Dnevnik 25.januar 2012.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 25. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23327 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SVET, PA I NAS, O^EKUJE NOVI TALAS POSKUPQEWA GORIVA

Naftna kriza udari}e po yepu i srpske voza~e

str. 4

SKUP[TINA VOJVODINE JU^E MEWALA IZBORNE PROPISE

Stranke ostaju bez blanko ostavki

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : INSPEKCIJA UTVR\UJE DA LI JE UGRO@ENO ZDRAVQE ZREWANINACA

Egere{i: Izborna trka u maju str. 3

NASLOVI

Politika

Poqoprivreda

2 [utanovac brani Dikovi}a 2 Sawa ^ekovi}: Vu~e, vrati se ku}i

Ekonomija 4 Koridor najva`niji

6 Nemci kooperante tra`e u Vojvodini 6 Rusi i Moldavci za jabuke duguju stotine hiqada evra

Novi Sad 8 Ista voda bi}e i plativa i paprena 9 Porez u kasu uneo jo{ 180 miliona

Vojvodina 5 Prodaja limuzina pali na gurawe

Reporta`e

11 Kasarna i industrijski park ~ekaju ulaga~e

12 [tikla u beogradskom podzemqu

Dru{tvo 13 Iscrtani modeli kao od majke ro|eni

Crna 14 Poginula u „mercedesu”

MINISTARSTVO PROSVETE I NAUKE ISPLA]UJE KREDITE I STIPENDIJE

str. 10 KOMPJUTERI OMIQENI U STARA^KIM DOMOVIMA

Studentima i |acima sti`u dupli ~ekovi

Bake i deke na Skajpu i Fejsu

str. 9

str. 13

ISPOD NOVOSADSKE RIBQE PIJACE I NEKADA[WE AUTOBUSKE STANICE

@iva se rasula u Begej?

Vetrovito i susne`ica

Najvi{a temperatura 2 °S

SPORT

str. 16 – 20

n DELFINI SE SPREMAJU ZA POLUFINALE

Prole}e kopa podzemnu garastr. `u 7

n VATRENI SKINULI TRIKOLORE S TRONA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

2

POLiTikA

sreda25.januar2012.

Fi le: Sta tus kan di da ta mo gu}, uz uslo ve – Srbija mo`e dobiti status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji ukoliko na vreme ispuni uslove – rekao je ju~e evropski komesar za pro{irewe [te fan Fi le.

On je ju~e u Briselu razgovarao sa {efom srpske diplomatije Vu kom Je re mi }em. „Odao sam priznawe posve}enosti srpskog rukovodstva evropskim integracijama. Naglasio sam da EU jo{ uvek o~ekuje aktivni pristup nastavku dijaloga (s Pri{tinom) i opipqiv napredak, pogotovo na poqu regionalnog predstavqawa”, rekao je File u pisanoj izjavi dostavqenoj medijima. Po wegovim re~ima, „ukoliko na vreme do|e do napretka, Evropski savet }e na narednom zasedawu potvrditi odluku da se Srbiji dodeli status kandidata”.

SR BI JA KAN DI DO VA LA MI NI STRA VU KA JE RE MI ]A ZA PRED SED NI KA GS UN

Me sto {e fa di plo ma ti je osta je [ef srpske diplomatije Vuk Je re mi} potvrdio je u Briselu da ga je Srbija u ponedeqak zvani~no kandidovala za predsedavaju}eg 67. zasedawa Generalne skup{tine UN. Ova funkcija je najvi{a i jedna od najuticajnijih pozicija u sistemu najmo}nije svetske organizacije. Jeremi} je novinarima u Briselu rekao da je „Srbi-

ja prethodnih godina vodila veoma aktivnu i multidimenzionalnu spoqnu politiku koja je bila otvorena prema ~itavom svetu”. [ef srpske diplomatije smatra da Srbija danas u`iva odre|en

– To je dug i slo`en proces i nema mnogo prostora da se on odvija pred dnevnim okom javnosti.

Tu ima mnogo diplomatskog posla koji mora da se obavi tamo gde mu je i mesto, a to su diplomatski krugovi – ukazao je Jeremi}, i dodao da o tome u ovom trenutku ne mo`e ni{ta vi{e da ka`e.

Ukoliko Jeremi} bude izabran, to bi bila zna~ajna potvrda ugleda Srbije u svetu i prodornosti i vidqivosti wene spoqne politike. Tako|e, to bi bila prilika da predstavnik Srbije bude u epicentru svetske diplomatije, da poja~a kontakte izme|u Beograda i kqu~nih igra~a u me|unarodnoj areni, koji donose i najva`nije odluke koje se ti~u Srbije.

Wegov zadatak bio bi da zakazuje sednice Generalne skup{tine, odre|uje dnevni red, predla`e mirovne misije, me|unarodne inicijative...

Upu{tawe u trku na Ist Riveru ne zna~i i da Jeremi} napu{ta poziciju {efa diplomatije. [tavi{e, u dosada{woj praksi, na mestu prvog ~oveka GS-a bili su ~esto ministri i visoki zva-

Moj sov u do ba naj ve }eg ugle da SFRJ Zanimqivo je da je na poziciji za koju je Srbija kandidovala Jeremi}a bio i ~uveni jugoslovenski diplomata Lazar Mojsov. On je za predsednika GS UN izabran 1976, u vreme najve}eg spoqnopoliti~kog ugleda biv{e SFRJ. Ukoliko bude izabran, Jeremi}evo prvo zvani~no pojavqivawe bilo bi u septembru 2012, kada po~iwe novo, jednogodi{we zasedawe GS-a, koje otvara ameri~ki predsednik Ba rak Oba ma.

Kandidata za predsedavaju}eg za narednu, 67. sednicu GS-a, treba da postavi region Isto~ne Evrope, koji obuhvata biv{e zemqe SFRJ i SSSR, Albaniju, ^e{ku, Slova~ku, Poqsku... Za sada Jeremi} ima jednog protivkandidata, ambasadorku Litvanije pri UN Da li ju Le i nar te. Za Jeremi}a su zna~ajne veze koje ima s dr`avnim vrhom u Moskvi, bitna je i podr{ka koju Srbija ima i od druge stalne ~lanice SB UN, Kine. Da bi pro{ao, potrebno je da za wega glasa prosta ve}ina prisutnih na sednici. ugled u me|unarodnoj zajednici, mada je primetio i da se svi ba{ ne sla`u s wenim stavovima.

– Neki ~ak aktivno rade ono {to je u suprotnosti s onim {to radi Srbija – rekao je Jeremi}.

Srpski ministar je napomenuo da wegova kandidatura nije pitawe dnevne politike:

ni~nici koji su istovremeno imali i dr`avnu funkciju i bili aktivni u UN. Jeremi} bi, u slu~aju izbora, predvodio GS UN godinu dana, {to ga ne bi spre~ilo da bude ponovo izabran i za {efa diplomatije, posle majskih izbora u Srbiji.

D. Mi li vo je vi}

Ne od u sta ju od re fe ren du ma Predsednici ~etiri op{tine na severu Kosova i Metohije, predsednici skup{tina op{tina i {efovi svih poslani~kih grupa ni posle sastanka s dr`avnim sekretarom za Kosovo i Metohiju Oli ve rom Iva no vi }em nisu odustali od odr`avawa referenduma 14. i 15. februara.

Predsednici skup{tina op{tina sa severa Kosova istakli su da je me|u wima jedinstven stav da referendum treba odr`ati i da ga ne treba odlagati.

Predsednik skup{tine op{tine Zve~an Do bro sav Do bro vi} izjavio je novinarima posle sastanka u Zve~anu, koji je trajao goovo tri sata, da }e referendum na kojem }e gra|ani odgovarati na pitawe da li prihvataju kosovske institucije biti odr`an kada je i predvi|eno, u sve ~etiri op{tine.

Predsednik Skup{tine op{tine Leposavi} Slav ko Ste va -

no vi} rekao je da je na sastanku bilo mnogo predloga, da su pokrenuta brojna pitawa, ali da nije iznet nijedan jasan argument za{to bi se referendum odlo`io.

Po re~ima predsednika Skup{tine op{tine Zubin Potok Ste ve Bo `o vi }a, nije bilo diskusije o tome da referendum treba odlo`iti.

Predsednik Skup{tine op{tine Kosovska Mitrovica Alek san dar Ba bin cev rekao je da je stav u~esnika sastanka da je odr`avawe referenduma neophodno i da se time pokazuje `eqa gra|ana da ostanu i opstanu u sastavu Srbije.

Ivanovi} je rekao da niko ne osporava pravo gra|ana na severu Pokrajine da postave jedno ovako pitawe, ali je ostao pri stavu da referendumsko pitawe i datum wegovog odr`avawa mogu proizvesti odre|ene politi~ke posledice.

dnevnik

FOND ZA HU MA NI TAR NO PRA VO PRO ZVAO NO VOG NA ^EL NI KA GE NE RAL [TA BA

[u ta no vac bra ni Di ko vi }a Ministar odbrane Dra gan [u ta no vac izjavio je ju~e da o~ekuje adekvatnu reakciju dr`avnih organa povodom saop{tewa Fonda za humanitarno pravo u kojem se osporava podobnost i dovodi u sumwu opravdanost imenovawa general-potpukovnika Qu bi {e Di ko vi }a na mesto na~elnika General{taba.

– Potpuno smo spokojni zbog tog la`nog dosijea Fonda. Pre postavqewa Dikovi}a obavqe-

– Nije li to nastavak onog dela pri~e u kojoj je samozvani ministar unutra{wih poslova Kosova izrekao da je general Dikovi} na poziciju na~elnika General{tba Vojske

metli”. Ministar odbrane je dodao da o~ekuje od Dikovi}a da za tra `i sud sku za {ti tu zbog izno{ewa neistina o wemu. [utanovac je naglasio da o~e ku je ozbiq nu de ba tu o

Srbije do{ao na oru`ju – naveo je resorni ministar.

Kako je dodao, svi na~elnici na svetu „dolaze na oru`ju” pa je tako do{ao i Dikovi} jer se na ta mesta ne dolazi „na

ovom pitawu u dr`avnim institucijama, i naveo da se i lai~kim uvidom u Dikovi}ev personalni dosije mo`e videti da on nije bio na pozicijama za koje se optu`uje, pa ~ak

Svi na~elnici na svetu „dolaze na oru`ju” pa je tako do{ao i Dikovi}, jer se na ta mesta ne dolazi „na metli” ne su sve provere o wegovom radu, a ju~e i jutros obavili smo i provere u odnosu na dosije Fonda za koji tvrdimo da je potpuno la`an – rekao je [utanovac. – Smatram da u Srbiji ne mo`e biti sve dozvoqeno i da svako mora da odgovara za ono {to ka`e, napi{e ili u~ini. [utanovac je ocenio da je dosije Fonda u pojedinim segmentima ne samo neprimeren nego i „monstruozan”:

da nije bio ni na lokacijama koje Fond pomiwe (re~ je o 1994. i 1995. i podru~ju zapadne Srbije, kao i 1998. godini i podru~ju Kosova i Metohije).

– Potpuno je bespredmetno i nepristojno optu`ivati na~elnika General{taba da je kowokradica i da je prisvajao krupnu i sitnu stoku – poru~io je ministar odbrane.

Predsednica Fonda za huma ni tar no pra vo Na t a { a Kan di} izjavila je za Radio „Slobodna Evropa” da na~elnik General{taba Vojske Srbi je ge ne ral-pot pu kov nik Qubi{a Dikovi} nema ~istu pro{lost, pripisuju}i mu da, kao komandant 37. motorizovane brigade, na Kosovu nije spre~io zlo~ine u zoni wegove odgovornosti.

– Dokazi na kojima se zasniva presuda Ha{kog tribunala u predmetu „Milutinovi} i drugi”, pre`ivele `rtve iz Drenice, kao i dokumenti iz javne baze podataka Ha{kog suda, ukazuju na mnoge te{ke i masovne ratne zlo~ine prema albanskim civilima u Drenici, u zoni odgovornosti Dikovi}a – rekla je Nata{a Kandi}.

INTERVJU POT PRED SED NI CA SPO-a SA WA ^E KO VI] STA LA IZA DE KLA RA CI JE „PO VRA TAK” S PO RU KOM

Vu ~e, vra ti se ku }i – Ukoliko se SPO vrati svom izvornom programu, u tom slu~aju „Preokret“ sasvim sigurno nija na{ koalicioni paertner, a sve ostale politi~ke stranke se u stavovima prema Kosovu i Metohiji ne razlikuju mnogo pa se mo`e pred prestoje}e izbore razgovarati sa svima i prihvatiti ono {to je najboqe za stranku jer je opstanak SPO-a iznad svega – poru~ila je u intervjuu za „Dnevnik“ potpredsednica SPO-a Sa wa ^e ko vi}, koja se prikqu~ila grupi iskqu~enih funkcionera SPO-a iz nekih beogradskih op{tina, Bora i Negotina i najavili da }e sada{wim i biv{im funkcionerima, ~lanovima i simpatizerima biti ponu|ena deklaracija „Povratak”, koja predvi|a vra}awe stranke izvornom, dr`avotvornom i nacionalnom programu. l [ta su{tinski zna~i deklaracija „Povratak“ umesto „Preokreta“?

– Iz saop{tewa se videlo da odre|eni odbori – a uskoro }e sigurno i funkcioneri stranke to re}i – `ele „Povratak“, a ne „Preokret“, i jasno je zbog ~ega, da ne bi bilo zabune. SPO je pre nekoliko meseci po nelegalnoj odluci, s kojom smo se upoznali putem medija, odlu~io da krene u neku koaliciju koja se zove „Preokret“, mewaju}i tako program stranke, i to onaj deo koji se odnosi na politiku prema Kosovu i Metohiji. U tom trenutku smo bili koalicioni partner DS-a i u okviru te koalicije bili u obavezi da po{tujemo ono {to smo u okviru we potpisali. No, su{tina su-

koba nije ta koalicija s DS-om ve} promena Programa SPO-a koja se nije dopala svim ~lanovima stranke i op{tinskim odborima, i od tada poku{avamo da SPO vratimo izvornoj politici, ali do ovog trenutka to nije uspelo. Sada su po~eli da se ogla{avaju op{tinski odbori, ukazuju}i na to da je to pravi put kojim SPO treba da krene, vra}awe svom programu.

Mi smo na nedemokratski na~in spre~eni da ih iznesemo. I na va{e pitawe o prebrojavawu odgovora za sada nema. l Bojite li se da }ete i vi nakon Sr|ana Sre}kovi}a biti smeweni s funkcije, iskqu~eni iz stranke?

– Sr|an Sre}kovi} kao potpredsednik SPO-a je na nelegalnoj sednici GO u Novom Sadu smewen s te funkcije. GO SPO-a

l Javnosti je nejasno ko je tu u ve}ini, oni koji su uz lidera stranke u „Preokretu“ ili oni koji su za „Povratak“, a zatra`ili su i odlazak Vuka Dra{kovi}a?

– Ne mo`emo se prebrojati jo{ uvek jer, eto, na sednicu Predsedni{tva koja je bila u nedequ ja nisam pozvana. Trebalo bi da se okupimo, svi qudi koji su po Statutu ~lanovi i Glavnog odbora i Predsedni{tva, i da razgovaramo i vidimo stavove.

nije imao ve}inu, ve} su tu bili neki statisti koji su pozajmqeni iz Novog Sada, da ne pri~am odakle. Sama ta odluka je nelegalna i ja je ne priznajem, kao ni mnogi ~lanovi SPO-a. Posle dve decenije provedene u SPO-u meni je u ovom trenutku najbitnije da se stranka vrati programu, a ne {ta }e biti sa mnom. l Vodi li sve cepawu SPO-a i {ta ako na toj sednici prevagne politika Vuka Dra{kovi}a?

– Odmah }u vam re}i, kao ~ovek koji po{tuje sve demokratske principe, da onaj ko ima ve}inu treba da sprovede politiku. Da li }e cepawa biti – pa toga je bilo mnogo puta do sada, da vas ne podse}am na period koji vam je poznat tokom mog poslani~kog delovawa u Skup{tini Srbije, kada je od 13 poslanika ostalo tri. Mi smo toliko mali kao stranka da cepawe ni jednoj ni drugoj strani ne bi donelo nikakvu pobedu i nikako radovawe. l Vi koji tvrdite da ste sledbenici izvornog programa, tvrdite da je ovo bitka da SPO pre`ivi jer }e u suprotnom nestati sa scene?

– Upravo je tako i sla`em se sa svima koji to tvrde i ovo je apel svih nas koji smo dugo u SPO-u da se vratimo sebi i Programu koji je od 1990. godine nekoliko puta modifikovan, ali u smislu modernizacije, a ne izvornih principa i politike. Ako se stranka ne vrati, `ao mi je, ali blizu je nestanak SPO-a. l Za {ta se konkretno zala`ete, za „Povratak“ i odlazak Dra{kovi}a ili neki kompromis?

– Zala`em se za to da Vuk Dra{kovi} prihvati na{u deklaraciju „Povratak“. On je formirao, podigao stranku, ali vrlo brzo je posle 2000. godine sunovratio. I zato tra`im da sazove GO SPO-a, ako treba i Sabor, i da se vrati programu i prihvati na{u deklaraciju, te da na taj na~in nastavimo da sara|ujemo.

D. Mi li vo je vi}

SKUP [TI NA NO VOG SA DA U PE TAK BEZ ZA ME NE OD BOR NI KA

Na pred wa ci ma man da ti tek u mar tu Predsednik Skup{tine Novog Sada Alek san dar Jo va no vi} rekao je ju~e da je dobio osam zahteva odbornika Srpske napredne stranke kojima je Upravni sud pravosna`nim re{ewem vratio mandate. Jovanovi} nije mogao potvrditi da }e na sednici u petak wima biti dodeqeni mandati, iako je re{ewe suda prosledio Kadrovskoj komisiji.

– Odluka suda nije decidirana, a Zakon o lokalnim izborima ne prepoznaje ovakve situacije – rekao je Jovanovi}. – Na osnovu odluke suda smo i uzeli mandate SNS-u, sad treba da preina~imo skup{tinsku odluku i

po automatizmu mandate vratimo istim osobama.

Zahteve su Jovanovi}u poslali Zo ran Ive zi}, Igor Mi ro vi}, Ve ri ca Ne {ko vi}Zdra vi}, Dra ga na Mi lo {e vi}, So fi ja Mi lo {e vi}, Jel ka Du ba ji}, Qi qa na \ur |e vac i Mi lan @i va nov. U politi~kim kuloarima se pri~a da su se demokrate ve} dogovorile s nekim odbornicima da pre|u u wihovu odborni~ku grupu. Predsednik GO SNS-a Mi lo{ Vu ~e vi} je to o{tro demantovao.

– Ivezi} je ~lan demokrata, a Verica Ne{kovi}-Zdravi} je u Narodnoj partiji.

Ostalih desetoro su na{i ~lanovi i DS ni-

kog nije kupio – objasnio je Vu~evi}. – Mada o~ekujem da }e vladaju}a ve}ina izbe}i na sednici u petak da nam vrati mandate. S obzirom na to da do izbora ne}e vi{e biti sednica, ni ne o~ekujem da }emo se vratiti u skup{tinske klupe.

Predsednik novosadskih radikala, koji bi trebalo da se rotiraju s napredwacima, \u ra| Jak {i} ka`e za „Dnevnik” da }e biti nevi|en presedan ukoliko Skup{tina grada pred izbore vrati mandate SNS-u. On tvrdi da je Upravni sud u Ni{u i Kikindi tako|e vratio mandate napredwacima, ali lokalni parlamenti nisu to sproveli u delo.

D. Ig wi}

c m y

politika

dnevnik

PREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE [ANDOR EGERE[I

Izborna trka u maju Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i iz ja vio je za „Dnev nik” da u ko a li ci ji vla da ju }oj u Po kra ji ni jo{ ni je raz go va ra no o da tu mu ras pi si va wa i odr `a va wa iz bo ra, ali da je re al no o~e ki va ti da se po kra jin ski iz bo ri odr `e isto vre me no kad i re pu bli~ ki par la men tar ni i lo kal ni. U iz ja vi za „Dnev nik” Ege re {i, ko ji kao pred sed nik par la men ta ras pi su je iz bo re za po kra jin ske po sla ni ke, na veo je i da 16. ju la is ti ~e man dat ak tu el nog skup {tin skog sa zi va, te da bi iz bo ri tre ba lo da se odr `e u ma ju.

– Ja }u is po {to va ti oba ve zu da na vre me i u za da tim ro ko vi ma ras pi {em iz bo re – re kao je Ege re {i. – Mi slim da je re al no da se iz bo ri ras pi {u ve ro vat no 11. mar ta a

da se odr `e 6. ma ja, dok bi se, zbog spe ci fi~ no sti po kra jin skog iz bor nog si ste ma dru gi krug mo gao odr `a ti 20. ma ja, da bi se kra jem ju na kon sti tu i sao no vi sa ziv Skup {ti ne Voj vo di ne.

Po kra jin ski iz bo ri odr `a va ju se po kom bi no va nom iz bor nom mo de lu, na osno vu ko jeg se po lo vi na od 120 po sla ni ka bi ra po pro por ci o nal nom si ste mu a po lo vi na po ve }in skom dvo kru `nom mo de lu. Iz bo ri po ve }in skom si ste mu odr `a va ju se u 60 iz bor nih je di ni ca, ta ko da je sva ka op {ti na u Po kra ji ni za stu pqe na s naj ma we jed nim po sla ni kom u Skup {ti ni APV. U dru gi krug ula ze dva kan di da ta ko ji su u pr vom osvo ji li naj vi {e gla so va.

B. D. S.

SKUP[TINA VOJVODINE JU^E MEWALA IZBORNE PROPISE

Stranke ostaju bez blanko ostavki Skup {ti na Voj vo di ne usvo ji la je ju ~e iz me ne po kra jin skih iz bor nih pro pi sa ko ji ma se omo gu }a va da po slan ci slo bod no ras po la `u svo jim man da tom, a stran ke one mo gu }a va ju da de po nu ju wi ho ve blan ko ostav ke. Na osno vu usvo je nih iz me na, ostav ka po kra jin skog po sla ni ka bi }e va `e }a je di no uz sud sku ove ru ko ja ne sme da bu de sta ri ja od tri da na.

Po no vim pro pi si ma, na kon pred sto je }ih iz bo ra man da ti u po kra jin skom par la men tu mo ra }e da se ras po de qu ju po re do sle du utvr |e nom na iz bor noj li sti, a ne po na knad nom iz bo ru stra na~ kih cen tra la. Ta ko |e, stran ke se oba ve zu ju na to da za tre }i nu me sta na svo joj iz bor noj li sti kan di du ju ma we za stu pqe ni pol, zbog ~e ga }e u na red nom sa zi vu u skup {tin skim klu pa ma bi ti mno go vi {e me sta za `e ne ne go {to je do sad bio slu ~aj.

– Mo ra se do pu sti ti pu na slo bo da po sla ni ku u to ku man da ta i ni je spor no da man dat pri pa da po je din cu jer je to re {e we u skla du s pre po ru ka ma Evrop ske uni je i du go go di {wa evrop ska prak sa – iz ja vio je no vi na ri ma ko or di na tor vla da ju }e po kra jin ske ko a li ci je „Za evrop sku Voj vo di nu” Dra go slav Pe tro vi}.

On je oce nio i da zna ~aj i oprav da nost po kra jin skog iz bor nog si ste ma ra ste s po ra stom zna ~a ja pro ce sa de cen tra li za ci je u Sr bi ji, uz opa sku da bi tre ba lo raz mi {qa ti o to me da se ta kav mo del pre ne se i na re pu bli~ ki ni vo.

Pot pred sed ni ca Skup {ti ne APV Ma ja Se dla re vi} iz Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne po seb no je is ta kla zna ~aj iz me na iz bor nih pro pi sa ko ji }e omo gu }i ti ve }e u~e {}e `e na u po kra jin skom, ali i u re pu bli~ kom pa ral men tu.

Iako su i opo zi ci o ni po sla ni ci ver bal no po dr `a li no vi ne u iz bor nim pro pi si ma ve za ne za rod nu rav no prav nost, oni ju ~e ni su po dr `a li ove iz me ne, a pre sve ga zbog uki da wa blan ko ostva ki.

U ju ~e ra {woj ras pra vi o pro me ni iz bor nih pro pi sa uglav nom su u~e stvo va li po sla ni ci SRS-a, ko ji su po ru ~i li i da }e vla da ju }e stran ke bi ti od go vor ne za „ubi ja we de mo kra ti je u Sr bi ji”, pre tva ra we par la men ta u ber zu, te obe smi {qav we po li ti~ kih par ti ja, a bi lo je i „upo zo re wa” na to da bi se na kon iz -

Ovu po le mi ku ra di ka li su is ko ri sti li i za raz me nu ~ar ki s ne ka da {wim par tij skim ko le ga ma ko ji su u me |u vrem nu po sta li na pred wa ci, op tu `iv {i ih za iz da ju srp skih in te re sa.

Pot pred sed nik Skup {ti ne APV iz Srp ske na pred ne stran ke Igor Mi ro vi} uz vra tio je da su ra di ka li ti ko ji da ju po dr -

Mir~i}: Uvod u demonta`u Pro me ne iz bor nih pro pi sa ju ~e su naj gla sni je kri ti ko va li po sla ni ci Srp ske ra di kal ne stran ke, oce niv {i da }e one do ve sti od pre tva ra wa par la men ta u pi ja cu na ko joj }e se tr go va ti po sla ni~ kim man da ti ma.

– Ovim se gu bi smi sao po sto ja wa po li ti~ kih stra na ka i omo gu }a va ju naj go re zlo u po tre be s man da ti ma, po seb no u ovom vre me nu si ro ma {tva jer }e po sla ni ci bi ti pred ve li kim is ku {e wem – oce nio je {ef po sla ni~ kog klu ba ra di ka la Mi lo rad Mir ~i}.

On je is ta kao i da su ta kve iz me ne iz bor nih pro pi sa za pra vo „uvod u de mon ta `u dr `a ve Sr bi je” jer je, ka ko je na veo, na me ra da se ku po vi nom man da ta na kon iz bo ra iz ve du ustav ne pro me ne „i bri sa we pre am bu le o Ko so vu i Me to hi ji, te pri la go |a va we Usta va Sr bi je Sta tu tu Voj vo di ne”. bo ra kao ku pac po sla ni~ kih man da ta u Sr bi ji mo gla po ja vi ti ni ko dru gi do ame ri~ ka glu mi ca An |e li na Xo li, ina ~e pro ka za na u de lu ov da {we „pa tri ot ske„ jav no sti na kon sni ma wa fil ma „U ze mqi kr vi i me da”.

{ku vla da ju }oj De mo krat skoj stran ci jer, ka ko je re kao, od bi ja ju da sa ra |u ju s dru gim opo zi ci o nim stran ka ma u Po kra ji ni u ru {e wu ak tu el ne vla sti.

– U Voj vo di ni po sto ji {an sa da sve opo zi ci o ne stran ke za -

jed no sru {e ak tu el nu vlast.

Ali, pre pre ka za ostva ri va we tog ci qa je sa mo SRS ko ji ne `e li ta kvu sar da wu – re kao je Mi ro vi}.

On je, ina ~ e, oce n io da pred log ko jim se man dat po ve ra va po sla ni ci ma „u su {ti ni po j a ~ a v a od g o v or n ost po l i ti~ kih stra na ka jer ih te ra na ja ~a we od go vor no sti u pro ce su pred la ga wa kan di da ta„. Do dao je i da ne vi di ni {ta lo {e u to me da po sla nik bu de slo bo dan u ras po la ga wu svo jim man da tom, ali i da su na pred wa ci ipak pro tiv tog pred lo ga vla da ju }e ko a li ci je jer su opo zi ci ja, te zbog to ga {to sma tra ju da je neo p hod na „su {tin s ka pro m e n a po k ra j in skog iz bor nog si ste ma”, od no sno sma we we bro ja po sla ni ka sa 120 na 60 i uvo |e we is kqu ~i vo pro por ci o nal nog iz bor nog mo de la.

Po s la n ik De m o k rat s ke stran ke Sr bi je Bor ko Ili} je u ras pra vi is ta kao da je me {o vi ti iz bor ni si stem u Po kra ji ni lo{ i da „da ne od sli ka va vo qu gra |a na Voj vo di ne„.

Po s la n ik iz po s la n i~ k e gru p e ZEV-a Mi l an \u k i}, ina ~e funk ci o ner SPO-a, ka zao je da upo zo re wa o mo gu }oj tr go vi ni man da ti ma ne sme ju da bu du pret po stav ka de lo va wa po sla ni ka uko li ko se `e li gra di ti de mo krat sko dru {tvo.

Iz bor ni si stem u APV osta je ne pro me wen: i na na red nim iz bo ri ma 120 po sla ni ka bi ra }e se po kom bi no va nom mo de lu, po l o v i n a po pro p or c i o - nal nom, a po lo vi na po dvo kru `nom ve }in skom si te mu.

Po kra jin ski po sla ni ci po dr `a li su ju ~e i pro me nu sa sta va Po kra jin ske iz bor ne ko mi si je, iz ko je su is kqu ~e na dva pred stav ni ka DSS-a, ko ji je u me |u vre me nu iz gu bio po sla ni~ ku gru pu u Skup {ti ni APV. Na wi ho va me sta iza bra ni su pred stav ni ci SNS-a, ko ji je u me |u vre me nu for mi rao po sla ni~ ki klub u ovom sa zi vu.

B. D. Savi}

REKLI SU

^anak: Sve li~i na zla vremena

Jugovi}: Premijer koji je za preokret

Pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad ^a nak oce nio je da Sr bi ja po ~i we da li ~i na Sr bi ju iz de ve de se tih go di na pro {log ve ka. „Sve po ~i we da li ~i na ona zla vre me na.

Glum ci i pi sci se pro zi va ju, ~vr sto ru ka {ki po po vi dr `e po me ne ne vi nim `r tva ma okru `e ni iko no gra fi jom ‘osr bqi va wa i pra vo ver ja’, ba ti na {e ni ko ne uspe va da iden ti fi ku je”, na veo je ^a nak u tek stu na „Tvi te ru„.

Oce nio je da ak tu el noj ru skoj ad mi ni stra ci ji „ja ko tre ba da za ce men ti ra po zi ci je” u Sr bi ji i `e li da joj se „po klo ni” Elek tro pri vre da Sr bi je i Te le kom „Sr bi ja”. On je oce nio da Sr bi ja ne mo `e ni ko ga da ube di u to da se pro me ni la, ka da osim ne ko li ko ha {kih „`r tve nih ja ga wa ca”, u ze mqi ni je bi lo su o ~a va wa sa stvar no {}u. „Lu stra ci ja za to ni je po ziv na osve tu, ne go ele men tar no raz bo rit na ~in da se ras ki ne sa zlom pro {lo sti jer }e ono, u pro tiv nom, na sta vi ti da pri pre ma sle de }u ka ta stro fu” po ru ~io je ^a nak.

Pot pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve Alek san dar Ju go vi} iz ja vio je ju ~e da }e Sr bi ja, uko li ko po sle iz bo ra bu de na sta vqe na ak tu el na po li ti ka, do bi ti pre mi je ra ko ji }e ze mqu „do dat no una za di ti i upro pa sti ti”. Sr bi ji je po tre ban pre mi jer ko ji }e pri hva ti ti po li ti ku pre o kre ta i smo }i sna ge da se iz bo ri s „ka ta stro fal nim na sle |em”, re kao je Ju go vi} u raz go vo ru sa stu den ti ma Be o grad skog uni ver zi te ta u Skup {ti ni Sr bi je.

– Po li ti ka sva ke vla de od 2000. go di ne bi la je za dr `a va we po sto je }eg sta wa, ko je ne va qa. Sr bi ji je pre ko po tre ban pre o kret – is ta kao je Ju go vi}, do da ju }i da pre sve ga tre ba pro me ni ti po li ti ku pre ma Ko so vu i Me to hi ji jer je ona usko ve za na s pro ce som pri kqu ~e wa Evrop skoj uni ji.

Pot pred sed nik SPO-a je pod se tio na ciq te stran ke – otva ra we taj nih do si jea – na vo de }i da bi u tom slu ~a ju bi lo po zna to ko su qu di ko ji ko ~e put Sr bi je ka EU i ko me ne od go va ra da Sr bi ja bu de ~lan EU.

sreda25.januar2012.

3

KAKO POLITI^KE STRANKE I PREDIZBORNI SAVEZI ZAMI[QAJU NOVU VLADU SRBIJE

Ko ministar, a ko premijer Ni Ivi ca Da ~i} ni To mi slav Ni ko li} ne }e bi ti pre mi je ri na kon par la men tar nih iz bo ra, sma tra na rod ni po sla nik i funk ci o- ner URS-a Vlaj ko Se ni}. Jer, Se ni} to, ka ko je ka zao, ne mo `e pro sto da za mi sli – da po sle iz bo ra 2012. go di ne je dan od wih dvo ji ce oba vqa funk ci ju pre mi je ra.

– Ali sa ~e kaj mo iz bo re, vo qu gra |a na – re kao je Se ni} na (ju ~e ra {woj) kon fe ren ci ji za no vi na re kra jem ovog ja nu a ra. „Za mi {qa we” no ve Vla de i bu du }eg pre mi je ra po ~e lo je mno go ra ni je. Pre ne go {to su stran ke u vla sti uop {te i pri sta ja le na to da Sr bi ji ka `u da su i wi ho vi mi ni stri ve} u kam pa wi iako iz bo -

tra `i, uko li ko ko a li ci ja bu de u~e stvo va la u bu du }oj vla di, me sto pot pred sed ni ka vla de i mi ni stra fi nan si ja.

U pred iz bor nim raz go vo ri ma su i sin di kal ci iz Sa ve za sa mo stal nog sin di ka ta Sr bi je, ko ji su sko ro u su sre tu s vr hom DS-a, s pred sed ni kom te par ti je Bo ri som Ta di }em na ~e lu, na vod no raz go va ra li is kqu ~i vo o eko no mi ji. „Ni je bi lo do dir nih ta ~a ka oko po li ti ke”, tvr di pred sed nik tog sin di ka ta Qu bi sav Or bo vi}.

Me sto mi ni stra za rad u bu du }oj vla di mer ka Aso ci ja ci ja slo bod nih i ne za vi snih sin da ka ta ko ja, sem to ga, tra `i i dva po sla ni~ ka me sta. To je sin di kat ko ji ve} ima is ku stvo u vla sti, s ob zi -

ri ni su ni ras pi sa ni i pre ne go {to je o da tu mu iz bo ra ko na~ no pre ne ko li ko da na pro go vo ri la pred sed ni ca Na rod ne skup {ti ne Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}. Po we nim re ~i ma, lo kal ni i par la men tar ni iz bo ri bi }e odr `a ni 6. ma ja, a ras pi sa ni 11. mar ta.

Tih me se ci sti za le su i „mi ni star ske po nu de” i „mi ni star ske od ja ve”, a jav no su „za mi {qa ni” i kan di do va ni naj vi |e ni ji za pre mi je ra.

U vi {e na vra ta SNS je me sto bu du }eg mi ni stra po li ci je nu dio pred sed ni ku SVM-a I{tva nu Pa sto ru, po ku {a va ju }i da tu ma win sku stran ku pri do bi je u svoj ta bor. „SNS po la ko po sta je do sa -

rom na to da ga je vo dio i osno vao biv {i mi ni star u \in |i }e voj vla di za du `en za rad i za po {qa va we Dra gan Mi lo va no vi}.

U Din ki }e vom URS-u ka `u da }e po sle par la men tar nih iz bo ra, „ako bu du u pri li ci”, po nu di ti kan di da ta za pre mi je ra.

– Ako me ne li~ no pi ta te da li Mla |an Din ki} ima kva li te ta da oba vqa funk ci ju pre mi je ra – kao ne ko ko je bio gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je, mi ni star fi nan si ja, mi ni star eko no mi je i re gi o- nal nog raz vo ja – sva ka ko ima fi nan sij sko i eko nom sko zna we da oba vqa tu funk ci ju – re kao je funk ci o ner URS-a Vlaj ko Se ni}, ko ji o~e ku je da taj sa vez stra -

Skok i hop Na kon pro {lih par la men tar nih iz bo ra 2008, DS je, kao sto `er ko a li ci je „Za evrop sku Sr bi ju” (DS, G17 plus, SPO, LSV, SDP) ko ja je osvo ji la naj vi {e gla so va bi ra ~a i us pe la da sa sta vi vla du sa sa ve zom SPS–PUPS–JS-a, oda brao za pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a – ne stra na~ ku li~ nost.

Wi hov da nas naj ve ro vat ni je naj ve }i ri val, SNS, kan di du je svog pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a za pre mi je ra, dok Ta di} po ru ~u je da DS ima do voq no do brih kan di da ta, ali da „pr vo tre ba sko ~i ti, pa re }i hop”. dan”, re kao je Pa stor u od go vo ru u ko je me ni je bi lo „za mi {qe nog” ni „da” ni „ne”.

U pret hod nom pe ri o du sa zna lo se da u no voj vla di ne }e bi ti ak tu el ni mi ni star za rad i so ci jal na pi ta wa Ra sim Qa ji} – ako se su di upra vo po we go vim ra ni jim iz ja va ma da vi {e ne `e li da bu de mi ni star. Jer, vre me je, sma tra Qa ji}, da se u Sr bi ji pro mo vi {u no vi qu di.

Iz re do va SPS-a ~u le su se oce ne da je Ivi ca Da ~i} „po svim is tra `i va wi ma naj bo qe oce we ni mi ni star i da u`i va po dr {ku na ro da” pa je za so ci ja li stu @ar ka Ob ra do vi }a, ko ji je u sa da {woj Vla di mi ni star pro sve te, „lo gi~ no da (Da ~i}) bu de na{ kan di dat za pre mi je ra”.

Tek {to su kra jem ja nu a ra po ~e li raz go vo ri SPS-a i PUPS-a o bu du }oj sa rad wi, „Po li ti ka” je pre ne la ne zva ni~ nu vest da par ti ja pen zi o ne ra od so ci ja li sta

na ka bu de zna ~a jan fak tor u for mi ra wu no ve vla de.

– Mi smo sprem ni. Ide mo kao URS na na red ne par la men tar ne iz bo re. Osta la je jed na ma la ne po zna ni ca, a to je za vr {e tak pre go vo ra sa stran kom Ra si ma Qa ji }a. To su je di ni otvo re ni pre go vo ri o po ten ci jal nim pred iz bor nim ko a li ci ja ma – na gla sio je Se ni}.

Sam Qa ji}, ko ji je ne dav no obe lo da nio da me |u po ten ci jal nim part ne ri ma we go vog SDPS-a (ipak) ne ma SNS-a, sma tra da je Dra gan \i las, ak tu el ni gra do na ~el nik Be o gra da i Ta di }ev za me nik u DS-u, „od li ~an kan di dat za pre mi je ra”.

Me |u tim, \i las je ra ni je po ru ~io da `e li jo{ je dan man dat na ~e lu pre sto ni ce, kao {to i pot pred sed nik DS-a iz Voj vo di ne Bo jan Paj ti} o~e ku je jo{ je dan man dat na ~e lu voj vo |an ske vla de.

S. N. Kova~evi}

RIK: Glasa~ki listi}i qubi~aste boje Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja od lu ~i la je da }e gla sa~ ki li sti }i na pred sto je }im par la men tarnm iz bo ri ma bi ti sve tlo qu bi ~a sti. RIK je na sed ni ci ta ko |e od lu ~io da kon trol ni li sti }i za pro ve ru is prav no sti gla sa~ ke ku ti je bu du bo je kaj si je.

Na sed ni ci ko ja je tra ja la ne {to vi {e od ~e ti ri sa ta RIK je usvo jio i no vi Po slov nik o ra du, ko ji }e stu pi ti na sna gu osam da na na kon ob ja vqi va wa u „Slu `be nom gla sni ku”. Wi me je, iz me |u osta log, pro pi sa no da ko mi si ja ra di i od lu ~u je u stal nom i pro {i re nom sa sta vu, kao i da je u stal nom sa sta vu ~i ne pred sed nik i 16 ~la no va i wi ho vi za me ni ci. ^lan ko mi si je je i pred stav nik Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku ko ji u~e stvu je u ra du, bez pra va od lu ~i va wa.

4

ekonomija

sreda25.januar2012.

dnevnik

SVET, PA I NAS, O^EKUJE NOVI TALAS POSKUPQEWA GORIVA

Naft na kri za uda ri}e po ye pu i srp ske vo za ~e Svetsko tr`i{te odmah je odreagovalo na embargo Evropske unije na uvoz nafte iz Irana. Naime, terminske cene sirove nafte u porastu su na prakti~no svim berzama. Tako je ameri~ka laka nafta za isporuku u martu u Wujorku skupqa 15 centi i ko{ta 99,73 dolara barel, dok je „brent” iz Severnog mora za isti termin na berzi u Londonu skupqa 17 centi i ko{ta 110,75 dolara barel.

Za sada se, naravno, ne mo`e re}i kako }e se cena nafte daqe kretati jer }e to zavisiti i od na~ina na koji }e Iran reagovati na sankcije – po{to su iz ove zemqe najavili da }e, u slu~aju zabrane uvoza, zatvoriti Ormuski moreuz – ali i od toga koliko }e isporuke pove}ati ostali proizvo|a~i u OPEK-u, pre svega Saudijska Arabija, koja je ranije najavila da }e iskoristiti slobodne kapacitete da bi nadoknadila mawak izvoza iz Irana zbog embarga, ali je izvesno da su mnoga tr`i{ta ve} sad odreagovala na novonastalu situaciju i da cene goriva idu navi{e. Sli~no se,

prakti~no, o~ekuje i na svim ostalim tr`i{tima pa, naravno, i u Srbiji. Iako se za sada cene nisu zna~ajno izmenile, poskupqewe litra mo`e se o~ekivati, posebno ako se sada{wa situaci-

da na So ko lo vi }a, sada{wa situacija na naftnom tr`i{tu svakako je zabriwavaju}a za globalnu potro{wu i ozbiqno se mo`e odraziti na snabdevawe naftom.

NIS ima naftu, a za cene }emo videti – S aspekta uvo|ewa embarga na uvoz i dopremu sirove nafte iz Irana, NIS za sada ne o~ekuje negativne posledice u smislu redovnosti i kontinuiteta snabdevawa i daqe prerade nafte i proizvodwe naftnih derivata u Rafineriji nafte „Pan~evo„ po{to sirova nafta koju dopremamo i koju smo dopremali 2011. godine, poti~e s drugih izvori{ta – saop{teno je ju~e „Dnevniku” u NIS-u.

Kada je formirawe cene u pitawu, svaka promena u regionalnom okru`ewu, a naro~ito na globalnom nivou, dovodi do ekonomsko-socijalnih i tr`i{nih promena. Svakako, Srbija je deo globalnog svetskog tr`i{ta i cena goriva na domicilnim tr`i{tima }e pratiti globalni trend vrednovawa sirove nafte kao strate{ke sirovine. NIS }e se i daqe truditi da o~uva konkurentne cene svojih proizvoda, kao i da one ne budu iznad prose~nih u regionu, re~eno je u NIS-u. ja produ`i, ali je sada nemogu}e prognozirati koliko bi gorivo u Srbiji moglo ko{tati.

Po re~ima profesora Univerziteta u Novom Sadu Slo bo -

– Iz Persijskog zaliva dnevno se isporu~i oko 17 miliona barela nafte, {to je zna~ajana koli~ina, budu}i da je bilans svetskog tr`i{ta oko 80 do 90 miliona ba-

rela dnevno – ka`e Sokolovi}. – Sasvim je sigurno da }e evropske zemqe, pre svega Gr~ka i Italija, najdirektnije biti pogo|ene emabragom na uvoz nafte iz Irana jer Gr~ka iz ove zemqe uvozi oko 23 odsto potrebnih koli~ina, dok se u Italiju uvozi oko 11 odsto iranske nafte. Me|utim, to }e se odraziti i na celo evropsko tr`i{pte, ali i na tr`i{te Azije.

Po wegovim re~ima, sada{wa situacija sigurno }e izazvati poreme}aj na tr`i{tu nafte. On ukazuje na to da treba o~ekivati pove}awe cene sirove nafte, ali da je mogu}e da }e, osim uvedenog embarga na uvoz nafte iz Irana, na to uticati i spekulacija na tr`i{tu jer nije neobi~no da se to desi i onda kad realni bilans pokazuje ne{to drugo.

– [to se ti~e tr`i{ta Srbije, ono ne}e biti pogo|eno zabranom uvoza nafte iz Irana jer mi uvozimo i prera|ujemo uralsku naftu i mawe koli~ine nafte iz Severne Afrike. Me|utim, kao i sva ostala tr`i{ta, i na{e }e osetiti posledice izazvane za-

branom uvoza nafte iz Irana – ka`e Solokovi}.

Generalni sekretar Udru`ewa naftnih kompanija Srbije To mi slav Mi }o vi} ukazuje na to da }e uvo|ewe embarga EU na isporuku sirove nafte iz Irana izazvati poreme}aj na me|unarodnom tr`i{tu. Po wegovim re~ima, problemi zavise od trajawa krize, eventualnog pove}awa kruga zemaqa koje }e se prikqu~iti embargu, ali i eventualnog skoka i ina~e visokih cena nafte, te mogu}eg smawewa ukupno raspolo`ivih koli~ina nafte.

– Sasvim je sigurno da }e ostale zemqe izvoznice sirove nafte pove}ati isporuke da bi nadoknadile koli~ine koje nedostaju, a bi}e aktivirane i rezerve nafte u pojedinim zemqama – ka`e Mi}ovi}. – [to se ti~e na{eg tr`i-

EVROPSKA INVESTICIONA BANKA

NAJAVA POVOQNIJIH USLOVA ZA STAMBENE KREDITE DOBAR SIGNAL

MILUTIN MRKOWI]

Ko ri do ri naj va `ni ji Ministar za infrastrukturu i energetiku Mi lu tin Mr ko wi} izjavio je ju~e da je prioritet Vlade Koridor 10, izgradwa autoputa koji }e predstavqati `ilu kucavicu na Balkanu i donositi godi{wi prihod od 150 miliona evra.

Mrkowi} je, gostuju}i na RTS-u, istakao da su na Koridoru 10 zavr{ena sva pitawa vezana za imovinskopravne odnose na du`ini od 330 kilometara, ura|eni svi projekti i obezbe|en novac i da }e putari u tome imati posla za naredne dve godine. On je naveo da je zavr{eno 180 kilometara autoputa, a da su na 130 otvoreni radovi i da }e za godinu-dve biti zavr{eno i kompletirano 330 kilometara autoputa.

Mrkowi} je najavio da je drugi prioritet Vlade Koridor 11, odnosno autoput od Beograda ka moru, ka Boqarima i Crnoj Gori, i da je deonica od Uba do Lajkovca ve} po~ela da se gradi.

– Dve deonice, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Qiga su u pripremi, i ukupno 62 kilometra }e se realizovati u narednu godinu i po – najavio je Mrkowi}, i dodao je da se sada pregovara sa stranim komanijama i stranim bankama da obezbede novac za taj projekat.

Ban ke spre mi le nova c za kva dra te Najava promene uslova za odobravawe stambenih kredita obradovala je sve, od gra|evinara preko bankara do kupaca. Uredba kojom je u~e{}e smaweno s deset odsto na pet mnogima stvara vi{e mogu}nosti da do|u do zajma. Sem stanova koji se grade uz pomo} dr`avnih subvencija, i ostali zajmovi koje banke odobravaju u aran`manu s Nacionalnom korporacijom za osigurawe stambenih kredita mogli bi postati daleko tra`eniji nego u nekoliko prethodnih godina. Osim toga, i starosna granica za klijente pomerena je na 45 godina, a maksimalna plata uz koju se mogu dobiti dr`avne beneficije je sa 120.000 dinara pove}ana na 150.000. Kamata }e biti 4,5 posto plus {estomese~ni euribor. On je nedavno pao i sada iznosi 1,46 posto, {to daje godi{wu stopu od 5,96 posto. To je dva do tri odsto mawe od ve}ine sada{wih ponuda. Na prvi pogled nije mnogo, ali na vi{edecenijskom nivou donosi znatnu u{tedu.

U bankama ovih dana imaju daleko vi{e pitawa o stambenim kreditima. Pojedini klijenti ve} su po~eli da skupqaju dokumentaciju, mada je izvesno da }e primena novih uslova po~eti tek u februaru.

– O`ivqavawe gra|evinske delatnosti svima bi dobro do{lo –

Na u ka pod u ~a va pri vre du Trodnevna Diseminaciona konferencija Tempus projekta „Kreirawe obrazovne saradwe univerzitet–privreda na temu odr`ivih tehnologija”, koja treba da prika`e dosada{we rezultate rada na ovom projektu, ali i predstavi kurseve kreirane za potrebe industrije, otvorena je ju~e na Tehnolo{kom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a danas i sutra nastavqa rad u Privrednoj komori Vojvodine, koja je tako|e u~esnik. Ciq projekta je zapravo poboq{awe saradwe visokoobrazovnih institucija i privrede u regionu Zapadnog Balkana.

– Univerzitet u Novom Sadu, odnosno Tehnolo{ki fakultet, zadu`en je da novcem planiranim u okviru projekta kreira i realizuje kurseve u dve industrijske kompanije. To su [e}erana i „Alteks–Srbija” u Senti i mi }emo tamo dr`ati te prakti~ne kurseve, koji }e startovati po~etkom marta – ka`e prof. dr Zol tan Za var go,

koordinator projektnih aktivnosti sa na{e strane (glavni koordinator projekta je Belgija). – Na dvodnevnom radnom sastanku u PKV-u prikaza}emo ono {to je napisano i tu }e se, da tako ka`emo, desiti i „zavr{no peglawe” tog materijala iz projekta na osnovu kojih }e se realizovati kursevi.

Isti~u}i da u privredi ima qudi koji znaju ne{to, neki ISOstandard, ili o obnovqivim izvorima energije…, profesor Zavargo nagla{ava da je „ciq dati privredi sistematsko znawe„.

– Kursevi }e prvenstveno biti za visokoobrazovani kadar u privredi, in`ewere, ekonomiste i menaxment... Vaqalo bi, dakako, da se edukuju i zaposleni s ni`om spremom, jer ako kompanija krene u neki projekat, recimo u{tede energije, potrebno je i dobro da svi u toj fabrici budu svesni da je to neophodno i da se mora sprovesti – konstatuje dr Zavargo.

V. ^.

Na zajam 85.000 stanova Najvi{e stambenih kredita odobreno je kod nas pre 2008. godine i prvog talasa krize. Podaci Kreditnog biroa Srbije govore da je kod nas sada 85.676 ovih zajmova u otplati. Od toga je 59.084 indeksirano u evrima, a 22.709 u {vajcarskim francima. Oni budu}i osloni}e se na evro jer je od letos Narodna banka zabranila zajmove indeksirane u drugim valutama. Iznos duga za obe indeksacije je 296,62 milijardi dinara, i to 176,11 milijardi u evrima i 111,13 u „{vajcarcima„. ka`e direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slo bo dan Ra ci}. – Potra`wa je mala, cene stanova su pale. Tu je i strah od toga {ta }e biti s evrom. Zato su klijenti spremniji nego ranije da u{te|evinu plasiraju u u~e{}e.

Osim toga, bankama nikako ne odgovara da novac stoji ve} da se plasira.

Sa strane banaka, stambeni krediti su prili~no sigurni. U svim zajmovima koji su odobreni gra|anima, u 2011. vi{e od 60 dana s re-

{ta, vi{e od polovinih ukupnih koli~ina se uvozi, bilo da je re~ o nafti, bilo o derivatima, pa }e se eventualni poreme}aj na me|unarodnom tr`i{tu sirove nafte sigurno odraziti i na tr`i{te Srbije. Stabilnost snabdevawa delom zavisi od jedinog doma}eg proizvo|a~a, Naftne industrije Srbije, a delom od regionalne ponude i potra`we.

I od poskupqewa ima ne{to gore i pogubnije, a to su nesta{ice.

– Mada to sigurno ne}e nikoga obradovati, daleko gori scenario od pove}awa cene bio bi da ne mo`emo da do|emo do dovoqnih koli~ina sirove nafte, ili derivata nafte iz zemaqa u okru`ewu, iz kojih se uvozi vi{e od 80 odsto evrodizela i oko 65 odsto te~nog naftnog gasa – ka`e Mi}ovi}.

D. Mla|enovi}

Na {im fir ma ma 100 mi li o na evra

dovnim izmirivawem obaveza kasni se u 3,7 odsto slu~ajeva. Kod stambenih kredita u~e{}e docwe je daleko mawe – iznosilo je 1,3 odsto. Od ukupno odobrenih 85.676 stambenih zajmova aktivirana je tek 271 hipoteka, pokazuju podaci Kreditnog biroa Srbije.

U Kredi agrikol banci tako|e smatraju da }e mawi strogi uslovi biti pomo} i kod subvencionisanih kredita i kod onih osiguranih kod Korporacije.

– Ne o~ekujemo bum, ali }e interesovawe biti ve}e nego do sada pa }emo odobriti i vi{e kredita – ka`e direktor sektora za marketing i komunikacije u Kredi agrikol banci Ra {ko To ma {e vi}. – Prose~an stambeni kredit kod nas je ime|u 33.000 i 35 000 evra. To daje ratu od oko 170 evra mese~no. Da bi se takav zajam na rok od nekoliko decenija mogao redovno servisirati potrebna je plata od bar 40.000 dinara. Sa sumom ni`om od toga klijentima se preporu~uje da ne ulaze u ove aran`mane, bez obzira na to {to pravila zadu`ivawa koja se primewuju od letos to dozvoqavaju.

U Erste banci tako|e smatraju da }e nove mere delovati podsticajno, ali i ne o~ekuju da }e tra`wa znatnije da poraste.

D. Vujo{evi}

Finansijski ugovor u iznosu od 100 miliona evra o realizaciji druge tran{e Apeks zajma Evropske investicione banke (EIB) od 250 miliona evra za mala i sredwa preduze}a i preduze}a sredwe tr`i{ne kapitalizacije, potpisan je ju~e izme|u EIB-a kao zaj mo dav ca, Re pu bli ke Sr bi je kao zaj mo prim ca i Na rod ne ban ke Sr bi je kao agenta.

Tim zajmom bi}e raspolo`iva dodatna sredstava pod po voq nim uslo vi ma za fi nansirawe privrednog razvoja i kre di ti ra we ma lih i sredwih preduze}a i preduze}a sredwe tr`i{ne kapitalizacije (od 250 do 3.000 zaposle nih), {to }e do pri ne ti privrednom rastu u uslovima finansijske krize i otvarawu novih radnih mesta u Srbiji, saop{tio je NBS. Na taj na~in pru`a se podr{ka izvozno orijentisanim preduze}i ma, auto mo bil skoj in du striji, medijima, kao i prioritetnim projektima, a novac se odobrava s ro~no{}u do sedam godina, periodom po~eka do dve godine, uz promenqivu ili fiksnu kamatnu stopu, u zavisnosti od izbora krajwih korisnika.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Progres, Beograd

Promena %

Cena

BELEX 15 (471,93 -0,72)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

10,00

55

55

Filip Moris Operej{ns, Ni{

6,95

1.000

204.750

AIK banka, Ni{

-1,13

1.483

128.610.378

Galenika Fitofarmacija, Zemun

2,59

1.900

418.000

NIS, Novi Sad

-0,34

583

2.997.281

Fabrika {e}era, Crvenka

2,56

4.000

380.000

Komercijalna banka, Beograd

-2,94

1.650

8.438.414

1,82 Promena %

1.120 Cena

29.344.000 Promet

Imlek, Beograd

1,33

2.582

2.489.855

Agrovr{ac, Vr{ac

-11,99

279

27.900

Trgovina 22, Kragujevac

-10,00

1.170

5.850

-7,69

1.200

334.800

\uro Strugar, Kula Pet akcija s najve}im padom

Imlek, Beograd Agrobanka, Beograd Univerzal banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija \uro Strugar, Kula

-4,77

1.279

5.526.729

-4,51 Promena %

1.905 Cena

228.549 Promet

1,82

1.120

29.344.000

Soja protein, Be~ej

0,39

516

519.702

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,61

490

3.831.746

Energoprojekt holding, Beograd

1,20

422

9.717.245

Jubmes banka, Beograd

0,26

12.927

193.900

Agrobanka, Beograd

-4,77

1.279

5.526.729

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,06

1.550

431.000

Univerzal banka, Beograd

-4,51

1.905

228.549

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-2,13

4.600

124.200

Alfa plam, Vrawe

NIS, Novi Sad

-0,34

583

2.997.281

0,00

7.700

0,00

Soja protein, Be~ej

0,39

516

519.702

Tigar, Pirot

0,00

507

6.084

Fabrika {e}era, Crvenka

2,56

4.000

380.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

320

28.800

Dunavprevoz, Ba~ka Palanka

0,00

500

298.500

Svi iznosi su dati u dinarima

NO VI ZA KO NI

far ma ce ut ske kom pa ni je „Ga le ni ka„ od 70 mi li o na evra. Taj no vac }e, pre ma ob j a {we w u Vla de Sr bi je, bi ti upo tre bqen za re fi nan si ra we po sto je }ih krat ko ro~ nih oba ve za te kom pa ni je. Re~ je o pred lo gu za ko na o da va wu ga ran ci je Sr bi je u ko rist So si je te `e ne ral ban ke, Er ste, Uni kre dit i AIK ban ke. So si je te `e ne ral i Er ste ban ka po zaj mi }e de set mi li o na evra, dok }e Uni kre dit da ti 30 mi li o na evra, a AIK ban ka 20 mi li o na evra.

Vla da je pred lo `i la par la men tu da taj za kon ski pred log do ne se po hit nom po stup ku, bu du }i da je po treb no {to hit ni je pri ba vi ti no vac za re fi nan si ra we po sto je }ih krat ko ro~ nih oba ve za „da ne bi do {lo do pot pu ne ne li kvid no sti zaj mo prim ca”.

5

SVE OZBIQ NI JA UPO ZO RE WA DA SPRE MI MO PLAN ZA DU @NI^ KU KRI ZU

Hit ni zaj mo vi za „Ga le ni ku” Vla da Sr bi je upu ti la je par la men tu ne ko li ko za kon skih pred lo ga ko ji se od no se na da va we dr `av nih ga ran ci ja za za du `i va we jav nih pred u ze }a i dr `a ve. Ra di se o za du `i va wu jav nih pred u ze }a kod ko mer ci jal nih ba na ka, kao i o no vom za du `i va wu dr `a ve, a pred lo zi za k o n a su u skup { tin s ku pro ce du ru upu }e ni to kom de cem bra i ja nu a ra.

Vla da je kra j em de c em b ra pro {le go di ne upu ti la pred log za ko na o da va wu ga ran ci je Sr bi je kod ne ko li ko ko mer ci jal nih ba na ka za za du `i va we

sreda25.januar2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

Sed mi na sve ga {to pro iz ve de mo ode na du go ve Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} upo zo rio je Vla du na to da, u slu ~a ju da eko nom ska ak tiv nost bu de ni `a od pro jek to va ne, Sr bi ja mo ra ima ti sprem ne al ter na ti ve za fi nan si ra we bu xet skog de fi ci ta – sma wi va we ras ho da ili po ve }a we pri ho da kroz ve }u na pla ta po re za, bo qu fi skal nu di sci pli nu, even tu al nu re for mu po re ske po li ti ke. [o {ki} je na veo da bi pro blem ot pla te jav nog du ga i po kri va wa bu xet skog de fi ci ta mo gao bi ti vr lo ozbi qan, i iz ra zio na du da Mi ni star stvo fi nan si ja „ak tiv no ra di na odr `i vim stra te gi ja ma ko je bi bi le al ter na tiv ne po sto je }em pla nu za 2012. go di nu”.

Na ovaj na ~in sa zva ni~ nog me sta sti gla je po tvr da da mo ra mo ozbiq no raz mo tri ti da li i da qe tre ba da funk ci o ni {e po li ti ka po ko joj se ni u kri zi ne sma wu je jav na po tro{ws ve} se za du `u je, uz obra zlo `e we da }e mo dug vra ti ti ka da do |u „sre} ne” go di ne.

Na i me, dr `a va Sr bi ja ove go di ne mo ra da obez be di ~ak 360 mi li jar di di na ra za ot pla tu glav ni ce jav nog du ga. Ka da se to me pri do da 152 mi li jar de di na ra, ko li ko iz no si de fi cit ovo go di {weg bu xe ta ko ji se ta ko |e na ne ki na ~in mo ra fi nan si ra ti, do bi ja se ci fra od pre ko pet mi li jar di evra ko ja se mo ra iz na }i da bi se po kri li mi nu si jav ne po tro {we iz ove i pret hod nih go di na. Ko li ko je to za pra vo nov ca, naj bo qe po ka zu je

Re{ewe Fiskalni savet ipak vidi re{ewa i navodi da se mawi deo pomenute svote od 510 milijardi dinara – izme|u 50 i 60 milijardi, mo`e obezbediti iz postoje}i deviznih depozita dr`ave.

Najve}i deo potrebnog novca mogao bi se obezbediti refinansirawem dospelih kratkoro~nih dugova po osnovu hartija od vrednosti, u iznosu od 230 milijardi dinara, dok }e se preostali novac na}i povla~ewem tran{i ve} ugovorenih kredita, te refinansirawem dugova i novim zadu`ivawem, navodi se u izve{taju. po re |e we s bru to do ma }im pro iz vo dom – re~ je o 14 od sto pla ni ra nog ovo go di {weg BDP-a.

Od no sno, za ot pla tu dr `av nih mi nu sa mo ra }e mo da iz dvo ji mo sed mi nu ono ga {to ce la Sr bi ja ove go di ne pro iz ve de.

Pre gu ver ne ra i pac ki od MMF-a, upo zo re we je sti glo i iz Fi skal nog sa ve ta, ali se ni ko na to ni je oba zi rao. „Naj ve }i ri zik za Sr bi ju sa da je, da kle, da in ve sti to ri u jed nom tre nut ku pro ce ne da je Sr -

bi ja ne sol vent na, a da po tom od bi ju da fi nan si ra ju fi skal ni de fi cit i ot pla tu do spe lih du go va – {to bi zna ~i lo ula zak u du `ni~ ku kri zu”, na vo di se u iz ve {ta ju Fi skal nog sa ve ta o ovo go di {wem bu xe tu, za ko ji je MMF re kao pre ne ko li ko da na da ni je u skla du s do go vo re nim.

Dr `av ni se kre tar u Min si star stvu fi nan si ja Vuk \o ko vi} iz ja vio je da Re pu bli ka ras po la `e zna ~aj nim bu xet skim re zer va ma i da je po treb no no vo

DR @A VA SUB VEN CI O NI [E KU PO VI NU DO MA ]IH AUTO MO BI LA

Pro da ja li mu zi na pa li na gu ra we – Sub ven ci o ni sa we ku po vi ne do ma }ih auto mo bi la do bra je {an sa za ob no vu vo znog par ka s ob zi rom na ve li ki broj sta rih auto mo bi la ko ji se ko ri ste u Sr bi ji – oce nio je u iz ja vi za Ta njug se kre tar Udru `e wa Pri vred ne ko mo re Sr bi je za me tal sku i elek tro-in du stri ju Qu bi {a Ob ra do vi}. – Na taj na ~in i pro iz vo |a~ „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja„ do bi ja mo gu} nost ve }e pro da je na do ma }em tr `i {tu. Ovo je go di na ka da FAS ula `e u se rij sku pro iz vod wu i mi {qe wa sam da u 2013. go di ni tre ba da ti i pro iz vo |a ~u i kup ci ma jo{ po voq ni je uslo ve za me ne „sta ro za no vo„ ra di ob na vqa wa vo znog par ka u Sr bi ji.

Po we go vim re ~i ma, PKS da je po dr {ku me ra ma Vla de Sr bi je ko ji ma di rekt no pod sti ~e pro iz vo |a ~a put ni~ kih auto mo bi la FAS, a in di rekt no kraj we kup ce, ko ji do bi ja ju {an su da za me nom „sta ro za no vo„ uz uma we we ce ne od 1.000 evra ku pe no vo vo zi lo.

Pred sed nik Srp ske aso ci ja ci ja uvo zni ka vo zi la Mi lo{ Pe tro vi} mi {qe wa je da }e sub ven ci je olak {a ti ku po vi nu vo zi la iz do ma }e pro iz vod we ali da je i da qe pro blem ne do voq no in te re so va we za no va vo zi la. On je do dao da pro da ju do dat no ote `a va oba ve zno u~e {}e od 20 od sto,

uve de no kra jem pro {le go di ne, {to je pri li~ no us po ri lo pro da ju uz sub ven ci je dr `a ve ko ja je i ta da bi la na sna zi. Pe tro vi} je is ta kao da je pro {le go di ne, ka ko je re kao, pro da ja vo zi la bi la po ra `a va ju }a. Pro da to je ukup no 31.000 vo zi -

la, i to 28.750 put ni~ kih i 3.117 ko mer ci jal nih, a od to ga 4.462 „pun ta„ do ma }e pro iz vod we.

– Ako upre di mo s pret hod nom go di nom, ka da je pro da to 40.394 vo zi la, pad je o~i gle dan, dok je u od no su na 2008. go di nu, ka da je pro da to bli zu 60.000 vo zi la, pad 50 od sto – na gla sio je on.

Ku po vi na auto mo bi la do ma }e pro iz vod we bi }e sub ven ci o ni sa na, po no voj Ured bi Vla de Sr bi je, uma we wem pro daj ne ce ne za 1.000 evra kroz pro gram „sta ro za no vo”, sa op {tio je ra ni je FAS. No va Ured ba je stu pi la na sna gu, a ce ne „fi ja ta pun to kla sik„, uz ko ri {}e we pro gra ma „sta ro za no vo” i sub ven ci ju od 1.000 evra, sa da su 5.799 evra, za „fi jat pun to kla sik ak tual”. „Fi jat pun to kla sik di na mik” A/C ko {ta 9.099 evra, a „fi jat pun to kla sik di na mik” LPG A/C 7.749 evra u di nar skoj pro ti vred no sti na dan upla te.

Vla da Sr bi je po ve }a la je na 1.000 evra sub ven ci je za pro iz vod wu, od no sno ku po vi nu put ni~ kih vo zi la do ma }e pro iz vod we za sve ti po ve mo to ra. Pret hod nom Ured bom iz no som od 1.000 evra sub ven ci o ni sa na je pro iz vod wa, od no sno ku po vi na „fi ja ta pun to kla sik” s po go nom na te~ ni naft ni gas (TNG), a sa 600 evra ver zi je s po go nom na bez o lov ni ben zin i evro di zel, na ve de no je u sa op {te wu. Iz FAS-a pod se }a ju na to da pro gram „sta ro za no vo” mo gu ko ri sti ti vla sni ci svih vo zi la pro iz ve de nih pre 1. ja nu a ra 2001.

Sta ra vo zi la ne mo ra ju bi ti re gi stro va na, ni u vo znom sta wu.

FOR MI RA NA RAD NA GRU PA ZA „SAR TID”

za du `i va we, no vo fi nan si ra we sa mo za ono {to je re pu bli~ ki de fi cit.

– Sta ro za du `i va we je su har ti je od vred no sti, a prak sa u po sled we tri go di ne po ka zu je da ve li ke ban ke funk ci o ni {u ta ko da, ka da wi ma do spe ju te pa re, one ih pla si ra ju u sli~ ne har ti je od vred no sti – ka `e \o ko vi}.

Da pod se ti mo i na to da je Kan ce la ri ja Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da u Be o gra du sa op {ti la pre ne ko li ko da na da je re vi zi ja aran `ma na „iz pre do stro `no sti” sa Sr bi jom od lo `e na jer ni vo za du `i va wa u bu xe tu za 2012. pre ma {u je do go vo re ne gra ni ce. Ka ko se na vo di u sa op {te wu na saj tu Kan ce la ri je, Iz vr {ni od bor MMF-a je tre ba lo da raz ma tra pr vu re vi zi ju aran `ma na 23. de cem bra 2011, ali je od lo `io odo bra va we po {to usvojeni buxet Srbije za 2012. nije u skladu s programom koji je dogovoren s Fondom. „Izdavawe dr`avnih obveznica i garancija i projektovana primena investicionih projekata u 2012. prema{uju granice deficita i javnog duga predvi|ene programom”, navodi se u saop{tewu. Predstavnici MMF-a nastavi}e razgovore s vlastima u Srbiji o nastavku programa kada bude dovoqno dokaza da je srpski fiskalni program za 2012. u skladu s dogovorenim prilikom sklapawa aran`mana.

E. Dn.

Vla da spa sa va „Ju-Es stil”

Vla d a Sr b i j e je, na ini c i ja t i v u pre m i j e r a Mir k a Cvet k o v i } a, for m i r a l a rad nu gru p u za odr ` a w e pro i z vod w e u kom p a n i j i „Ju-Es stil Sr b i j a”.

Ciq Vla d e Sr b i j e je da se na | e naj b o q e re { e w e za tu zna ~ aj n u kom p a n i j u, sve za p o sle n e u woj, kao i za odr ` a we pro i z v od n og pro c e s a, na ve l i su u pre m i j e r o v om ka b i ne t u.

Kom p a n i j a „Ju-Es stil Sr bi j a” sa o p { ti l a je ra n i j e da su we n i fi n an s ij s ki re z ul ta t i ne p ri h va t qi v i i da na sto j i da is t ra ` i sve mo g u} no s ti u ci q u po b oq { a w a tre n ut n e si t u a c i j e.

Eko n om s ka si t u a c i j a u Evro p i, na r o ~ i t o u Ju ` noj Evro p i, gde su i po s tro j e w a „Ju-Es stil Sr b i j a”, ve o m a je te { ka, do d a j e se u sa o p { te wu.

– Vla d a Sr b i j e se pri l i kom even t u a l n e ku p o v i n e „Ju-Es sti l a Sr b i j a„ ne } e do d at n o za d u ` i v a t i ve} }e no v ac bi t i obez b e | en pre r a spo d e l om u bu x e t u – iz j a v i l a je pot p red s ed n i c a Vla d e Sr bi j e Ve r i c a Ka l a n o v i}.

Ona je no v i n a r i m a po t vr di l a da }e rad n a gru p a na pra v i t i ak c i o n i plan za `e le z a r u u skla d u s od l u k om ko j u }e vla s nik iz Pit s bur g a do n e t i 31. ja n u a r a.

SU FI CIT S KOM [I JA MA

Pr vi put s Hrvat skom u plu su Sr bi ja je kra jem 2011. pr vi put po sle de set go di na ostva ri la su fi cit u tr go vin skoj raz me ni s Hr vat skom, po ka zu ju po da ci Pri vred ne ko mo re Sr bi je. Isto vre me no, stru~ wa ci uka zu ju na to da bi ula zak Hr vat ske u EU mo gao oja ~a ti tr go vin ski po lo `aj Sr bi je u re gi o nu, a s dru ge stra ne, pru `i ti bo qu za {ti tu od dis kri mi na ci je po ten ci jal nim srp skim in ve sti to ri ma.

deficit od oko 120 miliona dolara na srpskoj strani, pokazuju podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Pre 2000. godine razmena je bila na niskom nivou od dvadesetak miliona dolara godi{we.

Izuzetak je 1997, kada je Srbija izvezla robu vrednu 66,5 miliona dolara, a uvezla za 25,9 miliona dolara. Direktor Biroa PKS-a za regionalnu

KRAT KA EKO NOM SKA ISTO RI JA SVE TA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

102,9810

105,0827

107,4996

102,6658

Australija

dolar

1

83,0626

84,7578

86,7072

82,8084

Kanada

dolar

1

78,4677

80,0691

81,9107

78,2275

Danska

kruna

1

13,8444

14,1269

14,4518

13,8020

Norve{ka

kruna

1

13,4682

13,7431

14,0592

13,4270

[vedska

kruna

1

11,7097

11,9487

12,2235

11,6739

[vajcarska

franak

1

85,3057

87,0466

89,0487

85,0445

V. Britanija

funta

1

123,0653

125,5768

128,4651

122,6885

SAD

dolar

1

79,1492

80,7645

82,6221

78,9069

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 1. 2012. godine

Sli ~an vi rus za sve kri ze Eko nom ske gre {ke i kri ze u sve tu se po na vqa ju kroz isto ri ju uglav nom zbog ne po {to va wa fi nan sij skih za ko ni to sti, re ~e no je ju ~e u „Slu `be nom gla sni ku„ na pred sta vqa wu kwi ga „Krat ka eko nom ska isto ri ja sve ta” Ron doa Ka me ro na i La ri ja Ni la i „Ovog pu ta je dru ga ~i je” Kar men R. Rej nhart i Ke ne ta S. Ro go fa.

Na pro mo ci ji dve zna ~aj ne kwi ge, ne dav no ob ja vqe ne u eko nom skoj edi ci ji „Slu `be nog gla sni ka„ ko ju ure |u je po zna ti eko no mi sta Bo {ko Mi ja to vi}, is tak nu to je da se dr `a ve po bo gat stvu naj vi {e raz li ku ju zbog ma we ili vi {e uspe {nih eko nom skih po li ti ka.

Mi ja to vi} je, go vo re }i o kwi zi „Krat ka eko nom ska isto ri ja sve ta”, ka zao da eko nom ske po li ti ke naj vi {e do la ze do iz ra `a ja u pe ri o di ma kri ze i da se uspe {nost po li ti ka ogle da u to me ko ima na wih naj ve }i uti caj.

– Uko li ko su na kre i ra we eko nom ske po li ti ke naj ve }i uti caj ima li po slov ni qu di, to su bi li pe ri o di po voq ni za raz voj, dok je naj lo {i ja va ri jan ta bi la da o eko no mi ji od lu ~u je po je di nac, od no sno mo narh – re kao je Mi ja to vi}. – S dru ge stra ne, na kre i ra we eko nom skih po li ti ka zna ~a jan uti caj su ima li si stem vred no sti ne kog na ro da i tra di ci ja.

Srbija je za prvih 11 meseci pro{le godine u Hrvatsku izvezla robu za 430 miliona dolara, a uvezla za 417 miliona, ~ime je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni od 13 miliona dolara Sr bi ja je za pr vih 11 me se ci pro {le go di ne u Hr vat sku iz ve zla ro bu za 430 mi li o na do la ra, a uve zla za 417 mi li o na, ~i me je ostva ri la su fi cit u tr go vin skoj raz me ni od 13 mi li o na do la ra.

Tr go vin ska raz me na Sr bi je i Hr vat ske u 2010. iz no si la je 707 mi li o na do la ra, pri ~e mu je de fi cit na srp skoj stra ni bio 83 mi li o na do la ra, pre neo je portal „Euraktiv Srbija„.

Trgovinska saradwa dve zemqe intenzivirala se 2001. godine, a vrhunac je bio 2008. godine, kada je trgovinska razmena dostigla gotovo 990 miliona dolara, uz

saradwu Milivoje Mileti} naveo je da su suficitu Srbije s Hrvatskom najvi{e doprinele doma}a crna metalurgija, prehrambena industrija, kao i hemijska industrija. On je dodao da me|u srpskim izvoznicima u susednu dr`avu ima mnogo preduze}a koja su u procesu privatizacije kupile ili osnovale hrvatske kompanije.

– Najzna~ajniji izvoznici Srbije u Hrvatsku u 2010. bili su „Ju-Es stil Srbija„, „Dijamant„, „Petrohemija„, FAM i Vaqaonica „Sevojno„ – kazao je Mileti}.

6

POQOPRivRedA

sreda25.januar2012.

VO]ARI MUKU MU^E S INOSTRANIM KUPCIMA

Rusi i Moldavci za jabuke duguju stotine hiqada evra Umesto da napune xepove, vo}ari sa severa Ba~ke od jabuka su dobili glavoboqu. Na`alost, ni lane, kao ni prethodne dve godine, nisu dobro pro{li s kupcima iz Moldavije i Rusije te se jo{ uvek povla~e po sudovima, tu`e i ~ekaju svoje pare. A one su goleme. Kako za „Dnevnik” ka`e

Elem, ~lanovi Udru`ewa poqoprivrednika severne Vojvodine koji proizvode jabuke imaju probleme s otkupom i cenom, a wih 27 tu`ilo je kupce iz Moldavije. Sada su kod prodaje robe mnogo obazriviji nego prethodnih sezona.

– Pou~eni lo{im iskustvom, ne `elimo vi{e da daje-

Dr`ava ne poma`e – Za ulagawe u proizvodwu potrebno je mnogo novca, a qudi se pla{e da u ova krizna vremena uzmu kredit. Dr`ava vo}arima ne poma`e, a proizvodwa je zastarela, ostala je na nivou sedamdesetih godina pro{log veka – ka`e Gabor Puha. – Umesto da ovaj kraj, bogomdan za proizvodwu jabuka, cveta, sela se gase, mladi be`e. U Pali}u je hiqadu qudi mawe, prazno je 150 ku}a, iz Hajdukova je za kratko vreme oti{lo 350 stanovnika... predsednik Udru`ewa poqoprivrednika severne Vojvodine Ga bor Pu ha, pro{le godine „biznismeni” su im ostali du`ni 170.000 evra, dug za 2010. je 400.000, a jo{ uvek se velikim delom vu~e i onaj iz 2009. godine, te`ak ~ak 700.000 evra.

Najvi{e o{te}enih vo}ara je iz Kupusine, okoline Radanovca, Pali}a, Ba~kih Vinograda i Hajdukova.

– Slu~aj je jo{ na sudu u Subotici. Bile su neke parnice, ali jo{ ni{ta nije okon~ano.

Pojedini na{i vo}ari ostali su ranijih godina uskra}eni i za 100.000 evra, dok neki potra`uju mawe – po nekoliko hiqada evra – ka`e Puha, podse}aju}i na to da se prevara odvijala po sistemu da se osnuje firma koja se bavi otkupom pa se, kada propadne, otvori druga, pod drugim imenom...

mo na{u robu tim kupcima, a da nam je pla}aju kada je preuzmu jer smo svesni da nas vrlo lako mogu prevariti, uz izgovor da kvalitet nije odgovaraju}i. Voleli bismo da pogledaju na{ proizvod ovde i ovde preuzmu robu – ka`e na{ sagovornik, dodaju}i da su vo}ari iz ovog kraja Vojvodine imali priliku da samo za moskovsko tr`i{te od po~etka decembra do pravoslavnog Bo`i}a isporu~e 250 vagona jabuka prve klase, ali se nisu upustili u tu avanturu.

Puha napomiwe da su mnogo pouzdaniji doma}i kupci, kao i kom{ije, Crnogorci i Bosanci, jer se de{avalo da se trgovina s Rusima velikim delom vodi crnim kanalima, da nigde nije evidentirana. Cena jabuke sada je 35 evrocenti kilogram, ka`e on.

S. G.

U SILOSIMA DOVOQNO P[ENICE

Na zalihama milion tona hlebnog `ita U silosima ima dovoqno p{enice do naredne `etve, tvrde u udru`ewu „@ita Srbije”. Snabdevawe tr`i{ta bra{nom i hlebom je uredno. Na zalihama je oko milion tona p{enice, a za redovno snabdevawe mlinova do `etve potrebno je oko 660.000 tona hlebnog zrna.

Pre drag \u ro vi} iz „@itoprometa” Senta ka`e da u wihovim silosima ima dovoqno

mese~no 110 hiqada tona p{enice.

– U zemqi imamo dovoqno p{enice za doma}u potro{wu, koli~ine koje su u na{im silosima omogu}avaju i odre|en izvoz od nekoliko stotina hiqada tona – ka`e Vu ko sav Sa ko vi} iz „@ita Srbije”.

U pro{logodi{woj `etvi cena p{enice bila je 16,5 dinara kilogram, sada vredi tri dinara

vi{e. Uprkos wenom blagom rastu, `itarsko-mlinske oganizacije i daqe ne mewaju cenu bra{na, koja se kre}e od 23 do 27 dinara kilogram.

Nemci kooperante tra`e u Vojvodini Nema~ka prehrambena industrija planira da polovinu investicija usmeri u inostranstvo, pre svega za proizvodwu organske hrane, jedna je od poruka sa sajma „Zelena nedeqa“ u Berlinu. U tome bi mogla biti i velika {ansa za poqoprivredu Vojvodine i cele zemqe, uvereni su predstavnici vojvo|anskih institucija koji su ovih dana boravili u Nema~koj zajedno s na{im proizvo|a~ima. Naime, nema~ke kompanije su veoma zainteresovane za ulagawa u agrar Srbije i Hrvatske, a mi smo im posebno interesantni jer se kod nas ne gaje genetski modifikovane biqke i imamo odli~ne mogu}nosti za proizvodwu organske hrane.

Ve} na prole}e vojvo|anski poqoprivrednici ima}e konkretne koristi od susreta u Berlinu jer su Nemci najavili dolazak i detaqno snimawe terena.

– Prisustovali smo konferenciji o odr`ivosti poqoprivredne proizvodwe u regionu Jugoisto~ne Evrope, a nema~ko Ministarstvo ekonomije organizovalo je i posebnu konferenciju o perspektivama poqoprivredne proizvodwe i daqim pravcima razvoja, gde su nagla{eni potencijali na{e zemqe, naro~ito Vojvodine – ka`e za „Dnevnik” direktorka Fonda za razvoj Vojvodine Sne `a na Re pac. – Dogovoreno je da investitori u aprilu do|u kod nas. Pozva}emo na{a registrovana poqoprivredna gazdinstva, u prvom redu korisnike na{ih kredita, ali i sve ostale koji `ele da se bave organskom proizvodwom, da do|u, pro|u obuku i eventualno potpi{u ugovor o saradwi, proizvodwi i prodaji od oktobra.

Po wenim re~ima, izvestan je i dolazak nema~kih proizvo|a~a poqoprivrednih ma{ina i opreme, s

Stranci tra`e na{u vunu i ko`u – Ponude iz inostranstva za otkup vune, ko`e, mesa, ovaca i jagwadi sti`u nam gotovo svakodnevno.

Problem je u tome {to svi oni tra`e koli~ine koje mi jo{ uvek ne mo`emo da im obezbedimo. Zato je neophodno da se {to vi{e odgajiva~a udru`i i organizuje tako da zajedno mo`emo ispuniti zahteve tr`i{ta – rekao je Kankara{.

p{enice da mogu sa~ekati novi rod.

– O~ekujem da }emo mo}i u prvoj polovini godine da radimo s istom, nesmawenom `estinom, u smislu koli~ina samlevene p{enice i snabdevawa kako doma}eg, tako i inostranog tr`i{ta, s kojim godinama imamo dobru saradwu – ka`e \urovi}.

Za pro iz vod wu bra {na, hleba i testenina potrebno je

USPE[NA „ZELENA NEDEQA” U BERLINU

NEOPHODNA POMO] DR@AVE ZA RAZVOJ OV^ARSTVA

Udru`ewe odgajiva~a ovaca i koza „Bikara“, koje ve} osam godina postoji u Vrbasu, po~elo je da ubira plodove svog mukotrpnog rada.

Naime, u planu je da uskoro po~nu da prodaju svu vunu, koja je do sada uglavnom bila bacana. Po re~ima predsednika ovog udru`ewa Vla di mi ra Kan ka ra {a, o~ekuje se da }e cena biti 60 dinara kilogram.

dnevnik

Tako|e, u udru`ewu ka`u i da su u toku pregovari s jednim ameri~kim preduze}em o otkupu ko`a, ~ija bi cena trebalo da bude od 200 do 300 dinara komad. Ina~e, kao i ov~ija vuna, i ko`e su do sada zavr{avale na smetli{tima.

– Ov~arstvo i kozarstvo jesu delatnosti koje su isplative, ali je ipak neophodna pomo} dr`ave, u vidu subvencionisanih, povoqnih kredita da bi se prevazi{li trenutni problemi – isti~e Kankara{.

On dodaje i da je, da bi se neko bavio ovim poslom potrebno da ispuni ~ak 37 uslova, ali da je, s druge strane, to delatnost koja mo`e zaposliti veliki broj qudi i obezbediti egzistenciju celim porodicama.

– Mo`emo da napredujemo jer imamo izuzetno velike mogu}nosti za to. U posledwe vreme sve je ve}e interesovawe za kozje mleko i sir, koji su izuzetno zdravi.

Ipak, bez pomo}i dr`ave, {anse su nam mnogo mawe – naglasio je Kankara{.

M. Kekovi}

Idemo i u Nirnberg Nacionalno udru`ewe za razvoj organske proizvodwe „Ser bia or ga ni ca„ najavilo je da }e organizovati nastup srpskih proizvo|a~a na najve}em svetskom Sajmu organskih proizvoda – „Bi o fach„ u Nirnbergu, od 15. do 19. februara. Srpska preduze}a koja se bave proizvodwom i preradom vo}a, povr}a, lekovitog biqa, {umskog vo}a i {umskih plodova }e prikazati celokupan asortiman.

Ove godine }e se predstaviti doma}i proizvo|a~i organskog |ubriva preduze}e „Ekosoil„ iz Ni{a. Tu }e biti i dugogodi{wi izvoznici vo}a i povr}a, poput „Lion Fo od sa„ i „Fo o dlan da„ koji uspe{no plasira na svetska tr`i{ta {irok asortiman prera|enih proizvoda, kao i „Herba„ – proizvo|a~e i izvoznik lekovitog biqa i esencijalnih uqa iz Beograda. Prvi put }e se na sajmu predstaviti i grupa od deset poqoprivrednih organskih proizvo|a~a s podru~ja op{tine Novi Sad, koji }e mo}i da se upoznaju s novom tehnologijom i potrebama inostranog tr`i{ta. tim {to oni nemaju nameru samo da nam prodaju svoje proizvode ve} }e da tra`e i kooperante koji bi za wih proizvodili delove i komponente, {to je tako|e veoma zna~ajno.

– U svakom slu~aju, ocene o nama su odli~ne, a {to je najva`nije,

stigle su od kompetentnih qudi.

Poru~ili su da je ovo rajski vrt i da mora da se o~uva, kao i da se proizvodwa mo`e unaprediti, ali je na na{im poqoprivrednicima i svima koji se bave poqoprivrednom proizvodwom da usavr{avaju svoje znawe. Ciq je, naravno, da se

pove}aju povr{ine pod usevima koji nisu genetski modifikovani. Uz vaqano znawe i boqu organizovanost mo`emo ostvariti izuzetan rezultat – poru~uje na{a sagovornica.

Uglavnom, za na{e poqoprivrednike je va`no {to Nemci tra`e kooperante, a vojvo|anske institucije bi}e spona izme|u na{ih poqoprivrednika i nema~kih investitora.

– Uloga Fonda za razvoj Vojvodine je u tome da povezuje qude, a stvarawe stabilne poslovne klime je od izuzetnog zna~aja. Na{im poqoprivrednicima nedostaju jasni ugovori – koliko da proizvedu, koliko mogu zaradii. A od organske proizvodwe i te kako mogu imati vajde. Recimo, ukoliko gaje organsku soju, mogu imati prihod po hektaru od 10.000 evra i siguran plasman i pla}awe – nagla{ava direktorka Fonda za razvoj Vojvodine koji je u pokrajinsku poqoprivredu, odnosno u vojvo|anska poqoprivredna gazdinstva dosad ulo`io vi{e od 150 miliona evra. „Zelenoj nedeqi” u Berlinu prisustvovali su i predstavnici VIP-fonda, kao i Ministarstva poqoprivrede. Ministar poqoprivrede Du {an Pe tro vi} naglasio je u razgovorima s ministrima nekoliko evropskih zemaqa da je ciq Srbije da u ovoj godini pove}a agrarni izvoz koji je lane iznosio 2,7 milijarde dolara, {to je 500 miliona dolara vi{e nego godinu ranije.

Na 77. „Zelenoj nedeqi” u Berlinu od 20. do 29. januara u~estvuje vi{e od 1.600 izlaga~a, a o~ekuje se poseta oko pola miliona qudi, me|u kojima su brojni predstavnici velikih svetskih kompanija iz ove bran{e.

S. Glu{~evi}

Mle~ni protokol s Evropskom unijom Novofromirana Nacionalna asocijacija prera|iva~a mleka (SEDA) potpisa}e sutra Protokol o saradwi s Evropskom mlekarskom asocijacijom (EDA) koji }e obezbediti okvir za saradwu dve asocijacije u ciqu podsticaja razvoja mlekarsko-prera|iva~kog sektora u Srbiji, najavila je Ameri~ka agencija za me|unarodni razvoj (USAID).

Potpisivawem protokola, SEDA }e dobiti mogu}nost da prisustvuje forumima, sektorskim skupovima koji organizuje EU kao i ekskluzivnim i strate{kim sastancima sa zvani~nicima Unije, nau~nicima, trgovcima i ekspertima u oblasti marketinga.

Kako je najavqeno, Protokol o saradwi }e potpisati predsednik SEDA-e Zo ran Ma ti} i generalni sekretar EDA-e Jop Klaj boj ker. Tako|e, o~ekuje se prisustvo ministra poqopriverde Du {a na Pe tro vi }a, direktorke USAIDa u Srbiji Su zan Fric, direktora Uprave za veterinu Zo ra na Mi }o vi }a.

Nacionalna asocijacija prera|iva~a mleka osnovana je u novembru 2011. godine i trenutno ima

osam ~lanica – mlekare „[abac„, „Megle„ (mlekara „Mladost„), „Ku~„, „Ekomlek„, „Lazar„, „Muza„, „Leskovac„ i Ni{ku mlekaru.

Ciqevi asocijacije su da obezbedi boqe predstavqawe i lobirawe sektora mle~ne industrije kod doma}ih i me|unarodnih institucija i tela, unapre|ewe poslovnog okru`ewa i pru`awe podr{ke pove}awu konkurentnosti doma}ih proizvoda na lokalnom i me|unarodnom tr`i{tu putem

unapre|ewa kvaliteta i produktivnosti. Asocijacija je osnovana uz finansijsku i tehni~ku podr{ku USAID-ovog Agrobiznis projekta koji podr`ava mlekarski sektor od 2008. godine.

Od 2001. godine USAID je investirao vi{e od 662,5 miliona dolara da bi stimulisao ekonomski razvoj, oja~ao pravosudni sistem i promovisao dobro upravqawe u Srbiji, stoji u saop{tewu.

SUTRA U DOMU VOJSKE SRBIJE

NA LINIJI CENTAR-SAJLOVO DO 15. FEBRUARA

Pred pu bli kom 15.000 an ti kvi te ta Sa jam an ti kvi te ta, ho bi ja i umet ni~ kih pred me ta, 110 po re du, odr `a }e se su tra od 10 do 19 ~a so va u Do mu voj ske Sr bi je, Be o grad ski kej 9. Iz la ga }e pre ko 50 iz la ga ~a sa vi {e 15.000 pred me ta iz ra znih pe ri o da isto ri je.

Odr `a }e se tra di ci o nal na hu ma ni tar na pro da ja, a ra di }e se i bes plat na pro ce na pred me ta. Or ga ni za tor je Dru {tvo ko lek ci o na ra i qu bi te qa sta ri na „Srp ska Ati na”.

G. ^.

U NAREDNIH [EST MESECI, UZ REGISTRACIJU U APR-u I NAMIRENU GODI[WU TAKSU

„^e tr na e sti ci” tra sa de lom iz me we na Zbog ra do va na iz g rad w i fe kal ne ka na li za ci je do 15. fe bru a ra bi }e iz me wen deo tra se grad ske li ni je broj 14 Cen tar-Saj lo vo.

Auto bus }e se okre ta ti na ras kr sni ci uli ca Gor we Saj lo vo i Saj lo vo 26, na kon ~e ga

}e se vra ti ti istim uli ca ma do Ru me na~ kog pu ta, te da qe kre ta ti po sto je }om tra som.

Na iz me we nom de lu pu ta bi }e otvo re na pri vre me na sta ja li {ta na spram po sto je }ih u Uli ci Do we Saj lo vo.

Z. D.

Novosadska sreda25.januar2012.

Tak si ra we i bez pla }e nog po re za Pred sed nik tak si udru `e wa V « oj vo |a ni» Ra do slav Kr sti} re kao je ju ~e za na{ list da je Grad ska upra va za sa o bra }aj od lu ~i la da svi tak si sti u No vom Sa du ko ji ima ju re gi stro va nu ak tiv nu rad wu u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre mo gu da do bi ju pri vre me no re {e we za rad, u pe ri o du od {est me se ci. Ni je po treb no da ima ju iz mi ren po rez, ve} sa mo da su re gi stro va ni i da im je rad wa ak tiv na.

To zna ~i da tak si sti ve} od da nas mo }i da od ve zu ko la na pre gled u sa o bra }aj nu in spek ci ju, za tim da pod ne su zah tev u upra vi za sa o bra }aj, ka ko bi do bi li re {e we, i da pla te tak su za sta ja li {te ko ja na go di {wem ni vou ko {ta oko 1.100 di na ra, is ta kao je Kr sti}. Oni ko ji sve ovo bu du ura di li i pri ba vi li, u na red nih po la go di ne sma tra }e se le gal nim tak si pre vo zni ci ma.

Q. Na.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Taj na bo ga }e wa n du strij ska zo na kod spo I ja Ko ri do ra 10 i Bu le va ra Evro pe, sa svo jim pra znim

par ce la ma iz gle da ni kom tre nut no ni je za ni mqi va.

Pro stra ni pla ce vi od pre ko 1000 kva dra ta zja pe na ve tro me ti ni is ti ~u }i ne re al no vi so ke ce ne pro da je.

Ko mo `e (ho }e) da nas da is ka si ra oko 300.000 hi qa da evra, ko li ko po ne ki tra `e za 650 me ta ra kva drat nih? Za kqu ~ak se na me }e: ni ko. In ve sti to ri s eks pan zi jom grad we utih wu ju i u sa mom gra du, gde u do go vo ri ma sa vla sni ci ma ku }a pro la ze do sta po voq no, a ka mo li da da ju sil ne pa re za lo ka ci je na pe ri fe ri ji, ko je }e jed nom, ka da za to do |e vre me, mo `da bi ti zla ta vred ne, jer su na “mi li -

me tar” od Ko ri do ra 10. Jed nom }e tim ko ri do rom tut wa ti po la Evro pe, tut wa }e i pa re, pa }e i okol na ze mqa bi ti u ja kom pro fit nom zna ku, sva oki }e na sim bo lom evra.

Da kle bo ga ta {i se ne za le }u na ze mqu, ko ju su ra ni je ~e sto ku po va li oni ko ji su sa wa li da }e im pro da ja tih pla ce va po mo }i da po sta nu – bo ga ti. Osi ro te lom na ro du mo glo bi na um pa sti pi ta we: da li to na {i bo ga ta {i po su sta ju, i “ne bo im vi {e ni je gra ni ca”, ka da je i wi ma ze mqa na tom po te su sku pa? Da im ni su do {li cr ni eko nom ski da ni? Ni su. Na de lu je sta ra for mu la: ne ku pu je se kad je sku po, ve} obr nu to. Za to su i bo ga ti.

A. Latas

Usko ro kar ne val u cen tru Kar ne val ska sve ~a nost u cen tru gra da pod na zi vom „Ma {ka ra de” odr `a }e se 21. fe bru a ra.

Ovom sve ~a no {}u se ve} tra di ci o nal no, od 1998. go di ne, is pra }a zi ma, a Mu zej Voj vo di ne kao or ga ni za tor na po mi we da }e ovaj put „Ma {ka ra da” bi ti po seb no zna ~aj na, jer je grad 1. ja nu a ra po stao ~lan Fe de ra ci je kar ne val skih gra do va Evro pe.

Ve se la po vor ka sku pi }e se is pred Mu ze ja Voj vo di ne, pro }i kroz cen tar gra da, a za vr {na pri red ba }e se odr `a ti na Spen su gde }e se naj bo qe ma ske i ko sti mi i naj broj ni je ko sti mi ra ne gru pe do bi ti na gra de. Iz mu ze ja po zi va ju sve gra |a ne da na pra ve svo je ko sti me i po zdra ve pro le }e.

A. L.

V remeploV

Sku pa tr go va~ ka avan tu ra No vo sad ski Cin ca ri, li stom tr gov ci, ko ji su se be sma tra li Gr ci ma, a i dru gi su ih za Gr ke dr `a li, po ku {a li su da osnu ju „ve li ku gr~ ku tr go va~ ku kom pa ni ju”. Kao svog pred stav ni ka po sla li su u Be~ Kon stan ti na Ru sa, 25. ja nu a ra 1753. go di ne, ka ko

bi se oda tle po ve zao sa vo de }im tr gov ci ma Hab zbur {kog car stva, od Vr {ca i Te mi {va ra, pre ko Bu di ma i Pe {te, do Ke~ ke me ta, pa ~ak i Po zna wa. Po du hvat ni je us peo, a Kon stan tin Rus ipak se oprav dao za ve li ke tro {ko ve ko je je u~i nio. N. C.

ISPOD RIBQE PIJACE I NEKADA[WE AUTOBUSKE STANICE

Pro le }e ko pa pod zem nu ga ra `u Ka ko su grad ski zva ni~ ni ci svo je vrem no na ja vqi va li, iz grad wa pod zem ne ga ra `e na Tr gu re pu bli ke tre ba la je da po~ ne sa do la skom 2012. go di ne. Ipak, to je od lo `e no za pro le }e, a do kra ja zi me bi tre ba lo da bu de za vr {e na pro jekt na do ku men ta ci ja, za ko ju je iz bu xe ta gra da iz dvo je no oko 150.000 evra. Grad ski cen tar, ili ka ko ga ur ba ni sti na zi va ju sta ro grad sko je zgro, sma tra se za vr {e nom ce li nom u ko joj su ur ba ni sti~ ki po te zi stro go de fi ni sa ni. Pre ma re ~i ma ar hi tek te „Ur ba ni zma” Dar ka Po li }a u ovom de lu gra da po sto ji mo gu} nost za raz voj ko ji ne mo ra da se ti ~e sa mo iz grad we no vih struk tu ra, ve} i pro me ne na me ne po sto je }ih obje ka ta. On na vo di deo kod Ri bqe pi ja ce kao naj in te re sant ni ju lo ka ci ju za raz voj.

-Ova pi ja ca i ne kad {wa auto bu ska sta ni ca ima ju pu no po ten ci ja la, jer se ne ke smer ni ce ur ba ni sti~ kih pla no va mo gu re a li zo va ti, kao {to je pod zem na ga ra `a - re kao je Po li}. - Iz -

Ma sken bal u „Ru tu 66” Ve li ki go di {wi ma sken bal u or ga ni za ci ji “Old tajm dis ko gen ga” bi }e odr `an u su bo tu, 28. ja nu a ra u 22 sa ta u klu bu “Rut 66”.

Kar te u pret pro da ji za ovaj do ga |aj po ce ni od 100 di na ra mo gu se ku pi ti do da nas u Klu bu, kao i u ra di o ni ci “Ma gi~ ni svet” u su te re nu Pa ri skog ma ga zi na. Od su tra ula zni ce }e ko {ta ti 200 di na ra.

I. J.

grad wa ga ra `e zna ~aj no }e olak {a ti par ki ra we u cen tru, ali ga i o`i ve ti.

Pod zem na ga ra `a bi }e iz ve de na u dva ni voa sa ka pa ci te tom

bu ska sta ni ca. Iz nad ga ra `e tre ba lo bi da se iz ve de po bed ni~ ko ur ba ni sti~ ko-ar hi tek ton sko re {e we Tr ga Re pu bli ke sa Ri bqom pi ja com sa kon kur sa ko ji je 2009.

Ga ra `a, sa 450 par king me sta, zna tno }e olak {a ti par ki ra we u cen tru od 450 par king me sta. Za u zi ma la bi pro stor od Jo vi ne gim na zi je do Ar hi va Voj vo di ne, od no sno is pod pla toa na ko me se na la ze Ri bqa pi ja ca i ne ka da {wa auto -

go di ne ras pi sao ZIG. Pre ma pro ce ni, iz grad wa bi tre ba lo da ko {ta ne {to vi {e od {est mi li o na evra, a jo{ se ne zna da li }e ~i tav po sao fi nan si ra ti

grad, pri vat ni in ve sti tor, ili }e po sao bi ti oba vqen pre ko jav no-pri vat nog part ner stva.

S dru ge stra ne, ovaj ar hi tek ta ob ja {wa va da je sta ro grad sko je zgro ose tqiv pro stor te da se ur ba ni sti kon cen tri {u na po je di na~ ne lok ci je i ma we po te ze, jer je „ide ja da se ovaj deo gra da o~u va i we go ve vred no sti una pre de”.

- Zo na cen tra mo `e bi ti na me we na po slo va wu i sta no va wu, ali se u woj o~e ku je vi {e kul tur nih sa dr `a ja, po put ne ke kre a tiv ne in du stri je, jer, za pra vo, sa mo sta no va we ni je osnov na na me na- na vo di na{ sa go vor nik.

Po li} ka `e da po sto ji plan ski do ku ment u okvi ru ko jeg se re a li zu ju ra do vi u cen tru, ali da mno ge ak tiv no sti za vi se od Za vo da za iz grad wu gra da, po put po plo ~a va wa Ke ja, iz grad we no vih fon ta na, po di za wa spo me ni ka i dru gog.

Na vo di i da ure |e we lo ka ci ja ~e sto za vi si od sa mog in ve sti to ra, {to mo `e ob ja sni ti za {to je od lo `en pro je kat iz grad we pod zem ne ga ra `e.

A. Jerini}

PUTNIKE ^EKA NOVOST NA ME\UMESNOJ AUTOBUSKOJ STANICI

Kar ti ca i bar-kod otva ra ju pe ron Na Me |u me snoj auto bu skoj sta ni ci (MAS) u to ku je prob na fa za iz me ne teh no lo gi je ula ska u pe ron ski pro stor. Grad ski pre vo znik ko me je pre voz put ni ka u me |u me snom pre vo zu spo red na de lat nost ugra dio je elek tron ske ba ri je re za ulaz na pe ro ne, ko je }e uz pri me nu no ve apli ka ci je za pro da ju ka ra ta omo gu }i ti nov na ~in ra da na sta ni ci, ka `e se u sa -

op {te wu grad skog pre vo zni ka.

Na i me, na ku pqe noj kar ti za pre voz i pe ron skoj kar ti za je dan pro laz {tam pa se bar-kod ko ji ot kqu ~a va ba ri je ru na ula sku na pe ron po prin ci pu „jed no ot kqu ~a va we, je dan pro laz“.

Pret plat ne pe ron ske mar ki ce za me wu ju se bes kon takt nim kar ti ca ma ko je su per so na li zo va ne u si ste mu i ve za ne su za ko -

ri sni ka i za do ku ment za ko ji va `e.

Dok tra je prob na fa za u funk ci ji }e bi ti i sta ri i no vi na ~in ula ska na pe ro ne, a po za vr {et ku te sti ra wa no vog na ~i na ra da grad ski pre vo znik }e bla go vre me no in for mi sa ti ko ri sni ke uslu ga, ka `e se u sa op {te wu Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a No vi Sad. Z. D.

„Unu tra {wi pre de li” u Mu ze ju Vojvodine Iz lo `ba Ran ka Vu ke qi }a „Unu tra {wi pre de li” bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 5. Iz lo `bu }e otvo ri ti pr vi se kre tar i kon zul Austra li je Tod Hep vort. A. Va.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 10 ~a so va Uli ca Va se Osto ji }a, Sto ja na Jan ko vi }a, Jan ka Hol ko zo vi }a, Moj ko va~ ka, „Auto-gas”, „La gu ma”, dis kont „Ma ti je vi}”, „Atos” i „Le sni na”.

Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na -

se qa. ^e re vi}: od 8.30 do 13.30 ~a so va deo vi kend na se qa Sun ~i ca pre ma Ka lu |e ri ci. ^e nej: od 8.30 do 12.30 ~a so va sa la {i Br za ko vi, \ur |e vi}, Ra ki} i me sa ra „[trand”.

Be ge~: od 11.30 do 13.30 ~a so va crp ka Ba~ ka Pa lan ka i Be ge~ ka ja ma.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda25.januar2012.

PORTAL ZA INVESTITORE KOMPLETIRAN

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Sank tus”

Saj mo na Toj na Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve

kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ji se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05

~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela „Sanktus” Saj mo na Toj na. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. ^ovek se bacio u smrt s Tvr|ave, najstarije naseobine na zemqi u istorijskom turskom gradu Ruin. To nije obi~no samoubistvo, ve} simboli~an ~in. A zahvaquju}i medijima, ~itav svet ga je video. Za dobrotvorku Ketrin Men i {a~icu upu}enih, taj ~in je poziv na delawe koji su ~ekali.

Za tajanstvene fanatike koji `ive u Tvr|avi, on mo`e predstavqati kraj svega {to su postigli i oni }e ubijati, mu~iti i prekr{iti sve zakone kako bi spre~ili da se to dogodi. Za Liv Adamsen, novinarku u crnoj hronici jednih novina iz Wu Xersija, taj ~in obele`ava po~etak zastra{uju}e opasnog putovawa u samo srce wenog identiteta. A na kraju tog putovawa je otkri}e koje }e promeniti sve...

N. R.

U LIMANSKOM PARKU

Pla to Mi tra Su bo ti }a Su be?

Plato u Limanskom parku, na uglu Bulevara oslobo|ewa i Narodnog fronta, trebalo bi da dobije naziv plato Mitra Suboti}a Sube, odlu~eno je ju~e na sednici skup{tinske Komisije za nazive delova naseqenih mesta i javnih slu`bi. Predlog je uputilo Udru`ewe gra|ana “NS blok” u ~ijem je dopisu re~eno da je inicijativa pokrenuta pro{le godine u saradwi sa Udru`ewem “Egzit” i da je prikupqeno mnogo potpisa.

Na sednici je usvojen i predlog da se 29. ulici u Sajlovu da naziv po nekada{wem fudbaleru “Vojvodine” Stevanu Ni{tickom.

Iako je savet mesne zajednice “Jugovi}evo” predo`io druga dva

imena, Nikola Begovi} i Dragan Mance, komisija ih je nije usvojila, jer je prvo ime ve} iskori{}eno, a drugo nije u vezi sa Novim Sadom. S ozirom na to da je praksa da se ulicama i delovima grada daju nazivi koji maju veze sa gradom predlog da se ulica nazove po Draganu Manceu je odbijen, jer je on ro|en i sahrawen u Beogradu, a i svoju fudbalsku karijeru gradio razvijao je u ovom gradu. Mance je ina~e igrao za FK “Partizan”.

Ukoliko `ele, gra|ani mogu svoje predloge za nazive ulica ili dela grada, kojima treba dati ime, da upute komisiji pismenim putem, na adresu Ulica @arka Zrewanina 2a.

A. J.

U KINO-SALI FILOZOFSKOG FAKULTETA

Pre da va we kom po zi tor ke Sa we Vre ba lov Predavawe kompozitorke Sa we Vre ba lov, u okviru Foruma Univerziteta u Novom Sadu, odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u Kino-sali Filozofskog fakulteta. Vrebalov je iz Novog Sada, a trenutno `ivi i radi u Wujorku. Na{a javnost mogla ju je upoznati kroz izvo|ewe opere „Mileva”, koja je ra|ena po motivima iz `ivota Mileve Mari}-Ajn{tajn, a u okviru proslave 150. godi{wice Srpskog narodnog pozori{ta.

G. ^.

PREDAVAWA U DOMU ZDRAVQA

O pre ven ci ji ra ka gr li }a ma te ri ce Povodom Evropske nedeqe prevencije raka grli}a materice, Institut za onkologiju Vojvodine u saradwi sa Domom zdravqa „Novi Sad” organizuje predavawa za Novosa|anke o va`osti redovnih odlazaka kod ginekologa. Predavawa }e biti odr`ana danas i u petak, 27. januara od 17 ~asova u Upravnoj zgradi Doma zdravqa, Bulevar cara Lazara 75. Predava~ je dr Aqo {a

Man di} s Instituta za onkologiju Vojvodine.

U megamarketima „021” i „Alba” sutra od 8.30 do 11 ~asova }e zaposleni u Centru za prevenciju, ginekolo{ke sestre Doma zdravqa i u~enici Sredwe medicinske {kole „7. april” meriti posetiocima nivo {e}era u krvi i krvni pritisak, a posetiteqke akcije }e mo}i da zaka`u preventivni ginekolo{ki pregled.

I. D.

VESTI Pro mo ci ja kwi ge u No vo sad skom klu bu Kwiga „Tri jaha~a Apokalipse - se}awe na crvene grudve” bi}e predstavqena ve~eras od 18 sati u Novosadskom klubu, Zmaj Jovina 3/1. O delu posve}enom 70-godi{wici Novosadske racije govori}e autor, poznati novosadski novinar Ro do qub Ma len ~i}.

Z. Ml.

Li kov ni opus Kar lo va ca na jed nom me stu Izlo`ba radova sa „Sremskokarlova~kog novogodi{weg li-

kovnog salona 2012” bi}e otvorena ve~eras u 19 sati u galeriji Kulturnog centra „Karlova~ka umetni~ka radionica”, na Trgu Branka Radi~evi}a 7/II u Sremskim Karlovcima. Posetioci }e imati priliku da pogledaju dela 33 karlova~kih umetnika. Na otvarawu }e govoriti predsednik karlova~ke op{tine Mi len ko Fi li po vi} i predsednik `irija Mi le Ig wa to vi}, a Ma ri ja na Hu pik (flauta) }e nastupiti u muzi~kom delu. U nastavku }e pro{logodi{wim pobednicima biti uru~ene nagrade.

Generalni pokroviteq je op{tina Sremski Karlovci, donator Fakultet za menaxment, a madijski pokroviteq „Karlova~ki list”.

Z. Ml.

dnevnik

Ka pi ta lu ma pa gra da na ekra nu Nakon mesec dana {to je po~eo sa radom portal za investitore www.novisadinvest.rs, tek ovih dana je na wemu aktivirana GIS (geografski - informacioni sistem) mapa grada koja omogu}ava onlajn uvid u geoprostorne podatke na teritoriji Novog Sada. Razloge ka{wewa nismo dobili iz Gradske ku}e, iako su nam jo{ pro{le sedmice obe}ani odgovori na postavqena pitawa. Pretpostavqa se da su slu`be u Zavodu za izgradwu grada imale vi{e posla nego {to su predvideli za postavqawe mape na portal.

Funkcionisawe sistema se oslawa na gradsku opti~ku mre`u i omogu}ava ustanovama prikqu~enim na wu direktno a`urirawe geometrijskih i atributivnih podataka u centralnoj bazi podataka, {to u praksi zna~i da svaka institucija odr`ava lejer (teme) koji je

u wenoj nadle`nosti. Trenutno je na portalu mogu}e pogledati i pretra`iti teme kao {to su glavni pravci, granica GUP-a, katalog lokacija, urbanisti~ki blokovi, mesne zajednice, naseqa, namena povr{ina prema GUP-u, namena povr{ina prema planovima detaqne regulacije. “Na danu” su i va`e}i urbanisti~ki planovi sa sadr`ajem i grafi~kim prikazom, katastarske parcele, objekti, katastarske op{tine, ulice, ku}ni brojevi i Aero-foto snimak iz 2009. Na sajtu tvrde da se GIS svakodnevno a`urira i dopuwava podacima.

Podse}amo da je za izradu portala Delegacija Evropske unije u Srbiji izdvojila oko 300.000 evra. Sa sajta se mo`e saznati da u Novom Sadu ima ukupno 8.939 preduze}a, ve}ina u privatnom vlasni{tvu, od kojih 0,85 odsto spada u velika, za-

tim 3,86 odsto u sredwa i 95,10 odsto u mala preduze}a. Preduzetni~kih radwi ima 13.664. Pomo}u registra investitora koji je tako|e dostupan, gra|ani mogu da vide da li je neki investitor likvidan

i da li se protiv wega vodi krivi~ni postupak. Najavqeno je da }e kad sajt bude gotov, biti ra|ena revizija projekta i revizorska ku}a }e dati svoje mi{qewe o finansijskoj realizaciji.

D. Igwi}

NAJAVA SKUP[TINSKOG GLASAWA O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU U „VODOVODU” IZAZVALA OPRE^NE TVRDWE

Ista vo da bi }e i pla ti va i pa pre na Predlog Projekta javno-privatnog partnerstva za izbor strate{kog partnera, koji }e zajedno sa Gradom proizvoditi, prera|ivati i distribuirati pitku vodu i prikupqati i prera|ivati otpadne vode na podru~ju grada ukqu~uju}i i prigradska naseqa ne zna~i da }e JKP” Vodovod i kanalizacija” biti privatizovan, jer }e imovina }e i daqe biti gradska, poru~io je ju~e direktor „Vodovoda„ Bran ko Bje la jac.

Prema wegovim re~ima pomenuti projekat podrazumeva zajedni~ka ulagawa Grada i potencijalnog investitora, u odnosu 51 odsto Grad a 49 odsto strani kapital, a po usvajawu projekta javno-privatnog partnerstva u Skup{tni grada, {to bi trebalo da se desi na sednici zakazanoj u petak, sledi raspisivawe tendera.

- Posle odabira najboqeg strate{kog partnera sklopio bi se ugovor dve strane i odredile obaveze - kazao je direktor Bjelajac i dodao da ukoliko potpisnici ugovora ne ispuwavaju obaveze, ugovor bi se mogao raskinuti, i u tom slu~aju grad ne bi imao {tetu, jer sve do tada ulo`eno ostalo bi lokalnoj samoupravi. Koliko }e po dolasku stranog investitora iznositi cena kubika vode, {to najvi{e interesuje potro{a~e? Bjelajac ka`e da ne treba da brinu, jer po re-

~ima direktora, u narednih deset godina kubik vode ne bi prelazio vrednost evra u dinarima.

2015. godine za 5,7 odsto, 2016 za 5,4 i 2017. e za 5,17 odsto, te da se u predlogu navodi i za{tita ulaga~a

Sin di kat ko mu na la ca tra `i }e od gra do na ~el ni ka da po vu ~e sa dnev nog re da ovaj za sin di kat spor ni pro je kat. Di rek tor „Vo do vo da” Bje la jac na vo di da u na red nih de set go di na ku bik vo de ne bi pre la zio vred nost evra u di na ri ma Me|utim to opovrgava predsednik Sindikata zaposlenih u stambeno komunalnoj delatnosti Novog Sada Zo ran Ra do sa vqe vi} koji ka`e da je u predlogu navedeno da dogodine kubik poskupi za 6,52 odsto, 2014. godine za jo{ 6,13, zatim

^ITAOCI PI[U SMS

u slu~aju da investitor ne mo`e da naplati ekonomsku cenu kubika vode.

Radosavqevi} je ju~e rekao da }e Sindikat komunalaca tra`iti od gradona~elnika Igo ra Pa vli ~i }a da povu~e sa dnevnog reda ovaj za

sindikat sporni projekat javnoprivatnog partnerstva, koji se u zemqama u tranzicije pokazao kao lo{. Sindikalni predvodnik je ponovio da u okolnim zemqama vovodovni sistemu su ostali u okriqu lokalnih samouprava, i da ovda{wa vlast treba da u~i na gre{kama drugih, a ne da ih ponavqa.

- Sindikat se ose}a izigranim, jer smo pre dan dva formirali Radnu grupu sastavqenu od predstavnika vlasti i sindikata, ~iji je zadatak socijalni dijalog u vezi statusa gradskih komunalnih preduze}a, a vlast sada bez dogovora sa sindikatom stavqa pred odbornike privatizaciju JKP „Vodovod i kanalizacija” - naveo je Radosavqevi}.

I sindikat u JKP „Vodovod i kanalizacija” je protiv projekta javno privatnog partnerstva , odnosno pokretawa tenderskog postupka, rekao je predsednik Mi len ko Zu bi} i kazao da }e daqe korake u slu~aju da Skup{tina izglasa projekat preduzeti korake u saradwi sa republi~kim odborom Sindikata radnika zaposlenih u stambeno - komunalnoj delatnosti Srbije. Upravni odbor „Vodovoda i kanalizacije” prihvatio je projekat javno - privatnog partnerstva s pet glasova”za” , dok je troje ~lanova Upravnog odbora iz reda zaposlenih u “Vodovodu i kanalizaciji” bilo protivno.

Z. Deli}

065/47-66-452

Za {to se ku plu }a gra da Jedna bukva visoka 20 m, pre~nik krune 12 m ukloni dnevno 9.500 litara ugqen dioksida. Stalna se~a velikog drve}a u gradu i zamena s patuqastim vrstama je veoma lo{a politika odgovornih slu`bi. Novi Sad, grad s najmawe zelenila! [ta rade hortikulturci i zeleni?

Stru~waci }ute, a plate im nisu male?

064/2859... *** Pitajte bilo kog vlasnika ugostiteqskog objekta kroz {ta ima da pro|e da bi oformio letwu ili zimsku ba{tu lokala... Na svakom koraku- reket!

064/2595... *** Za 063/523...vidim tj. ~itam da ste i na Keju i u SUP-u i na neurologiji o’ladite malo od pisawa, lepo vam je poru~io ~italac da odete na „godi{wi”.

063/5278.. *** Danas je obezbe|ewe SPC (Irineja Bulovi}a) spre~ilo prisustvo delegaciji Grada Novog Sada, Pokrajine i wihovih gostiju! [ta re}i na to? Ni{ta! Da su do{li na Tisu u Mo{orin, @abaq i ^urug, bili bi nam veoma dragi i mili gosti! Tamo ne bi uradili ovako ne{to u trenucima tuge i se}awa na na{e najmilije, znane i neznane

`rtve onda{wih zlikovaca! Ovo je nevi|ena sramota!

063/5230... *** Slu{am vesti na radiju. Predsednik Skup{tine protestuje {to

pri~a: zavr{ila muzi~ku {kolu u Ni{u, pa Akademiju u Novom Sadu kao stipendista grada Novog Sada i odmah se vratila u rodni Ni{.

Odo{e i na{e pare u Ni{! [ta mi

ga nisu pustili na binu sa zvani~nicima, a lepo su mu napomenuli da mo`e da prisustvuje kao obi~an gra|anin. Izgleda da on ne zna {ta to podrazumeva, u red kao i ostali.

Svaka ~ast obezbe|ewu, pozdrav od ateiste!

065/5341... *** Apsolutno bravo, svaka ~ast, Vi ste u pravu, po{tovawe broju 063/5451...

063/7611... *** RTS, „@ikina {arenica”, go{}a peva~ica iz Ni{a. A wena

imamo od toga sem da se upitamo kako se tro{i buxet koji i ja pla}am.

064/6647... *** Da li }e se neko smilovati i otvoriti trafiku na Telepu, na uglu ulica Heroja Pinkija i Mornarske? Imali smo mi tu nekoliko „budica”, trafiku, hamburgeriju, daroteku i minimarket, ali je nekome taj plac bio potreban i sve ih je oterao odatle. Taj isti plac godinama zvrji prazan, a mi moramo da pe{a~imo do Limana ili ulice

Feje{ Klare da bi kupili novine, uplatili loto itd. [ta re}i?

065/5037... *** U Batajnici ~oveku oduzeta i sru{ena ku}a u ekspresnom roku, zbog gradwe autoputa, bez prava na `albu, zato {to se nalazi na trasi autoputa i zato {to je od javnog interesa, a na{e gradske vlasti su napravile nakazu od Somborskog bulevara zbog „Manuala”. Pitawe za wih, zar bulevar nije od javnog zna~aja, ve} je jedan ~ovek ja~i od wih? [ta li }e tek biti kad se bude radio put od Novog Sada do Ba~ke Palanke, u produ`etku Bulevara vojvode Stepe po{to „Manual” i tamo ima zemqi{te, zna~i jo{ jedna nakaza na vidiku.

063/7818... *** Za{to TV nije prikazala scenu kada je obezbe|ewe crkve spre~ilo delegaciju grada, pokrajine i ambasadore da u|e u ogra|eni prostor kod spomenika? Ko pla}a televiziju? Episkop Irinej ili gra|ani? Sam postupak episkopa i pona{awe crkve u ovom slu~aju je za svaku osudu. Jesmo li mi sekularna dr`ava ili se pretvaramo u xamahiriju?

063/5891..

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda25.januar2012.

NOVIH 37.000 RE[EWA UGLAVNOM STIGLO ONIMA KOJI NISU BILI U BAZI PODATAKA

Po rez u ka su uneo jo{ 180 mi li o na Pro {log me se ca Grad ska po re ska upra va po sla la je na knad nih 37.000 re {e wa za po rez na imo vi nu, a zbog to ga se ve li ki broj su gra |a `a lio, o ~e mu je na{ list ve} pi sao. Me |u tim, ubr zo je po sta lo ja sno da je uglav nom re~ o no vim re {e wi ma za gra |a ne ko ji do sa da ni su pla }a li po rez, jer ni su za ve de ni u ba zu po da ta ka. ^lan Grad skog ve }a za du `en za fi nan si je @ivko Makari} ob ja {wa va za na{ list da su gra |a ni ipak shva ti li o ~e mu se ra di, te da je od tih 37.000 re {e wa, do sa da je Po re ska upra va ubra la pri hod od 180 mi li o na di na ra. Ma ka ri} po ja {wa va da je od tih 37.000 no vih re {e wa, na adre se

Na adrese gra|ana stiglo svega od tri do pet odsto duplih poreskih re{ewa, i to zbog qudi koji stanove, odnosno ku}e, nisu prijavili na sebe u Poreskoj upravi, ka`e ~lan gradskog ve}a @ivko Makari} kri zu, Grad sko ve }e je u ma ju pro {le go di ne do ne lo dve od lu ke: da vi si na po re ske sto pe bu de 0,4 od sto i da vred nost kva dra ta u sve ~e ti ri zo ne osta ne ista kao i la ne.

Za pr vu zo nu kva drat se ra ~u na po ce ni od 95.000, za dru gu zo nu 87.000, tre }u 76.000 i ~e tvr tu zo nu 54.000. Ma ka ri} je is ta kao da }e se no vac po re skih ob ve zni ka tro {i ti na men ski i to is kqu ~i vo za opre ma we gra da i in fra struk tu ru.

Ina ~e, grad ska Po re ska upra va uvo di i pri nud nu na pla tu po -

„An tro po lo gi ja `i ti ja - ~o vek u bo ga” na ziv je ovo go di {we tra di ci o nal ne Sve to sav ske be se de Ma ti ce srp ske, ko ju u sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske, su tra

re za ko ja bi tre ba lo da spre ~i iz be ga va we ove za kon ske oba ve ze. “Za sa da smo za do voq ni na pla tom po re za, su gra |a ni su za -

i sta di sci pli no va ni i po re ske oba ve ze upla }u ju na vre me. Ne ki su ve} upla ti li i ceo iz nos”, re kao je Ma ka ri}. Q. Nato{evi}

Epi skop Iri nej po na {a se kao po li ti~ ki fak tor ci je. S ko jim pra vom Iri nej to ra di? Da sle de }e o~e ku je mo da }e tra ` i t i uki d a w e Eg z i t a, da se No va go di na ne sla vi na tr gu i da No vo sa |a ni ma uki ne slo bo du kre ta w a? O~e k u j em od g o v or pa t ri jar ha Irineja na mo je pi smo, jer ne mo gu da ve ru jem da iza sve ga ovo ga sto je SPC i Epar hi ja ba~ ka - re kao je Jo va no vi}.

Pre ma re ~i ma Jo va no vi }a grad ni je za po ~eo pre pi sku pre ko me di ja s Epar hi jom ba~ kom, za tim Grad ni je `e leo da se po men oda je u dve ko lo ne i ni ko od pred stav ni ka vla sti ni je imao ide ju da odr `i go vor na ke ju. Ka ko ob ja {wa va Jo va no vi}, isti na je da je am ba sa do ri ma Izra e la i Ma |ar ske one mo gu }e no da pri |u spo me ni ku, {to je u~i ni li obez be |e we Epar hi je, ko je je sta ja lo uz ogra du

Bri tan sko ve ~e su tra na Ri bar cu Te mat sko ve ~e po sve }e no bri tan skoj kul tu ri „Bri tan sko ve ~e - Bri ti{ von der lend” bi }e odr `a no su tra u 20 ~a so va u re sto ra nu „Ri ba rac” na Ri bar skom ostr vu.

Po se ti o ci }e se upo zna ti sa bo ga tom isto ri jom i kul tu rom Uje di we nog kra qev stva i Se ver ne Ir ske.

Ce na ula zni ce je 1.000 di na ra, a sav pri hod na me wen je Do mu za de cu i omla di nu „Ko lev ka” u Su bo ti ci. Or ga ni za to ri su stu den ti De part ma na za ge o gra fi ju, tu ri zam i ho te li jer stvo Pri rod no - ma te ma ti~ kog fa kul te ta.

G. ^.

U MUZEJU VOJVODINE

Pen zi o ner ske ra di o ni ce Ra di o ni ce za pen zi o ne re bi }e odr `a ne da nas u 16 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 5. Te ma ra di o ni ce je iz ra da na ki ta kao jed nog vi da pri me we ne umet no sti. Po sle obi la ska stal ne po stav ke po la zni ci ma }e bi ti de mon stri ra na iz ra da na ki ta od po li mer ne gli ne. Ra di o ni cu vo di sa rad nik za mar ke ting Vijero~ka [ipka.

A. Va.

tre ba iz dvo ji ti 2.200 di na ra, a za pro gram utor kom i ~e tvrt kom 1.800 di na ra. Pro gram „Ta -

ta - ma ma, pli vaj te sa na ma” ko {ta 1.800 di na ra, dok za sva ko na red no de te tre ba do da ti jo{ 1.200 di na ra.

G. ^.

u 18 ~a so va dr `i prof. dr Milan Radulovi}. U mu zi~ kom de lu pro gra ma u~e stvo va }e vo kal ni stu dio „Or fe lin”, a di ri gent je Tamara Petijevi}.

Z. D.

Stu dent ski kon cert

PREDSEDNIK SKUP[TINE GRADA ALEKSANDAR JOVANOVI] O OBELE@AVAWU RACIJE

Pred s ed n ik Skup { ti n e gra d a Aleksandar Jovanovi} oce nio je na ju ~ e r a { woj kon f e r en c i j i za no vi na re da se epi skog ba~ ki Irinej (Bulovi}) po na {a kao po li ti~ ki fak tor. On je re kao da zbog gra |a na ima po tre bu da na ceo slu ~aj oko obe le `a va wa No vo sad ske ra ci je sta vi ta~ ku i do dao da ni kad ni je imao pro blem sa Srp skom pra vo slav nom cr kvom i Epar hi jom ba~ kom.

- Iri nej je i pret hod nih go di na hteo da se me {a u po li ti ku gra da.

Ta ko je tra `io iz me {ta we Zma je vih de~ jih iga ra zbog bu ke, osu |i vao Ko ba si ci ja du jer se odr `a va la u vre me po sta, ~i me se me {ao u je l ov n ik qu d i, sme t a l e su mu pred sta ve na Fe sti va lu uli~ nih svi ra ~a, a sad je od lu ~i vao ko i ka da sme da oda po men `r tva ma ra -

Upis na fud bal, ko {ar ku, od boj ku i pli va we

Sve to sav ska be se da

Fo to: B. Lu ~i}

gra |a na sti glo sve ga tri do pet po sto du plih, a da je u 95 od sto slu ~a je va to kri vi ca gra |a na, jer sta no ve od no sno ku }e ni su pri ja vi li na se be u Po re skoj upra vi.

- Po re ska upra va je sla la no va re {e wa, a re~ je o uskla |i va wu ba ze po da ta ka Po re ske upra ve i „In for ma ti ke”. Zbog to ga su po je din ci do bi li du pla re {e wa. Re {e wa su uglav nom sla ta oni ma ko ji su na sle di li stan po ne kom osno vu - oso be ko je su se raz ve le a osta le su u sta nu, ili qu di ko ji ma je ne ko iz po -

DANAS NA SPENSU

Upis u Spen so ve {ko le fud ba la, ko {ar ke i od boj ke po ~i we da nas, a od vi ja }e se sva kog rad nog da na od 15 do 20 ~a so va na bla gaj ni kli za li {ta u Sport skom i po slov nom cen tru „Voj vo di na”. Tre nin zi po ~i wu 1. fe bru a ra i odr `a va }e se po ne deq kom, sre dom i pet kom od 8 do 9 ~a so va i od 15 do 16 ~a so va. Ce na pro gra ma je 2.000 di na ra, a in for ma ci je se mo gu do bi ti na te le fon 069/ 8668-030.

Ta ko |e, da nas po ~i we i upis u re kre a tiv ne {ko le na za tvo re nom ba ze nu, a upis je na bla gaj ni kli za li {ta sva kim rad nim da nom od 15 do 20 ~a so va.

Za obu ku na pli va ~a, osnov ni i na pred ni kurs, ce na je 2.000 di na ra, dok za pro gram akva ro bi ka po ne deq kom, sre dom i pet kom

ro di ce umro a ra ni je je bio vla snik sta na - pre do ~a va Ma ka ri}.

Pre ma we go vim re ~i ma, ve }i na tih qu di bi la je u „In for ma ti ci” i u su du da pro me ni ime vla sni ka sta na, ali ni su oti {li u Po re sku upra vu da to re gu li {u (pro me nu ime na vla sni ka ne kret ni ne).

Ka ko ka `e s ovim uskla |i va wem ba ze po da ta ka „In for ma ti ke” i po re ske upra ve u No vom Sa du sa da ima 150.000 po re skih ob ve zni ka.

Ina ~e, i ove go di ne vi si na po re ske sto pe osta je 0,4 od sto za ob ra ~un po re za, te }e su gra |a ni i da qe pla }a ti isti iz nos po re za kao i la ne. Uzi ma ju }i u ob zir

9

i spre ~a va lo i dru ge su gra |a ne da oda ju po {tu.

- Po sto ji Ko mi si ja za od no se sa ver skim za jed ni ci ma Skup {ti ne gra da u ko ji ma SPC ne ma pred stav ni ka, iako smo dva pu ta sla li do pis da pred lo `e qu de. Ni ka kve do zvo le cr kva od gra da ni je tra `i la za za u ze }e po vr {i ne, pa ne ma ju pra va da gra |a ne spre ~a va ju da do |u na kej. Ne vi dim {ta bi bio pred met spo ra cr kve sa Gra dom jer im je imo vi na ko ju su tra `i li vra }e na.

Ne mam ja pro blem sa Iri ne jom, ~ak ga ni ne po zna jem li~ no, ve} su spor ne od lu ke ko je do no si - za kqu ~io je Jo va no vi}.

Jo va no vi} je na gla sio da se obra }a jav no sti kao pred sed nik grad skog par la men ta i da je oba ve stio gra do na ~el ni ka da }e odr `a ti kon fe ren ci ju za no vi na re.

D. Ig.

Kon cert stu de na ta De part ma na mu zi~ ke umet no sti Aka de mi je umet no sti u No vom Sa du bi }e odr `a no ve ~e ras u 19 sa ti u Mul ti me di jal nom cen tru Aka -

de mi je umet no sti. Na kon cer tu }e na stu pi ti stu den ti iz kla se doc. Jelene Filipovi} i doc.

Timee Kalmar. Ulaz je bes pla tan.

I. J.

Epar hi ja: Na me ra va li da iza zo vu skan dal Epar hi ja ba~ ka sa op {ti la je ju ~e da su gra do na ~el nik i pred sed nik Skup {ti ne gra da No vog Sa da bi li „je din stve ni u na me ri da iza zo vu skan dal„ na mo li tve nom po me nu pri li kom obe le `a va wa 70-go di {wi ce No vo sad ske ra ci je. „Pod se }a mo gra do na ~el ni ka da we go vom li~ nom kri vi com Grad No vi Sad ni je u~e stvo vao u mo li tve nom po me nu na Ke ju `r ta va ra ci je i da su Epar hi ja ba~ ka, Je vrej ska op {ti na, gra |a ni No vog Sa da i go sti za i sta bi li je din stve ni u tom ~i nu, dok su gra do na ~el nik i pred sed nik Skup {ti ne Gra da bi li je din stve ni u na me ri da iza zo vu skan dal za ko ji }e, po tom, op tu `i ti Epar hi ju ba~ ku„, na vo di se u sa op {te wu iz kan ce la ri je epi sko pa ba~ kog. „Ume sto sa mo po hva la i li ce mer nih iz ja va, bo qe bi lo da su se Igor Pavli~i} i Aleksandar Jovanovi} do go vo ri li na ko ji na ~in }e ’je din stve no’ za o bi la zi ti isti nu, a ne da pr vi iz ja vqu je ka ko ni su ima li na me ru da ne po zva ni u|u u pro stor pred vi |en za zva ni ce, a da dru gi tvr di da

su ih u toj is toj na me ri spre ~i li sve {te ni ci i ’obez be |e we SPC u be lim man ti ja ma’”, na vo di se u sa op {te wu.

Da qe se na vo di da ne po sto ji, ni ti da je ika da po sto ja lo „obez be |e we SPC”, a da su „mla di }i u be lim man ti ja ma” za pra vo „~te ci ob u ~e ni u be le sti ha re ko ji, ina ~e, po ma `u sve {te no slu `i te qi ma u hra mo vi ma pri li kom sva kog bo go slu `e wa”.

Isti na je, na vo di Epar hi ja, da su „gra do na ~el nik i we gov kom pa won po ku {a li sa mi se be da po zo vu na me sto ko je im, is kqu ~i vo wi ho vom za slu gom, ne pri pa da i da su bi li spre ~e ni u toj na me ri od stra ne pro to ko la Epar hi je ba~ ke”. „Hva la Bo gu, do in ci den ta ni je do {lo, a ’ko la te ral na {te ta’ ko ju je (gra do na ~el n ik) iza z vao svo j im neo d g o v or n im po na {a wem po sta li su, ni kri vi ni du `ni, upra vo go sti No vog Sa da, am ba sa do ri Izra e la i Ma |ar ske”, na vo di se, iz me |u osta log, u sa op {te wu i do da je da su „na `a lost, ’ko la te ral na {te ta’ i svi No vo sa |a ni, na ro ~i to po ro di ce `r ta va Ra ci je„.

S. Kova~evi}

KOMPJUTERI OMIQENI U STARA^KIM DOMOVIMA

Ba ke i de ke na Skaj pu i Fej su Mno gi sta ri ji su gra |a ni ko ji ne mo gu vi {e da se sta ra ju o se bi, a ne `e le da op te re }u ju svo ju de cu, do bro voq no od la ze u sta ra~ ke do mo ve, ka ko bi osta tak `i vo ta pro ve li u dru {tu svo jih vr {wa ka. U Ge ron to lo {kom cen tru „No vi Sad“ zbri wa va ju se po kret ni i ne po kret ni ko ri sni ci, ko ji do bi ja ju svu ne gu, le kar sku po mo} i pa `wu oso bqa ove usta no ve. Ima ju raz ne ra di o ni ce, {i ju, pra ve pred me te od gli ne i dru gih ma te ri ja la, dru `e se uz pe smu i igru i ta ko or ga ni zu ju svo je slo bod no vre me. Me |u tim, ne ki ma ni to ni je do voq no, pa ka ko sa zna je mo sve vi {e ba ka i de ka u svo jim so ba ma ili apart ma ni ma ima ju kom pju te re. Oni ko ji ne ma ju, od svo jih srod ni ka tra `e da im do ne su, ka ko bi mo gli da ko ri ste in ter net. Po mo} ni ca di rek to ra ove usta no ve Slavica Popovi} po tvr di la je za na{ list da sve vi {e ko ri sni ka ko ri sti ra ~u na re, i ka ko ka `e,to ra de ve o ma do bro.

- Ne znam ta ~an broj ko ri sni ka ko ji ima ju kom pju te re, ali je pri me }e no da se iz go di ne u go di nu taj broj po ve }a va.

Naj vi {e ih ima ju one ba ke i de ke ~i ja su de ca u ino stran stvu, pa im je naj jed no -

stav ni je i naj jef ti ni je da sa wi ma ko mu ni ci ra ju na ovaj na ~in. Ina ~e, naj ve }i broj kom pju ter ski obra zo va nih ko ri sni ka ima mo u Do mu na Li ma nu, a oni ko ri ste skajp i dru ge mre `e ka ko bi

kon tak ti ra li sa de com – ob ja {wa va Po po vi }e va.

Ka `e da sve vi {e naj sta ri jih ko ji ne zna ju da se ko ri ste ra ~u na rom ras pi tu ju gde mo gu da odu na obu ku, pa je zbog to ga

ova usta no va za sve ko ri sni ke svo je vre me no or ga ni zo va la {ko lu, od no sno kurs za rad na ra ~u na ru ko ji je odr `an u Ma ster cen tru No vo sad skog saj ma. Po po vi }e va ka `e da je od ziv bio vi {e ne go do bar.

- Pri me ti li smo u po sled we vre me da i na {i pro gra me ri ima ju vi {e po zi va od ko ri sni ka, ka da im ne {to ni je ure du sa kom pju te rom. Naj ~e {}e im ~i ste ra ~u na re od vi ru sa ili me wa ju de lo ve ko ji su do tra ja li. Sve u sve mu, ba ke i de ke idu u ko rak s vre me nom i uop {te ne za o sta ju po pi ta wu teh ni ke za svo jim vr {wa ci ma iz ino stran stva, gde je ovaj vid ko mu ni ka ci je mno go ras pro stra we ni ji ne go kod nas ge ne ral no - is ti ~e na {a sa go vor ni ca.

Ge ron to lo {ki cen tar ras po la `e sa 893 me sta za sme {taj, 858 u do mo vi ma i 35 me sta u pri hva ti li {tu za sta ra i od ra sla li ca. Od ukup nog bro ja me sta u do mo vi ma 59,56 od sto od no si se na sta ci o nar ni sme {taj (po lu po kret ni i ne po kret ni, po lu za vi sni i za vi sni) ko ri sni ka, dok je 40,44 od sto me sta sme {taj nog ka pa ci te ta opre de qe no za po kret ne, od no sno ne za vi sne ko ri sni ke.

Q. Nato{evi}

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda25.januar2012.

c m y

10

DNEVNIK

„DNEVNIK” SAZNAJE ИНСПЕКЦИЈА УТВРЂУЈЕ ДА ЛИ ЈЕ УГРОЖЕНО ЗДРАВЉЕ ГРАЂАНА

Жива се расула у Бегеј?

ЗРЕЊАНИН: Житељи насеља Берберско у Зрењанину били су шокирани када су на Лучном пешачком, или такозваном банана мосту, у овом делу града, уочили велике количине живе. Одмах су о свему обавестили Комуналну полицију, али су се обратили и редакцији „Дневника” како би јавност била упозорена на присутност овог течног метала на једној јавној градској површини. За сада се не зна откуд жива на мосту који спаја насеље Берберско и Улицу Тоше Јовановића и колико је она заиста опасна. Али, надлежни у граду, како нам је јуче речено, предузимају све мере да би се утврдиле околности везане Грађанима забрањено да користе Лучни пешачки мост за овај необичан случај.

- Често прелазим преко тог моШефица Одсека инспекције за личи на њу. Али, чекамо на мишљеста, кад идем у посету родитељима заштиту животне средине Мира ње стручних служби које имају и могу вам рећи да ова количина Дроњак потврдила је јуче за овлашћења за карактеризацију отживе, која се сада налази на том „Дневник” да је упозната са овим пада. Тек по добијању стручног миобјекту, није ни један посто у шљења, предузећемо даље кораке у односу на оно што је било складу са законом. До тада, место је пре три недеље. Неко је, очифизички обезбеђено и грађани му гледно, направио велики не могу прићи - рекла је Мира Дропропуст, а како и због чега, њак, а на питање колико је ова живаљда ће надлежни у граду ва опасна по људски организам, она да утврде. До тада - ко зна је одговорила да ће то утврдити колико је живе отишло у рестручна служба. Такође, додала је ку Бегеј – испричала је за она, Одсек инспекције за заштиту „Дневник” једна од уплашеживотне средине није меродаван да них мештанки Зрењанина. одређује порекло отпада, већ би то, Вели да у први мах није кроз истрагу, требало да учини зрезнала о чему се ради, али тек њанинска полиција. када се сагнула и боље поУ Полицијској управи у Зрењагледала, закључила је да је у нину „Дневнику” је јуче речено да питању жива. Понешто већ Капљице живе у удубљењу на асфалту је Комунална полиција о овом слузна о овој врсти метала али чају дописом обавестила Одсек за је, потражила додатне информације случајем. Како сазнајемо, о свему ванредне ситуације Министарства и сазнала да просута жива предста- су обавештени и комунални поли- унутрашњих послова Србије. Како вља потенцијалну опасност од тро- цајци који су изашли на терен и тамо кажу, прво је потребно утврвања. Такође, ако жива доспе у во- констатовали тренутно стање, а за- дити да ли је на Лучном пешачком дену средину, микроорганизми је тим случај проследили надлежној мосту заиста просута опасна жива, прерађују, тако да настаје метало- инспекцији. а потом ће уследити потрага за одорганско једињење које се раствара - Још не знамо да ли је заиста у говорнима за овај пропуст. у мастима. питању жива, мада на први поглед Ж. Балабан

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (15, 17.15, 22.30, 20.20), „Naj mra~ ni ji sat” (20.30, 22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „No va go di na u Wu jor ku” (20.10, 22.40), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 15.10), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.30, 20, 22.35), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 14.10 13.45, 15.30, 17.45, 18), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol duh” (19.45), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.10), „Po no} u Pa ri zu” (22.15), „Kung fu pan da 2” (12), „De da Mra zov ma li po mo} nik” (13.15), „He pi fit 2” (11.15,12.10, 13.10, 16.10), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20), „Ma pe tov ci” (14, 16.15, 18.15)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Se o be” (19) No vo sad sko po zo ri {te: ma la sa la „Por tu gal” (19) Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Otva ra~” (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: So fi je Ri zva ni, Mi le na Axi} i Xe mi qe Pi re va iz Novog Sada, De ja na Bu va~ iz Temerina i Mil ka Dr qi} iz Gospo|inaca, DE^AKE: Iva na An |i}, Bi qa na [}e ki}, Bi qa na Ce lin i Je le na Jan ko vi} iz Novog Sada, Ni ko li na Tr ni ni} i Dra ga na Ka lo pe ro vi} iz @abqa, Na ta {a Tri vu no vi} iz \ur|eva i Sne `a na Mi qe vi} iz ^elareva.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ivan Matije Lajter (1923) u 9.45 ~asova, Ne|o Sima Miqi} (1942) - urna u 9.45, Jano{ Jano{a He|e{ (1928) u 10.30, Petra Simeuna Zivlak (1937) u 11.15, Marica Teodora Vukoti} (1919) u 12, Savo Mirka Ku{qi} (1926) u 12.45, Cveta Cveje Filimonovi} (1939) u 13.30, Qubomir Petra Vidi} (1926) u 14.15 i Julijana Stevana Vrablik (1921) u 15 ~asova.

Na Dowem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Mihajlo Simeona Suharevski (1927) u 13 ~asova.

TElEfONI

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Позив гостима из региона

Да ни ви на у Ри ви ци

РИ ВИ ЦА: По једанаести пут у Ривици ће бити одржани „Дани вина”. Овогодишња манифестација заказана је за 4. фебруар, а организатори су Завичајно друштво „Фрушкогорје” из Ривице, Месна заједница, Општина Ириг и општинска Туристичка организација. Програм почиње тачно у подне пријемом гостију у сали Месне заједнице. Сат касније биће одржана дегустација вина и сремачких специјалитета од меса. Присутни ће имати прилику да обиђу подруме најбољих произвођача вина у Ривици, након чега ће бити изабран најбољи подрум и најбољи произвођач вина. Предвиђено је такмичење у брзом испијању вина, као и традиционално пуцање бичем. У 14 часова предвиђен је обилазак цркве Светог Георгија у Ривици, а предвиђен је и културноуметнички програм. Ј. А.

Си бир ски брест уз ка нал

ВР БАС: Горани општине Врбас започели су акцију пошумљавања леве обале канала од Врбаса према Куцури. У току акције наредних дана требало би да буде е засађено 10.000 садница сибирског бреста. Председник Покрета горана Гој ко Гру јин је истакао да је акција пошумљавања на десној обали канала завршена и да је сада на ред дошла лева страна.

