Dnevnik 24.decembar 2012. by jovan radosavljevic

novi saD *

PoneDeQak 24. DeceMBar 2012. goDine

goDina LXX Broj 23658 cena 30 Dinara * 0,50 EUR

internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ka ko ras Pe tQa ti gor Di jev ^vor kri Mi na la i ko ruP ci je

Politi~ari i tajkuni Srbiju opqa~kali po zakonu?

str. 5

PreD seD nik skuP [ti ne aPv i li Der svM i[tvan Pa stor

Dr`avni vrh na putu kojim treba da se ide

str. 2

raZ li ^i ti sta vo vi o Pr viH 100 Da na no ve novosaDske vla sti

Boqe (ni)je moglo

str. 9

U hotelu Lu~ka kapetanija, u odmarali{tu narkomanija

str. 4

Znatno toplije

najvi{a temperatura 10 °s

Fo to: R. Hayi}

De le ga ci ja Ba^ ke Pa lan ke Po se ti la oP [tin ske oBjek te u Ma lin skoj i Pa ko [ta ni Ma, u Hr vat skoj

NO VO GO DI [WE „5KA ZA WE”: na ~ar di „kod Bra {e” u Be ge ~u ju ~e je sni ma no sed mo no vo go di {we iz da we naj gle da ni je emi si je ra dio-te le vi zi je voj vo di ne, auto ra Bo re oti }a, „5ka za we”. go sti ni su ni ose ti li hla dan de cem bar ski dan jer se do ma }in oti} po tru dio na u`i va ju u do broj mu zi ci, de gu sti ra ju }i tra di ci o nal no voj vo |an sko je lo „le ba i ma sti” i dru ge |a ko ni je, a do bar za lo gaj za li ju od li~ nim do ma }im cr nim vi nom. emi si ja „5ka za we” u no vo go di {wem iz da wu oku pqa u~e sni ke emi si ja ko ji su to kom go di ne ugo sti li ovog po pu lar nog vo di te qa. na sni ma we je, uz broj ne go ste, do {lo i mno go po se ti la ca, ko je su uve se qa va li tam bu ra {ki or ke stri. Q. na.

NASLOVI

T E M A „ D N E V N I K A ” : raZ Boj ni [tva Deo sva ko Dne vi ce

Pqa~ka{i sve temeqniji i brutalniji

str. 13

SPORT

n „Dnevnikov” turnir u MaloM FuDBalu

str. 14 – 17

n PartiZan DoBio vojvoDinu u novoM saDu

Politika 2 Da~i}: Ja sam pouku iz 2000. izvukao 2 LSV: ^anku na Fejsbuku pretili smr}u

ekonomija 4 Pola miliona porodica nema para za struju 4 Komore (ne)}e pre`iveti bez obavezne ~lanarine

Dru{tvo 6 Navala na dobrovoqno slu`ewe vojnog roka

novi sad 7 Ve}e cene nisu taksistima oterale klijente

vojvodina 10 Najvi{e siroma{nih u Ba~kom Mono{toru 11 Zrewanin: Stiropor, opstrukcija i oduzimawe mandata

kultura 21 Ve~e sa Da{om Drndi} u „CK 13”

POLiTikA

ponedeqak24.decembar2012.

dnevnik

PRED SED NIK SKUP [TI NE APV I LI DER SVM I[TVAN PA STOR

SRP SKI PRE MI JER O KO SO VU I PRO ME NA MA VLA STI U GRA DO VI MA

Dr`avni vrh na putu kojim treba da se ide

Da~i}: Ja sam pouku iz 2000. izvukao

Po te zi ko je su pre mi jer Ivi ca Da ~i}, pred sed nik To mi slav Ni ko li} i dru gi zva ni~ ni ci po vu kli u pro ce su re {a va wa ko sov skog pro ble ma odav no su o~e ki va ni, ali do `i ve li smo da ih po vu ku „oni od ko jih smo to naj ma we o~e ki va li”, is ta kao je pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne i li der Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor Pa stor u in ter vjuu Ta nju gu. „Va `no je da je to usle di lo i mi slim da je to put ko jim tre ba da se ide”, na gla sio je pred sed nik voj vo |an skog par la men ta. Pa stor je is ta kao da je dru ga kqu~ na stvar u tom pro ce su da „per ma nent no tre ba vo di ti ra ~u na o to me da se mo gu re a li zo va ti srp ski na ci o nal ni in te re si, u od no su na kul tur nu ba {ti nu i na qu de ko ji na Ko so vu i Me to hi ji `i ve”. Po vo dom ne spo ra zu ma, pa i su ko ba iz me |u re pu bli~ kih i po kra jin skih vla sti u ve zi sa bu xe tom Voj vo di ne i od lu kom Ustav nog su da o uki da wu po je di -

nih nad le `no sti po kra ji ne, Pa stor je is ta kao da je va `no da vi {e ne bu de ta kvih „tur bu len ci ja u jav no sti” ka kvih je bi lo pro te klih po la go di ne. „Re {e wa tre ba tra ì ti u do go vo ru, sred stvi ma par la men tar ne de mo kra ti je, u okvi ru si ste ma”, re kao je Pa stor, do da ju }i da ohra bru je to {to je, kao pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne, imao pri li ku da dva pu ta u Na rod noj skup {ti ni Sr bi je obra zla è sta vo ve Po kra ji ne po vo dom pred lo ga od go va ra ju }ih bu xet skih za ko na. Is ti ~u }i da su po sled wih me se ci pred u ze ti kon kret ni ko ra ci na re {a va wu pro ble ma na re la ci ji Be o grad - No vi Sad, me |u ko ji ma je i for mi ra we me {o vi te Rad ne gru pe za rad na pred lo gu za ko na o fi nan si ra wu po kra ji ne, Pa stor je na gla sio da sve to uli va na du da je, „bez ob zi ra na po li ti~ ku raz li ~i tost ve }i na” u Re pu bli ci i Po kra ji ni, re {e we pro ble ma da nas bli è ne go u pret hod nom pe ri o du.

Ko je u Politi~kom savetu LDP-a No vi ~la no vi Po li ti~ kog sa ve ta Li be ral no-de mo krat ske par ti je su no vi nar Di mi tri je Bo a rov, kwi `ev nik Dra gan Ve li ki}, eko no mi sti Alek san dar Ste va no vi} i Vla di mir Krav ~uk, kao i re di te qi Go ran Mar ko vi}, La zar Sto ja no vi} i Bo ban Sker li}, sa op {ti la je LDP.Osim wih, u Sa vet su u{li i dra ma tur {ki wa Je le na Bo ga vac, ak ti vi sti ci vil nog sek to ra Dra gan Po po vi}, Da ni ca Ste fa no vi}, Ivan Si mi}, so ci o log Mir ko \or |e vi} i no vi nar ka Ve ra [o ti.

LSV: ânku na Fejsbuku pretili smr}u Pred sed ni ku Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne na du ân ku je pu tem dru {tve ne mre è Fej s buk po n o v o upu } e n a pret wa smr }u, o ~e mu je oba ve -

{te na i po li ci ja, sa op {ti la je ju ~e ta stran ka. „Otvo re ne pret we i naj gru bqe uvre de na ra ~un Ne na da ^an ka na dru {tve nim mre `a ma su odav no po sta le sva ko dne -

vi ca, jed na ko kao {to su to i gra fi ti, skan di ra wa i dru ge pret we. Na Fej sbu ku po sto je ~ak i gru pe i stra ni ce po sve }e ne pret wa ma i vre |a wu Ne na da ân ka”, pi {e u sa op {te wu, a pre no si RTV.U sa op {te wu se do d a j e da je ovaj put ano n im n i pi s ac, ili vi { e wih, uz po gr de ko je su se ne dav no mo gle pro ~i ta ti u {tam pi, po slao i li~ nu po ru ku na fan stra ni ci Ne na da ân ka u ko joj pred sed ni ku LSV po ru ~u je da }e usko ro bi ti mr tav. „Pod se ti mo, zbog du go go di {wih pret wi po bez bed nost i broj nih slu ~a je va uz ne m i r a v a w a, Ne n ad â nak je pre vi {e od dve go di ne za tra ìo po li cij sko obez be |e we, ali je we gov zah tev od bi jen”, na vo di se u sa op {te wu za jav nost Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne.

Pre m i j er Sr b i j e Ivi c a Da ~i} na ja vio je da }e na red ne sed m i c e, ka d a je re~ o plat f or mi o Ko s o vu, bi ti de fi ni sa ni svi no vi pred lo zi i pri med be ko je su se ~u le to kom raz go vo ra sa opo zi ci o nim li de ri ma, pred stav ni ci ma Sr ba sa Ko so va i unu tar vla da ju }e ko a li ci je. „Sr bi ja mo `e da do ne se od lu ku i da ne ula zi u EU, sa mo mo ra mo da bu de mo sve sni po sle di ca te od lu ke. Po sle di ce su ta kve da }e na rod po sle {est me se ci od to ga da ka `e: ’Slu {a ja te od ovo ga ne ma ni {ta, daj te ne {to dru go’. Za to mi mo ra mo da de f i n i { e m o re a l i -

sti~ nu i ostva ri vu po li ti ku”, is ta kao je Da ~i}. Pre mi jer je do dao da bi i on sam, ako bi se po sta bi lo pi ta we iz bo ra - ili Ko so vo ili EU - re kao Ko so vo, kao i ve }i na gra |a na Sr bi je. Pre m a we g o v im re ~ i m a, me |u tim, ako sa da ka è mo ne }e mo u EU, ne go ho }e mo Ko so vo, mi ta ko ne }e mo vra ti ti Ko so vo. „Mi mo è mo i da ka è mo vra ti }e mo Ko so vo u na {e ustav ne nad le `no sti. Ne moj sa da da me te ra ju oni ko ji su sru {i li Mi lo {e vi }a da se vra }am na sta ru po li ti ku. Ja sam po u ku iz 2000. go di ne iz vu kao”, po ru ~io je Da ~i}.

O Beogradu jo{ nije bilo re~i, SPS je spreman Ivi ca Da ~i} je ju ~e iz ja vio i da ni je bi lo re ~i o uskla |i va wu vla sti u Be o gra du sa re pu bli~ kom vla {}u ali da je ta ko ne {to pot pu no lo gi~ no i da je SPS spre man i za ta kve raz go vo re. „O Be o gra du ni je bi lo re ~i ali se ta kvi pro ce si spro vo de u Sr bi ji i to je pot pu no

lo gi~ no. Si gur no to ni je ni {ta no vo na po li ti~ koj sce ni Sr bi je”, re kao je Da ~i} u in ter vjuu za Pr vu te le vi zi ju. Da ~i} je re kao da stran ka ko ja je do bi la naj ve }i broj gla so va, Srp ska na pred na stran ka o~e ku je da bu de na vla sti u naj ve }em bro ju op {ti na i da raz u me ta kve ini -

ci ja ti ve ko je do la ze od na pred wa ka. „Sprem ni smo na ta kve po te ze, ali to ni je uvek la ko”, re kao je Da ~i}. On je re kao da }e usko ro u Po `a rev cu lo kal na vlast bi ti uskla |e na po prin ci pu re pu bli~ ke Vla de a da }e ne {to sli~ no bi ti ura |e no i u ne kim gra do vi ma u Voj vo di ni.

ReklI su

Server: Platforma za slabqewe Da~i}a

Mihajlovi}: SNS najja~a na Balkanu

Pro fe sor me |u na rod nih od no sa na ame ri~ kom uni ver zi te tu „Xons Hop kins”, do bar po zna va lac pri li ka na Bal ka nu, Da ni jel Ser ver sma tra da }e srp ska plat for ma za Ko so vo u mno go me ote à ti pre go vo re Be o gra da i Pri {ti ne. „Me ni se ~i ni da je plat for ma re al na po zi ci ja Be o gra da i da po ka zu je {ta Sr bi ja za i sta è li. Taj do ku ment pre go vo re ~i ni mno go te ìm”, oce nio je Ser ver is ti ~u }i da Ustav Sr bi je iona ko po zi ci ju pre go va ra ~a ~i ni go to vo ne mo gu }om. Ame ri~ ki ana li ti ~ar sma tra da se srp ski pre mi jer Ivi ca Da ~i} do sa da sa te {kim pi ta wem Ko so va ko je mu je „da to u ru ke”no sio na na ~in ko ji je obe }a vao re zul tat. Ni ko li} mu je sa da dao plat for mu ko ja }e ga ran to va no pro pa sti, iz ja vio je Ser ver „Po li ti ci”. List pod se }a da je pre ne ko li ko da na na svom blo gu Ser ver o{tro kri ti ko vao plat for mu, oce niv {i je „xi nov skim ko ra kom una zad”.

Plat for ma za Ko so vo pred sed ni ka Ni ko li }a ima za ciq bo qi ì vot Sr ba u po kra ji ni i u skla du je sa pred iz bor nim obe }a wi ma SNS, ka è Zo ra na Mi haj lo vi}. „Do sa da ni je po sto jao ni kav na ci o nal ni kon sen zus po pi ta wu Ko so va. Do bro je {to je pred sed nik To mi slav Ni ko li} oku pio i po zi ci ju i opo zi ci ju ka ko bi se po ~e lo sa raz go vo ri ma, jer je ciq da Sr bi ma sa Ko so va bu de bo qe, da se na |e naj bo qe re {e we”, re kla je mi ni star ka ener ge ti ke i ~la ni ca pred sed ni {tva SNS Ra dio Be o gra du. Mi haj lo vi }e va je uka za la da su na Ko so vu ogrom ni ener get ski re sur si ko je Sr bi ja mo è za {ti ti pre go vo ri ma.”Pi ta we re sur sa na Ko so vu ni je pi ta we sa mo Ko so va i Sr bi je, ve} je to pi ta we re gi o na i Evro pe”, na gla si la je ona.Osvr nuv {i se na po li ti~ ku sce nu u Sr bi ji, ona je ka za la da je SNS naj ja ~a stran ka ne sa mo u Sr bi ji, ve} na Bal ka nu i da je ve li ka od go vor nost pred svi ma u stran ci. Mi haj lo vi }e va je do da la da vla da ju }a ko a li ci ja do bro funk ci o ni {e, ali da SNS ne be ì ni od iz bo ra.

DS: Prekrajawe izborne voqe u Zrewaninu De mo krat ska stran ka osu di la je da nas kao „naj o zbiq ni je pre kra ja we iz bor ne vo qe” od u zi ma we man da ta od bor ni ci ma opo zi ci je u Skup {ti ni Zre wa ni na, Go ra nu Ka u ri }u iz te stran ke i Ti bo ru Va {u, iz Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne. „Ovo je naj o zbiq ni je pre kra ja we iz bor ne vo qe, ~e mu iz bo ri ako skup {ti na mo `e do ne ti ova kve od lu ke”, re kla je pot pred sed ni ca DS Na ta {a Vu~ ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re odr `a noj u se di {tu stran ke u Be o gra du.

Ona je pod se ti la da je DS pod ne la `al bu Uprav nom su du da se u naj kra }em mo gu }em ro ku po ni {ti od lu ka o pre stan ku man da ta od bor ni ci ma opo zi ci je i na gla si la da }e bi ti pod ne te i kri vi~ ne pri ja ve pro tiv od go vor nih. Od bor nik skup {ti ne Zre wa ni na ko me je od u zet man dat, Ka u ri}, re kao je da od kon sti tu i sa wa vla sti u Zre wa ni nu 6. ju na, opo zi ci o ni od bor ni ci tr pe ve li ki pri ti sak. On je na kon kon fe ren ci je, po ja snio no vi na ri ma da se od we ga tra `i lo da se od rek ne na dok na -

de ko ju je pri mao kao za me nik gra do na ~el ni ka u pret hod nom man da tu ili od bor ni~ kog me sta, ali tvr di da na dok na du kao biv {i funk ci o ner ni je ni pri mao. „Se kre tar skup {ti ne me je oba ve stio da se iz ja snim u ro ku od 24 sa ta da li `e lim da bu dem od bor nik. Se kre tar skup {ti ne je teh ni~ ko li ce i ko mu ni ci ram sa mo sa te li ma i or ga ni ma skup {ti ne. Na osno vu to ga je man dat na ko mi si ja 30. no vem bra za se da la i do ne la od lu ku da se me ni i od bor ni ku LSV odu zme man dat”, re kao je Ka u ri} na pres kon fe ren ci ji.

On je do dao da je ~e ti ri man da ta bio od bor nik i ni ka da skup {ti na ni je gla sa la o od u zi ma wu man da ta od bor ni ci ma i da je na ovaj na ~in pre kro je na iz bor na vo qa gra |a na. Na ju ~e ra {woj sed ni ci Skup {ti ne Zre wa ni na, od bor ni~ ka ve }i na - ko a li ci je oku pqe ne oko SNS-SPS, gla sa la je za od u zi ma we man da ta Ka u ri }u i Va {u na pred log Man dat ne ko mi si je ko ja se po zva la na mi {qe we Mi ni star stva re gi o nal nog raz vo ja i na Za kon o rad nim od no si ma u dr `av nim or ga ni ma.

TVIT CRTICA Vukovo dabogda Kle tve ni su sa mo ra di kla ska „man tra“. I li der SPO Vuk Dra {ko vi} pod se }a na na rod ne mu dro sti kroz kle tve: „Da bog da i{ao mi mo sve ta”, na rod na je kle tva, a ba{ to, da Sr bi ja ide mi mo sve ta, da nas je pro gram i strast mno gih.

Kuda }e{, Simo? Na pred wak i ~lan ka bi ne ta pred sed ni ka Sr bi je Si mo ^u li} oba ve {ta va svo je fa no ve: Odoh na no vo go di {wi #bgsajam je l ima neko neku preporuku {ta ne smem da propustim:) Tvitera{ koji se potpisuje kao Konstantin mu preporu~uje: Recimo, da od{e do Jariwa, K. Mitvrovice..

Simo je u dilemi: Kakve to veze ima ovim {to ja pitam? Konstantin je „ uporan “: To zna~i da se uozbiqi{. Nisam siguran da je ba{ vreme za zabavu. ^uli} mu odgovara: To {ta }u ja da radim u slobodno vreme je moja stvar, ali hvala na savetu. Poz…

Mla|in nagradni ru~ak Minisatar privrede i finansija Mla|an Dinki} bio je zadovoqan atmosferom na predavawu na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu. Student Vladimir Jelisijevi} mu poru~uje: Zaboravio sam danas, kada sam odgovorio ta~no na Va{e pitawe o deviznoj {tedwi, da po`elim uspeh u radu vlade, u novoj 2013 godini.

Mla|a mu poru~uje: Ba{ sam hteo da pitam ko je bio student koji je ta~no odgovorio na ono moje pitawe.:)) Vodim te na ru~ak ili ve~eru...

Kad Voja re{i

Kari} mu preporu~uje: Ako si u Srbiji, idi na Kop, ako nisi....idi za LA hahahhaha:)))

Poverenik voli „kazali{te”

Funkcioner Pokreta radnika i seqaka Orhan Draga{ komentari{e na lajni platformu o KiM: E sad mo`emo da odahnemo! Ko{tunica se dogovorio s Nikoli}em da se u Platformi o Kosovu ubaci da je Kosovo srpska pokrajina. I sve re{eno!

Poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi} bio je na koncertu: Posle 26 godina Prqavo kazali{te sviralo u Beogradu. Dobar, jako dobar koncert u Areni!

Kop ili LA

A muzi~ar Ogi Radivojevi} otkriva kako se organizuje humanitarna svirka: Koncept humanitarne ve~eri u kafi}u: „Svira{, mi napla}ujemo ulaznice i prodajemo pi}e. Pola pri-

Radijski voditeq Aleksandar Ili} se pita: Gde za Novu Godinu? Beogradska odbornica Gordana Kari}, }erka Sretena i Slavice

Pola, napola

hoda od ulaznica tebi, pola u hum. svrhe...”

Bra}a po majci Monah Tadej, koji ima nalong na lajni, pita predsedavaju}eg Generalne skup{tine UN: Da li Vam je Hamdija (Muhamed) Pozderac (1924- 1988) bio deda? Vuk Jeremi} obja{wava: Ne. Bio je brat od tetke moje bake po majci…

Pravda za Srbijanku Savetnik ekspredsednika Srbije Neboj{a Krsti} „protestuje“ na lajni: „ Pan~i} ka`e u Vremenu, da vlast ~ini koalicija Nikoli} - Da~i} – Dinki} – Vu~i} - Pe{i}. A Turajli}? Pravda za Srbijanku! S. St.

dnevnik

ponedeqak24.decembar2012.

ekonomija

ponedeqak24.decembar2012.

dnevnik

dE LE gA CI JA bA^ kE PA LAN kE PO SE TI LA OP [TIN SkE ObJEk TE u MA LIN SkOJ I PA kO [TA NI MA, u HR vAT SkOJ

U ho te lu Lu~ka ka pe ta ni ja, u od ma ra li {tu nar ko ma ni ja

TR @I [NE CE NE OPA SNE ZA SI RO MA [NE

Po la mi li o na po ro di ca ne ma pa ra za stru ju U Sr bi ji, pre ma pro ce na ma Mi ni star stva ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke, ima iz me |u 400.000 i 500.000 ener get ski ugro è nih do ma }in sta va, ko je dr à va tre ba da za {ti ti pre us po sta vqa wa tr ì {ne ce ne stru je. „Mi ni star stvo je iz ra di lo so ci jal ni pro fil ener get ski ugro è nih po tro {a ~a. Opre de li li smo se za kri te ri ju me ko ji bi u ovom tre nut ku ob u hva ti li iz me |u 400.000 i 500.000 do ma }in sta va”, na ve la je za Ta njug dr àv na se kre tar ka Bran ki ca Jan ko vi}. Dr àv na se kre tar ka Jan ko vi} je pre ci zi ra la da je me |u ener get ski ugro è nim po tro {a ~i ma 92.000 ko ri sni ka nov ~a ne so ci jal ne po mo }i, deo gra |a na ko ji pri ma ju de ~i ji do da tak, kao i deo onih ko ji do bi ja ju na kna du za tu |u ne gu i po mo}. Pre ma dr àv noj se kre tar ki, u toj gru pi su i po ro di ce sa de com u ko ji ma su oba ro di te qa ne za po sle na, po ro di ce sa mo hra nih ro di te qa, kao i sta ra~ ka sa ma~ ka se o ska do ma }in stva, ko ja se sma tra ju jed nom od naj u gro è ni jih ka te go ri ja. “Pred log je da me |u be ne fi ci ra nim ko ri sni ci ma bu du i pen zi o ne ri sa naj ni ìm pri ma wi ma pod uslo vom da im je to je di ni iz vor sred sta va i da ì ve sa mi”, na ve la je Jan ko vi}, na po me nuv {i da je dr à va u oba ve zi da pre po sti za wa tr ì {ne ce ne stru je za {ti ti naj u gro è ni je gra |a we. Ona je do da la da }e sa Mi ni star stvom ener ge ti ke bi ti usa gla {e no ko je }e ka te go ri je, u skla du sa fi nan sij skim mo gu} no sti ma, do bi ti za {ti tu dr à ve i da li }e ona bi ti re a li zo va na kroz di rekt na ili in di rekt na nov ~a na da va wa ili va u ~e re. “Na da mo se da }e mo taj po sao us pe ti br zo da za vr {i mo, ka ko bi gra |a ni ko ji su ener get ski ugro è ni, vi de li od re |e ne ko ri sti i pre kra ja zi me,” za kqu ~i la je dr àv na se kre tar ka Jan ko vi}.

Jo{ 1960. go di ne u Ba~ ko pa la na~ koj op {ti ni po kre nu ta je ide ja, a pet go di na ka sni je i re a li zo va na, da se u Ma lin skoj i Pa ko {ta ni ma, u Hr vat skoj, iz gra de, od no sno ku pe i ure de objek ti za od ma ra li {ta na Ja dran skoj oba li. Zbog sve ga {to se de {a va lo po ~et kom po sled we de ce ni je pro {log ve ka, od no sno od ras pa da SFRJ, ni ko iz Ba~ ke Pa lan ke ni je ko ri stio let wi od mor u op {tin skim objek ti ma. Je di no su s vre me na na vre me po je di ni pred stav ni ci op {ti ne obi li za li od ma ra li {ta, na me ra va li, a u za vi sno sti od po li ti~ ke si tu a ci je, da po kre nu pro ces vra }a wa op {tin ske imo vi ne. Ne dav no to su po no vo ura di li, a u Ma lin skoj i Pa ko {ta ni ma bio je i Alek san dar \e do vac, za me nik pred sed ni ka Ba~ ko pa la na~ ke op {ti ne. - Na {e od ma ra li {te u Ma lin skoj je u do brom sta wu, a u we ga je svo je vre me no use qe na ta mo {wa Lu~ ka ka pe ta ni ja, dok je od ma ra li {te u Pa ko {ta ni ma u ka ta stro fal nom sta wu i pot pu no je de va -

sti ra no – ka `e \e do vac. – U ovom ve li kom i ne ka da le pom objek tu, ko ji se na la zi po red pa ko {tan ske zgra de Op {ti ne, sa da se, ka `u nam kom {i je, sku pqa ju nar ko ma ni i al ko ho li ~a ri. I kom {i ja ma je ciq da se ovaj obje kat pri ve de na me ni, a mi }e mo o ono me {to smo vi de li i ~u li oba ve sti ti Skup {ti nu op {ti ne i pred u ze ti po treb ne me re za re {a va we sud bi ne

ri {tem od 148 me ta ra kva drat nih. Od ma ra li {te u Pa ko {ta ni ma gra di la je Ba~ ko pa la na~ ka op {ti na, po pa pi ri ma ko ri sna po vr {i na je 150, a dvo ri {te ima 765 me ta ra kva drat nih. Pr vo je 3. ju na 1992. go di ne, a ka sni je 26. ju na iste go di ne, a na osno vu na red be Mi ni star stva ra da, so ci jal ne skr bi i obi te qi Vla de Re pu bli ke Hr vat ske do ne ta je Ured ba o za bra ni

Iako je cela pri~a bila, i sada je, daleko od re{ewa, ovde se povela vi{e stru~na rasprava – {ta ~initi sa hotelom i odmarali{tem kada se, i ako se, vrati Ba~kopalana~koj op{tini ovih vred nih ba~ ko pa la na~ kih od ma ra li {ta u hr vat skom de lu Ja dra na. Nad le `ni u Ba~ ko pa la na~ koj op {ti ni ka `u da je obje kat u Ma lin skoj svo je vre me no ku pqen od fi zi~ kog li ca i da o to me po sto ji pi sa ni ugo vor. U ta mo {wim ze mqi {nim kwi ga ma obje kat u Ma lin skoj vo di se kao ho tel po vr {i ne 458 me ta ra kva drat nim sa dvo -

ras po la ga wa i pre u zi ma wu sred sta va od re |e nih oso ba na te ri to ri ji Re pu bli ke Hr vat ske. Iz vr {e na je ukwi `ba ho te la i od ma ra li {ta u svo ji nu Re pu bli ke Hr vat ske, a to pi {e i u ze mqi {nim kwi ga ma. Pre par go di na, a na osno vu ovla {}e wa Di rek ci je za imo vi nu Re pu bli ke Sr bi je, ba~ ko pa la na~ ka op {ti na do bi la je ovla {}e we da an ga `u je advo ka ta u

Hr vat skoj i da tra ì us po sta vu pre |a {weg ze mqi {no-kwi `nog sta wa. Od no sno, tre ba lo bi da se Ho tel u Ma lin skoj i Od ma ra li {te u Pa ko {ta ni ma ukwi è na op {ti nu Ba~ ka Pa lan ka, jer u vre me ka da su ne kret ni ne ku pqe we Re pu bli ka Sr bi ja ni je bi la ne za vi sna dr à va. To se po kre nu lo pre 4-5 go di na, a {ta je i da li je i{ta ure |e no ov de ni ko ni je ni {ta go vo rio ni ti go vo ri, pa is pa da da sva ka no va lo kal na

Od NO vE gO dI NE NO vA PRA vI LA ZA OR gA NI ZO vA WE PRI vRE dE I PRI vREd NI kA

Ko mo re (ne)}e pre `i ve ti bez oba ve zne ~la na ri ne U Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne ne o~e ku ju da }e Za kon o ko mor skom si ste mu ko ji tre ba da stu pi na sna gu 1. ja nu a ra bi ti iz me wen, iz ja vio je pred stav nik PKV Dra go mir \u ki}. On je, me |u tim, is ta kao da pri me na tog Za ko na ne }e zna ~i ti kraj ko mor skog si ste ma u Voj vo di ni i Sr bi ji. Pod se ti mo, u no voj go di ni }e na sna gu stu pi ti no vi Za kon o ko mor skom si te mu ko jim }e bi ti uki nu -

U posledwih desetak godina upola je smawen broj zaposenih u Privrednoj komori Vojvodine to oba ve zno ~lan stvo u pri vred nim ko mo ra ma. Pre ma ne kim oce na ma, to bi mo glo da do ve de do kra ja ko mor skog si ste ma, a pre mi jer Ivi ca Da ~i} je iz ja vio da }e u na red nim da ni ma vo di ti raz go vo re o na ~i nu na ko ji bi tre ba lo da funk ci o ni {e ko mor ski si stem. Ni je nam ciq ni ti da me wa mo Za kon ko ji je usvo jen jo{ 2009. go di ne, ali ni da uni {tva mo pri vred ne ko mo re, ka zao je Da ~i}. Pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Mi lo{ Bu ga rin ka `e da bi stu pa we tog za ko na u pot pu no sti mo glo da raz gra di ovu in sti tu ci ju sta ru 155 go di na. On je, ta ko |e, uka zao da je za kon usvo jen 2009. go di ne, po hit nom po stup ku, sa od -

lo è nim dej stvom i bez jav ne ras pra ve, {to uka zu je da pri vred ni ci uop {te ni ni su kon sul to va ni o to me da li è le i ka kav ko mor ski si stem u Sr bi ji. Pred sed nik Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Rat ko Fi li po vi} ra ni je je za na{ list oce nio PKV je sprem na da funk ci o ni {e po no vim pra vi li ma. - PKV je na vre me po ~e la pri pre mu ka ko bi se pri la go di li no vim uslo vi ma - ka è Fi li po vi}. U po sled wih de se tak go di na upo la je sma wen broj za po se nih, u pro te klom pe ri o du je oba vqen niz raz go vo ra s pri vred ni ci ma i pred stav ni ci ma ve li kih pred u ze }a o to me ka kav ob lik sa rad we }e bi ti

Lo bi sti~ ke gru pe Mi lo{ Bu ga rin je re kao da }e, uko li ko na sna gu stu pi no vi Za kon ko ji pred vi |a da se ko mo re mo gu osni va ti sa mi ni mal nim ~lan stvom od 100 pri vred nih dru {ta va, to iza zva ti pli mu no vih or ga ni za ci ja. On sma tra da }e te no ve or ga ni za ci je vi {e li ~i ti na lo bi sti~ ke gru pe, te se ne }e zna ti ko za stu pa ~i je in te re se. us po sta vqen, a raz go va ra li smo i s pred stav ni ci ma Vla de Voj vo di ne i dru gih in sti tu ci ja o us po sta vqa wu sa rad we ko ja }e do pri ne ti po ve }a wu kva li te ta ra da svih. \u ki} na po mi we da za kon si gur no ne }e zna ~i ti kraj ko mor skog si ste ma, ali da }e do ne ti mno go pro me na u ra du pri vred nih ko mo ra.

- Iz me |u osta lo, do ne }e kon ku ren ci ju, ali ni sam si gu ran da }e wu mo }i da iz dr `e ne ke no ve ko mo re ko je bu du osni va ne. Ta ko |e, pro me ni }e se i od nos dr `a ve pre ma ko mo ra ma i za da ci ko je }e ona pred wih po sta vqa ti - ka zao je \u ki}. v. ^v.

vlast ceo po sao po ~i we od nu le. Me |u tim, svo je vre me no, iako je ce la pri ~a bi li, i sa da je, da le ko od re {e wa, ov de se po ve la vi {e stru~ na ras pra va – {ta ~i ni ti sa ho te lom i od ma ra li {tem(?) ka da se iako se vra ti ba~ ko pa la na~ koj op {ti ni. I dok su jed ni bi li za pro da ju dru gi su tvr di li da te objek te ne tre ba pro da va ti, jer ka da bi se to ura di lo, sav no vac bi oti {ao u bu xet Re pu bli ke Sr bi je! M. Su yum IZ vR [NI dI REk TOR Ad „MER kuR” PE TAR ^A bRI LO

Ni sam kri ti ko vao Agen ci ju

„Ta~ no je da sam kon tak ti ran od stra ne no vi na ra „Dnev ni ka” te le fo nom i da sam mu tom pri li kom dao od re |e ne in for ma ci je ve za ne za ak tiv no sti ve za ne za mo gu }u po slov nu sa rad wu sa ita li jan skom kom pa ni jom „Clan group Roma“, me |u tim u istom tek stu po red mo jih in for ma ci ja, je na sta vqe na op se `na ana li za auto ra ko jom se u ne ga ti van kon tekst tek sta uzi ma ju iz me |u osta log i dr àv ni slu `be ni ci ko ji po re ~i ma auto ra „se de u fo te qa ma, pri ma ju do bre pla te, di ù kre di te u ino stran stvu i fi nan si ra ju dr àv nu upra vu, agen ci je, a za pro iz vod wu ih ba{ bri ga „, ka è se ,iz me |u osta log u re ak ci ji iz vr {nog di rek to ra AD „Mer kur“ iz Ba~ ke Pa lan ke Pe tra â bri la na tekst oba ja vqen u po ne de qak 17. de cem bra u „Dnev ni ku” „Ita li ja ni se se le iz In di je u Pa lan ku?“. „Ap so lut no ne ma ni {ta pro tiv da autor ovog tek sta ima bi lo ka kav, pa i kri ti~ ki pri stup pre ma bi lo ko joj po ja vi u dr à vi i dru {tvu, ali ne è lim da se mo je ime i pred u ze }e ko je za stu pam ko ri sti i sta vqa u kon tekst na ve de nog spor nog tek sta. Na vo dim da su na ve de ne op ser va ci je u tek stu is kqu ~i vo plod auto ro vih raz mi {qa wa i da ja sa istim kri ti~ kim na stu pom pro tiv Agen ci je za pri va ti za ci ju, nad le `nih mi ni star sta va i wi ho vih slu `be ni ka ne mam ni {ta ni li~ no, ni kao od go vor no li ce pred u ze }a AD „Mer kur“ ko je za stu pam, te mo lim da u skla du sa Za ko nom o in for mi sa wu ob ja vi te ovaj moj de man ti spor nog tek sta”.

PO RA SLO dO MA ]E TR @I [TE Ak CI JA

NIS stao na 745 di na ra KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

valuta

va`i za

kupovni za devize

EMu

evro

110,9576

113,2220

115,8261

110,6179

Australija

dolar

87,7690

89,5602

91,6201

87,5003

kanada

dolar

84,8300

86,5612

88,5521

84,5703

danska

kruna

14,8653

15,1687

15,5176

14,8198

Norve{ka

kruna

15,0889

15,3968

15,7509

15,0427

[vedska

kruna

12,8720

13,1347

13,4368

12,8326

[vajcarska

franak

91,8979

93,7734

95,9302

91,6166

v. britanija

funta

136,4624

139,2473

142,4500

136,0446

SAd

dolar

84,0333

85,7483

87,7205

83,7761

kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 12. 2012. godine

Po ja ~a na in ve sti ci o na ak tiv nost kra jem sed mi ce do ne la je rast do ma }eg tr ì {ta ak ci ja i pe tu sed mi cu za re dom, dok je pro met pre ma {io ni vo od pet mi li o- na evra u ve li koj me ri za hva qu ju }i du `ni~ kim har ti ja ma. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, do bio je na vred no sti 0,9 od sto, okon ~av {i sed mi cu na ko ti od 516,4 po e na. Od po ~et ka go di ne ova kor pa ak ci ja be le ì no mi nal ni rast od 3,5 od sto, dok je usled znat nog sla bqe wa kur sa di na ra u te ku }oj go di ni, re al no je i da qe na ne ga tiv noj te ri to ri ji. Naj pro met ni ja har ti ja na tr ì {tu bi la je Naft na in du stri ja Sr bi je (NI IS) ko ja je ne de qu za vr {i la na ne pro me we noj ce ni od 745 di na ra uz pro met od 55,5 mi li o na di na ra. Pri li~ no iz ne na |u ju }e, NIS je po ~et kom sed mi ce za be le ìo ve li ki pad od 3,5 od sto, spu stav {i se na do mak ni -

voa od 700 di na ra, da bi po tom usle dio uz la zni trend ko ji je vi nuo ovu har ti ju do 745 di na ra. NIS je pro te kle sed mi ce pu stio i pr vu ben zin sku sta ni cu pod bren dom Ga zprom ko ji }e bi ti do mi nan tan u re gi o nal noj eks pan zi ji ove kom pa ni je, a upra va je na zna ~i la da }e NIS vo di ti po slo va we ovih pum pi i ubi ra ti pri ho de. Po sle du `eg vre me na, me |u naj pro met ni jim har ti ja ma na {ao se gor wo mi la no va~ ki pro iz vo |a~ po su |a i boj le ra Me ta lac ko ji je osla bio ne pu nih je dan od sto na 1.667 di na ra uz pro met od 30,7 mi li o na di na ra. Ova kom pa ni ja je ima la od li~ nu po slov nu go di nu ko ja je okon ~a na ra stom od 10 od sto i iz vo zom ve }im za pe ti nu, a pre ma re ~i ma me nad` men ta i za sle de }u go di nu se pla ni ra am bi ci o zan rast od pet od sto. Be o- grad ski Aero drom „Ni ko la Te sla“ po ras tao je 8,8 od sto na 460

di na ra uz pro met od 10,9 mi li o na di na ra. Aero drom je sti zao na naj vi {i ni vo jo{ od apri la te ku }e go di ne, a ve ro vat ni mo tiv ve }e tra `we in ve sti to ra je sko ra {wi dan di vi den de ko ji pa da na 1. ja nu ar. Be ~ej ski So ja pro tein , na kon is te ka pre se ka za u~e stvo va we na van red noj skup {ti ni ko ja ak ci o- na ri ma nu di mo gu} nost ne sa gla sno sti, spu {tao se do ni voa od 600 di na ra to kom sed mi ce da bi se u pe tak sa so lid nim pro me tom opo ra vio na 710 di na ra. Naj ve }i do ma }i gra |e vi nar, Ener go pro jekt hol ding , za be le `io je re la tiv no mir nu tr go va~ ku sed mi ce te se na kra ju ne de qe sa ma lim pro me ti ma spu stio po no vo na psi ho lo {ku gra ni cu od 600 di na ra. Naj pro met ni ja ban kar ska ak ci ja bi la je ni {ka AIK ban ka ko ja je osla bi la u sed mi ci pre ko {est pro ce na ta, na kon {to je u

pret hod nom pe ri o du znat no do bi la na vred no sti. Naj ve }i deo ne deq nog pro me ta ove har ti je od 51,6 mi li o na di na ra re a li zo van je u pe tak po pro se~ noj ce ni od 1.599 di na ra. Ve li ki skok od de set pro ce na ta za be le `i la je be o- grad ska Ko mer ci jal na ban ka ko ja se do mo gla ni voa od 1.276 di na ra uz pro met od ne pu nih 50 mi li o na di na ra. Upr kos ovom ra stu i do brim po slov nim re zul ta ti ma, ak ci je Ko mer ci jal ne od po ~et ka go di ne be le `e go lem mi nus od 25 od sto. Be o grad ska Jub mes ban ka opo ra vi la se pro te kle sed mi ce do ni voa od 10.000 di na ra, dok su ak ci je Raz voj ne ban ke Voj vo di ne iz ra zi to fluk tu i ra le, pre sve ga usled ne do stat ka jav nih in for ma ci ja u ve zi sa sud bi nom ak ci o- na ra ove ban ke na kon {to je do ne ta od lu ka o pre no su de la we nih oba ve za i ak ti ve na ne ku ko mer ci jal nu ban ku.

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak24.decembar2012.

KA KO RAS PE TQA TI GOR DI JEV ^VOR KRI MI NA LA I KO RUP CI JE

Po li ti ~a ri i taj ku ni Sr bi ju opqa~ ka li po za ko nu? KA KVA JE SUD BI NA PRED U ZE ]A U RE STRUK TU RI RA WU

Ne ma spa sa za sve fir me Za ve }i nu pred u ze }a u re struk tu ri ra wu ne }e mo }i da bu du pro na |e ni stra te {ki part ne ri, sma tra di rek tor Agen ci je za pri va ti za ci ju Vla di slav Cvet ko vi}, ko ji je na ja vio da }e to kom 2013. u sre di {tu pa `we bi ti fir me sa ma wim bro jem za po sle nih. Di rek tor Cvet ko vi} je u in ter vjuu Ta nju gu is ta kao da je tre nut no u po stup ku re struk tu ri ra wa 175 pred u ze }a, a me |u wi ma su ona u ko ji ma taj pro ces tra je ve} 10 go di na i mo ra da bu de okon ~an. „U ko joj me ri }e mo mo }i da na |e mo stra te {ke part ne re za ta pred u ze }a, vr lo je te {ko pi ta we. Za ve }i nu si gur no ne }e mo mo }a. Uko li ko ni smo mo gli 10 go di na, ne }e mo ni sa da”, oce nio je Cvet ko vi}. On je is ta kao da }e Agen ci ja po ku {a ti da na |e naj bo qe mo gu }e re {e we za sva ko od tih pred u ze }a. Di rek tor Agen ci je je re kao da iz me na ma Za ko na o pri va ti za ci ji, ko ji ma se po stu pak re struk tu ri ra wa oro ~a va na 30. jun 2014. go di ne, ne }e do }i do auto mat skog ga {e wa pred u ze }a, ve} se sa mo uki da za {ti ta od na pla te po tra `i va wa. „Po tru di }e mo se da ne ka od wih do |u u sta tus da mo gu da ser vi si ra ju svo je oba ve ze”, na veo je Cvet ko vi}. Eko nom ski gle da no, ima ju }i u vi du da ta pred u ze }a ima ju za sta re lu teh no lo gi ju, pre va zi |en pro iz vod ni pro gram i da su iz gu bi la ko rak sa kon ku ren ci jom, te {ko je o~e ki va ti da }e sa da mo }i da na |u ne ko od go va ra ju }e stra te {ko re {e we.

Pa ra lel no sa uru {a va wem ce lo kup ne pri vre de u pro te ke dve de ce ni je u Sr bi ji stva ra na je i ra sla kla sa taj ku na. Ne dav no pri vo |e we naj po zna ti jeg me |u wi ma, ali i broj ni pr ce si ko ji se na ja vqa ju sa mo po osno vu fa mo znog spi ska spor nih pri va ti za ci ja ko ji su vla di u Bo gra du pre do ~i li zva ni~ ni ci iz Bri se la, pred met su broj nih po le mi ka i pro ce na da li }e se i ka ko okon ~a ti na ja vqe ni sud ski pro ce si. Me |u tim, sve je iz ve sni je da bi kraj wi is hod mo gao bi ti za kqu ~ak da je za pra vo sve ra |e no po za ko nu. A na ta kav za kqu ~ak, na i me, upu }u je i pri ro da sa mih pred me ta, ali i ak tu el ne na ja ve da bi se pod is tra gom mo gli na }i i sa mi par la men tar ci ko ji su mo gu }e usva ja li za ko ne ba{ po me ri taj ku na i sve uz pri klad nu na dok na du. Iako go to vo da ne ma po li ti ~a ra i par tij skog li de ra u Sr bi ji ko ji ni je vi |en u dru {tvu Mi ro sla va Mi {ko vi }a, da nas svi oni ne gi ra ju da je to dru è we ima lo i svo ju ra ~u ni cu, {to ina ~e ne bi bi lo spor no uko li ko je re~ o tran spa rent nom fi nan si ra wu po li ti~ kih stra na ka. Ali, {ta ako je ta ra ~u ni ca dru ga ~i ja? I da li }e se na kon cu po tvr di ti da je sa ma po li ti ka po go do va la da pqa~ ka dr à ve bu de le gal na? To bi, ka ko se naj va qu je, tre ba lo da po ka è is tra ga Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je ko ja }e se po za ba vi ti i na rod nim po sla ni ci ma Skup {ti ne Sr bi je, bez ~i jeg gla sa ni je mo gao bi ti usvo jen ni je dan od za ko na ko ji ma su stvo re ni uslo vi da po je di ni taj ku ni za krat ko vre me do |u do enorm nog bo gat stva. Dok je ve li ka ve }i na gra |a na Sr bi je si ro ma {i la, a dr àv na ka sa bi va la sve ta wa. Pred sed nik Od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Zo ran

Sto jiq ko vi} sma tra da bi bi lo do bro da se kom ple tan pro ces usva ja wa za ko na ali i pod za kon skih aka ta u~i ni tran spa ren ti jim, a ka ko bi se vi de lo ko ini ci ra ne ka za kon ska re {e wa, ko za wih lo bi ra i na ko ji na ~in. - Ta tran sprent nost po seb no je bi la va `na kad su se do no si li za ko ni ili ured be ko ji ima ju ve li ki ko rup tiv ni po ten ci jal, {to se po ka za lo i u ovim spor nim pri va ti za ci ja ma. A po {to we ni je bi lo, imam raz u me va we za to da se for mi ra ne ka vr sta an ket nog od bo ra ko ji bi se ba vio tom pro ble ma ti kom, i {to bi ima lo zna ~aj uto li ko {to bi se ti me pod sta klo da ubu du }e ima mo ja sni ju pro ce du ru

Is pi ta ti po re klo imo vi ne Za kon o eks tra pro fi tu do net je po ~et kom 2000-ih go di na, na kon de mo krat skih pro me na, a no va valst ta da je for mi ra la i an ket ne od bo re i ko mi si je za bor bu protv ko rup ci je i kri min la, ko ji su na osno vu pri tu `bi gra |a na, sin di ka ta... jav no sa slu {a va li po je din ce op tu ì va ne za pqa~ ku dr àv ne imo vi ne. Pr vi ta kav od bor for mi ran je u Skup {tin Voj vo di ne, a na we nom ~e lu bio je Mi o dr ga Vu ko ti}, ta da {wi pot pred sed nik po kra jin skog par la men ta. Vu ko ti} za na{ list da nas ka è da su u taj po sao tad u{li “s pu no en tu zi ja zma”, ali da se vr lo br zo po ka za lo da ne ma po li ti~ ke vo qe da broj ni pred me ti ko ji su ob ra |e ni u tom pe ri o du pred An ket nim od bo rom do bi ju i sud ski epi log. - Bez ob zi ra na to {to smo mi tad ima li ve li ki broj pred me ta, tu ì la {tvo ni je re a go va lo i za to smo ima li pro blem sa efi ka sno {}u. A o~i gled no je bi lo i ve li kih op struk ci ja u ta da vla da ju }oj ka o li ci ji na re pu bli~ kom ni vou. S dru ge stra ne, tad ni smo ima li ni ova ko otvo re nu po dr {ku Evrop ske uni je ka kvu da nas ima Alek san dar Vu ~i} u bor bi pro tiv ko rup ci je – is ta kao je Vu ko ti. On ka è da je po tom usle dio pro ces pri va ti za ci je ko ji je pro iz veo “sto ti ne taj ku na i taj kun ~i }a ko ji su po ku po va li raz li ~i te fir me, bez stvar nog in te re sa da na sta ve pro iz vod wu, dok se dr à va ni je pi ta la ni oda kle im pa re za to ni ka ko }e se od no si ti pre ma tim pred u ze }i ma kad ih pre u zmu”. – Za to bi bi lo kqu~ no da se {to pre do ne se za kon o po re klu imo vi ne, ali i da se iz me ne i ne ki po sto je }i za ko ni ka ko bi se iz be gli broj ni ap sur di po put onih da se ne ki pro ce si odu go vla ~e i da on da do la zi do za sta re va wa – oce nio je Vu ko ti}.

ce log to ka do no {e wa za kon skih aka ta – ka zao je Sto jiq ko vi} za “Dnev nik”. Ko men tra i {u }i ini cja ti ve za do no {e we za ko na o po re klu imo vi ne, on je oce nio da bi ta kav akt bio ve o ma va `an, ali da se we go vom de fi ni sa wu mo ra pri stu pi ti ve o ma opre zno, po seb no kad je re~ o nor ma ma i pro ce du ra ma ko je se od no se na ure |i va we pra va onih ko ji bi bi li pro ce su i ra ni, a ka ko se ne bi na pra vi lo vi {e {te te ne go ko ri sti. Do dao je da smo ima li ne ga tiv no is ku stvo sa Za ko nom o eks tra pro fi tu pre de se tak go di na i da to vi {e ne bi sme lo da bu de deo prav ne prak se jed ne de mo krat ske ze mqe. – To je bi lo ne ka vr sta do go vo re nog me ha ni zma da naj bo ga ti ji qud se bi ku pe oprost, bez za ko no dva nog po stup ka, {to ni je prav no do zvo qe no ni ti ce lis hod no. Uosta lom, taj akt ni je ni dao ni ka kve po seb ne re zul ta te – na veo je on. Alek san dar Po pov, di rek tor Cen tra za re gi o na li zam, ne vla di ne or ga ni za ci je ko ja se ba vi la i

is tra ì va wi ma ne kih slu ~a je va ko rup ci je ko ji ma dr àv ni bu xet o{te }en za ne ko li ko sto ti na mi li o na evra, ka è za na{ list da ga ne bi iz ne na di lo da se ”od sve pra {i ne ko ja se po di gla oko hap {e wa Mi {ko vi }a i dru gih afe ra, ume sto sa pre su da ma, za vr {i sa ot kri }em da su svi ti po slo vi ko ji se da nas is pi tu ju ura |e ni po za ko nu”. - Na{ po blem je u to me {to ve li ka dr àv na pqa~ ka ko ja je za po ~e ta 90-ih go di na za vre me re ì ma Slo bo da na Mi lo {e vi }a, a u ko joj je bi lo do zvo qe no da oni na vi so kim dr àv nim po zi ci ja ma i u jav nim pred u ze }i ma “le gal no” va ra ju na krup no a obi~ ni gra |a ni na sit no, ni je pre ki nu ta po sle 2000. go di ne. Ne da ni je pre ki nu ta, ne go su ~ak pra vqe ni ta kvi za ko ni ko ji su omo gu }a va li taj ku ni ma da se se na le ga lan na ~in i da qe bo ga te i kroz pro ces pri va ti za ci je – is ta kao je Po pov. On ka è da je za to in di ka tiv no {ta se sad po kre }e i pi ta we da li su i ko ji po sla ni ci do bi ja li pa re da do no se ta kve za ko ne. - Mi mo è mo sad da ras pi {e mo i sa mo do pri nos za iz grad wu no vih za tvo ra ka ko bi svi oni ko ji su u~e stvo va li u toj pqa~ ki u pro te kle dve de ce ni je bi li ka `we ni. Me |u tim, na ma osta je opu sto {e na pri vre da, jer su fa bri ke naj pre upro pa {tav ne da bi ne ko mo ga da ih do bi je za ma le pa re, pa ih je on da naj ~e {}e do dat no oja dio, a sto ti ne hi qa da qu di je osta lo bez po sla. To se sve de {a va lo pred na {im po li ti ~a ra ma, ko ji su o~i gled no u sve mu di rekt no ili in di rekt no u~e stvo va li. A obi~ nim gra |a ni ma pre o sta je sa mo ose }aj ve li ke gor ~i ne zbog to ga {to je ne {to {to je sti ca no ge ne ra ci ja ma oti {lo u pro past – za kqu ~io je Po pov. B. D. Sa vi}

ponedeqak24.decembar2012.

@IVOTNI VEK QUDI PRODU@EN, ALI...

Rak i sr ~a ne bo le sti od no se sve vi {e ì vo ta Qu di da nas u pro se ku ì ve de ce ni ju du è ne go 1970, ali ~e sto zna tan deo tih „do dat nih„ go di na pro ve du u bor bi sa bo le sti ma, uka za no je u me |u na rod noj stu di ji, ~i ji su re zul ta ti ob ja vqe ni u ugled nom me di cin skom ~a so pi su „Lan set”. Iz me |u 1970. i 2010. go di ne o~e ki va ni ì vot ni vek na ro |e wu je za mu {kar ce po ve }an za 11,1, a za è ne za 12,1 go di nu, ali se isto vre me no be le ì i sve vi {e `r ta va ne in fek tiv nih bo le sti, kao {to su sr ~a na obo qe wa i rak. Te ret bo le sti pre me {ta sa sa ne u hra we no sti, in fek tiv nih obo qe wa i po ro |aj nih kom pli ka ci ja, na rak, sr ~a ne bo le sti i di ja be tes, ko ji mo gu tra ja ti

ka obo qe wa. Na ove ve li ke tri gru pe bo le sti od la zi ~ak 80 od sto pa to lo gi je na {eg sta nov ni {tva. Pro se ~an gra |a nin Sr bi je pa ti od po vi {e nog krv nog pri ti ska, ima emo ci o nal nih pro ble ma, ì vi u du van skom di mu, uglav nom kon zu mi ra na mir ni ce ì vo tiw skog po re kla i za si }e ne ma snim ki se li na ma i ho le ste ro lom, a ri ba, ì ta ri ce, vo }e i po vr }e ma lo se na la zi na na {oj tr pe zi. Slo bod no vre me uglav nom pro vo di se de }i. Sva ki tre }i sta nov nik ima ane mi ju, isto to li ko ih je pred go ja zno, a ~ak 17 od sto sta nov ni ka je go ja zno. Na sa mom vr hu smo rang li ste u Evro pi i sve tu po bro ju pu {a ~a.

Sva ki tre }i sta nov nik ima ane mi ju, isto to li ko ih je pred go ja zno, a ~ak 17 od sto je go ja zno. Na sa mom vr hu smo rang-li ste u Evro pi i sve tu po bro ju pu {a ~a go di na ma i od ko jih obi~ no umi ru sta ri je oso be. Dok su 1990. ne za ra zne bo le sti bi le uzrok oko po lo vi ne smrt nih slu ~a je va u sve tu, u 2010. je taj udeo po ve }an na go to vo dve tre }i ne. U po me nu toj go di ni naj ve }a pret wa zdra vqu {i rom sve ta su bi li vi sok krv ni pri ti sak (9,4 mi li o na smrt nih slu ~a je va), pu {e we (6,3 mi li o na smrt nih slu ~a je va) pa al ko hol (pet mi li o na smrt nih slu ~a je va). Ne zdra va is hra na i ne do voq na fi zi~ ka ak tiv nost su te go di ne za jed no bi li od gvor ni za 12,5 mi li o na smrt nih slu ~a je va. U na {oj ze mqi za mu {kar ce o~e ki va ni ì vot ni vek je 69,7, a za è ne 74,5 go di na. O~e ki va ne go di ne ì vo ta na ro |e wu u Gr~ koj iz no si 75,8 za mu {kar ca, a za è ne 81 go di na, u Slo ve ni ji za mu {kar ce 72,8 go di na, a za è ne 80,5 go di na. Po da ci go vo re da dve tre }i ne na {ih qu di bo lu je od sr ca i krv nih su do va, na dru gom me stu po u~e sta lo sti obo qe va wa su ma lig ne bo le sti, a tre }e de le po vre de i psi hi~ -

Ov de se cr na sta ti sti ka ne za vr {a va, jer sle di upo zo re we da uko li ko se ne {to pod hit no ne pre du zme, zdrav stve no sta we na {ih qu di }e i da qe da se po gor {a va. Na spram ovog po da tka sto ji ~i we ni ca da se vo de }e bo le sti na {eg sta nov ni {tva mo gu pre ven ci jom spre ~i ti ili wi ho va po ja va od lo ì ti za ka sni je ì vot no do ba. S po ra stom bro ja obo le lih i umr lih od ne za ra znih bo le sti su o ~a va se ceo svet. Da nas je na u~ no do ka za no {ta va qa ~i ni ti da bi se ve} za ne ko li ko go di na pri me ne pro pi sa nog „re cep ta” do bi li pra vi re zul ta ti zdra vi jeg i du èg ì vo ta. Fak to ri ri zi ka su po zna ti, mo gu se pre ven tiv nim ak ci ja ma ob u zda ti. Po po da ci ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je ova kvim ak ci ja ma od raz bo qe va wa i umi ra wa od ma sov nih ne za ra znih bo le sti go di {we mo è da se spa se osam mi li o na qu di u sve tu. Na na {em ni vou to zna ~i iz me |u 10 i 12 hi qa da qu di. J. Barbuzan

TEHNI^KI FAKULTET U ZREWANINU OBELE@IO 38 GODINA RADA

Sa rad wa s pri vre dom pun po go dak Teh ni~ ki fa kul tet “Mi haj lo Pu pin” u Zre wa ni nu, ko ji ra di u okvi ru Uni ver zi te ta u No vom Sa du, u pri su stvu zva ni ca i stu de na ta obe le `io je 38 go di na po sto ja wa. Tom pri li kom su, na kon kra }e sve ~a ne ce re mo ni je, po de qe ne di plo me stu den ti ma osnov nih i ma ster stu di ja. De kan Fa kul te ta Mi lan Pa vlo vi} oce nio je da je u 2012. go di ni do sta in ve sti ra no u ovu uni ver zi tet sku usta no vu, za hva qu ju }i ~e mu su po stig nu ti bo qi re zu la ti u ra du. Po we go vim re ~i ma, po ~e tak no ve kam pa we u pro ce su op {teg obra zo va wa na Uni ver zi te tu do neo je i od li~ nu sa rad wu sa pri vre dom. - Ona se ne ti ~e sa mo eks pert ske sa rad we ~la no va ko lek ti va, ve} i ukqu ~i va wa stu de na ta u rad pri vred nih su bje ka ta u re gi on u. Iz sve ga to ga tre ba lo bi da pro is tek ne zna ~aj no po ve }a we za po {qa va wa stu de na ta Teh ni~ kog fa kul te ta – iz ja vio je Pa vlo vi}. On je is ta kao da je zre wa nin ski Fa kul tet pr vi pri Uni ver zi te tu u No vom Sa du po sma we wu bro ja svo jih stu de na ta na tr `i {tu ra da. - To zna ~i da je sa rad wa sa pri vre dom ve} po ~e la da da je od re |e -

ne re zul ta te. î tav na{ rad i u na red nom pe ri o du bi }e usme ren ka to me da po mog ne mo stu den ti ma da po za vr {et ku stu di ja ne idu na ber zu ra da, ve} da se za pu te na rad no me sto na ko me }e po ka za ti ono {to su na u ~i li to kom stu di ja – na gla sio je de kan. Teh ni~ ki fa kul tet “Mi haj lo Pu pin” je i ove go di ne na sta vio sa rad wu sa udru è wem “Zre wa nin ski po slov ni krug”, za po ~e tu 31. av gu sta 2010. pot pi sivawem ugovora o po slov no - teh ni~ koj saradwi. Pro je kat na zvan “Let wa stru~ na prak sa” ima za ciq da studentima omo gu }i sticawe prakti~nog znawa kroz prak su i rad u pred u ze }i ma osni va ~i ma po me nu tog pri vred nog udru è wa. Me |u ovo go di {wim ak tiv no sti ma Fa kul te ta is ti ~e se i pot pi si va we do ku men ta o me |u na rod noj sa rad wu sa Uni ver zi te tom “Obu da” iz Ma |ar ske. Na ja vqe no je da }e sa rad wa iz me |u Uni ver zi te ta “Obu da”, ko ji ima se dam stu dij skih pro gra ma i ko ji po ha |a 20.000 stu de na ta, i zre wa nin skog Fa kul te ta, od vi ja ti u vi {e obla sti. @. Balaban

O le ko vi ma na saj tu RF ZO Na saj tu re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we po sta vqe na je in for ma ci ja o le ko vi ma ko ji se iz da ju iz sred sta va oba ve znog zdrav stve nog osi gur wa „In fo le ko vi„. Na ovaj na ~in se jav no sti, zdrav stve nim rad ni ci ma, kao i osta lim or ga ni za ci o nim je di ni ca ma i fi li ja la ma Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we pre do ~a va ju sve ak tu el ne in for ma ci je ko je se od no se na le ko ve. U okvi ru ove sek ci je mo gu se pro na }i sle de }i sa dr `a ji: pre tra ga li ste le ko va ko ji se pro pi su ju i iz da ju na te ret sred sta va oba ve znog zdrav stve nog osi gu ra wa, do stup nost le ko va ko ji se pro pi su ju i iz da ju na te ret sred sta va oba ve znog zdrav stve nog osi gu ra wa, no vo sti o tim le ko vi ma, ta be lar ni pri kaz sta tu sa pred me ta po zah te vi ma za sta vqa we le ko va na li stu le ko va. Da ta je i mo gu} nost da se pi ta wa u ve zi le ko va po sta ve pu tem elek tron ske po {te: info.lekovi@rfzo.rs. Tako|e, svi korisnici imaju mogu}nost da putem sistema za pra}ewe dostupnosti lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osigurawa prijave sve eventualne pote{ko}e u pristupu lekovima koji se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osigurawa. J. B.

dRU[TvO

dnevnik

KAKO DA DOMA]ICE DOBIJU PENZIJU

Za slu `ne je su, ali nov ca ne ma Stru~ wa ci tvr de da je po sao do ma }i ce naj stre sni ji na sve tu, a da je pla }en za ra |i va le bi vi {e od {e fo va do brih fir mi. Na i me, jed no is tra `i va we ame ri~ kih na u~ ni ka po ka zu je da bi do ma }i ca ka da bi joj se pla }a lo sve {to ra di po ku }i go di {we za ra |i va la oko 140.000 di na ra. U tu su mu bi u{la za ra da za sve sa te pro ve de ne u ku hi wi, sa de com i oba vqa wu raz li ~i tih oba ve za oko de ce i po ro di ci. Kao osno va uze to je da do ma }i ce ra de 92 sa ta ne deq no, od ~e ga ~ak 52 pre ko vre me no. Ka ko `e ne ko je na se lu ima ju sta tus do ma }i ce ra de mno go vi {e od “ko le gi ni ca” u gra du, on da bi bi lo lo gi~ no da je wi ho va za ra da jo{ ve }a. Jer, one osim {to ra de sve ku} ne po slo ve kao i grad ske do ma }i ce, ima ju sva ko dnev no u se zo ni po qo pri vred nih ra do va jo{ je dan ceo rad ni dan fi zi~ kog po sla. Sa m o s tal n i sin d i k at gra | e v i n ar s tva, {u mar stva i put ne pri vre de upu tio je {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa u Skup {ti ni Sr bi je i mi ni stru ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke Jo va nu Kr ko ba bi }u ini ci ja ti vu da se do ma }i ca ma pri zna i vred nu je rad u ku }i. @e ne ovog sin di ka ta tvr de da do ma }i ce do pri no se dru {tvu iako ra de sa mo u svo jim do mo vi ma i sma tra ju da

se mo ra pro na }i na ~in da dru {tvo taj trud pre po zna. Ni je pr vi put da se ~u ju ova kvi pred lo zi, ali ni ka da ni {ta kon kret no ni je ura |e no jer se uvek po sta vqa lo pi ta we nov ca, a we ga ne ma. Na i me, ne spor no je da do ma }i ce ce log `i vo ta vred no ra de i da na kra ju ka da osta -

Sr bi ja mu ~i mu ku da re dov no is pla }u je iova ko ma le pen zi je za sve one ko ji su go di na ma iz dva ja li za sta rost, pa ta ko ne ma, ~ak da po sto ji i vo qa, mo gu} no sti da do ma }i ce do bi ju ni pen zi ju, ni ti nov ~a nu na dok na du re za vi se od su pru ga ili de ce jer ne ma ju pen zi ju ni ti bi lo ka kvog pri ho da za sta re da ne. U ne kim dr à va ma svi qu di, pa i è ne do ma }i ce, ka da na pu ne od re |e ni broj go di na, po auto ma ti zmu sti ~u pra vo na ne ku vr stu dr àv ne po mo }i ko ja je sva ka ko ma wa od pen zi je ko ju bi ima le da su ra di le u ne koj fir mi, ali je ipak nov ~a na na dok na da ko ja sti è sva ki me sec. Sr bi ja mu ~i mu ku da re dov -

no is pla }u je i ova ko ma le pen zi je za sve one ko ji su go di na ma iz dva ja li za sta rost pa ta ko ne ma, ~ak da po sto ji i vo qa, mo gu} no sti da do ma }i ce do bi ju ni ti pen zi ju, ni ti nov ~a nu na dok na du. Je di no {to je mo gu }e, a ne ke do ma }i ce u Sr bi ji to ve} ko ri ste, da se è ne ko je ì vot pro vo de ku va ju }i i pe gla ju }i, uz po mo} po ro di ce ukqu ~e u do bro voq no pen zi o no osi gu ra we. To, pak, zna ~i da mo gu da iza be ru jed nu od 13 osno vi ca i sa me se bi pla }a ju do pri nos ka ko bi, ka da na pu ne 60 go di na ì vo ta, a do tle mo ra ju ima ti naj ma we 11 go di na pen zi o nog sta à, do bi le mi ni mal nu pen zi ju. Osno vi ce se kre }u od 4.405 do 62.000 di na ra me se ~e no pa je na do ma }i ci da se od lu ~i za onu za ko ju ima no va ca. Pro blem je je di no ako do ma }i ca vo di do ma }in stvo, a da nas je to ~e sta po ja va, u ko jem ni ko ne ra di pa pro blem pred sta vqa i iz dva ja we 4.405 di na ra me se~ no. Ina ~e, i Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku spro veo je is tra ì va we o ra du è na u Sr bi ji. Is tra ì va we je po ka za lo da na ku va we, ~i {}e we i spre ma we ku }e, pra we i pe gla we ve {a, è ne kod nas na go di {wem ni vou po tro {e 730 sa ti, od no sno vi {e od 90 rad nih da na. Q. Male{evi}

RASPISAN OGLAS ZA DOBROVOQNO SLU@EWE VOJNOG ROKA

Na va la zbog 17.500 di na ra me se~ no Voj ska Sr bi je je ve} dve go di ne pot pu no pro fe si o nal na. Isto to li ko vre me na pro {lo je i od uki da wa oba ve znog slu è wa voj nog ro ka. Me |u tim, ka pi je ka sar ni ni su pot pu no za tvo re ne za de voj ke i mla di }e ko ji, ipak, è le da obu ku voj ni~ ku uni for mu. Ma lo pod pri ti skom jav no sti zbog tra di ci je a po ma lo i iz po tre ba, uve den je in sti tut do bro voq nog slu è wa voj nog ro ka. Dva pu ta go di {we - po ~et kom mar ta i sep tem bra - uni for mu Voj ske Sr bi je ob u ~e oko 1.000 do bro vo qa ca. A ko }e od wih kro ~i ti u ka sar nu od lu ~u je se ogla som. Upra vo ta kav kon kurs ras pi sa lo je Mi ni star stvo od bra ne u ko jem tra ì kan di da te za do bro voq no slu è we voj nog ro ka s oru` jem i kurs za re zer vne ofi ci re, na ko je se mo gu pri ja vi ti mu {kar ci i è ne ko ji u 2013. go di ni na vr {a va ju od 19 do 30 go di na. Kan di dat mo ra bi ti dr à vqa nin Sr bi je, uz uslov da se pro tiv we ga ne vo di kri vi~ ni po stu pak, da ni je osu |i van na ka znu za tvo ra od naj ma we {est me se ci, da je zdrav stve no spo so ban za voj nu slu `bu, kao i da ve} ni je od slu ìo voj ni rok sa oru` jem, ob ja vqe no je na saj tu Mi ni star stva od bra ne. Za kurs za re zer vne ofi ci re kan di dat mo ra ima ti za vr {e nu

vi s o k u {ko l u od g o v a r a j u } e stru ke od zna ~a ja za Voj sku Sr bi je, da is pu wa va uslo ve pro pi sa ne za re gru te ko ji se upu }u ju u po seb ne je di ni ce voj ske, kao i po zi tiv nu bez bed no snu pro ve ru. Pri ja ve za do bro voq no slu `e we voj nog ro ka s oru` jem u Voj sci Sr bi je pod no se se cen tru Mi ni star stva od bra ne za lo kal nu sa mo u pra vu, pre ma me stu pre bi va li {ta, a kan di da ti ko ji ima ju pre bi va li {te ili bo ra vi {te u ino stran stvu pri ja vu mo gu pod ne ti nad le `nom di plo mat sko-kon zu lar nom pred stav ni {tvu Sr bi je.

Re g i o n al n i cen t ri Mi n i star stva od bra ne, na kon oba vqe nih le kar skih i dru gih pre gle da i psi ho lo {kih is pi ti va wa u ovla {}e nim voj no zdrav stve nim usta no va ma, utvr |i va we ko na~ ne rang-li ste kan di da ta. Iza bra ni kan di da ti pot pi su ju ugo vor s Mi ni star stvom od bra ne, ko ji oba ve zno sa dr ì po ~e tak i za vr {e tak do bro voq nog slu è wa voj nog ro ka, uslo ve ì vo ta i ra da, nov ~a na pri ma wa, uslo ve pre ki da i na kna du tro {ko va u slu ~a ju neo prav da nog pre ki da do bro voq nog slu è wa voj nog ro ka.

In te re so va we mla dih za do bro voq no slu è we voj nog ro ka je iz u zet no ve li ko. O to me naj bo qe svo do ~i po da tak da se za sep tem bar sku kla su ja vi lo bli zu 3.000 kan di da ta, iako je me sta bi lo sa mo za 500. Ipak, i od tog bro ja se od stu pi lo, pa je u sep tem bar skoj kla si u ka sar ne upu }e no 572 mla di }a i de vo ja ka. U cen tre za obu ku po sla to je 505 do bro vo qa ca, ko ji su u Voj sci osta li tri me se ca, dok je na kurs za re zer vne ofi ci re upu }e no 67 de vo ja ka i mla di }a. Ot ku da to li ko ve li ko in te re so va we u Sr bi ji za do bro voq no slu è we voj nog ro ka? Po zna va o ci pri li ka go vo re o dva naj va `ni ja fak to ra: tra di ci ja ali i pri li ka da se ne {to i za ra di. Na i me, za sva ki me sec pro ve den u uni for mi do bro vo qac do bi je me se~ nu pla tu od 17.5000 di na ra. Mo `da to i ni je ne ka ve li ka pla ta, ali u ovoj bes pa ri ci sva ki di nar ne za po sle ni ma do bro do |e. - Zbog ova ko ve li kog in te re so va wa, raz mi {qa mo da ume sto dva upu ta mla di }e i de voj ke na do bro voq no slu è we voj nog ro ka {a qe mo tri pu ta go di {we. Da li }e se to i ostva ri ti, za vi si umno go me i od fi nan sij ske si tu a ci je - pre do ~a va ju u Mi ni star stvu od bra ne. M. Bozokin

INFORMATIZACIJA DOMOVA ZDRAVQA I BOLNICA U SRBIJI

Ma we pa pi ro ma ni je u zdrav stvu U okvi ru re a li za ci je pro jek ta „Pru `a we una pre |e nih uslu ga na lo kal nom ni vou – DILS„, ko ji se fi nan si ra iz kre di ta Svet ske ban ke, od 2010. go di ne do mo vi ma zdra vqa u Sr bi ji do de qe na su fi nan sij ska sred stva u ukup nom iz no su od oko 2, 5 mi li o na evra. Po red po dr {ke za in ve sti ci o na ula ga wa za 43 do ma zdra vqa ukup ne vred no sti 55 mi li o na di na ra (oko 480.000 evra), do de qe na su sred stva za po dr {ku pro ce su akre di ta ci je za 76 do mo va zdra vqa, za na bav ku ser ti fi ko va nog soft ve ra za 162 usta no ve pri mar ne zdrav stve ne za {ti te (158 do mo va zdra vqa, Za vo de za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta u Be o gra du, No vom Sa du i Ni {u i Za vod za ge ron to lo gi ju u Be o gra du) i za re a li za ci ju pro je ka ta za po ve }a we do stup no sti zdrav stve ne za {ti te ose tqi vim po pu la ci o nim gru pa ma za 42 do ma zdra vqa. - Do sre di ne na red ne go di ne bi }e za vr {e na in for ma ti za ci ja ce le pri mar ne zdrav stve ne za {ti te - ka `e Na da Te o do si je -

vi}, ko or di na tor je di ni ce za in for ma ci o ne teh no lo gi je pro jek ta Mi ni star stva zdra vqa ko ji se fi nan si ra ju iz kre di ta

zdra vqa ima ti cen tra li zo va ne i a`u ri ra ne sve po dat ke o svo jim pa ci jen ti ma. To zna ~i da }e bi ti uve den elek tron ski zdrav -

Slede}i korak: povezivawe apoteka U pr voj fa zi pro jek ta “Raz voj zdrav stva Sr bi je” ugra |en je bol ni~ ki in for ma ci o ni si stem u ~e ti ri bol ni ce, Zre wa nin, Kra qe vo, Vra we i Va qe vo, a kroz na sta vak pro jek ta ura |e na je im ple men ta ci ja bol ni~ kog in for ma ci o nog si ste ma u jo{ 20 bol ni ca. Kroz pro je kat je obez be |e no i in for ma ti~ ko po ve zi va we svih zdrav stve nih usta no va, a ura |e na je i im ple mem ta ci ja la bo ra to rij skog in for ma ci o nog si ste ma. To zna ~i da vi {e ne }e bi ti pre pi si va wa re zul ta ta iz la bo ra to rij skih in stru me na ta ne go }e ana li za to ri bi ti di rekt no po ve za ni sa in for ma ci o nim si ste mom bol ni ca ili do mo va zdra vqa, kao {to je pri mer Dom zdra vqa No vi Sad gde je kom plet na la bo ra to ri ja in for ma ti zo va na. Sa mim tim ne ma gre {ke u pre pi si va wu re zul ta ta, ne ma iz gu bqe nih re zul ta ta, ne ma vi {e ne po dig nu tih re zul ta ta jer po da ci go vo re da se i do 30 od sto re zul ta ta la bo ra to rij skih ana li za ne pre u zme... Sle de }i ko rak je i po ve zi va we apo te ka u je din stve ni zdrav stve ni in for ma ci o ni si stem. Svet ske ban ke DISL. - Prak ti~ no 162 usta no ve pri mar ne zdrav stve ne za {ti te, ko ji ma gra vi ti ra 1.886 am bu lan ti, bi }e po ve za no ta ko da }e sva ki dom

stve ni kar ton u sve slu `be u pri mar noj zdrav stve noj za {ti ti, od no sno u pe di ja tri ju, gi ne ko lo gi ju, me di ci nu ra da, sto ma to lo gi ju, ku} nu ne gu...

Pa ra lel no s ovim od vi ja le su se ak tiv no sti na umre à va wu svih zdrav stve nih usta no va u Sr bi ji, pa je ve} sa da u zdrav stve nu in for ma ti~ ku mre ù po ve za no vi {e od 350, od pri mar ne do ter ci jal ne zdrav stve ne za {ti te. - To je do bra pod lo ga da su tra ra di mo da qe, od ~e ga }e pa c i j en t i vi d e t i kon k ret n u ko rist. Ta ko na pri mer, {to se ti ~e in for ma ti~ ke pod lo ge, mo è da kre ne na ci o nal ni pro je kat skri nin ga tri ra ka. Ako pa ci jent ki wa da nas ura di ma mo gra fi ju u No vom Sa du i su tra se pre se li u ne ki dru gi grad wen ma mo graf ski sni mak }e je pra ti ti, a uko li ko se na pre gle du ot kri je ne ka pro m e n a, re z ul t a t i ma m o graf skog pre gle da }e je pra ti do ter ci jal ne usta no ve gde }e se le ~i ti. Ovo je put i ka pri me ni te le me di ci ne, pa }e mi {qe w e le k a r a iz ve l i k ih cen ta ra bi ti la ko do stup no svim le ka ri ma. J. Barbuzan

NA KLIZALI[TU NA [TRANDU

V remeploV

Hu ma ni tar ni ma sken bal

Po ~eo da iz la zi „Sa bad Vaj da {ag” urednik bio je Kek @igmond @iga, protenstantski sve{tenih, poznati levi~ar i jedan od vode}ih saradnika ~asopisa „Hid” u Subotici, a urednici su bili Laslo Gal, Mihaq Majtewi i Endre Levai. Ubrzo se „ Sabad Vajda{ag” sasvim osamostalio, promeniv{i ime u „Ma|ar so” (Ma|arska re~”). N. C.

Novosadska ponedeqak24.decembar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

TAKSISTI ZADOVOQNI OBIMOM POSLA

VERNICIMA KOJI SLAVE PO GREGORIJANSKOM KALENDARU

Ve}e ce ne ni su ote ra le kli jen te

Gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} ~e sti tao Bo ì} Povodom predstoje}eg Boì}a koji se obeleàva po Gregorijanskom kalendaru, gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e vi} uputio je ~estitke svim vernicima koji proslavqaju taj praznik. U svojoj ~estitki sugra|anima, gradona~elnik Vu~evi} je izrazio èqu da ovaj hri{}anski praznik provedu spokojno i ispuweni qubavqu prema svojim bli`wima.

- Svima koji Boì} slave po Gregorijanskom kalendaru srda~no ~estitam ovaj najsve~aniji hri{}anski praznik. @elim da Boì} provedete radosno, u miru i blagostawu, ispuweni qubavqu i verom u krugu porodice - poru~io je gradona~elnik Vu~evi} i poèleo sugra|anima mnogo li~ne i porodi~ne sre}e, zdravqa i uspeha. Q. Na.

Iako su cene taksi usluga poskupele novosadski taksisti tvrde da se potra`wa za tom vrstom prevoza nije drasti~no smawila. Po re-

I nedeqom skupqe?

~ima ~lana Udru`ewa taksi voza~a i autoprevoznika “Nezavisnost” Ne na da Vra ne {e vi }a, u od-

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

nosu na prethodni mesec obim posla smawio se za 10 odsto, ali je broj vo`wi i daqe na zadovoqavaju}em nivou.

Kako smo saznali od predsednika “Sitansa” Milana Paunovi}a, od 27. decembra sugra|ani, koji se nedeqom budu vozili taksijem, prevoz }e pla}ati po ceni od 66 dinara za kilometar. - Pre tri dana imali smo sastanak sa ~lanom gradskog ve}a za saobra}aj Ne ma wom Vuk ~e vi }em i razgovarali smo sa wim o uvo|ewu nedeqne tarife - ka`e Paunovi}. -Ta tarifa je bila obuhva}ena i prvobitnim predlogom za pove}awe cena taksi prevoza, ali je, kako nam je Vuk~evi} rekao, usled tehni~ke gre{ke ispu{tena iz vida. Obe}ao je da }e na slede}oj sednici Gradskog ve}a biti razgovora o tome. Po re~ima ~lana Udru`ewa “Nezavisnost” Nenada Vrane{evi}a, o uvo|ewu nedeqne tarife se samo razmi{qa, a sugra|ani nova poskupqewa mogu da o~ekuju tek na prole}e.

RASPORED BOGOSLU@EWA NA BADWI DAN Novi Sad: Ri mo ka to li~ ka ù pa Ime na Ma ri ji na: po no} ka u 22 ~a sa na ma |ar skom je zi ku, u 24 sa ti na hr vat skom je zi ku. Petrovaradin: cr kva Sve ti Ro ko - zor ni ca u 7 ~a so va, u 24 ~as - po no} ka; Cr kva Sve ti Ju raj - po no} ka u 20 ~a so va; cr kva Sve tog Kri à - zor ni ca u 6 ~a so va, a u 22 sa ti po no} ka. Sremska Kamenica: cr kva Na {a {}e sve tog Kri à - po no} ka u 24 sa ti. Reformatorsko hri{}anska crkva - ve ~er we bo go slu è we u 18 ~a so va. Slova~ko -evangelisi~ka crkva - sve ~a na li tur gij ska slu `ba u 17 ~a so va. Rimokatoli~ka crkva Presvetog trojstva u Sremskim Karlovcima: u 6 sa ti mi sa zor ni ca, u 24 sa ta po no} na mi sa

hronika

- Svaki dan imam od 15 do 20 vo`wi, {to je dobar broj. Qudi su sada zadovoqniji, jer svi taksisti

voze po istim cenama, pa lak{e dolaze do slobodnog vozila. Razumeju razloge za podizawe cena i ~esto komentari{u kako je taksi u Novom Sadu, u odnosu na ostale gradove, najjeftiniji - kaè Vrane{evi}. U dopisu Strukovnog udruèwa taksi preduzetnika “Sitans”, koje je upu}eno gradona~elniku Mi lo {u Vu ~e vi }u, stoji da su novoformirane cene u mawoj meri uticale na obim posla. Tako|e, iz tog Udruèwa navode da sugra|ani ne iznose primedbe na visinu cene taksi prevoza. Po re~ima predsednika tog Udruèwa Mi la na Pa u no vi }a Novosa|ani se nisu àlili ni za no}nu vo`wu, koja je po~ela da se primewuje od 15. decembra.

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

- Pojedini klijenti su se samo raspitivali da li je vo`wa po~ela da se napla}uje po no}noj tarifi, ali niko se nije àlio na visinu cene. Ina~e, udruèwa, koja imaju solidan vozni park i daqe imaju dobar broj vo`wi, dok je u ostalim taksi udruèwima posao opao za 30 odsto - tvrdi Paunovi}. N. R.

„NOVOSADSKE DE^JE ZIMZARIJE 2”

O ne be skoj sfe ri, umet no sti, {a hu Program “Novosadskih de~jih zimzarija 2” po~iwe danas u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1, gde }e se od 10 do 12 sati odr`ati kreativno- edukativna radionica “Potraga za blagom”. Namewena je deci uzrasta od pet do 11 godina, koja }e uz pomo} specijalne mape upoznati Galeriju i prona}i blago, koje se ~uva u woj, nau~i}e ko su kustosi, {ta je portret i autoportret. U kreativnom delu pronalazi}e detaqe sa slika, slaga}e puzle i re{avati zagonetke i pitalice u vezi sa umetni~kim delima. Broj u~esnika je ograni~en na 30, a pri-

jave su obavezne na broj telefona 021/ 48 99 018. Radionica “Mala {kola stripa: ~ika Paja u Galeriji” odr`a}e se danas od 10 do 13 sati u Spomen zbirci Pavla Beqanskog, Trg galerija 2. Organizovana je za decu od {est do 12 godina, a broj je ograni~en na 20. Prijave za radionicu su obavezne na broj telefona 021/ 52 81 85. U De~jem kulturnom centru, koji se nalazi u Ulici Ive Lole Ribara 6, danas }e biti odr`ana “Zimska {ahovska {kola za po~etnike i poznavaoce {ahovske igre”. Program je podeqen u dve grupe, od 10 do 11.30 sati {ah }e

u~iti po~etnici, a od 11.30 do 13 sati poznavaoci igre. Broj u~esnika po grupi ograni~en je na 15, a mali{ani se mogu prijaviti putem SMS -a na broj 066/ 92 51 192 ili 063/ 52 11 23. Program “Nebeska sfera i astronomski ure|aji”, koji je namewen deci od osam do 12 godina, odr`a}e se danas od 11 do 13 sati u Edukej{n asosijej{n, Bulevar cara Lazara 44. U~i}e o osnovnim pojmovima sfere i orjentacije i upozna}e se sa zvezdanim nebom iznad na{ih krajeva. Broj dece je ograni~en, a prijave su obavezne na broj telefona 064/ 32 85 455. N. R.

AKCIJA „DNEVNIKA” I „LAGUNE”

Kon kurs za No} mu ze ja

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „îta~ le{eva„ An to nia Ga ri doa. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwiàri „Laguna„, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. U Kini u sredwem veku, samo najo{troumnije sudije su uspevale da dobiju titulu „~ita~a le{eva“. Oni su pripadali eliti forenzi~kih sudija koji su i po cenu sopstvenog ìvota imali zadatak da nijedan zlo~in, koliko god nere{iv izgledao, ne ostane neka`wen. Ci Sung je bio prvi me|u wima. Nadahnut istorijskom li~no{}u, Garido pri~a izuzetnu pri~u o mladi}u skromnog porekla, ~ija }e ga qubav prema naukama... N. R.

U susret jubilarnoj desetoj No}i muzeja raspisan je konkurs takmi~arskog karaktera, koji za glavnu nagradu ima kompletnu realizaciju autorske izlo`be, ~ija }e postavka biti uprili~ena na desetoj No}i muzeja 18. maja 2013. godine. Pobedni~ka izlo`ba }e biti postavqena u jednom od vode}ih galerijskih prostora u Beogradu, od 18. maja do 1. juna 2013. godine. Popuweni prijavni list sa kratkom profesionalnom biografijom i propratnim vizuelnim materijalom iskqu~ivo u elektronskom formatu treba poslati na mejl adresu be o grad@ noc mu ze ca.rs najkasnije dogodine do 15. februara. Konkurs za u~e{}e u desetoj No}i muzeja je u toku i za zainteresovane muzeje, instutucije kulture i pojedince. Oni se mogu prijaviti na adresu kon takt@noc mu ze ja.rs. Z. D.

„^i ta~ le {e va” na po klon

GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

Fo to: F. Ba ki}

Samo tri meseca posle oslobo|ewa Novog Sada od ma|arske fa{isti~ke okupacije, na katoli~ki Bo`i} 24. de cem bra 1944. po~eo je da izlazi dnevni list na ma|arskom jeziku „Sabad Vajda{ag”. Sadr`aj ovog glasila, od naslova do re~i na posledwoj stranici, bio je prevod tekstova objavqenih u „Slobodnoj Vojvodini”. Glavni

Humanitarni maskenbali na klizali{tu na [trandu odrà}e se u danas i u nedequ 6. januara od 16 do 18 ~asova. Ulaznica }e, kao i sveke godine, biti igra~ka ili slatki{, a pokloni su nameweni mali{anima iz Sigurne de~je ku}e. Za animaciju u~esnika bi}e zaduèn „Mini klub”, gosti }e biti posluèni ~ajevima, a najgrade za najboqe maske obezbedio je „Beneton”. B. M.

ponedeqak24.decembar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Dra ga na i Dra gan re kli „da” Blizanci Bo ja na i Ta ra - Vladislave i Gorana Tadi}a, Vla di mir i Lu ka - Stanice i Aleksandra Zejaka

Devoj~ice An |e la - Aleksandre \okovi} i Branka Tapavi~kog, Una - Aleksandre i Radojice Tomi}a, Eka te ri na - Anice i Ivana Milojevi}a, Ana Biqane i Maja Milo{evi}, Ana - Biqane Trni} i Vojislava Jakovqevi}a, Ka ta ri na - Bojane i @ike Subotina, Sta {a - Branislave Sr|anov i Ivana-Aleksadra \uri}a, Ka ro li na - Valerije i Milana Kozi}a, La na - Vawe i Milana Si~a, Ta ma ra - Vesne i Sini{e Tomi}a, Na |a Diane i Du{ka Mihajlovi}a, Ni ko li na - Dragane i Petra Ilija{evi}a, Dra ga na - Du{ice i Mladena Stojkovi}a, [a ra - Eve i ^abe Horvata, An dri ja na - Elvire i \ura|a Balabana, Du {an ka - Ivane i Stanka [quke, Ni na - Ivane Radanov i @eqka Peri}a, Te o do ra - Jadranke i Tomislava Nikoli}a, La na - Jasminke Simi} i Zorana Risti}a, Sa ra - Jasne i Gorana Markovi}a, Ma {a - Jelene i Branislava Durkuli}a, Ana sta si ja - Jelene i Jugoslava Moldovanova, Mia - Jelene i Milovana Ivani{evi}a, Ta ma ra - Jelene i Sr|ana Milojkovi}a, Ti ja na - Jelene Si~ i Mladena Golubova, Ni ko li na - Jovane i Zdravka Georgijevi}a, Du wa - Jovane i Steve Marinkova, Ma ri ja - Jovanke i Aleksandra Ma}e{i}a, Ma ri na - Karolina i Predraga Mijovi}a, Alek si ja - Kristine i Dragomira Petrovi-

}a, Pe tra - Kristine i Nemawe Vukovi}a, Ka ta - Leonore Kohanec i Atile Tot Ka{a, De ja na Qiqane Goli} i Dejana Divija~kog, Te o do ra Maje i Miroslava Tira, Ele na - Maje Marinkovi} i Stanislava Jak{i}a, Mi o na - Marine i Luke Qubi~i}a, Ti ja na - Marine i Slobodana Petrovi}a, Ka li na - Merime i Petra Ivanovi}a, Ana sta si ja - Milene i Tihomira Ostoji}a, Ni ko li na - Milice i Sini{e Jovanovskog, Lu cia - Milice Kova~evi} i Vladimira Mijanovi}a, Te o do ra - Natalije i Mileta Lazuki}a, Ne ve na - Nata{e i Draèna Baj~ia, He le na Ranke Vuji} i Predraga Vidi}a, Ati na - Renate âvi} i Qubi{e Kora}a, Ele na - Ruìce ârubxi} i Olivera Bawa{a, Ka ta ri na - Sandre i Vladimira Popivi}a, Du wa - Sawe i Dejana Prekupa, Va len ti na - Slavice i Alekse Pu{ka{a, Je le na - Sneàne i Budimira Ba{i}a, Ma ri ja - Sneàne i Predraga êgara, Ju li ja - Sofije Debeqa~ki i Mileta Gruji}a, Len ka - Suzane i Jovice Bun~i}a, Na |a - Tamare Vukadinovi} i Milutina Jani}ijevi}a, Na |a - Tamare i Mileta Babi}a, Je le na - Tatjane i Dragana Jovi~i}a, La u ra - Tinde i Igora Na|a, Ner mi na Xejqane Aziri i Ervina Sawihu, El me di ne [kurte Limonaj i \emali Kruezi.

