Dnevnik 25.mart 2012.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 25. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23386 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

REHABILITACIJA DRA@E MIHAILOVI]A ODLO@ENA, RASPRAVA NASTAVQENA

Zar u Srbiji zaista nemamo pametnija posla Javnost u Srbiji se cele protekle nedeqe zamajavala postupkom za rehabilitaciju ~et ni~ kog ge ne rala Dra go quba Dra`e Mihailovi}a, koji se vodi pred Vi{im sudom u Beogradu. I mada ^i~a na posledwem ro~i{tu nije rehabilitovan, to nikako ne zna~i da takva odluka uskoro ne}e biti doneta. Doajen me|u srpskim istori~arima profesor dr Qubo-

drag Dimi}, me|utim, upozorava da istinu o pro{losti ne izri~u sudovi ni tribunali - ve} istori~ari. S druge strane, wegov mla|i kolega Bojan Dimitrijevi}, vatreni zagovornik ^i~ine rehabilitacije, tvrdi, pak, da su u vreme SFRJ negativne ocene o Mihailovi}u davali ideolo{ki obojeni istori~ari, dok danas, ka`e, o Dra`i uglavnom pri~aju qudi koji

ne raspola`u ~iwenicama i dokazima.

Me|utim, prof. dr Zagorka Golubovi}, ne spore}i ocenu da je su|ewe Dra`i Mihailovi}u bilo politi~ko, upozorava da ne treba ^i~u danas samo zbog toga rehabilitovati. Jer, kako ka`e, eventualna wegova rehabilitacija zna~ila bi rehabilitaciju celog ~etni~kog pokreta. A to nije niti mo`e biti prihvatqivo. str. 6

NASLOVI TEMA „DNEVNIKA”: TRAGOM IDEJE DA SE UKINE PDV NA OPREMU ZA NAJMLA\E

INTERVJU NEDEQE

Radmila Rakin Martinovi}

Kampawski za bebe

str. 4

str. 8

Teofil Pan~i}

Kraduckawe i opravdawe

Vladimir Gligorov

Srbija }e te{ko vra}ati dugove

Bora Oti}

„DNEVNIKOV” DOSIJE: POVRATAK ROBINA HUDA, PRVOG POREZNIKA BOGATIH

Uzme{ Noletu i plati{ lekare, profesore...

str. 4

Firange

„DNEVNIK” NA LICU MESTA: [TA SE KRIJE ISPOD VELA U INDONEZIJI

IZGRADwA SNP-a

Zdravica za Tita

str. 11

Toplo i sun~ano Najvi{a temperatura 22°S

Mini}i u {pajzu dok svi spavaju

str. 14

Da li ste zaboravili?

2

dnevnik

nedeqa25.mart2012.

Tadi}: Pregovori krajem godine

CITATI

„

U o~ima Evropske komisije Srbija je definitivno zaslu`ila status kandidata, ali o~ekujemo da }e nastaviti zapo~ete pregovore sa Pri{tinom

”

Ven san De `er, {ef delegacije Evropske unije u Srbiji

Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} oce nio je da se da tum za po ~e tak pre go vo ra o pri stu pa wu ~lan stvu EU mo `e do bi ti do kra ja go di ne, i da on za vi si pre sve ga od da qih is ko ra ka u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne. „To za vi si od spo sob no sti Sr bi je da u~i ni da qi is ko rak u di ja lo gu sa Pri {ti nom. Kri te ri ju mi su ja sno po zna ti i oni se ti ~u pre sve ga te le ko mu ni ka ci ja i ener ge ti ke, pi ta we prav nog si ste ma. Ima mo ja sne okvi re za u~e {}e u di ja lo gu. Pred lo `i li smo i plan od ~e ti ri ta~ ke ko ji je ja san i mo `e da re {i sve pro ble me, kao i bu du }e u di ja lo gu o teh ni~ kim pi ta wi ma”, re kao je Ta di} na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle su sre ta sa pred sed ni kom Austri je Hajn com Fi {e rom. „Ve ru jem da }e na kon iz bo ra bi ti stvo re ne no ve mo gu} no sti za sve o bu hvat ni di ja log na te mu re {a va wa pro ble ma na Ko so vu i Me to hi ji”, re kao je Ta di}.

Preokret o~ekuje podr{ku sela Ve o ma je va `na po dr {ka ko ju Pre o kret o~e ku je sa se la i od qu di iz Voj vo di ne, ka ko bi smo za jed no is ko ri sti li sve po ten ci ja le i stvo ri li ure |e nu, mo der nu i efi ka snu dr `a vu, iz ja vio je li der Pre o kre ta ^e do mir Jo va no vi}, u raz go vo ru sa se qa ci ma na far mi Mi len ka Pe ri }a u se lu Le `i mir kod Srem ske Mi tro vi ce. Mo ra mo da mo der ni zu je mo Sr bi ju, a ne mo gu }e je ta ko ne {to ura di ti bez re {a va wa pro ble ma se la, is ta kao je Jo va no vi}. Po we go vim re ~i ma, pro blem ni je sa mo agrar ni, ve} i obra zo va we na se lu, zdrav stvo, `i vot qu di na se lu, mla dih, pen zi o ne ra, `i vot trud ni ca. Jo va no vi} je oce nio da 40 od sto qu di ko ji `i ve da nas na srp skom se lu ne mo gu bi ti u dru gom pla nu. „Ni je nam po treb na dr `a va ko ja }e od svih qu di na -

izbori 2012 pra vi ti so ci jal ni slu ~aj, pa ta ko se qa ku de li ti mi lo sti wu, ma lo se me na, ma lo |u bri va, ma lo di ze la, a ka da do |e iz bor na kam pa wa od sve ga to ga po jo{ ma lo vi {e. Na ma je po treb na dr `a va ko ja }e qu di ma stva ra ti {an se i ta kvu dr `a vu je di no mo `e mo za jed no da stvo ri mo”, is ta kao je lider LDP.

NS: Opasan bankarski monopol No va Sr bi ja odr `a la je is pred zgra de Na rod ne ban ke Sr bi je ak ci ju „Stop ban kar skim mo no po li ma”, to kom ko je je kri to va la „ne rad” ove usta no ve i de li la gra |a -

I Srbija na sastanku Crna Gora - EK De le ga ci ja Vla de Sr bi je u~e stvo va }e, u okvi ru pri pre ma za pre go vo re o ~lan stvu u EU, u svoj stvu po sma tra ~a, na sa stan ku cr no gor skog pre go va ra~ kog ti ma sa Evrop skom ko mi si jom, ko jim se ini ci ra pri prem na fa za pre go vo ra sa Cr nom Go rom. U de le ga ci ji }e bi ti di rek tor Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Mi li ca De le vi}, kao i dr `av ni se kre ta ri Slo bo dan Ho men iz Mi ni star stva prav de i Dra gan Mar ko vi} iz MUP-a. Evrop ska ko mi si ja }e od 26. do 30. mar ta ot po ~e ti sa Cr nom Go rom po stu pak tzv. uvod nog skri ninga evrop skog za ko no dav stva u po gla vqi ma ko ja ob u hva ta ju pro pi se o pra vo su |u i osnov nim pra vi ma, kao i o prav di, slo bo di i bez bed no sti. EK je po zva la pred stav ni ke vla da Sr bi je i Ma ke do ni je da pri su stvu ju kao po sma tra ~i.

ni ma stra na~ ki ma te ri jal sa me ra ma, ko je }e spro ve sti ako ko a li ci ja ~i ji je ~lan do |e na vlast, jer je, sma tra, re for mu u tom sek to ru neo p hod no od mah spro ve sti. Je dan od naj te `ih pro ble ma srp ske eko no mi je su mo no po li, jer ra za ra ju we no tki vo pri ~e mu su naj o pa sni ji fi nan sij ski, ban kar ski mo no po li, na gla sio je Bo ri slav Bo ro vi}, ina~e pred sed nik Grad skog od bo ra NS za Be o grad.

Po Borovi}evim re~ima, Narodna banka ni je re a go va la na te mo no po le, {to je we na du `nost, ve} ih je pu sti la, pa je do {lo do te {kog od li va wa nov ca iz re al ne eko no mi je u ban kar ski sek tor, ta ko da se osta je bez nov ca „sa mo zbog we nog ne ra da”. Bo ro vi} je re kao da se jed na od glav nih re form skih ta ~a ka ko a li ci je Po kre ni mo Sr bi ju od no si na ban kar ski si stem, i fi nan sij ski uop {te, i rad Narodne banke.

URS: Ujediweni za poqoprivredu Uje di we ni re gi o ni Sr bi je za po ~e li su pro mo ci ju pro gra ma „Uje di we ni za po qo pri vre du”, ko jim pred la `u dvo stru ko ve }i agrar ni bu d`et i pred vi di vu po li ti ku sa za ga ran to va nim pod sti ca ji ma u pe ri o du od naj ma we pet go di na. U sa op {te wu te po li ti~ ke or ga ni za ci je na vo di se da su Mla |an Din ki} i Iva na Du li} Mar ko vi} u Ko vi nu po se ti li jed no do ma }in stvo gde su sa po qo pri vred ni ci ma iz Ba na ta go vo ri li o kqu~ nim ta~ ka ma pro gra ma URS-a za po qo pri vre du. „Po qo pri vre da mo `e da bu de iz vo zna {an sa Sr bi je, ko ja da nas iz vo zi tri pu ta ma we po hek ta ru ne go Hr vat ska, a 35 pu ta ma we ne go Ho lan di ja.

Da bi se to po sti glo po treb no je zna ~aj no po ve }a ti in ve sti ci je u po qo pri vre di, a po qo pri vred ni ci ne ma ju do voq no pro fi ta da bi to ura di li.

Za to tre ba raz vi ti kre dit nu po dr {ku”, re kla je Iva na Du li} Mar ko vi}, ina ~e je dan od auto ra pro gra ma za po qo pri vre du.

URS su svo je iz bor ne spo to ve ura di li u skla du sa pro pi si ma i ni na ko ji na ~in ni su pre kr {i li Za kon o ogla {a va wu, sa op {te no je iz te stran ke u od go vo ru na upo zo re we Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je da bi emi to va we wi ho vog spo ta mo glo bi ti za bra we no jer se u we mu pri ka zu je lo go po zna tih svet skih kom pa ni ja. URS po ru ~u je da wi hov „spot go vo ri sa mo o re zul ta ti ma ra da Mla |a na Din ki }a kao mi ni stra i ne ma go vo ra o kr {e wu Za ko na o ogla {a va wu”. ^lan Sa ve ta RRA pro fe sor Go ran Pe ko vi} pret hod no je re kao da se „u spo tu o~i gled no kr {i Za kon o ogla {a va wu, jer gle da o ci sti ~u uti sak da te kom pa ni je po dr `a va ju kam pa wu URS-a”, dok je za me nik pred sed ni ka Sa ve ta RRA Go ran Ka ra xi} na ja vio da }e to bi ti jed na od te ma sed ni ce tog te la, ko ja je za ka za na za po ne de qak.

DSS: Istok zapadu i zapad istoku De mo krat ska stran ka Sr bi je po ru ~i la je sa pred iz bor nog sku pa da pred sto je }i iz bo ri ni su obi~ na pred iz bor na tr ka, a wen pred sed nik Vo ji slav Ko {tu ni ca po zvao je gra |a ne da gla sa ju za tu stran ku i da za jed no gra de po li ti~ ki i voj no ne u tral nu Sr bi ju. Ko {tu ni ca je na pred iz bor noj kon ven ci ji te stran ke re kao: „Evro in te gra ci je su do ne le sa mo {te tu Sr bi ji i Sr bi ja tre ba da sta vi ta~ ku na wih”. On je na veo da su sve ze mqe ko je su u{le u EU pr vo po sta le ~la ni ce NA TO i da Bri sel sa da to po ku {a va da ura di sa Sr bi jom pu tem uce na i pri ti sa ka ko ji se sva kog da na na sta vqa ju. Ko {tu ni ca je po no vio stav da Sr bi ja i Re pu bli ka Srp ska tre ba da osta nu van NA TO pak ta i po zvao ru ko vod stvo u Re pu bli ci Srp skoj da po tom pi ta wu spro ve du re fe ren dum. On je pod se tio da je Sr bi ja od u vek bi la „is tok za pa du i za pad is to ku” i da ne tre ba da se od rek ne zbog evrop skih in te gra ci ja Spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni sa Ru si jom o ko me „osta le ze mqe sa mo sa wa ju”.

Paori ve} prijavili blokade puteva Po qo pri vred ni ci iz Voj vo di ne po no vo }e blo ki ra ti pu te ve i kre nu ti za Be o grad, ako Mi ni star stvo po qo pri vre de do sre de ne od go vo ri po zi tiv no na wi ho ve zah te ve, re kao je je dan od li de ra po qo pri vred ni ka ko ji su pro le tos or ga ni zo va li sli~ ne pro te ste Ili ja Gru ji}, pre no si RTV. „Tra `i mo da se na sta vi kon ti nu i tet re gre si ra wa re pro ma te ri ja la u pro iz vod wi, sa 14.000 di na ra po hek ta ru, kao i da Mi ni star stvo po qo pri vre de ko na~ no do ne se Stra te gi ju ru ral nog raz vo ja u Sr bi ji, jer je to uslov da far me ri mo gu da ko ri ste sred stva iz IPA fon do va EU„, pre ci zi rao je Gru ji}.

Pre ma we go vim re ~i ma, to je do go vo re no na „spon ta nom sa stan ku„ oko 300 po qo pri vred ni ka u No vom Sa du ko ji su se oku pi li oko ze mqo rad ni ka ko ji su to kom pro {le go di ne pre go va ra li sa Vla dom Sr bi je.

Gru ji} je re kao da iza ovih oku pqa wa ne sto ji ni jed na po li ti~ ka stran ka, a ni bi lo ko ja aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka, ve} po qo pri vred ni ci ko ji su ne za -

do voq ni jer Mi ni star stvo po qo pri vre de ni je is pu ni lo pro {lo go di {we zah te ve.

Na ja vio je da je od re |e na {e sto ~la na de le ga ci ja za pre go vo re sa mi ni star stvom. „Na {a po nu da je oro ~e na do sre de. Ako je ne pri hva te, u ~e tvr tak od de vet sa ti blo ki ra }e mo pr vo lo kal ne pu te ve, a po tom }e mo trak to ri ma kre nu ti za Be o grad i ovaj put ne }e mo od u sta ti od to ga„, re kao je Gru ji} i do dao da su po qo pri vred ni ci ve} pri ja vi li blo ka de za sle de }i ~e tvr tak uju tro.

Po qo pri vred ni ci su kra jem ma ja i po ~et kom ju na pro {le go di ne pet da na blo ki ra li pu te ve {i rom Voj vo di ne, a blo ka de su uklo ni li na kon {to su se sa Mi ni star stvom po qo pri vre de do go vo ri li o is pla ti sub ven ci ja. Ta da je do go vo re no da }e is pla ta sub ven ci je od 14.000 di na ra po hek ta ru, za po sed ve li ~i ne do 30 hek ta ra, bi ti za vr {e na do kra ja 2011, a da }e sub ven ci je za pre o sta lih 70 hek ta ra bi ti is pla }i va ne od 1. ja nu a ra 2012. go di ne.

INTERVJU

VLA DI MIR

Srbija }e te{ko ro fe sor dr Mi ro qub La bus otvo re no se za lo `io za pot pu ni pre la zak Sr bi je na evro, „ne kao spas, ve} kao iz laz iz }or so ka ka” u ko jem se srp ska eko no mi ja na {la, iz me |u osta log i zbog pro ble ma ko ji iza zi va ~i we ni ca da se go to vo sve ra ~u na u evrop skoj va lu ti a pla }a u di na ri ma. Me |u tim, po oce ni eko no mi ste dr Vla di mi ra Gli go ro va, sa rad ni ka Be~ kog in sti tu ta za me |u na rod ne eko nom ske stu di je, u osno vi ni je ba{ pot pu no ja sno {ta se evro i za ci jom `e li po sti }i.

– Ma kro e ko nom ski po sma tra no, ako do ho ci, pre sve ga pla te i pen zi je, ni su in dek si ra ni u evri ma, mo ne tar na i fi skal na po li ti ka ni su bes po mo} ne. U ovom ~a su, po sle zna ~aj ne de val va ci je di na ra, tro {ko vi ra da su zna ~aj no sma we ni, gle da no u evri ma, {to zna ~i da je kon ku rent nost bar po tom osno vu zna ~aj no po ve }a na. Uko li ko bi se mo gla odr `a ti ni ska in fla ci ja, to bi tre ba lo da bu de pod sti caj no za ula ga wa ko ja su ori jen ti sa na na iz voz. Ali to, da ka ko, pod ra zu me va i zna ~aj no ve }u di sci pli nu, ka ko fi skal ne ta ko i mo ne tar ne po li ti ke. Ni je re al no o~e ki va ti da bi se to mo glo obez be di ti pre la skom na evro – ko men tar je dr Gli go ro va.

Niska l Ako pre la zak na evro ni je re a lan, {ta pre o sta je dr `a vi, od no sno Na rod noj ban ci, osim da pro da jom ve li kih ko li ~i na de vi za po ku {a va da odr `i kurs u ne kim gra ni ca ma?

– Uop {te ne ma raz lo ga da cen tral na ban ka pre vi {e in ter ve ni {e na tr `i {tu stra nim nov cem. ^ak ni je iz ve sno ni da te iner ven ci je de lu ju sta bi li za ci o no. Sa svim je mo gu }e da je upra vo obr nu to. Sto ga je bo qe po ve }a ti tr `i {no od re |i va we kur sa. l Sla `e te li se sa oce nom Mi o dra ga Ko sti }a da bi evro tre ba lo da vre di 150 di na ra? Za pra vo, iz vo zni ci li stom tra `e ozbiq ni ju ko rek ci ju kur sa...

P

l Na Ko pa o ni ku se ~e sto po mi wa la re~ “re in du stri ja li za ci ja”. Da li je to sa mo no va man tra, ili Sr bi ja uisti nu mo ra da svim si la ma kre ne u tom prav cu?

– Ne ma in du strij skih pred u zet ni ka, osim u ma lim i sred wim pred u ze }i ma, a i to pri rod no sa mo u me ri u ko joj im otva ra we pre ma raz vi je ni jim ze mqa ma to omo gu }a va. Ina ~e, to kao dr `av ni pro jekt ne ma iz gle de na uspeh. Po treb na je, sa jed ne stra ne, po li ti ka raz vo ja – ula ga wa u in fra struk tu ru i obra zo va we – i pri vred na po li ti ka ko ja vo di ra ~u na o kon ku rent no sti.

Uz otvo re nost pri vre de, {to pri bi li `a va we EU omo gu }a va, to bi tre ba lo da pod stak ne in te res za ula ga wa u pro iz vod wu za iz voz, u ve li koj me ri in du strij sku. l Iz an ti e vrop skih kru go va se, me |u tim, pre ti da }e Sr bi ja iz gu bi ti mo gu} nost bes ca rin skog pla sma na ro be na ru sko tr `i {te ako u|e u EU. Da li se za i sta ra di o sku pqoj da ri ne go me ri?

– Te pri ~e ne ma ju smi sla. Naj pre, ca ri ne ni su ni do bar in stru ment za {ti te ni po `e qan iz vor fi skal nih pri ho da, {to je i raz log {to go to vo sve ze mqe te `e mul ti zaposlenost najve}i je i ekonomski la te ral nom sma we wu ca ri na i pri stu i politi~ki problem pa ju re gi o nal nim zo na ma slo bod ne tr go pre du zme i niz dru gih me ra uko vi ne, re ci mo kao {to je CEF TA li ko `e li da se iz bo ri sa ili Evrop ska uni ja, uglav nom sa ze enorm nom ne za po sle no {}u ko ja mqa ma s ko ji ma tr gu ju naj vi {e. To i da qe ra ste? po seb no va `i za ma le ze mqe ko je – Po li ti ka za po {qa va wa }e ne mo gu zna ~aj no da uti ~u na ce ne u mo ra ti da bu de du go ro~ na, jer tu spoq noj raz me ni. Po tom, va qa uze se ni {ta ne mo `e po sti }i na br ti u ob zir da do u~la we wa Sr bi je u zi nu. Pre ~e ti ri go di ne su da va na Evrop sku uni ju ne }e do }i za mno go obe }a wa ko ja su bi la ne re al na, a ma we od 10 go di na, da }e u me |u vre da po tom ni je vo |e na ni ka kva me nu i Sr bi ja i Ru si ja (ve o ma sko ozbiq na po li ti ka. U ovom ~a su ro) pri stu pi ti Svet skoj tr go vin ni jed na stran ka ne nu di ni {ta skoj or ga ni za ci ji i da je in te res osim sli~ nih, ma da ne kvan ti fi ru ske pri vre de da se uklo ne ca ri ne ko va nih, obe }a wa, {to je ve o ma u raz me ni sa Evrop skom uni jom. r|a vo. Jer, ni ska za po sle nost je Uosta lom, u pe ri o du iz me |u da le ko naj ve }i pri vred ni i so ci 2004. i 2008, ka da ni je po sto jao ugo jal ni pro blem. Pa bi tre ba lo da vor o slo bod noj tr go vi ni sa Evrop je i po li ti~ ki. skom uni jom, spoq no tr go vin ski de – Ne znam ka ko se do {lo do tih 150 di na ra, pa ne mo gu ni {ta da ka `em o to me. Uko li ko uzme mo za pri mer pe riod od 2009. do 2011, vi di se da je, uz de pre si ja ci ju di na ra, pr ve dve go di ne zna ~aj no po ve }an iz voz, a ma we uvoz. Pro {le, pak, go di ne je di nar prak ti~ no bio fik si ran ili, ka ko se to ka `e, sta bi lan – i sta we u spoq no tr go vin skom bi lan su se po gor {a lo. To me je do pri ne la vi so ka sto pa in fla ci je. Ta ko da bi naj bo qe bi lo ako bi ko na~ no cen tral na ban ka svu svo ju pa `wu po sve ti la in fla ci ji a kurs pre pu sti la tr `i {tu, bar u me ri u ko joj je to mo gu }e. Ka ko je de fi cit u raz me ni sa ino stran stvom jo{ uvek ve li ki, a pri liv stra nog nov ca uspo ren, to bi ima lo za re zul tat po ste pe nu de pre si ja ci ju kur sa. Ima ju }i u vi du zna ~aj no sma we we tro {ko va ra da, to bi tre ba lo da je ve o ma po voq no za iz vo zni sek tor. l Kao i pre ~e ti ri go di ne, „Fi jat” je opet glav ni pred iz bor ni adut, sme de rev ska `e le za ra po no vo ra di, na ja vqu je se do la zak broj nih ve li kih in ve sti to ra... Da li }e sve to bi ti do voq no Sr bi ji po sle 6. ma ja ili }e no va vla da mo ra ti da

Mawinski i regionalni interes n Pi {e: Ba lint Pa stor po sled we vre me me ~e sto pi ta ju – da li je nor mal no {to je Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra bio usa mqen u Na rod noj skup {ti ni ka da se ras pra vqa lo o pi ta wi ma ko ja su od zna ~a ja za Voj vo di nu.

Za {to ni smo tra `i li sa ve zni ke? Ka ko to da je jed na ma win ska stran ka naj gla sni ja ka da tre ba za stu pa ti in te re se Voj vo |a na?

Mi slim da je osnov no pi ta we, da li se in te re si Ma |a ra u Po kra ji ni po kla pa ju sa o~e ki va wi ma, stre mqe wi ma na {ih su gra |a na, bez ob zi ra na wi ho vu na ci o nal nu pri pad nost. Od go vor je: ap so lut no da. Svi bi smo `e le li da `i vi mo u jed noj nor mal noj dr `a vi, u ko joj se zna gde su gra ni ce, ko je ze mqe su nam sa ve zni ci, u ko joj „prav na dr `a va“ i „vla da vi na pra va“ ni su sa mo pra zne pred iz bor ne flo sku le, u ko joj se po ten ci jal nim in ve sti to ri ma ne da ju bu xet ske pa re da bi ka pi tal ulo `i li u cen tral noj Sr bi ji, a ne u Voj vo di ni...

Kon ti nu i ra no smo po ku {a va li na }i sa ve zni ke za is pu we we ovih ci qe va. I na {li smo ih – sa mo ne unu tar par la men ta, ve} u gra |a ni ma i od re |e nim ne vla di nim or ga ni za ci ja ma. A od onih na ~i ju smo po dr {ku ra ~u na li, do bi ja li smo op tu `be i ka zne ne eks pe di ci je. Ka da smo pre dve go di ne bi li pri mo ra ni da gla sa mo pro tiv pred lo ga bu xe ta, na {i funk ci o ne ri su sme we ni u Sen ti i Su bo ti ci. Na{ ko a li ci o ni part ner je sma trao da se evrop ska bu du} nost ne mo `e gra di ti sa Sa ve zom voj vo |an skih Ma |a ra, ve} sa npr. De mo krat skom stran kom Sr bi je (!). A oni, ko ji ma su pu na usta auto no mi je Voj vo di ne i na {ih pa ra, re kli su: „Mi, za raz li ku od SVM-a, ne ma mo re zer vne ko a li ci o ne part ne re i ne `e li mo da ru {i mo Vla du, jer bo qu od we tre nut no ne ma mo.“ Ni smo `e le li ni mi da bu de mo de struk tiv ni, ni ti da de sta bi li zu je mo pri li ke, ili da ne ko me za bi ja mo no` u le |u. To ni je na{ `a nr. Po {te no, otvo re no i sa ~a snim na me ra ma smo pre go va ra li o usva ja wu na {eg amad ma na, ko jim bi se pred log dr `av ne ka su do veo u sklad sa Usta vom i mi ni mu mom in te re sa gra |a na Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne. Ni smo na i {li na raz u me va we.

Kao {to raz u me va wa ni je bi lo ni u slu ~a ju ka da smo tra `i li da se deo `e le zni~ ke in fra struk tu re vra ti u svo ji nu Po kra ji ne. Ne da bi smo pru ge od ne -

U

li – to je pret hod nih de ce ni ja ~i nio ne ko dru gi – ne go da bi smo u tu mre `u in ve sti ra li.

U tom slu ~a ju ni je bi lo „re zer vnih gla so va“, pa }e Pred log za ko na o `e le zni ci u}i u ana le kao je di ni pred log za ko na Vla de Sr bi je ko ji je pao u Na rod noj skup {ti ni. I u ovom slu ~a ju nam je je di ni ciq bio do sled no za stu pa we eko nom skih in te re sa gra |a na APV. Ure |i va we vla sni~ kih od no sa je, na i me, osnov ni uslov za po boq {a we in fra struk tu re. Da bi Voj vo di na mo gla po sta ti pri vla~ ni ja za in ve sti to re, put na, vod na i `e le zni~ ka in fra struk tu ra od po kra jin skog zna ~a ja mo ra ju pre }i u voj vo |an sku svo ji nu.

S dru ge stra ne, u po sled wih pet go di na re pu bli~ ka vla da je kon ti nu i ra no kr {i la Ustav i za ko ne o bu xe tu. Cen tral na vlast je Voj vo di ni u ovom pe ri o- du us kra ti la sred stva za in fra struk tur na ula ga wa u iz no su od 62 mi li jar de di na ra. U jed noj nor mal noj, prav noj dr `a vi sve ovo se ne bi mo glo de si ti. Za {to osta le kva zi e vrop ske stran ke }u te, pi ta we je za wih, ma da od go vor i mi slu ti mo.

Mi u Sa ve zu voj vo |an skih Ma |a ra sma tra mo da ne sme mo se de ti skr {te nih ru ku. Ov de se ra di o one mo gu }a va wu nas, gra |a na sa te ri to ri je Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne, u to me da kva li tet ni je `i vi mo.

A za da tak po li ti ~a ra je usme ra va we dru {tva i stva ra we bo qih uslo va `i vo ta.

Iz tih 62 mi li jar di di na ra, ili 560 mi li o na evra, mo gli smo u pro te klih pet go di na – po da na {wim ce na ma – iz gra di ti, pri me ra ra di, oko 700 ki lo me ta ra re gi o nal nog pu ta u Voj vo di ni. Ili 5.000 ki lo me ta ra ka na li za ci o ne mre `e. Da je Ustav u mi ni mal noj me ri po {to van, mo gli bi smo iz gra di ti 120 po kri ve nih ba zen skih kom plek sa (ka kav se tre nut no gra di u Su bo ti ci) – u sva koj op {ti ni sko ro po tri ko ma da.

De lu ju li sme {no ovi pri me ri? Na pr vi po gled da, za i sta. Ali se ov de ra di sa mo o to me da je jed na ma win ska stran ka bi la je di na ko ja se tru di la da svih ovih go di na do sled no za stu pa eko nom ske in te re se svih nas.

To }e mo ~i ni ti i u bu du} no sti. Kao do sled na ma win ska i re gi o nal na stran ka. U sle de }em sa zi vu, na dam se za jed no sa sa ve zni ci ma. (autor je ~lan Pred sed ni {tva SVM)

nedeqa25.mart2012.

c m y

dnevnik

GLI GO ROV, EKO NO MI STA

KARMA KOMA

Kra duc ka we i oprav da we

vra}ati dugove

fi cit je enorm no po ras tao, za du `e nost ta ko |e, a kurs je bio prak ti~ no fik si ran, a in fla ci ja uglav nom dvo ci fre na. Pri ho di od ca ri na su bi li ve }i ne to li ko zbog vi {ih ca ri na, ve} zbog ve }eg uvo za. I u tom pe ri o du, pod se ti }u, ugo vor o slo bod noj tr go vi ni sa Ru si jom je bio na sna zi. U sve mu to me je naj ve }a za blu da ve ro va we da bi Sr bi ja mo gla da pred sta vqa most pre ko ko ga bi se od vi ja la tr go vi na dru gih ze ma qa sa Ru si jom. Ze mqa ma Evrop ske uni je ne sme ta ju ca rin ske ba ri je re da iz vo ze u Ru si ju.

Ko na~ no, ka da do |e vre me za u~la we we u EU, gla sa ~i }e na re fe ren du mu mo }i da oce ne ko li ka je da ra a ko li ka me ra. l Ni ko, s dru ge stra ne, jo{ ni je po kre nuo pi ta we {ta bi u eko nom skom smi slu zna ~i lo od u sta ja we od evro in te gra ci ja? Da li je, re ci mo, re al no o~e ki va ti da ~la ni ce Uni je u tom slu ~a ju uki nu po vla sti ce za na {u pri vre du?

– Ne ve ru jem da bi Evrop ska uni ja po no vo uni la te ral no uve la ca ri ne, ali bi sva ka ko bi lo po treb no ras ki nu ti Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu i za me ni ti ga ne ~im dru gim. Po {to se ne ka `e {ta bi to bi lo, mo `e se sa mo na ga |a ti {ta bi se ta~ no po sti glo pre go vo ri ma. Ta ko |e bi va qa lo sra ~u -

3

na ti po sle di ce po tr go vi nu u okvi ru CEF TA, ko ja je ve o ma zna ~aj na za Sr bi ju. U sva kom slu ~a ju, iz eko nom skog ugla gle da no, ne ma mno go smi sla ova pro pa gan da o to me ka ko je za Sr bi ju naj bo qe da te `i po li ti ci „i ja re i pa re“, ma ko li ko to mo `da iz gle da lo lu ka vo. l „Po re ska re for ma” se, ako je su di ti po pred iz bor nim be se da ma, svo di na Din ki }e vo pred iz bor no obe }a we da bi PDV tre ba lo iz mi ri va ti tek po na pla ti fak tu re. Us put se po mi we „ras te re }e we pri vre de”, ali ni ko ne ob ja {wa va ka ko s dru ge stra ne na do me sti ti ogrom nu ru pu u bu ye tu? U kom bi, po Va mu, prav cu mo ra la da ide srp ska po re ska pri ~a?

– Ka da se na pla }u je PDV ni je ne va `no usled ne li kvid no sti. Tre ba lo bi vi de ti ka ko da se taj pro blem re {i, a to je, po mom mi {qe wu, uslo vqe no re {a va wem ne sol vent no sti, {to kroz ste ~aj, {to kroz li kvi da ci ju, a {to kroz pre u- zi ma wa. Ne li kvid nost obi~ no ni je pro blem, uko li ko zna ~aj ni de lo vi pri vre de ni su ne sol vent ni. Do dat ni pro blem je vi so ka sto pa in fla ci je, {to ta ko |e zna ~i da bi i taj pro blem tre ba lo re {a va ti. Me |u tim, ni {ta se zna ~aj no ne re {a va ti me {to }e se od la ga ti bi lo pla }a we ro be ili po re za.

INTERVJU

A {to se ti ~e po re ske re for me, tu je kqu~ no pret hod no pi ta we vi si ne i struk tu re jav nih ras ho da. Re for ma jav nih ras ho da je, da kle, pr va stvar. Po re ski si stem po tom bi tre ba lo da bu du u skla du sa efi ka snim pri vre |i va wem. Ne mo `e se iz be }i da naj ve }i te ret pad ne na pri ho de od ra da, ali ima pro sto ra za po ve }a we opre zi va wa ne kih pri ho da od ka pi ta la i ren ti. Ko li ka }e ukup ni po re ski te ret bi ti, ko li ka }e bi ti pro se~ na po re ska sto pa i sto pa PDV, na kra ju za vi si od to ga ko li ki su jav ni ras ho di i na {ta se usme ra va ju.

Ka ko sa da sto je stva ri, bu du }i da ide ja o sma we wu jav nih ras ho da ne ma, ve o ma je ve ro vat no po ve }a we sto pe PDV-a. l Re sor ni mi ni star Ne boj {a ]i ri} iz ja vio je da ni je pro blem ako jav ni dug Sr bi je stig ne i do 50 pro ce na ta BDP-a ako mo `e da vra }a du go ve. Mo `e li se to pro tu ma ~i ti i kao svo je vr sna na ja va da qeg za du `i va wa Sr bi je u si tu a ci ji ka da nam MMF vi {e ni je u pu nom ka pa ci te tu nad gla vom? I pre ti li nam, ako se ta ko na sta vi, opa snost od ar gen tin skog ili gr~ kog sce na ri ja?

– Ne mo gu da tu ma ~im {ta je mi ni star hteo da ka `e. No, sva ka ko ni je be zna ~aj no po ko joj se ka mat noj sto pi dr `a va za du `u je. Uko li ko je ona zna ~aj no ve }a od sto pe pri vred nog ra sta, to zna ~i da ne }e bi ti tog na ci o nal nog do hot ka iz ko ga bi se ti du go vi vra }a li. Sa da {wi tro {ko vi za du `i va wa su ta kvi da je te {ko vi de ti da bi se ti jav ni du go vi mo gli vra ti ti uko li ko se zna ~aj no ne ubr za pri vred ni rast. S dru ge stra ne, Sr bi ja je ste u bo qe po lo `a ju od Gr~ ke jer ne mo ra da u|e po no vo u re ce si ju. U bo qem je po lo `a ju i od ne gda {we Ar gen ti ne, jer ima flek si bi lan kurs.

Ali je u ve o ma r|a vom so ci jal nom sta wu i po li ti~ ki dez o ri jen ti sa na. Bi li bi va `no ka da bi se bar ovo po sled we raz ja sni lo na pred sto je }im iz bo ri ma, ali su, bo jim se, iz gle di za to ma li. n Mi ro slav Sta ji}

z

nam za jedan ovakav slu~aj od pre desetak, mo`da i vi{e godina. Jednom je novinskom redakcijom, ina~e poznatom po tome da tamo radi neki fin i normalan svet zavidnog ugleda i ne ba{ rasko{nog imovinskog stawa, po~eo da hara nepoznati lopov: ostavi{ li bu|elar samo na trenutak bez nadzora, odo{e i on i sve u wemu u nepovrat. Tako jednom, dvaput, pet puta... na kraju je postavqena izvesna zaseda, i po~inilac je, hop, uhva}en na delu. bio je to ne neki drski uqez sa ulice nego, avaj, mladi novinar, `alosno upleten u izvesne nimalo jeftine poro~ne navike, kojem je novac kolega slu`io za hitnu ispomo}. Stvar neprijatna do krajwih granica. Naposletku je s wim sklopqen yentlmenski sporazum: on }e hitno, tiho i zauvek nestati iz redakcije, a za uzvrat ne}e biti predat zakonu na daqe postupawe. [ta je posle bilo s wim, to ba{ i ne znam: u novinama vi{e nisam nailazio na wegovo ime. osim ako nije, daleko bilo, gostovao u crnoj hronici, no tu rubriku slabo pratim. ovih je dana, {to po doma}im novinama {to na neizbe`nom jutjubu, najzapa`enija li~nost jedan drugi okretni zagovornik neraskidive koalicije leve ruke i desnog yepa. ^ovek je gra|anin ^a~ka, te voza~ autobusa u tamo{wem Autoprevozu. Na snimku napravqenom mobilnim telefonom – {to isto be{e svojevrsna zaseda prethodno ve} potkradanih putnika – vidimo prepo{tenog gra|anina i profesionalca kako, sve pevu{e}i, patrolira autobusom ispra`wenim od lica ali ne i od stvari (o~igledno nekakva pi{-pu{ pauza, fenomen dobro poznat svim korisnicima dugometra`nih autobuskih usluga), spokojno i znala~ki zavla~i ruke u torbe odsutnih putnika, tra`i a gdegde

i nalazi ke{, te deo prona|enog novca trpa u yep, a drugi deo vra}a u torbu, kanda da ne bude odvi{e sumwivo. ima u tom prizoru ne~ega neodoqivo skarednog: veseqak deluje ba{ onako haj-nehajno i bezbri`no, gotovo frivolno, rekao bi ~ovek da mu je to {to radi nekakva rutinska radwa, tehni~ki odli~no uve`bana a moralno sasvim nedvojbena, kao nekakav neizbe`an rekreativni za~in dugih putovawa, sitna, a korisna razonoda i razbibriga.

Kraducnuti tu i tamo od sopstvenih putnika – pa, bo`e moj, ~emu strogost, neka se to shvati kao neka vrsta samododeqenog bak{i{a. E sad, neki tvrde da je snimak na~iwen na nekoj |a~koj ekskurziji, ergo da je ~a~anski Majstor krao od dece, {to ima biti posebno moralno zazorno i gadno, ali i to zavisi od ugla gledawa: mo`da mo`emo re}i da to samo zna~i kako ~ovek nema generacijskih predrasuda, i da decu – ili bar wihov novac – tretira sasvim ravnopravno sa odraslima.

Sve bi ovo, kako god okrene{, bila samo jo{ jedna bizarnost s rubova na{e `ivopisne „dru{tvene stvarnosti“ da navodni decoopqa~kateq nije ro|eni brat predsednika op{tine ^a~ak, a ovaj (predsednik) istaknuti kadar jedne politi~ke stranke (Nova Srbija), a u Srbiji – novoj li, staroj li – nam predstoje izbori, sve sa izbornom kampawom u kojoj nema ~ega ne}e biti i nema ~ega }e se bilo ko postideti.

Snimak lopovskih aktivnosti g. brata star je, ka`u, ve} tri godine, i za{to se on tek sada izvla~i u javnost? Nije li to „prqava kampawa“? Sasvim mogu}e, dakako, ali nije li tu mnogo va`nije znati je li taj kojeg vidimo uistinu onaj za kojeg nam ka`u da jeste, i radi li on stvarno ba{ ono {to nam se ~ini da radi? i ako je odgovor na

prethodna pitawa potvrdan, kako je mogu}e da on nije zarad svega trpeo nikakve zakonske i gotovo nikakve radne konsekvence (osim jedne privremene suspenzije, i to navodno iz posve desetog, mada opet mutqaro{kog razloga)? U ^a~ku misle da znaju odgovor: veseli je Mi{ko „pod ne~ijom za{titom“. oh, kakva uzbudqiva i zaku~asta misterija, oh, ko li bi to mogao biti...

A ba{ u toj navodnoj „za{titi“ je stvar. To {to je neko vama blizak, pa neka je i ro|eni brat, mo`da sklon prisvajawu tu|e imovine, jo{ uvek ne zna~i nu`no da vi niste najpo{teniji ~ovek na svetu. Ali, ako senka va{eg pokroviteqstva nekako ba{ zgodno padne na va{eg bli`weg i za{titni~ki prekrije wegove nepodop{tine, e onda vi niste drugo nego sau~esnik, isti ili gori od wega.

U neku je ruku onaj skaredni autobuski prizor metafora jednog dru{tvenog i moralnog rasapa. ono {to ~a~anski {ofer pabir~i po de~ijim torbama, to neki umetnici malo ve}eg kalibra ~ine sa mnogo ozbiqnijim svotama, ali se wihova rabota ne vidi jer i ne postoji u fizi~kom vidu, pa je sigurno ne}ete nikada videti na jutjubu. A iza uvek stoji neki mo}niji „brat“ koji }e to putovawe iz leve ruke u desni yep prekriti za{titni~kim pla{tom, tako da se ni{ta ne vidi, mada svi znamo da smo opqa~kani. znate ve} ono: svi po{teni, a para nema. A onaj najsumwiviji jo{ i vi~e: vidi mi ruke, vidi mi ruke! n Te o fil Pan ~i}

\OR \E \U KI], BIV [I PRED SED NIK PO KRA JIN SKE VLA DE

Autonoma{i se samo pred izbore red sed nik Iz vr {nog ve }a Voj vo di ne u vre me vla sti ko a li ci je DOS \or |e \u ki} oce nio je da pred sto je }i iz bo ri ne }e do ne ti ni ka kav kva li te tan po mak u po gle du raz vo ja voj vo |an ske aut no mi je, upr kos pred i zbro nom auto no ma {e wu u ko je se ukqu ~u je sve ve }i broj po li ti~ kih stra na ka. U in ter vjuu za “Dnev nik” on je ka zao da je i svim bi ra ~i ma po sta lo ja sno da su pri ~e i obe }a wa o ja ~a wu voj vo |an ske auto no mi je tek deo pred i zbro nog po li ti~ kog fol klo ra. \u ki}, ko ji je ne kad bio vi so ki funk ci o ner De mo krat ske stran ke, sma tra da bi po li ti~ ki ak te ri, ko ji de lu ju na po kra jin skoj po li ti~ koj sce ni, mo gli bi ti shva }e ni ozbiq no tek po {to sa mi de fi ni {u ja snu plat for mu aut no mi je ko ja bi po tom bi la osnov wi ho vog po li ti~ kog de lo va wa i na stu pa u od no su na cen tral nu vlast.

– O~i gled no je da sva ki pro se ~an bi ra~ vi di da je to auto no ma {e we pri ~a ko ja se pri ~a sa mo pred iz bo re. Ali, pi ta we auto no mi je ni je pri ~a ko ja mo `e da se is pri ~a za je dan me sec, ve} pro ces ko ji mo ra ne pre kid no da se vo di. A da bi se uop {te vo dio, mo ra da po sto ji kon sen zus, od no sno ja sna opre de qe nost i na ni vou Voj vo di ne u tom po gle du. To ni je la ko. I kad smo mi 2002. go di ne do no si li “om ni bus” za kon, bi li smo sve sni da }e bi ti pro ble ma, ali je tad u kqu~ nim stran ka ma vla sti po sto u ja la opre de qe nost za to, iako je i ta da bi lo raz li ka u shva ta wi ma.

Da nas je si tu a ci ja bit no dru ga ~i ja. ^i ni se da smo se po me ri li ko rak una zad, upr kos to me {to je u me |u vre me nu usvo jen no vi Sta tut i no vi za kon o nad le `no sti ma. Kao da za pra vo ni ko ni je si gu ran ni {ta se `e li, ni {ta se mo `e ura di ti na tom pla nu. Svi sad u kam pa wi go vo re ka ko }e Voj vo di na do bi ti nov ce, za ko no dav nu, iz vr {nu i sud sku vlast… I to se po na vqa od jed nog do dru gog iz bor nog ci klu sa.

P

l Ipak, una zad 12 go di na u Voj vo di ni su ve }in sku po dr {ku bi ra ~a do bi le one stran ke ko je su kam pa wa ma go vo ri le o po tre bi ja ~a wa aut no mi je. Ko je tu on da za ka zao?

– Mi slim da tre ba re }i da pro blem po sto ji i u sa moj Voj vo di ni, i to zbog to ga {to ni ov de ni je de fi ni sa na ja sna plat for ma o to me ka kva se aut no mi ja `e li. Ta~ no je da su u Voj vo di ni po sled wih 12 go di na na vla sti stran ke ko je su u svo jim pro gra mi ma i pred i- zbro nim obe }a wi ma go vo ri le o po tre bi ja ~a wa auto no mi je. Ali, ta obe }a wa i pro gra me tre ba lo je po tom pre to ~i ti u ne ku star te gi ju, od no sno plat for mu oko ko je bi se po sti gao kon sen zus i na stu pa lo na po li ti~ koj sce ni u raz go vo ri ma sa cen tral nom vla {}u. Ne tre ba mi da se cen ka mo s Be o gra dom oko sva ke tran {e nov ca ko ja nam po Usta vu sle du je. Uko li ko bi smo ov de ima li kon sen zus o ne ko li ko kqu~ nih stav ki, on da bi i “pre go va ra~ ka“ po zi ci ja Voj vo di ne u ostva ri va wu vi {e aut no mi je bi la mno go ube dqi vi ja.

Ali ne mo `e se to pi ta we re {a va ti unu tar stra na~ kim pre go vo ri ma i do go vo ri ma, ve} u voj vo |an skoj skup {ti ni. Tu mo ra da se u~i ni taj pr vi ko rak

l Ko li ki je pro blem to {to jo{ uvek ni je re {e no pi t a w e fi n an s i r a w a APV i mi sli te li da je voj vo |an ska vlast ima la pro sto ra da to ipak iz dej s tvu je u pro t e k lom man da tu?

– Mu ke s pre no som nov ca iz re pu bli~ ke u po kra jin sku ka su i ne re {e no pi ta we fi nan si ra wa nad le `no sti Voj vo di ne je ve li ki pro blem ove voj vo |an ske vla de.

Ova vla da na star tu je ima la mno go ve }a o~e ki va wa i u{la u am bi ci o zne pro jek te i uve ren sam da bi mno go vi {e ura di la da je taj no vac, ko ji je ina ~e de fi ni san i Usta vom, do {ao u po kra jin sku ka su. Me |u tim, Voj vo di na je tu zna ~aj no us kra }e na.

Ne znam zbog ~e ga je do {lo do tog pro ble ma i ma lo je ~ud no {to se to de {a va iako je ista stran ka sto `er vla sti i na po kra jin skom i na re pu bli~ kom ni vou. Naj pre je sa te {kom mu kom do net Sta tut Voj vo di ne, a on da se is po sta vi lo da ne ma pa ra za we go vu im ple men ta ci ju.

Ukoliko bismo ovde imali konsenzus I to je u pri li~ noj me ri o nekoliko kqu~nih stavki, onda bi i hen di kep ak tu el ne voj vo „pregovara~ka“ pozicija Vojvodine |an ske vla sti, ko ja je za ostvarivawu vi{e autnomije bila mnogo po ~e la broj ne pro jek te, ubedqivija ali je zbog za sto ja u tran sfe ru nov ca do {lo do du go va wa pre ma fir ma ma i do go vor iz me |u ve }i ne po li ti~ kih ko je su an ga `o va ne na tim in ve sti ci ja ak te ra, ko jim bi se de fi ni sa lo {ta to ma. I to je jo{ je dan ka men oko vra ta ta~ no mi ho }e mo za Voj vo di nu. Mo ra ju voj vo |an skoj pri vre di. da se za bo ra ve usko stra na~ ki in te re si l Mi sli te li da bi to mo glo uti i do s a d a { wa “stra t e g i j a”, ko j a se ca ti na is hod po kra jin skih iz bo uglav nom za vr {a va la na to me da sva ka ra?

– Ne ve ru jem da }e to zna ~aj no uti ca stran ka po na o sob se bi pri spi su je za slu ge za ovo ili ono, a dru gi ma spo ~i - ti na gla sa we na pred sto je }im po kra jin skim iz bo ri ma i ne ve ru jem da bi ta va ono {to ni je ura |e no do bro.

za to ova vlast mo gla bi ti do ve de na u pi ta we. Ni sam, me |u tim, si gu ran {ta }e se de si ti na re pu bli~ kim iz bo ri ma, gde ne bi tre ba lo is kqu ~i ti mo gu} nost iz na na |e wa. l Zbog ~e ga?

– Pol ti~ ka sce na da nas je pu no kom pli ko va ni ja ne go ra ni jih go di na i mi slim da je pred bi ra ~im ma we ja san iz bor, vi {e su zbu we ni. Si ta u ci ja je mno go kon fu zni ja i u po li ti~ kom, ali i u eko nom skom smi slu. Uz to, u ovoj iz b or n oj kam p a w i sve stran ke nu de go to vo isto. Svi go vo re o EU, in ve sti ci ja ma, rad nim me sti ma, vla da vi ni pra va, uki da wu par to kra ti je... S dru ge stra ne, ima mao ve li ku apa ti ju i raz o ~a re we gra |a na.

Uz to, ne zna se ko }e s kim sa ra |i va ti na kon iz bo ra, a mo gu }e su sve kom -

bi na ci je. Mi slim da i to zbu wu je bi ra ~e, ko ji su mo `da sprem ni da da ju glas jed noj po li ti~ koj op ci ji, ali stre pe od to ga s kim bi ta op ci ja na kon iz bo ra mo gla da ula zi u sa vez, s ob zi rom da se to ve} de si lo na kon po sled wih iz bo ra kad je na pra vqe na ko a li ci ja sa So ci ja li sti~ kom par ti jom Sr bi je. l Da li bi vas iz ne na di lo da se na kon ovih iz bo ra for mi ra ve li ka ko a li ci ja iz me |u de mo kra ta i na pred wa ka, o ~e mu se ta ko |e spe ku li sa lo po sled wih me se ci?

– Ne bi me iz ne na di lo, ali bi mi to ipak bi lo ja ko ~ud no. Uve ren sam da bi pra vqe we ta kve ko a li ci je bi lo lo {e i za te stran ke, ali i za ze mqu ge ne ral no. Jer, u tom slu ~a ju do bi li bi smo jed nu mo} nu po li ti~ ku gru pa ci ju, ko ja bi mo gla da iz gla sa {to god ho }e, dok se gla so vi dru gih ne bi mo gli ~u ti. Od ta kve ap so lut ne vla sti tre ba se ~u va ti, na ro ~i to u ze mqu krh ke de mo kra ti je ka kva je Sr bi ja. l A, da li su za vas ube dqi vi po li ti~ ki ak te ri kad go vo re o in ve sti ci ja ma ko je }e do }i, rad nim me sti ma..?

– Ni sam ba{ pre vi {e fa sci ni ran tim obe }a wi ma. Stvar nost je pot pu no dru ga ~i ja. Da nas je u ovoj ze mqi ja ko te {ko ra di ti, po seb no kad go vo ri mo o ma lom bi zni su, ili po ro di~ nim pred u- ze }i ma, o ko ji ma se ta ko pu no go vo ri u ovoj iz bor noj kam pa wi. Bit no su raz li ~i ti uslo vi pri vre |i va wa za do ma }e pri vred ni ke i stra ne in ve sti to re.

Ako je pro blem u to me ka ko su do ma }i pri vred ni ci do {li do pa ra, za {to se ti me ne ba vi po li ci ja, ve} se stal no pro du `a va ta fa ma? Stra ni in ve sti to ri do bi ja ju bes plat no ze mqi {te, od dve do de set hi qa da evra po sva kom rad nom me stu… Za to je uvre dqi vo kad sa da slu {a mo na {e po li ti ~a re ko ji pri ~a ju ko li ko su va `na po ro di~ na, od no sno ma la i sred wa pred u ze }a. n Bran ka Dra go vi} Sa vi}

nedeqa25.mart2012.

c m y

dnevnik

GLIGOROV, EKONOMISTA

KARMA KOMA

Kraduckawe i opravdawe

vra }a ti du go ve

fi cit je enorm no po ras tao, za du `e nost ta ko |e, a kurs je bio prak ti~ no fik si ran, a in fla ci ja uglav nom dvo ci fre na. Pri ho di od ca ri na su bi li ve }i ne to li ko zbog vi {ih ca ri na, ve} zbog ve }eg uvo za. I u tom pe ri o du, pod se ti }u, ugo vor o slo bod noj tr go vi ni sa Ru si jom je bio na sna zi. U sve mu to me je naj ve }a za blu da ve ro va we da bi Sr bi ja mo gla da pred sta vqa most pre ko ko ga bi se od vi ja la tr go vi na dru gih ze ma qa sa Ru si jom. Ze mqa ma Evrop ske uni je ne sme ta ju ca rin ske ba ri je re da iz vo ze u Ru si ju.

Ko na~ no, ka da do |e vre me za u~la we we u EU, gla sa ~i }e na re fe ren du mu mo }i da oce ne ko li ka je da ra a ko li ka me ra. l Niko, s druge strane, jo{ nije pokrenuo pitawe {ta bi u ekonomskom smislu zna~ilo odustajawe od evrointegracija? Da li je, recimo, realno o~ekivati da ~lanice Unije u tom slu~aju ukinu povlastice za na{u privredu?

– Ne ve ru jem da bi Evrop ska uni ja po no vo uni la te ral no uve la ca ri ne, ali bi sva ka ko bi lo po treb no ras ki nu ti Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu i za me ni ti ga ne ~im dru gim. Po {to se ne ka `e {ta bi to bi lo, mo `e se sa mo na ga |a ti {ta bi se ta~ no po sti glo pre go vo ri ma. Ta ko |e bi va qa lo sra ~u -

3

na ti po sle di ce po tr go vi nu u okvi ru CEF TA, ko ja je ve o ma zna ~aj na za Sr bi ju. U sva kom slu ~a ju, iz eko nom skog ugla gle da no, ne ma mno go smi sla ova pro pa gan da o to me ka ko je za Sr bi ju naj bo qe da te `i po li ti ci „i ja re i pa re“, ma ko li ko to mo `da iz gle da lo lu ka vo. l „Poreska reforma” se, ako je suditi po predizbornim besedama, svodi na Dinki}evo predizborno obe}awe da bi PDV trebalo izmirivati tek po naplati fakture. Usput se pomiwe „rastere}ewe privrede”, ali niko ne obja{wava kako s druge strane nadomestiti ogromnu rupu u buyetu? U kom bi, po Vamu, pravcu morala da ide srpska poreska pri~a?

– Ka da se na pla }u je PDV ni je ne va `no usled ne li kvid no sti. Tre ba lo bi vi de ti ka ko da se taj pro blem re {i, a to je, po mom mi {qe wu, uslo vqe no re {a va wem ne sol vent no sti, {to kroz ste ~aj, {to kroz li kvi da ci ju, a {to kroz pre u- zi ma wa. Ne li kvid nost obi~ no ni je pro blem, uko li ko zna ~aj ni de lo vi pri vre de ni su ne sol vent ni. Do dat ni pro blem je vi so ka sto pa in fla ci je, {to ta ko |e zna ~i da bi i taj pro blem tre ba lo re {a va ti. Me |u tim, ni {ta se zna ~aj no ne re {a va ti me {to }e se od la ga ti bi lo pla }a we ro be ili po re za.

INTERVJU

A {to se ti ~e po re ske re for me, tu je kqu~ no pret hod no pi ta we vi si ne i struk tu re jav nih ras ho da. Re for ma jav nih ras ho da je, da kle, pr va stvar. Po re ski si stem po tom bi tre ba lo da bu du u skla du sa efi ka snim pri vre |i va wem. Ne mo `e se iz be }i da naj ve }i te ret pad ne na pri ho de od ra da, ali ima pro sto ra za po ve }a we opre zi va wa ne kih pri ho da od ka pi ta la i ren ti. Ko li ka }e ukup ni po re ski te ret bi ti, ko li ka }e bi ti pro se~ na po re ska sto pa i sto pa PDV, na kra ju za vi si od to ga ko li ki su jav ni ras ho di i na {ta se usme ra va ju.

Ka ko sa da sto je stva ri, bu du }i da ide ja o sma we wu jav nih ras ho da ne ma, ve o ma je ve ro vat no po ve }a we sto pe PDV-a. l Resorni ministar Neboj{a ]iri} izjavio je da nije problem ako javni dug Srbije stigne i do 50 procenata BDP-a ako mo`e da vra}a dugove. Mo`e li se to protuma~iti i kao svojevrsna najava daqeg zadu`ivawa Srbije u situaciji kada nam MMF vi{e nije u punom kapacitetu nad glavom? I preti li nam, ako se tako nastavi, opasnost od argentinskog ili gr~kog scenarija?

– Ne mo gu da tu ma ~im {ta je mi ni star hteo da ka `e. No, sva ka ko ni je be zna ~aj no po ko joj se ka mat noj sto pi dr `a va za du `u je. Uko li ko je ona zna ~aj no ve }a od sto pe pri vred nog ra sta, to zna ~i da ne }e bi ti tog na ci o nal nog do hot ka iz ko ga bi se ti du go vi vra }a li. Sa da {wi tro {ko vi za du `i va wa su ta kvi da je te {ko vi de ti da bi se ti jav ni du go vi mo gli vra ti ti uko li ko se zna ~aj no ne ubr za pri vred ni rast. S dru ge stra ne, Sr bi ja je ste u bo qe po lo `a ju od Gr~ ke jer ne mo ra da u|e po no vo u re ce si ju. U bo qem je po lo `a ju i od ne gda {we Ar gen ti ne, jer ima flek si bi lan kurs.

Ali je u ve o ma r|a vom so ci jal nom sta wu i po li ti~ ki dez o ri jen ti sa na. Bi li bi va `no ka da bi se bar ovo po sled we raz ja sni lo na pred sto je }im iz bo ri ma, ali su, bo jim se, iz gle di za to ma li. n Mi ro slav Sta ji}

Z

nam za je dan ova kav slu ~aj od pre de se tak, mo `da i vi {e go di na. Jed nom je no vin skom re dak ci jom, ina ~e po zna tom po to me da ta mo ra di ne ki fin i nor ma lan svet za vid nog ugle da i ne ba{ ras ko {nog imo vin skog sta wa, po ~eo da ha ra ne po zna ti lo pov: osta vi{ li bu |e lar sa mo na tre nu tak bez nad zo ra, odo {e i on i sve u we mu u ne po vrat. Ta ko jed nom, dva put, pet pu ta... na kra ju je po sta vqe na iz ve sna za se da, i po ~i ni lac je, hop, uhva }en na de lu. Bio je to ne ne ki dr ski uqez sa uli ce ne go, avaj, mla di no vi nar, `a lo sno uple ten u iz ve sne ni ma lo jef ti ne po ro~ ne na vi ke, ko jem je no vac ko le ga slu `io za hit nu is po mo}. Stvar ne pri jat na do kraj wih gra ni ca. Na po slet ku je s wim sklo pqen yentlmen ski spo ra zum: on }e hit no, ti ho i za u vek ne sta ti iz re dak ci je, a za uz vrat ne }e bi ti pre dat za ko nu na da qe po stu pa we. [ta je po sle bi lo s wim, to ba{ i ne znam: u no vi na ma vi {e ni sam na i la zio na we go vo ime.

Osim ako ni je, da le ko bi lo, go sto vao u cr noj hro ni ci, no tu ru bri ku sla bo pra tim.

Ovih je da na, {to po do ma }im no vi na ma {to na ne iz be `nom ju tju bu, naj za pa `e ni ja li~ nost je dan dru gi okret ni za go vor nik ne ras ki di ve ko a li ci je le ve ru ke i de snog ye pa. ^o vek je gra |a nin ^a~ ka, te vo za~ auto bu sa u ta mo {wem Auto pre vo zu. Na snim ku na pra vqe nom mo bil nim te le fo nom – {to isto be {e svo je vr sna za se da pret hod no ve} pot kra da nih put ni ka – vi di mo pre po {te nog gra |a ni na i pro fe si o nal ca ka ko, sve pe vu {e }i, pa tro li ra auto bu som is pra `we nim od li ca ali ne i od stva ri (o~i gled no ne ka kva pi{-pu{ pa u za, fe no men do bro po znat svim ko ri sni ci ma du go me tra `nih auto bu skih uslu ga), spo koj no i zna la~ ki za vla ~i ru ke u tor be od sut nih put ni ka, tra `i a gdeg de

i na la zi ke{, te deo pro na |e nog nov ca tr pa u yep, a dru gi deo vra }a u tor bu, kan da da ne bu de od vi {e sum wi vo.

Ima u tom pri zo ru ne ~e ga neo do qi vo ska red nog: ve se qak de lu je ba{ ona ko haj-ne haj no i bez bri `no, go to vo fri vol no, re kao bi ~o vek da mu je to {to ra di ne ka kva ru tin ska rad wa, teh ni~ ki od li~ no uve `ba na a mo ral no sa svim ne dvoj be na, kao ne ka kav ne iz be `an re kre a tiv ni za ~in du gih pu to va wa, sit na, a ko ri sna ra zo no da i raz bi bri ga.

Kra duc nu ti tu i ta mo od sop stve nih put ni ka – pa, bo `e moj, ~e mu stro gost, ne ka se to shva ti kao ne ka vr sta sa mo do de qe nog bak {i {a. E sad, ne ki tvr de da je sni mak na ~i wen na ne koj |a~ koj eks kur zi ji, er go da je ~a ~an ski Maj stor krao od de ce, {to ima bi ti po seb no mo ral no za zor no i gad no, ali i to za vi si od ugla gle da wa: mo `da mo `e mo re }i da to sa mo zna ~i ka ko ~o vek ne ma ge ne ra cij skih pred ra su da, i da de cu – ili bar wi hov no vac – tre ti ra sa svim rav no prav no sa od ra sli ma.

Sve bi ovo, ka ko god okre ne{, bi la sa mo jo{ jed na bi zar nost s ru bo va na {e `i vo pi sne „dru {tve ne stvar no sti“ da na vod ni de co o pqa~ ka teq ni je ro |e ni brat pred sed ni ka op {ti ne ^a ~ak, a ovaj (pred sed nik) is tak nu ti ka dar jed ne po li ti~ ke stran ke (No va Sr bi ja), a u Sr bi ji – no voj li, sta roj li – nam pred sto je iz bo ri, sve sa iz bor nom kam pa wom u ko joj ne ma ~e ga ne }e bi ti i ne ma ~e ga }e se bi lo ko po sti de ti.

Sni mak lo pov skih ak tiv no sti g. Bra ta star je, ka `u, ve} tri go di ne, i za {to se on tek sa da iz vla ~i u jav nost? Ni je li to „pr qa va kam pa wa“? Sa svim mo gu }e, da ka ko, ali ni je li tu mno go va `ni je zna ti je li taj ko jeg vi di mo uisti nu onaj za ko jeg nam ka `u da je ste, i ra di li on stvar no ba{ ono {to nam se ~i ni da ra di? I ako je od go vor na

pret hod na pi ta wa po tvr dan, ka ko je mo gu }e da on ni je za rad sve ga tr peo ni ka kve za kon ske i go to vo ni ka kve rad ne kon se kven ce (osim jed ne pri vre me ne su spen zi je, i to na vod no iz po sve de se tog, ma da opet mu tqa ro {kog raz lo ga)? U ^a~ ku mi sle da zna ju od go vor: ve se li je Mi {ko „pod ne ~i jom za {ti tom“.

Oh, ka kva uz bu dqi va i za ku ~a sta mi ste ri ja, oh, ko li bi to mo gao bi ti...

A ba{ u toj na vod noj „za {ti ti“ je stvar. To {to je ne ko va ma bli zak, pa ne ka je i ro |e ni brat, mo `da sklon pri sva ja wu tu |e imo vi ne, jo{ uvek ne zna ~i nu `no da vi ni ste naj po {te ni ji ~o vek na sve tu. Ali, ako sen ka va {eg po kro vi teq stva ne ka ko ba{ zgod no pad ne na va {eg bli `weg i za {tit ni~ ki pre kri je we go ve ne po dop {ti ne, e on da vi ni ste dru go ne go sa u ~e snik, isti ili go ri od we ga.

U ne ku je ru ku onaj ska red ni auto bu ski pri zor me ta fo ra jed nog dru {tve nog i mo ral nog ra sa pa. Ono {to ~a ~an ski {o fer pa bir ~i po de ~i jim tor ba ma, to ne ki umet ni ci ma lo ve }eg ka li bra ~i ne sa mno go ozbiq ni jim svo ta ma, ali se wi ho va ra bo ta ne vi di jer i ne po sto ji u fi zi~ kom vi du, pa je si gur no ne }e te ni ka da vi de ti na ju tju bu. A iza uvek sto ji ne ki mo} ni ji „brat“ ko ji }e to pu to va we iz le ve ru ke u de sni yep pre kri ti za {tit ni~ kim pla {tom, ta ko da se ni {ta ne vi di, ma da svi zna mo da smo opqa~ ka ni. Zna te ve} ono: svi po {te ni, a pa ra ne ma. A onaj naj sum wi vi ji jo{ i vi ~e: vi di mi ru ke, vi di mi ru ke! n Teofil Pan~i}

\OR\E \UKI], BIV[I PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE

Auto no ma {i se sa mo pred iz bo re red sed nik Iz vr {nog ve }a Voj l Ipak, unazad 12 godina u Vojvol Koliki je problem to vo di ne u vre me vla sti ko a li dini su ve}insku podr{ku bira~a {to jo{ uvek nije re{eno ci je DOS \or |e \u ki} oce dobile one stranke koje su kampapi ta we fi nan si ra wa nio je da pred sto je }i iz bo ri ne }e do wama govorile o potrebi ja~awa APV i mislite li da je ne ti ni ka kav kva li te tan po mak u po autnomije. Ko je tu onda zakazao? vojvo|anska vlast imala gle du raz vo ja voj vo |an ske aut no mi je, – Mi slim da tre ba re }i da pro blem prostora da to ipak izupr kos pred i zbro nom auto no ma {e wu u po sto ji i u sa moj Voj vo di ni, i to zbog dej stvu je u pro te klom ko je se ukqu ~u je sve ve }i broj po li to ga {to ni ov de ni je de fi ni sa na ja - mandatu? ti~ kih stra na ka. U in ter vjuu za “Dnev sna plat for ma o to me ka kva se aut no – Mu ke s pre no som nov ca nik” on je ka zao da je i svim bi ra ~i ma mi ja `e li. Ta~ no je da su u Voj vo di ni iz re pu bli~ ke u po kra jin po sta lo ja sno da su pri ~e i obe }a wa o po sled wih 12 go di na na vla sti stran ke sku ka su i ne re {e no pi ta we ja ~a wu voj vo |an ske auto no mi je tek deo ko je su u svo jim pro gra mi ma i pred i- fi nan si ra wa nad le `no sti pred i zbro nog po li ti~ kog fol klo ra. zbro nim obe }a wi ma go vo ri le o po tre - Voj vo di ne je ve li ki pro \u ki}, ko ji je ne kad bio vi so ki funk bi ja ~a wa auto no mi je. Ali, ta obe }a wa blem ove voj vo |an ske vla de. ci o ner De mo krat ske stran ke, sma tra i pro gra me tre ba lo je po tom pre to ~i Ova vla da na star tu je ima la da bi po li ti~ ki ak te ri, ko ji de lu ju na ti u ne ku star te gi ju, od no sno plat for mno go ve }a o~e ki va wa i po kra jin skoj po li ti~ koj sce ni, mo gli mu oko ko je bi se po sti gao kon sen zus i u{la u am bi ci o zne pro jek te bi ti shva }e ni ozbiq no tek po {to sa na stu pa lo na po li ti~ koj sce ni u raz i uve ren sam da bi mno go vi mi de fi ni {u ja snu plat for mu aut no go vo ri ma sa cen tral nom vla {}u. Ne {e ura di la da je taj no vac, mi je ko ja bi po tom bi la osnov wi ho vog tre ba mi da se cen ka mo s Be o gra dom ko ji je ina ~e de fi ni san i po li ti~ kog de lo va wa i na stu pa u od oko sva ke tran {e nov ca ko ja nam po Usta vom, do {ao u po kra jin no su na cen tral nu vlast.

Usta vu sle du je. Uko li ko bi smo ov de sku ka su. Me |u tim, Voj vo di – O~i gled no je da sva ki pro se ~an bi ima li kon sen zus o ne ko li ko kqu~ nih na je tu zna ~aj no us kra }e na. ra~ vi di da je to auto no ma {e we pri ~a stav ki, on da bi i “pre go va ra~ ka“ po zi - Ne znam zbog ~e ga je do {lo ko ja se pri ~a sa mo pred iz bo re. Ali, ci ja Voj vo di ne u ostva ri va wu vi {e do tog pro ble ma i ma lo je pi ta we auto no mi je ni je pri ~a ko ja mo aut no mi je bi la mno go ube dqi vi ja. ~ud no {to se to de {a va `e da se is pri ~a za je dan me sec, ve} Ali ne mo `e se to pi ta we re {a va ti iako je ista stran ka sto `er pro ces ko ji mo ra ne pre kid no da se vo unu tar stra na~ kim pre go vo ri ma i do - vla sti i na po kra jin skom i di. A da bi se uop {te vo dio, mo ra da go vo ri ma, ve} u voj vo |an skoj skup {ti - na re pu bli~ kom ni vou. Naj po sto ji kon sen zus, od no sno ja sna opre ni. Tu mo ra da se u~i ni taj pr vi ko rak pre je sa te {kom mu kom do net Sta tut Voj vo di ne, a on da se is po de qe nost i na ni vou Voj vo di ne u sta vi lo da ne ma pa ra za tom po gle du. To ni je la ko. I kad we go vu im ple men ta ci ju. smo mi 2002. go di ne do no si li Uko li ko bi smo ov de ima li kon sen zus I to je u pri li~ noj me ri “om ni bus” za kon, bi li smo sve sni o ne ko li ko kqu~ nih stav ki, on da bi i hen di kep ak tu el ne voj vo da }e bi ti pro ble ma, ali je tad u „pre go va ra~ ka“ po zi ci ja Voj vo di ne |an ske vla sti, ko ja je za kqu~ nim stran ka ma vla sti po sto u ostva ri va wu vi {e aut no mi je bi la mno go po ~e la broj ne pro jek te, ja la opre de qe nost za to, iako je i ube dqi vi ja ali je zbog za sto ja u tran ta da bi lo raz li ka u shva ta wi ma. sfe ru nov ca do {lo do du Da nas je si tu a ci ja bit no dru ga ~i go va wa pre ma fir ma ma ja. ^i ni se da smo se po me ri li ko rak una zad, upr kos to me {to je u me |u i do go vor iz me |u ve }i ne po li ti~ kih ko je su an ga `o va ne na tim in ve sti ci ja vre me nu usvo jen no vi Sta tut i no vi za ak te ra, ko jim bi se de fi ni sa lo {ta to ma. I to je jo{ je dan ka men oko vra ta kon o nad le `no sti ma. Kao da za pra vo ta~ no mi ho }e mo za Voj vo di nu. Mo ra ju voj vo |an skoj pri vre di. ni ko ni je si gu ran ni {ta se `e li, ni da se za bo ra ve usko stra na~ ki in te re si l Mislite li da bi to moglo uti{ta se mo `e ura di ti na tom pla nu. Svi i do s a d a { wa “stra t e g i j a”, ko j a se cati na ishod pokrajinskih izbosad u kam pa wi go vo re ka ko }e Voj vo di uglav nom za vr {a va la na to me da sva ka ra?

– Ne ve ru jem da }e to zna ~aj no uti ca na do bi ti nov ce, za ko no dav nu, iz vr {nu stran ka po na o sob se bi pri spi su je za i sud sku vlast… I to se po na vqa od slu ge za ovo ili ono, a dru gi ma spo ~i - ti na gla sa we na pred sto je }im po kra jin skim iz bo ri ma i ne ve ru jem da bi jed nog do dru gog iz bor nog ci klu sa. ta va ono {to ni je ura |e no do bro.

P

za to ova vlast mo gla bi ti do ve de na u pi ta we. Ni sam, me |u tim, si gu ran {ta }e se de si ti na re pu bli~ kim iz bo ri ma, gde ne bi tre ba lo is kqu ~i ti mo gu} nost iz na na |e wa. l Zbog ~ega?

– Pol ti~ ka sce na da nas je pu no kom pli ko va ni ja ne go ra ni jih go di na i mi slim da je pred bi ra ~im ma we ja san iz bor, vi {e su zbu we ni. Si ta u ci ja je mno go kon fu zni ja i u po li ti~ kom, ali i u eko nom skom smi slu. Uz to, u ovoj iz b or n oj kam p a w i sve stran ke nu de go to vo isto. Svi go vo re o EU, in ve sti ci ja ma, rad nim me sti ma, vla da vi ni pra va, uki da wu par to kra ti je... S dru ge stra ne, ima mao ve li ku apa ti ju i raz o ~a re we gra |a na.

Uz to, ne zna se ko }e s kim sa ra |i va ti na kon iz bo ra, a mo gu }e su sve kom -

bi na ci je. Mi slim da i to zbu wu je bi ra ~e, ko ji su mo `da sprem ni da da ju glas jed noj po li ti~ koj op ci ji, ali stre pe od to ga s kim bi ta op ci ja na kon iz bo ra mo gla da ula zi u sa vez, s ob zi rom da se to ve} de si lo na kon po sled wih iz bo ra kad je na pra vqe na ko a li ci ja sa So ci ja li sti~ kom par ti jom Sr bi je. l Da li bi vas iznenadilo da se nakon ovih izbora formira velika koalicija izme|u demokrata i napredwaka, o ~emu se tako|e spekulisalo posledwih meseci?

– Ne bi me iz ne na di lo, ali bi mi to ipak bi lo ja ko ~ud no. Uve ren sam da bi pra vqe we ta kve ko a li ci je bi lo lo {e i za te stran ke, ali i za ze mqu ge ne ral no. Jer, u tom slu ~a ju do bi li bi smo jed nu mo} nu po li ti~ ku gru pa ci ju, ko ja bi mo gla da iz gla sa {to god ho }e, dok se gla so vi dru gih ne bi mo gli ~u ti. Od ta kve ap so lut ne vla sti tre ba se ~u va ti, na ro ~i to u ze mqu krh ke de mo kra ti je ka kva je Sr bi ja. l A, da li su za vas ubedqivi politi~ki akteri kad govore o investicijama koje }e do}i, radnim mestima..?

– Ni sam ba{ pre vi {e fa sci ni ran tim obe }a wi ma. Stvar nost je pot pu no dru ga ~i ja. Da nas je u ovoj ze mqi ja ko te {ko ra di ti, po seb no kad go vo ri mo o ma lom bi zni su, ili po ro di~ nim pred u- ze }i ma, o ko ji ma se ta ko pu no go vo ri u ovoj iz bor noj kam pa wi. Bit no su raz li ~i ti uslo vi pri vre |i va wa za do ma }e pri vred ni ke i stra ne in ve sti to re.

Ako je pro blem u to me ka ko su do ma }i pri vred ni ci do {li do pa ra, za {to se ti me ne ba vi po li ci ja, ve} se stal no pro du `a va ta fa ma? Stra ni in ve sti to ri do bi ja ju bes plat no ze mqi {te, od dve do de set hi qa da evra po sva kom rad nom me stu… Za to je uvre dqi vo kad sa da slu {a mo na {e po li ti ~a re ko ji pri ~a ju ko li ko su va `na po ro di~ na, od no sno ma la i sred wa pred u ze }a. n Bran ka Dra go vi} Sa vi}

4

dnevnik

nedeqa25.mart2012.

„DNEV NI KOV” DO SI JE: PO VRA TAK RO BI NA HU DA, PR VOG PO RE ZNI KA BO GA TIH

Uzme{ Noletu i plati{ lekare, profesore... ve te kra ve ka pi ta li zma mo ra bi ti da su se ovih da na ozbiq no za grc nu le: po ~e lo je ka da su ~la no vi fran cu skog Do weg do ma iz gla sa li pre ne {to vi {e od me sec da na uvo |e we po re za na fi nan sij ske tran sak ci je, tzv. ro bin hu dov sku tak su, a na pred log Ni ko le Sar ko zi ja, pred sed ni ka ko ji ima do bre iz gle de da u ak tu el noj tr ci za me sto {e fa dr `a ve ob no vi man dat. Sar ko zi je pi o nir u Evrop skoj uni ji, ali je i de se tak dru gih ze ma qa 27-ori ce na ja vi lo uvo |e we sli~ nih za ko na. Tek, sve kom pa ni je sa se di {tem u Fran cu skoj po ~ev od av gu sta pla }a }e 0,1 po sto na tran sak ci je, ako je tr `i {na vred nost wi ho vog ka pi ta la ve }a od mi li jar du evra.

Za ni mqi vo je da je i ame ri~ ki mul ti mi li jar der Bil Gejts, osni va~ Maj kro sof ta i je dan od naj bo ga ti jih qu di na pla ne ti, apla u di rao jo{ pre go di nu da na Sar ko zi ju ka da je ovaj pr vi put iz neo ide ju ta kvog oglo bqa va wa. Dru gi ozbi qan kan di dat za pred sed ni ka Fan cu ske, so ci ja li sta Fran soa Olan, na ja vqu je naj vi {i po rez na pri ho de od ~ak 75%. Ali ka ko bi tek Ro bin Hud za do voq no tr qao ru ke da je mo gao da zna da je ~ak i u ba sti o nu „tvr dog“ ka pi ta li zma, Sje di we nim Dr `a va ma, taj po rez jed nom u isto ri ji iz no sio ~ak 94%!

Gde smo tu mi? U na {em kon cep tu opo re zi va wa bo ga ta {a, ni ~eg pro gre siv nog ne ma. „Mi ni ma lac“ u ze mqi Sr bi ji kri je pri vid da se s 200 evra ipak mo `e ne ka ko pre `i ve ti (u Luk sem bur gu je za ga ran to va na naj ni `a za ra da 1.780 evra), ali se pro gre siv na sto pa opo re zi va wa pre ma vi {im pri ho di ma je dva ra za zna je: na 210 evra pla te, po slo da vac dr `a vi mo ra da pro sle di 127 evra ili 62 po sto, na 540 evra na pla }u je se 66% ne to za ra de, na 1.000 evra 67%, dok je sto pa pre ko 1.350 evra – 68%. Elem, ni vo op te re }e wa od 38,5 po sto na bru to za ra du kod nas je ne gde na ni vou evrop skog pro se ka. Ono {to ni je, je ste da dve tre }i ne za po sle nih pri ma pla tu is pod na ci o nal nog pro se ka, {to nig de ne ma – pa ni u ze mqa ma biv {eg Is to~ nog blo ka. Isto vre me no, do ma }i pred u zet ni ci, fa bri kan ti, taj ku ni... na vi kli su se da ima ju avi o ne - ka mi o ne, i sve bez tri ba ze na im ne za do vo qa va po tre be za „osnov ni `i vot“.

Ide ja ko ja je da nas u pr vom pla nu je ste za pra vo da se po re skim si ste mom spre ~i opa sna kon cen tra ci ja bo gat stva, ko je se aku mu li ra ne sra zmer no u od no su na rad utro {en na pro iz vod wu ili ne ku uslu gu, pa po tom vu ~e ren ta iz ta kve po zi ci je bez ob zi ra na ko rist za dru {tvo. Na su prot to me, da se une se vi {e pra vi~ no sti u ras po de lu.

Mr Jo vi ca \u ki}, eko nom ski stru~ wak i ak tu el ni po kra jin ski se kre tar za fi nan si je, ka `e za „Dnev nik“ da je ov de re~ o go to vo dve hi qa de go di na sta rom pi ta wu iz me |u pra vi~ no sti i efi ka sno sti eko no mi je, ko je se jo{ uvek po sma tra kao ne spo jiv po jam.

– Li be ral ni i neo li be ral ni kon cep ti zah te va ju efi ka snost akon to pra vi~ no sti, dok so ci jal no usme re ne ide o lo gi je vu ku na stra nu pra vi~ no st – obja{wava \uki}. – Li be ral ni kon cept tra `i da se for si ra ka pi ta li sti~ ka pro iz vod wa, dok se u si ste mu so ci jal de mo kra ti je me {a i dr `a va, i to je ve ro vat no je di na re al na op ci ja ~o ve ~an stva: pri zna je se ka pi ta li zam za naj e fi ka sni ji i naj pro duk tiv ni ji, ali se zah te va i so ci jal na prav da, pre ra spo de la. Da li je to sa mo te o rij ski mo del ili san prav do qu bi vih? Ne, se ti mo se [ved ske, Nor ve {ke, Fin ske, bo ga mi i Ho lan di je i Dan ske, ~i je su se eko no mi je pri to me po ka za le i kao naj ot por ni je u vre me nu kri ze – a u seg men ti ma kao {to je zdrav stve no osi gu ra we ~ak i En gle ske i Fran cu ske. Zna ~i, i to se mo `e, na rav no uz po mo} ogrom nih po re za: sto pa fi skal nog op te re }e wa u [ved skoj je oko 56 od sto na bru to za ra du.

Ta kav mo del je uve li ko us peo da se do ka `e u prak si i tra je ve} de ce ni ja ma kao mo gu} nost spa ja wa vi so ko efi ka sne i pro duk tiv ne pri vre de i ra ci o nal ne ras po de le. U skan di nav skim ze mqa ma ima ma lo bo ga tih, ali go to vo da ne ma si ro ma {nih u smi slu u ko me mi to ov de shva ta mo. Do mi ni ra ve li ka sred wa kla sa u ko ju se sme sti lo i do 70 po sto sta nov ni {tva. Pro sto, bo de o~i taj skan dal u prak si za li be ra li sti~ ku te o ri ju.

– Uz du `no po {to va we pre ma igra ~u gol fa Taj ge ru Vud su ko ji za ra |u je go di {we pod 70 mi li o na do la ra – {to su pa re ko je je vr hun ski kar di o hi rurg Majkl De bej ki u naj bo qem slu ~a ju za ra dio za ~i tav `i vot – dr `a ve mo ra ju da do ne su od lu ku o pre ra spo de li. Pa da ka `u do ti~ nom igra ~u: za naj bo qe uba ci va we lop te u ru pi cu na sve tu, do voq na ti je i de se ti na te za ra de. Ja obo `a vam \o ko vi }a, ali ako za pre ba ci va we `u te lop ti ce pre ko mre `e za ra di dva mi li o na ne ~e ga, pa ma kar bio i pr -

S

vak sve ta, ne ka mu mi lion uzmu. Ili ne ka mu osta ne 100.000 evra od tur ni ra. Ma lo li je za dve ne de qe te ni sa? Pa }e i pro fe sor, le kar, in `e wer... bi ti do bro pla }e ni, i us po sta vi la bi se rav no te `a ko ju mo `e mo zva ti i prav dom – ka `e \u ki}.

Pre ma tom „skan di nav skom“ vi |e wu, kqu~ no je da se us po sta vi si stem vred no sti, {to je pi ta we ko je se po sta vqa pred sva kom dr `a vom.

Tu se ne ra di pu no o ma te ma ti~ kim for mu la ma ko je bi vo di le ka od re |e nom re zul ta tu, ne go o vred no snom pri stu pu. \u ki} ga tu ma ~i hu ma ni za ci jom eko no mi je. Za {to bi je di no u eko no mi ji vla da li „~i sti“ eko nom ski od no si, kao da je to ne ki si stem iz nad svih osta lih si ste ma qud skih od no sa? Pre ma po zna tom fi lo zo fu Sla vo ju @i `e ku, ne po sto ji „~i sta“ eko no mi ja, pa je i ka pi ta li sta da nas pod vr sta pla }e nog rad ni ka ko ji upra vqa kom pa ni jom u vla sni {tvu ba na ka ili ne kog dru gog. Me na xe ri za ra |u ju svo jom stru~ no {}u, i wi hov do pri nos se vred nu je od lu kom ko ja ~e sto ne ma ve ze s na pret kom fir me ne go upra vo su prot no. Sta ri tip pred u zet ni {tva gde je uspeh bi la re la tiv no ja sna i tr `i {no mer qi va ve li ~i na po la ko od la zi u isto ri ju.

– Za {to ne ma pa ra za ne ka za ni ma wa, ne sa mo u Sr bi ji ne go nig de na sve tu, ako su ta za ni ma wa va `na? To je pi ta we wi ho vog vred no va wa: us pe li smo da ima mo pred sed ni ka SAD tam ne bo je ko `e a da se ro dio pre

Do{lo je do nokata: ne mo`emo mi da se divimo ostvarewima i zaradama u pojedinim zanimawima, a da druga zanimawa, koja dr`e ~ove~anstvo, koji mu daju kulturni i civilizacijski doprinos, budu marginalizovana (Jovica \uki})

50 go di na se deo bi u dru gom de lu auto bu sa i ne bi smeo da u|e u re sto ran.

Us pe li smo da se iz bo ri mo da se `e ne ne sme ju tu }i po si ste mu „ona je mo je vla sni {tvo i mo gu s wom da ra dim {ta ho }u“. Ne kad si imao auto ri tar nog Bo ka su i uz we ga je i{ao zlat ni mer ce des, ali ako ne ma{ Bo ka su ne go nor mal nog pred sed ni ka, on da ni je ni ma lo ~ud no da i Sar ko zi, ko ji do la zi iz jed ne de sni ~ar ske ide o lo gi je, go vo ri o tak sa ma na ka pi tal. Do {lo je do no ka ta: ne mo `e mo mi da se di vi mo ostva re wi ma i za ra da ma u po je di nim za ni ma wi ma, a da dru ga za ni ma wa, ko ja dr `e ~o ve ~an stvo, ko ji mu da ju kul tur ni i ci vi li za cij ski do pri nos, bu du mar gi na li zo va na – na vo di \u ki}.

Me |u tim, na pla ta po re za je du go tra jan i te `ak stru~ ni pro ces: 4 pu ta 3 je 12 u ma te ma ti ci, ali ka da je re~ o po re zi ma, to je u [vaj car skoj 11, u Ne ma~ koj 10, a u Sr bi ji – 4. Ni ko ne ka `e da mo ra da bu de 12, jer je u qud skoj pri ro di je da ne {to vo li da sa kri je. Ali ni je nor mal no ni da u sve tu na pla ta po re za bu de 2 ili 3 pu ta ve }a ne go kod nas i o to me se ov de ra di. Na rav no, su per bo ga ta {i, ne sa mo kod nas ne go i dru gde, bra ne se od ve li kih po re za – iz me |u osta log pre va qu ju }i sve na le |a kup cu, ali po sto ji i za ko no dav stvo ko je to mo `e da sve de na ne ku me ru pri hva tqi vu za dru {tvo. Na pro sto, po \u ki }e vim re ~i ma, mo ra }e i bo ga ta {i da na u ~e da ra de za ma we, i tu pri ~e ne ma, ne kod nas ne go bi lo gde; mo ra }e da se za do vo qe ti me da im mar `a od 10 po sto gla sa li za ko ne ko ji ma su po re zi za bo ga te zna ~aj no bu de sa svim ko rekt na za ra da, a sma we ni. Od 1925, go di {wi po rez na do ho dak iz nad ne da je gu ra ju i do 70 pro ce na ta.

100.000 do la ra iz no sio je 25%. Me|utim, pred sed nik – ^i we ni ca je da dru ge ras Ru zvelt je u ju nu 1935. pred lo `io po re ski si stem po de le, osim po re sko-bu xet ske, ko ji je za pred u zet ni ke i bo ga ta {e bio pra vi {ok. ne ma. Sve osta lo su pri ~e za ma Kra jem te go di ne je po dig nut naj vi {i po rez na lu de cu, sub ven ci je, do bro ~in 79%, za pri ho de ve }e od 5 mi li o na do la ra go di {we stva... – na gla {a va \u ki}. – (da nas bi to bi lo upo re di vo sa 78 mi li o na). Na Kar di o hi rur zi sa da ra de za pri ti sak sin di ka ta 1942, pred sed nik je za tra `io 120.000 di na ra, ali {ta }e mo da se to kom ra ta go di {wi do ho dak ogra ni ~i na ako se oni do go vo re na ni vou 25.000 do la ra. Kon gres je 1944. po ve }ao sto pu po re svet skog udru `e wa i za tra `e za na do ho dak od pre ko 200.000 do la ra na re kord nu pla tu od 5 mi li o na di na ra me vi si nu od 94%. Vi so ka po re ska sto pa od 90%, za dr se~ no. Ili ne }e da ope ri {u. `a la se na red ne dve de ce ni je, sve dok je Lin don Mo ra }e mo da na |e mo te pa re.

Xon son ni je spu stio na 70%. Ro nald Re gan ju je dva Od ko ga? Pa od \o ko vi }a. U pu ta sma wi vao, 1981. na 50% i 1988. na 35%. [ved skoj ili Nor ve {koj pu tem Da nas se na sled ni ci Adle ra i Pin ~oa za la `u za ogrom nih po re za una pred pla pro gre siv no opo re zi va we do hot ka pri ~e mu bi se ti{ sve, pa ima{ i pri mar nu „naj vi {a za ra da“ utvr |i va la pre ma naj ni `oj. Re ci zdrav stve nu za {ti tu, ali i onu mo, ide ja je da se naj vi {a za ra da po sta vi na de se to vr hun sku. Taj mo del ni je ide a- stru ku ili dva de set-pe to stru ku vred nost naj ni `e lan, ali su oni i s ta kvom ras po za ra de, te da svi pri ho di ko ji bi pre la zi li ovaj iz de lom us pe li da za dr `e pot pu no nos bu du sto pro cent no opo re zo va ni. Ta kav naj vi efi ka snu pri vre du. Ni je ima {i do ho dak bi ci qao na po voq no eko nom sko dej pu kla pod eks tra-da va wi ma, i stvo: da naj bo ga ti ji slo je vi dru {tva pr vi put raz us pe li su da ura de to na na ~in vi ju in te res za bla go sta we naj si ro ma {ni jih slo je ko ji su li be ra li sti uvek ne gi va, jer bi pri ho di bo ga tih i mo} nih ra sli sa mo on ra li. Sa mo dva ~u ve na [ve |a ni da ka da bi se po ve }a vao do ho dak naj si ro ma {ni jih na su `i ve la u Mon te Kar lu, po gra |a na. Ova kva uto pi sti~ ka vi zi ja se pre po kre ta re skom ra ju, Borg i Berg man – ’Oku pi raj Vol strit’ sma tra la pot pu nom fan ta zi ali su se vr lo br zo i oni vra ti jom, ali to vi {e ni je slu ~aj. li ku }i. n Reqa Kne`evi}

Ma la isto ri ja ce |e wa lovatora U ~lan ku ko ji je na pi sao on lajn autor Sem Pi zi ga ti a pre ne li “Mond di plo ma tik” i pe sca nik.net, na vo di se da je zah tev za gor wom gra ni com do hot ka for mu li sao u SAD fi lo zof Fe liks Adler, ka da je vo dio kam pa wu pro tiv iz ra bqi va wa de ce i omla di ne jo{ pre vi {e od 130 go di na. Adler je tvr dio da ogrom na pri vat na svo ji na ko rum pi ra po li ti~ ki `i vot i pro ti vu re ~i ide ji pri stoj nog dru {tva. On je pred la gao vr stu pro gre siv nog po re za ko ji bi u od re |e nim slu ~a je vi ma i{ao i do 100%. Dru gim re ~i ma: do ho dak iz nad od re |e nog ni voa, ko ji we go vom vla sni ku omo gu }a va da za do vo qi sve istin ske kul ti vi sa ne po tre be, tre ba lo bi da se pot pu no opo re zu je.

Po re ska sto pa od 100%, ka ko je to Adler 1880. ob ja snio svo jim pri sta li ca ma u Wu jor ku, ne bi za di ra la u ono {to je jed noj do bro sto je }oj in di vi dui po treb no da bi za do vo qi la svo je po tre be, ne go u ono {to slu `i pod sti ca wu „pom pe, su jet nog po no sa i mo }i“.

Iako je Adle ro va ide ja, ob ja vqe na u Wu jork taj msu, na i {la na {i rok od jek, tek to kom Pr vog svet skog ra ta for mu li san je sli ~an za kon ski pred log.

Ta da je gru pa po sla ni ka zah te va la po re sku sto pu od 100% na sve go di {we pri ho de pre ko 100.000 do la ra, da bi se fi nan si rao rat. Wu jor {ki advo kat Ej mos Pin ~o, ta da je re kao: „Ako dr `a va ima pra vo da ra di op {teg do bra ras po la `e qud skim `i vo tom, on da ima pra vo i da ra di istog tog do bra ras po la `e ne ~i jom imo vi nom.“ Kon cen tra ci ja pri ho da i imo vi ne do sti gla je no vi vr hu nac to kom dva de se tih go di na 20. ve ka. Tih go di na i de mo kra ti i re pu bli kan ci su u Kon gre su iz -

ada po li ti ~a ri po~ nu da sve ~e {}e pri ~a ju o po ve }a wu na ta li te ta, znaj te da se iz bo ri pri bli `a va ju. Ni ko nor ma lan, na rav no, ne bi pri go vo rio po li ti ~a ri ma i stran ka ma za to {to se u kam pa wa ma ba ve ovim pro ble mom - a raz lo ga za to i te ka ko ima! - ka da sve te sil ne pri ~e ne bi na kra ju osta le ono {to su, u stva ri, od po ~et ka i bi le: deo po ja ~a ne pred iz bor ne re to ri ke.

Kroz raz ne stra te gi je i me re o po ve }a wu na ta li te ta bri nu i po li ti ~a ri u do brom bro ju ze ma qa Evrop ske uni je, a je dan od in di ka to ra alar mant nog sta wa stva ri je ste i du go go di {wi trend po ve }a wa sta ro sne gra ni ce za od la zak u pen zi ju. Bez ob zi ra na dav na {we pro jek ci je de mo gra fa – da }e sre di nom 21. ve ka oso be stra re 65 i vi {e go di na ~i ni ti go to vo ~e tvr ti nu sta nov ni {tva Sr bi je – kod nas je sve do ne dav no kod po je di nih po li ti ~a ra po se za we za pro na ta li te skom re to ri kom i, avaj, „Sr bi jom ko ja ne u mit no sta ri“, bi la na dah nu ta pre vas hod no pri kri ve nom bri gom o to me ka ko }e se – kad to, je li, bu de bi lo po treb no – po pu wa va ti re dov ni i re zer vni sa stav voj ske, a ma we o to me ko li ki }e bi ti rad ni vek gra |a na.

Ali, ~ak i da nas, ka da nam ra to vi vaq da vi {e ni su op ci ja na stav ka po li ti ke ne mir n im sred stvi ma, po l i ti [ta }emo kada ta deca izrastu iz ~a r i ne pre z a j u pelena, kada prerastu benkice od to ga da na gra i kolica? |a ne sva qu ju do bar deo kri vi ce za to {to je u ze mqi i da qe ma wi broj ro |e nih od bro ja umr lih. Ra |a we i je ste ne gde na sre do kra }i (po je di na~ nih) `e qa i (su bjek tiv nih i objek tiv nih) mo gu} no sti, ali to {to ne ko osta je bez po tom stva, iz se bi~ nih ili, pak, objek tiv nih raz lo ga, ne mo `e da am ne sti ra dr `a vu od svog de la od go vor no sti za ne ga ti van na ta li tet.

No, po li ti ~a ri i ka da su sve sni to ga, tru de se da svo ju od go vor nost mak si mal no uma we: do we nog ne po sto ja wa, ako bi mo glo.

Ta kav je slu ~aj i sa kam pa wom „Gla saj za be be“, ~i ji je ciq uki da we PDV-a na be bi hra nu i opre mu i sma we we tr go va~ kih mar `i na te pro iz vo de, ka ko god da to na pr vi po gled iz gle da lo. Sa pre ko 180.000 pot pi sa gra |a na ko ji su po dr `a li ini ci ja ti vu B92 i jed nog bro ja ne vla di nih or ga ni za ci ja, a sku pqe nih u osvit po ~et ka iz bor ne kam pa we, sa mo su ope ri sa ni od re al no sti mo gli da o~e ku ju ka ko }e po li ti ~a ri i stran ke u kam pa wi osta ti rav no du {ni pre ma toj ak ci ji.

– Mi smo na mer no tem pi ra li tu ak ci ju za iz bor nu kam pa wu, jer je to je di ni na ~in da skre ne mo pa `wu na pi ta we ro di teq stva u Sr bi ji. Ka da bi se, u pro tiv nom, po li ti ~a ri to li ko oti ma li da ver bal no po dr `e ide ju o uki da wu PDV i sma we wu mar `i? – ka `e za „Dnev nik“ Vla di mir Je {i}, ko or di na tor por ta la „be bac.com“, s na gla skom na onom „da ver bal no po dr `e“.

– Ipak, iako je na ja vqe no da }e Vla da Sr bi je u ro ku od 10 da na utvr di ti pred log za ko na ko jim bi se uki nuo PDV, u raz go vo ru sa ini ci ja to ri ma ak ci je pre mi jer Cvet ko vi} je iz ra zio sum wu da je par la ment u mo gu} no sti da se sa sta ne, re kav {i nam da bi „za se da we usred kam pa we opo zi ci ja mo gla da is ko ri sti za pro mo ci ju svo jih ci qe va“ – do da je Je {i}.

Aku tel ni sa ziv Skup {ti ne Sr bi je, ina ~e, ne ma za kon skih smet wi, bu du }i da ni je ras pu {ten, da za se da sve do kon sti tu i sa wa na red nog sa zi va. Otu da i po sto je ne ki ne zva ni~ ni na go ve {ta ji da bi par la men tar ci ipak mo gli da se oku pe upr kos kam pa wi, i to, mi mo uki da wa PDV, zbog iz bo ra za {tit ni ka gra |a na, po {to sa da {wem man dat is ti ~e 23. ju la.

– Ako to ne u~i ne sa da, upr kos po dr {ci ko ja nam je sti gla sa svih stra na i ovo li kom bro ju pot pi sa, sa ~e ka }e mo for mi ra we no ve vla de i od mah kre nu ti da ih pod se }a mo na obe }a wa – na po mi we Je {i}.

K

IN TE GRA CI JA MI GRA NA TA

Jo{ uvek se oj vo di na je u vre me ras pa da Ju go sla vi je bi la od re di {te mi gra ci je sta nov ni {tva, ka da su je za pqu snu li ma sov ni ta la si iz be gli ca i prog na ni ka sa pro sto ra Hr vat ske, BiH, a po tom i Ko so va i Me to hi je, ali je evi dent na bi la i mi gra ci ja sta nov ni {tva iz Voj vo di ne – pri pad ni ka ma |ar ske ma wi ne ma hom pre ma ma ti ci Ma |ar skoj – dok su se osta li oti ski va li da qe u svet.

Pro fe sor ka so ci o lo gi je na Eko nom skom fa kul te tu u Su bo ti ci dr Ire na Mol nar-Ga bri} pre do ~a va da je ta da Voj vo di na osta la bez 30.000 do 50.000 Ma |a ra. Po da ci Kan ce la ri je za mi gra ci je i dr `a vqan stvo i Za vo da za sta ti sti ku Ma |ar ske iz 2010. ka zu ju da je broj mi gra na ta iz tre }ih ze ma qa bio oko 80.000, od ko jih su 17.197 dr `a vqa ni Sr bi je - 97 po sto Ma |a ri.

In ter ga ci jom tran sna ci o nal nih mi gra na ta u ze mqa ma tran zi ci je, pri ~e mu je u `i `i is tra `i va wa pod ru~ je Voj vo di ne i Ma |ar ske, od sko ra se ba vi me |u na rod ni kon zor ci jum u ko ji su ukqu ~e ni i De part man za ge o gra fi ju Uni ver zi te ta u Ber nu, In sti tut za ge o gra fi ju iz Bu dim pe {te kao i Pri rod no ma te ma ti~ ki fa kul tet Uni ver zi te ta u No vom Sa du, te Na u~ no dru {tvo za hun ga ro lo {ka is tra `i va wa iz Su bo ti ce.

– Mi gra ci je su kom plek san pro ces ne sa mo na na {im pro sto ri ma ne go u ~i ta vom sve tu. Mo gu se de li ti na raz ne na ~i ne i kla si fi ka ci je, bez ob zi ra da li su voq ne ili ne voq ne, da li je re~ o pro te ri va wu, ili u po za di ni ima ju eko nom ske i po li ti~ ke raz lo ge, ali su sa me po se bi spe ci fi~ ne po to me {to su ve o ma se lek tiv ne kod sta nov ni {tva – ka `e pro fe sor PMF-a u No vom Sa du dr Sa {a Ki co {ev, ukqu ~en u ovaj pro je kat. – Ret ko se, na i me, ise qa va sta ro, ne pi sme no ili sla bi je obra zo va no sta nov ni {tvo. S tog aspek ta su i ve o ma lo {e za sre di nu iz ko je se od vi ja ju, jer obi~ no mi gra ci je od -

V

no se mla do i {ko lo va no, vi so ko obra zo va no sta nov ni {tvo, pa mno ge ze mqe, po put Ame ri ke, Ka na de, Austra li je i dru gih, u{te de ogrom ne su me nov ca jer ta ko do bi ja ju ka dro ve, iz van red ne stru~ wa ke u ko je ni su ula ga le.

Po re ~i ma dr Ki co {e va, u pr vi mah se ve ro va lo da }e po sle rat nih i dru gih de {a va wa na ovim pro sto ri ma do }i do de mo graf skog po boq {a wa; me |u tim, to se po ka za lo ne ta~ nim. Is po sta vi lo se, na i me, da je ta {an sa pro pu {te na, jer je naj ve }i broj iz be gli ca i prog na ni ka skon cen tri san u ve }im gra do vi ma, dok su rub na pod ru~ ja u Voj vo di ni i Sr bi ji osta la ne na se qe na iz be gli~ kim sta nov ni {tvom.

Ki co {ev uka zu je da je u po me nu ti is tra `i va~ ki pro je kat ukqu ~e na op {ti na Te me rin, jer je ona ka rak te ri sti~ na zbog pro me ne et ni~ kog sa sta va sta nov ni {tva, upra vo zbog mi gra ci ja.

Ra ni je je Te me rin bi la op {ti na sa re la tiv nom ve }i nom Ma |a ra, a sa da je sa re la tiv no srp skom ve }i nom, a za iz be gli ce je bi la in te re sant na jer je ve o ma bli zu No vog Sa da. Po red is tra `i va wa o mi gra ci o nim kre ta wi ma, pred met do dat nih is tra `i va wa bi li su i me |u et ni~ ki in ci den ti, pri ~e mu se an ke ti ra wem de ce ma |ar ske i srp ske na ci o nal no sti po ku {a va lo do ku ~i ti gde su pro ble mi.

– Pro je kat se od no si na mo gu} no sti su `i vo ta, ali ne sa mo onog pu stog `i vqe wa jed nih po red dru gih, ne go ja ~e ko he zi je unu tar za jed ni ce. U is tra `i va we smo ukqu ~i li pri pad ni ke ma |ar ske za jed ni ce, Sr be iz be gli ce, kao i sta ro se de o-

c m y

dnevnik TE M A „DNEV N I K A”: TRAGOM IDEJE DA SE UKINE PDV NA OPREMU ZA NAJMLA\E

Kampawski za bebe Taj portal je, podsetimo, jo{ pre pet godina koordinisao akciju prikupqawa potpisa za, gle, ukidawe PDV-a na bebi opremu, kada je za samo 48 sati 40.000 gra|ana potpisalo narodnu inicijativu. Od toga, vidimo, nije bilo ni{ta, a kao obja{wewe akterima kampawe je re~eno da }e se sve to re{iti - budu}om strategijom za podsticawe ra|awa.

S ciqem da omogu}i barem prostu reprodukciju stanovni{tva, Strategija podsticawa ra|awa je doneta januara 2008, nekako u osvit nastupawa svetske ekonomske krize i na ovim prostorima.

Tek, prazna kasa, odnosno sve ve}a zjape}a rupa izme|u buxetskih prihoda i rashoda, ve}inu propisanih mera u~inili su, po obi~aju, mrtvim slovom na papiru.

– U vreme kada je po~ela izrada strategije, negde tokom 2006, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku predlo`ilo je da kao jedna od mera podsticawa ra|awa bude smawewe, pa i ukidawe PDV-a na bebi opremu – podse}a za „Dnevnik” Predrag Petrovi} iz tog ministarstva. – Me|utim, u razgovoru sa qudima iz Ministarstva finansija re~eno mi je da to „nije evropski standard„ i da takva mera jednostavno ne mo`e da pro|e. Cela istina oko implementacije takvih mera je vrlo jednostavna: morate da imate najpre politi~ki konsenzus pri usvajawu, a potom i novac u buxetu koji bi takve izdatke pokrio. Sa ovim potowim mi odavno ozbiqno kuburimo. Strategijom je, recimo, predvi|eno da naknada za tzv. trudni~ko bolovawe bude u visini ~itave plate, a ne samo 65 odsto, ali se tome suprostavilo Ministarstvo zdravqa ukazavav{i na to da se po Zakonu o zdravstvenom osigurawu trudni~ko bolovawe tretira kao i svako drugo, dakle kao i grip, pa je nemogu}e praviti razliku. Zato sada pojedine lokalne samouprave, one kojima buxeti to dozvoqavaju, konstitui{u to novo pravo za trudnice i ispla}uju im tih preostalih 35 odsto.

Primena Strategije je, dakle, zapela ~im je usvojena, i to kod onih koji su je i usvojili i koji bi trebalo da je implementiraju.

Novac je, na`alost, pre~esto ve}i problem od eventualne me|ustrana~ke surevwivosti, iako i we zna biti.

Naime, ~ak i oni koji se rekreativno bave fiskalnom politikom znaju da ukidawe jednog buxetskog prihoda i pove}awe rashoda, ~ak i u zemqama s mawim ili nepostoje}im problemom sa deficitom kase, name}e potrebu da se novi rashod pokrije novim prihodom. Srbija odavno vi{e nema taj luksuz da uve}ava svoj deficit, i stoga bi eventualno smawewe prihoda od PDV-

a, jednog od najva`nijih u buxetu, naterao fi{kale na iznala`ewe novih izvora.

No, mo`da to stvarno i ne bude toliki problem, iako ne postoje procene koliko bi dr`avu ko{talo ratosiqawe tog prihoda.

Ono, me|utim, u ~emu se sla`u sagovornici „Dnevnika“ jeste da je ukidawe PDV zapravo pitawe odnosa dr`ave prema roditeqstvu i roditeqima, a ne mera koja }e zna~ajno ili pak uop{te pove}ati natalitet. Za to su, ka`u mi, potrebne daleko zama{nije mere.

Misle li i politi~ari tako?

Psiholo{ka cena roditeqstva

– U Srbiji najpre mora da se ukine nesigurnost – ka`e Vladimir Je{i}. – Nama je naravno jasno da ukidawe PDV-a ne}e izazvati nekakav „bejbi bum“, a ni zna~ajno pove}awe nataliteta. Ali mi na takvu eventualnu odluku gledamo kao na poruku dr`ave da je kona~no po~ela da misli o problemima roditeqa i roditeqstvu, po{to to do sada ni najmawe nije ~inila.

Novosa|anin S. M, otac petogodi{ne devoj~ice, na politi~are i wihove izjave odavno gleda kao na praznu pri~u. Konkretna dela koja bi pratila svu tu silnu retoriku izostaju i to je jedan od razloga, priznaje mi, za{to se ne odlu~uje na jo{ jedno dete.

– Natalitet se ne pove}ava dekretima niti propovedima politi~ara ili popova, ve} stvarawem takve klime u dru{tvu u kojoj }e mnogo~lana porodica zaista biti radost, a ne muka ili posledica neukosti – svedo~i za na{ list S. M. – Danas najavquju ukidawe

Na dr`avi, ali i na dru{tvu, je da, koliko god je to mogu}e, uti~u na smawewe tzv. psiholo{ke cene roditeqstva, ka`e za „Dnevnik“ Dragana ]ori}, iz novosadskog ogranka Udru`ewa „Roditeq“: – Ta psiholo{ka cena ~esto stoji iza odluke roditeqa da ne uve}avaju porodicu, odnosno da se zadovoqe jednim, eventualno s dvoje dece. Vremena su se drasti~no promenila, pa tako i onaj autoritet dr`ave koji smo imali. Potrebno je kroz sistematsku kampawu da se odagna novostorena klima da zaposlenim `enama nove trudno}e nisu preporu~qive, kao i pojave diskriminacije pri zapo{qavawu `ena koje se izjasne da `ele da ra|aju.

NA RELACIJI VOJVODINA - MA\ARSKA

mladi ne vra}aju ce, odnosno one koji su na ove prostore do{li 1945. ili ~ak i ranije.

Te{ko je iz svega izvu}i odre|eni model, po{to je struktura heterogena, svaka pri~a je za sebe i te{ko je uo~iti neko pravilo, ali neke odgovore }emo svakako dobiti – navodi dr Kico{ev.

Pored istra`ivawa integracije izbegli~ke populacije kod nas, deo projekta se sprovodi u Ma|arskoj, me|u populacijom vojvo|anskih Ma|ara koji su uto~i{te potra`ili u mati~noj dr`avi, mahom na

pravcu Segedin-Ke~kemet-Budimpe{ta. Podaci kazuju da je me|u migrantima, koji su prethodnih decenija iz Srbije oti{li put Ma|arske, ~ak 78 posto sa severa Vojvodine, da bi wih najvi{e na{lo uhlebqewe na{lo u pograni~nim `upanijama ^ongrad i Ba~-Ki{kun, ali i da im je najomiqenije odredi{te prestonica Budimpe{ta.

Sociolo{kiwa dr Irena Molnar-Gabri} ukazuje da se tipizirawem modela karakteristi~nih za srpsko-ma|arsku granicu potvr|uje da je evidentna migracija stru~waka koji tra`e posao odlaskom sa juga prema severu, mladih koji od-

laze zbog u~ewa, da ima obostrane migracije zbog institucionalne saradwe, ali i da je dosta onih koji „preko” idu da bi radili na crno ili se bavili nekom trgovinom.

– Do{li smo do zakqu~ka da u su{tini dominiraju ekonomska i takozvana kulturna migracija, i to usled ve}e {anse mladih da u Ma|arskoj izgrade karijeru, zbog ~iwenice da je ova zemqa u EU. Istovremeno, uo~qivo je i da podru~ja periferije obe dr`ave, s jedne strane Sombor, Senta, Subotica... a s druge Segedin, Ke~kemet... po~iwu da se upu}uju jedna na drugu, pa se sve vi{e migracijskim kretawima popuwava nedostaju}a radna snaga. Tako kod nas dolaze logisti~ari i neki drugi stru~waci koji nam nedostaju, a odavde u Ma|arsku

ske struke ili ekonomske, pa se vratili u Vojvodinu, veoma je bitna ta veza sa domovinom, kontakt sa dru{tvom, ~lanovima porodice...

– Politika povratka migranata treba na neki na~in da se bazira na tome da se normalno ukqu~e u tokove tr`i{ta rada i aktivnu politiku zapo{qavawa – navodi Taka~. – Na na{im fakultetima u~i 3.500 studenata Ma|ara, a wih 1.300 studira u Ma|arskoj, s tim da je za ma|arsku zajednicu u Vojvodini problem {to se najobrazovaniji sloj mladih posle {kolovawa ne vra}a. Zapravo, od onih koji odlaze u Ma|arsku na {kolovawe, vra}a se tek tre}ina. A razlog {to mladi Ma|ari odlaze na studije u Ma|arsku predstavqa ve}i izbor fakulteta sa smerovima koji su sada u trendu, ali i jezik.

Jer, nakon sredwe Ma|ari iz Vojvodine prethodnih su {ko le zavr{ene na decenija najvi{e odlazili u materwem ma|arMa|arsku skom, mnogi ne znaju srpski jezik dovoqno dobro pa se odlaze lekari, ekonomisti, trgovi zbog toga odlu~uju za studije u ci, {pediteri... – konstatuje dr Ma|arskoj. Nema preciznih podaMolnar Gabri} taka koliko onih koji se ne vrate Ekonomista Zoltan Taka~ na neiz Ma|arske odlaze daqe u svet, ki je na~in je jedan od transnacioali ni taj broj nije zanemariv. nalnih migranata. Zavr{io je na Kako navodi dr Irena Molnarsrpskom jeziku Ekonomski fakulGabri}, u Ma|arskoj se analizira tet u Subotici, zaposlio se u Kai kako biti{u vojvo|anski Ma|awi`i i uz rad je pri zavr{etku ri koji su odavde oti{li sad ve} doktorskih studija na Univerzitedavnih 90-tih. tu u Pe~uju.

– To je deo stanovni{tva koji se – Bilo je te{ko uklopiti se u s druge strane granice relativno drugi sistem obrazovawa, po kvadobro sna{ao, ali istovremeno nilitetu i svemu, ali nastojao sam da je raskinuo vezu sa Vojvodinom – na taj na~in steknem kontakte sa navodi na{a sagovornica. – Me|uqudima i ukqu~im se u neke zajedtim, ne}e se vratiti zato {to ovde ni~ke projekte. Jer uvi|am da je to nema posla. Ali ima nade da se i to velika prednost. Ve}ina mladih promeni ~im se Srbija vi{e prinije ni svesna koliko ima mogu}nobli`i EU. A ako se oni vrate, to sti da se usavr{avaju i na ovom }e zna~iti i povrat wihovog znaprostoru, treba samo imati ambiwa, evropskih standarda i sistema cije, hrabrosti i konkurisati – navrednosti... Uostalom, mo`e da bupomiwe Taka~. de vrlo korisno i ako imamo proPo wegovim re~ima, za mlade fesore, lekare i druge stru~wake Ma|are, koji su u Ma|arskoj ste- koji rade sa obe strane granice. kli fakultetske diplome ma{inn Mi lo rad Mi tro vi}

nedeqa25.mart2012.

5

PDV-a na opremu za bebe, kao da je to stvarno mera zbog koje }e se neko sutra odlu~iti da ima dvoje-troje dece. Naravno da nemam ni{ta protiv, ali {ta }emo kada ta deca izrastu iz pelena, kada prerastu benkice i kolica? Pa kod nas su i de~ja ode}a i obu}a skupqi nego u ve}em delu daleko bogatije Zapadne Evrope! Neko }e re}i: a kako su na{i stari? E pa, drugo je vreme, druga~iji su i qudi i na~in `ivota. Ne mo`e se ba{ sve u Srbiji meriti ar{inima 19. veka...

Ako to, slo`i}emo se, nije zadirawe u privatnost gra|ana i vrednovawa wihovih odluka o (ne)pro{irewu porodice, koji je prostor ima dr`ava da bi imala aktivnu i zna~ajnu ulogu u pospe{ivawu nataliteta?

– U razgovoru s premijerom i ministrima naglasili smo im da je svaka pri~a o tome kako je zbog ekonomske krize nemogu}e primewivati Strategiju, obi~an izgovor. Za to da se trudnice za{tite od otkaza nisu potrebne nikakve pare, ve} efikasnost dr`avnih institucija, dakle da nadle`ni rade svoj posao i takve stvari spre~avaju. Daqe, za to da se mladi odlu~e na zasnivawe porodice potrebno je, pored ostalog – a smatram to veoma va`nim – da se dr`ava odlu~nije upusti u borbu protiv korupcije u zdravstvu. Kada se zna kolike su „tarife“ u porodili{tima i koliko ko{taju ginekolo{ki pregledi, dobijamo barem deo odgovora na to za{to neki qudi svesno sebi uskra}uju radost roditeqstva – nagla{ava Je{i}.

Po re~ima Predraga Petrovi}a, po`eqan okvir za razmi{qawe o pove}awu nataliteta jeste dru{tvo koje nema permanentne unutra{we krize, veliki broj nezaposlenih i siroma{nih gra|ana: – Qudi u Srbiji danas brinu {ta }e im doneti budu}nost, ho}e li mo}i da podi`u i {koluju i jedno dete, a na vi{e. Strah qudi da ne `ele da ra|aju socijalne slu~ajeve je velik, i na wegoj eliminaciji bi trebalo dosta poraditi.

Petrovi}, na kraju, napomiwe da ipak postoje objektivni limiti kada je u pitawu nastojawe dr`ave da svojim merama i delovawem podsti~e natalitet i ukazuje na ne{to {to se zove – filozofija i vrednosti 21. veka.

– Daleko stabilnije i bogatije dr`ave su donele strategije i implementirale niz mera, pa su im rezultati skromni – predo~ava mi Petrovi}. – Prosto, postoji i ne{to {to se ne mo`e vi{e ignorisati i zove se odsustvo voqe za ra|awem dece. Tu se kao razlozi prepoznaju upravo tekovine veka u kojem `ivimo, a {to se zna~ajno razlikuje od vrednosti prethodnih epoha: `eqa za samoaktuelizacijom, `eqa za profesionalnim napredovawem, samodovoqnost i okretawe sebi...

A mo`da politi~ari o svemu ovome misle druga~ije? Imamo jo{ 40 dana da se u to uverimo. Kao i to da li }e „Godina beba“, koju su svi onako {tedro podr`ali, trajati do kraja kalendarske godine ili samo do prvih ru`a. n De nis Ko lun yi ja

Spisak pustih `eqa Pi {e: Pa vle Mi haj lo vi} redizborna kampawa poligon je za senzacionalisti~ke najave i obe}awa prosperiteta, investicija, zapo{qavawa i ~ega sve ne. Politi~ari poku{avaju da osvoje glasove preteruju}i u izlagawu svojih namera i planova za promenu javne politike. U prirodi politi~kih partija u Srbiji je da precewuju pozitivne efekte svojih politika i zanemaruju ili umawuju tro{kove koje one sobom nose. No, s druge strane, razumqivo je i za{to dolazi do ovakvih obe}awa: bira~i u Srbiji naprosto prebrzo zaboravqaju prevare s prethodnih izbora.

Podela akcija javnih preduze}a, Koridor 10, rast zaposlenosti, autoput prema Crnoj Gori... bili su aduti na prethodnim izborima. Pre toga, prodajom (poklawawem) udela u NIS-u, uz produ`ewe monopola na uvoz derivata, pla}ena je podr{ka Rusije u borbi za „o~uvawe Kosova“ – sa gotovo nikakvim efektima. Na kraju, i dovo|ewe Fijata, kao jedan od glavnih izbornih aduta koalicije ZES, nije bilo odr`ivo bez skoro dve hiqade evra subvencija, odnosno pomo}i, po proizvedenom automobilu.

Danas, pak, DSS obe}ava da }e, „ako bude vodila dr`avu nakon izbora, obezbediti 10 milijardi evra iz Rusije“. Ukoliko misle na dr`avni kredit, stvar je potpuna besmislica. Time se, na primer, direktno kr{i Zakon o buxetskom sistemu i probijaju sve psiholo{ke i odr`ive granice zadu`ivawa Srbije.

Ne bi mogli da pozajmimo ni da refinansiramo izgradwu vrti}a, a kamoli da zakrpimo doma}i buxet. ^ak i drugi vidovi zadu`ivawa pored dr`avnog, podrazumevali bi sna`an pritsak na pove}awe spoqnotrgovinske neravnote`e. Pove}ani kapitalni priliv zna~i kratkotrajan impuls na apresijaciju dinara, ali i dugoro~ni pritisak na uvoz i time dugoro~no i zna~ajno slabqewe dinara – {to je suprotno jednom od programskih ciqeva iste stranke.

Ideja o spajawu centralne Srbije kanalom sa Gr~kom toliko je bizarna da je prosto neverovatno da }e to SNS daqe pomiwati u kampawi. Sto milijardi evra, koliko bi navodno iznosio ovakav poduhvat, vi{e je od ukupnog iznosa svog kapitala koji se slio u Srbiju od promena 2000. godine. Istovremeno, Ujediweni regioni Srbije zala`u se za duplirawe buxeta za poqoprivredu. Ako bi to zna~ilo subvencije, zaista ne vidim odakle bi se prikupila dodatna milijarda evra sve i da se URS, mada potpuno suprotno ostalim stavkama svog programa, okrenu drasti~nom smawewu potro{we u drugim

P

funkcijama dr`ave. Ako bi se, pak, finansiralo iz deficita, nije mi jasno kako bi URS sa~uvao odr`ivost javnih finansija.

Retko koji program spomiwe neophodne reforme, rezove, drasti~no smawewe potro{we, privatizaciju penzionog sistema, otvarawe tr`i{ta, daqu privatizaciju, reformu obrazovawa i zdravstva, odnosno smawivawe dr`avne potro{we u svim zna~ajnim stavkama buxeta. Nasuprot tome, programi svih stranaka se zala`u za rast standarda, zaposlenosti i investicija (kao da postoji mogu}nost da se ne zala`ete za takvu listu ciqeva). Vidi se lepa lista `eqa ali se vrlo ve{to zaobilazi su{tina – kako do tih ciqeva do}i? To je svakako nemogu}e bez tr`i{nih reformi, smawewa javnog sektora, monetarne reforme, peglawa buxetskog deficita i niza drugih nepopularnih i te{kih poteza.

Demokratski sistem ima anomaliju da podsti~e vlast da kroz legalne mehanizme kupuje glasove.

Naj~e{}e, efekti neke politike vidqivi su u kratkom roku koji je relevantan za demokratski proces izbora, mada dugoro~no {teti dru{tvu. Dodatno, postoji jasno koncentrisana, ~esto i usko povezana grupa interesa u ~iju korist ide odre|ena politika (na primer, subvencije poqoprivredi), naravno na ra~un dru{tva. Gubici pojedina~nog bira~a dovoqno su zanemarqivi da se na wih ne obra}a pa`wa, dok }e dobitnik od politike (poqoprivrednik) imati veoma sna`nu motivaciju da podr`i politi~ku opciju koja obe}ava ne{to u wegovu korist.

Postoji nekoliko specifi~nosti politi~kog sistema Srbije koje proces politi~ke trgovine dovode do apsurda. Spremnost neke stranke na nerealna obe}awa obrnuto je proporcionalna wenoj sposobnosti da nakon izbora preuzme poluge vlasti. Ukoliko se stranka bori za ve}i broj poslani~kih mesta znaju}i da ima mali koalicioni potencijal, obe}avawem kula i gradova ne snosi politi~ku, ekonomsku, ali ni moralnu odgovornost. Drugim re~ima, po{to ne}e u}i u vladu, mo`e da obe}ava bilo {ta.

Nepostojawe odgovornosti direktna je posledica ~iwenice da uspeh ili neuspeh odre|ene politike, odnosno rezultat na izborima, nije direktno vezan za li~nost koja iznosi obe}awa. Proporcionalni sistem, bez obavezuju}ih redosleda izbornih lista, gde je ponekad lista vlasnik mandata a ponekad poslanik, gde predsednik stranke odre|uje poslanike, zapravo potpuno obesmi{qava ceo izborni proces.

Tako je mogu}e i da tek pukom promenom imena stranke ili promenom programskog fokusa isti qudi ponovo zama|ijaju neki segment bira~kog tela koji }e da nasedne na slatke ali nerealne ma{tarije. (autor je eko nom ski ana li ti ~ar)

6

dnevnik

nedeqa25.mart2012.

REHABILITACIJA

POGLED IZ ZAGREBA NA NAJAVU REHABILITACIJE GENERALA MIHAILOVI]A: NE ^INITE TO!

Istinu ne izri~e

Dra`a se nije borio ni za boqitak Srba Pi{e: Tvrtko Jakovina prole}e 2004. godine, kada je ameri~ka administracija odlu~ila da uru~i porodici Dra`e Mihailovi}a davno dodeqeno odlikovawe za spasavawe pilota, studentima Odseka za istoriju Filozofskog fakulteta predavawe je dr`ala {efica politi~kog odeqewa Ameri~ke ambasade u Zagrebu. Sedeli smo u kantini pre predavawa. „Samo da me ne pitaju o Dra`i“, rekla je Amerikanka. Prvo postavqeno pitawe, uprkos ratu u Avganistanu, Iraku, bilateralnim odnosima, bilo je, naravno, ba{ to.

Nekoliko godina kasnije promovisao sam u Zagrebu kwigu razgovora s generalom Jovom Kapi~i}em. Novinar Radija 101, koji je samo ~uo za doga|aj, prigovarao je {to se kwiga odgovornog za Goli otok uop{te predstavqa. Rekao sam tek da je Jovo Kapa oficir OZNA-e koji je uhvatio Dra`u Mihailovi}a i rasprava je dobila drugi tok. Vi{e nije bilo problemati~an ni komunizam, nije vi{e bilo argumenata koji su mogli pobiti takvu ~iwenicu.

Hrvatska, zbog svoga odnosa prema vlastitoj pro{losti proteklih 20 godina, nije u polo`aju drugima bez zadr{ke deliti lekcije, pogotovo ne one vezane uz Drugi svetski rat. U leto 2011. tada{wi ministar unutra{wih poslova RH Tomislav Karamarko, u prostorijama Dubrova~ke biskupije, zalo`io se za izbacivawe antifa{izma iz preambule Ustava RH, jer se time, tobo`e, veli~a komunizam. Nadbiskup zadarski @elimir Puqi}, govore}i za{to je bibiwskog `upnika, osumwi~enog pedofila, prijavio samo Vatikanu, a ne i policiji, pre nekoliko je dana rekao da on nije nikakav suradnik UDB-e, pa da sara|uje sa civilnim vlastima (osim, za pretpostaviti je, s Ministarstvom finansija). Usporedio je time zadarsku policiju s jugoslovenskom tajnom slu`bom, ba{ kao {to je ministar policije u HDZ-ovoj vladi komunizam izjedna~io s fa{izmom. Takva je klima dugo prevladavala u delu politi~kog spektra i va`nom delu medija, me|u velikim brojem novinara i politi~ara.

Zato je i ve}ina onoga {to se u Titovo vreme istra`ilo ili napisalo o Drugom svetskom ratu, reinterpretirano, ~esto i sasvim negirano. Zanimqivo, ono {to je napisano o Dra`i ostalo je u Hrvatskoj jednako kao i pre. Nije to logi~no, pogotovo ako se zna da je po tome narativu Jugoslavija tek tvorevina smi{qena da bi ugwetavala Hrvate, a za ve}inu se ~etnika mislilo da su ionako pre{li u partizane (domobrani koji su u~inili isto, izuzimaju se, naravno).

Ako se stvari tako postave, onda bi se mo`da i mogla braniti logika zagovornika ~etni{tva da je re~ o antifa{isti~kom pokretu koji je spa{avao ameri~ke avijati~are, da je ionako re~ o Kraqevskoj vojsci i ministru kojeg su jedno vreme podr`avali i Saveznici, pa i ~lanovi Hrvatske seqa~ke stranke, tako|e ~lanovi Vlade u Londonu. U Splitu je, kona~no, delovao i ^etni~ki odbor, koji se oslawao na integralisti~ko jugoslovenstvo, pa su mu ~lanovi bili i Hrvati, mada uglavnom salonski ~etnici. ^etni~ki pokret mo`da od samog po~etka nije bio kvislin{ki kao usta{ki, a kada se rat zavr{io, Amerikanci i Britanci nisu se prema ~etnicima odnosili kao prema usta{ama.

Je li to dovoqno, je li to su{tina onoga o ~emu treba govoriti?

Za{to su onda od ~etnika Saveznici odustali? Nije li mo`da u postoje}im interpretacijama ipak bilo puno vi{e istine no {to se danas uzima i priznaje? Ako je poneki usta{a spasio ponekog Srbina ili Jevreja, je li to dovoqno da se ceo usta{ki pokret reinterpretira? Kakav je, kona~no, antifa{izam Dinarske ~etni~ke divizije (ras)popa Mom~ila \uji}a i Paje Popovi}a, koje su Italijani, napose „Crna zver“ - Ma rio Ro at ta, koristili za svoje ciqeve. ^etnici se u Dalmaciji bore protiv partizana. Pobedi li Osovina, dr`ali su italijanski fa{isti, bi}e izvrsni saveznici u daqim italijanskim pretenzijama prema isto~noj obali Jadrana; po|e li rat naopako, Srbi }e

U

biti skloniji Italiji. Takvog ~etni~kog uspeha na severu Hrvatske nije bilo. Srbi u Baniji, Kordunu, Slavoniji, uglavnom su listom bili u partizanima. Ve}inom seqaci, neobrazovani, oni verovatno nisu razmi{qali o tome da dvadeset godina iskustva u Kraqevini Jugoslaviji i trajne krize u dr`avi gde drugi po veli~ini narod nikako nije zadovoqan, te{ko da }e mo}i biti razre{ena, a zemqa reorganizovana, po na~elima Homogene Srbije Stefana Moqevi}a. Ali znao je to ^er~il kada je 1944. insistirao da se formira druk~ija Kraqevska vlada, kada je Kraq Petar II morao, bez obzira na fige u xepu, odbaciti Dra`u Mihailovi}a. Morali su to znati i pametniji me|u ~etnicima, jer je pokret bio slabo organizovan, usmeren protiv suseda ili zemqaka. Najboqe se to videlo u Bosni i Hercegovini.

Srbi u Hrvatskoj morali su znati da ~etnici ubijaju i Srbe, ako su partizani. S usta{ama je vladalo pre}utno primirje; ponekad su ~etnici ~ak sugerisali usta{kim vlastima da razbiju pojedina srpska sela, ako su bila partizanska. U Hrvatskoj je me|u ~etni~kim `rtvama 85 posto civila, od ~ega je no`em i klawem stradala petina qudi. Ubijali su ih najvi{e u vremenu pre kapitulacije Italije, dok usta{a koje bi ubili ~etnici nakon leta 1944. uop{te nema!

Pa o kakvom je onda pokretu re~?

Odnosi Srbije i Hrvatske, kao i s Bo{wacima i Hrvatima u BiH, i da se ostane samo na poku{aju rehabilitacije Dra`e Mihailovi}a – bi}e bitno ote`ani. Ne zbog toga {to bi se odmah mogla prekinuti ili zao{triti me|udr`avna saradwa, pogotovo ne sada kada SAD `ele da Hrvatska, kao ~lanica NATO-a i EU-a od idu}e godine, ^i~ina rehabilitacija je politi~ka mina bude oslonac zapadne politike na Balkanu. Kona~no, da su ~etni~ki sentimenti bili prava smetwa, onda bi sva|a biv{eg predsednika Hrvatske Stjepana Mesi}a i Vuka Dra{kovi}a kada je bio ministar spoqnih poslova Srbije, bila jo{ sna`nija i {ira. Onima koji Mesi}a u Hrvatskoj nisu voleli, bilo je vi{e stalo da wemu ne bude dobro, no {to su mislili na neo-~etnike.

Me|utim, rehabilitacija ^i~e politi~ka je mina, a svaka iz istorije izvu~ena mina ima produ`eno delovawe, ba{ kao i sve manipulacije s Jasenovcem, Blajburgom, Golim otokom. Wihovo je delovawe trajno i nikada ne prestaje, tek se mo`da smawuje. Toga moraju biti svesni svi, ~ak i oni koji ne razmi{qaju i ne ~itaju o istoriji mimo politike i onoga {to se doga|a sada. „Apsolutno sam uveren da postoje poku{aji manipulacije i zloupotrebe, mada smatram da se svaki doga|aj iz na{e pro{losti mo`e preispitivati i istorijski valorizovati, uz ozbiqnu argumentaciju i uz osnovni zahtev za punom istinom“, rekao je u maju 1989. Miko Tripalo, visoki hrvatski politi~ar koji je oti{ao u trenutku obra~una s Hrvatskim prole}em.

Pitawe je, naime, {ta se doga|a kada se neke ~iwenice zaobilaze, a s drugima se manipuli{e i, kona~no, je li ciq celog postupka rehabilitacija jednog ~oveka ili jedne politike.

Pre 23 godine Tripalo je za beogradsku „Borbu“ tako govorio o nastojawima da se rehabilituje Aleksandar Rankovi}. Smatrao je da je tada ciq bio udariti na Tita. Koliko su se do danas prilike promenile i ho}e li nam zbog svega sutra biti lak{e? Je li Dra`a, kona~no, Srbima pomogao ili im je odmogao? (autor je profesor na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Zagrebu)

nedeqi za nama nije, mada je bilo najavqeno, rehabilitovan ~etni~ki general Dragoqub Dra`a Mihailovi}. No, to nikako ne zna~i da takva odluka uskoro ne}e biti doneta. Jeste da su se mnogi digli na noge ~ak i zbog same najave ^i~ine rehabilitacije, od boraca NOV, antifa{ista, nevladinih organizacija i istaknutih pojedinaca pa do suseda nam, ali sve su prilike da }e, ako se ceni po dosada{wem toku postupka i stavu istori~ara koji se pojavquju u procesu, Vi{i sud u Beogradu u pozitivnom svetlu protuma~iti lik i delo Dra`e Mihailovi}.

Tek, ako je bilo ko i pomislio da u 21. veku nema mesta za podelu u dru{tvu zbog doga|aja i li~nosti od pre sedam decenija, o~igledno se grdno prevario. Srpsko dru{tvo nije svoju pro{lost prepustilo istori~arima, nego je politi~ka elita odlu~ila da o woj zadwu re~ ima dati sud, pokazuju}i da tako vi{e veruje u sudsku nego u istorijsku istinu. Doajen me|u srpskim istori~arima profesor dr Qubodrag Dimi}, s druge strane, tvrdi da istinu o pro{losti ne izri~u sudovi ni tribunali - ve} istori~ari. On ka`e da je istina privilegija struke koja analizom istorijskih izvora saznaje istinu o pro{losti u ime boqeg razumevawa budu}nosti.

U

Britanski ratni premijer Vinston ^er~il dugo je gajio simpatije prema Dra`i Mihailovi}u, ali je u jednom trenutku ipak presekao jer, kako je sam priznao, od ~etni~kog pokreta nije bilo naro~ite koristi, po{to se “wihov otpor neprijatequ do jeseni 1941. sveo na senku”, dok su, s druge strane, Titovi partizani za sebe vezivali vi{e od 30 neprijateqskih divizija. ^er~il u svojim memoarima pi{e: “Titove su pristalice imale malo {ta da izgube do svoje `ivote. Ovim se pred Nemce postavio problem koji se nije mogao re{iti masovnim streqawima uglednih i imu}nih li~nosti. Usprotivili su im se o~ajnici koje je trebalo loviti do samih wihovih jazbina. Wihova lozinka bila je smrt ili sloboda. I oni su ubrzo po~eli da nanose te{ke udarce Nemcima. Isto tako je bilo neizbe`no i da partizanski pokret zapodene `estoke sukobe sa onim svojim sunarodnicima koji su pru`ali otpor s pola srca ili se za li~nu bezbednost cewkali sa zajedni~kim neprijateqem. Partizani su svesno kr{ili svaki sporazum koji bi sledbenici generala Mihailovi}a sklopili s neprijateqem.

Nemci su zbog toga streqali ~etni~ke taoce, a da se osvete, ~etnici su Nemcima dostavqali obave{tewa o partizanima”...

Na~elnici general{tabova Saveznika su 6. juna 1943. poslali slede}i izve{taj: “Sude}i po raspolo`ivim podacima, Ratnom kabinetu je jasno da su ~etnici u Hercegovini i Crnoj Gori doveli svoje odnose sa Osovinom do beznade`nog kompromisa”. Stoga i ne ~udi da su na konferenciji u Teheranu, decembra iste godine, partizani priznati kao jedina savezni~ka ratuju}a strana.

O vlasti ni{ta iz ~asti N

{a izgubqenog izme|u sankcija i EU. Gotovo nepostoje}i gra|anin, jedan iz tihe ve}ine.

Veli da baba nema penziju i prima socijalnu pomo} od 4.000 dinara. Mislim se - nedovoqno za „blekberi” pretplatu kod nekog od mobilnih operatera. Doima se da starica nikog ne krivi {to se na{la gde se na{la, te da je dr`ava generalno kriva, uvek i za sve. ^ovek kazuje da sirotica te{ko sklapa kraj s krajem, ve} tri godine koliko ru~a

besplatno. Doru~ak i ve~era su posebna pri~a. „Ne}e ona da glasa”, ka`e nam sagovornik, krajwe o~ekivano. „A, da ti ka`em, za koga da glasa? Ne}e iza}i na izbore”, poga|a u centar dobri sused, cenim bakin istomi{qenik. Pozdravqamo se tiho.

Eto i Romkiwe s potomstvom. Umesto cegera dete, ono starije nosi hranu. Postali smo dosadni i bogu i narodu pitaju}i kom{ije Rome kako im je.

Wih i na Zapadu jedva da tretiraju kao qude, no,

rehabilitacije – isti~e profesor Qubodrag Dimi}.

Sa ocenom da je sud o generalu Mihailovi}u trebalo prepustiti nauci sla`e se i istori~ar dr Bojan Dimitrijevi}. On pri tome, me|utim, isti~e da me|u mla|om generacijom istori~ara nema dileme da je ^i~ina uloga tokom Drugog

I ^er~il je digao ruke

SLO@AN MUK KORISNIKA NARODNE KUHIWE

i po ode}i, ni po praznom cegeru, ve} po hodu - tako se prepoznaju novosadski korisnici narodne kuhiwe, najsiroma{niji me|u siroma{nima. Suna~ana strana ulice tog dana je bila prepuna pe{aka, naizgled istih, a uve`bano oko brzo primeti ko je krenuo po besplatan ru~ak. Qudi koji zavise od Crvenog krsta dr`e najgoru putawu trotoara, bespogovorno prepu{taju prvenstvo prolaza sre}nijim od sebe. Krivudaju sitnim koracima, gledaju ispred sebe, bankine prete. Polako, prema gvozdenim vratima koja se otvaraju radnim danom od 12 do 14 sati. Gde `ivi ru~ak.

Unutra je stawe kako dolikuje dr`avi. Iz op{teg minimuma izvu~en je nevidqivi maksimum, zjapi zid stare ku}e ali ~isto je. Narod koji nesvesno izbegava sre}nije prolaznike ionako ne haje. Predstavqam se qubaznom osobqu, ka`u da ako nismo najavqeni, ne mo`emo da radimo unutar kuhiwe, mada je u redu tu ispred, na trotoaru.

Mo`e, novinari nisu probirqivi, ali urbanizam je obukao ru`no, tranziciono odelo, pa trotoari nisu gostoqubivi kao ranije. Te{wi od lonca s druge strane tro{nog zida.

Kako biva, nevoqa po~iwe odabirom sagovornika. Ovom su narodu dojadile i mawe mu~ne pojave od znati`eqnih novinara. Xabe {to nema fotografisawa, ni imena i prezimena u novinama, qudima je pun kufer pitawa i odgovora koji im ne}e promeniti `ivot. Wihovi izgovori te razoru`avaju, ako si pristojan. Kada sam napokon umolio starijeg sugra|ana da podelimo divan, ispostavilo se da hrana nije za wega, nego za staricu kojoj poma`e. Stasom i glasom, li~i na sredwosloja-

– U tom kontekstu, nezavisno od onoga {ta je sudska rehabilitacija - u kojoj uvek participira i ona politi~ka - nau~na istina o pro{losti tako|e mo`e biti vid

ni{ta wena creva nisu mawe plemenita od mojih i va{ih. Ispali `ena rafal op{tih mesta koje se u Srbiji zovu svakodnevnica i ne mo`e joj ~ovek oduzeti ni ta~ku ni zarez. Razmi{qam, da mi je dovesti strana~ke gromade ovde, na trotoar kog je pro`drala novogradwa, u vrevi {pica. Licem u lice sa krezubom pastvom, bez spokojstva protokola i gorila, da wima objasne zna~aj listi}a koji nisu beli i za{to su svaki izbori va`niji od prethodnih. E, taj bi tok-{ou gledao: predsedni~ki kandidat li~no i Romkiwa, koja ve} folkolrno gaji nerealna o~ekivawa i premale zahteve. Kako to ide zajedno, pitate se? Prizemno govore}i, ona bi da jede i pije bogato, ali bez elementarnih qudskih prava i sloboda. Da je tu pomenuti kandidat, siguran sam da bi ovo boqe objasnio, k’o na seansama svaki dan u pola osam.

Jo{ jedna `ena, jo{ neka deca. „Ne izlazi ovo dovoqno, skine jedan obrok” pri~a, pa gleda u stranu. U jedan popodne, pre ru~ka kog nosi, ona u mislima negde ve~era, prera~unava se kako }e ve~erati. Najvi{e bi volela da narodna kuhiwa svakog petka udeli znatno vi{e hrane, jer vikendom ne radi. A qudi su ~udo, jeli bi svaki dan. Opet, ne zna koga da krivi, iskreno. Nisam siguran da je, sirota, uop{te u stawu da uperi prst u nekoga, niti pokazuje naznake respekta prema bilo kakvom autoritetu. Apatija, ravna crta na kardiografu, kod we, onog ~ove, tebe i mene. Mahom odgovara razvu~enim „neee...”, ~ak i kad pitawe tra`i vi{e od potvrde ili negacije. Neprijatno joj je, ne}u da je davim. Nije fino potezati za jezik osobu koja je izubila veru u psovke. n Igor Mihaqevi}

ZEMAQSKI DANI TEKU

Sloboda nam, eto

D

a li se neko jo{ u ovoj jurwavi se}a ko nam je spevao i ostavio one zvu~ne i gromoglasne stihove koji mi ve} tuce godine, jo{ od „oslobo|ewa“ 5. oktobra 2000. godine iz glave ne izlaze: „Da li }e sloboda umeti da peva kao {to su su`wi pevali o woj“?

E, pa spevao ih je onaj isti Branko Miqkovi} koji je i sebe la`no, ili zaista odistinski, ali u svojoj pesni~koj meri koju mi zato~enici proze vi{e ne mo`emo da doku~imo, predstavqao, legitimisao ovako: „Rodio sam se odjutros, uprkos svim podacima o meni, a ipak stariji sam, od jutra i od sutra, i nisam zaboravio ni{ta {to je bilo pre moga ro|ewa, i se}am se svega {to je bilo posle moje smrti, i nisam kriv niza{ta {to se desilo ju~e...“ I za{to sad Branko? I Radi~evi}, i Miqkovi}, pa i Brana Petrovi}? I svaki na{ poeta kojeg smo ~astili epitetom „novi Branko“?

Evo za{to. Da li ste uop{te primetili da je onomad bio Svetski dan poezije? Niste?

Pa naravno da niste. Jer `ivite u eminentno proznom vremenu i sawate i sve oko sebe u molskim tonovima ~ujete. @ivim i ja i ~ujem i ja i mo`da mi je i te`e neg svima vama, jer pamtim i boqa i mirnija, dakle sre}nija vremena i ~eznem {to se ona nikad ne}e vratiti jer se vratiti i ne mogu.

I nije tu sad u pitawu politika – dobra, ili lo{a, ili jedina mogu}a u ovom vremenskom, moralnom i materijalnom tesnacu – koliko su nam pro{lost i sada{wost zameli i pokvarili kompjuteri i sva ostala tehni~ka pomagala koja su nam stvorena da nam olak{aju `ivote, a pokazalo se da nas uglavnom od wih udaqavaju. Poezija, kao i filozofija i sve druge nauke tra`e dokolicu, mir i koncentraciju. I kako da peva, ili barem da je ~ita – onaj ko gleda i slu{a vesti na dva TV kanala i preko spikerove slike mu istovremeno klizi jedna re~enica u vrhu, a druga u dnu ekrana, {to je tro`ilno ako se ra~una i glas spikera, a ~etvoro`ilno ako je spikerovo saop{tewe pokriveno aktuelnom slikom sa terena, taze odjutros... I onda tu niko i ne planira da misli i shvati, nego samo da se informi{e i sazna. Zalud nam pripreme sa 4000 godina pismenosti, dakle civilizacije, dakle – homo sapiensa.

Tim povodom i na tu temu ba{ ve~eras mi iz Zagreba, sa

nedeqa25.mart2012.

c m y

dnevnik

7

DRA @E MI HA I LO VI ]A OD LO @E NA ZA MAJ

o pro {lo sti sud nego isto ri ja svet skog ra ta bi la dru ga ~i ja od one ko ja je pro te klih de ce ni ja u zva ni~ noj isto ri ji pri ka zi va na.

– Ovaj sud ski pro ces je za pra vo za ka sne li po stu pak, jer je ovo pi ta we tre -

dru ga ~i je – na vo di Di mi tri je vi}.

Po we go vim tvrd wa ma, u vre me so ci ja li sti~ ke Ju go sla vi je ne ga tiv ne oce ne o Mi ha i lo vi }u da va li su isto ri ~a ri ko ji su pri pa da li je di noj pri zna toj i

srp sko dru {tvo ima po tre bu da se “smi ri i po mi ri”, ali da upra vo to otva ra pro stor za no ve po li ti~ ke ob ra ~u ne, jer je te {ko utvr di ti kri te ri ju me za re ha bi li ta ci ju.

– Na rav no da je bi lo onih ko ji su ne vi no su |e ni, ali bi lo je i onih ko ji je su bi li od go vor ni i ko ji je su ko la bo -

In fla ci ja re ha bi li ta ci ja

ba lo ra{ ~i sti ti ili de ve de se tih ili 2001. go di ne. Da nas to de lu je sko ro de pla si ra no po sle to li ko go di na od de mo krat skih pro me na. Taj , ali i mno ge dru ge spor ne slu ~a je ve, tre ba lo je za tvo ri ti mno go ra ni je i bez op te re }e wa i}i u da na {wa zbi va wa. ^i we ni ca da to ni je ura |e no da la je mo gu} nost da se u de lu na {e jav no sti otvo ri pi ta we da li to na ma da nas tre ba. To je da lo pri li ke i da se u re gi o nu, po seb no u Hr vat skoj i Bo sni i Her ce go vi ni, ospe paq ba po Sr bi ji zbog pro ce sa re ha bi li ta ci je ge ne ra la Mi ha i lo vi }a. A Hr vat ska je, ma da ni kad zva ni~ no, re ha bi li to va la usta {e i ni ko joj na to me ni je za me rio – ob ja {wa va dr Di mi tri je vi}.

Na{ sa go vor nik sma tra ne ta~ nom oce ne bo ra ca Sr bi je, ali i dru gih an ti fa {i sti~ kih po kre ta, da se re ha bi li ta ci jom Mi ha i lo vi }a po ti re an ti fa {i sti~ ka pro {lost ove dr `a ve. Po we go vim re ~i ma, su {ti na je u to me da se sa mo na sto ji da do ka `e da je i dru ga stra na, ko ja je de ce ni ja ma bi la ocr we na, ta ko |e bi la an ti fa {i sti~ ka.

– Ni ko iz evrop ske po ro di ce, a i van we, ni je ni ka da ospo rio Dra `u Mi ha i- lo vi }a, kao {to ni je ni ospo rio na {u an ti fa {i sti~ ku pro {lost. Za to sma tram da je is kri vqe na sli ka, pa ~ak i zlo na mer na tvrd wa, da }e Sr bi ja re ha bi li ta ci jom Mi ha i lo vi }a iz gu bi ti na svom an ti fa {i sti~ kom zna ~a ju. Na pro tiv, do bi }e i vi {e jer su u Evrop skoj uni ji dr `a ve ko je su to od u vek pri zna va le i ni su do vo di le u pi ta we ~ak ni on da ka da je na {a isto ri ja go vo ri la

vla da ju }oj par ti ji, dok da nas, ka `e, o re ha bi li ta ci ji uglav nom pri ~a ju qu di ko ji ne ras po la `u ~i we ni ca ma i do ka zi ma ve} su jav ne li~ no sti “op {teg ti pa” ko je, po we mu, iz no se pro iz voq ne i ne ta~ ne oce ne.

– Sve to {i ri at mos fe ru ne zna wa i sum we u isto ri o gra fi ju kao me ro dav nu da da pra vu i isti ni tu oce nu. Je ste isto ri ja jed na a we ni tu ma ~i de ca raz li ~i tog do ba, ali ni je do bro ako se ona pri ka zu je bez ~i we ni ca i do ka za i ako sva ko o woj mo `e da su di – za kqu ~u je Di mi tri je vi}.

So ci o log pro fe sor dr Za gor ka Go lu bo vi} ne spo ri oce nu da je su |e we Dra `i Mi ha i lo vi }u bi lo po li ti~ ko, ali se ne sla `e ni s tim da ^i ~a da nas sa mo zbog to ga tre ba da bu de re ha bi li to van. Jer, ka ko ka `e, even tu al na we go va re ha bi li ta ci ja zna ~i la bi re ha bi li ta ci ju ce log ~et ni~ kog po kre ta.

– Na `a lost, to ve} pro iz i la zi iz fal si fi ko va ne isto ri je, jer u ux be ni ci ma isto ri je za vi {e raz re de sad pi {e da su ~et ni ci od po ~et ka bi li an ti fa {i sti, pa ~ak i da su pr vi po kre nu li an ti fa {i sti~ ku bor bu i da je Mi ha i lo vi} bio pr vi ge ri lac – na vo di pro fe sor ka Go lu bo vi}.

Isto ri ~ar ka dr Du brav ka Sto ja no vi} uka zu je na to da je Mi ha i lo vi }e va kao i sve dru ge re ha bi li ta ci ja - ne spo re }i pri to me da je bi lo ne pra ved nih i po li ti~ kih stra da wa - za pra vo po tre ba po to ma ka onih ko ji su osu |e ni po sle ra ta da “is pe ru po ro di~ ne bi o gra fi je”. Ona is ti ~e da je ja sno da

ne ume da peva velike rasprodaje kod najve}eg hrvatskog izdava~a „Jesenskog i Turka“, donose kwigu „Pli}ak“ velikog ameri~kog nau~nika i dobitnika Pulicerove nagrade Nikolasa Kara. Podnaslov te kwige je „[ta internet ~ini na{em mozgu“? I time sam vaqda o woj rekao sve?

Memoari @arka Lau{evi}a su ove godine naj~itanija kwiga u Srbiji. @arko je, nema {ta, veliki glumac i veliki umetnik. Ali i mnogi drugi glumci imaju autobiografije – od Radeta [erbexije do Mire Furlan, od Mire Stupice, do Bekima Fehmijua... Pa ih ne{to i ne ~itamo.

Zna se i za{to – svi danas ho}e da znaju kako je @arko na svoju nesre}u ubio dva ~oveka u kafani, kao {to dobro znaju kad se Karleu{a slikala u Karlova~koj gimnaziji, a ne kad su u woj maturirali pa se i slikali i Mihiz i Medakovi}.

Danas se „~ita“ samo ono {to se mo`e ~uti i zapamtiti u berbernicama. Kako su nam vojvoda [e{eq i pogotovo wegov posinak Toma Nikoli}, koji ne samo da je diplomirao u ranim sedamdesetim, {to }e mu dakako omogu}iti da ceo `ivot provede stru~nije i kvalitetnije, nego se sad dosetio i da mora da proda stan da bi ulo`io u plakate za predizbornu kampawu. Narod treba da se raspla~e da taj doma}in kojem, kako nam je dosad ve} preglasno i napadno pokazano, ni slu~ajno ne nedostaje samopo{tovawa i vere u svoje epohalne dr`avni~ke mogu}nosti, sad eto ostaje i bez krova nad glavom. Ne misle}i pritom da se ku}a prodaje jer nekom, sa~uvaj Bo`e, treba za operaciju srca u Hjustonu, nego da bi se uslikalo na {arenim plakatima u svrhu preuzimawa predsedni~kog polo`aja i re{avawa sudbine ovog naroda.

I ja sad prosto ne mogu da se otmem utisku ne~eg ustajalog u ustima, po{to slu~ajno pamtim o kojem i o kakvom stanu se radi – to je naravno ona „garsoweri(~i)ca“ u Beogradu od oko 190 kvadratnih u koju se tada{wi [e{eqov potpredsednik uselio u aprilu 1999. godine, ba{ u onim stra{nim danima kad se sav po{ten svet u ovoj napa}enoj Srbijici skrivao od Nato-bombardovawa i drhtao u podrumima. I ne ka`e na{ narod uzalud: „po{to do{lo, po to i o~lo“, jer je ta „uyerica“ na mitingovawi-

Od usva ja wa Za ko na o re ha bi li ta ci ji 2006. go di ne, po re ~i ma dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu prav de Slo bo da na Ho me na, re ha bi li to va no je 1.700 qu di a za 400 je po stu pak u to ku. Me |u re ha bi li to va ni ma su ne ka da {wi pre mi je ri pred rat ne Ju go sla vi je Dra gi {a Cvet ko vi} i Slo bo dan Jo va no vi}, on da {we di plo ma te Mom ~i lo Nin ~i} i Kon stan tin Fo ti}, knez Pa vle Ka ra |or |e vi}. Za re ha bi li ta ci ju kra qa Pe tra II Ka ra |or |e vi }a, ~i ji }e po smr ti osta ci, pre ma od lu ci Vla de Sr bi je od pre ne ko li ko da na, bi ti pre ne ti u Sr bi ju ka ko bi sa ostat kom svo je po ro di ce bio sa hra wen na Oplen cu, ni ko ni je ni pod neo zah tev. Na re ha bi li ta ci ju ~e ka i Mi lan Ne di}.

Su do vi su, pak, od bi li da re ha bi li tu ju ne ka da {eg pre mi je ra Mi la na Sto ja di no vi }a, ~et ni~ kog ide o lo ga Dra gi {u Va si }a, pu kov ni ka Ar su Jo va no vi }a, a do sa da ni ko ni je tra `io da se re ha bi li tu je Di mi tri je Qo ti}.

ri ra li, zbog ~e ga im se su di lo u svim ze mqa ma ko je su bi le pod oku pa ci jom.

U Fran cu skoj je u oslo bo |e nim de lo vi ma ubi je no bez su |e wa oko 6.000 qu di, a po sle oslo bo |e wa od mah jo{ oko 4.000.

Po sle su pod De Go lom or ga ni zo va na su |e wa na ko ji ma je osu |e no oko 120.000 qu di za ko la bo ra ci ju, od to ga na smrt wih oko 1.500. Sli~ no je bi lo i u ve }i ni dru gih ze ma qa. Za to po seb no tre ba bi ti opre zan, jer ni su svi osu |e ni ne vi ni – ka `e pro fe sor ka Sto ja no vi}. – E, sad, kod nas, da bi re ha bi li to va li svo je de do ve ili po vra ti li imo vi nu, {to je jo{ ~e {}i raz log, po je din ci me wa ju isto ri ju i u wu uvo de tra gi~ nu za bu nu. Iz wi ho vog sa svim li~ nog i vr lo ma te ri jal nog in te re sa uno si mo ide je da je pot pu no sve jed no da li je ne ko bio uz na ci ste ili se bo rio pro tiv wih.

Dru {tvu ko je kre ne tim pu tem pre ti opa snost da te {ko za lu ta. n Qubinka Male{evi}

ma i zara|ena, pa }e se na nove mitinge i govorancije i spiskati.

A glede tog stana ne mogu da zaboravim ni kako je moj kolega Teofil Pan~i} zami{qao raspored soba i name{taja u toj uxerici od 190 kvadrati. Pisao je, jo{ onda, da on to ne mo`e da zamisli, mislio je da takvi i toliki stanovi i ne postoje u ovom delu sveta, maw’ ako je u wima predvi|en i teren za golf sa 12 rupa, pa i jedna prostorija za Gadafijev pustiwski {ator sa sve kamilama. I posebnim mokrim ~vorom za te dvogrbe deve, koji bi se mogao i „devi~anskim izvorom“ nazvati.

Ali ako nam gosn. Toma, po profesiji ve~iti predsedni~ki kandidat, i ostane bez krova nad glavom, ono je makar svoje potomstvo sku}io. Sinu je ko zna kako organizovao stan od preko 100 kv. metara u Beogradu, pa su se onog zlog prole}a, usred jedinog rata koji je moja generacija u Srbiji do`ivela, zajedno i u koloni doselili u Beograd – sve prkose}i du{manima. Eto, radikali su nama kukavicama uvek jasno pokazivali {ta je patriotizam i domoqubqe – jer u dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci. Domoqubi se, kao {to im i samo ime ka`e, poznaju po qubavi prema domovima, naro~ito novim i naro~ito prostranim – ako mo`e i od 190 kvadratnih metara. A kad mine neposredna opasnost po opstanak domovine, stan se proda za plakate kojima }e oblepiti centar Beograda. Sa slikama samog sebe u prirodnoj veli~ini!

Niko, dakle, vi{e nema vremena za „re~i u kamenu“ (kako je Nastasijevi} naslovio svoj glavni pesni~ki ciklus), ko bi to danas klesao, a ko bi ih i ~itao. Kao da }e mu neko, ako doka`e da je pro~itao, dati popust u Merkatoru, ili ga pou~iti kako da prevari dr`avu – pa da mu se svi posle dive kako je prefrigan, jer to danas za pamet progla{avaju i smatraju. A u~enost dr`e za r|avu naviku dokonih – on peva dok mi ovde gladujemo. ^udo jedno kako niko ne zamera {to neko krade dok mi gladujemo, nego {to je na{ao da peva...

A izem ti narod u kojem su lopovi slavniji od pesnika, stvaralaca i mudraca. n \or |e Ran deq

CEN TRI ZA SO CI JAL NI RAD OGOR ^E NI ME DIJ SKIM IZ VE [TA JI MA

De cu ne od u zi ma ju sa mo zbog be de N a kre ve tu pe to ro de ce svi ja se oko upla ka ne maj ke, otac gr ca pred ka me ra ma, uz ne mi re ne kom {i je oku pi ra le ne do vr {e nu ku }u po ro di ce T. u Va qe vu. Rad ni ci Cen tra za so ci jal ni rad iz ne na |e ni pri su stvom ka me ra po ku {a va ju da iz beg nu ne zgod na pi ta wa, skla wa ju se. Ak ci ja od u zi ma wa ma li {a na ni je us pe la. Sli~ na pri ~a i na dru gom kra ju Sr bi je u me stu Jan kov most. Sa mo su ov de so ci jal ni rad ni ci bi li upor ni ji, ~e tvo ro de ce uz vri sku i pla~ odvo je no je od ro di te qa. Ne ven ~a ni su pru `ni ci S. D. i J. D. iz gu bi li su bit ku – traj no.

I jed ni i dru gi tvr de da je uzrok {to su im „so ci jal ci„ po ku ca li na vra ta – si ro ma {tvo. A da li je ba{ ta ko? Da li je si ro ma {tvo je di ni uzrok i, ako je ta ko, on da je lo gi ~an za kqu ~ak da bi sva ka dru ga po ro di ca u Sr bi ji iz gu bi la pra vo da od ga ja svo je po tom stvo. Od go vo re na ova po ma lo ne pri jat na pi ta wa po tra `i la sam u Cen tru za so ci jal ni rad u Pan ~e vu. Iako ne na ja vqe na, na i la zim na raz u me va we pe da go ga Li di je Pa na jo to vi}, s ko jom pri ~u o pro ble mi ma po me nu te dve po ro di ce za po ~i wem u kan ce la ri ji pu noj stva ri, {to igra ~a ka, {to sprem nih po klo na za ko ri sni ke.

– Naj ~e {}i raz lo zi od u zi ma wa de ce su za ne ma ri va we, na pu {ta we, psi hi~ ka ne spo sob nost ro di te qa, bo lest, sek su al no zlo sta vqa we ili smrt. Ne ma go vo ra o to me da je u pi ta wu sa mo si ro ma {tvo. De ca mo gu da bu du ugro `e na spo sob no sti ma ili ne spo sob no sti ma bi o lo {ke po ro di ce da se na od go va ra ju }i na ~in bri ne o wi ma. Pa, mi se tru di mo da po mog ne mo si ro ma {nim po ro di ca ma da za dr `e svo ju de cu, da im obez be di mo gar de ro bu, raz ne vr ste be ne fi ci ja, mo gu} nost bes plat nog va |e wa do ku me na ta – ve} po ma lo i ogor ~e na na pi si ma me di ja pri ~a Li di ja Pa na jo to vi}.

Dok pri ~a o pro ble mi ma s ko ji ma se u to ku ra da su sre }e, ne mo gu da ne pri me tim da joj sen ka pre la zi pre ko li ca ka da se po me ne blud ni ~e we nad de com.

– Mo ram da na po me nem da ima sve ~e ga, pa i blud ni ~e wa nad ma lom de com i sek su al nog zlo sta vqa wa ko je se tru di mo da po kri je mo sud skim po stup kom. Opo ra vak ma li {a na ko ji su to pre `i ve li je ja ko te `ak, jer ne pre sta je sve pri ja vom na sil ni ka i od u zi ma wem de te ta. Po vla ~i mo se po su do vi ma, de ca pro la ze ne pri jat ne si tu a ci je i tu je naj ve }i pro blem, jer ume sto da ih za {ti ti mo, za pra vo ih do vo di mo u ve o ma ne zgo dan po lo `aj – qu ta je Li di ja na si stem ko ji iona ko po vre |e ne ma le qu de jo{ vi {e po vre |u je.

Ka da je de te ve} od u ze to i sme {te no u hra ni teq sku po ro di cu, slu `ba za So ci jal ni rad pra ti ~i tav tok {ko lo va wa, po tre be, ~ak im pro na la ze i spon zo re za stu di je.

– ^i tav tok od osnov ne {ko le do fa kul te ta re dov no pra ti mo. Ima mo sa zna wa da li de te re dov no po ha |a {ko lu, ka kav je u~e nik ili ka kve pro ble me ima. Ima mo i stu den te ko ji ma pro na la zi mo spon zo re da ih fi nan si ra ju. Dok se re -

De ca s po seb nim po tre ba ma Hra ni te qi su ob u ~e ni da pri hva ta ju u svo je po ro di ce de cu ko ja bo lu ju od Da u no vog sin dro ma. Ra ni je su de ca sa Da u nom po ro |e wu upu }i va na u raz ne in sti tu ci je i ta mo osta ja la, dok sa da ima mo hra ni te qe ko ji ovoj de ci pru `a ju qu bav i dom.

To go vo ri o no voj ge ne ra ci ji hra ni te qa ko ji su edu ko va ni i raz u me ju {ta hra ni teq stvo za de te zna ~i. Hra ni teq ske po ro di ce ko je su pri mi le de cu sa po seb nim po tre ba ma, wih oko 100, do bi ja ju ne {to vi {e nov ca zbog spe ci fi~ no sti si tu a ci je. Ta kvim po ro di ca ma obez be |e ni su psi hi ja tri, psi ho lo zi, te ra pe u ti i lo go pe di, ko ji do la ze ku }i da po mog nu de ci.

dov no {ko lu ju, a to je ot pri li ke do ne ke 26-te go di ne, oni osta ju u po ro di ca ma ko ji ma se tru di mo da po mog ne mo.

Na pi ta we da li ima po vrat ka u pri mar ne po ro di ce, Li di ja ne voq no sle `e ra me ni ma, a od go vor ve} una pred znam.

– Ima, ka da se stek nu uslo vi i ka da ro di te qi po `e le da im se de te vra ti, {to je, mo ram pri zna ti, ret ko. Ma li broj ro di te qa je za in te re so van i za kon takt sa de te tom ko je je u hra ni teq skoj po ro di ci. De {a va se da su u kon tak tu i da `e le po vra tak de te ta, ali da jed no stav no ni su spo sob ni – od go va ra mi pe da gog sa `a qe wem, kao da ni woj ni je ja sno {ta se to u qud skim gla va ma de {a va ka da ne `e le svo je de te po red se be.

No, ni je na woj da od lu ~u je; ona je tu da po mog ne da 138-oro de ce bu de za do voq no u 95 hra ni teq skih po ro di ca, da im ni {ta ne fa li i da iz ra stu u do bre qu de.

Od Do bri le Gru ji} di rek tor ke Cen tra za po ro di~ ni sme {taj de ce i omla di ne u Be o gra du, sa zna la sam da po ten ci jal ni hra ni teq, kao i

Do ku men ta ci ja za sta ra teq stvo Po treb na do ku men ta ci ja za pod no {e we zah te va i ob ra du hra ni teq ske po ro di ce ko ja se pod no si nad le `nom Cen tru za so ci jal ni rad: pi sa ni zah tev, fo to ko pi ja li~ ne kar te, le kar sko uve re we, uve re we da li ce ni je pod is tra gom, uve re we da li ce ni je li {e no ro di teq skog pra va, uve re we da li ce ni je li {e no po slov ne spo sob no sti, po tvr da o vi si ni pri ho da, do kaz o imo vi ni (ugo vor o sta nu i iz vod iz ze mqi {nih kwi ga).

Pri ma wa To {to se ovih da na po ja vi lo u jav no sti da hra ni te qi do bi ja ju po 35 hi qa da di na ra, a da si ro ma {ni ro di te qi ne do bi ja ju mal te ne ni {ta, sa mo je de li mi~ no ta~ no. Hra ni te qi do bi ja ju po 23 hi qa de za de te, a oko 12 hi qa da za svoj rad. Uko li ko su hra ni te qi srod ni ci, {to je ~est slu ~aj, oni deo za rad ne do bi ja ju.

~la no vi we go ve po ro di ce, ne sme ju da bu du li {e ni po slov ne spo sob no sti ili ro di teq skog pra va. Hra ni teq ta ko |e ne sme da bu de ni li ce ma te ri jal no neo be zbe |e no. Ti mo vi ko ji od lu ~u ju o iz bo ru hra ni te qa oba ve zno ima ju u vi du i li~ ne oso bi ne onih ko ji `e le da bu du hra ni te qi. Na rav no, po sto ji i na laz psi ho lo ga da li je ne ko spo so ban za hra ni teq stvo i bez tog na la za se ne kre }e u pro gram.

Jer, de te sa `i vot nim is ku stvom pu nim tra u ma, pro me na, i ko je zbog to ga tr pi od re |e ne po sle di ce – ve li ki je iza zov za hra ni te qa.

– Te po sle di ce mo gu bi ti na pla nu po na {a wa, ali i u fi zi~ kom, men tal nom i naj ~e {}e, emo ci o nal nom raz vo ju. Sto ga je naj va `ni ja no vi na u ra du s hra ni te qi ma wi ho va stal na obu ka ko ja se pro la zi u vi du {ko le i tra je 33 sa ta – pri ~a go spo |a Gru ji}.

Po we nim re ~i ma, bez uspe {no za vr {e ne obu ke ne po sto ji mo gu} nost da po ro di ca po sta ne hra ni teq ska.

– Na kon pro |e ne obu ke, kad hra ni teq do bi je sta ra teq stvo, ima oba ve zu da naj ma we de set sa ti go di {we pro la zi od re |e ne pro gra me obu ke i do bi ja svog sa vet ni ka za hra ni teq stvo od Cen tra za po ro di~ ni sme {taj. To je stru~ wak ko ji pra ti, po dr `a va i kon tro li {e da li su u hra ni teq skoj po ro di ci is pu we ni svi uslo vi i da li se ostva ru je ciq i svr ha hra ni teq stva –ob ja sni la je di rek tor ka Cen tra uz na po me nu da je za kon ski de fi ni sa no da naj vi {e tro je de ce mo `e da bu de isto vre me no u hra ni teq skoj po ro di ci. n Zorica Dragojevi}

8

dnevnik

nedeqa25.mart2012.

SU SRE TI: KUMI MATSUO, LAUREAT VI MEMORIJALA „ISIDOR BAJI]”

Po hva le me ~i ne sre} nom a u re at VI Me mo ri ja la „Isi dor Ba ji}” u No vom Sa du Ku mi Mat suo iz Ja pa na, ne u po re di vo je re ~i ti ja za kla vi rom no pred no vi nar skim mi kro fo nom. Ipak, ne ka ko smo us pe li da za „Dnev nik” do bi je mo in ter vju od ove iz u zet ne mla de umet ni ce. Ku mi Mat suo je za vr {i la osnov ne stu di je u To ki ju i sa da je na ma ster stu di ja ma u Lon do nu na Kra qev skom mu zi~ kom ko le xu. Pro fe so ri u Lon do nu su joj Xon Ble kli i E{li Vas. – Ve o ma sam za in te re so va na da svi ram i ~em ba lo, ta ko da po red ~a so va

L

 Kako si ~ula za Memorijal „Isidor Baji}”?

– Moj sja jan pri ja teq, isto vre me no i po bed nik V Me mo ri ja la „Isi dor Ba ji}”, Pum Pro ma hart, re kao mi je za

zna, za to {to je, na rav no, uvek ja ko te {ko pro }i pr vi krug. U dru goj eta pi ni sam bi la pre za do vaq na svo jim svi ra wem, ali sam za to u po lu fi na lu i sa mom fi na lu ve o ma u`i va la. Or ke star i

tak mi ~e we. Bi la sam odu {e vqe na we go vim uspe hom, ta ko da sam bi la ve o ma za in te re so va na da se pri ja vim, {to sam i u~i ni la.  Kakvi su ti utisci o takmi~ewu?

– U pr voj eta pi tak mi ~e wa ima la sam ve li ku tre mu i bi la sam do sta ner vo -

di ri gent su me po seb no odu {e vi li. Bi lo mi je za do voq stvo svi ra ti s wi ma.  Da li si ranije imala iskustva u svirawu sa orkestrom?

– Da, svi ra la sam Li stov kon cert br.1 u Es-du ru sa To kij skim sim fo nij skim or ke strom, kao i sa sim fo nij skim or ke strom iz [pa ni je.

Specijalna Stenvej nagrada Ku mi Mat suo je, osim ti tu le la u re a ta C ka te go ri je VI Me mo ri ja la „Isi dor Ba ji}„, do bit ni ca i Spe ci jal ne Sten vej na gra de Uni ver zi te ta Ju `ne Flo ri de.

Ovu na gra du je do ni rao i do de lio ~lan `i ri ja Sve to zar Iva nov. kla vi ra, po ha |am i ~a so ve ~em ba la – re kla nam je Ku mi na po ~et ku raz go vo ra.  U ~emu se razlikuje svirawe klavira i ~embala?

– Glav na raz li ka je u wi ho vom me ha ni zmu. Opre de li la sam se da i ~em ba lo na u ~im da svi ram ka ko bih bo qe raz u me la mu zi ku u do ba ka da je sa mo ono i po sto ja lo.

[ O R O M

S

B O R O M

Fi ran ga Ima jedna pesma: „Mala soba, spu{tene firange, evo moje pijane bitange“.

E, kad te bitange kogod nije volo ni da vidi a di da jo{ o wima i peva, ondak se firanga nije ni mrdala kad su taki i{li {orom od nas ima ne kol ko fe la fi ran gi. Ko ni je ra zu mo nek ne ide da qe. Jed ne tra je du ce le go di ne a dru ge su se zon ske. Jed ne sto ji du na pen xe ri ma a dru ge na vra ti.

Te fi ran ge {to tra je du ce lu se zo nu ra sle su ko {to su ra sli i pen xe ri. Is pr va su pen xe ri bi li zdra vo ma li jel je sta klo bi lo zdra vo sku po.

Zlo i na o pa ko kad bi ga ko god po lu po.

Ko god da ga po lu pa, po lu po bi ceo pen xer, em su pen xe ri bi li ma li, em je sta klo bi lo jed no stru ko. Kad god su kod nas {i li i fi ran ge i ok na za pen xe re. Ako kre ne `i la kad ko god s ne ~im kuc ne sta klo, on dak se to ni je ba ca lo, ta di bi. Uzmu le po re du {e par mal ko ve }ih dug ma di, ne ba{ ko za grom bi ka put neg ko za be nu (re klu) i jed no me tu s jed ne a dru go s dru ge stra ne sta kla, ta mo di je pu klo. E, on dak pu ko ti nu mal ko ra {i re da mo `e igla da pro |e i za {i ju dug ma de jed no za dru go, da dr `e sta klo da ne is pad ne.

Kad ga ta ko za kop ~a ju, tra ja lo je dok ne bu de no va ca za no vo. A i kad do |u nov ci, sta klo sto ji ko {to je i bi lo kad je pu klo; pa ba{ i ne mo ra no vo, na vek ima pre ~ih stva ri. Iz dr `a va lo je ta ko za kop ~a no sta klo go di na ma, pre se po de re be na neg {to ono is pad ne. A i kad me tu le pe fi ran ge, ni ko ni ne vi di dug mad od le po te.

Fi ran ge su na vek bi le gra ni ca do kle se sme i do kle tre ba da se vi di.

Ra di le su fi ran ge i spo qa i iz nu tra.

Spo qa kad ni je tre ba lo da se vi di, bi le su spu {te ne fi ran ge. A i kad ko god iz nu tra ni je teo da gle da ne ku sra mo tu il, da le ko bi lo, sa ra nu, fi ran ge su i on dak bi le spu {te ne. Ima jed na pe sma: „Ma la so ba, spu {te ne fi ran ge, evo mo je pi ja ne bi tan ge“. E,

K

 Da li si imala vremena da pro{eta{ kroz Novi Sad i da li ti se dopao?

– Da, na rav no. No vi Sad mi se ve o ma do pa da. Pu no in te re sant nih stva ri sam vi de la, ali iz dvo ji la bih va {u Sa bor nu cr kvu kao i re ku Du nav. Ta ko |e bih iz dvo ji la i srp sku hra nu.

Por ci je su do sta obim ne.  Da li si uspela da popri~a{ sa ~lanovima `irija i {ta su ti rekli o tvom svirawu?

– Ve o ma su po hva li li mo je svi ra we, {to me ~i ni iz u zet no sre} nom. Wi ho vo mi {qe we mi je od pri mar ne va `no sti.  Ima{ li i druga interesovawa pored klavira i klasi~ne muzike?

– Vo lim da gle dam fil mo ve kao i se ri je, po go to vo ko me di je. Ta ko |e, vo lim da ~i tam kwi ge i {to vi {e vre me na da pro vo dim sa svo jim pri ja te qi ma.  Voli{ da svira{ i kamernu muziku?

– Obo `a vam ka mer nu mu zi ku i do sa da sam ima la ve li ka i broj na is ku stva u to me. Ve o ma ~e sto svi ram u tri ju sa vi o li ni stom i ~e li stom, ma da vo lim i dru ge sa sta ve.  Da li planira{ da ostane{ u Londonu i da upi{e{ doktorske studije?

– De fi ni tiv no bih vo le la da osta nem u Lon do nu, ali dok tor ske stu di je naj ve ro vat ni je ne }u upi sa ti, jer sma tram da su ve o ma te {ke i zah tev ne. n Bojana Popovi}

kad te bi tag ne ko god ni je vo lo ni da vi di a di da jo{ o wi ma i pe va, on dak se fi ran ga ni je ni mr da la kad su ta ki i{li {o rom. Kad ide ko god dru gi, on dak se fi ran ga mal ko za dr ma s kra ja, kad ta(j) {to vi ri pri |e fi ran gi zdra vo bli zu i za ka ~i je no som, dok gu ra nos u tu |e stva ri i ne gle da svo ja po sla.

Fi ran ga je bi la gran ca iz me |u so ka ka i ga zda~ kog de la s mi ra zom. Za to su fi ran ge na pen xe ri ma bi le sa mo s uli~ ne stra ne, da ba{ ne za vi ri va sva ko ko o}e, neg sa mo kad mi o}e mo. S avlij ske stra ne, le br wak i pen xe ri iz gon ka ba{ i ni su mo ra li da ima ju fi ran ge, ko je ve} ka ko teo. Ta ne }e vaq da na{ svet sam se bi za vi ri va ti kroz pen xer.

Ci ca ne fi ran ge za vra ta su ve} bi le ne {to dru go. Wi su me }a li s pro le }a a ski da li ka sno uje sen, kad

}e oma se zna da je ko god u{o tu da i oma su oni {to su no si li man til fur tom i{li da uslu `e mu {te ri ju.

Br zo su uslu `i va li i mu {te ri je iza de be li pli {a ni za ve sa. Te su bi le ta ko ~e ste da kroz wi ni {ta sem ki ko }a wa ni je pro la zi lo. Dan ni je ula zio a no} ni kad ni je kroz wih iza {la.

Mlo go vi {e sve ta je pli {a ne fi ran ge upam ti lo iz po zo ri {ta i ga zda~ kih ku }e ri na. To su kad god bi li zdra vo sku pi ma te ri ja li i zna lo se di im je me sto. I on dak je bi lo sva ko ja kog sve ta, ne ki su bi li va qa ni i ~e sti ti a ne ki ba{ ni su. Ne ka ih, bi lo pa pro {lo, ima mo i mi ta ke pa da ne di ra mo one sta re i ne va qa le, ni s na {i ma ne zna mo {ta }e mo.

Po sle oslo bo |e wa, kad je uve de na stru ja i na pa vqe ni pu te vi, fa bri ke i rad ni~ ka kla sa, tre ba lo je sva kom

Firange su navek bile granica dokle se sme i dokle treba da se vidi

se mu ve po za vla ~e u fug ne da zi mu ju.

U to do ba se od mu va bra ni lo sa mo s vi se }im teh ni ka ma, s fi ran ga ma oka ~e nim na vra ti ma i lep kom za mu ve obe {e nim o pla fon.

Bu de ta fi ran ga s vra ta do bra, sve dok je ne ap {a gu je cug i dok ne za vi jo ri. Mu ve i ko mar ci sa mo ~e ka ju da se ona na dig ne pa da na va le unu tra, ko kad onaj de ran na tr ka ma ma {e so tom we go vom za sta vom da po~ nu da se tr ka ju, ko }e pre. Ber be ri i du }an xi je su le ti na vra ta me }a li fi ran ge od pru }a, od ku gli ca. Kroz ta ke fi ran ge se ula zi lo ona ko, na raz de qak.

Jed nom ru kom se po de li ta ka fi ran ga, ko da pr vi te raz de qak i on dak se je dan kraj mal ko smak ne, a kroz taj raz de qak {to se na pra vio mu {te ri ja u|e u rad wu. Kad fi ran ga za ~an gr -

trud be ni ku omo gu }i ti da sve bu de po za ko nu: osam sa ti da ra di, osam sa ti de se ba vi kul tur no-za bav nim ak tiv no sti ma i osam sa ti da spa va. Sve to troj stvo ko mu ni zma ne bi op sta lo bez okla gi je i kr pe ne fi ran ge. Na okru glo dr vo ko za okla gi ju se na mo ta ze le na kr pe na fi ran ga i on dak se spu {ta i po di `e po po tre bi, ka ko na rod `e li. Ako sa mo drem ka ju, spu ste je tek na tri fr ta qa. Ta je kr pe na fi ran ga bi la naj ~e sti ti ja od svih, di je me tu tu i osta ne. E kad se po kva ri ta ro let na, on dak je sta ja la go di na ma ta ko uke ze ~e na, mo glo se i bez we, ko i bez ko mu ni zma. On da, kad je da red osta ne mal ko vi {e no va ca od pla te, kad re {e da je me wa ju za no vi ju, lep {u i bo qu, tek kad je raz mon ti ra ju vi de da se sro di la s wi ma i da

i ona ima dva li ca. Jed no sa uli~ ne stra ne i jed no unu tra {we, li~ no, po ro di~ no i in tim no. Unu tra {wa stra na bi la je ko no va a spo qa je bi la ble da i is pi je na od {pi jun skih po gle da i spoq nih kon tro la {ta nam ra di i {ta sla vi rad ni~ ka kla sa.

Ima li smo i he kla nih fi ran gi, al to su bi la de la zlat nih i vred nih ru ku. Vi {e je sve tu go di lo da idu u Trst po naj lon ske za ve se neg da se de i he kla ju. Te naj lon ske su bi le ko po ru ~e ne za me re dov. Ej, al je i bi lo ba ti na kad ko god ~e rez to ga ot fi ka ri par ~e za ve se. Bi lo je i ta ki be }a ra, ni je da ni je. Jo{ otkad se ta ke fi ran ge vi {e ne me }e du na pen xe re, sad je do {la dru ga mo da pa se od ta kog ti la pra vi du `en ske ga }e, ove mo der ne. Da su nam ta ke fi ran ge bi le, sve bi se vi dlo spo qa, sa mo bi nas od ko ma ra ca bra ni le. Te no ve mu stre su ta ko ret ke da i kad ima pro ma je one ne le ke de, pro |e luft kroz wi. Sti da i sra ma odav no ne ma mo pa to {to do po la is pad ne ni je sra mo ta, ta ki je ma te ri jal i spo qa i iz nu tra.

Ima i jed na fe la fi ran gi o ko ji ma se ret ko di va ni. Ni oni {to su bi li iza wih a ni oni {to bi ta mo tre ba li ne ra do ih spo mi wu. Ne ma pro ma je i cu ga ko ji mo `e te fi ran ge da po me ri.

Gvo zde ne fi ran ge po me ra ju sa mo su di je i mi li caj ci. Oni {to iza wih ro bi ja ju bi te li, al ne vre di. Gvo `|e je gvo `|e.

Sva ka fi ran ga ima svo ju mu {te ri ju. Du mam ta ko ovi’ da na ko ga bi iza ko je fi ran ge me to. Naj ma we bi nas bi lo iza ze le ne na okla gi ji, ni ko vi {e ni o~i na ne ra di pa ne ma za {to ni da se od ma ra. Oni {to vo de tu |u bri gu to vi {e ni ne kri je du, em nam slu {a du te le fo ne, em gle de u na {e kom pju te re, em nas pra te i uho de i ko ji }e an drak fi ran ge kad se vi {e ni ne sti de svog po sla. Ani mir da me vi {e ne ma ju svoj ku tak iza pli {a, druk ~i ja je da nas mo da, ne sa kri va ju iz log. Po zo ri {ta zvrn da ju pra zna, ni wi ma kan da fi ran ga ne tre ba vi {e. Ga zda~ ke ku }e ima du pen xe re od sta kla ko je ni me tak ne mo `e da po lu pa pa im je {te ta da na wih me }e du fi ran ge, lak {e je da se go sti ma fa le prid go li {a vim pen xe ri ma, bo qe se vi di ko je je sta klo. Si ro ti wi tre ba ju fi ran ge, ni ko ni je rad da ba{ svi zna ju ka ko im je. Si ro ti wa se na vek kri la i kad ni su bi li kri vi {to im je ta ko. E, al kan da da bi mi gvo zde nih fi ran gi us fa li lo. Tri red sam bro jo mu {te ri je i na vek is pad ne druk ~i je. Va zda bu de vi {e neg pr vi put. E, kad do |e vre me da od svi ra ju svo je, pe va }e mo im: „Ma la so ba, gvo zde ne fi ran ge, evo na {e hap {e ne bi tan ge“. n Bora Oti}

INTERVJU NEDEQE

RADMILA RAKI

Ima mo b ne go {to z a `e da je kru pan pro blem srp ske eli te ne po sto ja we ve ze iz me |u one in te lek tu al ne i fi nan sij ske. Ka da su joj po sle broj nih umet ni~ kih i me na xer skih pri zna wa re kli da je uspe {na, ni je se slo `i la: “Moj do pri nos raz vo ju mla dih ta le na ta ni je im pre si van. Ener gi ja i sna ga ko je ula `em je su, ali ni sam za do voq na re zul ta tom. Par ti je su za u ze le po zi ci je, po li go ne za iz ja ve - al’ smo fe no me nal ni. Za vi dim tim qu di ma, jer se ne do `i vqa vam uspe {nom, imam pu no vi {e da ura dim ne go {to sam ura di la”, ot kri va nam Rad mi la Ra kin Mar ti no vi}, di rek tor ka Mu zi~ ke {ko le “Isi dor Ba ji}” i spi ri tus mo vens isto i me nog, ta ze za vr {e nog Me mo ri ja la.

– De ca vi {e ne }e da ra de zbog en tu zi ja zma, mo ja ge ne ra ci ja tro {i te za li he. Da nas idu pre ~i com, pri rod nim pro ce som ko jim mo ra mo pro }i i ni je to sa mo za nas ka rak te ri sti~ no.

Ipak, mi smo na ’uspe ho me tru’ po gre {ne vred no sti po sta vi li na vrh, za me ni li te ze, ogo le li se – pri ~a nam sa go vor ni ca, ko ja se sla `e da in te lek tu al na eli ta ne sme tra `i ti ali bi u apa ti ji i ne ma {ti ni: “Dra ma ti~ no sam po be gla iz dru {tve nih zbi va wa, za bi la gla vu u pe sak. Ni sam iz dr `a la pri ti sak i pra vi la igre, ko je ne bih ni naj cr wem ne pri ja te qu po `e le la da upo zna. Po be gla sam, bez oprav da wa za se be i dru ge, ra de }i po sao naj bo qe {to mo gu i qu te }i se {to u Sr bi ji ne po sto ji kul tur na po li ti ka, sa mo me di o kri te ti i kli ma ~i gla va ma”, go vo ri afir mi sa na fla u tist ki wa, ko ja nam u par re ~i opi su je Me mo ri jal.

– We gov naj ve }i uspeh je {to tra je de set go di na. Znam pu no do brih ide ja ko je ni su za `i ve le, ili su pre sta le po sle pr ve edi ci je.  To je uspeh u Srbiji, kada ne{to traje?

– Na rav no, okre ni te se. Ne ko }e re }i da Me mo ri jal pri pa da pre va zi |e nim vre me ni ma, ili da ide is pred svog vre me na. Ra de is kqu ~i vo vo lon te ri, me |u na rod ni `i ri ne ma ho no rar, sve sni ~i we ni ce da ta vr sta po klo na omo gu }u je da se sred stva pre u sme re na raz voj mla dih ta le na ta.  [ta ubija dobre projekte?

– Na iz gled te {ko pi ta we. Sve je po sta vqe no na ma te ri jal noj ba zi, a u kul tu ri ne ma pa ra, pro fi ta, po li ti~ kih po e na, me |u sob nih uzi ma wa i da va wa – mo `da za to ni je in te re sant na. Po ku {a va mo da vo di mo una pred iz gu bqe nu bit ku, ali to ni je raz log da se pre da mo. De ca u naj mla |em uz ra stu, od ~e ti ri, pet go di na, mo ra ju upo zna ti ele men tar ne qud ske, kul tur ne i estet ske vred no sti, i to ko {ta. Dr `a va u to ne ula `e i ba vi se po sle di ca ma, ka da de ca ima ju 16 go di na, pa se ja na sme jem – go to vo je, ka sno.  Imamo decu kakvu zaslu`ujemo?

– Ima mo bo qu de cu ne go {to za slu `u je mo.

Ko li ko je pra znih re ~i upo tre bqe no za to, a de la su na nu li. Da bi od ne go va li ta le nat, tre ba ju nam po ro di ca, dru {tvo i {ko la. Da nas je sve to pre pu {te no po ro di ci. Ro di te qi ta len to va nih su sprem ni na bes kraj na od ri ca wa, pa kad ne ko de te i uspe, po ja vi se dr `a va i ka `e “to je na {e de te”.  Sindrom \okovi}?

–Kao me ta fo ra, sla `em se. Pri gr li li smo ga, ali pa zi te: ~im je iz gu bio na In di jan Vel -

K

su, od mah bu de “zn ka da ni smo po dr `  Novosa|ani ne prestonice?

– Od Srp ske A pre sto ni ce, pa to o ne ke stva ri s po ku va `i is kqu ~i v zi ke”. Naj sim pa t je okri vi ti Be o gr im to do zvo li li, [ta iza bra ni No  [anse grad stonica kulture – Ne ma mo ni ka cert nu dvo ra nu. T mo vre me na da to bor ko li ko je ulo bi li smo ne dav n ume sto da kre ne m pro blem je ko }e la ~a. Po zi tiv ni cen tar, Mu zi~ ka no sti, svi smo se s ni je ti pi~ no za n

Dribli na mal

Pret hod na g re di teq ka Kse n ne vi |e no” Rad m li je pod gre ja no – Sun ~a no!

 Da li je kan tuaciji kada va{ fizi~ki nema m – Na rav no. Zna tre ba, ali to je s ra tiv no }e mo po d ta ru od 200 evra u da smo ti me pro m  Problem ku mo u mawku novc – Mi ni oko ~e mo. Mo ra po sto ja bez ob zi ra na str ti stra te {ki in t tu ra je deo zdra vq {ta su Fin ci ur {ko le u sva kom s ti ni je ne go za tvo po sve ti umet no st bu du} no sti bi ti sam pre ~e ti ri g kim ~el ni ci ma i ja ma ko je ~u ~e u f mah, su tra.  Zaslu`ili – Ona kvi su ka qi, ni go ri.  Reko{e grad muzi~ke {kole g – Daj bo `e da t ve se da ju, a ovom

dnevnik

nedeqa25.mart2012.

VI[E OD ISTORIJE: VEKOVIMA DOLAZE TURCI U VARO[ SOMBORSKU

A

ple}a qudeskara od ~ijeg se ustajalog smrada i Yevlanu tako poznatog vojni~kog pohodnog znoja zavrti u glavi.

Iza priprostog |aurskog askera pojavi se znatno mawa figura, bio je siguran, gospodi~i}a oficira, kojem je, videlo se to i na prvi pogled, tako|e bilo mu~no deliti istu prostoriju sa ogromnim husarom ~ije je telo

NAOPA^KE

dski oci da je nova zgrada glavni projekat u 2012? ta ko bu de. Gro mo gla sne iz ja di na mi kom tre ba }e nam pet

Som bo ru okru `en Sr bi ma i Bu wev ci ma, a da su ga po to we go di ne, kao obra zo va nog ~o ve ka, {to je bi la ret kost u to do ba, kao i naj ve ro vat ni je po kr {ta va we, pre po ru ~i li za u~i te qa – u srp skoj {ko li.

Od tog do ba pro {li su ve ko vi a da po me na o Tur ci ma u Som bo ru ni je bi lo, sve do da na {wih da na. Za lu |e ni tur skim TV sa pu ni ca ma, ba{ kao i osta tak Sr bi je, tek Som bor ci

Istorijski arhiv grada Sombora

su bla go na klo no do ~e ka li vest da je za wi hov naj ve }i ho tel, „Slo bo du“, od pre ne ko li ko go di na pro zvan „In ter Na cion“, za in te re so van tru ski bi zni smen Gur sel Tan ri o ger.

Pre ma tim, jo{ neo stva re nim na kla pa wi ma, ovaj tur ski po slov ni ~o vek, ko ji po red ho te la u Is tan bu lu, ima i si ja set apart ma na u po pu lar nom mor skom le to va li {tu Ku {a da si, spre man je da iz dvo ji 1,3 mi li o na evra, ka ko bi od pro sla vqe nog ame ri~ kog nu kle ar nog fi zi ~a ra srp skog, som bor skog po re kla, dr Bog da na Ma gli }a, ot ku pio ovaj ne ka da ve le lep ni ho tel. I, da ka ko, na kon re no vi ra wa, pre tvo rio ga u si gur nu lu ku za svo je ze mqa ke ko ji bi ko ri {}e wem gra ni~ nog pre la za Ba~ ki Breg iz be gli stra vi~ ne let we gu `ve na Hor go {u i Ke le bi ji.

Jasin Pazaroglu, odahnuv{i, okrete kqu~ u bravi svog metalik sivog „mercedesa SLK“. Najzad je stigao, od Bosfora sigurno navo|en yi-pi esom u Sombor, varo{ o kojoj je imao tek maglovitu predstavu. Mladi menayer, stru~wak za finansijske transakcije svog gazde, obreo se ovako daleko na sever ne bi li izvr{io procenu koristi i rizika transakcije u koju se wihova kompanija upustila. Budu}i poreklom iz Sanyaka, jo{ od malih nogu je u~io u ro|enoj ku}i da govori, ~ita i pi{e srpski, pa je gazdi bio i najlogi~niji izbor za ovaj zadatak. Kako je sunce sa istoka ve} dobrano ugrejalo, Jasin nehajno prebaci lagani sako preko ramena, obazre se oko sebe i pa`qivo se zagleda u tablu na ~etvorougaonoj dvospratnoj zgradi. „Arhiv Grada Sombora“.

– Aaaaa, dakle to je ta Pa{ina kula – seti se Jasin jednog od rezultata svog „guglawa“. I bezbri`no zama~e za ugao. n Mili} Miqenovi}

 Nije Srbija kapitulirala na Kosovu, ve} u Beogradu.

smo politi~are? a kve smo ih iza bra li. Ni bo -

li ~an stve nog, na la zi mo kao pi sme nog i iz u zet no obra zo va nog ~o ve ka ({to je i mo rao bi ti kao pi sar u ta da ko smo po lit skoj osman lij skoj voj sci) s pot pu no dru gom ulo gom u ovom gra du. Na i me, tri de ce ni je ka sni je, 1717. go di ne u som bor skoj va ro {i se otva ra pr va srp ska osnov na {ko la, ko joj }e se ~e ti ri go di ne ka sni je pri dru `i ti i ona ka to li~ ka. Dok su u {ko li na me we noj „Ras ci ja ni ma

Sulejman Veli~anstveni, al’ ne onaj iz serije

 Da }e izbori biti regularni, garantuju izabrani.

ndidatura licemerje, u si{a {kola odbija decu jer mesta? a ju po li ti ~a ri {ta nam sve srp ski spe ci ja li tet – de kla dr `a ti, tri pu ta do ne ti gi u kam pa wi i du bo ko ve ro va ti me ni li svet. ulturne politike nije saca. e ga ne mo `e mo da se usa gla si a ti kon sen zus {ta je va `no, ra na~ ke op ci je, mo ra mo ima te res u sva koj obla sti. Kul qa na ci je i po gle daj te sa mo ra di li: iz gra di li umet ni~ ke se lu, za to {to su mno go jef o ri. Zna te, ko se osam go di na ti, ja ko je ma la {an sa da }e u i kri mi na lac. Taj pro je kat go di ne pre do ~i la re pu bli~ eto vam pri ~e o do brim ide fi o ka ma jer se ne is pla te od -

ka to li~ ke ve re“, od no sno Bu wev ci ma ka ko ih ta da {wa dr `a va na zi va, pre da va li fra wev ci, srp ska, od no sno pra vo slav na {ko la, ima la je sa mo jed nog u~i te qa ko ji je pre da vao sve pred me te. Ar hi vi be le `e sa mo po da tak da je tom srp skom u~i ime bi lo Oxa, pa je re al no pret po sta vi ti da je ne sret ni tur ski voj ni }a ta odo leo zo vu ve re i ostao da `i vi u

 Ko mrvi zemqu, baca pra{inu u o~i.

go {}a „in ter vjua ne de qe” ni ja Kr na jac pi ta la je „na mi lu Ra kin Mar ti no vi} da o ili za le |e no?

davno videlo vode i sapuna. Dr`e}i belu, ~ipkanu maramicu preko usta i nosa, gospodi~i}, bled kao neka porculanska lutkica, drugom rukom skloni na boku mu privezan rapir i pe{ jarko `ute brokatne dolame, te sede na jednu jedinu stolicu koju mu ponudi husar.

– Alzo, neverni~e, {ta }emo sa tobom? – vi{e za sebe promrmqa hri{}anski general. –-Ni{ta, kad se jo{ malo pridigne, vide}emo. Ako je prostak, kowima na repove, ako li je ugledno lice, na otkup – proceni ga Veterani, jer to be{e upravo on, pobednik, osloboditeq Segedina, Sombora i brojnih drugih varo{i ba~ke nahije. I ustade se, te okrenu nekom drugom, za vojnika va`nijem poslu.

Ta ko je tur skom pi sa ru, Xe vla nu Ab dul ze li lu, tih sep tem bar skih da na 1687. go di ne, spa {en `i vot u od Tu ra ka ne tom oslo bo |e nom Som bo ru, u ko ji su se tru pe ge ne ra la Ve te ra ni ja pro sto u{e ta le na kon bli sta vog i na ju ri{ oslo bo |e nog Se ge di na. U tim da ni ma, mo} na voj ska Hab zbur ga, oso ko qe na ne dav nom po be dom kod Be ~a, pro sto je le te la po pa non skoj rav ni ci te ra ju }i Osman li je na jug, u be `a ni ju ko ja }e se za u- sta vi ti tek na kon bit ke kod Sen te i Po `a re va~ kog mi ra. Za raz li ku od slo ven skog `i vqa na ovim pro sto ri ma, pa i sa mom Som bo ru , ko ji se ne ra do po me rao sa ku} nih og wi {ta bez ob zi ra na vla da re, ve} odo ma }e ni sta nov ni ci Ala ho vog za ko na, ba{ kao i Uga ri vek i ku sur ra ni je (po sle Mo ha~ ke bit ke), po vla ~i li su se sa voj skom, pa hro ni ke, do du {e vr lo {tu re i ma glo vi te, ne be le `e go to vo ni jed nog Tur ~i na ko ji je ostao u Som bo ru na kon ula ska Ve te ra ni je vih tru pa u we ga i vre me nu ko je je to me sle di lo.

Tek po sred no, Xe vla na Ab duld ze li la, ~i je pu no ime zna ~i lu ta li ca~o vek, sva kom od ko ri sti i rob Ve -

 Nema hleba bez motke.

ing metafore lom prostoru

go di na sa mo za pa pi ro lo gi ju. Evro pa je sprem na da odvo ji deo nov ca, da li je mo gu }e da }e tra qa va ad mi ni stra ci ja to spre ~i ti?

Pro pu {ta mo {an se ~e ka ju }i ~u do.  Prag dru{tvene apatije je postavqen visoko?

– Bo lest dru {tva. Vaq da smo raz ma `e ni, ne znam. Po gre {no smo shva ti li ne ke stva ri, mi, za pra vo, ni smo hte li evrop ske vred no sti, sa mo evrop ske pla te. Pu no smo po ru {i li, a ni {ta ni smo gra di li. Ja sam svo ju pri li ku ima la u dru gom si ste mu, da nas mla di umet ni ci na aka de mi ji ne ma ju {an su, sa mo `e le da {to pre odu u ino stran stvo, a ni ta mo ne cve ta ju ru `e. Mo ji |a ci o~e ku ju da s mi ni mu mom ra da po stig nu re zul ta te, dru {tvo ih je ta ko od ne go va lo. Ka ko ih kri vi ti ka da im je to ser vi ra no: da se de i ~e ka ju da po sta nu Ne ma~ ka.  Kra|a Fonda Melanije Bugarinovi} iz sefa Skup{tine grada je slika...

– Sr bi je! Za hval na sam ne zna nim qu di ma ko ji su me sklo ni li s me sta pred sed ni ce Fon da, vra ti li su mir u moj `i vot. Ni sam hra bra kao {to iz gle dam, ve ro vat no ne bih bi la pro vo bo rac da me pr vog da na ni je pri ti sla in spek ci ja, gde je ovo, gde je ono. ^u pa ju }i sil ne pa pi re is po sta vi lo se da in ven ta ra ne ma! Sa ma sam pi sa la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv NN li ca zbog kra |e na ki ta – pa ni je to Rad mi li no, osni va~ Fon da je Skup {ti na gra da! Ali... ne ta la saj, }u ti, ma ni se }o ra va po sla. Kra |a je fra pant na: fa le dra gu qi, di ja man ti, jed na ku }a – ni je va `no, osta la je dru ga. Ni sam pro me ni la cr no mi {qe we o sud bi ni Fon da u kom je, od osam de set osme, de ve te, sva ko na {ao ko ma di} svo je tor ti ce, pa je do {ao dru gi, uzeo svoj ko ma di}... i ni kog ni je bri ga.  Da li su vas upla{ile anonimne pretwe?

– Je su, ja ko, ali ne zbog svo je, ve} bez bed no sti po ro di ce. ^ak ni sam sme la da im ka `em {ta se de {a va. Pri ~a mo o ne ko li ko mi li o na evra, ov de qu di stra da ju za ma we.  Gde ste prona{li mir?

– Imam pu no lo {ih oso bi na, ma lo do brih.

Jed na od wih je {to, ka da od lu ~im da ne {to do te ram do kra ja, to i ura dim. Tu sam na {la mir. A opet, da sam zna la u {ta se upu {tam, ve ro vat no ne bih po no vo to ura di la.  Pozicija straha u Srbiji danas?

– U ~ud nom, pa ra dok sal nom po i ma wu `i vo ta, ka da je ~o ve ku fi zi~ ki ugro `en `i vot kao {to nam je bio, na ro ~i to u No vom Sa du, ima li smo ve lik, ali je dan strah. Qu di se lak {e no se s wim ne go sa hi qa du ma lih pro ble ma ko je no si da na {wa eg zi sten ci ja. Ovo ni je go ra si tu a ci ja, ve} je strah od gu bqe wa i ne ma wa po sla cen tral ni pro blem ko ji ne }e mo re {i ti {et wom po li ti ~a ra po ma lim rad wa ma  Vlada apatija?

– Po li ti~ ka eli ta ne ma poj ma ka ko `i vi Sr bi ja. Zna }e kad im da te 25.000 me se~ no i po ka znu sa sli ~i com. Sit glad nom ne ve ru je.

Ka `u, ima dve Sr bi je; ima, ali ne te dve, ne go ona ko ja je `i vot i ona ko ja ne ma poj ma {ta je `i vot. n Igor Mihaqevi}

lakawe i vika vojnika, piska `ena i dece uz rzawe kowa i mukawe rogate marve tek su kao neki odjek dolazile do mladog Yevlana Abduldzelila tog blagog septembarskog dana, dok je u stra{noj groznici le`ao na, od wegovog znoja natopqenim, ~ar{afima u Pa{inoj kuli. Znao je Yevlan da se wegovi kupe i be`e, tamo daqe na jug, {to daqe od groznog Fridriha Ambrozijusa plemenitog Veteranija, ~ija je krvolo~na slava |aurskog generala letela ispred wegove silne pancirli-husarije, ba{ kao {to je znao da se niko ne}e na wega obazreti, niko mu kap vode pru`iti, niti se postarati da ga u jednu od volovskih zaprega snese i tako sigurne smrti od neverni~ke sabqe spasi.

Misli o tome Yevlan i prokliwe pretke koji se jo{ pod Sulejmanom Veli~anstvenim, Alah mu yehenet i hurije podario, i wegovim vernim ratnim psom Pertev-pa{om, pojavi{e u ovoj zabiti pustopoqnoj, po ma|arskoj vlasteli Coborima nazvanoj, u kojoj }e i on mladi }ata, bezbeli, `ivot zavr{iti mada slasti `enske puti jo{ nije osetio. Kismet, pomisli rezignirano. Ni{ta drugo. I ponovo utonu u bolesni, rastrzani san iz koga se probudi, ispostavi}e se, tek tri dana kasnije, dok su po avliji odjekivali neki drugi povici i dok se nad w nadvijao brkati husar, sve cok}u}i u neverici {to je on, tursko pa{~e, ipak pre`iveo groznicu od koje je odskakao od le`aja kao {aran na suvoti.

– Va{a milosti, nevernik se probudio! – zalaja brkata spodoba tako glasno da se Yevlanu u{i zaglunu{e. – Da ga odmah sabqom ripim, ili...? - zapita tamo negde iza svojih ogromnih

 Trojansko kquse uzda se u se.

Kurta – u Murtu.

bo qu de cu za slu `u je mo

Od u~e-Oye do mi ster Gur se la

Ili­ja­Mar­ko­vi}

IN MARTINOVI], DIREKTORKA M[ „ISIDOR BAJI]”

na li smo mi da }e ta ko”. Ni `a li na {e naj bo qe. i jako vole titulu kultur?

Ati ne do evrop ske kul tur ne o je fan ta sti~ no! ^e {e mo se o ~et ka 20. ve ka, iako u 21. ve vo “ko li ko pa ra - to li ko mu ti~ ni ji no vo sad ski sin drom rad za sve. A ~e kaj te, {to smo , ni je li to kqu~ no pi ta we? o vo sa |a ni ~i ne za svoj grad? da da bude evropska pree? a kvu in fra struk tu ru, ni kon Tan ke su nam {an se, ali ima o po pra vi mo. Pi taj te Ma ri o `io i bi }e vam ja sni je. Do no sim fo nij ski or ke star i mo svi za jed nog - je dan za sve, e ot ki nu ti ko li ko par ~e ko pri me ri su SNP, Kul tur ni omla di na i Aka de mi ja umet sku pi li na istom po slu, {to na{ grad.

9

P

ar la ment Ru mu ni je tre ba lo bi usko ro da ra ti fi ku je Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu iz me |u Sr bi je i EU, ali bi se u istom pa ke tu na {la i de kla ra ci ja u ko joj se tra `i za {ti ta pra va Ru mu na u na {oj ze mqi. Na i me, Ru mu ni ja zah te va da se Vla si u Sr bi ji tre ti ra ju kao Ru mu ni, zbog ~e ga je Bu ku re{t i po ku {ao da na {oj ze mqi sto pi ra do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU. Ova kav sce na rio na ja vqu ju ru mun ski, a pre no se na {i me di ji, i ci ti ra ju pred sed ni ka Od bo ra za spoq ne po slo ve Se na ta Ru mu ni je Ti tu sa Kor la ce a nua. On je, za jed no sa mi ni strom spoq nih po slo va Kri sti ja nom Di ja ko ne sku om i osta lim pred stav ni ci ma Vla de i par la men ta, bio na sa stan ku na ko jem se

u~i ni le Poq ska, Fran cu ska, Ne ma~ ka i Ho lan di ja.

Za {to je va `an SSP? In sti tu ci o nal na sa rad wa Sr bi je i EU od vi ja se kroz Pro ces sta bi li za ci je i pri dru `i va wu u okvi ru ko ga je pot pi san Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu iz me |u Sr bi je i EU. Ovim ak tom se re gu li {u i oba ve ze ze mqe bu du }eg kan di da ta za ~lan stvo u EU, pr ven stve no u po gle du do no {e wa od re |e nih za ko na i wi ho ve im ple men ta ci je kao i is pu we wa od re |e nih stan dar da u po gle du kva li te ta dr `av ne upra ve i ka pa ci te ta in sti tu ci ja. Evrop ska uni ja, pak, znat no olak {a va pri stup svo jem tr `i {tu kom pa ni ja ma iz ze mqe pot pi sni ce, te pru `a teh ni~ ku i fi nan sij sku po dr {ku iz pri stup nih fon do va Uni je.

EU, a ~i ni se i ko rak ka pret pri stup nim fon do vi ma i pu no prav nom ~lan stvu. Me |u tim, za kqu ~i va we SSP-a ima i ne ke ne ga tiv ne efek te, a to su tro {ko vi. Na i me, na sta ju stro `i uslo vi po slo va wa, po ja ~a na kon ku ren ci ja, do la zi do gu bit ka de la ca rin skih pri ho da...

Di rek tor ka vla di ne Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Mi li ca De le vi} po tvr di la je ove sed mi ce pred ~la no vi ma skup {ti ne Pri vred ne ko mo re Sr bi je da su „ko ri sti ko je ima Sr bi ja u fi nan sij skom i pri vred nom smi slu tri pu ta ve }e od ca rin skih tro {ko va ko je ima ju ze mqe EU pri li kom iz vo za u na {u ze mqu”. De le vi }e va je jo{ jed nom uka za la i na ~i we ni cu da je glav ni spoq no tr go vin ski part ner Sr bi je upra vo EU, na ko ju ot pa da 56 od sto

Sporazum pritiSnut

deklaracijom o mawinama ras pra vqa lo o ra ti fi ka ci ji SSPa, ka da je i od lu ~e no da tekst Spo ra zu ma pra ti de kla ra ci ja za ko ju se tvr di da je za sno va na na me |u na rod nom pra vu i da ima sna gu spo ra zu ma. [ef ru mun ske di plo ma ti je je u ne ko li ko na vra ta i ove sed mi ce pre ci zi rao da je Ru mu ni ja u Bri se lu po dr `a va la us po sta vqa we me ha ni zma nad zo ra za is pu wa va we po li ti~ kih kri te ri ju ma iz Ko pen ha ge na ko ji se ti ~u ma wi na. „Stav Ru mu ni je po dr `a va ju Evrop ska ko mi si ja i evrop ski part ne ri ko ji su pri hva ti li me ha ni zam nad zo ra do ok to bra i di rekt no u~e {}e vi so kog ko me sa ra OEBS-a za na ci o nal ne ma wi ne i pot pi si va we pro to ko la sa srp skom stra nom”, na veo je ru mun ski mi ni star. Do sa da su, pod se ti mo, SSP ra ti fi ko va le 24 ~la ni ce EU, i ni jed na, sem Ru mu ni je, taj pro ces ni je do dat no uslo vqa va la. Osta je, na tom du gom pu tu ra ti fi ka ci je, da sem ru mun skog par la men ta, SSP rat fi ku ju i par la men ti Bel gi je i Li tva ni je. Va qa na gla si ti da su ze mqe ~la ni ce Uni je ko je su ra ti fi ko va le SSP sa Sr bi jom do sta vi le i ra ti fi ka ci o ni in stru ment Sa ve tu mi ni sta ra EU. Ove go di ne to su

Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu i Pre la zni tr go vin ski spo ra zum kao deo SSP-a prak ti~ no re gu li {u pi ta wa me |u sob ne tr go vi ne. Dve naj va `ni je oba ve ze ko je Re pu bli ka Sr bi ja pre u zi ma pot pi si va wem SSP i PTS je us po sta vqa we zo ne slo bod ne tr go vi ne i uskla |i va we za ko no dav stva Re pu bli ke Sr bi je sa pra vom EU. Spo ra zu mom se stva ra zo na slo bod ne tr go vi ne iz me |u Sr bi je i EU u pre la znom pe ri o du od {est go di na. Rok za li be ra li za ci ju tr go vi ne je od re |en u skla du sa spo sob no {}u srp ske in du stri je i po qo pri vre de da se pri la go de slo bod noj tr go vi ni, ali i sa `e qom Sr bi je za {to br `im za vr {et kom re for mi i pri stu pa wem EU. Oba ve za Sr bi je se sa sto ji u po ste pe nom uki da wu ca ri na na uvoz ro be po re klom iz Evrop ske uni je u pre la znom pe ri o du. Sa dru ge stra ne, Evrop ska uni ja ovim ugo vo rom po tvr |u je slo bo dan pri stup ro bi iz Sr bi je tr `i {tu Evrop ske uni je. Sr bi ja jed no stra no pri me wu je SSP od po ~et ka 2009. go di ne, a 7. de cem bra 2009. go di ne „od mr znut“ je Pre la zni tr go vin ski spo ra zum sa Sr bi jom. Za kqu ~i va wem SSP-a omo gu }a va se dr `a vi, bu du }em kan di da tu, pri stup tr `i {tu

do ma }eg iz vo za, {to je vi {e od iz vo za ko ji ostva ru je mo u Ru si ji, SAD, Ki ni i Tur skoj – za jed no. „Da je Sr bi ja na do brom pu tu pri bli `a va wa EU go vo ri po da tak da su di rekt ne stra ne in ve sti ci je u pro {loj go di ni iz no si le oko 1,6 mi li jar di evra, a u isto vre me Slo ve ni ja i Hr vat ska ima le pri liv iz ino stran stva 1,3 mi li jar de evra, i to za jed no”, na ve la je De le vi }e va. „[to se ti ~e ko ri {}e wa sred stva iz pred pri stup nih IPA fon do va EU, Sr bi ja je u pe ri o du od 2007. do 2011. do bi la oko 2,2 mi li jar de evra, a pri me ra ra di Bu gar ska za pe riod od 2007. do 2013. na ras po la ga we je ima la oko se dam mi li jar di evra, {to re ~i to go vo ri o zna ~a ju pu no prav nog ~lan stva u Uni ji. Ka da Sr bi ja po sta ne pu no prav na ~la ni ca EU ona }e iz evrop skih fon do va do bi ti na ras po la ga we oko 1,4 mi li jar di evra go di {we”. Ina ~e, od ju la 2008. go di ne, ka da je usvo je na Na ci o nal na stra te gi ja za evrop ske in te gra ci je, na {a ze mqa je is pu ni la 80 od sto oba ve za. Dru gim re ~i ma, od 973 pro pi sa, ko ji su bi li pred vi |e ni za uskla |i va we sa evrop skim nor ma ti vi ma, usvo je na su - 774. n Vesna Savi}

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

Naj go ra kri za u evro zo ni je iza nas, si tu a ci ja u Evro pi se sta bi li zu je – po ru ka je pred sed ni ka Evrop ske cen tral ne ban ke Ma ri ja Dra gi ja. On je u in ter vjuu ne ma~ kom „Bil du” na veo da po je di ni eko nom ski po ka za te qi, po put in fla ci je i bu yet skih de fi ci ta, po ka zu ju da je EU sa da u bo qem sta wu ne go, re ci mo, Sje di we ne Dr `a ve. „Na rav no, iako je naj go re pro {lo, ri zik jo{ uvek po sto ji”, upo zo rio je Dra gi.

Pod se ti mo, ana li ti ~a ri oce wu ju da je upra vo ECB od i gra la kqu~ nu ulo gu u za u zda va wu kri ze, jer je evrop skim po slov nim ban ka ma po zaj mi la ve li ke iz no se po ni skim ka mat nim sto pa ma.

Dra gi je taj po tez sa da ob ja snio na me rom da se `e le la iz be }i „opa sna kre dit na kri za”. „Kao po sle di ca to ga, kom pa ni je bi bi le na te ra ne u ban krot, jer bi osta le bez pri li va sve `eg nov ca. U sva kom slu ~a ju, Evrop ska cen tral na ban ka je od ra di la svoj deo po sla. Sa da je red na vla da ma ~la ni ca EU da od ra de svoj”, re kao je ita li jan ski ban kar na ~e lu ECB.

E

vrop ske in sti tu ci je pri pre ma ju no ve pro pi se za obe le `a va we hra ne, ka ko bi po tro {a ~i bi li bo qe oba ve {te ni o sa stoj ci ma, ali i o mo gu }im zdrav stve nim ri zi ci ma. U de cem bru pro {le go di ne iz gla sa na je u Evrop skom par la men tu ured ba ko ja pre ci zno i de taq no od re |u je {ta mo ra da pi {e na sva koj na mir ni ci. Ze le no sve tlo par la men ta ra ca za ovaj do ku ment, na ko jem se ina ~e ra di lo ne ko li ko go di na, ni je za u sta vi lo ras pra ve u ze mqa ma ~la ni ca ma, ko je su na tu te mu vo |e ne i ovih da na. No, ka ko god, ured bu }e mo ra ti da po {tu ju svi u EU i da joj se pri la go de naj ka sni je do 13. de cem bra 2014. go di ne. [ta }e ubu du }e pi sa ti na eti ke ta ma? Ba{ sve. Broj ka lo ri ja, sa dr `aj ma sno }a, {e }e ra, so li, in for ma ci je o ko ri {}e wu bo ja, hi dro ge ni ra nih ma sno }a, kon zer van sa, po ja ~i va ~a oku sa.... Pra vi la ozna ~a va wa ko ja do -

se uve de oba ve za da pro iz vo |a ~i pru `e po da tak o to me ka da su, re ci mo, neo bra |e no me so i ri ba pr vi put za mr znu ti, a ka da su na mir ni ce bi le za mr znu te, to jest uskla di {te ne hlad ne, a pro da te od mr znu te, uz na ziv }e mo ra ti da sta ja ti ozna ka – „od mr za va no”.

Pi }a ko ja sa dr `e vi {e od 150 mi li gra ma ko fe i na mo ra ju no si ti upo zo re we „vi so ki sa dr `aj ko fe i na”, ali i „ni je pre po ru~ qi vo za de cu, trud ni ce i do ji qe”.

Pred lo `e no je i da se uve de oba ve za na zna ~a va wa po re kla za sve po je di na~ ne na mir ni ca, dok se za sa da se is ti ~e po re klo sa mo za ne ku ro bu - go ve di nu, med, ma sli no vo uqe i sve `e vo }e i po vr }e.

Od bor za za {ti tu `i vot ne sre di ne za tra `io je i da se in for ma ci je o aler ge ni ma sa dr `a nim u hra ni do da ju i na hra nu ko ja je upa ko va na u pro dav ni ci i re sto ra ni ma i kan ti na ma. Po treb no je, sma tra ju oni, na ve sti i

novi propiSi za obele@avawe hrane no si ured ba su strikt na: pro pi sa na je ~ak i ve li ~i na slo va na eti ke ta ma jer je ~e sto za mer ka po tro {a ~a bi la da su ona sit na.

– Po tro {a ~i da nas ima ju ra zno vr sne po dat ke na pa ko va wu, ali ne mo gu da ih pro ~i ta ju jer su na pi sa ne isu vi {e sit no. No vi pro pi si }e po mo }i po tro {a ~i ma – ~u lo se u Evrop skom par la men tu.

A tim no vim pro pi si ma je pred vi |e no, iz me |u osta log, da slo va bu du ve li ~i ne naj ma we 1,2 mi li me tra, osim na ma lim pa ko va wi ma gde mo gu i}i do 0,9 mi li me ta ra. Ta ~an da tum upo tre be pro iz vo da }e mo ra ti bi ti is pi san na vi dqi vom me stu, na sva kom po je di na~ nom pro iz vo du. Na po za di ni pa ko va wa oba ve zno }e ubu du }e mo ra ti da se is tak nu ko li ~i ne ma sno }a, za si }e nih ma sno }a, {e }e ra, so li, pro te i na, ugqe nih hi dra ta, ali i ve {ta~ kih trans ma sti za ~i je ozna ~a va we je Sa vet mi ni sta ra oce nio da bi tre ba lo da bu de na do bro voq noj ba zi. Po red to ga, neo p hod no je na ve sti i broj ka lo ri ja.

Za za si }e ne ma sno }e i trans ma sti sma tra se da po di `u ni vo lo {eg ho le ste ro la u kr vi i da su za to {tet ni za zdra vqe, a so po di `e krv ni pri ti sak.

Ne }e vi {e bi ti mi ste ri ja ni da tum smr za va wa na mir ni ca, kao ni da tum even tu al nog od mr za va wa pre pro da je me sa, mor skih plo do va, ri be... Pred vi |e no je da

sve in for ma ci je o sa stoj ci ma ko ji za me wu ju ne ke na mir ni ce, po put ve {ta~ kog si ra i me sa u ko ma di }i ma spo je nih po mo }u ta ko zva nog lep ka za me so u je dan ko mad, ko ji ima vi {u ce nu od ko ma di }a.

– De taq ne od red be ured be su ve o ma do bra stvar – uka za li su bi o he mi ~a ri i stru~ wa ci za hra nu. – Ako je sve ta ko stro go re gu li sa no, zna ~i da po sto ji i stro ga kon tro la kva li te ta sa mog pro iz vo da. I od pro iz vo |a ~a i od di stri bu te ra zah te va }e se ve }a od go vor nost, mo ra }e se do ka za ti da je ono {to pi {e na eti ke ti za i sta unu tra. S ta kvom re gu la ti vom bit no je ma wa mo gu} nost da ne ko, na pri mer, pod eti ke tom ’eks tra de vi ~an skog’ ma sli no vog uqa upa ku je ne {to {to je da le ko od to ga, a {to se sa da ~e sto do ga |a.

S ob zi rom na broj ne iz me ne, po sao ko ji ~e ka sve one ko ji `e le da hra ne Evro pqa ne op se `an je i skup.

U Mi ni star stvu po qo pri vre de Sr bi je oce wu ju da su iz me ne u od no su na do sa da {we ozna ~a va we zna ~aj ne.

Ta ko |e, is ti ~u da se ovo mi ni star stvo re dov no in for mi {e o no vom na ~i nu ozna ~a va wa hra ne, te da }e se, ka ko na {a ze mqa bu de na pre do va la u pro ce su evro in te gra ci ja, ra di ti i na ujed na ~a va wu ovih pro pi sa sa evrop skim. n Sla|ana Glu{~evi}

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

dnevnik

nedeqa25.mart2012.

11

jed nom pi sme nom sa sta vu u osnov POLA VEKA OD FORMALNOG PO^ETKA IZGRADWE NOVE ZGRADE SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA noj {ko li upo re dio sam ta da tek otvo re no no vo zda we Srp skog na rod nog po zo ri {ta sa – atom skim sklo ni {tem. Ni je to bi la po sle di ca re vol ta zbog ru {e wa ku }a u Je vrej skoj uli ci, Jer men ske cr kve, ili `a la za ba {tom ka fa ne „Pa li}” ... ve} mi se ta mer mer na tvo re vi na ne pri rod no usa |e na u ba rok no sr ce gra da na pro sto ni je svi |a la. Na `a lost, taj se uti sak ni je po pra vio ni ka da sam re dov no po ~eo da od la zim u te a tar, na pro tiv. Uvek mi je ne ka ko ne do sta ja la od re |e na do za po zo - va ve }a adap ta ci ja usle di la je ve} 1949, a ri {nog gla mu ra, o ko joj sam to li ko ~i tao, za tim su de li mi~ ne pre prav ke i do grad we a ko je de fi ni tiv no ni je mo glo bi ti u cr ve - ra |e ne 1952, 1957, 1959, 1961. i 1964. Me |u nom fo a jeu sa spu {te nim pla fo nom, ogle - tim, ni {ta to u osno vi ni je po ma ga lo jer je da li ma u pre de lu pup ka i lo `a ma u ko ji ma po zor ni ca sva ka ko bi la te skob na, glu ma~ ke gar de ro be ma le, dok su se ~la no vi ope re je se de ti pre ka zna ne go na gra da.

Ka sni je sam ~uo ~i tav set pri ~a o to me pre svla ~i li u hod ni ci ma i na ste pe ni {tu. ka ko no vo po zo ri {te za pra vo i ni je tre ba - Or ke star ski pro stor bio je ma li i je dva lo da bu de iz gra |e no u cen tru No vog Sa da upo tre bqiv, dok su sa lom za ba let ske pro ne go uz Du nav, na te me qi ma Do ma Voj ske be do mi ni ra la – dva be ton ska stu ba. I sa ili bli zu Uni ver zi te ta, pa u su sed stvu Ba - mo gle da li {te je bi lo pro blem, jer se ni je ba{ naj bo qe vi de lo sa sva no vi ne, gde je da nas Gim na kog me sta, sve uz pri li~ no zi ja „Isi do ra Se ku li}”, te sum wi vu aku sti~ nost. To da je ~ak bi lo ide ja i da Viktor Jackijevi~ „za u zme” Li man ski park. ne da se nije odrekao me va qa do da ti i da su u ce loj zgra di po sto ja la sa mo Pri ~a lo se i da je od sa mog po ~et ka „ukle to” jer je ni - svog projekta, ve} je, dva ku pa ti la! naprotiv, na wega No vo sad ske i voj vo |an klo na sta rom gro bqu, da je ske vla sti su ve} 1950. po „skra }e no” za ceo sprat po bio ponosan kre nu le ak ci ju da SNP do {to ni je bi lo pa ra, pa se bi je svo ju zgra du, pa je ~ak i{lo ~ak do tle da se tvr di lo ka ko je sam Ti to sve mu pod me tao no gu an ga `o van i be o grad ski ar hi tek ta Mi lo jer mu je, na vod no, sme tao pri dev „srp sko”... rad Pan to vi} sa za dat kom da iz ra di idej ni No, po ka za }e se da su mno ge od tih pri - pro je kat. Ma lo je po zna to da je po we go vom po ve sti na pri li~ no kli ma vim no ga ma. Ta - pla nu 1951. i po ~e la iz grad wa, ali se od we ko, re ci mo, tvrd wa da se autor pro jek ta ubr zo od u sta lo jer su i ta da pri o ri tet SNP-a, poq ski ar hi tek ta dr Vik tor Jac - ima li „ka pi tal ni pro jek ti”. Po no vo je sve ki je vi~, od re kao svog ra da spa da u do men ak ti vi ra no ko ju go di nu da na ka sni je, ali je ur ba nih le gen di ko ja je sa mo tre ba lo da po - za pra vo pre lom ni tre nu tak bi lo osni va we tvr di op {te va ro {ko mi {qe we – da zgra - Ste ri ji nog po zor ja 1956. Na i me, glav ni da ni {ta ne va qa, to li ko da je ~ak i ne za - grad Voj vo di ne je u vre me odr `a va wa Ju go Odluka da se zbog izgradwe pozori{ta poru{i dobar deo centra Novog Sada doneta je jo{ 1959. godine do voq ni pro jek tant od we di gao ru ke. A slo ven skih po zo ri {nih iga ra po sta jao no vi}, i za we ga enig ma. Sve je, ka `e, sku Me |u tim, ta da po ~i we pro blem s nov - ko ji su ~i ni li ar hi tek te Bo ra Ra du si no isti na je, ba rem ako je su di ti po pi smu ko - ste ci {te te a tar skog sve ta SFRJ, a ~e sto je va no u Po kra ji ni, ko ja je ume sto Ha xi }a je je 1988. upu tio ta da {wem no vo sad skom na pred sta ve do la zio i sam Jo sip Broz. Me - cem, jer ni je de fi ni tiv no re {e no pi ta we vi} i Ar sa Di mi tri je vi}, te gra |e vi nac bez ma lo pre ko no }i za uprav ni ka po sta vi lord me ru Bo {ku Pe tro vu, da je dr Jac ki je - |u tim, zgra da Do ma kul tu re na pro sto ni je u~e {}a ni Re pu bli ke Sr bi je ni Fe de ra ci - Ra do mir Fo li}, i oni su pri pre mi li no vi la Zo ra na Jo va no vi }a. I on }e go vo ri ti na vi~, u stva ri, bio ve o ma po no san na zgra du bi la ade kvat na i sve su se ~e {}e ja vqa le je u iz grad wi zgra de, i ru ko vod stvo SNP-a pro je kat SNP-a, ali ga je Uprav ni od bor otva ra wu zgra de, za jed no sa De ja no vi }em i ide je da bi Po zor je tre ba lo pre se li ti u je pri nu |e no da po seg ne za sma we wem pro - ku }e – od bio. ko ju je pro jek to vao.

Ra do va nom Vlaj ko vi }em, ta da pred sed ni – U naj ma wu ru ku smo svi bi li za pre pa jekt nog pro gra ma na te me qu ko jeg je 1960. „Bio sam 25. sep tem bra 1988. po zvan na ne ki dru gi po zo ri {ni cen tar. kom Pred sed ni {tva SFRJ. Pri med ba ma ko je su do la zi le iz sve ta ras pi san kon kurs. Da kle, sprat ni je „ne - {}e ni tom od lu kom, a po go to vo su bi li za sve ~a no otva ra we Ope re u Ese nu, zgra de Ipak, ne ka kav na slut mo gu }eg raz lo ga za ko ju je pro jek to vao Al var Al to, po zna ti te a tra po ta kle su i ta da {we no vo sad ske stao” to kom iz grad we, ve} de ce ni ju i po ra - pre pa {}e ni ti mla di qu di, ko ji su s ve li Ha xi }e vo skla wa we ot kri va Bo {ko Pe kim odu {e vqe wem pri pre ma li pro je kat. fin ski ar hi tek ta”, pi {e u Jac ki je vi ~e voj vla sti i 23. ju la 1957. for mi ra na je trov. Na i me, sre di nom se dam de se tih je na Na toj sed ni ci, na ko joj je pro je kat od bi jen, epi sto li. „On je umro 1976, a zad wih 12 go - Ko mi si ja za iz ra du pro gra ma iz grad se si ji Po kra jin skog ko mi te ta SKJ sa „sa go vo rio je uglav nom sa mo in `e wer Jo va di na na pro jek tu su ra di la ~e ti ri ne ma~ ka we po zo ri {ne zgra de, na ~i jem ~e lu mog vr ha” iz re ~e na pri med ba da su se „na Ko qad zin ski, ko ji je, ta da sam shva tio, za pro fe so ra. Ali Al to je do bio vi so ko ne - je bio ono vre me ni uprav nik SNP-a iz grad wi SNP-a oku pi li ne ki, me |u ko ji pra vo bio pred stav nik Po kra jin skog ko ma~ ko od li ko va we. Nem ci su da li pri zna - Ra do mir Ra {a Ra duj kov. Go di nu da na ma i jed na li be ral ~i na”. Do Pe tro va je mi te ta SKJ. I po {to je pro je kat bio pre we auto ru. Sa ve tu jem kri ti ~a ri ma zgra de ka sni je ak tiv ni je se ukqu ~u je i po sti gao taj ko men tar i on se, ten ci o zan, a zvao se „Srp SNP da odu u Esen i vi de tu no vu zra du kra jin ska ad mi ni stra ci ja, a svoj ras po mi sliv {i da se pri med sko na rod no po zo ri {te”, Ope re. I ne ka po gle da ju raz li ke u funk ci - ko {ni bas u pri log iz grad wi te a tra ba od no si na we ga, prompt ne ko me je to iz gle da stra o nal nom re {e wu u ko rist SNP-a. Spo qa dao je i ~u ve ni Mi ro slav ^an ga lo vi} Najuspe{niji no za pu tio kod on da {weg {no za sme ta lo. Jer, tre ba ta ko |e SNP ni je lo {i ji. Je di no su cr ven - – u svoj stvu po sla ni ka Skup {ti ne SR upravnik SNP-a pr vog ~o ve ka no vo sad skih ima ti u vi du da se sve to Sr bi je! Tek, kao re zul tat, u mar tu ka sti ho lo vi mo gli bi ti bo qi”... dobi}e 28. marta ko mu ni sta. „Pi tao sam ga de {a va lo na kon ob ra ~u na Iz kwi ga sta ro stav nih vi di se da je Srp - 1960. ras pi san je kon kurs za iz ra du bistu u foajeu otvo re no: slu {aj, da li se s na vod nim srp skim na ci o- sko na rod no po zo ri {te bi lo ka ko-ta ko idej nog pro jek ta zgra de Srp skog na renoviranog zdawa taj po jam ’li be ral ~i na’ od na li zmom. I is pa lo je da sku }e no sa mo od 1871. do 1892, ka da je sru - rod nog po zo ri {ta i ur ba ni sti~ ko no si na me ne. ’Ne’, od go vo su se svi pla {i li da se i {e na tzv. „Gra |an ska dvo ra na” na Trif ko - re {e we we ne bli `e oko li ne, i to na rio mi je, ’ne go na Mi {u pri bli `e tom pro jek tu. vi }e vom tr gu, i od 1895. do 1928, za hva qu ju - pro sto ru ko ji su ur ba ni sti od re di li Ha xi }a’”, is pri ~ao je Pe trov. Da li su Mi Uosta lom, za sve vre me pro jek to va wa od }i ve le po sed ni ku La za ru Dun |er skom ko ji go di nu da na ra ni je: iz me |u uli ca {u par tij ske bi ro kra te „~e ka le na zi cer”, po li ti ~a ra je pro jekt ni bi ro po se tio sa je u dvo ri {tu ho te la „Ca ri ca Je li sa ve ta” JNA i Us pen ske, [a fa ri ko ve i Ru te {ko je da nas re }i, ali su ga ne sum wi vo mo Bo {ko Kru ni}; svi osta li su se bo ja li (da na {wi ho tel „Voj vo di na”) iz gra dio te - wa ni no ve. uda ri le ta mo gde ga je naj vi {e bo le lo „srp stva” – pri se }a se Bo {ko Pe trov.

Pr vu na gra du do bio je pro je kat a tar – po pu lar no Dun |er sko vo po zo ri {te Ako je za ute hu, ne prav da pre ma ovom iz Ka ko god, kao so lo mon sko re {e we po ko je }e iz go re ti 28. ja nu a ra 1928. Pre i po - poq skog ti ma ar hi te ka ta, ko ji su u zet nom ~o ve ku bi }e is pra vqe na u sre du, zvan je iz Poq ske ko a u tor na gra |e nog idej sle to ga pred sta ve su igra ne u za ku pqe nom pred vo di li ve} po me nu ti Jac ki je vi~ 28. mar ta, i Mi lo{ Ha xi} }e do bi ti bi stu nog pro jek ta na pr vom kon ku ru su, sa da ve} ili ustu pqe nom pro sto ru, po put sa le na i we gov ko le ga Zbig wev Ba~. Na gra u fo a jeu re no vi ra nog zda wa SNP-a u okvi do cent na Ar hi tek ton skom fa kul te tu u spra tu ka fa ne „Kod sun ca”, ili u are ni ka - |e no je i ot ku pqe no jo{ ne ko li ko ru ve li ke svet ko vi ne po vo dom 150. go di Gli vi ca ma – dr Vik tor Jac ki je vi~. I on }e fa ne „Kod Ze le nog ven ca”. Od mah po sle pro je ka ta, ali uz opa sku da „ni je dan {wi ce na {eg naj sta ri jeg na ci o nal nog te a na red ne dve go di ne, od 1. sep tem bra 1972.

Dru gog svet skog ra ta SNP je na ras po la ga - od ra do va ni je dao de fi ni tiv no re tra. do 31. av gu sta 1974, pro ve sti u No vom Sa du we do bio zgra du u Ka to li~ koj por ti, u ko - {e we”. Pa ra lel no s tim te kla je i Projektant: Viktor Jackijevi~ – ^ak i ako u ob zir uzme mo ne mi nov no kao glav ni pro jek tant i ru ko vo di lac gru joj }e ka sni je bi ti sme {te na Tri bi na mla - eks pro pri ja ci ja ne kret ni na ko je su se dej stvo „op ti mi zma pam }e wa”, me ha ni zma dih, da bi se 1948. pre {lo u sa da {wi Dom na la zi le na lo ka ci ji pred vi |e noj za no vu ni je, ka da je pod vu ~e na cr ta i od lu ~e no da pe ar hi te ka ta i teh ni ~a ra ko ji su s wim sa ko ji ve drim ko lo ri tom ko ri gu je cr no-be le kul tu re, po dig nut 1936. kao Spo men-dom po zo ri {nu zgra du. Ra di pre se qe wa sta na ra se ide na jef ti ni je re {e we, ko je bi mo glo ra |i va li na pro jek tu. Isto vre me no je raz sli ke pro {lo sti, Mi lo{ Ha xi} osta je kra qa Alek san dra I, gde }e se gu ra ti sa ku pqe no je „5 gar so we ra, 2 dvo sob na i je dan bi ti re a li zo va no u dve fa ze. A to re {e we ra |i van de ta qan ur ba ni sti~ ki plan blo ka naj zna ~aj ni ji uprav nik Srp skog na rod nog sport skim dru {tvom „Par ti zan”, Na rod - jed no so ban stan”, a iz gra |e ne su i tri pot - je pod ra zu me va lo dve po zo ri {ne sa le – ve - oko SNP-a, da bi, ka da je sva neo p hod na do po zo ri {ta – ob ja {wa va ak tu el ni uprav pu no no ve stam be ne zgra de: u Ta kov skoj uli - li ku sa 800-900 se di {ta i ma lu sa 350, s tim ku men ta ci ja naj zad za o kru `e na, na kra ju nim uni ver zi te tom i Po zo ri {tem lu ta ka. nik SNP-a Alek san dar Mi lo sa vqe vi}. – bio sklo pqen i ugo vor s no vo sad skim „Ne Deo zgra de Do ma kul tu re ko ji je ko ri - ci, u Bem Li li ke i u Ta kov skom blo ku. Ve} da je pre ci zi ra no da, za rad re a li za ci je i sti lo Srp sko na rod no po zo ri {te, u ne ko - do po ~et ka gra |e vin ske se zo ne 1962. „oslo - naj sme li jih re di teq skih kon cep ci ja, „pro li ko je ma ho va adap ti ran da bi se ko li ko- bo |en” je, od no sno o~i {}en naj ve }i deo jek tan ti mo ra ju po seb nu pa `wu obra ti ti to li ko pri la go dio po tre ba ma te a tra. Pr - pro sto ra na ko me je tre ba lo da nik ne SNP. na iz na la `e we naj ra zno vr sni jih mo gu} no Po{tovawe Mileti}eve voqe? sti adap ti bil no sti po zor ni ce, or ke star skog pro sto ra i gle da li {ta”.

Od lu ku da se po ru {i do bar deo cen tra gra da za rad iz grad we Srp skog na rod nog po Ka ko bi se do bio pro je kat ko ji za do vo zo ri {ta do neo je sep tem bra 1959. Na rod ni od bor op {ti ne No vi Sad, i to na pred log qa va no vo po sta vqe ne uslo ve, 1964. je spro Sa ve ta za ur ba ni zam. Pre ma jed noj od ver zi ja, isti na ni kad zva ni~ no do ku men to va noj, ve den za tvo re ni kon kurs i na we mu je po be to je ura |e no ka ko bi se is po {to va la vo qa Sve to za ra Mi le ti }a, ko ji je za svog gra dio slo ve na~ ki ar hi tek ta Edvard Rav ni do na ~el ni~ kog man da ta imao na me ru da zgra du SNP-a po dig ne u sr cu va ro {i no vo sad kar. Na `a lost, sve po no vo sta je, uglav nom ske. Me |u tim, glas pro tiv to ga po di gla je on da {wa ne ma~ ka i ma |ar ska grad ska eli iz eko nom skih a po ma lo i iz po li ti~ kih ta i Be~ je na kra ju po ni {tio Mi le ti }e vu od lu ku. „Ka da mi je sa op {te no gde }e se raz lo ga. Na kra ju }e se, upra vo su prot no gra di ti SNP, pri zna jem da uop {te ni sam bio odu {e vqen, jer me je upla {i lo to ko te za ma s po ~et ka pri ~e, po ka za ti da }e li ko zgra da tre ba po ru {i ti, {ta }e mo s in fra struk tu rom i da li }e mo {i po vi ma kqu~ nu ulo gu u „od blo ki ra wu pro ce sa” i o{te ti ti Us pen sku cr kvu, {to smo de li mi~ no i u~i ni li. Me |u tim, ta da mi je ja sno i iz grad wi po zo ri {ta od i gra ti – upra vo gla sno po ru ~e no – da ne ta la sam”, re ~i su Bo {ka Pe tro va.

Ti to. Isti na, ni je to we mu tek ta ko pa lo na pa met, ve} za to naj ve }a za slu ga pri pa da Sve do ci tvr de da je bio ha ri zma ti~ na li~ i ma rom” o iz vo |e wu pr ve fa ze ra do va na le gen dar nom uprav ni ku SNP-a Mi lo {u nost, da je ne po gre {i vo bi rao pra ve sa rad no vom po zo ri {tu. Ka men te me qac je po lo Mi {i Ha xi }u. ni ke, da je do no sio mu dre od lu ke, da je umeo `en 11. apri la 1975, a zgra da je sve ~a no Na i me, po sve do ~e wu Bo {ka Pe tro va, da „pre se ~e” ka da i ka ko tre ba, znao je da otvo re na 28. mar ta 1981, ma da su u woj ve} pri li kom jed ne Ti to ve po se te SNP-u kra re ski ra, ali i pro ce ni ka da re skir mo `e kra jem se dam de se tih igra ne pred sta ve. jem {e zde se tih, odr `ao je Mi {a Ha xi} po sta ti koc ka we. Pri pa dao je ta bo ru po Na `a lost, ni otva ra we no ve zgra de ni je zdra vi cu na kon ko je je Broz u jed nom in bed ni ka, no bio je sve stan zna ~a ja tra di ci mo glo da pro tek ne bez skan da la. Iako je tim nom kru gu re kao da je „u svom `i vo tu je pa SNP ni je sma trao de lom rat nog ple vas ko li ka ju go slo ven ska po zo ri {na jav ~uo bez broj zdra vi ca da bi o to me mo gla da Za prvu fazu radova anga`ovan je „Neimar” na. Znao je da is ko ri sti svoj po lo `aj i nost o~e ki va la da }e naj za slu `ni ji za iz se na pi {e kwi ga, ali da zdra vi cu ta kve ugled, te od po li ti ~a ra ni je za zi rao. Na grad wu no ve zgra de, ali i naj u spe {ni ji eru di tiv no sti ni ka da u `i vo tu ni je ~uo”. pro tiv. ^u vao je SNP od ala i vra na, bri uprav nik u isto ri ji SNP-a Mi lo{ Ha xi}, „Mi slim da je taj tre nu tak bio pre su dan da Od izgradwe do sanacije nuo o umet ni ci ma i ka da je ne ki od wih ni ima ti tu ~ast da pre se ~e vrp cu, ni je mu to Ti to ka `e: gra di }e se ovo po zo ri {te”, re su ma ri li za we ga. Po zo ri {te je na pu stio do zvo qe no. On je na ~e lu ku }e bio od 1958. ~i su Bo {ka Pe tro va.

Pre ma ra ~u ni ci iz ve de noj 1. ja nu a ra 1979. go di ne, ukup ni tro {ko vi iz grad we ba{ ona ko ka ko i na la `e mra~ na tra di ci do 1979, i za vre me na we go vog uprav ni ko va I upra vo }e Pe trov bi ti na ~e lu Stam zgra de Srp skog na rod nog po zo ri {ta pro ce we ni su na on da {wih 483.368.917,90 di ja srp skog te a tar skog `i vo ta. Ipak je na wa i da nas se ve li da su „zlat no do ba” naj be nog pred u ze }a No vi Sad, ko je je 1972. na ra. ^ud nom ko in ci den ci jom, re no vi ra we SNP-a na kon pu ne tri de ce ni je ne u la sta vio da do la zi u SNP. Po se }i vao je one sta ri je pro fe si o nal ne te a tar ske in sti tu pre u ze lo bri gu o iz grad wi po zo ri {ta. Da ga wa ko {ta lo je da na {wih 450 mi li o na. Za te pa re sa ni ran je krov ko ji je pro ki ko ji su ga vo le li i ce ni li. Od 28. mar ta ci je u Sr ba. Ali, po li ti ka je ume {a la svo iz ra di glav ni pro je kat zgra de po zvan je {wa vao, do ve de ne su u red sce ne na ko ji ma je za me wen pod i ser vi si ra na je hi dra u ove go di ne we go va bi sta }e bi ti ta mo gde je pr ste, ta ko da ~ak ni je do bio ni po ziv da Edvard Rav ni kar, la u re at pret hod nog kon li ka, za me we na su se di {ta, te sre |e ni fo a jei, gar de ro be, prob ne sa le, hod ni ci i joj je i me sto – iz me |u Jo va na \or |e vi }a i pri su stvu je ce re mo ni ji. Po za di na Mi {i kur sa, ali su we go vi uslo vi bi li ne pri hva kan ce la ri je. Uz to, u pla nu je da jo{ 120 mi li o na di na ra bu de ulo `e no u na bav ku Pe re Do bri no vi }a. ne sme ne osta la je do da nas, tvr di mi on da tqi vi za in ve sti to ra. U sle de }em ko ra ku no ve scen ske teh ni ke. {wi no vo sad ski gra do na ~el nik Jo va De ja Pe trov je ofor mio tim mla dih stru~ wa ka,  Miroslav Staji}

U

Mi {i na zdra vi ca Ti tu po gu ra la ni ca we SNP-a

nedeqa25.mart2012.

dnevnik

c m y

12

PO NOS SO VJET SKE BOR BE NE AVI JA CI JE, MiG-21, NA PU [TA NA [E VA ZDU HO PLOV STVO NA KON PO LA VE KA STA @A

TRA GOM ZAH TE VA

Dr `a va o ro di ca po koj nog Fran cu za Bri sa Ta to na, ko ga je 2009. u ka fi }u Be o gra du uo~i fud bal ske utak mi ce be o grad skog Par ti za na i fran cu skog Tu lu za na smrt pre bi la gru pa eks trem nih na vi ja ~a „cr no-be lih“, pre ne ko li ko da na je pod ne la Re pu bli~ kom jav nom pra vo bra ni la {tvu Sr bi je pred log za mir no re {e we spo ra. Tim pred lo gom se tra `i od {te ta od 300.000 evra, uz na ja vu tu `be za na kna du ne ma te ri jal ne {te te pro tiv dr `a ve Sr bi je i Mi ni star stva unu tra {wih po slo va. Pu no mo} nik po ro di ce Ta ton advo kat Slo bo dan Ru `i} je mo gu }u tu `bu obra zlo `io sta vom svo jih kli je na ta da „po li ci ja ni je pred u ze la ni {ta da bi za {ti ti la bez bed nost fran cu skih dr `a vqa na ko ji su na pad nu ti 17. sep tem bra 2009. go di ne, a me |u ko ji ma je bio i Bris Ta ton„.

Ovaj po tez je iz ne na dio deo jav no sti Sr bi je, ko ja je i po sle tri go di ne u {o ku zbog stra vi~ ne smr ti fran cu skog mla di }a, a bur ne su bi le i re ak ci je kad su pra vo sna `nom pre su dom pre po lo vqe ne pr vo bit ne vi {e de ce nij ske ka zne, iz re ~e ne dva na e sto ri ci okri vqe nih za u~e {}e u di vqa~ kom pre bi ja wu Ta to na. Ina ~e, prav ni ci su go to vo ne po de qe ni u mi {qe wu da je po du `i ni tra ja wa, to bio je dan od naj e fi ka sni jih, ako ne i naj e- fi ka sni ji kri vi~ ni po stu pak pred srp skim su do vi ma u po sled woj de ce ni ji, jer je, ra ~u na ju }i i is tra gu i `al be ni po stu pak, do do no {e wa pra vo sna `ne pre su de tra jao ukup no dve go di ne i tri me se ca.

Pred log po ro di ce Ta ton za mir no re {e we spo ra, od no sno na ja va tu `be pro tiv dr `a ve za na kna du {te te, iza zva la je di le me i u de lu prav ni~ ke jav no sti. Advo kat Sve to zar Vu ja ~i}, je dan od advo ka ta od bra ne u pro ce su pro tiv gru pe okri vqe nih na vi ja ~a, ka `e da „ne vi di osnov za tu `bu pro tiv dr `a ve ili Mi ni star stva unu tra {wih po slo va“.

– Ni ko, ni u jed noj fa zi kri vi~ nog po stup ka, ni je po mi wao ni ka kve pro pu ste po li ci je u po gle du obez be |e wa o{te }e nih fran cu skih na vi ja ~a. Oni ni su do {li kao or ga ni zo va na na vi ja~ ka gru pa ve} po je di na~ no kao tu ri sti. Po li ci ja ni je ima la oba ve zu da obez be |u je sva kog po se ti o ca u Be o gra du ko ji je do {ao po vo dom utak mi ce – ka `e Vu ja ~i}.

On pri to me uka zu je i na prak su da se sud skim pre su da ma o{te }e ni ra di na kna de {te te upu }u ju na even tu al ne par ni ce pro tiv pra vo sna `no osu |e nih za iz vr {e we kri vi~ nog de la.

– Ku da bi nas to od ve lo ka da bi po sle sva kog ubi stva o{te }e ni tra `i li na kna du {te te od dr `a ve i po li ci je – ve li Vu ja ~i}.

P

Odl az ak „skak a~ a” s neb a Srb i j e iG-21 je je dan od naj po zna ti jih bor be nih avi o na u isto ri ji so vjet ske voj ne avi ja ci je. Me |u 34 dr `a ve u sve tu, ko je su u svo joj bor be noj avi ja ci ji ima le ili jo{ u ope ra tiv noj upo tre bi ima ju i MiG-21, je i Sr bi ja. Ove go di ne na vr {a va se pet de ce ni ja ot ka ko je ovaj lo vac-pre sre ta~ u na o ru `a wu ne kad rat nog, a da nas voj nog va zdu ho plov stva, sa da Voj ske Sr bi je. Isto ri ja je za be le `i la da je pr vih pet avi o na MiG-21F sle te lo na aeodrom u Ba taj ni ci 24. sep tem bra 1962. go di ne i od ta da ove „~e li~ ne pti ce” bri nu o bez bed no sti va zdu {nog pro sto ra iz nad Sr bi je.

Ka da je pre 50 go di na sti gao u Sr bi ju, bio je to ta da naj mo der ni ji avion Ti to ve Ju go sla vi je, je di ni ko ji je mo gao da le ti ~ak dva pu ta br `e od zvu ka. I taj epi tet je no sio du go, sve dok 1984. go di ne od So vje ta SFRJ ni je ku pi la jo{ bo qe, ta da naj sa vre me ni je le te li ce – MiG-29. U pe ri o du od 1962. go di ne do po ~et ka 80-tih, Ju go sla vi ja je ku pi la 216 avi o na MiG-21.

Osim u Ba taj ni ci, ovi avi on i su bi li ba zi ra ni i na pod zem nom aero dro mu „@e qa va” kod Bi ha }a, za tim na „Sla ti ni” kod Pri {ti ne i u Pu li.

MiG-21 (po NATO kla si fi ka ci ji „Fis hbed„) je sovjetski lova~ki avion presreta~. Projektovan je i razvijen u istra`iva~ko-projektnom birou OKB Mikojan. U ru skom `ar go nu je po pu lar no na zi van ba la laj ka (zbog sli~ no sti s mu zi~ kim in stru men tom), a kod mno gih dru gih – olov ka. Sa mo u biv {em SSSR-u pro iz ve de no je 10.158 ovih avi o na. Po red to ga, iz ra |i vao se i u ^ehoslova~koj, Indiji i u Kin i (jo{ oko 2.0 00 ko mada ).

Re~ je o avionu s t urb om lazni m m otorom, k oji je u celo j s vetsk oj vazduhoplovnoj istoriji imao najmasovniju serijsku proizvodwu, a u periodu posle Korejskog rata i u odnosu na sve ostale avione. On je i rekorder po du`ini trajawa serijske proizvodwe, u mnogim varijantama, od 1959. do 1985. go di ne. MiG-21 je, za pra vo, pr vi so vjet ski lo vac dru ge ge ne ra ci je.

Ka sni ji mo de li se svr sta va ju u tre }u ge ne ra ci ju, {to

M

pod ra zu me va, po red va tre nog oru` ja, kla si~ no bom bar der sko na o ru `a we i opre mqe nost raketam a kr atkog domet a sa sa mon av o|ewe m.

U p rvoj ve rziji (MiG-21 E) b io j e izostavqe n top, v e} je letilica imal a s amo integr is ane ra ke te vazduh-vazduh , s IC sa mon avo|ewem. Na vreme j e z akq u~eno da je t o p og re{no i u nov iju verzi ju M ig-21F, ugr a|en je po znati top G SS-23, sa izvanrednim karakteristikama. To se, kasnije, pokazalo kao prednost u borbi s „fantomom” u Vijetnamskom ratu.

Razvijen je kao nu`an odgovor u trci u naoru`awu sa zapadnim vojnim blokom, u kriti~nom periodu Hladnog rata. Tada{wi lova~ki avion MiG-19, iako je bio svetski rekorder u brzini, nije bio ravnopra -

Razvijen je kao nu`an odgovor u trci u naoru`awu sa zapadnim vojnim blokom, u kriti~nom periodu Hladnog rata van za pad nim lov ci ma. Ko ri {}e na su sto ga pro ve re na is ku stva u raz vo ju tra di ci o nal no su per i or nih lo va~ kih avi o na i ume {no je s kon cep ci o nim re {e wi ma ubla `e no za o sta ja we u pri me ni sa vre me ne teh no lo gi je, po go to vo u do me nu elek tro ni ke i vr hun skih ma te ri ja la.

Na ra ~un skrom ni jeg opre ma wa i no {e wa ma we ko li ~i ne go ri va, sa ~u van je po vo qan od nos po ti sak/ma sa avi o na i do bi je ne su od li~ ne aero di na mi~ ke ka rak te ri sti ke i od li~ ne ma ne var ske spo sob no sti, po seb no u ver ti kal noj rav ni. Dat je na gla sak na stva ra we pred no sti u bli skoj bor bi, {to je bi lo pre sud no u su pro sta vqa wu s „fan to mom” (ko ji je bez to pa). Sa no {e wem ma le ko li ~i ne go ri va, `r tvo va na je auto no mi ja le ta (sve ga je 1,52–1,9 ~a so va), ali je

obez be |e na ve li ka po kre tqi vost i br zi na uspo na, {to je po voq no za pre sre ta we ne pri ja teq skih avi o na. Zbog te oso bi ne je fi gu ra tiv no na zi van i – „ska ka~”.

MiG 21 su pro iz vo di le tri fa bri ke: „GAZ 30„ u Moskvi, „GAZ 20„ u Gorkom i u „GAZ„ 31 u T bi li siju.

F ab rika u G or kom je proiz vod ila sa mo dv osede za SSSR, u Moskvi jednosede za i zv oz, a u Tbi li siju jed nosede i dvos ede za obe potrebe. Izv i|a~ke v erzij e M iG-21R i MiG-21b is proizvo di le su se tak o| e u Gorkom za obe potrebe.

MiG-21 je u~estovao u vi{e lokalnih sukoba od kojih je svakako najzna~ajniji Vijetnamski rat. Ipak, i pored odli~nih karakteristika, severno-vijetnamski piloti su se radije opredeqivali za MiG-19 zbog ja~eg i pouzdanijeg topovskog naoru`awa (tri topa od 30 mm naspram dve ne e fi ka sne ra ke te K-13 pr ve ge ne ra ci je). U ra nim fa za ma me |u et ni~ kih su ko ba u Ju go sla vi ji od 1991. do 1995. Jugos l ove nska na rod na armija je koristila Mi G-21s za dejstva vazduhzemqa. Detaqna evidencija pokazuje najmawe sedam oborenih aviona MiG-21 od lokalnih snaga u Hrvatskoj i Bosni. Obarani su raketama zemqa-vazduh „stinger” i „strela2”. Svi preostali jugoslovenski avioni MiG-21 su posle 1992. godine dislocirani na aerodrome u Srbiji i Crnoj Gori, a tokom N ATO bombardov awa uni{ teno j e wih 33 , ugla vn om na ze mqi.

Da nas preos tali avioni MiG- 21 nalaze s e u bazi na aerodromu u Batajnici i u sastavu su 204. vazduho plovne br ig ade Voj s ke Srbije. Me |utim , ne}e jo { dugo bi t i po d okr iqe m te j edinice, jer } e ve} o vog l et a, a najkasnije d o po~etka 20 13, ot i}i u „penzi ju” .

Naime , zb og iste ka veka u potre be , iz n a oru`awa vazdu hoplovstva Vo jske Srb ije bi }e povu ~e no svih 11 le telica ov og tip a. Nakon t oga, l ov a~koj avijaci ji ost aj u jo{ sa mo ~eti r i av iona MiG -29 . Wihov rok tr ajawa je n e{t o du`i i isti~e 2018. godine. n Milan Bozokin

PUT OKO

MA LI I SRED WI BI ZNIS IZ ME \U SR BI JE I NE MA^ KE

Oni {te de, mi o to me pri ~a mo O

vo je olim pij ska go di na, ali ne }e se tak mi ~i ti sa mo spor ti sti: u ne ko li ko ze ma qa se to kom ovih me se ci odr `a va ju iz bo ri, pa su tr ku po ~e li i po li ti ~a ri. U fo ku su su ove go di ne ma la i sred wa pred u ze }a i sko ro da ne pro |e dan a da pre sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} ne po se ti ne kog od pred u zi ma ~a i ras pi ta se za pro ble me, te {ko }e i ka ko da po mog ne bi zni su da se raz vi ja.

Kan ce lar ku Ne ma~ ke An ge lu Me kel ta ko |e za ni ma ju pro ble mi u bran {i.

Ka da je ne dav no po se ti la Min hen, odvo ji la je ce lo pre pod ne za su sret s ma lim i sred wim pred u zet ni ci ma na Me |u na rod nom saj mu za nat stva i di zaj na. Po ~a stvo va ni we nim in te re so va wem za svoj rad, ni su se ni ma lo li bi li

da joj iz ne su pro ble me ko ji ih mu ~e.

O~e ki va li su vi {e od na ja vqe ne po re ske re fo me, te br `e spro vo |e we obe }a ne so ci jal ne po li ti ke.

Kod nas se ma li bi znis naj ~e {}e `a li na pre vi so ke ban kar ske ka ma te, {to mu ote `a va vra }a we kre di ta i sma wu je kon ku rent nost. Pro ble mi su i pre vi so ki na me ti na pla te rad ni ka, te broj ne da `bi ne ko je svo je voq no raz re zu ju lo kal ne sa mo u pra ve. Na {i pred u zet ni ci se, ba{ kao i wi ho ve ko le ge u Ne ma~ koj, pro tiv to ga bo re – {ted wom, od no sno kre sa wem tro {ko va gde god je to mo gu }e. No, dok je kod nas {ted wa uglav nom sti hij skog ka rak te ra, u Ne ma~ koj je do bro osmi {qe na. Ta~ ni je, ta mo je i ona shva }e na kao bi znis, pa se ve li ki broj pred u ze }a tru di da na pra -

vi po sao kroz po nu du pro gra ma i pro iz vo da ko ji ima ju za kraj wi ciq – u{te de.

Deo ove pri ~e ni je ostao ne po znat do ma }im pred u zet ni ci ma: ve} po tra di ci ji, Pro Kre dit ban ka je or ga ni zo va la pu to va we oda bra ne gru pe pred u- zet ni ka na sa jam Za nat stva i di zaj na, ma log i sred weg bi zni sa u Min he nu, pa su uspe {ni iz ove bran {e ima li {an su da vi de ka ko raz vi je ni {te de. Me na xer Kla us Pla {ka re kao je srp skim no vi na ri ma da na Saj mu ima 1.170 {tan do va

i u Sr bi ji gde pla ni ra ju da svoj po sao pro mo vi {u ta ko {to }e u~i ti de cu po {ko la ma ve {ti na ma za na ta. Pro jek te, kao ovaj ko ji pla ni ra ju Ji ling so vi, tre ba lo bi obe ru~ ke da pri hva ti mo, jer su, po red pred u zet ni ka, na saj mu iz la ga le i {ko le. Vol fgang Vajgl, u~i teq sto la ra, sa svo jim je |a ci ma na pra vio kon struk ci ju za ku }u. Ra di lo se na {tan du, pred o~i ma po se ti la ca. Vol fgang ka `e da po sto je kom pa ni je ko je ve} de ce ni ja ma ra ~u na ju na wi ho ve |a -

SAM SEBI SUVI[AN: Den O’Liri, gradski menaxer u Keleru (SAD) procenio je da je suvi{an na svom poslu, i otpustio je samog sebe. O’Liri (57) na mestu gradskog menaxera bio je od 2007, a poziciju deli sa jo{ dvojicom asistenata. On je lokalnoj {tampi rekao da, po wegovoj proceni, gradu od 40.000 stanovnika nisu neophodna trojica qudi na tom mestu, i dao samome sebi otkaz. U penziju, ipak, ne}e.

Obu }ar ko ji ni je upo znao po re zni ka Na srp ske pred u zet ni ke ko ji su bi li u Min he nu naj ve }i uti sak osta vi la je pri ~a o na {em ~o ve ku - obu }a ru ko ji je mlad do {ao u Ne ma~ ku. On je 1972. otvo rio obu }ar sku rad wu. Ne dav no je oti {ao u pen zi ju, a za vre me vi {e de ce nij skog ra da pla }ao je po rez na pro met. Sva ke go di ne je is pu wa vao pri ja vu i iz mi ri vao oba ve ze. Ni ka da mu ni je dan po re znik ni ti in spek tor ni je do {ao u rad wu. Sem tog jed nog na me ta, dru gih tro {ko va i da `bi na pre ma dr `a vi i lo kal nim or ga ni ma ni je imao. i da ima iz la ga ~a iz 27 ze ma qa. Wih je ove go di ne bi lo vi {e, ali je pro stor ko ji su za ku pi li – ma wi. Ce la iz lo `ba je sta la u tri ha le.

Srp ski iz la ga ~i ni ove go di ne ni su na stu pa li. Ali ne tre ba to od mah shva li ti kao do kaz na {e tra di ci o nal ne inert no sti: i hr vat ski pred u zet ni ci `a li li su se da je po stu pak oko iz la ga wa i sve {to s wim ide znat no kom pli ko va ni ji za wih, ne go za ko le ge ~i je su ze mqe ve} ~la ni ce Uni je. Ipak, u Min he nu je bi la jed na na {a kom pa ni ja ko ja je is ko ri sti la mo gu} nost da se pred sta vi na ho land skom {tan du. Ma ri ja Ji lings, na {e go re list a uda ta za Ho lan |a ni na, pri ka za la je svo ju li ni ju na ki ta „Xez fe{n“. Ogr li ce, pr ste we, na ru kvi ce i me daq ne iz ra |u je od re ci kli ra nih sa to va, a ne ki od wih sta ri su i po 50 go di na.

Sa jam je i pri li ka za sa rad wu sa no vim part ne ri ma. Ji ling so vi su ak tiv ni

ke ko ji la ko na la ze po sao. A uvek do bro do |u i no vi bi zni sme ni sprem ni da po nu de po sao.

Ina ~e, {ted wu ener gi je Nem ci spro vo de ta ko {to ma lim pred u zet ni ci ma i do ma }in stvi ma pred la `u da, kad god mo gu, za me ne naf tu i stru ju za sun ~a nu ener gi ju.

– To ni je je di no {to im nu di mo – ka `e Sil vi ja Re del iz kom pa ni je „S-Te~ ener gi ja“, ko ja se re kla mi ra pod slo ga nom „Sun ce do no si no vac“. – Mi nu di mo pro gra me ko ji omo gu }u ju da se kom bi na ci jom raz li ~i tih iz vo ra ener gi je sma we tro {ko vi ko je ova stav ka do no si pred u zet ni ic ma. Ko li ko? To je te {ko re }i, jer je sva ki slu ~aj po se ban, ali u{te de ti se ite ka ko mo `e.

Na pi ta we da li im dr `a va po ma `e, pred u zet ni ci na saj mu u Min he nu uglav nom su ne ga tiv no od go va ra li. Ne po ma `e, ka `u, ali i ne od ma `e. n Du {an ka Vu jo {e vi}

LA@NA PERLA: Policija u San Klementeu (SAD) privela je besku}nika Perla Seranoa u uverewu da je u pitawu - `ena. S otkrivawem pravog pola uhap{enog, policija je otkrila i to da Serano pre 13 godina nekako do{ao do dokumentacije koja je pripadala osobi koja ima isto ime kao i on. Ovaj je u me|uvremenu bez gri`e savesti koristio silne lekarske usluge i tako napravio tro{kove ve}e od 100.000 dolara. Prava Perla }e ovo pro~itati kao - dug. I to kakav.

dnevnik

nedeqa25.mart2012.

13

PORODICE TRAGI^NO STRADALOG BRISA TATONA DA IM SRBIJA NAMIRI NEMATERIJALNU [TETU

(ni)je kri va i (ne) mo ra da pla ti Go to vo iden ti~ ne prav ne sta vo ve iz no si i biv {i su di ja Ili ja Ra du lo vi}.

– Mi slim da je u tom slu ~a ju sve oti {lo u vi so ku po li ti ku i ve ru jem da }e oni to sve re {i ti na tom ni vou. @e lim, me |u tim, da uka `em da su se tu ~e na vi ja ~a de {a va le po ce lom sve tu, da je tra gi~ nih do ga |a ja s na vi ja ~i ma bi lo u mno gim dr `a va ma, i da }e, na `a lost, tu ~a na vi ja ~a bi ti i u bu du} no sti.

Pri to me dr `a vqa ni Sr bi je, tvr di Ra du lo vi}, u sli~ noj si tu a ci ji u evrop skim ze mqa ma ne bi mo gli da tra `e od {e tu od dr `a ve.

– Ni go vo ra. To bi i kod nas bio pre se dan – ka te go ri ~an je Ra du lo vi} Na dru goj stra ni, advo kat Slo bo dan Ru `i}, za stup nik ro di te qa i se stre Bri sa Ta to na, ne de li te sta vo ve. U raz go vo ru za „Dnev nik“, on ob ja {wa va da su we go vi kli jen ti Re pu bli~ kom pra vo bra ni la {tvu pod ne li pred log za mir no re {e we spo ra, jer je to oba ve za po no vom Za ko nu o par ni~ nom po stup ku. Na i me, pre no {to gra |a nin tu `i dr `a vu, mo ra u ro ku od 60 da na da pod ne se pred log za mir no re {e we spo ra Re pu bli~ kom pra vo bra ni la {tvu, ko je ima rok od 60 da na da na taj pred log re a gu ju. I ako ne re a gu ju, on da se pod no si tu `ba.

Po ro di ca Ta ton }e, na ja vqu je wi hov advo kat, uko li ko se ne bu de do go vo ri la s dr `a vom, si gur no tu `i ti Re pu bli ku Sr bi ju, od no sno re sor no mi ni star stvo. On pri to -

Nesre}nom francuskom navija~u nije bilo pomo}i

me ob ja {wa va da za te zu o{te }e nih da „Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va ni je pred u ze lo ni {ta da za {ti ti bez bed nost fran cu skih dr `a vqa na ko ji su bi li u Be o gra du, me |u ko ji ma je bio i Bris Ta ton“ – po sto je ar gu men ti.

RJPS: ^eka se izja{wavawe MUP-a „Dnev nik“ se obra tio i Re pu bli~ kom jav nom pra vo bra ni la {tvu, od ko jeg je za tra `io in for ma ci ju o to me da li je po ~e lo raz ma tra we pred lo ga po ro di ce Ta ton. S tim u ve zi, u do pi su ko ji je sti gao na {em li stu, pre ci zi ra se da je „15. mar ta 2012. go di ne u Re pu bli~ kom jav nom pra vo bra ni lat {vu pri mqen pred log pu no mo} n i k a po r o di c e Ta ton“. „Pred log je od mah pro sle |en Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va na iz j a {we w e. Pra vo b ra n i l a {tvu jo{ ni je do sta vqen od go vor“, pi {e u do pi su.

U od go vo ru na „Dnev ni ko vo“ pi ta we ko li ko je spo ra zu ma do

sa da po stig nu to, na vo di se da „u Re pu bli~ kom jav nom pra vo bra ni la {tvu do sa da ni je za kqu ~en ni je dan spo ra zum o na kna di ne ma te ri jal ne {te te“, uz na po me nu da se po s eb n o „uka z u j e na krat k o } u vre men skog pe ri o da u ko me se pri me wu je ova za kon ska mo gu} nost“.

– Za kqu ~e no je vi {e spo ra zu ma ko ji ima ju za pred met is pla tu du ga ko ji se od no si na na gra de i na kna de tro {ko va za rad advo ka ta u svoj stvu bra ni la ca po slu `be noj du `no sti u pret kri vi~ nom i kri vi~ nom po stup ku. Pra vo bra ni la {tvo }e ubu du }e na sto ja ti da za kqu ~i {to vi {e spo ra zu ma ka ko

bi se i po sti gao `e qe ni ciq, a to je ras te re }e we su do va i u{te de u bu xe tu Sr bi je na ime par ni~ nog po stup ka i ka ma te. Na pi ta we po sto ji li even tu al no kod spo ra zum nog re {e wa pred vi |en ne ki gor wi li mit za iz nos od {te te, is ti ~e mo da ne po sto ji li mit za iz nos od {te te jer se vi si na ne ma te ri jal ne {te te od re |u je na osno vu svih okol no sti kon kret nog slu ~a ja i uzi ma ju }i u ob zir sve su bjek tiv ne i objek tiv ne kri te ri ju me ve za ne za li~ nost o{te }e nog, pri ~e mu se uva `a va i sud ska prak sa u toj obla sti –ob ja {wa va Re pu bli~ ko jav no pra vo bra ni la {tvo.

–Uzmi te u ob zir ra ni je do ga |a je, {ta su ra di li hu li ga ni: pa qe we Baj ra kli xa mi je u Be o gra du, pa qe we zgra de ame ri~ ke am ba sa de, slu ~aj na pa da ba kqom na `an dar ma pri li kom na vi ja~ kih ne re da na sta di o nu, a de sio se i na pad na u~e sni ke Pa ra de po no sa. Da kle, zna se da do la zak stra nih dr `a vqa na na utak mi cu pred sta vqa opa snost po bez bed nost pre sve ga tih qu di, a Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va ni {ta ni je ura di lo. Osim to ga, ima mo do kaz da su de set ili pet mi nu ta pre ne go {to se de sio na pad na Bri sa Ta to na u ne po sred noj bli zi ni to ga lo ka la, ne ko li ci na po li ca ja ca, ovih obi~ nih, da ta ko ka `em, ku pi li pqe ska vi ce. Zna ~i, bi li su i po li caj ci tu u ne po sred noj bli zi ni. Me |u tim, ni je dan je di ni po li ca jac se ni je ume {ao kad je na pad po ~eo. I da ne na bra jam da qe. Mi sma tra mo da je dr `a va objek tiv no od go vor na – na vo di advo kat Ru `i}.

Di rek tan od go vor, bez oko li {a wa, usle dio je i na „Dnev ni ko vo“ pi ta we za {to se o{te }e ni ni su opre de li li za po stu pak na ko ji su upu }e ni sud skom pre su dom – par ni cu za na kna du {te te pro tiv okri vqe nih?

– Naj pre, Ta to no vi bi ro di te qi mo ra li s okri vqe ni ma da se su o ~a va ju u sud ni ci u par ni~ nom po stup ku. Dru go, to bi ve o ma du go tra ja lo, a tre }e, ta pre su da ne bi ima la ni ka kvog efek ta, jer ne bi ima li od ko ga da na pla te od {te tu.

Svi okri vqe ni su ne za po sle ni i ne ma ju ni ka kvu imo vi nu – ob ja snio je Ru `i}.

Ako bi Re pu bli~ ko pra vo bra ni la {tvo pri hva ti lo pred log po ro di ce Ta ton za mir no re {e we spo ra, tvr di prav ni za stup nik o{te }e nih, to ne bi bio pre se dan. Po we mu, pro sto ra ne ma ni za bo ja zan da bi even tu al no u bu du} no sti mo glo da se de si da o{te }e ni u na iz gled sli~ nim slu ~a je vi ma po~ nu da tra `i od {te tu od dr `a ve.

– Ovaj do ga |aj ni je bio tu ~a iz me |u dve na vi ja~ ke gru pe.

Ovo je is kqu ~i vo bio na pad na ne vi ne, ne na o ru `a ne qu de ko ji ni su pru `a li ot por, ve} su be `a li. Mo ram da pod se tim da je par me se ci na kon ovog do ga |a ja do la zio fud bal ski klub „Bri`“ u Be o grad i da ih je ta da po li ci ja pra ti la od aero dro ma, gde god su mrd nu li do po ~et ka utak mi ce, pa sve dok ih ni su is pra ti li na zad. Za {to su to ura di li? Pa, ve ro vat no zbog ovo ga {to se de si lo pre to ga. U kraj woj li ni ji, a to sam na veo i u pred lo gu Re pu bli~ kom pra vo bra ni la {tvu, po ro di ca Ta ton ne tra `i ni {ta dru go ne go ono {to bi do bi la i u Fran cu skoj kad je ne ko ne vi no na pad nut – ob ja {wa va advo kat Slo bo dan Ru `i}, uz na po me nu da }e u sle de }em ko ra ku ako ne bu de po rav na wa i na{ sud od bi je od {tet ni zah tev, tu `ba bi ti pro sle |e na me |u na rod nim sud skim in stan ca ma. n Ja ska Ja ko vqe vi}

godi{wica

Da vi {e ne ra tu je mo „To je bio zlo ~in i to me se ne ma {ta do da ti”, iz ja vio je pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} na kon po la ga wa ven ca na Spo men obe le` je `r tva ma NA TO bom bar do va wa u Alek sin cu. „Na {a je ze mqa pre vi {e bi la uro we na u ra to ve to kom ~i ta vog 20. ve ka, ne zna im se ni bro ja, ni `r ta va i sve {to ~i ni mo u bu du} no sti tre ba da bu de sa zda no na taj na ~in da vi {e ni kad ne bu de mo ukqu ~e ni u bi lo ka kav rat”, re kao je Ta di}.

Bombe zbog ne za vi snosti Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da je da nas ja sno da je ciq NA TO bom bar do va wa Sr bi je 1999. go di ne bi lo stva ra we ne za vi sne dr `a ve Ko so vo. „Da ni je bi lo ’Mi lo srd nog an |e la’ Sr bi ja bi bi la bo ga ti ja za 2.500 qu di”, re kao je Da ~i} u ba zi SAJ, gde je obe le `e na go di {wi ca bom bar do va wa uka zao je da je oba ve za dr `a ve da u naj sko ri je vre me utvr di ta ~an broj po gi nu lih to kom tro me se~ nog bo mar do va wa.

Na pla ti ti {te tu Sr bi ja mo ra od NA TO po no vo da zah te va na pla tu rat ne od {te te od sto mi li jar di evra i da na taj na ~in obez be di sred stva za po kre ta we pri vre de, otva ra we no vih rad nih me sta i bo qi `i vot za gra |a ne, iz ja vio je funk ci o ner SRS Ne ma wa [a ro vi}.

FRANCUSKA SE POLAKO VRA]A U PREDIZBORNU SVAKODNEVICU NAKON TRAGI^NIH 10 DANA MARTA

SVETA

Lu dak na sku te ru u pred sed ni~ koj kam pa wi (od na{eg specijalnog dopisnika iz Pariza)

GA SI LI U HA QI NA MA: Ka da je to kom pro sla ve da na Sve tog Pa tri ka u Mi ne so ti is pred jed nog pa ba iz bio po `ar, va tro ga sci ko ji su ta mo za te kli, pri rod no, po tr ~a li su da ga uga se. Ni {ta u to me ne bi bi lo po seb no da va tro ga sci na pro sla vu u pab ni su do {li - ob u ~e ni u du ge, sve ~a ne ha qi ne. Ta ko da su pri li kom in ter ven ci je ipak mo ra li da vo de ra ~u na da se ha qi na ma, ne daj bo `e, ne {to ne do go di.

MIR NO ZA BO RA TA: Na kon {to je ne dav no ka zah stan skim di plo ma ta ma ume sto him ne pu {ten hit Ri ki ja Mar ti na, sli~ no su do `i ve li i spor ti sti te ze mqe. Ovaj put, re pre zen ta tiv ci u stre qa {tvu do `i ve li su da na do de li me da qa na tak mi ~e wu u Ku vaj tu ume sto na ci o nal ne iz zvu~ ni ka bu de pu {ten zvuk iz mi {qe ne him ne iz fil ma „Bo rat”. Na kon iz vi we wa, ce re mo ni ja do de le me da qa je po no vqe na sa pra vom him nom.

ran cu ska odav no ni je bi la raz je di we na i uje di we na u istih ne ko li ko da na. Pred sed ni~ ka kam pa wa je u pu nom su je ku i mo glo bi se re }i da vi {e li ~i na upo tre bu ni skih uda ra ca u svr hu dis kri mi na ci je pro tiv ni ka ne go na nad ja ~a va we ori gi nal no sti pro je ka ta u svr hu pri do bi ja wa no vih „ov ~i ca”. Na ta kvoj po li ti~ koj raz je di we no sti po ja vi }e se ne pla ni ra ni zlo ~i nac i u~vr sti ti sve gra |a ne u za jed ni~ kom stra hu od ide o lo {kog na si qa i po li ti~ kog fa na ti zma.

Sve je po ~e lo kao ne va `na cr na hro ni ka 11. mar ta. U Tu lu zu je ubi jen pod o fi cir fran cu ske pa do bran ske je di ni ce u po be la da na. Za tim su 15. mar ta ubi je na dvo ji ca ofi ci ra, dok je tre }i ra wen u Mon to ba nu, po istom po stup ku, iz bli za, u cen tru gra da, dok su po di za li no vac iz ban ko ma ta.

Jav nost je sa zna la da je ubi ca oba pu ta bio na ve spi, da je imao jed nom cr nu, dru gi put be lu ka ci gu i da je br zo ne sta jao. Sum we su sme sta bi le usme re ne ka ne kom unu tra {wem ob ra ~u nu iz me |u voj ni ka. Spo mi wao se i ban di ti zam. Is tra ga ni je kri la sum wu u tro ji cu voj ni ka ne dav no ot pu {te nih iz Ar mi je zbog pri pad ni {tva eks trem noj de sni ci, na kon {to su se sli ka li pod na ci sti~ kom za sta vom i po zdra vom fi re ru. Po li ci ja je je di no iz ve sno zna la da je ubi ca ko ri stio Colt 45 ka li bra 11,43 mi li me ta ra i je dan izra el ski auto mat Uzi. A on da se 19. mar ta Fran cu ska bu di u u`a su. U dvo ri {tu je vrej skog ko le xa Ozar Hatorah u Tu lu zu, hlad no krv no i mu~ ki ubi jen je pro fe sor sa svo je dvo je si no va kao i jed na de voj ~i ca. Po {to je wu sa mo ra nio, uhva tio je za ko su s le |a da je svoj ski do tu ~e. Sve do ci su pre po zna li ubi cu sa mo to ra sa ka ci gom ko ja mu skri va li ce, ali i je dan de taq: na gru di ma je imao pri ~vr {}e nu ka me ru, ka ko bi zlo ~in „ove ko ve ~io”.

Da ute {i bol i raz bi je strah u je vrej skoj za jed ni ci, pred sed nik Sar ko zi, ali i ne ko li ko osta lih pred sed -

F

ni~ kih kan di da ta, do la ze na li ce me sta. Pred sed nik pro gla {a va za u sta vqa we pred sed ni~ ke kam pa we na 48 ~a so va.

Ne ko li ko sto ti na po li ca ja ca spe ci ja li zo va nih za is tra gu stu {ti la se u po ne de qak po pod ne u Tu luz. [ta su ra di li, sa zna lo se u ra nu zo ru u sre du, 21. mar ta. Spe ci jal ne po li cij ske sna ge su, u jed nom gu sto na se qe nom kvar tu Tu lu za, u vi {e na vra ta po ku {a va le da uhap se oso bu iden ti fi ko va nu kao ve - U ludoj glavi Muhameda Meraha sve se pome{alo ro vat nog te ro ri stu. Mo ha med Me rah, Fran cuz al `ir A). Me |u tim, ka da sit ni kri mi na lac u za tvo ru sret ne skog po re kla, za ba ri ka di rao se, me |u tim, u pri zem nom sa la fi ste (su nit ska ra di kal na ver zi ja tu ma ~e wa Ku sta nu jed ne ~e tvo ro sprat ni ce i ~ak us peo da lak {e ra ra na), u we go voj gla vi se sve po me {a do te me re da pot ni tro ji cu po li ca ja ca. Po li ci ja me wa tak ti ku, za po pu no iz gu bi kom pas. Bu du }i la bi lan, po re me ti sve {}u ~i we s pre go vo ri ma za pre da ju. do hlad no krv nog ubi ja wa. I ni {ta tu ni od isla mi zma U me |u vre me nu sa zna je se da je sum wi vac za be le `en ni od po li ti ke ne po dr `a va te zu o te ro ri zmu. Mo ha u po li cij skim do sje i ma kao sit ni kra dqi vac sa vi {e med Me rah je, na pro sto, obi~ ni po mah ni ta li zlo ~i nac. bo ra va ka u za tvo ru, ali i da je u dva na vra ta od la zio u Ali, ne le zi vra `e, dok je tre ba lo da tra je dvo dnev Av ga ni stan na obu ku kod Al-ka i de (bu du }i da je i ta mo na ob u sta va pred sed ni~ ke kam pa we, pred sed nik kan di bi vao hap {en). Ubr zo je u jav nost pro cu ri la i vest ka dat Sar ko zi se sli kao na sa hra ni voj ni ka, da vao de kla ko se sa zna lo za we go vo ime. Na i me, je dan tr go vac po ra ci je i iz ja ve. Na rod na bol se ova plo ti la u we mu. U lov nim vo zi li ma pre po znao je na te le vi zi ji ve spu ko ju ~e mu je opo zi ci ja pre po zna la da je on, za pra vo, kan di je po li ci ja tra `i la, bu du }i da je dva de set ~e tvo ro go di dat pred sed nik. {wi Mo ha med Me rah bio we gov kli jent. Ta ko je po li Po le mi ke su kre nu le na sve stra ne i svim me di ji ma, ci ji olak {ao rad. sa sve vi {e ne iz o stav nim Facebook-om i Twitter-om. Eks A i sam sum wi vac bio je br bqiv. Pri znao je da je on trem na de sni ca op tu `i la je sve osta le da su za po sta vi iz vr {io sva ubi stva, ~ak do dao ne ka ime na ofi ci ra i li pi ta we opa sno sti od emi gra ci je. Eks trem na le vi ca po li ca ja ca ko je je na u mio da li kvi di ra. Pre no {to su pro ti vi la se pa ra no i~ noj amal ga mi za ci ji zlo ~i na i spe ci jal ci ba nu li na we go va vra ta, ~ak je ano nim no po emi gra ci je. Ume re na de sni ca, sar ko zi jev ska, tvr di la je zvao i te le vi zij sku sta ni cu France24, da na ja vi no ve da su gra |an ska si gur no sti i od lu~ nost naj va `ni je, zlo ~i ne. Sva mu je pri ~a sta la ~i me je za {la u pri do bi ja we gla so va eks trem nih stru u „osve tu fran cu skoj Ar mi ji ja pod lo `nih stra hu i ma sov nim psi ho za ma. Ume re na zbog bo rav ka u Av ga ni sta nu”, le vi ca, so ci ja li sti, kri ti ko va li su Sar ko zi ja da ni dok je ubi stvo je vrej ske de ce {ta ni je ura dio za po li ti ku bez bed no sti gra |a na za prav dao „izra el skim ubi ja wem po sled wih de set go di na, alu di ra ju }i na ~i we ni cu da je pa le stin ske”. Po sle tri de set i bio i mi ni star unu tra {wih po slo va pre use qa va wa u jed nog ~a sa „nad mu dri va wa” sa Je li sej sku pa la tu… po li ci jom, spe ci jal ci kre }u u U sva kom slu ~a ju, pro se ~an Fran cuz je odah nuo sa od lu ~an na pad. Me rah is ka ~e znav {i da je zlo ~i nac uhva }en i ubi jen. Sa da mu sle di kroz pro zor pu ca ju }i na wih i sma ra we s na stav kom pred sed ni~ kih iz bo ra. ^ak ni bi va ustre qen u gla vu. tra gi ~an, po raz me ra ma i kr va vo sti, ali zlo ~in ap sur Po ka za lo se da je re~ o po me dan po sve mu osta lom, ni je iz ma kao po li ti~ koj in stru re noj oso bi ko ju su naj pre od bi men ta li za ci ji i iz bor nim ma ni pu la ci ja ma. Uje di wu ju li u Le gi ji stra na ca, a po tom }a bol je pro {la, raz je di wu ju }a po li ti ka se vra }a na joj je ~ak i Al-ka i da iz ma kla sce nu. Sve je do bro {to se do bro svr {i. Sa zlo ~in cem (pr vo ga je kao po sled weg pa ce je svr {e no. Sa iz bo ri ma nije. Bla }e we je tek po ~e lo. ra uhap si la ame ri~ ka pa tro la, n Du {an Si min a za tim se za ra zio he pa ti ti som (autor je {ef deska na francuskom Kanalu 5)

nedeqa25.mart2012.

c m y

14

i ti `en sko u Azi ji uglav nom je pot pu no dru ga ~i je od `i vo ta na ko ji su da me na vi kle na ovoj stra ni pla ne te.

A bi ti ti pi~ na bal kan ska vi so ka du go ko sa pla vu {a u In do ne zi ji je za i sta avan tu ra. U mom slu ~a ju ona tra je ve} 18 me se ci na iz gu `va nom u`a re nom as fal tu Su ra ba je, u ko joj sva ko dnev no zva ni~ no pro tut wi iz me |u se dam i osam mi li o na qu di. Po is toj toj sta ti sti ci na se qa va je du plo ma wi broj, i to je dru gi po ve li ~i ni grad ove ogrom ne ostrv ske dr `a ve sa oko 240 mi li o na sta nov ni ka. Sve je dru ga ~i je: vo da, mi ri si, ukus, va zduh je dru ga ~i ji, kli ma, obi ~a ji, na vi ke. Dru ga ~i ja je mo da, vas pi ta we je tra di ci o nal no, pa ta ko i sta vo vi i na ~e la za `i vot. Je di no {to ome ta ra dar la i ka su uz da si za ho li vud skim sti lom `i vo ta i vri ska na po men MTV-a. Ipak, od tra di ci je i kul tu re se ni ka ko ne od stu pa.

B

T R E N D R A P O R T : EJ, KAMPAWO, LUTALICE

Sve bo je bla ma o ram pri zna ti da se sko ro ni sam ovo li ko ob ra do va la pro le }u i le pom vre me nu.

Po vo da za to je mo gu }e vi {e: mo `da sam se za qu bi la; mo `da sam ko na~ no us pe la da se re {im ona fa mo zna tri ki lo gra ma vi {ka; mo `da bud na sa wam ne ke div ne sno ve; mo `da sam ku pi la tor bu, ako ne svog `i vo ta, a ono sva ka ko sa vr {e nu za ovo pro le }e; mo `da sam iz ne na di la sa mu se be i vi {e ne go uspe {no „pre svu kla” jed nu od sta rih kr pi ca u no vo, pro le} no, ru ho; mo `da sam ko na~ no na u~ i la da is pe ~em ko la~... Bi raj te.

Ipak, s va ma }u ovog pu ta po de li ti sa mo je dan od raz lo ga zbog ko jih se osmeh ne ski da s mog li ca: le po i sun ~a no vre me, ako me ne pi ta te, sva ka ko je raz log za sre }u, jer mi omo gu }a va da, ume sto da me ner vi ra ju i tru ju ra zno ra zna pred iz bor na, ve} mi lion pu ta vi |e na i od slu {a na, lu pe ta wa i obe }a wa, u`i vam u {et wi Ke jom i pro bu |e noj pri ro di, dru `e wu sa Isom i Bi som u Du nav skom par ku, pre sa |i va wu cve }a, ne koj div noj, me ni po seb no dra goj, mu zi ci, is pi ja wu ka fi ce u omi qe noj grad skoj ba {ti, po be di cr ve no- be lih u ve ~i tom der bi ju, pro ve ra va wu {ta se sve u ov da {wim rad wa ma mo `e na }i od ovo se zon skih tren do va...

Jed no stav no, to li ko je tih pro le} nih ak tiv no sti

M

Gospo|e/g-|ice Ka ko me ne ko ne bi slu ~aj no pro zvao za po li ti~ ku ne ko rekt nost (da nas to, re kla bih, ni je ni ma lo na iv no), red je da se po za ba vim i sa onih „mi ni mal nih 30 od sto `e na u po li ti ci”. [to se to na ti ~e, pri ~a je ista kao i kod ko le ga, no sli ka je ve} ne {to sa svim dru go. Jer, upra vo nam ovaj „mi ni ma lac” u kam pa wu uno si ka ko do dat nu bo ju, ta ko i za kom ple tan cir kus neo p hod nu do zu ~ip ke, mi ni }a, {ti kli ca, de kol tea, bo tok sa, si li ko na i hi ja lu ri na, na la ki ra nih i ma ni ki ra nih nok ti ju, re pli ka „{a ne la”, na ta pi ra nih fri zu ri ca i ne ret ko sa svim pri stoj nih ko ma da na ki ta. Mo ram pri zna ti, wi ho va mi je mu ka ({to je, vaq da, ne gde i lo gi~ no) mno go bli `a. Na pro sto, ka da ih vi dim ka ko, na kon ce lo dnev ne tur ne je po Sr bi ji, sa ot pri li ke tre }im slo jem pu de ra i ru me ni la na li cu, po ma lo „spla snu tom” fri zu rom i ote ~e nim no ga ma na {ti kla ma, jo{ uvek ima ju sna ge da nam se obra te i za i ska ju na{ glas, ru ka bez ma lo sa ma kre ne ka olov ci.

da TV, sve i kad bih hte la, ne sti `em da ukqu ~im, te mi (o, ra do sti li `i vot ne) ve }i na bla mo va i „fejk” sva |a/ras ki da/mu va wa/ za gr qa ja po li ti ~a ra ovih da na do sled no i za ga ran to va no pro mi ~e.

No, ka ko sam ja jed na div na du {i ca i (za raz li ku od ve }i ne li de ra nam) sve sna da ni sam sa ma na pla ne ti, kao i da ima jo{ ne ~e ga u ovom sve mi ru osim i po sle me ne i mo jih `e qa, ne {to sam od pred iz bor nih de {a va wa, ipak, us pe la da po hva tam. Za po ~e tak i ka da je o bil bor di ma i slo ga ni ma re~ – sve je po sta rom. Pu no je tu ja snih, u

te o ri ji pre div nih, a u prak si dav no po tro {e nih po ru ka, ne maw ka ni la `nih osme ha u fo to {o pu do te ra nih i „pri teg nu tih” no si la ca li sta, a da }e ovo bi ti jed na od „onih” kam pa wa – pot pu no lu dih i bez ob zir nih – ja sno je ve} na osno vu ne kih pr vih „su ko ba mi {qe wa” po je di na ca sa do ma }e po li ti~ ke sce ne.

Na i me, da ni je tu `no bi lo bi bes kraj no sme {no gle da ti ka ko se „isti me |u jed na ki ma” za glas vi {e pre pu ca va ju oko to ga ko je iz mi slio to plu vo du, to jest, ko od wih ima eks klu ziv no pra vo na isti nu, bo qi `i vot, pro spe ri tet, sve tlu bu du} nost, Evro pu, Ru si ju i osta le nam „stu bo ve raz vo ja”. Ukrat ko, na sre }u, bla go sta we i, tre ba li uop {te re }i, „mir u sve tu”. I to li ko o to nu, red je da pre |em na sli ku.

A tu je, ako me ne pi ta te, pr vi uti sak da, iako ve} vi {e od ~e ti ri de ce ni je u`i va mo u „pu nom ko lo ru”, pred iz bor na kam pa wa na ekra ne tra di ci o nal no vra }a cr no-be li sig nal. S jed ne stra ne, za hva q u j u } i do s ad n im si vo-cr n o-te g et-braon odev nim kom bi na ci ja ma na {ih la vo va, me |u ko ji ma se sa mo oni naj hra bri ji usu de da ne kom ve se li jom kra va tom ili u po sled we vre me ak tu el nim xem pe ri ma pa stel nih to no va une su ma lo bo je, dok dru gi raz log le `i u ~i we ni ci da je sva ko dne vi ca „obi~ nog” ~o ve ka (ko ji se ovih da na, si ro ma i na svu svo ju mu ku, na {ao jo{ i u ulo zi po ten ci jal nog gla sa ~a) vi {e ne go si va i su mor na, te je sva ki po k u {aj in s tant i ona ko „u pro la zu” do da va wa bo je u we gov `i vot (ma lo je re }i) tra gi ~an.

Sve to (ta ko ne sre} no i ne zgrap no smik sa no i spa ko va no u pred iz bor no obe }a we) ne ret ko pod se }a na vre me ka da su qu di (ne znam da li se se }a te tih en tu zi ja sti~ nih po ku {a ja) cr no- be li ekran „bo ji li” sta klom u ko lo ru. Bi lo je to, ba{ kao i ovo de mo de bla mi r a w e na {ih vr lih li de ra, pri li~ no mu~ no i ne gle dqi vo. Ali, ru ku na sr ce, ni je ba{ sve u kam pa wi te {ki bluz. Na |e se tu i po ne ki raz log za smeh. Me ne, re ci mo, uvek raz ve se li ka da vi dim od stre sa i vo zi ka wa slu `be nim autom „na ra slog” po li ti ~a ra u tri bro ja ve }em ode lu. [ta }e, kad su mu ob ja sni li da dug me na sa kou mo ra bi ti za kop ~a no, a on, zbog oba ve za i ne se bi~ ne bri ge za do bro bit na ro da, ne ma vre me na ni za na mi ru u`i va ti u ru~ ku, a ka mo li za skra ti ti ru kav i ta ko bar do ne kle pre ve li ko ode lo sve sti na svo ju me ru.

Sli~ na je pri ~a i sa „ko mot nim” oko vrat ni ci ma na ko {u qa ma, kao lo gi~ nom po sle di com le gi tim ne mu ke i ce lo dnev nog na sto ja wa da im dug me ne pr sne u pre de lu sto ma ka, a ni {ta ma we ko mi~ na ni su ni mod na lu ta wa ka da je o du `i ni pan ta lo na i {i ri ni no ga vi ca re~.

A {ta tek re }i kad, na o ru `a ni sti lom ko li ko i ori gi nal nim ide ja ma, za |u me|’ na rod i kre nu da ta ko ne zgrap no upa ko va ni me se hleb, obi la ze pla ste ni ke, po sla sti ~ar ni ce, za nat ske rad we i se qa ke na wi va ma, vo ze trak tor ili svra te u ne ku od pre o sta lih fa bri ka, gde se (sve sa fri {ko ras pa ko va nim {le mom i za {tit nim pr slu kom) na sli ka va ju ne kih pet na e stak mi nu ta i po tom le te da qe...

A on da u pred ve ~er je jed nog ta ko na por nog da na, ka me re naj ~e {}e ove ko ve ~e jo{ je dan pri zor: ve} po ma lo ras pa sa ni i iz gu `va ni i s kra va tom (vaq da u za vi sno sti od ide o lo {ke ori jen ta ci je) na he re nom ule vo ili ude sno, na {i vr li kan di da ti obi~ no mo ra ju da od ra de bar jo{ jed nu sve ~a nu ve ~e ru sa ino ili do ma }im part ne ri ma, pot pi {u ne ki spo ra zum, pro to kol o sa rad wi ili ve} ne {to to me sli~ no, na rav no, sve da bi na ma jed nom u bu du} no sti bi lo bo qe. Dok u tre nut ku sa da {wem ama ba{ ni {ta ne va qa. I {to, ka ko je to moj ce we ni ko le ga Mi le Isa kov ne dav no pri me tio, ne tre ba bri nu ti – jer bi }e jo{ go re. n Ja sna Bu di mi ro vi}

dnevnik

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A :

Mi ni }i u Ta ko se jed na Ba~ ku qa, kre i ra na po me ri li ma rav ni ce ove na {e, naj lak {e vo di ne kom sop stve nom me {a vi nom sa ve ta ko je su joj ne ka da de li li sta ri ji ~la no vi fa mi li je, i in stink tom.

Jer, da, ti sa ve ti na {ih ba ka ne ka ko naj vi {e li ~e na sta vo ve po ko ji ma mla da mo der na In do ne `an ka ga zi u ovom ve ku. E taj wen put naj ~e {}e je od lu ka we nih ro di te qa, {to je tra di ci ja na ce loj te ri to ri ji Ju go i sto~ ne Azi je. A na pi ta we „{ta }e{ bi ti kad po ra ste{“ naj pre bi od go vor mo gli da ti ro di te qi, {to u ovoj ze mqi ni je ni ka kva dra ma. Od lu ka se uglav nom pri hva ta bez raz ma tra wa, uz pa ro lu da te ni ko na sve tu ne vo li i ne

po zna je kao tvo ji ro di te qi. Svi ra ~u ni i di le me ta ko se, uglav nom, raz ma tra ju unu tar po ro di ce, a za osta le se osta vqa ve} uve `ban osmeh od 5 sa ti uju tro, ka da svi }e, do za la ska sun ca u 18 sa ti. Mo `e i po sle, ali sva ka le po vas pi ta na de voj ka u Su ra ba ji ne }e do }i ku }i po sle 21 sat.

Ta da se na uli ci ~u je sa mo gla san mu {ki smeh i po vi ci pro da va ca br ze hra ne na to~ ko vi ma. @i ve ti ure dan `i vot de voj ke u Su ra ba ji ({to je za ni jan su li be ral ni je od ostat ka In do ne zi je, a do sta strikt ni je od pre sto ni ce Xa kar te ), zna ~i bi ti do bra u~e ni ca, pa po sle i stu dent ki wa ko ja ima mno go pri ja te qa.

Bi ti {to sve tli je pu ti, pa se de voj ke kon stant no ma `u kre ma ma i ma ska ma za iz be qi va we. U dis ko do bra de voj ka ne ide, za to u gra du ima sve ga tri ozbiq ni ja klu ba u ko ji ma se sre }u svi stran ci. O~e ki va no, sva ka bi tre ba lo da se uda do 24. ro |en da na, po mo gu} stvu za bo ga tog mu `a. Sa su prot nim po lom ne ma do di ra. Ako ima de~ ka, to pod ra zu me va vi |a we u tr `nom cen tru po pod ne, ili od la zak u bi o skop – po ne kad. Na re per to a ru su la ke ho li vud ske kre a ci je, ko je ga ran tu ju pri kla dan sa dr `aj.

Ili qu bav i gro mo gla sne eks plo zi je Bo li vu da. Sve ~e {}e se u bi o sko pi ma pri ka zu ju ko re an ske qu bav ne dra me, i de voj ke ih obo `a va ju.

Uko li ko pro se~ na in do ne `an ska le po ti ca ima pro ble ma pri li kom upo zna va wa mla di }a, ro di te qi je mo gu upi sa ti u ne ku od mno Na pitawe: {ta }e{ biti kad poraste{, odgovor uglavnom daju roditeqi go broj nih {ko la ne ver -

dnevnik

nedeqa25.mart2012.

15

[TA SE KRIJE ISPOD VELA U INDONEZIJI

{pajzu dok svi spavaju balne komunikacije i govora tela. Po`eqno je da ona provodi dosta vremena u ku}i, jer to simbolizuje snala`qivost u ku}nim poslovima i sklonost ka pomagawu doma}instvu. Van ku}e je prihvatqiva u rogobatnoj sukwi ili haqini do poda i ret-

tu, a posebno po Evropi i Americi. Da bi `elele da se udaju za nekog zgodnog belca. Da imaju dete bele puti. Ma{taju o izlasku u klub i {minkawu. Pitaju kakav je ukus alkoholnih pi}a i kako izgleda iza}i u grad sa prijateqicama. Pitaju kakav je

svih strana. Da postavqaju {ta im se dopada pa i da }askaju o ~emu god po`ele. Ako umeju da postave pitawe, po{to je razlika u kulturnim pravilima nemerqivo velika.

Dru{tvo u kojem `ive savr{eno lako se nosi s pitawima tipa „da li si s okupao?“, „koja je tvoja religija?“, „{ta jede{?“, „koliko ima{ godina?“, „koliko puta dnevno obavqa{ veliku nu`du?“...

To su kulturna pitawa u Indoneziji, ali na virtuelnom internetskom prostoru to ume da otera stranca sa druge strane. Pa im ni{ta ne bude jasno, ukoliko nisu do tada imali susret sa Indonezijom. I one kada bi me susrele u razgovoru su mi postavqale pitawa u vezi sa opho|ewem u drugim kulturama. Pitale su {ta da rade i kako da se postave.

Na{a novinarka (druga s leva) u {etwi s drugaricama u tr`nom centru Iznena|ene {to im ko ili nikada se ne {minka. hod na {tiklama, kako je pliva- momci sa Zapada nisu rekli da Uvek se smeje. @enstvenost isti u bikiniju... Mnoge misle da li su se okupali. [okirala su kazuje sporim kretawem. Sti- je `ivot zapadwaka pijan i blu- ih pitawa belaca. Suvi{e su im dqiva je. Pije sve`e ce|ene vo}- dan, pa se sme{kaju dok izgova- hladna ili navalentna. Pitaju ne sokove. Obo`ava Xastina raju da su stranci blesavi. Pa ih ne{to {to ne sme da se pita Bibera i Brajana Adamsa a jo{ onda pitaju da li imam nekog Indone`anka. Postave pitawe vi{e voli internet. To je upra- neo`ewenog druga da ga dodaju o izlascima, masa`ama, kratkim vo i unelo pometwu u ~itav kon- na fejsbuku. Ve}ina }e se samo sukwama, pla`ama... Nastaje bacept po{tovawa svih zahteva, a naivno dopisivati, jer kako iz- rijera. Ve}ina wih u Surabaji ispuwava normu sedewa kod ku- neveriti roditeqsku `equ. ne zna da pliva, iako je grad na }e.

Ipak, to je prostor gde sebi daju obali. Da ne pocrne, kazale su O ~emu zaista ma{ta ve}ina odu{ka. Profile na socijalnim mi. ovih prelepih devojaka jeste za mre`ama, neudate Indone`anke U takvoj kulturi, nastupam ja. nijansu druga~ije od `ivota u umeju da kreiraju pod la`nim Prili~no druga~ija i fizi~ki stegama dru{tveno prihvatqi- informacijama. Skrivene iza i psihi~ki. Tolerantna, ali ne vih normi. Mnoge od wih rekle izmi{qenih imena, mogu neome- toleri{u ba{ svi mene. Sada su da bi `elele da putuju po sve- tano da dodaju bezbroj qudi sa sam na {ok ve} imuna. Isko~i

mi crni obla~ak iznad glave dok mi iza le|a de~aci i mu{karci dobacuju zvi`de i vri{te na ulici, ali sam se sa`ivela. To je ulica. Pornografija je najstro`e zabrawena na televiziji, pa se na internetu skidaja u ogromnim koli~inama. Zabraweno vo}e. To su trenutci u kojima mnogi Indone`ani vide belkiwu - u filmovima za odrasle. Povici umeju da budu jako neprijatni, ipak uvek ima izuzetaka.

To je otvoreno dru{tvo. Koleginice s fakulteta Tati i Erika Mnogi su spremni da pomognu. @ao im je kad me vide na trpi dosta, i sve je vi{e nevlaulici da {etam, po{to se u Su- dinih organizacija za psiholorabaji ne {eta. Ponude i pre- {ku pomo}. Uglavnom savetovavoz. Ipak, i moju kapiju stanoda- li{ta. [efica katedre za psivac zakqu~a u 21 ~as. Novi sme- ho lo gi ju Uni ver zi teta Air {taj je te{ko na}i, jer vlasnici langa u Surabaji Vero (nema ku}a u okolini kampusa ne vole prezimena u ve}ini Indonezikulturu belaca. Vole je na krat- je), doktorirala je u Sjediweko, ali zajedni~ki `ivot je ipak nim Ameri~ kim Dr `avama druga~iji. Tako su mi rekli oni upravo u oblasti prava `ena. koji su se uop{te i pojavili na Rekla mi je da joj je raspored kapiji dok sam tra`ila. Kinezi pretrpan, jer mnoge obrazovane u Surabaji za sme{taj od belaca dame dolaze da se posavetuju s tra`e pravo malo bogatstvo, a wom. Ko~i ih stav porodice, ostale kolege iz Evrope mogu religijske i dru{tvene stege, sebi da priu{te privatnost ho- pa su ~esto nemo}ne. Sputavaju tela. ih nametnuta pravila `ivota, Studentima sa Balkana je dru- pa nemaju gde da odu ni kome da ga~ije. Ipak, dobar je moj gazda se vrate. Mu{karci su u najveHeri Sinatrio. Putovao je i do }oj muslimanskoj zemqi na sveAustralije. Mu~i ga samo da tu ipak dominantni. Rodna ravkom{iluk ne pri~a. Gradio je nopravnost je samo lep bilreputaciju 40 godina. ]erku je bord, u `ivotima ve}ine zaista lepo udao, a sinovi su mla|i. je sve druga~ije. Trpe razli~iJo{ dinamike on treba da pre- te vidove torture, a sve zarad `ivi. I dok sam u Srbiji {aqe slike u dru{tvu. Sve zarad romi poruke da proveri {ta ra- diteqa, kojima je razvod podim. U 21 sat. sledwa mogu}a opcija.

Sa `enskim svetom u IndoneKoleginica Tati do{la je u ziji lepo se snalazim. Druga~i- decembru sva zadihana na preje razmi{qaju, ali razumem ih. davawe. Kasnila je. Sva zajapuAko se neka i razvede, ka`e mi rena sela pored mene. Tati ima da je udovica. Tra`i daqe. Raz- sedmogodi{weg sina, i u braku vodi su sve ~e{}i, ali je to ve- je desetak godina. Zajedno smo lika sramota. Ve}ina u braku na ma gi star skim stu di ja ma.

Misa na Trgu revolucije n Pi{e: @ivica Tuci} isto ri ji Ka to li~ ke crkve nijedan papa u starosti od 85 godina nije preduzimao tako daleka i dugo putovawa. Benedikt [esnaesti od pre dva dana pose}uje Meksiko i Kubu, dva razli~ita „te{ka slu~aja” i za crkvu. U papinom avionu je bilo 70 evropskih novinara, kojima je dopu{teno da postave pet pitawa. U vezi Meksika, papu posebno brine, kako je rekao, trgovina drogom, jer na najbrutalniji na~in u obra~unima narko-kartela gine desetine qudi dnevno. Ova zemqa je glavni tranzitni kanal za {verc droge ka SAD i Kanadi. [to se Kube, pak, ti~e, papa je izrekao kriti~ne re~i prema marksisti~koj ideologiji, rekav{i da ona nije dala odgovor na stvarna pitawa ~oveka.

I ve} je stigla reakcija iz Havane: zemqa razvija „socijalan i demokratski projekat, ko ji }e se po boq {a va ti”.

Mark si zam, da ka ko, osta je vladaju}a ideologija.

Simboli~ki, najva`nija je sreda, 28. mart, papina misa na Trgu revolucije u Havani. Kako sada stvari stoje, razgovora s te{ko obolelim Fidelom Kastrom ne}e biti, ve} }e se papa sresti s premijerom Raulom Kastrom, Fidelovim bratom.

Razgovora s disidentima, protivnicima vlasti, ne}e biti.

Hiqade ih je u zatvorima na „prevaspitavawu”. Ipak, za Bo`i} ih je ku}ama pu{teno 2.900, kao gest pred papinu posetu.

Kuba, iako veoma siroma{na, ~emu su doprinele vi{edecenijske sankcije, atraktivna je za turiste, ali i bolesni ke. Za le vi ~a re i da nas pred sta vqa „sim bol ot po ra ameri~kom hegemonizmu”. Vera nije zabrawena, mada se za wu intersuju samo malobrojni.

U

Pa pa Jo van Pavle Drugi po se tio je Kubu 1998. i to ni{ta nije iz me ni lo stawe u zemqi. Ina~e, osim katolika, na Kubi ima i protestanata i gotovo sto hiqada Jehovinih svedoka. U Havani deluju i dve pravoslavne crkve, gr~ka i ruska.

Od posledwe posete poglavara katoli~ke crkve, Kuba se

znatno promenila. Dopu{ta se privatna inicijativa u privredi, sve je vi{e automobila, prodavnica. U politici su ipak promene minimalne. Opozicija nema pravo delovawa, a disidentski pokreti su razjediweni. Neki od wih kritikuju papinu posetu, smatraju}i da ona koristi vlastima. Drugi, pak, misle da }e ona pro{iriti prostor za dru{tveni dijalog. Osam stotina disidenata pismom se obratilo papi tra`e}i da se on javno u propovedi na Trgu revolucije zalo`i za politi~ke slobode. No, Be-

nedikt [esnaesti to ipak ne}e u~initi; u Vatikanu se, naime, isti~e da je wegova poseta pastirska, a ne politi~ka.

Katoli~koj crkvi u Latinskoj Americi nije lako. Predugo je bila na strani oligarhi je, pu~i sti~ kih generala, nije prime}ivala siroma{nog, obes pravqenog, po tla~enog malog ~oveka. Otuda je nastala „teologija oslobo|ewa” koja se nije svidela Vatikanu, i crkva je ka`wavala wene sledbeni ke a po go to vo po kreta~e.

Ima sve{tenika, ali i biskupa, koji govore da wima nije

mesto u palatama mo}nih, ve} u zapu{tenim periferijama velikih gradova. Ka`u: ako biste Hrista upitali gde bi oti{ao – u palatu vlastodr`aca ili kod siromaha – odgovor je jasan. Otuda vernici u velikom broju napu{taju Katoli~ku crkvu, tra`e}i utehu kod malih verskih zajednica, mada je ni tu ne nalaze.

Ne zaboravqa se na ovim prostorima ni da je Rim podr`ao kolonijalne vlasti, iako se te ~izme Meksiko, na primer, oslobodio jo{ 1821. No, u nekim zemqama je i daqe sna`an antiklerikalizam, koji je ~ak imao i dimenzije progona crkve, posebno po~etkom 20. veka. Uostalom, godinama su u Meksiku bila zabrawena bogoslu`ewa.

U svakom slu~aju, crkva `eli da ponovo „pridobije teren” i potisne neprijatno istorijsko se}awe. Nekima to li~i na „rekonkvistu” (ponovno osvajawe). Ako bi u tome makar delom uspela, bio bi to dobitak za stanovnike oba ameri~ka kontinenta, severnog i ju`nog.

Savremeno doba donelo je potpuno relativizovawe morala, a bez wega nema napretka i dru{tvene stabilnosti. Vatikan, uostalom, nije mo}an kao nekada da ma {ta nametne, pa stoga samo mo`e da deluje preporukama, ali i svojim primerom – koji, ruku na srce, pre~esto nije dovoqno ubedqiv.

Kako god, Kuba sigurno nije pred novom revolucijom, ma kako to nekima paradoksalno delovalo; ve}ina stanovnika je, naprotiv, ponosna na mnogodecenijsku borbu zemqe za samosvojnost i opstanak. I crkva je toga svesna. S druge strane, vlasti se ne ose}aju ugro`enim i zato im papina poseta mo`e samo dobro do}i, jer zemqa se pokazuje kao otvorena, a to jo{, zapravo, nije. (autor je osniva~ Verske informativne agencije)

Pitam je za{to kasni. Odgovara dok bri{e znoj ispod |ilbaba.

– Tra`ila sam mu`u `enu.

Posle deset godina braka, postali smo vi{e prijateqi. Treba mu neka mla|a. On ne bira. A i meni treba drugarica. Boqe ja da se anga`ujem u potrazi – kratko i kao da je to sasvim normalno mi je objasnila Tati.

Wen suprug, brkati Javanac, bio je onomad na fakultetu.

Trebalo je da idemo na seminar iz ekonomije, koji je trajao je tri da na u oko li ni vul ka na Bro mo, oko 100 ki lo me ta ra udaqenog od Surabaje. Sedmorica kolega, wih dve koleginice i ja – inostrana studentkiwa. Umesto wih dve, do{li su wi ho vi mu `e vi. Ta tin mu` odre{ito je lupio {akom o sto ispred profesora makroekonomije (sa doktoratom u Australiji) Harijadija. Brk mu se nakrivio dok je glasno izgovorio da je svojoj `eni dozvolio da studira, ali ne i na seminare da ide.

Ne znam kako je Tati sve to u sebi podnela. Mo`da je plakala a mo`da je to i o~ekivala. Samo, znam da je `elela da ide. n Svetlana Tanuryi}

VESTI

Smrt u po`aru Osam ~lanova jedne porodice, me|u kojima {estoro dece, stradalo je ju~e u po`aru koji je zahvatio dvospratnu ku}u u ameri~kom gradu ^arlstonu. Po re~ima suseda, kobne ve~eri je u toj ku}i organizovana ro|endanska zabava. Uzrok po`ara za sada nije poznat.

Poginuo Italijan U napadu u Avganistanu jedan italijanski vojnik je ju~e ubijen, a pet ih je raweno. Vojnici su napadnuti u bazi u Gulistanu, u oblasti koju kontroli{u italijanski vojnici u provinciji Herat. Ina~e, na jugu zemqe, u provinciji Uruzgan, najmawe petoro qudi poginulo je kada je pored puta eksplodirala bomba i uni{tila jedno vozilo.

Krvavi obra~un Petnaest `ena, pripadnica Radni~ke partije Kurdistana, ubijeno je u sukobima turskih snaga bezbednosti i kurdskih pobuwenika na jugoistoku zemqe.

Sukob se dogodio u ruralnoj oblasti provincije Bitlis, upori{tu oru`ane pobune zabrawene kurdske partije.

Divan s Iranom Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton izjavila je da je u kontaktu sa iranskim zvani~icima oko odre|awa datuma i mesta po~tka pregovora o iranskom nuklearnom programu.

E{onova u pregovorima sa Iranom predstavqa Britaniju, Francusku, Nema~u, Rusiju, Kinu i SAD.

SPORT

nedeqa25.mart2012.

dnevnik

c m y

16

HAJ DUK DO ^E KU JE PAR TI ZA NA

Pra vo na na du

Duga klupa je veliki plus: odbojka{i Vojvodine NS seme

DA NAS U NO VOM SA DU TRE ]I ME^ PO LU FI NA LA PLEJ-OFA ZA MU [KAR CE: VOJ VO DI NA NS SE ME - RAD NI^ KI

Kva li te tom do po be de Po lu fi na le plejofa za od boj ka {e se za huk ta va, a duel Rad ni~ kog i Voj vo di ne NS se me se li se u No vi Sad. U dve utak mi ce u Kra gu jev cu osva ja~ Ku pa ostva rio je po lo vi ~an u~i nak, a u pred sto je }im me ~e vi ma na svom te re nu ima pri li ku obez be di pla sman u fi na le.

No vo sa |a ne o~e ku je te `ak po sao, to su po ka za le i utak mi ce u ko ji ma je Rad ni~ ki bio do ma }in, ali pr vo tim ci Voj vo di ne ve ru ju da mo gu jo{ bo qe i po let ni je, a ve ro vat no i si gur ni je uz po dr {ku pu bli ke.

- Na{ ciq je u pr va dva me ~a bio bar jed na po be da, u to me smo us pe li, ali sam epi log dvo me ~a u Kra gu jev cu mo gao je bi ti i bo qi i lo {i ji. U pr voj utak mi ci smo ima li sjaj nu pri li ku da sla vi mo, ali smo u dru goj ima li pro blem.

Kra gu jev ~a ni su od li~ no ser vi ra li, ta ko da ni smo mo gli da do |e mo da igre zbog lo {eg pri je ma.

No, na {i igra ~i sa kra je va su us pe li da ostva re pri sto jan pro ce nat uspe {no sti u na pa du, s tim da su na sre di ni Ge ri} i Mar ti no vi} do mi ni ra li. Oni su blo kom i na pa dom na pra vi li rav no te `u. Krat ko re ~e no, utak mi ca je bi la dru ga ~i ja od svih do sa da, mo `da i zbog va `no sti – re kao je sport ski di rek tor Ni ko la Ma ri} i na sta vio: - Na red na dva me ~a igra mo kod ku }e, kod nas ima pro sto ra za bo qu igru, a {i ri se i krug igra ~a, ko ji ula ze i do -

pri no se i za to sam op ti mi sta.

Upra vo je dru gi me~ po ka zao da ima mo du `u klu pu, mo gu }e je da to pre su di i u na red nim me ~e vi ma, jer su ovo i psi ho lo {ki te {ki du e li, pa je po treb no ima ti vi {e igra ~a. Ve ru jem da }e pu bli ka do }i i le po po pu ni ti ma lu sa lu Spen sa, ona vo li da gle da ta kve utak mi ce, po lu fi na la i fi na la. Re ci mo u Kra gu jev cu ni je bio kao ra ni je is pu we no, ali tih hi qa du qu di, ko ji su do {li, stvar no su fan ta sti~ no na vi ja li i sve je bi lo u re du.

Tre ner cr ve no - be lih Ni ko la Sa la ti} ta ko |e je za do vo qan jed nim brej kom, ali po ru ~u je da je to tek pred u slov da se ono `e qe no ura di u No vom Sa du.

- Na pra vi li smo brejk, ali to jo{ ni je ni {ta, glav ni po sao nas o~e ku je u No vom Sa du. Ne }e bi ti la ko, Rad ni~ ki se od li~ no po ka zao. Igra~ ki gle da no, na dam se }e pri jem da le ko bo qi. Voq ni mo me nat ne ka na sta vi da nas kra si, a uz po dr {ku pu bli ke bi }e jo{ bo qe. Dra go mi je da smo u dru gom me ~u po ka za li psi ho lo {ku sta bil nost. De {a va lo nam se ne ka da, ka da smo u za o stat ku ne ko li ko po e na, da ~e ka mo da se za vr {i set, a sa da se ni smo pre da va li. Zna mo na{ kva li tet, ali mo ra mo da ga po ka `e mo na te re nu u jo{ ve }oj me ri. Ima mo vi {e re {e wa na klu pi, pa i to mo `e da bu de na{ adut – is ta kao je Sa la ti}.

M. R.

DA NAS SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA MA LE ZI JE

Me kla ren u pr vom re du, Fe tel tek {e sti Kao i na otva ra wu se zo ne u Austra li ji, ta ko }e i ove ne de qe, ka da se vo zi Ve li ka na gra da Ma le zi je za sa pol po zi ci je star to va ti Bri ta nac Lu is Ha mil ton za vo la nom Me kla re na, dok }e mu dru {tvo u pr vom re du, opet, pra vi ti klup ski ko le ga Xen son Ba ton. Ha mil to nu je ovo 21. pol po zi ci ja u ka ri je ri, a krug na Se pan gu iz ve zao je za 1:36,219 mi nu ta. Iz dru gog re da }e kre nu ti Ne mac Mi hael [u ma her iz Mer ce de sa i Austra li ja nac Mark Ve ber iz Red Bu la. Pe to vre me u kva li fi ka ci ja ma za be le -

Luis Hamilton

`io je po vrat nik u Fo ru lu je dan Fi nac Ki mi Ra ko nen (Lo tus), ali }e mo ra ti da se po me ri pet me sta una zad na star tu (10. me sto) zbog pro me ne me wa ~a. Ak tu el ni svet ski pr vak Ne mac Se ba sti jan Fe tel iz Red bu la za be le `io je tek {e sto vre me u kva li fi ka ci ja ma.

Ha mil ton u Austra li ji ni je imao pra vi od go vor na vo `wu svog klup skog ko le ge Ba to na, ko ji je ta da po be dio, ali sa da tvr di da }e si tu a ci ja bi ti ne iz ve sni ja po {to }e gu me, od no sno wi ho va po tro {wa, u Ma le zi ji igra ti ve li ku ulo gu zbog vi so kih tem pe ra tu ra i br zih kri vi na. Zbog to ga Pi re li, snab de va~ gu ma o~e ku je da }e se ve }i na ti mo va opre de li ti za stra te gi ju od tri odlska u boks. Za raz li ku od kva li fi ka ci ja za pr vu tr ku u Mel bur nu, sa da su svi vo za ~i us pe li da se kva li fi ku ju za da na {wi na stup.

Vo za ~i Hi spa ni je Pe dro De la Ro sa i Na ri jan Kar ti ke jan su us pe li da iz ve zu vre me ko je se na {lo unu tar 107 od sto od vre me na na bo qeg u pr vom de lu tre nin ga, a to je bio Ve ber. Me |u tim, Kar ti ke jan ne }e kre nu ti s po sled weg me sta, ve} }e to bi ti Fi nac He i ki Ko va la i nen iz Ka ter he ma, ko ji je imao 19. vre me u kva li fi ka ci ja ma, ali }e se po me ri ti pet me sta una zad zbog ka -

zne ko ju je do bio po sle tr ke u Austra li ji.

Da nas se vo zi 14. Ve li ka na gra da Ma le zi je. Ova tr ka na {la se u ka len da ru 1999, a pr vi po bed nik bio je Edi Ir vajn u Fe ra ri ju. Po sled we dve se zo ne po be |i vao je Se ba sti jan Fe tel iz Red bu la. Naj vi {e po be da - tri ima sed mo stru ki svet ski pr vak Mi hael [u ma her, ko ji je za Fe ra ri sla vio 2000, 2001. i 2004.

Na sta zi Se pang, ko ja je du ga 5,543 ki lo me ta ra vo zi se 56 kru go -

va, ili 310,408 ki lo me ta ra. Pi sta je kom bi na ci ja br zih i spo rih kri vi na, uz dva du ga~ ka prav ca. U Se pan gu pol po zi ci ja ni je od naj ve }e va `no sti, jer je u 13 go di na se dam pu ta po be |i vao vo za~ ko ji je pr vi star to vao. Pi sta je po zna ta i po to me {to su vre men ski uslo vi do sta ne pred vi di vi, od sun ca, pre ko ki {e, do pra vog po to pa kao {to je bi lo 2009. ka da je tr ka i pre ki nu ta.

Tr ka u Se pan gu vo zi se da nas u 10 ~a so va po na {em vre me nu.

G. M.

Fud ba le ri Haj du ka da nas u jer je ne sum wi vo da su se igra ~i der bi ju 20. ko la pr ven stva u Je - {am pi o na i emo tiv no i fi zi~ len su per li gi do ~e ku ju li de ra ki is pra zni li.

- Si gur no je da }e ih taj po raz na ta be li Par ti za na iz Be o gra da. Ra we ni {am pion }e u Ku lu u pr vom su sre tu po lu fi na la op do }i da se is ku pi za re zul tat ski lo {i ji start u pro le} nom de lu pr ven stva, i za po raz u pr vom su sre tu po lu fi na la Ku pa pro tiv Cr ve ne zve zde. A zna se da je „ra we na zver” naj o pa sni ja.

- Par ti zan na ma do la zi u ne zgod nom tre nut ku jer po lu se zo nu ni smo otvo ri li ona ko ka ko smo za mi {qa li, iako smo u ^a~ ku od i gra li mno go bo qe ne go pr ve tri utak mi ce, bi li bli `i i po be di. Do la zi nam Par ti zan ko ji je pr vi na ta be li, ko ji ima naj kva li tet ni ju eki pu u na {oj li gi. O Par ti za nu sve naj lep {e, i kao biv {i igra~ tog klu ba znam do bro ~i me sve ras po la `u.

Ne ma mo pra vo da pre Zoltan Sabo, trener Hajduka ti mo Par ti za nu, to u ovoj dr `a vi ni ko ne sme, ali te re ti ti i to je ne {to {to }e mo ima mo pra vo da se na da mo da mo - mi po ku {a ti da is ko ri sti mo. `e mo da od i gra mo kva li tet no, Bu du }i da se Zve zda pri bli `a va da mo `e mo da na pra vi mo je dan i na ta be li Par ti zan u Ku li po zi ti van re zul tat, a pro tiv jed no stav no mo ra i}i na po be du Par ti za na sva ki osvo jen bod je i to we go vo mo ra we }e mo po ku od ve li kog zna ~a ja - re kao je {a ti da is ko ri sti mo i jed nom tak ti kom ko ju spre ma mo ve ru je tre ner Haj du ka Zol tan Sa bo.

Apel na vi ja ~i ma Iz Po li cij ske upra ve Som bor upu }e no je sa op {te we u ko jem se ape lu je na na vi ja ~e i Haj du ka i Par ti za na da, u za jed ni~ kom in te re su, svo jim po stup ci ma i po na {a wem do pri ne su odr `a va wu sta bil no sti jav nog re da i mi ra i od i gra va wu utak mi ce u fer i sport skoj at mos fe ri. Na vi ja ~i ma Haj du ka se sa ve tu je da na sta dion do la ze uli com Sve to za ra Mar ko vi }a, jer je pri laz iz uli ce Veq ka Vla ho vi }a re zer vi san za na vi ja ~e Par ti za na. Po li cij ska upra va u Som bo ru pred u ze }e sve za ko nom pred vi |e ne me re ka ko bi se za {ti ti la bez bed nost, li~ na i imo vin ska si gur nost gra |a na, a bi }e spro ve de no i vi deo sni ma we pri la znih pra va ca i pod ru~ ja odr `a va wa na ja vqe ne sport ske pri red be.

Ka ko do }i do po zi tiv nog re zul ta ta?

- Mo ji mom ci mo gu ras te re }e ni da u|u u utak mi cu jer pro tiv Par ti za na svi `e le da se do ka zu ju, da od i gra ju naj bo qe i ja kao tre ner imam lak {i po sao jer ne mo ram po seb no da ih mo ti vi {em. Sva ki po je di nac }e hte ti da pru `i ono naj bo qe ba{ pro tiv {am pi o na, i ako se to slo `i u jed nu ce li nu eto raz lo ga da ve ru je mo u svo je mo gu} no sti - is ti ~e Sa bo.

U stru~ nom {ta bu Haj du ka ne `e le pre vi {e da se ba ve tra `e wem od go vo ra na pi ta we ko li ko po raz Par ti za na u po lu fi na lu Ku pa mo `e da im ide u pri log,

mo da smo u sta wu da do |e mo do po zi tiv nog re zul ta ta - ka `e Sa bo. [to se si tu a ci je u igra~ kom ka dru Haj du ka ti ~e osim po `u te log Da bi }a svi osta li igra ~i su sprem ni i or ni za od me ra va we sna ga sa ak tu el nim {am pi o nom. Iako se stru~ ni {tab Haj du ka ne iz ja {wa va o start noj je da na e sto ri ci za pret po sta vi ti je da }e su sret pro tiv Par ti za na po ~e ti oni igra ~i ko ji su osvo ji li bod u ^a~ ku, a to zna ~i: Pe ri}, Pa u qe vi}, Fej sa, Muj dra gi}, Va si qe vi}, ^o vi lo, Bu ba lo, Mak si mo vi}, Ha xi bu li}, Nov ko vi} i Ve se li no vi}. \. Bo ja ni}

Va qak za bo ra vio Kup Fud ba le ri Par ti za ni da nas tam utak mi ca sre da-su bo ta. go stu ju u Ku li. Cr no-be li `e le Grand po zna je eki pu Haj du ka. da na sta ve se ri ju po be da u pr - Gle dao sam ne ko li ko wi ho ven stvu i u~vr ste se na ~el noj vih utak mi ca, pri me tio ne ko li po z i c i j i. Za da tak im, me | u tim, ne } e bi ti lak jer me~ do la zi sa mo ~e ti ri da na po sle po ra za od Cr ve ne zve zde u Ku pu.

Tre n er Avram Grant ka ` e da su igra ~ i psi hi~ k i sprem ni za utak mi cu.

- Oni su pr o fe si o- nal ci i ova kve si tu a ci je im ni su stra ne.

Bi li su tu `ni po sle po ra za u Ku pu, ali ve} na pr vom sle de }em tre nin gu vi deo sam da im je raz po lo `e w e bo q e. Skon cen tri s a n i smo na pr ven s tvo gde smo ve za li dve utak mi ce u ka kvom sti lu `e li mo i da na sta vi mo.

Neizvestan: Aleksandar Lazevski Izra e lac ima di le me oko sa sta va. ko za ni mqi vih igra ~a, ali za - La zev ski je ne iz ve stan iako nas je pre sve ga va `no ka ko }e mo je igrao pr o tiv Cr ve ne zve zde. mi od i gra ti. Ako po no vi mo par Od to ga ka ko se bu de ose }ao vi - ti ju pr o tiv Ja go di ne, ne sum wam de }e mo da li }e igra ti. Raz mi da }e mo sla vi ti po be du - za kqu {qam i o jo{ ne kim fud ba le ~io je tre ner Par ti za na. ri ma, jer te {ko je iz dr `a ti ri I. La za re vi}

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa25.mart2012.

17

JELEN SUPERLIGA – 20. KOLO BE O GRAD: OFK Be o grad - Voj vo di na JA GO DI NA: Ja go di na - Rad U@I CE: Slo bo da Po int - Spar tak ZV NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Ja vor KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - BSK BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Bo rac

1:0 (0:0) 1:1 (1:1) 2:0 (0:0) 1:0 (0:0) 1:1 (1:1) 2:0 (0:0)

Da nas KU LA: Haj duk - Par ti zan (14.30) LU ^A NI: Me ta lac - Sme de re vo (14.30) 1. Par ti zan 19 16 2 1 43:7 50 2. C. zve zda 20 15 2 3 41:14 47 3. Voj vo di na 20 10 8 2 34:11 38 4. Rad ni~ ki 20 9 10 1 29:16 37 5. Spar tak ZV 20 7 9 4 15:15 30 6. Ja go di na 20 8 6 6 21:19 30 7. Slo bo da Po int 20 8 5 7 24:25 29 8. OFK Be o grad 20 9 1 10 23:26 28 9. Rad 20 6 7 7 22:17 25 10. Sme de re vo 19 6 2 11 14:24 20 11. Haj duk 19 5 5 9 14:25 20 12. BSK 20 4 7 9 13:26 19 13. Ja vor 20 4 4 12 11:25 16 14.No vi Pa zar 20 3 7 10 12:28 16 15. Bo rac 20 3 6 11 8:25 15 16. Me ta lac 19 1 7 11 9:30 10 U sle de }em ko lu (31.mart/1.april) sa sta ju se- NO VI SAD: Voj vo di na - Ja go di na, SU BO TI CA: Spar tak ZV - OFK Be o grad, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Haj duk, SME DE RE VO: Sme de re vo No vi Pa zar, BE O GRAD: BSK Bor ~a - Me ta lac, IVA WI CA: Ja vor - Slo bo da Po int, BE OG RAD: Rad - Par ti zan.

U re `i ji Ka dua Cr ve na zve zda - Bo rac 2:0 (0:0) BE O GRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 26.234, sudija Santra~ (Pavli{), strelci: Lazovi} u 70. i Kadu u 90. minutu. @uti kartoni: Ve{ovi}, Kasalica, Kadu (Crvena zvezda), Kne`evi}, Prodanovi}, Pirovski (Borac). Crveni karton: Prodanovi} (Borac).

CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} , Miki} 6 (Kadu 8), Petkovi} 6, Maksimovi} 7, To{i} 7, Dimitrijevi} 7, Evandro 7, Lazovi} 7 (Pa{eko -), Ve{ovi} 6, Milunovi} 6, Kasalica 6 (Miri} -).

BO RAC: Babaq 7, Milanovi} 6, Stani} 6 (Pirovski -), Masla} 6, Zo~evi} 7, Mili~i} 6, Prodanovi} 6, @ivkovi} 6, Radanovi} 6, Jeremi} 6 (Radivojevi} -), Kne`evi} 6 (Sepuja -).

su su dobili Dimitrijevi}, Ve{ovi}, Petkovi} i Kasalica. Doma}in se poprili~no mu~io u prvom poluvremenu, jer je gost visokim i elasti~nim presingom dobro ~uvao prostor i svoju mre`u. U nekoliko navrata istakao se i pouzdani ~uvar mre~e ^a~ana Babaq.

U 18. minutu lepu akciju napada~kog reda Zvezde nije krunisao neprecizni Milunovi}. Nekoliko minuta kasnije poku{ao je opet Milunovi} glavom ali je Babaq bio na pravom mestu. I u 23. minutu topovskim {utem poku{ao je da iznenadi ^a~ane Evandro.

U poluvremenu u svla~ionici je zbog povrede ostao kapiten Miki}, a trener Prosine~ki pru`io je {ansu Kaduu. Brazilac je sjajno iskoristio 45. minuta i bio je ju-

Darko Lazovi} se raduje pogotku

Zvezda je nastavili pobedni~ku seriju u prvenstvu. Vezali su crveno-beli peti trijumf, ukupno {esti ovog prole}a. Mnogo te`e od o~ekivanog Beogra|ani su slomili otpor ~vrstih ali nedore~enih ^a~ana. Prakti~no, tvorac ovog trijumfa bio je rezervista Kadu, koji je dobio {ansu u drugom poluvremenu i asistencijom i pogotkom izrastao u igra~a utakmice.

Opet je na Marakani bio divan ambijent, istina ne{to mawa poseta na odnosu na prethodne susrete. Me~ je po~eo minutom }utawa kako bi se odala po~ast `rtvama NATO bombardovawa 1990. godine. O~igledno psihi~ko i fizi~ko pra`wewa ostavilo je traga na igru Zvezde. Crveno-beli su po~eli bez Borhe, Milivojevi}a, Mijajilovi}a i Mladenovi}a, a {an-

nak novog Zvezdinog trijumfa.

Otpor Borca slomqen je tek u 70. minutu. Kadu je ume{no centrirao, a na pravom mestu bio je mladi reprezentativac Darko Lazovi} koji je spretnom reakcijom loptu smestio u mre`u - 1:0.

Pitawe pobednika bilo je prakti~no ve} tada odlu~eno. Gosti su u 77. minutu zbog drugog `utog kartona i iskqu~ewa Prodanovi}a bili osetno oslabqeni, pa prakti~no nisu uspeli ozbiqnije da priprete Bajkovi}u.

I na kraju u 90. minutu Kadu je odli~nu partiju krunisao efektnim pogotkom. Bila je muwevita kontra u kojoj je Brazilac u solo akciji prevario nekoliko igra~a Borca zatim i golmana Babaqa i poslao je loptu u nebrawenu mre`u.

Z. Ran ge lov

Dva pe na la Ja go di na - Rad 1:1 (1:1) JA GO DI NA: Stadion Jagodine, gledalaca 2000, sudija Veselinovi} (Vaqevo), strelci: Krsti} u 14. (iz penala) za Jagodinu, Stanojevi} u 26. minutu za Rad. @uti kartoni: Nikodijevi} (Jagodina), Jovanovi}, Perovi} (Rad).

JA GO DI NA: [imi} Nikodijevi} (Milenkovi}), Proji},

Tomi}, Ili}, Marijanovi}, Krsti}, Stojkovi} (Duki}), Gogi}, \eni}, Stojanovi} (Mudrinski).

RAD: Danilovi}, Panti}, Jovanovi}, Perovi} (Andri}), ^alu{i} (Roga~), Luka, Raspopovi}, Mitrovi}, Stanojevi}, Malba{i} (Koji}), Lekovi}.

Ro ma ti ~a ri spret ni ji OFK Be o grad - Voj vo di na 1:0 (0:0) BE O GRAD: Stadion OFK Beograda, gledalaca 300, sudija Jovaneti} (U`ice), strelac Osmanagi} u 64. minutu. @uti kartoni: Luka~ (OFK Beograd), Pavlovi} (Vojvodina).

OFK BE O GRAD: Luka~ 7, Petkovi} 6, Ga{i} 7, Vasiqevi} 6, Rodi} 6 (Markovi} 6), Nikoli} 6, Kolarevi} 6 (Sin|i} 6), Miji} 6 (Osmanagi} 7), Aleksi} 6, Batijoha 6, Purovi} 6.

VOJ VO DI NA: Subi} 6, Milovi} 6, Trajkovi} 6 (Smiqani} 6), Vuli~evi} 6, Pavlovi} 6, Apija 6, Mito{evi} 6 (Stevanovi} 7), Moreira 6, [kuleti} 6, Oumaru 7, Bojovi} 6 (Kataji 6).

Stari rivali, plavo i crvenobeli odigrali su, na`alost, me~ pred malim brojem gledalaca. Verovatno bi fudbal bio daleko boqi da je ambijent opravdao renome me~a. Ovako, vi|ena je prose~na igra u kojoj su se boqe sna{li romanti~ari. Ulog i takmi~arski naboj je bio veliki, pre svega za goste koji su u trci za drugo mesto.

Mo`da je i to uticalo da ne pri-

Moreira se na Karaburmi nije puno prime}ivao

ka`u o~ekivano. Doma}in je odigrao standardno dobro na svoj terenu i zaslu`eno pobedio. Najve-

Zgu snut ras po red osta vio trag Vojvodina u nastavku prvenstva ima skor od dve pobede (Novi Pazar, Sloboda), dva remija (Radni~ki, Metalac) i poraz od OFK Beograda. U me|uvremenu joj se dogodio i remi bez golova sa Borcem u Kupu Srbije.

- Odigrali smo tri utakmice za pet dana, {to je definitivno ostavilo traga. Nije opravdawe za slab rezultat i sigurno da nema opravdawa za slabiju igru. - rekao je trener Vojvodine Dejan Vuki}evi} na konferenciji za novinare u prostorijama Omladinskog stadiona.

}a zimska poja~awa Vojvodine Apija i Moreira odigrali su ceo me~, me|utim nisu stavili svoj pe~at na utakmicu , {ta vi{e razo~arali su. Izostala je kreacija dvojice izvrsnih vezista.

U ofanzivnim postavama krenule su obe ekipe, ciq je bila pobeda. Ve} u 7. minutu doma}in je imao {ansu. Slobodan udarac sa 20 metara izveo je Miji}, a Nikoli} je {utirao i kroz zid pogodio stativu. Ne{to kasnije nova prilika za Beogra|ane.

Miji} je centrirao sa desne strane, Aleksi} je na petercu proma{io loptu.

Prenuli su se Novosa|ani i u 18. minutu imali dve {anse. Abu-

Spa le vi} ~a stio se be za ro |en dan Rad ni~ ki 1923. - BSK 1:1 (1:1) KRA GU JE VAC: Stadion ~ika Da~a, gledalaca 6000, sudija Ma`i} (Vrbas), strelci: Spalevi} u 7. za Radni~ki, a Nedovi} u 40. minutu (autogol) za BSK. @uti kartoni: Kosori}, Mutavxi} (Radni~ki 1923.), \uki}, Stoki}, Petrovi} (BSK).

RAD NI^ KI 1923.: ^an~arevi}, Pavlovi}, Nenadi}, Tintor, Kosari}, Nedovi}, Mutavxi}, Obrovac (@ivadinovi}), Milo{kovi} (Simi}), Kosti} (Vuka{inovi}), Spalevi}.

BSK: Kova~evi}, ^elevi}, Petrovi} (@ivkovi}), Vigwevi}, Stoki} (Jovanovi}), \uki}, Tasi}, Stamenkovi}, Savkovi} (Radunovi}), Bo{kovi}, [upi}.

Radni~ki iz Kragujevca nije uspeo da trijumfom na svom terenu iskoristi kiks Novosa|ana i dospe na tre}e mesto. Iako je najboqi strelac lige Darko Spalevi} obele`io svoj 35. ro|endan prvim golom na me~u, wegov saigra~ Stefan Nedovi} poravnao je rezultat autogolom i omogu}io gostima da napuste stadion sa vrednim bodom.

Izjedna~uju}em golu prethodila je gu`va u {esnaestercu doma}ih u kojoj su u~estvovali Bor~in centarfor Aleksandar \uki} i nekada{wi omladinac BSK-a, a sada {toper Radni~kog Milo{ Tintor.

NE MA^ KA BUN DES LI GA

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Ti tu la san za kol to ve

Bio jed nom je dan En fild

Borusija iz Menhengladbaha se za samo par dana oprostila od oba trofeja u Nema~koj. Posle eliminacije iz Kupa (Bajern pro{ao posle penala), „koltovi” su izgubili kod ku}e od Hofenhajma i to nakon preokreta - 1:2. Borusija je je bila jedan od najozbiqnijih kandidata za titulu do pre nekoliko nedeqa, ali je u posledwih pet kola uspela da osvoji samo pet bodova. Premalo da bi se ostalo i trci sa Dortmundom i Bajernom.

Uzbudqivo je bilo na Alianc Areni. Bajern je pobedio Hanover, ali se za nova tri boda prili~no pomu~io, uprkos vo|stvu od 2:0. Prednost su Bavarcima obezbedili Toni Kros i Mario Gomez.

Posebno lep je bio prvi gol na me~u, kada je Frank Riberi pro{ao po desnoj strani, odigrao povratnu loptu u sredinu za Arjena Robena, koji je petom prosle|uje do Krosa, a ovaj s lako}om prebacuje istr~alog Cilera. Didije Ja Konan je u{ao u igru u 66. minutu, ali mu nije mnogo trebalo da se upi{e u strelce. Od 74. minuta Hanover je bio na gol zaostatka.

Pogodili su gosti i stativu.

Rezultati: Bajern - Hanover 2:1 (1:0) /Kros 36, Gomez 68 - Ja Konan 74/, Frajburg - Kajzerslautern 2:0 (2:0) /Gede 8, Makiadi 14/, Majnc Herta 1:3 (0:1) /^upo Moting 58 Ben Hatira 41. Ramos 52, 68/, Menhengladbah - Hofenhajm 1:2 (1:0) /Rojs 38 - Firmino 77, Vuk~evi} 79/, Verder - Augsburg 1:1 (0:0) /Filkrug 65 - Verhag 90+2/, [alke - Bajer 2:0.

Nova blama`a petostrukog {ampiona Evrope na kultnom stadionu, koji vi{e ne izaziva strahopo{tovawe kod gostuju}ih ekipa, makar one dolazile iz grada u Engleskoj u kojoj je ragbi daleko popularniji od fudbala.

Aston Vila je od otvarawa stadiona „Emirati” u Londonu odnela najve}i broj bodova sa tog zdawa - osam, ali je ove subote bila po{teno deklasirana. Arsenal je pobedio goste iz „Drugog grada” rezultatom 3:0.

bakar je na penaltiku proigrao [kuleti}a ali je wegov {ut zaustavio Luka~, a u nastavku akcije sa 10 metara poluvolejom {utirao je Bojovi}, ali neprecizno. Do poluvremena nije bilo uzbu|ewa.

U nastavku Vojvodina je krenula agilnije, ali to joj se obilo o glavu. U 64. minutu doma}in je postigao pobedonosni gol. Dubinsku loptu prihvatio je Osmanagi}, {utirao, Supi} kratko odbio loptu, a na wu opet natr~ao fudbaler OFK Beograda i postigao gol. U 80. minutu gosti su imali {ansu za izjedna~ewe, solo protod Kataija zaustavio je Luka~ dobrom intervencijom.

I. La za re vi}

Ke cap za na du No vi Pa zar - Ja vor 1:0 (0:0) NO VI PA ZAR: Stadion kraj Jo{anice, bez gledalaca, sudija Bogdanovi} (Beograd), strelac Kecap u 61. minutu. @uti kartoni: Lotinac (Novi Pazar), Vla{i}, Mom~ilovi} (Javor). Crveni kartoni: Kecap (Novi Pazar), Lukovi} (Javor).

NO VI PA ZAR: Xogatovi}, [arac, Lotinac, Vu{qanin (Bogunovi}), Stojanovi}, Kecap, Haxibuli} ([kriqej), Tutori}, Ra{~i} (Ademovi}), Bulatovi}, Markovi}.

JA VOR: Nikoli}, Ja{i} (Milinkovi}), Vla{i}, Vujadinovi}, Mom~ilovi}, Lukovi}, Stanisavqevi}, Vidi} (Eliomar Silva), Radivojevi}, Jakimovski (Mi{i}), Odita.

Novom Pazaru navija~i zbog kazne nisu imali priliku da u`ivo gledaju pobedu svog tima protiv Javora. Najboqi igra~ utakmice i strelac gola bio je Admir Kecap.

Obe ekipe zavr{ile su me~ sa po igra~em mawe. Doma}i bez Kecapa, a gosti bez Lukovi}a.

U`i ~a ni pre ki nu li post Slo bo da Po int - Spar tak Zla ti bor vo da 2:0 (0:0)

Duel Yerarda (Liverpul) i Mekkartija (Vigan) na Enfildu

Liverpul je protiv kandidata za ispadawe iz Premijer lige, u 30. kolu, do`iveo peti poraz u posledwih {est utakmica... Tu`na sada{wost kluba slavne pro{losti i neizvesne budu}nosti. Vigan je disciplinovanom igrom do~ekao {ansu u prvom poluvremenu, kada je Mozes zaslu`io penal, a Maloni savladao Rejnu u wegovom 250. nastupu u Premijer ligi. To je brojka koju nijedan [panac u istoriji nije dosegao, ali golman Liverpula ne}e po lepom pamtiti redak jubilej.

„Rezultati 30.kola:^elsi - Totenhem 0:0, Arsenal - Aston Vila 3:0 (2:0)/Gibs 16, Volkot 25, Arteta 90+3/, Bolton - Blekburn 2:1 (2:0) /Viter 28, 35 - N’Zonzi 56/, Liverpul - Vigan 1:2 (0:1), /Suarez 47 - Maloni pen 30, Kaldvel 63/, Nori~ - Vulverhempton 2:1 (2:1) /Holt 26, pen 45+1 - Xarvis 25/, Sanderlend - Kvins Park Renxers 3:1 (1:0) /Bendtner 41, Meklin 70, Sesewon 77 - Taivo 79/, Svonsi - Everton 0:2 (0:0) /Bejns 59, Jelavi} 76/, Stok Man~ester siti 1:1.

U@I CE: Stadion Slobode, gledalaca 3000, sudija Gruji} (Beograd), strelc Kova~evi} u 53. (iz penala) i 85. minutu. @uti kartoni: Mari}, Ran|elovi} (klupa), Pejovi}, Bosman, Jovanovi} (klupa) (Sloboda Point), Stevanovi}, Joksimovi} (Spartak Zlatibor voda).

SLO BO DA PO INT: Bo`ovi}, Bosman, Lazarevi}, Mari}, Beli} (Vasili}), Memedovi}, Pejovi}, Pilipovi}, Tijago, Kova~evi} (Krsti}), Omega.

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Aleksi}, Stevanovi}, Joksimovi}, Brati}, Adamovi} (\ur|evi}), Torbica, Despotovi} (Milivojev), Noskovi}, [arac (Antoni}), Pu{kari}, Ota{evi}.

Sloboda Sevojno prekinula je niz od pet utakmica bez pobede.

Pobedila je Spartak, golovima Save Kova~evi}a. U`i~ani pre toga nisu postigli gol 365 minuta! Bili su boqi rival.

18

SPORT

nedeqa25 . mart2012.

dnevnik

SRPSKA LIGA VOJVODINE

PR VA LIGA SR BI JA

Iz ne na |e we u No voj Pa zo vi

Jankovi} matirao kanarince

Rad ni~ ki (NP) - Sen ta 1:1 (0:0) NO VA PA ZO VA: Gradski stadion, gledalaca 700, sudija M. [utulovi} (Novi Sad), strelci: Jovi} u 71. za Radni~ki, a Popov u 70. minutu za Sentu. @uti kartoni: ^e~ari}, Baji} (Radni~ki), Farka{, Jovanovi} (Senta).

RAD NI^ KI: Uro{evi} -, Zagorac 6, Ivi} 6, Puni{i} 7, Pavlovi} 6 (\ur|evi} -), Isailovi} 6, Baji} 6, Rni} 7, Gaji} 6 (Male{evi} 6), Romi} 6 (^e~ari} 6), Jovi} 7.

SEN TA: @ivkov 7, Farka{ 6, Kaka{ 6, Bosi} 7, Cvetkovi} 7, \eri 7, Banov 6 (Vasin 6), Popov 8, Jovanovi} 6 (Besla} -), Te{anovi} 6, Sarapa 6 (Rai~evi} -). ^vrsta odbrana Sente energi~nom igrom nije dozvolila napada~ima Radni~kog da do|u do izra`aja. Na drugoj strani odbrana Radni~kog delovala je u pojedinim trenucima zbuweno. Mada je Radni~ki stalno bio u napadu, prvu pravu {ansu za gol imala je Senta.

Najpre je Vasin u 56. minutu propustio priliku da sa 11 metara neometan pogodi mre`u, a pet minuta kasnije i Jovanovi} ima {ansu da obezbedi prednost Sente, ali zato Popov nije propustio svoju {ansu. Na naba~enu loptu sa desne strane omawi Lazar Popov uspeo je da nadvisi svog ~uvara i glavom pogodi golmanov levi ugao. Radni~ki je ve} u slede}em minutu izjedna~io. Isailovi} je uposlio Jovi}a koji je iz neposredne blizine poslao loptu u neodbraweni deo @ivkove mre`e. Do kraja se igralo izme|u dva gola ali bez prilika za gol.

J. Vu ko vi}

Pa li} - Za dru gar 1:0 (0:0)

STA RA PA ZO VA: Sportski centar, gledalaca 50, sudija Jocovi} (Vrbas), strelac S. Jovanovi} u 88. minutu. @uti kartoni: Hoxi}, S. Jovanovi} (Pali}), Mini}, Bako{ (Zadrugar). Crveni karton: Ratkovi} (Zadrugar).

pre~ke. I u nastavku igrlo se bez sadr`aja, a utakmica je bila vi{e borbena nego kvalitetna. Trener doma}ih Dragoslav Milenkovi} izvr{io je korisne izmene {to je urodilo plodom. U posledwim trenucima utakmice doma}i su izveli brzi napad sa leve polovine terena, lopta je stigla do rezerviste Tripkovi}a, koji je asistrirao za pobedonosni gol Sa{i Jovanovi}u.

Gosti u ~ije je redove nervozu unosio novi trener Danilo Bjelica mogli su posle primqenog gola do izjedna~ewa kada je Bako{ dobro reagovao na naba~enu loptu ali je wegov udarac glavom oti{ao u naru~je golmana. S. Sto jiq ko vi}

Rad ni~ ki ([) - Mla dost 3:0 (0:0) [ID: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija Mihajlovi} (Zrewanin), strelci: Baqak u 51. (iz penala) i 86. ]iri} u 61. minutu. @uti kartoni: Simiki}, Vu~i} (Radni~ki), Jovanovi} (Mladost).

RAD NI^ KI: Vujasinovi} 7, Kucalovi} 7, Petrovi} 7, Bjelo{ 7, Ili} 7, Simiki} 7, Zec 8, Stojiqkovi} 6 (Duki} -), \oki} 6 (Vu~i} -), Baqak 8, Nedi} 6 (]iri} -).

MLA DOST: Baji} 7, Kantar 6, Rati} 6, Babi} 7, Rat} 7, Radoja 6, Kozomora 6, \uki} 6, Grahovac 6 (Kosi} -), Jovanovi} 6, Vukanac 6 (Vi{ekruna -).

Po igri u prvom delu susreta malo je ko o~ekivao da }e [i|ani tako ubedqivo savladati goste iz Ba~kog Jarka, koji su u tom periodu bili boqa i anga`ovanija ekipa. Doma}i su do{li u vo|stvo posle samo {est minuta igre u nastavku, kada je sudija Mihajlovi} dosudio penal za Radni~ki, zbog ~ega su Jar~ani burno reagovali.

Siguran realizator bio je Darko Baqak. Deset minuta kasnije, odmah po{to je u{ao u igru Marijan ]iri} manirom iskusnog strelca je lepim golom savladao golmana Nemawu Baji}a i pove}ao vo|stvo.

Te me rin ci gra de te meq Slo ga - Ba~ ka To po la 1:0 (0:0) TE ME RIN: Stadion Sloge, gledalaca 400, sudija Gali} (Sremska Mitrovica), strelac Popin u 53. minutu. @uti kartoni: Stanojev (Sloga), Stani{i}, Kekezovi} (Ba~ka Topola). Crveni karton: Kekezovi} (Ba~ka Topola).

SLO GA: Jorgi} 7, Suvajxi} 7, Kragovi} 7, D. Tomi} 7 (Bubwevi} -), Stanojev 7, Sankovi} 8, Sila|i 8, Mrvaqevi} 7, Popin 8, Zuki} 7 (Kobilarov -), Uzelac 8.

BA^ KA TO PO LA: Majer 7, Dragi} - (Bojovi} 6), Stani{i} 7, \ukanovi} 6, Stankovi} 7, Krivokapi} 6, Joveti} 6, Martinovi} 6, Veselinovi} 6, Anxi} 7 (Resanovi} -), Kekezovi} 7. ^etvrtom uzastopnom pobedom fudbaleri Sloge nastavili su da grade temeq do visokog plasmana. Dugo su tra`ili kqu~ za bravu Ba~ke Topole, ali zahvaquju}i igri ~ije su glavne odli~ja bile kreativnost i borbenost uspe{no su presko~ili jo{ jednu prepreku. Ofanzivna taktika trenera Mirka Babi}a krunisana je po~etkom drugog poluvremena u re`iji Nikole Popina. Scenario za pogodak napisao je Vladimir Sila|i novajlija iz Vojvodine, a najboqi strelac doma}ina je poslao u mre`u loptu odbijeno od golmana Majera. Deset minuta kasnije raspolo`eni Popin je naciqao stativu, pa su se gosti provukli sa minimalnim porazom.

M. Me ni }a nin PA LI]: A. Jovanovi} -, Hoxi} 7, Rodi} 7, Salati} 8, ]irkovi} 7 (Plav{i} -), Mandi} 7, Dimi} 6, S. Jovanovi} 7, Nedeqkovi} 6, (Nikoli} -), Panteli} 6 (Tripkovi} ), Pavlovi} 6.

ZA DRU GAR: Magda -, Vorgi} 7, Jawanin 7, \oki} 6, Uzelac 7, Vi{kovi} 6 (Bako{ -), Mini} 7, ]irkovi} 6, Vukoje 6 (Ratkovi} 6), Milovac 7, Selakovi} 6 (Zarin -).

U prvom delu doma}i su imali jalovu inicijativu, ali loptu su vi{e dr`ali u svom posedu ali su se upu{tali u suvi{ne i nekorisne kombinacije tako da je protivnik lako otklawao opasnost ispred svog gola. Gosti su samo u kontranapadima prelazili na deo doma}ina. Indisponirani Selakovi} je sa leve strane poslu`io Nini}a koji loptu {awe brzopleto preko

Pred sam kraj utakmice desni bek Alen Kucarevi} je uputio divan centar{ut, prona{ao Baqka koji opetz bio precizan.

M. ^ur ~i}

Vr {ac – ^SK Pi va ra 0:2 (0:0)

VR [AC: Gradski stadion, gledalaca 800, sudija: Stojanovi} (Kikinda), strelci: Bi}anin u 52. i Dori} u 90.minutu, `uti kartoni: Motorov, Rankov, Beqin (Vr{ac), Jovani}, Bi}anin, Tankosi}, Kova~evi}, Stankovi} (^SK) VR [AC: Pijevac 6, Motorov 6, Beqin 6, Babi} 6 (od 72.Mihajlovi} 7), Rankov 6, Tismenar 5, Stija~i} 6 (od 84. Dubi~anin -), \uri} 7 (od 66.An|eli} -), Ranimirov 6, ^uki} 7, Kalin 7 ^SK: Tankosi} 8, Lazarevi} 6 (od 46. Bi}anin 7), Jevi} 6, Jovani}

Voj vo |an ska li ga Za pad Ba~ka (BP) - Radni~ki (SM) 0:2, Borac - Mladost (T)1:0, Crvena zvezda - Obili} 1:0, Jugovi} - Omladinac 2:1, Sloga (E) - Polet (S) 2:0.

Voj vo |an ska li ga Is tok Jedinstvo (BK) - Borac 2:0, Ba~ka 1901 - Dinamo 0:0, Sloboda AFK 3:0, Jedinstvo (NB) - Ba~ka (P) 2:0, Proleter - Radni~ki (Z) 3:0.

0:2 Vr {ac - ^SK Pi va ra Rad ni~ ki ([) - Mla dost (BJ) 3:0 Pa li} - Za dru gar 1:0 1:1 Rad ni~ ki (NP) - Sen ta 1:0 Slo ga (T) - Ba~ ka To po la Ce ment - Tek sti lac Ites 4:1 Da nas Do li na - Ve ter nik Vi skol (15.00) (15.00) Du nav - Ki kin da 1. Rad n. (NP) 17 10 7 0 27:11 37 2. ^SK Pi v. 17 10 4 3 23:13 34 3. Ce ment 17 9 3 5 21:17 30 4. Rad n. ([) 17 8 4 5 19:14 28 5. Slo ga 17 8 2 7 19:18 26 6. Pa li} 17 6 6 5 23:17 24 7. Tek sti lac 17 6 5 6 17:17 23 8. Mla d. (BJ) 17 6 4 7 19:16 22 9. Sen ta 17 6 4 7 20:23 22 10. Du nav 16 6 3 7 16:19 21 11. Do li na 16 6 3 7 19:23 21 12. Ki kin da 16 6 3 7 19:24 21 13. B. To po la 17 5 3 9 11:16 18 14. Ve ter nik 16 4 4 8 22:21 16 15. Za dru gar 17 5 1 11 21:33 16 16. Vr {ac 17 5 0 12 11:25 15 U sle de }em ko lu (31.mart/1.april) sa sta ju se: Ve ter nik Vi skol - Ce ment, Tek sti lac - Slo ga (T), Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki (NP), Sen ta - Du nav, Ki kin da - Pa li}, Za dru gar - Rad ni~ ki ([), Mla dost (BJ) - Vr {ac, ^SK Pi va ra - Do li na.

6 (od 54. Dori} 7), Vorgu~i} 7, Kova~evi} 6, Zeqkovi} 7, [vowa 6, Mari} 6 (od 78.Ivkovi} -), Stankovi} 6, La}arak 6 Na Gradskom stadionu u Vr{cu pobedu nije slavila ekipa koja je igrala kvalitetnije, borbenije, koja je imala daleko ve}i posed lopte, izvela deset kornera vi{e i stvorila ve}i broj prilika, ve} tim koji je bio strpqiviji, spretniji, lukaviji i sre}niji. Fudbaleri Vr{ca su prikazali jednu od boqih igara ove sezone, ali nisu osvojili va`ne bodove u borbi za opstanak. U prvom poluvremenu su igru doma}ih kreirali novoprido{li \uri} i ^uki}, ali je prosto neverovatno koliko je malerozan bio najboqi pojedinac u redovima Vr{~ana Miroslav Kalin, koji je dva puta poga|ao okvir gola (25. I 35.minut). U 20.minutu Branko \uri} je postigao gol koji je sudija Stojanovi} poni{tio na asistenciju svog pomo}nika i izazvao buru nezadovoqstva na tribinama.

U 52.minutu hladan tu{ za Vr{~ane usledio je posle odli~ne kontre gostiju koju je evrogolom zavr{io rezervista ^SK-a Bi}anin. Od tada su napadi Vr{ca po~eli da jewavaju, nije bilo prave ideje u organizaciji napada doma}ih ni kvalitetnog zavr{nog pasa.

Ulaskom Mihajlovi}a Vr{ac je dobio na agresivnosti, ali ni najiskusniji igra~ doma}ih nije imao sre}e da pogodi mre`u. Wegov {ut glavom u 85.minutu zaustavila je pre~ka. U posledwem minutu susreta gosti su potvrdili pobedu posle solo akcije Lazara Dori}a koji je od centra potpuno sam krenuo ka golu Vr{ca i lobovao istr~alog Pijevca.

B. Jo si mov

Ce ment - Tek sti lac Ites 4:1 (2:0) BE O ^IN: Stadion Cementa, gledalaca oko 300, sudija Mijajilovi} (Vr{ac), strelci: Milovi} u 4. i 77. Kalinov u 18. Grkovi} u 72. za Cement, Dokni} u 74. minutu za Tekstilac Ites. @uti kartoni: Ga{parevi}, Desnica, Radoja, ^ovi}, Mili~evi} (Cement), Kaurin, Keni} (Tekstilac Ites).

CE MENT: Suba{i} 7, Ga{parevi} 7, ^ovi} 8, Ki{ 7 (Xari} 7), Milovi} 9, \eri} 8, Radoja 7, Mili~evi} 7, Grkovi} 7, Desnica 7 (Stanimirovi} -), Kalinov 7.

TEK STI LAC ITES: Igwatovi} 6, Kozomora 6 (V. Vukovi} 6), Kr{i} 6, D. Vukovi} 6, Dokni} 7, Krznar 6, Kaurin 6, Ili} 7, Peruni~i} 6 (Baleti} -), Keni} 7, Trifkovi} 6.

Bo~inska publika u`ivala je u lepoj fudbalskoj predstavi i jo{ lep{im golovima. Predwa~io je {toper Miqan Milovi} koji je postigao dva izuzna pogotka. Prvi ve} u 4. minutu sa preko 30 metara, a drugi u 77. minutu. U listu strelaca su se upisali i Aleksandar Grkovi} golom sa 16 metara i iskusni Kalinov u 18. minutu.

Gosti su do{li u Beo~in da se nadigravaju, i oni su imali {ansu ali na golu Cementa je bio iskusni Milan Suba{i} koji se nije dao iznenaditi.

B. Star ~e vi}

No vi Sad - Do wi Srem 0:1 (0:1) NO VI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca: 600, sudija: Goran Marinkovi} (Soko Bawa).Strelac: Goran Jankovi} u 35. minutu. @uti kartoni: Kav~i}, Balabanovi}, Ili} (Novi Sad), Zeqko i Jankovi} (Dowi Srem).

NO VI SAD: Risti} 7, Jakovqevi} 7, Skopqak 7, Kav~i} 6, Balabanovi} 6 (od 60. Baji} 7), Milovac 6, Ili} 6, Trebovac 6 (od 46. Roksa 6), Filipovi} 6, \uki} 6 (od 68. Kalezi} 6), Gari} 6.

DO WI SREM: Star~evi} 7, To{i} 7 (od 78. Mati} - ), Josimov 8, Vukobrat 8, Bukorac 8, Zeqko 7 (od 85. Radi{i} - ), Petkovi} 8 (od 89. A{}eri} -), Pe{i} - Laki} 7, Jankovi} 8, ^orda{i} 7, Laki}evi} 7.

Jedini pogodak na me~u delo je Gorana Jankovi}a u 35. minu-

200, sudija G. Milovanovi} (Vlajkovac). @uti kartoni: Ki{, Vukovi} (Banat), \or|evi} (Sin|eli}).

BA NAT: Kne`evi} 7, Zowi} 7, Jovi} 7, Milojevi} 6, Ristovi} 6, Ki{ 6, Milovanovi} 7, Vujaklija 5 ([arenac -), Mihajlovi} 6 (Samarxi} 6), Vukovi} 6, Mileti} 6 (An|elkovi} 7).

SIN \E LI]: \oki} 7, Stojkovi} 7, Markovi} 6, Komadina 7, Dra{kovi} 6 (Perizovi} -), Mijatovi} 6, \or|evi} 7 (Veli~ ko vi} 6), Ra do va no vi} 6 (Xogo -), Mladenovi} 6, Stfanovi} 6, Milojkovi} 6 Posle izuzetno slabe igre oba rivala i ono malo gledalaca u Kara|or|evom parku razo~arani su oti{li svojim ku}ama. U utakmici u kojoj gostuju}i tim ni jednom nije {utnuo loptu ka golu protivnika, i dve poluprilike doma}ina, si-

No vi Sad - Do wi Srem 0:1 In |i ja - ^u ka ri~ ki 1:0 Ba nat - Sin |e li} 0:0 Ml. rad nik - Rad ni~ ki (S) 1:0 Rad ni~ ki (N) - Be `a ni ja 1:0 Na pre dak - Ko lu ba ra 3:1 Mla de no vac - Te le op tik 1:1 Da nas Srem - Pro le ter (15.30) Slo ga - Mla dost (L) (15.30) 1. Rad ni~ . (N) 20 2. D. Srem 20 3. Te le op tik 20 4. In |i ja 20 5. Slo ga 19 6. No vi Sad 20 7. Ko lu ba ra 20 8. Be `a ni ja 20 9. Ba nat 20 10. Pro le ter 19 11. Mla dost (L)19 12. Na pre dak 20 13. Mla de no v. 20 14. M. rad nik 20 15. Rad ni~. (S) 20 16. Sin |e li} 20 17. Srem 19 18. ^u ka ri~ ki 20

12 3 5 10 7 3 8 7 5 9 4 7 9 4 6 8 6 6 9 2 9 6 10 4 7 7 6 9 1 9 6 8 5 6 8 6 6 7 7 6 4 10 5 6 9 5 5 10 3 8 8 3 5 12

27:16 20:8 26:12 24:21 18:15 23:21 24:26 13:8 21:19 17:18 13:13 15:16 24:27 15:22 12:21 21:26 17:22 17:35

39 37 31 31 31 30 29 28 28 28 26 26 25 22 21 20 17 14

U sle de }em ko lu (31. mar ta/1.apri la) sa sta ju se: No vi Sad Srem, Do wi Srem - Slo ga (K), Mla dost (L) - Mla de no vac, Te le op tik Ba nat, Sin |e li} - Na pre dak, Ko lu ba ra - Rad ni~ ki (N), Be `a ni ja - Mla di rad nik, Rad ni~ ki (S) - In |i ja, ^u ka ri~ ki - Pro le ter.

tima ipak zadovoqno razi{li sa stadiona. In|ija je naime na tri utakmice, ~ak dve u gostima osvojila sedam bodova, popravila plasman na tabeli i najavila ~ak i mogu}nost da se vrati u elitno dru{tvo.

D. Vi }en ti}

Va zdu {ni duel is pred go la Do weg Sre ma

tu, nakon gre{ke Trebovca, ~ime su Sremci nastavili sjajnu seriju od 12 utakmica bez kiksa.Fudbalerima Novog Sada ostaje za brigu da ni nakon tri kola nisu uspeli da slave, a kanarinci su jo{ uvek daleko od `eqene forme.

Oba rivala sa dosta respekta su u{la u me~. Nakon po~etnog ispitivawa snaga, prvi priliku imali su kanarinci. Igrao se 15.minut kada je nakon slobodnog udarca Trebovca, golman Star~evi} kratko izboksovao loptu koju je glavom zahvatio Skopqak, ali je poku{aj loba propao. U 35. minutu Pe}in~ani su do{li do vo|stva. Trebovac je izgubio loptu po levoj strani, a usamqeni Jankovi} topovskim udarcem sa 20 metara loptu poslao pod pre~ku doma}ih. Sedam minuta kasnije Josimov je pro{ao po levoj strani, centrirao za Petkovi}a koji je tukao pored gola Novosa|ana.

Na po~etku drugog poluvremena, doma}i fudbaleri tra`ili su od sudije Marinkovi}a da poka`e na belu ta~ku, jer je nakon udarca Filipovi}a lopta zaka~ila jednog od gostuju}ih igra~a u ruku.

Trener `uto - plavih Josif Ili} u vatru je ubacio Baji}a, Roksu i Kalezi}a, {to je rezultovalo ofanzivnijom igrom doma}ih. U 60. minutu nakon duplog pasa Milovca i \uki}a, hitronogi Baji} je tukao sa {est metara, ali je Star~evi} bio siguran. Osam minuta kasnije, Roksa odli~no prona{ao utr~alog Baji}a, ali je udarac napada~a Novog Sada zavr{io u rukama golmana Doweg Srema.

Najboqu priliku da do|u do boda i izbegnu poraz Novosa|ani su imali u 80. minutu. Skopqak je dubinskom loptom sa centra odli~no prona{ao Boru Filipovi}a, ~iji je {ut iz prve sa sedam metara pravim ~udom zavr{io pored desne stative gostiju.

I. Gru bor

Ba nat - Sin |e li} 0:0 ZRE WA NIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca

Fo to: S. [u {we vi}

gurno je da niko ne mo`e biti zadovoqan.

Zrewaninci su najboqu priliku imali u 31. minutu kada je Mileti} uposlio Milovanovi}a koji je {utirao sa pet-{est metara ali je golman \oki} bio siguran. U nastavku susreta jo{ dva puta su pripretili doma}ini u 78. minutu kada je Milojevi} {utirao sa 20 metara, a lopta je oti{la zamalo pored gola i u 89. minutu kada je slobodan udarac izveo Ristovi}, {utirao pravo na gol sa 35 me ta ra a gol man \o ki} bez problema zaustavio ovaj udarac.

N. Jo wev

In |i ja - ^u ka ri~ ki 1:0 (1:0) IN \I JA: Stadion kod @elezni~ke stanice, gledalaca 800, sudija Miladinovi} (Jagodina), strelac Kosti} u 45. minutu. @uti kartoni: Milutinovi}, Todorovi}, Dimitrov, Du ba ji}, Le ma ji} (In |i ja), Pe tro vi}, \u ri} (^u ka ri~ ki).

IN \ I J A: Mi li no vi} 7, Milutinovi} 7, Stankovi} 6, Tom~i} 7, Mileti} 7, Todorovi} 7, Kosti} 8, Petrovi} 7 (Livaja -), Dimitrov 6, Dubaji} 6 (Krsti} -), Keki} 7 (Lemaji} 6). ^U K A R I^ K I: Ri sti} 7, Petrovi} 6 (Dikni} -), Popovi} 6, Grbi} 6 (Gavrilovi} 6), \uri} 6, Trnini} 7, Radojevi} 6, Mihajlovi} 7, Nikoli} 6, Misini 7, Stojiqkovi} 6 (Toma{evi} 6).

Zeleno-beli su imali inicijativu u svih 90 minuta utakmice, napadali, stvarali poluprilike, pa i prilike ali su ih i proma{ivali, pa su tek u zavr{nici prvog poluvremena postigli gol. Dimitrov je uposlio Petrovi}a na desnoj strani, ovaj upu tio upo tre bqiv centar{ut u kazneni prostor, a kapiten Kosti} je glavom sa {est metara matirao, do tada dosta dobrog Risti}a.

Drugo poluvreme je bilo slabije, bilo je i mawe prilika, ali je rezultat ostao nepromewen pa su se navija~i doma}eg

Mladi rad nik – Rad ni~ ki (S) 1:0 (1:0) PO @ A R E V AC :Sta dion gradski, gledalca 800, sudija: Luki} (Beograd), strelac: Marko Rankovi} u 39. minutu, `uti katoni: Tasi}, Sadovi}, Lazi} (Mla di rad nik), To ma no vi}, Joci}, Mr|anin(Radni~ki).

MLA DI RAD NIK:Pejovi} 7, Tasi} 7, Lazi} 7, Ceni} 8, Ne deq ko vi} 7, Bo ja to vi} 7, Stojanovi} 7 (od 78. Lepojevi}), Rankovi} 8 (od 80.Gavrilovi}), Sadovi} 7, (od 71. Mati} 7), Stoki} 7, Risti} 7.

RAD N I^ K I: @a ku la 7, Avri} 6 ( od 59. Stan ~e ti} 6),Top~agi} 6, Mr|anin 6, Mezei 6, U{umovi} 6, Tomanovi} 6 Joci} 6 (od 45. Veselinovi} 6), Vuji} 6, Paunovi} 6 (od 68.

Koji} -), Zeli} 6.

Oba ri va la u{la su vr lo oprezno u susret koji donosi pomak iznad zone sumraka.Prvi udarac prema golu vi|en je tek u 10.minutu. Miroslav Paunovi} je tukao iz daqine, a Pejovi} odbranio. Dva minuta kasnije prva prilika za doma}i tim. Rankovi} je nabacio poluvisoku loptu ,Bojatovi} u padu tu~e glavom i proma{uje nebraweni deo mre`e!

Gol odluke pao je posle izvrsnog prodora Semira Sadovi}a po desnoj strani, lopta je kroz mno go no gu dop {la do Stojanovi}a, a ovaj je vra}a malo unazad ka Rankovi}u koji iz prve neodbrawivo poga|a mre`u.

Gosti su imali idealnu priliku da izjedna~e u 44. minutu.Aleksandar Avri} je zaobi{ao golmana Pejovi}a i poslao je loptu ka mre`i ali u posledwi ~as kapiten Ceni} je izbacio u poqe.

Mladi radnik je i u drugom delu dr`ao sve pod kontrolom,mada su gosti ne{to `ivnuli i poku{avali pojedina~nim i nepovezanim uz to i neefikasnim akcijama da do|u do izjedna~ewa.

Re zul tat je re a lan,po be da Mladog radnika zaslu`ena jer je bio boqi taman za taj gol i dominirao u ve}em delu utakmice.Gosti mogu samo da `ale za {ansom Avdi}a.

R.San di}

SPORT

c m y

dnevnik

Jan ko us pe {an i s Ku bo tom

Za do voq ni i po red po ra za Rumunija - Srbija 21:19 (10:11)

Je le na po ra `e na i u du blu

Fe de rer naj bo qi svih vre me na Ameri~ki televizijski kanal posve}en tenisu proglasio je {vajcarskog tenisera Roxera Federera za najboqeg igra~a svih vremena.

Federera je, kako je prenela agencija AP, najboqim proglasio skup me|unarodnih stru~waka u okviru izbora „100 najboqih tenisera svih vremena”. Iza wega je ostao Rod Lejver, a na tre}em mestu je Nemica [tefi

DA NAS NO VO SAD SKI PO LU MA RA TON: Tra di ci o nal ni, 19. po re du, No vo sad ski po lu ma ra ton odr `a }e se da nas, a pre ma na ja va ma or ga ni za to ra u glav noj tr ci na stu pi }e pre ko 200 tak mi ~a ra. Osim u glav noj tr ci odr `a }e se i {ta fet ni po lu ma ra ton, fr taq ma ra ton, tr ke za do voq stva, tr ka ma li {a na, kao i tr ka u pu za wu be ba. Na start nu li ni ju pr vi }e sta ti po lu ma ra ton ci (21 km), a po ~e tak je pred vi |en za 11 ~a so va na Tr gu slo bo de. Tr ka za do voq stva po ~e }e u 11.10, ma li {a na u 11.30, be ba u 11.40, fr taq ma ra ton u 11.45 sa ti, a do de la pri zna wa pred vi |e na je za 14 ~a so va.

Po lu ma ra ton je je dan od naj va `ni jih sport skih do ga |a ja u gra du, po {to na naj lep {i na ~in pro mo vi {e No vi Sad, jer ve li ki broj tak mi ~a ra do la zi iz ino stran stva. Po red to ga, po lu ma ra ton je zna ~a jan i za pro mo ci ju spor ta i zdra vog `i vo ta i pri li ka da No vo sa |a ni vi de svoj grad iz dru ge per spek ti ve. O~e ku je se do la zak Ane Su bo ti} ko ja ju ri B nor mu za Olim pij ske igre u Lon do nu.

J. G.

TURN SE VE RIN: Sportska hala Polivalenta, gledalaca 3000, sudije: Mazeika i Gatelis (Litvanija), Sedmerci: 4(4) / 8(6), Iskqu~ewa: Rumunija ~etiri minuta, Srbija 10 minuta.

RU MU NI JA: Farkau, 1, Tudor, Ne}ita 3, ]intoan 3, Bradeanu 1, ]i}ulete, Manea 5 , Pislaru ({est odbrana) , Balint, Elisei, Vadineanu 1, ]irila, Seno}iko, Babeanu 6(4) , Vizitu, Zamafir 1 , Tolnai ({est odbrana i dva sedmerca).

SR BI JA: Nikoli}, Krpe` 1, Leki}, Dmitrovi} 3 , Mati}, @ivkovi}, Vu~kovi}, Eri}, Rajovi}, Pop Lazi} 3 , Filipovi} 7(6) , Toma{evi} (15 odbrana), Ni{avi} 3 , Milo{evi} 1 , Li{~evi} 1 , Barto{i}. @enska reprezentacija Srbije nesre}no je pora`ena od doma}ina, Rumunije 19:21 (11:10) u ~etvrtom kolu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Holandiji. Odli~na, borbena igra na{ih reprezentativki u Turn Severinu, nije valorizovana kroz bodove, ali dvome~ sa Rumunkama, pokazao je da je ova generacija srpskih rukometa{ica na dobrom putu. Vodile su izabranice selektora Bo{kovi}a posle prvih 30 minuta, bile nadomak bodova do samog kraja, da bi Rumunke tek na 30 sekundi pre

posledweg sudijskog zvi`duka, posle odbrane golmanke Tolnai Katarini Krpe`, iz kontranapada preko Farkau do{le do pobede. Tokom ~itavog me~a, odbrana na{e reprezentacije, funkcionisala je odli~no, iza koje je stajala sjajna Katarina Toma{evi} (15 odbrana). Najefikasnija u napadu, raspolo`ena sa linije sedam metara, bila je Biqana Filipovi} sa sedam pogodaka.

Posledwe vo|stvo, Srbija je imala u 46. minutu (16:15). Rumunke su preuzele inicijativu, u ~emu su im pomogle i litvanske sudije, Mazeika i Gatelis. U posledwih deset minuta, Litvanci su tri puta ostavqali na{u reprezentaciju sa igra~em mawe u poqu (Krpe`, Filipovi}, Leki}). I broj~ano oslabqene, Srpkiwe posti`u golove, posledwi u 55. minutu, kada Jelena Ni{avi} poga|a za 19:19 iz neizgledne pozicije sa levog krila.

Nadu Srbiji daje Katarina Toma{evi}, koja prvo se~e jednu kontru Rumunki, a na dva minuta pre kraja brani i zicer pri vo|stvu Rumunki - 20:19. Srbija ulazi u posledwih 50 sekundi sa {ansom za izjedna~ewe, ali {ut Katarine Krpe` brani iskusna Tolnai. Odbijenu loptu u kontri hvata Farkau, koja postavqa kona~ni rezultat 21:19.

SUPERLIGA SRBIJE ZA MU[KARCE

Ube dqi vi No vo sa |a ni

Pam ti }e se sa mo bo do vi

Vojvodina - Bawica 15:2 (6:1, 3:0, 3:0, 3:1)

Vojvodina - Smederevo 29:23 (12:10)

PRVA A LIGA

NO VI SAD: Bazen Slana bara, gledalaca 100, sudije: Virijevi} (Zrewanin), Ivan Rakovi} (Beograd). Igra~ vi{e: Vojvodina 7 (5), Bawica 6 (0).

Peterci: Vojvodina 1 (1), Bawica 2 (1) VOJ VO DI NA: V. Mitrovi}, Bosan~i} 1, Rau~ 1, Vuksanovi} 2, Mili~i} 1, Arsi}, Matovi}, Matkovi} 1, Ran|i} 3, Ubovi} 1, Basara 2, Cuki}, M. Mitrovi} 3.

BA WI CA: Risti~evi}, Asanovi}, Obradovi}, Radulovi}, Tanaskovi} 2, [abani, \or|evi}, Babi}, Vico, ^ori}, Ili}, Simi}, Gogov.

Iako bez prvog golmana Milo{a Marinkovi}a i jednog od najboqih igra~a Borisa Vapenskog Vojvodina u podmla|enom sastavu nije dozvolila nikakvo iznena|ewe. Krenuli su Novosa|ani silovito od strata tako da se ve} posle prve ~etvrtine

Ro`e Federer

Graf, zatim Martina Navratilova, Pit Sampras, Rafael Nadal, Bjorn Borg, Margaret Kort, Kris Evert i Bili Xin King.

Emisija „100 najboqih svih vremena” emitovana je na ameri~kom teniskom kanalu tokom proteklih pet ve~eri, a najboqi je izabran u petak. [vajcarac je rekorder po broju uzastopnih nedeqa na prvom mestu ATP liste (237), po osvojenim gren slemovima (16)...

VELIKA NAGRADA EMIRA OD KUVAJTA

Zla ti }u zla to

Jo{ jedan uspeh srpskih strelaca na „Velikoj nagradi Emira od Kuvajta“. ^etvrtog dana osvojene su jo{ tri medaqe, zlatna srebrna i bronzana.

Zlatom se okitio Andrija Zlati} u ga|awu vazdu{nim pi{toqem sa 581 krugom, dok je srebrnu medaqu osvojio Damir Mikec sa 580 krugova, bronza je tako|e sa 580 krugova pripala Olegu Enga~evu ruskom strelcu koji je uzeo dr`avqstvo Katara. U~estvovalo 49 takmi~ara.

U ga|awu MK pu{kom trostav 3 puta 40 metaka, srpski olimpijac Nemawa Mirosavqev osvojio je bronzu sa 1.162 kruga (le`e}i 395, stoje}i 379, kle~e}i 388). Pobedio je ma|arski olimpijac Peter [idi sa 1.171 krugom, srebro je pripalo Indijcu Gaganu Narangu sa 1.165 krugova Posledweg dana turnira u Kuvajtu, ga|a}e Andrea Arsovi}, Ivana Maksimovi} i srpska snajka Melisa Mikec MK pu{kom 60 metaka le`e}i.

19

KVALIFIKACIJE ZA SVETSKO PRVENSTVO

Posle pobede u singlu, srpski teniser Janko Tipsarevi} uspe{no je zapo~eo turnir u Majamiju i u konkurenciji dublova.

Zajedno sa Poqakom Luka{om Kubotom Janko je napravio iznena|ewe i savladao pete nosioce Mariju{a Firstenberga i Marcina Matkovskog sa 6:3, 6:2.

Me~ je trajao 67 minuta, a Tipsarevi} i Kubot napravili su ~ak {est brejkova, naspram dva brejka rivala.

Srpska teniserka Jelena Jankovi} i Slovakiwa Dominika Cibulkova zavr{ile su takmi~ewe na turniru u Majamiju u konkurenciji dublova ve} u prvom kolu.

Srpsko-slova~ka kombinacija pora`ena je od kazahstanskih teniserki Jaroslave [vedove i Galine Voskobojeve sa 6:2, 7:6 (7:5), posle jednog i po sata igre.

Jankovi}eva je i u singlu pora`ena na samom startu, samo {to je u prvom kolu bila slobodna, a u drugom je boqa od we bila Nemica Mona Bartel.

nedeqa25.mart2012.

Mi lu tin Mi tro vi}

re{ili utakmicu (6:1). U nastavku Vojvodina je nastavila u istom ritmu a gosti su uspeli da postignu samo dva pogotka, prvi u prvoj ~etvrtini iz peterca a drugi 42 sekundi pre kraja utakmice, ova puta strelac je bio Tanaskovi}. Rezultat je mogao da bude i mnogo ubediqivi da Bawica na golu nije imao Dimitrija Risti~evi}a.

Na drugoj strani kod Novosa|ana odli~na na golu bio je Vojislav Mitrovi} koji je ~ak odbranio i jedan peterac i do stojno zamenio Marinkovi}a. Trener Stano jevi} u ovoj utakmici pru`io je pri li ku mla|im igra~ima i oni su to prvenstveno svojim zalagawem i bor beno {}u to i opravdali. Dodu{e susret je obilovalo i tak ti~ kim gre {kama ali na tome }e se raditi u narednom periodu po{to u li gi sledi dvo nedeq na pauza zbog reprezentativnih obaveza.

Fo to F. Ba ki} G. Malenovi}

BARA@ ZA SVETSKO PRVENSTVO U FUTSALU

Pre ko \en |e {a na Taj land Futsal reprezentaciju Srbije danas (18 ~asova) o~ekuje bara` me~ za u~e{}e na Svetskom prvenstvu u Tajlandu. Rival izabranicima Ace Kova~evi}a je selekcija Ma|arske, a utakmica se igra u mestu \en|e{ 70 kilometara udaqenom od Budimpe{te, dok je revan{ 8. aprila u beogradskom Pioniru.

Selektor Kova~evi} izrazio je optimizam pred dana{wi me~.

- Posle tri uzastopno odigrana EP za posledwih {est godina, sada se prvi put pru`a prilika da izborimo plasman na SP, {to bi bio veliki uspeh. Ma|arska nije po kvalitetu na na{em nivou, ali to u

ovakvim utakmicama kada se odlu~uje ne mora ni{ta da zna~i.

Imamo dobre informacije o Ma|arima i svesni smo da smo u tom duelu favorit.

Kova~evi} je ube|en je da }e Srbija da izbori plasman na prvo weno Svetsko prvenstvo.

- Jo{ jedna ~ast koja je ukazana srpskom futsalu je ~iwenica da smo dobili organizaciju EP 2016. godine, i to je jedno od najve}ih sportskih takmi~ewa koje se organizuje u na{oj zemqi posledwih godina. Mi }emo se potruditi, kao i do sada, da do 2016. unapre|ujemo kako klupski, tako i reprezentativni futsal - napomenuo je Kova~evi}.

Za predstoje}i me~ protiv Ma|arske, selektor Srbije Aca Ko va ~e vi} oda brao je slede}e fudbalere - golmani: Mi o drag Ak sen ti je vi} (Eko no mac, Kra gu je vac), Aleksa Antoni} (Margo Inter me co, Be o grad), igra ~i: Mladen Koci} (Ekonomac), Slobodan Jawi} (Ekonomac), Bojan Pavli~evi} (Marbo), Vladimir Lazi} (Ekonomac), Vidan Bojovi} (Ekonomac), Slobodan Raj~evi} (Ekonomac), Jovan \or|evi} (Marbo), Marko Pr{i} (Marbo), Vladimir Milosavac (Marbo) i Aleksandar @ivanovi} (Marbo).

J. Gali}

Vla di mir ^up ko vi}

NO VI SAD: Hala na Slanoj bari, gledalaca 80, sudije: Savi} i Radulovi} (Beograd).

Sed mer ci: Voj vo di na 2 (1), Smederevo 2 (2). Iskqu~ewa: Vojvodina 2, Smederevo 6 minuta.

VOJ VO DI NA: L. Arseni} (13 od bra na), Ra do sa vqe vi}, Vukovi} 1, Popov, M. Radi{i} 3, Bari{i} 2, Veselinov 5, Stjepanovi}, Abaxi}, Suxum, Da mja no vi}, B. Ra di {i} 4, ^upkovi} 7 (1), \uri}, Marjanac 3, Milo{evi} 4.

SME D E R E V O: Di mi tri je vi} (1 odbrana), Radisavqevi} 3, M. Risti} 3, Milentijevi}, Todorovi}, Bogdanovi} (2 odbrane), Bugarinovi} 4, Koji}, Joki} 5 (2), Dobri} (5 odbrana), Radojkovi} 2, Jovanovi} 1, Stanojevi} 2, Trumbeta{ 2, Vojinovi} 1, D. Risti}.

U najavi utakmice trener Vojvodine mr \or|e ]irkovi} obe}ao je da }e {ansu dati momcima koji imaju mawu minuta`u. Obe}awe je odr`ao i wegov tim zaslu`eno je slavio u duelu sa Smederevcima. Me|utim, o~ekivalo se da }e ta postava gristi da bi se dokazala, ali nije u potpunosti bi-

lo tako. Istina, sve vreme doma}i su vodili, jer su zaista kvalitetniji sastav od gostiju, koji se gr~evito bore za goli superliga{ki `ivot. Prema onome {to su pokazali, te{ko da }e ostvariti namere.

Ni su do ma }i ni u jed nom trenutku dozvolili bilo kakvo iznena|ewe, a dobro su se pokazali mladi golman Luka Arseni}, kao i Vladislav Veselinov, Branislav Radi{i} i Vladimir ^upkovi}, koji je bio i najboqi pojedinac utakmice, mada je odli~an u~inak imao i Veselinov.

U drugom poluvremenu Novo sa |a ni su za i gra li ma lo preduzimqivije i stalno pove}avali vo|ststvo, a u nekoliko mahova ono je iznosilo i {est golova razlike. Pitawe pobednika, videlo se to ve} po sle de se tak mi nu ta igre, nije dolazilo u pitawe. Ina~e, u redovima Smederevaca najslabija karika bili su golmani, jer su zajedno odbranili samo osam udaraca. Jedini koji su se donekle isticali i pokazali `equ, bili su Bugarinovi} i Joki}.

M. Pavlovi}

20

SPORT

nedeqa25.mart2012.

PR VO KO LO AGRO @IV SU PER LI GE SR BI JE

SVET SKO PR VEN STVO DVI ZI JE 2 U NO VOM SA DU

Ube dqi vi or li }i Ki na - Sr bi ja 1:6 (0:2, 1:3, 0:1) NO VI SAD: Le de na dvo ra na SPC”Voj vo di na”, gle da la ca: 400, su di je: An der sen (Dan ska), Bu tu cel (Ru mu ni ja), Han sen (Dan ska). Strel ci: K. @eng u 24. za Ki nu, Cvik u 17. i 29, La za re vi} u 20. i 25, Uze lac u 30. i Plav {i} u 59. mi nu tu za Sr bi ju.Is kqu ~e wa: Ki na 14, Sr bi ja 8. mi nu ta.

KI NA: [. Ksia (44 od bra ne), J. Liu, ^. @ang, [. @ang, K. Liu, K. @eng, Vang, @u, ]. Ji, Ma, P. Ji, T. Li, H. Li, @ao, V. @ang, Li ang, Z. @ang, Lu, @. @eng, Ju.

1. Estonija 2. [panija 3. Srbija 4. Island 5. Kina 6. Austral.

3 3 3 3 3 3

2 2 2 1 0 0

1 1 0 0 0 0

0 0 0 0 1 1

0 0 1 2 2 2

21:13 8 15:8 8 14:9 6 12:12 3 11:22 1 5:14 1

Uze lac i Do mi nik Plav {i}. Pi ta we po bed ni ka bi lo je re {e no ve} na kon dru ge tre }i ne ka da su na {i ho ke ja {i ste kli ube dqi vu pred nsot od 5:1. U po sled woj de o ni ci me ~a, ta~ ku na po be du Sr bi je sta vio je Do mi nik Plav {i} 59. mi nu tu. Za ni mqi vo je da je

dnevnik

Vo {a pru `i la do bar ot por Kra gu jev ~a ni ma Voj vo di na Sr bi ja gas - Rad ni~ ki (KG) 86:88 (24:16, 26:25, 17:28, 19:19) NO VI SAD: Ma la sa la SPC „Voj vo di na”, gle da la ca 800, su di je: Ju ras i Ve sko vi} (Be o grad) i Ste fa no vi} (Kra qe vo).

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS: Pet ko vi}, Ku `e ta 7, R. Mar ko vi} 11, Mi lo {e vi} 11, S. Sto ja ~i} 12, Ive qa 5, Ka li ni}, Bu ni} 15, Ma ro je vi} 6, Dun |er ski 7, Ze ko vi} 2, Vu jo {e vi} 7.

RAD NI^ KI: Pav ko vi} 20, Si mon 8, S. Mar ko vi} 20, Bir ~e vi} 10, Ne {o vi}, Bra ti}, Vuk sa no vi} 5, Mar ja no vi} 2, Skot 14, Mi ja to vi} 3, St. Sto ja ~i}, Ba ki} 6.

Na pr vom ko ra ku u Agro `iv Su per li gi Sr bi je ko {ar ka {i

ma i po vi ci ma lo po vi, lo po vi.

Ipak, ni je na {e da pre su |u je mo, je tr za to po sto je qu di u KSS, ko ji su pla }e ni da za {ti te ovaj sport.

No vo sad ski su per li ga{ od li~ no je otvo rio pr vi pe riod igre i sa svim nad i grao fa vo ri zo va ne ri va le. Taj deo u~e ni ci tre ne ra Si ni {e Ma ti }a do bi li su sa osam ko {e va raz li ke. Mom ci su `e le li da po ka `u da ni su xa be u{li me |u na {e naj bo qe klu bo ve. Ni u dru goj ~e tvr ti ni ni su po lo `i li oru` je i u ne ko li ko na vra ta Ste fan Sto ja ~i} je po go dio, a naj ve }e vo| stvo cr ve no - be li ima li su u 9. mi nu tu tog pe ri o da. Na pra vi li

Do de qe na pri zna wa Vo {i Pre po ~et ka utak mi ce upri li ~e na je pri god na sve ~a nost. Voj vo di ni Sr bi ja gas uru ~e ni su pe har i zlat ne me da qe za osvo je no pr vo me sto u Agro `iv Pr voj li gi Sr bi je i pla sman u elit nu di vi zi ju.

Pri zna wa su do de li li pred sed nik Udru `e wa klu bo va Zo ran Sto ja ~i} i di rek tor li ge Pe tar Bo ji}.

Ofan zi va se is pla ti la oklop ni ci Sr bi je

SR BI JA: Ste pa no vi} (18 od bra na), Ani}, Ri sti}, La za re vi}, Ke re zo vi}, U. No va ko vi}, Bo {ko vi}, Uze lac, Ra do sa vqe vi}, Pa ji}, Bje lo gr li}, Gla vo wi}, Plav {i}, \a ko vi}, Traj ko vi}, Cvik, Mi li }e vi}, Dra gi}, N. No va ko vi}, Ni ko li}, Ogri zo vi}, Fe her.

Re pre zen ta ci ja Sr bi je za be le `i la je ube dqi vu po be du u 3.ko lu Svet skog pr ven stva Dvi zi je 2 u No vom Sa du. Oklop ni ci ko je je na ovom su sre tu pred vo dio je tan dem Ku o mo - Ek ton, na kon od la ska sa me sta se lek to ra Alek sa An |e li }a, po lo `i li su na ple }a Ki nu 6:1. U po be di Sr bi je is ta kli su se An drej Cvik i Ni ko la La za re vi} sa po dva po got ka, a u strel ce su se upi sa li i Ili ja

Ku o mo {an su na si no} woj utak mi ci uka zao gol ma nu Pa vlu Ste pa no vi }u ko ji je za me nio Jo va na Fe he ra i do bro od ra dio po sao.

Da nas oklop ni ke Sr bi je o~e ku je te `ak po sao pro tiv do sa da ne po ra `e nih Esto na ca, a me~ je na pro gra mu u 20 ~a so va.

Re zul ta ti 3. ko la: [pa ni ja Austra li ja 2:1 (0:0, 0:0, 1:1, 1:0), Esto ni ja - Island 7:3 (2:0, 4:2, 1:1), Ki na - Sr bi ja 1:6 (0:2, 1:3, 0:1). Da nas - 4.ko lo: Island [pa ni ja (13), Austra li ja - Ki na (16.30), Sr bi ja - Esto ni ja (20).

Su tra je slo bo dan dan, a u po ne de qak u po sled wem 5.ko lu igra ju: Ki na - Island (13), [pa ni ja Esto ni ja (16.30), Sr bi ja Austra li ja (20).

I. Gru bor

Voj vo di ne Sr bi ja gas po ra `e ni su pred svo jim na vi ja ~i ma sa sa mo dva ko {a raz li ke. Me |u tim, No vo sa |a ni su pru `i li si lan ot por Rad ni~ kom, ali is ku sni ji i za ma lo kva li tet ni ji Kra gu jev ~a ni od ne li su pr va dva bo da. Isti na, sa mo tri se kun de pre kra ja, u po ku {a ju da {ut ne troj ku spre ~en je Ra do van Mar ko vi} i svi sa klu pe do ma }ih su sko ~i li i tra `i li faul. Ni su su di ja ma to opro sti li ni na vi ja ~i, ko ji su ih iz sa le is pra ti li gro mo gla snim zvi `du ci -

su raz li ku od ~ak tri na est raz li ke (46:33). Tre ner go sti ju Mi ro slav Ni ko li} mo rao je da uzme tajm aut i na me sti eki pu. Ipak, No vo sa |a ni su na od mor oti {li s de vet ko {e va pred no sti (50:41).

Me |u tim, u tre }em pe ri o du kao da su ne ka ko pa li. Ne do sta ja la je do ma }im igra ~i ma kon cen tra ci ja i u na pa du i u od bra ni.

Raz i grao se Kra gu jev ~a nin Skot i ni su vre de le ni lop te ko je je pod svo jim ko {em po ku pio Bu ni}. Go sti su vo| stvo sma wi va li,

Duel Mi lo {e vi }a i Mar ja no vi }a

a Pav ko vi} je troj kom us peo da pre o kre ne re zul tat. We gov tim po veo je u 28. mi nu tu i taj deo pri pao je ~e ti Mi ro sla va Ni ko li }a sa 17:28. U po sled woj de o ni ci igra lo se ko{ za ko{. Ma lo su jed ni, ma lo dru gi bi li u pred no sti od dva po e na, a Ste ven Mar ko vi} do bro je od i grao svo ju ro -

Foto: F. Baki}

lu, na rav no i Mi qan Pav ko vi}.

Bi lo je za i sta iz u zet no na pe to i go sti su tri na est se kun di pre kra ja uze li tajm aut, kod re zul ta ta 86:87. To je, ~i ni se i pre su di lo po bed ni ka.

U Beogradu Zvezda je bila boqa od Hemofarma 73:60.

M. Pa vlo vi}

DA NAS NA SPORTS KIM TE RE NI MA Fud bal Voj v o | an ska li ga Is tok - NO VO M I L O [ E - VO: Voj vo di na - Ko za ra, KO VIN: Ko lo ni ja - Obi li}, BAJ MOK: Rad ni~ ki - Bu du} nost (SC).

Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Za pad MLA DE NO VO: Bu du} nost Pr vi maj, STA RA PA ZO VA: Je din stvo - In deks, BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Sta ni {i}.

Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din - Me ta lac AV, GAJ DO BRA:Her ce go vac - Sta ri Grad, RU MEN KA: Je din stvo - Sr bo bran, PIV NI CE: Sla vi ja [aj ka{, [AJ KA[: Bo rac Su tje ska.

Utak mi ce po ~i wu u 14.30 ~a so va.

Grad ska li ga No vog Sa da BU DI SA VA: Di na mo - Par ti zan, KI SA^: Ta tra - @e le zni ~ar, ^E RE VI]: Sre mac Si rig, RA KO VAC: Bo rac ^e nej, BE GE^: Ba~ ka - Fu tog, BA NO [TOR: Pro le ter FRu {ko gor ski par ti zan, SREM SKA KA ME NI CA: Fru {ko go rac - TSK. Sve utak mi ce po ~i wu u 15 sa ti.

Od boj ka Dru ga `en ska li ga - se ver KI KIN DA: Ki 0230 - @i ti {te (14.30), RU MA: Ru ma - Pr vi tem po (18).

Dru ga mu {ka li ga - se ver FU TOG: RFU - Par ti zan (20).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - cen tar - NO VI SAD: No vi Sad 2 - Voj vo di na 2 (13), TU RI JA: Tu ri ja - VST (18).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - se ver - BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Spar tak 2 (17), BE ^EJ: Be ~ej - Vr bas (11).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - Srem - SREM SKA MI T R O V I C A : Srem 2 - Slo ga (14), Pr vi tem po 2 O m l a d i n a c (16), [ID: Maks - Mla dost Eks pans (15.30), STA RI BA NOV CI: Du nav - Ra din ci (17).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - RU MA: Slo ven 2 Vo {a (11.30).

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce PO @A RE VAC: Po `a re vac Ru dar (19).

Pr va mu {ka li ga - JA GO DI NA: Ja go di na - Zla tar (19).

Pr va `en ska li ga NI[: Cr ve ni krst - Na pre dak (20), GOR WI MI LA N O V AC: Me ta lac AD - BMS Mi le ni jum (18).

Dru ga mu {ka li ga, se ver RU MA: Ru ma - Ti tel XD (20), RI \I CA: Dal ma ti nac - Som bo re lek tro (19).

Dru ga mu {ka li ga, se ver JA BU KA: Ja bu ka 95 - Le hel (19).

PRO G LA [ E N I SPOR T I S TI GO DI NE U ADI : U Skup{tini op{tine Ada progla{eni su najuspe{niji sportisti, treneri i sportski klubovi a|anske op{tine za 2011. godinu, na predlog klubova i Centra za sport op{tine Ada. Nagra|enima su zahvalnice i vau~ere u vrednosti 5.000 dinara uru~ili predsednik op{tine Zoltan Bilicki, poslanik u Skup{tini AP Vojvodine Jo`ef Tobija{ ULEB EVRO LI GA

Mo sko vqa ni la ko do 2:0 CSKA je po veo 2:0 u ~e tvrt fi nal noj se ri ji Evro li ge i tre ba mu jo{ jed na po be da za pla sman na Faj nal-for. Pr vu me~-lop tu ru ska ma {i ne ri ja ima }e u sre du u Bil bau.Mo sko vqa ni su u dru gom me ~u po be di li 79:60 (26:15, 15:21, 17:16, 21:8), uz 20 po e na An dre ja Ki ri len ka i 18 Mi lo {a Te o do si }a, uz de vet asi sten ci ja.

U Si je ni, eki pa Mon te pa ski ja us pe la je da iz jed na ~i u se ri ji pro tiv Olim pi ja ko sa, po be dom u tri ler za vr {ni ci 81:80. Naj bo qi u re do vi ma Ita li ja na bio je Bo Me kej leb sa 21 po e nom, a pra ti li su ga Igor Ra ko ~e vi} sa 13 i La vri no vi~ sa 18 po e na.

U re do vi ma Pi re ja ca Prin te zis je po sti gao 15, An ti} i Lou sa po 11 ko {e va.

i ~lan Op{tinskog ve}a zadu`en za sport Atila Bu~u.

Nagra|eni su: Hunor Mesaro{ i Bala` Kuzma (STK Mlinprodukt, Ada), Ilija Jeli} (FK Ba~ka, Mol), Klaudija Boka (@FK Rubin, Mol), Danijel Olah, Dora Baraw, Daniel Holi i @olt Fero (Sportsko ribolova~ko dru{tvo Mol), Anabela Aleksa i Norbert Hajago{ (Karate klub Potisje, Ada), Isidor Simendi} i Kristina Ru{ak

(Karate klub Mol), Nenad Aksin (Pliva~ki klub Delfin), Adrian Latak 8FK AFK), Tama{ Horvat, Oskar ^uvik i Viktor ^uvik (Aeroklub Ada). Od trenera priznawa su dodeqena Ferencu Olahu (Sportsko ribolova~ko dru{tvo Mol) i Bertalan Melik (STK Mlinprodukt), a od sportskih klubova STK Mlinprodukt, Pliva~ki klub Delfin i Aeroklub Ada. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

PR VEN STVO SR BI JE ZA @E NE

Ne ma la kih po e na U ho te lu “Omo ri ka” u Ka }u od i gra no je 2. ko lo pr ven stva Sr bi je za `e ne. Pri ja teq ski re mi u par ti ji Sto ja no vi} - Dr qe vi} je sva koj od pro ta go nist ki wa od go va rao jer je An |e li ja mo ra la da se smi ri po sle ju ~e ra {weg ne pla ni ra nog po ra za a Qi qa ve ro vat no u toj par ti ji ni je ni pla ni ra la vi {e od re mi ja. Iako se o~e ki vao re mi i u par ti ji \u ki }e ve i Mak si mo vi }e ve, su gra |an ki iz Ni {a, ve te ran ka je po ku {a va la da do |e do ce log ple na, me |u tim mo ra la se po mi ri ti s re mi jem tek u za vr {ni ci ka da za i sta ni je bi lo vi {e mo gu} no sti za igru na po be du. Ma na ko vu je biv {a se lek tor ka Ana Ben de ra} za vre me svog man da ta neo prav da no za o-

bi la z i la za re pre z en ta tiv ni sa stav pa se o~e ki va la ve li ka bor ba na ta bli.

Pre u ze la je Ru ski wa ini ci ja ti vu jo{ u otva ra wu i dr `a la je do kra ja. Bi la je to ve o ma te {ka par ti ja i za ana li zu a ~i ni lo se da je Ma ri ja do {la ~ak iz Mo skve sa mo zbog ove par ti je. Is pla ti lo joj se! Eri }e va je po la ga la is pit iz to pov skih za vr {ni ca pro tiv stan dard no bor be ne ^o lu {ki ne.

Iri na je, uz ak tiv nog kra qa i dva ve za na slo bod wa ka na kra qe vom kri lu na spram raz dvo je nih be la ca na da mi noj stra ni, bi la bli `e po be di. Ana li ze }e tek po ka za ti gde je ne za do voq na Iri na po gre {i la, ali i Jo va na za slu `u je sve ~e stit ke za le pu pat kom bi na ci ju.

Ma ri ja Ra ki} je po sle do brog star ta u su sre tu sa Bog da nom Non -

ko vi} mno go te `e ne go {to je o~e ki va la do {la do ce log po e na. Du go se ~i ni lo da }e Bog da na na pra vi ti ve li ko iz ne na }e we u tom su sre tu ali u dru goj se an si sa par ne pre ci znih po te za na {la se u mat noj mre `i. Ana sta si ja Pa ni} je naj mla |u u~e sni cu na tur ni ru, Kse ni ju To min, nad i gra la u sre di {wi ci pa je Kse ni ja sa fi gu rom ma we sa mo od la ga la ono {to se na kra ju i de si lo.

Re zul ta ti 2. ko la: Ra ki} - Non ko vi} 1:0, \u ki} - Mak si mo vi} re mi, Ma na ko va - Ben de ra} 1:0, Eri} - ^o lu {ki na re mi, Pa ni} – To min 1:0, Sto ja no vi} - Dr qe vi} re mi.

Pla sman: 1. Ra ki} 2, 2-5. Dr qe vi}, Eri}, Mak si mo vi}, Ma na ko va 1,5, 6-8. Ben de ra}, ^o lu {ki na, Pa ni} 1, 9-10. Sto ja no vi}, \u ki} 0,5, 11-12. To min, Non ko vi} 0. B. D.

Novosadska nedeqa25.mart2012.

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnAS U grADU

JU ^E U KA SAR NI „JU GO VI ]E VO” PO LO @E NI VEN CI

poZorI[TA po zo ri {te mla dih ma la sa la „PUK! u po tra zi za ~a rob nim bi se rom „ (11).

BIoSKopI Are na „Pa ra da” (15.50, 18.05), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (16.15), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.30, 14.15), „Kung fu pan da 2” (11.50), „He pi fit 2” (12.10, 14.15), „Ma pe tov ci” (13.50), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 20), „I u do bru i u zlu” (17.50), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (14.30), „Ko `a u ko joj `i vim” (22.25), „Yon Kar ter” (19.30), „Usta ni~ ka uli ca” (20.15, 22.20), „Lo raks” (11.35, 13.15, 16, 17.45), „^e li~ na le di” (22.30), „Cr na Zo ri ca” (16.30, 20.30, 22.25), „^o vek na ivi ci” (18.15, 20.20, 22.40), „Ro nald var va rin” (22), „Ogle dal ce, ogle dal ce” (11.30, 13.45, 15.50, 18), „Best eg zo tik ma ri gold ho tel” (20.05)

mUZeJI mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

De`ura apoteka „Sajmi{te”

Se}awe na `rtve NATO bombardovawa Dan se }a wa na po gi nu le u NA T O bom b ar d o v a w u obe le `en je ju ~e mi nu tom }u ta wa i po la ga wem ve na ca na spo men obe le` je u ka sar ni „Ju go vi }e vo”. Ven ce su po lo ` i l i pred s tav n i c i Voj ske Sr b i j e, ~la n o v i SUB NOR-a i gra d o n a ~ el n ik Igor Pavli~i}.

- Sva k e go d i n e na da n a {wi dan oku p qa m o se da oda mo po {tu `r tva ma bom bar do va wa. Grad je pre tr peo ve l i k e po s le d i c e, ma t e r i jal na ra za ra wa, ali naj stra {ni ji je gu bi tak `i vo ta, ko ji ni ka da ne }e mo mo }i da na dok na di mo. @r ta va se mo ra mo uvek se }a ti i ne sme mo do zvo li ti da se ova kva tra ge di ja po no vi - is ta kao je Pa vli ~i}.

Fo to: R. Ha yi}

Bom b ar d o v a w e ta d a { we Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla -

Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de `u ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de `ur stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

vi je po ~e lo je 24. mar ta, a ne ke od pr vih bom bi pa le su na

No vi Sad. Ova agre si ja od ne la je `i vo te dvo ji ce No vo sa |a na, Ole ga Na so va, ko ji je iz gu bio `i vot 1. apri la ka da je sru {en Va ra din ski most, i Mi la na Ba ji }a ko ji je na stra dao za vre me bom bar do va wa ra fi ne ri je.

Za 78 da na ra za ra wa voj vo |an ske pre sto ni ce po vre |e no je vi {e od 50 su gra |a na, sru {e na su sva tri mo sta, pro jek ti li su pa li i na zgra du Vla de Voj vo di ne, a ra fi ne ri ja je ga |a na sa oko 200 bom bi. Po go |e na je i stam be na zgra da na De te li na ri, a kra jem ma ja bom bar do van je i cen t ar Srem s ke Ka m e n i c e.

NA TO agre si ja za vr {e na je 10. ju na 1999. go di ne pot pi si va wem mi rov nog spo ra zu ma u Ku ma no vu.

N. R.

DA NAS DOK TRA JE PO LU MA RA TON

Bez saobra}aja u desetak ulica Da nas dok bu de tra jao po lu ma ra ton bi }e za tvo re no de te tak uli ca i to Bu le var Mi haj la Pu pi na od 11 do 11.20 sa ti, Uli ca Ive Lo le Ri ba ra od 11 do 11.30, Bu le var de spo ta Ste fa na od 11 do 12.30, Uli ca Fru {ko gor ska od 11 do 12.45 ~a so va, Ji ri ~e ko va od 11 do 12.45, Dr Si me Mi lo {e vi }a od 11 do 12.45, Bu le var Ca ra La za ra od 11 do 13, Be o grad ski

kej od 11 do 13.20, Uli ca Baj ~i @i lin skog od 11 do 13.20 i Du nav ska od 11 do 13.30 ~a so va.

Auto bu si na grad skoj li ni ji 11 a i 11 b ne }e sa o bra }a ti od 11 do 13. 30 ~a so va, dok }e auto bu si na li ni ja ma 1, 6, 8 u to vre me i}i dru gim pu tem.

Auto bu si ko ji sa o bra }a ju od cen tra ka [tran du na li ni ja ma 1 i 8 iz Fru {ko gor -

ske uli ce }e skre nu ti de sno u Uli cu Na rod nog fron ta, za tim }e i}i de sno, na Bu le var oslo bo |e wa i oda tle }e opet skre nu ti de sno na Bu le var ca ra La za ra i da qe uobi ~a je nim pu tem.

Na li ni ji 6 bi }e skra }e na tra sa, ta ko {to }e auto bu si okre ta ti u [a fa ri ko voj uli ci.

Z. D.

IGRA O NI CA ZA DE CU U MU ZE JU VOJ VO DI NE

Biti kapetan broda Fo to: R. Ha yi}

„NO VO SAD SKI EKO LO [KI CEN TAR” U AK CI JI

Umivali Ribarac ^la no vi “No vo sad skog eko lo {kog cen tra” ~i sti li su ju ~e, u okvi ru ak ci je pro le} nog spre ma wa Ri bar ca, po tes od Bro d o g ra d i l i { ta do kra j a {pi ca. Eki pa ovog Cen tra je, uz po mo} ~am ca i mre `a, ukla wa l a sme } e sa vo d e, dok su osta li ~la no vi sre |i va li oba lu uz Du nav. Pred sed nik cen tra Milivoje Odanovi} re kao je da su ovom ak ci jom `e le li

da obe le `e pr ve da ne pro le }a, kao i Dan vo da.

- @e li mo da o~i sti mo ovaj po jas na Ri bar cu. Na pu ni li smo oko tri de se tak xa ko va i to je sme }e ko je smo sa vo de sa ku pi li. Na ogo qe nim pod ru~ ji ma po sa di }e mo 30 sad ni ca ke ste na i hra sta-lu `wa ka. Pre deo uz vo du }e mo sre di ti ta ko {to }e mo tu po sa di ti ove sad ni ce, ~i me }e mo spre ~i ti ero zi ju- re kao je Oda no vi}.

N. R.

V remeploV

Ceo `ivot proveo u zdravstvu Dr Mi lo rad Pa vlo vi} Mi ka, ro dom iz Bje qi ne, stu di rao je me di ci nu u Pra gu, oda kle je, ka da su 1939. Nem ci oku pi ra li ^e ho slo va~ ku, do {ao u No vi Sad. Tu je po stao ~lan Ko mu ni sti~ ke par ti je, da bi ve} u le to 1941. stu pio u Po sav ski par ti zan ski od red i za sve vre me ra ta bio u sa ni tet skoj slu `bi Na rod no oslo bo di la~ ke voj ske Ju go sla vi je. Po sle ra ta za vr {io

je stu di je u Be o gra du i na sta vio da ra di u zdrav stvu. U No vi Sad je po no vo za stal no do {ao 1962. da bi oba vqao ru ko vo de }e du `no sti u si ste mu zdra vqa, po seb no so ci jal ne za {ti te. U ve li koj me ri za hva qu ju }i we go vom zna wu i za la ga wu u Srem skoj Ka me ni ci je iz ra slo De~ je se lo. Ni je ga vi deo za vr {e nog, jer je te {ko obo leo u umro u 53. go di ni, 25. marta 1972.

N. C.

Mu zej ska igra o ni ca „Bi ti ka pe tan bro da”, ko ja se or ga ni zu je po vo dom iz lo `be „Sent I{tvan” Po vje snog i po mor skog mu ze ja Is tre u Pu li, odr `a }e se da nas u 11 sa ti u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. Go sti igra o ni ce bi }e pri pad ni ci re~ ne flo ti le

iz ka sar ne „Alek san dar Be ri}”, ko ji }e de cu upo zna ti sa svo jim za ni ma wem, opre mom i na o ur `a wem bro da, a po tom }e ma li {a ni kre i ra ti svo je bro do ve. Igra o ni ca je na me we na de ci uz ra sta od {est do 10 go di na, a vo di }e je Vjero~ka [ipka.

N. R.

DA RO VI TI VOJ VO \A NI NA JED NOM ME STU

Kwiga mladih talenata Mla di da ro vi ti Voj vo |a ni na }i }e se u kwi zi “Ta len ti 2000-2010.” ko ju }e pu bli ka mo }i da vi di pr vi put u ho lu Vla de Voj vo di ne 27. mar ta.

Ta len ti }e se pred sta vi ti kon cer tom, pa }e No vo sa |a ni mo }i da ih ~u ju za jed no sa sta ri jim ko le ga ma, da nas pri zna tim mu zi ~a ri ma. La u re a ti ovo go di {we po kra jin ske na gra de su Ana Marija Petrovi} (har fa) i pi ja ni sti Vladimir [ovqanski i Pavle Krsti} iz No vog Sa da, kao i kvar tet

„^e ti ri mu ske ta ra” iz Pan ~e va, har mo ni ka{ Milo{ Milovanovi} iz Hrt ko va ca, fla u- tit ki wa Marija Anovi} iz Vr {ca i hor no vo sad ske gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj”.

Ra ni ji la u re a ti na gra da za mla de ta len te bi li su Maja Reqin, ko ja se ba vi so lo pe va wem, po tom pro fe sor tru be na Aka de mi ji u No vom Sa du Nenad Markovi}, vi o li nist ki wa Milana Bjelobaba i pro fe sor ka oboe u Qu bqa ni Jelena Soro.

A. J.

Izlo`ba grafika „Tragovi zuba” Otva ra we iz lo `be gra fi ka „Tra go vi zu ba” gra fi ~ar ke Sawe @igi} odr `a }e se su tra u 20 ~a so va u Sa ve zu udru `e wa li kov nih umet ni ka Voj vo di ne, Bu le var Mi haj la Pu pi na 9. Iz lo `ba tra je do 14. apri la, a mo `e se po se ti ti rad nim da ni ma od 10 do 20 ~a so va i su bo tom od 9 do 13 ~a so va.

A. Va.

Fo to: R. Ha yi}

O[ „IVO LO LA RI BAR” UGO STI LA BU DU ]E PR VA KE

Mali{ani merkali klupe Bu du }i |a ci pr va ci po se ti li su ju ~e Osnov nu {ko lu „Ivo Lo la Ri bar” i u okvi ru ak ci je „Otvo re na vra ta {ko le”, upo zna li se sa u~i te qi ma, pro sto rom u ko jem }e bo ra vi ti – u~i o ni ca ma, fi skul tur nom sa lom, bo rav kom, ali pred me ti ma ko je }e u~i ti. U ~ast ma li {a na, u~e ni ci ove {ko le odr `a li su pri red bu, na kon ko je su or ga ni zo va ne i mu zi~ ke i li kov ne ra di o ni ce. Di rek tor ove osnov ne {ko le Milorad ^udi} is ta kao je da naj va `ni je olak {a ti ma li {a ni ma pre la zak iz pred {kol ske usta no ve u {ko lu.

- Pro gra mi ko ji se u~e u {ko li pri li~ no su zah tev ni, u od no su na

one ko je su do sa da ima li. Ve} od pr vih da na ula ska u {ko lu mo ra mo ih za in te re so va ti za sa dr `a je i zbog to ga se or ga ni zu je niz raz li ~i tih ak tiv no sti. Osim u~e wa, ve o ma je va `no da de ca na sta ve da upra `wa va ju sve de ~i je ak tiv no sti, jer je di no ta ko mo gu bez ika kvih tr za vi ca da se sna |u u {ko li. Ono {to im obe }a mo i po ka `e mo, po tru di }e mo se i da is pu ni mo - re kao je ^u di}.

Di rek tor je na po me nuo da {ko la vo di ra ~u na i o bez bed no sti de ce, a na ro ~i to ra di na pred u pre |e wu vr {wa~ kog na si qa, zbog ~e ga je, pre ma we go vim re ~i ma, {ko la pot pu no bez bed na za bu du }e po la zni ke.

N. R.

22

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa25.mart2012.

AK CI JA OMLA DI NE JA ZAS-a

IZ BO RI 2012.

Va `ne stva ri u bo ja ma No vo sa |a ni, ko ji su se ju ~e za te kli na Tr gu slo bo de, ima li su pri li ku da u~e stvu ju u ak ci ji „Va `ne bo je” i na ve li kom plat nu na pi {u {ta im je va ` no u `i v o t u. U ovu za nimqi vu ak ci ju, ko ju je or gani zo va la omla di na JA ZAS, ukqu ~i lo se do sta su gra |a na, a naj kre a tiv ni ji su bi li ma li{a ni.

Po ru ke kao {to su „Stvar no mi je va `an moj pas”, „Va -

Ju ~e bez no vih li sta

`no mi je da ostva rim svoj san”, ali i „Bu di te se sa osme hom” sa mo su ne ke od na pi sa nih. Bi lo je i su gra |a na, ko ji su se od lu ~i li da svo je stvar no va `no na cr ta ju.

U ce lom per for man su naj vi {e su u`i va li pro la zni ci, ko ji su kroz po ru ke mla |ih mo gli da na u ~e da su naj va `ni je stva ri pri ja teq stvo, mu zi ka, igra, qu bav.

N. R. Fo to: R. Ha yi}

AVIO MO DE LAR STVO ZAH TE VAN, ALI I VE O MA KRE A TI VAN HO BI

Mi ni mla zwak le ti sa ^e ne ja Avio mo de lar stvo je po sled wih dva de set go di na do sta iz gu bi lo na po pu lar no sti u Sr bi ji i No vom Sa du, uglav nom zbog te {ke ma te ri jal ne si tu a ci je gra |a na, ali i zbog pre stan ka ra da mo de lar skih sek ci ja ko je su po sto ja le u mno gim sred wim {ko la ma. Da nas u na {em gra du po sto ji gru pa naj za gri `e ni jih i naj po sve }e ni jih mo de la ra ko ji odr `a va ju u `i vo tu ovaj zah te van, ali

i ve o ma kre a ti van ho bi. Na i me, sva ki avio - mo de lar mo ra bi ti sto lar, far bar, elek tri ~ar, me ha ni ~ar, isto ri ~ar, ali i ima ti do sta nov ca, ka ko bi na pra vio sve {to po `e li.

Je dan od onih ko ji je ne de qe i me se ce pro veo u svo joj ra di o ni ci pra ve }i uvek bo qi i zah tev ni ji mo del avi o na, od no sno pra vo umet ni~ ko de lo je Mi ro slav Ter zi} Mir ~e.

Sajt i fo rum - U pla nu je osni va we udru `e wa avio mo de la ra, ali i or ga ni za ci ja sku pa pod na zi vom”Vor bird dej” u sep tem bru – ka `e Mi ro slav Ter zi} Mir ~e. - O~e ku je mo da }e mo us pe ti i da }e mo or ga ni zo va ti ma ni fe sta ci ju ko ja }e u na red nim go di na ma po sta ti tra di ci o nal na.

Svi ko ji su za in te re so va ni za ovaj ho bi mo gu po gle da ti pro jek te do ma }ih mo de la ra na saj tu www.nsmo de lers.rs, a mo gu i di sku to va ti i do bi ti in for ma ci je na fo ru mu www.rc.fly4um.org.

- Ka da sam po ~eo da se ba vim mo del ra stvom osam de se tih go di na pro {log ve ka, u No vom Sa du, ali i u ce loj Voj vo di ni, po sto ja li su aero klu bo vi i {kol ske sek ci je ko je su se ba vi le mo de lar stvom, ta ko da je bi lo mno go vi {e za in te re so va nih za ovaj ho bi - ka `e Ter zi}. - Da bi se ba vi li avio - mo de lar stvom po treb na vam je pr ven stve no ve li ka qu bav pre ma ono me {to ra di te, zna we, no vac i po dr {ka po ro di ce. Mi slim da to ni je za sva ko ga, jer je po trb no ne pre sta no ula ga ti i no vac i vre me.

Po sto je raz li ~i te vr ste avio - mo de lar stva, kao {to su pra vqe we slo bod no le te }i ih i mo de la na ra dij sko upra vqa we, ko -

ji se de le na akro bat ske i ska la avi o ne. Ter zi }e va spe ci jal nost su ska la avi o ni, ko ji su u su {ti ni ver na i uma we na ko pi ja pra vog avi o na.

- Po treb no je mno go tru da da bi se na pra vio ska la avion, jer se mo ra vo di ti ra ~u na i o naj sit ni jim de ta qi ma, ko je la i ci mo `da ne bi ni pri me ti li, a ko je mo de la ri i te ka ko pri me te. Pro {le go di ne sam za vr {io pr vi mo del mla znog avi o na ko ji je le teo u Sr bi ji, a iz ra da je tra ja la sko ro go di nu da na. Ova kvi mo de li su i u sve tu ve o ma eks klu ziv ni i ne ma ih mno go. Iako ovaj ho bi ni je ni ka ko is pla tiv, naj ve }a sa tis fak ci ja su mi bi le po hva le i pri zna wa ko je sam do bio od mno gih svet skih i do ma }ih mo de la ra - ka `e Ter zi}.

Svo je avi o ne no vo sad ski en tu zi ja sti is pro ba va ju na ^e nej skom aero dro mu gde po sto ji po se ban deo, na me wen sa mo wi ma, a ka ko ka `e Ter zi} ta mo im uvek iz la ze u su sret.

Na pi ta we u ~e mu vi {e u`i va, u pra vqe wu mo de la ili u wi ho vom le te wu Mir ~e bez raz mi {qa wa od go va ra da mu je naj ve }i u`i tak upra vo iz ra da avi o na.

- Mo de li se ra de i po go di nu da na, a to zna ~i da ja sva ki dan imam ne {to da ura dim ili dodam ili pro me nim - na vo di Ter zi}.

G. ^et nik

„NE DE QA ZDRA VIH ZU BA” OD 26. DO 31. MAR TA

Sto ma to lo zi obi la ze {ko le i vr ti }e U okvi ru „Ne de qe zdra vih zu ba”, ko ja po ~i we su tra i tra je do 31. mar ta, bi }e or ga ni zo van niz edu ka tiv nih ak tiv no sti na me we nih pr ven stve no de ci pred {kol skog uz ra sta i ni `ih raz re da osnov nih {ko la ka ko bi oni od naj ra ni jeg de tiw stva usvo ji li po zi tiv ne zdrav stve ne na vi ke. Do ga |aj tra di ci o nal no obe le `a va ju Cr ve ni krst No vog Sa da u sa rad wi sa Kli ni kom za sto ma to lo gi ju No vi Sad, Do mom zdra vqa „No vi Sad“, In sti tu tom za jav no zdra vqe Voj vo di ne, Klu -

bom stu de na ta sto ma to lo gi je i Pred {kol skom usta no vom „Ra do sno de tiw stvo“.

- Ove ak ci je su od iz u zet nog zna ~a ja ka ko bi de cu pred {kol skog uz ra sta na u ~i li i pri vi kli na po se te sto ma to lo gu i re dov ne pre ven tiv ne pre gle de - iz ja vio je ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq. - Po seb nu pa `wu tre ba po sve ti ti be ba ma, ko ji ma ve} po sle pr vog pe di ja trij skog pre gle da, tre ba oda bra ti sto ma to lo ga.

UDRU @E WE „VE LI KO KO LO”

Sla vi li uz pe smu i igru Udru `e we „Ve li ko ko lo” iz Ve ter ni ka pro sla vi lo je u pe tak dve go di ne od osni va wa. Sve ~a nost je pro te kla u ve se loj at mos fe ri, {to ne tre ba da ~u di, jer ovo udru `e we, kroz {ko lu fol klo ra, ra di na o~u va wu i ne go va wu tra di ci je i kul tu re od ra nog de tiw stva. Bo gat stvu pro gra ma do pri ne li su i ~la no vi udru `e wa, ko ji su ot pe va li ne ko li ko pe sa ma i uz mu zi ku po ve li kol ce.

No vo sa |a ni ma su se ne ko li ko pu ta pred sta vi li u~e {}em na

ma ni fe sta ci ja ma „Du nav ske no }i”, „Fe sti val me da”, „Ku pu si ja di” i „Zma je vim de~ jim igra ma”, a ukqu ~e ni su i u or ga ni za ci ju broj nih kul tur nih i hu ma ni tar nih ak ci ja.

N. R.

dnevnik

Klub stu de na ta sto ma to lo gi je iz ve {}e po zo ri {nu pred sta vu za de cu i or ga ni zo va ti kre a tiv ne ra di o ni ce, gde }e u~e stvo va ti i zu ba ri Do ma zdra vqa, ko ji }e u ovom pe ri o du in ten zi vi ra ti re dov ne po se te vr ti }i ma i ni `im raz re di ma osnov nih {ko la.

In sti tut }e u sa rad wi sa stu den ti ma Me d i c in s kog fa k ul t e t a i u~e n i c i m a Sred we me di cin ske {ko le „7. april“ or ga ni zo va ti kre a tiv ne ra di o ni ce u osnov nim {ko la ma.

I. D.

U Grad sku iz bor nu ko mi si ju ju ~e ni je sti gla ni jed na li sta, a do sa da je pre da to ukup no 10.

Po zna to je da su je di ni ca “Za bo qi No vi Sad – Bo jan Paj ti}”, dvoj ka je “Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne – No vi Sad na {a ku }a – Ne nad ^a nak”, a troj ka „Ma ja Goj ko vi} - Uje di we ni re gi o ni Sr bi je”. „De mo krat ska stran ka Sr bi je - Vo ji slav Ko {tu ni ca” je ~e tvor ka, „Udru `e ni pen zi o ne ri i so ci jal na prav da - Pe ro Zu bac” su pet, dok je „Rom ska de mo krat ska stran ka - To mi slav Bo kan” broj {est, a „Srp ska ra di kal na stran ka - Alek san dar Mar ti no vi}” je sed mi ca. Broj osam pri pao je li sti „Ivi ca Da ~i} - So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je Par ti ja udru `e nih pen zi o ne ra Sr bi je - Je din stve na Sr bi ja - So ci jal de mo krat ska par ti ja Sr bi je, na me stu de vet je „Srp ska de mo krat ska stran ka - Ra di voj Pro da no vi}” dok }e broj 10 za u ze ti „Po kre ni mo No vi Sad - Srp ska na pred na stran ka - No va Sr bi ja Po kret So ci ja li sta„.

Za sa da je je di no li sta Ro ma ma win ska, {to zna ~i da za wih ne }e va `i ti cen zus od pet od sto ve} po se ban na ~in ob ra ~u na „pri rod ni prag”, u za vi sno sti od bro ja bi ra ~a ko ji su gla sa li.

Ina ~e, obra sce za pri ku pqa we pot pi sa za iz bor nu li stu pre u ze lo je jo{ 14 stra na ka, or ga ni za ci ja i udru `e wa. Iz bor ne li ste spre ma ju Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, Na rod na stran ka, Gru pa gra |a na „Dve ri”, Li be ral no de mo krat ska par ti ja, Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra, Ko a li ci ja „Sve za jed no”, Udru `e we gra |a na „No vi No vi Sad”, Mi li voj \u ka no vi}, Ko mu ni sti~ ka par ti ja, Po be di mo si ro ma {tvo, Gra |an ski po kret Sr bi je, Gra |an ska ini ci ja ti va Go ra na ca, Gru pa gra |a na „No vi Sad” i Ko mu ni sti~ ka par ti ja Jo sip Broz.

Pod no {e we iz bor nih li sta mo gu }e je do 20. apri la. Gla sa~ ki li sti} za lo kal ne iz bo re bi }e be le bo je, a we gov for mat za vi si }e od bro ja iz bor nih li sta ko je }e se na }i na we mu.

D. Ig.

BROJ [EST NA GLA SA^ KOM LI STI ]U

„Rom ska de mo krat ska stran ka – To mi slav Bo kan” Iz bor na li sta “Rom ska de mo krat ska stran ka - To mi slav Bo k an” za u z e } e red n i broj {est na gla sa~ kom li sti }u za lo kal ne iz bo re. Za sa da je je di no ova li sta od usvo je nih 10, ma w in s ka, {to zna ~ i da za wih ne }e va `i ti cen zus od pet od sto ve} po se ban na ~in ob ra ~u na - „pri rod ni prag”, u za vi sno sti od bro ja bi ra ~a ko ji su gla sa li.

Na li sti se na la zi 33 kan di da ta od mo gu }ih mak si mal nih 78, ko li ko se bi ra od bor ni ka za Skup { ti n u gra d a. Iako izbor n a li s ta no s i we g o v o ime, To m i s lav Bo k an je na dru gom me stu, a no si lac li ste Bo ris Jo vi ~i} iz No vog Sa da, ku v ar po za n i m a w u, ro | en 1978. go di ne.

Me |u kan di da ti ma je i 11 `e na ~i me je is pu wen za kon ski mi ni mum od jed ne tre }i ne pred stav ni ka ma we za stu pqe nog po la. Wih {e sto ro ima vi so ko obra zo va we, a od za ni ma wa za stu pqe ni su i ku var, ko no bar, vo za~, tr go vac, fri zer ka, rad nik, ot prav nik vo zo va, auto me ha ni ~ar… Na iz bor noj li sti ne ma pen zi o ne ra, ali za to je tu je dan stu dent i je dan pu no let ni u~e nik.

Vi {e od po la, od no sno 19 kan di da ta ima pre bi va li {te u No vom Sa du dok osta li kan di da ti `i ve u pri grad skim na se qi ma. Naj sta ri ji od bor ni~ ki kan di dat je ro |en 1948. go di ne, dok je naj mla |i upra vo po me nu ti u~e nik ko ji je ro |en 1994. go di ne.

D. Ig.

Ak ci ja LSV u cen tru gra da ^la no vi i ~la ni ce Me snog od bo ra „Cen tar” Grad skog od bo ra LSV odr `a li su ju ~e u cen tru gra da ak ci ju u ko joj su de li li no vi broj li sta „Slo bod na Voj vo di na„.

Po de li je pri su stvo vao pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}, ko ji je re kao da je No vi Sad do voq no ve li ki da mo `e da `i vi sa mo stal no i

da bi `i ve li mno go bo qe ka da bi sa mi upra vqa li onim {to ima mo. On je do dao da }e LSV do kra ja pred iz bor nog ci klu sa spro ve sti niz ak ci ja, a jed na od wih pod ra zu me va i od la zak na uli ce, ka ko bi se sa gra |a ni ma raz go va ra lo o wi ho vim pro ble mi ma, a u ci qu stva ra wa {to bo qe stra te gi je za bo qu bu du} nost No vo sa |a na.

N. R.

Pro test de sni ~ar skih or ga ni za ci ja Pro test po vo dom go di {wi ce bom bra do va wa Sr bi je odr `a lo je ju ~e ne ko li ko de sni ~ar skih or ga ni za ci ja pot pi sa nih kao „Pa tri ot ske sna ge Sr bi je”. Na Tr gu slo bo de oko 17 ~a so va oku pi lo se ne ko li ko de se ti na gra |a na, a na za sta va ma je do mi ni rao grb Srp skog

na r od n og po k re t a „Na { i” i ko s tur s ke gla v e s po r u k om „Slo bo da ili smrt”.

Ve }i nom mla di qu di, no si li su i pa ro le „Do go di ne u Pri zre nu”, “Sr bi ja – Ru si ja ne tre ba nam uni ja” i „Od sve tog Sa ve nam je za vet ostao da ba ra ni mo na {e Ko so vo.

A. L.

NO VO SA \A NI VE] UPLA ]U JU ARAN @MA NE ZA LE TO VA WE

Gr~ ka i Bu gar ska omi qe ne de sti na ci je Gr~ ka, [pa ni ja, Ita li ja i Bu gar ska sa mo su ne ke od eks klu ziv nih de sti na ci ja na ko je }e, u okvi ru let wih aran `ma na, ot pu to va ti mno gi No vo sa |a ni. Ko ju od ovih de sti na ci ja }e iza bra ti, za vi si }e je di no od de bqi ne nov ~a ni ka, a tu ri sti~ ke agen ci je su se po tru di le da za sva ~i ji xep na pra ve od go va ra ju }i aran `man.

Ka ko sa zna je mo, ve li ki broj na {ih su gra |a na se ve} od lu ~io gde }e pro ve sti od mor, a aran `ma ne su pla ti ti ili odje nom, uz po pust ili na ra te.

Naj vi {e No vo sa |a na, pre ma re ~i ma za po sle nih u tu ri sti~ kim agen ci ja ma le tu je u Gr~ koj, ko ja je po sled wih go di na i naj po pu lar ni ja. Vla sni ca Tu ri sti~ ke agen ci je „Na vi ga tor” Ka ro li na Svi lar ka `e da re zer va ci je oko So lu na i Hal ki di ki ja naj bo qe idu.

- Do sta aran `ma na smo pro da li, a o~e ku je mo jo{ vi {e po sla.

Ve li ki broj su gra |a na se i ras pi tu je za po nu de, jer je ovo vre me ka da se raz mi {qa gde }e se pro ve sti go di {wi od mor. Naj tra `e ni ja su le to va wa, ko ja ni su u je ku se zo ne, jer su naj jef ti ni ja. U sep tem bru se mo `e le to va ti i za 100 evra po oso bi, a na ove aran `ma ne naj vi {e se od lu ~u ju mla di pa ro vi sa ma lom de com - ka `e Svi lar.

Osim Gr~ ke, No vo sa |a ni sve vi {e le tu ju u Bu gar skoj gde su sme {taj i hra na ve o ma jef ti ni, ali ima i onih ko ji ra di je obi la ze Cr nu Go ru i Hr vat sku.

Po {to u po nu du ni je ukqu ~e na ce na pre vo za, su gra |a ni }e mo ra ti do dat no da je pla te. Ta ko }e za le to va we u po pu lar nom ita li jan skom Ri mi ni ju, ko je ko {ta 239 evra, pre voz bu som mo ra ti da

pla te do dat nih 75 evra, {to po oso bi sta je 314 evra. Luk su zna de sti na ci ja, kao {to je Ma jor ka u [pa ni ji, ko {ta 370 evra po oso bi, dok ce ne u za vi sno sti od vr ste sme {ta ja do sti `u i do 1.500 evra. Ako se uz ovu ci fru do da pre voz avi o nom, za ko ji se mo ra iz dvo ji ti 235 evra, sti ~e se uti sak da qu di za ovo ne ma ju nov ca. Iako se ~i ni da za naj sku pqa le to va wa ne ma in te re so va wa iz Tu ri sti~ ke agen ci je „Auro ra trevl” ka `u da sva ki aran `man ima svog kup ca.

- Ce ne za le to va wa u [pa ni ji je su vi so ke, ali ako se uzme u ob zir da je sme {taj u ho te li ma sa ~e ti ri ili pet zve zdi ca sa do ru~ kom, on da i ni je to li ko sku po.

Luk su zna le to va wa ko {ta ju, qu di su sve sni to ga i zna ju da za ova kve de sti na ci je mo ra ju iz dvo ji ti to -

li ki no vac. Iako je sku po in te re so va wa ima, a naj vi {e se ras pi tu ju mla di, ko ji su `eq ni da upo zna ju ne ku dru gu kul tu ru i da se le po pro ve du - ka `e ru ko vo di lac ove agen ci je Zo ri ca Sta ni}-Di mi tri je vi}.

N. R.

dnevnik

oglasi

nedeqa25.mart2012.

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

49302 DAJEM ~asove norve{kog, engleskog i francuskog jezika povoqno. Kontakt telefon 064/400-5449.

49630 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

49303 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6311-482, 064/322-19-49. 49478

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Telefon 021/6399-305. 49304 KU] NA NE GA bolesnih, starih, ometenih u razvoju - gerentonegovateqice, medicinske sestre, doma}ice ku}e, briga 24 ~asa i na sat. Telefon 021/400-148.

49553 AGEN CI JA za ~uvawe, podu~avawe dece svih uzrasta u Novom Sadu i Evropi, nudimo: bebisiterke, dadiqe, guvernante, pomo} porodiqama.

Telefon 021/400-148.

49551 TRA @I MO kreditno sposobnu firmu za projektno finansirawe vi{estambene zgrade.

Tel. 064/820-58-02.

589469

ME WA MO stan 71m2 za mawi oko 35m2- 40m2 uz dogovor. Telefon 060/345-1313.

49354

TRA @IM malu garsoweru oko 20m2 odmah useqivu u centru sa cenom do 100 evra mese~no. Ponude slati SMS porukom na 064/3353-765. 49584 ULI^NI deo ku}e sa potkrovqem, prazan, Petrovaradin.

Telefon 6435-964.

48518 CEN TAR, komforno opremqena garsowera, @elezni~ka 19, parking u dvori{tu, zaposlenoj osobi od 1. aprila na du`e vreme.

Telefoni: 021/636-8402, 064/4000-890.

48939 IZ DA JE se povoqno dvosoban komforan name{ten stan u blizini Novosadskog Sajma.

Pogodan za mawu porodicu.

Informacije 021/552-802.

49277 IZ DA JEM dvosoban konforan name{ten stan, 48m2, u Gagarinovoj ulici, cena 120E. Telefon 021/6371-769. 49300 IZ DA JEM garsoweru 30m2 u centru, kompletno novoname{tenu, ul. Vojvode Bojovi}a 8A, 120 E. Telefoni: 064/20010-50 i 021/52-88-67.

49321 IZ DA JEM komforan nename{ten stan od 49m2 u ul. Bra}e Jovandi}a 9. Telefon 063/514418.

49330 PRA ZAN jednoiposoban stan, 50m2, ku}a, poseban ulaz, Vr{a~ka 29, Novi Sad. Telefoni: 063/225-919, 063/12-42-545.

Quba.

49334 IZ DA JEM prazan stan 45m2 Pasterova. Telefon 064/8195048, 6311-150.

49358

23

IZ DA JEM jednoiposoban nename{ten stan, visoko prizemqe, Ul. Stevana Musi}a, pogodan za kancelariju. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276.

49371 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru u novoj zgradi na Grbavici. Pla}awe mese~no. Depozit. Telefon 069/300-61-33, 021/6300-613.

49409 IZ DA JEM lep kompletno name{ten stan 37m2, mo`e na du`e period, ul. Rumena~ka, pored ambulante, CG, lift, ve{ ma{ina, kablovska. Telefon 063/837-8247.

49435 IZ DA JEM name{tenu garsoweru 29m2, Novo naseqe, Ul. \or|a Johana Nik{i}a 6. Telefoni: 021/6336-253, 065/5530-726.

49464 DVO SO BAN komforan, potpuno name{ten stan na Detelinari, izdajem hitno i povoqno. Telefoni: 021/402-638, 063/735-3314, 064/321-9251.

49474 IZ DA JEM novu kompletno name{tenu garsoweru u Danila Ki{a 100m od Bulevara, od 15. aprila. Telefon 6614-683.

49488 IZ DA JEM dvosoban komforan, prazan stan na Klisi. Telefon 6416-488.

49489 IZ DA JEM nov trosoban stan sa pogledom na Bulevar evrope, Kopernikova 57. Telefon 063/511-939.

49492 IZ DA JEM dvosoban stan, 50m2 - kompletno opremqen (TV, klima, bela tehnika, kablovska, telefon...) na du`i period. Telefon 065/57-02072.

49509 CEN TAR potreban cimer u dvosobnom name{tenom stanu ima CG. Telefon 021/6619-263.

49510 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan u ku}i na Telepu, za dve osobe, cena 120E sa tro{kovima.Telefon: 021/6503885.

49537 IZ DA JEM dvosoban stan u prizemqu ku}e na Klisi. Telefon: 021/6416-248.

49543 IZ DA JEM dvosoban, 40m2, potpuno opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500-467.

49490

HIT NO PO TRE BAN troiposoban ~etvorosoban stan u boqim zgradama na limanima za poznatog kupca iskqu~ivo ukwi`en. Tel. 063/500-213.

590757

KU PU JE MO garsowere, jednosobne na Grbavici, ve}e stanove na keju, zemqu, prvoklasno 20ha, sala{e, ku}e, vikendice.

Telefoni: 021/6215260, 021/6621797, 063598463.

49373

HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv dvori{ni stan TS 58m2, Suboti~ka ulica-300 m od F. puta, kompletno renoviran, PVC, sig. vrata, cena samo: 18.000. Tel. 021/6616-324, 063/536-212.

589539

PRO D A J EM jed no so ban ukwi`en stan u Mi~urinovoj ulici, 3m2, odmah useqiv. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

49560 PRO DA JEM nov useqiv stan od 28m2 na Somborskom Bulevaru za 23.000, jednoiposoban u prizemqu. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

49564

24

oglasi

nedeqa25.mart2012.

PRO DA JEM komfornu garsoweru ukwi`enu, 28m2, centar, [afarikova, centralno grejawe, telefon, kablovska.

Telefon 021/552270, 064/11-36076.

49411 HIT NO PRO DA JEM odmah useqiv jednosoban stan. Telefon 021/633-0452.

49323 NO VO NA SE QE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2, sa odvojenom kuhiwom hitno i povoqno. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs.

589493 SA TE LIT, ukwi`ena garsowera sa cg, cena 14.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

589494 U GUN DU LI ]E VOJ ulici u novijoj ukwi`enoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

589495 PRO DA JEM garsoweru 14.500 evra, kod Stanice u Novom Sadu. Tel. 063/598-878.

589467 NO VI BU LE VAR, odli~an stan od 24m2, cena 27.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

589497 BU LE VAR KRA QA PE TRA, ukwi`ena garsowera u zgradi 20m2 cena 22.700. Tel. 063/7422180, www.bomil.rs.

589498 N. DE TE LI NA RA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2, cena 27.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

589500 OD MAH USE QI VA garsowera 24m2 u Ulici cara Du{ana, name{tena, ukwi`ena, na prvom spratu, sa terasa, liftom, cena: 31.500 evra. [ifra: 21999. Tel. 060/018-94-22, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

589474 KOD SAJ MA, novija garsowera, sa terasom, 27m2, na drugom spratu, ukwi`ena, useqiva, mo`e i na kredit, cena: 30.600 evra. [ifra: 21348.

Tel. 064/112-62-39, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

589475 HIT NA PRO DA JA, odli~na, nova, ukwi`ena garsowera 26m2 na Novoj Detelinari, kompletno opremqena. [ifra: 22773. Tel. 021/427-277, 064/134-04-59, www.solis-nekretnine.com.

589476 PRO DA JEM mawu garsoweru, ugao B. Evrope i Koste Racina, 17m2, na I spratu, lift, terasa. Cena 19000 evra. Investitor Moj Dom. Tel. 021/451318,523-193, www.nekretninemojdom.com.

590734 PRO DA JEM odli~nu garsoweru 28m2 u {irem centru, II sprat. Terasa. Useqiva. Nova.

Cena 28500 evra. [ifra 1001476, www.nekretnine-mojdom.com, 021/451-318, 523-193.

590735

GAR SO WE RA na Novoj Detelinari, Ulica Svete Kasapinovi}a, drugi sprat, 31m2, cena 33.000, ukwi`eno, mo`e na kredit. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

590736 USE QI VA garsowera 24m2Nova Detelinara, lift, terasa, CG, cena-25.500 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6618.

589574 NO VO NA SE QE 26m2, ukwi`ena garsowera na I spratu 25.700. Tel. 444-107, 633-7853.

589751 GR BA VI CA, ukwi`ena garsowera, Aleksandar gradwa, III sprat sa liftom. Tel. 444107, 633-7853.

589752 USE QI VA ukwi`ena garsowera u Jovana Suboti}a 26m2, 2. sprat, lift, CG, isto~na strana, perfektno stawe cena-32.500 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6601 (www.avenianekretnine.com).

589570 NO VO NA SE QE, ukwi`ena garsowera, 27.000E. Tel. 526622, 063/147-24-40.

589562 SA LAJ KA, garsowera, 21m2, ~isti papiri, prizemqe, 17.000E. Tel. 522-177, 064//21560-90.

589564 NO VA garsowera centar, 23m2, 1. sprat, lift, CG, odmah useqiva, upotrebna dozvola, cena - 23.700 evra - nije fiksno. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601.

589567 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`ena garsowera, 29.000E. Odmah useqiva. Tel. 062/15045-32, 021/526-622.

589556 GAR SO WE RA, centar - Wego{eva, 30m2, vp, odli~an za `ivot i za iznajmqivawe, ~isti papiri, hitna prodaja, cena: 28.500 evra. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

590812 CEN TAR, komforna garsowera 20m2. Tel. 6624-218.

590782 NO VI JA odmah useqiva garsowera u nadogradwi, uredni papiri - upotrebna dozvola, 24m2, cena: 18.600 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

590823 UKWI @E NA garsowera u kvalitetnoj zgradi u centru, 27m2, prvi sprat - nije posledwi, cena: 29.900 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

590824 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 29m2 u novoj zgradi. Povoqno, 19.000E. Tel. 060/621-1685.

590788 BU LE VAR EVRO PE, 17m2 garsowera u novogradwi, brzo useqivo, uredna dokumentacija. I sprat, lift. 18.000E. Tel. 063/504-799.

590789

KA ME NI CA, SREM SKA Institutski put, izuzetno povoqna ponuda, 22m2, II sprat, terasa, ukwi`en. Izvanredno mesto! Cena 16.000E. Tel. 060/621-1685.

590790 CA RA DU [A NA!!! U odli~noj zgradi garsowera od 27m2, okrenuta na dvori{te i buke, odmah useqiva. Hitno i povoqno!!! Tel. 065/25-00-213.

590758 NO VO NA SE QE odmah useqiva garsowera 26m2, zgrada ukwi`ena, prvi sprat, hitno.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

590770 CA RA DU [A NA odmah useqiva, ukwi`ena garsowera 25m2 na prvom spratu, ima terasu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

590772 SA TE LIT jednosoban stan u veoma korektnom stawu, klasi~nog rasporeda, 22.400. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

590773 RAD NI^ KA nov jednosoban stan 32m2 na petom spratu, uredni papiri, odmah useqiv.

Telefoni: 528-137, 063/8117331.

590771 HIT NA prodaja jednosobnog stana od 36m2 na Bulevaru cara Lazara u zgradi novije gradwe. Lift, brzo useqiv.

Cena 36.000E. Tel. 063/7776233.

590791 U ULI CI MI LO JA ^I PLI ]A, brzo useqiv klasi~an jednosoban stan od 29m2.

Ukwi`en. Izuzetno povoqna cena 22.400E. Tel. 063/7776233.

590792 OD LI ^AN, mawi jednosoban stan od 26m2 u Ulici Jovana Hranilovi}a. Novija gradwa, ukwi`en, ima terasu. 28.000E. Tel. 060/621-1685.

590793 JED NO SO BAN u funkciji jednoiposobnog, 37m2, ukwi`en, u odli~nom stawu, iza Lutrije. Tel. 6624-218.

590783 GR BA VI CA 32m2-jednosoban-funkcioni{e kao jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, cena-36.300 evra.

Tel. 064/823-6601, 064/823-6608.

589572 NOV jednosoban 29m2, Podbara, Patrijarha ^arnojevi}a, peti sprat sa liftom, odvojena kuhiwa i trpezarija, terasa, centralno grejawe, pogled na centar, tvr|avu, useqiv po isplati 27.000. Tel. 063/517846.

589739 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwi`en 24.000, nije fiksna cena. Slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444107, 633-7853.

589753 NO VO NA SE QE 30m2, terasa, ukwi`en II sprat 33.000, nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444107, 633-7853.

589754

JED NO SO BAN stan na Novom nasequ, naseqe [onsi, ukwi`en i odmah useqiv, 34m2, odvojena kuhiwa, terasa, cena: 34.000 evra. [ifra: 21121 Tel. 065/20-19-011, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

589477 UKWI @EN, komforan jednosoban stan, sa mogu}no{}u adaptacije u jednoiposoban, 36m2, na Novom nasequ, u zgradi sa liftom, terasa sa ostavom, cena: 30.000 evra. [ifra: 22539.

Tel. 021/520-231, 063/182-76-27.

589478 BU LE VAR, u blizini Hotela „Park” u ekstra zgradi, nov stan sa odvojenom kuhiwom, cena 31.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

589499 PRO DA JEM jednosoban stan, 46m, 550 evra po m2, na Bulevaru Evrope u Novom Sadu. Tel. 063/598-878.

589468 BU LE VAR, kod Betanije, novija zgrada ukwi`en stan od 30m2, cena 28.000. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

589496 NO VO NA SE QE, odli~an jednosoban stan Ul. Ka}e Dejanovi} 37,5m2, drugi sprat, ukwi`en, prodajem za cenu po dogovoru!

Tel. 423-208, 063/111-4142, 063/111-8085.

589541 PRO DA JEM jednosoban stan (lako jednoiposoban) Ul. Kornelija Stankovi}a 39m2, ukwi`en ili uz moju doplatu mewam za oko 15m2 ve}i, noviji, dvosoban. Tel. 021 423-208, 063/111-4142.

589542

PRO DA JEM jednoiposoban stan od 48m2 u Stevana Hristi}a ulici za 38.000. Telefon:6447-622 i 063/540-165.

49561

dnevnik

PRO DA JE MO jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 32.000. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

49562 PRO DA JEM bez posrednika jednoiposoban nov, useqiv stan, 38m2. Suboti~ka. Cena 950E/m2. Telefon 064/26-86727.

49566 NO VO NA SE QE, 53m2, 4. sprat dvostran prodajem ili mewam uz moju doplatu za sli~an sa liftom ili ni`e spratnosti. Telefon 063/7726-845.

47589 BEZ PO SRED NI KA, prodajem stan Bulevar oslobo|ewa 51m2, 5. sprat, bez ulagawa, useqiv, ukwi`en, mo`e na kredit. Telefon 064/128-4749.

49322 PRO DA JE MO stan nov 71m2 uz odli~ne uslove. 50% ke{ ostalo u ratama! Telefon 060/345-1313.

49356 NOV dvosoban stan, 50m2, 2. sprat, odmah useqiv, ukwi`en. [arplaninska, Telep.

Cena 850E/m2.

49382 BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Lutrije prodajem dvosoban stan, 60m2. Povoqno. Telefon 063/512-650.

49473 PRO DA JE MO dvosoban ukwi`en stan 57m2 na Limanu za 51.000, drugi sprat sa liftom. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

49563 PA RI SKE KO MU NE, ukwi`en jednoiposoban stan na II spratu, prodajem za 38.500.

Tel. 528-599, 063/111-4142, 063/111-8085.

589543 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 42m2, Du{ana Vasiqeva, IV sprat, novija zgrada, lift, terasa, cena: 36.000 za ke{-popust! Tel. 021/425653, 063/536-212.

589537 NO VA DE TE LI NA RA, Ul. Ilije Bir~anina, odli~na zgrada ukwi`en odmah useqiv 1,5 stan od 41m2. Tel. 063/7422180.

589504

NO VO NA SE QE, 37m2, na I spratu, nov odli~an 1,5 stan po ceni od 39.000 sa PDV-om.

Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

589506 SO CI JAL NO, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, 1,5 brzo useqiv stan od 38m2 na II spratu, cena 41.200 sa PDV-om.

Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

589509 STRO GI CEN TAR u Radni~koj ulici, odli~an stan od 42m2, cena 46.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

589501 OD MAH USE QIV, ukwi`en 1.5 soban stan na Grbavici, povr{ine 42m2 na ~etvrtom spratu, nije posledwi, a mo`e kupovina i na kredit. [ifra: 22396.

Tel. 063/520-296, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

589479 GO GO QE VA ulica na Grbavici, blizina Bulevara, odli~an noviji 1.5 stan, ukwi`en, bez ulagawa, 40m2, ~etvrti sprat, lift, terasa... povoqno. [ifra: 22509. Tel. 021/520-231, 060/018-94-22.

589480 JED NO I PO SO BAN stan na severnom Telepu, neposredno uz Somborski bulevar, stan od 27m2 odli~nog rasporeda, cena: 23.000 evra. [ifra: 22062 Tel. 021/427-277, 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com.

589481 @E LE ZNI^ KA stanica 39m2 - nov neuseqavan jednoiposoban stan, CG, lift, terasa, odli~an raspored, dvori{na strana, cena-dogovor. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236618.

589581 NO VA DE TE LI NA RA: 32m2 - jednoiposoban - neprolazne sobe, 4. sprat, terasa, lift, CG, dvori{na strana cena36.100 evra - nije fiksno. Telefoni: 021/542-779, 064/8236610.

589582

oglasi

dnevnik

PRO DA JEM na uglu Bul. Evrope i Koste Racina, 39m2, jednoiposoban stan, severoisto~na strana, cena 1100 evra/m2. Povrat PDV-a. Tel. 021/451-318,523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

590737 JED NO I PO SO BAN stan kod Keja, Du{ana Vasiqeva, 45m2, ukwi`en, za renovirawe. Hitno. Cena 41000. Tel. 451-318, 065/850-66-16, www.ne kret ni ne-moj dom.com {ifra 1002775.

590738 KOD SOM BOR SKOG BU LE VA RA, 35m2, jednoiposoban stan sa terasom, useqiv, cena 28950, {ifra 1002766, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451318, 523-193.

590739 NOV jednoiposoban 42m2, Kisa~ka, II sprat, gleda na dvori{te, useqiv po isplati, ukwi`en, 39.000. Tel. 063/517846.

589740 CEN TAR kod Pozori{ta useqiv jednoiposoban stan 35m2, 3. sprat, terasa, CG, neprolazne sobe, cena sa komplet kuhiwom-36.100 evra-nije fiksno. Tel. 021/542-779, 064/823-6610 (www.avenia-nekretnine.com).

589576 SOM BOR SKI BU LE VAR, nov jednoiposoban, pred useqewem, 38m2-28.000E, III sprat, odvojena kuhiwa, terasa. Tel. 063/147-24-40, 021/522177.

589557 SA LAJ KA 38m2, jednoiposoban stan, II sprat, cena 39.000E. Tel. 064/215-60-90, 021/526-622.

589555 NOV - ukwi`en jednoiposoban stan 37m2 - Ul. Toplice Milana, 2. sprat, terasa, CG, kuhiwa odvojena sa prozorom, cena sa novim name{tajem.

Tel. 064/823-6621, 021/542-779.

589568 UKWI @EN - odmah useqiv jednoiposoban stan 38m2, CG, odli~an raspored-odvojena kuhiwa, neprolazne sobe. Cena-31.000 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6610.

589569 NOV, useqiv, ukwi`en jednoiposoban stan 35m2 na Novoj Detelinari, bez ulagawa. Tel. 6624-218.

590784 HIT NO!!! Novo naseqe blizu robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 u zgradi sa liftom za 39.500, nije fiksno. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

590775 NOV - odmah useqiv jednoiposoban stan u blizini Bulevara na prvom spratu, terasa, lift, 31m2, cena: 34.500 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 590825 UKWI @EN jednoiposoban stan u novijoj zgradi, 42m2, tre}i sprat, lift, terasa, centralno gradsko grejawe, topla proto~na voda, cena: 38.600 evra.

Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 590826 JED NO I PO SO BAN, Grbavica, 31,08m2, I sprat, terasa, dvori{no orjentisan, ugradna kuhiwa, odli~an stan, 42.000 evra. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

590815 BLI ZI NA KE JA, Ulica Du{ana Vasiqeva, ukwi`en, odmah useqiv stan od 45m2. Cena 41.200E. Tel. 060/621-1685.

590794 PRA ZAN, odmah useqiv, ukwi`en, noviji, jednoiposoban stan 41m2 u Gunduli}evoj ulici. Terasa, lift. Hitno, 34.000E. Tel. 063/108-8017.

590795 [ON SI, prazan, odmah useqiv jednoiposoban stan od 42m2. III sprat, lift, terasa.

Ukwi`en. Povoqno, 37.100E. Tel. 063/692-917.

590796 RAD NI^ KA ulica u blizini Suda, nov, mawi jednoiposoban stan 26m2. Idealno i za poslovni prostor. Cena sa name{tajem 27.000E. Tel. 063/108-8017.

590797

LI MAN I!!! U odli~noj zgradi jednoiposoban stan ni`e spratnosti!!! Tel. 063/500-213.

590759 GR BA VI CA!!! Aleksandrova zgrada jednoiposoban stan od 42m2 ni`e spratnosti fenomenalnog rasporeda useqiv po isplati!!! Tel. 065/25-00213.

590760 KO SOV SKA!!! Odli~an noviji stan od 50m2 ukwi`en, useqiv, mogu}nost kupovine i gara`e!!! Tel. 063/500-213.

590761 LI MAN II!!! Komforan dvosoban stan u zgradi sa liftom, svetao, ukwi`en useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213.

590762 SA TE LIT!!! Dvosoban stan na drugom spratu od 48m2 za 40000 evra kod pijace!!! Hitno i povoqno!!! Tel. 065/25-00213.

590763 LI MAN IV!!! Deluks perfektno sre|en dvosoban stan od 58m2, ukwi`en useqiv po dogovoru.

Hitno!!!

Tel. 065/2500-213.

590764 @E LE ZNI^ KA ulica, odli~an noviji dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 nije fiksno, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 063/8117331.

590774 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 49m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 43.000E. Tel. 063/108-8017.

590798 FU TO [KI PUT, 48m2, II sprat, bez ulagawa, kompletno renoviran, nova stolarija, instalacije zamewene. Hitno, 37.100E. Tel. 060/621-1685.

590799 BU LE VAR CA RA LA ZA RA, blizina Merkatora, komforan dvosoban stan 58m2, IV sprat, lift, terasa. Kupatilo renovirano. 51.500E. Tel. 063/777-6233.

590800 UKWI @EN dvosoban stan na Grbavici, novija zgrada iz 2005 godine, prvi sprat, terasa, sa parking mestom cena: 53.550 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

590831 UKWI @EN dvosoban stan na Grbavici, terasa, lift, redovan sprat - nije dupleks, novija zgrada, 47m2, cena: 42.250 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs.

590827 UKWI @EN dvosoban stan u centru, 42m2, prvi sprat, terasa, lift, novija zgrada cena: 45.300 e. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

590828 UKWI @EN dvosoban stan u blizini Spensa, sedmi sprat nije posledwi sprat, terasa, lift, 60m2, cena: 52.000 evra.

Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

590829

HIT NO!!! Novo naseqe stan 56m2 na visokom parteru, odli~an, bez ulagawa, odmah useqiv za 41.000. Telefoni: 528137, 063/538-166.

590776 DVO SO BAN stan, Somborski bulevar, kvalitetna gradwa, useqiv za dva meseca, prvi sprat, 47m2, cena: 47 000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

590810 DVO SO BAN, Liman II, 61m2, ukwi`en, odmah useqiv, isto~ne orijentacije, lift, stawe korektno, lokacija - ekstra, cena: 55.000 evra. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97.

590811 PAP PA VLA - Bulevar oslobo|ewa 42m2-dvosoban, useqiv-ukwi`en, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, isto~na strana, cena50.600 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6618 (www.avenia-nekretnine.com).

589565 MAK SI MA GOR KOG - dvosoban stan 47m2 - 2. sprat, lift, CG, ukwi`en - odmah useqiv, odli~an raspored. Cena - 56.650 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6608 (www.avenianekretnine.com).

589566 HIT NA PRO DA JA! Odli~an, nov DS 45m2, Temerinska, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena samo 39.000!!! Tel. 021/425-653, 065/55-36-212.

589534 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwi`en, cena: 55.500. Tel. 021/6616-324, 063/536-212.

589535 HIT NA PRO DA JA! Nov DS 42m2, Cara Du{ana, IV sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odv. kuhiwa, sa novim name{tajem, ukwi`en, cena: 48.500.

Tel. 021/425-653, 063/536-212.

589536

DVO SO BAN, 48m2-komplet renoviran, ukwi`en-useqiv, 2. sprat, terasa, CG cena36.500 evra. Telefon: 021/424963, 064/823-6618.

589577 DVO SO BAN, 48m2 - ukwi`enodmah useqiv, 1. sprat, lift, terasa, gradila Budu}nost, cena-42.750 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6610.

589573 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna I spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 39.000. Tel. 063/517-846.

589741 KOD [TRAN DA, dvosoban 55m2, Liman I, Drage Spasi}, I sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, mogu}e dobijawe jo{ jedne spava}e sobe, lepa terasa, ukwi`en, useqiv, 62.000.

Tel. 063/517-846.

589742 PRO DA JEM u Petrovaradinu, 48m2 na III spratu, nov dvosoban stan, sa terasom i liftom, predat na ukwi`bu. Cena - povoqna - 37250 evra. Tel. 021/451-318, 060/07-305-77. Ponuda stanova na www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002278.

590740 PRO DA JEM dobar dvosoban stan, 49m2, crvena fasadna cigla, sa terasom i liftom, u blizini Bul. Evrope, komplet renoviran. Cena 43750 evra.

Tel. 021/523-193,451-318, {ifra 1002452, www.nekretninemojdom.com. Tel. 060/073-0577.

590741 DVO SO BAN stan na Satelitu ukwi`en, 48m2, prvi sprat u hitno i ekstra povoqno 33900. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1000344.

590742 OD LI ^AN klasi~an dvosoban stan 57m2 u Ul. Maksima Gorkog na III spratu, dvostran, kuhiwa sa trpezarijom i dve velike sobe. Renoviran. Ukwi`en, cena 56600, www.nekretnine-mojdom.com 451-318, 523-193, {ifra 1002832.

590743

nedeqa25.mart2012.

U JAN KA ^ME LI KA 54m2 na prvom spratu, nov, lep, dvosoban stan sa terasom i liftom. Hitno, 46350, {ifra 1000990, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

590744 DVO SO BAN stan kod Dunavskog parka 55m2 na IV spratu, lift, terasa, 61800. Tel. 451318, 523-193, {ifra 1002839, www.nekretnine-mojdom.com.

590745 GR BA VI CA - dvosoban - Mi{e Dimitrijevi}a 50m2 - 1. sprat, terasa, dvori{na strana, ukwi`en-odmah useqiv, cena-53.600 evra. Tel. 021/424963, 064/823-6608.

589583 LI MAN I 53m2, dvosoban, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 53.000, cena nije fiksna. Tel. 444-107, 633-7853.

589755 NO VO SAD SKOG SAJ MA 54m2, zgrada od crvene fasadne cigle, lift, terasa 50.500.

Tel. 444-107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.rs 589756 NO VA DE TE LI NA RA 54m2, dvosoban, ukwi`en, lift, terasa, gradila Budu}nost 47.500. Slike na www.trefnekretnine.rs 589757 OD LI ^AN dvosoban stan kod crkve na Novom nasequ, naseqe Savina, ukwi`en 1/1. [ifra: 12129. Tel. 063/433-738, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

589482 SA TE LIT, klasi~an dvosoban stan 48m2 kod Satelitske pijace, odmah useqiv i ukwi`en, cena: 33.000 evra. [ifra: 21470.

Tel. 064/2003-103, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

589483 NA BU LE VA RU, kod Dnevnika, odmah useqiv i ukwi`en dvosoban stan, sa terasom i liftom, na hitnoj prodaji i po povoqnoj ceni se prodaje. [ifra: 22890. Tel. 021/427277, 064/343-29-69 www.solis-nekretnine.com.

589484 UKWI @EN dvosoban stan 55m2, u blizini novosadske pla`e [trand, Ulica Dragi{e Bra{ovana, cena: 50.000 evra. [ifra: 20344. Tel. 021/427-277, 063/182-76-27, www.solis-nekretnine.com.

589485 BU LE VAR, kod Lutrije, ukwi`en stan 60m2 u funkciji maweg dvoiposobnog, stan renoviran, prazan i odmah useqiv, cena: 49.600 evra- [ifra: 22322. Tel. 021/451-570, 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com.

589486 GR BA VI CA, u „Aleksandrovoj” zgradi, na II spratu sa liftom, odli~an mawi 2,0 stan od 44m2+parking mesto gratis, ukwi`eno, cena 1.150/m2. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs.

589502 GR BA VI CA, okolina Cara Du{ana, odli~an ukwi`en nov klasi~an 2,0 od 53m2 stan sa odvojenom kuhiwom, cena 59.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

589503

25

CEN TAR, okolina Keja i Ribqe pijace, ukwi`en klasi~an 2,0 stan od 51m2 na I spratu, cena dogovor. Tel. 064/22095-65, www.bomil.rs.

589510 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, ukwi`en klasi~an 2.0 stan od 52m2 u funkciji 2,5-og na III spratu, cena 46.500. Tel. 636-8429.

589511 LI MAN, klasi~an 2,0 stan od 58m2 cena 53.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

589507 DE TE LI NA RA, ukwi`en 2,0 stan odli~nog rasporeda, 53m2, cena 31.000. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

589508 GR BA VI CA, u novijoj zgradi ukwi`en 2,0 stan odli~nog rasporeda na I spratu 49m2, cena 53.600. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

589505 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, mo`e i zamena za 3,0-3,5 stan na Limanu i okolina... Tel. 063/82883-77, www.bomil.rs.

589515 KEJ @R TA VA RA CI JE DS 50m2, klasi~an raspored, dvostrano orijentisan, odv. kuhiwa sa trpezarijom, pogled na Tvr|avu, lift, terasa, ukwi`en, cena samo: 56.900. Tel. 021/6616-324, 063/536-212.

589538 SA JAM, nov nikada useqavan, dvosoban stan od 47m2, IV sprat, lift , povoqno. Tel. 423-208, 063/111-4142.

589544 LI MAN III, [ekspirova ul. ukwi`en dvosoban stan od 66m2, VII sprat (nije posledwi) potpuno renoviran, povoqno! Tel. 528-599, 063/1118085.

589545

CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000. Telefon: 063/5020-25.

48133 OD LI ^AN trosoban na 1. spratu od 78m2, na Limanu 4 okru`en zelenilom u kvalitetnoj zgradi.

Telefon 063/524-133.

48576 NOV trosoban stan, 67m2, 2. sprat, odmah useqiv, ukwi`en. [arplaninska, Telep.

Cena 900E/m2.

49383 CEN TAR - salonac, blizina Ribqe pijace, I sprat, 60m2, cena 47.500. Tel. 423-208, 063/111-8085.

589546 GUN DU LI ]E VA 2,5-soban odmah useqiv 60m2, ukwi`en 56.500 evra. Tel. 528-599, 063/111-4142.

589547 PRO DA JE se odli~an ukwi`en 2,5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle cena 56.650. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

589520 [ON SI, na Novom nasequ, sre|en, kompletno renovirano - kupatilo, kuhiwa... originalno 2,5 stan odli~nog rasporeda, u zgradi sa liftom cena 63.800. Tel. 636-8429, 063/828-83-77, www.bomil.rs.

589521 LI MAN, originalno 2,5 ukwi`en stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 61.800.

Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

589522 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

589523 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 2,5 renoviran stan od 60m2, cena 49.900. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

589512 GR BA VI CA, noviji 2,5 stan od 66m2, ukwi`en, na II spratu sa liftom, cena 67.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

589513

26

oglasi

nedeqa25.mart2012.

BU LE VAR EVRO PE, u luks „Zoned”-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2,5 stan od 54m2, cena 55.500 evra. Tel. 6366-952, www.bo mil.rs.

589514 [ON SI - 62m2-dvoiposobanperfektan raspored, ukwi`en-useqiv, terasa, CG. Lift, komplet renoviran, isto~na strana cena-62.000 evra.

Tel. 021/6614-200, 064/8236601.

589584 OD MAH USE QIV dvoiposoban stan, 48m2-odli~an raspored, terasa, grejawe, kwi`ewe 1/1, cena sa PDV-om - 43.500 evra.

Tel. 021/6614-200, 064/823-6610 (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

589575 UKWI @EN dvoiposoban stan, 39m2-gradila Budu}nost, lift, terasa, CG, cena-37.100 evra. Tel. 021/542-779, 064/8236618.

589580 IN VE STI TOR prodaje mawi dvoiposoban stan, ugao Bul. Evrope i Koste Racina, 47m2, isto~na strana. Povrat PDVa. Cena 1100 evra/m2. Tel. 021/451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

590746 KO O PE RANT prodaje na Bulevaru Evrope, mawi dvoiposoban stan 56m2 sa terasom i liftom. Povrat PDV -a. Cena 52000 evra za ke{. Tel. 060/07305-77, {ifra 1002518, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

590748 PRO DA JEM nov i prazan dvoiposoban stan u {irem centru, 66m2, IV sprat, cena 56000 sa PDV-om, {ifra 1002530, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 021/451-318, 060/07-305-77.

590749 PRO DA JEM u blizini centra i Keja - Radni~ka salonski stan, 74m2, III sprat, potrebno renovirawe. Cena 70000 evra, {ifra 1002457, www.ne k ret n i n e-moj d om.com, 451-318, 523-193.

590750 DVO I PO SO BAN stan 60m2 kod Limanskog parka, lift, ukwi`en, cena 52000. Tel. 451318, 523-193.

590751 U BLI ZI NI Somborskog bulevara prodajemo odli~an dvoiposoban stan 53m2 na drugom spratu, cena 41000, nov, useqiv, {ifra 1002853, www.ne k ret n i n e-moj d om.com.

Tel. 451-318, 523-193.

590752 NO VI JI dvoiposoban, 66m2, Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a, II sprat sa liftom, lepe sobe, stan pun svetlosti, terasa, ukwi`en, 65.000. Tel. 063/517-846.

589743 LI MAN, ukwi`en dvoiposoban stan 56.700E. Odli~an, odmah useqiv stan. Tel. 526-622, 062/150-45-32.

589563 RU ME NA^ KA originalan dvoiposoban stan 61m2, ukwi`en, odli~nog rasporeda, za 52000. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

590777 UKWI @EN dvoiposoban stan sa odvojenom kuhiwom, Novo naseqe, terasa, lift, 4. sprat, cena: 61.800 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

590833 DVO I PO SO BAN, Liman III, odli~an raspored i orijentacija, IV sprat, ukwi`en, pov.

72m2, cena: 72.000 evra. „Kvart” 021/450-417; 064/18938-87.

590816 DVO I PO SO BAN, Liman I Drage Spasi}, 60m2, II sprat, lift, ukwi`en, ekstra sre|en stan, mo`e zamena za mawi. „Kvart” 021/450-417; 064/18938-87.

590817 GUN DU LI ]E VA ulica, nov, useqiv, odli~an, mawi dvoiposoban stan od 41m2. Cena 40.000E sa name{tajem i gara`om od 13m2. Tel. 060/6211685.

590801

BU LE VAR OSLO BO \E WA!!!

Sredwi deo drugi red zgrada dvoiposoban stan od 75m2 na {estom spratu, ukwi`en useqiv po dogovoru! Hitno. Tel. 065/25-00-213.

590765 SA LON SKI!!! Odli~an stan ni`e spratnosti kod Dunavskog parka!!! Za informacije pozovite 063/500-213.

590766 U BLI ZI NI FA KUL TE TA trosoban stan od 90m2 u novijoj zgradi!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

590767 KOD MER KA TO RA I NI SA!!! Useqiv ukwi`en, okrenut na dvori{te stan od 77m2, svetao!!! Tel. 063/500-213.

590768 LI MAN I, Sun~ani kej 85m2, prvi sprat, ekstra sre|en.

Tel. 444-107, 633-7853.

589759 [EK SPI RO VA ulica, renoviran, odli~an trosoban stan od 66m2. Lift, terasa, ukwi`en. U ceni i nov name{taj.

63.900E. Tel. 063/777-6233.

590802 LI MAN I, Fru{kogorska ulica u blizini [tranda, 83m2, trosoban stan odli~nog rasporeda. Terasa. Ukwi`en.

72.500E. Tel. 063/101-0664.

590803 STRA @I LOV SKA ulica, blizina fakulteta, 91m2, odli~an, komforan trosoban stan novije gradwe. Lift, terasa. Ukwi`en. Tel. 060/6211685.

590804 NA BU LE VA RU Jovana Du~i}a, ukwi`en, odli~an, kompletno renoviran stan od 89m2. Ima dve terase. Cena 75.000E. Tel. 060/621-1685.

590805 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji trosoban stan lepog rasporeda, kuhiwa odvojena, ima terasu. III sprat, ukwi`en. Mo`e i gara`a.

Tel. 063/108-8017.

590806 UKWI @EN trosoban stan na Grbavici, novija kvalitetna zgrada, dupleks, terasa, lift, 68m2, cena: 59.550 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

590832 HIT NO - Trosoban stan u novoj zgradi, useqiv, Nova Detelinara, 75m2, dupleks, terasa, lift, cena: 54.100 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

590830 HIT NO!!! Liman jedan odli~nog rasporeda trosoban stan 80m2 na tre}em spratu, ima terasu, za 70.000. Telefoni: 528137, 063/538-166.

590778 KOD SPEN SA trosoban stan 91m2 u novijoj zgradi, ukwi`en, dobar raspored. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

590779 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na Bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwi`en, mogu}e pregraditi u dva stana 93.000. Tel. 063/517-846.

589744 SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, pogodan za poslovni prostor, ukwi`en 85.000.

Tel. 063/517-846.

589745 KLA SI ^AN trosoban 74m2, Save Kova~evi}a, kod gradskog SUP-a, tih i mirna ulica, I sprat, useqiv, ukwi`en, povoqno. Tel. 063/517-846.

589746 @E QE ZNI^ KA ulica 60m2useqiv-ukwi`en trosoban stan, nova zgrada, lift, CG cena-65.000 evra - nije fiksno.

Tel. 021/542-779, 064/823-6610.

589578 TRO SO BAN stan na Limanu I kod [tranda 83m2 na III spratu, gleda, na dvori{te, hitno, 72700, {ifra 1002750, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451318, 523-193.

590753

IN VE STI TOR prodaje odli~an trosoban stan 66m2, ugao B. Evrope i Koste Racina, lift, terasa. Pla}ene komunalije - investitor Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

590747 CEN TAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3,0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Tel. 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

589524 OKO LI NA BU LE VA RA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwi`en 3,0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 70.000. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs.

589519 RU ME NA^ KA, trosoban komforan, ukwi`en stan, 83m2, luksuzno renoviran, lift, cena 85.500. Tel. 423208, 063/111-4142.

589548 BE O GRAD SKI KEJ, trosoban ukwi`en stan 70m2, cena 56.800 evra, vi{a spratnost, nije posledwi, lift, brzo useqiv. Tel. 528-599, 063/1118085.

589549 VA SE STA JI ]A, trosoban stan u odli~nom stawu, 83m2 sprat III, nije posledwi, mogu}a zamena za mawi uz va{u doplatu, centar! Tel. 021/528599, 063/111-8085.

589550 CEN TAR, salonski trosoban + devoja~ka sobica, u dobrom stawu, prvi sprat, pogodan za kredit, cca 100m2 prodajem za 100.000. Tel. 021/423-208, 063/111-4142, 063/111-8085.

589551 OD LI^ NA PRI LI KA, stan u centru Novog Sada, Stra`ilovska ulica, odli~an noviji, komforan trosoban stan, sa pogledom na Dunav i Tvr|avu, ukwi`en na 91m2, za samo 103.000 evra. [ifra: 22608.

Tel. 065/2019-010, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

589487 OD LI ^AN trosoban, prvi porodi~an stan, vojna zgrada u blizini SUP-a, sa puno zelenila i parking mesta, 77m2, tre}i sprat sa liftom, terasa, dve ostave, tri lepe odvojene sobe, ukwi`en, cena: 74.200 evra. [ifra: 22774. Tel. 021/427-277, 065/20-19-013, www.so lis-ne kret ni ne.com.

589488 CA RA DU [A NA 73m2, trosoban, ukwi`en dupleks 62.000, lift, terasa. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Tel. 444107, 633-7853.

589758

PRO DA JEM ~etvorosoban stan, 1. sprat u naju`em centru Novog Sada, 90m2 plus terasa sa centralnim grejawem.

Telefon 063/569-046.

49351 PRO DA JEM luks stan na 2. spratu 112m2 u Vase Staji}a.

Telefon 063/504-124.

49494 CEN TAR (u`i) 164m2, tre}i sprat, lift, novija zgrada, luksuzno ure|en, mogu}nost kupovine gara`e u zgradi, cena 164.000E. Telefon: 060/490777-0.

49548

KEJ, troiposoban, 100m2, 1. sprat, kuhiwa posebna, ostava, mali WC, kupatilo, terasa, renoviran, kvalitetan, svetao, odr`avan. Telefon 526627.

49310 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30.

48059 LI MAN, ukwi`en originalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 87.500. Tel. 6366952, www.bo mil.rs.

589530 NO VO NA SE QE, fasadna cigla, 3,5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Tel. 6368-429, www.bo mil.rs.

589527 LI MAN 2, odli~an ukwi`en delimi~no renoviran stan od 90m2, cena 106.000. Tel. 6368429, www.bo mil.rs.

589525 OD L I ^ AN tro i po so ban stan na Grbavici 96m2, lift, te ra sa, pra zan, use qiv, 87500. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1001809.

590754 SA LON SKI stan 93m2, centar, Stra`ilovska, III sprat, ukwi`en, Hitno i povoqno!

Tel. 063/517-846.

589747 BE O GRAD SKI KEJ, troiposoban stan, 92m2, II sprat, lift, terasa. Ukwi`en, kompletno renoviran. Cena 92.000E. Tel. 060/621-1685.

590808 TRO I PO SO BAN stan, ukwi`en, M. Gorkog - B. oslobo|ewa, III sprat, lift, trostrano orjentisan, 82m2 - 85.000 evra. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

590818

PENT HO U SE troiposoban stan u novoj zgradi, useqiv, 276m2, 120m2 grejne povr{ine i 156m2 terase sa izuzetnim pogledom, terasa, lift, cena sa PDV-om: 135.950 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

590835 PO VOQ NO - ^etvorosoban stan u novoj zgradi, useqiv, Nova Detelinara, 101m2, dupleks, terasa, lift, cena sa PDV-om: 72.100 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

590834 IZ VAN RE DAN, ukwi`en, noviji ~etvorosoban stan od 88m2 na Trgu 1. maja. II sprat, dve terase. Povoqna cena!

Tel. 063/108-8017.

590809

dnevnik LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/538-166.

590780 U BLI ZNI KE JA, Ulica Koza~inskog, na prodaju stan od 102m2. Lift, terasa, odli~na zgrada, ukwi`en. Povoqno!

Tel. 063/777-6233.

590807 STA NO VI u Park Siti kvadrature 153m2, 157m2, 133m2, 151m2, 159m2 i 200m2, Liman, nova gradwa, www.ne kret ni nemoj dom.com. Tel. 451-318, 523193.

590756 NO VO NA SE QE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwi`en, useqiv po dogovoru!!! Tel. 063/500-213.

590769 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv 4,0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDV-om, mo`e kupovina putem kredita... Tel. 6366952, www.bo mil.rs.

589526 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5,0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu...

Tel. 063/828-83-77, slike na www.bo mil.rs.

589528 GR BA VI CA, prodajem nov useqiv luks i ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Tel. 063/828-8377, www.bo mil.rs.

589529 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda po ceni 88.600. Tel. 63-66-952, www.bo mil.rs.

589531 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, salonski 4,0 stan od 104m2, cena 118.500. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs.

589532 GR BA VI CA, 4-soban stan 135m2+terasa ukwi`en, dogovor o prodaji ili zameni. Tel. 528-599, 063/111-4142. 589552 OD LI ^AN ~etvorosoban stan, u 2 nivoa bez kosina, kuhiwa odvojena, ima svoj prozor, kupatilo sa hidromasa`nom kadom, na novom Bulevaru Evrope, kvalitetna gradwa, 112m2, cena: 96.900 evra. [ifra: 14528. Tel. 063/520296, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

589489 SA LON SKI stan klasi~nog rasporeda, 2 ulaza, terasa 12m2, ukupna povr{ina 114m2, na Trgu mladenaca, cena: 110.000 evra. [ifra: 22245.

Tel. 064/2003-103, 021/451-570, www.so lis-ne kret ni ne.com.

589490

ULI CA Arawi Jano{a, nova zgrada uz novi Bulevar Evrope, ukwi`en nov dupleks od 109m2. [ifra: 11200. Tel. 021/427-277, 065/20-19-011, www.so lis-ne kret ni ne.com.

589491 ^E TVO RO SO BAN dupleks 90m2, ]irpanova ulica. Odmah useqiv, pred ukwi`bom.

Cena 61.800 evra. Tel. 021/542779, 064/823-6618 (www.ave niane kret ni ne.com).

589571 IN VE STI TOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2 + 30m2 terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana.

Bulevar Evrope. Moj Dom. Pozovite 451-318, 523-193.

590755

HITNO i povoqno prodajem ku}u, kod `elezni~ke stanice.

Mo`e i zemena za stan uz doplatu. Telefon: 061/1524629.

49648 PRO DA JE MO nedovr{enu vikendicu na Alibegovcu; plac 1100m2 na prelepom mestu. Telefon 060/345-1313.

49355 PRO DA JEM malu vikendicu, plac 10 ari, pod vo}em, Sremski Karlovci, Mala Ra{a, cena 4000E. Telefon: 021/445350 i 062/8359-133.

49451 PRO DA JEM vikendicu, vinograd 72 ara, i wive 110 ari, u potezu Zaguqanac Sr. Karlovci. Telefon 881-714.

48305 VE TER NIK - prodajem plac na lepom mestu, pored placa struja, voda, gas. Telefon 821260.

49380 PRO DA JA zemqe u Koviqu, prodajem 1 jutro zemqe u selu, Ba{ta - gra|evinsko zemqi{te, potez vinogradi u Koviqu. Telefon 6210-524.

49506 PRO DA JEM industrijski plac od 4.000m2 sa T.S. i telefonima na Ka}koj petqi. Telefon 063/504-124.

49493 PLAC u Rakovcu - Salaksije 8, 47ari, pogled na Novi Sad, blizu puta, pored puta prolazi: voda, telefon, gas, kanalizacija. Telefon 021540620.

49402 PA RA GO VO, plac 2.000m2 na glavnom putu. 1m2 / 40E. Telefon 063/86-26-504.

49444 PRO DA JEM odli~ne vikend placeve kod Zano{a sva infrastruktura pored. Telefon 063/504-124.

49495 PRO DA JEM - izdajem plac, 2.897m2, Rumena~ki put 125, uz asfalt, glavni put, odmah u funkciji. Cena 55e/m2. Telefon 061/512-6-888.

49480 PRO DA JA gra|evinskih placeva 300 - 2000m2, 5 km od centra Novog Sada. Telefon 064/115-06-39.

49485 LE DIN CI, 2500m2, hitna prodaja! Odli~an plac za ku}u ili vikendicu, urbanizovano P + 1 + PO, front 21 m, svi prikqu~ci, 25000E. Telefon: 060/490-777-0.

49546 NO VI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma.

Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215.

48557 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena. Telefoni: 060/4419-375, 062/107-29-996.

48997 SA TE LIT, Ul. Svetozara ]orovi}a br. 8, plac 714m2, starija ku}a, hitna prodaja, mo`e zamena za drugu nekretninu. Telefon: 069/76-60-76.

49101 HIT NA prodaja - zamena komf. ku}e u Salajci, sa potkrovqem 150m2, nusprostorija 20m2 gara`a 40m2/600m2 placa mogu} svaki dogovor. Telefon 021/6330-016.

49298 NO VA porodi~na ku}a u Ul. Koste Abra{evi}a, Novi Sad. Telefon 021/403-478, 063/280394.

49486 PE TRO VA RA DIN - prodajem razne placeve sa dozvoqenom gradwom, stare ukwi`ene ku}e i dobre useqive. Jeftino na ekstra lokacijama. Telefon 063/152-052-1.

49516 RIBWAK, 35 h 30 m, vikend ku}a, voda, struja, telefon.

Cena 60.000 evra. Mogu} dogovor. Telefon: 064/5999333.

49517 PO PO VI CA 6097m2 kompleks za izgradwu hotela ili vila na glavnom putu, front 50 metara, svi prikqu~ci, urbanizovano. Telefon: 060/490777-0.

49547

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

nedeqa25.mart2012.

27

INVESTITOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, lokal 150m2. Tel. 021/523-193, 021/451-318, www.ne kret ni nemoj dom.com.

590732

IZDAJEM ili prodajem nov poslovni prostor od 100m2 do 500m2 pogodan za razne delatnosti. Telefon 061/140-2000.

49150 PRODAJEM na Najlon pijaci - Novi Sad stambeno poslovni objekat 422m2 restoran u radu i {est stanova. Mogu} dogovor. Telefon 064/0400313.

49557

VILA 750m2 sa zatvorenim bazenom ispod Instituta, sa najboqim pogledom na grad, projektovana kao porodi~na vila ili rezidencija, zavr{ena do sive faze. Telfeon: 060/490777-0.

49549 KU]A u Petrovaradinu, dvosobna sa pomo}nim prostorijama, grejawe na gas, kaqeva pe}, prazna. Telefon 063/503902.

48517 SALA[ na kraju sela Kru{~i} sa prate}im objektima na 1 ha i 6 ari zemqe. Telefon: 025/5-706-162.

49452 LOKACIJA za gradwu stambene zgrade, na Novoj Detelinari, kod Sajma, dozvoqena gradwa objekta pr+3+pk... za sve ostale informacije pozovite 064/2003-103.

589473 VO]WAK, 4600m2, okolina Ka}a, 12.000E. Tel. 064/215-6090.

589559 GRA\EVINSKI plac, Popovica, 1006m2, ukwi`en, dozvoqeno porodi~no stanovawe, mo`e prodaja pola placa, cena: 33.000 evra. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97.

590813 GRA\EVINSKI plac Bocke, 985m2 i 1560m2 ukwi`en, lep pogled, odli~an prilaz.

985m2 - 25 evra/m2, 1560m2 - 20 evra/m2. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

590814 BANO[TOR, ukwi`ena trosobna vikendica 150m2, plac 1100m2, sa pogledom na Dunav.

Cena 26.000E. Tel. 063/780-9909, 021/526-622.

589558 PRODAJEM vikendicu u ^erevi}u od 60m2 na placu od 700m2, ravan i ogra|en plac, trof. struja, voda, kolski ulaz, ukwi`eno, cena samo: 9.500.

Tel. 021/6616-324, 063/536-212.

589540 PRODAJEM ku}u kod Stanice u Novom Sadu, 100.000 evra, dozvoqeno p+3+pk.

Tel. 063/105-0-105.

589470 PRODAJEM ku}u na Klisi kod autoputa, 25.000 evra. Tel. 063/105-0-105.

589471 PRODAJEM spratnu ku}u sa pet soba, u Bloku vila u Petrovaradinu, na placu od 600m2, ku}a je ukwi`ena i odmah useqiva, dobro gra|ena i cena je povoqna. [ifra: 30813.

Tel. 021/427-277, 064/134-04-59, www.so lis-ne kret ni ne.com.

589472 NOVI SAD, Bolmanska, ukwi`ena trosobna ku}a 130m2, plac 1000m2, front 26m, cena 85.000E. Tel. 063/780-99-09, 021/526-622.

589560 NOVI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane gara`e koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Mo`e zamena za stan uz doplatu - 90.000E. Tel. 526-622, 063/11-24-911.

589561

VILA u okolini Cara Du{ana. Tel. 423-208, 065/57-27-527.

589553 KU]A za ru{ewe, Jovana Cviji}a, plac 3002m2, kolski ulaz, kompletna gradska infrastruktura, ukwi`ena, dozvoqeno prizemqe sprat i potkrovqe, 90.000.

Tel. 063/517-846.

589738 TELEP nova prizemna ku}a sa nedovr{enim potkrovqem, ukwi`ena, eta`no grejawe, gara`a, plac 300m2, cena 135.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Tel. 444-107, 6337853.

589750 VETERNIK, centar, ku}a 150m2 stambenog prostora sa dva odvojena stana. Plac 300m2. ^vrsta gradwa, grejawe gas. Cena 41.500E. Tel. 063/777-6233.

590787 ZONA NOVOG BULEVARA, iza hotela Holidej in, lepa porodi~na ku}a 100/600 m2.

Tel. 6624-218.

590781 PRODAJEM plac sa ku}om za adaptaciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici. Cena 33.000E! Tel. 060/621-1685.

590785 S. KAMENICA, kod [kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 90.000, ukwi`ena. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Tel. 444107, 633-7853.

589748 ODLI^NA nova petosobna ku}a na ^ardaku u Kamenici sa velikim placem 2200m2 lep pogled, video nadzor, velika gara`a, parking prostori.

Hitno i povoqno. Tel. 451318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com.

590733 VETERNIK, hitna prodaja odli~ne ku}e P+I od 170m2 stambenog prostora na placu od 700m2. Ekstra povoqno!!!

Tel. 063/777-6233.

590786

IZDAJEM sre|en, salonski stan, I sprat @elezni~ka 40 kao poslovni prostor, advokati, lekari, {kole... Telefoni: 021/527-258, 021/66-21-791 i 064/27-80-303.

48876 IZDAJEM lokal na Bulevaru oslobo|ewa 33 - 37, 33m2, dvori{no orjentisan, cena 100E. Telefon 063/536-271.

49466 PRODAJE se lokal, 100m2, pogodan za zdravstvenu delatnost, Kraqevi}a Marka 20.

Telefoni: 064/348-14-53, 064/837-28-06.

49388 MAGACINSKI prostor ili radionica na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu. Hala 11 h 7 i dvori{te 20 m2. Telefon: 064/1922-001.

49389 ULI^NI lokal u Radni~koj ulici - 89m2 - ukwi`en - prazan useqiv - cena - 62.000 evra.

Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608.

589579

IZDAJEM gara`u u ulici Starine Novaka 15-21, 17m2, cena 50E. Telefon 063/536271.

49467 PRODAJEM ukwi`enu gara`u 10m2 u zajedni~koj gara`i preko puta Merkatora, cena 2.800 evra. Tel. 021/528-599, 063/111-8085.

589554

HITNO prodajem HYUN DAI GETZ automatik 2007, malo vo`en, gara`iran. Telefon 064/5248-097.

49398 GOLF III 1.8 (75KS) ca brio, kao nov, vlasnik, registrovan do januara 2013. Telefon 060/345-1313.

49357 GOLF I 1300 ccm, neregistrovan u odli~nom stawu.

Telefon: 063/5470-44.

49358

PRODAJEM: dve Dubrava prikolice, elevator /8m/, plug IMT 610.14 dve brazde, prskalica, RAU 330 lit. rasturiva~ min. |ubriva, {parta~ OLT 2 reda, grabqe za seno IMT (sunce), se~ku za zelenu masu i kaveze za koke nosiqe (120-60 kom.). Telefon 6212-167.

49534

BELA TEHNIKA, televizori LCD sa spoqnim o{te}ewem, povoqne cene, odlo`eno pla}awe, garancija. Telefon 021/528-822.

48516

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728.

49481

OTAC I SIN vr{e molersko-farbarske usluge, kvalitetno i povoqno. Telefoni: 060/0765195, 064/0765-195, 021/791-615.

49439 MOLER radi sve molerske radove: gletovawe, kre~ewe, {panske zidove, farbawe stolarije i tapete. Telefoni 064/29146-53 i 021/531-869.

49463 MOLER - izvodim sve radove povoqno: kre~ewe, gletovawe, farbawe, {panski zid, demit fasadu, kvalitetno i ~isto.

Mobilni: 063/837-68-11, 061/685-71-53.

49520 MOLERSKA RADWA - najpovoqnije cene molerski radova, demit fasada i adaptacija.

Iskusni i pedantni majstori.

Telefon 063/518-346, 021/882133.

49535 KU]NI MAJSTOR - monta`e, demonta`e, name{taj, kuhiwe, brave, {arke, roletne, sanitarije, kre~ewe, farbawe, rasveta.

Telefon 065/6824-398.

49550 VO DO IN STA LA TER SKE usluge, zamena cevi, rekonstrukcija kupatila, ma{insko odgu{ewe i snimawe cevi, garancija, kvalitet. Telefoni: 6393-737, 064/160-4725.

49558 JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362.

47922 IZRADA aluminijumske i PVC rehau i roplasto stolarije, konstrukcije za hale, tende od leksana, kovana bravarija, prodaja grifovanog gvo`|a. Telefon:021/823-726, 063/521-750.

49290

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-2514.

48492 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14.

48493

POTREBNA ozbiqna `ena za ~uvawe deteta. Telefon 063/336-660.

49327 EVROPA, NOVI SAD: potrebne bebisiterke 18-27 godina sa znawem nema~kog, rad u Austriji, gerontonegovateqice, medicinske sestre, doma}ice ku}e.

Telefon 021/400-148.

49552 POTREBNI UGOSTITEQSKI radnici: kuvari, kuvarice, picemajstori, ro{tiqmajstori, konobari-ce, pomo}ne kuvarice, gra|evina: zidari, tesari, pomo}ni radnici.

Obavezna hrvatska dokumenta.

Telefon 021/400-148.

49554 HITNO - Agenciji „Bomil”, potreban agent prodaje. Tel. 636-6952.

589533

PRODAJEM kvalitetan bolesni~ki elektri~ni krevet i toaletnu stolicu u odli~nom stawu. Telefon: 062/890-1644.

49434 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/9533-943.

49228 KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/9945-002. Mile.

49280 HITNO PRODAJEM odmah useqiv jednosoban stan. Telefon 021/633-0452.

49323 BESPLATNO odnosimo sve {to Vam ne treba, name{taj, tehniku, tepihe, gra|evinski materijal. Telefon: 063/7795150.

49555

^ETIRI GODINE od kako nije samnom voqena supruga

Qeposava Burazor BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefon:021/421-452, 064/131-2135.

47085 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

49646 TAPETARSKE usluge, brzo, kvalitetno i povoqno. Telefoni 021/6394-686 i 064/17018-63.

48556 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefon 021/454157, 063/540-596.

48699 KADA SERVIS - osnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija.

Telefoni: 500-155, 6321-332, 065/543-68-96.

49015

ro|. Xakula KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409.

44675

Dana, 25. marta 2012. godine poseti}emo wenu ve~nu ku}u i polo`iti cve}e.

O`alo{}eni suprug Zdravko.

49459

IZJ AV A ZAH V AL NOS TI Povodom smrti na{eg voqenog

PRODAJEM arpaxik, holandski `uti, ve}e koli~ine. Telefoni: 021/714-374, 064/1584008.

49294 PRODAJEM vo}ne sadnice, kajsije, tre{we, vi{wa, {qiva i ostalih vo}nih vrsta. Telefon 021/6619-236, 063/8351900.

49377

POTREBAN autoelektri~ar - elektroni~ar sa iskustvom na putni~kim vozilima. Telefoni: 021/6433-748, 063/1305952 48181 SPLAVU u Futogu potrebni kuvari. Telefon: 063/8901989.

49099

prof. dr Qubomira Stefanovi}a Sa dubokim po{tovawem zahvaqujemo se svim ro|acima, prijateqima i poznanicima koji su bili uz nas u tom bolnom i te{kom trenutku kada nas je napustio na{ voqeni i dobri suprug, otac, deda i svekar.

Porodica Stefanovi}.

49657

28

^iTUQe l POMeni

nedeqa25.mart2012.

dnevnik

2

TROGODI[WI POMEN

Tu`nog srca obave{tavamo prijateqe i poznanike da je na{a mama

Na{ dobri i voqeni tata i tast

@ivorad Banovi} Bane Ostavio si se}awa koja ne blede i dobrotu koja se pamti.

Utehe nema, vreme ne bri{e se}awe.

Ni jedna re~, ni jedna suza nije dovoqna da ti ka`emo koliko nam nedostaje{.

Tvoji: supruga Draga, }erke Sandra i Gorana, zet Steva i unuk Ivan.

49407

POMEN

SE]AWE Pro{lo je {est godina od kako nije sa nama na{a majka i supruga

Refika Lakobrija

Jelena Stanisavqev

Marko Teofanovi} Dr sci. vet. med. zaspao je ve~nim snom 22. marta u 93. godini.

preminula 22. 3. 2012. godine.

Parastos }e se odr`ati u ponedeqak, 26. marta 2012. godine, u 11 ~asova, u Sabornoj crkvi u Novom Sadu.

Ispra}aj do porodi~ne grobnice u Srbobranu je naknadno, u krugu u`e porodice.

Mir pepelu i pokoj du{i wegovoj!

Sahrana drage nam pokojnice }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, 26. 3. 2012. godine, u 11.15 ~asova.

S tugom i qubavqu, beskrajno zahvalni za sve, }erka Mirjana i zet Hub sa porodicom.

Neute{ni sinovi Aleksandar i Mladen.

49656

49658

25. 3. 2010 - 25. 3. 2012.

3

Sa qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

Dragom prijatequ i kumu, velikom fudbaleru, a jo{ ve}em ~oveku

POMEN Tvoje sestre, Mesuma, Xemila, Dervi{a, Majida i Asija, zet Ilija i ne}aci.

Mara Jankovi} profesor u penziji 24. 3. 2006 - 24. 3. 2012.

49647

[ESTOGODI[WI POMEN

Uspomena na wu je zauvek sa~uvana u na{im srcima.

Predrag - Pe|a Radukin 1981 - 2006.

Weni najmiliji.

49461

Mihajlu Stoku}i Mi}i

POMEN

Danas, 25. 3. 2012. godine odr`a}emo {estogodi{wi pomen na{em dragom i voqenom Pe|i, u Hramu Sv. Oca Nikolaja, u Ka}u, u 10.30 ~asova.

Moli}emo se Bogu za tvoju du{u, sa nadom da }emo opet biti zajedno.

Volimo te i svaki dan smo u mislima s tobom, ti i daqe `ivi{ u na{im srcima.

Draganu Miranovi}u

posledwi pozdrav od Iva i Nikole Martinovi}a sa porodicama.

Tvoji neute{ni: brat Nenad Radukin, baba Jelica, deda Lazar i mama Biqana Strajni}.

Ostavio si tragove qubavi koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, pa`wu i dobrotu koju }emo uvek pamtiti.

Supruga Ksenija sa svojima.

49596

49624 49588

POMEN

Posledwi pozdrav kolegi

Dvadesetdevetog marta se navr{ava {est tu`nih godina od kada nije sa nama na{

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

Dana, 23. 3. 2012. godine posle te{ke bolesti u 74. godini preminula je na{a voqena supruga, majka i baka

\or|e Kantarxi}

Navr{ilo se sedam tu`nih dana od kako nas je napustio voqeni brat.

Mladenu Laki}u

Mihajlo Stoku}a Mi}a

od smenskih elektri~ara Rafinerije.

od: }erke An|elke, zeta Raleta i unuka Strahiwe i Nemawe.

49649

49652

^ikara i Kajka sa decom.

Nikola sa porodicom.

Vukici Todorovi}

Vukica Todorovi} Ispra}aj je 25. 3. 2012. godine, u 14 ~asova, iz porodi~ne ku}e u Rakovcu.

O`alo{}eni: suprug Mirko, sin Dimitrije, unuke Ana i Miwa.

49651

49570

IN MEMORIAM

49659

[est je godina od kako nije sa nama na{

Miroslav Jazi} [ule

Slobodan Lazi}

Posledwi pozdrav dragom

Mladenu Laki}u

@ivi sa nama u srcima.

49586

Danas, 25. 3. 2012. godine navr{ava se 30 godina od kada nije sa nama na{ dragi suprug i otac

POMEN

Etu{ka Radivojevi}

Dragoqub Kuzmanovi}

Angelina Seni}

1947 - 2012.

25. 3. 1997 - 25. 3. 2012.

Uspomenu ~uva supruga Nada.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada u 65. godini preminula na{a majka i baka

Porodica.

49644

2011 - 2012.

od: strica Bo{ka, strine Zore, bra}e Dragoslava i Dra{ka sa porodicom.

Sahrana je u ponedeqak, 26. 3. 2012. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ene }erke Sne`ana i Gordana sa porodicama.

S ponosom te pomiwemo i s qubavqu i po{tovawem ~uvamo u na{im srcima.

Supruga Miqa i }erke Dragana, Gordana i Ru`ica sa porodicama.

49670

49661

49655

Za wom tuguju weni najmiliji.

49309

^iTUQe l POMeni

dnevnik

nedeqa25.mart2012.

29

Nema vi{e na{e

3

Sa nevericom se opra{tamo od na{eg

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti, u 61. godini preminula na{a draga }erka, supruga, mama i baka

Zore

Zorka Vorkapa Sahrana je danas, 25. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele na Gorwekoviqskom grobqu.

Ve~no o`alo{}eni: majka Marija, suprug Nikola, }erke Qiqana i Biqana sa porodicama.

Sa tugom se rastajemo. Nikada je ne}emo zaboraviti.

Vurdeqe i \urovi}i.

49672

OG-1

3

Posledwi pozdrav dragoj mami, ta{ti i baki

Predraga Vukoja Pe|e

Posledwi pozdrav sestri

1968 - 2012.

Zori

Wegovi: Mileva, Branko, Tawa, Dana, Borko, Sa{a, Ivan, Bogdan, Danilo, Marko.

Zori

Ve~no }emo pamtiti tvoj lik i dobrotu.

Tvoji: Bubica, Milan i Sara.

od: Qiqe, Mireta, Estere i ujaka Pere.

351/P

49673

49675

3

Posledwi pozdrav mami, baki i ta{ti

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

Zorici Zorici Vorkapa od: }erke Qiqane, zeta Pe|e, unuka Vuka{ina, unuke Isidore i prije Danice.

Ve~no }emo pamtiti dobrotu i plemenitost.

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav na{em dragom

Predragu - Pe|i Vukoje

Pe|i

od tetka Milke i te~a Paje sa porodicom.

tvoju

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

od: ujne Jelice, brata Mi{e i snaje Anki.

Mara sa decom.

49674

49666 49676

3

3

Posledwi pozdrav jetrvi, strini i babi

snahi,

3

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

49668

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ suprug i otac

Mile Glumac Zorki Vorkapa

Zorici Vorkapa

ro|. Mi{kov Ve~no }emo Te nositi u srcu.

od Jovice i Biqane sa porodicom.

49677

\or|e Erdeqan, Nada i Jole.

49678

3

od Joce Erdeqana sa porodicom.

Miletu Glumcu

1924 - 2012.

Zorici Vorkapa

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Sahrana je u ponedeqak, 26. 3. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodice: Mari~i} i Dobanova~ki.

O`alo{}eni: supruga Slavica i sin Lazar.

49680

49679

49681

TROGODI[WI POMEN na{em dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

25. 3. 2005 - 25. 3. 2012.

Du{anka \in|i}

\ur|evka Oparnica

Pro{lo je ~etrdeset dana od kada vi{e nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

Aleksandru Horvatu Bo{ko Crni

1931 - 2012.

^uvamo te u srcima i mislima. Nedostaje{ nam!

Pomen }e se odr`ati 27. 3. 2012. godine, u 11 sati, na ^uru{kom grobqu.

Wegovi najmiliji.

Supruga Rozalija, k}eri Vera, Marija i Ana sa porodicama Pa{i}, Gombo{ i Paunovi}.

49650

49286

Sahrana je u ponedeqak, 26. 3. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu Ratkovu.

O`alo{}ena porodica.

49669

ro|. @i`akov Se}awe na Tebe `ivi u nama.

Tvoji najmiliji.

49660

07.00 08.00 08.05 08.35 10.00 10.25 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.25 17.55 19.30 20.05 20.50 22.00 22.30 23.00 23.55 00.55 02.20 02.45

Верски недељник Вести Цртани филмови Освета снежне краљице, цртани филм Све о животињама Капљица Знање имање Вести ЕКО – Зелена енергија Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Ток шок ТВ Дневник Све(т) око нас Изнад и преко, филм 2.део ТВ Дневник Невидљива смена Анђели у Америци Војвођански дневник Спортска хроника Грување Анђели у Америци Изнад и преко, филм 2.део Све(т) око нас Нови таблоид НС

Нови таблоид НС Гости емисије су: Јагода Беко, ТВ лице, Јована Недељковић, певачица етно групе „Билбил”, Миша Алексић, гитариста „Рибље чорбе”, Раде Јоровић, певач народне музике. Уредници и водитељи емисије су Наташа Илић –Јовановић и Александар Филиповић. (РТВ 1, 14.00)

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 09.55 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00

tv program

nedeqa25.mart2012.

Кухињица-мађ. Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Франк Рива Програм за децу Емисија за децу (слов) Духовка, стари занати (слов) Верска емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда, емисија за пољопривреднике (мађ) „Дуриндо 2010.“ мађарска народна музика Заједно Владимир Кољесар, док.филм на русинском језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Из наше архиве – Мелодија поезије (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда, емисија за пољопривреднике (мађ) ТВ Магазин (рус) Хало ТВ, породични магазин (мађ) ТВ Спорт (мађ) Франк Рива ТВ Продаја

06.00 09.00 09.30 11.00 13.45 14.30 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.15 00.45

Музичко свитање Портрет привредника Ноге на пут Више од откоса Арт бокс Ћаскање Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Тема недеље Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

06.05 08.00 09.06 11.05 12.35 13.00 13.15 13.35 14.25 15.15 16.20 17.22 17.53 18.25 18.59 19.30 20.07 21.02 23.05 00.10 00.30 02.14 02.46 03.29

06.30 Серија 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.35 Рецепти Лауре Равајоли 09.15 Време је на мојој страни 09.35 Човек лав 10.00 Серија 12.00 Најбољи лек 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Концерт 16.00 Вести 16.05 Серија 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Човек лав 20.00 Ево нас код вас 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Концерт

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом. Фудбал - Јелен супер лига: Хајдук (Кула) - Партизан, пренос Вести (у полувремену) Бела лађа Мој херој Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Бела лађа Професионалац, филм Пацифик Дневник Егзит 2011 Луд, збуњен, нормалан Балканском улицом Сасвим природно

Натали Портман

Професионалац Леон је имигрант који живи повученим и мирним животом, пије само млеко, међутим, његово занимање је професионални убица. У његовој згради станује мала Матилда, 20-годишња Њујорчанка, која живи тужан живот с породицом. Улоге: Жан Рено, Гери Олдман, Натали Портман Режија: Лик Бесон (РТС 1, 21.02)

06.45 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 19.00 19.15 20.00 21.00 23.15 01.30 02.30

Домаћин Жене Галилео Квиз: Савршен минут Сурвајвер Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Филм: Од колевке до гроба Вести Аси Сурвајвер специјал Филм: Ронин Филм: Црвени угао Кобра Став Србије

Без цензуре Где је српска пољопривреда данас? Какав је положај српског сељака? Гости: Захарије Трнавчевић, председник Покрета пољопривредника „Богата Србија”, Даниел Петровић, Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Данило Голубовић, бивши државни секретар у републичком Министарству пољопривреде, сада члан Савета за пољопривреду и развој села СНС и Славенко Ђокић, менаџер програма донација УСАИД Агробизнис пројекта. (КТВ, 20.00)

05.50 07.45 10.00 11.00 11.35 14.30 16.00 16.35 18.30 19.05 20.05 21.00 23.00 23.35 23.55 01.00 01.50 03.40

Доушници Добра земља Пулс нације Вести Б92 Два и по мушкарца Интернат Вести Филм: Излазне ране Вести Б92 Наша мала клиника СФРЈ за почетнике Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Спартак, крв и песак Истражитељи из Мајамија Филм: Дечко из краја Инспектор Валандер

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00

Добро јутро Филм: Јахач осветник Шопингхоличарке Гранд хит године Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Филм: Луде године Национални дневник Папарацо лов Тренутак истине У рингу Филм: Доста је било Филм: Сенка Филм

Јелен топ 10 Ове недеље на врх Јелен Топ 10 листе доспео је бенд С.А.Р.С. и нумера „Перспектива”. Друго место заузео је састав Канда, Конџа и Небојша с песмом „Тајне летења”, док се бенд Земља Грува са нумером „У опасности” нашао на трећем месту... Водитељи: Лазар Сакан и Ана Коњовић (РТС 2, 22.24) 07.00 07.42 07.57 08.56 09.21 09.25 09.40 10.01 10.31 11.00 12.00 12.30 13.00 13.27 13.56 14.21 14.59 15.14 15.25 17.11 17.40 18.04 18.37 19.41 20.20 21.05 21.56 22.24 23.09 23.41

07.00 НБА: Сан Антонио – Далас 10.00 АТП мастерс Мајами 14.00 Шкотска лига: Ренџерс – Селтик 16.00 Премијер лига, голови 16.30 Преглед Евролига 17.00 АТП Мастерс Мајами 01.00 Премијер лига: ВБА – Њукасл 03.00 НБА: Оклахома Сити – Мајами

Захарије Трнавчевић

Бенд С.А.Р.С.

dnevnik

c m y

30

01.26 01.52 02.56 03.40 04.24 04.46 05.31

Амен ађес Време одлуке Дозволите... У Фраголанији Бернард Поштар Пат Шумска школа Штоперица Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Време је за бебе Гастрономад Верски календар Сат Фудбал - Еуро магазин Магазин Лиге шампиона Олимпијски кругови Гала концерт музичке продукције Магазин Србије на вези Стварање царства Циклус: Димитрије Јовановић - „Интереси”, филм Ликовна колонија РТС Јелен топ десет Викенд Евронет Фудбал - Јелен супер лига: Хајдук (Кула) - Партизан (р) Фудбал: Евро магазин Гала концерт музичке продукције Стварање царства Циклус: Димитрије Јовановић „Интереси”, филм Ликовн колонија РТС Јелен топ десет Мој љубимац

18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30 03.30

Оља Црногорац

Љубавни сигнали У првој емисији гошћа је Гоца Тржан, а програм води Оља Црногорац. Учествује 10 девојака и 5 мушкараца који се такмиче у најразличитијим играма. Астролог Златко Златковић тумачи наталне карте, а Данијела Манојловић има задатак да кроз нумерологију предвиди будућност парова. (Хепи, 21.30) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.45 15.55 16.10 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.45 03.30

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мега минималас Меда Чарли Телешоп Барби Марипоза и вилењаци, анимирани филм Хорсленд Моћна чигра Краљевство љубимаца Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Парови – уживо Вести Телешоп Срећна звезда, музички шоу Телемастер Моја Србија Парови – преглед недеље Парови – уживо Љубавни сигнали Парови – ноћ уживо Матрјошки Љубавни сигнали

Џулијет Луис

Доста је било 06.00 06.30 07.45 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.00 04.30

ВОА Маратон Универзум Филм: Осми дан Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Улови трофеј Здравље и Ви Вести Слике живота Последњи час Филм: Футлуз Вести Улови трофеј Универзум Списак мојих бивших Филм: Као на небу Филм: Убице на аутопуту Филм: Футлуз Списак мојих бивших Улови трофеј Филм: Убице на аутопуту

Жена открива да човек из њених снова у ствари није оно за шта се представља. Она и њена ћерка покушавају да побегну уз помоћ њеног бившег дечка али муж почиње да је прогони. Улоге: Џенифер Лопез, Бил Кемпбел, Џулијет Луис, Теса Ален Режија: Мајкл Ептид (Пинк, 23.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa25.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

31

СЛИКЕ ИЗ ЖИВОТА ГРОФА Л. Н. ТОЛСТОЈА

Пише: Владимир Федоровски 10.50 Луксузни дом 11.45 Исповести сакупљача животиња 16.20 Л.А. Инк 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 НY Инк 19.05 Нисам знала да сам трудна 20.00 Највећи губитник 20.55 Тела којих се стидимо 21.50 Ургентни центар 22.45 Гојазни и заљубљени 23.40 Л.А. Инк 00.40 Највећи губитник 01.40 Тела којих се стидимо

08.00 Импресионисти 09.00 Прича о струји 10.00 Комеда – музика једног живота 11.00 Туберкулоза: Бела смрт 12.00 Прича о Херкулеануму 13.00 Заборављени начини исхране 14.00 Дан када је умро Џемс Дин 15.00 Небески пут чаја 16.00 Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону 17.00 Коса која је променила историју 18.00 Хендл, живот поп иконе 19.00 Историја расизма 20.00 Дневник Ане Франк 22.00 Ко си заправо ти? (32) 23.00 Небески пут чаја 00.00 Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону 01.00 Коса која је променила историју

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

08.08 Златна кинотека: Дестинација Гоби, филм 10.08 Ни да ни не 11.02 Поаро 12.00 Дневник 12.25 Плодови земље 13.22 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.09 Бриљантин, филм 17.12 Мир и добро 17.50 Баштованка 18.16 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.10 Све у 7!, квиз 21.02 Серија 22.05 Дневник 3 22.51 Венчани, самци, остало 23.39 Недељом у два 00.45 Бриљантин, филм 02.31 Поаро 03.35 Призма

08.00 12.00 13.00 14.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Дијагноза: Убиство Добра жена - специјал Браћа и сестре Краљевски болесници Филм: Каразуб Убиства у Мидсамеру Мистерије Хејвена Да ли знате ко сте? Браћа и сестре Добра жена - специјал Краљевски болесници

08.30 Ружа ветрова 10.40 Острво 12.55 Освета шмокљана, филм 14.50 Бетовен 3, филм 16.40 Љубав је на селу, док. сапуница 17.45 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Најбржи и најжешћи, филм 22.05 Љубав је на селу, док. сапуница 23.00 Сурвајвер: Повратак у цивилизацију 00.05 ЦСИ Мајами 01.45 Астро шоу 02.45 РТЛ Данас 03.20 Дангерман - вулкан, авантуристичка док. серија

СЕ РИ ЈА

Остр во Сви ста нов ни ци Спи на лон ге ис кр ца ли су се у Пла ку. Ме шта ни су их по здра ви ли. Ма ри ја је срећ на што по сле ду го вре ме на ви ди оца и при ја те ље и што ће за по че ти но ви жи вот с др Ки рит си сом. Ан дре ас ка же Ани да ће Ма но ли за про си ти Ма ри ју, а Ана по лу ди... Уло ге: Евгенија Димитропулу, Стелиос Маинас Ре жи ја: Теодорис Пападулакис (РТЛ, 10.40)

Завера Розвел Операција Далматинац Живот једног мрава Два играча са клупе Заштитник Византијско плаво Мрак филм 3 Суманути парастос Мрак филм 2 Еротски филм Еротски филм

Ви зан тиј ско пла во По тра га за не у ни шти вом пла вом бо јом са ви зан тиј ских цр кве них фре са ка пре тва ра се у сен зу ал ну љу бав ну при чу у ко јој Евро па сре ће Бал кан... Уло ге: Лазар Ристовски, Катарина Жу тић, Уликс Фехмиу Ре жи ја: Драган Маринковић (Синеманија, 16.00)

Мила Јововић

Хо тел од ми ли он до ла ра Рад ња се до га ђа у Лос Ан ђе ле су, у хо те лу у ко јем жи ве си ро ма шни и про па ли љу ди ко ји би, да има ју здрав стве но оси гу ра ње, тре ба ли да бу ду сме ште ни у уста но ва ма за мен тал но бо ле сне... Уло ге: Џереми Дејвис, Мила Јововић, Мел Гибсон, Џими Смитс, Питер Стормер Ре жи ја: Вим Вендерс (ХРТ 2, 23.55) 08.14 08.44 09.11 09.33 10.18 10.30 12.00 12.10 16.10 17.25 19.00 19.34 20.00 21.45 23.38 23.55

06.00 07.45 09.15 09.40 11.15 12.55 14.55 17.10 17.40 19.40 20.05 22.20 00.05 01.00 02.30 04.45

Тони Кертис: Пут до звезда Мисионар Васпитање за почетнике Југио Незаустављив Зелени стршљен Вол Стрит: Новац никад не спава Холивуд на снимању Краљев говор Васпитање за почетнике Дрво живота Равница у пламену Спартак: Освета Дабар у породици Телохранитељи и убице Ожиљци рата 1861-2010

Евгенија Димитропулу

07.45 После Џимија 09.15 Девлин 11.05 Жена, мајка, убица: Прича Мари Хили 12.40 Прича Вернона Џонса 14.20 Кроз очи убице 15.55 Убиство на планини сенки 17.30 Господин Шав 19.05 Опседнута 21.00 Живот пијанице 22.45 Протуве са трибина

Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Град мотора Пета брзина Моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Сам у дивљини Пецање голим рукама Ловац на старине Преживљавање удвоје Чудо да сам жив Изгубљени рај Погранична полиција Ловац на старине

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

08.30 09.30 10.30 12.30 13.30 14.30 15.00 16.30 17.00 18.00 23.45 01.00

Брзо клизање Бициклизам Карлинг Брзо клизање Брзо клизање Бициклизам Бициклизам Бициклизам Брзо клизање Тенис Бициклизам Бициклизам

Признање Алиса Бубамаре Луд за мамбом Дневник кошаркаша Предлог Очајнички тражећи Сузан Бронсон Корак испред Признање Поправни завод Секси журке Беверли Хилса

о сква је те 1836. са чу ва ла ста ри из глед про - све шће ног у кре вет, где је спа вао пу них 18 са ти, на вин циј ског гра да, осо бе ног и бај ко ви тог, с кон че га се про бу дио са свим здрав и чио. Јед ном при ле ген дар ним обе леж ји ма „тре ћег Ри ма”, не - ли ком у за бав ном пар ку, ка да је пр ви пут уз ја хао др ке за себ не ци ви ли за ци је. Та ква пред ста ва уре за ла се ве ног ко њи ћа, осе тио је да кли зи, али је ре шио да у пам ће ње ма лог Ла ва, ко ме је тад би ло са мо осам го - стег не зу бе и од био да га при др жа ва ју. Ни је ви као док ди на. У са мом сре ди шту гра да се као ка кав нео бич ни је па дао, а иако су му су зе на ви ра ле на очи, тра жио је де кор уз ди зао Кремљ. За раз ли ку од Пе тро гра да, у ко - да га вра те у се дло. Тај ње гов бес крај ни по нос из био јем је вла да ла европ ска ат мос фе ра, Мо сква је пред - је на ви де ло и у јед ној дру гој при ли ци. Не жном деч ста вља ла нео бич ни свет из вор не Ру си је, с око чак 400 јом љу ба вљу во лео је јед ну де вој чи цу, не ко ли ко го ди цр ка ва. Уз ди за ле су се на сва ком рас кр шћу, сва ка с мал те ром не ке жи ве бо је, пр ља во ро зе, окер или не бе ско пла ве. У то је вре ме то још увек био па три јар хал ни град с не чим се о ским у се би. Уву че не у дво ри шта, ви де ле су се рас ко шне па ла те... Али ма лом Ла ву Тол сто ју нај ви ше су се сви ђа ли ба за ри на Цр ве ном тр гу. У том ла ви рин ту би ло је ви ше од хи ља ду ду ћа на с гру бо скле па ним по ли ца ма. Бра да ти тр гов ци у чи зма ма, сто је ћи на вра ти ма ду ћа на, по зи ва ли су про ла зни ке да уђу. А ови, ве ћи ном си ро ма шно оде ве ни, тро мо су про ми ца ли. На ро би у из ло зи ма ни је би ло це на. И нај ма њи ко мад тка ни не и нај про сти ја др ве на чи ни ја би ли су пред мет Москва сузама не верује бес крај ног цен ка ња. Тик до одр па ног се ља ка ко ји је пре вр тао по сук не ним ре - на ста ри ју, ко ја ће мно го го ди на ка сни је по ста ти ње стло ви ма ста ја ла је мла да же на у ску по це ној бун ди од го ва та шта! По што се њој ви ше до па дао дру ги де чак, са му ро ви не и кроз лор њон про це њи ва ла фи ну чип ку он ју је јед ном та ко гур нуо да је па ла с бал ко на. Ду го из Бри жа. Не ки дра гу љар из су сед ства ну дио јој је је због то га хра ма ла. сре бр не и злат не укра се, ис ти чу ћи да је ру ско сре бро Та ква при ро да се ис по љи ла и у на па ду бе са ка да му ква ли тет ни је од фран цу ског. је ње гов фран цу ски учи тељ Про спер Сен-То ма за пре Охот ни рјад је био још чуд но ва ти ја пи ја ца. По ред тио да ће га иши ба ти због пре сту па ко ји ни је учи нио. не по кри ве них те зги, ко је су се уги ба ле под те жи ном Ја рост се удру жи ла с чув ством ко је ће вла да ти Тол на мир ни ца, про ла зи ле су до ма ћи це раз ли чи то оде ве - сто јем то ком чи та вог жи во та: с гну ша њем пред не не. По ве за не ма ра ма ма, обу ве не у фил ца не чи зме и с прав дом. кор пом у ру ци, опи па ва ле су из Као де те већ је имао по дво је на ло же ну жи ви ну, ри бу и ме со. У осе ћа ња, те жњу и за ин ди ви ду а Не жном деч јом љу ба вљу ка ве зи ма су ко ко да ка ле ко ко ши и ли змом и за уни вер за ли змом. во лео је јед ну де вој чи цу, грок та ли пра си ћи. Ста си ти лов Тол стој је ве о ма ра но оетио си ци, ко ји су по сво јим јак на ма не ко ли ко го ди на ста ри ју, ко ја ло ви ту по тре бу да во ли што сна ока чи ли уби је не зе че ве, пат ке и ће му мно го ка сни је по ста ти жни је и што ви ше љу ди у исто фа за не ис ко ла че них очи ју, гу ра вре ме. Упр кос то ме што му је по та шта! По што се њој ви ше ли су се кроз го ми лу и ну ди ли ро ди ца би ла број на, схва тио је да до пао дру ги де чак, он ју је ло ви ну на про да ју. Пу ту ју ћи ве по сто је и дру ги љу ди и дру ге јед ном та ко гур нуо да је те ри нар са се чи ви ма о по ја су гру пе. За хва љу ју ћи тро ји ци ста изуо је јед ну чи зму и у њу на - па ла с бал ко на. Ду го је због ри је бра ће и мла ђој се стри, на глав це угу рао мач ка да би га лак слу ћи вао је да по сто ји не ка кво то г а хра м а л а ше уштро јио. Ма чак је дре чао, брат ство „свих љу ди све та”. И док се ње го ва вла сни ца кр сти ла. Ни ко лај, ње гов до бри ста ри ји Уна о ко ло се ши рио ко ло плет ули чи ца у ко је је ма - брат, от крио је не што слич но. По што је про у чио исто ли Лав за ла зио без по себ ног ци ља. Ту се мо гло ужи - ри ју еван ге ли стич ке сек те Мо рав ска бра ћа – ко ју је на ва ти у до бро ду шно сти и јед но став но сти па три јар хал - зи вао „Бра ћом мра ви ма”, бр ка ју ћи ре чи мо рав ска и них оби ча ја. У ње му су при пад ни ци нај ви шег сло ја му ра веј (ру ска реч за мрав), из ми слио је јед ну игру. ари сто кра ти је има ли осе ћај да су у свом за ви ча ју. Да На ње гов знак, сва би се де ца шћу ћу ри ла под сто ли ца ли је тај при зор био нео би чан де ча ку Тол сто ју? У то ма пре кри ве ним ша ло ви ма и ту оста ја ла не мр да ју ћи, се ври је ме, ни је се пре ви ше за ни мао за ре мек-де ла сти сну та јед на уз дру гу, за ми шља ју ћи да су „бра ћа мо сков ске ар хи тек ту ре. „Шта о ме ни ми сле дру ги љу - мра ви”, да се ме ђу соб но во ле, од но сно да во ле све љу ди?”, стал но се пи тао. Ни је му се до па да ла соп стве на де. Са ма не по крет ност те ла на во ди ла је на ин тен зив ну спо ља шњост. Чи ни ло му се да има ру жне очи, а нос, ду хов ну ак тив ност, че га Тол стој, ко ји се у тој игри ши рок и за ту паст, на бу брен на вр ху, ба цао га је у очај. осло ба ђао штет них ми сли, ни је био све стан. Па ипак, ка сни је се с тим по ми рио, а у свом огром ном Али то без бри жно раз до бље не ће по тра ја ти. Го ди но су по чео да гле да бож ји дар! Же лео је да га при ме - ну да на на кон пре се ље ња у Мо скву, гроф Ни ко лај те, хва ле, тап шу по ра ме ну. Ипак, у тој пре ве ли кој су - Тол стој от пу то вао је у Ту лу да се срет не с на стој ни ци је ти, мо рал ни про бле ми већ су га за о ку пља ли. Он, за - ма сво јих има ња. На пра сно је умро на ули ци. Но вац и пра во, и ни је же лео да из гле да обич но и оста не не за - вред но сти ко је је но сио са со бом су не ста ли, а ка сни па жен, већ да спе ци фич но шћу на се бе скре не па жњу. је је не ке ње го ве ме ни це иле гал но унов чи ла не по зна Јед но га да на, иако је мо гао сло ми ти но ге, ис ко чио та же на. Ши ри ле су се и гла си не да је гро фа отро вао је кроз про зор с пет ме та ра ви си не. Од не ли су га оне - ње гов слу га. Ипак, из гле да да је умро од ин фарк та. Књи гу Вла ди ми ра Фе до ров ског „РО МАН О ТОЛ СТО ЈУ”, из да ва ча „Ака дем ска књи га” (Па ши ће ва 6/III, Но ви Сад) мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/4724–924, 6671–610 и 063/521–179 или и-меј ла: akademskaknjiga@neobee.net i www.akademskaknjiga.com

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

01.55 02.20

Катарина Жутић

Мала ТВ Веселе тројке Хамтаро Мерлин Библија Прибић: Благдан Благовести Фотографија у Хрватској Циклус носталгија Магазин Лиге првака Рукомет, Премијер лига, пренос Телетабис Музика, музика... евергрин Човек из Ларамија, филм Филмски бутик: Убице и сведоци, филм Посебни додаци Хотел од милион долара, филм Гаража Ноћни музички програм

М

Из у зе тан и по ба бу ра стом но су

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa25.mart2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Не де ља је. Ме сец је до бро по зи ци о ни ран у од но су на вас па сте скло ни удоб но сти и тро шка ре њу нов ца. Али, ту су и не ки ста ри ци ље ви ко је тре ба ра ди ти и ура ди ти па се усред сре ди те на њих и за вр ше так по сло ва.

BIK 20.4-20.5.

Емо тив ни сте, скло ни про ме на ма рас по ло же ња, сен зи тив ни и осе тљи ви. Љу бав вам је ве о ма ва жна у овом пе ри о ду. Би ло ко ја вр ста љу ба ви. Парт нер ски од нос је под ве лом стра сти и по се сив но сти.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

25. mart 2012.

Шта чи ни ти не де љом ка да се има ви шка вре ме на?! Па, дру жи ти се, игра ти се за ни мљи вих и ко ри сних ига ра, ше та ти и пла ни на ри ти. По тре бан вам је од мор и осо ба ко ја вас гре је и ис пу ња ва.

Скло ни сте ле пим ства ри ма и од но си ма ко ји вам до но се ко рист или за до вољ ство. Емо тив но сте ро ман тич ни и све озбиљ но схва та те. Из ве ди те дра гу осо бу у ре сто ран на ру чак или ве че ру, там бу ра ше.

Ово је до бра фа за за вас, под усло вом да тач но зна те шта хо ће те. Де фи ни ши те сво је ци ље ве па се бо ри те за њих на ла вов ски на чин. Мо же те про ве сти не де љу у кру гу ши ре фа ми ли је, с род би ном. Има те до бре од но се с де цом и жен ским би ћи ма. По све ти те се по ро ди ци, ак тив ном од мо ру и шет њи. Ни ка ко да се мен тал но сми ри те. Ипак, за бо ра ви те на по сао и све што вас оп те ре ћу је.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

И су ви ше сте ан га жо ва ни. Не мо же те ра чу на ти на не ки вид ста бил но сти на лич ном пла ну ових да на. Али мо же те ту си гур ност до би ти од во ље не осо бе ко ја уме и зна ка ко да гра ди успех и од нос.

Не ки при ја те љи би вас мо гли по др жа ти, али и успо ри ти у ре а ли за ци ји ва ших на ме ра и по сло ва. Нај бо ље је ка да иде те на си гур но и про ве ре но. Да нас је вре ме за од мор и спорт, ужи во или на те ле ви зи ји. На пра гу сте ве о ма ле пе и по зи тив не сед ми це, у ко јој ће би ти до ста љу ба ви и нов ца. Да кле, при пре ми те се за успех и ужи ва ње. Во ље на осо ба је све по зи тив ни ја и за до вољ ни ја у ве зи. Шо пинг?

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Про ле ће вам до но си но ве ра до сти и ста ре оба ве зе. Пра во је вре ме за око па ва ње ба ште, сад њу цве ћа или ба вље ње не крет ни на ма. Мо же те оку пи ти фа ми ли ју или се уса ми ти и ме ди ти ра ти, опу ште но и без ми сли.

Ис ко ри сти те мо гућ но сти да уре ђу је те свој дом, да ку пу је те нео п ход не ства ри и на ме штај и све оста ло, по сво јој иде ји и уку су. Све што ула же те у ду го роч не ства ри ће се по ка за ти као про дук тив но.

Пу туј те или пла ни рај те пу то ва ње, ле то ва ње на остр ву усред мо ра, за дво је. Три пал ме на ото ку сре ће... у ма шти или на ја ви. Не де ља је па вас ни шта по себ но не уз не ми ра ва и не ре ме ти. Уго ди те се би.

TRI^-TRA^

Џе ма пу ца пе нал!

V REMENSKA

Топло

Vojvodina Novi Sad

22

Subotica

21

Sombor

22

Kikinda

22

Vrbas

21

B. Palanka

22

Zreњanin

21

S. Mitrovica 22 Ruma

22

Panчevo

22

Vrшac

21

Srbija Beograd

22

Kragujevac

20

K. Mitrovica 18 Niш

Џе ма Ет кин сон, жена са званично најлепшим грудима Велике Британије, поново је у лову на једног фудбалера, овог пута Еди на Џе ка. Фудбалери су њена опсесија. Некадашња девојка Кри сти ја на Ро нал да и бивша вереница Мар ку са Бен та, послала је поруку нападачу Манчестер ситија преко свог твитер профила.

- Џеко је згодан, висок и мишићав, зна са лоптом. Моје пријатељице и ја бисмо волеле да откријемо шта још зна, поготово у кревету - написала је енглеска статлета. Она је нападачу репрезентације БиХ поручила и да „слободно сврати до ње” и да се „не боји”. Да ли ће бити по оној: „Тако ти је, мала моја, кад љуби Босанац”?

PROGNOZA

20

Evropa

и сунчано

Madrid

NOVI SAD: Sun~ano i vrlo toplo. Vetar slab severni i seveRim rozapadni. Pritsak iznad normale. Minimalna temperatura oko 5, a maksimalna oko 22 stepena.

London VOJVODINA: Sun~ano i vrlo toplo. Vetar slab, na severu Cirih umeren, severni i severozapadni. Pritsak iznad normale. Minimalne temperature od 3 do 6, a maksimalne od 21 do 23 stepena.

Berlin SRBIJA: Na severu ostaje toplo i prete`no sun~an, dok }e u juBeч `nim i centralnim predelima biti promewivo vreme uz sun~ane periode ali i povremenu ki{u i pquskove sa grmqavinom. Vetar Varшava slab do umeren severni i severozapadni. Pritisak iznad normale.

Kijev Minimalne temperature od 3 do 10, a maksimalne od 16 do 23 stepena.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak i utoOslo rak sve`ije i uglavnom sun~ano. U sredu blagi porast temperatura uz sun~ane periode i umerenu obla~nost i re|u pojavu ki{e samo St. Peterburg ponegde. U ~etvrtak toplo.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: O~ekivane biometeorolo{ke prilike mogu usloviti blago poja~awe tegoba kod hroni~nih bolesnika. Od meteoropatskih reakcija mogu se javiti bolovi u kostima i zglobovima, nesanica i glavoboqa. Preporu~uje se opreznost u saobra}aju.

22 20 18 18 16 18 14

VIC DANA Се де муж и же на по ред ре ке. Она га пи та: Ду шо, а кад бих ја упа ла у ре ку, је л би ме спа сао? Што да не. Ти иона ко твр диш да ја са мо пра вим глу по сти.

14 -3 13 -1

Atina

22

Pariz

20

Minhen

16

Budimpeшta

21

Stokholm

9

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

267 (5)

Slankamen

329 (17)

Apatin

326 (8)

Zemun

367 (14)

Tendencija opadawa

Senta

338 (24)

Bogojevo

275 (8)

Panчevo

376 (12)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

328 (5)

Tendencija porasta

Baч. Palanka

270 (9)

Smederevo

516 (6)

Titel

335 (21)

NERA

270 (14)

Tendencija stagnacije i porasta

Novi Sad

Jaшa Tomiћ

Hetin

136 (-26) N. Kneжevac

SAVA

76 (-2)

Tendencija stagnacije

307 (31) S. Mitrovica 289 (18)

Tendencija porasta

Beograd

Kusiћ

316 (14)

134 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja