Dnevnik 25.februar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 25. FEbRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX bROj 23000 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

IMA LI KRA jA KRI zI U SR bI jI

Politika

Ga zde ve} na pi sa le no ve ot ka ze

3 Poslanici re{etali Cvetkovi}a i ministre

Ekonomija 4 Skupqe najjeftinije cigarete 5 Klevetawe „jafa keksa”

str. 5

Dru{tvo 6 Voqno za sve regrute

Strujni udar preska~e sirotiwu

Novi Sad

U NOVOM SADU OTVORENI SAJAM OBRAZOVAWA, SALON KWIGA I „ART EKSPO”

str. 4

7 Veseo i pou~an medeni program 9 Razgovor le~i usamqenost i bol

Vojvodina 11 Gra|evincima posao, deci vrti} 11 Mi kupujemo kod Ma|ara, a Rumuni kod nas

str. 4

Malo mesto velike svetlosti

Reporta`e Foto: F. Baki}

Gadafijeva ruka udara na{e voza~e

Crna 13 Osumwi~en voza~ gradskog autobusa 13 Bogoqub Kari} je na Kosovu

s tr . 6 i 22

14 ^esmova~a gasi ku}ni buyet, a bunarika `e|

Lov 15 Ustanovqena nova lovna podru~ja

NA KON NA SIL NI^ KOG PO NA [A WA GO RA NA SMI QA NI ]A U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Usnule qude spasavao iz po`ara str. 12

Kri vi~ na i pre kr {aj na pri ja va pro tiv fud ba le ra „Voj vo di ne” str. 13

Obla~no sa snegom Najvi{a temperatura -1 °S SPORT

str. 16 – 20

n SRbIjA OPREDEQENA zA ObRA^UN

n NOLE PObEDIO

^UDNOG MAjERA

Foto: S. [u{wevi}

S HULIGANIMA

n KRIzA I U SLAVIjI

n POMO] KLADIONI^ARIMA

petak25.februar2011.

c m y

2

dnevnik

politika

dnevnik SKUP [TI NA SR BI JE

Po sla ni ci re {e ta li Cvet ko vi }a i mi ni stre U Skup{tini Srbije ju~e je na posebnoj sednici obavqeno ~e tvo ro ~a sov no po sla ni~ ko „propitivawe” premijera Mir ka Cvet ko vi }a i ~lanova wegovog kabineta na temu izve{taja Di ka Mar ti ja o trgovini qudskim organima na Kosovu i o po slo va wu jav nih pred u ze }a, koje su inicirale SRS i LDP. Premijer Cvetkovi} izjavio je da bi istragu o trgovini qudskim organima na Kosovu i Metohiji trebalo da vodi istra`ni organ koji mo`e da istra`uje ne samo u Srbiji i Albaniji, nego i u drugim zemqama, zato {to su qudski organi prodavani i van ove dve dr`ave.

takao da je potrebno da se obavi detaqna i nepristrasna istraga, a Vlada }e istrajati na tome da „se dobije odgovaraju}i mehanizam koji }e biti prihvatqiv i garantovati da }e is-

nija, Francuska ve} su se izjasnile da su protiv iz politi~kih pri ro de i fi nan sij skih razloga - ukazao je Qaji}.

Poslanik SRS Alek san dar Mar ti no vi} rekao je da se Po-

Pod ne si te ostav ku [ef Poslani~ke grupe Napred Srbijo To mi slav Ni ko li} tra`io je od premijera Cvetkovi}a da svojom ostavkom omogu}i gra|anima da iza|u na birali{ta i izberu one za koje misle da treba da ih vode.

- Mo`da }ete to ponovo biti vi gospodine Cvetkovi}u. U Srbiji se ~uda de{avaju - rekao je Nikoli}.

- Ovde se susre}emo sa kriminalnom aktivno{}u koju ne smemo da politizujemo, ve} moramo da se borimo da za{titimo sve koji su bile `rtve u tom kriminalnom aktu. Zbog toga istragu treba da obavi organ koji }e mo}i i imati pravo da sa svim tim zemqama bude u kontaktu i tra`i istragu- rekao je Cvetkovi}. On je dodao da Vlada nema ni{ta protiv an ga `o va wa Eulek sa, ali je stav da bi taj „mehanizam“ morao da ima ovla {}e we ko je Euleks nema. Cvetkovi} je is-

tra ga bi ti iz ve de na kom pe tentno, nepristrasno i do kraja“. On je rekao i da }e istra`ni organi Vlade Srbije aktivno participirati u tome.

Ministar rada i socijalne politike Ra sim Qa ji} je naveo da je Srbija protiv toga da istragu sprovodi Euleks, s obzirom na to da nema nadle`nost za istrage u Albaniji i da za{titi svedoke, ali da je prihvatqivo da Euleks sa svojim kapacitetima preuzme proce{ daqeg procesuirawa, a da istragu vodi nezavisni me|unarodni tu`ilac.

- Mi treba da poku{amo da obez be di mo po dr {ku UN za formirawe ad hok mehanizma koji }e omogu}iti da cela ova stvar dobije sudski epilog. Da vas podsetim da to ne}e biti nimalo lako, jer glavne zemqe SAD, Nema~ka, Velika Brita-

slovnik na sednici brutalno kr{i, navode}i da su radikali podneli predlog da se zaka`e sednica na kojoj }e se postavqati pitawa u vezi sa izve{tajem Dika Martija o trgovini qudskim organima. On je

Te le kom pro da ti, ali ne ba ga tel no Veliki broj pitawa premijeru odnosio se i na prodaju kompanije “Telekom Srbija”, pa je Cvetkovi} rekao da je stav Vlada Srbije da tu kompaniju treba prodati, ali ne bagatelno. Cvetkovi} je, odgovaraju}i na pitawe poslanika naveo da }e dr`ava i posle prodaje te kompanije imati mawinski udeo u vlasni{tvu, na osnovu koga }e mo}i da u~estvuje u odlu~ivawu. ocenio da je spajawe dve aktuelne teme na jednoj sednici, o izve{taju Dika Martija i poslo va wu jav nih pred u ze }a, skandal i „smejawe u lice svim srpskim `rtvama” i pitao za{to nisu zakazane dve posebne

DSS: Mr ko wi} pro bio sve ro ko ve Poslanik DSS Ne nad Po po vi} rekao je da se ve} sedam puta probijaju rokovi za izgradwu Koridora 10, radovi stoje, i pitao koji su razlozi za ovoliko ka{wewe, jer je jedno od izbornih obe}awa bilo da }e u najkra}em roku biti izgra|en.

- Posledwi rok je bio mart, a nedavno sam video da radovi stoje. Koji su razlozi za ovo ka-

{wewe, i kada }e biti izgra|en, jer je Koridor 10 bio jedno od glavnih predizbornih obe}awa da }e biti zavr{en u najkra}em mogu}em roku, a mislim da nije izgra|eno vi{e od 20 kilometara ovog auto – puta. Da li }e Koridor 10 biti novi Skadar na Bojani, zapitao je Popovi} ispred DSS.

Ka dro vi i pla te Ivan Andri} (LDP) tra`i da se prekine praksa partijske podele javnih preduze}a. “Ono {to je sporno, Vlada ne bi trebalo da {titi interese stranaka nego gra|ana - interes da bude konkurs na kojem }e se izabrati najboqi. Ovako nas ministri ube|uju da su izabrani najboqi iako niko ko nije ~aln stranke nije imao priliku da se kandiduje za tako ne{to“, naveo je Andri}.

Ministar [kundri}, me|utim, ka`e da se kadrovi u javnim preduze}ima zapo{qavaju po stru~nosti, a ne po partijskoj pripadnosti. Prema wegovim re~ima, ne mo`e neko da startuje hidroelektranu ili termoelektranu ukoliko nije

sednice. Poslanik LDP Ivan An dri} je rekao da ovakve sednica slu`e da bi Vlada imala argument da je o temama presudnim za budu}nost zemqe pri~ala. Po wemu LDP se zala`e za istragu, ali i za smenu {efa diplomatije Vu ka Je re mi }a.

Po sla ni ci “Za evropsku Srbiju” su se in te re so va li za istragu o poslovawu pred u ze }a “Ko lu ba ra”, a mi ni star ka pravde Sne `a na Ma lo vi} odgovorila je da se intezivno radi na proveri podataka o tom slu~aju i da }e on biti procesuiran ukoliko bude utvr|eno da postoji osnov za to.

Na taj slu ~aj se osvrnuo i ministar rudarstva i energetike Pe tar [kun dri}, ko ji je re kao da je mnogo ranije nego {to je emitovana emisija “Insajder”, u kojoj su izneti podaci o nezakonitostima u tom preduze}u, pokrenuto pitawe racionalnog poslovawa u EPS-u, posebno u “Kolubari”.

stru~wak. „Ne mo`ete da optu`ujetete ]erana (Neboj{a, direktor ‘Kolubare’) da je u to preduze}e do{ao po partijskoj liniji. On nije direktor zato sto je ~lan Demokratske stranke, nego {to je dobar in`ewer, a usput je i ~lan DS”, poru~io je [kundri}.

Poslanici LDP tvrde da su javna preduze}a „partijska kasa”, da su primawa wihovih direktora ve}e od 200.000 dinara, a da pojedinci primaju i vi{e plata. [kundri} je kazao da ve} du`e nema nijednu drugu platu osim plate koju prima kao ~lan Vlade Srbije i dodao da to tvrdi pod punom materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u.

- Kao rezultat zajedni~kih napora mi danas imamo preko pet puta mawu potro{wu i anga`ovawe spoqne mehanizacije. U 2009, u vreme naftne krize, i 2010. godini imali smo rekordnu proizvodwu ugqa u Kolubari i rekordnu prozivodwu elektri~ne struje u veoma nepovoqnim vremenskim prilkama- rekao je [kundri} i dodao da su izvr{eni ozbiqni zahvati na racionalizaciji u anga`ovawu mehanizacije.

Ministar rudarstva i energetike se osvrnuo i na poslovawe NIS-a i “Srbijagasa”, navode}i da te kompanije u pro{loj godini nisu poslovale s gubicima, a da je NIS u 2010. godini ostvarila dobit preko 10 mi li jar di di na ra. [kun dri} je rekao i da se sla`e da treba prona}i drugo re{ewe za naplatu televizijske pretplate.

Premijer Cvetkovi} je kazao da je ta~no da se ogromne subvencije daju „@eleznicama Srbije” i rudnicima za podzemnu eksploataciju, da je to nasle|eno, ali da vlada poku{ava da na|e mogu}nost da se za to izdvajaju mawe subvencije.

D. Mi li vo je vi}

rekli su Po po vi}: Ni je bi lo zlo u po tre ba Demokratska stranka Srbije odgovara da je revizorska ku}a „Dilojt”, koja je proverila poslovawe „Kolubare”, pokazala je da nije bilo zloupotreba u vreme dok je ta stranka bvila na vlasti. Popovi} je istakao da je Ekonomski saveta DSS-a u analizi rada „Kolubare” utvrdio da je samo jednog dana ma{ina radila 25 sati bez prekida i to kad se prelazilo sa letweg na zimsko ra~unawe vremena. Popovi} ka`e da su upravi k}erke firme „Kolubara-Gra|evinar” bili i kadrovi drugih stranaka koje su na vlasti i da se u svojoj analizi ta stranka nije bavila detaqima. Govore}i o stavu te stranke o radu biv{eg direktora „Kolubare” Dra ga na To mi }a, koji je kadar DSS-a, Popovi} ka`e da „ko god kr{i zakon mora da odgovara” i da u pravqewu analize o „Kolubari” ta stranka nije ulazila u detaqe, ve} govorila o principe rada. „Sve ostalo je za tu`ila{tvo”, poru~io je Popovi}.

Qa ji}: Za sto s opo zi ci jom Ministar rada i socijalne politike Srbije Ra sim Qa ji} izjavio je da bi dogovor o najva`nijim dr`avnim pitawima trebalo da se postigne i unutar vlasti i sa opozicijom i izrazio o~ekivawe da }e se rekonstrukciji Vlade okon~ati do kraja marta. Dogovor unutar vlasti, a zatim i nekakav konsenzus sa opozicijom stvorio bi ose}aj sigurnosti. Narod je uznemiren zbog politi~ke krize koja se {iri. Scena nam sve vi{e li~i na borila~ku arenu, rekao je Qaji} „Ve~erwim novostima”. On smatra da bi bilo najboqe da se posle rekonstrukcije, otvoreno opoziciji daju argumenti za{to izbori sada nisu najboqe re{ewe. „Mo`emo da se dogovorimo da posle slede}ih izbora smawimo broj poslanika, promenimo izborne zakone, Ustav, sre`emo broj ministarstava, saglasimo se oko va`nih zadataka, bez obzira ko }e da vlada posle narednih izbora”, naveo je Qaji}.

Ko ra}: Re kon struk ci ja Vla de ne ma efek ta Predsednik Socijaldemokratske unije @ar ko Ko ra} izjavio je ju~e da rekonstrukcija Vlade ne}e imati nikakvog efekta i da je politi~ka kriza u Srbije preme{tena u Skup{tinu. „Politi~ko re{ewe ove krize je bilo da se kriza premesti iz Vlade u Skup{tinu. Sad je problem u Skup{tini jer }e poslani~ki klub G17 plus svakim glasawem terati Vladu kao celinu da povla~i poteze koji wima odgovaraju”, kazao je Kora} za B92. On je ocenio da }e se sa rekonstrukcijom Vlade „ne{to uraditi” odnosno da }e se spojiti neka ministarstva i da }e neki qudi izgubiti posao, ali da to ne}e imati nikakvog efekta. Prema re~ima Kora}a, promena imena poslani~kog kluba G17 plus u Ujediwene regione Srbije je legalna, „ali fascinantna jer qudi glasaju za jednu partiju i onda se ona vi{e tako ne zove, a to je kao da navija{ za Partizan, koji osvoji neko prvenstvo, pa posle promeni ime”.

petak25.februar2011.

3

Pre mi jer: Sed ni ca Vla de pro te kla u do broj at mos fe ri Premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi} izjavio je u Skup{tini Srbije u Beogradu da je ju~era{wa sednica Vlade, prva posle konstatovawa ostavki tri ministra iz stranke G17 plus, protekla u „konstruktivnoj” i „dobroj” atmosferi. „Imali smo 50 ta~aka na dnevnom redu i za sve ta~ke, izuzev jedne, imali smo potpunu saglasnost. Imali smo jedan glas protiv samo na jednoj ta~ki dnevnog reda i taj glas nije bio iz redova koalicionog partnera za kojeg vi o~ekujete”, rekao je Cvetkovi} odgovaraju}i na pitawa poslanika u parlamentu u vezi sa radom Vlade nakon odlaska ministara Mla |a na Din ki }a, To mi ce Mi lo sa vqe vi} i Ve ri ce Ka la no vi}. Cvetkovi} je rekao da je na sednici bilo 20 ~lanova Vlade, a da su dva ministra, zbog neodlo`nih poslova, napustila sednicu pre zavr{etka.

Da ~i}: Ka ko DS ka `e Predsednik Socijalisti~ke partije Srbije Ivi ca Da ~i} rekao je ju~e da ta partija nije ko~nica u procesu rekonstrukcije Vlade i da Demokratska stranka, kao najve}a u vladaju}oj koaliciji, treba da predlo`i re{ewe. Potrebno je da, {to je bio na{ dogovor, da premijer, odnosno Demokratska stanka predlo`i neko re{ewe, koje bi se zasnivalo na nekim modelima koji postoje u Su sret: Ivi ca Da ~i} i ame ri~ ka drugim dr`ava sli~ne am ba sa dor ka Me ri Vor lik ju ~e u Be o gra du tradicije i organizacije dr`av- proces dovede do kraja i da se ne vlasti, izjavio je Da~i} u pa- prona|e model koji Srbiji najuzi skupa predstavnika polici- vi{e odgovara. Mo`emo da prija iz regiona. Da~i} je rekao da stupimo demago{ki, da smawimo ne zna kada }e biti razgovori o broj ministarstva i dobijemo ovoj temi, dodaju}i da o tome neki politi~ki poen, ali ve} jo{ nije razgovarano na nivou pri formirawu slede}e vlade svih ~lanica koalicije, ali mo`e do}i do ponovnog uspostapretpostavqa da }e se to desiti vqawa nekih ministarstava ko„u narednom periodu imaju}i u je sad ukinemo, rekao je Da~i}. vidu da je zajedni~ko opredeqe- Socijalistima nije bitno, zawe da treba {to pre zavr{iti kqu~io je Da~i}, da li }e se ~itav taj posao”. Prema re~ima predlo`iti model personalnih Da~i}a, socijalisti~ka partija promena ili smawewa minije veoma raspolo`ena da se ovaj starstava.

TRA @E HIT NU SED NI CU SKUP [TI NE VOJ VO DI NE

DSS: Pli va po la po kra ji ne DSS zahteva hitnu sednicu Skup{tine Vojvodine zbog problema izazvanih atmosferskim i podzemnim vodama koje su najvi{e pogodile severni i sredwi Banat, kao i delove Ba~ke, saop{tio je portparol PO te stranke Mi len ko Jo va nov.

- Stawe je alarmantno jer su sve ~e{}i slu~ajevi da padaju ku}e, pa qudi ostaju pod vedrim nebom, ali i velika povr{ina plodne zemqe nalazi se pod vodom, tako da je za jedan broj zemqoradnika ova godina, fakti~ki, ve} propala, jer u wive ne}e mo}i do maja - navodi se u ju~era{wem saop{tewu Jovanova.

DSS smatra da je to samo nastavak problema jo{ od leto{wih poplava i postavqa pitawe odgovornosti pokrajinske vlasti ~ije rezultate u tome smatra „katastrofalnim”. Navode}i da su JVP „Vode Vojvodine” pove}ale za sto posto broj radnika za tri godine i da ih je sada oko 460, a da „istovremeno nedostaju hidroin`eweri i da pola pokrajine pliva”, DSS isti~e da su pokrajinska uprava i wena javna preduze}a „odavno prestala da budu servis gra|ana i da su postala servis za

zapo{qavawe partijskih poslu{nika stranaka na vlasti”.

Portparol PO DSS je osudio saop{tewe Politi~kog saveta LSV. Naime, taj savet je ranije reagovao povodom predloga regionalizacije i mape objavqene u pojedinim medijima „kojom su APV oduzeti Vr{ac, Pan~evo, Ruma, Stara Pazova i In|ija”, nazivaju}i to „brutalnim prekrajawem teritorije APV”.

- Interesantno je da LSV nije smetao poku{aj promene me|unarodno priznatih granica Srbije, kada su Albanci sa KiM 2008. suprotno me|unarodnom pravu doneli tzv. Deklaraciju o nezavisnosti. LSV je }utala i kada su iz SVM tra`ili prekrajawe upravnih okruga na iskqu~ivo nacionalnoj osnovi i u ciqu stvarawa tzv. ma|arskog okruga - saop{tio je portparol PO DSS. Ocenio je da LSV pri~om o vojvo|anskoj istoriji, tradiciji, teritoriji, politi~kom subjektivitetu i identitetu poku{ava da uradi ono {to je pre ura|eno u Crnoj Gori, {to je, smatra, zapo~eto usvajawem „neustavnog Statuta Vojvodine”.

S. N.

SNS: DS re {i la da ras pi {e iz bo re Funkcioner Srpske napredne stranke De jan Miq ko vi} izjavio je ju~e da je Demokratska stranka odlu~ila da raspi{e izbore i dodao da se to vidi na osnovu de{avawa na finansijskom tr`i{tu i zadu`ivawa. On je dodao da DS tu odluku jedino jo{ nije saop{tila koalicionim partnerima. Miqkovi}, koji je ~lan Glavnog odbora i ekonomskog tima SNS-a, precizirao je da se Vlada Srbije samo od 23. novembra do 1. januara kroz kredite i obveznice, zadu`ila oko 600 miliona evra. Prema wegovim re~ima, trend zadu`ivawa nastavio se i u ovoj godini, jer se Vlada do ju~e dodatno zadu`ila oko 522 miliona evra, {to ukupno iznosi 1,125 milijardi evra. „To nije sve, u skup{tinskoj proceduri je kredit koji vlada tra`i od 290 miliona evra. Kada na ovih milijardu i 125 miliona dodate 290 miliona evra, dobijete 1,415 milijardi, {to se poklapa sa po~etnim iznosom koji je Vlada postavila za prodaju ‘Telekoma’”, rekao je funkcioner SNS-a.

4

ekonomija

petak25.februar2011.

Po SKu PQe We eleK tri^ ne ener Gi je od lo @e no do 1. aPri la

Stru jni udar pre ska ~e si ro ti wu Pre m i j er Sr b i j e Mir k o Cvet ko vi} iz ja vio je ju ~e da }e stru j a po s ku p e t i od 1. apri la, a ne ka ko je bi lo na ja vqe no od 1. mar ta , is ta kav {i da }e ta od lu ka usko ro bi ti do ne ta.

Cvet ko vi} je pod vu kao da }e stru ja si gur no po sku pe ti,

ma lan rad i mo der ni za ci ju EPS-a.

Mi ni star za rad i so ci jal nu po li ti ku Ra sim Qa ji} je re kao da je od lu ka Vla de da ce na stru je osta ne ne pro me we na za one ko ji tro {e do 350 ki lo va ta „so ci jal no od go vo ran akt”.

dnevnik

Vla da odo bri la in ter Ven ci ju rob nih re zer Vi

[e }er u pro dav ni ca ma 98 di na ra Kao {to je „Dnev nik” ju ~e na ja vio Vla da Sr bi je odo bri la je da Re pu bli~ ka di rek ci ja za rob ne re zer ve in ter vent no pro da tri mi li o na ki lo gra ma {e }e ra me se~ no po ce ni do 98 di na ra po ki lo gra mu u na red nih {est me se ci, do sta bi li za ci je tr `i {ta. Mi ni star stvo tr go vi ne sa op {ti lo je ju ~e da je Vla da od lu ~i la da su snab de va ~i u oba ve zi da ku pqe ni {e }er iz rob nih re zer vi pro da ju u svo jim pro daj nim objek ti ma po je din stve noj ma lo pro daj noj ce ni do 98 di na ra po ki lo gra mu.

Odo bre na tr go vin ska mar `a je se dam od sto, za vi sni tro {ko vi tri, a PDV osam od sto, a po treb no je da se vid no obe le `i {e }er iz Re pu bli~ ke di rek ci je za rob ne re zer ve. [e }er }e se snab de va ~i ma pro da va ti po ce ni 82,50 di na ra po ki lo gra mu, sa ro kom pla }a wa do 30 da na od da na pre u zi ma wa i uz tri blan ko pot pi sa ne i ove re ne me ni ce kao sred stva obez be |e wa ured nog pla }a wa pre u ze tog {e }e ra, na vo di se u sa op {te wu.

S. G.

no Vi ce noV ni ci Stal no Sti @u na ben zin SKe PuM Pe

Ga da fi je va ru ka uda ra srp ske vo za ~e Po ve }a we ce ne stru je ne }e va `i ti za one ko ji tro {e do 350 ki lo vat-sa ti me se~ no, a ta kvih ima oko mi lion i po po ro di ca ali da }e ce na elek tri~ ne ener gi je osta ti ne pro me we na za so c i j al n o ugro ` e n o sta nov ni {tvo. „Po ve }a we ce ne stru je ne va `i za one ko ji tro {e do 350 ki lo vat sa ti me se~ no, a ta kvih ima oko 1,5 mi li o na po ro di ca”, re kao je Cvet ko vi} i do dao da }e za osta le gra |a ne elek tir~ na ener gi ja bi ti sku pqa.

Pre m a we g o v im re ~ i m a, po s ku p qe w em elek t ri~ n e enrt gi je }e se do }i do }i do sred sta va neo p hod nih za nor -

Ina ~ e, pre m a pro c e n i Agen c i j e za ener g e t i k u, stru ja je od 1. mar ta tre ba lo da po sku pi za 13,5 od sto za do ma }in stva, a 15,1 od sto za pri v re d u. Pro s e~ n a ce n a stru je u Sr bi ji je pet di na ra ili 4,8 evro cen ti po ki lo vat-~a su, a za do ma }in stva 4,9 di na ra ili 4,65 evro cen ti po ki lo vat-~a su. Po sled wi put ce na stru je u Sr bi ji pro me we na je 1. mar ta 2010. go di ne, ka da je po sku pe la za 10 od sto pro se~ no. d. Ml.

Pred Sed niK Ko Mi Si je za har ti je od Vred no Sti Mil Ko [ti Mac

Utvr |i va we vla sni {tva u „No vo sti ma”

Pred sed nik Ko mi si je za har ti je od vred no sti Mil ko [ti mac iz ja vio je da nas da }e ta ko mi si ja do po lo vi ne mar ta za vr {i ti kon tro lu vla sni {tva u kom pa ni ji „No vo sti” i na lo `i ti da jed na od tri fir me ko je po se du ju ve }in ski udeo ob ja vi po nu du za pre u zi ma we pre o sta lih ak ci ja. „Ko mi si ja }e is tra ja ti u do ka zi va wu vla sni {tva u „No vo sti ma” jer ni je dan ku pac ka pi ta la

ne mo `e osta ti pri kri ven”, re kao je [ti mac. Pa ket od 62 ak ci ja „No vo sti” ot ku pi le su od ma lih ak ci o na ra 2006. na ber zi tri fir me - Tri maks, Ar dos i Ka ra mat, od ko jih su dve re gi stro va ne u Austri ji, a jed na na Ki pru. Po ve za nost tih fir mi je u no vem bru pro {le go di ne po ~e la da is pi tu je Ko mi si ja za har ti je od vred no sti, na kon {to je Mi lan Be ko jav no pri znao da je ve }in ski vla snik „No vo sti”.

U Sr bi ji se, zbog ra sta ce na si ro ve naf te na svet skim ber za ma, na red nih da na mo gu o~e ki va ti sva ko dnev na po sku pqe wa go ri va, oce wu ju stru~ wa ci za ener ge ti ku. Na i me, zbog si tu a ci je u Li bi je sva ko dnev no ra ste ce na naf te na svet skom tr `i {tu, te je ba rel naf te „brent” u uto rak ko {tao 107,60 do la ra {to je 1,86 do la ra vi {e ne go dan ra ni je, a iako za sa da pro te sti u Li bi ji ne uti ~u bit ni je na is po ru ku naf te, iz ve sna je ner vo za na svet skom tr `i {tu. [to se do ma }eg naft nog tr `i {ta ti ~e, tre ba re }i da je Sr bi ja uvo zno za vi sna ze mqa i pro me na ce ne naft ne na svet skim ber za ma od ra `a va se na do ma }e tr `i {te. Si tu a ci ju tre nut no mo `e da olak {a to {to Sr bi ja pre sve ga ku pu je ru sku naf tu ko ja je ne {to jef ti ni ja, od „bren ta”. Ipak, da li }e po sku pqe wa go ri va na svim pum pa ma bi ti, kao i za ko li ko }e li tar bi ti su pqi ne mo `e se re }i, jer je od po ~et ka ove go di ne do ma }e naft no tr `i {te li be ra li zo va no, slo bo dan je uvoz de ri va ta, a i ce ne se for mi ra ju slo bod no. Ta ko se ve} go to vo dva me se ca na pum pa ma raz li ~i tih naft nih kom pa ni ja ce ne li tre go ri va raz li ku ju, pa se mo `e o~e ki va ti da }e se ta ko i na sta vi ti.

Od ju ~e su na MOL-ovim pum pa ma sku pqi di zel, evro di zel i bez o lov ni ben zin BMB-95. Li tar evro di ze la sku pqi je za tri di na ra i ko {ta 125,5 di na ra, di -

S vi {e od 388.500 osi gu ra ni ka u 2010. go di ni „Del ta |e ne ra li” osi gu ra we je za dr `a lo li der sku po zi ci ju u obla sti me |u na rod nog put nog osi gu ra wa.

Po li sa „Del ta |e ne ra li” osi gu ra wa bi la je na oko pet mi li o na pu to va wa i pru `a la si gur nost gra |a ni ma u vi {e od 200 ze ma qa sve ta. Asi stent ske slu `be, ko je su do stup ne kli jen ti ma 24 sa ta, pri mi le su ne ko li ko de se ti na hi qa da po zi va i uspe {no po mo gle vi {e od 22.000 qu di, na vo de u kom pa ni ji.

– Upr kos ~i we ni ci da je u 2010. go di ni za be le `en pad bro ja pu to va wa na {ih gra |a na u ino stran stvo, „Del ta |e ne ra li” osi gu ra we je za be le `i lo bla gi rast bro ja osi gu ra ni ka u put nom osi gu ra wu. To go vo ri da su na po ri ko je je na {a osi gu ra va ju }a kom pa ni ja, ali i ce la in du stri -

ja, ulo `i la u edu ka ci ju gra |a na o neo p hod no sti put nog osi gu ra wa, da li vi dqi ve re zul ta te – iz ja vio je za me nik di rek to ra Di rek ci je za put no osi gu ra we Ne nad Ve sko vi}. – Za hva qu ju }i kva li te tu pru `a wa uslu ge, kao i sa rad wi s vi {e od 350 tu ri sti~ kih agen ci ja, po sta li smo ve o ma do stup ni svim kli jen ti ma, {to je re zul to va lo ap so lut nim tr `i {nim li der stvom u obla sti put nog osi gu ra wa.

S. G.

iz me na pro pi sa za oba ve zne re zer ve Zbog sve ~e {}ih naft nih kri za mo `e do }i do po re me }a ja na tr `i {tu, pa ana li ti ~a ri upo zo ra va ju da su re zer ve neo p hod ne.

Sr bi ja ima sa mo rob ne re zer ve, ali ne i oba ve zne, ko je pro pi su je Evrop ska uni ja, pa se u Vla di pri pre ma pro me ne pro pi sa, po uzo ru na EU, ka ko bi osim rob nih re zer vi po sto ja le i oba ve zne tro me se~ ne re zer ve naf te. ri vo ko {ta 132 di na ra po li tru.

Na pum pa ma Naft ne in du stri je Sr bi je ce ne go ri va ni su se me wa le i li tar evro pre mi ju ma BMB-95 ko {ta 128,5 di na ra, evro di ze la 125,5 di na ra, BMB-

„Fi lip Mo ris ope rej {ens” po ve }a }e od 1. mar ta ma lo pro daj ne ce ne ne kih ci ga re ta iz svog pro iz vod nog asor ti ma na za 10 di na ra po pa kli ci, a ka ko u toj kom pa ni ji ob ja {wa va ju, po sku pqe we je „po sle di ca zna ~aj nog i iz ne nad -

nog ra sta ak ci ze na ci ga re te iz ja nu a ra 2011”.

No va ce na „best blue” iz no si }e 110 di na ra, „best blue 100 s” 115 di na ra, a pla vi i cr ve ni „kla sik 100 s” ko {ta }e 115 di na ra po pa kli ci.

1.312,08451

128,6 di na ra, ali i 133,4 di na ra ako li ko ovo go ri vo ko {ta na 12 ben zin skih pum pi ko je se na la ze uz auto put. Bez o lov ni ben zin BMB-95 ko {ta 120,6 di na ra po li tru, a di zel D2 - 114,9 di na ra po li tru.

Da kle, kri za u Li bi ji (u ukup noj svet skoj pro iz vod wi naf te Li bi ja u~e stvu je sa dva od sto), ako jo{ ni je, do ve {}e po sku pqe wa go ri va u Sr bi ji. Ipak, i bez te, naj no vi je kri ze i po sku pqe wa naf te na svet skim ber za ma pa i na ben zin skim pum pa ma, mno gim vo za ~i ma u Sr bi ji ce na li tre ve} odav no je ve o ma vi so ka i go ri vo se to ~i sa mo ka da se mo ra i ko li ko se mo ra, {to se, na rav no, od ra `a va i na pro met na pum pa ma.

Za sa da je do ma }e tr `i {te do bro snab de ve no, u Udru `e wu ben zin skih sta ni ca Sr bi je is ti ~u da ima ju za li ha, ko je su krat ko ro~ ne, a u NIS-u pra te si tu a ci ju u Li bi ji i za sa da uka zu ju da ni su ugro `e ni. Stra ne naft ne kom pa ni je ko je po slu ju na srp skom tr `i {tu is ti ~u da na wi ho vo po slo va we uti ~u is kqu ~i vo svet ska ber za i kurs do la ra.

Ka ko }e se kre ta ti ce na naf te u bu du} no sti te {ko je pred vi de ti, po seb no zbog sa da {we si tu a ci je u Afri ci. Po re ~i ma pro fe so ra Teh no lo {kog fa kul te ta u No vom Sa du Slo bo da na So ko lo vi }a, ce na naf te za vi si od pu no pa ra me ta ra, a sa da {wa si tu a ci ja ve o ma je ose tqi va i re flek tu je se na rast ce ne si ro ve naf te. Po we go vim re ~i ma, ne tre ba o~e ki va ti da zna ~aj no ni `e ce ne naf te, od no sno ce na ba re la bi mo gla da se kre }e u ra spo nu od oko 85 do oko 100 do la ra. d. Mla |e no vi}

Pu {a ~i u Sr bi ji }e „dri nu” bez fil te ra od 1. mar ta pla }a ti 105 di na ra, dok }e no va ce na „dri ne” u me kom i tvr dom pa ko va wu iz no si ti 100 di na ra.

Ka da su ak ci ze na ci ga re te po ve }a ne, kom pa ni ja je ka ko bi ubla -

`i la efek te ove po re ske me re, pri po ve }a wu ce na, de li mi~ no ab sor bo va la uku pan rast ak ci ze, „pre u zi ma ju }i ti me zna ~a jan po slov ni tro {ak”, na ve de no je u sa op {te wu „Fi lip Mo ris ope rej {ens”.

S. G.

dneVni izVe[taj beoGradSKe berze Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Vodoprivredno preduze}e a.d.

20,02%

2.434

175.248

Voda Vrwci a.d. , Vrwa~ka Bawa

3,21%

4.025

322.000

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

2,81%

6.994

1.084.000

Razvojna banka Vojvodine a.d.

1,53%

3.113

93.385

DIN fabrika Duvana a.d. , Ni{ Pet akcija s najve}im padom

0,94% Promena %

Cena

2.030 Cena

BELEX 15 (763,97

Promet

54.810 Promet

Neoplanta a.d. , Novi Sad

-12,06%

350

35.700

Stjenik a.d. , ^a~ak

-12,04%

95

7.220

Radijator a.d. , Zrewanin

-11,85%

580

29.000

Naziv kompanije

0,69)

Promena %

Cena

Promet

Agrobanka a.d. , Beograd

0,08%

8.800

18.488.800

AIK banka a.d. , Ni{

-3,03%

4.095

13.194.728

Imlek a.d. , Beograd

-0,71%

2.109

2.786.311

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

2,81%

6.994

1.084.000

Privredna banka a.d. , Beograd

-1,27%

622

202.862

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-0,97%

614

163.432

Razvojna banka Vojvodine a.d.

1,53%

3.113

93.385

0,00%

5.215

41.722

Putevi a.d. , U`ice

-7,41%

1.250

4.691.300

Univerzal banka a.d. , Beograd

Galenika Fitofarmacija a.d.

-3,60%

8.000

1.568.053

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00

10.000

0,00

Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

Promet

Sloga a.d. , Perlez

23. 02. 2011.

95 je 120,60 di na ra, a li tar di ze la D-2 ko {ta 113,4 di na ra.

Ono ko ji go ri vo to ~e na pum pa ma „Lu koil-Be o pe tro la” li tar evro di ze la pla ti }e 126 di na ra, evro pre mi ju ma BMB-95 -

Sku pqe najjef ti ni je ci ga re te

Si Gur no uz „del ta \e ne ra li”

Li der na pu to va wu

zel D-2 za 1,4 di na ra i ko {ta 113,4 di na ra, dok je ce na li tre bez o lov nog ben zi na BMB-95 vi {a za 2,4 di na ra i iz no si 119, 9 di na ra. Ce na evro pre mi ju ma BMB-95 ni je se me wa la i ovo go -

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

995

0,00

444.000

Soja protein, Be~ej

0,00

999

0,00

1.300

390.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.687

0,00

312

217.152

Tigar, Pirot

0,00

720

0,00

0,00%

2.992

200.464

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.509

0,00

-0,97%

614

163

Cena

0,00%

74

FKL a.d. , Temerin

0,00%

Jugozapadna Ba~ka a.d. , Ba~

0,00%

Institut za za{titu na radu a.d.

Veterinarski zavod Subotica a.d.

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik JU RIJ BA JEC

Eko nom ski sa vet nik pre mi je ra Sr bi je Ju rij Ba jec iz ja vio je da bi pre ko ra ~e we do go vo re nog bu xet skog de fi ci ta od 4,1 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, usled zah te va sin di ka ta za po ve }a wem za ra da, po re me ti lo ne sa mo dogovore Srbije sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF), ve} bi dovelo do nove nestabilnosti u zemqi. „S druge strane, Srbija bi se pokazala kao zemqa koja nije dovoqno kredibilna za strane

investitore”, upozorio je Bajec u izjavi Tanjugu, u komentaru na zavr{etak razgovora predstavnika vlade i MMF-a.

MMF je upozorio da se u javnom sektoru ne mogu pove}avati zarade onako kako to zahtevaju sindikati, jer bi to ugrozilo fiskalnu ravnote`u i stabilnost cena u Srbiji.

Zbog toga je veoma bitno da sedma, zavr{na, revizija teku}eg stend baj aran`mana bude uspe{no zavr{ena, odnosno, da se dobije pozitivna ocena koja se o~ekuje krajem marta na sednici Borda direktora MMF-a u Va{ingtonu.

Bajec je ocenio da je saradwa s MMF bila uspe{na i obostrana, jer su i sugestije koje je davala srpska strana bile prihva}ene, tako da je do sada svih {est revizija bilo uspe{no.

Ugledni ekonomski ekspert podsetio je da je Srbija donela Zakon o buxetu za 2011. godinu u kojoj je ta~no predvi|eno, {ta i koliko se mo`e pove}avati, kada je re~ o platama zaposlenima u javnom sektoru i kada je re~ o penzijama.

Ga zde ve} na pi sa le no ve ot ka ze Ako je bi lo ko po mi slio da na kon in for ma ci je MMF da je za dve i po go di ne eko nom ske kri ze u Sr bi ji bez po sla osta lo 400.000 qu di go re ne mo `e bi ti o~i gled no se pre va rio. Na i me, od la ze }i iz Be o gra da pred stav ni ci MMFa po ru ~i li su da }e i ove go di ne bi ti do sta ot ka za na go va {ta va ju }i da }e dr `a va mo ra ti da na pra vi ozbiq ne re zo ve u jav nim i ko mu nal nim pred u ze }i ma ali i dr `av noj ad mi ni stra ci ji. Na wi ho vu pro ce nu na do ve zao se pre kju ~e i pred sed nik Uprav nog od bo ra Udru `e wa „ Po slo da vac” Mi o- drag Ko sti} po ru ~u ju }i da }e 2011. bi ti go di na ne za po sle no sti u ko joj }e qu di gu bi ti po sao i da to „ ni ko ne mo `e da spre ~i ni jed nom me rom”.

Ko sti} oce wu je da je zbog da qeg ra sta ne za po sle no sti va `no da po slo dav ci de fi ni {u svo je in te re se ko ji bi bi li pri hva tqi vi i za sin di kal ne or ga ni za ci je da se ne bi do zvo li lo da jed na stra na me da qe od no sno sin di ka ti de fi ni {u zah te ve ko ji }e su tra za sve po slo dav ce bi ti oba ve za. On tvri da Vla da ni je me sto gde rad ni ci tre ba da tra `e pla tu ve} tre ba da sed nu sa po slo dav cem i pre go va ra ju ne bit no da li su oni iz jav nog, pri vat nog ili dr `av nog sek to ra.

Re sor ni mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} sla `e se sa oce nom da je ne za po sle nost rak ra na srp skog dru {tva is ti ~u }i da je MMF za i sta utvr dio da je u Sr bi ji od po ~et ka kri ze do da nas bez po sla osta lo 400.000 qu di. Qa ji} pri zna je da su oni „ do sa da ba ra ta li raz li ~i tim broj ka ma ali ni ka da to li kom” , ali to, ka ko ka `e, ne uma wu je ~i we ni cu da je naj ve }i pro blem Sri je ne za poslnost za ko ju ni ko tre nut no ne ma re cept da je za u sta vi.

Ko ne pla ti na mo stu...

Uko li ko dr `a va za po~ ne po sao, ko ji je obe }a la MMF-u na od la sku, pi ta we ve }ih pla ta u jav nom sek to ru usko ro bi mo glo po sta ti ti ma we va `no. Na i me, ako se kre ne sa ra ci o na li za ci jom za po sle nih u jav nim slu `ba ma i dr `av noj ad mi ni stra ci ji broj za o sle nih }e bi ti znat no sma wen a on da }e se, mo `e bi ti, stvo ri ti i re al ni uslo vi za po ve }a we pla ta. Na {i eko no mi sti ne spo re da }e se „trend” ot ka za i ove go di ne na sta vi ti jer jed no stav no ne vi de da dr `a va i{ta pla ni ra ka ko bi se otva ra la no va rad na me sta ni ti ka ko bi se za u sta vi la ne li kvid nost ko ja je kao za ra zna bo lest uhva ti la mno ga pri vat na pred u ze }a ko ja su do ne dav no do bro ra di la i re dov no is pla }i va la pla te. Ono u {ta ne ve ru ju je ste da }e dr `a va is pu ni ti obe }a we da to MMF i u go di ni ko ja je pred iz bor na za po ~e ti ra ci o na li za ci ju za po sle nih u jav nim slu `ba ma i dr `av noj ad mi ni stra ci ji. Dru gim re ~i ma, ot ka za }e bi ti i da qe znat no vi {e u pri vat nom sek to ru, a za po sle ni u jav nom jo{ ba rem go di nu i po mo gu bi ti mir ni.

Ako u ovom tre nut ku 1,8 mi li o- na za po sle nih ne mo `e da iz dr `a va 1,6 mi li o na pen zi o ne ra, oko 800.000 ne za po sle nih i isto to li ko ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i te {ko je prog no zi ra ti ka ko }e to mo }i ma wi broj rad ni ka uko li ko

VOJ VO DI NI [AN SA U NO VIM EVROP SKIM FON DO VI MA

EU nov ci za od bra nu od po pla va U na red na dva me se ca Voj vo di na o~e ku je vi {e kon kur sa EU vred nih pre ko 22 mi li o na evra, a ko ji }e bi ti usme re ni u pri o ri tet ne ob vla sti po put mo der ni i- za ci je in fra struk tur ne mre `e i lo kal nih pu te va, upra vqa we vod nim re sur si ma, od bra ni od po pla va, od vod wa va wu i za {ti ti qu di i imo vi ne od po pla va - na ja vio je iz Bri se la di rek tor Fon da „Evrop ski po slo vi” Pre drag No vi kov.

Pre ma we go vim re ~i ma, kao i ra ni jih go di na, bi }e pro je ka ta iz obla sti obra zo va wa, pri vred ne i kul tur ne sa rad we sa su se di ma.

- Po kra jin ska ad mi ni stra ci ja je ve} za po ~e la pri pre me za ko ri {}e we ovih fon do va i ovih da na sam u Bri se lu raz go va rao sa na {im re gi o nal nim part ne ri ma, ka ko bi smo obez be di li neo p hod nu

po dr {ku, a no vac na naj bo qi na ~in is ko ri sti li - re kao je No vi kov.

Ka ko je is ta kao, Voj vo di na se u sa rad wi sa ko le ga ma iz Austi je,

Ne ma~ ke, Ita li je, Ma |ar ske pri pre ma za naj ve }i evrop ski skup re gi ja „Open days„ na ko jem }e pred sta vi ti sve po ten ci ja le.

- Voj vo di na je ve} du go pri sut na u Bri se lu na raz li ~i te na ~i ne, ali je si gur no da }e otva ra we voj vo |an ske ku }e u pre sto ni ci Evro -

pe bi ti pre kret ni ca na evrop skom pu tu ka ko po kra ji ne, ta ko i ce le ze mqe - re kao je No vi kov.

Go vo re }i o fon do vi ma, No vi kov je na gla sio ka ko o~e ku je pre ko 100 na pi sa nih pro je ka ta ovog pro le }a u po kra ji ni.

- Jo{ dva fon da }e bi ti ovog pro le }a otvo re na. Je dan je „Energy call„ i ti ~e se ener ge ti ke, na ro ~i to ob no vqi vim ener gi ja ma po put ve tra. Taj fond je te `ak 130 mi li o na evra, a rok za pod no {e we pro je ka ta je 7. april. Va `no je zna ti da ov de mo gu da apli ci ra ju i op {ti ne i jav na pred u ze }a po put to pla na. Dru gi pro je kat se zo ve „Eure ka” i pod sti ~e obla sti in for ma ti ke i is tra `i va~ ko-raz voj ne pro jek te. Mo gu da ga ko ri ste i ve li ka, ma la i sred wa pred u ze }a, uni ver zi te ti... Rok za pri ja ve je 1. april - ka `e No vi kov.

P. K.

Pro blem CEF TA KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,7490

102,8050

105,1700

100,4410

Australija

dolar

1

73,5502

75,0512

76,7774

73,3250

Kanada

dolar

1

74,0856

75,5976

77,3363

73,8589

Danska

kruna

1

13,5126

13,7884

14,1055

13,4713

Norve{ka

kruna

1

12,9987

13,2640

13,5691

12,9589

[vedska

kruna

1

11,4406

11,6741

11,9426

11,4056

[vajcarska

franak

1

78,8519

80,4611

82,3117

78,6105

V. Britanija

funta

1

118,7660

121,1900

123,9770

118,4020

SAD

dolar

1

73,2294

74,7239

76,4425

73,0053

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 1. 2011. godine

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Bo `i dar \e li} iz ja vio je da nas u Be o gra du da po sto je pro ble m i u pri m e n i CEF T A spo ra zu ma sa po je di nim ze mqa ma i da su ze mqe pot pi sni ce tog spo ra zu ma jo{ da le ko od pot pu no otvo re nog tr `i {ta. \e li} je na okru glom sto lu o pri me ni CEF TA spo ra zu ma ka zao da po sto je pro ble mi u pri me ni tog spo ra zu ma u smi slu bes c a r in s kih ba r i j e r a kao i da srp ska pred u ze }a ne mo gu da po be de na ten de ri ma u ne kim dr `a va ma.

se za i sta do go di da se sa ot ka zi ma na sta vi i to kom ove go di ne. Ka da se to me do da i po da tak da od ukup nog bro ja za po sle nih sve ga 352.640 ra di u pro iz vod nim de lat no sti ma a svi osta li od wi ho vih za ra da do bi ja ju pla tu on da je

5

MIR KO CVET KO VI]

IMA LI KRA JA KRI ZI U SR BI JI

Sa ~u va ti sta bil nost ze mqe

Zemqa

petak25.februar2011.

ra ~u ni ca ka ko }e ova dr `a va funk ci o ni sa ti sa ma wim bro jem rad ni ka go to vo ne mo gu }a. Pri tom, a na to me im ni ko ne mo `e za me ri ti jer se bo re za svo ju eg zi sten ci ju, za po sle ni u jav nom sek to ru ne ma re {to i {e sti na pro iz vod nih rad ni ka ne do bi ja ju re dov no pla tu.

Po da ci Uni je po slo da va ca Sr bi je po ka zu ju da sa mo 18,3 od sto pred u ze }a uspe va da is pla ti za ra de za po sle ni ma na vre me {to zna ~i da ka sni i upla ta u bu xet onih do pri no sa ko ji su oba ve zni.

Ni je na od met po me nu ti i po dat ke, ko je je ob ja vi lo Mi ni star stvo fi nan si ja a to je da je pro se~ na za ra da u pri vat nom sek to ru pro {le go di ne iz no si la 29.587, a u dr `av nom 38.885 di na ra. Ta ko je go lim okom ja sno da oni ko ji su „iz dr `a va ni „ za sko ro 100 evra ima ju ve }u pla tu od onih ko ji ra de da bi wi ho ve pla te bi le re dov ne.

No, Ko sti} je u jed nom u pra vu.

Rad ni ci tre ba da raz go va ra ju sa po slo dav cem i da vi de {ta se ve} sa da na po ~et ku go di ne mo `e u~i ni ti ka ko bi {to vi {e rad nih me sta bi lo sa ~u va no. Jer rad ni ci u pri vat nom sek to ru ko ji ima ju rad no me sto sprem ni su na, ma da se ne kad ~i ni da im go re ne mo `e bi ti, do dat na od ri ca wa ka ko ne bi do bi li ot kaz isto kao {to su sprem ni i da ~e ka ju me sec-dva na za o sta lu pla tu. Oni na to pri zna ju bi lo za to {to su sve sni da je mno go re zer vnih igra ~a na klu pi od no sno ne za po sle nih pa }e ga zda na }i no ve ili {to i sa mi vi de da je i pro iz vod wa i pro da ja sta la. Na su prot wih su za po sle ni u jav nom sek to ru ko ji te ra ju svo ju pri ~u i ko ji od zah te va da im se po ve }a pla ta ne }e da od u sta nu.

Q. Ma le {e vi}

Pa re od „Mak si ja” osta ju u Sr bi ji?

Pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} ve ru je da }e pa re za ku po vi nu „Mak si ja” za vr {i ti u Sr bi ji, a ne na Ki pru.

- Ne sa mo {to o~e ku jem da se tran sak ci ja oba vi u Sr bi ji, ve} i da }e no vac, ko ji se do bi je za „Mak si”, bi ti ta ko |e ubri zgan u pri vre du Sr bi je - ka `e pre mi jer.

Na mol bu da pro ko men ta ri {e ~i we ni cu da su naj ve }i srp ski

bi zni sme ni, po put Mi ro sla va Mi {ko vi }a i Zo ra na Dra ku li }a, po ~e li da pro da ju svoj bi znis u Sr bi ji, Cvet ko vi} je za Eko no mist is ta kao da ne zna ko ji su wi ho vi mo ti vi.

- Ali, ako us pe ju da pro da ju deo svog bi zni sa, pa re ko je }e do bi ti pred sta vqa }e ta ko |e stra ne in ve sti ci je. Ve ru jem da }e te tran sak ci je bla go tvor no de lo va ti i na osta tak pri vre de jer }e oni do bi je nim nov cem iz mi ri ti deo du go va wa svo jim do ba vqa ~i ma - re kao je pre mi jer.

Cvet ko vi} je re kao i da dok je on na ~e lu vla de ni po ko ju ce nu se ne }e od u sta ti od glav nih prin ci pa ko ji su utvr |e ni bu xe tom i no vim fi skal nim pra vi li ma.

- ^vr sto smo re {e ni da se bu xet ne ugro zi.Po vi {i ce o ko ji ma se pre go va ra ne sme ju da do ve du do ra sta de fi ci ta iz nad 4,1 od sto BDP-a. Ne }u do zvo li ti da se zbog ne re al nih zah te va uru {i si stem i ugro zi ma kro e ko nom ska sta bil nost - re kao je Cvet ko vi}

KON KU REN CI JA NA ME [TA JO[ JED NU AFE RU NA [IM PRO IZ VO DI MA U SLO VE NI JI?

Kle ve ta we „ja fa kek sa”

Na kon afe re “man ~me lou”, za ku va ne pre par go di na, u Slo ve ni ji je ovih da na skr~ kna jo{ jed na. I ovog pu ta glav ni ak ter je cr ve na~ ka „Ja fa”, sa mo {to je sa da iz slo ve na~ kih pro dav ni ca po na lo gu Dr `av nog zdrav stve nog in spek to ra ta po vu ~en po pu lar ni „ja fa” keks. Po vod za afe ru „man ~me lou” iz 2007. go di ne bi la je sum wa da je ovaj slat ki{ za ra `en sal mo ne lom, a sa da Slo ven ci tvr de da su u „ja fa” keks „pro cu ri le” {tet ne ma te ri je iz am ba la `e, {to je je dan od vo de }ih kon di to ra u Sr bi ji „Ja fa Cr ven ka” ju ~e de man to va la uz tvrd wu da su we ni pro iz vo di i am ba la `a zdrav stve no bez bed ni.

Ina ~e, od lu ka o po vla ~e wu „ja fa” kek sa sa slo ve na~ kog tr `i {ta do ne ta je na osno vu na la za pre ma ko jem am ba la `a u ko ju je pa ko van keks sa dr `i ma te ri je, a one zbog la ke is par qi vo sti mo gu pro }i kroz ce lo fan. Ka ko je re ~e no, kar ton ska am ba la `a sa dr `i vi so ke vred no sti fo to i ni ci ja to ra ben zo fe no na ko ji mo `e sto po stot no da pre |e kroz pla sti~ ne ke se na kek se pa ko va ne u tim ku ti ja ma, zbog ~e ga pred sta vqa ri zik za zdra vqe de ce i od ra slih.

Zbog to ga se uvo znik Ja fa kek sa, Mer ka tor Qu bqa na, od lu ~io da ih pre ven tiv no po vu ~e iz pro da je i to po {iq ku u ko joj su pa ko va wa od 150 gra ma ko ja ima ju rok tra ja wa do 26. fe bru a ra 2011. go di ne. Uzo rak kar ton ske am ba la `e Ja fa kek sa bio je ana li zi ran u la bo ra to ri ju In sti tu ta za zdrav stve nu si gur nost Slo ve ni je. Ipak, slo ve na~ ki In sti tut za za {ti tu zdra vqa po sle oba vqe nih te sto va sma tra da ne ma bo ja zni da bi do {lo do {tet nih efe ka ta po zdra vqe od mah na kon kon zu ma ci je po me nu tog kek sa, ali da ipak du go traj no u`i va we ovog pro iz vo da mo `e da do ve de do {tet nih po sle di ca po je tru i bu bre ge.

Slo ve na~ ko Udru `e we po tro {a ~a sa ve tu je da se ku pqe ni keks vra te u tr go vi ne i da su pro dav ci du `ni da vra te no vac.

S dru ge stra ne, kom pa ni ja „Ja fa Cr ven ka” sa op {ti la je ju ~e da vi {e od 30 go di na uspe {no ra di na svim tr `i {ti ma biv {e Ju go sla vi je i za to vre me ni je dan wen pro iz vod ni je ugro zio zdra vqe ili bez bed nost po tro {~a.

de qe na mi {qe wa o do zvo qe no sti ko ri {}e wa UV la ka na spoq noj am ba la `i pro iz vo da. Upra vo zbog to ga „Ja fa Cr ven ka” je u ok to bru 2010. pre {la na ko ri {}e we vo de nog la ka na se kun dar noj am ba la `i.

Svi na {i go to vi pro iz vo di se pri mar no pa ku ju u za {tit ne po li pro pi len ske fo li je ko je za do vo qa va ju naj vi {e stan dar de kva li te -

Lo {e na me re?

Ni jed na ra ni ja {pe ku la ci ja o {tet no sti “Ja fi nih” pro iz vo da ni je po tvr |e na. [pe ku la ci je da je po li ti ka i u ovom slu ~a ju ume {a la pr ste ne }u ko men ta ri sa ti jer se ne ba vim po li ti kom, a naj bit ni ji su nam po tro {a ~i - ka za la je Je le na Ju ri}, di rek tor ka ope ra ci ja u “Ja fi”. Slu ~aj „man ~me lou„ sa slo ve na~ kom sal mo ne lom u Sr bi ji su mno gi vi de li kao „pa ko va we sa uku som lo {ih na me ra”, od no sno kao po ku {aj kon ku ren ci je da sma wi pri su stvo kom pa ni je iz Sr bi je na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je.

- Ap so lut no ga ran tu je mo za kva li tet i zdrav stve nu is prav nost svih na {ih pro iz vo da, jer su pro ce si kon tro le po naj stro `i jim stan dar di ma Evrop ske Uni je”, na ve de no je u sa op {te wu.

U re a go va wu na vest ko ju su ob ja vi li me di ji da je „ja fa keks”, ko ji pro iz vo di ta kom pa ni ja, po vu ~en iz svih slo ve na~ kih pro dav ni ca zbog opa snih ma te ri ja u am ba la `i, kom pa ni ja na vo di da su na slo ve na~ kom tr `i {tu po -

ta i po se du ju sva po treb na ba ri jer na svoj stva, a UV lak na spoq noj stra ni ko ri {}en je sa mo na se kun dar noj am ba la `i”, na ve de no je u sa op {ten wu kom pa ni je u ko jem se do da je i ka ko su pro ce si pro iz vod we i pa ko va wa pro iz vo da iz fa bri ke „Jaf a Cr ven ka” re gu li sa ni naj stro `im stan dar di ma, teh no lo {ki pro ce si su stal no pra }e ni i re dov no se oba vqa ju te sti ra wa svih pro iz vo da ko ja su is kqu ~i vo po zi tiv na.

S. Glu {~e vi}

6

petak25.februar2011.

GRIP U SR BI JI OD NEO 22 @I VO TA

Vi rus pre ti ri zi~ nim gru pa ma U Srbiji su do sada preminule 22 osobe kod kojih je dokazan virus gripa, dok je devetoro obolelih u te{kom stawu i nalaze se u jedinicama intenzivne nege, saop{tio je ju~e Institut za javno zdravqe Srbije „Batut”. Kod preminulih, kod 21 osobe potvr|en je pandemijski virus gripa tip A (H1N1), a kod jedne osobe virus gripa tip A. Re~ je o osobama starosti od tri do 74 godine, me|u kojima je jedna osoba sa nepoznatim vakcinalnim statusom, a 21 osoba bila je nevakcinisana.

Petnaest umrlih osoba pripadalo je grupama stanovni{tva pod pove}anim rizikom (hroni~na oboqewa plu}a, srca, bubrega, dijabetes, hroni~na neurolo{ka oboqewa i izrazita gojaznost).

U Srbiji je registrovano 212 laboratorijski potvr|enih slu~ajeva oboqevawa od gripa. Kod

180 osoba potvr|en je pandemijski virus gripa tip A (H1N1), kod 21 osobe virus gripa tip A (H3N2), kod dve osoba virus gripa tip A i kod devet osoba virus gripa tip B. Prema populacionom nadzoru, u Srbiji se registruje blagi trend opadawa broja obolelih od gripa, ali je intenzitet virusa gripa i daqe visok i incidencija je iznad praga za epidemijski period.

Najve}i broj obolelih bele`i se u uzrasnoj grupi do ~etiri godine, a u cirkulaciji se nalaze sva tri tipa virusa gripa i to: A (H3N2), A (H1N1) i tip B sa dominacijom pandemijskog virusa gripa A. Institutu za javno zdravqe Srbije prijavqene su epidemije gripa me|u stanovni{tvom na teritoriji Pirotskog okruga, Beograda i teritorije AP Vojvodine.

MI NI STAR STVO PRO SVE TE: [TRAJ KA ^I MA PLA TE PO U^IN KU

Sin di ka ti ma od lu ka (ne)za ko ni ta

Pomo}nik ministra prosvete Zo ran Ko sti} najavio je ju~e da }e prosvetarima koji su nastavili {trajk posle 7. februara zarade biti obra~unavane po u~inku. On je rekao da, prema Zakonu o {trajku, zaposleni koji {trajkuju ostvaruju sva prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu.

- To zna~i da }e od 7. februara zarada ({trajka~ima) biti obra~unavana po efektima rada i obavqenim ~asovima. Evidenciju o u~inku tokom {trajka du`ni su da vode direktori {kola i da je dostavqaju Ministarstvu prosvete rekao je Kosti}.

Sindikat obrazovawa Srbije jedini je od ~etiri reprezentativna sindikata u prosveti prihvatio protokol Vlade 7. februara i doneo odluku o prekidu {trajka.

Preostala tri reprezentativna sindikata, pored pove}awa plate za oko 20 odsto do kraja godine, tra`e i izmenu Zakona o osnovama sistema obrazovawa, potpisivawe kolektivnog ugovora i isplatu jubilarnih nagrada za 2009, 2010. i 2011. godinu.

Skra}ewem ~asova na 30 minuta {trajkuju Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika „Nezavisnost” i Sindikat radnika u prosveti.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Le o- nar do Er de qi izjavio je da najave da }e prosvetarima koji su nastavili {trajk posle 7. februara plate biti obra~unavane po u~inku „dodatno iritiraju zaposlene”

i potpiruju {trajk. Erdeqi je rekao da }e sindikati sa~ekati obra~un februarskih zarada, a nakon toga odlu~iti kako }e reagovati na najavu Ministarstva perosvete.

- Ba{ me zanima kako }e to urade i kako nameravaju to da obra~unaju - kazao je Erdeqi. On je dodao da }e pravne slu`be sindikata koji su u {trajku skra}ewem ~asova na 30 minuta ispratiti na koji na~in su obra~unate februarske zarade i u skladu sa tim odlu~iti kako da reaguju.

- Ovakve najave dodatno iritiraju prosvetne radnike i teraju nas da istrajemo u {trajku - kazao je Erdeqi.

Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS) Slo bo dan Braj ko vi}, iz organizacije ~ije je ~lanstvo nastavilo da {trajkuje nakon potpisanog protokola, smatra da je takva odluka nezakonita.

- Ako bi zarade bile umawene to bi zna~ilo da nastavni sadr`aji nisu realizovani, odnosno da {kolska godina ne}e biti zavr{ena regularno - rekao je Brajkovi}.

Me|utim, generalni sekretar SRPS Ha xi Zdrav ko Ko va~ smatra da je odluka Ministarstva o~ekivana, i da su zaposleni sami preuzeli takav rizik.

- Svi oni koji su nakon 7. februara nastavili {trajk preuzeli su na sebe i rizik da im vreme provedeno u {trajku bude predmet umawewa zarade - rekao je Kova~.

DNV I UNS NA GRA DI LI NAJ I STAK NU TI JE NO VI NA RE

@i va nu Ne go va no vi }u pri zna we „Dr Pe tar Dre zgi}”

Dru{tvo novinara Vojvodine (DNV), koje je u sastavu Udru`ewa novinara Srbije (UNS), dodelilo je ju~e godi{we nagrade: Ra le tu Ni {a vi }u, Sla vi ci Su bo ti}-Braun, @i va nu Ne go va no vi }u. @iri u sastavu: Jo van ka Si mi}, Ve ra Kor po na i} i Qu ben ko Zvi zdi}, odlu~ili su da Ni{avi}, koji je novinar de~ijeg lista „Neven” treba da ponese nagradu „Ja{a Tomi}”. Novinarka Radiotelevizije Vojvodine Slavica Suboti}-Braun dobitnica je nagrade „Dimitrije Fru{i}”, dok

je Negovanovi} iz „Sremskih novina” dobio nagradu „Dr Petar Drezgi}”.

Priznawe za `ivotno delo „Svetozar Mileti}” dodeqeno je Je len ku Sla tin cu, dugogodi{wem dopisniku „Politike” iz Sremske Mitrovice. Specijalna poveqa DNV-UNS „Dimitrije Fru{i}” dodeqena je „Sremskim novinama”, povodom 50 godina postojawa i rada tog lista. Priznawa DNV-UNS, ~iji je predsednik Pre drag ]ur ~i ja, bi}e uru~ena 25. februara u Novom Sadu, povodom Dana DNV-a.

(Ta njug)

Ra ste broj tu ri sta u Sr bi ji Pro{le godine je Srbiju posetilo za {est odsto vi{e turista nego 2009. izjavila je ju~e direktorka Turisti~ke organizacije Srbije (TOS) Gor da na Pla me nac dodaju}i da je zemqu tokom 2010, posetilo oko 700.000 stranih turista. Direktorka Plamenac je rekla novinarima na 33. Me|unarodnom sajmu turizma da je u toku prve polovine pro{le godine pose}enost bila ne{to lo{ija, dok je u drugoj polovini zabele`en rast.

Plamenac je istakla da je Srbija u Briselu nedavno bila zemqa partner, da je TOS u Milanu pro{le nedeqe imao zapa`enu promociju, a predstoje promocije u Berlinu, Moskvi i Geteborgu i izrazila o~ekivawe da }e strani turisti vi{e posetiti Srbiju ove godine.

dru[tvo

dnevnik

ODR @A NA TRI BI NA O IZ BA CI VA WU NO VI NA RA IZ KUL SKE SKUP [TI NE

Vlast pri sta je sa mo na ko zme ti~ ke pro me ne Izbacivawe ~etvoro novinara sa sednice SO Kula, ju~e je u sali kulske op{tine, u organizaciji Dru{tva novinara Vojvodine organizovana tribina na kojoj se govorilo na ovu temu. Pored predstavnika lokalne samouprave, novinara koji su izba~eni sa sednice u tribini su u~estvovali i Ni no Bra jo vi}, sekretar UNS-a, Oqa Po po vi}, novinarka RTV i Pre drag ]ur ~i ja, predsednik DNV, kao i predsednik op{tine Kula Sve to zar Bu kvi} i predsednik SO @eq ko Ko va~.

U prili~no napetoj atmosferi, predstavnici novinarskih udru`ewa su poku{ali da na|u re{ewe koje }e zadovoqiti obe strane i kojim }e se obezbediti da se slu~aj izbacivawa novinara vi{e ne ponovi. Prema re~ima Nina Brajevi}a, postupawe prema novinarima koji su izba~eni sa sednice je nedopustivo i ne sme se ponoviti.

- Mi ne mo`emo uticati na to da li }e neka lokalna samouprava doneti Pravilnik o prisustvu novinara na sednicama lokalnog

parlamenta, ali ako ga ve} donose, on mora biti maksimalno otvoren i jednostavan. Dobijawe tih posebnih akreditacija od op{tine mora biti samo na nivou prepo-

Sli~no mi{qewe izneli su i drugi predstavnici medija koji su se ukqu~ivali u razgovor. Predsedniku op{tine Kula, Svetozaru Bukvi}u, me|utim, takav stav nije bio

Mon ti ra li sni mak bez iz ba ci va wa no vi nar ki U poku{aju da video snimkom doka`u kako su novinari iscenirali incident na SO Kula, predstavnici lokalne samouprave su pripremili snimke sa video-nadzora skup{tinske sale i prilaznog hodnika. Me|utim na snimcima se vidi izbacivawe novinara kroz vrata sale, dok je izostao snimak iznutra kada su brutalno, bez ikakvog upozorewa izba~ene novinarke „Blica„ i „Ve~erwih novosti„. Taj deo snimka nedostaje i na disku koji je na zahtev ~etvoro novinara lokalna samouprava dala predstavnicima medija.

Na intervenciju predstavnika „sedme sile“, predsednik SO Kula je obe}ao da }e obezbediti i kompletan snimak sednice SO Kula sa kamera koje su postavqene unutar sale. znavawa ili legitimisawa novinara, u smislu akreditacija koje su im izdate od strane medija za koje rade. Pravilnik koji je usvojen ovde u Kuli, definitivno nije takav i mora biti zna~ajno izmewen - rekao je Brajovi}.

prihvatqiv, ve} je predlo`io neke „kozmeti~ke“ izmene Pravilnika.

- Nijedan novinar ne}e mo}i da prisustvuje sednicama SO Kula bez akreditacije izdate od strane op{tinske uprave. - istakao je Bukvi}. On je najvio da }e ve} na sle-

de}oj sednici SO Kula, u Pravilniku biti izmewene odredbe koje propisuju obla~ewe novinara, vreme kada je dozvoqeno snimawe i fotografisawe, kao i deo koji se odnosi na uzimawe izjava od odbornika i funkcionera, ali da }e postupak dobijawa akreditacije ostati isti.

Op{ti utisak ve}ine novinara koji su prisustvovali tribini jeste da je izostala rasprava o pozadini slu~aja, {to je kqu~na stvar cele pri~e. Naime, uz pomo} organizatora tribine, predstavnici lokalne samouprave su pri~u o izbacivawu novinara sveli na raspravu o kvalitetu Pravilnika i wegovim odredbama, dok su pravi razlozi wegovog uvo|ewa ostali sa strane. Na pitawe o realnim razlozima za uvo|ewe Pravilnika, niko od predstavnika lokalne samouprave nije dao konkretan odgovor, niti je naveo primer nekog kr{ewa skup{tinskih procedura od strane novinara u prethodnom periodu, {to bi bio eventualni razlog za propisivawe novih pravila.

N. Per ko vi}

OTVO RENI SA LON KWI GA, „ART EKS PO” I SA JAM OBRA ZO VA WA NA NO VO SAD SKOM SAJ MU

Ula ga we u obra zo va we i kul tu ru stva ra na du Samo sa obrazovanim stanovni{tvom i kvalitetnim sistemom obrazovawa Srbija mo`e da ostvari svoj najve}i dr`avni i nacionalni interes i izbori ravnopravno mesto u modernoj Evropi, naglasio je ministar prosvete @arko Obradovi}, otvaraju}i ju~e na Novosadskom sajmu 17. me|unarodni Salon kwiga, 16. izlo`bu „Art ekspo” i 7. me|unarodni sajam obrazovawa „Putokazi“.

- Razvoj obrazovawa proces je koji zahteva znawe, vreme i sredstva i zbog toga nije mogu}e u kratkom roku otkloniti i promeniti ono {to je godinama nagomilavano i propu{tano. Normativno ure|ewe obrazovnog sistema u skladu sa savremenim standardima i dosledna primena usvojenih re-

Li ga ben do va i bes pla tan ulaz za {ko lar ce Novina ovogodi{weg Sajma obrazovawa je i „Liga sredwo{kolskih bendova” u kojoj }e se u organizaciji [kolske uprave u Novom Sadu takmi~iti 16 sastava iz Ju`noba~kog i Sremskog okruga.

Sajamske kapije otvorene su od 10 do 19 ~asova. Deci, |acima, studentima i bibliotekarima obezbe|en je besplatan ulaz, dok je za ostale karta 100 dinara. {ewa, izgradwa infrastrukture i opreme te poboq{awe materijalnog polo`aja zaposlenih, zahtevaju i novac i vreme. - istakao je Obradovi}.

Prema wegovim re~ima jedan od osnovnih preduslova razvoja obrazovawa je stabilna ekonomska i dru{tvena situacija i prosperitetna privreda.

- U uslovima ekonomske krize veoma je te{ko obezbediti sred-

stva za razvoj i unapre|ewe obrazovawa. Za Srbiju je veoma va`no da zadr`i socijalnu dimenziju obrazovawa, obezbedi jednake {anse za sve, bez obzira na imovinski status i poreklo.

Dr`ava mora da odr`i i unapredi besplatno osnovno i sredwe obrazovawe, obezbe|uje besplatne uxbenike i podsti~e {kolovawe na vi{im stepenima obrazovawa, jer samo tako mo`emo

pove}ati broj obrazovanih gra|ana. - rekao je ministar obrazovawa.

Po oceni pokrajinskog sekretara za obrazovawe Zol ta na Je ge {a ova sajamska manifestacija prilika je da se poru~i kako bez obrazovawa nema napretka, dok je pokrajinski sekretar za kulturu Mi lo rad \u ri} naglasio da ove, objediwene, priredbe promovi{u dva najva`nija elementa dana{wice-znawe i kreativnost, kao jedine garante boqeg polo`aja u svetu. ^lan Gradskog ve}a Novog Sada zadu`en za obrazovawe Mi lan \u ki} naglasio je da oni promovi{u vrednosti za koje se vredi boriti, dok je wegov kolega zadu`en za kulturu An drej Bur sa} izrazio nadu da }e i ove priredbe biti putokaz kojim dru{tvo treba da se kre}e, jer ulagawe u obrazovawe i

kulturu donosi nadu da }e biti boqe.

Do 1. marta vi{e od 150 izlaga~a na Salonu kwiga nudi posetiocima, uz vi{e hiqada naslova popularne i stru~ne literature, preko 1.000 novih naslova. Svakodnevno }e se odr`avati i promocije, susreti s piscima, promocije kwiga i drugih izdawa na jezicima nacionalnih mawina i predstavqati institucije kulture. Prate}i programi Salona su i „Drugi evropski fejsbuk pesni~ki festival„, kao i kwi`evna manifestacija „Dani Laze Kosti}a“ u ~ijem }e se programu „Laureati„ predstaviti dobitnici najpresti`nijih doma}ih kwi`evnih priznawa, kao i Kulturni centar Novog Sada, i izdava~ke ku}e „Agora“ i „Laguna“, a posebnim programima bi}e obele`en i vek od smrti Laze Kosti}a.

Uz predstavqawe likovnih i primewenih umetnika i galerista ,te studenata Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, „Art ekspo„, posetiocima nudi i izlo`bu „Jedan (ne)mogu}i kontakt Vorhol-Brtka“ koja pronalazi sponu izme|u rada dvoje multimedijalnih umetnika i vr{waka Endija Vorhola i Mire Brtke. „Putokazi“ }e do subote, naro~ito u~enicima zavr{nih razreda osnovne i sredwe {kole poku{ati da pomognu u izboru daqeg {kolovawa jer su na sajamskim {tandovima okupili dr`avne i privatne sredwe {kole i fakultete, kako iz na{e zemqe, tako i iz Gr~ke, Hrvatske i Slovenije, a ve} tradicionalno i vojne i policijske obrazovne ustanove.

D. De ve ~er ski

PRED SED NIK TA DI] DO NEO NA RED BU O SKRA ]E WU VOJ NOG RO KA

Voq no za sve re gru te

Od 1. marta u kasarnama Vojske Srbije bi}e iskqu~ivo profesionalci. Predsednik Srbije Bo ris Ta di} doneo je naredbu o skra}ewu vojnog roka mladi}ima koji se nalaze u kasarnama od 2010. godine.

Tom naredbom obuhva}eni su i mladi}i koji se nalaze na civilnom odslu`ewu.

Republi~ki parlament je 15. decembra 2010. usvojio Odluku o obustavi obaveze slu`ewa vojnog roka, a od 1.januara ove godine Srbija i zvani~no ima profesionalnu vojsku. Ova promena u uniformi je zatekla mladi}e iz pro{logodi{we septembarske i decembarske klase. Dono{ewem naredbe o skra-

Da nas pr vi ugo vo ri s do bro voq ci ma U Domu Garde Top~ider, danas od 10 do 12 ~asova bi}e potpisani prvi ugovori izme|u Ministarstva odbrane i mladi}a i devojaka koji su se opredelili za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka na teritoriji Regionalnog centra Beograd. Ugovori o dobrovoqnom slu`ewu vojnog roka potpisiva}e se danas i u Zrewaninu, Pan~evu, Leskovcu, Vrawu, Po`egi i Loznici. }ewu vojnog roka, oni }e kasarne napustiti najkasnije u ponedeqak, 28. februara.

Prema zvani~nim podacima Ministarstva odbrane, za decembasku klasu odazvalo se 1.468 regruta, {to je ~ak 98 odsto od plana, koji

su 18. decembra polo`ili zakletvu, a zatim po~eli obuku. Najvi{e su „profitirali” oni koji su vojni rok slu`ili bez oru`ja - wima je opro{teno ~ak pola godine.

U Vojsci Srbije, prema planu, bi}e ubudu}e 10.600 vojnika pro-

fesionalaca, koji se odabiraju na konkursu koji je otvoren od 2008. godine. Za mladi}e i devojke koji `ele da dobrovoqno obuku vojni~ku uniformu u vojsci je ostavqeno 2.000 mesta.

Prvi vojni dobrovoqci krenu}e u kasarne ve} po~etkom mata, a planirano je da budu upu}ivani i u septembarskom roku. Oni }e biti poslati u jedan od tri centra za obuku - Sombor, Vaqevo ili Leskovac. Dobrovoqno slu`ewe vojnog roka traja}e tri meseca, dok }e oni koji budu u {kolama rezervnih oficira u uniformi ostati duplo du`e - {est meseci.

M. Bo zo kin

No va adre sa Upra ve za de~ ji do da tak No ve pro sto ri je u ko je se pre se li la Upra va za do da tak na de cu Grad ske upra ve za so ci jal nu i de ~i ju za {ti tu na la ze se u Srem skoj uli ci 9. Broj te le fo na na ko ji se mo `e do bi ti pi sar ni ca de ~i jeg do dat ka je 451 093, pi sar ni ca po ro diq skih na kna da i ro di teq skog do dat ka 451 109, ob ra ~un po ro diq skih na kna da 451 109 i 452 427, utvr |i va we pra va na de ~i ji do da tak 452 519 i utvr |i va we pra va na po ro diq ske na kna de i ro di teq ski do da tak 451 649.

N. R.

Di sku si ja o Vik to ru [a u ber ge ru Di sku si ja o „~a rob wa ku vo de” Vik to ru [a u ber ge ru, uz in ser te iz fil ma o we go vom ra du, odr `a }e se ve ~e ras od 18 do 20 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Bi stri ca” na No vom na se qu, Uli ca Bra }e Dro wak 11. Skup or ga ni zu je udru `e we za raz voj na u ke „Ni ko la Te sla” i ulaz je slo bo dan.

A. Va.

Me se~ ne mar ki ce za mart da nas se mo gu ku pi ti u ki o sci ma na ter mi na li ma u [a fa ri ko voj uli ci, kod Fu to {ke pi ja ce i kod @e le zni~ ke sta ni ce, od 5.30 do 19.30 ~a so va. Ki osk kod mar ke ta „Ro di}” na No vom na se qu ra di }e od 7 do 14 ~a so va.

Za po sle ni }e me se~ ne kar te

Novosadska petak25.februar2011.

Si ro ma {ni sa wa ju svoj san

I

u`inu u {kolama, a veliki broj roditeqa pla}a za decu samo deset odsto od pune cene za boravak u vrti}ima.

Na`alost, i od siroma{nih ima siroma{nijih, a ti qudi su pomo} morali da potra`e u narodim kuhiwama. Za sada je na kutla~i Crvenog krsta hiqadu Novosa|ana, ali pitawe je da li je to realan broj. Jer, oni koji se nisu prijavili za obrok ovoj socijalnoj ustanovi, sna{li su se na drugi na~in.

Jedu odba~enu hranu iz kontejnera i sawaju da }e ipak do}i boqi dana, kada }e i oni mo}i da popiju kaficu izme|u dva {opinga.

Q. Nato{evi}

MUZI^KI FESTIVAL U CRNOJ KU]I

Dve ve ~e ri pan ka, po pa i wu vej va „Lo cal War ming fe sti val„ po ~i we ve ~e ras u 22 sa ta u Omla din skom cen tru CK13, a na stu pa ju za gre ba~ ki pa u er pop/wu vejv bend „Vex and The Vox to nes” kao i Ri je ~a ni „The Pon ti acs” ko ji }e za svi ra ti ro ken rol. Za su tra uve ~e, u isto vre me na istom me stu, za ka za ni su na stu pi ga ra` surf ben -

da iz Ma | ar s ke „Co w a B un g a Go-Go” i ita l i j an s kog wu vejv/pank ben da „Mo to ra ma”.

Ce na ula zni ce za jed no fe sti val sko ve ~e je 200 di na ra i mo `e da se ku pi na ula zu u Omla d in s ki klub pred po ~etak kon cer ta. CK13 se na lazi u Uli ci voj vo de Bo jo vi }a 13.

J. Z.

Ju bi lej Ri bo lo va~ kog sa ve za Sve ~a nost po vo dom 60 go di na od osni va wa Ri bo lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne odr `a }e se da nas u re sto ra nu „Ro ma nov” na Te le pu. Po ~e tak je u 15 ~a so va.

B. M.

Po ja ~an pre voz zbog za du {ni ca Grad ski pre vo znik }e su tra po ja ~a ti pre voz ka Grad skom gro bqu zbog za du {ni ca uo~i po ~et ka vas kr {weg po sta. Na li ni ji 14 Cen tar-Saj lo vo sa o bra }a zglob ni auto bus, a u slu ~a ju gu `vi bi }e uve de ni van red ni po la sci.

Z. D.

V remeploV

Pro fe sor mu zi ke i bo em Alek s an d ar Mor f i d is-Ni zis, pro fe sor mu zi ke, ho ro vo |a i kom po zi tor, umro je usa mqen, si ro ma {an i bo le stan u No vom Sa du 25. fe bru a ra 1878.

Bio je gr~ kog po re kla, ro |en u Ni {u po ~et kom 19. ve ka, a od ra stao i {ko lo vao se u Be ~u, gde mu je ma ti bi la ~la ni ca

mo }i da pre u zmu na {al te ri ma MAS-a, od 7 do 15 ~a so va.

Su tra }e bi ti otvo ren ki osk u [a fa ri ko voj uli ci od 8 do 15 ~a so va i mo }i }e da se ku pi me se~ na sa mo za pr vu zo nu. Na ter mi na lu kod Fu to {ke pi ja ce pro da va }e se mar ki ce za sve zo ne, od 8 do 15 ~a so va.

Z. D.

Pre da va we „Ba ke i de ke kao po ro di~ no bla go” odr `a }e se da nas u 17 ~a so va u Edu ka cen tru, Uli ca Mi te Ru `i }a 1.

Pre da va~ je pro fe sor Mi li ca Nov ko vi}. Ulaz je slo bo dan.

T. L.

O vo de nom sve tu Kre a tiv na ra di o ni ca za de cu „^u de sni svet bes kraj nog pla vet ni la” odr `a }e se su tra od 11 do 12.30 ~a so va u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Ra d i o n i c u }e vo d i t i ku sto{ki wa Sne `a na Mi {i} i we ni sa rad ni ci sa Od se ka za pe da go gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta.

Do dat ne in for mci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 021/ 489 9 015.

A. J.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ako se mnogi vajkaju da nemaju para, novosadski kafi}i, restorani, mega marketi i tr`ni centri puni su qudi. Oni po pravilu s punim kesama i korpama prave pauzu od {opinga uz kaficu ili soki}. Ipak, tu privilegiju ima}e ih sve mawe, jer u na{em gradu, broj nezaposlenih raste, firme se zatvaraju, privatnici ne pla}aju, te logikom stvari sve je vi{e i siroma{nih.

Mnogo wih gladuje, a i sve je vi{e dece koja na trpezi nemaju hleb i mleko. Zbog bede i siroma{tva preko {est hiqada mali{ana dobija besplatnu

Ba ke i de ke porodi~no bla go

Pro da ja me se~ nih mar ki ca

car s kog ba l et s kog an s am b la.

Naj ve }i deo `i vo ta pro veo je u No vom Sa du, gde je 1841. osno vao pr vu srp sku mu zi~ ku {ko lu, i kom po no vao po pu lar ne ko m a d e, „Sva t ov s ku pe s mu”, „Ba let sko ko lo”... Bio je ve li ki bo em i pre da no „te rao mi le ti }ev sku po li ti ku”.

N. C.

OTVOREN PRVI SAJAM P^ELARSTVA

Ve seo i po u ~an me de ni pro gram Pr vi no vo sad ski Sa jam p~e lar stva otvo ren je ju ~e na Spen su i tra ja }e do su tra, a po se ti o ci ma }e se u tom pe ri o du pred sta vi ti p~e la ri sa p~e li wim pro iz vo di ma, kao i pro iz vo |a ~i ko zme ti~ kih i kon di tor skih pro iz vo da na ba zi me da. Sa jam je otvo rio pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}.

- Sa jam p~e lar stva uz Fe sti val me da, ko ji se ve} dva de set go di na odr `a va u na {em gra du, u~i ni }e No vi Sad cen trom ove pri vred ne gra ne - re kao je Jo va no vi}.

Na pr vom spra tu Spen sa, na pla tou is pred Grad ske ka fa ne, na re |a li su se p~e la ri sa {tan do vi ma na ko ji ma se mo `e po gle da ti, a i pa za ri ti si ja set

pro iz vo da - od me de wa ka do kre ma za li ce na ba zi me da. Or ga ni zo van je i kul tur no-za bav ni pro gram, u okvi ru ko ga }e pe va ti i ple sa ti de vet sto u~e sni ka, me |u ko ji ma su ma li {a ni iz PU „Ra do sno detiw stvo”, {ko lar ci iz no vo sad skih osnov nih {ko la, kao i raz li ~i ta kul tur no-umet ni~ ka dru {tva.

Po re ~i ma or ga ni za to ra iz Dru {tva p~e la ra „Jo van @i va no vi}”, ciq ma ni fe sta ci je je da se svi oni ko ji se ba ve proiz vod wom me da na |u na jednom me stu, raz me ne is ku stva i una pre de ovu pri vred nu gra nu. Sa jam je kon ci pi ran ta ko da afir mi {e p~e lar stvo kao za ni ma we, ali i da edu ku je ka ko p~e la re, ta ko i po se ti o ce.

J. Z.

Fo to: R. Ha yi}

ZIMA SE NE PREDAJE

Kli za vi ca pod no ga ma, le de ni ce nad gla vom Fe bru ar ski sneg po no vo je na grad ske uli ce iz ma mio zim ske slu `be jav nih pred u ze }a.

Eki pe „Pu ta” tre nut no se na la ze na te re nu i ~i ste no vo sad ske uli ce od sne ga. U „Pu tu” ka `u da su s pr vim pa hu qa ma po ~e li sa po si pa wem so li. Na te re nu je ju ~e bi lo 16 eki pa i oni su pre ven tiv no so li li pu te ve i po si pa li mag ne zi jum hlo rid na mo sto ve. To kom no }i su ~i sti li sneg na pu tu za Po po vi cu i Ra ko vac.

Port pa rol „Grad skog ze le ni la” Ivan No `i ni} ka `e da je 84 wi ho vih rad ni ka na te re nu i po si pa ri zlu i so.

- Na po qu je i 20 vo zi la na {e me ha ni za ci je. To kom da na po spe mo 3.300 ki lo gra ma ri zle i 5.370 ki lo gra ma so li - ka `e No `i ni}.

U nad le `no sti ovog pred u ze }a na la ze sta ze u par ko vi ma i oko wih, auto b u s ka sta j a l i {ta, tr go vi, pri la zi mo sto vi ma, Pe tro va ra din ska tvr |a va.

Rad ni ci i me ha ni za ci ja zim ske slu `be „^i sto }e” su uklo ni li sneg s pe {a~ kih pre la za, sta za, tr go va i pla toa.

Ko mu nal na in spek ci ja i po li ci ja od ju ~e uju tru pa tro li ra grad skim uli ca ma i ka `wa va one ko ji ne ~i ste sneg is -

pred svo jih zgra da, ku }a i lo ka la. Me |u tim sem s tro to a ra, opa snost vre ba i s kro vo va, a re~ je o sne gu i le de ni ca ma, ko je su se ju ~e ota pa le, ~im je tem p e r a t u r a po k a z a l a plus. [ef ko m u n al n e in s pek c i j e Sr | an Ja k o v qev ka ` e za „Dnev nik” da su po od lu ci ure |e wa gra da, su gra |a ni du `ni da ski da ju le de ni ce i sneg sa

pro sto re oko zgra da tra ka ma ka ko bi se spre ~ i l o even t u a l no po vre |i va we pro la z ni k a. Na r o ~ i t o je ve l i k a opa s nost ta mo gde su ko si kro vo v i, pa su g ra | a n i ko ji `i ve u ta kvim zgra d a m a tre b a da u~i ne sve ka ko ne bi

svo jih kro vo va i te ra sa. Uko li ko je to ne iz vo dqi vo, mo ra ju da ogra de taj deo tro to a ra i da na pi {u da na tom me stu vre ba opa snost.

- Ape l u j e m o na vla s ni k e obje ka ta i sta na re da ogra de

do {lo da ne `e qe nih po sle di ca - na vo di Ja ko vqev i do da je da in spek ci ja i u ovim slu ~a je vi ma iz la zi na te ren po po zi vu gra |a na.

In spek ci ja ima od li ~u sa rad wu s Va tro ga snom bri ga -

dom, ko ja ta ko |e po po zi vu gra |a na ili nad le `nih slu `bi iz l a z i na te r en. Re~ je o nepri stu pa~ nim me sti ma gde gra |a ni ne mo gu sa mi da uklo ne le de ni ce.

Q. Nato{evi}

nOvOSAdSkA HROnikA

petak25.februar2011.

c m y

8

dnevnik

Fo to: N. Sto ja no vi}

Po zdra vqe na pi ja cu

NA PROMOCIJI KWIGE VASE STAJI]A

Grad o ko me se pi {e

Pro mo ci ja kwi ge „No vi Sadfo to tip sko iz da we” auto ra Va se Sta ji }a odr `a na je ju ~e u Ga le ri ji „Pro me tej” sa ci qem da se jav nost upo zna sa zna ~a jem auto ra i ovog de la. Pre ma re ~i ma no vi na ra Di mi tri ja Bo a ro va, du `nost sva kog ko `i vi u No vom Sa du je da ne {to o gra du i za be le `i.

-Po dr `a vam po li ti ku iz da va~ ke ku }e „Pro me tej”, jer se o No vom Sa du kon ti nu i ra no ba ve i stal no po dr `a va ju sve {to je iko o gra du na pi sao, a No vi Sad je ste grad o kom qu di vo le da pi {u. Od svih ap strakt nih qu ba vi, ona pre ma gra du je naj le gi tim ni ja- re kao je Bo a rov.

Kwi ga je dra go ce na, jer is tra `u je isto ri ju gra |a na, sla `e pri ~u na ci vil ni na ~in, ba vi se sud bi nom obi~ nih qu di. Go vo re }i da je,

sa aspek ta po li ti ke, sud bi na Va se Sta ji }a bi la te {ka, pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} na zvao ga je „vi zi o na rom ko ji je bio u su ko bu sa si ste mom ali je imao ve li ku hra brost”. Do dao je da se na da da }e u ok to bru, po red osnov ne {ko le i uli ce ko ja no si ime auto ra, grad ima ti i we gov spo me nik.

U ime iz da va~ ke ku }e, Zo ran Ko lun xi ja po de lio je pet kwi ga |a ci ma osnov ne {ko le „Sve to zar Mar ko vi} To za” s ide jom da se mla dim ge ne ra ci ja ma da pod se }a we na to ko je bio Va sa Sta ji}. Pro mo ci ji je pri su stvo va vao i ko lum ni sta \or |e Ran deq kao i ne ka da {wi pred sed ni ci Skup {i ne gra da Bo {ko Pe trov i Zo ran Vu ~e vi}.

A. J.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Kwi ga o No vom Sa du na po klon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Pro me tej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih {est ne de qa da¬ri¬va¬}e sva kog da na ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se sva kog da na pr va ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwi ge. Oni ko ji se ove ne de qe pr vi ja ve, do bi }e bes pla tan pri me rak kwi ge “No vi Sad: fo to tip sko iz da we” auto ra Va se Sta ji }a. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi `a ri “Most – Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744.

U ovom fo to tip skom iz da wu mo gu se pro ~i ta ti tek sto vi o po ja vi Sr ba na po zor ni ci isto ri je, a na tlu da na {weg gra da No vog Sa da, od po ~et ka 18. ve ka, pa sve do pri lo ga ko je su na pi sa li sa mi No vo sa |a ni po ~et kom 20. ve ka. U kwi zi je opi san de mo graf ski sa stav sta nov ni {ta...

„^e tvr ti sloj no vo s ad s kog sta nov ni {tva ~i ne do se qe ni ci po sle 1748. Do se qe ni ci su do la zi li po je di na~ no, i on da su obi~ no i osta ja li ov de; a bi lo je slu ~a je va i ja ~e emi gra ci je iz su s ed n e Tur s ke i Sr b i j e; emi gran ti su se ~e sto vra }a li u svoj za vi ~aj, osta vqa ju }i u No vom Sa du gro bo ve, no se }i sa so bom kr {te na pi sma svo je de ce.

Iako No vi Sad ni je, kao Su bo ti ca na pri mer, zvao do se qe ni ke ra znim obe }a ni ma, ovi su do la zi li sa svih stra na. Pre gle da li smo sko ro sve „Cathalogos neo adlectorum civium” od 1756. do 1780. i na {li da je u wi ma za be le `e no pri ma we ne kih 240 no vih gra | a n a, do s e q e n ih sa stra ne (do se qe ni ci ko ji su do {li ra di slu `be, bez ka pi ta la, ni su ula zi li ni u ka kav spi sak). Od to ga bro ja na pra vo slav ne do la zi 134, a na ka to li ke 106...”

A. J.

VESTI

Ova zi ma ka rak te ri sti~ na je po ~e stoj pro me ni vre me na, a igra to plo-hlad no ni kom ne pri ja. Sve je vi {e po tre be za pa pir nim ma ra mi ca ma i po se ta ma le ka ru. Ni zdra vqe da nas ni je jef ti no, ne bit no da li je u pi ta wu pri ro dan ili ve {ta~ ki lek.

Na pi ja ca ma je onaj pri rod ni.

Ta ko ki lo gram li mu na sta je 100 di na ra, na ran xi 65, a man da ri ne se mo gu na }i od 60 do 75 di na ra.

Qu bi te qi grej pfru ta tre ba da

iz dvo je 120 di na ra a kor pi ca ki vi ja je 80 di na ra.

Oni ko ji se opre de le za apo te ku jer ipak vi {e vo le in stant le ko ve, mo gu pa za ri ti ke si cu fer vek sa za 27 di na ra, ta blu C vi ta mi na za 30, a aspi rin c za 315 di na ra. Ce na kol drek sa za vi si od apo te ke do apo te ke, pa u dr `av nim ta bla iz no si 196, a u pri vat nim i do 50 di na ra vi {e.Up sa rin ko {ta 140, a ma ri sol sprej 210 di na ra.

A. Va.

NEVLADINA ORGANIZACIJA „RODITEQ” UPOZORAVA

Ro di teq ska pra va ~e sto u za pe} ku Ro d i t e q i i oni ko j i pla n i r a j u to da bu d u, ima ju pra vo na raz li ~i te po vla sti ce i be ne fi ci je iz dr `av ne ka se. Me |u tim, kao i u dru gim sfe ra ma dru {tva, de {a va se da im ta pra va ~e sto bu du us kra }e na, iz raz li ~i tih raz lo ga. Jed no od naj ~e {}e us kra }e nih pra va je ste ono ko je se ti ~e na kna de za vre me po ro diq skog od su stva.

- @e ne od bi ja ju da jav no pri ~ a j u o to m e, iz stra ha da ne osta nu bez po sla, a ~e sto ne ma ju ni po d r { ku svo j ih naj b li `ih. Na kna de po ro di qa ma is pla }u je dr `a va, a ne po slo da vac, pa je di no mo `e mo da ape lu je mo da se to re gu li {e na bo qi i or g a n i z o v a n i j i na ~ in re k la je Dra g a n a ]o r i}, pred sed ni ca udru `e wa „Ro di teq”, ne vla di ne or ga ni za ci je

Ro di te qi ~e sto ni su do v oq n o in f or m i s a n i o svo jim pra vi ma i na ~i nu na ko ji da ih ostva re. Raz log je {to ne po s to j i je d in s tven si stem ko ji bi im na jed nom me stu pru `ao sve zna ~aj ne in for ma ci je i

ka u vr ti }u ili {ko li, pro vo de bar jo{ jed no rad no vre me u du gim re do vi ma, a ne ret ko na kra ju tog re da do bi ju in for ma ci ju da im ne {to od do ku men ta ci je ne do sta je - re kla je ]o ri }e va.

Udru ` e w e „Ro d i t eq” se za la ga `e za dru gu sme nu u vr -

Ro di te qi ko ji ima ju ne do u mi ce o ostva ri va wu svo jih pra va, po mo} mo gu da po tra `e i na saj tu www.ro di telj.org

ko ja se ba vi ro di te qi ma i pro mo ci jom ro di teq stva kao dru {tve ne vred no sti.

iz d a v ao do k u m en t a za pod n o { e w e zah t e v a za da qe ostva ri va we svo jih pra va.

- Ro di te qi se su o ~a va ju i s ogrom nom pa pi ro l o g i j om ko j u va q a pri ku pi ti i do sta vi ti je u krat kom ro ku. Ras tr za ni iz me |u po sla, de te to vog bo rav -

ti }i ma ko ja bi tra ja la do 20 ~a so va, jer mno gi ro di te qi ra de u sme na ma.

Ro di te qi ko ji ima ju ne do u- mi c e o ostva r i v a w u svo j ih pra va, po mo}, iz me |u osta log, mo gu da po tra `e i na saj tu udru `e wa „Ro di teq” www.roditelj.org.

T. Lakobrija

MALI TRGOVCI I KOMUNALNE TAKSE

Di ja log s Gra dom do bro kre nuo Na kon us po sta vqe nog so ci jal nog di ja lo ga s Gra dom, da se ren ta za za kup jav ne po vr {i ne pla ti u ra ta ma u ro ku od pet go di na, voj vo |an sko Udru `e we ma lih tr go va ca pre da }e zah tev i da se ko mu nal na tak sa za za u ze }e jav ne po vr {i ne uma wi za 70 od sto.

- To je tak sa ko ju ma li tr gov ci pla }a ju po kvar ta li ma za go di nu da na - ob ja {wa va pred sed nik Uprav nog od bo ra Udru `e wa ma lih tr go va ca Voj vo di ne Sla vi ca Br ki}, dok je ren ta, pre do ~a va, ne {to dru go, jer se pla }a za pe to go di {wi za kup jav ne po vr {i ne.

Br ki }e va do da je da }e tra `i ti i da za kup ci ko ji po slu ju u eks tra zo na ma, ubu du }e ne pla }a ju uve }a nu tak su za 50 od sto od iz no sa ko mu nal ne tak se, sa mo za to {to ra de u cen tru gra da.Ona is ti ~e da }e wi ho vi pred lo zi bi ti upu }e ni Grad skom ve }u, a on da se na }i i pred

od bor ni ci ma Skup {ti ne gra da.

Pre ma re ~i ma Br ki }e ve, Grad je do zvo lio za kup ci ma jav ne po vr {i ne da is pred ki o sa ka i mon ta `nih obje ka ta ubu du }e mo gu da dr `e raslhlad ne ure |a je, pod uslo vom da se ne ugro `a va pro laz pe {a ka i ne ru `i iz gled gra da.

Z. D.

Sra|an Opa~i}

Damir Zana~i}

ANKETA

Iz lo `ba na FTN-u

Is kqu ~e wa stru je

Pre da va we i otva ra we iz lo `be ra do va u~e sni ka kon kur sa za do de lu na gra de „Ran ko Ra do vi}” odr `a }e se da nas u 17 ~a so va u De part ma nu za ar hi tek tu ru i ur ba ni zam Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6.

Iz l o ` bu or g a n i z u j u ULU PUDS, Ar hi tek ton ski fa kul tet u Be o gra du, FTN, IAUS, Ur ba ni sti~ ki za vod Be o gra da, In ` e w er s ka ko m o r a Sr b i j e, za du `bi na Ko la rac i Po ti sje Ka wi `a a.d.

A. Va.

No vi Sad: od 8 do 10 ~a so va De ~i ja usta no va „Bu bi ca”, uli ce Ar se Te o do ro vi }a (bro je vi: 1-27 i 2-24), Ma sa ri ko va 17, Pa vla Pa pa (bro je vi: 9-11 i 10-18), Ste va na Srem ca (bro je vi: 11-27 i 10-20) i ce la Uli ca Ste fa na Ste fa no vi }a od 8.30 do 11 ~a so va deo Uli ce Bran ka ]o pi }a i M. Sto ja no vi }a u Adi ca ma.

Fu tog: od 8.30 do 11.30 deo na se qa od Ko za ra~ ke uli ce pre ma Be ge ~u.

Be o ~in: od 9 do 12 ~a so va Uli ca kra qa Pe tra Pr vog, ula zi 1,2 i 3,. ^or ta nov ci: od 9 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma. Bu di sa va: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma.

Simo Rakita

Ristan Krai}

PITALI SMO NOVOSA\ANE [TA MISLE O REDOVIMA PRED POLICIJSKOM UPRAVOM

Ovo ne ma nig de na sve tu

Pred Po li cij skom upra vom u Uli ci kra qa Pe tra Pr vog, ve} od 3 sa t a po s le po n o } i for mi ra ju se ne pre gled ni re do vi za re gi stra ci ju auto mo bi la. To kom da na mo `e da se pre da sa mo od re |e ni broj zah te va, a na sa o bra }aj nu do zvo lu ~e ka se me sec da na. Pi ta li smo No vo sa |a ne {ta mi sle o ovoj si tu a ci ji.

Si mo Ra ki ta, pen zi o ner: - Ovo ne ma nig de na sve tu, da bog sa ~u va! U ino stran stvu sam ra dio 40 go di na i ni ka da ta ko

ne {to ni sam do `i veo. U 3 sa ta sam do {ao da uzmem broj, red je bio skroz do }o {ka pa i da qe, sta ja lo je po tro je. Oti {ao sam da pro {e tam i da je dem ne {to, a kad sam se vra tio moj broj je pro {ao i ni su hte li da me pri me. Mo ra }u su tra opet u 3 po no vo da ~e kam. Ovo je ka ta stro fa.

Ri stan Kra ji}, ne za po slen: - Zah tev za re gi stra ci ju pre dao sam 14. ja nu a ra, a da nas ~e kam sa o bra }aj nu do zvo lu. Bio sam i ju ~e, ali ni sam do bio broj

jer je u re du sta ja lo pre ko 600 qu di. [al te ri ra de do 21 sat, pa iako je bi lo vre me na, ni su hte li da mi iza |u u su sret i pri mem me. Ner vi ra me i ovo gu bqe we vre me na, ne mo gu vi {e ni da sto jim unu tra pa iza |em ma lo da pro {e tam, a na po qu je hlad no.

Sr |an Opa ~i}, rad nik: - Oko 5.30 ~a so va sam do {ao po broj. Bio sam 125. na re du. Ne ko je ov de de lio i ka fu pa sam po pio. Po {to sam za po slen ner vi ra me {to mo ram ov de de gu bim

vre me. Re kli su mi da }u po sao za vr {i ti po sle 10 sa ti. Ni je ba{ pre ci zno, ali mo ram da sa ~e kam.

Da m ir Za n a ~ i}, trak t o r i sta: - ^e kam ne kih sat i po. Ju tros sam uzeo broj, 416. sam na re du. Gu `va je ali me ne ner vi ra, opu {ten sam. ^uo sam da se sa o bra }aj na do bi ja za me sec da na, ali ni to me ne ner vi ra. Je sam za po slen, ali sve to ide u- rok slu `be.

N. R. Fo to: S. [u{wevi}

HU MA NI TAR NA AK CI JA ZA DOM U VE TER NI KU

Sti gli du {e ci i stru wa ~e Udru`ewe Novosadskih sportista „Borbom protiv nasiqa”, uz klub tajlandskog boksa „Ronin” iz Veternika, od prodatih ulaznica za turnir u kik bok su ko ji je odr`an pro{log meseca sakupili su 165.000 dinara i ceo prihod dali „Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju„ u Veterniku.

Odr`avawe ove manifestaci je po mo gla je No vo sad ska toplana, kao doga|aj od dru{tvenog zna~aja.

Od prikupqenog novca kupqeni su specijalni du{eci i struwa~e. Direktor Doma u Ve ter ni ku Dra g an Mi l o {evi} rekao je da su ovakve ak ci je neo p hod ne, jer je funkcionisawe ove ustanove

veoma ote`ano poskupqewem energenata, hrane i hemije.

- Ovo je buxetska ustanova, ko ja se fi nan si ra na go di {wem nivou. Na`alost, u ta sredstva nisu ura~unata poskupqewa, tako da dolazimo u situaciju da odre|en novac koji je namewen za ode}u, obu}u, posteqinu i sli~no, moramo da iskoristimo za pla}awe ra~una, stoga su ovakve akcije zna~ajne – naglasio je direktor Milo{evi}.

On je dodao da im gra|ani vrlo ~eto poma`u, isto kao i privrednici, ali da im je sada svakako potrebno i vi{e. Iz veterni~kog boks kluba „Ronin” najavili su organizovawe novih humanitarnih akcija, mo`da ve} u aprilu, a isto

je potvrdila i Novosadska toplana. Tako|e, ju~e je po hitnom postipku, Domu u Vetrni-

{aja samoubistava za oko 20 puta ve}i od broja ubistava, kao i da mu{karci ~e{}e sebi oduzimaju `ivot, a `ene vi{e poku{avaju u tome.

Vojvodina se godinama posmatra kao visoko rizi~na regija po broju suicida, s najvi{im vrednostima 1993. godine, u vreme socijalno - ekonomske krize. Samoubistvo je

ku dato i 30.000 litara lo` uqa, kako bi mogli da se greju i naredni mesec.

D. B.

- Zabluda je da su osobe koje izvr{e samoubistvo i du{evno bolesne. Mentalni poreme}aji su povezani s ovim problemom, ali rizik od samoubistva se pove}ava i usled razli~itih socioekonomskih, porodi~nih i individualnih kriza, kao {to je gubitak voqene osobe, gubitak posla, ose}awe bezvrednosti, gri`e savesti,

Bes pla tan broj za po dr {ku Centar „Srce” je nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pru`awem emotivne podr{ke osobama u krizi i prevencijom samoubistva, a postoji ve} 20 godina. Gra|ani koji `ele da se obrate volonterima „Srca” mogu to u~initi pozivom na besplatan broj 0800 - 300 - 303, svakog dana od 14 do 23 ~asa, ili mogu pisati na mejl vanja@centarsrce.org. me|u vode}a tri uzroka smrti kod osoba od 14 do 55 godine oba pola, a posebno je zabriwavaju}a ~iwenica da su stope suicida me|u mladima u toj meri porasle da su na drugom mestu, posle saobra}ajnih nesre}a, kao uzrok smrtnosti.

U centru „Srce” 2009. godine je registrovano 1.552 poziva, dok je pro{le godine zvalo oko 2.100 osoba, a u prva dva meseca ove godine ve} je zabele`eno 400 poziva. Najmla|i sagovornik je imao 14 godina, a najstariji 76.

Fu tog bu du }a tu ri sti~ ka me ka razvijao neki vid seoskog i re~nog turizma.

Kako bi se ostvario bilo kakav razvoj trebalo bi definisati primerenu turisti~ku viziju, re~eno je na ovom skupu.

U~esnik tribine, ~lan Izvr{nog odbora Gradskog odbora LSV @eq ko Ka ~a ven da kritikovao je upravqa~ki mehanizam grada navode}i da nije dovoqno jak da bi odgovorio tre-

PO LI CIJ SKA UPRA VA NO VI SAD

Bez {al te ra na Kli si i Li ma nu `ovawa ve}eg broja radnika na ovim poslovima u sedi{tu Policijske uprave, na Bulevaru kraqa Petra prvog, saop{tavaju iz Policijske uprave Novi Sad.

Iz da to 12.000 bes plat nih ka ra ta

ZA NI MQIV PRO JE KAT EKO NOM SKOG SA VE TA LSV

Na tribini „Turisti~ki potencijal Futoga”, koja je odr`ana u mesnoj zajednici „Futog” u organizaciji Ekonomskog saveta Lige socijaldemokrata Vojvodine, predstavqen je projekat razvoja ovog naseqa. Inici ja tor pro jek ta Qu b o m ir Kri ` an pri ka zao je na crt plana kako bi Futog trebalo da izgleda kao turisti~ka zona i koje bi sve ponude imao za posetioce.

- Pored terena za fudbal na pesku, odboj ku, mi ni golf, bo }a we, pej ntbol, koji bi o`iveli na{u pla`u, napravila bi se i biciklisti~ka staza od Novog Sada ka Ba~koj Palanci kao i ku}ice za sme{taj gostiju. Mogla bi se ostvariti saradwa sa studentskim organizacijama putem seminara, tribina, edukacija - kazao je Kri`an dodaju}i da bi se

9

ZA PEN ZI O NE RE PRE KO 65 GO DI NA

Raz go vor le ~i usa mqe nost i bol

re o svo jim pro ble mi ma i emocijama.

Osobe koje imaju suicidne ideje daju znake upozorewa, koje ne treba zanemarivati, ve} treba razgovarati o tome i na taj na~in pokazati da ih prihvatamo i razumemo, kao i da nam je stalo do toga kako se ose}aju.

- Suicidne osobe nisu re{ene da umru, one su sve vreme na nekoj klackalici, samo je ponekad `eqa za smr}u ja~a i presudna - ka`e na{a sagovornica dodaju}i da je broj poku-

petak25.februar2011.

[alteri u policijskim ispostavama na Klisi i Limanu ne}e raditi od ponedeqka zbog pove}anog obima posla na registraciji motornih vozila, odnosno potrebe anga-

„SR CE” PRO TIV ZA BLU DA O SA MO U BI STVU

Broj samoubistava je ve}i od broja ubistava u ratovima i uop{te, a i pored toga nedovoqno se govori o ovom problemu. Tabu i predrasude koje okru`uju fenomen samoubistva, depresiju i mentalne poreme}aje, velike su prepreke na koje nailaze osobe kojima su podr{ka i pomo} potrebni.

Prvi korak u prevenciji je postojawe dru{tvene podr{ke i nediskriminacija osoba koje razmi{qaju o samoubistvu, ukazala je volonterka centra „Srce” Sla vi ca Ra ni sa vqev.

Svakog dana volonteri ove nevladine organizacije razgovaraju s qudima koji su usamqeni, uznemireni, povre|eni, tu`ni, o~ajni, nesigurni...i slu{aju ih. Ne dr`e im moralne pridike, ne umawuju wihove probleme, ne omalova`avaju wihove tegobe i {to je najva`nije, ne govore im {ta da rade, jer smatraju da svako ima pravo da odlu~uje o svom `ivotu, pa ~ak i ako odlu~i da ga okon~a.

- Najboqi na~in za savladavawe bola, da se prona|e neka uteha i olak{awe, je drugo qudsko bi}e i razgovor, neko ko `eli da saslu{a - ka`e Slavica Ranisavqev dodaju}i da je ciq „Srca” da se podstakne qude da otvoreno govo-

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

nut nim zah te vi ma tr `i {ta.

Re{ewe vidi u ure|ewu qudskih resursa, pravilnom rangirawu ambicija i kori{}ewu pozitivnih i negativnih iskustava drugih gradova.

- Dunav je jak argument za privla~ewa kapitala, jer povezuje Novi Sad sa devet evropskih ze ma qa. Za to bi bila zna~ajna turi sti~ ka ko mer cijalizacija reke jer bi to predstavilo kqu~ni element za privla~ewe raznih kapitala- naveo j e Ka~avenda.

Moderator tribi ne, pred sed nik Ekonomskog saveta LSV Novi Sad, Da mir Kon di} pozdravio je ideju i rekao da bi, uz pra vil nu de fi ni ci ju i formu pro jek ta, ona mo gla biti pred sta vqe na nad le `nima i da }e biti podr`ana.

A. Je ri ni}

besa, tuge... - istakla je Slavica Ranisavqev dodaju}i da je problem kompleksan.

Mladi ~esto zovu zbog usamqenosti, nemogu}nosti da na|u osobu za poveravawe, kao i zbog ose}awa nepripadnosti i neuspe{nosti, a starija populacija se naj~e{}e javqa zbog ekonomskih problema i nemogu}nosti da ih re{e, pod pritiskom su i ne vide re{ewe, a ukoliko su sami doprineli finansijskoj krizi (kockari) ose}aju gri`u savest i sram.

I. Dra gi}

Gradski prevoznik do sada je izdao oko 12.000 besplatnih karata penzionerima starijim od 65 godina, a pro{logodi{we va`e do 31. marta.

U anketi Gradskog sabra}ajnog preduze}a „Novi Sad ujedno je 78, 1 odsto u~esnika „ ocenilo kao dobar poslovni potez otvarawe dodatnih prodajnih mesta.U istoj anketi 12, 6 wih odgovorilo je da su gu`ve pri prodaji markica uobi~ajena pojava. Vi{e prodajnih mesta samo se delimi~no pokazao kao dobar poslovni potez smarta u istoj anketi 9, 2 odsto Novosa|ana.

Iz Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad” apeluju na penzionere da zahteve za izradu godi{wih karata predaju i na drugim prodajnim mestima u gradu, a ne samo na {alterima MAS-a, gde su do sada bile uo~ene gu`ve. [alteri na MAS-u rade od 7 do 14.30 ~asova, a kiosci na terminalima kod @elezni~ke stanice, Futo{ke pijace i u [afarkovoj ulici rade od 5.30 do 19.30 ~asova. Kiosk kod Limanske pijace i na Novom nasequ kod marketa „Rodi}” zahteve prima od 7 do 14.30 ~asova.

Svi kiosci su otvoreni samo radnim danima.

Z. D.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

Ve li ka kwi ga o bo ja ma Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Velika kwiga o bojama” Kla us ber nda Fol ma ra.

Boje odre|uju na{ `ivot, ~ine ga {arenim, pokre}u na{a ~ula i ja~aju na{u kreativnost.

To {to volimo neke konkretne boje mnogo govori o nama.

Ova kwiga }e vam pomo}i da u svakodnevici prevazi|ete sivilo. Na razigran i zabavan na~in ona vam pru`a mnogostruko znawe o bojama.

Klausbernd Folmar (Keln, 1946), ina~e dilplomirani psiholog, stru~wak za simbole i snove, ~ije su kwige prevedene na preko 15 jezika, ve} vi{e od 30 godina bavi se delovawem boja na na{ `ivot. U wegovom kapitalnom delu “Velika kwiga o bojama” re~ je o mnogim aspektima boje kao takve: psihologija i simbolika boja, saveti za ure|ewe `ivotnog prostora, tipovi kojima odre|ene boje dobro stoje, odevawe i {minka, me|usobno delovawe razli~itih boja, u~ewa o bojama, od Wutna i Getea do moderne.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Tak mi ~e we u brejk den su Me|unarodno takmi~ewe u brejkdensu „Unbreakable crew” odr`a}e se sutra u 18 ~asova u kulturno informativnom centru „Mladost” Futog, Ulica Cara Lazar 42. Publika }e mo}i da vidi nadigravawe vi{e od 100 parova najboqih igra~a Evrope i regiona, a nakon takmi~ewa sledi `urka. Organizator je plesni studio „Miroslav Batak Mi}ko”. Ulaznica za ovaj doga|aj staje 200 dinara.

A. J.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

petak25.februar2011.

DNEVNIK

c m y

10

РАСПОРЕЂЕН НОВАЦ ЗА ПРОЈЕКТЕ ИЗ КУЛТУРЕ

Биће пара за концерте и фестивале

БЕЛОЦРКВАНИ У ПОТРАЗИ ЗА ПОСЛОМ: На сајму запошљавања који је отворен јуче у Белој Цркви 22 фирме тражиле су своје будуће раднике. Велико је било и интересовање незапослених – на десетине углавном младих људи без посла тискало се, интересујући се о могућностима ухлебљења. Сајам су отворили председник општине Жељко Црногорац и директор филијале Националне службе за запошљавање Александар Винћилов. Р. Ј.

О филму у библиотеци

ЗРЕЊАНИН: Трибина “Постмодерни филм на примеру кинематографије Квентина Тарантина” биће одржана вечерас, у 19 сати, у великој сали Градске народне библиотеке “Жарко Зрењанин”. Аутор предавања је др Љубомир Маширевић, чија је докторска теза основ и извор овог програма. Овај доктор социологије бавиће се феноменом модерног и

постмодерног, представљајући утицај и импликације постмодерне друштвене теорије на примеру кинематографије, нарочито бавећи се опусом Квентина Тарантина. Студија “Филм и насиље” Љубомира Маширевића објављена је у издању зрењанинске библиотеке 2008. године, а ускоро се очекује и публикација његове докторске тезе. Ж. Б.

Вече са Светланом Бојковић БЕЧЕЈ: Прослављена глумица Светлана Цеца Бојковић, која се доказала радећи у позоришту, на телевизији и филму, биће вечерас гост у Народној библиотеци Бечеј. Сусрет с реномираном уметницом, добитницом бројних престижних награда, између којих „Велика Жанка“ (2003.) и „Добричин прстен“ (2005.), заказан је за

19 сати у свечаној сали Народне библиотеке. Поред Светлане Бојковић, с Бечејцима ће се вечерас дружити и мр Ксенија Шукуљевић – Марковић, аутор је монографије о Светлани Бојковић и другим легендарним глумицима која је читав радни век провела у Музеју позоришне уметности у Београду. В. Ј.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Me­ha­ni­~ar­-­pla­}en­da­ubi­je”­(18.15,­­20.15,­22.15),­„Mon­te­vi­deo,­Bog te­vi­deo!”­(15,­18,­19.30,­21,­22.30),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(12.45),­„Me­dved Jo­gi”­(13.10,­14.50,­16.40),­­„Upo­znaj­te­ma­le­Fo­ke­ro­ve”­(16.30),­„Ha­ri­Po­ter i­ re­li­kvi­je­ smr­ti”­ (13.20,16.20),­ „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik”­ (13.15,­ 15.15, 15.30,­17.30),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(13),­„Ar­tur­i­rat­dva­sve­ta­(14.30),­„Lov na­ve­{ti­ce”­(18.30,­22.40),­„Bez­oba­ve­za”­(20.10,­22.10),­„Bur­le­ska”­(20.30), „Ka­ko­da­zna{„­(17.45,­20,­22.20) Jadran:­„^arobni­svet­Paje­Patka”­(17.30),­„Jedi,­moli,­voli”­(19.15),­„Tilva ro{”­(21.30) Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su,­„^e­ti­ri­pu­ta”­(20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Sce­na­„Pe­ra­Do­bri­no­vi}”­„Na­sr­ta­ji­na­wen­`i­vot”-­ dra­ma­ (19.30),­ Ka­mer­na­ sce­na­ „Qu­bav­ni­ ja­di­ Vu­di­ja­ Ale­na”­ -­ dra­ma (20.30). novosadsko pozori{te: „Ka­mer­{piel”­(19)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(9–17,­rad­nim­da­ni­ma­i­vi­ken­dom):­stal­na po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­rad­ni~­ka­20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­ Du­nav­ska­ 29,­ 451–239­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a”

КИКИНДА: Из Фонда за културу кикиндске општине по конкурсу за суфинансирање програма - пројеката који својим квалитетом доприносе развоју и презентацији уметности и културе у 2011. години додељено је пет милиона и 600.000 динара. На адресу локалне самоуправе стигао је 131 пројекат и од тог броја 55 одсто биће финансијски потпомогнуто. Комисија која је прегледала пројекте, како истиче заменик председника Општине Милош Латиновић, заузела је став да на овом конкурсу буду изузете јавне установе културе. Ове установе добиле су повећање од 60 одсто на буџетска средства.

- Ове године биће утрошено око 16 милиона динара за делатност свих шест установа културе и све установе имају довољно

U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ta tja na Ko va ~e vi} iz ^eneja (devoj~ica i de~ak) DEVOJ^ICE: Iva na @ar ko vi}-Pe tru {ev ski, Me lin da To mi} i Du {i ca [o {ki} iz Novog Sada i Da ni je la Jov ~i} iz Temerina DE^AKE: Mir ja na Had na |ev, Je le na Mi haj lo vi}, Rad mi la Di mi tri je vi} i Ma ri ja Mi li no vi} iz Novog Sada, De ja na Mi la ko vi} iz Zrewanina, Je le na Ada mo vi} iz Ka}a, Dra gi ca Jo va ni} iz Sombora, Kristina Nini} iz Bo|ana, Sne `a na Ze len-Po pa di} iz Mladenova.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti saraweni Milena @ivorada Dara` (1932) u 10.30 ~asova, Milan Bo{ka Hayi} (1951) u 12, Ildiko Karla Veqkovi} (1946) u 12.45, Borislav Miodraga Vukoji~i} (1952) u 13.30, Verica Milana Aleksi} (1941) u 14.15 (ispra}aj) i Dragiwa \ura Kosijer (1928) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Nikola Novaka Oti} (1945) u 13 ~asova.

лиона и 300.000 динара, за пројекте из сценске уметности издвојиће се милион и 125.000 динара, за издавачку делатност 995 хиљада, за ликовну уметност 320 хиљада и за мултимедијалне пројекте 270 хиљада динара.

Општина ће подржати новогодишње концерте, саборе народне традиције, Дане норвешке културе, фестивал кратке приче... ствима покривене су све манифестације које имају континуитет, као и новогодишњи концерти, сабори народне традиције, биће подржани и „Дани норвешке културе у Кикинди“, „Априлијада“ у Башаиду, фестивал кратке приче „Кикинда схорт“. Пројекти из музике биће суфинансирани са ми-

- Нема већих новина у пројектима пристиглим на конкурс. То је, углавном, већ виђено у граду. Наравно, неке ствари и не треба да буду нове. Ми смо се определили да један број људи, који је прошле и претпрошле године добијао новац, ове године не добије и да га дамо неким новим људи-

ма, осим тамо где постоји континуитет. То су манифестације и пројекти који прошле године нису реализовани, а сматрамо да завређују нашу пажњу. Можда је највећи квалитет овог конкурса да су неке манифестације које се појављују и ове године и даље актуелне, живе и да се и даље одржавају. Ове године за културна дешавања издвојиће се 28 милиона динара. За јавне установе културе предвиђено је 16, 4 милиона динара, 5,6 милиона је из Фонда за културу, док је донација НИС-а за културна догађања око пет милиона динара. Охрабрујуће је, према речина нашег саговорника, да се велики број људи укључује у програме културе и да постоји континуирани културни живот. А. Ђ.

Сваки двадесети поклонио крв

НОВИ БЕЧЕЈ: По броју добровољних двалаца крви, општина Нови Бечеј већ годинама предњачи међу општинама средњег Баната, о чему сведоче подаци из неколико предходних година. У току 2009.године у општини крв је дало 1.231 добровољни давац крви, или 4,58 одсто од броја становника, а лане је учињен корак напред, јер се према статистичким подацима Покрајинског завода за трансфузију крви, у акцима окупљања најхуманијих грађана одазвало 1.251 или 5,03 одсто од броја становника ове општине у Банату. Међу најхуманијим грађанима знатан је број младих који су

први пут дали драгоцену течност – истиче секретар организације Црвеног крста општине Нови Бечеј Момир Димитријевић Тако је ове године општина Нови Бечеј захваљујући ангжовању мнгобројним сарадника и промотера, остварила више од пет одсто добровољних давалаца крви у односу на број становника, нашла се међу једанаест најхуманијих војвођанских општина и стекла услове за Злану плекету и епитет „Најхуманија средина“. Плакета ће, како сазнајемо, бити уручена 14.јуна, на Дан добровољних двалаца крви, у Црвеном крсту Србије. М. К.

telefoni

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe

RO\ENI

средстава да реализују програме у овој години – каже Латиновић. За поједине установе издвојиће се новац и из донације НИС-а. За манифестације, предавања и радионице биће утрошено милион и 570.000 динара. Овим сред-

No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI] - GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak25.februar2011.

Две представе из Краљева

БЕЧЕЈ: Градско позориште Бечеј угостиће данас чланове Краљевачког позоришта, које ове године обележава вредан јубилеј – шест деценија постојања и успешног рада. Неће то бити уобичајено гостовање, пошто ће се Краљевчани крај Тисе представити с две представе, за децу „Ружно паче“ и одрасле „Карол“. Драматизацију класичне бајке „Ружно паче“ написао је у стиху Дејан Алексић, режирала Александра Ковачевић, а на сцени наступа глумачки ансамбл од 18 чланова. У питању је разиграна представа, комбинација мјузикла, театра апсурда и класичне бајке, што „Ружно паче“ и јесте, па отуда „ручно паче“ никад није лепше. Представа је на минулом Фестивалу професионалних представа за децу „Фестић 2010.“ у Београду освојила три награде: за колективну игру, Зоран Церовина за најбољу мушку улогу и Стефан Савковић за костим, што је најбоља препорука да бечејска деца данас у 10 сати испуне салу Градског позоришта до последњег места. Улазнице се продају по цени од 150 динара. У вечерњем термину од 20 сати Краљевчани ће извести представу за одрасле „Карол“. Дело Славомира Можека режирао је Стојан Младеновић, а улоге су поверене Предрагу Павловићу, Зорану Церовини и Владану Славковићу. Представа је 211. премијера Краљевачког позоришта и припада театру апсурда с врло актуелном тематиком. Улазнице по цени од 200 динара налазе се у продаји на благајни Градског позоришта. В. Ј.

Горан Башић

Заштита права грађана

КИКИНДА: У последње три године из Кикинде је заштитнику грађана стигло шест притужби грађана и већина од тих је била неоснована, рекао је заменик републичког заштитника грађана за националне мањине Горан Башић приликом посете Кикинди где је са представницима локалне власти разговарао о унапређењу права националних мањина.

– Намера нам је да на терену разговарамо са грађанима и невладиним организацијама, као и општинским властима. Неопходно је указивати грађанима да постоји институција заштитника грађана, које су њене надлежности, шта могу очекивати од заштитника грађана. Најчешће оптужбе које стижу на адресу заштитника грађана односе се на право на пензију, здравствену заштиту, социјално осигурање, школовање запошљавање. А. Ђ.

Решењe проблема за 48 сати

Горан Вуковић, Оливер Дулић и Бојан Пајтић јуче у Руми

ОЛИВЕР ДУЛИЋ И БОЈАН ПАЈТИЋ У РУМИ

Грађевинци добијају посао, а деца вртић

РУМА: Министар за заштиту животне средине и просторно планирање Оливер Дулић и председник покрајинске Владе др Бојан Пајтић јуче су обишли радове на изградњи новог вртића у Руми. Завршетак радова, за које су средства добијена из Министратсва за заштиту животне средине и просторно планирање у оквиру Пројекта за помоћ грађевинској оперативи, планиран је за ово пролеће.

- Ово је само један од 244 пројекта који ће бити реализовани у овој и наредној години у Србији. Верујемо да ће овим пројектима грађевински сектор у многоме

оснажити, радници у овој струци добити посао, а завршетком ових пројеката ће живот грађана бити побољшан. У румској општини ће, поред вртића, бити изграђена још два објекта, и то амбуланта у Платичеву и дом културе у Грабовицма – истакао је министар Дулић. Дулић је додао и то да је од стране министарства за реализацију ова три пројекта на територији румске општине издвојено око 160 милиона динара, а укупно на триторији Војводине ће бити раелизовано 108 оваквих пројеката.

- У Руму је уложено 2,15 милијарди динара за последње три годи-

не из Фонда за капитална улагања. Циљ нам је и намера да помогнемо породице које имају или планирају децу. Стога и подршка једном оваквом пројекту. Такође, наставља се помоћ породицама које добију близанце, али и помоћ породицама које добију прво дете јер је број таквих породица у последње време у опадању – додао је Пајтић. Председником општине Горан Вуковић истакао је да ће у изградњом овог вртића бити решен проблем смештаја око 200 малишана из Руме.

- Важно је истаћи и то да је из Фонда за капитална улагања за

инфраструктурно опремање 238 хектара радне зоне у Руми издвојено 160 милиона динара. Ова средства добијена су за изградњу путне мреже у оквиру зоне, као и за измештање мелиорационих канала. Из општинског буџета ће бити издвојена средства за електричну енергију. Изградњом ове зоне Рума ће кренути путем суседних општина Пећинци и Инђија, што има за циљ отварање нових радних места и побољшање стандарда становника румске општине – додао је председник СО Ненад Боровић. Ј. Антић

ШОПИНГ ПРЕКО ГРАНИЦЕ ЈЕФТИНИЈИ СВИМ БАНАЋАНИМА

Ми купујемо код Мађара, а Румуни код нас

ЗРЕЊАНИН/СЕЧАЊ: Отварање граница према Мађарској и Румунији, у време драстичног пада стандарда и енормних поскупљења животних намирница у Србији, показало се као спасоносно решење за Зрењанинце који се масовно враћају шопинг турама за Сегедин. За многе је ово нужда у којој налазе одређени интерес, без обзира што ни овакав начин куповине није јефтин, урачунају ли се у све и трошкови пута који се крећу од 800 до 2.500 динара. Али, наши грађани пазаре у суседној држави веће количине хране, снабдевају се на дужи период, и напослетку нађу позитивну рачуницу. Зрењанинка Надица Велемиров вели да она и супруг путују у Сегедин једанпут у два месеца и да ту праксу

Привреда зове Бугаре ЗРЕЊАНИН: Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов боравио је у Бугарској, где је заједно са државно - привредном делегацијом Србије учествовао у раду Пословног форума “Србија – Бугарска”. Скуп је организован у циљу представљања привредних потенцијала наше државе и успостављања пословних контаката са бугарским компанијама. Након обраћања премијера Србије и Бугарске, као и председника привредних комора двеју земаља, одржане су свега три презентације Слободне зоне у Пироту, ком-

11

паније “Делта Макси” и зрењанинске Индустријске зоне “Југоисток – Ечка” коју је представио Здравко Стојанов из Одељења за локално економски развој. Током боравка у Бугарској, градоначелник Михајлов сусрео се и са бројним привредницима из те земље.

- Након одличног представљања индустријске зоне, током ког смо приказали велике потенцијале нашег града, био сам у прилици да разговарам са близу тридесет представника бугарских фирми заинтересованих за сарадњу са Зрењанином – рекао је Михајлов. Ж. Б.

практично нису прекидали од деведестих година.

- Није нас у томе поколебала ни чињеница да су у Београду и Новом Саду у међувремену отворени слични мегамаркети, као и у Мађарској. Нама одговара тамошња храна и сматрамо да за релативно ниску цену коју плаћамо добијамо и квалитет. Тек када цене код нас буду нормалне, онда ћемо наш новац трошити код куће – прича она и открива да путер у Сегедину плаћа између 60 и 100 динара, килограм кобасица око 500, саламе од 180 до 250, сланине 700, а сира око 500 динара. Свој интерес у оваквом начину снабдевања прехрамбеним артиклима нашли су и пијачни трговци који

Румунски ауто испред трговине у Јаши Томићу

мађарску робу продају на зрењанинским тезгама. Веле да све што донесу и продају јер се Зрењанинцима исплати да купују код њих. Појединачни одлазак није исплатив за свакога. Многи немају картице са попустима за дисконте, нити купују на велико. Ми робу узимамо у великим маркетима, где су попусти максимални, тако да је наше муштерије у Зрењанину плате као да су је купили у неком од дисконта у Мађарској – објашњава пијачни продавац Драган Јарић. С друге стране, Румуни су нашли интерес да прелазе границу и пазаре у овдашњим трговинама. То је нарочито приметно у Јаши Томићу, селу у општини Сечањ, смештеном

на самој граници са Румунијом, у ком трговци последњих месеци задовољно трљају руке. Власник сајта jasatomic.org Спасо Младеновски недавно је открио да румунске муштерије најчешће купују цигарете, уље, маргарин, чоколаде “ципирипи”, Еурокрем табле и кремове, све врсте прашкова за веш, облатне, чист алкохол, ракију, вина, сокове, готове торте и колаче, зачине... А, забележена је и већа посета по ресторанима који се налазе у Јаши Томићу и Сутјесци. Младеновски додаје да и наши одлазе у Темишвар и у тамошњим већим трговинским центрима купују јефтину гардеробу, како за децу, тако и за одрасле. Ж. Балабан

Могућност да своје проблеме пријаве и добију одговор у року од 48 сати добиће ускоро и грађани румске општине. Сви проблеми које грађани имају, а који су у надлежности локалне самопураве и њених јавних предузећа, биће пријављивани се на једно мест, a у року од 48 сати надлежни ће бити у обавези да дају одговор подносиоцу пријаве. Пријава проблема ће се обављати лично, путем телефона, преко сајтa, мејлом, sms или mms поруком. Систем 48 је пројекат који је основа за комуникацију грађана и правних субјеката са локалном самоуправом и јавним предузећима.Увођењем Система 48 у рад локалне самоуправе очекује се бољи увид у проблеме грађана као и њихово ефикасније решавање. Ј. А.

Скупљи и „Млинпеков“ хлеб СТАРА ПАЗОВА: Цена векне белог хлеба у старопазовачким приватним пекарама је 44 динара. Приватници су цену повећали за 6 динара пре недељу дана, док је „Млинпеков“ хлеб поскупео тек јуче. Нове цене хлеба последица су поскупљења брашна, каже Зоран Илић, руководилац пекарске производње у „ЖитопрометМлинпеку“.

- Векна “народног хлеба” од 400 грама, од брашна тип 500 кошта 35 динара, а хлеб “Панонија” од 500 грама, од брашна тип 500, кошта 44 динара, док на територији Београда исти хлеб кошта 55 динара, али у општини у којој се производи, за сада се виша цена не очекује. Међутим уколико цена брашна и пшенице поново оде горе, у „Млинпеку“ ће бити принуђени на ново поскупљење - наглашава Илић. Тренутна цена квалитетне пшенице на продуктним берзама је 31,50 динара за кило без ПДВ-а, а брашна типа 500 је 41 динар за килограм, такође без ПДВ-а. Како смо сазнали, у „Млинпеку“ не очекују несташицу брашна и поред тога што су овогодишње залихе пшенице на светском тржишту мање у односу на претходне године. Иако је договорено да се пекарима из робних резерви испоручи извесна количина пшенице, то до сада није реализовано, кажу у пекарама. А грађани, у продавницама и пекарама, одмахују главом, мрмљају, и тек по неко каже “докле ће све да поскупљује, само наше и плате и пензије остају исте у цифрама, а све мање по оном што за њих можемо купити”. А. Мали

СЛАБА КООРДИНАЦИЈА ИЗМЕЂУ ПРОСВЕТНИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ

Једни моле, други туже!

БЕЧЕЈ: Једни у клин, други у плочу! Једни шаљу молбу покрајинском секретару за образовање др Золтану Јегешу да им помогне, а други подносе кривичну кријаву против њега. Уместо озбиљности, све поприма комичну конотацију. А све је, наравно, могло да се избегне. Требало је само мало више координације у бечејским оквирима.

- Управо због тога сам и сазвао ову прес конференцију да с овога места упознамо јавност с стварним стањем ствари и апелујемо на председника Школског одбора ОШ „Здравко Гложански“ Срђана Глигорића да повуче кривичну пријаву. Намерно сам рекао да он повуче кривичну пријаву, а не Школски одбор, јер имамо сазнање да уопште не постоји одлука Школског одбора о подношењу

кривичне пријаве против покрајинског секретара образовања. Председник се само консултовао с појединим члановима Школског одбора, али Одлуке овог органа нема. Значи, злоупотребио је свој положај у школи и сада само он може да одустане од кривичне пријаве. А да се консултовао с нама у локалној самоуправи, увидео би нелогичност таквог потеза - рекао је на брифингу са новинарима председник општине Бечеј Петер Кнези. Потом је показао захтев директора три бечејске средње школе везан за поступак отварања Дома за ученике у Бечеју. Како је локална самоуправа већ дуже време ангажована на реализацији плана да град крај Тисе израсте у средњошколски центар, општински оци су стално у кон-

такту с покрајинским секретаром за образовање. Сада су сазрели услови да он посети Бечеј и увери се у спремност града да зграду Геронтолошког центра у самом градском језгру преуреди у Дом за ученике, али новонастала ситуација не иде у прилог томе.

- Све активности су урађене око уређења Дома за ученике, где би се обезбедило између 60 и 70 места за средњошколце из околних општина Аде, Бачке Тополе, Жабља, Новог Бечеја, Србобрана, Темерина... То је један од предуслова да Бечеј израсте у средњошколски центар. Али, како да сада позовемо покрајинског секретара и молимо га за помоћ, када је из наше средине подигнута кривична пријава против њега и министру просвете упућен захтев за спровођење

управног надзора над радом покрајинског секретара за образовање. Е, да је било консултације пре оваквих потеза појединца, сада би, убеђен сам, била сасвим другачија ситуација - закључује Кнези. В. Јанков

12

crna hronika

petak25.februar2011.

JU ^E NA TRI LO KA CI JE U OKO LI NI STA RE PA ZO VE

SA O B RA ]AJ KA NA PU TU ZRE WA NIN– ME LEN CI

Po vre |e ne tri oso be

Dra gi ca M. (51) iz Me le na ca te {ko je po vre |e na u sa o bra }aj noj ne zgo di ko ja se ju ~e, oko 6,25 ~a so va, do go di la na ma g i s tral n om pu t u iz m e | u Zre wa ni na i Me le na ca, sa op {ti la je zre wa nin ska Po li cij ska upra va. Tom pri li kom la ke te le sne po vre de za do bi li su Mir ja na M. (35) iz Me le na ca i Vla dan B. (31) iz Se le u {a, kod Ali bu na ra.

Po na v o d i m a po l i c i j e, u ovoj sa o b ra } aj k i u~e s tvo v a l i su auto m o b il zre w a n in s kih re g i s tar s kih ozna k a, ko j im je upra v qa l a Mir j a n a M, i ka mion pan ~ e v a~ k e re g i s tra c i -

je za ~i j im vo l a n om je se d eo Vla d an B. Usled su d a r a, Dra gi c a M. je za d o b i l a po v re d e opa s ne po `i v ot, zbog ~e g a je pre v e z e n a u no v o s ad s ki Kli ni~ k i cen t ar na da q e le ~ e we, dok su we n a sa p ut n i c a Mir j a n a M. i vo z a~ ka m i o n a Vla d an B. van `i v ot n e opa sno s ti.

Uvi |aj na li cu me sta oba vio je is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu, u pri su stvu za me ni ka osnov nog jav nog tu `i o ca i po li cij skih slu `be ni ka. Uzro ci ove sa o bra }aj ne ne zgo de jo{ se utvr |u ju. @. B.

Po tra ga za do ka zi ma o ot kri va wu Go ra na Hayi}a Tri lo k a c i j e u oko l i n i Sta re Pa zo ve ju ~e su pre tre sa ne u po tra zi za do ku men ti ma ili sa zna wi ma va `nim za ot kri va we ha {kog be gun ca Go ra na Ha xi }a.

Ha xi} je u bek stvu od po di za wa op tu `ni ce pro tiv we ga u Ha {kom tri bu na lu 2004.

Pre tres na tri lo ka ci je po ~eo je iz me |u se dam i 7.30, po na lo gu Tu `i la {tva za rat ne zlo ~i ne Sr bi je, re kao je mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} no vi na ri ma u Pa la ti Sr bi ja.

Zgra da u ko joj je na |e no be `i vot no te lo pe to go di {wa ka

ubi stvo nad ma lo let nim N. I. (5) iz se la Mi ra to vac, op {ti na Pre {e vo”, ka za la je su di ja Ri sti}.

Uvi |aj na me stu zlo ~i na iz vr {i la je Na da ^o vi}, is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Vra wu, sa za me ni kom tu `i ca Vi {eg jav nog

Iz iz vo ra bli skih is tra zi sa zna je se da su ro di te qi te lo de te ta pro na {li u jed noj od po mo} nih zgra da. ^i sto al ban sko se lo Mi ra to vac na la zi se dva ki lom ne tra ju `no od Pre {e va, uz sa mu gra ni cu s Re pu bli kom Ma ke do ni om.

Ka da se u cen tru Mo la 1. fe bru a ra ove go di ne u cik zo re u pri ze mqu tro sprat ne zgra de s 11 sta no va za pa lio raz vod ni or man za stru ju, 22-go di {wi po li ca jac Da vor Sa kal iz Ki kin de, na slu `bi u Po li cij skoj sta ni ci Ada, is po qio je ve li ku sna la `qi vost i hra brost. Hod nik je is pu nio gu sti dim, a dok su sta na ri spa va li, Sa kal je bez ma ske i ki se o ni ka, s mo krim pe {ki rom pre ko gla ve bu dio usnu le sta na re i iz vo dio ih di ma i mra ka na po qe.

Dok su pri pad ni ci va tro ga sne je di ni ce iz Ade ga si li po `ar, Sa kal je na kra ju kroz dim i va tru sti gao i do sta na na tre }em spra tu, gde je pro bu dio i iz veo na si gur no de ~a ke, bra }u {e sto go di {weg Ako {a i osmo go di {weg ^on go ra. Sa kal pot se }a da se sve zbi lo ka da je kao de `ur ni po li ca jac u to ku no }i obi la zio te ren. Od vo |e sme ne de `ur ne slu `be upu }en mu je po ziv o iz bi ja wu po `a ra u zgra di u Mo lu.

- Oti {ao sam do zgra de i vi deo da je zgra da u di mu, a ka da sam u{ao unu tra u pri ze mqu sam vi deo da raz vod na ku ti ja go ri - pri ~a Sa kal. - U zgra di qu di ni su bi li sve sni {ta se de {a va, oba ve stio sam de `ur ne {ta je po sre di, a oni su oba ve sti li de `ur nu Va tro ga snu bri ga du i elek tro di stri bu ci ju.

Ne ki od sta na ra su uzeo wi ho vu de cu i iz iza {li na te ra su, pa veo ih, a ro di te qi su me sam jed nom od wih re pra ti li. Mi slim da ovo kao da mi po kva si pe ni je ni ka kvo he roj stvo, {kir i ba ci sa te ra se ne go je bit no je da su svi ka ko bih mo gao da spa se ni i bez ve }ih u|em u zgra du. Jed na ozle da - ka `e skrom no sta nar ka mi je ba ci la hra bri po li ca jac Da vor mo kar pe {kir, ob mo Sa kal, ko me su ro di te tao sam da oko usta i qi de ce, a i svi sta na ri, no sa i u{ao sam u hod is ka za li ve li ku za hval nik. U pr vi mah ni nost za ne se bi~ no za la sam bio si gu ran {ta ga we u ne mi lom do ga |a mo gu da ura dim. Po ju. slu `i lo mi je tro go Ko man di ru Po li cij di {we is ku stvo i te ske sta ni ce Ada Zdrav o ret sko zna we i re a- ku Ka {a i ju je dra go {to go vao sam ona ko ka ko ima po li caj ce kao {to bi za {to kra }e vre je Da vor. Ka {ai do da je me pro bu dio sve sta da po li caj ci uspe va ju na re i po mo gao im da sve vi {e da se pri bli na pu ste zgra du. Po `e gra |a ni ma ko rekt mo gao sam sta ri jim nim, pro fe si o nal nim i qu di ma da iza |u iz po `r tvo va nim ra dom. sta no va.

- To je po ka zao na de Da vor Sa kal s de ~a ci ma ko je je spa sao Uz po mo} pri sti Fo to: M. Mi tro vi} lu i Da vor Sa kal ko ji je glih va tro ga sa ca i bez dvo u mqe wa u{ao u eki pe elek tro di stri bu ci je, oti {ao po no vo do tre }eg sprat zgra du u pla me nu i di mu, ne ~e pri se }a se Sa kal, br zo i bez pa i vi deo da su sa mo jed na vra ta ka ju }i da pri stig ne po mo}, ma da ni ke spre ~a va no je {i re we va za tvo re na. Za ku cao sam na vra ta je i we gov `i vot bio ti me ugro tre od pri ze mqa ka pr vom spra i po sle kra }eg vre me na na wi ma `en. Okol no sti su bi le ote `a tu, jer je raz vod na ku ti ja ve li se po ja vi la `e na bu nov na i us ne jer su u pi ta wu bi li stru ja, ~i ne dva sa dva me tra, ve} sva pa ni ~e na. Po red we je bio i su va tra i vo da, a do bro je da se sve bi la u pla me nu. prug. Re kao sam da br zo po kva se za vr {i lo bez te `ih po sle di ca - Va tro ga sci su ima li za pe {ki re i omo ta ju oko usta i za gra |a ne i one ko ji su bi li an {tit ne ma ske, ali ja ni sam. Ni po `u re na po qe. U hod ni ku i ga `o va ni na spa sa va wu wih i sam bio si gu ran da su svi sta na zgra di ni je bi lo stru je, pa smo wi ho ve imo vi ne - re a ko je Ka ri na pu sti li zgra du. Dok su va po mra ku i gu stom di mu u`ur ba {ai.

M. Mi tro vi} tro ga sci ga si li po `ar, ja sam no na pu sti li stan. Pr vo sam A. \u ran

U UTRI NA MA, KOD ADE, SA HRA WE NA NA STRA DA LA DE VOJ ^I CA

Tu ga do ne ba za Mag dol nom Od na sta ra da le de voj ~i ce Mag dol ne Me zei (15) iz Utri na, ko ja je iz gu bi la `i vot u uto rak uve ~e u te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i, na me snom gro bqu u Utri na ma kod Ade sta nov ni ci tog i okol nih me sta opro sti li su se ju ~e po sle pod ne. O`a lo {}e nim ro di te qi ma ne sre} ne de voj ~i ce, ocu Ti bo ru (41), maj ci Emi li ji (34) i we nim se stra ma Edi ti (11) i Ema nu e li (17) po mo glo je ce lo se lo da na do sto jan na ~in sa hra ne Mag dol nu.

Na is pra }aj je do {lo ce lo se lo, u~e ni ci me sne {ko le i `i te qi obli `wih sa la {a i na se qa Ste ri ji no i Obor wa ~a.

Sne `ni po kri va~ to kom da na pre kri vao je sve }e i cve }e po lo `e ne na me stu tra ge di je, kraj pu ta u Uli ci Pe te fi [an do ra, gde je, ka ko se sum wa, pi ja ni vo za~ Fe renc Tot (60) iz Bo ga ro {a, op {ti na Ba~ ka To po la, ve li kom br zi nom „ju gom” na le teo na bi ci kli stu i gru pu de ce. Vo za ~u, ko ji je pro {ao bez po vre da, po li ci ja je iz me ri la 1,66 pro mi la al ko ho la u kr vi. We mu je od re |e no za dr `a va we i tre ba lo je ju ~e po sle pod ne da bu de pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci.

Ti bor i Emi li ja Me zei kraj }er ki nog odra

Kao {to smo ve} pi sa li, u~e ni ca 7. raz re da osnov ne {ko le Mag dol na Me zei je iz gu bi la `i vot na li cu me sta, dok su dvo je we nih vr {wa ka po vre |e ni i zbri nu ti su u Op {toj bol ni ci u Sen ti. Ka ko smo sa zna li, de ca su se na {la na kob nom me stu, jer su kre nu la u pro dav ni cu zbog do pu ne za mo bil ni te le fon i da jen dom od wih ku pe po klon.

- U obli `njoj pro dav ni ci bio sam da ku pim ci ga re i ka fu, gde

za ot kri va we rat nih zlo ~i na MUP-a Re pu bli ke Sr bi je pre tre sli su ku }u Zo ra na Man di }a – Man da ri ne.

Go ran Ha xi} je na pu stio svo ju ku }u u Ara wi Ja no {a u No vom Sa du 20. ju la 2004. go di ne - ~e ti ri da na po {to je su di ja Ha {kog tri bu na la El Mah di pot pi sao od lu ku ko jom je obe lo da we na op tu `ni ca pro tiv biv {eg pred sed ni ka Re pu bli ke Srp ske Kra ji ne (RSK). Op tu `ni cu je pod neo tu `i lac 21. ma ja 2004, a 4. ju na ju je po tvr dio su di ja.

M. B.

Usnu le sta na re spa sa vao iz za pa qe ne zgra de

Pe to go di {wa ka usmr ti la NN oso ba tu `i la {tva i pri pad ni ci ma Po li cij ske sta ni ce u Pre {e vu.

Is tra `ni su di ja je na re di la ob duk ci ju te la ubi je nog N.I, ko ja }e bi ti iz vr {e na u Zdrav stve nom cen tru u Vra wu.

U sa op {te wu Po li cij ske upra ve u Vra wu sto ji da je de te ubi la za sa da ne po zna ta oso ba za ko jom se in ten ziv no tra ga.

Go ran Ha yi}

Mi ni star je na veo da u pre tre su u~e stvu ju pri pad ni ci @an dar me ri je i Slu `be za ot kri va we rat nih zlo ~i na.

Ovo je bi lo pr vi put ove go di ne da se tra ga lo za Go ra nom Ha xi }em. Pre to ga, u de dem bru pro {le go di ne bi le su ~ak dve po tra ge. Naj pre je 8. de cem bra pre tre sa na ku }a Ha xi }e ve se stre u Uli ci Ara wa Ja no {a na no vo sad skom na se qu Te lep, a za tim su 30. de cem bra pro {le go di ne, na osno vu na red be tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Vla di mi ra Vuk ~e vi }a, pri pad ni ci Slu `be

KI KIND SKI PO LI CA JAC DA VOR SA KAL PO KA ZAO U MO LU HRA BROST ZA DI VQE WE

TRA GE DI JA U SE LU MI RA TO VAC, KOD PRE [E VA

Port pa rol ka Vi {eg su da u Vra wu Mir ja na Ri sti} po tvr di la je Ta nju gu da je pre kju ~e u se lu Mi ra to vac, kod Pre {e va, pe to go di {weg de ~a ka usmr ti la ne po zna ta oso ba, za ko jom po li ci ja tra ga. „Pre ku ~e, iz me |u 11.50 i 17.35 ~a so va, od stra ne NN li ca, iz vr {e no je te {ko kri vi~ no de lo

dnevnik

Sneg pre krio sve }e i cve }e na me stu tra ge di je

sam se sreo sa pri ja te qem. Dok smo raz go va ra li, vi deo sam vo zi lo ko je je pro ju ri lo ve li kom br zi nom. Od mah za tim ~u la su se dva uda ra. Pri ja teq je re kao da je ne ko na stra dao. Su pru ga Ago {to na Na| Ne me di ja, ko ja je pro la zi la bi ci klom, re kla je da odem i vi dim da ni su uda ri li we nog mu `a ko ji je s bi ci klom i pri ko li com no sio mle ko. Ubr zo je do {la jed na de voj ka i re kla da je auto mo bil na le teo na de cu. Po tr ~ao sam da

vi dim i vi deo mo ju k}er ku ka ko bes po mi~ no le `i. Iz gle da la je kao da spa va, a na jed noj stra ni li ca bi la je vi dqi va po vre da od ci gle i cre pa gde ju je vo zi lo od ba ci lo. Vo za~ je iza {ao iz be zu mqen iz ko la i go vo rio ka ko on ni je vo zio auto - pri ~a otac na stra da le de voj ~i ce Ti bor Me zei.

On do da je da je dvo je de ce us pe lo da sko ~i u ka nal i iz beg ne vo zi lo ko je se ne kon tro li sa no kre ta lo po pu tu, a na tro je je na le teo. Na -

let cr ve nog „ju ga” je bio fa ta lan za Mag dol nu.

- Bio sam iz be zu mqen i bes po mo }an gle da ju }i je na ze mqi - sve do ~i su znih o~i ju Ti bor. - Do {la su po sle to ga vo zi la pr ve po mo }i i po li ci je i od ne li mo ju k}er ku i po vre |e ne. Oti {ao sam ku }i po ka put i su pru ga je pi ta la {ta ra dim i gde idem. Ni sam mo gao da joj ka `em da na {a Mag dol na vi {e ni ka da ne }e do }i ku }i, jer sam se pla {io }e joj po zli ti i da }u mo ra ti da je od ne sem u bol ni cu. Me |u tim, na du go za tim, sta ri ja k}er ka je po zva la te le fo nom i re kla maj ci za tra ge di ju.

Ti bor i we go va su pru ga Emi li ja ne ma ju sta lan po sao i zbog to ga su pri ma o ci so ci jal ne po mo }i, ali ne li be se bi lo ka kvog po sla u po qo pri vre di ka ko bi po di gli tro je de ce. Oskar Bi~ kei, ko ji ima go ve dar sku far mu, ka `e da ka da god mu tre ba ju vred ne ru ke po zi va Tu bo ra Me ze i ja, jer zna da }e po sao bi ti po {te no ura |en. Pred sed nik MZ Utri ne Ti bor Ber ze do da je da su se me {ta ni or ga ni zo va li ka ko bi po mo gli i ute {i li po ro di cu Me zei, da }er ki pri pre me do sto jan is pra }aj i da }u.

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

PO RO DI^ NO NA SI QE U ^O KI

[a ma ri biv {oj su pru zi

Pro tiv Vla di mi ra P. (1980) iz ^o ke po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci. On se te re ti da je 20.fe bru a ra ove go di ne, na kon sva |e, biv {u su pru gu vi {e pu ta o{a ma rio i na neo joj la ke te le sne po vre de, sa op {te no je iz PU Ki kin da.

M. Mr. PRI JA VA U KI KIN DI

Fal{ di plo ma

Po l i c ij s ki slu ` be n i c i u Ki kin di pod ne li su kri vi~ nu pri j a v u pro t iv Go r a n a I. (1971) iz Ki kin de, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ n o de l o fal s i f i k o v a w a is pra ve.

Osum w i ~ e n i je po ~ et k om no vem bra pro {le go di ne fal si fi ko vao sve do ~an stvo o za vr {e noj sred woj {ko li u Ti to vom Dr va ru i pri ka zao kao pra vo pri li kom upi sa u rad nu kwi `i cu u op {ti ni Ki kin da.

M. Mr.

crna hronika

dnevnik

Veq ko Tri vali} (1938) iz Budisave poginio je preksino} oko 18 sati u saobra}ajnoj nesre}i u tom mestu, potvrdila je ju~e no vo sadska Po li cij ska uprava. Do nesre}e je do{lo kad je gradski auto bus, za ~i jim upravqa~em bio Bog dan J. (1960) iz Temerina, udario u bicikl kojim je upravqao Trivali}.

Sumwa se da je do udesa do{lo usled neprilago|ene brzine autobusa. Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Bogdana J. za te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja, dodaje se u saop{tewu.

Podsetimo tragi~na saobra}ajna nezgoda dogodila se na raskrsnici ulica Petra Drap{ina i Vojvo|anske.

M. V.

RASVETQENA NOVOSADSKA TU^A

Petorica na |aka Novosadska policija podnela je krivi~nu prijavu protiv petorice maloletnika zbog sumwe da su 14. februara u Sredwoj ma{inskoj {koli udarcima rukama i nogama te{ko povredili {esnaestogodi{eweg u~enika ove {kole. Za nano{ewe te{kih povreda osumwe~ni su N. M. , N. B., A. M. , D. J. i M. R. sao{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Dve kese pune dopinga

Na grani~nom prelazu Horgo{ prekju~e u putni~kom motornom vozilu slova~kih registarskih oznaka, kojim je upravqao dr`avqanin Slova~ke Ga briel L. (1979), prona|ene su dve najlonske kese u kojima je bilo upakovano 60 kutija s 300 ampula, za koje se osnovano sum-

wa da spadaju u grupu doping sredstava.

Osumwi~enom je odre|eno zadr`avawe do 48 sati i protiv wega }e biti podneta krivi~na prijava, zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo neovla{}ene proizvodnje i stavaaee u promet doping sredstava.

M. Mr.

JU^E U ZAGREBU I VUKOVARU

Ispitana dvojica Purdinih saboraca U @upanijskom sudu u Zagrebu ju~e je ispitan hrvatski veteran Dan ko Ma slov, koga Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Srbije sumwi~i da je s Ti ho -

Dan ko Ma slov

Kako prenose hrvatski mediji, u Vukovaru je ju~e ispitan i Petar Jawi} Tromblon.

On je iskaz dao pred sutkiwom @upanijskog suda u Vukovaru, ~e mu su pri su stvo va li i srp ski istra`iteq i tu`ilac, a u vezi doga|aja od 5. novembra 1991. godine zbog kojega je ve} Ti ho mir Purda uhap{en i nalazi se u pritvoru BiH. – Sve ovo je trajalo jako dugo i mno go me po tro {i lo. Is pi tivali su me i srbi jan ski is tra `i te qi ko je su in te re so va li za doga|aj od tog dana. Bili su veoma do bro pri pre mqeni, imali su sa sobom i neke dokumente za koje nisam ni znao da postoje.

Na wima nisu moji potpisi, niti je moj rukopis {to sam im i dokazao. Govorio sam im i o svemu {to sam pro`ivio u sr bi jan skim lo go ri ma, ka ko

mi rom Pur dom i Pe trom Ja wi }em Trom blo nom po~inio ratni zlo~in protiv rawenika i bolesnika.

Istra`ni sudija Kre {i mir Dev ~i} je posle dvo~asovnog saslu{awa izjavio novinarima da }e zapisnik s ispitivawa posla ti hr vat skom Ministarstvu pravde, koje }e ga zatim proslediti Srbiji. Nakon toga pravosu|e Srbi je tre ba od lu ~iti ho}e li nastaviti krivi~no go we we tro ji ce optu`enih i insisti ra ti na iz ru ~e wu Ti ho mi ra Purde, koji se posle hap {e wa po me|unarodnoj poternici od 5. januara nalazi u pritvoru u BiH. Dev ~i} ni je hteo da naga|a kada bi odluka o tome mogla biti do- Pe tar Ja wi} sa se strom neta. su me tukli i terali na razna Dok Maslov nije komentapriznawa pod batinama. Ovo risao sadr`aj ispitivawa, jeje bilo svojevrsno silovawe dan od we go vih advo ka ta mene jer ve} mesec i po dana Emir Mi xi} izjavio je da je `ivim u strahu, ne spavam i Maslov izneo svoju odbranu i ne jedem - rekao je Petar Janegirao sve {to mu se stavqa wi} novinarima posle davana teret, ali nije ulazio u dewa iskaza. taqe.

E. D.

13

OGLASIO SE BIZNISMEN ZA KOJIM SRBIJA TRAGA

POLICIJA O UDESU U BUDISAVI

Osumwi~en voza~ autobusa

petak25.februar2011.

Bogoqub Kari} je na Kosovu Bo go qub Ka ri}, koga Srbija tereti da je o{tetio buxet za 60 miliona evra, boravi na Kosovu, ali ne mo`e biti izru~en Beogradu zbog nepostojawa saradwe Kosova i Srbije u oblasti pravosu|a, pi{e ju~e pri{tin ski dnevnik „Eks pres„.

List dodaje da Kari} ne mo`e biti izru~en iako je za wim raspisana crvena Interpolova poternica. „Ekspres„ navodi da su wegovi novinari telefonom razgovarali s Kari}em i da im je on rekao da dolazi na Kosovo. „Ja sam ro|en u Pe}i, imam kosovsku li~nu kartu i paso{, i niko me ne mo`e spre~iti da dolazim na Kosovo”, rekao je Ka-

Bogoqub Kari}

ri}. Prema wegovim re~ima, za vreme vlade Vo ji sla va Ko {tu ni ce srpska vlast ga je optu`ila zbog posete Tirani sa jo{ 150 poslovnih qudi, zbog poseta Brezovici, ali i zbog toga {to je kompaniju Mobtel „stavio na raspolagawe” Kosovu. „Prema wima (institucijama Srbije) preko Mobtela smo prislu{kivali visoke zvani~nike, navodno sam {pijunirao za Albance, o ~emu oni govore”, rekao je Kari}.

Ekstradicija je, prema Ustavu Kosova, u iskqu~ivoj nadle`nosti Ministarstva pravde i tu ne mogu da se me{aju ni Euleks niti bilo koja druga me|unarodna organizacija na Kosovu.

„U ovakvim slu~ajevima Euleks ima samo ulogu nadzirawa”, kazao je za dnevnik Ehat Mif ta ri, rukovodilac odeqewa za me|unarodnu pravnu saradwu u Ministarstvu pravde, isti~u}i da sa Srbijom nemaju nikakvu saradwu. Interpol je, prema Miftariju, od zvani~nika Kosova zatra`io obja{wewe zbog nepostupawa po crvenoj poternici za Kari}em, ali je ustanovqeno da je on dr`avqanin Kosova i da ga zbog nedostatka saradwe ne mogu izru~iti.

U Ustavu Kosova navodi se da se dr`avqani Kosova ne mogu izru~iti zemqama s kojima Kosovo nema me|udr`avne sporazume o izru~ivawu.

NAKON NASILNI^KOG PONA[AWA GORANA SMIQANI]A U SREMSKIM KARLOVCIMA

Krivi~na i prekr{ajna prijava protiv fudbalera „Vojvodine”

Fudbaleru „Vojvodine” Go ra nu Smi qa ni }u sledi krivi~na prijava za napad na slu`beno lice po ~lanu 323. Krivi~nog zakonika i prekr{ajna prijava za u~estvovawe u tu~i, u najkra}em je bilans incidenta koji se dogodio u Sremskim Karlovcima proteklog vikenda. Smiqani}, koji je ~est gost Sremskih Karlovaca u kojima `ive wegovi blisaki ro|aci, tereti se da se u nedequ oko tri sata ujutru potukao s nekolicinom mladi}a da bi nakon toga pesnicom dva puta u glavu udario policajca Ne ma wu V. (1990).

Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, pr vo ti mac

Go ran Smi qa ni}

Trener „Vojvodine”: Novo razo~arawe [ef stru~nog {taba FK „Vojvodina” Zo ran Mi lin ko vi} kratko je prokomentarisao novi ispad fudbalera Gorana Smiqani}a.

- Nemam {ta drugo da ka`em osim toga da je to za mene novo razo~arawe.

U FK „Vojvodina” nedavno su stali iza mladog fudbalera, ne `ele}i da ga „`igo{u” posle saznawa da je bio pozitivan na antidoping testu (na marihuanu). Isticali su tada u klubu da veruju kako }e se Smiqani} opametiti, i posle izdr`ane {estomese~ne kazne suspenzije, ponovo postati odgovorni profesionalac. U me|uvremenu, usledio je jo{ jedan wegov gaf, kada se uspavao uo~i odlaska ekipe na pripreme u Crnu goru, da bi posledwa vest u u~e{}u u tu~i i napadu na slu`beno lice, {okirala sve u klubu.

Poku{ali smo da dobijemo i izjavu Gorana Smiqani}a, ali je wegov mobilni telefon bio nedostupan.

S. S.

Tr `ni cen tar u Srem skim Kr lov ci ma

„Vojvodine” u jednom od lokala Tr`nog centra, isprovocirao grupu mladi}a iz Karlovaca, nakon ~ega je ispred tog ugo sti teq skog objekta do{lo do tu~e izme|u wega i Mi la na J. iz Kr~edina s jedne i, pretpostavqa se, ~etvoricom ili petoricom momaka, s druge strane.

Na dojavu o tu~i intervenisala je sremskokarlova~ka policija, ali su vinovnici, videv{i patrolu, po~eli da be`e. Kako nezvani~no saznajemo, Smiqani} se okrenuo u jednom trenutku i udario policjskog slu`benika Nemawu V.dva puta u glavu, posle ~ega se ponovo dao u

beg, poku{avaju}i da se domogne stana svojih ro|aka.

Tu su ga policajci i uhvatili i uz primenu prinude odveli u policijsku stanicu.

Tamo je utvr|eno da je u krvi imao 1,73 promila alkohola, dok je wegov sugra|anin Milan J. imao ~ak 4,73.

Ovakvo pona{awe Smiqani}a u Karlovcima nai{lo je na osudu lokalne sredine, ali i fudbal ske javno sti, pogotovo kada se ima u vidu da je taj talentovani igra~ suspendovan na {est meseci zbog toga {to je bio pozitivan na doping testu pro{le godine.

Z. Ml.

ADVOKATI BEOGRADA ZA [TRAJK, KOMORA SRBIJE PROTIV

Zakon uneo novi razdor Advokati Beograda , u organizaciiji svoje gradske komore, na ja vi li su stu pa we u {trajk upozorewa u ponedeqak, tra`e}i povla~ewe iz skup{tinske procedure Predloga zakona o advokaturi, koji je sredinom ovog meseca Vlada Srbije prosledila republi~kom parlamentu po hitnom postupku.

Beogradska komora je navela da }e weni ~lanovi obustaviti rad od 28. februara do 2. marta i da su o tome obavestili sve predsednike sudova u glavnom gradu Srbije. ^lanovi Advokatske komore Beograda su saop{tili da smatraju da je tekst predloga novog zakona neprihvatqiv, jer se, kako ocewuje AKB, „advokaturi oduzima status samostalne i nezavisne slu`be„. Obja{weno je da se predlogom novog zakona „odre|uju unutra{wa organizacija, na~in rada, organi AKB, kao i na~in wihovog izbora, ~ime se direktno ugro`ava samostalan i nezavisan polo`aj advokature u Srbiji“.

Advokati Beograda su naveli da tra`e da se odmah obustavi procedura usvajawa novog zakona, a ako skup{tina i vlada ne uva`e wihov zahtev, najavili su da }e pozvati kolege iz svih advokatskih komora u Srbiji da stupe u generalni {trajk dok se predlog novog zakona ne povu~e iz procedure.

Ju~e se oglasila i Advokatska komora Srbije iznose}i stav da {trajk upozorewa advokata koji je najavila Advokatska komora Beograda radi povla~ewa iz procedure Zakona o advokaturi „nanosi nenadoknadivu {tetu profesiji„.

U saop{tewu AKS, koje je potpisao wen predsednik advokat Dra go qub \or |e vi}, navodi se da je „komora Beograda bez dogovora sa komorom Srbije i ostalim advokatskim komorama i bez iakakvog zakonskog osnova zakazala {trajk upozorewa sa zahtevom da se povu~e Zakon o advokaturi“.

- Ukazujemo advokatima Beograda i Srbije da je odluku o {trajku Advokatske komore Be-

ograda doneo nelegalni organ kome je oduzeto vr{ewe javnih ovla{}ewa i kao takva je ni{tava. Zahtev za povla~ewe zakona iz proceure je motivisan li~nim interesima malog broja advokata koji su tek sada, posle dve godine otvorene javne rasprave, u nameri naru{avawa ugleda komore Srbije i advokature uop{te, zakqu~ili da im nacrt zakona ne odgovara. In~e, radi se o istoj grupi advokata koje je pre samo par meseci podr`ala nacrt novog Zakona o advokaturi u celosti. U pitawu je najobi~nija retorzija zbog oduzimawa javnih ovla{}ewa Advokatskoj komori Beograda u prvom stepenu i namera uvo|ewa potpunog haosa u profesiju, koja je motivisana i odre|enim politi~kim razlozima – navodi \or|evi}.

S dru ge stra ne su ta ko |e upu}eni istovetni suprotstavqeni stavovi i diskvalifikacije. Iz Advoktske komore Beograda su se u javnosti ~ule ocene da je „nacrt zakona radila grupa gra|ana, koja se neo-

sno va no pred sta vqa la da su predstavnici advokature, barem u onom delu koji se ti~e advokata Beograda“.

- Wima je oduzet mandat da se bave radom u komisiji za izradu nacrta zakona o advokaturi - tvrde u AKB. Alek san dar Cve ji} iz AKB ka`e da je „predlog zakona neprihvatqiv jer ima niz re{ewa koja idu na direktnu {tetu advokature“.

- Kqu~no je da se odjednom sada dr`ava me{a i upli}e u na~in na koji je organizovana advokatura u Srbiji. To od dr`ave ne tra`i niko. Pojedinim spornim re{ewima u predlogu se i advokati stavqaju na tender, jer se pojavquje mogu}nost da nas kupuju strane kancelarije i da mi kod wih budemo zaposleni. Mislim da se s tim apsolutno preuranilo. U su{tini, na ovaj na~in mi postajemo dr`avni slu`benici, a to niko od nas ne `eli osim onih koji to jesu postali, a oni }e se vrlo brzo prepoznati navodi Cveji}.

J. J.

14

reporta@e

petak25.februar2011.

dnevnik

POSKUPQEWE VODE PROBUDILO KOD SOMBORACA NOSTALGIJU ZA ARTESKIM BUNARIMA

^e smo va ~a ga si ku} ni buyet, a bu na ri ka `e| aj no vi ja od lu ka va ro {kih vla sti da u Som bo ru po sku pi pi ja }a vo da na 33 di na ra za hi qa du li ta ra, ko li ko sta je u ku bik, opa sno je uz bu di la ov da {wu jav nost, iako se ra di o te~ no sti iz ko je je sve po te klo, ka ko nas u~i drev ni Mi le }a nin Ta les. Ne oba zi ru se Som bor ci na to {to nam taj ku ni ov da {wi „~e smo va ~u” po pra vi lu pa ku ju u pla sti~ ne bo cu ne i sve ga je dan li tar iste pro da ju za ot pri li ke to li ko no va ca, ali u ovom slu ~a ju kao to bo `e „pla nin sko-iz vor sku”, „iz du bi ne mag mat skih ste na” i uz si le si ju sli~ nih ma mi pa ra mar ke tin {kih i la `nih atri bu ta. Do bro, udu va ju i ugqen di ok sid tek da „pr {}e u nos”, ali... Ka ko bi lo, Som bro ci se pri po me nu ce ne vo de od mah se te ar te skih bu na ra i vo da ra, ko ji su sa uli ca ne sta li po ~et kom osme de ce ni je pro {log ve ka, kao da je on da vo da bi la xa ba. A ni je.

Po ~e lo to u dru goj po lo vi ni 19. ve ka u Som bo ru da se pro sve }u je i na pla nu na rod nog zdra vqa, pa je dr Edo Mar ga li}, di rek tor va ro {ke Gim na zi je na u~ no do ka zao svo jim su gra |a ni ma za {to se va qa „pre ba ci ti” na ko pa we ar te skih bu na ra. Le po je sve to vao su gra |a ne da je od dav ni na ~o vek bu {io du bqe bu na re od onih obi~ nih, a{o vi ma i lo pa ta ma is ko pa nih i ci glom ob zi da nih, ali je tih go di na ~u do

N

teh ni ke do la zi lo iz fran cu ske po kra ji ne Ar toa u ko joj su po ne ko li ko sto ti na me ta ra bu {i li u utro bu ze mqe, ne bi li do zdra ve vo de do {li. I ta man kad se u~i ni lo da za ovu no vo ta ri ju ne ma nov ca, jer su i tad, kao i sad, vla sti ku bu ri le sa „bu xet skim de fi ci ti ma”, po ja vi la se Som bor ska {te di o ni ca sa 18.000 fo rin ti vred nim „pro jek tom” iz grad we pr vog ar te skog bu na ra.

Za me sto ovog iz vo ra `i vo ta od re |en je pro stor Sve to |ur |ev ske pi ja ce, od mah do Ma gi stra ta, me sto na ko me je i do ta -

na ro du je ve li ki strah za vla dao kad je ob ja vqe no da }e do la skom do vo do no snih slo je va vi sok stub vo de pod pri ti skom ne ko li ko me ta ra u vi si nu iz bi ti.

Po pla {i li se Som bor ci da }e im ovo li ka sil na vo da va ro{ po pla vi ti, a ta man su se vo de ne po {a sti, ne ka da di vqe re ke Mo ston ge kur ta li sa li. Ka ko bi lo, gos’n @ig mond je sle de }e go di ne svr dli ma do pro do 256 me ta ra du bi ne i tu na le teo na pr vu zna ~aj ni ju ko li ~i nu vo de. Na `a lost, is po sta vi lo se da je ko li ~i na od 15 ku bi ka na sat do du {e do stat na za ta da {we sta nov ni ke

Izda{ni izvori ispod celog grada

da sta jao bu nar, ali onaj ob zi da ni. Ra do vi ma za po ~e tim sa pro le }a 1887. ru ko vo dio je ru dar ski in `e wer Be la @ig mond, a u

Som bo ra, ali da svo jim he mij skim sa sta vom ne obe }a va, pa su ra do vi na sta vqe ni.Bu {i lo se jo{ po la go di ne, sve do 334 me -

NA SRPSKOJ GRANICI U BOGOJEVU BANKOMATIMA SE NE VERUJE

PRE^ANSKA LEKSIKA

K

o se dima ne nadimi, taj se vatre ne ogreja – stara je izreka i podse}a da je bilo kakav dodir s vatrom – ozbiqna stvar. Ali i prijatna. Ba{ kad se ma{i{ ma{ica, zvanih i vatraq. To nije neka stra{no va`na sprava u rabotama s vatrom. Vi{e je luksuz, ali je svaka ku}a i ku}anica ako dr`i do sebe morala imati. Velika, metalna {tipaqka, visila je na kraju rerne i uzimana dosta retko. Naj~e{}e kad je vatra bila sasvim jaka, a na re{etki zvanoj ro{tiq, ostala samo `eravice. Tad se ma{icama pa`qivo uzimao najja~i, jo{ mo}an `ar ili {apurika, pa preme{tao u tu~anu peglu, tek skinutu s plotne gde je bila na “predgrevawu”. Sledilo je brzo peglawe ~ar{ava, ko{uqa, kragni, moralo se povremeno mahati peglom da se `eravica razgori, a potom se mrtvi `ar, sad ve} skoro pepeo, prosipao u plehanu fijoku ispod gorionika. I onda sve iz po~etka.

Druga va`na uloga ma{ica bila je u pripaqivawu lula ili cigareta dospelih pu{a~a koji su imali vremena da sede ili rade ne{to blizu vatre. Lule su se ~esto gasile, pa su se ~esto i ma{ice uzimala u ruke. Jednom su one spasle Lalu od nevoqe, dok je sedeo ukraj avlije i lo`io kotlanku. Klalo se ba{ tog dana pa se kuvala barotina. Uto nai|e neki mladi}, nazva dobar dan i upita Lalu da li, mo`da, ima {ibicu, ma{inu. Kao, ba{ bi da zapali cigar. Lala ga ponovo pogleda (jedared ga ve} bio o{acov’o) pa re~e: Imam, ali ne dam! „Iju, nalice!” za~udi se taj sa sokaka. „Pa, kakav ste vi to ~ovek kad vam je `ao jednog palidrvca” – ukori Lalu.

Ovaj mu odr`a kratku vakelu: „Nije meni `ao {ibice. Imam ja jo{ deset kutija ma{ine u ~ikme`etu. Imam i }er udava~u, eno je tamo natrag pere creva za hurke. Da sam ti dao {ibicu,

Bili su vodari nekad izuzetno ceweni

tra u du bi nu, ali su ta mo na le te - ko jih je ve }i na bi la ru ku de lo ku Bez dan skog pu ta, na ko me su li na vo du pu nu ugqo vo do ni~ kog Jo `e fa Caj zla, bra var skog i se bu rad vo da ra od 600 li ta ra me ta na, pa je u po mo} po zva no ma {in skog rad ni ka, ~i ja se ra - pu ni la za sve ga de se tak mi nu ta.

Kra qev sko Ugar sko ge o lo {ko di o ni ca do Dru gog svet skog ra ta Bu {e we ni je pre sta lo ni u dru dru {tvo iz Pe {te i wen stru~ - na la zi la u Uli ci Sve to za ra goj po lo vi ni 20. ve ka, pa je po wak Ju li je Ha la va~. Ma da je on Mi le ti }a. Za po {qa vao je i po sled wi ova kav iz vor u Som bo ru pred lo `io da qe ko iz bu {io 1960. bra pa we, u iz nu di ci i var Bo {ko Pu jin u I de ce ni ja ma na kon {to su do bi li vo do vod bes pa ri ci ipak je Uli ci Du {a na po ku}ama, Somborci prefiwenih ~ula su usvo jen @ig mon dov Sta ni~ ko va. Sve ga pred log da se bu nar uredno kupovali svoja sledovawa od vodara, go di ne da na po sle za tr pa do 248 me ta ra, pravdaju}i se re~enicom: „Ako umesto vina iz bu {en je i pr vi du bi ni oda kle je sra bu nar na „Ja ro {u”, ve} moramo piti vodu, ne moramo i hlor” zmer no naj bo qa vo da gde je i da nas grad iz bi la na po vr {i nu. ska fa bri ka vo de, Spu {te ne su ce vi i 4. fe bru a ra pet na e i stak rad ni ka i isto to - a usko ro je po ~e la i iz grad wa je po no sno ob ja vqe no da je i zva - li ko {e gr ta, {to sve do ~i ko li - vo do vo da, ko ji je u na red nim de ni~ no po ~eo sa ra dom pr vi som - ko su Som bor ci bi li za do voq ni ce ni ja ma ar te ske bu na re po ti bor ski ar te ski bu nar ko ji je za ovom, ar te skom, vo dom. Hro ni ke snuo u isto ri ju, ma da su du go go 24 sa ta da vao 84 ku bi ka pit ke sve do ~e i o to me da je ve }i na di na Som bor ci pre fi we nih ~u vo de. dru gih bu na ra bi la bu {e na na la i po red ~e smi po ku }a ma ku Ovo je bio sa mo pr vi u ni zu 150 me ta ra, ma da je naj du bqi bu - po va li svo je re dov no sle do va we ar te skih bu na ra is ko pa nih u nar, po red cen tral nog, bio onaj od vo da ra, prav da ju }i se: „Ako Som bo ru, a bo ga mi i na okol nim na uglu Gun du li }e ve i Bran ka ume sto vi na ve} mo ra mo pi ti vo sa la {i ma i se li ma, pa ih je vre - Ra di ~e vi }a (220 m), ali i da je du, ne mo ra mo i hlor”. me nom is ko pa no ukup no 35, od naj i zda {ni ji bio onaj na po ~et Mili} Miqenovi}

Ko ne ma di na re, mo ra po ku ne

Ma{ice

ili (ka ko va tru ~u va ti i {i ri ti) ti bi se zahvalio, raspri~ao, ja bi’ zvao Dragicu moju, da donese po satqik rakije, vi biste se gledali, dogovorili, da ja ne ~ujem, da se na|ete na rogqu, ti si zglavan deran, ona bi se zaqubila, ti bi se zaludio, ondak bi se uzeli... A ja ne}u da dam ’}er za onog ko nuz ovako lepu vatru i `eravice od {apurika – tra`i ma{inu da zapali cigaru! Ne dam i – {lus!”

Tre}a zada}a ma{ica je jo{ va`nija. Wima se prenosi vatra iz {porteta u pe} kad je za to vreme, kotlanku ili drugi {poret, ako ga ima negde u kujnici ili napoqe. Ko je morao paliti

vatru na hladnom i vla`nom mestu, pa jo{ i uz lo{ ogrev, zna {ta zna~i imati dobru `eravicu na koju samo nagrne{ {aku suve slame, dve-tri gran~ice i {apurike – i eto veselog plamena. Kad se sve radi iz po~etka, pa jo{ ako je tmu{a, vetar vra}a dim, drva vla`na, zapaliti vatru nije nimalo lako. Niti je odr`avati. Osim ako su ma{ice pri ruci i jaka `eravica bar na jednom mestu.

Nije bez neke onaj Lala za`alio {ibicu! Sad svaka ku}a ima jeftinih i mo}nih upaqa~a, ali je nekad fajercog bio retkost, ili je bio prazan, jer benzin br-

zo ispari. Ni {ibice nije bilo lako dr`ati suve i spremne za dejstvo. Dovoqno je da se kutija (bila je drvena, a ne papirna) malo ovla`i pa se kre{e uludo, dok se ne oliwa sav onaj braonkasti sumpor na stranici i cela kutija upropasti. Znala su i deca da ukradu {ibicu, poskidaju glave, uzmu {upqe kqu~eve i od toga prave prangije. Dobro, to se retko de{avalo, ali uvek u lo{em trenutku, kad nema{ ~ime da zapali{ vatru. Ocila i kremen, naravno, niko ne dr`i ve} du`e od veka, mada sam s jednog putovawa iz Amerike doneo ne{to tome sli~no. Jedini proizvod na kojem je pisalo da je „Made in USA” bilo je par~e ~elika u plasti~nom omotu s crte`om kako se wime pali vatra. Treba ti jo{ samo dobar no` kojim “zase~e{” tu plo~icu {to li~i na {raf bez navoja. Kresawe baca tako velike varnice da vrlo lako uhvati iole suve novine, ~ak i suvu travu i li{}e. Primetio sam da se alatka tro{i pa je ~uvam samo posebne prilike, jer je demonstracije va`nosti vatre, {to je u svim vikendicama zaista va`no jer je u vla`nim danima sve vla`no, pa mora{ kod sebe u xepu nositi dana{we novine!

Kod {poreta i pe}ke blizu mora biti jo{ i `arilo, mawe ili ve}e, kra}e ili du`e, ali obavezno s vrhom u obliku }irili~nog slova G, grnalo da se razgrne ili nagrne `eravica u paorskoj pe}ki, kad se kadi ogwi{te za ’lebac ili „samo” lepiwe, a nije na odmet imati i metalnu lopaticu. Jako je zgodna za preno{ewe `ara, ali ne tako precizna kao ma{ice.

Pavle Male{ev (Gra |a za kwi gu „Tri red ri ba pli va / Di va ni o re ~i ma”)

pa tin ka Aga ta us pe la da u|e u Sr bi van Al msik ro ju, gde, ina ~e, re dov |e na La slo, ko no do la zi zbog po se ja ima i ne ma~ ko dr `a ta bo le snoj maj ci. vqan stvo, sa su pru gom - Mo `da i je ste Ame ri kan cem Hju Me mo ja kri vi ca {to la gli nom, pro ve la je ni sam po gle da la sko ro ce lu no} vo zi ka ju kar ton pred po la zak se iz me |u Sr bi je i Hr na put, ali taj sta ri vat ske - ni je mo gla u}i u obra zac se jo{ uvek do mo vi nu, jer im je na ko ri sti u Ne ma~ koj. ze le nom kar to nu ne ma~ Ne shva tim da je to ke osi gu ra va ju }e ku }e ad mi ni stra tiv no ta „Huk-Ko burg“ sta ja la ko ne pre mo stiv pro ozna ka JU ume sto SRB. blem, jer do ne dav no Po {to va `i do 2013. sam pu to va la s ju go bra~ ni par ni je na to slo ven skim pa so {em obra }ao pa `wu, sma tra na kom je pi sa lo ime ju }i da je do ku men tu da - Frau Agatu zaustavili nadomak zavi~aja u Apatinu tad uve li ko ne po sto le ko do is te ka ro ka. je }e dr `a ve SRJ. Ni Ni su mo gli da pla te ni pri vre - ma ta u Hr vat skoj ili ta mo pre ko mi to ni je za me rao u Ame ri me no osi gu ra we, jer na{ gra ni~ - no }i mo, dok se ne sna |e mo za no ci i Por tu ga li ju, jer ta mo svi ni pre laz ne ma auto mat za po di - vac – ne skri va ozlo je |e nost go iz je da na ~a va ju Ju go sla vi ju i Sr za we nov ca elek tron skim ili spo |a Aga ta, ko ja u Ne ma~ koj ra bi ju – vaj ka se Aga ta. vi za kar ti ca ma. di ve} go di na kao sud ski pre vo Do da je ka ko je sa sa istim ze - Pre {li smo 900 ki lo me ta ra di lac. le nim kar to nom iz da tim 2010. od Zul pi ka, kod Kel na, da bi Za mo li la je da te le fo nom po vi {e pu ta bez pro ble ma pre la pre no }i li u Bo go je vu, sve ga 20 zo ve osi gu ra va ju }u ku }u u Ne zi la na {u gra ni cu, ali ni ka ko ki lo me ta ra od rod ne ku }e. Tu ma~ ku, iako je bi la po no}, ka ko ne raz u me ka ko Sr bi ja mi sli da, nam je ca ri nik re kao da je na{ bi joj fak som po sla li no vi ze le sa ta ko oskud no opre mqe nim kar ton ne va `e }i, zbog za sta re ni kar ton. No, po {to joj je ca ri gra ni~ nim pre la zi ma raz vi ja le ozna ke. Po ku {a va li smo mu nik re kao da se fak si ra ni do ku tu ri zam, u ko ji se to li ko mno go, ob ja sni ti da on va `i jo{ tri go men ti ne pri zna ju, pre o sta lo im bar pro kla ma tiv no, uzda. di ne, ali uza lud. Kad smo po sle je je di no da se vra te u Hr vat sku.

Ca ri ni ci su nam ob ja sni li da du `ih pre go va ra hte li da uzme Ta mo su br zo na {li auto mat i se ~e sto su o ~a va ju s put ni ci ma mo pri vre me ni, na me sec da na, po di gli ku ne, a da to ne bi i to sa ozna kom JU na ze le nim kar to ko ji ko {ta 11.000 di na ra, ali mi bi lo uza lud pr vo su pro ve ri li ni ma, ali ka ko za kon pri zna je ni smo ima li ke{. Upo zo ri li su da li na gra ni ci mo gu kom {ij - sa mo SRB gra ni~ ne slu `be mo nas da ne stva ra mo gu `vu, upu ti skom va lu tom da pla te kar ton. ra ju pri hva ta ti sa mo do ku men te li u Er dut i do naj bli `eg auto Tek pred zo ru van Al msi ko va je ko ji ga ima ju.

J. Prel~ec

A

BE ^EJ SKE KU ]I CE U SME ]U: Ko li ko god bi li rav no sni u glan ca wu svo je „va zdu {ne ba we“ kraj Ti se, be ~ej skom kamp na se qu, ume sto u cve }u vla sni ci ima ju - ku}ice u sme}u. Xa ba sku pqa ju i ot pad osta vqa ju u ve li ki kon tej ner kraj spo red nog pu ta, kad ne ma ko da ga po vre me no is pra zni. Ni na ovom punk tu dva lo kal na ko mu nal na pred u ze }a ni ka ko da se do go vo re {ta je ~i ja po sao; zva ni~ no, JP „Ko mu na lac“ tre ba da bri ne o ~i sto }i gra da, dok je „Po ti sje-Be ~ej“ za du `e no za od no {e we sme }a, ali ta ko je sa mo zva ni~ no. Iz gre da da ne tre ba ba{ sva kog pu sti ti da u prak si tu ma ~i bla go de ti de cen tra li za ci je.

V. Jankov

SKUP[TINA LU „PODUNAVQE”

petak25.februar2011.

c m y

LOV

dneVnik

15

ODLUKOM VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Usta no vqe na no va lov na pod ru~ ja

Foto: D. Kne`i}

Fu tog, Be ge~ i Ve ter nik ostali za jed no U Lova~kom domu u Futogu minule nedeqe odr`ana je redovna godi{wa Skup{tina LU „Podunavqe”, koje obuhvata lovce Veternika, Bege~a i Futoga. Usvojen je novi Statut Udru`ewa, koji je prilago|en Zakonu o udru`ewima gra|ana.

Konstatovano je pozitivno poslovawe, usvojen zavr{ni ra~un za minulu godinu, a {to je jo{ va`nije, lova~ka dru{tva „Jarebica”

Futog, „Fazan” Bege~ i „Srnda}” Veternik i daqe osatju zajedno, ~lanovi LU „Podunavqe”. Tim koji pobe|uje ne treba mewati, ka`u sportski treneri, pa je ovakav rasplet o~ekivan: na 14.413 hektara, u blizini velikog urbanog centra kakav je Novi Sad, nalazi se obiqe srne}e divqa~i koju love i strani turisti, u solidnom broju ima ze~eva, fazana i prepelica, kao i migratornih pti~jih vrsta - di-

vqih pataka i gusaka. Lane je u blizini Futoga odstreqen vepar od 260 kilograma, sa kqovama u zlatnoj medaqi od 123,65 poena, a strelac je bio doma}i lovac, ~lan LU „Podunavqe”.

Skup{tina je usvojila predlog o tri lica ovla{}ena za zastupawe LU „Podunavqe”, a to su Ili ja Pre ko ga ~i}, Ni ko la To mi} i @i va Par li}.

D. Kn.

Lov na {a ka le i li si ce U lovi{tu Glo`ana i Bege~a, sutra je na programu lov na {akale i lisice, u organizaciji lova~kih udru`ewa „Podunavqe” iz Futoga i „Petrovec” iz Ba~kog Petrovca. Skup lovaca je u 7.30 ispred lova~kog doma u Glo`anu.

Kotizacija iznosi 300 dinara, doru~ak treba

poneti, a u pomenuti iznos ura~unat je ru~ak nakon lova.

Predatori }e se loviti na podru~ju izme|u Dunava i puta za Ba~ku Palanku. Na tom delu ima dosta tr{}aka, koji pogoduju pre svega {akalu, koji je u prili~noj ekspanziji {irom Vojvodine.

D. Kn.

GODI[WE SKUP[TINE LSS

Vi si na ~la na ri ne ~e ka de le ga te koja }e se pla}ati Savezu. Pred delegatima }e se na}i i izve{ta ji skup {tin skih te la (Upravni i Nadzorni odbor...)

1.Severnoba~ko lovno podru~je

ukupne povr{ine 2.596 km2

2. Ju`noba~ko lovno podru~je

ukupne povr{ine 3.065 km2

3. Isto~noba~ko lovno podru~je

ukupne povr{ine 3.228 km2

4. Severnobanatsko lovno podru~je

ukupne povr{ine 3.085 km2

5. Sredwobanatsko lovno podru~je

ukupne povr{ine 4.357 km2

6. Lovno podru~je Deliblatska pe{~ara

ukupne povr{ine 1.377 km2

7. Severnosremsko lovno podru~je

ukupne povr{ine 2.032 km2

8. Isto~nosremsko lovno podru~je

ukupne povr{ine

9. Ju`nosremsko lovno podru~je

ukupne povr{ine 1.472 km2

Severnoba~ko lovno podru~je

Ju`noba~ko lp

Severnosremsko lp

295 km2

u{}a Tise i daqe sredinom Tise do u{}a Begeja, nastavqa sredinom Begeja do mesta gde kanal DTD ulazi u Begej i daqe ide kanalom do u{}a Starog Begeja, zatim nastavqa sredinom Starog Begeja do po~etne ta~ke.

6. Gra ni ca lov nog pod ru~ ja De li blat ska pe {~a ra po~iwe na trome|i op{tina Vr{ac i Plandi{te sa Rumunijom, odakle ide u pravcu jugoistoka dr`avnom granicom Srbije i Rumunije do Dunava, zatim se granica lomi prema zapadu i ide Dunavom i rukavcima, obuhvataju}i ostrva Adu ~ibukliju i Adu `ilovu, skre}e na severozapad kod po~etne (uzvodne) ta~ke Ade `ilove, izlazi na levu obalu Dunava i daqe ide granicom rezervata „Deliblatska Pe{~ara”, sve do trome|e op{tina Alibunar, Vr{ac i SRP „Deliblatska pe{~ara”, a zatim skre}e na sever i ide putem koji razdvaja op{tinu Vr{ac i Alibunar do kanala DTD, odakle prelazi DTD kod u{}a [ulhovog kanala i daqe ide do po~etne ta~ke.

7. Gra ni ca Se ver no srem skog l. p. po~iwe na dr`avnoj granici, na ulasku autoputa E-70 iz Hrvatske u Srbiju, ide na sever i prati granicu Hrvatske i Srbije do Dunava, skre}e na istok sredinom Dunava do mesta gde auto put E-75 prelazi Dunav, skre}e jugoisto~no i prati desnu stranu E-75 do mesta gde autoput preseca administrativnu granicu AP Vojvodine, nastavqa u pravcu jugozapada admi. gran. APV do mesta gde je autoput E-70 preseca, daqe ide ka zapadu desnom stranom autoputa E-70 (ogradom) do po~etne ta~ke.

8. Gra ni ca Is to~ no srem skog l. p. po~iwe na mestu gde autoput E-75 prelazi Dunav, ide u pravcu jugoistoka sredinom Dunava do

Severnobanatsko lp

Sredwobanatsko lp

ko ms re os ~n lp to

kao i Deklaracija o za{titi lovaca, jer su lovci postali meta `estokih napada mnogih nevladinih organizacija i pojedinaca.

U ponedeqak, 28.februara u Novom Sadu, u Zavodu za za{titu prirode u Radni~koj ulici, od 12 ~asova po~e}e i godi{wa Skup {ti na Lo va~ kog sa ve za Vojvodine. Pred delegatima }e se na}i predlog da visina ~lanarine za lovce iz Vojvodine iznosi 1.000 dinara.

Po red iz ve {ta ja o ra du, usvaja}e se i finansijski izve{taj za pro{lu i predlog finansijskog poslovawa za ovu godinu. Zaslu`nim lovnim radnicima dodeli}e se odlikovawa LSV. D. Kn.

Dajemo vam pregled lovnih podru~ja u Vojvodini

Is

Na Veterinarskom fakultetu u Beogradu u nedequ 27. februara od 12 ~asova odr`a}e se godi{wa skup{tina Lova~kog saveza Srbije, na kojoj }e se, izme|u ostalog, doneti odluka o vi si ni ~la na ri ne za lov ce.

Predlog je da iznos bude 600 dinara (500 +100 za Fond solidarnosti).

Predlog o visini ~lanarine na{ao se i na posledwoj sednici Upravnog odbora LSS, ali je od lu ka pro lon gi ra na za skup{tinsko zasedawe. To se desilo jer je delegat iz Gu~e Mi len ko Ru di nac zatra`io da se sa odlukom sa~eka, a da se u me|uvremenu konsultuje ~lanstvo centralnog lovnog regiona {ta oni misle o ~lanarini

seka sa putem koji razdvaja op{tine Sombor i Apatin, nastavqa prema istoku do Velikog ba~kog kanala, lomi se i ide daqe sredinom VBK sve do desne strane autoputa E-75, a zatim ide desnom stranom (ogradom) autoputa prema Beogradu do ta~ke preseka autoputa E-75 sa Dunavom, nastavqa na zapad sredinom Dunava do dr`avne granice sa Hrvatskom i daqe nastavqa granicom Hrvatske i Ma|arske do po~etne ta~ke.

3. Gra ni ca Is to~ no ba~ kog l. p. po~iwe na mestu ulaska Tise iz Ma|arske u Srbiju, odakle ide prema jugu sredinom Tise do u{}a u Dunav, odakle ide u pravcu zapada sredinom Dunava do ta~ke gde autoput E-75 preseca Dunav, a nastavqa u pravcu severa desnom stranom autoputa E-75 do granice sa Ma|arskom, skre}e na istok i ide granicom izme|u Ma|arske i Srbije do po~etne ta~ke.

4. Gra ni ca Se ver no ba nat skog l.p. po~iwe na trome|i dr`avnih granica Srbije, Ma|arske i Rumunije, odakle ide prema jugoistoku granicom Srbije i Rumunije do ta~ke gde Stari Begej ulazi u Srbiju, skre}e na jugozapad i ide sredinom Starog Begeja do ta~ke gde se on uliva u kanal DTD, potom ide sredinom ka-

Isto~noba~ko lp

Zim ska ak ci ja lo va ca iz LU „Po du na vqe”

Odlukom Vlade Republike Srbije koja je nedavno objavqena u Slu`benom glasniku, u celoj Srbiji su ustanovqena su granice novih lovnih podru~ja. Ova informacija pre svega je zna~ajna za rukovodstva lova~kih udru`ewa, jer jedno lovi{te ne mo`e biti u dva razli~ita lovna podru~ja! To konkretno zna~i da lova~ka udru`ewa, ako im je lovi{te podeqeno na dva dela, moraju da imaju dve lovne osnove, dva lovo~uvara i sve prate}e dokumente za dva (ili vi{e) razli~itih lovi{ta, a to, naravno, pove}ava tro{kove.

Kada je Vojvodina u pitawu, granice su naj~e{}e prirodne reke i kanali, ali i autoputevi, koji su podelili mnoga vojvo|anska lovi{ta. Lovi{ta su podeqena na teritoriji kojom trenutno gazduju aktuelna udru`ewa u Ba~koj Topoli, Kuli, Vrbasu, Somboru, Malom I|o{u, Novom Sadu, Zrewaninu, In|iji, Sremskoj Mitrovici, Rumi, [idu....

Zbog svega navedenog, od sekretara Lova~kog saveza Vojvodine Mi len ka Ze rem skog sti`e preporuka da, s obzirom da }e u narednom periodu biti osnivana nova lova~ka udru`ewa u Pokrajini, ove ~iwenice, tj. novoustanovqene granice lovnih podru~ja, trebaju ozbiqno da se uzmu u

LP Deliblatska pe{~ara

Ju`nosremsko lp

18. ME\UNARODNI SAJAM RIBOLOVA, LOVA I ORU@JA

Fe­Ho­Va – Budimpe{ta 18. – 20. 03. 2011.

za samo 3.990 din.

232 izlaga~a iz 10 zemaqa, na 8.135 kvadrata izlo`benog prostora, sa vi{e od 40.000 posetilaca. Veliki broj novih, atraktivnih programa za posetioce: virtualni ribolov, izlo`ba lova~ke karikature, lova~ki i ribolova~ki restoran, vozila i yipovi, takmi~ewe u lovu na pastrmke, festival lova~kog roga…

Program putovawa: 18.03. (petak) Polazak autobusa iz Novog Sada sa parkinga ispred hotela Sajam u 23.30 ~.

No}na vo`wa preko Subotice i Horgo{a …

19.03. (subota)…dolazak u Budimpe{tu u jutarwim satima. Sme{taj u hotel. SAJAMSKI DAN od 9.00-18.00 ~. Polazak na panoramsko razgledawe grada: NEP STADION, TRG HEROJA, AN­DRASY BULEVAR, BAZILIKA SV. I[TVANA, LAN^ANI MOST, BUDIMSKA TVR\AVA, ER@EBET MOST… Fakultativna vo`wa brodom Dunavom uz {ampawac… Povratak u hotel. No}ewe.

20.03. (nedeqa) Doru~ak. Pe{a~ka {etwa VA­CI ULICOM, SRPSKOM ULICOM, VO­RO­SMARTY­ TRG, POSLASTI^ARNICA @ERBO, BEOGRADSKI KEJ…U 12 ~ odlazak do AQU­A­WORLD-a i kori{}ewe sadr`aja vodenog parka do 18 ~. Povratak za Srbiju preko Segedina i Subotice. Dolazak oko 22 ~asa.

Aran`man obuhvata: – Prevoz udobnim turisti~kim autobusom – Sme{taj u hotelu 3* na bazi 1 no}ewa sa doru~kom.

– Organizaciju i vo|stvo puta.

Aran`man ne obuhvata: – ulaznice na sajam – ulaznice za AQU­A­WORLD. Informacije i prijave na telefon: (021) 6512 - 966

TURISTI^KA AGENCIJA 21000 Novi Sad Kornelija Stankovi}a 13 Tel. 021/6512-966 agencija.elgreco@eunet.rs 22498

obzir, pa tek onda se odlu~ivati na daqe korake.

1. Gra ni ca Se ver no ba~ kog lov nog pod ru~ ja po~iwe na mestu ulaska autoputa E-75 iz Ma|arske u Srbiju, odakle ide desnom stranom (ogradom) E-75 prema jugu do mesta gde autoput preseca Veliki ba~ki kanal, ide prema zapadu i sredinom VBK do puta koji razdvaja op{tine Sombor i Apatin, nastavqa ovim putem do mesta gde put preseca kanal Prigrevica-Bezdan, skre}e na sever i ide sredinom kanala do u{}a Bajskog kanala, a daqe sredinom Bajskog kanala do granice sa Ma|arskom, nastavqa granicom Ma|arske i Srbije do po~etne ta~ke.

2. Gra ni ca Ju `no ba~ kog l. p. po~iwe na mestu ulaska Bajskog kanala u Srbiju iz Ma|arske, odakle ide ju`no sredinom Bajskog kanala do wegovog u{}a u kanal Prigrevica-Bezdan, a daqe sredinom ovog kanala do pre-

nala DTD do u{}a u Begej i nastavqa sredinom Begeja sve do u{}a u Tisu, a zatim produ`ava sredinom Tise do dr`avne granice sa Ma|arsk om, odakle skre}e na istok i ide granicom Ma|arske i Srbije do po~etne ta~ke.

5. Gra ni ca Sred wo ba nat skog l. p. po~iwe na ulasku Starog Begeja iz Rumunije u Srbiju, pa ide dr`avnom granicom na jugoistok do trome|e op{tina Plandi{te i Vr{ac i Rumunije, skre}e pod pravim uglom na jugozapad i ide sredinom [ulhovog kanala do wegovog u{}a u DTD, zatim prelazi DTD i ide na jug grani~nim putem op{tina Vr{ac i Alibunar do trome|e ovih op{tina sa Specijalnim rezervatom prirode „Deliblatska pe{~ara”, gde skre}e na sever i ide granicom Rezervata do Dunava, ide uzvodno sredinom Dunava do u{}a Tami{a, nastavqa admin. gran. AP Vojvodine do Dunava, daqe ide sredinom Dunava do

administrativne granice sa AP Vojvodinom, odakle nastavqa ad. gran. APV do autoputa E-75, odakle skre}e na severozapad i prati desnu stranu auto puta E-75 (ogradom) do po~etne ta~ke.

9. Gra ni ca Ju `no srem skog lov nog pod ru~ ja po~iwe na mestu ulaska autoputa E-70 iz Hrvatske u Srbiju, odakle ide desnom stranom autoputa E-70 do mesta gde preseca administrativnu granicu sa AP Vojvodinom, skre}e na jug i prati admin. gr. Vojvodine do mesta gde se ona spaja sa Savom, odavde granica ide uzvodno Savom nazad do mesta gde admin. gr. APV napu{ta tok Save, nastavqa admin. gran APV na zapad do mesta gde se ona vra}a na tok Save, nastavqa u pravcu zapada sredinom Save do dr`avne granice sa Republikom Srpskom, prati dr`avnu granicu sa Republikom Srpskom i Hrvatskom i dolazi do po~etne ta~ke.

Pripremio: D. Kne`i}

petak25.februar2011.

SPORT

BO RIS TA DI] RAZ GO VA RAO S MI [E LOM PLA TI NI JEM

Sr bi ja opredeqena za ob ra ~un s hu li ga ni ma Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} po ru ~io je u raz go vo ru sa pred sed ni kom UEFA Mi {e lom Pla ti ni jem, da je Sr bi ja u pot pu no sti opre de qe na da se ob ra ~u na sa hu li ga ni ma i da ne }e do zvo li ti da se po no ve ne mi li do ga |a ji iz Ita li je.

Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di} pri mio je pred sed ni ka Evrop ske fud bal ske uni je (UEFA) Mi {e la Pla ti ni ja, na we gov zah tev, i raz go va rao o spre ~a va wu na si qa na fud bal skim utak mi ca ma, ne re di ma ko je su srp ski hu li ga ni na pra vi li na utak mi ci na {e i re pre zen ta ci je Ita li je u \e no vi pro {le go di ne, kao i na me ~e vi ma na {ih klu bo va na evrop skim tak mi ~e wi ma, sa op {ti la je Pres slu`b a pred sed ni ka Sr bi je.

Mi {el Pla ti ni je pred sed ni ku Sr bi je pre neo stav Evrop ske fud bal ske uni je (UEFA) da }e u slu ~a ju na sta vqa wa na sil ni~ kog i kri mi nal nog po na {a wa hu li ga na, srp ski klu bo vi i na ci o nal ni tim bi ti is kqu ~e ni iz svih evrop skih tak mi ~e wa.

Pred sed nik Ta di} je re kao da je Sr bi ja u pot pu no sti opre de qe na da se ob ra ~u na sa hu li ga ni ma, da ne }e do zvo li ti da se po no ve ne mi li do ga |a ji iz Ita li je i da na {a re pre zen ta ci ja ili sport ski klu bo vi bu du ka `we ni ili uda qe ni sa evrop skih i svet skih tak mi ~e wa.

I{in ba je va pro pu {ta EP Ru ska atle ti ~ar ka Je le na I{in ba je va pro pu sti }e zbog bo le sti Evrop sko dvo ran sko pr ven stvo, ko je }e bi ti odr `a no od 4. do 6. mar ta u Pa ri zu.

I{in ba je va se po ~et kom fe bru a ra vra ti la tak mi ~e wa po sle pa u ze od sko ro 11 me se ci.

- I{in ba je va je za ra `e na vi ru som i zbog to ga ni je tre ni ra la ne ko vre me. Je le na je od lu ~i la da ni {ta ne ri zi ku je. Woj }e u ovoj se zo ni glav ni ciq bi ti na stup na Svet skom pr ven stvu u Da e guu, kra jem av gu sta i po ~et kom sep tem bra. Wen iz o sta nak sa EP u dvo ra ni bi }e ve li ki gu bi tak za na{ dr `av ni tim - re kao je tre ner ru ske atlet ske re pre zen ta ci je Va len tin Ma sla kov.

Ru ski wa je ak tu el na svet ska re kor der ka u sko ku s mot kom na

U HAJ DU KU IZ KU LE ODAH NU LI

Ob u sta vqen ste ~aj ni po stu pak Na ro ~ i { tu u Pri vred nom su du u Som bo ru, odr `a nom 7. fe bru a ra, usvo jen je plan re or ga ni za ci je Fud bal skog klu ba Haj duk, ~i me je prak ti~ no ob u sta vqen po stu pak ste ~a ja u ovom sport skom ko lek ti vu.

- Pla nom re or ga ni za ci je je utvr |e no da se du go vi Haj du ka po ve ri o ci ma vra te u ro ku od pet go di na. Po re skoj upra vi vra }a we du go va po ~i we od 1. av gu sta 2011. go di ne u me se~ nim ra ta ma, a osta lim po ve ri o ci ma u de cem bru 2012. go di ne u ~e ti ri go di {we ra te. Ukup no po ve ri o ci ma tre ba da se vra ti u tih pet go di na oko 209 mi li o na di na ra plus ka ma ta u ro ku vra }a wa ka ` e ste ~ aj n i uprav n ik u Haj du ku Ni ko la Kraj no vi}.

Ovih da n a u Fud b al s ki klub Haj duk iz Pri vred nog su da u Som bo ru tre ba da stig -

- Mi u Sr bi ji ima mo pro blem sa hu li ga ni ma, sve sni smo to ga i sprem ni smo na de fi ni tiv ni ob ra ~un sa wi ma. Sa Evrop skom fud bal skom uni jom (UEFA) }e mo ra di ti da se ne mi li do ga |a ji iz \e no ve ni ka da ne po no ve.To je bi la i sra mo ta za na {u ze mqu. Ta ko |e, mo ra mo na pra vi ti raz li ku iz me |u hu li ga na ko ji su u ma wi ni i na vi ja ~a ko ji su ve li ka ve }i na u Sr bi ji.

Mi smo na ci ja ko ja }e do ka za ti

da zna da sport ski bo dri svo ju re pre zen ta ci ju i svo je klu bo ve gde god oni igra ju“, re kao je pred sed nik Sr bi je.

Pred sed nik Ta di} je na gla sio da su hu li ga ni bez bed no sni pro blem i da Sr bi ja mo ra za u sta vi ti na si qe u fud ba lu, ko je sa spor tom ne ma ni ka kve ve ze, ve} se ra di o for mi kri mi na la ko ja se mo ra ne pre kid no su zbi ja ti.

- Na taj na ~in sta di o ni }e po no vo po sta ti si gur na me sta, gde

ne re {e we ko jim se pri hva ta plan re or ga ni za ci je i wi me }e su di ja ob u sta vi ti po stu pak ste ~a ja nad Haj du kom i raz re {i ti ste ~aj nog uprav ni ka. [ta po tom sle di?

- Bi }e for mi ra no klup sko ru ko vod stvo pred vi |e no pla nom re or ga ni za ci je, a ~i ni }e ga pred sed nik klu ba, di rek tor klu ba i Uprav ni od bor od se dam ~la no va i oni pre u zi ma ju bri gu o Haj du ku.

U vre me pri me ne pla na re or ga ni za ci je kon tro lu i nad zor nad iz vr {e wem pla na vr {i ste ~aj ni uprav nik. U slu ~a ju da se plan ne is pu wa va ka ko je pred vi |e no i ne vra }a ju se du go vi mo `e po no vo usle di ti pri ja va za ste ~aj, ali u tom slu ~a ju vi {e se ne ma pra vo na pro g ram re o r g a n i z a c i j e ne go sle di ban krot stvo - pod vu kao je ste ~aj ni uprav nik Ni ko la Kraj no vi}. \. Bo ja ni}

ro di te qi mo gu do vo di ti svo ju de cu, bu du }e spor ti ste. Ta ko }e mo svi do pri no si ti dru {tvu u ko jem `i vi mo, sport ski me ~e vi }e po sta ti me sta gde se qu di oku pqa ju, a ne rat na po pri {ta sa tra gi~ nim is ho di ma“, - po ru ~io je pred sed nik Sr bi je.

Sa stan ku su pri su stvo va li i di rek tor Bez bed no sno in for ma tiv ne agen ci je Sa {a Vu ka di no vi} i ge ne ral ni se kre tar UEFA \a ni In fan ti no.

Olim pij ska ba kqa pu tu je i u sve mir?

Olim pij ska ba kqa za Zim ske olim pij ske igre u So ~i ju 2014. go di ne mo gli bi pre do la ska u ru ski grad da se oti sne u sve mir, sa op {ti li su or ga ni za to ri tak mi ~e wa.

- Sla we ba kqe na Me |u na rod nu ko smi~ ku sta ni cu (MKS) je za ni mqi va ide ja, ali je tre ba de taq no is pi ta ti. To ni je lo {a za mi sao i te o ret ski je ostvar qi va - re kao je za me nik di rek to ra ru ske Fe de ral ne ko smi~ ke agen ci je Vi ta lij Da vi dov i do dao da je otvo re ni pla men stro go za bra wen na MKS-u. ZOI u So ~i ju bi }e odr `a ne od 7. do 23. fe bru a ra 2014. go di ne.

Par ti zan spre man za Olim pi ju

otvo re nom, ko ji iz no si 5,06 me ta ra. Ona je vla sni ca i naj bo qeg re zul ta ta u dvo ra ni, ko ji iz no si 5,00 me ta ra.

dnevnik

c m y

16

Ho ke ja{ Par ti za na Ste fan Ili} iz ja vio je da o~e ku je po be du „cr nobe lih” u dru gom me ~u fi na la plej-ofa Slo ho kej li ge. Par ti zan je pre dva da na u Qu bqa ni po sle pro du `et ka po ra `en od Olim pi je re zul ta tom 3:2 u pr vom me ~u fi na la plej-ofa. Fi nal na se ri ja igra se na tri po be de, a dru gi me~ na pro gra mu je da nas od 19,30 ~a so va u Be o gra du.

- Pr vi me~ je bio do sta iz jed na ~en, ali se Olim pi ja bo qe sna {la u pro du `e ci ma ka da je bi la kon kret ni ja i po sti gla je dan gol za po be du.

Mi slim da su u toj uta ki mi ci ni jan se pre su di le. U ovom tre nut ku mi smo kon cen tri sa ni sa mo na sle de }i duel po {to sma tram da jo{ ni {ta ni je go to vo - re kao je Ili}.

Tre }i duel na pro gra mu je u po ne de qak u Qu bqa ni.

Na ni na pad nut la se rom Iz gle da da na vi ja ~i fran cu skih klu bo va vo le da ome ta ju igra ~e pro tiv ni~ kih ti mo va, a po go to vo Man ~e ster ju naj te da i po seb no Por tu gal ce. Na me ~ u osmi n e fi n a l a Li g e {am pi o na u Mar se ju u sre du uve ~ e (0:0), je d an na v i j a~ Olim pi ka na ci qao je ze le nim la se rom Por tu gal ca Na ni ja, dok je iz vo dio kor ner.

Pre tri go di ne sli~ no se do go di lo i u Li o nu, ka da je je dan na vi ja~ tog ti ma la se rom ome tao Kri sti ja na Ro nal da, ko ji je u to vre me no sio dres Man ~e ste ra. UEFA je ta da ka zni la Lion sa 3.200 evra. Zbog no vog slu ~a ja UEFA je po kre nu la is tra gu, ali pod lu pom je i Man ~e ster, od no sno we go vi na vi ja ~i, ko ji su na Ve lo dro mu pa li li ba kqe.

OVOG VI KEN DA IGRA SE 46. FI NAL NI TUR NIR MU [KOG KU PA

Voj vo di na bra ni pe har Od boj ka {i NIS Voj vo di ne ovog vi ken da u Be o gra du bra ne ti tu lu po bed ni ka Ku pa osvo je nu pro {le go di ne u No vom Sa du. Na 46. fi nal nom tur ni ru u~e stvu ju tre nut no ~e ti ri naj bo qe eki pe u Sr bi ji, po red No vo sa |a na tu su, Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca i or ga ni za to ri Cr ve na zve zda i Par ti zan.

NIS Voj vo di na se su tra u po lu fi na lu sa sta je s Par ti za nom (17 ~a so va), a Zve zda s Rad ni~ kim (20), a fi na le je na pro gra mu u ne de qu od 20 ~a so va uz di rek tan te le vi zij ski pre nos.

No vo sa |a ni su za sa da re kor de ri sa 12 osvo je nih ti tu la u naj ma sov ni jem od boj ka {kom tak mi ~e wu u na {oj ze mqi, a ne skri va ju ten den ci je da `e le ve li ki pe har da za dr `e u svo jim vi tri na ma jo{ mi ni mum go di - Od boj ka {i Voj vo di ne, pro{logodi{wi pobednici nu da na.

- Jo{ pre se zo ne smo pri ~a li pu ni mo. Voj vo di na je po seb na po i ve li ki sam op ti mi sta, kao i da su nam ovo se zon ski ci qe vi to me {to je osva ja la tro fej u svi u eki pi, da mo `e mo da po no pre te `no ve za ni za do ma }e pr Ku pu u svim pret hod nim dr `a va vi mo uspeh i od bra ni mo ti tu lu. ven stvo, da kle za od bra nu tro ma, a in te re sant no je da je za vre Ima mo pun igra ~a, a ve li ki fje ja u Ku pu i na pad na {am pi me za jed ni ce Sr bi je i Cr ne Go re fond je ve o ma bi tan na me ~e vi ma on sku ti tu lu, a sa da ima mo pri je di na osva ja la Kup (tri pu ta). tur nir skog si ste ma i svi }e da ti li ku da je dan od tih ci qe va is Eki pa se na la zi u dor boj for mi svoj ne se bi~ ni do pri nos no vom

po ten ci jal nom uspe hu. Te {ko je bi lo {ta prog no zi ra ti, ali mi slim da ima mo ve li ke {an se za uspeh, uz pu no po{t pva we svih pro tiv ni ka - re kao je sport ski di rek tor NIS Voj vo di ne Ni ko la Ma ri}.

M. Ri sti}

SPORT

dnevnik

POD UPIT NI KOM SU TRA [WI ME^ SA SOM BOR CI MA

Vo {a gle da u ne bo Fud ba le ri Voj vo di ne od ra di li su ju ~e ra {wi pre po dnev ni tre ning po ve ja vi ci, a isto }e u~i ni ti i da nas. [ef stru~ nog {ta ba Zo ran Mi lin ko vi} ne ma mno go iz bo ra. Za jed no s

Zo ran Mi lin ko vi}

pr vo tim ci ma pri la go |a va se da tim okol no sti ma, pa u skla du s tim i pri pre ma even tu al nu su tra {wu tre ning utak mi cu s Rad ni~ kim iz Som bo ra.

- Gle da mo u ne bo, ni {ta nam dru go ne pre o sta je - vid no raz o ~a ran vre men skim pri li ka ma kon sta tu je tre ner cr ve no-be lih. - Pa `qi vo pra ti mo raz voj vre men ske si tu a ci je, pa }e mo da nas, po sle tre nin ga, kon tak ti ra ti Som bor ce i vi de ti na ~i jem te re nu }e mo, uko li ko bu de uslo va, od i gra ti utak mi cu.

U Voj vo di ni razmta ra ju i op ci ju uko li ko do me ~a s Rad ni~ kim iz Som bo ra ne do |e.

- Do po ~et ka pr ven stva 5. mar ta neo p hod no je da od i gra mo jo{ je dan me~. U~i ni }e mo to sva ka ko, u uto rak ili sre du, na rav no, uz na du da }e nam vre men ske pri li ke i}i na ru ku ka `e Mi lin ko vi}.

S. S.

Re fe ren dum o Mun di ja lu Vla dar Ka ta ra emir [e ik Ha mad bin Ka li fa al Ta ni iz ja vio je da }e za tra `i ti mi {qe we gra |a na da li `e le da se Svet sko pr ven stvo u fud ba lu 2022. go di ne or ga ni zu je u zim skom ili let wem pe ri o du.

- Pi ta }e mo na rod, mo ra mo da vi di mo {ta na {i qu di `e le. - re kao je Al Ta ni.

Ve }i na fud ba le ra i tre ne ra za tra `i la je da Mun di jal bu de odr `an to kom zi me, jer je ta da pro se~ na tem pe ra tu ra u Ka ta ru oko 25 ste pe na Cel zi ju sa. Tem pe ra tu -

ra u ju nu do {ti `e ~ak i 50 ste pe ni Cel zi ju sa, a mo gla bi da ugro zi zdra vqe igra ~a i gle da la ca.

- Ne znam ka kva su pra vi la. Na rav no, vo lim sport, ali ne mo ram da bu dem upo znat ba{ sa svim stva ri ma. - ka zao je ka tar ski pre mi jer [e ik Ha mad bin Ja sim al Ta ni.

Pred sed nik Me |u na rod ne fud bal ske fe de ra ci je (FI FA) Sep Bla ter od ba cio je mo gu} nost da SP 2022. bu de odr `a no u zim skom pe ri o du i do dao da }e sve 64 utak mi ce Ka tar or ga ni zo va ti na svo joj te ri to ri ji.

Da nas skup {ti na RFK No vi Sad Na kon ne u spe log po ku {a ja odr `a va wa skup {ti ne RFK No vi Sad pro {log pet ka, ~el ni qu di klu ba sa De te li na re za da nas su za ka za li no vu skup {ti nu, ko ja }e se odr `a ti u zgra di Vo da Voj vo di ne (Mi haj la Pu pi na 25) sa po ~et kom u 16.30 ~a so va. O~e ku je se da ka na rin ci ofor me uprav ni od bor.

I. G.

V.D. DI REK TO RA JP SPC „VOJ VO DI NA” @IV KO PO POV

Iza {li u su sret In dek su i No vom Sa du Ko ri {}e we fud bal skog te re na na SC „Saj mi {te”, sa kog je uo~i No ve go di ne ise qen FK Ajaks zbog du ga od 680.000 di na ra, a pre ma tu `bi JP SPC „Voj vo di na” ko je upra vqa ovim kom plek som, od stra ne fud ba le ra In dek sa, Slo ge iz Plan di {ta i No vog Sa da, iza zva lo je ~u |e we de la no vo sad ske sport ske jav no sti, a naj vi {e ~la no va Ajak sa. Pod se }a mo, Slo ga iz Plan di {ta i In deks od i gra li su pro {le su bo te tre ning utak mi cu, a No vi Sad je u sre du tre ni rao na „Saj mi {tu”. Ni {ta ~ud no, da oba klu ba ne ma ju trav na te te re ne na ras po la ga wu: stu den ti je dan na \a~ kom igra li {tu, a No vi Sad tri na De te li na ri.

Po zva li smo iz tog raz lo ga VD di rek to ra JP SPC „Voj vo di na” @iv ka Po po va, u na me ri da nam raz ja sni no vo na sta lu si tu a ci ju.

Ka ko je mo gu }e da po sle ise le wa FK Ajaks ne ki dru gi klub ko -

ri sti te ren na „Saj mi {tu”, ka da je na ja vqe no ras pi si va we ten de ra na pro le }e, po sle ko jeg bi se taj te ren do de lio od re |e nom klu bu ili klu bo vi ma?

- Ta in for ma ci ja ni je ta~ na.

Ni ka kav ten der JP SPC „Voj vo di na” ne }e ras pi si va ti u ve zi s iz da va wem te re na na SC „Saj mi {te”.

Po kom osno vu ili ce ni su fud bal ski klu bo vi In deks, Slo ga iz Plan di {ta i No vi Sad do bi li pra vo da ko ri ste te ren SC „Saj mi {te” za utak mi cu, od no sno tre ning, upr kos ~i we ni ci da ima ju te ren(e) na \a~ kom igra li {tu od no sno na De te li na ri?

- JP SPC „Voj vo di na” po me nu tim klu bo vi ma ni je iz da vao ter min za ko ri {}e we te re na. Jed no stav no, obra ti li su nam se za po mo} usled si tu a ci je u ko joj se na la ze, a mi smo im iza {li u su sret.

S. S. - B. M.

Kraw ~ar i daqe u To ten he mu Fud bal ski klub To ten hem od bio je po nu du ru skog Kra sno da ra za ve znog fud ba le ra Ni ka Kraw ~a ra, {to zna ~i da }e hr vat ski re pre zen ta ti vac osta ti si gur no do kra ja se zo ne na „Vajt Hart Lej nu”.

Po nu de za hr vat skog i da qe sti `u na adre su To ten he ma, ko ji je jo{ pre zim skog pre la znog ro ka od lu ~io da se ra sta ne sa igra ~em ko ji sjaj no igra u po sled ne vre me. Lon don ski klub je ve} od bio po nu de Ever to na i Li ver pu la za 26-go di {weg igra ~a.

Kra sno dar je osno van pre sa mo ~e ti ri go di ne, a vla snik klu ba je ru ski taj kun Ser gej Ga lic ki, ~i je se bo gat stvo pro ce wu je na tri mi li jar de do la ra i ~i ji klub vo di srp ski stra teg Sla vo qub Mu slin. Ru ski me di ji ni su sa zna li ko li ko je po nu du Ga lic ki po slao, ali bi ovaj mi li jar der usko ro mo gao da upu ti no vu, mno go pri ma mqi vi ju za „pev ce”.

petak25.februar2011.

17

ZVE ZDA OPET U BU DVI

To {i} i Mi lo va no vi} osta li u Be o gra du Eks pe di ci ja Cr ve ne zve zde na kon od lu ke Za jed ni ce fud bal skih pr vo li ga {a da se pro lon gi ra start pro le} nog de la se zo ne usled ne po voq nih vre men skih uslo va od lu ~i la je da „do dat ne“ pri pre me na sta vi na cr no gor skom pri mor ju. Ba za }e opet bi ti u Bu dvi do utor ka, kao i po ~et kom pri prem nog pe ri o da. Tre ner Pro si ne~ ki ima ode |e nih ka drov skih pro ble ma, zbog po vre da ko je ni su ozbiq ni je pri o ro de Du {ko To {i} i De jan Mi lo va no vi} na sta vi }e le ~e we u glav nom gra du. To {i} ose ~a bol u ko le nu, a po vre du je za ra dio na tre nin gu, dok „po mi lo va ni“ Mi lo va no vi} ku bu ri sa ozle dom le |a. I Ve {o vi} je ro vit.

- Wih dvo ji ca u Be o gra du ima ju op ti mal ne uslo ve za te ra pi ju pa ne ma po tre be da pu tu ju sa na ma. Tre ni ra }e po po seb nom pro gra mu, uz nad zor jed nog od po mo} nih tre ne ra i ve ru jem da }e obo ji ca sprem ni do ~e ka ti po ~e tak {am pi o na ta, su sret sa Sme de re vom – is ta kao je Ro bert Pro si ne~ ki, ko ji }e do bi ti pri vre me nu do zvo lu da vo di eki pu sa klu pe u pr ven stvu.

Cr ve na zve zda }e na cr no gor skom pri mor ju bo ra vi ti do utor ka, 1. mar ta, a u ne de qu 27. fe bru a ra od i gra }e pri ja teq sko-hu ma ni tar ni me~ u Tre bi wu pro tiv Le o ta ra. Ve} sa da je in ter e o sva we za tu utak mi cu ogrom no, po {to cr ve no-

KO RO MA NA (NE) BRI NU ZVI @DU CI

Bi }e bo qe

Du {ko To {i}

be li u ovom re gi o nu ima ju ve li ki broj si map ti ze ra, a sav pri hod bi }e pro sle |en Og we -

nu Gu de qu, de ~a ku ko ji je obo leo od le u ke mi je.

Z. Ran ge lov

Apla u zi na utak mi ci pro tiv Bor ca bi li su na me we ni tre ne ru Pro si ne~ kom, a zvi `du ci Ko ro ma nu i Ka duu.

-Gle da o ci sa za pad ne tri bi ne ve} u 10. mi nu tu su se „ogla si li“. Znam da svi o~e ku ju vi {e od eki pe, isti na je da smo im osta li du `ni par ti jom ko ju smo pri ka za li, po seb no u pr vom po lu vre me nu. Ipak, ne vi dim da bi to tre ba lo da bu de raz log za zvi `du ke Ka duu i me ni- pro ko men ta ri sao je is ku sni Ko ro man.

Ka da je za me wen u 68. mi nu tu ume sto apla u za „na gra |en” je zvi `du ci ma. Ko ro man, me |u trim, po zi va na vi ja ~e na str pqe we, pod se tiv {i da su pri pre me tek bi le za vr {e ne...

- Zvu ~a }e kao fra za, ali no ge su jo{ te {ke. Ka da se osve `i mo bi }e bo qa sli ka. Eki pa se jo{ uigra va, pa }e tek do iz ra `a ja do }i i in di vi du al ni kva li te ti - sma tra je Ko ro man.

Zve zdi no pro le }e tre ba lo bi da bu de mno go be ri }et ni je od je se ni.

- Svi ma bi tre ba lo da bu de ja sno da raz li ka u od no su na je sen ne mo `e da bu de ogrom na.

Bo ri }e mo se do po sled weg da ha, pa {ta bu de - za kqu ~io je Ko ro man.

ZBOG LO [EG VRE ME NA

Par ti zan u Por to ro `u Lo {i vre men ski uslo vi u Sr bi ji i od lo `en na sta vak pr ven stva na te ra li su fu ba le re Par ti za na da se po no vo oti snu van Be o gra da. Cr no – be li su ot pu to va li u Por to ro` gde }e ima ti op ti mal ne uslo ve za fi na li za ci ju pri pre ma. Va qak bi u Slo ve ni ji ostao do 2.mar ta, a do ta da od me r io sna g e sa ki n e s kim [ang si jem Mi lo ra da Ko sa no vi }a (su tra) i 1. mar ta ve ro vat no sa Ko prom.

Pr vo bit no, cr no–be li su tre ba li da osta nu u Be o gra du i

su tra do ~e ka ju Sme de re vo, me |u tim, plan je pro me wen.

- @e li mo pra ve fud bal ske uslo ve – re kao je tre ner Alek san dar Sta no je vi}. – Ze mu ne lo nam ne od go va ra zbog ve {ta~ ke tra ve, na ko ju ni smo na vi kli.

Vi de lo se to i pro tiv Sre ma. U Slo ve ni ji su vre me i te re ni bo qi i mo `e mo ne sme ta no da tre ni ra mo.

Ko li ko vas je sve ovo po re me ti lo ?

- Ni je pu no, ra ~u na li smo na fak tor iz ne na |e wa. Go di na ma je zi ma kod nas }u dqi va i sneg se

mo gao o~e ki va ti. Ide mo da qe, bo qe je od lo `i ti na sta vak pr ven stva ne go ri zi ko va ti kva li tet fud ba la i po vre de igra ~a.

Zna te li ve} tim za me~ sa In |i jom?

- U prin ci pu da. U me ~u sa Sre mom smo ot klo ni li ne ke di le me.

Sta no je vi} ni je hteo o ime ni ma, ali ne {to se, ipak, mo `e za kqu ~i ti. Va qak je bli zu for ma ci je sa tri {pi ca i sa sta va: Stoj ko vi}, Miq ko vi}, La zev ski, Sa vi}, Kr sta ji}, Ka ma ra, Ba bo vi}, Ili}, Adi ja, Ili ev, Tej go.

Na to je tre ner re kao: - Sa Tej gom i Adi jom mo `e mo da igra mo u vi {e for ma ci ja.

Na put sa cr no–be li ma kre nuo je i ,,ot pi sa ni’’ Bo gu no vi} jer mu je pro pao tran sfer u Poq sku, a u Be o gra du je ostao Alek san dar Da vi dov ko ji ~e ka even tu al ni tran sfer u Ki nu.

Oma le ni ve zi sta mi nu le sed mi ce bio je pro bi u eki pi Xang sua, a uko li ko ne pot pi {e ugo vor osta }e u Par ti za nu jer je pre la zni rok svu da ve} za vr {en.

I. La za re vi}

KRI ZA I U OFK SLA VI JA IZ NO VOG SA DA

Sta ra upra va ne da kqu ~e ve Pre ne {to vi {e od tri ne de qe odr `a na je Skup {ti na Omla din skog fud bal skog klu ba Sla vi ja iz No vog Sa da . Iza bra na je ta da no va Upra va, ali do da na {weg da na no vo i za bra ni klup ski ~el ni ci ~el ni ci ni su us pe li da u|u u pro sto ri je i da pre u zmu vlast. Jed no stav no, ne ko li ci na qu di ko ji su do ta da vo di li klub pro me ni li su bra ve na pro sto ri ja ma i na sta vi li da ra de kao da Skup {ti na ni je ni odr `a na.

No vi pred sed nik Mi ro slav Mi haj lo vi} po ku {a vao je u ne ko li ko na vra ta da se na mi ran na ~in do |e do re {e wa, me |u tim,upr kos obe }a wi ma ni {ta se ni je pro me ni lo. Klub i da qe vo di Dra gan Kr sma no vi} ko ga je pre ne {to vi {e od go di nu da na sa da ve} biv {i pred sed nik Ra do slav ^o lo vi} ovla stio da od -

lu ~u ju u Sla vi ji. Zbog to ga su pred sed nik Uprav nog od bo ra Mi ro slav Mi haj lo vi} i pre ded nik Skup {ti ne Bran ko Ve se li no vi} upu ti li Grad skoj upra vi za sport i omla di nu No vog Sa da, Grad skom fud bal skom sa ve zu No vog Sa da i Fud bal skom sa ve zu Voj vo di na pi smo u ko jem tra `e po mo} da se re {i tre nut no ha o ti~ no sta we u klu bu.

Iz me |u osta log, u pi smu fud ba skim or ga ni ma i Grad skoj upra vi za sport i omla di nu sto ji: „Ve} du ` e vre m e klub ne funk ci o ni {e pre ma od red ba ma Sta tu ta, ne ma Uprav nog od bo ra, pre ded ni ka, Nad zor nog od bo ra. Skup {ti na je po sled wi put odr `a na 2007. go di ne ma da u Sta tu tu pi {e da se odr `a va sva ke go di ne„. Do du {e, ka ko se u sa o p { te w u is t i ~ e, kra j em

SE KRE TAR GFSNS BRAN KO BA GLA VA

„Skup {ti na i Uprav ni od bor le gi tim ni Po zva li smo Grad ski fud bal ski sa vez No vog Sa da, ~i ji ~lan je i OFK Sla vi ja, i za tra `i li tu ma ~e we na sta log pro ble ma.

- Skup {ti na je sa svim le gi tim na – ka `e se kre tar Grad skog fud bal skog sa ve za No vog Sa da Bran ko Ba gla va. – Ne ma tu ni {ta spor nog, do bi li smo ma te ri jal i ne znam zbog ~e ga je na stao pro blem. Mi do sa da ni smo ima li pro ble ma sa Sla vi jom i na dam se da }e vr lo br zo ova kri za pre va zi }i.

2007. go di ne odr `a na je ne ka Skup {ti na, ru ~ak s igra ~i ma i ro di te qi ma mla |ih ka te go ri ja Ra do slav ^o lo vi} je pri ka zao kao Skup {ti nu, pro me nio Sta tut ka k o je we m u od g o v a r ao iako je bio u su prot no sti ma sa Sta tu ti ma fud bal skih or ga ni -

za ci ja. Na rav no, ni je za bo ra vio da sve to ve ri ku je u Mi ni star stvu za sport i omla di nu Re pu bli ke Sr bi je, a je di no je pre vi deo da je u vre me odr `a va we te Skup {ti ne zbog vre |a wa su di je na utak mi ci iz me |u Bu du} no sti i Sla vi je u Mla de no vu iz dr `a vao ka znu za bra ne vr {e wa svih funk ci ja u fud bal skom spor tu u tra ja wu od tri me se ca (ka zna je iz re ~e na 26. no ve bra 2007. go di ne, a ta ko zva na Skup {ti na je odr `a na 4. de cem bra).

I ni je tu kraj pri ~e , u op {ir nom pi smu sto ji i ovo : „U me |u vre me nu Sla vi ja je sti gla na naj ni `e gra ne u po sled wih 50 go di na , tak mi ~i la se u Pod ru~ noj li gi No vi Sa da.

Ne za do voq ni je dan za dru gim klub su na pu sti li ~la no vi Uprav nog od bo ra, a ka da je Ra do slav ^o lo vi} ostao usa mqen sve nad le `no sti je pre neo na tre ne ra pr vog ti ma Dra ga na Kr sma no vi }a, ko ji je se be una pre dio u di rek to ra klu ba a ume sto we ga na klu pu je seo po mo} nik Mi lo{ Bok {i}. U mi nu le dve go di ne ni je bi lo sa sta nak Uprav nog od bo ra, ni Skup {ti ne sve do 31. ja nu a ra 2011. go di ne ka da su, u sa rad wi s Me snom za jed ni com Sa laj ka, biv {i igra ~i i sim pa ti ze ri klu ba i ak tu el ni pred sed nik Bran ko Ve se li no vi} sa zva li Skup {ti nu. U me |u vre me nu zbog po gre {nih od lu ka klub je ostao bez po slov nog pro sto ra u Te me rin skoj uli ci, is kqu ~e ni su i od u ze ti su te le fo ni, pe ~at ni je u pro sti o ri ja ma klu ba ...

Na kra ju sa op {te wa se is ti ~e da no va upra va `e li sa mo da vra ti sta ri sjaj Sla vi ji i da ni ko ga ne te ra iz klu ba, ali mo li grad ske struk tu re i fud bal sku or ga ni za ci ju da se ova kom pli ko va na si ta ci ja re {i na ci vi li zo va ni na ~in , ka ko to do li ku je spor ti sti ma.

G. K.

18

petak25.februar2011.

sport

dnevnik

ODIGRANE POSLEDWE DVE UTAKMICE OSMINE FINALA LIGE [AMPIONA

Ba jern vra tio deo du ga Fud ba le ri Ba jer na us pe li su da vra te deo du go va In ter u za po raz u fi na lu Li ge {am pi o na. U pr voj utak mi ci osmi ne fi na la, na San Si ru, us pe li su Ba var ci,go lom Go me za u po sled wem mi nu tu, da stig nu do ve li ke po be de.

da ~ em Eto o m, a po r ed we g a bli ` i go l u Kraf t a bi l i su Stan ko vi} i Snaj der, kla si~ ni igra ~i sre di ne te re na. S dru ge stra ne, Ba jern je igrao u mak si mal no ofan ziv noj kom bi na ci ji s Go me zom, Mi le rom, Ri be ri jem, Ro be nom, ali se to na te re nu ni je vi de lo. Igra lo se `e sto ko,

In ter–Ba jern 0:1 (0:0) MI LA NO: Stadion \uzepe Meaca, gledalaca oko 80.000, sudija Ka{ai (Ma|arska), strelac: Gomez u 90. minutu. @uti kartoni: Zaneti, Mota (Inter), Riberi, Luis Gustavo (Bajern) INTER: @ulio Cezar – Majkon, Ranokija (Karxa), Lusio, Kivu – Zaneti, Kambijaso, Mota – Snajder, Stankovi} – Eto. BAJERN: Kraft – Lam, Timo{~uk, Bad{tuber, Prawi} (Breno) – [vajn{tajger, Luis Gustavo – Roben, Miler, Riberi – Gomes.

Olim pik (M) – Man ~e ster ju naj ted 0:0

MAR SEQ: Stadion Velodrom, gledalaca 45.000, sudija [ifner (Nema~ka), OLIMPIK: Mandanda – Fani, Mbija, Divara, Hajnce – Sise (^ejru), Kabore, Lu~o Gonzales – Remi (Valubuena), Brandao, Andre Ajev.

MAN^ESTER JUNAJTED: Van der Sar – O [ea, Smajling, Vidi}, Evra – Gibson (Skols), Karik, Fle~er – Nani, Berbatov, Runi.

Revan{ utakmice se igraju od 8. do 16. marta

Eto izme|u Bat{tubera i [vajn{tajgera

Ra pri za maj skog fi na la Li ge fud bal skih {am pi o na, me~ In ter a i Ba jer na, po ~e la je ~ud nom po stav kom na te re nu. Azu ro –ne ri su me~ po ~e li, zbog po vre da ne ko li ci ne {pic igra ~a, sa sa mo jed nim kla si~ nim na pa -

na pr vu lop tu, a i je dan i dru gi tim stvo ri li su sa mo po jed nu pra vu pril ku u pr vom po lu vre me nu. [ut Etoa sa se dam me ta ra mla di gol man Kraft je us peo da od bra ni, dok je uda rac Ri be ri ja gla vom za vr {io na pre~ ki.

UEFA LIGA EVROPE

Pi ro va po be da Se vi qe Se vi qa po be di la u Por tu 1:0, ali je por tu gal ski klub pro {ao u osmi nu fi na lu, jer je u pr vom me ~u bio bo qi - 2:1. U jed nom od tri pa ra {e sna e sti ne fi na la Li ge Evro pe u ko me obe eki pe u ri zni ci ima ju evrop ske tro fe je po znat je po bed nik - u osmi nu fi na la pla -

De taq sa me ~a Por to–Se vi qa

si rao se Por to iako je u re van {u na svom te re nu po ra `en od Se vi qe 0:1 (0:0). Por tu gal ski tim je u pr vom me ~u u An da lu zi ji po be dio 2:1. Pre o sta la dva ta kva pa ra su Ajaks - An der leht i Spor ting - Ren xers.

Iz du e la Por ta i Se vi qe da qe je pro {ao tro fej ni ji klub biv {i dvo stru ki {am pion Evro pe i sve ta i osva ja~ Su per ku pa Evro pe i Ku pa UEFA, a eli mi ni san je dvo stru ki po bed nik Ku pa UEFA i vla snik jed nog tro fe ja u Su per ku pu Evro pe. Por to je stva rao {an -

se i pro ma {i vao. Za to je ka `wen u 71. mi nu tu. Al va ro Ne gre do je po slao lop tu u pra zan pro stor, Lu is Fa bi ja no je u du e lu „otre sao” Al va ra Pe re i ru i iz vr {io ru tin ski eg ze ku ci ju - 0:1.

Sa mo mi nut ka sni je upra vo je Pe re i ra is kqu ~en zbog pre kr {a ja nad Ga ri jem Me de lom.

Me |u tim, sna ge su iz jed na ~e ne ve} u 77. mi nu tu ka da je „po cr ve neo” i Alek sis Ru a no zbog po vla ~e wa Hul ka.

Bor ba se ras plam sa la, jer go sti ni su ima li {ta da iz gu be, mo ra li su da da ju jo{ je dan gol za pla sman u na red nu run du. To je osta vi lo pro sto ra za na pa de do ma }i na.

Ipak, go lo va vi {e ni je bi lo, pa su se do ma }i ni ra do va li upr kos po ra zu. U da nu ka da je Se vi qa igra la me~ u Por tu, {pan ski me di ji su na ja vi li pro me nu na we noj klu pi. Tvr de da }e Gre go rio Man ca no osta ti tre ner klu ba iz An da lu zi je do le ta, ka da }e ga na sle di ti sa da {wi {ef stru ke Atle ti ko Ma dri da, Ki ke San ~ez Flo res. Isti iz vo ri tvr de da i „jor gan xi je” pla ni ra ju ra sta nak sa svo jim tre ne rom.

Mu ~io se i u na stav ku In ter, ali je uspe vao da odr `i rav no te `u. Isti na, Ba var ci su ima li vi {e od igre, a sta ti vu je po go dio Ru ben. S dru ge stra ne, usa mqe ni Eto je pra vio ~u da, ali ni to ni je po mo glo. Tek po sle ula ska Kar xe, ka da se Stan ko vi} vra to na sre di nu te re na, In ter je za pre tio., Mo ta je gla vom po sle kor ne ra tu kao u Kraf ta, a ma lo za tim uda rac Etoa kroz {u mu no gu za vr {io je u kor ne ru. I ka da su svi mi sli li da }e se su sret za vr {i ti bez go lo va, Go mez je po sti gao po go dak. @u lio Ce zar je sna `an uda rac Ro be na us peo sa mo da od bi je, a lu ka vi Go -

mez je s tri me ta ra uba cio lop tu u pra znu mre `u.

Na Ve lo dro mu gle da o ci su vi de li sla bo pr vo po lu vre me. I je dan i dru gi tim su igra li opre zno, pre te `no ~u va ju }i svo ju mre `u. Man ~e ster je pr vi za pre tio, ali uda rac Fle ~e ra s dva de se tak me ta ra sjaj no je od bra nio gol man Man dan da. S dru ge stra ne, Bran dao je bio naj o pa sni ji, ali pra vu pri li ku ni je imao.

Igra lo se mir no i u na stav ku.

Olim pik je bio ne {to pred u zi mqi vi ji, ali Van der Sar ni je imao pu no po sla. Na kra ju, me~ je za vr {en bez od lu ke i go to vo bez {an si.

G. K.

GAJDOBRANI U NASTAVAK PRVENSTVA ULAZE S PODMLA\ENIM SASTAVOM

Her ce gov ci pu ca ju na vrh

Fud ba le ri Her ce gov ca pri pre me za pro le} ni deo pr ven stva No vo sad ske pod ru~ ne li ge po ~e li su jo{ 6. ja nu a ra ka da je tre ner Gaj do bra na \or |e Bo ji} iz vr {io pro ziv ku i odr `ao pr vi tre ning. Am bi ci je gaj do bran skih fud ba le ra u na stav ku tak mi ~e wa ve za ne su is kqu ~i vo za osta nak u vr hu ta be le.

U zim skom pre la znom ro ku Her ce go vac su na pu sti li Dra go vi}, Ko mad i Je li ~i}, kao i naj bo qi stre lac eki pe u je se wem de l u Lu k i} i is k u s ni igra~ zad we li ni je Tri fu no vi}. S dru ge stra ne, Her ce go vac se po ja ~ao sa Go ra nom i Mar kom Siv ~e vi }em, Mar kom Ba b i } em, Ili j om Man d i } em, Slav k om Vu j o v i } em i Ne m a wom Ra ~i }em.

- Pod mla di li eki pu, ali su nam am bi ci je da se za dr `i mo u vr hu ta be le. Eki pa je ste mla |a, ali po se du je kva li tet ko ji bi tre ba lo da uz do bar rad do ne se i re zul ta te. Ima mo prak ti~ no spoj mla do sti i is ku stva i na da mo se da }e nam to do ne ti re zul ta te. Sa ovim igra~ kim ka drom }e mo do bi ti i ve }u ma sov nost na tre nin zi ma, jer bez to ga ne ma ni re zul ta ta. Ono {to nam ide u pri log je da su svi fud ba le ri iz na {eg se la, zna ~i ne m a m o igra ~ a sa stra n e ’le gi o na ra’. Upra va je za u ze la ta kav stav, a u ovih me sec i po

da na smo ve} odr `a li dva sa stan ka Uprav nog od bo ra re kao je pred sed nik klu ba i ak tiv ni igra~ Her ce gov ca Alek san dar Gru ba ~i}.

U ti m u su osta l i is k u s ni igra~ zad we li ni je Mir ko Hr wez, za tim Ze len, Maj sto ro vi}, La zar Ra ~i}, Hor va ti} ko ji }e uz mla | e sna g e po k u { a t i da ostva re ciq. To im sva ka ko ne }e bi ti la ko, a ono {to }e im znat no ote `a ti za da tak je i po da tak da }e gaj do bran ski fud ba le ri u pro le} nom de lu pr ven s tva ima t i ne p o v oq n i j i ras po red, jer od pet na est me ~e va se dam igra ju ku }i, a osam na stra ni. U pr vom ko lu Her ce go vac go stu je u Sr bo bra nu, po tom im u go ste sti `e Vr bas, po tom idu u Be ~ej, pa im do la zi Ka bel, a na kon to ga ih o~e ku ju du e l i sa Pe t ro v a r a d i n om i Omla din cem iz Ste pa no vi }e va. Pla ni ra no je da pro le} ni deo pr ven stva No vo sad ske pod ru~ ne li ge po~ ne 19. mar ta, a prak ti~ no tre ner Her ce gov ca \or |e Bo ji} na sva koj po zi ci ji u ti mu ima po dva igra ~a.

Upra va Her ce gov ca je po sti gla do go vor sa Me snom za jed ni com Gaj do bra, kao i sa spon zo rom gaj d o b ran s kim ‘’Aling ko ne lom‘’, pa }e pod ru~ ni li ga{ iz ovog se la u dru gom de lu pr ven stva PFL No vi Sad ima ti bo qe uslo ve ne go pro {le go di ne.

D. Z.

SLOGA IZ TEMERINA ODIGRALA PET KONTROLNIH ME^EVA

No vaj li je pun po go dak Po sle uvod nog de la pri pre ma, gde je lop ta bi la ma we za stu pqe na na tre nin zi ma, fud ba le ri srp sko li ga {a Slo ge iz Te me ri na, u pro te kle dve sed mi ce, od i gra li su pet kon trol nih me ~e va. Zbog ne do stat ka po mo} nog te re na, pro ve re do stig nu tog ni voa for me, ima li su u ulo zi go sta i ostva ri li od li~ ne re zul ta te. Pro tiv pr vo li ga {a Rad ni~ kog iz Som bo ra (1:1), po go dak je po sti gao mla di ve zi sta Ne ma wa Va sin, mre `u Mla do sti iz Ba~ kog Pe trov ca (4:1), za tre sli su ka pi ten Ne ma w a Mi q a n o v i}, Bo r i s lav

Ba ji}, Sve to zar Mi jin i Mla den Ga li}, dok su Be ~ej (2:0), po red Ti se, po to pi li Mi haj lo Ko zo mo ra i Da ni slav Jef ti}.

Ko {a va je spu ta la strel ce u [aj ka {u (0:0), ali su se ras pu ca l i pro t iv Cr v e n e zve z de (5:2), go l o v i m a dvo s tru k og strel ca Dra ga na To mi }a, Bo ri sla va Ba ji }a, Sve to za ra Mi ji na i Da ni sa la va Jef ti }a.

- Na pet me ~e va, po sti gli smo dva na est go lo va i upu ti li do s ta uda r a c a u okvir go l a, upr kos te {kim te re ni ma, {to je do kaz da je na pra vqen od li ~an po sao u pre la znom ro ku.

Op {te je mi {qe we da smo ja ~i ne go je se nas, po ja ~a li smo se na de f i c i t ar n im po z i c i j a m a, a sti gli su Mi jin i Jef ti}, is ku sni igra ~i sa bo ga tim in ter na ci o nal nim is ku stvom. Ima mo 20 bo do va na kon tu, {est ko ra ka nas de li od ~e tvr te po zi ci je i sa svim je re al no da se ume {a mo u bor bu za vrh – ka `e Ne ma wa Mi qa no vi}, ka pi ten Te me ri na ca.

Cr v e n o-be l i dres, po r ed Sve to za ra Mi ji na (Ma hin dra ju naj ted, In di ja) i Da ni sla va Jef ti }a (Island), obu kli su Ne ma wa Va sin (Sen ta), Sr |an

Su vaj xi}, Mi lan Ma re {~uk i Ste fan ^u pi}, trio iz no vo sad ske Cr ve ne zve zde.

- Upra va je po go di la u me tu, an ga `o va wem ovih igra ~a, jer po se du ju kva li tet za srp sko li ga {ku po zor ni cu. Ima mo do voq no vre me na da tem pi ra mo for m u i sprem n o do ~ e k a m o pro l e} n u pre m i j e r u i der b i pro tiv li de ra Do weg Sre ma.

Zdrav s tve n i bi l ans je po v o qan, ra di mo pu nim ga som, {to je u ovom de lu pri prem nog pe ri o da i naj va `ni je – re kao je Mi qa no vi}.

M. Meni}anin

DE VOJ ^I CE KMF VOJ VO DI NA DO BI LE NO VU OPRE MU: Sjajni rezultati i vanserijska igra `enske ekipe Kluba malog fudbala Vojvodina iz Novog Sada koje ostvaruje u Mini maksi ligi u konkurenciji mu{karaca bili su povod da direktor te lige Marijan Meni}anin uru~i komplet dresova izabranicama Jovana Vuk~evi}a (na fotografiji Aleksandre Erski). Zanimqivo je to da je ovu garnituru obezbedio Dragan Simovi}, vlasnik firme Sporteks iz Ariqa, koja se bavi proizvodwom sportske opreme, koji je bio odu{evqen s kojom lako}om, borbeno{}u, hrabro{}u i ravnopravno{}u se nose sa mu{kim ekipama.

Novosa|anke trenutno zauzimaju drugo mesto iza Slavije u grupi B regionalne lige, a po wenom okon~awu Vojvodina }e se sa ekipama Ni{a i Vrawa boriti za titulu na dr`avnom prvenstvu. Bez obzira {to su igra~ice te dve ekipe ne{to starije, prema re~ima trenera Jovan Vuk~evi}a, Vojvodina ne}e ustuknuti, naprotiv da}e sve od sebe da se do~epa naslova prvaka Srbije. Tako|e, devoj~ice Vojvodine, koje imaju veliku podr{ku i logistiku svoje u~iteqice Tatjane Jan, briqiraju i u Spensovoj ligi malih {ampiona u `enskoj konkurenciji gde zauzimaju prvo mesto.

J. Gali}

Fe tel osta je u Red bu lu [ef eki pe Red bul Kri sti jan Hor ner iz ja vio je da ve ru je da ak tu el ni svet ski {am pion u For mu li je dan Ne mac Se ba sti jan Fe tel ne }e da na pu sti austrij ski tim, pre no si „Bild”. Fe tel je pro {le se zo ne po stao naj mla |i {am pion u isto ri ji F1, a ne ko li ko pu ta je iz ja vio da bi vo leo jed nog da na da vo zi za Fe ra ri.

- Fe ra ri je za do sta qu di ne {to kao qu bav na pri ~a. Fe ra ri je mit. Me |u tim, si gu ran sam da Se ba sti jan ne }e sa mo zbog ro man se da osta vi sve {to smo za jed no iz gra di li. Fe tel }e osta ti ov de sve dok god bu de imao sa vr {en bo lid. Mi smo opu {te ni ja eki pa u od no su na Fe ra ri. Ko zna, mo `da i mi jed nog da na po sta ne mo mit - re kao je Hor ner.

Fe tel (23) ima ugo vor s Red bu lom do kra ja se zo ne uz mo gu} nost pro du `e wa na jo{ jed nu go di nu. Se zo na u F1 tre ba lo je da po~ ne 13. mar ta tr kom za Ve li ku na gra du Ba hre i na, ali je ot ka za na iz bez be do no snih raz lo ga. ^el ni ci F1 su od lu ~i li da se zo na po~ ne 27. mar ta tr kom za VN Austra li je.

Ne na di} pro du `io sa rad wu R e p r e z e n t a t i v a c Sr bi je i je dan od naj bo qih ju ni o ra sve ta (ge ne ra ci ja 1986) Pe tar Ne na di} pro du `io je sa rad wu sa dan skim ru ko met nim klu bom Tvis Hol ste bro do 2013. go di ne, uz kla u zu lu, ko ja omo gu }u je i ra sta nak go di nu da na ra ni je, u slu ~a ju ne ke pri ma mqi ve po nu de. Ne ka da {wi igra~ Cr ve ne zve zde, {pan skog Al he si ra sa, Bar se lo ne i ma |ar skog Pik Se ge da, pro {le je se ni po ja ~ao je re do ve Da na ca i ubr zo po stao naj bo qi igra~ i stre lac klu ba, ko ji se tre nut no na la zi u gru pi

ti mo va pla si ra nih od tre }eg do sed mog me sta kva li tet ne dan ske li ge. To je bio znak upra vi bo ga tog dan skog klu ba da po nu di pro du `e tak sa rad we Ne na di }u.

Pe tar Ne na di} se tre nut no na la zi na de ve tom me stu li ste stre la ca dan ske li ge, ko ja je po kva li te tu po sta la pan dan {pan skom Aso ba lu, sa 105 go lo va iz 18 me ~e va (pro pu stio ~e ti ri uvod na me ~a zbog rad ne do zvo le). Usle dio je i po ziv se lek to ra Ve se li na Vu ko vi }a u dr `av ni tim za me ~e ve sa Fran cu zi ma 9. i 11. mar ta u ze mqi svet skih {am pi o na.

J. G.

OSMINA FINALA KUPA SRBIJE ZA @ENE

In |ij ke iz ne na di le @elezni~ar MC – Crvena zvezda 29:25 (18:12) IN \ I J A:Sport s ka ha l a, gle da la ca 250, su di je: Da ni jel Triv ko vi} i Bo ri {a Mi lo sa vqe v i} (obo j i c a iz Be { ke).

Sed m er c i: @e l e z ni ~ ar MC 3(1), Cr ve na zve zda 6(4). Is kqu ~e wa: @e le zni ~ar MC 14, Cr ve na zve zda 4 mi nu ta. @E L E Z NI ^ AR MC: Cve ti}, Po po vi} 3, Jak {i} 1, Pre do je vi} 7, Va si} 4(1), Dro wa ko vi} 3, Ru pi} 2, Jan ko vi}, Si mja nov ski, Je zdi}, Or lo vi} 1, Mi li}, Ve ra ja 8, Ran ~i}.

CR VE NA ZVE ZDA: Ma ri} 2, Ko ko re sko vi} 1(1), Sel ma no vi} 1, Je vre mo vi} 1, Ja wi}, Na ri} 3(3), Ra do vi} 5, S. Lu ki}, Fi li po vi} 8, Vu kli{, Jo va no vi} 1, M. Lu ki} 3, An dri}.

Po be dom pro tiv Cr ve ne zve zde ru k o m e t a { i c e in | ij s kog klu ba su pri jat no iz ne na di le broj ne na vi ja ~e i pla si ra le se u ~e tvrt fi na le Ku pa Sr bi je.

Me |u tim, po vi |e nom na par ke tu po be da je mo gla bi ti i ube dqi v i j a. Eki p a @e l e z ni ~ ar MC je ima la re zul tat sku pred nost svih 60 mi nu ta ali je po ~et kom dru gog po lu vre me na do zvo li la ri va lu da se vra ti u igru i pri pre ti iz jed na ~e wem pa i pot pu nim pre o kre tom re zul ta ta.

Ti ja na Pre do je vi} i we ne sa i gra ~i ce su, na i me, po sti gle sa mo je dan gol za 14 mi nu ta na stav ka igre, pred nost sve le na sve ga dva go la ali su se ka sni je trg nu le, po ve }a le raz li ku i za slu `e no sti gle do po be de.

Is ta kle su se Pre do je vi}, Ve r a j a, Dro w a k o v i} i ~u v ar mre `e Je zdi} sa 17 od bra na u do ma }em a Fi li po vi}, Ra do vi} i gol man S. Lu ki} sa od bra we na dva sed mer ca u go stu ju }em sa sta vu.

Da. Vi}enti}

SPORT

dnevnik

petak25.februar2011.

DA NAS U HO TE LU PARK

Sje klo }a bra ni ti tu lu Da nas }e se u no vo sad skom ho te lu „Park” Ni ko la Sje klo }a bo ri ti za od bra nu ti tu le in ter na ci o nal nog pr va ka sve ta u bok su u su per sred woj ka te go ri ji pro tiv pr va ka [pa ni je i zva ni~ nog iza zi va ~a Ro ber ta San to sa. Sje klo }a je tre nut no osmi.

Fe liks Lo ra iz Do mi ni kan ske Re pu bli ke (po se du je {pan sku li cen cu). Dra go Ja wu {e vi}, ne ka da {wi IBF in ter kon ti ne tla ni {am pion vra }a se u ring i bok so va }e me~ za rej ting sa Ati lom Ma ku lom iz Ma |ar ske. Ja kov Go spi} bok su je kva li fi ka ci o ni

na VBC li sti. A pre glav nog spek ta kla po se ti o ce o~e ku ju i mngo broj ne za ni mqi ve uvod ne bor be.

De jan Zla ti }a nin po ku {a }e da u la koj ka te go ri ji osvo ji upra `we nu ti tu lu VBC pr va ka Me di te ra na, a pro tiv nik mu je

me~ za pr va ka Me di te ra na sa Be ri {e Sej fu le iz Be o gra da, a na{ pre ka qe ni pro fe si o na lac Mi le Ni ko li} bo sko va }e po ten ci jal ni me~ u osam run di sa Va ro lom Ve ki o glu om iz Ne ma~ ke.

Pro gram po ~i we u 20 sa ti.

M. R.

Sto ja ko vi} od li ~an Ko {ar ka {i Da la sa po be di li su na svom te re nu eki pu Ju te re zul ta tom 118:99 u me ~u NBA li ge. Naj e fi ka sni ji u po bed ni~ kom ti mu bio je Dirk No vic ki sa 23 po e na, dok je srp ski in ter na ci o na lac Pre drag Sto ja ko vi} uba cio 18 i imao dva sko ka za 23 mi nu ta u igri. Kod go sti ju, naj bo qi je bio Al Xe fer son, ko ji je za be le `io 30 po e na.

San An to nio je bio bo qi od Okla ho me 109:105. U po bed ni~ koj eki pi bri qi rao je To ni Par ker sa 20 po e na. U re do vi ma Okla ho me is ta kao se Ke vin Du rant sa 30 po e na, dok je ka pi ten srp ske re pre zen ta ci je Ne nad

Ze ka Ran dol fa, ko ji je za po bed ni~ ki tim po sti gao 24 po e na i imao 10 sko ko va. U po ra `e noj eki pi naj e fi ka sni ji je bio Vejn Eling ton sa 16 po e na. Srp ski in ter na ci o na lac Dar ko Mi li ~i} po sti gao je osam po e na i imao se dam sko ko va i jed nu asi sten ci ju za 30 mi nu ta u igri. Cr no gor ski ko {ar ka{ Ni ko la Pe ko vi} pro veo je na te re nu 17 mi nu ta, a za to vre me uba cio je dva po e na i imao se dam uhva }e nih lop ti i jed nu asi sten ci ju.

U osta lim utak mi ca ma NBA li ge, po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Hju ston - Kli vlend 124:119, De tro it - In di ja na 101:102, Sa kra men to - Or lan do 111:105, Va {ing ton - Fi la del fi -

TUR NIR U DU BA I JU

No vak po be dio ~ud nog Ma je ra [am pion Austra li jan Ope na na sta vio je po bed ni~ ki niz u 2011. go di ni. U ~e tvrt fi na lu tur ni ra u Du ba i ju sa vla dao je Nem ca Flo ri ja na Ma je ra 2:0 u se to vi ma (7:5, 6:1) u wi ho vom pr vom me |u sob nom du e lu.

Me~ je po ~eo iz ne na |u ju }e, go to vo ne stvar no. Ras te re }e ni Ma jer je pot pu no zbu nio srp skog te ni se ra, ko ji pro sto ni je mo gao da ve ru je ka kav te nis igra we gov pro tiv nik. Ma jer je va dio lop te „iz naf ta li na”, po se zao za ne kim ~ud nim i neo bi~ nim re {e wi ma i udar ci ma, po put bek hend-slaj za sa dve ru ke (u sko ku), ne re zon skim iz la sci ma na mre `u, ko ji su se is pla ti li...

Ne ma~ ki te ni ser od mah je na pra vio brejk, a po tom je osvo jio gem na svoj ser vis, a da ni je po go dio ni je dan pr vi ser vis!

Imao je i dve brejk lop te za 3:0!

No vak je u jed nom tre nut ku pro me nio re ket, po sle jed nog po e na Ma je ra sa osme hom ~u |e wa po gle dao ka svom tre ne ru Vaj di kao da ga pi ta: „Iz vi ni, ka ko da igram pro tiv ovo ga?”. Ipak, sve se do bro za vr {i lo u tom ge mu i No vak je sma wio na 1:2. \o ko vi} ni je imao pro blem sa svo jim ser vi som, ali ga je za to Ma jer iz lu |i vao slaj so vi ma, ko ji ma je po ga |ao li ni je. Ka da je Ne mac do bio gem za 4:2, a No vak pret hod no po slao lop tu u aut,

TUR NIR U DEL REJ BI ^U

Tip sa re vi } ru {i biv {u bra }u Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} pla si rao se u ~e tvrt fi na le ATP tur ni ra u ame ri~ kom Del rej Bi ~u. Tip sa re vi}, ko ji je na tur ni ru po sta -

vqen za {e stog no si o ca, po be dio je u osmi ni fi na la 87. te ni se ra sve ta Slo ven ca Bla `a Kav ~i }a re zul ta tom 6:2, 6:7 (8), 6:3.

AKA PUL KO

Va rin ka se mu ~io

Osto ji} i Raj ko vi} ka `we ni

Kr sti} pro veo na te re nu 15 mi nu ta, a za to vre me uba cio je ~e ti ri po e na i imao tri uhva }e ne lop te.

Mem fis je u go sti ma sa vla dao Mi ne so tu 104:95 uz od li~ nu igru

ja 94:117, ^i ka go - To ron to 113:118, Mil vo ki - Wu jork 108:114, Atlan ta - Fe niks 97:105, LA Kli pers - Wu Or le ans 87:98 i LA Lej kers - Por tland 106:1018 (po sle pro du `et ka).

Tak mi ~ar ska ko mi si ja ru ko met nog ku pa Sr bi je ka zni la je su di je Danijela Rajkovi}a i Radomira Ostoji}a sa tri utakmice odmarawa, a delegata Jovicu Tula}a sa jed nom.

Oni su ka `we ni po {to su na utak mi ci osmi ne fi na la na ci o nal nog Ku pa Spar tak Voj put - Ju go vi} Uni met na pra vi li pro pust u pri me ni Me |u na rod nih pra vi la ru ko met ne igre pri li kom iz vo |e wa sed mer ca, jer ni su pri zna li, tj. po ni {ti li su pot pu no re gu la ran gol Su bo ti ~a na, ko ji bi uti cao na ko na ~an is hod utak mi ce, po {to je lop ta upu }e na na gol ce lim obi mom pre {la gol li ni ju, {to se na snim ku ne dvo smi sle no vi di. Ta ko bi ume sto Ju go vi }a u ~e tvrt fi na le pro {la eki pa Spar ta ka. Na snim ku se ja sno vi di i da je gol man Spar ta ka Mi lan Ku ki} u tre nut ku iz vo |e wa spor nog sed mer ca bio na gol-aut li ni ji iz me |u go la i su di je Raj ko vi }a, {to je ne do zvo qe no, te zbog to ga su di ja ni je ni mo gao da vi di da li je gol is prav no po stig nut.

J. Ga li}

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Ko {ar ka Prva liga (m) - BE O GRAD: Su per fund - OKK Be o grad (17) Prva B liga (m) - BE O GRAD: Rad ni~ ki Ba sket - Mla dost (18.30), NI[: Ni{ - KG Stu dent UK (18.30)

Zajedni~ka liga Vojvodine (`) - SI VAC: Si vac - Voj vo di na NIS (20.45) Druga srpska liga, sever (m) CR VEN KA: Cr ven ka - Ki kin da (20.30)

Prva `enska liga - ARAN \E LO VAC: [u ma di ja - Va ra din BMG grad wa (20) Druga mu{ka liga - sever NO VI SAD: NIS Voj vo di na 2 - Mla dost Eks pans (18) Prva vojvo|anska mu{ka liga - sever - TU RI JA: Mla dost Spar tak 2 (19)

Ru ko met Superliga za `ene - ARAN \E LO VAC: Kwaz Mi lo{ Me di ci nar (18), NI[: Na i sa ^a ~ak (18.30) Prva liga za mu{karce ZRE WA NIN: Pro le ter Naf ta gas - Na pre dak (19) Druga mu{ka liga, sever FU TOG: Me ta lac AV - Rad ni~ ki Ce ment (19.30), SOM BOR: Som bor - Apa tin (19.30)

srp skom te ni se ru se ote la psov ka, ona ko, iz pe te.

Ali, i to ume da po mog ne. Jer je u na red nom ge mu od li~ no ser vi rao i sma wio na 3:4. Imao je Ma jer vo| stvo od 5:3 (do du {e, No vak mu ni je osta vio ni gram na de pri li kom svog ser vi sa i od mah je bi lo 5:4), a on da se Nem cu ste gla ru ka, pao je na psi ho lo {kom pla nu, ipak on ne ma vr hun skog {to fa...

Srp ski te ni ser je na pra vio brejk, po tom je Ma jer imao no vu brejk lop tu, ali je \o ko vi} od li~ nim ser vi som ot klo nio di le mu. Sr bin je je po tom po ka zao ko je tre }i te ni ser sve ta, a ko na 38. me stu. Do bio je pr vi set 7:5 i mo gao je da odah ne.

Dru gi set je po ~eo No va ko vim si gur nim ser vi som i vo| stvom, a po tom je pro pu stio {an su da od mah na pra vi brejk. Ipak, vi de lo se da je srp ski te ni ser u{ao u ri tam i da je pro ~i tao neo bi ~an re per to ar uda ra ca Ma je ra.

Ako mu ni je us pe lo ne kih 10-ak mi nu ta ra ni je, je ste pri li kom na red nog Ma je ro vog ser vi sa.

Is ko ri stio je \o ko vi} pr vu brejk lop tu i po veo 3:1. Po sle je sve i{lo svo jim to kom...

Ovo je bi la de se ta po be da \o ko vi }a ove go di ne (bez po ra za).

Sr bin }e u po lu fi na lu igra ti pro tiv ^e ha To ma {a Ber di ha, ko ji je Nem ca Fi li pa Pe~ ne ra 7:5, 6:4.

No vak \o ko vi}

U me ~e vi ma dru gog ko la ATP tur ni ra u Aka pul ku ko ji se igra za na grad ni fond od 1,1 mi lion do la ra po stog nu ti su sle de }i re zul ta ti: Hi ral do - Mon ta wes 6:3, 6:4, Ku bot [vank 6:7, 6:4, 6:4, Va vrin ka - Fo wi ni 5:7, 6:3, 7:5, Dol go po rov - Ber lok 6:4, 6:1, Al ma gro - Vo lan dri 6:2, 6:2, Mo na ko - Ku e vas 6:3, 6:4, Be lu ~i - Na va ro Pa stor 1:6, 6:4, 6:3, Fe rer - Gon za les 6:2, 6:2

Pre drag Sto ja ko vi}

19

Sto ni te nis @enska superliga - NO VI SAD: Voj vo di na - ^o ka (17, SPC Voj vo di na)

Od boj ka @enska superliga - SU BO TI CA: NIS Spar tak - Di na mo azo ta ra (19), U@I CE: Je din stvo - Po {tar (19.30)

Va ter po lo Prva B liga, Plava grupa KI KIN DA: Sen ta - TENT (17.30)

Srp ski te ni ser }e u ~e tvrt fi na lu igra ti sa Hr va tom Iva nom Do di gom, ko ji je bio bo qi od Izra el ca Du di ja Se le 2:6, 6:3, 6:2. Tip sa re vi} je 52. na ATP li sti, dok je Do dig 60. te -

ni ser sve ta. Srp ski i hr vat ski te ni ser ni su od i gra li ni je dan me |u sob ni duel u ka ri je ri.

ATP tur nir u Del rej Bi ~u igra se za na grad ni fond od 442.500 do la ra

20

sport

petak25.februar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA–SERIJA A

Subota Ju ven tus - Bo lo wa Nedeqa Ka ta ni ja - \e no va ]e ze na - Kje vo Ba ri - Fi o ren ti na Ka qa ri - La cio Bre {a - Le }e Ro ma - Par ma Pa ler mo - Udi ne ze Samp do ri ja - In ter Ponedeqak Mi lan - Na po li 1. Mi lan 2. Na po li 3. In ter 4. La cio 5. Udi ne ze 6. Ro ma 7. Ju ven tus 8. Pa ler mo 9. Ka qa ri 10. \e no va 11. Fi o ren t.

12. Bo lo wa 13. Kje vo 14. Samp do ri ja 15. Par ma 16. Le }e 17. Ka ta ni ja 18. Bre {a 19. ]e ze na 20. Ba ri

26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26

(20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) (20.45)

16 7 3 46:20 55 16 4 6 41:22 52 15 5 6 47:29 50 14 6 6 33:22 48 13 5 8 42:30 44 12 6 8 39:36 42 11 8 7 41:32 41 12 4 10 44:36 40 10 5 11 32:28 35 9 8 9 24:25 35 8 9 9 28:28 33 9 8 9 27:34 32 7 10 9 28:29 31 7 10 9 23:27 31 6 9 11 25:36 27 7 6 13 28:46 27 6 8 12 22:34 26 6 5 15 20:33 23 5 7 14 19:36 22 3 6 17 14:40 15

ITALIJA–SERIJA B

Danas Pa do va - Pja }en ca Li vor no - Asko li Subota Pe ska ra - Al bi no le fe Em po li - Ci ta de la Fro si no ne - Gro se to Vi }en ca - Re |i na Ata lan ta - Sa su o lo Mo de na - Si je na Por to su ma ga - To ri no Kro to ne - Tri e sti na No va ra - Va re se 1. Ata lan ta 2. No va ra 3. Si je na 4. Va re ze 5. Re |i na 6. Li vor no 7. To ri no 8. Vi }en ca 9. Em po li 10. Pe ska ra 11. Pa do va 12. Gro se to 13. Al bi no l.

14. Sa su o lo 15. Pja }en ca 16. Mo de na 17. Kro to ne 18. Ci ta de la 19. Por to sum.

20. Asko li 21. Tri e sti na 22. Fro si no ne

27 27 27 27 27 27 27 27 26 26 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27

15 14 13 11 10 10 10 11 8 9 8 9 9 8 7 6 6 6 7 8 5 5

7 9 10 11 9 8 8 5 12 8 11 7 7 7 10 13 12 10 7 9 12 10

(19) (21) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) 5 4 4 5 8 9 9 11 6 9 8 11 11 12 10 8 9 11 13 10 10 12

32:18 52 46:22 51 43:24 49 34:20 44 31:28 39 35:33 38 32:33 38 29:31 38 30:25 36 28:29 35 39:33 35 28:35 34 34:43 34 29:31 31 38:42 31 29:36 31 24:30 30 29:34 28 24:38 28 27:32 27 22:33 27 28:41 25

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas Volf sburg - Bo ru si ja (M) Subota Kaj zer sla u tern - Ham burg Ho fen hajm - Majnc Keln - Fraj burg Sent Pa u li - Ha no ver [al ke - Nir nberg Ba jern (M) - Bo ru si ja (D) Nedeqa Ajn traht - [tut gart Ver der - Ba jer (L) 1. Bo ru si ja(D) 23 2. Ba jer (L) 23 3. Ba jern 23 4. Ha no ver 23 5. Majnc 23 6. Frej burg 23 7. Ham burg 23 8. Nir nberg 23 9. Ho fen hajm 23 10. [al ke 23 11. St. Pa ul i 23 12. Ajn traht 23 13. Keln 23 14. Ver der 23 15. Volf sburg 23 16. Kaj ser sla u t.23 17. [tut gart 23 18. Bo ru si ja (M)23

17 13 12 13 12 11 11 10 8 8 8 8 7 6 5 6 5 5

4 6 6 3 1 4 3 5 9 5 4 3 5 6 8 5 4 4

2 4 5 8 10 8 9 8 6 10 11 12 11 11 10 12 14 14

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 49:13 55 48:32 45 49:27 42 33:31 41 59:29 37 31:30 37 34:31 36 33:31 35 40:33 33 28:28 29 27:37 28 24:32 27 30:42 26 28:48 24 27:33 23 32:41 23 40:47 19 34:57 19

FRANCUSKA

Subota Avi won - Brest Mo na ko - Kaen Ren - Lans Sent Etjen - Ni ca So {o - Mon pe qe Va len si jen - Lo ri jen Bor do - Ok ser Nedeqa Nan si - Mar sej PS@ - Tu luz Lil - Lion 1. Lil 2. Ren 3. Mar sej 4. Lion 5. PS@ 6. Mont pe qe 7. Sent Etjen 8. Lo ri jen 9. Brest 10. Tu luz 11. So {o 12. Bor do 13. Va len si jen 14. Kaen 15. Nan si 16. Ok ser 17. Ni ca 18. Mo na ko 19. Lans 20. Avi won

24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21)

12 9 3 42:23 45 12 7 5 28:18 43 11 9 4 34:20 42 11 8 5 38:24 41 11 8 5 37:24 41 10 7 7 21:23 37 9 8 7 33:30 35 10 4 10 32:31 34 9 7 8 25:24 34 10 3 11 26:26 33 9 4 11 39:31 31 7 10 7 29:30 31 7 9 8 30:27 30 7 7 10 26:34 28 8 4 12 26:39 28 4 14 6 29:30 26 6 8 10 15:27 26 4 12 8 23:26 24 5 9 10 24:38 24 1 7 16 12:44 10

[PANIJA–PRIMERA

Subota Espa wol - So si je dad Atle ti ko (M) - Se vi qa Ma jor ka - Bar se lo na De por ti vo - Real (M) Nedeqa Her ku les - He ta fe Le van te - Osa su na Ra sing - Vi qa re al Bil bao - Va len si ja Ponedeqak Ma la ga - Al me ri ja

Mi li o ne ri tra `e zla to na Ali anc are ni (1.85) Bajern (M) (3.50) Borusija (D) (4.00) Iako je do kra ja ne ma~ k og {am p i o n a t a osta lo jo{ do sta da se igra, duel za huk ta log Ba jer na i li de ra {am pi o na ta Bo ru si je na Alianc are ni mo `e da ti od go vor da li mi li o ne r i sprem n i da po s le du g o vre me na osvo je sa la ta ru ili }e se Ba var ci ukqu ~i ti u tr ku.

Oba ri va la su u pret hod nom ko lu za be le `i la po be de. Ba jern je bio bo qi od Majn ca (3:1). Go sti iz Dort mun da na kon dva re mi ja sa vla da li su Sent Pa u li (2:0), i na sta vi li se ri ju od {est ko la bez po ra za.

Je se nas je vi {e uspe ha ima la Bo ru si ja (2:0). Go sti }e put Min he na bez po vre |e nog Ka ga ve po ku {a ti da sla ve pr vi put na k on de s et su { nih du e l a u Min he nu (osam po be da Ba jer na i dva re mi ja).

Na{ predlog: 2 - 3

(1.75) Volfsburg (3.50) Borusija (M) (4.50) Fol ksva gen are na bi }e po pri {te okr {a ja da vqe ni ka Vols bur ga i Bo ru si je Me hen glad ba ha. Pu le ni tre ra Lit bar skog po ra `e ni su u pro {lom ko lu od Fraj bur ga 2:1, ~i me su na sta vi li o~a jan niz od ~e ti ri po ra za, a za ni mqi vo je da kod ku }e ni su sla vi li na po sledwh {est utak mi ca. Na dru goj stra ni Bo ru si ja je sa vla da la [al ke (2:1) i na ja vi la da }e se do kra ja {am pi o na ta `e sto ko bo ri ti da iz beg ne se lid bu u Cvja tu, iako na go sto va wi ma ni su sla vi li po sled wih {est su sre ta. Pro {le se zo ne oba du e la pri pa la su Volf sbur gu (2:1, 4:0) a u pr vom de lu {am pi o na ta ni je bi lo po bed ni ka (1:1).

Na{ predlog: 1

1. Bar se lo na 2. Real (M) 3. Va len si ja 4. Vi qa re al 5. Bil bao 6. Espa wol 7. Se vi qa 8. So si je dad 9. Atle ti. (M) 10. He ta fe 11. Ma jor ka 12. Ra sing 13. De por ti vo 14. Osa su na 15. Her ku les 16. Spor ting 17. Le ven te 18. Sa ra go sa 19. Al me ri ja 20. Ma la ga

Mi ler i [vajn {taj ger u do brom ras po lo `e wu do ~e ku ju me~ s Bo ru si jom

(1.80) Aston Vila (3.40) Blekburn (4.20) ^e ta tre ne ra Uli jea pro {log vi ken da iz vu kla je bod u du e lu sa Blek pu lom (1:1). Na dru goj stra ni, Blek burn je ta ko |e re mi zi rao kod ku }e pro tiv Wu ka sla (1:1) i ta ko se do ko pao pr vog bo da po sle dva su {na ko la. U je se wem de lu pr ven stva sla vio je Blek burn (2:0). Pro {le se zo ne uspe {ni ji su bi li igra ~i Blek bur na, a tra di ci ja j na stra ni ~e te iz Bir min ge ma ko ja je na Vi la par ku sla vi la de set pu ta, go sti su tri pu ta bi li bo qi uz je dan re mi.

Na{ predlog: 3+

(1.80) Milan - (3.25) Napoli (4.50) Su dar dve pr vo pla si ra ne eki pe Se ri je A na San Si ru mo `da }e od lu ~i ti i pr va ka. Na po li tan ci pred vo |e ni sjaj nim Ka va ni jem (20 go lo va), `e le da se re -

van {i ra ju za po raz na sao Pa u lu. Mi lan je sla vio na go sto va wu u Kje vu (2:1), dok je Na po li bio bo qi od Ka ta ni je (1:0). Pro {e go di ne vi {e uspe ha ima li su pla vo -be li ko ji su naj pre sla vi li u Mi la nu, da bi u re van {u na San Pa o lu od i gra li bez po bed ni ka 1:1. Ibra hi mo vi}, Pa to i Ro bi wo bi }e naj o pa sni ji po gol Na po li ta na ca, u ju ri {u na de se tu utak mi cu bez kik sa, dok go sti `e le da na sta ve se ri ju od tri ko la bez po ra za.

Na{ prdlog: 1

(2.10) Lil - (3.10) Lion (3.40) Li der fran cu skog pr ven stva eki pa Li la do ~e ku je Olim pik iz Li o na.Bi }e to ve li ki okr {aj Olim pik je naj zad uhva tio for mu. Na @er la nu Olim pik je sla vio s 3:1 za hva qu ju }i go lo vi ma Gur ku fa i Li san dra Lo pe za. U re do vi ma do ma }i na svi igra ~i su sprem ni za der bi

pro tiv Li o na. Pro {le go di ne bi lo je 4:2 za Lil, dok u re van {u ni je bi lo po bed ni ka1:1. Za ni mqi vo je da je na po sled wih {est du e la Lil sla vio na ~ak pet su sre ta.

Na{ predlog: 3+

(2.00) Atletiko (M) (3.30) Seviqa (3.60) Duel iz me |u ma drid skog Atle ti ka i Se vi qe na Vi sen te Kal de ro nu bi }e do bra pri li ka da po bed nik kre ne ka vr hu ta be le i me stu ko je vo di u Evro pu, dok }e po ra `e ni mo ra ti do bro da zap ne u fi ni {u Pri me re. U pret hod nom ko lu Atle ki ko je sla vio pro tiv Sa ra go se 1:0, a istim re zul ta tom je Se vi qa bi la bo qa od Her ku le sa. Jor gan xi je su ko na~ no sla vi le po sle ~e ti ri po ra za, dok je An da lu `a ni ma ovo bi lo pr vo sla vqe na kon tri su {na ko la.

Na{ predlog: 2 - 3 I. G.

Ju ven tus za in te re so van za Kr ki }a

Igor [ti mac na ja vio je da }e raz go va ra ti sa pr vim ~o ve kom Evrop ske fud bal ske uni je (UEFA) Mi {e lom Pla ti ni jem i do ka za ti da je re gu lar no iza bran za pred sed ni ka Fud bal skog sa ve za Hr vat ske (HNS).

Me |u na rod na fud bal ska fe de ra ci ja (FI FA) i UEFA sa op {ti le su da ne pri zna ju iz bor [tim ca za no vog pred sed ni k a HNS. U sa o p {te w u UEFA i FI FA se na vo di da je Skup {ti na na ko joj je [ti mac iza bran za pr vog ~o ve ka HNS bi la ne zva ni~ ni skup. Obe aso ci ja ci je su pru `i le pu nu po dr -

{ku Vlat ku Mar ko vi }u, ko ji je za FI FA-u i UEFA i da qe pred sed nik HNS. - Raz u mem stav UEFA, jer oni `e le da se sve za vr {i na nor ma lan, le ga lan na ~in. Me |u tim, oni ni su upo zna ti da je na Iz bor noj skup {ti ni 17. de cem bra pro {le go di ne pre kr {en za kon i Sta tus HNS. Ni sam ni o~e ki vao da UEFA pri zna na {u skup {ti nu, pre ne go {to od lu ku do ne su dr `av ne in sti tu ci je. I}i }e mo u UEFA kod Pla ti ni ja, jer `e li mo da se ~u je i dru ga stra na.

UEFA je po gre {no in for mi sa na - re kao je [ti mac.

^el ni ci ita li jan skog pr vo li ga {a Ju ven tu sa sprem ni su da na kra ju se zo ne an ga `u ju fud ba le ra Bar se lo ne Bo ja na Kr ki }a.

Kr ki} (20) ima ugo vor s Bar se lo nom do ju na 2015. go di ne, ali bi mo gao da na pu sti ka ta lon ski klub jer je iz gu bio me sto u start noj po sta vi eki pe s „Nou Kam pa”. In te re so va we za mla dog fud ba le ra po ka zao je i Li ver pul, ko ji je spre man da iz dvo ji 20 mi li o na evra za ovaj tran sfer. ^el ni ci „sta re da me” sma -

tra ju da bi se Kr ki} od li~ no uklo pio u no vu po li ti ku klu ba, jer ru ko vod stvo Ju ven tu sa pla ni ra u na red nim se zo na ma da se ori jen ti {e na an ga `o va we mla dih i ta len to va nih igra ~a.

Kr ki} je po ni kao u omla din skim se lek ci ja ma Bar se lo ne, a za pr vi tim ka ta lon skog klu ba od i grao je 154 utak mi ce i po sti gao 38 go lo va. On je de bi to vao za re pre zen ta ci ju [pa ni je u sep tem bru 2008. go di ne na utak mi ci pro tiv Jer me ni je.

HOLANDIJA

GR^KA

HRVATSKA

[KOTSKA

(20.45) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (14.30) (14.30) (14.30) (16.30)

1. PSV 24 16 5 3 66:22 53 2. Tven te 24 15 6 3 47:25 51 3. Ajaks 24 14 6 4 47:22 48 4. Gro nin gen 24 13 5 6 51:33 44 5. Den Hag 24 12 6 6 45:34 42 6. AZ Alk mar 24 11 7 6 36:27 40 7. Ro da 24 10 9 5 43:33 39 8. Utreht 24 10 6 8 40:32 36 9. He ren ven 24 9 7 8 44:35 34 10. NEC 24 7 10 7 39:39 31 11. Bre da 24 9 4 11 32:42 30 12. De Graf {ap24 6 8 10 23:42 26 13. He ra kles 24 6 7 11 34:43 25 14. Vi te ze 24 6 7 11 29:38 25 15. Fe je nord 24 6 7 11 29:42 25 16. Eks cel si or 24 6 4 14 29:47 22 17. Ven lo 24 4 1 19 22:55 13 18. Vi qem 24 1 5 18 22:67 8

21 19 14 14 12 12 10 11 10 9 9 7 6 6 7 5 7 5 4 5

2 3 6 4 2 1 4 1 3 4 4 7 8 7 4 9 3 8 9 5

(17) (17) (19) (21) (21) 1 73:13 65 255919 60 4 38:25 48 6 42:24 46 10 38:34 38 11 30:35 37 10 36:38 34 12 35:37 34 11 33:31 33 11 35:38 31 11 25:31 31 10 21:33 28 10 21:35 26 11 25:30 25 13 24:38 25 10 23:31 24 14 24:36 24 11 22:37 23 11 24:40 21 14 31:50 20

[PANIJA–SEGUNDA

[ti mac od la zi kod Pla ti ni ja

Danas Ven lo - Eks cel zi or Subota Vi qem - He ren ven He ra kles - Vi te se Ro da - De Graf {ap Bre da - Den Hag Nedeqa Fe je nord - Gro nin gen AZ Alk mar - Tven te PSV - Ajaks NEC - Utreht

24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24

(18) (18) (20) (22)

Subota Ker ki ra - Vo los Ira klis - Ksan ti Pan se ra i kos - Aste ras Nedeqa Pa na ti na i kos - Atro mi tos La ri sa - Aris PA OK - Ka va la Er go le tis - AEK Pa ni o ni os - Olim pi ja kos 1. Olim pi a k. 23 2. Pa na ti na ik.23 3. PA OK 22 4. AEK 23 5. Ka va la 23 6. Et ni kos 23 7. Er go te lis 22 8. Ker ki ra 23 9. Aris 23 10. Ira klis 23 11. Ksan ti 23 12. Atro mi tos 23 13. Pa ni o ni os 23 14. Tri po lis 23 15. La ri sa 23 16. Pan se ra i k. 23

(16.15) (16.15) (16.15) (14) (14) (16.15) (16.15) (18)

20 0 3 44:11 60 15 5 3 38:17 50 10 4 8 23:20 34 10 4 9 34:27 34 8 8 7 24:21 32 7 11 5 25:21 32 9 4 9 21:25 31 8 6 9 22:25 30 8 5 10 14:19 29 6 10 7 18:22 28 7 7 9 22:25 28 6 9 822926 27 6 7 1015925 25 4 10 9 14:22 22 4 7 12 17:29 19 4 5 14 18:36 17

Danas Lo ko mo ti va - Osi jek Za greb - [i be nik Subota Sla ven - Split Va ra `din - Ri je ka Istra - Dra go vo qac Haj duk (S) - In ter Ci ba li ja - Za dar Kar lo vac - Di na mo (Z) 1. Di na mo (Z) 2. Haj duk (S) 3. Ci ba li ja 4. In ter 5. Split 6. Kar lo vac 7. Ri je ka 8. Var teks 9. Sla ven 10. Za dar 11. Osi jek 12. Za greb 13. Lo ko mo t.

14. [i be nik 15. Istra 16. Dra go vo q.

18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18

14 12 9 8 8 8 7 6 6 7 5 6 6 4 5 1

(15) (17) (15) (15) (17) (17) (17) (20.15)

3 1 40:9 45 4 2 39:15 40 3 6 24:14 30 4 6 17:17 28 3 7 21:13 27 2 8 17:16 26 4 7 22:26 25 7 5 16:21 25 6 6 18:18 24 2 9 23:24 23 7 6 20:20 22 3 9 16:21 21 3 9 17:27 21 6 8 21:25 18 3 10 14:27 18 4 13 11:43

Subota Aber din - Harts Ha mil ton - Dan di Hi ber ni jan - In ver nes Kil mar nok - Sent Mi ren Nedeqa Ma der vel - Sel tik Ren yers - Sent Yon ston

(13) (16) (16) (16) (13.45) (16)

PORTUGAL

Petak Gi ma ra e{ - Aka de mi ka Subota P. Fe re i ra - V. Se tu bal Ol ha nen se - Por to Nedeqa Rio Ave - Le i ri ja Be i ra Mar - Por ti mo nen se Ben fi ka - Ma ri ti mo Na ci o nal - Spor ting (L) Ponedeqak Na val - Bra ga

(21.15) (17) (21.15) (17) (17) (19) (21.15) (21.15)

Petak Te ne ri fe - Kse rez Subota Him na stik - Sel ta Nu man si ja - Bar se lo na B Kor do ba - Kar ta ge na Al ka ron - Sa la man ka Vi qa re al B - Hi ro na Gra na da - Las Pal mas Re kre a ti vo - Pon fe ra di na Va qa do lid - El ~e Nedeqa Hu e ska - R. Va qe ka no Be tis - Al ba se te Te ne ri fe - Kse rez 1. Sel ta 25 2. R. Va qe k. 25 3. Be tis 25 4. Gra na da 25 5. Vi qa re al B 25 6. Kar ta ge na 25 7. Kse rez 25 8. Hi ro na 25 9. Bar se l. B25 10. El ~e 25 11. Nu man si ja 25 12. Al ko ron 25 13. Kor do ba 25 14. Va qa do lid 25 15. Hu e ska 25 16. Re kre a ti vo 25 17. Las Pal mas 25 18. Him na stik 25 19. Sa la ma ka 25 20. Al ba se te 25 21. Te ne ri fe 25 22. Pon fe ra d. 25

14 15 14 11 12 11 11 9 9 8 10 10 7 9 6 5 5 5 7 5 5 3

9 5 4 8 5 5 5 9 8 11 3 3 11 5 12 12 11 10 4 9 9 10

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (17) (21)

2 46:20 51 5 44:26 50 7 47:27 46 6 45:27 41 8 32:33 41 9 34:35 38 9 35:35 38 7 37:32 36 8 38:36 35 6 25:23 35 12 35:34 33 12 33:35 33 7 34:33 32 11 32:33 32 7 18:23 30 822925 27 9 33:48 26 10 19:26 25 14 27:37 25 11 18:29 24 1125939 24 12 18:41 19

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota To ten hem - Ar se nal Aston Vi la - Blek burn Ever ton - San der lend Wu kasl - Bol ton Sto uk - VBA Vi gan - Man ~e ster j.

Vul ver hemp ton - Blek pul Nedeqa Vest Hem - Li ver pul Ponedeqak Man. si ti - Fu lam 1. Man ~e st. j.

2. Ar se nal 3. Man ~e st. s.

4. To ten hem 5. ^el zi 6. Li ver pul 7. San der l.

8. Bol ton 9. Wu kasl 10. Sto uk 11. Blek burn 12. Fu lam 13. Ever ton 14. Bir min gem 15. Aston Vi la 16. Blek pul 17. VBA 18. Vi gan 19. Vest Hem 20. Vul ver.

26 27 27 27 26 27 27 27 27 27 27 27 26 26 27 27 27 27 27 27

16 17 14 13 13 11 9 9 9 10 9 6 6 6 7 9 7 5 5 7

9 5 7 8 6 6 10 9 8 3 5 13 12 12 9 5 7 12 10 4

1 5 6 6 7 10 8 9 10 14 13 8 8 8 11 13 13 10 12 16

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (14.30) (21) 57:25 57 57:27 56 43:24 49 38:31 47 46:22 45 35:32 39 33:33 37 38:37 36 42:38 35 31:34 33 34:42 32 28:28 31 33:36 30 25:35 30 31:46 30 42:51 32 35:52 28 27:45 27 30:48 25 27:46 25

ENGLESKA–^EMPION[IP

Subota Svon si - Lids Hal - Kar dif Pre ston - Barn li Mil vol - No tin gem F. Barn sli - No ri~ Midlzbro - Kvins Park Don ka ster - Vat ford Ip svi~ - Por tsmut [e fild j. - Der bi Le ster - Ko ven tri Bri stol - Skan torp Kri stal P. - Re ding 1. Kvins P. 2. No tin g. F. 3. Svon si 4. Kar dif 5. No ri~ 6. Lids 7. Le ster 8. Barn li 9. Mil vol 10. Hal 11. Vot ford 12. Re ding 13. Ip svi~ 14. Barn sli 15. Ko ven tri 16. Por tsmut 17. Don ka ster 18. Der bi 19. Midlzbro 20. Bri stol 21. Kri stal P. 22. [e fild J. 23. Skan torp 24. Pre ston

32 31 32 32 32 32 32 32 32 32 31 32 31 32 31 31 31 31 31 32 32 32 30 31

16 15 17 16 15 14 15 12 12 11 12 10 12 11 11 10 10 10 10 9 9 7 8 5

13 11 5 7 10 11 6 11 10 13 9 14 6 8 6 8 7 6 6 8 7 8 4 8

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) 3 5 10 9 7 7 11 8 10 8 10 8 13 13 14 13 14 15 15 15 16 17 18 18

51:20 61 42:26 56 44:30 56 51:38 55 51:41 55 59:49 53 50:48 51 47:38 47 42:34 46 38:34 46 57:47 45 46:35 44 43:39 42 37:46 41 35:38 39 42:46 38 41:57 37 41:44 36 39:43 36 36:48 35 30:50 34 28:50 29 28:52 28 32:57 23

Svet poznatih

dnevnik

Rijana

П

СМС флерт

оп дива Ријана веома често размењује сочне СМС поруке са глумцем Колином Фарелом, пише британска штампа. Ријана (23) и Колин (34) упознали су се на снимању једног британског ТВ шоу програма, непосредно пре Божића. Певачица, која је без јаче половине од раскида са бејзбол играчем Метом Кемпом у децембру прошле године, непрекидно бомбардује ирског

глумца СМС порукама. Извор близак овом пару у најави, изјавио је да Колин радо одговара на Ријанине поруке и да мисли да од то-

Д

petak25.februar2011.

21

PAPARACO

га може да се изроди нешто, јер обоје су сингл. Колин је у емисији признао да није могао да скине очи са Ријанине хаљине, која је откривала њене кукове.

- То су заиста сјајни кукови, то је вероватно разлог зашто их помињем, једноставно нисам могао да скренем мисли са њих - рекао је глумац. Фарел, који има 16 месеци старог сина Хенрија, са глумицом Алисјом Бачледа-Курус, и седмогодишњег Џејмса са манекенком Ким Борденаве, тренутно интензивно планира сусрет са популарном певачицом у Лос Анђелесу, чим им пословне обавезе то дозволе. Ријана је недавно изјавила медијима да је спремна да настави даље, након завршетка везе са Крисом Брауном, који ју је претукао пре две године уочи доделе Гремија. Да ли ћемо бити сведоци још једног глумачко-певачког љубавног пара Холивуда, видећемо када се Колин и Ријана коначно сретну.

Кад Елизабета меша

евојка Џор џа Клу ни ја је главна вест светских таблоида од како се прихватила посла на музичком фестивалу Сан Ремо. Медији свакодневно бомбардују њеним сликама и тачкама које изводи у паузама програма, а тако је било и последње вечери 61. фестивала. Елизабета (32) је уз звуке пеме „Like a boy” коју је и отпевала, извела изазовну тачку са седморицом играча. Многи би рекли да боље игра него што пева (на плејбек), али црни трико, мрежасте чарапе, шешир и мешање су били „права ствар” за затварање фестивала.

Секси анђео

Elizabeta Kanalis

Глумицу Де низ Ри чардс папараци ових дана јуре без престанка не би ли добили неке информације о њеном бившем супругу Чар ли ју Ши ну, против кога је подигнуто неколико тужби yбог прекомерног конзумирања дрога и алкoхола. Ипак, уловили су је само како брине о куци, од Чарлија ни трага.

Keli Bruk

Б

ританска лепотица Кели Брук позирала је у новој рекламној кампањи са анђеоским крилима. Кели Брук (31) рекламира, веровали или не, дезодорансе и парфеме компаније „Лyнкс”, а у кампањи је обучена као анђео у доњем вешу, са све крилима.

- Овај мирис тако изазива, да ће чак и анђели пасти из Раја - слоган је рекламе. Прелепа бринета већ је своје чари показала у „Плејбоју” и француском часопису „Егзибисион”, а према фотографијама, место јој је у елитној групи манекенки за доњи веш познатој као „Викторијини анђели”.

Помирење Г

Ким Кардашијан

OUT

IN

BISERI

Кети Пери

а од ам ам с с а лим да Же жем тога д , али ка сна тајн све Ајнш ни ила. ам ам ец и н с нис а имб ц љи кра

лумица Линдзи Лохан (24) и ди-џеј Саманта Ронсон (33) поново су заједно. Он су у вези око годину дана, а раскинуле су 2009. због великог притиска јавности, нарочито папараца који су их пратили у стопу. Глумица је отада неколико пута боравила на рехабилитацији и у затвору, где ју је бивша девојка повремено посећивала. Ронсонова је на свом Твитер налогу објавила да је поново у ве-

зи са Линдзи: „Гледам ’Увод у анатомију’ док Линдзи спава поред мене. Не знам да ли да је пробудим и кажем јој да јој је мајка опет на телевизији”, написала је Саманта. Линдзини разведени родитељи Дина и Мајкл иначе чешће дају изјаве за медије од своје популарне ћерке. Папараци су се одмах нацртали испред куће Ронсонове, и успели наредног јутра да овековече Линдзи како покушава да се искраде.

Стрип тиз тач ка

Г

лумици Ким Ка трал, која је светску славу стекла улогом Саманте у хит-серији „Секс и град”, скидање пред камерама никада није представљало проблем. Али, то што је поновила у новом филму, и то са своје 54 године, заиста је изненађујуће. У независном филму „Meet Monica Velour” Ким тумачи пропалу порнозвезду која сада ради као стриптизета у руралном делу Америке. У једном делу филма Ким се на позорници појављује у неглижеу и велу, док њени покушаји плесања око шипке наилазе на подсмех публике.

Kim Katral

Ванеса Паради, глумица

22

kWiGA

petak25.februar2011.

dnevnik

ПР ВИ ДАН 17. СА ЛО НА КЊИ ГА И 16. ИЗ ЛО ЖБЕ УМЕТ НО СТИ „АРТ ЕКС ПО”

Ма ло ме сто ве ли ке све тло сти К

а ко то већ би ва на слич ним ма ни фе ста ци ја ма, пр ви са јам ски дан 17. са ло на књи га и 16. из ло жбе умет но сти „Арт екс по“, ко ји су ју че отво ре ни на Но во сад ском сај му, про те као је у гу жви про то ко лар них и обич них по с е ти ла ца. Из мно штва про гра ма на штан до ви ма из ла га ча, нај ва жни ји ју че ра шњи до га ђа ји би ли су уру че ње на гра да Са ло на књи га и отва ра ње из ло жбе „Је дан (не)мо гу ћи кон такт: Вор хол- Брт ка“. Пред сед ник жи ри ја Са ло на књи га Не над Ша по ња ре као је да су све од лу ке би ле јед но гла сне и да су чла но ви раз ма тра ли пре ко 160 пред ло га, од но сно на сло ва об ја вље них из ме ђу два Са ло на књи га. На гра ду за из да вач ки по ду хват при мио је глав ни уред ник „Ен ци кло пе ди је Но вог Са да“ др Ду шан По пов, а при зна ње се од но си и на из да ва ча- Но во сад ски клуб. На овом про јек ту је ра ђе но 17 го ди на, а ре зул тат чи ни 30 књи га, као и по след њи том ко ји са др жи ре ги стре. Жи ри је ис та као не по пу стљив, ис тра јан и све о бу хва тан рад јед ног чо ве ка- Ду ша на По по ва, ко ји је у те шким вре ме ни ма оку пио не ве ро ват ну гру пу са рад ни ка и Но ви Сад свр стао у ду штво ода бра них, ма ло број них гра до ва ко ји има ју сво ју ен ци кло пе ди ју. За хва љу ју ћи се на при зна њу, Ду шан По пов је ре као да је об ја -

вљи ва њем ове ен ци кло пе ди је оства рио свој де чач ки сан, да се ра до вао са рад њи са љу ди ма ко ји су ве ро ва ли у ње го ву иде ју. Као нај ве ћу на гра ду до жи вео је и по хва ле оних ко ји ни су ве ро ва ли да ће ус пе ти. Ју че су уру че не и три рав но прав не спе ци јал не на гра де. Као под стрек за до бро оба вљен по че так ве ли ког по сла, за пр ву књи гу пр вог то ма „Срп ске ен ци кло пе ди је“ на гра ђе ни су Ма ти ца срп ска, Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти и За вод за уџ бе ни ке. При зна ње је при мио глав ни уред ник „Срп ске ен ци кло пе ди је“, проф. др Дра ган Ста нић, ко ји је

KWIGA ZAUVEK

Го ра ну Пе тро ви ћу за ро ман „Ис под та ва ни це ко ја се љу спа“ у про шло го ди шњем из да њу „Но во сти“. Жи ри је ис та као да овај ро ман још јед ном по твр ђу је та ле нат ауто ра да у ма лом ис при ча ка ле и до скоп ски мно го, да ве ли ко исто риј ско раз до бље увер љи во оба сја кроз ти ња ју ћу све тлост на ших лич них жи во та. За хва лив ши се на на гра ди, Пе тро вић је бе се дио о по е ми Ла зе Ко сти ћа „Santa Maria della salute“, ко ју до жи вља ва као „ма ло ме сто ве ли ке све тло сти“. Ве не ци ја има исто и ме ну цр кву, а ми, за слу гом пе сни ка- „ве ков ну све тлост сат ка ну у сти хо ве“, за кљу чио је Го ран Пе тро вић. Као кру ну 16. из ло жбе умет но сти „Арт екс по“, ју че је по кра јин ски се кре тар за Фо то: Б. Лу чић кул ту ру Ми ло рад Ђу рић ис та као да је у пла ну да сва ке на - отво рио из ло жбу Са ве Сте па но ва ред не го ди не иза ђе по је дан том, „Је дан (не)мо гу ћи кон такт: Вор а тре ба да их бу де де сет, у ви ше хол-Брт ка“, ко ју су омо гу ћи ли Га ле ри ја „Бел арт“ и Но во сад ски књи га. Спе ци јал на на гра да при па ла је са јам. По став ка от кри ва ка кве и из да вач кој ку ћи „Klett“ из Бе о - слич но сти по сто је у умет нич ким гра да, за ви ше го ди шњи до при нос по ступ ци ма дво је ге не ра циј ски ши ре њу кул ту ре го во ра стра них бли ских ства ра ла ца ко ји се ни ка је зи ка, а по во дом из ла ска „Уни - да ни су упо зна ли- Ен ди ја Вор хо вер зал ног не мач ко-срп ског реч - ла и на ше Ми ре Брт ке, ко ја је ју ни ка“. У истом ран гу на гра ђен је че при су ство ва ла све ча ном отва и За вод за уџ бе ни ке, за „Ен ци - ра њу из ло жбе. Обо је су би ли кло пе диј ски срп ско-ен гле ски мул ти ме ди јал ни умет ни ци, а сем реч ник“ ауто ра др Бо ри са Хле бе - сли кар ства, ба ви ли су се фил мом и мо дом. Аутор ове по став ке по ца. На гра да „Ла за Ко стић“( ко ја ка зао је ка ко по тро шач ки ар ти кли је ди на има и нов ча ни део- 150 по ста ју умет нич ка те ма. Радмила Лотина хи ља да ди на ра), ју че је уру че на

БРАН КА КУ ЛИЋ, ИСТОРИЧАРКА УМЕТНОСТИ

Ис ко рак у умет ност но ви јег до ба

С

а ве л и к им за д о в ољ ством иш чи т а ла сам је и вра ћа ћу се стал но књи зи проф. др Бра ни сла ва То ди ћа «Ра до ви о срп ској умет но сти и умет ни ци ма XVIII ве ка по ар хив ским и дру гим по да ци ма» ко ју је не дав но из да ла Га ле ри ја Ма ти це срп ске. Књи га је из да вач ки по ду хват у већ по зна тој еди ци ји Збор ни ка ра до ва на ших еми нент них исто ри ча ра умет но сти, ис т ра жи ва ча срп ске умет но сти но ви јег до ба, у ко јој су при ре ђе не књи ге мр Ле по с а ве Шел мић и Ол ге Ми кић. По зна то је струч ној јав но сти ко ли ко су зна чај ни ре зул та ти на уч ног ра да про фе со ра То ди ћа. Овом књи гом у фор ми збор ни ка ра до ва про фе сор То дић нас је об ра до вао ис ко ра ком у умет ност но ви јег до ба. На и ме Бра ни слав То дић је до ове књи ге по знат као ве ли ки зна лац и ис тра жи вач срп ске умет но сти сред њег ве ка, а ка ко смо ви де ли у не ко ли ко зна чај них при ло га об ја вљи ва них зад њих го ди на у вoдећим ча со пи си ма, и ис та жи вач срп ске умет но сти но ви јег до ба, од но сно умет но сти 18. ве ка.

По ко ли чи ни но вих по да та ка и до са да не по зна тих чи ње ни ца, ко је на пр ви по глед пред ста вља ју низ ма њих до пу на и по ме ра ња зна ња у од но су на по сто је ћу фак то гра фи ју, про фе сор То дић се пре по зна је као ис ку сан ис тра жи вач и ту мач фа ка та ко ји на шу исто ри ју умет но сти чи не на у ком. Ра чун ске књи ге и про то ко ли са за пи сни ци ма ма на стир ских брат ста ва фру шко гор ских ма на ти ра чу ва не у Му зе ју срп ске пра во слав не цр кве и Па три јар шиј ској би бли о те ци у Бе о гра ду, као и ско ро при ку пље на и об ра ђе на ар хи ва Бу д им с ке епар х и ј е сме ш те н а при вла ди чан ском дво ру у Сен тан дре ји, пру жи ле су мо гућ ност То ди ћу да до пу ни по дат ке и ис пра ви не ке по гре шке прет ход них атри бу ци ја и хро но ло ги је. Ова ис т ра жи ва ња си гур но не ће по ме ра ти до са да шња ту ма че ња по ја ва и пра ва ца раз во ја умет но сти но ви јег до ба , али ће ути ца ти на на уч ну пре ци зност и ис прав ност ту ма че ња чи ње ни ца. Та ко ђе ће се овим ис тра жи ва њи ма до пу ни ти опу си по је ди них ства ра о ца не ким но вим и не по зна тим ра до ви ма.

Бра н и с лав То д ић чи т а о ц и ма при но си но ве по дат ке из до ку ме на та и укла па их у мре жу по зна тих и при хва ће них чи ње ни ца, да би ме то до ло ги јом стр пљи вог гра ђе ња до шао до це ло ви те при че о умет ни ци ма и њи хо вим де ли ма. То дић је по у здан ис тра жи вач и ве ли ки зна лац оно га о че му пи ше. На кон ова квог ра да и об ја вљи ва ња овог ру ко пи са, на -

KWI@EVNA BA[TINA

Пр ви драм ски пре во ди

Е

ма ну ел Јан ко вић, пр ви драм ски пре во ди лац код Ср ба, за по чео је свој пре во ди лач ки рад об ја вљи ва њем ко ме ди је у три чи на „Тер гов ци“ (Лај пциг, 1787). Пре вод је на чи нио, као сту дент ме ди ци не, са ори ги на ла ита ли јан ског ко ме ди о гра фа Кар ла Гол ди ни ја, а по све тио га је Ца ру Јо си фу II. У пред го во ру дра ме Јан ко вић се обра ћа срп ској чи та лач кој пу бли ци, об ја шња ва ју ћи јој мо ра лан и књи жев ни зна чај ко ме ди је. Охра брен успе хом „Тер го ва ца“, пре вео још две дра ме: „Зао отац и не ва љао син...“ Фран ца Кса ве ра Штар ка (Беч, 1789) и „Бла го род ни син“ Јо ха на Ја ко ба Ен ге ла (Лај пциг,1789). У Би бли о те ци Ма ти це срп ске по сто је ова драм ска де ла и она су об ра ђе на у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке, а

њи хо ви опи си пу бли ко ва ни су у се ри ји „Ка та лог ста рих и рет ких књи га Би бли о те ке Ма ти це срп ске“, књ. 2, Но ви Сад, 1996).

дам се и уве ре на сам, не ће би ти не до у ми ца и исто ри о граф ских гре ша ка о умет ни ци ма о ко ји ма је пи сао. От крио нам је не ка но ва име на и не ка но ва де ла сли ка ра и др во ре зба ра ко ји су жи ве ли и ства ра ли на ши ро ком под руч ју Ка ло вач ке ми тро по ли је у 18. ве ку. Тре ба ис та ћи јед но став ност ре че ни це пи сца ових сту ди ја ко ја про из и ла зи из ја сне ми сли што је ве ли ка вр ли на пи сца. Је зик пи сца је раз ло жан и ра зу мљив а ми сао се ла ко пра ти. Сту ди је и мо но гра фи је др То ди ћа су ши ри ле на ше зна ње и по ди за ле углед на ше на у ке не са мо у до ма ћим окви ри ма, не го и у ве ли кој по ро ди ци на уч ни ка европ ске исто ри је умет но сти. Ра ду јем се ова квом ре зул та ту на по ра ауто ра „Ра до ва о срп ској умет но сти и умет ни ци ма 18. ве ка по ар хив ским и дру гим по да ци ма“. По не кад су и ма ле чи ње ни це до вољ не да се бо ље са гле да и раз у ме ства ра ла штво не ког умет ни ка. На из глед ма ли по да так мо же да омо гу ћи дру ги по глед на про блем, да отво ри но во по гла вље и нај зад, да отво ри мо гућ но сти но вих те за.

TOP-LISTA Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Дел фи“ 1. „Аван ту ре не ва ља ле де вој чи це“, Ма рио Вар гас Љо са - „Ла гу на“ 2. „Рин ги шпил“, Је ле на Ба чић-Алим пић - „Ла гу на“ 3. „Ло вац на зма је ве“, Ха лед Хо се и ни - „Ла гу на“ 4. „За у век у ср цу“, Ве сна Де дић-Ми ло је вић - „Ла гу на“ 5. „Ко ли ба“, Ви ли јем Пол Јанг - „Ла гу на“ 6. „Од ка да сам за во ле ла, во лим“, Ива на Ку зма но вић - „Ла гу на“ 7. „Хи ља ду чу де сних су на ца“, Ха лед Хо се и ни - „Ла гу на“ 8. „Оно што одувек же лиш“, Гор да на Ћир ја нић - „На род на књи га“ 9. „Ми ни ку по хо ли чар ка“, Со фи Кин се ла - „Ла гу на“ 10. „При че о осо бе ња ци ма и ма лим љу ди ма“, Иво Ан дрић - „Ла гу на“

„КРЕ А ТИВ НИ ЦЕН ТАР” НА СА ЛО НУ КЊИ ГА

И

По зив ни ца ма лој и ве ли кој де ци

з да вач ка ку ћа „Кре а тив ни цен тар“ на ово го ди шњем Са ло ну књњга је по ред на сло ва за де цу, по ну ди ла и уџ бе ни ке, као и по моћ ну струч ну ли те ра ту ру, а по се ти о ци ма је омо гу ћи ла и са јам ски по пуст, те при пре ми ла при го дан по клон за сва ког куп ца. На штан ду овог из да ва ча, аутор ка Ви о ле та Ба бић пот пи си ва ће су тра од 12 до 14 ча со ва сво је на сло ве „Књи га за сва ку де вој чи цу“, „ Књи га за сва ког де ча ка“, „ Бе ле жни ца за сва ку де вој чи цу“, „Бе ле жни ца за сва ког де ча ка“ и „Мој пр ви сли ков ни реч ник срп ског је зи ка“. „Кре а тив ни цен тар” пред ста вио је и сво је но ве на сло ве за нај мла ђе “Па че ту ви ше не тре ба ју пе ле не“, „Зе ки ви ше не тре ба фла ши ца“,“ Пра сен це ту ви ше не тре ба цуц ла“ и „Јаг ње ту ви ше не тре ба ће бен це“, ко је ће им по мо ћи да лак ше ка жу „не“ ста рим на ви ка ма. Ма ли ша ни ма ко ји по чи њу са ми да чи та ју, „Кре а тив ни цен тар“ је, у окви ру еди ци је Хај де да чи та мо, при пре мио из да ња по зна тих до ма ћих ауто ра Ве сне Алек сић „Твр ди ко ла чић“ и „Прин це за Апа тра па“ и Де ја на Алек си ћа „Пе тар и пер тле“ и „При ча о до број ме тли“. Овој уз ра сној гру пи на ме ње на су и два ро ма на Астрид Линд грен – „Ба та и Кар лсон с кро ва“ и „Емил из Ле не бер је“. Ти неј џе ри ма ће се си гур но до па сти но ви ро ма ни из пе ра по зна тих пи са ца за мла де – „Чик ако смеш, Клер!“, „При че о љу ба ви“, „Афри ка“, „Ја ма но ва кле тва“, „От ми ца про фе сор ке ла тин ског“,

Кри ти ча ри, чу вај те се

З

а не што ви ше од не де љу да на суд у Па ри зу од лу чи ће да ли је про фе сор пра ва из Њу јор ка по чи нио за кон ски пре кр шај ка да је об ја вио кри ти ку јед не књи ге. По зна то је да ни је дан аутор не ужи ва у не га тив ној кри ти ци свог књи жев ног ра да, али се ве ћи на пи са ца, без об зи ра на стил, те ма ти ку и углед, са ло шом кри ти ком бо ри про тест ним пи смом уред ни штву и се ри јом кон тра и зја ва, у нај го рем слу ча ју. Ме ђу тим, има и оних ко ји иду и да ље... Ка рин Кал во-Го лер, пре да вач у изра ел ском Ака дем ском цен тру за пра во и би знис и аутор ка књи ге „Суд ске про це ду ре у Ме ђу на род ном кри вич ном су ду” би ла је при лич но кре а тив на. Она је, на и ме, под не ла кри вич ну при ја ву про тив кри ти ча ра ко ји је ње но де ло оцр нио у јав но сти, и то у зе мљи ко ја не ма ско ро ни ка кве ве зе ни са књи гом, ни са кри ти ком. У че ти ри па ра гра фа, об ја вље них 2007. го ди не на веб сај ту Global Law Books,

кри ти чар То мас Вај генд, про фе сор пра ва на Келн ском уни вер зи те ту, од ме ре ним ре чи ма, тре зве но и пре те жно тех нич ким реч ни ком опи сао је рад про фе сор ке Кал во-Го лер, на зи ва ју ћи га књи гом ко ја „па жљи во по кри ва све ре ле вант не те ме”, али уз опа ску да јој не до ста је бо ље по зна ва ње ма те ри је. Овај веб сајт, ина че, уско је по ве зан са Европ ским жур на лом за ме ђу на род но пра во, и сма тра се да су њи хо ви струч ња ци нај бо љи по зна ва о ци ме ђу на род ног пра ва. Ка рин Кал во-Го лер од го во ри ла је зах те вом да се кри ти ка укло ни са сај та: „Све сна сам пој ма сло бо де из ра жа ва ња ис ка за не Пр вим аманд ма ном”, на пи са ла е уред ни ку сај та Џо зе фу Вај ле ру, про фе со ру пра ва на Њу јорк шком уни вер зи те ту. „Ипак, та сло бо да пре ста је ка да по чи ње да угро жа ва ре пу та ци ју не ке осо бе”. Про фе сор Вај лер од био је да укло ни спор ни при каз са сај та, по ну див ши про фе сор ки Кал во-Го лер да од го во ри на кри ти ку. Уме -

„Спа са ва ње Фран че ске“ и „Ко је ов де луд“. Они ма ко ји же ле да са зна ју ви ше о то ме ка кав је био сва ко днев ни жи вот љу ди на под руч ју Бал ка на у ра зним исто риј ским пе ри о- ди ма на ме ње не су књи ге „Бе о град из ме ђу два ра та“, „Бе о град у вре ме кне за Ми ло ша Обре но ви ћа“, „Син ги ду нум“ и „Вла дар ски и вла сте о ски двор у сред њем ве ку“, у окви ру на гра ђи ва не еди ци је Ова ко се жи ве ло. „Ка ко да пре жи виш ако си де вој чи ца“ и „Ка ко да пре жи виш ако си де чак“ но ви су на сло ви из еди ци је Ма ла пси хо ло ги ја, ко ји мла ди ма ука зу ју на на чи не ко ји ће им по мо ћи да се што бо ље сна ђу у про бле ма тич ним си ту а ци ја ма у по ро ди ци, шко ли и дру штву. За ро ди те ље при пре мље ни су но ви на сло ви из еди ци је До бар ро ди тељ „ На у чи те да се љу ти те“, „Де сет ства ри ко је мо же те да учи ни те за сво ју де цу“ и „При руч ник за са мо хра не ро ди те ље“. На став ни ци ма и про фе со ри ма на ме њен је нов при руч ник из еди ци је Кре а тив на шко ла – „Под у ча ва ње де це с по ре ме ћа ји ма мен тал ног здра вља и уче ња у ре дов ној на ста ви“. „Ен ци кло пе ди ја бун тов ни ка, не по слу шни ка и оста лих ре во лу ци о на ра“, ко ја сти же на кон ве ли ког успе ха „Ен ци кло пе ди је ло ших ђа ка, бун тов ни ка и оста лих ге ни ја ла ца“, омо гу ћи ће чи та о ци ма да за ви ре у де тињ ства тих бун тов ни ка, от кри ти им кључ не пе ри о де њи хо вих жи во та и по мо ћи да схва те на чин на ко ји су ти слав ни љу ди оста ви ли траг у исто ри ји. Д. Д.

[E O ] NET

сто то га, љу та п р о ф е с о р к а под не ла је кри вич ну при ја ву су ду у Па ри зу и про тив ауто ра кри ти ке и уред ни ка сај та, а је ди на ве ѕа са Фран цу ском је др жа вљан ство Кал во-Го лер (кри ти ку ра да на пи са ног на ен гле ском је зи ку про фе сор ке ко ја ра ди у Изра е лу, не мач ки про фе сор на пи сао је на ен гле ском је зи ку и об ја вио на аме рич ком сај ту). Су ђе ње је одр жа но у ја ну а ру, а ко нач на пре су да оче ку је се 3. мар та. Оба про фе со ра на да ју се осло ба ђа ју ћој пре су ди, јер би у су прот ном би ли обе ле же ни као кри вич но го ње ни, што би оте жа ло њи хов на уч ни рад. осим то га, то би зна чи ло и да су до ви при зна ју вред ност и ва жност на уч не де ба те и, на ро чи то, сло бо де ми шље ња и из ра жа ва ња. Кри ти ча ри, чу вај те се! И. Вујанов

kultura

dnevnik

Главни програм 39. Феста свечано ће отворити вечерас у београдском Центру „Сава” славни британски глумац, сада и редитељ Рејф Фајнс, а као први филм биће приказан његов „Кориолан”, који је сниман прошле године у Београду. Светска премијера „Кориолана” била је пре само десет дана на фестивалу у Берлину. Уметнички директор Феста Борислав Анђелић изјавио је да је то био један од бољих филмова на Берлиналу и да је „у редитељском и у глумачком смислу један високи европски просек”. На затварању Феста, 6. марта, биће премијерно приказан српски филм „Непријатељ” у режији Дејана Зечевића. Анђелић и селектор Иван Карл одабрали су 69 филмова за шест програмских целина у Центру „Сава”, Дому омладине и Дворани културног центра, уз пратеће програме у Кинотеци.Као и до сада, главни програм обухвата награђивана и запажена дела на великим светским фестивалима.Једини такмичарски програм „Европа ван Европе” добио је као пандан но-

СЛАВНИ БРИТАНСКИ ГЛУМАЦ СА СВОЈИМ ФИЛМОМ „КОРИОЛАН” ВЕЧЕРАС У ЦЕНТРУ „САВА”

Рејф Фајнс отвара Фест ви програм „Европа у Европи”, а остали циклуси су „Холивуд”, „Панорама светског филма” и „Изабрани документарци”. На финансијском плану Фест је рађен у скромним оквирима, али, како тврди Анђелић, „уз труд да се обезбеди нека врста новог оптимизма и да се вратимо вредностима које су га афирмисале 70-их година 20. века”. Главни програм је враћен на концепт „фестивал фестивала”, а приказаће познате филмове као што су „127 сати”, „Последњи циркус”, „Краљев говор”, „Пут у непознато”, „Црни лабуд”... Пажња ће бити посвећена и српској продукцији, па ће поред „Непријатеља” бити приказан филм „Заједно” Младена Матичевића и копродукциони „Циркус Колумбија” Даниса Тановића.

Из филма „Кориолан”

ДРАГОСЛАВУ МИХАИЛОВИЋУ УРУЧЕНА „ВИТА ЛОВА” НАГРА ДА

Из угла особене уметничке осетљивости Ви та ло ва књи жев на на гра да „Злат н и сун ц о к рет” за 2010. уру че на је ју че у Бе о гра ду пи сцу Дра го сла ву Ми ха и ло ви ћу за књи гу при по ве да ка „Пре жи вља ва ње”. Пред сед ник жи ри ја Ви та ло ве на гра де Јо ван Зи влак

ре као је да је од лу ка о до бит ни ку на гра де до не та јед но гла сно, по сле раз ма тра ња де ла у ужем из бо ру у ко јем су би ли и књи га при по ве да ка Вла да на Ма ти је ви ћа „Вр ло ма ло све тло сти”, као и ро ма ни Ран ка Ри со је ви ћа „Го -

petak25.februar2011.

спод ска ули ца” и „О ме сти ма ту жним и ду бо кој но ћи” Ви до са ва Сте ва но ви ћа. Пре ма ње го вим ре чи ма. та на гра ђе на књи га је де ло јед ног од нај зна чај ни јих при по ве да ча по сле рат ног до ба Ср би је.

„Са чи ње на је од се дам при ча ко је те ма ти зу ју, из угла осо бе не умет нич ке осе тљи во сти, суд би не љу ди у раз ме ра ма пре по зна тљи ве исто ри је дру ге по ло ви не про шлог ве ка и по чет ка но вог ми ле ни ју ма”, ре као је он.

Зи влак је ис та као да при по ве дач ско ро у јед на ким ин тен зи те ти ма, у че хо вљев ским ис тра жи вач ким за пле ти ма, от кри ва нај ду бље мо мен те људ ске при ро де у вр тло зи ма дру штве них и по ли тич ких ве за. Пи сац Дра го слав Ми ха и ло вић се за хва лио жи ри ју ко ји су чи ни ли и Ни ко ла Страј нић и Вла ди мир Гво зден на том зна чај ном при зна њу и ис та као да по себ не по хва ле тре ба упу ти ти Ком па ни ји „Ин веј” ко ја уру чу је ту на гра ду. Пре ма ње го вим ре чи ма, књи жев не на гра де има ју тра ди ци ју ду гу 22 ве ка, од ка ко је рим ски цар Ок та ви јан дао пе сни ку Вер ги ли ју нов ча ну по моћ и та ко увео тра ди ци ју по ма га ња књи жев но сти и умет но сти, ко ју на ста вља и Ин веј ком па ни ја. На гра ду, ко ју чи не нов ча ни из нос од 5.000 евра и штам па ње на гра ђе не књи ге, Дра го сла ву Ми ха и ло ви ћу је уру чи ла ге не рал на ди рек тор ка „Ви т а ла” Сла ђа на Рат ко вић. При зна ње „Злат ни сун цо крет” за нај бо љу књи гу на срп ском го вор ном под руч ју у жан ро ви ма ро ма на, при по вет ке, по е зи је, књи жев не кри ти ке, сва ке го ди не до де љу је Ком па ни ја „Ин веј”, у чи јем је са ста ву и „Ви тал”.

Фото: Б. Лучић

СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ ОБЕЛЕЖИЛО 170 ГОДИНА РОЂЕЊА ЛАЗЕ КОСТИЋА

Велики песник као комедиограф У окви ру ци клу са „По зо ри јан ски су сре ти”, Сте ри ји но по зор је при ре ди ло је прек си ноћ про грам ко јим је обе ле же на 170-го ди шњи ца ро ђе ња на шег ве ли ког пе сни ка, пу бли ци сте и драм ског пи сца Ла зе Ко сти ћа. О ко ме ди ја ма Ла зе Ко сти ћа да нас, го во ри ли су дра ма тург Све ти слав Јо ва нов и ди рек тор Сте ри ји ног по зор ја Ми ли во је Мла ђе но вић, као и ре ди тељ Ду шан Пе тро вић, ко ји је у овој се зо ни на сце ну На род ног по зо ри шта у Сом бо ру по ста вио „Оку па -

ци ју”, на ма го то во не по зна ту ко ме ди ју – во двиљ ко ју је Ла за Ко стић на пи сао на не мач ком је зи ку. Упра во из ове пред ста ве, та ко ђе ра ђе не у част ју би ле ја на шег ве ли ког пе сни ка, у Сте ри ји ном по зор ју су прек си ноћ при ка за ни ви део од лом ци, као и из „Гор да не”, пред ста ве по ста вље не 1994. у Сом бо ру, из ко је су од ло мак из ве ли глум ци Би ља на Ке ске но вић и Са ша Тор ла ко вић, ина че ак те ри обе пред ста ве. Н. П-ј.

23

Како је Танјугу изјавио селектор Карл, Фест ће бити „пут око света за десет дана кроз филмове са различитих меридијана”. Он је нагласио да је уметничком директору и њему циљ да Фест буде што занимљивији публици. „Мера Феста су управо његови гледаоци и његови филмови. Ми смо се потрудили да испоштујемо оно што је матрица Феста од 1971. године, када је радио Милутин Чолић, па касније Небојша Ђукелић, до онога што је актуелни кинематографски тренутак у свету”, рекао је Карл. У специјалном програму у Кинотеци биће приказан избор филмова са 1. Феста, затим ретроспектива Николаса Реја, као и избор са фестивала особа са инвалидитетом БОСИ који је прошле године први пут одржан у Београду. Цена улазница задржана је на прошлогодшњем нивоу (150 до 300 динара), што је резултирало добром продајом - 60.000 карата уочи почетка фестивала. Због материјалне оскудице неће бити организован пословни део Феста „Б2Б”. (Танјуг)

MI RO VUK SA NO VI] KOD BO JA NA PAJ TI ]A

An to lo gij skoj edi ci ji dra go ce na po dr {ka Pred sed nik Vla de Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti} pri mio je ju ~e glav nog i od go vor nog ured ni ka Iz da va~ kog cen tra Ma ti ce srp ske, aka de mi ka Mi ra Vuk sa no vi }a. Mi ro Vuk sa no vi} se, u ime iz da va ~a i re dak ci je An to lo gij ske edi ci je „De set ve ko va srp ske kwi `ev no sti” pred sed ni ku Paj ti }u i Vla di Voj vo di ne za hva lio na po dr {ci pru `e noj Iz da va~ kom cen tru Ma ti ce srp ske.

Uru ~i va wem de set kwi ga, ko li ko ob u hva ta pr vo ko lo An to lo gij ske edi ci je, is ka za na je po seb na za hval nost zbog po dr {ke po kra jin ske Vla de ovom ve li kom na ci o nal nom pro jek tu.

Edi ci ja „De set ve ko va srp ske kwi `ev no sti” }e ob ja vqi va wem 115 kwi ga, ob u hva ti ti naj zna ~aj ni ja de la usme ne kwi `ev no sti i vr hun ska de la vo de }ih srp skih pi sa ca.

Kwi ge su en ci klo pe dij skog for ma ta, u tvr dom po ve zu, pri re |i va ~i su pro fe so ri uni ver zi te ta, a ovaj, naj ve }i po du hvat u na {em kwi `ev nom iz da va {tvu, ne bi bi lo mo gu }e re a li zo va ti bez po dr {ke Vla de Voj vo di ne.

Za {tam pu je pri re |e no i dru go ko lo An to lo gij ske edi ci je, a do go vo re na je da qa po dr {ka po kra jin ske Vla de.

У АТЕЉЕУ 212 НЕЗАДОВОЉНИ ПРОЈЕКЦИЈОМ БУЏЕТА

Симболично обустављен рад Ате ље 212 ју че је си мо бо лич но, на 15 ми ну та, об у ста вио рад на три но ве пред ста ве у знак про те ста што, ка ко је из ја вио управ ник Ко кан Мла де но вић, ло ша про јек ци ја бу џе та Се кре та ри ја та за кул ту ру Бе о гра да оне мо гу ћа ва про дук ци ју у пр вом квар та лу ове го ди не за по зо ри шта ко ји ма је осни вач Скуп шти на гра да. „Усво је ни бу џет за кул ту ру сма њен је за ви ше од 30 по сто у од но су на 2010. го ди ну”, ре као је Мла де но вић на кон фе рен ци ји за но ви на ре и ука зао да ће „чак и та ко оп скур на сред ства би ти упла ће на нај ра ни је у апри лу”. По ме ну те три пред ста ве су „Ма ти ца” по тек сту Го ра на Пе тро ви ћа у ре жи ји го ста из Не мач ке Ра хи ма Бур ха на, „Отац на слу жбе ном пу ту” Аб ду ла ха Си дра на у по став ци хр ват ског ре ди те ља Оли ве ра Фр љи ћа и „Се дам и по” Ми ро сла ва Мом чи ло ви ћа, у ко про дук ци ји са те а три ма у Ба ња Лу ци и Но вом Са ду. Пре ми је ре ових пред ста ва ће ипак би ти одр жа не у мар ту. „Да смо нео збиљ ни као на ша др жа ва, пре ки ну ли би смо рад за у- век. На на шу сре ћу и сре ћу сјај них умет ни ка оку пље них око ових зна чај них про је ка та, ми смо то учи ни ли на крат ко, као упо зо ре ње ка ко би то из гле да ло ако би смо слу ша ли оне ко ји су нам над ре ђе ни”, ре као је управ ник ате љеа 21. Мла де но вић је ука зао да „ма ће хин ски од нос” над ле жних ру жи не са мо углед Ате љеа, не го и Бе о- гра да и на ше кул ту ре. „Кул тур на сце на у Ср би ји је до та кла дно. Пре тво ри ли смо се у др жа ву та бло ид них вред но сти у ко ји ма су на на слов ним стра на ма зве зде ри а ли ти ја. То ви ше ни је исти на род ко ји је дао Цр њан ског, Те слу, Иси до ру Се ку лић”, сма тра он.”У та квој не-кул тур ној сце ни усво ји ти бу џет ко ји је на ма њи од де мо крат ских про ме на до са да, зна чи не ма ти ни ка кву свест о зна ча ју кул ту ре за по сто ја ње и раз ви так јед ног на ро да”. (Танјуг)

Детаљ поставке у МСУВ

Фото: Н. Стојановић

СПЕКТАКУЛАРНО ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ НИКОЛЕ ЏАФА У МСУВ

Допринос лепшем и квалитетнијем Да је уметност ипак још увек моћна, да не уједа, видело се прексиноћ у Музеју савремене уметности Војводине, на отварању изложбе „Le pus in fa bu la” Николе Џафа. Сала је била тесна да прими све посетиоце који су дуго чекали нову изложбу познатог сликара, али и друштвеног активисте, чија дела обично имају изражену иронијску ноту, као и забаван оквир. Овај пут се уметник одлучио да све, практично целу историју уметности, прикаже кроз призму зеца, па се и изложба тако зове („лепус” на латинском значи зец). И само отварање протекло је у знаку зеца, односно аутентичности својеврсне надреалне концептуалности. Уместо говора, отварање је било песма, тачније „драма са музиком”. Никола Џафо, Нинета АврамовићЛончар, Весна Гргинчевић и Филип Марковиновић, креирали су „Зечју оперу” коју су извели Агота Виткаи-Кучера (сопран), Александар Младеновић (баритон), Кристијан Борош (кларинет), Горан Ерић (труба), Кристоф Јан (виолончело) и хор експерименталне радинице

„Хор-ор-ооор!”. Занимљива сценско-музичка инсталација отварања, попут неке пасторале, организована је на сламнатој позорници гротескно контрапунктираној класичним костимима и позама извођача. Сцену су увеличали и прави, живи зечеви, на одушевљење великог дела присутних. Изложба „Le pus in fa bu la” у Музеју савремене уметности Војводине, у Новом Саду, представља велики број артефаката, како оних (руко)творених, тако и оних већ формираних (реди мејд). Уочава се неколико целина од којих је међу најтрактивнијима свакако она која предства пројекат „Зец који је појео музеј”. То је заправо музеј који сликар у недостатку институционално организованог простора одржава у свом атељеу, а садржи око 1500 предмета груписаних у десетак збирки. Сада је у МСУВ, до 15. марта, доступан велики део тог музеја чија је идеја развијање друштвеног ангажмана, еколошке свести, допринос лепшем и квалитетнијем животу, маштовитости, ведрини и напретку у сваком смислу. И. Бурић

24

Svet

petak25.februar2011.

dnevnik

UKRATKO

NASTAVQA SE EVAKUACIJA STRANACA IZ LIBIJE

Ga da fi u kon tra na pa du TRI PO LI: Situacija u Libiji i daqe veoma konfuzna i nestabilna: pristalice libijskog lidera Moamera Gadafija pokrenule su kontranapad na va`ne gradove u blizini prestonice Tripolija, domonstranti na istoku u~vr{}uju svoju vlast, dok se istovremeno nastavqa evakuacija stranaca i sti`u osude libijskog re`ima iz inostrastva.

Snage lojalne libijskom vo|i Gadafiju pokrenule su, kako se tvrdi, kontranapad na va`ne gradove u blizini prestonice Tripolija pod kontrolom opozicije koja je ranije zauzela i isto~ne delove zemqe, uz granicu sa Egiptom, oko Bengazija i Tobruka, kao i du` obale Mediterana.

Snage bezbednosti lojalne Gadafiju napale su i opozicione formacije koje kontroli{u grad Misrata, oko 200 kilometara isto~no od Tripolija i u tom napadu je poginulo vi{e qudi, izjavio je jedan o~evidac Rojtersu.

Jedinica libijske vojske lojalna Gadafiju napala je ju~e i

xamiju u Az-Zavijahu, 50 kilometara zapadno od Tripolija, protivavionskim raketama i automatskim oru`jem. U tom sukobu je tako|e, stradao veliki broj de-

Oba ma na re dio pri pre mu od go vo ra na kri zu

premi vi{e mogu}ih odgovora na nastalu krizu. Ameri~ki predsednik je najavio da }e poslati dr`avnu sekretarku Hilari Klinton u

@enevu, kako bi u~estvovala u me|unarodnim pregovorima o re{ewu krize u Libiji.

U svom prvom javnom komentaru o nemirima koji potresaju Libiju, ameri~ki predsednik je rekao da su „patwa i krvoproli}e ne~uveni i neprihvatqivi”, preneo je AP. Ameri~ki predsednik je rekao da akcije protiv demonstranata kr{e me|unarodne norme i da je naredio timu za nacionlnu bezbednost da pripremi niz opcija za re{avawe krize. „Imperativ je da dr`ave i narodi sveta govore jednim glasom”, rekao je Obama, pozivaju}i na prekid napada na miroqubive demonstrante. Va{ington koordinira daqe korake sa saveznicima i me|unarodnom zajednicom, ne preciziraju}i koje se specifi~ne mere razmatraju protiv libijske vlade.

(Tanjug )

EU na ja vi la sank ci je BRI SEL: Vlade zemaqa Evropske unije dogovorile su se da pripreme mogu}e sankcije Libiji kao odgovor na „Gadafijevo nasilno slamawe” antivladinih protesta, izjavile su diplomate EU. „Slo`ili su se u zajedni~kom saop{tewu da preduzmu daqe mere.

Diplomatskim govorom to zna~i sankcije”, izjavio je jedan diplomata EU posle sastanka u Briselu na kome se razgovaralo o tom pitawu, preneo je Rojters. Eksperti sada treba da sa~ine listu predlo`enih mera, me|u kojima mo`e bi-

informacije o vo|ama protesta.

Gadafijev tre}i sin Saadi izjavio je u telefonskom intervjuu „Fajnen{el tajmsu” da }e wegov otac igrati kqu~nu ulogu u sva-

Al Kaida na strani demonstranata Al Kaida u islamskom Magrebu, severnoafri~ko krilo te teroristi~ke organizacije, osudila je ju~e libijskog lidera Moamera Gadafija i pozvala muslimane da podr`e ustanak protiv Gadafija. „U~ini}emo sve da podr`imo ustanak’’, istakla je Al Kaida u saop{tewu objavqenom na vebsajtu, ne navode}i vi{e detaqa.

Al Kaida je izrazila solidarnost sa demonstrantima koji su se pobunili protiv Gadafijeve vlasti, optu`ila Gadafija da je unajmio pla}enike i naredio bombardovawe demonstranata i apelovala na intelektualce, stru~wake i novinare da podr`e libijske gra|ane.Organizacija je pozvala Libijce da budu uporni i strpqivi i da nastave „borbu i revoluciju i zbace tiranina s vlasti”, preneo je AP. Zamenik libijskog ministra spoqwih poslova Kaled Kaim izjavio je da je teroristicka organizacija Al Kaida osnovala islamski emirat u Derni, koja se nalazi izme|u Tobruka i Bengazija i da wime upravqa biv{i zatvorenik iz Gvantanama.Me|utim, kako je javio AFP, lokalno stanovni{tvo tvrdi da to nije istina i da libijska vlada time poku{ava da upla{i Evropu.

ODGOVOR SVETA NA SITUACIJU U LIBIJI

VA [ING TON: Predsednik SAD Barak Obama izjavio je da nasiqe u Libiji mora da stane i da je naredio administraciji da pri-

monstranata, preneo je AP. Libijski Naroni komitet pozvao je preko dr`avne televizije demonstrante da predaju oru`je i ponudio nagrade za one koji dostave

ti zabrana viza, zamrzavawe imovine, embargo na oru`je, kao i druge restrikcije, a zatim vlade EU odlu~uju o zavo|ewu sankcija.

Strana vojna intervencija u Libiji se ne razmatra, izjavio jeju~e francuski ministar odbrane Alen @ipe dodaju}i da bi uvo|ewe zone zabrane leta i drugih sankcija bila opcija o kojoj „vredi razmisliti”. Ameri~ki ministar odbrane Robert Gejts rekao je pre dva dana da su Francuska i Italija najpogodnije za uvo|ewe zone zabrane letewa nad Libijom.

(Tanjug)

kom novom re`imu koji eventualno bude formiran.To je prvi put da jedan ~lan vladaju}e porodice govori o postgadafijevom periodu.Ministar pravde Libije Mustafa Abdeqalil koji je podneo ostavku u znak protesta zbog nasiqa nad demonstrantima, tvrdi

da }e Gadafi pre zavr{iti kao Adolf Hitler, da }e se ubiti pre nego {to }e predati vlast.

Dok se libijski lider Moamer Gadafi bori da zadr`i kontrolu nad zapadnim delom zemqe oko glavnog grada Tripolija, opozicija slavi na ulicama i u~vr{}uje kontrolu nad isto~nim delovima zemqe, uz granicu sa Egiptom, oko Bengazija i Tobruka, kao i du` obale Mediteran, javqaju strani mediji. Deo stanovni{tva koji se suprotstavio Gadafiju i tra`i wegovu ostavku dobija podr{ku sve ve}eg broja vojnika, dok stanovnici Tripolija ka`u da su prepla{eni Gadafijevim pretwama i akcijama wegovih Moamer Gadafi je, me|utim, obe}ao da }e se boriti do posledweg daha da bi sa~uvao vlast na kojoj se nalazi ~etiri decenije.Biv{i Gadafijev {ef protokola Nuri el-Mismari izjavio je da je do{ao kraj Gadafija koga, prema wegovim re~ima, ne podr`ava ni pet odsto zemqe.

(Tanjug)

Ne ta ni ja hu stra hu je od du go ro~ ne ne sta bil no sti re gi o na TEL AVIV: Izraelski premijer Bewamin Netanijahu upozorio je da Bliski istok prolazi kroz period nestabilnosti koji bi mogao trajati godinama. „Nadamo se da }e arapski svet i Iran pro}i kroz istinsku demokratizaciju, ali se moramo pripremiti za svaki ishod”, kazao je Netanijahu govore}i u Knesetu i precizirao da se radi o „nestabilnoj tranzicionoj eri koja ima potencijal da se nastavi vi{e godina”.On je tako|e upozorio na posledice koje bi doga|ajii u arapskim zemqama

mogli imati na Izrael. „Najboqi obave{tajni eksperti {irom sveta nisu predvideli i ne mogu da objasne kako }e se ovaj mete` okon~ati.

Ne znamo {ta }e se dogoditi zapadno od nas i ne znamo {ta }e se dogoditi isto~no od nas i ko mo`e da ka`e da li }e se palestinska dr`ava - usred toga svega - odr`ati?” kazao je Netanijahu. On je rekao da su Izraelu sada potreb-

ne garancije da }e mirovni sporazumi s Egiptom i Jordanom „ostati ~vrsti.

(Tanjug)

Kraq Sa u dij ske Ara bi je po ve }a va so ci jal ni fond RI JAD: Kraq Saudijske Arabije Abdulah Bin Abdul Aziz je, pred povratak u zemqu posle tri meseca le~ewa u inostranstvu, izdao nare|ewa o izdvajawu 35 milijardi dolara za re{avawe stambenih pitawa, socijalna davawa i obrazovawe za porodice slabijeg

materijalnog stawa, preneli su danas saudijski mediji.

Kraq je naredio da se za razvojni stambeni fond izdvaji 40 milijardi saudijskih rijala da bi se realizovali zahtevi qudi za podizawe kredita za kupovinu stana. Suma od milijardu saudijskih rijala bi}e upla}ena za socijalna davawa, tako da svi ~lanovi porodica slabijeg imovinskog stawa, od osam do 15 godina, dobiju prinadle`nosti.

Kraq je namenio 1,2 milijarde saudijskih rijala za razli~ite dru{tvene fondove i pokretawe programa za obu~avawe `ena, dok }e

vladini slu`benici i daqe primati dodatak od 15 procenata na svoje plate za visoke tro{kove `ivota. Oko 480 miliona saudijskih rijala bi}e upla}eno Ministarstvu za obrazovawe za pomo} siroma{nim u~enicima i studentima, kojima }e biti obezbe|eni ode}a, {kolske torbe i druge neophodne stvari, a ~ak }e i odre|eni broj mesta na univerzitetima biti rezervisan za wih.Uz ovu nov~anu pomo} gra|naima, kraq je najavio i da }e ve}i broj zatvorenika biti pu{ten iz zatvora.Kako navode mediji u Saudijskoj Arabiji, ovo je najve}a finansijska pomo} narodu u modernoj istoriji Saudijske Arabije.

(Tanjug)

Pu tin u Bri se lu BRI SEL: Premijer Rusije Vladimir Putin zapo~eo je ju~e radnu posetu sedi{tu Evropske unije sastankom sa predsednikom Evropske komisije Zzozeom Manuelom Barozom. Planiran je i susret Putina sa predsednikom Saveta EU Hermanom van Rompejem, a bi}e odr`an i ~itav niz sastanaka najvi{ih ruskih zvani~nika sa ~lanovima Evropske komisije.Glavne teme samita bi}e novi sporazum izme|u Rusije i EU kao i pristupawe Moskve Svetskoj trgovinskoj organizaciji. U razgovorima predstavnika Rusije i Evropske komisije bi}e razmotreno i pitawe olak{avawa viznog re`ima izme|u Rusije i EU, ukqu~uju}i putovawa stanovnika Kaliwingradske oblasti, najavio je Putin, uo~i putovawa u Brisel.

(Tanjug)

Spre ~en na pad na TV Gru zi je TBI LI SI: Gruzijska policija saop{tila je ju~e da je uspela da spre~i napad kriminalne grupe koju podr`ava Rusija tako {to je otkrila i deaktivirala dve bombe postavqene ispred privatne televizijske stanice Imedi. Bombe su prona|ene ispred Imedi TV, nacionalne televizije, koja je izazvala paniku me|u qudima pro{log marta kada je emitovala izmi{qenu reporta`u o po~etku ruske invazije. Ministarstvo unutra{wih poslova je saop{tilo da su bombe postavili ~lanovi kriminalne grupe, ~iji su pripadnici pre tri meseca uhap{eni zbog sumwi da su izvr{ili seriju napada, ukqu~uju}i i napade na ameri~ku ambasadu i glavnu `elezni~ku stanicu, kada je ubijena jedna osoba, preneo je AFP. Ministarstvo je navelo da ta kriminalna grupa vodi „teroristi~ku kampawu” po nalogu jednog ruskog oficira.

(Tanjug)

Od oru` ja 10 mi li jar di do la ra MO SKVA: Rusija je u 2010. godini zaradila na izvozu naoru`awa vi{e od 10 milijardi dolara, prebaciv{i plan, izjavio je u intervjuu dnevniku “Komersant” director Federalne slu`be za vojnotehni~ku saradwu (FSVTS) Mihail Dmitrijev. Prema wegovim re~ima, planirana zarada bila je 9,5 milijardi dolara.

Dmitrijev je rekao da je ruska namenska industrija u stawu da zadovoqi potrebe stranih kupaca do odre|enog nivoa, jer se istovremeno pove}avaju dr`avne naruxbine. „Rusija treba da kupuje u inostranstvu, pre svega, najnovije tehnolgije a ne kona~ne proizvode, jer se mnoga preduze}a namenske industrije nalaze danas u izuzetno te{kom stawu i treba im intenzivna obnova.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AN DRES FOG RA SMU SEN Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je ju~e da zapadna vojna alijansa ne}e interevenisati u libijskom sukobu. Posle razgovora u Kijevu Rasmusen je rekao da NATO nije dobio takve zahteve i da svaka eventualna intervencija mora biti zasnovana na mandatu Ujediwenih nacija. De{avawa u Libiji nisu pretwa ni za jednu ~lanicu NATO.

HI LA RI KLIN TON Ameri~ki dr`avni sekretar Hilari Klinton izrazila je duboku zabrinutost zbog pogor{awa stawa qudskih prava u Iranu i pozvale vlasti u Teheranu da oslobode politi~ke zato~enike i prestanu sa progonom etni~kih i verskih mawina.Klintonova je navela da su iranske snage bezbednosti prebijale, zatvarale i, barem u tri slu~aja, ubijale mirne demonstrante.

KARL-TE O DOR CU GU TEN BERG Nema~kom ministru odbrane Karl-Teodoru cu Gutenbergu oduzeta je ju~e titula doktora nauka, po{to je priznao da u wegovim doktorskom radu ima niz ozbiqnih nedostataka. Rojdiger Borman, rektor Univerziteta u Bajrojtu, gde je ministar doktorirao, saop{tio je da je doneta odluka da se Gutenbergu oduzme doktorat. Gutemberg je odbacio zahteve da da ostavku.

U Krajst~er~u posle zemqotresa po~ele pqa~ke

KRAJST^ER^: U Krajst~er~u na Novom Zelandu, koji je u utorak pogodio zemqotres ja~ine, 6,3 stepena Rihterove skale, usmrtiv{i najmawe 98 qudi, do sada je opqa~kano desetak ku}a, a me|u opqa~kanim predmetima nalaze se i agregati za snabdevawe strujom, saop{tila je policija.

Komandant policije Dejv Klif kazao je da }e u grad i prigradska naseqa do}i veliki broj policajaca i da }e se u akciju protiv lopova ukqu~iti i australijska policija i novozelandski vojnici koji u~estvuju u spacila~kim operacijama u tom gradu. On je rekao da pqa~ka{i ~ine mawinu i apelovao na stanovnike da prijave svaku sumwivu aktivnost, preneo je AFP. U Krajst~er~u i okolini uni{teno je na hiqade zgrada, me|u kojima je mnogo starih ku}a u Litltonu, luci koja se nalazi severoisto~no od Krajster~a i bli`e je

epicentru zemqotresa, javio je AP. Vi{e stotina stru~waka iz SAD, Velike Britanije, Japana, Singapura i Tajvana stiglo je u

nema vode, a u drugoj polovini postoji mogu}nost zaga|ewa, pa zato svi stanovnici moraju da prokuvaju vodu pre nego {to je upotrebe za

Krajst~er~ da pomognu lokalnoj policiji i vojsci kako bi spasila~ke ekipe mogle da pro{ire potragu na mawe zgrade koje jo{ nisu pregledane. Polovina grada i daqe

pi}e, prawe ili kuvawe, ka`e gradona~elnik Krajster~a Bob Parker. [irom grada je raspore|eno 14 cisterni sa vodom, a lokalne vlasti su apelovale na stanovnike

da ne povla~e vodu u toaletu i da ne koriste tu{, naveo je AP. Struju je dobilo 75 odsto grada, ali popravke na ostatku elektri~ne mre`e mogle bi potrajati vi{e nedeqa.

Nastava u {kolama je obustavqena, a stanovnicima je savetovano da ostanu kod ku}e dok traje spasila~ka operacija. Krajst~er~ je i 4. sepembra pro{le godine pogodio zemqores ja~ine 7,1 stepen Rihterove skale, u kome su o{te}ene zgrade, ali nije bilo poginulih. U tom zemqotresu, iako je bio ja~i od nedavnog, nije bilo `rtava zato {to je epicentar bio daqe od grada Policija ka`e da se jo{ 120 tela nalazi ispod ru{evina zgrade televizije CTV, u kojoj se nalazila i {kola engleskog jezika. U trenutku kada se dogodio zemqotres u toku su bili ~asovi koje su poha|ali stranci iz Japana, Tajlanda, Kine i drugih azijskih zemaqa.

(Tanjug)

balkan

dnevnik

STRAN CI MA SOV NO NA PU [TA JU LI BI JU

petak25.februar2011.

25

AM BA SA DO RI FRAN CU SKE I NE MA^ KE U BE O GRA DU

Ne tra `i se uki da we Na sta vqa se eva ku a ci ja vi za, ve} bo qa sa rad wa avi o nom i bro do vi ma BE O GRAD: Zamenik premijera Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da }e se evakuacija gra|ana Srbije iz Libije nastaviti avionom iz Tripolija, kao i brodovima iz tog grada, Bengazija i Ras Lanufa.Da~i} je napomenuo da }e sti}i i brodovi koji su krenuli za Tripoli i Bengazi kao i brod koji je iz Crne Gore krenuo, na osnovu dogovora sa ministarstvom za vanredne situacije Ruske Federacije, a koji }e iz Ras Lanufa evakuisati oko 300 gra|ana Srbije koji tamo rade uglavnom za ruske kompanije.

Agencija FoNet predo~ava da je u sredu iz Libije ebkuisano 360 qudi.

Prati}emo, precizirao je Da~i}, situaciju i u~ini}emo sve da dok postoji bilo koji pojedina~ni problem evakui{emo te gra|ane, rekao je ministar.Da~i} je ponovio da je Srbija jedna od retkih zemaqa koja je uspela da dobije dozvolu libijskih vlasti za letove i organizuje se za evakuaciju. Pomogli smo i zemqama u okru`ewu ~iji je Srbija jedan broj gra|ana evakuisala zajedno sa svojima, dodao je ministar, koji je koordinator vladinog tima za evakuaciju gra|ana Srbije iz Libije. Dr`avni sekretar u MSP Mirko Stefanovi} je rekao da „Postoji mogu}nost da se u avion ukrca i vi{e gra|ana od pla-

niranih 60, a to }emo ustanoviti na licu mesta”, rekao je Stefanovi} za Tanjugu. prema re~ima Stefanovi}a u Ras Lanufu ima oko 300 radnika iz Srbije koji o~ekuje da u tu luku uplovi ruski brod ka-

Stefanovi} je rekao i da je utvr|eno za koje kompanije u Libiji rade na{i gra|ani i da su u toku dogovori sa dr`avama kojima kompanije pripadaju, izme|u ostalih Velikom Britanijom, Austrijom i Kiprom.

Aero drom „Ni ko la Te sla” u Be o gra du

ko bi ih preuzeo. Stefanovi} je, tako|e, kazao da se o~ekuje da iz Sirta pole}e jedan ruski avion za Istanbul, u kojem }e se nalaziti 21 srpski dr`avqanin. Kada je re~ o Bengaziju, u taj grad bi trebalo da uplovi jedan turski brod, na osnovu dogovora turskog i srpskog ministarstva spoqnih poslova, rekao je Stefanovi}. U ovaj brod trebalo bi da se ukrca 60 do 70 srpskih dr`avqana koji rade u tom gradu.

- Brod „Sveti Stefan“, kojim }e iz Libije biti evakuisani dr`avqani Rusije, Srbije i Turske, stigao je ju~e iz crnogorske luke Bar u italijansku luku Bari odakle }e plovidbu nastaviti ka libijskoj luci Sirt, javile su ruske novinske agencije.Ovim brodom bi}e evakuisane 1.263 osobe, od kojih 563 gra|ana Rusije i 700 gra|ana Turske i Srbije koji su radili za „Ruske `eleznice”.

(Ta njug-Fo Net)

Hr vat ska: Mno gi rad ni ci i turisti blo ki ra ni ZA GREB: Hrvatski radnici iz Libije avionima se vra}aju u Hrvatsku, ali je zna~ajan deo wih jo{ blokiran na gradili{tima ili u logorima u kojima su strani rad-

nici koji poku{avaju da iza|u iz zemqe.

Posebnim ~arterom „Kroacija erlajnza” u Zagreb stiglo oko 30 radnika iz tri hrvatske firme koji su vi{e dana poku{avali da na-

BIH

Pr vo qu di, po sle o nov cu BA WA LU KA: Savet ministara BiH zakqu~io je ju~e da Ministarstvo inostranih poslova treba da nastavi da radi na evakuaciji dr`avqana BiH iz Libije, a da }e posle usvajawa buxeta za teku}u godinu biti ratmotrena mogu}nost refundirawa tih tro{kova.Prema podacima MIP-a u Libiji boravi izme|u 1.300 i 1.500 dr`avqana Bosne i Hercegovine, od kojih oko 250 radi na podru~ju Bengazija.

Pomo}nik ministra inostranih poslova BiH Zoran Perkovi} izjavio je novinarima na sarajevskom aerodromu da je let aviona iz Tripolija, kojim je trebalo da se prekju~e evakui{e jedna grupa dr`avqana BiH, otkazan za ju~e.

puste Libiju. Iz Tripolija do Be~a prevezli su ih Austrijanci. U sredu se u Hrvatsku se ukupno vratilo 68 radnika. Jo{ 100 radnika ~eka na evakuaciju, a oni koji su u Bengaziju nisu se ukrcali ni na tre}i turski brod jer prednost prilikom ukrcaja ima 20.000 Turaka.

Blokirani Hrvati nadaju se da }e se, ako ni{ta drugo ne uspe, ukrcati na crnogorski trajekt koji bi trebalo da stigne za koji dan.

Uz one u Bengaziju, najte`e je radnicima u pustiwskom delu Libije, u unutra{wosti i na jugu zemqe. Za wihovo spasavawe spreman je avion samo se ~eka libijsko odobrewe za sletawe.Na po~etku krize u Libiji je bilo oko 500 hrvatskih dr`avqa-

na. Svi radnici preduze}a „Montmonta`a” iz Bengazija, wih 28, ukrcali su se na italijanski vojni brod i bezbedno otplovili prema Malti, izjavio je ju~e hrvatski ministar spoqnih poslova Gordan Jandrokovi}.Ministarstvo }e se sada posvetiti izvla~ewu preostalih 140 do 150 qudi iz unutra{wosti Libije koji nisu svi hrvatski dr`avqani, rekao je Jandrokovi} pre sednice vlade.On je kazao da je jedan avion ve} u Tripoliju i da se sprema da odleti na lokacije u unutra{wosti Libije da pokupi radnike koji se tamo nalaze.

Do ju~e je iz Libije evakuisano 146 hrvatskih dr`avqana. Radnici „Montmonta`e” u Bengaziju nekoliko dana su poku{avali da se ukrcaju na turske brodove, ali nisu mogli jer su oni pre svega evakuisali svoje dr`avqane.

(Ta njug)

Cr na Go ra: Ru si za ku pi li fe ri bot BAR: Brod „Sveti Stefan 2”, koji je u sredu krenuo iz Bara za Libiju kako bi evakuisao crnogorske radnike iz te zemqe, ~eka u italijanskoj luci Barida da dopuni gorivo i nastavi}e putovawe ve~eras, prenose podgori~ki mediji.Crnogorska novinska agencija MINA javila je da se na brodu nalazi 36 ~lanova posade, a kapetan je Predrag Ve{ovi}.

Direktor putni~ke agencije Barske plovidbe Rade Radoman saop{tio je da su, zbog toga {to je „Sveti Stefan 2” anga`ovan za evakuaciju crnogorskih i dr`avqana drugih zemaqa, otkazana putovawa na relaciji Bar - Bari .Informativni portal „Vijesti onlajn” objavio je ju~e da je feribot „Sveti Stefan 2” zakupila jedna ruska firma za evakuaciju radnika

koji za tu firmu rade u Libiji. Direktor Direkcije Ministarstva spoqnih poslova Crne Gore za konzularne poslove @eqko Stamatovi} je rekao za list „Vijesti” da }e brod prevesti prvenstveno Ruse i Crnogorce, ali da }e ukrcati i qude drugih dr`ava, koliko je mogu}e, a da se ne ugrozi sigurnost plovidbe.Na feribotu se, kako se navodi, nalaze predstavnici te ruske kompanije, kao i ruskog Ministarstva za vanredne situacije, a na brodu ima mesta za ne{to vi{e od 700 putnika.

Zamenik ruskog ministra za vanredne situacije Pavel Popov izjavio je ju~e da se crnogorski brod „Sveti stefan 2”, koji je krenuo za Sirt, nalazi u italijanskoj luci Bari i da ne mo`e da isplovi zbog sna`ne oluje.

(Ta njug)

U Za gre bu su kob po li ci je i de mon stra na ta ZA GREB: U sukobu antivladinih demonstranata i policije ju~e je u Zagrebu povre|eno vi{e qudi.Nakon {to su demonstranti, kojih je bilo oko 1.000, poku{ali da probiju policijske barikade i silom u|u na Markov trg na kome se nalaze zgrade vlade i Sabora, policija se obra~unala s wima i privela organizatora Ivana Pernara koji je poku{ao da presko~i barikadu

prema trgu, kao i vi{e u~esnika.

Do sukoba s policijom do{lo je na prilazima trgu, kada je nekoliko demonstranata iz prvih redova poku{alo da probije barikadu. Uz povike „Lopovi, koga {titite”, u~esnici demonstracija iz le`i{ta su izvalili i drugi znak i ponovo poku{ali da probiju barikade, nakon ~ega je do{lo do ve}eg sukoba policije s demonstrantima prilikom ~ega

je povre|eno vi{e osoba. Na okupqawu pre polaska prema Markovom trgu, Pernar je uputio poruku premijerki Jadranki Kosor. „Ako premijerka Kosor mirno si|e s vlasti zatvorska kazna }e joj biti mawa, a ako i daqe bude vr{ila represiju i slala policiju na narod zavr{i}e kao i wezin prethodnik Ivo Sanader”, rekao je Pernar .

(Ta njug)

BE O GRAD: Francuski ambasador Fransoa Gzavije Denijo izjavio je ju~e da ne o~ekuje da odluka o ukidawu viza za gra|ane Srbije bude povu~ena. „Za gra|ane Srbije ve} dve godine nema viza, kao ni za odre|eni broj drugih zemaqa iz regiona, ali se sve odluke EU mogu i povu}i i preina~iti. Ne verujem da }e ova odluka biti revidirana i povu~ena, ali to u mnogome zavisi od srpskih vlasti”, rekao je Denijo.

Denijo i nema~ki ambasador Volfram Mas, koji su na Univerzitetu u Beogradu odr`ali predavawe povodom godi{wice Jelisejskog ugovora, ocenili su da je od velikog zna~aja saradwa me|u zemqama regiona u ciqu pomirewa. Prema wihovim re~ima, zemqe Zapadnog Balkana me|usobno se dobro poznaju i vlade u regionu, a posebno srpska, ula`u velike napore u procesu pomirewa. „Sada je na va{im vladama da ponovo pribli`e zemqe iz regiona jedne drugima. Va{a prednost je to {to imate zajedni~ki jezik”, rekao je Denijo. On je dodao i da je saradwa izme|u Francuske i Nema~ke u okviru EU doprinela razvoju obe zemqe i obezbedila mir i stabilnost u Evropi. Prema mi{qewu wego-

Am ba sa dor Vol fram Mas

vog nema~kog kolege, dobra saradwa me|u zemqama Zapadnog Balkana neophodna je zbog ulaska u Evropsku uniju. „Ulaskom u EU ulazi se u zajednicu zemaqa i sveobuhvatni prostor u kojem je neophodna saradwa u svim oblastima”, rekao je nema~ki ambasador Mas.Denijo je rekao i da, kao izme|u Nema~ke i Francuske, i me|u drugim zemqama treba da postoji politi~ka voqa kako bi se stvorila konkretna solidarnost i

da bi se stanovni{tvo zemaqa boqe upoznalo.

Ambasadori Mas i Denijo odr`ali su na Beogradskom univerzitetu zajedni~ko predavawe na temu „Francusko-nema~ko prijateqstvo i proces evropske integracije: Od nastanka Evropske zajednice za ugaq i ~elik pre 60 godina do Evropske unije”. Manifestaciju je otvorio rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kova~evi}.

(Ta njug)

Sr bi ja ve ro vat no kan di dat za EU do kra ja go di ne SA RA JE VO: Srbija, Crna Gora i Hrvatska mogu ostvariti zna~ajan napredak ove godine na putu evropskih integracija, ali druge dr`ave zapadnog Balkana moraju prvo re-

poslove Evropske unije zadu`en za odno se sa zapadnim Balkanom, rekao je da „ova godina ima potencijala da bude veoma uspe{na i va`na godina za nekoliko dr`ava u regio-

Mi ro slav Laj ~ak

{iti svoje politi~ke probleme, izjavio je ju~e zvani~nik Evropske unije Miroslav Laj~ak. „Srbija i Crna Gora imaju izvodqive, veoma realne {anse da dobiju status kandidata, a Hrvatska je vrlo blizu zavr{etku pristupnih pregovora”, izjavio je Laj~ak u intervjuu za Rojters, po dolasku u posetu Bosni i Hercegovini. Laj~ak, direktor Slu`be za spoqne

nu”. Druge dr`ave se suo~avaju sa unutra{wim po li ti~ kim izazovima i nisu spremne da preduzmu ve}e napore ka pribli`avawu Uniji, ocenio je Laj~ak.

On je dodao da su mnoge balkanske zemqe trenutno veoma podeqene i vi{e koncentrisane na unutra{we konflikte nego na evropske integracije.

Evropski zvani~nik je ukazao na politi~ku krizu u Albani-

ji i tenziju nastalu posle antivladinih protesta u Tirani pro{log meseca, kada su stradale ~etiri osobe. „Albanija mora da izabere”, naglasio je Laj~ak, dodaju}i da je EU postavila Albaniji jasne uslove za dobijawe sta tu sa kan di da ta do kra ja 2011. godine. „Ova generacija politi~kih lidera ima dve opcije - da evropsku perspektivu za albanski narod u~ini stvarnom ili da je uni{ti”, rekao je Laj~ak. Bosna i Hercegovina je, prema wegovim re~ima, tako|e, na raskr{}u i potrebno je da pre svega bude formirana vlada koja }e biti „sposobna i posve}ena sprovo|ewu evropskog programa”.

Laj~ak je rekao da EU vidi kosovske nove lidere kao pouzdane partnere jer su izabrani demokratskim putem, uprkos navodima da je kosovski premiejr Ha{im Ta~i ume{an u kriminalne aktivnosti. „Sada o~ekujemo da se nove in sti tuci je punom br zi nom anga`uju u ispuwavawu evropskih zahteva i `elimo da {to pre vidimo po~etak dijaloga Beograda i Pri{tine”, izjavio je Laj~ak.

(Ta njug)

Pre mi jer Pa pan dreu: Gr~ ka ostr va ni su na pro da ju ATI NA: Gr~ka ne}e prodati nijedno svoje ostrvo kako bi na taj na~in smawila ogromne dugove zemqe, koja se suo~ila sa dosad nezapam}enom ekonomskom i finansijskom krizom. „Gr~ka ostrva jednostavno nisu na prodaju. Tako ne{to ne dolazi u obzir”, istakao je premijer Jorgos Papandreu u intervjuu nema~kom listu „Bildu”, koji je i lansirao pri~u da Atina prodaje svoja ostrva kako bi lak{e isplivala iz sada{we ekonomske krize.

Predsednik vlade je objasnio da ostrva imaju veliki zna~aj za Grke, wihovu kulturu i istoriju, za razvoj turizma. „Vi (Nemci) jednostavno ne mo`ete da razumete koliki zna~aj ta ostrva imaju za Grke i gr~ku istroriju. Mi smo utro{ili ogromne sume novca iz vojnog buxeta kako bismo obezbedili za{titu ostrva blizu turske

obale”, izjavio je premijer Papandreu, prenose agencije.

Gr~ka se 2009. godine suo~ila sa ekonomskom krizom kakva se ne pamti u wenoj istoriji. Zemqa se bila na{la pred bankrotom. Dr`ave EU su se dogovorile da pomognu Atini, kako bi se spasio i evro, {to je izazvalo nezadovoqstvo me|u nema~kim

gra|anima. „Bild”, najtira`niji list u Nema~koj, ve} godinu dana vodi kampawu da Gr~ka svoje ekonomske probleme re{i i prodajom ostrva, pogotovo {to su mnoga od wih nenaseqena.U Jonskom, Egejskom i Sredozemnom moru Gr~ka ima oko 1.500 ostrva od kojih je ve}ina nenaseqena.

(Ta njug)

26

GLOBUS

petak25.februar2011.

dnevnik

Ово је права Амазонка

М

Р

Уметност на мосту

уски уметници графита који су на покретном мосту нацртали џиновски пенис номиновани су за престижну уметничку награду. „Стрит арт” група по имену „Војна” („Рат”) насликала је огромни пенис на половини моста који се издиже тачно испред зграде штаба обавештајне службе ФСБ у Санкт Петербур-

гу. Сваки пут када би се мост подигао, запослени у тој служби могли су да посматрају како се огромна слика подиже ка њима. „Војна” је сада номинована за државну награду коју додељује Национални центар за савремену уметност. Двоје чланова „Војне” у затвору су због ремећења јавног

реда и мира, а остатак групе саопштио је да ће награду прихватити само ако Олег Воротников и Леонид Николајев буду пуштени из затвора. Познати графити уметник Бенкси понудио је пре неколико месеци 100.000 фунти на име кауције за ослобађање двојице колега, али су руске власти одбиле његов новац.

анекенка Амазон Ив ушла је у Гинисову књигу рекорда као највиши модел на свету. Амазон је висока 2,03 метра, тешка 93 килограма, и носи ципеле број 45. Она је званично ушла у књигу рекорда као највиша манекенка на свету. После краће каријере у свету права, Амазон је радила као лични тренер, а онда је добила занимљиву понуду од једне домино даме. „Почела сам да радим као забављачица за господу. Први клијент само је тражио да стојим испред њега на високим штиклама. Након два сата стајања, зарадила сам 800 долара”, рекла је она за америчку штампу. Амазон као најчудније искуство са клијентом наводи пример једног нафтног магната, који је платио папрену цену само да би га она неколико минута држала у наручју као бебу. Стасита плавуша добила је понуду да се слика и за „Плејбој”. „Озбиљно размишљам да пристанем, мада мислим да бих морала да прекинем интензивне тренинге како би ми тело мало омекшало. Волела бих да ме слика Хју Хефнер лично”, открила је она. Амазон у овој години планира да се пробије и као глумица. „Мислим да бих била идеална за улогу злоће у неком филму о Џејмсу Бонду”, рекла је она.

Има ли возача у аутомобилу Н

ови опасни спорт „вожња духова” захватио је САД, а клипови ових авантура преплавили Интернет. Снимак постављен на сајт Јутјуб приказује једног од авантуриста који упражњавају „вожњу духова”, односно остављање волана током вожње и пењање на кров аутомобила. Кроз прозор џипа који хрли аутопутем 95 у Флориди полако се извлачи возач , који се затим пење на кров, стоји на њему као на сурф-дасци, и чак се сагиње како га не би „покупио” неки од саобраћајних знакова. Он се након неког времена враћа у возило, и маше осталим возачима. Аутопут 95 иначе је прошле године проглашен за најопаснији пут у целим САД. Спорт „вожња духова” иначе је настао у Сан Франциску, али брзо се проширио на целу Америку. Почетком фебруара, двојица тинејџера са Флориде страдала су управо током такве вожње, јер се џип преврнуо док су обојица били на хауби.

Гинисов рекорд у броју прстију Д евојчица из Мјанмара могла би да уђе у Гинисову књигу рекор-

да као особа са највише прстију на рукама и ногама. Лијати Мин је рођена са полидактилизмом, односно генетским поремећајем који изазива појаву већег броја прстију од нормалног. На рукама има 12, а на ногама 14 прстију. Њени родитељи надају се да ће шеснаестомесечна Лијати ући у Гинисову књигу рекорда. „Она је срећна беба, а додатни прсти јој само омогућују да боље држи

ствари, па јој не испадају”, рекла је њена мајка. „Гинисов” сајт наводи да рекорд за највећи број прстију тренутно држи двоје Индијаца, који имају по 12 прстију на рукама и 13 на ногама. Људи рођени са полидактилизмом функционишу сасвим нормално, мада агенција АП преноси да родитељи чија су деца рођена са оваквим „вишком” ту ситуацију решавају хируршки док је дете још увек мало.

И ви сте неки пљачкаши

Н

ајпре су се заглавили у лифту, затим се један повредио покушавајући да га отвори, а на крају су позвали полицију. Два пљачкаша у покушају хтели су да опљачкају зграду у Келну. Мушкарци стари 31 и 37 година провалили су у зграду, и ушли и лифт како би стигли до спрата на ком се налазио плен.

П

Дивна слика са венчања

ар из Америке има неочекиваног госта на званичном портрету са свадбе. Либи Хигинс и Џим Перн чак се и не виде на својој фотографији, снимљеној у парку „Џон Одубон” и уточишту за птице, где су се венчали. Сова звана Сем ускочила је у кадар док су се сликали. Апарат подешен тако да аутоматски фокусира одмах је „препознао” и изоштрио сову, а младенци су остали замагљени у позадини. Сем, иначе становник уточишта „Џон Одубон”, преживео је несрећу пре две године, када га је ударио аутомобил. „Не бисмо мењали ову слику ни за шта! Сем некима чудно изгледа, али пошто знамо кроз шта је прошао, нама је он најслађа птица на свету”, рекла је поносна млада Либи.

Међутим, заглавили су се у лифту између два спрата, а један се повредио у покушају да отвори врата. „Полиција? Ово ће звучати баш глупо, али бојим се да смо хтели да провалимо у зграду и сада смо се заглавили”, рекао је један од њих када је позвао хитну службу, а све је забележено на траци. Полицајци су затекли двојицу уцвељених пљачкаша у лифту, одакле су их после неколико сати избавили ватрогасци. Ухапшени су и оптужени за покушај пљачке.

С

Ем те опљачка, ем те тужи

тановници села у Кенту и Сарију били су запањени наредбом полиције да са својих прозора уклоне постављене жичане мреже. Локално становништво ово појачање мере безбедности „увело” је након више провала које су се догодиле у последњих неколико месеци. Међутим, полиција их је обавестила да жицу морају да уклоне, јер у случају да се провалници повреде на

њу, могу да их туже. „Имам три помоћне зграде на имању, и у последње четири године два пута су ми провалили лопови у њих и изнели све. Нисам могао да верујем када ми је полицајац рекао да скинем жицу да се провалници не би повредили”, рекао је Томас Купер из Татсфилда у Сарију. У полицији округа Сари кажу да се власницима кућа не саветује да са-

ми „конструишу” нове безбедносне уређаје. „Препоручујемо забринутима да новац уложе у добре, ојачане браве, а не да сами покушавају да направе заштиту од жице. Имамо најбољу намеру и не желимо да им се догоди да их лопови туже због повреде, што се догодило неколико пута у последњих годину дана”, рекао је портпарол локалне полиције Џон Ли.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

petak25.februar2011.

27

POTREBAN radnik za rad u kwigovodstvenoj agenciji u Futogu. Obavezno radno iskustvo. Telefon 021/897-682, radnim danom od 15 - 18 sati.

22543

IZDAJEM name{tenu garsoweru, 27m2 u Rumena~koj 31 za jednu osobu ili bra~ni par, cena od 120 do 140E. Telefon 064/29-28223.

22746

BEZ POSREDNIKA! Gotovinom kupujem dvoiposoban noviji stan do 60.000E, ni`e spratnosti, sa terasom, ~istim papirima, dvostrano orjentisan. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463.

22559

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

22572 PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Telefon 063/521-546.

22583

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine, ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

18878 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

22106 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano, ta~na mera. Telefon: 064/143-34-09 i 6419-439.

22581

Osam godina je pro{lo od kada na{ dragi

Du{an Komneni} nije me|u svojim najdra`ima, ali ostaje u tu`nom se}awu svojih: supruge Dragice, sina Vujadina i }erke \ur|inke.

21641

28

^iTUQe l POMeni

petak25.februar2011.

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 24. 2. 2011. preminuo na{ voqeni sin i brat

dnevnik

TU@NO SE]AWE

25. 2. 2008 - 25. 2. 2011.

25. 2. 2008 - 25. 2. 2011.

Posledwi tetki

pozdrav

voqenoj

na na{eg

Dejan Jankovi}

Du{an Ke{eq

Veri Aleksi}

1993 - 2011.

ro|. Panti}

Sahrana }e se obaviti 25. 2. 2011. godine u 15 ~asova u @abqu.

O`alo{}eni: majka Svetlana, otac Zoran i brat Dane.

Du{ko moj voqeni, mnogo nedostaje{ svojoj Naki.

OG-1

22643

Du{ana Ke{eqa od Steve i Nade sa porodicama.

22845

^uva}emo te od zaborava.

Tu`na srca opra{tamo se od na{eg u~enika, drugara i prijateqa ko{arka{a

25. 2. 2008 - 25. 2. 2011.

Marko, Dragana i Milka.

Dragica Boji}

22644

1963 - 2009.

Dejana Jankovi}a 1993 - 2011.

Sredwa {kola „22. Oktobar� iz @abqa.

Pro{le su dve godine od kada nisi sa nama. Ka`u da vreme le~i sve! Ne. Sa qubavqu i tugom nosimo tvoj mio osmeh, vedri duh i hrabrost. Neka te an|eli ~uvaju.

Pomen }e se odr`ati 26. 2. 2011. godine, u 9 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Tvoja mama i Mi}ko.

OG-2

22691

Opra{tamo se od na{eg dragog brata

Dragi brate, devere, strikane i deda, ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Du{an Ke{eq

Tvoj brat Sava sa suprugom i decom.

Jedino moje, ti si uvek sa mnom.

22846

POMEN

3 Dana, 3. marta 2011. godine, navr{ava se tu`nih pola godine od kada se upokojio na{ voqeni

Nikola Oti}

Posledwi pozdrav dragom stricu i dedi

Nikole Oti}a

25. 2. 2006 - 25. 2. 2011.

na{em

Voli te i qubi tvoja mama.

Strina, Danica, Paja i Vera sa porodicom.

22640 22864

Stoja Lon~ar Radovan Stani{i} Na zadu{nice, 26. februara, u 11 ~asova, da}emo parastos na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sa ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je preminuo na{ voqeni

22848

22595

22707

Milo{ Draganov

23. 9. 1954 - 25. 8. 2010.

1934 - 2011.

Du{ana Jotanovi}a O`alo{}ena porodica Jotanovi}.

22874

Milo{ Jovanovi} 25. 2. 2009 - 25. 2. 2011.

Za sobom si ostavio tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede i ~estitost koja se pamti.

Tvoji: supruga Danica, sin Zvonko, }erka Biqana, snaja Ivana, zet Zoran i unuke Teodora, Anastasija i Sofija - Elena.

Nikoli Oti}u Porodice: Zelenkovi} i Koji}.

K}erka Lepa i zet Lazar Bagiw.

O`alo{}ena porodica Stani{i}.

TU@NI POMEN

Dragi prijateqi, obave{tavamo vas da }e se u subotu, 26. 2. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu obele`iti ~etrdesetodnevni pomen povodom smrti

Sahrana }e se obaviti 26. 2. 2011. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Maria, }erke Tatjana i Darinka i unuci.

22843

Gospava Gvero Vrijeme prolazi, ali za majku utjehe nema. Radujem se samo smrti, da mi tijelo zemqi predaju. Tad }e moja du{a tebi u zagrqaj do}i, dotle an|eli pjevajte joj pjesme umilije, da ne tuguje, dok svoju majku o~ekuje.

^ETRDESETODNEVNI POMEN Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da }emo pomen na{em dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

Zoranu Cvetkovi}u obele`avamo u subotu, 26. 2. 2011. godine, u 11 ~asova.

O`alo{}eni: majka Stana, o~uh Ivica i sin Milo{.

O`alo{}ena majka Savka.

22701

[ESTOMESE^NI POMEN voqenom sinu i ocu

22854

22071

Posledwi pozdrav kom{iji

POMEN Dana, 26. 2. 2011. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kada nije sa nama

Nikola Oti} Vita

prim. dr Branislavu Ostoji}u

1945 - 2011.

odr`ati u subotu, 26. februara 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana na{eg voqenog je danas, 25. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

Isa Popov - Ackov nastavnik

Milanu Haxi}u

Po~ivaj u miru.

Toga dana, dava}emo pomen u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, poqe IV/43.

Uvek }emo te se se}ati sa qubavqu i po{tovawem.

Sestra Sofija, sestri~ina Mirjana, bratanac Miroslav, bratanica Sawa sa decom i zet Miladin.

22555

S qubavqu, porodica.

22744

O`alo{}eni wegovi najmiliji: supruga Mirjana, sinovi Novak i Slobodan, snaje Vesna i Isidora i unu~ad.

22849

od porodica: Vu~kovac, Babi}, Bako{ i Ga{evi}.

22833

^iTUQe l POMeni

dnevnik

petak25.februar2011.

Komemorativna sednica povodom smrti

29

Preminuo je na{ dragi

dr Obrada Peri}a na{eg dugogodi{weg profesora, bi}e odr`ana u utorak, 1. marta 2011. godine u 12.00 sati, u Sve~anoj sali Fakulteta.

PRAVNI FAKULTET U NOVOM SADU Trg Dositeja Obradovi}a 1 Novi Sad.

Borislav Vukoji~i} Posledwi pozdrav na{em prijatequ, dugogodi{wem ~lanu kolektiva.

pozdrav velikom i dugogodi{wem

Dana, 26. 2. 2011. godine, u 11 ~asova, na Tranxamentskom grobqu do}i }e tvoji najmiliji da posete tvoju ve~nu ku}u.

kolegi

i

Poqoprivredni fakultet Novi Sad.

Sahrana je danas, 25. 2. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica Vukoji~i}.

5952/P

929/P

Posledwi prijatequ saradniku

Borislav - Bora Vukoji~i}

[ESTOMESE^NI POMEN majci

Fond za mlade talente „Du{an Ke{eq”, se se}a dana, 25. februara 2008. godine kada je nesre}a presekla wegov put.

Ipak, jo{ uvek je sa nama na{

22809

Posledwi pozdrav nekada{wem nastavniku na{e {kole

Soki Babi} Borislavu - Bori Vukoji~i}u

Milo{ [}epanovi} ro|. 1951.

\or|e Papri} sa porodicom.

22770

Posledwi pozdrav mom dragom kumu

\uri Petrovi}u

iz Velikih Radinaca

Za ~etrdeset dugih dana od kako si nas iznenada napustio i ostavio tugu i neizmernu bol u na{im mislima i srcima.

Da te volimo malo je re}i, da nam nedostaje{ malo je re}i, prolazi dan za danom i tebe nema, ali te ~uvamo u na{im srcima.

obele`i}emo u subotu, 26. 2. 2011. godine, u 10 sati.

Du{an Ke{eq

Tuga i qubav prema tebi nikad ne}e prestati.

Tvoj sin Vujo Babi} sa porodicom.

Podsti~u}i darovite mlade qude, ~uvamo od zaborava sve ono lepo i dobro {to smo kod Du{ana voleli.

22799

22774

SEDMODMEVNI POMEN na{oj dragoj majci

^ETVOROGODI[WI POMEN

Sa zahvalno{}u i po{tovawem Kolektiv Sredwe tehni~ke {kole „Mileva Mari}” iz Titela.

405/P

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj mami, supruzi i baki

Majka Mara, supruga Zora i deca Miodrag i Mirjana.

22798

U subotu, 26. 2. 2011. godine, u 11 sati, na Ka}kom grobqu obele`i}emo godi{wi pomen

Milanu Haxi}u

Jovanki Babi}

25. 2. 2007 - 25. 2. 2011.

obele`i}emo u subotu, 26. 2. 2011. godine, u Budisavi.

Se}awa i qubav prema tebi `ive i traju.

S tugom i po{tovawem, weni najmiliji.

Tvoji najmiliji: mama, tata i sestra.

22802

22771

od kuma Milana.

22835

Posledwi pozdrav kom{inici

Iloni Vidovi}

Marko Gu`vi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

od stanara Balzakove br. 61.

Ve~no o`alo{}eni: mama Stana, supruga Stanija, }erka Jelena, zet Milan i brat Nikola sa porodicom.

Ildiki Veqkovi}

1931 - 2011.

Sahrana }e se obaviti 28. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, na Mesnom grobqu u Ka}u.

od {kolskih drugova: Gordane, Zorice, Amalije, Dane, [ace i \ure.

O`alo{}ena porodica.

22807

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena }erka, supruga, majka, svekrva i baka

22827

22814

Ispra}aj je u Turiji, danas, 25. 2. 2011. godine, u 14 ~asova.

O`alo{}eni: majka Nada, suprug Slavimir, sinovi Svetislav i Vojislav, snahe Dragica i Tina i unuka Ivana.

22810

Zorka Milenkovi} ro|. Jovanovi} Ispra}aj je u subotu, 26. februara, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tuguju weni toliko voqeni: k}erka Dragana i unuci Monika, Maja i Damjan sa svojim porodicama.

22808

22768

Posledwi pozdrav dragoj kumi

GODI[WI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo godi{wi pomen obele`iti 26. 2. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Qubica Milankov ro|. Drap{in 1958 - 2011.

22791

Dana, 23. februara preminula je u 87. godini moja plemenita i hrabra mama

Vreme brzo prolazi, ali lepe uspomene i se}awa na trenutke provedene sa tobom ostaju ve~no.

Pal Oros

obele`i}emo u subotu, 26. 2. 2011. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u prisustvu rodbine i prijateqa.

Tvoji najmiliji: suprug Milan, }erke Olivera i Ivana, unuci Dalibor, Qiqana i Aleksa i zet Milan.

Posledwi pozdrav dragoj

Nedeqku [u{qiku Bati

Qubici Milankov

1947 - 2011.

S tugom obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminula moja voqena supruga

Ildiki Veqkovi}

Verica Aleksi}

Vaso @drali} Se}awe na tvoj optimizam i na sve zajedni~ke trenutke `ive}e ve~no u na{im srcima.

Hvala ti na svemu {to si nam pru`io.

Radmila, Sima, Aurelije, Sekula, Eva i Mladen.

Porodica @drali}.

22834

22763

Ispra}aj je danas, 25. 2. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Suprug Branko.

22811

30

06.30 08.20 08.30 09.05 09.30 10.00 10.05 10.20 10.35 11.30 11.50 12.00 12.15 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.48 17.00 17.25 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.40 23.50 01.35

tv program

petak25.februar2011.

Јутарњи програм Микијева кујна Фортепиано На трагу природе Бајко квиз Вести Споменици Војводине Никад доста: Право у мету Штикла папуча Кухињица десило се Вести Из нашег сокака Грување Вести ТВ бајт На трагу природе Вести Кора без стида, филм десило се ТВ дневник Тајна хране: Ђумбир Кухињица Разгледнице ТВ дневник ТВ Фонија – квиз Фолдер култура Фаца Војвођански дневник Петказање Микијева кујна дајем ти своје очи, филм Музички прорам

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Инфо Вести Љубав на продају Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Војвођанске вести Љубав на продају Наш гост Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

СПО МЕ НИ цИ ВОЈ ВО дИ НЕ

Ка пе ла ми ра у Срем ским Кар лов ци ма Еми си ја до ку мен тар нообра зов ног про гра ма „Ка пе ла ми ра у Срем ским Кар лов ци ма“ пред ста ви ће гле да о ци ма овај је дин стве ни спо ме нич ки обје кат и исто ри јат до га ђа ја ко ји су прет хо ди ли ње го вом по ди за њу. Сце на ри ста: Бо ри слав Хло жан Ре жи ја: Ми лан Бе ле ги ша нин (РТВ 1, 10.05)

Ка пе ла ми ра

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Хајде са мном у обданиште 07.15 Најлепше бајке света: Авантуре породице Робинсон 08.05 Најлепше бајке света: Три мускетара 08.55 Петказање 10.05 Свјетионик (хрв) 10.30 Уточиште, филм 12.15 Музички програм (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Судбина салаша и салашара, (слов) са титл. на срп.

13.10 Микијева кујна 13.20 Јермолови 14.15 Портрети војвођанских уметника народне музике 14.45 Бајко квиз 15.15 добро вече Војводино (рус) 16.45 Портрети (слов) 17.15 Емисија за село (слов) 17.45 ТВ дневник (хрв) 18.00 ТВ дневник (слов) 18.15 ТВ дневник (рус) 18.30 ТВ дневник (рум) 18.45 ТВ дневник (ром) 19.00 ТВ дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.40 дечји програм (слов) 20.00 добро вече, Војводино (слов) 21.15 Мишо, филм (слов) 22.30 Кад се једном родиш, филм 00.25 ТВ Продаја

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино Разгледнице Вести Жива ватра Вести др Ху Вести Агро дан Корак по корак Неон сити Вести Московска сага Вести Шесто питање Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Портфолио Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Ленија Жива ватра Објектив Московска сага др Ху

СЕ РИ ЈА

Мо сков ска са га Уло ге: Ју ри Со ло мин, Ина Чу ри ко ва, Алек сан дар Ба лу јев, Ол га Бу ди на (Но во сад ска ТВ, 22.30)

10.00 11.00 13.00 13.30 15.30 16.00 18.00 19.30 21.15 23.00 00.00 00.30

Фул Тилт покер АТП дубаи 1/2 Финале НБА акција Евролига: Макаби – Барселона Тенис најава АТП дубаи 1/2 Финале Преглед Евролиге Евролига: Партизан – Реал Мадрид АТП дубаи 1/2 Финале Фул Тилт покер Најава Премијер лиге АТП дубаи 1/2 Финале

08.00 дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 цртани филм, 09.00 Године пролазе, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра

Тамара Драгичевић

СЕРИЈА

Мирис кише на Балкану Букин одлазак у болницу више се није могао одлагати, па је Нина одводи до часне сестре Агате која је смешта у засебну болничку собу. Славку није право што су му Марко и Бланки у стану, пошто је уплашен за своју безбедност, јер је Бланки Јеврејка. Улоге: Мирка Васиљевић, Александра Бибић, Синиша Убовић, Тамара Драгичевић, Стефан Бузуровић, Радмила Томовић, Наташа Балог, Вања Ејдус Режија: Љубиша Самарџић (РТС 1, 20.05) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.46 10.03 10.13 10.40 11.05 11.10 12.00 12.15 12.31 12.46 13.27 14.45 15.00 15.10 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.00 21.50 21.55 23.00 23.05 23.50 00.10 00.17 01.05 01.20 03.00 03.04

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Бољи живот Шта радите, бре Вести Разгледница На скривено те водим место Вести Очајне домаћице дневник Спорт плус Пелине ђаконије Касл Портрет Илије Певца У здравом телу Вести ТВ лица: Светислав Буле Гонцић... као сав нормалан свет Вести Мирис кише на Балкану дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз дневник Мирис кише на Балкану Високи напон, квиз Вести да, можда, не Вести Касл дневник Евронет Шериф ТВ продаја дон Жуан, филм Вести Мирис кише на Балкану

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.20 00.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух цена среће дођи на вечеру Гумуш Филм: Шест недеља страха Еленин дух Када лишће пада В.И.П дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Филм: Звезде љубави Фајронт република

dnevnik

06.02 Концерт за добро јутро 06.42 У здравом телу 06.56 Кувати срцем: димитрије Панфилов 07.29 Зелено светло 07.35 Пепа прасе 07.40 Оливија 07.51 У ноћној башти 08.19 Алекс у мору 08.28 Зоотека плус 08.52 Њено величанство енергија 09.07 Српска музика 20. века 09.36 Арс практика 09.50 Енциклопедија 09.57 Контекст 10.24 Метрополис 10.57 Историја цензуре 11.34 Метрополис у Соко Бањи 12.07 Бемус 12.59 Трезор 13.55 Зоотека плус 14.19 Њено величанство енергија 14.33 Српска музика 20. века 15.02 Арс практика 15.16 Верски календар 15.26 дворови Београда 16.00 Ово је Србија 16.35 Еко рецепт за здрав живот 17.04 Коридор 10.

ХОКЕЈ: СЛО ЛИГА

Партизан – Олимпија (РТС 2, 19.25)

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.00 15.10 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 00.35 01.20 03.00

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Филм: Част силника УЕФА Лига Европе, преглед Најбоље године Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне НГ и Би-Би-Си на Б92: Океани–црвено море Филм: Помпеја Вести Б92 УЕФА Лига Европе, преглед Филм: Ноћ гурмана Флеш Гордон Укључење у Б92 Инфо

Мегаминималс 05.45 06.30 07.00 10.00 11.40 12.00 13.00 14.00 15.00 16.50 17.15 18.15 18.30 19.30 20.00 20.45 21.00 21.15 22.30 23.30 01.00 02.45 03.00 05.00

Тријумф љубави двор добро јутро двор Сити кидс Забрањена љубав двор Петком у два двор Национални дневник Тријумф љубави Курсаџије Тереза Национални дневник двор-преглед дана Лото двор - избор за номинације Гранд шоу Арена Б-13 двор Филм: Граница страха Сити Филм: Мртви не плешу Филм: Граница страха

17.47 Енциклопедија 17.55 Лов и риболов 18.30 Отварање 39. међународног филмског фестивала „Фест 2011”, пренос 19.25 Хокеј - СЛО лига: Партизан - Олимпија, финале 2, пренос 21.30 Очајне домаћице 22.18 Биће крви, филм 00.59 Трио свети 01.40 ТВ продаја 02.11 Трезор 03.06 Хокеј - СЛО лига: Партизан - Олимпија, финале 2, пренос

Шанин Сосамон 06.00 06.30 07.30 07.45 08.00 08.01 09.00 09.01 09.25 10.00 10.10 11.05 12.00 12.10 12.25 13.00 13.02 13.40 14.00 14.30 15.05 15.30 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.40 23.55 00.00

ВОА Маратон Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Вести Рејчел Реј Љубав у залеђу Вести Милица² Топ шоп Инфо Отворени студио Милица² Вести Иза вести Здравље и Ви Копаоник Вести Љубав у залеђу Инфо Горштак Вести Иза вести Породица Серано Филм: Ватра на небу доктор Хаус Вести Милица² Филм: Мали велики човек

Граница страха Већ месецима, Џека прогањају узнемирујуће визије убистава које не може да објасни, све док га његови пријатељи из средње школе, не упознају са једном игрицом. Одједном, Џекове насилне визије оживљавају, а игрица почиње да претвара његове грозне снове у реалност. Улоге: Шанин Сосамон, Џенсен Ејклес, Доминик Свејн, Вилијем Седлер, Тич Грант Режија: Дејвид Винклер (Пинк, 01.00)

Мегаминималс је свет у вртићу за веома мале животиње. Ми их гледамо како уче и играју се заједно, несебично делећи своја пријатељства и забаву на свом путу одрастања. (Хепи, 08.50) 05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.45 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 20.30 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.45 04.15 04.45

Јутарњи програм Ноди Мала принцеза Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Абу Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган Здраво, Кити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Јелена Телешоп Вести Картел Парови Телемастер црни Груја Парови, преглед дана Вести Је л истина Пут ка ватреном рингу Парови, уживо Картел Вести Парови, уживо Картел Луда кућа Јел истина Јелена

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин

12.00 Хроника општине С. Пазова, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 док. програм, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Сремска Митровица, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Е-ТВ, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak25.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

11.00 11.15 12.00 12.16 12.34 13.20 14.15 14.47 15.26 16.00 17.11 17.41 18.14 18.37 19.30 20.12 21.50 22.35 23.30

По ли циј ска ака де ми ја 3

01.15 02.50 03.10 04.00

Добро јутро, Хрватска Студио 60 на Сансет Стрипу Вести из културе Мегалабораторија Антарктика, док. филм Код Ане Опра шоу Дневник ТВ календар Море љубави Пуна кућа Рафтера Друго мишљење Откад си отишла На ријечком карневалу Хрватска уживо Последњи поход краља Артура, док. филм Иза екрана Код Ане У истом лонцу Дневник Месец љубавних филмова: Никад нећу бити твоја, филм Дневник 3 Пети дан, ток шоу Филмски маратон: Све је осветљено, филм Филмски маратон: Никад нећу бити твоја, филм Скица за портрет Пети дан, ток шоу Опра шоу

Др жа ва не мо же да фи нан си ра две по ли циј ске ака де ми је и од лу че но је да се јед на за тво ри. Гу вер нер Нил сон име ну је од бор за про це ну ко ји ће од лу чи ти ко ја ће ака де ми ја оста ти отво ре на. Хо ће ли то би ти ака де ми ја за по вед ни ка Ла сар да или пак ака де ми ја за по вед ни ка Ма уз е ра... Уло ге: Стив Гу тен берг, Бу ба Смит, Деј вид Граф, Мајкл Вин слоу, Ма ри он Рем зи Ре жи ја: Џе ри Па рис (Но ва ТВ, 22.00) 07.55 09.15 10.10 11.40 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 22.00 23.40 01.20 02.50 04.20

Господин Магу Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Проверено Гумуш ИН Дневник Аси Полицијска академија 3, филм Заштитник, филм Талас врућине, филм Езо ТВ Гласници, филм

08.00 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 08.30 Велике британске војсковође 09.00 Викингово путовање 10.00 Блер 11.00 Живети са непријатељем 12.00 Скривени светови: Подземни Рим 13.00 Последњи бранорушитељ 14.00 Сицилијанске мумије 15.00 Пет америчких гиганата 16.00 Стопама Пучинија 17.00 Тајне дубина 18.00 Азијске монархије 19.00 42 начина да се убије Хитлер 20.00 Стоунхенџ 21.00 Експерименти на сопственој кожи 22.00 Операција Холивуд 23.00 Пет америчких гиганата 00.00 Стопама Пучинија 01.00 Тајне дубина

Суза и њене сестре Авантуре породице Робинсон Чудовишта и пирати Путописна емисија Кућа поред пруге Мохаук Господин и госпођа Смит Не осврћи се Случајни шпијун Крај свих ратова Невероватне девојке Дворана греха Киша

06.00 Хари Потер и полукрвни принц 08.30 Ледено доба 3: Диносауруси долазе 10.00 Алиса у земљи чуда 2010 11.50 Свет по Јону Б.

12.50 Ти га просто не занимаш 14.55 Четири Божића 16.25 Труманов шоу 18.05 Филмови и звезде 18.30 И то се зове љубав 20.05 Васпитање за почетнике - Плаве туфне 20.30 Досадно на смрт - Бекство из тамнице 21.00 Царство порока 21.55 Тјудорови 23.40 Последња екскурзија 4 01.00 Август 02.30 Непријатни таоци

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.50 01.50 03.40

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Три реке Адвокатова казна Неш Бриџис Филм: Нестала седамнаестогодишњакиња Убиства у Мидсамеру Браћа и сестре Дијагноза: Убиство Поморска патрола Браћа и сестре Закон и ред: Злочиначке намере Добра жена Закон и ред Дијагноза: Убиство Филм: Смртоносни сусрет Филм: Убиства у Мидсамеру

08.10 Мењам жену 09.50 Ексклузив Таблоид 10.30 Вечера за 5 11.25 1001 ноћ 12.25 Клон 13.15 Аурора 14.45 Све што је битно 15.45 Кисмет 17.20 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 1001 ноћ 21.40 Смокинг, филм 23.30 РТЛ Вести 23.45 Омен 666, филм 01.40 Астро шоу 02.40 РТЛ Данас 03.15 Смокинг, филм

Смо кинг

Ми шел Фај фер

Ни кад не ћу би ти тво ја Ро зи је че тр де сет го ди шња ки ња за по сле на у ре клам ној аген ци ји, раз ве де на је и жи ви с кћер к ом гим на зи јал к ом. Иако мла до ли ко из гле да и осе ћа се мла дом, го ди не је ипак све ви ше и ви ше оп те ре ћу ју. Јед но га да на упо зна де сет го ди на мла ђег му шкар ца ко ји јој се ја ко сви ди... Уло ге: Ми шел Фај фер, Пол Руд, Са о ирс Ро нан, Стеј си Даш, Фред Ви лард, Џон Ло виц, Са ра Алек сан дер, Треј си Ул лман Ре жи ја: Еј ми Хе кер линг (ХРТ 1, 01.15)

07.50 08.20 08.50 09.35 10.00 13.15 14.35 14.50 16.20 17.00 17.40 18.15 19.00 19.45 20.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 07.00 09.10 09.50 10.15

Ма ри он Рем зи

8

31

20.55 21.40 21.50 23.20 00.15

Мала ТВ Четверо против З Школски програм Случај за екипу БАРЗ Пренос седнице Хрватског сабора Мала ТВ Жупанијска панорама Светло изнад таме: Прича о Џоан Брок, филм Студио 60 на Сансет Стрипу Бриљантин Ритам недеље Пуна кућа Рафтера Мегалабораторија Антарктика, док. серија Хит дана Египатски загробни свет, док. филм Мушкарци на стаблима Дневник плавуше Моћ љубави На рубу науке Британске награде, снимак

05.30 07.30 10.30 13.00 13.30 15.00 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Девојке земље С ветром у леђа Инвазија варвара Хари и Хендерсонови С ветром у леђа Црвене ноћи Трава Хари и Хендерсонови Мисионар Досије Дрезден Вриштавци Вајлд Човек из Холивуда

06.10 08.10 10.00 12.00 14.00

Милагро Мој тата лопов Дивље мачке Сви прави потези Енглез који се попео на брдо, а сишао са планине Пре и после Негде далеко Моћни ветар Војничина Бабе Цимери

16.00 18.00 20.00 21.40 00.00 02.00

Џи ми Тонг је тек во зач ми ли о не ра Клар ка Де вли на, чи ни се без ика кве шан се за на пре дак у ка ри је ри, све док Де влин не до жи ви не сре ћу због ко је за вр ши у бол ни ци. Де влин по ша ље Тон га по сво је ства ри, а он, за ди вљен лук су зом бо га та ше вог ста на, не зна ју ћи, од бу че по себ ни смо кинг ко ји да је над при род не мо ћи оно ме ко га но си... Уло ге: Џе ки Чен, Џе ни фер Лов Хју ит, Џеј сон Ај сакс, Де би Ма зар, Пи тер Стор мер Ре жи ја: Ке вин До но ван (РТЛ, 21.40)

Џе ни фер Лов Хју ит

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Паметњаковић Преживљавање Америчке дрвосече Грмљавина из Канзаса Генералка Прљави послови Америчке дрвосече Преживљавање Оружја будућности Разоткривање митова Погранична полиција Како се прави? Како то ради? Справице будућности Разоткривање митова Нови свет Погранична полиција Грмљавина из Канзаса Прљави послови

08.30 09.15 09.45 11.45 12.30 13.30 14.15 14.45 16.30 19.30 19.40 20.45 23.00 23.30 00.00 00.30 01.00

Крос-кантри скијање Санкање Алпско скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Алпско скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Тенис Фудбал Скијашки скокови Бокс Најјачи човек Најјачи човек Скијашки скокови Екстремни спортови Видео игрице

Lewim ~inovnicima ukinuta plata N

avija~i su 23. novembra ponovo zahtevali da se FK “Sloga” vrati staro i slavno ime “Vojvodina” i ve} prvog dana 1951. godine Upravni odbor je to svojom odlukom i verifikovao.

Po~etkom januara u celoj dr`avi je obznawena {tedwa struje. Ona je tokom prethodne godine znatno pove}ana zbog pokretawa velikih privrednih sistema, a nakon rata nije otvorena nijedna nova elektrana. U Novom Sadu prva posledica ove restrikcije bila je reorganizacija saobra}aja tramvaja, koji }e, kako je najavqeno, stajati samo na ukrsnim stanicama.

Na po~etku radni~ko samoupravqawe nije izjedna~avano s potowim java{lucima, pa su se na udaru strogih disciplinskih mera brzo na{li slu`benici ra~unovodstva GSP. Gradska uprava je zabranila da prime platu po{to zavr{ni ra~un za 1950. nisu predali do 28. februara, kada je bio krajwi rok.

U Prvoj ligi, koja je igrana u ritmu prole}e–jesen, fudbaleri “Vojvodine” su startovali 4. marta porazom od “Dinama”. Mesec dana kasnije na svom stadionu katastrofalno su izgubili i od “Crvene zvezde”. Bilo je ~ak 0:6. Radio Novi Sad je po~eo od kraja prole}a da direktno prenosi utakmice.

Poboq{ala se i postala raznovrsnija ishraSvim vremenima i vlastima neophodni na ~im je 20. januara potpisan sporazum Zadruge o{tra~i no`eva za ameri~ke po{iqke Evropi KER i vlade FNRJ o isporuci prehrambenih artikala. Nave- je i uspeo, naro~ito nakon postupne liberalizaliko su po~eli stizati kontingenti {e}era, ka- cije putnih isprava. fe, bra{na, te mleka i ~uvenih jaja u prahu, poStavio je bioskop “Slavica” na svoj repertoar pularno nazvanih po tada{wem predsedniku jo{ jedno remek-delo italijanskog neorealizma – SAD. Narednih decenija, Trumanova jaja posta- drugi film Vitorija de Sike ”^ista~i cipela”, la su pe`orativni sinonim za robu koja se dobi- ali je, kao i wegovo debitantsko ostvarewe, bilo ja besplatno ili bagatelno. @eqne mnogo ~ega, zabraweno za gledawe mla|ima od 16 godina. za posleratne mali{ane naro~ita su poslastica Novi Sad postajao je sve zabavnije mesto za bile “slane ~okolade” iz Unrinih paketa. Nisu `ivot. U gradu sa oko 70.000 stanovnika radilo znali da je u tim tablama, zapravo, koncentrova- je ~ak sedam bioskopa, a sve su brojniji bili lona supa. kali koji su organizovali igranke.

I pre rata slavni akrobata Dragoqub Aleksi} [tampa je na prvim stranicama objavila 1. juje 12. avgusta leteo iznad Novog Sada, dr`e}i se la kako je “Novkabel” ispunio svoj petogodizubima za u`e ispod avionskog trupa. Istu egzi{wi plan proizvodwe {est meseci pre roka. biciju je izveo nakon pet U ime “nezadovoqnih godina. gra|ana koji trpe veliku Nakon vi{egodi{we nema{tine, {tetu”, nastavqaju noviS nekoliko meseci zaka{wewa vlast je diskretno nari “Slobodne Vojvodiposleratnim mali{anima, obavestila javnost da Jugone” kampawu protiv le`eqnim mnogo ~ega, naro~ito je slavija prima izda{nu gendarne kafane “Bela ekonomsku pomo} od SAD, egzoti~na poslastica bila „slane la|a”, u kojoj do kasno u Velike Britanije i Franno} svira tambura{ka ~okolade” iz Unrinih paketa. cuske. banda, a, navodno, larma Nisu znali da je u tim tablama, Prava groznica mesecigostiju i osobqa nastavqa zapravo, koncentrovana supa ma je tresla grad, od kada se i nakon fajronta. je 21. marta u “Zvezdi”, a Pi{u i o jednom eleksutradan i Narodnom bioskopu, po~eo da se pritri~nom “stubu smrti” blizu centra grada, koji kazuje ameri~ki film “Bal na vodi” sa prelepom je postavqen tik uz tramvajske {ine, pa je pogiEster Vilijams u glavnoj ulozi. Publiku je odunuo jedan mladi} kad je tokom vo`we neoprezno {evqavao i Red Skelton, koji je prve lekcije proturio glavu kroz otvoreni prozor. gluma~kog zanata na po~etku karijere stekao naNa pijacama je kilogra sviwskog mesa ko{tao stupaju}i u cirkuskoj {atri, a naro~ito muzika 220-230 dinara. Pore|ewa radi, cena autobuske Harija Xejmsa, koji je tada predvodio jedan od karte i novina bila je tek 5 dinara, a ulizanice najboqih svetskih xez orkestara. Osim redovnih u bioskop od 12,5 do 20,5 dinara. projekcija u 14, 16, 18 i 20 sati, zbog ogromnog inIzvr{no ve}e Vojvodine je odlu~ilo da Vojteresovawa i redova ispred blagajne uveden je i vo|anskom narodnom pozori{tu vratio staro i vanredni termin, matine u 10. slavno ime Srpsko narodno pozori{te pred weFilm je znatno uticao i na kulturolo{ke gov veliki jubilej, proslavu 90 godina od osnikriterijume Novosa|ana, naro~ito mla|ih, rovawa. |enih dvadesetih i tridesetih godina, koji jo{ Kako su mnogi stranci bili ube|eni da cennisu bili politi~ki indoktrinisani novom idetralni gradski trg krasi spomenik Karlu ologijom. Posle strahota rata i vi{egodi{weg Marksu, gradska uprava je naru~ila od vajara posleratnog sivila, mnogi su bili fascinirani Pavla Radovanovi}a da na postament ukuca svetlostima Zapada i narednih petnaestak goditekst: “Svetozar Mileti}, rad Ivana Me{trona poku{avali su da ih se domognu. Veliki broj vi}a.”

Књи гу Вла ди ми ра Вр го ви ћа “НО ВИ САД 1944–1969” у из да њу “Про ме те ја” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 1.120 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

petak25.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Пе так би мо гао би ти по че так про ду же ног ви кен да, уко ли ко на вре ме от пу ту је те не где, на кра ћи од мор. С дру штвом се до бро сла же те и про во ди те. У ве зи с по слом, не ке но ве мо гућ но сти вас афир ми шу.

BIK 20.4-20.5.

Ваш дан, Ве не рин дан, па сте по ма ло успо ре ни и углав ном опу ште ни. Има те ути сак да сто ји те у ме сту и да се те шко по кре ће те, што је са свим тач но. Мо ра те уло жи ти на пор да ис тра је те, упр кос зи ми.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

25. februar 2011.

Ве о ма ди на мич ни до га ђа ји и иза зо ви се ни жу из да на у дан, и те шко им је одо ле ти. По ку шај те да за вр ши те те ку ће по сло ве, она ко у хо ду. Исто вре ме но, пла но ви с дру штвом ће се оства ри ти.

Ме сец је у зна ку Стрел ца, што је по вољ но да кон так ти ра те с ино стран свом и до го ва ра те пу то ва ња. Бу ди те до след ни у по сло ви ма ко ји су у ве зи с успе шним и бо га тим кли јен ти ма, од угле да и ути ца ја.

Вре ме је да за па ли те у то пли је кра је ве. Али, с об зи ром на по ро дич ну си ту а ци ју и по слов не оба ве зе, ко ји ма се тре ба по све ти ти, до ла зе ћи ви кенд је при ли ка са мо за кра ћи из лет, та мо не где да ле ко.

Парт нер ски од нос за слу жу је ва шу па жњу. Дра га осо ба ни је у нај бо љој и нај мир ни јој фа зи па по др жи те сво ју по ло ви ну на лич ном и по слов ном пла ну, са ве ти ма ма кар. Из бе га вај те сва ђе.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

По све ће ни сте свом до му на пра ви на чин, у пот пу но сти. Мо же те уре ђи ва ти и ула га ти у сво ју ку ћу, под сти ца ти уку ћа не на успех, ду го роч но. Ни сте рас по ло же ни за би ло ко ји вид про ме на.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

На ћи ће те вре ме на за дру же ње с по слов ним при ја те љи ма и кли јен ти ма јер све то спа да у опис рад ног ме ста. Пре ко та квих по знан ста ва мо же те про ши ри ти свој ути цај и оства ри ти од ре ђе не по год но сти.

Ми ру је те, спо кој но и са мо у ве ре но. Ме ђу тим, ат мос фе ра и си ту а ци ја на по слу су са свим не из ве сне па је нео п ход но да ипак бу де те при сут ни и ор га ни зу је те са рад ни ке. У љу ба ви, вер ност и искре ност.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Мен тал но сте ста бил ни, али фи зич ки по ма ло ис цр пље ни. До пу сти ће те дру ги ма да вам до са ђу ју и да вас ани ми ра ју у сво ју ко рист. Све има сво је гра ни це па ће те тр пе ти до из ве сне, а по сле ви ше не.

Ваш енер гет ски по тен ци јал опа да до не слу ће них ду би на, да би са свим из не на да и нео че ки ва но, по рас тао до не слу ће них ви си на. Та и та ква фре квен ци ја се сме њу је па по ра ди те на се би.

Из ло же ни сте ра зним ути ца ји ма из окру же ња, што из и ску је да се чу ва те и са чу ва те од све га и свих. Из бе га вај те оне ко ји су на ср тљи ви и ко ји вам не при ја ју. Бу ди те ак тив ни и фи зич ки и мен тал но, ка ко ва ма па ше.

TRI^-TRA^

Те ло ни је мо гло да са кри је ту гу V REMENSKA

Ма не кен ка Ели Мекфирсон, по зна та по на дим ку Тело, рас пла ка ла се на мод ној ре ви ји у род ној Аустра ли ји по што је про го во ри ла о оче вој бо ле сти. Пре див на 47-го ди шња ма не кен ка Ели би ла је у сре ду глав на зве зда на пред ста вља њу но вих пи лот ских уни фор ми ком па ни је Вир џин блу, а на ко ју је, у Сид неј, до шла из Бри та ни је, где тре нут но жи ви. На кон од ра ђе не ре ви је во ди тељ ју је по звао на по зор ни цу, а на пи та ње ка ко се осе ћа у до мо ви ни, Ели је по ста ла вр ло емо тив на, а глас јој је по чео по дрх та ва ти.

- Пре див но ми је код ку ће. Не до ста је ми мо ја по ро ди ца… По ста јем ма ло емо ци о нал на, по себ но због мог та те, ко ји ни је баш до бро - ре кла је Ели и обри са ла су зне очи ко је је скри ва ла ис под сун ча них на о ча ра. Њен отац Питер Гоув је пре две не де ље имао опе ра ци ју због ра ка про ста те, а ка ко је из ја вио за Деј ли те ле граф, са да се до бро опо ра вља.

PROGNOZA

О блачнО

Vojvodina Novi Sad

-2

Subotica

-1

Sombor

-1

Kikinda

-2

Vrbas

-2

B. Palanka

-2

Zrewanin

-2

S. Mitrovica -2 Ruma

-2

Pan~evo

-2

Vr{ac

-3

Srbija Beograd

-2

Kragujevac

-2

K. Mitrovica

0

Ni{

-1

Evropa

са снегОм

НО ВИ САД: Облач но са сне гом и по ве ћа њем ви си не сне га за око 5 до 10 цм. Ве тар слаб до уме рен се вер ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -6, а мак си мал на око -2 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Облач но и хлад но са сне гом уз по ве ћа ње ви си не сне га за 5 до 10 цм до су бо те ују тру. Ве тар уме рен се вер ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -6, а мак си мал на -1 сте пен. СР БИ ЈА: Облач но и хлад но вре ме са сне гом. До су бо те ују тру сне жни по кри вач ће по ра сти за још око 10 до 15 цм, па ће укуп на ви си на сне га у су бо ту ују тру би ти од 30 до чак 50 цм по не где, а на пла ни на ма и ви ше. Са мо ће не се ве ру Вој во ди не би ти ма њи сне жни по кри вач. Ве тар слаб до уме рен се вер них пра ва ца. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -6, а мак си мал на 0 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту ују тру снег, ко ји пре ста је то ком да на. У не де љу, по не де љак и уто рак су во са мра зем ују тру и ма њим по ра стом днев не тем пе ра ту ре.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Ве ћи на хро нич них бо ле сни ка ће осе ћа ти те го бе због вре мен ске си ту а ци је, па је по треб но да се стрикт но при др жа ва ју са ве та ле ка ра да би тај ути цај ума њи ли. На крај њем ју гу зе мље као и у пла нин ским пре де ли ма би о ме те о ро ло шки усло ви ће би ти не што по вољ ни ји. Гла во бо ља, ре у мат ски бо ло ви и не рас по ло же ње су мо гу ћи код осе тљи вих осо ба. Пре по ру чу је се и да ље аде кват но оде ва ње и по ве ћан опрез у са о бра ћа ју.

Madrid

20

Rim

12

London

13

Cirih

8

Berlin

1

Be~

0

Var{ava

-5

Kijev

-7

Moskva

-10

Oslo

2

St. Peterburg -11 Atina

13

Pariz

13

Minhen

3

Budimpe{ta

2

Stokholm

0

VIC DANA Су ди ја пи та окри вље ног ко га су ухва ти ли у кра ђи: - Је сте ли оже ње ни?

- Ни сам и ни ка да не ћу би ти. Су ди ја ће на то: - Не мо гу да ве ру јем, та ко па ме тан, а кра де!

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

165 (-10)

Slankamen

310 (-4)

Apatin

225 (-10)

Zemun

354 (-4)

Bogojevo

205 (-15)

Pan~evo

366 (-4)

Smederevo

514 (-8)

Ba~. Palanka 218 (-10) Novi Sad

238 (-6)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

269 (3)

S. Mitrovica

249 (3)

Tendencija opadawa

Senta

300 (1)

Beograd

303 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacija

Titel

316 (-4)

NERA

Hetin

304 (-62)

TISA

146 (10)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

Kusi}

80 (0)

Re{ewe iz pro{log broja