Ven~ani Dra ga na Br zak i Dra gan Jo va no vi}, Ga bri je la Ra |e no vi} i [an dor Le ko, Vik to ri ja Ki{ i [an dor [lajf, Mi li ca An dri} i Dra gan Do nev ski, Ol ga Ga ji} i Dra gan Bo ji}, Mi li ca Haj du ko vi} i Sa {a Ki ko vi}, Ja smi na Ob ra do vi} i Alek san dar Sre bro, Ana A{kra bi} i Ne stor Re {}an ski, Ta tja na Tren ~e wi i Ne boj {a Nin ko vi}, \ur |i ca \u ki ~in i Pe tar Ni ko li}, Qi qa na Ko va~ i Mi haq To ma, Na da Sa la pu ra i Mi lo slav Va lent, Ti ja na Po po vi} i Si mo Ke co je vi}, Ma ja Stru gar i Bo jan Je la ~a, Mi la na Mi {i} i Dra gan Kr ne ta, Ana Ta si} i Vla di mir [i mu no vi}, Sla |a na Ru be `i} i Mi ro slav Ve zmar, Kri sti na Hor vat i Igor Pe tri}.

Na ta {a i Fi lip Ni ko li} do bi li be bu Da wu

De~aci Jo van - Adriane i Ilije Mihajlovi}a, Ni ko la – Aleksandre Mitrovi} Kova~ev i Gorana Kova~eva, Ti mo ti je - Aleksandre Topi} i Vladimira Nikoli}a, Mi haj lo - Amende i Slobodana Roganovi}a, La zar - Barbare i Predraga Jovanovi}a, Vuk - Branislave Kova~evi} i Nemawe Kneèvi}a, Mi o drag Sa va - Branke Jajin i Miroslava Dimitrova, Leo - Veselke i Luke Gligori}a, Ve dran Gordane i Frawe Li{~evi}a, Pe ter Pa vel Daniele i Pavela êlovskog, La zar - Danijele i Pe|e Jovnaovi}a, Mi haj lo - Dejane i Zoltana Kuruncia, Du {an - Dejane Cvjetan i Vladimira Karajkova, Ne ma wa - Dragane i Aleksandra Dimitrova, Mar ko - Dragane i Ilije Mitrovi}a, Ne ma wa - Dragane i Milenka Dragomirovi}a, Du {an - Dragane i Slavice Radovi}a, Kri sti jan - Dragane Jovanovi}, Si mon - Draènke i Gorana Glavendeki}a, Dra gan - Duw Horwi~ek i Milo{a Ga{para, Vu ka {in - Du{ice Sedmak i Mi}e Krsmanovi}a, Ad mir - \ulije i [abana Mali}i, Og wen - @akline Lepir i Dragana [ubrta, Ja kov - Ivane i Dragana Mr|e, Ne ma wa - Ivane i Nenada Dimitrijevi}a, Ni ko la Ivane i Sr|ana Miqkovi}a, Vik tor - Ivane i Tibora Segedia, Ne nad - Ivane Martin Stanki} i Neboj{e Stanki}a, Ni ko la - Ivane Toli} i Miroslava Grwe, Ne ma wa - Jasmine Karanfilovi} i Stevana Topara, Vuk

- Jelene i Darka ôvi}a, Da vid - Jelene i Hunora Viraga, Lu ka - Jelene âbrilo-Popovi} i Dejana Popovi}a, Jo van - Jelisavete i Sr|ana Nikoli}a, Alek san dar - Maje i Rajka Blaì}a, Mi haj lo - Mare i @elimira Xambasa, Mi lo{ - Marije i Nikole Qubi~i}a, \or |e - Marijane i Vladimira Hemona, La zar - Marine i Bojana Veqkovi}a, Sken der - Miradije i Ergina Gime, Mi wa Mirjane i Dragana Arsi}a, @iv ko - Mirjane i Milovana [ovqanskog, Ni ko la - Mirjane i Nemawe Mila{inovi}a, Vik tor - Monike i Branimira [arenca, Te o dor - Natalije i Neboj{e Tinkovi}a, Aqo {a - Nata{e i Aleksandra Kalini}a, Ste fan - Nata{e i Du{ka Vuki}a, Mi lan - Nata{e i Marka Romeli}a, La zar - Nata{e i Miroja Jovanovi}a, Vuk - Olivere Jeli} i Zorana Markovi}a, Alek san dar - Oqe i Milo{a @ivkovi}a, Fi lip - Sawe i Aleksandra Oluji}a, Da ni lo - Senke i Milorada Lazi}a, Jo van - Sla|ane i Branimira Stankovi}a, Veq ko - Sneàne i Radoslava Vujovi}a, Ni ko la - Sowe i Mirka Carevi}a, Pa vle - Sofije i Miodraga Mijatova, Alek sa - Sta{e Terzi} i Aleksandra Jovi}a, Ne nad - Suzane i Milana Lakovi}a, Ne ma wa – Tawe i Gorana Zetka, Vin ko – Tawe i Todora Obada, Ne ma wa – Tatjane i Gorana ]uri}a i Mi klo{ - Timee i Robreta Morvaia.

Umrli Ivi ca Jak {i} (1932), Vo jin Jer ko vi} (1949), Du{an Andri} (1949), Branko Antonijevi} (1931), Lazar Bjelica (1938), Mila Blaì~evi} ro|. Blaì~evi} (1929), An|elija Bogaro{ki ro|. Simi} (1938), Borislav Bo{wakovi} (1924), Slavojka Brajovi} ro|. \uranovi} (1948), Milan Drqa~a (1934), Aleksa Kapor (2009), Lazo Kesi} (1960), @ivorad Ko{anin (1932), Qeposava Kuzmanovi} ro|. Preradovi} (1938), Nevenka Lau{in ro|. Bgoqanovi} (1935), Radivoj Maleti} (1955), Dobrosav Markovi} (1942), Milo Medve| (1969), Aleksandar Monarev (1937), Dragutin Nikoli} (1949), Zora Novakov (1936), Stana Nov~i} ro|. Dun|er (1928), Nevenka Pa{i} ro|. Hofer (1963), Sofija Petrovi} ro|. Damjanovi} (1929), Sneàna Pe{ut ro|. Kuzmanovski (1946), Gordana Powevi} ro|. Ili} (1942), Zuzana Privizer ro|. Bohu{ (1936), Verica Radojev ro|. Panin (1924), Tomislav Radovi} (1935), Jo van ka Ra {ko vi} ro|. Ma ri} (1933), An dri ja Sa la ji (1935), Qu bo mir Stankovi} (1945), Tomo Todorovi} (1934), Stanoje Trivunovi} (1931), Dragomir CveNe nad Kva i} i Iva na Vu ja nov

ti} (1941), Nikola Cviji} (1936), Mirjana âleni} Martinovi} ro|. âleni} (1942), Vawa ûbjak (2005), Vera [e{i} (1924). Mi lan ka Maj sto ro vi} ro|. Nov ko vi} (1944), Dmitar Maodu{ (1928), \uro Rajkovi} (1937), Lazar Kisa~anin (1936), Livija Komadini} ro|. @ep~a (1929), Milorad Savi} (1952), Miodrag Ristin (1938). Viktor Ja ko vqe vi} (1954), An ge li na Jo va no vi} ro|. Savi} (1949), Smiqa Baji} ro|. ]ulibrk (1940), Ivica Burka (1966), Milica Vasin ro|. Kosti} (1937), Aleksandar Gmitrovi} (1936), Jagoda Ivkov ro|. Moji} (1938), Antal Kaba~ (1937), Kristina Kiri} ro|. Sta ni {i} (1927), Pe tar Klu bi ca (1935), Milan Kneèvi} (1946), Rozalija KorherMa di ro|. Ma di (1939), I{tvan Ko ~i{ (1944), Marija Majkrat ro|. Jenei (1956), Branislav Markovi} (1939), Nikola Momi} (1934), Melanija Nedi} (1941), Radovan Nestorovi} (1938), Dagoqub Novi~i} (1937), Ivanka Popov (1938), Ana Suda ro|. [arec (1938), Kata Tanasijin ro|. Prgi} (1932), Ne deq ko To pi} (1946), Du brav ko â vi} (1952).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

RAZLI^ITI STAVOVI O PRVIH 100 DANA NOVE GRADSKE VLASTI

Bo qe (ni)je mo glo Koalicija Srspke napredne stranke, Socijalisti~ke parti je Sr bi je, De mo krat ske stran ke Sr bi je, Srp skog po kre ta ob no ve, Rom ske de mo kratske stranke Srbije i biv{ih ~lanova grupe „Dveri“ koji su osnovali novu politi~ku organizaciju “Tre}a Srbija“, kalendarski je za vikend napunila 100 dana funkcionisawa u Novom Sadu. O prvih 100 dana grad ske vla sti oce ne su potpuno razli~ite u zavisnosti da li sti`u od predstavnika vladaju}e ve}ine, ili opozicije. – Ube|en sam da }e se prvi pozitivni rezultati, ove vlasti videti u prvom kvartalu slede}e godine. Svesni smo da smo u prva tri meseca, povukli nekoliko nepopularnih mere po gra|ane, {to samo pokazuje da mi nismo do{li ovde da se dodvoravamo bilo kome, nego da vodimo odgovornu politiku – izjavio je gradona~elnik i predsednik novosadskog odbora SNS Mi lo{ Vu ~e vi}.

re da se komunalni sistem grada ne bi uru{io. Za me nik gra do na ~el ni ka i pred sed nik GO DSS Bor k o Ili} kao uspeh za prvih sto dana istakao je iznalazak re{e-

Jak{i}: Grbo se rodi... – [to se grbo rodi vreme ne ispravi – odgovara predsednik GO Srpske radikalne stranke \u ra| Jak {i} komentari{u}i 100 dana nove gradske vlasti. – Vlast sa upitnim legitimitetom, na{la je zajedni~ki jezik koji je vo|en li~nim interesima. ^lan gradskog ve}a Bela Kurina ima sumwivu osnovnu {kolu, iako je po{tovan u svom mestu ne mogu da ne kaèm da je manipulacija Romima ovde o~igledna. Vlast mewa statute preduze}a kako odgovara wihovim kadrovima, a treba da bude obrnuto. Ovo je samo kontinuitet nesposobne vlasti koju je u prethodnom periodu oli~avala Demokratska stranka, a sada takozvana Srpska napredna stranka. Jedino {to su novo dodali je nova globa za prevoz, odno{ewe sme}a i boravak dece u vrti}ima – zakqu~io je Jak{i}. On kaè i da je nova gradska vlast ublaìla posledice lo{eg ru ko vo |e wa jav ni ko mu nalnim preduze}ima i donela rebalans kojim je gasila poà-

we za zavr{etak radova na Bulevaru Evrope, kao i kratkak rok koji je bio potreban da bi se usvojio rebalans i pripremqen buxet za 2013. godinu.

Danas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.25), „Razbija~ Ralf” (13.30), „Vir” (20.20), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45 16, 16.15, 17.45, 19, 19.15, 19.30, 21, 22.15, 22.30, 22.40), „Pijev `ivot” (12, 15.30, 22.35), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 14.20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahvaweni: Verica Slavka Cveti} (1941) u 9.45 sati, Vojka Jovice Spaji} (1943) u 10.30 sati-urna, Vesna Slavka Vasi} (1980) u 11.15, Miro Slavka Mari} (1953) u 12, Dragica Nedeqka Radulovac (1960) u 12.45, Marko Sretena Kova~evi} (1939) u 13.30, Du{anka Vase Bor|in (1930) u 14.15 i Slavko Lazara Peni} (1932) u 15 sati. Na Katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Miroslava Nikole Mihwak (1930) u 13 sati. Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Du{an Qubana Crevar (1936) u 15 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku u 13 sati bi}e sahrawena Milica Luke [kori}.

U redovima SPS saop{tili su ka ko je vlast for mi ra na krajem godine i rebalans usvojen nedavno tako da vidih rezultata ne moè biti jer gradska vlast nije isto {to republi~ka, teda }e oni konkretni sti}i u slede}oj godini. Tada }e mo}i i objektivno da se ocewuje koje su to dobre, a koje lo{e stvari rada nove koalicije u funkcionisawu grada. Pred sed ni ca Od bor ni~ ke grupe „Novi Sad odmah” koju ~i ne ~la no vi SPO i RDS Bran ka Be à nov kaè da u sada{woj koaliciji postoji uvaàvawe i po{tovawe za razliku od one prethodne u kojoj su tako|e bili. Vu~evi} je prihvatio inicija ti vu SPO za for mi ra we gradskih op{tina, o ~emu }e se u narednom periodu razgovarati. Sa ponosom kaèmo i da je prvi Rom, ~lan Gradskog ve}a Be la Ku ri na upravo iz na{e koalicije – rekla je Beànov. Mi ro slav Pa ro vi} iz „Tre-

tELEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

}e Srbije”smatra da je vra}en duh gradu, jer je na dostojan na~in obeleèna slava \ur|ic i ostali praznike, te da je zna~ajno {to novi buxet ne predvi|a nikakva zaduìvawa. – Da vlast dobro funcioni{e videlo se kod usvajawa rebalansa, i u uslovima ekstremnih sne`nih padavina – kaè Parovi} i dodaje da je ponosan na novi }irili~ni vizuelni identitet Kulturnog centra. Iz opozicije se ~uju druga~iji tonovi, pa biv{a predsed ni ca Skup {ti ne gra da i portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine Alek san dra Jer kov tvrdi da se sve pare iz buxeta oti{le na subvencije JKP i na plate radnika u wima. Ona ocewuje da od investicija nema ni{ta, a i one koje su pre zapo~ete se ne nastavqaju, dok je grad katastrofal no fun ci o ni sao to kom sne`nih padavina. – Dovo|ewe nestru~nih qudi po strana~kim pripadnostima na ~elne pozicije i fama oko }irili~ne table na Kulturnom centru te propu{tawe {ansi da se kandidajemo za prestonicu kulture, ne{to je po ~emu }u pamtiti prvih sto dana – rekla je Aleksandra Jerkov. Nedostatak koncepcije razvoja grada, pove}an broj razboj ni {tva i ma lo let ni~ kog nasiqa, bez razloga uve}an buxet za proslavu Nove godine, dok su smawena davawa za javni red, mir i bezbednost gra|ana, utisak je koji o novoj vladavini ima predsednik Izvr{nog odbora GO Demokratske stranke Veq ko Kr sto no {i}. On zakqu~uje i da je ova vlast ne sta bil na i krat ko ro~nog daha, jer 11 ~inilaca je ipak puno. A. Latas

ponedeqak24.decembar2012.

ZA REALIZACIJU INICIJATIVE NOVI SAD EVROPSKA PRESTONICA KULTURE 2020.

Ime no va we or ga ni za ci o nog od bo ra

Predlog re{ewa o obrazovawu i imenovawu organizacionog odbora za realizaciju inicijative da se Grad Novi Sad imenuje za evropsku prestonicu kulture 2020. na}i }e se na predstoje}oj Skup{tini grada. Za ~lanove odbora imenuju se direktor Kulturnog centra An drej Faj geq, gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e vi}, ministar kulture u Vladi Republike Srbije Bra ti slav Pet ko vi}, sekretar za kulturu i javno informisawe AP Vojvodine Sla vi {a Gru ji}, ~lan Gradskog ve}a za

kulturu Mi lan ka Br ki}, rektor Univerziteta Mi ro slav Ve sko vi}, generalni direktor “Elektrovojvodine” Sr |an Kru `e vi}, kwi`evnik Se li mir Ra du lo vi}, rediteq @an ko To mi}, kustos Muzeja grada Si ni {a Jo ki}, profesor na Filozofskom fakultetu Slav ko Gor di}, muzi~ki urednik i rok kriti~ar Ob rad [kr bi}, direktor Zmajevih de~jih igara Du {an Pop \ur |ev, publicista Ha xi Zo ran La zin i ~lan Biroa Saveta dunavskih regija i gradova Du {an ka Ma ni}. A. Va.

U KARLOVA^KOJ GIMNAZIJI

Pri pre me za po la ga we pri jem nog is pi ta U Karlova~koj gimnaziji u toku je prijavqivawe kandidata za pripremnu nastavu za polagawe prijemnog ispita. Pripreme po~iwu 29. januara 2013. godine i traju do kraja maja. Odr`ava}e se svake subote, a u slu~aju da neka od subota bude radna, nastava }e se pomeriti za nedequ. Sastoji od po dva ~asa stranog i srpskog jezika i dva ~asa kwi`evnosti i ko{ta 27.000 dinara, s tim da se pla}a u ~etiri rate. Nastava se odvija u grupama od 12 do 15 |aka. - Pripremna nastava je dugogodi{wa praksa u Karlova~koj

gimnaziji i prema podacima kojima raspolaèmo, oko 97 odsto |aka koji su je poha|ali, poloì prijemni ispit i upi{e se na{u {kolu - kaè direktorka Karlova~ke gimnazije Sla vi ca [o ki ca. Po re~ima direktorke [okice, u ovoj specijalnoj filolo{koj {koli postoji i bilingvalna nastava na francusko-srpskom i nema~ko-srpskom jeziku. Za dodatne informacije treba pozvati broj telefona 881-777. Z. Ml.

Is kqu ~e wa stru je Fu tog: od 8.30 do 10 sati Zmaj Jovina 2 do 38a, 1 do 47, Wego{eva 2 do 4 a, 1 do 5, cara Lazara 2 do 138 i 21 do 137, Uro{a Predi}a 8 do 14, 1s do 9, Fru{kogorska 63, Pionirska 2a do 14 i 1 do 11, Ratarska 2 do 6, i 1do 9, Petra Drap{ina 4 do 8 i 66 i 1 do 3, Partizanska 2 do106 i 1 do 115, Kosovska 2 do 20 i bb, Dositeja Obradovi}a 98, Branka Radi~evi}a 2 do 72, 1 do 39, Sremska 2 do 14 i 1 do 11, Povrtarska 2 do 30 i 3do 31, Romanijska 2 do 20 i 1 do 19, Grme~ka 8a do 20, Rade Kondi}a 74 do 96, Kraji{ka 2 do 24, 1-19, Vojvo|anska 2 do 14, 1 do 17, Ribarska 2 do 14, 3do 13, Svetozara Markovi}a 4 do 28 i 1 do 33, Radni~ka 2 do 14, 1do 13, Preko nasipa - ^arda kod Mike i kod kanala - ^arda „Zvonce”.

vojvodina

ponedeqak24.decembar2012.

SOM BOR SKI CR VE NI KRST PO MA @E SO CI JAL NO UGRO @E NE

Naj vi {e si ro ma {nih u Ba~ kom Mo no {to ru SOM BOR: Kako je sve vi{e socijalno ugro`enih Somboraca, tako je i sve ve}a potreba za radom Narodne kuhiwe koja funk ci o ni {e u okvi ru Crvenog krsta. Posle niza godina, kada su se navrat-nanos, tek uo~i zimske se zo ne iz na la zi la sredstva za rad Narodne kuhiwe, iz buxeta Grada bi slede}e godine za ove namene trebalo izdvojiti ~ak 14,7 miliona dinara. Tek ne{to vi{e od polovine novca, ta~nije 8,4 miliona bi se utro{ilo za kuvawe toplih obroka, dok bi preostalih 6,3 mi li o na bi la upotrebqena za pravqe- Uto var pa ke ta za se la we humanitarnih paketa koji sne zajednice po spisku usabi bili distribuirani u seogla{enom sa Centrom za sociskim mesnim zajednicama, ba{ jalni rad. Otpremawu humanikao {to je to i ovih dana uratarnih paketa za sela sombor|eno. skog atara prisustvovao je u Naime, pakete seoskim mesomborskom Crvenom krstu i snim za jed ni ca ma do sta vqa ~lan Gradskog ve}a zadu`en za somborski Crveni krst, a dasocijalna pitawa i brigu o qu isporuku direktnim korimladima Dra gan Ne na dov, koji snicima rade same seoske meje najavio da se nove isporuke

paketa mogu o~ekivati tokom februara, aprila i novembra slede}e godine. Najvi{e socijalno ugroènih ima u Ba~kom Mono{toru i pakete }e dobiti wih 75, 68 paketa bi}e uru~eno ìteqima Bezdana, a 44 najugroènijima u Stani{i}u. Pakete u Doroslovu i Kqaji}evu dobi-

}e 40, u Staparu 37, a u Sve to zar Mi le ti }u 34 porodica. Trideset paketa spremqeno je za socijalno ugroène u Ri|ici, 31 za ugroène u Tele~ki, 28 paketa je otpremqeno u ônopqu, a 25 u Ba~ki Breg. U Gakovo }e bi ti do sta vqe no 18, u Kolut 15, Aleksa [anti}u 12, dok }e u najmawe se lo som bor skog ata ra Rastinu, oti}i svega tri humanitarna paketa. Vred nost pa ke ta je 4.000 dinara, a paketi sadrè: pet kilograma pasuqa, {est kilograma pirin ~a, tri ki lo gra ma {e }e ra, 20 pa ko va wa kon cen tra ta su pe, tri kilograma palente, po jedan kilogram soli i za~ina, 10 pakovawa testenine od po 400 grama, ~etiri litra uqa. Nabavka navedenih artikala finansirana je iz budèta grada Som bo ra, dok je som bor ski Crveni krst obezbedio 25 kilograma bra{na. M. Mi qe no vi}

JU BI LEJ KI KIND SKOG MLI NA

Vek i po od li~ nog bra {na KI KIN DA: Acionarsko dru{tvo “Kikindski mlin”, koje je i najstarija firma u gradu, obele`ilo je 150 godina postojawa i rada. - Mlin je osnovan jo{ daleke 1862. godine. Imali smo bogatu istoriju kvaliteta rada i nagrada. Promenilo se nekoliko dr`ava od toga vremena, a mi smo jo{ tu i jo{ radimo – rekao je direktor “Kikindskog mlina Du {an \u ka no vi}. - Davno, pre vi{e od 100 godina, kikindskog bra{na je bi-

lo po ~itavoj Evropi. Be~ki dvor je tro{io kikindsko bra{no, a i{lo je ~ak i do Engleske i do Kine. Kad se pri~a o ciqevima i planovima, ja sam uvek govorio da nam je ciq da se vratimo tamo gde smo bili pre 100 godina, a to je da ponovo na{e bra{no bude zastupqeno po ~itavoj Evropi. “Kikindski mlin” danas je najve}i proizvo|a~ bra{na u Srbiji sa proizvodwom od preko 60 hiqada tona bra{na i prihodom od preko 20 miliona evra. Trenutno

mlin zapo{qava preko 200 radnika, a u posledwe tri godine u unapre|ewe proizvodwe i samu fabriku uloèno je preko ~etiri miliona evra. Firma “Kikindski mlin” starija je od koka-kole i mercedesa. Ova fabrika dobitnik je zna~ajnih priznawa me|u kojima se isti~e nagrada iz 1900. godine “Gran pri” iz Francuske. ûveno kikindsko bra{no izvozi se u Rumuniju, a ponovo se osvaja austrijsko trì{te. A. \.

dnevnik

U HO LU VR [A^ KOG HO TE LA „SR BI JA”

Osnov ci ki ti li jel ku VR [AC: Turisti~ka organizacija je u holu hotela „Srbija“ organizovala takmi~ewe osnovaca u ki}ewu no vo go di {wih jel ki. U~e stvovali su u~enici tre}ih i ~etvrtih razreda i oni su sa svojim nastavnicima poka za li kre a tiv nost u pra vqewu ukrasa i wihovom postavqanu na novogodi{wim jelkama. Svaka {kola dobila je svoju jelku, a akcija je humanitarnog karaktera, je-

le }e pokloniti de~jim ustanovam i tako obradovati i uve }a ti sla vqe naj mla |ih Vr{~ana. Za sve takmi~are je obezbe|ena kwiga na poklon za {kolsku biblioteku. Komisija od tri vr{a~ka umetnika }e proglasiti najlep{u jelku. Nagrada }e biti uru~ena na dana{woj manifestaciji „Prazni~ne |akonije u hotelu „Srbija“. Р. Ј.

vOJvOdinA

dnevnik

ponedeqak24.decembar2012.

ZA VR [E NA NO VO GO DI [WA HU MA NI TAR NA AK CI JA „OSMEH”

SR BO BRAN

Za KLER 895.000 di na ra

De da Mraz po de lio pre ko hi qa du pa ke ti }a BE ^EJ: Hu ma ni tar na ak ci ja „Osmeh“, u ~i ju re a li za ci ju je bi lo ukqu ~e no ne ko li ko be ~ej skih ci vil n ih or g a n i z a c i j a, oprav da la je i ove go di ne o~e ki va wa de ce iz po ro di ca sla bi jeg ma te r i j al n og sta w a. Jer, pri pre mqe no je i De da Mraz je po de lio de ci do de set go di na sta ro sti, od ko jih }e ve li koj ve }i ni to bi ti i je di ni po klon za Bo `i} i No vu go di nu, ta~ no 1.026 pa ke ti }a. Sve ~a no uru ~e -

je la ne bi la je dan od va `nih do na to ra, a ove go di ne je iz o sta la ta kva hu ma nost. Sli~ na si tu a ci ja je sa pred u ze }i ma ili pri vat nim pred u zet ni ci ma. Mo `da je ova ko i sve dra `e - pri me }i je ak ti vist ki wa ak ci je „Osmeh“ Marina Krunc. Vaq da raz o ~a ra ni od no som pre ma ak ci ji „Osmeh“ ~i ji je slo gan bio „Bu di i ti ne ko me De da Mraz“, or ga ni za to ri ove go di ne ni su pri pre mi li u Grad -

BUR NO DVO DNEV NO ZA SE DA WE SKUP [TI NE GRA DA ZRE WA NI NA

Sti ro por, op struk ci ja i od u zi ma we man da ta

we pa ke ti }a oba vqe no je pre kju ~e u Be ~e ju, a ju ~e u na se qe nim me sti ma naj ve }e po ti ske op {ti ne. - Za do voq ni smo {to je ak ci ja re a li zo va na i ove go di ne, ali mo ram da is tak nem da nam je bi lo da le ko, da le ko te `e ne go la ne. Ni je bi lo pro ble ma da pa ke ti }e ob skr bi mo ro bom, jer je u tom seg men tu od ziv bio za do vo qa va ju }i i sti gao nam je do vo qan broj igra ~a ka, ode }e, obu }e, {kol skog pri bo ra... Ali, je dva smo pri ku pi li no vac da ku pi mo slat ki {e. Lo kal na sa mo u pra va

skom po zo ri {tu Be ~ej o~e ki va wi per for mans za de cu i wi ho ve ro di te qe, ve} je sa mo De da Mraz uz asi sten ci ju „pa tu qa ka“ de lio pa ke ti }e. De ca Be ~e ja su do bi la naj vi {e da ro va. Ukup no je 420 pa ke ti }a do de qe no, od ~e ga 63 be ba ma, 35 de ci s in va li di te tom i 322 osta loj de ci iz si ro ma {nih po ro di ca. U Ba~ kom Gra di {tu je do de qe no 198 (20, 4, 174), Ba~ kom Pe tro vom Se lu 218 (30, 16, 172), Dr qa nu i Mi le {e vu 72 (-, 1, 71), Ra di ~e vi }u 68 (-, 4,64) i Po qa ni ci (9, 1,40). V. Jan kov

BUYET SU BO TI CE

Da in ve sti to ri osta nu u gra du SU BO TI CA: Pred log Grad skog ve }a ko ji je upu }en Skup {ti ni gra da na usva ja we je ste i da ukup ni pla ni ra ni obim bu xe ta Su bo ti ce za 2013. go di nu iz no si 5,663 mi li jar de di na ra, {to je za 5,77 od sto vi {e u od no su na pla ni ra ni obim u 2012. go di ni.

Ka ko je no vi na ri ma pred sta vio gra do na ~el nik Modest Duli}, osnov ni pa ra me tri ko ji su ko ri {}e ni pri li kom iz ra de bu xe ta je su go di {wa sto pa ra sta bru to-do ma }eg pro iz vo da (BDP) od dva od sto, pro jek to va na za 2013. go di nu, i pro jek to va na in -

fla ci ja za isti pe riod od 5,5 po sto. Uz is ti ca we da je pred lo gom Od lu ke gra da po stig nu ta sa gla snost da bu xet za 2013. go di nu bu de raz voj ni i so ci jal no od go vo ran, Du li} je re kao da je bu xet za na red nu go di nu ne {to ve }i u od no su na ovu, ali da je, uzi ma ju }i u ob zir da je u 2012. in fla ci ja 10 od sto, u pi ta wu re al no sma we we bu xe ta. -Raz voj na kom po nen ta pod ra zu me va da qe ula ga we u in fra struk tu ru, po seb no u po slov noj i pri vred noj zo ni sa ci qem da i da qe bu de mo grad pre po zna tqiv po pri vla ~e wu stra nih in ve sti to ra, grad u ko me se in ve sti ci je is pla te i vra }a ju. Ulo `i }e mo 160 mi li o na di na ra u in fra struk tur no opre ma we, a na taj na ~in }e mo is pu ni ti i ugo vor ne oba ve ze pre ma in ve sti to ri ma ko ji su ve} u na {em gra du - re kao je Du li}. Pre ma we go vim re ~i ma, obez be |e no je i „zna ~aj no po ve }a we„ sred sta va za po dr {ku so ci jal no ugro `e nim po ro di ca ma. Ko na~ nu od lu ku o pred lo gu bu xe ta za na red nu go di nu do ne }e od bor ni ci Skup {ti ne gra da na sed ni ci ko ja je pla ni ra na za ~e tvr tak, 27. de cem bar. V. H.

НА МУЗИЧКОМ ТАКМИЧЕЊУ

Купусинка победила у Будимпешти

КУПУСИНА: Купусинка Ана Чизмадија победник је такмичења талената у области народне музике, певања и плеса у Будимпешти. Победила је у свим селекцијама и на крају тријумфовала у финалу. Основну школу „Јожеф Атила“ завршила је у Купусини, средњу музичку школу у Суботици, а сада је студент друге године на одсеку соло певања народне музике у Будимпешти. Дугогодишњи је члан сеоског КУД „Петефи Шандор“. Такмичење је организовала будимпештанска телевизија „Дуна“ за таленте целе Карпатске низије, а пријавило се око две хиљаде такмичара из Мађарске и свих мађарских заједница изван Мађарске. Ј. П.

ZRE WA NIN: Dva da na tra ja la je pe ta po re du sed ni ca Skup {ti ne gra da Zre wa ni na i pro {li su sa ti i sa ti dok se na dnev nom re du ni je na {lo jed no od naj va `ni jih pi ta wa – pred log od lu ke o grad skom bu xe tu za 2013. go di nu. Sve je to po sle di ca od lu ke opo zi ci o nih od bor ni ka iz re do va De mo krat ske stran ke i Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne da u pe tak op stru i {u rad lo kal nog par la men ta, u znak pro te sta zbog to ga {to je pred lo `e no od u zi ma we od bor ni~ kih man da ta Goranu Kauri}u (DS) i Tiboru Va{u (LSV), jer je Ko mi si ja za man dat na pi ta wa mi {qe wa da wih dvo ji ca, kao biv {i grad ski funk ci o ne ri, ne mo gu ko ri sti ti funk ci o ner ski do da tak i ujed no pri ma ti od bor ni~ ku na kna du. Sma tra ju }i da vla da ju }a ve }i na, ko ju pred vo de Srp ska na pred na stran ka i So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je, ne ma pra vo da Ka u ri }u i Va {u odu zme man da te, od bor ni ci DS i LSV su od lu ~i li da op stru i {u rad Skup {ti ne ta ko {to su na za se da wu u pe tak iz ne li pre ko 200 pred lo ga za do pu nu dnev nog re da ko je su od bor ni ci iz re do va vla sti li stom od bi ja li. Ovi pred lo zi ti ca li su se go to vo svih ko mu nal nih, so ci jal nih, po li ti~ kih i osta lih pro ble ma ko ji ti {te gra |a ne Zre wa ni na.

dan od pred lo ga za do pu nu dnev nog re da iz neo na ma ter wem, ma |ar skom je zi ku, po sle ~e ga su od bor ni ci opo zi ci je tra `i li da se we go vo iz la ga we pre ve de na srp ski. Pred sed nik Skup {ti ne gra da Radovan Bulaji} (SPS) re kao je da ne po sto je mo gu} no sti za pre vod, a ubr zo po sle to ga, sa op {te wem za jav nost, ogla si la se od bor ni~ ka gru pa LSV.

Go ra n Kauri} i Tibor Va{

„Obra ti }e mo se Evrop skoj ko mi si ji i OEBS-u zbog gru bog kr {e wa qud skih pra va na za se da wu lo kal nog par la men ta. Ti me {to je pred sed ni {tvo Skup {ti ne us kra ti lo pre vod obra }a wa od bor ni ka Va {a, ko je je

Od bor ni ci Skup {ti ne gra da usvo ji li su u su bo tu Od lu ku o bu d`e tu za 2013. ko ji }e, ka ko se na vo di, bi ti re a lan, ra ci o na lan i {te dqiv. Pla ni ra ni ukup ni pri ho di i pri ma wa iz no se 5,2 mi li jar de di na ra, od ko jih }e 4,6 mi li jar di bi ti ostva re no iz ustu pqe nih i iz vor nih pri ho da gra da, a 204,9 mi li o na iz sop stve nih i pri ho da in di rekt nih ko ri sni ka sred sta va bu d`e ta. U pri ho de su u{la i ne u tro {e na sred stva iz 2012. go di ne u iz no su od 419,1 mi lion di na ra. Gra do na ~el nik Zre wa ni na Ivan Bo{wak (SNS) je re kao da }e se na sta vi }e za jed ni~ ki za po ~e ti pro jek ti iz 2012. i pret hod nih pe ri o da, kao {to su fa bri ka vo de i obi la zni ca. bi lo na we go vom ma ter wem je zi ku, a po tom i sta vi lo we gov pred log na gla sa we, na kon ~e ga je i od bi jen, uvre di lo je sve pri pad ni ke ma |ar ske na ci o nal ne za jed ni ce u Zre wa ni nu”, na ve de no je u sa op {te wu od bor ni~ ke gru pe LSV. [ef od bor ni~ ke gru pe SNS Du{an [ijan za sve pro ble me

~ak su u jed nom mo men tu i gla sa le po di za wem sti ro po ra u va zduh. Od bor nik opo zi ci o ne SRS Goran Tajdi} po zvao je vla da ju }u ko a li ci ju da ski ne sa dnev nog re da pr ve dve ta~ ke, od no sno pred lo ge re {e wa o pre stan ku man da ta Ka u ri }u i Va {u, na vo de }i da }e on da pre sta ti op struk ci ja opo zi ci je. Ali, vlast je osta la pri svo me. Po {to su se u pe tak, u ve ~er wim sa ti ma, is cr pe li svi pred lo zi opo zi ci je za do pu nu dnev nog re da, za se da we je pre ki nu to i na sta vqe no je u su bo tu. Ve }i nom gla so va dva spor na man da ta su pre kju ~e od u ze ta, po sle ~e ga su od bor ni ci DS i LSV na pu sti li skup {tin sku sa lu, a on da je usle di la ras pra va o pred lo gu bu xe ta za idu }u go di nu. DS je u su bo tu sa op {ti la da je pod ne la àl bu Uprav nom su du Sr bi je u ko joj tra ì da u naj kra }em ro ku bu de po ni {te na od lu ka o pre stan ku man da ta od bor ni ci ma. DS je op tu ì la zre wa nin sku vlast da na sra man na ~in po ku {a va da uni {ti opo zi ci ju u tom gra du pro tiv za ko ni tim od u zi ma wem man da ta od bor ni ci ma opo zi ci je. @. Ba la ban

ZA NO VO GO DI [WE I BO @I] NE PRA ZNI KE

Ju ga u ma lom na Pa li }u PA LI]: I ove go di ne Pa li} je po pu nio svo je ka pa ci te te za no vo go di {we pra zni ke. Svi sme {taj ni ka pa ci te ti u ho te li ma „Elit Pa li }a„ ve} su ras pro da ti. - Sma tra mo da je to re zul tat na {e atrak tiv ne pra zni~ ne po nu de i po pu lar nih ce na ko je smo po nu di li ove go di ne. Go sti }e u ho te li ma „Park„ i „Je ze ro„, ko ji su ka te go ri sa ni sa ~e ti ri zve zdi ce, bo ra vi ti u pro se ku tri da na, a za taj aran `man }e pla ti ti 15.900 di na ra, dok je za pe to dnev ni no vo go di {wi pro -

U OYACI MA

Ra di o ni ca za osnov ce OYACI: Na kon kur su Mi ni star stva kul tu re i in for mi sa wa, Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja op {ti ne Oxa ci u~e stvo va la je sa pro jek tom „Iz lo `ba ra do va od pu sto va ne vu ne“, na ko me je do bi la 40.000 di na ra, za su fi nan si ra we pro jek ta u obla sti kul tur nog na sle |a Sr bi je. Pri pre ma ju }i se za iz lo `bu ra do va od pu sto va ne vu ne, u pro sto ri ja ma udru è wa „Len ka“ u Oxa ci ma, odr à na je ra di o ni ca sa u~e ni ci ma osnov ne {ko le „Bran ko Ra di ~e vi}“, na ko joj su se osnov ci ob u ~a va li u iz ra di ovih pred me ta tra di ci o nal nom teh ni kom, uz po mo} ~la ni ca udru è wa, ko je su ve} osva ja le broj ne na gra de na ra ni jim iz lo `ba ma Nele Pej~i}, Ivane Kordi} i Dragane \ur|evi}-Jovanovi}. S. Ml. PAN Ê VO

Bu yet }e bi ti ra ci o na lan

Od bor nik Aleksandar Marton (LSV) je, ta ko |e, za tra ìo da par la ment utvr di ko je na re dio za kqu ~a va we no vi na ra na po sled woj sed ni ci, na zi va ju }i ga skan da lo znim, Dejan âpo (LSV) je za pi tao za {to po red dr àv ne i za sta ve gra da, u skup {tin skoj sa li ne ma i voj vo |an ske za sta ve, a Ti bor Va{ je je -

ko je su od bor ni ci DS i LSV po ten ci ra li na ovom za se da wu okri vio je pret hod ni re `im, a jed no od we go vih iz la ga wa pro pra }e no je lu pa wem ru ka ma o sto pred stav ni ka opo zi ci je. De mo kra te su, ina ~e, na Skup {ti nu po ne le sti ro por, po uzo ru na biv {eg {e fa SNS Tomislava Nikoli}a, ka ko bi pro te sto va le zbog od u zi ma wa man da ta, a

SR BO BRAN: Po kra jisnki se kre ta ri jat za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu iz dvo jio je na kon kur su 895.000 di na ra za re a li za ci ju pro jek ta otva ra wa Kan ce la ri je za lo kal ni eko nom ski raz voj (KLER) u op {ti ni Sr bo bran. ^lan Op {tin skog ve }a i ko or di na tor pro je ka ta za una pre |e we ra da i mo der ni za ci ju op {tin ske upra ve I{tvan Fewve{i je is ta kao za do voq stvo {to je op {ti na Sr bo bran us pe la da do bi je no vac za ove na me ne. - Na {a je oba ve za da obez be di mo do dat nih 158.000 di na ra iz op {tin skog bu xe ta, ka ko bi pro je kat bio uspe {no okon ~an. U pri pre ma wu pro jekt ne do ku men ta ci je po mo gli su nam i pred stav ni ci Re gi o nal ne raz voj ne agen ci je Ba~ ka. Rok za re a li za ci ju pro jek ta je 30. sep tem bar 2013. go di ne, ali i po red ve li kog po sla ko ji nas o~e ku je, uve ren sam da }e sve bi ti go to vo znat no ra ni je re kao je Few ve {i. M. Kk.

vod na Pa li }u tre ba lo iz dvo ji ti 19.900 di na ra. Bi }e to pra vi ju go slo ven ski do ~ek 2013. go di ne. O~e ku je mo go ste iz Ma ke do ni je, Hr vat ske, Bo sne i Her ce go vi ne, Cr ne Go re i na rav no Sr bi je. Sem do ~e ka No ve go di ne u re sto ra nu „Ma la go sti o na„ uz obi qe hra ne i pi }a i tam bu ra {ki or ke star „Rav ni ca„ iz Su bo ti ce ko ji }e svi ra ti pop, rok i folk hi to ve, ho tel ski go sti „Elit Pa li }a„ po se ti }e far mu li pi ca ne ra i mu zej fi ja ke ra na Ke le bi ji, a pr vo ja nu ar ski opo ra vak pla ni ran je uz ri -

bqu ~or bu i ku va no vi no na obli `wem sa la {u „Kod An tu {a„. Go sti ko ji }e naj ve se li ju no} pro ve sti u „Ma loj go sti o ni„ za aran `man tre ba da iz dvo je 5.000 di na ra, u {ta je ura ~u na to pi }e do bro do {li ce, sve ~a na ve ~e ra i {am pa wac u po no}. Re pri za, uz or ke star Andrije Dimovi}a, ko {ta 2.000 di na ra. Slo bod nih me sta za no vo go di {wu no} u „Ma loj go sti o ni„ ima jo{ ne {to ma we od po lo vi ne - ka `e di rek tor „Elit Pa li }a„ Josip [u{war S. I.

Po sku pqu je pre voz PAN Ê VO: Na po sled woj sed ni ci Grad skog ve }a Pan ~e va, usvo je ni su pro gra mi po slo va wa Di rek ci je za iz grad wu i ure |e we Pan ~e va, „Vo do vo da i ka na li za ci je“, „Gre ja wa“, „Hi gi je ne“ i Grad ske stam be ne agen ci je za 2013. go di nu. Osim to ga usvo je na je i od lu ka da se ce na pre vo za u grad skom sa o bra }a ju po ve }a za 10 di na ra, ta ko }e kar ta ume sto do sa da {wih 50 ko {ta ti 60 di na ra. Ka ko }e Pan ~ev ci re a go va ti na ova kvu od lu ku grad skih od bor ni ka tek }e se vi de ti. Po zi tiv no po slo va we o~e ku ju u Di rek ci ji za iz grad wu i ure |e we Pan ~e va jer }e ce ne za ku pa po slov nog pro sto ra bi ti ma we, bar je ta ko na ja vqe no iz ove fir me. - Ce na }e ve ro vat no bi ti ni à za 30 od sto, {to }e sma wi ti pri liv u bu xet, ali }e po ve }a ti in te re so va we za ku pa ca - iz ja vio je fi nan sij ki di rek tor Di rek ci ja za iz grad wu i ure |e we Pan ~e va Dragan Stameni}. U JP „Vo do vod i ka na li za ci ja“ o~e ku ju an ga| ò va we na ra do vi ma na vo do vod noj mre ì Pan ~e vo - Do lo vo, {to je u vi {e na vra ta na ja vqi va no, kao i iz grad wu re zer vo a ra ~i ste vo de. Je di na lo {a vest sa ove sed ni ce je po sku pqe we ce na pre vo za, jer je go ri vo po sku pe lo. Z. Dg.

ponedeqak24.decembar2012.

RePORTA@e

dnevnik

NI JE DE JAN KO VA ^E VI] QUT NI NA BO GA, NI NA MAJ KU KO JA GA SE OD RE KLA OD MAH NA KON PO RO \A JA

Sebi ne dozvoqavam pravo da padnem D

ejan Kova~evi} je mladi} bez obe ruke i jedne noge. - Sve radim sam, na neki svoj na~in. Sam se obla~im, umivam, brijem i to ne ma{inicom ve} `iletom, sam stavqam ve{ da se pere ponosan je Dejan. U stvari on je veliki - veliki svojom voqom, zavr{enim {kolama, fakultetom i poslom kojim se bavi. Kako je uspeo, to samo on zna.

- Roditeqi su me se odrekli odmah po ro|ewu 1979. i ostavili u bolnici u Novom Sadu. Od tad su moj `ivot bolnice. Kad je vreme poseta majke do|u da obi|u svoju decu, a ja ve~ito sam. Ali ja sam prereno sazreo i na{ao opravdawe za wu. Znate ono de~ije „moja mama radi, nema vremena„. Te{io sam se, ali vire}i kroz prozor podupiru}i se ovom jednom nogom stalno ne{to i{-

~ekivao - bez gor~ine, sa osmehom - Nisam dozvolio da padnem, uvek sam shvatao da sam druga~iji, ali sam se izborio da me drugari prihvate. Vrlo rano sam nau~io da pi{em, plivam, igram fudbal, ~ak i skijam. U po~etku su me na bazenu malo ~udno gledali i pitali se {ta ja traìm tu, ali kad sko~im u vodu sve im postane jasno - pomalo se hvali dok gleda kakve }e reakcije izazvati. - Osnovnu {kolu zavr{io sam kao vukovac, zatim sredwu grafi~ku kao |ak generacije, pa Pravni fakultet. Sad sam konsultant jedne firme. Majku sam video samo jednom na VMA. Bilo je stra{no, ja mislio ho}e da mi se izvini a ona je do{la da me moli da joj ne pomiwem ime u javnosti, jer, eto, u drugom je braku - prelazi brzo preko toga, ne èli da pri~a o roditeqima, kaè

ima mnogo lep{ih stvari na koje treba tro{iti vreme. To lep{e su ku}ne posete porodici medicinske sestre koja ga je prihvatila kao svoje dete. - Oboàvao sam je i ona je mene. Na àlost preminula je pre nekoliko godina - sa setom se prise}a. - Ma, ne treba mi ni{ta od roditeqa, imao sam i imam qubavi u ìvotu. Vole me prijateqi, imam i devojku. Doktorka je, lepa i voli me ovakvog kakav jesam. Slede}e godine pravimo svadbu - ponovo mu se vrati osmeh na lice pri pomisli na to veseqe. Priznaje nije ogor~en na boga, svako nosi svoju sudbinu najboqe {to ume. Jedino se nada da }e svojoj budu}oj deci pruìti ono {to on nije imao. - Bio sam u Zagrebu, neki eksperimentalni projekat sa jako skupim protezama. Hteli smo da vidimo kako bi to izgledalo na

Po klo nio i pa re sku pqe ne za pro te zu Dok je bio na VMA Dejan je upoznao Milo{a, de~aka obolelog od leukemije, dosta povu~eno ~eqade, koje je ~uvala baka jer su mu roditeqi poginuli u saobra}ajki. - Saznao sam da treba da putuje na operaciju, ali mu je potrebna znatna suma, koju on, naravno, nije imao. Tad sam skupqao pare za svoju protezu na nozi, ali nisam imao dovoqno. Ono {to sam napabir~io prebacio sam na wegov ra~un i tako mu pomogao. ^esto smo {etali po bolni~kom krugu i medicinske sestre su ga zadirkivali {to me stalno grli. A on im de~ije ozbiqno objasni: Pa moram ja wega, kad Deki ima male {apice kao zeka!

PRE^ANSKA LEKSIKA

Ber be ri

er be ri su pr vi qu di, ka è pe sma, pa ne mo è bi ti da ba{ wih uzi ma ju za pri mer da je ne {to si gur no kao vr bov klin, da }e se zbi ti kad na vr bi ro di gro `|e, evo tek {to ni je, ili, ka ko re ~e je dan od na {ih pred sed ni ka, po li glo ta “Ma lo mor gen”. Uz to, ber be ri su vi {e stru ko ta len to va ni (opet pe sma: za to tre ba dar!) pa im se obe }a we da }e{ ima ti slo bod nu sto li cu za pet mi nu ta mo è uze ti i kao pe sni~ ko pre te ri va we. Uosta lom, {ta je i pet pu ta po pet mi nu ta spram onog {ta se sve mo è ~u ti i do ì ve ti u ber ber ni ci! U ber ber ni ci uvek mi ri {i. âk i ako mu {te ri ja od bi ja po ma de i ko low sku vo du, va zdu hom jo{ uvek plo ve aro me od po sled weg pr ska wa iz one pra sta re fla {e s gu me nom pum pi com, ma kar da se to de si lo jo{ pre po la sa ta, par don – ber ber skih pet mi nu ta. U ber ber ni ci je uvek lep {e ne go na po qu, osim mo `da u ma ju ili sep tem bru. Ako je omo ri na, ber ber mo ra da

dr `i rad wu hla do vi tom, a ako je mraz, pe} mo ra bi ti upa qe na jo{ pre zo re. On da, u ber ber ni ci uvek ima ne {to no vo. Ako sam ber ber ba{ ni je ras po lo `en da pre no si {ta je sve ~uo tog da na, pri ~a }e ne ko od mu {te ri ja, a ako ne }e ni ko, tu su – no vi ne. One ra za pe te na ram od mor ske tr ske, {to se ta ko la ko li sta ju a ne gu `va ju. Sva ka ber ber ni ca je bi bli o te ka sa zna wa, sve u ~i li {te, ma da ne ba{ ta ko efi ka sna kao za tvo ri. Ali, pre po ru~ qi vi ja sva ka ko. Obra zu je{ se i lo kal no i glo bal no. Ba{ svet ski. Me ni se naj vi {e svi |a po u~ na pri ~a o La li ko ji je se deo pred ogle da lom i o u~i te qu ko ji je ~i tao no vi ne (u{ao usred bri ja wa pa La la ni je mo gao da ga pu {ti

pre ko re da). U~a ~i ta: „î nov nik N. N. osu |en na dve go di ne uslov ne ka zne zbog bi ga mi je. La la pi ta: Zbog ~e ga? Zbog bi ga mi je, La lo. To je si tu a ci ja, ka ko da ti ras tu ma ~im, u ko ju bi ti mo gao da do |e{ da si ven ~an i s tvo jom {va ler kom Mil kom, kao {to si sa è nom ti, So som. Je l’? Ba{ fi no! – opa su qi va se La la. – To bi bi lo zdra vo do bro. So sa mi sli da sam kod Mil ke, Mil ka da sam kod So se, a ja na ta va nu – spa vam na ì tu! A sad ozbiq no: kod ber be ra se i{lo da se pod {tu cu je, skra ti, pod {i {a ko sa, da se ~o vek te meq no ob ri je uz obil no sa pu wa we i o{trim bri ja ~om, da se fa zo ni ra ju br ko vi, ka sni je ~ak i da se mi je (pe re) ko sa, a mno go ra ni je da se iz va di zub, met’u pi ja vi ce i pro ~i sti krv, da se na me sti po kr ja na no ga… Ber be raj je po sao mu {kog ro da, ali dok ni su iz mi {qe ni fri ze ra ji, ta mo su i uda va ~e ku po va le la `ne kur ju ke i kol mo va le ko su “na pri rod no”. Ne gde su ber be ri i{li i po ku }a ma, ali ne da ko qu, ve} bri ju i {i {a ju. Kod imu} nih, ali i bo le snih, pa ~ak i mr tvih. U dav nim a sta bil nim vre me ni ma, ber be ri su pla }a ni u na tu ri, re ci mo po dva xa ka ì ta i ku ku ru za za go di nu. Dva de set ta kvih mu {te ri ja i – ne tre ba ti wi va, sa mo o{tar bri ja~ i do bar ka i{ za o{tre we. Da nas su kod nas ber ber ske uslu ge re la tiv no jef ti ne jer je te {ko na lo vi ti mu {te ri je – ne ko vre me sve su {i {a li kod ku }e su pru ge ili dru ge bli ske oso ba. Li~ no su me u SAD {i {a li po tri (no mi nal ne) ce ne: 12,5, 13,5 i 17, 5 do la ra. Uvek sam za o kru ì vao na pet do la ra iz nad, ma da mi ba{ ni je pri ja lo. Do pre ne ki me sec bio je ìv moj dru gar ko ji je bio sve dok kad je fud bal ski mag Mi qan Mi qa ni} u Be o gra du pla tio ber ber sku uslu gu de set pu ta vi {e ne go {to je pi sa lo na zi du. Ali, je dan je bio Mi qan! Ber be ra jo{ zo vu i bri ca, bar bir, ber be rin… I na vek – po {tu ju, a ne ki mu da ju i bak {i{. Pa vle Ma le {ev (Gra |a za kwi gu „Na sred ~e tir’ {o ra, Di va ni o re ~i ma„)

„Pu no bi mi zna ~i la po mo} vla sti No vog Sa da. Po sve tu su me pri ma li gra do na ~el ni ci naj ve }ih me tro po la i mno gi dr àv ni ci, a kod nas mi sa mo str pa ju vi zit-kar te u yep i za bo ra ve ~im okre nu le |a” meni, koliko bi mi olak{alo ìvot, mada ni{ta nismo postigli. Nisam razo~aran, proteze su uàsno skupe a ja i ovako vodim sasvim normalan ìvot. Kad bi mi neko ponudio novac za proteze ili stan, pre bih odabrao stan. Da ne pla}am 250 evra i jo{ moram da se pravdam stanodavcima qutnu se malo. - U ovoj zemqi potpuno diskriminisan kao invalid. Dosta qudi, ne}e da nam izdaju stan, puni su predrasuda. Vaqda misle kako }e se sna}i, da im ne{to ne upropaste. Meni bi mnogo zna~ilo

kad bi mi vlast Novog Sada pomogla. Po svetu su me primili gradona~elnici najve}ih metropola i mnogi dràvnici, a kod nas samo strpaju vizit-karte u xep i zaborave te ~im ti okrenu le|a izgovara Dejan. - Sve je stvar voqe i ve`be, tako je bilo od najranijeg detiw stva. Ni kad ni sam raz mi {qao {ta bi bilo da imam ruke. Da nisam ovakvog duha, verovatno bih bio razmaèn, maèn i paèn od strane roditeqa a ne ostavqen. Zo ri ca Dra go je vi}

GO LU BI CA PRO FE SO RA @AR KA GR ^I]A PRO GLA [E NA ZA EVROP SKOG [AM PI O NA

Ba~ ki po {ta ri vi so ko le te P

resti`na i tradicionalna Evropska izlo`ba sitnih ìvotiwa nedavno je odràna u Lajpcigu i sa preko 100.000 „manekena” iz 28 zemaqa, postala je najve}a smotra te vrste u svetu. Savez golubara Srbije je delegirao 112 pernatih lepotana iz Beograda, Be~eja, Vrbasa, Kikinde, Ni{a, Novog Be~eja, Novog Sada, Pan~eva, Smedereva, Sremske Mitrovice... Debitovali su predstavnici autohtone rase ba~ki pismono{a, koje je kontinentalna komisija za standardizaciju golubova pregledala i zvani~no ih uvrstila na svoj oficijelni spisak. - Nas ~etvorica smo izloìli po ~etiri goluba u osnovnim bojama - pri~a profesor fizi~kog vaspitawa u penziji @arko Gr~i} iz Be~eja. - Moj sugra|anin Mihaq êh je doneo crni primerak, Radovan Jelicki iz Novog Be~eja ùte boje, Kikin|anin Miroslav Stojadinov bele a ja crvene. Evropska komisija za standardizaciju je svim golubovima dala po maksimalnih 96 poena, a moja golubica je dobila i kategorizaciju E, {to zna~i da je kontinentalni {ampion. Uz medaqu, pripala mi je i simboli~na nagrada od 15 evra. Sada sledi nastup kroz tri godine u Francuskoj, gde sa ovom

Qu bav ni `i vot u go lu bar ni ku od fe bru a ra do ok to bra

golubicom mogu da konkuri{em za titulu majstora odgajiva~a, a ona priznawe veliki evropski {ampion. @arko je vodio svoje u~enike na brojna {kolska takmi~ewa i olimpijade, bio trener ko{arka{a i kajaka{a, pa je ve} navi-

Me da qe osva jao i sa ka ja ka {i ma i ko {ar ka {i ma

kao na adrnalin intenacionalnih skupova. Pre ~etiri godine je bio „patron” na{eg kajaka{kog reprezentativca Marka Tomi}evi}a, na Juniorskom evropskom prvenstvu u Segedinu, gde je wegov pulen osvojio zlata u jednosedu na 500 i 1000 metara. - Bio sam tada presre}an, jer je Marko dokazao da smo dobro radili i on stasao za velika dela, ali ni{ta mawe u Lajpcigu, gde, recimo, svakih pet sekundi preko 5.000 petlova zakukuri~e. Ja sam izdrào jedno desetak minuta i potom morao iza}i napoqe da nabavim tampone za u{i, kako bih kao ~ovek uìvao u lepotama ~itave te menaèrije - smeje „profa” dok opisuje svoje utiske iz Nema~ke. Nisu ba~ki „po{tari“, koji su pre vi{e od pola veka selekcijom nastali od vojnih pismono{a u regionu Be~eja, Sente i Sombora, ostali nezapaèni. Ve} su se odoma}ili po Crnoj Gori i Hrvatskoj dok su se u Lajpcigu za wih naro~ito interesovali odgajiva~i iz Nema~ke i Rumunije.

- Standardni pismono{a je vrsni leta~, koji moè do 500 kilometara u jednom turnusu da prevali, a ba~ki je izlo`bena rasa. Po{to smo je znatno omasovili, po~etkom ove godine, u okviru obeleàvawa ~etiri decenije be~ejskog Udruèwa odgajiva~a sitne ìvine „Golub 72“, priredili smo izlo`bu „specijalku“ i Osniva~ku skup{tinu Udruèwa odgajiva~a ba~kih izlo`benih pismono{a Srbije. Ja sam izabran za koordinatora radne grupe i 19. januara na „specijalki“ u Novom Be~eju usvoji}emo Statut i urediti pravu organizaciju Udruèwa - punih je planova Gr~i}. Dok razgledamo pedesetak ba~kih „po{tara“ koji su udobno u{u{kani u dvori{nim kavezima, doma}in obja{wava da je razdvojio svoje bele i crvene qubimce, ènke su u jednom a mu`jaci u drugom odeqku. Tako }e biti sve do februara i parewe. Zajedno }e se ba{kariti sve do oktobra, kada po~iwe sezona izlo`bi i takmi~ewa. Vla sti mir Jan kov

crna hronika

dnevnik NA NA PLAT NOJ RAM PI KOD NI [A

Pri ve de no 14 oso ba S na plat ne ram pe kod Ni {a u po li ci ju je pri ve de no 14 oso ba, a pro tiv tro ji ce pri ve de nih bi }e po kre nut pre kr {aj ni po stu pak na osno vu Za ko na o oru` ju i mu ni ci ji, re ~e no je si no} Ta nju gu u ni {koj po li cij skoj upra vi. - Pre kr {aj ni po stu pak bi }e po ve den jer su kod tih oso ba ot -

kri ve ni pred me ti ko ji ni su uobi ~a je ni za no {e we pre ma za kon skim pro pi si ma - re kla je port pa rol Po li cij ske upra ve Lidija Pavlovi}. Ona ni je mo gla da se iz ja {wa va o mo ti vi ma no {e wa ta kvih pred me ta, kao ni o to me s ka kvim su ci qem su te oso be po se do va la od re |e ne pred me te.

NA BU LE VA RU @AR KA ZRE WA NI NA U VR [CU

Po `ar u pri zem noj ku }i

Mi nu le su bot we ve ~e ri na uglu Bu le va ra @ar ka Zre wa ni na i Uli ce Di mi tri ja Tu co vi }a, u pri zem noj ku }i, iz bio je po `ar. Br zom in ter ven ci jom va tro ga sa ca va tra je uga {e na, a u to vre me u ovoj ku }i ni je bi lo ni ko ga. Pre ma pr vim in for ma ci ja ma u ovoj ha va ri ji ni ko ni je po vre |en, uzro ci se za sa da utvr |u ju, a i ma te ri jal nu {te tu te {ko je utvr di ti. Dok je va tra jo{ be sne la, jed na kom {i ni ca po ku {a va la je da

na |e vla sni ka, tra ì la ga je i te le fo nom, ras pi ti va la seu okol nim ku }a ma. - Vla snik ku }e ra di u rib wa ku, zva la sam we go vog ko le gu, ali ni on ni je znao gde se na la zi vla snik – go vo ri la je va tro ga sci ma us pla hi re na è na. Ka ko je ne ko od pri sut nih re kao, va tro ga sci ma je bio ote àn po sao na ga {e wu va tre po {to se u ku }i na la zio ve li ki broj ke sa s |u bre tom. R. J.

OD LU KOM APE LA CI O NOG SU DA U BE O GRA DU

Auto ma fi ji ponovno su |e we Ape la ci o ni sud u Be o gra du uki nuo je pre su du ko jom je Niko la Rov ~a nin iz Be o g ra d a osu |en na se dam go di na za tvo ra, a pri pad ni ci we go ve gru pe, po zna te kao auto ma fi ja, na ka zne od jed ne do {est go di na za tvo ra, i na lo ìo da im se po n o v i su | e w e. Rov ~ a n i n u, kao i dru go op tu è nom Slavku Mi lo sa vqe vi }u, pri t vor je pro du èn do na red ne od lu ke Spe ci jal nog su da ko ji }e im po no vo su di ti. Po na la è wu Ape la ci o nog su da, pr vo ste pe na pre su da je do ne ta uz bit nu po vre du od re da ba kri vi~ nog po stup ka zbog ~e ga je mo ra la da bu de uki nu ta. Pri p ad n i c i ove gru p e uhap {e ni su 2009. u Sr bi ji, a osam ~la no va u Cr noj Go ri, jer su kao or ga ni zo va na kri mi nal na gru pa kra li auto mo bi le u Sr bi ji, a pre pro da va li ih u Cr noj Go ri. Pri l i k om pre t re s a, in spek to ri su pro na {li ve li ki broj ukra d e n ih auto m o b i l a ko ji su vra }e ni vla sni ci ma. Na me ti ove kri mi nal ne gru pe

naj ~e {}e su bi li „pa sa ti” i no vi ji mo de li „re no me ga na”. Ko la su kra li po po rud` bi ni, a po t om ih kri j um ~ a r i l i i pro da va li u Cr noj Go ri. Ne ke su i vra }a li vla sni ci ma, ali za ot kup od 2.500 do 3.000 evra. Kod uhap {e nih je pro na |en so fi sti ci ran alat za kra |u, ali i elek tron ske kar ti ce i de ko de ri ko ji ma su bez pro ble ma pa li li i od vo zi li ko la. Slav k o Mi l o s a v qe v i} je zbog te {ke kra |e bio osu |en na {est go di na za tvo ra (u tu ka znu mu je ura ~u na ta i ra ni je iz r e ~ e n a prav n o s na ` na ka zna), Miroslav Risti} je zbog pod s tre k a v a w a na oda v a w e slu `be ne ta we osu |en na dve go d i n e, Bra ti slav Ga go vi} zbog oda va wa slu `be ne taj ne na go di nu da na i Vuk Musi} zbog po ma ga wa u te {koj kra |i na go di nu i po da na za tvo ra. Op tu `e ni ma je ta ko |e bi lo na lo `e no da o{te }e ni ma vra te iz no se od ot ku pa ukra de nih auto mo bi le ukup no vi {e od dva mi li o na di na ra. (Ta njug)

OT KRI VE NO NA @E LE ZNI^ KOJ STA NI CI U PRE [E VU

Osmo ri ca ile ga la ca u va go nu

Za jed ni~ kom ak ci jom ca ri ni ka i po gra ni~ ne po li ci je, ju ~e je na è le zni~ koj sta ni ci u Pre {e vu spre ~en po ku {aj osmo ri ce dr à vqa na So ma li je da ile gal no pre |u gra ni cu, sa op {ti la je Upra va ca ri ne. Ile gal ni imi gran ti iz So ma li je pro na |e ni su u va go nu te ret nog vo za ko ji je iz Gr~ ke pre vo ìo alu mi ni jum ske pro -

fi le za Austri ju, pa se pret po sta vqa da su pla ni ra li da stig nu u tu ze mqu. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, pro ve ra kom po zi ci je vo za je oba vqe na de tek to rom ugqen di ok si da ko ji je po ka zao u jed nom od va go na vi {e vred no sti od uobi ~a je nih, {to je uka zi va lo na to da unu tra ima qu di. (Ta njug)

ponedeqak24.decembar2012.

ZA 11 ME SE CI U SR BI JI

Za ple we no dve tone nar ko ti ka Srp ska po li ci ja je za 11 me se ci ove go di ne za ple ni la vi {e od 2,1 to ne ra znih nar ko ti ka me |u ko ji ma i vi {e od dve to ne ma ri hu a ne. U tom pe ri o du ukup no je za ple we no 2,165 to na ra znih nar ko ti ka me |u ko ji ma i 2.006 ki lo gra ma ma ri hu a ne i 53,93 ki lo gra ma he ro i na, na vo de u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va. Po li ci ja je za ple ni la i 3,76 ki lo gra ma ko ka i na i oko 700 gra ma ha {i {a kao i 2.500 ko ma da ta ble ta sin te ti~ ke dro ge „ek sta zi” i 163 ko ma da „lsd”. Od u ze to je i 278 ko ma da am fe ta mi na te {kih ukup no 11,99 ki lo gra ma, na vo di se u po da ci ma MUP-a do sta vqe nim Ta nju gu. Zbog neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga pod ne to je 856 kri vi~ nih pri ja va, zbog neo vla {}e nog dr `a wa opoj nih dro ga pod ne to je 2.540 kri vi~ nih pri ja va, dok je za omo gu }a va we uzi va wa opoj nih dro ga pod ne to 145 kri vi~ nih pri ja va.

TEMA „DNEVNIKA”

RAZ BOJ NI [TVA DEO SVA KO DNE VI CE U JU @NOJ BA^ KOJ

Pqa~ ka {i sve te meq ni ji i bru tal ni ji Raz boj ni {tva, od no sno, ka ko se to ne k ad „kr s ti l o„ pqa~ ke, sve ~e {}e se da {e va ju. Ta ko su pro te klog pet ka raz b oj n i c i po k u { a l i da uz puc wa vu opqa~ ka ju blin di ra no vo zi lo za tran sport nov ca

wi ho vim na me ra ma. Raz boj ni ci su sprem ni da li {e `i vo ta i po li caj ce. Sto ga oni ~e sto mo ra ju da bu du vr lo pri seb ni u ak ci ja ma. - Ima, na `a lost, slu ~a je va da gra |a ni, od no sno od go vor na

Pre pad na blin di ra no vo zi lo

na Zre w a n in s nom pu t u kod No vog Sa da . Istog da na opqa ka~ na je zla ta ra u cen tru No vog Sa da, a dan pre to ga uhap {en je Vr ba {a nin ko ji se te re ti da je uz pret wu no èm opqa~ kao tra fi ku. Isto vre me no, cr nu hro ni ku pu ni li su i raz boj ni ci iz dru hih me sta. U po li ci ji na po mi wu da je re~ o „slo è nom kri vi~ nom de lu ko je je po svo joj pri ro di vr lo bru tal no, a pri ko jem se na sr }e na ì vot i te lo o{te }e n ih„ zbog oti m a ~ i n e pre sve g a nov c a, zla t a, na k i t a, auto mo bi la i dru gih stva ri. ê s to me | u iz g red n i c i m a ima i ma lo let ni ka ko ji, pre sve ga, pri sva ja ju tor be s no va~ ni ci ma i na kit. O~i to je da pqa~ k a { i ume j u da bu d u bru tal ni i sprem ni su da po vre de `r tve da bi do {li do ple na. Me |u wi ma ima i pro fe si o na la ca ko ji na pa da ju po {te ban k e, tran s port pa r a, koc kar ni ce, me wa~ ni ce i dru ge ko ji ima ju ve }e ko li ~i ne nov ca, iako one ~e sto pod re zu me va ju ta ko zva no fi zi~ ko ili teh ni~ ko obez be |e we. - Na à lost, ovi pro fe si o nal ci, ko ji ì ve od po me nu tih kri vi~ nih de la, mno ge ve o ma ~e sto ide je do bi ja ju gde da ju }i fil mo ve, pa im ~ak i pqa~ ke li ~e na sce ne iz Ho li vu da. Ipak, mno gi od wih shva te da ì vot ni je film tek kad se na |u iza bra ve - ka è za „Dnev nik„ {ef gru pe za su zbi ja we raz boj ni {ta va i srod nih kri vi~ nih de la uz na si qe u no vo sad s koj Po l i c ij s koj upra v i Ranko Markovi}. - Oni pre raz boj ni {ta va pri ku pqa ju po dat ke o nov cu i si ste mu obez be |e wa, da bi po tom na per fi dan na ~in i bru tal no ne u tra li sa li obez be |e we i od ne li plen. Bru tal ni su i sprem ni da pre te oru` jem, pu ca ju i po vre de ili ~ak i li {e ì vo ta sva ko ga ko bi se su pro sta vio

li ca u prav nim su bjek ti ma ne pred u zi ma ju do voq no me ra da za {ti te li~ nu si gur nost rad ni ka, {to im je u oba ve zi. Ne vo qa je {to mno gi vla sni ci fir mi sma tra ju da se pro blem

su ge ri sa li ka ko da qe da za po sle ni po stu pa ju i {ta da pri ja ve, dok je na ma u ra sve tqa va wu vr lo bit no da sa zna mo de ta qe {to pre. Ta ko |e, ja sno je da raz boj nik ne }e od mah na pa sti, ve} }e iz ve sno vre me pra ti ti si tu a ci ju i is pi ta ti ka kve su me re bez bed no sti kao i da li ima vi deo nad zo ra, te ana li zi ra ti ku da }e po be }i da bi iz be gao hap {e we, bez ob zra da li je re~ o ban ka ma, po {ta ma ili me wa~ ni ci ma i ben zin skim pum pa ma ma. Pre ma to me, su g e r i { e m o svim za p o sle ni ma da sva sum wi va li ca ko ja za pa ze u bli zi ni fir mi, a ko ja na pri mer do la ze da bi za me ni la pet ili de set evra i pri to me se neo bi~ no po na {a ju da nam to pri ja ve na vre me. Iz nad sve ga je na{ apel da se raz boj ni ci ma ne pru `a ot por na gla {a va Mar ko vi}. - ^i ni se da su ma lo let ni pre stup ni ci u ju `noj Ba~ koj po sta li na sil ni ji. Ne ret ko pre te oru` jem, ali pre sve ga ko pi ja ma pi {to qa, a ima i onih ko ji to ra de sa {pri cem

deqan. U tim imo vin skim de li ma s ele men ti ma na si qa u~e stvu je mno gi za vi sni ka, naj ~e {}e od he ro i na i ma ri hu a ne. Do sta wih se po na {a na sil ni~ ki jer su pri hva ti li mo del ne ga ti va ca i ta ko skre }u pa `wu na se be. - Oni ve o ma ~e sto na sr }u na `e ne i sla bi je oso be - na gla {a va Er de qan. - Za ute hu je da ve }i nu tih slu ~a je va uspe {nio re {a va mo, ta ko da osta je mo gi} nost da se po sle pri vo |e wa i raz go vo ra s ro di te qi ma osum wi ~e ni na vre me trg nu i iza |u iz sve ta s one stra ne za ko na, {to se ne ret ko i de {a va. Od 2006. go di ne do sep tem bra ove go di ne na pod ru~ ju Ju `no ba~ kog okru ka evi den ti ra no je oko 3.000 raz boj ni {ta va (pro se~ no 1,5 na dan), go vo ri sta ti sti ka no vo sad ske po li ci je. Tre }i na pqa~ ki iz vr {e na je uz pret wu ili upo tre bu va tre nog oru` ja. Ve }i na, od no sno, oko 85 od sto od 12 op {ti na u ju `noj Ba~ koj iz vr {e no je u No vom Sa du, a za se di {tem po kra ji ne {tr ~e Vr bas, Be ~ej i Ba~ ka Pa lan ka. Broj ke ana li ze ka zu ju da je oko 95 pro cen ta ovih de la pri -

Raz boj ni {tva iz vr {e na u objek ti ma ko ji po slu ju go to vim nov cem, iz u zev pro dav ni ca 2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

1-9.2012.

Mewa ~ni ce

Kla di o ni ce

Ben zin ske pum pe

Po {te

Koc kar ni ce

Ban ke

Tran sport nov ca/ro be

Iz vor: ana li ze Ode qe wa za ana li ti ku i evi den ci je PU u No vom Sa du re {a va osi gu ra wem, a ne pri da ju do voq no pa `we ~i we ni ci da je na me ti i bez bed nost wi ho vih rad ni ka. Oni tra `e da u slu ~a ju raz bo ni {tva pr vi bu du upo za na ti s do ga |a jem da bi

Opqa~ ka na no vo sad ska zla ta ra

u ru ci. La ko do la ze do hlad nog oru` ja, pre sve ga, no `e va i bok se ra - na vo di za na{ list {ef gru pe za ma lo let ni~ ku de lin kve ni ci ju u no vo sad skoj Po lic jskoj upra vi Nenad Er-

ja vqe no po ne po zna tom iz vr {i o cu. Pro cen tat ra sve tqa va wa je oko 60 od sto, {to je do bar re zul tat ima ju }i u vi du uspe he kud i ka mo bo qe opre mqe nih po li ci ja u Evro pi. Na `a lost, na pod ru~ ju no vo sad ske Po lic jske upra ve 11. apri la 2009 go di ne ubi jen je iz pi {to qa po li ca jac Vla di mir Gran di}. We ga je na auto pu tu na do mak No vog Sa da usmr tio raz boj nik iz Uba ko ji je bio u bek stvu na kon pqa~ ke zla tre u Zre wa ni nu. Ne ko li ko da na ra ni je in spek to ra iz gru pe za su zbij we imo v in s kih de l i k a t a s ele men ti ma na si qa u to ku hap {e wa ubo je no `em osum wi ~e ni za kri vi~ no de lo uce ne, iz dvo ji la je, iz me |u osta log o oru `nim pqa~ ka ma, za „Dnev nik” slu `ba za in for msa we no vo sad ke Po li cij ske upra ve. M. Vu ja ~i}

SPORT

ponedeqak24.decembar2012.

S RA DO VA NOM MAR KO VI ]EM, KA PI TE NOM VOJ VO DI NE SR BI JA GA S

PR VA @EN SKA LI GA

[umadinke se naigrale ê la re vo – [u ma di ja 42:84 (20:16, 7:19, 12:25, 3:24) ÊLAREVO: Osnov ne {ko le ’’Zdrav ko ê lar’’, gle da la ca 150, su di je: Pr pa i Va si qe vi} (Be o grad), [u ta loMe zei (No vi Sad). Ê LA RE VO: Mi.Ra do {e vi}, [tr bac, Lu ki} 6, Nin ko vi} 7, Ma.Ra do {e vi} 11, Mil ko vi}, Ter zi} 5, Maj ki}, La ko vi} 13, Pu cov ski, Vu ~e ti}. [U MA DI JA: Mar ko vi} 17, Je vi}, Mar ja no vi} 10, Ni ki to vi} 6, Ra ci} 25, Ni ko li} 4, Ko sa no vi} 2, Osto ji} 11, Mar ti no vi}, @i va di no vi} 7, Ma to vi} 2, Mi lo {e vi}. Tri na e sti pr ven stve ni po raz do ì ve le su ko {ar ka {i ce ^la ra va u do sa da naj sla bi joj igri na svo me par ke tu, pa su se [u ma din ke ba{ na i gra le. Do bro su do ma }e igra ~i ce utak mi cu po ~e le, pr vih de set mi nu ta stal no su bi le u vo} stvu i re {i le ~e tvr ti nu u svo ju ko rist. Me |u tim, sve osta lo bi lo je u sti lu [u ma dij skog ko la i za ne ve ro va ti je da je do ma }i sa stav po sti gao u tri ~e tvr ti ne sve ga 22 ko {a, u po sled woj de o ni ci tri. V. Vu.

TUR NIR U SKO PQU

Zavarko opet najboqi Vil mo{ Za var ko, srp ski re pre zen ta ti vac, svet ski re kor der, in ter na ci o na lac u slo va~ kom {am pi o nu Sport iz Pod bre zo ve, po be dio je na tur ni ru u

]ali}, Zavarko i Kova~evi}

Sko pqu, obo riv {i re kord ku gla ne sa 671 ~u wem.Dru go me sto pri pa lo je ka pi te nu srp ske re pre zen ta ci je, {am pi o na sve ta Jo va nu ]a li }u (Sport) sa 664 ~u wa, dok je naj pri jat ni je iz ne na |a we tre }e me sto ju ni or skog re pre zen ta tiv ca Sr bi je, pr vo tim ca Cr ve ne zve zde Igo ra Ko va ~i }a sa 624 ~u -

dnevnik

wa. ^e tvr ti je bio Mi lan Tom ka (Slo va~ ka, Sport) sa 621 ~u wem, a pe ti Di mi tar Di mi trov ski, ma ke don ski re pre zen ta ti vac iz Mak pe tro la sa 617 ~u we va. [e sto me sto osvo jio je srp ski re pre zen ta ti vac, ~lan {am pion Be o gra da Po {tan ske {te di o ni ce Da niel Tep {a sa 603 lu wa i ova {e sto ri ca igra ~a je di na su pre sko ~i la gra ni cu od 600 ~u we va. - Ovo je pe ti tur nir za rang li stu FIK NBC ko ji je ove go di ne osvo jio Za var ko - u Vr ba su, Pod bre zo voj, Ri cin gu, Vi ner noj {ta tu i Sko pqu – ka `e se lek tor srp ske re pre zen ta ci je i tre ner Spor ta Mi lo{ Po wa vi}. - Na tri tur ni ra je bio dru gi, u Se ge di nu, Va ra `di nu i Za la e ger se gu, i ube dqi vo je broj je dan na svet skoj rang li sti ta ko da je iza we ga za i sta fan ta sti~ na se zo na. U ekip noj kon ku ren ci ji sla vio je Sport sa 3.704 ~u wa, is pred Mak pe tro la, ko ji je bio i sja jan or ga ni za tor i do ma }in tur ni ra, sa 3.413, Cr ve ne zve zde BN Bos sa 3.337 i Bor ca iz Ba wa Lu ke sa 3.332 ~u we va.

Godina uspeha Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga s za vr {i li su po lu se zo nu u Pr voj li gi Sr bi je na pr voj po zi ci ji. Me |u naj za pa è ni jim igra ~i ma to kom po lu se zo ne bio je ka pi ten Ra do van Mar ko vi}. Qu bi te qe ba ske ta odu {e vqa va svo jim pro do ri ma, do da va wi ma i troj ka ma. Za mo li li smo Mar ko vi }a, jer on je spo na iz me |u igra ~a i stru ke, da oce ni u~i nak eki pe u go di ni na iz ma ku. - Ova go di na bi la je ja ko uspe {na iako smo osta li bez ne ko li ko bit nih igra ~a. Bi li smo ~e tvr ti u Su per li gi Sr bi je, igra li u plej–ofu, a u po lu fi na lu se su sre li sa {am pi o nom Par ti za nom. Od i gra li smo sa cr no – be li ma dve ja ke utak mi ce i ma lo je ne do sta ja lo da ih do bi je mo u dru goj. Me |u tim, ni smo ima li sre }e, po {to nam to 4. me sto ni je bi lo do voq no da za i gra mo i u Ja dran skoj li gi. Dru gi deo go di ne pro ti cao je u stva ra wu no vog ti ma, a ipak smo na od mor oti {li kao pr vo pla si ra ni u Pr voj li gi. Ima li smo ka drov skih pro me na, oti {lo je ne ko li ko mo ma ka, po put Osmo kro vi }a i ô ma gi }a, ko ji su do ve de ni kao po ja ~a wa a od i gra li su sa mo u pr va dva ko la. Sve to se do go di lo zbog ne kih pro pu sta, jer oni su su spen do va ni od stra ne FI BA. I po red svih ne da }a ostva ri li smo do bar re zul tat, ko ji nam omo gu }a va bor bu za Su per li gu, pa po tom i za Ja dran sku li gu. Na dam se, kao i svi u klu bu, da }e Cr ve na zve zda, Par ti zan i kra gu je va~ ki Rad ni~ ki svo jim pla sma nom obez be di ti da u Ja dran skoj li gi za i gra i ~e tvr ti pred stav nik Sr bi je – ka è Mar ko vi}. l Kako komentari{ete to {to se Vo{a i pored mnogih promena nalazi tu gde jeste? - Osno va uspe ha le ì u to me {to je tre ner Si ni {a Ma ti} na pra vio do bru ko he zi ju iz me |u igra ~i ma, ta ko mi od li~ no sa -

Radovan Markovi}

ra |u je mo me |u sob no. Mla |i u~e od nas sta ri jih, a ako ne ka da ne po slu {a ju, po no vo ih sa ve tu je mo i go vo ri mo im ono {to je do bro za wih. Jed no stav no, mo ra da po sto ji pra va spo na iz me |u tre ne ra i stru ke i igra ~a. l To je i va{ posao. - Ja pre u zi mam ve }u od go vor nost oko utak mi ce, ali is ta kao bih da sva ki ko {ar ka{ da je ne ki svoj do pri nos sve mu. To su do bri mom ci i kva li tet ni igra ~i i ni ko se ne bu ni {to po ne kad igra na po zi ci ji ko ja ni je we go va. Eto, Ku `e ta

je bez re ~i ce lu po lu se zo nu od i grao na me stu ple ja, {to je je d an od po k a z a t e q a da sve funk ci o ni {e ka ko tre ba. l Da li }e biti nekih poja~awa u polusezoni? - O to me raz mi {qa ju qu di ko ji vo de klub i stru ka. Me |u tim, u dru gom de lu se zo ne mo ra mo da do ve de mo po ja ~a wa, dvo ji cu kva li tet nih igra ~a. l Koliko va{im saigra~ima zna~i to {to ih tokom cele utakmice bodrite? - Sva kom ~o ve ku tre ba pod strek, a na r o ~ i t o mla d im

igra ~i ma. Oni mo gu ne ka da i da se upla {e zbog svog ne is ku stva i ako ih ne ko ne po dr `i pri li~ no im je te {ko. S dru ge stra ne, po dr {ka do bro uti ~e na sve i iz te po zi ti ve do la zi i re zul tat. l Kakvi su va{i li~ni planovi? - Do kra ja se zo ne ve za ni su za Voj vo di nu Sr bi ja gas, a na kon to ga }e mo vi de ti. U sva kom slu ~a ju ne le tim pre vi {e vi so ko – na gla sio je Ra do van Mar ko vi}. M. Pa vlo vi}

PRED TRE ]I NO VO GO DI [WI FE STI VAL OD BOJ KE U NO VOM SA DU

Sve spremno za reviju mladosti i prijateqstva Pr vih da na no ve go di ne (3, 4. i 5. ja nu a ra) No vi Sad }e bi ti do ma }in Tre }eg no vo go di {weg od boj ka {kog fe sti va la, na ko jem se o~e ku je u~e {}e 144 eki pe iz ze mqe i ino stran stva. Pret hod na dva fe sti va la su ma sov no {}u i or ga ni za ci jom u~vr sti la od boj ka {ki No vi Sad na evrop skoj ma pi, a ten den ci ja je i è qa Od boj ka {kog sa ve za Voj vo di ne da ovaj tur nir pre ra ste u ne zva ni~ no klup sko pr ven stvo Evro pe za mla |e ka te go ri je. Iz u zet no obim na i pre ci zna or ga ni za ci ja je oba ve zna ka da je ma ni fe sta ci ja ovog ti pa u pi ta wu, ni {ta ne }e bi ti pre pu {te no slu ~a ju, a or ga ni za to ri ima ju ve li ku po mo} od grad skih i po kra jin skih struk tu ra, kao i od mno go broj nih spon zo ra. - Ka da smo kre ta li sa or ga ni za ci om tur ni ra, obe }a li smo da }e po sta ti tra di ci o na lan i, evo, na ne ki na ~in, odr à va mo da tu re~. Ima mo po dr {ku svih struk tu ra, pre svih Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu,Upra ve za sport No vog Sa da, kao i Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je gra da. Oni su i di rekt no ukqu ~e ni u or ga ni za ci ju ka è Ju go slav Spa si}, se kre tar OS Voj vo di ne i pr vi ~o vek Fe sti va la. l Ko vam jo{ pomaè u organizaciji? - Ve li ku za hval nost na po mo }i du gu je mo i grad skim Osnov nim {ko la ma, pre svih „\or |e Na to {e vi}”, od ko je do bi ja mo 18 u~i o ni ca ko je se tran sfor mi {u u spa va o ni ce, Voj ska Sr bi je nam da je le à je ve, a tu je i do ru ~ak za u~e sni ke ko ji su tu sme {te ni. Mo ra mo da po me ne mo i {ko le „Jo èf Ati la” i „Pr va voj vo |an ska bri -

i ima mo ve li ku po mo} u or ga ni za ci ji ma ni fe sta ci je. Ima mo po mo} od fir me Ga la iz ^e {ke, ko ja nam je po slov ni part ner, i de li }e ofi ci jal ne lop te za po bed ni ke, tu je i Tref sport ovla {}e ni uvo znik asiks pa ti ka ko ji na gra |u je naj bo qe, Cve teks }e naj bo qim eki pa ma do ni ra ti dre -

Po dr {ka OSS

ga da”,~i je se sa le ko ri ste i u ko ji ma se igra ju po tri utak mi ce isto vre me no.Za hval ni smo Fa kul te tu spor ta i fi zi~ ke kul tu re za dve sa le ko je nam da je na ras po la ga we ( ha lu na fa kul te tu i na \a~ kom igra li {tu). Od gra da smo do bi li i sa lu na Sla noj ba ri, s tim {to }e se po lu fi na la i fi na la igra ti u ve li koj sa li Spen sa. l Promenili ste organizaciju za ishranu u~esnika u odnosu na pro{lu godinu? - Po {to je sa rad wu od bio Stu dent ski cen tar, ove go di ne smo is hra nu re {i li pre ko „Ra do snog de tiw stva”, a hra na }e bi ti di stri bu i ra na na ~e ti ri punk ta, ka ko se ne bi gu bi lo vre me u pre vo zu. Tu ima mo po mo} Ge ran to lo {kog cen tra (ustu pio dva re sto ra na), O[ „Ko sta Trif ko vi}” i „Jo `ef Ati la”. Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e nam i ove go di ne iz la zi u su sret i de ca sa akre di ta ci ja ma }e ima ti bes pla tan pre voz za vre -

me tra ja wa Fe sti va la. U~e sni ci }e ima ti pri li ku da, za hva qu ju }i Tu ri sti~ koj or ga ni za ci ji, obi |u grad i Pe tro va ra din sku tvr |a vu. Mo }i }e da ko ri ste za tvo re ni ba ze ni na Spen su, a bi }e or ga ni zo va na i di sko te ka. U Me di ja cen tru }e bi ti or ga ni zo va ni okru gli sto lo vi za vo |e pu ta i tre ne re. Po sled weg da na tur ni ra (5. ja nu ar) }e se u Spen su odr `a ti sve ~a na aka de mi ja Od boj ka {kog sa ve za Voj vo di ne, a po sle to ga i pri jem za u~e sni ke. l Kao i ranije,puno je u~esnika iz inostranstva? - Pr vi put ima mo eki pe iz Ru si je i Gr~ ke, dok su ti mo vi iz Ita li je i biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka ve} re dov ni u~e sni ci. Za ovaj Fe sti val smo po zva li sve pred sed ni ke i se kre ta re od boj ka {kih sa ve za svih biv {ih re pu bli ka Ju go sla vi je, kao i pred sed ni ke i se kre ta re Re gi o nal nih sa ve za Sr bi je da o na {em tro {ku bu du

go sti Fe sti va la. @e li mo da una pre di mo ovj sport o~e ku je mo do la zak od boj ka {kih po sle ni ka iz re gi o na. l Koliko Novogodi{wi festival zna~i Novom Sadu? - Dra go nam je {to je Grad pre po znao zna ~aj ove ma sov ne sport ske pri red be i {to nas je po sle dve go di ne Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja uvr sti la u bren do ve gra da, uz ra me sa Eg zi tom, Ste ri ji nim po zor jem, Zma je vim de~ jim igra ma... Ta kav tret man ima mo i u grad skoj Upra vi za sport. Bi li smo u~e sni ci Me |u na rod nog saj ma tu ri zma gde smo pred sta vqa li grad sa sport skog aspek ta. l Koliko u~esnika o~ekujete? - Pla ni ra li smo 144 eki pe, ka det ki wa i pi o nir ki po 48, a ka de ta i pi o ni ra po 24 eki pe. Da li }e mo us pe ti da ostva ri mo taj broj, sa da ne zna mo, ve ru je mo da ho }e mo. Spre ma mo se da Fe sti val bu de na vi {em ni vou u od no su na pret hod -

ne i sprem ni smo da do ~e ka mo pred vi |e ne 144 eki pe. Pred vi de li smo da svih 18 te re na ima ju kom plet opre mae za utak mi cu (po klon pred u ze }a OSV), pr vi put }e na sva kom te re nu bi ti i vo de i ~a ja, a me di cin ske eki pe }e bi ti u sva koj sa li. l Mnogo qudi je ukqu~eno u organizaciju? - Svi seg men ti su po kri ve ni, 16 qu di }e bi ti ~el ni ci ra znih ko mi si ja. Ra ~u na mo da }e se od i gra ti 444 utak mi ce, va qa ura di ti oko 2000 akri de ta ci ja, bil te ne, a tu nam po ma `e fir ma Pro in fo. Prav du }e de li ti 110 su di ja, tu su mno go broj ni vo lon te ri sa DIF-a, TIMS-a i iz Vo lon ter skog cen tra Voj vo di ne. Is ti ~em da }e Vi ner {te di {e osi gu ra ti sve u~e sni ke Fe sti va la. l U pomo} su pritekli i prijateqi Saveza? - Svi su le po pri hva ti li Fe sti val, sva vra ta su nam otvo re na

Od boj ka {ki sa vez Sr bi je mak si mal no je po dr `ao No vo go di {wi fe sti val i uvr stio ga u me |u na rod ne tak mi ~ar ske ka len da re. - Ima mo po dr {ku Od boj ka {kog sa ve za Sr bi je, pred sed nik Alek san dar Bo ri ~i} je pro gla sio na{ Fe sti val za je dan od vo de }ih i ve} je uvr {ten u ka len dar Bal kan ske fe de ra ci je, a na da mo se ubr zo i u ka len dar CEV-a. Tak mi ~e wa kao {to je na {e za pra vo ne po sto je i pri li ka je da Fe sti val pre ra ste u ne zva ni~ no klup sko Evrop sko pr ven stvo za mla |e ka te go ri je. No vi Sad je grad od boj ke i po znat je van okvi ra Sr bi jem, pa se na da mo da }e kao ta kav bi ti mag net za jo{ mno ge u~e sni ka iz ino stran stva - na da se Spa si}. so ve, dok }e Pro in fo po klo ni ti veb-saj to ve za naj bo qe klu bo ve. Bi }e po no vo pra vqen film o fe sti va lu i svi u~e sni ci iz or ga ni za ci je }e bi ti za stu pqe ni i kroz wi ho vu pri ~u }e se vi de ti li ce fe sti va la i na da mo se da }e mo jo{ jed nom po sla ti do bru sli ku u Evro pu - is ta kao je Spa si}. Mar ko Ri sti}

SPORT

dnevnik MI RO SLAV VU LI ]E VI] JO[ NI JE OD LU ^IO GDE ]E NA STA VITI KA RI JE RU

Tre ni ram i pra tim {tam pu Od odlaska Slobodana Medojevi}a iz redova Vojvodine u zimu pro{le godine, kapitensku traku, gotovo punih godinu dana, nosio je desni bek Miroslav Vuli}evi}. ^inio je to punog srca, uvek pru`aju}i maksimum i daju}i primer drugima kako se bori za boje kluba. Popularnom Vuletu, me|utim, ugovor s novosadskim superliga{om je istekao i sada se nalazi na raskr{}u kada je odabir nove sredine u pitawu.

nudu, niti me je ko kontaktirao iz beogradskog kluba. O ponudi sam, kao i svi drugi, saznao iz {tampe koju redovno pratim. Ukoliko, ipak, Partizan iza|e s konkretnom ponudom, da li }ete o woj razmisliti, ili vam je inostranstvo apsolutni prioritet? - Ponovi}u da sam ve} dugo u srpskom fudbalu i da je vreme da re{avam egzistenciju odlaskom u inostranstvo. Ukoliko Partizanova ponuda stigne, dr`im se one „Nikad ne reci ni-

ponedeqak24.decembar2012.

JUBILARNI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Ube dqi vi Ca ri grad Drugi dan jubilarnog 50. Dnevnikovog turnira u malom fudbalu pred solidno popuwenim tribinama male dvorane Spensa obilovao je kvalitetnim i neizvesnim fudbalskim predstavama, a favoriti su opravdali o~ekivawa. Kao po obi~aju, najve}u pa`wu privukli su me~evi u konkurenciji seniora. Evro kan kom i Ino Ba~ka podelili su bodove odigrav{i bez golova. Kan komu nije pomoglo ni igrawe doktora fudbala Miroslava Smaji}a, koji se na{ao u startnoj postavi mladog tima. Na drugoj strani Aleksa Bara} i Vladimir Kalajxi} uspeli su da osvoje bod, iako su tokom me~a bili u prilici da osvoje ceo plen. Te{i} je u prvom poluvremenu proma{io penal, ta~nije golman Ostoja Baji} je bio skoncentrisan i odbranio udarac. U drugom polu-

Ka `wen ^e sti} Zbog nesportskog pona{awa igra~ Doktora ^esti} dobio je direktni crveni karton i prema propoziicijama propusti}e slede}u utakmicu.

Po~eo s treninzima: Miroslav Vuli}evi}

Jo{ pre nego {to se zavr{ila jesewa polusezona, Vuli}evi} je nagove{tavao da mu je u fokusu odlazak u inostranstvo i re{avawe egzistencije. Ovih dana, ipak, pojavila se vest da je Partizan zainteresovan da anga`uje pouzdanog odbrambenog fudbalera. - Iskreno, ne znam ni{ta o tome - rekao je Vuli}evi}. - Nalazim se na odmoru u Ivawici i po~eo sam s redovnim treninzima kako bih spreman do~ekao po~etak zimskih priprema. Od kako se pojavila informacija u medijima da su crno-beli zainteresovani za mene, qudi sa svih strana me zovu, wima, ba{ kao i vama, ka`em da ja o tome nisam obave{ten, niti sam dobio po-

kad”, mada razmi{qam jedino o tome da odem van granica Srbije. Partizanu svaka ~ast, ali sa mnom, ponavqam, iz redova crno-belih niko nije kontaktirao. Po~eli ste da trenirate, ozbiqno se pripremate za nastavak sezone i `elite da s dobrom podlogom odete na zimske pripreme? - Uvodim se lagano u ritam treninga. Dodu{e, jo{ uvek ne znam gde }u, s kim i kada i}i na pripreme, ali `elim da budem maksimalno spreman. Vide}emo na koju }u stranu da odem i nadam se da }u odluku doneti i pre po~etka zimskog prelaznog roka zavr{io je Miroslav Vuli}evi}. Tekst i foto: A. P.

RA DI SE I GRA DI U FC „VU JA DIN BO [KOV”: Zimska pauza je u fudbalskom prvenstvu Srbije, ali u Fudbalskom centru „Vujadin Bo{kov” je veoma `ivo. Dodu{e, nema treninga, sada su u prvom planu majstori koji rade na prvoj fazi novih i rekonstrukciji postoje}ih objekata u trena`nom centru crveno-belih. Radovi su po~eli pre 45 dana, a izvode se iza terena s ve{ta~kom travom. Tu se gradi 10 novih svla~ionica za sve selekcije. Planirano je da izme|u svla~ionica, sada{weg ekonomata i upravne zgrade, bude izgra|ena nova kuhiwa, restoran, magacinski prostor i medicinski blok, dok }e na spratu biti prostorije Omladinske {kole „Ilija Panteli}” i kancelarijski prostor. Ina~e, u novembru su zavr{eni radovi na osvetqewu, pa je FC „Vujadin Bo{kov” sa sve ~etiri strane opasan stubovima gradske rasvete. A. P.

vremenu sli~na situacija na drugoj strani kada je Alen êkovi} propustio priliku da donese pobedu Evro kan komu, golman Suvajxi} odli~no intervenisao. U posledwem minutu me~a Vladimir Vukadinov imao je kolosalnu priliku. Na{ao se o~i u o~i sa golmanom Ino Ba~ke Kalajxi}em, ali nije uspeo da ga savlada. Na kraju pravedna podela bodova. Trostruki osvaja~ Dnevnikovog turnira, poslasti~arnica Carigrad RVE inogi Srbija ve} na startu turnira prikazala je sigurnu i na momente veoma atraktivnu igru i lako do{la do pobede protiv Madona 4:0. Iako je rival prvi do{ao u vo|stvo pogotkom Dragojevi}a poslasti~ari se nisu dali unervoziti, naprotiv, na 1:1 izjedna~io je Agbaba, a ubrzo je stvari na svoje mesto postavio Peri{i} pogotkom iz kontra napada po desnoj strani. U drugom poluvremenu Carigrad je drào loptu u posedu, u nekoliko navrata uspelo da izvu~e rivala do pola i iz te pozicije Rakowac je povisio na 3:1, a Sekula Ra{iovan iz penala postavio je kona~nih 4:1. Mnogo neizvesnosti vi|eno je u duelu mewa~nice Ris i frizerskog salona Mi}ko trend, a rezultat je na kraju glasio 3:1. U prvom poluvremenu frizeri su u dva navrata imali prednost koju su im doneli Branimir Dobrijevi} i Jovan Novkovi}. Na drugoj strani uporni Neboj{a Filipovi} i drugovi su uspeli da postignu pogodak preko Jovana Blaì}a. Kada je po~etkom drugog poluvremena Novak Celi} je doneo novo vo|stvo frizerima 3:1, ~inilo se tada sa }e [ajka{ani pognutih glava napustiti teren. Da stvar bude gora, Ivan Vukoje je najpre proma{io izglednu priliku, lopta je stala na stativi, a ne{to kasnije nije uspeo da realizuje kazneni udarac. Ipak, borbeni fudbaleri mewa~nice Ris u fini{u su uspeli da osvoje bod. Najpre je Milovan Petri} smawio na 2:3, a Ivan Vukoje silovitim udarcem sa 15 metara doneo na kraju pravi~nih 3:3. Dugogodi{wi u~esnik „Dnevnikovog” turnira - Tradicija socijalisti uspe{no su otvorili ovogodi|we u~e{}e na turniru. Slavili su Zoran Nikitovi} i drugovi 3:2 u duelu s kvalitetnom i borbenom ekipom Vulkana iz Ka}a. Ve} na poluvremenu socijalisti su poveli sa 2:0 golovima Ma}uènskog iz penala i A}anskog. Smawio je po~etkom drugog poluvremena Nikola Lati} udarcem iz daqine, ali raspoloèni A}anski nije dozvolio neizvesnost i drugim golom na susretu povisio na 3:1. Ka}ani su, ipak, u fini{u me~a uspeli da smawe na 3:2, ali ne i preokrenu, strelac drugog pogotka bio je Rade Laki}. U duelu Maks beta i Teodorovi} keramike BBB nije bilo nikakve neizvesnosti. Kerami~ari predvo|eni iskusnim igra~ima velikog fudbala s ovog podnebqa Tomqanevi}em, @ivanovim, Blaì}em, î~kom i Koci}em ve} na

Momenat iz duela Carigrada i Madona

poluvremenu su re{ili pitawe pobednika. Rezultat je glasio 5:0. Kako je sve bilo gotovo u prvih 15. minuta igra publika je ipak videla jo{ dva pogotka Peri{i}a iz penala za 6:0, a po~asni gol za kladioni~are delo je Jove Lugowe. Kafe Avantgard rutinski je savladao reprezentaciju Het-trik lige rekreativaca, ne dozvoliv{i nijednog trenutka da pitawe pobednika do|e u pitawe. Na poluvremenu je bilo svega 1:0, ali je sjajnom igrom Nemawe Miqanovi}a i Damira Vukanca u nastavku Kafe Avantgard (sastavqen od igra~a Sloge iz Temerina i Mladosti iz Ba~kog Jarka) dominirao i postigao jo{ {est golova. Dvostruki strelci su bili Miqanovi}, Vukanac i Erak, a jednom je metu pogodio Lazar Lazeti}. U duelu ekipa iz Veternika, Beli dvori bili su boqi od Druge ku}e i pobedili 3:2. Branko ^ali-

da dobrom odbranom razvije kontranapade u nastavku, ali nije mogla ni{ta da u~ini u napadu. Do kraja je Sauer svojim drugim golom postavio kona~an rezultat. U sastavima Vojvodine i Ju`ne Ba~ke predwa~ili su aktivni igra~i velikog fudala Vojvodine, Novog Sada, Indeksa pa je bilo vrlo zanimqivo. Iako su igra~i Vojvodine u dva navrata imali vo|stvo 1:0 i 2:1 gosti su preko Desan~i}a, Mili}a i Nikole Simi}a u posledwem minutu uspeli da preokrenu i slave 3:2. Sigurno da }e ove dve ekipe uprkos ishodu me~a daleko dogurati na jubilarnom Denvenikovom turniru jer pred wima predstoje utakmice i {anse da izbore zavr{nicu turnira. Erker plus, sastavqen od igra~a ^SK-a, razbio je Fudbaler~i}e 10:0. Ve} u prvom poluvremenu je Erker plus dao {est golova, strelci su bili dva puta Aleksan-

RE VI JAL NA UTAK MI CA DA MA

Apla u zi za Ma ri nu [o bot Fru {ko go rac - Me di ci nar ke 1:1 U revijalnoj utakmici fudbalerke Fru{kogorca i Medcinarke odigrale su 1:1. Dajan \uri} je dovela Fru{kogorac u vo|stvo u prvom poluvremenu, a u nastavku je izjedna~ila Marina [obot topovskim {utem iz slobodnog udarca i izmamila najgromoglasniji aplauz ju~era{weg dana na na{em turniru. ja je doveo Bele dvore u vo|stvo, ali je ubrzo izjedna~io Strahiwa Mr|an. Ipak, na odmor su Beli dvori golom Bogdana Marojevi}a oti{li s predno{}u. U nastavku je Mr|an izjedna~io svojim drugim pogotkom, ali je dva minuta pre kraja Milan î~i} postavio kona~nih 3:2. Malo je nedostajalo da golman Druge ku}e \uri} postane igra~ utakmice jer je u prvom poluvremenu odbranio penal î~i}u, a u nastavku i najstroù kaznu koju je izveo Gaji}. Kod kadeta ekipa Alf je bez ve}ih problema savladala Agroomegu sa 5:0. Ve} u prvih 15 minuta Alf je vodio 4:0, s dva gola Nemawe Sokovi}a i po jednim pogotkom Luke Miqevi}a i Aleksandra Sauera. Agroomega je poku{avala

dar Pribilevi}, dva Dejana Mitrovi}a i po jednim Luke Ladi{i}a i Branislava Tucakova, koji je glavom pogodio mre`u s polovine terena. Drugo poluvreme je bilo samo puka formalnost jer se igralo prakti~no na jedan gol. U nastavku su pogodili Du{an Zeqkovi}, Dejan Kerkez iz penala, Marko Ris i tre}i pogodak na me~u postigao je Pribi~evi}. Beograd je opravdao ulogu favorita protiv Doktora i slavio sa ubedqivih 7:1. Beograd je poveo golom Nenada \oki}a, a veoma brzo izjedna~io je Nikola Bari} s penala. Od tada pa do kraja susreta dominirali su Beogra|ani. Golovima Luke Miji}a i Luke Radmanovi}a bilo je 3:1 na polvremenu, a do kraja su Beogra|ani uba-

Foto: F. Baki}

Nastavak u sredu „Dnevnikov” turnir nastavi}e se u sredu, 26. decembra, a igra}e se od 14 ~asova. Do nove godine, igra}e se jo{ u petak, subotu i nedequ, a raspored }emo objaviti u sutra{wem izdawu „Dnevnika”. cili jo{ ~etiri puta loptu u mreù Doktora. Miji} je postigao svoj drugi gol, kao i \oki}, autogol je postigao Sali}, a kona~nih 7:1 delo je Nikole \urikina. U konkurenciji mla|ih pionira, Novi Sad je teè od o~ekivanog opravdao ulogu favorita protiv Ka}a. Iako su Novosa|ani poveli golom Nikole Stankovi}a, Ka}ani su do poluvremena izjedna~ili (Jovan Mileti}), a u nastavku brzo poveli golom Vladimira Rastovi}a. Ipak, Lazar Pavlov i Nikola Strankovi} pobrinuli su se za trijumf Novog Sada. Zora iz Veternika sa 4:2 savladala je ekipu Petar Pua~a 99. Marko Staji} je iz penala doveo Petra Pua~u u vo|stvo, preokrenuli su Veterni~ani golovima Milo{a Zli~i}a i Milo{a Stojkovi}a (penal), a na odmor se oti{lo sa 2:2 posle drugog gola Staji}a. U nastavku je bilo {ansi na obe strane, ali su se u napadu boqe snalazili Veterni~ani i golovima Dimitrija Markovi}a i Danila Kova~evi}a zabeleìli va`nu pobedu na startu turnira. Re zul ta ti - mla |i pi o ni ri: Ka} 99 - Novi Sad 2:3, Petar Pua~a 99 - Zora 2:4, ka de ti: Alf - Agroomega 5:0, Erker plus - Fudbaler~i}i 10:0, Beograd - Dr 7:1, FK Vojvodina - Ju`na Ba~ka 2:3, se ni o ri: Kafe Avantgard - Reprezentacija Het-trik lige 7:0, Beli dvori Druga ku}a 3:2, Evrokan kom Inoba~ka 0:0, Poslasti~arnica Carigrad RVE inogi Srbija - Madon 4:1, Mewa~nica Ris - Frizerski salon Mi}ko trend 3:3, Tradicija socijalisti - Vulkan 3:2, Maks bet - Teodorovi} keramika BBB 1:6, ve te ra ni: Radio Planeta - Osim impeks metal 4:0, Enegrotehnika Ju`na Ba~ka - NPR Panti} 0:2. Ili ja Gru bor Mar ko Ri sti}

ponedeqak24.decembar2012.

SPORT

dnevnik

RU KO MET NI KLUB SI VAC 69 NA DO BROM PU TU

IZ BOR NA SKUP [TI NA IN \I JE

Slav ko Pu va ~a Dru ga li ga `e qa i re al nost pred sed nik Iz bor na Skup {ti na FK In |i ja, ka ko to i do li ku je klu bu vi so kog ran ga tak mi ~e wa, bi la je i ve o ma do bro or ga ni zo va na. Iz ve {ta ji o ra du u mi nu lom ~e tvo ro go di {wem man da tu i fi nan sij ski iz ve {taj jed no gla sno su usvo je ni, a di sku si ja sko ro da i ni je bi lo, {to je i lo gi~ no s ob zi rom da su ze le no-be li u po sled we ~e ti ri go di ne ostva ri li svo je naj ve }e upe he. Pro ve li su jed nu se zo nu u elit nom dru {tvu a tri u pr vo li ga {koj kon ku ren ci ji. Ne ka da {we igra li {te pre to re no je u ve le lep ni obje kat, iz gra |e ne su tri bi ne, je dan deo je po kri ven, pro {i ren je i pro du `en te ren, sre |e ne su svla ~i ni o ce, opre mqen je re sto ran i dru ge pra te }e pro sto ri je. Ospo so bqen je Kamp u ko jem se hra ne i sta nu ju fud ba le ri, ~e sto i dru gi spor ti sti, a In |i ja je uspe {no or ga ni zo va la ne ko li ko me |u na rod nih utak mi ca. Ni je bi lo ama ba{ ni jed ne za mer ke na do sa da {wi rad, a po sve mu su de }i ne }e ih bi ti ni u na red nom pe ri o du. Do sko ra {wi gra do na ~el nik In |i je i ne {to ra ni je i pred sed nik klu ba, ak tu el ni po kra jin ski mi ni star za po qo pri vre du Go ran Je {i} na ja vio je no ve uspe he.

- U na stav ku pr ven sta bo ri }e mo se za pla sman u elit nu li gu.Uko li ko nam to ne po |e za na gom sa da, uve ren sam da }e mo ve} sle de }e se zo ne us pe ti. Na sta vi }e mo sa pod mla |i va wem eki pe i oslo ni ti se pre sve ga na do ma }e fud ba le re. Na sto ja }e mo da i omla din ce za dr ì mo u naj ja ~oj li gi. Oku pi li smo oko klu ba sve ne ka da {we igra ~e, ima mo kva li tet ne spon zo re, pu bli ku pa ve ru jem da }e mo è qe pre to ~i ti u stvar nost - is ta kao je Je {i}. Fi na sij ski iz ve {taj ta ko |e uli va op ti mi zam po {to su ze le no - be li i u te {kim vre me ni ma ostva ri li po zi tiv ne re zul ta te, uz iz mi re we svih po e skih oba ve za. Slav ko Pu va ~a je jed no gla sno iza bran za pred sed ni ka Uprav nog od bo ra u na red nom man da tu, a na we gov pred log pod pred sed ni ci su Si ni {a Fi li po vi} i Jo vi ca Ko va ~e vi}. Osta li ~al no vi Uprav nog od bo ra su Sre} ko Jo va no vi}, Sre ten Gru ji}, Vid Vu ~e no vi}, Bo jan Mi jal ko vi}, La zar Ma ri ~i}, Qu bi {a Ke ki}, Man sir Ju nu zo vi}, Uro{ ]u ru vi ja, Mi le Po {mu ga i Slo bo dan Mar ko vi}. â no vi Nad zor nog od bo ra su Vo ji slav Kne è vi}, Mi lan Cr no mar ko vi} i Ra do mir Ni ko li}. D. Vi }en ti}

Si vac 69 je obe le ìo ru ko met nu je sen u op {ti ni Ku la. U kon ku ren ci ji 11 eki pa u Tre }oj li gi Sr bi je – gru pa Ba~ ka si va~ ki ru ko me ta {i su za be le ì li de vet po be da i je dan po raz i za slu è no su osvo ji li ti tu lu je se weg pr va ka. - Taj po raz smo do ì ve li u kom {i lu ku od eki pe Kqa ji }e va i je di no je to ba ci lo ma lu mr qu na ovu, vi {e ne go uspe {nu je sen,gle da no sa vi {e aspe ka ta,ne ra ~u na ju }i sa mo wen tak mi ~ar ski deo. Am bi ci je klu ba su ja sne - pr vo me sto

po mla o sti Ca ko vi}, Ja wu{, Fur tu la, Glu {~e vi}, Ri sta no vi}... Svi su u funk ci ji ti ma, od naj i sku sni jeg Ze li }a, pre ko ka pi te na Vu ~i ni }a, do naj stan dar ni jeg gol ma na Ra do vi }a i ni ko ga ne bih sta vqao is pred osta lih. Mi smo, pre sve ga, eki pa, a zdra va, dru gar ska at mos fe ra je na{ naj ve }i ka pi tal. Zna ju ve o ma do bro si va~ ki ru ko met ni rad ni ci da bez sop stve ne pro iz vod we igra ~a ne ma per spek ti ve. - Za bu du} nost ru ko me ta u Siv cu ne tre ba bri nu ti. Ve} du `e

vre me pr vim ru ko met nim ko ra ci ma de cu pod u ~a va Ne nad Kru le Vu ~i ni}, si no nim za ru ko met u Siv cu. Bri gu o oni ma ne {to sta ri ji ma, de ~a ci ma uz ra sta od pe tog do osmog raz re da vo di Jo van Jo ki}, a we mu, kao i me ni, u ra du naj vi {e po ma `e Da niel Far ka{.Po la ko po sta vqa mo si stem i tra `i mo na ~in da ovu de cu ukqu ~i mo u ne ko tak mi ~e we, jer je to je di na sti mu la tiv na me ra.U sklo pu O[ „20.ok to bar”, u ko joj sam za po slen, po kre nuo sam i ru ko met nu sek ci ju za de voj ~i ce. @en ski ru ko met ni klub u Siv cu ne

po sto ji, a ja bih iz nad sve ga vo leo da ovih pet na e stak de voj ~i ca bu du lo ko mo ti va ta kvog klu ba u bu du} no sti. Si no nim za uspeh u ru ko me tu je Cr ven ka, ima li sa rad we sa su per li ga {em? - Sa RK Cr ven ka po sled wih go di na ima mo vi {e ne go ko rekt nu sa rad wu.Ona se naj vi {e ogle da u to me {to mla di igra ~i Cr ven ke do la ze na ka qe we u Si vac.U bli skoj pro {lo sti za na{ klub su na stu pa li Mar kez, Ra do wi} i @e ga rac. Na da mo se da ta sa rad wa ne }e bi ti jed no smer na i da }e i ne ki

PRE MI JER LI GA

Ju naj te du sa mo bod u Svon si ju Vo de }i tim Pre mi jer li ge Man ~e ster ju naj ted ni je us peo da po be di na go sto va wu je da na e sto pla si ra nom Svon si ju (1:1), iako je po veo go lom Pa tri sa Evre u 16. mi nu tu.Fran cuz je bio naj spret ni ji po sle kor ne ra ko ji je iz veo Van Per si i udar cem gla vom sa vla dao Maj kla Vor ma. Sa mo 13. mi nu ta ka sni je [pa nac Mi ~u je is ko ri stio uspa va nost od bra ne go sti ju i lop tu ko ju mu je na no gu od bio su na rod nik De Hea po slao u gol. Bio je to we gov 12 po go dak u 17 utak mi ca Pre mi jer li ge ove se zo ne.Man ~e ster je do kra ja me ~a re -

Mo me nat iz su sre ta

|ao pri li ke, po ga |ao okvir go la, me |u tim od bra na Svon si ja ni je do zvo li la se bi da po no vo ka pi tu li ra. Od li~ no su se bra ni li do ma }i fud ba le ri, {to je po ve }a va lo ner vo zu kod go sti ju, pa je u 75. mi nu tu uma lo do {lo do tu ~e iz me |u Ro bi na van Per si ja i ka pi te na Svon si ja E{li ja Vi li jam sa. Ho lan |a nin je bur no re a go vao, ali s raz lo gom, po {to je Vi li jams po sle fa u la sa i gra ~a na ivi ci {e sna e ster ca bez raz lo ga na pu cao lop tu, uma lo po go div {i Van Per si ja, ko ji je u tom tre nut ku le `ao

na ze mqi, u gla vu.Na pa da~ Ju naj te da mo men tal no je ustao i na sr nuo na ri va la, me |u tim, osta li igra ~i su bi li pri seb ni i smi ri li stra sti. Biv {i ka pi ten Sr bi je Ne ma wa Vi di} igrao je ceo me~ pr vi put od ka da je u sep tem bru po vre dio ko le no.Ju naj ted je sa ovim bo dom ostao na vo de }em me stu ta be le, ali sa da ima ~e ti ri bo da vi {e od grad skog ri va la i {am pi o na Man ~e ster si ti ja. Re zul ta ti 17. ko la: Vi gan Atle tik - Ar se nal 0:1 (0:0) /Ar te ta pen 60/, Man ~e ster si ti Re ding 1:0 (0:0) /Be ri 90+4/, Wu kasl - Kvins Park Ren xers 1:0 (0:0) / Ame o bi 81/, Sa u temp ton - San der lend 0:1 (0:1) /Fle ~er 42/, To ten hem Sto uk Si ti 0:0, Vest Brom vi~ Al bion - No ri~ 2:1 (1:1) / Ge ra 43, Lu ka ku 82 - Snod gras 23/, Vest Hem Ever ton 1:2 (1:0) /Kol 14 Ani ~e be 64, Pi e nar 73/, Li ver pul - Fu lam 4:0 (2:0) /[kr tel 8, Xe rard 36, Da u ning 51, Su a rez 90+2/, Svon si - Man ~e ster ju naj ted 1:1 (1:1) /Mi ~u 29 - Evra 16/, ^el si Aston Vi la (si no}). Ta be la: Man ~e ster ju naj ted 43, Man ~e ster Si ti 39, Ar se nal 30, Ever ton 30, To ten hem 30, VBA 30, ^el si (-2) 29, No ri~ 25, Sto uk 25, Li ver pul 25, Svon si 24, Vest Hem 23, Wu kasl 20, Fu lam 20, San der lend 19, Aston Vi la (-1) 18, Sa u temp ton (-1) 15, Vi gan 15, KPR 10, Re ding 9.

Si va~ ki ru ko me ta {i je se wu po lu se zo nu u Tre }oj li gi Ba~ ka za vr {i li na pr vom me stu

i ula zak u Dru gu li gu, gde nam je i me sto, pre ma oce ni ve }i ne qu di ko ji pra te na {e tak mi ~e we. Naj ve }i ri va li u na stav ku bi }e nam Kqa ji }e vo i Gra fi ~a ra iz Bez da na, ko je za na ma za o sta ju bod, od no sno dva – ka `e tre ner si va~ kih ru ko me ta {a Bran ko @e `eq. Ovaj vre dan uspeh de lo je, pre sve ga, igra~ kog ka dra. Ov de je po stig nut pra vi ba lans is ku stva i mla do sti. - Na jed noj stra ni su po is ku stvu Ze li}, Vu ~i ni}, Ra do vi}, Stoj ko vi}, Jo ki}, Mi le ki}, a na dru goj

Sa stav Eki pu RK Si vac 69 ~i ne: gol ma ni Mi lo{ Ra do vi}, Da niel Far ka{ i Lu ka Glu {~e vi}, le va kri la: Mi ro slav Mi le ki}, Mar ko Ca ko vi}, Vla di mir Ri sta no vi} i Dra go qub [qu ki}, de sna kri la: Mla |en Pot pa ra, Pre drag Pre do je vi} i Mi lan Pav kov, be ko vi: Mi le Ze li}, Mi lo{ Stoj ko vi}, Ve li {a Sto jo vi}, Jo van Jo ki}, Alek san dar Ja wu{, Vla di mir Me do je vi}, Bra ni slav Mi lo vi}, Ra de Man di} i Ne nad Vla {ka li}, pi vot me ni: Qu bo mir Vu ~i ni}, Vuk Mi lo ji ~i}, Du {an Fur tu la, Ve se lin Ba jo vi} i La a zar Qu bo ja. Tre ner je Bran ko @e `eq, me di cin ski rad nik Raj ko Bla go je vi}, a da si va~ ki ru ko me ta {i bez bed no i na vre me stig nu na sva go sto va wa za slu ga je Dra ga na Ma ri }a, auto pre vo zni ka iz Siv ca.

na {i klin ci bi ti in te re sant ni za su per li ga {a iz Cr ven ke – is ta kao je vr sni tre ner Bran ko @e `eq. Na po ri pred sed ni ka klu ba Ve li bo ra Mi lo ji ~i }a, pred sed ni ka Skup {ti ne Mar ka Pe ru ni ~i }a i se kre ta ra Mar ka [qu ki }a da obez be de fi na si je da ju re zul ta te pa su igra ~i usme re ni is kqu ~i vo na te ren. Ka da se sve re ~e no uzme u ob zir on da je re al nost da Siv ~a ni idu }e se zo ne za i gra ju u Dru goj li gi. \. Bo ja ni}

IGRA NE UTAK MI CE U NBA LI GI

Po vra tak Ne {a – po be da Lej ker sa Stiv Ne{ se vra tio na te ren i do neo LA Lej ker si ma po be du nad Gol den Stej tom sa 118:115, po sle pro du èt ka. [am pion Ma ja mi la ko je do bio Ju tu 105:89. U der bi ji ma ve ~e ri Hju ston je de kla si rao Mem fis 121:96, a Atlan ta î ka go 92:75, dok je Den ver na neo [ar lo tu 15. po raz u ni zu sa 110:88. Na kon {to je do ì veo te {ku po vre du po sle sa mo dva me ~a u dre su Los An |e les Lej ker sa, Stiv Ne{ se vra tio na par ket i bio je dan od kqu~ nih igra ~a u po be di nad Gol den Stejt Vo ri or si ma sa 118:115, po sle pro du èt ka. Ne{ je 17 se kun di pre kra ja po go dio „fej da vej” {ut i re {io me~ u ko jem je imao 12 po e na i 9 asi sten ci ja. Jo{ jed no sjaj no ve ~e imao je pr vi stre lac li ge Ko bi Bra jant ko ji je sa 34 po e na sti gao do 400. utak mi ce u ka ri je ri sa 30+ po e na. S dru ge stra ne is ta kli su se Xe ret Xek sa 29 po e na i 11 asi sten ci ja, dok su po 20 po e na do da li Sti ven

Pau Ga sol i Stiv Ne{ za u sta vqa ju na pad Gol den stej ta

Ka ri i Dej vid Li ko ji je imao i 11 sko ko va. [am pion Ma ja mi Hit je bez pro ble ma sa vla dao Ju tu Xez 105:89. Le bron Xejms uba cio je 30 po e na uz 9 sko ko va i 7 asi sten ci ja, a pra tio ga je Dvejn Vejd sa 21 po e nom, uz po 7 sko ko va i asi sten ci ja. Xe ze re je pred vo dio Mar vin Vi -

li jams sa 16 po e na, 15 je uba cio Gor don Hej vard, dok je 11 uz 6 sko ko va imao Pol Mil sap. Por tland Trej lblej zer si nad i gra li su Fi niks San se 96:93, uz no vu sjaj nu pred sta vu ru ki ja De mi je na Li lar da ko ji je 18 od svo jih 25 po e na po sti gao u dru gom po lu vre me nu, a imao je i 7 asi sten ci ja. Po -

no vo je bri qi rao Xej Xej Hik son ko ji je sa 19 po e na i 15 sko ko va ostva rio sed mi uza stop ni dabldabl. Den ver Na get si la ko su sa vla da li [ar lot Bob ket se 110:88, {to je 15. uza stop ni po raz Bob ket sa u se zo ni. Na get si su obo ri li li~ ni re kord sa ~ak 78 po e na iz re ke ta. Bli stao je An dre Igu da la sa 15 po e na uz po 8 sko ko va i asi sten ci ja. U der bi ju Is to ka Atlan ta Ho uk si la ko su nad i gra li ^i ka go Bul se sa 92:75. Is ta kao se Al Hor ford sa 20 po e na i 10 sko ko va, 16 po e na do dao je Lu is Vi li jams, 13 Kajl Kor ver, dok je Xef Tig imao 11 uz 8 asi sten ci ja. U o~aj nim Bul si ma naj bo qi je bio @o a kim Noa sa 10 po e na i 9 sko ko va, dok je 11 po e na uba cio Luol Deng. Re zul ta ti: Va {ing ton - De tro it 87:96, Atlan ta - ^i ka go 92:75, Ma ja mi - Ju ta 105:89, Wu Or le ans In di ja na 75:81, Hju ston - Mem fis 121:96, Mil vo ki - Kli vlend 82:94, Den ver - [ar lot 110:88, Por tland - Fi niks 96:93, Gol den Stejt - LA Lej kers 115:118 pp.

U TO TO VOM SE LU KOD KA WI @E

Te o ri ju po lo ì lo 37 bu du }ih fud bal skih su di ja Obu ku no vih fud bal skih su di ja, u To to vom Se lo kod Ka wi è, spro vo de FSO Ka wi à-Sen taAda i Fud bal ska aka de mi ja „Wer{ I{tvan”. Te o ret ski deo is pi ta za pri vre me ne su di je po lo ì lo je 37 mla dih po la zni ka iz re gi o na Po ti sja i dru gih voj vo |an skim me sta, me |u ko ji ma i ~e ti ri de voj ke. Po sle dvo me se~ ne obu ke u svo je vr snoj aka de mi ji, ko ja je or ga ni zo va na an ga ò va wem pred sed ni ka Su dij ske or ga ni za ci je FSO Ka wi à-Sen taAda Mi la na Pri bi }a iz Ade, pred sed ni ka Ko mi si je za una pre |e we su |e wa Ra di vo ja Mu {ki we iz Sen te i su dij skog in struk to ra Aro na ôn ke iz

Ade, a u ko joj je u~e {}e uzeo i na{ naj bo qi su di ja in ter na ci o na lac Mi lo rad Ma `i} iz Vr ba sa, po la zni ci su na po la ga wu po ka za li vi sok ni vo zna wa. Po la ga we je spro ve de no pod nad zo rom ko mi si je sa pred sed ni kom Go ra nom Jek ni }em, ~la no vi ma Dra go mi rom Ta no vi }em i Zdrav kom Sa vi }em i se kre ta rom Mi la nom Ob ra do vi }em. Na red ni ko rak za bu du }e de li o ce fud bal ske prav de je i prak ti~ ni deo obu ke i pro ve ra na fud bal skim te re ni ma, {to }e usle di ti ka da vre men ske pri li ke omo gu }e. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

SPORT

dnevnik

ponedeqak24.decembar2012.

PRVA A LIGA

IZ PARTIZANA DEMANTUJU PISAWE „MAKS SPORTA”

Ni smo ~e sti ta li Fa di qu Vo kri ju

FK Partizan je demantovao izjavu predsednika FS Kosovo Fadiqa Vokrija da su mu ~elnici srpskog {ampiona ~estitali na odluci FIFA da Kosovo igra utakmice. - Niko od ~elnika FK Partizan nije ~estitao Fadiqu Vokriju, kako je on izjavio za hrvatski „Maks Sport”. Partizan podr`ava i sprovodi odluke Fudbalskog saveza Srbije u potpunosti. Svi u srpskom fudbalu imaju jedinsten stav po tom pitawu - rekao je portparol kluba Nenad Danilovi}. Iz Partizana je za B92 nagla{eno da niko iz kluba nije uop{te u kontaktu sa Fadiqom Vokrijem, koji se, prema wihovim re~ima, „nije pozdravio ni komunicirao ni sa jednim predstavnikom FK Partizan prilikom gostovawa crno-belih makedonskoj [kendiji u kvalifikacijama za Ligu {ampiona pro{le sezone, iako je Vokri boravio u Skopqu i prisustvovao tom me~u”. Vokri je hrvatskom mediju rekao da su mu pored ~elnika

Fadiq Vokri

Partizana ~estitali i mnoge fudbalske legende iz Srbije. Izvr{ni komitet Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA) na sastanku u Tokiju odobrio je fudbalerima sa Kosova da igraju prijateqske utakmice, ali „samo u konkurenciji mladih selekcija, klubova, amaterskih i `enskih ekipa”. Fudbalski savez Srbije na sednici Izvr{nog odbora objavio je da }e Kosovo mo}i da igra prijateqske utakmice samo uz saglasnost tog tela.

Medo Ka ma ra na me ti Sel te

Mu ha med – Medo Ka ma ra

skih medija, reprezentativca Si je ra Le o nea `e li Sel ta. Tim iz Viga ho}e da u januaru poja~a svoj tim kako bi izborio opstanak u Primeri, a Ka-

mara je jedan od igra~a koji se pomiwu kao potencijalna poja~awa. Selta se ove sezone vratila u elitni rang {panskog fudbala, ali je zabeleìla najvi{e poraza u {ampionatu, deset u 17 utak mi ca i bo ri se za opstanak. Po red we ga, spo mi wu se jo{ de se tak ime na, kao {to su Leonardo Sebastijan Pre di ger iz ar gentinskog Kolona iz Santa Fea, te Ale han dro Alonso iz francuskog Sent Etjena, pa Le an dro âvo Desebato iz Estudijantesa, po tom Le o nel Van gi o ni iz Ri ver Plejta, kao i Litvanaac Mariju{ Stan ke vi ~i jus. Ka ma ra je u Par ti zan sti gao 2010. go di ne iz Hel sin ki ja, ali nije zadovoqio o~ekivawa u crno-belom dresu. On ve} nekoliko meseci èli da napusti Humsku 1.

PO ANKETI [PANSKE „MARKE”

Za od la zak Mu ri wa 82 od sto na vi ja ~a [panski dnevnik „Marka” napravio je anketu o statusu @ozea Muriwa u Real Madridu, a 82 posto u~esnika je glasalo za wegov odlazak. U anketi je u~estvovali skoro 60.000 navija~a,

derom Primere Barselonom. Real u ferbuaru o~ekuje dvome~ sa Man~ester junajtedom u osmini finala Lige {ampiona. Muriwo je posle poraza istakao da se ne pla{i za svoj posao, te da o~ekuje dobre igre

@oze Muriwo

{to nije zanemarqiv podatak. Samo 18posto simpatizera kraqevskog kluba smatra da Portugalac mora da ostane. Real je pora`en u Malagi 3:2, pa sada zaostaje ~ak 16 bodova za li-

Cr no-be li o~e ki va no do pobede Vojvodina - Partizan 6:11 (1:3, 1:2, 1:3, 3:3)

IGRA^ PARTIZANA ZANIMQIV [PANCIMA

Mohamed - Medo Kamara skoro sigurno }e napustiti Partizan tokom januara, ali se i daqe ne pomiwu imena zainteresovanih klubova. Ipak, prema pi sa wu po je di nih {pan -

tima posle dvonedeqne zimske pauze. Portugalac je posle utakmice u Andaluziji bio pod udarom javnosti zbog toga {to je posle 10 godina s gola tima sklonio kapitena tima Ikera Kasiqasa.

NO VI SAD: Bazen Slana bara, gleda la ca: 600, su di je: Ra ko vi} i Ra ga~ (obojica Beograd). Igra~ vi{e: Vojvodina 12 (3), Partizan 10 (4). Dva igra~a vi{e: Vojvodina 1 (1). Peterci: Vojvodina 1 (1), Partizan 3 (2). VOJ V O D I N A: Ma rin ko vi} (osam odbrana), Roganovi}, Maksimovi}, Vuksanovi} 2, Mili~i} 1, Vasi} 1, Gerato vi} 1, Ovu ka, We go van, Ubovi}, Kalini} 1, Gvozdanovi}, Peti}. PAR TI ZAN: Soro (10 odbrana), Obradovi} 1, Mandi} 4, Filipovi} 2, Suboti} 1, Rackov 1, ]uk, Dedovi} 1, MaOsmo kolo: Singidunum Beograd 13:6, Crvena zvezda Radni~ki 10:8, @AK - Dunav 15:9, Vojvodina - Partizan 6:11. 1. C. zvezda 2. Radni~ki 3. Partizan 4. Bawica 5. @AK 6. Vojvodina 7. Dunav 8. Singidunum 9. Beograd

7 7 6 6 6 7 7 7 8

7 6 4 3 3 3 2 2 0

0 0 0 1 1 0 0 0 0

0 81:32 20 1117:37 18 2 68:30 12 2 46:52 10 2 52:53 10 4 69:59 9 5 41:73 6 5 42:78 6 8 33:127 0

tovi}, Tanaskovi} 1, Basara, Joki}, @ivojinovi}. Opravdali su ulogu favorita vaterpolisti Partizana i savladali Vojvodinu u Novom Sadu 11:6. I mada su crno - beli slavili sa pet golova razlike u bazenu se sve vreme vo di la `e sto ka bit ka. Oba tima nastupila su oslabqena. U Vojvodini su nedostajali zbog povrede ramena Nemawa Matkovi} i Marko Crvenko, te Nenad Bosan~i} zbog bolesti, a kod Par ti za na ni su igra li Ste fan Mi tro vi}, Uro{ ^u~kovi} i Milo{ Vuki}evi}. Nisu dobro otvorili me~ izabranici Dejana Stanojevi}a i ve} posle prve ~etvrtine gubili su sa 3:1. Poveli su go-

Sr |an Vuk sa no vi} (4) u du e lu sa Du {a nom Man di }em (3)

sti preko Nikole Dedovi}a, a tek u fini{u izjedna~ili doma}i preko Mili~i}a, da bi on da No vo sa |a ni pri mi li jo{ dva gola iz potpuno identi~nih situacija, a strelac je bio Pe tar Fi li po vi}. Ve} po~etkom druge deonice odli~ni Du{an Mandi} odveo je Partizan na 4:1, da bi ubrzo smawio Franko Geratovi} sa centarske pozicije. [ansu da samwi na gol razlike propustio je, tako|e, sa centra Nemawa Ubovi}, a kazna je ubrzo stigla preko Dimitrija Obradovi}a za 5:2, da bi u fini{u Du {an Va si} po go dio pre~ku. Po~etkom tre}e deonice nadu za prikqu~ak Novosa|anima daje Sr|an Vuksanovi} iz peterca, ali je onda

PRVA SAVEZNA FUTSAL LIGA

Od go to vog ve re si ja Be~ej - VIK Naisus 3:5 (3:1) Strelci: 1:0 Arvai u 1, 2:0 Sekuli} u 2, 2:1 @ivadinovi} u 4, 3:1 Sekuli} u 19, 2:3 Ran~i} u 27, 3:3 Pe{i} u 29, 3:4 Pe{i} u 40. (10 metara), 3:5 @ivadinovi} u 40. minutu. Sportska dvorana OSC Mladost, gledalaca: 300. Sudije: Radovi} i Cvetanovi} (obojica iz Beograda) 7. @uti kartoni: Veqkovi} i Pe{i} (VIK Naisus). Crveni karton: Arvai (Be~ej) u 40. minutu. Nagomilavawe prekr{aja: Be~ej 11 (5+6), VIK Naisus 9 (5+4). BE ÊJ: Andri} 8 (18 odbrana), Vu~kovi} 6, Iki} 6,5, Grbi}, [}epanovi} 7, Blaìn 5,5, Kobiqski 6, Petkovi} -, Husanovi} 6, Arvai 7, Sekuli} 7,5, Vadanski -. VIK NA I SUS: Stojanovi} 7 (9 odbrana), Veqkovi} 7, Krsti} 7, To{i} 7, Pe{i} 8, Ran~i} 7,5, Milo{ Kosti} 7, Rajkovi} -, Marko Kosti} 7, Mici} 7, @ivadinovi} 8, Stevanovi} -. Uraganski po~etak i zavr{etak futsal utakmice kraj Tise! Be~ejci su ve} posle stotinak sekundi vodili sa 2:0, a Ni{llije su u posledwe 22 sekunde postigli dva gola i osvojili ceo plen. Doma}in ima za ~im da àli, jer su vodili sa 3:1, a izgubili su rezultatom 3:5. Jo{ jedanput se pokazalo da velika voqa i borbenost Be~ejaca nije dovoqna za pobedu u eliti. Zato, raduje mini pauza, posle koje bi trebalo da zaigra kvintet

novajlija kraj Tise od kog se o~ekuje da, uz postoje}i voqni momenat, podigne kvalitet igre na vi{i nivo. Be~ejci su sva tri gola dali iz kontranapada, od kojih je golman Andri} dva puta bio asistent izbacivawem preko celog terena, prvo do Arvaia, a onda i Sekuli}a!? Gosti su, pak, svih pet golova postigli na razli~i-

Foto: F. Baki}

usledila serija od 3:0 Beogra|ana za visokih 8:3. U ovom perodu Novosa|ani su ostali i bez Ubovi}a zbog iskqu~ewa. Po~etkom ~etvrte deonice, opet, Vuksanovi} smawuje prednost, ali Mandi} vra}a tre}im od ~etiri pogotka koliko je postigao na ovom me~u. Zatim, su usledila jo{ po dva gola na obe strane, a posledwi je na minut i 48 sekundi pre kraja iz peterca postigao Mandi}. Na golu Partizana odli~an je bio Slobodan Soro, ali je solidan bio i Milo{ Marinkovi} na drugoj strani, koji je uspeo da odbrani i jedan peterac. Tre ner Voj vo di ne De jan Stanojevi} je istakao da je Partizan zaslu`eno slavio.

- Pobedili su nas u svim segmentima igre, osim u agresivnosti i `eqi, jer je ona bila prisutna kod oba tima podjednako. Mi i daqe imamo problem u napadu, jer nemamo trenutno igra~a koji individualno mo`e da re{i situaciju, a pogotovo je to problem ka da se igra pro tiv agre si ve eki pe kao {to je Partizan. Tre ner Par ti za na Vla di mir Vujasinovi} je rekao da rezultat ne oslikava pravo stawe stvari u bazenu. - Rezultatska razlika jeste velika, ali u bazenu je bila po tu no dru ga pri ~a, jer se igralo jako do samog kraja na obe strane. G. Malenovi}

DANAS U BE^EJU

Re vi ja za pu ne tri bi ne Vaterpolisti Vojvodine i Partizan Rajfajzena su sino} u Novom Sadu odigrali jedan od derbija 7. kola vaterpolo elite Srbije, a danas }e u revijalnom me~u imati reprizu u Be~eju. Vaterpolo savez Srbije ~ini sve da igru u vodi pribli`i qubiteqima sporta. Danas u Be~eju, od 13 sati, u zatvorenom bazenu OSC Mladost, gde je nekada{wi drim tim sa Tise sedam sezona igrao u evropskim takmi~ewima, 1995/96. u LEN trofeju i narednih {est sezona u Ligi {ampiona, qubiteqima vaterpola predstavi}e se na{ najtrofejniji klub Partizan Rajfajzen, osvaja~ sedam titula evropskog prvaka, po jedne Kupa pobednika kupova i LEN trofeja, 25 titula nacionalnog prvaka i 23 trofeja nacionalnog kupa, i Vojvodina iz Novog Sada. Iako je ter min od 13 sa ti ne pri kla dan, po ziv je upu }en svi ma ko ji vo le igru u vo di, mla di ma po seb no. S ob zi rom da je po ~eo zim ski {kol ski ras pust, osnov ci ma i sred wo {kol ci ma ter min ne }e pred sta vqa ti pro blem, pa se o~e ku je da }e tri bi ne, kao ne ka da ka da su Be ~ej ci ha ra li Evro pom, bi ti is pu we ne do po sled weg me sta. Jer, u ovom tre nut ku, bez ob zi ra {to ima ju mla de sa sta ve, i Voj vo di na i Par ti zan ima ju {ta da pri ka `u. V. Jankov

PRVA B SAVEZNA LIGA

te na~ine, uz to tri puta su uzdrmali okvir gola, a i u poqu imali loptu vi{e u posedu, pa su, fudbalski gledano, zaslu`eno osvojili tri boda. Momcima sa Tise ostaje `al, jer su svojom borbeno{}u bili blizu boda. Me|utim, ba{ ta borbenost ih je skupo ko{tala. Arvai je 22 sekunde pre kraja napravio {esti prekr{aj, a Pe{i} je bio siguran sa deset metara i na semaforu je bilo 3:4. I kada su doma}i krenuli ne bi li eventualno stigli do poravnawa rezultata, @ivadinovi} je preciznim {utem od svog gola pogodio za kona~nih 3:5. V. Jankov

Kao na tre nin gu Be~ejac - Proleter 18:5 (5:0, 2:1, 6:2, 5:2) BE ^EJ: Plivali{te zatvorenog bazena OSC Mladost, gledalaca100. Sudije: Ba~awi i Jovanovi} (obojica iz Novog Sada). Igra~ vi{e: Be~ejac: 5(4), a Proleter 6(3). Peterci: Be}ejac 2(1), Proleter 1(1). BE ^E JAC: Jerkovi} (2 odbrane), Korovqev, Brkqa~ 2, Krstono{i} 2, Risti} 2, Cveti} 2, Pelengi}, Popovi} 1, Markovi}, Tomi}evi} 1, Peri} 4(1), Na}uk 3, Davidov 1. PRO L E T ER: Bi je li} (13 odbrana), Vu~i}, Komar, Bo-

ì~kovi} 1, Piqi} 1, Bosi} 1, Miliki}, Ulemek, Bako{ 1, Radi{i} 1(1), Kantar, Baba (2 odbrane). Sve je bi lo ja sno ve} po sle pr ve ~e tvr ti ne, ko ju su Be ~ej ci do bi li re zu la ta tom 5:0. Da na go lu Zre wa ni na ca ni je bio ras po lo è ni Bi je li}, po go to vo u dru goj ~e tvr ti ni ka da je od bra nio se dam uda ra ca i pe te rac, go sti bi do ì ve li ube dqi vi ji po raz. V. J.

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak24.decembar2012.

SARADWA PMF-a I KOMPANIJE „TELVENT DMS” ZELENO SVETLO ZA STUDENTE

[an sa za prak su, sti pen di ju i za po sle we Da bi stu den ti in for ma ti ke ima li pri li ku da te o ri ju is pro ba ju u prak si, Pri rod no-ma te ma ti~ ki fa kul tet Uni ver zi te ta u No vom Sa du sklo pio je spo ra zum o sa rad wi s pre sti `nom fir mom “Tel vent DMS”, ko ja u svo joj obla sti de lo va wa ima i in for ma ti ku. Ta sa rad wa omo gu }a va aka dem ci ma prak su, mo gu} nost do la ska do sti pen di je u za vi sno sti od ni voa an ga `o va wa i zna wa stu den ta, ali i po ten ci jal no za po sle we u ovoj fir mi. Ka ko je ob ja {wa va pro fe -

Dr Mi lo{ Rac ko vi}

sor Ka te dre za in for ma ci o ne teh no lo gi je i si ste me dr Mi lo{ Rac ko vi}, za stu den te in for ma ti ke ve o ma je va `no da ima ju mo gu} nost da svo je zna we pro ve re i u ne koj od pri vred nih in sti tu ci ja ko je se ba ve raz vo jem soft ve ra. – Stu den ti ima ju mo gu} nost da po ha |a ju pred met In for ma ti~ ki pro je kat, ko ji se nu di na ~e tvr toj go di ni osnov nih ili na pr voj go di ni ma ster stu di ja, za vi sno od to ga da li je si stem 3+2 ili 4+1 – ka `e Rac ko vi}. – Oni ima ju za da tak da odu u ne ku fir mu i ta mo ra de na pro jek tu i u oba ve zi su da ge ne ri {u soft ver ski pro iz vod ko ji ima i ne ku re al nu na me nu. Do dao je da stu den ti PMF-a po sta ju zna ~aj na in for ma ti~ ka sna ga te da je “Tel vent DMS” to pre po znao, upr kos to me {to je do sa da is kqu ~i vo sa ra |i vao s aka dem ci ma s Fa kul te ta teh -

kat, do bro ga ura di i ima od go va ra ju }i pro sek oce na, ta da ula zi u wi hov me ha ni zam sti pen di ra wa. Ide ja im je da ta kve stu den te “is ko ri ste” za ma ster rad jer su im ma ste ra {i naj bit ni ji i naj po treb ni ji, i ti me im se pru à i mo gu} nost za po sle wa. U DMS-u su pre po zna li da i kod nas po sto ji ve li ki broj in for ma ti ~a ra ko ji sva ke go di ne od la zi u pri vre du, a na {i stu den ti u sve mu su rav no prav ni s ko le ga ma s FTN-a, {to je, iz me |u osta log, i ugo vo rom de fi ni sa no – ka è na{ sa go vor nik. Stu dent tre }e go di ne In for ma ci o nih teh no lo gi ja na PMFu Da ni jel @i va nov sti pen di sta je DMS-a. Ka ko ka è, to mu je pri li ka da naj pre na pre du je u stru ci. – Pri ja vio sam se za taj pro gram jer mi se uka za la mo gu} nost da svo je zna we upo tre bim u prak si a pa ra lel no s tim i na pre du jem u po slu –is ti ~e @i va nov. – Ta ko |e, ra dim s qu di ma ko ji ima ju sli~ na in te re so va wa i am bi ci je kao ja, s ko ji ma mo gu da raz me nim ide je i is ku stva i od ko jih mo gu do sta to ga da na u ~im. Pla ni ram da za vr {im ma ster rad iz

Da ni jel @i va nov

In for ma ci o nih teh no lo gi ja i oba vim stru~ nu prak su u Sr bi ji, a ka sni je usa vr {a va we pla ni ram u ino stran stvu. Ina ~e, “Tel vent DMS” omo gu }a va na pre do va we u zna wu i ka -

Projekat – deo ispita Svi za in te re so va ni stu den ti PMF-a, ko ji su upi sa li ~e tvr tu ili pe tu go di nu re dov nih stu di ja a ko ji è le da u okvi ru DMS obla sti ra de in for ma ti~ ki pro je kat, se mi nar ski, be ~e lor ili ma ster rad ko ji ukqu ~u je prak ti~ no sve obla sti soft ver skog in è we rin ga, mo gu se pri ja vi ti za prak su. Ne ve za no za pro je kat ko ji je deo is pi ta, sva ki stu dent mo è ra di ti i na dru gim za da ci ma ko je ka sni je, u do go vo ru s fir mom i pro fe so rom, mo è pri ja vi ti u okvi ru pred me ta In for ma ti~ ki pro je kat, ko ji no si 10 bo do va, se mi nar ski rad {est, a ma ster rad 30 ESP bo do va. Vi {e de ta qa o pri ja vi, sti pen di ja ma i na ~i nu ra da s DMS-om mo è se na }i na saj tu www.dmi.pmf.uns.ac.rs , u okviru sekcije “Saradwa s privredom”. ni~ kih na u ka. Po we go vim re ~i ma, po me nu ta fir ma de fi ni sa la je i uslo ve ko je stu den ti mo ra ju da is pu ne da bi do bi li sti pen di ju, {to pod ra zu me va da mo ra ju da iz dvo je od re |e no vre me i pro ve du ga u fir mi. – To im je isto vre me no i ula zni ca. Kad stu dent uzme pro je -

ri je ri i usa vr {a va we u ze mqi i u ino stran stvu, u okvi ru po slo va kom pa ni je. Ta fir ma je stra te {ki part ner s kom pa ni jom “Mic ro soft”, a to part ner stvo pod ra zu me va pri stup naj sa vre me ni jim “Mic ro soft” teh no lo gi ja ma, po ha |a we kur se va te fir me i sti ca we ser ti fi ka ta. A. Jerini}

dnevnik

ANKETA KOLIKO SU NOVOSADSKI AKADEMCI ZADOVOQNI RADOM STUDENTSKIH SLU@BI

Vre me iz gu bqe no u re do vi ma Stu den ti u to ku stu di ra wa pro ve du mno go vre me na ~e ka ju }i u re do vi ma pred {al te ri ma stu dent skih slu `bi, ne sa mo da bi do bi li od re |e nu in for ma ci ju ve} i zbog ra znih pri ja va, ove ra i upi sa. Me |u tim, i po red svih po ku {a ja fa kul te ta da te slu `be bo qe or ga ni zu ju, po re ~i -

ma aka de ma ca i da qe su naj ve }i pro blem du gi re do vi, krat ko rad no vre me slu `bi... Slu `be ni ci se `a le na ve li ku ko li ~i nu po sla, a stu den ti na gu `ve is pred {al te ra. Pi ta li smo no vo sad ske aka dem ce {ta mi sle o ra du stu dent skih slu `bi na svo jim fa kul te ti ma.

Ve dran Ra {i}, Eko nom ski fa kul tet, me nax ment: – Sma tram da bi rad stu dent ske slu `be mo gao bi ti bo qi. Bi lo bi do bro da se uve de in for ma ci o ni si stem da qu di ne bi sta ja li tri sa ta u re du. Ta ko |e, slu `be ni ci bi tre ba lo da ima ju vi {e aka dem ski pri stup pre ma stu den ti ma.

Go ran Ba bi}, Fi lo zof ski fa kul tet, so ci o lo gi ja: – Pre je bi lo ka ta stro fal no, ali se si tu a ci ja od pro {le go di ne po boq {a la. Uve li su elek tron ske pri ja ve is pi ta, me |u tim, i da qe se po ne ko li ko sa ti ~e ka u re do vi ma za upis i ove ru se me stra.

Mi li ca Mi lu ti no vi}, Me di cin ski fa kul tet, de fek to lo gi ja: – Rad stu dent ske slu `be je mno go neo r ga ni zo van. Re do vi su pre du gi, a de {a va se da ra di sa mo je dan {al ter. [to se ti ~e pri ja ve is pi ta, si stem je ma lo po boq {an.

Na ta {a Ni {ka no vi}, Fa kul tet za prav ne i po slov ne stu di je, po slov na eko no mi ja: – Rad stu dent ske slu `be je od li ~an. Slu `be ni ci su ve o ma qu ba zni i or ga ni zo va ni, iz la ze stu den ti ma u su sret, a i rad no vre me im je za po hva lu. S. I. – N. D.

MASTER RAD IN@EWERA DU[ANA SAVI]A KONKRETNO RE[EWE ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Sa mo u jed noj {ko li u{te de li bi 9,5 mi li o na di na ra

Uspe {no is tra ì va we mla dog in è we ra, ko ji je ma ster di plo mu ste kao na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du, na Sme ru in du strij ski me nax ment, Du {a na Sa vi }a, ot kri lo je ka ko bi se mo gla po ve }a ti ener get ska efi ka snost u O[ “Pr va voj vo |an ska bri ga da”. Sa vi} je to is tra ì va we spro veo u okvi ru ma s ter ra d a „De t aq n i ener get ski pre gled Osnov ne {ko le ’Pr va voj vo |an ska bri ga da’” kod prof. dr Jo va na Pe tro vi }a, i pri ka zao je ka ko se mo è u{te de ti 9,5 mi li o na di n a r a ener g et s kom efi k a sno {}u. – Ogrom na u{te da se ostva ru je pri me nom sa vre me ne teh no lo gi je u {ko li sta roj vi {e od 30 go di na. Po dat ke sam sku pqao iz od go va ra ju }ih dr àv nih in sti tu ci ja i li~ nim uvi dom. Svi po da ci su ana li zi ra ni u naj no vi jem soft ver skom pro gra mu. S jed ne stra ne, tro {ko vi su bi li za bri wa va ju }e ve li ki, a s dru ge, to je otvo ri lo mo gu} nost za pri me nu naj no vi je teh no lo gi je i zna wa, ko j a bi do v e l a do ve l i k ih u{te da – ob ja {wa va ovaj ma ster in è wer, do da ju }i da bi se na go di {wem ni vou u{te de lo 65 od sto ener gi je i vo de. On je ana l i z i r ao ve l i k i broj po da ta ka, kao {to su kva li t et i struk t u r a spoq n og omo ta ~a, tre nut no sta we si ste m a elek t ri~ n e ener g i j e, to plot ne ener gi je i si ste ma

vo do snab de va wa {ko le. Ka ko ka `e, kqu~ no je bi lo is pi ti va we ko li ko tro {ko va stva ra sva ki od tih si ste ma i ko ji iz -

sla vi na, izo lo ci je, bi lo ve o ma lo {e. Po nu dio sam od go va ra ju }a re {e wa pred sta vqe na u tri pro je ka ta: re kon struk ci ja

Du {an Sa vi}

Vre me jef ti ne ener gi je i we nog ra si pa wa je pro {lost, a bu du} nost je u{te da ener gi je nos tih tro {ko va je re a lan, a ko ji je pre ko mer na po tro {wa. Ipak, do bi je ni re zul ta ti su bi li do sta po ra `a va ju }i jer {ko la ne is pu wa va pro pi se u po gle du ener get ske efi ka sno sti. – Glav ni pro ble mi su ne svr sis hod no tro {e we ogra ni ~e nih i sku pih re sur sa. Po tro {wa i ener gi je i vo de bi li su da le ko iz nad op ti mal ne jer je sta we ener get skih po tro {a ~a i po tro {a ~a vo de, si ja li ca,

omo ta ~a, od no sno za me na sto la ri je, izo la ci ja kro vo va i zi do va i auto ma ti za ci ja to plot ne pod sta ni ce, po tom re kon struk ci ja si ste ma hlad ne vo d e uvo | e w em {te d qi v ih sla vi na, pi so a ra i vo do ko tli }a, i po ve }a va we efi ka sno sti si ste ma osve tqe wa uvo |e wem no vog efi ka snog osve tqe wa – pre do ~a va na{ sa go vor nik. On je ta re {e wa po nu dio {ko li i do ~e ka le su ga ve o ma po z i t iv n e re a k c i j e. Me | u -

tim, za re a li za ci ju pro jek ta po tre ban je no vac pa je po treb no pro na }i od go va ra ju }e in ve sti to re. Sa vi} na vo di da je tu te mu oda brao zbog iz u zet ne va `no sti u{te de ener gi je, ne sa mo ra di sma we wa po tro {we ve} i mo gu} no sti oslo b a | a w a nov c a za ne k a dru ga ula ga wa. – Uvek sam mi slio da }e pre p o r od Sr b i j e usle d i t i onog tre nut ka ka da se bu de vo di la pa met na ener get ska po li ti ka. A s ob zi rom na to da sam bio na uni v er z i t et s koj rad noj prak si u Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne, gde sam ra d io na pro j ek t u u{te d e ener gi je za zgra du Vla de Voj vo di ne, uvi deo sam pri men qi vost ta kvih pro je ka ta na ve li kom bro ju jav nih zgra da u Sr bi ji – ka è ovaj ma ster in è wer ko ji ima u pla nu i dok tor ske stu di je ali i pro na la zak po sla ili even tu al no po kre ta we sop stve ne fir me. – S ob zi rom na to da me ova te ma ti ka iz u zet no in te re su je, vo leo bih da jed no ga da na otvo rim svo ju fir mu ko ja bi se ba vi l a pro b le m a t i k om upra vqa w a ener g i j om i we n om u{te dom. Sma tram da je Sr bi ji po treb no {to vi {e ta kvih pro je ka ta jer se na taj na ~in dr à va raz vi ja i una pre |u je. Vre me jef ti ne ener gi je i we nog ra si pa wa je pro {lost a bu du} nost je u{te da ener gi je. A. Jerini}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

de^Ji dnevnik

dnevnik

Mi lo{ Mi ki}, II-4. O[ „\u ra Jak {i}”, Ka}

Moj ta ta oj ta ta se zo ve Igor i vo li da se igra sa mnom.On ra di kao auto li mar.Ima sme |e o~i, cr nu ko su, i gu M ste cr ne obr ve.Ta ta me vo di na tre nin ge, na tak mi ~e wa, u {ko lu i na dru ga me sta. Ka da se igram s ta tom bu de za bav no. Igra mo se ko {ar ke, kar te, ~o ve ~e ne qu ti se... Kad je zi ma, on da se san ka mo, gru dva mo,

pra vi mo Sne {ka ve }eg od nas i ~i sti mo sneg is pred vra ta.Ta ta mi po ma `e da ura dim do ma }i i ob ja sni mi ako ne {to ne raz um em.Ka da se igram s ta tom ose }am se sre} no i ve se lo. Ka ta ri na Ra do ni}, III-3 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

Luc ka sta pe sma @e lim da po sta nem cvet Ko ji mi ri {e ceo svet. @e lim da po sta nem broj pet pa da de ci raz ve se lim svet. Mo gla bih i „euro krem„ bi ti; svi bi od me ne bi li si ti. Ma ja }u bi ti pli {a na ma~ ka, vi {e me ne za ni ma i ta~ ka! So fi ja Sto ja ko vi}, IV-3 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

S Ja na Tran da fi lo vi}, II raz red, O[ „Pe tar Ko ~i}”, Te me rin

Ra ste mo kao jed no, bo qi smo za jed no Raz li ~i ti je smo sa mo na oko, iste su nam `e qe, iste mi sli, du ha ve drog i ple me ni tog sr ca, sve u sve mu mi smo sli~ ni!

ponedeqak24.decembar2012.

La vi rint re ~i

o vek je sme lo za {ao me |u re ~i, bez pre mi {qa wa, tra ga ju }i za onom od ko je svi pro go vo re, pra vom i ~u de snom... Od jed nom, po sta de ve o ma mra~ no. Kre nuo je du bqe u la vi rint, ne vi de }i ku da ide. Sle dio je svoj unu tra {wi zov. Za ~u se po ma lo ne ja sni glas „Sta ni! Ne sme{ da qe! Vra ti se dok ne bu de ka sno!” ô vek, iz ne na |en, pro mu ca „Za {to? Ko si ti?” Glas iz da qi ne na sta vi „Ja sam Bu du} nost... Vra ti se, za la zi{ u opa snu te ri to ri ju. Po slu {aj ili se ne }e{ do bro pro ve sti!” Utom se za ~u dru gi, pri jat ni ji i bli ski ji glas „Bu du} no sti, ti si pre va rant!„ Neo d lu~ no ~o vek upi ta „Ko si ti?” Za vo dqi vi glas od go vo ri „Ja sam ra do zna lost. Me ne tre ba da sle di{, ina ~e ni kad ne }e{ sa zna ti {ta se na la zi na kra ju la vi rin ta!” U ~o ve ku zna ti è qa po be di strah i okle va we pred ne iz ve snim i on na sta vi da qe. Po sle du èg lu ta wa kroz la vi rint re ~i, za sta de da se od mo ri i vi di ko jim pu tem da kre ne. Neo ~e ki va no za si ja {e sve tla. Bi la je to le po ure |e na oda ja, po ma lo ~ud na. Pred me ti ko ji su se u woj na la zi li de li mi~ no su bi li ì vi i po kret ni, ali ni su mo gli da go vo re, sem jed ne ve li ke sli ke oka ~e ne na zi du na su prot we mu. Sli ka pro go vo ri „Za {to si stao, ~o ve ~e, zar si ve} po su stao?” ô vek i ne sti è ni {ta da ka è, a sli ka na sta vi „Ja sam upor nost... Ko me ne sle di, na la zi iz laz iz la vi rin ta i ~u de snu is ce li teq sku re~!” Pre ko pu ta ove, sta ja la je dru ga, jo{ ve }a sli ka, ne ma i stra {na. Na woj je pri zor go vo rio vi {e od sto ti nu re ~i. U pa kle noj va tri go re le su hi qa de kwi ga i u prah se pre tva ra lo krh ko qud sko zna we i se }a we. ô vek je sta jao, upla {en i zbu wen, a sli ka ko ja go vo ri obra ti mu se opet „[ta ~e ka{? Ne okle vaj, ne na se daj na zam ke... Na sta vi da qe!” One me la sli ka sa -

mo je uz ne mi re no trep ta la o~i ma, a pla men na we nom plat nu sa bla sno je ti trao. Pro sto be `e }i od tog uz ne mi ra va ju }eg pri zo ra, ~o vek za ga zi me |u re ~i

Sti `e u dvo ra nu pu nu is pre ple ta nih re ~i, bu ja le su ta ko ne ja sno i ne ra zu mqi vo. Iza wih, ~o ve ku se u~i ni da vi di sve tlost i po tr ~a pre ma iz la zu.

Du wa Jan ko vi}, III-3, O[ „Ni ko la Te sla”, No vi Sad jo{ du bqe. Opet ga je vre me za Iz ne na da, is pred we ga se va ra lo po la vi rin tu dok ni je stvo ri ve li ka pro va li ja, la vi sti gao u {a re ni hod nik ko me rint ne sta de, za mqa se za tvo ni je vi deo kra ja. Po ~eo je da po ri, a one me li iz la vi rin ta pro su sta je. Za va pio je „Bo è, da go vo ri {e, oslo bo |e ni stra {ne jo{ jed nom vi dim sve tlost sun kle tve - NE MO ]I GO VO RA. ca i ~u jem à mor qud skog gla U sva koj ~i ta la~ koj avan tu ri sa!” po be |u je rdo zna lost i upor „Bi }e ta ko, ako se vra ti{ na nost jer stva r i ni k ad ni s u zad.” re ~e glas iz tmi ne, pun pa ko ona kve ka kve na pr vi po gled sti i za vi sti. ô vek ne hte de ni iz gle da ju. da sa slu {a do kra ja jet ke re ~i, An dri ja na Mar ~e ti}, VI II 2 ve} po gle da u NA DU, ko ja mu je ma O[ „Va sa â ra pi}” ha la s kra ja hod ni ka. Po hi ta k woj. Be li Po tok

U avan tu ri s ju na kom iz baj ke

va de c a sve t a ma { ta ju i ja s wi m a ma { tam. Dok si ma w i ma { te su ve } e, a ka d a od r a s te{ one ne s ta nu. Uvek sam è l e l a da mi se ostva r e ne m o g u } e stva r i. Uto n u l a sam u du b o k i san, ko ji me je od v eo do mo je neo s tva r e n e è q e. Sa wa l a sam ka k o ula z im u pre l e p u {u m u i ta m o me ~e k a Sne ` a n a. Sne ` a n a je ì ve l a u jed n oj ku } i c i s pa t uq c i m a, ko ji su po ceo dan ra d i l i u rud n i k u. Bi l a je ob u ~ e n a u cr v e n o-be l u ha q i n u. Ima l a je cr v e n e ci p e l i c e na {ti k li c e, ogr t a~ ukra { en {um s kim cve } em, a na gla v i je no s i l a ven ~ i} na p ra v qen od di ja m a n a ta i dra g u q a ko je su pa t uq c i na { li u rud n i k u i ko ji su se pre s i ja v a l i u bez -

broj pre l e p ih bo ja. Ka d a me je pri m e t i la, odu { e v i l a se mo jim do l a s kom i po nu d i l a da mi po k a ` e {u m u. [e t a ju } i ta k o {u m om, vi d e l a sam mno g e `i v o t i we ko je su mi bi l e po z na t e iz ra z nih baj k i, ko je su me pod z ra v qa l e s osme hom na li c u. Raz g le d a ju } i oko l i n u, Sne `a n a mi je po v e r i l a je d an pro b lem. Ro bo t i, ko je je po s la l a zla ve { ti c a, uni {ta v a l i su i za g a | i v a l i {u m u, ga z e } i to pre l e p o cve } e. Sne ` a n a je pla k a l a,a ja ni s am mo g la da gle d am to le p o, ne `no li c e upla k a n o, pa sam joj re k la da }u sre d i t i taj pro b lem. Pre s ta l a je od mah da pla ~ e. Re { i l a sam da sa Sne ` a n om odem kod zle kra q i c e. Du g o smo raz g o v a r a l e

i na kra ju od l u ~ i l e i do g o v o r i l e se da ona ne } e vi { e sla t i zle ro b o t e da uni {ta v a ju {u m u, ako je na u ~ im da ~i t a i pi { e. Po { to to za me n e i ni je bio ne k i pro b lem, od m ah sam pri s ta l a. U znak za h val n o s ti Sne ` a n a mi je pri p re d i l a za b a v u. Bi l o je do s ta go s ti ju, me | u ko ji m a su bi l i kra q i c a, ro b o t i, pa t uq c i i mno g i dru g i li k o v i iz baj k i. Bi l o je div n o i mo r am re } i da sam bi l a uz b u |e n a. Zvo w a v a sa t a me je pro b u d i l a. Ni slu t i l a ni s am da je sve ovo san. Ovaj san }u za u v ek pam t i t i, ali kao ja v u. Dra ga na \or |e vi}, VI II-1 O[ „Jo van Kur su la” Var va rin

Ra na je sen

Dr ì mo se ~vr sto, ~vr sto za ru ke ubla ì mo jed no dru gom i bol i mu ke, za jed no smo bo qi, za jed no smo ja ~i, pri ja teq stvo u ì vo tu mno go zna ~i.

e ca su kre nu la u {ko lu. @u te D ma ra me bli sta ju pr va ci ma

Bi ti sa vr {en pra vo je ume }e, a upu ti ti ne kom le pu re~, ima li ve }e sre }e? Je le na Pod ko za rac, VI raz red O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

Neo bi~ na slu {a li ca

va nuo je no vi dan. Mah i [e be sto va su kre nu li u {ko lu. Na ste pe ni ca ma ih je ~e kao Yona tan. Is pra tio ih je do {ko le i bio je ja ko tu àn {to ne mo è da se igra s dru ga ri ma. [e be sto va i Mah su pri me ti li da je Xo na tan tu àn i obe }a li mu da }e se igra ti s wim po sle {ko le. Ka da se {ko la za vr {i la, Mah i [e be sto va su uze li slu {a li cu i po è le li da bu du psi. Slu a {i ca im je is pu ni la è qu. Mah i [e be sto va su po sta li psi. Kre nu li su kod Yona ta na da mu is pu ne obe }a we. Kad ih je vi deo, Yo na tan se ob ra do vao. Igra li su se ceo dan i svi su uì va li. Mi li ca Ku zma no vi}, II-1 O[ „Vuk Ka rayi}” No vi Sad

Mi wa Ka ti}, II-3, O[ „\u ra Da ni ~i}”, No vi Sad

oko vra ta i kao da svo ju ù tu bo ju raz li va ju na pri ro di oko nas. Li {}e la ga no ù ti, po la ko se su {i i opa da, pra ve }i me ka ni je se wi te pih za sve je è ve i bu bi ce da uto ple svo je ku }i ce. Zlat ne ja bu ke i kru {ke kao ukra si vi se s gra na, ~e ka ju }i vred ne be ra ~e. Pa pri ke se ru me ne i luk se zla ti, a krom pir se kao mr gud sklup ~ao i }u ti, kao da se qu ti, {to ba ke ne dre ma ju, ve} zim ni cu spre ma ju. Svi po ~i wu ne kud da ù re jer je sen skra }u je da ne. Sva ki to pao zrak sun ca nas ra du je kao ne `ni do dir le ta, jer }e usko ro ki {e i hlad ni ve tro vi. Rast ko Svor can, II-5 O[ „Du {an Ra do vi}” No vi Sad

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak24.decembar2012.

dnevnik

„ДИ ВАН ЖИ ВОТ” НАЈ БО ЉИ ПРА ЗНИЧ НИ ФИЛМ

У БИ О СКО ПИ МА ОД 27. ДЕ ЦЕМ БРА

Oмиљен пу бли ци и кри ти ци

„Це зар мо ра умре ти” бра ће Та ви ја ни

Када су у питању филмови са божићном тематиком, остварење „Диван живот” скоро 70 година „топи” срца критичара и критике, показало је најновије истраживање о божићним филмовима који су добили најбоље критике. Ово истраживање, које ће се наћи на сајту који се бави критикама rottentomatoes.com, открило је да је прича из 1946. године у којој игра Џими Стјуарт оставила иза себе филм из 1942. године „Holiday Inn„, као и анимирани филм Тима Бартона из 1993. „Предбожићна ноћна мора”. У „топ 5” филмова налази се и драма из 1953. „Сталаг 17” и „Чуда у 34. улици” (1947). „Диван живот” нашао се на првом месту листе 2009. године, када је и последњи пут прављена, свргнувши Бартонов филм „Предбожићна ноћна мора” са првог места најбоље критикованих филмова. РоттенТоматоес, који анализира филмске критике и даје укупан

„Диван живот”

скор на основу укупног критичког пријема, користио је исту формулу као и кад прави друге листе, како би направио листу божићних филмова, рекао је Ројтерсу уредник сајта Мет Атчити. Филмови из 1960-тих и 1970-тих су приметно одсутни са листе. Атчити је рекао да су студија

у то време била више фокусирана на то да раде са редитељима који су велика имена, него да раде сезонске филмове. На овој листи налазе се и филмови - „Умри мушки” (1988), „Arthur Christmas (2011), „Божићна прича” (1983), „Trading Places (Танјуг) (1983)...

Филм „Цезар мора умрети” редитеља Паола и Виторија Тавијанија, од 27. децембра биће на редовном репертоару домаћих биоскопа, најавио је данас дистрибутер „Мегаком филм”. Редитељи Тавијани, култни аутори италијанске кинематографије, провели су шест месеци на пробама представе „Јулије Цезар” у римском затвору и том приликом снимили документарну драму „Цезар мора умрети”. Прича о уметности која оплемењује екстреме премијеру је имала на овогодишњем Филмском фестивалу у Берлину, где је награђена „Златним медведом” за најбољи филм. Домаћа публика имала је прилику да филм погледа на 18. Фе-

Из филма „Цезар мора умрети”

стивалу ауторског филма, који је одржан од 28. новембра до 5. децембра. „Цезар мора умерети” показује како универзалну поруку Шек-

спировог дела разумеју и људи у екстремним животним условима. Након премијере, глумци, награђени громогласним аплаузом, враћају се у своје ћелије, поносни и на чудан начин дирнути, као да је представа открила дубине њихове прошлости. Браћа Тавијани одувек су радили заједно тако што је свако од њих режирао друге сцене, а супруга Паола Тавијанија, Лина Нерли Тавијани, радила је костиме за већину њихових филмова. На Канском филмском фе стивалу 1977. године освојили су „Златну палму” и Фипресци награду за филм „Падре падроне”, а 1982. године Гран при жирија за филм „Ноћ звезда падалица”. (Танјуг)

ПАСКАЉЕВИЋЕВ ФИЛМ КОНАЧНО У СРБИЈИ

Премијерно „Кад сване дан” Филм „Кад сване дан” Горана Паскаљевића, српски кандидат за награду Оскар Америчке филмске академије, имаће београдску премијеру вечерасу Сава центру. Паскаљевић је, на конференцији за новинаре, уочи премијере, рекао

да је две седмице провео у Лос Анђелесу где су са мало пара организовали малу кампању, имали неколико пројекција и оставили добар утисак, али и да је добијање Оскара лутрија. Он је испричао и да је Музеј толеранције у Лос Анђелесу ор-

Награда француске публике Паскаљевићевом филму Филм „Кад сване дан” редитеља Горана Паскаљевића, који ће вечерас бити премијерно приказан београдској публици, освојио је награду публике за најбољи филм на Филмском фестивалу европског филма у Француској, саопштио је јуче дистрибутер Интермедија нетворк. Паскаљевићев филм је приказан у званичном програму међу 12 филмова, од којих је било чак три филма који су ове године конкурисали за Оскара. Поред публике, прве критике у француским медијима су изузетно похвалне, филмски критичари сматрају да Паскаљевићевим редитељским поступком доминира суптилност, да је филм мекано и елегантно остварење које погађа право у срце. Критичари филм оцењују као носталгичну, интимистичку одисеју са музиком Влатка Стефановског која опчињава, да у свим сценама Мустафа Надаревић, који игра дирљивог професора, носи филм уздржаном глумом, без иједног сувишног детаља. Паскаљевићев филм оцењен је као пријемчив и узбудљив истовремено као и да ова филмска прича снагу црпи из своје искрености и потпуног одсуства цинизма, навео је дистрибутер.

Из филма „Кад сване дан”

ганизовао пројекцију филма „Кад сване дан” у пуној сали. „Том приликом сам рекао да је мој циљ да се и на Старом сајмишту направи мањи Музеј толеранције и неки су се чак и јавили да дају прилоге за то”, додао је Паскаљевић. „Кад сване дан” прича је о пензионисаном професору музике Миши Бранкову, који под

необичним околностима открива да су му прави родитељи Вајсови страдали у логору и трагајући за истином о себи и своме пореклу, он трага и за мало познатом истином о логору на Старом сајмишту. Паскаљевић је нагласио да је питање идентитета централно питање људског живљења и додао да се трудио да филм буде истинит

и покрене на размишљања, скрене пажњу на значај толеранције у времену када „међу младима расте неонацизам”, као и на запуштеност Старог сајмишта. „Морамо да се бавимо појединачним судбинама и личним емоцијама, а овај филм има много истинитих детаља”, приметио је косценариста и редитељ. Kосценариста Филип Давид је истакао да је „Кад сване дан”, утемељен на истинитим причама, филм о „великом насиљу без насиља”, прича о судбини једног човека, којим се скреће пажња и на запуштено свратиште где данас постоје кућице од картона за људе који немају где. Приметивши да у српској кинематографији нема филмова о холокаусту, о дешавањима 1941. и 1942. године у Србији, подсетио је да је у логору „Топовске шупе”, близу данашње Аутокоманде, ликвидирано близу 5.000 Јевреја, док је на Старом сајмишту (логор „Јуденлагер Землин”) уз помоћ „душегупке” ликвидирано више од 6.000 логораша. Паскаљевић и Давид изразили су наду да ће филм

допринети да се једног дана на Старом сајмишти подигне меморијални центар и покрене дискусија у школама о холокаусту, пошто су филм уступили за приказивање ученицима. Мустафа Надаревић, који игра главну улогу, није сигуран да је филм довољан да отргне од заборава трагичну прошлост. Он је рекао и да му је улога била тешка, јер се „своди на монодраму, нема много драмских елемената и филмских ефеката”, а Паскаљевић је додао да Надаревић „носи цео филм”, као и да су сви остали глумци морали да буду врхунски. У глумачкој екипи су и Небојша Глоговац, Предраг Ејдус, Зафир Хаџиманов, Олга Одановић, Мира Бањац, Мето Јовановски, Нада Шаргин, Раде Којадиновић, Тома Јовановић, Јелена Ђулвезан, Бора Ненић, Ана Стефановић, Марко Јеремић, Арон Балазс, Власта Велисављевић, Чарни Ђерић, Александра Ширкић, Милан Томић, а први пут на филму се појављују Дарко Маринковић и Гавра Николић. (Танјуг)

„Велики мајстор” отвара Берлинале Филм кинеског редитеља Вонг Кар Ваја „The Grandmasters” отвориће 63. филмски фестивал у Берлину 7. фебруара, а сам редитељ биће и председник жирија, саопштили су данас организатори. „The Grandmasters” (Велики мајстор) је епска драма инспирисана животом кунг фу мајстора Ипа Мана, ментора Бруса Лија. Звезда хонгконшке филмске сцене Тони Леунг, који је играо у Вонговом „Расположен за љубав” и научнофантастичном наставку „2046”, главна је звезда

филма смештеног у Кину 1930-их. „Својом карактеристичном атмосфером и реалношћу, редитељ Вонг Кар Вај улази у питања борилачких вештина и то да ли је победник нешто више од последњег човека на ногама и доводи жанр до нових висина„, наводи се у саопштењу организатора фестивала. Филм ће бити приказан ван конкуренције на Берлиналу, док ће светску премијеру имати у Кини идућег месеца. Филмски фестивал у Берлину трајаће од 7. до 17. фебруара. (Танјуг)

ЈУБИЛЕЈ ПОПУЛАРНОГ ЦРТАЋА

Дизнијева „Снежана” напунила 75 година Један од најпознатијих и најлепших цртаних филмова свих времена, који малишани и данас радо гледају - „Снежана и седам патуљака„, „прославио” је 75. рођендан пошто је премијерно приказан 21. децембра 1937. године у Холивуду. То је први дугометражни анимирани филм у историји филмске продукције у Америци произведен у пуном колору, први у продукцији Волта Дизнија као и десети најкомерцијалнији филм 20. века. Рад на филму „Снежана и седам патуљака” је почео почетком 1934, а у јуну исте године Дизни је у Њујорк тајмсу најавио производњу свог првог дугометражног анимираног филма. Пре овог целовечерњег, у Дизнијевој продукцији били су реализовани само кратки анимирани филмови и серије. Волт Дизни се суочио са проблемима при самом почетку рада на филму, пошто су његов брат и пословни партнер Рој Дизни, као и супруга Лилијан покушавали да га одврате од те идеје.

Дизни се надао да ће на овај начин проширити углед студија и повећати приходе што му је и успело. Међутим, у то време да би обезбедио новац морао је своју кућу да стави под хипотеку како би обезбедио потребне приходе. Трошкови снимања филма су од предвиђених 250 хиљада достигли 1,5 милиона

долара што је био огроман износ за филм у то време. Чувени филм „Снежана и седам патуљака” био је један од само два анимирана филма, (други је Дизнијева „Фантазија„) који су се нашли на листи 100 најбољих америчких филмова свих времена Америчког филмског института (АФИ) 1997.

године и био је на 49. месту. Након ажурирања листе 2007. године филм се попео на 34 место, овај пут као једини традиционални анимирани филм. Следеће године АФИ је прогласио овај филм за најбољи амерички анимирани филм свих времена и најбољи икада из Волт Дизнијевог Анимираног класичног филма. Године 1989. филм је постављен у Национални филмски регистар Сједињених Држава и оцењен је као дело од културног историјског и естетског значаја. Чувена прича о лепој Снежани која је побегла од зле маћехе и нашла уточиште код седам патуљака у кућици у шуми, екранизација истоимене бајке браће Грим, нашла се први пут у биоскопима фебруара 1938. године. Филм је режирао Дејвид Хенд, док су Вилијам Котрел, Вилфред Џексон, Лари Мореј, Перс Пирс и Бен Шарпстин режирали одређене секвенце. Гласове су ликовима позајмили Адријана Каселоти, Лусил Верне, Пинто Колвиг, Рој Атвел и други. (Танјуг)

Сцена из филма „Последња стража”

БИОСКОП

Гето у транзицији У филму „Последња стража“, полицајци Брајан (Џејк Гиленхал) и Мајк (Мајкл Пена) су блиски пријатељи који годинама заједно патролирају кроз најопасније делове Лос Анђелеса. Брајан уз помоћ мини-камера и стандардне опреме за видео-документовање у службеним возилима почиње за студентски пројекат да снима сваки њихов корак за време смене. Током једне рутинске интервенције разоткривају велики посао мексичке банде, због чега постају „осуђени“ на смрт. Незадовољни лошим законодавним системом који ухапшене одмах пушта на слободу са незнатним казнама, двојица партнера ризикују своје животе и настављају самостал-

но да истражују случај, уплићући се све дубље у смртоносни свет картела. Паралелно са тим, Брајан упознаје девојку са којом се ускоро венчава, док Мајк и његова супруга чекају бебу. „Последња стража“ један је од најоригиналних полицијских филмова после дуго времена. Након „Дана обуке“ (2001) и „Сурових времена“ (2005), Дејвид Ајер се са овом новом жестоком причом вратио на свој терен, у криминални миље латино-америчких квартова. Стабилна режија и иновативна употреба камере за овај жанр појачане су фасцинантном хемијом између двојице главних глумаца. Поред тога, ова драма представља и интересантно сведочанство о транзицијама

великих размера које погађају и саме гетое, највише на демографском плану, доносећи са собом и нове облике криминала. Али са друге стране, приказује промене кроз које пролазе и сами чувари закона. Њихова нова слика, коју Ајер креира уз извесне мотиве пропаганде, мења стереотипе о полицајцима који на филму владају последњих неколико деценија. Иако истрајни и пожртвовани у борби против злочина приказани су ближе савременом човеку, нестабилном и несигурном у себе и сопствене идентитете, што је, како сценариста и режисер жели да закључи, последица и превеликог гледања полицајаца на ТВ-у. Даниел Мандић

kultura

dnevnik

ponedeqak24.decembar2012.

ЈОШ ЈЕДНО ЛЕКСИКОГРАФСКО ИЗДАЊЕ „ПРОМЕТЕЈА”

ДАНАС У МАТИЦИ СРПСКОЈ

Речник фраза српског језика

Пола века науке о књижевности Институт за књижевност и уметност основан је у Београду 1. јануара 1963. године. За пола века постојања израстао је у једну од најугледнијих домаћих научних и културних институција . О великом јубилеју данас ће бити речи у Матици српској. На тему „Пола века наукео књижевности“ говориће Весна Матић, Миодраг Матицки и Драган Станић. Његови директори су били академици Војислав Ћурић, Зоран Константиновић, професори др Душан Пухало, др Миодраг Матицки, а сада је на његовом челу др Весна Матовић. Нарочито плодотворну сарадњу Институт је остваривао са

САНУ, Матицом српском и Филолошким факултетом у Београду. Плодна и разноврсна сарадња остваривана је са издавачким кућама које су омогућавале објављивање резултата рада Института и ангажовале сараднике Института за многе властите капиталне издавачке подухвате. Током пола века постојања у Институту за књижевност и уметност објављено је око 320 књига из различитих области науке о књижевности, а Институт је постао незаобилазна чињеница и један од посебно важних фактора научног и културног живота Србије. Основни правци делатности Института су књижевнотеориј-

ска, књижевноисторијска, компаратистичка и поетичка истраживања.У Институту се систематски прате и проучавају кретања и развитак стваралачке критичке мисли код нас и у свету из области историје и теорије књижевности, компаратистике, естетике и поетике. Посебну област истраживања чини проучавање књижевне периодике и тај рад је пионирски у нашем окружењу и истовремен са сличним истраживањима у Европи. Током прве деценије овог века покренут је и пројекат посвећен истраживањима народне књижевности који обухвата поред књижевносторијских истражива-

ња и она теоријска, прикупљање фолклорне грађе у часописима и теренски рад. Израда библиографија и обрада књижевне архивске грађе су саставни део рада институтских сарадника, а сада се специјализују сарадници који ће радити на припремама научних и критичких издања. Објављују се зборници и монографије о књижевним покретима, школама и делима појединих аутора, припремају се изложбе, предавања, научни скупови и подстичу различити облици научног рада и води рачуна о стручном усавршавању научних радника, посебно научног подмлатка. Р. Л.

Уручене награде „Ранко Радовић”

„ПРЉАВО КАЗАЛИШТЕ” СТИЖЕ И У НОВИ САД

Концерт 16. марта на Спенсу Након сјајног концерта у Београду, дуго очекивана, легендарна група „Прљаво казалиште“ стиже и у Нови Сад. Велики концерт ове загребачке групе најављен је за 16. март 2013. године у великој сали Спенса. Новосађани ће имати прилику да уживају у великим хитовима, као што су „Ми плешемо“, „Црнобијели свет“, „Све је лако кад си

млад“, „Не зови мама доктора“, а сјајна атмосфера, која краси наступе Прљавог казалишта биће загарантована. Улазнице се могу набавити на продајним местима Gigs Tix-a и благајни Спенса, као и путем интернета на сајту www.gigstix.com Цена улазнице за Запад2 износиће 1290 динара, за Партер1490, за Запад1- 1690 и за Исток / ВИП 1990 динара.

Најватренији фанови ће имати прилику да купе улазнице по нижој цени. Акција која траје од 22. децемра до 7. јануара, нуди ограниченом броју фанова карте за Партер по цени од 990 динара. О свим дешавањима везаним за концерт, можете се информисати на фејсбук страници: “Prljavo Kazalište u Novom Sadu-SPENS”.

Међународна награда за архитектуру „Ранко Радовић„, која се додељује у три категогрије, уручена је прошле недеље у Београду у Коларчевој задужбини. У категорији критичко-теоријски текстови о архитектури, урбанизму и граду уручена је мр Злати Вуксановић Мацори за књигу ‘’Живот на ивици: становање сиротиње у Београду 1919-1941’’, коју је објавио ‘’Орионарт’’. У категорији телевизијске емисије, изложбе, мултимедијалне презентације награђени су дипломирани инжењери архитектуре - Марија Марковић, Марија Страјнић, Олга Лазаревић, Небојша Стевановић, Милан Драгић, Јанко Тадић, Александар Ристовић, Никола Андонов, Милош Живковић и Марко Маровић за изложбу ‘’Један:Сто‘’, а која је представљена на Бијеналу архитектуре у Венецији. Награда „Ранко Радовић„ у категорији реализовано архитектонско дело припала је Браниславу Митровићу и Јелени Кузмановић за Породичну кућу у улици Косте Војиновића, Београд. Награду додељује Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије у сарадњи са Архитектонским факултетом у Београду, Факултетом техничких наука у Новом Саду, Институтом за архитектуру и урбанизам Србије, Урбанистичким заводом Београда, Инжењерском комором Србије, „Потисјем Кањижа„ а.д. и Коларчевом задужбином. Награда која носи име архитекте Ранка Радовића основана је са циљем да подстиче, развија и афирмише критичко-теоријску мисао у области архитектуре и архитектонског стваралаштва и самим тим установљава критеријуме за њено вредновање у Србији и на међународном нивоу. (Танјуг)

У Вуковој задужбини у Београду протекле недеље је представљено капитално издање, „Фразеолошки речник српског језика‘’ Ђорђа Оташевића у издању ‘’Прометеја‘’ из Новог Сада. Један од рецензената књиге Даринка Гортан-Премк рекла је да се у речнику налазе фраземи савременог стандардног српског језика, али и нешто фразема који по лексици који су у њима употребљени припадају старијем времену, што је нормално јер се у устаљеним изразима дуже чувају застареле речи. Она је додала да фраземи који садрже опсцене речи нису унети у Речник и објаснила да се фразеологизми наводе по правилу уз - именице, придеве, глаголе, прилоге и бројеве. ‘’Речник је намењен свакоме ко се пером служи, пре свих лексикографима, лексиколозима, преводиоцима, онима који уче српски језик, лингвистима за разне научне анализе и на крају радозналима‘’, рекла је Даринка Гортан-Премк. Она је рекла да се фразеолошке јединице стварају око лексеме које имају веома развијену полисемију, а то су управо оне којима се именују појмови чија је функција најзначајнија за човека, па тако - глава има око 100 фразема, нога 46, рука 70, а бок и бедро ни један фразем. Даринка Гортан-Премк је закључила да је ‘’ово први модеран фразеолошки речник српског језика‘’. Према њеним речима у њему су и фразеологизам и лексикографска дефиниција фразеологизма дати на српском језику, а да је општа корист Речника велика и неизмерна. ‘’Он је просто потребан свима и користан је за све. Он је добра грађа за многа будућа научна испитивања и за многе провере досадашњих знања о лексичком систему и његовом функционисању‘’, нагласила је Гортан-Премк. Аутор Оташевић је рекао да је идеја за овим Речником до-

шла јер нема доступних фразеолошких речника, објаснивши да постоји само ‘’Рјечник хрватскога или српског језика‘’ Јосипа Матешића из 1982. године који је одавно распродат. Он је објаснио да у речнику не-

ма фразеологизма са опсценом лексиком иако његове колеге тврде да нема разлога да те речи не уђу у речник, додајући да их нема зато што је ‘’конзервативан‘’ и да ‘’не би могао своје име да стави на такав речник‘’ и да речник нема упућивања зато што је утрошио многи времена како би урадио анкету да види шта корисници речника воле а шта не воле. ‘Корисници желе да уз реч нађу све што је потребно што траже и зато нема упућивања‘’, објаснио је Оташевић. Он је рекао да се у речнику могу издвојити разлике на неке фразеолошке речнике које је он читао. Према његовим речима неке разлике се могу издвојити као што су- фраземи нису акцентовани јер корсници речника већином не знају да читају акценте и нема цитата у речнику, јер по његовом мишљењу цитати су потребни странцима који уче тај језик да могу да га говоре. ‘’За неке језике постоје милиони потенцијаних корисника, а за српски тога нема, ту су дипломате, новинари‘’, рекао је Оташевић.‘’Верујем да сам речник конципирао на најбољи могући начин ако се узме у обзир циљна група, као што су страни србисти. Желео сам да циљне групе могу што лакше и што брже да нађу тражену информацију‘’. (Танјуг)

ВЕЧЕ СА ДАШОМ ДРНДИЋ У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ „ЦК 13” „Андреас Бан је писац и психолог, надасве интелектуалац препун емпатије, но његов се свијет већ годинама урушава, а када одлази у биједну мировину и сазна да је болестан изнова сагледава крхотине свога живота и живота својих пријатеља. У борби с болешћу и старошћу Андреас Бан је и циничан и моћан, и док прекапа по властитој прошлости сусреће се с причама обесправљених, прогањаних, беспомоћних, те се притом бескомпромисно разрачунава с најразличитијим табуима“. Овако је Издавачка кућа „Фрактура“ из Хрватске представила сиже најновијег романа „Беладона“ Даше Дрндић, ауторке која је протекле недеље гостовала у Новом Саду, у књижевном програму Омладинског центра „ЦК 13“, намењеног ауторима земаља бивше Југославије, радионицама креативног писања, вечерима читања поезије, критичкој мисли у циљу превазилажења баријера савремених пошасти национализма, патријархата... Домаћин вечери био је Бојан Кривокапић, који је хрватску списатељицу анимирао да говори о књижевности, властитим стваралачким стратегијама, али и о друштвеним и политичким питањима које покреће

Истргнуте странице друштва у својим књигама. У „Беладони“, та питања су у тесној вези са култом младости у савременом друштву, односно питањем жртава Холокауста којег се сада старији јунак сећа из детињства. Разлог због којег (још увек) пише о Другом светском рату, а не о неком од новијих, Даша Дрндић је образложила тиме што се о новијим ратовима на нашим подручјима још увек не зна довољно, док се о нацистичким пројектима данас зна скоро све, иако су неке чињенице објављиване тек недавно. За спискове жртва које је убацила у корице рекла је да представљају њен покушај додатног инволвирања читалаца у свет књиге, јер кад неки могу да памте саставе спортских репрезентација деценијама уназад, имена злочинаца, зашто понекад не би запамтили и покоје име људи који су и убијани само због њега. - Кад се из друштва насилно ишчупа један његов дио, оно постаје нестабилно. Исто сам жељела да учиним са књигом из које би читаоци морали да истргну страницу са списком,

слабећи њен повез – предочила је Даша Дрндић. Кривокапић је приметио да се „Беладона“ може посматрати и као разрачунавање са свеучилишним системом у Хрватској, конкретно Ријеци, где ауторка пребива након неуспешног покушаја да у Канади побегне од локалних затуцаности, „филозофије паланке“. Подсећајући на властито искуство из система високог школства, у оквиру којег је предавала креативно писање, Даша Драндић је потврдила да се ради о превазиђеном моделу који шепа за светом, јер још увек функционише по принципима црквено-војнички крутог устројства. У њему, хијерархија и хипокризија иду од професора према студентима, и вице верса, све уз поштовање конвенција „колега – колега“, „бодића за радиће“, „брањења теза“... Даша Дрндић је рођена у Загребу 1946. године. Студирала је енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду, а као Фулбрајтова стипендисткиња похађала је наставу на So ut hern Il li no is

University, а потом и на Case Western Reserve University. Радила је као уредница у издавачкој кући „Вук Караџић“, као професорка енглеског језика

на Народном универзитету „Ђуро Салај“, као уредницадраматуршкиња на Радио-телевизији Београд... Књиге прозе су јој: „Пут до суботе“ (Про-

света, Београд, 1982), „Камен с неба“ (Просвета, Београд, 1984), „Умирање у Торонту“ (Адамић, Ријека – Аркзин, Загреб, 1997), „Canzone di gu er ra“ (Меандар, Загреб, 1998), „Totenwande“ (Меандар, Загреб, 2000), „Doppelgänger“ (Самиздат Б92, Београд, 2002), „Лајка формат“ (Меандар, Загреб – Самиздат Б92, Београд, 2003), „The False Teeth of Lila We iss“ (To ron to Sla vic Qu ar terly, број 9, 2004), „Афтер ејт – књижевни огледи“ (Меандар, Загреб, 2005), „Doppelgänger“ (Фауст Вранчић – 90 ступњева, Загреб, 2005), „Феминистички рукопис или политичка парабола: Драме Лилијан Хелман“ (Женска инфотека, Загреб, 2006). Даша Дрндић је написала и реализовала тридесетак играних и документарних радио-драма које су емитоване у Хрватској и иностранству, те објавила тридесетак кратких прича од који су неке награђиване. Сарађујући са бројним часописима, пише и есеје и књижевну критику. Од 1968. до 1991. била је чланица Друштва књижевних преводилаца Србије. Сада је председница Удруге самохраних родитеља „Минус један“, чланица Хрватског друштва писаца и Хрватског ПЕН центра. И. Бурић

svet

ponedeqak24.decembar2012.

ITA LI JA PRED VAN RED NE OP [TE IZ BO RE

EGIPAT

Mon ti bi mo gao da vo di no vu vla du RIM: Italijanski premijer u ostavci Mario Monti izjavio je da se ne}e kandidovati na vanrednim op{tim izborima u februaru, ali da }e razmotriti ponudu da vodi budu}u vladu ako bi neke politi~ke partije podràle wegov antikrizni program. Ukoliko bi politi~ka koalicija ponudila kredibilan program koji bih podràvao, bio bih spreman da ponudim ohrabrewe, savet i ako bude trebalo i vo|stvo, rekao je Monti na konferenciji za novinare.Upitan da li to zna~i da je spreman da bude ponovo premijer, Monti je odgovorio: „Ako mi kredibilne politi~ke snage zatraè da budem premijer, ja }u to razmotriti”. Monti je tako|e odbio ponudu Silvija Berluskonija da bude kandidat koalicije desnog centra na februarskim op{tima izborima. On je iskqu~io mogu}nost da predvodi neku izbor-

nu listu, ukazav{i da „nema simpatije za liderske partije”. Premijer u ostavci rekao je da je spreman da ponudi svoje vo|stvo politi~kim snagama koje usvoje wegov program neophodnih reformi u zemqi. Monti, koji je u petak podneo ostavku na mesto premijera, naglasio je da sada ne}e u}i ni u jednu partiju i da je zaokupqen vi{e pra}ewem svojih preporuka nego li~nostima. Monti, koji

AUSTRIJA

Ve }e nad ni ce i pen zi je u 2013. BE^: Austrijance u 2013. godini o~ekuje niz novina po~ev od brojnih novih zakona i cena u podru~ju obrazovawa, posla, saobra}aja, zdravqa i rekreacije.Kada je re~ o poslu, nedeqna naknada za samostalne privrednike i poqoprivrednike bi}e pove}ana, pa }e najamnici od 2013. godine u`ivati neke povoqnosti, dok }e za preduze}a kratko radno vreme biti jefitinije. Penzije }e se pove}ati za 1, 8 procenta, ali }e odlazak u prevremenu penziju biti ote`an. Na podru~ju obrazovawa 2013. godina donosi probne periode za nove modele vi{ih razreda osnovnog obrazovawa i centralnu maturu.

Nova {kolarina }e obuhvatiti oko 15 procenta studenata, a od jeseni }e biti uvedeni nova ograni~ewa za pristup univerzitetima.

[to se ti~e saobra}aja, putarina na auto putu bi}e skupqa i ko{ta}e 80 evra, a i kazne }e poskupeti. Telefonirawe za vreme vo`we bicika od 2013. godine bi}e zabraweno, a vlasnici godi{wih karata za èleznicu }e dobijati nadoknadu u slu~aju ka{wewa voza.Kada je re~ o zdravqu, participacija za recepte }e biti uve}ana za 15 centi i ko{ta}e 5,30 evra, a i taksa za elektronski zdravstveni dokument bi}e pove}ana na godi{wem nivou i u 2013. iznosi}e 10,30 evra. Ven~awe }e u 2013. godini biti jeftinije i ko{ta}e 50 evra , a estetske operacije }e biti dozvoqene osobama starijim od 16 godina. Kada je re~ o po~iniocima seksualnih delikata koji sluè kaznu no{ewem elektronskih lisica, mora}e polovinu kazne da sluè iza re{etaka. Od 2013. godine voza~ke dozvole }e biti jedinstvene na teritoriji Evropske unije.[kolarinu za studije }e pla}ati oni koji duè studiraju od propisanog vremena, kao i dràvqani zemaqa koje nisu u Evropskoj uniji.

dnevnik

ZA TVO RE NA BI RA^ KA ME STA

je planirao da bude na ~elu italijanske vlade do aprila 2013. godine, u nadi da }e imati vremena da „spase Italiju od finansijske propasti”, podneo je u petak ostavku kada je Narod slobode, partija biv{eg premijera Berluskonija, povukla svoju podr{ku. Nije mu ostalo ni{ta drugo nego da podnese ostavku, po{to je wegova tehnokratska vlada, formirana pre 13 meseci, izgubila podr{ku u parlamentu. Po{to je zamenio Berluskonija u novembru 2011. godine, Monti je bio {ef tehnokratskog vladinog kabineta zadu`en da spase Italiju od bankrota. U zaslugu mu se pripisuje sre|ivawe javnih finansija i obnavqawe poverewa na tr`i{tu, ali je nezaposlenost, od wegovog dolaska na ~elo vlade, dostigla rekordnu stopu i nacionalna ekonomija ostala u recesiji.

Opa snost od la vi na BE^: Opasnost od lavina, koje su u proteklih nekoliko dana zatrpale vi{e skija{a, pove}ana je posebno u austrijskoj pokrajini Tirol, gde su nadle`ne vlasti podigle opasnost od lavina na nivo 4 na skali od pet. Eksperti upozoravaju da mo`e do}i i do spontanog pokretawa lavina.

Velika opasnost od lavina va`i, pre svega, za ju`ni deo Arlberga, Silvreta planinske grupe, kao i Ektaler i [tubajer alpe iznad 2.000 metara.U proteklih nekoliko dana vi{e skija{a je zatrpano od sne`nih lavina, a dve osobe su izgubile `ivot ispod wih, po{to su ih iznenadile.

Pri hva ti li na crt no vog usta va? KA I RO: Prema prvim podacima saop{tenim posle zatvarawa bira~kih mesta, gra|ani Egipta su prihvatili nacrt novog Ustava koji su ponudili islamisti predsednika Mohameda Morsija, uprkos o{trim kritikama opozicije.Zvani~nik partije Muslimanska bra}a, koja podràva islamisti~kog predsednika Morsija, rekao je posle ju~era{we druge i zavr{ne faze glasawa na referendumu, da na osnovu prebrojanih gotovo ~etiri miliona glasova, 74 odsto gra|ana je podràlo novi Ustav. I podaci opozicionog Fronta za nacionalni spas pokazuju da su gra|ani glasali za Ustav. Prema preliminarnim rezultatima posle prve faze, za Ustav - koji podràvaju islamisti~ki pokreti, glasalo je 57 odsto bira~a, dok je protiv bilo 43 odsto wih. Zvani~ni rezultati glasawa najverovatnije ne}e biti objavqeni do ponedeqka, zbog mogu}nosti ulagawa àlbi. Analiti~ari su

ranije predvideli da }e najve}i broj bira~a u drugoj fazi referenduma glasati za nacrt novog ustava, koji su sa~inili islamisti u parlamentu, budu}i da su preostalih 17 provincija u kojima se ju~e glasalo jo{ konzervativnije i naklowenije islamisti~kom pokretu Muslimanska bra}a predsednika Mohameda Morsija. Glasawe je odr`ano na 6.724 bira~ka mesta u 17 provincija i na wima pravo glasa ima 25,5 miliona bira~a, a proteklo je, kao i u prvoj fazi, uz brojne nepravilnosti. Glavna od wih je odsustvo sudija koji su ovla{}eni da prate tok glasawa, pa su zbog nepojavqivawa ili ka{wewa sudija mnoga bira~ka mesta otvorena sa vi{e~asovnim zaka{wewem, navodi

PRE MA PI SA WU BRI TAN SKOG LI STA

Ha mas pri pre ma pre u zi ma we Za pad ne oba le

TEL AVIV: Lider Hamasa Kaled Ma{al dao je uputstva uspavanim }elijama te islamisti~ke organizacije na Zapadnoj obali da se pripreme za oru`anu borbu na toj palestinskoj teritoriji, gde dominira rivalski, sekularni Fatah, prenose izraelski mediji pisawe „Sandej tajmsa”.U izve{taju britanskog lista, koji se poziva na izraelsku bezbednosnu slu`bu [in bet i vojnu obave{tajnu agenciju Aman, Hamas se u ime Irana priprema da preuzme kontrolu nad Zapadnom obalom, kao {to je to u~inio u pojasu Gaze 2007. godine. „Sandej tajms” tako|e navodi da su izraelskog premijera Bewamina Netanijahua upozorile izraelske obave{tajne slu`be na mogu}u uzurpaciju vlasti.„Sandej tajms” tako|e navodi da su odnosi izme|u Hamasa i Irana u usponu, nakon kratkog perioda zahla|ewa, kada je Hamas odustao od podr{ke sirijskom predsedniku Ba{aru Asadu, glavnom savezniku Irana u regionu.

List dodaje da je Iran motivisan da stvori tre}u savezni~ku snagu na Zapadnoj obali, posle Hezbolaha u Libanu i Hamasa u Gazi preko koje bi mogao da se osveti za potencijalni izraelski napad na teheranski nuklearni program. Tako|e, citira ~lana Fataha i biv{eg {efa palestinske obave{tajne slu`be generala Tafika Tiravija da „Hamas ho}e intifadu (ustanak) i preuze}e Zapadnu obalu”. Ispitivawa javnog mwewa pokazuju da bi 48 procenata Palestinaca s pravom glasa na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze glasalo bi za lidera Hamasa iz Gaze Ismaila Hanijea kada bi se odr`ali izbori, a 45 posto za sada{weg predsednika Mahmuda Abasa.

Itar-Tass, dodaju}i da je CIK ve} dobila stotine àlbi zbog toga. Pristalice Morsija kaù da je Ustav kqu~an za razvoj demokratije, dve godine posle „arapskog prole}a” i ru{ewa Hosnija Mubaraka, kao i da }e u~vrstiti oslabqenu ekonomiju.S druge strane, opozicija optuùje Morsija da Ustavom favorizuje islamiste, a ignori{e prava hri{}ana koji ~ine oko 10 odsto stanovni{tva, kao i prava èna.

JU@NA KOREJA

Ra ke ta do pi re do SAD SEUL: Nedavno lansirana raketa Severne Koreje sposobna je da nosi bojeve glave na razdaqini ve}oj od 10.000 kilometara, {to je dovoqno da dopre do ameri~ke teritorije, saop{tilo je ju`nokorejsko ministarstvo odbrane. Ministarstvo je do takvog zakqu~ka do{lo na osnovu informacija prikupqenih sa prona|enog dela rakete u vodama na zapadnoj obali Ju`ne Koreje.Ostaci rakete sugeri{u da raketa ima dovoqan domet da stigne do ameri~ke zapadne obale sa nuklearnim oru`jem te`ine od 500 do 600 kilograma, smatraju stru~waci ministarstva odbrane. Severna Koreja je ispalila 12. decembra trodelnu raketu „Mle~ni put”, s ciqem da, kako je Pjongjang naveo, postavi posmatra~ki satelit u orbitu Zemqe.SAD, Japan i Ju`na Koreja, me|utim, smatraju da je predstavqalo kamufla`u za probu rakete dugog dometa, {to je Pjongjangu zabraweno sankcijama Saveta bezbednosti UN. Prvi deo rakete pao je u more u blizini obale Korejskog poluostrva, dok je drugi deo pao u more isto~no od Filipina.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BEWAMIN NETANIJAHU Izraelski premijer Bewamin Netanijahu ponovio je da wegova vlada pomno prati „dramati~ne doga|aje” u Siriji, istakav{i da Izrael sara|uje sa SAD i me|unarodnom zajednicom da se pripremi za mogu}u akciju u slu~aju pada re`ima sirijskog predsednika Ba{ara Asada. Ocenio je da }e ru{ewe Asada imati ozbiqne posledice za region.

CAR AKIHITO Japanski car Akihito proslavio je 79. ro|endan i u obra}awu sa balkona Carske palate rekao da je ponovo dobrog zdravqa, posle operacije na srcu u februaru. Akihito je, tako|e, rekao da su wegove misli sa onima koji nisu u mogu}nosti da se vrate svojim ku}ama zbog razornog zemqotresa i cunamija u martu 2011. godine u severnom Japanu.

UGO ÂVES Zdravstveno stawe venecuelanskog predsednika Uga âvesa (58), koji se oporavqa od operacije tumora na Kubi, sve je stabilnije, saop{tili su venecuelanski zvani~nici.âves je podvrgnut operaciji 11. decembra, oko dva meseca nakon {to je ponovo osvojio {estogodi{wi predsedni~ki mandat. Od juna 2011. godine, âves je imao ~etiri operacije zbog raka.

VE ]I NA KI NE ZA KU PU JE LUK SU ZNU RO BU U INO STRAN STVU

Ko zme ti ka i sa to vi naj tra è ni ji PE KING: Kinezi su najve}i potro{a~i lukusuzne robe na svetu ispred Amerikanaca, sa udelom od 25 odsto u ukupnoj svetskoj potro{wi luksuznih proizvoda. Kinezi su u 2012. kupili lukuznu robu u vrednosti od 53 milijardi evra, dok je trì{te ove vrste robe ostvarilo ukupan prihod u ovoj godini od 212 milijardi evra. Kinezi su dve tre}ine lukuzne robe ili 63 odsto u 2012. kupili izvan kontinetalnog dela domovine, pored ostalog i na Tajvanu i u Hongkongu i Makaou, a taj procenat i daqe raste, navodi se u izve{taju agencije „Ben i Kompani”.Taj procenat je u 2009. iznosio 56 odsto, u 2010. je brojka pove}ana na 59 odsto, a u 2011. na 60 odsto. Istovremeno, u kontinentalnom delu Narodne Republike Kine potro{wa luksuzne robe ove godine porasla je za samo sedam odsto.Ovakav trend se delom moè objasniti pre svega rastom broja turista iz NR Kine {irom sveta. Tako je Francusku 2009. posetilo 600.000 dràvqana NR Kine, a 2011. ~ak 1,1 milion. -Ne treba zaboraviti da su razlog kupovine kineskih gra|ana u inostranstvu i dodatno oporezivawe luksuznih proizvoda u Kini gde su skupqi za 30 do 40 odsto. Kinezi zbog toga

~ekaju da odu i Evropu i kupuju po ni`im cenama luksuznu robu - objasnio je direktor „Ben i kompani” @oel de Montgolfije.

Na tr`i{tu Kine 2012. prodata je luksuzna roba u vrednosti od 23 milijardi evra, {to je daleko ispod 59 milijardi evra ostvarenih na prostoru Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.Potro{wa luksuzne robe u Japanu ove godine iznosila je 19,7 milijardi evra, Italiji 18,2 milijardi, Francuskoj 15,1 milijardi. -Ukus kineskih kupca postaju sve istan~aniji, tako da 65 potro{a~a lukuzne robe iz Pekinga i [angaja pokazuje tendenciju kupovine

proizvoda sa mawe istaknutim oznakama robnih marki - istakla je direktorka De Mongolfije. Kineskiwe sve vi{e traè kozmeti~ke proizvode, dok wihovi sunarodnici pokazuju najve}u sklonost prema satovima, preneli su kanadski elektronski mediji. Prose~an ukupan doma}i proizvbod po glavi stanovnika u NR Kini je u 2011. dostigao 5.432 dolara, daleko vi{e u odnosu na 1.135 SAD dolara iz 2002. Istraìvawe firme Boston konsalting grup je nedavno pokazalo da }e u NR Kini 20 odsto stanovnika do 2020. biti dovoqno imu}ni da bi mogli biti nazvani „bogatima”. Veruje se da }e do tada 280 miliona stanovnika ~initi klasu imu}nih u NR Kini, a wihova kupovna mo} iznosi}e 3,1 bilion dolara godi{we ili pet odsto globalne potro{we. Boston konsalting grup kao bogate rangira qude ~iji godi{wi raspoloìvi dohodak po doma}instvu iznosi od 20.000 do milion dolara. Do 2020, potro{wa „bogatih” u NR Kini bi}e gotovo jednaka ukupnoj potro{wi Japana u datoj godini, 128 odsto ve}a u odnosu na nema~ku i tri puta ve}a u odnosu na ju`nokorejsku potro{wu.

balkan

dnevnik

SLOVENIJA

Bo rut Pa hor

situacija u zemqi te{ka, ali da se jo{ mo`e popraviti.

- Jo{ smo u poziciji da budu}nost zavisi od na{e voqe. êtiri godine krize su nas iscrpele i proìvqavamo te{ka vremena, pa je razumqivo da na{i qudi imaju sve mawe strpqewa. Socijalno najslabiji imaju jo{ samo svoje dostojanstvo, a neki imaju ose}aj da su i to izgubili - rekao je on u obra}awu poslanicima. Pahor je ~etvrti predsednik Slovenije, od kako je ta zemqa 1991. godine proglasila nezavisnost od biv{e SFRJ. On je sa 49 godina najmla|i predsednik Slovenije, a i jedini koji je dospeo na ~elo dràve, a da je prethodno bio na funkciji premijera (od 2008. do 2012) i pred-

GR^KA

sednika parlamenta (od 2000. do 2004 godine). Me|u ovla{}ewima predsednika su, prema Ustavu iz 1991. go di ne, ras pi si va we op {tih izbora, predlagawe mandatara, imenovawe sudija Ustavnog suda, progla{avwe zakona i posta vqa we am ba sa do ra Slo ve nije na predlog vlade. Naknadnim za ko ni ma pro {i re na su ustavna ovla{}ewa predsednika, tako da on imenuje i kqu~ne li~nosti kao {to su guverner cen tral ne ban ke, om bud sman, predsednik Revizorskog suda, ko me sar za in for mi sa we i ~lanovi Komisije za spre~avawe korupcije.

BiH

Po li ci ja ko ri sti la opa sne he mi ka li je ATI NA: Hemikalije koje je koristila grcka policija tokom protesta protiv vladinih mera {tedwe, mogu uzrokovati dugorocne zdravstvene probleme, rekao je predsednik Udruèwa lekara Atine Jorgos Patulis, u razgovoru sa novinarom agencije Anadolija. Patulis je kazao da hemikalije koje se nalaze u suzavcu koji policija koristi mogu naneti ozbiqne posledice qudskom zdravqu. Patulis je tokom protesta radio kao volonter, a u situacijama kada su kori{}ene hemikalije, pomagao je qudima pri re{avawu respiratornih problema, i imao je velikog uspeha u tome. On je dodao da su uzorci gasnih bombi, koje su bacane tokom protesta, ispitani u dràvnim laobratorijama, i da je otkriveno da sadrè otro-klorobenilidin-malononitril (CS).On je rekao da ove hemikalije uzrokuju ozbiqne zdravstvene probleme, od respiratornih bolesti do raka. -Nakon {to smo otkrili CS u

uzorcima koje smo ispitivali, shvatili smo da mogu izazvati ozbiqne zdravstvene probleme. Kada se suzavac tek baci, izaziva oteàno disawe i peckawe o~iju, a naravno da moè dovesti qude i u ìvotnu opasnost, ukoliko ga udahnu. CS se sastoji i od kancerogenih materija, pa moè izazvati velike zdravstvene probleme u organizmu, medu kojima i rak - rekao je Patulis. Iz ovih razloga, Patulis je pozvao gr~ku vladu da „ne koristi ove hemikalije, jer izazivaju dugorocne probleme disajnih puteva, bol u o~ima, i bolesti koè”, pa je predloìo „kori{}ewe vode pod velikim pritiskom ili drugih nedestruktivnih tehnika, kao {to se to radi u mnogim evropskim dràvama”.

Patulis je rekao da je od ministra javne sigurnosti i za{tite gradana Nikosa Dendiasa dobio pozitivan odgovor, i da je Dendias istakao kako „ove hemikalije vi{e ne}e biti kupovane za kori{}ewe na protestima, ve} }e se koristiti voda pod visokim pritiskom i boja”.

-Na posledwim protestima koristili su vodu pod visokim pritiskom, ali i hemikalije. Nadamo se da }e vlada doneti odluku o zabrani kori{}ewa ovih hemikalija rekao je Patulis.

Afir mi sa ti par ti zan ski po kret

BA WA LU KA: Gradona~elnik Bawaluke Slobodan Gavranovi} poru~io je da je partizanski pokret dao veliki doprinos u borbi protiv fa{izma i da zato treba da bude afirmisan.Se}awa na slavno vreme NOR-a nikada ne smeju da izblede, upozorio je tokom prijema za nosioce „Partizanske spomenice” i delegacije Gradskog odbora SUBNOR-a. - Iamo moralnu i qudsku obavezu da branimo tekovine za koje su se borili borci NOR-a u Drugom svetskom ratu, a to su, pre svega, sloboda i otaxbina - prenosi agencija Fena poruku gradona~elnika Bawaluke. Kako je dodao, iako ima brojnih poku{aja, istorija ne mo`e i ne sme da se falsifikuje. - e mo`e da stoji znak jednakosti izme|u partizanskog pokreta i fa{izma. To je obmana -ukazao je Gavranovi}. Za 18 nosilaca „Partizanske spomenice” grad je obezbedio prigodan nov~ani poklon od po 300 konvertibilnih maraka.

CRNA GORA

Pu {te ni da se bra ne sa slo bo de POD GO RI CA: Petoro biv{ih rukovodilaca Crnogorske komercijalne banke (CKB), osumwi~enih da su zloupotrebom slu`benog polo`aja proneverili pet miliona evra, pu{teni su da se u nastavku procesa brane sa slobode.Sudija za istrage Vi{eg suda u Podgorici Miroslav Ba{ovi} odbio je zahtev Specijalnog tu`ila{tva za korupciju i organizovani kriminal da se biv{im ~lanovima menaxmenta CKB odredi pritvor. On je zavr{io saslu{awa Veli{e Radunovi}a, Gorice Vujisi}, Jelice Petri~evi}, Bose Tatar i Dubravke Pavi}evi} nakon ~ega ih je pustio da se brane sa slobode, po{to su prethodno proveli 48 sati u policijskom pritvoru.Biv{i rukovodioci CKB-a, koja je sada u vlasni{tvu ma|arske OTP banke, uhap{eni su u petak zbog sumwe da su u periodu od 2005. do 2009. godine odobrili {est spornih kredita u iznosu od oko 5,5 miliona evra. U pitawu su bili krediti za koje nisu postojale vaqane garancije, zbog ~ega kasnije nisu ni napla}eni.

Ne sre }a POD GO RI CA: Ribarski ~amac prevrnuo se danas na Skadarskom jezeru, a u nesre}i je nastradao M.M (32), saop{tila je crnogorska policija.Uprava policije je navela da su se u ~amcu, u trenutku prevrtawa , nalazile tri osobe, od kojih se jedna utopila, dok su dve spasene.Na lokaciji Kamenik u Skadarskom jezeru prevrnuo se ribarski ~un u kome su bile tri osobe. Tom prilikom nastradao je M.M. dok su dve osobe spasene , saop{tila je crnogorska policija. Istraga je u toku.

HRVATSKA

Pa hor i zva ni~ no no vi pred sed nik Slo ve ni je QU BQA NA: Novoizabrani slovena~ki predsednik Borut Pahor zvani~no je, na sve~anosti uz vojne po~asti, preuzeo du`nost od wegovog prethodnika Danila Tirka.Kao novi predsednik, koji je ujedno i vrhovni komandant slovena~kih oruànih snaga, Pahor je ispred predsedni~ke palate odrào smotru pripadnike jedinice garde, javila je slovena~ka agencija STA. Po{to je u slovena~kom parlamentu u subotu uve~e poloìo zakletvu, novi predsednik se obratio poslanicima i pozvao na jedinstvo u dràvi, kako bi kriza bila prevladana.U obra}awu u Skup{tini, Pahor je ocenio da je

ponedeqak24.decembar2012.

PRI PRE ME ZA DO ^EK 2013.

Ce ne law ske uz estrad ne zve zde POD GO RI CA: Crnogorsko primorje i za do~ek Nove 2013. godine bi}e steci{te najve}i estradnih zvezda iz regiona, {to bi, kako smatraju u Turisti~koj organizaciji te dr`ave, trebalo da bude garant dobrog provoda.

U metropoli crnogorskog turizma - u Budvi u novogodi{woj no}i nastupa}e najpopularniji peva~ na prostoru nekada{wu Jugoslavije Zdravko ^oli}, dok je za 1. januar najavqen koncert „Parnog vaqka” . Direktorka Turisti~ke organizacije Budva Jelenu Ra|enovi} kazala je da bogat novogodi{wi program garantuje dobar provod u tom gradu.U organizaciju novogodi{weg do~eka ulo`eno je oko 200.000 evra , navela je ona. Veselo }e biti u u obli`wim Be~i}ima, gde }e gosti u najpoznatijem crnogorskom hotelu „Splendid” „najlu|u no}” mo}i da do~ekaju uz pesme Hari Mata Harija i Jelene Rozge.

U petrova~kom hotelu „Palas” glavne muzi~ke zvezde bi}e Halid Be{li} i Neda Ukraden, a pored wih za dobar provod pobrinu}e se i grupa „Novi fosili”.U najpoznatijoj crnogorskoj diskoteci „Maksimus” u Kotoru u novogodi{woj no}i nastupa}e Xenan Lon~arevi}, a za 1. januar najavqen je nastup Severine. U tom primorskom gradu novogodi{wi program bi}e organizovan i na Trgu od oru`ja i Trgu svetog Tripuna. I hoteli na severu Crne Gore organizova}e do~ek Nove godine, pogotovo na @abqaku i u Kola{inu, gde }e u hotelu „Bjanka” nastupati i Miroslav Ili}. Crnogorski hotelijeri saop{tili su da }e cene do~eka i sme{taja biti na nivou pro{logodi{wih. ^etiri dana boravka u „Splendidu”, uz gala ve~eru 31. decembra, ko{ta 360 evra po osobi. Ova cena podrazumeva i jedno dodatno no}ewe gratis.Cena trodnevnog novogodi{weg aran`mana, na bazi punog pansiona, u hotelu „Palas” u Petrovcu iznosi 350 po osobi. Poznati `abqa~ki hotel „Planinka” nudi tri no}ewe i tri sve~ane ve~ere uz muzi~ki program za cenu od 190 evra po osobi, dok se aran`mani u hotelu „Polar star” kre}u od 300 do 350 evra po osobi.Cena trodnevnog aran`mana, na bazi punog pansiona, u hotelu „Bjanka” u Kola{inu ko{ta 459 evra po osobi.

Cr noj Go ri iz ru ~e na dvo ji ca Be o gra |a na POD G O R I C A: Makedonska policija izru~ila je crnogorskim kolegama dvojicu dr`avqana Srbije - Davida Stan ko vi }a (36) i Qu bi {u Pavlovi} (31), obojica iz Beograda, za kojim je bila raspisana poternica podgori~kog Interpola, saop{tila je Uprava policije Crne Gore. Kako se navodi, me|unarodne poternice za Stankovi}em i Pavlovi}em bile su raspisane na zah tev cr no gor skih pravosudnih organa. Stankovi} se potra`uje radi izdr-

Skopqe

àvawa kazne zatvora u trajawu od sedam meseci na koju je osu|en presudom Vi{eg suda u Bi je lom Po qu, zbog {verca narkotika. Pavlovi} se, kako je saop{teno, potraùje radi izdràvawa kazne zatvora u trajawu od {est meseci na koju je osu|en presudom Osnov nog su da u Ba ru, zbog krivi~nog dela falsifikovawe novca.

[EST ME SE CI DO ULA SKA U EU

Jo{ se dam ze ma qa da ra ti fi ku je ugo vor ZA GREB: U preostalih {est meseci do predvi|enog ulaska Hrvatske u EU jo{ sedam zemaqa ~lanica treba da ratifikuje pristupni ugovor Zagreba sa Briselom, a samo iz Slovenije se najavquju mogu}i problemi.U proteklih godinu dana pristupni ugovor je ratifikovan u 20 zemaqa ~lanica i preostalo je jo{ sedam - Velika Britanija, Francuska, Nema~ka, Belgija, Holandija, Danska i Slovenija. Kako je javila hrvatska agencija Hina, u nekim od tih zemaqa postupak ratifikacije je pri kraju Velikoj Britaniji, Francuskoj i Belgiji - a preostale }e ~ekati zavr{ni izve{taj o monitoringu za tri najva`nija poglavqa koji }e Evropska komisija objaviti sredinom ili u drugoj polovini marta 2013. Da bi pristupni ugovor stupio na snagu moraju ga ratifikovati sve dr`ave ~lanice Evropske unije.Ni u jednoj se ne o~ekuju problemi oko ratifikacije osim u Sloveniji, koja to povezuje sa re{avawem pitawa Qubqanske banke. [ef slovena~ke diplomatije Karl Erjavec nedavno je izjavio da Slovenija ne}e ratifikovati pristupni ugovor Hrvatske sa Evropskom unijom ako Hrvatska ne povu~e punomo} dvema hrvatskim bankama za tu`be protiv Qubqanske banke. Slovena~ka strana navodi da pitawe obe{te}ewa {tedi{a Qubqanske banke treba re{avati u okviru sukcijesije i da Hrvatska tim tu`bama ne po{tuje

sporazum o sukcesiji koji je potpisala. Brisel, me|utim, nema razumevawa za slovena~ki stav, isti~u}i da je to bilateralno pitawe koje ne sme imati veze sa pristupawem Hrvatske Evropskoj uniji. Visoki izvor u EU, kako navodi Hina, kaè da ne „èli ni da razmi{qa” o mogu}nosti da ugovor ne bude ratifikovan na vreme, navode}i da }e, s pribliàvawem 1. jula, sve vi{e rasti pritisak na obe strane da re{e problem Qubqanske banke. Taj izvor je istakao i da u pristupnom ugovoru ne postoji pravna mogu}nost za odlagawe ulaska Hrvatske.Za Hrvatsku }e od velike va`nosti biti posledwi izve{taj o monitoringu za tri najva`nija poglavqa - Pravosu|e i osnovna qudska prava, Pravda, sloboda i bezbdnost i Trì{na konkurentnost. Komisija je u posledwem Sveobuhvatnom izve{taju o monitoringu, objavqenom u oktobru, istakla da Hrvatska dobro napreduje u pripremama za ~lanstvo, ali je i pomenula 10 zadataka koje treba re{iti do ulaska u ~lanstvo kako bi u{la potpuno spremna.Hrvatska je du`na da do 31. janura podnese izve{taj Evropskoj komisiji o obavqenom poslu u ispuwavawu tih 10 zadataka. U Briselu su ve} po~ela pripreme za ulazak Hrvatske. U parku Mini-Europe, u kome su izloène makete znamenitosti iz svih zemaqa ~lanica, uskoro }e se na}i i maketa zagreba~ke crkve Svetog Marka, dodaje Hina.

CR KVA OD GO VO RI LA NA KRI TI KE HR VAT SKE VLA STI

Le ci za do bro bit ver ni ka

ZA GREB: Reaguju}i na kritike hrvatskih vlasti da nema pravo da se me{a u zdravstveno obrazovawe dece, zagreba~ka nadbiskupija saop{tila je da je, „vr{e}i svoj zadatak, za dobrobit svojih vernika”, delila letke u trgovinskim lancima, u kojima poziva roditeqe i vernike da izraze neslagawe sa programom zdravstvenog vaspitawa. - Vr{e}i svoj zadatak brige o dobru svojih vernika, ali i o dobru svako ~oveka, Crkva ima du`nost i pravo da se koristi sredstvima informisawa i distribucije informacija -navodi se u saop{tewu, koje je objavila Zagreba~ka nadbiskupija. Hrvatska Crkva spornim smatra delove iz predlo`ene lite- Zagreb rature za program zdravstvenog vaspitawa u~enika koji se, izme|u ostalog, bave pitawem masturbacije, pornografije, homoseksualaca i rodne ideologije. Kako je prenela agencija Hina, u saop{tewu se isti~e da je „Crkva uvek otvorena za dijalog kako bi se o va`nim temama za dru{tvo, a {to uvo|ewe zdravstvenog vaspitawa jeste, progovorilo sa svih strana i na kraju izveli zakqu~ci koji }e doneti najvi{e dobrog, kako pojedincu, tako i dru{tvu u celini”. Hrvatski mediji su ju~e objavili da su se leci delili u prodavnicama lanca „Konzum” i „Tiska”, u dogovoru vrha hrvatske katoli~ke crkve sa rukovodstvom vlasnika lanaca - kompanije „Agrokor”.U tim lecima crkva roditeqe i vernike poziva da u {kolama izraze neslagawe sa zdravstvenim vaspitawem Ministarstva obrazovawa, nauke i sporta i da zahtevaju mogu}nost izbora programa u skladu sa svojim `ivotnim vrednostima.

Hrvatski ministar nauke, obrazovawa i sporta @eqko Jovanovi} pozvao je ju~e crkvu da se ne me{a u zdravstveno vaspitawe dece, jer za to nije nadle`na, komentari{u}i letke kao „ofanzivu” crkve.

- Ne o~ekujem probleme u sprovo|ewu programa jer ga po anketama podr`ava preko 60 odsto ispitanih. Zagreba~ki nadbiskup kardinal Josip Bozani} i velik deo Hrvatske biskupske konferencije ne razumeju kurikulum zdravstvenog vaspitawa, ve} su naseli na pri~e iz udru`ewa „Grozd”, koje je, fokusiraju}i se na neke naslove iz literature za nastavnike, javnosti potpuno pogre{no predstavilo {ta donosi zdravstveno vaspitawe”, rekao je Jovanovi} za Hrvatski radio. On je naglasio da u pozadini istupawa „Grozda” nije briga za decu, ve} materijalni interes, s obzirom da su ranije u delu sprovo|ewa svog eksperimentalnog programa odli~no zara|ivali na edukaciji nastavnika, pa su o~ekivali da }e mo}i i daqe ostvarivati odre|en profit. Ministar je pozvao roditeqe da pro~itaju program da vide da u wemu nema ni~eg spornog.

ponedeqak24.decembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

27. 5. 1954 - 24. 12. 2009.

P O M E N

T R O G O D I [ W I P O M E N na {em an |e lu

Va len ti na Na u mov Ti na Ta ta ...bar no }as ne moj nig de da le ko, e da sam on da re kla to... Kad bi tad bi lo sad, da mi Bog da {an su tu pa da vi dim s ne ba po ru ku. Ne bi sva nuo dan {to na do bro ne slu ti dan zbog kog ne vre di usta ti. Ne kad me strah da te zo vem, jer znam da ne }e{ me ~u ti. Nekad me strah da te sawam, iz svakog sna jo{ se budim. Ej, ne mam ja mr vu tvo je hra bro sti, pa do ju tra ne smem za spa ti...

Tri go di ne du ge, pre du ge bez te be an |e le na{ ma li osta le su iza nas. Ko li ko }e jo{ pro }i ni sa mi ni smo sve sni, a `i vi mo sa tim da si na {la svoj mir me |u osta lim an |e li ma. Za u vek tvo ji: ma ma i ta ta sa bra }om Ne ma wom i Dra go mi rom.

Ti ni 10. 12. 2000 - 21. 12. 2009. Sre }i ce na {a, i po sle tri go di ne sve re ~i su su vi {ne, jer bol i tu ga za to bom ne pro la ze. Mir no spa vaj, i ne ka te an |e li ~u va ju. Uvek }e mo te vo le ti. Tet ka Mi ra i ba ba Iva na. 66356

66357

Po sled wi po zdrav tet ki i ba ki

P O M E N

Je le na. 66333

Mr Mi la na Bi kic ki

IN MEMORIAM

2005 - 2012.

Sto ji Mi ja to vi}

Se }a wa ne ble de, u na {im sr ci ma i mi sli ma osta }e{ za u vek. Po ro di ce: Ku dra, Pe ri} i Bar dak.

Tvo ji: Na da, Go ga i Du {i ca sa po ro di ca ma. 66358

66373

Po sled wi po zdrav dra goj

An te - Ma ri jan [i ki} 1997 - 2012. Pet na est go di na je pro {lo od ka ko sa na ma ni je na{ an |eo, na{ ta ta. Ute he ne ma, za bo rav ne po sto ji, a bol i tu ga u na {im sr ci ma `i ve }e ve~ no.

Sto ja Mi ja to vi} Sto ji Mi ja to vi} Dra ga na {a ba ba Sto jo, za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Tvo ji ne u te {ni: sin Ma ri jan i }er ka Va li ka.

2009 - 2012.

66344

Unu ka Dra ga na, zet No vi ca i pra u nu ke Ele na i Ivo na.

Za u vek }e te se se }a ti snaj ka De sa i Mu wa sa po ro di com.

66369

66368

3 FRU [ KO G OR S KA ULI CA, 4. sprat, bez lif t a, use qiv, re no vi ran, u ka ta stru, ke{- kre dit, 37 hi qa da. Te le fon 063/239-411. 65531

Pro {la je go di na od ka ko nas je na pu sti la za u vek na {a maj ka

Bran ko Glu {i ca I da qe bo li, sve ja ~e i ja ~e...

Vo jin Ve se li no vi}

Ti ja na.

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od g u { e w a od m ah, vr { i m o emaj l i r a w e ka d a, lajs n e oko ka de. I van gra da. Te le f o n i: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66137

24. 12. 1982 - 30. 7. 2004. 66312

Pro {le su tri go di ne pre pu ne tu ge i bo la od ka ko ni je sa na ma na{ dra gi

Zve zda na - Be ba Bo {wa ko vi} Po ~i vaj u mi ru!

Da nas je tvoj tri de se ti ro |en dan. @i ve }e{ za u vek u sr ci ma tvo jih naj mi li jih. Ma ma, ta ta, se stra i se stri}.

Tvoj sin Si ni {a sa po ro di com. 66351

66337

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

FAR MA iz Ste pa no vi }e va pro da je: de be le svi weâ&#x20AC;&#x161; pra si }e, po lo van ka vez za ko ke no si qe. Do sta va na adre su. Po voq no. Te le fo ni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 65804

KU PU JEM sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po ret, sta re auto mo bi le za ot pad, ka ro se ri je, ~i stim po drum, ta va ne, od no sim {ut. te le fon 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495 66041

P O M E N

Bran ko Glu {i ca 27. 5. 1954 - 24. 12. 2009.

Du {a nu Po po vi }u

@i vi mo ~u va ju }i uspo me nu na te be.

iz Ko vi qa 1934 - 2012.

Dra gan Pro da nov 17. 12. 2012 - 23. 12. 2012.

Tvo ji: Mi lan, Ko viq ka, Eva, Ti ja na, Je le na, Mar ko, Agron i Lu ka.

Pro {lo je 6 ne de qa od kad si nas za u vek na pu stio. @i ve }e{ ve~ no u na {im sr ci ma. O`a lo {}en sin ^e do mir Po po vi} i brat Ri sta Po po vi} sa po ro di com.

66334

66374

Po ~i vaj u mi ru. Pro {lo je se dam tu `nih da na od tvo je pre ra ne iz ne nad ne smr ti. Za hva qu je mo svi ma na is ka za nom sa u ~e {}u i po sled wem is pra }a ju na {eg Dra ga na. Po ro di ca Pro da nov. 66372

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa tu gom se opra {ta mo od de ve ra i stri ca

Po sled wi po zdrav dra gom uja ku

na {em

Po sled wi po zdrav

ponedeqak24.decembar2012.

Ba ba,

Po sled wi po zdrav dra gom ocu

Vi do Dra ga na Nu `di }a Ju li {ka, Du {i ca, Dra ga na i Va siq ka sa po ro di ca ma.

An |e le, za u vek }e{ osta ti u mom sr cu.

Br zo si oti {la i osta le su sa mo uspo me ne. Dra go mi je {to sam te vi de la. Nek ti osta nem u mi sli ma, kao {to }e{ ti uvek bi ti u mo jim.

od po ro di ce Mar ~i}.

66395

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

Ve sni Va si}

Dra ga nu Nu `di }u

od si na Pe re sa po ro di com iz Austra li je.

od si na Qu ba na sa po ro di com.

Tvo ja Sa wa.

66379

66394

66389

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

Po sled wi po zdrav mi lom bra tu

Po sled wi po zdrav dra gom de di

Du {a nu Cre va ru

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

Dra ga nu Dra ga nu Nu `di }u

Dra ga nu

Du {a nu Cre va ru

Ku ma Be ba. 66380

Po sled wi po zdrav na {em

Du {a nu Cre va ru

Se stra Bo sa sa po ro di com.

od bra ta Pe re sa po ro di com.

od se stre Evi ce i we ne po ro di ce iz Austra li je.

66387

od we go vog unu ka Qu bi {e. De da, hva la za sve.

Ne }e mo te za bo ra vi ti. 66382

Po sled we re ~i opro {ta ja Tet ka Qu bi ca sa kom plet nom po ro di com iz Bu di sa ve.

od: bra ta Mi }e, sna je Na de, bra ta ni ce Vi de i ze ta Dra ga na.

66383

66393

Po sled wi po zdrav vo qe nom su pru gu

66392

66391

Sa tu gom i bo lom ja vqa mo da je u 77. go di ni pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac i de da

66385

Vi di @a lost i tu ga. Ta ko si iz ne na da i br zo oti {la sa ovog sve ta. Po ~i vaj u mi ru. Uspo me na i se }a we na Te be tra ja }e u sr cu mom.

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da nas je na pu stio na{ vo qe ni

Du {a nu Cre va ru od su pru ge Mi le. Osta }e{ za u vek u mom sr cu.

Ivan. 66381

Du {an Cre var 31. 5. 1936 - 21. 12. 2012. Sa hra na dra gog nam po koj ni ka oba vi }e se u po ne de qak, 24. 12. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci. O`a lo {}e na po ro di ca Cre var. 66388

66390

Po sled wi po zdrav dra goj uj ni

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 23. 12. 2012. go di ne, pre mi nu la

Dra gan Nu `di} Sa hra na je da nas, 24. 12. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, u Bu di sa vi. O`a lo {}e ni: otac Mi lan i si no vi Sa {a i Ki ki. 66384

Mi la na Bo rov ~a nin Vi di

Po sle kra }e bo le sti pre mi nu la je na {a ba ka, sve kr va i ma ti

S tu gom se opra {ta mo od dra ge ma me i ba ke. Po ~i vaj u mi ru ma mi ce mo ja.

Po ro di ca Pe tro vi}. Tvo ja k}er ka Ve sel ka, unu ka An |el ka i unuk Jo van. 66386

Mi li ca [ko ri} ro|. Ma ri ~i} Sa hra na je da nas, 24. 12. 2012. go di ne, u 13 ~a so va. Po la zak u 12 ~a so va, iz cr kve u Ve ter ni ku. O`a lo {}e ni: sin Alek san dar, snaj ka Mil ka i unu ci Vla di mir i Bra ni sav. 66375

66366

Sa ve li kim po {to va wem se opra {ta mo od tet ka Vi de.

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo da je u 91. go di ni pre mi nu la na {a vo qe na maj ka, ba ka i pra ba ka

Vi do sa va - Vi da Dra goj lov 1928 - 2012. Sa hra na je u uto rak, 25. 12. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Mi la na Bo rov ~a nin Vi do sa va Dra goj lov

Alek san dra, Ve sna i Vo ji slav Dra goj lov.

Mi la na Bo rov ~a nin Sa hra na }e se oba vi ti u uto rak, 25. 12. 2012. go di ne, u 12.45 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Tvo je pra u nu ke: Mi na i Ma ja sa ta tom i ma mom.

Po ro di ca Star ~e vi}.

66378

Ni kad te ne }e mo za bo ra vi ti.

66377

66371

O`a lo {}e ni: sin Ra do mir, }er ka Ve sel ka, unu ci Stan ko i Jo van, unu ka An |el ka, sna je Bo ja na i Ran ka, pra u nu ke Mi na i Ma ja. 66370

Исус: Права верзија Овај документарни филм подељен је у три дела: први део бави се човеком, личношћу Исуса Христа; други део се бави његовом мисијом, а трећи последњим сатима његовог живота. Режисер: Жан-Клод Брегар (РТВ 1, 23.00) 08.55 09.05 10.00 10.10 10.35 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50 00.15 00.40 01.50

06.30 06.55 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 12.40 13.10 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 23.30 23.55

tv program

ponedeqak24.decembar2012.

Потрошачки репортер Документарна серија Вести Палета-колажна емисија на ромском језику са српским титлом Палета-колажна емисија на украјински језику са српским титлом Заувек млад Кухињица Име мог сокака Вести Бразде Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Вести Бесни пси Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Добар посао ТВ Дневник Џонатан Крик С друге стране Војвођански дневник Један на један Исус: Права верзија - Младост Заувек млад Добар посао НС џез фест 2011. Све(т) око нас

Кухињица – мађ. Миљеница Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Мађарска народна музика Емисија на мађарском Златно доба, (мађ) Вести на (мађ) Под истим кровом, емисија о европским интеграцијама 35.ем. Повратак на село Хало ТВ (мађ) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (Јеленлет) (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Духовка - Божићна емсија (слов) Добро вече Војводино - Бадње вече (мађ) Божићне песме Божићне поруке црквених великодостојника (мађ) Католичка божићна миса, пренос /мађ) Палета-колажна емисија (ром) са српским титлом Палета-колажна емисија на (укр) са српским титлом

10.00 09.00 13.00 14.00 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Лола Панонско јутро Улови трофеј Хроника општине Врбас Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 09.59 10.30 11.04 12.00 12.15 12.31 13.22 14.53 15.20 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.17 21.17 23.00 23.15 01.06 01.52 02.40 03.14 03.44 04.17 04.47 05.46

08.30 Цртани филм 09.00 Вести 09.10 Храна и вино 09.50 Серијски програм 10.30 Украдена срца 11.05 Ево нас код вас 12.00 Таксисткиња 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Ленија 15.00 Вести 15.10 Људи са Менхетна 16.00 Објектив на словачком језику 16.15 Објектив на мађарском језику 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Мистерије КГБ-а 17.30 Новосадско поподне 18.45 Реч за данас 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Интервју с београдским надбискупом Станиславом Хочеваром 21.30 Спринт 22.00 Објектив 22.30 Истрага 23.00 Таксисткиња 23.50 Људи са Менхетна 00.10 Украдена срца

Интервју с Хочеваром За нашу телевизију говори београдски надбискуп и метрополит Станислав Хочевар. Основна тема разговора биће питања: Како бити добар хришћанин у 21. веку и колико цркве могу да утичу на духовност појединаца и на развој међусобне толеранције, поготово у мултиетничким срединама. Ауторка: Смиљка Сељин (Новосадска ТВ, 20.30)

09.30 Одбојка Серија А1: Перуђа – Андреоли Латина 11.15 ЕБЕЛ: САПА – Телемах Олимпија 13.20 НБА недељно 14.00 Шпански рукомет Куп – ФИНАЛЕ 16.00 НБА: Бруклин – Филаделфија 18.30 Евролига, магазин 19.00 Преглед Премијер лиге 20.00 Преглед шпанске лиге 21.00 АТП - Најбољи мечеви 2012 23.30 Преглед холандске лиге 01.00 ЦХТВ: Челси – Монтереј

Јутарњи програм Јутарњи дневник Волим и ја неранџе Лов и риболов Еко караван Зашто сиромаштво Дневник Спорт плус Потрага за несталим ковчегом завета Сусрети и растанци, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Божићна посланица београдског надбискупа Станислава Хочевара Мој рођак са села Само пријатељи, филм Дневник Ништа лепше од празника, филм Хероји Волим и ја неранџе Концерт за добро јутро Еко караван Око Лов и риболов Мој рођак са села Верски календар

Свечана света миса божићне ноћи У катедрали блажене девице Марије у Београду, на Бадње вече, биће одржано свето еухаристијско славље, које ће РТС директно преносити. Свечану мису божићне ноћи предводиће београдски надбискуп и митрополит, председник Међународне бискупске конференције св. Ћирила и Методија, мсгр Станислав Хочевар. (РТС 2, 22.00)

03.22 04.07

Слагалица Викинг Вики Метро Ерни Дени и Деди Ана Добрић Њено величанство енергија Загађеност-храна Београд у музичким збивањима 20.века Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст Будимпештански хор Монтеверди Еко глобал Трезор Београд у музичким збивањима 20.века ТВ фељтон Технологије САТ Све боје живота Достојевски Мера за музику Европа и Срби Верски календар Достојевски Свечана академија поводом 100 година ваздухопловства, пренос Божићни специјал Свечана света миса божићне ноћи, пренос из катедрале блажене девице Марије у Београду Потрага за несталим ковчегом завета Божићни специјал И ја имам таленат Трезор Будимпештански хор Монтеверди САТ Од срца срцу

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 20.45 21.15 23.00 00.00 01.00 02.00 04.00

Добро јутро Тренутак истине Први национални дневник Курсаџије Тачно у подне Српска посла Национални дневник Скривена камера Прељубници Национални дневник Мала невеста Нежељене Гинго Гранд - народ пита Прељубници Пинк таргет Српска посла Филм: Џенифер осам Филм: Андерграунд комедија

07.04 07.42 08.05 08.17 08.24 08.31 08.45 09.07 09.51 10.21 10.57 11.31 12.03

Ана Фарис

Само пријатељи Она му је била најбољи пријатељ и одбила га је када јој је изјавио љубав још у давним средњошколским данима. Али сада он изгледа потпуно другачије, познати је режисер у Холивуду и после једне случајне незгоде на путу за Париз није ни слутио да ће поново срести ону коју је очајнички покушавао да заборави. Улоге: Рајан Рејнолдс, Ејми Смарт, Ана Фарис Режија: Роџер Камбл (РТС 1, 21.17)

12.35 13.06 14.05 14.33 14.58 15.28 16.15 16.46 17.47 18.15 18.44 19.00 20.00 21.16 22.00

00.00 00.45 01.29 01.52 02.50

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 01.00 01.15 02.00 02.05 03.00 03.25

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Филм: Господар прстенова: Две куле Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

dnevnik

08.45 09.30 10.00 10.35 11.45 13.50 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 23.35 00.00 00.50

У здравом телу Кажипрст Вести Дивља Скандинавија Цртани филмови Непобедиви: Банзуке Никита Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Као случајно Вести Непобедиви: Банзуке Никита Филм: Нестали у акцији 3 Вести Спортски преглед Борилачки мајстори Дивља Скандинавија

08.00 09.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Цртани филмови ВИП рум Филм: Пословни људи Сити вести Филм: Дамер Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Филм: Специјално васпитање Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: Просто неодољива Филм: Ходај право Опасна игра Тријумф љубави

Сара Мишел Гелар

Просто неодољива Млада куварица Аманда наслеђује породични ресторан, али с обзиром да није баш вешта у кулинарству посао јој иде све лошије. Једног дана док Аманда на пијаци купује намирнице за ресторан, игра судбине је споји с младим Томом који отвара елитни ресторан... Улоге: Сара Мишел Гелар, Шон Патрик Фленери, Патриша Кларксон Режија: Марк Тарлов (Пинк 2, 20.00)

Монсуно Пре 65 милиона година Земљу је задесила киша метеора. Ти метеори су створили живот – облик тако моћне, хаотичне и савршене генетске садржине. То је монсуно, материја непознатог порекла, али катастрофално опасна по живот на праисторијској земљи. (Хепи, 10.50) 05.00 08.00 08.10 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.50 11.40 12.05 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.25 15.45 15.55 17.55 18.30 19.00 19.55 20.00 20.30 22.00 23.00 23.55 00.00 01.30 03.00 04.40

Јутарњи програм Мегаминималс Бакуган 1 Земља коња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Генератор Рекс Телешоп Вести Гламур Добра жена Телешоп Глуви барут, филм Вести Телемастер Гламур Црвени орао Вести Насловна страна – квиз Ћирилица Позајми ми ауто Долина вукова Вести Филм Филм Црвени орао Једна жеља једна песма микс

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 08.30 Лек из природе, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Зоо пузле, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Зоо пузле, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Кад порастем бићу..., 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - ретроспектива, 21.00 Изблиза, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak24.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 10.25 11.20 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Шта не треба обући Посластичарски ас Венчаница из снова Дечији рођендани за памћење Луксузни дом Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Савршен стил Салон „Последња прилика„ Пацијенти са необичним здравственим проблемима Екстремни преображај Мајами инк Савршен стил

Тајни рат Разбијачи шифара Лондонска болница Викторијанска апотека Ко си заправо ти? Како је Франц постао Лист Египат Експерименти на сопственој кожи Мистерије олупина на дну океана Заборављени начини исхране Мит о Витлејемској звезди Кракатау – последњи дани Хрватски владари Тајни рат Мистерије олупина на дну океана Тајм тим година X Египат

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.13 Бестселерски редовници чудо с нуспојавама, док. филм 11.10 Блажени Аугустин Кажотић Бискуп сиромаха и помирења, док. филм 12.00 Дневник 12.15 Спорт 12.38 Пркосна љубав 13.30 Ватикански Хрвати: Никола Етеровић, док. филм 14.30 Треће доба 15.05 Сотто ил циело ди Рома 16.58 Хрватска уживо 18.00 Резервисан термин 18.17 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Божићна честитка кардинала Бозанића 20.20 Шкриња 21.22 Библија: Исус 23.00 Дневник 3 23.35 Божићне песме 23.55 Пожега: Миса Поноћка, пренос 01.30 Андреа Бочели и Давид Фостер - Мој Божић 02.26 Сотто ил циело ди Рома 04.07 Божићне песме

08.05 Филм: Ел Дорадо: Град злата 09.50 Браћа и сестре 10.45 Дијагноза убиство 11.40 Филм: Одлазак са сцене 13.25 Филм: Свемоћни Тор 15.10 Филм: Амерички ратни бродови 16.55 Филм: Наш први Божић 18.40 Филм: Божићни спор 20.25 Монк 21.20 Филм: Ејс Вентура: Детектив за кућне љубимце 23.10 Филм: Председников човек 00.55 Филм: Ледено доба 02.40 Филм: Несрећа у ваздуху

07.00 Моји џепни љубимци 07.20 Ју-Ги-Ох! 07.45 Вирус напад 08.00 Пусти воду да мишеви оду, филм 09.30 Сиси 3, филм 11.45 Бебин одлазак у град, филм 13.35 Клопка за родитеље, филм 15.55 Хотел за псе, филм 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Хотел за псе, филм 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода, серија 20.00 Сам у кући 2: Изгубљен у Њујорку, филм 22.20 Коло среће, филм 00.40 Велики филм, филм 02.20 Љубавни зов, филм

Ко ло сре ће 08.00 09.30 10.00 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи Срећни клинци Вилењаци Велико дрвеће Звезде љубави Правило службе На змајевом путу Уздизање Ханибала Купи ми Елиота Еротски филм Еротски филм

На зма је вом пу ту На пе та ак ци ја ко ја го во ри о на по ри ма јед ног чо ве ка да од бра ни сво ју по ро ди цу. При ли ком по се те по ро дич ном ре сто ра ну у Ита ли ји, схва та да их бан да ло кал них ганг сте ра ре ке ти ра и он же ли то да окон ча. Уло ге: Брус Ли, Чак Но рис Ре жи ја: Брус Ли (Си не ма ни ја, 18.00)

На та ли Бра ун

От ка за н Бо жић Де да Мраз ће до би ти от каз јер га Од бор за Бо жић сма тра де ли мич но од го вор ним због то га што се из гу био дух пра вог Бо жи ћа. Бо жић је по стао вре ме ску пих по кло на, а не сре ће и за до вољ ства. Де да Мраз је крив за то што слу ша деч је же ље и да ру је им оно што по же ле, а то су све ску пље играч ке... Уло ге: Џад Нел сон, Џа стин Лан дри, На та ли Бра ун, Џон Фле минг Ре жи ја: Џон Бред шоу (ХРТ 2, 17.10) 07.04 07.33 07.59 08.03 08.26 08.48 09.11 10.00 10.30 11.55 12.40 13.30 14.57 15.24 15.28 16.00 16.35 17.10 18.40 20.25 22.25 00.35 02.10

Мала ТВ Цртана серија Причај ми о Божићу Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Мерлин Јеленко Божићни гусар, филм Идемо на пут с Гораном Милићем Плодови земље Божић у Канану, филм Дечаков Божић у Валесу Причам ти о Божићу Мала ТВ Регионални дневник Кардинал Хаулик - отац Загребачке надбискупије, док. филм Отказан Божић, филм Тиха ноћ у Вуковару Чудо у 34. улици, филм Дај ми себе, филм Ништа као празници, филм Ноћни музички програм

Брус Ли

07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.50 11.20 11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.25 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Судије за стил Школа за парове Разведени Гари Пројекат „Модна писта„,”„,”Реалитy„,”2006” Судије за стил Нова девојка Лудница у Кливленду Шапат духова Увод у анатомију Затрпани ђубретом Породично благо Џина Симонса Суперзвезде плеса Школа за парове Разведени Гари Мелиса и Џои Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Секс и град Увод у анатомију Како је бити Ерика Кугар Таун Шапат духова Секс и град

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.20 20.00 22.00 00.00 01.30 02.45

Не без моје ћерке Месечина и Валентино ЛОЛ Наша кућа из снова Божићна прича Николас Никлби Велика бела превара Страх Еротски филм Еротски филм Еротски филм

06.00 Пери Мејсон: Смртоносан начин живота 07.30 Тајна давања 09.00 Биографија - Ентони Хопкинс 10.00 До просјачког штапа 11.30 Јуда 13.00 Биографија - Дру Баримор 14.00 У богатству и сиромаштву 16.00 Велико пространство 17.30 Биографија - Морган Фриман 18.30 Упозорење: Строга цензура 20.00 Момци с Мадисона 21.00 Најзад Божић 23.00 Мој пријатељ, Деда Мраз

Лу ис Вин торп III је успе шан фи ла дел фиј ски по слов ни чо век ко ји има пре леп стан, лук су зни ауто мо бил и го ми лу нов ца, а има и за но сну де вој ку. Би ли Реј Ва лен тајн је оби чан про сјак и сит ни џе па рош. Уско ро ће њих дво ји ца за ме ни ти уло ге... Уло ге: Ден Ај кројд, Еди Мар фи, Ралф Бе ла ми, Џеј ми Ли Кер тис, Бо Ди дли Ре жи ја: Џон Лен дис (РТЛ, 22.20)

Џеј ми Ли Кер тис

Masovna duhovna kriza trenutku kada su Bitlsi preuzeli kontroKad su se Bitlsi pojavili, masovni prelaz na lu nad svojom sudbinom – a koji se poklo- individualisti~ki materijalizam bio je u punom pio s istovremenom pojavom LSD i kon- zamahu, pa su plo~e koje su snimali u ranoj fazi trakulture – desni~arska {tampa po~ela je da svoje karijere odraàvale tu atmosferu nesveprognozira propast „bit grupa” i da napada navod- snog ushi}ewa. Kao senka nad rastom novog sekunu naklonost wihovih rivala iz Flit strita larizma, unos droga za spu{tawe bio je u toliko (ulica u centru Londona u kojoj je do osamdesetih brzom porastu da je, kada su se pojavile droge za godina pro{log veka, bilo sedi{te ve}ine engle- podizawe – kao marihuana i LSD, negde 1965. ili skih novina – prim. prev.) prema mladima. U kwi- 1966, kontrast bio neizbeàn. Psihodeli~ne drozi The Neophiliacs, hri{}anski pisac Kristofer ge koje su u Americi zagovarali biv{i bitnici Buker napisao je da smatra da je to {to se de{ava Alen Ginzberg i Ken Kesi ogolele su savremenu – masovna histerija zasnovana na „fantaziji vi- duhovnu prazninu, izazivaju}i „neispitani ìtalnosti”, opisav{i ustanak mladih i wihove vo- vot” konzumeristi~kog dru{tva. Esidna kontra|e Bitlse kao manifestaciju zla. Utemeqena na kultura sredine {ezdesetih je zato bila masovni [penglerovom sistemu istorijskih ciklusa, kwi- poku{aj podizawa du{e u odsustvu Boga i odjek ga je prebrzo nakon doga|aja koje je htela da obja- romanti~arskog kori{}ewa opijuma u devetnaesni te stoga nije mogla da uvidi da je ve}ina tih stom veku radi osloba|awa ma{te od zamornih de{avawa ne samo daleko od ga{ewa, nego }e tek poprimiti novi intenzitet. [to se ti~e Bitlsa, oni ne samo da su bili na pragu svojih najboqih dela, nego su svom radu dodali i filozofsku dimenziju i tako u potpunosti pobili Bukerovu analizu. Po{to hri{}ani iz sredwe klase vole da „duhovnu krizu” zami{qaju kao ne{to {to se de{ava samo savesnim pojedincima, u najboqem maniru anglikanskog dobrog ukusa. Bukeru, Malkolmu Magrixu ili Meri Vajthaus bilo je te{ko da razumeju da je mnogo toga {to se ~inilo svetovnim tokom {ezdesetih, zapravo bilo suprotno. Jedan otvoreniji hri{}anin, Kenet Li~, uspeo je da, tri godine kasnije, kraj {ezdesetih sagleda kao masovnu duhovnu krizu, {to je ona i Vrhunac napu{tawa starih vrednosti bila. Masovni prelaz sa svetog na sekularno, koji da- ograni~ewa racionalizma. Pre{av{i s popularleko od toga da se pojavio iz ~ista mira, bio je nih na kontrakulturne droge, Bitlsi su za domikrajwa faza istorijskog razvoja nauke. Tokom nantnu temu svog stvarala{tva od albuma Revolver pro{lih vekova, cement hri{}anstva koji je za- pa nadaqe, izabrali svesnost. padwa~ko dru{tvo drào na okupu progresivno je Kao izdvojena savest sredweg toka dru{tva, slabio zbog {okova uzrokovanih nau~nim otkri- kontrakultura se ubrzo sukobila s preìvelim }ima. S dolaskom dvadesekonzervativno-religiotog veka i tehnolo{kih znim i klasno raslojenim Posleratno izobiqe koje je pronalazaka, nau~ni pona~inom razmi{qawa iz osloba|alo dru{tvo urotilo se s pedesetih, bore}i se s gled na svet sve je sna`nije uticao na dru{tvo. To- koktelom inovacija suvi{e mo}nim wim za du{u konzumerikom rata od 1914. do 1918, zma. Radosni {to su konda bi im se moglo odupreti: stari poredak je ru{ila~zumenti, obi~ni qudi televizija, sateliti, poja~ala kim delovawem mitraqeostali su nedirnuti ovom za muziku, kontracepcija, LSD za doveden pred propast, a bitkom, ve} su nastavili s i nuklearna bomba otre`wewe tokom dvadeuìvawem u svom modersetih preìveo je samo zanom svetu pogodnosti. Toto {to je tada{wa sklonost prema novitetima, kom 1967, jedino {to su zapazili u vezi s „ratom promiskuitetu i drogama bila privilegija daleko savesti” bilo je to da su neki hipici i pop zvezde maweg broja qudi da bi se stvorila pretwa sta- posluìle kao primer jer su uhva}ene s drogom i bilnosti. da su Bitlsi, kako je kraqica staromodno objasni[ezdesetih, me|utim, posleratno izobiqe koje la, „postali krajwe ~udni ovih dana”. Kada je estaje osloba|alo dru{tvo urotilo se s koktelom na- bli{ment 1968. uzvratio udarac, jo{ jedan tim je u~nih inovacija suvi{e mo}nim da bi im se moglo isprovociran da se pridruì igri: revolucionarodupreti: televizija, satelitska komunikacija, ni anarhokomunizam Nove levice. mogu}nost da pojedinci priu{te sopstvena prevoMe|utim, iako je te{ko mogao da ignori{e nezna sredstva, poja~ala za muziku, hemijska kontra- rede i bombe, velik deo dru{tva radikalni stucepcija, LSD i nuklearna bomba. Za obi~ne qude, denti impresionirali su koliko i sputavaju}e i istinske pokreta~e i tresa~e {ezdesetih, ovi sive pedesete ili kao {areni hipici. Opiru}i se faktori stvorili su neukrotivi ose}aj hitnosti, previrawima za dru{tveni konsenzus, sredwi tok zapaqivo pome{an sa do tada nevi|enim prilika- dru{tva nastavio je s individualizmom sticawa, ma za li~ne slobode. Napu{taju}i hri{}anski kupuju}i plo~e Bitlsa zbog wihove muzike i tolesvet odgo|enog zadovoqstva radi gladnog sekula- rantno ignori{u}i wihove tekstove. Tako su, |arizma hrawenog tehnolo{kim pogodnostima, oni voqim paradoksom, oni koji su mislili da se nasu uspe{no mewali hijerarhijsko dru{tveno je- laze na prvoj liniji dru{tvenog razvoja {ezdesedinstvo, u kojem je svako na{ao svoje mesto za li~- tih ubrzo ostali zate~eni bu|ewem stvarne drune nagrade savremene meritokratije {tvene avangarde tog doba: obi~nih qudi.

Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs. 07.15 Амерички чопери 08.10 Прљави послови 09.05 Опасан лов 09.55 Обрачун суперљуди 10.50 Пен и Телер – Лаж или истина 14.25 Генералка 2012 15.20 Разоткривање митова 16.15 Прљави послови 17.10 Опасан лов 18.05 Преживљавање 19.00 Како се прави? 20.00 Обмана са Китом Беријем 21.00 Преваранти на делу специјал 23.00 Стручњаци за преживљавање

08.30 Тенис 10.00 Сви спортови 13.00 Фудбал 15.00 Биатлон 17.00 Сви спортови 17.45 Фудбал 20.00 Сви спортови 20.30 Сви спортови 21.30 Сви спортови 22.00 Сви спортови 23.00 Сви спортови 01.15 Фудбал

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak24.decembar2012.

dnevnik

24. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Ako va{ ìvot izgleda neuredno, poku{ajte da ga promenite. Ne odlaìte to vi{e. îni se kao da vas ìvotni tempo usmerava u hiqade razli~itih pravaca odjednom, a vi vi{e volite da ìvite u miru i ti{ini.

BIK 20.4-20.5.

Ne volite da budete osuje}eni. Niste u stawu da mirno ~ekate dok ne ostvarite svoje ciqeve. Povremeno je potrebno uraditi neprijatne zadatke pre nego {to dobijete priliku da u`ivate u sebi.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Da li je ovo dan kada }ete sresti nekog novog? Svakako da je ovo veoma mogu}e. Astralni aspekti }e vam mnogo pomo}i s obzirom na predivnu energiju koju posedujete u ovom trenutku. Moète o~ekivati miran i efikasan dan. Koji god projekat da ste pokrenuli u svom poslovnom ili privatnom ìvotu, trebalo bi da poprima zanimqiv oblik. Malo pomalo i neizvesnost }e nestati. Mo`da se ose}ate pomalo usamqeno iz razloga {to su svi oko vas koncentrisani na svoje potrebe u ti{ini i izolaciji. Ipak, uìva}ete u ve~erwim satima nakon {to re{ite probleme i puno toga uradite. Spremni ste da razjasnite i sredite svoje odnose kao nikada ranije. Puno toga treba da se uradi, ali, na kraju, va{i odnosi }e poprimiti potpuno druga~iji oblik. Danas }e neko iz grupe podràti va{e ideje.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Da li ste duboko zadovoqni svojim qubavnim `ivotom? Odre|eni aspekti }e vas pogurati da napravite zalihe i razvijete neka re{ewa ukoliko je potrebno. Veliki problem mogao bi biti va{a posesivnost. Ukoliko uvek od partnera tra`ite garancije i za{titu, shvati}ete da vam nedostaje poverewe. Kao odgovor na ovo, ni vama se ne}e verovati. Jedini izlaz je da poklonite svoje srce odre|enoj osobi. Potreban vam je neko ko }e vas predvoditi. Ovo je pravo vreme da u~ite od majstora, ~ak i ako to zna~i da }ete morati preuzeti ulogu u~enika. Ovo }e biti divna i pozitivna promena za vas.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

âk i velike reke su napravqene od jedne jedine kapi vode. Ne nedostaje vam prilika trenutno u va{em ìvotu. Ovo je sjajna mogu}nost da se pozabavite kako svojim li~nim ìvotom tako i poslovnim.

O~ekujte da }ete danas biti skloni razmi{qawu. Ovo }e vam pomo}i da uvidite kako se zaista ose}ate iznutra, {to niste imali vremena da uradite u posledwe vreme. Oslobodite se nepotrebnog tereta. Stari strahovi i snovi }e danas biti na dnevnom redu. Da li `elite da se bavite umetno{}u? Da li ste sigurni? Ako ste umetnik, da li `elite da budete poznati ili bogati? Budite oprezni prilikom sawarewa.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Не зовите Хјуа Гранта у госте PROGNOZA

Знатно топлије

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Топлије са сунчаним периодима. Дуваће слаб јужни и југоисточни ветар. Притисак изнад нормале, с тенденцијом опадања. Минимална температура 0, а максимална 9 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Топлије и суво уз сунчане периоде. Ветар слаб до умерен јужни и југоисточни. Притисак изнад нормале, с тенденцијом опадања. Минимална температура од -1 до 2 степена, а максимална од 7 до 10 степени. СР БИ ЈА: Ујутру слаб мраз на истоку и југу. У току дана топлије, уз сунчане периоде. Хладно само у Тимочкој Крајини, због магле. Ветар слаб до умерен јужни и југоисточни. Притисак изнад нормале, с тенденцијом опадања. Минимална температура од -4 до 2 степена, а максимална од 0 у Неготину до 14 степени на западу Србије. Прогноза за Србију у наредним данима: У уторак и среду још топлије, а у појединим крајевима температура и преко 15 степени. У среду крајем дана киша, као и у четвртак пре подне. У другој половини седмице мало ниже температуре, али и даље изнад просека. Киша је могућа поново у петак. За наредни викенд суво. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Очекивана промена биометеоролошке ситуације неће погодовати кардио и цереброваскуларним болесницима, као и особама са дисајним проблемима, па им се препоручује да примене савете лекара. Неопходно је адекватно одевање и физичке активности у складу са порастом дневне температуре. Од метеоропатских реакција могу се очекивати поремећај сна, нервоза и болови у мишићима. Појачан опрез се препоручује свим учесницима у саобраћају.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

-10

Moskva

-17

Oslo

-3

St. Peterburg -15 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-2

Стју арт, који води популарну емисију „Дејли шоу„, испричао је америчким медијима да је Хју Грант најгори гост којег је икада морао да истрпи. Грант је код ње га го сто вао 2009. промовишући филм „Да ли сте чули за Морганове”, романтичну комедију са Са ром Џе си ком Пар кер, коју је критика сахранила. „Одвратно се понашао према свима на сету, био је ужасно непристојан и тежак„, рекао је Стјуарт и додао да никада више не планира да уго сти Гранта на сету. А глумац, који тренуто промовише „Атлас облака”, није се још тим поводом огласио.

VIC DANA - Мама, тата, одлучио сам да живим сам! - Па, то је одлично, сине! - Да! Кофери су вам испред врата!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

195 (32)

Slankamen

262 (18)

Jaшa Tomiћ

Apatin

265 (41)

Zemun

334 (12)

Bogojevo

230 (38)

Panчevo

341 (6)

Smederevo

484 (4)

Baч. Palanka 214 (34) Novi Sad

204 (33)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

170 (-2)

S. Mitrovica

413 (9)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (-1)

Beograd

276 (12)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

256 (20)

NERA

Hetin

76 (-20)

TISA

-30 (4)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

40 (-6)

Reшeњe:

DUNAV