Dnevnik 24.novembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 24. NOVEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22910 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PAORSKI PROTESTI U SOMBORU

Otvarawe Pandorine kutije na dr`avnoj zemqi str. 6

NASLOVI

KAMPAWA NOVOSADSKOG DOMA ZDRAVQA PROTIV DROGE

Politika 2 Ma|arska podr`ava ubrzan put Srbije ka EU 3 [utanovac siguran uz Tadi}a

Ekonomija 4 Ukida se porez na mobilne telefone 5 Novi lov na ekstraprofitere

SRPSKA ENCIKLOPEDIJA

Kwiga nad kwigama

Poqoprivreda 6 Posle [ari}a sviwska kuga

str. 22

Novi Sad 9 I ova zima bez grejawa po utro{ku?

9 Kupci stanova ostali kratkih rukava

Vojvodina 11 Septi~ke jame dra`e od kanalizacije 13 Maloletnu decu terao na oralni seks?

13 Sedam godina za {est hitaca iz „magnuma”

Reporta`e 14 [trudla i }evapi za britanskog imperatora

Foto: S. [u{wevi}

Crna

„Ne” ~uva `ivot str. 8

NOVI SPOMENICI

Bista Ferenca Fehera

str. 8

Dru{tvo 15 Droga nije tabu-tema

Obla~no i hladno

Najvi{a temperatura 7 °S

MADA JE GOTOVO CEO GRAD POKRIVEN VIDEO NADZOROM

Za{to kamere ne pla{e varvare

PRODAJA FUDBALERA

Tu`ilac jo{ meri Cecu

str. 7

SPORT

str. 12

str. 16 – 21 POSLE IZVOZNE DOZVOLE MINISTARSTVA POQOPRIVREDE

SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

ODBOJKA[I VO[E BIJU BITKU S FRANCUZIMA

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

E~anski {aran opet u Evropi str. 6

2

POLITIKA

sreda24.novembar2010.

DNEVNIK

BRAMERC NAPISAO IZVE[TAJ ZA SAVET BEZBEDNOSTI

Pohvale i nezadovoqstvo zbog begunaca Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc naveo je u najnovijem izve{taju Savetu bezbednosti UN da Srbija izlazi u susret zahtevima tog suda, ali da je potrebno da iskazana voqa Beograda za pronala`ewe i hap{ewe Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a dobije konkretne rezultate. „Napori Srbije da se

prona|u dvojica preostalih begunaca ostaju problemati~ni. To je najva`niji aspekt obaveze Srbije da sara|uje s Kancelarijom tu`ioca“, navodi se u najnovijem Bramercovom polugodi{wem izve{taju, u koji je Tanjug imao uvid.

Izve{taj glavnog ha{kog tu`ioca }e, kako je najavqeno, biti

razmotren pred Savetom bezbednosti UN 6. decembra. Po tom dokumentu, u posledwih {est meseci je bilo malo konkretnih rezultata, i pored iskazane opredeqenosti vlasti Srbije za hap{ewe dvojice preostalih ha{kih optu`enika. „Vi{e nedostataka u na~inu na koji se vr{i istraga moraju pod hitno biti otklowe-

ni“, navodi Bramerc. On je u izve{taju istovremeno pohvalio srpske vlasti zbog spremnosti za saradwu s Kancelarijom tu`ioca, {to }e, po wegovim re~ima, i u budu}nosti biti od kqu~ne va`nosti za zavr{etak teku}ih su|ewa i `albenih postupaka pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju.

Holandija ~eka leto – @elimo da srpske vlasti u~ine sve kako bi uhapsile ha{ke begunce Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a, i to je pozicija svih ~lanica Evropske unije – rekao je ministar inostranih poslova Holandije Uri Rozental u razgovoru za Doj~e vele, i istakao da }e rasprava o Srbiji unutar EU biti otvorena tek

sredinom 2011. godine. – Tu`ilac Ser` Bramerc je sam rekao da srpske vlasti do sada nisu u potpunosti sara|ivale u tom pravcu i to je i na{a pozicija.

Po wegovim re~ima, svih 27 ~lanica EU su se dogovorile da Srbija mora u potpunosti da sara|uje s Tribunalom pa se moraju

sa~ekati jo{ najmawe dva Bramercova izve{taja da bi se imala kompletna slika o tome kakva je situacija.

– Evropska komisija ne bi trebalo da donosi nove korake u pravcu evrointegracija Srbije pre leta 2011. godine – poru~io je Rozental.

Ma|arska podr`ava ubrzan put Srbije ka EU Ma|arska, koja od 1. januara preuzima predsedavawe Evropskom unijom, podr`a}e ubrzan put Srbije ka EU, saop{tili su ju~e u Beogradu kopredsednici Zajedni~ke komisije Srbije i Ma|arske Bojan Pajti} i @olt Be~ei. Pajti} je, nakon dvodnevnog sastanka, kazao novinarima da je Ma|arska zna~ajan politi~ki, ali i ekonomski partner Srbije, te da je u posledwih nekoliko godina investirala oko 380 miliona dolara i da je uvek me|u deset najzna~ajnijih spoqnotrgovinskih partnera Srbije. On je kazao da su na dvodnevnom sastanku dogovorili ja~awe infrastrukture i veza izme|u dve zemqe, i u tom smislu naveo da je doneta odluka da se ubrza izrada dokumentacije za prugu Beograd–Budimpe{ta.

Pajti} je kazao da je dogovoreno i da zajedno insistiraju na

tome da Tisa kao me|unarodna reka bude plovna. Ma|arska je predlo`ila da u okvir dunavske strategije budu ukqu~eni i

projekti koji se odnose na mala i sredwa preduze}a, {to je za Srbiju, kako je rekao, prihvatqivo. Pajti} je kazao i da }e

u~initi sve {to je u wihovoj mo}i da privuku investitore iz Ma|arske, i dodao da su prednosti Srbije poreski sistem, sporazumi o slobodnoj trgovini i kvalifikovana radna snaga.

Kopredsednik komisije iz Ma|arske @olt Be~ei je kazao da se razmatra mogu}nost izgradwe industrijskog parka na granici Rumunije, Srbije i Ma|arske. On se zalo`io za intezivirawe saradwe i u preduzetni{tvu i u oblasti ulagawa, i dodao da o~ekuje da za vreme predsedavawa Ma|arske EU bude usvojena dunavska strategija.

– Dunav nije samo reka kojom plove brodovi ve} i simbol vrednosti Sredwe Evrope – kazao je on.

Kako je najavqeno ju~e, ma|arski premijer Viktor Orban }e za nekoliko dana posetiti Srbiju.

STIGLA OSTAVKA FUNKCIONERA LDP-a SLOBODANA MARA[A

Vratio poslani~ki mandat stranci, ali...

Ostavka visokog funkcionera LDP-a Slobodana Mara{a i zvani~no je ju~e konstatovana u Skup{tini Srbije. Ostavka je predata u ponedeqak posle podne i zavedena u 16.35 ~asova, Administrativni odbor se sastao ta~no 24 sata nakon toga, a sada je na LDP-u da predlo`i novog narodnog predstavnika iz svojih redova. U toj stranci tvrde da je Mara{ i daqe ~lan LDP-a, ali kada je u ruke parlamentaraca stigao tekst ostavke, po~ela je i sumwa u spekulacije o tome da }e Mara{ mo`da pre}i u tabor G17 plus, kako se {u{kalo u kuloarima. „Na osnovu ~lana 102, stav 2 Ustava Srbije i Ugovora o me|usobnim pravima i obavezama, podnosim neopozivu ostavku na mandat poslanika u Skup{tini Srbije. Saglasno mojoj ostavci i prestankom mandata narodnog poslanika, potrebno je da u skladu s va`e}im zakonskim propisima moj poslani~ki mandat dodelite licu s izborne liste ’LDP – ^edomir Jovanovi}’“, stoji u papiru koji je svojeru~no li~no potpisao Slobodan Mara{.

Na sednici AO-a poslanik LDP-a Nenad Mili} samo je

ostavci, istovetan je s tekstom koji je nedavno podnela nekada{wa poslanica G17 plus, sada dr`avna sekretarka Sne`ana Stojanovi}Plav{i}“.

sam Mara{ rekao“. Ujedno, on je saop{tio da Mara{ ostaje i daqe ~lan LDP-a, po{to se „nisu desile nikakve politi~ke nesuglasice, prosto, re~ je o nekim porodi~nim stvarima i ostavi}u wemu da se o tome izjasni“.

– Po{tova}emo granicu onoga {to je on rekao, nemamo ni najmawih nesporazuma – tvrdi

Kada je u ruke parlamentaraca stigao tekst ostavke, po~ela je i sumwa u spekulacije o tome da }e Mara{ mo`da pre}i u tabor G17 plus

prokomentarisao, kako rekao „radi javnosti“, da ne zna „s kime je Mara{ imao ugovor, on je ~lan poslani~kog kluba LDP-a, mi nemamo nikakav ugovor o me|usobnim pravima i obavezama“.

Nezvani~no, dobro obave{teni izvori iz LDP-a istakli su da „prvi pasus kako stoji u

Retkost Retko se de{ava da poslanik „svojevoqno“ vrati mandat. Osim Mara{a, to je nedavno u~inio Goran Cvetanovi}, koji je uzeo mandat SRS-a i sutradan ga vratio, nakon {to je obnarodovao prelazak u SNS, a parlament je 2006. godine napustio i poslanik DSS-a \or|e ^ukvas, vrativ{i mandat stranci.

Funkcioner G17 plus Vlajko Seni} tvrdi da nema informaciju o Mara{evom prelasku u wihov tabor.

– S Mara{em sam razgovarao godinama na razne teme, ali ne o wegovom prelasku u G17 plus – ka`e Seni}.

Sa skup{tinske govornice, Mara{ je bio jedan od naj`e{}ih kriti~ara potpredsednika Vlade i ministra privrede Mla|ana Dinki}a. U skup{tinskim kuloarima ju~e se pri~alo da Mara{ u poslani~ki klub nije dolazio posledwih petnaestak dana. Kako ina~e tvrde u LDP-u, wihovi poslanici nemaju deponovane blanko ostavke.

Kako je u izjavi novinarima istakao poslanik LDP-a Slobodan Andri}, u pitawu su „li~ni porodi~ni razlozi, kao {to je i

Andri}. – On je preksino} objavio da je podneo taj papir, nas je obavestio pro{le nedeqe, ali o~ekivali smo da jo{ razmisli i poku{a da na|e neki prostor, ali, na`alost, to nije bilo mogu}e. Ja sam s wim u dobrim kontaktima i privatno i ovako i ne bih `eleo to da komentari{em.

Ne radi se ni o kakvom politi~kom sukobu, niti li~nom, prosto, on ima neke druge planove i neke druge muke. Mi mu `elimo mnogo uspeha. Takav je `ivot, {ta da radimo, on je bio jedan od na{ih poslanika koji se na neki na~ni profilisao, ali na`alost, nije u mogu}nosti da to vi{e isprati i prinu|eni smo da tog poslanika zamenimo.

Andri} napomiwe da }e LDP „odlu~iti u najkra}em mogu}em roku, ra~unali smo na to da }e se Mara{ predomisliti, pa nismo jo{ odredili zamenu“.

S. Stankovi}

POSLANI^KE TEME

Od Cvetkovi}a boqeg nema Skup{tina Srbije ju~e je po~ela raspravu o predlogu rebalansa buxeta za ovu godinu. Sve stranke vladaju}e koalicije podr`a}e ovaj zakon, me|u wima i LSV i SVM. Lider LSV-a Nenad ^anak saop{tio je da }e poslanici te stranke glasati „za“ rebalans buxeta i za buxet u celini.

– Razlog je veoma jednostavan: neglasawe za buxet zna~e ru{ewe Vlade, ta nestabilnost u dr`avi u ovom trenutku nikome ne ide u prilog – obja{wava ^anak. – Zbog toga Liga mora pokazati ozbiqnu dozu odgovornosti, koja se sada i u ovom trenutku dokazuje podr`avawem ove, na moju veliku `alost, najboqe vlade koju Srbija u ovom trenutku mo`e imati. Mi se, naravno, ne sla`emo s tim da veli-

~ina buxeta Vojvodine bude uslovqavana na bilo koji na~in Ustavom, iz jednostavnog razloga {to je to ve{ta~ko ograni~ewe, koje je potpuno besmisleno. Ali, to je pitawe ustavnog odnosa prema Vojvodini i ustavnog odnosa prema autonomiji i decentralizaci-

ji cele dr`ave. Upravo zbog toga, bez ustavnih promena – a to je ono za {ta se LSV zala`e – nije uop{te mudro govoriti o bilo kakvoj mogu}nosti su{tinske promene.

Fali sedam milijardi Poslanik Saveza vojvo|anskih Ma|ara Balint Pastor izjavio je ju~e da }e ta stranka podr`ati predlog rebalansa, iako nije zadovoqna izdvajawima za Vojvodinu i lokalne samouprave.

– Smatram da ovaj dokument nema preveliki zna~aj jer }e biti primewivan samo posledweg meseca.

Vidim {anse, s obzirom na ovu ~iwenicu, da podr`imo ovaj rebalans – rekao je Pastor, najavquju}i da SVM „sigurno ne}e podr`ati buxet za slede}u godinu, ako bude sli~an predlo`enom rebalansu“.

Po Pastorovom uverewu, predlo`eni rebalans je „protivzakonit kada je u pitawu finansirawe lokalnih samouprava i protivustavan po pitawu finansirawa Vojvodine“. Po ra~unicama koje je izneo, „nedostaje vi{e od sedam milijardi dinara da bi predlog rebalansa bio u skladu s Ustavom Srbije“. On je upozorio na to da deficit u rebalansu nije visok i da SVM „vi{e zabriwava {to taj dokument nije u skladu s najvi{im pravnim aktom dr`ave“.

Nova zadu`ewa Izglasavawem 36 zakona i drugih akata poslanici republi~kog parlamenta zavr{ili ju~e ~etvrtu sednicu jeseweg zasedawa, koja je po~ela 14. oktobra.

Poslanici su usvojili i dva zakona kojima se dr`ava zadu`uje kod deset komercijalnih banaka za ukupno 250 miliona evra za finansirawe buxetskog deficita, kao i Zakon o davawu garancije Srbije u korist Sosijete `eneral banke i Unikredit banke po zadu`ewu „Jat ervejza“, od kojih }e dr`ava uzeti dugoro~ni kredit od 51,5 milion evra.

Ratifikovano je 14 me|udr`avnih sporazuma i drugih akata Srbije i drugih zemaqa. Izme|u ostalog, ratifikovan je i Okvirni sporazum vlada Srbije i Kine o obezbe|ivawu koncesionalnog

zajma Srbiji od 205 miliona kineskih juana.

Usvojene su i izmene Zakona o zdravstvenoj za{titi, koje }e zdravstvenim radnicima omogu}iti da obavqaju dopunski rad u privatnoj praksi do tre}ine punog radnog vremena, kao i Plan razvoja zdravstvene za{tite.

Parlamentarci su usvojili i izmene tri zakona, po kojima }e sedi{te Nacionalne slu`be za zapo{qavawe biti preme{teno u Kragujevac, Agencije za osigurawe i finansirawe izvoza iz Srbije u U`ice, a Fonda za razvoj u Ni{. Poslanici republi~kog parlamenta usvojili su sedam zakona iz oblasti `ivotne sredine, Zakon o transportu opasnog tereta, kao i Zakon o zadu`binama i fondacijama.

Podse}awe Usvojen je i Zakon o Prostornom planu, kojim su utvr|ene dugoro~ne osnove organizacije, ure|ewa i kori{}ewa prostora Republike Srbije, u ciqu usagla{avawa ekonomskog i socijalnog razvoja s prirodnim, ekolo{kim i kulturnim potencijalima i ograni~ewima na wenoj teritoriji.

Ovaj dokument va`i}e u narednih deset godina. „Za usvajawe amandmana na Prostorni plan potrebno je najmawe 126 glasova“, barem desetak puta je ponovila predsednica parlamen-

ta ju~e tokom izja{wavawa narodnih poslanika, podse}aju}i parlamentrace iz vladaju}e koalicije na to da je svaki pritisak na „zeleni“ taster dragocen ako je u sali „tesnih“ 128 poslanika.

Tako je, izme|u ostalog, usledilo podse}awe na to kada su prihva}eni amandmani koje je podneo poslanik SRS-a Aleksandar Martinovi}, ali i poslanici SVM-a, koji su tek nakon {to je Vlada prihvatila wihov predlog, „pristali“ da glasaju za Prostorni plan.

Jorgovankina fascikla Potpredsednica SNS-a Jorgovanka Tabakovi} stigla je ju~e u parlament nose}i torbu te{ku desetak kilograma, u kojoj su materijali neophodni za diskusiju o rebalnsu buxeta i paketu ekonomskih propisa.

– Obavezno nosim i ise~ke iz novina, intervjue zvani~nika vlasti, da im poka`em ako slu~ajno

ka`u „tako ne{to nisam nikada izjavio“ – obja{wava nam poslanica napredwaka.

Na na{e pitawe ima li u torbi mo`da nekih papira od kojih bi predstavnike vlasti mogla „zaboleti glava“, Jorgovanka Tabakovi} zagonetno je rekla da su „nalozi iz trezora i spisak neplati{a poreza u posebnoj fascikli“.

Istopio se kvorum Sednica Administativnog odbora na kojoj je trebalo da bude utvr|en Predlog skup{tinskog buxeta za 2011. godinu, odlo`ena je nakon dva sata rasprave zbog nedostatka kvoruma za danas.

Predlogom skup{tinskog buxeta

za 2011. godinu predvi|eni su rashodi od 1,81 milijarde dinara, od ~ega je za tro{kove skup{tinskih slu`bi predvi|eno 1,05 milijardi dinara a za potrebe poslanika oko 763,6 miliona.

S. Stankovi}

DEMOKRATE KRENULE U LOBIRAWE ZA POTPREDSEDNI^KA MESTA

[utanovac siguran uz Tadi}a U Sekretarijat DS-a, kako „Dnevnik“ saznaje, jo{ uvek nije stigla nijedna kandidatura za neko od pet potpredsedni~kih mesta, koliko ih je u utakmici na izbornoj Skup{tini demokrata zakazanoj za 18. decembar.

Kandidata ima vi{e, ali je pitawe ko }e biti izabran jer je broj igra~a u stranci ve}i od broja foteqa uz predsednika Borisa Tadi}a, koji je i ovaj put jedini kandidat za lidera demokrata iz Krunske. Do sada se je, s podr{kom koju ima u Vojvove} bila na ovoj visokoj strakao pretendenti pomiwu aktudini, stoprocentno obezbe|en na~koj funkciji. elni potpredsednici Du{an Peprolaz u finalu izbora za naj[ef srpske diplomatije i trovi}, koji je i zamenik predvi{e strana~ke funkcije u DS~lan Predsedni{tva DS-a Vuk sednika, Dragan [utanovac i u. Za sada se jedino ne ogla{ava Jeremi}, kako „Dnevnik“ saznaBojan Pajti}.

Du{an Petrovi}, koji je poje, tako|e je krenuo u lobirawe „Dnevniku“ je potvr|eno da }e sledwe tri godine, kada je otiza svoju kandidaturu. Jeremi} je, se ministar odbrane Dragan [u{ao s mesta ministra pravde, od po nekim izvorima, Tadi}ev fatanovac sigurno kandidovati za Tadi}a dobio zadatak da se bavi vorit, no pitawe je kako }e se potpredsednika i o~ekuje da }e strankom, ali je i tada svoj naokon~ati wegova igra za potwegovo ime ista}i predsednika jer na{i veliki broj op{tinizvori tvrde da ima [ef srpske diplomatije i ~lan skih odbora DS-a iz mnogo oponenata mePredsedni{tva DS-a Vuk Jeremi}, cele Srbije. [uta|u demokratama, bar kako „Dnevnik“ saznaje, novac smatra da je u vrhu. No, ovim polobira za svoju kandidaturu svojim radom u tezom Jeremi}a, koji stranci i u Vladi je krenuo u prikluSrbije opravdao poverewe stup rezervisao samo za „odapqawe podr{ke, stavqena ta~ka stranke i da }e u izbornom debrane“ medije. Potpredsednica je bar na one medijske spekulamokratskom decembru biti poDS-a Vida Ogwenovi} odlaskom cije, pokrenute iz raznih kuhinovo izabran za potpredsednika u diplomatske ambasadorske vowa, o tome ho}e li „kosovski miDS-a. de vi{e nije u igri, i neizvesno nistar“ u}i u veliku trku za jedno od pet potpredsedni~kih mesta DS-a ili ne. Tu je i gradonaTim pobe|uje usamqene strelce ~elnik Beograda i ~lan PrededVeoma bitan detaq izbora u DS-u je da oni za najvi{e funkcini{tva DS-a Dragan \ilas, koje nikada nisu pojedina~na trka, {to, kako tvrde u ovoj stranci, ji je, kao i Jeremi}, novopridopoja~ava poziciju svakog kandidata, i usamqeni strelci u star{ao u dru{tvu demokrata, za tu ulaze u „drugu ligu“. razliku od ostalih koji su „ve– Ko uspe da se dogovori da u|e kao tim i kao takav iza|e pred terani“ stranke. \ilas je u stranku, ima mnogo ve}e {anse. S mawim su oni koji ostaju van onom dru{tvu koje analiti~ari ovog tima – obja{wavaju u vrhu DS-a. nazivaju „jako ambicioznim“, a ovih dana u igri su neke spekulacije o tome da mu je predlo`eOn je sigurni drugi kandidat je koja }e dama biti izbor demono „da se ne kandiduje, {to je jer je premijer Vojvodine Bojan krata: portparolka DS-a Jele\ilas odbio“.

Pajti} u javnost jo{ pro{log na Trivan, {efica poslani~Medijskih spekulacija na tu decembra najavio da }e opet bikog kluba ZES-a u Skup{tini temu bilo je mnogo posebno s ti u izbornoj igri. S obzirom Srbije Nada Kolunxija ili aspekta da je Jeremi} Tadi}ev na to da je i Statutom DS-a potpredsednica parlamenta i favorit, ali je pitawe da li }e predvi|eno da jedan potpredsednekada{wa „~eli~na ledi“ Voji ovoga puta predsednik zale}i nik bude iz Pokrajine, Pajti}u vodine Gordana ^omi}, koja je kao onda kada se odlu~ivalo o

tome ko }e do}i na mesto premijera.

Kako saznajemo, slede}e nedeqe bi trebalo da se oglasi GO DS-a Beograda, kada }e mnoge stvari biti izvesnije.

Davati prognoze sada, kada je me|u demokratama uzavrelo pitawe ko }e biti izabran jer je broj igra~a ve}i od broja foteqa, bilo bi kao za}i u minotaurovski lavirint, kao i o pitawu ko je zapravo do sada u{ao u trku i obezbedio podr{ku.

– Ja o tome ne}u da dajem nikakvu izjavu do 3. decembra jer je takav dogovor postignut na Organizacionom odboru za pripremu Skup{tine stranke – rekao je za na{ list predsednik IO DS-a Marko \uri{i}.

Vojvo|ani krajem nedeqe izlaze s kandidatima „Dnevnik“ saznaje da }e PO DS-a Vojvodine krajem ove nedeqe iza}i s listom kandidata koje podr`avaju od predsednika, pet potpredsednika do ~lanova Nadzornog odbora DS-a. Dogovor u DS-u je da to sinhronizovano urade pokrajinska i beogradska organizacija stranke, tako da }e lista koju podr`ava Beograd biti istaknuta ve} po~etkom slede}e nedeqe.

Na pitawe da li je, kako neki tvrde, ve} stigla Jeremi}eva kandidatura, \uri{i} je ponovio da nikakve izjave do pomenutog datuma ne}e davati.

Ina~e, kandidat za fotequ uz predsednika Tadi}a mora sakupiti za Skup{tinu stranke podr{ku najmawe deset op{tinskih odbora ili podr{ku ve}ine u Glavnom odboru DS-a. Ovo drugo je, kako tvrde u vrhu DS-a, „obilazni put“, a tako istaknuti kandidati su „druga liga“ za izbore.

D. Milivojevi}

Stanti}: Mogu} URS, ali ne skoro Predsednik Pokrajinskog odbora G17 plus Tomislav Stanti} izjavio je da postoji mogu}nost da u Skup{tini Vojvodine bude osnovan novi poslani~ki klub – Ujediweni regioni Srbije, ali da nije realno da se to desi uskoro.

– Takva mogu}nost postoji i u Skup{tini Vojvodine, u svakom slu~aju, ali nije realno da to bude u nekom kra}em roku – kazao je Stanti} za na{ list uo~i sednice pokrajinskog parlamenta zakazane za sutra, i dodao da ne mo`e licitirati time

kada bi se tu osnivawe poslani~kog kluba URS-a moglo desiti, ali da je o tome bilo razgovora s predstavnicima grupa gra|ana.

Naime, politika Ujediwenih regiona Srbije – saveza G17 plus, drugih partija i udru`ewa gra|ana, jeste da svuda gde je to mogu}e i gde postoje wihovi predstavnici, osnivaju zajedni~ku grupu u skup{tinama.

G17 plus u Skup{tini Vojvodine ima svoj klub od {est poslanika.

U Skup{tini Vojvodine su i nekoliko poslanika grupa gra|ana iz Vr{ca, Bele

Crkve, Plandi{ta i Srbobrana, svi izabrani po ve}inskom izbornom sistemu. Banatska trojka pomenutih poslanika je u klubu sa SPS-om i PUPS-om, dok je poslanik iz Srbobrana s demokratama.

Jedan od wih, Dragan Donevski iz Plandi{ta, poslanik GG “Mi mo`emo, mi ho}emo – Zoran Vorkapi}”, ka`e da wega niko nije zvao na razgovor, ali da je “bilo nekih kontakata preko predsednika op{tine Plandi{te”.

S. N.

REKLI SU

Zukorli}: Tadi} nas ignorisao

Filipovski: Vlast nema viziju

Me{ihat Islamske zajednice u Srbiji, kojim rukovodi glavni muftija Muamer Zukorli}, izrazio je ju~e zabrinutost zbog posete predsednika Srbije Borisa Tadi} Novom Pazaru, poru~iv{i da }e IZ ostati dosledan borbi za sva prava muslimana. Tadi}u je upu}ena kritika zbog, kako je saop{tio Me{ihat, "nedr`avni~kog i diskriminatorskog" pona{awa.

"Posetu ovom delu Sanxaka predsednik je zapo~eo okupqawem u Petrovoj crkvi u prisustvu bo{wa~kih ministara u Vladi Srbije. Posetom crkvi i ignorisawem IZa na prostoru s ve}inskim muslimanskim stanovni{tvom, nedvosmisleno se potvr|uje da vi{egodi{wa diskriminacija nad Bo{wacima i muslimanima ima podr{ku do samog vrha dr`avne vlasti", pi{e u saop{tewu.

Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski izjavila je ju~e da je dolazak evropskog komesara za pro{irewe [tefana Filea dobra stvar za Srbiju, ali da ne zna kako }e mu vladaju}a koalicija objasniti lo{e stawe u dr`avi.

– U Srbiji ne postoji vladavina prava, dok wen predsednik, u suprotstavqawu tajkunima, neuspelo imitira Vladimira Putina – ocenila je Dubravka Filipovski na konferenciji za novinare.

Ona je naglasila da NS ne}e glasati za rebalans buxeta jer smatra da on mo`e imati samo negativne posledice.

– Vlast nema nikakvu viziju – istakla je ona, i ponovila da NS tra`i vanredne parlamentarne izbore jer je to jedino re{ewe da dr`ava kona~no "stane na noge".

[abi}: Kako otvoriti tajne dosijee Poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi} izjavio je ju~e da pre dono{ewa zakona o postupawu s dosijeima tajnih slu`bi biv{eg re`ima u Srbiji treba utvrditi koliki su administrativni i materijalni resursi potrebni za sprovo|ewe tog dokumenta. On smatra da je potrebno i da dr`ava iska`e "spremnost da se ti resursi zaista obezbede i stave u tu funkciju".[abi} se ju~e sastao s direktorom u nema~kom povereni{tvu za rukovawe tajnim dosijeima [tazija Berndom Floratom.

– U jednom trenutku u nema~kom povereni{tvu bilo je zaposleno ~ak 3.500 qudi. ^ak i danas, kada je veliki deo problema re{en, u toj ustanovi je pribli`no 2.000 qudi s buxetom od oko 100 miliona evra – kazao je [abi}.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

sreda24.novembar2010.

3

PREDSEDNIK ODBORA AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE ^EDOMIR ^UPI]

Nije dr`ava crkva da tra`i milosr|e

Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije ^edomir ^upi} smatra da su pozivi na solidarnost predsednika Srbije Borisa Tadi}a upu}eni doma}im tajkunima pogre{ni "jer dr`ava nije hri{}anska crkva ili zajednica koja treba da tra`i milosr|e". ^upi} je u izjavi za "Dnevnik", povodom javne polemike koju je predsednik Srbije ve} u nekoliko navrata poveo s kontoverznim srpskim biznismenima, ocenio da dr`ava treba da donese zakon o poreklu imovine na osnovu kojeg bi se presipitalo kako su sticana enormna bogatstva u periodu kad je najve}i broj gra|ana Srbije siroma{io.

– Ne treba dr`ava nikog da poziva na milosr|e. To dr`ava niti mo`e niti treba da radi.

To mo`e da radi crkva, ili neka udru`ewa gra|ana. Uostalom, za{to bi neko bio milosrdan?

Dr`ava treba da stvori zakonske preduslove i da ispita kako je nastala imovina tajkuna, legalno ili nelegalno – istakao je on.

Komentari{u}i najave o mogu}em ponovnom uvo|ewu poreza na ekstraprofit za bogata{e, ^upi} je kazao da se on ne napla}uje na legalne poslove ve} na takozvane povoqne uslove.

– Ako je, na primer, do{lo do su{e koja je zna~ajno smawila poqoprivredne prinose, a neko je uspeo da obezbedi uvoz i podigne cenu poqoprivrednih proizvoda, onda se tu mo`e tra`iti naplata poreza na ekstraprofit. Ne mo`e se napla}ivati na nelegalnost – podvla~i na{ sagovornik.

Naime, predsednik Srbije ovih dana je po tre}i put pozvao tajkune da deo svog bogatastva ustupe dru{tvu. Tadi} je, me|utim, povodom opaski biznismena Milana Beka da bi bogati qudi iz Demokratske stranke "svojim primerom trebalo da poka`u vra}awe dela bogatstva", kazao da ne zna na koga je Beko mislio, ali je poru~io i da za bogata{e "ne bi bilo korisno" da ga prozivaju. ^edomir ^upi} smatra da se ova poruka predsednika Srbije bogata{ima ne mo`e truma~iti kao pretwa ve} upozorewe na to da se "ne pozivaju na wega u ne~emu u ~emu on ne u~estvuje".

– Me|utim, sve te izjave, optu`be ili upozorewa, javna prepucavawa..., sve je to pogre{no.

Vlast ima mehanizme da to pitawe re{i tako {to }e preispitati kako su sticana ta bogatstva – navodi ^upi}.

On smatra da bi, umesto pozivawa tajkuna na solidarnost, Vlada Srbije morala izneti predlog zakona o poreklu imovine, koji bi se odnosio na period od 1992. godine, "kada su po~ele velike uzurpacije, s raspadom SFRJ", do danas. Naveo je

i da bi se po "spisku koji je napravila me|unarodna zajednica, ispitivalo poreklo bogatstva oko 300 qudi, koji su stekli najve}e, a posle toga bi i ostali do{li na red".

Na pitawe ko ipak snosi ve}u odgovornost za enormno boga}ewe pojedinaca u tom, ali i kasnijem periodu, da li oni koji su koristili odre|ene povlastice ili, pak, predstavnici vlasti koji su im te povlastice omogu}ili, ^upi} je rekao da odgovornost treba da bude podjednaka.

– Pa, zakoni i uredbe koje su donosile vlade tokom devedesetih godina pro{log veka dovodile su gra|ene u neravnopravan polo`aj. I to, naravno, treba presipitati. Odgovornost tre-

SPO podr`ava Tadi}ev poziv – Srpski pokret obnove podr`ava inicijativu predsednika Srbije Borisa Tadi}a kojom je pozvao tajkune na solidarnost u te{kim vremenima, posebno one koji su se obogatili devedesetih godina pro{log veka – izjavio je ju~e poslanik te stranke @ika Gojkovi}.

Govore}i o eventualnoj rekonstrukciji Vlade, Gojkovi} je na konferenciji za novinare u Skup{tini Srbije rekao da "nikakva strana~ka kombinatorika ili trgovina ne}e biti ispred interesa gra|ana", i da }e u~initi sve da dr`avni rashodi i administracija budu mawi. On je podsetio na to da je SPO na nedavnoj sednici Predsedni{tva doneo odluke o prioritetima stranke u narednom periodu, me|u kojima su zalagawe za evroatlantske integracije zemqe, su{tinska decentralizacija, koja bi ukqu~ila promenu izbornog zakona i Ustava, kao i vra}awe imovine lokalnim samoupravama. On je naveo da }e se SPO i daqe zalagati za dono{ewe zakona o restituciji i o otvarawu tajnih dosijea. ba da snose i oni koji su se bogatili rade}i ne{to nelagalno, ali i predstavnci vlasti koji su im to omogu}ili – istakao je ^upi}.

B. D. Savi}

Vlada du`na za grejawe i zemqi{te Vlada Srbije je, rebalansom buxeta, predvidela dodatne 2,64 milijarde dinara za izmirewe dugova buxetu Beograda po osnovu naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta i jo{ 370,3 miliona za pla}awe dugova republi~kih organa i organizacija toplanama, ili ukupno 3,01 milijarde dinara.

Najve}i du`nik Beogradu za nepla}eno kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta je Uprava za zajedni~ke poslove republi~kih organa, sa 703,78 miliona, {to je s nepla}enih 100 miliona za grejawe, ukupno 803,78 miliona. Ministarstvo unutra{wih poslova za grejawe duguje 126,13 miliona dinara, a za gra|evinsko zemqi{te 523, dok je dug Ministarstva prosvete za grejawe 63,45 miliona, a za gra|evinsko zemqi{te 19,73.

Ministarstvo spoqnih poslova uredno je pla}alo grejawe, dok za

gra|evinsko zemqi{te duguje 391,4 milion dinara. Neizmirenih obaveza prema gradu na osnovu kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta nema Ministarstvo odbrane, ~iji dug toplanama je, kada se uzme u obzir o kolikom sistemu se radi, vrlo mali – 4,53 miliona dinara. Grejawe pla}aju, a za gra|evinsko zemqi{te duguju Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (60,95 miliona dinara), Direkcija za unutra{we plovne puteve (39,52), Uprava za spre~avawe prawa novca (30,2 miliona) Poreska uprava (26,1), Ministarstvo energetike (23).

Redovne plati{e grejawa, a s dugom za gra|evinsko zemqi{te su Ministarstvo za dijasporu (13,97), Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu (6,09), Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan.

4

EKONOMIJA

sreda24.novembar2010.

DNEVNIK

OD 1. JANUARA JEFTINIJE TELEFONIRAWE

Ukida se porez na mobilne impulse Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Mati} izjavila je ju~e da }e “krizni porez” na impulse u mobilnoj telefoniji biti ukinut od 1. januara idu}e godine, i izrazila o~ekivawe da }e to uticati na smawewe cena te usluge za deset odsto, koliko je i iznosio porez.

– U buxetu za idu}u godinu nisu planirani prihodi od dodatnog oporezivawa za mobilnu telefoniju, koji je bio privremena antikrizna mera – rekla je Jasna Mati} novinarima posle otvarawa telekomunikacionog foruma “Telfor 2010”.

CVETKOVI] PISAO BORISOVU

ti posle izrade studije o izvodqivosti gradwe elektrane.

U Sofiji je najavqeno da }e bugarsko ministarstvo za ekonomiju, energetiku i turizam u najkra}em roku dostaviti srpskom Ministarstvu za energetiku dokumentaciju o projektu “Belene”.

SRBIJA REGIONALNI LIDER

Najboqe prodajemo oru`je Srbija je najve}i izvoznik naoru`awa i vojne opreme u regionu, jer je u 2008. godini izdala 343 dozvole za izvoz oru`ja vredan oko 580 miliona dolara, re~eno je ju~e na predstavqawu regionalnih i nacionalnih izve{taja o izvozu naoru`awa na Zapadnom Balkanu.

– Najzna~ajnije destinacije kojima Srbija izvozi oru`je su Irak, SAD, Crna Gora, Bugarska, Nema~ka i Belgija – rekla je Jasmina Roski} iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja na konferenciji koju je organizovao Centar za kontrolu lakog naoru`awa u Isto~noj i Jugoisto~noj Evropi (SEESAC).

Ona je dodala da je u 2008. godini u Srbiji izdato i 176 dozvola za uvoz naoru`awa i vojne opreme, vrednih 130 miliona dolara.

Ona je navela da se u Srbiji trgovinom oru`ja mogu baviti samo registrovana lica, a da je u toku 2008. godine u Registru Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja bilo upisano 122 privredna subjekta koja mogu obavqati spoqnu trgovinu kontrolisanom robom.

KONKURSI ZA ZAPO[QAVAWE ROMA

Vojvodina daje 200.000 po radnom mestu Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin i direktor Kancelarije za inkluziju Roma Du{ko Jovanovi} predstavili su ju~e konkurse za dodelu novca za subvencije za novo zapo{qavawe nezaposlenih lica romske nacionalnosti iz op{tina u Vojvodini. Re~ je o dodeli bespovrat-

samozapo{qavawe, kao i da je zna~ajan broj wih u tome i uspeo – napomenuto je Vasin.

Kako je podsetio direktor Kancelarije za inkluziju Roma Jovanovi}, u protekle tri godine raspisano je nekoliko namenskih konkursa kojima se podsticalo re{avawe zaposlenosti u romskoj populaciji.

kupile tendersku dokumentaciju – “Doj~e telekom”, Telekom “Austrija” i “Frans telekom”.

VLADA SRBIJE RAZMATRA PLAN KONTRANAPADA NA INFLACIJU

Srbija bi da gradi nuklearku s Bugarima Premijer Mirko Cvetkovi} preneo premijeru Bugarske Bojku Borisovu nameru Srbije da u~estvuje u gradwi nuklearne elektrane “Belene” u toj zemqi.

U pismu bugarskom premijeru, Cvetkovi} je istakao da }e kona~na odluka Srbije usledi-

Ona je dodala da su se za ukidawe “kriznog poreza” u mobilnoj telefoniji zalo`ili i premijer Mirko Cvetkovi} i ministarka finansija Diana Dragutinovi}. Ukidawe tog poreza }e, po wenoj oceni, zna~iti boqitak za operatere, sektor telekomunikacija i gra|ane.

– Gra|ani }e pla}ati jeftinije usluge, a operateri }e mo}i vi{e da investiraju i uvedu nove usluge i tako podi`u kvalitet mobilne telefonije – navela je ministarka Mati}.

Na pitawe da li ima novih zainteresovnih kupaca za ve}inski udeo u Telekomu “Srbija”, ona je ponovila da su za sada tri kompanije ot-

Hrana jeftinija mo`da dogodine Cene hrane glavni su krivac {to }e nam ove godine inflacija biti 9,5 posto, vi{e od najvi{e predvi|enih osam procenata. Prehrambeni proizvodi su toliko povukli cene navi{e da ve} sada prete da naru{e kretawe cena i naredne godine. A za 2011. predvi|ena je inflacija od 4,5 posto, uz dozvoqena odstupawa od jedan i po procenat navi{e ili nani`e.

Sve zemqe imale su istu, lo{iju godinu, u poqoprivrednoj proizvodwi, ali samo su kod nas, u Rumuniji i Makedoniji cene hrane s vi{e od trideset odsto u~estvovale u indeksu potro{a~kih cena. Zbog svega {to se de{avalo i de{ava, nije ~udo {to se o cenama kod nas razgovara na najvi{em nivou.

Naime, u Vladi Srbije ju~e je odr`an sastanak na kojem je analiziran rast cena hrane u ovoj godini i najavqen paket mera za wihovo smawewe u 2011, da bi se umawio efekat poskupqewa prehrambenih proizvoda na rast inflacije, izjavio je ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec.

On je rekao da je na sastanku s premijerom Mirkom Cvetkovi}em, kojem su prisustvovali ministri poqopivrede i trgovine, Sa{a Dragin i Slobodan Milosavqevi} i guverner narodne banke Srbije Dejan [o{ki}, oceweno da je rast cena hrane jedan od glavnih generatora inflacije u ovoj godini, koja }e biti iznad planiranog nivoa.

On je napomenuo da }e se ovogodi{we poskupqewe hrane odraziti i na inflaciju po~etkom slede}e godine.

Odmrzavawe plata i penzija Sem hrane, na kretawe cena u narednoj godini znatno }e uticati i odmrzavwe plata i penzija. To }e neminovno stvoriti pritisak na strani tra`we. Na inflatorne pritiske jo{ mo`e uticati i kretawe cena pod kontrolom dr`ave. [ta }e u toj situaciji da radi NBS? Ve} su najavili da }e koristiti sve instrumente koji su im na raspolagawu da odr`e stabilnost cena. Monetarna politika }e biti restriktivna, {to zna~i da bi referentna kamatna stopa mogla nastaviti da raste.

Nije zgoreg podsetiti na to da je u maju bila osam posto, a sada je 10,5. NBS nije jo{ posezao za pove}awem rezerve kod kredita da bi obeshrabrila tro{ewe i zaustavila cene, ali je izvesno da }e i to upotrebiti. Cene }e onda biti ni`e a krediti skupqi.

To ne odgovara ni bankarima ni klijentima, ali ako cene krenu gore, drugog izlaza nema.

– Desila se paradoksalna situacija da je Srbija u ovoj godini imala suficit u izvozu hrane od oko tri milijarde dolara, ali je najve}i deo tro{kova doma}instava odlazio upravo na kupovinu hrane, koja je u prvoj polovini godine poskupela neznatno, a onda se u tre}em kvartalu desio veliki rast cena hrane, {to je podstaklo inflaciju – rekao je Bajec. – Na sastanku u Vladi je razmatrana i uloga

Robnih rezervi u ovoj situaciji i zakqu~eno da se model funkcionisawa na tr`i{tu, koji predstavqa relikt pro{losti, mora mewati tako da Robne rezerve kupuju proizvode kada su oni na tr`i{tu jeftini, a da ih pusta na tr`i{te kada poskupe.

Ekonomski savetnik premijera o~ekuje da }e u procesu pribli`avawa Srbije Evropskoj uniji sni`avawe carinskih barijera i konkurentnost na tr`i{tu dove-

sti do stabilizacije cena, i to ne samo prehrambenih proizvoda.

– Na sastanku u Vladi je zakqu~eno da ministarstva trgovine i poqoprivrede treba da sa~ine predlog mera koje }e dovesti do stabilizacije cena hrane da bi se smawio wihov efekat na rast inflacije – preneo je Bajec.

O tome koliko bi najavqene mere mogle uticati na to da se cene hrane uklope u prosek u okru`ewu dr Branko Mari~i} ka`e da je glavno pitawe koliko ima mogu}nosti da se stvarno interveni{e. Odnosno, “da li imate dovoqno robe za intervencije iz rezervi da naterate prozvo|a~e da snize cenu”.

– Kada je jasno da proizvo|a~i preteruju s cenama, onda je dobra mera i interventni uvoz, ali ako se to uradi razborito – ka`e Mari~i}. – Odnosno, ako se kao uvoznik pojavi dr`ava i tra`i ve}e koli~ine, ima {anse da dobije najpovoqniju cenu pa da i intervencija da najboqe rezultate. [o se ti~e subvencija i prelevmana, to tako|e mo`e biti delotvorno ako ima dovoqno novca za tu namenu.

Cene se kod nas najvi{e zidaju ime|u wive i trpeze, u prera|iva~kom lancu.

D. Vujo{evi}

22. 11. 2010.

1.273,03967

„Prva {ansa” – vi{e para Potpredsednik Vlade Srbije Mla|an Dinki} rekao je ju~e u Ni{u da je kroz ovogodi{wi program Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja “Prva {ansa” zaposleno 10.000 pripravnika, i najavio da }e

slede}e godine biti obezbe|eno vi{e para da bi se zaposlilo 20.000 pripravnika.

Dinki} je prilikom uru~ivawa ugovora o radu za 20 od ukupno 200 mladih qudi rekao da }e i Pokrajinska vlada Vojvodine obez-

bediti za slede}u godinu ne{to vi{e novca, kao i da }e se prvi put u taj program ukqu~iti i op{tine i gradovi, koji treba da obezbede pare u skladu sa svojim mogu}nostima.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

nih sredstava za nabavku opreme za privredne subjekte koji su osnovani po konkursima ovih dveju pokrajinskih institucija.

Vasin je naveo da su do sada postignuti zna~ajni rezultati u unapre|ivawu polo`aja Roma u Vojvodini, a poseban akcenat dat je wihovom zapo{qavawu kroz nekoliko konkursa koje je sprovela Vlada Vojvodine.

– Wihova posebnost je {to su na wima mogli da konkuri{u samo nezaposleni Romi, kao i {to su, osim klasi~ne subvencije, postojale i dodatne beneficije u vidu pla}awa tro{kova kwigovodstvene obrade poslovawa. Sve to doprinelo je da 60 Roma krene u

– Obezbe|en je novac za formirawe 58 firmi i dodeqeno ukupno 73 subvencije. Osnovni kriterijum koji treba da ispune zainteresovane firme za pare za obezbe|ivawe opreme je da su ispunili ugovorne obaveze prema Kancelariji.

Konkurs koji se odnosi na novo zapo{qavawe je druga~ije koncipiran. Naime, iznos po jednom radnom mestu pove}an je na 200.000 dinara, a omogu}eno je i da jedan `irant bude garant za dve subvencije u iznosu od 400.000 dinara. Pomo} se ogleda i kod zalo`nog prava, koje se mo`e ostvariti s nepokretnostima 1,5 put ve}im od iznosa subvencije koja se dobija – objasnio je Jovanovi}.

Q. M.

Promena %

Cena

Stoteks, Kraqevo

20,00

1.200

2.400

Ins. za tr`i{na istra`ivawa, BG

20,00

360

7.200

Po{tanska {tedionica, Beograd

19,94

11.994

335.832

Umka, Umka

12,87

6.998

8,24 Promena %

3.745 Cena

Fabrika {e}era, Crvenka Pet akcija s najve}im padom

3.281

5.853.137

25.500

51.000

1.245.644

Energoprojekt holding, Beograd

-1,25

948

354.654

7.490 Promet

Agrobanka, Beograd

0,06

7.215

440.095

Imlek, Beograd

-0,30

1.665

349.566

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.411

0,00

Soja protein, Be~ej

0,24

828

1.003.057

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.950

0,00

Privredna banka, Beograd

1,62

690

7.590

Tigar, Pirot

-1,06

744

777.940

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.200

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

3,66

3.199

15.995

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.000

272.000

Veterinarski zavod, Subotica

2,50

575

197.367

Altek Srbija, Senta

-10,00

441

44.100

-6,67

280

58.520

-6,16

2.439

3.017.043

-3,57 Promena %

1.350 Cena

2.700 Promet

NIS, Novi Sad

0,21

482

21.939.146

Pionir PP Srbobran, Srbobran

4,17

12.500

2.287.500

0,24

828

Promet

0,12

2.640

Soja protein, Be~ej

Cena

-0,30

528

Karneks, Vrbas Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

Komercijalna banka, Beograd

-12,00

DIN fabrika duvana, Ni{

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Usluga Novi Sad, Novi Sad

Fabrika hartije, Beograd

BELEX 15 (644,83 -0,10)

Promet

1.003.057

Mlekara, Subotica

0,00

1.400

700.000

BB Minakva, Novi Sad

0,16

7.500

330.000

Svi iznosi su dati u dinarima

JURIJ BAJEC

sreda24.novembar2010.

5

MO@E LI SE DR@AVI VRATITI DEO BOGATSTVA TAJKUNA

Bogata{e ugurati u razvoj Srbije – Ukqu~ivawe bogata{a u razvojne projekte u Srbiji najboqi je na~in da vrate deo ste~enog bogatstva – izjavio je ju~e ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec.

On je ocenio da u Srbiji ima oko 100 veoma bogatih qudi, da su neki veoma eksponirani, a ima dosta i onih o kojima vrlo malo znamo, a ~iji nov~anici nisu ba{ tanki. Bajec je novinarima, u pa-

uzi okruglog stola “Srbija u ekonomski te{koj 2011, na putu ka EU”, u organizaciji agencije Tanjug, rekao da je privatno-javno partnerstvo i ukqu~ivawe bogata{a u razvojne projekte mnogo efikasnije od bilo kojeg oblika oporezivawa. Bajec je podsetio na to da se Zakon o ekstraprofitu spovodio vrlo sporadi~no, da je mali broj bogata{a platio ekstraprofit i da se ne treba vra}ati na takvo re{ewe. Po wegovim re~ima, treba na}i prakti~no re{ewe kako da qudi koji su se obogatili preko mere, dr`e}i se uglavnom zakona ili na ivci zakona, pomognu razvoj Srbije.

– Moj utisak je da bogati qudi `ele to da urade i da na neki na~in budu legitimno predstavqeni kao biznismeni u Srbiji. Mogu}nosti su razli~ite, dobro je razgovarti i na}i re{ewe – ukazao je Bajec.

Novi lov na ekstraprofitere Bi}e da se ve} deceniju u Srbiji pri~a o stotinak bogata{a kojima na neki na~in treba “doakati” da bi barem mali deo onoga {to su stekli u godinama kada su drugi stradali dali sirotiwi. S takvom porukom i parolom demokratska vlast je i zapo~ela 2000. godine svoj mandat, a nakon {to je biznismen Milan Beko bacio rukavicu u lice, ni mawe ni vi{e, nego prvom ~oveku Srbije Borisu Tadi}u, jasno je da su sve pri~e, od naplate ekstraprofita do dobronamernih poziva da izgrade barem most, }uprijicu ili podmire koju narodnu kujnu, uzaludne te da su, umesto da ih oslabe, dodatno oja~ale i okura`ile tajkune.

Po|imo redom. Odmah nakon dolaska na vlast, Vlada Srbije je 2001. godine usvojila Zakon o porezu na ekstraprofit, koji je trebalo dr`avi da donese veliki novac od onih koji su se obogatili u vreme Milo{evi}a. Zadatak da utvrdi koji su to tajkuni i ko treba da plati ekstraprofit dobila je Komisija za ispitivawe zloupotreba u privredi i finansijama. Prvi predsednik te komisije bio je Vuk Obradovi}, pa je onda, smenom s mesta potpredsednika Vlade Srbije, oti{ao i s te funkcije. Onda je za predsednika Komisije izabran Aleksandar Radovi}, tada direktor RUJP-a, koga su mediji zvali “~ovek bez lica” jer niko nije imao wegovu fotografiju niti je znao kako izgleda a sve s ciqem da neko ne bi uticao na wega, pa kada je u jesen 2002. dao ostavku na mesto prvog poreznika Srbije, napustio je i Komisiju. U tom me|uprostoru pala je i ostavka i potpredsednika te komisije Slobodana Lalovi}a.

[TA JE POKAZALA ANKETA PRIVREDNE KOMORE I MAT-a

Pokvarena poslovna klima Poslovna klima u oktobru bila je pogor{ana, pre svega usled lo{ih tromese~nih o~ekivawa privrednika, pokazala je anketa o konjunkturi sprovedena u tom mesecu.

Indikator o~ekivane prodaje u oktobru je zabele`io rast i iznosio 15 procentnih poena, dok je u septembru bio 8,3 procentna poena. Me|utim, uprkos rastu, ostvarena vrednost indikatora ne ukazuje na ja~i oporavak privredne aktivnosti, s obzirom na to da je u periodu jake konjunkture indikator imao vrednosti od 40 procentnih poena, naveli su stru~waci u novom broju “Makroekonomskih analiza i trendova” (MAT), koje izdaju Ekonomski institut i Privredna komora Srbije.

U oktobru 2009. godine indikator o~ekivane prodaje imao je vrednost od 16 procentnih poena – pribli`no kao i sada, {to bi moglo ukazati na to da nema daqeg

pada privredne aktivnosti, ali ni ja~eg oporavka. Daqe slabqewe dinara dovelo je do ja~awa inflacionih o~ekivawa, po{to 69,4 odsto firmi o~ekuje rast ulaznih tro{kova u naredna tri meseca, uz 34,5 odsto firmi koje o~ekuju rast cena svojih gotovih proizvoda u istom periodu.

Na slabiji oporavak privrede od po~etka godine ukazuje i ~iwenica da je prose~no kori{}ewe proizvodnih kapaciteta u privatnom sektoru u prvih deset meseci ove godine bilo 61,7 odsto, {to je pad u odnosu na isti period 2009. godine, kada je bilo 63,2 odsto.

U oktobru se 13,6 odsto kompanija izjasnilo da im je najve}i problem u poslovawu nedostatak rezervnih delova i repromaterijala iz uvoza. Osim toga, zabele`en je i pesimizam po pitawu o~ekivanih stranih i doma}ih investicija i rast rizika u poslovawu u naredna tri meseca. E. Dn

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,638

106,773

109,229

104,318

Australija

dolar

1

75,8136

77,3608

79,1401

75,5815

Kanada

dolar

1

75,6218

77,1651

78,9399

75,3903

Danska

kruna

1

14,0274

14,3137

14,6429

13,9845

Norve{ka

kruna

1

12,7603

13,0207

13,3202

12,7212 11,1163

[vedska

kruna

1

11,1504

11,378

11,6397

[vajcarska

franak

1

77,9426

79,5333

81,3626

77,704

V. Britanija

funta

1

122,901

125,409

128,294

122,525

SAD

dolar

1

77,0644

78,6371

80,4458

76,8284

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 11. 2010. godine

Pravda nije zadovoqena Docent s Beogradske bankarske akademije Mali{a \uki} podse}a na to da u Srbiji i sada postoji zakon kojim se oporezuju najbogatiji, i dodaje da dono{ewe novog zakona nije nu`no. On tako|e podse}a na to da prethodni zakon o ekstraprofitu nije zadovoqio pravdu jer je bio selektivan, a finansijski posmatrano, nije dao `eqene rezultate upravo zato {to je bio takav. On isti~e da je wime zapravo novac napla}en od pojedinaca a ne od ve}ine koja se percepirala kao najbogatija.

Kako ka`e \uki}, ne sme se zaboraviti ni na to da ve}ina firmi na koje bi se eventualno mogao odnositi porez na ekstraprofit, zapravo nije registrovana u Srbije, odnosno registrovane su u “poreskim rajevima”.

Tre}i predsednik Komisije nikada nije ni izabran tako da je ona fakti~ki prestala da postoji u jesen 2002, dakle samo godinu i po nakon {to je osnovana.

Donet uz veliku pompu i euforiju i uz ogromna o~ekivawa – jer verovalo se da }e se od stotinak bogata{a, ali i firmi koji su u Milo{evi}evo vreme ekstraprofitirali, Zakon o porezu na ekstraprofit znatno obogatiti buxet, a time i davawa sirotiwi – on je za kratko vreme do`iveo fijasko. Umesto dve mili-

jarde maraka, koje su onda bile merilo, napla}eno je samo oko 120 miliona, a umesto stotinak bogata{a, kola su se “slomila” na Bogoqubu Kari}u. Me|utim, samo dve godine kasnije, 2004, sam Kari}, koji je tada bio jedina `rtva Zakona, zaradio je na porezu na ekstraprofit jer je Vrhovni sud poni{tio odluku o pla}awu ovog poreza i nalo`io dr`avi, koja je to morala i da uradi, da mu vrati i glavnici u kamatu. Tako je Kari}, umesto da bude siroma{niji za ono {to mu

je “silom” uzeto da bi se dalo narodu, iza{ao jo{ bogatiji. Kasnije su se, ali nove vlasti, dosetile da na druga~iji na~in zaustave Kari}a, mada pri~a s wim jo{ uvek nije zavr{ena.

Tada{wi Ustavni sud Srbije jasno je stavio do znawa da je pitawe retroaktivnosti Zakona ne{to preko ~ega se ne mo`e pre}i i {to niko ne bi mogao prihvatiti, pogotovo ako namerava da ula`e u Srbiji jer se ne bi ose}ao sigurnim da ga za nekoliko godina ne}e sna}i ista sudbina, odnosno da neka nova vlast ne}e od wega tra`iti da plati nove poreze na ne{to {to je ranije zaradio.

Sada se, sva je prilika, ponovo razmi{qa o zakonu o porezu na ekstraprofit – ili ne~em sli~nom {to bi moglo to zna~iti a zvati se drugim imenom – ali niko nema odgovora na pitawe {ta stoji izme|u o~ekivawa od wega i efekata koje zaista mo`e doneti. Naime, sada se on ne mo`e vezivati za “biv{i re`im” jer ovu dr`avu ~itavu deceniju vode demokratske vlasti pa ako je neko uspeo da ostvari ekstraprofit, onda su mu one to omogu}ile.

Ili, pak, ako su ne{to nezakonito radili i bogatili se, za{to nisu u zatvoru nego se pojavquju u javnosti i prozivaju dr`avne ~elnike?

S druge strane, ako zaista postoji potreba za dono{ewem posebnog zakona o dodatnom oporezivawu bogatih, onda neko od sada{we vlasti mora da odgovara jer o~igledno nije dobro radio svoj posao kada im je omogu}io da u vreme ekonomske krize i siroma{ewa naroda oni svoje nekada{we bogatstvo jo{ uve}aju.

Q. Male{evi}

DOGODINE VI[E INVESTICIJA

Sti`u ~etiri milijarde dolara – Naredne godine u Srbiji se o~ekuje oko ~etiri milijarde dolara stranih investicija i rast bruto dru{tvenog proizvoda do ~etiri posto – izjavio je ju~e dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Neboj{a ]iri} u uvodom izlagawu na okruglom stolu “Srbija u ekonomski te{koj 2011, na putu ka EU”, u organizaciji agencije Tanjug. ]iri} je rekao da su glavne investicije nastavak investirawa italijanskog “Fijata” u kragujeva~ku fabriku automobila “Zastava” i privatizacija Telekoma. Po wegovim re~ima, idu}a godina bi}e izazovna za sve privrednike, mala i sredwa preuze}a, Vlada treba da vodi restriktivnu fisklanu politiku, a Narodna banka Srbije odgovaraju}u monetranu politiku.

– Model privrednog rasta i oporavka treba da bude zasnovan na izvozu i privla~ewu investicija – ukazao je on, i dodao da }e i u narednoj godini biti nastavqeno sprovo|ewe podsticajnih mera za privredu.

Osvr}u}i se na teku}u godinu, ]iri} je ukazao na to da su izvoz i uvoz uve}ani, a porasli su i investicioni krediti s 2,4 na 130 miliona evra.

– Problemi realnog sektora su krediti za likvidnost – plasirano je 950 miliona evra, a vi{e od 13.000 privrednika je uzelo te kredite – upozorio je on.

U OF-[OR ZONE ZA TRI GODINE PREBA^ENA 1,1 MILIJARDA EVRA

Yakovi para odlaze iz Srbije u „poreski raj” Iako je iz kabineta premijera Mirka Cvetkovi}a jo{ u maju ove godine najavqeno da }e Vlada Srbije preduzeti sve neophodno mere da bi {to vi{e firmi koje posluju u Srbiji ovde bile i registrovane da novac od poreza ne bi zavr{avao na dalekim egzoti~nim ostrvima, ali i onim bli`im “poreskim rajevima”, do sada nije u~iweno gotovo ni{ta.

Doma}e kompanije, ogranci stranih firmi u Srbiji i wihova predstavni{tva su, po podacima Narodne banke Srbije, od januara do kraja septembra ove godine transferisali u of-{or poslovne zone 226,6 miliona evra, a u protekle tri godine oko 1,1 milijardu.

U Srbiji ima mnogo firmi koje su privatizovala i kupila preduze}a i investicioni fondovi, a koji su registrovani u of-{or zonama.

dland” s Britanskih Kanarskih ostrva, “Salford” je vlasnik na{ih mlekara, “Bambija”...

Stalno se tvrdi da je Miroslav Mi{kovi} vlasnik “Delta holdinga”, ali u zvani~nim dokumentima srpskih agencija to ne pi{e. U Agenciji za privredne registre stoji da je “Delta holding” u vlasni{tvu firme “Hemslejd” s Kipra, a Mi{kovi} je naveden kao predsednik Upravnog odbora kompanije. Najpoznatiji srpski biznismen nije vlasnik ni “Delta–Maksija” ve} je to ista kiparska firma. Toplica Spasojevi} je, tvrdi se, vlasnik ITM grupe, ali se kao wen vlasnik vodi kiparski “Dagenam”, koji je u registru upisan i kao gazda po-

Prawe novca Direktor Uprave za spre~avawe prawa novca Aleksandar Vuja~i} objasnio je da u poslovawu of-{or kompanija veliki problem predstavqa i “prawe novca”, odnosno preko wih se ~esto obavqa ukqu~ivawe nelegalno ste~enog novca u legalne finansijske transakcije.

Vuja~i} je ukazao na to da to nije samo problem Srbije ve} i mnogih zemaqa {irom sveta, i naveo da se, po procenama Me|unarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, na globalnom nivou godi{we “opere” izme|u tri i pet odsto svetskog bruto doma}eg proizvoda.

Za Srbiju, po nekim procenama Uprave, taj procenat je oko pet odsto BDP-a, i to je pribli`no na nivou koji se bele`i u na{em regionu, ali i celoj EU. Kompaniju “Kwaz Milo{“ je kupio investicioni fond FPP “Balkan limitid” iz Lihten{tajna, dok je Investicioni fond “Vordfin”, koji je kupio Luku “Beograd”, registrovan u Luksemburgu. Ranije je mesnu industriju “Karneks” iz Vrbasa kupio investicioni fond “Mi-

znatih lokala iz lanca “Sport kafe”. Spasojevi} se na sajtu Agencije za privredne registre pomiwe samo kao zastupnik ITM grupe. Milan Beko se nigde ne pomiwe u podacima Agencije za privredne registre.

Naravno da nema podataka o tome koja je firma koliko para

iznela iz Srbije, ali se barem zna gde su one odlazile.

Najve}i deo transfera obavqenih za prvih devet meseci ove godine bio usmeren ka of{or zonama: [vajcarskoj – 134,9 miliona evra, zatim Kipru – oko 30 miliona, Belgiji – 15 miliona i Holandiji – oko 20,8 miliona evra. Istovremeno je u Panamu transferisano 5,7 miliona evra po osnovu usluga pla}enih kompanijama u inostranstvu, dok je u of-{or zone na Devi~anskim Britanskim ostrvima oti{lo 5,6 miliona evra, pokazuju podaci NBS-a u koje je Tanjug imao uvid. Lihten{tajn je bio krajwe odredi{te za transfer oko 2,1 miliona evra, a ne{to ve}a suma, 2,5 miliona, oti{la je u luksembru{ke of-{or zone.

Posmatrano po godinama, najvi{e novca iz Srbije odlilo se u kriznoj 2008. godini, kada je punim intezitetom izbila globalna ekonomska kriza. Tada je transferisano ukupno 434,2 miliona evra, zatim 2007, kada je poslato 354,4 miliona, dok je lane u of-{or zone upu}ena najmawa svota od 322,8 miliona evra.

Na spisku zemaqa u koje je transferisan novac iz Srbije su Belgija, Bermudi, Bahami, Belize, [vajcarska, Kipar, Gibraltar, Kajmanska ostrva, Lihten{tajn, Luksemburg, Monako, Mar{alska ostrva, Malta, Holandija, Panama, Singapur, San Marino i Devi~anska ostrva.

Ina~e, po posledwem preseku koji je radila Agencija za privredne registre (APR), sredinom maja ove godine u Srbiji je poslovalo 11.013 preduze}a ~iji je vlasnik jedno strano fizi~ko ili pravno lice. Najvi{e preduze}a do{lo je s Kipra – ukupno 682, a po podacima APR-a, u Srbiji posluje 58 preduze}a gde je jedan od osniva~a fizi~ko lice s Kipra i 624 preduze}a u kojima je jedan od osniva~a firma registrovana u toj ~lanici Evropske unije.

Of {or kompanije su, po re~ima eksperata, potpuno legalan na~in poslovawa, na osnovu kojeg vlasnici registruju svoja preduze}a u zemqama gde postoje poreske olak{ice i gde su tro{kovi registracije niski i prakti~no s tom firmom obavqaju va`ne transakcije u svetu – kupuju druga preduze}a, trguju robom i uslugama i vr{e razne druge komercijalne poslove.

D. U.

6

sreda24.novembar2010.

POSLE IZVOZNE DOZVOLE MINISTARSTVA POQOPRIVREDE

E~anski {aran ponovo u Evropi Ministarstvo poqoprivrede dalo je dozvolu Ribarskom gazdinstvu „E~ka“ iz Lukinog Sela za izvoz konzumnog {arana i drugih vrsta ribe na tr`i{te zemaqa Evropske unije, u skladu s uslovima dr`ave uvoznika. Osim za {arana, izvozna dozvola va`i i za sivi i beli tolstolobik, amur i {tuku.

Pozdravqaju}i ovu vest, direktor najve}eg ribwaka u Srbiji Nenad Radulovi} je kazao da su cene tovoqenog

stranim kupcima. Kvalitet e~anskog {arana kontroli{e Institut za higijenu i tehnologiju mesa iz Beograda, ~iji su stru~waci utvrdili da je u ovda{woj ribi prisutno ~ak do 10.000 puta mawe {tetnih materija nego {to je to propisano evropskim standardima – istakao je Radulovi}, i precizirao da su, osim Nema~ke, na listi potencijalnih zemaqa za izvoz i Austrija, Gr~ka, Italija i Slova~ka.

POQOPRIVREDA

DNEVNIK

POKRAJINA ODRE[ILA KESU

Za odvodwavawe i atarske puteve 535 miliona Ju~e je, u okviru Programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta na teritoriji AP Vojvodine u 2010. godini, potpisano ukupno 295 ugovora, vrednih vi{e od 535 miliona dinara.

Pokrajinski sekretar za poqoprivredu Daniel Petrovi} potpisao je ugovore s predsednicima 226 mesnih zajednica koje su se prijavile na konkurs za raspodelu 250,6 miliona di-

nara za odvodwavawe poqoprivrednog zemqi{ta, kao i 285 miliona za ure|ewe atarskih puteva. Sav novac je iz buxeta AP Vojvodine. Zakqu~eno je 134 ugovora o dodeli bespovratnih sredstava za realizaciju odvodwavawa poqoprivrednog zemqi{ta i 161 ugovor za ure|ewe atarskih puteva.

– Od 2007. godine do danas u atarske puteve i odvodwavawe poqoprivredog zemqi{ta na

Konkurs za vodosnabdevawe Sekretarijat za poqoprivredu raspisao je konkurs za dodelu do 40.000.000 dinara bespovratnih sredstava za finansirawe izrade projekata vodosnabdevawa do 63.183.000 dinara za finansirawe izrade projekata otpadnih i atmosferskih voda. Pravo da do 3. decembra konkuri{u imaju op{tine, mesne zajednice, javna komunalna preduze}a i druga privredna dru{tva s teritorije AP Vojvodine koja obavqaju poverene poslove iz oblasti komunalne delatnosti.

teritoriji AP Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu ulo`io je vi{e od 1,5 milijarde dinara – rekao je Petrovi}, najaviv{i dve nove mere, koje }e uskoro krenuti u Pokrajinskom sekretarijatu za poqoprivredu. Jedna se od-

nosi na sre|ivawe pijaca u mesnim zajednicama, a druga na pomo} u opremawu dobrovoqnih vatrogasnih dru{tava, koje su od izuzetnog zna~aja u vanrednim situacijama, naro~ito u slu~ajevima kada se dese po`ari u atarima.

PROPADA IMOVINA SREMSKOMITROVA^KOG AGRARA NAKON NEUSPELIH PRIVATIZACIJA

Posle [ari}a sviwska kuga {arana na tr`i{tu evropskih zemaqa bar tre}inu vi{e od doma}ih. Cena ove vrste ribe kod nas je, u maloprodaji, 230 dinara kilogram.

Pre godinu-dve kilogram {arana prodavan je i po 360 dinara, ali su uvoz ribe i smawena potra`wa usled ekonomske krize i pada standarda, doveli do pada cene.

– Spremni smo da se posle dve decenije ponovo susretnemo s probirqivim ino-

E~anski {aran, ina~e, ima dozvolu i za izvoz u Rusku Federaciju, ali tamo jo{ nije otplovio, pre svega zbog velike udaqenosti. Ribarsko gazdinstvo “E~ka” o~ekuje da }e ovogodi{wa proizvodwa biti bar na nivou iz 2009, kada je iz ovog slatkovodnog ribwaka na tr`i{te plasirano 3.500 tona ribe. Izlov ribe odvija se na jezerima rasprostrawenim na funkcionalnoj povr{ini od 1.700 hektara. @. B.

„SALFORD” DOVLA^I POJA^AWE IZ BRITANIJE

Diplomata predsednik UO „Imleka” „Dewub fuds grupa“ imenovala je ju~e za predsednika Upravnog odbora „Imleka“ dugogodi{weg britanskog diplomatu Donalda Meklarena saop{teno je danas iz „Imleka“.

Meklaren je obrazovan u Oksfordu i [kotskoj, diplomirao je na Edinbur{kom univerzitetu. U diplomatskoj karijeri dugoj skoro 30 godina, u britanskom Ministarstvu Inostranih poslova, specijalizovao se za

zemqe isto~ne Evrope u ambasadama Velike Britanije u Berlinu, Moskvi, Kijevu i Gruziji.

Predvodnik je {kotskog klana familije Meklaren, o`ewen je i ima petoro dece.

Povodom imenovawa Meklaren je rekao da je „Imlek“ kompanija koju EU vidi ne samo kao uzor u mlekarskoj industriji, ve} i kao pionira modernizacije i konkurentnosti Srbije u Evropi.

U staroj industrijskoj zoni u Sremskoj Mitrovici nema radnika, rade samo oni koji seku fabrike prodate na licitaciji, a nekad velike firme, poput Klani~ne industrije „Mitros“, su u ste~aju. Iz ste~aja su „iza{le“ Fabrika papira i celuloze „Matroz“, [e}erana „Sremska Mitrovica“, MIV, nekad prosperitetna izvozna fabrika ventila i – nestale. “Mitros“ je vra}en dr`avi, ali ga je ovih dana pogodila sviwska kuga na farmi sviwa u Velikim Radincima i ve} je ostao bez 1.932 grla prasadi, a sudbina jo{ oko 7.500 sviwa na ovoj farmi je neizvesna.

Prodate su u bescewe, ise~ene u staro gvo`|e, novi vlasnici su do{li u posed gra|evinskog zemqi{ta, kao na primer u slu~aju „Matroza“, koji uz fabriku ima i 65 hektara opremqenog gra|evinskog zemqi{ta. Za sada je, bar privremeno, spaseno Poqoprivredno preduze}e „Mitros“, sa 4.000 hektara obradivog zemqi{ta, farmama sviwa i goveda i ostalom opremom. „Mitros“ je oduzet od posledweg vlasnika, firme „DTM rilej{en“ iz Beograda, koja je kupila 70 odsto kapitala od prvih kupaca „Finans skina“ i „DST tobako“. Me|utim, sve {to se doga|alo oko „Mitrosa“, dok dr`ava u julu ove godine nije raskinula ugovor o privatizaciji

Sve propada U industrijskoj zoni, u uni{tenim fabrikama, r|aju ma{ine, novi vlasnici nastoje da prodajom starog gvo`|a izvuku koji dinar, a u ovoj zoni vi{e nema ni pasa lutalica jer ne radi ni „Mitrosova“ kafilerija. Bez posla je samo u „Matrozu“, „Mitrosu“, [e}erani, MIV-u i, delom, u Brodogradili{tu, ostalo vi{e od 3.500 radnika. Da zlo bude ve}e, sve ove fabrike, sem „Matroza“, dobro su poslovale, a „Mitros“ je ~ak tokom sankcija vlastitim parama sagradio i 1999. godine pustio u pogon najsavremeniju pile}u klanicu koja danas, tako|e, propada. zbog neizmirivawa obaveza prema woj, vezuje se za narkokapital Darka [ari}a.

Velike probleme Gradska uprava imala je letos s Klanicom „Mitros“, u kojoj je po zahtevu

vlasnika – Koncerna „Svislajon grup“ –progla{en ste~aj i posledwih 150 radnika upu}eno na Berzu rada jer je u jednom trenutku ekslodirao „Mitrosov“ trafo, a onda je izbila pretwa od curewa

{est tona amonijaka iz hladwa~e.

Ste~ajni upravnik nije organizovao wegovu evakuaciju, pa kada je pretwa gradu postala ozbiqna, Gradska uprava je izdvojila 200.000 dinara i uz pomo} specijalizovane firme iz Beograda i ovda{we Vatrogasno-spasila~ke jedinice amonijak je izvu~en.

Samo desetak dana kasnije, po~etkom jula, Sremskoj Mitrovici je zapretila nova ekolo{ka katastrofa. „Svislajon grup“ je u hladwa~ama ostavio 200 tona mesa koje je po~elo da se kvari. Ponovo je Gradska uprava brzo reagovala i ispraznila hladwa~e, pokvareno meso otpremila u kafileriju u Ba~koj Topoli i u taj posao ulo`ila oko 300.000 dinara. Tako je grad Sremska Mitrovica postao ste~ajni poverilac „Mitrosa“ i pitawe je ho}e li u ste~ajnoj masi, kada se fabrika proda, mo}i da naplati oko pola miliona dinara.

Do tada ste~ajni upravnik procewuje imovinu i sprema fabriku za prodaju, a 900 biv{ih radnika, kojima je „Svislajon grupa“ trebalo, kako se obavezala ugovorom, da isplati 1,2 milion evra na ime zarada. Zaboravilo se da je i postojala ova velika klanica, nekad ~uveni izvoznik. Ste~aj je za „Svislajon grupu“ bio jeftiniji korak od namirivawa radnika.

S. Bojevi}

PAORSKI PROTESTI U SOMBORU

Otvarawe Pandorine kutije na dr`avnoj zemqi Jo{ jedan u nizu paorski protesta u Somboru, ovaj put izazvan namerom lokalnih vlasti da iz licitacije dr`avne zemqe izuzme gotovo 8.000 hektara koje trenutno obra|uju dva poqopreduze}a u restrukturirawu, na povr{inu je izbacio svu slo`enost ovog problema. S jedne strane su se na{li somborski individualni poqoprivrednici (wih gotovo 500) koji o~ekuju da budu u istom polo`aju kao i ostali srpski paori, odnosno da mogu licitirati za sve raspolo-

`ivo dr`avno zemqi{te, dok su s druge strane preduze}a „Grani~ar“ iz Gakova i „Aleksa [anti}“ iz istoimenog sela somborskog atara, ~ija je privatizacija – pokazalo se, sli~nija drumskoj hajdu~iji – nedavno poni{tena.

Dok „inokosni“ paori tra`e da se u punom kapacitetu primewuju sve zakonske odredbe koje reguli{u ovu oblast, iz preduze}a poru~uju da od wih i doslovno zavise sela u kojima su (Gakovo i Aleksa [anti}), te da bi oduzimawe dr`avnog zemqi{ta za

^eka se Ministarstvo Po re~ima jednog od lidera nezadovoqnih somborskih paora Vladimira Bo{kovi}a, u somborskom Tu`ila{tvu su dobili uveravawa da ovaj organ dr`ave Srbije ve} prou~ava wihovu prijavu koja nagla{ava navodno nezakonito pona{awe somborske lokalne samouprave kada je u pitawu davawe dr`avnih oranica u zakup.

– Najavqen nam je i razgovor s predstavnicima grada Sombora, uz prisustvo nadle`nih iz Ministarstva poqoprivrede. Da li }e, i kada, do ovog sastanka do}i, za sada zaista ne znamo. Me|utim, sigurno je da se do re{ewa cele situacije s puta ne sklawamo – ka`e za „Dnevnik“ u ime svojih kolega Bo{kovi}.

wih zna~ilo stavqawe katanca na sudbinu ~etirstotinak zaposlenih, ali i izazvalo znatno ve}e, pogubne, posledice.

Tu negde izme|u je lokalna vlast, koja je u dosada{wim razmiricama ove dve paorske struje o~igledno odabrala da „dr`i stranu“ preduze}ima, i pokrenula inicijativu da se wihova sudbina re{i po modelu PKB-a, odnosno da se svojevrsnim „leksom specijalisom“ Vlade Srbije,

omogu}i formirawe javnog poqoprivrednog preduze}a u vlasni{tvu grada u koje bi u{li PP „Grani~ar“ i PP „Aleksa [anti}“. U skladu s tim, doneta je i odgovaraju}a skup{tinska odluka, koju su podr`ale i vlasne i jedina opoziciona, Srpska radikalna stranka, ali je, po upu}enima u celu stvar, „zapelo“ u Vladi, koja nije bila (ili jo{ uvek nije) spremna da Somboru da va`nost prestonog Beograda,

ta~nije, ne odgovaraju}i na ovu inicijativu „stopira“ ovakav scenario somborskih vlasti. Ne treba biti polit-ekonomski analiti~ar svetskog ranga pa do}i do zakqu~ka da je, somborskim vlastima po`eqna odluka Vlade na veoma duga~koj grani jer bi se otvorila svojevrsna Pandorina kutija iz koje bi isko~ile, koliko druge lokalne samouprave `eqne formirawa poqoprivrednih javnih preduze}a (uzgred budi re~eno, sa sve vlastitim kadrovima u direktorskim foteqama), toliko i znatno {ire nezadovoqstvo seqaka `eqnih obrade ve}ih povr{ina.

Zahtevi dve paorske struje su dijametralno suprotni, ali je u somborskom slu~aju ~iwenica da su leto{wi, istim tim povodom odr`ani protesti, otvorili vrata kompromisu, kada je i pao, tada slavodobitno ozna~en kao kona~ni, dogovor nezadovoqnika uz medijaciju gradskih vlasti, koji je i{ao u pravcu da preduze}a popuste u zahtevu da im se ostavi ba{ sva dr`avna zemqa koju su do tada

obra|ivala, ali i da privatnici pristanu na mawe povr{ine koje bi bile iznete na licitaciju. U to ime, dogovor je podrazumevao ukqu~ivawe privatnika u komisiju koja je trebalo da izradi program kori{}ewa dr`avnih oranica. Komisija, koju naravno formira grad, je ispo{tovala zakonsku klauzulu da je sa~iwavaju i „privatni paori“, ali je i takva donela program koji dr`avnu zemqu koju je do tada obra|ivao „Grani~ar“ i „Aleksa [anti}“ ne predvi|a za licitaciju. Brojnost traktora i paora na blokadi magistralnog puta Sombor-–Subotica, definitivno je dokazao da su u komisiji sedeli „pogre{ni“ paori, izbarani od grada, odnosno, u najmawu ruku oni poqoprivredni proizvo|a~i koji ne dele mi{qewe i stavove sve brojnijih „privatnih“ paora, koji za polovinu decembra najavquju i zvani~no formirawe udru`ewe poqoprivrednika Sombora ~ije je preliminarne pristupnice do ju~e potpisalo 425 seqaka.

M. Miqenovi}

NA NOVOM NASEQU

Bezbednost u `i`i Komisija za bezbednost Mesne zajednice "Bistrica" }e od ~etvrtka ponovo primati gra|ane, svakog drugog utorka od 17 do 19 ~asova u prostorijama u Ulici Bra}e Drowak 11. Svoje `albe, primedbe i predloge sugra|ani mogu dostaviti komisiji li~no ili se, u pomenutom terminu, mogu javiti na broj telefona 402-484, radi boqe saradwe sa Savetom mesne zajednice i policijskom ispostavom na Detelinari.B. M.

Upis u {kole na bazenu

NA FILOZOFSKOM FAKULTETU

Dobrovoqno davawe krvi

Upis u sportsko- rekreativne {kole na zatvorenom bazenu na Spensu po~iwe danas. U okviru {kole organizovana je obuka nepliva~aosnovni i napredni kurs koja po~iwe od 2. decembra, akvarobik i tata- mama plivajte sa nama od 1. decembra.

Pored ovoga, danas po~iwe upis i u {kolu klizawa i umetni~kog klizawa, a ~asovi po~iwu 2. decembra.

Akcija dobrovoqnog davawa krvi pod nazivom "Upi{i svoje ime na drvo `ivota", koja se tradicionalno organizuje u novembru na Filozofskom fakultetu, bi}e odr`ana danas od 9 do 13 ~asova u prostorijama ove ustanove. Savez studenata Filozofskog fakulteta, koji zajedno sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine organizuje ovaj doga|aj, poziva sve gra|ane da se odazovu po-

Novosadska sreda24.novembar2010.

Pauk se boji yipa

Iznerviranim gra|anima najvi{e smeta {to onaj isti yip stoji gde je i bio, direktno ometaju}i saobra}aj i posle prolaska pauka. Selektivnost na delu, nekog }e uz no{ewe i sudiju za prekr{aje sve to ko{tati 14.000 dinara, a neko nikad ne}e ni saznati gde je dvori{te "Parking servisa", mada bi morao.

Treba se zakqu~iti da javne povr{ine moraju biti jasno nazna~ene, kako gra|ani ne bi bili u zabuni, a crni yipovi moraju nestati sa onih mesta gde im mesto nije. A pauk mora da odnese yip kada ovaj gazi propise. To ko{ava sigurno ne mo`e.

A. Latas

DANAS U NOVOSADSKOM KLUBU

Tema zdrava ishrana Na temu "Brojna pitawa proizvodwe hrane i razlike u ishrani qudi s ekolo{kog aspekta" govori}e profesorka dr De-

sanka Bo`idarevi} danas u 18 ~asova u Novosadskom klubu.

Adresa je Zmaj Jovina ulica 3/1.

I. D.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 9.30 ~asova Jovana Risti}a, Kneza Vlastimira, Nova, Zetska, D. Maksimovi} 54 (TV Maraton), Qubice Ravasi, od 8 do 10 ~asova S. ^upi}a i deo Prizrenske, od 8 do 13 ~asova deo ulica Prizrenske i S. De~anskog, Malobeogradska, Jovana Kosovca, od 10 do 11.30 ~asova Branka ]opi}a od

48 do 108 i od 57 do 115, deo Ulice Marije Bursa}, Mile Milonovi}a, Nova 10 , Save Vukosavqeva, Sokolska, Avrama Mrazovi}a, Drage Dejanovi}, S. Milutinovi}a Sarajlije, Slavujeva, Tome Rosandi}a, Zlatiborska. Sremska Kamenica: od 8.30 do 12.30 ~asova Slavka Rodi}a i Mo{e Pijade.

V REMEPLOV

Filmski do`ivqaj Popine pesme Novosadsku kulturnu javnost je iznenadila, a mnoge qude i obradovala telegrafska vest

Stoti sajam antikviteta, hobija i umetni~kih predmeta bi}e odr`an sutra, od 10 do 20 ~asova u Domu vojske, Beogradski kej 9. Sajam ima i prodajni karakter za ve}i deo izlo`benih predmeta. Vi{e od pedeset izlaga~a, sutra }e izlo`iti oko 15.000 predmeta. Ulaz je besplatan.

A. V.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

"Parking servis" ne uspeva ve} nekoliko meseci da odnese crni yip parkiran na po~etku jedne novosadse ulice. Ne mare}i za zakr~enu ~itavu jednu putnu traku, vlasnik tih ogromnih crnih kola revnosno i svakodnevno ometa `ivote svojih sugra|ana i kom{ija dovode}i ih i u realne `ivotne opasnosti. Sva kola parkirana ispred prve zgrade u toj ulici odno{ena su u dvori{te Parking servisa, redom su stradali "astra", "korsa" i "pe`o 206". Bili su parkirani, po slovu propisa, na zelenoj povr{ini, mada je u stvarnosti blatwavo tlo ipuweno rupama.

Sve je, samo zeleno nije.

zivu i ulep{aju dan i sebi i drugima.

"Na{ ciq je da pridobijemo {to vi{e qudi da daju krv, te zato pozivamo ne samo studente, ve} sve Novosa|ane starosti od 18 do 65 godina da ovog prepodneva do|u u prostorije fakulteta i ovim humanim gestom pru`e pomo} onima kojima je ona najpotrebnija", poru~uju iz Saveza.

V. K.

Stoti Sajam antikviteta

koja je 24. novembra 1958. poslata iz Splita. Na Festivalu amaterskog filma Jugoslavije prvu nagradu u kategoriji dokumentarnih filmova dobilo je ostvarewe Kino kluba Novi Sad. Bio je to film "O~i Sutjeske", u stvari filmski do`ivqaj istoimene pesme Vaska Pope. Rediteq je bio Branko Milo{evi}, a snimateq Slavuj Haxi}.

Kao vrsni stvaraoci, oni su se ubrzo pro~uli i u jugoslovenskom profesionalnom svetu filma i televizije.

N. C.

MADA JE GOTOVO CEO GRAD POKRIVEN VIDEO NADZOROM

Za{to kamere ne pla{e varvare Iako je skoro ceo grad pokriven video nadzorom, izgrednici svakodnevno uni{tavaju zajedni~ku imovinu a do sada ni jedan od takvih uz pomo} kamera nije uhva}en. Za to {to niko nije uhva}en nisu krive kamere, ve} oni koji te slu~ajeve ne prijavquju policiji. Policija iskqu~ivo po prijavi utvr|uje ko je izgrednik u ovim slu~ajevima.

A ve} ~etiri puta za samo dva meseca urnisano je igrali{te na Beogradskom keju, koje je tako|e pokriveno video nadzorom. Popravke i zamene, polomqeni ko{evi, razbijene table... gradski buxet stajali su nekoliko stotina hiqada dinara.

Posledwi put kada su vandali rasturili tablu na pomenutom ko{arka{kom igrali{tu, po gradu je destruktivna energija strujala i {irim podru~jem. Pod okriqem no}i neko s vi{kom negativnog naboja i mawkom svesti poru{io je betonske kante za otpatke na Bulevaru Mihajla Pupi-

na. U centru centra grada. Gradska preduze}a su, jasno, na gubitku zbog huligana. Zbog izlomqenih kanti za sme}e, konejnera, specijalizovanih korpi "^isto}a", na primer, godi{we izgubi oko dva miliona dinara. Radnici ovog preduze}a svakodnevno se su-

Jovanovi}: Otkrijte po~inioce Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} zatra`io je ju~e od Policijske uprave Novi Sad i Komunalne policije pri Gradskoj upravi za inspekcije poslove da preduzmu sve mere kako bi se poja~ala bezbednost objekata i sadr`aja koji su svojina Novog Sada i da se otkriju po~inioci koji su nedavno o{tetili deo opreme na novom ko{arka{kom terenu na Beogradskom keju. Kako Jovanovi} navodi u pismima Policijskoj upravi i Komunalnoj policiji, Grad Novi Sad ula`e velik napor, trud i novac kako bi svim gra|anima i gra|ankama bili obezbe|eni kvalitetniji uslovi `ivota, {to podrazumeva i izgradwu sportskih terena. "Uni{tavawem opreme na sportskim terenima ne samo da se gra|anima i gra|ankama uskra}uje pravo na aktivnosti tokom slobodnog vremena, nego ono ima za posledicu i velike tro{kove za popravku i sanaciju na~iwene {tete, ~iji krajwi ceh pla}amo svi mi", isti~e Jovanovi}.

svaki put iza|e u susret kada tra`e neki sporan snimak.

- Kada su vandali divqali na Bulevaru Mihajla Pupina, od Informatike smo tra`ili snimak koji je zabele`ila video kamera.

Oni su nam ga narezali, a dogovor je samo da ga tra`imo u roku od pet dana. Tada jedan na{ zaposlen odlazi u "Informatiku", odakle se prate sve kamere i zajedno s wihovim qudima pretra`uje snimke – isti~e No`ini} i dodaje da su dva puta i uhvatili izgrednike, jednom na [trandu, a drugi put u Kameni~kom parku.

Po{to je neizvodqivo motriti na sve kamere odjednom, u centru za monitoring koriste inteFoto: F. Baki} ligentni softver pomo}u kojeg se sre}u s polomqenim klupama, na ekranima de`urnih u "Infor`ardiwerma i betonskim kantamatici" pojavi alarm istog trema po bulevarima, ka`e {ef marnutka kada kamera zabele`i dogaketing slu`be |aj unapred umeMilica Vlaisamorisan kao nedoZa to {to niko od vqevi}. zvoqen, ka`u InIsti problem vandala nije uhva}en formatici. ima i "Zelenilo", Ipak, da su se nisu krive kamere, koje godi{we prekamere u nekim ve} oni koji te trpi {tetu od neslu~ajevima i slu~ajeve ne koliko miliona efikasne pokazadinara. prijavquju policiji. lo se pro{le go- [teta koja je dine nakon postaKamere, naravno, pro{le godine navqawa prvog visve snime pravqena na{em deo - nadzora, kapreduze}u na razda su pohvatani delnom ostrvu du` Bulevara razbojnici u {koli "Du{an Raoslobo|ewa ko{tala je tri milidovi}" u Petrovaradinu. ona dinara. Me|u posledwim sluU ovom preduze}u su zabele`i~ajevima, huligani su izlomili li i veliki broj slu~ajeva u koji`ardiwere kod Vladi~anskog ma su kamere pomogle otkrivawu dvora, u ulici Modene, tri stapo~inilaca. One, pre svega, imabla lipe na Bulevaru – ka`e za ju preventivno dejstvo u {kola"Dnevnik" portparol u ovom ma i vrti}ima gde su postavqene, preduze}u Ivan No`ini}. pa tamo vi{e ne svra}aju kojekaIpak, No`ini} napomiwe da kve grupe, niti se doga|aju inciimaju odlu~nu saradwu s "Infordenti. matikom" i da im ovo preduze}e Q. Nato{evi}

NA TRIFKOVI]EVOM I @ITNOM TRGU

Bahatim to~kovima po trudu Vandala ima raznih, neki razbijaju no}u u alkoholisanom stawu a oni drugi bahati ne pre`u ni preko dana. S tim drugim su se ju~e suo~ili radnici "Zelenila". Naime, na @itnom trgu, dok su postavqali tepih travwak, jedan voza~ xipa je preko tog travwaka pre{ao i uni{tio ~itav trud i rad ovog preduze}a. Naravno, sem toga na~inio je i materijalnu {tetu ovom preduze}u.

- Na svu sre}u da su radnici zapisali broj registarskih tambica, javili nama u upravu, a mo obavestili komunalnu inspekciju. Inspekcija }e sada obavestiti policiju, tako da }e bahatog voza~a uhvatiti i na pravi na~in kazniti - rekao je portparol u "Zelenilu" Ivan No`ini}.

Skoro u isto vreme i istog dana, drugi bahati voza~, pre{ao je preko zemqe na Trifkovi}evom trgu, gde je tek posa|ena trava. na`alost ovakih slu~ajeva je svakim danom sve vi{e.

Q. Na.

Foto: B. Lu~i}

„Novi zakon o trgovini” Novi zakon o trgovini bi}e predstavqen danas u 11 sati u Regionalnoj privrednij komori, Ulica narodnog fronta 10/11. O zakonu }e govoriti pomo}nik ministra za pravne, normativne i upravne poslove Du{an Proti} i pomo}nik ministra za trgovinu, cene i za{titu potro{a~a mr Qiqana Stankovi}. Primena ovog zakona najavqena je za po~etak slede}e godine.

M. M.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda24.novembar2010.

DNEVNIK

ODBOR ZA KULTURU RASPRAVQAO O NOVIM SPOMENICIMA

Gotov model biste Ferenca Fehera

Foto: S. [u{wevi}

KAMPAWA DOMA ZDRAVQA PROTIV DROGE

„Ne” ~uva `ivot Dom zdravqa "Novi Sad" organizovao je ju~e na Spensu akciju “Tvoje NE mewa sve”, dele}i edukativni materijal, a povodom obele`avawa meseca borbe protiv droge i bolesti zavisnosti. U akciji su u~estvovali i Centar za prevenciju, Savetovali{te za mlade, Institut za javno zdravqe Vojvodine, Zavod za zdravstvenu za{titu studenata, kao i nevladine organizacije “Emprona” i “Jazas”. Akciju su podr`ali i sportisti realnog aikida i rukometa{i Vojvodine.

Istra`ivawa su pokazala da je 15 odsto omladine ve} u prvom razredu osnovne {kole probalo neku od psihoaktivnih supstanci, a ciq ove akcije je edukacija kako

roditeqa, tako i dece o {tetnim efektima droge, ukazala je doktorka Sne`ana Ukropina.

- Roditeqi uglavnom razmi{qaju da se tako ne{to ne mo`e dogoditi wihovom detetu, a neophodno je da o tome razgovaraju sa svojim adolescentom i da izgrade odnos poverewa – istakla je Ukropina i dodala da su u “Priru~niku za roditeqe” opisane konkretne situacije i saveti kako da roditeqi postupe i ostvare {to boqu komunikaciju sa svojim detetom kada je u pitawu spre~avawe kori{}ewa droge. “Priru~nik za roditeqe” se distribuira po novosadskim {kolama, a mo`e se na}i i na sajtu www.upd.rs.

I. D.

KUVARICAMA „KUVAR ZA KUVARICE”

Pred mali{ane tawir zdrave hrane Kuvarice pred{kolske ustanove i osnovnih {kola ju~e su prisustvovale edukaciji o planirawu ihrane i promociji "Kuvara za kuvarice" koje je organizovao Institut za javno zdravqe Vojvodine, u saradwi sa Gradskom upravom za zdravstvo. Edukacija je organizovana kako bi se {to boqe primenili svi principi pravilne ishrane.

- Ciq ovog projekta je da pru`imo odgovaraju}i nivo znawa o principima pravilne ishrane, planirawu ishrane i o zdravstvenoj bezbednosti hrane onima koji

vode ra~una {ta na{i mali{ani jedu - istakla je tom prilikom ~lanica Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr Aleksandra Novakov Miki} i dodala da nepravilna ishrana dece u velikoj meri dovodi do kasnijeg oboqevawa od hroni~nih bolesti, me|u kojima predwa~e gojaznost, bolesti srca, krvnih sudova i maligne bolesti.

Kuvar je ura|en u okviru kampawe o edukaciji i planirawu ishrane, koju sprovodi Institut za javno zdravqe Vojvodine pod pokroviteqstvom Gradske uprave za zdravstvo.

A. V.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Quqa{ka daha”

Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve

kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528765, dobiti po primerak romana “Quqa{ka daha” dobitnice Nobelove nagrade za kwi`evnost 2009. godine Herte Miler.

Re~ izdava~a: U ovom veli~anstvenom poetskom romanu, koji budi duboka ose}awa, pripoveda o sudbini jednog mladi}a iz Zibenbirgena, gradi}a u Rumuniji gde je pre Drugog svetskog rata bila velika kolonija naturaliziovane nema~ke mawine, o wegovoj deportaciji u ruski radni logor, o pet godina provedenih u wemu i o povratku ku}i.

Herta Miler je ro|ena 1953. godine u Nikidorfu, u Rumuniji, a od 1987. godine `ivi u Berlinu kao spisateqica. Za svoje delo nagra|ivana je brojnim nema~kim i me|unarodnim nagradama. Godine 2009. Herta Miler dobila je Nobelovu nagradu za kwi`evnost. Izdava~ka ku}a “Hanzer” je objavila “Kraq se klawa i ubija” (2003), “Bleda gospoda sa {oqama moke” (2005), “Zver srca” (novo izdawe, 2007), “Lisac je ve} tada bio lovac” (novo izdawe, 2009) i roman “Quqa{ka daha” (2009).

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Predesednik Saveta za kulturu Skup{tine grada Milo{ Pankov u~estvova}e u radu Odbora za sprovo|ewe Odluke o postavqawu biste Lavu Nikolajevi~u Tolstoju, dok }e wegova zamenica Jelena Jovi} u~estvovati u radu Odbora za sprovo|ewe Odluke o postavqawu spomen plo~e povodom stogodi{wice kori{}ena elektri~ne energije u Novom Sadu, odlu~eno je ju~e na sednici Saveta za kulturu.

Na dnevnom redu bila je i rasprava o realizaciji odluke Skup{tine grada o podizawu spomenika na teritoriji Novog Sada. Naime, za podizawe spomenika Ferencu

Feheru i Marini Olewinoj, Zavod za izgradwu grada izdvojio je potreban novac predvi|en buxetom za Program ure|ewa gradskog zemqi{ta za ovu godinu. Ina~e, model Feherove biste u glini, delo akademskog vajara Lasla Sila|ija, je ve} gotov. Nasuprot tome, za preostala tri spomenika - Lazi Kosti}u, Vasi Staji}u i Mihajlu Pupinu, koja su tako|e predvi|ena ovogodi{wim Programom nije bilo dovoqno novca, te }e wihovo postavqawe morati da sa~eka narednu godinu, re~eno je na Sednici.

J. Z.

Model Ferenca Fehera u glini

REZULTATI REDOVNIH SISTEMATSKIH PREGLEDA

Debequce u {kolskim klupama Svaki peti {kolarac je prekomerno uhrawen i gojazan, a razlozi su neadekvatan na~in ishrane i nepostojawe fizi~ke aktivnosti, ukazala je na ovaj problem na~elnica pedijatrijske slu`be Doma zdravqa Slavica Male{evi}. Prema wenim re~ima trend porasta gojaznosti kod dece i adolescenata primetan je u prethodne tri decenije, i jedno je od naj~e{}ih oboqewa koje se utvr|uje na redovnim sistematskim pregledima, obaveznim za osnovce i sredwo{kolce koji poha|aju neparne razrede.

- Sistematski pregledi se obavqaju radi prevencije, na kojima se prati rast i razvoj dece i otkrivaju se razli~ite malformacije na organima i organskim sistemima – rekla je na~elnica dodav{i da godi{we 21.000 dece pro|e ovaj pregled.

Gojaznost je va`an ~inilac rizika i uzro~nik mnogih oboqewa, kao {to je pove}an krvni pritisak, promene u metabolizmu i komplikacije s ko{tano – mi{i}nim sistemom, upozorila je Male{evi}, uka-

zuju}i na postojawe Savetovali{ta za mlade.

- Sagledavaju}i ovaj problem i komplikacije po zdravqe koje nosi sa sobom, anga-

^ITAOCI PI[U SMS

`ovali smo se posebno u preventivnom radu, tako u Savetovali{tu sa decom radi specijalista pedijatar, koji ih savetuje u vezi s ishranom i

neophodnom fizi~kom aktivno{}u – ka`e sagovornica.

Osim gojaznosti, mladu populaciju ugro`avaju i deformiteti ki~menog stuba i stopala, a javqaju se i poreme}aji vida i sluha. U sedmom razredu osnovne {kole 70 odsto ~etrnaestogodi{waka ima lo{e dr`awe, {to zna~i da svaki ~etvrti ima deformitet ki~menog stuba. Glavni uzrok ovih bolesti su lo{e navike dece.

- Verovatno se to de{ava zbog toga {to deca u predpubertetsko doba po~iwu intenzivno da rastu, a ne bave se dovoqno fizi~kom aktivno{}u i naj~e{}e se hrane van ku}e.

Tako|e, vreme koje provode za ra~unarom i pred televizorom iznosi u proseku ~etiri, pet sati dnevno, {to je puno. Pored redovnih preventivnih pregleda, veliku ulogu u o~uvawu zdravqa imaju i roditeqi. Najve}i uspeh bi bio da roditeqi mewaju navike kod svoje dece kako ne bi ni do{lo do ovih deformiteta i oboqewa – istakla je na kraju Slavica Male{evi}.

I. Dragi}

065/47-66-452

Riba smrdi od glave Futo{ka pijaca i robna ku}a na Novom nasequ, na Bulevaru Jovana Du~i}a iza autobuske: Na prvoj osli} je 280 dinara, a kod ove druge 578 dinara kilogram.

Idu sveci, prijatno! 064/3078... *** Strani partner u JKP "Vodovod"? Bi}e sve kvalitetnije uz „ekonomsku cenu vode“. Hvala lepo! Vodovod nas i sad dere. Neo~itqivim vodomerima, pa „proceeenom“ potro{wom...

064/2466... *** Za{titnik gra|ana kao i sve komisije gradske uprave postoje iskqu~ivo da bi „istaknuti“ pojedinci imali radno mesto, a sve to se finansira iz jedne velike prevare koja se zove legalizacija.

064/1765... *** Dokle god je gradska vlast blagonaklona prema vandalima, gledaju}i u wima potencijalne glasa~e i dokle god policija odbija da iza|e po prijavama gra|ana zbog galame i divqawa izme|u zgrada (Novo naseqe), ima}emo izlomqena de~ja igrali{ta, i{arane fasade i po~upane znakove i drve}e. Novosa|ani N. 063/520... *** Inspekcijo, reaguj! Kod Higijenskog i bolnice na Futo{koj blokirana traka ve} dva

meseca, radovi zavr{eni, radnika ni od korova a saobra}aj u kolapsu!

062/214... *** Komunalna, ho}e li neko skloniti naranxastu traku sa biciklisti~ke staze kod Doma zdravqa na Limanu - u{la je u ~etvrti mesec? Pratite malo ovu rubriku i bi}ete o svemu obave{teni!

062/212...

Ulici Antona ^ehova nasr}u na prolaznike, ujedaju, a u "^isto}i" ka`u da je taj posao obustavqen ve} mesec dana. [ta treba da se desi da bi se adekvatno reagovalo?!

064/2466... *** ^itam o slu~aju porodice Maki} i opet ne mogu da verujem.

Li~no sam pro{ao kroz takvo iskustvo, samo sam ja i pored preporuka upisao dete u {kolu (sad smo {esti razred, al’ uz ve-

*** Predsednik Srbije nije zadovoqan radom nekih ministara i po{to on misli da narod ne bi trebalo da wega smeni jer je on formirao Vladu i ube|ivao nas tada da je ova Vlada najboqa, on bi sada da mewa ministre i svoju krivcu prebaci na poltrone Mrkowi}a, Milosavqevi}a... ^ik neka smeni Da~i}a, Dinki}a, ^edu Jovanovi}a! Ra{o gra|anin, a ne gra|anka ili transvestit.

065/5305... *** Molim Vas da proverite da li je u Novom Sadu iko zadu`en za odno{ewe pasa lutalica. U

like muke). Glavno pitawe ovde je ~emu slu`e ti stru~waci (ne postavqam ovde pitawe wihove stru~nosti, naprotiv), kad se wihovo mi{qewe ne uzima u obzir, a deca u tim prilikama su zbog krutosti zakona hendikepirana od starta i vuku repove te odluke ceo `ivot. Srbijo ne uni{tavaj decu 064/6824... zbog birokratije! *** U ovo dana{we, obespokojavaju}e vreme, plus adekvatno pona{awe naroda, prosto {okira, obi~na a velika qudska qudskost! Naime, u Dunavskoj 30, NUR Novosadsko udru`ewe ribolovaca, vidim i pro~itam

Oglas (uzdr`an i fin ): Poziv za u~e{}e u sportsko ribolova~kom takmi~ewu (subota 27.11.), a sve u `eqi da se ostvaren prihod (donacija 500 dinara od takmi~ara iliti simpatizera, a qudina po svim vokacijama), uputi nastradalom Kraqevu i okolini od i zbog (ni~im izazvanog) zemqotresa! ^ove~e, pa ipak nismo sami! Jo{ uvek nas ima!

Gos’in Rajo (The Big) ~estitke za prelepu ideju i "babi ^ewe" koje te ^eka! No, dobijamo nadu i veru u normalne a nikako bogate(u E=), a qudine u shvatawu.

Ovo je Novi Sad. Pozdrav svima koji vole prirodu i qude!

064/4210... *** Dok je su|ewe u prekr{ajnom sudu otpu{tenim radnicima "Petra Drap{ina" a.d. u restrukturirawu trajalo, verujte i nebo nad na{im Novim Sadom je plakalo... Dokle?!? Bahata vlasti na{a?!?

066/9494... *** Poruka "starom policajcu", koji bi odradio posao i optu`eni begunci bi odavno postali "gra|ani Haga". Nemojte se javqati vi koji ste ~uvali Kosovo i vladaju}e klike, nego }utite i u`ivajte u "zaslu`enoj"(?) nemaloj penziji.

065/4513...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

sreda24.novembar2010.

KADA ]E SE PRIVATNI I POSLOVNI KORISNICI „TOPLANE“ IZJEDNA^ITI I PO NA^INU NAPLATE

NA BULEVARU JOVANA DU^I]A BB

I ova zima bez grejawa po utro{ku?

Kupci stanova ostali kratkih rukava

Po svemu sude}i, pozgradama koje nisu gra|e{to se u materijalima ne u skladu sa standardiju~e dostavqenim odma. bornicima pred sednicu Naravno, nije ba{ sve gradske skup{tine u petako idealno. Da bi sve tak to ni je moglo videkoristi novog sistema ti, ni u novembru se negra|ani mogli da osete, }e odlu~ivati o uvo|epotrebno je da se ulo`i wu novog na~ina obraoko 50 evra po radijatoru ~una grejawa po utroza potrebnu opremu (deli{ku i uvo|ewu novog tateqe toplote i termorifnog sistema. Iako statske ventile), a i u nese u „Toplani“ mo`e ~ukim zgradama potrebna su ti da se 75 odsto ispitaulagawa u novu stolariju nih Novosa|ana zala`e i dodatnu izolaciju fasaza uvo|ewe ovakvog sida. Me|utim, kako pojedistema naplate, te da ne ni stru~waci navode, popostoji tehni~ki razlog kazuje se da bi se ova ulada on ne bude uveden, gawa isplatila ve} za neo~igledno je da su prekoliko godina kroz mawe preke pre politi~ke, ra~une za grejawe. nego strukovne prirode.

Zapravo, ovaj sistem, u Sistem naplate po kojem je tre}ina tro{koutro{ku standard je u va fiksna i pla}a se tove}ini evropskih zemakom cele godine, dok se qa, a wegovi pobornici ostatak pla}a po utro{eukazuju na pravednost nim kilovatsatima enersistema (plati{ koliko gije, ve} se primewuje kod potro{i{), te fleksiposlovnih potro{a~a. bilnost i efikasnost Kako }e se pred Skup{tiSistem naplate po utro{ku standard je u ve}ini evropskih (bira{ kad i koliko }e nom grada na}i i predlog zemaqa, a wegovi pobornici ukazuju na pravednost sistema koje prostorije biti odluka o izmenama prozagrevane). S druge grama poslovawa „Topla(plati{ koliko potro{i{), te fleksibilnost i efikasnost strane, gradski oci trane“, u kojem se navodi da (bira{ kad i koliko }e koje prostorije biti zagrevane) `ili su da se prvo utvrje posledwe poskupqewe de mogu}e posledice od 30 procenata u skladu s prelaska sa starog na novi simesec dana iza{la s pokazatepla}alo mawe ra~une nego sada, politikom izjedna~avawa postem, koji podrazumeva pla}awe qima da }e novi sistem u{tedea 18 posto bi pla}alo ra~une veslovnih i stambenih potro{agrejawa po kvadratnom metru ti prose~no 15 odsto ku}nog bu}e za pet do 10 procenata, i to u ~a, ostaje pitawe kada }e se oni stana s ujedna~enom temperatuxeta namewenog grejawu, odnozgradama u kojima je ve}a tempeizjedna~iti i u na~inu naplate. rom za sve. Toplana je pre oko sno da bi 82 odsto potro{a~a ratura od prose~ne, kao i u onim S. K.

ZBOG NEDOVR[ENIH POSLOVA I USKIH GRLA

Zima }e ba{ usporiti saobra}aj Zima je na pragu, a samim tim se name}e pitawe u kakvom stawu novosadski drumovi do~ekuju hladne dane. Prema re~ima ~lana Gradskog ve}a za saobra}aj Sini{e Bubwevi}a putevi u gradu su generalno u lo{em stawu, a dodatna muka su nezavr{eni poslovi i smawen kapacitet ulazno - izlaznih pravaca. Me|utim, nadle`ni koriste svaki dan lepog vremena kako bi na ulicama poradili {to vi{e. Dodatnu ote`avaju}u okolnost predstavqa}e i pojedini

radovi, kao onaj na Ka}kom mostu, jer se tamo mora postaviti saobra}ajna signalizacija koja }e dodatno smetati zimskoj slu`bi.

- Zbog svega pomenutog ove zime saobra}aj u gradu bi}e ne{to usporeniji nego obi~no. Kako bi {to spremnije do~ekali hladne dane odr`an je sastanak sa predstavnicima „Novosadske toplane“, „Vodovoda i kanalizacije“ i „Informatike“ kome je prisustvovao i direktor preduze}a

„Put“, kako bi se dogovorili oko {to skorijeg zatvarawa rupa koje su ostale nakon radova pomenutih preduze}a - istakao je Bubwevi}.

Dodatnu muku, ve} i onako lo{im drumovima, predstavqa}e i so koja }e se na wih posipati za vreme snega i niskih temperatura, a Bubwevi} ka`e da }e ulice koje su sre|ene, poput Gunduli}eve, dobro podneti so, ali da }e na onima koje nisu krpqene biti malo problema.

B. M.

Foto: S. [u{wevi}

VESTI Te{i} u Ameri~kom kutku Kwi`evnik Milosav Te{i} povodom kwige „Mlinsko kolo“ u~estvuje ve~eras u ciklusu „Portreti“ u Ameri~kom kutku sa po~etkom u 19 sati. U kwi`evnoj ve~eri u organizaciji Kulturnog centra pored autora u~estvuju i kwi`evnici Radivoje Miki} i Dragan Hamovi}.

Te{i} se u srpskoj kwi`evnosti pojavio ve} kao formirani pesnik te u na{e pesni{tvo vratio stare poetske oblike srpsko-vizantijskog pevawa.

A. L.

Hor klarineta Koncert povodom sve~anog otvarawa Me|unarodnog takmi~ewa „Anton Eberst“ odr`a}e se ve~eras od 20 ~asova u koncertnoj sali Muzi~ke {kole „Isidor Baji}“. Nastupi}e hor klarineta Akedemije umetnosti u Novom Sadu, a na programu }e biti dela Kova~a, Vuji}a i Rosinija.

B. M.

Kraqeva~ko preduze}e „MSV invest ing“ danas }e deliti kqu~eve vlasnicima stanova u novoizgra|enoj vi{espratnici na Bulevaru Jovana Du~i}a BB. Kqu~eve, me|utim, ne}e dobiti 37 kupaca koji su stanove platili preduze}u „Si partner“, koji posle ste~aja vi{e ne posluje.

Jedan od kupaca, koji ne}e danas dobiti kqu~, Zoran Stevanovi}, ka`e da je zajedno s ostalim kupcima platio stan po tr`i{noj vrednosti jo{ krajem 2006. i po~etkom 2007. godine.

- Tokom ste~aja na{i stanovi su izuzeti iz ste~ajne mase i svaki stan ima svoju oznaku i broj predo~ava Stevanovi} i dodaje da Kraqev~ani od kupaca sada tra`e doplatu, oko 250 evra po kvadratu.

Direktor „MSV invest ing“ Milan Vu~kovi} ka`e da su stanovi gotovi i da ih ne}e niko otu|iti, ali da kupci moraju da sa~ekaju dok se s Gradom ne postigne dogovor.

- Od „Si partnera“ preuzeli smo ~etiri parcele, na tri su izgra|eni stanovi, a na jednoj

gradwa nije zapo~eta, a prevdi|ena je izgradwa poslovnog prostor - nagla{ava Vu~kovi}.

Prema wegovim re~ima pometwa je nastala posle dono{ewa Zakona o izgradwi i planirawu, po ~ijoj regulativi od Nove godine vlasnici javnih povr{ina nisu javna komunalna preduze}a ve} dr`ava odnosno Grad.

- „Partner“ je ~etiri parcele kupio od „Gradskog zelenila“i sada Grad odnosno ZIG ne dozovqava ulazak u posed , na ~etvrtu parcelu, smatraju}i da je vrednost placa znatno ve}a nego u vreme kada su „Si partner“ i „Zelenilo „ trgovali - nagala{ava Vu~kovi}.

Kako je kazao odmah posle Nove godine tra`ili su sastanak u ZIG-u radi dogovora, ali su tek ju~e saznali da se ZIG zainteresovao za ovaj slu~aj.

- Verovatno su i tamo o{te}eni kupci javili za predaju kqu~eva po{to im je savest odmah proradila i pozvali nas da do|emo - ka`e Vu~kovi}.

Z. Deli}

U MAGISTRATU U SREMSKIM KARLOVCIMA

Uslu`ni centar na probnom radu

Op{tinski uslu`ni centar u Sremskim Karlovcima pu{ten je u probni rad. Sme{ten je u prijemnoj kancelariji u zgradi Magistrata i narednih desetak dana prati}e se kako funkcioni{e kako bi do zvani~nog otvorawa bili otkloweni eventualni nedostaci.

Kako saznajemo od na~elnice op{tinskog Odeqewa za dru{tvene delatnosti i op{tu upravu Sawe Mandi}, uslu`ni centar je mesto gde gra|ani mogu dobiti gotovo sve informacije iz delokruga op{tinske uprave i obaviti najve}i deo administrativnih poslova. U wemu }e prema potrebi raditi i slu`benici Odeqewa za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te i Slu`be za utvr|ivawe i naplatu javnih prihoda.

- Uskoro bi trebalo da bude postavqen i novi veb portal op{tine, koji je sastavni deo ovog projekta modernizacije uprave i primene informaciono – komunikacionih tehnologija – ka`e Sawa Mandi}. – To zna~i da }e gra|ani ponovo mo}i putem virtuelnog mati~ara da dobiju izvode iz mati~nih kwiga, ali

i prvi put da elektronski provere podatke u bira~kom spisku.

Uspostavqawe uslu`nog centra omogu}io je Pokrajinski sekretarijatu za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu, odobriv{i karlova~koj op-

{tini blizu dva miliona dinara za to na osnovu konkursa, koji je raspisan u prvoj polovini godine. Lokalna samouprava je sa pola miliona dinara tako|e u~estvovala u sufinansirawu uslu`nog centra. Tim novcem kupqena je ra~unarska oprema, izra|eni softverski programi i sajt i nabavqen name{taj.

Centar }e raditi sa strankama svakog radnog dana od 8 do 13 sati, izuzev utorkom kada je radno vreme produ`eno do 17 ~asova.

Z. Milosavqevi}

U ULICI \UR\A BRANKOVI]A

Jednom trakom do 30. novembra U Ulici \ur|a Brankovi}a od ju~e je izmewen re`im saobra}aja tako da vozila naizmeni~no koriste samo jednu saobra}ajnu traku.

Razlog izmenama jeste prikqu~ivawe zgrade na ku}nom broju 5 u istoimenoj ulici, a kraj posla o~ekuje se 30. novembra.

S. K.

„Par~e no}i” Predstava “Par~e no}i” bi}e izvedena danas u 20 sati na maloj sceni Pozori{ta mladih.

Savremena urbana pri~a iz devedesetih godina nakon du`e pauze ponovo je na sceni ovog pozori{ta. Predstava je nastala po tekstu \or|a Milosavqevi}a, a u re`iji Gorana Vukeli}a.

M. M.

9

HUMANITARNA POSETA „DE^JEM SELU”

Danas slatki{i, sutra obrazovawe Studenti i profesori Pravnog fakulteta za privredu i pravosu|e Univerziteta „Privredna akademija“ posetili su ju~e „De~je selo“ i tom prilikom deci uru~ili poklon pakete sa hranom, ode}om i slatki{ima. Humanitarna akcija pod nazivom „Za de~ji osmeh i uspe{nu budu}nost“ organizovana je kako bi se, kroz dru`ewe i razgovor sa studentima „Privredne akademije“, deca iz „De~jeg sela“ podstakla na {kolovawe i kako bi im se ukazalo na zna~aj obrazovawa u dana{wem dru{tvu.

- Hteli smo da kroz razgovor saznamo {ta je ono {to najvi{e mu~i ovu decu i da u skladu sa tim vidimo na koji na~in mo`emo da pomognemo. Akciju sprovodimo prvi put a na{ plan je da ona postane standardni deo na{eg programa i da bar dva puta godi{we posetimo „De~je selo“ - rekao je prodekan za nastavu Milorad Bejatovi}.

Prodekanka za nauku i me|unarodnu saradwu Marijana Duki}Mijatovi} dodala je da }e ova deca nejverovatnije biti ukqu~ena

i u neke od programa „Privredne akademije“ kao i da }e za wih biti obezbe|ene stipendije ovog Univerziteta.

- Plan je da stipendijama motivi{emo decu koja nemaju novca a imaju `equ da se {koluju, jer }emo im na taj na~in pokazati va`nost sticawa znawa koje je danas nu`an uslov za zapo{qavawe i konkurentsnost na tr`i{tu rada, na kome }e se uskoro i sami na}i - rekla je Marijana Duki}Mijatovi}.

J. Z.

VESTI Razmena zimske opreme Novogodi{wa i zimska ponuda turisti~kih agencija bi}e predstavqena od 25. do 27. novembra, ispred Gradske kafane na Spensu.

Istovremeno, bi}e prire|ena i razmena zimske opreme od 9 do 13 ~asova. Prodajno mesto, kao i ulaz su besplatni.

I. D.

Kulturne manifestacije u Veterniku Manifestacija „Centar na periferiji-periferija u centru“po~iwe danas u Veterniku i traja}e do petka. Predstava „Marija Trandafil- najve}a dobrotvorka u Srba“ bi}e izvedena danas u 16 sati u holu O[ „Marija

Trandafil“. U okviru manifestacije, sutra u 16 sati u Osnovnoj {koli „Mihajlo Pupin“ bi}e izvedena i priredba za starije osobe „Sun~ana jesen `ivota. Izlo`be ikona, slika, ru~nih radova, radova korisnika Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju, duboreza, kaligrafskih radova i najuspe{nijih de~ijih likovnih radova odr`a}e se u petak u 18 sati u galeriji KPC i sali MZ Veternik.

Promocija kwige Ru`ice Soki} Kwiga Ru`ice Soki} „Strast za letewem“ (Laguna, 2010) bi}e predstavqena sutra u 19 sati u ~itaonici Gradske biblioteke. O delu }e govoriti Vesna Kr~mar, Aleksandra Veqkovi}, Aleksandar Filipovi} i autorka.

Z. Ml.

sreda24.novembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

NEMCI POMA@U DA SE SPRE^E GUBICI U VODOVODU

Profesionalno o {tedwi vode

Nastup kulturno-umetni~kih dri{tava obradovao publiku

U SONTI ODR@ANO [OKA^KO VE^E

Lipa ri~ pra}ena folklorom SONTA: U organizaciji Kulturno prosvetne zajednice Hrvata „[okadija” u Sonti je odr`ana tradicionalna manifestacija „[oka~ko ve~e 2010”, koja se odr`ava deveti put zaredom.U programu, koji je odr`an u mesnom Domu kulture, predstavili su se folklorni ansambl HKUD „Osijek 1862” iz Osijeka i ~lanovi son}anskikog KUD „[okadija”, KUD „Mazoret” i OKUD „Ivo Lola Ribar”.

Na ovoj manifestaciji uru~ene su i nagrade najuspe{nijim u~esnicima konkursa „Za lipu ri~”, a prva nagrada NIU „Hrvatska rije~” i DSHV-a uru~ena je Josipu Dumenxi}u-Me{tru iz Bo|ana. Na ovaj kwi`evni konkurs prijavilo se 11 autora, sa ukupno 33 pesama, od kojih je pet nagra|eno. Osim Dumenxi}a, koji je progla{en za naj-

boqeg autora, nagra|eni su i Zlata Gorjanica iz Sombora, Mile Markov [panovi} iz Sremske Mitrovice, Anica Kraja~i} iz Apatina i Antun Krstina iz Kanade.

-Iz godine u godinu pratim manifestaciju „[oka~kao ve~e” i iz godine u godinu vidi se napredak.

Manifestacija je izbegla kli{ee i stoga nas svake godine obraduje ne~im novim, kao {to je ove bio nastup KUD iz Osijeka - rekao je Son}anin Stipan Bukovac.

Osim Son}ana i wihovih gostiju, manifestaciji su prisustvovali i predstavnici ambasade Hrvatske u Beogradu i Subotici Filip Damjanovi} i Vesna Wiko{-Pe}kaj, predstavnici Pokrajinskog Izvr{nog ve}a Mato Groznica i \or|e ^ovi} kao i predstanici kulturnog `ivota Srbije, Hrvatske i Italije.

J. P.

Memorijalni yez i bluz festival KIKINDA: Od 26. do 28. novembra u Narodnom pozori{tu odr`a}e se deveti Memorijalni festival xeza i bluza u organizaciji Udru`ewa gra|ana „Music FanTon”. Ove godine festival je internacionalnog karaktera, jer pored bendova iz na{e zemqe, nastupaju i bendovi iz Makednije, Hrvatske, Slovenije i Sjediwenih ameri~kih dr`ava. Pokroviteq festivala je Skup{tina op{tine Kikinda, uz pomo} NIS-a. Otvarawe festivala je u petak, 26. novembra u 19 sati, a otvori}e ga de~ji hor „^uperak” iz Kikinde.

Ulaznice za koncert mogu se kupiti u Javnom preduze}u Informativni centar Kikinda i na biletarnici Narodnog pozori{ta. Cena za sve tri ve~eri je 1.000 dinara, dok je za svako ve~e pojedina~no 500 dinara po osobi.

A. \.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Sani i slon" (18), "@ena sa slomqenim nosem" (19.45), "Dru{tvena mre`a" (21.45) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu, Dani italijanskog filma: „Vrt Finci-Kontinijevih”(19), „^ovek koji }e do}i” (20.40), In tempo, Ma rubato (22.40)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Jovan \or|evi}": "Dama s kamelijama" (19), Scena "Pera Dobrinovi}": "Timon Atiwanin" (19.30) Pozori{te mladih, mala sala: "Par~e no}i" (20) Novosadko pozori{te: "Staklena cipelica" (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, 22. novembra, u 7 ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Suzana [tumpf, Dragica Grbi}, Sandra Reli}, Ana Budi}, Ivana Stefanovi}, Tawa [urlan i Lidija Kuru~ki iz Novog Sada, Sla|ana Cindri} iz Gardinovaca, Nata{a Kova~evi} iz In|ije, Vesna Durkovi} iz Ravnog Sela, Biqana Te{i}-Gruji} iz Petrovaradina, Silvija Saka~-Madaras iz Novog Be~eja, Katarina Kocka iz Kisa~a, Jelena Jegarac iz ^uruga i Jelena Petrovi} iz Vajske, DE^AKE: Zorna Petkovi} i Aleksandra Peri{i} iz Novog Sada, Milica [arac i Vawa Zahorec iz ^elareva, Jelena Pavli~evi} iz Ka}a, Dragana Maksimovi} iz \ur|eva i Du{ica Kopawa iz Mladenova.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Stevan Rade Dejanovi} (1946) u 11.15 ~asova, Ana Imrea Batori (1943) u 12.00, Tereza Ilije Pavi} (1926) u 12.45, Ksenija Sava Popov (1916) u 13.30, Du{ana Danila Salonski (1950) u 14.15 i Novica Milinkovi} u 15.00 ~asova.

VRBAS: U organizaciji vrbaske op{tine i Ju`noba~kog okruga, ju~e je u sve~anoj sali SO Vrbas odr`ana „Radionica o smawewu gubitaka vode”, na kojoj su, pored predstavnika op{tina koje pripadaju okrugu, u~estvovali i predstavnici Nema~ke tehni~ke saradwe GTZ. Radionica je namewena rukovodiocima op{tinskih uprava i vodovoda, a prema re~ima rukovodioca „Vodovoda i kanali-

zacije” u vrbaskom JKP „Standardu” Milenka Radovanova, obra|eno je nekoliko tema, s ciqem pove}awa efikasnosti vodovodnog sistema.

- Smatram da je dobro {to smo anga`ovali nema~ki GTZ, ~iji su stru~waci u prethodnih osam dana snimali na{ vodovodni sistem i o~ekujemo da }e nam dati eleborat u kome }e navesti {ta su zatekli i dati predloge kako da pove}amo

efikasnost na{eg vodovodnog sistema, odnosno kako da smawimo gubitke vode koje definitivno imamo - rekao je Radovanov.

Na ju~era{woj radionici o projektu koji vodi GTZ i aktivnosti na smawewu gubitaka vode u op{tinama, govorio je i menaxer projekta GTZ Aleksandar Krsti}.

-@elimo da organizujemo profesionalce po pitawu upravqawa vodama, zatim da oni poma`u jedni

REKONSTRUKCIJA VODOVODNE MRE@E U KAWI[KOJ OP[TINI

Sigurnije snabdevawe ~esmova~om

KAWI@A: U toku je zavrna faza radova na rekonstrukciji vodovoda u Martono{u, kojom je obuhva}eno 15,6 kilometara vodovodne mre`e i 760 prikqu~aka za doma}instva, u vrednosti od 100 miliona dinara. Tako se u ovom nasequ kawi{ke op{tine obezbe|uje sigurno vodosnabdevawe, a predstoji i realizacija postupka dearsenizacije, da bi potro{a~i imali zdravu pija}u vodu. Direktor DOO „Potiski vodovodi” iz Horgo{a Fri|e{ Balint ka`e da iz programa NIP-a pre tri godine zapo~eta zamena cevovoda na podru~ju kawi{ke op{tine prvo u Martono{u, a da je podr{ka nastavqena iz Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine.

U prvoj fazi lane je zameweno 8,6 kilometara vodovodne mre`e i prikqu~eno 406 potro{a~a, a drugom fazom koja se ovih dana zavr{ava obuhva}eno je sedam kilometara cevovoda i 352 prikqu~ka. U ovoj fazi sa podru~ja MZ martono{ naseqe Mali Pesak novim cevovodom od 3,6 kilometara prikqu~eno je na vodovod u Malim Pijacama.

- Predvideli smo i poboq{awe kvaliteta pija}e vode za {ta

Pri kraju obnova vodovoda u Martono{u

treba da se realizuje program dearsenizacije vode u Martono{u, Malim Pijacama, Horgo{u i Kawi`i, zbog pove}ane prisustva arsena, ali nije tako izra`ena kao u drugim okolnim mestima. U pija}oj vodi na na{em podru~ju koli~ina arsena je 40 do 80 mikrograma, a dozvoqeni nivo je 10 mikrograma. Pored toga evidentno je pove}ana koncentracija mangana i gvo`|a, koja tako|e treba da se odstrani sistemom koji je ve} instalisan u Subotici i Apatinu. Projekti su gotovi

Fond solidarnosti za radnike ZREWANIN: Predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton inicirao je hitno formirawe Fonda solidarnosti, kao jednu od preko potrebnih mera pomo}i radnicima zrewaninskih preduze}a koja trenutno ne rade. Marton je u ju~era{wem obra}awu javnosti kazao da bi novoformirani Fond za{titio radnike koji su na korak od ostajawa bez posla, a koji su se obratili za pomo} Gradskoj upravi.

- Lokalna samouprava mora na}i na~in da za{titi zrewaninsku privredu i zaposlene u woj. Te{ka situacija kulminirala je {trajkovima nezadovoqnih radnika, organizovanih na na{im ulicama, a formirawem Fonda solidarnosti doprineli bismo borbi za pravo na rad svakog gra|anina, kao preduslova egzistencije u dru{tvu – ocenio je Marton.

On je najavio da }e u sklopu inicijative organizovati niz sastanaka sa predstavnicima sindikata i {trajka~kih odbora, kako bi se zajedni~ki do{lo do dogovora oko najboqeg modaliteta pomo}i, kojim bi zaposleni u posrnulim preduze}ima bili zadovoqni i koji bi premostio period do wihovog vra}awa na radna mesta. @. B.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Foto: M. Mitrovi}

i ~ekamo da se obezbede sredstva - ka`e Balint.

Prema re~ima Balinta zna~ajno je da se uporedo obavqa rekonstrukcija vodovodne mre`e zato {to su na podru~ju kawi{ke op{tine gra|eni prvi vodovodi od azbest-cementnih cevi, pa se kasnije ispostavila wihova {tetnost za zdravqe. Pored toga problem je {to je taj materijal dosta krt, lomi se pa ima puno gubitaka na mre`i, pa je i to razlog da se cevovodi zamene.

M. Mitrovi}

drugima i da razmewuju znawe, da nakon toga svojim radom pomognu svojim vodovodima i da ulaze u projkete u kojima bi mogli da osete odre|ene prednosti i da nakon toga sa jasno definisanim stavom istupaju prema op{tinama u ciqu ulazaka u op{tinske i me|uop{tinske projekte, a sve sa ciqem unapre|ewa upravqawa voda u op{tini - rekao je Krsti}.

N. P.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK NOVI POZIV ZA PREKOGRANI^NU SARADWU SA MA\ARSKOM

Predaja projekata do 14. februara KAWI@A: Pomo}nik direktora za evropsku saradwu Ivana \urica i {ef odseka za evropske poslove Fonda „Evropski poslovi” Andrija Aleksi} predstavili su ju~e u Skup{tini op{tine Kawi`a novi poziv u okviru IPA programa prekograni~ne saradwe Ma|arska-Srbija. Istaknuto je da je po ukqu~ivawu u ovaj program, Kawi`a me|u vojvo|anskim op{tinama jedan od lidera. U prethodnom pozivu u okviru IPA programa prekograni~ne saradwe Srbija-Ma|arska na raspolagawu je bilo 18,5 miliona evra, od ~ega je iskori{}eno 90 odsto, ili 17 miliona evra, od ~ega je prema re~ima Andrije Aleksi}a, bilo preko 50 odsto uspe{nih aplikacija. Od 170 projekata koliko je predato, odobren je 71 i potpisani ugovori.

Novi poziv otvoren je pre dva dana i traja}e do 14. februara idu}e godine, do kada }e mo}i da se predaju predlozi projekata. U ovom ciklusu na raspolagawu je ne{to vi{e od 12 miliona evra, gde je po projektu mogu}e ostvariti do milion i po evra. U programskom dokumentu do 2013. godine su definisane kao prioritetne oblasti, za{tita `ivotne sredine i infrastruktura i kao drugi prioritet su projekti vezani za obrazovawe, kulturu i privredu, pri ~emu je ovog puta ~isto edukativa linija iskqu~ena, zato {to su sva sredstva za ove namene utro{ena u prethodnom pozivu.

Aleksi} je istakao da su vojvo|anske op{tine jako zainteresovane za kori{}ewe sredstava IPA programa i u Srbiji Pokrajina Vojvodina je kqu~ni akter u ovim programima, pri ~emu op{tina Kawi`a i potiski region u pograni~nom podru~ju ima brojne programe koji su odobreni za realizaicju sa partnerima iz Ma|arske.

- Interesovawe i iskustvo postoje, a {anse koje nam se pru`aju u narednom periodu procesa pridru`ivawa EU su jo{ ve}e i bi}e vi{e prostora. Op{tina Kawi`a je jedna od lidera, ali to nije dovoqno. Nije lako na}i relevantnog partnera u Evropi, ali to je komponenta na kojoj se anga`uje Fond „Evropski poslovi”, u saradwi sa partnerima iz evroregija - ka`e Aleksi}.

Kako je naglasio direktor Informacionog centra za razvoj potiskog regiona sa sedi{tem u Kawi`i Robert Fejstamer, u~esnicima iz kawi{ke op{tine u prethodnom pozivu, u okviru programa prekograni~ne saradwe sa Ma|arskom, odobreno je {est projekata i jedan sa Rumunijom, ukupno vrednih oko milion evra. Kawi`ani su u prethodnom pozivu konkurisali sa jedanaest projekata i po odobrenim su se od vojvo|anskih op{tina i gradova na{li na tre}em mestu, odmah posle Subotice i Sombora.

M. Mitrovi}

sreda24.novembar2010.

IZGLASAN NOVI SAMODOPRINOS

Za prvo dete 500 evra APATIN: Od ukupno 16.493 upisanih u bira~ki spisak u Apatinu na referendum za uvo|ewe novog samodoprinosa iza{lo je 9.717. Za uvo|ewe novog samodoprinosa glasalo je 8.526 ili 51,69 odsto od ukupnog broja upisanih u bira~ki spisak a protiv je bilo 1048 ili 6,35 odsto, saop{tila je Komisija za sprovo|ewe referenduma.

Istovremeno sa referendumom za uvo|ewe novog samodoprinosa u Apatinu odr`an je i referendum u mesnim zajedni-

cama Svilojevo i Kupusina, gde je tako|e uspeo, a ve}ina glasa~a izjasnila se za novi samodoprinos.U bira~ki spisak u Svilojevu upisano je 1.223 bira~a a na referendum se odazvalo 742 od ~ega je 699 ili 57,15 odsto od ukupno upisanih u bira~ki spoisak bilo je za uvo|ewe novog samodoprinosa a 2,6 odsto protiv. U bira~kom spisku u Kupusini je 1.859 bira~a od kojih je 87,46 odsto iza{lo na glasa~ka mesta odsto iza{lo na referendum a za uvo|ewe

Kroz lavirint preko {ina ZREWANIN: Dugoo~ekivana sanacija pru`nog prelaza koji spaja zrewaninska naseqa Bolnica – Berbersko i Putnikovo po~ela je nedavno i, ukoliko vremenski uslovi to omogu}e, izgradwa pe{a~ke staze na ovom mestu trebalo bi da bude zavr{ena do kraja meseca. Time }e bez-

jale su skoro godinu dana, dok nisu zavr{eni svi nacrti i dobijene dozvole.

Pomo}nik gradona~elnika Zrewanina Predrag Stankov veli da je lokalna samouprava, kao jedan od prioritetnih zadataka u ovoj godini, izdvojila izgradwu pe{a~kog prelaza preko `ele-

Septi~ke jame dra`e od kanalizacije 1.000 doma}instava ko{ta oko 300.000 evra, a taj se novac mo`e obezbediti kreditima mesnih zajednica, u~estvovawem dr`avnih fondova, op{tina...

Me|utim, qudi se te{ko odlu~uju da se prikqu~e na mre`u. U jednom od sela, od 1.000 doma}instava, primera radi, 200 ku}a je prazno, oko 200 se prikqu~ilo (uglavnom u ku}ama sa malom decom gde ~esto rade ve{ ma{ine), a ostalih 600, me|u kojima su i stara~ka doma}instva, nisu bili zainteresovani, i pored ~iwenice da je cena prikqu~ka skoro ista kao i izgradwa septi~ke jame.

Istovremeno, stru~waci upozoravaju da otpadne vode polako potapaju vojvo|anska sela. Prema standardima, u ruralnim sredinama se dnevno po stanovniku tro{i oko 100 litara vode, {to je za mesta sa 3.500 stanovnika Milan Svilarov 125.000 kubnih metara otpadnih zacije, za {ta je za selo od oko voda godi{we. Ta voda mora ne1.000 doma}instava sa prosekom gde da ote~e. od 3.500 stanovnika, potrebno iz- Problem odvo|ewa i pre~idvojiti oko milion evra. {}avawa otpadnih voda u grado- Kada je pre tri-~etiri decevima i ve}im mestima nije tolinije, u Vojvodini koja ima oko 450 ki, jer se nalaze uz velike vodotosela, po~ela akcija izgradwe vokove – isti~e Svilarov. – Sela su, dovoda posao je ili uz male kanale uglavnom zavr{en ili nemaju vodotoU pokrajini danas, kove, a tu je i proza oko pet godina, od 450 sela, ali se izgradwa blem prikupqawa fekalne kanalizai pre~i{}avawa. kanalizaciju ima cije nije nastavila To su skupi projeksvega dvadesetak istom dinamikom – ti koje sama sela, ka`e diplomirani pa i op{tine ne in`ewer hidrogradwe Milan mogu da re{e. Dr`ava je ta koja Svilarov, vlasnik palana~ke mora da re{ava ovaj problem, jer firme „Eko-invest” koja se spe}e i jedan od uslova za pristupawe cijalizovala za izgradwu seoskih EU biti i re{avawe problema sa kanalizacija. – U Pokrajini daotpadnim vodama. Stru~waci o~enas, kanalizacija funkcioni{e u kuju da }e novac sti}i i preko svega dvadesetak sela. Mi smo predpristupnih fondova EU, ali „patentirali” znatno jeftiniji do tada ima posla koji se mo`e na~in izgradwe kanalizacione uraditi kako bi se problem otgravitacione mre`e pod niskim padnih voda u selima po~eo re{apritiskom, koja za selo od oko vati.

M. Suyum

Dva miliona za po{umqavawe SRBOBRAN: Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj AP Vojvodine odobrio je op{tini Srbobran dva miliona dinara za podizawe vetroza{titnih pojaseva i obnavqawe uni{tenih drvoreda kraj puteva. Projekat }e tokom jeseni ove i prole}a naredne godine sprovoditi radnici Javnog preduze}a „Direkcija za urbanizam i izgradwu”.

Prema re~ima irektorke JP „Direkcija za urbanizam i izgradwu” Nade Na|, novac }e biti upotrebqen za kr~ewe i ~i{}ewe terena, nabavku sadnog materijala, trasirawe vetroza{titnih pojaseva, iskop jama i sadwu. Dodaje da je projektnom dokumentacijom pokrivena cela op{tina Srbobran tako da }e, pored grada, sadwe biti i u Turiji i u Nadaqu.

N. P.

novog mesnog samodoprinosa izjasnilo se 1.101 ili 59,22 odsto a 11,45 odsto ili 213 je bilo protiv.

U svim pomenutim mestima samodoprinos }e biti uveden 1. januara u visini od tri odsto a prikupqena sredstva bi}e usmerena na komunalnu izgradwu. U Svilojevu i Kupusini iz prikupqenih sredstava izdvaja se pomo} za svako prvoro|eno dete u porodici u visini od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti.

J. P.

REKONSTRUI[E SE OPASAN PRU@NI PRELAZ

VOJVO\ANSKA SELA BEZ PRAVE INFRASTRUKTURE I KRIVICOM SEQANA

BA^KA PALANKA: U Ba~kopalana~koj op{tini od 14 naseqa kanalizacija funkcioni{e u Ba~koj Palanci i ^elarevu, a u jo{ tri sela investicije su u toku. Razlog tome je svakako nedostatak novca za izgradwu kanali-

11

Ubudu}e bezbednije na pru`nom prelazu

bednost gra|ana biti dovedena na znatno vi{i nivo. Vrednost radova, ~iji je izvo|a~ beogradsko gra|evinsko preduze}e „Konstruktor”, procewena je na 2,5 miliona dinara, a novac je obezbedilo Javno preduze}e „Direkcija za izgradwu i ure|ewa grada”. Pripreme za ovaj posao tra-

zni~ke pruge. Stankov je naglasio da {ine svakodnevno prelazi veliki broj dece i me{tana gradskih naseqa Bolnica – Berbersko i Putnikovo, a bezbednost im je bila ugro`ena.

Rukovodilac gradili{ta iz firme „Konstruktor” Nenad Dubovina obja{wava da je u prvi

mah rekonstruisan sam kolosek, posle ~ega je usledila sanacija prelaza koji se radi po novim propisima.

- Pe{aci }e biti usmeravani kroz takozvanu lavirint ogradu, {to zna~i da ne}e mo}i direktno da idu na prelaz. Dakle, prolaznik mora da obi|e ogradu da bi pre{ao preko pruge, a samim tim bi}e u prilici da vidi kretawe vozova i automobila. Vrlo je mala verovatno}a da u tom slu~aju mo`e do}i do udesa – istakao je Dubovina i naglasio da }e prelaz preko pruge biti prilago|en i osobama sa posebnim potrebama.

U Direkciji vele da je ovo samo jedan od koraka ka tome da kretawe pe{aka bude u potpunosti bezbedno. Rukovodilac odseka za puteve i saobra}aj u tom preduze}u Slobodan Pe{terac navodi da je prelaz u neposrednoj blizini zrewaninske bolnice nastao pre tridesetak godina, kada naseqe Putnikovo uop{te nije ni postojalo.

- Tako da, s jedne strane, deo signalizacije ne odgovara prilazu, a s druge, nivo pruge i puta je dosta veliki. Zato je va`no kompletno rekonstruisati bolni~ku raskrsnicu koja mora da dobije pravilan geometrijski oblik – smatra Pe{terac. @. Balaban

POQO^UVARIMA SVAKODNEVNO GLAVA U TORBI

Lopovi nasr}u i automobilima ZREWANIN: Nisu ni pretpostavqali da }e im, kada prihvate ulogu poqo~uvara, glava biti u torbi. Tek po izlasku u zrewaninske atare uverili su se da lopovi ponekad umeju biti toliko drski i bezobzirni, da su spremni ~ak i da ih povrede. Tako ne{to nedavno je do`iveo poqo~uvar Zoran Mojsilovi} u ataru Melenaca. Kradqivac kukuruza naleteo je na wega automobilom ali, sre}om, incident je pro{ao bez ozbiqnijih posledica.

- Jedne ve~eri, oko pono}i, pozvao me je kolega Goran Mijatov i kazao da je uo~io jednog od osumwi~enih za kra|u kukuruza. Iza{ao sam na ulicu i video ga kako je pro{ao sa auto prikolicom.

Jedno vreme smo ga pratili, a zatim ga prona{li u zasadu kukuruza – prise}a se Mojsilovi} neprijatnog doga|aja.

Poqo~uvari su lopova ~ekali otprilike pola sata, kako bi bili sigurni da je po~inio krivi~no delo. Potom ga je Mojsilovi} pozvao da iza|e napoqe, govore}i mu da su kolega i on iz poqo~uvarske slu`be. Me|utim, nezvani gost nije `eleo da promoli glavu iz kukuruzi{ta.

ni i mojoj porodici, a nasrnuo - Fotografisali smo auto sa je i na policajce – dodao je Majprikolicom kojim je do{ao do storovi}. wive. Tada je iza{ao i poru~io Uprkos ovim napadima, u Ponam da nije dobro to {to radimo qo~uvarskoj slu`bi Zrewanii da se igramo sa `ivotom. Dok na, koja je po~ela sa radom prosam pozivao policiju, on je seo u {le godine, ocewuju da su znatauto i krenuo na mene. Nosio me je tako oko 150 metara, posle ~ega je naglo zako~io. Tada sam pao, a on je krenuo u rikverc na mene, gurao me jo{ desetak metara i onda pobegao prema selu – ispri~ao je ovaj poqo~uvar i dodao da je zrewaninska policija brzo intervenisala.

Lane je neugodnoPune prikolice kradene robe sti do`iveo i Dragan Majstorovi} iz Kleka na kono smawili {tete koje pri~iga je kradqivac fizi~ki nasrnuo wavaju kradqivci. Koordinadok je ovaj obilazio atar. Majtor ove slu`be Sava Ga`i} otstorovi} ga je, naime, zatekao kakrio je da je operativnim rako pali vatru na wivi. Pri{ao dom poqo~uvara i policajaca mu je i rekao da to ne ~ini, a upoosuje}ena kra|a ~ak 11,5 tona zoreni ~ovek se brecnuo, polekukuruza u melena~kom ataru. teo ka poqo~uvaru, razbio mu Sli~nih uspe{nih akcija bilo mobilni i pretio. je i u Elemiru, Lazarevu, Kni- Intervenisala je policija, }aninu i drugim selima. ali je on nastavio da preti me@. Balaban

Grad vi|en o~ima gritera SUBOTICA: Turisti~ka organizacija Subotice u narednih mesec dana pokrenu}e novi projekat pod nazivom „Suboti~ki griteri”. Griteri su Suboti~ani koji turistima `ele na svoj na~in da poka`u grad u kome `ive. Subotica i Beograd su jedina dva grada u

jugoisto~noj Evropi koji su deo globalne mre`e gritera, ~ije je sedi{te u Wujorku.

- Griteri su volonteri koji besplatno i po sopstvenom programu posetiocima pokazuju grad i vode ih na omiqena mesta. Nisu profesionalni vodi~i i poma`u gostima da

vide Suboticu o~ima Suboti~ana. U grupi ne mo`e da bude vi{e od {est gostiju, a tura traje od dva do ~etiri ~asa, koliko je potrebno da griter upozna goste sa specifi~nostima Subotice - rekla je Ivana Jov~i} iz Turisti~ke organizacije Subotice.

A. A.

NE]E BITI MAWE POLAZAKA BEOVOZA

Istim tempom do Pazove STARA PAZOVA: Najavqenog smawewa broja polazaka Beovoza za Staru i Novu Pazovu ne}e biti jer }e Beograd dati `elezni~ku garnituru za prevoz na ovoj trasi (dok traje remont pruge do Pan~eva), a za to vreme }e biti nastavqeni dogovori kako u 2011. godini obezbediti 50 miliona za remont `elezni~ke garniture. Ovaj dogovor postigli su ~elnici Op{tine Nova Pazova na sastanku sa gradona~elnikom Beograda Draganom \ilasem i predstavnicima @eleznice.

Posledwa najava @eleznice da }e broj polazaka Beovoza na ovoj liniji smawiti sa petnaest na pet dnevno, izazvala je veliku zabrinutost i pokrenula lavinu protesta i akcija da do toga ne do|e. Godi{we 400 hiqada putnika iz ove op{tine putuje Beovozom samo u jednom pravcu, pa bi ukidawe polazaka Beovoza za `iteqe Stare i Nove Pazove koji rade ili se {koluju u Beogradu zna~ilo da te`e sti`u na `eqenu destinaciju, ali i skupqe pla}u jer, za u~enike i studente mese~na karta za Beovoz ko{ta 800 dinara, a za autobus Laste 2.600 dinara, dok je za radnike mese~na karta u Lasti 4.800 dinara a za Beovoz 1.500 dinara.

Koliki bi bio novi udar na buxet porodica iz Nove i Stare Pazove ukidawem Beovoza, lako je izra~unati, pa su i politi~ki i op{tinski ~elnici krenuli u akciju da gra|ani ne izgube ovu vrstu prevoza. Posle protesta gra|ana Nove Pazove predsednik Op{tinskog odbora Demokratske stranke Jovan Ti{ma je obe}ao da }e sve u~initi da broj polazaka Beovoza ne bude promewen, ali je najavio i da @eleznica tra`i da lokalna samouprava u~estvuje u remontu jedne `elezni~ke garniture sa 50 miliona dinara u 2011. godini.

Ti{ma, koji je 2003. kao predsednik op{tine Stara Pazova izborio ve}i broj polazaka Beovoza i produ`ewe trase do Stare Pazove je najavio da }e se odbornici DS u SO Stara Pazova zalo`iti da novac za remont jedne `elezni~ke garnuture bude planiran buxetom za idu}u godinu, a o~ekuje i podr{ku pokrajinske Vlade.

A. Mali

VESTI Bo`i}ni turnir u malom fudbalu NOVI BE^EJ: Sportsko rekreativni centar „Jedinstvo” i op{tina Novi Be~ej, organizatori su tre}eg Bo`i}nog turnira u malom fudbalu. Nagradni fond je 310.000 dinara, od ~ega je za ekipu pobednika predvi|eno 200.000, za drugo mesto 70.000, a tre}e 40.000 dinara.

Utakmice }e se igrati sredom, petkom, subotom i nedeqom, a trajawe turnira zavisiti od broja prijavqenih ekipa.

Popularni Bo`i}ni turnir u Novom Be~eju lane je okupio 24 ekipa iz Novog Be~eja i okoline. Ekipe se mogu prijaviti do 10. decembra, telefonom na broj 063 71 57 163.

M. K.

Koncert gitariste Cerovi}a KAWI@A: Poznati crnogorski gitarista Danijel Cerovi} odr`a}e ve~eras u Kawi`i solisti~ki koncert u sve~anoj sali Gradske ku}e. Po~etak koncerta je u 19 ~asova, a ulaz je besplatan.

M. Mr.

CRNA HRONIKA

sreda24.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

12

NEIZVESNO POKRETAWE OPTU@NICE PROTIV SVETLANE RA@NATOVI] ZBOG PRODAJE FUDBALERA „OBILI]A”

Tu`ilac jo{ „meri” Cecu Optu`nica protiv poznate folk-peva~ice i biv{e predsednice Fudbalkog kluba „Obili}“ s beogradskog Vra~ara Svetlane Ra`natovi} Cece mogla bi uskoro biti podignuta u Vi{em tu`ila{tvu i prosle|ena nadle`nom sudu. Po nezvani~nim informacijama, jo{ pre dva meseca nadle`ni u Tu`ila-

ji }e zahtevati – izjavio je portparol Republi~kog tu`ila{tva Tomo Zori}. – Spisi predmeta su i daqe u Vi{em tu`ila{tvu i jo{ se razmatraju. Kad Tu`ila{tvo bude razmotrilo sve {to je potrebno, done}e odluku.

To zna~i da }e, ukoliko na osnovu dosada{we istrage postoje dokazi, Tu`ila{tvo protiv Ra-

di da je Ra`natovi}eva malverzacijama protivpravno stekla 22,5 miliona maraka i 480.000 ameri~kih dolara, i to od 1998. do marta 2003. godine. Za ve}inu fudbalera ~iji su transferi sporni u poslovnim kwigama prikazano je da su oti{li bez obe{te}ewa klubu, dok je za ostatak prikazano da su prodati

Transferi fudbalera „Obili}a” Vladica ]ur~i} „Alanija“ (Rusija) Sead Selakovi} „Alanija“ (Rusija) Neboj{a Jelenkovi} „Liteks“ (Bugarska) Marjan @ivkovi} „Liteks“ (Bugarska) Dragan [arac „Austrija“ (Austrija) Nikola Lazeti} „Fenerbah~e“ (Turska) Milorad Kora} „Eusurum sport“ (Turska) Sa{a Kova~evi} „Eusurum sport“ (Turska) Ivan Vukomanovi} „Bordo“ (Francuska) Miroslav Savi} „Aris“ (Gr~ka) {tvu su napravili wen nacrt, ta~nije, na papir su stavili sve ono {to bi trebalo da se na|e u kona~noj verziji ovog akta. Me|utim, do sada ona nije podignuta, jer se, kako nam je re~eno, jo{ radi na ovom predmetu – Istraga protiv Svetlane Ra`natovi} je dugo trajala i kad je Tu`ila{tvo posledwi put tra`ilo pro{irewe, re~eno je da je to posledwi korak ko-

`natovi}eve podi}i optu`nicu, u suprotnom }e se odustati od daqeg gowewa.

Tu`ila{tvo je za pomagawe u zloupotrebi polo`aja osumwi~ilo sestru Scetlane Ra`natovi} Lidiju Veli~kovi}-Ocokoqi}.

Sve navodne zloupotrebe vezane su za transfere 15 igra~a „Obili}a“. Tu`ila{tvo u zahtevu za sprovo|ewe istrage tvr-

za mnogo mawe novca nego {to je bila wihova stvarna cena.

Tako je obe{te}ewe za Nikolu Lazeti}a, koji je pre{ao u turski „Fenerbah~e“ bilo {est miliona maraka, ali su, navodno, samo dva zavr{ila na ra~unu „Obili}a“. Od prodaje Dragana [arca be~koj „Austriji“, Ra`natovi}eva je, navodno, prisvojila 900.000 maraka, a sto hiqada mawe od pro-

daje Miroslava Savi}a gr~kom „Arisu“. Odlaskom Ivana Vukomanovi}a u francuski „Bordo“, tvrdi se da je inkasirala 3,3 miliona maraka. Osim ovih, sporni su transferi fudbalera Neboj{e Jelenkovi}a i Marjana @ivkovi}a u bugarski „Liteks“, za koje je utvr|ena uplata od 255.645 evra. Pod znakom pitawa je i odlazak Milana Obradovi}a u moskovsku „Lokomotivu“, koji je ko{tao oko tri miliona maraka.

Od prodaje Sa{e Vicikneza i Zorana Rankovi}a kineskom „[angaju“ marta 2000, {to nije evidentirano u kwigovodstvu „Oblili}a“, Ra`natovi}evoj je menaxer navodno predao na ruke 360.000 dolara, a za sebe zadr`ao opet deset odsto – 40.000 dolara.

Svetlana Ra`natovi} se branila tokom istrage da je odluke o klubu do svoje smrti 15. januara 2000. donosio wen suprug @eqko Ra`natovi} Arkan. Za oru`je u ku}i u kojoj je `ivela sedam godina pre nego {to ga je policija prona{la, rekla je da joj suprug nije dozvoqavao da ulazi u te prostorije pored bazena, a da je posle wegove smrti izgubqen kqu~, pa nije znala {ta se tu nalazi.

Novac od transfera, kako se tvrdi, zavr{avao je na privatnim ra~unima Svetlanine se-

Advokat: Optu`nica ne postoji TV B92 ju~e nije uspela da dobije odgovor na pitawe zbog ~ega tekst optu`nice protiv Svetlane Ra`natovi}, koji je napisan jo{ pre dva meseca, i daqe stoji u fioci Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu. Odgovor je odbilo da pru`i Tu`ila{tvo, kao i Ministarstvo pravde.

TV B92 je poku{ala da sazna i zbog ~ega Svetlani Ra`natovi} do sada nije oduzet paso{, kao i da li }e, zbog planiranog odlaska u Australiju, u vreme najave podizawa optu`nice, sada eventualno biti spre~ena da napusti zemqu.

Na pomen imena Svetlane Ra`natovi} u svim nadle`nim institucijama odbijaju da govore.

Wen advokat Goran

Petronijevi} je odbio da govori za B92.

Izjavu je dao Radiju Slobodna Evropa. „Ona, niti bilo ko od nas, nema nikakvog razloga da govori o ne~emu {to jo{ ne postoji. Po na{im saznawima, optu`nica jo{ ne postoji. Da su imali dokaze, ona bi ve} bila i optu`ena i osu|ena, i sve bi bilo zavr{eno. Naprotiv, dokazi protiv we su bili toliko nekvalitetni da Tu`ila{tvo nije moglo da donese odluku, a sa druge strane nije imalo hrabrosti da ka`e da je odustalo od krivi~nog progona, jer je politi~ki pritisak bio `estok, dakle politi~ki pritisak da, ali protiv we“, naveo je Goran Petronijevi}.

MOLCI OSUMWI^ENI ZA NOVI SLU^AJ TRGOVINE QUDIMA

A|anku za seksualnu eksploataciju prodali u Bosni?

Policija je li{ila slobode i s krivi~nom prijavom privela istra`nom sudiji Vi{eg suda u Subotici Lazu J. (1980) iz Mola, zbog osnova sumwe da je zajedno s Ilijom J. (1972) iz Mola, koji je odranije u pritvoru, po~inio krivi~no delo trgovine qudima na {tetu tridesetogodi{we `ene iz Ade.

Ada

Iz Policijske uprave u Kikindi ju~e je saop{teno da su osumwi~eni, koriste}i te{ke materijalne prilike, o{te}enu A|anku doveli u zabludu, vrbovali i prevezli u Bosnu, gde su je prodali radi seksualne eksploatacije. Detaqi o tome kako je ova nesre}na `ena uspela da se otrgne iz kanxi trgovaca qudima i vrati se u Srbiju, u ciqu daqe istrage nisu saop{teni.

Ovo je drugi slu~aj otkriven za kratko vreme u kojem je jedan od glavnih aktera trgovine qudima osumwi~eni Ilija J. iz Mola, koji je uhap{en zajedno s Mi{om P. (1978) iz Aran|elovca, zbog sumwe da su se bavili trgovinom qudima i podvo|ewem. Oni su poznati policiji odranije, a Mi{a P. je osu|ivan i u inostranstvu.

Protiv wih je krajem oktobra pokrenuta istraga zbog sumwe da su oteli devetnaestogodi{wu devojku iz banatskog sela Padej, op{tina ^oka, dr`ali je protiv wene voqe zato~enu u ku}i u Adi radi seksualne eksploatacije i daqe prodaje. Karakteristi~no je da su u oba otkrivena slu~aja `rtve bile `ene lo{eg socijalnog stawa.

– Daqim operativnim radom policija je saznala i za drugu `rtvu trgovine qudima povezanu sa slu~ajem devojke iz Padeja, koju su dr`ali u ku}i u Adi u nameri da je isporu~e u Bosnu. @ena iz Ade koja je bila prodata, u Bosni je provela oko dva meseca, a posle osloba|awa od onih koji su je seksualno eksploatisali sme{tena je u Sigurnu ku}u. U interesu daqe istrage druge detaqe nismo u mogu}nosti da saop{timo – rekla je za na{ list portparolka PU Kikinda Radojka Radanovi}.

M. Mitrovi}

A na dan kada su mediji objavili da je tekst optu`nice napisan jo{ pre dva meseca, poznata peva~ica novokomponovane muzike i udovica @eqka Ra`natovi}a je delila pomo} u Kraqevu. „Ova moja poseta bih volela da bude nekim qudima stimulans da pomognu i da odvoje koliko god imaju sredstva, svako u svojoj mo}i, da se pomogne“, rekla je Ra`natovi}eva u Kraqevu.

Biv{a predsednica FK „Obili}“ ju~e je opu{teno }askala s ~elnicima kraqeva~ke op{tine.

Svetlana Ra`natovi} je uru~ila 200.000 dinara i ~etiri {lepera gra|evinskog materijala ugro`enim Kraqev~anima.

Svetlana Ra`natovi} na stadionu „Obili}a”

stre Lidije. Ona ih je, kako se navodi, otvorila u Rajfajzen banci u Segedinu i Popularbanci na Kipru. Lidija je, kako se daqe navodi, pare podizala i predavala ih sestri.

Tokom vo|ewa istrage u Vi{i sud je stigla obimna dokumenta-

Sredinom februara Tu`ila{tvo je zatra`ilo da se analizira ve} obavqeno kwigovodstveno ve{ta~ewe dokumentacije iz inostranstva. Smatrali su da je analiza neophodna da bi se pribavilo stru~no mi{qewe o

Sumwi~i se i za oru`je Maratonski postupak protiv popularne peva~ice otpo~eo je u martu 2003. godine, kad je uhap{ena tokom akcije „Sabqa“. U po~etku je bila osumwi~ena da je pru`ila skloni{te beguncima iz „zemunskog klana“, ali su ubrzo te optu`be pale u vodu.

Dr`ava Svetlanu Ra`natovi} sumwi~i za nedozvoqeno posedovawe oru`ja. Naime, tokom policijske akcije „Sabqa“, 2003. godine, u vili Svetlane Ra`natovi}, u Ulici Qutice Bogdana u Beogradu, prona|eno je vi{e pi{toqa i revolvera s okvirima punim municije. U pitawu je vi{e pi{toqa marke CZ-99 i „luger“, kao i vi{e revolvera marki „smit i veson“ i “truper“.

cija iz inostranstva vezana za sporne transfere. Potrebni papiri stigli su iz Rusije, Bugarske, Turske, Austrije, Francuske, a posledwi, u decembru pro{le godine, iz Gr~ke. Osim toga, prikupqena je i dokumentacija iz Fudbalskog saveza Srbije i Beograda, kao i originalni ugovori koje su potpisivali igra~i prilikom prelaska iz „Obili}a“ u inostrane klubove.

svemu {to je prikupqeno o transferima fudbalera. Kona~no, pet meseci kasnije, predmet je tre}i put vra}en u Tu`ila{tvo na odluku o podizawu optu`nice.

Sestrama za zloupotebu slu`benog polo`aja preti kazna od dve do 12 godina zatvora, a Ra`natovi}evoj za dr`awe oru`ja jo{ tri godine.

E. D.

OSAM MESECI NAKON STRADAWA MLADI]A NA BULEVARU JA[E TOMI]A U NOVOM SADU

Ubistvo Velibora Vu~urovi}a i daqe misterija Na Bulevaru Ja{e Tomi}a u Novom Sadu, 27. marta uve~e, hicima iz vatrenog oru`ja ubijen je Velibor Vu~urovi} (1979) iz Novog Sada. Od tog trenutka, policija neprekidno radi na rasvetqavawu ovog tragi~nog doga|aja i, koriste}i sve raspolo`ive kapacitete, sprovodi intenzivnu istragu da bi rasvetlila to ubistvo i privela izvr{ioca pravdi.

Policija zato poziva gra|ane koji imaju saznawa o ovom doga|aju da ih stave na raspolagawe policiji i tako pomognu u rasvetqavawu ovog krivi~nog dela. Broje-

vi telefona su: 021/488–4138, 064/892–40–55 ili 92.

Policija napomiwe da je zagarantovana anonimnost svima koji raspola`u potrebnim informacijama, a ne `ele da se wihov identitet otkrije javnosti.

Podsetimo, nezadovoqni {to dotada{wa istraga nije dala nikakve rezultate, u detaqnoj pretrazi prijateqa i rodbine nastaradalog, uz prisustvo kriminalisti~kih tehni~ara, presejavawem zemqe u neposrednoj blizini mesta gde je Velibor Vu~urovi} pao, 16. jula prona|en je komad

Velibor Vu~urovi}

Prosejavawem zemqe do dokaza o metku

metala, za koji je odmah zakqu~eno da je deo metka koji je usmrtio ovog mladi}a, ina~e kompozitora mnogobrojnih popularnih pesama.

Po jednoj verziji, zrno koje je prona|eno na dubini od oko 20 centimetara, ispaqeno je iz pi{toqa kalibra poznatog policiji i ne odgovara mogu}em proboju metka pa se pretpostavqa da se radi o projektilu zaostalom iz nekog drugog doga|aja.

Veliborov otac Zoran Vu~urovi} to demantuje i tvrdi u pismu na{oj Redakciji da je upravo re~ o zrnu koje je usmrtilo wegovog sina.

M. B.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

KRIVI^NE PRIJAVE PROTIV ^ETVORICE VRBA[ANA ZBOG SUMWE DA SU ZLOUPOTREBILI SLU@BENI POLO@AJ

Poqoprivredno zemqi{te pribavqali za „Karneks”?

Vrbaska kriminalisti~ka policija podnela je krivi~ne prijave protiv me{tana Dragana E. (1957), arhivara u Sudskoj jedinici u Vrbasu, Spasoja A. (1965), na~elnika Slu`be za katastar i nepokretnosti i ~lana Op{tinske komisije za poqoprivredno zemqi{te, Vladimira B. (1964), radnika Slu`be za katastar nepokretnosti, i Predraga \.

(1965), zaposlenog u JP "Direkcija za izgradwu Vrbas", zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Sadu.

Oni se terete da su potpisali ugovore o delu s preduze}em AD „Karneks“, a da su obaveze iz tih ugovora ispuwavali zahvaquju}i svojim pozicijama i

pristupu podacima i resursima u organima i slu`bama u kojima su zaposleni. Krajwi ciq tih poslova bio je dokazivawe prava vlasni{tva „Karneksa“ nad poqoprivrednim zemqi{tem, a ova firma im je, zauz-

Te{ko povre|eni voza~, za koga nezvani~no saznajemo da je ma|arski dr`avaqanin, nakon intervencije vatrogasaca koji su ga izvukli iz kabine, hitno je preba~en u novosadski Urgentni centar.

Zbog udesa, saobra}aj na putu Zrewanin – Novi Sad bioje usporen. Precizniji podaci o okolnostima udesa bi}e poznati nakon zvani~nog saop{tewa policije i istra`nog sudije.

M. V.

PRIJAVE PROTIV VINOVNIKA TU^E U KIKINDI

vrat, platila razli~ite svote novca: Draganu E. i Vladimiru B. po oko 700.000 dinara, Spasoju A. oko dva miliona, a Predragu \. oko 1,4 milion, dodaje se u saop{tewu.

M. B. NA UGLU BULEVARA JA[E TOMI]A I KISA^KE ULICE

Povre|ena devojka

Na uglu Bulevara Ja{e Tomi}a i Kisa~ke ulice u Novom Sadu u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila ju~e oko 16.40 ~asova, povre|ena je Tatjana C. (22) iz Novog Sada.

Dok je prelazila ulicu, na wu je autobilom naleteo sugra|anin, za koga saznajemo da se zove Dino D. (29). Povre|ena devojka je kolima Hitne pomo}i odvezena u Urgentni centar, a policija je obavila uvi|aj.

M. V.

PORODI^NO NASIQE U KAWI@I

Trojica povredila mladi}a

Tukao `enu, pa sekirom razbio mobilni

Protiv Borislava F. (1960) iz Kikinde policija je podnela krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da je 13. novembra ove godine, oko dva sata posle pono}i, u tu~i na ulici u Kikindi, naneo te{ke telesne povrede G. T. (1990) iz Banatskog Velikog Sela.

Zbog osnovane sumwe da su u~estvovali u tu~i u kojoj je povre|en G. T., podneta je krivi~na prijava i protiv U. K. (1992) i Nikole M. (1989) iz Kikinde, saop{teno je ju~e iz PU Kikinda.

M. Mr.

Protiv Ferenca U. (1950) iz Kawi`e policijski slu`benici podneli su krivi~nu prijavu zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo nasiqa u porodici na {tetu supruge i }erke.

Po ju~era{wem saop{tewu policije, osumwi~eni Ferenc U. je krajem oktobra ove godine tukao suprugu i }erku u porodi~noj ku}i, a sekirom je razbio `enin mobilni telefon.

M. Mr.

ZBOG SUMWE DA SU U POSTUPKU PRIVATIZACIJE O[TETILI PREDUZE]E „COBEST” U MLADENOVCU ZA VI[E OD 1,5 MILION EVRA

Uhap{eno sedmoro, jedna osoba u bekstvu

Lela D.

Maloletnu decu terao na oralni seks? je maloletne dece svoje neven~ane supruge, isti~e se u saop{tewu.

Kako "Dnevnik" nezvani~no saznaje, re~ je o bratu (9) i sestri (13). Obqubu je prijavila wihova majka jer je sumwala da ih on tera na prosja~ewe, ali se na kraju ispostavilo da postoje indicije i za seksualno zlostavqawe u periodu mo`da od oko

godinu dana u toj porodici iz novosadskog naseqa Veliki rit.

Operativnim radom, policija je stekla osnov sumwe da je, u maju, Zoran K. izvr{io i te{ku kra|u u jednoj novosadskoj prodavnici. Policija mu je odredila zadr`avawe do 48 sati i u tom roku bi}e priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu.

M. B.

ZORAN FRANGI IZ ZREWANINA OSU\EN ZBOG POKU[AJA UBISTVA

Vatrogasci spasavali {ofera iz kabine

Ministarstvo unutra{wih poslova uhapsilo je sedam osoba zbog sumwe da su u postupku privatizacije o{tetili preduze}e "Cobest" iz Mladenovca za vi{e od 1,5 milion evra i mawinske akcionare za 500.000 evra.

Kako se navodi u saop{tewu MUP-a, u bekstvu je Slobodan R. (42), zvani Boba Era iz \urinaca, vlasnik privrednog dru{tva MBR DOO u Vla{kom Poqu. On je, po saop{tewu, kupio dru{tveni kapital u preduze}u "Cobest" u Mladenovcu i "Auto Srbija" u Beogradu. Za Slobodanom R. pripadnici MUP-a intenzivno tragaju, dodaje se u saop{tewu.

13

NOVI SLU^AJ PEDOFILIJE U NOVOM SADU

Kriminalisti~ka policija li{ila je slobode Zorana K. (1968) iz Novog Sada, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo obqube zloupotrebom polo`aja, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Sadu.

On se tereti da je, u vi{e navrata, seksualno uznemiravao i prisiqavao na oralni seks dvo-

NA @ABAQSKOJ RASKRSNICI KAMION UDARIO U PRIKOLICU

U direktnom sudaru dva kamiona, koji se ju~e kasno popodne dogodio na magistralnom putu Zrewanin – Novi Sad, jedna osoba je te{ko a jedna lak{e povre|ena.

Po nepotvr|enim podacima, na `abaqskoj raskrsnici, kamion ma|arskih registarskih oznaka, koji je dolazio iz pravca Zrewanina, pro{ao je kroz crveno svetlo i udario u prikolicu kamiona novosadskih tablica koji je dolazio iz pravca @abqa.

sreda24.novembar2010.

Slobodan R.

Uhap{eni su Nikola K. (41), Slobodan \. (63) i Aleksandar V. (61), svi iz Beograda, i Dejan \.

(50) iz Mladenovca. Po saop{tewu MUP-a, wih ~etvorica su obavqali funkciju direktora privrednog dru{tva "Cobest" AD. Uhap{eni su i Edo B. (42) iz Beograda, vlasnik privrednog dru{tva "Kapiten S produkt", Lela D. (54) iz Mladenovca, izvr{na direktora za finansije "Cobesta" i Biqana @. (43) iz Sopota, koje je obavqala istu funkciju.

Osumwi~eni su od decembra 2003. godine, kada je preduze}e MBR DOO za 82 miliona dinara

na javnoj aukciji kupilo 74 odsto dru{tvenog kapitala preduze}a "Cobest" Mladenovac, do marta 2009. godine, postupaju}i po nalozima Slobodana R. nezakonito prenosili novac na ra~un preduze}a MBR DOO. Oni su na taj na~in o{tetili "Cobest" za 86,7 miliona dinara, kao i mawinske akcionara srazmerno wihovom udelu u vlasni{tvu za 22,5 miliona dinara. Tako|e, po nalogu Slobodana R., parama "Cobesta" nabavqena je oprema za pekarsku industriju, koja je, zajedno s poslovnim prostorom, data bez naknade na kori{}ewe privrednom dru{tvu "Auto Srbija". Time je naneta {teta privrednom dru{tvu "Cobest" i malim akcionarima od 9,1 miliona dinara.

U isto vreme, po nalogu Slobodana R., privrednom dru{tvu "Kapiten S produkt" isporu~ena je roba iz proizvodnog programa "Cobesta", vredna 9,2 miliona dinara, koja nije pla}ena, iako je u kwigovostvenim kwigama evidentirano kao da jeste.

Pripadnici MUP-a nastavqaju provere poslovawa preduze}a "Auto Srbija", dodaje se u saop{tewu.

"Cobest" se bavi proizvodwom delova i pribora za automobile.

E. D.

Sedam godina za {est hitaca iz „magnuma” Ve}e Vi{eg suda u Zrewaninu, kojim je predsedavao sudija Ile{ Bako{, osudilo je Zorana Frangija (45) iz Zrewanina na jedinstvenu kaznu zatvora u trajawu od sedam godina, po{to je u prvostepenom postupku utvr|eno da je poku{ao da ubije sugra|anina i poznanika Gorana Petrovi}a, kao i da je neovla{}eno dr`ao i nosio vatreno oru`je. Wemu je i produ`en pritvor u kojem je, ina~e, gotovo godinu dana – od 30. novembra pro{le godine.

Nepravosna`nom presudom krivom je ogla{ena i Olgica \ur|evi} (42) iz Aradca, kojoj je izre~ena {estomese~na zatvorska kazna zbog kriMesto obra~una u nasequ Bagqa{ vi~nog dela neovla{}enog dr`awa i no{ewa oru`ja. pojasom i ispalio {est metaka, Po navodima presude, Frangi od kojih ~etiri u pravcu Peje 29. novembra 2009. godine, trovi}a, s namerom da ga li{i oko 19.20 ~asova, nosio revol`ivota. Ipak, samo mu je naneo ver “magnum 357” sa {est meta~etiri te{ke telesne povrede, ka od stana svoje majke, u Ulici zbog kojih je Petrovi} posle junaka Milana Tepi}a 4/61, do napada zbrinut u zrewaninskoj mesta ispred zgrade u najve}em bolnici. zrewaninskom nasequ Bagqa{, Presudom je ustanovqeno i gde se sastao s o{te}enim Peda je osu|eni napada~ tokom trovi}em. S obzirom na to da su 2009, sve do 29. novembra te goodranije imala nekih nera{~idine, u maj~inom stanu neovla{}enih ra~una, oni su se suko{}eno dr`ao revolver “magnum bili, posle ~ega je Frangi po357” i pi{toq “vzor”, kalibra tegao revolver koji je dr`ao za 7,65 milimetara. A neutvr|e-

nog dana u leto 2009. neovla{}eno je nosio "magnum" od maj~inog stana do Sin|eli}eve ulice i nazad. [to se Olgice \ur|evi} ti~e, ona }e, ako prvostepena presuda bude potvr|ena, iza re{etaka provesti pola godine zato {to je 29. novembra 2009. od Frangija uzela pi{toq “vzor” i odnela ga do ku}e A. N. u Grobqanskoj ulici. Sakrila ga je sa zadwe strane dvori{ta, bez znawa vlasnika ku}e. @. Balaban

OKRU@NI SUD U QUBQANI

Optu`nice protiv [ari}evog klana pretresa na podru~ju Qubqane, Slovena~ko tu`ila{tvo poKopra i Krawa. Nakon tih hapdiglo optu`nice protiv pri{ewa, slovena~ka policija je padnika slovena~kog narkokarsaop{tila da je informacije o tela, uhap{enih u akciji "Balkanski ratnik", koji su radili za Darka [ari}a. Okru`ni sud u Qubqani je saop{tio da je grupa dr`avnih tu`ilaca za progon organizovanog kriminala podigla optu`nice protiv Dragana To{i}a i wegovih 16 saradnika. Terete se zbog neopravdane proizvodwe i prometa zabrawenim drogama, zlo~ina~kog udru`ivawa i nedozvoqene proizvodwe i prometa oru`ja.

Istovremeno su sudu predali i zahtev za produ`avawe pritvora za 12 osoba iz ove grupe, od kojih je devetoro u zatvoru, a troje u ku}nom pritvoru. Pomenute op- Hap{ewe Dragana To{i}a ovoj zlo~ina~koj grupi, za koju tu`nice su podignute pola godise veruje da je deo kriminalne ne nakon {to su, u okviru akcije organizacije Darka [ari}a, po"Balkanski ratnik", 25. maja, ~ela da skupqa pre dve godine, uhap{eni Dragan To{i} i wegokada su dobili informacije da vi saradnici. Tom prilikom je kriminalno udru`ewe, u kojem izvr{eno vi{e od 30 ku}nih

su i slovena~ki dr`avqani, {vercuje drogu iz Ju`ne Amerike, preko italijanskih pristani{ta, na sever Italije. Godinu dana kasnije slovena~ka policija registrovala je ponovne aktivnosti preprodavaca droge, iz ~ega su zakqu~ili da se ~lanovi ove kriminalne organizacije spremaju za novu po{iqku kokaina.

Krajem septembra pro{le godine slovena~ka policija po~ela je da sara|uje s ameri~kim i srpskim kolegama, a zahvaquju}i toj saradwi su u Urugvaju uhap{ene dve osobe koje su htele da pro{vercuju 2,17 tona kokaina iz ju`ne Amerike do Sredozemqa.

Po~etkom jula je istra`ni sudija Okru`nog suda u Qubqani izdao odluku o vo|ewu istrage, na koju su se advokati uhap{enih `alili, ali je sud wihovu `albu odbio. Time je i istraga protiv uhap{enih zvani~no po~ela, a okon~ana je ju~e, podizawem optu`nica i zahtevom za produ`ewe pritvora.

(B-92)

sreda24.novembar2010.

c m y

14

REPORTA@E

DNEVNIK

KAKO JE SOMBORAC ALEKSANDAR HORVATI] U LONDONU ZVANI^NO POSTAO KRAQ KUVARA

[trudla i }evapi za britanskog imperatora Egzaltirao se ~itav svetski xet-set od kada je objavqeno da }e se mla|ani britanski princ Vilijam uskoro o`eniti gra|ankom Kejt Midlton, sve s mama-Dajaninim prstenom na ruci. Doma}ini Vinzdori su sigurno na muci. Vaqa svadbu opremiti, nije to mala stvar.

Ko{uqa za kuma, pe{kir za starojka, maramica za daqu rodbinu, dakle i na{eg Acu-zovite-me-prestolonaslednik Kara|or|evi}a. Ne sme se tata ^arls osramotiti ni oko poslu`ewa. E, da je sre}e k’o wegov deda Xorx VI, pa da mu se o trpezi kraq kuvara brine.

A deda Xorxi nije imao Op{iran program ceremonije brige oko vlastite kru- Krunisawe kraqevsko, a slede |akonije carske nidbene sve~anosti jer se o blapametnije vreme, pa kako mu je storisao oko internacionalnih burg i tamo{wi ~uveni „Miragoutrobiju brinuo Somborac, ~edo oba{ka izra`avalo intejela ve} je Be~lijama i ostalim bel“, prozvan po svetski slavnoj Aleksandar Horvati}, kraq resovawe i talenat za porodi~svetskim putnicima otkrivao botani~koj ba{ti koju ukra{asvih kuvara. Na`alost, ovaj Rani posao, posle osmoletke i ~ari gurmanskog pre~anskog nevaju anti~ke statue na otvorevangra|anin, koji je ime svoje preporuka o~evih prijateqa, ba. ^udo je bio ribqi paprika{ nom. Tada{wa aristokratija varo{i i gurmansku joj slavu upu}en je u carski Petrograd, proneo po celom svetu, ostao je da {egrtuje u kujni Romanovih.

Odbio je Horvati} da se iz Engleske preseli likom nepoznat sugra|anima jer Taman se Aleksandar obu~io, a u Va{ington i postane glavni kuvar Bele ku}e, a da je mlad oti{ao od ku}e, a u rodi pro~uo kao kuvar istan~anog nom gradu prona{ao tek ve~ni ukusa, kad na tenderu lokomotili zbog {irokog okeana ili prostakluka pokoj. ve dojezdi gra|anin Uqanov, koAmerikanaca i potrebe da ~oveka koga prvi put Sve je po~elo u restoraciji ji razbuca i ono malo evropskog u `ivotu vide odmah zovu imenom, ne zna se „Slon“, i danas za svakog Somi svetskog {meka u maj~ici Ruborca nezaobilaznom „hramu“ siji. Pred crvenim ruba{kama dobrog ro{tiqa. Rodilo se wei proleterskim vaqenkama za elitu svetle Vijene, jelo konije mogla da se zasiti Horvagovo potowe kuvarsko kraqevHorvati} pobe`e Be~, te na je je „pravo“ samo na potesu Duti}evih |akonija, a kako riba sko veli~anstvo u familiji preporuku Lajo{a Kasnara, vlanava od Baje do Bogojeva, ali i ide gde je dubqe a ~ovek gde mu Horvati}a 1892. (vi’{, boga ti, snika lanca najpoznatijih re}ulbastija, ra`wi}i, }evapi, je boqe, Aleksandar je pre{ao ba{ kad i Broz), tada vlasnika storana u Evropi toga doba, popoga~ice sa ~varcima i {truLaman{ i skrasio se u Londonu, „Slona“. Baba, ugledni birta{, ~e da {efuje u poznatom hotelu dla s makom. kao neprikosnoveni arbiter mogao je Acu i u doktore da {a„Graben“. Ne samo da je kao {ef Posle neku godinu Horvati} kuhiwe ~uvenog londonskog qe, ali onda bilo neko drugo, kujne i direktor restorana majse se prebacio u mondeni Salc„Vinston“ hotela. Ni tamo mu

nije falilo uglednih gostiju, ali je vaqda `eleo da bude bli`e ku}i, jer je i pored velikog isku{ewa, odbio ponudu tamo{weg ameri~kog ambasadora Tedija, sina predsednika SAD F. D. Ruzvelta, da preuzme mesto prvog kuvara Bele ku}e. Da li je zbog {irokog okeana, prostakluka ameri~kog i wihove potreba da ~oveka Yoryov brat vi{e voleo raspu{tenice koga prvi put u `ivotu od trona vide odmah zovu li~nim imenom, `nog restorana „Vinstona“. tek, Horvati} je ostao veran Ve} to {to je Horvati} sasta„Vinstonu“, {to je bila uvertivio meni i rukovodio aranra i za najzna~ajnije priznawe `manom krunidbene ve~ere i sveta kulinarstva. vindzdorskom kuhiwom tog 12.

Impresionirani odbijawem maja 1937, donelo mu je i zvaponude da vodi ra~una o ishrani~nu titulu kraqevskog kuni najmo}nijeg ~oveka na plavara. neti, gazde su mu ponudile noTada i formalno kraqevski vi ugovor, a i Fortuna se kuvar, odlu~uje da se osamostaosmehnula. Kako se monarh li i u Pe{ti otvara ekskluzivgordog Albiona, Edvard, zateni restoran „Zlatan cvet“, u ~ilebao u ameri~ku raspu{tenijem su jelovniku bili gotovo cu Volis Simpson, i namerio svi svetski specijaliteti. da je, i po cenu abdikacije, voIako je ovaj posao izazvao pradi pred oltar, pravo da rukovu pomamu kod velikog dela pevodi imperijom nad kojom ni{tanske „hoh“ javnosti, svetski kad ne zalazi sunce je dobio kraq kulinarstva nije dugo wegov brat Xorx. „Ratni“ u`ivao u te{kom ste~enoj slavi kraq i wegova supruga, Elizajer je samo nekoliko dana pre beta, {to je onomad u 100. prepo~etka Drugog svetskog rata minula kao kraqica majka, iznenada preminuo. Sa samo 47 prihvatili su se du`nosti godina Horvati} je, po vlastiupravqawa jo{ uvek mo}nom toj `eqi, sahrawen u porodi~dr`avom, a da se ta mo} demonnoj grobnici u rodnom Somboru. strira, vaqalo je i samo kruTime je „mali od ku`ine“ legennisawe u~initi {to veli~andarne restauracije „Slon“ nastvenijim. Kao logi~no re{epravio pun `ivotni i profesiwe za glavnog kuvara nametnuonalni krug. lo se ime direktora prestiMili} Miqenovi}

S DOBRIM RAZLOGOM KUPUSINSKI VO]ARI KUKAJU I KAD JABUKE DOBRO RODE

Pre`iveo infarkt, pa otkrio fotoaparat

Mi{kovi} davi sitnu boraniju Svojevremeno su me{tani Kuniko u selu nema jer su prevelipusine kraj Apatina na kamione ka investicija, a i uz subvenciju i vagone svoju papriku, luk, dr`ave te{ko se odlu~uju na to krompir, klipove kukuruza i da uzmu kredit. Te{ko je bilo i druge proizvode prodavali po s, do lane velikom izvozom u Rupijacama ve}ih gradova one vesiju, zbog uvo|ewa o{trijih melike Jugoslavije. Dosta wih je ra kontrole. Pro{lu godinu, tamo steklo i stanove, a wihovi dakle, najboqe je zaboraviti. potomci nastavqali da se {koIna~e, pre tri godine dvadeseluju na fakultetima u Zagrebu i tak kupusinskih vo}ara osnovaSarajevu. Od kad su po~eli ratolo je svoje udru`ewe „Frut garvi, preorijentisali su se Kupuden“, u kojem su svi osim tri najsinci uglavnom na jabuke, kajsive}a. je, {qive, breskve. U ataru je – Lepo sara|ujemo sa zadrugom pod jabukama oko 200 hektara, a u Hajdukovu kod Subotice, a za ove godine niklo je 20 novih. na{e ~lanove organizujemo i Neko bi rekao – blago wima, sijednodnevne stru~ne ekskurzije gurno dobro zara|uju, ali nije to tako, bar ne stalno. Mo`da bi i bilo da su jabu~waci ure|eni kao onaj od sto hektara koji je zasadila „Delta“ i za{titila tako da mu ni grad ne mo`e ni{ta.

Tirolski planta`eri su, pak, „pod kapom“ svog udru`ewe, koje brine o vo}wacima i plasira plodove, krajem godine deli dobit i svima dobro. Kod nas takvih asocijacija nema a veliki biznismeni dr`e velike planta- Od su{e i grada vo}ari se vi{e boje kredita `e i trgovine. do oglednih vo}waka na severu Cene Kupusinci da su lane Ba~ke. Anga`ovali smo i stru~obrali oko hiqadu vagona jabuwake, Florijana Farka{a i ka. Ba{ bio beri}etan rod, ali Dragana Vajganda, da nas nau~e vo}ari nisu znali {ta s wim. kad i ~ime treba za{tititi voIndustrijska jabuka je otkupqi}e da ne bismo imali problema s vana po tri dinara kilo, pa se plasmanom vo}a zbog prevelike nije isplatilo ni da je sa zemqe koli~ine pesticida – obja{wapokupe. Malo je bilo kupaca i za va predsednik Udru`ewa Jo`ef konzumne, koje su prodavane za Kerhut. mawe od 20 dinara, a na pijacama Dok je pro{la godina bila sunajvi{e 40. Pravih hladwa~a {na, ki{e koliko je bilo ove ne

pamte ni najstariji Kupusinci.

Zato se moralo mnogo vi{e ulagati u za{titu vo}aka jer je prevelika vla`nost izazvala mnoga gqivi~na oboqewa.

– Na{ je atar podeqen na dva dela. U onom ka Dunavu podzmene vode su toliko visoke da traktori nisu mogli u}i u vo}wake, mnogo je vi{e obolelih jabuka nego lane i neke vo}ke smo ~ak morali se}i. Zbog lawske su{e ove godine nismo o~ekivali neki ve}i rod, ali ne i da bude prepolovqen. Ipak, nismo nezadovoqni, potra`wa je mnogo ve}a jer je slabo rodilo i

– Pro{le godine nismo imali sertifikat za rusko tr`i{te, u me|uvremenu smo ga stekli, ali ga, zbog velike potra`we, niko nije ni tra`io. Lane je cena jabuke na {leper bila 14 dinara s gajbom, koju smo sami morali platiti po 50 dinara. Ove godine smo za kilo ajdareda dobijali 35 evrocenti, dok je golden deli{es i greni smit dostigao 40 – veli Kerhut.

Ali nije ba{ lako ugoditi kupcima. Jedne godine tra`e ajdared, druge greni smit ili neku drugu sortu. Kupusinci najvi{e gaje ajdared jer je, tvrde, najotporniji. Ina~e, deli{es i greni smit su po~eli saditi jo{ pre 20 godina, kad te vrste niko nije `eleo da kupi.

– Vo}wakom se bavim vi{e od 20 godina. Danas je na 30 jutara, ali ne `ivim lagodno.

Ne mogu to objasniti ni svom ocu koji je celu porodicu hranio prodajom vo}a s jutradva. Leti po ceo dan radimo supruga, dva sina i ja, a ^esto je isplativije jabuke moramo anga`ovaostaviti na grani ti i sezonce. No, u Poqskoj, koja nam je najve}i moram nastaviti. Nabavio sam konkurent – ka`e Kerhut. svu mehanizaciju i ono {to zara^lanovi „Frut gardena“ uspedim ove godine ne smem potro{ili su da prodaju oko 150 tona inti jer ko zna {ta nas ~eka idu}e. dustrijske jabuke za sedam dinaZato se i ne smem zadu`ivati – ra kilogram, ve}a je otkupna cepragmati~an je Kerhut. na i konzumne, ali i naplata.

Dugo su tokom berbe sezonci Dok su lane mesecima ~ekali na bili stariji me{tani ili oni iz svoj novac, ove godine je on stiokoline, ali otkako je sve vi{e gao posle nekoliko dana. Ipak, mladih bez posla, ovde se leti ne odustaju ni od uvek pouzdanih uhlebe ~ak i diplomirani agropija~nih kupaca. nomi.

Jelisaveta Prel~ec

Gra|evinskog in`ewera po i zabele`im – pri~a Pu{ka{. obrazovawu Karoqa Pu{ka{a – Brzo sam pro{irio repertor (68), rodom Temerinca, koji je motiva pa sam vi{e od 130.000 penziju stekao u struci, ipak snimaka uredno arhivirao u boqe od zavi~ajaca znaju Kara~unaru. wi`ani, gde `ivi i gde je odDeo gabaritnog opusa je neradio radni sta` u „Projektdavno predstavio i na izlo`bi nom birou“, „Potisju“, horgou kawi{koj galeriji „Tihamer {kim „Potiskim vodovodima“ i novokne`eva~kom „Gra|evinaru“.

Me|utim, mnogi ga patme i kao uspe{nog op{tinskog funkcionera, naro~ito u prilikama dok su po ataru re{avani glavobolni urbanisti~ki problemi.

Svoje znawe i iskustvo zalo`io je i prilikom izgradwe mnogih komunalnih objekata {irom Vojvodine, pa je bio ~lan stru~nog tima kada je u Kawi`i, a potom i Srbiji, uvedena tehnologija gasovodne mre`e plasti~nim cePu{ka{ u kompjuteru arhivirao 130.000 snimaka vovodima. Me|utim, posebna mu je strast foDobo“, kojoj je i poklonio tografija, zaostala jo{ od zbirku svojih ostvarewa, kao sredwo{kolskih dana i klapo~etak u ostvarivawu inicisi~no izra|enih crno-belih jative da ona formira sopstvefotografija, da bi se posledni fundus. Svedo~anstva o wih desetak godina, kada su ga svim va`nijim zbivawima u sustigli zdravstveni probleKawi`i i okolini zabele`ena mi, pre{altao na digitalnu Pu{ka{evim objektivima evitehnologiju. dentirana su i na zvani~noj in– Posle pre`ivqenog interenet-prezentaciji op{tifarkta, uz svaku obaveznu {etne, ~ije je i najzna~ajnije godiwu „otkrio“ sam i fotoaparat, {we priznawe „Pro urbe“ nepa sve {to zanimqivo zapazim davno dobio.

M. Mitrovi}

DRU[TVO

DNEVNIK

sreda24.novembar2010.

15

OD JANUARA NAREDNE GODINE U VOJVODINI

Nove stipendije za Rome sredwo{kolce Od januara naredne godine 718 Roma u~enika prvog i drugog razreda sredwih {kola u Vojvodini dobija}e mese~ne stipendije od po 48 evra i mentorsku podr{ku u {kolovawu, zahvaquju}i nastavku projekta „Inkluzija romskih u~enika u sredwim {kolama u AP Vojvodini“, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare u Vladi Vojvodine. Zasluga za dvogodi{we produ`ewe ovog projekta, pokrenutog u {kolama u Vojvodini pre ~etiri godine, svakako pripada Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe i Savetu za integraciju Roma u APV, koje je, kao partnere u ostvarivawu projekta u protekle ~etiri godine, dosada{wi donator, Fond za obrazovawe Roma, ocenio kao jedne od najuspe{nijih.

– Sli~ne projekte, kao donatorska organizacija, finansiramo u 14 zemaqa, a realizaciju u Vojvodini smatramo jednom od najboqih – rekla je menaxerka ovog projekta iz Fonda za obrazovawe Roma Judit Zira. – Na{a iskustva u Vojvodini su izuzetno dobra, kao i saradwa s ovda{wim partnerima, zadovoqni smo organizacijom i na~inom rada.

Po re~ima pokrajinskog sekretara za obrazovawe Zoltana Jege{a, za dvogodi{wi nastavak projekata Fond za otvoreno dru{tvo obezbedio je 871.000 dolara, a Pokrajinski sekretarijat stru~nu podr{ku. Podr{ku projektu najavila je i potpredsednica Vlade Vojvodine Ana Tomanova-Makanova, koja je podse-

tila na to da se Pokrajinska vlada zala`e za ostvarivawe svih prava mawinskih zajednica koje `ive na ovim prostorima, te da su rezultati tog zalagawa posebno va`ni u oblasti obrazovawa, s obzirom na to da je ono osnov za re{avawe svih problema, kako mawinskih, tako i ve}inske zajednice.

Projekat inkluzije romskih u~enika u sredwim {kolama u Vojvodini pokrenut je pre ~etiri godine u ciqu kvalitetnije realizacije principa i aktivnosti utemeqenih Dekadom Roma, kao i preporukama Jedinstvenog nacionalnog plana za unapre|ewe obrazovawa Roma i Strategije za smawewe siroma{tva. Zahvaquju}i ovom projektu, stipendije i mentorsku podr{ku pre

~etiri godine dobili su sredwo{kolci u svim razredima, zatim su pre tri godine u projektu bili u~enici drugog, tre}eg i ~etvrtog razreda, pro{le {kolske godine tre}eg i ~etvrtog, a ove samo maturanti. Za protekle ~etiri godine stipendije je dobilo ukupno 855 sredwo{kolaca, a koliko su one zna~ajne govore i podaci da se broj u~enika Roma koji zavr{avaju razred s po~etnih 92,68 pove}ao na 97,05 odsto, a osipawe se sa 7,32, posle prve godine realizacije projekta, smawilo na 2,95 odsto, {to je veoma zna~ajna razlika s obzirom na ~iwenicu da je pre po~etka projekta ovo osipawe bilo ~ak 25 odsto (~etvrtina Roma sredowo{kolaca nije zavr{avala razred).

D. Deve~erski

SRPSKO-MA\ARSKA PREKOGRANI^NA SARADWA

Sa obe strane granice Projekat prokograni~ne saradwe Ma|arska–Srbija u okviru IPA programa Evropske unije INNOAXIS – „Granica kao inovativna osa obnove“, koji realizuju Regionalni istra`iva~ki centar iz Ke~kemeta (Ma|arska) i Dru{tvo za regionalne nauke iz Subotice, treba da rezultira nau~nim i prakti~nim rezultatima u izradi operativnih razvojnih planova za regione na severu Srbije i jugu Ma|arske. Vrednost projekta je 89.980 evra, od ~ega je za realizaciju iz fondova EU obezbe|eno 76.483. U ovaj jednogodi{wi projekat

iz Srbije su ukqu~eni Severnoba~ki, Severnobanatski i Zapadnoba~ki okrug, a iz susedne Ma|arske osam pograni~nih `upanija. Dugoro~ni ciq je da se osnuje asocijacija Evropska grupacija za teritorijalnu povezanost (EGTC), koju je inicirala lokalna samouprava pograni~ne varo{ice Morahalom, gde treba da se ukqu~e partneri iz Ma|arske, Rumunije i Srbije, a primarno je podsticawe saradwe na lokalnom i regionalnom nivou.

Menaxer projekta i predsednik Dru{tva za regionalne nauke iz Subotica Andra{ Ric

ka`e da se rad na projektu INNOAXIS u prvoj fazi sastoji iz analizirawa ve} postoje}ih razvojnih planova na dr`avnom, pokrajinskom, regionalnom i op{tinskom nivou, odnosno da se sprema baza podataka.

U drugoj fazi s prekograni~nim partnerom izradi}e se zajedni~ki regionalni razvojni operativni programi. Partner iz Ma|arske paralelno po sli~noj metodologiji obavqa isti posao, pa }e se na zavr{etku programa prezentovati koherentan program za razvoj podru~ja s obe strane granice.

M. Mr.

SIN U KOLICIMA, A KOMBI NEREGISTROVAN U GARA@I

Kako u {kolu i kod lekara Sude}i po slu~aju porodice Krsti} iz Vrbasa, izgleda da }e posledwe izmene zakona koje se ti~u registracije vozila za potrebe osoba s invaliditetom prili~no zakomplikovati `ivote ove populacije. Naime, kako ka`e Budimir Krsti}, za registraciju kombija kojim prevozi desetogodi{weg Svetozara, koji boluje od te`eg oblika mi{i}ne distrofije i koji je ve} tri godine nepokretan, treba da plati gotovo 100.000 dinara. Budimir je pro{le godine kupio mini-kombi i, kako ka`e, vozilo je kupio jer je imao podr{ku dr`ave u vidu osloba|awa pla}awa poreza na registraciju specijalizovanih vozila za osobe s invaliditetom.

Me|utim, kada je ove godine do{ao rok za registraciju, saop{teno mu je da mora da plati pun iznos registracije koja

zbog ve}e kubika`e vozila iz– Kada sam kupovao kombi, nosi 96.000 dinara. nisam toliko obra}ao pa`wu – Kada su mi saop{tili kolina kubika`u vozila jer sam ko moram da platim, pomislio znao da imamo olak{icu, a mosam da je gre{ka, ali onda su mi objasnili da je zakon promewen i da moj sin ne spada u kategorije za koje je zakon predvideo da imaju popust prilikom registracije vozila. A ja sam taj kombi nabavio da bih sina vozio u {kolu i na redovne lekarske kontrole u Novi Sad – ka`e Budimir i Svetozar Krsti} Krsti}.

Prvu registraciju kombija rao sam i da se uklopim u tri Budimir Krsti} nije platio jer hiqade evra, koliko sam imao, je vozilo registrovano na sina odnosno pozajmio da bih ga kukao specijalizovano vozilo za pio. Mislio sam da sam kona~no potrebe prevoza. re{io problem jer sam sina mo-

gao lak{e prevesti u {kolu i nazad ku}i, a i odlasci na preglede i kontrole su tako|e bili olak{ani, ali registracija mi je istekla u oktobru i od tada mi je kombi parkiran u gara`i – ka`e Budimir.

Po wegovim re~ima, jo{ gore je to {to ne postoji institucija kojoj se mo`e{ po`aliti na novonastalu situaciju.

– Nemamo kome da se `alimo na diskriminaciju kada je u ovom slu~aju dr`ava sama donela zakon kojim diskrimini{e deo svojih gra|ana. Naravno, obratili smo se Udru`ewu distrofi~ara, koje je ve} uputilo dopise na vi{e adresa institucija u Novom Sadu i Beogradu, ali bojim se da to ne}e imati nikakvog efekta jer dr`ava je donela takav zakon i tu je kraj pri~e – ka`e Budimir.

N. Perkovi}

VESTI Pajti} i Obradovi} o novcima za mastere Na inicijativu Studentskog parlamenta Univerziteta u Novom Sadu, a na zahtev predsednika Vlade Vojvodine dr Bojana Pajti}a, republi~ki ministar prosvete dr @arko Obradovi} prihvatio je da se uprili~i sastanak na kojem bi se potra`ilo re{ewe problema u vezi s buxetskim finansirawem studenata master i doktorskih studija na UNS-u, saop{teno je ju~e iz Vlade Vojvodine, gde }e se sastanak i odr`ati u ponedeqak, 29. novembra.

Problem s finansirawem javio se zato {to je tek nakon upisa ukupno 2.549 studenata na master i doktorske studije u 2010/11, na osnovu zahteva fakulteta i odgovaraju}e odluke Vlade Vojvodine (donete jo{ 5. maja), Ministarstvo prosvete (tek po~etkom ovog meseca) dalo saglasnost o finansirawu 1.140 akademaca na ovim nivoima studija. Zbog toga su fakulteti UNS-a i 1.409 studenata dovedeni u te`ak polo`aj, na {ta je ukazao i Senat Univerziteta, a hitno re{ewe ove situacije tra`ili su i studenti na mirnom protestu i Studentski parlament.

V. ^.

Vojvo|anski penzioneri {aqu Kraqev~anima 100.000 dinara Savez penzionera Vojvodine doneo je odluku da uplati 100.000 dinara na ime pomo}i

postradalim gra|anima Kraqeva. Usvojena je i preporuka svim op{tinskim penzionerskim organizacijama da u skladu sa svojim finansijskim mogu}nosti uplate novac za obezbe|ivawe neophodnih namirnica i stvari stradalima od zemqotresa.

Q. M.

Produ`en rok za dvojne penzionere Mada je prvobitno bilo utvr|eno da penzioneri ~iji doma}i i inostrani ~ek zajedno ne prelaze 29.999 dinara a imaju pravo na jednokratnu pomo} od 5.000 dinara moraju do 20. novembra da podnesu zahtev i ostalu dokumentaciju filijalama Fonda PIO, odlu~eno je, kako nam je izjavila Jelica Timotijevi} iz Fonda PIO, da se rok produ`i do 10. decembra.

Fondu se do sada prijavilo 23.187 penzionera, od kojih 339 nemaju pravo na isplatu pomo}i jer im zbir penzija prelazi utvr|eni limit.

Korisnici koji primaju inostrane penzije po sporazumima o socijalnom osigurawu – osim onih koji su ve} ostvarili pravo na najni`i iznos po doma}im propisima – da bi mogli ostvariti pravo na pomo} moraju do 10. decembra dostaviti popuwen obrazac prijave za isplatu pomo}i, fotokopiju stare li~ne karte ili dokaz o prebivali{tu, odluku inostranog nosioca osigurawa o priznawu prava na penziju i izve{taj iz banke o visini posledwe ispla}ene penzije iz inostranstva.

Sve informacije mogu se na}i na sajtu Fonda PIO, a oko 100.000 penzionera, koliko se

procewuje da }e naknadno dobiti jednokratnu pomo}, svoj deo }e dobiti po~etkom naredne godine, i to preko teku}eg ra~una ili uputnica na ku}nu adresu.

Q. M.

Usvojen Zakon o zadu`binama i fondacijama Skup{tina Srbije usvojila je Zakon o zadu`binama i fondacijama, koji za ciq ima stvarawe pravnog okvira koji }e biti podsticajan za razvoj zadu`binarstva i fondacija i wihovo transparentno upravqawe i poslovawe.

Zadu`bine i fondacije su nedobitne nevladine organizacije koje se osnivaju dobrovoqno i samostalne su u odre|ivawu ciqeva. Zadu`bina se defini{e kao pravno lice kojem je osniva~ namenio odre|enu imovinu, najmawe 30.000 evra, radi „dobro~inog ostvarivawa op{tekorisnog ciqa ili privatnog interesa“, koji nije zabrawen Ustavom Srbije ili zakonom, {to je novina u srpskom pravnom sistemu. Pod fondacijom se podrazumeva pravno lice bez osnovne imovine, tako|e osnovano radi ostvarivawa op{tekorisnog ciqa.

Strane zadu`bine i fondacije, koje su otpo~ele delovawe na teritoriji Srbije pre po~etka primene ovog zakona, du`ne su da delovawe usaglase s novim aktom, da pribave odobrewe za delovawe i podnesu prijavu za upis u Registar predstavni{tava stranih zadu`bina i fondacija u roku od 12 meseci od dana po~etka primene zakona.

ISTRA@IVAWA

Droga nije tabu-tema Specijalna bolnica za bolesti zvisnosti „Vita“ iz Novog Sada sprovela je tokom pro{log i ovog meseca komparativno istra`ivawe o informisanosti i stavovima roditeqa o narkomaniji u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini koje je potvrdilo da su brojne zablude o narkomaniji i daqe prisutne u regionu.

Naime, istra`ivawe je sprovedeno na uzorku od 810 roditeqa {kolske dece uzrasta od 12 do 19 godina u tri dr`ave i dobijeni rezultati pozivaju na oprez i odlu~nije anga`ovawe celokupnog dru{tva zbog negativnih trendova {irewa narkomanije. ^ak 69 odsto ispitanih roditeqa u Srbiji, pokazuje istra`ivawe, smatra da je dovoq-

meri prisutne neke od osnovnih predrasuda o narkomaniji. Na to prvenstveno ukazuje rezultat da tek 57 odsto smatra da se problem ne de{ava samo nekom drugom, to jest da nisu potrebne neke posebne predispozicije da bi se problem narkomanije pojavio. Svaki drugi roditeq smatra da narkomanija uop{te i nije bolest nego problem slabe voqe, ne~ijeg izbora, razma`enosti i hira.

– Posledice ovakvog stava u slu~aju pojave problema naj~e{}e jeste neodgovaraju}i pristup re{avawu problema, {to dovodi do gubitka vremena i brojnih bezuspe{nih poku{aja le~ewa – obja{wava autor projekta i direktor bolnice „Vita“ Milan Vlaisavqevi}.

Mediji osnovni izvor saznawa Istra`ivawe je pokazalo i da se roditeqi o narkomaniji informi{u putem medija – 49 odsto, a 25 odsto wih podatke o zlu koje ona donosi nalazi me|u prijateqima. Iznena|uje veoma nizak procenat informisawa od lekara – svega devet odsto slu~ajeva roditeqa tako dolazi do informacija, kao i od {kole, gde se informi{e samo pet odsto roditeqa. no informisano o problemu narkomanije, {to ujedno govori i o nivou zainteresovanosti za ovu temu, a ispitani roditeqi u 67 odsto slu~ajeva uspevaju da prepoznaju jasne pokazateqe zloupotrebe droga. Kako isti~u istra`iva~i, ohrabruje i podatak da narkomanija vi{e nije tabu-tema u ve}ini porodica u Srbiji, {to potvr|uje ~iwenica da 86 odsto roditeqa s decom tinejxerima ima aktivnu komunikaciju na ovu temu. Dobra vest je i da bi 79 odsto roditeqa potra`ilo stru~nu pomo} u slu~aju da primete problem kod deteta. Oprez je prisutan i u ~iwenici da bi 80 odsto ispitanih roditeqa branilo svom detetu kontakt s nekim ko zloupotrebqava droge.

Istra`ivawe pokazuje da su kod roditeqa i daqe u velikoj

On ukazuje na to da je svega 44 odsto onih koji ne prave razliku izme|u „lakih“ i „te{kih“ droga, odnosno onih koji su svesni da svaka droga izaziva zavisnost i da se ne sme prihvatiti podela na slabije i ja~e. Nejasan stav po ovom pitawu ili opravdawe takvih podela u praksi roditeqe naj~e{}e ~ini podlo`nijim manipulacijama i „gledawem kroz prste“, {to mo`e zna~ajno pove}ati rizik od razvoja problema.

Me|u tipi~ne predrasude spada i razmi{qawe da je narkomanija neizle~iva. Samo 44 odsto roditeqa u Srbiji smatra da je izle~iva, a predrasude o tome produ`avaju momenat odluke onima kojima se problem desio da krenu s le~ewem, a kasnije ote`ava i resocijalizaciju.

Q. Male{evi}

KU]E ZA SEDAM IZBEGLI^KIH PORODICA

Useqewe do Nove godine Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov potpisao je ju~e sa ~lanovima sedam izbegli~kih i interno raseqenih porodica sporazume o pomo}i za otkup ku}a s oku}nicom.

Mihajlov je tom prilikom kazao da je ovo jo{ jedan u nizu projekata kojim je Komesarijat za izbeglice, zajedno s Gradskom upravom, konkurisao kod UNHCR-a. Vrednost projekta je 4,9 miliona dinara, od ~ega je u~e{}e grada 245.000 dinara.

– Na oglas se prijavila 21 porodica, a komisija je nakon obilaska terena odabrala sedam. Kupqene su ku}e u E~ki, Elemiru, Jankov Mostu, Orlo-

vatu, Perlezu i Zrewaninu.

Nadam se da }e ovih sedam familija u svoje nove ku}e mo}i da se usele do Nove godine – kazala je poverenica za izbeglice u Gradskoj upravi Vjerka Hrubik.

Sve porodice, uz ku}u, dobijaju i grant-pakete pomo}i vredne po 80.000 dinara za kupovinu gra|evinskog materijala ili drugih dobara koja su im potrebna za useqewe – bele tehnike, name{taja i sli~no.

Milan Baki}, koji je u Zrewanin do{ao iz Gline u Hrvatskoj, ka`e da mu pomo} mnogo zna~i jer je posledwih petnaest godina `iveo kao podstanar. @. B.

SPORT

sreda24.novembar2010.

DANAS I SUTRA UTAKMICE 6. KOLA EVROLIGE

Crno-bela zamka za @algiris \urovi} u Iranu Poznati srpski ko{arka{ki stru~wak Vlade \urovi} preuzeo je iranski klub Tozin Elektrik iz grada Ka{an.

- Tek sam stigao, tako da nisam jo{ imao prilike da upoznam grad i klub. Mislim da }e ovo biti veoma zanimqivo iskustvo u mojoj karijeri - izjavio je \urovi}.

On je trenersku karijeru po~eo u mla|im selekcijama OKK Beograda, a kasnije je preuzeo tuzlansku Slobodu. \urovi} je kao prvi trener vodio [ibenku, Budu}nost, Zadar, Crvenu zvezdu, Panionios, Aris, AEK, Limo`, kiparski Ahileas, Ostende, FMP, Lijetuvos Ritas, sofijski CSKA, Metalac iz Vaqeva i novosadsku Vojvodinu.

Drma se klupa Trifunovi}u Uprava ko{arka{kog evroliga{a Lijetuvos Ritasa nije zadovoqna trenutnim rezultatima, a posebno se to odnosi na o~ajan start u prvom delu elitnog evropskog takmi~ewa.

Adresa na koju su uputili nezadovoqstvo jeste trener Aleksandar Trifunovi}.

Gazde kluba su popularnom Trifi postavile ultimatum i tra`e plasman u Top 16 i skor od barem 5-5 na kraju grupne faze. Otkaz bi, prema medijima u Litvaniji, Trifunovi} mogao da dobije ve} posle narednog kola, ako kod ku}e ne pobedi Fenerbah~e. Ujedno, problem bi mogla da Litvancima predsta-

Aleksandar Trifunovi}

vqa i (ne)proverena informacija iz sedi{ta Evrolige, po kojoj Lijetuvos Ritasu ne}e biti produ`ena licenca ukoliko ne u|e u Top 16 fazu MALERI PRATE CRVENU ZVEZDU

Cvetkovi} slomio prst Ko{arka{i Crvene zvezde do`iveli su pravi debakl u ve~itom derbiju s Partizanom, ali je nastavqena i serija pehova za igra~e ovog kluba - povredio se mladi bek Aleksandar Cvetkovi} (17 godina). Talentovani plejmejker zabele`io je odli~nu rolu na po~etku utak-

Aleksandar Cvetkovi}

mice, ali je u jednom duelu slomio prst, zbog ~ega }e pauzirati najmawe tri sedmice, javio je internet portal kosarka.rs.

Cvetkovi} se taman bio vratio u ekipu na me~u s Cibonom, po{to je prethodno pauzirao zbog problema s le|ima.

Pored wega, izvan pogona, zbog povreda, nalaze se kapiten Boris Baki}, Strahiwa Dragi}evi} i Luka Dr~a. Pred izabranicima trenera Mihaila Uvalina je te`ak me~ 9. kola NLB lige, jer u Pionir sti`e Hemofarm [tada, tim koji je u odli~noj formi.

A. P.

Najboqi evropski klubovi obrnuli su prvi krug u prvoj fazi Evrolige i ve} od sada svaka utakmica u sebi nosi veliki takmi~arski ulog. Me|u onima koji ravnopravno konkuri{u za plasman u Top 16 fazu nalazi se i

novi}a {irom otvorilo kapije raja, odnosno novog ulaska me|u 16 najboqih ekipa na Starom kontinentu. Ipak, ne treba praviti ra~un bez kr~mara, naveli smo samo idealan rasplet 6. kola u A grupi, a teren }e pokazati koliko je sve to realno.

Lafajet ostaje Ko{arka{ki klub Partizan pozajmio je do kraja sezone podgori~koj Budu}nosti mladog beka Aleksandra Mitrovi}a, potvrdio je sportski direktor crno-belih Dragan Todori}.

- Mitrovi} je pozajmqen Budu}nosti do kraja sezone, ali postoji opcija da se on ranije vrati u na{u ekipu - rekao je Todori}.

S druge strane, uprava crno-belih odlu~ila je da zadr`i plejmejkera Olivera Lafajeta, nakon sjajne partije Amerikanca u duelu sa Zvezdom.

- Lafajet je bio pod posebnom lupom na ovom me~u, a dokazao je da vredi i da mo`emo da se oslonimo na wega. Raduje nas i povratak Jana Veselog u dobru formu, ~ime je pokazao koliko nam zna~i kada je potpuno zdrav - dodao je prvi operativac kluba iz Humske.

Partizan MTS, ekipa koju je malo ko video u dru{tvu kojem stremi. Ve} je otrcana postala pri~a o silnim odlascima najboqih ko{arka{a iz Beograda i neverovatnoj sposobnosti regeneracije crno-belih, ali to jeste ~iwenica i - evo Partizana u poziciji da o Top 16 fazi razmi{qa mnogo ozbiqnije od ma{tawa.

Na tom putu, sutra{wi duel u Pioniru s litvanskim @algirisom ima posebnu te`inu. Uspeju li Petar Jan Veseli bi}e i sutra uzdanica Foto: www.kkpartizan.rs Bo`i} i wegovi dru- Partizana MTS govi da postave pravu zamku i saIgrom protiv Crvene zvezde u vladaju „zelenu {umu“, kako naviNLB ligi Partizan MTS je pokaja~i od milo{te zovu trofejni zao da iz utakmice u utakmicu raklub iz Kaunasa, na}i }e se u situste kao ekipa i da je u sve boqoj aciji da izrastu u jednog od favoformi. Stranci po~iwu da opravrita u grupi A za prolaz u narednu davaju naziv poja~awa i novac koji rundu. A, prisetimo se, samo do je u wih ulo`en, pa }e i sutra uvepre par nedeqa unazad crno-beli ~e upravo Lafajet, Xavai i Gist su bili autsajderi, tim na koji bi biti predvodnici crno-belih. Raretko ko stavio i evro na opklade. duje i povratak u punu formu sjajMe|utim, uspostavqeni sistem nog ^eha Jana Veselog, ali i sve funkcionisawa kluba, jasna deboqe igre Kecmana, Kati}a, Mifinicija zadu`ewa svakog pojelosavqevi}a, Lu~i}a, Bo`i}a i dinca i ~vrsta disciplina u igri, Slovenca Jake Klobu~ara. Sve to ponovo donose (ne)o~ekivane regovori da na{ {ampion ponovo zultate, naravno uz neverovatnu igra na evropskom nivou i da wepodr{ku s tribina o kojoj se, evo gove pobede, ma koliko da su trave} nekoliko godina unazad, {iqavo Beogra|ani u{li u sezonu, rom Evrope ispredaju prave bajke. vi{e nikoga ne iznena|uju.

Satnice 5. kola Danas A grupa: Prokom - Himki (18.45).

C grupa: Lijetuvos Ritas - Fenerbah~e Ulker (18.45), [ole Montepaski (19).

D grupa: Armani Yins - CSKA (20.45).

Sutra A grupa: Partizanm MTS - @algiris (20.45), Makabi - Kaha Laboral (20.45).

B grupa: Brose Baskets - Lotomatika (20.15), [arlroa - Unikaha (20.30), Real - Olimpijakos (20.45).

C grupa: Cibona - Barselona (18.30).

D grupa: Panatinaikos - Valensija (19), Efes Pilsen - Union Olimpija (19.15).

Ni{ta mawe interesantna za navija~e i igra~e Partizana MTS bi}e utakmica koja se, tako|e sutra, igra u Tel Avivu. Tamo }e snage odmeriti Makabi i Kaha Laboral i idealno bi bilo da doma}in slavi, naravno pod uslovom da prvak Srbije pobedi tim @algirisa koji je u odli~noj formi. U tom slu~aju [panci bi ostali u mawku ve} za dve pobede u odnosu na Beogra|ane, samo ~etiri kola pre kraja prve faze, {to bi timu trenera Vlada Jova-

Partizan MTS }e sutra uve~e opet imati neverovatnu podr{ku s tribina, vide}emo kako }e u`arenoj, ali pravoj - sportskoj atmosferi umeti da odgovore Litvanci. Velikani iz Kahe Laboral to nisu uspeli, sigurni smo da }e pristalice crno-belih biti jo{ `e{}e, pa ostaje „samo“ da i igra~i na terenu nastave sa sjajnim igrama i s novom pobedom isprate jo{ jo{ jednog od evropskih velikana iz Beograda.

A. Predojevi}

DNEVNIK

c m y

16

BOGDAN OBRADOVI], SELEKTOR DEJVIS KUP TIMA SRBIJE

\okovi} je pravi vo|a Do finala Dejvis kupa izme|u teniskih reprezentacija Srbije i Francuske ostale su jo{ skoro dve nedeqe (3. - 5. decembar), a tenzija raste svakim novim danom. Selektor reprezentacije Srbije Bogdan Obradovi}, u intervjuu za B92, govorio je o problemati~noj prodaji karata, izboru Tipsarevi} ili Troicki, analizirao tim trikolora, istakao zna~aj publike i rekao da \okovi} ne}e imati problema s umorom, kao {to je to bio slu~aj u okr{aju sa ^e{kom posle US opena.

U javnosti se mnogo pra{ine podiglo oko podele karata, s obzirom da je u prodaju pu{teno samo oko pet hiqada kompleta ulaznica. Obradovi} je objasnio o ~emu je re~.

- Pre svega, zbog pravila o bezbednosti ITF-a, bili smo prinu|eni da smawimo kapacitet Arene za nekoliko hiqada mesta - rekao je Obradovi}. - Tako|e, sponzorima pripada odre|eni kontigent karata, jo{ neke su unapred rezervisane, a Teniski savez Srbije obezbedio je ulaznice za sve svoje registrovane igra~e. Meni je veoma `ao {to nemamo neku ve}u dvoranu kako bi svi koji `ele mogli da gledaju finale s Francuzima, ali sada je bilo dostupno samo oko pet hiqada ulaznica. To je najvi{e {to je moglo da se izdvoji.

Novak \okovi} je lider srpskog tima, a Obradovi} jo{ nije odlu~io ko }e igrati na drugoj tabli – Tipsarevi} ili Troicki.

Predsednik TSS Slobodan @ivojinovi} i Bogdan Obradovi}

kola Pili} i ja odmeri}emo situaciju, uzeti u obzir i to ko je s druge strane mre`e i done}emo odluku. Ono {to mogu da ka`em jeste da su i Viktor i Janko ovogodi{wim igrama i zalagawem zaslu`ili da se na|u na terenu.

Francuska ima odli~nu ekipu – prvi izbor je Gael Monfis, a tu su i Simon, Lodra, Gaske...

- Monfis je veoma dobar i talentovan teniser, a i forma mu je u usponu u fini{u sezone. Povre|eni su im Conga i Beneto, ali videli smo kako je Lodra igrao u Parizu. On je kompletan teniser i sigurno predstavqa dobar izbor.

Uz to, Lodra je i fenomenalan dubl igra~, od slede}e godine bi}e Zimowi}ev partner, tako da }e to biti i nadmudrivawe dvojice velikih prijateqa. O~ekujem da }e na drugoj tabli prednost dobiti

\okovi}–Nadal danas od 21 ~as Novak \okovi} igra}e danas od 21 ~as protiv [panca Rafaela Nadala u me~u drugog kola grupe A zavr{nog turnira sezone Masters kupa u Londonu, saop{tili su organizatori. \okovi} je u prvom kolu pobedio ^eha Toma{a Berdiha 6:3, 6:3, dok je Nadal nadigrao Amerikanca Endija Rodika sa 3:6, 7:6, 6:4. Srpski i {panski teniser odigrali su 22 duela u karijeri, a Nadal vodi 15:7 u pobedama.

Turnir u Londonu igra se za nagradni fond od 5.070.000 miliona dolara.

- Do{lo je do zabune da sam ve} odabrao da Troicki bude na{ drugi igra~. Iza{li su, naime, spiskovi igra~a na kojima je Viktor ispred Janka jer je trenutno boqe rangiran na ATP listi, ali to nu`no ne zna~i da }e on dobiti prednost. Ja }u u sutra, kako je i propisano, ista}i ko }e igrati, ali pravila su takva da mogu da promenim odluku i dva sata pred po~etak me~a. Zbog toga }e u tom aspektu biti taktizirawa. Moj savetnik Ni-

@il Simon, ali tu su i Klemon i Gaske. Sve u svemu, Francuzi imaju veoma opasan tim.

Mnogi stru~waci konstatuju da }e puna Beogradska Arena biti prednost za Srbiju, sa ~ime je saglasan i Obradovi}.

- Nama publika mnogo zna~i, svi smo upoznati s time koliko je srpska publika bu~na. Qudi dolaze da nas bodre iz svih delova Srbije, a mi uvek koristimo tu energiju za dodatni motiv. Mislim da

}e navija~i igrati zna~ajnu ulogu, bi}e 12 hiqada na{ih, a dve hiqade Francuza i to mora da se oseti.

Oni su na{ peti igra~. \okovi} i Zimowi} pobedama su zapo~eli Masters kup u Londonu, a selektor smatra da obojica mogu daleko da doguraju.

- Zimowi} i Nestor igraju sjajno ve} dugo vremena, jedni su od favorita i zaista bih voleo da zavr{e svoje partnerstvo jednom velikom titulom. Novak je protiv Berdiha igrao fantasti~no, bio je ofanzivniji i drago mi je da vidim da je igrao toliko dobro posle male krize u Parizu. Ono {to je posebno bitno jeste da je proveo malo vremena na terenu, ja uvek nagla{avam da je jako va`no u po~etnoj fazi sa~uvati energiju za naredne me~eve i Novak je uspeo u tome.

Posle US opena \okovi} je bio veoma umoran i zbog toga nije igrao prvog dana u okr{aju sa ^e{kom u polufinalu. Obradovi} je uveren da se to sada ne}e ponoviti.

- Putovao sam tada s Novakom iz Wujorka i dobro znam koliko je bio iscrpqen, ali postoji nekoliko faktora koji su druga~iji nego {to je tada bio slu~aj. Prvo, ne}e biti problema sa spavawem jer je vremenska razlika izme|u Londona i Beograda samo jedan sat, dok je posle Wujorka to privikavawe bilo znatno nezgodnije.

Drugo, u Londonu se igra u dvorani, kao {to }e biti i u Areni, tako da Novak ni s te strane ne}e morati da se prilago|ava. Naravno, sada je kraj sezone i veliki zamor je o~ekivan, ali \okovi} je izuzetno stabilan u glavi i motivisan je da osvojimo tu veliku titulu. Novak je svestan da je on vo|a ove ekipe i da mora da ponese najve}i teret - zakqu~io je Bogdan Obradovi}.

SELEKTOR FRANCUZA SE IZJASNIO

Bez Conge

Selektor teniske reprezentacije Francuske Gi For`e saop{tio je spisak igra~a za finale Dejvis kupa protiv Srbije. Na wemu se nalaze petorica tenisera, a nema @oa-Vilfreda Conge.

For`e je za me~ sa Srbijom (od 3. do 5. decembra u Beogradskoj Areni) pozvao 12. tenisera sveta Gaela Monfisa, Mihaela Lodru (23.), Ri{ara Gaskea (29.), @ila Simona (42.) i Arnoa Klemona (79.).

Selektor Francuske }e dan uo~i `reba morati da odlu~i koji igra~ }e biti zamena.

- Izabrao sam Monfisa, Simona, Lodru i Klemona, ali sam na pripreme pozvao i Gaskea, jer `elimo dobro da treniramo i da se dobro pripremimo za finale - rekao je For`e.

On je istakao da }e kona~nu odluku doneti kada bude video na kakvoj }e se podlozi igrati me~ u Beogradu. Reprezentacija Francuske se priprema na

Gi For`e, selektor Francuske

jugu zemqe, u mestu San Siprijan, a u Beograd }e doputovati u nedequ. Francuska je do sada devet puta osvajala Dejvis kup, uz to i {est puta je igrala u finalu, a reprezentacija Srbije je prvi put u prilici da se bori za salataru.

NBA LIGA

Krsti} nadigrao Mili~i}a

ISKUSNI PLEJMEJKER U [PANIJI

Popovi} u Kahasolu Iskusni plejmejker i povremeni srpski reprezentativac Bojan Popovi} pre{ao je u {panski Kahasol, s kojim je potpisao tromese~ni ugovor.

Nekada{wi kapiten FMP-a potpisao je tromese~ni ugovor s timom iz Seviqe, kao zamena za povre|enog Amerikanca Erla Kaloveja, qubiteqima ko{arke u Srbiji poznatim i kao nekada{weg pleja Cibone. Ukoliko obe strane budu zadovoqne saradwom, ugovor }e biti produ`en do kraja sezone.

Popovi} je ve} igrao u [paniji, a prethodno je nosio dres Unikahe i Bruese. Uo~i po~etka ove sezone raskinuo je ugovor s Partizanom posle nepunih mesec dana provedenih u Humskoj.

Nenad Krsti} (Oklahoma)

Ko{arka{i Oklahome pobedili su na svom terenu ekipu Minesote rezultatom 117:107 u me~u NBA lige. U pobedni~koj ekipi briqirao je Kevin Durant sa 28 poena, dok je Xef Grin dodao 24.

Kapiten srpske reprezentacije Nenad Krsti} proveo je na terenu ne{to vi{e od 21 minut, a za to vreme postigao je 10 poena i imao tri uhva}ene lopte i jednu asistenciju. Kod gostiju najboqi je bio Kevin Lav sa 24 poena i 17 skokova, dok je srpski internacionalac Darko Mili~i} ponovo odigrao jedan od boqih me~eva u

NBA karijeri. On je postigao 21 poen i imao ~etiri skoka i dve asistencije za 36 minuta u igri.

Majami je na svom terenu pora`en od Indijane 93:77. U pobedni~koj ekipi najboqi su bili Brendon Ra{ i Deni Grenxer, koji su postigli po 20 poena. U ekipi iz Majamija najboqi je bio Lebron Xejms sa 25 poena.

Rezultati: Boston - Atlanta 99:76, Feniks - Hjuston 123:116, Orlando - San Antonio 97:106, Sakramento - Juta 83:94, Denver Golden Stejt 106:89 i Wu Orleans - LA Klipers 95:99.

SPORT

c m y

DNEVNIK

RUKOMETA[ICE PO^ELE PRIPREME ZA EP

[ansa svim devojkama

Selektor `enske rukometne reprezentacije Srbije Du{ko Mili} izjavio je da }e wegove izabranice da odrade pet treninga u E~koj pre nego {to otputuju na turnir u Norve{ku. Na{a selekcija je po~ela pripreme za Evropsko prvenstvo, koje }e biti odigrano od 7. do 19. decembra u Danskoj i Norve{koj. Rukometa{ice Srbije }e trenirati u Zrewaninu do 24. novembra.

Na{a selekcija }e potom ot-

Sredwi bek Anrea Leki}

putovati u Bodo, gde }e od 26. do 28. igrati na Moberling kupu sa Islandom, Norve{kom i Islandom.

- Ovo je prakti~no, pravi po~etak, nastavak onoga {to smo radili u prethodnih godinu dana. Idemo u E~ku na pripreme, a onda nas ~eka jak turnir, jaka provera sa Danskom, Norve{kom i Islandom. Na wemu rezultat ne}e biti imperativ, ne zbog nekog skrivawa karata, jer mislim da je to nemogu}e, ve} zbog nedovoqno prijateqskih utakmica. Tamo }u probati sve igra~ice, izme|u ostalog, i one koje, do sada, nisu imale puno {anse za dokazivawe. Na`alost, sa nama zbog povrede nije Dragana Cviji}. Znate da smo kvalifikacije izneli, prakti~no, sa jednom postavom. Sada nas

~eka te`ak zadatak, turnir, utakmice u nizu, tako da }emo probati sve. To je glavni ciq ovog turnira, koji dolazi u pravom trenutku. @eqa mi je da se vratimo svi zdravi, jer je dosta povreda za ovo prvenstvo - rekao je Mili}.

Andrea Leki}, sredwi bek se nadovezala: - O~ekuje nas vrlo jak turnir u Norve{koj. On je dosta bitan za nas, jer je poznato da nam fale utakmice. Imali smo jednu `equ pred ovo prvenstvo - da sve budemo zdrave. Znate koliko nam zna~i ~lanica prve postave Dragana Cviji}, koja zbog povrede ne}e biti sa nama. [ta je, tu je. Mora}emo da nadoknadimo taj izostanak. ^eka nas te{ka borba za prolazak u drugi krug EURO 2010, {to nam je ciq.

Sawa Damwanovi}, levi bek je naglasila da joj je drago {to se reprezentacija opet okupila, ali da joj je `ao {to nije kompletna.

- Svi znamo koliko nam Dragana Cviji} zna~i. Iskoristi}emo ovaj period za dodatno uigravawe. Sre}a je da ve}ina reprezentativki igra u Zaje~aru sa trenerom Mili}em, gde smo pripremale i odbranu i napad.

Da}emo sve od sebe da se {to boqe pripremimo i ostvarimo ciq - plasman u drugi krug - rekla je Damwanovi}eva.

Na pitawe da li }e biti nekih dodatnih provera u posledwoj nedeqi priprema, koje }e reprezentacija odraditi u Beogradu, selektor Mili} je izjavio: - Poku{a}emo da dodamo jo{ jednu utakmicu sa nekom ekipom iz okru`ewa. Dosta reprezentacija, sa kojima sam kontaktirao, ve} imaju neke svoje planove. Proba}emo ne{to da organizujemo. Obe}avati velike stvari ne}emo, ali }emo se boriti.

Povratak za Srbiju je planiran za 29. novembar. Srpske rukometa{ice }e trena`ni deo priprema obaviti u Beogradu od 5. decembra, a dan kasnije planiran je odlazak na EP. Srbija }e na EP igrati u grupi A u Alborgu sa Rumunijom, Danskom i [panijom.

sreda24.novembar2010.

DANAS PREOSTALE UTAKMICE PETOG KOLA LIGE [AMPIONA

Inter na mukama Fudbalerima Intera posle odlaska @ozea Muriwa ne cevtaju ru`e, novi trener Rafa Benitez nikako da pokrene ekipu. Azuro – neri i daqe deluju izce|eni, uz to zbog povreda ~ak devetorica fudbalera je van stroja, pa je ve~era{wi me~ u petom kolu Lige {ampiona protiv Tventea mo`da i kqu~ni ove jeseni za wih.

- Poku{ao sam sve ali ne ide – iskren je trener Rafa Benitez. – Zbog silnih povreda jednostavno ne mogu da odmorim igra~e. Zbog toga su i rezultati ne{to slabiji, ali se nadam da }emo u narednom periodu igrati boqe. Treba nam osve`ewe.

nena|ewe, ostrvski derbi zavr{en je bez golova,a Renxers je ~ak bio bli`i pobedi na OLd Trafordu. U me|uvremenu |avoli su nanizali tri pobede i sigurno vode u C grupi.

- Mi izbora nemamo, ako `elimo da zadr`imo {anse za prolaz moramo da pobedimo – ka`e trener Renxersa Valter Smit.Junajted ima sjajan tim , ali kako igramo pred na{om publikom verujem da mo`emo do pobede.

Siguran sam da }e Man~ester opet igrati s kombinovanim timom, {to je na{a {ansa. \avoli se u miru pripremaju za okr{aj s Renxersom , na po~etku nedeqe klub je odlu~io da produ`i ugovor s dvojicom

Danas Grupa A Inter - Tvente Totenhem - Verder 1. Totenhem 2. Inter 3. Tvente 4. Verder

^etiri srpska predstavnika u konkurenciji dama dobili su protivnike u ~etvrtom kolu rukometnih evropkupova. Gledaju}i rivale Zaje~ara, Kwaz Milo{a, Jagodine i Vrwa~ke Bawe sti~e se utisak da na{i klubovi nisu bili miqenici sre}e.

U osmini finala Kupa EHF {ampionke iz Zaje~ara }e igrati protiv nema~kog Oldenburga, ekipe koja je pro{le godine lako eliminisala ni{ku Naisu (38:31 31:23) u ~etvrtfinalu Kupa pobednika Kupova, a u polufinalu pora`ena od danskog KIF Vejena. Prvi me~ se igra u Nema~koj, a revan{ u Zaje~aru.

U osmini finala Kupa pobednika Kupova Kwaz Milo{ je dobio za protivnika aktuelnog {ampiona Francuske Tulon, koji je kao tre}eplasiran u grupi Lige {ampiona stekao pravo igrawa u ovom takmi~ewu.

Rukometa{ice Jagodine }e proboj u ~etvrtfinale ^elenx kupa tra`iti u dvoboju sa francuskim Miosom, koji predstavqa jednu od najkvalitetnijih ekipa iz prvog {e{ira u najmla|em evropskom takmi~ewu. Drugi srpski predstavnik u ^elenx kupu Vrwa~ka Bawa, kao povla{}ena u `rebu, izvukla je ne{to lak{eg protivnika, italijanski Komitel Vigasio.

Svi me~evi su na programu 5/6, odnosno, 12/13. februara.

Odr`an je i `reb za Ligu {ampiona. Rukometa{ice podgori~ke Budu}nosti igra}e u Glavnoj rundi Lige {ampiona u Prvoj grupi sa {panskom I~akom, slovena~kim Krimom i rumunskim Ol~imom. U Drugoj grupi su ma|arski \er, norve{ki Larvik, ruski Dinamo i nema~ki Lajpcig.

Takmi~ewe u dve ~etvrtfinalne grupe po~iwe 5. februara naredne godine, a traja}e do 20. marta.

J. G.

4 4 4 4

2 2 1 0

1 1 2 2

Grupa C (20.45) (20.45)

1 12:8 1 11:8 1 6:7 2 3:9

7 7 5 2

Renyers - Man~ester j. (20.45) Valensija - Bursaspor (20.45) 1. Man~ester j.

2. Valensija 3. Renyers 4. Bursaspor

Grupa B

1. Olimpik (L) 2. [alke 3. Benfika 4. Hapoel

4 4 4 4

3 2 2 0

0 1 0 1

4 4 4 4

3 2 1 0

1 1 2 0

0 1 1 4

5:0 8:2 2:4 0:9

10 7 5 0

Grupa D

Hapoel (TA) - Benfika (20.45) [alke - Olimpik (L) (20.45) 1 1 2 3

9:5 5:2 6:7 2:8

9 7 6 1

Rubin - Kopenhagen PAO - Barselona 1. Barselona 2. Kopenhagen 3. Rubin 4. Panatinaikos

4 4 4 4

2 2 0 0

2 1 3 2

0 1 1 2

(18.30) (20.45)

9:3 4:3 1:2 1:7

8 7 3 2

Dejan Stankovi} se oporavio od povrede i danas bi trebalo da predvodi ekipu Intera

Protiv Kjeva su se povredili Kutiwo i Kivu, a ako wima dodamo @ulija Cesara, Materacija, Majkona, Kambijasa, Milita i Motu onda je to vi{e od pola tima. To ni jedna ekipa ne bi izdr`ala.

Zanimqiv susret se igra u Glazgovu, gde Renxers do~ekuje Man~ester junajted. Na po~etku Lige {ampiona, na veliko iz-

iskusnih igra~a s Rajanom Gigsom i Polom Skolsom,pa je nekako me~ u Glazgovu bio u drugom planu.

- Verovatno }emo osvojiti prvo mesto u grupi - nada se menaxer Man~estera Aleks Ferguson. - To ne zna~i da }emo prepustiti bodove Renxersu. Naprotiv, poku{a}emo da pobedimo. Naravno, igra}emo

opet u ne{to izmewenom sastavu, ali vrlo jakom. Jednostavno, sezona je duga~ka, moramo da odmarimo neke igra~e, koji su se potro{ili u prethodnom periodu.

Vaqa jo{ ista}i da }e Barselona igrati u kompletnom sastavu u Atini, s Mesijem Viqom i ]avijem, a da se zanimqiv okr{aj o~ekuje u Gel-

zenkirhenu, gde }e snage odmeriti [alke i Olimpik iz Liona.

- Imamo lepe {anse da se plasiramo u osminu finale Lige {ampiona – veli napada~ [alkea Raul Gonzales. – Bilo bi {teta da propustimo priliku. Znam, Olimpik ima sjajan tim, ali mi igramo pred svojom publikom.

G. Kova~

Okuka dobio otkaz Dragomir Okuka vi{e nije {ef stru~nog {taba gr~kog prvoliga{a Kavale. Tako je okon~ana petomese~na saradwa srpskog stru~waka i gr~kog prvoliga{a.

- Bez bilo kakvog razloga me je smenio vlasnik Makis Psomijadis. Posle pobede Kavale na gostovawu Asteras Tripolisu pre sedam dana, gazda Psomijadis me je prvi put grlio i qubio. Sve mi je to bilo ~udno - rekao je sada ve} biv{i tener.- Sa tom minimalnom pobedom stigli smo do petog mesta u {ampionatu Gr~ke. Imali smo bod mawe od AEK-a, koji je u minulom kolu savladan 2:1 i sada je moj doju~era{wi klub na tre}oj poziciji. Vodio sam tim ka Evropi, a morao sam da odem. Gazda se me{ao u sve, ko }e da igra, ko da sedi na klupi, kada }e ekipa ustane ujutru - dodao je Okuka.

Novi trener gr~kog kluba je Poqak Kasper~ak.

@REB ZA OSMINU FINALA EVROKUPOVA ZA DAME

Na{ima `reb nije bio naklowen

17

Dragomir Okuka

Adebajor prelazi u Juventus Napada~ Man~ester sitija Emanuel Adebajor izjavio je da }e od januara naredne godine igrati na pozajmici u torinskom Juventusu.

- Ne znam {ta sam to uradio menaxeru Sitija Robertu Man}iniju, ali on mi nikada ne dozvoqava da igram. Promeni}u vazduh u januarskom prelaznom roku. Siti se dogovorio sa Juventusom o pozajmici i o~ekujem da }u krajem decembra oti}i iz Engleske - rekao je biv{i reprezentativac Togoa.

Adebajor (26) je u Man~ester siti stigao pro{le godine iz Arsenala za 25 miliona funti, ali nije prikazao igre kakve su se od wega o~ekivale. On je za Siti odigrao 41 utakmicu i postigao 19 golova.

Muriwo ~eka Kaku Trener Real Madrida Muriwo raduje se oporavku Kake od povrede i ne planira da dovodi poja~awa u januarskom prelaznom roku.Muriwo je rekao da }e zdrav Kaka biti Realovo najve}e poja~awe.

- To }e biti sjajno za na{ tim. Koliko klubova u januaru mo`e da dovede Kaku? Nijedan, po{to na tr`i{tu nema takvog igra~a - naglasio je Portugalac.

Kaka je u avgustu morao na operaciju kolena, a mediji u Italiji i [paniji su spekuli-

sali da bi u januaru mogao da bude prodat Interu ili Milanu. Sada je jasno da od tog posla ne}e biti ni{ta. Muriwo je odbacio i mogu}nost da ode Karim Benzema.

- Shvatio je da ne igra sam, da mora da bude timski igra~ i radi naporno, posebno na treninzima. Po{to je promenio stav, o~ekujem mnogo od wega. Znam koliko je nadaren i zato ga teram da radi vi{e.

Muriwo je po ko zna koji put ponovio da bi se rado vratio u

englesku Premijer ligu, me|utim, to pitawe nije na dnevnom redu.

- Nigde ne `urim. Real je fascinantan klub i u`ivam {to radim u Madridu. @elim da obavim dobar posao i u~estvujem u stvarawu istorije, kao {to sam uradio u Portu, ^elsiju i Interu. Uvek mi je bio ciq da usre}im navija~e kluba u kojem radim i pomognem igra~ima da napreduju. Ne `elim da u Realu bude imalo druga~ije - zakqu~io je trofejni strateg.

DANAS U FC „VUJADIN BO[KOV”

Vojvodina – Mladost (BJ) Fudbaleri Vojvodine i Mladosti iz Ba~kog Jarka odigra}e danas prijateqsku utakmicu.

Me~ se igra u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku, a po~etak je u 13.30 sati.

S. S.

18

SPORT

sreda24.novembar2010.

SA SEDNICE SPORTSKOG ODBORA 10. SORV

PRVA FUTSAL LIGA SRBIJE

Uskoro i sajt Olimpijade Na posledwoj sednici Sportskog odbora Desete sportske olimpijade radnika Vojvodine, koja je odr`ana u Novom Sadu, doneto je nekoliko veoma zna~ajnih odluka u vezi sa predstoje}om najve}om smotrom radni~kog sporta, koja }e se odr`ati idu}e godine u Ba~koj Palanci.

Komesar za takmi~ewe 10.

SORV Qubomir Obradovi} obrazlo`io je neophodnost kori{}ewa jedinstvenih obrazaca za potrebe predstoje}e Olimpijade, koji su neophodni zbog boqe preglednosti i jedinstvenog

obrazlo`io obrazac za listu slu`benih lica koja sva moraju biti navedena u woj, pregledno, kao i spisak za licencirawe i kako se sti`e do licence. ^lanovi Sportskog odbora su prihvatili ova obrazlo`ewa i doneta je odluka da se obrasci tehni~ki doteraju i preurede i da budu dostupni svima na sajtu Saveza sporta za sve Vojvodine (www.srsv.org), kao i da se lista zastupqenosti zona u sportskim takmi~ewima za 10. SORV mora dostaviti do 31. decembra ove godine.

Bez limita u pet disciplina Na sednici Sportskog odbora razgovoralo se i o uskla|ivawu posebnih i op{tih propozicija u disciplinama plivawe, atletski troboj, trkama na tri i pet hiqada metara i u tenisu. Predlo`eno je da u ovim disciplinama ne bude ograni~ewa broja u~esnika, kao i da takmi~ari u plivawu mogu da u~estvuju u sve tri discipline, a u tenisu da se mogu nadmetati u pojedina~noj i igri parova, pod uslovom da se ne remeti predvi|eni program. vo|ewa evidencije. Re~ je o listi zastupqenosti zona u sportskim takmi~ewima, zatim o obrascima za rezultate `reba, u koje }e se umesto brojeva upisivati imena ekipa, i najzad o kona~noj listi u~esnika, koju moraju popuniti sve zone i ona se odnosi na sve sportske discipline, u pojedina~noj i ekipnoj konkurenciji. Dakle, ekipe i pojedinci koji se nisu prijavili, ili se ne nalaze na listi, ne}e biti licencirani za Olimpijadu. Potom je Obradovi}

Predsednik Sportskog odbora Petar Perovi} je obrazlo`io predlog da na 10. SORV Komesar za takmi~ewe ima svog pomo}nika, a predlog ko }e to biti trebalo bi da daju zone. Zona Novi Sad je predlo`ila Zorana Despi}a, Apatin Petra Bursa}a, Subotica Milana Baweglava i Potisje Peru Ba{i}a.

Ostale zone nisu imale predloge i ostavqen im je rok da ih dostave do 1. decembra, a potom }e se obaviti izbor pomo}nika komesara za takmi~ewe 10. SORV.

DNEVNIK

Jedno od najva`nijih pitawa bilo je vezano za ukidawe lekarskih pregleda u sportskim disciplinama {ah, pikado, streqa{tvo i sportski ribolov.

Ovo je predlo`eno iz razloga {to se smatra da u ovim disciplinama nema mnogo psihofizi~kih napora, a tro{kovi lekarskih pregleda su veliko optere}ewe za sve u~esnike. U diskusiji su u~estvovali gotovo svi ~lanovi Sportskog odbora i ~ula su se dosta opre~na mi{qewa. Svoje vi|ewe izneo je i Milorad Peri{i}, predsednik Upravnog odbora Saveza sport za sve Vojvodine, istakav{i da je ovo izuzetno delikatno i osetqivo pitawe i da se moraju razmotriti svi aspekti pre nego {to se predlog uputi Olimpijskom komitetu. Na kraju je zakqu~eno da se o predlogu glasa, pa je odlukom 6 za i ~etiri glasa protiv odlu~eno da se predlog za ukidawe lekarskih pregleda u navedenim disciplinama uputi Olimpijskom komitetu 10. SORV na razmatrawe i eventualno usvajawe.

Kona~nu re~ o svim ovim predlozima da}e ~lanovi Olimpijskog komiteta.

Na kraju sednice Milorad Peri{i} je informisao ~lanove Sportskog odbora da je u izradi sajt 10: SORV na kojem }e se na}i sve relevantne informacije vezane za predstoje}u Olimpijadu 2011. godine u Ba~koj Palanci.

S. Jakovqevi}

Be~ejci mu~ili lidera Bez iznena|ewa u minulom 9. kolu futsal elite Srbije. Vode}i tandem, kragujeva~ki Ekonomac i beogradski Marbo, zabele`io je pobede na gostuju}im terenima, a ostali doma}ini su iskoristili prednost igrawa pred svojim navija~ima. To se i o~ekivalo, jer su Kragujev~ani i Beogra|ani odmerili snagu s novajlijama u eliti Be~ejom i Novim Beogradom. Igrom slu~aja, oba okr{aja zavr{ena su identi~nim re-

I zaista, Be~ejci su protiv Kragujev~ana ostavili srce na terenu, pa {ampionski sastav nije mogao da se razmahne kraj Tise. Presingom na svakom delu terena tokom ~itave utakmice iznenadili su rivala, koji nije ni sawao da momci s Tise mogu u fizi~koj pripremqenosti da im pariraju. E, {to to nisu mogli i u tehni~kom i takti~kom nadmudrivawu, stvar je kvaliteta Kragujev~ana.

- O~ekivali smo da }e Be~ejci igrati ovako borbeno, po-

1. Ekomomac 9 2. Marbo 9 3. Kolubara 9 4. SAS 9 5. Ni{ 92 9 6. Vrawe 9 7. Lete}i Holan|.9 8. Kopern. Vidre9 9. VIK Naisus 9 10. Pirot 9 11. N. Beograd 9 12. Kr~agovo 9 13. Kocka Amat. 9 14. Be~ej 9

9 9 6 5 5 4 4 3 3 2 2 2 1 1

0 0 1 1 1 1 1 2 2 2 1 0 2 0

0 0 2 3 3 4 4 4 4 5 6 7 6 8

76:15 65:23 45:34 42:39 31:33 40:27 35:44 30:28 30:31 36:52 29:43 23:61 22:44 34:64

27 27 19 16 16 13 13 11 11 8 7 6 5 3

Parovi 10. kola: Ekonomac – Novi Beograd, Marbo Interemeco – Vrawe, Pirot – Kolubara, Ni{ 92 – SAS, Lete}i Holan|anin – Kopernikus Vidre, VIK Naisus – Kr~agovo i Kocka Amaters Arena – Be~ej.

Sudija Stankov s kapitenom Be~eja Iki}em i Ekonomca Bojovi}em pre po~etka utakmice u Be~eju

NA SPARTAKIJADI U MOSKVI SRBIMA ZLATO I BRONZA: Ko{arka{ka ekipa NIS Gaspromwesk Srbija (na slici) trijumfovala je na tre}oj Spartakijadi u Moskvi. Na terenima jednog od najve}ih sportskih centara na svetu, CSKA u Moskvi, ko{arka{ka{i na{eg preduze}a osvojili su zlatnu medaqu. Ekipu je vodio trener Vladimir Ili} Fiki, a ~inili su je: Dragan @ivanovi}, ^eda Nov~i}, Dragan Mir~i} i Slobodanu Pavlovi}.

Na Spartakijadi je u~estvovalo preko 450 sportista, a NIS je u~estvovao u pet disciplina: ko{arka, plivawe, atletika, {ah i stoni tenis.

Pored ko{arka{a bronzanu medaqu osvojila je pliva~ka {tafeta 4h50 metara.

P. K.

Rezultati 9. kola: Be~ej – Ekonomac 3:7, Novi Beograd Marbo Intermeco 3:7, Kolubara – VIK Naisus 5:3, SAS – Pirot 6:3, Vrawe – Kopernikus Vidre 4:0, Ni{ 92 – Lete}i Holan|anin 6:2, Kr~agovo – Kocka Amaters Arena 5:2.

zultatom 7:3. Preostala dva vojvo|anska predstavnika zabele`ila su po pobedu i poraz. Zrewaninski SAS je bio siguran protiv novajlije Pirota (6:3), a Lete}i Holan|anin iz Vrbasa izgubio je u Ni{u od istoimene ekipe rezultatom 2:6.

- Da smo s ovakvim voqnim momentom pri{li ostalim utakmicama sada bismo imali znatno ve}i broj bodova i ne bismo bili posledweplasirani na tabeli. Ko zna, mo`da }emo iz ovog poraza izvu}i korist i s daleko ve}im samopouzdawem u}i u fini{ polusezone. Priliku da vidimo da li sam u pravu imamo u narednom susretu u Smederevu - rekao je trener Be~ejaca Dejan Stanojev.

protiv jedine profesionalne ekipe u Srbiji. To je i qudski i sportski. Odigrali su mu{ki i zaslu`uju ~estitke. Mogli smo da ostvarimo i ubedqiviju pobedu, ali mi je u neku ruku i drago {to nije bilo tako, jer je to nagrada za ulo`en trud Be~ejaca na terenu - istakao je posle utakmice trener Ekonomca Ivan Bo`ovi}. „Najve}i krivac“ {to su Be~ejci izgubili podno{qivim rezultatom 3:7 je wihov gol-

Be~ej – Ekonomac 3:7 (2:4) Sportska dvorana OSC Mladost u Be~eju, gledalaca: 600. Sudije: @eqko Stankov (Zrewanin) i Dejan Miqkovi} (Subotica). Strelci: \uri} u 5. i 13. i Ra{kovi} u 26. minutu za Be~ej, a Raji} u 2. i 28, Bojovi} u 6, Marinkovi} u 8, Koci} u 11. i 36. i Da Kosta u 25. minutu za Ekonomac. Crveni karton: Bakra~ (Be~ej) u 3. minutu. Nagomilavawe prekr{aja: Be~ej 7 (2+5), Ekonomac 9 (4+5).

Be~ej: Andri} 9 (26 odbrana), Vu~kovi} 6, @eravica 6, Ra{kovi} 7, Iki} 6, Bla`in 6, Husanovi} -, Lazarevi} 7, Kobiqski 6, Sekuli} 6, \uri} 7, Bakra~ -.

Ekonomac: Aksentijevi} 7 (7 odbrana), Cvetanovi} 7, Marinkovi} 7, De Souza 7, Bojovi} 7, Lazi} 7, Koci} 8, Raki} 7, Ranisavqevi} 7 (8 odbrana), Raj~evi} 7, Da Kosta 7, Raji} 8. {to im se jedanput godi{we ukazuje prilika da pred svojim navija~ima zaigraju protiv ekipe kao {to je na{a. Pa kada }e igrati maksimalno ako ne}e

man Milo{ Andri}, koji je u oba poluvremena po 13 puta uspe{no interevenisao i zaslu`eno poneo epitet junak utakmice.

Fudbaleri Ekonomca spremni da brane ugled srpskog futsala

EKONOMAC DOMA]IN TURNIRA LIGE [AMPIONA U FUTSALU

@reb protiv Kragujev~ana Aktuelni {ampion Srbije u futsalu Ekonomac iz Kragujevca nema pravog rivala u na{em prvenstvu, a kakav rejting u`iva u Evropi pokaza}e jedan od ~etiri turnira F 16 Lige {ampiona Evrope, koji se igra od 25. do 28. novembra pred doma}im navija~ima u sportskoj dvorani Jezero. Odmah vaqa dodati da im `reb nije bio naklowen. Jer, rivali }e im biti, upravo ovim redom, u ~etvrtak prvak Ukrajine Tajm Qvov, koji je prakti~no reprezentacija svoje zemqe, sutradan {ampion Hrvatske Nacional iz Zagreba i u nedequ aktuelni prvak Evrope Benfika iz Lisabona.

- Ako naglasim da boje evropskog prvaka Benfike brane trojica vrhunskih Brazilaca, a ostali su ~lanovi portugalske reprezentacije koja je vice{ampion s posledweg prvenstva Starog kontinenta, onda sam sve rekao o snazi takve ekipe. Ukrajinci su nekoliko godina na okupu, izuzetno su uigrani i nije ~udo {to su prekinuli vi{egodi{wu dominaciji tamo{weg [ahtjora. Najzad, boje hratskog prvaka brane, pored petorice hrvatskih reprezentativaca, ~etvorica ~lanova reprezentacije Brazila. Re~ju, na{i navija~i ima}e priliku da na delu vide pravi futsal krem. U ta-

kvoj situaciji ne}e nam biti lako, ali ne be`imo od izazova. Naprotiv. @eqni smo ba{ takvih odmeravawa snaga, po{to u na{oj ligi retko imamo priliku da nam se neko ravnopravno suprostavi rekao je pred evropski izazov trener Ekonomca Ivan Bo`ovi}.

Upravo je to problem Kragujev~ana, koji su, uzgred re~eno, jedina profesionalna ekipa u na{oj futsal eliti. Pred svaki sudar na doma}oj sceni je pobednik, uglavnom, unapred poznat, samo je pitawe s kakvim rezultatom }e momci okupqeni u gradu na Lepenici pobediti.

Podse}awa radi, savladali su ove sezone

novajliju Kr~agovo iz U`ica s 16:1 ili tre}eplasiranu Kolubaru u Lazarevcu s 10:0!? Posle devet odigranih kola imaju, uz maksimalan broj bodova, gol razliku od 76:15. Zbog toga ne ulaze u svaki okr{aj maksimalno anga`ovani, pa se sada svi pla{e da im to nije pre{lo u naviku.

- Mnogo toga zavisi od starta s Ukrajincima. Pobedimo li, u {ta verujem, onda nam je ciq da savladamo prvaka Hrvatske. Ostvarimo li to, mi smo na{e ambicije u aktuelnom takmi~ewu Lige {ampiona Evrope ispunili, jer bismo do{li na korak od fajnal fora.

Objektivno, u nedeqnom sudaru s Ben-

fikom nemamo {ta da izgubimo. Wihove {anse, gledano u procentima, su 80:20 da pobede, po{to su skup izuzetnih pojedinaca, dobro uigranih kojima ne nedostaje iskustvo u ovakvim utakmicama.

Me|utim, znam da je na{a ekipa i psihi~ki i fizi~ki spremna za okr{aj i s takvim velikanom. Pru`imo li na{ maksimum, ne}e ni wima biti lako smatra Bo`ovi}.

Za qubiteqe futsala informacija da }e TV Arena prenositi utakmice Ekonomca s predstoje}eg ~etvrtfinalnog turnira Lige {ampiona u Kragujevcu.

V. Jankov

SPORT

c m y

DNEVNIK

@REB ^ETVRTFINALA KUPA SRBIJE ZA MU[KARCE I @ENE

Suboti~ani ugo{}uju {ampiona

Obavqen je `reb ~etvrtfinala 46. Kupa Srbije u konkurenciji odbojka{a i 45. Kupa Srbije u konkurenciji odbojka{ica. Kod mu{karaca }e u ~etvrtfinalu igrati: Ni{ – NIS Vojvodina, Spartak Subotica – Radni~ki Kredi banka Kragujevac, Jedinstvo Stara Pazova – Crvena zvezda i Spartak Qig – Partizan. Utakmice ~etvrtfinala 46. Kupa Srbije u konkurenciji odbojka{a odigra}e se 23. i 26. decembra. @reb je bio poludirigovan, po{to su u prvom {e{iru bili Radni~ki Kredi banka, Crvena zvezda, Partizan i NIS Vojvodina, koji }e biti Ksenija Ivanovi} (Klek) doma}ini u drugim utakmicama vih utakmica ~etvrtfinala bi~etvrtfinala. Doma}ini prle su ekipe iz drugog {e{ira: Spartak izSubotice, Jedinstvo, Spartak iz Qiga i Ni{.

Parovi Kod `ena u ~etvrtfinalu Mu{karci Kupa sasta}e se: Jedinstvo U`ice – TENT Obrenovac, Ni{ – NIS Vojvodina Klek – Radni~ki Beograd, ViSpartak (S) – Radni~ki (K) zura Supernova – Crvena Jedinstvo – Crvena zvezda zvezda i pobednik me~a GimnaSpartak (Q) – Partizan zijalac – Dinamo Azotara Pan@ene ~evo i Vizura iz Beograda. I Gimnazijalac / Dinamo Azokod dama `reb je bio poludiritara – Vizura govan.

Jedinstvo – TENT Utakmice u konkurenciji odKlek – Radni~ki (B) bojka{a odigra}e se 23. i 26.

Vizura SN – Crvena zvezda decembra, a u konkurenciji odbojka{ica 22. i 25. decembra.

PROMENA TRENERA U FUTOGU

Poverewe Mili}evi}u Posle vi{egodi{we saradwe i dobrih rezultata razi{li su se @enski odbojka{ki klub Futog i trener Slobodan Velemir.

Wega je na mestu prvog trenera standardnog drugoliga{a zamenio doskora{wi trener Varadina Spasoje Mili}evi} i debitovao pobedom u liga{kom derbiju protiv Srema iz Sremske Mitrovice.

M. R.

sreda24.novembar2010.

CEV KUP: NIS VOJVODINA DO^EKUJE FRANCUSKI POATIJE

Podr{ka s tribina od izuzetne va`nosti Odbojka{i NIS Vojvodina napravili su veliki korak ka prolasku u osminu finala CEV Kupa pobedom nad Poatijeom u Francuskoj. Sada treba da naprave jo{ podvig, da pobede u revan{ me~u pred svojom publikom, ili pak da budu uspe{niji,u slu~aju poraza, u zlatnom setu. U svakom slu~aju, Novosa|ane o~ekuje veliki izazov danas od 18 ~asova u maloj sali Spensa, jer }e u me~u sa mnogo skupqim i iskusnijim protivnikom morati da budu na visini zadatka i jo{ jednom prirede iznena|ewe.

U prvoj utakmici servis, prijem i blok Novosa|ana bili su veoma dobri, ali razlog za wihovu pobedu treba mo`da potra`iti u ne{to opu{tenijem pristupu Francuza s relativno nepoznatim klincima iz Novog Sada. U taboru NIS Vojvodine sada su svi ube|eni da se ne{to sli~no Francuzima ne}e ponoviti, pa }e morati da se `estoko bore za svaki poen.

- Posle du`eg vremena imamo priliku da govorimo o me|unarodnoj utakmici u kojoj na{a ekipa ima dobru poziciju. Prvi susret bio je na visokom nivou, poseta je bila lepa, odigran je kvalitetan me~ i u takvoj atmosferi uspeli smo da pobedimo. ^uli smo da je trener odlu~io da zbog velikog broja me~eva igra u rotacijama, odnosno s velikim brojem igra~a. Zanimqivo je da su oba wihova korektora imali odli~an skor, ali smo i mi mali izvanredan napad, tako|e i dobar blok, korektan prijem {to je i donelo dobar rezultat. No, mislim da }e u revan{u biti mnogo te`i, jer su nas kao doma}ini malo i potcenili, a sada su najavili da }e odigrati u o~ekivanoj postavi. Ono {to sigurno znamo jeste to da prima~ Mare{al ne}e do}i, jer je pod suspenzijom. Svi bismo `eleli da sala bude puna, da nam posle niza dobrih rezultata publika pomogne, jer mislim da imamo

Blok (Jovovi}–Petrovi}–Ivovi}) Vo{i bi trebao da bude jedan od aduta u me~u s Francuzima

dobru atmosferu i priliku da pro|emo daqe u ovom takmi~ewu.Treba da ponovimo kvalitetnu i nadahnutu partiju, napravimo lepu sportsku priredbu, a bez publike je to nemogu}e - rekao je sportski direktor Nikola Mari}.

Trener Nikola Salati} se raduje revan{ me~u u Spensu.

- Zadoqstvo mi je da posle onakve utakmice u Francuskoj pri~am o predstoje}em revan{u. Tamo je ceo tim bio na nivou,sada moramo takvu partiju da ponovimo na svom terenu.

To mo`emo samo ako opet odi-

REZULTATI I TABELE Superliga (m)

Spartak (Q) - NIS Vojvodina Ribnica - @elezni~ar M. radnik - Radni~ki (K) Jedinstvo - Partizan Smederevo - C. zvezda

1. Radni~ki 2. Partizan 3. NIS Vojv.

4. Ribnica 5. Jedinstvo 6. C. zvezda 7. Spartak 8. @elezni~ar 9. M. radnik 10. Smederevo

5 5 5 5 5 4 5 5 5 4

5 4 4 3 2 2 2 1 1 0

0 1 1 2 3 2 3 4 4 4

Prva liga (`) 0:3 3:1 1:3 0:3

15:3 15 14:5 13 12:6 11 10:9 8 8:10 7 8:6 6 8:13 4 7:13 4 7:13 4 1:12 0

Superliga (`) Klek - Dinamo (P) Vizura - Kolubara Radni~ki (B) - Po{tar Jedinstvo (U) - TENT C. zvezda - NIS Spartak

1. C. zvezda 2. NIS Spartak 3. TENT 4. Vizura 5. Radni~ki 6. Dinamo 7. Jedinstvo 8. Kolubara 9. Klek 10. Po{tar

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

7 6 5 4 4 3 2 2 2 0

0 1 2 3 3 4 5 5 5 7

21:4 18:6 18:8 14:10 14:12 13:14 10:18 10:15 7:18 1:21

1:3 3:0 3:0 0:3 3:0 20 17 16 13 12 9 7 6 5 0

Prva liga (m) Novi Sad DDOR - Obili} Mladost - Spartak (S) Ni{ - Klek S. Borac - Crnokosa VGSK - Putevi (I) Bavani{te - Jagodina

1. Spartak 2. Novi Sad 3. Klek S. 4. Bavani{te 5. Putevi (I) 6. VGSK 7. Borac 8. Obili} 9. Crnokosa 10. Jagodina 11. Ni{ 12. Mladost

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

7 5 5 4 4 4 4 3 2 2 2 0

0 2 2 3 3 3 3 4 5 5 5 7

21:9 17:10 17:9 17:14 15:12 13:12 13:13 13:13 12:16 9:16 11:18 5:21

3:1 0:3 1:3 3:2 3:0 3:2 17 16 14 13 12 12 10 10 8 7 5 2

Varadin BMG - Novi Sad Vojvodina - Spartak (Q) Radni~ki (K) - Putevi (P) Vizura SN - Jedinstvo (SP) Sme~ 5 - Gimnazijalac Lazarevac - [umadija

1. Vojvodina 2. Jedinstvo 3. Novi Sad 4. Varadin 5. Radni~ki 6. Sme~ 5 7. Vizura SN 8. Gimnazijalac 9. Lazarevac 10. Spartak 11. Putevi 12. [umadija

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

7 7 6 5 5 4 3 2 2 1 0 0

0 0 1 2 2 3 4 5 5 6 7 7

21:5 21:7 19:9 17:8 16:7 14:10 17:15 11:18 10:16 9:20 2:21 0:21

2:3 3:1 3:0 2:3 3:0 3:0 20 19 16 16 15 12 12 7 6 3 0 0

1. MD Zrewanin 2. Srem 3. P. tempo 4. Mladost 5. Futog 6. Kikinda 7. Novi Sad 2 8. Ki 0230 9.Ruma 10. Klek 2

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

6 4 4 4 3 3 2 2 1 1

0 2 2 2 3 3 4 4 5 5

18:4 15:9 12:6 14:9 13:12 11:10 9:16 7:16 7:15 7:16

18 13 12 11 10 9 5 4 4 4

Prva vojvo|anska liga – centar (`) VST - NS volej tim Sloga - Maks Varadin BMG 2 - Partizan Vojvodina 2 - NS tim Futogvest - Novi Sad 3

1. NS volej tim 2. Sloga 3. Varad. BMG 2 4. Novi Sad 3 5. VST 6. Partizan 7. Futogvest 8. Maks 9. NS tim 10. Vojvodina 2

Druga liga – sever (m)

1. D. volej 6 2. Mladost E. 6 3. Sloven 6 4. In|ija 5 5. Srem 2006 6 6. Petrovaradin 6 7. RFU 6 8. NIS Vojvod. 5 9. Apatin 6 10. FOK 6

6 5 3 3 3 3 2 2 2 0

0 1 3 2 3 3 4 3 4 6

18:2 18 17:8 15 12:11 10 11:8 9 10:12 9 12:15 7 10:14 7 9:11 6 10:16 5 6:18 1

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

6 4 4 4 3 3 3 2 1 0

0 2 2 2 3 3 3 4 5 6

18:4 15:8 14:8 12:10 13:11 11:10 12:13 10:13 4:16 2:18

2:3 3:2 0:3 1:3 1:3 17 12 12 11 10 9 9 7 3 0

Druga liga – sever (`) MD Zrewanin - Mladost Novi Sad 2 - Kikinda Klek 2 - Ruma Ki 0230 - Prvi tempo Futog - Srem

3:1 0:3 3:1 0:3 3:2

CVS - Be~ej 3:0 Merkur - Blok aut 3:0 Volejstars - Ba~ki zmaj 0:3 Apatin - Mladost 0:3 Spartak 2 - Vrbas odgo|eno

1. B. Zmaj 2. Spartak 2 3. CVS 4. Volejstars 5. Vrbas 6. Mladost 7. Be~ej 8. Merkur 9. Blok aut 10. Apatin

gramo kolektivno, motivisano i hrabro. [to se ti~e zdravstvenog biltena Mirosavqevi} je imao lak{u povredu, nije bio u Qigu, ali verujemo da }e biti spreman za Francuze.

Na konstataciju francuskog trenera da igraju mnogo me~eva, moram da ka`em da i mi imamo zgusnut raspored i da tako|e koristimo vi{e igra~a. Proba}emo da pru`imo maksimum i nadamo se prolazu u osminu finala CEV Kupa istakao je Salati}.

Jedan od najboqih aktera me~a u Poatijeu bio je kapiten

Nenad Simeunovi}, ujedno i najiskusniji u doma}em taboru.

- Svi igra~i su svesni koliko je ova utakmica va`na za klub i za svakog od nas pojedina~no.

Izvojevali smo veliku pobedu u Francuskoj, {to je veoma zna~ajno a da ne bi sve palo u vodu moramo i pred na{im navija~ima da damo sve od sebe. Istina je da postoji i {ansa u zlatnom setu, ali ne treba mnogo da se oslawamo na to. Moramo prvo da mislimo na ono {to ide pre toga i da kao i tamo u|emo hrabro i bez respekta u duel - istakao je Simeunovi}.

M. Risti}

Pomo} Kraqevu

Prva vojvo|anska liga – sever (`) Srem 2006 - RFU 3:1 Mladost E. - Petrovaradin 3:0 Dunav volej - FOK 3:1 Sloven - Apatin 2:3 NIS Vojvod. 2 -In|ija odgo|eno

19

6 5 6 6 5 6 6 6 6 6

5 4 4 4 4 4 2 2 0 0

1 1 2 2 1 2 4 4 6 6

17:4 13:4 15:8 12:8 14:7 14:8 6:12 6:12 2:18 0:18

16 12 12 12 11 11 6 6 1 0

Prva vojvo|anska liga – jug (`) @iti{te - Kraji{nik Proleter - Dunav Banat - Vr{ac Omlad. - MD Zrewanin 2 Mladost E. - Se~aw

3:0 3:0 3:1 3:2 3:0

1. @iti{te 2. Omladinac 3. Vr{ac 4. Kraji{nik 5. Banat 6. Proleter 7. Dunav 8. Mladost E. 9. MD zrewanin 10. Se~aw

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

5 6 4 4 3 2 2 2 1 1

1 0 2 2 3 4 4 4 5 5

17:3 18:7 13:9 14:10 12:11 12:12 8:13 8:14 8:17 3:17

16 15 11 11 10 9 7 6 3 2

Prva vojvo|anska liga – centar (m) Vo{a - Mladost Ekspans 2 Stra`ilovo - Petrovar. 2 Dubl - Srem 2006 2 [id - Novi Sad DDOR 2 1. Dubl 2. Stra`ilovo 3. Vo{a 4. Petrovaradin 5. Mladost E. 6. Srem 2006 7. [id 8. Novi Sad 2

6 6 6 6 6 6 6 6

5 5 4 4 4 1 1 0

1 1 2 2 2 5 5 6

16:4 15:6 16:7 13:9 14:8 3:16 3:16 3:18

2:3 3:1 3:0 3:1 15 14 14 12 11 3 3 0

Prva vojvo|anska liga – sever (m) Partizan Megal - Mladost 3:0 Magli} - Merkur 1:3 Spartak 2 - Vrbas 0:3 Kikinda - Be~ej odgo|eno 1. Kikinda 2. Vrbas 3. Partizan M. 4. Merkur 5. Magli} 6. Spartak 7. Mladost 8. Be~ej

5 6 6 6 6 6 6 5

5 5 4 3 3 2 1 0

0 1 2 3 3 4 5 5

15:2 15 15:6 14 14:9 11 11:11 9 10:13 8 9:15 6 7:17 3 7:15 3

Prva vojvo|anska liga – jug (m) Prvi tempo - Hercegovina 2:3 Banat - Borac 2 3:1 Radni~ki - Gorwi grad 3:0 Proleter slobodan 1. Proleter 2. Banat 3. Radni~ki 4. G. grad 5. Hercegovina 6. Borac 7. P. tempo

5 5 5 6 5 5 5

5 3 3 3 3 1 0

0 2 2 3 2 4 5

15:1 15 10:7 9 9:8 9 11:11 9 10:10 8 6:12 3 3:15 1

NIS Vojvodina nastavqa s nagradnom igrom, ali uz jednu novinu koja va`i samo za me~ s Francuzima.

- Nastavqamo s na{om nagradnom igrom. Ponovo }emo pokloniti jedan planinski bicikli, a u nagradnoj igri u~estvuju svi posetioci s kupqenom ulaznicom. Odlu~ili smo da sav prihod od prodatih karata s utakmice s Poatijeom uplatimo na `iro ra~un za pomo} Kraqevu – saop{tio je generalni direktor kluba Vasa Miji}.

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda24.novembar2010.

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA

Iznudica i tempirawe Ko o ~emu – mi o lovcima. Po{to va{e slobodno vreme cenimo vi{e i od radnog, potrudi}emo se da jednim pedago{kim udarcem ubijemo vi{e muva koje oble}u oko zavr{nice koju je pokojni belgijski velemajstor, grof Alberik O’Keli (crni), dobio na vi{estruko pou~an na~in.

[AHOVSKI OSKAR ZA 2009.

Trofej Karlsenu

Magnus Karlsen dobitnik je {ahovskog oskara. Trofej je uru~en uo~i po~etka svetskog brzopoteznog {ampionata u Moskvi. Ovo je prvi put da je Norve`anin dobio Oskara.

Nagradu mu je uru~io Mark Gluhovski, glavni izdava~ {ahovskog ~asopisa “64”. Upitnici su se slali vode}im {ahovskim novinarima koji su, zatim, davali svoju listu 10 najboqih i tada se sabirawem glasova odlu~ivalo o dobitniku Oskara.

Prvi {ahovski Oskar dobio je 1967. Bent Larsen, koji je umro ove godine u 75 godini `ivota. Posledwa dva Oskara dobio je aktuelni svetski {ampion Anand. Gari Kasparov dr`i rekord u broju Oskara - ~ak 11 puta, dok je Anatolij Karpov to zadovoqstvo imao 9 puta.

POLUFINALE PRVENSTVA NOVOG SADA

Vode Titov i Pavlovi}

U Novom Sadu, u prostorijama N[K-a, u toku je polufinalni turnir za prvenstvo grada. Posle osam odigranih kola u vo|stvu se i daqe nalazi Nenad Pavlovi}, koji je posle 4 startne pobede zabele`io ~etri remija, a dru{tvo mu pravi Ivan Titov.

Prvih deset igra~a plasira}e se za jubilarni 80-ti {ampionat Novog Sada.

Plasman: 1-2. Nenad Pavlovi}, Ivan Titov 6, 3-4. Nenad Dimitrijevi}, Zoran Milenkovi} 5,5, 5-9. Sini{a Remecki, Goran Kova~evi}, Darko Ka~ar, Sini{a Drowi}, Bojan Lukaji} 5, 10-13. Nedeqko Utje{anovi}, Tihomir Pu{ka{, Qubi{a Terzi}, Miodrag Dra`i} 4,5, 14-17. Ivan Banovi}, Strahiwa \urni}, Dragoqub Vojvodi}, Davorin Vrane{ 4, 18-21. @iva Markov, Dejan Vu~kovi}, Slavko Stanojevi}, Darko Ukropina 3,5, 22-24. Tomislav [krivanko, Bo`idar Karli~i}, Tomislav Bu`an~i} 3, 25-26. Savo Gvozdenovi}, Jovo Petovi} 2,5, 27. Dragoqub Stani{i} 2 poena.

PROBLEM BR. 312

Beli daje mat u dva poteza J. Peter “Scacchi e Szienze” 1. nagrada 1988.

Snage su tu materijalno izjedna~ene. Ali upustimo se najpre u strate{ku ocenu polo`aja.

Beli ima tzv. “slabog lovca”, jer su wegovi pe{aci na poqima lov~eve boje, te mu samo ote`avaju kretawe, pa i blokiraju put. Posledica je – da i beli lovac i beli pe{aci kontroli{u samo obli`wa bela poqa, dok crni, kombinovano, lovcem nadzire bela poqa (i napada bele pe{ake), a wegovi pe{aci (koje, uz to, beli lovac ne mo`e ni napasti!) dr`e pod paskom crna poqa.

Eto za{to je jo{ mnogo ranije vaqalo dobro promisliti kako }e se rasporediti pe{aci!

Sre}om za belog, wegov kraq, sveden na rang obi~nog stra`ara, jo{ ne dozvoqava protivni~kom kolegi da prodre preko crnih poqa d4 i f4. Kako ga naterati da “mrdne”?

E, tu }emo ubaciti u igru dva stru~na {ahovska termina, ~ije }e vam zna~ewe ve} na ovom primeru ubrzo biti jasno: crni }e tempirawem dovesti belog u iznudicu.

To vam je teorija (apropo – jeste li ~uli za onog {to je bio toliko mr{av da komarci na wemu pola`u samo teoriju?), a evo kako izgleda u praksi.

Posledwi potez crnog bio je tu h6-h5!, sa ciqem da se u belom logoru stvori, pre svega, jo{ jedna slaba ta~ka, koju bi crni lovac mogao napadati: ili na h3 (ako beli uzme na h5), ili na g4 (ako beli dopusti h:g4). A sad namestite gorwu poziciju na svojoj tabli, i redom, ako vam je napredak mio, pogledajte slede}e varijante: 1.Le2? h:g4 2.h:g4 Le6! i beli je ve} u iznudici koju bismo mogli definisati kao “poziciju u kojoj se ~oveku ne mili da igra” – jer, makar izgledalo da se pozicija jo{ dr`i, bilo koji wegov potez mo`e samo da je definitivno pokvari. Ovde, posle 2…Le6, beli lovac ne sme da

[ampion Arowan Karlsen (Norve{ka, 2802) 23,5, 4. Boris Geqfand (Izrael, 2741) 21,5, 5. Hikaru Nakamura (SAD, 2741) 21,5, 6. Sergej Karjakin (Rusija, 2760) 20,5, 7. Vladimir Kramnik (Rusija, 2791) 20,5, 8. [ahrijar Mame|arov (Azerbejxan, 2763) 19,5, 9. Peter Svidler (Rusija, 2722) 19,5, 10. Pavel Eqanov (Ukrajina,

Nedeqa u 10

Nastavqaju}i tradiciju odr`avawa de~ijih turnira [ahovski savez op{tine Vrbas organizuje, 28. novembra, od 10 sati, u Sportskoj hali “Drago Jovovi}” (Panonska 2), pojedina~no takmi~ewe za pionire i kadete. Pravo u~e{}a imaju svi u~enici osnovnih {kola Vojvodine. Turnir se igra po [vajcarskom sistemu u 7 kola. Tempo igre je 15 minuta po igra~u po pravilima za ubrzani {ah. U~esnici su obavezni da ponesu pregledne {ahovske garniture i {ahovske satove. Kotizacija za u~e{}e je 200 dinara po u~esniku. Prijave slati na okkvrbas@my-its.net ili na tel/faks 021 704 990 do petka 26. novembra.

Sve informacije u vezi turnira mogu se dobiti na telefon 063 785 785 (Tomislav Navratil).

ANALIZIRANE PARTIJE

Kad Kaisa namigne Olimpijada u Hanti Mansijsku nije bila uspe{na za Dragana Kosi}a, aktuelnog seniorskog prvaka Crne Gore. Iz {est partija osvojio je svega 2,5 poena i izgubio sedam rejting poena.

Ipak, Kosi} je, vode}i bele figure, doneo veoma va`an poen protiv Indonezije u dramati~noj partiji u kojoj je i sre}a bila na wegovoj strani kada su oba igra~a bila u velikom cajtnotu.

Crnogorski reprezentativac boqe se sna{ao i pobedom omogu}io svojoj ekipi trijumf u me~u.

Kosi} – Awas Novita Varijanta Trompovskog 1.d4 Sf6 2.Lg5 Kosi}eva omiqeva varijanta, poznata kao varijanta Trompovskog. U ovom otvarawu na{ reprezentativac zabele`io je mnogo lepih pobeda.

2...h6 ~e{}e se igra 2...Se4 3.Lf6 e:f6 4.e3 d5 5.c4 d:c4 6.L:c4 Ld6 7.Sc3 0-0 8.Sge2 a6 9.Dc2 Sc6 10.a3 [ahisti profesionalci ~esto odla`u rokadu, dok amateri gledaju da {to pre pobegnu u sigurnost rokade. Sve zavisi od konkretne situacije i dobrih nerava.

10...f5 11.Ld3 Dg5 brani pe{aka na f5 i napada onog na g2.

12.g3 Ld7 pozicija je, kako se ka`e, u “dinami~noj ravnote`i“.

Lep izraz koji u su{tini ne zna~i ni{ta. Kad vas neko pita da ocenite poziciju a vi niste sigurni, onda ka`ite „dinami~na ravnote`a“.

13.Sf4 Tfe8 14.0-0-0 Kosi} mora u veliku rokadu, jer je crni zapretio da uzme kowa lovcem na f4, a onda i nakon g:f4 damom tog pe{aka.

14...b5 Novita ne ~eka ni ~asa.

Kre}e na crnog monarha. To i jeste problem suprotnih rokada.

Nema pozicione borbe, nego po~iwe okr{aj po principu „ko prvi kraqu - wegov kraq“. Asocijacija na qubavno opredelewe je zabrawena.

15.h4 Dd8 16.Lf5 Kosi} je osvojio pe{aka, ali ovde ne}e odlu~iti pioni ve} pomenuta trka ka protivni~kom kraqu.

16...b4 17.Ld7 Dd7 18.ab4 Sb4 19.Da4 Df5

OTVORENO PRVENSTVO BA^KE TOPOLE

Prilika za talente

Levon Arowan

Karjakin i Hikaru Nakamura.

Wima su se pridru`ila tri pozvana igra~a: Magnus Karlsen, ina~e branilac titule, Ruslan Ponomarjov i Peter Svidler dok su se ostali kvalifikovali kao pobednici kvalifikacionih turnira. Igralo se dvokru`no a pobednik je Levon Arowan koji startno vo|stvo nije ispu{tao do kraja turnira.

Kona~no stawe (posle 38. kola): 1. Levon Arowan (Jermenija, 2801) 24,5, 2. Tajmur Raxabov (Azerbejxan, 2744) 24, 3. Magnus

2742) 19, 11. Aleksander Gri{~uk (Rusija, 2771) 19, 12. Rauf Mamedov (Azerbejxan, 2660) 18, 13. Jan Nepomnia{~i (Rusija, 2720) 18, 14. Maxim Va{ie-Lagrav (Francuska, 2703) 18, 15.

Sergej Movsesjan (Slova~ka, 2721) 17,5, 16. Dmitri Andrejkin (Rusija, 2683) 17,5, 17. Boris Gra~ev (Rusija, 2654) 16,5, 18.

Boris Sav~enko (Rusija, 2632) 15,5, 19. Fabiano Karuana (Italija, 2709) 13,5, 20. Ruslan Ponomarjov (Ukrajina, 2744) 12,5 poena.

SUSRETI INVALIDA RADA

Pobeda „Fru{ke gore”

Re{ewe problema br. 311 (L. Kubbel, Tekhnika i jizn, 1926.) sa pozicijom: beli – Kd7, Da8, Lb1, Lg5, Sd5, pe{aci: c3, d2, d6, g2; crni – Ke5, Td3, pe{ak g6; je 1.Da5! Na 1...Kf5 (1…Ke4) sledi 2.Sf6 mat.

Na 1...T:c3 (1…Td4) sledi 2.Lf6 mat. Na 1...T:e5 (Te3)sledi 2.e5 mat.

TURNIR DECE U VRBASU

SVETSKO BRZOPOTEZNO PRVENSTVO

Svetski {ampionat u brzopoteznom {ahu odr`an je u Moskvi od 16. do 18. novembra. Me|u u~esnicima je bilo osam igra~a sa nedavno zavr{enog Taqevog memorijala 2010: Levon Arowan, Vladimir Kramnik, Pavel Eqanov, Aleksander Gri{~uk, [ahrijar Mame|arov, Boris Geqfand, Sergej

mrdne jer bi odmah pao jedan od wegovih pe{aka, a ako se makne kraq, crni }e se vladar probiti na suprotnu stranu, sa razornim efektom. Beli mo`e, istina, poku{ati da tu iznudicu izbegne (tj. da kretaqe svog lovca tako podesi ne bi li u kriti~nom trenutku bio na potezu – crni), ali }e sve wegove manevre crni uspeti da nad-manevri{e: 1.Lf1 h:g4 2.h:g4 Le8 3.Le2 Lc6 4.Lf3 Lb7 5.Lg2 La6! 6.Lf1 Lc8 7.Le2 Le6. Ipak, dakle, iznudica! Pobo~ne mogu}nosti prepu{tamo, sa punim poverewem, va{oj brizi. Ili: 1.h:g5 L:h5 2.Lf1 Le8 3.Le2 Lc6 4.Lf3 Lb7 5.Lg2 Lc8 6.Lf1 Le6! I opet – iznudica!

Kretawe crnog lovca, sa karakteristi~nim zastajkivawem, imala je svrhu da se usput “izgubi korak, tj. da se izgubi jedan potez, odnosno, kako se to stru~no ka`e, da se namerno “izgubi tempo” kako bi u kqu~nom trenutku du`nost vu~ewa poteza pala na protivnika (da mu korak – bude gorak!) – ba{ onda kad on to najmawe `eli, odnosno kad bi najradije samo skrstio ruke! Manevri u ciqu takvog, korisnog “gubitka tempa”, nazivaju se – tempirawem.

I tako nas je Dragoslav Andri} istempirao u dana{wem prilogu “[kole za male i velike pacere”.

DNEVNIK

U Zrewaninu je pro{log utorka odr`an tradicionalni susret Saveza za sport i rekreaciju invalida rada Zrewanina i Dru{tva invalida rada “Fru{ka gora” iz Novog Sada. Takmi~ilo se u {est disciplina. Doma}i su bili boqi u vise}oj kugli i bacawu plo~ica, a gosti u pikadu, kuglawu, stonom tenisu i {ahu. Posebno je bio zanimqiv susret u {ahu gde su doma}ini prvi put nastupili sa dva fide majstora i dva majstorska kandidata, ali neugodnu tradiciju poraza u me|usobnim susretima nisu uspeli da prekinu (2,5:5,5). Uspehu novosadskih {ahista posebno je doprineo veteran Milisav Miki} koji je ubedqivo porazio Fide majstora Radivoja Peri{i}a.

Pojedina~ni rezultati: Peri{i} – Miki} 0:2, Levnaji} – Olah 1,5:0,5, Maksimovi} – Mladenovi} 0:2, @ivkovi} – Dankovi} 1:1.

U Ba~koj Topoli je u toku otvoreno prvenstvo grada. To su iskoristili igra~i iz Subotice, Sente, Vrbasa i okolnih mesta pa je turnir zanimqiv jer u~estvuje 48 igra~a. Favorit po rejtingu je Mirko Mamu`i} ali prilika je to za dokazivawe mla|ih igra~a, pre svih, Vladana Desnice, Novaka ^abarkape i Filipa Kumi}a.

Stawe na tabeli posle dva odigrana kola: 1-8. Lajo{ Tomik, Mirko Mamu`i}, Novak ^abatkapa, Vladan Desnica, I{tvan Pajzer, Filip Kumi}, Nikola Tadi}, Jeno Ko{a 2, 9-16. Ma}a{ Tot, Mihaq Pacal, I{tvan Fa}ol, [andor Komaromi, Jo`ef Deak, Milan Zlati}, Labud [}epanovi}, Ivan Sedlak 1,5 poen, itd.

POSLE SEMINARA U VR[CU

Nove op{tinske sudije U prostorijama {ah kluba „Bora Kosti}“ u Vr{cu, posle odr`anog seminara za {ahovske sudije Ju`nobanatskog regiona, u nedequ je odr`ano polagawe. Predavawe i ispitivawe obavio je Milan Miladinov, me|unarodni sudija iz Novog Sada.

Posle polo`enog ispita nove op{tinske sudije postali su: Vladimir Miji} (Bavani{te), Milan @ivkovi} (Banatsko Novo Selo), Vasilije Malajmare (Gaj), Tiberiu Dulu` (Grebenac), Zoran Tasi} i Vlado [everdija (Gudurica), Bewamin Martinek (Debeqa~a), Qubomir Balaban, Goran Nikoli} i Tomislav Veli~kovski (Ka~arevo), Jano Barto{ i Bo`idar Kra~unov (Kova~ica), Dragan Bogdanovi}, Jovan Milojkovi} i Vladimir [apowa (Kovin), Goran Vlajkovi} (Opovo), @eqko Miloj~i}, Petar Staji} i ^edomir Uzelac (Vr{ac).

Po Fricu pozicija je izjedna~ena. U tom trenutku, u sali nisam bio ba{ ube|en u to. Vi{e mi se svi|ala crna pozicija.

20.Td2 Tab8 21.Thd1 Lf4 22.gf4 Te6 I posledwa crna figura ulazi u napad na belog kraqa. Oba igra~a polako ulaze u cajtnot.

23.d5 Teb6 24.Td4 Dg4 25.Tc4 Dh4 Crni vra}a pe{aka ali zadr`ava napad.

26.Td2 Brani pe{aka na f2.

26...De7 27.Tdd4 Pogledajte kako se Kosi} hladnokrvno brani, ali i napada. Preti i osvajawe kowa na b4. Cajtnot je `estok.

Tek u takvim trenucima vidite velemajstorsku klasu. Pozicija „divqa“, na satu jo{ nekoliko sekundi, a morate povu}i potez.

Nau~nici su ustanovili da je veliki cajtnot kod {ahista ravan stresu koji ima pilot kada avion ponire. Neverovatno ali istinito.

27...a5 I Novita zna za jadac.

Brani skaka~a.

28.Da5 Sa6 29.Sd1 Dd6 30.Sc3 Kosi} nema ideju {ta daqe, pa povla~i dva poteza skaka~em da dobije u vremenu.

30...Dg6 31.Sd1 Dg1 Preti da pojede pe{aka na b2.

32.Kc2 Sklawa se iz tzv. maske. Svi u `ivotu nosimo razne maske, jer se nalazimo u razli~itim ulogama. Nekad, ipak, treba pobe}i iz maske.

32...Df1 Awasova dama sve je bli`a Kosi}evom kraqu. Ve} joj se vidi revolucionarna ~equst.

33.Dd2 Tb5 34.e4 f5 35.ef5 Ko-

si} je u neverovatnom cajtnotu, hladan „kao {pricer“. Ostale tri partije su zavr{ene pa sad cela na{a reprezentacija netremice gleda partiju od koje zavisi ishod celog me~a.

35...Td5 36.Se3 De1 37.Dc3 Tdb5 38.Sd1 ^udesni skaka~. Ska~e i brani.

38...Tf5?? Gruba gre{ka u `estokom cajtnotu, dva poteza pre vremenske kontrole.

39.Ta4 Crna dama, koja je jurila belog monarha, zarobqena je i to na poqu a1. Revolucionari, ~uvajte se, kraqevi su, u principu, lukavi. Posebno kada je wihova bezbednost u pitawu.

39...Tc5 Novita po inerciji igra jo{ ovaj potez, ali sve je jasno.

40.Ta1 1:0.

Kosi} prima ~estitke, a Novita, u {oku, dugo ne ustaje sa stolice. Da je pobedio, Indonezija bi dobila me~. Ovako... Sport je nekada okrutan. Ovoga puta Kaisa je namignula Kosi}u i crnogorskoj reprezentaciji...

Komentar: Dragan Popadi} * Nedavno je preminuo ameri~ki velemajstor Lari Evans, vi{estruki {ampion SAD. Evans je igrao za SAD na osam olimpijada (od 1950 do 1976. godine). Dobro je poznat kao {ahovski pisac i novinar kao i pomo}nik Bobija Fi{era u pripremama pred me~ za titulu svetskog prvaka protiv Spaskog 1972. godine.

Evans je sara|ivao sa Fi{erom i dok je pisao kwigu “My 60 Memorable Games”.

L. Evans – P. Keres San Antonio 1972.

1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.e3 c5 5.Sge2 d6 Ovaj nastavak je rado birao Paul Keres premda taj nastavak nije ni pribli`no u`ivao toliku popularnost kao glavni nastavci 5...c:d4 6.e:d4 0-0 7.a3 Le7 ili {to se igra ~esto u zadwe vreme moderni nastavak 5...b6 6.a3 La5 itd.

6.a3 La5 7.Tb1 Sc6 8.b4! Lc7 Beli stoji boqe posle 8...c:b4 9.a:b4 L:b4 10.T:b4 S:b4 11.Da4+ Sc6 12.d5 itd.

9.g3 a5? Gre{ka jer se slabi va`no poqe b5.

10.b:c5 d:c5 11.Lg2 c:d4 12.e:d4 0-0 13.0-0 De7 14.Da4 Ta6 15.Te1 Dobar potez sa kojim }e beli u nekim varijantama pretiti prodorom u centru nakon d4-d5 jer se stvara „rentgen“ izme|u belog topa i crne dame po e-liniji.

15...Td8 16.Sb5 Lb8 17.Lb2 Sa7 18.Sbc3 Budu}i da beli ima o~iglednu prostornu prednost on logi~no izbegava nepotrebne izmene ~ime bi se olak{ala situacija crnom.

18...Dc7 19.Lc1 Stvaraju}i neugodnu pretwu Lc1-f4 tako da se crna dama mora povu}i.

19...De7 20.h3! Dobar rutinski pripremni potez koji ima dve svrhe - uzima pod kontrolu ta~ku g4 ~ime se priprema prevo|ewe lovca na e3 da se oduzme crnom mogu}nost Sf6-g4 i otvara se ventil belom kraqu protiv neugodnosti po prvome redu.

20...Sc6 21 Le3 Se8? Nakon ove gre{ke crni zapada u izgubqenu poziciju. Vaqalo je ~ekati sa 21...h6 premda je i u tom slu~aju pozicija belog nadmo}na.

22.d5! Se5 23.c5 Dd7 24.D:d7 L:d7 25.T:b7 e:d5 26.S:d5 Le6 27.Teb1!

27...T:d5 Ova `rtva kvaliteta je o~ajawe. Nije pomagalo ni 27...La7 28.Sef4 itd.

28.T:b8 Kf8 29.L:d5 L:d5 30.Sd4 Ke7 31.T1b6 Ta7 32.Lf4 Sf3+ 33.S:f3 L:f3 34.c6 Sd6 35.c7 1-0.

Komentar: Bogdan Lali} [ah–mat lista Prevod: B. Dankovi}

c m y

DNEVNIK

SPORT

sreda24.novembar2010.

21

SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

Megdan delile novosadska i ba{aidska Vojvodina Godi{te 2000.

FK S. Mihajlovi} – Fru{kogorac (Sr. Kamenica) 0:0 FK S. Mihajlovi}: \uri~ek, Paunovi}, ]ur~i}, Markovi} M, Markovi} D, Grgi}, Joki}, Suba{i}, Doro{ki, Jovanovi}, Buji}.

FK Fru{kogorac: Elez, Ku`et, Varga, Subanovi}, Abazovski, Polovina, Papi}, Lali}, Vukovi}, Gazivoda, Bukvi}, \ilas, Pu{ka{, Prodi}, Kne`evi}.

Godi{te 1997.

OFK Slavija – Vojvodina (N. Sad) 0:5 Strelci za Vojvodinu: Stankovi} 2 , \uri{i} 2 i Ratkovi}.

OFKSlavija: Maksi}, Eski}, Jak{i} A. Jak{i} D. Vukadinov, Ciku{a, Kurti{i, [orowa, Gruji}, Vujkovi}, Tewi.

Vojvodina: Milinkovi}, Koj~i}, Joveti}, Latinovi}, Hrubik, Ratkovi}, Velemir, \uri{i}, Kari{ik, Stankovi}.

OFK Slavija: Grahovac, Radi}, Radulovi} L, ]o{kov, Slavuq, Lazovi}, Barat, Kara}, Asani, Kne`evi}, Radulovi} A, Dimitrov, Je{i}, Bojani}, Radak.

Godi{te 1997.

OFK Futog - FK S. Mihajlovi} 2 - 1:4 Strelci za OFK Futog: Tasi}, a za FK S. Mihajlovi} 2 : Jeremi} 3 i Gojkovi} 1.

OFK Futog: Dragutinovi}, Kne`evi}, Radovanovi}, Tasi}, Krsti}, Milenkovi}, Po{ti}, ]ali}, Andri}, Mandi}, Novakovi}, Mi}i}, Vlaovi}, Goganovi}.

FK S. Mihajlovi} 2: Pavlovi}, Jeremi}, Gojkovi}, Vrba{ki, Doki}, Bjedi}, Benti}, Qubi{i}, Milosavqevi}, Grijak, Andri}.

Godi{te 2001.

Strelci za FK S. Mihajlovi}: Grgi}, a za [F Junior 1: Vlaisavqevi} i Mili}.

FK S. Mihajlovi} 2: Boji}, Grgi}, ]ur~i}, Doro{ki, Joki}, Suba{i}, Ili}, Markovi} M, Markovi} D, Krsti}, Jovanovi}, Paunovi}.

[F Junior 1: Batini}, [evo, Popovi} N, Vlaisavqevi}, Lovre, Cveti~anin, Brki}, Mili}, Maksimovi}, Popovi} B.

O[ „Mihajlo Pupin“ (Veternik) – [F Junior (Petrovaradin) 4:0 Strelci za O[ „Mihajlo Pupin“: Xida 3 gola i Rvaji}.

O[ „Mihajlo Pupin“: [vowa, Ka~avenda, Rvaji}, Mandi}, Trifunovi}, Savi}, Markovi}, Xida, Dra`i}.

[F Junior: Batini} M, Popadi}, Ivezi}, Lotina, Batini} S, Car, Grgurovi}, Erceg, Popovi}, Komazec, Kne`evi}, [avija.

Godi{te 1999.

FK S. Mihajlovi} – [F Junior 3:3

Godi{te 1999.

Strelci za FK S. Mihajlovi}: Ili}, Kolari} i Suba{i}, a za [F Junior: ^abarkapa, Havlovi} 2 gola.

FK S. Mihajlovi}: Stojkovi}, Vujani}, Panteli}, Ili}, Kolari}, \uri~ek, Nestorovi}, Ivanovi}, Juri}, Suba{i}, Nikoli}, Trifkovi}, Solarov, \or|evi}.

[F Junior: Bogdanovi}, Reqi}, Rako~evi}, [vowa, Radumilo, Havlovi}, Gvozden, Xida, ^abarkapa, Radowi}.

FK Prof. Bolesnikov – Vojvodina (N. Sad) 2:1

Godi{te 1998.

Strelci za Prof. Bolesnikov: Hajrizi 2, Vari}ak 4, Kisi} 2, [}epanovi} 2, Vukosavqev i Rexepov 1.

Prof. Bolesnikov: Gligorijevi}, Vukovi}, Hajrizi, Vari}ak, Kisi}, Malinovi}, [}epanovi}, Novakovi}, Vukumirovi}, Vukosavqev, Rexepov, Kulpinski, Trajkovi}.

Fru{kogorac: Elez N, Rakovi}, Simixija, [ipka, [evi}, Kure{evi}, [trbac, Vukovi}, Elez S, Majstorovi}, De{i}, Gostimir, Mi{i}, Bogdanovi}, Subanovi}, Raki}, Aleksandrov, Bezar.

FK S. Mihajlovi} 2 – [F Junior 1 (Petrovaradin) 1:2

Godi{te 2001.

Strelci za FK Prof. Bolesnikov: Kurti{i i Risti}, a za Vojvodinu Devetak.

FK Prof. Bolesnikov: @upi}, Rubezi}, Mladenovi}, ]eran, Kurti{i, Paro{ki, Risti}, Malivuk, Cari}, Joki}, [piri}, Nenezi}.

Vojvodina: Kuzmanovi}, ]ali}, Crnoja~ki, Devetak, Raja~i}, Kosti}, Lali}, Zli~i}, Beqanski, Ili} F, Horvat, Ostoji}, Ili} M, Ka~avenda, Mitrovi}, \ukanovi}, Dun|erski.

Godi{te 1998.

FK Prof. Bolesnikov – Fru{kogorac (Sr. Kamenica) 13:0

Godi{te 2001.

Godi{te 1999.

[F Lavovi – FK S. Mihajlovi} 1 - 2:1 Strelci za [F Lavovi: Kova~evi} i Jovi~in, a za FKS. Mihajlovi} 1 Joki}.

[F Lavovi: Jovi~i}, Kova~evi}, \eki}, Radovac, Svilarkovi}, Marseni} L, Stoj{i}, Jovi~in, Marseni} N, Prokopi}, Bukovica.

FK S. Mihajlovi} 1: Markovi} M, Markovi} D, Joki}, Kolari}, Negovanovi} U, Negovanovi} A, Suba{i}, ]ur~i}, Ili}, Nikoli}.

Vojvodina (Ba{aid) – Vojvodina (N. Sad) 3:9

Krila Krajine (B. Palanka) – [F Lavovi (N. Sad) 5:4

Strelci za Vojvodinu iz Ba{aida: Gavri}, ^orda{ i Dokman, a za Vojvodinu iz Novi Sada : Lalatovi} 3 , Nasti}, Gavrilov, Adamek, Gaji}, Lovre i Zeqkovi}.

Vojvodina( Ba{aid): Vrba{ki, Gavri}, Novakovi}, Dobrilovi}, Zavi{in, Ru`a, ^orda{, Kova~, Dokman, @eravica.

Vojvodina ( Novi Sad): Ne{i}, Gavrilov, Sekuli}, Mesarovi}, Nasti}, Lalatovi}, Gaji}, Mati}, Lon~ar, Trivi}, Lovre, Adamek, Jovanovi}, Zeqkovi}, Grabrac.

Strelci za Krila Krajine: Budisavqevi} 2 , Karanovi} 2 i Vje{tica, a za [F Lavovi: Ne{kovi} 3 i Vulevi}.

Krila Krajine: Miki}, Veqko, Gluvi}, Kne`evi}, Vje{tica, Budisavqevi}, Bosni}, Mandi}, Karanovi}, Mari}, ^ovi}, Mitrovi}, Grigorijevi}, Miladinovi}.

[F Lavovi: Despotovi}, Labus, Kurja~ki, Davidovi}, Zeki}, Simin, Qubojevi}, Golubovi}, Stan~ev, Male{evi}, Ne{kovi}, Vulevi}, Svilarkovi}, Keser, Hajvaz.

Godi{te 2000.

Godi{te 1998.

FK Hettrik (N. Sad) – Veternik 2:0

OFK Slavija – Veternik 10:0

Strelci za FK Hettrik: Desnica i Vukovi} FK Hettrik: Desnica, ]atovi}, Dolinaj, Radujkovi}, Burka, Kosti}, Stojanovi}, Arsi} @eqko, Arsi} @ivko, Vukovi}, Vrhovac, Manojlovi}, Petkovi}a.

Veternik: Jovanovi}, Amanovi}, Ken|ur, [api}, Dule, Stani}, [a{i}, Popovi}, ]ukovi}, Vasi}, Baxa, Dragoqevi}, Simovi}, Suba{i}, Raosavqevi}, Palinkovski, Iveti}, Samarxi}.

Strelci za OFK Slavija: Barjaktarovi} 2, Ilijazovi} 2, Grlica 2, Lazovi} 2, Bari} i Mar~ok.

OFK Slavija: O`vat, Ubovi}, [u{akov, Mar~ok, Stojanov, Maksimovi}, Barjaktarovi}, Bari}, Ilijazovi}, Grlica, Latinki}, Lazovi}, Leti}, Tre{wi}, Nedi}.

Veternik: Samarxi}, Novak, Mili}, [evez, Jevi}, Markovi}, Jugovi}, [api}, Nini}, Popovi}, Nikoli}.

Godi{te 1999.

Godi{te 2000.

Vojvodina (Novi Sad) – OFK Slavija 7:1

Prof. Bolesnikov – [F Junior 4:0

Strelci za Vojvodinu: Crnoja~ki 2 gola, Ili}, Mitrovi}, Dun|erski, Horvat, ]ali}, a za Slaviju Slavuq.

Vojvodina: \ukanovi}, Ili}, Mitrovi}, Kosti}, Dun|erski, Crnoja~ki, Beqanski, Ka~avenda, Horvat, Lali}, ]ali}, Devetak, Zli~i}, Raja~i}, Kuzmanovi}.

Strelci za Prof. Bolesnikov: Risti} 2 , Kurti{i i Joki}.

Prof. Bolesnikov: @upi}, Pu{ki}, Nenezi}, [piri}, Kurti{i, Risti}, Mladenovi}, Cari}, Malivuk, Joki}, [piri}.

[F Junior: Perduv, Brki}, Babi}, Popovi}, Reqi}, Erceg, Grgurovi}, Vlaisavqevi}, Qiqak, Mili}, [evo, Car.

Godi{te 1999.

RFK Novi Sad – Prof. Bolesnikov 3:4 Strelci za RFK Novi Sad: Valentin 2, \akovi}, a za Prof. Bolesnikov: Risti} 2, Rube`i}, Cari}.

RFK Novi Sad: [urlan, Le|anac, Ziri}, ^esti}, Alargi}, Kunovac, Kova~evi}, Pu{ac, Veji}, Valentin, \akovi}, \or|evi}.

Prof. Bolesnikov: @upi}, Pu{ki}, Risti}, Rube`i}, Cari}, Nenezi}, Kurti{i, Mladenovi}, Malivuk, [kori}, ]eran, \urovi}.

Godi{te 1997.

FK S. Mihajlovi} 1 – Veternik 4:2 Strelci za FK S. Mihajlovi} 1: Ponorac 2, Pavlovi}, Jerini}, a za Veternik: [ari} i Stepanovi}.

FK S. Mihajlovi} 1: Pavlovi} D, Radovi}, Gojkovi}, Lon~ari}, Pavlovi} N, Ponorac, Jerini}, Bjedi}, Kleantis, Berti}, Milosavqevi}, Rankovi}.

Veternik: Hrwez, [ari}, Deni}, Zavarko, Adamek, [obot, Zagorac, Stepanovi}, Mati}, Ivani{, Kmezi}.

Foto: Neboj{a Brankov

22

KULTURA

sreda24.novembar2010.

U MATICI SRPSKOJ PREDSTAVQENA SRPSKA ENCIKLOPEDIJA

Kwiga nad kwigama Pojava nacionalne enciklopedije u svakoj kulturi i dr`avi je prvorazredni doga|aj. Tako je ju~e bilo i u Matici srpskoj, na promociji dugo o~ekivane prve kwige prvog toma Srpske enciklopedije. Pozdravqaju}i goste, predsednik

vi za weno pisawe. Odnosno, mnoge oblasti koje u nacionalnoj enciklopediji op{teg tipa treba da budu zastupqene, nisu kod nas bile dovoqno istra`ene, smatra Kresti}.

- Ovaj projekat na sistematizovan i kriti~ki na~in ob-

ra|uje ogromnu gra|u, celokupnu kulturno-istorijsku ba{tinu srpskog naroda, wegov doprinos evropskoj i svetskoj kulturii i civilizaciji - rekao je predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu Zoran Kova~evi}. Rad na wemu }e

Sa ju~era{we promocije u Matici srpskoj

MS ^edomir Popov izrazio je zadovoqstvo {to je preovladalo mi{qewe stru~waka i javnosti da je izrada nacionalne enciklopedije posao od prvorazrednog zna~aja kojim se najboqe dokazuje patriotizam.

Jedan od urednika (za istoriju, pomo}ne istorijske nauke i vojsku) Vasilije \. Kresti} potom je govorio o razlozima zbog kojih kasni pojava srpske nacionalne enciklopedije. On je uveren da nije re~ samo o finansijskim problemima: do vidnog zaka{wewa do{lo je pre svega zbog toga {to u stru~nom i nau~nom pogledu nisu bili sazreli uslo-

Foto: B. Lu~i}

Sve vrste znawa Prva kwiga prvog toma Srpske enciklopedije (A-Beobanka) sadr`i 1929 odrednica na 707 strana. Nosioci ovog kapitalnog projekta su Matica srpska i Srpska akademija nauka i umetnosti, a izdava~ je Zavod za uxbenike. U proteklih pet godina na pripremi prvog toma radilo je oko 750 qudi, a taj posao nije bio ni lak ni jeftin, ~ulo se na ju~era{woj promociji.

Srpska enciklopedija sadr`a}e sve {to treba znati o Srbima, o wihovom jeziku, istoriji, obi~ajima, religiji, kulturi, privredi, dr`avnoj organizaciji, nauci. Ciq je da se u deset tomova, odnosno dvadeset kwiga, napravi nacionalna enciklopedija op{teg tipa sa preko 40 hiqada odrednica i oko 15 hiqada stranica teksta, da se obuhvate sve vrste znawa od zna~aja za opstanak i istorijsku sudbinu srpskog naroda.

U GALERIJI MATICE SRPSKE PREDSTAVQEN IKONOSTAS CRKVE SVETOG GEORGIJA

Restaurirane ikone iz Bobote Ministar kulture Neboj{a Bradi} otvorio je ju~e u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu izlo`bu „Ume}e konzervacije“, kojom su predstavqeni konzervatorsko-restauratorski radovi na ikonama sa ikonostasa crkve Svetog Georgija u Boboti, u Daqskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve (SPC). „Pre nekoliko dana, kao rezultat rada Me|udr`avne me{ovite komisije za povra}aj kulturnih dobara u Hrvatsku, jedna na{a delegacija je odnela vredne predmete u manastire Krka i Krupa, kao i u crkvu u Daqu.To, me|utim, nije kraj na{e saradwe, a uveren sam da i kolege iz Hrvatske ose}aju svojim zadatkom i odgovorno{}u da sa~uvaju i obnove kultuno nasle|e Srba u toj dr`avi“, rekao je ministar.

Prema wegovim re~ima, takva saradwa doprinosi i razvoju ukupnih dobrosusedskih veza zemaqa biv{e Jugoslavije, jer se radi o zajedni~koj brizi za nasle|em koje ne pripada samo srpskom narodu, ve} ~itavom ~ove~anstvu. Bradi} je istakao da je nedavno u Parizu s najvi{im funkcionerima Uneska razgovarao upravo o za{titi i restauraciji kulturnog blaga u zemqotresom pogo|enom Kraqevu, zatim o permanentno ugro`enim spomenicima SPC na Kosovu i Metohiji, ali i o potrebi obnove takvih predmeta u ~itavom regionu.

Epioskop osje~ko-poqski i barawski Lukijan je podsetio da, kada je o srpskom nasle|u u Hrvatskoj re~, nisu izle~ene ni sve rane

iz Drugog svetskog rata, a najnovija stradawa su dovela do jo{ ve}eg uni{tewa ikona, crkava, krstova i grobaqa Srba, koji na tom prostoru `ive jo{ od bitke na Marici i Kosovskog boja. „Ovi restauratorski radovi na ikonama crkve u Boboti su samo zrno peska u moru, ali mi se radujemo svakom po~ektu i zahvalni smo svim qudima dobre voqe koji nam u takvim poslovima poma`u“, rekao je vladika i podsetio da je oko 300 predmeta iz crkava Daqske eparhije pohraweno u Patrijar{ijskom dvoru u Sremskim Karlovcima i ~eka na restauraciju.

Goste su, pre toga, pozdravili upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovqevi} i Zoran Vapa, direktor Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture Vojvodine, ~iji restauratori su u~estvovali u obnovi pomenutih ikona.

Ikonostas Srpske pravoslavne crkve Sveti Georgije u Boboti, pitoresknom slavonskom selu, nastao je u osmoj deceniji 18. veka u stilu razvijenog baroka i ranog rokokoa. Ikone je naslikao tada veoma ceweni Jovan Isajlovi} Stariji, a duborez se vezuje za majstora Jakova Gerstnera.

Re{ewem Regionalnog zavoda za za{titu spomenika kulture u Osijeku taj ikonostas je stavqen pod za{titu, a zbog opasnosti da bude uni{ten u ratnim vihorima 1993. je rastavqen i donet u Novi Sad radi konzervacije. Do sada su u Bobotu vra}ene ~etiri ikone, a do marta 2011. bi}e zavr{eno i vra}eno jo{ osam.

(Tanjug)

trajati desetinu godina i zato on zaslu`uje punu podr{ku i pomo} svih nau~nih i kulturnih poslenika, celokupnog srpskog dru{tva i srpske dr`ave. A ova prva kwiga, prvog toma, ako je po onoj narodnoj da se po jutru dan poznaje, obe}ava daqi uspe{an rad na ovom grandioznom delu, zakqu~io je Kova~evi}.

Enciklopedija je prvi znak op{te nau~ne zrelosti jedne kulture, ona obele`ava put kojim je upravqeno kretawe svakog naroda, naglasio je Milo Lompar. Nacionalna enciklopedija je zbir svih relevantnih odgovora koje srpska kultura mo`e da ponudi sada{wem i budu}em vremenu. Prva kwiga prvog toma SE bila je najozbiqnija kwiga na proteklom 55. me|unarodnom sajmu kwiga u Beogradu, ali ona nije dobila zaslu`enu pa`wu, smatra Lompar.

Srpska enciklopedija nije tek obi~na kwiga me|u drugim, isto tako obi~nim kwigama, rekao je, izme|u ostalog, predsednik Ure|iva~kog odbora Dragan Stani}. Kao ~in razumevawa samoga sebe i kao svojevrsna legitimacija pred svetom, ona je kwiga nad kwigama, najva`nija koju jedan narod o sebi mo`e da iznedri. Istovremeno, ona je i svojevrsni test srpske sabornosti. Sama ~iwenica da srpski narod do sada nije uspeo da sa~ini svoju nacionalnu enciklopediju predstavqa izrazito upozorewe na to da sa samom slogom koja nas sve spasava- ne{to nije u redu, upozorio je Stani}.

Ju~era{woj promociji je, izme|u ostalih, prisustvovao i republi~ki ministar kulture Neboj{a Bradi}. U umetni~kom programu nastupio je Hor Gimnazije “Jovan Jovanovi} Zmaj”sa dirigentkiwom Jasminom Ne{kovi}.

Radmila Lotina

DNEVNIK PESME NOBELOVKE PRVI PUT NA SRPSKOM

Herta Miler u KOV-u U okviru manifestacije „Salon laureata“, koja se odr`ava u hotelu „Srbija“ u Vr-

{cu, ve~eras od 18 sati Kwi`evna op{tina Vr{ac (KOV) predstavqa zbirku „Ma~ke na parkingu“ Herte Miler.

Ovo je prva zbirka pesama na srpskom nobelovke Herte Miler, koja je ro|ena u Rumuniji a od 1987. godine `ivi i stvara u Berlinu.

Pesme je sa rumunskog izabrao i preveo Petru Krdu, dok je sa nema~kog izabrala i prevela Tamara Be~kovi}. Qubiteqi kwi`evnosti ima}e priliku da slu{aju kako pesnikiwa kazuje svoje pesme na rumunskom.

DANAS U NOVOM SADU PO^IWE TAKMI^EWE „ANTON EBERST”

Klarinetisti u konkurenciji za nagrade Danas u Novom Sadu po~iwe 3. me|unarodno takmi~ewe „Anton Eberst“, na kojem }e se ove godine nadmetati klarinetisti, raspore|eni po uzrastu u ~etiri kategorije. Ovo takmi~ewe mladih muzi~kih umetnika, posve}eno profesoru Antonu Eberstu, osniva~u novosadske duva~ke {kole, odr`ava se naizmeni~no za flautu i klarinet, a organizuje ga Muzi~ka {kola „Isidor Baji}“, gde se odvija.

Takmi~ewe }e sve~ano biti otvoreno koncertom ve~eras u 20 ~asova u M[ „Isidor Baji}“, na kojem }e nastupiti hor klarineta Akademije umetnosti u Novom Sadu, pod umetni~kim rukovodstvom Vasila Geleva.

Oni }e izvesti „Polku“Bele Kova~a, „Srpsku igru“ Aleksandra Vuji}a i uvertiru za operu „Italijanka u Al`iru“ \oakina Rosinija.

Nakon sve~anog otvarawa, takmi~ewe se nastavqa sutra, u

petak, i u subotu 27. novembra, nastupom klarinetista po kategorijama. Po zavr{etku toga, u subotu u 18 ~asova sledi zavr{ni koncert i dodela nagrada, o kojima }e odlu~ivati `iri u sastavu: Klod Fokompre iz Francuske, Jo`e Kotar iz Slovenije, Vasil Gelev iz Dimitrovgrada, @olt Satmari iz Ma|arske, Enrike Perez Pike iz [panije i Nikola Srdi} iz Novog Sada.

U svakoj kategoriji bi}e dodeqena po jedna prva, zatim druga i tre}a nagrada koje mogu biti deqive. U takozvanoj „bebi“ i A kategoriji pobednicima sleduju „Vandorenov“ usnik, ma{inica i krpa za klarinet, kao i „Vandorenove“ trske. U B i C kategoriji su predvi|ene nov~ane nagrade, osim prvonagra|enom u C kategoriji koji dobija na poklon instrument, odnosno profesionalni klarinet marke „Bife krampon“.

N. P-j.

PO^EO FESTIVAL „DESIRE CENTRAL STATION” U SUBOTICI

Pozori{te koje napada Bateria SambaNSa, Lajko Feliks, Neboj{a Bradi}, Andra{ Urban i gluma~ki performansi imali su svojih pet minuta preksino} na otvarawu festivala savremene pozori{ne i plesne umetnosti „Desire Central Station“ u Subotici.

Festival koji je dobio ime po nadimku (Dezire) velikog ma|arskog pisca i pesnika De`ea Kostolawija organizuje pozori{te s wegovim imenom, a za otvarawe drugog festivalskog izdawa doma}ini su se odlu~ili da ugoste renomiranog bugarskog koreografa i izvo|a~a Ivu Dim~eva i Hrvatsko narodno kazali{te Ivana pl.

Zajca iz Rijeke, koje je izvelo kontroverznu i provokativnu predstavu „Turbofolk“ Olivera Frqi}a.

Ivo Dim~ev se nakon pro{logodi{weg odu{evqewa publike wegovim radom, ponovo vratio na „Dezire“. Ovaj put izveo je svoj najnoviji rad „We.Art.Dog.Come“, koji }e uskoro imati svetsku premijeru. Kao i prethodna ostvarewa Dim~eva, „We.art.dog.come“ sadr`i elemente performansa, plesa, teatra, muzike, koji ~ine specifi~nu scensku atmosferu slobode i otvorenih mogu}nosti. Inteligentnim spojem humora i zbiqe, Dim~ev se prakti~no autorefleksivno poigrava sa vlastitim likom i delom, ali nikada tako da to

Iz predstave „We.art.dog.come”

poigravawe postane samo sebi dovoqno, nego uvek ide uz `iv i dinami~an kontakt sa publikom. Konkretno, u predstavi „We.art.dog.come“, kao {to se i iz naslova da zakqu~iti, a po-

Danas na festivalu „Desire Central Station“ ve~eras na programu ima gotski varijete „Slikovnica za dobru decu“ Xulijana Krau~a, Felima Medermota i „Tajger liliz“, u re`iji Tama{a A{era, pozori{ta „I{tvan Erkew“ iz Budimpe{te („Jadran“, 19 ~asova).

Nakon toga usledi}e izvo|ewe performansa „Diss & Luvstory“ ^aglara Jigitogularija iz Istanbula (stara sala pozori{ta „Kostolawi De`e“, 21 ~as).

jednostavqeno re~eno, bugarski umetnik se bavi odnosom scenske umetnosti i pasjeg `ivota sa fokusom na ono {to naziva „objektivnom realno{}u“ (za publiku u pozori{tu to je scensko dejstvo). Koriste}i psa, televizor, partnere (tehni~ar i izvo|a~) i sebe, Ivo Dim~ev kreira za~udnu scensku realnost koja u svojoj osnovi, i pored sve svoje „blesavosti“ i iznena|uju}ih akcija (imitirawa, preru{avawa, kreveqewa), isijava toplinu i ne`nost, predstavqaju}i urlik i vapaj za qubavqu.

„Turbofolk je predstava koja redefini{e koncept Hrvatskog narodnog kazali{ta“ rekli bi u~esnici ovog visokoenergetskog pozori{nog ~ina koji, s druge strane, nije redefinisao, ali je potvrdio mi{qewe da je za kulturni i dr`avni sunovrat, Jugoslavija i ono {to je od we ostalo u velikoj meri imala da zahvali ru`i~astim televizijskim programima (kako na televiziji tako i u glavama). Oliver Frqi} zapravo ukida konvencije i gazi ih dok to ne zaboli i najneosetqivije (predstava ima brutalisti~ku poetiku), sve u ciqu katarze i svojevrsnog pro~i{}ewa od svih zala koje krase prostor eks-Ju, a koja su najmawe u muzi~kom ukusu, a najvi{e u nakardnoj i naopakoj nacionalisti~koj, {ovinisti~koj, politi~koj, jednom re~ju dru{tvenoj kulturi i ambijentu.

U toj varijanti, da se poslu`imo modelom tvorca kovanice „turbofolk“, Ramba Amadeusa (istoimene pesme sa albuma „Oprem dobro“), turbofolk su trenerke, turbofolk su pi{toqi, tubrofolk su silikoni, paradne peva~ice i peva~i, crkva je turbofolk, turbofolk je rat, turbofolk je „lepa umetnost“, turbofolk su upravnici pozori{ta u kojima se ni{ta zna~ajno ne de{ava... I nabrajawe bi moglo da se nastavi u nedogled, a pre toga treba naglasiti da je Frqi}ev „Turbofolk“ upravo ono {to tera na razmi{qawe {ta je to sve, kao i na pitawe dokle to sve. I ne samo to – „Turbofolk“ Olivera Frqi}a se bori protiv svega toga, on napada. Taj i scenski anga`man su wegove najve}e vrednosti.

Igor Buri}

KULTURA

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

BOJANA KOVA^EVI] -PETROVI], PREVODILAC

sreda24.novembar2010.

23

IZLO@BA HALILA TIKVE[E U MALOM LIKOVNOM SALONU KCNS

Pri~a o intimnosti Vargas Qosini lavirinti i poigravawa i uzvi{enosti

Uo~i proteklog 55. Sajma kwiga u Beogradu, Gradska narodna biblioteka „@arko Zrewanin“ iz Zrewanina objavila je „Drame“ peruanskog pisca Marija Vargasa Qose, aktuelnog dobitnika Nobelove nagrade za kwi`evnost. Kwiga sadr`i tri Qosine drame: „Keti i nilski kow“ (1983), „^ungina igra“ (1986) i „Lepe o~i, ru`ne slike“ (1994), koje je prvi put na srpski jezik prevela Bojana Kova~evi}-Petrovi}, diplomirani hispanista. Jednu od pomenutih drama „Lepe o~i ru`ne slike“, Bojana Kova~evi} - Petrovi} prevela je jo{ 2004, da bi 2005. bila objavqena u ~asopisu za pozori{nu umetnost „Scena“, i 2008. postavqena na sceni Narodnog pozori{ta u Somboru, gde se jo{ uvek igra pred uvek punom salom.

Odluku da iz velikog literarnog opusa Marija Vargasa Qose, me|u romanima i esejima izabere wegove pozori{ne komade, sasvim je logi~na, s obzirom da je Bojana Kova~evi} - Petrovi}, prevodilac sa {panskog i engleskog jezika, i poslom vezana za pozori{nu umetnost. Nekoliko godina bila je saradnica za odnose sa javno{}u u Narodnom pozori{tu „To{a Jovanovi}“ u Zrewaninu, a od 2006. je urednica za informisawe i odnose sa javno{}u u

va s Ernestom ^e Gevarom“ Hosea Pabla Fajnmana, ~ija je premijera nedavno bila u beogradskom Ateqeu 212. z [ta Mario Vargas Qosa postavqa pred prevodice kao zadatak? Kritika, izme|u ostalog, prime}uje da wegov stil pisawa karakteri{e „krajwe slo`ena sintaksa i

virinti i poigravawa prostorom i vremenom predstavqaju prijatan izazov za prevodioca, a peruanizmi koje koristi zalaze u domen otaxbinske poslastice za pisca odnosno podru~je jezi~kih istra`ivawa kada je re~ o prevodiocu. z Koliko wegov, vi{e nego zanimqiv `ivot, ostavqa odraz u literaturi, u koju ga on sam unosi pi{u}i o wemu, ali i u stilu i na~inu na koji posmatra stvari?

- Mario Vargas Qosa je jedan od najve}ih `ivih pisaca, jedan od najistaknutijih i najuticajnijih intelektualaca na planeti, dobitnik preko stotinu kwi`evnih nagrada. Wegov `ivot je jednako bogat kao wegova kwi`evnost: ro|en u Peruu, odrastao u Boliviji, silom prilika poha|ao vojnu {kolu, zahvaquju}i stipendiji oti{ao na doktorske studije u Madrid, raFoto: S. Petrovi} dio kao novinar, dva vi{eslojnost zna~ewa“. Kako puta se `enio svojim ro|akama, prevodilac s tim izlazi na bio kandidat za predsednika kraj?

Perua… Kao dobar poznavalac - Budu}i da je prvo {to je ikasvetske kwi`evnosti, Vargas da napisao bilo upravo dramsko Qosa je selektivno usvojio isdelo, Vargas Qosa ka`e da je kustva raznih pisaca, ali i uvek s u`ivawem pisao pozoriistorijskih li~nosti, i prot{ne komade, koji su mu ujedno kane li~nim iskustvima preneo bili i lekcija iz skromnosti i ih u svoja dela. z Ho}e li Nobelova nagrada doneti poja~ano interesoPozori{te prva qubav vawe me|u na{im izdava~iz Iako je poznat kao romanopisac, Vargas Qosa isti~e ma, odnosno prevodiocima, da su drame wegova prva qubav. [ta je osobenost wegovih da jo{ wegovih dela ponude pozori{nih komada? ovda{wim ~itaocima?

- Narativne karakteristike romana Vargasa Qosa prisutne su - Kada sam, tra`e}i autorska i u wegovim dramskim delima. Urbani ambijent, zadivquju}a poprava za ove drame, pozvala igravawa vremenom i prostorom, ubedqivi likovi, raznolikost agenciju “velike mame” ve}ine tema i ve{ti dijalozi neki su od kqu~nih elemenata wegovog hispanoameri~kih pisaca, Kardramskog opusa, uz konstantnu kritiku dru{tva, egzistencijalmen Balsels iz Barselone, rene nepravde i netolerancije. kli su mi da su doslovno zatrpaKako sam ka`e, da je pedesetih godina XX veka, kada je po~eo ni zahtevima, da se po celom da pi{e, u Limi postojalo interesovawe za pozori{te, verosvetu pripremaju sajmovi kwiga vatno bi (p)ostao pisac dramskih dela jer je pozori{te wegova i da im svakodnevno sti`e stoprva qubav. No, pisati pozori{ne komade je u tada{woj Limi tine mejlova. Iskreno se nadam bilo gore nego plakati: to bi za pisca zna~ilo da }e osuditi da }e uskoro stara izdawa Qosamog sebe da nikada ne vidi na sceni to {to je napisao, {to je sinih romana, kojih vi{e nema za pesnika ili romanopisca jo{ tu`nije i stra{nije nego da ni u bibliotekama, kona~no biumre neobjavqenih dela. ti ponovqena, te da }emo u dogledno vreme ~itati i nove prevode. Peruanski nobelovac je Srpskom narodnom pozori{tu. svedenosti jer, za razliku od ropre dve nedeqe objavio novi roPored toga, bavi se i prevo|emanopisca, svemo}nog i sasvim man, koji s nestrpeqewem ~ewem, i dosad je sa {panskog jezislobodnog, dramski pisac mora kam da pro~itam u originalu. ka prevela romane Karlosa Fuda prihvati ~iwenicu da je on Posledwih godina se puno preentesa i Eduarda Mendose, mesamo jedan elemenat u mehanivodi i objavquje, ali se u `urbi moare Ernesta Sabata, „Istorizmu u kome glumci, rediteqi, ~esto izgubi na kvalitetu. Naju slikarstva“ Pas Garsije Ponscenografi, kao i vreme i sreddam se da }e ime Vargasa Qose se de Leon i „Istoriju arhitekstva, tako|e igraju presudnu biti dovoqan autoritet da se ture“ Ramona Rodrigesa Qere, ulogu za uspeh ili neuspeh predto ne dogodi s wegovim delima. kao i pozori{ni komad „Rasprastave. Wegovi psiholo{ki laNata{a Pej~i}

U Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada (Bulevar Mihajla Pupina 9) u toku je izlo`ba istaknutog likovnog umetnika Halila Tikve{e (1935).

- Prave}i ove slike pratio sam prirodnu te`wu da likovnim jezikom ispri~am pri~u nekada istinitu i do`ivqenu, nekada izmi{qenu, uglavnom pri~u koja mi je bliska, koju volim i koja poti~e iz erotske imaginacije, sa `eqom da zadovoqim bestidnu `udwu. To je pri~a o intimnosti i uzvi{enosti - rekao je povodom izlo`enih radova Halil Tikve{a.- Neposredan rad na slikawu je moj trajni izvor zadovoqstva i on mi je omogu}io direktan pristup mojoj imaginaciji. Ovo je ustvari serija biqe`aka i slikarskih ideja u ~iju vrijednost duboko vjerujem pa sam im dao oblik koji bi se smio, mawe ili vi{e, zvati umjetnost.

Ove slike emaniraju energiju i radosni eros, sa wih izbija uzavrela azurna sjetna du{a neuporedive profiwene vrsno}e i beskrajne we`nosti koja dolazi, mo`da, od mora. Ove `ene su mesnate Evropqanke koje emituju putenu `e|, one imaju dr`awe i zanos isto~wa~ke senzualnosti, bi}a koja su do{la sa nekog drugog mjesta.Slikawe je intima, bludni ~in. Osobno sam sklon transponovawu erotskih opsesija i na tragu sam za estetskim ispuwe-

wem slobodne interpretacije svojih `udwi i ma{tarija.

Po re~ima Tikve{e on radu pristupa, pre svega razumom, a potom telom i se}awem. Pravo slikarstvo nije {ematsko, po wemu ono je ose}ajno i u isto vreme jasno i zagonetno.

Veruje da }e slika `iveti ako nosi uverqiv i neponovqiv trag duha intelekta, imaginaciju i emociju strasti koja nadvladava sivi princip realnosti.

- Moje slikarstvo se ne odri~e tradicionalnog postupka i posmatram ga u odnosu na sebe i u odnosu na tragawe za sobom, u odnosu na vlastitu egzistenciju i ispuwewe- ukazuje umetnik.- To bih deHalil Tikve{a, Dvoje, uqe na dasci finisao kao dio svog mentalnog `ivota. Utoliko je je gostuju}i profesor na Akadeovaj rad smislen i na svoj na~in miji likovnih umjetnosti u Saravelik. jevu. Izla`e od 1962. crte`e, sliTik{eva je diplomirao je na ke, grafike, kola`e, asambla`e i Akademiji likovnih umetnosti u objekte. Samostalno izlagao oko Beogradu 1961. Od 1976. do 2000.

70 puta. U~estvovao je na brojnim radio je kao profesor za predmet me|unarodnim izlo`bama i bijegrafika-crtawe na Akademiji nalima. umetnosti u Novom Sadu. Od 2001.

Izlo`ba traje do 30. novembra.

NOVA ZBIRKA KRATKIH PRI^A MIRA VUKSANOVI]A

Vi{i smisao re~i U ediciji “Savremena srpska proza” beogradski izdava~ “Evro-\unti” nedavno je objavio novu zbirku pripovedaka Mire Vuksanovi}a “^itawe tavanice”. Kwiga sadr`i 20 kratkih pri~a, neke od wih su se prvi put pojavile u kwi`evnoj periodici, a ovde su dora|ene ili druk~ije naslovqene. I ovde je Vuksanovi}, majstor za otkrivawe vi{eg smisla re~i, upotrebio tu svoju ve{tinu, vezav{i pripovesti dvema univerzalnim temama `ivota i literature, a to su dom i majka. Iz lokalnog kolorita sela u planini i qudske muke da se stvori dom na kr~evini, ~ija tri zida dr`i mati, poruka se {iri na sve ~etiri strane sveta. I kako je u pri~i, tako i u `ivotu: seoska deca porastu i odu u gradove, ~uvarka ku}nog ogwi{ta umire, a dom pokrije {uma. Zanimqivo je autorovo pripoveda~ko tkawe o majci: on je prvo slovo te magi~ne re~i mewao 25 puta, koriste}i skoro sve mogu}nosti azbuke, da bi pokazao kako se sve mo`e tepati najva`nijoj `eni na{ih `ivota.

Ovaj na{ renomirani prozaista kwi`evne po~etke vezuje za formu kratke pri~e. Taj oblik literarnog izra`avawa kasnije je preneo u svoje romane mozai~ko- re~ni~ke strukture. I prvo javno priznawe dobio je 1975. godine za pri~u “Sin”, kao tre}enagra|enu na “Politikinom” konkursu.

Miro Vuksanovi}, upravnik Biblioteke Matice srpske i dopisni ~lan SANU, nedavno je potpisao ugovor sa izdava~kom ku}om iz Londona za elektronska izdawa wegove “semoqske trilogije”, romana “Semoq zemqa”, “Semoq qudi” i “Semoq gora”.

R. Lotina

REPERTOAR

Film

Dru{tvena mre`a

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Re`ija: Dejvid Fin~er Scenario: Aron Sorkin po kwizi Bena Mezrika Uloge: Xesi Ajzenberg, Endru Garfild, Xastin Timberlejk, Runi Mara, Xo{ Pens, Armi Hamer

Posle neprijatnog razgovora i raskida sa devojokom, Mark Zakerberg (Xesi Ajzenberg) odlazi u svoju harvardsku studentsku sobu. Po{to otvori fla{u piva seda za kompjuter i kako vreme odmi~e, malo pripit, prvo na internetu izvre|a biv{u, a onda, malo hakeri{u}i malo se nadmo}no zezaju}i, uz podr{ku zate~enih cimera, uspostavqa igru u stilu „koja je najboqa riba u kampusu“. Zbog broja poseta na novootvorenoj adresi, za samo nekoliko sati pada univerzitetski sistem. Zakerberg je po vi{e osnova pod istragom nadle`nih na univerzitetu i kao kriv dobija vi{emese~nu studentsku suspenziju...Tako 2003. godine po~iwe pri~a o jednom od ovovremenih kompjutersko poslovnih genija, pokreta~u Fejsbuka, dru{tvene mre`e na internetu koja danas broji vi{e od 500 miliona ~lanova. Wen izumiteq, Zakerberg najmla|i je milijarder na planeti (kompanija vredi vi{e od 25 milijardi dolara).

Fascinacija Fejsbukom ne mora da podrazumeva i odu{evqewe filmom koji govori o tome kako je nastao. Ipak, milioni „prijateqa“, kao {to ve} nisu odoleli da se registruju i stupe u „kontakt“, ne}e propustiti ovaj , izme|u ostalog vrhunsko `urnalisti~ki romansirani osvrt na aktuelnu, tehnolo{ko socijalnu praksu koja je „unela revoluciju u savremenu komunikaciju“. Pojednostavqeno govore}i, Fin~erov (proslavqen ostvarewima: Sedam, Igra, Borila~ki klub, Zodijak) film „Dru{tvena mre`a“ (The Social Network) pri~a, na ~iwenicama baziranu pri~u o Zakerbergu i wegovom putu do slave i bogatstva, do kojih mu ba{ i nije bilo stalo. Recimo, da je on oduvek samo `eleo da iskora~i iz ni`eg dru{tvenog statusa i osvoji srce devoj(a)ke(a), koja mu po poziciji u dru{tvenoj hijerarhiji ne pripada. Bar je tako ose}ao i mislio. Dakle, kompleksi i slu~aj, pored blistavog uma u~inili su da se svet intenzivnije zavrti, ne prvi put. Ako je i to hteo, Fin~er je u tome i uspeo - ukazao je na simultanost teku}e istorije i jednog mita, gotovo suvoparno se dr`e}i ~iwenica i doga|aja bez psihologizirawa i suvi{nih deskriptivnih digresija. U~inio je to krajwe ekonomi~nim rediteqskim pristupom, od glumaca zahtevaju}i i u monta`i posti`u}i, brzometnu izmenu brojnih upe~atqivih replika, i smislenih pasa`a, ni`u}i elemente pri~e u furioznom ritmu, asociraju}i na brzinu kojom se Fejsbuk ukorenio u savremeni svet. Vide}emo, da li do mo`da, samo nekog, slede}eg novog ludila. Tek, Zakerbergov lik }e verovatno ostati upam}en po ovom iz filma, pomalo autisti~nom i bistrom momku, paradoksalno, operisanom od emocija i socijalne inteligencije. Uz to,“Dru{tvena mre`a“ nije kriti~ki orijentisan film.

V. Crwanski

24

SVET

sreda24.novembar2010.

DNEVNIK

NESRE]A NA FESTIVALU U KAMBOYI

RUSIJA

Najmawe 380 poginulih u stampedu PNOM PEN: Ukupno 380 mrtvih i jo{ 755 povre|enih najnoviji je bilans stampeda, do kojeg je do{lo na kraju trodnevnog festivala vode, kojim se u Kamboxi obele`ava kraj ki{ne sezone.

Premijer Kamboxe Hun Sen rekao je da se radi o najve}oj tragediji u posledwu 31 godinu, od pada re`ima Pola Pota, preneo je Rojters.Stampedo je po~eo preksino}, na mosti}u koji spaja prestonicu Pnom Pen sa obli`wim ostrvcem, na kojem se masa, u kojoj su ve}inom bili mladi qudi, okupila na festivalu, gde je bio organizovan i koncert. Pre`iveli su rekli da je do stampeda do-

{lo zbog panike, izazvane glasinama da je nekoliko qudi do`ivelo strujni udar i da se most ru{i, posle ~ega se hiqade qudi uputilo nazad ka prestonici. „Qudi su vikali da je neko do`iveo strujni udar, da tr~e nazad. Pao sam i qudi su gazili preko mene dok se nisam onesvestio. Kada sam se probudio bio sam ovde, u bolnici“, rekao je britanskoj agenciji Tauk Lok (18).

Dr`avna televizija ranije je objavila da je me|u poginulima najmawe 240 `ena. Mnogi qudi su se udavili u reci, po{to su sko~ili s mosta, preneo je AP.

Policija odnosi `rtve stampeda

SANKT PETERBURG: Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je ju~e, u razgovoru sa kineskim premijerom Ven \iabaom u Sankt Peterburgu, da su trgovinsko-ekonomski odnosi dve zemqe izdr`ali isku{ewe krize. „Za devet meseci ove godine robna razmena je pove}ana 56 odsto i iznosila je 42 milijarde dolara“, rekao je Putin.

Kineski premijer, kako je preneo Itar-Tas s, je rekao da je ove godina bila godina su{tinskih pomerawa u saradwi Rusije i Kine. On je je dodao da stalni kontakti na najvi{em nivou omogu}uju koordinaciju politike Moskve i Pekinga.

Kina, Rusija i SAD apeluju na prekid sukoba SEUL: Severna Koreja otvorila je artiqerijsku vatru na naseqeno ju`nokorejsko ostrvo, blizu sporne zapadne granice izme|u dve zemqe, na {ta je Ju`na Koreja uzvratila vatrom, saop{teno je u Seulu. Zvani~nik iz ju`nokorejskog zdru`enog general{taba, rekao je da je Severna Koreja ispalila vi{e od 200 artiqerijskih projektila na ostrvo Jeonpjeong u @utom moru i da je Ju`na Koreja uzvratila vatru.

Ministar odbrane Ju`ne Koreje Li Hong Ki, izjavio je da je u pitawu planiran napad, koji o~igledno predstavqa kr{ewe primirja izme|u Severne i Ju`ne Koreje.Ministar je, tako|e, naveo da su u napadu povre|ena tri civila.

Ju`nokorejska agencija Jonhap prenela je da su poginula dva ju`nokorejska marinca, a najmawe 13 je raweno, dok se stanovni{tvo evakui{e u bunkere na ostrvu, na kojem ukupno `ivi oko 1.300 qudi.

Televizijski snimci pokazuju kako se beli i crni dim di`u sa ostrva, na kojem je do{lo do pre-

kida struje, a 60 do 70 zgrada je u plamenu. Severna Koreja tvrdi da je Ju`na Koreja prva otvorila vatru i ispalila na desetine granata, prenela severnokorejska agencija KCNA. Ju`na Koreja je saop{tila da je imala redovne vojne ve`be uz zapadnu obalu pre nego {to je Severna Koreja po~ela artiqerijsku paqbu po ju`nokorejskom ostrvu, ali Seul tvrdi da ve`ba bojevog ga|awa nije bila usmerena prema severnom susedu. „Odr`avali smo uobi~ajene vojne ve`be i na{a proba ga|awa bila je uperena prema zapadu, ne prema severu“, rekao je jedan ju`nokorejski vojni zvani~nik ~ije ime Rojters ne navodi.

Kina je izrazila zabrinutost povodom vesti o napadu Severne Koreje na ju`nokorejsko ostrvo.

Portparol Ministarstva spoqnih poslova Kine Hong Lei je re-

„Kina i Rusija podr`avaju jedna drugu u razli~itim pitawima, izme|u ostalog, u onim koja se ti~u suvereniteta i samim tim osiguravaju bezbednost u regionu i svetu“, rekao je premijer Kine.

Agencija Interfaks prenela je iz Pekinga izjavu Vena da razvoj zdravih i stabilnih kineskoruskih odnosa strate{kog partnerstva odgovaraju interesima dve zemqe i doprinose gra|ewu multipolarnog sveta i pravednog i racionalnog svetskog poretka. U izjavi koju su citirali kineski mediji, navodi se i da je Ven rekao da je razvoj kineskoruskih odnosa jedan od prioritetnih pravaca spoqne politike Kine.

EU

VATRENI OKR[AJ DVEJU KOREJA

Novi potresi u Irskoj DABLIN: Donacija „spasa“ Irskoj, od pribli`no stotinu milijardi evra, oja~ala je evro i pove}ala vrednost akcija na evropskim berzama, ali su politi~ke prilike u Dablinu nestabilne, zbog straha od pada Vlade.

Pored ekonomskih problema, Irska je sada na novim mukama, deo Vlade i opozicija tra`e vanredne izbore.

Lider opozicione Laburisti~ke stranke Emon Gilmur, rekao je da je od presudne va`nosti da se parlament raspusti i nova vlada izabere {to je pre mogu}e.

Mawinski partner, partija Zelenih, u vladaju}oj koaliciji Irske, pozvao je na raspisivawe op{tih izbora u januaru slede}e godine, zbog ekonomske situacije u kojoj se zemqa na{la.

Partija Zelenih, koja sa {est poslanika u parlamentu predstavqa jezi~ak na vagi, saop{tila je da je narodu Irske potrebna politi~ka sigurnost.

Xon Gormli, ministar `ivotne sredine u Irskoj vladi, napomenuo je da bi izbori trebalo da budu sprovedeni posle usvajawa buxeta za 2011. godinu.

Gormli je napomenuo da ostavqawe dr`ave bez Vlade, u vremenu krize, veoma je {tetno i protivno du`nosti koju su preuzeli.

Putin: Ekonomski odnosi izdr`ali isku{ewa krize

kao da obe strane na Korejskom poluostrvu treba vi{e da doprinesu miru. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov rekao je da je neophodno da sukob odmah prestane, jer postoji velika opasnost koja odmah mora biti izbegnuta.

Va{ington je osudio artiqerijski napad Severne Koreje i zatra`io smirivawe situacije. U saop{tewu Bele ku}e je istaknuto i da su SAD ~vrsto opredeqene da brane svog saveznika Ju`nu Koreju i da odr`e regionalni mir i stabilnost.

Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton osudila je sukob Severne i Ju`ne Koreje i pozvala obe strane na uzdr`anost. Zapadna granica na @utom moru, koju su povukle Ujediwene nacije, po zavr{etku Korejskog rata (19501953), i daqe je izvor napetosti izme|u Severne i Ju`ne Koreje.

Dve zemqe su, tehni~ki, i daqe u ratu, po{to na kraju rata nisu potpisale mirovni sporazum ve} samo primirje. Napetost izme|u dve Koreje poja~ana je posle incidenta, u martu ove godine, kada je torpedo ispaqen iz Severne Koreje i potopio ju`nokorejski ratni brod sa 46 mornara. Severna Koreja je demantovala bilo kakvu odgovornost za potapawe tog broda.

Zabrana ulaska avganistanskih aviona BRISEL: Evropska unija zabranila je letove avganistanskih kompanija u vazdu{nom prostoru EU budu}i da avganistanske vlasti nisu uspele da uspostave odgovaraju}e bezbednosne procedure, saop{tio je ju~e evropski komesar za saobra}aj Sim Kalas. „Na{e je da osiguramo da bezbednost ne bude ugro`ena kada imamo dokaze da kompanije ne sprovode bezbednosne procedure ili da regulatorne vlasti ne ispuwavaju obavezu da ispune bezbednosne standarde“, naveo je komesar. Letovi nacionalne kompanije „Ariana avgan erlajns“ su i ranije bili zabraweni a letovi kompanije „Kam er“ograni~eni, me|utim nova zabrana se odnosi i na druge kompawe poput „Safi ervejza“.

Zabrana stupa na snagu u sredu, preneo je Rojters.

Avganistanske kompanije sada tra`e na~in da zaobi|u zabranu, na primer iznajmiqivawem boqih aviona ili kupovinom kompanija u inostranstvu koje bi rukovodile wihovom flotom pod nadzorom kredibilnog regulatornog tela.

Papa: Upotreba kondoma se ne odnosi samo na mu{karce VATIKAN SITI: Portparol Vatikana Federiko Lombardi izjavio je ju~e da se papin komentar o kori{}ewu kondoma kao znaku odgovornosti odnosi i na mu{karce i na `ene i na tran{eksualce. Papa je u kwizi nema~kog novinara Petera Sevalda, koja je objavqena ju~e, rekao da qudi koji koriste kondom, poput mu{kih prostitutki, ~ine mawe zlo budu}i da ~ine korak napred ka moralnijem i odgovornijem seksualnom pona{awu, `ele}i da za{tite partnera

od infekcije virusom HIV, prenosi AP. Papa je ju~e rekao Lombardiju da se to ne odnosi iskqu~ivo na mu{karce, ve} da je najva`nija stvar namera da se preuzme odgovornost i razmi{qa o `ivotu drugog.

Papa Benedikt XVI prvi put je, u kwizi intervjua nema~kog novinara, izjavio da se upotreba kondoma mo`e odobriti u slu~aju „mu{kih prostitutki“, kako bi se spre~ilo {irewe virusa HIV. Katoli~ka crkva protivi se

upotrebi prezervativa, jer oni predstavqaju oblik ve{ta~ke kontracepcije, iako se nikad zvani~no nije izjasnila po pitawu povezanosti kori{}ewa kondoma i spre~avawa {irewa virusa HIV-a koji izaziva sidu. Kwiga intervjua nema~kog novinara „Svetlost sveta: papa, crkva i znakovi vremena“ i pre izlaska je izazvala pa`wu javnosti. Kwiga sadr`i i mnogo li~nih napomena o papinom zdravqu, ili na~inu na koji provodi dan.

Papa Benedikt XVI

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SERGEJ LAVROV Rusija nikada nije pravila prepreke Belorusiji u wenoj te`wi da razvija saradwu sa EU izjavio je ju~e ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov u Minsku. „Rusija dosledno sve godine od kako su na{e zemqe postale Rusija i Republika Belorusija najaktivnije podr`ava ukqu~ewe Belorusije u razli~ite forme evropske saradwe“, rekao je Lavrov.

MAHMUD AHMADINEYAD Iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad odlu~io je da stavi na aukcijsku prodaju svoj automobil, od ~ijeg }e prihoda biti finansiran projekat izgradwe dru{tvenih stanova. „U dobrotvornom gestu, Ahmedinexad je ponudio svoj ‘pe`o’ na skupu donatora gra|evinskog projekta“, rekao je iranski ministar za socijalna pitawa. Po~etna cena predsednikovog automobila uskoro biti saop{tena.

KLIF RI^ARD Ako je suditi po prodaji kalendara sa fotografijama poznatih li~nosti, britanski peva~ Klif Ri~ard je popularniji od mnogih mla|ih kolega. Kalendar pop veterana, koji se na jednom od snimaka obna`io do struka iako je zagazio u osmu deceniju, najprodavaniji je kalendar mu{kih poznatih li~nosti za 2011. u Velikoj Britaniji. Ri~ard se odli~no dr`i.

PREDSEDNIK FRANCUSKE NE VOLI [KAKQIVA PITAWA

Sarkozi opet vre|ao novinara LONDON: Predsednik Francuske Nikola Sarkozi u naletu besa nazvao je jednog novinara pedofilom na konferenciji za novinare posle NATO samita u Lisabonu, prenosi britanski Telegraf. Sarkozi je burno reagovao kada mu je jedan od novinara postavio pitawe u vezi sa aferom u koju je francuski predsednik navodno ume{an zajedno sa nizom drugih francuskih politi~ara.

On je qutito odbrusio kako novinari „pri~aju gluposti i ni{ta ne proveravaju“. Zatim je grubim re~ima nasrnuo na novinara, optu`iv{i ga da je pedofil. „Uveren sam u to. Video sam izve{taje tajnih slu`bi koje ne}u otkrivati. Video sam nekoga, ali ne}u re}i ko-

Nikola Sarkozi

ga, ali imali ste oralni seks sa tom osobom. Duboko sam uveren da ste pedofil“, kazao je Sarkozi u besu. Afera koju je novinar doveo u vezu sa predsednikom, a koju francuske vlasti trenutno istra`uju, odnosi se na prodaju francuskih podmornica iz 1994. godine, od koje je, kako se veruje, nekoliko doma}ih politi~ara dobilo procenat.

Sumwa se i da je deo novca upotrebqen za finansirawe predsedni~ke kampawe Eduara Baladira 1995. godine, ~iji je portparol bio tada{wi Ministar za buxet Sarkozi.

Pre dve godine je na sli~an na~in sebi odmogao kada je na Sajmu poqoprivrede u Parizu rekao jednom poqoprivredniku „gubi se odavde glupane“.

BALKAN

DNEVNIK

PAPANDREU I HRISTOFIJAS O KIPARSKOM PROBLEMU

sreda24.novembar2010.

25

HRVATSKA

Kosorova Stvarawe federacije dveju rekonstrui{e ravnopravnih zajednica ATINA: Premijer Gr~ke Jorgos Papandreu i kiparski predsednik Dimitris Hristofijas slo`ili su se ju~e u Atini da kiparski problem treba re{iti stvarawem federacije dve ravnopravne zajednice, u skladu sa rezolucijama Ujediwenih nacija. Oni su, pri tome, naglasili da je model bizonalne zajednice, kojim se osigurava politi~ka jednakost postoje}im entitetima, u skladu i sa me|unarodnim pravom i zalagawem Evropske unije, prenela je gr~ka agancija ANA. Posle razgovora sa Hrisitofijasom, premijer Papandreu je istakao i da ne mo`e biti potpuDimitris Hristofijas i Jorgos Papandreu ne normalizacije bilateralnih odnosa Gr~ke i Turske, liderom kiparskih Turaka Kipar je podeqen 1974. godok ne bude re{en kiparski Dervi{om Erogluom i genedine, kada je Turska okupirala problem. Hristofijas je u ralnim sekretarom UN Ban severni deo ostrva u nameri Atinu stigao nakon pro{loKi-munom, koji je inicirao da spre~i wegovo ujediwavawe nedeqnog boravka u Wujorku, taj sastanak u ciqu podsticas Gr~kom, u kojoj je tada na gde je o Kipru razgovarao sa wa pregovora o ujediwewu. vlasti bila vojna hunta. Od

tada je bilo niz poku{aja da se Kipar ujedini, ali su oni ostali bez rezultata. EU je, 2004. godine, primila Kipar u svoje ~lanstvo, priznaju}i vlast kiparskih grka kao jedinu legitimnu na ostrvu. Samoprogla{enu dr`avu kiparskih Turaka priznaje samo Ankara, koja tamo dr`i oko 30.000 svojih vojnika.

EU je Turskoj kao uslov za prijem postavila i re{ewe kiparskog problema. Pre dve godine, Hristofijas je s tada{wim liderom turske zajednice Mehmetom Ali Talatom po~eo direktni dijalog o ure|ewu odnosa dva entiteta, koji je nagove{tavao dobar rezultat.

Me|utim, posle proleto{wih predsedni~kih izbora u turskom entitetu, kada je Eroglu pobedio Talata, pregovori dve strane su ponovo zapali u }orsokak.

MMF: Gr~ka }e dobiti tre}u tran{u kredita ATINA: Gr~ka je na dobrom putu da ispuni uslove paketa pomo}i Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) i dobi}e tre}u tran{u kredita uprkos problemima sa naplatom poreza i potro{wom u zdravstvu, izjavio je ju~e {ef misije MMF-a u Gr~koj, Pol Tomsen. On je istakao da ta prezadu`ena zemqe slede}e godine mora da se fokusira na strukturalne reforme i podr{ku javnim preduze}ima, kao i da }e MMF nastaviti da poma`e Gr~koj ukoliko ona bude imala finansijskih problema nakon isteka trogodi{weg programa, preneo je Rojters.

Tomsen je izrazio uverenost da Gr~ka preduzima prave korake da bi

ponovo stekla poverewe tr`i{ta i dodao da }e Fond pomo}i Gr~koj ukoliko nai|e na probleme kad porastu potrebe za kreditima nakon isteka programa. ^lanice evrozone i MMF su u maju odobrili Gr~koj kredit od 110 milijardi evra u zamenu za smawewe potro{we, pove}awe poreza i reforme, u ciqu spre~avawa {irewa krize na ostatak monetarne unije.

Na pitawe o tran{i pomo}i od devet milijardi evra, za koju se zvani~na Atina nada da }e je dobiti do po~etka slede}e godine, Tomsen je izjavio da je „Gr~ka ostvarila ono {to je trebalo kako bi dobila ovu tran{u“, dodav{i da je siguran da }e je dobiti.

Pol Tomsen

Tri vojnika poginula, tri rawena

UKRATKO Hrvatski sabor usvojio buyet ZAGREB: Hrvatski sabor ju~e je usvojio buxet za 2011. godinu, kojim su predvi|eni prihodi u iznosu od 107,4 milijardi kuna, i rashodi u iznosu od 122,3 milijardi kuna, uz deficit od 14,9 milijardi ili 4,3 posto BDP-a.

Buxet za 2011. zasnovan je na projekciji rasta BDP-a od 1,5 posto. Ovaj dokument usvojen je bez glasova najja~ih opozicionih stranaka, ~iji su poslanici pre glasawa napustili sednicu.

Tela migranata u kamionu ATINA: Policija je na zapadu Gr~ke prona{la tela ~etvorice migranata koji su se ugu{ili u kamionu kojim je trebalo da budu prevezeni u Italiju.

Tela ~etvorice mu{karaca, za koje se veruje da su iz Irana, prona|ena su u prikolici kamiona sa italijanskim tablicama.

Nije iskqu~eno da je u kamionu bilo jo{ `rtava i da su wihova tela sakrili krijum~ari, navodi se iz policijskih izvora. Gr~ka, koja je na granici EU, jedno je od mesta ulaska ilegalnih migranata iz Azije i Afrike u Uniju.

starstvo odbrane. Raweni vojnici su hitno preba~eni u bolnicu i wihovo stawe je stabilno, prenosi Agerpre{.

Pokrenuta je istraga o tome kako je do{lo do ove nesre}e, jer je na poligonu eks-

plodirao projektil od koga su poginula tri vojnika, dok je troje te{ko raweno.

Ministar odbrane Gabrijel Oprea i vojni komandanti izrazili su sau~e{}e i budno prate stawe rawenih.

BUGARSKA

Bugari }e biti mawina u svojoj zemqi SOFIJA: Do 2050. godine Bugari }e u mati~noj dr`avi Bugarskoj biti tek tre}i narod po brojnosti, saop{tili su profesori centra za demografsku politiku. Po wihovim prognozama, za 40 godina u Bugarskoj }e `iveti 3,5 miliona Roma, 1,2 miliona Turaka i tek 800.000 Bugara. Ovako }e izgledati stanovni{tvo u Bugarskoj ako se nastave trenutne demografske tendencije u dr`avi, saop{tio je profesor Petar Ivanov. Po prognozama centra, do 2075. godine bugarski etnos }e brojati svega pola

miliona qudi, turski 1,3 mliona, a romski 5,5 miliona, dok e na bugarskoj teritoriji do 2100. godine `iveti oko osam miliona Roma. Predstavnici centra za demografiju zahtevaju od bugarskog premijera uvo|ewe imigracione politike, politike za sni`avawe mortaliteta i poboq{awe zdravstva, politika za stvarawe duhovnih vrednosti.

Profesori smatraju da je Bugarskoj neophodan poseban dr`avni organ koji }e se suprostaviti demografskoj katastrofi ovog naroda.

CRNA GORA

Aleksandar Bogdanovi} novi gradona~elnik Cetiwa CETIWE: Novi gradona~elnik Cetiwa je funkcioner vladaju}e Demokratske partije socijalista (DPS) Aleksandar Bogdanovi} (33), odlu~io je ju~e lokalni parlament. Bogdanovi}, jedini kandidat za gradona~elnika, izabran je glasovima DPS koji u lokalnoj skup{tini ima apsolutnu ve}inu, dok su ostali odborni~ki klubovi bili uzdr`ani prilikom glasawa.

Bogdanovi} je najavio da je priroritetni zadatak dono{ewe plana ekonomskog oporavka pre-

stonice „koja je finansijski u nezavidnoj situaciji“. Savetnik predsednika Crne Gore za eko-

ZAGREB: Hrvatska premijerka Jadranka Kosor, odlu~ila je da rekonstrui{e Vladu, i to vrlo brzo, posle izglasavawa buxeta za 2011. godinu, pi{e zagreba~ki „Ve~erwi list“.

mete, odbrane Branka Vukeli}a, privrede \ure Popija~a i za{tite okoline i gra|evinarstva Marine Matulovi}-Dropuli}, ~ini se da je premijerka od toga odustala, ne `ele}i da u|e

Iako se nakon septembarskih u izbornu godinu sa tako velinajava iz Wujorka o rekonkom rekonstrukcijom Vlade. Sistrukciji Vlade naga|alo o gurno je da ona ozbiqno ra~una mnogim imenima, ~ini se da iz na jo{ jedan mandat i da je tom Vlade odlaze samo tri miciqu sve podredila, pa u kampanistra, pi{e list. Vladu bi wi za predstoje}e izbore `eli trebalo da napuda se okru`i mlaste sada{wi midim qudima, neopOdlaze ministri nistri zdravstva finansija [uker, tere}enim korupDarko Milinocijom. zdravstva vi}, finansija „Ve~erwi list“ Milinovi} i Ivan [uker i tvrdi da Kosorokulture Bo`o Bikulture Bi{kupi} va, ve} du`e vre{kupi}. List se me, `eli da se repoziva na neimenovani visoki {i nekih ministara, a da je saizvor iz HDZ-a, koji je izjavio da odlu~ila da se re{i Milida }e premijerka o promenama u novi}a i [ukera, najomra`eniVladi, najpre, razgovarati s kojih ministara u javnosti. Minialicionim partnerima, a onda star Bo`o Bi{kupi} se u toj u stranci. grupi navodno na{ao zbog zamoIako su se kadrovskim ukrra. Du`nost obavqa preko se{tenicama pomiwala imena dam godina, a bio je i blizak ministra mora, saobra}aja i inprijateq biv{em premijeru i frastruktrure Bo`idara Kal{efu HDZ Ivu Sanaderu.

Hap{ewa zbog korupcije

RUMUNIJA

BUKURE[T: Tri vojnika su poginula, a tri su te{ko rawena na poligonu za ga|awe u mestu ^inku, u okrugu Bra{ov, za vreme takti~ne ve`be u kojoj je kori{}ena bojeva municija, saop{tilo je ju~e rumunsko mini-

vladu

nomske odnose i poslanik u Skup{tini Crne Gore, Bogdanovi} je ro|eni Cetiwanin. Diplomirao je menaxment u Beogradu, a od 2000. do 2005. godine je radio u ministarstvima privrede i ekonomije Vlade Crne Gore.

Bogdanovi} }e na du`nosti gradona~elnika Cetiwa zameniti Milovana Jankovi}a, tako|e iz DPS-a, kome mandat isti~e 11. decembra. Jankovi} koji je o~ekivao podr{ku svoje partije za novi mandat, nije prisustvovao ovoj sednici Skup{tine grada.

ZAGREB: U okviru istrage, jedne od najve}ih korupcijskih afera u Hrvatskoj, u Zagrebu je uhap{en direktor Fonda za za{titu okoline i energetsku efikasnost, Vinko Mladineo, zbog sumwe da je, preko agencije „Fimi media“, izvla~io novac iz dr`avnih firmi i ministarstava, preneo je portal Indeks.hr.

Mladinea optu`uju vlasnica agencije „Fimi media“, Nevenka Jurak, i biv{i {ef carine i blagajnik HDZ-a Mladen Bari{i}, koji se tako|e teVinko Mladineo rete za korupciju.

U toku je pretres stana i kan{tewu se dodaje da se rad Fonda celarije Mladinea, prvog dinajboqe vidi u slu~aju sanacije rektora Fonda za za{titu okofabrike „Salonit“, gde je do saline, koji je na tu du`nost studa potro{eno vi{e od 90 miliopio 2004. godine. na kuna za, kako se navodi, nea-

Jurakova i Bari{i} pu{teni iz pritvora Istra`ni sudija @upanijskog suda u Zagrebu doneo je odluku da se iz pritvora puste biv{i direktor carine Mladen Bari{i} i vlasnica agencije „Fimi medija” Nevenka Jurak.

Na zahtev Kancelarije za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala pritvor je ukinut jer su, kako se navodi u saop{tewu, wih dvoje priznali izvr{ewe krivi~nih dela koja im se stavqaju na teret, pa su time „prestali razlozi zbog kojih je pritvor odre|en, odnosno opasnost od uticaja na svedoke“.

Tokom afere iz javnih preduze}a i ministarstava izvu~eno vi{e od 80 miliona kuna, za {ta je ukupno osumwi~eno desetak osoba. Udru`ewe za za{titu okoline Eko Kvarner izdalo je saop{tewe, u kojem se navodi da je prijava zbog spornih metoda rada Fonda i netransparentnog odlu~ivawa o finansirawu mnogih projekata prvi put podneta jo{ 2007. godine. U saop-

dekvatne i nekvalitetne radove.

U udru`ewu Eko Kvarner tvrde i da su u aferu bili ume{ani i drugi visoki dr`avni slu`benici, pa i sada{wi i biv{i ministri, o kojima se do sada nije govorilo u kontekstu afere „Fimi media“.

Biv{i premijer Ivo Sanader, kojeg hrvatski mediji, tako|e, dovode u vezu sa tom aferom, odbacuje sve optu`be.

IZ DRUGOG UGLA

sreda24.novembar2010.

c m y

26

DNEVNIK

Naslednica Ledi Di Bi-Bi-Si Britaniji je u nedavno objavqena vest koja }e `iteqima ove zemqe sigurno, makar na kratko, ulep{ati ove sumorne dane ekonomske neizvesnosti - najstariji sin prestolonaslednika ^arlsa, 28 godi{wi princ Vilijam, o`eni}e se svojom dugogodi{wom devojkom Kejt - koja je, zbog strpqivosti, u tabloidima dobila nadimak "vejti Kejti", “Kejti ~ekalica”. Svadba }e biti na prole}e ili na leto idu}e godine.

Vilijem - kraq za novo doba, svoju nevestu izabrao je na moderan na~in. U pro{losti su u kraqevsku porodicu ulazile devojke iz britanskih aristokratskih ili evropskih kraqevskih porodica. Kejt Midlton pripada sredwoj klasi, a Vilijema je upoznala na univerzitetu Sent Endrjuz u [kotskoj.

"Mislim da mu se jednostavno dopala. Mnogo su vremena provodili zajedno i dugo su bili samo prijateqi. Prijateqstvo je vremenom preraslo u ne{to vi{e."

Xulz Najt je prijateq Vilijema i Kejt iz studentskih dana; bio je o~evidac razvoja wihove veze. "To i nije iznena|ewe, po{to je Kejt zaista fantasti~na devojka. Vrlo je lepa, ima divan osmeh i savr{ene manire i nije me iznenadilo da je prijateqstvo preraslo u qubav."

Kejt, odnosno Katrin, kako joj je pravo ime, poti~e iz dobrostoje}e porodice. Otac pilot i majka stjuardesa, danas su milioneri, vlasnici kompanije koja isporu~uje robu za proslave pouze}em.

Poha|ala je ugledne privatne {kole - tvrdi se da je zid wene sobe u internatu krasila fotografija princa Vilijema. Kejt i Vilijem imaju jo{ ne{to zajedni~ko - u godini pre nego {to su po~eli

U

^inovnici ~esto na bolovawu Toronto star ko je verovati Posmedija Wuzu, federalni slu`benici sve ~e{}e odsustvuju sa posla.

Na osnovu analize kojom je obuhva}eno skoro 170 hiqada slu`benika u 43 ministarstva i vladine agencije, samo u posledwih deset godina broj iskori{}enih slobodnih dana porastao je za dve petine, tako da je sada skoro punih 17 dana, van redovnih godi{wih odmora i praznika. Pore|ewa radi, u privatnom sektoru se odsustvuje prose~no 8,9 dana.

Procene govore da se tu naj~e{}e radi o bolovawu, (bez trudni~kih ili roditeqskih odsustvovawa) na koje otpada oko dve tre}ine vremena. Me|utim, indikativno je da je mnogo drasti~nije pove}ano odsustvo bez precizirawa razloga, koje sada po zaposlenom iznosi 7 dana. Eksperti veruju da obja{wewe le`i u prevelikom stresu i demoralisanosti na poslu, koje zaposleni veoma te{ko izdr`avaju. Posebno su pogo-

A

|eni oni koji rade u sektorima uprave i kadrovskoj slu`bi, jer se od wih o~ekuje da budu non-stop na raspolagawu.

Statisti~ari napomiwu da uz pomenute, nikako ne treba zanemariti jo{ nekoliko ~iwenica - da je prose~na starost po zaposlenom u porastu, da me|u zaposlenima ima sve vi{e `ena, kao i da su povoqnije beneficije za odsustvovawe. Mnogi imaju i problem u uspostavqawu balansa izme|u obaveza prema porodici i prema poslu, {to stvara dodatno optere}ewe.

Kevin Godet, direktor Federacije kanadskih poreskih obveznika, smatra da su, za razliku od zaposlenih u privatnom sektoru, federalni slu`benici u povla{}enom polo`aju po brojnim beneficijama koje imaju, uz veoma va`nu ~iwenicu da su na radnom mestu koje ima je zagarantovano do kraja `ivota. Godet napomiwe i da je dr`avni aparat preveliki, tako da bi vlada trebalo da ponudi mawe programa, sa mawe slu`benika.

studije radili su kao volonteri na jednom projektu u ^ileu. Kejt je dodu{e stigla mesec dana po{to je Vilijem oti{ao. Rej~el Hamfriz bila je rukovodilac projekta. "Kejt je imala izvesnu auru, bila je zrela, zgodna i popularna devojka. Momci su joj se udvarali,

sretnete budu}eg mu`a ili `enu."

Ni dr Lang nije iznena|en najavqenim ven~awem - ka`e da su studije dale Vilijemu i Kejt ~etiri godine mira, daleko od o~iju paparaca i tabloida, i priliku da se upoznaju i zavole.

Kada je princ Vilijem diplomirao na uglednoj vojnoj akademiji Sendherst 2006. godine, na ceremoniji dodele oficirskih ~inova bila je i wegova devojka. Bilo je to prvi put da se u javnosti pojavila na ceremoniji kojoj je prisustvovala i kraqica. Slede}i put

ali ona je uvek imala kontrolu nad sobom, weno pona{awe bilo je besprekorno."

Vilijem i Kejt su na univerzitetu godinu dana studirali iste predmete. Tvrdi se da ga je ona nagovorila da ne odustane, kada je krajem prve godine razmi{qao da digne ruke od studija. Vilijem i Kejt su diplomirali 2005. godine.

Na ceremoniji dodeqivawa diplome dekan dr Brajan Lang izgovorio je ove, pokazalo se, proro~anske re~i.

"Stekli ste prijateqe za ceo `ivot. Uz to, a ovo svake godine ka`em bruco{ima Sent Endrjuza, ovde biste mogli da

Posle diplomirawa, princ Vilijem se posvetio vojnoj karijeri, dok Kejt nikako nije uspevala da na|e odgovaraju}i posao. Neki su joj zamerali {to provodi vreme ~ekaju}i da je Vilijem zaprosi - tablodii su je zvali "vejti Kejti", “Kejti ~ekalica”. Morala je da se navikne na ogromno interesovawe javnosti. Na 25. ro|endan, ispred stana je sa~ekalo dvadesetak fotografa i pet televizijskih ekipa, koji su je pratili u stopu.

Weni advokati su u vi{e navrata pisali urednicima listova, zahtevaju}i od wih da po{tuju wenu privatnost.

to je bio koncert u ~ast pokojne Vilijemove majke, princeze Dajane. Wihov prijateq iz studentskih dana Xuls Najt smatra da je Kejt Midlton idealna `ena za princa Vilijema.

"Ona je vrlo razumna devojka, ali istovremeno puna je qubavi i pa`we, {to je, mislim, Vilijemu najva`nije. Ima sve osobine potrebne da bude uspe{na `ena budu}eg kraqa - {irokog je duha i nikada se ni na {ta ne `ali."Za ne{to vi{e od deset godina, Katrin Elizabet Midlton je pre{la put od zaqubqene u~enice do verenice jednog princa. Uskoro }e biti princeza, a jednog dana i kraqica.

Nema vi{e surogat majki

Avganistanci ne znaju za 11. septembar

arovi bez dece mogli bi da se na dve godine na|u iza re{etaka ako prekr{e novi zakon i odu “preko bare” kako bi koristili usluge surogat majke. Za mnoge istopolne i heteroseksualne parove koji na druga~iji na~in ne mogu da ostvare potomstvo, odlazak u Indiju ili SAD i sklapawe ugovora sa surogat majkama bio je jedini na~in da dobiju dete.

Ovaj zakon napravqen je kako bi se spre~ila eksploatacija siroma{nih `ena u ovim zemqama, iako vlasti tih zemaqa dozvoqavaju surogatstvo kao na~in zarade. Predstavnik Alijanse gej o~eva u Wu Saut Velsu Sem Everingem ka`e da je Australija postala “dr`ava dadiqa” i da }e ovakav zakon stigmatizovati decu ro|enu putem surogatstva. On je istakao da je

P

Glas Amerike gromna ve}ina stanovnika Kandahara u Avganistanu ne zna zbog ~ega su ta~no NATO trupe u wihovoj zemqi U kqu~nim pokrajinama na jugu Avganistana ve}ina qudi nije ~ula za teroristi~ke napade 11. septembra 2001, posle kojih je usledila ameri~ka invazija.

Istra`iva~ka organizacija "Me|unarodni savet za bezbednost i razvoj" (ICOS) tvrdi da 92 odsto od ukupno 1.000 ispitanika u pokrajinama Helmand i Kandahar, gde se vode naj`e{}e borbe izme|u koalicionih snaga i Talibana, uop{te nisu svesni zbog ~ega je me|unarodna zajednica prisutna u Avganistanu.

Istra`ivawe pomenute organizacije pokazalo je da 40 odsto ispitanika smatra da su koalicione snage tu da bi uni{tile islam, ili okupirale i uni{tile Avganistan.

Australijan dejli telegraf

O

U me|uvremenu, troje qudi je poginulo, a oko 30 povre|eno u dve odvojene eksplozije bombi zaka~enih na bicikle na istoku zemqe. Prema tvrdwama vlasti, troje qudi je poginulo, a 25 povre|eno u napadu u pokrajini Laghman, dok je u drugom napadu,

u blizini povre|eno ~etvoro qudi. Me|u stradalima su i jedna `ena i jedno dete. Francuska novinska agencija, koja je javila da je u napadima stradala samo jedna osoba, prenela je da je odgovornost za eksplozije preuzeo Taliban.

surogatstvo iz humanitarnih, altruisti~kih razloga prakti~no nepostoje}e i da dr`ava ovim zakonom pokazuje porodicama koje su dobile decu putem surogatstva da su nenormalne i lo{e.

Ko to (ne) u~i decu Doj~e vele rivatni ~asovi su u Nema~koj vrlo tra`eni. U ovoj zemqi svaki osmi u~enik posle nastave uzima ~asove kod privatnog nastavnika. Roditeqi godi{we za te ~asove plate milijardu i po evra! „Dobar dan, kako je, kako ide? Hajde, sada mi ispri~aj {ta si u~io u {koli tokom proteklih dana? [ta si dobio kao doma}i zadatak?“ Ovo je pozdrav nastavnika Bastijana F. sa Mihaelom, u~enikom osmog razreda. Mihaelov problem je matematika. Wegovi roditeqi nisu potra`ili nastavnika preko poznanika ili u malim oglasima, ve} su se obratili firmi „Tutori“. Na wenoj internet strani onaj ko tra`i privatnog nastavnika mo`e da ukuca svoj po{tanski broj ili adresu, predmet za

P

koji mu je potrebna pomo}, i dobi}e spisak nastavnika koji `ive blizu tog mesta stanovawa. Tu su fotografije i biografije nastavnika, pa i ocena koju su dobili od prethodnih u~enika izra`ena zvezdicama – od jedne do pet. Cena ~asa od 45 minuta je izme|u 15 i 25 evra. Roditeqi mogu da uplate odre|eni broj ~asova unapred, pla}a se firmi, a ne nastavniku na ruke – on samo do|e, odr`i ~asove i ode, tako da nema raskusuravawa u samom stanu.

Bastijanova nastavnica matematike Ana Gronvald zna da ovaj |ak uzima privatne ~asove. Ona pripada modernoj generaciji koja nema ni{ta protiv toga i otvoreno tvrdi da je takva vrsta pomo}i mnogima potrebna, pogotovo kada je re~ o ovako apstraktnom predmetu. Ana Gronvald ka`e da kod Bastijana vidi prve uspehe, da je primetila da je stekao samopouzdawe i da se mnogo vi{e ja-

vqa na ~asu. U Nema~koj trenutno ima 4000 firmi kao {to su „Tutori“. Neke se naveliko reklamiraju na radiju i televiziji, {to samo pokazuje da ostvaruju dobre zarade.

Ina~e roditeqi sve ranije tra`e pomo} tutora. To po~iwe ve} u ni`im razredima osnovne {kole, jer posle ta ~etiri razreda ve} nastaje podela |aka na one koji }e {kolovawe nastaviti u gimnaziji i one ostale – a gimnazija jedina ima ~istu prohodnost na fakultet.

Privatna – ili ku}na – nastava u Nema~koj ima ne mali broj protivnika. Oni tvrde da nije u redu to {to postoji gotovo paralelni sistem nastave i tra`e od regularne {kole da u~i |ake kako treba.

Sa{a Boji}

Australijski advokat Xo Lin~ zastupao je parove koji su se odlu~ili na surogatstvo, izbegav{i zakon. On je istakao da je promenio mi{qewe o surogatstvu posle razgovora sa `enama-surogat majkama na Tajlandu. Po wemu, budisti~ko shvatawe smisla `ivota kojim treba u~initi “ne{to dobro” jednako je va`no za surogat majke koliko i nov~ana naknada. S druge strane, australijska vlada tera pristojan svet, koji zbog medicinskih problema ne mo`e da ostvari potomstvo na drugi na~in, da kr{i zakon.

Uvek }e biti na~ina da se ovaj zakon izbegne. Mu{karci mogu da tvrde da su imali usputan seks sa surogat majkom i da tra`e potpuno starateqstvo, te da na takav na~in do|u do svog deteta.

Ovaj zakon ni{ta ne re{ava – ka`e Xo Lin~.

DNEVNIK

OGLASI

sreda24.novembar2010.

27

28

sreda24.novembar2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

IZVODIM molerske radove kre~ewe, gletovawe i farbawe stolarije, gipsarski radovi pregradni zidovi i spu{teni plavoni. Telefoni 064/231-1-431, 6318-066, 062/10-777-27.

15815

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke i o~i{}ene prasi}e, ekstra kvalitet. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521559.

15007

PRIRODNI preparat protiv hemoroida {uqeva, klini~ki ispitan, proveren, eliminisan za 7 dana, deda Rado{. Telefon 037/490797, 064/240-55-49.

15471

POKLAWAM doma}u ma~ku staru ~etiri meseca, crne dlake, `utih o~iju, sredwe uhrawenu. Novi Sadu, Bulevar oslobo|ewa br. 59, stan 20, Jovan.

15843

POTREBNI pica majstori, devojka za rad na {alteru i sprema~ica. Telefon: 063/115-61013.

15698

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

15187 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900.

Telefoni: 066/950-51-67, 062/86706-30.

15837 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara.

Telefoni:066/950-52-46, 063/83598-16, 063/835-98-14.

15838

Posledwi pozdrav bratu

Stevanu

od sejke Milosave i porodice Stankov.

15884

Posledwi pozdrav bratu

VIKEND ku}a 90/1500m2 ekstra, ukwi`ena, name{tena, sva infrastruktura, blizina Dunava 300m, vo}wak, vlasnik. Cena dogovor.

Mo`e zamena. Telefon 064/2564716, Bano{tor.

15839 IZDAJEM odli~an jednosoban stan sa novim name{tajem, odli~na lokacija, ulica Cara Du{ana, cena 200e. Telefon 063/531-121.

15703

DVOSOBAN, 55m2, preko puta @elezni~ke stanice, drugi sprat, vlasnik. Bez agencije. Hitno. Cena dogovor. Telefon 063/518-781. 15508

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

15517 VODOINSTALATER sve vrste popravki, monta`a sanitarije, odgu{ivawe i izrada komplet kupatila sa postavqewem plo~ica ekstra povoqno. Telefon 6318-066, 064/231-1-431, 062/10-777-27. 15814

Stevi

od sestre Vere sa decom i unucima.

15883

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

sreda24.novembar2010.

Posledwi pozdrav

Danas je ~etrdeset dana od smrti na{e drage i voqene

29

PETOGODI[WI POMEN

24. 11. 2005 - 24. 11. 2010.

Stevi Dejanovi}u

Nade Vla{ki

Tvoja iznenadna smrt nas je te{ko pogodila.

Tvoja dobrota i osmeh ostavila je neizbrisiv trag u na{im srcima.

Zauvek nam ostaje{ u na{im mislima.

Sestra An|elka Subi}, zet Mi}a sa decom Sa{om, Nadom i unucima.

Du{ki Stevanu Dejanovi}u Porodica [i{i}.

Deca i roditeqi iz Likovne radionice i saradnici Du{a, Slavica, Sofija, Zorica, @eqka, Boban, Du{an, Jelena, Viktorija i Dragan.

15870

15873

S bolom u srcu i tugom u du{i opra{tamo se od voqene mame

ro|. Vla{kali}

Terezi Pavi}

od porodice Baj{anski.

15858

15874

Mojoj drugarici - velikom prijatequ

Krasile su te prave qudske vrednosti. @ena dostojna tog imena.

Pamti}emo Te po dobroti i qubavi kojom si nas darivala, sa qubavqu spomiwati, od zaborava ~uvati.

O`alo{}eni: Miodrag i k}erka Gordana sa porodicom.

Preminula pre`aqena

je

na{a

nikad

Dragica [imovi} Ka}a Mnogo nam nedostaje{, uvek te se se}aju tvoji najmiliji.

Porodice Ba{i} i [imovi}.

15796

15812

3

Posledwi pozdrav dragoj snaji

Dragoj sestri i tetki

Tereza Pavi}

Nikola Paga~evi}

Marije Bobaq Sahrana je 24. 11. 2010. godine, u 10 ~asova, na grobqu u \ur|evu.

Wen jedini sin Darko i Zorica.

Posledwi pozdrav od: snaje An|elke, bratanica Jelene i Slobodanke sa porodicom.

Du{ki Veliko hvala za sva na{a dru`ewa i savete.

Du{ici Salonski

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici Verica sa porodicom.

Ani Batori

posledwi pozdrav od Radmile Bro}eta i Radeta Vujkova sa porodicama.

od Mi{ka i Eve Batori.

Neka ti je ve~na slava.

15860

15878

15882

Sahrana je danas, 24. 11. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Nema re~i koje mogu da umawe na{ bol i prazninu. Uvek }e{ biti u na{im srcima. ]erka Vera, zet Kosta, unuci Monika, Miroslav, Mirela, snaja Jelena, zet Boris, praunuci Bogdan i Stela.

15866

15868

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 22. novembra u 65. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

15880

Posledwi pozdrav

Du{ani Salonski doma}ici Likovne radionice

Stevan Dejanovi}

Draga Du{ka, tvoju dobrotu, strpqewe i qubav koje si nesebi~no delila, nikada ne}emo zaboraviti.

Kolektiv Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” Novi Sad.

Stevanu Dejanovi}u

Sahrana je danas, 24. 11. 2010. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Stanka, }erka Svetlana, zet Nikola i unuka Na|a.

15863

59183-P

Bobaq Mariji

Posledwi pozdrav

od kolektiva MACCHIATO MNT i TRLE NB iz \ur|eva.

od: brata Pere i sestre Marine sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula plemenita du{a

15865

386-P

Du{ana Salonski

Posledwi pozdrav

ro|. Topalski

Ani Batori Fudbalski klub „Vojvodina”.

Ispra}aj na{e Du{ke obavi}e se 24. 11. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: majka Crnogorka, brat Lazar, porodica Topalski i Pera}.

Doc. dr Mirko [inkovi}

231101-P

Posledwi pozdrav na{em dragom nastavniku

doc. dr Mirku [inkovi}u

od zaposlenih na Departmanu veterinarske medicine Poqoprivrednog fakulteta.

1100-P

15867

Wegovom smr}u Poqoprivredni fakultet je izgubio vrsnog predava~a, pedagoga, nau~nog radnika i dragog kolegu. Wegov lik osta}e u trajnom se}awu brojnih generacija studenata i radnika Poqoprivrednog fakulteta.

Upu}uju}i mu posledwe re~i pozdrava, iskazujemo mu duboku zahvalnost za sve {to je u~inio za Fakultet i istovremeno izra`avamo veliku bol {to vi{e nije sa nama.

Komemorativni skup }e se odr`ati 25. 11. 2010. godine, sa po~etkom u 11.00 ~asova, u velikoj Ve}nici gradske ku}e u Subotici.

Sahrana }e se obaviti istog dana u 13 ~asova, na Bajskom grobqu u Subotici.

Zaposleni i studenti Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

913/P

SE]AWE

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage sestre

Ivan Nikoli} 1969 - 2010.

Margita Nikoli} 2006 - 2010.

Batori Ane

Boba.

Wen jedini brat Sele{ Mihaq sa porodicom.

15852

15844

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05

TV PROGRAM

sreda24.novembar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Ples no stres Plej gejms Bilo je to 1990-te, dok. serija Kuhiwica Vesti Signali Preokret

Bez cenzure (Panonija, 20.30) 06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Vesti U ogledalu Tin in Qubav na prodaju Tojotin svet prirode Tin in Bila jenom jedna nedeqa Situacije Ukusi i boje hercegovine Sajam infonet Beli luk i papri~ica Zdravqe je lek Hronika op{tine Vrbas Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Zelena patrola Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Glas Amerike No}ni program-reprize

ODBOJKA: KUP CEV-a

06.05 08.00 09.03 10.03 10.32 11.05 12.00 12.15 12.31 12.46 13.40 15.12 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30

19.40 20.05 20.30 22.00 22.30 22.35 23.00 23.05 23.35 01.05

(RTS 1, 20.40)

06.30 06.55 07.50 08.15 08.40 09.05 09.30 10.15 10.30 12.05 12.30 12.40 13.15 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 23.05 00.00

Kuhiwica (ma|) Bez uputa Zvrk Pitam se, pitam Kad zazvoni Muzi~ki program Kad ku}a nije tesna Ru~ak na lepe o~i Jecaj an|ela Igra Vesti (ma|) Makedonsko sonce Doba zlo~ina Forte piano Bajko kviz Ra~unica Dobro ve~e Vojvodino (rom) Su~eqavawa (ma|) Muzi~ki program, ma|. muzika TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Dobar `ivot, film Doba zlo~ina TV Prodaja

19.50 Bela la|a 20.40 Fudbal: Liga {ampiona: Totenhem - Verder, prenos 00.15 Dnevnik 00.30 Porodica Soprano 01.38 Tabloid 02.20 No}ni bioskop: Luka qubavi, film 04.10 Oko 04.40 Trag 05.11 TV prodaja 05.47 Verski kalendar Hrana i vino Put za Ejvonli NS klinci Objektiv Nemi svedok [esto pitawe Kursna lista Objektiv Ubistva u Midsomeru Objektiv Put za Ejvonli Kvadrat varo{i Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Neon siti NS popodne Azbuka roditeqstva Objektiv Hrana i vino Drum Vitra` Nemi svedok Objektiv Ubistva u Midsomeru

09.00 11.00 15.00 17.00 17.30 18.00 18.45 20.45 21.00 23.00 00.00 00.45 01.00

Ful Tilt poker ATP Masters Finale London ATP Masters Finale London Fudbal mondijal magazin Ajaks TV Najava FA kup Evroliga: Prokom – Kimki Pregled NHL ATP Masters Finale London Ful Tilt poker Pregled Evrolige Pregled NHL NHL: Bafalo – Pitsburg

09.44 10.27 10.57 11.22

[umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari Klinika Vet Beograd u muzi~kim zbivawima 20. veka Prizori iz Kine Interfejs TV mre`a Eko recept

TENIS: ATP MASTERS, LONDON

11.51 12.24 12.52 13.54 14.28

Totenhem – Verder

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 12.59 13.00 13.10 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 16.59 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

07.44 07.49 08.01 08.15 08.35 08.42 09.14

(RTS 2, 21.08)

(RTV 1, 17.55) Vesti Trio Slon Benyamin Vesti Jecaj an|ela TV Dnevnik Izlog strasti Odbojka: Kup CEV-a: Vojvodina - Monpeqe, prenos Gitar art fest TV Fonija - kviz Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Akademskih pet minuta Plavi krug Matica (vesti iz Matice) ^ari ribolova Samo dospite vodu, film Trio

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije

Novak \okovi} – Rafael Nadal

FUDBAL: LIGA [AMPIONA

Vojvodina – Monpeqe

14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 17.00 17.25 17.55

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sre}ni qudi Trag Rokovnik Raspu{teni Gari Dnevnik Sport plus Evronet Porodica Soprano Fudbal: Liga {ampiona, pregled Ekskluzivno Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 22.00 23.30 02.00 02.30 03.00 04.00 04.45 05.30

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Cena sre}e @ari{te - Zabraweno pu{ewe Opasne igre ^ari Hiqadu i jedna no} Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Hiqadu i jedna no} Paklena kuhiwa Survajver Film: Qudi ma~ke Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil ^ari

DNEVNIK

c m y

30

14.58 15.34 16.00 16.55 17.22 18.02 18.29 18.35 19.04 19.25 19.58 20.25 20.41 21.08 22.30 22.32 23.24 23.52 00.17 01.17

06.45 07.00 07.05 07.15 07.20 07.30 07.45 08.00 08.05 08.30 09.05 10.00 10.10 10.25 10.45 11.00 11.02 11.30 11.45 12.00 12.15 13.00 13.45 14.00 14.30 14.55 15.00 16.00 16.55 17.00 17.55 18.00 19.00 19.30 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.15 00.30 01.00

Platoi zvuka Bemus: Edin Karamazov Trezor Klinika Vet Beograd u muzi~kim zbivawima 20. veka Prizori iz Kine Antologija o `ivotiwama Ovo je Srbija Pogled Eko global U tebi kad me ima [umska {kola Ruske bajke Spajdermen Telmo i tula, mali kuvari U svetu Fudbal: Liga {ampiona Beokult Tenis: ATP London: Novak \okovi} - Rafael Nadal, prenos Kiosk dijalozi Raspu{teni Gari Beogradski yez festival: Patricija Barber kvartet Antologija o `ivotiwama Trezor Tenis: ATP London: Novak \okovi}-Rafael Nadal (r)

Top {op Info Otvoreni studio Crtana serija Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Info Otvoreni studio Top {op Las Vegas Vesti Otvoreni studio Milica² Top {op Info Otvoreni studio Top {op Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Mentalista Top {op Vesti Milica² Otvoreni studio Dok. serija Las Vegas Otvoreni studio NCIS Otvoreni studio Vesti u 18 Otvoreni studio Milica² Mentalista Otvoreni studio Film: @murke 24 Vesti Otvoreni studio Milica² Film: Yon Taker mora da umre

Kristofer Lamber

Lovac na potezu Piter Sanderson je {ahovski {ampion i veliki plejboj.

Ali, kada devojku sa kojom je spavao prona|u mrtvu, on postaje glavni osumwi~eni.

Ubrzo ubica kontaktira Pitera i uvla~i ga u morbidnu partiju {aha u kojoj svaki put jedna devojka biva ubijena.

Uloge: Kristofer Lamber, Dajana Lejn, Tom Skerit, Danijel Boldvin Re`ija: Karl [enkel (B92, 21.00) 10.35 11.00 11.30 12.00 14.05 15.00 16.00 16.35 17.30 18.00 18.30 19.15 19.35 20.00 21.00 23.15 23.55 01.30

Kviz: Super genije Nacionalna geografija Top {op Film: Gradski kauboj Kriti~na situacija, dok. prog.

Nacionalna geografija i BiBi-Si Vesti B92 Sportski pregled Nacionalna geografija Kviz: Supergenije Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Pingvini s Madagaskara Kriti~na situacija, dok. prog.

Film: Lovac na potezu Vesti B92 Film: Kao riba na suvom Ukqu~ewe u B92 Info

10.05 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00 02.45

Farma Siti kids Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand parada Trenutak istine Farma Film: Odred generacije iks Siti

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30 03.00 04.00

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Zdravo, Kiti Vinks Sirene Lovci na dorke Kalamiti Yejn Presovawe Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: Udarna snaga Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota 1. svetski rat Jelena Vesti Na ve~eri kod Tijane Dap~evi} Je l istina Karaoke Stefan Braun {ou Zvezdana kapija SG-1 7 `ivota I to je `ivot Zvezdana kapija SG-1 Put ka vatrenom ringu

Tijana Dap~evi}

Na ve~eri kod Tijane Dap~evi} I ve~eras }e ve~eru svojim gostima spremati Tijana Dap~evi}. Gosti su Marijala Zlopa{a, DR Filgud, Filip Pat. Filip Pat pri~ao je o svojoj dragoj Leontini, a u goste je poneo i retrovizor koji je slomio svojoj `eni kad su se upoznali...

(Hepi, 21.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Kontranapad, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.00 Film, 01.30 No}ni program

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus

08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Portret, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Abs {ou, 10.30 Veze, 11.30 Travel, 12.00 Drecun, 12.30 Mini koncert, 13.00 Puls +, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Vip, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 [ampioni, 23.00 Modus vivendi, 00.30 Slavni parovi

12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Raskr{}a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Dok. program, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda24.novembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

12

31

GLASINE KOJE SU STVARALE I MEWALE ISTORIJU

Pi{e: Hans-Joahim Nojbauer

Robin Rajt

Nesalomivi Dejvid Dan ~udom pre`ivi katastrofalnu `elezni~ku nesre}u. Ne samo da je on jedini pre`iveli od 132 putnika nego je i u potpunosti nepovre|en. Stru~wak za stripove Elaja Prajs ima neverovatnu teoriju...

Uloge: Brus Vilis, Samuel L Yekson, Robin Rajt, Spenser Trit Klark, ^arlejn Vudard Re`ija: M. Najt [iamalan (Nova TV, 23.45) 07.45 07.35 08.20 08.45 09.45 10.50 12.40 13.25 14.25 15.20 16.15 18.25 19.15 20.05 21.05 22.30 23.30 23.45 01.35 02.05 02.30

Fifi Jagodica Bobica Rori, crtani Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Periferija siti Ve~erwe vesti Nesalomivi, film Seks i grad Bra~ne vode Prvoro|ena, film

08.00 08.30 09.00 10.00 11.30

Svet novca: Svet po Guglu Qubavni problemi Izgubqeni topovi Kraqice Bekstvo Luja 16.

Sudwi dan: Slike raja i pakla Ludilo u Belom gradu 2. svetski rat u boji Deca mumije Istina o...

Dikensova Engleska Kada je Kina gospodarila morima Patrik Potraga za Severozapadnim prolazom Torinski pokrov: Novi dokazi Posledwi branoru{iteq Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci Istina o...

Dikensova Engleska Kada je Kina gospodarila morima

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

07.45 09.10 11.00 12.25 13.15 14.55 16.40 18.20 20.05 21.45 23.10 00.05 01.45

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Kraq dinosaurusa Leonardo Fantasti~na ~etvorka Putopisna emisija: Putuju}e pri~e 3 Volim te do smrti 1.

Volim te do smrti 2.

Putopisna emisija: Putuju}e pri~e 2 Daleko od we Dame u lavandi Sijaj sijaj sre}na zvezdo Nacija brze hrane Nole {ou Manija za orgijawe

Impijeva zemqa ~uda Veridba (2009) Qubav u ~etrdesetoj Desna Amerika: Ose}awe pogre{nog – glasovi iz kampawe A onda me je prona{la Sve je mogu}e Pri~e za laku no} Raspad sistema Svi smo dobro Film u kome glumim Prava krv Otis Na pola puta

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.05 Lugarnica 10.10 Tvorci promene, dok. serija 11.05 Kod Ane 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.11 Sport 12.16 TV kalendar 12.34 More qubavi 13.20 @ivot u Africi 14.20 Ekumena 15.00 Luda ku}a 15.40 Alpe Dunav Jadran 16.15 Hrvatska u`ivo 17.30 8. sprat, tok {ou 18.10 Kod Ane 18.30 Odmori se, zaslu`io si 19.30 Dnevnik 20.10 Dodela Nagrada hrvatskog glumi{ta, prenos 22.10 Paralele 22.45 Dnevnik 3 23.30 Drugi format 00.20 @ivot u Africi 01.05 Zvezdana vrata: Svemir 1 01.50 Fringe - Na ivici 02.35 Nove avanture stare Kristine

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 13.30 14.15 15.00 16.40 17.20 18.30 19.00 19.55 20.25 20.35 22.35 23.20 23.30 00.20 00.40 01.25 01.55 02.40

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mega Mindi Prenos sednice Hrvatskog sabora Zvezdana vrata: Svemir 1 [kolski program Kojak Tri Hil U kancelariji @upanijska panorama Tvorci promene, dok. serija Putne bele`nice, dok. serija Fudbal, LP - emisija Fudbal LP: Totenhem Verder, prenos Fudbal, LP - emisija Dnevnik plavu{e Fringe - Na ivici Nove avanture stare Kristine Blizu doma Bez odu{evqewa, molim Ksena - princeza ratnica @ena godine film

Ketrin Hepbern

@ena godine Sportski novinar Sem Krejg i popularna kolumnistkiwa u istim novinama se zaqube jedno u drugo i ven~aju, iako je ona emancipovana `ena i feministkiwa koja je stalno u pokretu i posao joj je iznad svega, a on blago konzervativan mu{karac.

Uloge: Spenser Trejsi, Ketrin Hepbern, Fej Bejnter, Reyinald Oven, Majnor Vatson, Dan Tobin Re`ija: Yory Stivens (HRT 2, 02.40)

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Intermeco 1 @ene fudbalera S vetrom u le|a Intermeco 2 Odred orla @ene fudbalera S vetrom u le|a Trava Intermeco 3 No} gurmana Majstori horora Izgubqeni svet Bdewe Neda Divajna Kraqevsko ven~awe

08.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Zava|ene strane Cimeri Granica Mama serijski ubica Gospodin 3000 Spikizi Yoni "Britva" Tejlor Osveta iz mrtvih Rim 1.

00.00 Bra}a i sestre 01.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 02.00 U potrazi za sudbinom 04.00 Gospo|ica Marpl 06.00 Sudija Ejmi 07.00 U divqini 09.00 Erika 11.00 Sudija Ejmi 12.00 Ne{ Brixis 13.00 Doma}ice iz okruga Oranx 14.00 Gospo|ica Marpl: Sitafordska misterija 16.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 17.00 Ne{ Brixis 18.00 Panduri novajlije 20.00 Doma}ice iz okruga Oranx 21.00 Misterija Hejvena 22.00 Smrtonosni susret

Emili De{anel

SERIJA

Kosti

Na nelegalnom koncertu norve{kog hevi metal benda, policajci shvate da je kostur, koji se koristi na pozornici kao scenografija, zapravo qudski, a ukraden je ameri~kom ded metal bendu pre {est meseci...

Uloge: Emili De{anel, Dejvid Boreanaz, Ti Yej. Tajn, Erik Milegan, Tamara Tejlor, Yon Frensis Dejli Re`ija: Beri Yozefson (RTL, 21.45) 08.20 09.40 10.50 11.20 12.10 13.00 14.50 15.40 17.20 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.45 22.40 23.30 00.35 00.50

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv Tabloid 1001 no} Ezel. serija Klon An|eo i |avo Osveta qubavi Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Ezel Kosti Put osvete Zaboravqeni slu~aj RTL Vesti Qubav Yesike Stajn, film

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako to rade?

Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Prqavi poslovi Lovci na oluje Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako se to pravi Kako to rade?

Pre`ivqavawe Borba sa silama prirode Drvose~e iz mo~vare Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Pre`ivqavawe

08.30 08.45 09.00 12.00 13.00 15.00 17.00 18.00 19.00 19.20 19.30 21.35 22.10 22.15 22.30 23.30 00.00 00.30

Ekstremni sportovi Svi sportovi Zimski sportovi Plivawe Zimski sportovi Skija{ki skokovi Zimski sportovi Plivawe Fudbal Svi sportovi.

Kowi~ki sport Golf Jedrewe Svi sportovi Plivawe Svi sportovi Automobilizam Skija{ki skokovi

Kad do|u ratovi, ode pamet

ladi dobrovoqac je, otvoreno gledano, unosi elementarne nejasno}e u istoriju rata. „Jeimao slabe {anse da izbegne krvoprolidan doga|aj traje nekoliko sekundi, a qudsko opa}e. Plavook i neiskusan, posrtao je boji`awe nije u stawu da poput filmske kamere zabe{tima koja su podrhtavala pod najmodernijim le`i sve wegove prolazne faze. Svaki svedok insredstvima ratovawa. Nije razumeo ni{ta od onostinktivno i na sebi svojstven na~in dopuwava sega {to se oko wega de{avalo. Ipak, nad wim kao riju doga|aja koji mu delimi~no promi~u. On poda je bdeo nekakav an|eo ~uvar: „Uzalud je gledao puwava beline i od tog trenutka zaboravqa da su na onu stranu s koje su |ulad dolazila; video je beto bila prazna mesta. To {to je mislio da je video li dim baterije u ogromnoj daqini i u~inilo mu on veruje da je zaista video“, rekao je jedan od vase da, usred podjednake i neprekidne tutwave, ko`nih arhivara ovog rata @an Norton Kru o proju su stvorili topovski pucwi, ~uje plotune u blemu svedo~ewa. Nakon {to je pregledao vi{e od mnogo ve}oj blizini“, pi{e Stendal o u~e{}u svog junaka Fabrisa del Donga u bitki kod Vaterloa. „Nije razumevao ni{ta“.

U scenama bitaka iz “Parmskog kartuzijanskog manastira” Stendal zgu{wava i ironiji podvrgava sopstvena iskustva s dilemom ratnog svedo~anstva: {ta onaj ko u~estvuje u nekoj bitki saznaje o ratu? Sam pisac pratio je Napoleona na wegovim vojnim pohodima, pa i kroz bitke. „Od podneva do tri sata popodne videli bismo sve {to se od bitke mo`e videti, dakle ni{ta“, zapisao je u svoj dnevnik. Rat i bitka oduvek izmi~u „objektivnom“ opisivawu.

Ovaj Stendalov paradoks, naime „ni{ta“ ne shvatati i „ni{ta“ ne videti, a pri tom ipak biti Topovske kanonade zamra~ile nebo nad Vaterloom prisutan, iskusili su sto godina kasnije i evropski vojnici u rovovima Prvog 250 izve{taja francuskih vojnika iz rovova, Kru svetskog rata. [to su mawe saznavali, to su bli`e smatrao je „gotovo nemogu}im da me|u 30 opisa odbili „pravom“ doga|awu rata, u blizini bitke. I redi makar samo dva koja su barem sli~na“. Razlog utoliko bezna~ajniji, slu~ajniji i li~niji izgletoga video je iskqu~ivo u Stendalovom paradoksu. daju mnogi od do`ivqaja ispri~anih u ratnim seSli~no su se ose}ali i wegovi drugovi u ratu. Se}awima. Ko je tamo bio, taj je pro{ao rat; video je }ali su se Del Donga, s ~ijim su se pustolovinama „sve, dakle ni{ta“. To je tlo na kojem po~iwe priupoznali u {koli. Znali su da bi stvarnost koju poveda~ko tuma~ewe borsu pro`iveli postala bi i istorije; „svedok deo irealnosti koju bi bitke“ jeste i wen interNakon {to je pregledao vi{e od 250 wihovi generali uz popretator. Vojnici su tomo} poqskog telefona i izve{taja francuskih vojnika ga bili i suvi{e svesni, fotografija iz vazduha iz rovova, jedan od istra`iva~a mnogi od wih ose}ali su ovekove~ili kao „stvase (uz vremensku distan- Prvog svetskog rata zakqu~io je da je ran“ tok i „pravu“ istocu) kao sapatnici podjedriju borbe. gotovo nemogu}e me|u tim opisima nako sre}nih junaka iz I to je od samog po~etna}i makar samo dva sli~na “Parmskog kartuzijanka problem pisawa: rat i skog manastira”. „Da li glasine idu zajedno. Jedje to {to je video bila na grafika iz 17. veka bitka?“, pita Fabris oporavqaju}i se u Amijenu, prikazuje Marsa, boga rata, na borbenim kolima nakon {to ga je pla{t svetske istorije okrznuo koja vuku ~etiri kowa, kopqa usmerenog ukoso nasvojim prqavim rubom: „I da li je to bila ona kod pred. Na kopqi{te se oslawa mala, krilata `enVaterloa?“ ska figura: Fama, drugarica rata. Slika prikazuStvarnost rovova prevazilazi mogu}nosti prije ono {to uzre~ica ka`e: „Do|e li rat u zemqu, povedawa. Uprkos mno{tvu ratnih izve{taja i la`i ima ko peska“. To va`i za anti~ke Nikijine opisa, velike bitke proizvele su }utawe, pripopomorske bitke na Siciliji jednako kao i za Naveda~ki vakuum. „Zar se pred kraj rata nije videlo poleonove pohode ili bitke 20. veka, s enormnom da su qudi s boji{ta dolazili zanemeli? Ne bogaupotrebom qudstva i tehnike. tiji ve} siroma{niji za iskustvo koje se mo`e saRat stvara onu me{avinu opasnosti i nesigurop{titi“, pisao je Valter Bewamin 1936. o {oku nosti u kojoj pitawa, naga|awa i vesti u formi Velikog rata: „Ono {to se deset godina kasnije glasina mogu projuriti ~itavim regionima i naizlilo u plimi ratnih kwiga potpuno se razlikorodima. To ima veze i s posebno strogom kontrovalo od saznawa koje je i{lo od usta do usta. I to lom informacija: „Dr`ava u ratu tra`i maksinije bilo neobi~no. Jer, nikad saznawa temeqnih malnu poslu{nost i po`rtvovanost svojih gra|ala`i nisu ka`wavana kao {to su strate{ke la`i na“, konstatuje Sigmund Frojd jo{ 1915, i nastaka`wavane kroz rovovski rat, ekonomske kroz invqa: me|utim, ona „im preteranim pre}utkivaflaciju, materijalne kroz bespo{tedno tro{ewe wem i cenzurom vesti i izra`avawa mi{qewa odqudstva i tehnike, a vlasti ka`wavale one moraluzima mogu}nost samostalnog odlu~ivawa, {to ne“. I nikad osnovni problem istoriografije niraspolo`ewe tako intelektualno potla~enih ~ije postao tako jasan kao posle ovog rata, koji se ni neza{ti}enim pred svakom nepovoqnom situaopisuje i kao „prekretnica u istoriji la`i“: da cijom i svakom pustom glasinom“. Rat stvara glasvako individualno svedo~anstvo istovremeno sine – ali {ta glasine govore o ratu?

M

Kwigu Hans-Joahima Nojbauera „Fama – istorija glasina” mo`ete, uz popust od 30 odsto, naru~iti po 1.134 dinara od izdava~a “CLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili mejla: info@clio.co.yu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda24.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Sreda je sredwi dan radne sedmice, pa to uva`ite, s obzirom na koli~inu obaveza i sastanaka koje `elite i morate da uradite. Nekako vam sve polazi za rukom, i to s lako}om.

BIK 20.4-20.5.

Dru`equbivi ste, a opet zauzeti poslovno, tako da morate rasporediti vreme na pravilne delove, za sve one koje `elite da imate uz sebe i one obaveze koje morate uraditi. Novac iz vi{e izvora.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

24. novembar 2010.

Nemate ni trenutak za sebe ve} ste hroni~no i konstantno upu}eni na druge. U qubavi vam mogu cvetati ru`e i svi oni {areni i raznovrsni cvetovi koje doprinose koloritu. Zato, ne komplikujte.

Kroz va{ znak je zaplovio Mesec, {to doprinosi nagla{enoj intuitivnosti i emotivnosti. Imate potrebu da za{titite drage osobe i uku}ane, ali umete i da u`ivate u svemu onom lepom {to vidite.

Vreme je da se povu~ete i pomalo kulirate, odmarate se, poslu{ate savet drage osobe. Muzika i masa`a, uz aromati~ne mirise i partnerova ma{tawa. Na poslu dobro organizujete izvr{ioce.

Prijateqi nisu sasvim realni i stabilni u onome {to `ele i tra`e, pa i o~ekuju, te se ne morate previ{e truditi da im objasnite ili pomognete. Naprosto, prepustite ih sebi samima.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Vreme je za odmor jer ste prezasi}eni navikama i svakodnevnim obavezama. Iako se ve}ina tek priprema i planira putovawa za do~ek Nove godine, vi biste ve} mogli krenuti, u svom aran`manu.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

U va{em znaku su sjajno Sunce, koje vam daje energiju, borbeni Mars, koji vas tera u akciju, i pametni Merkur, koji doprinosi komunikativnosti, poboq{awu poslovawa i saradwe, putovawima.

Delujete kao pod maskom pa vas je te{ko de{ifrovati. Iza svojih le|a imate vi{e osoba koje morate uzeti u obzir da vas ne bi ugrozile.

Mo`ete raditi u tajnosti. Povedite ra~una o zdravqu.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Mnogo posla i daqe, sve susti`u}i jedan drugog. Zbog toga }ete i nadaqe biti anga`ovani u pravcu zarade i potvr|ivawa na radnom mestu. Imate dobre kontakte s inostranstvom.

Neke okolnosti, pa ni osobe, ne mo`ete sagledati i na wih pouzdano ra~unati. Morate biti istrajni u svemu {to nameravate i ~inite, ne gube}i nit i kontinuitet. Gre{ke se ne pra{taju.

Na li~nom planu je va`no da sa~uvate slobodu i snala`qivost u datim okolnostima. Ukoliko i suvi{e brinete o drugima, mogli biste se zate}i u stawu frustriranosti i nervoze. Zato, budite svoji.

TRI^-TRA^

Teri Ha~er napu{ta „Doma}ice” V REMENSKA

PROGNOZA

OBLA~NO

Vojvodina Novi Sad

6

Subotica

6

Sombor

7

Kikinda

6

Vrbas

6

B. Palanka

6

Zrewanin

6

S. Mitrovica

5

Ruma

6

Pan~evo

6

Vr{ac

5

Srbija Beograd

6

Kragujevac

6

K. Mitrovica 10 Ni{

9

Teri Ha~er ne}e glumiti u novoj sezoni serije „O~ajne doma}ice”.

Producenti su sada spremni za dva gubitka Felisiti Hofman koja igra ulogu Linet Skavo tako|e napu{ta seriju.

Razlog zbog ~ega Teri napu{ta seriju je uloga u novoj seriji koja treba da po~ne da se snima po~etkom slede}e godine.

Glumica je sedam godina igrala Suzan Majer. „Teri radi na novom projektu i `eli da zavr{i sa „Doma}icama” kako bi u potpunosti mogla da mu se posveti. Seriju }e napustiti do kraja sezone”, rekao je neimenovani izvor iz studija.

Kolege su razo~arane odlukom glumice i smatraju da }e napu{tawe serije biti lo{e za wenu karijeru, kao i da „O~ajne doma}ice” ne mogu da postoje bez originalnih likova kao {to su Suzan Mejer i Linet Skavo.

Po svemu sude}i ovo je kraj uspe{noj seriji koja je Teri Ha~er ponovo vinula u holivudska nebesa.

Evropa

I HLADNO

NOVI SAD: Hladnije i obla~no. Vetar slab do umeren severozapadni.

Pritisak ispod normale. Temperatura od 2 do 6 stepeni.

VOJVODINA: Hladnije i ve}inom obla~no vreme, a na severu Vojvodine delimi~no razvedravawe uz mogu}e povremene sun~ane intervale. Na jugu je mogu}a ki{a ujutru, a na Fru{koj gori susne`ica ili vla`an sneg. U toku dana ve}inom suvo ili sa vrlo malo padavina. Vetar slab do umeren severni i severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 1, a maksimalna 7 stepeni.

SRBIJA: Hladnije i obla~no vreme. Na severu Srbije ve}inom suvo. U ostalim predelima sa ki{om, a na planinama sa snegom. Na zapadu Srbije mo`e biti susne`ice i u ni`im predelima. Vetar slab do umeren severni i severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 1, a maksimalna 10 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana hladno s povremenom ki{om, a ponegde i u ni`im predelima zapadne Srbije uz mogu}u susne`icu ili vla`an sneg. Na jugu Srbije malo ve}a temperatura nego na severu.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Iznad na{eg podru~ja se zadr`ava nepovoqna biometeorolo{ka situacija za hroni~ne bolesnike. Preporu~uje se adekvatno odevawe zbog o~ekivanog zahla|ewa. Mogu}i su glavoboqa, vrtoglavica i reumatski bolovi. U saobra}aju je potrebna poja~ana pa`wa.

Madrid

12

Rim

14

London

6

Cirih

1

Berlin

3

Be~

7

Var{ava

4

Kijev

7

Moskva

1

Oslo

-5

VIC DANA Sedi zec na pawu u {umi, do|e do wega veverica i pita ga {ta radi.

- ^ekam vuka da ga pretu~em - ka`e zec.

Do|e je` i pita ga {ta radi, a zeka ponovo ka`e da ~eka vuka da ga pretu~e. Na kraju do|e vuk i pita zeku {ta radi, a on odgovori: - Pri~am gluposti.

SUDOKU

St. Peterburg -4 Atina

19

Pariz

6

Minhen

3

Budimpe{ta

7

Stokholm

-2

7

9

4 5

7

2

7

3

8

4

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

155 (5)

Slankamen

322 (2)

Apatin

234 (5)

Zemun

370 (2)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

376 (2)

Ba~. Palanka

228 (0)

Smederevo

510 (-6)

Novi Sad

257 (8)

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

1 9 5 3 4 7 8 6 2 TISA

5

SAVA

N. Kne`evac

256 (-4)

Tendencija porasta

Senta

288 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

285 (0)

Tendencija porasta

Titel

326 (1)

NERA

Hetin

90 (26)

-8 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

S. Mitrovica 348 (18) Beograd

2

5

Kusi}

7

4

4 3 7 8 2 6 1 9 5 7 2 6 1 8 5 3 4 9

320 (-2)

3

Tendencija stagnacije i porasta

8

8 6 2 5 9 1 4 3 7

6 6

7

2

3 4 9 7 6 2 5 8 1

1

5

6

1

5 8 1 4 3 9 7 2 6 2 7 4 6 1 8 9 5 3

38 (0)

7 1

4

8

3

6 1 8 9 5 3 2 7 4 9 5 3 2 7 4 6 1 8 Re{ewe iz pro{log broja