- Уз бројне чланове Покрета горана, у акцији су ангажована и две машине за бушење рупа ЈВП „Воде Војводине“, како би се посао завршио у оптималном року. На месту посеченог дрвореда из деведесетих година сада формирамо нови дрворед, у осам редова, и очекујемо да се саднице успешно приме - рекао је Грујин и апеловао на грађане да чувају нови дрворед. М. Кк.

фраструктуре надам се да ћемо 2013. године сви заједно уживати на Палићу - рекао је Горан Габрић, директор д.о.о. „Парк Палић”. Без промоције дестинације и манифестација нема ни развоја туризма, објашњава директор „Елит Палић” Ненад Вукашиновић.

- Нема развоја хотелске компаније без развоја туристичке дестинације. Сви сте сведоци да је Палић као дестинација у последњих неколико година пао у запећак. Према неким анализама, Палић се не налази ни међу десет, па чак ни међу двадесет топ дестинација у Србији, што је неприхватљиво рекао је Ненад Вукашиновић. С. И.

Нове погодности за инвеститоре ЗРЕЊАНИН: Градски већници у Зрењанину усвојили су одлуку о проширењу Слободне зоне за још 40 хектара, и то индустријским зонама „Багљаш” и „Југоисток - Ечка”, чиме ће, од ове године, за тринаест компанија бити обезбеђени повољнији услови пословања. Да би фабрике које послују у Зрењанину могле да користе све погодности зоне, предлог Градске управе требало би да аминује надлежна управа Министарства финансија. Очекује се његова брза и успешна реализација, уз најаву да би 13 предузећа из индустријских зона, могло да се нађе у режиму Слободне зоне већ 1. априла. Из индустријске зоне „Багљаш” у новом режиму пословања нашао би

У оквиру Слободне зоне нашао би се и „Дрекслмајер”

се немачки „Дрекслмајер”, а из зоне „Ечка - Југоисток” 12 фирми домаћих и страних инвеститора, који су потврдили спремност да приступе

Касарна и индустријски парк чекају улагаче

КАЊИЖА: Председник кањишке општине Михаљ Њилаш сумирајући лањски учинак локалне самоуправе, истиче да је инвестирано 175 милиона динара, при чему је опредељење било да се не започињу нова, велика и скупа улагања, која би превазишла могућности ове средине, него се настојало да се сачува и побољша оно што већ постоји. Адаптиране су постојеће зграде за потребе здравства, образовања и других делатности, да би биле адекватне и безбедне за рад. Од нових објеката завршена је изградња сале кањишког стонотениског клуба, на згради Дома омладине у Кањижи су обновљени фасада и кров, док је у Хоргошу реновирањем старе зграде забавишта деци обезбеђена ,,Кућа за игру”. Обновљене су здравствене станице у Орому и Мартоношу, а у Трешњевцу римокатоличка црква.

Ми хаљ Њи лаш

Прошла година у Кањижи ће бити упамћена и због пуштања у рад првог семафора, што по вредности није велика инвестиција, али је значајна за безбедност саобраћаја. У свим насељима општине непрекидно се води рачуна о објектима школа, забавишта и осталих јавних установа, а у већем делу у свих девет месних заједница завршено је планирано асфалтирање улица. Месне заједнице су ове године уз општинске касе добиле 32 милиона динара од пореза на имовину, са којим су уз месни самодопринос знатно увећане могућности за улагања. Мартонош, Адорјан, Трешњевац и Тотово Село су изгласали свој месни самодопринос, али у Хоргошу референдум није успео.

- Ова средства су послужила за инвестирања, као и за одржавање зелених површина, изграђени су нови канали у Трешњевцу, Хоргошу и Кањижи, дошло је до ликвидације дивљих депонија у Трешњевцу и у Орому. ЈП „Комуналац” ради са обновљеним машинским парком, а Град ска ку ћа у Ка њи жи добиће нову нове уличне корпе за одлагафа са ду за сто ти ро ђен дан ње смећа и отпада су у слу-

очекује успех. Планирана инвестиција је била 500 хиљада евра, али већ сада је евидентно да ће премашити планирано, што већ сада очекују инвеститори, због накнадно планиране изградње силоса за складиштење пољопривредних производа. Уговор је потписан на 25 година и фирма „МКМ Бејтс”на име закупнине парцеле која се налази поред регионалног пута Оџаци-Ратково, поред некадашње дугметаре, ће плаћати 100 евра годишње по хектару. С. М.

Више пара грађанским удружењима

ТЕМЕРИН: На подручју општине Темерин активно ради више од 40 цивилних организација и удружења. За њихов рад лане је из буџета општине било намењено око шест милиона динара, док ове године удружења грађана и верске заједнице у општини могу да рачунају на 7,1 милиона динара. Иначе, све чешће су заједничке акције ресора за рад цивилних организација, еколо-

Слободној зони. Значајно је да се „Ечка - Југоисток” простире на више од 50 хектара, земљиште је комплетно инфраструктурно опремље-

но и функционално повезано са Слободном зоном. То је изазов за друге компаније да дођу и започну пословање у Зрењанину, јер има још слободних плацева, поручили су чланови Градског већа. Проширење Слободне зоне са 13 компанија, како је речено на седници Градског већа, омогућиће да укупна вредност производње већ у 2012. достигне скоро 200 милиона евра. Толики ће бити и извоз, уз директно запослење 2.000 радника и ангажовање још око 3.600 из кооперантских фирми. Елаборат о оправданости проширења зоне поднело је Друштво са ограниченом одговорношћу „Слободна зона Зрењанин“, које је основано 2005. године. Ж. Б.

ПРЕДСЕДНИК КАЊИШКЕ ОПШТИНЕ МИХАЉ ЊИЛАШ

жби чистоће наше општине, док сигурност наших грађана обезбеђују нова ватрогасна возила за интервенције и обновљени ватрогасни домови - напомиње Њилаш. Говорећи о циљевима и плановима који нису остварени Њилаш је констатовао да упркос залагањима, није било заинтересованих који би улагали у развој бањског комплекса у Кањижи, нити купаца бивше зграде касарне од које се очекивала могућност за отварање нових погона и радних места. Поред бивше касарне, потенцијалним инвеститорима нуди се и могућност улагања у индустријском парку у Хоргошу.

- Иако смо доживели и неуспехе, то нас неће поколебати у намери да остваримо зацртане циљеве - додао је Њилаш. - Због просте чињенице да године нису саме за себе него су део конципираног плана, поготово када је у питању развој, у тој функцији је буџет за ову годину. Од буџета општине који износи 1,2 милијарде динара, 363 милиона или 30 одсто намењено је конкретним улагањима. Месне заједнице ће ове године остварити двоструки износ средстава од пореза на имовину, а та средства заједно са средствима самодоприноса грађана пружиће сигуран ослонац за одрживи развој свих насеља у општини. Наставиће се улагања у реконструкцију Дома омладине у Кањижи, а предстоји и обнова спољне фасаде Градске куће, која ове године слави стоти рођендан. Обнавља се кањишки штранд и аутокамп на Тиси. У Хоргошу се очекује завршетак адаптације Дома културе, а Њилаш најављује да ће се у Малим Пијацама инсталирати први систем у општини за уклањање арсена из пијаће воде, док се у Кањижи припрема терен за изградњу продајног центра „Меркатора” и аутобуске станице. Текст и Фото: М. Ми тро вић

ПЛАНДИШТУ СТИГЛЕ ПАРЕ ОД ИГАРА НА СРЕЋУ Градиће се рибњак Од лутрије до боље у Раткову

РАТКОВО: Уговором о закупу парцеле од 8,5 хектара у Раткову, почиње изградња рибњака са мрестилиштем и погон за производњу мамаца и хране за рибе. Уговор је потписан између Месне заједнице Ратково и аустријско- српске фирме „МКМ Бејтс”. Представници уговорних страна Данило Шћепановић, председник Савета МЗ Ратково, те Марсел Карлингер и Зоран Мелег из фирме „МКМ Бејтс” изразили су задовољство поводом овог чина, којим отпочиње сарадња, од које се

11

ШИРИ СЕ СЛОБОДНА ЗОНА У ЗРЕЊАНИНУ

ПОТПИСАН УГОВОР ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА НА ПАЛИЋУ

СУБОТИЦА: Уговором о сарадњи потписаним јуче између предузећа д.о.о. „Парк Палић” и „Елит Палић” радиће се на унапређењу маркетинга туристичке понуде Палића. Циљ је да што више туриста из региона, односно земаља бивше Југославије посети Палић. Оба предузећа ће заједнички да промовишу Палић и све манифестације које се овде одржавају.

- Промоција је све оно што заједнички радимо на реализацији Мастер плана Палића. Имамо доста отворених градилишта и надамо се да ћемо за стогодишњицу Женског штранда и других објеката да завршимо њихову санацију и реконструкцију. Када буду завршени сви радови на побољшању ин-

sreda25.januar2012.

гију, Актива жена, Туристичке организације и Центра за социјални рад.

- Очекујемо извештаје о раду за прошлу годину. Неопходно је да истакну број акција, пројеката, активиста, учешће на манифестацијама од локалног, покрајинског и републичког нивоа, да би на основу тога конкурисали за средства - истиче члан Општинског већа Даница Шкријељ. М. М.

самоуправе

ПЛАНДИШТЕ: Јужнобанатска општина Пландиште увршћена је међу економски неразвијене општине у Републици, а у Покрајини је при дну те лествице. Отуда су и мере надлежних органа Србије и Војводине усмерене на стварање услова за бржи економски и друштвени развој тог краја. Ових дана у Пландишту је био државни секретар за самоуправу Душан Радаковић и председнику општине Зорану Воркапићу урушио решење о додели 1,6 милиона динара од игара на срећу. Та средства ће се искористити за унапређење рада локалне самоуправе, што би требало да допринесе стварању пословног амбијента за подстицање економског развоја ове општине кроз успостављање Сектора за развој општине – КЛЕР. Сектор ће радити на пружању техничке помоћи у модернизацији

рада органа локалне самоуправе. То подразумева посао на праћењу остваривања стратешког плана општине за утврђене пројекте, затим на унапређењу дијалога са грађанима и невладиним сектором у креирању развојних пројеката. Део поменутог износа биће искоришћен за набавку потребних софтвера и опреме, затим за адаптацију КЛЕР канцеларије и промотивну активност. Радаковић је истакао да је на конкурс за средства из овог извора пристигло око 500 захтева из локалних самоуправа, а Пландиште се са добро исмишљеним пројектима нашло у десетак општина из Баната које су добиле ова средства. Овом догађају присуствовао је и партнер на пројекту Радомир Топалов из Зрењанина. Р. Јовановић

Све ча но ст уру че ња по ве ље по ча сног гра ђа ни на Ру дол фу Вал те ру

ПРИ ЗНА ЊЕ ЗА ХУ МА НОСТ И ОДА НОСТ ЗА ЈЕД НИ ЦИ

Ру долф Вал тер по ча сни гра ђа нин Ки кин де

КИ КИН ДА: Почасни грађанин Кикинде од јуче је Ру долф Вал тер, власник трговинске куће „Ангропромет”. Повељу му је уручио председник општине Или ја Во ји но вић који је истакао да се Рудолф Валтер, иако није Кикинђанин, у много случајева доказао као прави локал-патриота и показао како се домаћински и одговорно води компанија и поштује заједница у којој се послује.

- Сви знамо у каквом стању је пре де сетак година био „Ангропромет”, а данас је то угледна трговинска кућа која има 250 запо слених, у којој наши суграђани радо купују. Већ годинама не себично помажете кикиндску Болницу, Дом здравља и појединце којима је помоћ неопходна. Такође, редовно уче ствујете у свим манифе стацијама нашег града рекао је Војновић обрађајући се Валтеру.

- Подразумева се да помажем средину у којој послујем и веома волим да дарујем људе. Живим у Суботици и веома се радујем када дођем у Кикинду где имам добре сараднике. Сваки послован човек задовољан је када му фирма напредује, поготово у овим, финансијски, тешким временима - рекао је Рудолф Валтер, додавши да је био веома изненађен одлуком да

постане почасни грађанин и да му је то велика част. Рудолф Валтер рођен је 1923. године у Немачкој, а у Кикинду је дошао 2002. године, када је купио трговинску фирму „Ангропромет”, која је била у изузетно лошој ситуацији. Ова кућа сада има 26 продавница различитог формата и 249 запослених. Осим у Кикинди Валтер је власник објеката у Суботици, Ади, Сенти, Кањижи, Апатину, Кули, Врбасу, Зрењанину, Темерину. Власник „Ангропромета” уручио је јуче чек на пет хиљада евра за куповину дефибрилатора - апарата за реанимацију у Дому здравља. Познат је по ранијем хуманитарном раду. Дао је средства за поправку санитетског возила Опште болнице, купио нов санитет Дому здравља, комору за мамограф у болници, а донирао је новац за опремање Геријатријског одељења у болници, као и за изградњу храма Светих Козме и Дамјана. Пре неколико година дао је 10.000 евра за улепшавање Кикинде. Помогао је Ди ја ни Сив чев, 21-годишњакињи чији отац је запо слен у „Ангропромету” тако што је сносио трошкове њене операције у иностранству, а помогао је зидање урушене куће једне од својих радница. А. Ђу ран

Право на бесплатан превоз

ЗРЕЊАНИН: Градоначелник Милета Михајлов упутио је јавни позив за остваривање права на бесплатан градски превоз на територији Зрењанина. Право на ову повластицу имају пензионери старији од 65 година, инвалиди рада, ратни војни, мирнодопски и цивилни инвалиди рата, болесници на дијализи и лица са трансплантираним органима, као и слепа, слабовида, глува и наглува лица. Сем фотографије и фотокопије личне карте, подносиоци, у зависности којој категорији припадају, морају да приложе и фотокопију одсечка пензионог чека за последњи месец, решење о утврђеном инвалидитету, односно извештај лекара специјалисте. Пријаве са документима предају се од 6 до 20 часова на шалтеру Главне аутобу-

ске станице, и на шалтеру киоска у Булевару Милутина Миланковића. Рок за подношење пријава је до 29. фебруара. Ж. Б.

sreda25.januar2012.

RePORTA@e

c m y

12

dnevnik

ZA [TO sTA nOv ni ci Pre sTO ni ce O LA GU Mi MA iZ nAD KO JiH GA Ze ZnA JU KO Li KO i AMe Be

[ti kla u be o grad skom pod ze mqu nogi Beogra|ani ponosni su na to {to im je pre sto ni ca upisana u li~nu kartu kao mesto ro|ewa, ali sem verziranih i retkih radoznalaca, o istoriji svoga zavi~aja znaju koliko i u amebe. Osim kwi{kih moqca, malo ko zna i da gradska Biblioteka u svojoj utrobi krije Rimsku dvoranu.

Nas tridesetak znati`eqnika, voqnih da po ledenoj januar skoj no }i is tra `u je mo „mra~ ne taj ne„ pre sto ni ce ba{ tu smo se okupili. Doma}in – ko bi drugi nego dr Vidoje Golubovi}, sa Zoranom Nikoli}em autor kwige o „beogradskom podzemqu„.

– Beograd le`i na lagumima, ima ih oko dve stotine.

Dostupno je vi{e od 15 kilometara. Na Ta{majdanu je prirodna pe}ina, ispod spomenika Neznanom junaku na Avali su rudnici, spomenik Knezu Mihailu je podignut iznad devet bunara, postoje klasi~ni vinski podrumi i magaze, a na Kalemegdanskoj tvr|avi su kazamati i barutane – u dahu je ispri~ao Golubovi}.

– Mama, a o }emu to }ika pji}a? – zainteresovana je trogodi{wa Qubica.

Dok se smejemo wenom pitawu, doktor nastavqa da „pji}a„.

M

– Mesto koje se sada naziva Ta{majdan je bilo [alitrena pe}ina. Feliks Kanic je napravio wenu skicu 1860. dok je obilazio Srbiju. Kada je tu bilo skladi{te hrane, zatekao je 150 volovskih kola, ali je procenio da prostor mo`e da prihvati ~etiri puta vi{e.

Ilija Kolarac je deo svog bogatstva zaradio vade}i odatle {alitru od koje je pravqen barut. Ta pe}ina je dobro slu`ila srpskom narodu. Pri opsadama i bombardovawima Beograda, a posebno onom u 1862. i tokom Prvog svetskog rata, civili i rawenici su tu prona{li spas.

Usput, dok smo se obla~ili, doktor sti`e da nam poka`e i slike laguma ispod Skadarske ulice. Tu je Bajloni, do{av{i iz Amerike, osnovao pivaru, a aparat kojim se pravilo pivo iz 1892. jo{ uvek postoji. U podrumu su prona|eni ostaci mamuta i krapinskog ~oveka, prvog Beogra|anina. Zatim krenusmo u obilazak. Uh, kakav leden povratak u stvarnost! Iza{av{i napoqe, osetih {ta zna~i vetar u prestonici. Dok kre}emo na Kalemegdan put bunkera iz vremena Informbiroa, duva – kosti probija.

Desetak minuta bilo nam je potrebno da do|emo do mesta gde

je sagra|en bunker za potrebe jugoslovenskih tajnih slu`bi.

Uskim strmim stepenicama spu{tamo se u podzemqe. Nema straha, nema misterije. Zidovi belo okre~eni, prostorije u

mim, klizavim stepeni{tem, ~ujem glasove dve mla|e gospo|e iza mene: – Jao, kuku, ja ne mogu. \e }emo, {to je ovo, nisam se za ovako ne{to spremala. Kuku, ako

Pro pa li Ze mun ci U Beogradu je rimski vodovod napravila ^etvrta Flavijeva legija da bi sproveo vodu do dana{weg Kalemegdana. Kad su Turci zauzeli grad 1521, zatekli su vodovod koji besprekorno radi. Po{to je u Istanbulu Konstantinov vodovod gra|en na istim, rimskim principima, odveli su zna~ajan broj Beogra|ana, koji su punih 60 dana i{li pe{ke do turske prestonice.

Naseqeni su u deo grada nazvan Beograd mahala i morali da brinu o vodovodu.

Zemun le`i na lagumima iz Habzbur{kih vremena, koji su slu`ili za trgova~ke i vojne namene. Ovo nedovoqno ispitano podzemqe se pokazalo i opasno po `ivot. Pre neku godinu ku}a jedne porodice s Gardo{a propala je u ambis jer niko nije znao da se ispod wenih temeqa lagum.

Vin ski po drum kwa za Mi lo {a Obre no vi }a

koliko bogatstvo, a nema ko da ga poka`e! Nije bilo osobe koja Golubovi}a nije pitala: Za{to ovoga nema u turisti~koj ponudi grada?

me {to nas je najvi{e zanimalo, bar nas mla|e. Vinski podru mi is pod Ko san ~i }e vog venca. Tu je skladi{teno vino u ba~vama od 50.000 litara.

Ta {maj dan ska pe }i na, kada je zapucalo, bila sklo ni {te od ra ta i bom bi

Bla go Vi mi na ci ju ma u Ba ru ta ni ne ma ko da vi di

kojima je moglo da se `ivi, ostaci ramova za krevete. Samo su vrata pomalo neobi~na.

Te{ka, crna, s gumenim okvirima, da ne mo`e ni vazduh da u|e kada se zatvore. U ovom bunkeru je moglo `iveti pedesetak qudi. Kao buba{vabe, pre`iveli bi i atomsku bombu.

Napustiv{i bunker, kre}emo ka „Barutani„, nekada{woj dis ko te ci, da nas ma ga ci nu spomenika donetih iz Viminacijuma. Dok se spu{tamo str-

PRE^ANSKA LEKSIKA

I

ma ju Pre ~a ni mno go bes pri zor ni jih i bez o bra zni jih re ~i, sve od pu `dre do (pir)inye, ali kad ne ko vri sne “Ku{!” i “Ne laj!” – to se ja ko ~u je. I du go pam ti. U stva ri, ni kad se i ne za bo ra vi. Mo ra bi ti ba{ ne zgod na, opa sna, ne pod no {qi va si tu a ci ja da ne ko po t eg n e ta k o ja k e sva | a l a~ k e “ar g u m en te”. Ne zna se {ta je go re i bez nad ni je: ka da se ta ko ne {to ~u je u ku }i ili na ne kom dru gom me stu, {o ru, pi ja ci, du }a nu. Tu vi {e ni kad ne }e bi ti mi ra i na zi va wa do brog da na. Omra za je do `i vot na.

Ne ka ko se pret po sta vqa da lep {e, da ne ka `em ne `ni je po lo vi ne ~o ve ~an stva (ma da sta ti sti ke tvr de da su ov de u ve }i ni), da kle `e ne, ~e {}e ~a ste jed na dru gu ovim “bi ra nim re ~i -

ma”, ma da ni su stra ne ni mu {kar ci ma. Ta ko |e je mal te ne oba ve zno da po sle wih po le ti ko ja {er pa, me tla ili bar ci pe la, od no sno da sev ne bri ca ili se ski da lev ~a (ako je to na va {a ru) kao po dr {ka ver bal nom na pa du.

Ku{ je tek skra }e ni ca od gla go la ku {o va ti, pa se ka `e: ”Ku {uj ve} je da red dok ja go vo rim” ili “Ne }e{ ku {o va ti kad ti ka `em!?” Mi sli se, na rav no, da do ti~ na per so na mo ra hit no da za pu {i usta, sti sne la br wu, za tvo ri smr dqi vu gu bi cu, za ~e pi ze pu... Iz raz je uzet iz ma |ar skog je zi ka, gde se upo tre bqa va go to vo u iden ti~ nim pri li ka ma i ta ko |e je vr lo grub. Ovo “ku{” je do sta bli sko onom en gle skom “{at ap!”

(Shut up), {to do slov ce zna ~i “za tvo ri” (usta,

se okliznem, ni{ta me ne zadr`a – nari~e skockana plavu{a, pokajav{i se {to je i pomislila da na led kro~i u {tiklama.

Smejem se, a i sama gledam ka ko }u po qu bi ti ka me ne oblutke po stepeni{tu. Iza mene skaku}e malena Qubica dok roditeqi poku{avaju da je zadr`e. Mislim se, kad mo`e dete, mogu i ja. Nekako stigosmo do Velikog barutnog magacina, u|osmo i ve} na prvom ko ra ku se raz o ~a rah. Bo `e,

– Iskreno, jedva smo se izborili. Ima mnogo toga {to bi smo `e le li da po ka `e mo turistima i samim Beogra|anima. Vidite ovo blago doneto iz Vi mi na ci ju ma. To su sarkofazi, stele i `rtvenici iz rimskog doba. Ina~e, ma ga cin je sa gra |en iz me |u 1718. i 1721, u vreme velikih austrijskih radova na rekonstrukciji tvr|ave.

Na gle dav {i se rim ske istorije, krenuli smo ka ono-

– Milo{ Obrenovi}a je lagum pro {i rio i na pra vio vinski podrum u kojem je ba~va od preko 70.000 litara.

Pored ovog vinskog podruma postoje ulazi u 13 velikih laguma, a tu su i dve atraktivne pe}ine pretvorene u restorane. Jedna od wih je klub „Lagum“, a druga „Andergraund“.

A u „Vinariji„ se ose}a miris memle. Ba{ kako dolikuje lagumu.

Zo ri ca Dra go je vi}

nAJ BO Qe BA^ Ke GO LU BO ve Pi sMO nO [e iPAK GA Je – BA nA ]A ni

Voj ni le ta ~i po sta li po {ta ri

Ku{! ili za {to je }u ta we zla to na rav no), ali zbog ~e {}e upo tre be kod Ostr vqa na i Jen ki ja, wi ho vo ku {o va we se po ma lo iz li za lo.

Da kle, ako ne }e{ da ku {u je{, on da bar ne moj da la je{, go vo ri dru gi deo ne slav ne na red be.

Tu je sve mno go ja sni je. Na gr |e na stra na se pro gla {a va `i vo ti wom ko ja la je, a to je – pas. Ni je ku ca, ku }u{, bun da{, ri |ov, ve} yuke la, ke ri na obi~ na. Ima i tu va ri je te ta. La ja ti po se lu, ola ja va ti, la ja ti iza le |a, la ja ti kao ko ~i ja{, la ja ti da ’la di{ usta, ali i fi ni jih de {a va wa.

Re ci mo, ka da ne {to sa mo la ne{ ili se iz la ne{ i tog tre nut ka se po ka je{, {to je ve} vr lo su ro va ka zna. “Ot ka ko se ono mad iz lan’o pred svi ma da je mu je po koj na tet ka iz Sr bo bra na sve pi sa la na we ga, ne mo `e da pro |e {o rom a da ga ne vu ku za ru kav u pr vi bir cuz!” – vr lo je po u~ na re ~e ni ca za sve na sled ni ke, osim ako ni su sla ga li pa pi ju na po ve re we.

Ima i tre nu ta ka ka da se la ja we do pu {ta, oprav da va, re ci mo, ako ne ko iz gu bi str pqe we pa ne {te di stva ri li ili “sred stva”, |en ge, lo vu, {u {ke, pa ka `e: “Ba{ me bri ga, dok tra je nek la je!” Obe ove ru `ne re ~i su uze te iz `i vo tiw skog sve ta da bi bi le pri me we ne nad qu di ma, jer “ku{”, “ku {e”, se ko ri sti i za te ra we svi wa uz “ku de”i “ ne’{ i}i u svi wac”. Sre} ni ma i pri stoj ni ma se mo gu sma tra ti oni ko ji ma ni kad ni ko ni je re kao “Ku{!” i “Ne laj!”, a jo{ sre} ni ji ma oni ko ji ni sa mi ni su ni ko ga ti me ~a sti li. Ipak je bo qe ku {o va ti ne go se po sle je di ti!

Re~ “ku{” je, ipak, po zna ta, mal te ne, u ce lom sve tu. Ta ko se zo ve jed na sor ta in dij ske ko no pqe, ma ri hu a ne, ko ja se ga ji ve} mi le ni ju mi ma na ob ron ci ma Hin du ku {a u sred woj Azi ji i ve o- ma je ce we na me |u u`i va o ci ma ove la ke dro ge.

Pa vle Ma le {ev (Gra |a za kwi gu „Tri red ri ba pli va / Di va ni o re ~i ma”)

e~ejsko Udru`ewe odgajiva~a rasnih golubova, `ivine i kuni}a „Golub 72“ po~elo je „specijalkom“ obele`avawe ~etiri decenije svog rada. Na prvu izlo`bu je 128 ba~kih golubova pismono{a, bele, `ute, plave, sive i crvene boje, donelo 14 odgajiva~a iz Be~eja, Kikinde, Koviqa, Melenaca, Novog Be~eja, Sombora i Temerina.

– Po{to predstoji sezona parewa, tek za jesen planiramo nove izlo`be i gostovawa – obja{wava @arko Gr~i} u ime Upravnog odbora organizatora, koji je priredio i osniva~ki

B

[am pi o ni ra stu na ta va ni ma en tu zi ja sta

skup Udru`ewa odgajiva~a golubova ba~kih pismono{a Srbije.

– Samit su „overila“ 34 ~lana, a sigurno }e ih biti mnogo vi{e u ovoj specijalizovanoj asocijaciji. Jer, ba~ke pismono{e su me|u odgajiva~ima sve popularnija

rasa. Ve} ima ~lanova iz Bele Palanke, Kragujevca, Pan~eva, Subotice.

Na be~ejskoj izlo`bi Dragan Petrovi} Goga iz Koviqa primio je veliki {ampionski pehar za svog belog qubimca.

– Od malih nogu se bavim golubarstvom, ali sam se 2004. posvetio iskqu~ivo ba~kim pismono{ama. Imam ~etrdeset pari, podeqenih u tri kaveza po bojama: beli, `uti i crveni, osvojio sam 21 nagradu do sada, a ovaj {ampion se prvi put takmi~io. ^ekao sam da se formira kako sam zamislio – ponosan je Goga.

Novobe~ejac Radovan Jelicki je imao het-trik i preko Tise se

vratio sa ~ak tri pehara. Wegov par starih golubova, kao i mladog mu`jaka, tro~lani stru~ni `iri proglasio je najboqima.

– Doneo sam samo osam golubova i naravno da sam prezadovoqan. Pre dvadesetak godina imao sam sre}u da se po~nem dru`iti s I{tvanom Bi~keijem iz Ba~kog Gradi{ta, na ~ijem tavanu se, izme|u ostalih, stvarala rasa ba~kih pismono{a. Iako zbog godina vi{e ne donosi golubove na izlo`be, Pi{ta-ba~i je stepenicu je ispred svih nas – priznaje Jelicki.

Be~ejci, ~iji jeregion jedan od najzaslu`nijih {to je pre pola veka od vojnog goluba stvorena rasa ba~kog pismono{e, ipak su ostali su bez nagrada. v. Jan kov

dru[tvo

dnevnik IN STI TUT ZA KVB VOJ VO DI NE OBE LE @IO 35 GO DI NA PO STO JA WA

U godini jubileja Br`e zbriwavawe pacijenata i pro{irewe kapaciteta, primena novih svetskih standarda u le~ewu i najslo`enije hirur{ke intervencije na srcu, neki su od rezultata s kojima Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine ulazi u 35. godinu postojawa, re~eno je ju~e na konferenciji za novinare u Beogradu.

Prema re~i ma di rek tor ke Instituta prof. dr Na de ^e mer li}-A|i}, unapre|ewe le-

li Institutu zna~ajna priznawa i nagrade.

- Pro{le godine u Institutu je ura|eno 1.206 operacija na otvorenom srcu, 36.102 subspecijalisti~kih pregleda, oko 18.000 ehokardiografskih pregleda, oko 3.450 ergometrijskih testova, ugra|eno je 316 pejsmejkera, hospitalizovano oko 7.000 pacijenata, a u sklopu koronarne jedinice le~eno je oko 2.300 pacijenata - izjavila je ^emerli}-A|i}.

Sun ~a ni sat Nade ^emerli} A|i} je izrazila zadovoqstvo nagradama koje je ta ustanova dobila, me|u kojima su priznawe za doprinos i razvoj sistema menaxmenta kvaliteta u Srbiji i „Sun~ani sat”, koju dodequje Klini~ki centar Srbije za izuzetne rezultate ostvarene u le~ewu, a koja je ove godine uru~ena grupi hirurga i kardiologa Instituta Vojvodine. ~ewa primenom najsavremenijih ISO standarda, modernizacija opreme, usavr{avawe kadrova i saradwa s doma}im i evropskim zdravstvenim centrima neki su od segmenata koji su pro{le godine doprineli odli~nim rezultatima i done-

Ona je istakla da su u Institutu pro{le godine rekonstruisane operaciona sala, apoteka i sala za konsultacije, a obele`eno je i tri decenije od osnivawa Odeqewa za interventnu kardiologiju tokom kojih je ura|eno vi{e od 63.000 kataterizacija.

Stigao citostatik „5-fluorouracil” U zdravstvenim ustanovama {irom Srbije ju~e je po~ela distribucija “5-fluorouracila”, jedinog nedostaju}eg citostatika. Ministarstvo zdravqa u saradwi sa Republi~kim fondom za zdravstveno osigurawe Srbije je u direktnom kontaktu sa zemqama iz bli`eg i daqeg okru`ewa obezbedilo 7.000 ampula “5fluorouracila”. Obezbe|ena je i neophodna koli~ina litijum karbonata, koja }e zadovoqiti potrebe zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji do kraja godine.

MI NI STAR STVO PRO SVE TE I NA U KE IS PLA ]U JE KRE DI TE I STI PEN DI JE

\acima i studentima sti`u dupli ~ekovi Ministarstvo prosete i nauke sutra }e svojim stipendistima sredwo {kol ci ma isplatiti stipendije i kredite za novembar i decembar. Iznos pojedina~ne rate stipendije, odnosno kredita je 3900 dinara, tako da }e |aci ovaj put dobiti po 7800 dinara.

Ove godine Ministarstvo prosvete dodelilo je 11.995 u~eni~kih stipendija, dok ih je za sredwo{kolce koji se {koluju za deficitarna zanimawa dodeqeno 375. I kredite i stipendije |aci }e dobijati u deset jednakih rata, tako da za ovu {kolsku godinu ostaje da dobiju jo{ {est rata.

Za stipendije i kredite Ministarstva prosvete i nauke mogli su da konkuri{u samo sredwo{kolci i studenti koji su dr`avqani Srbije i {koluju se na dr`avnim fakultetima.

Ministarstvo prosvete i nauke objavilo je posledwih dana pro{le godine preliminarne liste studenata koji su dobili

primawa 6.100 dinara wihovi ~ekovi ovaj put bi}e na iznose od po 12.200 dinara. Studenti stipendije i kredite dobijaju po~ev od novembra teku}e {kolske godine, pa su im ovo rate za novembar i decembar, a kako i oni imaju pravo na deset rata godi{we, posle ovomese~ne isplate sleduje im jo{ osam rata.

Po re ~i ma na ~el ni ka Sek to ra za sti pen di je i kre di te u Mi ni star stvu pro sve te i na u ke Ste v i c e Pi v ar s kog, ove go di ne je za kre di te kon ku ri sa lo 18.000 stu de na ta, {to je ne ko li ko hi qa da ma we ne go la ne. I ove go di ne, kao i pro {le, Mi ni star stvo je do de li lo 14.250 stu dent skih kre di ta.

Po re~ima na~elnika Sektora za stipendije i kredite u Ministarstvu prosvete i nauke Stevice Pivarskog, ove godine je za kredite konkurisalo 18.000 studenata, {to je nekoliko hiqada mawe nego lane. I ove godine, kao i pro{le, Ministarstvo je dodelilo 14.250 studentskih kredita kredite i stipendije. Na te liste nezadovoqni studenti su mogli da se `ale do 10. januara, a kako su posle toga liste postale kona~ne, sti`u i prve rate.

Prema najavi iz Ministarstva prosvete i nauke, studenti }e prvu isplatu dobiti 31. januara, i to za dva meseca, a kako je mese~na rata ovih studentskih

Za razliku od interesovawa za kredite, koje je opalo, interesovawe za studentske stipendije se pove}alo, kao i broj studenata koji zadovoqavaju stroge konkursne kriterijume. I dok je lane pravo na stipendiju steklo oko 11.000 studenata, ove godine ih je odobreno ~ak 13.368.

D. De ve ~er ski

sreda25.januar2012.

13

GRA \A NI GUN \A JU NA LE KA RE I OSO BQE, ALI @AL BE NE PI [U

Srbija jo{ nije usvojila zakon o za{titi pacijenata Za{titnik prava pacijenata, a danas ih ima 330 u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, uveden je pre osam godina i prema podacima Ministarstva zdravqa godi{we u proseku svaki primi tek 10 `albi pacijenata. Naime, iako svaki drugi pacijent danas ima primedbe na zdravstvene usluge i osobqe i zbog toga se obra}a za{titniku prava pacijenata, tek svaki deseti odlu~i da i zvani~no napi{e `albu jer vlada uverewe da ona ni{ta ne}e promeniti i da je to zaludan posao.

Mnogo vi{e pacijenti o~ekuju od zakona o za{titi pacijenata koji ni deceniju od potpisivawa Evropske poveqe o pravima pacijenata nije donet. Sada{wi Zakon o zdravstvenoj za{titi predvi|a deset odredaba koje se odnose na prava pacijenata, ali se wihovo sprovo|ewe u praksi zasniva, kako je to ocenio za{titnik prava gra|ana Sa {a Jan ko vi}, „maltene na principu dobrovoqnosti”. On tvrdi da dr`ava treba da donese mehanizme kako bi se po{tovali ve} usvojeni zakoni i propisi, inspekcijski rad mora da se poboq{a a za to je potrebna, kako nagla{ava, dobra voqa nadle`nih organa.

- Pacijenti nisu dovoqno informisani o svojim pravima.

Retko }ete, na primer, ~uti da je neki lekar obavestio pacijenta o alternativnom le~ewu, {to je jedna od odredbi postoje}eg zakona - ukazao je Jankovi}.

Kako je Srbija jedina dr`ava u regionu koja nije donela zakon o za{titi prava pacijenata, u primeni su samo oni delovi Zakona o zdravstvenoj za{titi koji ni blizu nisu dovoqni da bi se prava pacijenta uistinu za{titila.

Jer da je Srbija, kao {to je obe}ala, usvojila nova zakonska pravila, onda bi pacijenti imali ve}a prava kako u pogledu dostupnosti zdravstvene za{tite tako i u po{tovawu wihovog vremena, pravu na preventivne mere, informisanost, poverqivost podataka,

pristanak na terapijske procedure, mogu}nost izbora.

Predsednica Udru`ewa korisnika zdravstvenih usluga „Klub zdravqe” Zo ri ca Mar ko vi} isti~e da je usvajawe zakona o za{titi pacijenata neophodno jer bi se wime najzad definisala prava i obaveze pacijenata ali i zdravstvenih radnika, dodaju}i da bi u isto vreme i tokovi novca u ovoj oblasti bili transparentniji.

- Tamo gde dr`ava ima monopol u zdravstvenoj za{titi, a korupcija u ovoj oblasti cveta, potrebno je doneti zakon koji }e omogu}iti pacijentima i osiguranicima da vide kuda wihov novac odlazi.

Osnovni paket zdravstvenih usluga u primarnoj za{titi jo{ nije definisan tako da zdravstveni osiguranici i ne znaju koje usluge su im besplatno dostupne. [to se ti~e prava pacijenata ona su ugro`ena pre svega zbog dugih lista ~ekawa, na neke operacije se ~eka i po 10 godina, ali i nedovoqna informisanost pacijenata - objasnila je Zorica Markovi}.

Q. Ma le {e vi}

Si mu la ci ja pra va Svaki drugi pacijent koji se obrati za{titniku prava po`ali se na pona{awe lekara i medicinskog osobqa i u tom slu~aju „advokati pacijenata” mu jo{ nekako i mogu pomo}i. Me|utim, kada pacijent sumwa u propuste u le~ewu za{titnik prava pacijenata jedino mo`e da tra`i da se formira komisija i da do|e inspekcija i ispita ~itav slu~aj.

- Gra|ani mogu da se `ale za{titniku prava pacijenata u odre|enoj zdravstvenoj ustanovi, ali wega je na to mesto postavio direktor te ustanove {to je apsurd i predstavqa simulaciju prava. Na na{e desetogodi{we insistirawe da se zakon o za{titi pacijenata donese nadle`ni organi nam uvek odgovaraju da za tim ne postoji potreba. Dr`ava ima monopol u zdravstvu, sama kontroli{e tokove novca, te i ne ~udi {to je korupcija najve}a ba{ u toj oblasti - nagla{ava Zorica Markovi}.

BO DI PEJN TING NA PO ZO RI [NOJ SCE NI

Iscrtani modeli kao od majke ro|eni Prvi put u Vojvodini, na jednoj pozori{noj sceni, uprili~en je performans crtawa po qudskim telima, ili bodipejnting, kako u svetu krste ovu vrstu umetnosti.

Proslavqaju}i deset godina “Ve~erweg akta”, novosadska “Art klinika”, osnovana krajem 2002. godine kao utopisti~ki projekat grupe gra|ana pri Multimedijalnom centru “Led art”, organizovala je minulog vikenda, na maloj sceni Pozori{ta mladih u Novom Sadu, prvu crta~ku radionicu koju je vodio Ni ko la Ma cu ra.

Performans pod nazivom “Super umetnik” podrazumevao je da se na daske koje `ivot zna~e popnu `enski i mu{ki modeli ~ija su naga tela predstavqala platno po kojima su umetnici crtali.

Svoje ume}e, u ovom svojevrsnom performansu, iskazala je i Zrewaninka Iva na Me nen }a nin, jedna od retkih u Vojvodini, a jedina u najve}em banatskom gradu koja se bavi bodi artom.

- “Art klinika” se zasniva na utopijskoj ideji da umetnost le~i i mewa svet. Promovi{e umetnike sa sve`im i provokativnim pristupima u predstavqawu umetni~kog dela i poku{ava da ohra-

Iva na Me nen }a nin s mo de li ma

bri, pre svega, mlade stvaraoce.

Stoga smo se Nikola Macura i ja odlu~ili da u~inimo korak daqe i da, po prvi put, na jednoj pozori{noj sceni u Vojvodini, ali i u

Srbiji, organizujemo “bodi art” performans, sa modelima svu~enim do gole ko`e – ka`e za “Dnevnik” slikarka Ivana Menen}anin.

Su{tina je da se posle iscrtavawa po telu modeli fotografi{u. Tako nastaju neke od najlep{ih, najduhovitijih i najprovokativnijih fotografija sa ~ovekom u prvom planu. Na pitawe da li bodi art smatra za vid umetnosti ili egzibicionizma, ili, mo`da, jedno ne ide bez drugog, na{a sagovornica, bez dvoumqewa, isti~e da je u pitawu iskqu~ivo umetnost. Mnogi su tu umetnost, pre nekoliko godina, gledali sa podozrewem, pa je Ivana, u vreme kada je po~ela da oslikava qudska tela, te{ko dolazila do modela spremnih da joj poslu`e za iskazivawe wenih umetni~kih vizija.

- Danas se modeli sami javqaju.

Uglavnom sara|ujem sa `enama, ali sam u nedequ, u novosadskom

Pozori{tu mladih,”na raspolagawu” imala i dva mu{karca, od kojih je jedan pristao da se potpuno razgoliti. Za razliku od pripadnica lep{eg pola, koje su se povremeno i skidale gole, mu{karci su do sada pozirali u kupa}im ga}ama. Ali, eto, i to se sada mewa – veli zrewaninska umetnica koja planira da u budu}em periodu delovawe „Art klinike“ pro{iri i na teritoriju Zrewanina.

Ina~e, jedno iscrtavawe posebnim, antialergijskim bojama koje se skidaju odmah posle tu{irawa, traje minimum tri, nekada i po {est sati, zavisno od toga {ta je autorka zamislila i koliko je to komplikovano za izvesti.

Samo crtawe po licu traje oko dva ~asa.

- Uglavnom ne razmi{qam unapred o tome kakav }e rad biti.

Tek kada vidim model, zamislim {ta }u slikati po wemu. Boje nanosim ~etkicom, a posle telo kitim predmetima od kartona i ostalih materijala koje sama izra|ujem – obja{wava Ivana Menen}anin. @. Ba la ban

VESTI Uredba o programima udru`ewa Ministarstvo za qudska i mawinska prava, dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu uputilo je ju~e Vladi Srbije Predlog uredbe o sredstvima za podsticawe programa od javnog interesa koja realizuju udru`ewa. Ovom uredbom prvi put se na celovit na~in i jedinstvenim osnovama ure|uju kriterijumi, uslovi i na~in dodele sredstava. Uredba uvodi transparentnost i javnost u postupak dodele sredstava propisivawem da je nadle`ni organ du`an da na svojoj zvani~noj internet stranici objavi javni konkurs, listu vrednovawa i rangirawa prijavqenih programa, odluku o izboru programa i druge podatke u skladu sa ovom uredbom. Pored zakonske obaveze da najmawe jedanput godi{we u~ine dostupnim javnosti izve{taj o svom radu i o obimu i na~inu sticawa sredstava, udru`ewa }e u skladu sa ovom uredbom imati i obavezu da nadle`nom organu kvartalno dostavqaju izve{taj o realizaciji programa, ali i posle realizacije programa.

Nadle`ni organ je u obavezi da prati realizaciju programa i kontroli{e wegovu realizacije, kao i da raskine ugovor i zatra`i povra}aj prenetih sredstava ako utvrdi nenamensko tro{ewe.

Zdravstvu duguju 80 milijardi dinara Ministar zdravqa Zo ran Stan ko vi} izjavio je da wegov resor trpi velike pritiske dela privrede koja ne pla}a doprinose za zdravstveno osigurawe, zbog ~ega dr`ava proteklih godina nije naplatila 80 milijardi dinara doprinosa namewenih zdravstvu. Kako je ministar naveo, 1.250.000 qudi koji u Srbiji nemaju nikakva primawa ima zdravstvenu za{titu: - Pro{le godine je za wihovo le~ewe bilo upla}eno 670 miliona dinara, ili pet evra po pacijentu, a ono je ko{talo 22 milijarde dinara. Nije ta~no da qudima bez primawa i wihovoj deci ne}e biti pru`ene zdravstvene usluge, prevashodno za hitne slu~ajeve, zato {to svi oni imaju pravo na zdravstvenu za{titu po ~lanu 22. Zakona o zdravstvenoj za{titi zdravqa.

Izmene zakona o uybenicima neprihvatqive?

Nacionalni prosvetni savet (NPS) odbio je, kako izve{tava Tanjug, kao neprihvatqive najavqene izmene i dopune zakona o uxbenicima, a iz Ministarstva prosvete i nauke prvi put zvani~no priznaju da je jedan od osnova za taj propis zakonsko utemeqewe projekta besplatnih uxbenika.

Nacrt zakona, kako je najavio pomo}nik ministra prosvete Zo ran Ko sti}, treba da se na|e na sednici vlade ve} u ~etvrtak, 26. janaura, a ~lanovi NPS smatraju da je taj tekst neprihvatqiv zbog procedure predlagawa i odobravawa uxbenika i zbog same definicije uxbenika.

Prema re~ima predsednice NPS De san ke Ra du no vi}, Savet je nacrtom zakona nateran da bude „proto~ni bojler” zbog predvi|enih lo{ih proceduralnih re{ewa u postupku dono{ewa i odobravawa uxbenika.

crna hronika

sreda25.januar2012.

TU @I LAC ZA RAT NE ZLO ^I NE SR BI JE U KO PEN HA GE NU ZA PO ^EO IS TRA GU O ZLO ^I NU U DVO RU NA UNI 1995.

VLA DI MIR STOJ KO VI] NA „GA ZE LI” IMAO UDES

Gol man „Par ti za na” po vre |en u sa o bra }aj ki

Gol man „Par ti za na” Vla di mir Stoj ko vi} do `i veo je sa o bra }aj ni udes u po ne de qak uve ~e na mo stu „Ga ze la” u Be o gra du, gde je za do bio po vre de gla ve i le |a.

Do sa o bra }aj ne ne sre }e na „Ga ze li” je do {lo oko 21.30 ~a so ka -

ban ki ne. Ne ko vre me smo ta ko vi si li iz nad vo de. Jak uda rac, okre ta we, sve se do go di lo u tre nu.

Ba{ je bi lo ne pri jat no – re kao je pr vi ~u var mre `e „cr no-be lih”.

– Bio sam u {o ku ne ko li ko mi nu ta. Jak uda rac, pa okre ta we, sve

dnevnik

c m y

14

Vuk ~e vi} sa slu {ao dan skog voj ni ka

Tu `i lac za rat ne zlo ~i ne Vla di mir Vuk ~e vi} po ~eo je ju ~e u Ko pen ha ge nu da spro vo di pr ve is tra `ne rad we po vo dom ra sve tqa va wa zlo ~i na nad de ve to ro srp skih ci vi la u av gu stu 1995. go di ne u Dvo ru na Uni, sa slu {a wem dan skih voj ni ka ko ji su bi li sta ci o ni ra ni u tom hr vat skom me stu.

– Na kon sa slu {a wa sve do ka i raz me ne in for ma ci ja s hr vat skim dr `av nim tu `i la {tvom, ko je je ta ko |e u Dan skoj, bi }e do ne ta ko na~ na od lu ka o kri vi~ nom pro go nu da bi se pro na {li po ~i ni o ci tog u`a snog zlo ~i na – re kao je Ta nju gu za me nik tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri}.

Vuk ~e vi} je sa slu {ao pr vog dan skog voj ni ka, re kao je Ve ka ri}, i

Vla di mir Vuk ~e vi}

pre ci zi rao da }e osim we ga tu `i lac uze ti iz ja ve od jo{ tri voj ni ka i jed nog dan skog no vi na ra.

Po Ve ka ri }e vim re ~i ma, ovaj pred met je pr va tu `i la~ ka is tra ga

ko ja se od vi ja u skla du s no vim Za ko ni kom o kri vi~ nom po stup ku (ZKP).

Iz ja ve od dan skih voj ni ka uze }e i pred stav ni ci hr vat skog tu `i la {tva, re kao je za me nik srp skog tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne. Po sle to ga }e, ka ko je na veo, srp ske i hr vat ske ko le ge upo re di ti iz ja ve i dru gih sve do ka u Hr vat skoj i Sr bi ji do ko jih su do {li da bi lak {e ot kri li po ~i ni o ce. In for ma ci je }e bi ti raz me we ne u skla du sa spo ra zu mom o sa rad wi tu `i la {ta va Sr bi je i Hr vat ske, na po me nuo je Ve ka ri}.

Dan ski voj nik Jan Ve len dorf, je dan od biv {ih pri pad ni ka sna ga

UN u Hr vat skoj, ko ji je ve} go vo rio na dan skoj te le vi zi ji o ubi stvu za ro bqe nih ci vi la, ka zao je da }e sa ra |i va ti i s tu `i o ci ma Sr bi je i Hr vat ske. Ka ko je Ve len dorf ra ni je sve do ~io, dan ski voj ni ci, ko ji su za vre me voj ne ak ci je „Olu ja” bi li sta ci o ni ra ni u Hr vat skoj, ni su re a go va li ka da su oso be u ma skir nim uni for ma ma 8. av gu sta 1995. go di ne pred wi ma ubi le de vet srp skih hen di ke pi ra nih oso ba, ko je su bi le sa kri ve ne u {ko li u Dvo ru na Uni. Dan sku je di ni cu je ta da ~i ni lo 200 na o ru `a nih voj ni ka, ko ji ma je bi lo na re |e no da sa mo po sma tra ju te su se po gu bqe wa do go di la na sa mo ne ko li ko me ta ra od je di ni ce.

DA NAS NA STA VAK NAJ O BIM NI JEG PRO CE SA U SPE CI JAL NOM SU DU Vla di mir Stoj ko vi}

da se Stoj ko vi}, u dru {tvu pri ja te qa, na su vo za~ kom me stu, vra }ao s tre nin ga iz „Ze mu ne la”.

Wi ho vo vo zi lo kre ta lo se iz prav ca No vog Be o gra da ka Auto ko man di, ka da se, po we go vim re ~i ma, iz ne na da po ja vi lo vo zi lo mar ke „re no la gu na” i uda ri lo u we gov auto mo bil, ba{ sa stra ne su vo za ~a.

– Od bi li smo se o vo zi lo u su sed noj tra ci i ba ~e ni smo pre ko

se br zo de si lo. Si tu a ci ja je bi la opa sna, hva la bo gu, do bro sam pro {ao. Sa mo sam do bio ja ~i uda rac u gla vu, ma lo me bo le le |a, ali bi }e sve u re du. U sre du idem s eki pom u Iz rael i na sta vqam da tre ni ram – na veo je Stoj ko vi} u iz ja vi za „Moz zart sport.com„.

On }e, upr kos bo lo vi ma, na sta vi ti tre nin ge i bi }e ~lan eks pe di ci je cr no-be lih ko ja pu tu je da nas u Tel Aviv na pri pre me.

TE [KA NE SRE ]A NA PU TU NO VI BE ^EJ – KU MA NE

Po gi nu la u „mer ce de su”

Div na [. (47) iz E~ ke po gi nu la je u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se pre kju ~e oko 11.20 ~a so va do go di la na re gi o nal nom pu tu iz me |u No vog Be ~e ja i Ku ma na, sa op {ti la je Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu.

Do tra ge di je je do {lo ka da je Ni ko la [. (55) iz E~ ke, ka ko se sum wa – usled ne pri la go |e ne br zi ne, iz gu bio kon tro lu nad put ni~ kim vo zi lom mar ke “mer ce des 190E”, zre wa nin skih re gi star skih

ozna ka, ko jim je upra vqao, i sle teo s ko lo vo za u od vod ni ka nal. Put ni ca u autu Div na [.je od za do bi je nih po vre da pre mi nu la na li cu me sta, a vo za~ je za do bio la ke te le sne po vre de. Okol no sti ove sa o bra }aj ne ne zgo de se jo{ is pi tu ju.

Uvi |aj na li cu me sta oba vi li su is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu u pri su stvu za me ni ka Osnov nog jav nog tu `i o ca i slu `be ni ci Po li cij ske upra ve. @. B.

U BA NAT SKOM VE LI KOM SE LU, KOD KI KIN DE

Pe kar se te re ti za kra |u ga sa

Pro tiv Dra ga na L. (1968) iz Ba nat skog Ve li kog Se la po li cij ski slu `be ni ci PU Ki kin da pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ na de la te {ke kra |e i ski da wa i po vre de slu `be nog pe ~a ta.

Osum wi ~e ni je od av gu sta do de cem bra pro {le go di ne u svo joj pe ka ri u Ba nat skom Ve li kom Se lu, neo vla {}e no ko ri stio gas s grad ske li ni je ga so vo da i pri ~i nio {te tu JP „Sr bi ja gas” od oko 722.000 di na ra, sa op {e no je iz PU Ki kin da.

M. Mr.

„Ste ~aj ci” pr vi re se to va ni na no vi ZKP ^u ve na „ste ~aj na afe ra“, naj o bim ni ji slu ~aj Spe ci jal nog su da, ~i ja je op tu `ni ca, naj du `a u isto ri ji pra vo su |a, to kom pro ce sa pro {i re na s jo{ pet no vih, ta ko |e ga ba rit nih, u ko joj je su |e we po ~e lo 2007, a re star to va no 2010, zbog pro me ne u sa sta vu sud skog ve }a po sle (re)iz bo ra su di ja, pr vi je po stu pak ko ji se ve} za huk ta va po no vom ZKP-u.

Su |e we je ju ~e od lo `e no zbog to ga {to je je dan od ukup no tri de set pe to ro op tu `e nih, biv {i su di ja Go ran Kqa je vi} ostao bez advo ka ta od bra ne, bu du }i da po no vom ZKP-u bra ni lac okri vqe nog ne mo `e bi ti ~lan we go ve po ro di ce, a Kqa je vi }a su bra ni li su pru ga i we gov ro |e ni brat. Sud je Kqa je vi }u po sta vio bra ni o ca po slu `be noj du `no sti.

Na sta vak pre tre sa je za ka zan za da nas, a ta ko zva ni do ka zni duel Tu `i la {tva i od bra ne tre ba lo bi da po~ ne u pe tak, kad }e se stran ke iz ja sni ti o no vim do ka zi ma.

Su |e we gru pi po slov nih qu di, po op tu `ba ma za zlo u po tre be u ve zi s po je di nim po stup ci ma ste ~a ja, pri va ti za ci je, ban kar skih kre dit nih aran `ma na ve} je pro te klih da na „re se to va no“ na no vi ZKP, ko ji se pri me wu je od 16. ja nu a ra, a za ko no da vac i we go vi auto ri tvr de da do no si znat no eko no mi~ ni ji glav ni pre tres.

Upu }e ni sma tra ju da se ko na~ no na zi re fi na le ovog pro ce sa, na ~i joj su osnov noj op tu `i ci, iz me -

|u osta lih, i biv {i pred sed nik Tr go vin skog su da u Be o gra du Go ran Kqa je vi}, bi zni smen Se ku la Pjev ~e vi}, od be gli biv {i di rek tor „Ce-mar ke ta” Slo bo dan Ra du lo vi}, ne ka da {a wa ge ne ral na di rek tor ka „Po {tan ske {te di o ni ce„ Je li ca @iv ko vi}, advo ka ti Miq ko @i vo ji no vi} i Ne ma wa Jo lo vi}, te jo{ niz ime na.

Pra vo sud nim or ga ni ma ne do stup ni Se ku la Pjev ~e vi} Go ran Kqa je vi} su je di no op tu `e ni Slo bo dan Ra - tra je bit ka Pjev ~e vi }e ve od bra ne is ti ~e pred lo ge za pu {ta we na du lo vi}, Miq ko @i vo ji no vi} i za we go vo pu {ta we iz pri tvo ra, slo bo du.

Alek san dar Ku zma nov ski, ko ji ma te na sto ja we da do ka `u da je za we U me |u vre me nu je od bra na pri se su di u od su stvu. gov po vra tak u pri tvor sku je di ni - ku pi la ar gu men te za svo je tvrd we Su |e we „ste ~aj ci ma“ je po ~e lo cu Spe ci jal nog su da kriv ne spo ra - da Pjev ~e vi} sta nu je na adre si pri u ja nu a ru 2007. i te {ko je re }i ko - zum. Advo kat Mi ro slav To do ro - ja vqe noj su du ali da je, zbog ne pre li ko stra ni ca u ovom tre nut ku vi} tvr di da je u dru goj po lo vi ni gled ne unu tra {wo sti zgra de, po li ima spis pred me ta – tran skrip ti 2011. go di ne, na kon {to je we gov ci ja, tra `e }i ga, po re {i la stan. sa su |e wa i do ku men ta ci ja, ko ju do bra we nik Pjev ~e vi} iza {ao iz – Mi ima mo ja ke do ka ze da je re~ sud ni ce pre vo ze ko li ci ma. bol ni ce gde je bio zbog ozbiq nih o po li cij skoj za blu di ili da je po Pre tri me se ca, po sle vi {e go - sr ~a nih smet wi, to kom ku} nog sre di po li cij ska ne mar nost u ra du di {we od bra ne sa slo bo de, okri - opo rav ka do {lo do ne spo ra zu ma, – is ti ~e advo kat To do ro vi}. vqe ni bi zni smen Se ku la Pjev ~e - ta ko {to je u la vi rin tu zgra de u Po we go vim re ~i ma, sud je Pjev vi} se po no vo na {ao u pri tvo ru ko joj sta nu je po li ci ja, tra `e }i ga, ~e vi }u pri tvor od re dio po ta ko be o grad skog Cen tral nog za tvo ra ku ca la na po gre {na vra ta. zva noj „leks spe ci ja lis“ nor mi za gde je ra ni je, od hap {e wa u apri lu – Po pr vo bit nom sud skom re {e ko na, ko ja ka `e da se okri vqe nom 2006, ve} pro veo dve i po go di ne. wu, pri tvor Pjev ~e vi }u osta je do ko ji ne do |e na glav ni pre tres i Ina ~e, Ape la ci o ni sud je po ~et - za vr {et ka glav nog pre tre sa, ali ne oprav da svoj iz o sta nak mo `e kom ove ne de qe od bio tre }u `al - ti me ni su us kra }e ne mo gu} no sti od re di ti pri tvor i da mo `e tra ja bu Pjev ~e vi }e ve od bra ne pro tiv da se i pre to ga uki ne – ka `e To do ti do za vr {et ka glav nog pre tre sa. re {e wa o pri tvo ru. Ve} me se ci ma ro vi}, i do da je da }e na sta vi ti da J. Ja ko vqe vi}

SRS OP TU @U JE TRI BU NAL DA KO ^I PO SE TU SRP SKIH LE KA RA SVOM LI DE RU

Hag odu go vla ~i s do zvo lom dok to ri ma Pred stav ni ci Srp ske ra di kal ne stran ke sa op {ti li su ju ~e da Ha {ki tri bu nal odu go vla ~i s da va wem do zvo le za po se tu le kar skog ti ma li de ru ra di ka la, ha {kom op tu `e ni ku Vo ji sla vu [e {e qu, ko ji se sa gla sio s tim da ga pre gle da tim s Mi lo va nom Bo ji }em na ~e lu.

Bo ji} je na kon fe ren ci ji za no vi na re SRS-a iz ja vio da je le kar ski tim „ovog tre nut ka spre man da u|e u avion za Hag”. On je ob ja snio da }e za da ci tog ti ma bi ti da pre gle da ce lo kup nu do ku men ta ci ju o do sa da {wem le ~e wu li de ra ra di ka la i da ga kon zi li jar no pre gle da.

– Tre ba lo bi na pra vi ti i pre sek even tu al nih gre {a ka u [e {e qe vom le ~e wu i stra te gi ju i prog no zu za da qi tok le ~e wa – re kao je Bo ji}.

Po we go vim re ~i ma, [e {e qu tre ba omo gu }i ti da se le ~i u usta no vi ko ju oda be re i da sam od lu ~i ko ji le ka ri tre ba da se bri nu o we go vom zdra vqu.

Bo ji} se na da da }e le kar skom ti mu bi ti omo gu }e no da pre gle da [e {e qa „u od go va ra ju }im bol -

ni~ kim i kli ni~ kim uslo vi ma” a da, ako se to ne omo gu }i le kar skom ti mu, tre ba do zvo li ti da une se por ta bil ne apa ra te za di jag no sti ku sr ca i plu }a. Bo ji} je oce nio da je [e {eq u „za ~a ra nom kru gu jer se {e ta iz me |u ci vil ne bol ni ce i Ha {kog tri bu na la”.

Po sla nik SRS-a Pa ja Mom ~i lov, ko ji je i pred sed nik Od bo ra Skup {ti ne Sr bi je za zdra vqe i

po ro di cu, tvr di da je [e {eq vi tal no ugro `en u Ha gu, kao i da po svim kon ven ci ja ma o pri tvo ru onaj ko je utam ni ~en i u is tra zi mo ra da u`i va sva pra va kao i gra |a ni te dr `a ve.

– O~e ku jem da }e ho land ske ko le ge bi ti ko le gi jal ne i da }e mo za jed no mo }i da pro ce ni mo [e {e qe vo sta we – za kqu ~io je Mom ~i lov.

Mi o drag Bo ji} ju ~e se obra tio no vi na ri ma

Je la ~i}: Za vi si od do go vo ra sa [e {e qem Port pa rol ka Ha {kog su da Ner ma Je la ~i} iz ja vi la je ju ~e da Se kre ta ri jat tog su da raz ma tra zah te ve li de ra ra di ka la Vo ji sla va [e {e qa da ga u Ha gu pre gle da tim le ka ra iz Sr bi je, ali i spe ci ja li sti iz Ru si je. Ona je re kla da se od lu ka o to me o~e ku je „~im Se kre ta ri jat Tri bu na la uspe da se do go vo ri sa [e {e qem”, ali i da za vi si od „ras po lo `i vo sti spe ci ja li sta po we go vom iz bo ru”.

Di rek tor Kan ce la ri je za sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom Du {an Ig wa to vi} o~e ku je da }e Tri bu nal u Ha gu vr lo br zo odo bri ti po se tu ti mu srp skih le ka ra ko je je li der SRS-a Vo ji slav [e {eq oda brao, a iz Ha ga po na vqa ju da je we go vo sta we sta bil no i da ni je `i vot no ugro `en.

On je pod se tio na to da je dr `a va u vi {e na vra ta nu di la [e {e qu da ga pre gle da tim srp skih le ka ra, {to je on od bi jao, i do dao da nad le `ni or ga ni ni su u~e stvo va li ni u iz bo ru ak tu el nog ti ma, ali da je, uko li ko ta kav zah tev bu de pod net, Sr bi ja sprem na da sno si tro {ko ve pu ta [e {e qe vog ti ma u Hag. – Sma tra mo da se mo ra utvr di ti {ta se ta~ no de {a va sa [e {e qe vim zdra vqem i za to smo vi {e pu ta i nu di li da ga po se te na {i le ka ri i za to smo sa da sprem ni da im po mog ne mo da ot pu tu ju – re kao je Ig wa to vi}.

Po sla ni ca SRS-a Vje ri ca Ra de ta na ve la je da je [e {eq do bio pi smo od za me ni ce {e fa Slu `be za prav nu po mo} i pi ta wa pri tvo ra Ane Po su re u ko jem se tra -

`i da pi sme no sa op {ti da li `e li da ga le ka ri po se te i pre gle da ju.

– [e {e qu je one mo gu }e no da se pi sme no iz ja {wa va jer mu

uprav nik pri tvo ra ne do zvo qa va da fo to ko pi ra to {to pre da, a on to ko pi ra da bi imao do kaz da je pre dao zah tev – re kla je Vje ri ca Ra de ta.

Ona je pod se ti la na to da se [e {eq ve} sa gla sio s ti me da ga pre gle da tim le ka ra pred vo |en Bo ji }em, i do da la da Ha {ki tri bu nal eski vi ra dok to re ko je je [e {eq iza brao. Po we nim re ~i ma, u Pra vil ni ku o pri tvo ru u Ha {kom tri bu na lu je na ve de no da pri tvo re nik mo `e sa mo stal no iza bra ti le ka ra i zu ba ra. Ona je do da la i da je [e {e qu pro pi sa no 12 no vih le ko va i da ne bi tre ba lo da po sto ji pre pre ka da srp ski le ka ri od mah pre gle da ju li de ra ra di ka la.

– Ha {ki tri bu nal o~i gled no odu go vla ~i i ne ma in te re sa da se utvr di pra vo sta we Vo ji sla va [e {e qa – pod vu kla je Vje ri ca Ra de ta, i ape lo va la da se [e {e qu omo gu }i po se ta.

U [e {e qe vom iza bra nom ti mu su i kar di o log Zo ra Na u mo vi} i pul mo log Mi o drag Vuk ~e vi}.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

sreda25.januar2012.

15

AKCIJA POLICIJE NA TERITORIJI BEOGRADA, VAQEVA I LAZAREVCA

Uhap{eno 16 osumwi~enih za prawe novca i utaju poreza

Dra gan Ya ji} do la zi na su |e we

U BEOGRADSKOM SUDU ODLO@EN PROCES PROTIV BIV[EG „ZVEZDINOG” PREDSEDNIKA

O zapleni Yaji}eve imovine u martu

Po~etak ponovqenog postupka za privremeno oduzimawe imovine od nekada{eweg predsednika FK „Crvena zvezda” Dra ga na Xa ji }a, wegovih srodnika i saradnika, odlo`en je za 15. mart jer je sudu stigla nova dokumentacija o wihovim prihodima.

Odbrana Xaji}a i ostalih, od kojih se tra`i oduzimawe imovine zbog sumwe da je nelegalno ste~ena, tra`ila je vreme za upoznavawe s finansijskim izve{tajima pa je ro~i{te odlo-

ne zvezde” u strane klubove. Sud je prvom, ukinutom odlukom, odbio zahtev Tu`ila{tva da se Stoji}u oduzima imovina.

Vi{e tu`ila{tvo je tra`ilo zaplenu svih stanova, lokala, parcela i vozila od Xaji}a, Cvetkovi}a, Marinkovi}a i Stoji}a jer smatra da je tokom finansijske istrage utvr|ena nesrazmera izme|u wihovih zakonitih prihoda i imovine u wihovom vlasni{tvu ili u vlasni{tvu ~lanova wihove porodice.

Sporni transferi Xaji}u, Cvetkovi}u, Marinkovi}u i Stoji}u 31. januara 2011. je po~elo su|ewe zbog sumwe da su protivpravno prisvojili oko osam miliona evra od transfera u inostrane klubove ~etiri fudbalera „Crvene zvezde” – Go ra na Dru li }a, Pe ri ce Og we no vi }a, Zo ra na We gu {a i Iva na Du di }a. To su|ewe se nastavqa 21. marta. `eno za sredinu marta. Taj sud je u martu pro{le godine odlu~io da Xaji}u, biv{em finansijskom direktoru FK „Crvena zvezda” Vla di mi ru Cvet ko vi }u i prvom sekretaru kluba Mi lo {u Ma rin ko vi }u, kao i ~lanovima wihovih porodica, privremeno oduzme najve}i deo imovine. Tu odluku je u julu ukinuo Apelacioni sud u Beogradu i nalo`io da se ponovo odlu~i o zahtevu Tu`ila{tva za privremeno oduzimawe imovine.

Osim wih, Tu`ila{tvo tra`i i oduzimawe imovine od fudbalskog menaxera Ran ka Sto ji }a, kome se zajedno s biv{im „Zvezdinim” funkcionerima sudi zbog malverzacija s transferima fudbalera „Crve-

Pri vre me no od u zi ma we imo vi ne tra je do do no {e wa odluke o zahtevu za trajno oduzimawe imovine, a o woj se stara Direkcija za upravqawe od u ze tom imo vi nom. Spor na imovina, shodno zakonu, trajno se mo`e oduzeti posle pravosna`nog okon~awa sudskog postupka, koji je u ovom slu~aju protiv wih po~eo u januaru ove godine i nastavqa se u septembru.

Xaji}eva odbrana osporava u celosti zahtev Vi{eg tu`ila{tva jer smatra da je u svojoj fudbalskoj i sportskoj karijeri wihov klijent zaradio bar pet puta vi{e od vrednosti imovine koju poseduje.

(Tanjug)

Policija je ju~e uhapsila 16 osoba zbog sumwe da su prawem novca i utajom poreza pribavile protivpravnu imovinsku korist od 80 miliona dinara i o{tetile buxet za oko 30 miliona dinara, dok je zbog istih krivi~nih dela krivi~nom prijavom obuhva}eno jo{ 14 osumwi~enih.

Hap{ewa su sprovedena na teritoriji Vaqeva, Beograda i Lazarevca u nastavku akcije na suzbijawu finansijskog kriminala, dok se za troje osumwi~enih jo{ traga, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova.

Osumwi~eni se terete da su od 1. februara 2009. do 31. decembra 2010. godine izvr{ili krivi~na dela tako {to su anga`ovawem vlasnika i odgovornih lica 13

„pera~kih preduze}a” sa~iwavali fiktivnu poslovnu dokumentaciju o navodnoj isporuci robe, poqoprivrednih i drugih proizvoda i usluga, na osnovu koje su prikazali simulovane poslovne odnose izme|u pomenutih preduze}a ukupno vredne 80.987.217,09 dinara.

Novac su nakon uplate na ra~une „pera~kih preduze}a” daqe prebacivali na ra~une vi{e poqoprivrednih gazdinstava, ~iji su vlasnici Mi haj lo Q., Zo ri ca M., @i ka M., Alek san dar P., Bran ki ca R., Zo ran R. i Du {an G., navodi se u saop{tewu.

Upla}en novac, uz zadr`avawe provizije od tri odsto, podizali su s ra~una poqoprivrednih gazdinstava, a da bi to opravdali,

Bedem za kriminal i ilegalne imigrante Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Srbije Ivi ca Da ~i} i ministar unutra{wih poslova Ma|arske [an dor Pin ter potpisali su ju~e sporazum o drumskoj, `elezni~koj i re~noj kontroli dr`avne granice. Na grani~nom prelazu „Horgo{„ izme|u dve zemqe potpisan je sporazum i o obrazovawu zajedni~ke kancelarije za vezu. Formirawe kancelarije ima za ciq suzbijawe pograni~nog kriminala na zajedni~koj granici. Tu se prvenstveno misli na ilegalene prelaske, krijum~arewe vozila, narkotika i oru`ja.

– Sporazum je samo jedan od dokumenata o saradwi koji smo pot-

Ivi ca Da ~i} i [an dor Pin ter

Granicu pre{lo osam miliona qudi U Srbiji je 2008. godine bilo 100 azilanata i kapaciteti za wihov sme{taj su bili dovoqni. Pro{le godine je u na{oj zemqi evidentirano oko 3.000 azilanata i oko 5.000 imigranata.

Da~i} je rekao da je na{u granicu 2011. godine s obe strane pre{lo osam miliona qudi, od kojih su polovina stranci, a od toga broja polovina je pre{la na grani~nom prelazu Horgo{, {to je ~etiri posto vi{e putnika u odnosu na 2010. godinu.

Okrivqeni ne zna da li je ubo kuhiwskim no`em ulaznih vrata, a on je povikao: “Ima no`!” i oti{ao ka automobilu, a kasnije sam ~uo da je dodao: “Daj mi ~akiju”, {to sam shavatio da je bio u dru{tvu, a ja sam zatim pobegao u podrum ku}e i iza{ao odatle kad je on ve} oti{ao.

`i}u od wega, ~im iza|em odvade, da mi vrati dug preko suda.

O doga|aju su potom svedo~ili otac i sestra okrivqenog koji su bili kod ku}e u vreme kobnog doga|aja, a potom i stalni sudski ve{tak za sudsku medicinu prof. dr Ra den ko Vu ko vi}.

Pa la ta prav de u No vom Sa du

– Ja ne znam da li sam ga ubo i kako izgleda ubosti nekog i taj ose}aj, nikad nisam ubo nikog – kazao je ju~e okrivqeni. – No` nije bio krvav, i na podu nije bilo krvi. Kasnije sam nazavo ro|aka u policiji da ga obavestim o tome {ta se desilo i on je do{ao. Ja nisam tr~ao za Vasilijem posle tog doga|aja na vratima ku}e, ve} be`ao od wega. Tra-

hal”, „Co GWT Gro up”, „Byte ne tix”, „Te xas 1997”, „Happy Com”, „Co smo po lit” i „City kon sal ting„. Uhap{eni su ~elni qudi tih preduze}a Mi lu tin \., Qi qa na S., Zlat ko F., Su za na P., Dra go qub I., Ra di vo je G., Ve sna R., Raj ko L., Sre ten M., Na ta {a H., Edvin H., Mihajlo Q., Zoran R., Igor M., Mi lo van G. i Vi do sav B. Zbog istih dela krivi~nom prijavom su obuhva}eni osumwi~eni koji nisu li{eni slobode – Sve tla na M., Ivan S., Ni ko la [., Bran ko V., Zorica M., @ika M., Aleksandar P., Brankica R., Jo vi ca N., @i van G. i Du{an G. Intenzivno se traga za \u rom G., Gor da nom P. i Vla di mi rom R., navedeno je u saop{tewu MUP-a Srbije.

(Tanjug)

MINISTRI POLICIJE SRBIJE I MA\ARSKE DA^I] I PINTER NA PRELAZU HORGO[ POTPISALI SPORAZUM O SARADWI

SU\EWE ZA POKU[AJ UBISTVA U LUGU, KOD BEO^INA

– Ne priznajem krivicu. Taj dan sam se ~uo s Vasilijem, koji mi je, ina~e, u rodu, i napomenuo sam da duguje 100 evra jer je moj brat dao vi{e na ime kamate za zelena{ki dug koji je vratio za dva dana. Kazao sam mu da mladi} koji je uzeo pare da mu preda; la`e i wega i nas i da bi trebalo da mu ka`e koliko je dobio evra.

Na to mi je Vasilije telefonom odgovorio da mu ne pri~am to tako, te da nismo ~uvali ovce zajedno. Pa i nismo, sam si ih ~uvao, odgovorio sam kad me je doveo u tu situaciju – kazao je ju~e na glavnom pretresu pred ve}em Vi{eg suda u Novom Sadu kojim je predsedavala sudija Zla ta Ro di}-Kne `e vi} optu`eni za poku{aj ubistva Ja r ko Ku ku~ ka (1976), zvani Ba ta, iz Luga kod Beo~ina.

– Pro{le godine, 27. septembra oko 21.30 sat neko je zazvonio na vrata, gde sam ugledao Vasilija. Upitao sam ga da li je doneo pare koje smo preplatili za dug, a on je kazao: “Kome ti preti{“, i odmah zatim udario me je u nos. Ja sam se spotakao i odmah potom uzvratio udarac, iako je on mnogo krupniji od mene, nakon ~ega se on tako|e zateturao.

Utome, kad me je dohvatio za rame i povukao, dohvatio sam kuhiwski no` koji je bio na pe}ki zbog kre~ewa u hodniku ku}e kod

sa~iwavali su falsifikovanu poslovnu dokumentaciju – otkupne listove ili su, pak, novac podizali bez ikakvog osnova, a zatim su tako podignutu gotovinu vra}ali uplatiocima. Tako su sebi, kao i jedni drugima, pribavili protivpravnu imovinsku korist ve}u od 80 miliona dinara.

U nameri izbegavawa poreza (porez na dodatu vrednost i porez na druge prihode) izvr{ili su i krivi~no delo poreske utaje po{to su, kako se sumwa, utajili 29.966.029,22 dinara, za koliko je o{te}en buxet Republike Srbije.

Pera~ka preduze}a su, kako se navodi u saop{tewu, „Fas hion & sun„, „BG-te am”, „Tar vo com mer ce”, „TRD-si stem”, „Rom bert co”, „Se -

– Re~ je o malom ubodnom kanalu od dva do tri centimetra dok je du`ina se~iva oko 15 centimetra, utvr|eno je istragom.

Rana je mogla nastati zamahom, ali ne mo`e se iskqu~iti ni pritisak tela na no`. Mogu}e je da okrivqeni u takvoj situaciji nije osetio da je ubo o{te}enog, budu}i da je ubodna rana male dubine i da je naneta kroz meka

tkiva – ocenio je ovaj specijalista sa spiska stalnih sudskih ve{taka.

Nastavak glavnog preteresa zakazan je za 25. april, kada je predvi|eno saslu{awe preostalih svedoka i o{te}enog, za koga se ju~e na su|ewu moglo ~uti da je trenutno u Izraelu i da }e do pomenutog datuma sti}i na svoju adresu u Srbiji.

Po navodima optu`nice, 27. septembra pro{le godine oko 21.20 sat u Lugu, ispred ku}e u kojoj stanuje, okrivqeni Jarko Kuku~ka, zvani Bata, sposoban da shvati zna~aj dela, poku{ao je da li{i `ivota o{te}enog Va si li ja P. (1985) tako {to ga je, posle kra}e prepirke, dok su stajali na stepeniku, odgurnuo, a kad je o{te}eni krenuo ka wemu, pokazuju}i nameru da ga udari, zamahnuo no`em, se~ivom duga~kim 15 centimetara i o{tricu mu zabio u desnu stranu grudnog ko{a pa je ovaj tom prilikom zadobio te{ku telesnu povredu u vidu ubodne rane, a `ivot mu je spasen pravovremenom lekarskom intervencijom.

Okrivqenom se stoga pripisuje krivi~no delo ubistva u poku{aju, ka`e se u optu`nici koju zastupa zamenica vi{eg tu`ioca u Novom Sadu Mi r ja na Vu ji ~i}.

M. Vuja~i}

pisali – rekao je ministar policije Ivica Da~i}. – U pripremi je sporazum o saradwi u vanrednim situacijama, sporazum o saradwi na{ih unutra{wih kontrola, odnosno sporazum o saradwi u periodu turisti~ke sezone.

Granica s Ma|arskom je i granica s Evropskom unijom i ona mora da bude neprobojna za sve vrste pograni~nog kriminala. Gra-

nica s obe strane treba da bude ~vrst bedem za ilegalne migrante, a prohodna za gra|ane. Ciq je da se spre~i pograni~ni kriminal, ali i da se u vreme turisti~ke sezone smawe gu`ve s ove strane grani~nog prelaza. Problem s ilegalnim migrantima nema samo na{a zemqa nego i druge dr`ave u koje pre|u.

Ministar policije Ma|arske [andor Pinter je rekao da, osim dobre saradwe i smawewa kriminala, sporazum potpisan na Horgo{u ima za ciq i otvarawe novih grani~nih prelaza na Dunavu i Tisi.

– Napravili smo akcioni plan koji smo dali kolegama iz Srbije da ga sprovedu, a u wega su ukqu~ene i druge evropske zemqe – rekao je ministar policije Ma|arske [andor Pinter. – Do kraja godine trebalo bi da bude otvoren novi malograni~ni prelaz izme|u Srbije i Ma|arske, Ba~ki Vinogradi – A{othalom.

Potpisani sporazum treba da ratifikuju obe vlade.

S. Ir{evi} M. Mitrovi}

PRIJAVA PROTIV VLASNIKA „MOBIL TREJDA” U KIKINDI

Nepla}en porez i falsifikat

Policijski slu`benici PU Kikinda, u saradwi s Poreskom policijom u Kikindi, podneli su krivi~nu prijavu protiv vlasnika i direktora „Mobil trejda„ DOO Pre dra ga J. (1974) iz Kikinde, zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~na dela poreske utaje i falsifikovawa slu`bene isprave.

PU Kikinda je saop{tila da Predrag J. u 2010. godini nije evidentirao nabavku robe u poslovne kwige. U istoj godini on je Poreskoj upravi podneo falsifikovane prijave i izbegao pla}awe poreza na dobit od oko 2,5 miliona dinara.

M. Mr.

U SMEDEREVU VOZA^ OSUMWI^EN DA JE POD DEJSTVOM ALKOHOLA IZAZVAO NESRE]U

„Golfom” pokosio devojku i mladi}a

– U saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila preksino} u Smederevu, poginuli su sedamnaestogodi{wa devojka i dvadesetogodi{wi mladi}, kada ih je, zbog neprilago|ene brzine, pokosio „golf 4”, koji je s kolovoza pre{ao na trotoar – potvrdio je Tanjugu istra`ni sudija Osnovnog suda u Smederevu Dra gan Ro gan.

On je rekao da su se pe{aci kretali desnom stranom trotoara, od centra prema @elezari, kada je voza~ „golfa” smederevskih registarskih oznaka, kre}u}i se u istom smeru, zbog neprilago|ene brzine i pod dejstvom alkohola, naleteo na wih.

– Voza~ je imao 1,89 promil alkohola u krvi i zbog neprilago|ene brzine izgubio kontrolu,

popeo se na trotoar i „pokosio„ pe{ake. Posle policijskog zadr`avawa od 48 ~asova, uz krivi~nu prijavu, bi}e predat istra`nom sudiji Vi{eg suda u Smederevu – rekao je Rogan.

Prethodno je Tanjugu u Odeqewu saobra}ajne policije u Smederevu re~eno da su u nesre}i koja se dogodila preksino} oko 22 ~asa u Ulici Crvene armije poginuli A. S. (17) i F. M. (20). U istoj ulici, pedesetak metara daqe od najnovijeg mesta udesa, pre oko mesec dana, zga`en je pe{ak.

Ulica Crvene armije je izuzetno frekventna saobra}ajnica, koja povezuje centar grada sa @elezarom i nastavqa prema Po`arevcu i autoputu.

SPORT

sreda25.januar2012.

c m y

16

dnevnik

EVROP SKO PR VEN STVO ZA VA TER PO LI STE U AJ NDHO VE NU (16–29. JANUAR)

Del fi ni se spre ma ju za po lu fi na le Va ter po li sti Sr bi je su se pla si ra li di rekt no u po lu fi na le Evrop skog pr ven stva u Aj ndho ve nu i ta ko do bi li eks tra dan od mo ra. Iza bra ni ci De ja na Udo vi ~i }a u pe tak, od 18 ~a so va, ~e ka }e po bed ni ka ~e tvrt fi nal nog su sre ta iz me |u Ita li je (dru ga u A gru pi) i Ne ma~ ke (tre }a u B gru pi). Dru gi di rekt ni po lu fi na li sta je Ma |ar ska, ko ja }e u pe tak od 20 ~a so va igra ti sa bo qim iz ~e tvrt fi nal nog su re ta Cr na Go ra (dru ga u B gru pi) i Gr~ ka (tre }i u A gru pi).

Del fi ni su ve} sta vi li u isto ri ju su sret po sled weg ko la B gru pe, ko ji su iz gu bi li od Cr ne Go re i ta ko |e ti }i ma omo gu }i li da pro |u u ~e tvrt fi na le, ali su ti me na vu kli qut wu Hr va ta, ko je je ovaj re zul tat iz ba cio iz bor be za od li~ ja. No, u na {em ta bo ru ne `e le da se vra }a ju na tu te mu, ne pri ~a ju mno go o du e lu sa Cr nom Go rom, a ne ma ju re ak ci je ni na tvrd we hr vat skih me di ja o sum wi vom is ho du tog du e la.

- Dok tra je tak mi ~e we ne ~i tam ni {ta. Mo gu da ka `em da smo svi ima li pet uta ki ca i da sva ko tre ba pr vo da gle da u svo je dvo ri {te - re kao je se lek tor Udo vi ~i}.

Za ni mqiv je bio i od go vor cr no gor skog re pre zent ta iv ca Alek san dra Ivo vi }a, ko ji je u du e lu sa del fi ni ma po sti gao tri go la.

- Hte li su da stvo re am bi jent po ko jem je ne mo gu }e da po be di mo Sr bi ju. Vo leo bih

Selektor Srbije Dejan Udovi~i}

da se opet sret ne mo u fi na lu i da svi ma za pu {i mo usta - re kao je po pu lar ni Le ka.

Ju ~e ra {wi dan je tre ba lo da bu de slo bo dan za del fi ne.

Ali, ipak, ni je. Ko je hteo pre

LI STA STRE LA CA

Pi je tlo vi} dru gi Na li sti stre la ca, po sle pet od i- gra nih utak mi ca, vo di Grk An dre as Mi ra lis sa 17 go lo va iz 30 {u te va.

Dru go me sto dr `i Du {ko Pi je tlo vi} sa 14 po go da ka iz 20 {u te va. Na tre }em me stu su Ne mac Mark Po li ce i Hr vat San dro Suk no sa 13 go lo va. Po li ce je to us peo iz 28 po ku {a ja, a Suk no iz 25.

Va wa Udo vi ~i} se na la zi na de o bi osmog me sta sa 11 go lo va sa Ita li ja nom Alek som \or |e ti jem i [pan cem Gi qer mom Mo li nom.

Du{ko Pijetlovi}

pod ne je i{ao u te re ta nu sa tre ne rom De ja nom Sta no je vi }em, a uve ~e je bio tre ning od

21 ~as. Stru~ ni {tab je ve} po ~eo pri pre mu po lu fi na la, bez ob zi ra ko }e bi ti ri val.

Duel Ita li je i Ne ma~ ke bi }e ve o ma in te re san tan, jer su do sa da obe eki pe ima li na klo nost su di ja. Ina ~e, su |e we je u Aj ndho ve nu stal na te ma.

- Ima li smo ve o ma te {ku gru pu. Ostva ri li smo sve {to smo hte li, ma da smo se is tro {i li. Ni je bi lo sla bog ri va la. Sa da tre ba odr `a ti for mu za za vr {ne utak mi ce. Mi slim da ovaj tim ima kva li tet da na sta vi sa osva ja wem me da qa na naj v e } im tak m i ~ e w i m a sma tra Udo vi ~i}.

On se osvr nuo i na duel sa Cr nom Go rom.

- Ni ko ne mo `e da po rek ne da smo `e le li da po be di mo.

Me |u tim, o~i gled no je bi lo da su se mom ci ve} okre nu li po lu fi na lu. Po sle te {kih utak mi ca i sve ga {to ih je pra ti lo, mi slim da je to pri rod no i nor mal no. Cr no gor ci su bi li pod im pe ra ti vom, agre siv ni.

Mi smo ima li ri tam. Ni smo od go va ra li na pro vo ka ci je i ni smo do bi li no ve po vre de.

Da je funk ci o ni sao igra~ vi {e, bi lo bi mno go bo qe.

Udo vi ~i} je pod se tio i da su pro tiv Cr no go ra ca igra li i po vre |e ni Fi lip Fi li po vi} i bo le sni Du {ko Pi je tlo vi}.

Ti me je po ka za no da pu {ta wa ni je bi lo.

- Ma |a ri iz me |u du e la sa Ita li ja ni ma na star tu {am pi -

DANA[WI PROGRAM Ma ke do ni ja - Ru mu ni ja (KF1) Tur ska - [pa ni ja (KF2) Ita li ja - Ne ma~ ka (KF3) Gr~ ka - Cr na Go ra (KF4)

PE TAK

LKF1 - LKF2 (11 - 12) VKF1 - Hr vat ska (SF1) VKF2 - Ho lan di ja (SF2) VKF3 - Sr bi ja (SF3) VKF4 - Ma |ar ska (SF4)

(14) (16) (18) (20) (12) (14) (16) (18) (20)

o na ta i po lu fi na la ni su ima li pra vu utak mi cu. Isto ta ko i azu ri. Mi smo bi li u „gru pi smr ti�, gde su po sled we se kun de utak mi ce iz me |u Ne ma~ ke i Ru mu ni je re {i le ne ka pi ta wa.

To je sve po s le d i c a ~ud n og `re ba wa. Za tim, ov de su su di je u glav noj ulo zi i mo ra mo na sve da se pri pre mi mo. Dru ge eki pe na dan me ~a mo gu i do te re ta ne. Mi ne sme mo ni da po mi sli mo.

Sle de da ni opo rav ka za na{ tim. Oba ri va la i Nem ci i Ita li ja ni se zna ju. Kao i mi, su |e wem u Aj ndho ve nu ni su za do voq ni Ru mu ni, Gr ci i Hr va ti. Na dru goj stra ni su Ita li ja n i i Nem c i ko j e ar b i t ri pro te `i ra ju. Upra vo }e jed na od te dve re pre zen ta ci je bi ti pro tiv nik del fi ni ma u po lu fi na lu.

- Ne moj te o to me da pri ~a mo. Ve ru jem u ovaj tim i we go vu vo qu. Me da qa bi bi la le pa na gra da za na po re ko je ima mo ov de. Po na vqam, bi li smo bez sla bog ri va la u gru pi. U du e li ma sa Hr vat skom, Cr nom Go rom, [pa ni jom i Ne ma~ kom ni k a d a ne m a pra z nog ho d a.

Tre ba to iz dr `a ti - is ta kao je Udo vi ~i}.

Pripremila: G. Malenovi}

So ro i da qe od li ~an Pr vi gol man Sr bi je Slo bo dan So ro od li~ no bra ni u Aj ndho ve nu. Po sle pet od i gra nih me ~e va So ro ima 47 od bra na iz 87 {u te va (54 po sto).

Od 10 pe te ra ca on je od bra nio tri, a na go lu je pro veo 148 mi nu ta. Od li ~an po sto tak ima i hr vat ski ~u var mre `e Jo sip Pa vi}, ko ji je na go lu pro veo svih 160 mi nu ta. Od bra nio je 54 od 104 {u ta (51,9 po sto) i ni je dan od ~e ti ri pe ter ca.

Naj bo qu sta ti sti ku i da qe ima ju ma |ar ski gol ma ni La slo @olt Bak {a i Zol tan Se ~i. No, oni su po de li li mi nu ta `u. Sva ki je na go lu pro veo po 80 mi nu ta. Bak {a je za u sta vio 33 od 47 {u ta (70,2 po sto), a Se ~i 27 od 45 {u te va (60 po sto).

Slobodan Soro

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

Na dal i Fe de rer za fi na le Me~ Ro xer Fe de rer - Huan Mar tin Del Po tro tre ba lo je da bu de je dan od dva der bi ja ~e tvrt fi nal nog pro gra ma, uz da na {wi okr {aj iz me |u No va ka \o ko vi }a

i Da vi da Fe re ra. Ume sto to ga, gle da o ci su pri su stvo va li ~a su te ni sa ko ji je Ar gen tin cu odr `ao naj ve }i igra~ svih vre me na i po be di [vaj car ca od 3:0 (6:4, 6:3, 6:2).

Tre nut no tre }i re ket sve ta do mi ni rao je wi ho vim de se tim me |u sob nim okr {a jem (skor 8:2), imao je go to vo dvo stru ko vi {e vi ne ra (38:20) i osvo jio 89 od sto po e na na uba ~en pr vi ser vis. Del po je ozbiq ni je za pre -

Ka da je sa znao da }e igra ti u po lu fi na lu sa Na da lom, Fe de rer je re kao: - Od i gra li smo le gen dar no fi na le pre ne ko li ko go di na.

Ra du jem se jo{ jed nom me |u sob nom su sre tu ma ovom te re nu.

ne dve go di ne is pa dao u ~e tvrt fi na lu.

- Umo ran sam, ali bi }u do bro do po lu fi na la. Dru gi set za me ne je bio vi ta lan, dok sam u po sled wa dva odo leo svim we go vim na le ti ma. Po ka zao sam da

tiv Ro xe ra Fe de re ra. Bi }e to 27. po gla vqe ri val stva za po ~e tog pre ne pu nih osam go di na u Ma ja mi ju, ka da je ta da se dam na e sto go di {wi Na dal iz ne na dio [vaj car ca u dru gom ko lu. Ra fa u ukup nom bi lan su vo di 17:9 u po be da ma,

Re zul ta ti Mu {kar ci (~e tvrt fi na le): (3) Fe de rer ([vaj car ska) - (11) Del Po tro (Ar gen ti na) 6:4, 6:3, 6:2, (2) Na dal ([pa ni ja) - (7) Be drih (^e {ka) 6:7, 7:6, 6:4, 6:3.

Da me (~e tvrt fi na le): (11) Klaj sters (Bel gi ja) - (1) Vo zni jac ki (Dan ska) 6:3, 7:6, (3) Aza ren ka (Be lo ru si ja) - (8) A. Ra dvan ska (Poq ska) 6:7, 6:0, 6:2.

Mu {ki pa ro vi (~e tvrt fi na le): (13) Lip ski/Ram (SAD) - (7) Lind {tet ([ved ska)/Te kau (Ru mu ni ja) 4:6, 4:6. @en ski pa ro vi (~e tvrt fi na le): Ku zwe co va/Zvo nar je va (Ru si ja) - Be gu/Ni ku le sku (Ru mu ni ja) 7:5, 6:3, (6) Mir za (In di ja)/Ve sni na (Ru si ja) - (2) Hu ber/Rej mond (SAD 6:3, 5:7, 7:6, Ku dr jav ce va/Ma ka ro va (Ru si ja) - (11) Era ni/Vin ~i (Ita li ja) 3:6, 1:6, (7) Hla va~ ko va/Hra dec ka (^e {ka) - (3) King (SAD)/[ve do va (Ka zah stan) 7:5, 6:2.

Royer Federer

TUR NIR JU NI O RA

Po be da Mi lo je vi }a Srp ski te ni ser Ni ko la Mi lo je vi} iz vo je vao je po be du u 2. ko lu ju ni or skog tak mi ~e wa na Austra li jen ope nu. On je sa vla dao Fran cu za Kven ti na Ha li ja sa 6:3, 2:6, 6:3.

Na{ dru gi pred stav nik Pe |a Kr stin igrao je pro tiv 10. no si o ca, ^e ha Ada ma Pa vla {e ka i po ra `en je sa 6:7, 1:6.

tio sa mo u fi ni {u dru gog se ta, ka da je pri re zul ta tu 3:5 pro pu stio ~e ti ri brejk lop te.

Na Austra li jan ope nu u pret hod nih osam go di na ima ~e ti ri ti tu le, je dan po raz u fi na lu (od Na da la 2009. go di ne) i tri eli mi na ci je u po lu fi na lu, ukqu ~u ju }i 0:3 pro tiv No va ka \o ko vi }a pro {le go di ne.

Igra~ ki ne to li ko bo qi, ali psi ho lo {ki mno go ja ~i, bio je Ra fael Na dal u du e lu pro tiv To ma {a Ber di ha 3:1 - po se to vi ma 6:7 (5:7), 7:6 (8:6), 6:4, 6:3.

Po sle ~e ti ri sa ta i 16 mi nu ta, za be le `io je vred nu po be du i vra tio se me |u ~e ti ri naj bo qa na Otvo r e n om pr v en s tvu Austra li je, po {to je pret hod -

Rafael Nadal

sam fi zi~ ki spre man, {to mi je ve o ma va `no - iz ja vio je Na dal.

U ova ko iz jed na ~e nom me ~u, re a li za ci ja brejk lop ti umno go me od re |u je po bed ni ka. Obo ji ca su ima la po 13 {an si, Ber dih je is ko ri stio sa mo dve, a Ra fa pet.

Sle di re pri za po we ga tri jum fal nog fi na la 2009. go di ne pro -

ali je Ro xer bo qi na tvr doj pod lo zi - 5:4, ukqu ~u ju }i de mo li ra we (6:3, 6:0) na no vem bar skom ATP {am pi o na tu u Lon do nu.

Pre tri go di ne, ka da je Na dal bio na vr hun cu for me, sla vio je u fi na lu Austra li jan ope na po sle pet se to va spek ta ku lar nog te ni sa - 7:5, 3:6, 7:6, 3:6, 6:2.

SPORT

c m y

dnevnik

sreda25.januar2012.

17

E V R O P S K O P R V E N S T V O R U K O M E T A [ A U S R B I J I ( 1 5 – 2 9 . J A N U A R ) SRBIJA I MAKEDONIJA DELE MEGDAN U ARENI

Za publiku i presti` Rukometna reprezentacija Srbije pobedom nad [vedskom obezbedila je plasman u polufinale desetog Evropskog prvenstva u na{oj zemqi. Plasman me|u ~etiri najboqe reprezentacije na Starom kontinentu orlovi su obezbedili kolo pre kraja glavne runde, tako da }e ve~era{wa (20.15 ~asova, Beogradska arena) utakmica s Makedonijom odrediti da li }e u grupi biti prvoplasirani ili drugoplasirani.

Selektor Veselin Vukovi} rekao je da mu je drago {to narod

dan isti da bude, mora da postoji neko ko isko~i, zato su svi va`ni, bez obzira ko kakav rejting ima. Bitan je onaj ko je sposoban da natovari to na le|a i iznese ekipu.

On je rekao da se svi u ekipi dobro ose}aju i da imaju pravo da u`ivaju posle plasmana u polufinale. Vukovi} od po~etka priprema za Evropko prvenstvo nije `eleo ni da imenuje plasman u najboqe ~etiri ekipe. Zvao ga je „to”, „zavr{nica takmi~ewa”, „jedan od ciqeva, snova”, i tako

hodnim utakmicama nisu igrali na o~ekivanom nivou. Re~ je o probu|enom Marku Vujinu (5 pogodaka) i kona~no dokazanom @arku [e{umu (4).

Publika je odu{evqeno klicala „Srbija, Srbija”, a kako su wihovu igru videli saigra~i otkrio je Nikola Manojlovi}.

- Najve}i je pritisak bio na wima dvojici. Mnogo su nam falili u posledwih nekoliko utakmica, ali mi je drago {to su dokazali da mogu da pod velikom tenzijom odlu~e utakmicu. Donela su

smo svi sawali - iskren je momak iz Ba~ke Palanke. - Polako sve sti`e na svoje mesto. To je bila samo jedna utakmica, bitno je da od po~etka prvenstva igramo dobro kao tim. Kad se tako pona{amo uvek }e neko do}i do izra`aja.

Bitno je da se razigra {to ve}i broj igra~a.

Veliki broj intervjua i izjava ne umara ga od ponavqawa tri re~i: „Tim je najbitniji!”

- Snaga ovog tima je u kolektivu. Ko god je igrao dao je ne{to.

Bio to gol ili faul ili jaka od-

grupi je komplikovana i sa~eka}emo da se zavr{e ova dva kola naveo je [e{um.

Nije te{ko pretpostaviti da ni Marko Vujin nije imao mnogo mira od predstavnika medija. Posle dve utakmice bez pogotka bio je najboqi strelac me|u orlovima i vidno raspolo`en dan posle.

- Lepo je probuditi se sa ose}ajem da si uradio dobru stvar. Ne bi trebalo stati ovde, moramo ostati na zemqi i nastaviti daqe. Trebalo bi sa~ekati to polufinale koje su mnogi sawali i

ti - istakao je levoruki bombarder.

Vukovi}, najzaslu`niji za wihovo „bu|ewe”, zanimqivo je odgovorio na pitawe u vezi sa u~inkom dva publici najzapa`enija igra~a na terenu. Kontrapitawem: „A kad nisu bili na nivou?”

- Te{ko mo`ete da shvatite to o ~emu stalno pri~amo. Nisu bitni [e{um i Vujin, niti Ili}, bitna je cela reprezentacija. Nije svaki dan isti, nije svaka utakmica identi~na i zato ka`em da su svi va`ni podjednako, kako god

brana. Sve se broji i zajedno poku{avamo da odigramo {to boqe.

Tako }emo i nadoknaditi izostanak (povre|enog) Nenada Vu~kovi}a, za kog se nadamo da }e biti spreman da igra u polufinalu.

Kad su svi motivisani i naelektrisani i znamo da smo tu kao ekipa, onda mo`emo da nadomestimo izostanak bilo kog igra~a - naglasio je [e{um.

On je rekao da se selekcija Srbije ne optere}uje imenom rivala u polufinalu, jer nije u situaciji da bira.

- Nemamo posebnu `equ, sigurno je da bi me~ protiv Hrvatske bio specifi~an u prepunoj Areni. Me|utim, situacija u drugoj

sad se ostvarilo. Tu {ansu bi trebalo da oberu~ke prihvatimo i borimo se do posledweg atoma snage - smatra Vujin.

Ni on nije `eleo da mnogo pri~a o sebi i svom u~inku u pravoj rukometnoj atmosferi pred beogradskom publikom.

- Nisam se mnogo optere}ivao golovima. U prve dve utakmice odradio sam dobar posao, onda mi se desio taj mali pad, ali to je normalno. Bitno je da na svakoj utakmici neko proradi i da na svakoj utakmici delujemo kao porodica. To ko je koliko golova dao nije preterano bitno, niti bi se trebalo baviti time kada se pobe|uje i kada se prave rezulta-

se zvali. To je jedini na~in da se do|e do rezultata.

Ima pravo Vukovi} da deli lekcije o tome {ta je potrebno za dobar rezultat. Plasman do wegovog dolaska smu{ene i nedore~ene reprezentacije u polufinale EP dovoqno je jak argument za to. Ipak, ni posle pobede nad [vedskom nije bilo previ{e pri~e i „vojvodoserdarisawa” u Kovilovu. Razlog je jasan – reprezentacija ve~eras igra rezultatski bezna~ajan, ali igra~ki va`an me~ protiv Makedonije. A onda sledi – polufinale Evropskog prvenstva i borba za titulu {ampiona kontinenta. Prvu u istoriji.

Rukometa{i Srbije su u dosada{wem toku takmi~ewa imali sjajnu podr{ku navija~a

prepoznaje srpske rukometa{e, jer im to donosi obavezu da daju sve od sebe u nastavku prvenstva.

- Veoma je va`no da igra~i budu prepoznatqivi, jer je to jo{ jedna obaveza vi{e da daju sve od sebe. Kada se igra za grb reprezentacije mora da postoji takav ose}aj. Drago mi je {to momci prihvataju ovu obavezu kao svaku drugu - rekao je selektor.

Vukovi} je istakao da bi voleo da Srbija igra sa Francuskom tek u finalu. Selektor je insistirao u dosada{wem toku EP da ne preoptereti igra~e sa najve}im me|unarodnim rejtingom.

- Nisu bitni pojednci, bitna je reprezentacija. Ne mo`e svaki

daqe. Od ponedeqka uve~e i pobede nad ~etvorostrukim svetskim i evropskim {ampionima [vedskonm zabrana je prestala da va`i.

Nezahvalno je i nemogu}e izdvojiti pojedinca koji je najzaslu`niji za plasman Srbije u polufinale. Darko Stani} odbranio je protiv [vedske 16 {uteva, devet igra~a se upisalo u listu strelaca, odbrana jo{ jednom delovala sna`no i neprobojno...

Sve brojniji qubiteqi rukometa u zemqi su, me|utim, posle me~a posebno hvalili dobre partije dvojice igra~a. Ne zato {to od wih nisu o~ekivali golove i sjajnu odbranu, ve} zato {to u pret-

NIKOLA MANOJLOVI]

U`ivam u pobedama Nikola Manojlovi} rekao je da je zadovoqan igrom u odbrani i da u`iva u pobedni~koj atmosferi.

- Poku{avamo da budemo smireni, ve} smo zaboravili utakmicu sa [vedskom i misli su nam usmerene na presudne me~eve. Nezahvalno je prognozirati protivnika u polufinalu i obi~no se desi da onaj za koga misli{ da ti odgovara napravi najvi{e problema. Ko god bude rival, bi}emo spremni - rekao je Manojlovi}.

KAPITEN MOMIR ILI]

Nema kalkulisawa Kapiten reprezentacije Srbije Momir Ili} prezadovoqan je do sada u~iwenim na EP. -Te{ko je opisati kako se ose}amo. Bili smo toliko sputavani ovih godina, bilo je pri~a da smo generacija koja nikada ne}e uspeti, ali mislim da je ovo Prvenstvo kod nas pravi pogodak i da smo ve} sada dokazali suprotno - rekao je Ili}.

Slede}i me~ je sa Makedoncima, koji nam ne zna~i mnogo.

- Idemo u slede}i me~ da pobedimo, nema kalkulisawa. @elimo da zavr{imo sve kako treba i obradujemo qude. Sve pobede poklawamo na{em narodu, narodu sa velikim srcem i zato ne `elimo da kalkuli{emo, jer se to u sportu uvek vra}a. Imamo ciq, zacrtali smo ga i idemo ka wemu.

Koga `eli{ u polufinalu 27. januara?

- Hrvatsku - rekao je kapiten.

nam ta dva boda za polufinale nije {tedeo re~i hvale stameni defanzivac. @arko [e{um, s pravom kritikovani bek, boja`qivo je igrao od po~etka turnira. Nije ga hteo ni gol, ali je protiv [vedske ~etiri puta ubacio loptu u protivni~ku mre`u. Vukovi} nije krio zadovoqstvo i iskren osmeh ve} posle prvog. [e{um ka`e da nije video selektorovu reakciju.

- Nisam video Vukovi}ev izraz lica. Drago mi je ako se radovao, do~ekao je da i ja u~inim ne{to.

Pogodio sam neke {uteve i drago mi je zbog toga. Sre}ni smo {to }emo biti u prilici da se borimo za medaqu. To je ne{to {to

RAJKO PRODANOVI]

Zahvalnost navija~ima Rajko Prodanovi} rekao je da se ne zadovoqava plasmanom u polufinale i da `eli da se odu`i publici za sjajnu podr{ku.

- I daqe smo jedina nepora`ena ekipa u grupi. Ipak, ne smemo sada da stanemo, moramo da idemo daqe i da se odu`imo navija~ima - rekao je Prodanovi} i dodao da u ovom trenutku niko u nacionalnom timu ne razmi{qa o rivalu u polufinalu i da su svi usredsre|eni na sopstvenu igru.

- Ne pravimo kalkulacije, sa~eka}emo rivale iz novosadske grupe. Uz ovakvu borbenost i atmosferu, sve je mogu}e. Kona~no smo shvatili koje su na{e mogu}nosti i to da smo prava ekipa. Velike zasluge za uspeh pri pa da ju pu bli ci i sportskoj javnosti - dodao je Prodanovi}.

PORUKA NOVAKA \OKOVI]A

Rukometa{i i vaterpolisti, idemo po titule - ^estitke sjajnim rukometa{ima koji su na krilima publike obezbedili plasman u polufinale! Idemo do kraja, momci, verujemo u

vas! Tako|e sa sre}om i vaterpolistima!

Idemo po dve titule - poru~io je Nole putem Tvitera.

KIRIL LAZAROV, NAJBOQI MAKEDONSKI RUKOMETA[

Spektakl zagarantovan Ve~era{wi duel Srbija - Makedonija bi}e spektakl u najavi.

Srbija protiv Makedonije u punoj Areni. Na`alost, na{i orlovi ne}e imati ose}aj da igraju

{ih protiv 10.000 srpskih navija~a, pa da svetu poka`emo kako se igra rukomet u biv{oj Jugoslaviji, kako se navija za tim i voli dr`ava - rekao je Lazarov.

ba{ kao doma}ini, jer }e sasvim sigurno biti nekoliko hiqada makedonskih navija~a u dvorani.

Bilo kako bilo, rukomet }e sigurno pobediti.

Najboqi igra~ Makedonije Kiril Lazarov poru~io je da }e predstoje}i me~ protiv Srbije biti poslastica za sve, posebno navija~e.

- O~ekujem sjajnu atmosferu protiv Srbije. Bi}e 10.000 na-

Makedonci su najprijatnije iznena|ewe prvenstva i niko ih do sada nije nadigrao, iako su snage odmeravali sa reprezentacijama kao {to su Danska, Nema~ka i [vedska.

- Nemamo dovoqan fond kvalitetnih igra~a i de{ava nam se da padnemo u nastavku. Odigramo fenomenalno 35-40 minuta, na poluvremenu vodimo i to su neki novi momenti za nas. Sve

ovo {to nam se de{ava je neverovatno, ali uveren sam da mo`emo da nastavimo da pru`amo igre na visokom nivou.

Sa 43 postignuta gola Lazarov je najefikasniji igra~ EP, sa prosekom od 8,6 pogodaka.

- Igramo za Makedoniju, za navija~e i to ne mo`e da se poredi sa nastupima za klub koji te pla}a. Kao primer }u navesti moj sada{wi klub Atletiko iz Madrida, klub sa bogatim gazdom, koji osvaja sve trofeje, ali to ne mo`e da se meri sa ovim {to mi radimo na EP u Srbiji. Na svakom me~u pru`amo maksimum i to nam daje snage da se ravnopravno nosimo sa rukometnim silama.

Makedonci imaju samo teoretske {anse za plasman u polufinale EP. Potrebno im je da u posledwem kolu pobede Srbiju, ali i da Poqska bude boqa od Nema~ke, a [vedska od Danske.

- Vide}emo, ne odlu~ujemo samo mi. One ekipe koje su tihe, ne obe}avaju previ{e pre po~etka su najboqe, a one koje su bu~ne i obe}avaju medaqe uvek slabo pro|u. Bez ikakvog pritiska, idemo daqe, odmori}emo se malo i nastaviti takmi~ewe - poru~io je Lazarov.

Pripremio: J. Gali}

18

sport

sreda25.januar2012.

dnevnik

E V R O P S K O P R V E N S T V O R U K O M E T A [ A U S R B I J I ( 1 5 – 2 9 . J A N U A R )

Tri ko lo ri ski nu ti s tro na Fran cu ska - Hr vat ska 22:29 (12:11) NO VI SAD: Velika dvorana Spensa, gledalaca 7.500, sudije: Abrahamsen i Kristiansen (Norve{ka). Sedmerci: Francuska 5 (4), Hrvatska 3 (3), iskqu~ewa: Francuska 4, Hrvatska 6 minuta.

FRAN CU SKA: Fernandez 4, Dinar, Bara{et 4, @. @il, B. @il 3, Narsis 2, @oli 2 (2), Karabue, Karabati}, Omeje (10 odbrana), Akambre, Abalo 3, Honrubia, Detrez, Bingo, Soraindo 2.

HR VAT SKA: Bali}, Duvwak 2, Lackovi} 4, Kopqar 7, Vori 1, Gojun, Losert, Horvat 2, Vukovi} 2, Bi~ani} 1, Bunti}, Alilovi} (11 odbrana, sedmerac),

Mir ko Ali lo vi}

[trlek, ^upi} 7 (3), Musa 1, Nin~evi} 2.

Definitivno postalo je jasno da }e Evropa dobiti novog {ampiona u rukometu. Aktuelni prvak reprezentacija Francuske do`ivela je novi poraz od selekcije Hrvatske i tako izgubila sve {anse da se bori za odbranu {ampionskog lovora. S druge

strane, Hrvati su ovom pobedom napravili veliki korak ka polufinalu.

Utakmica koja je odlu~ivala koja }e od te dve ekipe krenuti ka polufinalu po~ela je prema o~ekivawu - sa o{trom pokretqivom zonom 6-0 gde je selektror Francuza Klod Onesta po~eo sa ne{to izmewenim sastavom, na pivotu je zaigrao Sorando a na sredwem beku @ilim @il, dok je Hrvat Slavko Golu`a u po~etnu postavu stavio Nin~evi}a i Duvwaka. Hrvati su zaigrali mnogo boqe i kvalitetnije odbranu, isto i napad, {to se odrazilo i na rezultat, pa su poveli sa dva gola razlike (5:7). Selektor trikolora izmenama Karabati}a i Narsisa poku{ao je da, u odbrani na predwem, elimini{e bekovsku liniju Hrvata i da pove`e redove u napadu.

Usledila su i takti~ka nadmudrivawa dva trenera. Zanimqiva odluka selektora {ahovni~ara Golu`e da umesto pivota uvede ~etvrtog beka iznenadila je trikolore, {to se odrazilo i na rezultat (6:9) u 20. minutu. Klod Onestas ubrzo je uzvratio svom kolegi pa je uveo pivota @ila i beka Fernandeza, ~ime je uspostavqena ravnote`a i promena ritma igre. Francuzi su poja~ali igru u odbrani i preko Abaloa uveli utakmicu u novu rezultatsku neizvesnost (9:9) da bi Bertran @il doveo svoj tim u vo|stvo (10:9).

Takti~ka izmena koju je napravio trener trikolora poja~ala je kvalitet odbrane, gde se Hrvati nisu ba{ najboqe sna-

Fer nan dez {u ti ra po red Ko pqa ra i Vu ko vi }a

{li, a prili~no su i gre{ili.

Francuzi su serijom 5:0, odnosno 6:2 oti{li na odmor s golom prednosti (12:11), upravo su za tu nijansu bili i kvalitetniji u prvih 30. minuta.

I u nastavku utakmice vi|en je `estok tempo, bezpo{tedna borba, prsa u prsa, gde su Hrvati zaigrali mnogo anga`ovanije, posebno u odbrani, a na golu je blistao Mirko Alilovi}. Preko hitronogog krila Ivana ^upi}a koji je postigao ~etiri gola, tri uzastopna, Hrvati su uspeli da preokrenu rezultat i povedu sa tri gola razlike (18:21). Kada je Ivan ^upi} sa linije sedam metara postigao svoj sedmi gol i doveo Hrvate u vo|stvo od ~etiri gola, koji je na pet podigao jedan od junaka ovog susreta Marko Kopqar, nastao je dilerijum u velikoj dvorani Spensa me|u wihovim na-

Fo to: F. Ba ki}

vija~ima. U posledwih {est minuta Hrvati su u{li sa {est golova prednosti. Mnogo disciplinovanija igra, ve}a koncentracija, po`rtvovanost i mirno}a doneli su veru da }e Hrvati iz ovog me~a iza}i kao pobednici. O~ito da je bekovska linija Lackovi}-Duvwak-Kopqar bila dobitna kombinacija trenera Slavka Golu`e. Poku{avali su Francuzi da se vrate u igru, me|utim no{eni na krilima svojih navija~a {ahovni~ari su zadr`ali ste~enu prednost, ~ak su je i podigli na kraju susreta na sedam golova {to je ina~e wihovo najve}e vo|stvo u ovom susretu. Tako su Hrvati napravili veliki korak ka polufinalu, a danas im ostaje da plasman me|u ~etiri najboqe ekipe Starog kontinenta u~vrste pobedom na Ma|arima.

J. Ga li}

DA NAS U BE O GRAD SKOJ GRU PI OD LU KA O DRU GOM PO LU FI NA LI STI

Nem ci, Po qa ci i Dan ci ga je na du U grupi koja se igra u Beogradu - Ukazala nam se {ansa i za{to zna se jedan polufinalista, to je je ne bismo iskoristili? Mi i reprezentacija Srbije.Na drugu [ve|ani imamo skoro istu {kolu polufinalno mesto ra~unaju ~ak rukometa, ali to ne mora ni{ta da tri selekcije. Ko }e to biti zna}e zna~i. Na{ rival pora`en je od se ve~eras, mo`da ve} posle prve Srbije i izgubio je sve {anse da se utakmice u kojoj }e snage odmeri- na|e u zavr{nici. To ne zna~i i da ti Nemci, koji su drugi na tabeli }e u utakmicu u}i bez motiva. Dasa pet bodova, i Poqaci sa tri bo- kle, mora}emo dobro da zapnemo i da. Pancerima bi bio dovoqan i pobedimo, mada }emo ve} znati renere{en ishod u ovom duelu za zultat me~a izme|u Poqaka i Neostvarewe `eqa. maca - rekao je selektor Danaca - Mi smo na dobroj poziciji, Ulrik Vilbek. iako smo pora`eni od Danske i to sasvim zaslu`eno. Ve~eras nam je dan D, kako to mnogi ka`u, a ni na{ rival Poqska nije ni malo naivan tim. Uostalom, videlo se to tokom [ampionata, mada ih je dobila Makedonija, koja je veoma prijatno iznena|ewe. Poqaci }e, ube|en sam, ponovo na}i snage za `estok duel s nama, ali, ni mi nismo naivni - prokometarisao je selektor Nemaca Hojberger.

Selektor Poqaka Bogdan Venta istakao Sil vio Hajn ve ter, gol man Ne ma~ ke je da wegov tim ima teorijske Tvrdi i [tafan Olson, jedan {anse za polufinale i dodao: od dvojice selektora [vedske, da - Moramo da idemo na pobedu i nikakva sumwa ne}e mo}i da padne ne obra}amo pa`wu na ostale kal- na ovu utakmicu. kulacije. Makedonci su nas pri- Ni jedan istinski sportista li~no poremetili, no, nada uvek nikada ne bi u~inio ne~asno delo posledwa umire - rekao je Venta. i odmah neka se sve sumwe sklone U igru za polufinale su i Dan- sa strane. Odigra}emo maksimalci, a danas ih o~ekuje sudar sa [ve- no i na pamet nam ne pada da raz|anima. Dakle, ako pobede ima}e mi{qamo o bilo ~emu drugom. {est bodova i u tom slu~aju pance- Uostalom, TV kamere su uvek prarima nije dovoqno ni nere{eno, ve sudije. Dakle, idemo na pobedu u nego samo pobeda nad Poqskom, po- ve~era{wem duelu - zakqu~io je {to Danci imaju boqi skor.

Vilbek.

M. Pa vlo vi}

[pan ci drugi po lu fi na listi [pa ni ja – Island 31:26 (17:13) mici sa Islandom, mo`e se re}i, sasvim zaslu`eno. Uz to furija nema nijedan poraz, kao ni na{a reprezentacija. Slavili su [panci i wihovi verni navi ja ~i po sle po sled weg zvi `duka sirene u velikoj sali Spensa.

Ina~e, utakmica je po~ela nekako mlako i ne ba{ borbeno, {to kazuje i p~iwenica da u prvom poluvremenu Islan|ani nisu imali iskqu~ewe, a [panci samo jedno. Naravno, o~ekivalo se da }e ribari krenuti mnogo agresivnije i zabaciti vaqanu udicu za hvatawe tako velike ribe kao {to je selekcija furije. Me|utim, to se nije dogodilo i izabranici Valero Rivere nisu se pla{ili male udice, kojom se hvata sitna riba. Krenuli su mnogo ofanzivnije i ve} u prvih nekoliko minuta pokazali su ko }e biti gazda na terenu. Poga|ali su kad god su hteli i prednost

Gar si ja is pred gol ma na Gu stav so na

se stalno pove}avala u wihovu korist.

Ono {to je interesantno, to je da su Islan|ani na golu ima-

Fo to: F. Ba ki}

li izuzetnog Gustavsona, koji je branio i ne{to {to je delovalo nemogu}e. Me|utim ni te odbrane nisu iz sivila trgle wegove

Fo to: N. Sto ja no vi}

NO VI SAD: Velika sala SPC „Vojvodina“, gledalaca 3.000, sudije: Na~evski i Nikolov (Makedonija). Sedmerci: [panija 7 (4), Island 4 (2). Iskqu~ewa: [panija 4, Island 4 minuta.

[PA NI JA: Ombrados (2 odbrane, sedmerac), A. Entrerios 3, Gurbindo 3, Makueda 2, Tomas 4, R. Entrerios, Sarmiento 2, Siera (10 odbrana), Aguinagalde 5, R. Garsia 2 (2), Ugalde 2, H. Garsia 2, Romero 4, Kanelas 2 (1), Moros, Gvardiola.

ISLAND: Gustavson (13 odbrana, 3 sedmerca), Svavarson 1, Kristijansen 3, Palmarson 3, Ingimurdunson, Halgrimson 3, Atlason 3, Olafson 2 (2), Edvardson, Gundmunson 1, Peterson, Jakobson, Gunarson, Karason 4, Ragnarson.

Rukometa{i [panije plasirali su se u polufinale Prvenstva Evrope. Gledaju}i po utak-

I NO VO SAD SKA GRAD SKA KU ]A U ZNA KU RU KO ME TA: Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} pri mio je pred stav ni ke re pre zen ta ci ja [pa ni je, Fran cu ske, Ma |ar ske, Hr vat ske, Slo ve ni je i Islan da ko je se u okvi ru Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu tak mi ~e u No vom Sa du.

Pri je mu su pri su stvo va li i su di je, de le ga ti, pred stav ni ci Evrop ske ru ko met ne fe de ra ci je, kao i lo kal nog or ga ni za ci o nog od bo ra.

Pa vli ~i} je is ta kao da je po no san na uspe {nu sa rad wu sa RSS, kao i sa EHF, jer su za jed ni~ kim tru dom us pe li da stvo re do bru at mos fe ru i pri vu ku mno go na vi ja ~a. Pri stut ni ma se obra tio i ~lan iz vr {nog ko mi te ta EHF Ar ne Elov son ko ji je iz ra zio za do voq stvo go sto prim stvom No vo sa |a na i po dr {kom mno go broj nih na vi ja ~a svim eki pa ma, kao i kva li te tom uslo va za od i gra va we utak mi ca ko je je obez be dio Grad No vi Sad. J. G.

saigra~e, pa su [panci stalno pravili prednost od ~etiri do {est golova. Interesantno je i to da u tom delu golmani furije ba{ i nisu pokazali svoje izuzetne kvalitete. Me|utim, o~igledno je da iskusna ekipa i te kako zna da nadomesti i takav hendikep. Svi igra~i imali su neku svoju ulogu u svemu i kad god su bili u prilici da pogode gol, to su i ~inili. Dakle, niko se nije istakao kao golgeter.

Island je poku{avao tek negde u drugom delu drugog poluvremena da ne{to vi{e uradi, da na neki na~in ugrozi rivale, a ~inili su to mla|i rukometa{i, koji su dobili {ansu. Sve {to su uspeli bilo je da se pribli`e na tri gola razlike, a onda su iskusni [panci dodali malo gas i opet uspeli da naprave lepu zalihu. [panci se sutra sastaju sa Slovencima i bi}e to duel za novo dokazivawe i presti`, jer nije na odmet da upi{u i celih devet bodova.

M. Pa vlo vi}

GRU PA 1 (BE O GRAD)

Da nas Poq ska - Ne ma~ ka Dan ska - [ved ska Sr bi ja - Ma ke do ni ja

1. Sr bi ja 2. Ne ma~ ka 3. Dan ska 4. Ma ke do ni ja 5. Poq ska 6. [ved ska

4 4 4 4 4 4

3 2 2 1 1 0

1 1 0 1 1 2

(16.15) (18.15) (20.15)

0 91:82 1 100:96 2 109:109 2 108:108 2 99:104 2 100:108

7 5 4 3 3 2

GRU PA 2 (NO VI SAD)

Da nas [pa ni ja - Island 31:26 Fran cu ska - Hr vat ska 22:29 Ma |ar ska - Slo ve ni ja (si no})

1. [pa ni ja 2. Hr vat ska 3. Ma |ar ska 4. Slo ve ni ja 5. Island 6. Fran cu ska

4 4 3 3 4 4

3 3 1 1 1 1

1 0 1 0 0 0

Da nas

Fran cu ska - Island [pa ni ja - Slo ve ni ja Ma |ar ska - Hr vat ska

0 108:98 1 113:104 1 71:74 2 89:91 3 14:117 3 99:110

7 6 3 2 2 2

(16.10) (18.10) (20.10)

[AN DOR EGE RE [I ^E STI TAO RU KO ME TA [I MA: Pred sed nik Skup {ti ne AP Voj vo di ne [an dor Ege re {i raz go va rao je sa de le ga ci jom ru ko ment nih sa ve za Sr bi je i Voj vo di ne o Evrop skom pr ven stvu u ru ko me tu i zna ~a ju odr `a va wa de la ovog tak mi ~e wa u voj vo |an skim gra do vi ma. ^e sti ta ju }i im na od li~ noj or ga ni za ci ji EP, pred sed nik Ege re {i je is ta kao da se u ova kvim ma ni fe sta ci ja ma na naj bo qi na ~in osli ka va evrop sko li ce Sr bi je i Voj vo di ne, {to naj bo qe po ka zu ju re ak ci je i po zi tiv na is ku stva mno go broj nih na vi ja ~a iz ino stran stva. Pred sed nik voj vo |an skog par la men ta po nu dio je ru ko met nim sa ve zi ma po mo} u us postvqa wu kon ta ka ta sa srod nim or ga ni za ci ja ma i re gi o na sa ko ji ma Voj vo di na ima du go go di {wu pri ja teq sku i part ner sku sa rad wu. Pred sed nik RSS Ve li mir Mar ja no vi} i pred sed nik RSV Zo ran Sta no je vi} slo `i li su se da je odr `a va we EP u ru ko me tu u Sr bi ji vra ti lo ovaj sport na me sto ko je mu pri pa da, s ob zi rom na du go go di {wu tra di ci ju i ve li ki broj kva li tet nih ru ko met nih klu bo va ko je Sr bi ja ima.

SPORT

c m y

dnevnik

sreda25.januar2012.

19

PRED STA VQE NE PRI NO VE U SPAR TA KU ZV

VOJ VO DI NA TRA @I ZAD WEG VE ZNOG IGRA ^A

Bi ni} i Ko va ~e vi} po ja ~a li ve zu

Spo mi we se Sti ven Api ja

Fud bal skog klu ba Spar tak Zla ti bor vo da ja ~i je za dvo ji cu kva li tet nih igra ~a, Alek san dra Ko va ~e vi }a (1992.), zad wi ve zni i Vla da na Bi ni }a (1987.), de sni ve zni.Oni su i zva ni~ no pred sta vqe ni jav no sti.

– Do {ao sam ov de da bih se po vra tio u pra vu for mu, da igra ma

Vla dan Bi ni}

po mog nem Spar ta ku, ali da i Spar tak po mog ne me ni u po vra tak u pra vi ri tam – is ta kao je Bi ni}, dok je Ko va ~e vi} po hva lio do bar rad u klu bu to kom pr ve ne de qe i do dao: – Sa i gra ~i su me

sjaj no pri hva ti li, do bro sam se uklo pio u eki pu i spre man sa za jo{ na por ni ji rad. @e lim da na pre du jem, da se iz bo rim za me sto u ti mu. Do bro ra di mo, ve ru jem da }e ta ko bi ti i u na stav ku, da {to bo qe po~ ne mo dru gi deo tak mi ~e wa u ko me Spar tak ima vi so ke am bi ci je – ka zao je Ko va ~e vi}.

– Na pre du je mo iz tre nin ga u tre ning, po di `e mo fi zi~ ku pri pre mu i po la ko uvo di mo igra ~e u pun re `im ra da. Ove ne de qe kre }e mo sa dva tre nin ga na dan, a u su bo tu go stu je mo Ba na tu u Ba nat skom Dvo ru – ita kao je {eg stru ke Zo ran We gu{ i po hva lio igra ~e {to su do {li na pri pre me sprem ni.

Dru gi deo pri pre ma odr `a }e se na te re ni ma u Bu dvi, a uz rad }e bi ti ukqu ~e ne i pri ja teq ske utak mi ce.

– Pre od la ska u Bu dvu od i gra }e mo pri ja teq ske me ~e ve pro tiv Ba na ta i Rad ni~ kog iz u Som bo ra, a u Cr noj Go ri ve} ima mo do go vo re ne ~e ti ri utak mi ce, a la ko se mo `e de si ti da ih bu de vi {e. @e li mo da svi igra ~i do bi ju {an su da se na met nu – do dao je We gu{.

N. S.

Ne dav no ob ja vqe na in for ma ci ja na zva ni~ ni om saj tu FK Voj vo di na da ovaj klub pri pre ma no vu „bom bu„ u pre la znom ro ku, a on da i re ~i tre ne ra No vo sa |a na De ja na Vu ki }e vi }a da bi vo leo da klub an ga `u je jo{ jed nog zad weg ve znog fud ba le ra, za go li ca li su ma {tu na vi ja ~a. Po sle od la ska Slo bo da na Me do je vi }a u ne ma~ ki Volf sburg i Gi or gi ja Me re ba {vi li ja u Di na mo iz Tbi li si ja, ve zni red no vo sad skog su o per li ga {a ostao je osla bqen i ta pra zni na do ne kle je na dok na |e na an ga `o va wem Al ma mi ja Mo re i re, ko ji je pot pi sao ugo vor na dve plus jed nu go di nu.

Pre ne ko li ko da na u de lu sport ske {tam pe ob ja vqe na je

Da nas s Ba~ kom (BP) Fud ba le ri Voj vo di ne pri pre ma ju se za pro le} ni deo se zo ne u FC „Vu ja din Bo {kov”, a da nas }e pr vo tim ci ima ti pr vu pro ve ru. U go ste cr ve no-be li ma sti `e Ba~ ka iz Ba~ ke Pa lan ke, ume sto pr vo bit no pla ni ra nog be o ~in skog Ce men ta. Su sret u FC „Vu ja din Bo {kov” po ~i we u 13 ~a so va, a o~e ku je se da }e tre ner Vu ki }e vi} {an su pru `i ti svim igra ~i ma.

Sti ven Api ja

vest da je Voj vo di na za in tre so va na za An to ne la @u ku, Bra zil ca ko ji je ra ni je no sio dres Par ti za na. Me |u tim, tu ni je kraj li ci ti ra wu ime ni ma, pa „Dnev nik” sa zna je da @u ka ni je je di ni ko jeg bi cr ve no-be li ra do vi de li u svo jim re do vi ma. Naj no vi ja in for ma ci ja gla si da su No vo sa |a ni u kon tak tu i sa Sti ve nom Api jom, zad wim ve znim igra ~em iz Ga ne, ko ji je za se lek ci ju ove

ze mqe od i grao 69 me ~e va i po sti gao 18 go lo va.

U ka ri je ri je Api ja no sio dre so ve ve li kih klu bo va po put Ju ven tu sa, Par me, Fe ner bah ~ea i Bo lo we.

Re~ je ol-ra und fud ba le ru ko ji mo `e da igra na po zi ci ji zad weg ve znog, ali i u ofan ziv nom de lu ve znog re da. U Se ri ju A sti gao je jo{ 1997. go di ne, kao 17-go di {wak i u ita li jan skom {am pi o na tu od i grao je ~ak 11 se zo na, dok je to kom

tri go di ne no sio dres Fe ner bah ~ea. Od 2003. do 2005. go di ne igrao je u slav nom Ju ven tu su iz To ri na, za ko ji je za be le `io 48 na stu pa i po sti gao tri go la. U to vre me dres to rin ske sta re da me no si li su aso vi po put gol ma na Bu fo na, Bra zil ca Emer so na, ka pi te na Del Pje ra, ^e ha Pa ve la Ne dve da, Fran cu za Tre ze gea i Ti ra ma, Fa bia Ka na va ra, Zam bro te itd.

Sti ven Api ja je je ro |en 1980. go di ne, u de cem bru je pro sla vio 31.ro |en dan i, pod uslo vom da je zdrav i fi zi~ ki pri pre mqen, bio bi i te ka ko ko ri stan i Voj vo di ni.

Me |u tim, ni je igrao to kom po sled wih go di nu da na i, ka ko ka `u do bro oba ve {te ni, tre ner Vu ki }e vi} `e leo bi pr vo da pro ve ri we go vo ukup no sta we.

Po tvr du za ovu vest nam ni ko ni je dao, pa }e mo je tre ti ra ti kao ku lo ar sku pri ~u, ali na{ na rod ka `e da „gde ima di ma, ima i va tre” i sto ga je ne tre ba od ba ci va ti.

Jo{ su mno ga ime na u op ti ca ju ka da su do la sci me |u cr ve no-be le u pi ta wu, me na xe ri sva ko dnev no nu de igra ~e i o~i gled no je da je Voj vo di na iz u zet no in te re sant na ve }em bro ju fud ba le ra. To, opet, otva ra mo gu} nost ru ko vod stvu no vo sad skog klu ba da pa `qi vo me ri i bi ra, a da li }e i ko ga do ve sti na upra `we no me sto u ve znom re du, osta je da sa zna mo to kom na red nih da na.

A. Pre do je vi}

PAR TI ZAN PRI PRE ME NA STA VQA U IZRA E LU

U avi o nu i Vu ki}

Fud ba le ri Vr {ca ve ru ju da }e sa ~u va ti sta tus srp sko li ga {a

VR [A^ KI SRP SKO LI GA[ PO ^EO PRI PRE ME

Op sta nak mo gu }a mi si ja Fud ba le ri Vr {ca po ~e li su rad na pro jek tu o~u va wa sta tu sa srp sko li ga {a za ko ji svi u klu bu sma tra ju da ni je ne mo gu }a mi si ja.

Pr vo ohra bre we sti glo je u po sled wim da ni ma pro {le go di ne ka da je Skup {ti na iz gla sa la po ve re we pred sed ni ku Qu bi {i Po po vu i ve} na pr vom tre nin gu ose ti la se iz u zet no po zi tiv na at mos fe ra me |u igra ~i ma.

- Pr ven stvo po ~i we 19.mar ta, ali smo kre nu li ra ni je da bi smo vi de li {ta mo gu mom ci ko ji su nam se tek pri kqu ~i li. Do kra ja ove ne de qe bi tre ba lo da za kqu ~i mo spi sak po ja ~a wa, bez ob zi ra {to pre la zni rok tra je do 3. fe bru a ra. Na{ ciq je ja san, iz bo ri ti osam po be da {to je po na -

{im pro ce na ma do voq no za op sta nak u li gi- re zo nu je pred sed nik Vr {~a na Qu bi {a Po pov.

U or ga ni za ci o noj struk tu ri klub je po stao bo ga ti ji za jed no ve li ko in ter na ci o nal no fud bal sko ime po ni klo u re do vi ma ovog klu ba. U pi ta wu je Uro{ Pre di}, fud bal ski me na xer, ko ji }e klub spon zo ri sa ti sa zna ~aj nom ko li ~i nom sport ske opre me i, {to je naj va `ni je, do ve {}e o svom tro {ku neo p hod na po ja ~a wa. Eki pu }e u bor bi za op sta nak pred vo di ti Ne boj {a Pe ri}, naj mla |i {ef stru~ nog Vr {ca u po sled wih ne ko li ko de ce ni ja, a tre ner ski ka dar je po ja ~an do la skom Jo va na Ste fa no va Be lo va, ne ka da {weg pr vo tim ca.

- Naj va `ni je je da smo za dr `a li kom plet nu eki pu iz je se weg de la se zo ne, a tu su i po ten ci jal na po ja ~a wa. Na pr voj pro ziv ci je bi lo ukup no 26 igra ~a ko ji }e u pr vim ne de qa ma po di }i ni vo fi zi~ ke kon di ci je, a rad }e se i sa lop tom. Tre ni ra }e mo dva pu ta dnev no.Ima mo izu et no do bru at mos fe ru u ti mu i zbog to ga sam op ti mi sta da }e mo uspe {no oba vi ti po sao ko ji je pred na ma. Pr vi kon trol ni me ~e vi za ka za ni su po ~et kom fe bru a ra, a ri va li su Pro le ter iz Ba nat skog Kar lov ca i su per li ga{ Rad, sa ko jim }e mo od me ri ti sna ge na Ba wi ci ka `e {ef stru ke Ne boj {a Pe ri} .

B. Jo si mov

Fud ba le ri Par ti za na ot pu to va li su u Tel Aviv, gde }e do 8. fe bru a ra oba vi ti pr vi deo pri pre ma, a pla ni ra ne su i tri pro ver ne utak mi ce.U od no su na pro ziv ku 16. ja nu a ra, Be o gra |a ni su put Izra e la oti {li po ja ~a ni za Zvo ni mi ra Vu ki }a, ko ji je pro du `io ugo vor na jo{ go di nu.

- Ka da su pre go vo ri u jed nom mo men tu za pe li re kao sam da ne }e mo od u sta ti i da }e mo za dr `a ti Zvo ne ta. To se i de si lo, na{ je jo{ go di nu da na, ve ru jem i na ra dost na vi ja ~a – re kao je ko or di na tor za sport ska pi ta wa Al bert Na|.

Pod se ti mo, za pe lo je bi lo oko du `i ne sa rad we po {to je Vu ki} tra `io ugo vor na dve go di ne.

- Par ti zan je mo ja ku }a i `e leo sam ov de da osta nem. Dra go mi je da je sam i po ku {a }u da po no vim do bre par ti je – kra tak je bio is ku sni ve zi sta.

Pro fe si o nal ni po gon cr no – be lih ja ~i je za {to pe ra Mi lo {a Osto ji }a i ofan ziv nog ve znog Mi lo {a Jo ji }a, obo ji ca do {li iz Te le op ti ka. Dva de se to go di {we na de Par ti za na iz ra zi le su ve li ko za do voq stvo na kon pot pi si va wa ~e tvo ro go di {wih ugo vo ra.

- Is pu ni la se mi se `e qa, po stao sam pr vo ti mac vo qe nog klu ba. Za hva qu jem se na uka za nom po ve re wu i obe }a vam mak si mum za -

Zvo ni mir Vu ki} }e i da qe no si ti cr no-be li dres

la ga wa na tre nin zi ma – re kao je Osto ji}, ko ji je i pre dve go di ne, kao ~lan Te le op ti ka, bio pri kqu ~i van pri pre ma ma {am pi o na.

Mi lo{ Jo ji} is pu nio je san dug de vet go di na.

- Od 2003. go di ne sam u Par ti za nu i isto to li ko sam ma {tao o ovo me. Dra go mi je {to sam us peo, a na dam se da }e mi le gen dar ni Sa {a Ili} po mo }i da se {to bo qe akli ma ti zu jem - is ta kao je Jo ji}. [to per Osto ji} ido le ima u Mla de nu Kr sta ji }u, Ste fa nu Sa vi }u i Mar ku Jo va no vi }u.

- Mno go pu ta sam ih gle dao u`i vo i za mi {qao sam da sam oni – re kao je.

Mi lo{ Jo ji} }e mo `da i na sle di ti svog ido la Sa {u Ili }a.

- Osnov na po zi ci ja mi je ofan ziv ni ve zni, ma da sam igrao i na kri lu. Ne znam gde }e me {ef Grant sta vi ti – ka `e Jo ji}, ko ji je za pr vi tim Par ti za na de bi to vao pro {le je se ni, na pri ja teq skoj utak mi ci sa Ka qa ri jem.

Ukqu ~u ju }i La za ra Mar ko vi }a i Ni ko lu Nin ko vi }a, Par ti zan je pr vi tim ove se zo ne po ja ~ao ~e tvo ri com omla di na ca.

Uma lo da se u avi o nu za Iz rael ne na |e La min Di ja ra, na me ti je dva ka zah stan ska klu ba pa je pre go va rao sa jed nim od wih.

- Pred stav ni ci Ak to bea bi li su u Be o gra du, ali ni su us pe li da an ga `u ju Di ju – re kao je Al bert Na|.

Iako je, mo `da, o~e ki va no dru ga ~i je, na pri pre me je ot pu to vao i Ne ma wa To mi}, ko ji je imao od re {e ne ru ke za od la zak u ino stran stvo, ali je i da qe ~lan Par ti za na.

- Ne bri ne me to pre vi {e.

Par ti zan je pr vi, kon ku ren tan je i u Ku pu i ne bih pla kao ka da bih oti {ao sa jo{ jed nom osvo je nom du plom kru nom. Po sve }en sam tre nin zi ma, a rad }e mi, na dam se, do ne ti tran sfer – re kao je To mi}.

I. La za re vi}

VE ^E RAS SE U KU PU KRA QA SA STA JU BAR SE LO NA I REAL

Gvar di o la pri pre ma no vu lek ci ju Mu ri wu Pre ne de qu da na Bar se lo na je pro tut wa la Ma dri dom u pr vom me ~u ~e tvrt fi na la Ku pa kra qa, po be di la je Real sa 2:1.

Ve ~e ras se na Kamp nou igra re van{, a [pa n i j u opet tre s e fud bal ska gro zni ca.

Bar se lo na je ve li ki fa vo rit, bez ob zi ra {to je tre nut no Real vo de }i u pr ven stvu. Na San tja go Ber na beu raz li ka u kla si bi la je o~i gled na, Me si i dru g o v i su o~i t a l i pra v i fud bal sku lek ci ju Ma dri |a ni ma, {to igra ~i Re a la ni su psi hi~ ki iz dr `a li, pa je u fi ni {u me ~a do {lo i do ne mi lih sce na. [pan ski me di ji pod se }a ju da je Gvar di o la do {ao do de ve te po be de u me ~e vi ma s Re a lom, da Bar se lo na ni je iz gu bi la na po sled wih se dam utak mi ca pro tiv kra qev skog klu ba i da je Mu ri wu ovo bio ~e tvr ti po raz u su sre tu s ka ta lon skim klu bom.

Igra ~i Bar se lo ne su pu ni op ti mi zma, {to po tvr |u ju i re ~i \e ra ra Pi kea: - Gvar di o la gle da na fud bal na je din stven na ~in i ume da ob ja sni igru bo qe ne go bi lo ko dru gi. Ve }i na tre ne ra vam sa mo ka `e da ide te le vo ili de sno, ali Pep vam ob ja sni i za {to to tre ba da ra di te. Jed no stav no, sma tra da igra ~u mo ra sve da bu de ja sno. Na rav no da o~e ku je mo no vu po be du.

Tre ner Re a la @o ze Mu ri wo je pre tr peo do sta kri ti ka i zvi `du ke na vi ja ~a u po sled wih ne d e q u da n a, zbog po s tav k e iigre i iz bo ra igra ~a.

- Ne mam pro blem sa zvi `du ci ma na vi ja ~a, iako ih pr vi put u ka ri je ri do bi jam od pri sta li ca svog klu ba. To mi se ni je de si lo u Por tu, ^el si ju ili In ter u. Ali, za sve po sto ji pr vi put. Ne ma pro ble ma, zvi `da li su i aso vi ma po put Zi da na, Ro -

Pe pe bez ka zne [pan ska fud bal ska fe de ra ci ja (RFEF) ob ja vi la je da ne }e po kre nu ti po stu pak pro tiv de fan ziv ca Re a la Pe pea zbog po na {a wa na me ~u sa Bar se lo nom u Ku pu Kra qa. Igra ~i kra qev skog klu ba igra li su ve o ma gru bo pro tiv Bar se lo ne, a me |u wi ma je pred wa ~io Pe pe, ko ji je ina ~e po znat po gru boj i ~e sto ne sport skoj igri. Pe pe je na pr voj utak mi ci na mer no zga zio {a ku Li o ne la Me si ja, dok je Ar gen ti nac le `ao na ze mqi.

Me di ji u [pa ni ji, kao i {i rom sve ta, osu di li su di vqa~ ki po tez por tu gal skog fud ba le ra.Pe pe se ka sni je iz vi nio, ali je in si sti rao da ni je na mer no na ga zio Me si ja.

Duel Ro nal da i Me si ja u Ma dri du

nal da ili Kri sti ja na. Oni su im od go va ra li sjaj nim par ti ja ma na te re nu, a ja }u ve} pro na }i na ~in da ih umi rim - re kao je u svom sti lu Por tu ga lac Na rav no, me lem za ra ne bi la bi po be da na Kamp nou.

Re van{ utak mi ca ~e tvrt fi na la Ku pa kra qa igra se ve ~e ras na Kamp nou ( pre nos na Sport

klu bu od 22 ~a sa), a u na ja va ma ne ma pu no pro me na u start nim po sta va ma u od no su na pr vi me~.

Gvar di o la }e naj ve ro vat ni je iz ve sti tim ko ji je igrao na San tja go Ber na be uu,a Mu ri wo je re kao da }e iz o sta vi ti Pe pea i vre me {nog Kar va qa,a ume sto wih u tim }e uvr sti ti Ozi la i Va ra na.

G. K.

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda25.januar2012.

OD JE CI SA 19. VOJ VO \AN SKOG FE STI VA LA MLA DIH

Pri ~a o jed nom de ~a ku ZA NI MQI VO STI

Pre dao par ti ju da uhva ti po no} ni voz Gor wa fo to gra fi ja je sa si mul tan ke Sa mju e la Re {ev skog u Kli vlen du, Oha jo. Sa le ve stra ne je we gov otac Ja kob Re {ev ski a sa de sne stra ne je ^arls Azen berg, me na xer i se kre tar Re {ev skog. Re {ev ski je na si mul tan ci po sti gao 17 po be da, 2 re mi ja i 1 po raz. Taj po raz je na stao od lu kom su di je zbog to ga {to je Re {ev ski mo rao da po |e da uhva ti po no} ni voz ku }i za Wu jork – a pro tiv nik ni je `e leo re mi.

Spa ski ma ti ran - Igrao sam si mul tan ku u Do mu ar mi je u Min sku. Imao sam je da na est go di na u to vre me. U jed noj par ti ji sam ma ti rao ne kog ofi ci ra. On je za tra `io da vra ti svoj po tez. Po sle dva po te za ja sam bio ma ti ran. Po ~eo sam da gor ko pla ~em i si mul tan ka je za u sta vqe na za 15 mi n u t a. Ota d a ni k a d a ni s am do zvo lio ne ko me da vra ti po tez. To mi je bi lo ja ko `a lo sno is ku stvo, is pri ~ao je ne dav no biv { i svet s ki pr v ak Bo r is Spa ski.

BU BA MA RA GRAN PRI

Cu ger u su bo tu

U su bo tu, 28. ja nu a ra sa po ~et kom u 18 ~a so va u pro sto ri ja ma [K Bu ba ma re na No vom Na se qu u No vom Sa du po ~i we ovo go di {wi ci klus re dov n ih me s e~ n ih br z o p o t e znih tur ni ra ko ji }e se bo do va t i za go d i { wi ma s ters.

Igra se 9 ko la po [vaj car skom si ste mu. Ko ti za ci ja je 100 di n a r a. Pra v o u~e { }a ima ju svi igra ~i a pr ven stvo igra wa ima ju 20 pr vo pri ja vqe nih zbog ogra ni ~e nog ka pa ci te ta sa le za igra we. U~e sni ci tre ba da po ne su is pra van {a hov ski sat a gar ni tu re obez b e | u j e or g a n i z a t or. Za bli `a oba ve {te wa obra ti ti se na tel. 063 881 1451 (Uj fa lu {i).

PRO BLEM BR. 373

Be li da je mat u dva po te za Vol ker Zipf “Troll”, 1999.

Re {e we pro ble ma br. 372 (Oscar Bo ni ven to, “L’ope ra com po si ti va”, 1999.) sa po zi ci jom: be li – Kh2, Da4, Tc4, Th3, Ld1, Le5, Sc1, Sg1, pe {a ci c5, d7, e3; cr ni – Kd2, Dd8, Tb1, Te1, Lf1, Sa3, Sg2, pe {a ci: a5, b2, e2; je 1.Db3! Pret wa 2.Dd3 mat.

Na 1...b:c1D (Sf4) sle d i 2.Sf3 mat. Na 1...S:c4 sle di 2.Dc2 mat.

U Su bo ti ci je ne dav no za vr {en 19. voj vo |an ski fe sti val mla dih. Sva ki od pro ta go ni sta mo gao bi da nam is pri ~a svo ju pri ~u: ve se lu ili tu `nu. Ipak, jed na je po seb na. Ono {to me je od star ta naj vi {e pri vla ~i lo i in te re so va lo je gru pa de ~a ka od 10 go di na, ra zu mqi vo jer su u toj gru pi na stu pa la dva de ~a ka iz na {eg klu ba (Ba nov ci Du nav, pri med ba B. D.), a je dan od wih je i moj ma li {an. U toj gru pi po be dio je De jan Omor jan, dru gi je bio Alek sa Sa vin, a tre }i Alek san dar Moj ze{ iz Sve to za ra Mi le ti }a. E taj tre }i mi je pri vu kao naj vi {e pa `we, jer za raz li ku od osta le de ce ko ja su bi la sme {te na u Do mu u~e ni ka, on je sa svo jim ocem pre la zio dnev no sto ti nak ki lo me ta ra ka ko bi se bo rio sa svo jim vr {wa ci ma. Ni jed nog ~a sa sa we go vog li ca ni ste mo gli sklo ni ti osmeh. On je sa u`i va wem i ve li kom qu ba vqu igrao.

Osta la de ca su ma we ili vi {e bi la ozbiq na ili pre o zbiq na, pre op te re }e na ka kav }e re zul tat po sti }i. Ovaj `i vah ni de ~a ~i} je u me ni iza zvao ose }aj da se ra di o neo bi~ nom de ~a ku. Pri ~a je do bi la na ozbiq no sti kad sam se upo znao sa we go vim ocem, rad ni FE STI VAL U VAJK AN ZEU

Vo de Aro wan i Kar lsen

Na tra di ci o nal nom 74. fe sti va lu u Vajk an Zeu („Ta ta stil“) od i gra no je osam ko la. U A-gru pi mr tvu tr ku vo de Kar lsen i Aro wan dok je pre te dent za {a hov ski pre sto, Bo ris Geq fand, tek na 13. me stu. Iz ne na |u je i slab pla sman To pa lo va ko ji do sa da ni je do bio ni jed nu par ti ju.

Pla sman: 1-2. Kar lsen, Aro wan 5,5, 3. Ra xa bov 5, 4-6.

Ivan ~uk, Ka ru a na, Na ka mu ra 4,5, 7-8. Gi ri, Van Ve li 4, 911. To pa lov, Kar ja kin, Kam ski 3,5, 12-13. Ga {i mov, Geq fand 3, 14. Na va ra 2 po e na.

Pla sman u B-gru pi: 1. Ha ri kri {na 6, 2. Mo ti lev 5,5, 3-4. L’Ami, Bru zon 5, 5. Ni znik 4,5, 6-7. Ernst, Rajn der man 4, 8-9. Po tkin, Ti vja kov 3,5, 10-14. Cmi li te, Ti man, Lah no, Ha ri ka, Vo ka tu ro 3 po e na.

Pla sman u C-gru pi: 1-2.

Ti ka nen, Tu rov 6,5, 3. Ad hi ban 5,5, 4. Gro ver 5, 5-6.

Bran den burg, Sa dler 4,5, 710. Sa~ dev, Pi~, Gu dri jan, [ut 3,5, 11. Otes 3, 12. Da ni e li jan 2,5, 13-14. Hast, Hop man 2 po e na.

kom na `e le zni ci, ko ji je sva ki de li} se be po sve tio tom de ~a ku. Uju tru bi kre nu li u 5.30 ka Su bo ti ci, pr vo bi ci klom do naj bli `e auto bu ske sta ni ce, gde kad u|u u auto bus ma li Alek san dar ma lo uto ne u san, a ve} u 9 sa ti bi vu kao pr ve po te ze i to s ne skri ve nim odu {e vqe wem i osme hom ko je je mno ge ple nio.

Iako je za u zeo tre }e me sto, a {a hom se ba vi tek {est me se ci, pred wim je sjaj na bu du} nost, jer la ko }a sa ko jom vu ~e po te ze, ni ko ga ni je osta vi la rav no du {nim, pa su we go vom ocu ~e sti ta li mno gi. Na daj - Naj bo qi do 10 go di na: Alek sa Sa vin, mo se da }e se Alek - De jan Omor jan i Alek san dar Moj ze{ san dar na }i na za vr {om tur ni ru tvr du od go vo ra na pi ta we {ta ka de ta Sr bi je i po ka za ti svoj naj vi {e na sve tu vo li, od go var je ne ve ro va tan po ten ci jal, kao po – {ah.

Mi o drag Stan ko vi}

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Vaj ka we u Vajk an Zeu U osmom ko lu tur ni ra u Vajk an Zeu Kam ski je is pu stio po be du nad Geq fan dom (imao je do bi tak u po te zu). Ta ko Kam ski mo `e da se vaj ka da je i on, kao {to su pre we ga to u~i ni li, Gi ri, Nak mu ra i Kar lsen, ali sa mo jed nom u tre nut ku, imao pre te den ta za svet skog pr va ka u “ma lom xe pu!”

Geq fand–Kam ski Slo ven ska od bra na (D15) 1.Sf3 Sf6 2.c4 c6 3.d4 d5 4.Sc3 a6 5.e3 g6 6.Le2 Lg7 7.0–0 0–0 8.Db3 e6 9.Td1 Sbd7 10.Dc2 Dc7 11.b3 b6 12.e4 d:e4 13.S:e4 c5 14.S:f6+ L:f6 15.Lg5 c:d4 16.L:f6 S:f6 17.T:d4 e5 18.Td2 Te8 19.Db2 Lb7 20.Tad1 Te7 21.b4 Se4 22.Tc2 a5 23.a3 a:b4 24.a:b4 S:f2 25.K:f2 e4 26.h3 e:f3 27.L:f3 L:f3 28.K:f3 Tae8 29.Dd4 Te6 30.c5 h5 31.Tcd2 b:c5 32.b:c5 h4 33.D:h4 D:c5 34.Kg3?? (34.Dd4)

Pre po ~et ka tur ni ra u Vajk an Zeu ve le maj stor Jan Ti man je dao in ter vju u ko jem se za la gao da se pro me ni pra vi lo do dat ka od 30 se kun di za sva ki po tez. On sma tra da sva ki igra~ mo ra da ras po la `e svo jim osnov nim vre me nom i da ga ras po re |u je ka ko `e li. U tom raz mi {qa wu mu se pri dru `io i Sil vio Da na i lov, pred sed nik Evrop ske {a hov ske uni je, ko ji sma tra da

Sil vio Da nai lov

ako `e li mo da {ah bu de pri vla ~an kao sport - qu di mo ra ju da gre {e.

I u svim dru gim spor to vi ma gre {ke su sa stav ni deo igre. U ovim do da ci ma vre me na ne vi di ni ka kav sport ski ele me nat. [a hi sti mo ra ju ~e {}e da bu du u cajt no tu, jer to

mo `e da bu de spek ta ku lar no i pri vla~ no za pu bli ku. A gde je ov de na pe tost? Sva ko da nas zna otva ra we do dva de se tog po te za, za tim zna ka ko da ma ne vri {e i uz bo nus vre me par ti ja se bes kraj no ras pli wa va do we nog za vr {et ka. Da na i lov to na zi va “mu zej skim {a hom”. Sma tra da je vre me da se ova kav {ah, da par ti je bu du pot pu no bez gre {ke, pre se li u mu zej.

- Ako ima te pet sa ti za par ti ju to ne ga ran tu je da }e par ti ja bi ti ne {to po seb no. Mo `e da bu de ja ko ko rekt na, bez gre {a ka i pri li~ no do sad na. Ne mi slim da je vre me ve li ki fak tor. Za to, jer sam bio i na de set tur ni ra u Mo na ku gde su bi le od i gra ne na pro sto ge ni jal ne par ti je na sle po i ubr za nom {a hu.

Ne mo `e {ah bi ti elit ni sport ko ji }e sa mo pet qu di u pu bli ci da raz u me. Mi smo du `ni da se bo ri mo za raz li ~i tu pu bli ku. Da se pro na |e no vac za tur ni re, me ~e ve, neo p hod no je da ti {a hu vi {e sport skih ele me na ta. Tre ba mo da na pra vi mo pred sta vu ({ou). Sa da smo – kul tu ra. Mu zej ski {ah. A mu ze ji ne ma ju pa ra. Ili smo – sport, spek takl, {ou bi znis. Ako smo {ou bi znis ta da mo ra mo qu di ma da po nu di mo pred sta vu. Ako ni smo to - ta da ne ma ni pa ra, ka `e Da na i lov. [ah-mat li sta Pri pre mio: B. Dan ko vi}

44.e6 f:e6 45.L:e6+ Kf8 46.Se4 Sd4 47.Sg5 Ke7 48.Lg8 Kf8 49.Lc4 Ke7 50.Kg2 b5 51.Lg8 Kf8 52.a5 1–0 U B-gru pi Jan Ti man je u par ti ji pro tiv Ern sta pri ka zao de li} iz re per to a ra svo je sta re ma gi je.

Ti man–Ernst En gle sko otva ra we (A11)

[AH KAO SPORT

Fi {e rov sat, da ili ne?

De7 13.Td1 Tac8 14.Ld2 Sb6 15.Lf1 e5 16.d:e5 L:e5 17.Tac1 Tcd8 18.Le1 T:d1 19.T:d1 Td8 20.T:d8+ D:d8 21.g3 De7 22.Lg2 Ld6 23.Ld2 De6 24.b3 Sbd5 25.Se2 Sb4 26.Db1 Df5 27.e4 Dc5 28.Sf4 g5 29.Se2 g4 30.h4 Sd7 31.Le3 Dc2 32.D:c2 S:c2 33.L:a7 La3 34.Sc3 Lb2 35.Sd1 Lc1 36.Lf1 Sb4 37.a4 Sf6 38.e5 Sd7 39.Ld4 Sc2 40.Lc3 Sc5 41.Le2 Se4 42.L:g4 S:c3 43.S:c3 Lb2

34...Te4? Ovo je tre nu tak ka da je Kam ski is pu stio do bi tak u po te zu. Ume sto 34...Te4 tre ba lo je igra ti 34...Dc7+! i be li bi iz gu bio da mu. Na 35.Kf2 ide Dh2 36.Dg5 Te5 37.Dg4 Tf5+ 38.Df3 T:f3 ili 35.Kf3 Dc3+ 36.Kf2 De3+ 37.Kf1 Te4.

35.Df6 T4e6 36.Dd4 Dc7+ 37.Kf3 g5 38.g4 Te5 39.Kg2 Dc6+ 40.Kf2 T8e6 41.Db2 Tf6+ 42.Kg1 Tb5 43.Dd4 Tf4 44.Dd6 D:d6 re mi.

Na gra du za naj bo qu par ti ju sed mog ko la do bio je Kar lsen za po be du nad Geq fan dom.

Mag nus Kar lsen je iz i {ao iz otva ra wa sa ma lom pred no {}u ali se ona po ste pe no po ve }a va la. Pre vre men ske kon tro le Nor ve `a nin je ubr zao igru pri si qa va ju }i pro tiv ni ka na ne ko li ko ne pre ci zno sti u cajt no tu. Re zul tat je bio jo{ je dan ve li ki tri jumf Kar lse no ve teh ni ke. Obra zlo `e we ve le maj sto ra Iva na So ko lo va (pri do de li na gra de za naj bo qu par ti ju) je sle de }e: „...za po ka za nu ve {ti nu ko ri {}e wa mi kro skop skih pred no sti.“

Kar lsen–Geq fand Slo ven ska od bra na (D12) 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sf3 Sf6 4.e3 Lf5 5.Sc3 e6 6.Sh4 Lg6 7.S:g6 h:g6 8.Ld3 Sbd7 9.0–0 Ld6 10.h3 d:c4 11.L:c4 0–0 12.Dc2

1.c4 c6 2.Sf3 d5 3.g3 Sf6 4.Lg2 d:c4 5.0–0 Sbd7 6.Dc2 Sb6 7.Sa3 Dd5 8.b3 c:b3 9.a:b3 Ova gam bit na va ri jan ta u en gle skom otva ra wu je da nas u tren du, na kon {to su pre po ru ~e ne od stra ne Mi ha i la Ma ri na u we go voj mul ti-kwi zi o tom otva ra wu.

9...Le6 10.b4 Db3 11.D:b3 L:b3 12.b5 Upr kos iz me ni kra qi ca, be li ima do bru kom pen za ci ju za pi o na. We gov lo vac na g2 de lu je ve o ma efi ka sno na da mi nu stra nu pro tiv ni ka.

12...c5 13.d3 Sfd7 14.Sd2 Ld5 15.e4 Le6 16.f4 f6 17.e5 Ld5 18.e6! L:e6 19.L:b7 Tb8 20.Lc6 g6 21.Sac4 Sc8 22.Se4 Kf7?

23.Se5+!! S:e5 (23...f:e5 24.Sg5+ Kf6 25.f:e5+ K:e5 26.Te1+ Kf6 27.T:e6+ Kg7 je jo{ ne pri jat ni je po cr nog.)

24.f:e5 Lf5 25.S:c5 Lg7 26.d4 Td8 27.T:f5!! Lep za vr {ni uda rac za kraj.

27...g:f5 28.e6+ Kg6 29.Sd7 Sd6 30.S:b8 T:b8 31.T:a7 S:b5 32.T:e7 Lh6 33.Le8+ 1:0 Pri pre mio: B. Dan ko vi}

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA (16)

Ne do sta tak u pe {a~ koj struk tu ri Naj ~e {}i ne do sta ci u po lo `a ju pe {a ka su: a) udvo je ni pe {a ci i b) izo lo va ni pe {a ci.

Udvo je ni pe {a ci M. Eve,1940. Di ja gram (Be li: Ke1, pe {a ci: a2, b2, c2, e4, f2,g2,h2; Cr ni: Ke8, pe {a ci: a6, b7, c6, c7, f7, g7, h7) Be li na po te zu – do bi tak. Ovaj pri mer pred sta vqa po ku {aj da se do ka `e da u va ri jan ti iz me ne u [pan skoj par ti ji ne po voq na struk tu ra cr nih pe {a ka na da mi nom kri lu vo di u po raz.

Hro ni~ nu sla bost u po zi ci ji cr no ga ~i ne udvo je ni pe {a ci na c-li ni ji. Od lu ~u ju }i uti caj na oce nu po zi ci je ima be li ma j o r i t et na kra q e v om kri lu. Plan re a li za ci je po zi ci o ne pred no sti sa sto ji se iz ne ko li ko eta pa: 1. Cen tra li za ci ja kra qa 2. Blo ka da pe {a k a na da m i n om kri l u 3.

Stva ra we slo bod wa ka na kra qe v om kri l u ~i m e se cr n i kraq sta vqa na iz ja {wa va we: a) Uko l i k o bra n i da m i n o kri lo (ne do zvo qa va pro dor be lom kra qu) is hod od lu ~u je slo bo dan pe {ak. b) Ako kre ne na slo bod nog pe {a ka, on da be li kraq ima otvo ren put na da mi no kri lo gde osva ja pro tiv ni~ ke pe {a ke.

1.Ke2 Ke7 2.Ke3 Ke6 3.f4 c5 4.c4! c6 5.a4 b5 6.b3! Po gre {no bi bi lo me wa ti pe {a ke 6.a:b5? c:b5 7.c:b5 a:b5 i be li bi iz g u b io pred n ost jer su pro tiv ni~ ki pe {a ci na da mi nom kri lu is pra vqe ni.

6...f6 7.a5 b4 8.g4 (A. Majls je do ka zao da be li do bi ja i u slu ~ a j u 8.f5+ Ke5 9.g4 g6 10.f:g6 h:g6 11.h4) 8...g5 Di a gram # Gu bi i 8...g6 9.f5+ g:f5 10.e:f5+! Ke5 11.h3

h6 12.h4 h5 13.g:h5 K:f5 14.Kf3 (N. Mi nev) 9.e5! Do bi ja lo je i 9.Kf3 h6 10.Kg3 Ke7 11.h4 Kf7 12.h:g5 h:g5 13.Kf3 g:f4 14.K:f4 Ke6 15.e5! (A. Majls) 9...g:f4+ 10.K:f4 f:e5+ 11.Ke4 h6 12.h4 Kf6 13.g5+!

Ovaj pe { ak je ta k o z va n i „Tro j an s ki kow”, We g o v om `r tvom cr ni kraq se uda qa va od po p ri { ta glav n e bit k e, od lu ~u je pro dor be log kra qa na da mi no kri lo.

13...h:g5 14.h:g5+ K:g5 15.K:e5 Kg4 16.Kd6 Kf4 17.K:c6 Ke4 18.K:c5 Kd3 19.K:b4 Kd4 20.Ka3 (Na 20.c5? Kd5! 21.Kc3 K:c5 i par ti ja bi se neo ~e ki va no za vr {i la re mi jem.)

20...Kc5 21.Ka4 Kd4 22.Kb4 Ke5 23.Kc5 i be li do bi ja.

Slo bo dan Mir ko vi}: „[ko la {a ha”

REJ TING TUR NIR U NO VOM SA DU

Po ~e tak 10. fe bru a ra

[ah klub Bu ba ma ra, uz po dr {ku [a hov skog sa ve za No vog Sa da i teh ni~ ku po mo} N[K-a, or ga ni zu je dru gi rej ting open tur nir pod na zi vom “No vom Sa du u ~ast”. Tur nir }e se igra ti u sa li No vo sad skog {ah klu ba (Pa {i }e va 26) od 10-23. fe bru a ra. Igra se po [vaj car skom si ste mu u 9 ko la.

Po j e d i n a ko l a igra j u se od 18.30 ~a so va. Igra se di gi tal nim sa to vi ma sa tem pom od 90 mi nu ta po igra ~u za ce lu par -

ti ju uz bo nus od 30 se kun di za od i gra ni po tez. Sa to ve i re kvi zi te obez be |u je or ga ni za tor. Tur nir }e se rej tin go va ti a mo }i }e da se osva ja ju i ka te go ri je. Pra vo u~e {}a na tur ni ru ima ju svi za in te re so va ni. Upi sni na za igra ~e bez rej tin ga je 1.650 di na ra a sa rej tin gom 1.100 di na ra. Pri ja ve za tur nir se pri ma ju na ogla snoj ta bli u N[K-u ili na te le fon 063 881 1451 (Vla di mir Uj fa lu {i).

Afo ri zmi l Ne ki ve le maj sto ri igra ju iz ~i ste qu ba vi pre ma – nov cu. l Ako vam pad ne za sta vi ca, na ka qaj te za sta vu. l Da nas ni sa ko wi ma ni je la ko. Ni oni ne }e da vu ku. l Naj lak {e je pred vi te ti po tez onih ko ji ni sa mi ne zna ju {ta }e od i gra ti. l Da li se in fla ci ja ti tu la mo `e po vu }i iz op ti ca ja? l Udvo je ni pe {a ci su kao i u `i vo tu – dok sto ji te u re du, dru gi po red vas - gra be na pred.

svet

c m y

dnevnik

sreda25.januar2012.

EM BAR GO EVROP SKE UNI JE NA IZ VOZ IRAN SKE NAF TE

VESTI Godina Zmaja Kinezi su do~ekali godinu Zmaja, carski simbol snage, mo}i i blagostawa, nadaju}i se da }e im zmaj~e doneti boqu godinu od prethodne gde im je pacov iz Evrope i SAD, inficiranih finansijskim problemima, smawio poruxbine, doveo do zatvarawa fabrika i otpu{tawa radnika.

Majstori kineskog feng {uija su, dok milioni Kineza u porodi~nom okru`ewu u`ivaju u sedmodnevnom slavqu, odmah po`urili da iza|u s predvi|awima o dobrim znacima za narod koji po legendi vodi poreklo od zmajeva.

Neki, me|utim, upozoravaju da }e zmaj, koji mo`e da pomeri i zemqu, doneti i prirodne katastrofe svetu, ali i finansijsku nestabilnost, ovaj puta u krizom pogo|enoj Evropi. ^uveni astrolog Piter So ka`e da }e Amerika do~ekati dobre vesti u ovoj godini, ali wegova predvi|awa za Evropu su sumorna. „Evropa se ne}e oporaviti brzo, wu o~ekuju problemi i patwe najmawe do 2014. Ako ste spremni da isku{ate zmaja i investirate u 2012, Kina i Rusija su najboqe prilike za va{e opklade. Dva narastaju}a tr`i{ta }e imati najboqe performanse u nesigurnoj godini”, ka`e stru~wak feng {uija iz Hong Konga Entoni ^eng.

(Ta njug)

Ispumpavawe nafte iz „Konkordije” RIM: Broj `rtava nesre}e italijanskog broda „Kosta Konkordija” pove}an je na 16 po{to su ronioci ju~e prona{li jo{ jedno telo u olupini nasukanog broda, saop{tili su italijanski zvani~nici.

Telo jedne `ene je prona|eno na tre}em spratu palube, 11 dana po{to je veliki turisti~ki kruzer udario u podvodnu stenu kod obala Toskane. Posle otkri}a posledwe `rtve brodoloma, ronioci }e nastaviti potragu za jo{ 16 qudi koji se i daqe vode kao nestali.

Holandska firma „Smit”, jedna od najpoznatijih za sanirawe olupina brodova, po~ela je ju~e pripreme za ispumpavawe nafte iz kruzera „Koste Konkordije”. Kompanija je poslala ronioce na olupinu broda kako bi po~eli sa bezbednosnim proverama pred po~etak ispumpavawa 2.400 tona goriva, od ukupno 500.000 tona koliko se nalazi u ogromnom rezervoaru. „Ronioci kompanije }e izvesti podvodne operacije koje }e najverovatnije trajati dva dana”, izjavio je vatrogasac Klaudio Kiava~i, koji koordinira operacijom sanacije olupine i potragom za nestalima sa broda. Bar`a sa bu{ilicima, cevima i drugom te{kom opremom za sanirawe pomorskih havarija privezana je za brod ~iji se deo nalazi oko 18 metara ispod povr{ine vode.

(Ta njug)

Teheran smatra da su sankcije neefikasne VA[INGTON, TEHERAN: Ameri~ki predsednik Barak Obama pozdravio je nove sankcije Evropske unije Iranu. „Uvede dodatne sankcije Iranu kao odgovor na nastavqene neuspehe Irana da ispuni svoje me|unarodne obaveze u pogledu svog nuklearnog programa, jo{ jedanput potvr|uju jedinstvo me|unarodne zajednice u re{avawu ozbiqnih pretwi koje predstavqa iranski nuklearni program”, rekao je ameri~ki predsednik i naglasio da }e SAD nastaviti da uvode nove sankcije kako bi pove}ale pritisak na Iran.

Zapad optu`uje Iran da pod pla{tom civilnog nuklearnog programa poku{ava da proizvede atomsku bombu, dok Teheran to uporno demantuje.

Iran je ju~e saop{tio da embargo Evropske unije na izvoz iranske nafte ne}e imati efekta, poru~uju}i da }e zemqa na}i nova tr`i{ta za svoj glavni izvozni proizvod. Iranske vlasti su, istovremeno, uputile protest danskom ambasadoru u Teheranu, ~ija zemqa trenutno predsedava EU, zbog „nelogi~ne odluke” Brisela.

EU je u ponedeqak, osim embarga na izvoz nafte, zamrzla sredstva iranske centralne banke. „Neefikasne sankcije Zapada ne predstavqaju pretwu za nas, ve}

priliku koja mo`e da nam donese puno koristi”, rekao je {ef iranske obave{tajne slu`be Heidar Moslehi, javila je agencija IRNA. I iransko ministarstvo za naftu je saop{tilo da zemqa „vrlo lako” mo`e da na|e nova tr`i{ta. Iran je drugi svetski proizvo|a~ nafte sa proizvodwom od ~etiri miliona barela na dan, a zemqe Unije dnevno uvezu oko 450.000 barela iz Irana, odnosno 18 odsto od wegovog ukupnog izvoza nafte.

Teheran je nedavno upozorio da bi, ukoliko ne bude vi{e mogao da izvozi naftu, mogao da blokira moreuz Ormuz i tako spre~i transport nafte dru- No sa~ avi o na „Abra ham Lin koln” gih proizvo|a~a. Britanski minidva britanska i jedan francuski star odbrane Filip Hamond naja- ratni brod, kao i ameri~ki nosa~ vio je ju~e da bi London mogao da aviona „Abraham Linkoln”, u{li po{aqe dodatno vojno poja~awe u u Persijski zaliv u nedequ kako Ormuz, kako bi odgovorio na mobi pokazali Teheranu da „ne}e togu}i poku{aj Irana da blokira lerisati bilo kakvo me{awe” u prolaz nafte iz drugih zemaqa. transport nafte.

Hamond je rekao novinarima da se (Ta njug)

Gadafijeve pristalice napadaju vladinu vojsku BENGAZI: Snage lojalne biv{em libijskom lideru Moameru Gadafiju izvele su seriju napada u nekoliko libijskih

gradova i ubile sedam boraca koji su u~estvovali u ru{ewu Gadafijevog re`ima. Sukobi su izbili u ponedeqak kad je u zapadnom gradu Bani Valid oko 150 Gadafijevih pristalica otvorilo vatru na barake u kojima su sme{tene vladine snage i tom prilikom ubile ~etiri borca.

O~evici su preneli da su napada~i bili naoru`ani „kala{wikovima” i minoba-

ca~kim raketama i da je najmawe 20 qudi raweno u uli~nim borbama. Prema nepotvr|enim informacijama, Gadafijeve pristalice su preuzele kontrolu nad gradom, dok pojedini izvori tvrde da im to nije po{lo za rukom, ve} da su jedino uspeli da na severnoj kapiji grada istaknu staru zelenu libijsku zastavu iz vremena Gadafijevog re`ima.

Pucwave je bilo preksino} i u nekoliko predgra|a u Tripoliju, a vojni zvani~nici su saop{tili da su napade poku{ale da izvedu Gadafijeve „uspavane }elije” koje `ele da iskoriste de{avawa u Bani Validu.

(Ta njug)

U Egiptu vojska predala vlast KAIRO: Dowi dom egipatskog parlamenta odr`ao je konstitutivnu sednicu, prvu od skup{tinskih izbora i svrgavawa biv{eg predsednika Hosnija Mubaraka u februaru pro{le godine. Za predsednika izabran je Sajad al-Katatni, vode}i ~lan partije Muslimanske bra}e Sloboda i Partija pravde koja je osvojila najve}i broj poslani~kih mesta na parlamentarnim izborima.

Do sada zemqu je vodio Vrhovni savet Oru`anih snaga, koji je saop{tio da je zakonodavnu vlast predao parlamentu. U Egiptu su okon~ani maratonski parlamentarni izbori za dowi dom parlamenta. Parlament je odr`ao konstitutivnu sednicu, dva dana pre nego {to }e zemqa obele`iti prvu godi{wicu od svrgavawa Mubaraka.

(Ta njug)

21

Sirija planira referendum o ustavu KAIRO, DAMASK: Arapska liga zapo~ela je povla~ewe svojih posmatra~a iz Sirije i zvani~no zatra`ila sastanak sa generalnim sekretarom Ujediwenih nacija (UN) Ban Ki-munom oko plana za re{avawe sirijske krize, potvr|eno je ju~e u sedi{tu te organizacije u Kairu.

Liga je zapo~ela povla~ewe 55 posmatra~a te panarapske organizacije iz Sirije po{to je zvani~ni Damask odlu~io da odustane od mirovne misije Lige, potvrdio je {ef monitoring operacije Adnan al Kodeir u izjavi za agenciju Rojters.^lanice Saveta za zalivsku saradwu su odlu~ile da slede primer Saudijske Arabije i povuku svoje posmatra~e iz Sirije, navedeno je u Kairu.

Sirija }e uskoro odr`ati referendum o novom ustavu kako bi se prevazi{la sada{wa kriza u zemqi koju potresaju protesti i sukobi ve} 10 meseci. [ef sirijske diplomatije je optu`io pojedine arapske zemqe da su se „pridru`ile stranoj zaveri” protiv wegove zemqe.

Va lid al Mu a lem

„Novi sirijski ustav na}i }e se na referencdomu za nekoliko nedeqa”, izjavio je ju~e na konferenciji za novinare u Damasku ministar spoqnih poslova Valid al Mualem. Komisija koja priprema nacrt ustava predlo`ila je da se ograni~i mandat predsednika na sedam godina, s tim {to on mo`e imati najvi{e dva mandata.U nacrtu ustava predvi|a se „politi~ki pluralizam” kao „slobodni izbori”. Do sada je vladaju}a BAAT partija bila „lider dr`ave i dru{tva” i godinama vlada zemqom, {to je izazvalo proteste opozicije.

(Ta njug)

BALKAN

Jan{a novi premijer?

QUBQANA: Janez Jan{a uspeo je da se dogovori sa liderima ~etiri mawe stranke i u subotu 28. januara posta}e premijer Slovenije, objavili su slovena~ki mediji.

Iako je na parlamentarnim izborima osojio dva mandata mawe od Pozitivne Slovenije Zorana Jankovi}a, pokazalo se da Jan{a ima ve}i koalicioni kapacitet. [ef Slovena~ke demokratske stranke osigurao je ve}inu u parlamentu i

koalicioni sporazum trebalo bi da bude potpisan danas, a parlament Slovenije bi u subotu prihvatio Jan{u kao predsednika vlade.

U vladaju}oj koaliciji }e se na}i tri stranke desnog centra, Gra|anska lista Gregora Viranta i Demokratska stranka penzionera Karla Erjavca. Oni }e u parlamentu imati 50 poslanika, a u opoziciji }e biti 38 poslanika.

(Fo Net)

Hrvatski prevod srpskih filmova ZAGREB: Hrvatska televizija RTL pozvala je ~lanove Ve}a za elektronske medije da podnesu ostavku po{to su tu televiziju upozorili zbog neprevo|ewa srpskih filmova na hrvatski jezik. „RTL je objavio da ~lanovi Ve}a treba da podnesu ostavku zbog nepo{tovawa zakona, nestru~nosti, pristrasnosti i dono{ewa {tetnih, protivzakonitih odluka”.

U saop{tewu, koje prenosi Doj~e vele, podse}a se da je proteklog

petka RTL primio upozorewe Ve}a za elektronske medije iz kojeg proizlazi da se svi filmovi na srpskom jeziku moraju emitovati sa prevodom na hrvatski jezik {to je obrazlo`eno odredbama Zakona o elektronskim medijima. „Time su prekinuli dosada{wu pozitivnu praksu u hrvatskim medijima prema kojoj se filmovi ili serije na srpskom jeziku nisu prevodili”, navodi RTL. (Fo Net)

Raste broj qubi~astih teladi SARAJEVO: Nadomak @ivinica u selu Gra~anica u BiH, u {tali porodice Kozarevi} krava Bjelava je otelila qubi~ato tele, preneli su lokalni mediji. Dva qubi~esta teleta otelile su ranije krave u Srbiji - jedno u okolini ^a~ka, a drugo u okolini Smedereva.

Iako dugo godina imaju stoku, ovo je iznenadilo doma}ine Muniba i Muniru. @ensko bledoqubi~asto tele staro pet dana, jedin-

stven je slu~aj u Tuzlanskom kantonu, a mo`da i celoj BiH. “Ovu kravu sam pre 10 godina dobila od svojih roditeqa. Bjelava se do sad 10 puta telila i nikad nije bilo ovako neobi~no tele, jer je bilo sme|e ili crne boje. Zbog komplikacije zvali smo veterinara. Svima nam je bilo neobi~no, ali kad smo ga izneli na dnevnu svetlost, videli smo da ima blagu svetlu qubi~astu boju”, rekla je Munira.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLA DI MIR VOJ NO VI^ Poznati ruski pisac i biv{i disident Vladimir Vojnovi~ (80) ocenio je da je era vladavine Vladimira Putina zavr{ena, kao i da on ne}e ostati na vlasti du`e od dve godine, ako uop{te bude pobedio na izborima 4. marta.” Veliki problem za Putina je {to mu je sada apsolutno potrebno da pobedi na po{tenim izborima, da bi oni bili legitimni”, ali da to ne}e biti slu~aj.

KRI STI JAN DI JA KO NE SKU Predsednik Rumunije Trajan Basesku potpisao je ju~e ukaz o imenovawu Kristijana Dijakoneskua za novog {efa diplomatije, po{to je opozvao Teodora Bakonskog sa te funkcije.Na tu du`nost Dijakoneskua je predlo`io premijer Emil Bok po{to je smenio Bakonskog zbog toga {to je vre|ao demonstrante u Bukure{tu koji tra`e ostavku vlade zbog {tedwe .

ALI AB DU LAH SA LEH Odlaze}i predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh zatra`io je azil u susednom Omanu, ali zvani~ni Muskat okleva da mu da gostoprimstvo u strahu da }e poremetiti odnose s budu}om jemenskom vladom, saop{tio je ju~e strani diplomata u Omanu. Jemenski zvani~nici rekli su pre dva dana da je Saleh otputovao u susedni Oman, odakle nastavqa za SAD radi le~ewa.

PO KLO NI DIK TA TO RA NA DO BO[

Sta qi no va bron za na po smrt na ma ska na pro da ju LON DON, BU KU RE[T: Bronzani otisak posmrtne maske nekada{weg sovjetskog diktatora Josifa Visarionovi~a Staqina, bi}e stavqena na aukciju u ~etvrtak, 26. januara, u zapadnoengleskom gradu Ladlou, saop{tila je aukcijska ku}a „Muloks”.

Kako prenosi AFP, re~ je o jednom od svega 12 otisaka koji su napravqeni posle Staqinove smrti 1953.

Bronzana maska }e biti ponu|ena na licitaciji zajedno sa bronzanim otiscima Staqinovih {aka za po~etnu cenu od 3.000 do 5.000 funti (4.660-7.760 dolara). Maska, kupqena 1990. godine u Moskvi, prikazuje Staqina sa kosom za~e{qanom unazad i ~uvenim brkovima. Stru~waci veruju da se deset bronza-

nih oti sa ka dik ta to ro ve po smrtne maske jo{ uvek nalaze u Rusiji, dok je preostala, jedanaesta, u vlasni{tvu privatnog kolekcionara u Londonu.

Istog dana u Bukure{tu odr`a}e se aukcija pokloni biv{eg rumunskog diktatora. Ko`a afri~kog leoparda i bronzana statua tibetanskog gove~eta, dar kineskog vo|e Mao Cetunga, samo su neki od predmeta koje je bivi{i

rumunski diktator Nikolae ^au{esku dobijao na poklon prilikom zvani~nih susreta, a

koji }e se ove nedeqe na}i na aukciji. Licitacija }e se odr`ati u Bukure{tu na sam dan ^au{eskuo-

vog ro|ewa, u ~etvrtak 26. januara, javio je AFP. Me|u predmetima na aukciji su i golubice od srebra i emajla, poklon biv{eg iranskog {aha kao i penkalo koje je nekada{wem rumunskom vo|i dato na poklon prilikom wegove posete Japanu.

Svi ti predmeti, kao i mnogi drugi iz doba komunisti~kog re`ima (1945-1989) - poput „proleterskih” plakata koji reklamiraju odmor na Crnom moru, bi}e ponu|eni kolekcionarima.

Aukcija je nazvana „Zlatno doba”, aluzija na posledwe godine ^au{eskuove vladavine kada je propaganda re`ima prikazivala jednu prosperitetnu Rumuniju dok je, u stvarnosti, narod bio suo~en sa brojnim nesta{icama hrane.

(Ta njug)

22

kultura

sreda25.januar2012.

ПОЗОРИШТЕ

Старо и ново, једно те исто Стеван Сремац, Поп Ћира и поп Спира, драматизација и режија Ратко Радивојевић, Брод театар/ Позориште младих, Нови Сад Некада поради пловидбе бродом и приказивања дуж река и канала, већ неколико последњих година зарад изведбе на сувом, на сцени Позоришта младих, Брод театар је ипак доследно окренут рукописима војвођанских писаца, од којих је овај пут избор пао на Стевана Сремца и његово дело „Поп Ћира и поп Спира“. У њему, као и у многим другим

Кнежевић) и сценографски (Никола Џафо) радови, претачући одоре и декор у потпуно опскурну црно-белу маскараду, којом доминирају предимензиониране фигуре ликова, намештаја за седење (столови и столице) и шпицасте уши демонизоване локалне фауне. Штета што у гротескности садржаја није довољно учествовала физичка акција иначе врло

и будуће младожење - фини и уштиркани, такорећи кастрирани Пера (Иван Ђурић), и мишићима и грбом нагрђени Шаца (Дејан Шарковић). Слично се може рећи - једном ефектно до краја импотентно – и за решења да наратор буде анимиран као два пара вилица које се прилично непотребно до краја појављују у

dnevnik У БЕОГРАДУ ПРЕДСТАВЉЕН КАПИТАЛНИ НАЦИОНАЛНИ ПРОЈЕКАТ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Пети том Српског биографског речника Мала сала Коларчеве задужбине у Београду била је прексиноћ тесна да се у њој сместе сви који су дошли на представљање петог тома Српског биографског речника, Највећег лексикографског пројекта тренутно у Србији који реализује Матица српска. Носилац пројекта је академик Чедомир Попов који је на челу редакције Речника која је за протекле три деценије обавила огроман истраживачки постао сакупивши податке о 30.500 личности. Иначе, концепт и методологија рада су дефинисани још 1983. Ова енциклопедијска публикација доноси биографије свих значајнијих личности из српске историје од првих писаних споменика, дакле од IX века, до 1945. и то из практично свих области људског деловања и стваралаштва .Азбучник чини око 22.500 досијеа личности које су оставиле трага у српској историји, а као посебан фонд чувају се подаци о 5.500 личности странаца везаних на разне начине за наш народ. Попов је подсетио да је током 1994. започет рад на писању биогра-

(1.840 биографија и 301 сарадник), трећи том (Д-З) појавио се 2007. (1.809 биографија и 320 сарадника), а четврти (И-Ка) 2009 (1.743 биографије уз учешће 344 сарадника). Пети том садржи животописе 1.601 личности чија презимена почињу на слова Кв -Мао и на њему је радило 336 сарадника Иако не учествује у раду на Речнику, публици се обратио, као гост, драмски писац и режисер Синиша Ковачевић који је рекао да овај пројекат доживљава као фараонски подухват достојан оснивача Матице, са жељом да штампају књиге које ће увек бити на корист српског народа. „Биографски речник показује да континуитет није прекинут„, истакао је Ковачевић и приметио да нам је овакав јединствених попис свих који су допринели српској култури потребнији него икада да се не би „истопили у једној новој империји као што је Европска унија„.

Стручно научно језгро

Фото: Б. Лучић

делима писаца са севера данашње земље, најприсутнија је та растрзаност геополитичким положајем, размеђом истока и запада, често поиманог као старо (добро, народно) и ново (накарадно, покондирено), данас флоскулизовано као две Србије. И једно и друго увек је заоштрено до екстрема, а трагикомички сукоб бива још и већи кад је заправо, баш као у познатом Сремчевом делу, реч о две стране исте медаље. Ратко Радивојевић драматизацијом задржава основну линију наратива, са добро познатим мотивима приче о два попа којима су од једног села тешње биле властите супруге и удаја кћерки. Радивојевић у овом „позадинском матријархату“ види и основни извор напетости, односно комике, сценски опредељене да прераста у гротеску коју су одлично подржали костимографски (Романа

добрих глумаца, технички и динамички дoтеранија изведба. И поред тога што су костим, шминка и реквизити радили за њих, задаци су им били углавном вербалне природе. Драган Зорић (Поп Спира) и Слободан Нинковић (Поп Ћира) гледали су да се што мање разликују, како би се истакла идеја њиховог јединства у задовољштини, добром животу. Попадија Перса Александре Плескоњић изразито заједљива, иронична и одсечна и у гласовном и у физичком изразу, показивала је како доминира над смушеном, незграпнијом, тишом и језички приземнијом Сидом (Вера Хрћан Остојић). Као производ доследне родитељске „бриге“, изразито карикираног карактера биле су њихове кћерке Меланија (Славица Вучетић) – мршава, па сва у несвест, и Јуца (Марија Митровић) - дебела и њањава. Такви су

десетини међусцена, описујући збивања, поентирајући тек у финалу са зубом. Редитељско инсистирање на „женском питању“, сеоској једноличности и досади у, јелте, ионако равној земљи војвођанској, скоро потпуно је изгубило из вида могућности да се Сремчев избор ликова више актуелизује по питању религијских поглавара, који данас, у ситуацији „једна црква - две Србије“, слуте да се историја, ипак, понавља, па да нам само куга или рат фале за процес десекуларизације. Такође, може ретро бити и будућност, али модеран сценски поступак тешко да је довољан, чак и крај сеоских канала, да тематско опредељење „комендије“ оправдано остане баш толико исто, анахроно – држ’ мужа удај ‘ћерку, а комшији нек цркне крава. Игор Бурић

НОВА ПРЕДСТАВА ДУШКА КОВАЧЕВИЋА „КУМОВИ” У ЗВЕЗДАРА ТЕАТРУ

Комедија свакодневне трагедије Представа по тексту и у режији Душана Ковачевића „Кумови„, с поднасловом „Комедија свакодневне трагедије„, биће премијерно изведена 27. јануара на великој сцени Звездара театра, најавили су јуче глумци на конференцији за новинаре. Популарни писац, ака-

лико лекари дозволе. Манојловић је изјавио да је за њега радост што први пут игра у Звездара театру, што га је позвао Ковачевић и што је екипа добра. „Био је ово занимљив рад. Представа има више линија, као укрштеница где се решење добија

Предраг-Мики Манојловић

демик Ковачевић, налази се у болници због проблема са срцем, а да ли ће присуствовати премијери зависиће од одлуке лекара. Чланови ансамбла Предраг Мики Манојловић, Даница Максимовић, Милица Михајловић, Бранимир Брстина и Радослав Миленковић рекли су да је пре одласка аутора у болницу представа била у глобалу завршена и да је сада само „пеглају„, а свакога дана по неко од њих је у контакту с писцем, ко-

тек на крају. Говори о великом пријатељству једног човека (Милана) без посла и једног пса без посла, а разлози су специфични„, рекао је он. Максимовићева, која игра Миланову супругу Ану, истакла је да је част бити у оваквом ансамблу и да је узбуђена јер Ковачевићеви комади имају специфичну тежину. „На пробама смо осећали радост у раду, а и покретали велика питања. Свако од нас има део од-

говорности. У повишеном, а лепом значењу овај комад говори о пријатељима, псу, кумовима, али нећемо да откривамо садржај„, рекла је она. Михајловићева, која игра Куму, супругу мистериозно несталог певача евергрин мелодија, истакла је да су хумор и духовитост главни покретачи животне енергије и снаге, без обзира на тешкоће у којима се човек задеси. „Знамо у каквом тешком времену живимо, а овај комад на најдуховитији начин прича о трауматичним искуствима. Тако мој лик каже: ‘Како живимо, има сви да лајемо‘ и то ми се чини као мото ове представе„, испричала је она. Миленковић је рекао да је његов лик Вучко као беба бачен у псећи азил, где је научио немушти језик, када је одрастао постао је командант специјалне полицијске јединице са псима и помаже да се расплете трилерска нит у драми. Брстина, који игра инспектора, напоменуо је да не би било добро одати више детаља и изразио наду да ће глумци успешно привести крају оно што су радили са Ковачевићем у претходна два и по месеца. У ауторском тиму представе су сценограф Ненад Бркић, костимограф Марина Вукасовић Меденица, за музику и аранжмане задужен је Владимир Марковић.

Попов је у кратком разговору за Танјуг подсетио да је рад на речнику организован на нов начин, неуобичајен за сличне послове јер уместо гломазног института, који би био скуп и мање ефикасни, створено је стручно-научно језгро које по потреби ангажује сараднике различитог профила и на списку их је за сада 800 на које могу да рачунају. „Сада смо се уходали и размаци између томова су све краћи па се надам да ће , ако се буде ишло по плану, сваке године излазити по један и да ће следећих седам бити коплетирано до 2020”, изјавио је Попов . Он је речник назвао „ персоналном историјом српскога„ којој данас више нико не оспорава значај и не доводи у питање њену будућност. У том контексту Попов се захвалио министарствима културе, просвете и науке и свим донаторима који помажу реализацију Српског биографског речника.

фија за први том. Први том (А-Б) је објављен 2004. и садржи 1.972 лексикографске одреднице на којима је радило 423 сарадника. Други том (В-Г) изашао је из штампе 2006.

Професор Ненад Остојић је изнео низ података о петом тому и како је он приређиван. „Сарадници су ангажовани за писање биографија личности из својих струка или гео-

графских региона о којима као аутори имају релевантне податке. Том садржи и 576 фотографија које су прибављене истраживањем у институцијама културе и у личним и породичним архивима личности„, прецизирао је Остојић. Најавио је да се већ ради на на шестом тому Речника који ће обухватити личности чија презимена почињу на слова Мар -Ми и требало би да буде завршен до краја ове године. Др Милош Ковић који је на почетку каријере као историчар постао сарадник на овом речнику пишући биографије „малих људи„ осврнуо се на европске земље ( Енглеска, Немачка, Француска..) које су ову врсту биографских речника почеле да праве од XVII до XX века и публиковали у вишетомним издањима која се периодично допуњавају подацима о савременим личностима и новим сазнањима о онима из старијих времена. (Танјуг)

ФЕСТИВАЛ ЕВРОПСКОГ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА У БЕОГРАДУ

Седам величанствених На 8. фестивалу европског документарног филма “Седам величанствених” који почиње данас у Београду публици ће се у Центру “Сава” представити водећи документаристи из Велике Британије, Португалије, Литваније, Швајцарске, Немачке, Француске и Аустрије. Фестивал траје до 29. јануара и у складу са почетном концепцијом представља остварења која су обележила филмску документар-

пута према књизи „Пророк” Халила Џубрана. Филм “Пророк” је, према најавама организатора фестивала, посебно значајан и по томе што су запажени делови снимани у Београду, и то управо током првог гостовања Тарна на београдском фестивалу са филмом „Црно сунце”. У филму аутор снимцима Либана, Њујорка, Милана, Београда и Лондона, креира имагинарни јединствени град XXI века.

Из филма „Пророк“ Гарија Тарна

ну сцену Европе у протеклој години, а у селекцији Туе Стин Милера из Данске. Ова смотра биће отворена британским документаристичким есејем „Пророк“ Гарија Тарна, једног од најистакнутијих аутора модерног документаризма, који је, после култног остварења „Црно сунце” направио поново фасцинантан визуелни есеј - овога

Осми фестивал “Седам величанствених” екслузивно затвара прослављени аустријски аутор Михаел Главогер - остварењем „Сјај курви“ То је последњи филм у трилогији, започетој филмовима „Megacities„ и „Смрт радника“, којима је Главогер најавио појаву величанственог модерног документарца намењеног биоскопима, откривајући је трип-

тих о феномену проституције кроз призоре с Тајланда, из Багладеша и Мексика. То је још један документарац са драстичним приступом теми, сниман у различитим деловима света, особеног ауторског поступка, врхунске фотографије, монтаже, звука и музике. Још два филма биће приказана у Великој сали Сава центра - португалски „Жозе и Пилар“, португалски кандидат за Оскара, и префињени француски есеј „Живот негде далеко“. У малој сали Центра “Сава” публику очекују још три врхунска документарца: „Рамин“ је најновији рад великог литванског аутора Аудријуса Стониса, добитника награде „Феликс” за један од претходних филмова, затим, швајцарски драматични трилер „Специјални лет“ који представља застрашујући поглед на суровост једног од најразвијенијих европских државних система, те немачки документарац шпанског имена „El Bulli - Кување у процесу” о најпознатијем и најекслузивнијем ресторану на свету. Осим Тарна и Главогера, који поново долазе у Београд, међу гостима се очекују и режисери филмова “Жозе и Пилар” Мигел Гонсалвеш Мендеш, “El Bulli Кување у процесу” Гереон Вецел, „Специјални лет„ Фернан Мелгар, „Рамин„ Аудриус Стонис, као и директор фотографије филма “Живот негде далеко” Ксавијер Арпино.

kultura

c m y

dnevnik

sreda25.januar2012.

23

СИ НОЋ У КУЛ ТУР НОМ ЦЕН ТРУ НО ВОГ СА ДА

Ве че Сло бо да на Ти шме и „Бер нар ди је ве со бе” стојни и непретенциозни људи, какав је Слободан Тишма, „тиха снага оног финог Новог Сада“. Тишмина „Бернардијева соба“ роман је чији су јунаци смештени у овај град, али коме пристаје име Ђурвидек, чуло се на синоћној свечано сти. То је роман кристално чисте приче и слојевите медитације, урбано житије о срећи, дивна и неочекивана књига у актуел ној ли те рар ној продук ци ји. Главни јунак Пишта Петровић је нека врста локалног Хамлета, заточеног у олупини сопственог живота, али он сања океан, слободу и поновно рођење. Ипак, ова антихеројска сага о узалудно сти има срећан крај. И баш како је запазио НИН-ов жири, Слободан Тишма је написао „сагу о слаткој сувишно сти, повест о томе како је и дивно и тешко никад не одрасти, повест сурову и нежну, баш какав је и живот, повест разиграну, баш каква је права уметност“. Ласло Блашковић, уредник едиције „Анаграм“, у којој је изашла „Бернардијева соба“, и директор КЦ НС, објавио је синоћ да је управо потписао на лог за штампање трећег издања овог вансеријског романа. Р. Лотина

Фо то: Б. Лу чић

Ако вам је милије да пловите интернетом него да зароните у неку добру књигу, потражите пе сму „Оке ан“ рокера Слободана Тишме - она би вас мо гла за ве сти, а по том од ве сти у „Бер нар ди је ву со бу“, роман истог аутора, који је ових дана НИН-ов жири изабрао за најбољу књигу написану на српском је зику у прошлој години. То је (пре)порука вечери коју је издавач - Културни центар Новог Сада, приредио у част уметника и његовог дела. О трећем Тишмином роману говорили су писци и књижевни критичари, његови пријатељи Ласло Блашковић, Владислава Гордић-Петковић и Владимир Ко пицл. На рав но, уз оба ве зно подсећање да је пре овог романа и књижевне славе која се на њега обрушила ових дана, Слободан Тишма био тихи лидер сјајних ново садских рок група „Луна“ и „Ла страда“, да је његова поезија психоделичних седамде сетих година 20. века била артикулисана јаким, аутентичним пе сничким гласом. Његова популарност је била тиха, скромна, једва видљива. Тако је и српска књижевна јавност ових дана, кроз праву малу медијску револуцију, открила да још по стоје скромни, при-

Драган Проле добитник награде „Никола Милошевић” Жанко Томић уметнички УПРАВА ПОЗОРИШТА МЛАДИХ ДОБИЛА ПОЈАЧАЊЕ

Доцент на Филозофском факултету у Новом Саду Драган Проле добитник је награде „Никола Милошевић„ за књигу „Хуманост страног човека„ у издању „Књижарнице Зорана Стојановића„, одлучио је јуче жири Радио Београда. Награда коју ће лауреату бити уручена 9. фебруара на дан Радио Београда други програм, додељује се за најбољу књигу 2011. године из области теорије књижевности и уметности,

естетике и филозофије. У жирију, који је одлуку донео једногласно, били су професори Миле Савић (председник), Симо Елаковић и Мило Ломпар. Награда се састоји од повеље, лаптопа (дар Информатике) и новчаног износа од 180.000 динара. Награда за теоријско стваралаштво установљена је 2002. године на иницијативу Ђорђа Малавразића, главног и одговорног уредника програма за културу и уметност

Радио Београда други програм. Први председник жирија је био академик Никола Милошевић, а након његове смрти 2007. године награда је добила његово име. У најужем избору за ове године су биле „Приче о нарцису злостављачу„, (Злостављање и књижевност, Јасмине Ахеметагић, у издању Службеног гласника и Црњански, „Мегалополис„ др Слободана Владушића у издању Службеног гласника.

директор

Позоришни редитељ Жанко Томић именован је за уметничког директора Позоришта младих, саопштено је у овом театру, који након дужег времена поново уводи ово место у својој управи. Пре овог запослења, Томић је био помоћник директора Битеф театра, асистент на предмету Глума на ФДУ у Београду, уметнички директор, директор Драме и редитељ Српског народног позоришта. Жанко Томић је завршио позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду и Српски језик и југословенску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Режирао је преко тридесет позоришних представа, највише у Београду и Новом Саду, затим у Суботици, Вршцу, Крагујевцу, Херцег Новом, као и у САД. Такође је режирао четири радио драме у продукцији Радио Београда. Између осталог, оснивач је фестива-

ла „Невиност - пројекат 3“ у СНП –у. Био је селектор позоришног програма БЕЛЕФ-а 2007. и 2009, и члан Уметничког савета БИТЕФ-а од 2002. до 2006. Томић се бави театрологијом и теоријом језика (из тих области је његов научни рад „Дискурс ана-

лиза конверзације редитељ-глумац“ објављен у „Прилозима проучавању језика“ 1996.). Од скоро пише темате и колумне из позоришне проблематике за часописе „Лудус“, „Сцена“ и „Нови магазин“. Н. П-ј.

НОВОСАДСКО ПОЗОРИШТЕ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗ У ПЕТАК СЛАВИ 38. РОЂЕНДАН

Португалска журка и концерт глумаца

Из Скорсезеовог филма „Хуго”

У ТРЦИ ЗА НАГРАДУ АМЕРИЧКЕ ФИЛМСКЕ АКАДЕМИЈЕ

Скорсезеов „Хуго” освојио 11 номинација за Оскара Дечји авантуристички 3Д филм „Хуго” Мартина Скорцезеа води у трци за Оскара са 11 номинација, док га са 9 номинација прати неми филм „Артист“, црно-бели омаж ери немог филма у Холивуду француског редитеља Мишела Азанависијуса. Клунијев филм „Потомци“ такмичиће се за престижну награду у пет категорија, за најбољи филм, режију, најбољу мушку улогу монтажу и адаптирани сценарио. Америчка филмска академија саопштила је јуче поподне по нашем времену номинације за 84. доделу Оскара која ће бити одржана 26. фебруара у Лос Анђелесу. За најбољи филм номиновано је девет остварења: „Артист”, „Потомци„, „Служавке„, „Хуго”, „Поноћ у Паризу„, „Moneyball„, „ Дрво живота“, „War Horse„ и „Extremely Loud, Incedibly Close„. Овог пута, уместо 10 као у протекле две године, само је девет остварења испунило услове Америчке филмске академије да буде номиновано за најбољи филм За најбољу главну мушку улогу номиновани су: Џорџ Клуни за

улогу у филму „Потомци“, Бред Пит за улогу у „Moneyball“, Гери Олдман за улогу у „Дечко, дама, краљ, шпијун“, Демиан Бичир за улогу у „Бољи живот“, Жан Дуардин за улогу у филму „Уметник“. За најбољу женску улогу номиноване су: Глен Клоус за улогу у „Алберт Нобс“, Виола Дејвис за улогу у „Тајном животу кућних помоћница“, Мишел Вилијамс за улогу у „Моја недеља с Мерилин“, Руни Мара за улогу „Мушкарци које мрзе жене“ и Мерил Стрип у улогу у „Челична Леди“. За најбољу режију номиновани су: Мајкл Хазанвициус за „Уметника“, Александер Пејн за ‘Потомке“‘, Мартин Скорсезе за „Хуга“ , Вуди Ален за „Поноћ у Паризу’ и Теренс Малик за „Дрво живота“. За најбољу мушку споредну улогу номиновани су: Кенет Бранаг „Моја недеља с Марилин’, Џона Хил за „Moneyball’, Ник Нолти за „Ратника’, Кристофер Пламер за „Почетнике’, Макс Вон Сидоу за „Јако гласно и невероватно близу’.За најбољу женску споредну улогу номиноване су: Беренис Бејо

у филму „Уметник’ Џесика Частин у филму „Тајни живот кућних помоћница, Мелиса МекКарти за филм „Деверуше’, Џенет Мектир за филм „Алберт Нобс, Октавиа Спенсер за филм „Тајни живот кућних помоћница’ За најбољи анимирани филм номиновани су „Чито и Рита’, „Кунг Фу Панда 2’, „Мачак у чизмама’, „Ранго’ и „Мачак у Паризу’. За најбољи страни филм номиновани су: белгијски „Bullhead’, канадски, „Mon si e ur Laz har’, ирански „A Separation’, израелски „Footnote’ и пољски „In Darkness’ За најбољи оригинални сценаријо номиновани су:Мајкл Хазанавициус сценарио за “Уметника’, Ани Мумоло и Кристен Виг за „Деверуше’, Чандор за ‘Margin Call“, Вуди Ален за „Поноћ у Паризу’ и Асгхар Фархади за „A separation’. Свечану церемонију доделе Оскара по осми пут ће водити комичар Били Кристал, који је поново прихватио да буде домаћин звездама у Кодак театру након што се његов колега Еди Марфи повукао.

Новосадско позориште / Ујвидеки синхаз 27. јануара обележава свој 38. рођендан, али славље практично већ од сутра почиње да се захуктава. Јер, управо „Португал“ Золтана Егрешија, у режији Шандора Ласла, једна од најомиљенијих и најдуговечнијих представа Новосадског позори-

“‘Португал‘ је прича о свету утопљеном у бекетовско ишчекивање, трагикомична прича о јунацима из провинције. Представа је смештена у митско место балканских простора - у крчму, у којој, нимало случајно, са јунацима представе седи и публика. Сви заједно трагају за питањем, има

Из представе „Португал“

шта који је на репертоару и вечерас у 19 часова, сутра ће имати своје 50. извођење. Тим поводом, како најављују у овом позоришту, ансамбл припрема специјално тематско вече: португалску журку на војвођански начин…

ли бега из балканске бекетовштине?“ Управо у тој крчми нас 26. јануара очекује поменута португалска журка. У серији бриљантних глумачких минијатура у овој представи, главне улоге играју Емина Елор и

Золтан Ширмер, а бриљантно им асистирају: Даниел Хуста, Тамаш Варга, Атила Мађар, Едит Фараго, Атила Гириц, Андреа Јанкович и Атила Немет. Представа има превод на српски језик који се емитује на сценском порталу. За петак 27. јануар ансамбл ове куће припрема специјални програм, у сарадњи са колегама из суботичких позоришта „Деже Костолањи“ и Народно позориште / Непсинхаз, темишварског “Чики Гергељ”, као и уз помоћ студената Академије уметности у Новом Саду. Уместо досадашњег рођенданског обичаја „сахрањивања“ представе која се „скида“ с репертоара, ове године централни догађај биће концерт који одвојено, у виду мини концерата, припремају четири групе глумаца. Рођендан ће десетоминутим програмом отворити академци, а после њих смењиваће се глумци НП Суботица, „Костолањија...“, из Темишвара и Новосадског позоришта. Након овог једноипосатног програма, поново следи журка. У позоришном клубу овог театра глумци Новосадског позоришта држе „урнебесни час бубњологије“, и поручују да публика и гости имају право на реплику, музичку наравно… Н. Пејчић

24

sreda25.januar2012.

OGLASi

dnevnik

dnevnik

OGLASi

sreda25.januar2012.

25

26

sreda25.januar2012.

OGLASi

dnevnik

dnevnik

OGLASi

sreda25.januar2012.

27

28

sreda25.januar2012.

OGLASi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

3

Preminula je na{a draga keva

Posledwi pozdrav dragom

PROFESOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i.

Telefon 063/490-136.

45385

FARMA iz Stepanovi}eva rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu.

Povoqno.

Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

45503

POMEN Danas, 25. januara navr{ava se osam godina od kako smo ostali bez na{eg dragog

Petra Zivlak

Stevica i Bojka sa porodicom.

Sahrana je danas, 25. 1. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dana 24. 1. 2012. preminula je na{a

godine

Mijajla Ninkovi}a Buce 30. 8. 1943 - 25. 01. 2004.

O`alo{}eni: sinovi Goran i Zoran.

Tuguju za wim: supruga Radmila i deca Jasmina i Vladimir sa porodicama.

45800

45774

45799

Dana 24. 1. 2012. godine preminula je na{a draga majka

Dragica Lazi}

ro|. Bukejlovi}

Qubi ODGU[EWE kanalizacije ma{inski i snimawe cevi, rekonstrukcija kupatila, zamena kanalizacije, vodoinstalaterske usluge, sesrvis i prodaja. Telefon: 6393-737 i 064/160-4725.

45606 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

45798

sreda25.januar2012.

3

Posledwi kom{inici

pozdrav

29

Posledwi pozdrav {ogoru i ujaku

Qubomiru Vidi}u

ro|. Strajni} ro|. 1917. u Ka}u Sahrana drage nam pokojnice je 25. 1. 2012. godine, u 14 ~asova, na Mesnom grobqu, u Ka}u.

O`alo{}eni: sinovi Milenko i @ivko sa porodicama.

od: {ogora Ja{e, sestri~ine Marice i Qubice sa porodicama.

45811

45810

dragoj

Danas, 25. januara navr{avaju se tri duge, tu`ne godine od kad nisi sa nama.

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Milica Raki} - Ma{i}

Sne`ana Mudrini}

1921 - 2012.

Petri Zivlak

Sahrana je 26. 1. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S tugom se opra{tamo od we: sin Milan Raki} sa porodicom i porodica @igi}.

ro|. Bukejlovi}

Cveti

45802

45817

3 PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe sedam dana, deda Rado{, telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797.

45665

od porodice Petrovi}.

od: bra}e Dimitrija i Jove i sestara Vide i Spase sa familijama.

PETOGODI[WI POMEN

Lako je upaliti sve}u, obrisati suze, te{ko je izbrisati bol. Tuga je uvek tu, a se}awe na tebe je ve~no.

Volimo te i ~uvamo, ose}amo i prepoznajemo u svemu {to radimo i mislimo.

Zauvek tvoji: mama Milunka Mrkaji}, sestra Mira, suprug Mom~ilo, sinovi Dejan i Vlada.

45753

45793

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, ta{ta i baka

Posledwi pozdrav dragom kolegi i prijatequ

Hilda Simin PE^EWARI kod Sajma potrebna sprema~ica. Telefon 520-184.

45760

Jano{u Botki Odlaskom Hilde izgubili smo iskrenog i dragog prijateqa.

Kosi Parivodi} Porodica Zori}.

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut.

Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

45573 PRODAJEM drva bukva i bagrem. Mogu}a usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis.

Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142.

45691 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3650 din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 065/55-76902, 062/15033-79, 062/893-7120.

45779

45794

Posledwi pozdrav stricu i Qubani

deveru,

Danas, 25. januara 2012. godine navr{ava se pet godina od smrti moje drage supruge.

Molimo se Gospodu Bogu i an|elima da joj obezbede mir i spokoj, a mi }emo misliti na wu i ~uvati od zaborava.

Wen suprug Milenko i wena sestra Sara @ebeqan.

Cveta Filimonovi} Kolege sa Radio Televizije Vojvodine.

Sahrana je danas, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

59747-P

O`alo{}eni: }erka Nata{a, zet Zoran i unuka Vesna Tegla{ sa porodicom.

45788

Qubomiru Vidi}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 23. 1. 2012. godine, posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ dragi suprug, otac, tast, deda i pradeda

45795

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 23. 1. 2012. godine prestalo da kuca srce na{eg dragog oca.

od: Jelice, \or|a, Agike, Jelene i Danijele.

Qubomir Vidi} dipl. ecc. u penziji u 86. godini.

Sahrana je danas, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Miroslava, }erka Vera, zet Petar, unuci Senka, Du{an, Jelena i praunuka Aleksandra.

45791

45807

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena mama i baba

Suharevski Mihajlo Mi{a - Rus 1927 - 2012.

Petri Zivlak

Hvala za qubav i dobrotu koju si nesebi~no delio.

Ispra}aj je 25. 1. 2012. godine, u 13 ~asova iz porodi~ne ku}e, Ul. B. Bo{wak 9, Futog. Sahrana je u Futogu na Dowem starom grobqu.

Petri

Sestra Spasa, zet Savo Proti} sa porodicom.

od: unuka Sa{e, Mece i Vikija.

45820

45801

O`alo{}eni: }erke Jelena i Milica sa porodicama.

Miroslava Tikvi} Sahrana je u ~etvrtak, 26. 1. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Mila i unuk Sr|an.

45809

45808

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Злогласни атентати: Атентат на Лава Троцког 09.30 Знање: Универзитет 10.00 Вести + Стање на путевима 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Заједно 12.40 Свети вид 13.00 Фаца 14.00 Вести 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Супруге и кћери 21.00 Документ 21.30 Биоскоп 22.00 Војвођански дневник 22.30 Међународни тероризам од 1945.

23.00 Серија недеље: Супруге и кћери 23.50 Један на један 00.15 Документ 00.40 Биоскоп 01.05 Грување уживо у студију „М“ 02.00 Радар 02.55 Ток шок

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 10.25 10.35 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 15.00 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 23.25 00.00

tv program

sreda25.januar2012.

Кухињица (мађ) Кад кућа није тесна Нови таблоид НС Руски кубански козаци Хајде са мном у обданиште `Капљица, цртани (слов) Питам се питам се:О.Ш. “Ј. Ј. Змај“ Ср. Каменица Зимзарије Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Љубавници и тајне ТВ Баштина Култура и традиција Рома (ром) Сирија, док. емисија (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рум) Поново у игри, филм Фолдер култура ТВ Баштина ТВ Продаја

Пипи шоу У овој емисији упознаћете се са занимањима луткара и теквонда, а и сазнаћете нешто више о једном музичком инструменту – хармоници. Животиња коју ћемо вам у овој емисији представити је кућни пацов, а сазнаћете и пуно нових ствари о популарним спортовима – ватерполу и теквонду. (КТВ, 20.00)

06.00 Музичко свитање 07.30 Глас Америке 08.00 Панонско јутро 10.00 Аналија 11.00 Све о животињама 12.00 Била једном једна недеља 13.00 Тема недеље 14.30 Лице с насловнице 15.30 Војвођанске вести 17.00 Дискавери 17.30 Војвођанске вести 18.00 Аналија 19.00 За корак испред 20.00 Војвођанске вести 20.30 Без цензуре 21.30 Била једном једна недеља 22.00 Војвођанске вести 22.30 Дискавери 00.00 Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.55 10.00 10.30 11.03 11.53 12.00 12.15 12.31 13.14 14.55 15.20 16.05 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.10 21.45 21.55 22.45 22.48 23.35 23.50 00.00 00.55 02.19 03.00 03.25 03.55 04.28 04.58 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приђи ближе Вести Траг Задња кућа Србија Руска дивљина Евронет Дневник Спорт плус Место злочина Три палме за две битанге и рибицу, филм И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Рукомет - ЕП: Србија–Македонија, пренос Рукомет - ЕП, спортски програм Село гори а баба се чешља Вести Место злочина Дневник Евронет На ивици Поново опседнута, филм Приђи ближе Вести (04.00, 05.00) Задња кућа Србија Око Траг Село гори, а баба се чешља Верски календар

Челси Филд

Харли Дејвидсон и Марлборо Мен Харли Дејвидсон и Марлборо Мен су два мушкарца слободног духа, који узимају оружје у руке како би спасили омиљени кафић и помогли старом пријатељу. Улоге: Мики Рурк, Дон Џонсон, Челси Филд, Ванеса Вилијамс Режија: Сајмон Винсер (РТС 2, 20.05)

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Вреле гуме Цртани филм Вести Серијски програм Марко Поло Вести Опчињени Повратак у рај Време је на мојој страни Вести Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт

06.02 06.59 07.35 07.40 07.45 08.06 08.16 08.27 08.56 09.22 09.49 09.54 10.04 10.34 11.00 11.30 12.04 12.37 13.00 14.00 14.11 14.40 15.06 15.37 16.10

Новосадско поподне

18.05 19.45 20.05

Гост „Новосадског поподнева” биће Слободанка Бранков са Спенса са којом ћемо разговарати о томе како протиче првенство у рукомету. Бавићемо се и одлагањем старих лекова. (Новосадска ТВ, 17.30)

21.45 22.11 22.37

06.30 08.30 09.00 09.10 10.05 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30

17.00 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Новосадско поподне Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Опчињени Објектив Марко Поло Неон сити Робин Худ

10.00 11.45 12.00 12.30 13.00 15.00 15.30

Бајерн ТВ: Мгладбак – Бајерн Ајакс ТВ Португалска лига Најава ФА куп Барса ТВ: Малага – Барселона Фудбал мондијал магазин Копа дел Реј: Реал Мадрид – Барселона Евролига: ЦСКА – Ефес Евролига: Фенербахче – Армани Милан Копа дел Реј: Баецелона – Реал Мадрид Карлинг куп 1/2 Финале: Ливерпул – Манчестер Сити

17.15 19.30 22.00 00.00

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

РУКОМЕТ: ЕП

Србија – Македонија (РТС 1, 20.10)

00.04 00.25 01.25 02.50 04.00 05.00

05.00 06.00 06.15 06.40 07.35 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 21.15 23.00 00.15 01.45 02.15

Тајна старог моста Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив Вести Експлозив Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Филм: Прогоњен Пирамида Три Хил Експлозив Ексклузив

06.30 07.00 08.05 08.10 08.15 08.30 09.00 11.45 14.00 15.10 16.30 17.00 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 03.30 04.30

Концерт за добро јутро Слагалица Ози бу Мифи Попај Томас и другари Велики и мали На слово на слово Плава птица Приче о Фројду Музички спотови-степениште Историја науке Е-ТВ ТВ мрежа Вавилон Наука 2011. ам Оперска галаксија Либела Трезор Велики и мали На слово на слово Плава птица Приче о Фројду Узбуна Рукомет- ЕП: Пољска - Немачка, пренос Рукомет: ЕП, пренос Рукомет: ЕП, спортски програм Харли Дејвидсон и Марлборо Мен, филм У свету Беокулт Рукомет - ЕП: Мађарска - Хрватсла, снимак И ја имам таленат Трезор Рукомет-ЕП: Србија - Македонија Рукомет-ЕП: Пољска - Немачка Рукомет-ЕП Рукомет-ЕП: Мађарска - Хрватска

Слике живота Маратон Кефалица Двоугао С.О.С. Копаоник Породица Серано Филм: Дух Доктор Хаус Породица Серано Копаоник Ред и закон Улови трофеј Двоугао Слике живота Доктор Хаус НЦИС Филм: Маргот на венчању НЦИС Филм: Међу странцима Копаоник Слике живота Злочиначке намере Филм: Маргот на венчању

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

05.40 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 12.35 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 00.00 01.30 01.55

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм: Дони Браско Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штумфови Вести Између две ватре Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Шушка се Вести Спортски преглед Шта да обучем? Филм: Девица уживо Саут Парк Укључење у Б92 Инфо

05.00 07.55 08.00 08.10 08.25 08.35 08.50 09.10

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус

Шушка се Сара Хантингтон се управо верила за њујоршког адвоката Џефа Дејлија. Одлази на венчање своје сестре у Пасадену. Тамо чује гласину да су култни филм и књига „Дипломац” засноване на догађајима који су се одиграли у њеној породици. Улоге: Џенифер Анистон, Кевин Костнер, Ширли Меклејн, Марк Рафало Режија: Роб Рајнер (Б92, 21.00)

Марк Рафало

05.45 Добро јутро 10.00 У рингу 11.30 Тајна љубав 12.00 Градске вести 12.15 Гранд парада 15.00 Сестре 16.00 Национални дневник 16.20 Сити 16.40 Ноћ у јуну 17.30 Мала невеста 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.00 Војници 21.00 Брачни судија 22.00 48 сати свадба 23.30 Црна хроника 00.30 Мирис пролежа 01.15 Туркан 02.00 Филм: Америчка лепота 04.00 Филм: Надзор 05.30 Витезови из блата

Снежана Ђуришић

Једна жеља, једна песма Ове среде у емисији су гости Љуба Аличић и Снежана Ђуришић. У пратњи чувеног оркестра Мише Мијатовића, уживајте у сјајној музици и сценографији. Водитељка: Тијана Марковић (Хепи, 20.30) 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.55 16.00 16.15 17.05 17.55 18.30 19.00 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Винкс Сабринин тајни живот Метеор и моћни камиони Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови – поподне Вести Телешоп Сузе Босфора Добра жена Телемастер Насловна страна - квиз Парови – уживо вече Једна жеља, једна песма Вести Сузе Босфора Парови - преглед дана Парови – ноћ уживо Звездана капија - Атлантис Једна жеља, једна песма

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda25.januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

31

ЈУ ГО СЛО ВЕН СКЕ И СРП СКЕ ГРА НИ ЦЕ И МЕ ЂЕ

Пи ше: Ђуро Загорац 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 08.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Четири венчања - Америка Удварање у мраку Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова

Велики научници Велики научници Древни пластични хирурзи Џез баронеса Лежаки 1942. Други светски рат у боји Оство минотаура Један дан у борби У потрази за Шерлоком Холмсом Изгубљени древни градови Ратници Шпијуни који су дошли са мора Прича о струји Други светски рат у боји Дешифровање мајанског кода Један дан у борби У потрази за Шерлоком Холмсом Изгубљени древни градови

08.00 Легенда о змају 09.30 Чудесни подвизи младог Херкула 11.00 Пут у Велвил 13.15 Ирски паб 16.00 Прича без краја 18.00 Џони Вац 20.00 Било једном у Кини 2 22.00 Љубавно гнездо 00.00 Еротски филмови

Ир ски паб Град Беј ли вуд у Ир ској има про бле ме са бу џе том. У по ку ша ју да их ре ше, гра ђа ни ор га ни зу ју по ет ско так ми че ње са на дом да ће са ку пи ти до вољ но нов ца од уче шћа... Уло ге: Еди Грифин, Роџер Аштон Грифитс, Ана Фријел Ре жи ја: Џон Ејрс (Синеманија, 13.15)

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.55 Луди од љубави 10.13 Уметност простора, док. серија 11.12 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.33 Кад заволим, време стане 13.18 Др Оз, ток шоу 14.10 Екумена 14.50 Алпе Дунав Јадран 15.20 Понос Раткајевих 16.03 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 18.00 8. спрат, ток-шоу 18.43 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.02 Стипе у гостима 20.40 Мисија 21.35 Паралеле 22.05 Отворено 23.00 Дневник 3 23.33 Путем европских фондова 23.50 Други формат 00.35 Трачара 01.15 ЦСИ: Мајами 02.35 Скица за портрет 02.45 Паралеле 03.40 Други формат

СЕ РИ ЈА

Аманда Мелинг

Тр ча ње у жи вот Три на е сто го ди шња Жа клин је глав на на да свог тре не ра у кро су, ко ји од ње оче ку је да по бе ди на пред сто је ћем атлет ском так ми че њу. Али Жа кли на је ра за пе та из ме ђу мај чи не нер во зе, пре те ра не бри ге и стро го сти, фи зич ких про мје на ко је не раз у ме... Уло ге: Џоана Вард, Аманда Мелинг, Џоди Смит, Џејми Мекинтош, Ричард Бремер, Ричард Клакстон, Моси Смит Ре жи ја: Роберто Бангоура (ХРТ 2, 13.31) 07.54 08.24 08.50 09.35 10.00

20.10 21.45 22.06 22.50 23.35 23.56 00.48 01.09 01.48

06.00 08.00 09.30 10.55 12.55 15.00 17.05 18.05 18.30 20.05 22.00 22.50 00.25 01.55 03.30 05.10

Друштвена мрежа Викинг Вики Једноставни Симон Зашто сам у браку 2 69. додела награде Златни глобус (монтирана верзија) Мртав угао (2009) Велика љубав В Васпитање за почетнике ИИ Смрт на сахрани Инвазија света. Битка Лос Анђелес Узвратни ударац Сусрети четврте врсте Дабар у породици Избацивач Љубав на даљину Узвратни ударац

08.00 Поп Пикси, цртани 08.15 Кобра 11 10.20 Ексклузив таблоид 10.45 Вечера за 5 11.35 Емператриз 13.20 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Менталист 22.25 ЦСИ: Њујорк 00.00 РТЛ вести 00.15 Љубавни гуру, филм 01.40 Астро шоу 02.40 На лицу места

Мен та лист

13.31 15.06 15.36 16.21 16.44 17.11 18.00 18.20 18.30 19.15 19.39

Ана Фријел

Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Поморска патрола Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Поморска патрола Монк Видовњак Филм: Председников човек 2 - место удара 23.20 Филм: Несрећа у ваздуху

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20

01.25 03.10 04.40 06.05 08.05

Мала ТВ Амика Школски сат Псећа опходња Пренос седнице Хрватског сабора Трчање у живот, филм Мала ТВ Школски сат Деграси Нови нараштај Обична клинка Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Гле Симпсонови Нови Сад: Рукометно ЕП (м): Хрватска - Мађарска, емисија Нови Сад: Рукометно ЕП (м): Хрватска - Мађарска, пренос Нови Сад: Рукометно ЕП (м): Хрватска - Мађарска, емисија Трачара ЦСИ: Мајами Кет и Ким Злочини без санкција Два и по мушкарца Ловци на натприродно Ноћни музички програм

09.40 11.10 12.45 14.30 15.50 17.25 18.50 20.30 23.20

Погрешан човек Злочин из страсти Игра са замишљеним другом Скоро жена Судњи дан: Прича Џона Листа Узбуна: Рубиконова завера 10 000 црнаца по имену Џорџ Погрешан човек Девојке из сестринства Друмски тркачи Легенда о Бучу и Санденсу Породица Брејди у Белој кући Замагљен поглед Бенг бенг мртав си

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Испод површине Украдена срца Џувана Ман Можда беба Круклин Момак остаје на филму Стигмата Фриџек Затворене куће Неверне домаћице

Отро ван је и уби јен по зна ти на уч ник Алекс Нел сон, а Жан се по бри не да слу чај до спе у ње го ве ру ке. На и ме, за уби ство је осум њи че на Со фи Ми лер, бив ша су пру га жр тве и не к а да шњи Жа но ва пси хи ја тар... Уло ге: Сајмон Бејкер, Робин Тјуни, Тим Канг, Овејн Јеоман, Аманда Ригети (РТЛ, 20.50)

Робин Тјуни

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

03.00 07.15 09.15 09.30 14.30 16.00 17.00 19.00 19.30 22.00 22.05 23.05 23.10 23.40 23.45 23.50 00.00 00.30 01.00

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Додај гас Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Водич из безизлазних ситуација Сам у дивљини Мајстори за оружје Погранична полиција САД Разоткривање митова Водич из безизлазних ситуација

Тенис Тенис Мотоспортови Тенис Тенис Фудбал Фудбал Тенис Фудбал Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Тенис Олимпијске игре Тенис

Брат ко уки нуо Ср бе

К

ад се Бу гар ска при кљу чи ла Не мач кој и Аустри је. Са мо је би ло ко ме из Бу гар ске при ступ Аустро у гар ској, срп ска Вла да је пре ко по сла - био – нај стро же за бра њен! Бу гар ска зло де ла пре ма срп ском на ро ду ни су се ни ка у Со фи ји Чо лак-Ан ти ћа пре да ла Бу гар ској но ту, ко јом је оба ве шта ва да с њом пре ки да све мо гла опро сти ти. А ка ква им је би ла стра те ги ја, нај од но се. Крај ње из не на ђу ју ће, но ту је од лу чио да бо ље све до чи из ја ва ми ни стра про све те По ше ва: ’Да при ми лич но пред сед ник вла де Ра до сла вов. Чу ди ло би се ови кра је ви мо гли бу га ри зо ва ти, тре ба ло је сру га што је ње гов ко ле га Па шић та ко гне ван. За мо лио ши ти све срп ско и на ру ше ви на ма ср би зма да вас кр је по сла ни ка да пре не се Па ши ћу ње го ве ’то пле по - сне бу га ри зам!’ Сво је из ла га ње је за кљу чио: ’Не ма здра ве бра ту Ни ко ли’ и још ва жни ју по ру ку: кад се ви ше ни Ср би је ни Ср ба; Мо рав ска до ли на је од у век ова рат на ха ла бу ка за вр ши – ’ми ће мо опет би ти до - би ла Бу гар ска’. Сан о ши ре њу др жа ве на ра чун срп ских те ри то ри ја Бу га ре ни кад ни је на пу штао. То је бри при ја те љи!’ Овај бу гар ски нож у ле ђа Ср би ји био је бо лан, знао и краљ Алек сан дар. Са вез са Че шком и Ру му ни али не и смр то но сан. Ср би ја је од сту пи ла, али ни је јом имао је на ме ру да про ши ри на про ве ре не при ја ка пи ту ли ра ла. Уме сто пре ма Егеј ском, Ср би су се те ље, Гр ке, али и Тур ску, ко ја је це ни ла ко рек тан од по ву кли пре ма Ја дран ском мо ру, пре ко Ал ба ни је. нос Ср би је пре ма њој кад јој је би ло нај те же. Зи ма и глад су би ли коб ни за вој ску и на род ко ји ју је пра тио. Док су Ср би ви да ли ра не, Бу га ри су сла ви ли и те мељ но спро во ди ли свој на ум. Сре ди ном 1916. бу гар ски краљ Фер ди нанд оба ве стио је сво је по да ни ке да су у се ве ро за пад ном де лу Бал ка на ’не кад жи ве ли Ср би’. Још кон крет ни ји је био ње гов пр ви ми ни стар: Ср би ја ви ше не по сто ји! То је онај ’брат ко’ ко ји је слао ср дач не по здра ве Па - Српски и црногорски официри заједно у Ђаковици ши ћу. Пре жи ве ли Ср би су се опо ра ви ли, а са ве зни ци Бу га ри су жељ но оче ки ва ли по че так Дру гог свет од лу чи ли да отво ре Со лун ски фронт. Чу ве на Кај - ског ра та. И Ср би, ви ше од оста ле бра ће Ју го сло ве мак ча лан ска опе ра ци ја би ла је по след ња од бра на на, на шли су се пред ве ли ком ди ле мом: да ли оста Бу гар ске, али и две гер ман ске ца ре ви не. Бу га ре ти при вр жен са ве зни ци ма из прет ход ног ра та или су од срп ске осве те спа сли са ве зни ци-по бед ни - за тра жи ти за шти ту под ки шо бра ном Си ла осо ви не. ци. Ни су до зво ли ли да срп ска вој ска ’осло бо ди’ Кад су по ли ти ча ра Дра го љу ба Јо ва но ви ћа, као до Бу гар ску. Усле ди ла је Ми ров на кон фе рен ци ја брог знал ца и свет ских зби ва ња, упи та ли на ко ју би 1919. у Па ри зу, као скуп по бед ни ка. Ср би ји су он стра ну, ре као је: са ве зни ци га ран то ва ли гра ни це из 1913. а ’брат Ме ни је ори јен тир Бу гар ска, она увек ода бе ре по Ни ко ла’ је тра жио по ме ра ње гра ни це у Ти моч кој гре шну стра ну! Чим су не мач ки ави о ни бом ба ма за су ли Бе о до ли ни и при са је ди ња ва ње гра до ва Ца ри бро да и Бо сиљ гра да. Цен трал на ко ми си ја за те ри то ри јал - град, Бу га ри су кре ну ли у осве ту, сла ви ли пре лаз пре ко Бре гал ни це, а још ви на пи т а њ а је при х ва т и л а ше до ла зак у Ниш. Све што зах те ве. Иако су Бу га ри на им је обе ћа но 1915, по твр тој кон фе рен ци ји се де ли на На спек та ку лар ну свад бу ђе но је 1941. Бу га ри за ци ја ре зер вној клу пи, у жал би су кра љ а Алек с ан д ра 1922. сво ј е Ср ба је на ста вље на још же се по з и ва л и на по п ис из иза сла ни ке, па и це ле шћим тем пом, је ди но што 1910: у сре зу ца ри брод ском тај про грам ни је спро во дио жи ве ло је 20.384 Бу га ра и де ле га ци је, по сла ле су број не По шев.

79 Ср ба, а Бо сиљ град ском зе мље, чак и Ја пан, Пер си ја Кад су схва ти ли да им са ве 21.839 Бу га ра и 21 Ср бин. и Бра зил, је ди но је би ло ко ме зни ци гу бе, у Со фи ји је из вр Де ле га ци ја СХС-а ни је не шен пре врат. Уки ну ли су мо ги ра ла бу гар ску ста ти сти ку из Бу гар ске при ступ био нар хи ју и про гла си ли ре пу већ свој зах тев за сни ва ла нај с тро ж е за б ра њ ен бли ку. Од мах су зах те ва ли да на стра те шком ин те ре су. Из им Ју го сла ви ја вра ти Ца ри Ца ри бро да (са да Ди ми тров град) се, упо зо ра ва но је, ла ко про ди ре у Пи рот, а брод, Бо сиљ град и Стру ми цу. Ге ор ги Ди ми тров је ус ода тле у Ниш ка за по се да њу Мо рав ске до ли не. пео да убе ди Ти та и Ру се да се и њи хо ва вој ска укљу Уме шао се и аме рич ки пред сед ник Вил сон, за ко - чи у осло бо ђе ње Ју го сла ви је. Ти то ни је хтео да зна за га је ет нич ки са став ста нов ни штва био ме ђу нај - Па ши ће ва ис ку ства с Бу га ри ма па је по сле имао му ке ва жни јим кри те ри ју ми ма у гра нич ним спо ро ви - да те ’до бро вољ це’ од стра ни с ЈУ-те ри то ри је. У фе бру а ру 1948. Ста љин је по звао Ђи ла са хит но ма. За пред лог Цен трал не ко ми си је из ја сни ли су се де ле га ти Фран цу ске, Ен гле ске и Ја па на, а про - у Мо скву и зах те вао да се ство ри фе де ра ци ја Бу гар тив – Ита ли ја и САД. Ср би ја се про ши ри ла 2.566 ске и Ју го сла ви је. Већ 1. мар та са стао се у нај ве ћој ква драт них ки ло ме та ра. Ти ме је раз дво ја но и ста - тај но сти По лит би ро пар ти је. Пр ви се из ја снио Ти нов ни штво. Ви ше Бу га ра је оста ло је у Ср би ји, то: Из ме ђу нас и Бу га ра по сто је иде о ло шке раз ли ке. Ми из гра ђу је мо соп стве не фор ме со ци ја ли зма. Ру њих 59.917. Ка кви су би ли од но си из ме ђу ком ши ја, по ка за ла ски из во ри го во ре да Ста љин ни је био за ства ра ње је и же нид ба кра ља Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа Бал кан ске фе де ра ци је, али је сте за ју го сло вен ско1922. На спек та ку лар ну свад бу, ко ја је пред ста вља - бу гар ску. Да ли се Ти то бо јао мо гу ће пре вла сти Ди ла европ ски до га ђај, сво је иза сла ни ке, па и чи та ве ми тро ва? де ле га ци је, по сла ле су број не зе мље, а као из не на „Бу га ри су, уз све сво је ма не, на ма Ср би ма, бли ђе ње би ли су го сти из Ја па на, Пер си је, Бра зи ла... жи од Хр ва та„, твр дио је Дра жа Мар ко вић, на кон Сви су има ли сло бо дан при ступ, чак и пред став ник че ти ри ам ба са дор ске го ди не у Со фи ји. Књи гу Ђу ре За гор ца „КР ВА ВЕ МЕ ЂЕ ЈУ ГО СЛА ВИ ЈЕ (Ср би ја и Ср би у њи ма)”, у из да њу „До си је сту ди ја”, мо же те по 400 ди на ра на ру чи ти пу тем те ле фо на 063/ 779–95–95 или 011/ 2474–457

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda25.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Оства ру је те див не при ја тељ ске ве зе, али и љу бав не па бу ди те опре зни ко га за во ди те и шта же ли те јер би вам се ла ко мо гло ис пу ни ти. Не ко је спре ман да вам по мог не, са да и од мах. Дру же ње.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

25. januar 2012.

Леп дан за вас, ако се до вољ но опу сти те и по ву че те у не ки свој свет или сан. До бре ве сти у ве зи с ино стран ством ће про бу ди ти од ре ђе на по зи тив на оче ки ва ња. С парт не ром бу ди те уме ре ни и бла ги.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Из да на у дан сте све озбиљ ни ји и умор ни ји. По тре бан вам је од мор и ви ше сна. Има те ве о ма до бру кон цен тра ци ју за ин те лек ту ал ни рад и ве ли ке по слов не про јек те. Парт нер вам да је до бре са ве те.

Ро ман тич ни сте да нас и емо тив но пре о се тљи ви. Ни сте до вољ но при сут ни у по слу па окре ни те бри гу на ве се ље. Има те до бре од но се с ино стран ством па и мо гућ ност пу то ва ња ко је пре ва зи ла зи оче ки ва ња.

При сут ни сте у јав но сти, та ман до вољ но да при ву че те ин те ре со ва ње и пра ве по слов не кли јен те. С дра гом осо бом одр жа ва те при ја тељ ске од но се, што је ба за и осно ва са ме ве зе. Аван ту ре?

Про дор ни сте и успе шни, по би ло ко ју це ну. Сти че се ути сак да сте при мо ра ни на то да по ка же те и при ме ни те не са свим ко рект не ме то де да би сте из во је ва ли по бе ду. Али, шта је, ту је, ми лом или си лом.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш Марс је ре тро гра дан, и не би се мо гло ре ћи да сте у сво јој нај бо љој фор ми или фа зи. По тру ди те се да за вр ши те за по че те ак тив но сти, да се не по сва ђа те с при ја те љи ма и да се чу ва те.

До зво ље но вам је све што за ми сли те, по го то во у при ват ном по слу. Мо же те ре ги стро ва ти но ву фир му. Уко ли ко се не ба ви те спор том, ла ко ће те се уго ји ти у овом пе ри о ду. За то, жи ви те здра во.

Љу бав ни од нос и ве за ко ју гра ди те до но си све ви ше за до вољ ства за обо је. Те ме љи те је на искре но сти и по ве ре њу, али и ле пим тре ну ци ма, хе до ни зму, по др шци и уса гла ше но сти. Из ла сци и про вод.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Узми те у об зир и оно што се де ша ва иза ва ших ле ђа. Уко ли ко мно го ра ди те у за тво ре ном про сто ру, мо же те угро зи ти сво је здрав стве но ста ње па је пре по руч љи во да не пре те ру је те ни у че му.

По бољ ша ње по слов не си ту а ци је ће од го ва ра ју ће по ве ћа ти при лив нов ца и за до вољ ства у ра ду. Да кле, у си ту а ци ји сте ка да не би сте сме ли про пу сти ти шан се ко је вам се пру жа ју као успех.

Оно што вам је нај дра го це ни је, за ви си од вас. Да кле, до бро вам је, и по ред ха о тич них по слов них окол но сти, због ко јих не би тре ба ло да гу би те жив це. Кра ће пу то ва ње до но си успех и ужи ва ње. Го сти?

TRI^-TRA^

Кејт разбеснела туристе на Карибима V REMENSKA

PROGNOZA

ВетроВито

Vojvodina Novi Sad

1

Subotica

2

Sombor

1

Kikinda

2

Vrbas

1

B. Palanka

1

Zreњanin

1

S. Mitrovica

2

Ruma

2

Panчevo

2

Vrшac

0

Srbija Beograd

1

Kragujevac

0

K. Mitrovica

0

Niш

2

До ла зак вој вот ки ње од Кејм бри џа Кејт Мидлтон и ње не по ро ди це на остр во Ми стик на Ка ри би ма ни је про шао нео па же но. Тач ни је, унео је не мир ко ји се ни ка ко ни је до пао оста лим ту ри сти ма. Кејт, ње ни ро ди те љи, се стра Пипа и брат Џејмс ус пе ли су да из нер ви ра ју све ту ри сте на иди лич ном остр ву на Ка ри би ма јер им је због си гур но сних ме ра огра ни че но кре та ње. Ту ри сте је ја ко раз љу ти ла ова си ту а ци ја и жа ле се да ни су пла ти ли сил не нов це ка ко би их на сва ком углу про ве ра ва ли те ло хра ни те љи Кејт Мидлтон. Принц Вилијам ће се при дру жи ти су пру зи и ње ној по ро ди ци чим за вр ши рад не оба ве зе.

С ПоВременим Снегом

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Хлад ни је и ве тро ви то са по вре ме ним сне гом. Ду ва ће по ја чан се вер ни ве тар. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем Rim пе ра ту ра -1, а мак си мал на око 1 сте пен, да кле, без ве ћег ко ле ба ња.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад ни је и ве тро ви то са су сне жи цом и сне гом. Са мо ће на се ве ру Вој во ди не би ти ве ћи ном су во. Ду ва ће по ја чан се вер ни Cirih ве тар. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -2, а Berlin мак си мал на 2 сте пе на. СР БИ ЈА: Хлад ни је и ве тро ви то са су сне жи цом и сне гом. Са мо ће Beч на се ве ру Вој во ди не би ти ве ћи ном су во. Ви ше сне га па шће у за пад ној, Varшava а за тим и у ју го и сточ ној Ср би ји у дру гом де лу да на. Ду ва ће по ја чан се вер ни ве тар. При ти сак ма ло из над нор ма ле на се ве ру и ис под нор ма Kijev ле на ју гу Ср би је. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -1, а мак си мал на 3 сте пе на, Moskva по под не и уве че у да љем па ду. Прогноза за Србију у наредним данима: У че твр так хлад но, на се Oslo ве ру су во, а у оста лим кра је ви ма облач но са сне гом. У пе так и за ви St. Peterburg кенд су во са ја ким мра зе ви ма. У По мо ра вљу и По ду на вљу ће по че ти да ду ва хлад на ко ша ва за ви кенд.

Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Свим хро нич ним бо ле сни ци ма се са ве ту је опрез, а на ро чи то осо ба ма са кар дио и це ре бро-ва ску лар ним обо ље њи ма. Нерaсположење и бо ло ви у ко сти ма и згло бо ви ма оче ки ва не су ме те о ро пат ске ре ак ци је.

14 11 11 4 2 3 -1

VIC DANA Зо ве же на му жа и виче: - Где си ти, иди о те?!

- Дра га, знаш ону зла та ру где си се за љу би ла у ону огр ли цу за ко ју сам ре као да ће јед ном би ти тво ја?

- Да а а аа, љу ба ви!

- Е, ја сам у ка фа ни пре ко пу та.

-1 -15 -6 -11 15

Pariz

11

Minhen

2

Budimpeшta

3

Stokholm

-2

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

267 (89)

Slankamen

200 (8)

Apatin

298 (86)

Zemun

238 (-4)

Bogojevo

234 (64)

Panчevo

264 (-2)

Smederevo

442 (-4)

Baч. Palanka 181 (17) Novi Sad

170 (22)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

167 (5)

S. Mitrovica

96 (18)

Tendencija opadawa

Senta

228 (-1)

Beograd

190 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

186 (6)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

78 (-34)

TISA

68 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

Kusiћ

50 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja