Dnevnik 24.novembar 2011.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 24. NOVEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23268 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U ZRE WA NI NU I OKOL NIM SE LI MA U TO KU PO TRA GA ZA CR NIM ZLA TOM, UZ NE GO DO VA WE SE QA NA

Naf ta {i ju re naf tu po Ba na tu, a pa o ri wih str. 5

JAV NA RAS PRA VA U USTAV NOM SU DU SR BI JE

NASLOVI

Nad le `no sti Voj vo di ne na prav nom me re wu

Politika 2 Jo{ dva dana praznovawa

Ekonomija 5 U bankama ne potpisivati ni{ta bez provere

str. 3

Novi Sad

Pro ve ra ko ri {}e wa bo tok sa str. 13

7 Osam minuta avanture u foteqi 9 Psi lutalice napunili ulice

Vojvodina 11 Zadr`ati mlade na severu Ba~ke 12 Vreme da se bira zanimawe

U NOVOM SADU

Na na rod nom ka za nu 600 si ro ma {nih

str. 8

Crna SE]AWE NA NESTALO NOVO SELO: U ma lo i |o {kom ata ru sa mo uru {e na {kol ska zgra da sve do ~i da je tu ne ka da bi lo No vo Se lo. Ne ka da {wi No vo se qa nin Ili ja Ob ra do vi}, ko ji sa da `i vi u Fe ke ti }u, na me stu gde je ne ka da bi la ku }a u ko joj je ro |en po sa dio je vo} wak sa 520 mla di ca kaj si je, ~i me je, ka ko ka `e, No vom Se lu po da rio no vo ro |e we. Ka ko bi sa ~u vao svo je se lo od za bo ra va, on je ju ~e, uz po mo} Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za kul tu ru, ali i pri ja te qa Sr bo bra na To ta i Mi lu ti na Pe ro vi }a, po sta vio spo men-plo ~u, ume sto pu to ka za. str. 11

KRI ZA PRE SE LI LA TR GO VA WE IZ PRO DAV NI CA

Na pi ja ci jef ti ni ji ku len, ka fa, ~o ko la da...

str. 6

RAD NI CI MA „ABC FU DA” DO ZLO GR DI LO

14 Otpora{i tra`e razre{ewe po`areva~kog sudije

Ekologija 20 Borba protiv ambrozije

Obla~no, ali suvo

Najvi{a temperatura 5 °S

PO ZIV MI NI STAR STVA PRAV DE GRA \A NI MA

Za ple we na imo vi na tra `i za kup ce str. 14

SPORT

Gen er aln i {trajk u Rus kom Krs tur u

str. 16 – 19

n VO[A U POLUFINALU KUPA

str. 4 OGRA NI ^E N IZ NOS POD STI CA JA OVE GO DI NE MLE KA RI MA, VO ]A RI MA...

Bes po vrat no naj vi {e tri mi li o na

str. 4

n NAGRA\ENI NAJBOQI SPORTISTI n VUJO[EVI] SE I TRENERI U AP VOJVODINI U@ELEO TERENA

n RUKOMETA[I VOJVODINE SE SPREMAJU U BELGIJU

2

POLiTikA

~etvrtak24.novembar2011.

dnevnik

DA^I] U BRISELU

Ne bi da sed ne na Bor ko vo me sto Pot pred sed nik Vla de i mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} je ju ~e, na po ~et ku po se te Bri se lu, re kao evrop skom po sred ni ku Ro ber tu Ku pe ru da ne `e li da sed ne na sto li cu ko ju to kom di ja lo ga s

Pri {ti nom ko ri sti {ef be o- grad skog ti ma Bo ri slav Ste fa no vi}. Ku per je pred po ~e tak su sre ta s Da ~i }em u se di {tu Evrop skog sa ve ta po ka zao na sto za ko jim se de u~e sni ci u di ja lo gu Be o grad–Pri {ti na i u

{a qi vom to nu re kao: “Ovaj sto je spe ci jal no di zaj ni ran da de le ga ci je ne mo gu da se pre ko we ga po tu ku.”

– Gde se di Bor ko Ste fa no vi}? – upi tao je Da ~i} Ku pe ra, a ka da mu je ovaj po ka zao, uz vra tio

je u istom to nu: “Ne }u da sed nem na Bor ko vo me sto”.

– Ni ja ne bih da sed nem na me sto go spo |e Ta hi ri – od go vo rio je Ku per, mi sle }i na {e fi cu pri {tin skog pre go va ra~ kog ti ma Edi tu Ta hi ri.

Da ~i}: Mo ra da po sto ji rav no te `a stra ha Za me nik pre mi je ra i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} re kao je da je na sta vak di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne ni je dao re zul ta te u svim obla sti ma, ali da po sto je na go ve {ta ji da bi Sr bi ja 9. de cem bra mo gla do bi ti kan di da tu ru za ~lan sto vo u EU. – Evrop ski zva ni~ ni ci za do voq ni su sa mom ~i we ni com da je di ja log na sta vqen. Po sto je na go ve {ta ji da bi smo mo gli do bi ti kan di da tu ru 9. de cem bra – re kao je Da ~i} na kon obi la ska po go na In du stri je mo to ra Ra ko vi ca.

Uz oce nu da sva ka re~ srp kih po li ti ~a ra ima od re |e nu te `i nu, Da ~i} je na gla sio da Sr bi ja

„iz tak ti~ kih raz lo ga” ni ka da ne bi tre ba lo da ka `e da ne mo `e bez EU.

Sr bi ja ne }e ra to va ti za Ko so vo, on da dru gi, ko god to bio, mo `e po mi sli ti da mo `e da na pad ne”.

Mogu}a vlada DS-a i SNS-a Da ~i} ka `e da ne is kqu ~u je mo gu} nost da po sle iz bo ra no vu vla du for mi ra ju De mo krat ska stran ka i Srp ska na pred na stran ka. On je za B-92 re kao da bi na pred wa ke i de mo kra te „objek tiv no, ne ka nu `nost mo gla na te ra ti„ da stu pe u po sti zbor nu ko a li ci ju i for mi ra ju vla du, u slu ~a ju da na dru gi na ~in ne bu de mo gla da se for mi ra par la men tar na ve }i na. On je re kao da se u ta kvoj ko a li ci ji po mi we mo gu} nost u~e {}a SPS-a, ali da za so ci ja li ste to ne bi bi lo do bro jer bi kao naj ve }a opo zi ci o na stran ka za go di nu da na ima li du plo ve }i broj gla so va.

– Mo ra da po sto ji rav no te `a stra ha – re kao je Da ~i}, i na veo da, na pri mer, „ka da se ka `e da

– Na{ na ci o nal ni in te res je da u|e mo u Evrop sku uni ju, ali i da od bra ni mo na ci o nal ne in te -

re se na Ko so vu. To su pro ce si na ko je ne mo `e mo mno go uti ca ti, ali ako me ne pi ta te da se opre de lim iz me |u Ko so va i EU, moj od go vor je – Sr bi ja – re kao je Da ~i}.

Za me nik pre mi je ra je do dao da „Sr bi ja ne }e pro pa sti i ako EU ka `e da ni je is pu ni la sve kri te ri ju me za ~lan stvo i do bi ja we kan di da tu re”, na gla siv {i da }e se „pra vi po li ti ~a ri po tru di ti da na |u iz laz iz ovog po li ti~ kog ka wo na”.

– Neo p hod no je u jed nom tre nut ku ~vr sto sta ti i ka za ti – ovo je ka men pre ko ko jeg ne mo `e mo. U svim osta lim stva ri ma tre ba da bu de mo flek si bil ni – sma tra Da ~i}.

DELEGACIJA SNS-a U PODGORICI

\u ka no vi} i Ni ko li} po li ti~ ki pri ja te qi Pred sed nik cr no gor sko vla da ju }eg DPS-a Mi lo \u ka no vi} iz ra zio je za do voq stvo {to je u Pod go ri ci, ka ko je re kao, ugo stio li de ra SNS-a To mi sla va Ni ko li }a. Ni ko li} je re kao da je „imao ~ast” da raz go va ra s \u ka no vi }em. \u ka no vi} je po sle su sre ta s Ni ko li }em we go vu stran ku ozna ~io kao „po li ti~ kog pri ja te qa” DPSa, oce niv {i da je SNS „ve o ma re le van tan po li ti~ ki su bjekt”, ne sa mo u Sr bi ji ne go i u re gi o nu. Ni ko li} je od ba cio in si nu a ci je iz no vi nar skog pi ta wa – ka ko mo `e da nas raz go va ra ti sa \u ka no vi }em o ko me je ra ni je iz no sio ne ga tiv na mi {qe wa.

– Pro {lost po sto ji, ali pred nost da jem bu du} no sti. Mi }e mo vo di ti dve dr `a ve ko je tre ba da sa ra |u ju, a ne da se sva |a ju – re kao je Ni ko li}.

Li der SNS-a To mi slav Ni ko li} oce nio je u Pod go ri ci da ne tr pe qi vost iz me |u ne kih po li ti ~a ra Cr ne Go re i Sr bi je ni je

raz log da dve dr `a ve ne ma ju naj te {wu sa rad wu. Ni ko li} je sa svo jim za me ni kom Alek san drom Vu ~i }em po se tu Cr noj Go ri po ~eo su sre tom s ru ko vod stvom No ve srp ske de mo kra ti je, opo zi ci o ne stran ke u cr no gor skom par la men tu.

Na pi ta we za {to se sa sta je s pred sed ni kom De mo krat ske par ti je so ci ja li sta Mi lom \u ka no vi }em, ~i ja je par ti ja pri zna la ne za vi snost Ko so va, Ni ko li} je re kao da se od no si s Cr nom Go rom mo ra ju raz vi ja ti.

– Cr na Go ra vo di svo ju po li ti ku, od lu ~i la je da pri zna ne za vi snost Ko so va. To je te {ko za Sr bi ju, ali mo ra mo da `i vi mo da qe. Ko so vo su pri zna le i 22 ~la ni ce Evrop ske uni je pa tre ba li da pre ki ne mo i s wi ma da raz go va ra mo? – na veo je Ni ko li}.

On je po dr `ao pro srp sku opo zi ci ju, sma tra ju }i da za to {to pred sta vqa ve }in ski srp ski na rod u Cr noj Go ri, tre ba da bu de na vla sti.

– Sa mo s po zi ci ja vla sti u ko a li ci ji s dru gim stran ka ma mo gu ostva ri ti in te re se srp skog na ro da u Cr noj Go ri – oce nio je Ni ko li}.

NAKON SMENE DIREKTORKE APOTEKE U ZREWANINU

SRS op tu `u je LSV za pro fit od le ko va Pred sed nik Grad skog od bo ra SRS-a u Zre wa ni nu Sa {a San to vac, ko ji je i po kra jin ski po sla nik, po zvao je ju ~e na nad le `ne or ga ne da is pi ta ju de {a va wa oko apo te kar ske usta no ve u tom gra du. On je na van red noj stra na~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re u No vom Sa du op tu `io LSV za to da svo ju po li ti ku svo di na to da do bi je di rek tor ska me sta u {to ve }em bro ju apo te ka u Voj vo di ni i ta ko ostva ri {to ve }i pro fit far ma ce ut skim ku }a ma i po je din ci ma.

San to vac je pod se tio na to da je pre de se tak da na u Zre wa ni nu, na ini ci ja ti vu LSV-a, sme we na di rek tor ka grad ske apo te ke, oce niv {i da to ne bi bi lo ~ud no da na kon to ga ta apo te ka ni je do bi la na ci o nal nu na gra du za iz u zet nost. On je re kao i da je u ju lu, na kon fe ren ci ji za no vi na re LSV-a, di rek tor ka go vo ri la o to me da „apo te ka iz van red no na pre du je, da je po ve }a la broj re ce pa ta ko je uzi ma gra |an stvo i da je do bit apo te ke mno go ve }a„.

Zbog to ga je za San tov ca sme na di rek tor ke bez obra zlo `e wa ka drov ske ko mi si je „ve o ma ~ud na stvar” i „ja san po ka za teq da ne {to ni je u re du, ne u na ~i nu funk ci o ni sa wa, ne go u od no su LSV-a pre ma apo te ka ma”.

Po we go vim re ~i ma, sa mo zre wa nin ska apo te ka je za go di nu iz da la le ko va na osno vu 1,2 mi li o na re ce pa ta, a u pr vih de vet me se ci na ime ku po vi ne me di ka me na ta utro {i la je po la mi li jar de di na ra.

Sedlarevi}: Napadi na Kostre{a Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne ni je se zva ni~ no ogla {a va la po vo dom sme ne di rek tor ke Apo te ke “Zre wa nin” Edit Ho diFuks i op tu `bi da su ova par ti ja i we ni ~el ni ci, iz me |u osta lih i Bo jan Ko stre{, vr {i li pri ti sak na wu da s jed nom no vo sad skom fir mom pot pi {e ugo vor o na bav ci le ko va, a ko ji bi bio {te tan za zre wa nin sku usta no vu. Ali, pot pred sed ni ca Iz vr {nog od bo ra LSV-a i Skup {ti ne Voj vo di ne Ma ja Se dla re vi} pre ne ko li ko da na je, pri li kom po se te Zre wa ni nu, iz ja vi la da je ve ro va tan po vod za naj no vi je op tu `be taj {to is tra `i va wa po ka zu ju da Li ga mo `e po be di ti na pred sto je }im lo kal nim iz bo ri ma u Zre wa ni nu, a je dan od we nih osni va ~a Bo jan Ko stre{ po sta ti gra do na ~el nik. Ona je, ta ko |e, na gla si la da je o slu ~a ju sme ne na ~e lu zre wa nin ske apo te ke sa zna la iz me di ja.

– Za ove iz ja ve i tvrd we sa zna la sam iz me di ja jer ni sam Zre wa nin ka i ne pri su stvu jem sed ni ca ma Skup {ti ne gra da. Me ni je, iskre no, ma lo ~ud no {to se sve ovo po di `e na ta ko vi sok ni vo.

Dr `av ni or ga ni tre ba da ra de svoj po sao i da utvr de isti ni tost we nih tvrd wi – re kla je Ma ja Se dla re vi}. @. B.

– Ra di se o ozbiq noj svo ti nov ca ko ja se ko ri sti pu tem apo te kar skih usta no va ko je su di rekt no pod kon tro lom LSV-a.

Ov de se ja sno po sta vqa pi ta we i DS-u da li }e za rad in te re sa i o~u va wa ko a li ci je i da qe do zvo qa va ti pred stav ni ci ma LSV-a da pu tem apo te kar skih usta no va ostva ru ju pro fit, ka ko far ma ce ut skim ku }a ma, ta ko ve ro vat no i po je din ci ma unu tar sa me Li ge – ka zao je San to vac. – Po zi va mo nad le `ne or ga ne da se ukqu ~e u re {a va we i is pi ta va we ovih pro ble ma po {to ima i na ja ve biv {e di rek tor ke apo te ke u Zre wa ni nu o po di za wu kri vi~ nih pri ja va i jav nom iz no {e wu ~i we ni ca da je LSV vr {io pri ti sak da se ra di s od re |e nim far ma ce ut skim ku }a ma. S dru ge stra ne, na{ po li ti~ ki ciq je da ta kvu ko rum pi ra nu i kri mi na li zo va nu vlast pro me ni mo i da ne sa mo uka `e mo gra |a ni ma na to {ta su oni ra di li ne go da sta vi mo to u okvi re za ko na.

S. N.

poslani^ke teme

Jo{ dva dana praznovawa Gra |a ni Sr bi je od na red ne go di ne ima }e jo{ dva ne rad na da na.

Vla da je pred lo `i la dva no va pra zni ka, od ko jih bi se ne rad no sla vio 11. no vem bar – Dan pri mi ri ja u Pr vom svet skom ra tu, dok bi se rad no obe le `a vao 21. ok to bar – Dan se }a wa na srp ske `r tve u Dru gom svet skom ra tu.

Ubu du }e dan dr `av no sti, Sre te we, 15. fe bru a ra, pro sla vqao bi se dva da na, ume sto jed nog. Ta ko }e u Sr bi ji ubu du }e bi ti de set ne rad nih da na go di {we, ume sto osam, kao {to je sa da.

Osim Ste re wa, dr `av ni pra zni ci u Sr bi ji su No va go di na, ko ja se pra znu je 1. i 2. ja nu a ra, Pra znik ra da, ko ji se obe le `a va 1. i 2. ma ja, Dan po be de 9. maj, dok se rad no pra znu ju Sve ti Sa va 27. ja nu a ra i Vi dov dan 28. ju na.

Obra zla `u }i po sla ni ci ma pred lo `e ne iz me ne za ko na, mi ni star ra da Ra sim Qa ji} je iz neo ra ~u ni cu da je broj ne rad nih pra zni~ nih da na u Sr bi ji ma wi od evrop skog pro se ka, na po mi wu }i i to da je sve stan to ga da }e si gur no bi ti pri med bi zbog uvo |e we no vih pra zni ka i ne rad nih da na.

Pro du `e tak “pro sla ve” Sre te wa za jo{ je dan dan tre ba lo bi da do pri ne se ja ~a wu sve sti gra |a na o Da nu dr `av no sti. Qa ji} je na veo da je Sr bi ja pr vi put 2005. obe le `i la Dan pri mir ja u Pr vom

svet skom ra tu, ko ji se, ina ~e, sla vi u svim dr `a va ma po bed ni ci ma.

Sr bi ja kao ze mqa u~e sni ca u Pr vom svet skom ra tu ko ja je naj vi {e stra da la u we mu i iz gu bi la tre }i nu po pu la ci je, tre ba da obe le `i taj dan, na veo je Qa ji}. Za Dan se }a wa na srp ske `r tve u Dru gom svet skom ra tu pred lo `en je 21. ok to bar kao spo men na stra da we u Kra gu jev cu i {i rom Sr bi je, ka da su ne ma~ ke oku pa ci o ne sna ge iz -

vr {i le ma sov ni zlo ~in nad ci vi li ma. Qa ji} je ka zao da ve }i na ze ma qa ima svoj na ci o nal ni dan se }a wa na `r tve u Dru gom svet skom ra tu. Ini ci ja ti vu za uvo |e we tog pra zni ka po dr `a lo 16.000 gra |a na, kao i ve }i na stra na ka vla sti i opo zi ci je, i to je iz raz pot pu ne sa gla sno sti, pro ce nio je Qa ji}.

Po sla nik PUPS-a Ni ko la Kr pi} is ta kao je da je za tu stran ku pri hva tqi vo da 21. ok to bar bu de Dan se }a wa, ali da bi tre ba lo raz mi sli ti o iz me ni na zi va jer je osim Sr ba bi lo i dru gih `r ta va na stra da lih u zlo ~i nu ne ma~ kih oku pa ci o nih sna ga u je sen 1941. go di ne.

[ta je bilo 25. novembra Ras pra va o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o dr `av nim i dru gim pra zni ci ma otvo ri la je pi ta we o tme ko li ko Sr bi ji pra zni ka tre ba. Po sla ni ci vla da ju }ih stra na ka da ju po dr {ku Vla di nom pred lo gu, ali, kao i ra di ka li, raz mi {qa ju jo{ o dru gim isto rij skim do ga |a ji ma ko ji bi se mo gli “ude nu ti” na pra zni~ nu li stu.

Po sla nik SRS-a Alek san dar Mar ti no vi} “~e sti tao je gra |a ni ma Voj vo di ne dva ve li ka da tu ma, ko ji su iz ne zna ko jih raz lo ga iz ma kli za kon skom re gu li sa wu”.

– To je 24. no vem bar, dan ka da su iza sla ni ci na rod nih ve }a iz Sre ma do ne li od lu ku da se Srem pri po ji Kra qe vi ni Sr bi ji, i 25. no vem bar, ka da je Ve li ka na rod na skup {ti na Sr ba, Bu we va ca i dru gih Slo ve na u No vom Sa du, pod vo| stvom Ja {e To mi }a, 1918. do ne la od lu ku da se Ba nat, Ba~ ka i Ba ra wa pri po je Kra qe vi ni Sr bi ji.

Ti me je sa sta no vi {ta SRS-a re {e no pi ta we Voj vo di ne kao sa stav nog de la srp ske dr `a ve.

– Go spo di ne mi ni stre, da ste ima li ma lo slu ha, vi i va {e ko le -

ge u Vla di, ova dva da tu ma na {la bi se u pred lo gu za ko na, ma kar 25. no vem bar, da se ne za bo ra vi da je Voj vo di na srp ska – po ru ~io je Mar ti no vi}. – To ni je u{lo u pred log za ko na, a ima ju }i u vi du de {a va wa oko Sta tu ta Voj vo di ne, re ha bi li ta ci je, re sti tu ci je imo vi ne folk sdoj ~e ra, sma tra mo da bi to bio dan ko ji bi tre ba lo obe le `i ti.

Po ra di ka li ma, Dan ustan ka, ko ji se sla vi 7. ju la, tre ba lo bi da se pre me sti na 31. av gust 1941. go di ne ka da su ~et ni ci oslo bo di li Lo zni cu.

Po sla nik Zo ran Kra si} sma tra da bi 24. mart tre ba lo obe le `a va ti kao “dan bom bar do va wa NA TO-zli ko va ca”. Po tom je na veo {ta jo{ tre ba da se “pra znu je”: dan pri va ti za ci je, dan de mo kra ti je ka da se gla sa lo iz Bo dru ma, dan ba na ka, dan for mi ra wa „Ot po ra„ kao pla ne tar nog ~u da, dan bez bed no sti tram vaj skog sa o- bra }a ja kao dan ka da je Dra gan \i las iz mi slio “no vi za kon“ – za bra na mi mo i lo `e wa tram va ja u kri vi ni”.

Dra`a i demokratija Iz po sla ni~ kog klu ba ZES-a po zva li su na je din stvo pri iz gla sa va wu pred lo `e nih iz me na za ko na i na vi {e do sto jan stva u ras pra vi. ^u lo se i “oprav da we” da ~ak i Ja pan ima 15 ne rad nih da na.

Po sla nik DS-a Sr |an Mi li vo je vi} iz ra zio je `a qe we {to Sr bi ja ne ma dan de mo kra ti je, dan na rod nog je din stva.

– @ao mi je {to ne ma mo te da ne pa da se jed nom za svag da uje di ni mo i da se se ti mo re ~i pa tri jar ha Pa vla ko ji nam je go vo rio da tre ba da se ugle da mo na na {e

ne pri ja te qe jer su sva kog dan sve slo `ni ji i sve ih je vi {e, a nas je sve ma we i sve smo raz je di we ni ji – re kao je Mi li vo je vi}, pred la `u }i da dan de mo kra ti je bu de 5. ok to bar.

Srp ski po kret ob no ve pred lo `io je, ka ko je na veo Mir ko ^i ki riz, da se uve du dva no va pra zni ka – 22. april, dan se }a wa na `r tve usta {kog te ro ra, kao se }a we na dan ka da je oslo bo |en Ja se no vac, i 17. jul, dan se }a wa na `r tve ko mu ni zma, ka da je 1946. ubi jen ge ne ral Dra go qub Mi ha i lo vi}.

Novi obra~un plata u zdravstvu Par la ment je ju ~e raz ma trao i iz me ne Za ko na o pla ta ma u dr `av nim or ga ni ma i jav nim slu `ba ma, ko ji ma se, ka ko je na ja vio mi ni star Zo ran Stan ko vi}, uvo di no vi si stem ob ra ~u na i is pla ta pla ta za po sle nih u zdrav stve nim usta no va ma da bi se stvo ri li uslo vi za na gra |i va we pre ma re zul ta ti ma ra da. Ta ko bi se u do mo vi ma zdra vqa pri me wi vao mo del pla }a wa

po gla vi, od no sno bro ju pa ci je na ta po le ka ru, dok bi se na se kun dar nom i ter ci jar nom ni vou zdrav stve ne za {ti te uveo mo del fi nan si ra wa pre ma di jag no sti~ kim srod nim gru pa ma.

Po tom pred lo gu, za ra de bi se sa sto ja le iz tri de la – osnov ne pla te, de la pla te po osno vu rad nog u~in ka i do da ta ka na pla tu.

S. Stankovi}

c m y

politika

dnevnik

JAVNA RASPRAVA U USTAVNOM SUDU SRBIJE

Nad le `no sti Voj vo di ne na prav nom me re wu Pred Ustav nim su dom Sr bi je ju ~e je odr `a na jav na ras pra va o ustav no sti Za ko na o nad le `no sti ma Voj vo di ne, u ko joj su pred stav ni ci pod no si o ca pred lo ga za oce nu ustav no sti i do no si o ca za ko na iz ne li su prot ne sta vo ve. Su di ja ma USS-a ve ro vat no ne }e bi ti mno go lak {e da do ne su ko na~ nu od lu ku o ospo re nim ~la no vi ma ovog za ko na. Pred sed nik su da Dra gi {a Sli jep ~e vi} je na kra ju ras pra ve na go ve stio mo gu} nost or ga ni zo va wa jo{ jed nog jav nog sku pa, uko li ko se uka `e po tre ba, na ko jem bi qu di iz stru ke iz ne li svo je mi {qe we o spor nim pi ta wi ma na kon {to su di ja iz ve sti lac u ovom pred me tu Sa ba hu din Ta hi ro vi} ana li zi ra sve {to je iz ne to na ras pra vi. Ju ~e su svo je sta vo ve, osim pred stav ni ka pred la ga ~a i za ko no dav ca, iz ne li sa mo Ko sta ^a vo {ki, Zo ran Lon ~ar i Ta ma{ men ta i pod no si o ci pred lo ga za Kor hec, dok po zva ni Rat ko Mar - oce nu ustav no sti – pred stav ni ci ko vi}, Ma ri ja na Paj van ~i}, Mi - DSS-a i No ve Sr bi je. Oni su na len ko Kre }a, Vla po ~et ku sed ni ce dan Ku tle {i}, iz ne li su prot sta Asi me tri~ nost Slo bo dan Vu ~e vqe ne sta vo ve po Voj vo di ne se mo ra ti}, Mi lan Pe tro pi ta wu to ga da li uze ti u ob zir da vi} i Dra gan Mil je taj za kon, ko ji je kov ni su pri su usvo jen kra jem bi se do {lo do stvo va li ras pra vi.

2009. go di ne, u dok tri nar nog skla du s Usta vom Su di ja iz ve sti tu ma ~e wa Ustav nog Sr bi je. lac Ta hi ro vi} je P r e d s t a v n i k is ta kao neo p hod - su da (Ta ma{ Kor hec) pred la ga ~a DSS-a nost ove jav ne ras pra ve jer je pred met slo `en i i NS-a Bra ni slav Ri sti vo je vi} ospo ra va ju se broj ne od red be, ta - oce nio je da Sta tut Voj vo di ne ko da je USS do sa da odr `ao tri pred sta vqa „upad u ustav ni po re pri prem ne sed ni ce o tom pred me - dak” i da je Za kon o nad le `no sti tu. U pred lo gu pred sed ni ku USS- do net po tom kao „smo kvin list” u a za za ka zi va we jav ne ras pra ve, po ku {a ju da se od red be Sta tu ta obra zlo `e nom na 37 stra na, Ta hi - po kri ju.

Ri sti vo je vi} je is ta kao da je ro vi} je i sam iz dvo jio vi {e Sta tut Voj vo di ne “okvir i su spor nih ustav no prav nih pi ta wa.

Ju ~e ra {woj ras pra vi pri su - {ti na pro ble ma”. On je kon sta stvo va li su pred stav ni ci par la - to vao da ~i we ni ca da je Ustav ni sud na dnev ni red pr vo sta vio Za kon pa Sta tut, po tvr |u je ko ja je is prav na hi je rar hi ja prav nih aka ta.

Pod se }a ju }i na to da su u pred lo gu su du tak sa tiv no na ve de ne od red be ko je se ospo ra va ju, kao i raz lo zi za to, Ri sti vo je vi} je oce nio da je o~i ta ne u stav nost od red bi Za ko na o nad le `no sti Voj vo di ne kao i Sta tu ta, za ko je DSS sma tra da pred sta -

Da zavr{imo s tiradom o autonomnosti Po sla ni ca LSV-a Ale ka san dra Jer kov, ko ja je pri su stvo va la ras pra vi, iz ja vi la je no vi na ri ma da se u woj ni je ~uo ni je dan prav ni ar gu ment ve} is kqu ~i vo po li ti~ ke po ru ke i pa ro le.

Ona je na ve la da za bri wa va to {to su se u jav noj ras pra vi kao ne za vi sni eks per ti za Ustav no pra vo po ja vi li qu di bli ski DSSu, do cent Zo ran Lon ~ar i pro fe sor Ko sta ^a vo {ki, tvr de }i da su to qu di ko ji su do sad eks pli cit no iz no si li ar gu men te pro tiv auto no mi je Voj vo di ne. To, po we nom mi {qe wu, do vo di u pi ta we ne za vi snost ce log ovog pro ce sa utvr |i va wa oce ne ustav no sti Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne. Alek san dra Jer kov je po ru ~i la da tre ba sa ~e ka ti oce nu Ustav nog su da pa da „jed nom za vr {i mo s tom ti ra dom o auto nom no sti Voj vo di ne”.

vqa ju uzru pa ci ju nad le `no sti dr EU u Bri se lu, for mi ra Voj vo |an `a ve. sku aka de mi ju na u ka i umet no sti.

– Za kon o utvr |i va wu nad le Kao pred stav nik stru~ ne jav `no sti AP Voj vo di ne pred sta no sti, pro fe sor Ta ma{ Kor hec s vqa pri me nu i kon kre ti za ci ju no vo sad skog Fa kul te ta “La zar ustav nih nor mi o auto nom noj po Vr ka ti}” re kao je da je auto no mi kra ji ni – re kao je pred sed nik Za ja osnov no pra vo gra |a na obez be ko no dav nog od bo ra Skup {ti ne |e no Usta vom Sr bi je i da je Skup Sr bi je Vlat ko Rat ko vi}. {ti na Sr bi je u ustav no prav nom On od ba cio je tvrd we pod no si po ret ku ima pra vo i du `nost da la ca pred lo ga, na vo de }i da ima ju de taq no ure di auto no mi ju. On je pot pu no po gre {an me to do lo {ki na veo da je ciq pred la ga ~a da za pri stup jer „izo lo va no po sma tra {ti ti dr `a vu od Skup {ti ne Sr ju nor mu Usta va i po re de je s nor bi je, {to je, ka ko je oce nio, po mom Za ko na”. Ka ko je re kao, sle gre {na te za. de }i ta kvu lo gi ku, od ustav nih – Na rod na skup {ti na je no si nor mi ko je se od no se na auto no lac na rod nog su ve re ni te ta i ne mi ju osta la bi sa mo „pra zna qu mo ra za sva ki za kon da ima po seb {tu ra”, a od auto no mi je „sa mo fa no ovla {}e we u Usta vu – re kao je sa da”. Rat ko vi} je re kao da Za kon Kor hec. o nad le `no sti ma Voj vo di ne pred On je is ta kao da se asi me tri~ sta vqa pri me nu i kon kre ta za ci ju nost Voj vo di ne mo ra uze ti u ob ustav nih nor mi o Po kra ji ni, pre zir da bi se do {lo do dok tri nar sve ga po pi ta wu nog tu ma ~e wa qud skih pra va, od Ustav nog su da, i Sta t ut Voj v o d i n e no sno ustav nog na kon sta to vao da je pred sta vqa upad ~e la da je dr `av na usta vo tvo rac hteo vlast or ga ni ~e na da ogra ni ~i za ko u ustav ni po re dak, pra vom gra |a na na Za kon o nad le `no sti no dav ca do kle mo auto nom nu po kra `e da ide u auto do net je po tom kao ji nu i lo kal nu sa no mi ji Voj vo di ne. „smo kvin list” mo u pra vu.

– Ni je ka ko bi u po ku {a ju da se – Bra ni mo smo vo le li da iz ustav na na ~e la i gle da naj vi {i od red be Sta tu ta pra va gra |a na Sr prav ni akt Sr bi po kri ju (Bra ni slav bi je – is ta kao je je, ve} ka kav je ste, Ri sti vo je vi}) Rat ko vi}, i za i tre ba do slov no kqu ~io da je ~lan vo di ti ra ~u na o 12 Usta va o pra vu gra |a na na to me {ta u we mu pi {e, ka ko god auto no mi ju “man tra ko ju su po sla da pi {e – is ta kao je do cent na no ni ci, od no sno za ko no da vac, ima vo sad skom Prav nom fa kul te tu li na umu” i da tre ba da bu de „fe Zo ran Lon ~ar. ti{” i „re li kvi ja” za sve one ko On je kon sta to vao da iz vor ne ji do no se za ko ne. nad le `no sti ~i ne su {ti nu auto Pro fe so ra Prav nog fa kul te ta no mi je i pra vo gra |a na iz ~la na Uni ver zi te ta u Be o gra du i do pi - 12 Usta va Sr bi je ti ~e se sa mo tih sni ~lan SA NU Ko sta ^a vo {ki nad le `no sti. Ali, od 152 nad le oce nio je da je ciq Za ko na o utvr - `no sti ko je su na Voj vo di nu pre |i va wu nad le `no sti Voj vo di ne da ne te ovim za ko nom, naj ve }i deo se se na pra vi „dr `a va u dr `a vi Sr - ti ~e po ve re nih nad le `no sti, od bi ji”. Po we mu, po je di ne od red be no sno dr `av nih po slo va pri vre ko je se ti ~u pre no {e wa nad le - me no pre ne tih na Po kra ji nu i `no sti Voj vo di ni pred sta vqa ju ovim za ko nom te dve vr ste nad le „bit ne pre ro ga ti ve su ve re ne dr - `no sti su iz me {a ne i iz jed na ~e `a ve”, na vo de }i kao ne ke od tih ne. On je za kqu ~io da Ustav ni sud pri me ra mo gu} nost Voj vo di ne da tre ba da pro ~i ta za kon i Sta tut skla pa me |u re gi o nal ne spo ra zu - i po gle da da li se od red be na la ze me, osni va pred stav ni {tva u re gi - u ~la nu 183 Usta va Sr bi je. o ni ma Evro pe, od no sno u se di {tu D. Milivojevi}

REKLI SU Din ki}: Pred lo `io sam Ta di }u da sme ni Cvet ko vi }a Li d er URS-a Mla | an Din ki} iz ja vio za naj no vi ji broj NIN-a da je naj ve } i pro b lem po s led w e vla de taj {to ni je ima la pre mi je ra. Pre mi je ru za me ram sa mo jed nu stvar to {to ni je bio pre mi jer, ka zao je Dinki} NIN-u.

– Pred lo `io sam Ta di }u da ga sme ni i kan di du je ener gi~ nu, hra bru i or ga ni zo va ni ju oso bu iz DS-a. To se ni je do go di lo i mi slim da je sa da ta vla da pro {lost – ka `e Din ki}, ko ji je is pri ~ao i da „Vu ka Je re mi }a ni ko ozbi qan ne }e da pri mi”.

– Je re mi }a u Evro pi ni ko ozbi qan ne `e li da pri mi, ni ti da ga sa slu {a. Iz gu bio je kre di bi li tet kod naj u ti caj ni jih ze ma qa sve ta. Ima pri ja te qe me |u ne svr sta ni ma, ali, bo jim se, oni ne mo gu re {i ti pi ta we Ko so va po zi tiv no za Sr be – is pri ~ao je Din ki}.

Ste fa no vi}: Dr `a va po ve }a va apa rat

Mi haj lo vi}: Psi ho lo {ki i me dij ski pri ti sak

– Po ve }a we bro ja za po sle nih u Na rod noj skup {ti ni za 60 oso ba sa mo je jo{ je dan od do ka za da ak tu el na vlast jed no pro kla mu je, a sa svim dru go ra di, jer ume sto da sma wu je dr `av ni apa rat, i da qe ga {i ri – iz ja vio je ju ~e ~lan Sa ve ta SNS-a za me |u na rod ne od no se Ne ma wa Ste fa no vi}.

– Cvet ko vi }ev ka bi net pre dve go di ne gro mo gla sno je kre nuo u sma we we dr `av nog apa ra ta, a re zul tat to ga je da da nas u dr `av nom apa ra tu ima mo vi {e za po sle nih ne go pre po ~et ka re for me – do dao je Ste fa no vi}.

On je ka zao da po sled wih da na re `im po ja ~a va me dij ski pre sing pre ma SNS-u i da se, ka ko je na veo, va qa „cu na mi la `i kroz sve {tam pa ne i elek tron ske me di je u Sr bi ji”. Ste fa no vi} sma tra da in for ma tiv na slu `ba De mo krat ske stran ke stva ra pot pu no vir tu el nu sli ku Sr bi je.

Di rek tor Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za sa rad wu s me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi} iz ja vio je ju ~e da Be o grad i Sr bi ja ne }e od stu pi ti od osnov nih su {tin skih okvi ra po li ti ke pre ma Ko so vu i Me to hi ji ko ja je ute me qe na u Usta vu, za ko ni ma i Re zo lu ci ji Sa ve ta bez bed no sti UN 1244.

– Sr bi ja ne ma mno go raz lo ga da po pu {ta ka da je u pi ta wu 9. de cem bar i ima ja san plan i ne mo `e se ospo ri ti do bra vo qa i na me ra Sr bi je i po {ten pri stup spro ve den na Ko so vu da ne po vu ~e ni je dan po tez ko ji bi bio na {te tu bi lo kog gra |a ni na na tom pod ru~ ju – ka `e on.

Mi haj lo vi} je do dao da 9. de cem bar mo `e bit psi ho lo {ki i me dij ski pri ti sak da se usvo je re zo lu ci je ko je bi bi le ko rak ka za o- kru `i va wu ko sov ske ne za vi sno sti, a da je za da tak Sr bi je da po {tu je svoj Ustav, za ko ne i me |u na rod nu re zo lu ci ju 1244, a pre sve ga `e qu na ro da da op sta ne na Ko so vu i Me to hi ji.

~etvrtak24.novembar2011.

3

Je {i}: Voj vo di na da pred lo `i za kon o fi nan si ra wu nad le `no sti Gra do na ~el nik In |i je Go ran Je {i} iz ja vio je ju ~e da bi Skup {ti na Voj vo di ne tre ba lo to kom de cem bra da odo bri pred log za ko na o fi nan si ra wu nad le `no sti Voj vo di ne i upu ti ga Skup {ti ni Sr bi je. Je {i} je Ra dio-te le vi zi ji Voj vo di ne re kao da Po kra ji na ima pro ble ma s fi nan si ja ma i da je bit no {to pre pred lo `i ti za kon da bi on mo gao bi ti usvo jen na pr vom za se da wu Skup {ti ne na kon No ve go di ne. On je re kao da se ve} du go ~e ka na to da Sup {ti na Sr bi je usvo ji za kon o fi nan si ra wu nad le `no sti Voj vo di ne, i oce nio da ne ma raz lo ga da Po kra ji na ne pre u- zme na se be po sao pri pre me pred lo ga.

– Tu `na je ~i we ni ca da pred lo zi iz Po kra ji ne ret ko do la ze na dnev ni red Skup {ti ne

Sr bi je, ali ne ma me sta kri ti ci dok se ne is ko ri ste sve mo gu} no sti ko je Voj vo di na ima za po boq {a we po lo `a ja – re kao je gra do na ~el nik In |i je.

Je {i} je do dao da }e na kon sla wa pred lo ga za ko na bi ti iz vr {en i po li ti~ ki pri ti sak da on bu de do net, uko li ko za to bu de po tre be.

^LAN PREDSEDNI[TVA SRPSKE NAPREDNE STRANKE IGOR MIROVI]

Is pi ta ti pri liv i tro {e we nov ca u Voj vo di ni ^lan Pred sed ni {tva Srp ske na pred ne stran ke i pot pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne Igor Mi ro vi} do sta vio je ju ~e pred sed ni ku po kra jin skog par la men ta [an do ru Ege re {i ju ini ci ja ti vu za for mi ra we ko mi si je ko ja bi ana li zi ra la na ~in sti ca wa pri ho da i re a li za ci ju ras ho da APV. Mi ro vi} je ju ~e na stra na~ koj kon fer nci ji za no vi na re ka zao da je ini ci ja ti vu pod neo zbog pro ble ma u pre no su nov ca iz re pu bli~ ke ka se u po kra jin sku, ali i zbog „ne tran spa rent no sti i ko rup ci je u tro -

pri ho do va wa i tro {e wa nov ca u Po kra ji ni je ste „ne star te {ki, ne u rav no te `en, ne tran spa ren tan i ko rum pi ran pro ces” u ko jem o nov cu gra |a na Voj vo di ne od lu ~u ju par ti je na vla sti bez jav ne i par la men tar ne kon tro le. Sma tra da je za to neo p ho dan {i ro ki kom por mis o mo de lu fi nan si ra wa Voj vo di ne, ali i tro {e wa nov ca iz po kra jin skog bu xe ta, zbog ~e ga je pred lo `io for mi ra we ko mi si je u ko joj bi tre ba lo da u~e stvu ju sve par la men tar ne stran ke, ali i stru~ ne in sti tu ci je i po je din ci.

Za SNS sporni VANU, simboli APV i referendum Funk ci o ner na pred wa ka sma tra da bi od red be Sta tu ta Voj vo di ne o Voj vo |an skoj aka de mi ji na u ka i umet no sti, sim bo li ma APV i re fe ren du mu mo ra li da pro |u „stru~ nu re vi zi ju u ras pra vi pred Ustav nim su dom”.

– Mi pri hva ta mo ve }i nu ~la no va Sta tu ta, po seb no one ko ji su ve za ni za ubr za ni eko nom ski raz voj Po kra ji ne, ali ne pri hva ta mo od red be ko je mo gu bi ti zlo u po tre bqe ne ili do ve sti do na ru {a va wa in te gri te ta dr `a ve. Me |u tim, pi ta wa ve za na za VA NU, sim bo le i re fe ren dum mo ra ju bi ti pod lu pom Ustav nog su da. Mi ni smo eks trem ni, ve} smo do sled ni i tra `i mo di ja log o tim pi ta wi ma – po ru ~io je Mi ro vi}.

Oce nio je i da su vla da ju }e par ti je sa me „zga zi le Sta tut Voj vo di ne” jer od star ta ni su obez be di le {i ri kon sen zus o tom ak tu, zbog ~e ga je, ka ko je za kqu ~io, taj pro pis tre nut no u pro ce du ri za oce nu ustav no sti pred Ustav nim su dom Sr bi je. {e wu nov ca ko jim ras po la `e Voj vo di na”.

– Usta vom Sr bi je i Sta tu tom Voj vo di ne sa mo je na ~el no pred vi |en ne pot pun me ha ni zam fi nan si ra wa po tre ba Voj vo di ne.

Ta kav ne do re ~en i pa u {al no pri me wen si stem s raz li ~i tim tu ma ~e wi ma o to me ko li ko nov ca po Usta vu pri pa da Po kra ji ni, re zul ti rao je ni zom ne za ko ni tih po stu pa wa, po seb no u re a li za ci ji ras ho da, za {ta su pod jed na ko od go vor ni i Vla da Voj vo di ne i Vla da Sr bi je – oce nio je Mi ro vi}.

Po we go vim re ~i ma, di rekt na po sle di ca po sto je }eg me ha ni zma

– Jav nost da nas ne zna ko li ko nov ca APV ima na ras po la ga wu i ka ko se on tro {i – tvr di Mi ro vi}.

On je re kao da bi do no {e we za ko na o fi nan si ra wu APV mo gao bi ti „mo gu }i mo del” za re {a va we tog pi ta wa, ali sa mo pod uslo vom da taj akt ne uvo di no ve po re ze i dru ge na me te gra |a ni ma Voj vo di ne.

– Ni je pro blem sa mo u fi nan si ra wu Po kra ji ne, mno go ve }i pro blem je u to me ka ko se taj no vac tro {i, a to se o~i gled no ~i ni ne tran spa rent no – is ta kao je Mi ro vi}.

B. D. S.

LSV: Pret we ^an ku Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne sa op {ti la je ju ~e da o~e ku je da {to pre bu du pro na |e ne oso be ko je su pre ti le smr }u pred sed ni ku te stran ke Ne na du ^an ku na dru {tve noj mre `i „Fej sbuk„.

Na „Fej sbuk„ stra ni ci pod na zi vom „Pre kre ~i mo no vo sad sku mr `wu”, ko ju je otvo rio pred sed nik Skup {ti ne gra da No vog Sa da Alek san dar Jo va no vi}, uz fo to gra fi ju s pre cr ta nim li kom Ne na da ^an ka je na pi sa no: „I on }e ima ti ve ze s kre ~om, ali na Fru {koj go ri kod Stam bo li }a or ta ka...” Kre a to ru stra ni ce „Pre kre ~i mo no vo sad sku mr `wu” osta vqe na je pre te }a po ru ka u ko joj se na ja vqu je fi zi~ ki ob ra ~un u slu ~a ju da se pre kre ~i gra fit s li kom ha {kog op tu `e ni ka Rat ka Mla di }a. Te po ru ke su ju ~e uklo we ne sa stra ni ce „Pre kre ~i mo no vo sad sku mr `wu”, a o pret wa ma je oba ve {te na Po li cij ska upra va u No vom Sa du.

4

ekonomija

~etvrtak24.novembar2011.

PRED LOG UNI JE PO SLO DA VA CA ZA PO VE ]A WE PLA TA

RAD NI CI MA „ABC FU DA” DO ZLO GR DI LO

Ge ne ral ni {trajk u Ru skom Kr stu ru Oko 150 rad ni ka kom pa ni je „ABC fud“ iz Ru skog Kr stu ra stu pi lo je ju ~e u ge ne ral ni {trajk i u pot pu no sti ob u sta vi lo pro iz vod wu zbog ne is pla }e nih za ra da od av gu sta, kao i raz li ke za pro {lu go di nu. Rad ni ci su pro {le ne de qe stu pi li u jed no sat ni {trajk upo zo re wa, pri li kom ko jeg im je di rek tor kom pa ni je „ABC fud“ ^e do mir Gr -

ka ko }e se si tu a ci ja da qe raz vi ja ti. Qu di ne }e da ra de bez pla ta. U {trajk su stu pi li go to vo svi stal no za po sle ni, osim rad ni ka ad mi ni stra ci je, a {trajk su po dr `a li i se zon ci – re kao je Haj duk, i iz ra zio sum wu u obe }a wa ru ko vod stva da }e, ako {trajk bu de pre ki nut, ra ~u ni bi ti od blo ki ra ni a pla te is pla }e ne su tra.

dnevnik

Ski nu ti po rez s to plog obro ka Uni ja po slo da va ca Sr bi je za tra `i la je ju ~e da, ima ju }i u vi du ote `a ne uslo ve po slo va wa pri vre de, dr `a va uva `i wi hov pred log da se to pli obrok i re gres ne opo re zu ju jer bi na taj na ~in u ru ke za po sle ni ma, na ro ~i to oni ma ko ji pri ma ju mi ni mal nu za ra du, oti {lo vi {e nov ca.

Ge ne ral ni se kre tar UPS-a Bo {ko Sav ko vi} re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re da je wi hov pred log da se utvr de no mi nal ni iz no si od oko 6.000 di na ra za to pli obrok i 20.000 za re gres, na gla {a va ju }i da dr `a va ne bi bi la o{te }e na u ve li koj

me ri ne u bi ra wem pri ho da po tom osno vu.

– To bi bi le su me ko je bi za do vo qi le ve }i nu rad ni ka – tvr di Sav ko vi}, i na vo di pri mer da, re ci mo, ako se za po sle nom na ime to plog obro ka is pla }u je 3.000 di na ra, zbog opo re zi va wa taj tro {ak za po slo dav ca je 5.100.

Sav ko vi} je za tra `io od sin di ka ta da, ima ju }i u vi du uslo ve po slo va wa pri vre de, bu du su sre tqi vi i flek si bil ni pri li kom pot pi si va wa gran skih ko lek tiv nih ugo vo ra ko je je u ne kim de lat no sti ma (gra |e vi nar stvo i po qo pri vre da) ve} za vr {e no, dok je u

ne kim u to ku, i da ima ju u vi du da u uslo vi ma bes pa ri ce to pli obrok i re gres po sta ju ne ka vr sta

so ci jal ne ka te go ri je, do dat ne fi nan sij ske po mo }i rad ni ci ma ko ji pri ma ju ma le pla te.

SRP SKI PRI VRED NI CI OPET NA [LI KRIV CA ZA SVO JU ZLE HU DU SUD BI NU

Taj ku ni vi {e ku ka ju ne go ot pu {te ni rad ni ci

Pa pri ka ri pod ne li tu `be Pro iz vo |a ~i pa pri ke, ko ji ma „ABC fud“ ni je is pla tio no vac za ovo go di {wi rod pa ri ke, pod ne li su 170 po je di na~ nih tu `bi pro tiv ove kom pa ni je kul skom ode qe wu Osno vog su da Som bor. Ina ~e, pa pri ka ri ve} ne de qu da na svo jim trak to ri ma blo ki ra ju ulaz u fa bri ku, ali od is pla te vi {e od 300.000 evra du ga, ka ko ka `u, jo{ uvek ne ma ni {ta. Pred sed nik Udru `e wa pro iz vo |a ~a pa pri ka iz Ru skog Kr stu ra Mi lan Ko va ~e vi} ka `e da su o tu `ba ma oba ve sti li ru ko vod stvo.

– Obe }a li su da }e do pet ka is pla ti ti oko 100.000 evra, {to je ma lo vi {e od ~e tvr ti ne du ga, da bi smo mo gli se sti za sto i even tu al no se van sud ski do go vo ri ti. Uko li ko no vac ne bu de upla }en, od do go vo ra ne ma ni {ta – do dao je Ko va ~e vi}. bo vi} obe }ao is pla tu za os ta lih za ra da, ali su, ka ko ka `u, bi li pri mo ra ni na ge ne ral ni {trajk jer od is pla te ne ma ni {ta.

Po re ~i ma po ve re ni ka Slo bod nog sin di ka ta Sr bi je Mi ha la Haj du ka, pri li kom ju ~e ra {weg sa stan ka iz me |u {traj ka~ kog od bo ra i ru ko vod stva fa bri ke, {traj ka ~i su op tu `e ni da su svo jom od lu kom sa mo ote `a li iona ko te {ku fi nan sij sku si tu a ci ju jer su dva ko o- pe ran ta zbog ve sti o {traj ku od lu ~i la da pu ste me ni ce i blo ki ra ju ra ~u ne fa bri ke zbog po tra `i va wa od oko 9,5 mi li o na di na ra.

– Sa da is pa da da smo mi kri vi {to ne `e li mo da ra di mo xa be.

Od nas tra `e mi ni mum ra da, ko ji za pra vo zna ~i da fa bri ka neo me ta no ra di. Ni ka kav do go vor ni smo po sti gli i ne znam

Di rek tor kom pa ni je „ABC fud“ ^e do mir Gr bo vi} ka `e da {trajk mo `e sa mo pro du `i ti ne is pla }i va we za ra da.

– Po nu di li smo im da jed nu pla tu is pla ti mo od mah, a dru gu do 10. de cem bra i tra `i li str pqe we do ta da. Sa da smo pri nu |e ni na to da se za du `i mo za pet mi li o na di na ra da bi smo od blo ki ra li ra ~u ne, {to nas sa mo sta vqa u jo{ te `u po zi ci ju – na gla sio je Gr bo vi} Ina ~e, fa bri ka smr znu tog po vr }a „ABC fud“ u ve }in skom je vla sni {tvu ki par ske fir me „ETT Ev ge ni ja“ Vi o le te [u le ji}, a tre }i nu vla sni {tva nad ka pi ta lom ima i be o grad ska fir ma „Kom ne ting“ d. o. o. Dra ga na Jak {i }a. Oko 20 od sto ak ci ja u po se du je ma win skih ak ci o na ra.

M. Ke ko vi}

OGRA NI ^E N IZ NOS POD STI CA JA OVE GO DI NE MLE KA RI MA, VO ]A RI MA...

Bes po vrat no naj vi {e tri mi li o na

Vla da Sr bi je ob ja vi la je u naj no vi jem bro ju „Slu `be nog gla sni ka” Ured bu o uslo vi ma i na ~i nu ko ri {}e wa pod sti ca ja kroz in ve sti ci je za pro iz vod wu i pre ra du mle ka, me sa, vo }a, gro `|a i po vr }a i po dr {ku ak tiv -

no sti ma usme re nim na stva ra we pro iz vo da s ve }om vred no {}u u 2011. go di ni.

Iz nos pod sti ca ja, ko ji se do de qu ju kao bes po vrat na sred stva bez ura ~u na tog po re za na do da tu vred nost, ne mo `e bi ti ve }i od tri mi li o na di na ra po ko ri sni ku, pre ci zi ra no je u

ured bi. Mi ni mal na vred nost in ve sti ci je u pro iz vod wu mle ka, me sa, vo }a, gro `|a i po vr }a, le ko vi tog i za ~in skog bi qa i gqi va mo ra iz no si ti 50.000 di na ra, a u pre ra du mle ka, me sa, vo }a i po vr }a 100.000 di na ra.

Ko ri snik mo `e pod ne ti sa mo je dan zah tev za jed nu ili vi {e na me na u pro iz vod wi, ili sa mo jed nu za pre ra du. Za hev se pod no si Upra vi za agrar na pla }a wa, uz do ka ze o iz mi re wu po re skih oba ve za i du go va po ra ni jim sub ven ci ja ma, kao i is pu we no sti ve te ri nar sko-sa ni tar nih uslo va.

Pro iz vo |a ~i ra ki je i vi na tre ba da do sta ve do kaz o upi su u re gi star, a sa ku pqa ~i le ko vi tog bi qa i {um skih po lo do va od go va ra ju }u do zvo lu. Ta ko |e je po tre ban do kaz o vla sni {tvu ili za ku pu obje ka ta ili ze mqi {ta. Ured ba je stu pi la na sna gu 19. no vem bra.

Ka da po sled wih da na slu {a mo i ~i ta mo sil ne `a lo poj ke do ma }ih pri vred ni ka, ~i ni se da oni te `e pre `i vqa va ju kri zu ne go onih 400.000 qu di ko ji su u po sled we tri go di ne osta li bez po sla ili onih 750.000 ko ji su ne za po sle ni. Do ma }i taj ku ni opet su kre nu li u ku ku wa vu, ve ro vat no ve li kim de lom i s raz lo gom, ali je pro blem u to me {to to u Sr bi ji obi~ no ne zna ~i ni {ta dru go ne go da se rad ni ci ma ne pi {e do bro i da sle de no va ot pu {ta wa. Do sa da je uvek bi lo ta ko. Pr vo kre ne po vi ka na dr `a vu, pa na ban ke i gu ver ne ra. Se ti te se sa mo po ~et ka kri ze i na pa da na ta da {weg gu ver ne ra Je la {i }a, po vi ke na lo {u ad mi ni stra ci ju, po gre {ne za ko ne. Ru ku na sr ce, u sve mu to me ima i isti ne, ali se ni ko `iv ne se }a da su taj ku ni ku ka li na za ko ne, dr `av ni apa rat i ban ke on da ka da su ku po va li srp ske fir me za tep si ju ri be.

Elem, vo de }i do ma }i pred u zet ni ci, ali uz wih i Pri vred na ko mo ra Sr bi je, za tra `i li su ju ~e od ba na ka da sa svo jim kli jen ti ma po stig nu do go vor o re pro gra mu kre di ta, kao i da ka mat ne sto pe sni ze na ni vo ko ji omo gu }a va po ve }a we kon ku rent no sti na {e pri vre de.

Evi dent no je da po sto je po slov ne ban ke ko je po slu ju u skla du s do brom po slov nom prak som, ali i one ko je i u ovom kri znom pe ri o du ima ju za ciq sa mo mak si mi zi ra we pro fi ta. Uko li ko ta kvo po na {a we po -

Ka d dr `a va ne mo `e da pr ivo li ili na te ra ga zde da ne ot pu {ta ju rad ni ke u naj te `a vre me na, ka ko }e na te ra ti ban ke da istim tim pri vred ni ci ma da ju jef ti ni je kre di te sta ne do mi nant no, pri vred ni ci }e bi ti pri mo ra ni na to da jav no ozna ~e ko je su to ban ke, tvr de pot pi sni ci ape la.

Oni is ti ~u, osim to ga, da se od Vla de Sr bi je o~e ku je da svo jim me ra ma po dr `i zah te ve pri vre de i pod stak ne ban ke na to da svo ju po slov nu po li ti ku pri la go de ak tu el nom sta wu. „U skla du s tim, NBS tre ba da is ko ri sti sve ras po lo `i ve in stru men te kon tro le i ne do zvo li ban ka ma da ko ri ste op {tu ne li kvid nost

pri vre de u funk ci ji uve }a wa svog pro fi ta”, na vo di se u ape lu ko ji su pot pi sa li i is tak nu ti pred u zet ni ci Bra ni slav Gru ji}, To pli ca Spa so je vi}, Mi o drag Ko sti} i Dra gan Mar ja no vi}, u ime aso ci ja ci ja i udru `e wa pred u zet ni ka ko je pred vo de, ali i pred sed nik PKS-a Mi lo{ Bu ga rin i pred sed nik Sa ve za eko no mi sta Sr bi je Dra gan \u ri ~in.

Pot pi sni ci ape la ta ko |e tra `e od Vla de Sr bi je, NBS-a, pri vre de, ba na ka i sin di ka ta, da po stig nu

kon sen zus u spro vo |e wu me ra za pre vla da va we te ku }e eko nom ske kri ze. „[i re we dru gog ta la sa eko nom ske kri ze u sve tu, po seb no u Evrop skoj uni ji, zah te va da Vla da Sr bi je, NBS-a, pri vre da, ban ke i sin di ka ti po stig nu kon sen zus u spro vo |e wu me ra s ci qem da se u kri znom pe ri o du pre tr pi {to ma wa {te ta i za u zme {to bo qe me sto u post kri znom pe ri o du”, na vo di se u ape lu.

Svih ovih go di na taj kun ska kuk wa va je wi ma i sa mo wi ma i do no si la ne ke po vla sti ce, ali na kra ju sav te ret kri ze i sve ga {to uz wu ide ga zde su pre va qi va le na le |a rad ni ka. Naj go re u sve mu je {to su u Vla di sve sni tog sce na ri ja, ali, o~i gled no ne ma ju auto ri tet da spre ~e ta kvo po na {a we. Auto ri tet dr `a ve je va `an jer je ja sno da se za ko ni ma ni ko ne mo `e na te ra ti na to da te ret kri ze ne sva li na rad ni ke ili da ne za tvo ri fir mu.

Me |u tim, ov de se upa da u zam ku. Ka da dr `a va ne mo `e da pri vo li ili na te ra pri vred ni ke na to da ne ot pu {ta ju rad ni ke u vre me na naj te `a i za za po sle ne i za wi ho ve po ro di ce, ka ko }e na te ra ti ban ke da tim istim pri vred ni ci ma da ju jef ti ni je kre di te?

Ka da se taj krug za tvo ri, sve se sva li na gr ba ~u rad ni ka pa ta ko sa da u Sr bi ji ra di sa mo 1,75 mi lion qu di, a ~e tvr ti na rad no spo sob nog sta nov ni {tva ne ma po sao.

D. U.

MI O DRAG KO STI]

Fir me u ste ~a ju da ti spo sob ni ma „Vla da Sr bi je mo ra ener gi~ ni je da do no si me re ko je sa ma na ja vqu je i da br `e re a gu je na si tu a ci ju na tr `i {tu, a ume sto da dr `a va upra vqa s 270 fir mi u ste ~a ju, tre ba lo bi da ih po nu di svim ozbiq nim pri vred ni ci ma”, iz ja vio je ju ~e pred sed nik „MK-gru pe” Mi o drag Ko sti}. Ko sti} je, u autor skom tek stu za no vi broj ne deq -

ni ka NIN, na veo da bi, „da je on vlast”, an ga `o vao do ma }e stru~ wa ke s is ku stvom, i do dao da „Sr bi ja ima ka pa ci te te, sa mo ih ne ko ri sti na do voq no efi ka san na ~in”. „Tu ma ~e we sva ke mo je kri ti ke i kri ti ka dru gih pri vred ni ka kao ’pri ti ska na dr `a vu za rad li~ ne ko ri sti’, po sle di ca je

shva ta wa za o sta lih iz ne kih pro {lih vre me na”, oce nio je on. Na vo de }i da mu ni je dra go „{to su se sva we go va pe si mi sti~ na pred vi |a wa ostva ri la i {to tri go di ne od po ~et ka kri ze Sr bi ja ni je na {la efekt no re {e we”, Ko sti} je po ru ~io da bi dr `a vu „svi tre ba lo da kri ti ku ju i pri ti ska ju jer ona ni je ni ka kav otu |e ni cen tar mo }i”.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom M - industri, Ni{

Promena %

Cena

20,00

300

19.500

Lasta, Beograd

3,57

290

7.250

Neoplanta, Novi Sad

2,17

235

Metalac, Gorwi Milanovac

2,05

Umka, Umka Pet akcija s najve}im padom Impol Seval, Sevojno Globos osigurawe, Beograd PIK Kovin, Kovin Agrobanka, Beograd Rubin, Kru{evac Vojvo|anskih top-pet akcija Ka~arevo, Ka~arevo

BELEX 15 (516,26 -0,43)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,12

1.641

1.119.415

94.000

NIS, Novi Sad

-0,47

633

4.212.795

1.745

52.350

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.853

0,00

1,38 Promena %

11.000 Cena

22.000 Promet

Imlek, Beograd

0,05

2.203

385.440

Soja protein, Be~ej

-1,84

533

248.030

-11,95

766

15.320

Energoprojekt holding, Beograd

1,16

436

56.700

Agrobanka, Beograd

-5,63

3.707

4.215.565

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,40

495

528.165

Jubmes banka, Beograd

0,00

14.250

370.500

Univerzal banka, Beograd

-2,04

2.400

55.200

Metalac, Gorwi Milanovac

2,05

1.745

52.350

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.128

0,00

Alfa plam, Vrawe

-10,39

250

3.250

-7,14

1.300

344.500

-5,63

3.707

4.215.565

-5,30 Promena %

30.000 Cena

90.000 Promet

0,00

800

16.079.200

NIS, Novi Sad

-0,47

633

4.212.795

0,00

7.500

0,00

Karneks, Vrbas

0,00

2.000

584.000

Tigar, Pirot

0,63

482

482

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

345

0,00

Labudwa~a, Vajska

0,00

100

500.000

PIK Kovin, Kovin

-7,14

1.300

344.500

Svi iznosi su dati u dinarima

RAZ VI JA SE VE LI KA IN VE STI CI JA

~etvrtak24.novembar2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

I DA QE VLA DA ZA BU NA OKO ANEK SA ZA KRE DI TE

„Beneton” plete yempere

U bankama ne potpisivati ni{ta bez provere

Direktor „Benetona Srbija” Fla vio Si mo ne ti rekao je ju~e da }e ta kompanija u Ni{u biti u potpunosti operativna do 2014. godine, dok }e do kraja marta naredne godine zaposliti oko 900 radnika.

Za sada, u jednom pogonu u Ni{u, gde je od kraja avgusta po-

~elo pletewe i {ivewe xempera, zaposleno je oko 150 radnika, rekao je Simoneti.

Na lokaciji biv{e fabrike „Niteks” u toku je ru{ewe starih pogona, izgradwa novih i rekonstrukciji postoje}ih koji treba da ispune stroge uslove „Benetona”.

– „Beneton” }e na toj lokaci ji ras po la ga ti s ukup no 65.000 kvadratnih metara, od ~ega }e 25.000 biti nova gradwa, dok }e oko 40.000 kvadratnih metara biti rekonstriusan proizvodni prostor – rekao je Simoneti novinarima tokom obilaska radova s gradona~elnikom Ni{a Mi lo {em Si mo no vi }em.

Do 2014. godine u pogonima „Benetona” u Ni{u na lokaciji ranijeg „Niteksa” radi}e oko 2.700 radnika, a dra`ava je odobrila ovoj italijanskoj kompaniji subvencije za 2.000 radnika.

– „Beneton” je zainteresovan za jo{ jednu lokaciju, gde bi gradio proizvodni pogon i gde bi zaposlio dodatni broj radnika – rekao je Simonovi}.

Primena Zakona o za{titi korisnika finasijskih usluga po~iwe za desetak dana. Bankari se uveliko spremaju za to. Ve}ina finansijskih ku}a je na adrese klijenata poslala informacije o potrebi potpisivawa aneksa ugovora. Oni se odnose na sve vrsta kredita, ali i na pozajmice po osnovu teku}ih ra~una i kartica.

Kada pismo iz banke stigne a klijentu nije najjasnije {ta se od wega tra`i, uhvati ga panika. Razloga za to nema jer...

– Ovi aneksi ugovora koje su banke obavezne da ponude klijentu, a odnose se na za wih povoqnije uslove, moraju se primeniti ~ak i ako klijent na aneks ne stavi potpis – ka`e Du {an Uze lac s finansijskog portala „Kamatica”. – Ukoliko su uslovi nepovoqniji po klijenta, a mogu se primeniti samo uz wegov pristanak i uskla|eni su sa zakonom, onda je za to potreban potpis. Ukoliko klijentu nije jasno {ta za wega zna~i tekst aneksa, najboqe da pogleda prvi verziju ugovora s bankom kada je po~eo da koristi uslugu – to je obi~no najpovoqnija varijanta – i uporedi s onim {to mu sugeri{e aneks. Ukoliko je neko ve} potpisao pa nije zadovoqan, treba da podnese prigovor banci jer ona na taj podnesak mora da odgovori. Na`alost, na{i qudi su navikli da vi~u na {altersku slu`benicu kada misle da su o{te}eni. To mo`da osloba|a negativnu energiju, ali ne doprinosi re{avawu problema.

Istovremeno, De jan Ga vri lo vi} iz Udru`ewa bankarskih klijenata „Efektiva” „dobitnike„ aneksa

PRE MI JER MIR KO CVET KO VI]

PDV ne}e morati da pove}a ni slede}a vlada Premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi} izjavio je ju~e da zbog na~ina na koji je koncipiran buxet za 2012, porez na dodatu vrednost (PDV) ne}e morati da pove}a u idu}oj godini ni slede}a vlada.

Cvetkovi} je nagovestio da }e sredinom 2012. zbog projektovanog maweg rasta javni dug verovatno prekora~iti gorwu granicu od 45 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP).On je rekao da }e tada, u skladu sa zakonom, morati da se napravi program kako da se javni dug svede na dozvoqen nivo.

U odgovoru na pitawe da li na prihodnoj strani buxeta za narednu godinu vlada ra~una na pove}awe PDV-a ili smawewe poreza i doprinosa na zarade, Cvetkovi} je

u intervjuu za najnoviji broj „Ekonomist magazina”, rekao da su porezi na zarade nekad bili zna~ajna stavka buxeta, ali su preba~eni na lokal, a pove}awe PDV-a bi imalo zna~ajne pozitivne efekte na buxet, ali negativne posledice za stanovni{tvo. „Srbija je jedna od retkih zemaqa koja prolazi kroz krizni period od nekoliko godina ne pove}avaju}i PDV. Tu opciju smo ~uvali kao posledwu odbranu, ali ispostavqa se da za vreme mandata ove vlade ona ne}e biti potrebna. Ovako kako smo koncipirali buxet to ne}e morati ni slede}a vlada u narednoj godini, ali prepustimo wima da donesu odluku o tome”, rekao je predsednik Vlade Srbije.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

101,6674

103,7422

106,1283

101,3561

Australija

dolar

1

73,7415

75,2464

76,9771

73,5157

Kanada

dolar

1

72,5367

74,0170

75,7194

72,3146

Danska

kruna

1

13,6590

13,9378

14,2584

13,6172

Norve{ka

kruna

1

13,0010

13,2663

13,5714

12,9612

[vedska

kruna

1

10,9931

11,2174

11,4754

10,9594

[vajcarska

franak

1

82,5625

84,2474

86,1851

82,3097

V. Britanija

funta

1

117,9709

120,3785

123,1472

117,6098

SAD

dolar

1

75,5329

77,0744

78,8471

75,3017

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 11. 2011. godine

Su per vi zo ri kre }u kad i za kon Koja banka je postupila u skladu s novim propisima a koja nije zna}emo vrlo brzo jer supervizori NBS-a startuju 5. decembra, kada i zakon, a wihovi izve{taji o nepravilnostima objavqiva}e se kvartalno. Kazne za prekr{ioce su predvi|ene na nivou od 500.000 dinara do tri miliona. savetuje da, pre no {to stave potpis na to, obavezno konsultuju neko stu~no lice – advokata, ekonomistu – da vide o ~emu se radi. U Vojvodini Udru`ewe nema odeqewa, ali u Novom Sadu radi Grupa za informisawe gra|ana pri filijali NBS-a, gde gra|ani mogu da se obrate za pomo} i veoma precizno saznaju o ~emu ih banka obave{tava i kakve posledice potpisivawe dodatka ugovora ima za wih.

Prva iskustva govore da su banke uglavnom korektne. Poseban

oprez savetuje se klijentima koji otpla}uju zajmove vezane za {vajcarske franke. Pojedinima su ponu|eni aneksi u kojima se bankari pozivaju, kod definisawa odredive stope, na rezerve koje se ponderi{u. Sve takve i sli~ne dodatke ne treba prihvatiti pre stru~ne konsultacije.

Kako ve}ina banaka reaguje?

Erste banka striktno primewuje zakon tako da je za klijente svejedno da li }e aneks potpisati ili ne. Sve {to je u ankesu navedeno,

ve} je predvi|eno Zakonom i primeni}e se. U vi{e od 90 odsto slu~ajeva u ovoj ku}i nisu mewali kamatne stope i mar`e. One sada postaju fiksne do kraja otplate kredita a na dosada{wem nivou. Bez klijentove saglasnosti ne mogu se mewati. Za onaj deo zajmova gde kamata nije bila ista zbog zna~ajno promewenih okolnosti na tr`i{tu, kamatne mar`e ili stope postaju fiksne, i to na nivou koje je do ovog trenutka bio najpovoqniji za klijenta.

Klijentima Hipo banke nude se aneksi uz obave{tewe da se van snage stavqaju svi ugovori kojima je predvi|eno da se kamatna mar`a mo`e mewati u skladu s poslovnom politikom banke. Klijentima koji nisu raspolo`eni da potpi{u nove ugovore dostavqa se i informacija o tome da se nove, umawene stope, a i novi plan otplate kredita, primewuju od prvog dana decembra.

Klijenti Kredi agrikol banke }e informaciju dobiti ovih dana.

A rukovodilac sektora za poslove sa stanovni{tvom Sve to zar [i ja ~i} ka`e da oni nikada nisu mewali kamate zbog mar`e, ali i tamo gde je ugovorima bila ostvaqena ta mogu}nost, sada se prelazi na fiksne stope.

I AIK banka je tako|e poslala pisma klijentima. Sadr`aj je isti: mogu}nost varijabilne mar`e se ukida i prelazi se na fiksnu.

Vojvo|anska banka, ~lanica NBG grupe, svoja pisma o uskla|ivawu sa zakonom posla}e klijentima naredne sedmice.

D. Vu jo {e vi}

OSCI LA CI JE KUR SA SVE STI NA RA ZUM NU ME RU

Opasan pad dinara

Predsednik Privredne komore Srbije Mi lo{ Bu ga rin ocenio je ju~e da pad vrednosti dinara u odnosu na evro nije dobar za srpsku privredu jer velike kursne razlike mogu poni{titi dobit kompanija.

– Bilo bi lo{e da u naredni mesec – mesec i po evro poraste jo{ dva-tri dinara, kao {to smo imali situaciju posledwih nedeqa, kada je porastao gotovo dva dinara – rekao je Bugarin za Tanjug, podsetiv{i na to da je trenutno sredwi kurs 103,78 dinara za evro.

Predsednik PKS-a je napomenuo da je od 2008. gotovo uobi~ajeno da u posledwem kvartalu godine dolazi do slabqena dinara i ja~awa evra, izraziv{i bojazan da se takva situacija mo`e ponoviti i u decembru teku}e godine.

– U takvoj situaciji kursne razlike bi poni{tile dobit srpskih komanija iako je malo firmi koje }e iskazati pozitivan finansijski rezultat – objasnio je Bugarin.

On je rekao da ne mo`e da licitira o tome koliki se kurs dinara u odnosu na evro mo`e o~ekivati do kraja godine, naglasiv{i da bi `eleo da evro bude ispod sto dinara, {to bi bilo dobro za srpsku privredu.

U ZRE WA NI NU I OKOL NIM SE LI MA U TO KU PO TRA GA ZA CR NIM ZLA TOM, UZ NE GO DO VA WE SE QA NA

Nafta{i jure naftu po Banatu, a paori wih Na teritoriji grada Zrewanina i u okolnim selima u toku su geofizi~ka ispitivawa u potrazi za novim nalazi{tima nafte i gasa, koja spro vo di ma |ar ska fir ma “Ges” u ime Naft ne in du stri je Sr bi je. Ma da su u NIS-u krajem septembra, kada je najavqen po~etak ovih se i zmi~ kih 3-D is pi ti va wa koja }e trajati do kraja februara idu}e godine, uveravali javnost da se projekat sprovodi u skladu sa Zakonom o geolo{kim istra`ivawima i da kompanija poseduje sve dozvole i saglasnost Ministarstva odbrane i Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, bilo je o~ekivano da }e do}i do negodovawa odre|enog broja gra|ana.

Nezadovoqni su pre svega po qo pri vred ni ci jer se u atarima oko sela te{kim vozilima gaze usevi i uzorane wive, razvla~e kablovi i pobadaju ko~i}i koji im ote`avaju radove. Nekima od wih

nastalih {teta svakodnevno }e oba vqa ti pred stav ni ci firme ’Ges’ iz Budimpe{te ko ja }e, u ime kom pa ni je ’NIS – Gaspromweft’, i izvo di ti ra do ve. Za pi sni~ ki konstatovani iznosi za {tete vlasniku }e u celosti biti ispla}eni najkasnije u roku od 30 dana”, objasnili su ta da u Naft noj in du stri ji Srbije.

Me|utim, paori vele da se ne radi onako kako je obe}ano u proglasu firme “Ges”, u kojem je najavqeno da }e trojna komisija, sastavqena od po jed nog pred stav ni ka “Naf ta ga sa”, ma |ar skog preduze}a i mesne zajednice, svakodnevno izlaziti na teo~ekuju dolazak istra`iva~kih eki pa. Po sa zna wi ma “Dnevnika”, u Elemiru je do sada podneto oko 250 prijava za {tetu na~iwenu na wivama oko sela. Qudi svakodnevno dolaze u mesnu zajednicu i podnose prijave, a nekad ih dnevno bude i vi{e od trideset. Dok se nije obrao kuku-

Za ratare je bitno da se zapisnici o {teti urade {to pre, da bi mogli u}i u wive i otkloniti posledice, kao i datum kada se zapisnik o {teti sa~ini jer je naru~ilac posla obe}ao isplatu obe{te}ewa u roku od 30 dana na osnovu tog dokumenta o{te }e na je go to vo sva ka parcela, {tetu su prijavili, ali komisija jo{ nije iza{la na teren, mada je bilo najavqeno da }e se to ~initi svako dnev no. Naj vi {e pri ja va {tete je u selima Elemir i Me len ci. Pri ja va ima i u Mihajlovu, dok u Tara{u tek

ruz, bilo je prijava za uga`en usev, a sada je na “tapetu” tek iznikla p{enica ili duboko orawe.

Direktorka sektora za geolo{ka istra`ivawa i licenci ra we u NIS-u Go r i c a Man di} nije krila da }e prilikom istra`ivawa, koja se

Ele mir ci stra hu ju za ku }e U Elemiru strahuju da, kada do|e na red istra`ivawe u samom nasequ, mo`e biti o{te}ewa na tro{nijim ku}ama, koje su ove godine na~ele podzemne vode. Razlog za brigu je istra`ivawe ra|eno u selu pre nekoliko godina, metodom takozvanog “napucavawa”, odnosno mini-eksplozija s izazivawem vibracija. Tada je bilo prijava {teta na objektima, naro~ito onima od naboja, za koje su vlasnici tvrdili da su o{te}ene “napucavawem”. Iz NIS-a, s druge strane, uveravaju da postoje pravila po kojima se istra`ivawa izvode, tako da ne}e biti naru{en ni javni red i mir, niti sigurnost stambenih objekata. oba vqa ju vi bra to ri ma, sku pom i specifi~nom opremom, neminovno do}i do odre|ene {tete na usevima. Ali, zato je u Gradskoj ku}i Zrewanina pre dva meseca i odr`an sastanak na kojem je obja{weno ka ko }e kom pa ni ja pla }a ti nastale {tete.

“Potrebno je da se gra|ani, na ~ijim parcelama je {teta pri ~i we na, ja ve svo jim me snim zajednicama radi formirawa zapisnika. Procenu

ren i zapisni~ki konstatovati {tetu. Za ratare je bitno da se zapisnici o {teti urade{to pre da bi mogli u}i u wive i otkloniti posledice.

Wima je bitan i datum kada se zapisnik o {teti sa~ini jer je naru~ilac posla obe}ao is pla tu obe {te }e wa u roku od 30 dana na osnovu tog dokumenta. [to kasnije komisija iza|e, to }e kasnije biti i isplata naknade. @. Ba la b an

6

nOv^Anik

~etvrtak24.novembar2011.

IS TRA @I VA WE „AK TIV NI PO TRO [A ^I”

„Ro da” naj jef ti ni ji mar ket Za osnovne `ivotne potrebe prose~ne porodice izdvajaju, spram svojih primawa, razli~ito od grada do grada i od marketa do marketa. Asocijacija potro{a~a Srbije APOS saop{tila je koliko za najosnovnije potrebe tro{e stanovnici Ni{a, Beograda, Novog Sada, Jagodine i Leskovca. Cena su u septembru snimane u marketima i hipermarketima „Idea„, „Roda„, „Maksi„, „Merkator„ i „Tempo„, a istra`ivawe su realizovali studenti ~etvrte godine Ekonomskog fakulteta u Ni{u, obilaze}i maloprodajne objekte, u okviru projekta „Aktivni potro{a~i”.

Iz istra`ivawa sledi da je u Srbiji najjeftiniji maloprodajni objekat „Roda„, gde je vrednost prose~ne potro{a~ke korpe 21.521,50 dinara, zatim „Idea„ s vredno{}u korpe od

22.029,32 dinara, „Tempo„ s 22.179,83 dinara. U „Merkatoru„ prose~na korpa je u septembru bila te{ka 23.126,64 dinara, a ustanovqeno je da je najskupqi maloprodajni objekat „Maksi„ s vredno{}u prose~ne potro{a~ke korpe od 23.245,05 dinara Ciq istra`ivawa je dola`ewe do egzaktnih podataka o `ivotnom standardu prose~ne porodice u Ni{u, Beogradu, Novom Sadu, Jagodini i Leskovcu preko pra}ewa vrednosti potro{a~ke korpe i kupovne mo}i stanovnika, navode u APOS-ovom ~asopisu „Potro{a~ki reporter”. U Istra`ivawu su kori{}ene redukovana prose~na i redukovana minimalna potro{a~ka korpa koja pokriva najosnovnije `ivotne potrebe.

Vrednost redukovane prose~ne potro{a~ke korpe je najvi{a u Beogradu i iznosi 23.310,86 dinara, zatim u Jagodini – 22.973,37 dinara, sledi Novi Sad s 22.335,28 dinara, Ni{ s 22.293,73 i na kraju Leskovac, gde je vrednost ove korpe 21.509,14 dinara. Osnova za redukovawe je nova potro{a~ka korpa Republi~kog zavoda za statistiku koja se odnosi na mese~nu potro{wu hrane i pi}a tro~lane porodice i uskla|ena je sa standardima EU. S. G.

dnevnik

KO MI SI JA ZA ZA [TI TU KON KU REN CI JE SVE VI [E RA DI SVOJ PO SAO

Mo no po li sti ka `we ni s de set mi li o na evra Ukupan iznos svih kazni koje je Komisija za za{titu konkurencije Srbije do sada izrekla u ovoj godini dostigla je cifru od oko 9,88 miliona evra, objavqeno je u ju~e predstavqenoj kwizi „U fokusu: konkurencija”.

Pri tome, najni`a individualno izre~ena kazna iznosi oko 12.447 evra, a najvi{a oko 4,27 miliona evra, navedeno je u knizi koju je izdala advokatska kancelarija „Karanovi} i Nikoli}”.

Komisija za za{titu konkurencije se pokazala kao sve aktivnija u svojoj politici izricawa nov~anih kazni u posledwih nekoliko meseci, a o~ekuje se da }e se

taj trend nastaviti u budu}nosti, oceweno je u kwizi. Kako se podse}a, srpska Komisija za za{titu konkurencije je u 2011. izrekla prve nov~ane kazne od usvajawa Za-

kona o za{titi konkurencije 2009. godine.

Bilo je ukupno {est kazni – tri za zloupotrebu dominantnog polo`aja, a preostale tri za zakqu~ivawe razli~itih restrik-

Sud stvo treba da se ob u ~i [ef Delegacije Evropske unije u Srbiji Ven san De `er naveo je na predstavqawu kwige da je srpsko zakonodavstvo sada u velikoj meri uskla|eno s regulativama EU u oblasti tr`i{ne konkurencije, ali joj na daqem putu evropskih integracija predstoji jo{ posla u toj oblasti. Podsetiv{i na to da je Komisija za za{titu konkurencije u pro{losti imala te{ko}e u radu, De`er je istakao da se situacija promenila, da su kapaciteti i kompetentnost komisije unapre|eni, ali da je neophodno ja~awe stru~nog kapaciteta srpskog pravosu|a u toj oblasti.

tivnih sporazuma. Iznosi pojedina~nih kazni se uglavnom kre}u u rasponu izme|u jedan i 2,5 odsto od ukupnog godi{weg prihoda ostvarenog u prethodnoj godini, a jedna od kazni dostigla je ~ak sedam odsto tog prihoda.

Na~elnik Odeqewa za trgovinu i usluge u Ministarstvu poqoprivrede i trgovine @eq ko Ra ki} ukazao je na to da su dono{ewem novog Zakona o za{titi konkurencije precizirana kqu~na pravila u toj oblasti, oja~ana i uskla|ena sistemska i procesna re{ewa i uveden novi pristup u sankcionisawu – odmerenost, izvesnost i primewivost sankcije.

TR @I [TE PI VA

KRI ZA PRE SE LI LA TR GO VA WE IZ PRO DAV NI CA

Na pi ja ci jef ti ni ji ku len, ka fa, ~o ko la da... ^ak i najoprezniji potro{a~i, oni koji redovno prate akcije i u marketima pazare po sni`enim cenima, ka`u da se mnogo toga ipak vi{e isplati kupovati na pijaci.

Prehrambena roba, kozmetika, ku}na hemija, dobrano je jeftinija na tezgama pod vedrim nebom nego u radwama, ma koliko se trgovci trudili da u op{toj besparici privuku kupce primamqivim ponudama.

Hrana iz Ma|arske, recimo, ponovo je hit na novosadskim pijacama. Kako i ne bi bila kada, na primer, kilogram kulena ko{ta 650 dinara, dok je u marketima i mesnicama oko hiqadu dinara; kilogram kobasica na tezgama ko{ta do 550 dinara, suvi vrat je 400, tvrdi sir 550, a salame staju oko 200 dinara. ^okolada „milka” od 300 grama je 180 dinara, dok je, recimo, „milka” od 100 grama u kom{ijskim du}anima oko 130 dinara, „nes” kafa u limenci od 250 grama je 420 dinara, a u radwama je ista takva 527,90 dinara...

– Ve} neko vreme pazarim na pijaci jer je isplativije. Kupujem pirina~, testeninu, deterxent... Tuwevina je, na primer, 80 dinara, a ista je u radwama 120; pasta za zube, koja u marketima staje 90 ili 100 dinara, na pijaci ko{ta 70, dok su gelovi za tu{irawe jeftiniji pedesetak dinara – ka`e za na{ list doma}ica Sla vi ca [e grt koju smo ju~e sreli na jednoj od novosadskih pijaca.

Ona dodaje da je ranije ~e{}e odlazila u markete u velike nabavke, ali da u posledwe vreme ~e{}e pazari pod vedrim nebom jer joj je to „zgodnije” i jeftinije.

Ne mo `e ro ba ne te zgu ako ni je po pro pi si ma U Tr`i{noj inspekciji navode da je prodaja prehrambenih proizvoda i robe {iroke potro{we na pijacama dozvoqena, a to zna~i da se na tezgama mogu na}i ~okolade, kafe, konzerve, deterxenti...

Na robnim pijacama prodaju se tekstil, ode}a, obu}a, porcelan, plastika, staklo, metalna i elektrotehni~ka roba za koju nije propisano izdavawe tehni~kog uputstva, sportska oprema, hemijski proizvodi (sapuni, deterxenti, preparati za ~i{}ewe i polirawe, kozmeti~ki i toaletni preparati), kwige i kancelarijski pribor, polovna roba. Roba stavqena u promet, pa i preko pija~ne prodaje, mora da ispuwava uslove zdravstvene i op{te bezbednosti, tehni~ke zahteve i sve druge uslove utvr|ene Zakonom o trgovini. Tr`i{na inspekcija obavqa kontrolu kvaliteta neprehrambenih proizvoda u prometu, ka`u u toj inspekciji, dodaju}i da je za kontrolu prodaje hrane `ivotiwskog porekla na pijacama zadu`ena Veterinarska inspekcija, koja, kako ka`u, te kontrole obavqa svakodnevno.

Me|utim, trgovina te vrste na pijacama zadaje sve vi{e muke radwama, pogotovo malim du}anima.

Cene ~okolada, dezodoransa, „nes„ kafe, kobasica... jesu znatno ni`e od onih u radwama, ali zbog toga

promet u prodavnicama pada. Trgovci se `ale na to da su pija~ni prodavci nelojalna konkurencija jer, kako ka`u, za razliku od wih, ne pla}aju porez i svojim mu{terijama ne izdaju fiskalne ra~une.

Na taj problem nedavno su se po`alili i vojvo|anski trgovci koji su po~etkom oktobra u~estvovali u petoj Market radionici, koja je odr`ana u Novom Sadu.

Kako navodi ~asopis „Market”, trgovci su tada upozorili na nelojalnu konkurenciju na novosadskoj Kvanta{koj pijaci, gde se, kako su objasnili, roba prodaje po znatno ni`im cenama zato {to tamo{wi prodavci ne pla}aju porez niti za prodate artikle izdaju fiskalne ra~une.

– Mi pla}amo zakup prostora i porez i PDV, dolaze nam inspektori i ka`wavaju nas i za najmawi zarez i slovo, a na Kvanta{u mogu da prodaju {ta ho}e, pa ~ak i sve`e meso, i to usred leta – `alili su se trgovaci.

Izme|u ostalog, takva nelojalna konkurencija uticala je na pogor{awe poslovawa samostalnih trgovinskih radwi.

– STR se naj~e{}e zatvaraju. Tu se ne misli samo na radwe s prehrambenom robom ve} i na parfimerije, prodavnice bele tehnike...

Od 2008. godine zatvoreno je 52.000 radwi. Me|utim, vaqa imati na umu da se one, kao i ugostiteqski objekti, naj~e{}e i otvaraju i zatvaraju, pa ih je u istom periodu otvoreno 49.500. To je, ipak, negativan trend jer sada imamo 2.500 vi{e radwi na koje je stavqen katanac, a od 2001. godine imali smo stalan rast novootvorenih – kazao je za na{ list Dra go slav Ra ji} iz Unije poslodavaca Srbije, ukazuju}i na to da i ti podaci govore o zna~ajnom padu kupovne moS. Glu {~e vi} }i gra|ana.

Ra ste „Karls berg” u Sr bi ji Kompanija „Karlsberg Srbija” u prvih devet meseci ove godine pove}ala je udeo na doma}em tr`i{tu piva 1,3 posto, na ukupno 24,6 procenata, objavio je vr{ilac du`nosti direktora firme Ga bor Be ke fi. On je rekao da je takav bilans kompanija „Karlsberg” ostvarila u uslovima kada je prodaja piva u Srbiji opala oko pet odsto u odnosu na lawski nivo.

Bekefi je na konferenciji za novinare ukazao na to da je kompanija izvezla, tokom tri kvartala ove godine, oko 19 odsto ukupne proizvodwe piva, mahom u zemqe okru`ewa, zatim Izrael, ^e{ku, Slova~ku, [vaj car sku, Fran cu sku, Austriju i Australiju. Tokom ove godine „Karlsberg” je investirao u unapre|ewe proizvodwe 5,5 miliona evra, a tri procenta profita ulo`eno je u razvoj i obuku zaposlenih.

Obja{wavaju}i razlog pada prometa na srpskom tr`i{tu piva za pet odsto u odnosu na lawski nivo, Bekefi je rekao da su u pr va tri kvar ta la 2011. uve}ane cene sirovina, a najvi{e je poskupeo kukuruz – 60 posto, zatim slad – 1,5 posto, a ambala`no staklo 1,4 procenat.

BI ]E OZBIQ NIH IN VE STI CI JA U TR GO VI NI

Ve li ki }e do }i kad ov da {wi po je du jed ni dru ge MI NI STARS TVO PO QO PRI VRE DE I TR GO VI NE

Ne ma pre pre ke da do |e „Lidl”

– Nema nikakvih prepreka da nema~ki diskontni lanac samousluga „Lidl” do|e u Srbiju ve} je stvar poslovne politike te kompanije kada }e to u~initi – izjavio je ju~e dr`avni sekretar Ministarstva poqoprivrede i trgovine Srbije Vla di mir Ma to vi} agenciji Beta. – Nikakvih barijera za dolazak „Lidla„ u Srbiju nema, a to su potvrdili i predstavnici tog diskontnog lanca s kojima sam razgovarao pro{le sedmice.

Matovi} je naglasio da je Srbija zakonski uredila mogu}nost dolaska stranih trgovinskih kompa-

nija i da je sada iskqu~ivo na tim kompanijama da odlu~e kada }e to u~initi. Po wegovim re~ima, poslovna politika nema~kog lanca „Lidl” je da istovremeno otvara po 20 i 30 trgovinskih objekata, i `eli da „pokrije” celo tr`i{te, a posebno su joj va`ne lokacije.

Nema~ki internacionalni diskontni lanac „Lidl” registrovao je svoje preduze}e u Srbiji krajem 2010. godine. „Lidl” u Evropi ima vi{e od 9.000 prodavnica i posluje u vi{e od 20 zemaqa. Po veli~ini to je 5. trgovinski lanac u svetu, s godi{wim prihodom ve}im od 60 milijardi evra.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu poqoprivrede i trgovine Srbije Vla di mir Ma to vi} izjavio je ju~e da }e u narednom periodu u Srbiji do}i do novih grindfild investicija u oblasti trgovine.

Matovi} je na konferenciji „Trgovinski lanci i ekonomski razvoj Srbije”, koju je orga ni zo vao dnev ni list „Da nas”, kazao da se, kada je re~ o tr go vin skim lan ci ma, mo gu o~ekivati i preuzimawa unutar postoje}ih „igra~a na tr`i{tu”, kao i interno {irewe maloprodajne mre`e kroz strate{ka partnerstva.

– O~ekuje se daqe intenzivirawe konkurencije i ve}i priliv stranih i doma}ih investicija u trgovinu – kazao je Matovi}.

Po wegovim re~ima, dolazak novih, velikih trgovinskih lanaca u Srbiju veoma je zna~ajan jer }e pove}ati konkurenciju, a ona bi trebalo da snizi trgovinske mar`e. On je

naglasio da veliki trgovinski lanci omogu}avaju doma}im proizvo|a~ima da pove}aju ponudu, ali i izvoz kroz privatne robne marke tih lanaca. Pozitivni efekti stranih ulagawa u trgovinu Srbije su, kako je kazao Matovi}, i

tran sfer no ve i sa vre me ne teh no lo gi je, no va po slov na praksa, ja~awe konkurencije, unapre|ewe poslovne svesti, ali i kvalitet i raznovrsnost ponude.

– Oko 60 odsto maloprodajnih objekata u Srbiji nisu u

sastavu velikih trgovinskih lanaca ve} posluju kao mala i sredwa preduze}a i zato je u Strategiji razvoja trgovine Srbije razvoj tih preduze}a veoma bitan – kazao je on.

Po wegovim re~ima, Strategija razvoja trgovine Srbije bazira se i na ja~awu konkurencije i {irewu srpske trgovine u regionu. Matovi} je kazao i da je u 2010. godini ukupna vrednost investicija u trgovinu Srbije bila 37,28 miliona evra i da je otvoreno 1.755 rad nih me sta. Naj zna ~aj ni ja trgovinska preduze}a u Srbiji, kako je re~eno na konferenciji su „Delez”, „Merkator„, „Idea„, „Dis„, „Univereksport„ i „Gomeks„ iz Zrewanina. Re~eno je i da su prose~ne mar`e u Srbiji oko 13,5 odsto, odnosno da se kre}u od deset do 16 odsto i da se trgovine nepravedno optu`uju za visinu mar`i ve} da krivca za to treba tra`iti u celokupnom lancu snabdevawa.

Pre da va we o ve gan stvu Pre da vaw ne pod na zi vom: ,,Okrut na isti na” bi }e pri ka za no su tra od 18 do 22 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13 pre ko in ter ne ta, a pre da va~ je po zna ti bo rac za pra va `i vo ti wa Ga ri Ju rov ski. Pre da va we go vo ri o ve gan stvu, po seb nom na ~i nu is hra ne, u ko jem se ne je de ni {ta {to je `i vo tiw skog po re kla. Po se ti o ci }e ima ti pri li ku da pro ba ju ne ke od ve gan skih je la.

J. D.

Sa jam an ti kvi te ta u Do mu voj ske Sr bi je

Sim bo lu fa li va zduh Evrop sko pr ven stvo u ru ko me tu usko ro }e se igra ti u Sr bi ji. Me |u tim, sim bol pr ven stva ve li ka ru ko met na lop ta po sta vqe na u sa mom cen tru po ma lo se iz du va la. Lop ta ni je us pe la da osta ne u okru glom po lo `a ju do tog sport skog do ga |a ja. Kriv ce ne }e mo tra `i ti, ve} ono ga ko mo `e da za ce li lop tu ka ko bi u pra vom (okru glom) sve tlu pro mo vi sa la pred sto je }i ru ko met ni do ga |aj, ko ji se uve li ko s ne str pqe wem i{ ~e ku je. Da kle, o~e ku je se po mo} vul ka ni ze ra. I. D.

Foto: R. Hayi}

Novosadska ~etvrtak24.novembar2011.

Zno ji se nov ~a nik

Z

vla ~i ti ka da sla vqa pro |u. Tu je na pra gu i No va go di na, ko ja, ho }e{-ne }e{ uvek is tre se nov ~a nik, pa po tom ja nu ar ski na sta vak pra zni ka ko ji ma se ~u va tra di ci ja, te }e sto mak ~e sto bi ti pun, ali uz to }e i}i i gla vo boqa zbog fi nan sij skih vra to lo mi ja.

Da je bes pa ri ca po pri li~ na go vo re nam i uti sci pro da va ca ko ji ka `u da ne pam te ka da je u ovom pe ri o du pro met bio ma wi, i da je vre me ka da se ku po va lo ce lo pra se da le ka pro {lost. To ne }e spre ~i ti qu de da se steg nu na dru gim stra na ma ka ko bi na pu ni li fri `i der i bar na krat ko vre me za bo ra vi li da su ce ne u pu nom ga lo pu.

B. Mar ko vi}

NA KLISI, ^ENEJU I RIMSKIM [AN^EVIMA

Zbog ha va ri je bi le su ve sla vi ne Na se qa Kli sa, ^e nej i Rim ski {an ~e vi ju ~e su osta la bez vo de, ko ja je sti gla u po po dnev nim ~a so vi ma, jer su rad ni ci „Vo do vo da” br zo iza {li na te ren i ot klo ni li kvar. Do ne stan ka vo de je do {lo zbog ha va rij skog o{te }e wa ma gi stral nog do vod ni ka, sa op {ti li su iz ovog pred u ze }a.

N. R.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 7.30 do 13.30 ~a so va po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa Sa laj ka i Pod ba ra, od 8 do 12 Ba nat ska uli ca 2 - 6, Fi li pa Fi li po vi }a 3, 8 - 24, O[ „Do si tej Obra do vi}”, Ru me na~ ka 141-165, Uli ca Sta ri ne No va ka, od 8.30 do 10 Mi {e Di mi tri je vi }a 33a,

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a ga ziv {i u pra zni~ ni pe riod mno gi su po ~e li da pra ve kal ku la ci je u ku} nom bu ye tu, jer iako su sve ~a ri lep po vod za oku pqa we, u`i va we i dru `e we, sa dru ge stra ne su i ve li ki tro {ak. Ako vam usko ro do la zi sla va va qa sve sta vi ti na pa pir i iz ra ~u na ti ko li ko }e vas ko {ta ti , ali jed no je si gur no – zna ~aj no vi {e ne go pro {le go di ne. Ce ne svih pro iz vo da su oti {le go re sa ja kom ten den ci jom stal nog ra sta, {to go vo ri da }e sve ~a ri umno go me olak {a ti ku} ni bu yet. A ka ko je do bro po zna to da na {i qu di na ta kvim stva ri ma ne {te de, na tr pe za ma }e se opet na }i sve naj lep {e |a ko ni je a cr ta }e se pod -

Je se wi sa jam an ti kvi te ta, ho bi ja i umet ni~ kih pred me ta bi }e odr `an da nas od 10 do 19 ~a so va u Do mu voj ske Sr bi je, Be o grad ski kej 9.

Pred sta vi }e se vi {e od 50 iz la ga ~a sa pre ko 15.000 pred me ta. Bi }e dr `a na i tra di ci o nal na hu ma ni tar na pro da ja, kao i raz me na pred me ta i bes plat na proce na.

Ovo je 109. ma ni fe sta ci ja ko ja po red pro mo tiv nog i edu ka tiv nog ka rak te ra ima i zna ~aj za tu ri sti~ ku po nu du No vog Sa da.

G. ^.

SKUP[TINA GRADA SUTRA ODLU^UJE

U ka fi }i ma pre gla sna mu zi ka od svi ra la svo je Ugo sti te qi ~i ji se lo ka li i ka fi }i na la ze u stam be nim zgra da ma ne }e vi {e mo }i da pu {ta ju mu zi ku gla sni ju od nor mal nog raz go vo ra, a u su prot nom }e bi ti ka `we ni nov ~a nom ka znom od 50.000 do 500.000 di na ra. Iz me nom Od lu ke o ku} nom re du, ko ja }e se su tra na }i na dnev nom re du Skup {ti ne gra da, vla sni ci ka fi }a u po je di nim de lo vi ma gra da ne }e sme ti da pu {ta ju mu zi ku, uko li ko ne na ba ve izve {taj o iz me re nom ni vou bu ke. Bu ka ko ja na sta je pu {tawem mu zi ke ne sme bi ti vi {a od pro pi sa ne, a to je 40 de ci ba la.

No vi na je i za bra na da se na bal ko ni ma, te ra sa ma i lo |a ma

no oba ve sti sta na re. Ra do vi se, osim u slu ~a je vi ma ha va ri je i po tre be za hit nim in ter ven ci ja ma, ne mo gu iz vo di ti u vre me nu od re |e nom za od mor.

Pred vi |e na ka zna od 50.000 do 500.000 di na ra

Su tra {wom od lu kom Skup {ti na }e mno ge spa sti ne sno sne bu ke

pri pre ma hra na. Ta ko |e, sva ko ko iz vo di gra |e vin ske, za nat ske

i in sta la ter ske ra do ve bi }e du `an da o to me pret hod no pi sme -

Bez gre ja wa Uli ca Jo va na Su bo ti }a Sta nov ni ci Uli ce Jo va na Su bo ti }a 18 i 21 da nas ne }e ima ti gre ja we od 10 ~a so va zbog iz grad we vre lo vod nog pri kqu~ ka za obje kat u ovoj uli ci na bro ju 19.

Od lu ka o ko joj }e se ta ko |e gla sa ti na su tra {woj sed ni ci za bra wu je da se vi kom, bu kom, tr ~a wem, ska ka wem, igra wem lop tom i sli~ nim po stup ci ma ome ta ju sta na ri u zgra di.

I. D.

NA VI[IM SPRATOVIMA

Slab pri ti sak vo de

Za vr {e tak ra do va i nor ma li za ci ja gre ja wa o~e ku je se istog da na u po po dnev nim ~a so vi ma, na ja vqe no je iz „To pla ne”.

I. D.

Vi {i spra to vi zgra da i rub ni de lo vi vo do vod nog si ste ma da nas od 8 do 16 sa ti mogu ima ti sla bi ji pri ti sak vo de. Do sma we wa pri ti ska do }i }e zbog ra do va na po go nu za pre ra du i di stri bu ci ju vode.

N. R.

35a, 37a, 43a, 45a i 47a; od 9 do 10.30 No vo sad skog saj ma 19 i 21, Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si ja od TC pre ma Le din ci ma, Ki sa~: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa, Be o ~in: od 8.30 d 13 ~a so va na se qe Du nav od re sto ra na „Ka ra{„ pre ma ^e re vi }u.

V remeploV

U PRVOM NOVOSADSKOM 5D BIOSKOPU

Foto: S. [u{wevi}

Osam mi nu ta avan tu re u fo te qi Ka fa na pred vra ti ma {ko le U „Dnev ni ku” je 24. no vem bra 1954. ob ja vqe no da ve} vi {e od go di nu da na upra va osnov ne {ko le u We go {e voj uli ci tra `i od grad skih vla sti da iz bli zi ne {ko le pre me sti jed nu tre }e ra zred nu ka fa nu, da u~e ni ci ne bi sva ko dnev no gle da li ru `ne sce ne... Zva ni~ -

no je obe }a no da }e to bi ti u~i we no. A on da, tik uz {ko lu, otvo re no je sto va ri {te pi }a na ve li ko.

Re dov no su pred {ko lu is to va ra na bu rad sa pi }em, tut wa li ka mi o ni, vi ka li ko ~i ja {i. Iz gle da lo je da }e vla sti lak {e da ise le ili za tvo re {ko lu ne go ka fa nu! N. C.

Ako vam je do sne `ne avan tu re, ra do bi ste da se pro vo za te po ne pri stu pa~ nim pla nin skim lan ci ma i ose ti te bar deo ono ga {to ose }a ju svet ski ski ja {i ka da iz vo de str mi spust, ne mo ra te upla }i va ti sku pe aran `ma ne.

Jed nu ova kvu avan tu ru, uz adre na lin ske uda re, mno go sme ha, po ne ki vri sak i za ga ran to va nu za ba vu, do bi }e te u sa mo osam mi nu ta pro jek ci je fil ma u 5d teh no lo gi ji ko ji se od sko ro pu {ta ju u je di nom bi o sko pu ove vr ste u gra du.

Na i me, od pro {le su bo te, na adre si @e le zni~ ka 24, na la zi se 5d bi o skop, ko ji ima sve od li ke obi~ nog, a ipak je do `i vqaj ko ji pru `a pot pu no je din stven i ne sva ki da {wi. U sa li sa de vet me -

sta sme {te nih na po seb nu plat for mu i uz na o ~a re za 3d pro jek ci je, po sti `e se po se ban ugo |aj pri gle da wu fil mo va.

- Qu di uglav nom sta nu is pred pa se pi ta ju {ta je sad ovo, a on -

la ca do kaz su wi ho vog za do voq stva, ali i iz ne na |e wa. Mno gi osta nu u se di {ti ma ka ko bi se ma lo od mo ri li na kon {to se zavr {i vo `wa po pla ni ni, ili ro ler ko ster avan tu ra u sve mi ru

Ako bi ste da se pro vo za te po pla nin skim lan ci ma i ose ti te deo do `i vqa ja svet skih ski ja {a na spu stu, ne mo ra te upla }i va ti sku pe aran `ma ne, jer 5d teh no lo gi ja pod ra zu me va po me ra we se di {ta, ose }aj hlad no }e… da u|u pa im ob ja snim o ~e mu se ra di. Pot pu ni uti sak sti ~e se tek ka da se sme ste u sto li cu i upu ste u avan tu ru gle da wa 5d pro jek ci ja. Ka da se za vr {i film, osme si na li ci ma po se ti -

- pri ~a jed na od rad ni ca, Dra ga na Bo ja ni}.

Po red zvu ka i sli ke, tro di men zi o nal ne pro jek ci je pru `a ju uti sak i du bi ne pro sto ra, me |u tim 5d teh no lo gi ja pod ra zu me va

po me ra we se di {ta, ose }aj hlad no }e ili to plo te, a ka da ste u vo `wi kroz ukle ti rud nik u kom se va ju var ni ce, na }i }e te se u obla ku di ma.

- Za sa da ima mo pet raz li ~i tih fil mo va i ne po sto ji utvr |e na sat ni ca za pro jek ci je. Uko li ko do |e je dan po se ti lac pu {tam film, jer u pro se ku sva ki tra je oko osam mi nu ta pa ne ~e kam da se na pu ni svih de vet me sta. Da kle, kad po se ti lac do |e, mo `e od mah da po gle da `e qe ni film uko li ko se ne ko ve} ne na la zi u sa li - do da je Dra ga na.

Rad no vre me 5d bi o sko pa je od de set uju tro do de set uve ~e, se dam da na u ne de qi, a kar ta za jed nu pro jek ci ju ko {ta 250 di na ra.

J. Zdjelarevi}

c m y

8

~etvrtak24.novembar2011.

JAVNE NABAVKE PO PROPISIMA

„Stan” po lo `io is pit kod re vi zo ra „Stan” je do bio mi {qe we od Dr `av ne re vi zor ske in ti tu ci je(DRI) da to kom 2010 go di ne, ko ju su re vi zo ri pre gle da li, ni -

je bi lo ne pra vil no sti u spro vo |e wu jav nih na bav ki i po slo va wu. Ka ko je ju ~e pre do ~e no u „Sta nu” dr `av ni ~i nov ni ci pre gle da li su sa mo pro {lu go di nu. La ne je, da pod se ti mo,

„Stan”imao tri di rek to ra. U pr vom tro me se~ ju pred u ze }e je vo dio Dra go slav Ga vran ~i}.Po sle we go ve ostav ke na ~e lo pred u ze }a je stao Mi len ko Pe ri ~in, a on da je i Pe ri ~in kao i Ga vran ~i} dao ostav ku, usled vi {e dnev nog {traj ka zbog ka {we wa pla ta. Pred zad weg da na 2010 go di ne, Skup {ti na gra da je iza bra la za di rek to ra Raj ka Boj ~i }a. U ras po re du vla sti u upra vqa wu grad skim ko mu nal nim pred u ze i ma „Stan” je pri pao Li gi so ci jal de mo kra ta Vojv di ne(LSV).

U No vom Sa du re bi zo ri su, da pod se ti mo, kon tro l i s a l i spro vo | e w e jav nih na bav ki i po slo va we u ukup no tri grad ska ko mu nal na pred u ze }a.Uz „Stan”re vi zo ri su ob i {li Spens i JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja„ I u ovoj pod sled woj fir mi su uo~i li ne pra vil no sti.

Z. Deli}

U MUZEJU U SREMSKIM KARLOVCIMA

Vi no gra dar stvo Fru {ke go re na dla nu

Iz lo `ba „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” autor ke vi {eg ku sto sa Du {an ke Mar ko vi} bi }e otvo re na da nas u 18 sa ti u Za vi ~aj noj zbir ci Mu ze ja Gra da No vog Sa da u Srem skim Kar lov ci ma. Po stav ka pra ti isto rij ski put i raz voj vi no gra dar stva i vi nar stva na fru {ko gor ju, kao i teh no lo {ki pro ces pro iz vod we gro `|a i vi na ~i ja tra di ci ja bro ji vi {e od 17 ve ko va. Iz lo `e ni su do ku men ti, fo to gra fi je i pred me ti iz zbir ki Mu -

Ti ja ne Mom ~i lov-Po pin iz Ini sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne, gra |a ni }e mo }i bes plat no da ura de EKG mo ni to ring i iz me re krv ni pri ti sak.

U na red ne tri ne de qe ova kva pre da va wa }e se odr `a ti i na No vom na se qu, u Fu to gu i Saj lo vu, ~e tvrt kom u 18 sa ti.

I. S.

Krup ni ot pad ~e ka pro le }e Je se wi deo pro gra ma ukqa wa wa krup nog ot pa da u gra du i pri grad skim na se qi ma za vr {a va se da nas, sa op {ta va ju iz JKP „^i sto }e”.U toj ak ci ji „^i sto }e”, u sa rad wi sa me snim za jed ni ca ma, ko je su do sta vqa le adre se na ko ji ma tre ba po sta vi ti kon tej ne re, naj vi {e je pri ku pqe no do tra ja log na me {ta ja, be le teh ni ke i gra |e vin skog ma te ri ja la.

Ciq pro gra ma je sma we we bro ja di vqih de po ni ja u gra du, a to kom ~i ta ve go di ne „^i sto }a” iz najm qu je kon tej ne re gra |a ni ma po ce ni od 2.120 di na ra. Kon tej ne ri se do sta vqa ju na do go vo re nu adre su, a broj te le fo na na ko ji se mo gu na ru ~i ti je 433-611, lo kal 126. A. L.

VESTI Ko la `i Mi re \u ri} u „Mo stu” Iz lo `ba ko la `a Mi re \u ri} bi }e otvo re na ve ~e ras u 18 ~a so va u Ga le ri ji Most, Voj vo de Put ni ka 2. Iz lo `ba je or ga ni zo va na u sklo pu kwi `ev nih su sre ta „Mi li ci u po ho de”.

M. K.

Iz me wen ter min „Te sli nog kvi za”

Zbog teh ni~ kih pro ble ma do {lo je do iz me ne da tu ma od ra `av wa „Te sli nog kvi za”. No vi ter min je su tra u 17 ~a so va u Osnov noj {ko li „Ni ko la Te sla”, Fu to {ki put 25. Or ga ni za tor je De ~i ji sa vez No vog Sa da.

G. ^.

Kwi ge za Ge ron to lo {ki cen tar

Ra dio 021 or ga ni zu je hu ma ni tar nu ak ci ju pri ku pqa wa kwi ga

za Ge ron to lo {ki cen tar u No vom Sa du. Gra |a ni mo gu da pre da ju kwi ge do 7. ja nu a ra u Ra dio ka feu, Mi le ti }e va 45.

M. K.

Sred wo {kol ci glu me na vi {e je zi ka

Vi {e je zi~ ni {kol ski fe sti val „Te a tar”, autor ke prof. Bo siq ke Tri fu no vi}, odr `a }e se su tra i u pe tak od 17 ~a so va u po zo ri {tu Gim na zi je „La za Ko sti}”, Uli ca La ze La za re vi }a 1.

U~e sni ci su sred wo {kol ci iz gim na zi ja „Isi do ra Se ku li}”, „La za Ko sti}”, „Kar lo va~ ke” i „\u ra Jak {i}” iz Ra ~e. Dve pred sta ve se iz vo de na en gle skom, a po jed na na ru skom i fran cu skom je zi ku. Ovaj pro je kat je po dr `ao Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we, a or ga ni za tor je Gim na zi ja „Isi do ra Se ku li}”.

G. ^.

dnevnik

BROJ KORISNIKA NE RASTE ZBOG ZALE\ENOG BUYETA

Na na rod nom ka za nu 600 si ro ma {nih U na rod nim ku hi wa ma Cr ve nog kr sta, u uli ci La ze Ko sti }a 4a i na Fu to {kom pu tu 67, sva ko dnev no od 12 do 14 ~a so va svoj obrok do bi je 600 su gra |a na, dok 400 ko ri sni ka ko ji `i ve van te ri to ri je No vog Sa da do bi ja ju lan~ pa ke te.

Do po ve }a wa bro ja ko ri sni ka u od no su na pro {lu go di nu ni je do {lo, a ne }e ga ni bi ti u sko ri je vre me, jer su ogra ni ~e na fi nan sij ska sred stva ovog pro gra ma. Grad iz bu xe ta go di {we za rad ku hi we iz dvo ji pre ko 20 mi li o na di na ra.

Ko ri sni ci na rod ne ku hi we u No vom Sa du su pri ma o ci ma te ri jal nog obez be |e wa po ro di ce, pen zi o ne ri ko ji ima ju pen zi je do 11 000 di na ra, kao i qu di ko ji su pri ti sle so ci jal ne ne vo qe. Oni ko ji

`e le da po sta nu ko ri sni ci tre ba da do ne su po treb nu do ku men ta ci ju na adre su Cr ve nog Kr sta Pi o nir ska 12, a po treb ne in for ma ci je mo gu do bi ti na broj 6622-755.

- Naj ~e {}i ko ri sni ci ku hi we su oso be sta ri je od 60 go di na, bo le sni, oso be sa in va li di te tom, vi {e~ la ne po ro di ce sa pe to ro ili vi {e de ce - ka `e sa rad ni ca Cr ve nog kr sta No vog Sa da Du {an ka Sta noj ~i}.

Po red na rod ne ku hi we po sto ji i pro je kat „Ku hi wa na to~ ko vi ma” u okvi ru ko ga se ne po kret nim ili te {ko po kret nim li ci ma, kao i sta ri ji ma od 65 go di na ko ji `i ve sa mi do no se obro ci na ku} nu adre su. Tre nut no 15 su gra |a na ko ri sti ovu uslu gu.

A. Varga

BEZ ORGANIZOVANOG ODLASKA NA PLANINE

[ko le ot pi sa le zi mo va we Ra ni jih go di na mno go |a ka je deo zim skog ras pu sta pro vo dio na ne koj pla ni ni, za hva qu ju }i zi mo va wu ko je se or ga ni zo va lo pre ko {ko la. Da nas se si tu a -

da se pri ja vi ve o ma ma li broj de ce.

- Bes pa ri ca je i ro di te qi jed no stav no ne mo gu da pri u {te svo joj de ci to za do voq stvo. Dru -

ze ja gra da No vog Sa da i dru gih mu zej skih usta no va i vi nar skih po ro di ca, ko je su sa ~u va le tra di ci o nal ni na ~in ga je wa gro `|a i pro iz vod we vi na. Pred me ti po ti ~u s kra ja 16. ve ka, pa sve do po lo vi ne 20. ve ka.

Iz lo `bu }e otvo ri ti za me nik gra do na ~el ni ka No vog Sa da Zo ran Man di}, a u pro gra mu na stu pa ju tam bu ra {i KUD-a „Sve to zar Mar ko vi}”, so pran Oli ve ra Bol ta i glu mac Vla di mir Pet ko vi}.

Z. Ml.

O zdra vqu sr ca u Ko vi qu Pre da va we „Zdra vo sr ce - moj iz bor! Spre ~i mo sr ~a ni udar” odr `a }e se da nas u 18 sa ti u pro sto ri ja ma Kul tur no-umet ni~ kog dru {tva „La za Ko sti}” u Ko vi qu, La ze Ko sti} 113, u or ga ni za ci ji Do ma zdra vqa „No vi Sad”, Ini sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne i Me sne za jed ni ce „Bu ko vac”. Na kon pre da va wa prof. dr

nOvOSAdSkA HROnikA

vo di - ka `e Spa so je vi} i do da je da su |a ke uglav nom vo di li na stav ni ci fi zi~ kog vas pi ta wa.

I di rek tor {ko le „Sve to zar Mar ko vi} To za” Pe tar Na ran xi} ka `e za na{ list da se ne or ga ni zu ju zi mo va wa i is ti ~e da mu je ve o ma `ao.

- De lom zbog bes pa ri ce, a de lom {to su na stav ni ci ne za in te re so va ni da vo de de cu na zi mo -

Ista je si tu a ci ja i u {ko li „\or |e Na to {e vi}” u ko joj de ca ne idu or ga ni zo va no na zi mo va qe. Do du {e, di rek tor {ko le Ne deq ko \or |i} na vo di da ima gru pa od 15 u~e ni ka ko ja ide na zi mo va we, ali ne pre ko {ko le, ve} pre ko tu ri sti~ ke agen ci je.

- S wi ma idu i ro di te qi i je dan na stav nik iz fi zi~ kog, ali taj deo ne ma ve ze s {ko lom. Po -

Skupo u`ivawe Zi mo va we ~e tvo ro ~la nu po ro di cu ko {ta }e ove se zo ne naj ma we 1.000 evra, od no sno dve i po pro se~ ne pla te, i to sa mo za pre voz, sme {taj i ski-pas, ne ra ~u na ju }i do dat ne tro {ko ve.

Kao i pret hod nih go di na, naj ve }e in te re so va we tu ri sta je za do ma }e cen tre i Bu gar sku, a u pr vi plan je iz bi la i Fran cu ska, za ko ju su aran `ma ni znat no jef ti ni ji ne go za Austri ju, Ita li ju i Slo ve ni ju.

ci j a to t al n o pro m e n i l a, jer ve } i n a {ko l a ne or g a n i z u j e zi mo va we za u~e ni ke. Di rek tor {ko le „Ko sta Trif ko vi}” Mi l an Spa s o j e v i} ka ` e za „Dnev nik” da ne or ga ni zu ju zi mo va we, ma hom zbog ~i we ni ce

gi raz log je {to, po pra vil ni ku, {ko le vi {e ne mo gu da or ga ni zu ju le to va wa i zi mo va wa kao {to se to ra di s eks kur zi ja ma.

Do du {e, de ca mo gu da idu, uko li ko to Sa vet ro di te qa odo bri i ako na stav nik pri hva ti da ih

va we, jer je to ja ko ve li ka od go vor nost. Si gu ram sam da bi de ca i{la, jer ve} ne ko li ko go di na una zad Sa vet ro di te qa tra `i da se to or ga ni zu je, jer im je ta va ri jan ta sva ka ko po voq ni ja - is ti ~e Na ran xi}.

On ka `e da je re~ o de ci ko ja zna ju da ski ja ju, a wih za ni ma ju sa mo de sti na ci je po put Ja ho ri ne i Ko pa o ni ka, {to je po pri li~ no sku po.

Okru gli sto o de ci s uli ce Okru gli sto „Ja ~a we so ci jal ne ko he zi je pu tem raz vo ja ne di skri mi na tor ne jav ne po li ti ke za de cu ukqu ~e nu u `i vot i/ili rad na uli ci” odr `a }e se da nas u 11 ~a so va u sa li tri Skup {ti ne Voj vo di ne. Ciq or ga ni zo va wa okru glog sto la je da u~i ni sta we u kom se na la ze de ca ko ja ra de i/ili `i ve na uli ci vi dqi vim, ka ko bi se do pri ne lo br `em i kva li tet ni jem re {a va wu pro ble ma.Or ga ni za to ri su Fond za raz voj ne pro fit nog sek to ra AP Voj vo di ne u sa ra wi sa Eku men skom hu ma ni tar nom or ga ni za ci jom.

A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

{to je re~ o de ci vr hun skim ski ja {i ma, oni vo le da idu na de sti na ci je gde mo gu da ski ja ju. S ob zi rom da je Ko pa o nik ve o ma skup, idu u Bu gar sku, a {ko li je za bra we no da vo di osnov ce u ino stran stvo. Ra ni je smo ima li or ga ni zo va no zi mo va we, ali se od to ga od u sta lo, jer su ce ne na Zla to bo ru i Ko pa o ni ku pre vi so ke za na{ stan dard.

Q. Nato{evi}

DANAS ISPRED FUTO[KE PIJACE

Fla je ri pro tiv na si qa U okvi ru pr vog de la ak ci je „Pre ki ni ti {i nu” u ci qu in for mi sa wa gra |a na o pro ble ma ti ci po ro di~ nog na si qa i ob li ci ma po mo }i u vi du ne po sred nog kon tak ta sa gra |a ni ma da nas }e se od 11 do 13 ~a so va u Je vrej skoj uli ci, is pred Fu to {ke pi ja ce, de li ti fla je ri.

Ak ci ja se or ga ni zu je ra di na ja ve kam pa we „[e sna est da na ak ti vi zma pro tiv na si qa nad `e na ma” i obe le `a va wa pe to go di {wi ce ra da „Si gur ne `en ske ku }e”.

A. Va.

065/47-66-452

Sliv ni ke „po zajm qu ju”, opa snost osta vqa ju Pre de se tak da na du` ce le uli ce Du {a na Da ni lo vi }a po kra de ne su re {et ke sa sliv ni ka! A oni su tik uz kon tej ne re po red pre la za iz me |u zgra da, pa su sad ti sliv ni ci pu ni sme }a, gra wa i li {}a! A kad pad ne pr va ki {a pli va }e mo! Ako ne ko upad ne u sliv nik i iz lo mi se, vaq da bi ne ko do {ao da ih za me ni, a taj ko ji ih je po krao sva ka mu ~ast!

064/1789... * * * Pre da{ do ku men ta za vo za~ ku do zvo lu na Li ma nu, a po wu ide{ na Sa laj ku. Us put te dr `a va opqa~ ka za 1.600 di na ra.

064/4405... * * * Sra mo ta, ne ki na {i po sla ni c i za amor ti z a c i j u sop stve nog auta do bi ju to li ko pa ra da mo gu ku pi ti nov ma wi auto. Pa {to on da Skup {ti na ne ku pi auto, pa }e ta ko ume sto pa ra da im da - po klo ni auto?!

066/6619...

* * * SBB gu ta KDS ? Jo{ je dan mo no pol?

064/2466... * * * Na Tr gu slo bo de no vo go di {we sla vqe za 20 mi li o na di na ra ulep {a }e Ba ja ga i Zvon ko Bog dan. U Grad skoj ku }i na vo de da }e deo

bi ti „upla }en u hu ma ni tar ne svr he”, ali ni su „na ve li” ko ji je to stvar ni no vac i ko me ide, a ka ko }e se „osta tak” po de li ti u „teh ni~ kom di ja lo gu” ove ku }e i ugled nih umet ni ka. [ta ka `e na to grad ski za {tit nik gra |a na?

063/1761... * * * Par to kra ti ja je naj te `i ob lik pri kri ve ne dis kri mi na ci je od stra ne li ca na vla sti i wi ma bli skih. Ko je tu nad le `an za po tla ~e ne qu de ko ji su sta vqe ni u red iza pri vi le go va nih? Stra zbur ili Hag ili pak sa ma OUN? 060/0227... * * * Li {}a na sve stra ne. Kad pad ne ki {a bi }e kli za vi ce. Gde je ka mion sa usi va ~em. Da li is pred ku }a u gra du, kao i na se lu, tre ba vla snik da po ku pi?

063/8272... * * * Osnov na {ko la „Vuk Ka ra xi}” u No vom Sa du ima pre le pu sport sku ha lu, a {kol skoj de ci ni je do zvo qe no da je ko ri sti. Za {to i do kle?

064/1971...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

GRAD I AMERI^KA AGENCIJA USAID POTPISALI MEMORANDUM

Mladima otvaraju put do posla Pred stav ni ci pro gra ma za ja ~a we eko nom ske si gur no sti Ame ri~ ke agen ci je za me |u na rod ni raz voj, USAID, pot pi sa li su ju ~e u Grad skoj ku }i me mo ran du me o raz u me va wu sa pred stav ni ci ma de set gra do va i op {ti na, ~i me je ot po ~eo pro je kat ko ji tre ba da stvo ri uslo ve za br `e za po {qa va we mla dih. U ime Gra da me mo ran dum je pot pi sao gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, a me mo ran du mi su pot pi sa ni i sa Be o gra dom i be o grad skim op {ti na ma Sta ri Grad i ^u ka ri ca, kao i sa pred stav ni ci ma Apa ti na, [ap ca, Ose ~i ne, Ra ~e, Ve li ke Pla ne i To po le.

- Ovi spo ra zu mi tre ba da da ju pod sti caj za za po {qa -

va we i sa mo za po {qa va we mla dih su gra |a na, jer je wi hov naj ve }i pro blem da pro na |u po sao ka da za vr {e za na te, sred we {ko le i fa kul te te. Ovo je na ~in da se si tu a ci ja pro me ni, da si stem ski po ku {a mo da re {i mo pro blem i da sva kom mla dom ~o ve ku da mo {an su da stek ne spo sob no sti i ka pa ci te te da sam na |e za po sle we - is ta kao je Pa vli ~i}.

Di rek tor ka mi si je USAID u Sr bi ji Su zan Friz na gla si la je da pot pi sa ni me mo ran dum u prak si zna ~i po dr {ku USAID - a ka ce la ri ja ma za mla de u op {ti na ma, ka ko bi raz vi li ve {ti ne ko je }e im ko ri sti ti u pro na la `e wu za po sle wa.

B. M. Fo to: R. Hayi}

DVA GRADSKA PREDUZE]A IMA]E [IROK SPEKTAR DELATNOSTI

„Zelenilo” i „Lisje” postaju majstori za sve Skup {tin ski Sa vet za ko mu nal ne de lat no sti ni je pri hva tio ju ~e pred log od bor ni~ ke gru pe Uje di we nih re gi o na Sr bi je da „In for mat ka” auto mat ski iz bri {e s ob je di we ne na pla te ubi ra we 30 di na ra za odr `a va we vi deo nad zo ra. O ovoj na pla ti i pro {li put se ras pra vqa lo na Sa ve tu, opet na pred log URS. Ta da je Sa vet za u zeo stav da su ma od 30 di na ra ni je ve li ka, a da gra |a ni ko ji ne `e le da pla te odr `a va we vi deo nad zo ra li~ no o to me oba ve ste„In for ma ti ku”.

Sa vet je od lu ~io da ko mu nal ni in spek to ri ima ju i sve ~a nu uni for mu ko ju }e no si ti za da ne pra zni ka. Za me nik pred sed ni ka Sa ve ta za ko mu nal ne de la to sti Mi ro slav Kla {we pri me tio je da se mo ra vo di ti ra ~u na o fi zi~ kom iz gle du ko mu nal nih po li ca ja ca, od no sno da wi ho va te le sna te `i na tre ba da se kre }e u skla du s me di cin skim nor ma ti vi ma. Do dao je da oni pred sta vqa ju No vi Sad i da ni je le po vi de ti go ja znog ko mu nal nog po li caj ca. Za to je po treb no go di {we pro ve ra va ti da li in spek -

„Kantautor festival” u „Fabrici” „Kan ta u tor fe sti val”, pr vi po re du, odr `a }e se su tra u klu bu „Fa bri ka”, a pro gram po ~i we u 20 ~a so va. Jed no dnev ni fe sti val u or ga ni za ci ji Stu dent skog kul tur nog cen tra oku pi }e de vet ra zno vr snih auto ra iz raz li ~i tih de lo va Sr bi je. Kar te se u pret pro da ji mo gu ku pi ti u CD {o pu „Mun gos” po ce ni od 100 di na ra, a na sam dan fe sti va la kar te }e ko {ta ti 200 di na ra.

A. L.

VESTI Izlo`ba posve}ena Radomiru Reqi}u Iz lo `ba po sve }e na Ra do mi ru Re qi }u, po koj nom sli ka ru i pro fe so ru Fa kul te ta li kov nih umet no sti u Be o gra du, bi }e odr `a na da nas u 18 ~a so va u ga le ri ji Ogran ka SA NU, Pla to ne um, Ni ko le Pa {i }a 6. Iz lo `bu }e otvo ri ti aka de mik Du {an Ota {e vi}.

D. R.

Imaginarijum Pavla Simi}a Stru~ no tu ma ~e we iz lo `be „O ima gi na ri ju mu Pa vla Si mi }a” odr `a }e se su tra u 18 sa ti u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske. Go vo ri }e autor ka iz lo `be i ka ta lo ga, mu zej ska sa vet ni ca u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske Mi le na Vr ba {ki.

N. R.

to ri is pu wa va ju kri te ri ju me po ko ji ma su pri mqe ni u ovu slu `bu, is ta kao je Kla {wa.

Bez otva ra wa ras pra ve od lu ~e no je da se iz me ni sta tu ti „Li sja” i „Grad skog ze le ni la„ i da im se zna ~aj no pro {i ri de lat nost. Ju ~e je u pred lo gu re {e wa o da va wu sa gla sno sti na Od lu ku o iz me ni Sta tu ta na ve de no da po greb no pred u ze }e mo `e na ma lo da tr gu je tek sti lom, ode }om, ko `nom obu }om i pred me ti ma od ko `e i da se ba vi gra |e vin skim ra do vi ma. Za me nik Sa ve ta Kla {wa za pi tao se da li }e „Li sje” bi ti kon ku ren ci ja „Sta nu„ jer se i ovo pred u ze }e iz me |u osta log ba vi gra |e vin skim po slo vi ma. Kla {wi je od go vo re no da se mi sli na pro met cr ni ne, ali to u Pred lo gu re {e wa o da va wu sa gla sno sti na od lu ku o iz me ni Sta tu ta „Li sja” ni je pre ci zno na ve de no. Za osta le po slo ve ko je su pred vi |e ne Sta tu tom „Li -

cve }a, ra sti wa, tr go vi nom na ma lo du va na, vo }a, po vr }a, po sre do va wem u tr go vi ni na ve li ko...

Iz „Ze le ni la” ju ~e je „Dnev ni ku” iz Slu `be za in for mi sa we do sta vqe no da pr to me na sta tu sa rad ne ko mu nal ne or ga ni za ci je u jav no ko mu nal no pred u ze }e pred sta vqa te `wu fir me da tr `i {no po slu je, pa da ta ko u po sled wih ne ko li ko go di na, ne za ra |u je sa mo od pro jek to va wa, po di za wa i odr `a va wa ze le nih por {i na, ve} da pri hod sti `e i od sto lar ske ra di o ni ce za kli jen te {i rom Po kra ji ne. Ba vi }e se i ugo sti teq stvom, jer „Ze le ni lu„ pri pa da Grad ska pla `a [trand, na ko joj iz da je lo ka le. No vi po slo vi „Ze le ni la„ su iz me |u Fo to: N. Sto ja no vi} osta log i iz da va~ ka de lat nost ( no vi ne , kwi ge, ~a sja” ni je da to po seb no ob ja {we - so pi si) te se lid be, tret man i we. Ta ko po greb no pred u ze }e po od la ga we ot pa da ko ji ni je opa iz me we nom Sta tu tu, ako ga pri - san, iz najm qi va we i li zing hva ti Skup {ti na gra da u pe tak, auto mo bi la i la kih mo tor nih mo `e da se ba vi i tr go vi nom vo zi la...

Z. Deli}

TRO[AK I HLADNO SRCE IZBACUJU „NAJBOQE PRIJATEQE”

Psi lutalice napunili ulice Na pu {te ne {ten ce i od ra sle pse su gra |a ni sva ko dnev no sre }u na uli ca ma gra da, a broj ovih `i vo ti wa iz da na u dan se po ve }a va. Iako se udru `e wa za za {ti tu `i vo ti wa sva ko dnev no bo re da udo me one ko ji ma je to naj po treb ni je, na uli ca ma, ipak, osta je ve }i deo ne zbri nu tih. Bi lo da su ro |e ni na uli ci ili osta vqe ni, ovi psi sa mi se za sna la ze op sta nak. Pot pred sed ni ca Udru `e wa za za {ti tu `i vo ti wa “Spans” Mir ka Ko la ro vi} ka `e da su gra |a ni, ko ji `e le da se re {e svo jih qu bi ma ca, naj ~e {}e bi ra ju ne na se qe na me sta i osta vqa ju ih po red pu ta, po wi va ma ili ka na li ma.

- Ret ko nam se obra }a ju qu di sa mol bom da za wi ho vog psa, ko ga vi {e ne mo gu da dr `e, pro na |e mo no vi dom. Na `a lost, mno go vi {e je onih ko ji se od lu ~u ju da iz ba ce psa na uli cu i na taj na ~in re {e pro blem. Pro na la zi li smo i ~i po va ne pse, ko je ni je dan vla snik ni je `e leo na zad, da bi nam ob ja sni li ka ko je pas do speo na uli cu, go vo ri li bi da je po be gao iz dvo ri {ta - ka `e Ko la ro vi}.

Vla sni ci pa sa se zbog ne do stat ka nov ca i te `e ma te ri jal ne si tu a ci je sve ~e {}e od lu ~u ju da tro {ko ve sma we iz ba ci va wem qu bim ca na uli cu. Ko la ro -

vi} tvr di, da se osim ovog raz lo ga, ja vqa i za si }e we oba ve za ma oko qu bi ma ca.

- Udru `e wa ko ja se ba ve za {ti tom `i vo ti wa tre ba la bi da edu ku ju qu de ko ji `e le da usvo je psa. ^e sto se de {a va da po ro di ca na ba vi {te ne i da na kon iz ve snog vre me na, ka da shva te da {te ne ra ste i zah te va sve vi {e bri ge uvi de da to ni je ni ma lo la ko.

Do la zi do za si }e wa, jer pas vi {e „ni je to li ko sla dak”, pa ga na pu {ta ju. Qu di tre ba da raz mi sle pre ne go {to usvo je psa, jer mo ra ju bi ti sve sni da je za qu bim ca po treb no iz dvo ji ti vre me, pro stor i no vac - ka `e Ko la ro vi}.

Ovo udru `e we sva ko dnev no pri mi de se tak po zi va od su gra |a na ko ji `e le da pri ja ve da se u ne kom de lu gra da na la ze lu ta li ce. Ka ko je pro stor ko jim ras po la `e ma li, pre ma re ~i ma pot pred sed ni ce Ko la ro vi}, mo ra li su da od re de kri te ri ju me za udo mqa va we, pa ta ko pred nost ima ju bo le sni, po vre |e ni, sta ri psi i {ten ci. Za go di nu da na, ko li ko ra di, udru `e we je sa uli ce sklo ni lo pre ko 100 `i vo ti wa, od ko jih su ne ke osta le pod wi ho vim sta ra wem, je dan deo je udo mqen, a ne ke su ugi nu le.

N. Radman Fo to: A. Erski

~etvrtak24.novembar2011.

9

ZASEDALI SAVETI SKUP[TINE GRADA

Biznis i zelenilo na kraju Bulevara Evrope Pro du `e tak Bu le var Evro pe ka auto pu tu mo gao bi bi ti ure |en zo nom za sport i re kre a ci ju i ga ra `om MUP-a, a ov de bi bio iz me {ten i Na u~ ni in sti tut za ve te ri nar stvo, pre ma pred lo gu pla na ge ne ral ne re gu la ci je ko ji je pred sta vqen na ju ~e ra {woj sed ni ci Sa ve ta za ur ba ni zam, po slo vi pro stor i stam be na pi ta wa. Pre ma ovom pred lo gu, po me nu ti pro stor pred vi |en je naj vi {e za po slo va we i to u zo na ma Se ver je dan i dva, ula znom prav cu Ru me na~ kog pu ta i du` Ru me na~ ke uli ce. [to se ti ~e ze le ni la, uglav nom }e bi ti par kov sko i za {tit no, a pla ni ra ni su

i hi dro teh ni~ ki za hva ti uz sam ka nal DTD i objek ti za po ro di~ no sta no va we na Kli san skom i Rum na~ kom pu tu i kod Al ma {kog gro bqa.

Na sed ni ci je pre gle dan i pred log pla na ge ne ral ne re gu la ci je sta rog grad skog cen tra i pod ru~ ja Ma log Li ma na, ko ji ~i ne po naj vi {e objek ti kul tur nog do bra te su pla ni ra ne in ter ven ci je ma weg obi ma.

Dom zdra vqa u Mi le ti }e voj uli ci, pre ma pla nu, do bi }e mo gu} nost ko ri {}e wa pot kro vqa, dok je na me stu ne ka da {weg „Pro gre sa” pla ni ran no vi obje kat.

A. J.

Naknada za porodiqe samo predlog Za vod za hit nu me di cin sku po mo} u mo gu} no sti je da na ba vi jo{ jed no put ni~ ko vo zi lo, zbog u{te de nov ca ko je je Grad na me nio Za vo du za ovu go di nu, i ovaj pred log je ju ~e usvo jen na sed ni ci Sa ve ta za zdrav stve nu i so ci jal nu za {ti tu i dru {tve nu bri gu o de ci i omla di ni. Sa vet je usvo jio i pred log da Za vod za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta, ume sto re kon struk ci je zgra de, no vac pre u sme ri za na bav ku ul tra zvu~ nog apa ra ta. Tre nut no je gi ne ko lo zi ma u Za vo du na ras po la ga wu sa mo je dan apa rat za ul tra zvu~ no sni ma we, ko ji je star pre ko de set go di na i ko ji se ne ret ko i po kva ri, a u ovoj zdrav stve noj usta no vi se le ~i 27.000 stu dent ki wa.

Dom zdra vqa „No vi Sad” pre o sta lih 900.000 di na ra }e na me ni ti za kam pa wu „Otvo re -

na vra ta Do ma zdra vqa”, u ko joj gra |a ni mo gu bes plat no i bez zdrav stve ne kwi `i ce da pro ve re zdrav stve no sta we. ^la no vi Sa ve ta su se usa gla si li da je ovaj pro je kat ko ri stan, {to je po ka zao ve li ki od ziv gra |a na u do sa da {wim ak ci ja ma, ko je su se odr `a va le po ra znim me snim za jed ni ca ma.

Pred lo zi da ne za po sle ne po ro di qe do bi ja ju me se~ nu nov ~a nu na kna du od 20.000 di na ra do pr ve go di ne de te ta, kao i da trud ni ce do bi ju be slat ne auto bu ske kar te za grad ski pe voz, ni su usvo je ni na ju ~e ra {woj sed ni ci. Obra zlo `e we je da ne po sto je za kon ske osno ve ka ko bi se ovi pred lo zi usvo ji li i pre da li Skup {ti ni gra da na gla sa we i da je neo p hod no ura di ti do pu ne uz bu xet sku osno vu, te }e se i ovi pred lo zi raz mo tri ti.

I. D.

SPORAZUM UDRU@EWA „NS BLOK” I SRPSKOG POKRETA OBNOVE

Vera Kopicl u Odborni~koj grupi SPO Po sle pot pi si va wa spo ra zu ma o sa rad wi Udru `e wa gra |a na „NS blok” i Srp skog po kre ta ob no ve, od bor ni ca ovog Udru `e wa gra |a na Ve ra Ko picl pri stu pi la je Od bro ni~ koj gru pi SPO. U od bro ni~ koj gru pi ona }e oba vqa ti i funk ci ju za me ni ce pred sed ni ce, a pred sed nik Uprav nog od bo ra „NS blo ka” Sa {a Igi} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je na po mi we i da je za wih ovo mo gu} nost vi {e za ukqu ~i va we u po li ti~ ki i kul tur ni `i vot gra da.

- Od bor ni~ ka gru pa SPO od na red ne sed ni ce bro ja }e ~e ti ri od bro ni ka i bi }e re le vant na po li ti~ ka sna ga - re kao je Igi}.

- ^e sto se de {a va da po li ti~ ke stran ke, za o ku pqe ne pro ble mi ma funk ci o ni sa wa in sti tu ci ja, iz gu be di rek ni kon takt sa gra |a ni ma i upra vo tu udru `e wa gra |a na stu pa ju na sna gu, jer na na bo qi na ~in pred sta vqa ju in te re se gra |a na sa te re na - ka zao je ju ~e pot pred sed nik Grad skog od bo ra SPO Ne ma wa Sta ro vi} A. L.

ODBORNI^KA GRUPA URS ZAHTEVA

Trudnicama besplatan javni prevoz Od bor ni~ ka gru pa Uje di we ni re gi o ni Sr bi je pre da la je Skup {ti ni gra da tri zah te va.

URS pred la `e da se ne za po sle n im po r o d i q a m a omo g u } i po mo} od 20.000 di na ra do na vr {e ne pr ve go di ne `i vo ta de te ta, bes pla tan jav ni pre voz za sve trud ni ce i uki da we na pla te vi deo nad zo ra. Ovo je na ju ~ e r a { woj kon f e r en c i j i za no v i n a r e na j a v io od b or n ik URS-a Ne boj {a Ko ra} i do dao da ni su za uki da we vi deo nad zo ra, ve} sa mo pro tiv we go ve na pla te.

- Iz me na ma Za ko na o fi nan si ra wu lo kal ne sa mo u pra ve, grad je u bu xe tu obez be dio 20 mi li o na evra do dat nog nov ca,

pa po ro di qe i trud ni ce mo ra ju bi ti pr ve ko je }e ose ti ti de cen tra li za ci ju. Ujed no je }e to bi ti do kaz da se grad ska vlast bo ri pro tiv be le ku ge re kao je Ko ra}.

Pre do ~io je da URS ne }e po dr `a ti pred log LSV - a da se uki ne grad ska sla va, uz ko men tar da dok se oni za la `u za bo qi tak No vo sa |a na, LSV ra di ono {to naj bo qe zna, skre }e pa `wu s pro ble ma gra |a na.

Kad je re~ o gla sa wu za kre dit no za du `e we To pla ne, Ko ra} je iz ja vio da }e se wi hov stav o to me zna ti su tra na sed ni ci, kad vi de iz ve {ta je rad nih gru pa.

D. Ig.

Prijave za Sajam lepih stvari Ma li sa jam le pih stva ri odr `a }e se 4. de cem bra u ho lu Stu di ja M, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Svi za in te re so va ni iz la ga ~i mo gu da po {a qu osnov ne po dat ke o se bi i ono me {to bi iz la ga li do su bo te na kre ta iv kens@gmail.com.

Pra vo u~e {}a ima ju svi ko ji sa mi iz ra |u ju ru ko tvo ri ne. Ko ti za ci ja je 700 di na ra, a za one ko ji do no su sten der ili ne ki sta lak 1.000 di na ra.

J. D.

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak24.novembar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: scena „Pera Dobrinovi}” drama „Seobe” (20) Po zo ri {te mla dih: mala sala „Mala sirena” (17) No vo sad sko po zo ri {te: „Portugal” (19)

BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11, 12.10, 15.10, 16.10), „Pono} u Parizu” (18.10 20.15), „Besmrtnici” (18.10, 20.05, 22.35), „Slu`avke” (15.15), „Kung fu panda 2 3D” (13.20), „Automobili „ (14), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (16), „Vinks: ~arobna avantura” (12), „Parada” (12.30, 15, 17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (14.10), „Anonimus” (22.15), „Pqa~ka s vrha” (20.20), „Dug” (18.05, 22.40), „Sumrak saga: praskozorje” (13, 15.20, 17.45, 20.10, 22.25), „[trupmfovi 3D” (13.05)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Sa wa An ti} i Bo ja na Voj vo di} iz Novog Sada, Bo ja na Pe tri} iz Temerina, Ta tja na Sa bo iz Ba~kog Gradi{ta, Vi do sa va Ni ko li} iz Silba{a, So fi ja [a {i} iz ^eneja, Ra do sla va Mi len ko vi} iz Mo{orina i Zo ri ca De li |or |e vi} iz Koviqa, DE^AKE: Bo ja na Pan te li}- Pe tro vi}, Jo va na Ga li}, Va len ti na Ne na {e va, Me li ta Ra di no vi}, Ve sna Gru ji ~i}- Mi }i}, [e he re za da Ne zi ri iz Novog Sada, Rad mi la Er ceg- Ja vor iz In|ije, Iva na Lu ki} iz Ka}a, Mir ka Ko pe sten ski iz Sremskih Karlovaca, Ani ta Pap iz Be~eja, An |el ka Ga vri} iz Ba~ke Palanke, Dra ga na Me di} iz Futoga, Ja sna Pa ni} iz Bege~a i Ma ri ja Ga jic ki iz Petrovaradina.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Nade`da Vasilija Bogojevi} (1930) u 10.30 ~asova - ispra}aj, Mirko Ratka SamarYi} (1966) u 11.15 - ispra}aj, Bo`ana Nikole Tawevi} (1932) u 12, Gradimir Radisava Mladenovi} (1935) u 12.45, \or|e Mihajla Stokanovi} (1927) u 13.30 i Ratko Mihajla Rako~evi} (1941) u 14.15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Petar Petra Daniel (1931) u 13 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Mara Koje Jak{i} (1915) u 13 ~asova.

c m y

10

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik У ТОКУ ПРЕГОВОРИ КИКИНДСКЕ „ТОПЛАНЕ” И „СРБИЈАГАСА”

По вла шће ни ку пац пла ћа ни жу це ну КИ КИН ДА: Директор ЈП „Топлана” Ни ко ла Тер зин и покрајински посланик Са во До бра нић започели су у Јавном предузећу „Србијагас” преговоре о исплати дуга кикиндског дистрибутера топлотне енерегије, као и о добијању статуса повлашћеног, тарифног купца гаса. Како сазнајемо од Саве Добранића велика је вероватноћа да ће преговори бити успешни: - Уколико би кикиндска „Топлана” добила статус повлашћеног купца цена испорученог гаса била би 11 динара нижа од тренутне. Услов за то је измирење свих обавеза кикиндске фирме према Јавном предузећу „Србијагас”. Два предузећа потписала су 2009. године репрограм дуговања, међутим две рате су уплаћене, а трећа, око 11 милиона динара, није. Ова сума биће уплаћена у наредних неколико дана, јер ће поред својих прихода „Топлана” добити и помоћ локалне самоуправе - рекао је Добранић.

VESTI Звезде за Страхињу ВРБАС: Ради прикупљања новца за лечење младог Врбашанина Страхиње Пејовића, биће организован концерт под називом „Звезде за Страхињу”. Наступају Дејан Матић, Милица Тодоровић, „Амадеус бенд”, „Горан и ОК бенд”, Немања Влаховић и Милан Митровић. Концерт се одржава у недељу, 27. новембра, у Центру за физичку културу „Драго Јововић”, са почетком у 19 часова. Цена улазнице је 300 динара. Шестогодишњи Страхиња Пејовић болује од ретке Батенове болести и новац му је неопходан како би отпутовао у Кину на лечење матичним ћелијама. М. Кк.

Основни дуг „Топлане” према „Србијагасу” је непуних 70 милиона динара, тако да се ради на томе да се он отплати или кредитом, који би подигла кикиндска фирма или банкарском гаранцијом. Дуг за камате је 11 милиона динара.

- Управном одбору „Србијагаса” поднет је захтев за отпис камата. Уколико испунимо све претходне услове, незванично нам је обећано, да би 50 одсто камате могло бити отписано, односно за плаћање по овом основу остало би 5,5 милиона динара. Све послове неопходно је завршити до 1. децембра како би већ од тог датума цена гаса испорученог „Топлани” била нижа. Тако ни цена даљинског грејања не би била већа од садашње за ову сезону - додао је Добранић. Нижом ценом испорученог гаса „Топлана” би остварила веће приходе и на тај начин редовније плаћала утрошени гас. А. Ђуран

Ис кљу че ња стру је БЕ Ч ЕЈ: Због ра до ва на електродистрибутивној мрежи струја ће сутра од 9 до 11 сати бити искључена потрошачима у следећим бечејским улицама: Добровољачкој, Срете Главашког, Партизанској, Пролетерској, Ударничкој, Хуњади Јаноша од Тополског Пута до Зилахи Лајоша, Стевана Книћанина, Чарнојевићевој и Јована Поповића од Синђелићеве до Потиске и Петрово селски Пут од Потиске до пекаре Гуги. У случају неповољних временских услова радови се одлажу. Обавештења о искључењима могу се добити и телефоном: 6912-680, 6912-522 и 730-082, саопштила је Електродистрибуција Нови Сад Погон Бечеј.

11

САРАДЊА СОМБОРА, СУБОТИЦЕ И КАЊИЖЕ ПОСРЕДОВАЊЕМ УСАИД-a

За др жа ти мла де на се ве ру Бач ке СОМ БОР: Градоначелници Сомбора и Суботице, и председ ник оп шти не Ка њи жа са парт нер ским ор га ни за ци ја ма, по стигли су јуче договор да заједнички планирају, спроводе и прате про јекте еоко ном ског развоја у својим заједницама. На скупу у сомборском Народном позоришту презентован је као првенствени циљ - развој руралних средина и задржавање младих на селима севера Србије и Војводине. Поздрављајући овај вид сарадње остварен кроз петогодишњи Пројекат одрживог локалног развоја УСАИД, вредан чак 22 милиона долара, као и потписнике споразума и меморандума о разумевању, у име Владе Војводине учеснике је поздравио и њен потпредседник, покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу То ми слав Стан тић.

- Влада Војводине, тачније по кра јин ски Се кре та ри јат за међурегионалну сарадњу је је-

Потписници уговора о сарадњи

дина институција система у Србији која је расписала јавни конкурс за пружање подршке управо оваквом „умрежавању” локалних самоуправа, а то смо урадили потпуно све сни да је у земљи чије локалне самоуправе у про секу имају 30.000 становника, немогуће остварити напредак и конкурисати на предприступне и оста ле фондове

уколико се не удружи више њих - казао је Стантић. Јучерашње потписивање уговора о сарадњи и меморандума о разумевању, оцењени су као одлична иницијатива која би требала да буде добар пример и осталим војвођанским и српским локалним самоуправама. Поред Стантића, изражавајући подршку у име АП Војводине,

свечано сти потписивања уговора о сарадњи присуствовао је и пот пред сед ник Скуп шти не АПВ Си ни ша Ла зић који је уједно и председник сомборског локалног парламента.

- Општине морају да сарађују у привлачењу инве стиција и отварању нових радних места на данашњем глобалном тржишту. Да би ова партнерства била ефикасна и одржива, морају се укључити организације цивилног друштва и приватни сектор - гласио је савет Су зан Фриц, директорке мисије УСАИД у Србији. Уговор и Меморандум су у име Сомбора и Суботице потписали градоначелници Не ма ња Де лић и Са ша Ву чи нић, као и председник општине Кањижа Ми хаљ Њи лаш, док су свој партнерски статус потврдили потписима и председница сом бор ске Ре ги о нал не при вредне Коморе Та ња Ма глић и Ева Шку те ра, саветница за рурални развој Аграрне Уније из Кањиже. М. Миљеновић

У ЗНАК СЕЋАЊА НА НЕСТА ЛО СЕЛО

Пло ча уме сто пу то ка за

МА ЛИ ИЂОШ: У малоиђошком атару само урушена школска зграда сведочи да је ту некада било Ново Село. Овде је до шездесетих година живело двадесетак породица солунских добровољаца, а они који га памте, кажу да се о њему већ годинама говори као о селу којег више нема. Нема више

- Није село нестало одједном, али крајем шездесетих више није било људи. Ипак, двадесетак породица које су се ту населиле двадесетих година прошлог века постале су једна велика породица, па смо се се током година окупљали барем једном годишње. Можда се зато и у атару где је некада било

Пет на ест ми ли о на ди на ра за во до вод ГРЕ БЕ НАЦ: Након спроведеног по ступка јавне набавке у Београду је између Министрства за економију и регионални развој као наручиоца, општине Бела Црква као корисника и предузећа „Телекомуникација“ ДОО из Блаца, као из во ђачем ра до ва, пот пи сан Уговор о извођењу радова на изградњи водоводне мреже у селу Гребенац, које се налази у општини Бела Црква. Уговором је предвиђено да се изгради водоводна мрежа укупне дужине 2.965 метара, укупна вредност радова је око 15 милиона динара, а рок за завршетак радова је 60 календарских дана од дана увођења извршиоца радова у по сао. Радове ће у Гребенцу бити из веде ни у де вет ули ца, а очекује се да ће на овај начин бити решен највећи проблем у области водо снабдевања у белоцркванској општини. М. В.

~etvrtak24.novembar2011.

Илија Обрадовић поред спомен-плоче

скоро ниједне куће од набоја, које су некада постојале на том месту, а нестала је и сеоска црква, не постоји више чак ни гробље. Некадашњи Ново сељанин Или ја Об ра до вић, који сада живи у Фекетићу, на месту где је некада била кућа у којој је рођен посадио je воћњак са 520 младица кајсије, чиме је, како каже, Новом Селу подарио ново рођење.

село и данас осећа нека топлина и мир - присећа се Обрадовић. Како би сачувао своје село од заборава, он је јуче, уз помоћ Покрајинског секретаријата за културу, али и пријатеља Ср бо бра на То та и Ми лу ти на Пе ро ви ћа, поставио спомен-плочу, уместо путоказа. Непосредно у близини сеоског бунара сада на мермерној плочи пише: „У спомен солунских

добровољаца на 90-годишњицу њиховог доласка. Нису рођени да би били заборављени”. Поводом свечаног откривања спомен-плоче у некадашњем Новом Селу боравио је и заменик покрајинског секретаријата за културу Ми лан Ми цић, који се иначе бави и истраживањем колонистичких насеља у Војводини. Он је истакао да је спомен-плоча на месту несталог Новог Села најузбудљивији тренутак који је доживео.

- Разговарао сам са стотинама потомака солунских добровољаца широм Војводине, али само неколицина њих је умела да исприча животне приче својих дедова. За разлику од већине, Илија Обрадовић је, уместо усменог предања, желео да својим поколењима остави више, а то је овај писани траг уместо путоказа. Драго ми је што смо помогли да у томе успе – казао је Мицић. Потомак солунског борца Николе Обрадовића који је своју породицу на трагу за бољим животом довео у Бачку, има шта да каже о свом родном селу.

- Овде више нема врана где да слети, а некада је ту било цело село. Сећам се и бунара и кафане и продавнице. Понајвише школе коју су мештани, за разлику од својих кућа од набоја, саградили од цигле. То је уствари био прави патриотизам - испричао је Обрадовић са сетом, али и задовољством што је постављена спомен-плоча, како будуће генерације не би заборавиле да је ту некада постојало Ново Село. М. Кековић

НОВЕ ПРОСТОРИЈЕ КУД „КАРОЉ СИРМАИ”

У ишчекивању заједничког дома ВРБАС: Чланови Културно-уметничког друштва „Карољ Сирмаи” званично су се уселили у адаптиране просторије у којима ће радити све секције које постоје у оквиру Друштва. Председник КУД „Карољ Сирмаи” Арпад Хаик захвалио се општини Врбас која је за ове намене из буџета издвојила 150.000 динара.

- Проширили смо простор са досадашњих 24 квадрата на 57, а све послове на реновирању просторија обавили су волонтерски наши чланови, чак 90 одсто чланства је учествовало у радовима. Сада имамо бољи и већи простор где ће моћи да раде све секције које постоје у оквиру нашег Друштва, а то су хор, оркестар,

драмска секција и женска секција за ручни рад - рекао је Хаик. Свечаности поводом усељења чланова КУД „Карољ Сирмаи” у нове просторије присуствовао је и председник општине Врбас др Жељко Видовић који је, овом приликом, истакао оптимизам и

ентузијазам чланова овог Друштва да уз мало новца, а уз много рада и труда направе нов простор за рад и дружење.

- Надам се да ћемо у априлу следеће године, после 20 година, добити нов Дом културе где ће моћи да се преселе и сва културно- уметничка друштва која постоје у Врбасу и да ће то бити простор где ће се развијати национална слога која у нашој средини свакако постоји - казао је Видовић и додао да ће локална самоуправа помоћи да се биста Карољ Сирмаија по којем мађарско културно – уметничко друштво и носи име, смести испред просторија Друштва где јој је, како је рекао, и место. М. Кк.

Са скупа у румској библиотеци „Атанасије Стојковић”

ОБЕЛЕЖЕН ВЕК И ПО ОД ОСНИВАЊА РУМСКОГ ЧИТАЛИШТА

Књи га као сре ди ште ду хов но сти РУ МА: У препуној Градској библиотеци „Атанасије Стојковић” јуче је обележено 150 година од оснивања првог читалишта у Руми. Иако млад град, свега је 350 и нека година прошла од оснивања, Рума има богату историју. Историја књижарства и читалаштва овде почиње са развојем занатства и трговине, а овдашња читаоница старија је чак пет година од чита о ни ца осно ва них 1866. у Сремским Карловцима, Старом Футогу, Чакову, Новом Мајуру и Суботици. Тај догађај био је зачетак даље духовне и културне експанзије у Руми, која траје до данашњих дана, казао је директор рум ске би бли оте ке Жељ ко Сто ја но вић. Управник Библиотеке Матице српске академик Ми ро Вук са но вић говорио је „Бе седу о књизи” и поклонио румској библи оте ци ком плет ну би бли о графију српског нобеловца Иве

Ан дри ћа, као и 149 књи га. Књига је средиште духовно сти сваког човека и зато је треба неговати и чувати, нагласио је академик Вуксановић. Про фе сор ка др Де с ан ка Ста ма то вић је говорила о читаоницама у Србији и Војводини у 19. веку, док је профе сор др Жељ ко Вуч ко вић говорио о будућно сти јавних библиотека и свим проблемима са којима се читалаштво сусреће у ери дигита ли за ци је и ин тер не та. У уметничком делу програма уче ствовали су солиста ново садског СНП-а Бра ни слав Цви јић, оперска певачица Ма ри ја Цви јић и клавирски сарадник Алек сан дра Ка ра џић. Свечано сти су, поред многобројних го стију, присуствовали и председник румске Општине Го ран Ву ко вић и његов заменик Дра ган Кар даш, као и го сти из шабачке и сремскомитровачке библиотеке. Ј. А.

Почиње уређење Пијачног трга ТЕМЕРИН: На Пијачном тргу у Темерину, од јула до краја септембра измештено је свих 19 киоска, који су, одлуком општинског парламента из 2010. године, планирани за уклањање. Већина привредника који су имали објекте на Пијачном тргу обезбедили су нове локације и наставили делатност. Сада предстоји партерно уређење Пијачног трга, који треба да добије више од 50 места за паркинг и четири зелене оазе.

- До краја ове године планира се премештање тезги са десне стране Пијачног трга на леву, постављање нових настрешница и санитарних чворова. Ослобођени простор биће резервисан за кванташку продају. Пијачни трг

у Темерину потпуно ће бити уређен у пролеће 2012. године – истиче председник општине Темерин Андраш Густоњ. М. М.

~etvrtak24.novembar2011.

vojvodina

dnevnik

c m y

12

ОПШТИНА РУМА ПОМАЖЕ НАЈУГРОЖЕНИЈИМА

Још пет кућа избеглицама

Летњиковац ће користити сви

УРЕЂУЈЕ СЕ ЦРКВА И ПАРК ОКО ЊЕ

Пор та за оку пља ње Ру ско се ла ца

РУ СКО СЕ ЛО: На православној цркви у Руском Селу у току је реконструкција крова, а при крају је и изградња летњиковца у порти. Радове финансирају локална самоуправа и донатори. За ове послове издвојено је око милион динара. Реконструкцијом крова на православној цркви у Руском Селу били су обухваћени најпре лимени делови, а до краја године биће замењен и цреп на најкритичнијим местима, сазнајемо од јереја Сло бо да на Ди вља ко ва : - Реконструкцију крова на цркви највише је помогао Рускоселац, покрајински посланик Са во До бра нић. Преко њега смо успели да обезбедимо новац за овај важан посао. Црква у Руском Селу саграђена је 1935. године и до сада на самој згради нису рађени овако велики посао. За уређење крова издвојено је 770 хиљада динара, а средства су обез-

беђена у буџету Дирекцијe за изградњу града. Извођач је фирма „Лимар” из Кикинде. У самом финишу је и изградња летњиковца површине 72 квадратна метра. Овај објекат искористиће се за културна дешавања, а жеља јереја Слободана Дивљака јесте да пејзажни архитекта осмисли уређење црквене порте и да се до лета поставе справе за дечје игралиште: - Овај простор ће бити место окупљања за све нас и место на којем можемо да уживамо. Захваљујући помоћи општине Кикинда и прилозима м од донатора све ће бити готово за неколико дана. Порта је једина површина у Руском Селу која има елементе парка те очекујем да ће летњиковац сви користити. Локална самоуправа је за летњиковац обезбедила 100 хиљада динара, док је од донација прикупљено још 260 хиљада динара. А. Ђуран

РУМА: Пет избегличких породица са територије општине Рума добило је домаћинства са окућницом, појединачне вредности од 770 хиљада динара и по 110 хиљада динара за набавку грађевинског материјала. Помоћ је стигла у оквиру пројекта који финансира Високи Комесаријат за избеглице УН - УНХЦР са 3,74 милиона динара, а спроводи Комесаријат за избеглице Републике Србије. Општина Рума донирала је средства у висини од 1,25 милиона динара.

- Досадашњом реализацијом локалног акционог плана за решавање питања избеглих и интерно расељених лица закључно са овом годином, стамбено је збринуто 56 породица са територије наше општине. Рума је међу

општинама у Србији у којој има највише избеглих и интерно расељених лица и намеравамо да у наредних неколико година решимо проблем најугорженијих са територије наше општине – казао је председник општине Рума Горан Вуковић. Куће са окућницом су добили Бањанин Мирјана из Никинаца, Гагић Рајна из Добринаца, Заилац Нада и Стојанац Миле из Руме и Кукуљ Хајра из Платичева.

-Учешћем Општине са сопственим средствима, средствима УНХЦР-а и Комесеријата за избеглице Републике Србије, Општина Рума је у периоду од усвајања локалног акционог плана од 2009. године до данас пружила помоћ најугроженијим породица-

десет породица трајно решило стамбено питање куповином кућа окућницом. са План нам је да из општинског буџета у наредној години издвојимо 3,5 милиона динара за помоћ избеглим и интерно расељеним лицима. Оптимиста сам и мислим да општина Рума Горан Вуковић уручио уговоре избеглицама може потпуно да ма избеглих лица на територији реши проблем најугроженијих – наше Општине са укупно 45 па- казао је члан Покрајинског савекета грађевинског материјала за та за помоћ избеглих, прогнаних адаптацију, односно завршетак и интерно расељених лица Нестамбене градње, док је укупно над Боровић. Ј. Антић

ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПРОГРАМ ЗАПОШЉАВАЊА

Седам приправника добило посао

СТАРА ПАЗОВА: На основу локалног акционог програма запошљавања, у Старој Пазови је потписан уговор са пет послопдаваца о запошљавању седам високообразованих младих стручњака који ће, у наредних годину дана, обавити приправнички стаж, како би стекли прва искуства у пракси. Овај пројекат запошљавања младих стручњака заједнички финансирају Општина Стара Пазова (51посто) и Национална служба запошљавања (49 посто), а млади стручњаци за које су привредници старопазовачке општине показали интересовање, имашће нето зараду 22.000 динара месечно, речено је на свечаности која је јуче организована у Старој Пазови. Потпредседник СО Стара Пазова Срђан Станковић је, уручујући уговоре послодавцима и честитајући младим стручњацима, истакао добру сарадњу Општине и Нацио-

Најављују даље стручно усавршавање

налне службе за запошљавање. резултат те сарадње је стотинак запослених ове године. Мира Шулаја из Националне службе запошљавања је акцентирала да је запошљавање високообразованих приправника резултат удруживања средста-

ва Општине Стара Пазова и Националне службе запошљавања и да ће таква сарадња бити настављена, а руководилац одељења за привреду и локални економски развоја Општине Стара Пазова Сузана Илић истакла је да се нада да ће идуће године

бити још више оних који ће наћи посао. Председнк локалног Савета за запошљавање Милорад Вучиновић је истакао да је у току израда локалног акционог плана за 2012. годину и захвалио општини, привредницима и Националној служби за запошљавање. По овом програму, прво запослење је стекло седам високообразованих младих људи, од тога двоје економиста на мастер-студијама, два ветеринара, један архитекта и један инжењер прераде дрвета, а врата својих фирми отворили су им Општинско удружење предузетника, Ветеринар тим из Старе Пазове, „Рома“ ДО., СЗР „Грмеч“ и МБСН комерц ДОО Млади који су на овај начин стекли прво запослења изражавају велико задовољство, а већина њих најављује и даље стручно усавршавање. А. Мали

Хемичари на делу

САЈАМ ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ У ВРШЦУ

Време да се бира занимање

ВРШАЦ: Банкет салу хотела „Србија” у Вршцу испунили су осмаци, средњошколци и њихови наставници на другом сајму професионалне оријентације за ученике осмих разреда из општина Вршац и Пландиште. Ученици и професори Гимназије, Техничког центра „Никола Тесла” , Хемијско медицинске, Пољопривредне, Музичке школе „Јосиф Маринковић” и Средње школе за образовање кадрова за ученике са посебним потребама „Јелена Варјашки” заиста су уложили доста труда да осмисле садржаје својих штандова и на најприступачнији начин прикажу осмацима шта их чека у средњој школи. Дељени су и бројни проспекти са илустрацијама о смеровима и профилима струка из тих школа. Сајам је отворила представница Фонда за развој Војводине Снежана Репац нагласивши да од овог сајма почиње интезивно сагледавање осмака који ће животни позив одабрати.

- Ви сте људи 21. века и грађани света. Већ се уводи обавеза стицања средњошколског образовања, а за младе нараштаје сада је неопходан

факултет, мастерс студије и у сваком занимању се траже најбољи стручњаци, према томе чека вас велико залагање и систематски рад да би сте у свом позиву били успешни. То пре свега значи да је веома важно да одаберете струку у којој се највише и најбоље сналазите, коју волите и успех у том послу неће изостати - рекла је Снежана Репац. Директор Гимназије Милан Зорић рекао је да се школе овде међусобно не такмиче, јер су свака за себе у својој струци по резултатима у врху. Директор филијале НЗС Александар Винћилов рекао нам је да овакав начин припреме за упис утиче да средњошколци одаберу занимање у којем ће најбрже доћи до посла или наставка студија и да се дугорочно смањи прилив незапослених средњошколаца. На сајму је било 590 осмака из Вршца и 150 из општине Пландиште, чији председник Зоран Воркапић је обезбедио аутобусе за њихов долазак. Атмосфера је била радна, али и младалачки весела, а присутне је забављао бенд „Гимназијалац”. Р. Јовановић

Ноћни марш извиђача

ТЕМЕРИН: Извиђачи Темерина имали су ноћну акцију пешачења атаром од Темерина до Госпођинаца и назад. Хладно време и магла нису их спречили у практичном сналажењу у природи и спровођењу дисциплина извиђачког вишебоја. У претходници која је обележавала стазу били су ученици седмих и осмих разреда и средњошколци, док су стазу након тога успешно савладали млађи извиђачи,

ученици нижих одељења основних школа.

- Захваљујући разумевању руководства АД „Петефи”, добили смо на коришћење део старе управне зграде овог предузећа у центру Темерина, а од Средње школе „Лукијан Мушицки” расходоване столове и столице - каже о бољим условима за рад темеринских извиђача старешина одреда Миломир Радић. М. М.

Дан библиотеке улепшао хор „Бела музика”

Баштина српске читаонице

БЕЛА ЦРКВА: Прва српска читаоница у тадашњем хотелу „Мичин” у Белој Цркви основана је 22. новембра далеке 1865. године, и то је датум који белоцркванска Народна библиотека обележава као свој дан. Уобичајени концепт обележавања дана промоцијом неке нове књиге, ове године је промењен. У једносатном програму, који је одржан у пуној сали Библиотеке, презентован је рад установе у протеклим годинама, а посетиоци су уживали у музичком програму који је извео хор „Бела музика”. Библиотекарка Гордана Божанић говорила је о историјату библиотекарстава у Белој Цркви, о пр-

вој српској читаоници и другима које су следиле традицију. За оне који не посећују библиотеку тако често представљене су на видео биму све овогодишње промоције књига и изложбе којима је ово здање било домаћин. Директор библиотеке Драган Танасковић говорио је о грађевинским радовима који су били изведени протеклих година на објектима у склопу Народне библиотеке и Музеја, као и о библиотечком фонду и начинима за набавку нових књига. За овогодишњег најчитаоца проглашен је Дејан Здравковић, а као награду добио је једну књигу и годишњу чланарину. М. В.

Очи и дијабетес БЕЧЕЈ: Поводом 14. новембра - Светског дана борбе против шећерне болести, бечејско Друштво за борбу против шећерне болести данас организује пригодан скуп. Од 16 до 17 сати у холу на спрату Градске куће обавиће се мерење крвног притиска и нивоа шећера у крви, а онда ће у великој сали Скупштине општине председник Друштва Радослав Ивановић одржати пригодну беседу посвећену Светском дану борбе против шећерне болести. После ће овдашњи специјалиста офтамолог др Мелинда Риц-Дудварски одржати полусатно превање на тему „Очи и дијабетес“. Имајући у виду да је физичка активност један од кључних фактора за смањење нивоа шећера у крви, по завршетку скупа у Градској кући учесници ће прошетати „стазом здравља“ до Тисе и назад. В. Ј.

ШОКАЧКИ ДАНИ У СОНТИ

Најлепша песма Аните Ђипанов

СОНТА: На Десетим јубиларним „Шокачким данима” одржаним у Сонти, поред осталог, су изабране најбоље необјављене песме писане икавицом. У конкуренцији 19 аутора из Србије, Хрватске, Немачке и Канаде, од пристиглих 59 песама, за најбољу песму жири је изабрао „Стварање слова“, ауторке Аните Ђипанов из Бачког Моноштора. Преостале награђене ауторке су: Мила Марков-Шпановић из Сремске Митровице, Љиљана Тадијан из Сонте, Марица Микрут из Сомбора и Аница Крајачић из Апатина. Победнице су добиле књиге, дар НИУ „Хрватска ријеч“ из Суботице. Прво вече манифестације је било посвећено тамбурици и икавици, друго шокачком фолклору, обичаји-

ма, фрагментима драмских представа и литераним радовима. Културно просветна заједница Хрвата „Шокадија“ из Сонте је поводом јубилеја добила похвале генералне конзулке Хрватске у конзулата у Суботици Љерке Алајбег.

-„Шокадија” је показала како једно аматерско културно друштво успешно негује не само фолклор, већ и драму, ликовно стваралаштво кроз пет одржаних колонија, а највише литературну секцију која је проглашена за најбољу међу хрватским ствараоцима у Војводини - рекла је Алајбег. Сонта са 4.300 становника, који се изјашњавају претежно као Шокци, је стуб културе подунавских Шокаца, истакнуто је на „Шокачким данима”. Ј. П.

Европ ски дан мла дог ви на на Па ли ћу ПА ЛИЋ: На Палићу је традиционално обележен Европски дан младог вина. Била је то прилика да своје производе представи око 30 произвођача из земље и региона. По традицији, манифестацију су отворили витезови винског реда “Арена Забаткиенсис”, а посетиоци су имали прилике да уз тамбурашку музику ансамбла “Несаница” пробају на десетине вр-

ста младог вина из региона. Организована је и изложба дизајна и промо материјала произвођача вина и ракије Србије као и изложба промотивних туристичких материјала. Манифестацију је употпунио стручни програм за излагаче као и презентација нове Туристичке мапе вина и дестилерија Војводине. Организатор је д.о.о. „Парк Палић„. С. И.

dru[tvo

dnevnik

Po k ra j in s ki se k re t ar za na u k u i teh n o l o { ki raz v oj prof. dr Dra go slav Pe tro vi} po lo `io je ka men te me qac za po ~e tak ra do va na do grad wi zgra de Is tra `i va~ ko-raz voj nog in sti tu ta za ni zij sko {u mar stvo i `i vot nu sre di nu u No vom Sa du. No vac za do grad wu obez be di la je Vla da Voj vo d i n e pre k o Po k ra j in s kog se kre ta ri ja ta za na u ku i teh no lo {ki raz voj.

– Is t ra ` i v a~ k o-raz v oj n i in sti tut za ni zij sko {u mar stvo i `i vot nu sre di nu osno -

vi}. – Po red osnov nog za dat ka, ko ji je ovaj in sti tut imao u ra ni jem pe ri o du, a od no sio se na o~u v a w e ban k e ge n a autoh to nih for mi s pod ru~ ja Voj vo di ne, on je pre u zeo ulo gu da se obez be di ko ri {}e we od go va ra ju }ih biq nih for mi ko je }e, s jed ne stra ne, bi ti od zna ~ a j a za pre r a | i v a~ k u in du stri ju, a s dru ge, u za {ti ti od ero zi je i pri ku pqa wu {tet nih ma te ri ja u po vr {in skom slo ju ze mqi {ta. U tom smi slu, za da tak mu je da se ~ak una pre de i ot kri ju ne ke no ve

13

NA CI O NAL NI SA VET MA \A RA USVO JIO ME DIJ SKU STRA TE GI JU

DRA GO SLAV PE TRO VI] PO SE TIO IS TRA @I VA^ KO-RAZ VOJ NI IN STI TUT ZA NI ZIJ SKO [U MAR STVO

Eko nom ski zna ~aj, ali i eko lo {ki

~etvrtak24.novembar2011.

Do ku ment za na pre dak ili di sci pli no va we medija?

Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra usvo jio je me dij sku stra te gi ju ko ja bi, ka ko se na vo di u tom do ku men tu, do 2016. go di ne tre ba lo da una pre di kva li tet i pro fe si o nal nost me di ja na ma |ar skom je zi ku u Voj vo di ni. Pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra Ta ma{ Kor hec re kao je na kon usva ja wa stra te gi je da ona sa dr `i pro gra me ko ji }e „usa vr {i ti slo bo du {tam pe i kva li tet in for mi sa wa na ma ter wem je zi ku”, dok su mno gi ~la no vi Sa ve ta iz ne li niz kri ti ka na tekst stra te gi je.

Kor hec je ka zao i da taj do ku ment je ste am bi ci o zan jer pred vi |a po ve }a va we gle da no sti te le vi zij skih emi si ja i slu {a no sti ra dij skih kao i ti ra `a naj va `ni jih {tam pa nih gla si la.

– To je te ret za sve one ko ji }e u~e stvo va ti u ovom pro ce su, ali mi slim da ima mo pro sto ra da usa vr {i mo na {e no vi nar stvo i kva li tet gla si la jer }e to auto mat ski do ve sti do ve }e za in te re so va no sti sa me ma |ar ske za jed ni ce za ku po vi nu, od no sno kon zu mi ra we ovih “pro iz vo da” – sma tra Kor hec.

Po we go vim re ~i ma, ne ma ni {ta lo {e u to me da deo Stra te gi je ~i ni i ko deks no vi nar skih vred no sti, ko ji je, ka ko ka `e, pri pre mqen na osno vu ko dek sa ko ji se ko ri ste na dru gim jav nim ser vi si ma.

Stra te gi ju je is pra ti lo do sta ne go do va wa, ma hom ma wih ma |ar skih stra na ka, ko je su se ve} obra }a le pre mi je ru Sr bi je, ali i de la ma |ar ske in te lek tu al ne eli te.

Kri ti ke, me |u tim, ni su uro di le plo dom.

Pred sed nik Gra |an skog sa ve za Ma |a ra La slo Rac Sa bo is ti ~e da, „ako jed na gru pa uzi ma u svo je ru ke sve, on da tu ne ma slo bo de ve} je na de lu dik ta tu ra”.

– Ovaj do ku ment go vo ri o to me ka ko je jed na gru pa mo `e uze ti {tam pu u svo je ru ke. To ni je do bro jer u vre me ka da se pri ~a o de mo kra ti ji i o oslo ba |a wu {tam pe od

cen zu re, ov de se de {a va ba{ su prot no – sma tra on.

Ta ko |e, ~lan Sa ve ta iz re do va Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ti bor Va{ sma tra da je usvo je na me dij ska stra te gi ja „je dan od naj vi {e po ra `a va ju }ih do ku me na ta ko je je Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra usvo jio u svo ju go di nu i po po sto ja wa”.

Po we go voj oce ni, usvo je na stra te gi ja u ne kim ele men ti ma pre va zi la zi i „Mi lo {e vi }e ve ’hra bre’ po te ze pre ma no vi nar stvu”, a po vo dom usva ja wa ovog do ku men ta tre ba lo bi da se iz ja sne i no vi nar ska udru `e wa. Po mi {qe wu Ja no {a Ha xi ja, ~la na Sa ve ta iz udru `e wa „Hu men tis”, stra te gi ja je pre di men zi o ni ra na i u woj ni je na ve de no iz ko jih pa ra }e se fi nan si ra ti we no spro vo |e we.

– Stra te gi ja se is cr pqu je u di sku si ji o sa da {wem sta wu ma |ar skih me di ja u Voj vo di ni, a o bu du} no sti ni ko ne zna ni {ta – sma tra Ha xi, do da ju }i da je ide ja o ce lo dnev nom ra dij skom i te le vi zij skom pro gra mu na ma |ar skom je zi ku le pa, ali da za re a li za ci ju ta kve ide je tre ba ve o ma mno go nov ca.

P. Kla i}

Pro ve ra ko ri {}e wa bo tok sa sor te ko je su od po seb nog zna va la je Vla da Voj vo di ne, s ob ~a ja za ze mqi {te i sre di nu u zi rom na to da u vrh we nih okvi ru na {eg re gi o na. pri o ri te ta spa da i jed na vr lo U no vom de lu zgra de ko ji se zna ~aj na oblast u ko joj, na `a gra di, po re ~i ma di rek tor ke lost, u po sled wim de ce ni ja ma dr Bo ja ne Kla {we, bi }e obez ima m o ozbiq n e pro b le m e. be | en pro s tor Po zna to je da je za sme {taj opre ~ak vi {e od se dam od s to sma - Za da tak mu je da se me i la b o r a t o we n o pod r u~ j e una pre de i ot kri ju ri je, s ob zi rom na am bi ci ju ove {u ma na te ri to no ve sor te ko je su na u~ ne usta no ve ri ji Voj vo di ne.

Op {te je opre - od po seb nog zna ~a ja da is tra je u svo joj na me ri da po de qe we po li ti za ze mqi {te sta ne cen tar iz ke Vla de Voj vo i sre di nu vr sno sti u ovoj di n e da se to obla sti. mo r a pro m e n i Po la ga wu ka me na te meq ca ti, ne sa mo da se obez be di i pre zen ta ci ji pro je ka ta pri spre ~a va we da qeg sma wi va wa su stvo va li su i di rek tor ka po vr {i na pod {u mom ne go da jav nog pred u ze }a „Voj vo di na se taj pro ces okre ne u dru gom {u me„ Mar ta Ta ka~, ko ja je sme ru. U tom smi slu je i ulo iz ja vi la da In sti tut pra ti ga In sti tu ta, ko jem AP Voj ak t iv n ost ovog pred u z e } a vo di na obez be |u je od go va ra ju {to se ti ~e spro vo |e wa svih }i no vac, ne sa mo za oba vqa me ra u {u mar stvu, kao i di we re dov ne de lat no sti ne go i rek tor Jav nog pred u ze }a „Vo za po kre ta we ni za pro je ka ta de Voj vo di ne„ Ati la Sal vai. od iz u zet nog zna ~a ja, ka ko u Sa oba jav na pred u ze }a In eko nom skom, ta ko i u eko lo sti t ut ostva r u j e du g o g o d i {kom smi s lu – iz j a v io je {wu uspe {nu sa rad wu. prof. dr Dra g o s lav Pe t ro -

Tret man bo tok som, ko ji je me |u `e na ma, a vr lo ~e sto i mu {kar ci ma, sve po pu la ri ji za pe gla we bo ra, ovih da na je ne mo gu }e do bi ti u or di na ci ja ma i sa lo ni ma ko ji se ba ve ulep {a va wem. Na i me, ne dav no je obe lo da we no da se bo toks sme ko ri sti ti je di no u le ~e wu po je di nih zdrav stve nih pro ble ma, a za ko ri {}e we u ko zme ti~ ke svr he ovaj pre pa rat je kod nas za bra wen. Ka ko je bo toks do ne dav no bio re dov na uslu ga u mno gim pri vat nim or di na ci ja ma, Mi ni star stvo

zdra vqa je za po ~e lo kon tro lu kli ni ka za estet sku hi rur gi ju da bi utvr di lo da li ne ko od wih ko ri sti bo toks za ulep {a va we.

Bo toks je u Sr bi ji re gi stro van kao lek “dis port” i do zvo qe no je da se ko ri sti sa mo u le ~e wu po je di nih obo qe wa i po re me }a ja, kao {to su po ja ~a no zno je we, gr ~e wa mi {i }a, de~ ja ce re bral na pa ra li za... ali ni ka ko u estet ske svr he. Bo toks mo gu pri me wi va ti na pa ci jen ti ma sa mo le ka ri spe ci ja li sti u kli ni~ kim uslo vi ma, a ne u or din ci ja ma, jer

su mo gu }e te {ke kom pli ka ci je. U po je di nim ze mqa ma Za pad ne Evro pe i Ame ri ke re gi stro va ni su smrt ni slu ~a je vi ko ji su pro u zro ko va ni pri me nom bo tok sa.

U slu ~a ju da se utvr di da je bo toks pri me wi van van pro pi sa nih in di ka ci ja, Zdrav stve na in spek ci ja pod no si pre kr {aj nu pri ja vu, a uko li ko se utvr di da je ta kva pri me na do ve la do na ru {a va wa zdra vqa pa ci jen ta, pod no si se kri vi~ na pri ja va.

J. B.

~u ju }i i za o sta le ju bi lar ne na gra de za 2009. i 2010. go di nu, a da tem po is pla te za vi si od lo kal nih sa mo u pra va i tem pa ko jim no vac bu de pri sti zao.

Is pla ta ju bi lar nih na gra da za ovu go di nu je u to ku, ali sin di ka ti pro sve te in si sti ra ju na to me da Vla da is pu ni svo je oba ve ze i za pret hod ne dve go di ne.

ci i stru~ na jav nost }e kroz pre da va wa i pre zen ta ci je ima ti pri li ku da se upo zna j u sa naj n o v i j im do s tig n u } i m a iz obla sti kar di o va sku lar ne me di ci ne, a u~e stvo va }e i mno ge far ma ce ut ske ku }e.

Kao i ra ni jih go di na, Kon gres UKS }e bi ti obe le `en u~e {}em is tak nu tih ino stra nih go sti ju, a do la zak je po tvr di lo 45 pri zna tih stru~ wa ka u toj obla sti me di ci ne.

Pre da va we na te mu „Le ~e we akut nog ko ro nar nog sin dro ma” odr `a }e pot pred sed nik Evrop skog udru `e wa kar di o lo ga pro fe sor Fa u sto Pu in to, ko ji }e tom pri li kom bi ti pro mo vi san u go stu ju }eg pro fe so ra Me di cin skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du.

VESTI Be o grad po ~i we is pla tu ju bi lar nih na gra da?

Mi n i s tar pro s ve t e i na u k e Sr b i j e @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio je da bi, po we go vim sa zna wi ma, u po ne de qak, 28. no vem bra, u Be o gra du tre ba lo da po~ ne is pla ta ju bi lar nih na gra da za po sle ni ma u pro sve ti: – Gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las re kao mi je da }e u po ne de qak po ~e ti is pla ta ju bi lar nih na gra da, da grad ska upra va zna sve svo je oba ve ze i da ni je va `no ko ja je go di na u pi ta wu 2009, 2010. ili 2011. – na veo je Ob ra do vi} On je po no vio da }e sve oba ve ze pre ma za po sle ni ma u pro sve ti bi ti iz mi re ne, ukqu -

Kon gres kar di o lo ga Kon gres Udru `e wa kar di o lo ga Sr bi je, 18. po re du, bi }e odr `an od 24. do 27. no vem bra u be o grad skom ho te lu “Kon ti nen tal” i oku pi }e vi {e od 900 u~e sni ka, a bi }e odr `a no vi {e od 480 na u~ nih pre da va wa stru~ wa ka iz 20 ze ma qa. U~e sni -

PRA VA DE TE TA

Stal ni nad zor do de se te go di ne?

Po lo vi nom na red nog me se ca pred stav ni ci nad le `nih mi ni star sta va, or ga ni za ci je ci vil nog dru {ta ko je se ba ve pra vi ma de te ta, do ma }i stru~ wa ci i eks per ti Sa ve ta Evro pe iz ja sni }e se o na cr tu za ko na o pra vi ma de te ta ko je je sa ~i ni la Kan ce la ri ja za {tit ni ka gra |a na.

Na i me, za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} na ja vio je pro {le ne de qe da je pri pre mqen na crt za ko na o pra vi ma de te ta ko jim }e se ure di ti de~ ja pra va u svim obla sti ma, kao i po stu pa we or ga na vla sti u wi ho voj za {ti ti. Ovaj za kon, ka ko je ob ja snio Jan ko vi}, pred sta vqa pi o nir ski po ku {aj da se za o kru `i kon cept pra va de te ta u do ma }oj prav noj te o ri ji i prak si, a do pri ne }e po ste pe nom me wa wu sve sti, ka ko dr `av nih or ga na i pro fe si o na la ca ko ji ra de za de cu i s wi ma, ta ko i ro di te qa i jav no sti u pri hva ta wu ~i we ni ce da je po {to va we pra va de te ta pr vi nu `an ko rak u stva ra wu za do voq nog i od go vor nog po je din ca, a ti me i dru {tva ko je po pri ma iste ta kve ka rak te ri sti ke.

Ma da }e stru~ na ras pra va o na cr tu za ko na o pra vi ma de te ta tek usle di ti, jav nost se uve li ko iz ja {wa va „za„ i „pro tiv„ po je di nih od red bi ko je se u we mu pred vi |a ju.

Ta ko je u `i `u jav no sti do speo pred log da ubu du }e de te tu mla |em od de set go di na mo ra bi ti obez be |en stal ni nad zor, bi lo da je re~ o od la sku u {ko lu, bi lo o igri is pred zgra de ili na ne kom dru gom me stu, kao i da se de ci mla |oj od 15 go di na po sle 23 sa ta ima obez be di ti pu no let ni pra ti lac. Sa ma ide ja je, po oce ni ro di te qa, do bra i ne bi lo zgo reg da ta ko u stvar no sti i bu de, ali, ka ko tvr de, u prak si je to te {ko iz vo dqi vo jer ma lo je onih ko ji se bi mo gu obez be di ti “si gur nu” ba ku ili de ku ili, pak, pri vat nu da di qu ko ja bi se sta ra -

la o wi ho voj de ci dok su oni na po slu. Ta ko |e, na crt za ko na uvo di i sred wo {kol sko obra zo va we kao oba ve zno.

Pod se }a ju }i na to da je re~ o tek stu za ko na ko ji tek tre ba da se raz ra di i upri li ~i, za me ni ca za {tit ni ka gra |a na za pra va de te ta Ta ma ra Luk {i}-Or lan di} ob ja {wa va da se pred log o stal nom nad zo ru ne od no si na si tu a ci ju ka da de ca idu u {ko lu, od no sno ka da ima ju ra nac na le |i ma. Ne od no si se, do da je, ni na si tu a ci je ka da idu do pro dav ni ce ko ja je bli zu ku }e i ne zna ~i da }e ro di te qi ap so lut -

no uvek mo ra ti de te “da dr `e za ru ku”. Ona oba ve zu da de ca is pod 15 go di ne na kon 23 sa ta mo ra ju da ima ju obez be |e nog pu no let nog pra ti o ca sma tra lo gi~ nom da bi se bez bed nost de ce po di gla na vi {i ni vo i sma tra da spro vo |e we ove od red be tre ba da kon tro li {e po li ci ja.

Psi ho log Gor da na Mi jal ko vi}, pak, sma tra da ova ko pred lo `e ne uop {te ne od red be o oba ve zi ro di te qa ne zna ~e ni {ta jer se mo ra dru ga ~i je raz mi {qa ti o bez bed no sti de ce. Po we nom mi {qe wu, va qa raz mi {qa ti o to me ka kav je put do {ko le, ko li ko ima pe {a~ kih pre la za, ko li ko je bez bed no, kao i ko li ko je sa mo de te osa mo sta qe no. Na po mi we da se o~e ku je da pro se~ no {kol sko de te u dru goj po lo vi ni pr vog raz re da mo `e sa mo da ode do {ko le, a da to za vi si i od uve re wa i vas pit nog sti la ro di te qa. Osim to ga, uka zu je ona, pe riod od sed me do de se te go di ne tre ba da bu de vre me in ten ziv ni jeg osa mo sta qi va wa de te ta.

Ro di te qi su sprem ni na to da bez di le me pri hva te od red bu da de ca do 15 go di na po sle 23 sa ta mo gu bi ti na uli ci sa mo uz prat wu od ra slih jer sma tra ju da bi ih to bo qe za {ti ti lo od dro ge, al ko ho la i na si qa. Me |u tim, zah tev da

mla |i od de set go di na ne sme ju da bu du bez nad zo ra sma tra ju da le ko zah tev ni jim, na po mi wu }i da je ma lo onih ko ji da nas u Sr bi ji mo gu se bi da pri u {te be bi si ter ku, od no sno da di qu, za ko je tre ba pla ti ti naj ma we 200 evra me se~ no. U Udru `e wu ro di te qa is ti ~u da mo de li evrop skih za ko na ni su do voq ni za bez bed nost na {e de ce jer smo mi kao dru {tvo da le ko od mno gih evrop skih dr `a va, i kao pri mer na vo de da kod nas ne po sto ji or ga ni zo van pre voz de ce do {ko le i da ne ma mo flek si bil no

dru gi za ko ni, i pod se }a na to da ve} sa da u Po ro di~ nom za ko nu pi {e da de te pred {kol skog uz ra sta ne mo `e osta ja ti sa mo u sta nu bez nad zo ra ro di te qa. Ona re {e we za nad zor de ce do de set go di na vi di u oba ve zi svih osnov nih {ko la da uve du pro du `e ni bo ra vak da bi de ca ima la gde da bo ra ve na kon za vr {e nih ~a so va i gde }e bi ti sve dok ro di teq ne do |e do wih.

– Svi su du `ni da pre du zmu me re za {ti te de ce i da se tru de da de te ne stra da u sa o bra }a ju, ne od la zi u kla di o ni cu na kon {ko le i

De ca po sle 23 ~a sa na uli ci?

Na crt za ko na o pra vi ma de te ta pred vi |a i za bra nu fi zi~ kog ka `wa va we de ce, ali i za bra nu pri su stva de ce mla |e od 14 go di na svim mir nim oku pqa wi ma gra |a na.

Psi ho lo zi su se slo `i li u oce ni da de ci od 12 ili 13 go di na i ni je me sto na uli ci po sle 23 ~a sa ili u dis ko te ci u tri uju tru, te da, ako ve} mo ra ju da bu du na kon tog vre me na na po qu, to ne zna ~i da ro di te qi tre ba da bu du uvek s wi ma i da ih pra te, ve} je do voq no da po red wih bu de ne ko pu no le tan i od go vo ran. rad no vre me ko je omo gu }a va ro di te qi ma da ne osta vqa ju de cu bez nad zo ra.

Ta ma ra Luk {i}-Or lan di} tvr di da se pri li kom iz ra de za ko na o sve mu vo di lo ra ~u na i da }e se nad zo rom nad de com ba vi ti i mno gi

ne bu de `r tva fi zi~ kog na si qa – upo zo ra va Ta ma ra Luk {i}-Or lan di}, do da ju }i da }e za ko no dav ci iz bri sa ti ovaj pred log ako na u~ na i stru~ na jav nost bu de sma tra la i do ka za la da je on ne po tre ban.

Q. Ma le {e vi}

~etvrtak24.novembar2011.

PO ZIV MI NI STAR STVA PRAV DE GRA \A NI MA

Za ple we na imo vi na tra `i za kup ce Mi ni star stvo prav de Sr bi je po zva lo je ju ~e gra |a ne da se ja vqa ju na ogla se Di rek ci je za upra vqa we od u ze tom imo vi nom i pod po voq nim uslo vi ma uzmu u za kup sta no ve i lo ka le za ple we ne od kri mi na la ca, bez bo ja zni po svo ju bez bed nost.

- Do sa da se kao pro blem po ja vi lo to {to se gra |a ni pla {e da uzmu te objek te u za kup, jer su ne ka da pri pa da li kri mi nal ci ma, ali `e lim da ka `em, da u svim objek ti ma ko ji su do sa da iz da ti ni je bi lo ni ka kvih pro ble ma i gra |a ni ih pot pu no slo bod no ko -

`i ve na jef ti ni ji i po voq ni ji na ~in - po ru ~io je Ho men.

U ovom tre nut ku od obje ka ta ko ji su iz da ti Di rek ci ja ubi ra 22.000 evra na me se~ nom ni vou. Ukup no, od svih ovih obje ka ta, iz da to je 66, a oko 30 ih je i da qe slo bod no za iz da va we. Naj ve }i broj obje ka ta je dat u za kup pre sve ga dr `av nim or ga ni ma, dok su ne ki da ti na ko ri {}e we dru {tve nim i zdrav stve nim usta no va ma - od ob da ni {ta do cen tra za le ~e we nar ko ma ni je.

- Mi se tru di mo da objek te iz da mo i u ko mer ci jal ni za kup, pre sve ga lo ka le i sta no ve, i u ovom

crna hronika

ZBOG ZA STA RE VA WA PO STUP KA PRO TIV MAR KA MI LO [E VI ]A

Ot po ra {i tra `e raz re {e we po `a re va~ kog su di je Pri pad ni ci „Ot po ra” Ne boj {a So ko lo vi} i Mom ~i lo Veq ko vi} pod ne li su Vi so kom sa ve tu sud stva i Mi ni star stvu prav de ini ci ja ti vu za po kre ta we po stup ka za raz re {e we su di je Osnov nog su da u Po `a rev cu Gor da ne Vi doj ko vi} zbog za sta re va wa po stup ka pro tiv Mar ka Mi lo {e vi }a.

U obra zlo `e wu se na vo di da je Vi doj ko vi} ne ~i we wem, od no sno op struk ci jom i gru bim kr {e wem Usta va, KZRS i ZKP i Evrop ske kon ven ci je za za {ti tu qud skih pra va do zvo li la da na s tu p i za s ta r e v a w e kriv~ nog go we wa Mar ka Mi lo {e vi }a i we go vih te lo hra ni te qa. Ona je, pre ma wi ho vim na vo di ma, u po stup ku ko ji se vo d io pro t iv si n a biv { eg pred sed ni ka SRJ zbog u~e {}a u tu ~i i na no {e wa la kih i te {kih te le snih po vre da, So ko lo vi }u, Veq ko vi }u i po koj nom Ra doj ku Lu ko vi }u one mo gu }i la da ostva re prav du i sa tis fak ci ju. „Ot po ra {i” su na ve li da je Vi doj ko vi} pr vo ro ~i {te za ka za la tek po sle 16 me se ci od pod no {e wa op tu `ni ce u mar tu 2003. go di ne, a sva ko sle de }e na ~e ti ri do {est me se ci.

Ma na sti ru De vi~ pet mi li o na di na ra Mi ni star stvo prav de Sr bi je do ne lo je od lu ku da se od za kup ni ne iz da tih ne kret ni na od u ze tih od kri mi na la ca, pet mi li o na di na ra do de li `en skom ma na sti ru De vi~ na Ko so vu i Me to hi ji ra di iz grad we 170 me ta ra za {tit nog zi da oko ma na sti ra.

Sred stva za po mo} ma na sti ru iz dvo je na su iz pri ho da Di rek ci je za upra vqa we imo vi nom ko ja je pri vre me no od u ze ta od kri mi na la ca, od no sno od ren te ko ju Di rek ci ja ubi re sva kog me se ca na ime za kup ni ne za ple we nih sta no va i lo ka la, re kao je dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu prav de Slo bo dan Ho men.

Pre ma we go vim re ~i ma, u ma na sti ru De vi~, ko ji se na la zi u dre ni~ koj {u mi, pet ki lo me ta ra ju `no od Sr bi ce, tre nut no `i vi de se tak mo na hi wa, ko je su sva ko dnev no iz lo `e ne mal tre ti ra wu i ugro `a va wu bez bed no sti od stra ne lo kal nog sta nov ni {tva, jer je sve srp sko sta nov ni {tvo pro te ra no a wi ho va imo vi na spa qe na i uni {te na.

Hom en je pod se tio da je ma na stir De vi~ jed na od naj ve }ih srp skih sve ti wa, iz gra |e na u 15. ve ku i da je vi {e pu ta do sa da ru {e na i spa qi va na, a po sled wi put 1999. go di ne za vre me po gro ma na Ko so vu.

Uka zu ju }i da je ovo sa mo jo{ jed na u ni zu ak ci ja Mi ni star stva prav de, Ho men je i na ja vio da }e ubu du }e bi ti jo{ hu ma ni tar nih ak ci ja. ri ste - re kao je Ta nju gu dr `av ni se kre tar mi ni star stva prav de Sr bi je Slo bo dan Ho men. On je is ta kao da se svi objek ti ko ji su na ras po la ga wu, ren ti ra ju pod po voq ni jim uslo vi ma, upra vo za to {to su ne ka da pri pa da li kri mi nal ci ma.

Je di na ne po voq nost kod za ku pa pri vre me no za ple we nih sta no va i lo ka la je ste to {to oni ne mo gu da se iz da ju na pe riod du `i od {est me se ci, jer ~e ka ju na pra vo sna `nu pre su du su da o traj nom od u zi ma wu, uka zao je dr `av ni se kre tar.

- Bez ob zi ra na to, mi slim da oni ko ji su so ci jal no ugro `e ni tre ba da se ja ve i na ovaj na ~in olak {a ju se bi `i vot, jer }e do }i u po sed ne kret ni ne u gra du u ko me

tre nut ku mi ras po la `e mo sa oko 30 obje ka ta, ko ji su pra zni. Oni ni su svi u ide al nom sta wu - ne ki su de va sti ra ni, ali sma tra mo da s ma lim ula ga wi ma mo gu da bu du pri stoj na me sta za `i vot - re kao je dr `av ni se kre tar.

Na po mi wu }i da je Di rek ci ja sprem na da pod vr lo po voq nim uslo vi ma od u ze te ne kret ni ne iz da gra |a ni ma, Ho men je po zi vao za in te re so va ne da se ja ve na ogla se uz ga ran ci ju da „ne }e ima ti pro ble ma ka da bu du ko ri sti li te sta no ve”.

U ovom tre nut ku Di rek ci ja ras po la `e sa oko 200 obje ka ta ko ji su od u ze ti po ra znim osno va ma, a me |u wi ma ima pred u ze }a, lo ka la i 95 sta no va.

Pre ma wi ho vim tvrd wa ma, pr vu pre su du je do ne la tek 10. ju na 2008. go di ne, ko jom je Mi lo {e vi }a i we go ve te le hra ni te q e oslo b o d i l a op t u ` bi.

Okru `ni sud u Po `a rev cu je

pad ni ka So ko lo vi }a u Po `a rev cu 2. ma ja 2000.go di ne. Od lu ka je do ne ta po sle sa slu {a wa ve {ta ka, ko ji je po tvr dio da su So ko lo vi }u na ne te te {ke po vre de, ali da iz po sto je }e do ku -

Mar ko Mi lo {evi}

la `io we go vo ob na vqa we, do da je se u obra zlo `e wu ini ci ja ti ve.

Osnov ni sud u Po `a rev cu je 17. no vem bra zbog na stu pa wa ap so lut ne za sta re lo sti kri vi~ nog go we wa, od bio op tu `bu pro tiv Mi lo {e vi }a za pre bi ja we pri -

men ta ci je ne mo `e da se za kqu ~i i da su bi le opa sne po `i vot. „Ot po ra {i” tvr de da je ve {ta ~e we oba vqe no na osno vu ne pot pu ne do ku men ta ci je, a ne ne po sred no, ka ko je na la o `io Ape la ci o ni sud u Be o gra du.

(Ta njug)

AK CI JA KA WI [KE PO LI CI JE U HOR GO [U

Dvo ji ca osum wi ~e nih za ze le na {tvo iza re {e ta ka Po l i c ij s ki slu ` be n i c i u Ka wi `i od re di li su za dr `a va w e do 48 sa t i Ati l i K. (1964) i Mi le tu P. (1968) zbog osno va sum we da su po ~i ni li vi {e kri vi~ nih de la ze le na {tva. Pre ma sa op {te wu Po li c ij s ke upra v e u Ki k in d i, osum wi ~e ni su o{te }e nim li ci ma po zajm qi va li go tov no vac, a od wih su na ime ka ma te ostva r i l i ne s ra z mer n u imo vin sku ko rist. Ati la K. i Mi le P. }e s kri vi~ nom pri ja vom bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci.

Ak ci ja po li ci je u Hor go {u usle di la je pre kju ~e u to ku pre p o d ne v a is p red po { te u cen tru me sta, gde su osum wi ~e ni za ze le na {tvo uobi ~a je no „or di ni ra li” u vre me is pla ta so ci jal ne po mo }i. Kao {to je „Dnev nik” pi sao ne de qu da na ra ni je, ve }i broj rom skih po r o d i c a iz Hor g o { a, ko r i s ni c i so c i j al n i pri m a wa, ve} du `e vre me na {lo se na uda ru ze le na {a, ali ni {ta ni je pred u zi ma no da se su zbi je ne za ko ni ta ra bo ta ko ja je uzi ma la za bri wa va ju }e raz me re.

ko ja su kao za log uzi ma li od wih za da te po zaj mi ce, a vra }a li su im ih sa mo da bi po di gli no vac na {al te ru po {te i po n o v o uzi m a l i po iz l a s ku ako ni su uspe va li da na mi re dug s ka ma tom ili im da va li no ve po zaj mi ce, dr `e }i ih ta ko u du `ni~ kom rop stvu.

Pre ma tvrd wa ma sa go vor ni ka na {eg li sta, od 111 rom skih po ro di ca, ko je pri ma ju so c i j al n u po m o}, od oko 60 wih su go di na ma uzi ma ne po zaj mi ce od ne ko li ko hi qa da di na ra, op te re} no enorm nim ze le na {kim ka ma ta ma.

Re cept ko ji je vi {e go di na pri m e w i v an me | u so c i j al n o ugro `e nim Ro mi ma u Hor go {u, pri ~e mu se u ulo zi ze le na {a i ute ri va ~a du go va na {la ne ko li ci na wi ho vih su na rod ni ka, ve} vi {e od de ce ni ju po znat je u Re pu bli ci Ma |ar skoj, u na se qi ma s iz ra zi tim pri su stvom Ro ma ko ji ma hom `i ve od so ci ja le.

Zbog stra ha od ze le na {a i ute ri va ~a du go va, ko ri sni ci so ci jal ne po mo }i Ro mi, ni su se usu |i va li da pod no se pri ja ve po li ci ji. U Hor go {u se po -

Po {ta u cen tru Hor go {a is pred ko je se or di ni ra lo

jal ne po tre be rom skih po ro di ca od l i v a u dru g om prav c u, uo~e no je ka da su se oni ko ji su se na {li u kan xa ma ze le na {a, ve} dan ili dva po sle is pla ta so ci ja le, po ja vqi va li tra `e }i po mo} jer im de ca gla du ju.

- Bi lo je kraj we vre me da se ne {to pre du zme, jer su se oko mi li na na {u si ro ti wu i be du. Do bi jao sam na za jam hi qa du ili dve, a ka ma te je do is pla te so ci jal ne po mo }i ob ra ~u na va na sto po sto, pa i vi {e,

Lo kal ci ili is po sta va kri mi nal ne gru pe?

Lo ka li zo va no ne ko li ko po `a ra pri stup va tro ga sa ca i sa da je pot pu no pod kon tro lom, re kao je Ma ri}.

Po `ar ga si oko 40 va tro ga sa ca i rad ni ka Jav nog pred u ze }a „Sr bi ja {u me” na ne pri stu pa~ nom te re nu, a ina ~e u Ibar skoj kli su ri, u bli zi ni lo ka ci je ko ju je sa da za hva tio po `ar, pro {le ne de qe je iz go re lo vi {e od 70 hek ta ra ni skog ra sti wa.

Ma ri} je is ta kao da su lo ka li zo va ni i po `a ri na Su voj pla ni ni i u op {ti ni Bo si le grad, a da je, ta ko |e, lo ka li zo va no i {est ma wih po `a ra na lo ka ci ja ma u op {ti ni Sur du li ca.

Ma ri} je re kao da je u ovim po `a ri ma go re la tra va i ni sko ra sti we, da je ak ci ja ma ga {e wa po mo gla i sla ba ki {a ko ja je ju ~e po ~e la da pa da, da ni je bi lo po vre |e nih oso ba i da ni su ugro `e ni ma te ri jal ni objek ti.

sta re lost kri vi~ nog go we wa.

Okri vqe ni su zbog to ga ju la 2010. oslo bo |e ni kri vi~ ne od go vor no sti, a Ape la ci o ni sud u Be o gra du je tu pre su du uki nuo u `al be nom po stup ku i na -

Osnov ni sud u Po `a rev cu

po sle po la go di ne uki nuo tu pre su du i u fe bru a ru 2009. je vra tio na po nov ni po stu pak, ali Vi doj ko vi}, ka ko su na ve li u ini ci ja ti vi za we no raz re {we, ni je za ka za la ni jed no ro ~i {te sve do ma ja 2010. go di ne, ka da je na stu pi la ap so lut na za -

NI SKO RA STI WE GO RE LO NA VI [E LO KA CI JA PO SR BI JI

Po `a ri na Sta roj pla ni ni, u Sto lo vi ma kod Kra qe va, Su voj pla ni ni i u op {ti na ma Sur du li ca i Bo si le grad lo ka li zo va ni su, iz ja vio je ju ~e Ta nju gu na ~el nik Sek to ra za van red ne si tu a ci je MUP-a Sr bi je Pre drag Ma ri}.

U to ku ju ~e ra {weg pre po dne va po `ar na Sta roj pla ni ni je lo ka li zo van pa je po ~e lo po vla ~e we va tro ga sa ca s tog te re na, ta ko da }e osta ti sa mo neo p hod ne de `ur ne eki pe, do dao je Ma ri}.

Re~ je o po `a ru ko ji je iz bio u ne de qu, u ne po sred noj bli zi ni vr ha Ba bin zub, na oko 1.400 me ta ra nad mor ske vi si ne na ne pri stu pa~ nom te re nu i za hva tio vi {e od 50 hek ta ra.

Po `ar u me stu Sto lo vi u oko li ni Kra qe va, ko ji je za hva tio oko 40 hek ta ra, lo ka li zo van je na svim me sti ma gde je bio mo gu}

dnevnik

c m y

14

Sa go vor ni ci na {eg li sta, pri li kom obe lo da wi va wa po ja ve ze le na {e wa si ro ma {nih rom skih po ro di ca u Hor go {u, uka zi va li su da je mo `da po sre di i or ga ni zo va na kri mi nal na gru pa ~i ji su ko re ni u Su bo ti ci ili Ma |ar skoj. Pre do ~e no je da se ze le na {tvom nad Ro mi ma kon kret no ba vi vi {e li ca, ko ji su ~ak me |u sob no po de li li te ren i kli jen te lu.

Dvo ji ca od wih za te ~e nih u ra bo ti is pred po {te, na {li su se iza re {e ta ka, a osta li pri li kom ove is pla te so ci jal ne po mo }i iz be gli su wi ho vu sud bi nu. Da li je u pi ta wu sa mo gru pa lo kal nih ze le na {a, ko ja je na gr ba ~i si ro ma ha od ze le na {ke ka ma te obe ze be |i va la en rom nu za ra du, ili je re~ o is po sta vi or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe, po ka za }e is tra ga.

Si ro ma {ne rom ske po ro di ce u za ~a ra nom kru gu ze le na {a

Ka ko sa zna je mo, po li ci ja je u uto rak u dva na vra ta us pe la da osum wi ~e ne za ze le na {tvo osu je ti da oba vqa ju ra bo tu od ko j e su od sir m a h a zgr t a l i enorm nu za ra du. Kod osum wi ~e nih je pro na |e no i od u ze to vi {e li~ nih ka ra ta no si la ca pra va na so ci jal na pri ma wa,

i me ni~ no zna lo ko u vre me is pla ta so ci jal nih da va wa iz dr `av ne ka se uzi ma da nak od si ro ma ha, a sa zna wa su sti gla i do op {tin skih ~el ni ka Ka wi `e, Cen tra za so ci jal ni rad op {ti ne i po li ci je. Da se no vac od so ci jal nih da va wa, ume sto za naj nu `ni je eg zi sten ci -

- De {a va lo se da, ka da su po qo ~u va ri ili po li ci ja ne kog od pu no let nih Ro ma uhva ti li u kra |i ili pro sja ~e wu, pa ih le gi ti mi sa li, bi lo je vr da wa da ne ma ju li~ nu kar tu, pa se is po sta vqa lo da je kod ze le na {a - is pri ~ao je sa go vor nik „Dnev ni ka”.

Po s le ak c i j e po l i c i j e u Hor go {u i pri vo |e wa dvo ji ce osum wi ~e nih za ze le na {tvo, ko ri sni ci ma so ci jal ne po mo }i je lak nu lo, jer su po dig nu ti no vac mo gli da is ko ri ste za snab de va we.

u slu ~a ju da je is pla ta ka sni la. @i ve li smo od u vek u lo {im uslo vi ma, a od ka da smo bi li pri nu |e ni da po zajm qu je mo da bi pre `i ve li od da nas do su tra, po sle je bi lo sve go re. Na dam se da }e se ze le na {i u za tvo ru smi ri ti i od u sta ti od po sla ko jim su nam za gor ~a va li i ova ko te `ak `i vot - ka `e je dan od ne sre} nih `r ta va za ~ a r a n og ze l e n a { kog kru g a iz Hor go {a ko ji ni je `e leo da mu se po mi we ime, iz stra ha da mu ute ri va ~i za dug ipak ne za ku ca ju na vra ta. M. Mi tro vi}

crna hronika

dnevnik UHAP [E NA TRO JI CA NI [LI JA OSUM WI ^E NA ZA [VERC HE RO I NA

La bo ra to ri ja za dro gu ot kri ve na u ku }i Pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije li{ili su slobode tri osobe zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga, a u nastavku akcije otkrivena je priru~na laboratorija za proizvodwu droge.

Akcija je izvedena u saradwi s policijskim slu`benicima Uprave grani~ne policije, kada je u toku no}i na grani~nom prelazu Horgo{, prilikom izlaska iz zemqe li{en slobode Bo jan V. (42) iz Ni{ke Bawe, koji je poku{ao da prokrijum~ari 350 grama opojne droge heroin, sakrivene u medicinskom pojasu, ispod garderobe.

U nastavku akcije, u saradwi s ni{kom policijom, li{ene su slobode jo{ dve osobe - Igor N.

(33) i Mi lu tin Z. (58) iz Ni{a, navodi se u saop{tewu MUP-a.

U ku}i koju je Milutin Z. iznajmio, otkrivena je priru~na laboratorija za proizvodwu droge, tako|e je prona|en heroin i ve}a koli~ina hemijskih supstanci koja se koristi u wenoj proizvodwi, dok je kod Igora N. prona|eno 150 grama heroina.

Bojan V. }e po isteku policijskog zadr`avawa, uz krivi~nu prijavu, biti priveden de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu, a Igor N. i Milutin Z. de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Ni{u, zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u pro met opoj nih droga.

(Ta njug)

MI NI STAR IVI CA DA ^I] TVR DI:

Bez si stem ske ko rup ci je u po li ci ji Ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e da sistemske korupcije nema u policiji i da se rezultati istra`ivawa agencije Ujediwenih nacija odnose na primere „sitne korupcije” u tom sektoru.

Komentari{u}i istra`ivawe, po kojem su u Srbiji policija i dr`avna uprava najkorumpiraniji, Da~i} je naglasio da je i ranije bilo istra`ivawa tog tipa i da se zamerke ispitanika uglavnom odnose na opho|ewe

saobra}ajne i grani~ne policije.

– Mislim da su to primeri takozvane „sitne korupcije„. Sistemske korupcije nema u policiji. Mi smo jedini dr`avni organ koji hapsi sam sebe. Uhapsili smo na stotine na{ih pripadnika – podsetio je resorni ministar. – Mo`da je u percepciji qudi tako kako govore rezultati istra`ivawa, ali s druge strane policija je i me|u najpopularnijim slu`bama me|u gra|anima. Policija se nije me{ala u politi~ke stvari i, pored Vojske i crkve, najpopularnija je me|u gra|anima Srbije. Nikada pre nije bilo tako, uvek je bila simbol represije.

(Ta njug)

Dvoj cu de vet go di na za iz nu du Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je presudu novosadskog Vi{eg suda kojom su Go ran Uro {e vi} iz Novog Sada i Bla `o Bo {ko vi} iz Starih Ledinaca progla{eni krivim zbog izvr{ewa krivi~nog dela iznude. Time su potvr|ene kazne zatvora od pet godina za okrivqenog Uro{evi}a i ~etiri godine za Bo{kovi}a, dok

vali da mu otmu. Prilikom Uro{evi}evog hap{ewa i pretresa vozila „hamer” u kojem ga je policija tada zatekla, prona|ena su i dva pi{toqa, zbog ~ega je policija tako|e podnela krivi~ne prijave za nedozvoqeno posedovawe oru`ja.

Po nezvani~nim podacima, Uro{evi} je Z. \. smatrao krivim {to se 2007. godine na{ao

u pritvoru kao osumwi~en za rawavawe Du {a na S. u jednom novosadskom kafi}u, te ga je po izlasku prona{ao i poku{ao od wega da iznudi novac. On je s jednim pomaga~em presreo Z. \. i upao mu u automobil, naterav{i ga da se odvezu do Koviqa. Tamo su ga pretukli i naterali ga da potpi{e ugovor o prodaji automobila.

N. P-r.

Op tu `e ni Ja }i mo vi}: Iskre no se ka jem Glavni pretres za ubistvo Jasne Kurte{ (45), po~iweno u januaru ove godine u wenom stanu na novosadskom Novom nasequ, za koje je okrivqen wen biv{i suprug Sa {a Ja }i mo vi} (39, ju~e je zakqu~en. Sudija Zo ra Ja mu {a kov, koja je predsedavala peto~lanim ve}em Vi{eg suda u Novom Sadu, zakazala je izricawe presude za sutra u 11 sati.

Pre izno{ewa zavr{nih re~i stranaka u postupku, sudski ve{tak neuropsihijatar dr Mar ko Mak si mo vi} izneo je nalaze i mi{qewa i naveo da je okrivqeni u vreme izvr{ewa dela bio izme|u lakog i sredweg pijanstva, odnosno prera~unato u brojke od 0,5 do 1,5 grama po kilogramu.

– U vreme izvr{ewa dela optu`eni je bio smaweno sposoban da shvati delo i da upravqa svojim postupcima, ali ne u bitnom stepenu – objasnio je dr Maksimovi}. – Okrivqeni je opisao {ta je radio kriti~nog dana, kad je oti{ao na posao, se}a se doga|aja, izlaska s radnog mesta, odlaska ku}i posle doga|aja i svih naknadnih radwi, kao {to su kupawe, presvala~ewa, uzimawe paso{a, novca, odlaska u kafi}, odlaska autobusom do osiguravaju}e ku}e, uzimawa polise za ~etiri dana, dok je ceo sled tih doga|aja celishodan i pragmati~an, bez psihoti~nih elemenata. On nema medicinsku dokumentaciju za du-

{i}evo le~ewe, u pismu predsedniku Tribunala izrazio zabrinutost za Stani{i}evo zdravqe „u svetlu wegovog dugog pritvora”. Srpski lekari su pismo poslali i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Ministarstvu

Jo vi ca Sta ni {i}

ina~e Stani{i}evog dugogodi{weg lekara, i doktora Va na Hej na na iz ha{ke bolnice Bronovo”.

Xorda{ je nazna~io da je klivlendski centar pod rukovodstvom dr [ena jedan od najuzornijih u svetu za le~ewe bolesti koje ima Stani{i}.

Po Stani{i}evom braniocu, do novog razvoja doga|aja do{lo je nakon {to je predsednik Srpskog lekarskog dru{tva, zajedno s jo{ dvadesetak lekara koji su ranije bili ukqu~eni u Stani-

je optu`eni De jan Na vra til oslobo|en odgovornosti, saop{tio je ju~e novosadski sud.

Zatvorske kazne dvojici osu|enih su izre~ene zbog toga {to su jo{ 2007. godine poku{ali da od Novosa|anina Z. \. iznude novac tako {to su ga primorali da potpi{e fiktivni ugovor o prodaji automobila koji su prakti~no namera-

SU TRA PRE SU DA ZA UBI STVO JA SNE KUR TE[ U NO VOM SA DU

Sta ni {i }e vo sta we po gor {a no uprave pritvora Tribunala, u~estvovali u „hitnim telefonskim konsultacijama”, Stani{i}ev advokat naveo je „doktora Bo [e na iz medicinskog centra u Klivlendu (SAD), doktora Di na Ta ra ba ra s VMA u Beogradu,

15

PRE SU DA APE LA CI O NOG SU DA U NO VOM SA DU

UPO ZO RE WE ADVO KA TA BIV [EG NA ^EL NI KA DR @AV NE BEZ BED NO STI SR BI JE

Odbrana biv{eg na~elnika Slu`be dr`avne bezbednosti Srbije Jo vi ce Sta ni {i }a saop{tila je ju~e u Hagu da se Stani{i}evo zdravstveno stawe u posledwa tri meseca „ozbiqno pogo{alo” i da je neophodna bolni~ka terapija citostaticima.

Biv{em na~elniku SDB-a Me|unarodni tribunal sudi po optu`nici za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, 1991–95. godine.

Kako su ranije utvrdili lekari u Srbiji i Hagu, Stani{i}, izme|u ostalog, pati od pau~itisa – hroni~nog oboqewa organa za varewe. „O~igledno je, a i posledwi izve{taj lekara iz bolnice Bronovo u Hagu pokazuje da se Stani{i}evo zdravqe ozbiqno pogor{alo u posledwa tri meseca”, pi{e u pismu koji je Stani{i}ev branilac Vejn Xor da{ uputio izve{ta~ima iz Tribunala.

Britanski advokat Xorda{ je u pismu naglasio da su se specijalisti iz bolnice Bronovo, s beogradske VMA i iz SAD „slo`ili da je Stani{i}eva bolest uznapredovala tokom minulog tromese~ja” i da je, stoga, „hitno neophodna promena u le~ewu”. „Slo`ili su se da bi Stani{i} trebalo da zapo~ne biolo{ku terapiju kombinovanu s citostaticima, i to pod bolni~kim nadzorom”, precizirao je branilac Xorda{.

Kao specijaliste koji su, u organizaciji sudskog sekretara i

~etvrtak24.novembar2011.

zdravqa Holandije, napomenuo je advokat Xorda{.

Su|ewe Stani{i}u i saoptu`enom Fran ku Si ma to vi }u, zvanom Fren ki, po~elo je krajem maja 2009. godine, posle jednog neuspe{nog poku{aja.

Stani{i}a i Simatovi}a uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije „Sabqa” posle ubistva premijera Zorana \in|i}a, 12. marta 2003. godine. Stani{i} je odveden u Hag 11. juna, a Simatovi} 30. maja te godine.

E. D.

{evene poreme}aje. Nije mu va|ena krvi ve} je ra|en prora~un – alkoholemija. ^ula vida i sluha nisu bila o{te}ena, kako se ina~e registuje kod ve}eg stepena akloholisanosti.

Ve{taci su zakqu~ili da je Ja}imovi} du`e vreme konzumirao

shvati delo i da upravqa svojim postupcima.

– Za delo postoje dokazi – kazala je tu`ilac Mirjana Vuji~i}.

– Prona|ene su ~aure iz pi{toqa koji je upotrebqen. Delo je smi{qeno kad se `rtva nije nadala i nije mogla pru`iti otpor.

No vo sad ska pa la ta prav de

alkohol, ali ne u smislu bolesti i da zbog toga ima psihi~kih ili neurolo{kih i telesnih smetwi, ve} da ga je koristio povremeno poput sedativa, za smirewe.

U zavr{noj re~i zastupnika optu`nice, zamenica tu`ioca u Vi{em tu`ila{tvu Mir ja na Vu ji ~i} navela je da se optu`enom stvaqa na teret te{ko delo ubistva na podmukao na~in koje je po~inio pri smawenoj sposobnosti, ali ne do bitnog stepena da

Okrivqeni je dobro poznavao wene navike, uzimala je tablete za spavawe. Upoznat je s rasporedom na{etaja u prostoriji. Ro|eno dete li{io je roditeqskog starawa. Ubio je biv{u suprugu koja je bila u punoj snazi, a za koju se ne mo`e re}i da je zanemarivala dete, iz razloga koji se mo`e smatrati trivijalnim. Li{ena je `ivota na spavawu, nije se mogla braniti. Smatrala je da je bezbedna, vrata ulaza u zgradu i

stan bila su zakqu~ana, a dete je bilo s wom.

Advokat Gor da na Alek si}, Ja}imovi}eva braniteqka, nije se slo`ila s kvalifikacijom dela u optu`nici ve} je ukazala na to da se radi o krivi~nom delu ubistva. Ona je ustvrdila da je optu`nica neprecizna i konfuzna.

– Ne mo`e se re}i da je opu`eni i u jednom trenutku imao nameru da li{i `ivota Jasnu Kurte{ na lukav i podmukao na~in – kazala je Gordana Aleksi}. – Previ{e bu~no je razvalio vrata od ulaza i stana pa ne mo`emo prihvatiti da je Jasna spavala, a i ve{tak koji je opisivao povrede naveo je da se branila i pri tome podigla ruku.

Alkohol, razdra`enost i anksioznost doveli su do toga da zataji kontrolni mehanizam okrivqenog. Do{lo je do sticaja lo{ih okolnosti, ali on nije zlo~inac.

U olak{avaju}e okolnosti mo`emo ubrojati samoprijavqivawe, kajawe, da je otac dvoje malotene dece, stawe alkoholisanosti pri izvr{ewu dela, smawenu sposobnost, opisao je ceo doga|aj ne `ele}i da umawi odgovornost. Do{ao je kao izbeglica iz Travnika, gde je svojevremeno bio zarobqen i pri tome zadobio povrede glave.

– Kajem se zbog u~iwenog dela, nisama ga bio svestan. Veoma mi je `ao svih koji su o{te}eni.

Iskreno se kajem, nisam to `eleo – kazao je na kraju optu`eni Sa{a Ja}imovi}.

M. Vu ja ~i}

U SPE CI JAL NOM SU DU U BE O GRA DU

Za vr {e na is tra ga pro tiv su di je Jak {i }a Specijalni sud u Beogradu je, kako „Dnevnik“ saznaje, zavr{io istragu protiv sudije Bla go ja Jak {i }a, povodom slu~aja iz 1998. godine, u kojem se sumwi~i da je kao predsednik Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici zloupotrebio slu`beni polo`aj u vezi s okolnostima pod kojima je u tom sudu overen, po stavu optu`be, sporan ugovor tre}ih lica o prometu jedne nepokretnosti tamo{weg dru{tvenog preduze}a „Luks”.

Istim krivi~nim postukom, uz sudiju Jak{i}a, ina~e sada biv{eg ~lana Viskog saveta sudstva, obuhva}eni su i biv{i slu`benici Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici koji se sumwi~e u vezi s overom spornog dokumenta – Dra gan Ga vri lo vi} i Bla go je ^u ro vi}, kao i biv{i sekretar suda Mi ro slav Bo `o vi}. Postupak se vodi i protiv dvojice aktera koji su zakqu~ili sporni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti: biv{eg direktora kosovskomitrova~ke firme „Luks“ Mi o dra ga La ke ti }a i privatnog preduzetnika Qu bo mi ra Bi {ev ca.

Po nezvani~nim informacijama do kojih je do{ao “Dnevnik”, predmet je prosle|en Tu`ila{tvu koje, u zavisnosti od ocene stawa dokaza, mo`e odlu~iti da podigne optu`nicu, da vrati predmet na dopunu istrage ili da odustane od krivi~nog gowewa.

Veruje se da bi u narednih petnaestak dana Tu`ila{tvo

moglo doneti odluku, s obzirom na to da su trojica osumwi~enih ve} dva meseca u pritvoru: sudija Jak{i} i dvojica nekada{wih sudskih slu`benika.

Po nekim nepotvr|enim informacijama, u istrazi koja je u Specijalnom sudu u Beogradu pokrenuta protiv sudije Jak{i}a nakon {to je uhap{en 22. septembra ove godine, saslu{ano je

Podsetimo, Tu`ila{tvo je iznelo sumwa da je sporni kupoprodajni ugovor falsifikat te da je Bi{evac, uz Laketi}evu pomo}, protivpravno pribavio „Luksov“ lokal u Kosovskoj Mitrovici povr{ine 320 kvadratnih metara. Tu`ila{tvo je navelo da je Bi{evac kasnije lokal prodao za 20,4 miliona dinara i tako pribavio korist.

Od bi je no jem stvo od 20.000 evra Po pouzdanim informacijama „Dnevnika“, rodbina i prijateqi sudije Jak{i}a bili su spremni da u svrhu polagawa jemstva prikupe 20.000 evra za wegovo pu{tawe iz pritvora i omogu}avawe odbrane sa slobode, ali je sud odbio predlog odbrane za prihvatawe jemstva.

Odbrana sudije Jak{i}a ulo`ila je `albu protiv odluke o produ`ewu pritvora.

Ina~e, pritvor sudiji Jak{i}u je produ`en po osnovu dva zakonom propisana razloga - te`ine dela i opasnosti od bekstva vi{e od deset svedoka, a obavqena su i neophodna ve{ta~ewa, me|u kojima i grafolo{ko.

Po medijskim informacijama iz pouzdanih izvora, sudija Jak{i} je u odbrani u istrazi negirao optu`be koje ga terete da je pre 13 godina nalo`io slu`benicima kosovskomitrova~kog suda da overe ugovor koji su sa~inili tada{wi direktor dru{tvenog preduze}a „Luks” iz Kosovske Mitrovice Miodrag Laketi} i privatni preduzetnik Qubomir Bi{evac o kupoprodaji jednog „Luksovog“ poslovnog objekta.

Ina~e, iz Tu`ila{tva za organizovani kriminal je pre dva mseca saop{teno da je taj predmet preuzelo od Vi{eg tu`ila{tva u Kraqevu, po{to se u istrazi koju je ono vodilo o overi spornog ugovora protiv troje biv{ih slu`benika suda u Kosovskoj Mirovici i dvojice privrednika, do{lo do sumwi o ume{anosti sudije Jak{i}a. Naime, obja{weno je da je Tu`ila{tvo za organizovani kriminal po zakonu nadle`no i za procesuirawe slu~ajeva takozvane visoke korupcije.

E. D.

SPORT

~etvrtak24.novembar2011.

DU[KO VUJO[EVI], PREDSEDNIK SD PARTIZAN

Ose }am po tre bu da se vra tim na te ren Du{ko Vujo{evi} izjavio je u intervjuu Tanjugu da je legendarna trojka Du{ana Kecmana u finalu Jadranske lige ne{to neponovqivo.

- Kad se govori o Zagrebu, svi se prvo sete trojke Kecmana.

Me|utim, cela utakmica imala je neverovatan sled doga|aja, od uvertire da je taj me~ od ogromnog zna~aja za Cibonu, za hrvatsku ko{arku, za Jadransku ligu, jer je to bila prilika da se raz-

na sli~an na~in protiv Olimpijakosa, Teodosi} je proma{io ceo ko{, a ^ildres uhvatio loptu i poentirao, pa smo umesto finala Evrolige igrali me~ za tre}e mesto. Ipak, kao {to ka`e Gabi Novak, pamtim samo sre}ne dane.

Vujo{evi} je rekao i to da je u jednom trenutku osetio umor od trenerskog posla, ali i da mu se polako vra}a `eqa za povratkom na teren.

U`eleo se rada na terenu: Du{ko Vujo{evi}

bije teza kako i bez anga`ovawa Lejkersa Partizan mo`e da se skine sa trona. Pa, onda, posledwi napad... Oba proma{ena bacawa Robertsa i pogo|ena trojka Bogdanovi}a, koji je prethodno proma{io {est {uteva - prisetio se Vujo{evi}, sada{wi predsednik Sportskog dru{tva Partizan.

Osetio umor Partizan je do trijumfa u krcatoj zagreba~koj Areni do{ao pogotkom Kecmana sa svoje polovine terena 0,6 sekundi pre kraja.

- Mirno sam gledao Kecmanov {ut jer sam bio u fazi te{kog bola, kao kad vam neko umre - nastavio je Vujo{evi}. - Nisam imao snage ni da reagujem, se}am se da sam samo pogledao da je ostalo {est desetinki do kraja i da nema smisla za tajm-aut, video sam navija~e koji slave na terenu i pognute glave mojih igra~a. Izgledalo je da smo izgubili utakmicu. A onda, u jednom trenutku Kecman tra`i loptu i upu}uje taj {ut, ne tek tako, nego s namerom da pogodi.

Kad je u{la, otpustio sam sve ko~nice i zato je usledila velika radost. Posle nam se vratilo

- Dugo sam radio bez odmora i ve} kada sam do{ao u CSKA bio sam na neki na~in spr`en. Bio mi je potreban odmor. Ponovo sada ose}am potrebu, ne jo{ toliko izra`enu, da se vratim na teren, ali to }e biti u situaciji koja je adekvatna mom stawu i kapacitetu.

On je s Partizanom osvojio 10 titula prvaka dr`ave, od kojih devet u nizu. Dva puta je vodio crno-bele na zavr{nom turniru Evrolige, a 1989. godine pobedio je u evropskom Kupu Radivoja Kora}a.

- U osnovi sam trener, to je moja qubav i potreba. Jedno vreme nisam ni mogao da radim zbog ugovora sa CSKA, ali ~ovek ima potrebu da se ose}a korisnim i zato sam sa zadovoqstvom prihvatio poziv da budem predsednik Skup{tine Sportskog dru{tva Partizan.

Suvi{ni novi autoriteti Vujo{evi} smatra da je Partizan i ove sezone napravio veoma dobru ekipu.

- Prave fantasti~ne rezultate ove sezone jer postoji sistem i jedna vrsta kulta. Imaju veoma te{ku grupu u Evroligi, a niko

nije o~ekivao ovakve rezultate.

Sada svi o~ekuju uspehe. Ekipa ima dosta mladih igra~a, pogotovo na spoqnim pozicijama i oni su va`ni za budu}nost kluba.

Biv{i selektor reprezentacija SCG i Crne Gore rekao je i da je Jadranska liga izrasla u kvalitetno takmi~ewe, ali da je neophodno da srpska ko{arka dobije ve}i udeo u vlasni~koj i upravqa~koj strukturi. Dodao je i da bi doma}in zavr{nog turnira trebalo da bude tim s najboqim u~inkom posle regularnog toka. Vujo{evi} je rekao i da prati situaciju oko ve~itog rivala Crvene zvezde, ali je naveo i to da ne bi bilo umesno da komentari{e wenu igru i rezultate.

Du{ko Vujo{evi} je ocenio da je Ko{arka{ki savez Srbije napravio pravi potez {to je odlu~io da Du{an Ivko vi} nastavi da vodi nacionalni tim jer ne mo`e sebi da dozvoli luksuz da se odrekne takvog trenera.

- Ovo je Ivkovi}u bio prvi neuspeh s reprezentacijom. Svi prethodni rezultati daju mu kredit da se pre|e preko leto{weg neuspeha. On mo`e da kroz kvalifikacije oformi ekipu i poku{a da na EP u Sloveniji osvoji medaqu. Ne bi trebalo da se stvaraju novi autoriteti tako {to }emo prethodno da ru{imo stare.

On je objasnio i da su rezultati sa EP iz Poqske (srebro) i SP iz Turske (~etvrto mesto) realno bili iznad objektivnih kvaliteta. Osmo mesto sa ovogodi{weg EP u Litvaniji, prema wegovim re~ima, predstavqa rezultat ispod o~ekivawa.

- Ove godine smo imali i veliki broj povreda i nezgodan raspored. Pojedini igra~i pokazali su i da u odre|enom momentu ne mogu da podnesu teret slave i novca do kojih su do{li, iako im je reprezentacija na nekin na~in bila ogwi{te s kojeg su krenuli.

Vujo{evi} je dodao i da jo{ ne zna da li }e predstoje}i fudbalski ve~iti derbi gledati na stadionu Crvene zvezde jer ne zna kakva je praksa. Poru~io je da nikako ne mo`e da prognozira ishod, ali }e sna`no navijati za pobedu Partizana.

Ve se li sve bli `i Par ti za nu ^eh Jan Veseli jo{ jednom je potvrdio da je blizu odluke da se vrati u Partizan. Iako je na po~etku lok-auta u NBA ligi nagla{avao da povratak u Evropu ne dolazi u obzir, sada je sve bli`i tome da opet zaigra na Starom kontinentu. Veselog je Va{ington izabrao kao {estog pika na draftu, ali jo{ uvek nije potpisao za Vizardse.

- Ne mogu da ka`em da imam konkretnu ponudu, ali siguran sam da je u pitawu Evropa. Ne `elim da idem u Kinu. Najlak{e bi bilo da se vratim u Partizan. Jo{ uvek sam wegov igra~, a ne bih voleo da se zamaram s formalnostima. [tavi{e, ~uo sam da cela Srbija `eli da se vratim.

Vide}emo - rekao je ^eh.

Mladi ko{arka{ jo{ jednom je naglasio da mu je dosadno bez ko{arke.

- Pa da, treniram od juna.

Dosadno je, stereotipno je.

Tra`im tim u kojem mogu da igrom - rekao je Veseli.

dnevnik

c m y

16

SVETSKI KUP ZA ODBOJKA[E U JAPANU

Bez ve li kih o~e ki va wa Prva runda Svetskog kupa i tri poraza udaqila su odbojka{e Srbije od `eqenog ciqa, plasmana na jedno od prva tri mesta, pa im sada preostaje da do kraja sakupe {to vi{e bodova za svetsku rang listu. Nije prvak Evrope u uvod-

Porazi od Argentine i Poqske, zaista kvalitetnih ekipa, jo{ i mogu da se opravdaju, ali je neuspeh u me~u sa Iranom do{ao kao so na ranu. Danas orlove o~ekuje susret s Japanom, doma}inom Svetskog kupa kojem tako|e ne

Kolakovi} misli da je osvojeno zlato na EP u Austriji emotivno ispraznilo wegove izabranike.

- Evidentan je pomak u na{oj igri u odnosu na prvi me~ sa Argentinom, ali smo i daqe veoma daleko od igre kakvu smo prikazi-

Milo{ Niki} u napadu na iranski blok

nim me~evima opravdao renome jedne od najja~ih svetskih sila, ve} je tri puta napusti teren pognute glave.

RASPORED DRUGE RUNDE A grupa (Osaka) 4. kolo (danas) Argentina - Kuba (3) Poqska - Iran (7) Srbija - Japan (10.20) 5. kolo (sutra) Iran - Argetina (3) Kuba - Srbija (7) Japan - Poqska (10.20) B grupa (Kumamoto) 4. kolo (danas) Egipat - SAD (3) Brazil - Rusija (7) Italija - Kina (10.20) 5. kolo (sutra) Rusija - Egipat (3) Kina - Brazil (7) SAD - Italija (10.20)

cvetaju ru`e u uvodnim me~evima, a u sklopu druge runde plavi momci }e se jo{ sastati sa selekcijom Kube.

- Utakmica s doma}inom je uvek veliki izazov. Japan je motivisan, igra agresivno i uvek je te`ak protivnik za sve ekipe. U odnosu na prethodne me~eve, o~ekujem da igra do|e na vi{i nivo i da odgovornost pojedinaca na terenu bude ve}a. Najva`nije je da budemo strpqivi, jer }e igra do}i kad-tad rekao je selektor Igor Kolakovi}.

Tabela 1. Rusija 2. Poqska 3. Brazil 4. Kuba 5. Argentina 6. Italija 7. Iran 8. SAD 9. Egipat 10. Japan 11. Srbija 12. Kina

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 2 2 2 2 1 1 0 0 0

0 0 1 1 1 1 1 2 2 3 3 3

9:1 9:2 8:4 6:3 7:5 7:5 6:6 4:6 3:6 3:9 3:9 0:9

9 9 7 6 5 5 5 3 3 1 1 0

vali na Evropskom prvenstvu.

Osvajawe zlata u Be~u nas je dosta psihi~ki ispraznilo, a nismo imali mnogo vremena da se pripremimo za Svetski kup, kao {to je to bio slu~aj za EP i vidi se da je to ostavilo posledice na na{ tim. U svakom slu~aju, ne smemo da dozvolimo da nam se ponavqaju gre{ke iz prethodnih susreta, jer iako smo verovatno izgubili sve {anse za OI, ulog je i daqe veliki - rekao je Kolakovi}.

Milo{ Niki} je jedan od reprezentativaca od ~ije igre puno zavisi rezultat. Do sada nije bio na vrhunskom nivou, pa se uklopio u sivilo orlova. On isti~e da na{a selekcija ne sme da se obruka.

- Najverovatnije smo izgubili sve {anse da se plasiramo na Olimpijadu sa Svetskog kupa, ali nikako ne smemo da dozvolimo da se obrukamo. Ipak smo prvaci Evrope i to nam nala`e da do kraja moramo da se trudimo i da se nadamo da }e na{a prepoznatqiva igra kona~no do}i - rekao je Niki}. M. Risti}

POKRAJINSKA VLADA NAGRADILA NAJUSPE[NIJE SPORTISTE I TRENERE

Be ri }et na se zo na

U Klubu poslanika Skup{ti(BK Sombor), vaterpolo: Mar- (KK Radni~ ki, Ko vin), kik ne AP Vojvodine dodeqene su ko Matovi}, Sr|an Vuksano- boks: Aleksandar Gogi} (KBK nov~ane nagrade najuspe{nijim vi}, Nemawa Matkovi}, Nema- Vojvodina, Novi Sad), Qubo Javoj vo |an skim spor ti sti ma i wa Ubovi}, Milo{ Mili~i} i lovi (KBK Vrbas), Nenad Pagotrenerima, koji su ostvarili Vo ji slav Mi tro vi} (svi VK nis (KBK Uni hekom, No vi vr hun ski rezul tat na evrop - Vojvodina, Novi Sad), veslawe: Sad), ko{arka: Petar Lambi}, skim i svetskim prvenstvima u Milo{ Stanojevi} (VK Tami{, Nemawa Krsti}, Nemawa Danseniorskoj i juniorskoj katego- Pan~evo), Ivana Filipovi} i gubi} i Luka Mitrovi} (svi KK riji. Nov~ane nagrade za Hemofarm, Vr{ac), Bo34 sportista i osam tregi} Vujo{evi} (KK Vojnera dodelio je Modest vodina Srbijagas), kuglaDuli}, po krajin ski se we: Robert Erwe{i (KK kretar za sport i omlaSenta), odbojka: Milija dinu. On je istakao da je Mrdak, Milorad Kapur, ova go di na bi la veo ma Miroslav Vrban (svi OK beri}etna za sportiste Voj vo di na, No vi Sad), iz Vojvodine. sto ni tenis: Bo ri slava - Na{a nagrada je spePeri} - Rankovi}, Zlatko cifi~na po tome {to se Kesler, Ilija \ura{inone nagra|uju samo uspevi} i Nada Mati} (STKI {ni sportisti, ve} i wiSpin, Novi Sad) i streqa{tvo: Ta{ana Bogatihovi treneri. Sredstva novski (SD Pan ~evo koja dodequjemo nisu ve1813). lika, ali ova nagrada ima Od trenera nov~ane nai svo ju simbo li ku, jer promovi{e sve ono ~ime grade su dobili, vaterpoVojvodina raspola`e, kalo: Dejan Stanojevi} (VK ko sportskim tako i qudVojvodina, Novi Sad), kaskim vrednostima. Sporjak: Alek san dar Pe tro tisti su pokazateq da se vi} (KK Vojvodina, Novi uz puno truda i rada moSad), karate: Petar Kosa`e posti}i ono {to se novi} (KK Vojvodina 21, I sportisti s invaliditetom me|u nagra|enima zacrta. Zato sportisti No vi Sad) i Vla di mir ne}e biti zaboravqeni od Vla- Iva Obradovi} (obe VK Danu- Ili} (KK Som bo rac), kik de AP Vojvodine, a mi }emo i bius, Novi Sad), kajak: Antoni- boks: Du{an Kilibarda (KBK wih i i klubove i daqe podr`a- ja Na| (KK Vojvodina, Novi Vrbas) i Miodrag Joti} (KK vati i trudi}emo se da im stvo- Sad), karate: Sawa Cvr ko ta Vojvodina, Novi Sad), stoni rimo jo{ boqe uslove za posti- (KK Zadrugar), Slobodan Bite- te nis: Evald Gru ber (STKI zawe vrhunskih rezultata - re- vi} (KK Dinamo, Pan~evo), Re- Spin, Novi Sad) i streqa{tvo: kao je, izme|u ostalog, Duli}. qa Miqanovi}, @ivojin Niko- Ivan Manojlovi} (SD Pan~evo Nagra|eni su slede}i sport- li} (obojica KK Tikvara, Ba~- 1813). siti, bo}awe: Sr|an Buturovi} ka Palanka), Stefan [emplan G. Malenovi}

c m y

dnevnik

SASTANAK REPREZENTACIJA A GRUPE KVALIFIKACIJA ZA SP U BRAZILU

Na star tu or lo vi le te u [kot sku Na sastanku u Briselu, a kojem su prisustvovali predstavnici {est nacionalnih saveza, postignut je dogovor o rasporedu utakmica Grupe A kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. u Brazilu. @rebom je odlu~eno da se u Grupi A takmi~e nacionalni timovi Hrvatske, Srbije, Belgije, [kotske, Makedonije i Velsa. Na{a reprezentacija }e takmi~ewe po~eti utakmicom u [kotskoj 7. septembra 2012. godine, dok }e

- Imali smo strategiju, koja se bazirala na ~iwenici da }emo protiv Hrvatske, a posle dogovora kojeg smo zajedni~ki psotigli, igrati u 2013. godini. Izbegli smo da u istom terminu igramo protiv Hrvatske i Belgije, o~ekivano najte`ih protivnika na putu plasmana na Svetsko prvenstvo - rekao je Lakovi}.

Evropa }e u Brazilu 2014. godine imati 13 predstavnika. Direktan plasman obezbedi}e pobednici svih devet kvalifika-

Za do vo qan Ra do van ]ur ~i}

~etiri dana kasnije do~ekati Vels. Derbi utakmice izme|u Srbije i Hrvatske bi}e odigrane u 2013. godini. Prva utakmica bi}e odigrana 22. marta u Hrvatskoj, a revan{ je u Srbiji 6. septembra.

V. d. selektora Srbije Radovan ]ur~i} je rekao da je zadovoqan rasporedom odigravawa utakmica.

- Dogovor, u principu, sadr`i sve uvodne ideje s kojima smo i doputovali u Brisel. Sada nam ostaje da se u narednom periodu adekvatno pripremimo za naporno i dugo takmi~ewe koje sledi - rekao je ]ur~i}.

cionih grupa. Drugoplasirane reprezentacije bi}e svrstane na posebnu tabelu, a iz grupa koje imaju {est predstavnika (ukupno wih osam, posledwa ima pet u~esnika) bi}e izbrisani rezultati ostvareni protiv posledweplasiranih ekipa. Sa tako sastavqene tabele od devet selekcija, osam prvoplasiranih u~estvova}e u bara`u i ~etiri pobednika }e ostvariti plasman na Svetsko prvenstvo, dok najslabije rangirana drugoplasirana reprezentacija ne}e ni u~estvovati u me~evima odluke.

Termini bara`a su 15. i 19. novembar 2013. godine.

FIFINA RANG–LISTA

Sr bi ja nazadovala Fudbalska reprezentacija Srbije je zabele`ila novi pad na rang-listi FIFA. Orlovi su, posle neuspeha u duelima s Meksikom i Hondurasom, nazadovali za ~etiri mesta u odnosu na pro{li mesec i sada zauzimaju 27. poziciju sa 775 bodova.

Na prva tri mesta nije bilo promena. Vodi [panija s 1.564 boda ispred Holandije s 1.365 i Nema~ke s 1.345 bodova. Od 4. do 10. mesta rangirane su selekcije: Urugvaja, Engleske, Brazila, Portugalije, Hrvatske, Italije i Argentine. Od 11. do 20. mesta nalaze se slede}e reprezentacije: Danska, Rusija, ^ile, Gr~ka, Francuska, Obala Slonova~e, [vajcarska, [vedska, Japan i Meksiko, a ispred Srbije na novembarskoj listi su i Republika Irska, Australija, Bosna i Hercegovina, Paragvaj, Norve{ka i Slovenija.

POVODOM VESTI DA KRASI] ODLAZI IZ TORINA

Ma ro ta de man tu je

Vrlo brzo nakon {to se pojavila vest da Milo{ Krasi} u januaru napu{ta Juventus, po{to mu je trener Konte saop{tio da na wega ne ra~una, oglasio se generalni direktor \uzepe Marota, koji je to odlu~no demantovao.

- Re~i Krasi}evog menaxera deluju prili~no ubedqivo, ali ja s wim nisam razgovarao i ne Milo{ Krasi} znam odakle mu to da smo rekli Krasi}u da odlazi. boqoj formi. Ukoliko je Razgovarali smo s Milo{em i nezadovoqan, razgovarali on nam je rekao da je zadovoqan bismo o tome, ali nemamo u Juventusu, iako trenutno nije nezadovoqnih igra~ u timu u timu zbog toga {to su drugi u rekao je Marota.

POSLE OPERACIJE KOLENA U @ENEVI

Mr |a se opo ra vqa Fud bal ski re pre zen ta ti vac Srbije i igra~ {vajcarskog Siona Dragan Mr|a operisan je odmah nakon povrat-

Dra gan Mr |a na re ha bi li ta ci ji

ka iz Meksika na klinici u @enevi i tvrdi da mu sada oporavak ide znatno boqe nego pri li kom iste po vre de drugog kolena.

- Pre za do vo qan sam, jer za razliku od operacije u martu, sa da ne ma ni oto ka, ni bo lo va.

Ve} mogu da savijem nogu do gotovo 90 ste pe ni, a on da ostaje samo da se za tri-~etiri nedeqe oslobodim {taka rekao je Mr|a.

SPORT

~etvrtak24.novembar2011.

17

^ETVRTFINALE KUPA SRBIJE

Abu ba kar za po lu fi na le Vojvodina - Javor 1:0 (0:0) NO VI SAD: Stadion „Kara|or|e”, gledalaca: 1.000, sudija: Mihajlovi} (Vrawe). Strelac: Abubakar u 87. minutu. @uti kartoni: Supi}, Brankovi} i Mereba{vili (Vojvodina), a Josovi}, Stanisavqevi}, Lukovi} i Jakimovski (Javor).

VOJ VO DI NA: Supi} 6, Vuli}evi} 6, Brankovi} 5, A|uru 5, Medojevi} 6, Mojsov 6, Stevanovi} 6 (Mito{evi}), Qubinkovi} 5 ([kuleti} 6), Mereba{vili 7, Ili} 5 (Bojovi} 6), Abubakar 7.

JA VOR: Glinti} 7, Milovanovi} 6, Vla{i} 5, Milovi} 6, Josovi} 5, Stanisavqevi} 6 (Mom~ilovi}), Ostoji} 5 (Lukovi}), Vidi} 5, Eliomar 6 (Jakimovski), Mi{i} 5, Veqovi} 6.

Vojvodina je u polufinalu Kupa Srbije, ali je do pobede nad Javorom do{la te{ko, uz puno muka. Tek gre{ka jednog odbrambenog igra~a Javora koji je dopustio da se Mereba{vili izbori za loptu na samoj gol-aut liniji, pa centar{ut Gruzina i majsto-

rija Abubakara Oumarua koji se na{ao na pravom mestu u pravo vreme, presudili su pitawe pobednika. Kamerunac je prekinuo strahovawa oko 1.000 promrzlih gledalaca, koji su ba{ u tim trenucima stali uz crveno-bele i zdu{no ih bodrili da nekako ipak izbegnu penal lutriju. Tamnoputi napada~ je glavom savladao Glinti}a i zaslu`io ovacije na otvorenoj sceni, postav{i junak ove slabe utakmice.

Prvo poluvreme me~a treba {to pre zaboraviti, ako uop{te i imaju gledaoci po ~emu da ga se se}aju. U~inak igra~a oba tima bio je ispod svakog nivoa, a jedino {to smo zabele`ili jesu dve {anse, po jedna na svakoj strani. U 11. minutu Abubakar je prodro po levoj strani, vratio loptu ka Qubinkovi}u koji je {utirao ka golu Ivawi~ana i pogodio stativu. Tek u 44. minutu videli smo {ansu za Javor, kada je Eliomar Silva {utirao s nekih 25 metara, ali je Supi} bio dobro postavqen i izbacio je loptu u korner. I tu stavqamo ta~ku na ovaj deo igre.

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Vu ki }e vi}: Is pu ni li smo ciq Trener Vojvodine Dejan Vuki}evi} ovako je ocenio duel s Javorom: - Najva`nije za nas je to {to ostvarili ciq i plasirali se u polufinale Kupa Srbije. U prvom delu bili smo bezidejni i, osim Qubinkovi}eve stative, nismo stvarali {anse. U nastavku smo morali da rizikujemo uvode}i jo{ dva napada~a i na kraju je sve ispalo onako kako smo `eleli. Bila je ovo utakmica koja je zahtevala strpqewe, ali u prvom poluvremenu nismo odgovorili va`nosti koju je ona nosila u sebi. Kod pojedinih igra~a nisam prepoznavao `equ i oni su to osetili u svla~ionici, na poluvremenu. Na igru u nastavku nemam primedbi.

Trener Javora Aleksandar Jawi} sportski je ~estitao Vojvodini na pobedi i dodao: - Utakmica nije bila kvalitetna, ~ini mi se da je veli~ina uloga uzela svoj danak. Imali smo plan u igri i pridr`avali smo ga se do tog 87. minuta, a onda je pad koncentracije jednog na{eg igra~a sve sru{io. Doma}in je vi{e napadao i vi{e `eleo pobedu, a mi nismo iskoristili prostor koji nam se otvarao u napad.

^o vek od lu ke: Abu ba kar Ouma ru

Foto: B. Lu~i}

Trener Novosa|ana Dejan Vuki}evi}, po sopstvenom priznawu po zavr{etku me~a, imao je puno toga da ka`e svojim u~enicima u pauzi, posebno kada je re~ o wihovom odnosu prema utakmici i neprikazanoj `eqi u veoma va`nom susretu. Upozoravao je Vuki}evi} da }e strpqewe u duelu s ~vrstom ekipom iz Ivawice biti od kqu~ne va`nosti, ali je i on morao da rizikuje, bacaju}i sve karte na napad. Najpre je povre|enog Branu Ili}a zamenio Milan Bojovi}, a onda je umesto Qubinkovi}a u{ao jo{ jedan napada~ Petar [kuleti}.

Igra je u nastavku bila malo boqa, a doma}in je napokon po~eo da pokazuje da `eli plasman u polufinale. Me|utim, onih pravih prilika nije bilo

sve do 79. minuta, kada je Abubakar prevario ~uvara u {esna e ster cu, cen tri rao pred gol, a kapiten Medojevi}, samo s metar-dva, nije zahvatio loptu glavom kako je `eleo, iako je pred wim bila prazna mre`a. Tada su se probudili navija~i, stvorili su ambijent kao da je na stadionu mnogo vi{e gledalaca i Vojvodina je krenula na sve ili ni{ta. Znali su doma}ini da su penali lutrija na koju ne smeju da se oslawaju i usledio je kqu~ni 87. minut i velika radost koju je svi ma na sta di o nu, osim igra ~i ma Ja vo ra, pri re dio Abubakar. Time je omogu}io i sebi i svojim saigra~ima da na prole}e krenu u lov na trofej u Kupu Srbije.

A. Predojevi}

Pre ma o~e ki va wu

^a ~a ni idu da qe

OFK Beograd - Partizan 0:2 (0:1)

Borac - Spartak Zlatibor voda 4:2 (0:0, 0:0)

BE O GRAD: Omladinski stadion, gledalaca 1.000, sudija Glo|evi} (Vrbas), strelci: Diara u 6. i L. Markovi} u 55. minutu. @uti karton: Kecojevi} (OFK Beograd).

OFK BE O GRAD: Luka~ 6, Petkovi} 5, Markovi} 5, Kecojevi} 5, Rodi} 5, Nikoli} 6, Simi} 5 (Krsti} 5), Osmanagi} 6, Pavlovski 5 (Miji} 5), Aleksi} 6 (Botijoha 5), Taka~ 6.

PAR TI ZAN: R. Ili} 6, Aksentijevi} 6, Rni} 7, Ivanov 6, Volkov 7, Kamara 7 (S. Markovi} -), Smiqani} 7, S. Ili} 6, Babovi} 7, Diara 7 (L. Markovi} 7), [}epovi} 6 (Eduardo 6).

Pobedom nad OFK Beogradom fudbaleri Partizana plasirali su se u polufinale Kupa Srbije.

Crno-beli su zaslu`eno slavili, a strelci su bili Diara i Lazar Markovi}.

Pred oko 1.000 gledalaca i terenu te{kom za igru fudbaleri Partizana dobru partiju krunisali su i trijumfom. Od po~etka su crno-beli nametnuli tempo i ve} u 2. minutu Babovi} je {uti-

rao ka golu rivala, istina neprecizno. U 7. minutu Partizan poveo, Diara je sa peterca glavom postigao gol. Ne{to kasnije [}epovi} je bio sam ispred Luka~a i nije mre`u pogodio. U 33. minutu doma}in je imao prvu priliku, ali Aleksi} je bio neprecizan. U 43. minutu Babovi} umesto da uposli [}epovi}a sam zavr{ava akciju bez rezultata. Ne{to kasnije Ili} je odbranio {ut Nikoli}a.

Odmah po{to je u{ao u igru, u 54. minutu, Lazar Markovi} je postigao gol iz sumwive ofsajd pozicije. Do 80. minuta ni{ta se nije de{avalo, a onda je Markovi}ev lob udarac zaustavio Luka~. Priliku da ubla`i poraz imao je Botijoha, ali je u 90. minutu samo dodao loptu do Ili}a.

Partizan je me~ po~eo sa Kamarom i Smiqani}em, a na klupi je bio Lazar Markovi}, {to zna~i da }e crno-beli u ve~itom derbiju verovatno me~ po~eti sa dva zadwa vezna i mladim napada~em u {picu.

I. Lazarevi}

^A ^AK: Gradski stadion, gledalaca 400, sudija D. Krsti} (Beograd). Strelci iz penala: Alve{, Jovanovi}, Radivojevi}, Mladenovi} za Borac, Mili} i ^oli} za Spartak ZV.

6, Mili} 6, Ota{evi} 6 (Antuni} -).

Fudbaleri Borca su bili boqi penalxije, s obzirom da je utakmica zavr{ena bez golova, od Suboti~ana i plasirali se u polufina-

Parovi ~etvrtfinala BEOGRAD: OFK Beograd - Partizan 0:2 (0:1) ^A^AK: Borac - Spartak ZV 4:2 (0:0, 0:0) NOVI SAD: Vojvodina - Javor 1:0 (0:0) BEOGRAD: Crvena zvezda - Smederevo 4:0 (2:0) Prve polufinalne utakmice zakazane su za 21. mart 2012, revan{i su 11. aprila. Finale se igra 16. maja.

BO RAC: Milojevi} 7, Mili~i} 6, Mladnenovi} 7, Masla} 6, Alve{ 6, Spirovski 6, Krasi} 6 (Radivojevi} -), Kne`evi} 6 (Toma{evi} -), @ivanovi} 6 (Jovanovi} -), Radivojevi} 7, Damjanovi} 6.

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Aleksi} 6, Stevanovi} 6, Joskimovi} 6, Simovii} 6, Milankovi} 6 ([arac -), Brati} 7, Torbica 6, ^ovi} 6, Noskovi}

le Kupa. Tokom celog susreta vodila se divovska borba po te{kom terenu i veoma haldnom vremenu.

Borac je igrao solidnije u odnosu na prethodne utakmice, ali wegovi igra~i nisu uspeli da savladaju Aleksi}a, pa se pristupilo izvo|ewu penala. Sigurniji i stalo`eniji bili su doma}i fudbaleri, pa }e ^a~ani igrati u polufinalu najmasovnijeg takmi~ewa. A. Stefanovi}

Me zen gin gol za pam }e we Crvena zvezda - Smederevo 4:0 (2:0) BE O GRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 4800, sudija: Vujovi} (Novi Sad). Strelci: Mezenga u 31. i 60., Evandro u 42. i Borha u 77. minutu. @uti kartoni: Kalu|erovi} (Crvena zvezda), a Kr~marevi} (Smederevo). Crveni karton: Kr~marevi} (Smederevo).

CR VE NA ZVE ZDA: Kirovski 6, Miki} 7, Mijailovi} 7, Petkovi} 7, Stojkovi} 7, Dimitrijevi} 6 (Savio 6), Lazovi} 7 (Jankovi}), Evandro 7 (Ve{ovi}), Borha 7, Mezenga 8, Kalu|erovi} 6.

SME DE RE VO: Rankovi} 6, I. Milosavqevi} 5, Brkovi} 6, Mijovi} 5, Kr~marevi} 5, Adamovi} 6 (Truji} 5), M. Milosavqevi} 5, Boqevi} 5, Jereni} 5, Stojanovi} 5 (Bra{anac 6), ]eran 6 (Kova~evi}).

Zvezda je lako i ubedqivo savladala Smederevo u ~etvrtfinalu Nacionalnog kupa. Prolaskom u samu zavr{nicu na{eg najmasovnijeg takmi~ewa ostvren je ciq, ali i napravqena lepa uvertira pred subotu i ve~iti derbi. Osporavni Bruno Mezenga, koji je ve}

na izlaznim vratima Marakane, u 31. minutu pokazao je izuzetnu virtuoznost. On je skokom posle centar{uta Lazovi}a sa desetak metara udaqenosti loptu zahvatio petom i smestio u mre`u.

Prakti~no, vode}i pogodak ozna~io je i „predaju” bledih gostiju. U 42. minutu raspolo`eni Evandro iskoristio je asistenciju Petkovi}a - 2:0. Smederevci su u fini{u prvog dela zbog iskqu~ewa Kr~marevi}a bili osetno oslabqeni, ali su mnogo hrabrije odigrali drugo poluvreme.

U nastavku susreta utakmica je bila potpuno otvorena, a crvenobeli su postigli jo{ dva pogotka.

U 60. minutu opet je u centru {a`we bio nadahnuti Mezenga, koji jeponovo efetno iskoristio prodor i centar{ut Lazovi}a. U listu strelaca upisao se i ve} poslovi~no borbeni Kolumbijac Borha.

Smederevci su imali nekoliko poluprilika, a najbli`i pogotku bili su u 90. minutu, kada je Ivan Milosavqevi} uzdrmao stativu.

Z. Rangelov

18

sport

~etvrtak24.novembar2011.

dnevnik

CR VEN ^A NI GO STU JU U BE O GRA DU

MA STERS U LON DO NU

Sprem ni ji ne go do sa da Ni je no vi tr ner ru ko me ta {a Cr ven ke Sve to zar Jo vo vi} ni o~e ki vao, ni obe }a vao da }e pro tiv Voj vo di ne u No vom Sa du i Par ti za na u ov da {woj dvo ra ni we go va eki pa na pra vi ti iz ne na |e we i sa vla da ti ja ke pro tiv ni ke. Re al no, oni su bi li

- Igra ~i ni su do voq no fi zi~ ki sprem ni i to nas je, uz ne ke teh ni~ ke gre {ke, ko {ta lo u za vr {ni ci su sre ta pro tiv Be o gra |a na. To kom ce le utak mi ce dik ti ran je o{tar i sna `an tem po i do po lo vi ne dru gog po lu vre me na mi smo odo le va li i ~e {}e bi li u vo| stvu. Kod 23:20

Tre ner Cr ven ke Sve to zar Jo vo vi}

fa vo ri ti i to su re zul ta tom i po tvr di li. We go va `e qa je bi la da se eki pa vra ti iz le tar gi je, da po ka `e ve ru u se be i, na rav no, da u {to ve }oj me ri ostva ri igru ko ju on tra `i. Bez sum we, u to me je us peo, ali da bi se to pre to ~i lo i u po zi ti van re zul tat ski is hod po ka za lo se, na ro ~i to pro tiv Par ti za na, da je ne do sta jao je dan zna ~a jan ele me nat- fi zi~ ki kva li tet, ko ji on i ni je mo gao u ovih dva de se tak da na na naj bo qi na ~in da po pra vi.

upra vo zbog ne do stat ka sna ge i kon cen tra ci je do zvo li li smo pro tiv ni ku da iz jed na ~i, a po tom je na{ pad bi vao sve iz ra `e ni ji i pla ti li smo ga po ra zom - ka `e Jo vo vi}.

Na kon sta ta ci ju da je ne {to pre we go vog do la ska an ga `o van i spe ci ja li sta za kon di ci o nu sprem nost igra ~a Ne ma wa Wa ra di iz Vr ba sa, Jo vo vi} je sa gla san da je taj po tez do bar, ali da ni je do {ao u pra vo vre men. Sma tra da je to u~i we no na po ~et ku

TR KA U MEK SI KU

Ha sa no vi} pe ti u pr voj eta pi Od li ~an po ~e tak srp skih bi ci kli sta na tr ci u mek si~ kog po kra ji ni ^i a pas. Esad Ha sa no vi} za u zeo je pe to me sto u sprin tu gru pe od 18 bi ci kli sta.

- Do bro smo pro ce ni li ko su opa sni vo za ~i u ka ra va nu i Ha sa no vi} se za ka ~io za pra vi beg na po lo vi ni eta pe. I do ta da je bio ve o ma bor ben i ni je pro pu stio ni je dan po ku {aj odva ja wa – ka `e se lek tor Ra di {a ^u bri}. -Krat ka eta pa od 104 km bi la je pa kle na, jer se vo zi lo na plus 35 ste pe ni, {to je bi lo po gub no za sve bi ci kli ste iz Evro pe. Sa mo su je dan

kom Stan ko vi }em, ko ja je u tom tre nut ku ima la ma we od dva mi nu ta za o stat ka za vo de }i ma, u po gre {an pra vac i po sle su sko ro 30 ki lo me tra mo ra li da vo ze za o bi la znim pu te vi ma da se vra te na ru tu eta pe. Kon ku ren ci ja je do bra, do mi ni ra ju vo za ~i pr fi eki pa iz Ko lum bi je, ^i lea, Mek si ka i Ve ne cu e le. Pro {lo go di {wi po bed nik Ko lum bi jac Ma u ri cio Ne i sa je sti gao sed mi. Na da mo se da }e Ha sa no vi} na sta vi ti u ovom rit mu, sa da ima mo do bru po zi ci ju u ge ne ral nom i tru di }e mo se da je sa ~u va mo, ali i da na pad ne mo po sto qe u na red nim eta pa ma.

Po be dio je Ko lum bi jac Hor he Ka sti blan ko ko ji je sta zu od 104 km pr {ao za 2:19,42 ~a so va u vi so kom pro se ku od 44,6 km na ~as. Dru gi je u sprin tu bio Ar tur Gar sia (Ve ne cu le), tre }i Ro dol fo An dre To res (Ko lim bi ja), ~e tvr to me sto pri pa lo je Ber nar du Ko lek su (Mek si ka), a pe to Esa du Ha sa no vi }u. Pla sman osta lih srp skih bi ci kli sta: 34. Ni ko la Ko zo ma ra + 2,53 mi nu ta, 35. Mar ko Stan ko vi} – isto vre me, 78. Dra gan Spa si i} 4,50, 79. Alek san dar Mi li vo je vi} – isto vre me, 82.

Mi lo{ Sto ja no vi}} + 6,51 itd. Ukup no je star to vao 91 vo za~ u 16 eki Esad Ha sa no vi} i Mar ko Stan ko vi} pa iz Ko lum bi je, Mek [pa nac i Ha sa no vi} us pe li da do si ka, ^i lea, Ve ne cu e le, [pa ni je, |u sa pr vom gru pom. Pu te vi su od Gva te ma le, Dan ske, Ar gen ti ne, li~ ni, ali je ve li ki pro blem vo Ita li je i Sr bi je. U pla sma nu ti `wa kroz gra do ve. Ima na sva kom mo va pr va je Bo ja ka Or gu lo de ko ra ku le `e }ih po li ca ja ca i ru Ame ri ka, na ci o nal ni tim Sr bi je pa, a pu bli ke je mno go, pr vi {pa je {e sti. li ri uz drum i mo ra opre zno da se Na grad ni fond je od li ~an, vo zi da ne ko ne is tr ~i. ukup no 100.000 do la ra. U re pre ^u bri} `a li za pro pu {te nom zen ta ci ji su: Esad Ha sa no vi} i pri li kom da se jo{ ne ki bi ci kli Ni ko la Ko zo ma ra (Par ti zan), sti iz Sr bi je pri kqu ~e pr voj gru Dra gan Spi si} (@a le zni ~ar pi. Me |u tim, su di ja, ko ji je bio na MBN), Mar ko Stan ko vi}, Alek ~e lu dru ge gru pe, na pra vio je ka ta san dar Mi li vo je vi} i Mi lo{ stro fal nu gre {ku: Sto ja no vi} (svi Me ta lac, Kra qe - Na jed nom kru `nom to ku, u me vo). U stru~ nom {ta bu su, uz se stu kroz ko je smo pro {li, skre nuo lek to ra ^u bri }a, me ha ni ~ar je gru pu od 15 bic kli sta u sa Alek Alek san dar Ju go vi} i fi zi o te ra san drom Mi li vo je vi }em i Mar pe ut Go ran Di mi trov.

pri pre ma, sli ka bi bi la sa svim dru ga ~i ja.

- Igra ~i je su osve `e ni, pri hva ti li su na ~in ra da ovog stru~ wa ka, ali je krat ko vre me da bi ste kli po treb nu sna gu i ~vr sti nu, ko ja mo ra bi ti is po qe na do po sled weg tre nut ka sva ke ak ci je, ali to za sa da ne ma mo, a ja na to me i te ka ko in si sti ram i do to ga se mo ra do }i - za pa `a we je is ku snog stru~ wa ka.

Ne zgo da je za Cr ven ku {to se sve ovo zbi va u si tu a ci ji ka da se na la zi na sa mom dnu ta be le, sa sve ga dva bo da i {to su joj u pre o sta lim su sre ti ma ove je se ni osta li te {ki pro tiv ni ci.Ve ~e ras je to Cr ve na zve zda u Be o gra du, ko ja je sva ka ko fa vo rit, ma da ni woj ne cve ta ju ru ` e a i igra na ne k o l i k o fron to va. Pi ta mo tre ne ra Jo vo vi }a, da li ta ~i we ni ca, ne {to ve }i umor od Be o gra |a na pru `a {an su Cr ven ~a ni ma.

- Ne pri zna jem taj raz log bi lo da se ra di o mo joj eki pi ili pro tiv ni ku, jed no stav no za me ne je pi ta we da li mo `e{ ili ne mo `e{. Una pred se zna ras po red utak mi ca i na stru ci je da igra ~e pri pre mi za ta kva is ku {e wa. [to se nas ti ~e, mi slim da }e mo u ovoj utak mi ci po ka za ti ko rak vi {e na fi zi~ koj spre mi, a u mo tiv i re {e nost da od i gra mo {to bo qe ne tre ba sum wa ti - pro ve ja va op ti mi zam kod is ku snog stra te ga Cr ven ke.

T. Jo vo vi}

LIGA [AMPIONA Gru pa A Na po li - Man. si ti Ba jern (M) - Vi qa re al

1. Ba jern (M) 2. Na po li 3. Man. si ti 4. Vi qa re al

1 2 1 0

0 11:4 13 1 8:6 8 2 7:6 7 5 2:12 0

Gru pa B CSKA - Lil Trab zon - In ter

0:2 1:1

1. In ter 2. Trab zon 3. CSKA 4. Lil

5 5 5 5

5 5 5 5

4 2 2 0

2:1 3:1

3 1 1 1

1 3 2 2

1 1 2 2

7:5 3:5 7:7 6:6

10 6 5 5

Gru pa C Ote lul - Ba zel Man ~e ster j. - Ben fi ka

2:3 2:2

Gru pa D Real (M) - Di na mo Lion - Ajaks

6:2 0:0

1. Man ~e ster j.

2. Ben fi ka 3. Ba zel 4. Oce lul

1. Real (M) 2. Ajaks 3. Lion 4. Di na mo

5 5 5 5

5 5 5 5

2 2 2 0

5 2 1 0

3 3 2 0

0 2 2 0

0 10:6 0 7:4 1 9:9 5 3:10

Jan ko pro pu stio me~ lop tu Srp s ki te n i s er Jan k o Tip s a r e v i} iz gu bio je od To ma {a Ber di ha iz ^e {ke u dru gom ko lu Ma ster sa u Lon do nu sa 2:6, 6:3, 7:6. Tip sa re vi} je imao me~ lop tu u taj brej ku tre }eg se ta, od i grao je hra bro i kre nuo na mre `u, ali je za ma lo pro ma {io. Za tim je od s er v i r ao du plu gre {ku i po klo nio ri va lu me~ lop tu, ko ju je Ber dih re a l i z o v ao uz ma l u po m o} sre } e, po {to se Tip sa re vi} na kon ri ter na okli znuo.

Pr vi gem Ber dih je od i grao o~aj no – ser vis ga ni je slu - Jan ko Tip sa re vi} `io, a Jan ko je str pqi vo gra - ta od li~ no ri ter ni rao i do dio po e ne i ~e kao gre {ku ri - {ao je do dve uza stop ne brejk va la. Tip sa re vi} je bio pun lop te, pa je bez pro ble ma iz ener gi je, de lo vao je ve o ma kon - jed na ~io u se to vi ma (6:3). cen tri sa no i sti gao do vo| stva Tip sa re vi} ni je do zvo lio da od 4:1, a za tim za 38 mi nu ta gu bi tak dru gog se ta ozbiq ni je igre do bio set (6:2). uti ~e na we ga i u od lu ~u ju }em U dru gom se tu Ber dih je po - se tu pr vi je do {ao do pri li ke di gao ni vo igre, Jan ko ve {an se za brejk. Bi lo je to u ~e tvr tom za brejk za to su se sma wi le, ge mu, ka da je Tip sa re vi} ume ali srp ski te ni ser bio je jed - re no agre siv nom igrom i sjaj na ko si gu ran na svoj ser vis. nim ri ter ni ma do {ao do jed ne Ta ko je bi lo sve do osmog ge ma brejk {an se. Me |u tim, Ber dih u ko jem je Ber dih ne ko li ko pu - je na pao bek hen dom, po go dio je

li ni ju i ubr zo je iz jed na ~io na 2:2. Do kra ja se ta brej ka vi {e ni je bi lo, ma da je srp ski te ni ser bio bli `i to me, pa je po bed n i k a me ~ a od l u ~ i v ao taj brejk. Pr v i do mi n i-brej k a sti `e ^eh po sle gre {ke Tip sa r e v i } a iz for h en d a (5:3).

Me |u tim, Jan ko uz vra }a, osva ja tri po e na i do la zi do me~ lop te. Na pao je u me~ lop ti for hen dom u bek hend ri va la i kre nuo na mre `u, ali je we gov vo lej za vr {io u autu.

SPORT SKI SU SRE TI KA WI @E I KI [KUN HA LA [A

Nad i gra va we i dru `e we po bra ti ma Tra di ci o nal ni su sret spor ti sta brat skih gra do va Ka wi `e i Ki {kun ha la {a (Ma |ar ska) pri re |en je na sport skim te re ni ma Ka wi `e, a na sve ~a nom otva ra wu u sport skoj ha li Ba we Ka wi `a u~e sni ke su po zdra vi li

- Ra di se o iz u zet no le poj tra di i cji, jo{ od kra ja {e zde se tih go di na pro {log ve ka do da na {wih da na. Ka wi `a i Ki {kun ha la{ su zbra ti mqe ni od 1967. go di ne, a upra vo je sport oblast u ko joj je sa rad wa naj plod ni ja.

me tu, sto nom te ni su i ku gla wu, a nad i gra va li su se jo{ fud ba le ri i {a hi sti. Vi {e uspe ha ima li su do ma }i ni. Je di no su ru ko me ta {i ce bi le uspe {ni je od Ka wi `an ki po be dom 18:13, a sto n o t e n i s er k e su od i g ra l e

9 9 8 0

0 16:2 15 1 6:3 8 2 2:6 5 5 2:15 0

TSK PO LU SE ZO NU ZA VR [IO NA PR VOM ME STU NO VO SAD SKE LI GE

Te me rin ci `e le u vi {i rang

FK TSK za vr {io je pr vi deo pr ven stva u No vo sad skoj li gi na pr vom me stu sa 42 bo da i gol raz li kom 57:5 . Na dru goj po zi ci ji je Mla dost iz No vog Sa da sa 5 bo do va ma we, OFK Si rig je na {e stom me stu sa 24 bo da.

Sve ~e stit ke za slu `u ju mla di fud ba le ri, tre ner Dra gan Mi lo {e vi} i agil na upra va. Po red pro ve re nih stre la ca La vr we i [e re {a, zna ~aj ne go lo ve u fi ni {u po lu se zo ne po sti gli su Ro si}, Da ki}, Le ti} i To do ro vi}. Po da tak da su Te me rin ci pri mi li sa mo pet go lo va do voq no go vo ri o zna ~aj nom po boq {a wu u igri od bra ne.

TSK je je dan od naj sta ri jih klu bo va u Sr bi ji, osno van je 1913. go di ne. Sve ak tiv no sti usme re ne su na po boq {a wu ra da sa svim se lek ci ja ma i stva ra wu uslo va da pr vi tim obez be di ula zak u Pod ru~ nu li gu No vi Sad, a u go di ni sto go di {weg ju bi le ja u Voj vo |an sku fud bal sku li gu.

M. M.

Ru ko me ta {i ce Ka wi `e i Ki {kun ha la {a

pred sed nik op {ti ne Mi haq Wi la{ i za me nik gra do na ~el ni ka Ki {kun ha la {a Ba la` Ha las, po `e lev {i im ugod na nad me ta wa i dru `e we. Spor ti sti brat skih gra do va su sre }u se dva pu ta go di {we, u pro le }e u Ki {kun ha la {u a je se wi re ve na{ je u Ka wi `i.

^la no vi sport skih eki pa se tak mi ~e i dru `e, ali od re zul ta ta je va `ni je pri ja teq stvo, pa po {to sa rad wa du go tra je qu di su po sta li bli ski i ne gu je se za jed ni {tvo - ka `e Mi haq Wi la{.

Nad me ta wa su za `en ske i mu {ke eki pe odr `a na u ru ko -

ner {e no 8:8. Ka wi {ki ru ko me ta {i su sla vi li po be du 17:15, fud ba le ri 4:0, {a hi sti 6,5:5,5 po e na, sto no te ni se ri 10:6, ku gla {i 3071:2893 i ku gla {i ce 1969:1728 ~u we va. Tre }e po lu vre me pro te klo je u do brom ras po lo `e wu.

Tekst i fo to: M. Mi tro vi}

ZA NI MQI VO STI IZ AME RI^ KOG BEJ ZBO LA

Ma we pu {e wa na te re nu Pred stav ni ci igra ~a i ~el ni ka Ame ri~ ke bej zbol li ge (MLB) pot pi sa li su no vi ko lek tiv ni ugo vor ko ji ogra ni ~a va pu {e we du va na to kom me ~a, ali ga ne za bra wu je. U no vom ugo vo ru se na vo di da igra ~i sme ju da pu {e to kom me ~a, ali da ne mo gu da no se ci ga re te u xe po vi ma i ko ri ste ih dok da ju iz ja ve no vi na ri ma. [ef udru `e wa igra ~a Majkl Vej ner re kao je da oni raz u me ju da je du van {te tan i da mo `e da uti ~e na po na {a we, ali sma tra ju da bi pot pu na za bra na bi la neo d go va ra ju }a.

Pred stav nik kam pa we za bor bu pro tiv du van skog di ma Me tju Ma jers re kao je da no va ogra ni ~e wa pred sta vqa ju zna ~a jan na pre dak, ali i da qe in si sti ra na pot pu noj za bra ni.

Bej zbol }e, po no vom ugo vo ru, po sta ti pr vi sport u Se ver noj Ame ri ci u ko jem je do zvo qe no te sti ra we kr vi igra ~a na hor mon ra sta. Igra~ ko ji bu de po zi ti van bi }e su spen do van se na 50 me ~e va. No vi ugo vor, ta ko |e, ima kla u zu le ko je }e vi {e u od no su na pret hod ni ogra ni ~i ti ras ho de vla sni ka klu bo va za an ga `o va we no vih igra ~a.

c m y

dnevnik

SUSRETI: DAVOR MAGO^, STUB ODBRANE RFK NOVI SAD

In `e wer ska di plo ma za po nos P r o f e s i o n a l n i spor ti sti su po ne pi sa nom pra vi lu ja ke i in spi ra tiv ne li~ no sti, uzor mla |im ge ne ra ci ja ma. Do uspe ha se ne do la zi la ko i pre ko no }i, a pri ~a o stu bu od bra ne u eki pi No vog Sa da Da vo ru Ma go ~u to sa mo po tvr |u je.

- Ro |en sam u Vu ko va ru 1986. go di ne, u pe toj go di na ostao sam bez oca, pa smo maj ka, sta ri ja se stra i ja osta li bez glav nog oslon ca.Ali, i po red te po ro di~ ne tra ge di je `i vot nas je te rao na pred.U svo joj de se toj go di ni od lu ~io sam da kre nem put No vog Sa da u na me ri da na sta vim da idem u {ko lu i da se ozbiq no po sve tim fud ba lu. Mo `da sam zbog gu bit ka oca ra ni je sa zreo od svo je ge ne ra ci ja i mo gu }e je da sam jo{ ta da znao {ta ho }u.

Pr vi ko ra ke na ~i nio sam u [ko li fud ba la RMR Voj vo di -

na kod prof. dr Ra di vo ja Mi ke Ra do sa va, gde mi je pr vi tre ner bio Zo ran Gru ji}, ko me du g u j em ve l i k u za h val n ost {to me je uveo u `i v ot i sport. Mno go je u~i nio da se sna |em u ve li kom gra du i da me usme ri na do bar put. Sa ove vre men ske dis tan ce tvr dim da sam do la skom u No vi Sad po vu kao pra vi po tez - pri ~a Da vor.

Put od velikog talenta, preko dokazivawa i sazrevawa u prvoliga{kog fudbalera nije bio ni malo lak.

- Mo rao sam mno go ~e ga da se od rek nem u `i vo tu, po ~ev od po s eb n og re ` i m a `i v o t a u naj lu |im go di na, ubr znog sa zre va wa, do `r tvo va wa sva kog slo bod nog tre nut ka u ko rist fud b a l a. Pro { ao sam kom plet nu omla din sku {ko lu Voj -

i ta mo ostao tri go di ne.Do `i veo sam u ^e le re vu pu nu igra~ ku afir ma ci ju i ka sni je se opro bao i u ino stran stvu.

U Ma|arskoj i [vedskoj su pru`ao veoma kvalitetne partije.

- Iz ^e la re va put me je od veo u ma |ar ski Hon ved gde sam za i sta igrao do bro, a sam nom su ta da bi li Sr bi Ar se ni }e vi} i Si mi}. Te {ka po vre da ome la me je te se zo ne da se u pot pu no sti is ka `em, ali je za to dru ga bi la sja ja na osvo ji li smo Kup Ma |ar ske. Na kra ju se zo ne sti gla je pri ma mqi va po b e d a {ved s kog Varm l an d a ko ju ni sam mo gao da od bi jem.

Stil `i vo ta Ska di na va ca je za nas ve o ma neo bi ~an, ali u sva kom slu ~a ju bi la je to le pa epi zo da mog `i vo ta.

Otkud Davor Mago~ u redovima kanarinaca?

- Ka da sam ~uo za pro je kat ko ji je no va upra va klu ba sa De te li na re sa op {ti la, kao i ~i we ni ca da je za tre ne ra iza bran Jo s if Ili} u~i n i l i su da se pri dru `im ja tu ka na ri n a c a. Svi u klu b u su me pri hva ti li ve o m a le p o, ko mu ni ka ci ja me |u igra ~i ma, od ko jih sam do ta da je d i n o po zna vao Mi lov ca i Kav ~i }a, je na za i sta vi so kom ni vou i sa mo je tre ba lo vre m e da se uklo pi mo u si stem tre n e r a Ili } a pa da No vi Sad igra i le po i uspe Fo to: F. Ba ki} {no.

Uosta lom, o to me sve do ~e do sa da {we na {e par ti je.

Pitali smo sagovornika o tome da li planira da se kasnije otisne u trenerske vode.

- Ne za hval no je go vo ri ti o da le koj bu du} no sti, jer ne zna se {ta do no si su tra {wi dan. @e qa mi je i na me ra da se opet oti snem u ino stran stvo i od i gram jo{ ne ko li ko se zo na, a {to se ti ~e tre ner ske pro fe si je - o woj }u raz mi {qa ti ka da za to do |e vre me. Od de tiw stva sam u spor tu, fud ba lu, i ne ka ko je lo gi~ no da tu i osta nem. [ta ra di{ u slo bod no vreme?

- Ba vqe we fud ba lom do ne lo mi je mno go to ga le pog i po red ~i we ni ce da mi je pri li~ no to ga i us kra tio. Sport ski `i vot me je na ~i nio od go vo ri no -

SPORT

vo di ne, jed nu od naj bo qih u ze mqi i okru ` e w u, ra d io sa broj n im tre n e r i m a, {to je u~i ni lo da za vred nim po ziv se lek to ra ka det ske re pre zen ta c i j e Sr b i j e i Cr n e Go r e Mi la na Mar ta }a. Bi la je to sjaj na ge ne ra ci ja, pred vo |e na Ba b o v i } em, Smi q a n i } em i Vuk ~e vi }em.U pr vom ti mu cr ve no -be lih sam de bi to vao u se zo ni 2004/05. kod sa da {weg tre ne ra No vog Sa da Jo si fa Ili }a, kao re zer va na der bi ju sa Zve zdom, a pr ve mi nu te u vo qe nom dre su od i grao sam u na red nom ko lu pro tiv Rad ni~ kog u Obre nov cu. Ose }aj je bio za i sta ne ve ro va tan. Na kra ju se zo ne, zbog ja ke kon ku ren ci je, oti {ao sam u ^SK Pi va ru

sti i di sci pli ni. Po mo gao mi je da sa zr nim pre svo jih vr {wa ka, dr `ao me po da qe od broj nih po ro ka. Po pri ro di sam bo rac, ka ko na te re nu ta ko i van we ga. Ono ma lo slo bod nog vre me na ko je imam pro vo dim u ~i ta wu, a ka ko go di ne pro la ze sve re |e iz la zim do sit nih sa ti. Po be de i ti tu le sva ka ko su svr ha spor ta, a bi lo ih je do sta u mla |im ka te go ri ja ma i u se ni or skoj kon ku ren ci ji. Sa svim sam za do vo qan do sa da {wom ka ri je rom - is ta kao je 25- go di {wi fi no vas pi ta ni mla di}, ko ga `i vot ni je ma zio, a on ni ka da od u sta jao u na me ri da sta sa u va qa nog ~o ve ka i do brog fud ba le ra.

Ilija Grubor

19

PRVOTIMAC VOJVODINE BRANISLAV RADI[I] UO^I IZLASKA NA EVROPSKU SCENU

Ne ka de bi bu de po na {oj `e qi

Du go go di na su po klo n i c i ru k o m e t a u No vom Sa du ~e ka li da se Voj vo di na vra ti u sam vrh ovog spor ta, a sa mim tim i da iz bo ri igra we na me |u n a r od n oj sce n i. Osva j a w em na ci o nal nog Ku pa, No vo sa |a ni su pre ki nu li evrop ski post dug {est go di na i ovog vi ken da }e de bi to va ti u 3. ko lu Ku pa ku po va pro tiv bel gij skog Ton ge re na.

Ma lo je igra ~a u do ma }em {am pi o na tu ko ji se mo gu po hva li ti osva ja wem broj nih tro fe ja kao {to je to slu ~aj sa Bra ni sla vom Ra di {i }em, a jo{ ma we je onih sa to li ko bo ga tim is ku stvom igra wa u sva ~e ti ri ste pe na tak mi ~e wa u Evro pi.

Sred wi bek No vo sa |a na, po kre ta~ svih ak ci ja, bes kom pro mi san bo rac je spre man, kao i kom plet na eki pa, za dvo me~ sa Ton ge re nom.

- Kup ku po va je ve o ma kva li tet no tak mi ~e we u ko me su se na {le mno ge po zna te eki pe. Vo qom `re ba iz vu kli smo pred stav ni ka Bel gi je, eki pu Ton ge re na ko ja mo ra mo shva ti ti mak si mal no ozbiq no. Pred sto ji nam 120 mi nu ta `e sto ke bor be, a na {u ma lu pred nost vi dim u ~i we ni ci da re van{ igra mo u No vom Sa du, {to ne sme ni ka ko da nas za va ra. Ve} u pr voj utak mi ci mo ra mo po ka za ti da smo za slu -

Beskompromisni borac Branislav Radi{i}(s loptom)

`i li da igra mo na evro sce ni.

Ne ka de bi u ovom tak mi ~e wu bu -

de po na {oj `e qi - re kao je Ra di {i}.

Ko li ko je igra we evrop skih utak mi ca spe ci fi~ no u od no su na do ma }e pr ven stvo?

- U Ku pu ku po va je no ka ut si stem, ta ko da ne ma po pr va nog s ne kim dru gim ri va lom. Ima te pri li ku da u dvo me ~u po ka `e te ko li ko vre di te i {ta zna te, ne us pe te li pri ~a je za vr {e na.

Gde le `i {an sa Voj vo di ne u du e lu sa Ton ge re nom?

- Pro u ~i li smo do bro ri va la.

Bi }e ovo su dar dve eki pe ko je u svo jim li ga ma u do sa da {wem de lu ni su za be le `i le po raz, ta ko re }i su dar ne po ra `e nih. Ton ge ren svo ju igru za sni va na be ko vi ma, po kre ta ~i igre i naj o pa sni ji su Ma ke do nac Ta {ev ski i Bo sa nac \u ki}, uz ne zgod nog Ro gel ma na. Na {a {an sa je pre sve ga u ja kom ko lek ti vu i agre siv noj od bra ni iz ko je }e mo po ku {a ti da na pad ne mo ih iz ko tri i po lu kon tri. Uz to, ako broj gre {a ka sve de mo na pri hva tqiv ni vo, mi slim da mo `e mo do po voq nog re zul ta ta i u Bel gi ji. A on da nam pred sto ji da, ve ru jem, u kar ne val skoj at mos fe ri i pred pre pu nim tri bi na ma na Sla noj za vr {i mo za po ~e to i pla si ra mo se u na red ni krug tak mi ~e wa. To bi bio pun po go dak, po go to vo ka da se zna da je na red ne go di ne Sr bi ja do ma }in smo tre naj bo qih re pre zen ta ci ja Sta rog kon ti nen ta - is ta kao je Bra ni slav Ra di {i}.

I. Grubor

NOVI SAD ZA DVE GODINE STIGAO DO PRVE LIGE

Dve go di ne ne zna ju za po raz Rva ~ i No v og Sa d a ostva ri li su iz u ze tan re zul tat, za dve go di ne po sto ja wa pro {li su dva ran ga i sti gli do eli te bez iz gu bqe nog me ~a na stru wa ~i. Ka da se po gle da wi hov sa stav, ne ma sum we da bi i u Pr voj li gi bi la u gor wem de lu ta be le, pa za to ni je ~ud no to {to mno gi qu bi te qi rva wa s pra vom pi ta ju {ta ta kva eki pa ra di u ni `im li ga ma. Sa stav No vo sa |a na ~i ne pr va ci dr `a ve i po vre me ni re pre zen ta tiv ci Go ran Bo ja ni}, Bo ban Bo {kov, Val de mar [ta jer, Ne ma wa Pa vlo vi}...

O ovim le pim re zul ta ti ma i ko lek ti vu za pri mer tre ner Alek san dar Jo van ~e vi} ka `e: - To su sve ne ka da {wi ~la no vi RK Voj vo di na, ko ja je vo qom jed nog de la ~la ni ca RSS iz ba ~e na iz Sa ve za i iz li ga {kog tak mi ~e wa. Sport ski en tu zi ja sti, za qu bqe ni ci u rva we su usled ta kvih okol no sti bi li pri n u | e n i da na p ra ve no vi klub i pod svo je okri qe pri me ta ko kva li tet ne spor ti ste. RK Voj vo di na je ostao bez naj bo qih rva ~a, na sta vio je rad sa

Kwi ga i lop ta ru ku podru ku Bez ob zi ra {to mu je fud bal iz u zet na qu bav, Da vor je jo{ kao de ~ak na u mio da kwi gu ne odva ja od lop te.Za vr {io je eko nom sku {ko lu u No vom Sa du, za tim upi sao stu di je i u ro ku di plo mi rao na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka - smer in du strij ski me nax ment.

Sa po no som mo `e da se po di ~i zva wem di plo mi ra nog in `e we ra u me nax men tu. Is ti ~e da ve li ku za hval nost za fa kul tet sku di plo mu du gu je pro fe so ri ma i na stav nom ka dru FTN-a, na ~e lu sa de ka nom dr Ili jom ]o si }em, ko ji su ga po dr `a va li i hra bri li da uz fud bal za vr {i i fa kul tet.

~etvrtak24.novembar2011.

naj mla | im ka te g o ri ja ma i svo ju bor bu za prav du pred re dov nim su dom.

Tim se la ko pro {e tao naj pre kroz tre }u li gu, a sle de }e se zo ne i kroz dru gu.

- Na kon ne ve ro vat ne od lu ke da se klub bo ga te tra di ci je, kao {to je Voj vo di na, iz ba ci iz RSS i Pr ve li ge, usle di la je jo{ jed na ne ve ro vat ni ja od lu ka rva~ kih mo} ni ka.

Re ~e no je da su svi tak mi ~a ri RK Voj vo di na slo bod ni i da mo gu da pre |u bez obe {te }e wa u bi lo Izborili se za elitu: rva~i Novog Sada ko ji klub. Je di no je Ne nad So lar oti {ao u su bo ti~ Pre ma Jo van ~e vi }e vim re ~i ki Spar tak, ali se ve} po sle ma za o~e ki va ti je da }e i u eli tri-~e ti ri me se ca po no vo vra - ti igra ti jed nu od glav nih ulo tio u sta ro ja to. Svi osta li ga i bo ri ti se za sam vrh. mom ci su po ka za li ne ve ro vat no - Qu di ko ji vo de RSS mo gu da ~vrst ka rak ter i jak sport ski se za pi ta ju ko me je do ne lo ko duh i u{li u bor bu pro tiv ne - rist to {to je Voj vo di na iz ba prav de. Po sle dve go di ne ta kve ~e na, rva wu sva ka ko ne. Pri bor be po no vo im se sme {i nad - met no je po do sa da {wim re zul me ta we u Pr voj li gi. ta ti ma da je kva li tet elit ne

li ge, uz du `no po {to va we ma log bro ja eki pa, na ve o ma ni skim gra na ma. [lag na tor tu mo joj kon sta ta ci ji o sla boj li gi je na stup Pre dra ga \ur |e vi }a, ko ji ima sko ro 60 go di na, za Mla de nov ~a ne u po sled wem ko lu - na gla sio je Alek san dar Jo van ~e vi}.

J. Gali}

SA SEDNICE UO SAVEZA SPORT ZA SVE VOJVODINE

Pri pre ma za pre re gi stra ci ju Uprav ni od bor Sa ve za sport za sve Voj vo di ne odr `ao je pr vu sed ni cu po sle iz bor ne Skup {ti ne ko ju je vo dio pred sed nik Mi lo rad Pe ri {i}. Na sed ni ci su raz ma tra ni iz ve {ta ji o ra du u ovoj go di ni, kao i fi nan sij ski

plan, a ujed no i pred lo `e ni pro gra mi ra da i fi nan si ja za 2012. go di nu.

Ka ko je po sle usva ja wa no vog Za k o n a o spor t u sa v e z i m a i klu bo vi ma osta vqen rok do 12. apri la idu }e god ne da uskla de

Sa sednice Upravnog odbora u Novom Sadu

svo ja ak ta po no vim pro pi si ma, kao i da se pre re gi stru ju, do sta se raz go va ra lo na tu te mu i o pred lo gu no vog sta tu ta, ko ji bi tre ba lo da usvo ji Skup {ti na Sa ve za ko ja }e se odr `a ti u pe tak u No vom Sa du, u ve li koj Sa li Rad ni~ kog do ma, u 10 ~a so va.

Ko l i k o su u Sa ve z u sport za sve ozbiq no shva ti li ovaj va `an pro ces go vo r i i ~i w e n i c a da }e isto ga da na, ka da se odr `a va i Skup {ti na Sa ve za, bi ti or ga ni zo van se mi nar na te mu: „Pre re gi stra ci ja i for mi ra we no vih or ga ni za ci ja sport za sve Voj vo di ne“, gde bi se utvr di le i za jed ni~ ke pro gram ske ak tiv no sti na ni vou op {ti na i Po k ra j i n e i po mo g lo ~la ni ca ma da pri pre me i uskla de svo ja ak ta sa Za ko nom o spor tu i pre re gi stra ci ju u Agen ci ji za pri -

vred ne re gi stre. Ovo je ve o ma va `no ura di ti, jer ko ne uskla di svo ja ak ta i ne pre re gi stru je se po no vom Za ko nu o spor tu bi }e bri san iz evi den ci je.

Na se mi na ru }e bi ti sle de }e te me: „Pri me na Za ko na o spor tu, pred l o z i za una p re | e w e spor t a u AP Voj v o d i n i“, „Utvr |i va we za jed ni~ kih pro gram skih ak tiv no sti na ni vou op {ti na i po kra ji ne za 2012. go d i n u„, „Na ~ in pod n o { e w a pro gra ma za su fi nan si ra we u 2012. go d i n i“, „Re g i s tra c i j a sport skih or ga ni za ci ja, udru `e w a, dru { ta v a i sa v e z a“, „Upis pre v o | e w a po s to j e } ih sport s kih or g a n i z a c i j a“ i „Pri me na in for ma ci o nog si ste ma u spor tu za sve u Voj vo di ni“.

Se mi nar }e se odr `a ti po sle skup {ti ne u 11.30 ~a so va u ple num sa li Rad ni~ kog do ma „Sve to zar Mar ko vi}“ .

S. Jakovqevi}

20

ekOLOGiJA

~etvrtak24.novembar2011.

dnevnik

NAGRADA FONDACIJE „ENERYI GLOUB”

Oskar za eko lo gi ju Veq ku Mil ko vi }u Pro na la za~ i is tra `i va~ Veq ko Mil ko vi} iz No vog Sa da do bit nik je Na ci o nal ne na gra de za Re pu bli ku Sr bi ju, ko ju do de qu je Me |u na rod na fon da ci ja „Ener xi glo ub”. Mil ko vi }u }e bi ti uru ~e na na gra da za eko lo {ku ino va ci ju „Pum pa za vo du sa klat nom”, pri li kom do de le na gra da „Oskar za eko lo gi ju” za naj bo qe svet ske ekopro jek te, ko ja se odr `a va su tra u Vel su u Austri ji. Ka ko je ob ja sio do bit nik na gra de, pum pa za vo du sa klat nom pred sta vqa uspe {no re {e we efi ka snog vo do snab de va wa i na vod wa va wa.

-Mo `e se na zva ti ma lim teh ni~ kim ~u dom, jer se sa ma lim pr stom stva ra si la za hva qu ju }i klat nu sa ci qem da se ener gi ja u{te di. Bit no olak {a va rad, jer je za pum pa we vo de sa da do voq no sa mo po vre me no odr `a va ti klat no, kao po kre ta~ ki

me ha ni zam, u osci la ci ji, ne go ne pre sta no ve li kim za ma si ma ru ke pum pa ti - ob ja {wa va sa go vor nik.

Ka ko ka `e, pred no sti ovog pro na la ska u od no su na po sto -

je }a re {e wa ru~ nih pum pi su ma wa ru~ na si la za po kre ta we pum pe, ma wa po tro {wa vo de, kao i to {to se za pri hvat vo de mo gu ko ri sti ti obe ru ke.

Pum pa za vo du s klat nom

bi je “Ha bi Prot”, ko je je zre wa nin ska mu zej ska pu bli ka upo zna la po ~et kom 2010. go di ne za hva qu ju }i iz lo `bi fo to gra fi ja “Lep ti ri” i ra di o ni ca ma ko je su pra ti le ovu iz lo `bu. Na ve ~e ra {woj pro mo ci ji, ka ko je na ja vqe no, go vo ri }e je dan od auto ra kwi ge Mi lan \u ri}.

Pri ru~ nik “Dnev ni lep ti ri Sr bi je” iz vr snim fo to gra fi ja ma i ilu stra ci ja ma i jed no stav nim krat kim tek sto vi ma po ma `e sva ko me da ras po zna vr ste dnev nih lep ti ra ko je vi di.

Po di men zi ja ma, tvr dom ko ri ~e wu i pla sti fi ci ra nim ko ri ca ma sprem na je da se na |e u xe pu pri

sva kom iz la sku u pri ro du. Cen tral no me sto u kwi zi za u zi ma ju oni de ta qi ko ji po ma `u u raz li ko va wu vr sta i ko ji su upa dqi vo ozna ~e ni na fo to gra fi ja ma. Ve li ku po mo} pred sta vqa i ~i we ni ca da se naj sli~ ni ji lep tir go to vo uvek na la zi na na spram noj stra ni.

Bez ob zi ra na to ka kva su mu pred zna wa, ~i ta lac }e u pri ru~ ni ku la ko na }i ra zu mqi va ob ja {we wa.

Ovaj pri ru~ nik su vi de li ne ki od naj ve }ih evrop skih stru~ wa ka za dnev ne lep ti re i jed no du {ni su u oce ni da je znat no bo qi od sli~ nih iz da wa u ze mqa ma sa da le ko du `om tra di ci jom i sa mno go ve }im bro jem po zna va la ca. Na pro mo ci ji se kwi ga mo `e na ba vi ti za 500 di na ra. @. B.

U POGRANI^NIM ZONAMA VOJVODINE I MA\ARSKE @UPANIJE BA^-KI[KUN

Bor ba pro tiv am bro zi je Po kra jin ski se kre ta ri jat za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne u part ner stvu sa Fon dom „ Evrop ski po slo vi” Vla de Voj vo di ne, Op {ti nom Som bor i gra di }em Ba ja iz Ma |ar ske sa ~i ni li su pro je kat „ Po dr {ka `i vot noj sre di ni bez aler ge na”. Pro je kat se fi nan si ra sred stvi ma Evrop ske uni je, uz ko fi nan si ra we Vla de Voj vo di ne, u okvi ru IPA pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we Ma |ar ska- Sr bi ja, a we go va vred nost je pre ko 390.000 evra.

Re a li za ci ja pro jek ta po ~e la je 1. ok to bra i tra ja }e do 30. sep tem bra 2013.go di ne. Ciq je da se una pre de uslo vi `i vot ne sre di ne u po gra ni~ nim obla sti ma Voj vo di ne

i ma |ar ske `u pa ni je Ba~-Ki {kun spre ~a va wem da qeg {i re wa aler ge nih bi qa ka od no sno me ha ni~ kim i he mij skim uni {ta va wem am bro zi je.

- Po kra jin ski se kre ta ri jat za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne je li der ovog pro jek ta. Iz u zet no je zna ~aj no us po sta vqa we do bro su sed ske sa rad we i u ovoj obla sti jer je evi den tan za jed ni~ ki in te res s ob zi rom da je am bro zi ja pro blem ko ji mu ~i ceo re gion. Pro je kat oko ko ga smo se oku pi li ima ciq una pre |e wa `i vot ne sre di ne i po boq {a we zdra vqa qu di - ob ja {wa va po kra jin ska se kre tar ka za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za -

Me | u n a r od n a fon da c i j a „Ener xi glo ub” od 1999. go di ne do de qu je naj pre sti `ni ju me |u na rod nu na gra du za o~u va we `i vot ne sre di ne u sve tu. Pri zna we „Ener xi glo ub” na me we no je pro jek ti ma {i rom sve ta ko ji se ra ci o nal no, oba zri vo i efi ka sno od no se pre ma iz vo ri ma ener gi je i ko ji ob u hva ta -

Pri zna we za rad

Pro mo ci ja pri ru~ ni ka „Dnev ni lep ti ri Sr bi je”

ni ka pod na zi vom “Dnev ni lep ti ri Sr bi je”. Iz da va~ ovog pri ru~ ni ka je Udru `e we za odr `i vi raz voj i o~u va we pri rod nih sta ni {ta Sr -

ca, jer odr `a va we klat na u osci la ci ji ne zah te va ni ka kvu pret hod nu i po seb nu obu ku ni ti ve li ku spret nost- na veo je Mil ko vi do daj }i da je we go va inov ci ja pri men qi va i na dru gim ure |a ji ma po put ru~ ne pre se.

ju i ob no vqi ve iz vo re ener gi je. Ova pre sti `na svet ska na gra da bi }e do de qe na na ma ni fe sta ci ji „Olim pi ja da za `i vot nu sre di nu”, na ko joj }e u~e stvo va ti 50 na ci ja iz ce log sve ta, a uru ~ e w u pri z na w a pri su stvo va }e i austrij ski sa -

Na gra du Mil ko vi} do bi ja za eko lo {ku ino va ci ju „Pum pa za vo du sa klat nom”, ko ju na zi va ma lim teh ni~ kim ~u dom

DANAS U NARODNOM MUZEJU ZREWANINA

U Dvo ra ni kla si~ ne umet no sti Na rod nog mu ze ja u Zre wa ni nu, ve ~e ras u 19 ~a so va, bi }e odr `a na pro mo ci ja pri rod wa~ kog pri ru~ -

- Na ovaj na ~in mo `e se is pum pa ti do 1.200 li ta ra vo de na ~as, bez ve li kog za mo ra i na kon to ga opet na sta vi ti s pum pa wem. Mo gu je ko ri sti ti ~ak sta ri i ne ja ki qu di i ma la de -

{ti tu `i vot ne sre di ne Du {an ka Sre ma~ ki.

Ona do da je da ovaj pro je kat pod ra zu me va ak tiv no sti na te ri to ri ji Som bo ra, Ki kin de, Vr ba sa, Srem ske Mi tro vi ce te da }e se u to ku dvo go di {we re a li za ci je oba vqa ti me ha ni~ ko i he mij sko tre ti ra we pod ru~ ja sa aler ge nim biq ka ma.

Po red to ga iz vr {i }e se me re we i mo ni to ring `i vot ne sre di ne sa kon cen tra ci jom tog po le na a re zul ta ti }e bi ti ob ja vqe ni. Ta ko |e, uz re a li za ci ju pro jek ta, edu ko va }e se svi za in te re so va ni gra |a ni, po seb no de ca, za tim le ka ri i dru gi zdrav stve ni rad ni ci, po qo pri vred ni ci, ko mu nal ni in spek to ri...

Q. M.

U MOLU URA\ENO VI[E OD POLOVINE POSLA

Od mi ~e iz grad wa pre ~i sta ~a Ada je is ko ri sti la pri ti pri me we na i ka ko li ku i u part ner stvu sa va od mi ~u ra do vi. Me na ro {i com Mo ra ha lom iz xer pro jek ta Du {an Ci Ma |ar ske u okvi ru IPA vri} ka `e da je do sa da pro gra ma pre ko gra ni~ ne ura |e no vi {e od po lo sa rad we Ma |ar ska - Sr bi ja vi ne po sla, pa se o~e ku re a li zu je pro je kat iz grad je da fi na li za ci ja i za we pre ~i sta ~a ot pad nih vr {e tak pro jek ta bu du vo da u Mo lu, ko jim }e se re u pred vi |e nom ro ku. {i ti pro blem pre ~i {}a Iz grad wa glav nog ko va wa ot pad nih vo da za na lek to ra ot pad nih vo da se qa Ada i Mol. Vred nost u Adi i Mo lu je re a li odo bre nog pro jek ta „Wa ter zo va na u vi {e fa za, a pro tec ti on„ je 1,176.470 evra, vred nost ovih ula ga wa od ~e ga je 90 od sto ili oko je oko 180 mi li o na di mi lion evra na ma we no za Gra di li {te pre ~i sta ~a ot pad nih vo da u Mo lu na ra, od ~e ga je naj ve pre ~i sta~ u Mo lu, ~i ja iz }im de lom fi nan si ra we grad wa je ve} od ma kla, a pre so ta li pri kqu ~i mo do ma }in stva kod obez be |e no sred stvi ma Fon da za deo za po tre be Mo ra ha lo ma. ko jih je ve} ugra |e na ka na li za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di Pre ~i sta~ ot pad nih vo da ba zi ci ja, kao i in du strij sku zo nu, te ne. Teh ni~ ki eks pert na re a li za ran je na naj no vi joj teh no lo gi ji u da na taj na ~in ka na le ko ji pro ci ji pro jek ta iz grad we pre ~i sta skla du sa stan dar di ma Evrop ske la ze kroz na se qa Ada i Mol za ~a ot pad nih vo da \er| Hor ti na uni je. Pred sed nik a|an ske op {ti ti mo od za ga |e wa - is ti ~e gla {a va da za vr {et kom ula ga wa u {ti ne Zol tan Bi lic ki ka `e da je Bi lic ki. ka na li za ci ju i po ~et kom ra da po iz grad wa pre ~i sta ~a ot pad nih Po vo dom re a li za i cje pro jek ta stro je wa pre ~i sta ~a ot pad nih vo vo da ot po ~e la kra jem ju na, a rok pre ~i sta ~a ot pad nih vo da u Mo da obez be di }e se funk ci o ni sa we za za vr {e tak ra do va je 28. fe bru lu, odr `an je otvo re ni dan, pa su ~i ta vog si ste ma, iz u zet no zna ~aj ar na red ne go di ne. za in te re so va ni gra |a ni ob i {li nog za za {ti tu `i vot ne sre di ne u - Na{ ciq je da na si stem za gra di li {te i upo zna li se sa teh a|an skoj op {ti ni. pre ~i {}a va wa ot pad nih vo da no lo {kim re {e wi ma ko ja }e bi M. Mitrovi}

ve zni mi ni star za eko no mi ju i ener ge ti ku Re in hold Mi ter leh ner. Tre ba na po me nu ti da do b i tik iz Sr b i j e, Veq k o Mil ko vi}, u ovom mo men tu, po se du je 25 odo bre nih pa ten ta iz obla sti me ha ni~ kih osci la ci ja, a jo{ ne ko li ci na je na pu tu da se odo bri.

A. J.

PARK PRIRODE „STARA TISA KOD BISERNOG OSTRVA“

Sti gao ~a mac za ri bo ~u va re

Za hva qu ju }i sred stvi ma Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za za {ti tu `i vot ne sre di ne, ri bo ~u var ska slu `ba Par ka pri ro de „Sta ra Ti sa kod Bi ser nog ostr va“ obo ga }e na je jo{ jed nim pla sti~ nim ~am cem. No vo sad ska fir ma „Tri prin ce ze“ ju ~e je do ve zla ~a mac, ko ji je od mah pu {ten u vo du na pla `i kod mo sta ko ji spa ja b a ~ k o g r a d i { t a n s k i Ju ~e ra {we pu {ta we u vo du no vog ~am ca atar s Bi ser nim ostr vom. boq {a ti uslo ve za rad ri bo ~u - Po kra jin ski se kre ta ri jat var ske slu `be, ka ko u ak tu el za za {ti tu `i vot ne sre di ne, nom sa na ci o nom iz lo vu ri be, od sek ri bar stva, udo vo qio je ta ko i pri li kom re dov ne de lat na {em zah te vu i do bi li smo 170 no sti, re kla nam je di rek tor ka hi qa da di na ra za ku po vi nu pla be ~ej skog JP „Ko mu na lac“ Er sti~ nog ~am ca. Ti me }e mo po `e bet Fe her, fir me ko ja je do -

bi la na sta ra we pri rod nim do brom ka kav je Park pri ro de „Sta ra Ti sa kod Bi ser nog ostr va“.

Uslov no re ~e no, flo ta ri bo ~u var ske slu `be be ~ej skog „Ko mu nal ca“ sa da bro ji ukup no pet ~a ma ca, od ko jih dva pla sti~ na i tri dr ve na, ri bar ska. Ima ju }i u vi du ko li ko je ri bo kra di ca na vo di, ko ja je za hva qu ju }i law skom sa na ci o- nom iz lo vu i eli mi ni sa wu pre ko 13 to na amu ra, pa tu qa stog ame ri~ kog so mi }a, tol sto lo bi ka i osta le ri be ko ja ni je autoh to na do bi la re `im dru ge ka te go ri je, ma lo bi bi lo jo{ to li ko ~a ma ca i ri bo ~u va ra.

V. Jankov

NOVI KNE@EVAC BI]E ^ISTIJI

Tipske kan te za ku} ni ot pad No vok ne `e va~ ka op {ti na na sta vqa u~e {}e u pro jek tu „^i sti je za sve nas”, ta ko {to je na kon kur su Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ur ba ni za ma, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne AP Voj vo di ne do bi la 2,5 mi li o na di na ra za na bav ku ti pi zi ra nih kan ti za ku} ni ot pad, {to bi tre ba lo da bu de do voq no da kan te do bi ju sva do ma }in stva u No vom Kne `ev cu ko ja ih ni su do bi la u pret hod noj ras po de li. U pla nu da se u na red noj go di ni tip ske kan te za sme }e za sva do ma }in stva obez be de i u osta lim na se qi ma op {ti ne.

U No vom Kne `ev cu su po sta vqe ni i `i ~a ni kon tej ne ri za od la ga we pla sti~ ne am ba la `e. Kon tej ne ri su po sta vqe ni na de vet lo ka ci ja u gra du, a pr vi uti sak je da su gra |a ni sa za do voq stvom pri hva ti li ovu no vi nu, jer se kon tej ne ri br zo pu ne i pra zne. Sa ku pqe na pla sti~ na am ba la `a se la ge ru je na ure |e noj lo ka ci ji u No vom Kne `ev cu gde se da qe pre ra |u je i pre su je, pa je ovla {}e ni di stri bu ter iz Ki kin de od no si na ko na~ nu pre ra du.

M. Mr.

PLANIRA SE OSNIVAWE REGIONALNOG ARHUS CENTRA JU@NOBA^KOG OKRUGA

Spo na iz me |u gra |a na i lo kal ne vla sti Ju `no ba~ ki uprav ni okrug u sa rad wi sa Mi si jom OEBS u Sr bi ji i Mi ni star stvom `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa or ga ni zo vao je okru gli sto „U~e {}e gra |a na u po stup ku iz ra de Stra te {kog ak ci o nog pla na za pri me nu Ar hu ske kon ven ci je u Re pu bli ci Sr bi ji“.

Tom pri li kom na ~el ni ca Ju `no ba~ kog uprav nog okru ga Da ri ja [a jin pod se ti la je da su jo{ 2008. po kre nu li ini ci ja ti vu me |u op {tin ske sa rad we na ni vou 11 op {ti na, ko ja za ciq ima re {a va we pro ble ma u obla sti `i vot ne sre di ne, kao i im ple men ta ci ju do ne se ne eko lo {ke re gu la ti ve.

–- For mi ra wem Me |u op {tin ske rad ne gru pe za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj `e le li smo da se po jed no sta vi, ali i ubr za re {a va we eko lo {kih pro ble ma ko ji mu ~e lo kal nu sre di nu na pod ru~ ju Ju `no ba~ kog okru ga. Ta ko |e, je dan od za da ta ka

~la no va MORG-a je ste i im ple men ta ci ja Ar hu ske kon ven ci je po re gi o nal nim prin ci pi ma. Sto ga je otva ra we Ar hus cen ta ra, me |u op {tin skim po ve zi va wem, pre po ru ka svim lo kal nim sa mo u pra va ma ~i ja je vi zi ja o~u va we `i vot ne sre di ne za bu du }e ge ne ra ci je.

Na{ sle de }i za jed ni~ ki ko rak je ste po kre ta we re gi o nal nog Ar hus cen tra na te ri to ri ji Ju `no ba~ kog okru ga, za {ta ima mo po dr {ku i pred sed ni ka op {ti na – re kla je Da ri ja [a jin.

Sa vet ni ca za za {ti tu `i vot ne sre di ne pri Mi si ji OEBS u Sr bi ji Oli ve ra Zu ro vac-Ku zman is ta kla je da ni je jed no stav no osno va ti ova kvu jed nu in sti tu ci ju kao {to je Ar hus cen tar, jer, ka ko ka `e, pri mar na `e qa je da on bu de sa mo o dr `iv.

– Zna ~aj ovog cen tra je u to me {to }e da bu de na uslu zi ne sa mo gra |a ni ma, ne go i pred stav ni ci ma lo kal ne sa mo u pra ve, kao i ce -

le {i re za jed ni ce na ni vou Ju `no ba~ kog okru ga. Ar hus cen tri su osmi {qe ni da bu du spo na iz me |u lo kal ne vla sti i gra |a na, da kle da gra |a ni bo qe ar ti ku li {u svoj glas i svo je po tre be ka da je u pi ta wu za {ti ta `i vot ne sre di ne, a da lo kal na vlast na pri stu pa~ ni ji i jed no stav ni ji na ~in iza |e u su sret i re {i iza zo ve sa ko ji ma se gra |a ni su sre }u. Na da mo se da }e Ar hus cen tar u bu du} no sti ima ti jo{ zna ~aj ni ju ulo gu u prak ti~ noj pri me ni sva tri stu ba Ar hu ske kon ven ci je – is ta kla je Oli ve ra Zu ro vac-Ku zman.

Ti na Ja wa to vi}, za du `e na za ak tiv no sti ve za ne za Ar hu sku kon ven ci ju u Mi ni star stvu `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa, na ve la je da ce lo kup no za ko no dav stvo tre ba da se usa gla si sa Ar hu skom kon ven ci jom da bi se ona mo gla u pot pu no sti pri me wi va ti.

M. P.

kultura

c m y

dnevnik

ЗА СВЕУКУПАН ДОПРИНОС РАЗВОЈУ ЛУТКАРСТВА

Владимиру Грубанову награда „Бошко Зековић” Награда „Бошко Зековић“ за свеукупан допринос у развоју луткарства додељена је ове године Владимиру Грубанову, из Зрењанина. Позориште младих је 1995. године установило награду са именом Бошка Зековића, дугогодишњег управника. Грубанов је 30 година креирао луткарску сцену у Зрењанину, као уметнички директор и директор. Понајвише захваљујући њему и његовом руковођењу, зрењанински луткари су се афирмисали у земљи и у иностранству, откривајући тајне и презентујући врхунске домете луткарске уметности, промовишући своје позориште, али и наше луткарство уопште. Зрењанинска луткарска сцена одувек је била и двојезична, радиле су се представе на српском и на мађарском језику, чиме је и евидентнија комплексност задатка који је три деценије успешно обављао Владимир Грубанов. Његова посвећеност луткарству била је препозната и у иностранству, где је био цењено име и више од поштованог госта. Осам година је био уметнички саветник међународног фестивала позоришта за децу у Атини. Учествовао је у оснивању Међународног фестивала за дјецу у Котору (Црна Гора), као и међународних фестивала позоришта за децу у Суботици и Крагујевцу. Један је од оснивача и

стручни консултант еколошког фестивала позоришта за децу у Бачкој Паланци. Својевремено је, по препоруци Министарства културе Србије, консултован при оснивању луткарског позоришта Косова и Метохије. Уз то, годинама је био у председништву Међународне асо-

цијације лутака (UNI MA), центра у Србији, као и Заједнице професионалних позоришта Војводине. Тридесет година је био у организацији Сусрета професионалних позоришта лутака Србије и иницијатор новог Статута Професионалних позоришта лутака Србије и правилника

рада Сусрета, као најстарије и најзначајније луткарске манифестације у Србији. За своју преданост луткарској уметности и позоришту, Владимир Грубанов је добио велики број награда, како лично, тако и са позориштем (преко 300), што сведочи о

квалитету његовог рада и што га је, несумњиво, препоручивало за награду „Бошко Зековић“ Награда ће бити уручена 30.новембра на завршној вечери 42. сусрета професионалних позоришта лутака Србије, у Великој сали Позоришта младих, у Новом Саду.

~etvrtak24.novembar2011.

21

У ГА ЛЕ РИ ЈИ ОГРАН КА СА НУ У НО ВОМ СА ДУ

Из ло жба Ра до ми ра Ре љи ћа У Га ле ри ји Огран ка СА НУ у Но вом Са ду, Ни ко ле Па ши ћа 6, ве че рас у 18 ча со ва отва ра се из ло жба сли ка ис так ну тог ли ков ног умет ни ка Ра до мира Ре љића (1938–2006), про фе со ра Фа кул те та ли ков них умет но сти у Бе о гра ду и ре дов ног чла на СА НУ. Из ло жбу ће отво ри ти ака де мик Ду шан Ота ше вић, сли кар.

- Ре љић је ро ђен у Ско -

пљу, за вр шио је осмо го ди шњу шко лу а за тим и три раз ре да гим на зи је у Зре ња ни ну. Сту ди рао је Ака де ми ју ли ков них умет но сти у Бе о гра ду и ди пло ми рао 1961. у кла си про фе со ра Зо ра на Пе тро ви ћа. Спе ци ја ли стич ке сту ди је је за вр шио 1963. у кла си про фе со ра Зо ре Пе тро вић и Ми ла Ми лу но ви ћа. Од 1988. по стао Радомир Рељић, Јутро правог Дон Кихота, уље на платну је ре дов ни про фе сор на Фа кул - пи сног чла на Срп ске ака де ми је три је на лу ју го сло вен ске умет те ту ли ков них умет но сти у Бе о - на у ка и умет но сти иза бран је но сти (1967), Тре ћа на гра да на гра ду за пред мет сли кар ство и 1988. за ре дов ног чла на 1997. из ло жби „Werke der 2. ин тер на цр та ње. До био је ви ше на гра да за свој ти о на лен Malerwochen auf Био је члан Удру же ња ли ков - умет нич ки рад: На гра да По ли - Schlss Retzhof bei Leibnitz„ них умет ни ка Ср би је (УЛУС) и ти ке (1965), На гра да на из ло жби (1967), Ве ли ка пла ке та Уни вер Удру же ња ли ков них умет ни ка „Мир, ху ма ност и при ја тељ ство зи те та умет но сти (1988), на гра при ме ње них умет но сти и ди зај - ме ђу на ро ди ма„ (Сло вењ Гра - да XVIII Ме мо ри ја ла На де жде не ра Ср би је (УЛУ ПУДС). За до - дец, 1965), Пр ва на гра да на III Пе тро вић.

БЕ О ГРАД СКА ФИЛ ХАР МО НИ ЈА СУ ТРА ИЗ ВО ДИ МА ЛЕ РА И МО ЦАР ТА

Со лист ки ња на хар фи Ми ли ца Па шић Бе о град ска фил хар мо ни ја ће су тра на Ко лар цу у Бе о гра ду, у го ди ни Ма ле ра, из ве сти и Пе ту сим фо ни ју овог ком по зи то ра, уз ше фа-ди ри ген та Му ха ја Тан га. На про гра му је још и Мо цар тов Кон церт за фла у ту и хар фу, у ко ме су со лист ки ње мла да хар фист ки ња Бе о град ске фил хар мо ни је Ми ли ца Па шић и со ло фла у тист ки ња Хам бур шких сим фо ни ча ра, Су зан Бар нер.

Но во са ђан ка Ми ли ца Па шић је при мље на у ор ке стар Бе о град ске фил хар мо ни је 2009. и по ста је нај мла ђи члан ор ке стра. Ауди ци је за но ве чла но ве Фил хар мо ни је од ви ја ју се иза па ра ва на, а ка да се по за вр шет ку пред ста вља ња свих кан ди да та по ди гла за ве са на ауди ци ји за

хар фу на ко јој је Ми ли ца би ла нај бо ља, чла но ви ко ми си је би ли су из не на ђе ни. Хар фист ки ња ко ја је убе дљи во по бе ди ла у то вре ме чак ни је ни за вр ши ла му зич ку ака де ми ју. У ме ђу вре ме ну, по ста ла је ла ур е ат ме ђу на род ног так ми че ња хар фи ста у Ма ђар ској, а ове го ди не је иза бра на да, као јед на од 26 мла дих хар фи ста из 23 зе мље све та, уче ству је у про гра му Focus on Youth на свет ском

кон гре су хар фи ста у Ван ку ве ру. С об зи ром на то да се сјај но сна шла у ор ке стру, има ла је при ли ку да сви ра у ка мер ним са ста ви ма, а до са да нај ве ћу шан су да за поч не со ли стич ку ка ри је ру до би ла је са ор ке стром Бе о град ске фил хар мо ни је и ше фомди ри ген том Му ха јем Тан гом.

Ми ли ца Па шић је ти пи чан пред став ник но ве ге не ра ци је му зи ча ра Бе о град ске фил хар мо ни је – мла дих, ам би ци о зних и по све ће них свом по слу, ко ји ипак оста ју у Ср би ји И јед на од де ве то ро њих ко ји су у то ку ове се зо не до би ли при ли ку да на сту пре као со ли сти ис пред сво јих ко ле га. Ми ли ца Па шић са ве ли ким не стр пље њем оче ку је кон церт.

- Већ ра ни је сам са ра ђи ва ла са Тан гом, али као члан ор ке стра. Сма трам да је он из у зе тан ди ри гент и имам по ве ре ња у ње гов при ступ. Ка да сам по сла ла члан ор ке стра има ла сам по др шку ста ри јих ко ле га ко ја ми је из у зет но по мо гла да се сна ђем и да дам свој мак си мум. У ор ке стру вла да пра ва ат мос фе ра за на пре до ва ње и уса вр ша ва ње му зи ча ра на по чет ку ка ри је ре. При ли ка да на сту пим као со ли ста са Фил хар мо ни јом, ис пред ко ле га са са ко ји ма ду го са ра ђу јем и са ко ји ма се од лич но по зна јем, ја ко ми пу но зна чи, при вла чи ме и ве ли ки је иза зов. Мо цар тов ду пли кон церт ко ји ћу из ве сти је му зи ка ко ја је ла га на за слу ша ње, али зах тев на за из во ђе ње. Иако већ го ди на ма на сту пам, уз бу ђе на сам као да пр ви пут тре ба да иза ђем на сце ну - је два че кам кон церт - ка же мла да му зич ка умет ни ца.

ДАНАС ПОЧИЊЕ 4. МЕЂУНАРОДНО ТАКМИЧЕЊЕ ДУВАЧА „АНТОН ЕБЕРСТ” У НОВОМ САДУ

У конкуренцији 67 флаутиста из 17 земаља Концертом флаутисткиње Ливие Дулебе из Мађарске, добитнице прве награде у Ц категорији на 2. Међународном такмичењу „Антон Еберст” 2009, вечерас у 20 сати у концертној сали Музичке школе „Исидор Бајић” биће отворено овогодишње 4. међународно такмичење дувача „Антон Еберст“, које се овог пута одржава за флаутисте. Клавирски сарадник на овом концерту биће Јожеф Габор из Мађарске, а гост ће бити флаутиста Јанош Балинт из Мађарске, овогодишњи члан жирија. Ово такмичење је основано у част Антона Еберста, оснивача дувачког одсека Музичке школе „Исидор Бајић” и Новосадског камерног оркестра, члана оркестара Српског народног позоришта, Војвођанске филхармоније и оркестра Радио Новог Сада, писца уџбеника и других нотних издања за кларинет и друге дувачке инструменте, оснивача бројних фестивала, музичког писца и педагога. Такмичење се наизменично одржава за кларинет, односно флауту. Ове године учествује 67 флаутиста из

17 земаља из Европе и Азије (Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Словенија, Црна Гора, Мађарска, Немачка, Аустрија, Чешка, Словачка, Русија, Украјина, Швајцарска, Летонија, Холандија, Француска и Кореја). Такмичари су по годиштима распоређени у четири категорије: бејби (18 такмичара), А категорија (7 такмичара), Б категорија (21 такмичар) и Ц категорија (21 такмичар). Њих ће оцењивати осмочлани интернационални жири који и ове године чине еминентни извођачи и флаутистички педагози: поменути Јанош Балинт из Мађарске, затим Норберт Гирлингер из Аустрије, Керстен МекКол из Холандије, Наташа Марић из Немачке, Матеј Зупан из Словеније, и наши Љубиша Јовановић, Лаура Леваи Аксин и Радмила Ракин Мартиновић. Доделом награда и концертом награђених такмичара такмичење ће бити завршено 27. новембра у 18 часова у концертној сали Музичке школе “Исидор Бајић”. Организатори овог такмичења су Музичка школа „Исидор Бајић” и Музичка омладина Новог Сада. Н. П-ј.

ВЕЧЕРАС ПОЧИЊУ 35. КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ „МИЛИЦИ У ПОХОДЕ”

Сећање на Врдничку вилу Тродневна културна манифестација „Милици у походе“, која се већ 35 година одржава у спомен поесникињи Милици Стојадиновић Српкињи (Буковац, 1828 - Бе-

рића – мале сценографије sen za tem po“. Ради се о аутобиографским колажним причама у којима уметница осим изузетне ликовности, успева да ефектно подсети на

оград, 1878), почиње вечерас у Заводу за културу Војводине. У 18 часова у Галерији Мост отвара се изложба колажа новосадске уметнице Мире Ђурић. Изложба се зове „Хиљаде величанствених папи-

свој запажени рад на позоришној сценографији. Поставку отвара Сава Степанов, а изложба ће трајати до 6. децембра. Други дан књижевних сусрета почиње уручењем признања

„Милица Стојадиновић Српкиња“ овогодишњој добитници Гордани Ђилас, која је награђена за песничку збирку „Сећање које се није догодило“. О њеном стваралаштву и о овој књизи током поподнева говориће Фрања Петриновић и Зоран Ђерић, а стихове ће читати Неда Даниловић. О Милици Стојадиновић Српкињи беседиће лауреаткиња и Радмила Гикић Петровић. Поподне ће бити промовисана њена књига „Живот и књижевно дело Милице Стојадиновић Српкиње“, а представиће је Драгана Белеслијин и Зорица Хаџић. У суботу, трећег дана књижевних сусрета, у Библиотеци у Буковцу представиће се девет песникиња, које предводи Гордана Ђилас. Оне ће говорити своје стихове и беседиће о Врдничкој вили , како су звали Милицу Стојадиновић. Током маја наредне године у Центру за културу у Пожаревцу биће одржан Миличин дан. Сем разговора о њеном стваралаштву, биће представљена и награђена књига Гордане Ђилас. Р. Лотина

ОБЈАВЉЕНИ ДОБИТНИЦИ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „УЛАЗНИЦА 2011“

Признање за поезију отишло у Загреб Жири књижевног конкурса „Улазница 2011“ једногласно је одлучио да овогодишња прва награда за поезију припадне Винку Хут Кону из Загреба за дело „Увод у делфинистику“, за прозу Бојану Кривокапићу из Бачке Тополе за роман „У трагању за изгубљеном крлетком“ и за есеј Душку Мрђи из Бања Луке за рад „Примјењени човјек“. Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, издавач часописа „Улазница“, сваке године објављује књижевни конкурс за необјављене приче, песме и есеје, на коме право учешћа имају сви аутори који пишу на српском, хрватском, босанском и црногорском језику. Жири у саставу: Мирјана Ђурђевић, списатељица из Београда, Милош Живановић, писац из Београда, и Владимир Арсенић, књижевни критичар из Зрењанина и уредник часописа „Улазница“, једногласно је одлучио да друга награда за поезију припад-

не Бојану Марјановићу из Ужица („Учионице“), а трећа Тањи Милутиновић из Београда („Добра“), док је похваљен рад Андреје Хлупића из Загреба („Одрастање“). У категорији прозе, другонаграђени је Загрепчанин Милко Валент („Три приче из Еуропске уније“), а трећа награда припала је Лади Вукић из Задра („Жена са слике“). Друго место у области есеја додељено је Милану Р. Симићу из Велике Плане за рад „А то тонуће у простору...“, а треће Маши Прихотко из Панчева за дело „Симболи ероса и танатоса у роману „Нечиста крв“. Жири је констатовао је да се на јавни позив и ове године одазвао завидан број аутора који су послали преко 2.700 радова. У обиљу понуђених текстова највише је било прозних, нешто мање поетских и сразмерно мање есејистичких. Конкуренција је била жестока и подразумевала је радове који су стигли и из САД, Кана-

де, Шведске, Велике Британије, Немачке, и држава некадашње Југославију. „Награђени и похваљени радови одражавају разноврсност пристиглих текстова и многе од тенденција које се могу уочити међу ауторима у, рекли бисмо, јединственој књижевности која обухвата језике бивше Југославије. Тематски разнолики, а опет осликавајући атмосферу која влада у култури и на књижевној сцени, ови текстови су се из мноштва издвојили укупним утиском, те зрелошћу и комплексношћу израза која плени. У свом раду жири није вредновао одређен већ јединствен и самосвојан поетички приступ, као и јасно тематско опредељење или виђење света представљено у тексту. Руководили смо се искључиво квалитетом књижевног израза која је у награђеним радовима била несумњива“, саопштио је жири конкурса „Улазница“. Ж. Балабан

22

svet

~etvrtak24.novembar2011.

dnevnik

DMI TRIJ ME DVE DEV NA JA VIO PO STA VQA WE RA KET NOG SI STE MA „IS KAN DER”

Ru ski od go vor na ame ri~ ki {tit MO SKVA: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev upozorio je da }e Rusija postaviti udarni raketni sistem „iskander„ na zapadu i

tivraketnog sistema u Evropi. „Ruska Federacija }e razmestiti na zapadu i jugu zemqe savremeno ofanzivno oru`je koje omogu}ava

Dmitrij Medvedev

jugu zemqe, konkretno u Kaliwingradskoj oblasti, ukoliko SAD nastave sa razme{tawem svog pro-

neutralizaciju evropskih komponenti protivraketne odbrane SAD. Jedan od takvih koraka bi}e

TAJLAND

postavqawe raketnog sistema ’iskander’ u Kaliwingradskoj oblasti”, rekao je Medvedev u televizijskom obra}awu Rusima, prenosi Itar-Tass.

Medvedev je tako|e upozorio da }e Rusija iza}i iz sporazuma „Start” i odustati od koraka u ciqu smawewa naoru`awa, ukoliko SAD nastave sa izgradwom protivraketnog sistema u Evropi.

Kaliwingradska oblast je najzapadnija ta~ka Rusije i okru`ena je Litvanijom, Poqskom i Balti~kim morem. Od raspada SSSR ta oblast je fizi~ki izolovana od Rusije. Ona se smatra najmilitarizovanijom obla{}u Rusije, po{to se tu nalazi sedi{te balti~ke flote, dve vazduhoplovne i jedna vazduhopolovno-pomorska baza.

Raketni sistem „iskander” poga|a ciqeve udaqene do 500 kilo-

metara sa ta~no{}u od pet do sedam metara, a ve} se razvijaju rakete koje mogu imati domet od 2.000. Rakete mogu da nose konvencionalne bojeve glave te`ine do 900 kilograma, {to je sli~no ja~ini koje imaju ameri~ke krstare}e rakete.Teoretski se na wih mo`e montirati i nuklearna bojeva glava. „Iskander” se prevozi na tegqa~u, sama raketa je duga 7,2 metra i te{ka 3.800 kilograma. Brzina joj je 2.100 metara u sekundi.Napravqena je po „stelt” tehnologiji (nevidqivoj za radare) i ima sistem za samonavo|ewe, prenosi „Glas Rusije”.

Po tvrdwama vojnih eksperata, „iskander” sa podru~ja Lewingradske oblasti mogao bi da uni{tava objekte u balti~kim zemqama i Poqskoj, a sa podru~ja Kaliwingradske oblasti u Nema~koj.

KRI ZA U EVRO ZO NI

I Ma |ar ska tra `i po mo} od MMF-a BU DIM PE [TA: Vlada u Budimpe{ti napravila je zaokret u politici, pod sve ve}im pritiskom tr`i{ta i minusa u kasi. Posle pro{logodi{weg prekida razgovora sa MMF-om, ma|arske vlasti od Fonda tra`e finansijsku pomo}.

Ma|arski dug dostigao je 82 odsto bruto doma}eg proizvoda. Budimpe{ta `eli da spre~i mogu}e

zabriwava ekonomska politika vlade, koja ugro`ava privredni rast i dr`avne finansije. Da bi izbegla gr~ki scenario i popunila minus u kasi, usled pada doma}e potro{we i smawewa poreza na zarade, vlada je nacionalizovala 11 milijardi evra vrednu imovinu privatnih penzionih fondova.

Gra|anima je omogu}ila da hipotekarne kredite uzete u stranoj va-

NO VA LI BIJ SKA VLA DA

Za uvre du kra qa 20 go di na BANG K OK: Ampon Tangnopakul (61) progla{en je krivim, po zakonu o uvredi kraqa, jer je slao poruke privatnom sekretaru tada{weg premijera Abhisita Ve|a|ive u najmawe tri prilike tokom maja 2010. godine, saop{tio je krivi~ni sud u Bangkoku. „Sud je ocenio da je on kriv i osudio ga na 20 godina zatvo ra”, re kao je agen ci ji AFP wegov advokat koji je dodao da ima 30 dana da ulo`i `albu. Ampon je uhap{en u avgustu pro{le godine, a tokom su|ewa je izjavio da nije kriv.

Tajlandski Centralni biro za istrage objavio je da su poruke bile „neprikladne, da se sma tra ju uvre dqi vim po monarhiju i da su uznemirile pri ma o ca”. Bi ro, me |u tim, ni je ob ja vio tekst po ru ka.

Kraqevska porodica veoma je osetqiva tema u Tajlandu.

Kraq Bu mi bol Adu qa de| (83) mo narh je sa naj du `om vladavinom na svetu, a mnogi Tajlan|ani smatraju ga za poluboga.

Po tajlandskom zakonu svako kome je dokazano da je uvredio kraqa, kraqicu, nasledni ka pre sto la ili re gen ta, mo`e biti osu|en na po 15 godina zatvora za svaki prekr{aj.

Po bu we ni ci ma od bra na i po li ci ja TRI P O L I: Privremeni predsednik libijske vlade Abdel Rahim el Kib saop{tio je imena ministara nove prelazne vlade, u kojoj su dva kqu~na resora pripala pobuwenicima protiv svrgnutog re`ima ubijenog Moamera el Gadafija, javile su novinske agencije. Ministar odbrane bi}e Osama el Xuvali, komandant vojnog saveta grada Zintan, ~iji su borci u subotu uhvatili Gadafijevog sina u tom gradu oko 170 kilometara jugozapadno od Tripolija.

Ministar unutra{wih poslova bi}e Favzi Abdelal iz pobuweni~ke Misurate, ~ije su pobuwene jedinice uhvatile krajem pro{log meseca Gadafija, koji je

Abdel Rahim el Kib

Libijom upravqao 42 godine. „Mogu da pru`im uveravawa– ~itava Libija je predstavqena u novoj vladi”, rekao je El Kib na

konferenciji za novinare u Tripoliju, prenela je agencija Frans pres.

Na ~elu ministarstva za naftu i gas bi}e Abdelrahman bin Jaza (nekada{wi saradnik italijanske grupe ENI), privremeni {ef diplomatije bi}e A{ur bin Hajal, mawe poznati diplomata iz Derne u isto~noj Libiji.

Kina je pozdravila formirawe nove libijske vlade i saop{tila da `eli da ima „konstruktivnu ulogu” u obnovi Libije.

Peking, koji je imao zna~ajne investicije u Libiji i blisko sara|ivao sa Moamerom el Gadafijem do izbijawa pobune, poru~io je da }e nastaviti da te`i prijateqskim odnosima sa Tripolijem.

Pe ti dan ne re da u Ka i ru KA I RO: U Egiptu, peti dan za redom, sukobqavaju se policija i demonstranti, u neredima u kojima je prema organizacijama za za{titu qudskih prava poginulo 38 qudi. Desetine hiqada qudi na trgu Tahrir protestovalo je uprkos obe}awu vojnih vlasti da }e ubrzati izborni proces i da }e predsedni~ki izbori biti odr`ani u prvoj polovini slede}e godine. Demonstranti tra`e da se feldmar{al Husein Tantavi odmah povu~e i vlast prepusti prelaznom civilnom savetu.

Ju~era{wi sukobi policije i demonstranta odvijali su se kod ministarstva unutra{wih poslo-

va, koje se nalazi blizu trga Tahrir na kojem je zapo~eo 18-dnevni protest posle kojeg je po~etkom godine svrgnut predsednik Hosni Mubarak.

Egipatske organizacije za za{titu qudskih prava navele su da je u neredima od subote poginilo 38 qudi {to je za dva vi{e nego broj koji je saop{tilo ministarstvo zdravqa.

Posle odlaska Mubaraka, vojne vlasti su preuzele kontrolu nad zemqom, ali je javnost nezadovoqna zbog sporih reformi, a demonstrnti optu`uju vojne vlasti da nastoje da zadr`e nadzor nad budu}om civilnom vladom.

Budimpe{ta

rasprodaje na tr`i{tu, posle upozorewa o smawewu rejtinga, ali i da zadr`i ekonomski suverenitet. „Ne mo`emo da uskladimo politiku sa MMF-om, jer se Fond protivi svakoj odluci vlade koja bi za{titila gra|ane od zamki banaka”, ka`e ma|arski ministar privrede Giorgi Matol{i.

Mnogi gra|ani ne kriju razo~arawe zbog odluke vlade premijera Viktora Orbana, donete bez konsultacija sa centralnom bankom– koju smatraju wegovim politi~kim porazom. „To i nije dobro. Vlada je govorila da se ne}e obra}ati MMF-u, a sada vidimo da je Fond posledwa adresa za tra`ewe pomo}i”, ka`e jedan gra|anin Ma|arske.

Agencija „Standard end purs” razmatra smawewe kreditnog rejtinga Ma|arske, jer investitore

luti otplate po ni`im kursevima od tr`i{nih, zbog ~ega su banke pretrpele velike gubitke.

Analiti~ar Peter Kreko ka`e da su pregovori sa MMF-om i EU jedino dobro re{ewe, jer su problemi sa dr`avnim obveznicama sve ve}i. „Ali, to je i najve}i poraz za vladu, koji }e te{ko objasniti glasa~ima. Vlada je uporno isticala da ne `eli aran`mane sa MMF-om, niti sa me|unarodnim finansijskim institucijama, a sada pregovara sa wima”, ka`e Kreko.

Ni`i kreditni rejting Ma|arsku bi mogao da izjedna~i sa Rumunijom, koja ima sporazum sa MMFom. Proteklih nedeqa, doma}a valuta forinta bele`i veliki pad, a sve su sumornije i prognoze u pogledu vrednosti dr`avnih obveznica.

IRAN

Ne ma uz mi ca wa TE HE RAN: Predsednik Irana Mahmud Ahmadinexad rekao da se Iran ne}e odre}i svojih nuklearnih ambicija uprkos novim sankcijama koje je zapad uveo. U obra}awu gra|anima u mestu Pakda{t, isto~no od Teherana, koji je prenosila dr`avna televizija, Ahmadinexad je rekao da „iranski narod ne}e uzma}i ni za jotu i ne}e dozvoliti ni najmawi potez koji bi povredio prava nacije”.

Govore}i o sankcijama prema iranskom finansijskom sektoru, koje su u ponedeqak protiv Teherana uvele SAD, Britanija i Kanada, Ahmadinexad je rekao da im savetuje da „obuzdaju napade besa i prestanu da misle da }e svojim kanxama i o~wacima zaustaviti iranski narod”, preneo je AFP. On je ponovio da, suprotno tvrdwama Zapada, Iranu nije potrebna atomska bomba.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AB DU LAH GUL Predsednik Turske Abdulah Gul je izrazio `aqewe {to }e idu}e godine Republika Kipar, koju je nazvao „polovinom zemqe”, preuzeti {estomese~nu funkciju predsedavaju}eg EU. „To }e biti polovina predsedni{tva koja }e voditi jadnu Uniju. To sam rekao evropskim liderima„. Ankara ne priznaje vladu u Nikoziji, iako, je ona priznata i u Briselu i u UN u Wujorku.

IVE TA RA DI ^O VA Slova~ka premijerka Iveta Radi~ova rekla je da je {okantno ako je slova~ka vojna obave{tajna slu`ba, pored novinara, prislu{kivala i wu.

Radi~ova je navodno prislu{kivana i pra}ena da bi se saznalo {ta misli o aferi i sukobu interesa jednog od ~inovnika iz stranke Sloboda i solidarnost iz koje je ju~e smeweni ministar odbrane Lubomir Galko.

SIL VIO BER LU SKO NI Glumac Xorx Kluni i fudbaler Kristijano Ronaldo bi}e pozvani kao svedoci odbrane na su|ewu Silviju Berluskoniju u procesu „Rubigejt”. Berluskoni je u tom slu~aju optu`en za pla}awe seksualnih usluga maloletnici i pritisak na milansku policiju. Sud je prihvatio ukupno 78 svedoka odbrane i 136 svedoka optu`be, od kojih su 32 mlade `ene koje su navodno u~estvovale na Berluskonijevim zabavama.

SMA WE NE BI RO KRAT SKE PRE PRE KE ZA DO SE QA VA WE U GLAV NI GRAD KU BE

Do zvo la za se lid bu u Ha va nu HA VA NA: Kubanske vlasti modifikovale su propis koji ograni~ava kretawe po toj zemqi, smawiv{i birokratske prepreke za selidbu u Havanu dr`avqana koji u prestonici imaju rodbinu.

Supruge, deca, roditeqi, unuci i bra}a i sestre Kubanaca sa prebivali{tem u Havani vi{e ne}e morati da tra`e dozvolu za putovawe u Havanu, proizilazi iz dekreta objavqenog u vladinom listu „Ofi{al gazet”.

Novi propis se ne odnosi na putovawa u inostranstvo, a mera koju je potpisao kubanski predsednik Raul Kastro, delimi~no mewa kontroverzni zakon. Po zakonu, osobe koje pri legitimisawu u Havani ne mogu da doka`u da imaju legalno prebivali{te ili zvani~an razlog za boravak mogu da budu vra}ene ku}i i nov~ano ka`wene.

Taj zakon se, po svemu sude}i, odnosi i na one koji nisu bliski

Havana

ro|aci stanovnika Havane, a jo{ nije poznato na koji }e na-

~in Kubanci dobijati dokumentaciju koja dokazuje da imaju blisku rodbinu u prestonici.

Propisi o kretawu u zemqi usvojeni su devedesetih godina, kada je raspad Sovjetskog Saveza, najve}eg trgovinskog partnera Kube, doveo do te{ke ekonomske krize. Ciq je bio da se izbegne velika ekonomska migracija u Havanu, u kojoj se nalazi veliki deo kubanske industrije i turisti~kih centara. „Iako uzroci usvajawa propisa jo{ postoje, savetuje se da osobe koje `ele da se nastane u Havani budu izuzete iz birokratske procedure”, navodi se u novom propisu.

Kuba sprovodi ekonomske reforme, zahvaquju}i kojima su mali privatni biznisi u procvatu, a vlada je dozvolila i slobodnu prodaju ku}a i automobila.

BALkAn

c m y

dnevnik

RE GI O NAL NA SA RAD WA NA SU ZBI JA WU KRI MI NA LA I PRO CE SU I RA WU ZLO ^I NA

Hap {e wa uvek s pri me som po li ti ke Hr v at s ki pred s ed n ik Ivo Jo si po vi} iz ja vio je mi nu le sed mi ce da ni je od u stao od zah te va da za tra `i oce nu ustav no s ti ta k o z va n og [ek s o v og za ko na, usvo je nog na in si sti ra we HDZ-a u Hr vat skom sa bo ru 21. ok to bra, ne de qu da na pre we g o v ov ras p u { ta w a, a ko j im se pro g la { a v a j u ni {tav n im prav n a ak t a JNA, SFRJ i Sr bi je. Ne po sred ni po vod za hit no do no {e we za ko na bi le su op tu `ni ce srp skog Tu ` i l a { tva za rat n e zlo ~i ne pro tiv 44 Hr va ta, me |u ko ji ma i do sa da {weg pot pred sed ni ka HDZ-a Vla di mi ra [ek sa. Ovih da na iz opo zi ci o ne „Ku ku ri ku ko a li ci je”, ali i iz re do va po li ti~ kih ana li ti ~a ra, sti `u na ja ve da }e Za kon, ako ga ne od ba ci Ustav ni sud, bi ti na dnev nom re du Sa bo ra u na me ri da bu de sta vqen van sna ge.

Ovaj pri mer ne sa mo da po tvr |u je da se rat ni zlo ~i ni jo{ uvek na ovim pro sto ri ma raz li ~i to po i ma ju ve} do ka zu je da je re gi o nal na sa rad wa u pro ce su i ra wu rat nih zlo ~i na ve o ma mr {a va.

Ta~ no pre se dam go di na, u no vem bru 2004, na Pa li }u je odr ` a n a re g i o n al n a kon f e ren c i j a ~i j i su do m a } i n i bili Mi si ja OEBS-a u Sr biji i Cr noj Go ri i OEBS-ov Cen t ar za pre v en c i j u kon fli ka ta, ko ja je oku pi la na eks pert skom ni vou nad le `ne pred s tav n i k e pra v o s u | a i dr`av ne ad mi ni stra ci je BiH, Hr v at s ke i Sr b i j e i Cr n e Gore. Utvr | e n a je se r i j a meha n i z a m a u re g i o n al n oj sarad w i na pro c e s u i r a w u rat nih zlo ~i na, ali „Pa li} ki pro ces”, ka ko je po pu lar no na zvan, iako je imao iz ve snog uspe ha pro te klih go di na, pao je na is pi tu ka da je Sr bi ja pote gla op tu `ni ce sa [ek som u pa ke tu.

Po re ~i ma di rek to ra In sti tu ta za upo red no pra vo dr Jo va na ]i ri }a, pi ta we re gi o nal ne sa rad we, bez ob zi ra na to da li se ra di o sa rad wi u

pro c e s u i r a w u rat n ih ili „obi~ nih” zlo ~i na, uvek sa dr `i ve o ma mno go po li ti~ kog i u stva ri je uvek pi ta we od re |e ne po li ti ke.

Ka da i ako po li ti ~a ri ni su ume li da pro na |u za jed ni~ ki je zik sa rad we, to su ume li i uspe va li kri mi nal ci.

bi je ini ci ra lo je iz ra du me |u na rod ne kon ven ci je o re gi o nal nom na lo gu za hap {e we ze ma qa Ju go i sto~ ne Evro pe, a {to je, po mi {qe wu srp ske mi n i s tar k e prav d e Sne ` a n e Ma lo vi}, tre ba lo da bu de iz raz te `we ze ma qa re gi o na da do sa da {wi re `im eks tra di -

Dr Jovan ]iri}

– Jed no stav no re ~e no, ako kri mi nal ne zna za gra ni ce, bi l o bi sa s vim be s mi s le n o uko li ko bi bor ba pro tiv (or ga ni zo va nog) kri mi na la „zna la za gra ni ce” – sma tra ]i ri}. – Ako `e li mo uspeh u bor bi pro tiv sa vre me nog (or ga ni zo va nog) kri mi na la, po treb no je ma kar po jed no sta vi -

ci o ne pro ce du re po jed no sta ve i pri bli `e mo der nom, ka kav va `i u ze mqa ma EU. U ok to bru 2010. go di ne u Be o gra du je odr `a na kon fe ren ci ja mi ni sta ra na ko jem se raz go va ra lo i o re g i o n al n om na l o g u za hap {e we ko ji bi ob u hva tao ze mqe tzv. Za pad nog Bal ka na od no s no Ju g o i s to~ n e Evro p e.

Ako kriminal ne zna za granice, bilo bi sasvim besmisleno ukoliko bi borba protiv (organizovanog) kriminala „znala za granice” – smatra Jovan ]iri} ti po stu pak eks tra di ci je jer je sa da {wi ipak i su vi {e kom pli ko van i spor, na ro ~i to za br za vre me na sa da {weg kri mi na li te ta i vre me na in ter net – in for ma ti~ ke ere. Da kle, na iza zov glo bal nog kri mi na la mo ra se re a go va ti glo bal nim od go vo rom, {to pod ra zu me va upra vo ono o ~e mu se dav no go vo ri lo i na ovim pro sto ri ma, a to je „re gi o nal ni na log za hap {e we”.

Pre ne {to vi {e od go di nu da na Mi ni star stvo prav de Sr -

Tom sa stan ku pri su stvo va li su mi ni stri prav de, unu tra {wih po slo va i dr `av ni tu `i o ci Al ba ni je, Bo sne i Her ce go vi ne, Bu gar ske, Hr vat ske, Cr ne Go re i Sr bi je, za jed no s ni ` im pred s tav n i c a m a Aus tri j e, Ne m a~ k e, Ma | ar s ke, Ita li je, Ru mu ni je, Slo ve ni je, [pa ni je, [ved ske i [vaj car ske, kao i pred stav nik EU kao spe ci jal ni gost.

Ni po sle go di nu da na, re gi o n al n og na l o g a za hap { e w e ne ma. Pi sa na ini ci ja ti va srp -

skog mi ni star stva za iz ra du ove kon ven ci je do sta vqe na je Hr vat skoj, BiH, Cr noj Go ri, Ma ke do ni ji, Slo ve ni ji, Al ba ni ji, Bu gar skoj i Ru mu ni ji u apri lu, na mi ni star skoj kon fe ren ci ji u Slo ve ni ji, a od go vor, ka `u, o~e ku ju do kra ja no vem bra.

Za mi {qe no je da re gi o nal ni na log za hap {e we bu de sud ska od lu ka iz da ta u dr `a vi re gi o na s na me rom hap {e wa i pre da je li ca ko je se tra `i. Uz to, gra ni ce te ri to ri je na ko joj bi bi lo us kra }e no sklo ni {te u~i n i o c i m a kri v i~ n ih de la pro {i ri lo bi se na sve ze mqe re gi o na, us po sta vio bi se prin cip uza jam nog pri zna va wa i iz vr {e wa kri vi~ nih sud skih od lu ka u ze mqa ma re gi o na, a re gi o nal ni na log za me nio bi in stru men te sa dr `a ne u me |u na rod nim kon ven ci ja ma s do dat nim pro to ko li ma, re l a t i v i z o v ao bi se uslov dvo stru ke ka `wi vo sti, us po sta vi lo bi se ve }e po ve re we me |u dr `a va ma i stva rio je din stven pra vo sud ni pro stor, {to je bi tan fak tor u pro ce si m a evrop s kih in t er g a c i j a svih ze ma qa re gi o na!?

– Iako ne ras po la `e mo ne kim kon kret nim po da ci ma o to me ka ko je ~i ta va stvar do ~e ka na, pre sve ga u Hr vat skoj, pi ta we je u stva ri sle de }e: mo `e li Hr vat ska, kao ze mqa ko ja }e vr lo sko ro po sta ti ~la ni ca EU, tek ta ko sa mo stal no i sa mo voq no skla pa ti ugo vo re – kon ven ci je re gi o nal nog zna ~a ja? Mo `e li Hr vat ska da is po ru ~u je svo je gra |a n e, od n o s no gra | a n e EU, dru g im dr ` a v a m a, po g o t o v o onim ko je ni su ~la ni ce EU? I, ni je li to na ~in za Sr bi ju da se na za o bi la zan, in di rek tan na ~in pri dru `i EU? Da li su to ga sve sni i ka ko na to gle da ju upra vo iz EU? Pi ta we je ipak pr ven stve no po li ti~ ke pri ro de i ono sa mo po se bi im pli ci ra i ~i tav niz do dat nih po li ti~ kih raz mi {qa wa – za kqu ~u je ]i ri}.

Ve sna Sa vi}

Uze lac: Po ziv Sr bi ma da gla sa ju ZA GREB, BE O GRAD: Pred sed nik Sa mo stal ne de mo krat ske srp ske stran ke Slo bo dan Uze lac po zvao je Sr be da iza |u na iz bo re u Hr vat skoj. On je Sr be ko ji ima ju pre bi va li {te u Li ci i se ver noj Dal ma ci ji po zvao da gla sa ju na gra |an skoj li sti.

Uze lac je prek si no} re kao da je va `no da Sr bi iza |u na pred sto je }e iz bo re, po go to vu oni ko ji ima ju pre bi va li {te u se ver noj Dal ma ci ji i Li ci i da gla sa ju na gra |an skoj li sti, ka ko bi osvo ji li vi {e man da ta. On je za RTS ob ja snio da bi se

ti me „do bio bar jo{ je dan, po red tri ma win s ka man da ta ko l i k o im ga r an tu j e Ustav” Hr vat ske.

Na par la men tar nim iz bo ri ma 4. de cem bra na ci o nal ne ma wi ne u Hr vat skoj }e u ma win skoj, 12. iz bor noj je di ni ci, bi ra ti osam po sla ni ka po ve }in skom si ste mu, od ko jih Sr bi bi ra ju tri.

Za srp ske gla so ve bo ri se 13 kan di da ta, sa dve stra na~ ke li ste (Sa mo stal na de mo krat ska srp ska stran ka i Sa vez za pro me ne), jed ne ko a li ci je (De mo krat ska

par ti ja Sr ba, na {a stran ka i Srp ska na rod na stran ka), jed ne ne za vi sne li ste i je dan kan di dat Udru `e wa Sr ba Osje~ koba raw ske `u pa ni je. SDSS ko ja je u dva man da ta ima la sva tri po sla ni ka, na sto ja }e da to ostva ri i sa da s kan di da ti ma Mi lo ra dom Pu pov cem, Vo ji sla vom Sta ni mi ro vi }em i Jo vom Vu ko vi }em, a ~e tvr ti man dat po ku {a }e da do bi je u 9. iz bor noj je di ni ci ko ja ob u hva ta Li ku i se ver nu Dal ma ci ju gde je no si lac i pr vi kan di dat Slo bo dan Uze lac.

PO ^E TAK PRI STUP NIH PRE GO VO RA POD ZNA KOM PI TA WA

Ho land sko stop za Cr nu Go ru POD G O R I C A: Ho lan di ja naj ve ro vat ni je ne }e po dr `a ti ot po ~i wa we pre go vo ra sa Cr nom Go r om za ~lan s tvo u Evrop s koj uni j i. Od b or za evrop ska pi ta wa par la men ta Ho l an d i j e pre l i m i n ar n o je za kqu ~io da, na sed ni ci Sa ve ta mi ni sta ra Uni je 9. de cem bra, ne tre ba odo bri ti da tum po ~et ka pri stup nih pre go vo ra za Cr nu Go ru.

Ta kav za kqu ~ak od bo ra ho land skog par la men ta usvo jen je zbog to g a {to ne d o s ta j u „ade kvat ni re zul ta ti” Cr ne Go re u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je, kao i u us po sta vqa wu vla da vi ne pra va, pre ne li su pod go ri~ ki me di ji.

Po sla nik ho land skog par la men ta Ha ri van Bo mel iz ja vio je za pod go ri~ ke „Vi je sti” da je re~ o „pre li mi nar nom za -

kqu~ ku, zbog ne do stat ka ade kvat nih re zul ta ta, upra vo kad su u pi ta wu po gla vqa 23 i 24, ko ji ma je Cr na Go ra tre ba lo da otvo ri pre go vo re, od no sno o vla da vi ni pra va, ko rup ci ji i kri mi na lu”.

Ho land ska vla da je par la men tar ci ma iz ne la stav da je neo p hod no sa ~i ni ti ak ci o ni plan ko ji }e sa dr `a ti za dat ke za cr no gor sku vlast, ka da su po gla vqa 23 i 24 u pi ta wu, pi {u „Vi je sti„. „Cr na Go ra ne mo `e do bi ti ne ga ti van od go vor. U naj go rem slu ~a ju, mo glo bi se de si ti da od go vor, na ne ki na ~in, {a qe po ru ku da jo{ ni je tre nu tak da se o to me od lu ~i, i da ~la ni ce EU `e le uze ti jo{ me sec, dva ili tri”, re kao je Jel ko Ka cin, pot pred sed nik de le ga ci je Evrop skog par la men ta za sa rad wu sa ze mqa ma ju go i sto~ ne Evro pe.

~etvrtak24.novembar2011.

23

PRE I SPI TI VA WE SPO RA ZU MA O SA RAD WI

Ab di }a za Gla va {a?

ZA GREB: Zbog na ~i na na ko ji we ka zne, u Hr vat skoj se do `i se pra vo sud ni or ga ni Bo sne i vqa va kao pr vo ra zred na ma ni Her ce go vi ne po na {a ju u slu ~a ju pu la ci ja. Sa dru ge stra ne,na vo Bra ni mi ra Gla va {a, sve je iz ve - di list, u Ab di }e vom slu ~a ju sni je da }e Hr vat ska za tra `i ti pri me wu ju se pro pi si ko ji osu pre i spi ti va we, a mo `da i uki |e ni ci ma u Bo sni i Her ce go vi da we spo ra zu ma o kri vi~ no- ni za bra wu ju po li ti~ ko de lo va prav noj sa rad wi s tom ze mqom, we. Zbog to ga je Ab di }e va De mo pi {e hr vat ski „Ve ~er wi list„. krat ska na rod na za jed ni ca bi la List na vo di, po zi va ju }i se na sa go vor ni ka iz vr ha vla sti u Za gre bu, da je sa svim iz ve sno da }e hr vat ski pred sed nik Ivo Jo si po vi} po mi lo va ti Fi kre ta Ab di }a, uko li ko mu upu ti ta kav zah tev. „Ka ko bi bi lo da Hr vat ska do pu sti Fi kre tu Ab di }u da i on iz za tvo ra u Pu li vo di svo ju po li - Fikret Abdi} ti~ ku stran ku”, na vo di sa go vor nov ~a no ka `we na, jer je na jed nik „Ve ~er weg li sta”. nom sku pu ne ko od sim pa ti ze ra List pi {e da je slu ~aj Gla - no sio we go vu sli ku. va{ kap ko ja pre ti da pre li je Bra ni mir Gla va{ je, ka ko pi ~a {u, zbog to ga {to se biv {em {e list, do bio do sta pro sto ra u hr vat skom ge ne ra lu, ina ~e osu - me di ji ma ka da je re a go vao na iz |e nom za rat ne zlo ~i ne nad Sr - ru ~e we biv {eg pre mi je ra Ive bi ma, do pu {ta da iz za tvo ra u Sa na de ra hr vat skim pra vo sud Mo sta ru vo di po li ti~ ku stran - nim vla sti ma. Na i me, Gla va{ je ku. Zbog na ~i na na ko ji Bo sna i jav no Sa na de ru upu tio li~ no i Her ce go vi na spro vo di spo ra - osve to qu bi vo pi smo na slo vqe zum o sa rad wi sa Hr vat skom, no sa „Dra gi Ivo” u ko jem mu je re a go va lo je hr vat sko Dr `av no prog no zi rao dug bo ra vak u „Re tu `i la {tvo. Ka ko sa zna je „ Ve - me tin cu”. ~er wi list”, iz te in sti tu ci je Iako je na po ~et ku slu `e wa su ve} odav no upu ti li do pis hr - osmo go di {we za tvor ske ka zne vat skom Mi ni star stvu pra vo su - za rat ni zlo ~in, Gla va{ je ve} u |a, a u ko jem se upo zo ra va na sep tem bru na dva da na pu {ten iz pro ble me sa BiH. za tvo ra, {to se pre tvo ri lo u Na ~in na ko ji se Bra ni mi ru dvo dnev no sla vqe u we go vim Gla va {u, osu |e ni ku za te {ke rod nim Dri nov ci ma, pi {e „Ve rat ne zlo ~i ne, omo gu }u je slu `e - ~er wi list”.

RUMUNIJA

Ugro `en op sta nak pred sed ni ka Se na ta BU KU RE[T: Ak tu el ni pre - Pon ta tra `io od \o a ne 7. no d sed nik Se na ta Mir ~e \o a na vem bra da do bro voq no na pu sti iz ba ~en iz So ci jal de mo krat ske funk ci ju pred sed ni ka Se na ta par ti je, {to bi mo glo da mu ka ko bi bio za me wen, ali je on ugro zi op sta nak na toj funk ci - to od bio. ji. Od lu ku o iz ba ci va wu \o a ne, Me |u tim, gor wi dom par la biv {eg {e fa ru mun ske di plo - men ta mo gao bi da iz gla sa we go ma ti je i li de ra par ti je od 2005. vu sme nu zbog gu bit ka po li ti~ do 2010. go di ne, do neo je Iz vr - ke po dr {ke po treb ne da oba vqa {ni od bor So ci jal de mo krat ske par ti je Ru mu ni je, pre no si ru mun ska agen ci ja A|er pres. Od bor je gla sao ogrom nom ve }i nom za iz ba ci va we \o a ne, op tu `u ju }i ga da ni je iz vr {a vao oba ve ze pre ma stran ci i mi li o ni ma Ru mu na ko ji su gla sa li za we ga 2009. go di ne, iz ve sti la je Agen ci ja Mir~e \oana Frans pres, do da ju }i da je ovaj tu funk ci ju „dru gog ~o ve ka” u po tez stran ke bio o~e ki van po dr `a vi po sle pred sed ni ka, ko ja sle pro {lo ne deq ne na ja ve. zah te va ~lan stvo u par ti ji.

Od no si \o a ne i ru ko vod stva \o a na je od lu ku Iz vr {nog stran ke su na ru {e ni od ka da je od bo ra stran ke na zvao „du bo ko iz gu bio od Tra ja na Ba se skua na ne pra ved nom”, iz ra `a va ju }i pred sed ni~ kim iz bo ri ma 2009. „du bo ku `a lost” zbog we, ali i i po sle ne ko li ko iz ja va ko ji ma od re |e no olak {a we. „Ova pla je na q u t io par t ij s ko ru k o - ni ra na eg ze ku ci ja, sta qi ni vodstvo. sti~ ka for ma ili eli mi ni sa we Aso {i je ted pres na vo di da iz par ti je biv {eg na ci o nal nog bi iz ba ci va we iz stran ke mo - li de ra iz za sa da ne po zna tih glo da iza zo ve i sme nu \o a ne raz lo ga, `a lo sti me jer sam pet na funk c i j i u par l a m en t u. go di na vo dio par ti ju za jed no sa Ame ri~ ka agen ci ja pod se }a da mno go dru gih qu di ma ko je sam ja je pred s ed n ik SDP Vik t or oku pqao”, re kao je \o a na.

Blo ki ran Fi lo zof ski

Par la ment Ho lan di je tre ba do kra ja no vem bra da se iz ja sni o za kqu~ ku svog od bo ra.

Sa vet mi ni sta ra EU, na sed ni -

ci 9. de cem bra, tre ba da od lu ~i da li }e Cr noj Go ri bi ti odo bren po ~e tak pri stup nih pre go vo ra.

QU BQA NA: Ne ko li ko sto ti na stu de na ta, ne za do voq nih sta wem na fa kul te tu i u dru {tvu, za u ze lo je Fi lo zof ski fakul tet u Qu bqa ni. Stu den ti, pri pad ni ci „Po kre ta 150” i „Mi smo uni ver zi tet”, zah te va ju pot pu no fi nan si ra we stu di ja, kraj bo low ske re for me, de mo kra ti za ci ju uni ver zi te ta i sti pen di je za sve.

Stu dent Mi ha Kor di{ upo zo rio je na te {ke uslo ve na fa kul te tu, na is ko ri {}a va we stu de na ta pri li kom za po {qa va wa jer sa mi pla }a ju do pri nos, na uvo |e we pla }a wa stu di ja i na in di vi du a li za ci ju fi nan si ra wa dok tor skih stu di ja.

Po dr {ku stu den ti ma da li su i pro fe so ri fa kul te ta, me |u ko ji ma de kan Nad rej ^er ne i pro fe sor Bo ris No vak. Pro test je tra jao do si no}, ali po sto ji mo gu} nost da on bu de pro du `en.

(Be ta)

SveT POZnATiH

~etvrtak24.novembar2011.­

„Тесна кожа” Јелене Розге

П

осле Лепе Брене, Зорице Марковић и Снеки, певачко појачање нове „Тесне коже” је Јелена Розга. Продукцијска кућа „Gama En terta inment Grup„ и хрватска поп певачица Јелена Розга потписали су уговор о сарадњи за снимање новог серијала филма „Тесна кожа”. Јелена ће наставити традицију овог филмског бренда, па ће као и Лепа Брена, Зорица Марковић, Снежана Бабић Снеки и Сузана Перовић играти саму себе. „Радује ме што сам добила понуду од продуцентске куће ‘Гама’ да играм у филму који је свима добро познат у целој регији. Одмах сам прихватила улогу, с обзиром на то да ћу играти саму себе - Сплићанку Јелену Розгу. Због обавеза

В

које имам, договор је да се део филма с мојом улогом обави пред крај. Ово ће бити лепо и занимљиво искуство, а потрудићу се да урадим свој део посла најбоље што могу, будући да је моја професија певање, а не

глума. Сигурна сам да ће ми редитељ и остали чланови екипе помоћи у томе„, рекла је певачица.

PAPARACO

Сценариста и редитељ филма Милан Живковић открио је да је Розги понуђена улога због тога што је једна од „најпопуларнијих певачица у региону”. „Поштујући једну од традиција ‘Тесне коже’, желели смо да и у наставцима имамо популарну певачицу. Јелена Розга је не само једна од најпопуларнијих певачица у региону, већ као уметница поседује и друге квалитете који су је препоручили за ову улогу - ‘улогу’, јер Јелена неће само певати у филму, већ ће и глумити малу, али љупку епизоду, која је функционално повезана са једним од драматурских токова приче. Радујем се сарадњи са овом шармантном, талентованом и лепом Сплићанком„, рекао је Живковић.

Харис Џиновић и Жељко Јоксимовић, волe да куваjу

Сестре Кардашијан, не смарајте С

Но вак Ђо ко вић на тре нин гу са вам пи ри ма

ре ме до ме ча са То ма шом Бер ди хом нај бо љи срп ски те ни сер пре кра ћу је са гом „Су мрак”. У Лон до ну је одр жа на пре ми је ра по след њег фил ма из се ри ја ла „Су мрак”, а пар ко ји је за се нио све по зна те лич но сти на пре ми је ри ни је био до бро по зна ти тан дем „Едвард и Бе ла”, већ Новак Ђоковић и Јелена.

dnevnik

c m y

24

црвеном тепиху искористио и да се дружи са фановима, након чега је на свом Твитеру оставио поруку да „сви погледају филм”. „Обавезно погледајте филм, сјајан је. Погледајте га са вољеном особом пошто је веома романтичан”, написао је Ноле на свом Твитеру, а онда додао да иде на спавање јер му

естре Кардашијан Ким, Кортни и Клои, постале су познате захваљујући ријалитију који се емитује на Е! каналу. Иако су зарадиле милионе долара и добиле огроман број фанова, сестре Кардашијан имају и „непријатеље”, људе којима се смучио и ријалити и њихово појављивање у медијима. Све је више оних који траже укидање емисије, оптужујући ове три младе жене да „загађују” телевизијске таласе, пише сајт Radar Online. Позиви на бојкот сестара Кардашијан шаљу се са Фацебоок страница и путем писама каналу Е! Ентертаинмент као и све већег броја петиција. Један од досад најзначајнијих покрета је петиција покренута почетком овог месеца на сајту Гопетишн коју је потписало више од десет хиљада људи „Стиче се утисак да ти програми подстичу таштину, промискуитет, вулгарност и пре свега потрошачки менталитет. Тужна истина је да млади посматрају ту породицу и своје понашање усклађују према њој”, наводи се у петицији. Да ли ће уродити плодом, видећемо.

Да сваки дан буде леп Ноле је дан пред премијеру филма „Брекинг даун” оба вестио фанове на Твитеру да води Јелену на премијеру филма, као и да су у Лондону „сви луди за вампирима”. Ноле је премијеру филма и шетњу по

предстоји тренинг са Рафом. Ђоковића након гледања приче о љубави вампира и „смртнице”, и тренинга са Рафаелом Надалом, у по не дељак очекује меч против Чеха Томаша Бердиха.

OUT

IN

М

агазин „Спортс илустрејтед” урадио календар за 2012. годину са једним „анђелом”, вереницом Кристијана Роналда и супругом једног тенисера. Престижни магазин урадио је календар за предстојећу годину, на којем су се нашле лепотице попут веренице Кристијана Ро налда Ирине Шајк, Викторијиног „анђела” Кејт Аптон и супруге Ендија Родика Бруклин Декер. Осим „јануара, фебруара и марта”, на календару се налазе и Криси Тејген, Алиса Роберт Ми л ер,Синтија Патинсон Дикер, Џули Хе н дерсон, Анев, Ести Гинзбург, Џеневив Мор тон, Џесика Гомез, Хилари Рода и Џесика Вајт.

Крис Бауер

Чудно сиротиште Тима Бартона Р

ежисер у преговорима око снимања адаптације романа „Дом за чудну децу госпођице

Перегрин” Ренсома Ригса. Тим Бартон тренутно преговара са студијима „20 Сентери Фокс” и „Чернинг Ентертаинмент” око адаптације мрачне фантазије. Роман говори о шеснаестогодишњаку Џејкобу који остаје без породице и упућује се на удаљено острво на обали Велса како би пронашао дом за децу о којем му је причао његов деда. Све што је остало од дома су рушевине, али Џејкоб убрзо схвата да није био намењен „чудној деци” без разлога, али и да се она можда и даље крију у мрачним просторијама куће...

globus

dnevnik

Х

Чик пробај да препишеш С

ве док буде контролних задатака, биће и преписивања, али не и у једној школи у Кини Запослени у средњој школи у провинцији Хубеи у Кини, осмислили су како да стану на пут преписивању. Сваки пут када неко од професора држи контролни, клинци из школе узимају своје папире, оловке, столице и клупе и износе их напоље! Уместо за кошарку или фудбал, њима школски терен служи за контролни. Разлог? „Има места, па столови могу да се размакну колико хоћемо. На тај на-

чин ђаци не могу између себе да се договарају или шаљу папириће са порукама”. рекао је један од професора. Док ђаци раде контролни, наставници их гледају са висине, тачније из саме школе, одакле се пружа поглед на цело игралиште. Ученици више не могу да се домунђавају. нити да преписују од „паметнијег” испред себе, већ ће морати да се ослоне на традиционалне методе - учење и читање пушкица које су понели на контролни.

~etvrtak24.novembar2011.

25

Најмлађи тајкун на свету

арли Џордан је све само не просечан осмогодишњак. Заправо, он је прави послован човек! Док се његови вршњаци играју компјутерских игрица, праве несташлуке и досађују родитељима, он преговара са добављачима, купује деонице и управља својим интернет царством кликера. Малени бизнисмен из Лондона сваке године направи обрт од неколико хиљада фунти, а та цифра се константно увећава, док наруџбине пристижу из свих делова света. Посао са кликерима је толико узнапредовао да је Харли морао да запосли своју маму и два старија брата да му помогну. Иако има тек осам година и иде у други разред основне школе, Хари свој посао доживљава врло озбиљно и већ се озбиљно

носи мишљу да посао прошири. Наиме, Хари жели да прошири своју компанију. „Мој сан је да имам ланац трговина као што су ‘Хамлеyс’. Била би то највећа продавница игра-

чака на целом свету у којој би се продавале најневероватније врсте кликера”. изјавио је дечак бизнисмен. Посао са кликерима започео је сасвим случајно, са својим друга-

рима се играо кликерима, а када им их је понестало, замолио је мајку да му купи нове. Међутим, како на интернету нису успели да пронађу сајт преко кога би могли да наруче кликере, Хари је дошао на идеју како би могао да покрене управо такву онлајн продавницу. Пријатељи му на почетку нису веровали да он води неки посао, смејали су му се, али су се ствари сада промениле. „Обожавам кликере и обожавам што имам своју фирму. Волим да будем шеф и волим када сви обављају свој посао јер када нешто крене по злу, онда нисам искључиво ја крив”, искрен је Харли. Харли намерава да пословање и компанију ускоро прошири и на друга тржишта, а план је да у Кини почне да производи кликере са својим именом.

Стриптизета повела децу у крађу

А

мериканка Ешли Флајшман (24) повела је своје двоје мале деце у радњу са доњим вешом у Орланду. Сигурносне камере снимиле су је како кришом у торбу ставља неколико артикала, а затим са децом излази из продавнице. Обезбеђење је зауставило Флајшманову, која је признала да је украла веш како би имала нову „униформу” за стриптиз клуб у којем ради. Она је додала и да је децу намерно повела са собом, како би изазвала сажаљење полиције за случај да буде ухваћена у крађи. Флајшманова је ипак ухапшена, а деца предата Социјалној служби Флориде.

Оволико те волим А

мериканац је претражио тоне ђубрета да би пронашао прстен своје супруге, који је случајно бацио. Брајан Мегвин из Маргејта у Флориди сређивао је купатило, и одлучио да побаца старе бријаче и друге ситнице. Случајно је са полице покупио и женин веренички прстен вредан 10.000 долара, и бацио га у ђубре. Када је схватио шта је урадио, појурио је за ђубретарима, који су му на депонији рекли да сло-

бодно може да претура по ђубрету до миле воље, али му успех није загарантован. Финансијски саветник храбро је обукао заштитно одело и „ускочио” у гомилу ђубрета високу три метра. „Било је језиво. Свака гадост коју можете да замислите најмање једном ми је прошла кроз шаке”. рекао је Мегвин. Он је након неколико сати успео да пронађе прстен, и врати га својој одушевљеној жени.

Бака проститутка жели да постане певачица

С

импатична Немица Хилда Брир и са 80 година се бави проституцијом, али је одлучила да се опроба у шоу „Суперталенат” са зељом да промени занимање и постане певачица.

П

Хилда, родом из Аргентине, када је била девојка аматерски се бавила глумом и певањем, али је, каже, због сиромаштва морала да почне да се бави проституцијом. Вокалне способности бакица је показала на аудицији и жири је био задовољан њеним наступом, а она је учешће у шоу образложила тиме што „њено тело више не може да поднесе ‘најстарији занат’ и време је да промени професију”. Сат времена с госпођом Хилдом коштао је 140 евра.

Џ

Дао отказ и постао херој

ои ко ји је ше фу уру чио от каз уз „Же ни нам се Ву ко та” са да је бо рац за пра ва хо тел ског осо бља. Ори ги нал ни ви део у ко јем Џои да је от каз уз тру ба че је на сај ту YоуТу бе по гле да ло ско ро три ми ли о на љу ди и био је еми то ван на ути цај ним свет ским ТВ мре жа ма као што су ABC, NBC, FoxNews, CNN и мно ге дру ге ши ром све та. Глав ни ак тер, Џои ди Фан че ско, на зван је хе ро јем, а сни мак у ко ме он уру чу је па пир са от ка зом ме на џе ру хо те ла по стао је то л и ко по п у л а ран ме ђу осо бљем да су по је ди ни хо те ли на ло жи ли да се за по сле н и ма оне мо г у ћи при суп сај ту YouTube са ра чу на ра на по слу. Ипак, Џо и је ва при ча је об и шла свет и на те ра ла број не љу де да пре и спи та ју свој по тла че ни по ло жај на рад ном ме сту. „Хо тел ска ин ду стри ја је јед на од нај ек спло а ти са ни јих, а рад ни ци увек ма шта ју о мо гућ но сти да не што слич но, по пут ме не, ка жу о сво јим ше фо ви ма. По себ но са да, ка да мно ге ком па ни је ко ри сте ре це си ју као из го вор за сма ње ње пла та за по сле ни ма. Рад ни ци су уз бу ђе ни да ви де не ко га ко за у зи ма став и зна ју ћи за њи хо ву же љу да

ис при ча ју сво је при че офор ми ли смо сајт за ко ји се на да мо да ће по мо ћи да лан ци хо те ла ви ше не зло ста ља ју сво је за по сле не и не из ла жу их ужа сним усло ви ма за рад”. Ис по ве сти ви ше рад ни ка већ су на сај ту, а и Џои ди Фран че ско је ис при чао ка ко је из гле дао ње гов рад ни дан док је три и по го ди не био за по слен у рум-сер ви су хо те ла

„потврде” настаје општа помама и „лов” на чудовиште и Лох Неса, а оно постаје урбана ле-

а се упорност најчешће и исплати је познато, али једна плавуша је отишла мало предалеко. Непозната девојка је у тржном центру уместо степеницама које се крећу ка горе одлучила да се попне оним које служе за силазак. Иако су се људи спуштали поред ње, смејали, чудно је гледали, њој то није сметало, она је упорно, уздигнуте главе газила ка горе. До средине степеница које иду у супротном смеру је дошла лако, али онда је „корачала у месту” мало дуже и на крају одлучила да проба са по два степеника. Ни то није ишло лако, али је крају успела.

Б

„Ма ри от Ре не санс” у Про ви ден су. Уста јао је у 4.30 да би на по слу био спре ман за рад у 5.30, ше та ју ћи се и оп слу жу ју ћи го сте би про во дио до 15.30, а че сто и ду же. И та ко шест да на у не де љи. Иако о Џо и ју бру ји це ла Аме ри ка, а чак је до био по ну ду да бу де пи лот, он ипак твр ди да ни је фи нан сиј ски про фи ти рао од ме диј ске пом пе, чак је имао и про бле ма ка да је на сту пао са сво јим бен дом What Cheer Brigade.

Чудовиште, срећан ти рођендан

ре тачно 78 година фотографи су први пут успели да овековече чудовиште из Лох Неса. Прва, наводна, фотографија популарне Неси снимљена је на данашњи дан давне 1933. године. Легенда о чудовишту из Лох Неса датира још из 565. године, а о њему се и дан данас распредају приче и препричавају „догађаји”. Неки се куну да су га видели, други да су имали „блиски сусрет” са њим, док трећи добро зарађују на продаји сувенира. Међутим, чврстих доказа о његовом постојању још увек нема. Прва фотографију језерског „монструма” снимио је 12. новембра 1933. године. Фотографију су досад проучили многобројни стручњаци и сви су се сложили да је аутентична, односно да није дорађивана или монтирана. Након те

Д

генда. Неси је други пут снимљена 19. априла 1934, објективом Роберта Кенета Вилсона. Други снимак је и знатно бољег квалитеа од прве фотографије и једна је од најпознатијих фотографија чудовишта из Лох Неса. С годинама, потрага за Неси се интензивирала, а пре две године је настао и „сателитски снимак” Неси на ком се може видети „мрља” у језеру. Оно како су очевици описали Неси највише подсећа на праисторијско биће - плесиосауруса, огромног воденог рептила који је изумро пре 65 милиона година. Научници одбијају теорију да постоји вероватноћа да је неки од примерака из тог времена успео да преживи.

Плавуша и покретне степенице

Ко би одбио џабе пиво

ританска полиција ухапсила 19 криминалаца, и то „на фору” са бесплатним пивом. Полиција у Дербишајру муку мучи са злочинцима који избегавају хапшење и крију се, и никада нису на адреси на којој су пријављени. Зато су им полицајци долијали, и на њихове кућне адресе послали писмо у којем их обавештавају да су у једној рекламној акцији освојили гајбу пива. У писму је био и број телефона који би требало да позову и уговоре где да им пиво буде испоручено. Када су криминалци дошли на дате адресе да покупе своју гајбу, дочекали су их полицајци са лисицама. На ову полицијску „фору” упецало се чак 19 од тридесетак злочинаца. „Показало се да је оваква превара много ефикаснија, али и јефтинија од тога да их јуримо”. рекао је инспектор Грејем Меклафлин, који је осмислио акцију са пивом.

26

~etvrtak24.novembar2011.

oglasi

dnevnik

dnevnik

oglasi

~etvrtak24.novembar2011.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak24.novembar2011.

dnevnik

SOCIJALNO, odli~an nov 2.0 stan, cena 53.500 sa PDV-om. Telefon 63615009 6952, www.bomil.rs.

Posledwi pozdrav dragom kolegi i prijatequ Posledwi pozdrav dragom kumu

„ABC„ CENTAR, ukwi`en, originalno 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 50.000. Telefon 636-6952, 15010 www.bomil.rs.

GRBAVICA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 78.000. Telefon 6315011 66-952, www.bomil.rs.

KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

15012 LIMAN, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en, prazan 3.0 od 79m2 stan bez ulagawa. Telefon 063/82883-77, www.bomil.rs.

15013 @. STANICA, ukwi`en 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

15014

BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2.

Telefon 63-66-952, 15015 www.bomil.rs.

KUPUJEMO poqoprivredno zemqi{te 50h. garsoweru, jednosoban 25.000E. dvosoban 45.000E. trosoban 55.000E. ku}u za 18.000E. vikendicu do 6000E. Telefon 021/6621-797, 42055 063/598-463.

VRDNIK, ravan plac od 1.200m2 6.000m2 u komadu, posle 19 ~asova, telefon 061/654-5-668, 021/310-57-46.

41156 KLISA 2 spojena placa, Rumenka, ku}a 2 stana, sala{, ^enej sa 3,5 jutara zemqe i 8000 malina. Telefon 42056 021/6621-797, 063/598-463.

Goranu Grbi}u iz ^elareva

Po~ivaj u miru, uvek }e{ biti u na{im mislima.

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industriskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421452, 064/131-2135.

40770 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

42032 MOLER iskusan, pedantan najpovoqnije lepe tapete, gletuje, kre~i, farba, radi dekoracije i adaptacije.

Sve vrste pla}awa. Telefon 063/518346.

42099 DIHTOVAWE prozora, vrata, fleksibilnim alu lajsnama, za{titite se od hladno}e, vetra, buke i vode.

Telefon 062/367-376, 064/261-3610.

41107

PROFESOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490136.

42011 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

42038 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i.

Profesor. Telefon 021/6399-305.

42039

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik.

Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Telefon 021/6399-305.

42040

IZDAJEM u centru, blizu fakulteta dvosoban name{ten stan za tri ili ~etiri osobe.

Telefon 063/669292.

41894 GARSOWERA, Danila Ki{a, klima, terasa, 120E, jednosoban, stanica, 100E, jednosoban, M. Obili}a 120E, dvosoban, lep, 200E. Telefoni: 6215-260, 6621-797, 063/598-463.

42059

NOVA DETELINARA, zgrada „Budu}nosti„ mawa ukwi`ena garsowera, cena 22.500. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

15001 KOD „MINAKVE„, prodajem noviju ukwi`enu garsoweru, cena 20.600.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

15002

BEOGRAD, Dor}ol, 53m2, dvosoban, II, CG, lift, u izgradwi, direktno od investitora, 104.000. Telefon: 063/112-5689.

41373 NOVA DETELINARA, odli~an, ukwi`en noviji 1.5 stan na I spratu, po ceni 36.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

15003 NOVO NASEQE, [onsi, prodajem odli~an ukwi`en i odmah useqiv 2.0 stan od 54m2 na I spratu, cena 50.000.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

15004 [IRI CENTAR, ukwi`en 1.5 stan od 41m2. Telefon 063/742-21-80, www.bomil.rs.

15005 GRBAVICA, ukwi`en klasi~an 2.0 stan od 48m2 na I spratu, potrebno renovirawe, cena 42.200. Telefoni: 063/742-21-80, 636-8429, www.bomil.rs.

15006 LIMAN, ukwi`en 2.0 stan od 55m2 odli~nog rasporeda, IV sprat sa liftom.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

15007 NOVO NASEQE, 1.5 ukwi`en stan na I spratu, 38m2, cena dogovor.

Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs.

15008

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno!

Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

40691 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah!Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

40692

PROIZVODWA i prodaja svih vrsta vo}nih sadnica, 205 sorti.

Tradicija vi{e od pola veka.

Telefon 063/8351-900, 021/6619-236.

42103

Kolege sa posla.

Porodica Grbi}.

42176

42179

Posledwi voqenom

pozdrav

na{em

Nemi od bola opra{tamo se od poslovnog saradnika

Bo`i Babi}u

Sa{e Lali}a

Supruga Stana, }erke Dragica i Zorica, sin Dragan, brat Branko, sestre Mileva i Zorka sa porodicama.

Sahrana je 24. 11. 2011. u 14 ~asova, u Temerinu.

KUPUJEM ispravne i neispravne televizore, ve{ ma{ine, svu tehniku, dobro pla}am, proverite.

Telefon 063/774-6129.

42118 TELEVIZOR velik 72 ekran sa teletekstom, ve{ ma{ina gorewe 65evra, prevoz besplatan. Televizor filips 30Evra. Telefon 066/9177410.

42117

Sa{i Lali}u

Uspomena na saradwu i prijateqstvo osta}e u na{im srcima.

Rukovodstvo i zaposleni DOO „CLARIS PLUS”.

42175

42177

Posledwi pozdrav Milanovoj mami

Mariji Vujanovi} od wegovog kolektiva „Standard{ped” Doo.

Posledwi pozdrav velikom radniku i prijatequ.

Maja Vujanovi} Kolektiv Mlekare „Sirela”.

367/P

368/P

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Umrla je na{a voqena mama, baka i prabaka

Bo`ana Tawevi} 1932 - 2011.

Maji

Porodica [ijakovi}.

Ispra}aj do ve~ne ku}e na{e plemenite majke obavi}emo 24. 11. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Neute{ni: sin Qubomir, }erke Miomirka i Qubica.

42165

42169 FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate pili}e prvog kvaliteta.

Dostava na adresu, povoqno.

Telefoni: 063/521-559, 063/539-051.

40986

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut.

Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

41490 RASPRODAJA kwiga sa 50% popusta zbog zatavarawa kwi`are, Gimnazijska 2 kod Ribqe pijace.

41873 KUPUJEM kwige i stripove.

Dolazim na adresu. Telefon 064/9945002 Mile.

42075 PRODAJEM bukova drva. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefon 061/617-22-19, 063/7719-142.

42112

Posledwi pozdrav dragoj snaji i strini

Mariji - Maji Vujanovi} Nikad ne}emo zaboraviti tvoj vedar lik i po`rtvovanost prema svima koje si volela.

Svekrva Milinka, snaja Milosava, dever Desimir, Zoran i Sne`ana sa porodicama.

42173

Na{em dragom prijatequ i kolegi koji nas je prerano ostavio

Sa{a Lali} Posledwi pozdrav od Miroslava i Zage sa decom.

42174

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

Posledwi dragom

pozdrav

~etvrtak24.novembar2011.

na{em

[ESTOGODI[WI POMEN

Ranku Gligori}u

29

SE]AWE

Ivan Nikoli} Perรก 1910 - 1969.

od stanara zgrade Bul. Jovana Du~i}a 1.

42150

Posledwi pozdrav

dr Nade`di Bogojevi}

Maji od porodica Stanojevi} i Cveti}anin.

Slobi

Prijateqstvo ve~no traje.

Porodica \ilas.

Vlasta.

Dragica [imovi} Ka}a

Margita Nikoli} Nena

24. 11. 2005 - 24. 11. 2011.

1922 - 2006.

Pro{lo je tu`nih {est godina od kako si nas napustila.

Tu`ni smo bez tebe.

Boba.

Tvoji najmiliji.

Posledwi kom{iji

pozdrav

42168

42162

42128

dragom

Vi{e od prijateqstva, vi{e od kumstva.

Umrla je na{a

Sa tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je preminula na{a majka, svekrva i baka

Mirjani Jotanovi}

42020

DVOGODI[WI POMEN

42063

Posledwi pozdrav dragom te~i

25. 11. 2009 - 25. 11. 2011.

Rajko Jotanovi} sa porodicom.

42155

Posledwi pozdrav

Petru Danielu

Sahrana je danas, 24. 11. 2011. u 13 ~asova, na grobqu na Tranxamentu.

Brankica Suvajxi} i Jelena.

59706/P

1953 - 2009. iz Ka}a

1915 - 2011.

Ostaje praznina i nezaborav. od stanara Balzakove 17.

Dragoslav Raki}

Mara Jak{i}

Maja Vujanovi}

O`alo{}eni: sin, k}erka, unuci, praunuci i snaje.

42119

42163

Dana, 23. 11. 2011. godine preminula je na{a draga mama, baka i prabaka

Mirjani Jotanovi}

Pro{le su dve godine od kako nisi vi{e sa nama, a vreme nije ubla`ilo na{u bol. I daqe si u na{im srcima.

Milivoju Velickom

Porodice: ^arni} i Milutinovi}.

Tvoja porodica Raki}.

42008

42149

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deka

od: Tomislava, Kornelije i Karoline.

42154

Gradimir Mladenovi}

Posledwi pozdrav drugu

Stanojka Jankovi} 1934 - 2011.

Sahrana je u ~etvrtak, 24. 11. 2011. godine, u 12.30 sati, na @abaqskom grobqu.

Gradimir Mladenovi}

Posledwi pozdrav dragom prijatequ od prije Smiqe i porodice Gr~anac.

Posledwi pozdrav od wenih najmilijih.

42167

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena supruga, majka i baka

Marija Vujanovi} Sahrana na{e drage Maje }e biti u petak, 25. 11. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

42125

42126

Iliji Vukmirovi}u

od drugova iz VP 3258 Novi Sad: Trise, Toki}, [umanski, Dobri}, Bori}, Damjanovi}, Miki}, ]esarov, Nikoli} i Avramova.

Posledwi pozdrav dragom i divnom ~oveku, prijatequ i kom{iji

Javqamo rodbini i prijateqima da je u Nema~koj posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ voqeni otac i deda

Vincenc - Vi}a Biqani}

~ika Vi}i

1. 9. 1943 - 19. 11. 2011.

Porodica Golubovi} i Fa Melanka.

O`alo{}eni: suprug Milorad, sinovi Milan i Dragan sa porodicama.

Sahrana je u Nema~koj, 24. 11. 2011. godine.

Neka Ti je ve~na slava i hvala na svemu.

Tole sa familijom, Tawa sa mamom.

42159

42157

Oti{ao je u legendu tiho i skromno najboqi kom{ija

Na{a draga majka, svekrva, baka, prabaka i zaova

Sahrana je danas, 24. 11. 2011. godine, u 12.45 na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Uvek }emo te nositi u srcima na{im i pamtiti tvoj dragi lik.

Vole te tvoji: Vera, Dragan, Vesna, Miki, Olgica, Damir, Strahiwa, Tina i Nela.

42122

42123

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Posledwi pozdrav dragoj supruzi i majci

dr Nade`da Bogojevi} Petar Daniel

1930 - 2011. preselila se u uspomene.

Ispra}aj je u ~etvrtak, 24. 11. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tuguju za wom porodice: Bogojevi} i Radovanovi}.

42156

Mirjani Jotanovi}

Mirjani Jotanovi} od: supruga Nedeqka, sinova Tome i Sa{e sa suprugama i unu~adima.

Iskreno sau~e{}e porodici.

Kom{ije iz Bulevara Kraqa Petra I 81.

od porodice Tintor.

42127

42142

Sahrana je na ^enejskom grobqu, danas, 24. 11. 2011. godine, u 13 ~asova.

42141

Вида Огњеновић

Плави круг Ново издање емисије доноси ексклузивни интервју са списатељицом, редитељком , директорком српског ПЕН центра - Видом Огњеновић. Разговор је вођен уочи премијере „Сеоба” на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду. Ауторка: Ивана Петровић (РТВ 1, 23.00) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.10 11.20 11.30 12.00 12.10 13.00 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.40 16.10 16.15 16.20 16.50 17.00 17.20 18.00 19.30 20.05 20.35 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.20 01.45

tv program

~etvrtak24.novembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Све(т) око нас Вести Стање на путевима Здраво живо Заувек млад Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Кухињица Вести Из нашег сокака Ток шок Вести Српски екран-емисија МТВ-а на српском Урбана џунгла (мађ) са титл.на српском Вести за особе са оштећеним слухом НАТО у региону Здравље за 21. век Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Изблиза Биоскоп: Тома Курузовић Документ Живопис Војвођански дневник Фолдер култура Плави круг Искушења Светог Тонија, филм Један на један Концерт године

07.30 Глас Америке 08.00 Панонско јутро 10.00 Аналија 11.00 Вреле гуме 12.00 Била једном једна недеља 12.20 Путоманија 13.00 Тема недеље 14.00 Бели лук и папричица 15.00 Зелена патрола на делу 15.30 Војвођанске вести 16.00 У огледалу 17.00 Портрет привредника 17.30 Војвођанске вести 18.00 Аналија 19.00 Арт-бокс 20.00 Војвођанске вести 20.30 Кибиц фенстер 21.30 Била једном једна недеља 22.00 Војвођанске вести 22.30 Серија 23.00 Дискавери

06.30 08.30 09.05 10.00 10.05 10.30 11.05 12.07 12.30 12.40 13.05 14.00 14.05 14.30 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.30 19.45 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско утро Храна и вино Интерна истрага Вести Вреле гуме Без визе Крајња сила Године пролазе Цртани филм Неон сити Интерна истрага Вести Дунавска салетла Повратак у рај Крајња сила Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Интерна истрага Неон сити Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

Новосадско јутро 06.35 07.00 07.25 07.40 08.00 08.40 10.35 10.50 11.20 11.45 12.30 12.40 13.10 14.20 14.45 15.05 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.15

Кухињица (мађ) Знање Споменици Војводине Светогорски запис Концерт године Грување Здравље за 21. век Центар света Све(т) око нас Ева магазин (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама ТВ Баштина Знање Споменици Светогоски запис Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рус) Дајем ти своје очи, филм ТВ Баштина

Данашњи гост је Синиша Бубњевић, члан Градског већа за саобраћај. Са господином Бубњевићем разговараћемо о припремљености Зимске службе Града Новог Сада за снег и о људским и техничким ресурсима јавних и јавнокомуналних предузећа. Водитељке: Сандра Зекић и Љиљана Бандић (Новосадска ТВ, 06.30)

10.45 11.00 12.30 13.15 15.00 17.00 18.00 18.30 19.15 21.00 23.15 23.30

Премијер лига Евролига: Ефес – Партизан Тенис студио АТП Мастерс Куп Лондон дубл АТП Мастерс Куп Лондон сингл Аргентинска лига Премијер лига, магазин Тенис студио АТП Мастерс Куп Лондон дубл АТП Мастерс Куп Лондон сингл Премијер лига Евролига: Макаби – Армани Милан

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.42 09.55 10.01 10.32 11.06 12.00 12.15 12.30 12.36 13.24 14.41 15.05 15.50 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 21.52 21.57 23.00 23.05 23.55 00.10 00.20 01.11 02.35

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Отворена врата Гастрономад Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Ми и наша земља Дневник Спорт плус Евронет Место злочина Одбојка (м): Србија - Јапан, снимак И ја имам таленат Ово је Србија Позориште у кући Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Породично благо Велики изазов, квиз Вести Да, можда, не Вести Место злочина Дневник Евронет Моје другарице Одбојка (м): Србија - Јапан Отворена врата

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру

Машан Лекић

Досије Мистериозни запис, пронађен на месту злочина, покренуће полицијску истрагу за једним од најјезивијих суботичких убица. Његова прва жртва, девојка, пронађена гола са крвавим траговима уједа по телу, наговестиће да се ради о ментално нестабилном злочинцу чији наредни потез може бити још стравичнији. Аутор: Машан Лекић (Прва, 22.10) 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.10 22.10 23.05 00.00 01.00 02.30 02.00

Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Радна акција Досије Кобра Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Радна акција

05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.42 07.47 07.59 08.19 08.29 08.59 09.25 09.50 10.00 10.30 10.58 11.30 11.58 12.01 12.18 12.30 13.00 13.53 14.22 14.48 15.13 15.22 15.38 16.28 16.58 17.55 19.23 20.00 20.27 21.00 21.57 22.47 23.20 23.50 00.09 01.04 01.54

07.00 08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.30 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.30 18.35 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

dnevnik

c m y

30

Ози бу Велики и мали Грчка митологија Томас и другари Радијација и радиоактивност на земљи и у васиони Нетакнута природа Патагонија Прво да знам Великани Играј фудбал,буди срећан Српске спортске легенде У свету Траг у простору Жељка Спонза, харфа Мала историја харфе Историја науке Беокулт Трезор Радијација и радиоактивност на земљи и у васиони Нетакнута природа Патагонија Право да знам Великани Ликовна колонија РТС ТВ лица: Лео Мартин...као сав нормалан свет Социјалне вештине Породица Сопрано Одбојка - ПС: Јединство (СП) Клек (Србија шуме), пренос Фудбал - Куп Србије, четвртфинале Живот и стандарди Метрополис Породица Сопрано Видик Контекст Либела И ја имам таленат Александра Радовић Трезор ТВ лица: Лео Мартин... као сав нормалан свет

Маратон Кефалица Двоугао Иза вести Милица² Улови трофеј Отворени студио Милица² Филм: Све је под контролом Вести Иза вести Породица Серано Ред и закон Чист рачун Двоугао Коров Без трага Иза вести Милица² Филм: Хазард НЦИС Вести Иза вести Милица² Филм: Тама

Ана Паквин

Тама Америчка породица се усељава у стару кућу на шпанском селу. Они не знају да су се пре четрдесет година, у кући одигравали застрашујући експерименти. Улоге: Ана Паквин, Лина Олин, Јан Глен, Ђанкарлно Ђанини, Феле Мартинез Режија: Хаум Балагер (Авала, 01.00)

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Само вечерас Емисија се састоји од скечева, музичких прилога, гостовања познатих личности и студијског дела са водитељем - домаћином. У свакој емисији видећемо пародију на ТВ дневник, али и пародије на постојеће стереотипне телевизијске форме, као што су рекламе, телешоп, филмски трејлери, породичне серије и токшоу емисије... Водитељ: Иван Зељковић (Б92, 21.30) 06.15 07.00 07.05 07.30 08.00 08.15 08.30 09.30 10.00 10.40 11.05 11.40 11.55 13.50 15.00 17.00 17.15 18.00 18.30 19.05 19.35 20.05 21.00 21.30 22.00 23.00 23.40 00.00 00.05 01.05

Долина сунца Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Топ шоп Филм: Анаконда Истражитељи из Мајамија АТП Мастерс 1000 Лондон Вести Б92 Спортски преглед Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Џет-сет Само вечерас Велика Србија Вести Б92 Спортски преглед Ста да обучем? Доушници Саут Парк

07.00 Добро јутро 10.00 Чаролија 10.10 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Брачни судија 12.00 Тајна љубав 12.50 Сити 13.00 Двоструки живот 14.00 Сестре 14.45 Квиз, породични обрачун 15.15 Гојковићи 16.00 Ноћ у јуну 16.50 Национални дневник 17.30 Мала невеста 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Витезови из блата 21.00 Све за љубав 22.30 48 сати свадба 23.30 Немогућа мисија 00.30 Наслеђе једне даме 01.30 Ноћ у јуну 02.30 Витезови из блата 03.00 Филм: Кућа мртваца 2: Смрт чека 04.40 Филм: Човек из Ларамија

09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Авантуре малог Пере Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ1 Црвени орао

Захарије Трнавчевић

Граница Тема вечерашње емисије је „Село или град?“. Јелена Хелц ће угостити Сању Кнежевић (етно-село „Латковац”), Божу Мандића („Бистри поток”), Захарија Трнавчевића, Александру Тиодоровић, учесницу ријалитија „Парови“ и мађионичара Биг Лалета. (Хепи, 20.00) 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15 05.15

Телешоп Вести Једна жеља једна песма Телемастер Насловна страна, квиз Црвени орао Вести Граница Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ1 Вести Црвени орао Сузе Босфора Звездана капија СГ1 7 живота Граница Насловна страна, квиз

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak24.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

4

31

MIHIZ – BIOGRAFIJA POSVE]ENA DRUGIMA

Пи ше: Радован Поповић 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Све о мачкама Велики пројекти Дадиља на задатку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о мачкама Велики пројекти Мајами инк Посластичарски ас Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Посластичарски ас

08.00 Сикерт против Сарџента 09.00 Стварање новог човека тајни експерименти у совјетским лабораторијама 10.00 Одбрана морала – прича о Мери Вајтхаус 11.30 Деца Стаљинграда 12.00 Завођење у граду како је настао шопинг 13.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 14.00 Тајм тим година X 15.00 Фарма из Едвардијанског доба 16.00 Путовање у свет тетоважа 17.00 Прича о кромпиру 18.00 Ратници 19.00 Азијске монархије 20.00 Смрт леденог човека 21.00 Витезови Маргата 22.00 Тајм тим година X 23.00 Фарма из Едвардијанског доба 00.00 Путовање у свет тетоважа 01.00 Прича о кромпиру

08.00 Острво Корњача 08.30 Завера Розвел 09.30 Острво Корњача 10.00 Дигсвил 10.30 Завера Рузвел 11.00 Јужњак 13.15 Шанса за љубав 16.00 Једном 18.00 Кортез 20.00 Избачен из колосека 22.00 Пинокио 00.00 Опасна игра 01.00 Студенткиња Кели 02.15 Уживај

Пи но кио При ча пра ти суд би ну др ве ног лут ка Пи но ки ја, чи ји је „ду хов ни отац” Ђе пе то, ко ји же ли да ожи ви свог лут ка. Же ља ће му би ти ис пу ње на, али Пи но ки ја ожи вља ва до бра ви ла... Уло ге: Ро бер то Бе ни њи ни, Ни ко ле та Бра чи Ре жи ја: Ро бер то Бе нињ ни (Си не ма ни ја, 22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.08 Краљ винограда 10.11 Земље-људи-пустоловине, док. серија 10.56 Код Ане 11.10 Опра шоу 12.00 Дневник 12.35 Кад заволим, време стане 13.19 Све ће бити добро 14.17 Тренутак спознаје 14.53 Алиса, слушај своје срце 15.36 Епилог 16.05 Фотографија у Хрватској 16.25 Хрватска уживо 17.21 8. спрат, ток шоу 18.24 Избори 2011. - бонус 19.30 Дневник 20.07 Избори 2011. - бонус 20.48 Све у 7!, квиз 21.49 Битка за Вуковар, док. серија 22.38 Пола уре културе 23.15 Дневник 3 23.50 Севдах, док. филм 01.01 Праве звери, филм 02.30 Жица 03.05 Скица за портрет

Џеј ми Ли Кер тис

Пра ве зве ри Сре до веч ни Ро л о Ли је име но ван за но вог ди рек то ра лон дон ског зоо вр та од стра не пред сед ни ка и вла сни ка моћ не кор по ра ци је, бес кру по ло зног аме рич ког ка пи та ли сте Ро да Ме к еј на. Ро л о има за да так да ели ми ни ше жи вот ње ко је на вод но ни су ин те ре сан те по се ти о ци ма. Уло ге: Џон Клиз, Џеј ми Ли Кер тис, Ке вин Клајн, Ро берт Линд сеј, Мајкл Па лин Ре жи ја: Ро берт Ја унг (ХРТ 1, 01.01)

07.51 08.22 08.45 09.30 09.59 10.44 12.15 12.25 12.55 13.30 14.16 14.40 15.05 15.29 15.59 16.14 16.30 18.10 18.41 19.09 19.34 20.00

06.15 07.55 09.30 11.10

Тренер 10 ствари које мрзим код тебе Мармадјук Прљави Џо Падаће ћуфте Ондин Паклене улице Обдарен Не знате ви Џека Момци су се вратили Генерација самаца Салт (2010) Досадно на смрт Последња екскурзија 4 Прелазак преко Створени једно за друго

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски програм Четворо против З Алиса, слушај своје срце Дестри поновно јаше, филм Фотографија у Хрватској КС аутомагазин Мала ТВ Избори 2011. - представљања Две сестре, док. филм Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски програм Кокице Руперт Избори 2011. - сучељавање Морске оргуље, док. филм Трауматологија Патак Фрка Музика, музика... џез Додела Награда хрватског глумишта, пренос ЦСИ: Лас Вегас Жица Закон и ред Откад си отишла Без трага Ноћни музички програм

20.50 22.30 00.00 01.40 03.20 04.55

Песма из срца Џејнина кућа Убиство на планини сенки Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс После Џимија Узбуна: Рубиконова завера Кад прошлост сустигне Долина светлости Нешто позајмљено нешто плаво Прича вернона џонса Мрачни анђео Песма из срца Џејнина кућа Убиство на планини сенки Једно убиство

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.20 16.00 18.00 20.00 22.30 00.00 02.00

Независни Голо купање Новине Луд за мамбом Робин Худ, принц лопова Боб Робертс Дадли је закон Чаура Соко и Снешко Белић Независни Затворене куће Слатке луткице

12.45 14.15 15.45 17.20 19.00

06.00 07.35 09.10 10.40 12.10 13.40 15.25 17.15 17.50 20.05 21.45 23.05 00.45 01.15 02.35 04.25

08.05 Кобра 11 10.15 Ексклузив Таблоид 10.45 Вечера за 5 11.35 Емпретриз 13.15 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Кости 21.50 Домаћице 23.40 РТЛ Вести 23.55 ЦСИ Њујорк 01.35 Астро шоу 02.35 Кости

СЕ РИ ЈА

22.09 23.05 00.05 00.45 01.24 02.05

Ни ко ле та Бра чи

06.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Смрт и снови 08.20 Неш Бриџис 09.20 Закон и ред 10.20 Убиства у Мидсамеру: Осликано крвљу 12.20 Неш Бриџис 13.20 Вокер, тексашки ренџер 14.20 Закон и ред 15.20 Убиства у Мидсамеру: Прича о два засеока 17.20 Ургентни центар 18.20 Вокер, тексашки ренџер 19.20 Неш Бриџис 20.20 Ургентни центар 21.20 Филм: Ледено доба 23.10 Филм: Хладна фузија

Очај не до ма ћи це На Бри и на вра та по ку ца не по зна та же на ко ја твр ди да је Кит отац ње ног си на, те ујед но тра жи ње ну по моћ при упо зна ва њу оца са си ном. За то вре ме, Су зан по ку ша ва да се упо зна с Ди ком... Уло ге: Те ри Хе чер, Фе ли си ти Хуф ман, Ева Лон го ри ја, Мар си ја Крос (РТЛ, 21.50)

Мар си ја Крос

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Лов на сабљарке Какав алат! Уклета кућа Разоткривање митова У делићу секунде Лов на сабљарке

08.30 09.30 10.30 14.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 23.00 00.00 00.05 00.35

Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Фудбал Скијашки скокови Фудбал Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Најјачи човек Борилачки спорт Покер Сви спортови Рвање Рвање

Еми грант у остав ци

У

ле то 1948. Ми хиз с при ја те љи ма сли ка ри ма след ње му. Ни кад је ни сам одр жао, а чи ни ми се да Ми ћом По по ви ћем, Пе тром Ом чи ку сом и Ба - је ште та. том Ми ха и ло ви ћем од ла зи у За дар. По по Све се од и гра ло бр зо и бал кан ски. По че ла је пи јан врат ку у Бе о град то дру штво, раз о ча ра но у при ли ке у ка на бу чан на чин из Си ми не ули це и по ло ви ну од овог зе мљи, од лу чу је да бе жи пре ко гра ни це – рас пи та ли што вам при чам, при чам по ка зи ва њу дру гих јер сам ја су се и од лу чи ли да се пре ко Сло ве ни је до ко па ју убр зо пре стао да се се ћам. Не где у ноћ, од јед ном сам Аустри је. Ми хиз ре ша ва да, пре не го што кре ну, још био увре ђен гро зно, на смрт, она ко ка ко то са мо пи ја ни јед ном оде у Срем ске Кар лов це. Том при ли ком је об - љу ди мо гу да бу ду, и то са мо кад за то не ма ју баш ни и шао Гим на зи ју, Двор ску ба шту, ин тер нат, оба лу Ду на ва, све ње му дра га ме ста, и пред ве че кре нуо у Ириг. Мрак га је ухва тио већ на Стра жи ло ву па је ноћ про вео на чар да ку ко ји су ко ри сти ли пла ни на ри. Ноћ је би ла про хлад на, а он је, тек кад се у зо ру ра са нио кре нуо да ље пре ма Ири гу. Пред Хо по вом је осе тио про бо де у гру ди ма, на ред них да на тре сла га је гро зни ца, ка шаљ, бо ло ви... Пре хла да га је ве за ла за по сте љу. Жи ки Стој ко ви ћу пи ше: „Ле ка ри још ни су са свим си гур ни, али из гле да да је она ста ра бољ ка, што та ко упор но про го ни на шу књи жев ност, она Бран ко ва, јек ти ка. И то тик пред бе жа ње у свет. Мо жеш за ми сли ти мој очај што мо рам да се дим у Ири гу, ко зна до кле, и ко зна чи ме ће се свр ши ти!“ Жи ка је од мах оба ве стио Ко сту Ин декс ака дем ца Бо ри сла ва Ми хај ло ви ћа По по ви ћа, за јед нич ког при ја те ља, при ље жног сту ден та ме ди ци не. Ми хи за су за те кли ка кав раз лог. Да ли за то што ме ни су пу сти ли да ско код ку ће, „под у пр тог ја сту ци ма, ле жао је пот пу но за - чим с ор ма на на сто пун ча ша и та њи ра, или што је Де ра стао у бра ду и де ло вао де пре сив но“. Жи ка је по чео ја но во ли це би ло бо је пе че не и за до вољ не ци гле, или да га гр ди: да се уле њио, да од мах уста не – на све на - на про сто за то што је при јат но би ти увре ђен, ја сам бе чи не га је охра бри вао. Мла ди ме ди ци нар Ко ста га је жао на ули цу, вра ћа ли су ме и уно си ли на траг, је два су пре гле дао и утвр дио „кла сич не зна ке за па ље ња по ре - ме оте ли од не ког ми ли ци о не ра ко ји је из гле да знао бри це“. На кон то га је Ми хиз је жив нуо. Ко ста га је шта је на ру ша ва ње ноћ ног ми ра и ре да, а те шко је по на го во рио да од мах до ђе у Бе о град, а он да га од вео и мао шта је мо мач ко ве че. Тре ћи пут ус пео сам јед ним код свог чу ве ног про фе со ра др Је вре ма Не дељ ко ви - сприн том, чи ју бр зи ну не ћу ни кад ви ше, бар тре зан, ћа; овај је на кон ренд ген ског пре гле да по твр дио оно ус пе ти да по но вим, да по бег нем ’сво јој’ ку ћи...“ У на став ку пи сма Ми хиз пи ше да је у ње го вом што му је при ја тељ у Ири гу ре као. Од у стао је од еми гри ра ња. На ту од лу ку ути ца ла је и Ре зо лу ци ја Ин - од су ству дру штво иза бра ло но вог па три јар ха, тј. фор мби роа, су коб Ти та и Ста љи на, а и при ја те љи из ње га – „не до стој ног игу ма на хо пов ског, с осам гла со ва, јед ним про тив гла сом и два уз др жа на“, од ко Си ми не 9а убе ди ли су га да „иду бо љи да ни“. Кра јем ју ла 1949. из Ири га пи ше „учи те љу и уче - јих је, по ње го вом ми шље њу, „је дан глас исти не“, а би ло их је 12 при сут них. Сви ни ку се ла“ Жи ки, на Гоч: су до шли су тра дан у „Мла ду „Отац Гој ко се пре хла дио и Бо сну“ да га усто ли че, а он ле гао у кре вет, а пче лар ска се - Раз о ча ран при ли ка ма у зе мљи, Ми хиз од лу чу је да с дру штвом их је псо вао, и то на ма ђар зо на је у је ку. Ка ко су ко шни ском, па су од лу чи ли да га це је ди но озбиљ но сред ство бе жи пре ко гра ни це и из ана те ми шу. при хо да мај ке и оца, у ко ли зи Сло в е н и ј е се до к о п а Аустри ј е. Ми хиз је при мљен за ку ји из ме ђу за до вољ ства и ду Од у ста је на кон Ре зо лу ци је сто са при прав ни ка у Му зе ју жно сти, ово дру го је има ло ИБ-а, су ко ба Ти та и Ста љи на, Ву ка и До си те ја. Сво јој Ми пра во да по бе ди. Оздра ви ли ли ци, опи су ју ћи ат мос фе ру у Гој ко ми слим за се дам-осам те убе ђи ва ња при ја те ља да, ко јој жи ви, ве ли: да на у Бе о град да уре дим пи ипак, „иду бо љи да ни” „Код нас ова мо ’у до мо ви та ње сво је слу жбе!“ ни’ (ка ко то ви си гур но па те Стој ко вић је са сво јом ве ре ни цом Ру жи цом до шао у Бе о град, код ро ди те ља, на тич но ми сли те) ни чег но вог, бар не та кве вр сте ко ја би за слу жи ва ла да је по шта ри Евро пе пре не су из фе ри је, а Ми хиз му из Сре ма по ру чу је: „Мо лим те, при ја ви ми ди плом ски ис пит. Ја ћу, ве - ма ле со би це До си те је вог му зе ја. Сто ји мо, се ди мо и ро ват но, од ње га од у ста ти, али бар да по ка жем до бру ле жи мо, а кад кре не мо, то је углав ном укруг. Ско ро ће но вем бар и ки ше, из ли за ни зим ски ка пу ти и во љу.” Сво ју де вој ку, бу ду ћу жи вот ну са пут ни цу Ми ли цу по де ра не ци пе ле, брон хи тис и ле њост по ја ча на ма Ри ђе вац, сту дент ки њу ан гли сти ке ко ја, за хва љу ју ћи глом. Бо же, ко ји Ср бин при ста је да ра ди (ако се не сти пен ди ји ко ју је до би ла, бо ра ви у Ен гле ској, 1949. зо ве Па вле Ивић) кад си пи ки ша! (Ако по сто ји не ка ве шти на ко ју има ју ин те лек ту ал ци на ше га на ро оп шир но оба ве шта ва о до га ђа њи ма у Бе о гра ду: „Оже ни ли смо Жи ку. То ни је уз дах, са мо кон ста - да, он да је то умет ност да се на ђе до бар из го вор, ма та ци ја. У пе так уве че уз ду гу стр му ули цу, чи је је и ме те о ро ло шки, за не рад.) Са да ка да ми не пре ти име пре сто ло на след ник Пе тар усту пио Мак си му ни ка ква опа сност од те шких ен гле ских ре чи, по че Гор ком, гра био сам да стиг нем на ’мо мач ко ве че’, сто по же лим и по ми слим (ни је ли то исто?!) ча со ка ко је то ми слио Жи ка, ’свр га ва ње све гоч ког па - ве на шег ’уче ња’ у Си ми ној ули ци. Нај бо ље ће те три јар ха’, ка ко је тај џум бус кр стио Де јан. Мр мљао зна ти ви, ко ли ко то је сте, а ко ли ко ни је ша ла кад сам се би под нос не ку здра ви цу, ко ју сам ја, ’по - вам ка жем: не мој те да та мо не ко вас та ко учи ен след њи мо мак на све ту’, тре бао да др жим прет по - гле ски.“

Мо но гра фи ју Ра до ва на По по ви ћа „МИ ХИЗ – ОД ГО НЕ ТА ЊЕ ЈЕД НОГ ЖИ ВО ТА” мо же те у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад), уз по пуст од 30 од сто ку пи ти за 630 ди на ра или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak24.novembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

У осно ви ра ди те по пла ну и ме ри ли ма ко је сте се би за цр та ли. Са мо опу ште но, ни ко и ни шта вам не ће по о бе ћи. Ако стаг ни ра те па ни сте за до вољ ни, то је са мо при вре ме но. До но си те од ре ђе не од лу ке.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 24. novembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Од овог да на не мој те оче ки ва ти пре ви ше. Че твр так је са мо ко рак до про ду же ног ви кен да, ко ји ће би ти ве о ма леп и при ја тан. Од мо ри те се и ку ли рај те, пла ни ра ју ћи на ред не ак тив но сти. По рив за сло бо дом.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Те шко вас је за др жа ти на јед ном ме сту. Иде те та мо и ова мо, сву да по ма ло, али, у осно ви, као да сто ји те у ме сту. Ни шта бит но но во се не де ша ва. За све по сто ји пра во вре ме. Љу бав.

Ме сец је у зна ку Шкор пи је, што баш и ни је ра до сна ве ста за вас. Од луч ни сте да ре а ли зу је те сво је же ље и то ће те учи ни ли по би ло ко ју це ну. Фа тал ни и фа на тич ни, мо же те оста ти са ми се би до вољ ни.

Има те мно го по сла, и то оног прак тич ног, од ко јег се жи ви. Са са рад ни ци ма су мо гу ћи су ко би ако не бу де те до вољ но то ле рант ни. Из ла зи те из ду го роч них оп те ре ће ња, на овај или онај на чин.

Во ди те ра чу на о све му оно ме што до жи вља ва те као угро жа ва ју ће јер вас мо же по го ди ти мно го ја че но што на слу ћу је те. Здрав стве но ста ње ни је нај ста бил ни је, под ло жни сте упа ла ма. Ви ше од мо ра!

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

На по слов ном пла ну сте ан га жо ва ни. С осо бом ко ју обо жа ва те, или ко ја би тре ба ло вас да обо жа ва, на чи ни те ва тро мет же ља и сла вља! Иза зо ви су при сут ни сва ко днев но и те шко им је одо ле ти.

Не мир ни сте, скло ни хе до ни зму и есте ти ци, под ло жни љу ба ви, ла ко за љу бљи ве при ро де. Не ко ра ни ји би се мо гао по ву ћи због до ла ска не ког но вог. Ва жно је да сви бу ду до вољ но за до вољ ни!

Ово је дан ка да се мо же те по ву ћи у не ки свој тај но ви ти и скри ве ни лич ни свет у ко јем се ве о ма до бро осе ћа те. При то ме, ни сте са ми већ с дра гом осо бом ко ја со бом но си оп ти ми зам.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Цео ваш рад ни век и сте че но ис ку ство са да из ла зи на по вр ши ну, као по твр да, и као осно ва бу ду ћих ак тив но сти. Ово је ве о ма зна чај но вре ме за вас. Исто вре ме но сте и па сив ни и ак тив ни. Тај не стра сти.

Ра до би сте се дру жи ли, од ма ра ли, спа ва ли, али мо ра те ра ди ти јер су по зи ци је у ка ри је ри скли ске и не до вољ но ста бил не за ва ше ве ли ке пла но ве и иде а ле. Бу ди те с они ма ко ји су вам ин те ре сант ни.

Зна те ону пе сму: „Шта би дао да си на мом ме сту...” Да кле, це ни те сво ју ин ди ви ду ал ност и се бе. Ше тај те се, чи ни те ка ко вам па ше. Мо гу ћи су про бле ми у стал ном парт нер ству. Ре ши те то од мах.

TRI^-TRA^

И даље лепотица V REMENSKA

Ка да сте по след њи пут ви де ли слав ну че шку ма не кен ку Па у ли ну По ри шко ву? Осам де се тих је оба ра ла с но гу, а да нас има 46 го ди на и још се мно ги за њом окре ћу. Ле па Па у ли на по ја ви ла се у Њу јор ку на пре ми је ри фил ма „Ху го”. Иако има 46 го ди на и да ље пле ни по гле де сво јим из гле дом. За ову при ли ку је рас пу сти ла сво ју сме ђу ко су, на ба ци ла осмех и де кол те. На се би је има ла кр зне ну бун ду, сук њу кла сич ног кро ја, бе лу ко шу љу и сме ђе чи зме. Ста ро мод но, али код ње то про ла зи. С об зи ром на то да је рет ко ви ђа мо на до га ђа њи ма ре зер ви са ним за по зна те и слав не, пра ви је ужи так ка да се не где по ја ви и при ву че па жњу.

PROGNOZA

ОблачнО,

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

3

Sombor

2

Kikinda

4

Vrbas

2

B. Palanka

3

Zreњanin

3

S. Mitrovica

2

Ruma

2

Panчevo

4

Vrшac

5

Srbija Beograd

4

Kragujevac

3

K. Mitrovica

5

Niш

5

Evropa

алИ СувО

Madrid

НО ВИ САД: Облач но и ве ћи део да на су во. Ве тар слаб ис точ Rim ни и ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -1, а мак си мал на 3 сте пе на.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Облач но и ве ћи део да на су во. Рет ка по ја ва Cirih сла бе ле де не ки ше је мо гу ћа по Сре му, а на се ве ру Вој во ди не мо же би ти и по не ки сун ча ни ин тер вал. Ве тар слаб ис точ ни и ју го и Berlin сточ ни, у ју жном Ба на ту уме рен. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе Beч ра ту ра од -3 до 5 сте пе ни. СР БИ ЈА: Облач но са мо гу ћом сла бом ки шом и ле де ном ки шом Varшava на за па ду и у цен трал ним пре де ли ма Ср би је, а на се ве ру су во. Ве Kijev тар слаб до уме рен ис точ ни и ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -3 до 6 сте пе ни.

Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У пе так и за ви кенд Oslo су во уз сла бе ју тар ње мра зе ве и ма њи по раст днев не тем пе ра ту ре. Би ће и по вре ме них сун ча них ин тер ва ла, по себ но у су бо ту и не - St. Peterburg де љу.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: За др жа ва се ре ла тив но не по во љан ути цај би о ме те о ро ло шких при ли ка на ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Из ве стан опрез се и да ље са ве ту је аст ма ти ча ри ма и ср ча ним бо ле сни ци ма. Ме те о ро пат ске ре ак ци је се мо гу ја ви ти у бла жем об ли ку.

15 18 14 5 7 1 2

VIC DANA Вра ча ра ка же же ни: - У кар та ма ви дим да ће вам муж умре ти.

- То знам, не го шта ка жу кар те, хо ће ли би ти ис тра ге?

1 -2 4 4

Atina

17

Pariz

14

Minhen

5

Budimpeшta

4

Stokholm

7

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-34 (0)

Slankamen

97 (3)

Jaшa Tomiћ

Apatin

12 (0)

Zemun

192 (3)

Bogojevo

19 (-1)

Panчevo

230 (8)

Baч. Palanka

45 (1)

Smederevo

432 (8)

Novi Sad

30 (0)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

149 (-2)

S. Mitrovica

53 (18)

Tendencija stagnacije

Senta

223 (-1)

Beograd

150 (4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

85 (1)

NERA

Hetin

78 (-16)

TISA

35 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja