te lo za ko or di na ci ju ra da in spek cij skih slu `bi da bi se po ja ~a la bor ba pro tiv si ve eko no mi je, ko ja „pri ti ska raz voj ze mqe”. Me |u tim, vla da je pot pu no u ~e tvr task pre sko ~i la ko or di na ci o no te lo za in spek ci je i bor bu pro tiv si ve eko no mi je jo{ ma lo gur nu la pod te pih. Bu xet Sr bi je zbog si ve eko no mi je, po po da ci ma pro jek ta USAID-a o bo qim uslo vi ma po slo va wa, go di {we gu bi oko 1,5 mi -

li jar du evra, dok po anek ti o rad noj sna zi, na „cr no” ra di pe ti na rad ni ka. Ve ri ca Ka la no vi} je is ta kla da je si vu eko no mi ju va `no uba ci ti u le gal ne to ko ve zbog po ve }a wa pri ho da bu xe ta dr `a ve i lo kal nih sa mo u pra va, ali i da bi se na pra vi lo pra ved no tr `i {te s istim uslo vi ma za sve fir me i obez be di la si gur nost rad ni ka. – Si va eko no mi ja pri ti ska raz voj ze mqe u ce li ni, ali i raz voj lo kal nih sa mo u pra va – re kla je ona no vi na ri ma u pa u zi Pr vog sa mi ta gra do na ~el ni ka, pred sed ni ka op {ti na i pri vred ni ka, ko ji je or ga ni zo va la Bi znis-in fo gru pa. Ona je oce ni la da je „neo bi~ no va `no da ogro man broj rad ni ka u

si voj eko no mi ji bu de pre ve den u le gal ne to ko ve”, da bi se, ka ko je re kla, na pra vi lo pra ved no tr `i {te s istim uslo vi ma za sve fir me i po sti gli isti uslo vi za sve fir me, zbog si gur no sti rad ni ka i jo{ mno go raz lo ga. Si vu eko no mi ju je, ka ko je is ta kla pot pred sed ni ca srp ske vla de, va `no uba ci ti u le gal ne to ko ve zbog po ve }a wa pri ho da dr `av nog bu xe ta i bu xe ta lo kal nih sa mo u pra va. Ve ri ca Ka la no vi} je re kla da je su u raz go vo ri ma s pre mi je rom Mir kom Cvet ko vi }em na pra vqe ni svi pred u slo vi da se to te lo or ga ni zu je, i do da la da }e ga naj ve ro vat ni je ona vo di ti. E. Dn.

EU KRIZA I SRBIJA

SPOR OPORAVAK PRIVREDE, INDUSTRIJA I IZVOZ STAGNIRAJU

Da Fond i da qe nor mal no funk ci o ni {e, po treb no je do ne ti niz krat ko ro~ nih, ali i du go ro~ nih me ra, sma tra Sa vi}. Sa vi} je pod se ti la da je Rad na gru pa Fon da PIO da la ne ko li ko pred lo ga, me |u ko ji ma je iz me {ta we so ci jal nih da va wa iz Fon da, po o {tra va we fi skal ne di sci pli ne, vra }a we imo vi ne PIO fon da... „Fon du je ra znim re for ma ma, iz me na ma za ko na na met nu to niz dru gih oba ve za ko je ne tre ba da ima. Re ci mo, sa mo u 2010. je Fond imao oba ve zu is pla te oko 67 mi li jar di di na ra za dru ge ob li ke, a ne za pen zi je. Na pri mer, tu su tu |a ne ga i po mo}, te le sna o{te }e wa, so ci jal no osi gu ra we pen zi o ne ra...”, na ve la je Sa vi} Pot pred sed ni ca UO is ti ~e da PIO „mo ra da se ba vi onim {to mu je osnov na de lat nost.” Pre ma Sa vi}, uko li ko bi se hte lo i}i u pra vo stra te {ko re struk tu ri ra we Fon da, krat ko ro~ nim me ra ma tre ba spro vo di ti fi skal nu po li ti ku „u pra vom smi slu te re ~i”. Sa vi} je ka te go ri~ na da si va eko no mi ja mo ra bi ti uve de na u le gal ne to ko ve. „Ra di to ga, am bi jent pri vre |i va wa mo ra da bu de po boq {an, ka ko bi po slo dav ci iz vr {a va li svo je fi skal ne oba ve ze, da ne bi uta ji li ono {to su oba ve zni da da ju”, na gla si la je ona. Sa vi} je is ta kla da, du go ro~ no, Fond iz „pro to~ nog boj le ra” tre ba da po sta ne ka pi tal ni ili in ve sti ci o ni fond.

Sa mo „Fi jat” spa sa va Sr bi ju Ka da jed nog da na ko na~ no kre ne da ra di, „Fi ja to va” fa bri ka u Kra gu jev cu mo gla bi sma wi ti mi nus Sr bi je u tr go vi ni sa sve tom za ~ak pe ti nu. Eko no mi sti uka zu ju na to da bi dr `a va tre ba lo da na |e na ~in da pri vu ~e {to vi {e in ve sti to ra u pro iz vod wu raz me wi vih do ba ra, od no sno onih ko ja se mo gu iz vo zi ti. Sr bi ja je sta ti sti~ ki iza {la iz kri ze jo{ pre iz ve snog vre me na, ali bi se tre nut no sta we na {e eko no mi je u naj ma wu ru ku mo glo opi sa ti kao apa ti~ no: rast bru to dom }eg pro iz vo da je sla bi ji ne go {to se o~e ki va lo, a in du stri ja i iz voz prak ti~ no stag ni ra ju. Pri tom, {to se i mo glo o~e ki va ti, za po sle nost i da qe pa da. Ono {to bi do ma }u eko no mi ju mo glo ja ~e da po gu ra je ste po ~e tak ra da „Fi ja to ve” ov da {we fa bri ke ko ji se o~e ku je po ~et kom na red ne go di ne, a stva ri bi si gur no bi le jo{ bo qe ka da bi Vla da us pe la da pri vu ~e jo{ ne ko li ko ta kvih ve li kih in du strij skih ula ga wa. Srp ski BDP je pro le tos po ras tao 2,4 po sto u od no su na isti pe riod la ne, ali je u od no su na pr vi ovo go di {wi kvar tal ostva rio ~ak ma li pad. Ta ko |e, i Me |u na rod ni mo ne tar ni fond i Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj sma wi le su pro ce nu ra sta Sr bi je na ne ka dva pro cen ta

Peglawe minusa „Fi jat” bi, ka ko je ra ni je na ja vqe no, u Kra gu jev cu tre ba lo da pro iz vo di dva ti pa auto mo bi la, a po ~et na pro iz vod wa bi la bi oko 200.000 vo zi la go di {we. Uko li ko se ostva re i na ja ve o iz vo zu vred nom iz me |u dve i dve i po mi li jar de evra go di {we, to bi zna ~i lo da bi de fi cit na te ku }em ra ~u nu plat nog bi lan sa Sr bi je bio u ve li koj me ri is pe glan. Mi nus plat nog bi lan sa Sr bi je je u pr vih se dam me se ci ove go di ne iz no sio ne {to vi {e od mi li ja ru i po evra. u ovoj go di ni, {to je da le ko od pet-{est po sto go di {we, ko li ko se pro ce wu je da bi Sr bi ji bi lo po treb no. Ka da je re~ o in du strij skoj pro iz vod wi, stva ri sto je jo{ lo {i je: ona je u av gu -

stu bi la ma wa 0,3 od sto u od no su na av gust 2010. go di ne, a u od no su na law ski pro sek – 2,3 od sto. Iz voz je do du {e po ras tao ~ak 18,8 pro ce na ta u od no su na pro {lo go di {wi av gust, ali je i to

bi lo o~e ki va no s ob zi rom na opo ra vak ku pov ne mo }i u Evrop skoj uni ji, ko ja je na{ glav ni spoq no tr go vin ski part ner. Ipak, kad se po sma tra ju tre nut na kre ta wa, iz voz je u av gu stu u od no su na jul po ras tao tek po la pro cen ta. De fi cit ko ji je Sr bi ja pro {le go di ne ima la sa sve tom bio je ne {to ve }i od pet mi li jar di evra, od no sno za to li ko smo ma we ro be iz ve zli ne go {to smo uve zli. Na ja ve iz „Fi ja ta” ka ù da pla ni ra ju da go to vo sva wi ho va pro iz vod wa iz Kra gu jev ca od la zi na ino stra na tr ì {ta i da bi vred nost wi ho vog go di {weg iz vo za auto mo bi la tre ba lo da bu de ve }a od mi li jar du evra, mo `da ~ak i mi li jar du i po, {to bi, da kle, sma wi lo na{ spoq no tr go vin ski de fi cit ~ak dva de se tak pro ce na ta. Ako se to me pri do da ju pro ce ne da }e se od iz vo za kom po nen ti za auto mo bi le pri ho do va ti jo{ mi li jar da evra, ja sno je ko li ko sa mo jed na ta kva krup na in du strij ska in ve sti ci ja mo è sni zi ti na{ ma wak u tr go vi ni sa sve tom. Po ra ni jim pro ce na ma Agen ci je za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za (SI E PA), kom pa ni je s ve }in skim stra nim vla sni {tvom ko je po slu ju u na {oj ze mqi u~e stvu ju u iz vo zu iz Sr bi je sa ~ak oko 75 od sto. V. ^v.

Iz voz pr va `r tva

Kri za u Evrop skoj uni ji (EU) ima }e uti ca ja na iz voz Sr bi je u ze mqe Uni je, {to }e se od ra zi ti i na bu du }i eko nom ski rast ze mqe, ali ne tre ba o~e ki va ti ni ka kve dra ma ti~ ne pro me ne, iz ja vio je da nas Ta njug u za me nik pred sed ni ka Iz vr {nog od bo ra Raj faj zen ban ke Zo ran Pe tro vi}. Pe tro vi} je, ko men ta ri {u }i mo gu }e aspek te uti ca ja kri ze jav nih du go va u EU na eko no mi ju Sr bi je, oce nio da }e se uti caj ose ti ti pre ko spoq ne tr go vi ne, fi nan si ra wa dr `a ve i ba na ka, jer 75 od sto do ma }ih ba na ka ima ve }in ski stra ni ka pi tal. „Pr vi je spoq no tr go vin ski ka nal. Sr bi ja pre ko 50 od sto svog iz vo za, ko ji je ve o ma zna ~aj na stav ka u ra stu, iz vo zi u ze mqe EU. Sva ka te {ko }a u EU ne od go va ra Sr bi ji i uti ~e na sma we we tra `we unu tar EU. Uti ca }e i na sma we we tra `we i za ro ba ma ko je se iz Sr bi je iz vo ze na ta tr `i {ta. To }e sva ka ko ima ti od re |e ni ne ga ti van efe kat na na{ rast u pe ri o du ko ji je pred na ma, ta ko da vi di mo da se po la ko sma wu ju pro ce ne ra sta za na red nu go di nu”, ob ja snio je Pe tro vi}.

KO I KAKO U SRBIJI I KAKO NAMERAV DA [TITI OPRAVA ZAPOSLENIH

Dok rad ni ke iz ba cu ju na uli cu sin di kal ci tr ~e u po li ti ku ? Broj ne za po sle nih u Sr bi ji iz da na u dan je sve ve }i, a i oni rad ni ci ko ji jo{ uvek ra de ni su si gur ni da }e po sao za dr `a ti. Go to vo sva ko dnev no is pred Vla di nih zgra da oku pqa ju se rad ni ci, a mno gi su, pre ne go {to su kre nu li za Be o grad, za u sta vqe ni na sa -

U ovakvom kriznom vremenu sindikat mo`e da se opredeli za odre|enu opciju i na izborima joj jasno i javno da podr{ku, a da zauzvrat tra`i sindikalnu stolicu u parlamentu o bra }aj ni ca ma. Ka ko se bo ri ti i iz bo ri ti za svo ja pra va ka da oni ko ji bi tre ba lo da ~u ju ne vo qe s ko ji ma su rad ni ci su o ~e ni, ne ~u ju i „pe ru ru ke” od zah te va? Na i me, po ka za lo se da raz go vo ri i

uli~ ni pro te sti ni su ima li efek ta jer se ili ni {ta ni je pro me ni lo, ili su re {e wa na du gom {ta pu.

Kao mo gu} nost da se glas rad ni ka ja ~e ~u je, u okvi ru sin di kal nih or ga ni za ci ja po teg nu to je pi ta we pre ra sta wa u po li ti~ ku

par ti ju. Pred stav ni ci sid ni ka ta ima ju raz li ~i te sta vo ve o to me ka ko bi po li ti~ ki an ga `man mo gao uti ca ti na ja ~a we bor be za rad ni~ ka pra va – od onih da bi se ti me do pri ne lo di rek ti ni jem u~e {}u u kre i ra wu za ko na, do onih da za ko ni ve} po sto je sa mo ih tre ba po {to va ti. Pred sed nik Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je Qu bi sav Or bo vi} uka zu je na to da je stav tog sin di ka ta da po li ti~ ko or ga ni zo va we ni je ne {to {to bi tre ba lo da se ra di po {to je ciq sin di ka ta za {ti ta pra va rad ni ka. Ipak, sa da {wa si tu a ci ja, uka zu je Or bo vi}, na vo di i na dru ga ~i je raz mi {qa we. – Ne za po sle nost u Sr bi ji je ve li ka, iz gu bqe no je vi {e od 500.000 rad nih me sta s da qom ten den ci jom ra sta, su o ~e ni smo s ne po {to va wem pra va za po sle nih, ne po {tu ju se za ko ni pa je to i je dan od raz lo ga {to raz mi {qa mo i o dru ga ~i jem or ga ni zo va wu – ka `e Or bo vi}. – Pi ta we je da li tre ba na pra vi ti pre se dan i u}i u

od re |e ni po li ti~ ki an ga `man, ili sa mo stal no ili s ne kim, da bi se ~u li pro ble mi rad ni ka i za {ti ti lo ~lan stvo od mo bin ga ko ji tr pi. Pred sed ni ca Aso ci ja ci je slo bod nih i ne za vi snih sin di ka ta

ASNS-a je da u ova kvom kri znom vre me nu i so ci jal noj i eko nom skoj si tu a ci ji kao {to je u Sr bi ji, sin di kat mo `e da se opre de li za od re |e nu op ci ju i na iz bo ri ma joj ja sno i jav no da po dr {ku, a da za uz vrat tra `i sin di kal nu sto -

Nema razloga ... Pred sed nik Uje di we nog gran skog sin di ka ta „Ne za vi snost” Bra ni slav â nak sma tra da ne ma raz lo ga da sin di ka ti ula ze u po li ti ku. - Ne vi dim raz log da se sin di ka ti po li ti~ ki ak ti vi ra ju, jer je ne ja sno {ta bi se ti me do bi lo - ka è â nak. - Ono {to je po treb no je po {to va we po sto je }ih za ko na. Ran ka Sa vi} ka è da je ap so lut no pro tiv to ga da sin di kat pre ra ste u po li ti~ ku par ti ju, ali i da si nid kat nig de ni je apo li ti ~an. – Sin di ka ti oku pqa ju mno go rad ni ka i ta kve or ga ni za ci je su sa me po se bi po li ti~ ne i svo jom ak tiv no {}u atrak tiv ne za po li ti~ ke par ti je – ka è Ran ka Sa vi}. – Stav Glav nog od bo ra

li cu u par la men tu. To bi da lo mo gu} nost da se ~u je glas rad ni ka i stav sin di ka ta pri li kom do no {e wa za ko na. Ipak, mi slim da bi to tre ba lo da bu de po ~e tak i kraj po li ti~ kog de lo va wa sin di ka ta jer je wi ho va osnov na funk ci ja rad no prav na za {ti ta svog ~lan stva i bor ba za hu ma ni je i pra ved ni je dru {tvo. D. Mla|enovi}

berza

ponedeqak24.oktobar2011.

dnevnik

IN DEK SI NA STAVI LI DA PA DA JU

Ne li kvid ne har ti je spa s le Ber zu RU SI JA

Ma wi iz voz naf te Ru ski iz voz naf te je u pe ri o du ja nu ar-av gust sma wen dva od sto u od no su na isto raz do bqe la ne, na 161,3 mi li o na to na, po ka za li su po da ci ru ske sta ti sti~ ke slu `be Ro {tat. Udeo naf te u ukup nom obi mu ru skog iz vo za za osam me se ci ove go di ne iz no sio je 35,2 od sto, pre ma 34,5 od sto go di nu da na ra ni je, pre ne la je agen ci ja eko n om s kih in f or m a c i j a Prajm-Tas s. Ru si ja je u po sma tra nom pe ri o du pro iz vo di la 10,076 mi li o na ba re la naf te dnev no (b/d, bez ga snog kon den za ta), dok je isto vre me no pro iz vod wa u ~la ni ca ma Or ga ni za ci je ze ma qa iz vo zni ca naf te (OPEK) taj po ka za teq iz no sio 29,920 mi li o na b/d, pri ~e mu je Irak pro iz vo dio 2,631 mi lion ba re la, a Sa u dij ska Ara bi ja 9,720 mi li o na b/d. Pro se~ na iz vo zna ce na ru ske naf te je u av gu stu sni `e na 0,7 od sto u od no su na jul, na 778,6 do la ra za to nu, dok je isto vre me no ce na ru ske iz vo zne naf te ti pa „urals” na svet skom tr `i {tu opa la pet od sto, na 799,3 do la ra za to nu

Na kon pro {lo ne deq nog opo rav ka, do ma }e tr ì {te ak ci ja je bla go fluk tu i ra lo, ali uz zna ~aj no ve }i pro met, u ve li koj me ri za hva qu ju }i ne ko li ci ni ina ~e ne li kvid nih har ti ja, na vo di se u ana li zi „Sin te za in ve sta”. Uku pan pro met u tr go va wu bio je 3,5 mi li o na evra {to je naj ve }i sed mi~ ni pro met jo{ od sre di ne sep tem bra. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, iz gu bio je na vred no s ti pe t i n u pro c en t a, spu stiv {i se na ni vo od 548,5 po e na. Od po ~et ka go di ne, ova kor pa naj li kvid ni jih har ti ja tr ì {tu be le ì mi nus od ne pu nih 16 pro ce na ta. Naj pro met ni ja har ti ja na tr ì {tu bi la je „Ener go mon ta à” za hva qu ju }i ve li koj tran sak ci ji u ko joj je bi la is pro me to va na tre }i na ak ci ja ove kom pa ni je. Ku pac je bio ve }in ski vla snik ovog pred u ze }a, „KO DAR in è we ring”, ko ji je na kon ovog ve li kog pro me ta na

ce ni od 4.500 di na ra sti gao do vla sni~ kog ude la u ovoj kom pa ni ji od pre ko 80 pro ce na ta. Od uobi ~a je no naj li kvid ni jih har ti ja na tr `i {tu, naj pro met ni ji je bio NIS ko ji je za be le -

Dobitnici

cena na zatvaranju

promena cene(%)

Informatika a.d. , Beograd

3.000

+20,00%

Dunav osigurawe a.d. , Beograd

1.090

+17,33%

Vital a.d. , Vrbas

1.700

+13,33%

Gubitnici

cena na zatvaranju

promena cene(%)

AIK banka a.d. Ni{

850

-10,53%

Agrobanka a.d. Beograd

4.410

-9,56%

Galenika Fitofarmacija a.d.

6.252

-9,39%

„DEL TA AGRAR” IZ VO ZI 40 MI LI O NA EVRA

Ja bu ka „mejd in” Sr bi ja „Del ta Agrar” o~e ku je da do kra ja 2011. ostva ri iz voz vre dan 40 mi li o na evra i ve o ma je bli zu ostva re wa tog ci qa, iz ja vio je ge ne -

ral ni di rek tor te kom pa ni je Mi lan Gr gu re vi}. U iz vo zu vo }a do mi ni ra }e ja bu ke ko je se pre sve ga pla si ra ju na tr `i {te Ru si je, a od ove go di -

ne „Del ta Agrar” }e u ma woj me ri i}i i ka tr `i {tu EU, ka zao je Gr gu re vi} za Ta njug . Gr gu re vi} je is ta kao da je u ^e la re vu, gde se

na la zi naj ve }i i naj mo der ni ji vo} wak u ovom de lu Evro pe, ove go di ne po pr vi put ostva ren o~e ki va ni pri nos od 60 do 70 to na po hek ta ru.

„Tre nut no ima mo sko ro 300 hek ta ra (u ê la re vu), i mi smo ove go di ne pr vi put po sti gli è qe ni ciq ko ji smo se bi za da li jo{ pre pet go di na - da ka da vo} wak bu de u pu nom ro du, a to je po ~ev {i od ove go di ne, do |e mo do po me nu tog pri no sa”, ka zao je Gr gu re vi} u Su bo ti ci to kom ne dav nog po qo pri vred nog fo ru ma „Hra na za Evro pu”. Gr gu re vi} je pre ci zi rao da je na 32 hek ta ra ko ji se na la ze u pe toj go di ni pro iz vod we po stig nut pri nos ja bu ka sor ti „ga la” i „bre burn” ve }i od 70 to na. Ge ne ral ni di rek tor je na veo da je ~i ta va pro iz vod wa u vo} wa ku, ko ja }e ove go di ne iz no si ti oko 5.500 to na, uglav nom na me we na iz vo zu i is ta kao da je re~ o mo der nim za sa di ma u ko ji ma vi {e od 86 od sto do bi je nih ja bu ka pri pa da pr voj kla si. „Del ta Agrar”, ko ji po slu je u okvi ru „Del ta Hol din ga”, tre nut no za po {qa va 1.500 rad ni ka i pri su tan je na tr ì {ti ma ze ma qa u re gi o nu, Evrop ske uni je, Ru si je i [vaj car ske.

EVROP SKA KO MI SI JA RAZ MA TRA SU SPEN ZI JU

Za u zda va we rej ting agen ci ja Evrop ska ko mi si ja, iz vr {no te lo Evrop ske uni je, raz ma tra mo gu} nost da uve de za bra nu agen ci ja ma za kre dit ne rej tin ge da oce wu ju kre dit nu spo sob nost ze ma qa ko je su ob u hva }e ne me |u na rod nim pro gra mom za spa sa va we.

Evrop ska ko mi si ja raz ma tra za bra nu agen ci ja ma za kre dit ne rej tin ge da oce wu ju kre dit nu spo sob nost ze ma qa ko je su ob u hva }e ne me |u na rod nim pro gra mom za spa sa va we Ko me sar EU za unu tra {we tr `i {te Mi {el Bar ni je iz ja vio je da Ko mi si ja raz ma tra da li je po de sno oce wi va ti ze mqe ko je do bi ja ju po mo} od dru gih

`io pro met od 48,2 mi li o na di na ra, okon ~av {i ne de qu u plu su od 3,9 pro ce na ta. Ak ci ja ma be o grad skog Aero dro ma „Ni ko la Te sla“ ve }im de lom sed mi ce se tr go va lo iz nad ni voa od 500

ze ma qa ili Me |u na rod nog mo ne t ar n og fon d a, pre n e l a je agen ci ja AP. „Uko li ko to bu de mo sma tra li ne po de snim, mo gli bi smo da za bra ni mo to oce wi va we ili da su spen du je mo rej tin ge to kom jed nog neo p hod nog vre men skog pe r i o d a”, uka z a n o je u sa o p {te wu.

Ko mi si ja }e u no vem bru da ti pred log de taq ne no ve re gu la ti ve o agen ci ja ma za kre dit ne rej tin ge. Evrop ski zva ni~ ni ci su vi {e pu ta `e sto ko kri ti ko va li agen ci je za rej tin ge zbog sni `e wa rej tin ga ze mqa, okri vqu ju }i ih za po o {tra va we du `ni~ ke kri ze u zo ni evra.

di na ra uz skok na ne deq n om ni v ou od 3,3 pro cen ta. Naj p ro m et n i j a ban kar ska har ti ja bi la je be o grad ska Agro ban ka ko j a je za b e l e ` i l a pro met od 25,6 mi li o na di n a r a uz ve l i k i pad vred n o s ti to k om sed m i c e. Ak c i j e ove po qo pri vred ne ban ke za pet tr go va~ kih da na iz gu bi le su na vred no sti 9,6 pro ce na ta, uz ve l i k i pri t i s ak na stra ni pro da je u dru goj po lo vi ni ne de qe. Po sled weg tr go va~ kog da na ak c i j e Agro b an k e pa da le su na do mak ni voa od 4.000 di na ra, na kon {to je jo{ jed nom od lo è na skup { ti n a ove ban k ar s ke usta no ve ko ja je tre ba la da ras pra vqa o ko na~ nom re {e wu ra ni je ugo vo re ne oba ve ze pre ma dr à vi. Ni {ka AIK ban ka, ko ja je po no vo do {la u ì ù in te re so v a w a {i r e jav n o s ti na k on {to su rad ni ci „Ni bens” gru pe iza {li na uli ce, ostva ri la je pro met od 22,9 mi li o na di na ra. AIK je osla bio 4,1 od sto, spu stiv {i se na no vo is pod psi ho lo {ke gra ni ce od 2.000 di na ra. Ko mer ci jal na ban ka je za be le ì la pro met od 11,7 mi li o na di na ra, uglav nom na ni vou od 1.855 di na ra, dok je sa ma lim pro me tom fluk tu i ra la i pre ko ni voa od 2.000 di na ra.

TRA JAN BA SE SKU

Ru mu ni ja pla }a EU pro ble me Pred sed nik Ru mu ni je Tra jan Ba se sku ka è da Ru mu ni ja ne mo è bes ko na~ no da pla }a neo d lu~ nost evrop skih li de ra iz ze ma qa evro zo ne u ve zi sa si tu a- ci jom u Gr~ koj. Ba se sku je pred sa mit li de ra EU na ko jem }e po no vo bi ti raz mo tre wa si tu a ci ja u Gr~ koj re kao da „si tu a ci ja u Gr~ koj {i ri za ra zu” ne po ve re wa u ce lom re gi o nu”. ”Za to ni je od go vor na sa mo Gr~ ka, ve} i li de ri evro zo ne ko ji odu go vla ~e sa do no {e wem re {e wa, ko je je va `no i za Ru mu ni ju, jer sta we gr~ kih ba na ka u Ru m u n i j i uti ~ e na ru m un s ke ban ke”, na veo je on. Ru m u n i j a je bla g o v re m e n o pred u ze la po treb ne me re {ted we 2010. go di ne ko je su Ru mu ni „vr lo te {ko pod no si li„, ka è on i do da je da se sa da po no vo po ja vqu ju pro ble mi zbog ze ma qa evro zo ne. Do dao je da je „ne mo ral no da si ro ma {ni je ze mqe van evro zo ne pla }a ju za one ko je su se po zajm qi va le bez me re”. Ba se sku je re kao da je Ru mu ni ja, iako je van zo ne evra, ve} pla }a za kon so li do va we evrop skog ban kar skog si ste ma kroz vr lo ve li ke ka ma te. Do dao je da }e Evrop ski sa vet raz mo ri ti i te mu sta bi li za ci je ban kar skog si ste ma kroz re ka pi ta li za ci ju.

[EF SVET SKE BAN KE ZA SR BI JU LU BRE FOR

Pred iz bor ni po pu li zam opa san po eko no mi ju [ef Svet ske ban ke za Sr bi ju Lu Bre for ka è da ne ma objek tiv nih raz lo ga da se stva ra we po god nih uslo va za stra na ula ga wa pre ki n e zbog iz b o r a i kam pa we, kao i da Sr bi j a mo r a da po v e } a kon ku rent nost ka ko bi pri vu kla in ve sti to re. „Ja sno je da je po sto ji ri zik da oni ko ji su oba ve zni da se ti me po za ba ve, bu du vi {e za u ze t i kam p a w om, ne g o obra } a w em pa ` we na va ` ne pro b le m e. Me |u tim, ne ma objek tiv nih raz lo ga da se stva ra we po god nih uslo va za stra na ula ga wa pre ki n e zbog iz b o r a i kam p a w e”, re k ao je Bre f or u in t er v juu RTS-u. Pre ma we go vim re ~i ma, u nost uko li ko è li da pri vu - se tak mi ~e sa kon ku ren ci jom”, iz bor nom pe ri o du po sto je dva ~e in v e s ti t o r e”, re k ao je re kao je Bre for. [ef Svet osnov na ri zi ka, je dan je da {ef Svet ske ban ke za Sr bi ju. ske ban ke za Sr bi ju ka è da se oni ko ji do no se od lu ke bu du Bre for ka è da, na pri mer, od go vor ni na la ze i na re pu za u z e t i kam p a w om, ume s to re g i s tro v a w e vla s ni s tva u bli~ kom i na lo kal nom ni vou svo jim po slom, a dru gi ri zik Sr bi ji ko {ta 18 pro se~ nih i na vo di pri mer do zvo la za iz je po pu li zam, ka da se to kom pla ta, u Poq skoj ne {to vi {e grad wu, ko je su uglav nom u nad kam pa we da ju obe }a wa ko ja ne od jed ne, dok u ê {koj to isto le `no sti lo kal nih vla sti. mo gu bi ti is pu we na. ko {ta {e sti nu za ra de. On ka è i da u Sr bi ji po sto Bre for je re kao i da in ve „O~i gled no u Sr bi ji ima je ve li ke raz li ke u pra vi li ma sti to ri obi~ no od la ù od lu mno go po sla da se ura di. Ne ke od op {ti ne do op {ti ne, kao i ke u vre me iz bo ra, a da je u pro se ku, ta po go to vu uko li ko po sli ka ve o ma lo {a, Iz bo ri i kam pa wa ni su raz log da se sto je pret po stav ke da ali i da po sto je i mo è do }i do zna ~aj op {ti ne ko je ra de stva ra we po god nih uslo va za stra na nih pro me na, ali da to sa svim do bro, ~ak ula ga wa pre ki ne ne zna ~i da se sma wu je i bo qe od pro se ka pri l iv in v e s ti c i j a, u ze mqa ma ko je su ko je mo gu bi ti ugo vo re ne pre ze mqe iz su sed stva su us pe le kon ku rent ne Sr bi ji. iz bo ra. da po ve }a ju kon ku rent nost i „Dru ge op {ti ne ima ju ve o „Ana li za Svet ske ban ke o uslo ve po slo va wa. Ma ke do ni ja ma lo {e re zul ta te zbog ko uslo v i m a po s lo v a w a, pre m a je za pro te klih go di nu da na rup ci je ili ne do stat ka ka pa ko joj je Sr bi ja me |u naj lo {i - sko ~i la sa 34. na 22. me sto i ci te ta i mi upra vo upra vo po je ran gi ra nim ze mqa ma u re - na sta vqa na pre dak. Ja mi slim ma è mo tim op {ti na ma da ra gi o nu, sig na li zi ra da Sr bi ja da je to pod sti caj i za va {u de efi k a s ni j e”, is t a k ao je mo r a da po v e } a kon k u r ent - Vla du i dru {tvo u ce li ni da Bre for.

Bez bed nost Ve ~e ra i film u kvar tu u CK 13 Tri bi na pod na zi vom „Bez bed nost u kvar tu” odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u MZ „Omla din ski po kret”, Uli ca Omla din skog po kre ta 11. Go vo ri }e {ef po li cij ske sta ni ce na De te li na ri Mi lan Jev ti} i pred stav ni ci ko mu nal ne i sa o bra }aj ne po li ci je. A. J.

Pro jek ci ja ita li jan skog fil ma „Ta ko smo se vo le li” po ~i we ve ~e ras u 19 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13, Voj vo de Bo jo vi }a 13. Ulaz je bes pla tan, a pre fil ma po se ti o ci }e mo }i da se po slu `e uku snim ve ge ta ri jan skim obro kom ko ji pri pre ma ju vo lon te ri i ak ti vi sti Otvo re ne ku hi we CK13. Ce na obro ka je do na ci ja, a sav no vac na me wen je za na bav ku na mir ni ca i odr `a va we ku hi we. J. Z.

Iz lo `ba sli ka li kov ne ko lo ni je Iz lo `ba sli ka sa li kov ne ko lo ni je „Fru {ka go ra 2011.„ otva ra se ve ~e ras u 18.30 ~a so va u ho lu Vla de Voj vo di ne. Na otva ra wu }e go vo ri ti Po kra jin ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj Dra go slav Pe tro vi}, di rek tor JP „Na ci o nal ni park Fru {ka go ra” Do bri vo je An to ni},

„Ti bi ra{” – zna we i zdra vqe Udru `e we „Fo kus” spro vo di pro gram pre ven tiv ne i vr {wa~ ke edu ka ci je „Ti bi ra{„ u osnosvn-

im i sred wim {ko la ma, a da nas }e se odr `a ti u O[ „Jo van Po po vi}” od 9 do 16 ~a so va. Ovaj pro -

Novosadska ponedeqak24.oktobar2011.

se lek tor Ko lo ni je Kon stan tin Gu {i} i isto ri ~ar umet no sti Mi le Ig wa to vi}. Na ci o na ni park „Fru {ka go ra” i Cen tar za raz voj li kov ne umet no sti Ja zak, uz po dr {ku Vla de APV, or ga ni zo va li su ovu ko lo ni ju u ^or ta nov ci ma od 17. do 20. av gu sta. A. L.

gram pod ra zu me va in for mi sa we mla dih o bo le sti ma za vi sno sti i re pro duk tiv nom zdra vqu J. Z.

@ur ka za Mir ka Ili }a No vo sad ski Stu dent ski kul tur ni cen tar pri re |u je ve ~e ras `ur ku do bro do {li ce svet ski po zna tom ilu stra to ru i gra fi~ kom di zaj ne ru Mir ku Ili }u ko ji }e ove ne de qe bo ra vi ti u No vom Sa du. @ur ka po ~i we u 21 ~as u klu bu Fa bri ka, a ulaz je bes pla tan. J. Z.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

JU^E OBELE@EN DAN OSLOBO\EWA NOVOG SADA

Ot kri ven spo me nik Va si Sta ji }u Se }a we na hra brost ne ble di Po vo dom Da na oslo bo |e wa No vog Sa da u Dru gom svet skom ra tu pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} po lo ìo je ju ~e ve nac na Spo men gro bqe u No vom Sa du i na spo me nik No vo sad skom par ti zan skom od re du na ê ne ju. Jo va no vi} je pod se tio za {to je obe le à va we ovog da tu ma va `no. - Ovo je pri li ka da oda mo po {tu na {im su na rod ni ci ma ko ji su iz vo je va li po be du u Dru gom svet skom ra tu i oslo bo di li No vi Sad od oku pa to ra. Ni kad ne sme mo za bo ra vi ti `r tve pa le za slo bo du i se }a we na wih i wi ho vo uva à va we od ve li kog je zna ~a ja za sve no vo sad ske ge -

ne ra ci je - re kao je pred sed nik Skup {ti ne gra da. Dan oslo bo |e wa No vog Sa da u Dru gom svet skom obe le à va se sva ke go di ne i to po vo dom 23. ok to bra 1944. go di ne, ka da su bor ci No vo sad skog par ti zan skog od re da oslo bo di li No vi Sad, a iz we ga se po vu kle po sled we fa {i sti~ ke oku pa ci o ne tru pe. Po red pred sed ni ka grad skog par la men ta, ven ce su po lo ì li za me nik gra do na ~el nik No vog Sa da Zo ran Man di}, pred stav ni ci Voj ske Sr bi je, ~la no vi sa ve za Udru è wa bo ra ca NOR Sr bi je i sa ve za Udru è wa bo ra ca AP Voj vo di ne.

Spo m e n ik zna m e n i t om pi scu, fi lo zo fu i kul tur nom rad ni ku Va si Sta ji }u sve ~a no je ju ~e ot kri ven u Uli ci @ar ka Zre wa ni na, u ma l om par k u iz m e | u Skup {ti ne Gra da i se di {ta Vla de i Skup {ti ne Voj vo di ne. Ovo de lo aka de mi ka Slo bo da na Bo du li }a pred No vo sa |a ni ma pri ka za li su pred sed nik Skup { ti n e gra d a Alek san dar Jo va no vi} i unuk Va s e Sta j i } a Rast k o [val b a. Pod s e } a j u } i se aneg do ta iz de tiw stva i li ka svog de de, [val ba je na gla sio da se on raz li ko vao od mno g ih li~ n o s ti svog vre me na. -To ni je sa mo se }a we na we ga, ve} i na pre deo ko ji se du bo ko ure zao u se }a we, ka d a sam od l a s ci m a u Srem s ke Kar l ov c e upo znao Du n av - se } ao se [val ba. Pred sed nik Skup {ti ne gra da Jo va no vi} is ti ~e da

Unuk Vase Staji}a Rastko [valba kraj spomenika

No vi Sad ne sme da se pri ka `e kao grad ko ji za bo ra vqa svo je ve li ka ne. - Po Va s i Sta j i } u ve} ima m o na z va n u uli c u i jed n u osnov n u {ko l u, a ovaj spo m e nik je va ` an seg m ent tog se } a w a. Bit n o je i me s to gde se spo m e n ik na l a z i, is p red naj v i {ih pred s tav n i~ k ih i iz v r { nih or g a n a Voj vo d i n e - ka z ao je Jo v a no v i} do d a j u } i da je Va s a Sta j i} bio ~o v ek ko j i je smeo da pre | e prag iz m e | u te o r i j e i prak s e. U pri g od n om pro gra m u ju ~ e je na s tu p io hor u~e n i k a O[ „Va sa Sta j i}”, ko j i je ot pe v ao pe s mu u ~ast kwi ` ev n i k u ~i j e ime {ko l a no s i, a ~la n o vi dram s ke sek c i j e go vo r i l i su o we g o v om de l u.

Do de qe ne Ok to bar ska na gra da i No vem bar ska po ve qa Ok to bar ske na gra de i No vem bar ske po ve qe do de qe ne su ju ~e u Grad skoj ku }i. Ovo go di {wi do bit ni ci Ok to bar ske na gra de su va sku lar ni hi rurg KC Voj vo di ne u No vom Sa du prim. dr Jo van Pfau, di rek tor ka {ko le „ Mi lan Pe tro vi}” mr Sla vi ca Mar ko vi} i Stu dent ski kul tur ni cen tar No vi Sad u ~i je je ime na gra du pre zeo we gov di rek tor Zdrav ko Vu lin. Za ovu na gra du pred vi |en je i nov ~a ni iz nos od sto hi qa da di na ra. La u re a ti No vem bar ske po ve qe su In sti tut za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne, „No vo sad sko po zo ri {te-Uj vi de ki sin haz” i Aka -

dem sko kul tur no- umet ni~ ko dru {tvo „So wa Ma rin ko vi}”. Na gra de su do de li li gra do na ~e nik Igor Pa vli ~i} i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}. Ovom pri li kom Pa vli ~i} je re kao da je svr ha ovih na gra da pro mo ci ja na po ra da svet u~i ni mo bo qim me stom za `i vqe we i da ge ne ra ci ja ma ko je do la ze omo gu }i mo bo qe uslo ve za od ra sta we. - Dru {tvo ima oba ve zu da na gra di i afir mi {e qu de ko ji se istin ski tru de i za la `u, po seb no u vre me ni ma kri ze vred no sti i sve u~e sta li je po ja ve na si qa - ka zao je gra o na ~el nik na vo -

de }i da pri zna wa od la ze u ru ke naj za slu `ni ji ma za na pre dak gra da i oni ma ko ji mo gu da po slu `e kao pri mer i in spi ra ci ja mla dim ge ne ra ci ja ma. Ok t o b ar s ka na g ra d a se do d e q u j e kao dru {tve no pri zna we po je din ci ma i ko lek ti vi ma za iz u zet ne re zul ta te u ra du i naj vi {a do stig nu }a i ostva re wa u obla sti pri vre de, dru {tve nih i dru g ih de l at n o s ti. No v em b ar s ka po ve qa se do de qu je kao dru {tve no pri zna we za iz u ze tan do pri nos raz vo ju gra da - ne go va we de mo krat skih tra di ci ja i ja ~a we za jed ni {tva gra |a na No vog Sa da. A. Jerini} Fo to: S. [u{wevi}

NA VIDIKU RE[EWE ZA PSE I MA^KE LUTALICE

Pri prem ni ra do vi na azi lu Ra do vi na azi lu za pse i ma~ ke lu ta li ce ko ji }e se na la zi ti na par ce li broj 916/11 K.O. No vi Sad 3, na po vr {i ni od jed nog hek ta ra, na se ve ro i sto ku gra da, te ku po pla nu. U to ku je pri prem ni pe riod ko ji }e, ka ko je pred vi |e no, tra ja ti od 75 do 80 da na. - @e li mo da {to te meq ni je pri pre mi mo ze mqi {te za iz grad wu, jer je par ce la na mo ~var nom pod ru~ ju, ka ko ka sni je ne bi bilo pro ble ma sa ero zi jom. Pod ru~ je je pot pu no ra{ ~i {}e no i na sut je pe sak. Od Gra da smo do bi li jo{ pet bok so va, a isto to li ko od Po qo pri vred ne {ko le u Fu to gu,

ko ja se ukqu ~i la u ak ci ju. U no vih de set bok so va }e bi ti sme {te ni naj u gro è ni je ì vo ti we - re kla je sa vet ni ca pred sed ni ka Vla de AP Voj vo di ne Je le na Ba la {e vi}. Do kra ja go di ne tre ba da se za vr {i pr va fa za ra do va, ko ja pod ra zu me va go to ve bok so ve, gde }e ì vo ti we mo }i da bo ra ve. Kom ple tan azil ~i ni }e kom pleks ko ji sa dr ì glav ni obje kat sa pro sto ri jom za pri jem ì vo ti wa, am bu lan tu, re cep ci ju, ka ran tin za ma~ ke, obje kat izo la to ra za pse, izo la tor za osta le ì vo ti we, bok so ve za pse, pan sion za pse i ma~ ke ka pa ci te ta za de set pa sa i de set ma ~a ka. A. Va.

V remeploV

Mol ba za otva ra we gim na zi je Ma gi strat u No vom Sa du je 24. ok to bra 1788. zva ni~ no za mo lio upra vu Ba~ - bo dro {ke ù pa ni je da po dr ì we go vu mol bu ca ru Jo si fu dru gom da se u No vom Sa du otvo ri ri mo ka to li~ ka dr àv na gim na zi ja. Car, re for ma tor dr à ve to je jo{ ra ni je obe }ao, ali je pri vre me no od u stao od otva ra -

wa no vih {ko la, po {to je dr `av na bla gaj na bi la op te re }e na ogrom nim iz da ci ma zbog ra ta sa Tur ci ma. Car je bio sklon mi {qe nu svo jih sa vet ni ka da se u No vi Sad pre me sti {ko la iz Su bo ti ce, ko ja ni je uspe va la da oku pi do voq no u~e ni ka. To je i u~i we no go di nu da na ka sni je. N. C.

OD SUTRA NA [ALTERIMA JGSP-a

Pro da ja mar ki ca za no vem bar Grad ski pre vo znik od su tra kre }e s pro da jom me se~ nih no vem bar skih mar ki ca. Ki o sci }e bi ti otvo re ni ra dim da nom na ter mi na li ma u [a fa ri ko voj uli ci, kod Fu to {ke pi ja ce i na @e le zni~ koj sta ni ci od 5.30 do 19. 30.~a so va. Od su tra do 7. no -

vem bra ra di }e i ki osk kod fa kul te ta u Stra `i lov skoj uli ci, od 5.30 do 19.30 ~a so va. Rad ni~ ke mar ki ce kao i do sa da pro da va }e se na MAS-u, od 7 do 15 ~a so va, a od 1. do 7. no vem bra {al te ri }e ra di ti pro du `e no do 17 ~a so va. Z. D.

Is kqu ~e wa stru je Bu di sa va: od 8 do 13.30 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 18 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ra ko vac: od 8 do 11 ~a so va deo na se qa Dum bo vo od TS pre ko po to ka pre ma Fru {koj go ri, od 9 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si ja. ^e re vi}: od 11.30 do 13 ~a so va Uli ca Mar {a la Ti ta.

c m y

ponedeqak24.oktobar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Bli zan ci u {est po ro di ca Blizanci Igor i La na - Branke i Slobodana Kragi}a, Du {an i Ili ja - Vesne i Branislava Gaji}a, Jo van i Su za na - Dragice i Stevana Grubora, Ivo na i La na - Milene i Nenada Mio~inovi}a, Mi li ca i Mi haj lo - Nikoline i Aleksandra Barcala, Sta ni sla va i He le na - Tijane Rau{evi}-Tobxi} i Marka Tobxi}a.

Devoj~ice Ja na - Aleksandre i Draèna Kraguqca, Sa ra - Amele i Dragana Jovi}a, La u ra - Anite i [tefana Lojdla, Ta ra - Biqane i Braneta Trifunovi}a, Le na - Biqane i Gorana Mijatovi}a, An |e la - Vawe i Strahiwe Kuvaqe, So fi ja - Vesne i Marinka Soroa, Mi li ca - Vesne i Mileta Veina, Ja na - Violete i Gorana Dodi}a, Na |a - Gordane i Vojislava Novakovi}a, Iva - Daniele Benka i Andreja Ha{kova, De ja na - Daniele i Dejana Oègovi}a, Ni ko li na - Danijele i Mirka Medenice, Ni na - Dragane i Borisa Radusina, Bran ka - Dragice i Pere Stoji~i}a, Mi li ca Elvire i Igora Vulovi}a, Sa ra - Ivane i Neboj{e Novi}a, Ta tja na - Ivanke Dedi} i Pavla Terzi}a, Ni na - Ines i Nenada Kurcinaka, An |e la Jasmine i Aleksandra Ran|elovi}a, Na |a - Jasmine i Sa{e Asanova, Mi le na - Jasmine Stolaj i Milenka Babi}a, Mi li ca - Jelene i Dragana Drobwaka, Mi li ca - Jelene i Zorana Vujanovi}a, Mi wa - Jelene i Igora Drini}a, Ma {a - Jelene i Milimira Mi{anovi}a, Ma {a - Jovane i Danijela ûbrilovi}a, Ta tja na - Kristine Salijevi} i Ton~a Jovanovi}a, So fi ja - Line i Neboj{e Bujaka, Mi wa - Qiqane i Bojana Mitrovi}a, Le na - Maje Vojinovi} i Gorana Kolunxi}a, Se le na - Marije i Borisa Raki}a, Ti ja na -

Marije i Draènka Radi}a, Mi li ca - Marije i Ilije Mati}a, Ne ve na - Marijane i Jeremija Stojanovi}a, Han ri e ta - Marine Varga i Daniela Petrika, Ja na - Marine i Milo{a Jovanovi}a, Ele na - Melanije Jovi~in i Milorada Radi}a, Una - Mile Rau{ i Igora Martinovi}a, Ta ma ra - Milane i Bojana Joveti}a, Na ta {a - Milane i Nikole Ba{anovi}a, Da ni ca - Milene i Nenada Gruji~i}a, @e qa na - Milene Jovani} i Miodraga Bjelo{a, Una - Miline i Miroslava Dudoka, Awa - Milice i Gorana Savi}a, Iva Milice Orlovi}-ôbanov i Dejana ôbanova, Len ka - Milice Stija~i} Popovi} i Tomislava Stija~i}a, Alek san dra - Miqane i Milomira Vrhovca, Mi lan ka - Mirjane i Ivice Fana, Mi la - Monike i Borivoja Sekuli}a, Sa ra - Nata{e Ninkovi} i Gorana Stefanovi}a, Ma ri ja Radmile i Zorana Kondi}a, El me di na - Sabiqe Bajrami, Una - Sawe Veseli} i Milana Divjaka, Ka si ja - Svetlane i Branka Ostoji}a, Le na Svetlane i Jovice Vuk{e, Una - Sla|ane i Vladimira Jaji}a, Ma ri na - Sla|ane i Nenada Prpe, Si mo na - Sowe i \or|a Zdjelara, Ma {a - Sowe i Predraga Radosavqevi}a, Jo va na - Tatjane i Zorana [eatovi}a, Na ta li ja - Tawe i Rajka Uzelca, Mi li ca - Tijane i Radeta Babi}a.

Ven~ani Mir jam Fren sis Be net i Alek san dar Iva no vi}, Kri sti na @i dek i Igor Pa vlo vi}, Qi qa Alek san dro vi} i Quq zim Aqiju, Ne ve na Mar ko vi} i Sa {a Jo va no vi}, @u à na Ko va~ i \u la Ta ka~, Va le rija ê pi i Mi ro slav ]ur ~i}, Vla sti sla va Va si qe vi} i Du {an ê ki}, Iva na Zlat ko vi} i Ale kan dar Lo mi}, Ma ri ja na Ki{ ge ci i Vuk Pe ri {i}, Bra ni sla va Ma li} i Qu bo mir Hr gi}, Je le na Tur ko vi} i Ili ja Mi la no vi}, Ja smi na Pr go me qa i Bra ni slav Ra do vi}, Mi li ca Ma sle {a i De jan Sto ji}, Alek san dra Kne è vi} i Mi ro slav Ya ku la, Vi {wa Isi do ra Da vild i Bra ni slav @e èq, Sla vi ca De he qan i Mi lan To ki}, Ma ja Si mo vi} i Ne ma wa Nal ~i}, Mi ro sla va Pe tro vi} i Pe tar Kne è vi}, Ele o no ra Sa bo i Bo jan Vu ko je vi}, Je le na Vur de qa i Vla dan Jan ~i}, Na ta li ja Sa vi} i Bo jan Vu li ki}, Zo ri ca Ra da ko vi} i Mi lan Kr sti ni}, Sne à na Mar ko vi} i La zar Stoj ko vi}, Ana Va si qev na Se mi vol ko va i Go ran Go ra no vi}. Ma ma Mi li ca, ta ta Vu ka {in i ma la Ma {a Zli ~i}

De~aci Mi lo{ - Jelene i Zorana Vujanovi}a, Alek sej - Adriane i Miodraga Luki}a, Ar min - Aleksandre i Tibora Biroa, Pa vel - Ane Kova~ i Pavela Kova~a, Ko sta - Andrijane i Vladislava Maksimovi}a, Erik - Anite Biriwi i Tivadara Gaudewija, Lu ka - Anite i Mihajla @dera, Ne ma wa - Biqane i Zorana Rakini}a, Ni ko la - Bojane i Borislava Prodanovi}a, Ma te ja - Bojane i Mirka Savi}a, Ni ko la - Borislave i Bogdana Petkovi}a, Fi lip - Valentine i Ivice Sila|eva, Da vid - Gordane i Milana [ormaza, Lu ka - Danijele i Davorina Svirca, Alek san dar - Darije i Petra Cvetkovi}a, Ni ko la - Darinke i Save Milinovi}a, Me sur - Da{uri Rustemi i Erxana [urle, Ste fan - Dragane i Darka Vidakovi}a, Dra gan - Dragane i Nikole Petkovi}a, Ja kov Du{anke @ivani} Juki} i Sini{e Juki}a, Mi haj lo - Du{ke i Sini{e Kraj~inovi}a, Ni ko la \ur|ije i Milenka Velickog, Mi lan - Edite i Jo`efa Make, Ivan - @eqke Abraham i Dragana Cvetkovi}a, Vu ka din - Zorice i Veselina \alovi}a, Ne boj {a - Zorice i Dalibora Veli~kovi}a, Alek san dar - Zorice i Elmira Kolakovi}a, \or |e - Zorice i Sa{e Mitrovi}a, Ni ko la Ive i Dobrislava Grbi}a, Ivan - Ivane i Nenada [olaji}a, Ste fan - Irene i Milo{a Mihaj-

lova, Bo {ko - Jelene \ur|evi}, Du {an - Jelene i Gojka Kuqi}a, Da vid - Jelene Fan i Igora Leckog, Sa {a - Katarine Ki{ i Sa{e Haraka, Sr |an - Klare Kova~evi}, Edvin - Laure Vitu{ka i Ervina Vito{ke, Stra hi wa - Maje i Radeta Guli}a, Rast ko - Marije i Du{ka Udickog, An drej - Marije Pavlovi} i Gorana \ori}a, Uro{ - Marijane i Aleksandra Koji}a, La zar - Marijane i Dragana Kozarova, Ste fan - Marijane Tomovi} i Jovice Basare, Ni ko la - Marine i Milana Abrli}a, An drej - Ma{e Nenezi} i Miluna Ron~evi}a, Mi haj lo - Milane i Dalibora Peuli}a, Og wen - Milene i Milovana Ili}a, De jan Milke i Milana ]urguza, Sto jan - Nata{e Stijakovi} i Maria Milosavqevi}a, Jo van - Nevenke i Qubinka Mari}a, Fi lip - Sawe i Petra Nebla, Lu ka - Svetlane Vujadinov i Borisa Jevrosimova, Uro{ - Senke i Igora Miskina, Stra hi wa - Slavice i Stanka Mali}a, Jo van Sla|ane i Dragi{e Stankovi}a, Ni ko la - Sla|ane i Petra Qubi~i}a, Mi haj lo - Sne`ane Stojanovi} i Vojislava Dovedana, Jug - Tamare i Vuka Vanovi}a, La zar - Tamare i Dragana Pani}a, Ivan - Tamare i Mladena Ekresa, Ma tej - Tee i Slobodana Dokwo{a, Ema nuel - Xeqane i Selmira Zubi}a.

Umrli

Sa wa Mu tav yi} i Zo ran Hor vat

Leona \uri} ro|. Vasko (1926), Milica Jasniger ro|. Radovanov (1932), Ana Ja{o ro|. ]epli (1928), Marija Jeli} ro|. Miji} (1946), Jovan Jovanovi} (1956), Vera Jovanovi} ro|. Ivanov (1927), Nevenka Babi} ro|. Vu~enovi} (1934), Mile Bezbradica (1931), Jovanka Videkawi} ro|. Popovi} (1932), Robert Vu~aj (1939), Kruna Gaji} ro|. Gavri} (1917), Nevenka Dmi~i} (1949), Nestor Ergela{ev (1921), Ilija Kne`evi} (1921), Piro{ka Kowa ro|. Semeredi (1944), Milica Kovjani} ro|. Avdalovi} (1922), Nevenka Kuruc ro|. Srdi} (1939), Dragica Lali} ro|. Paqi} (1932), Miladinka Lali} ro|. Kupusinac (1925), Pavle Markovi} (1935), Marica Migi} (1930), Marta Miklo{ ro|. Kertveje{i (1960), Slobodan Milo{evi} (1935), Lazar Mitrov~anin (1926), Miroslava Mihoci ro|. [tajner (1922), Petar Mr|enovi} (1939), Mona Mu~aj ro|. Pita~i (1942), Kosana Nikoli} (1952), Batri} Novovi} (1937), Stevan Obradovi} (1920), Joca Or{o{ (1936), Staza Pali} ro|. Ni}iforovi} (1918), Bosiqka Pucarevi} ro|. Haxi} (1924), Du{an Radmanovi}

(1960), Milan Radoj~in (1941), Radoja Rapaji} (1936), Jovan Stoj{i} (1959), Branimir Trajkovi} (1925), Karoq Habram (1947), Marija Cvijanovi} ro|. Tot (1937), Boja ânkovi} (1929), Katica în~urak ro|. Krivoku}a (1935), Nikola ôbanovi} (1935), Marko [umanovi} (1929), Du{an [trbac (1959), Danica Jano{ev ro|. Kuzmanovi} (1931), Marija Baji} ro|. Kriànovi} (1932), Ilona Balog ro|. Olah (1939), Bogdan Vuji~i} (1932), Bosiqka Daki} ro|. Drqa~a (1933), Judita Kelemen ro|. Harangozo (2011), Lajo{ Keseg (1961), Mihailo Klikovac (1941), Marija Malba{a ro|. Ga{parovi} (1971), Evgenije Matvikov (1930), Ruìca Mati} ro|. Stipi~i} (1924), Radmila Milovi} ro|. Jojki} (1940), An|elko Pandurovi} (1950), Mara Peri{i} ro|. Rogan (1926), Branka Rankov ro|. Nenezi} (1952), Aleksandra Stupavski-Kudron ro|. Stupavski (1980), Branko ânkovi} (1932), Adam [ipo{ (1969), Julka Ceki} ro|. Pekar (1939), Sadrija Osmanaj (1924), Ksenija Gabri} ro|. Dragojevi} (1934), Milica Perkovi} ro|. [akan (1925).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak24.oktobar2011.

U DOMU ZDRAVQA USLED PROMENE ZAKONA

Vred na opre ma sto ji ne is ko ri {}e na Dva me di cin ska apa ra ta EEG (elek tro en ce fa lo gra fi ja) i EMNG (elek tro mi o ne u ro gra fi ja), ko ji se ko ri ste kao di jag no sti~ ke me to de u broj nim sta wi ma u ne u ro lo gi ji i fi zi ja tri ji, sto je ne is ko ri {}e ni u Do mu zdra vqa „No vi Sad” ve} tri go di ne. Na i me, ova uslu ga se u Do mu zdra vqa oba vqa la tri de set go di na, sve do kra ja 2008. go di ne, ka da je no vim pra vil ni kom Mi ni star stva zdra vqa pro pi sa no da se te uslu ge ne mo gu pru `a ti u usta no vi

pri mar ne zdrav stve ne za {ti te. U Do mu zdra vqa ka `u da za po sto je }u zdrav stve nu teh no lo gi ju ima ju ade kva tan stru~ ni

ra di u u zdrav stve noj usta no vi tog ti pa. [te ta je ve }a s tim {to je 2005. go di ne ob no vqe na apa ra tu ra, ka da su sred stvi ma

^lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq po tvr dio je za na{ list ovaj pro blem i re kao da bi tre ba lo da se pro me ni pra vil nik, pa da se te uslu ge pri zna ju Do mu zdra vqa ili da se apa ra ti da ju usta no vi ko ja }e mo }i to da ko ri sti. Iz Do ma zdra vqa na po mi wu da su se u vi {e na vra ta obra }a li Mi ni star stvu zdra vqa i Re pu bli~ kom Fon du za zdrav stve no osi gu ra we sa zah te vom da im odo bre uslu ge EEG i EMNG, ali od go vor ni su do bi li. I. Dragi}

Zbog pravilnika Ministarstva zdravqa ne mogu da se koriste dva, za dijagnostiku u neurologiji i fizijatriji, va`na aparata ka dar, ali za kon ski im ni je omo gu }e no da fak tu ri {u te uslu ge, jer ni je pred vi |e no da se EEG i EMNG di jag no sti ka

Gra da No vog Sa da ku pqe ni EEG apa rat vre dan oko 1,3 mi li o na di na ra i EMNG ko ji je ko {tao isto to li ko.

Fo to: S. [u {we vi}

U MUZEJU U SREMSKIM KARLOVCIMA

No vi ci klus sli ka \or |a Ko la ro vi }a

VELIKE TORBE I PLAVE UNIFORME SVI PREPOZNAJU

Iz l o ` ba pa s te l a aka d em skog sli ka ra \or |a Ko la ro vi }a, ko ju je autor na zvao “Ne {to skri ve no u na ma”, otvo re na je u su bo tu u Mu ze ju u Srem skim Kar lov ci ma. Ovom po stav kom , u ko joj se Ko la ro vi} ba vi te ma ma iz Ot kro ve wa Jo va no vog ko ri ste }i se pa ste li ma kao iz ra àj nom teh ni kom, taj po zna ti kar lo va~ ki umet nik obe le ìo je ujed no i ~e tr de s e t o g o d i { wi c u stva r a l a {tva. Pu bli ka, ko ja je u ve li kom bro ju do {la na otva ra we Ko le ro vi }e ve ~e tvr te po re du iz lo `be u tom zda wu, ima la je pri li ku da vi di we gov naj no vi ji ci klus u kom, po re ~i ma @ar ka Di mi }a, umet nik po ku {a va da pod se ti i ta ko po mog ne ~o ve ku da se vra ti na put ko ji mu pri li ~i kao bo go li kom bi }u i da u se bi pro na |e te skri ve ne , ali da nas ta ko o~aj ni~ ki po treb ne od go vo re ka ko bi se vra tio iz smr ti u ì vot i raz re {io enig me smi sla svog po sto ja wa.

Po {ta re gr de po re ski du `ni ci Qu ba zno li ce, ka rak te ri bod no, ali ja ne bih u{ao, ne ma sti~ na tam no pla va uni for ma i {an se. U ta kvim de lo vi ma gra da pre po zna tqi va ve li ka, te {ka naj ve }i pro blem su i psi lu ta li tor ba, sli ka je ko ja svi ma uka zu - ce od ko jih se stal no mo ra te je da je u bli zi ni po {tar, naj po - skla wa ti - ka è De spo tov. zna ti ji ~o vek u kra ju. U na {em Pre ma re ~i ma De spo to va naj gra du ima ih oko sto ti nu i svi ne u god ni je si tu a ci je pri re de im oni sva ko dnev no se su o ~a va ju sa su gra |a ni, ko ji ne pri klad no od raz li ~i tim iza re a gu ju ka da im zo vi ma svo je pro - U pojedinim delovima po {tar do sta vi fe si je. Ka ù da po {iq ku ko ja im grada beè od pasa im je sva ki dan di ne od go va ra. lutalica na mi ~an i dru ga - Qu di su ne ga ~i ji i da je naj va tiv ni ka da im, na `ni je zna ti no si ti se sa ra zno - pri mer, do ne se mo ne ko re {e we, vr snim ka rak te ri ma qu di sa ko - re ci mo od Po re ske upra ve, gde ji ma su stal no u kon tak tu. Po - pi {e da mo ra ju ne {to da pla te. {tar Ili ja De spo tov, ko ji se On da se obi~ no iz vi ~u na nas, ovim po slom ba vi 12 go di na, ka - iako mi sa mo ra di mo svoj po sao è da je bi lo do sta sme {nih, ali i ne ma mo ni ka kve ve ze sa tom i ne u god nih si tu a ci ja. po {iq kom. U ta kvim tre nu ci ma -Ka da sam po ~eo da ra dim ni - mo ra te bi ti psi ho log i pro ce sam imao svoj re jon. U to vre me ni ti ka ko po stu pi ti sa od re |e bio sam le te }i po {tar i me wao nim qu di ma. Sa ne ki ma sam sa mo ko le ge ko ji su bi li na bo lo va wu na do bar dan, dok se sa ve }i nom ili go di {wem. Jed nom pri li kom iz mog re jo na od li~ no sla èm de lio sam po {tu na Adi ca ma i ka è De spo tov. mo rao sam da be ìm od ogrom nog Po {tar Sta men ko Sta me ni} {ar pla nin ca, ko ji me je po ju rio ka è da se u ova kvim ne pri jat ka da sam u{ao u dvo ri {te. Iza nim si tu a ci ja ma sva ko sna la zi {le ga zde i ka ù mi da u|em slo ka ko naj bo qe ume.

POSLE SEDAM GODINA U BEOGRADSKOJ ULICI U KARLOVCIMA

Po no vo }e se gra di ti ka na li za ci ja Sta nov ni ci ma Be o grad ske uli ce u Srem skim Kar lov ci ma, sva je pri li ka, ko na~ no se osmeh nu la sre }a po {to }e vr lo br zo po ~e ti ot kla wa we wi ho vog du go go di {weg pro ble ma sa ka na li za ci jom. Na kon se dam go di na od pre ki da iz grad we ka na li za ci o ne mre `e, ra do vi }e bi ti na sta vqe ni, ali

di na mi kom ko ju }e dik ti ra ti pri liv pa ra. Za iz vo |a ~a je na ten de ru iza bran „Gra di teq NS”, pred u ze }e ko je je i 2004. go di ne gra di lo ka na li za ci ju u toj uli ci i uz ~i ju po mo} je, do ne kle od go net nu to {ta je ta da ura |e no, a {ta osta lo ne do vr {e no, {to je do ne dav no bi la ne po zna ni ca. - Ka na li za ci o na mre `a, du ga oko 250 me ta ra te go di ne je iz gra |e na u de lu Be o grad ske uli ce, ko ji je pa ra le lan sa pu tem M-22 i to nov cem od sa mo do pri no sa - ob ja {wa va po mo} ni ca pred sed ni ka

kar lo va~ ke op {ti ne Bri gi ta Di mi tri je vi}. - Taj krak je tre ba lo da se ukr sti sa mre òm u ver ti kal nom de lu uli ce, ali se tu na i {lo na vo do vod, {to je tre ba lo iz be }i. Bi lo ka ko bi lo, ta da su ra do vi pre ki nu ti, a ubr zo je i sa mo do pri nos uki nut, ta ko da ni {ta do sa da ni je pred u ze to. Osta lo je da se do vr {i crp na sta ni ca i po ti sni ce vo vod, {to ni je ma la in ve sti ci ja. Vred nost ra do va, pod ko jim se pod ra zu me va ju gra |e vin ski za hva ti i na bav ka hi dro ma {in ske opre me sa ugrad wom, bez PDV-a je 1,7 mi li o na di na ra. U tu su mu ni su ura ~u na ti elek tro ra do vi, ko ji su neo p hod ni da bi bu du }a crp na sta ni ca funk ci o ni sa la. Po re ~i ma Bri gi te Di mi tri je vi}, pr vo {to }e iz vo |a~ ura di ti na te re nu je ste sni ma we sta wa da bi se zna lo da li je i ko li ko ku }a u ver ti kal nom kra ku uli ce pri kqu ~e no na ka na li za ci o nu mre ù ko ja u we mu od ra ni je po sto ji, od no sno na at mos fer sku, po {to je to te {ko utvr di ti na osno vu iz ja va ì te qa. Za tim }e pri o nu ti na gra |e vin ske ra do ve, po sle ~e ga sle di na bav ka opre me. Za vr {et kom ovog po sla u Be o grad skoj, de se tak ku }a }e mo }i da se pri kqu ~i na ka na li za ci o nu mre ù, a fe ka li je ne }e za vr {a va ti na ko lo vo zu i u obli `woj Ki {o voj ba ri. S ob zi rom na to da se na la ze na naj ni òj ta~ ci u me stu, gde je vi sok ni vo pod zem nih vo da, iz grad wa sep ti~ kih ja ma ni je bi la mo gu }a. Sre |i va we as fal ta, ko ga ima sa mo u na zna ka ma, pla ni ra no je ka da glav ni pro blem bu de re {en. Z. Ml.

Ili ja De spo tov na rad nom za dat ku

- Ako ne ko po~ ne da vi ~e na me ne zbog po {iq ke, ja se obi~ no ne ras pra vqam sa wi ma. Ako ho }e da pre u zmu do bro, ako ne }e, to je wi hov iz bor. Ima mo i mi lo {ih da na i svo jih pro ble ma, pa ne mo `e mo da re {a va mo i wi ho veka `e Sta me ni}. Kao u do bra, sta ra vre me na i da nas ima su gra |a na ko ji }e po {ta ra po ~a sti ti ka fi com i ko la ~i ma, a ima i onih ko ji }e ovim umor nim qu di ma po nu di ti

i ru ~ak. Sta me ni} ka `e da je vre me ka da su po {ta ri do bi ja li do bar bak {i{ pro {lo, jer qu di ne ma ju pa ra, pen zi je su ma le, a i ve }i na sa da no vac pri ma na te ku }i ra ~un. -Ne ka da smo no si li 350 pen zi ja me se~ no i ta da je bi lo do brog bak {i {a, jer su qu di ~a {}a va li za pi }e. I sa da nas po ~a ste sta ri ji su gra |a ni, ali to je sve sit no - is ti ~e Sta me ni}. N. Radman

Sli ke su, po re ~i ma umet ni ka, na sta le u po sled wih go di nu da na, a iz bor teh ni ke, je re zu lat we go ve stal ne po tre be za eks pe ri men ti sa wem. Iako je u po sled we vre me po znat kao akve re li sta, Ko la ro vi }u to kom plo do no snih ~e ti r i de c e n i j e stva r a l a { tva ni su stra na ni osta la iz ra àj na sred stva, {to je po tvr di la ova iz lo `ba. Po tre ba za stal nim eks pe ri me ti sa wem u sli kar stvu, kom se autor po sve tio u pot pu no sti osta ju }i slo bo dan umet nik, re zul ti ra }e ve} do go di ne no vim ci klu som, ko ji }e bi ti po sve }en kar lo va~ kim vi no gra di ma i oko li ni Kar lo va ca. Dok svo joj ver noj pu bli ci Ko la ro vi} ne pri re di jo{ je dan umet ni~ ki ugo |aj u vi du iz lo `be de la sa no vim mo ti vi ma, oni ko ji è le mo gu do 5. no vem bra u kar lo va~ kom mu ze ju da po gle da ju ovu ko jom je obe le ìo 40 go di na umet ni~ kog ra da. Z. Ml.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Sve je to qu bav” Na ta li je De vi}

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Sve je to qu bav” Na ta li je De vi}. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Je din stven lek si kon fra za ko ji ot kri va {ta qu bav na obe }a wa zna ~e na je zi ku mu {ka ra ca, a {ta na je zi ku è na! Da li prin cip „re ci è ni ono {to

[trajk upo zo re wa u JKP „Put” Za po sle ni u JKP „Put” odr à }e da nas od se dam do osam ~a so va {trajk upo zo re wa u kru gu fir me, po {to im ka sni ce la pla ta, dru gi deo za sep tem bar i pr vi deo ok to bar ske za ra de. Pred sed nik sin di ka ta Vla di mir Pla vi {i} ka è da su za bri nu ti za po slo va we, po {to “Put” ima ve li ke du go ve, a tu su i ne pre kid na za du ì va wa pu tem kre di ta i li zin ga, ko ja ka ko is ti ~e, ne mo gu da obez be de eg zi sten ci ju rad ni ka. U „Pu tu” pak ka ù da ima ju dva ve li ka po sla ugo vo re na na ten de ru, da je re ba lan som bu xe ta pred vi |e no znat no vi {e nov ca za odr à va we sa o bra }aj ni ca ne go la ne, da su tro {ko vi fir me ve }i od za ra de, da se ~i ne na po ri za {ted wu. Z. Deli}

è li da ~u je i ima }e{ sve“ po sta je le gat no vog mu {kog car stva? I to za to {to slat ko re ~i vost i u qu bav noj are ni da je naj br è re zul ta te? Ili za to {to è ne mo `da zbu wu ju svo je mu {kar ce {a qu }i im kon tra dik tor ne sig na le? Kwi ga „Sve je to qu bav” je stu di ja o fe no me nu la ì ko ja od go va ra na naj ak tu el ni ja pi ta wa iz ì vo ta sa vre me nih mu {ka ra ca i è na, pre sve ga na ono naj va `ni je: gde je, na pu tu do idi le, iz laz iz la vi rin ta dvo smi sle nih iz ja va i qu bav nih ne do u mi ca. Ute me qe na na naj no vi jim is tra ì va wi ma, ona ot kri va i ka ko su ma le la ì po sta le ne ras ki div deo sa vre me ne kul tu re ì vqe wa. N. R.

PRIVATNI ^ASOVI - POMODARSTVO ILI POTREBA?

Sil ne pa re za do dat no zna we Ko li ki je ta ~an broj {ko la ra ca ko ji u na {em gra du idu na pri vat ne ~a so ve iz ne kih pred me ta, ne zna se. Me |u tim, pre ma po da ci ma Za vo da za sta ti sti ku sva kom ~e tvr tom {ko lar cu u Sr bi ji zna we ko je do bi ja od na stav ni ka ni je do voq no, pa im ro di te qi pla }a ju pri vat ne ~a so ve. Re zul ta ti an ke te ko ju je spro veo ovaj Za vod po ka za li su da se do dat ni ~a so vi naj ~e {}e tra `e iz ma te ma ti ke, fi zi ke, srp skog i stra nih je zi ka Glav ni pro blem ko ji |a ci na vo de je da su im ~a so vi do sad ni i da im je te {ko da odr `e kon cen tra ci ju ka da na stav ni ci sa mo dik ti ra ju ili pi {u i bri {u po ta bli. Zbog ta kvog od no sa pre ma na sta vi ne ret ko se de {a va da de te iz gu bi in te re so va we za od re |e ni pred met. Sa mim tim i oce ne po sta ju sve lo {i je, pa ro di te qi ne ma ju dru gog iz bo ra, osim da pla te do dat ne ~a so ve. - Imam dvo je de ce, jed no je u sed mom, a dru go u osmom raz re du pri ~a maj ka Na da. - Fi zi ka im je

naj ve }i pro blem, a tre nut no ni sam u fi nan sij skoj mo gu} no sti da im pla }am, ma da bi im pro vat ni ~a so vi i te ka ko do bro do {li.

ona ba zi ra na ma te ma ti ci. Po ku {a la sam da ra dim sa wim, ali kad sam vi de la da ni ja ne znam, an ga `o va la sam na stav ni ka, ko ga

Ce ne pri vat nih ~a so va u evrima pred met

dvo ~as

je dan ~as

srp ski je zik

8-12

4-6

en gle ski je zik

5-10

ma te ma ti ka

6-10

fi zi ka

7-10

he mi ja

I Dra ga na, maj ka dvo je de ce, tvr di da ve} na po ~et ku {kol ske go di ne si nu pla }a pro fe so ra ma te ma ti ke. Ka `e da se we no de te ve} u pe tom raz re du mu ~i lo s ovim pred me tom, a sa da u {e stom, jo{ je go re, ve} na pr vom kon trol nom sti gla je je di ni ca. - Sin mi je ina ~e od li ~an |ak i s osta lim pred me ti ma ne ma pro ble ma. Sad se pla {im ka ko }e se sna }i sa fi zi kom, bu du }i da se

po ~a su pla }am 650 di na ra i za sad ra de jed nom ne deq no - pri ~a Dra ga na. U {ko la ma tvr de da za do dat nim ~a so vi ma ne po sto ji re al na po tre ba i da je an ga `a va we pri vat nih pro fe so ra po stao na ~in na ko ji ro di te qi kon tro li {u svo ju de cu. - Ra ni je su se pri vat ni ~a so vi uzi ma li sa mo ka da |ak pad ne na po prav ni is pit, a sa da je to po -

sta lo po mo dar stvo. Ro di te qi vi {e ne ma ju vre me na za svo ju de cu, pa on da uzi ma ju na stav ni ke da ra de pri vat no sa wi ma. To je oti {lo ve o ma da le ko, pa ~ak i u pr vom osnov ne uzi ma ju u~i te qe ka ko bi de cu u~i li da pi {u, {to sva ka ko ni je do bro - ka `e za na{ list di rek tor osnov ne {ko le „Ko sta Trif ko vi}” Mi lan Spa so je vi} i do da je da u {ko la ma po sto je do dat ni ~a so vi i do pun ska na sta va, {to je sa svim do voq no za de te. Is ti ~e i da na `a lost, ve li ki broj u~e ni ka ni je ste kao na vi ku da ra di do ma }i kod ku }e, ta ko da su do dat ni ~a so vi po sta li deo sva ko dne vi ce. Ina ~e, za pri vat ne ~a so ve po treb no je iz dvo ji ti do sta nov ca, re ci mo za dvo ~as srp skog je zi ka se pla }a od 8 do 12 evra, a za je dan ~as od 4 do 6, dok za en gle ski dvo ~as tre ba iz dvo ji ti od 5 do 10 evra. Za ~as u~e wa ma te ma ti ke, fi zi ke i he mi je iz dva ja se pet, a za dvo ~as i do 10 evra. Q. Nato{evi}

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak24.oktobar2011.

У ШИДУ ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ХРАНЕ И БОРБЕ ПРОТИВ ГЛАДИ

c m y

DNEVNIK

СВЕЧАНО ПУШТЕНА У РАД РЕКОНСТРУИСАНА ЗГРАДА СТАРОГ БЕЧЕЈСКОГ ЗАБАВИШТА

Улазница конзерва хране

ШИД: Црвени крст у Шиду обележио је два значајна датума: Светски дан хране и борбе против глади. Ево шта о томе прича стручни сарадник Црвеног крста Шид Душица Полетан. Поводом

Јабуке на поклон

светског дана хране организација Црвеног крста Шид у сарадњи са култуно-образовним центром, удружењем грађана „Здраво одрастање„ и аматерским позориштем „Бранислав Нушић„ Шид, организовали су хуманитарни концерт у сали културно-образовног центра у Шиду.

- На концерту су учествовали финалисти манифестације из удружења „Здраво одрастање„, „Песмом против болести и зависности„. Приказана је и „Географија Србије„ у извођењу Игора Грексе, а у режији Светина Аничића. Улазница за концерт била је једна конзерва хране. Одзив публике био је задовољавајући, па је прикупљено близу 300 конзерви, које ће бити употребљене у народној кухињи у Шиду. Поред ове акције, за народну кухињу конзерве се припремају и у предшколској усанови „Јелица Станивуковић Шиља„ на иницијативу запослених радника. Корисницима народне кухиње, који нису у стању да дођу по храну, запослени или волонтери у Црвеном крсту Шид носе ручак кући. Јабука је за кориснике народне кухиње као поклон дала је земљорадничка задруга из Моровића, док су колачи једним делом дати као поклон од пекаре „Мартини“ из Шида, а колаче за потребе народне кухиње додао је Црвени крст из Шида. Д. Савичин

Пакети за ромску децу НОВИ БЕЧЕЈ: У оквиру пројекта општине Нови Бечеј званог “И ја хоћу, и ја могу, и ја знам”, у просторијама Црвеног крста подељени су пакети деци предшколског узраста ромске националности. Носилац ове активности била је новобечејска предшколска установа “Пава Сударски“. Уручена су укупно 84 пакета гардеробе, а у наредном периоду планирана је подела обуће. Рада Мартиновић, мајка детета које је корисник помоћи, каже да им овакав вид пажње пуно значи.

Они су припремили пригодан програм

Избегнута судбина Синагоге БЕЧЕЈ: На сву срећу, зграда старог бечејског забавишта није доживела судбину комшијске Синагоге, која је, после 78 година службовања, у оквиру Јеврејске црквене општине, 1961. године срушена. А могла је. Јер, постојала је идеја да се, зарад пробијања другог улаза у постојеће насеље Нестор Џилитов, оронуо и запуштен објекат сравни са земљом и изгради пут дужине неколико десетина метара. Разум је, ипак, победио и „старица“, која је до краја Другог светског рата била у власништву Јеврејске црквене општине и у којој је било смештено забавиште на мађарском језику, а од 1. октобра 1945. године је при основној школи радило одељење забавишта на српскохрватском језику, је овог лета реконструисана и сада је права „дама“ на адреси Милоша Црњанског 80. - Неколико година уназад смо покушавали од ресорног Министарства просвете и

Вече уз тамбуру

- Имам двоје деце, а супруг и ја смо незапослени, тако да је овај пакет доста значајан за нас – рекла је она. Ж. Б. - М. К.

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (13.30), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „[trumpfovi” (14.05, 16.05, 16.45), „Pingvini moga tate” (15.45) „Automobili 2” (13.10, 15.10), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (17.45), „Ta luda qubav” (22.25), „Svi moji biv{i” (22.35), „Budi malo ja” (20.20, 22.40), „^eli~na borba” (20), „Tri musketara” (16.10, 18.10, 19, 21.10, 23.10), „Paranormalna aktivnost 3” (18, 20.10, 22.10), „Ne znam kako joj polazi za rukom” (18.15, 20.15, 22.15), „Kako su me ukrali Nemci” (17.15, 20.05), „Vinks: ~arobna avantura” (12.45, 14, 14.45, 16). Kul tur ni cen tar No vog Sa da „Nu`no ubistvo” (19 i 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

saHRanE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Stevan Stevana Isakovi} (1932) u 10.30 ~asova, Marija Slavka Medan (1930) u 12, Bosiqka Mirka Deì (1936) u 12.45, Danica Radoslava Vuksanovi} (1928) u 13.30, Radosava Steve Kneèvi} (1928) u 14.15 i Milka Nikole Ruwo (1924) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu danas }e biti sahrawene Danica Milana Gruji} (1935) u 13 ~asova i Qubica Petra Stankovi} (1929) u 15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawena Erèbet Petra Miler (1929) u 13 ~asova. Na novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawene Jovanka Koste Elez (1935) u 13 i Dragica Jove @ivkovi} (1923) u 15 ~asova.

„Квинтет“ заслужних за инвестицију

Покрајинског секретаријата за образовање да обезбедимо средства за реконструкцију зграде старог забавишта у којој су деведесетих година прошлог века извесно време била смештена избегла лица из Крајине, али нисмо наишли на разумевање. Одлучили смо да сопственим средствима реализујемо важну инвестицију. Свако ко сада види објекат, јасно му је да нисмо погрешили. Има још објеката Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“ који вапе за сличним улагањима, пре свега објекат у Бачком Градишту и мораћемо да уложимо додатни напор и изнађемо средства за њихову обнову - рекао је председник бечејске општине Петер Кнези. Директорка Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“ Магдолна Ференц је, после заједничког пресецања црвене траке с предесдником општине, говорила о важности ивестиције, која је, заједно с набавком намештаја,

вредна 14 милиона динара, умешности стручњака и радника извођача старопазовачке фирме „Градња“ и борби надзорног органа Дирекције за изградњу Бечеја да се сваки педаљ пројекта изведе максимално одговорно. Каква би то свечаност била, када деца, која ће од сада време проводити под кровом тотално реконструисане зграде по пројекту Шандора Ферчика с 330 квадратних метара корисне површине, не би извела пригодан програм у ком су гостима показала како рецитују, играју, певају и радују се слаткишима на крају хепенинга. Директорка је потом свечано уручила кључеве „квартету“ васпитачица које ће с децом радити у новом простору, а и поклоне „квинтету“ заслужних за „васкрснуће“ објекта у виду урамљених дечијих цртежа на тему: како мајстори реконструишу обданиште. В. Јанков

Бес плат но у би бли о те ку

ШИД: У оквиру октобра -месеца књиге, Народна библиотека „Симеун ПишчеБЕЧЕЈ: Тамбурашки оркестар „Зоруле“ из Новог Сада, вић” у Шиди поклања читаоцима бесодржаће добротворни концерт у Градском позоришту „Тамбу- платно учлањење. На овај начин омогућиром за клавир“. Концерт почиње вечерас у 20 сати. Мало пре- ла је читаоцима бесплатно коришћење осталих карата за вечерашњи концерт може се купити на бла- свих услова библиотеке до краја ове годигајни Градског позоришта по цени од 200 динара, а сав приход не. Народна библиотека према подацима иде у фонд за куповину концертног клавира. В. Ј. које уредно води дошло је до сазнања да

tELEfONI

су најчитаније књиге на одељењу за одрасле биле: „Рингишпил” Јелене БачићАлимпић, „Дан по дан„ Данијеле Стил и „Сведок оптужбе„ Агате Кристи. На дечијем одељењу највише су тражене: „Сабласни једрењак„ Тее Стилтон, „Упознајте породицу Предић„ Гордане Малетић и „Неко као ти„ Сара Десен. Д. С.

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak24.oktobar2011.

ТРЕ ЋИ СУ СРЕ ТИ ДРУ ШТА ВА СРП СКО-РУ СКОГ ПРИ ЈА ТЕЉ СТВА

Не го ва ње при ја тељ ства и тра ди ци је

Уче шће су узе ли и уче ни ци сло вач ке основ не шко ле

У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ ОБЕ ЛЕ ЖЕН ДАН ОСЛО БО ЂЕ ЊА

Вен ци и сти хо ви за сло бо да ре

СТА РА ПА ЗО ВА: У Ста рој Па зо ви и чи та вој оп шти ни је, у не де љу пре под не, по ла га њем ве на ца и цве ћа на спо ме ни ке и обе леж ја уче сни ци ма бор бе про тив фа жи зма и жр тва ма фа ши стич ког те ро ра обе ле жен дан осло бо ђе ња, 23.ок то бар. Ма ло број ни још жи ви уче сни ви НОБ, њи хо ви по том ци, пред став ни ци ло кла не са мо у пра ве, на че лу са пред сед ни ком оп шти не Го ра ном Јо ви ћем, нај пре су по ло жи ли вен це на спо ме ник у цен тру Ста ре Па зо ве, где је на ан ти фа ши стич ку бор би и ве ли ке жр тве ко је је дао овај део Сре ма, у име Оп штин ске ор га ни за ци је СУБ НОР-а, под се тио Че до Кре со ја, а ве нац је по ло жен и на спо ме ник сло бо да ри ма на ста ро па зо вач ком гро бљу. У град ском пар ку, ис пред спо ме ни ка на род ном хе ро ју Јан ку Чме ли ку, по ред бо ра ца, пред став ни ка оп шти не и гра ђа на,

у обе ле жа ва њу Да на осло бо ђе ња уче шће су узе ли и уче ни ци сло вач ке Основ не шко ле „Хе рој Јан ко Чме лик“ ко ји су сти хо ви ма и сво јим ли те рар ним ра до ви ма (на сло вач ком и срп ском је зи ку) под се ти ли на лич ност и де ло бор ца и ко му ни сте ко јег су фа ши сти, по сле звер ских му че ња, стре ља ли у Срем ској Ми т ро ви ци у је с ен 1941. Ка ко је ис так ну то у деч јим ра до ви ма, бо рио се за пра ва ма лог чо ве ка, за сло бо ду сво је отаџ би не, за јед нич ки жи вот у сло бо ди Ср ба, Сло ва ка и свих дру гих на ро да та да шње Ју го сла ви је. Ни ње га, ни све бор це за сло бо ду то ком исто ри је не тре ба за бо ра ви ти, по ру ка је са све ча но сти у Ста рој Па зо ви по во дом Да на осло бо ђе ња од фа ши зма 1945. го ди не, а вен ци и цве ће на спо ме ни ке сло бо да ри ма по ло же ни су и у Но вим Ба нов ци ма и Го лу бин А. Ма ли ци ма.

По шта жр тва ма фа ши зма БАЧ КО ГРА ДИ ШТЕ: Скром но, да скром ни је не мо же би ти, Бач ко гра ди штан ци су у су бо ту, 22. ок то бра, обе ле жи ли 67 го ди на од ка ко је се ло осло бо ђе но од фа ши зма. Игром слу ча ја, упра во то ли ко Бач ко гра ди шта на ца је то ком Дру гог свет ског ра та из гу би ло жи вот у бор би про тив фа ши зма или као жр тве фа ши стич ког те ро ра и њи хо ва име на ис пи са на су на спо мен пло чи ко ја се од 1974. го ди не на ла зи на згра ди Ме сне за јед ни це. Ко ме мо ра ци ја ис пред спо мен обе леж ја по че ла је ми ну том ћу та ња, чи ме је ода та по шта на стра да ли ма то ком че тво ро го ди шње фа ши стич ке оку па ци је и бор ци ма ко ји су у ме ђу вре ме ну оти шли

с жи вот не сце не, али је том чи ну, за јед но с го сти ма из Бач ког Пе тро вог Се ла и Бе че ја, при су ство ва ло тек три де се так ме шта на. По том је пред сед ник Ме сног од бо ра СУБ НОР Иван Ан дри чек про чи тао при го дан го вор, а он да је одр жан ре ци тал у окви ру ко јег су ре ци то ва ли уче ни ци ов да шње ОШ „Све то зар Мар ко вић“ Ма ја Ћи рић и Мар ко Се ку лић, а чла но ви бо рач ке ор га ни за ци је Мир ко Ра ко вић из Бач ког Гра ди шта и Јо жеф Чер но вић из Бе че ја из го во ри ли су сво је сти хо ве. Де ле га ци ја са ста вље на од пред сед ни ка при сут них бо рач ких ор га ни за ци ја по ло жи ла је ве нац на спо ме ник у цен тру се ла. В. Јан ков

ВР БАС: У Вр ба су су то ком про те клог ви кен да ор га ни зо ва ни Тре ћи су сре ти дру шта ва срп ско-ру ског при ја тељ ства из це ле Ср би је. Осим пред став ни ка удру же ња ко ја не гу ју при ја тељ ство из ме ђу срп ског и ру ског на ро да, су сре ти ма су при су ство ва ли и пред став ни ци Ам ба са де Ру ске фе де ра ци је у Бе о гра ду и оп шти не Вр бас. До ма ћин су сре та би ло је Удру же ње срп ско – ру ског при ја тељ ства „Род“ из Вр ба са.У окви ру су сре та ор га ни зо ван је Окру гли сто на те му „Мо гућ но сти уна пре ђе ња са рад ње дру шта ва срп ско-ру ског при ја тељ ства Ре пу бли ке Ср би је“. Са вет ник у Ам ба са ди Ру ске фе де ра ци је Олег Бул да ков је ис та као да ова кви су сре ти пред ста вља ју ле пу тра ди ци ју ко ја мно го зна чи за раз вој при ја тељ ства из ме ђу Ру си је и Ср би је. - Сва ко дру штво по је ди нач но има сво је спе ци фич но сти, а кад

Го сти и до ма ћи ни у до бром рас по ло же њу

они има ју мо гућ ност да раз ме не сво ја ис ку ства то он да пред ста вља за јед нич ку ко рист у прв цу да љег раз во ја при ја тељ ства – ре као је Бул да ков. Пре ма ре чи ма пот пред сед ни це Удру же ња срп ско-ру ског при ја тељ ства из Бе о гра да Сне жа не

Мар ко вић, те ма раз го во ра је раз ме на ис ку ства и мо гућ ност да се ви ди шта су дру штва у про те клом пе ри о ду ура ди ла, а све са ци љем да удру же ња на ни воу це ле зе мље по ста ну што ма сов ни ја. -Во ле ли би смо да се што ви ше мла дих љу ди укљу чи у на ша дру -

У СПЕЦИЈАЛНОМ РЕЗЕРВАТУ ПРИРОДЕ ОТВОРЕН ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ

Царска бара у најлепшем светлу ЗРЕЊАНИН: У присуству представника града Зрењанина, Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, Министарства животне средине, рударства и просторног планирања, Фонда за заштиту животне средине, као и многобројних гостију, “Стари Бегеј - Царска бара“ свечано је отворена “Природњачка

-Самим тим што је специјалан резерват, што је проглашен природним добром и што обилује разноврсним биљним и животињским светом, постојала је потреба да то сачувамо, али и промовишемо – рекла је Сремачки, додајући да је новоотворена кућа поклон, пре свега за децу Војводине и Србије, али и региона. Градоначелник Зрењанина

Под заштитом државе Царска бара стављена је под заштиту као природно научно - истраживачко подручје. У околини баре развијен је ловни и риболовни туризам. У туристичку понуду Царске баре спада и изнајмљивање брода за разгледање баре и њених живописних обала. Сама бара окружена је са неколико километара шумских стаза, намењених љубитељима природе. На улазу у резерват госте дочекује хотел “Сибила”, с националним рестораном специјализованим за припремање рибе и дивљачи, као и пропланак намењен одмору излетника. кућа”, у којој су изложене слике и експонати птица и животиња које насељавају ово подручје. Покрајинска секретарка за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине Душанка Сремачки казала је да се ово војвођанско министарство, заједно са управљачем резервата – Рибарским газдинством “Ечка”, и градом Зрењанином, потрудило да “Природњачка кућа“ осликава све природне вредности простора у коме се налази.

Милета Михајлов истакао је да овај пројекат представља нову шансу за зрењанински туризам и екологију, односно за представљање Царске баре у најлепшем светлу. Он се захвалио свима који су учествовали у његовој реализацији, чиме је резерват природе постао богатији за још један садржај који ће уврстити у свакодневну туристичку понуду. Директор Рибарског газдинства “Ечка” Ненад Радуловић најавио је да ће “Природњачка

Поклон деци Војводине

кућа“ бити отворена за посетиоце током целе године, сваког дана од 7 до 15 часова. Како је рекао, у наредном периоду очекује се и увођење обиласка резервата туристичким возићем, отварање амфитеатра у дворишту, који ће служити у едукативне сврхе, као и постављање камера које ће снимати гнезда орлова белорепана дуж резервата. Специјални резерват природе “Стари Бегеј – Царска бара” налази се на 17 километара јужно од Зрењанина и око два километра од магистралног пута између Зрењанина и Београда, а заузима површину од око 1.600 хектара. Аустроугарски престолонаследник и жртва Сарајевског атентата, Фердинанд, радо је ловио по просторима ове баре, те отуда и

Сигурно место за набавку лекова Бе ло цр ква ни ра до да ли крв

АК ЦИ ЈА СЛУ ЖБЕ ЗА ТРАН СФУ ЗИ ЈУ КР ВИ

Увек смрем ни да по ка жу ху ма ност

БЕ ЛА ЦР КВА: У то ку два да на, ко ли ко је тра ја ла осма по ре ду ак ци ја Слу жбе за тран сфу зи ју кр ви из Пан че ва, 85 Бе ло цр ква на да ло је крв. По по да ци ма Оп штин ске ор га ни за ци је Цр ве ног кр ста, ко ја ор га ни зу је ове ак ци је у са рад њи са Слу жбом за тран сфу зи ју, у овој го ди ни ви ше од пет сто ти на Бе ло цр ква на да ло је ову за жи вот дра го це ну теч ност, у ова квим ак ци ја ма, а ка ко је ре као се кре тар Цр ве ног Кр ста Вла ди мир Ра до њић, још око две сто ти не да ло је крв по по зи ву и у ван ред ним си ту а ци ја ма у бол ни ци у Вр шцу. Ле кар пан че вач ког

За во да Је ле на Пе шић из ра зи ла је за до вољ ство бро јем да ва ла ца, ко ји у оп шти ни Бе ла Цр ква чи ни ско ро че ти ри про цен та од укуп ног бро ја ста нов ни ка. Док тор Је ле на Пе шић је ис та кла да да ва о ци про ла зе пе ри о дич не пре гле де као код ле ка ра оп ште прак се, што зна чи ком пле тан пре глед крв ног при ти ска, на лаз на ср цу и плу ћи ма, та ко да та да мо гу да се от кри ју и не ки ра ни зна ци бо ле сти, та ко ђе пр ви се јед на ла бо ра то риј ска ана ли за њи хо ве крв не сли ке, а ту су и ре дов не кон тро ле бо ле сти пре но си вих пу тем кр ви. М. В.

штва ка ко би што бо ље раз ви ли са рад њу са Ру си јом на кул тур ном, про свет ном, па и еко ном ском ни воу – ка за ла је Мар ко вић. По моћ ник пред сед ни ка оп шти не Вр бас Мир ко Ко при ви ца на гла сио је да ло кал на са мо у пра ва по др жа ва све кул тур не ак тив но сти у овој сре ди ни, па су, до дао је он, и су ре ти љу би те ља ру ске кул ту ре и ру ског на ро да ор га ни зо ва ни под по кро ви тељ ством оп шти не Вр бас. Та ко ђе, го сти на ово го ди шњим су сре ти ма су по ло жи ли вен це на Спо ме ник па лим цр ве но ар меј ци ма у Вр ба су, а за крај ве че ри одр жан је бо гат кул тур но-умет нич ки про грам у част ок то бар ских све ча но сти по во дом осло бо ђе ња Вр ба са од фа ши зма. У све ча ном де лу про гра ма на сту пи ли су фол клор ни ан самбл и ор ке стар КПД „Кар па ти“ из Вр ба са, фол клор ни ан самбл Кул тур ног цен тра Вр ба са, као и М. Ке ко вић

ВРБАС: Апотека Врбас добила је сертификат ИСО 9001, којим су званично потврђени високи међународни стандарди пословања у овој установи. Припреме за сертификацију трајале су десет месеци. Обезбеђивањем овог сертификата потврђено је да Апотека Врбас представља сигурно место за куповину лека, јер уручени документ потврђује европски стандард при набавци и издавању лекова и медицинских средстава - Стандард ИСО 9001 подразумева праћење пословања од процедуре набавке лекова до њихове потрошње. Прате се температурне листе, листе за вакцине, прати се хигијена Апотека по европским стандардима кроз утврђене процедуре, затим контролишу средства за мр фармације Гордана Новкоправљење лекова и све друго - ре- вић. Следеће године у плану је кла је директорка Апотеке Врбас увођење стандарда ИСО 14000 и

ИСО 18000, који се тичу фармацеутског отпада и безбедности на раду. М. Кк.

назив “царска”. Посебну природну вредност комплексу Царске баре и напуштеног тока реке Бегеј дају мозаичност, водене, травнате и шумске вегетације, као и разноврсност животињских врста, у чијем оквиру централно место заузима богатство птичјег света - орнитофауне. На овом подручју евидентирано је више од 200 птичјих врста, међу којима су и праве реткости – примерци угрожених врста чапљи, корморана, гњураца, патака.... Мочварну вегетацију подручја чине интересантне биљне врсте, данас ретке и угрожене, попут белог и жутог локвања или мочварне орхидеје, док је простор око баре обрастао дугогодишњим засадима врбе и тополе. Ж. Балабан

Огрев за старачка домаћинства РУМА: Хуманитарна акција „Расподела огревних брикета” за старачка домаћинства и радно неспособне кориснике новчане социјалне помоћи при Центру за социјални рад у Руми, почела је минулог викенда. Предвиђена је донација од 50 тона огревних брикета за 180 угрожених породица. Акција се реализује у сарадњи са општином Рума, Центром за социјални рад и ДОО „Корана Коп” из Путинаца. Ј. А.

RePORTA@e

ponedeqak24.oktobar2011.

dnevnik

c m y

MNO GO ZA DO VOQ STVA NA MA LE NOM FE STI VA LU U TO TO VOM SE LU KOD KA WI @E

Ume sto kom pju te ra, qu {tio se ku ku ruz po re do sa je se wom ber bom ko ja je u za vr {noj fa zi, na se ve ru Ba~ ke se ras plam sa va ju fe sti va li po sve }e ni ku ku ru zu. Oni se po sa dr à ji ma pri li~ no raz li ku ju, alui svi nu de do bru za ni ma ci ju. To to vo Se lo u ka wi {koj op {ti ni bi lo je u su bo tu do ma }in dru gog „Fe sti va la ku ku ru za”, ko ji je or ga ni zo va lo me sno Kul tur no umet ni~ ko dru {tvo „Fe her akac” (Be li ba grem), na ko ji su do {li go sti iz Tre {wev ca, Gor weg Bre ga, Ador ja na i Sen te. Iz o stan kom je iz ne ve ri la eki pa iz Ma lih Pi ja ca, ko ja je ta ko |e i{ ~e ki va na na tak mi ~e wu i dru è wu, a po bra ti mi iz Ja sen tla sla iz Ma |ar ske sti gli su ta man na dru è we. Na wi ve gde ra |a ù to zla to ni je se iz la zi lo, po {to ne ma tak -

va tro ga snog dru {tva pri re |e na je iz lo `ba ru ko tvo ri na od ku kur zo vi ne i plo do va je se we ber be, a vred ne `e ne su se po tru di le da bu de do voq no i po sla sti ca od sta re do bre pro je ka kvu naj bo qe pam te sta ri ji ko ji su mno go to ga pre va li li pre ko svo jih ple }a, pa do prin cez krof ni i ra znih slat kih ko la ~a na ba zi ku ku ru znog bra {na i gri za. Na tr pe zi ne iz o stav na je bi la i bun de va ra. Ma li {a ni su pri re di li pro gram do bro do {li ce i po tom s ve li kom ra do zna lo {}u pre ti li {ta ra de te te i ba ke. Pred sed ni ca KUD „Fe her akac” Ma ri ja Pi {pek na po mi we da je upra vo svr ha ova kvih ma ni fe sta ci ja da se ne gu je tra di ci ja , da bi de ci pri ka za li ka ko su se naj mla |i ne ka da igra la dok svet ni su pre pla vi le

Samo da se kula od }utki ne sru{i – najve{tija Ilona M. Varadi iz Tre{wevca

I Sen}anke obnovile ve{tinu pravqewa igra~aka od kukuruzovine

mi ~e wa u ru~ nom bra wu ku ku ru za, po put nad me ta wa ko ja se pri re |u ju na dru gim ku ku ru zi ja da ma. Zbog na ja vqi va ne ki {e, ko ja se uz dr `a va la, naj si gur ni je je bi lo pod kro vom. U sa li Do bro voq nog

igra~ ke od pla sti ke i kom pju ter ske igri ce. De ca su se za ba vqa la i igra~ ka ma pra vqe nim od ku ku ru zo vi ne, qu {ti ke i dur gih pri rod nih ma te ri ja la ko ja su bi la pri ru ci u pa or skim do mo vi ma. Ku le

su se gra di le od }ut ki, a Naj br è su bi le Ilo na M. Va ra ogr li ce ni za le od ra - di i Ju di ta Cer na iz Tre {wev ca. znih se men ki i ko ki ca. One su tri jum fal no s us hi }e wem Tak mi ~ar ski duh pod - za vr {e tak kru we wa ozna ~i le po gre jao je pr vi okr {aj u dig nu ti me ru ka ma s ~o ka wi ca ma ru~ nom kru we wu ku ku - bez ù tih zr na. Wi ho voj eki pi ru za, a sprem nim se po - „Dim be{ dom bo{„, {to bi u pre ka zao i ì ri u ko jem su vo du zna ~i lo vo `wu ne rav nim bi li Ge lert Ba ta, Nor - atar skim pu te vi ma za ~i we ni va bert Si ra ki i Sil ve - ga {i ma, ì ri je do de lio pet zr na ster [oq mo {i. U kor pa ma ople - ku ku ru za. Or ga ni za to ri ob ja te nim od vr bo vog pru }a, svi ma do - {wa va ju da na kra ju fe sti va la bro zna nih s uto va ra wa kli po va u po be |u je eki pa u ~i joj se ~i ni ji ko tar ke dok se u upo tre bi ni je na - sku pi naj vi {e zr na ku ku ru za. {la teh ni ka, sva ku eki pu ~e ka lo Pet na est mi nu ta od re |e no je je po pet pod jed na kih kli po va. vre me da se od ku ku ru zo vi ne kre -

„DU NAV PRE VOZ“ PR VI U VOJ VO DI NI UVO DI ELEK TRON SKU NA PLA TU KA RA TA

Kar te i kon duk te ri na pu tu za isto ri ju

a da su po ~et kom ok to bra u Ba~ koj Pa lan ci Mi l en k o Da m ja n i}, vla s nik „Du n av p re v o z a“ i Mla den Pa mi}, di rek tor pul ske fir m e „Pen t a“ sta v i l i pot pi se na ugo vor vre dan oko 200.000 evra, na svo je vr stan na ~in na ja vqen je od la zak u isto ri ju pa pir na tih auto bu skih ka ra ta. To zna ~i da }e usko r o auto b u s i sa o b ra } a t i uglav nom bez kon duk te ra. - Elek t ron s ka na p a l a t a auto bu skih ka ra ta pre ko sa te li ta, ozna ~a va no vu eru u jav nom pre vo zu put ni ka, a „Du nav pre voz“ je pr va kom pa ni ja u Voj v o d i n i ko j a je po ~ e l a ova kav po sao – is ti ~e Da mja ni}, pr v i ~o v ek ba~ k o p a l a na~ ke fir me ko ja je vo de }i pre vo znik put ni ka u Voj vo di ni. – Ujed no, „Pen ta“ iz Pu le je pr va je fir ma ko ja u Voj vo di n i uvo d i elek t ron s ku na pla tu, a taj po sao su raz vi li i u ze mqa ma u okru è wu. Plan je da se po sao za vr {i u na red nih 100 da na, a ka sni je }e se sve uho da va ti. Za nas je bit no da }e se u sva kom tre nut ku zna ti lo k a c i j a auto b u s a, broj put ni ka, a fi nan sij ski iz ve {taj }e se kon tro li sa ti iz cen tra le. Bit no je da se sma wu je pa pi ro lo gi ja, a dr à va ima uvid na po rez na sva koj kar ti. Kao i sva ka no vi na no vog ve ka i ova do no si kod obi~ nih qu di od re |e nu do zu re zer ve, ali vest da }e usko ro auto bu si sa o b ra } a t i bez kon d uk t e r a ima i bu du }e pla no ve. U „Du nav pre vo zu“ ka ù da }e do bar deo kon duk te ra pre }i u kon tro lo re, a dru gi deo se mo ra

pre kva li fi ko va ti. Bi }e po sla za in for ma ti ~a ra ko ji }e nad gle da ti si stem... - Pr vi ova kav si stem ura di li smo 2002. go di ne u Pu li, a uve lo ga je oko 40-tak fir mi iz re gi o na – ka `e Mla den Pa -

br ` i pro t ok put n i k a kroz auto bus, a kar ti ce se mo gu ku pi ti na pro daj nim me sti ma u cen tru gra da, od no sno one }e mo }i da se do pu ne ili pro du `e. U bu du} no sti ove kar ti ce mo }i }e da se ko ri ste u vi {e

i ra ju i na pra ve igra~ ke. Naj bo qim su pro la {e ne ru ko tvo ri ne Ve ro ni ke Kal mar i Ka ta lin Haj du iz Ador ja na, is pred Sen }an ki Ve ro ni ke Tot Boj nik i Mag dol ne @ol do{. - Ovo }e bi ti ja sle, a oko lo do ma }e `i vo ti we. Ku ku ru zo vi nom smo se za ni ma li ka da smo bi li ma li, a ko je bio naj ve {ti ji i naj ma {to vi ti ji mo gao je sva {ta da na pra vi. Sa da se pri se }am tih da na - ve li Ve ro ni ka Tot Boj nik. Eki pu je sa ve ti ma bo dri la Alek san dra Je no vac, ko ja `a li {to im je za zr no iz ma klo pr vo

DEO PRO JEK TA „BO GAT STVO RAZ LI ^I TO STI”

Sta par ske ki fli ce, fi ja ke ri i har mo ni ka a ko bi zbi li {a lu sa jed nim kom {i jom \u rom, sta nov ni ci Sta pa ra uze li su te lo ugi nu log psa, sta vi li ga u ku ti ju na ko joj su na cr ta li ozna ke SSSR-a i osta vi li ga u we go vom dvo ri {tu u po no }i. Pro bu di li su ga vi ~u }i da je Laj ka, pr va ke ru {a ko ja je le te la u sve mir, sle te la u we go vu avli ju. Ovo me sto u biv {oj „Ju gi” sa mo se pro gla si lo „sed mom re pu bli kom”, a aneg do ta o Laj ki sam je je dan od na ~i na na ko ji Sta par ci vo le da po hva le svo je se lo. Ono {to vo le da ka `u je ste da se „Som bor na laz po red Sta pa ra” te da je naj ~u ve ni ji u Som bo ru- Sta par ski put. Go sti se ov de do ~e ku ju du do va ~om, ki fli ca ma, li sta rom, do ma }im vi nom i mu zi kom har mo ni ka {a. Go ste po zdra vqa pred sed ni ca sa ve ta MZ „Sta par” Na ta li ja Ka ta ni} is ti ~u }i za -

i or ga ni zo va ti edu ka ci je za do ma }i ne ko ji su po nu di li svo ja ga zdin stva da bu du deo sta par ske tu re- ob ja {wa va Ka ta ni }e va. Je dan od po me nu tih do ma }i na je ste i Slo bo dan Tr wa kov u ~i jem se dvo ri {tu na la zi je dan od

Raz voj ru ral nog tu ri zma

Elektronika uskoro zamewuje ~oveka

mi}, di rek tor pul ske kom pa ni je. – Bit no je da je re }i da se ra di o dve vr ste kar ti ca – vred no snim, pri pejd, a na wi ma ne ma ime na, a dru ge vre de sa mo na ime i na od re |e noj re la ci ji, ili na od re |e no vre me. Si stem je bes kon tak tan, ne ma pro vla ~e wa kar ti ca, pa se, na pri mer, ne }e mo ra ti va di ti iz ta {ne ili nov ~a ni ka – bi }e do voq no da ih put nik pri bli `i na 10 san ti me ta ra do apa ra ta pri li kom ula ska u auto bus. Ova ko do bi ja ju i put ni ci i pre vo zni ci, jer se ostva ru je

na me na, pa }e, pri me ra ra di, wom mo }i da se pla ti par king, ko mu nal ne uslu ge... Ova kav na ~in na pla te auto bu skih ka ra ta uve li smo u osam gra do va u Slo ve ni ji, si stem se ko ri sti u 11 hr vat skih pre vo zni~ kih fir mi, a u Sr bi ji de lom ga je uve la „La sta“. Is ku stvo nam go vo ri da se in ve sti ci ja u ovaj si stem is pla ti u ro ku od 18 do 24 me se ca, a pri hod se uve }a va za 4-5 od sto. Pa pir na tih auto bu skih ka ra ta jo{ }e bi ti, ali znat no ma we, a s vre me nom sve ma we i ma we... M. Suyum

me sto u kru we wu ku ku ru za, na po mi wu }i da im pen zi o ner ske da ne ulep {a va ju u~e {}a na ra znim ma ni fe sta ci ja ma, pa i ta mo gde u~e {}e na tak mi ~e wu pod ra zu me va brat we ku ku ru za, se ~e we ku ku ru zo vi ne, ve zi va we u sno po ve i sla ga we u ku pe. Naj ve {ti ja u zi da wu ku la od }ut ki po ka za la se Tre {wev ~an ka Ilo na M. Va ra di, a ka da su se u ovoj ve {ti ni opro ba la i de ca uz po mo} vas pi ta ~i ce i ro di te qa, svi su se sja ti li da za jed no s ~la no vi ma ì ri ja oce ne {tan do ve. Bez ika kve pri strast no sti, naj vi {e zr na ku ku ru za za slu ìo je sto ko ji su pri pre mi le è ne iz To to o vog Se la, ali su de gu stri ra ni je sti vi eks po na ti sa svih {tan do va i raz me wi va ni re cep ti. @i ri se na mu ka ma na {ao ka da je tre ba lo pro gla si ti naj lep {e cvet ne aran `ma ne na pra vqe ne od qu {ti ke. Usle di la je kom pro mi sna od lu ka, pa je po pet zr na ku ku ru za do de qe no eki pa ma Ador ja na, Tre {wev ca i Sen te, a po zr no ma we To to vom Se lu i Gor wem Bre gu. - Kre a ci je su stvar no kva li tet ne i raz li ~i te, ta ko da smo se opre de li li za kom pro mis, ko jim ni ko ne }e bi ti o{te }en - ka è ~lan ì ri ja Sil ve ster [oq mo {i. U fi ni {u tak mi ~e wa eki pe su pe va le iz vor ne pe sme ovog kra ja po sve }e ne ku ku ru zu. Mu zi~ ku prat wu ci tre Pe te ra Gor do {a i „ke ~eg du de”, na rod nog in stru men ta od kr ~a ga za mle ko, Ja no {a Se gi ja ima li su do ma }i ni z To to ovg Se la, pa su po sle àl bi ri va la, mo ra li da se po ka ù i bez mu zi ke. Ka da je sa bran u~i nak u svim di sci pli na ma po be du sa 25 zr na ku ku ru za od ne la je eki pa „Dim be{ dom bo{„ KUD „Pe te fi {an dor” iz Tre {wev ca, za ~e ti ri zr na is pred eki pa iz Ador ja na i To to vog Tekst i foto: Se la. Mi lo rad Mi tro vi}

Sta par je, uz 13 dru gih se la, u{ao u pro je kat „Bo gat svo raz li ~i to sti” ko ji je po kre nuo Du nav ski tu ri sti~ ki Kla ster Is tar 21 u sa rad wi sa Vla dom Voj vo di ne. Ka ko je ob ja sni la vo di teq ka tu re za Sta par Bi qa na Mar ~e ta, ciq je raz voj ru ral nog tu ri zma, a sa se li ma }e se na red nih go di nu i po da na ra di ti na raz vo ju i pro mo ci ji. Po oce ni rad nog ti ma, po red Sta pa ra, naj bo qi tu ri sti~ ki do `i vqaj pru `a ju Be lo Bla to, Sko re no vac, Ba~ ki Mo no {tor, Ba no {tor, Go lu bin ci, Ko viq, Tu ri ja, Sta ri Slan ka men, Kr ~e din, Do wi Ta van kut, To to vo se lo, Gu du ri ca i Se len ~a. {to je se lo iz u ze ta no kao tu ri sti~ ki po ten ci jal, ali go vo re }i i o we go vim pro ble mi ma. -Osnov ni pro ble mi su ma li sme {taj ni ka pa ci te ti ko jih ima oko 20, te se na da mo da }e mo pu tem pro jek ta „Bo gat stvo raz li ~i to sti”do }i do fon do va ko ji ma }e mo raz vi ti Sta par, iz gra di ti pu te ve, sre di ti iz le ti {ta

naj sta ri jih am ba ra, re sta u ri ran i u funk ci ji ukra sa. Tr wa kov ima i er ge lu ko wa te or ga ni zu je fi ja ker ske tu re ko ji ma su go sti bi li odu {e vqe ni. Tri fi ja ke ra upu ti la su se ka O[ „Bran ko Ra di ~e vi}” gde se na la zi mi ni et no-mu zej. Pro fe sor isto ri je Rast ko Sto ka nov ob ja snio je da je ov de, kroz et no so bu, pri ka za -

no 250 go di ne tra di ci je Sta pa ra ca. Tu je deo ko ji pred sta vqa ba~ ko-pa or sku so bu, kre vet na ko me su na sla ga ni ~u ve ni }i li mi, fi gu re ob u ~e ne u ode }u iz sta rih vre me na, {i fo we ri pu ni stva ri- mi ra za mla de, raz bo ji, }u po vi, dr ve ne klom pe... Na zi du am blem Sta pa ra sa ~u ve nim sta par skim go lu bo vi ma, autoh to nom vr stom ko ja je stvo re na upra vo u ovom se lu, a ~u ve ni im je uz ga ji va~ Stoj ko To mi}. Is pred zi da sa am ble mom har mo ni ka {i Sr bo slav i we go va k}i Ve sna Iv kov od svi ra li su kom po zi ci ju u ~ast Sta pa ra. Na kra ju po se te ru ~ak, a ka ko do ma }i ni ka ù, „naj bo qa li sta ra se pra vi i je de u Sta pa ru, a naj bo qi uti sak na go ste osta vqa ju ~u ve na ù ta sve ~ar ska su pa i ov ~i ji pa pri ka{„. Har mo ni ka opet svi ra, {ko lar ci igra ju ko lo i pe va ju pe sme o rod nom me stu, a uz po nu du maj sto ra sta rih za na ta, me da ra, si ra ra, uz ga ji va ~a pa pri ka i dru gih, sta par sko ugo {}a va we obe le è no je et no mo men ti ma na sva kom ko ra ku. An drea Je ri ni}

crna hronika

dnevnik ^E TVO RO RA WE NIH U @A BAQ SKOM KA FI ]U

Pucao nakon sukoba s obezbe|ewem? ^e ti ri oso be su ra we ne, od ko jih tri te {ko, u ju ~e ra {woj puc wa vi, de se tak mi nu ta po sle dva sa ta uju tro u ka fi }u „Kam pa ri„ u cen tru @a bqa. Po li ci ja je iden ti fi ko va la na pa da ~a Mi lo {a F. (1986) iz istog me sta i in ten ziv no tra ga za wim, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Pro tiv we ga je pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog sum we da je po ~i nio kri -

vi~ na de la po ku {a ja ubi stva, iza zi va wa op {te opa sno sti i ne do zvo qe nog dr `a wa i no {e wa oru` ja. Pri li kom puc wa ve ra we ni su me {ta nin u kog je pu ca no S. P. (1980), S. V. (1989) iz Ko vi qa i \. B. (1983) iz \ur |e va, a lak {e je po vre |e na i jed na se dam na e sto go di {wa de voj ka iz \ur |e va. Mi lo{ je po be gao s li ca me sta i za wim se in te ziv no tra ga, na vo di se u sa op {te wu

po li ci je. Po vre |e ni se do bro ose }a ju, sta we im je sta bil no i ì vot im ni je ugro èn, sa op {ti la je ju ~e port pa rol ka Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Je le na Ju ri {in. Ne zva ni~ no smo sa zna li da je S. P. ra wen u pre de lu kar li ce a \. B. i S. V. u pot ko le ni ce, te da ma lo let na de voj ka iz \ur |e va ni je zbri nu ta u ovoj usta no vi pa se pret po sta vqa da je woj po mo} pru è na zbog la kih po vre da u ne kom od Do mo va zdra vqa, na kon ~e ga je pu {te na na ku} no le ~e we. Po pr vim ne zva ni~ nim sa zna wi ma, do okr {a ja je do {lo ka da se rad nik obez be |e wa u lo ka lu Ste van P. po sva |ao s Mi lo {em F. i pri tom ga ne ko li ko pu ta uda rio. Mi lo {u se pri pi su je da je po tom oti {ao i da se ubr zo vra tio s pi {to qem. Ta da je na vod no is pa lio hi ce od ko jih je je dan po go dio Ste va na u kar li cu. Pret po sta vqa se da su osta li po vre |e ni bi li `r tve ri ko {e ti ra nih zr na, od no sno ne pre ci zne paq be na pa da ~a. M. V. Fo to: S. [u {we vi}

PRO JE KAT SR BI JE I BU GAR SKE NA SU ZBI JA WU TR GO VI NE NAR KO TI CI MA

Za opremawe forenzi~ara pola miliona evra Za jed ni~ ki pro je kat Sr bi je i Bu gar ske na su zbi ja wu or ga ni zo va nog kri mi na la u obla sti tr go vi ne nar ko ti ci ma, ko ji se fi nan si ra iz pret pri stup nih fon do va EU, pred sta vi li su u Ni {u ru ko vo di o ci kri mi na li sti~ ko-teh ni~ kih cen ta ra dve ze mqe. Vred nost pro jek ta, ~i ji je ciq bor ba pro tiv pre ko gra ni~ nog or ga ni zo va nog kri mi na la, tr go vi ne nar ko ti ci ma i ja ~a we fo ren zi~ kih ka pa ci te ta u re g i o n u, iz n o s i oko 582.000 evra, re ~e no je na pre zen ta ci ji.

Vred nost pro je kat u Sr bi ji iz no si 308.500 evra, a EU u~e stvu je u fi nan si ra wu pro jek ta s 85 od sto. Ka ko je na ve de no, pro jek tom je ob u hva }e no opre ma we la bo ra to ri ja Na ci o nal no-teh ni~ kog cen tra – od se ka u Ni {u – sa vre me nim ure |a ji ma za ana li zu psi ho ak tiv nih kon tro li sa nih sup stan ci, kao i opre ma we vi {e ma wih fi zi~ kohe mij skih la bo ra to ri ja u po gra ni~ nom po ja su Bu gar ske. Pro jek tom je pred vi |e na na bav ka spotte sto va za br zu ana li zu nar ko ti ka na te re nu u po gra ni~ nom po ja su obe ze mqe.

Zna ~aj pro jek ta je, ka ko je na po me nu to, u mo ni to rin gu pu te va dro ge, raz vi ja wu sa rad we iz me |u fo ren zi~ kih la bo ra to ri ja, ja ~a wu bez bed no sti u po gra ni~ nom re gi o nu i spre ~a va wu pre ko gra ni~ ne or ga ni zo va ne tr go vi ne nar ko ti ci ma. La bo ra to ri ja Na ci o nal nog kri mi na li sti~ ko-teh ni~ kog cen tra – od se ka u Ni {u – osno va na je pre {est go di na i do sa da je oba vi la oko 12.000 ve {ta ~e wa, a od tog bro ja 45 od sto bi lo je u ve zi s nar ko ti ci ma. (Ta njug)

ponedeqak24.oktobar2011.

KRAJ PO NO VQE NOG SU \E WA OP TU @E NI MA ZA ATEN TAT NA PRE MI JE RA ZO RA NA \IN \I ]A

Danas presuda Simovi}u i Kalini}u

Spe ci jal ni sud u Be o gra du ob ja vi }e da nas pre su du u po no vo qe nom po stup ku “ze mun ci ma” Mi lo {u Si mo vi }u i Sret ku Ka li ni }u po op tu `ba ma za u~e {}e u aten ta tu na pre mi je ra Zo ra na \i ni |i }a. U pret hod nom po stup ku wih dvo ji ca su za ovo de lo osu |e ni na po 30 go di na za tvo ra. Op tu `ni ca te re ti Mi lo {a Si mo vi }a da se 12. mar ta 2003. bio kod bol ni ce „Ru do„ na De di wu i da je in for ma ci je o pro la sku ko lo ne pre mi je ro vih vo zi la pro sle |i vao te le fo nom vo |a ma „ze mun skog kla na“ Du {a nu Spa so je vi }u i Mi le tu Lu ko vi }u Ku mu, ko ji su ozna ~e ni kao or ga ni za to ri aten ta ta za jed no s Mi lo ra dom Ule me kom Le gi jom. Si mo vi} je op tu `en i da je „auto mo bil mar ke ’pa sat’ opre mio cr nom za {tit nom fo li jom i pre dao ga Vla di mi ru Mi li sa vqe -

Milo{ Simovi}

Ge pra to ve uli ce ra di even tu al nog pru `a wa va tre ne po dr {ke pri bek stvu Zve zda na Jo va no vi }a i dvo ji ce „ze mu na ca„, te da je na ba vio auto mat sko oru` je za po dr {ku.

Od bra na tra ì ubla à va we i pre i me no va we Advo kat Rad mi la Bje le ti}, bra ni lac Mi lo {a Si mo vi }a, u za vr {noj re ~i je oce ni la da bi u slu ~a ju we nog bra we ni ka „sud tre ba lo da ce ni olak {a va ju }e okol no sti ko je su se po ja vi le u po no vqe nom po stup ku“. – Sma tram da bi sud kao po seb no olak {a va ju }u okol nost tre ba lo da ce ni Si mo vi }e vo pri zna we jer je to na ne ki na ~in i po tvr da pra vo sna `ne pre su de – re kla je Rad mi la Bje le ti}, do dav {i da bi tre ba lo uze ti u ob zir i ~i we ni cu da je Si mo vi} is kqu ~i vo po stu pao po na re |e wi ma vo |e „ze mun skog kla na” Du {a na Spa so je vi }a ko ja je mo rao da iz vr {a va. Po re ~i ma advo ka ta Slav ka Pe tri }a, bra ni o ca okri vqe nog Sret ka Ka li ni }a, u po stup ku ni su iz ve de ni do ka zi za kri vi~ na de la ko ja se we go vom bra we ni ku sta vqa ju na te ret. Bra ni lac Pe tri} je pred lo ìo su du da „Ka li ni }a oslo bo di op tu `bi, a uko li ko ipak na |e da ima ar gu me na ta za osu |u ju }u pre su du, da to mo è bi ti is kqu ~i vo za po mo} po ~i ni o cu po sle iz vr {e nog kri vi~ nog de la”. vi }u, ko ji je tim ko li ma 12. mar ta 2003. od ve zao snaj pe ra Zve zda na Jo va no vi }a, te „ze mun ce„ Alek san dra Si mo vi }a i Ni no sla va Kon stan ti no vi }a pred zgra du u Uli ci ad mi ra la Ge pra ta 14, iz ko je je oko 12.25 ~a so va iz vr {en aten tat„. Op tu `ba te re ti Sret ka Ka li ni }a da je, po za dat ku do bi je nom od Spa so je vi }a, za jed no s Mi le tom Lu ko vi }em Ku mom, 12. mar ta 2003. bio u ko li ma na po ~et ku

Mi lo{ Si mo vi} je na po ~et ku glav nog pre tre sa u sep tem bru, u od bra ni na veo da je, po na re |e wu Du {a na Spa so je vi }a, sa mo pra tio \in |i }e vo kre ta we te da se „gor ko ka je i `a li“. On je pred su dom tvr dio da je Du {a nu Spa so je vi }u i to ubi stvo na ru ~e no, kao mno ga dru ga ko ja su po ~i ni li pri pad ni ci „ze mun skog kla na”. Sret ko Ka li ni} je u od bra ni na veo da „ne ma ve ze s aten ta tom i da ni je ura dio ni {ta {to bi do -

Sretko Kalini}

pri ne lo da do we ga do |e”. On je ne gi rao da je 12. mar ta 2003. bio u Ge pra to voj uli ci, tvr de }i da je u to vre me bio na dru gom kra ju Be o gra da. Po Ka li ni }e vom is ka zu, tog da na oko pod ne do bio je po ziv od Mi le ta Lu ko vi }a, ko ji mu je re kao da do |e ko li ma po we ga na No vi Be o grad i da ga od ve ze u svoj stan, ne na vo de }i mu ni {ta vi {e. – Bio sam iz ne na |en kad je u ko la u{ao i Zve zdan Jo va no vi} jer ni sam znao da je s Lu ko vi }em, a po go to vo kad je to kom vo `we u ko li ma Lu ko vi} re kao da je „Zve ki zvek nuo pre mi je ra” – ka zao je Ka li ni} u od bra ni. U po no vqe nom po stup ku su ta ko |e sa slu {a ni sve do ci-sa rad ni ci Qu bi {a Bu ha, zva ni û me, Mi la din Su vaj xi}, zva ni \u ra Mu ta vi, i De jan Mi len ko vi}, zva ni Bag zi. [ta su sve do ci-sa rad ni ci is pri ~a li osta lo je ne po zna to {i roj jav no sti jer su sve do ~i li iza za tvo re nih vra ta. Iz ve sno je da se ni su su o ~a va li s Mi lo {em Si mo vi }em jer je on sud oba ve stio da od u sta je od su o ~e wa, obra zlo ìv {i da „ne è li da to bu de jef ti na pred sta va za me di je”. Tu ì la {tvo je u za vr {noj re ~i pred lo ì lo su du da svo jom od lu kom po tvr di da obo ji ci okri vqe nih osta je na sna zi pra vo sna `na osu |u ju }a pre su da. Za me nik spe ci jal nog tu ì o ca Jo vi ca Jo va no vi} je na veo da je „je di ni no vi mo ment u po no vqe nom po stup ku eks pi li cit no pri zna we Mi lo {a Si mo vi }a o u~e {}u u aten ta tu”. J. J.

PRA VO NA @AL BU U NO VOM ZA KO NI KU O KRI VI^ NOM PO STUP KU Zbog zna ~a ja ma te ri je ko ju re gu li {e, no vi Za ko nik o kri vi~ nom po stup ku mno gi na zi va ju i „ma li ustav”. Iako je usvo jen u srp skom par la men tu kra jem sep tem bra, iz ve sno je da }e se naj ve }i deo we go vih od red bi pri me wi va ti tek od ja nu a ra 2013, a sa mo one ko je se od no se na kri vi~ na de la or ga ni zo va nog kri mi na la i rat nih zlo ~i na od 15. ja nu a ra 2012, {to osta vqa do voq no vre me na i za tu ma ~e we we go vih broj nih od red bi i za obu ku naj va `ni jih ak te ra kri vi~ nog po stup ka – tu ì la ca, su di ja i po li ci je. Kao {to je jav no sti ve} po zna to, no vim ZKP-om uvo di se tu ì la~ ka is tra ga i u zna ~aj noj me ri me wa ulo ga su da u kri vi~ nom po stup ku. Ovog pu ta re~ je o re dov nim i van red nim prav nim le ko vi ma, ~i ja pri me na bi tre ba lo da osi gu ra efi ka sni ju prav du o{te }e ni ma i isto vre me no ne ugro zi pra va okri vqe nih. – No vi ZKP ni je pro pi sao ni ka kve no ve re dov ne prav ne le ko ve. To su i da qe àl be na pr vo ste pe nu i dru go ste pe nu pre su du i àl ba na re {e we – obaj{ wa va za „Dnev nik„ su di ja Vr hov nog ka sa ci o nog su da Ve sko Kr sta ji}. Pra vo o{te }e nog je pro {i re no pa se mo è à li ti na pr vo ste pe nu pre su du ne sa mo u ve zi s tro {ko vi ma po stup ka, kao do sa da, ve} i na vi si nu do su |e nog od {tet nog zah te va. Za ni mqi vo je da se ubu du }e ne }e to le ri sa ti ne u red ne i ne ~it ke àl be s ko ji ma se, ina ~e, su do vi re dov no su sre }u u prak si. Ka ko na vo di Kr sta ji}, sud ih mo è od ba ci ti kao neo sno va ne uko li ko ih pod no si lac àl be ne ure di u ro ku od tri da na.

Pred àlbenim ve}em i bez okrivqenog Ako se i iz ova ko ne u red ne àl b e iz j a v qe n e u ko r ist okri vqe nog, mo è utvr di ti na ko ju se pre su du od no si, sud je ipak ne }e od ba ci ti.

slu ~a ju, na kon {to iz ve de no ve do ka ze, ve }e }e do ne ti no vu pre su du ko jom }e ra ni ju ili po tvr di ti ili pre i na ~i ti – ob ja {wa va su di ja Kr sta ji}.

Sa mo u ko rist, a ne na {te tu okri vqe nog No vim ZKP-om su ja sno po sta vqe ne gra ni ce u ko ji ma Vr hov ni ka sa ci o ni sud mo è is pi ti va ti prav no sna `nu od lu ku ili po stu pak. Gra ni ce is pi ti va wa po sta vqa pod no si lac zah te va pa ta ko to mo è bi ti sa mo u okvi ru raz lo ga, de la i prav ca po bi ja wa ko ji su is tak nu ti u zah te vu te i ako bi se u po stup ku is pi ti va wa utvr di lo da su po ~i we ne i ne ke dru ge po vre de na ko je pod no si lac zah te va ne uka zu je, sud o wi ma ne mo è od lu ~i va ti jer bi to bi lo is pi ti va we po slu `be noj du `no sti i mi mo raz lo ga is tak nu tih u zah te vu. U od no su na od lu ke ko je sud mo è do ne ti, neo p hod no je re }i da i za ovaj prav ni lek va ì pra vi lo da se prav no sna `na pre su da mo è pre i na ~i ti sa mo u ko rist, a ni ka ko i na {te tu okri vqe nog te, ako se usta no vi da su prav no sna `nom pre su dom po ~i we ne po vre de za ko na u ko rist okri vqe nog (su prot no za ko nu ka zna mu je ubla è na is pod za ko nom do zvo qe nog okvi ra i sl.), ta pre su da se ne mo è pre i na ~i ti ve} }e se Vr hov ni ka sa ci o ni sud ogra ni ~i ti sa mo na to da utvr di po vre du za ko na. – In te re sant no je re {e we da pr vo ste pe ni sud mo è po pod ne toj àl bi po no vo otvo ri ti glav ni pre tres i na sta vi ti do ka zni po stu pak ako su u àl bi iz ne te no ve ~i we ni ce ili do ka zi ko ji po oce ni pred sed ni ka ve }a mo gu do pri ne ti sve stra ni jem ras pra vqa wu pred me ta. U tom

Za raz li ku od do sa da {weg re {e wa, za kon vi {e ne pro pi su je oba ve zno do vo |e we op tu è nog iz pri tvo ra ili za tvo ra, pred ve }e dru go ste pe nog su da ko je od lu ~u je o pod ne toj àl bi. Pred vi |e no je da }e ve }e àl be nog su da pro ce ni ti da li bi pri su stvo sed ni ci bi lo neo p hod no za raz ja {we we

sta wa stva ri i u tom slu ~a ju we go vo u~e {}e se mo è obez be di ti vi deo-kon f e r en c ij s kom ve zom uko li ko ima teh ni~ kih uslo va za to. I no vim ZKP-om je prak ti~ no pred vi |e na mo gu} nost van red nog ubla à va wa, ali sa mo ka zne za tvo ra, i to one ko ja ni je iz vr {e na, ako se iz ne su no ve ~i we ni ce ili pod ne su no vi do ka zi ko jih ni je bi lo ka da je iz ri ca na ka zna za tvo ra ili sud za wih ni je znao iako su po sto ja li, a oni bi o~i gled no do ve li do bla è kri vi~ ne sank ci je. U tom slu ~a ju, uko li ko sud do zvo li po na vqa we po stup ka, pr vo ste pe ni Vesko Krstaji} sud }e po no vo otvo ri ti glav ni pre tres i iz ve sti sa mo pa je pre tres odr àn u we go vom te no ve do ka ze ko ji su od zna ~a ja od su stvu. za od lu ku o vr sti i me ri kri vi~ – Zna ~aj na no vi na je u to me ne sank ci je. {to ovaj van red ni prav ni lek, Kao pot pu no nov raz log za po - ko ji je bio eks klu ziv no pra vo na vqa we po stup ka pred vi |e na je re pu bli~ kog jav nog tu ì o ca, sa mo gu} nost da se po no vi pre tres da mo gu pod ne ti i okri vqe ni i pred àl be nim su dom uko li ko we gov bra ni lac, s tim {to i sa okri vqe ni, u ro ku od {est me se - da RJT mo è pod ne ti zah tev, ka ci, iz ne se no ve ~i we ni ce ili ko na {te tu okri vqe nog, ta ko i pod ne se no ve do ka ze iz ko jih u we go vu ko rist, a {to je iz ri pro iz la zi da mu po ziv na taj ~i to i pred vi |e no, i to bez pre tres ni je ured no do sta vqen ogra ni ~e wa, ka ko u po gle du raz -

lo ga, ta ko i u po gle du ro ko va. Ta ko, RJT mo è pod ne ti zah tev i na kon {to je okri vqe ni ob u hva }en ak tom am ne sti je ili po mi lo va wa ili je na stu pi la za sta re lost ili je okri vqe ni umro ili je ka zna u pot pu no sti iz dr à na. Je di ni uslov je da je od lu ka pro tiv ko je se po di è zah tev prav no sna `na – tvr di Kr sta ji}. Osnov ni raz log za pod no {e we zah te va za za {ti tu za ko ni to sti je ako je prav no sna `nom pre su dom po vre |en za kon, ali i ako je pri we nom do no {e wu pri me wen za kon ko ji je pro gla {en ne u stav nim ili je po vre |e no ili us kra }e no qud sko pra va i slo bo da okri vqe nog ili dru gog u~e sni ka u po stup ku ko je je za jem ~e no Usta vom ili Evrop skom kon ven ci jom o za {ti ti qud skih pra va i osnov nih slo bo da i do dat nim pro to ko li ma. Kao i va è }im ZKP-om, i no vim je pred vi |e no da o ovom van red nom prav nom le ku od lu ~u je is kqu ~i vo Vr hov ni ka sa ci o ni sud. Me |u tim, zna ~aj no no vo re {e we se ogle da u to me {to je pred vi |e no da }e Vr hov ni ka sa ci o ni sud o zah te vu pod ne tom zbog po vre de za ko na od lu ~i va ti sa mo ako sma tra da je re~ o pi ta wu od zna ~a ja za pra vil nu ili ujed na ~e nu pri me nu pra va, {to je do bro re {e we. – O~i gled no je da je in ten ci ja za ko no dav ca bi la da naj vi {i sud ne od lu ~u je o ne ka kvoj be zna ~aj noj po vre di ili ako je u ve zi s ta kvom po vre dom ve} za u zeo svoj stav. Ra zu mqi vo je da ne ma me sta ovoj oce ni ako je re~ o od lu ka ma Ustav nog ili Evrop skog su da za qud ska pra va – za kqu ~u je su di ja Kr sta ji}. Ve sna Sa vi}

dru[tvo

ponedeqak24.oktobar2011.

dnevnik

c m y

SRP SKI JE RU SA LIM I KRF SKO NA SLE \E

Me sto gde se Sr bi ma naj lak {e ot me su za - Moje je duboko uverewe da se re~i mitropolita Dimitrija izgovorene 1918, da }e ostrvo Vido kraj Krfa postati srpski Jerusalim, ostvaruju upravo sada. Kada sam 2001. prvi put do{ao na Krf i po~eo da radim u Srpskoj ku}i bilo je oko 5.000 na{ih turista, a ove godine izme|u 35.000 i 40.000. Sigurno je da su taj porast uslovili mnogi faktori, pogotovo izgradwa autoputa kojim je put od Soluna do Igumenice vi{estruko skra}en, kao i ukidawe viza. Me|utim, posetioci iz Srbije ne mogu da ostanu samo turisti na Krfu. U ogromnoj ve}ini oni pose}uju srpske svetiwe, svedo~anstva mo`da najdramati~nijih trenutaka novije srpske istorije. Na taj na~in se turisti~ko putovawe jednim delom pretvori u hodo~a{}e, ka`e Qu bo mir Sa ra man di}, kustos muzeja Srpska ku}a i nastavqa: - Mo`da je oktobar, kada dolaze de~je ekskurzije, period kada je to najlak{e uo~iti. Naj~e{}e su ose}awa pome{ana - s jedne strane

duboka tuga, a sa druge patriotski ponos pripadnosti svojoj naciji. U obra}awu u~enicima nagla{avam da za vreme boravka vojnika na ovom ostrvu za dve i po godine nijedna grana masline nije slomqena, nijedna kra|a, niti incident prijavqen savezni~koj upravi. Osim toga, sama ~iwenica da su rastojawe koji su oni prevalili autobusom wihovi tada vr{waci pre{li pe{ice, nikoga ne ostavqa ravnodu{nim. Istog trenutka se zamisle nad svojim naizgled velikim problemima svakodnevnice koji postanu sasvim mali i bezna~ajni. Kona~nu katarzu do`ive kada se na Vidu pro~ita Boji}eva „Plava grobnica“. Verovatno je to danas mesto gde se Srbima najlak{e otme suza. Ipak, tuga je kratkotrajna, a patriotski ponos ne{to sa ~im se ve}ina posetilaca vrati u Srbiju. Na{ sagovornik smatra da je deprimiraju}e smatrati da je zajedni{tvo Srba mogu}e iskqu~ivo u te{kim vremenima. Bratstvo u surovim uslovima bilo je mo`da i

Plava grobnica

kqu~ni ~inilac koji je doveo do ~udesnog oporavka polumrtve i od Saveznika gotovo otpisane vojske i doprineo dràvnom kontinuitetu na tu|oj teritoriji. Me|utim, u Drugom svetskom ratu umesto duhovnog bratstva imali smo jedan krvav gra|anski rat, koji su uslovile mnoge okolnosti. Saramandi} kaè da je duhovno bratstvo mogu}e posti}i i u sre}nijim vremenima izme|u ostalog i podse}awem na ovakve primere. - Ta duhovna srodnost ne samo da je pomogla u preìvqavawu, ve} je za kratko vreme preobratila patwu u kreativnost kakvu je te{ko porediti sa bilo kojim istorijskim trenutkom. Nastale su najlep{e pesme kojima se ~ak ni autor ne zna („Tamo daleko“), naprevazi|ena rodoqubiva poezija (Boji}, Du~i}, Vinaver, Petrovi}), vredna slikarska dela, za~etak filmske umetnosti. Sve to ovekove~ilo je Krf kao kolevku vitalnosti na{eg naroda,“gde }e duh da traì svoje korifeje“. Naravno da je borba za vlast i uticaj tada bila prisutna - drugo zadesawe Skup{tine je bilo prekinuto posle èstoke rasprave, a sve vreme je lebdela senka Solunskog procesa. Ipak, posle svega, uspostavqeno je puno jedinstvo komandnog kadra u vojsci, koji je bio zna~ajan ~inilac uspeha na Solunskom frontu i pobedonosnog povratka u zemqu, podse}a nas autor nekoliko kwiga na ovu temu. Na temu empatije i zajedni{tva u srpskoj politici Saramandi} nam je ispri~ao kako ga je desetogodi{wak, nakon {to je pogledao zajedni~ku fotografiju srpskih narodnih poslanika, upitao: îko, da li su svi oni pe{ice pre{li Albaniju? Kada je dobio potvrdan odgovor, de~aka je zanimalo kako su onda tako tako lepo obu~eni, sa odelima, {e{irima i kravatama? Svi dràvni slu`benici ovde na Krfu dobili su ubrzo po dolasku plate u gr~kim drahmama i prvo {to su na{li za shodno bilo je da se pristojno obuku kako bi svojim izgledom ulili poverewe i moral vojnicima i civilima. Taj blok muzeja sa fotografijama ~lanova vlade, narodnih poslanika i drugih dràvnih

Pla va grob ni ca - Uveren sa da svaki posetilac koji do|e na Krf mora da oseti ruku srpske dr`ave. Pored Srpske ku}e, koja je institucija izvan granica Srbije kroz koju verovatno pro|e najve}i broj na{ih gra|ana, od pre nekoliko godina srpska vlada pla}a ~uvara mauzoleja na Vidu, tako da je on otvoren za sve posetioce u turisti~koj sezoni. Isto tako, ve} nekoliko godina u okviru komemorativnih sve~anosti koje svake godine organizuje srpska vlada u zvani~noj delegaciji se nalaze i najboqi u~enici iz Srbije, kao i pitomci Vojne i Policijske akademije. Meni li~no najuzbudqiviji trenuci su bi-

li kada je 2004. godine na Vidu prvi put zvani~no intonirana srpska himna „Boè pravde“ u okviru komemorativnih sve~anosti. [to se ti~e o spomenika srpske istorije, zbog specifi~ne klime (velika vlaga na ostrvu i nedostatak redovnog brodskog saobra}aja za Vido izvan turisti~ke sezone), potrebno je wihovo redovnije odràvawe. Ja sam dobio uverewa nadle`nih dràvnih institucija u vladi Srbije da }e to biti uskoro ura|eno, otkriva sagovornik i podse}a da, osim spomenika, tamo postoji ceo jedan vodeni grad sa 5.000 srpskih vojnika, ~ije su kosti na dnu Jonskog mora.

Mauzolej na ostrvu Vido

funkcionera na Krfu danas izaMilutina Boji}a ni u jednoj jediziva mo`da i najve}u pa`wu posenoj re~i ne pomiwe se neprijateq, tilaca jer je najmawe izu~avan u niti postoji naznaka osvetoqubi{koli. One svedo~e boqe od re~i vosti. Ostale su do dana{weg dana da je Kraqevina Srbija bila jedna veli~anstveni poetski spomenici ozbiqna evropska dràva, sa tragedije jedne generacije ali i funkcionerima koji su u ve}ini naj~istiji izvor patriotskog naimali duboko usa|enu svest o nad- dahnu}a svih slede}ih. re|enosti dràvnog i nacionalnog dobra nad li~nim i partijskim. Disciplina vojske i civila je posebna pri~a, a mi pitamo kustosa {ta je uru{ilo moral tokom sto godina? - Ostareli kraq koji ulazi u rovove i koji na volujskim kolima prelazi Albaniju, Regent Aleksandar, Vrhovni komandant koji nakon te{ke operacije testisa u Skadru odbija sa prezirom ponudu saveznika da bude upu}en na le~ewe u Italiju i koji se ukrcava na brod za Krf tek nakon {to je i posledwi srpski vojnik evakuisan, predsednik skup{tine i ministri ~iji sinovi ginu na frontu, sve su to prime- U Srpskoj ku}i na Krfu ri iz jednog stra{nog rata. Rekao Dana{wi odnos turista prema bih da je li~ni primer politi~a- svetiwama i gra|anima Krfa je za ra na vrhu jednako vaàn i u mir- primer, navodi sagovornik. Za denodopskim uslovima - smatra Sa- setak godina koje je proveo u Srpramandi}. skoj ku}i, nije doìveo nijednu - Kraqevina Srbija je stekla neprijatnu situaciju ili incime|unarodni poloàj i ugled ka- dent. Pored Srba kod kojih je pakav Srbija verovatno nikada nije `wa i emocija razumqiva, sve je imala u svojoj istoriji upravo za- ve}i broj posetilaca stranaca, hvaquju}i ve{toj diplomatiji ko- kod kojih je zanimawe za ovaj istoja je vo|ena sa Krfa. Ni u najpopu- rijski trenutak veliko. Jubilej larnijoj srpskoj pesmi „Tamo da- sto godiwa od po~etka Prvog svetleko“, kao ni u „Plavoj grobnici“ skog rata je prava prilika da se

uloga i mesto Srbije u burnim doga|ajima prikaù na pravi na~in svetu, kao i da se na{i gra|ani boqe upoznaju sa temeqnim vrednostima srpskog dru{tva sa po~etka dvadesetog veka. Srbi, uprkos lepim uspomenama i prijateqstvima, nisu trajno nastanili Krf. Iako je bilo slu~ajeva sklapawa me{ovitih brakova, kod Srba je i tada kao i danas jedna od najva`nijih osobina izrazita nostalgija za rodnim krajem, o ~emu govori pesma „Tamo daleko“. Tako su mnogi svoje supruge vodili u Srbiju, a danas na ostrvu postoji nekoliko porodica sa srpskim prezimenima, ali nijedna nije sa~uvala srpski nacionalni identitet. - Svaki turista èli, da kada ode na odmor, „druga~ije“ misli i da se ose}a kao kod svoje ku}e. Oba ova uslova Srbi pronalaze na Krfu pre svega zahvaquju}i gostoqubivosti Krfqana. Posebno bih istakao pomo} krfske op{tine pri odràvawu uspomene na srpsku istoriju na ovom ostrvu. Zdawe velike vrednosti u centru grada ustupqeno je pod povoqnim uslovima srpskoj dràvi za prostorije Srpske ku}e, a najve}im delom op{tima Krf brine o Vidu. Ne smemo nikada zaboraviti da su u te{kim trenucima na Krf dolazila srpska deca bez roditeqa u kampu koji je organizovala krfska mitropolija. Mnogo je svedo~anstava koje sam ~uo od na{ih turista koje govore o tome da nema mesta izvan granica Srbije gde se na{i qudi ose}aju lep{e i ponosnije, saznajemo od Saramandi}a, koji ovako opisuje odnos aktuelne srpske vlasti prema krfskom nasle|u. Igor Mi ha qe vi}

DRU[TVO

DneVnik

OSNOVCI U SRBIJI NEDOVOQNO FIZI^KI AKTIVNI

Kilaù nabijaju kompjuter i nezdrava hrana Osnovci u Srbiji i vi{i su i teì ste omiqenih namirnica osnovcima u osnovci nedeqno imaju ~etiri ~asa od svojih vr{waka u mnogim evropna{oj zemqi hamburgeri, ~ips, peciva, fizi~kog, a trenutno uz dva obavezna skim zemqama, ali su istovremeno i ~okolada, gazirana pi}a, to jest sve imaju i jedan fakultativni ~as. Pored fizi~ki nesposobniji od wih jer su iz ono {to nutricionisti stavqaju na toga, mnogi ~asovi se ne drè dovoqno godine u godinu sve su teì i tromiji, listu namirnica koje treba izbegavakvalitetno jer ih u niìm razredima pokazalo je istraìvawe Republi~kog ti. S druge strane supa, kuvana jela, drè nastavici razredne nastave a ne zavoda za sport. Na{i de~aci i devojpovr}e i vo}e, po stru~wacima za isnastavnici fizi~kog, pa se neretko ne~i ce u osnovnim ki od wih pretvara{kolama lo{iji su ju u ~asove materweg od onih u [paniji, jezika, matematike Na vrhu liste omiqenih namirnica osnovcima u na{oj Slova~koj, Litvani- zemqi su hamburgeri, ~ips, peciva, ~okolada, gazirana pi}a, ili ve} nekog drugog ji, Estoniji ili Alpredmeta, koji u~ito jest sve ono {to nutricionisti stavqaju na listu baniji u ve`bama bateq nije stigao da namirnica koje treba izbegavati lansa, pretklonu u obradi u planom zasedlu, skoku u daq iz datom obimu. mesta, tr bu{waci Ve}a posve}enost ma, a mnogi ne znaju ni kolut napred i hranu ono {to bi trebalo jesti, osnovfizi~koj kulturi, bar u osnovno{kolnazad da naprave. cima u stomak ulazi ~esto samo uz skom uzrastu, kada se organizam zna~ajRazloge za ovako neveselo stawe vapretwe i ucene. no fizi~ki razvija, svakako bi bila qa traìti u lo{im navikama u ishraPored toga, u Republi~kom zavodu za va`na i za pravilnije dràwe osnovani, lewosti i naravno preteranom sesport kaù i da su posledwi rezultati ca jer trenutno ih s ovim kuburi ~ak dewu pred kompjuterom, kaù stru~walo{iji i zbog ~iwenice da nismo do90 odsto, a dodatni razlog za ovakvo zaci, uz ni malo ute{nu ~iwenicu da i u voqno posve}eni fizi~koj kulturi i lagawe svakako je i to {to nam ~ak 15 Evropi svaki peti u~enik kuburi s viumesto da se broj ~asova fizi~kog poodsto pred{kolaca spada u kategoriju {kom kilograma. Do ovakvog stawa ve}ava, stiù preporuke da bi ga tregojaznih. svakako smo stigli jer su na vrhu libalo smawiti. U Zavodu se zalaù da D. Deve~erski

PET MINUTA „SLAVE”

[teta za wu, {teta za nas Era rijaliti {ou programa, u kojoj mladi, ali bogami i vreme{ni, ne biraju sredstva da se pojave pred kamerama i osete instant slavu, dovela je do toga da danas, umesto kvalitetnih muzi~kih, zabavnih, de~ijih ili nau~nih programa, na malim ekranima sve ~e{}e gledamo qude koji ne znaju tablicu mnoèwa, svih sedam padeà u srpskom jeziku i druge osnovne stvari. Re|aju se tu, kao na kakvoj traci, i muzi~ki i gluma~ki antitalenti, la`ni menaxeri, umi{qeni “xetseteri”… Svi bi oni “hleba Ne kad je te {ko ne pra snu ti u smeh preko poga~e”, preko no}i ve}a, u emitovanom prilogu tovanog priloga u emisiji da postanu slavni i bogati. na{ao se i samozvani zrewa“Prvi glas Srbije” dogurala Zauzvrat, ne nude}i ni{ta, ninski menaxer koji je, i ne je do “Jutjuba”, na kome je ve} izazivaju}i podsmeh kod trepnuv{i, “odvalio” da su, osvanuo ovaj sve gledaniji iole normalnih. osim pomenutog devoj~urka, snimak, i na kome se izre|aBa{ ovih dana i Zrewa~ije “pevawe” je izazvalo la salva negativnih komennin se na{ao u sredi{tu jed{ok ìrija, ali i vaskolike tara na ra~un pevawa ove mane takve pri~e i to zahvaqujavnosti, wegovi klijenti i loletnice i lagawa ~oveka ju}i muzi~kom takmi~ewu peva~ice Xenifer Lopez i koji se predstavqa kao mena“Prvi glas Srbije” koji se Rijana, glumica Xesika Alxer najve}ih svetskih zvevikendom emituje na Prvoj ba i mnogi drugi! Nadovezazda. televiziji. Pred tro~lanim la se, zatim, na wegovu izja- Vidim sebe na sceni kao ìrijem, naime, pojavila se vu petnaestogodi{wakiwa, vatrenu i pravu osobu. Mii petnaestogodi{wa devojpriznaju}i da ne zna puno o slim da je pevawe lak{i po~ica, “peva~ica u za~etku”, svom menaxeru, osim da je iz sao, bar za mene. Ja sam osoba koja se pohvalila da ima sela Klek, ali da mu veruje i koja ne voli da radi – prisvog menaxera, producenta i da je sigurna da }e sa wim daznala je devojka a onda, na zatekstopisca. Da farsa bude leko dogurati. A, posle emiprepa{}ewe Vla de Ge or gi e -

va, jednog od ~lanova `irija, zapevala pesme “[teta za mene” Ce ce Ra `na to vi} i “Molitva” Ma ri je [e ri fo vi}. Ve} sa prvim stihovima: “Stvarno {teta za mene, a mogla sam ja da budem sve, al’ nisam”, pokazalo se da devojka nema ni malo talenta, zbog ~ega su ~lanovi `irija, bez imalo dvoumqewa, odlu~ili da je elimini{u. “Stra{no! Ovo je neverovatno”, prozborio je Georgijev, jo{ jednom pritiskaju}i crveni taster koji zna~i negativan glas. Vidno razo~arana ishodom audicije, mlada Zrewaninka kojoj, ako je verovati wenom “menaxeru”, predstoji karijera kao Rijanina i Albina, poru~ila je da su joj se snovi sru{ili ali da ide ispo~etka i da ne}e odustati. - Moji fanovi }e me razumeti, idu oni sa mnom daqe, znam to – uporna je devojka koju je, bar na pet minuta, videla cela Srbija. Ali, u kom svetlu, to je ve} druga pri~a. @. Balaban

ponedeqak24.oktobar2011.

NOVI BUNTOVNICI – STARI RAZLOZI?

Bauk protesta hara Zapadom Sude}i po brojnim vestima koje nam pristiù sa svih strana – bauk protesta hara Zapadom. Na sve strane, od Menhetna i Vol strita, preko Australije i Novog Zelanda, [panije, Francuske i Nema~ke do kom{ijske nam Gr~ke, mase „obi~nog sveta“ protestuju zbog svetske ekonomske krize, otpu{tawa radnika i stezawa kai{a koji }e pogoditi najsiroma{nije. Protestanti se, me|utim, ne zaustavqaju samo na teku}em stawu ve} se bune i zbog ustrojstva kapitalisti~ke privrede i sveta, po kojem siroma{ni postaju sve siroma{niji, a bogati jo{ bogatiji, sveta u kojem internacionalne kompanije ne biraju na~ine da izvuku profit a bankari nemaju milosti prema du`nicima. Organizatori protesta razlikuju se od zemqe do zemqe, negde su to sindikati, na drugim mestima nevladine organizacije, a pomiwu se i organizovani pokreti, ameri~ki „Okupirajte Vol strit“ i evropski „Ogor~eni“. Naravno, akcije na ulicama prate i one u virtuelnim svetovima „Fejsbuka„, „Tvitera” i ostalih internet dru{tvenih mreà. Pokrete podràvaju holivudski glumci, nobelovci, filozofi, muzi~ari, pisci... Za nevericu je {to belosvetska de{avawa podràva i {a~ica stranovnika zemqe Srbije; i oni su pro{le nedeqe

Gran pri na me|unarodnom festivalu reportaè „Interfer“ u Apatinu pripao je reporteru i komentatoru Mi ro sla vu La zan skom za seriju tekstova o ratu u Libiji objavqenim u dnevnom listu “Politika“. Nagradu za ìvotno delo dobila je Bra ni sla va Xu nov, novinarka i TV-kriti~arka lista „Blic“. Prvu nagradu za televizijsku reportaù dobila je Ana Ma noj lo vi}, novinarka RTS-a, a novinsku nagradu dele Veq ko Mi la di no vi} koji je reportaù objavio u „Presu“ i Nir ma nu san Ba la sun da ram iz [ri Lanke. Za najboqu radio-reportaù progla{ena je reportaà Mom ~i la Stoj ko va, saradnika Radio Zrewanina, a Ivan Ra du lo vi} iz Kosovske Mitrovice dobio je nagradu u kategoriji foto-reprotaà. U kategoriji komercijalnih reportaà prvo mesto osvojio je Ne boj {a Pe tro vi}. Akademija umetnosti u Beogradu dobila je priznawe „Interfera“ za negovawe filmske i televizijske reportaè, specijalno priznawe za poseban doprinos afirmaciji reportaè kao televizijskog ànra dodeqeno je Prvoj

televiziji, a za doprinos afirmaciji reportaè na radio talasima Radio Novom Sadu. Priznawe za poseban doprinos reportaì kao izvornom novinarskom ànru pripalo je redakciji beogradskog lista „Pres“.

Upad ultradesni~ara na Filolo{ki fakultet

iza{li na ulice da protestuju, ali prolaznici jedva da su zapazili wihove prisustvo. Moglo bi se diskutovati o tome da li to pokazuje da su Srbi i daqe izvan svetskih trendova ili oni samo pokazuju da im je jasno da od protestovawa ne}e biti nikakve posebne vajde... Istini za voqu, ve} se javqaju teoreti~ari i prakti~ari protestovawa koji tvrde da se iz po~etnog stadijuma mora pre}i u novu fazu kada se polet masa kanali{e, a bunt formuli{e u nekakvu globalnu organizaciju koja }e obezbediti kontinuitet akcija i odrediti zahteve i prioritete wihovog ostvarivawa. Kako bilo da bilo, posmatra~u doga|aja koji malo du`e pamti name}e se nekoliko zanimqivih zapa`awa. Pre svih je ono da me|u bankarima i biznismenima koji moraju helikopterima da dolaze na posao (da bi izbegli mase koje se bune), odnosno me|u politi~arima koji komentari{u (listom negativno) uli~na de{avawa, svakako ima ponajvi{e pripadnika tzv. bejbi-bum generacije, ro|enih posle Drugog svetskog rata. A ta ista generacija je zaslu`na za velike

Ple num stu de na ta Fi lo lo {kog fakulteta u Beogradu saop{tio je da je u subotu uve~e bila ugro`ena bezbednost studenata u blokadi kada je grupa od 20 ultradesni~ara upala na fakultet i pretila, ali da u incidentu niko nije povre|en. U saop{tewu se navodi da su se oni prvo okupili ispred glavnog ulaza Filolo{kog fakulteta gde su po~eli da prete studentima koji su de`urali na ulazu, a zatim je wih petoro u{lo u zgradu fakulteta s, kako se ocewuje, o~ito neprijateqskim namerama, izve{tavaju agencije. Studenti su tu grupu uspeli da “isprate” iz zgrade fakulteta, a zatim su svi ulazi u zgradu zabarikadirani iz bezbedonosnih razloga.

„Grupe neonacista su nakon toga po~ele da patroliraju okolinom Filolo{kog i Filozofskog fakulteta i zatim su bakqom ga|ali i pogodili ulaz Filozofskog„, ka`e se u saop{tewu.

Tuìla{tvo odustalo od tu`be protiv „Nacionalnog” Poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti Ro do qub [a bi} ocenio je da je odluka republi~kog tuìoca da odustane od optu`nice protiv novinara lista “Nacionalni gra|anski” profesionalan i odgovoran potez. Tuìla{tvo, dakle, ne}e nastaviti krivi~ni postupak protiv novinara “Nacionalnog gra|anskog” po optu`nici koju je podiglo Osnovno tuìla{tvo u Novom Sadu, a koja nije ni bila stupila na pravnu snagu. Umesto toga, bi}e pro{irena istraga u odnosu na druga N. N. slu`bena lica zbog odavawa tajne. [abi} je istakao da je veoma zadovoqan time {to je republi~ki tuìlac potvrdio uvaàvawe standarda vezanih za slobodu {tampe i prava javnosti koji vaè u demokratskom svetu, “a na koje je ukazivao”.

hvaquju}i tim biolo{kim tokovima, i lik kapitalizma je ogrubeo, mada je wegova imperijalisti~ka i totalitarna osnova prepoznata jo{ pre dva veka u delima Marksa i Engelsa. Parolu „kapitalizma je kriminal“ izvikivale su mnoge generacije proletera pre nego su

u wih pucali vojnici i policajci ili ih prebijali {trajkbreheri. Naravno, propaganda je i tada „radila“, pa su se kolonijalni ratovi vodili pod parolama o civilizovawu divqaka, a danas parole govore o uvo|ewu demokratije u zemqe koje su, sasvim slu~ajno, prebogate naftom. Prema sunarodnicima kapitalisti se pona{aju kao i wihovi preci; istina, nema vi{e neograni~enog radnog vremena i bednih nadnica jer je uveden sistem „kreditnog ropstva“ po kojem svaki pojedinac ~itavog ìvota radi da bi otplatio stare kredite i podigao nove, podstican mo}nim reklamnim ma{inerijama i propagiranim poèqnim ìvotnim stilom. Problem je, me|utim, nastao u trenutku kada su se, sa

Onda{wi neredi nisu uspeli da preokrenu svet u jednom ili dva naleta i propali su, a biv{i buntovnici s razlogom su zavr{ili u zatvorima, bolnicama ili na grobqima (ovo s grobqima ponovo je aktuelna opcija jer dr`avna sila ponovo slavi parolu „nema zarobqenika”)

VESTI Gran pri „Interfera” Lazanskom

studentske nerede, odnosno za hipi pokret, koji su drmali Ameriku i Evropu krajem {ezdesetih godina pro{log veka. Sasvim je mogu}e da je neki od upravnika kompanija i banaka, politi~ara ili visokih dràvnih ~inovnika, kao dr~ni omladinac nosio dugu kosu i xins, slu{ao rok muziku i uzvikivao parole o miru, slobodnoj qubavi, pu{io marihuanu. A danas nosi samo firmirana odela ili (ènski deo populacije) stroge poslovne kostime, vozi se skupim kolima, prefiwen je u manirima i nemilosrdan kad je u pitawu profit i dividenda, odnosno wegov menaxerski bonus. Vremena su se promenila, rekli bi neki. Vremena su se svakako promenila, ali jo{ brè su se promenili qudi, koji su ostareli, privikli se na luksuz i, u wegovo ime, zaboravili na sve drugo. Za-

svoje strane, pot~iweni preterano razmnoìli, dok su wihovi gospodari izgubili mere u svojoj pohlepi za vla{}u i novcem. Zato sada u dràvama „sre}ne Evrope“ i jo{ sre}nije Amerike {kripi pa preotere}ena kola prete da se raspadnu. Lek za ovu boqku je umawivawe blagostawa naj{irih masa dok se bogati ne diraju (i, fakti~ki, bivaju jo{ bogatiji). No, kao i svaki lek, i ovaj je gorak i pacijent ga nerado guta pa se otima, zapomaè za svojim qudskim pravima i preti pobunom. U ovom trenutku taj otpor izgleda obe}avaju}e. Takvi su bili i studentski zahtevi i neredi 1968. godine. Vlast je na svojoj strani (i onda i sada) imala jake adute: organizovanu silu i – vreme. Onda{wi neredi nisu uspeli da preokrenu svet u jednom ili dva naleta i propali su, a biv{i buntovnici s razlogom su zavr{ili u zatvorima, bolnicama ili na grobqima (ovo s grobqima ponovo je aktuelna opcija jer dràvna sila ponovo slavi parolu „nema zarobqenika“). Preostale (onda{we) bunxije (herojski) su se vratile u okriqa svojih malogra|anskih porodica, smirile se, nastavile {kolovawe ili na{le posao, zasnovale porodicu i – postale konzervativci. Bogatiji omladinci su nasledili porodi~ne biznise, u{li u krugove mo}nih pa sada kroje kapu ostatku sveta. I imaju}i iskustvo biv{ih buntovnika, znaju kako }e s novim protestantima iza}i na kraj, tako da im, ipak, ne daju ni{ta a da za sebe izvuku jo{ koristi. Jer, svet se ne}e promeniti samo zbog protesta po{to to ne dozvoqavaju oni kojima je ovakav kakav je – dobar. Na{i, ovda{wi mo}nici, pak, nemaju ni tih briga po{to je narod toliko apati~an da ga ni{ta vi{e ne moè pokrenuti na akciju. Na{i {ezdesetosma{i su ili u (tehnokratizovanom) dràvnom sistemu ili na dru{tveno-politi~koj margini. Kad se sve sabere i oduzme, opet vaì ona stara: tresla se gora – rodio se mi{. Deùrni cinici na sve ovo bi rekli da svet mora da okrene pun krug svakih 40-50 godina, tek da mu ne zaribaju leàjevi. Od toga }e se di}i laki vetri} i deca }e se radovati ali se, naravno, ni{ta (opet) ne}e promeniti. Ilija Baki}

SPORT

ponedeqak24.oktobar2011.

dnevnik

c m y

ATP TUR NIR U MO SKVI

Jan ko bo qi od Vik to ra u srp skom fi na lu Sr bi ja je sva ka ko po bed nik Ku pa Kre mqa u Mo skvi. U fi na lu u glav nom gra du Ru si je igra la su dva Sr bi na, pr vi put na jed nom ATP tur ni ru, a sla vio je Jan ko Tip sa re vi}, ko ji je po be dio Vik to ra Tro ic kog sa 2:0, po se to vi ma 6:4, 6:2. Jan ko je ta ko sti gao do dru ge ti tu le u ka ri je ri, na kon {to je ne dav no osvo jio tro fej u Ku a la Lum pu ru. Pret hod nu {an su u Mo skvi pro pu stio je 2009. go di ne, ka da je u fi na lu po ra `en od Mi ha e la Ju `wog. Jo{ va `ni je je da }e na kon ovog tri jum fa Tip sa re vi} na pre do va ti na ATP li sti i sti }i do naj bo qeg ren kin ga u ka ri je ri - 10. me sta, {to ga osta vqa u tr ci za pla sman na za vr {ni tur nir se zo ne, Ma sters u Lon do nu, na ko jem u~e stvu ju osmo ri ca naj bo qih na sve tu, pa ma kar i kao re zer va. Iako su mno gi o~e ki va li mno go ner vo ze zbog to ga {to fi na le igra ju dva igra ~a ko ja se od li~ no po zna ju, me~ je obe le `i la smi re na igra sa obi qem sjaj nih po te za. Tip sa re vi} je bo qe star to vao i od mah na pra vio brejk (2:0), ali je Tro ic ki br zo vra tio ne iz ve snost u me~ i ~ak i po veo sa 3:2. Imao je po sle to ga Vik tor dva pu ta 30:0 na ser vis pro tiv ni ka i pri li ku da pre u zme ini ci ja ti vu, ali ni je is ko ri stio. To ga je sku po ko {ta lo, po {to je Jan ko u de ve tom ge mu od li~ no na pao i sti gao do brej ka (5:4), na kon ~e ga je la ko re {io set

u svo ju ko rist po sle 43 mi nu ta igre.

Jan ko je na pr vi ser vis bio ve o ma us pe {an (83 od sto, Vik tor 73

Tro ic ki: Tip sa re vi} za slu ìo tro fej Tip sa re vi} je bio ve o ma za do vo qan po sle dru gog tro fe ja ove se zo ne. - Iza me ne je sjaj na ne de qa, ali ~e sti tam i Vik to ru jer je i ove go di ne sti gao do fi na la. ê sti tam svi ma ko ji su or ga ni zo va li ovaj tur nir, 21. put. Spe ci jal nu za hval nost du gu jem svom ti mu i su pru zi ko ji me bo dre i kad mi ide do bro i kad je lo {e, kao i ro di te qi ma i svim qu di ma u Sr bi ji. Na dam se da }e mo se vi de ti i sle de }e go di ne - iz ja vio je po bed nik tur ni ra u Mo skvi. Tro ic ki je pri znao da je po be du ove go di ne od neo bo qi igra~ u fi na lu. - ê sti tam svom pri ja te qu Jan ku na osva ja wu tro fe ja, od i grao je ne ve ro va tan tur nir. Za slu ìo je po be du, jer je bio mno go bo qi u fi na lu i è lim mu da ode na Ma sters kup u Lon don. Ta ko |e ~e stit ke i or ga ni za to ri ma za sja jan tur nir. Do {ao sam do fi na la, ta ko da je ovo opet za me ne bio do bar tur nir iz ja vio Vik tor, ko ji je pro bao pr vo na ru skom, bu du }i da su mu ko re ni ba{ iz te ze mqe, ali je na sta vio na en gle skom.

Ita li jan ski mo to ci kli sta Mar ko Si mon ~e li po gi nuo je u ude su na tr ci kra qev ske kla se za Ve li ku na gra du Ma le zi je na sta zi Se pang. On je u dru gom kru gu iz gu bio kon tro lu nad svo jom Hon dom po sle bor be sa Al va rom Ba u ti stom za ~e tvr tu po zi ci ju, a na we ga su na le te li vo za~ Ja ma he Ame ri ka nac Ko lin Edvards i su na rod nik i pri ja teq Va len ti no Ro si na Du ka ti ju. Od si li ne udar ca Si mon ~e li ju je pa la ka ci ga i on je ostao da le `i na sta zi. Iako je po sle ude sa do {ao svet si, a me di cin ski tim br zo re a go vao, dva de set ~e tvo ro go di {wi Ita li jan je pod le gao po vre da ma ne pun sat vre me na po sle ude sa. Edvards je po sle ude sa za vr {io u tra vi i pre tr peo je po vre du ra me na, dok je Ro si pro {ao bez po sle di ca i us peo je da se vra ti na sta zu. Or ga ni za to ri su ot ka za li tr ku u Mo to GP kla si, a svet mo to ci kli zma iz gu bio je jed nog od naj bo qih vo za ~a. Si mon ~e li je bio je dan od naj za ni mqi vi jih mo ma ka u ka ra va nu, a mno gi su ga sma tra li Ro si je vim na sled ni kom. Mar ko Si mon ~e li je ro |en 20. ja nu a ra 1987. u Ka to li ki u Ita li ji. Pr vu se zo nu kao vo za~ Hon de za vr {io je na osmom me stu, ali je ove go di ne po ka zao da ima ve li ki po ten ci jal, za be le `io je

od sto), dok je na dru gi bio ne {to sla bi ji - 53 od sto, za raz li ku od

svog dru ga iz re pre zen ta ci je ko ji je imao tek 11 od sto uspe {no re a-

li zo va nih po e na. U na stav ku je Tip sa re vi} po ku {ao da od i gra po iden ti~ nom re cep tu kao na po ~et ku me ~a - sti gao je do dve brejk lop te, ali je Vik tor spa sao. Ubr zo po sle to ga imao je jo{ jed nu {an su, ali je Tro ic ki opet iz dr ào na pad (2:1). U me |u vre me nu, Jan ko je ge mo ve na svoj ser vis do bi jao mno go lak {e ne go {to je to ~i nio we gov ri val. Upor nost mu se na kra ju is pla ti la, jer je u pe tom ge mu ko na~ no na pra vio brejk i po veo sa 3:2, {to se is po sta vi lo kao kqu~ no. Tro ic ki je zbog svo je de fan ziv ne igre bio vid no iz ner vi ran, pa je na kon to ga jed nom i so~ no opso vao zbog ~e ga je do bio i opo me nu od su di je, sa ko jim je u{ao u è sto ki ver bal ni duel. Tip sa re vi} je, na dru goj stra ni, to is ko ri stio, na ser vis pro tiv ni ka na ni zao 40:0, i is ko ri stio tre }u brejk lop tu (5:2). Po sle 85 mi nu ta upi sao je ve o ma va àn tri jumf. Tip sa re vi} se ovom po be dom re van {i rao Vik to ru za po raz u je di nom od i gra nom du e lu u ka ri je ri. Za ni mqi vo je da su se sa sta li ba{ na Ku pu Kre mqa 2008, ka da je sla vio Tro ic ki u dru gom ko lu sa 6:3, 6:4. Tip sa re vi }u, ko ji je bio dru gi no si lac, za tri jumf u Mo skvi pri pa lo je 132.160 do la ra i 250 ATP bo do va, dok je bra ni lac tro fe ja Tro ic ki za ra dio 69.525 do la ra, uz 150 ATP bo do va.

Ci bul ko voj pe har Slo va ki wa Do mi ni ka Ci bul ko va vi {e ni je je di na te ni ser ka ko ja ne ma ti tu lu me |u pr vih 30 na sve tu, po {to je tri jum fo va la u Mo skvi. Ci bul ko va je u bor bi za ti tu lu po be di la Eston ku Ka ju Ka ne pi sa 3:6, 7:6 (7:1), 7:5, po sle dva sa ta i 37 mi nu ta igre. Slo va~ ka te ni ser ka je pre du e la sa Ka ne pi igra la u tri fi na la, ali je sva tri pu ta po ra `e na, po sled wi put pro {le ne de qe u Lin cu od osva ja ~i ce Vimbldo Pr va ti tu la u ka ri je ri: Do mi ni ka Ci bul ko va na Pe tre Kvi to ve. Ci bul ko va je u fi na lu Ku pa Kre mqa na pra vi la pra vi pre o kret, po {to je pr vo iz gu bi la pr vi set, a u dru gom sla vi la u taj brej ku. Ve li ka bor ba na sta vi la se i u tre }em se tu, u ko jem je Slo va ki wa us pe la da iz dr `i pri ti sak i do |e do pr ve ti tu le u ka ri je ri.

TRA GE DI JA NA TR CI U MA LE ZI JI

Po gi nuo Ita li jan Sim non ~e li pr vu pol po zi ci ju na Ka ta lu wi, a on da i pr vi po di jum u ^e {koj, a naj bo qi pla sman u ovoj kla si za be le `io je pre dve ne de qe osva ja wem dru gog me sta u

Austra li ji. Tre nut no je u {am pi o na tu za u zi mao {e sto me sto sa 139 bo do va, ko li ko je sa ku pio i we gov ve li ki pri ja teq i vi {e stru ki svet ski pr vak Va len ti no

Tre nu tak ka da je na stra dao Mar ko Si mon ~e li

Ro si na sed mom em stu. U~e stvo vao je na 148 tr ka, imao 14 po be da (dve u kla si do 125 i 12 u kla si do 250 ku bi ka). Na po di jum se peo 31 put. Pre Si mon ~e li ja na

Ve li koj na gra di San Ma ri na pro {le go di ne je po gi nuo Ja pa nac [oj To mi za va. U kra qev skoj kla si po sled wa tra ge di ja de si la se 2003. u Ja pa nu ka da je stra dao do ma }i vo za~ Da i |i ro Ka to. Ina ~e u ovoj kla si ti tu lu je jo{ na pro {loj tr ci u Austra li ji obez be dio do ma }i vo za~ Kej si Sto ner sa 325 bo do va. Dru go i tre }e me sto u ge ne ral nom pla sma nu za u zi ma ju [pa nac Hor he Lo ren co (260) i Ita li jan An drea Do vi ci o zo (212). Pre tra ge di je u Mo to GP kla si odr `a ne su tr ke u Mo to 2 i kla si do 125 ku bi ka. U kla si zu ja li ca po be dio je [pa nac Ma ve rik Vi wa les na Apri li ji s vre me nom od 40:34,280, is pred Nem ca San dra Kor te sea na Apri li ji sa za o stat kom od 0,354 se kun de i Fran cu za @o a na Zar ka na Der bi ju sa za o stat kom od 2,455 se kun di. U ge ne ral nom pla sma nu vo di [pa nac Ni ko las Te rol sa 282 bo da, ko ji je na Se pan gu bio pe ti is pred Fran cu za Zar ka ko ji ima dva de set ma we, ta ko da }e ti tu lu od lu ~i ti po sled wa tr ka u Va len si ji. Na tre }oj po zi ci ji u ge ne ral nom pla sma nu je Ne mac

Kor te se sa 225 bo do va, dok Vi wa les ima dva ma we. U Mo to 2 kla si na Se pan gu je po be dio [vaj ca rac To mas Lu ti na Su te ru sa vre me nom od 36:35,114, is pred Nem ca Ste fa na Bra dla na Ka lek su sa za o stat kom od 0,187 se kun di i [pan ca Po la Espar ga ra na FTR-u sa za o stat kom od 7,465 se kun di. U ge ne ral nom pla sma nu vo di Bradl sa 274 bo da, dru gi je [pa nac Mark Mar kez sa 251, ko ji zbog ude sa na star tu tr ka~ kog vi ken da ni je na stu pio, a tre }i Ita li jan An drea Ja no ne sa 172. Bra dlu je tre ba la po be da na Se pan gu za ti tu lu, ko ja }e bi ti re {e na na po sled woj tr ci u Va len si ji. G. M.

SPORT

c m y

dnevnik

NASTAVQA SE GOLGETERSKI POST U SUBOTICI

Kup za po prav ni Fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de ni su us pe li da pre ki nut post u Su bo ti ci. Od i gra li su 0:0 s Ra dom, {to ni je lo{ re zul tat s ob zi rom na kva li tet ri va la re zul tat, ali bri ne ne e fi ka snost do ma }eg ti ma.Po sled wi gol u Su bo ti ci po sti gli su dav no jo{ u me ~u sa Zve zdom. – I u na ja va ma sam go vo rio da je Rad do bra eki pe, da }e ovo bi ti te {ka utak mi ca. Go sti su bi li bo qi u pr vom po lu vre me nu. Mno go bo qe je po nas bi lo u dru gom po lu vre me nu, ima li smo i jed nu sjaj nu {an su, ali se mre è ni su tre sle. Tre ba bi ti re a lan i re }i- do bar je i bod, ako je ve} po be da iz o sta la – is ta kao je po sle utak mi ce tre ner Zo ran We gu{. Ka pi ten Su bo ti ~a na Vla di mir Tor bi ca apo stro fi rao je dru go po lu vre me. – U dru gom po lu vre me nu bi li smo mno go bo qi, igra li smo br è, ima li smo i {an su, do mi ni ra li nad vr lo do brim pro tiv ni kom, ali go lo va ni je bi lo.Po mi slim da nam, sem kon cen tra ci je u za vr {ni ci ak ci ja, fa li i sre }a. Po gle daj te me ~e ve una zad, pro tiv Me tal ca smo ima li 4-5 od li~ nih pri li ka, sli~ no je bi lo i pro tiv Slo bo de, pa i Par ti za na. Je di no pro tiv Ja go di ne ni smo ni za slu ì li da po be di mo. Sle di nam Kup tak mi ~e we, igra mo pro tiv Rad ni~ kog, pa je mo `da to pri li ka da kre ne mo sa bo qom re a li za ci jom - na da se Tor bi ca. N. S.

Mo del za na red ne iza zo ve Ba{ onog tre nut ka ka da je su di ja Mi lo rad Ma `i} iz Vr ba sa dao znak da po~ ne voj vo |an ski fud bal ski der bi u okvi ru 9. ko la Je len Su per li ge iz me |u Voj vo di ne i Haj du ka, po ~eo je nad No vim Sa dom i pra vi, je se wi pqu sak. Uz tem pe ra tu ru od sa mo {est ste pe ni, uslo vi ba{ i ni su po go do va li igra ~i ma, ali su fud ba le ri no vo sad skog su per li ga {a obe }a li na vi ja ~i ma ofan ziv nu igru i po be du i od obe }a wa ni su od stu pi li. Ni su to u~i ni li ni ka da je gol man Ku qa na Bo jan Bra} od bra nio je da na e ste rac Mi la nu Bo jo vi }u u 13. mi nu tu, ve} su na sta vi li da pri ti ska ju ri va la, na go ve {ta va ju }i da su u pot pu no sti re {e ni da pre ki nu se ri ju od tri me ~a bez po be de. I upra vo je taj 13. mi nut bio bak su zan za eki pu Haj du ka, po {to je zbog pre kr {a ja nad Me re ba {vi li jem, u tre nut ku ka da je bio po sled wi igra~ u od bra ni, is kqu ~en Dar ko Fej sa. Voj vo di na je na pa da la, or ga ni zo va no i str pqi vo i re zul tat je mo rao da do |e. Do go di lo se to u 39. mi nu tu, ka da je ka pi ten Slo bo dan Me do je vi} ma ti rao do ta da od li~ nog Bra }a, ko ji se okli znuo u od sud nom tre nut ku i sve po sle to ga, {to se do ma }eg ti ma ti ~e, bi lo je u zna ku raz i gra ne i ja ke eki pe ko ja je ume la da ka `wa va pro pu ste go stu ju }ih de fan zi va ca. Eg ze ku to ri su bi li od li~ ni Gru zin Gi or gi Me re ba {vi li u 43. mi nu tu, a u na stav ku i Pe tar [ku le ti} (50. mi nut) i Mi ro slav Ste va no vi} (74. mi nut). - Za raz li ku od ne kih ra ni jih me ~e va, ko ri sti li smo {an se ko je su nam se uka zi va le i u na {oj igri bi la je pri met na ve li ka `e qa da po be di mo i od i gra mo kva li tet no re kao je tre ner No vo sa |a na De jan Vu ki }e vi}. - Za do vo qan sam i zbog to ga {to pro ma {e ni pe nal

Pokreta~ka snaga Novosa|ana: Giorgi Mereba{vili ni je de mo ra li sao eki pu i {to smo i po sle tog tre nut ka na sta vi li da igra mo ka ko smo se do go vo ri li. Vu ki }e vi} je na te ren iz veo sa stav sa prak ti~ no tri {pi ca (Abu ba kar, Bo jo vi}, [ku le ti}), ali su ja ko va `nu ulo gu, ba{ kao {to se od wih i o~e ki va lo, od i gra li Me do je vi}, Me re ba {vi li i Ste va no vi}. Ova tro ji ca fud ba le ra bi li su po kre ta~ ka sna ga na pa da Voj vo di ne, ko ji su bi li osmi {qe ni i opa sni po gol go sti ju. Uosta lom, apla u zi s tri bi na naj bo qe su sve do ~i li o uti sku ko ji je kom ple tan cr ve no-be li tim osta vio na ma lo broj nu pu bli ku, ko ja je

Va qak sve sta bil ni ji se o~e ki va lo cr no-be li su tri jum fo va li pro tiv Ja vo ra 2:0 (1:0) po vr lo te {kom te re nu za igru. Iz u zev fi ni {a pr vog po lu vre -

Aleksandar Stanojevi}

me na, Be o gra |a ni su do mi ni ra li u Iva wi ci i za slu è no sla vi li. Funk ci o ni sa le su sve li ni je, a po seb no ve zni red. Tre ner Sta no je vi} ne ma za mer ki na na stup svo jih igra ~a u Iva wi ci. - Po be da je plod an ga ò va ne igre ce log ti ma, {to sam i zah te vao pre me ~a. Ja vor je umeo da bu de ne zgo dan po nas i to smo ovo ga pu ta mo ra li da spre ~i mo.Na dam se da je ovo na ja va na {ih jo{ bo qih iga ra - re kao je tre ne cr no-be lih. On po seb no apo stro fi rao igru sred weg re da. - Dr à li smo do bar pre sing, br zo od u zi ma li lop tu pro tiv ni ku, a po tom gra di li do bre ak ci je. Mo gli smo da po stig ne mo i jo{ ko ji gol, ali i sa ova dva sam vr lo za do vo qan. Sle di nam me~ pro tiv Me tal ca u Ku pu gde }u si gur no pro me {a ti kar te, ali i tra ì ti igru sli~ nu ovoj u Iva wi ci - is ta kao je Sta no je vi}. I. Lazarevi}

u ve }em de lu su sre ta u`i va la i bo dri la svo je mi qe ni ke. - Da u na stav ku Traj ko vi} ni je do bio cr ve ni kar ton i da ni sam u igru uba cio Ka ra na, Bo jo vi} bi ostao u igri da po ku {a da se is ku pi za pro ma {e ni pe nal - do dao je Vu ki }e vi}. - No, do bi li smo u ovoj utak mi ci Pe tra [ku le ti }a, strel ca, kao ve li ko po ja ~a we pred na red ne utak mi ce. Za me ne je naj va `ni je to {to smo osvo ji li tri pla ni ra na bo da i {to smo po ~e li da ula zi mo u `e qe ni ri tam. Pred Voj vo di nom je sre du kup utak mi ca s In |i jom u go sti ma, a ni ko u klu bu ne kri je da u ovom

Ba bi} ume sto Ba ji }a Po sle ra stan ka sa tre ne rom Du {a nom Ba ji }em, fud ba le re Slo ge iz Te me ri na, pro tiv Vr {ca (3:0), pred vo dio je po mo} nik Mir ko Da vi do vi}. Me sto na klu pi srp sko li ga {a ni je bi lo du go upra `we no, po {to je ru ko vod stvo po sti glo do go vor sa Mir kom Ba bi }em, do sa da {wim kor mi l a r om voj vo |an s kog li g a {a In dek s a. Va tre no kr {te we Ba bi} }e ima ti na red nog vi ken da, ka da Te me rin ci go stu ju u Pa di ni. M. Men.

Za ra dost i za bri gu

Kazne Go mi la pi ro teh ni ke na Ma ra ka ni, ne pri me re na pre pu ca va wa, ko ja ne ma ju ve ze sa fud ba lom, pri sta li ca dva klu ba u me ~u vi sok ri zi ka do ne }e pu ne ru ke po sla di sci plin skim or ga ni ma. - O~e ku je mo iz ve {ta je slu `be nih li ca sa Ma ra ka ne, a ka zni }e si gur no bi ti, {to je de lo krug nad le `no sti Di sci plin ske ko mi si je FSS - krat ko je kon sta to vao ko me sar za tak mi ~e we Bra ni slav De li}.

ti ran, pa je u na stav ku du e la bi lo i ma lo rer zul tat ske ne iz ve sno sti. - Ja ko do bro smo igra li u pr vih po la sa ta, Uz dva go la i pot pu nu do mi na ci ju bi lo je jo{ ne ko li ko iz gled nih pri li ka. Po tom je usle di la jed na „ru pa“, ko ja nam se de {a va na po sled wih par utak mi ca. Iz gu bi li smo kon tro lu lop te, sta ja li da le ko od igra ~a, pri mi li gol, No vi Pa zar je uz dr mao sta ti vu, mo gao je i do iz jed na ~e wa. Evi den tan je pro blem sa pre ki di ma u de fan zi vi. Ra di mo na to me, mo ra mo da po pra vi mo jo{ ne ke seg men te u igri- ana li zi rao je no vi trij muf tre ner cr ve no- be lih Ro bert Pro si ne~ ki. Br zi go lo vi ni su omo gu }i li Zve zdi da mir no i uver qi vo pri ve de kra ju su sret. - Imao je Bor ha zi cer za 3:0, {to bi pre lo mi lo me~, a on -

Evandro, Zvedin dvostruki strelac

tak mi ~e wu No vo sa |a ni ima ju è qu da po no vo stig nu do sa me za vr {ni ce i po ku {a ju da osvo je tro fej ko ji im je u pro {loj se zo ni iz ma kao. U toj utak mi ci Vu ki }e vi} ne }e mo }i da ra ~u na na po cr ve ne log Traj ko vi }a, pa }e for ma ci ja cr ve no-be lih mo ra ti po no vo da se me wa. Me |u tim, ono {to si gur no mo è da ra du je na vi ja ~e Voj vo di ne je ste ~i we ni ca da su me~ s Haj du kom od i gra li na vi so kom ni vou, de mon stri ra ju }i vr lo do bar fud bal i re {e nost da u pu noj me ri po ka ù sna gu eki pe. U ne de qe nom, ki {nom iz da wu No vo sa |a ni mo gu i mo ra ju da pro na |u mo del za na red -

ne okr {a je, jer pred sto je }a sed mi ca bi }e za wih ve o ma bit na, po {to, po sle In |i je, na svom te re nu do ~e ku ju eki pu Spar ta ka u jo{ jed nom voj vo |an skom pr ven stve nom der bi ju. Do dat na mo ti va ci ja pred pred sto je }e iza zo ve Me do je vi }u i dru {tvu mo gu da bu du i apla u zi pu bli ke ko ji ma su na gra |e ni za pri ka za no u su bot woj utak mi ci. Oni su usle di li po sle kva li tet ne i efi ka sne par ti je, ko ja je na vi ja ~i ma ugre ja la sr ca i pod gre ja la sno ve o vi so kim do me ti ma Voj vo di ne. Pa i o osva ja wu tro fe ja, za {to da ne? A. Predojevi}

SRPSKA LIGA „VOJVODINA”’ PROMENA NA KLUPI TEMERINSKE SLOGE

ZVEZDA (NE)UBEDQIVA PROTIV NOVOG PAZARA

U su bot woj ki {noj ve ~e ri sve je mi ri sa lo na na no vu go le a du cr ve no- be lih u me ~u s No vo pa zar ci ma, po put one iz Lu ~a na ka da je sa vla dan Me ta lac sa 5:0. Fu ri o zno su kre nu li Be o gra |a ni i ve} na kon pet na e stak mi nu ta ima li su vo| stvo od 2:0. Ali, ri val ni je no ka u -

VOJVODINA UBEDQIVA U OKR[AJU S HAJDUKOM (4:0)

STANOJEVI] ZADOVOQAN IZDAWEM U IVAWICI

Fud ba le ri Par ti za na za be le `i li su i sed mu uza stop nu po be du u pr ven stvu i u~vr sti li li der sku po zi ci ju. Mo `da lak {e ne go {to

ponedeqak24.oktobar2011.

da je sti gla ka zna. Ipak, mo gu bi ti za do vo qan is ho dom, kao i ~i we ni com da se Evan dro vra }a u pra vu for mu. Ide mo da qe, okre }e mo se Kup utak mi ci s Ba na tom- is ta kao je Pro si ne~ ki. Bra zi lac Evan dro bio je cen tral na fi gu ra utak mi ce, sa dva po got ka re {io je pi ta we po bed ni ka. - Na kon od li~ nog pr vog po lu vre me na do zvo li li smo pro tiv ni ku da se vra ti u me~, {to je ne do pu sti vo. Ipak, br zo smo se tr gli, tre }i gol je ot klo nio sve di le me. Ula zi mo opet u po bed ni~ ku se ri ju, ko ja tre ba da na sta vi mo- kon sta to vao je Evan dro. U uto rak (18 ~a so va) Zve zda na Ma ra ka ni u dru goj run di na ci o nal nog Ku pa do ~e ku je eki pu Ba na ta. Z. Rangelov

Ni odbrawen penal kapitena Bra}a nije pomogao Kuqanima

UZ PORAZ KUQANA U VOJVO\ANSKOM DERBIJU

Gre {ke sku po pla }e ne Ka da se sa voj vo |an skog der bi ja, na no vo sad skom „Ka ra |or |u”, vra ti te sa ~e ti ri lop te u svo joj mre ì, ka da pro tiv nik ne is ko ri sti jo{ ne ko li ko od li~ nih pri li ka i pe nal, {ta on da re }i o igri Haj du ka iz Ku le ? - Vi {e sam o~e ki vao od ove utak mi ce. Ne da mo è mo Voj vo di nu da po be di mo, ali sam o~e ki vao da joj se su prot sta vi mo na bo qi, ~vr {}i i è {}i na ~in. Do pe na la i is kqu ~e wa sam vi {e o~e ki vao. Mo ra li smo da od i gra mo ma lo ~vr {}e, Voj vo di na nam je i u tom pe ri o du la ko osva ja la pro stor i la ko nas iz ba ci va la iz igre. Ve} ta da se vi de lo da ima mo pro blem sa br zim igra ~i ma do ma }i na.No, i po red to ga utak mi ca bi ima la dru ga ~i tok da se ni su de si li pe nal i is kqu ~e - uti sak je {e fa stru~ nog {ta ba Haj du ka Pe tra Kur }u bi }a. U tom po me nu tom mi nu tu Me re ba {vi li se stu {tio ka go lu Haj du ka, u du e lu sa Fej som je pao i su di ja Ma ì} je po ka zao na pe nal i do de lio cr ve ni kar ton Fej si. Ka pi ten Ku qa na Bra} je od bra nio uda rac sa be le ta~ ke, ali... - Ne bih ko men ta ri sao ni pe nal ni cr ve ni kar ton, ali ta da je bi lo ja sno da utak mi ca ula zi u pot pu no ne rav no prav nu bor bu. Voj vo di na je is ko ri sti la igra ~a vi {e, stva ra la {an se, ali mo ram re }i da smo i kod vo de }eg go la Voj vo di ne na pra vi li bes po tre ban faul iz ko jeg smo do bi li gol. Ve} ta da je sve bi lo go to vo.

Imao je stra teg Haj du ka jo{ {ta da ka è o igri svo jih iza bra ni ka: - Me ni je od vo de }eg go la jo{ te è pa lo to {to smo kod dru gog go la po no vi li gre {ku iz su sre ta sa Kra gu jev ~a ni ma, kao i na Ba wi ci. Iz na {eg pre ki da smo do zvo li li da pro tiv nik is tr ~i 70 me ta ra i da nam iz tri pa sa da gol. To je pot pu no ne shva tqi vo i ne do pu sti vo, a to stal no po na vqa mo i to je ve} ozbi qan pro blem. Mi slim da je i kod ~e tvr tog go la bi la sla ba re ak ci ja u de fan zi vi ko ja ne bi sme la da se de {a va. Ne è lim ovim da ka èm da bi u dru gim okol no sti ma mi po be di li Voj vo di nu. No vo sa |a ni su po ka za li da su ovog mo men ta ja ~i i kva li tet ni ji od nas i ni je sra mo ta iz gu bi ti u No vom Sa du, ali mi slim da smo mi svo jim tak ti~ kim pro pu sti ma, ne di sci pli nom i lo {im re a go va wi ma u fa zi od bra ne do pri ne li to me da Voj vo di na stvo ri pre vi {e {an si i da nam da ~e ti ri go la. Ka ko se iz vu }i iz kri ze? - Mo ra mo da se smi ri mo po sle ove utak mi ce. Ima mo do vo qan broj bo do va za mir no }u. Tre ba da po ja ~a mo rad, da se su o ~i mo sa na {im gre {ka ma i na {im sla bo sti ma. Za tim, tre ba da se „vra ti mo u rov”, da po dig ne mo na {u bor be nost, discpi li nu igre, da eli mi ni {e mo gre {ke i da vra ti mo sa mo po u zda we. Sle di nam se ri ja utak mi ca gde objek tiv no Haj duk mo è rav no prav no sa ri va li ma da igra i uko li ko po pra vi mo svo ju igru mo è mo da se na da mo bo di vi ma - is ta kao je Pe tar Kur }u bi}. \. Bojani}

sport

ponedeqak24.oktobar2011.

dnevnik

PR VA LI GA SR bI JE

MU [KA SU PER LI GA

Beogra|ani zaslu`eno Ubedqivi Ka}ani Ju go vi} Uni met-di na mo 30:23 (13:13)

Po ti sje-Rad ni~ ki (bG) 2:5 KAWI@A: Sport ska ha la Ba we Ka wi `a, gle da la ca 50. Su di je: N. Tor bi ca i @. To min (Zre wa nin) . De le gat: S. Za te za lo (Som bor).

vo je va li sprem ni ji go sti iz Be o gra da, ko ji su do mi ni ra li u pr ve ~e ti ri bor be, u ko ji ma su na po e ne po be de ukwi `i li Og wen Do {en, Dra gan De {i}, Ra do slav Va si lev i Mar ko Dev ~i}. Do ma -

- Ovaj sa stav Rad ni~ kog je na oku pu go di nu da na, a mi smo tek u fa zi pri pre ma i sta sa va wa eki pe, za to {to u po sled we vre me ni smo tre ni ra li ona ko ka ko bi tre ba lo. Ve ru jem da

U 74 kg Marko Dev~i} (levo) uspe{niji je bio od Rudolfa Lerinca

Re zul ta ti - 55 kg: Smo qa no vi} Do {en 0:1, 60 kg: Ga zdag - De {i} 0:1, 66 kg: Ki{ - Va si lev 0:1, 74 kg: Le rinc - Dev ~i} 0:1, 84 kg: Mol nar - Ka ra i} 1:0, 96 kg: [u qok - [a {o vi} 1:0 (tu{ u 2. mi nu tu), 120 kg: Sal ka no vi} - Ko va ~e vi} 0:1. Me~ je bio ve o ma ne iz ve stan, a po be du su sa svim za slu `e na iz -

}i ni su se tek ta da pre nu li pa su po raz ubla ì li sa dve po be de. En dre Mol nar je na po e ne sa vla dao Edi na Ka ra li }a, a naj vi {e apla u za po brao je is ku sni â ba [u qok po lo ìv {i efekt no na ple }a Mi o dra ga [a {o vi }a, dok je u okr {a ju su per te {ka {a do mi ni rao Ne boj {a Ko va ~e vi}.

}e mo ako na sta vi mo sa in ten ziv nim ra dom za po la go di ne bi ti u pri li ci da po sti `e mo bo qe re zul ta te. Ni sam za do vo qan, ali ra di mo na to me da bu de mo bo qi i uspe {ni ji - iz ja vio je tre ner Po ti sja La slo [lej her. M. Mi tro vi}

KA]: Dvo ra na Hram, gle da la ca 500, su di je: Alim pi} i Cr wan ski (Ba~ ka Pa lan ka). Sed mer ci: Ju go vi} 3 (3), Di na mo 4 (3), is kqu ~e wa: Ju go vi} 10, a Di na mo 6 mi nu ta. JU GO VI] UNI MET: Ku ko bat (4 od bra ne), La li} 6, Va si}, [ip ka 1, Kan ka ra{ 4, Ra da ko vi}, Vug dra go vi} 5, Tra var 3, Ili}, Kr sman ~i}, Pe ro vi} (8 od bra na, 1 sed me rac), Jo {i} 11 (3), Cr no gla vac, Ste jin, Vu ~i }e vi}, Ra ki}. DI NA MO: Qu be no vi} (6 od bra na), To mi} 3, Cvet ko vi}, Ko mla nov 6, Ko va ~e vi} 3 (3), La zi} 2, Pe tro vi} 1, î zma rov, Pej ~i no vi} (8 od bra na), Go lu bo vi} 3, Mi lo sa vqe vi} 3, Bo {ko vi}, Pa de à nin 2, Vu ko vi}, Kr sti}, Er va }a nin. Ce lo pr vo po lu vre me ru ko me ta {i Ju go vi }a su se mu ~i li sa „vre me {nim” sa sta vom Di na ma, ~i ji su se igra ~i kre ta li spo ro, du bo ko za la ze }i u „pa si vu”. Ima li su Pan ~ev ci sre di nom pr vog de la su sre ta i tri go la pred no sti (4:7), ali su se na vre me pro bu di le ka} ke ha u bi ce Mir ko La li} i Qu bo mir Jo {i} odr à va ju }i re zul tat sku rav no te ù. Po ~et kom dru gog po lu vre me na kre nu la je ka no na da Ju go vi }a, La li} i Jo {i} su po sti za li go lo ve iz ve li ke uda qe no sti, br zi nu i ri tam uspe {no je do zi rao sjaj ni

Jugovi} Unimet - Dinamo 30:23 Crvena zvezda - Radni~ki 24:24 Obili} - PKB 31:28 Naisus - Smederevo 31:32 Kolubara - Rudar 30:24 Danas Vojvodina - Metaloplast. (19, RTS 2) Po`arevac - Crvenka Jafa (19) Partizan - Napredak (9.novembar) 1. Metalop. 2. Kolubara 3. Vojvodina 4. Partizan 5. Radni~ki 6. Jugovi} 7. C. zvezda 8. Napredak 9. PKB 10. Smederevo 11. Obili} 12. Naisus 13. Rudar 14. Crvenka 15. Po`arevac 16. Dinamo

5 6 5 4 5 6 5 5 5 6 6 6 6 5 5 5

5 4 4 4 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1

0 1 1 0 1 1 1 1 1 0 0 0 1 0 0 0

0 1 0 0 1 2 2 2 2 4 4 4 4 4 4 4

161:12310 166:147 9 149:134 9 138:110 8 138:122 7 151:144 7 127:121 5 140:138 5 129:138 5 134:147 4 164:180 4 170:193 4 130:152 3 123:135 2 129:145 2 135:152 2

40. mi nu ta uspe {no ko man do vao gol man Bo jan Pe ro vi}. Iz mi nu ta u mi nut Ju go vi} je po ve }a vao pred nost, na kra ju ostva riv {i naj u be dqi vi ju po be du u do sa da {wem to ku pr ven stva. Pre za do voq ni su bi li na vi ja ~i Ju go vi }a, ko ji su i si no} pru `i li sjaj nu po dr {ku svo jim qu bim ci ma. Vi de li su u dru gom po lu vre me nu si ja set le pih ak ci ja i go lo va, te po `r tvo va nu igru u od bra ni, pre svih Ste ji na, Tra va ra i [ip ke. Iz da we Ka }a na ko je ga ran tu je mi -

Spar tak–Par ti zan (T) 5:2 Na kon ube dqi vog star ta i vo| stva Spar tak od 3:0, go sti su ve za li dve po be de, [ti kli ca je bio bo qi od Ba la `a, a Ga li} od Da ni la Bo sni }a i vra ti li za ni mqi vost me ~u. Ipak ,si gur ni su do kra ja bi li Vu ja din Bo sni} i De jan Fraw ko vi}, pa je me~ za vr {en bez iz ne na |e wa. N. S.

KROS U IN \I JI

Dominacija Amele Terzi} Ak tu el na ju ni or ska de o ni ce od 7.000 me ta ra pre te pr va ki wa Evro pe na kao srp skog re pre zen ta tiv ca 1.500 i 3.000 me ta ra Mir ka Pe tro vi }a. Wih dvo ji ca Ame la Ter zi} za be le i @i va no vi} su se odvo ji li od `i la je na sta zi u in |ij skim Le - osta lih tak mi ~a ra po sle pr vog ja ma i ~e tvr tu po be du u se ri ja ma Kro sa RTS-a, pa joj je pri pao ve li ki Gran pri Ra dio Be o gra da. Ta len to va na No vo pa zar ~an ka je u tr ci se ni or ki na 2.780 m, u kon ku ren ci ji ne ko li ko do ma }ih i jed nom ino stra nom tak mi ~ar kom, vo di la od po ~et ka do kra ja tr ke, ima la je pred nost od 50tak me ta ra ta ko da we no osva ja we pr vog me sta ni je do la zi lo u pi ta we. Dru ga je bi la Ana Su bo ti}, a tre }a ma |ar ska pred stav ni ca Zi ta Ka ~ar. U tr ci se ni o ra tri jum fo vao je ma |ar ski atle ti ~ar Be ne Mar na I u In|iji najbr`a: Amela Terzi} ba{ ko ji je u fi ni {u

kru ga, dik ti ra li tem po i sme wi va li se u vo} stvu. Pe tro vi} je u po sled wem kru gu po ku {ao da po beg ne pra ti o ci ma, ali ga je u fi ni {u pre te kao i pr vi pro {ao kroz ciq Mar na ba{. In te re sant ne su bi le i tr ke u~e ni ka osnov nih i sred wih {ko la, pra va je {te ta {to je pa da la ki {a pa je bi lo ma we tak mi ~a ra i po se ti la ca od na ja vlji va nog i o~e ki va nog. Ipak, pre ma oce na ma or ga ni za to ra za vr {na tr ka se ri ja la pot pu no je us pe la. Po kro vi teq po pu lar ne ma ni fe sta ci je bi la je Op {ti na In |i ja, a teh ni~ ki or ga ni za to ri Sa vez spor to va i @AK Gra di teq. da. Vi }en ti}

SVET SKI RE LI [AM PI O NAT

Leb pobedio u [paniji Vo za~ Si tro e na Se ba sti jan Leb po be dio je na Re li ju [pa ni je, pret po sled wem tak mi ~e wu ovo go di {weg Svet skog re li {am pi o na ta (VRC). Fran cuz je do 67. tri jum fa u ka ri je ri do {ao sa dva mi nu ta pred no sti u od no su na Mi ka Hir vo ne na u For du i ta ko po ve }ao svo ju pred nost u ge ne ral nom pla sma nu na osam bo do va pred re li od lu ke u Ve li koj Bri ta ni ji. Tre }e me sto u [pa ni ji za u zeo je dru gi vo za~ For da Ja ri-Ma ti La -

tva la, po {to je us po rio da bi pro pu stio svog tim skog ko le gu. Leb je to kom ve }eg de la tra ja wa re li ja dr `ao vo| stvo, sa mo je to kom pr vog da na u ne kim tre nu ci ma do zvo lio La tva li da ga ugro zi, ali se od dru gog da na ni je osvr tao. Fran cuz je ta ko do {ao na ko rak od osme ti tu le svet skog {am pi o na, a od lu ka }e pa sti na Re li ju Ve li ke Bri ta ni je u Vel su, ko ji se vo zi od 10. do 13. no vem bra. - Ima li smo od li ~an vi kend, ali po {to smo ima li mno go pro -

ble ma na pret hod na tri re li ja, ni sam ve ro vao u tri jumf sve dok ni smo sti gli do ci qa. Mi ko nam je uzeo mno go bo do va ta ko da je jo{ uvek ne iz ve sno - re kao je Leb. Iza naj bo qe tro ji ce na {ao se Da ni Sor do u Mi ni ju, na odu {e vqe we {pan skih na vi ja ~a, is pred tim skog ko le ge Kri sa Mi ka. Iza je sle dio vo za~ Sto bart For da Mads Ost berg, is pred Jev ge ni ja No vi ko va u pri vat nom Si tro e nu DS3 i tim skog ko le ge He nin ga Sol ber ga.

1. Makabi 2. Cedevita 3. Cibona 4. Hemofarm 5. Partizan 6. Olimpija 7. Budu}nost 8. [iroki 9. C. zvezda 10. Radni~ki 11. Zagreb 12. Helios 13. Zlatorog 14. Krka

4 4 4 4 3 3 4 4 4 4 3 4 4 3

4 3 3 3 3 3 2 2 1 1 1 0 0 0

90:91 76:84 60:84 70:66 8:60 (18) (20) 0 1 1 1 0 0 2 2 3 3 2 4 4 3

365:281 349:309 345:339 322:317 256:194 274:251 291:297 317:338 351:360 323:337 223:245 279:339 298:359 211:238

8 7 7 7 6 6 6 6 5 5 4 4 4 3

PR VA MU [KA LI GA Sloga - Sloboda 106:79 Borac - Mega Vizura 79:75 Metalac - BKK Radni~ki 94:92 Smederevo - Tami{ 76:72 Prol. Naftagas - Radni~ki 81:85 Napredak - Vojvodina Srbijagas 73:74 OKK Beograd - @elez. (odlo`eno) 1. Smederevo 2. M.Vizura 3. BKK Radni~. 4. Borac 5. Radni~ki 6. Metalac 7. Sloga 8. Vojvodina 9. Proleter 10. Tami{ 11. Sloboda 12. Napredak 13. OKK Beog. 14. @elezni~.

3 3 3 3 3 3 3 2 3 3 3 3 1 2

2 2 2 2 2 2 1 2 1 1 1 0 1 0

1 1 1 1 1 1 2 0 2 2 2 3 0 2

248:235 267:258 254:246 215:193 253:247 261:260 300:278 163:149 230:245 205:227 238:269 217:249 90:66 148:166

Vojvodina - Partizan Vo`dovac - Hemofarm Budu}nost - M. Kraji{nik Radivoj Kora} - Ceqe Sloboda - ^elik

Da se zna stariji (tu{ u pr voj run di), 96 kg: V. Bo sni} – Mi haj lo vi} 1:0 (tu{ u pr voj run di), 120 kg: Fraw ko vi} – Gru ji} 1:0 (1:0, 6:0). I u ~e tvr tom ko lu Pr ve li ge Sr bi je rva ~i Spar ta ka su za be le `i li po be du, oprav da li su epi tet fa vo ri ta i sa 5:2 sa vla da li no vog ~la na elit nog dru {tva, eki pu Par ti za na iz To ma {ev ca.

C. zvezda - Cedevita Zlatorog - Cibona [iroki - Makabi Hemofarm - Radni~ki Budu}nost - Helios 7 Danas Olimpija - Zagreb Partizan - Krka

5 5 5 5 5 5 4 4 4 4 4 3 2 2

RE GI O NAL NA @EN SKA LI GA

RVA ^I SPAR TA KA zA bE LE @I LI ^E TVR TU PO bE dU

SUBOTICA: Ha la spor to va, gle da la ca oko 100. Su di je: Le rinc (Ka wi `a), Bor {o{ (Sen ta) Re zul ta ti – 55 kg: Fe her – Osto ji} 1:0 (2:0, 1:0), 60 kg: M. [te fe nek 1:0 (bez pro tiv ni ka), 66 kg: Ne me{ – Se ke re{ (tu{ u dru goj run di), 74 kg: Ba la` – [ti kli ca 0:1 (0:1, 1:0, 0:7), 84 kg: D. Bo sni} – Ga li} 0:1

AbA MU [KA LI GA

Mirko Lali}

plej Ni ko la Vug dra go vi}, dok je Bran ko Kan ka ra{ sa ne ko li ko pre le pih go lo va po no vo po di gao pu bli ku na no ge. Za i gra li su Ka }a ni i du bqu zo nu (5:1), ko jom je od

ran hod po o{tri ci su per li ga {kog `i le ta i, s pra vom za o~e ki va ti, ju ri{ ka me stu u gor wem de lu ta be le. J. Ga li}

PR VA MU [KA LI GA

Su per li ga (m)

@e le zni ~ar – No va Pa zo va 26:22 (13:13)

Radni~ki - Vojvodina 1:3 @elezni~ar - Partizan 0:3 Jedinstvo (SP) - Ribnica 3:1 Spartak (Q) - M. radnik 1:3 Klek - Crvena zvezda (danas)

Kom {ij ski der bi opet In |ij ci ma

IN\IJA: Sport ska ha la, gle da la ca: 300. Su di je: Dar ko Gru ba~ ki (Zre wa nin) i Ja kov Ra ~i} (Ba~ ka Pa lan ka). Sed mer ci: @e le zni ~ar 3 (2), No va Pa zo va 7 (5), is kqu ~e wa: @e le zni ~ar 12, No va Pa zo va 8 mi nu ta. Cr ve ni kar ton: Plav {i} u 9. mi nu tu. @E LE ZNI ^AR: Ko zo mo ra 3, Ob ra do vi} 5, Sa vi} 2 (1), Pa vi} 6 (1), Sli jep ~e vi}, Du ki} 2, [ja ki ni} (1 od bra na), An de se li}, Pa vlo vi} 1, Plav {i} 2, Je zdi mi ro vi} (21 od bra na), Pe {i}, Mi haj lo vi}, Pi li} 2, Per nar, Pe tro vi} 3. NO VA PA ZO VA: Ve ji no vi}, Sko bi} 2 (1), Iva ni}, Gru bi}, @iv ko vi}, Bal go je vi}, Gam ber 8 (2), Gu du ri}, Na ran ~i}, Jan ko vi}, Da ~e vi} 5, \ur |e vi} 1, ]oj ba {i} 1 (11 od bra na), Vran ko vi} 1, La bu do vi}, Vo {ki 4 (2). Ru ko me ta {i @e le zni ~a ra su naj pre u Ku pu Voj vo di ne, a za tim i u bor bi za bo do ve po be di li u kom {ij skom od me ra va wu sna ga i do ka za li da su tre nut no kva li tet ni ja eki pa. Na kon ne ko li ko pro me na re zul ta ta na po ~et ku su sre ta ze le no-be li su pre {li u vo} stvo, sti gli do so lid nih 10:6 i 12:8,a za tim do zvo li li da cr ve no-be li iz jed na ~e re zul tat. Me |u tim, do da li su gas u na stav ku utak mi ce, po ve }a va li raz li ku pa wi ho va po be da vi {e ni je do la zi la u pi ta we. Ipak, naj za slu `ni ji za osva ja we bo do va je iz van red ni ~u var mre `e Je zdi mi ro vi} ko ji je od bra nio ne ko li ko te {kih uda ra ca i omo gu }io mir nu za vr {ni cu do sta kva li tet nog me ~a. Is ta kao se gol man No ve Pa zo ve ]oj ba {i} ko ji je po sti gao je dan gol, od bra nio sed me rac i na ni zao ne ko li ko do brih in ter ven ci ja. Po red wih dvo ji ce, bo qi od osta lih bi li su Pa vi} u do ma }em i Gam ber u go stu ju }em ti mu. da. Vi }en ti}

1. Vojvodina 3 2. M. radnik 3 3. C. zvezda 2 4. Partizan 3 5. Radni~ki 3 6. Spartak 3 7. Jedinstvo 3 8. Ribnica 3 9. Klek 2 10. @elez. 3

3 3 2 2 1 1 1 1 0 0

0 0 0 1 2 2 2 2 2 3

9:2 9:3 6:3 7:5 6:7 6:8 5:7 5:7 3:6 1:9

1. C. zvezda 3 2. Spartak 3 3. Kolubara 3 4. Varadin 3 5. Jedinst. 3 6. Vizura 3 7. TENT 3 8. Radni~ki 3 9. Dinamo 3 10. Vojvodina 3

3 3 2 2 2 1 1 1 0 0

0 0 1 1 1 2 2 2 3 3

9 9 5 5 4 3 3 3 1 0

0:3 0:3 3:0 3:1 2:3 9:2 9:5 7:3 7:4 8:5 7:7 4:6 4:8 3:9 0:9

9 7 6 6 6 5 3 2 1 0

Pr va li ga (m) VGSK - Smederevo Borac - \erdap Ni{ - Spartak (S) Novi Pazar - Sterija Jagodina - Novi Sad

3 2 2 2 2 2 1 1 0 0

0 1 1 1 1 1 2 2 3 3

217:199 6 224:180 5 227:176 5 242:218 5 218:204 5 200:196 5 193:197 4 193:217 4 185:220 3 179:281 3

PR VA @EN SKA LI GA

Su per li ga (`) Radni~ki - Varadin Vojvodina - C. zvezda TENT - Dinamo Spartak - Kolubara Vizura - Jednistvo (U)

1. Partizan 3 2. Hemofarm3 3. ^elik 3 4. Ceqe 3 5. R. Kora} 3 6. Budu}n. 3 7. Kraji{.k 3 8. Vo`dov. 3 9. Vojvodina 3 10. Sloboda 3

61:65 54:68 68:56 77:70 57:106

3:1 3:1 0:3 3:0 3:0

Pr va li ga (`) @elez. (L) - Gimnazijalac 3:1 Sme~ 5 - Klek 3:1 Po{tar - Radni~ki (K) 0:3

^elarevo - Radni~ki Jagodina - Proleter Stara Pazova - Vrbas 8 Crvena zvezda - [abac Spartak - Student Danas Loznica - Beo~in 1. C. zvezda 2. Jagodina 3. Vrbas 4. S. Pazova 5. Student 6. [abac 7. ^elarevo 8. Proleter 9.Radni~ki 10. Beo~in 11. Spartak 12. Loznica

4 4 4 4 4 4 3 4 4 3 4 2

4 4 3 2 2 2 2 1 1 1 0 0

0 0 1 2 2 2 1 3 3 2 4 2

65:48 88:84 2:84 76:52 70:81 (17.30) 334:217 344:314 316:282 312:276 260:275 271:291 184:188 270:279 249:270 191:232 238:294 111:154

8 8 7 6 6 6 5 5 5 4 4 2

LI GA [AM PI O NA VA TER PO LI STA A gru pa Olimpijakos - Vuqagmeni 9:8 Primorje - Budva 12:8 b gru pa Mladost - Vojvodina [pandau - Jug

14:9 8:9

C gru pa Partizan - Seged Eger - Va{a{

8:9 5:8

d gru pa Jadran - Marsej Pro Reko - Spartak

13:7 13:5

EVROKUP zA VA TER PO LI STE

Si gur na Sa vo na Rezultati osmine finala: Mornar - Posilipo 4:7, Savona - Honved 14:10, Panatinaikos - Panionios 6:8, Sintez Hios 11:8, Medve{}ak - Dinamo Moskva 12:11, Oradeoa Crvena zvezda 9:9, [urman Sabadeq 5:10, Solnok [turm 23. oktobra.

SPORT

c m y

dnevnik

BOKSERSKA INICIJATIVA

Usko ro re gi o nal na li ga P r e d s t a v n i c i bok ser skih sa ve za i klu bo va iz Sr bi je, Hr vat ske i Bo sne i Her ce go vi ne (BiH) na ja vi li su u Lo zni ci ob na vqa we In ter li ge. U toj li gi bi od po ~et ka sle de }e go di ne tre ba lo da u~e stvu ju naj bo qi bok se ri iz tih ze ma qa. Pred sed nik Hr vat skog bok ser skog sa ve za An te Vi ~e vi} re kao je da je, kroz sa rad wu bok ser skih klu bo va iz ze ma qa biv {e Ju go sla vi je, po kre nu to raz ma tra we osni va wa li ge, ko ja bi tre ba lo da bu de or ga ni zo va na na sli ~an na ~in kao pre vi {e od 20 go di na. Pre ma we go vim re ~i ma, me ~e vi In ter li ge bi, uko li ko svi neo p hod ni uslo vi bu du is pu we ni, tre ba lo da po~ nu idu }e go di ne, naj ve ro vat ni je u pr vom kvar ta lu, a pred lo `e no je da se tak mi ~e po dve se lek ci je iz te tri ze mqe, sa sta vqe ne od naj u spe {ni jih bok se ra na dr `av nim pr ven stvi ma. Pred sed nik Bok ser skog klu ba Sla vi ja iz Ba wa Lu ke Da li bor Pet ko vi} re kao je da je me~ iz me |u Sla vi je i Lo zni ce pred sta vqao is pit sprem no sti bok se ra za bu du }a nad me ta wa u okvi ru In ter li ge. - Pri pre me za ob na vqa we In ter li ge su u to ku i do go vo -

ri iz me |u pred stav ni ka sport skih or ga ni za ci ja tih ze ma qa su shva }e ni ozbiq ni je ne go pret hod ne go di ne, ka da je po kre nu ta ak ci ja - re kao je pred sed nik Lo zni ce Pe tar Ek me {~i}. Na sto je }i da po spe {e pri ja teq ske od no se, klu bo vi Lo zni ca i Ri je ka, na ~i jem je ~e lu Vi ~e vi}, od pro {le go di ne or ga ni zo va li su vi {e uza jam nih po se ta i me ~e va, ~e mu se pri dru `i la i Sla vi ja, a po je di ni wi ho vi bok se ri }e bi ti u~e sni ci In ter li ge. U du e lu Lo zni ce i Sla vi je, po sle se dam bor bi u okvi ru glav nog pro gra ma, do ma }i ni su sla vi li sa 9:5. Naj ve }u pa `wu gle da la ca, wih vi {e od 800, pri vu kao je me~ u ka te go ri ji do 64 ki lo gra ma iz me |u re pre zen ta tiv ca Sr bi je i u~e sni ka ovo go di {weg Svet skog pr ven stva u ama ter skom bok su Bra ni mi ra Stan ko vi }a i re pre zen ta tiv ca Bo sne i Her ce go vi ne Sti pa na Pr te wa ~e, ko ji je okon ~an 2:0 u ko rist lo zni~ kog bok se ra. U {est uvod nih bor bi, mla |i Lo zni ~a ni su od me ra va li sna gu i ume }e sa bok se ri ma iz Ba wa Lu ke, No vog Sa da, [ap ca i Ba no vi }a, a po se ti o ci ma svo ju spret nost pred sta vi li su i ~la no vi aiki do klu ba Lo zni ca.

SVETSKI KUP â&#x20AC;&#x201C; VELESLALOM (M)

Sla vqe od li~ nog Li ge ti ja

Ame ri ka nac Ted Li ge ti na sta vio je do mi na ci ju u ve le sla lo mu po {to je tri jum fo vao na pr voj tr ci se zo ne upra vo u toj di sci pli ni u austrij skom Zel de nu. Li ge ti, ak tu el ni osva ja~ Kri stal nog glo bu sa u ve le sla lo mu, do po be de je do {ao u vre me nu od 2:22.00, sa 29 sto tin ki pred no sti u od no su na Alek si sa Pin tu ro la iz Fran cu ske. Tre }e me sto, sa po la se kun de za o stat ka u od no su na ame ri~ kog ski ja {a, osvo jio je Austri ja nac Fi lip [erg ho fer. Tri jumf Li ge ti ja na pr voj tr ci se zo ne ovo go di {weg Svet skog ku pa u kon ku ren -

da sa mo jo{ tro ji ca naj bo qih iza |u na sta zu. Naj vi {e od wih iz gu bio je Jan ka, ko ji je mo rao da se za do vo qi ~e tvr tim me stom, dok je Li ge ti na kra ju po ka zao kla su. Ko ste li} je po me ren na pe to me sto, a iza su {e sto me sto po de li li Mar sel Hir {er iz Austri je i Fran cuz To mas Fa na ra. Pr vu de se to ri cu kom ple ti ra li su jo{ je dan fran cu ski ski ja{ Stiv Mi si li je, Bo di Mi ler iz Sje di we nih Dr `a va i Nor ve `a nin ]e til Jan srud. Svet ski kup u kon ku ren ci ji ski ja {a na sta vqa se sla lo mom u

ponedeqak24.oktobar2011.

UZ PORAZ VOJVODINE U ZAGREBU

Pro me ne za rad na pret ka Va ter po li sti Voj vo di ne po ra è ni su u pr vom ko lu B gru pe Li ge {am pi o na u Za gre bu od eki pe Mla do sti 14:9. Oprav da li su àp ci, pred vo |e ni od li~ nim gol ma nom Jo si pom Pa vi }em, na {im ka pi te nom Va wom Udo vi ~i }em, te od li~ nim cen tri ma Ko zmi nom Ra du om i Igo rom Hi ni }em, ulo gu fa vo ri ta. Tre ner No vo sa |a na De jan Sta no je vi} je po oba vqe nom `re bu is ta kao da su u ovoj gru pi fa vo ri ti Mla dost i Jug, a da }e se we go vi pu le ni tru di ti da se pri ka ù u {to bo qem sve tlu. Na tre nut ke je i bi lo ta ko u Za gre bu. Ali, ne i na po ~et ku me ~a. Igra ~i Voj vo di ne kao da su sa ve li kim stra ho po {to va wem u{li u ovu utak mi cu, {to su do ma }i igra ~i is ko ri sti li i br zo po ve li 4:0. - Ova utak mi ca ni je po ka za la ono {to sam od igra ~a tra ìo. Pri mi li smo pu no go lo va. Do du {e, do sta smo i da li, {to do ne kle mo è da bu de i ute ha. Mo jim mom ci ma za me ram {to su u me~ u{li sa pre ve li kim stra hom, a ne ki mo `da i pre vi {e opu {te no, pa je go to vo sve bi lo re {e no ve} u pr voj ~e tvr ti ni - ka è Sta no je vi}. Mla d ost je u dru g om de l u ima la i 7:3, a onad kao da su se pro bu di li igra ~i Voj vo di ne i

Boris Vapenski je u Zagrebu postigao tri gola

us pe li da uhva te pri kqu ~ak sa 7:5. Ima li su su ~ak i {an su da se pri mak nu na 7:6, ali Austra li ja nac Ej dan Ro u~ ni je us peo da is ko ri sti kon tru. To je, po -

~et kom tre }eg de la bi la i po sled wa pri li ka da se Sta no je vi }e vi pu le ni vra te u me~. Po sle to ga usle di la je se ri ja Za grep ~a na od 3:1 i vo| stvo od

10:6, a si gur nu pred nost do ma }i igra ~i la ko su odr à li do kra ja utak mi ce. Naj ra spo lo è ni j i u re d o v i m a No v o s a | a n a bi li su Va pen ski i Ba sa ra, ko ji su po sti gli po tri go la. - Us pe li smo po sle tog vi so kog vo| stva Za grep ~a na ne ka ko da se vra ti mo i uhva ti mo pri kqu ~ak, ali ne i da ih ozbiq ni j e ugro z i m o. Mla d ost je u tre }oj ~e tvr ti ni na in di vi du al ni kva li tet Va we Udo vi ~i }a, Le ti ce, Ra dua,Hi ni }a i Pa vi } a pri v e l a su s ret kra j u u svo ju ko rist. Re kao sam mo jim igra ~i ma po sle utak mi ce {ta ni je bi lo do bro i {ta tre ba da is pra ve. Na ma re zul tat u ovoj utak mi ci i ni je bio pri ma ran, pa o we mu i ne pri ~am. Naj va `ni je je da za dr ì mo si stem igre. Mo ra mo ne ke stva ri da pro me ni mo uko li ko è li mo da na pre du je mo po je di na~ no i kao ko lek tiv - is ta kao je Sta no je vi}. U sle de }em ko lu Li ge {am pi o na, 9. no vem bra, Voj vo di na u svom ba ze nu do ~e ku je ne ma~ ki [pan dau, ko ji sa klu pe pred vo di na{ stru~ wak Ne boj {a No vo se lac, a igra Ni {li ja Mi lan Pe tro vi}. Bi }e to pri li ka da se pred do ma }om pu bli kom po tra è pr vi bo do vi u elit nom tak mi ~e wu. G. Malenovi}

IGOR MILANOVI], TRENER PARTIZANA

Sram no su |e we

Va ter po li sti Par ti za na u od bra nu evrop ske kru ne kre nu li su po ra zom u svom ba ze nu od eki pe Se ge da (8:9) u pr vom me ~u Evro li ge. A ak te ri me ~a, ume sto igra ~i u ba ze nu, bi le su su di je - Rus Tka ~en ko i Tur ~in Taj lan. Tre ner va ter po li sta Par ti za na Igor Mi la no vi} is ta kao je ve li ko ne za do voq stvo su |e wem. Ar bi tar ski duo do zvo lio je gru bu igru, {to je do vo di lo do ha o ti~ nih si tu a ci ja, zbog ~e ga je tre ner Par ti za na Igor Mi la no vi} sa wi ma to kom ~i ta vog me ~a vo dio â&#x20AC;&#x17E;ratâ&#x20AC;? i za ra dio ù ti kar ton. Pred po ~e tak po sled we ~e tvr ti ne Par ti zan je imao vo| stvo od 7:5. Ipak, sa igra ~em ma we u po sled wa ~e ti ri mi nu ta cr no-be li ni su mo gli da iz beg nu po raz na svom te re nu u elit nom tak mi ~e wu. - Bi lo je vr lo ~ud nih de {a va wa, ali ne bih da ko men ta ri {em. Ni smo za slu ì li ova kav tret man, sa se kli su nas is kqu ~e wi ma. Ni sam ne za do vo qan zbog po ra za, ve} zbog na ~i na na ko ji smo iz gu bi li utak mi cu. Se ge du sve ~e stit ke za po be du i tvr du igru. Ovo je te àk po raz, ali i pre po ~et ka li ge re kao sam da ove se zo ne mo ra mo da se na vik ne mo da }e mo gu bi ti mno go vi {e me ~e va ne go pro {le. Po ~e lo je lo {e, ali mi smo tim u for mi ra wu, ide mo da qe, jer nas ~e ka jo{ mno go - is ta kao je Mi la no vi}.

Igor Milanovi}

SVETSKI KUP U BERLINU

Fi na la bez na {ih pli va ~a

Ted Ligeti trijumfovao u prvoj trci sezone

ci ji ski ja {a ni jed nog tre nut ka ni je do la zio u pi ta we. Ame ri ka nac je bio dru gi na sta zi i od mah je osta vio kon ku ren te da le ko iza se be. Ta da je iza we ga bio Kar lo Jan ka iz [vaj car ske sa 18 sto tin ki za o stat ka, dok je tri sto tin ke da qe bio [erg ho fer. U dru goj vo `wi fan ta sti ~an je bio Hr vat Ivi ca Ko ste li}, ko jem ve le sla lom ni je jed na od ja ~ih di sci pli na. Ak tu el ni osva ja~ Svet skog ku pa imao je 15. vre me po sle pr ve vo `we, a u dru goj je bez ve }ih pro ble ma us peo da do |e do vo| stva i za dr `i ga sve dok na sta zu ni je iza {ao Pin tu rol, po sle ko jeg je osta lo

fin skom Le vi ju 13. no vem bra, dok je na red na tr ka u ve le sla lo mu za ka za na za 4. de cem bar u Bi ver Kri ku, u Sje di we nim Dr `a va ma. Re zul ta ti ve le sla lo ma u Zel de nu: 1. Ted Li ge ti (SAD) 2:22.00, 2. Alek sis Pin tu rol (Fran cu ska) + 0.29, 3. Fi lip [erg ho fer (Austri ja) + 0.51, 4. Kar lo Jan ka ([vaj car ska) + 0.58, 5. Ivi ca Ko ste li} (Hr vat ska) + 1.16 6. Mar sel Hir {er (Austri ja) + 1.23, 6. To mas Fa na ra (Fran cu ska) + 1.23, 8. Stiv Mi si li je (Fran cu ska) + 1.26, 9. Bo di Mi ler (SAD) + 1.32, 10. ]e til Jan srud (Nor ve {ka) + 1.37 itd.

Ni ko od srp skih pli va ~a ni je us peo da se pla si ra u fi na le dru gog da na Svet skog ku pa u Ber li nu. Ste fan [o rak, ko ji je pr vog da na osvo jio bron za nu me da qu na 400 slo bod no, dru gog da na je na stu pio u tri di sci pli ne. Na 1.500 slo bod no je za u zeo sed mo me sto sa 15:30,51 (762) mi nu ta od 11 pli va ~a. Po be dio je Fran cuz Se ba sti jan Rual (14:48,31, 876) is pred Ukra jin ca Ser gi ja Fro lo va (14:50,15, 871) i Nem ca Ma nu e la [var ca (15:03,18, 833). Ovaj put [o rak po pri ja vqe nom vre me nu ni je bio u fi na lu we go ve di sci pli ne, te je ot pli vao do sta sla bi je, ~ak 26 se kun di lo {i je od re zul ta ta ko ji je is pli vao pre sa mo ne ko li ko da na u Mo skvi, ka da je i tri jum fo vao u ovoj di sci pli ni. - Ka da se ra de pri ja ve pli va ~a i wi ho vih naj bo qih vre me na za Svet ske ku po ve, to se ra di mno go ra ni je pre sa mih tak mi ~e wa, go to vo me sec da na pre. U tre nut ku sa me pri ja ve Ste fan [o rak je imao naj bo qi is pli van re zul tat go to vo bli zu 16 mi nu ta! Pri ja vqen je sa pro jek to va nih 15:29,17 i sa tim re zul ta tom je oti {ao na se ri ju tak mi ~e wa Svet kog ku pa. No vi dr `av ni re kord ko ji je Ste fan is pli vao iz no si fe no me nal nih 15:04,07. Ve ru jem da bi Ste fan, da je pli vao u fi na lu a ne u ju tar wim kva li fi ka ci ja ma, u{ao u bor bu za naj vi {i pla sman i osva ja we jo{ jed ne me da qe za Sr bi ju - ob ja snio je Vla di mir Anu {i}, ge ne ral ni se kre tar Pli va~ kog sa ve za Sr bi je.

Na 50 slo bod no [o rak je bio 36. sa 23,22 (668) od 58 tak mi ~a ra. Po be dio je Rus Ser gej sa 21,45 (847) is pred Ita li ja na Mar ka Or si ja sa 21,52 (839) i Fin ca Ari pe ke Li u ko ne na sa 21,54 (837). Na 200 slo bod no [o rak je bio 20. sa 1:48,29 (772), a od mah iza we ga na 21. me stu na {ao se na{ dru gi pli va~ u ovoj di sci pli ni Ve li mir Stje pa no vi} sa 1:48,69 (764) od 57 tak mi ~a ra. Sla vio je svet ski re kor der u ovoj di sci pli ni Ne mac Pol Bi der man sa 1:42,42 (913) is pred Ju `no a fri kan ca ê da Le Klo sa (1:43,64, 881) i Ita li ja na Fi li pa Ma wi ni ja (1:43,74, 878). Stje pa no vi} je na stu pio i na 100 del fin i pla si rao se na 21. me sto sa 54,28 (712) od 44 pli va ~a. Na{ naj bo qi pli va~ Mi lo rad â vi}, zbog zdrav stve nih pro ble ma, ni je na stu pio u di sciplni 100 me ta ra del fin. Po be dio je Rus Ev ge ni Ko ro ti {kin sa 50,04 (909) is pred Ame ri kan ca Taj le ra Mek gi la sa 50,47 (886) i Ju `no a fri kan ca ê da Le Klo sa sa 50,97 (860). Mi ro sla va Naj da nov ski ni je us pe la da se pla si ra u fi na le na 100 slo bod no. Ona je za u ze la 29. me sto sa vre me nom od 55,72 (767) se kun di za jed no sa Ru ski wom Ve ro ni kom Po po vom od 68 tak mi ~ar ki. Po be di la je Ame ri kan ka Mi si Fren klin sa 52,09 (939), ko ja je dan ra ni je po sta vi la svet ski re kord na 200 le| no, is pred Ne mi ca Da ni je le [raj ber (52,37, 924) i Bri te [te fan (52,50, 917). Fren kli no va je sla vi la i na 100 le| no sa 56,73 (922).

Stefan [orak

Ovim na stu pom srp ski pli va ~i za vr {i li su svoj na stup u se ri ji Svet skog ku pa i sa osvo je nih ukup no se dam me da qa: jed nom zlat nom, tri sre br ne i tri bron za ne. Ovo je ujed no i naj bo qi na stup i uspeh srp skog pli va wa do sa da u Svet skom ku pu. U na stav ku se zo ne na {e

pli va ~e o~e ku ju dva ve o ma zna ~aj na na stu pa, na Sr bi ja Gran Pri ju, ko ji se odr `a va od 10. do 13. no vem bra, u Zre wa ni nu i Evrop skom pr ven stvu u ma lim ba ze ni ma od 8. do 11. de cem bra u poq skom gra du [}e }in. G. M.

sport

ponedeqak24.oktobar2011.

dnevnik

PRVA LIGA – SRBIJE

Grad ski der bi Sla no bar ci ma Pro le ter – No vi Sad 1:0 (0:0)

Mario Baloteli, dvostruki strelac za Siti

PRE MI JER LI GA

Su per Si ti de kla si rao Ju naj ted! Problemati~ni momak Mario Baloteli, koji je samo dan pre velikog man~esterskog derbija zapalio sopstvenu ku}u vatrometom(!), re{io je duel velikih klubova iz istog grada. „Za{to uvek ja?”, pisalo je na majici Balotelija koju je nosio ispod dresa, a poruku je pokazao kada je postigao gol u prvom poluvremenu derbija 9. kola Premije lige. U drugom poluvremenu postigao je jo{ jedan. Kakav dan za Marija Balotelija! Man~ester junajted - Man~ester siti 1:6 (0:1). Prvi poraz Junajteda ove sezone, a Siti je pove}ao prednost nad velikim rivalom na pet bodova. Trenutak odluke dogodio se u 22.minutu. David Silva, kome se lopta prosto lepi za noge, proigrao je Xejmsa Milnera na levoj strani, koji je zavrnuo na kapicu {esneasterca gde je Baloteli u potpuno kul fazonu {utirao po zemqi i pogodio! Italijan se nije ni poradovao golu. Hladnokrvno se okrenuo prema centru, zastao i podigao dres ispod kojeg je pisalo: „Za{to uvek ja?”. Ta poruka se mo`e protuma~iti na razne na~ine. Za{to uvek on da re{ava utakmice ili za{to uvek on da bude u centru pa`we. Kako god, Roberto Man}ini je, izgleda, uspeo da dovede u red problemati~nog de~ka (ili je na dobrom putu da to u~ini). U posledwih 27 premijerliga{kih

Or lo vi s Mek si kom u Ke re ta ru Reprezentacija Srbije prijateqski duel protiv Meksika odigra}e u 11. novembra u gradu Keretaru, na stadionu La Korehidora. Direktor svih meksi~kih nacionalnih selekcija Ektor Gonzales Iwaritu izjavio je da je prvobitno planirano da se susret igra u San Luisu de Potosiju, ali da je kona~na odluka da }e se odr`ati u gradu koji je 213 kilometara udaqen od prestonice Sijudad de Meksika, na stadionu koji koristi prvoliga{ Keretaro, ~iji je kapacitet 45.000 gledalaca. - Plan je bio da igramo sa Portugalom ili Hrvatskom u tom terminu, ali do dogovora nije do{lo jer te reprezentacije igraju bara` za Evropsko prvenstvo 2012. godine. Uspeli smo da se dogovorimo sa selekcijom Srbije, koja je neo~ekivano slobodna u tom terminu. Re~ je o odli~noj reprezentaciji, koja na FIFA listi zauzima 23. mesto i ima sjajne pojedince - istakao je Ektor Gonzales Iwaritu. Stadion La Korehidora izgra|en je pred Svetsko prvenstvo 1986. godine. Reprezentacija Srbije, koju }e predvoditi Radovan ]ur~i}, nakon duela sa Meksikom igra }e i prijateqski me~ sa Hondurasom, 14. novembra.

susreta Junajteda i Sitija na Old Trafordu gra|ani su pobedili samo jednom - 2:1 u februaru 2008. godine. Gotovo tri godine navija~i Sitija ~ekali su na pobedu na wima omra`enom stadionu. Malo toga je pokazao Junajted u prvom delu. Tek po koji udarac ka golu Harta (Anderson i Runi), koji nisu izazvali mnogo problema ~uvaru mre`e Man~ester sitija. Novi problemi za ekipu ser Aleksa Fergusona pojavili su se tek {to je po~elo drugo poluvreme. Silva je sjajno izbacio Balotelija koji je krenuo ka golu Junajteda, ali ga je Xoni Evans zaustavio sa obe ruke. Sudija je odlu~io: slobodan udarac na liniji {esnaesterca, dakle nema penala, ali ima iskqu~ewa za Evansa! TV kamera je tada uhvatila Rajana Gigsa i Nemawu Vidi}a na klupi Junajteda. Gigsov unezvereni pogled i Vidi}ev pogled „u horizont” simboli~no su pokazivali u kakvoj se situaciji tada na{ao Junajted. U 51. minutu Siti je o{te}en. Mika Ri~ards je bio u prodoru, Anderson ga je opleo po nogama u svom {esnaestercu, ali nema penala! Sudija Mark Klatenburg je samo odmahnuo rukama, a Man}ini se kiselo nasme{io. Gra|ani su izveli jo{ jednu sjajnu akciju u 60. minutu i postigli drugi gol. Opet Baloteli. I opet je sve krenulo od tandema Silva - Milner. [panac je plesao u {esnaestercu Junajteda, video

da mu Milner dolazi iza le|a, ostavio mu loptu, a onda je engleski reprezentativac uputio o{tar centar{ut da bi Baloteli samo postavio nogu. Srpski reprezentativac iz redova Sitija Aleksandar Kolarov dobio je priliku da uìva na terenu u posledwim trenucima derbija. Zamenio je Xejmsa Milnera, dvostrukog asistenta u 90. minutu. Tek {to je Kolarov u{ao u igru, Siti je postigao i ~etvrti i peti i {esti gol!!! Najpre je rezervista Xeko, kolenom(!), posle kornera samo ubacio loptu u nebrawenu mreù, a potom je reprezentativac BiH asistirao Davidu Silvi, koji je zasluìo da mu ime stoji na semaforu - 5:1. Nije pro{lo ni minut, a Siti je postigao jo{ jedan. Silva se revan{irao Xeku za asistenciju. Moglo je da bude jo{ golova u mreì De Gee...Junajted je bio potpuno nemo}an, nadigran, ponièn...Uspeo je tek da postigne gol (Fle~ere), ali to je slaba uteha. Rezul tati 9. kola: Man~ester junajted - Man~ester siti 1:6 (0:1), Arsenal - Stouk 3:1 (1:1), Fulam Everton 1:3 (1:1), Blekburn Totenhem (16h), Kvins Park Renxers - êlsi (17h), Vulverhempton Svonsi 2:2 (0:2), Aston Vila - Vest Bromvi~ Albion 1:2 (1:1), Bolton - Sanderlend 0:2 (0:0), Wukasl Vigan 1:0 (0:0), Liverpul - Nori~ 1:1 (1:0).

ITA LI JAN SKA SE RI JA A

Ka kav pre o kret Mi la na! Deset godina Milan nije pobedio u Le}eu. Posle prvih 45 minuta me~a izgledalo je da ne}e ni ove nedeqe. Ali... Le}e - Milan 3:4 (3:0). Kevin Prins Boateng je iza{ao iz svla ~i o ni ce posle odmora re{en da ne{to promeni. U{ao je kao rezerva i posre}ilo mu se. Kevin Prins Wegova dva gola unela su nemir u odbranu Le}ea, a potom je postigao jo{ jedan.Sve u razmaku od 49. do 63. minuta. Za potpuni preokret i za to da bodovi odu u Milano pobrinuo se Kolumbijac Mario Jepes golom u 83. minutu, na asistenciju Antonija Kasana Sjajan me~ po~eo je u znaku Le}ea, za koji je igrao srpski reprezentativac Nenad Tomovi}. U 4. minutu ve} je bilo 1:0 (\akomaci), a u 30. minutu biv{i igra~ Milana Masimo Odo sa penala pove}ava prednost doma}ina (odluka sudije da poka-

NO VI SAD: Stadion Slana li su tempo, a {to se nije rezulbara, gledalaca 1000, sudija: Ki- tat promenio najve}u zaslugu ima {~epegi (Novi Sad). Strelac: Ra- golman `utih Darko Risti}. U 7. {iovan u 87. minutu (iz penala). minutu, dobro upo{qen od Seku@uti kartoni: Jablan, Zec (Pro- li}a, Zec je iz blizine poku{ao leter), Jakovqevi}, Tintor, Tu- da savlada Risti}a, a ovaj odli~no fegxi} i Vu~kovi} (Novi Sad). intervenisao. Pet minuta kasnije PRO LE TER: Jeli} 7, Jablan 7, Vislavski je uputio centar{ut, a Asani 7, Bogunovi} 7, @igi} 7, Damwanovi} na prvoj stativi poDesnica 7, Ra{iovan 8, Vislavski slao loptu u spoqni deo mre`e. 7 (Gali} 7), Damwanovi} 8, Seku- Dva minuta kasnije Filipovi} je li} 7 (Vukasovi}), Zec 7 (\oro- uposlio Tufegxi}a, ali je u {evi}). snaestercu odli~no intervenisao NO VI SAD: Risti} 8, Jako- Asani i spre~io najgore. Do kraja vqevi} 7, Mago~ 7 (Vu~kovi}), prvog poluvremena Sa{a BogunoSkopqak 7, Mr|anin 7, Balabano- vi} je sa 18 metara zagrejao dlanovi} 7, Mi{an 6, Tintor 7, Tufeg- ve dobro postavqenog golmana xi} 7, Roksa 7 (Milovac 7), Fili- Risti}a. povi} 7 (Baji}). Pred dobro popuwenim tribinama odigran je gradski derbi izme|u Proletera i Novog Sada. Sve do 87. minuta vodila se rovovska borba po celom terenu, a onda je rezervista Gali} utr~ao u kazneni prostor gde ga je rukom povukao Vu~kovi}, a sudija Ki{~epegi se nije dvoumio- pokazao je na belu ta~ku. Biv{i kanarinac Sekula Ra{iovan prihvatio se nezahvalne uloge, {utirao je De taq iz du e la Pro le ter – No vi Sad Fo to: D. Iva ni} sa bele ta~ke, prevario golmana Risti}a i doneo U nastavku utakmice Mago~ je veliku radost doma}im navija~idubinskom loptom prona{ao Fima. lipovi}a, koji je loptu poslao U prvom delu momci novog tre- tik kraj stative. U 76. minutu najnera Nenada Lalatovi}a diktiraboqu priliku za Novi Sad propu-

stio je Milovac. Tufegxi} ga je prona{ao u srcu {esnaesterca, zahvatio je Milovac loptu glavom koja je zavr{ila pored stative. Devet minuta pre kraja Sekula Ra{iovan izveo je slobodan udarac, Damwanovi} je zahvatio loptu glavom a Risti} panterskim skokom je izbio u korner. [est minuta kasnije stigla je radost na Slanu baru, jer je nakon prekr{aja nad Gali}em Sekula Ra{iovan majstorski izveo kazneni udarac, a u posledwim trenucima \orovi} je mogao da pove}a prednost doma}ina. M. Po po vi}

Pra zne pu {ke kraj Sa ve Srem–Na pre dak 0:0 SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Srema, gledalaca 150, sudija: \oki} (U`ice). @uti kartoni: Petrovi}, Risti} (Napredak). Crveni karton: Milo{evi} (Srem) 88. minutu. SREM: Baji} 7, Mili} 6, Vasiqevi} 6, Milo{evi} 7, Tatomirovi} 7, Milosavqevi} 7, Jankovi} 6 (Trebovac 7), Obradovi} 6 (Nenadovi}), Vuka{inovi} 7, Sin|i} 6, Baqak 6 (Stani} 7). NA PRE DAK: Jankovi} 7, \olovi} 7, Petrovi} 6, Paunovi} 6 (Spasojevi}), Milosavqevi} 7, Dragi}evi} 7, Risti} 7, Milunovi} 6, Deliba{i} 7, Milo{evi} 6, Petronijevi} 7.

Mitrov~ani su od starta krenuli agresivno i stalno su atakovali na gol Kru{evqana. U prvih dvadesetak minuta imali su tri izgledne prilike, preko Obradovi}a i Vuka{inovi}a, ali se golman gostiju Jankovi} nije dao iznenaditi. Gosti su samo dva-tri puta opasnije ugrozili gol doma}ina. U nastavku trener belih sa Save Sin|i} u igru je uveo rezerviste Stani}a i Trebovca, kako bi poboq{ao efikasnost. Me|utim, ni{ta to nije vredelo. U samom fini{u utakmice sudija Nenad \oki} je u 88. minutu dodelio crveni karton doma}em igra~u Milovanu Milo{evi}u. R. Ar tu kov

SRP SKA LI GA – VOJ VO DI NA

Do ma }in za slu `eno Du nav - Pa li} 2:0 (1:0)

`e na 11 metara je bila diskutabilna). Sedam minuta kasnije Le}e je imao ogromnih 3:0, golom Karlosa Grosmilera. Malo ko je tada o~ekivao da }e Milan u drugom poluvremenu napraviti preokret o kojem }e se jo{ pri~ati. Rezultati 8. kola Serije A: Le}e - Milan 3:4 (3:0), Roma Palermo 1:0 (1:0), Kaqari - Napoli 0:0, Inter - Kjevo 1:0 (1:0), Parma - Atalanta 1:2 (0:0), Sijena - ]ezena 2:0 (1:0), Udineze Novara 3:0 (2:0), Bolowa - Lacio (sino}).

Pro le ter - No vi Sad 1:0 Srem - Na pre dak 0:0 Ko lu ba ra - Sin |e li} 1:0 In |i ja - Slo ga 3:1 Rad ni~ ki (S) - Mla dost (L) 2:1 Rad ni~ ki (N) - Ba nat 2:3 û ka ri~ ki - Do wi Srem 0:1 Be à ni ja - Te le op tik 0:0 Mla di rad nik - Mla de no vac 0:0 1. Ko lu ba ra 12 8 0 4 17:11 24 2. Rad ni~ . (N) 12 7 2 3 19:13 23 3. Ba nat 12 6 4 2 13:7 22 4. Te le op tik 12 5 4 3 16:7 19 5. Do wi Srem 12 5 4 3 11:6 19 6. Slo ga (K) 12 5 3 4 12:12 18 7. Pro le ter 12 6 0 6 10:13 18 8. In |i ja 12 5 2 5 14:14 17 9. No vi Sad 12 5 2 5 13:14 17 10. Be à ni ja 12 3 7 2 9:6 16 11. Mla de no v. 12 4 4 4 15:16 16 12. Sin |e li} 12 4 2 6 17:18 14 13. Mla dost (L)11 3 5 3 8:9 14 14. Rad ni~ . (S) 12 3 5 4 9:12 14 15. Srem 12 2 7 3 12:12 13 16. M. rad nik 12 2 4 6 9:14 10 17. Na pre dak 12 1 7 4 5:10 10 18. û ka ri~ ki 12 1 4 7 8:22 7 U sle de }em ko lu (22/23.ok to bra) sa sta ju se: No vi Sad - û ka ri~ ki, Do wi Srem - Rad ni~ ki (S), Ba nat - Mla di rad nik, Sin |e li} - Srem, Te le op tik Ko lu ba ra, Mla dost (L) - Be à ni ja, Slo ga (K) - Pro le ter, Mla de no vac In |i ja, Na pre dak - Rad ni~ ki (N).

STA RI BA NOV CI: Igrali{te Dunava, gledalaca 400, sudija: Cveti}anin (Vr{ac). Strelci: Filipovi} u 16. i 64. minutu. @uti kartoni: Kalaba i Ilisi} (Dunav), a Pavlovi} (FK Pali}). DU NAV: Kne`evi} 7, Jaguzovi} 8, Kalaba 7, Javorac 7, Ilisi} 7, Ka~ar 7 (Mili~i}), Filipovi} 8, A{}eri} 7 (Jerkovi} 7), Zogovi} 7, Gavrilovi} 8 (Furtula 7), Haska 8. PA LI]: A. Jovanovi} 7, Hoxi} 7, Cvetkovi} 7, Plav{i} 7 (S. Jovanovi} 6), Stojanovi} 6, Jagodi} 6, Dimi} 6 (Petkovi} 6), Tripkovi} 6, Varga 6, Panteli} 7, Pavlovi} 7 (\uki} 6). Fudbaleri Dunava su se iskupili vernoj publici zbog pro{lonedeqnog visokog poraza od Veterni~ana. ^vrsta ekipa Pali}a poku{ala je da nametne svo-

ju igru, me|utim rani gol Filipovi}a, nakon odli~no izvedenog kornera, pokopao je wihove nade da u Starim Banovcima mogu do}i do povoqnog rezultata. Prosto je neverovatno {ta su napada~i Dunava u prvom poluvremenu uspeli da proma{e, kada su najpre A{}eri}, a potom i mla|ani Gavrilovi} proma{ili prazan gol nemo}nog Jovanovi}a. U drugom poluvremenu Filipovi}, najboqi pojedinac na utakmici, na gotovo identi~an na~in nakon o{trog centar{uta na drugoj stativi sprovodi loptu glavom iza le|a nemo}nog Jovanovi}a. Do kraja utakmice doma}i su znala~ki ~uvali prednost i na kraju pobedili. Navija~i su aplauzom ispratili sa terena svoje qubimce. G. Ko va ~i}

Ube dqi vi Sen }a ni Sen ta - Za dru gar 4:0 (1:0) SEN TA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca 150. Sudija: M. [utulovi} (Novi Sad ). Strelci: Kurtu{i} u 29, Vasin u 74, Radin u 79. i Rai~evi} u 90. minutu. @uti kartoni: Besla} (Senta) i Milovac (Zadrugar).

SEN TA: M. Vukobrat 8, Farka{ 8, Kaka{ 8, Radin 9, Vojvodi} 8, Gruji} 8, Vasin 8, Popov 8, Kurtu{i} 8 (Rai~evi} 8, \uki} 7 (\eri -), Besla} 7. ZA DRU GAR: Zeqkovi} 6, Vorgi} 6, Jawanin 6, Vidi} 6, Ratkovi} 7, ]irkovi} 6, Perutka 6 (Za-

Sen ta - Za dru gar 4:0 Du nav - Pa li} 2:0 Ve ter nik - Ki kin da 1:2 Ba~ ka To po la - Mla dost (BJ) 1 :0 Tek sti lac - ^SK Pi va ra 2:0 Slo ga (T) - Vr {ac 3:0 Rad ni~ ki (NP) - Rad ni~ ki ([) 2:0 Ce ment - Do li na 0:1 1. Rad n. (NP) 10 7 3 0 18:5 24 2. ^SK 10 8 0 2 16:8 24 3. Sen ta 10 5 2 3 17:11 17 4. Tek sti lac 10 4 4 2 11:8 16 5. Ki kin da 10 5 1 4 15:16 16 6. Do li na 10 5 1 4 11:14 16 7. Rad n. ([) 10 4 2 4 12:12 14 8. Slo ga (T) 10 4 1 5 9:9 13 9. Du nav 10 4 1 5 12:16 13 10. Pa li} 10 3 3 4 13:12 12 11. Ce ment 10 3 3 4 10:12 12 12. Mla d.t (BJ) 10 3 2 5 10:10 11 13. Ve ter nik 10 3 2 5 14:16 11 14. Vr {ac 10 3 0 7 8:13 9 15. B. To po la 10 2 3 5 5:10 9 16. Za dru gar 10 3 0 7 14:24 9 U sle de }em ko lu (29/30.ok to bra) sa sta ju se: Pa li} - Ve ter nik, Rad ni~ ki ([) - Du nav, Vr {ac - Rad ni~ ki (NP), Do li na - Slo ga (T), ^SK Pi va ra - Ce ment, Mla dost (BJ) - Tek sti lac, Za dru gar - Ba~ ka To po la, Ki kin da Sen ta.

rin 7), Margi} 7 (Luki} 6), Rudni~ki 6, Panti} 6. Sen}ani su, iako bez trojice standardnih prvotimaca koji su pauzirali zbog povreda, lako ostvarili ubedqivu pobedu protiv gostiju iz Lazareva. Gosti su samo donekle u prvom delu uspevali da pariraju ekipi trenera Branislava Bulatovi}a. U drugom delu tri pogotka Sen}ana plod su osmi{qenih akcija. M. Mi tro vi}

Fond „Dr Zoran \in|i}„, u saradwi s Odborom nema~ke privrede za Isto~nu Evropu i nema~kim Ministarstvom za ekonomsku saradwu i razvoj, deveti put je raspisao konkurs za dodelu stipendija nema~ ke pri vre de „Dr Zo ran \in|i}“. Konkurs je namewen studentima zavr{nih godina fa kul te ta kao i mla dim stru~wacima s prvim radnim iskustvom. U okviru programa 25 izabranih stipendista iz Srbije boravi}e od juna slede}e godine ne-

koliko meseci na praksi u najpoznatijim nema~kim preduze}ima, kao {to su „Si e mens”, „Da i- mler„ i „Com mer zbank„. Boravak u Nema~koj omogu}ava im da se upoznaju s organizacijom, poslovnim procesima i funkcionisawem velikih i uspe{nih nema~kih kompanija da bi kasnije to znawe i iskustvo preneli kroz svoje budu}e radno anga`ovawe i u Srbiju. Program je 2007. godine pro{iren i na ostale zemqe Zapadnog Balkana, tako da }e se i ove godine stipendistima iz Srbije

PRI JA VQI VA WE ZA FUL BRAJ TO VE STI PEN DI JE

Post dok tor sko usa vr {a va we u 45 obla sti fija, istorija, sociologija, filozofija, psihologija i mnoge druge. Kandidati moraju biti gra|ani Republike Srbije, imati diplomu u poqu istra`ivawa ili predavawa, odli~no znati engleski jezik, moraju biti podobni za vizu, koja zahteva garanciju da }e putnik provesti minimum dve godine u

Srbiji na kraju isteka vize, moraju da pro|u lekarski pregled. Prijavqivawe za stipendiju je do 18. novembra. Kandidati }e biti intervjuisani u decembru, a kona~na lista stipendista bi}e objavqena po~etkom slede}e godine. Onlajn aplikacija se mo`e na}i na sajtu Fakulteta tehni~kih nauka. A. Va.

PRE DA VA WE PRO FE SO RA IZ MI ^I GE NA

Uni ver zal ni di zajn u ~o ve ko vom okru `e wu Predavawe na temu „Pristupa~nost i univerzalni dizajn” odr`a}e se u sredu u 15 ~asova u sve~anoj sali Fakulteta tehni~kih nauka. Predava}e profesor [on Vens sa kolexa za arhitekturu i urbano planirawe „Alfred Taubman” iz Mi~igena. Osnovni ciq ovog skupa je razmena iskustava, in-

formisawe i senzibilizacija studentske i {ire stru~ne javnosti o primeni koncepta univerzalnog dizajna u procesu osmi{qavawa ~ovekovog okru`ewa. Predavawe se odr`ava u okviru saradwe FTN-a i centra „@iveti uspravno”, uz finansijsku podr{ku Ambasade SAD u Srbiji. A. Va.

NA FI LO ZOF SKOM FA KUL TE TU

U Ne ma~ ku ide 25 stu de na ta i mla dih stru~ wa ka

Iz lo `ba „Ma ste ri 2010/2011”

Ambasada Sjediwenih Ameri~kih Dràva objavila je poziv za prijavqivawe na konkurs za dodelu Fulbrajtovih stipendija. Poziv je namewen istraìva~ima i univerzitetskim nastavnicima za postdoktorsko usavr{avawe u 45 razli~itih oblasti, me|u kojima su antropologija, arheologija, arhitektura, ùrnalistika, geogra-

ponedeqak24.oktobar2011.

KON KURS ZA STI PEN DI JE „DR ZO RAN \IN \I]”

U KUL TUR NOM CEN TRU NO VOG SA DA

Izlo`ba „Masteri 2010/2011” bi}e otvorena u ponedeqak, 3. oktobra 2011. godine, u 20 ~asova, u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada, Katoli~ka porta 5. Bi}e predstavqeni radovi studenata master akademskih studija na Departmanu likovnih umetnosti Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. Postavka }e sadr`ati radove nastale tokom ve`bi i samostalnih istra`ivawa na obaveznim i izbornim kursevima na akademskoj godini master studija. Ova izlo`ba je jo{ jedna u nizu prate}ih postavki u sklopu Godi{we izlo`be Departmana likovnih umetnosti. A. J.

c m y

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

Pro gram mo bil no sti Prezentacija programa mobilnosti odr`a}e se u utorak, 2. novembra, od 10 do 12 ~asova, u sali 30, na prvom spratu Fi-

lozofskog fakulteta. Svi zainteresovani studenti mogu prisustvovati. A. J.

KON KURS ZA ZA PO SLE NE I STU DEN TE FI LO ZOF SKOG FA KUL TE TA

Kroz objek tiv do ka len da ra

pridru`iti i kolege iz susednih zemaqa. Program je nastao nakon atentata na premijera Zorana \in|i}a u prole}e 2003. godine. Ciq programa je ispuwewe premijerove vizije i pribli`avawe Srbije i wenih gra|ana Evropskoj uniji kao i stvarawe jakih veza izme|u nema~ke privrede i budu}ih lidera u Srbiji. Detaqnije informacije kao i on-lajn aplikacija mogu se na}i na adresi: www.djindjic-stipendienprogramm.org. A. Va.

Filozofski fakultet raspisuje konkurs za fotografije na temu „Filozofski fakultet i studenti - kroz objektiv”. Izabrane fotografije nalazi}e se na kalendaru Filozofskog fakulteta za 2012. godinu, a wihovi autori dobi}e simboli~ne nagrade. Pravo u~e{}a na konkursu imaju svi zaposleni i studenti Filozofskog fakulteta. Ukoliko po{aqe fotografije, autor

je saglasan da ih Fakultet moè upotrebiti i van konkursa, a autor zadràva autorsko pravo. Fotografije u rezoluciji od 2048 puta 1080 piksela mogu se slati na mejl fotografijаFF@gmail.com ili se mogu na kompakt disku li~no predati u kancelariji broj 18. Jedan autor moè maksimalno da dostavi pet fotografija. Konkurs traje do 5. novembra. A. J.

NA FA KUL TE TU TEH NI^ KIH NA U KA

O sa rad wi u EU na po qu ener ge ti ke Seminar na temu „Saradwa u Evropskoj uniji na poqu energetike” odr`a}e se danas u 19 ~asova u amfiteatru A-2 Fakulteta tehni~kih nauka, kao i sutra u 19 ~asova u amfiteatru A-4. Predava~ je diplomirani ekonomista s Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Salernu u Italiji Marko Kaponigro, koji je u~estvovao kao projekt-menaxer ili finansijski savetnik na 12 projekata s buxetom do pet miliona evra u multidisciplinarnim timovima. Bavi se makroekonomijom, statistikom, ekonometrijom, regionalnom ekonomijom i pravom. Seminar }e biti na engleskom jeziku. Predavawa su namewena svima zainteresovanim za saradwu u oblasti energetike u

okviru Evropske unije, ali i potencijalnim nosiocima i u~esnicima u me|unarodnim projektima, a posebno studentima

doktorskih i master studija iz energetike, ekonomije i politi~kih nauka. A. Va.

Sa mo fi nan si ra ju }im naj te è Na Univerzitetu u Novom Sadu od ove {kolske godine poskupelo je studirawe na Pravnom, Filozofskom, Gra|evinskom, Pedago{kom i U~iteqskom fakultetu u Subotici. Ova odluka je usvojena krajem marta ,a svi studentski tro{kovi poskupeli su od pet do 12 odsto, i to je prvo pove}awe cena u posledwe tri godine, od po~etka ekonomske krize. Zbog te{ke materijalne situacije veliki broj porodica studenata naj~e{}e jako te{ko drì korak s finansijskim prohtevima fakulteta. Pitali smo studente kako }e na wihov buxet uticati novi cenovnici. Je le na Ve se li no vi}(22), Filozofski fakultet, @urnalistika: -Ne slaèm se sa tim {to su podigli cene koje su svake godine sve vi{e i vi{e, a qudi nemaju para. Prijava ispita na buxetu je 200 dinara, dok je, na primer, u Hrvatskoj 50 lipa, {to zna~i mawe od pet dinara. Cene ne}e dra-

Je le na Ve se li no vi}

sti~no uticati na moj xep jer sam na buxetu, ali samofinansiraju}im studentima }e biti te{ko. Ne boj {a Ro di} (20), Fakultet tehni~kih nauka, za{tita na radu : -Preskupo je. ja trenutno nisam na buxetu i hvala Bogu dali su mi da pla}am na rate. Naredne godine moram upasti na buxet ako mislim da nastavim studirawe, jer jednu

Ne boj {a Ro di}

godinu mogu da platim, a drugu te{ko. Iva na Jo va no vi} (20), Fakultet za sport i fizi~ko vaspitawe: -Kod mene su cene ostale iste, godina je 93.500 dinara u 10 rata, iza{li su nam u susret. Te{ko je, sama pla}am fakultet, radim kao hostesa, promoterka, {ankerka u jednom kafi}u... Moji roditeqi su

Iva na Jo va no vi}

dve godine pla}ali a sad vi{e nemaju, pa moram sve sama. Moram da platim prenos bodova, jedan bod je 500 dinara, a meni je ostalo toliko da treba da dam 19.500 dinara. Da jen Der (20), Fakultet tehni~kih nauka, za{tita `ivotne sredine: -Verovatno su preterali s cenama, jer su mnogi studenti na samo-

Da jen Der

Dan ka Ste fa no vi}

finansirawu, a podigli su i kriterijume za prelazak na buxet. Studenti moraju da o~iste godinu kako bi ostali na buxetu, a to je puno. Prenos ispita nije jeftin, a godina je kao na privatnom fakultetu- oko 1000 eura. Dan ka Ste fa no vi} (23), Filozofski fakultet, Pedagogija: -Upisujem master studije. Puno

sam dala za izradu diplome, 12.000 dinara, a jo{ 14.000 treba da platim za upis na buxetu. S obzirom na to da ne radim i da me porodica finansira nije ni lako ni prijatno. Ovo }e sigurno uticati na moj dru{tveni `ivot, smawi}u izlaske, kupovinu... A. Je ri ni} K. Jo vi ~in

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak24.oktobar2011.

dnevnik

ЛЕСКОВАЧКИ ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКЕ РЕЖИЈЕ „LIF FE 2011’’

НА ФЕСТИВАЛУ „СЛОБОДНА ЗОНА“

Живот је филм

„Бомбај бич“ и приче преиспитивања

Четврти Лесковачки интерна- дела, која ‘’комуницирају на ционални фестивал филмске ре- овим просторима‘’. Од ове годижије ‘’LIF FE 2011’’ под слога- не, концепција фестивала је таном ‘’Живот је филм‘’ одржаће ква да подразумева приказивање се од 24. до 28. октобра у Леско- филмова са простора бивше Јувачком културном центру, наја- гославије, тако да ће током пет вио је данас на конференцији за дана трајања бити приказано 13 новинаре у Београду селектор филмова у такмичарском програму из Србије и простора бивфестивала Милан Шпичек. Шпичек је рекао да ће фести- ше Југославије - четири из Срвал 24. октобра отворити мини- бије, два из Хрватске, Босне и стар културе, информисања и Херцеговине и Македоније, по информационог друштва Пре- један из Црне Горе и Словеније драг Марковић и да ће те вечери и један ван конкуренције. бити уручена Специјална награда глумцу Микију Манојловићу за допринос афирмацији српског филма у свету. Након свечаног отварања биће приказан први филм у конкуренцији ‘’Мирис кише на Балкану‘’ Љубише Самарџића који ће са екипом филма та- Из филма „Оркестар“ Пјера Жалице Током трајања фестивала пукође доћи на отварање фестиваблика ће моћи да види пет српла. ‘’Овај фестивал има више ских премијера - ‘’Оркестар‘’ функција, а најважније су попу- Пјера Жалице (Босна и Херцеголаризација филма и покушај да вина), хрватске филмове ‘’Ћаћа‘’ се надомести оно чега гледаоци Далибора Матанића и ‘’Коко и имају све мање - биоскопа‘’, ис- духови‘’ Данијела Кушана, црнотакао је уметнички директор горски омнибус ‘’Љубав, ожиљци‘’ у режији Иване Ћетковић, фестивала Дарко Бајић. Он је рекао да би ово могао да Бранислава Милатовића, Милобуде један врло занимљив фе- ша Пушоњића и Младена Вујастивал и да представља једного- чића и филм ‘’Панк није мртав‘’ дишњи скуп свих редитеља који македонског редитеља Владимистварају будућност културних ра Блажевског. На овогодишњем

‘’LIF FE‘’ фестивалу биће додељене три новчане награде за режију и две за глумачка остварења - за најбољег глумца и глумицу, а такође ће бити додељена и награда публике за најбољи филм. Прва награда за режију ове године носи назив ‘’Живојин Павловић‘’. Официјални жири чине глумица Даница Максимовић (Србија), која је и председница жирија, редитељ Данило Шербеджија (Хрватска) и редитељ Андреј Кошак (Словенија). Милан Шпичек је истакао да је ззеља организатора да приказзе Лесковац као град коме је важан филм, поред позоришта које већ има дугу традицију. Заменик директора Лесковачког културног центра, Југослав Томић најавио је пратећи програм фестивала изложбу филмских плаката из архива Југословенске кинотеке, изложбу фотографија Вукице Микаче ‘’Без маске‘’, изложбу слика ‘’Црно бели свет‘’ аутора Миленка Михајловића и трибину ‘’Екс Ју филм данас‘’. Фестивал ће затворити филм ‘’Монтевидео, Бог те видео‘’, а екипа филма ће играти мали фудбал испред Лесковачког културног центра. Покровитељ фестивала је град Лесковац и Министарство културе Републике Србије.

Међу премијерним филмовима седмoг издања фестивала „Слободна зона“, која ће се одржати од 4. до 9. новембра у Дворани Културног центра Београда и Дому омладине, је и филм “Депонија” (у режији Луси Вокер и продукцији Бразила и Велике Британије) који прати савременог уметника и фотографа Вика Муњиза на његовом сентименталном путовању кроз бразилски Жардим Грамачо, највећу депонију на свету. Филм публици представља дру- Сцена из филма „Bom bay Be ach“ штво самопрозваних скупљача отпада за рециклажу. Ова сцинантни спој документаристике филмска прича се лагано провлачи и плесних нумера. Уз музику Боба између најинтимнијих осећања ју- Дилана и групе Бејрут, редитељка нака и њихових потенцијала, а била кроз то остварење уводи гледаоце у је овогодишњи кандидат за Оскара причу о насиромашнијем делу Каза најбољи документарни филм. лифорније и људима насуканим на Публика „Слободне зоне“ видеће рубу умирућег језера у некадаи играни филм “Зидови” редитеља шњем монденском летовалишту. Густава Тарета (продукција: Арген„Слободна зона“ ће приказати у тина, Шпанија, Немачка), који седмом издању више од 30 филмопредставља животе Марине и Мар- ва који тематски преиспитују важне тина, који живе у истом кварту Буе- друштвене и политичке догађаје из нос Аиреса, али се никад не срећу. целог света. Док обоје трагају за срећом, мимоСедму „Слободну зону“ отвара илазе се на истим улицама, несве- интимни портрет Џафара Панахија сни да оно о чему сањају, пролази “Ово није филм”, одговор тог пропоред њих. слављеног иранског редитеља на „Бомбај бич“ (Bom bay Be ach) услове кућног притвора у којем се Алме Харел (Египат) није само још налази од краја прошле године. један филм о америчком сну, већ “Ово није филм” прокријумчарен је снажни емотивни и визуелно фа- из Ирана на УСБ стику скривеном

у колачу, а снимљен је у Панахијевом стану и лишен готово у потпуности редитељског поступка.Панахи је крајем прошле године осуђен на шест година затвора и 20-годишњу забрану режирања, слободног кретања и медијског појављивања. Карте за Слободну зону биће у продаји од 28. октобра на билетарницама ДКЦ-а и ДОБ-а, по цени од 200 динара за премијерне, односно 150 динара за репризне термине. У организацији Културног центра Рекс и продукцији Фонда Б92, фестивал „Слободна зона“ омогућили су Фармаком МБ и Фонд за отворено друштво, а помогли су Реконструкција Женски Фонд, Министарство културе Србије, Општина Стари град и Француски институт.

ДАЈАНА КИТОН ПИШЕ МЕМОАРЕ

Забављати се с Вудијем Аленом

Ми лош Фор ман, Ка трин Дeнев и Кја ра Ма стро ја ни у сце ни из фил ма „Дра га не”

ФИЛМ СКО ПИ СМО ИЗ ПА РИ ЗА

„Дра га не” Кри сто фа Оно реа На кон при ка зи ва ња култ ног фил ма „Пе сме љу ба ви“ 2007, сва ко но во оства ре ње мла ђег фран цу ског ре ди те ља Кри сто фа Оно реа се ис че ку је са ве ли ким не стр пље њем. Ово га пу та, он као да се, оди ста нео сно ва но пла шио да ће из не ве ри ти оче ки ва ња гле да ла ца, па се у но вој пси хо ло шкој са ги на сло вље ној „Дра га не“, ‘оп скр био’ не ве ро ват ном га лак си јом из у зет них зве зда, Лу двин Са њи је је мла да про сти тут ка ко ја се за љу бљу је у че шког кли јен та (игра га

Ра ша Бу квић), ко ји јој у на сле ђе оста вља ћер ку, Ве ру, ко ју ма е страл но игра Кја ра Ма стро ја ни, Оно ре о ва осве до че на му за. У дру гом де лу фил ма, оста ре лу Ве ри ну мај ку игра Кја ри на вла сти та мај ка, Ка трин Дeнев, за ко ју све си не а сте твр де да је до вољ но да се про ше та ис пред ка ме ре - па да у фил му све до бро кре не! Њен парт нер у вра та лом ној аван ту ри зва ној филм ски жи вот је ни ко дру ги не го слав ни ре ди тељ Ми лош Фор ман, а жи вот ни парт нер

Ве ре, тј. Кја ре Ма стро ја ни, аме рич ки глу мац Пол Шнај дер… Као и сви прет ход ни Оно ре о ви фил мо ви и овај је ра ђен по мо де лу мју зи кла са Бро две ја, где глум ци пе ва ју у нај те жим тре нут ци ма жи вот не дра ме ко ја те че екра ном. Ту је и не из бе жни мо тив пси хо ло шке тран сфор ма ци је по ро ди це ко ја се кре ће из бес пу ћа ка од ре ђе ном бе сми слу, као и мо тив не до у ми це по ли тич ке ре во лу ци је ко ја се од ви ја у Пра гу, сек су ал не ре во лу ци је у Па ри зу и нај по сле

ове нај но ви је, те ро ри стич ке по за ди не, у Њу јор ку 11. сеп тем бра 2001. ко ја пре тва ра свет у те ле ви зиј ски екран, а по ро ди цу у не ки не из ве сан ен ти тет. И ту је, на рав но но ви култ ни глу мац мла ђе фран цу ске сце не, Лу ис Га рел, ко ји на из ве стан на чин ту ма чи фран цу ско дру штво, на ро чи то па ри ску бо ем ску омла ди ну са по чет ка ово га ве ка, а чи ја глу ма, баш као и цео филм, уз од ре ђе не стил ске успо не и па до ве, ипак ле по те че. Ни на Жи ван че вић

ПОЧЕО 49. ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У БЕЧУ

На програму око 200 наслова У Бечу је почео 49. филмски фестивал, познатији као Виенале, на коме ће бити приказано око 200 играних и документарних филмова, а представиће се и гости - редитељ Дејвид Кроненберг, певач Хари Белафонте... пренеле су агенције. Фестивал, који ће трајати две недеље, је отворен филмом финског редитеља Акија Каурисмакија „Л‘авр„ (Le Ha vre), а биће затворен 2. новембра филмом ‘’Мартовске иде‘’ Џорџа Клунија. На фестивалу ће бити приказана филмска остварења из целог

света, међу којима и „Имали смо папу„ Нанија Моретија, ирански филм „Збогом„ (Be Omid e Di dar) Мухамеда Расоулофа, мини серија „Милдред Пирс„ у којој глуми Кејт Винслет... Око 100 документараца и кратких филмова од Аргентине и Израела до Кине и египатског Трга Тахрир употпуниће програм и биће приказани упоредо са ретроспективом француског редитеља Шантала Акермана. Певач и друштвени активиста Хари Белафонте је именован почасним гостом, а на фестивалу ће

бити приказано неколико његових филмова, као што је ‘’Певај своју песму‘’, у којој је он наратор. Иако се не може упоредити са филмским фестивалима као што су Кански, Венецијански или Берлински, који привлаче велике филмске звезде и на којима се додељују престижне награде, Виенале је стекао популарност током протеклих година привлачећи све већи број познатих имена, а карте за овај догађај распродају се у рекордом року. (Танјуг)

Оскаровка Дајана Китон пише ша цела породица би се окупљамемоаре о себи и Вудију Алену ла поред телевизора и гледала га под називом ‘’Онда поново‘’ у емисијама Џонија Карсона. Он (Than Again), који би требали да је био тако сетно са својим дебеизађу у новембру, пренеле су да- лим наочарима и у кул оделима‘’, нас агенције. У мемоарима глумица пише о свом упознавању са Аленом, њиховој вези, филмовима на којима су радили заједно... Китонина најпознатија веза била је са редитељем Вудијем Аленом. Први пут су се срели на њеној аудицији за представу ‘’Свирај то поново, Сем‘’. Између 1971. и 1993. године заједно су снимили осам филмова, а неки од њих су ‘’Спавач‘’ (1973), ‘’Љубав и смрт‘’ (1975), као и ‘’Ени Хол‘’ (1977) који јој је донео Оскара за најбољу женску улогу, а базиран је једним делом на Аленову везу са Китоновом, којој је право име Дајана Хол. ‘’Забављати се са Вудијем Аленом је било као и бити у филму Вудија Алена‘’, пише Дајана Китон Дајана Китон у својим мемоари- пише Китонова у својој књизи. ма. ‘’Он је боље изгледао у стварном Китонова пише да је упознала животу. Имао је сјајно тело и био Алена 1968. када су заједно ради- је веома шармантан‘’, наставља ли на комичној представи ‘’Сви- глумица, додајући да је она Алерај то поново, Сем‘’, која је 1972. ну била навика и да није могао године адаптирана у филм. Глу- сам себи да помогне, јер је ‘’вомица се заљубила у сценаријо ко- лео је неуротичне девојке’’ ји је напиасао Ален, а касније и у Књига се такође фокусира и на њега. Китонину везу са мајком, Дороти ‘’А ко не би? Заљубила сам се Хол, а садржи и одломке из поу њега и пре него што сам га упо- родичних дневника и писама познала. Он је био Вуди Ален. На- родице Хол. (Танјуг)

Преднаставак „Пинокија”

Плакат за филм Акија Каурисмакија

Редитељ Шон Леви наводно ће режирати преднаставак филма „Пинокио” у „Фоксовој” продукцији, пренели су медији. Леви би требало да режира филм по сценарију Мајкла Вукадиновића. Радња филма, који ће се звати „Три Ђепетове несреће” (The Three Mis for tu nes of Ge pet to) прати живот и љубави човека који је створио Пинокија, као и његове авантуре и борбе да би био са својом једином искреном љубави Џулијом Мун. Леви је такође повезиван са неколико других „Фоксових” пројеката укључујући и адаптацију романа Мери Шели „Франкештајн” и адаптацију књиге Исака Асимова „Фантастично путовање”. Најновији филм Шона Левија „Челична борба” 13. октобра је имао своју премијеру у београдским биоскопима „Колосеј” и „Стер” и тренутно је на репертоараима наших биоскопа.

kultura

c m y

dnevnik

ponedeqak24.oktobar2011.

56. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КњИГА У БЕОГРАДУ

Португалски као литерарна спона Домаћи издавачи припремили су за 56. међународни сајам књига у Београду, на десетине нових издања дела на португалском, језику у чијем ће знаку протећи овогодишња манифестација.Први пут почасни гости Сајма књига у Београду биће чак осамземаља којима је заједничко обележје - португалски језик. Од 23. до 30. октобра посетиоци Београдског сајма књига, на којем ће ове године учествовати више од 800 домаћих и иностраних издавача, биће у прилици да се боље упознају с књижевношћу и културом Португала, Бразила, Анголе, Гвинеје Бисао, Мозамбика, Источног Тимора, Сао Томеа и Принципеа и Зеленортских острва. Међу новим издањима је роман португалског нобеловца Жозеа Сарамага „Смрт и хирови„, који је објавила издавачка кућа „Лагуна„, а до краја године тај издавач ће објавити и српске преводе Сарамаговог путописа „Путовање кроз Португал„ и романа „Путовање једног слона„. „Лагуна„ је за Београдски сајам књига припремила још два португалска наслова: „Столарску оловку„ Мануела Риваса и „Ходочашће Емануила Сина Божјег„ Педра Рожеа Мендеша,

који ће бити и међу гостима манифестације. У издању београдске издавачке куће „Клио„ на сајму ће бити представљен роман „Божји дар„ португалског аутора Руија Зинка, сатирично дело инспирисано библијским смртним греховима у којем аутор критикује савремено друштво. У издању „Архипелага„ објављен је роман једног од најпревођенијих савремених португалских писаца Лидије Жорж „Док ветар звижди кроз кранове„ - сага о савременом Португалу и његовим друштвеним, политичким, идеолошким и културним особеностима, у чијој је основи љубавна прича.Лидија Жорж биће гошћа „Архипелага„ на Сајму књига у Београду 24. октобра. Београдска „Геопоетика„ угостиће писца из Мозамбика Мију Котоа који ће се представити романом „Река звана време, кућа звана земља„. „Геопоетика„ је за сајам припремила и роман „Два брата„ бразилског писца Милтона Хатума, домаћим читаоцима познатог као аутора романа „Сирочад Елдорада„, који је „Геопоетика„ објавила 2009. Београдски „Дерета„ објавила је роман „Лични чудесник„ португалског писца Жозеа Еду-

арде Агвалузеа, сторију о студенткињи лингвистике која покушава да проникне у мистерије португалској језика. Португалску књижевност и поезију представиће и Удружење грађана „Трећи трг„ које ће први пут ове године учествовати на Београдском сајму књига.У програму посвећеном португалском језику биће представљено десетак дела и антологија аутора из Португала, Бразила и Анголе, а гости штанда „Трећег трга„ биће португалски писац Гонсало М. Тавареш и неколико књижевника из Анголе. Посебно ће бити представљена Таварешова поетска збирка „Кварт, затим проза Родерика Неонеа „Година пса„, Изабране прице Машада де Асиса, једна књига португалских драма, Антологија прича Анголе и још неколико наслова. Званичан наступ лузофоних земаља на 56. Међународном београдском сајму књига одвијаће се под слоганом „Један језик - многе културе„, а поред књижевних промоција, разговора с писцима и изложби под сајамским куполама, најављени су и бројни књижевни, филмски и други уметнички и едукативни програми у београдским установама културе. (Танјуг)

ИЗ НОВОСАДСКОГ „ОРФЕЛИН ИЗДАВАШТВА“

Трилогија о чудесним бићима Бирајући име за своје „Орфелин издаваштво“, Миленко Бодирогић је мислио на Захарија Орфелина, једну од најзначајнијих и најсвестранијих личности српске културе 18. века. Тај Орфелин је издао неке пионирски значајне и данас

вредне књиге, а заједничко им је да су биле и лепо украшене. Исто данас чини и Бодирогић у Новм Саду, а на Београдском сајму књига представља комплетну трилогију о чудесним бићима српске митологије. Реч је о вишегодишњем здруженом уметничком подухвату који је померио границе у српском издаваштву.

Годинама истражујући пребогату српску народну митологију, Бодирогић је дошао на идеју да литерарно уобличи приповести о свим ишчезлим бићима. Придружили су му се пријатељи, академски сликари Милош Вујановић и Драган

Бибин. За сваку илустрацију настајала је посебна слика у различитим техникама, богатог колорита и маштовитог цртежа. А онда је изашла и књига „Виле и змајеви“(2009. године). Прво су почеле да стижу честитке од колега из струке, а Бодирогић је убрзо схватио да да није направио издање само за децу, како је у почетку ми-

слио, већ и за одрасле читаоце. Следећи том- „Прогнана бића“, настајао је по истој матрици, а Бодирогић описује чак 25 створења из магловито-тамног света људске маште, помешане са погрешно тумаченом стварношћу. Његова истраживања говоре да су та бића некада била људи, али различити од осталих. За живота су носили стигму неприлагођених, па су временом постајали криви за све недаће које су мучиле већину обичних. Та књига, заправо други том сада целовите трилогије, добила је три најугледније награде- Београдског сајма књига, Удружења ликовних уметника Србије и „Политикиног забавника“. А што је још важније, добила је и фанове који су тражили још. И дан, два пре почетка 56. међународног сајма књига у Београду, појавио се трећи том о бићима из српске митологије „Бунтовници“. У њему се говори о вештицама и вампирима„кривцима без кривице“, како каже Миленко Бодирогић. И заиста, када читате приче о вампирским и вештичијим пословима и ноћима, помислите да и нису тако страшни, јер је људска свакодневица, наша, далеко ужаснија. И овај том је луксузно опремљен, снабдевен речником мање познатих речи и израза, а екипи илустратора после прве књиге придружили су се Ивица Стевановић, Душко Бјељац, Вања Тодорић и Петар Меселџија. Све су то афирмисани ликовни ствараоци, ђаци новосадске Академије уметности. Миленко Бодирогић планира да са њима до краја године припреми изложбу најзанимљивијих радова- уметничких предложака за илустрације у трокњижју о српским митолошким бићима „Орфелин издаваштва“. Изложба ће бити у Новом Саду, где је и реализован овај изузетно успели књижевно-ликовно-издавачки подухват. Р. Лотина

Фото: Б. Лучић

ТРИЈУМФ ОПЕРЕ „МИЛЕВА” У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Веза завичајног с универзалним Колико год се креаторима репертоара наших оперских кућа можда чинило да савремена домаћа опера „нема прођу” код публике, сваку дилему на овом плану отклонио је тријумфални успех новосадске премијере – праизведба опере „Милева” композиторке Александре Вребалов у Српском народном позоришту, дела смеле иновативности и савременог музичког израза. Премијерно извођење оперског првенца реномиране новосадске композиторке Александре Вребалов, која ствара у САД, припремано је у склопу обележавања 150. годишњице од оснивања СНП. Следећи сопствени стваралачки немир и тежњу ка проширивању креативних обзорја своје музике, Александра Вребалов се овде определила за тему која на јединствен начин повезује завичајно са универзалним, стварајући на тај начин простор за широко и разнострано гранање своје музике, која је обухватила и локални тонски колорит и наслеђе прошлости. Као литерарни предложак за либрето опере”Милева” послужила је истоимена драма Виде Огњеновић, која је у адаптацији Александре Вребалов дала подстицајну основу за узбудљиву сценско-музичку представу, која упечатљиво приказује трагичну судбину наше суграђанке Милеве Марић Ајнштајн, која је провела живот у сенци великог научника, суочена са сопственим судбинским ломовима и осујећеним жељама и на-

Преминуо Ференц Деак Јуче је у Суботици након дуге и тешке болести преминуо Ференц Деак познати драмски писац, аутор сценарија више филмова награђених на престижним фестивалима, новинар, некадашњи драматург и бивши директор Телевизије Нови Сад. Деак је рођен 1. јануара 1938. године у Новом Итебеју. Школовао се у Суботици, а свој новинарски рад је започео у Новом Саду у омладинском листу „Кепеш ифјушаг“.У РТВ Нови Сад је дошао 1969. године, одакле се 1999. године повукао у пензију. Памтићемо га и по филмовима „Трофеј„ и „Граница„ за које је одликован најпрестижнијим наградама Филмског фестивала у Пули, по бројним сценаријима и драмама за која су, не само он, него и позоришта, продуценти, редитељи и глумци награђивани са више од 60 домаћих и међународних признања. Време сахране Ференца Деака биће накнадно сапштено.

дама на личном и на научном плану. Као резултат тога настало је изузетно комплексно и слојевито оперско дело, моћне, на тренутке драматичне, вехементне а повремено танане експресивности, којим ипак, пре свега доминирају моменти елегичне, лирске стишаности. Чињеница да се биографија Милеве Марић Ајнштајн текла упоредо и преплитала се са судбинским, преломним збивањима прве половине половине двадесетог века, дале су могућности да ова опера дотакне и теме од општег значаја које су и данас актуелне. Доминантну линију развоја дела ипак чине сегменти Милевине личне судбине, њене тежње да се кроз науку издигне из окова провинцијалне учмалости, љубав према младом и генијалном научнику Алберту Ајнштајну, који одбацује њену оданост, туга због изгубљеног детета и коначно- суочавање са сломом свих животних надања и идеала, које кулминира у потресној завршној дуетској сцени две Милеве, у мелодији без речи, набијеној тугом и бурним, дубоким емоцијама, која тако на особени начин даје епилог опери. Интимну драму Милевиног суочавања са сопственом осујећеношћу и животним поразима, ауторка је приказала на занимљив начин, уводећи два лика протагонисткиње: лик младе Милеве, који је певачки врло сугестивно, проживљено и сценски уверљиво тумачила млада сопранисткиња Дарија

Олајош Чизмић, док је њен лик у зрелијим годинама децентно и упечатљиво тумачила мецосопранисткиња Виолета Срећковић. И трећа женска улога, лик Милевине болесне сестре Зоре избио је у први план у ангажованом, сценски и музички дореченом извођењу младе Јелене Кончар. Подједнако импресивне и певачки убедљиве интерпретације остварили су и носиоци главних мушких улога, гостујући солисти Владимир Андрић у роли Ајнштајна и Миљенко Ђуран као професор Вебер, као и Бранислав Јатић у улози Милевиног оца, господина Марића. Изузетно одговоран и сложен диригентски задатак беспрекорно је обавио млади диригент Александар Којић, који је ненаметљивим, али сигурним гестом водио представу, остваривши блиску сарадњу са солистима, као и са прецизним и звучно добро избалансираним ансамблом Оркестра и Хора Српског народног позоришта. Сведену и маштовиту редитељску поставку, примерену овом оперском делу осмислио је гостујући редитељ из Загреба Озрен Прохић. Ауторка костимографије је Јасна Бадњаревић, сценски покрет разрадила је Лидија Радованов, а укупном успеху ове модерно и динамично постављене представе знатно су допринели и дизајнер светла Дени Шесник, дизајнер звука Миленко Вукмановић и аутор видео пројекција Иван Фактор из Хрватске. Борислав Хложан

ЗА ВР ШЕН ПО ЗО РИ ШНИ ФЕ СТИ ВАЛ „ЗО РА НО ВИ ДА НИ“

Глав на на гра да Вла сти ми ру Ђу зи Сто јиљ ко ви ћу Жи ри по зо ри шног фе сти ва л а „Зо ра но ви да ни” у За је ча ру јед н о гла сно је од лу чио да ла у ре ат глав не фе сти вал ске на г ра де „Зо ран Рад ми л о вић” бу де Вла сти мир-Ђу з а Сто јиљ ко вић. Жи ри у са ста ву Ир фан Мен сур, Дра г а н а Бо шко вић и Са ша Је лен ко вић, оце нио је да је Сто јиљ ко вић „глу мац ко ји ни је са зре вао, већ се чи ни да је по чео ка ри је ру као зрео глу мац”. „Ђу за је ус пео да сво ју лич ну ду хо ви тост, свој шарм, зна ње, та ле нат и ха ри зму пре то чи у глу мач ки пе чат, чо век ко ји је знао да ор га ни зу је сво ју глу мач ку ка ри је ру, ко ји је ство рио свој соп стве ни си стем да ва ња и от кри ва ња сво је, ипак, још увек нео т-

кри ве не лич но сти”, оце нио је жи ри. На гра ду „Кр сто мир Ми ло ва но вић” за ви зу ел ни иден ти тет до би ла је Ма ри ја Ка ла бић за сце но гра фи ју пред ста ве „Отац на слу жбе ном пу ту”, Ате љеа 212.Пу бли ка је нај ви шу оце ну да ла пред ста ви „Жи вот у те сним ци пе ла ма” Ду ша на Ко ва че ви ћа, у из во ђе њу „Зве зда ра те а- тра”.Ак тер те пред ста ве Дра ган Пе тро вић, си ноћ је до био на гра ду „Зо ра нов брк” за нај бо љу глу мач ку бра ву ру, игра ју ћи уло гу Ве се лог. “Зо ра но ви да ни“ су по зо ри шна ма ни фе ста ци ја ко ја се по два де се ти пут тра ди ци о нал но одр жа ва у род ном гра ду ле ген дар ног глум ца Зо ра на Рад ми ло ви ћа.

svet

ponedeqak24.oktobar2011.

TUR SKU PO GO DIO ZE MQO TRES OD 7,2 STE PE NI

UKRATKO

Na de se ti ne po vre |e nih, ru{evine kriju po gi nu le

Iz bo ri u Tu ni su TU NIS: U Tu ni su su ju ~e uju tro po ~e li pr vi slo bod ni par la men tar ni iz bo ri, de vet me se ci po sle svr ga va wa 23-go di {weg re `i ma Abi di na ben

Ali ja Pra vo gla sa ima oko 7,2 mi li o na qu di, a, pre ma an ke ta ma, o~e ku je se da naj vi {e gla so va, ma da ne i ap so lut nu ve }i nu, osvo ji par ti ja Isla mi sti~ ka enan da (re ne san sa), ko ja je bi la pro go we na u vre me Ben Ali je ve dik ta tu re. Na iz bo ri ma u Tu ni su }e u~e stvo va ti vi {e od sto par ti ja, od ko jih ve }i na ne pred sta vqa zna ~ aj n i j u po l i ti~ k u sna g u. Pre ma re zul ta ti ma is pi ti va wa jav nog mwe wa, isla mi sti~ ka par ti ja Enan da mo ra }e da sa ra |u je s dru gim stran ka ma, a ana li ti ~a ri se na da ju da }e to ipak otvo ri ti put za ume re nu va r i j an tu isla ma u Tu n i s u, sli~ nu onoj ka kva ve} go di na ma po sto ji u Tur skoj. Ovi iz bo ri mo gli bi da ima ju pre su dan od jek u arap skim ze mqa ma ko je je za hva tio ta las de mo krat skih pro me na u tom de lu sve ta.

Gla so vi za eks trem nu de sni cu @E NE VA: Par la men tar ni iz bo ri odr à va ju se i u [vaj car skoj. Ana li ti ~a ri ve ru ju da }e kqu~ na pi ta wa na par la men tar nim iz bo ri ma u alp skoj dr à vi bi ti imi gra ci ja i kri za zo ne evra, od no sno da li }e eks trem no de sni ~ar ska [vaj car ska na rod na par ti ja (SVP) us pe ti da ostva ri bo qi re zul tat od onog iz 2007. go di ne, ka da je osvo ji la 28,8 od sto gla so va. Ma da je sto pa ne za po sle no sti u [vaj car skoj sve ga 2,8 od sto, SVP se u agre siv noj pred iz bor noj kam pa wi kon cen tri sa la na pi ta we imi gra na ta, tvr de }i da stran ci ko ji se ma sov no do se qa va ju u tu ze mqu uzi ma ju rad na me sta [vaj car ci ma. Re zul ta ti an ke ta po ka zu ju da bi SVP ovaj put mo gla da osvo ji 29,3 od sto gla so va, dok se ta stran ka na da da }e je po dr à ti vi {e od 30 od sto bi ra ~a, pre ne le su agen ci je. Uko li ko se to do go di, to }e bi ti pr vi put po sle 1919. go di ne da je u [vaj car skoj ek trem na de sni ca pre {la na iz bo ri ma prag od 30 od sto gla so va.

VAN: Ze mqo tres ja ~i ne 7,2 ste pe na po go dio je is to~ nu tur sku pro vin ci ju Van ju ~e ne {to pre 14 sa ti po lo kal nom vre me nu. Sru {i lo se vi {e zgra da, te le fon ske li ni je su u pre ki du i tre nut no ni je mo gu }e pri }i svim ru {e vi na ma.Od po sle di ca ze mqo tre sa je bi lo po vre |e nih, ali ve} sti ù pr vi iz ve {ta ji o po gi nu li ma. „Ima mno go mr tvih. Ne ko li ko zgra da se sru { i l o, pre v i { e zgra d a je o{te }e no,“ ka è gra do na ~el nik va ro {i Er ~is, Zul fi kar Ara po glu. „Hit no nam je po treb na po mo} le ka ra“, ka è gra do na ~el nik. Tur ska agen ci ja Ana do li ja je ra ni je ja vi la da se vi {e zgra da sru {i lo u toj pro vin ci ji ko ja se gra ni ~i s Ira nom. Epi cen tar po tre sa bio je u se lu Ta ban li, a hi po cen tar po tre sa na du bi ni od 7,3 ki lo me tra. Usle di la su tri na knad na, sna `na po tre sa: u 13.53 – 5,1 ste pen; u 13.56 – 5,6, i u 14.32 jo{ ja ~i – 5,9 ste pe ni. To kom pr va 2,5 ~a sa po sle naj ja ~eg ze mqo tre sa, ~i tav niz od 30 na knad nih po tre sa se

Dramati~ni prizori posle potresa

do go dio na is to ku Tur ske i na is to ku su sed ne Gr~ ke. Snim ci tur skih te le vi zi ja pri ka zu ju dra ma ti~ ne pri zo re unu tra {wo sti zgra da za vre me ze mqo tre sa, i de se ti ne qu di ko ji su us pa ni ~e no iz la zi li na uli ce. Pro vin ci ja Van na kraj wem is to ku Tur ske je me sto gde se po tre si re dov no do ga |a ju, ali je ova ko sna `an glav ni tre mor i niz vr lo

ja kih na knad nih ze mqo tre sa iza zvao bri gu kod sta nov ni ka i stru~ wa ka. Je dan od osnov nih uzro ka za za bri nu tost stru~ wa ka je kre ta we vo de u Je ze ru Van, ko je bi mo glo da po kre ne ma li cu na mi pre ma okol nim pre de li ma. Te ri to ri ja Tur ske pro sti re se na ne ko li ko ra se li na i ~e sto je po ga |a ju ze mqo tre si. U dva ja ka po tre sa u av gu stu i no vem bru 1999. po gi nu lo je oko 20.000 qu di.

dnevnik

Kar zai: Av ga ni stan uz Pa ki stan i pro tiv SAD KA B UL: Av g a n i s tan s ki pred sed nik Ha mid Kar zai iz ja vio je da bi we go va ze mqa po dr à la Pa ki stan u slu ~a ju na pa da Sje di we nih Ame ri~ kih Dr à va ili In di je. Ako, da le ko bi lo, iz bi je rat iz me |u Pa ki sta na i Ame ri ke, Av ga ni stan }e sta ti na stra nu Pa ki sta na”, iz ja vio je Kar zai ka sno prek si no} u in ter vjuu pa ki stan skoj pri vat noj te le vi zi ji Geo i do dao da isto va ì i ako „In di ja ili ne k o dru g i na p ad n e Pa k i stan”. „Ako Pa ki stan bu de na pad nut i ako pa ki stan skom na ro du bu de po treb na po mo} Av ga ni sta na, Av ga ni stan }e po mo }i”, po ru ~io je on i do dao: „Av ga ni stan i Pa ki stan su bra }a, mi ni ka da ne }e mo iz da ti Pa ki stan.” Kar za i je va po ru ka usle di la je po sle we go vih ne dav nih op tu `bi, ko je su iza zva le za hla |e we od no sa dva ju su se da, da Isla ma bad igra dvo stru ku igru ka da

je re~ o ek tre mi sti ma ko ji vr {e na pa de u Av ga ni sta nu, a ima ju ba ze na pa ki stan skoj te ri to ri ji. I ame ri~ ka dr `av n a se k re t ar k a Hi l a Klin ton je, pri li kom pro {lo ne deq ne po se te Ka bu lu, po zva la av ga ni stan ske vla sti da iz vr {e pri ti sak na Isla ma bad ka ko bi po ja ~ao ope ra ci je pro tiv eks tre mi sta u po gra ni~ noj zo ni. Av ga ni stan i In di ja su ne dav no pot pi si li stra te {ko part ner stvo, {to je iza zva lo za bri nu tost Isla ma ba da, tra di c i o n al n og ne p ri j a t e q a Wu Del hi ja, pre neo je AFP. In di ja i Pa ki stan, nu kle ar ne si le, vo di li su od 1949. go di ne tri ra ta zbog Ka {mi ra, a na pe tost u od no si ma dve ju ze ma qa eska li ra la je po s le na p a d a na in d ij s ki par la ment 2001. go di ne i te ro ri sti~ kih na pa da u Mum ba ju 2008. go di ne po {to je Wu Del hi op tu `io Isla ma bad da sto ji iza tih na pa da.

LI BIJ SKE NO VE VLA STI PRO GLA SI LE OKON ^A WE OSMO ME SE^ NOG RA TA

Po bed ni~ ki pir u Ben ga ziju TRI PO LI: Dok je u Ben ga zi ju sve bi lo sprem no za po bed ni~ ki pir, pre mi jer pre la znih vla sti Mah mud Xi bril, u in ter vjuu za BiBi-Si, na ja vio je sve o bu hvat nu is tra gu o smr ti biv {eg li bij skog li de ra Mo a me ra Ga da fi ja, ko ja }e bi ti spro ve de na pod kon tro lom me |u na rod no po sta vqe nog ti ma. „Da bu dem iskren, vo leo bih da je ìv. @e lim da znam za {to je to ra dio li bij skom na ro du”, is ta kao je Xi bril, i do dao da bi vo leo da je bio tu ì lac u pro ce su pro tiv Ga da fi ja. „Pi ta we ko je svi ma pro la zi kroz gla vu je - za {to? Da li su Li bij ci za slu ì li ono {to je Ga da fi ra dio u po sled we 42 go di ne ugwe ta va wa i ubi sta va”, upi tao je Xi bril.

U me |u vre me nu, usta ni ci su sa op {ti li da su uhva }e ni Sejf al Islam i Ga da fi jev port pa rol Mu sa Ibra him, ali za sa da ne ma po tvr de da su wih dvo ji ca za i sta u ru ka ma usta ni ka. „Na sta vqa mo bor bu. Ja sam u Li bi ji. @iv sam i ne po vre |en, slo bo dan i spre man za bor bu”, re kao je Sejf al Islam u po ru ci ko ju je u ne de qu uju tro emi to va la si rij ska te le vi zij ska sta ni ca Al Araj. Pre ma re ~i ma vi so kog zva ni~ ni ka pre la znih vla sti ob duk ci ja je iz vr {e na ju ~e u Mi su ra ti, a Ga da fi je vo te lo bi }e pre da to we go voj po ro di ci. Po tvr |e no je i da }e biv {i li bij ski li der bi ti sa hra wen u na red na dva da na po svim

Za ro bqe ni Sr bi do bro Po sle vi {e od dva me se ca, Lo zni ~a nin Mi lo rad \u ni}, ko ji je sa jo{ ~e tvo ri com Sr ba za ro bqen u Li bi ji, raz go va rao je te le fo nom sa ro di te qi ma. Otac 27-go di {weg Lo zni ~a ni na, Mi lan \u ni}, re kao je Ta njug u da se Mi lo rad ne dav no ja vio te le fo nom i po tvr dio da su on i jo{ ~e ti ri za ro bqe na Sr bi na do bro i da se u za tvo ru u Zin ta nu pre ma wi ma op ho de ko rekt no. Mi lo ra dov otac je do dao da su ih pred stav ni ci Am ba sa de Sr bi je u Li bi ji u vi {e na vra ta, a po sled wi put pre ma we od se dam da na, po se }i va li i da pred u zi ma ju sve po treb ne me re ka ko bi bi li oslo bo |e ni. Ka ko je ra ni je re kao otac mla dog Lo zni ~a ni na, we gov sin je sa jo{ ~e tvo ri com Sr ba ot pu to vao u Li bi ju 12. av gu sta u na me ri da ra di na po pra vqa wu ta mo {wih pu te va, a kra jem av gu sta su za ro bqe ni u Tri po li ju pod op tu `bom da su Ga da fi je vi stra ni pla }e ni ci snaj pe ri sti.

tra di ci o nal nim islam skim obi ~a ji ma, ali jo{ ni je po zna to gde }e bi ti sa hra wen. Po na ja va ma, Evrop ska uni ja je ju ~e usvo ji la re zo lu ci ju u ko joj se ta ko |e po zdra vqa pro gla {e we oslo bo |e wa u Li bi ji, ~i me je zva ni~ no okon ~an osmo me se~ ni gra |an ski rat. Xi bril je na ja vio i da }e za osam me se ci bi ti odr `a ni pr vi iz bo ri, na ko ji ma }e gra |a ni bi ra ti ~la no ve na ci o nal nog sa ve ta ko ji }e iz ra di ti na crt no vog usta va.

U me |u vre me nu, po red ne ko li ko ve} po sto je }ih ver zi ja ubi stva biv {eg li bij skog vo |e po ja vi lo se jo{ jed no - od ko man dan ta bri ga de ko ja ga je za ro bi la Omra na al Ove i bi ja, ko ji je jed no stav no re kao da je Ga da fi pre mi nuo na pr voj li ni ji fron ta. Pre ma Al Ove i bi je vim re ~i ma, we go vi qu di su pro na {li Ga da fi ja u od vod noj ce vi i on je ve} bio ra wen ka da su ga iz vu kli iz skro vi {ta. U tom tre nut ku su se na {li pod uda rom va tre sa tri stra ne. Ka da su ga iz vu kli iz skro vi {ta Ga da fi je po ~eo da go vo ri: „[ta je mom ci, mo lim vas sa ~e kaj te. U ~e mu je pro blem. Ja sam uz vas. Va ma ni je do zvo qe no da to ura di te. Hej!”, ci ti rao je Al Ove ib i re kao da je imao uti sak da je Ga da fi i da qe mi slio da je pred sed nik Li bi je ili dik ta tor. Po sle to ga Ga da fi ja su pre me sti li u am bu lant na ko la i od ve zli u prav cu naj bli `e poq ske bol ni ca, ali ka da su ta mo sti gli bi la je gu `va na ula zu. Al Ove i bi je od lu ~io da ga pre ba ce do ob li `ne pi ste, oda kle bi ga le te li ca pre ve zla na za pad, ali je „pu kov nik”

umro pre ne go {to su sti gli. Me |u tim, su de }i po snim ci ma ko ji su po sle we go ve smr ti is pli va li u jav nost i ra znim sve do ~e wi ma, ova ver zi ja do ga |a ja de lu je, naj bla è re ~e no, ne ve ro vat no. Sko ro 7.000 rat nih za ro bqe ni ka na gu ra no je u pr qa ve im pro vi zo va ne za tvo re {i rom Li bi je, gde ne de qa ma ~a me bez po dig nu te op tu `ni ce, a iz lo è ni su zlo sta vqa wu i mu ~e wu, pi {e „Va {ing ton post”. List oce wu je da }e od nos pre ma tim za ro bqe ni ci ma pred sta vqa ti test spo sob no sti no ve vla de da ob u zda mo} ne na o ru à ne mi li ci je i pre ki ne sa okrut nim na sle |em Mo a me ra Ga da fi ja. Mno ge od im pro vi zo va nih za tvo ra u Li bi ji vo de lo kal ne mi li ci je, ~i ji su pri pad ni ci pro {li kroz osam me se ci ra ta i be sni su na za ro bqe ni ke, me |u ko ji ma ima Ga da fi je vih bo ra ca i sled be ni ka. Sa da su sto ti ne lo kal nih na o ru à nih gru pa uze le za kon u svo je ru ke u svom su sed stvu, is ti ~e Fred Abra hams, spe ci jal ni sa vet nik u Hju man rajts vo ~u. Ma we je iz ve sno ka ko }e iz gle da ti post-Ga da fi je va Li bi ja u ko joj i da qe po sto je broj na ple me na, pa se po sta vqa pi ta we ka ko }e no va gar ni tu ra ko ja }e na sle di ti Ga da fi jev re ìm us pe ti da for mi ra je din stve nu i efi ka snu vlast.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AN GE LA MER KEL [pa ni ja mo ra da sma wi vla sti ti dug jer u pro tiv nom sred stva Evrop skog fon da fi nan sij ske sta bil no sti (EFSF) ne }e bi ti do voq na za re {a va we du zni~ ke kri ze u evro zo ni, iz ja vi la je u Ber li nu ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel. Kan ce lar ka je na gla si la, ka ko [pa ni ja mo ra „udvo ji ti“ na po re za sma we we svog dr `av nog du ga.

BA [AR ASAD Evrop ska uni ja po zdra vi la je od lu ku si rij skih opo zi ci o nih gru pa da us po sta ve je din stve ni front u bor bi pro tiv re `i ma pred sed ni ka Ba {a ra Asa da. Si rij ski na ci o nal ni sa vet sa 140 ~la no va osno van je pro {log me se ca kao po ku {aj uje di we wa raz je di we we opo zi ci je. EU je po no vo po zva la Asa da da se po vu ~e ka ko bi omo gu }io po li ti~ ku tran zi ci ju.

FI LIP HA MOND Bri tan ski mi ni star od bra ne Fi lip Ha mond oce nio je ju ~e da je „ugled” no vih li bij skih vla sti „ma lo na ru {en” smr }u biv {eg li bij skog vo |e Mo a me ra Ga da fi ja. „No va li bij ska vla da raz u me da je wen ugled u sve tu ma lo na ru {en onim {to se do go di lo. To ni je na ~in ka ko tre ba ra di ti, to ni je na ~in ka ko bi smo vo le li da se to de si”, re kao je Ha mond.

Ras tu re ne de mon stra ci je u Sid ne ju in spi ri sa ne po kre tom „Oku pi raj te Vol strit” SID NEJ: Austra lij ska po li ci ja za raz bi ja we de mon stra ci ja ras tu ri la je ju ~e jed no ne deq ni pro test u Sid ne ju i uhap si la 40 de mo stra na ta. De mon s tran t i su kam p o v a l i is p red Ban ke re zer vi Austra li je u po slov nom de lu gra da Mar tin Plejs. De mon stran ti ma ko ji su bi li in spi ri ra ni po k re t om „Oku p i r aj t e Vol strit” tvr de da su pri sil no ote ra ni iz wi ho vog grad skog kamp u ra nim ju tar wim ~a so vi ma. Vi { e de s e t i n a de m o s tra n a t a je uhap {e no po {to su se od u pi ra li na re |e wu da spa ku ju svo je stva ri i ra zi |u se ne de qu da na od po ~et ka mir nog pro t e s ta, pre n e l a je agen c i j a AFP. Ras tu ra we de mo stra ci ja u Sid ne ju usle di lo je po {to je pre dva da na po li ci ja u Mel bo ur nu okon ~a la pa ra lel ni pro test gde je bi lo na sil nih sce na, a po li ci ja No vog Ju `ni Vel sa sa op {ti la da je uhap si la 40 oso ba u Sid ne ju i da se o~e ku je da }e pro tiv ne kih bi ti pod ne ta kri vi~ na

pri ja va zbog, iz me |u osta log, na pa da na po li ci ju, na ve la je agen ci ja Roj ters. Po li ci ja je sa op {ti la da su de mon stran ti pr vo bit no ima li do zvo lu da odr `a va we pro te sta u tra ja wu od dva sa ta, ali da su osta li vi {e od ne de qu da na i da su u vi {e na vra ta ig no ri sa la zah te ve da se ra zi |u. Pro test „Oku pi raj te Sid nej” je bio usme ren pro tiv kor po ra tiv ne po hle pe i eko nom ske ne jed na ko sti, a pro test je pri vu kao oko ne ko li ko sto ti na, uglav nom pri pad ni ka le vi ~ar skih gru pa. U Mel bur nu je pre dva da na 20 qu di, ukqu ~u ju }i dva po li caj ca, lak {e po vre |e no ka da je po li ci ja za raz bi ja we de m on s tra c i j a hte l a da ras t e r a oku pqe ne. Uhap {e no iz me |u 15 i 20 oso ba iz gru pe od oko 100 ~la no va po kre ta „Oku pi raj te Mel burn”, ko ji se na grad skom tr gu na la zio od 15. ok to bra. (Ta njug)

balkan

dnevnik

ponedeqak24.oktobar2011.

OPRE^ NI STA VO VI PRED SED NI KA I PRE MI JER KE HR VAT SKE O ZA KO NU O NI [TAV NO STI PRAV NIH AKA TA JNA, SFRJ I SR BI JE

Ko sor: Za kon usta van Jo si po vi}: [te tan i ne u sta van ZA GREB: Predsednica Vlade Hrvatske Jadranka Kosor rekla je da veruje da }e Ustavni sud proglasiti Zakon o ni{tavnosti odre|enih pravnih akata pravosudnih tela biv{e JNA, biv{e SFRJ i Srbije ustavnim, jer on to, kako je navela, zaista jeste. Kosorova je reagovala na najavu hrvatskog predsednika Ive Josipovi}a da }e Ustavnom sudu uputiti zahtev da se ispita wegova ustavnost.

Ivo Josipovi}

Jadranka Kosor

Pa ra gra fi pod lu pom Evro pe Evropska komisija po~ela je da prou~ava {ta ta~no sadr`i Zakon o ni{tavnosti pravnih akata JNA, SFRJ i Srbije, koji je usvojio hrvatski Sabor i pozvala Hrvatsku da obezbedi uslove za nastavak konstruktivnog dijaloga u regionu po pitawu ratnih zlo~ina, objavio je hrvatski „Jutarwi list”. List navodi da je dobio potvrdu iz Evropske komisije da je analiza ovog zakona u toku i da }e tek po{to bude zavr{ena komentarisati to pitawe. U EU upozoravaju da }e procesuirawe ratnih zlo~ina u Hrvatskoj biti pitawe od posebnog zna~aja tokom monitoringa Evropske komisije, koja smatra da ta zemqa, uprkos napretku u tom pravcu, jo{ nije procesuirala mnoge slu~ajeve, navodi „Jutarwi list”.

UKRATKO

Za Keq men di ja ra di 500 qu di POD GO RI CA: Za kosovskog biznismena Nasera Keqmendija u Crnoj Gori radi 500 osoba, pi{e ju~e podgori~ki list „Vijesti” pozivaju}i se na „pouzdan izvor” iz cr no gor ske po li ci je. Keq mendi, navodno, ima stan u Podgorici i ~esto „prolazi kroz Crnu Goru”. Mediji su navodili da se za wega veruje da pripada najmo}nijoj kriminalnoj grupaciji na Balkanu koja kontroli{e prodaju droge. Prema navodima „Vijesti”, Keq men di po slo ve vo di iz svog hotela na Ilixi kod Sarajeva. Keqmendi, kako se navodi, u Ulciwu poseduje vi{e od 18.000 kvadrata zemqi{ta, stan i stam be nu zgra du od 1600 kvadrata. „O wegovim jakim vezama u Crnoj Gori svedo~i i ~iwenica da je 2006. godine, nakon {to je pregazio pe{aka, bez za dr `a va wa na pu stio Cr nu Goru n i oti{ao u Bosnu”, pi{u „Vijesti”. (Be ta)

Jan ko vi }e va stran ka QU B QA N A: Gra do na ~el nik Qubqane Zoran Jankovi} osnovao partiju Pozitivna Slo ve ni ja li sta Zo ra na Jankovi}a sa kojom }e iza}i na prevremene parlamentarne izbore. „Mnogi qudi su shva ti li da su neo p hod ne promene”, izjavio je Jankovi} pred oko 400 pristalica na osni va~ kom kon gre su svo je partije. „Mi moèmo da poguramo ekonomski rast Slovenije i u~inimo je jednom od 15 najuspe{nijih dràva na svetu do 2020”, re kao je 58-go di {wi Jankovi}. Uz podr{ku koju mu je pruìo biv{i predsednik Slovenije Milan Ku~an, Jankovi} je najavio po~etkom meseca da }e u~estvovati na izborima u nadi da }e postati novi slovena~ki premijer. Jankovi}, koji je ro|en u Srbiji, bio je direktor dràv nog lan ca su per mar ke ta Merkator, da bi 2006. godine velikom ve}inom glasova bio iza bran za gra do na ~el ni ka Qubqane, a 2010. obezbedio i drugi mandat sa 65 odsto podr{ke glasova.

„Predsednik Hrvatske smatra da je ovo lo{ zakon, a nije nijednom re~ju ni{ta rekao o zakonu Srbije iz 2003. godine sa dopunama iz 2010. godine, na koji se odnosi zakon koji je upravo donesen u Saboru”, rekla je Jadranka Kosor novinarima u Zagrebu. Vlada i Sabor moraju {tititi suverenitet hrvatske dr`ave u svakom smislu te re~i, ali i stabilnost Hrvatske, kao {to treba zaustaviti progawawe hrvatskih veterana, naglasila je premijerka.

Ivo Josipovi} je u petak izjavio da je zakon {tetan jer, zatvaraju}i vrata dobroj saradwi koja je „~istila” neosnovane optu`nice, neodre|eni broj hrvatskih gra|ana izla`e mogu}nosti da budu uhap{eni u inostranstvu, preneli su hrvatski mediji. Hrvatski predsednik smatra da je zakon u politi~kom smislu izuzetno {tetan jer se o wemu izjasnila i me|unarodna zajednica koja dovodi u sumwu predanost Hrvatske u progonu ratnih zlo~ina.

JA PAN SKI DI PLO MA TA O DO GA \A JI MA U RAT NOJ BIH

Aka {i: Jo{ ne ja sno ko je ga |ao Mar ka le MI L O ^ ER: Ne ka da {wi spe ci jal ni izaslanik Ujediwenih nacija za biv{u Jugoslaviju Jasu{i Aka{i, rekao je da je ostalo nejasno ko je odgovoran za granatirawe pijace Mar ka le u cen tru Sarajeva 5. februara 1994. Aka{i je rekao da su UN is tra ì le slu~aj Markala, ali da do kraja nije razja{weno odakle je is- Jasu{i Aka{i paqena granata koja je usmrOn smatra da sve strane u tila skoro 70 osoba, a oko 150 BiH moraju da uloè vi{e naranila. pora u izgradwi trajnog mira „Zakqu~ak Odbora koji smo i stabilnosti. formirali bio je da je granaIstaknuti japanski diplota mogla da do|e i sa strane mata u crnogorskom letovalibosanskih Srba, ali i sa stra{tu prisustvuje me|unarodnoj ne koju je kontrolisala vlada konferenciji Novi Balkan i u Sarajevu, pa je taj slu~aj pro {i re we Evrop ske uni je, ostao nejasan”, kazao je Akagde su u~e sni ci za jed ni~ ki {i novinarima u Milo~eru. konstatovali da su evropske i Za napad 5. februara 1994. evroatlanske integracije najgo di ne na sa ra jev sku pi ja cu efikasniji mehanizam za poMar ka le i ci vil ne `r tve zi tiv ne tran sfor ma ci je na okrivqena je Vojska RepubliBalkanu. ke Srpske. Jasu{i Aka{i dolazi i u Aka {i je pod se tio da je Beograd, gde }e kao gost Unipro{lo 16 godina od potpisiverziteta u Beogradu u Sveva wa Dej ton skog spo ra zu ma, ~anoj sali Rektorata, danas ali da situacija u Bosni i odràti predavawe iz oblaHercegovini i daqe nije stasti sa vre me ne me |u na rod ne bilna. politike.

GRA \A NI BU GAR SKE GLA SA LI NA PRED SED NI^ KIM I LO KAL NIM IZ BO RI MA

Naj ve }e {an se Ro se nu Plev ne li je vu SO FI JA: U Bugarskoj su ju~e odràni predsedni~ki i izbori za lokalne organe vlasti, a glasawe je proteklo bez problema, izjavila je portparol Centralne izborne komisije Ralica Negencova. Blizu sedam miliona glasa~a svoje pra vo mo è da ostva ri na 11.890 bira~kih mesta, od kojih su 161 u inostranstvu. Prema rezultatima anketa, najve}e {anse za pobedu ima kandidat vladaju}e partije „Gra|ani za evropski razvoj Bugarske„ (GERB) Rosen Plevnelijev. Plev ne li jev, gra |e vin ski in è wer, do ne dav no mi ni star regionalnog razvoja i urba ni zma i naj po pu lar ni ji ~lan kabineta premijera Bojka Borisova, prema procenama ne}e verovatno biti izabran u prvom krugu, ve} }e pobedu morati da potvrdi u drugom krugu, za nedequ dana.

sti - predsednike op{tina i od bor ni ke u op {tin skim skup{tinama. Po dosada{wim anketama, najvi{e mandata bi mogli da osvoje predstavnici GERB-a, a zatim BSP-a i stranke Turaka u Bugarskoj, „Pokret za

U Bugarskoj je ju~e bio zabrawen lov i prodaja alkohola u ugostiteqskim objektima i trgovinama

Centralna izborna komisija registrovala je ukupno 18 predsedni~kih kandidata, me-

Uhap {e na ko za agi ta tor U Bugarskoj je tokom izbornog dana uhap{ena koza koja je sa ispisanim brojem kandidata na jednoj strani i akronimom politi~ke partije koja ga je predlo`ila na drugoj strani, agitovala za predsednika sela Novo @elezare u op{tini Hisarja. Predsednik Op{tinske izborne komisije u Hisarju, Jordan Danbulev, izjavio je da ne mo`e da se utvrdi ko je autor agitacije, tako da ne}e biti sankcije. Koza je zajedno sa celim stadom pro{la preko celog sela, a zastupnici drugog kandidata prijavili su incident izbornoj komisiji u Hisarju.

|u kojima su kandidat bugarske so ci ja li sti~ ke par ti je (BSP) i biv{i {ef diplomatije Ivajlo Kalfin i prvi bugarski evrokomesar Meglena Ku ne va, ko ji ima ju naj ve }e {anse da, po broju glasova, budu iza Plevnelijeva. Na listi se ne nalazi ime aktuelnog predsednika Georgija Prvanova, kome se po~etkom naredne godine zavr{ava drugi petogodi{wi mandat i nema pravo da se kandiduje tre}i put. U Bugarskoj se, paralelno sa predsedni~kim, odr`avaju i izbori za lokalne organe vla-

prava i slobode„, kao i nacionalisti~ka formacija „Ataka„. Za predsednika 264 bugarskih op{tina bori se 1.927 kanidata, ili u proseku po sedam za svako mesto. Najvi{e pretendenata registrovano je u Sofiji ~ak 24 i gradu Jambolu 19. Kandidata za odbornike je ukupno 42.107, a me|u wima je i osam gra|ana drugih dr`ava EU. Najve}e interesovawe za odbornike vlada u Sofiji gde je prijavqeno 1.088 kandiata. U Bugarskoj je ju~e bio zabrawen lov i prodaja alkohola u ugostiteqskim objektima i trgovinama. Izbore prate me |u na rod ni po sma tra ~i, a akreditovano je oko 1.200 novinara iz zemqe i inostranstva.

PO ZIV PO LI TI ^A RI MA U BO SNI I HER CE GO VI NI

Ti hi} raz mi {qa o van red nim iz bo ri ma BA WA LU KA: Predsednik SDA Sulejman Tihi} pozvao je politi~are u BiH da razmi{qaju o vanrednim izborima, ukoliko do Nove godine ne bude formirano Ve}e ministara BiH. Tihi} ka`e da ne misli da bi novi izbori bitno promenili politi~ke odnose u Parlamentu BiH i da ne zna {ta je tre}e re{ewe kada nema vlasti, a vanredni izbori ne daju nadu za druga~iju paralmentarnu ve}inu. “Mogu}nost vanrednih ili prevremenih izbora nije predvi|ena u zakonu i to bi se moralo re{iti kao prethodno pitawe”, rekao je Tihi} bawalu~kim “Nezavisnim novinama”.On je rekao da Ve}e ministara ne mo`e biti formirano, jer dva HDZ-a insistiraju na rekonstrukciji Vlade Federacije BiH i time tek sad pristaju na raniju po-

Sulejman Tihi}

nudu Kancelarije visokog predstavnika (OHR). Tihi}, kako se navodi, tvrdi da je na posledwem sastanku u Br~kom HDZ-u BiH i HDZ 1990 ponu|eno i vi{e nego {to su tra`ili, dok su SDP BiH i SDA pristale na ponudu stranaka iz Republike Srpske. On je, dodaje se, kazao i da je zbog uslovqavawa dva HDZ-a sada mawi optimista da }e biti formirano Ve}e ministara BiH nego {to je bio pre sastanka u Br~kom. “Pona{awe dva HDZ-a je prevr{ilo meru. Sada su spremni da u Vladi FBiH daju jedno hrvatsko mesto SDP-u. OHR je za Ve}e ministara predlagao jednog ministra i predsedavaju}eg, a sad im dajemo dva ministra i oni to ne}e”, rekao je Tihi} i dodao da je on popustio na Ministarstvu finansija samo da bi SDP-u pripalo mesto ministra spoqnih poslova. (Ta njug)

SLOVENIJA

Pro sla va od la ska JNA KO PAR: U Kopru je odràna sve~anost povodom obeleàvawa 20. godi{wice odlaska posledweg vojnika JNA iz Slovenije. Predsednik Slovenije Danilo Tirk ukazao je na zna~aj tog doga|aja i naglasio da je slovena~ki model razvoja od tada karakterisala te`wa za ukqu~ivawe u evroatlantske integracije. „To je bio veliki trenutak, trenutak u kojem je uspostavqena stvarna vlast na{e suverene dràve, bez me{awa bilo koje strane sile ili stranog vojnog prisustva ili me|unarodnog posredovawa”, rekao je Tirk. Tirk je dodao da odgovor na pitawe kako }e ubudu}e biti usposta-

Danilo Tirk

vqeni dru{tveni odnosi u Sloveniji, kakva }e biti privredna i dru{tvena struktura zemqe, ne moè dati samo politika ve} i civilno dru{tvo. On je kazao da Slovenija ima dovoqno „energije, znawa i sredstava za uspeh” i dodao da je ono {to Sloveniji treba „politi~ka trezvenost i razumna procena”. „Mi smo pluralno dru{tvo i shvatamo vrednost politi~kog pluralizma”, zakqu~io je Tirk i pozvao da se pluralizam slovena~kog dru{tva iskoristi za razumnu i tolerantnu raspravu. Sve~anost je odràna na stadionu Bonifika u Kopru u prisustvu velikog broja dràvnih zvani~nika, predstavnika bora~kih organizacija i veterana. Iz Koparske luke 25. oktobra 1991. godine posledwi vojnici JNA napustili su teritoriju Slovenije, ~ime je fakti~ki tada{wa slovena~ka vlast uspostavila suverenu vlast u celoj zemqi.

de^Ji dnevnik

ponedeqak24.oktobar2011.

Le po ta ra nog pro le }a P

o sle do sad ne i hlad ne zi me, sun ce je svo jim zra ci ma na ja vi lo pro le }e. Ono svo jim mi lim i ne `nim zra ci ma mi lu je gra ne dr ve }a i po zi va pr ve pu poq ke da pro vi re na po qe. Po red tro to a ra, ma~ ka dre muc ka, ugre ja na to plim zra ci ma. Na ne bu, obla ci se pri bli -

à va ju jed ni dru gi ma i ne {to {a pu }u. Si gur no se do go va ra ju ko me }e po klo ni ti ki {u i ko ji }e kraj lep {e oze le ne ti. Ve tar se po na {a kao raz ma è no de te,~as je mi ran i blag, a ~as ba ca i ru {i sve pred so bom. Pri ro da i qu di pro sto stre pe od we go vog ras po lo è wa. Du nav u pro le }e ima naj -

lep {u bo ju. Dok se biq ke ne po ja ve, on pri ku pi svu bo ju ne ba u se be i pla vi se mno go vi {e ne go u bi lo ko je do ba go di ne. Vo lim pro le }e jer je bla go, ne `no i u we mu se sve od po ~et ka ra |a. Ve sna Stoj ko vi}, IV-5, O[ „Jo van Po po vi}” Ba no {tor

Ju tro pred pu to va we

vo ga le ta pu to vao sam s ta tom na ostr vo Bra~.Ju tro pred po la zak na put, pam tim kao jed no od uz bu dqi vi jih. Ma ma me je pro bu di la da oba vim ju tar wu hi gi je nu, do ru~ ku jem i ura dim po sled we pri pre me za put. Spa ko vao sam bi o skop za ko la, da me za ba vqa na du gom pu to va wu, u pa u za ma

}a ska wa s ta tom. Ju tar we sun ce obe }a va lo je lep let wi dan. Sr ce mi je bi lo is pu we no ra do {}u i sre }om. Pre dam nom je bio lep go di {wi od mor. Ma tej Pe ri {i}, V raz red O[ „Mi ro slav Mi ka An ti}” No vi Sad

dnevnik

c m y

Mo ja naj dra `a igra~ ka o je naj dra `e igra~ ke su ku ca i me da. Ja ko su M me ka ni i dra gi dru ga ri.

Igra mo se svi na pik ni ku. Mo ja ku ca jo{ u~i da go vo ri na{ je zik. Me da ve} zna na{ je zik. Stvar no su do bri dru ga ri! Ja vo lim te `i vo ti we za to {to su be le, me ke i do bre. Ku ca je ma lo ne sta {an, ali je do bar. Len ka Ili}, II-6 O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko” ^e re vi}

PO Z IV NA S TAV N I C I M A I na po ~et ku ove {kol ske go di ne po zi va mo osnov no {kol ske na stav ni ke na sa rad wu. Po {a qi te nam li kov ne i lite rar ne ra do ve svo jih u~e ni ka za ko je sma tra te da za slu `u ju da bu du

ob ja vqe ni i mi }e mo to ra do u~i ni ti na stra na ma De~ jeg Dnev ni ka. U pot pi su sva kog ra da po treb no je na ve sti ime i pre zi me u~e ni ka, ra red, {ko lu i me sto u ko jem se {ko la na la zi.

Ra do ve mo `e te po sla ti na mejl adre su da ni ca.de ve cer ski@d nev nik.rs, po {tom na adre su Dnev nik Voj vo di na pres, za De~ ji Dnev nik, 21.000 No vi Sad, Bu le var oslo bo |e wa 81, ili ih do ne ti na por tir ni cu „Dnev ni ka”.

Ivan Biro, I-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

Do `i vqaj sa zim skog ras pu sta

im ski ras pust sam pro ve la u Ko vi qu kod de de i ba be. Ta mo `i vi i mo ja se stra od uja ka. Uja nas je vo dio na br do da se san ka mo i gru dva mo. Kad sam do {la ku }i, igra la sam se s dru ga ri com An dre om, ~ak smo i spa va le jed na kod dru ge. Zim ski ras pust }u du go pam ti ti za to {to sam ga pro ve la s oni ma ko je vo lim.

Dru gar stvo Dru gar stvo je kad se de li u`i na, kad mi sli{ na dru ge i kad oni mi sle na Te be; dru gar stvo je kad vo li{ dru ga i kad on vo li Te be.

Kri sti na Stan ko vi}, II-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Ma {a Jev ti}, V-3 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Mila Paji}, I-2, O[ „Petefi [andor”, Novi Sad

Baj ka o za qu bqe nom prin cu

jed noj da le koj ze mqi, iza gu ste {u me bio je je dan ve li ki dvo rac, u kom je ì veo bo gat princ. Princ je imao slu ge, sve {to mu je bi lo po treb no, sve sem svo je prin ce ze. Vi deo je da od usa mqe ni~ kog ì vo ta ne ma ni {ta, pa od lu ~i da ode na put po da le koj ze mqi da na |e svo ju prin ce zu. Znao je princ da u mra~ noj gu stoj {u mi, ko ja je bi la gra ni ca iz me |u dvor ca i te ze mqe gde je kre nuo, ì vi zli ~a ro bqak. Ali, on ni je è leo da od u sta -

ne i da na sta vi usa mqe ni~ ki `i vot, pa kre nu kroz tam nu gu stu i stra {nu {u mu. I{ao je i i{ao, kad pred we ga is ko ~i zli ~a rob wak. Svo jim ~i ni ma u~i ni da princ bu de slep. Princ je znao u {ta se upu stio i {ta mu se de si lo, ali ni je hteo da od u sta ne, pa na sta vi put. Ka da je sti gao, de voj ka ko ja je `i ve la u toj ze mqi bi la je pa met na i do bra, pa je uve la prin ca u svo ju ku }u. Princ ni je mo gao da vi di tu de voj ku, ali po we nom po na {a wu pre ma we mu je shva tio

da je do bra, pa je upi ta da bu de we go va prin ce za. De voj ka bez raz mi {qa wa pri sta de i ne `no ga po qu bi. Po qu bac uni {ti i we go ve ~i ni i princ pro gle da. Ka da je princ otvo rio o~i i ugle dao ka ko je de voj ka le pa ,od ve de je u svoj dvo rac. Zlog ~a rob wa ka vi {e ni je bi lo. Princ i prin ce za su se ven ~a li i `i ve li sre} no do kra ja `i vo ta. Mi li ca Gru ji}, IV-2 O[ „Mi lo{ Cr wan ski” Hrt kov ci

Vesna Stojkovi}, IV-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Ako{ Pinter, V-c, O[ „Maj{anski put”, Subotica

^a rob na ze mqa prin ce za

ed ne ve ~e ri, kao i uvek, ba ka, ko ja je bi la kra qi ca, je pri ~a la pri ~u Kort ni, Bler i De li ji o ze mqi u ko ju se u|e igra wem ba le ta, a iza |e se ta ko {to se po mi sli na me sto gde bi naj ra di je bio. De voj ~i ce su, kao i sva ko ve ~e ka da bi slu {a le pri ~u, `e le le da do |u do te ze mqe jer su vo le le ba let. Za mi {qa le su di van pro stor kao stvo ren za ples. Jed nog div nog, pro le} nog da na de voj ~i ce su igra le u dvo ri {u dvor ca. Od jed nom ih je ba ka po zva la i sa op {ti la im: „Ovo je va {a ro |a ka Na ta li ja. Do {la je iz da le ke ze mqe ka ko bi vas pod u ~a va la kra qev skom po na {a wu.„ De voj ~i ce su se pred sta vi le i Na ta li ja ih je od mah po ve la do pro sto ri je gde }e ih pod u ~a va ti. Po ka za la im je wi ho ve no ve ha qi ne, le pe ze i ci pe le. Sve je bi lo si vo i bez {a re ni la ko je su de voj ~i ce vo le le. Te ve ~e ri u so bi su bi le ra ni je, sprem ne za spa va we, ta da je bio po se ban dan, ro |en dan bli zna ki wa Bler i Kort ni. Bi lo im je ~ud no {to ba ka ni -

je do {la da im is pri ~a jed nu od svo jih pri ~a, ali De li ja im je do ne la dve baj ke. Pro ~i ta la im je kwi ge. Kort ni je pri me ti la da je cvet na ko ri ca ma we ne kwi ge isti kao i na plo ~i ca ma, po ~e la je da igra po wi ma i ~u dan pro laz se stvo ri. To je bio pro laz u pre le pu ze mqu iz ma {te. Ka da su u{le u tu ze mqu bi le su na jed noj oba li ne kog div nog je ze ra. Pre ko pu ta su vi de le ne ko ostr vo, do we ga su do {le pli va ju }i. Ka da su sti gle i po gle da le oko se be u glas su re kle: „Vau!” on da Bler pro zbo ri: „Ja sa wam”. Bi le su pot pu no mo kre i ni su ima le mu zi ku. De li ja re ~e: „Da bar imam mu zi ku i ha qi ne za ples”. Istog tre na div na mu zi ka je za svir la, a one su bi le u {a re nim ha qi ni ca ma. Ce le no }i su igra le. Ka da su se umo ri le, `e le le su da odu ku }i, ali ni su zna le ka ko. Kort ni se do se ti la kra qi ~i nih re ~i: „Haj de da sva ka za mi sli me sto gde bi sa da `e le la da bu de.” Sve tri su za mi {qa le isto - so bu wi ho ve ba ke. Ta mo su bi le za ma -

we od jed ne se kun de. Ve} je bi lo ju tro i re {i le su da pro bu de ba ku. Svo jim gla si }i ma isto vre me no su ti ho re kle: „To smo mi, ba ko bu di se!” Kra qi ca je le `a la ne po mi~ no. One su otr ~a le do pro sto ri je sa pre sto lom i za te kle Na ta li ju ka ko se di na we mu. De li ja je re kla: „Si |i te sa te sto li ce od mah!” „Vi ste otro va li ba ku„! pret po sta vi la je Bler, a Kort ni se vra ti la u kra qi ~i nu so bu, le gla po red we i po qu bi la je. Ba ka ti ho re ~e „Iz vi ni Kort ni, bi la sam sle pa, ni sam vi de la da Na ta li ja ni je bi la do bra pre ma va ma.” Po sle ne ko li ko da na kra qi ca je ozdra vi la i pro te ra la Na ta li ju iz wi ho vog kra qev stva za u vek. Wih ~e ti ri `i ve le su sre} no i du go, du go i dok de voj ~i ce ni su po ra sle ba ka im je pri ~a la pri ~u o ~a rob noj ze mqi ko ju su one sa me upo zna le. „Pri ~aj nam pri ~u”, ta ko se za vr {a vao sva ki wi hov dan. Ana Ob ra do vi}, V-b O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

GLOBUS

dnevnik

ponedeqak24.oktobar2011.

Што ме будиш, зар не видиш да радим!?

ражи се професионални „спавач”, плата повољна. Галерија у Москви нуди 150 долара дневно особи која ће наредна три месеца спавати у излогу. „Ако не волите да радите, целу ноћ се проводите, а идете у кревет са првим петловима, имамо посао за вас”. Овако звучи оглас једне галерије у Москви која тражи „професионалног спавача”. За 150 долара дневно, радник у пиџами треба само да спава у периоду од десет ујутро до девет сати увече. Конкурс је отворен до 15. новембра.

Секс у облацима

Музика да се смрзнеш

ар снимио себе у „акцији” током скока из авиона. Полиција истражује да ли су прекршили закон. Глумац у филмовима „за одрасле” и падобранац Алекс Торес снимио је себе и рецепционарку Хоуп Хауел како најпре воде љубав у авиону, а затим искачу са падобраном и секс настављају на вртоглавој висини. Торес је снимак затим поставио на Интернет.

метник из Норвешке свира на инструментима које је направио од леда Терје Исунгсет постао је познат не по својој уметности већ инструментима на којима свира харфама, трубама, гитарама...направљеним од леда.

Уколико желите да свирате гитару, а немате довољно новца да је купите, урадите оно што и „ледени краљ” ради - идите на залеђено језеро, извуците комад леда, а онда га обрадите да за почетак личи на инструмент који желите. Терје тврди да сваки инструмент

Нисам ја, Бен Афлек је! У

Полиција у Тафту у Калифорнији истражује да ли је пар овиме прекршио неки закон, мада је мало вероватно пошто је била реч о приватном авиону. Пар ће можда морати да одговара зато што се међу чинове који могу да ометају пилота у послу убраја и њихово „голо падобранство”. Торес и рецепционарка школе падобранства добили су отказе, рекао је за Си-Ен-Ен њихов (бивши) шеф Дејв Крауч.

Трчи, деда, трчи! Британац Фауџа Синг постао је најстарија особа на свету која је истрчала комплетан маратон и ушла у Гинисову књигу рекорда. Синг има пуних сто година, и већ држи неколико светских рекорда у својој категорији, укључујући и најбрже време маратона за људе старије од 90 година, који је истрчао 2003. године. Сада се уписао и у Гинисову књигу рекорда. Стогодишњак је истрчао маратон у Торонту за осам сати, 25 минута и 16 секунди. Про-

шао је циљ последњи, када су радници већ уклонили све барикаде дуж финиш линије и постере спонзора. „Он је пресрећан што му се испунила вишегодишња жеља”, рекао је његов тренер Хармандер Синг. Јучерашњи маратон је Сингов осми. Први је трчао када је имао 89 година.

хапшени су лопови који су идеју за крађу добили из филма који је оскаровац Бен Афлек снимио прошле године. Група пљачкаша „пала” је недавно, а полиција је саопштила да је ова група покрала више локација у Њујорку у распону од годину дана. Лопови су „форе” покрали из филма „Град лопова” (2010) Бена Афлека, у којој слична група касе и банкомате полива варикином да би уништила отиске прстију и остале физичке доказе. Петорица пљачкаша чија имена нису саопштена пикирали су углавном пицерије и бакалнице, а узели су плен укупне вредности од 220.000 долара.

Лева је ОК, десна ме мало жуља... Британац наручио папуче, и добио једну „нормалне” величине и другу дугу два метра. Том Бодингем (27) из источног Лондона муку мучи целог живота са проналажењем обуће. На десној нози носи број 48, док му је лево стопало нешто веће и захтева ципеле број 49,5. Он је од п р о и з в о ђ ач а папуча „Монстер” наручио пар посебно израђених папуча које изгледају као ноге медведа, и пажљиво навео величине по британском систему - лева 13, десна 14,5. Међутим, произвођачи у Кини погрешно су превели његову поруџбину, и вредно се бацили на израду папуче величине 1.450, дуге више од два метра. Бодингему је испоручена десна нормална папуча, и лева

димензија 210x130x65 центиметара, у коју може да стане скоро цео! „Целог живота наручујем посебно израђене ципеле због велике величине и разлике у бројевима, али ово ми се никада

није догодило. Када је пакет из Кине стигао, мислио сам да је реч о шали”, рекао је он за „Телеграф”. Управа компаније „Монстер” му се јавно извинила, и додала

да лева папуча у жељеном броју стиже. „Дошло је до грешке у преводу, а мислили смо да неко наручује толику папучу да би је ставио у излог радње или нешто слично”, навели су они.

Бодингем ће „џиновску” папучу покушати да прода на сајту eBay. „Када већ не могу да је носим, а немам где да је држим у стану, макар да нешто зарадим”, нашалио се он.

Отказ уз трубаче! А

мериканац дао отказ уз громогласну песму „Жени нам се Вукота”! Извесни Џои из Провиденса, Роуд Ајленд, повео је чланове свог трубачког бенда у хотел у којем је радио три и по године, како би његово давање отказа учинили приликом за памћење. Бенд се поређао и дочекао шефа, који је покушао да их избаци из хотела.

Џои је добацио „дајем отказ”, а онда се заорило... Џоијев бенд What Che er Bri ga de наступао је раније широм света, између осталог у Гучи и на мађарском фестивалу Зигет, па није чудно што је песма која је додатно разбеснела шефа нумера „Жени нам се Вукота” групе Забрањено пушење.

који направи има специфичан звук и да „траје” бар 50 извођења. Неки, додуше, и краће од тога, након чега се враћају у првобитно агрегатно стање... „Морам да слушам своје инструменте. Уместо да одређујем какав ћу звук произвести, инструменти мени ‘диктирају’ како да свирам”, рекао је Терје, преноси „Дејли Мејл”. Интересантно је да је уметник пре свирке не може да одржи пробу. „Топе се инструменти и то је једина мана”. Све је почело 2006. године када је Терје, тадашњи члан неколико „денс” бендова, почео да удара леденице. Убрзо је почео да „пеца санте” и прави своје инструменте. „Само од ‘правог леда’, онај из фрижидера или аутомата уопште не ваља”. Према његовим речима, најбољи звук настаје из глечера на северу Шведске.

Све што му дође под руку, он стави на главу

едан Хрват има невероватан таленат, он је у стању да на глави без придржавања рукама држи столицу, сто, компјутер... Борислав Вранић из малог места поред Скрадина, у шоуу хрватске Нове ТВ „Супер таленат” је жири и публику оставио без даха својим умећем у држању предмета на глави, а све је почело са фудбалском лоптом. Пре неколико година Борислав је трчање са лоптом на глави довео до савршентва и то му је постало досадно, па је почео је стављати и друге предмете као што су прибор за јело, гранчице, обућа и тако све до стола, компјутера, врата, комада бетона...

„Посебан си тип, свака ти част. Мислим да би те Дејвид Гета требао ангажовати за плесача”, рекао је члан жирија Дубравко Мерлић, а своје одушевљење није крила ни певачица Нина Бадрић која је Бориславов наступ гледала отворених уста. „Одлично је било, овако нешто никад нисам видела”.

Iron Maiden „брише сузе”

п л а ка н о г д в о год и шњака натерати да се смири и насмеје није лако, али родитељи су пронашли савршен рецепт Iron Ma i den. Док се са родитељима возио у колима један двогодишњак је лио горке сузе. Ни слаткиши, ни играчке нису помогли, али када је чуо музику британског хеви метал бенда осмех му се вратио на лице. Уколико и ви имате

исти проблем, пробајте са Iron Ma i de nom, никад се не зна какав је музички укус ваших клинаца.

ponedeqak24.oktobar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

S E ] A W E Da nas, 24. 10. 2011. go di ne na vr {a va se de vet go di na od ka da ni je sa na ma moj otac

IZ DA JEM pra zan jed no so ban stan u Ru me na~ koj uli ci kod Mer ku ra. Te le fon: 066/015-069. 39912

To {a Mi o dra go vi} VO DO IN STA LA TER SKE uslu ge za me na ce vi vo do vod kan laz ta ci ja, sna i me wa od gu {e wa sve po prav ke ra ~un, ga ran ci ja. Te le fon 6393737, 064/160-47-25. 39862 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 39997

S qu ba vqu i po {to va wem, k}er ka sa po ro di com. 39983

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi

Ma noj lo Mi hi} 1930 - 2011.

FAR MA iz Ste pa no vi }e va pro da je me sna te pra si }e i svi we pr vog kva li te ta. Do sta va na adre su, po voq no. Te le fo ni: 063/521-559, 063/539-051. 39310

Sa hra na je da nas, 24. 10. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, u Zmajevu. O`a lo {}e na su pru ga Zo ra, se stra Do bri la i }er ke Qi qa na i Bu di mir ka sa po ro di com. 40076

Po sled wi po zdrav mo joj dra goj kom {i ni ci

PRI ROD NI PRE PA RAT pro tiv he mo ro i da - {u qe va, is pi tan u nad le `noj slu `bi i li~ no pro ve ren. Le ~e we 7 da na, de da Ra do{, te le fo ni: 037/490-797, 064/240-55-49. 39832

PRO DA JEM bu ko va dr va, mo gu }a uslu ga re za wa i ce pa wa, pre voz gra tis. Te le fo ni: 061/617-22-19, 063/7719-142. 39960

Ra do sa vi od Mi re Tr ni ni} sa po ro di com.

40066

Sa tu gom i po {to va wem opra {ta mo se od na {e maj ke, ba ke, pra ba ke i sve kr ve

Ra do sa ve Kne `e vi} 1928 - 2011. Sa hra na je da nas, 24. 10. 2011. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. Za u vek tvo ji: Raj ko, Mi lo rad, Iva na, Raj ko, Mi li na, Na da, Ma {a, Du wa i Ta ra. 40065

Pre mi nuo je na{ de da

Bo `i dar Be ri} 1925 - 2011. Sa hra na je u uto rak, 25. 10. 2011. go di ne, u 13.30 sa ti, na Grad skom gro bqu. O`a lo {}e ni: unuk Mar ko, unu ka Mi la na i sna ha Ve sna. 40068

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a vo qe na maj ka

Po sled wi po zdrav dra goj

ponedeqak24.oktobar2011.

Sa tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a

S tu gom se opra {ta mo od na {e naj dra `e oma me

Da ni od sna je Mi li ce Pre le vi}. 40063

Sa ve li kom tu gom opra {tam se od svog je di nog bra ta

Ju li a na - Ju ca Ada mov

Da ni ca Vuk sa no vi}

ro|. Gal

Ju li a ne Ada mov

pre mi nu la 22. ok to bra 2011. go di ne, u 90. go di ni.

Ma ra Kon di}

Sa hra na je u uto rak, 25. 10. 2011. go di ne, u 15 sa ti, na Ka to li~ kom gro bqu u No vom Sa du. Sin Jo van, sna ja Na ta {a, unu ke Ta ma ra i Ma ri na i ze to vi Alek san dar i Ne boj {a.

1947 - 2011. Sa hra na je da nas, 24. 10. 2011. go di ne, u 14 ~a so va, na Me snom gro bqu u Ka }u.

Po ro di ca Sto ja di no vi}.

Mil ka Ra da no vi}.

40075

40067

40073

Dra ga na {a ba ko,

Po sled wi po zdrav dra goj

Ste va na Isa ko vi }a O`a lo {}e ni: si no vi Pe tar i Pre drag sa su pru gom Da ni je lom.

Dra ga se stro, po ~i vaj u mi ru sa svo jom Ra dom.

Sa du bo kim bo lom i tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a vo qe na maj ka, ta {ta, ba ba i pra ba ba

O`a lo {}e na se stra Vi da sa si nom Vo jom i we go vom po ro di com.

40069

40082

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

Za u vek }e mo te vo le ti. Hva la ti.

Mil ka Ru wo ro|. Sa vi} 1924 - 2011.

od: Si ni {e i Mi re Ko ci} sa de com.

Sa hra na je da nas, 24. ok to bra 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

1929 - 2011. Sa hra na je da nas, 24. 10. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na Ka to li~ kom gro bqu. O`a lo {}e ni: sin, }er ka, unu ~ad i pra u nu ~ad.

40078

Po sled wi po zdrav ba ki

O`a lo {}e ni: }er ka Jel ka, zet To mi slav, unuk Vla di mir, unu ke Iva na i Ste la, sna ha Gor da na, ze to vi De jan i To mi slav, pra u nuk Alek sej i pra u nu ke Mi la, Na ta li ja, Di na, Iva i Ana.

40064

Po sled wi po zdrav dra gom su pru gu i ocu

Iva na i Ta ma ra sa po ro di ca ma.

40079

Po sled wi po zdrav po {to va nom Ba ta - Vo ji

Uvek }e{ bi ti u na {im sr ci ma i se }a wu.

Mi ler Er `e bet

Da ni ce Vuk sa no vi}

Mil ki Ru wo

40077

Osta li smo bez na {eg vo qe nog su pru ga, i obo `a va nog ta te i de ke.

Da ni ci

Vo ji sla vu Sto {i }u

Ba ko, hva la ti na sve mu {to si u~i ni la za nas. Ne do sta ja }e{ nam ja ko... od Sve to za ra Ma le ti }a sa ^e ne ja. Tvo ji: Ni ko la i Ne ma wa. 40081

Ste va nu Isa ko vi }u

40072

Po sled wi po zdrav dra goj maj ci i ba ki

1932 - 2011. Sa hra na je da nas, 24. 10. 2011. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. O`a lo {}e na su pru ga Tin ka i }er ka Sve tla na. 40071

Da ni ci Vuk sa no vi}

IN MEMORIAM

ro|. Prelevi} 1928 - 2011. Sa hra na je da nas, 24. 10. 2011. go di ne, u 13.30 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. O`a lo {}e ne po ro di ce Ku stu di ja i Mi len ko vi}.

Vo ji slav Sto {i} 1927 - 2011.

40062

Is pra }aj je u uto rak, 25. 10. 2011. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Da na, 21. ok to bra u 73. go di ni pre sta lo je da ku ca ple me ni to sr ce na {e dra ge maj ke

Mi lan Ra le ti} advo kat Da nas se na vr {a va 35 go di na od smr ti na {eg dra gog su pru ga, oca, ta sta i de de, ko ji je uvek sa na ma u na {im se }a wi ma.

Su pru ga Na da, sin Du {an, unu ke An drea, Sa {a i Alek san dra.

Rad mi le - Bo be Ma ri} ro|. De de i} S qu ba vqu i po {to va wem, we go vi naj mi li ji.

39875

Sa hra na mi le nam po koj ni ce bi }e oba vqe na na Grad skom gro bqu na @a bqa ku, 25. ok to bra 2011. go di ne, u 13 ~a so va. Za u vek }e{ `i ve ti u na {em se }a wu. Za hval ni si no vi: Bog dan i Dra gan sa po ro di ca ma. 40070

40074

tv program

ponedeqak24.oktobar2011.

06.00 07.30 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Била једном једна недеља Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Аналија Буди родитељ Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Дисковери Глас Америке

Симона Кавалари

СЕРИЈА

Шеф над шефовима Ово је прича о животу Тота Рина између 1943. и 1993. године. Серија прати његово детињство и његово напредовање у Коза Ностри, приказујући крваве епизоде које прате његов напредак. Улоге: Данијел Лиоти, Клаудио Ђоје, Симона Кавалари, Ђоја Спацијани, Салваторе Лазаро Режија: Енцо Монтелеоне (РТВ 1, 20.10) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.30 11.30 12.00 12.10 13.00 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 22.00 22.30 23.00 00.20 00.45 02.20

06.35 07.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.40 13.10 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.10 00.10

Добро јутро, Војводино Један на један Зелени сат Вести Стање на путевима Чари риболова Вече са звездама Кухињица Вести Додати живот годинама Знање имање Вести Платна и заставе Васе Ешкичевића Путеви наде Вести за особе са оштећеним слухом Свет тишине Вече са звездама ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Шеф над шефовима Војвођански дневник Дунав заувек Тајна успеха, филм Један на један Шеф над шефовима Музички програм – класика

Кухињица (мађ) Најлепше бајке света Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Мађарска народна музика Седница скупштине АП Војводине Заједно Десило се Живопис Хало ТВ (мађ) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Наши дани (мађ) Разговор с поводом (мађ) Ферпектни злочин, филм ТВ Баштина ТВ Продаја

06.30 08.30 09.00 09.05 09.50 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 12.00 12.07 12.30 12.40 13.00 13.05 13.50 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Вести Интерна истрага Агро дан Вести Радионица Ленија Вести Серија Вести Године пролазе Цртани филм Неон сити Вести Интерна истрага Агро дан Вести Ево нас код вас Вести Серија Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Витраж Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Интерна истрага Неон сити Објектив Серија Неон сити Године пролазе

10.00 ВТА Луксембург, финале 11.45 Премијер лига: Блекбурн – Тотенхем 13.30 АТП Москва финале 15.15 Премијер лига: Манчестер јунајтед – Манчестер Сити 18.00 Руска лига: Динамо – Рубин 20.00 Преглед Премијер лиге 21.15 Португалска лига: Спортинг – Гил Виценте 23.15 Холандска лига 00.50 Преглед Премијер лиге 02.15 Једрење – 34. Амерички куп 02.45 Шампионат: Брајтон – Вест Хем

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.43 09.55 09.59 10.31 10.59 12.00 12.15 12.30 12.38 13.22 15.00 15.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.05 21.03 23.08 23.12 00.00 00.15 00.24 01.10

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Отворена врата Гастрономад Вести Лов и риболов Еко караван На ивици живота Дневник Спорт плус Евронет Злочиначки умови Индијанци, филм Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо Непристојна понуда, филм Вести Злочиначки умови Дневник Евронет Како спасити Грејс Ноћни биоскоп: ‘’Индијанци‘’, филм 02.41 Отворена врата 03.00 Вести 03.20 Еко караван

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 21.10 23.45 00.15 00.30

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Филм: Тајна подморнице К-19 Експлозив Ексклузив Трачара

Харисон Форд

Тајна подморнице К-19 Године 1961. две светске суперсиле САД и СССР воде опасну трку у наоружању. САД располажу и нуклеарним подморницама у чијем су домету Москва и Лењинград. Како би успоставио равнотежу, совјетски војно-политички врх убрзано припрема поринуће властите нуклеарне подморнице назване К-19. Улоге: Харисон Форд, Лијам Нисон, Питер Сарсгард Режија: Катрин Бигелоу (Прва, 21.10)

Небојша Глоговац

Едит и ја Прича филма прати Едит, просечну девојку која живи и студира у Београду 2074. године. Волонтерски ради у истраживачком центру, где негује Абела, аутистичног математичког генија, који, после открића формуле која обједињује све енергије на Земљи, потпуно прекида комуникацију са светом око себе. Улоге: Игор Бугарски, Никола Ђуричко, Небојша Глоговац, Марија Каран Режија: Алекса Гајић (РТС 2, 21.59) 08.00 08.03 08.09 08.33 08.36 08.46

00.10 00.51 01.49 02.34

Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари Једна звезда из теслине галаксије Очима физике Књижевна школица Једна слика једна прича Степениште Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Клиника Вет Европа и Срби Јавни час Верски календар Еко фајл Трезор Једна звезда из теслине галаксије Очима физике Књижевна школица Једна слика једна прича Степениште Други век САТ Све боје живота Породица Сопрано Играле се делије Верски мозаик Србије Бинго Савремена архитектура Породица Сопрано Едит и ја, док. филм Хроника 56. међународног београдског сајма књига Алекса Јелић Трезор САТ Играле се делије

06.30 07.05 08.05 08.10 08.15 08.40 09.00 09.30 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

Чист рачун Маратон Кефалица Двоугао Иза вести Милица² Здравље и ви Отворени студио Милица² Филм: Пут у дивљину Вести Иза вести Шарено Злочиначке намере Чист рачун Вести Двоугао Коров Без трага С.О.С. Милица² Филм: 36. станица НЦИС Вести С.О.С Милица² Филм: Вод смрти

09.04 09.17 09.43 09.56 10.00 10.30 10.56 11.27 11.59 12.20 12.30 13.00 14.00 14.18 14.31 14.57 15.10 15.14 16.01 16.46 17.16 18.20 19.10 20.00 20.35 21.00 21.59 23.40

dnevnik

c m y

07.00 07.10 07.30 08.00 08.10 08.30 09.00 09.30 10.00 10.25 10.45 11.05 11.45 12.00 12.25 14.05 15.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 18.48 19.15 20.10 21.05 22.05 23.00 23.35

Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Трнавчевићи у дивљини Вести Б92 Топшоп Све по списку Вести Б92 Хоћу да знам Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Вести Б92 Филм: Нинџе сурфери Наша мала клиника Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Сунђер Боб Коцкалоне Све по списку Вести Б92 Између две ватре Пријатељи Два и по мушкарца Инсајдер Више од живота Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем? 23.40 Спортски преглед 00.00 Доушници 01.10 Саут Парк

Јасмина Пашић

Више од живота Емисија „Више од живота” бави се победницима. Људима, који су се борили и када је изгледало да више нема наде и онима, који се сваки дан изборе за једну малу победу. У првој епизоди, видећете животну причу бившег голмана Црвене звезде и репрезентације Звонка Милојевића. Ауторка: Јасмина Пашић (Б92, 22.05)

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Све за љубав 11.30 Наслеђе једне даме 12.30 Краљица југа 13.30 Сестре 14.30 Квиз, породични обрачун 15.00 Гојковићи 15.30 Ноћ у јуну 16.30 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Тито и Дража 21.00 Гранд народ пита 22.30 Амиџи шоу 23.30 Папарацо потера 00.30 Наслеђе једне даме 01.30 Ноћ у јуну 02.30 Филм: Сенке из прошлости 04.30 Филм: Отмица у кући

05.30 Јутарњи програм 07.55 Вести 08.00 Срећна звезда – Представљање 08.15 Анђелина балерина 08.25 Меда Чарли 08.35 Повратак малог тигра

Миломир Марић

Ћирилица Потпредседник владе Србије Божидар Ђелић први пут говори да ли смо одоцнели за Европу, скрхану економском кризом и страхом од проширења, али уверен је да је то пут који заиста нема алтернативе. Аутор: Миломир Марић (Хепи, 20.00) 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.20 10.45 11.00 11.10 11.20 11.25 11.35 11.55 12.20 12.45 13.15 13.40 13.55 14.00 14.45 15.00 15.55 16.10 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15 05.15

Боба и Биба Бајка о Тибету Метеори – моћни камиони Телешоп Вести Бакуган Авантуре малог Пере Срећна звезда – Представљање Метеор и моћни камиони Ноди Меда Чарли Торк Хорсленд Сабрина Југио Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ1 Телешоп Црвени орао Телешоп Главна улога Телемастер Насловна страна, квиз Црвени орао Вести Ћирилица Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ1 Вести Црвени орао Сузе Босфора Звездана капија СГ1 7 живота Ћирилица Насловна страна, квиз

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak24.oktobar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ISTORIJA EVROPSKE MU[KOSTI

Пи ше: Volfgang [male 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Све о псима Велики пројекти Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Велики пројекти Мајами инк Лепота по сваку цену Екстремни преображај Гојазни тинејџери Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Лепота по сваку цену Екстремни преображај

08.00 Афера Каравађо 09.00 Древни пластични хирурзи 10.00 Џингис Кан 11.00 Историја расизма 12.00 Героуов закон 13.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 14.00 Последњи лет поручника Естила 15.00 Лето љубави 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Апсолутна нула 18.00 Нелсон Мендела – Човек мира 19.00 1929. Велика криза 20.00 Десет дана до рата 22.00 Тијенамен 23.00 Лето љубави 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Апсолутна нула

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Фантастична четворка Завера Рузвел Филм: Ужичка република Филм: Шта радиш вечерас Филм: Очима убице Филм: Друга жена Филм: Вредније од Рубина Филм: Балкан Експрес Еротски филм

Вред ни је од Ру би на При ча о же ни уда тој за твр до кор ног тра ди ци о нал ног Је вре ји на и про бле ми ма ко ји ће му чи ти њи хов брак и ве зу због же ни не же ље да има не што ви ше од жи во та у од но су на оно што јој та кав жи вот пру жа... Уло ге: Ре не Зел ве гер, Кри сто фер Екле стон, Џу ли ја на Маргyлис Ре жи ја: Бо аз Џеј кин (Си не ма ни ја, 20.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Краљ винограда 10.10 Путовања у далеке крајеве, док. серија 11.00 Код Ане 11.10 Благо светских пијаца, док. серија 11.40 Културна баштина 12.00 Дневник 12.33 Кад заволим, време стане 13.20 Све ће бити добро 14.20 Треће доба 14.50 Алиса, слушај своје срце 15.35 Глас домовине 16.05 Културна баштина 16.25 Хрватска уживо 17.45 8. спрат, ток шоу 18.30 Од Ларк Рајса до Кендлфорда 19.30 Дневник 20.35 Проводи и спроводи 21.10 Пулс Хрватске 22.25 Свет профита 23.00 Дневник 3 23.30 Тајни живот уметничких дела, док. серија 00.25 Путовања у далеке крајеве 01.10 Др Хаус 01.55 Без трага

06.00 07.40 09.20 11.05 12.45 13.15 15.15 17.00 20.05 21.00 21.55 00.10 02.00 03.25 04.30

Образовање Година прва План Б Сам у кући Холивуд на снимању Друштвена мрежа Доушник Буденброкови Камелот Царство порока Затворено острво Спој Једноставни Симон Драга, волим те ТВ Онион

07.20 Кобра 11 09.30 Ексклузив викенд 10.30 Вечера за 5 11.25 Емператриз 13.15 Крв није вода 14.10 Кобра 11 16.00 Ружа ветрова 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Кости 21.50 Хаваји фајв О 23.35 РТЛ Вести 23.50 ЦСИ Мајами 01.35 Астро шоу 02.35 Кости 03.20 РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

Ко сти

Ке трин Ерб

СЕ РИ ЈА

За кон и ред: Зло чи нач ке на ме ре Пер верз ни уби ца пун гро зних иде ја опет на па да, али по ли цај ци мо жда ни су на шли пра вог, иако су бли зу... Уло ге: Вин сент Д’ Оно фрио, Курт ни Венс, Ке трин Ерб, Џеј ми Ше ри дан Ре жи ја: Дар нел Мар тин (ХРТ 2, 23.55) 08.20 08.45 09.30 10.00 10.45 12.15 12.50 14.30 14.55 15.20 15.50 16.05 16.20 16.50 17.10 18.00 18.20 18.35 19.05 19.30 20.00 20.50 21.20 22.05 22.45 23.00 23.55 00.40 01.10 01.55

Ре не Зел ве гер

Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Хаваји 5-0 Филм: Мегапитон против гатороида 01.10 Пандури новајлије 03.10 Филм: Љубав заувек 05.00 Дијагноза: Убиство

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Плесне ноте Школски сат Четворо против З Алиса, слушај своје срце Певај моју песму, музички шоу Баштованка Непобедив, филм Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Тон и тон Руперт Мала ТВ Поштар Пет Хрватски краљеви, док. серија Регионални дневник Жупанијска панорама Црна кутија Патак Фрка Музички специјал Живот иде даље Трауматологија Др Хаус Без трага Путем европских фондова Жица Закон и ред Моја породица 24 Ноћни музички програм

07.00 Повратак у будућност 08.00 Фаџ 10.00 Невероватне приче 11.00 Земља 2 13.00 Сиквест 14.45 Хари и Хендерсонови 15.20 Повратак у будућност 16.00 Ајкула 18.20 Хари и Хендерсонови 19.00 Фаџ 19.30 Невероватне приче 20.00 Земља 2 21.00 Добри дух Каспер 23.00 Сиквест

08.00 Муза 10.00 Прва лига 12.00 Прва лига II 14.00 Пацов 16.00 Момци 18.00 Полицајац из вртића 20.00 Дач 22.00 Оги Роуз 00.00 Освета 02.00 Луч страха

Бут се вра ћа у ФБИ-а по сле раз го во ра с док то ром Свит сом и пи та се је су ли ње го ви осе ћа ји пре ма Бре нан истин ски или тек по сле ди ца опе ра ци је мо зга. Ан ђе ли на ви дов ња ки ња и ме диј, Ава лон во ди Бут и Бре на на до зло чи на и те ла ко ја су за ко па на ис под фон та не... Уло ге: Син ди Ло пер, Деј вид Бо ре а наз, Еми ли Де ша нел, Ми ха е ла Кон лин, Ерик Ми ле ган (РТЛ, 21.00)

Еми ли Де ша нел

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица Генералка Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Преживљавање Опасан лов Угаљ Потрага за природним гасом Разоткривање митова Преживљавање

08.30 08.45 10.00 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.30 18.30 19.30 20.45 20.55 21.00 21.30 21.35 22.30 23.30 00.30

Мотоспортови Билијар Аутомобилизам Алпско скијање Алпско скијање Тенис Тенис Тенис Тенис Тенис Алпско скијање Фудбал Најјачи човек Билијар Сви спортови Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Борилачки спорт Фудбал Билијар

Ло ма ча за узор не оче ве и си но ве

с тра жи ва ња ни зо зем ских гра до ва и Лон до - је по све до че на на про сто ру Фран цу ске, Ни зо зем на око 1700. по ка зу ју по сто ја ње фор ми ра - ске, Ен гле ске и Не мач ке. них чи та вих му шко-му шких пот кул ту ра. Ути цај про све ти тељ ског дис кур са о по ло ви ма По сто ја ле су спе ци јал не ку ће за му шко-му шко на дру штво био је да ле ко сна жни ји од ути ца ја те о сек су ал но оп ште ње, с про сто ри ја ма за це ре мо ни је ло шких дог ми ком би но ва них с ло ма чом ин кви зи скла па ња бра ка из ме ђу му шка ра ца, чвр сто утвр ђе - ци је! Цр ква је „со до ми ју“ од у век жи го са ла као на за јед ни ца тран све сти та и пре у зи ма ње уоби ча је - грех и зло чин про тив при ро де, али је ус пе ла да них жен ских обра за ца по на ша ња, јав на са ста ја ли - убе ди ма ње љу ди да нор ми ра ју сво је сек су ал но по шта, ме ђу ко ја су од по чет ка спа да ли јав ни кло зе - на ша ње не го дис курс о по ло ви ма до ба про све ће ти и ку па ти ла, тр го ви, дво ри шта јав них згра да, та - но сти. вер не и тај не коц кар ни це, одев ни ко до ви за ме ђу Иако су по сто ја ле ра зно вр сне при ли ке за пол но соб но пре по зна ва ње и ге стов не ло зин ке (у Ам - оп ште ње ме ђу му шкар ци ма, ипак су гра ђе не ду го стер да му су, ре ци мо, му шкар ци, ко ји су тра жи ли роч не мре же од но са му шко-му шких пот кул ту ра. му шког сек су ал ног парт не ра, на од ре ђе ним ме сти ма крат ко ста ја ли јед ни дру ги ма на сто па ло), мре жа од но са из ме ђу му шка ра ца и де ча ка и, ко нач но, тер ми но ло ги ја, ко ја је де ли мич но во ди ла по ре кло од „је зи ка кур ви“. У Ен гле ској су се му шкар ци ко ји су дру гим му шкар ци ма про да ва ли сек су ал не услу ге на зи ва ли „кра љи це„ – као и кур ве. За озна ча ва ње сек су ал них прак си ство ре на је по себ на тер ми но ло ги ја, ко ју је од ли ко ва ло при су ство ре чи пре у зе тих из дру гих је зи ка. Му шкар ци ко ји су у ово ме уче ство ва ли ре гру то ва ни су из свих сло је ва ста нов ни штва, че сто су би ли оже ње ни или има ли де вој ку, а по не кад и де цу. Му шко-му шка пот кул ту ра пред ста вља ла је мо - У Лон до ну су кур ве на зи ва не кра љи ца ма гућ ност да се ижи ви би сек су ал ност или, за хо мо - Осим крат ко трај них ве за и че стог ме ња ња парт не сек су ал це, са чу ва фа са да хе те ро сек су ал но сти. ра, по сто ја ле су и ду го трај не ве зе. „Ми љеи“ ни су Не ка до ку мен та ви зан тиј ског и за пад но е вроп - би ли оштро раз гра ни че ни. Ту су спа да ли и про ског сред њо ве ко вља пре 1000. опи су ју и брач не за - сти ту ци ја, из ну да, ис ко ри шћа ва ње од но са за ви јед ни це из ме ђу му шка ра ца, док но ви ји из во ри, ко - сно сти (го спо дар–слу га; му шка рац–де чак). Би ло ји го во ре о бра ти мље њи ма и при ја тељ стви ма, оста - је по ку ша ја да се љу ди за стра шу ју ћим дра стич вља ју ши рок про стор за ин тер пре та ци је „ши фре“. ним ка зне ним ег зе ку ци ја ма у јав но сти од вра те од Суд ска и ин кви зи циј ска ак та ода ју ути сак да је и чи ње ња од ре ђе них гре хо ва, али се ма ње ми сли ло пре 18. сто ле ћа му шко-му шка сек су ал ност пред ста - на пре ва спи та ње ко је би та ко ре ћи оне мо гу ћи ло вља ла пре о вла ђу ју ћу тен ден ци ју. Дру штве ни са - љу де да чи не ове гре хе. У ра ном но вом ве ку се не став ста нов ни штва Се ви ље у 16. ве ку је, на при мер, ма ли број му шка ра ца из ни жих и сред њих сло је ва, до вео до по мањ ка ња од го ва ра ју ћих сек су ал них ухап ше них због со до ми је, бра нио ар гу мен том да парт не ра па се ја вљао све ве ћи број слу ча је ва сек - ни су зна ли шта је со до ми ја јер је то био уче њач ки су ал них ве за из ме ђу му шка ра ца и де ча ка до 17 го - по јам, да ни су зна ли да је то грех; да ни је грех јер ди на. Окол но сти ма усло вље но, и пре те жно му шко су за то да ли но вац, или су се бе сма тра ли гре шни ста нов ни штво ни зо зем ске Кап ске ко ло ни је је по ка - ци ма, и при зна ва ли да су се због „вра шке по хо те зи ва ло на кло ност пре ма му шко-му шком сек су ал - не ко ли ко пу та огре ши ли о стид“, што им је у ном од но су. Тач но де сет од осно ви узи ма но као олак ша сто кри вич но прав них слу ча ва ју ћа окол ност. Ипак, у хо је ва, о ко ји ма се та мо у 18. ланд ском се лу Фан 1731. су По За пад ној Евро пи ве ку рас пра вља ло, од но си ло 24 му шкар ца спа ље на су под хо мо сек су ал ци су за се на „со до ми ју“ – нат про се оп ту жбом да су би ли со до рас п о з на в а њ е раз в и л и чи т ав чан удео. У Лај де ну, нпр., ми ти. Би ло је то јед но од из ме ђу 1533. и 1811. рас пра - си стем ге стов них ло зин ки па су нај ве ћих го ње ња, ко је је за у Ам стер да му су му шкар ци, вља ло се о 6.500 кри вич но хва ти ло чи та ву се вер ну Хо прав них слу ча је ва, од че га лан ди ју. Се о ско ста нов ни ко ји су тра жи ли сек су ал ног 0,7 од сто због „со до ми је“. штво сма тра ло је да су по гу парт не ра, крат ко ста ја ли Упр кос дог мат ским дис бље н и му ш кар ц и не в и н и јед н и дру г и м а на сто п а л о кур си ма, му шкар ци, ко ји то љу ди. По ро ди це су зна ле за ни су хте ли, све до ка сних сек су ал но оп ште ње из ме ђу го ди на 17. ве ка ни су би ли оба ве за ни ис кљу чи во на му шка ра ца, али то ме очи глед но ни су при да ва ле хе те ро сек су а лан стил жи во та, бар не у гра до ви ма. по се бан зна чај – ако је су, за њих је то био са мо је Фи зич ки кон такт из ме ђу му шка ра ца ни је био та бу. дан бе зна ча јан гре шни пад – јер су те му шкар це Иако је сред њо ве ков но и ра но но во ве ков но кри вич - опи си ва ле као до бре оче ве и по слу шне си но ве, но пра во за анал ни сно шај пред ви ђа ло дра стич не док су их вла сти сма тра ле бан да ма „ке ро ва и пр ка зне, па и смрт ну, по сто ја ле су фа зе у ко ји ма, и ља вих сви ња“. По сле до ба про све ће но сти му шкопо ред стал них суд ских про це са, ове ка зне ни су из - му шка сек су ал ност је та бу и зи ра на и у се о ском ри ца не или је то чи ње но са свим рет ко. У ка то лич - дру штву. Она ни је мо гла ви ше да про ђе као опро ким зе мља ма где је по сто ја ла ин кви зи ци ја, као стив грех јер је упор но жи го са на као про тив при Шпа ни ји од 16. ве ка и у Гор њој Ита ли ји од 15, по - род на, не му шка, бо ле сна и па то ло шка. Уво ђе ње кре ну то је на хи ља де кри вич них по сту па ка про тив тај них ин фор ма тив них слу жби то ком ин сти ту ци о му шка ра ца оп ту же них за „со до ми ју“, а сто ти на ма на ли за ци је по ли ци је у 18. ве ку све ви ше је во ди ло су до су ђе не су нај стро же ка зне. Та ква број ност ни - ка де нун ци ја ци ји „со до ми та“. Kwi gu Vol fgan ga [ma lea „ISTO RI JA MU [KO STI U EVRO PI 1450–2000” od iz da va~ ke ku }e „Klio” (Go spo dar Jo va no va 44, Be o grad), mo `e te na ru ~i ti pre ko te le fo na 011/ 2626-858 i 3035-696, ili mej la of fi ce@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeљak24.oktobar2011.

dnevnik

c m y

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

При ва тан по сао и сва ко днев не оба ве зе вас оку пи ра ју ви ше но што би сте хте ли. Због то га је до бра ор га ни за ци ја вре ме на од по себ ног зна ча ја. Обра ти те па жњу на сво је здрав стве но ста ње.

BIK 20.4-20.5.

Ра ди те и опет ра ди те, пре да но и до след но. У од но су на дру ге сте озбиљ ни и др жи те до до го во ра. Та ко и у љу бав но-парт нер ском од но су. Мо гли би сте за јед нич ки да по слу је те или пу ту је те. Фа тал ност и упор ност.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

24. oktobar 2011.

Сле ди те дра гу осо бу с ко јом са ра ђу је те. Све има сво ју це ну па се тру ди те да за ра ди те, ма кар мо ра ли и да се по му чи те. Ипак, до бро је ка да не слу жи те дру ги ма већ има те у ви ду и свој ин те рес.

Ме сец је у зна ку Де ви це, чи сту ни це, та ко да ни сте рас по ло же ни за то да пр ља те ру ке би ло чи ме. Мо же те ана ли зи ра ти си ту а ци ју и по слов ни од нос, по го то во у при ват ном би зни су. Иза бе ри те нај бе збол ни ју ал тер на ти ву.

На лич ном пла ну на про сто си ја те од енер ги је и за до вољ ства. Парт не ру то и те ка ко при ја. Да нас је по не де љак, ка да тре ба за по че ти по сао. За то вам је по тре бан до бар, ам би ци о зан и по зи ти ван мо тив.

Не ко је да ле ко, али не пре ста је да ми сли на вас и да се тру ди у ва шу ко рист. Мо же вам по ве ћа ти при хо де или ути ца ти на ваш по сао. По ве ди те ра чу на о свом здра вљу и угро жа ва ју ћим окол но сти ма.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Сун це је упра во ушло у ваш знак и до не ло вам до дат ну енер ги ју. Уко ли ко сте жељ ни парт не ра, пра во је вре ме да по тра жи те сво ју ја чу по ло ви ну. Мо же те ка ко хо ће те, па ужи вај те у ле по ти и љу ба ви.

Ју пи тер се вра ћа на сво ју по чет ну по зи ци ју, што на гла ша ва си ту а ци ју ко ја по сто ји и тра је већ ду же. Да кле, учвр сти те сво ју по зи ци ју и за вр ши те за по че те ак тив но сти. Ис пу ни те пла ни ра не про јек те.

У ка ри је ри сте ста бил ни и ни ко вам ни шта не мо же. С дру штвом је већ са свим дру га при ча. Ту се при чу вај те ра зно ра зних жа о ка и сми шље них про во ка ци ја. То би се мо гло од ра зи ти на љу бав ни од нос.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

На рад ном ме сту је при лич но ди на мич на и зна чај на си ту а ци ја. Во ди те ра чу на и о оно ме што се не ви ди, о че му се ћу ти и пре ћут ку је. Са вез с од ре ђе ним му шким ауто ри те том је по во љан.

Вре ме ле ти, по пут се вер них ве тро ва, не оста вља ју ћи ни шта иза се бе. Да кле, про пу ште не шан се се не вра ћа ју, и ни је тач но да ни ка да ни је ка сно. Бу ди те све сни оно га што вам је ис пред но са.

Зи ма зи ми све ви ше и све бли же. До бро се обуј те и обу ци те, за шти ти те гла ву ка пом или ше ши ром и са чу вај те осмех, уз ду жну дис тан цу пре ма све му и сви ма. Јер, ни шта ни је ва жни је од ста ња све сти.

TRI^-TRA^

Спас и покајање V REMENSKA

Мало

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 15 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 17 Niш

Аме рич ка глу ми ца Ми шел Мо на ган от кри ла је сво ју ве ли ку жи вот ну по бе ду: из ле чи ла се од ра ка ко же. Тек не де љу да на пре оче ве смр ти Ми шел је са зна ла да он има рак. На кон што је при ме ти ла чу дан мла деж на но зи, Ми шел је на на го вор су пру га Пи те ра Вај та оти шла од мах у бол ни цу, али ве сти ни су би ле до бре. Ми шел је ди јаг но сти ко ван рак ко же и мо ра ла је на опе ра ци ју. Глу ми ца је има ла сре ћу што је рак био у по чет ном ста ди ју му и ни је се про ши рио. Не ду го на кон опо рав ка 2008. го ди не ро ди ла је де вој чи цу Ви лоу Ке трин. - Де сет го ди на не ми ли це сам пу ши ла. Да нас се ка јем због свих сво јих по ро ка. На дам се да ће се мо ја плу ћа опо ра ви ти од хи ља де ци га ре та ко је сам по пу ши ла - ре кла је 35-го ди шња зве зда фил мо ва „Из вор ни код” и „Тер мин”.

PROGNOZA

Evropa

тоПлије

Madrid

НОВИ САД: Мало топлије и променљиво облачно уз краткотрајне сунRim чане интервале. Мала је шанса за слабу кишу. Југоисточни ветар у појачању. Притисак изнад нормале. Минимална температура 7 степени, а London максимална до 15. ВОЈВОДИНА: Променљиво облачно уз могућу каткотрајну кишу, пре Cirih свега у западним пределима Војводине. Ветар умерен југоисточни, у јуBerlin жном Банату појачан. Притисак изнад нормале. Минимална температура од 5 до 9 степени, а максимална од 13 до 15. Beч СРБИЈА: Мало топлије и променљиво облачно уз могућу повремену Varшava кишу, пре свега у јужним, централним и западним пределима. Ветар умерен југоисточни у поморављу и подунављу, у јужном Банату појачан. ПриKijev тисак изнад нормале. Минимална температура од 4 до 9 степени, а максиMoskva мална од 11 у Тимочкој Крајини до 17 на југу и југозападу Србије. Прогноза за Србију у наредним данима: У уторак сунчаније, али уз јак Oslo југоисточни ветар у поморављу и подунављу. У среду, четвртак и петак хладније и даље веома ветровито. Биће суво. На западу Србије мало то- St. Peterburg плије, а на истоку хладније. Тимочка Крајина ће бити најхладније подручје. Atina БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Биометеоролошке прилике ће бити нешто повољније за већину хроничних болесника. Кардио и цереброваскуларним болесницима се препоручује да редовно узимају терапију. Метеоропатске реакције у форми главобоље и нервозе најизраженије ће бити у кошавском подручју. У саобраћају је потребно повећање пажње.

17 21 17 9 12 12 10

VIC DANA Во зи пла ву ша џип и га зи све пред со бом. За у ста ви је по ли ци ја: - Је сте ли нор мал ни?! Пре га зи ли сте 12 љу ди! - Из ви ни те, а ко ли ко је до зво ље но? пи та пла ву ша.

10 5 5 10 22

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

114 (-31)

Slankamen

214 (-19)

Jaшa Tomiћ

Apatin

184 (-34)

Zemun

256 (-6)

Bogojevo

172 (-32)

Panчevo

280 (-2)

Smederevo

456 (2)

Baч. Palanka 191 (-35) Novi Sad

186 (-28)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA N. Kne`evac

148 (2)

S. Mitrovica

64 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

217 (1)

Beograd

208 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

200 (-16)

NERA

Hetin

60 (-2)

SAVA

-8 (2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja