Dnevnik 25.april 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 25. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23416 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TRAK TO RI DA NAS PO NO VO NA DRU MO VI MA

Protesti podelili poqoprivrednike str. 6

NASLOVI

IZBORI 2012.

Ekonomija

IN TER VJU: VLA J KO SE NI], FUNK CI O NER URS-a

^udna neka kampawa str. 3

4 Italijanske cipele iz Alibunara

LA TIN KA PE RO VI], ISTO RI ^AR KA

Poqoprivreda Foto: N. Stojanovi}

6 Vlada Vojvodine usvojila uredbe za vo}e, povr}e, gro`|e, cve}e...

Novi Sad 8 Uru~ene prvomajske sindikalne nagrade

Evropski kurs je za Srbiju izlaz iz mentalne provincije str. 2

Dru{tvo SINO] U NOVOM SADU OTVOREN NOMUS: Na stu pom Ho ra Ru ske dr `av ne ka pe le, pod di ri gent skim vo| stvom Va le ri ja Po qan skog, si no} su u Si na go gi otvo re ne 32. No vo sad ske mu zi~ ke sve ~a no sti. Ovu tra di ci o nal nu mu zi~ ku svet ko vi nu, ko ja pri vla ~i raz li ~i tim mu zi~ kim sti lo vi ma i scen skim sa dr `a ji ma, otvo rio je u ime po kro vi te qa gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i}. Na kon to ga, na sce ni Si na go ge na stu pio je im pre si van broj iz vo |a ~a: hor sa 80 ~la no va, vo kal ni so li sti i pi ja ni sti za ~e ti ri kla vi ra, ko ji su iz ve li kan ta tu „Svad ba“ Igo ra Stra vin skog. No mus }e do 30. apri la ugo sti ti umet ni ke iz Austri je, Ne ma~ ke, Fran cu ske, Por tu ga la, Slo ve ni je, Ru si je, Mol da vi je, Ho lan di je i na {e ze mqe. Bi }e pri re |e no osam kon ce ra ta umet ni~ ke mu zi ke ra znih epo ha i sa vre me ne, kao i dva ba le ta. N. P-j.

13 Po~ela da radi Zrewaninska inter-televizija

Sve`ije s ki{om Najvi{a temperatura 20 °S

Kulen i kupus vojvo|anski brend za izvoz

str. 6

VOJ VO \AN SKI TR GOV CI PO MA @U MA LIM PO QO PRI VRED NI CI MA

U DO MU ZDRA VQA DA NAS OD 11 DO 12 ^A SO VA

Beli mantili u {trajku upozorewa

str. 7 i 13

Paorsko-trgova~ke zadruge spasavaju selo

str. 6

NA KON HAP [E WA SE DAM OSO BA ZBOG MA L VER ZA CI JA U PAN ^E VA^ KOJ HE MIJ SKOJ IN DU STRI JI

Osumwi~eni za „Azotaru” pred istra`nim sudijom

OP TU @BE PRO TIV PRO MO TE RA PR VOG SRP SKOG NA NO SA TE LI TA STE FA NA VLAJ KO VI ]A

Ciri{ki doktorant falsifikovao diplomu?

str. 13

REPORTA@E

U AGEN CI JI ZA PRI VA TI ZA CI JU TVR DE:

Postupili smo u skladu sa zakonom

str. 15

SPORT

str. 16 – 20

U CEN TRU I OKO LI NI PAN ^E VA VE] PO LA VE KA SNI MA JU SE LE GEN DAR NE SCE NE I FIL MO VI

[ta zna besni yip gde je Srpski Holivud str. 12

n FUDBALSKA EVROPA ZAGLEDANA U BARSELONU

n SUPERLIGA[I I PRVOLIGA[I ZA BODOVE

n O USPEHU TENISERA JO[ SE PRI^A

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

POLiTikA

sreda25.april2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. LATINKA PEROVI], ISTORI^ARKA

REPUBLI^KA IZBORNA KOMISIJA

U tr ci 18 li sta Na pred sto je }im par la men tar nim iz bo ri ma 6. ma ja u~e stvo va }e ukup no 18 li sta, bu du }i da je Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja ju ~e pro gla si la jo{ tri stra na~ ke li ste. To je ko na ~an broj li sta ko je }e se nad me ta ti za bu du }i par la ment jer je rok za pod no {e we li sta is te kao 20. apri la u po no}, a RIK se

stran ke su u ro ku pre da le li stu, ali je RIK utvr dio ne do stat ke ve za ne za pot pi se i do ku men ta ci ju, {to su one u ro ku od 48 sa ti i ot klo ni le, na kon ~e ga su se ste kli uslo vi za pro gla {e we wi ho vih li sta. RIK je pro gla sio iz bor ne li ste „Za bo qi ì vot – Bo ris Ta di}”, „Srp ska ra di kal na stran ka – dr Vo ji slav [e {eq”, „Uje di we ni re gi o ni – Mla |an Din ki}”, „ê do mir Jo va no vi} – Pre o- kret” i „Po kre ni mo Srbi ju – To mi slav Ni ko li}”. Pro gla {e ne su i li ste „De mo krat ska stran ka Sr bi je – Vo ji slav Ko {tu ni ca”, „Ivi ca Da ~i} – SPS– ju ~e iz ja snio o tri li ste ko je su PUPS–JS”, „Dve ri za ì vot Sr mo ra le da is pra ve utvr |e ne ne do bi je”, „Sa vez voj vo |an skih Ma |a stat ke. ra – I{tvan Pa stor”, „Re for mi RIK je ju ~e pro gla sio li stu sti~ ka stran ka – prof. dr Mi lan „Cr no gor ska par ti ja – Ne nad Ste Vi {wi}”. Ta ko |e, pro gla {e ne su vo vi}”, ko ja }e bi ti pod red nim i li ste „Stran ka de mo krat ske ak bro jem 16 na iz bor ci je San xa ka – dr nom li sti }u, kao i Su lej man Ugqa Cr no gor ci broj 16, li stu „Ko mu ni nin”, Po kret rad „Broz” 17, sti~ ka par ti ja – ni ka i se qa ka, Jo sip Broz”, ko ja „ S o c i j a l d e m o a NO PO 18 }e bi ti pod red nim krat ski sa vez – bro jem 17. RIK je Ne boj {a Le ko utvr dio i da su is pu we ni uslo vi vi}”, Ko a li ci je „Sve za jed no – da pro gla si li stu broj 18, a re~ je BDZ, GSM, DZH, DZVM, Slo va~ o li sti „Ni je dan od po nu |e nih od - ka stran ka – Emir El fi}”, kao i go vo ra” i da se pod no si o cu iz bor - Ko a li ci je Al ba na ca Pre {ev ske ne li ste utvr di po lo àj po li ti~ - do li ne. ke stran ke na ci o nal ne ma wi ne. Na pret hod nim iz bo ri ma, ko ji Rok za pod no {e we li sta za u~e - su odr à ni u ma ju 2008. go di ne, za {}e na par la men tar nim iz bo ri ma gla so ve bi ra ~a nad me ta le su se 22 is te kao je 20. apri la u po no}, a te li ste.

Da ~i}: DS i SNS ne mo gu bez me ne Pred sed ni~ ki kan di dat So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} po ru ~io je ju ~e bi ra ~i ma da ne ra si pa ju gla so ve na De mo krat sku stran ku i Srp sku na pred nu stran ku jer one bez SPS-a ne mo gu for mi ra ti no vu vla du. – Oni ka ù – ne moj te da ba ca te gla so ve i gla sa ti ni za ko ga osim za DS i SNS. Evo, i ja mo gu da po {a qem po ru ku gra |a ni ma – za {to bi ste gla sa li za DS i SNS ka da oni ne mo gu na pra vi ti vla du bez me ne – re kao je Da ~i} go stu ju }i na RTS-u u emi si ji „Oko”. – Za {to da gla sa te za wih kad od mah mo è te po dr à ti nas ko ji od lu ~u je mo o to me ko }e da vla da u Sr bi ji? Pred sed nik SPS je oce nio da je „ta kva vr sta po li ti~ kog bez o bra zlu ka pre vr {i la sve me re”. On je

po no vio da o~e ku je da ko a li ci ja oko SPS-a do bi je dvo stru ko ve }i broj gla so va i da ima {to ve }i uti caj na do no {e we od lu ka, is ta kav {i da se on bo ri da po be di pred sed ni ka DS-a Bo ri sa Ta di }a i li de ra SNS-a To mi sla va Ni ko li }a. – Ako to ne bu dem mo gao, ipak }e mo ja re~ bi ti vi {e ce we na ne go do sa da. Za {to mi mo ra mo da bu de mo na vla sti? Ne ka Ta di} i Ni ko li} na pra ve ko a li ci ju, a ako ne }e, ne ka po {tu ju one bez ko jih ne mo gu – po ru ~io je Da ~i}. – Zar vi stvar no mi sli te da se DS i SNS sva |a ju? – za pi tao je Da ~i}, i upo zo rio gra |a ne na to da ne na se da ju na ve} vi |e no, na vo de }i da je „sve to pred sta va za wih i da su sve to baj ke”.

Ni ko li}: Ne gla saj te za ma le Pred sed ni~ ki kan di dat Ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju„ i li der Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} po zvao je bi ra ~e da 6. ma ja ne ra si pa ju gla so ve na ma le stran ke jer sa mo SNS mo è Sr bi ji do ne ti pro me ne i nor ma lan ì vot. – Je di no glas za SNS mo è ga ran to va ti stva ra we od go va ra ju }eg po slov nog am bi jen ta za pri vla ~e we in ve sti to ra i otva ra we no vih rad nih me sta – is ta kao je Ni ko li}.

Po we go vim re ~i ma, je di no glas za SNS mo `e ga ran to va ti od lu~ nu bor bu pro tiv ko rup ci je, bi ro kra ti je i po li ti~ kih pri vi le gi ja. Ni ko li} je od go va rao na pi ta wa gra |a na, ko ja su mu po sta vqe na pu tem saj ta www.to mi slav ni ko lic.org ili na „Fej sbu ku„. On je is ta kao da }e ova kav vid ko mu ni ka ci je s gra |a ni ma, ko ji je ve} go to vo svu da u sve tu po stao uobi ~a jen, po sta ti prak sa i u Sr bi ji, sa op {tio je SNS.

MLA\AN DINKI] U SOMBORSKOJ „ZASTAVI – SPECIJALNI AUTOMOBILI”

Som bor pri o ri tet bu du }e vla de

To kom ju ~e ra {we po se te Som bo ru i obi la ska ov da {we fa bri ke „Za sta va – spe ci jal ni auto mo bi li“ li der Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki} je na gla sio da }e re {a va we pro ble ma ove fa bri ke bi ti je dan od pri o ri te ta bu du }e vla de, uko li ko URS bu de do bio po dr {ku bi ra ~a. – Ka da god sam do bio {an su, sa svo jim ti mom sam uspe vao da re {im i pro ble me kao {to su ovi u som bor skoj „Za sta vi“ – ka zao je Din ki} u raz go vo ru sa sto pe de se tak rad ni ka „Za sta ve – spe ci jal ni auto mo bi li“, pred u ze }a ko je se ve} ne ko li ko go di na fi nan si ra iz re pu bli~ kog bu xe ta. – ^i -

we ni ca je da ste, za hva qu ju }i re a- li za ci ji svo je vre me no pot pi sa nog pro to ko la s Vla dom Sr bi je, us pe li da sa ~u va te ha le, ma {i ne i stru~ ne qu de. La kih re {e wa ne ma i sva ko ko vam dru ga ~i je ka `e, jed no stav no ne go vo ri isti nu. Ja sam go di nu da na do slov no ju rio in ve sti to re po ce lom sve tu ne bih li na kra ju pri vo leo „Fi ajt“ da ovaj gi gant in ve sti ra u Kra gu je vac, {to je, po ka za lo se, pre po ro di lo taj deo [u ma di je, a va ma obe }a vam da }e, uko li ko bu de mo ima li u~e {}e u bu du }oj vla di, je dan od pri o ri te ta bi ti upra vo Som bor. M. M}.

Evrop ski kurs je za Sr bi ju iz laz iz men tal ne pro vin ci je Isto ri ~ar ka La tin ka Pe ro vi} oce ni la je da je ur gent na po tre ba Sr bi je da od lu~ ni je u|e u pro ces evrop skih in te gra ci ja i uhva ti ko rak sa ze mqa ma Evrop ske uni je. Ona je is ta kla da je za to neo p- hod no da se na pra vi ot klon pre ma po li ti ci vo |e noj de ve de se tih go di na pro {log ve ka, uka zu ju }i na to da Sr bi ja to jo{ uvek ni je u~i ni la. – Ta te {ka hi po te ka, ko je se ipak la ko ne od ri ~e mo, po ve za na je za pra vo s kqu~ nom di le mom na {eg dru {tva o to me ho }e mo li da se ci vi li zu je mo i pri hva ti mo pra vi la ili ne }e mo – is ta kla je La tin ka Pe ro vi} na pre da va wu o po li ti~ koj kul tu ri u Sr bi ji ko je ju ~e u Skup {ti ni gra da No vog Sa da or ga ni zo vao Voj vo |an ski pre o kret. Ova isto ri ~ar ka uka za la je i na to da je na ci o na li zam bio kqu~ na tra di ci ja mo der ne po li ti~ ke kul tu re Sr bi je od 19. ve ka, te da je al ter na ti va tom do mi nant nom obra scu je di no

li be ra li zam, ko ji se te me qi na ide ji slo bod nog po je din ca i vla da vi ni pra va. – I da nas dok sto ji mo na ru {e vi na ma po pu li zma, li be ra -

li zam je hra bra al ter na ti va ko ja nu di re {e wa da se iz vu ~e mo iz de ma go {kih ka qu ga i po d ig n e m o Sr b i j u na vi { i ine te lek tu al ni i mo ral ni ni vo – sma tra La tin ka Pe ro vi}. Ona ka `e da ni u ak tu el noj iz bor noj kam pa wi po li ti~ ke stran ke uglav nom ne `e le da sta we u ze mqi vi de kao po sle -

di c u po l i t i k e de v e d e s e t ih, iako su, ka ko je ka za la, ti ra to vi de va sti ra li Sr bi ju, u ko joj se za de set go di na be le ì de m o g raf s ki pad od 400.000 sta nov ni ka, kao i sta lan od liv mo zgo va. – Mo ra se na pra vi ti bi lans te po li ti ke i po s ta v i t i pi t a w e {ta nas je do ve lo do to ga, od no sno da li }e se dr à va raz vi ja ti u du b i n u kao mo d er n a dr ` a v a, ili te r i t o ri j al n o u {i r i n u – uka z a l a je La t in k a Pe ro vi}, i do da la da to pi t a w e da n as ne po s ta v qa ni srp s ka na u ka ni srp ska kul tu ra jer je in te lek tu al na sna ga Sr bi je da nas ma la, po {to je na ci o na li zam „u ve li koj me ri spr ìo i srp sku in te li gen ci ju„. Sr bi ja, po we nim re ~i ma, ipak jed nom mo ra da od go vo ri na pi ta we da li }e i da qe da za m i { qa fik t iv n e gra n i c e dr à ve ili }e da gra di re al nu dr à vu, uka zu ju }i na to da smo se kao dru {tvo na tu di le mu

DSVM ide sa mo stal no – De mo krat ska stran ka voj vo |an skih Ma |a ra na stu pi }e sa mo stal no na lo kal nim i po kra jin skim iz bo ri ma u ~e ti ri op {ti ne, a ne }e ima ti kan di da te na re pu bli~ kim par la men tar nim iz bo ri ma – iz ja vio je pot pred sed nik te stran ke i gra do na ~el nik Te me ri na An dra{ Gu stow, a pre no si in for ma tiv ni por tal „Voj vo di na da nas” (www.vajma.info). – DSVM }e imati kandidate na lokalnim i pokrajinskim listama u Subotici, Ba~koj Topoli, Be~eju i u Temerinu. On je objasnio da wegova stranka ne èli da se usprotivi odluci ma|arske vlade Viktora Orbana, koja je otvoreno podràla Savez vojvo|anskih Ma|ara na izborima. – Bez obzira na to {to je DSVM od svog osnivawa direktno podràvala Viktora Orbana i wegovu stranku Fides, a sada su Orban i Fides otvoreno stali pored SVM-a, ne}emo se usprotiviti Orbanu, i to je

po no vo vra ti li kra jem 20. ve ka, {to je, ka ko je upo zo ri la, „i znak ozbiq ne de gra da ci je ko j a nas u jed n om tre n ut k u stvar n o mo ` e osta v i t i bez mo gu} no sti iz bo ra„. La tin ka Pe ro vi} sma tra da je je di ni iz laz iz tog „za ~a ra nog ci k lu s a„ u kon t ak t u s Evro pom da ne bi smo osta li u „men tal noj pro vin ci ji”. Ona je is ta kla i da je di le ma o to me da Sr bi ja tre ba da bi ra iz me |u EU i Ru si je la `na, uka zu ju }i na to da i Ru si ja da nas sa ra |u je s Uni jom te da se ni ru ska dr `a va ne mo `e mo der ni zo va ti uko li ko se ne evro pe i zu je. – Ako taj kon sen zus o prav cu ko jim Sr bi ja tre ba da ide ne po stig ne mo, sku po }e mo pla ti ti de m a g o g i j u i po p u l i z am. Jer, iz tog po p u l i z ma fru stri r a n i bi r a ~ i mo g u la k o oti }i u na ci o na li zam i su ko be – ka za la je ona, do dav {i da Sr bi ja jo{ uvek ni je plu ral no dru {tvo u pra vom smi slu re ~i i da je we na de mo kra ti ja tek na ele men tar nom ni vou, od no sno da „jo{ uvek u~i mo da od po da ni ka po sta ne mo bi ra ~i”. B. D. Savi}

VU^I] ODGOVARA AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

glavni razlog {to DSVM nema kandidate na republi~kim parlamentarnim izborima – kazao je Gustow. Dodao je da je DSVM na taj na~in ostavio SVM-u mogu}nost da se na republi~kim izborima „takmi~i kako ume na najboqi na~in”. Najve}a mawinska partija u Srbiji, SVM, nastupi}e samostalno na svim izbornim nivoima, a predsednik te partije I{tvan Pastor kandidovao se i na predsedni~kim izborima. Samostalno }e na pokrajinskim i lokalnim izborima nastupiti i stranka Pokret ma|arske nade, koju je podr`ala ultra desni~arska parlamentarna stranka iz Ma|arske Jobik. U koaliciji mawinskih stranaka „Sve zajedno” na lokalnim, pokrajinskim i republi~kim izborima nastupi}e Demokratska zajednica vojvo|anskih Ma|ara i Gra|anski savez Ma|ara.

Od go vor }e bi ti za ni mqiv Za m e n ik pred s ed n i k a SNS-a Alek s an d ar Vu ~ i} iz j a v io je da }e da n as po s la t i od g o v or Agen c i j i za bor b u pro t iv ko rup c i j e ko j a je za tra ` i l a od Srp ske na p red n e stran k e da u ro k u od tri da n a do s ta vi iz v e { taj i ko pi j e do k u m e n a t a o fi n an s i r a w u do la s ka biv { eg gra do n a ~ el n i k a Wu jor k a Ru d ol f a \u l i j a n i j a u Be o grad. – Bi } e to vr l o in t e r e s an t an od g o v or i jav n ost }e ta k o | e bi t i upo z na t a s wim. Go v o r i } e i o svim slu g a m a re ` i m a Bo r i s a Ta d i } a i Dra g a n a \i l a s a i me | u wi m a }e bi t i Zo r a n a Mar k o v i} i mno g i dru g i iz la ` ne Agen c i j e za bor b u pro t iv ko r up c i je – re k ao je iz m e | u osta l og Vu ~ i}.

TVIT CRTICA

Mo kra wac tu lum be Di rek tor be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac kri ti ko vao je ju ~e do ma }u in te lek tu al nu eli tu. Ako se su di po we go vom raz mi {qa wu na „Tvi te ru„, „ne ~u di“ {to po li ti~ ke stran ke ne tra `e po dr {ku u kam pa wi od fil har mo ni je. „Gle da nost ’Far me’ i sli~ nih pro gra ma ni je me ri lo uspe {no sti te le vi zi ja ko je ih emi tu ju ve} na {eg Uni ver zi te ta i SA NU„, pri me }u je Ta so vac. Uj edno, razmi{qa: „Postoja we ’moca rt kugli’ im je OK, al i bi p ojava ’mokr awac tu lumbi’ iz az v ala nerv no ra strojs tv o n a{ i h tradicional no zabrin uti h intel ek tua laca„.

Ko peva... U ~esni ci pred izbornog putov awa po S rbiji liste „ Izb or za boqi ì vot – Bor is Tad i}“ p o hvalili s u se ju~e „odli~nom atmosfer om u kar av an u“, po{to su vreme u autobu su provo di li – uz pe smu . Kao dokaz dobrog ra spo loèwa, p os luìla je slika pre ds edni~ ko g kandi da ta i lide ra DS-a Bor isa Ta di} a s git aro m. „Onokad preds ednik z as vi ra „, pohval ili su se DS- ovci „tv itera {im a„ , „oka~ iv{i“ na l ajnu i s liku po sl anika V latka Ra tk ov i}a, t ak o|e s gi tarom , koji je zamewivao lidera stranke kada se umor i od svirke i p esme. Ali ima jo{ r asp evanih u kampawi . Tako se i LD P poh val io na svom „Tviteru”: „ Zahar ije Trna v~ evi} u svojo j 86. godini peva. Energija i pod stare dane„.

Kum do ku ma i se o ski cen tar for P o t p r e d s e d n i k DSS-a Mi ro slav Pet ko vi} za ni mao se ovih da na za bil bor de. Ta ko su mu za oko za pa li oni na ko ji ma su je dan do dru go ga li der na pred wa ka To mi slav Ni ko li} i ra di ka la Vo ji slav [e {eq. „Kum do ku ma u ze mqi Sr bi ji„, pri me }u je Pet ko vi}. A u kam pa wi po li ti ~a ri ne sti `u, ka ko i sa mi pri zna ju, uvek da se po bri nu za svoj iz gled. Ta ko i Pet ko vi} sa op {ta va: „Ka ta stro fa. Iz gle dam k’o se o ski cen tar for jer ne mo gu da stig nem da odem na {i {a we :-)„

Neprocewivo! Glumica Tawa Bo{kovi} u jutarwem programu jedne beogradske televizije `estoko je kritikovala situaciju u Srbiji. Da uvek „neko“ gleda i slu{a to {to govorite svedo~i reakcija poznatog peva~a Ogwena Radivojevi}a. „Gledah komad jutarweg programa, Tawa bquvala po svemu i sva~emu, a voditeqima neprijatno... nerpocewivo!„, „uzviknuo“ je na mre`i Ogi. S. St.

c m y

politika

dnevnik

sreda25.april2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. IN T ER V JU: VLAJKO SENI], FUNKCIONER URS-a

^ud na ne ka kam pa wa – Sr bi ja je u za i sta te {kom eko nom skom tre nut ku, „za gla vqe na“ je, i tre ba mno go da se ra di u bu du} no sti da bi se stva ri pro me ni le, za to Urs sma tra da sva ka vr sta ne ga tiv ne kam pa we pred sta vqa gu bqe we vre me na i na ne ki na ~in iz ru gi va we bi ra ~i ma u Sr bi ji – iz ja vio je u raz go vo ru za „Dnev nik“ funk ci o ner URS-a Vlaj ko Se ni}, oce wu ju }i za mno ge naj ~ud ni ju kam pa wu do sad vo |e nu na do ma }oj iz bor noj sce ni, uz ko ju idu po je di ne tvrd we da se sva ka pr qa va kam pa wa na kra ju kod bi ra ~a od bi je o gla vu onih ko ji je vo de.  Na po~etku se ~inilo da je sve {to se de{ava pred izbore u nastupu wenih aktera mlitavo, ali ~ini se da postaje `e{}e posledwih dana izme|u DS-a i SNS-a? – Za nas je isto od po ~et ka i bi }e do kraj weg mi tin ga 4. ma ja u Kra gu jev cu: sa mo rad, iz ve {taj o ura |e nom, i plan za bu du} nost, i ni {ta vi {e. Kam pa -

wa DS-a i SNS-a nas uop {te ne za ni ma.

 Zbog ~ega se stvara utisak da su najve}e ~arke u okviru aktuelne vladaju}e ko a li ci je iz me |u DS i URS? – Ak ce nat na {e kam pa we je na de cen tra li za ci ji, sma we wu bi ro kra ti je i ja ~a wu bu xe ta za po qo pri vre du, a bi lo ka kva vr sta ne ga tiv ne kam pa we se od no si na po vre me ne od go vo re ka da nas ne ki od part ne ra iz vla sti, ili ne kih stra na ka iz opo zi ci je,

pro zo vu. Ta ko da na mi ni mum svo di mo tu vr stu pre pu ca va wa, i re a gu je mo ka da je nu `no, od no sno na di rekt nu pro ziv ku.  Otkud tolika bitka za zasluge, poput one ko je doveo „Fijat“ u Kragujevac? – Ta bit ka ja za vr {e na pre ne go {to je i po ~e la jer svi u Sr bi ji zna ju da su fa bri ke ko je su sti gle u ze mqu u pro te kle ~e ti ri go di ne re zul tat ra da qu di iz URS-a i da sva ki po ku {aj da se to pri pi {e dru gom ko da bi ra ~a ne pro la zi.  Da li je u URS-u analizirana poruka lidera DS-a Borisa Tadi}a da im u budu}oj vlasti ne}e biti partner onaj ko napada demokrate u kampawi? – Ne, na rav no, jer se ne ba vi mo po sti zbor nim kal ku la ci ja ma, i o ko a li ci ja ma }e mo raz go va ra ti po sle iz bo ra. U ovoj kam pa wi ba vi mo se pre sve ga bi ra ~i ma i pred sta vqa mo na {e re zul ta te i kon cen tri sa ni

smo na to ka ko da pro ble me s ko ji ma se su o ~a va mo re {i mo na naj e fi ka sni ji na ~in. Ta ko da se u ovoj kam pa wi ne ba vi mo dru gim po li ti ~a ri ma, ve} gra |a ni ma.  Kako je isplivala tvrdwa o koaliciji URS i SNS? – To je ~i sta iz mi {qo ti na, i jo{ je dan po ku {aj da se skre ne mo s na {e kam pa we, i na kon krat kog de man ti ja na sta vi li smo uobi ~a je no.  Kakav je odjek me|u gra|anima na ono {to nudi URS i lider Mla|an Dinki}, koji se pokazao kao ma|ioni~ar za izborne kampawe? – Ra di se o pre sve ga po gre {nom uti sku, ko ji je re zul tat pot ce wi va wa sna ge URS-a. Mi se i ovog pu ta ni smo ba vi li an ke ta ma, pro ce na ma ana li ti ~a ra i agen ci ja, ve} smo nu di li po zi tiv nu ka pa wu, pred sta vqa li ono {to smo ura di li i na sta vi li bor bu za de cen tra li za ci ju, de par ti za ci ju i ja ~u po qo pri vre du. To ni su ni ka kvi ma |i o ni ~ar ski tri ko vi ve} re al ne stva ri ko je su tre nut no kqu~ ne za gra |a ne Sr bi je. D. Milivojevi}

RRA: Da nas o spo tu s tam bu ri com

^a nak: Sad sme ta i „Mla da Voj vo |an ka”

Za me nik pred sed ni ka Sa ve ta RRA Go ran Ka ra xi} ka è da }e to te lo da nas raz ma tra ti pred log da bu de za bra wen no vi pred iz bor ni spot LSV-a. Ka ra xi} je re kao da je, kao i na pret hod na dva spo ta LSV-a, i na ovaj sti gao pri go vor. Pre ci zi rao je da je je dan gra |a nin iz No vog Sa da upu tio pred stav ku po {to sma tra da spot u ko jem li der LSV-a Ne nad â nak na tam bu ri ci svi ra pe smu iz Dru gog svet skog ra ta „Mla da Voj vo |an ka” pred sta vqa po ziv na te ro ri zam i na rat. RRA je ra ni je za bra ni la emi to va we pr vog spo ta LSV-a, ko jom ta stran ka skre }e pa `wu na, ka ko se na vo di, pro da ju Naft ne in du stri je Sr bi je u bes ce we i zah te va obe {te }e we gra |a na Voj vo di ne. Ka ra xi} je re kao da je i dru gi spot LSV-a, u ko jem se â nak po ja vqu je sa si nom, bio po vod da Sa vet RRA pre ven tiv no upo zo ri u~e sni ke kam pa we da ne zlo u po tre bqa va ju de cu u pred iz bor ne svr he. Do dao je da se ne se }a da su bi lo ka da ra ni je svi pred iz bor ni spo to vi ne ke po li ti~ ke stran ke ili ko a li ci je bi li pred met spo ra, kao {to je sa da slu ~aj s LSV-om. Ka ra xi} je jo{ re kao da je iz me |u dve sed ni ce Sa ve ta RRA sti gla ukup no 41 pred stav ka ko je }e to te lo raz ma tra ti na na red noj sed ni ci.

Pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad â nak iz ja vio je u Su bo ti ci da je Re pu bli~ koj ra di o di fu znoj agen ci ji upu }en zah tev da se za bra ni naj no vi ji te le vi zij ski spot LSV-a u ko jem na tam bu ri ci svi ra pe smu „Mla da Voj vo |an ka” jer, na vod no, po zi va na rat. Na kon ven ci ji u Su bo ti ci â nak je re kao da je RRA ve} za bra ni la emi to va we spo ta LSV-a s kri ti kom na ~i na pro da je Naft ne in du stri ja Sr bi je i spot u ko jem se po ja vqu je sa si nom. â nak je iz ja vio da se LSV 22 go di ne bo ri za pro me nu sta wa du ha u dru {tvu, ra di po be de nad fa {i zmom, na ci o na li zmom i to ta li ta ri zmom u Sr bi ji. – Po sao onih ko ji se pro tiv to ga bo re u Sr bi ji svih ovih go di na je kao po sao do ma }i ce jer se uvek vi di ono {to ni je po spre mqe no – re kao je â nak. – Sva ko ko ne raz u me da su svi ma ter wi je zi ci u Voj vo di ni deo na {eg iden ti te ta, do vo di u opa snost ne stan ka na {e raz li ~i to sti, kao de la bo gat stva ko je se zo ve Voj vo di na – oce nio je â nak.

Sva |a Li ge i URS-a Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i Uje di we ni re gi o ni Sr bi je raz me ni li su o{tre iz ja ve, po sta vqa ju }i jed ni dru gi ma pi ta we ko li ko je ko do sad po tro {io za kam pa wu. Pred sed nik LSV-a Ne nad ^a nak re kao je da je, po we go vim in for ma ci ja ma, a na osno vu ana li ze pu {ta wa pred iz bor nih spo to va, URS do da nas za emi to va wa u elek tron skim me di ji ma po tro {io de set mi li o na evra. – Po kra de nim pa ra ma URS je ku pio me di je, uti caj i cen zu ru.

To je svi wa ri ja ka kvu ova ze mqa do sad ni je vi de la – iz ja vio je Ne nad ^a nak na kon si no} weg pred iz bor nog sku pa u Su bo ti ci. On je na veo da je to za po sle di cu ima lo da je TV B-92 za bra ni la funk ci o ner ki LSV-a Alek san dri Jer kov go sto va we u emi si ji ko ja je tre ba lo da bu de po sve }e na Voj vo di ni, za to {to je to zah te va la “biv {a ra di kal ka, a sa da ~la ni ca URS-a” Ma ja Goj ko vi}. Ka ko tvr di, B-92 u ovom tre nut ku „zbog do na ci ja ure |u je

Mla |an Din ki}, pre ko svo je de sne ru ke Ma je Goj ko vi}, pre le ta ~a iz SRS-a”. Na ân ko ve pro ziv ke od go vo ri la je ~la ni ca Pred sed ni {tva URS-a Su za na Gru bje {i}, ko ja mu je po ru ~i la da bi bio red da, pre ne go {to iz ne se ne i sti ne o kam pa wa ma dru gih stra na ka, ka è ko li ko je li sta „Iz bor za bo qi ì vot – Bo ris Ta di}”, na ko joj je â nak, pla ti la emi to va we TV-spo to va. Ja sno je da „ta li sta ima bar tri pu ta sku pqu kam pa -

wu od svih dru gih stra na ka za jed no”, na ve la je ona u pi sa noj iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma. Po we nim re ~i ma, â nak je „o~i gled no ner vo zan jer we go ve is pra zne pri ~e ni ko ga vi {e ne in te re su ju u Voj vo di ni”. Ka ko je do da la, â nak tre ba da od go vo ri na pi ta we za {to za 22 go di ne, otkad po sto ji we go va stran ka, ni je pred lo ìo za kon o fi nan si ra wu AP Voj vo di ne, „kad ve} se be sma tra ve li kim auto no ma {em i de cen tra li za to rom”.

REKLI SU

Paj ti}: Ne ve ru jem u ide ju o Voj vo di ni re pu bli ci – Pred sed ni~ ki kan di dat De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} ne ma ozbiq nog kon ku ren ta na iz bo ri ma, a DS je je di na stran ka ko ja za me sto pre mi je ra mo `e po nu di ti vi {e kva li tet nih li~ no sti – sma tra pot pred sed nik te stran ke Bo jan Paj ti}. On je re kao da DS ni na po kra jin skom, kao ni na re pu bli~ kom ni vou, ne }e ula zi ti u ko a li ci ju sa SNS-om. – O po sti zbor noj ko a li ci ji si gur no ne }e mo raz go va ra ti sa SNS-om, SRS-om, ni ti s DSS-om – do dao je on. Ide ja o „Voj vo di ni re pu bli ci”, ka ko je ka zao, „ne ma upo ri {te me |u gra |a ni ma i gra |an ka ma Voj vo di ne”.

Jo va no vi}: Efi ka sna Voj vo di na Kan di dat Ko a li ci je „Pre o kret„ za pred sed ni ka Sr bi je i li der Li b e r al n o-de m o k rat ske par ti je ê do mir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e u Srem skoj Mi tro vi ci da je Sr bi ji po treb na Voj vo di na s efi ka snom vla dom i par la men tom i pra vo su |em za sno va nim na evrop skom mo de lu jer je mo der ni za ci ja Sr bi je ne za mi sli va bez Voj vo di ne. Jo va no vi} je re kao da gra |a ni ne ì ve lo {e za to {to su ne spo sob ni, ve} je lo{ ì vot po sle di ca neo d go vor ne po li ti ke, sa op {ti la je Li be ral node mo krat ska par ti ja. – Neo d go vor na po li ti ka je iz raz, s jed ne stra ne, bes kru pu lo zno sti, ne mo }i i ne spo sob no sti po li ti ~a ra ko ji je for mu li {u, ali i s dru ge stra ne, na {e za jed ni~ ke ne zre lo sti – iz ja vio je Jo va no vi}.

Jer ko va: Uvid u Ni ko li }ev stu dent ski do si je Po sla ni ca Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dra Jer kov pod ne la je ju ~e zah tev jed nom od pri vat nih no vo sad skih fa kul te ta da joj odo bri uvid u kom ple tan stu dent ski do si je li de ra na pred wa ka To mi sla va Ni ko li }a. Re~ je o fa kul te tu na ko jem je, po po da ci ma iz bi o gra fi je pred sed ni ka SNSa ob ja vqe nim na saj tu te stran ke, Ni ko li} di plo mi rao, na vo di se u sa op {te wu LSV-a. Alek san dra Jer kov je oce ni la da je od iz u zet nog zna ~a ja da gra |a ni Sr bi je shva te na ko ji na ~in se Ni ko li} obra zo vao jer su, ka ko je na ve la, „ap so lut no ne ja sne okol no sti pod ko ji ma se {ko lo vao, za vr {io fa kul tet i ma ste ri rao”.

PRiÂONicA „Zna mo da ko je la gao ju ~e, taj la è i da nas, a la ga }e vas si gur no i su tra i mi mu ne ve ru je mo i mo è mo da mu po ru ~i mo - da qe ru ke od pen zi ja, le pqi vi su vam pr sti go spo do”, Milan Krkobabi} (PUPS) *** „Ne ma ni ko ga ko ni je bio na vla sti u po sled wih 20 go di na i za to bi mo gli ma lo da spu ste ton kad je re~ o bor bi pro tiv ko rup ci je jer }e im se to vra ti ti kao bu me rang ~im prav ni si stem i is tra `ne in sti tu ci je za vr {ne ono {to je do wih”, Boris Tadi} (DS). *** „Ume sto da kle ~i mo i mo li mo na }u pri ji bo ga tih, {to otu |e na vlast je di no ho }e i ume, okre nu }e mo se sop stve noj wi vi, upreg nu }e mo svu sna gu i zna we, ali ne za wih, za eko nom sku i po li ti~ ku oli gar hi ju, no vu fe u dal nu go spo du, ko ja rad ni ka i se qa ka udo sto ji vi |e wa sa mo pred iz bo re”, Zoran Dragi{i} (PRS). *** „Moj broj je de vet, to je broj cen tar fo ra, {to zna ~i da mo ram da dam gol i po be dim”, Ivica Da~i} (SPS). *** „U Dan skoj po sta ti sti ka ma ì ve naj sre} ni ji qu di. Raz go va rao sam s ne ki ma od wih i to me je do dat no uve ri lo da na pu tu za EU ne sme mo bi ti pa siv ni. Ne sme mo ~e ka ti da nam bu de bo qe. Tre ba da se pri hva ti mo po sla i da ra di mo da nam od mah bu de bo qe”, Zoran Stankovi} (URS). *** „Pla te `no spo so ban ku pac je na{ ciq”, Jorgovanka Tabakovi} (SNS). *** „Od ce le pri vre de u Sr bi ji ra de sa mo sud, Tu ì la {tvo, po li ci ja, op {ti na i po ne ka bol ni ca i {ko la – ta mo gde ni su za tvo re ne. A ko cve ta? Kri mi nal i taj ku ni”, Zoran Krasi} (SRS). *** „Uve ren sam da mo è mo da smog ne mo hra bro sti da do seg ne mo jed ni dru ge ka ko bi ra ne mo gle da za ce le, a re gion na pre du je u mi ru i bez bed no sti”, Vuk Jeremi} (DS) Priredio: P. Klai}

Spo ra zum iz me |u DS-a i stran ke Ze le nih Sr bi je – Pro gra mi De mo krat ske stran ke i stran ke Ze le ni Sr bi je su kom pa ti bil ni i vr lo la ko smo na {li za jed ni~ ki je zik – iz ja vio je ju ~e u No vom Sa du pot pred sed nik DS-a Bo jan Paj ti}. On je, u pro sto ri ja ma Po kra jin skog od bo ra DS-a, po pot pi si va wu spo ra zu ma o sa rad wi iz me |u DS-a i stran ke Ze le ni Sr bi je, ka zao da je Po kra jin ska vla da sve svo je pro jek te spro vo di la stro go vo de }i ra ~u na o evrop skim pro pi si ma iz obla sti eko lo gi je. Paj ti} je po seb no is ta kao ve li ke mo gu }o sti ko je pru à ju evrop ski fon do vi za fi nan si ra we pro je ka ta za {ti te ì vot ne sre di ne i ko je, ka ko je ka zao, mo ra mo is ko ri sti ti u na red nom pe ri o du. – Stran ka Ze le ni Sr bi je }e po dr à ti na {e kan di da te na iz -

bo ri ma za Skup {ti nu AP Voj vo di ne po ve }in skom i pro por ci o nal nom iz bor nom si ste mu, kao i na iz bo ri ma za osta le ni vo de vla sti – re kao je Paj ti}, od go va ra ju }i na pi ta we {ta pod ra zu me va pot pi sa ni spo ra zum. Pred sed nik „ze le nih” Ivan Ka ri} je re kao da je ta stran ka pot pi si va wem spo ra zu ma s DSom u~i ni la ve li ku stvar. – Mi `e li mo da bu de mo part ner De mo krat skoj stran ci ko ja }e pred vo di ti Sr bi ju na we nom evrop skom pu tu – is ta kao je Ka ri}. Osim po dr {ke stran ke Ze le ni Sr bi je kan di da ti ma DS-a na iz bo ri ma, spo ra zum pod ra zu me va i sa rad wu dve stran ke na spro vo |e wu i re a li za ci ji pro je ka ta raz vo ja eko lo gi je i za {ti te `i vot ne sre di ne.

I „RAVNOPRAVNOST” NA POKRAJINSKIM IZBORIMA

Iz „Ju go re me di je” u Skup {ti nu Voj vo di ne Lo kal na zre wa nin ska po li ti~ ka stran ka „Rav no prav nost„ pr vi put od osni va wa u~e stvo va }e na po kra jin skim iz bo ri ma. Li der te par ti je Zdrav ko De u ri}, ina ~e v. d. di rek to ra Fa bri ke le ko va “Ju go re me di ja”, re kao je da }e se „Rav no prav nost„ bo ri ti za me sta u Skup {ti ni Voj vo di ne da bi “spre ~i la spre gu ve li kih stra na ka i po gu ban u~i nak na de {a va wa u lo ka lu”. Kan di da ti za po sla ni ke su, osim De u ri }a, i biv {i ge ne ral ni di rek tor pro pa le He mij ske in du stri je “Luk sol” Vla di mir Zla ta no vi} i ne ka da {wi pred sed nik An ket nog od bo ra za “[in voz” Bra ni slav Mar ku{. Stran ku „Rav no prav nost„ ~i ne uglav nom rad ni ci “Ju go re me di je” i dru gih po sr nu lih zre wa nin skih pred u ze }a. Par ti ja je bi la za stu pqe na u Skup {ti ni gra da Zre wa ni na u do sa da {wem sa zi vu, i dve go di ne je bi la u ko a li ci ji sa SDPS-

om Ra si ma Qa ji }a. Ali, sa rad wa je ras ki nu ta ne po sred no pred ak ti van po ~e tak iz bor ne kam pa we. U „Rav no prav no sti„ su istu pa we iz ko a li ci je ob ja sni li ne ra zu me va wem ~el ni ka SDPS-a pro ble ma rad ni ka, o~u va wa rad nih me sta i vla sni~ kih pra va ak ci o na ra. S dru ge stra ne, kan di dat za po kra jin skog po sla ni ka na pro por ci o nal noj li sti SDPS-a Uro{ Kan di} ka zao je da se ta stran ka dis tan ci ra la od De u ri }a i gru pe qu di ko ja ga sle di jer su is tra ì va wa po ka za la da sa mo ta ko mo è za dr à ti rej ting u Zre wa ni nu. – S wim ni smo ima li {an su da u|e mo u iz bor nu ko a li ci ju s bi lo ko jom dru gom par ti jom – po ja snio je Kan di}. Za ni mqi vo je da je De u ri }u le |a okre nuo i we gov du go go di {wi sa rad nik i biv {i rad ni~ ki li der u “[in vo zu” Mi ta Li si ca ko ji }e pred vo di ti iz bor ni {tab so ci jal de mo kra ta. @. B.

ekonomija

sreda25.april2012.

NIS ula è u eko lo gi ju Naftna industrija Srbije uloì}e do 2015. godine oko 400 miliona evra u projekte za{tite ìvotne sredine, {to je 6,5 puta vi{e od sredstava koja su za tu svrhu planirana kupoprodajnim ugovorom, najavio je ju~e NIS na Me|unarodnoj ekolo{koj konferenciji o

i jedan od stubova politike odr`ivog razvoja. Strate{kim ciqevima do 2015. godine predvi|eno je potpuno usagla{avawe sa evropskim i nacionalnim principima za{tite `ivotne sredine, kao i unapre|ewe tehnologija i proizvoda i izgradwa novih postrojewa,

dnevnik

MI NI STAR OLI VER DU LI] NA JA VIO

No vi rok za le ga li za ci ju Popusti za legalizaciju bespravno sagra|enih objekata bi}e produèni godinu dana, kazao je ministar ìvotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oli ver Du li}. On je novinarima nakon otvarawa Sajma gra|evinarstva kazao da je inicirano proxewe roka za vaèwe popusta jer veliki broj gra|ana nije stigao da zakqu~i ugovore sa lokalnim samoupravama o legalizaciji.

On je podsetio da prvobitni rok za popuste isti~e 30. juna ove godine, dodav{i da je izuzetno puno prijava za legalizaciju, kao i da je potrebno dosta administrativnog posla. [to se ti~e roka za prijavqivawe nelegalnih objekata, on je istekao 11. marta 2010. godine i ne}e biti produ`en, naglasio je Duli}. Zakon o planirawu i izgradwi predvi|a da vlasnici

bes prav no iz gra |e nih po ro di~nih ku}a i stanova do 100 metara kvadratnih imaju popust do 99 odsto za legalizaciju, odnosno za 25 kvadrata po ~la nu do ma }in stva. Oni imaju pravo na umawewe od 60 odsto za slede}ih 100 metara kvadratnih u istom objektu kada su ispuweni socijalni uslovi. Popusti ne va`e za objekte izgra|ene u prvoj i ekstra zoni.

DA NAS SKUP GRA \E VI NA RA I SVIH PAR LA MEN TAR NIH STRA NA KA

No vo po stro je we u Ra fi ne ri ji Pan ~e vo U Rafineriji nafte u Pan~evu danas }e biti pu{teno u rad postrojewe za regeneraciju istro{ene sumporne kiseline (SARU), najavila je Naftna industrija Srbije. NIS je izgradwom postrojewa SARU u Rafineriji nafte Pan~evo realizovao jedan od svojih najzna~ajnijih projekata, koji predstavqa sastavni deo modernizacije pan~eva~ke rafinerije, ta~nije deo je novog kompleksa za hidrokreking. U modernizaciju Rafinerije u Pan~evu bi}e uloèno oko 548 miliona evra, od ~ega }e 396 miliona biti izdvojeno za izgradwu kompleksa hidrokrekinga, a ostatak sume od 151 miliona evra u projekte od ekolo{kog zna~aja - izgradwu postrojewa za dobijawe vodonika u Rafineriji u Pan~evu, kao i modernizaciju i izgradwu objekata industrijske infrastrukture. upravqawu otpadom. Budu}i koraci NIS-a na upravqawu otpadom podrazumevaju primenu jo{ savremenijih tehnologija, koje }e omogu}iti maksimalno reciklirawe otpadnih tokova, istaknuto je na skupu koji se u organizaciji „Gaspromwefta”, odràva u Poslovnom centru NIS-a u Novom Sadu. Za{tita ìvotne sredine predstavqa okosnicu poslovawa NIS

navodi se u saop{tewu te naftne kompanije. Upravqawe otpadom u NIS-u podrazumeva tretman istorijskog zauqenog otpada, kao i zauqene zemqe i muqeva, za {ta se koriste savremene metode poput bioremedijacije, dok je u Novom Milo{evu izgra|ena savremena deponija isplake, po najvi{im svetskim standardima.

VESTI „Lu koil” sni zio ce ne ben zi na „Lukoil Srbija” snizio je cene evrodizela i premijuma BMB-95 za oko dva dinara po litru, saop{tila je ju~e ta naftna kompanija. Evrodizel }e na Lukoilovim benzinskim stanicama ko{tati 148,6 dinara za litar umesto dosada{wih 150,9 dinara po litru, a premijum BMB-95 144,9 umesto 146,9 dinara za litar. Osim naftnih derivata evro 5 kvaliteta, Lukoil, na vi{e od 50 benzinskih stanica nudi i evro lo` uqe za doma}instva, sa sadr`ajem sumpora od 10ppm, {to omogu}ava minimalno zaga|ewe u grejnoj sezoni, navodi se u saop{tewu.

Po sao za oso be s in va li di te tom U Ba~koj Topoli ju~e su ugovore o radu na odre|eno vreme potpisale 23 osobe sa invaliditetom, koje }e narednih pet meseci raditi na poslovima odr`avawa javnih povr{ina u tom gradu. Re~ je o projektu MZ Ba~ka Topola koji je odobrila Nacionalna slu`ba za zapo{qava-

we, u okviru konkursa za sprovo|ewe javnih radova za invalide. Za tu namenu opredeqeno je 4,5 miliona dinara. Kako je predvi|eno projektom, od 3. aprila do 3. oktobra 23 osobe sa invaliditetom radi}e na ure|ewu zelenih povr{ina, priobaqa ba~kotopolskog jezera, na ure|ewu divqih deponija i jaraka za odvo|ewe atmosferskih voda.

No va zo na za in ve sti to re Do kraja nedeqe po~e}e izgradwa nove hale Slobodne zone u Subotici u kojoj }e svoju proizvodwu pro{iriti nema~ki investitor Dunkermotoren. Prema re~ima gradona~elnika Subotice Sa {e Vu ~i ni }a „Dunkermotoren” }e zaposliti 150 radnika. On je, prilikom otvarawa radova na drugoj fazi infrastrukturnog opremawa Privredne zone Mali Bajmok, na parcelama na kojima }e svoje pogone izgraditi Kalcedonija i Svarovski, a gde }e ukupno biti zaposleno oko 1.600 radnika, rekao da su ostale svega dve parcele za zainteresovane investitore.

Od mi lo va wa te la di gra |e vi nar stvo ne ma vaj de Sekretar Odbora Privredne komore Srbije za gra|evinarstvo Go ran Ro di} ocenio je u izjavi za na{ list da gra|evinarstvo nikada nije bilo u teòj situaciji, ba{ kao ni industrija gra|evinskog materijala. I to ne samo proizvodwa cigle i crepa, dodaje, nego svih 36 grana – od ma{inske do elektro, drvne i gra|evinske hemije, 95 odsto su nosioci svih aktivnosti u izgradwi objekata. A po{to nema investicija, nema ni izgradwe, posebno stanogradwe, koja je vukla najve}i deo industrije. – U ovoj situaciji, kada je kupovna mo} niska, kada qudi nemaju {ta da jedu a kamoli da kupuju stanove, mi smo gra|evinsku industriju uni{tili – kaè Rodi}. – Po{to se o~ekuje tra`wa mawa nego pro{le godine jer nema investicija, mnogi proizvo|a~i }e, o~ito, nakon {to neko vreme budu radili za zalihe, morati da prekinu proizvodwu. Danas }e u oviru beogrdskog Sajma gra|evinarstva biti odràn okrugli sto „Srbija u Evropi – gde je srpsko gra|evinarstvo?„, u organizaciji Saveza

Ra di se sa mo u si voj zo ni - Naàlost, rade samo oni koji izbegavaju zakone, zapo{qavaju radnike na crno i ne pla}aju ni poreze ni doprinose. Takva politika se ne moè nastaviti - upozorava Qubodrag Kneèvi}. gra|evinskih inèwera i tehni~ara Srbije, a okupi}e predstavnike brojnih gra|evinskih firmi, privrednih komora, Inèwerske komore Srbije, ministarstava za infrastrukturu i za prostorno planirawe, fakulteta, instituta i svih parlamen-

Ita li jan ske ci pe le iz Ali bu na ra Nekada{wi pogoni fabrike modne konfekcije „Alkroj“ iz Alibunara ve} desetinu i vi{e godina zvrje prazni i ~ekala ih je sudbina brojnih fabrika {irom Srbije koje su u tranziciji pozatvarane. Ipak, angaòvawem rukovodstva lokalne samouprave i zalagawem republi~kog poslanika iz ovog kraja Jo na Mag de, ovde je pokrenuta akcija traèwa stranog investitora za otvarawe nekog proizvodnog pogona. Po~etkom ove godine za ovaj pogon zainteresovala se italijanska fabrika za proizvodwu ènskih firmiranih cipela „Altoest“ koja svoje modne cipele godinama plasira {irom Evrope. Vlasnik fabrike \u ze pe Lu i |i To re zo je u opremu i vi{emese~nu obuku 120 radnika, mahom èna iz go-

Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 109,5278 85,3885

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,7631 87,1311

114,3337 89,1351

109,1925 85,1271

Kanada

dolar

84,0260

85,7408

87,7128

83,7688

Danska

kruna

14,7144

15,0147

15,3600

14,6694

Norve{ka

kruna

14,4997

14,7956

15,1359

14,4553

[vedska

kruna

12,3104

12,5616

12,8505

12,2727

[vajcarska

franak

91,0985

92,9577

95,0957

90,8197

V. Britanija

funta

134,1759

136,9142

140,0632

133,7652

SAD

dolar

83,2468

84,9457

86,8995

82,9919

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 4. 2012. godine

tovo svih mesta alibunarske op{tine, ulo`io oko pola miliona evra. Na sve~anom otvarawu ju~e su bili su brojni gosti, a me|u wima vlasnik \uzepe Lui|i Torezo sa saradnicima, predsednik Pokrajinske vlade Bo jan Paj ti}, pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin i drugi. Goste je pozdravio predsednik op{tine Du {an Jo va no vi}, koji se zahvalio italijanskom investitoru, Pokrajinskoj vladi na finansijskoj podr{ci u otvarawu novih radnih mesta i rekao da zapo{qavawe 250 radnika predstavqa veliki doprinos smawewu broja lica s evidencije nezaposlenih u ovoj nerazvijenoj op{tini.

Kako je re~eno, ovde }e se proizvoditi gorwi delovi cipela za poznate fabrike „Alto gradimento“ i „Progeti“ namewenih iskqu~ivo za evropsko tr`i{te. Pajti} je kazao da se s ovom fabrikom s 250 radnika u Alibunaru, pogonima u Se~wu i Novom Be~eju, krenulo u razvojni ciklus Banata i da }e i ovde u Banatu, poput brojnih pogona u Sremu, krenuti masovno otvarawe industrijskih pogona i stvarawe novih radnih mesta. – Posebno sam zadovoqan {to se ovde proizvode delovi za cipele namewene za izvoz, a to je i jedan od najva`nijih ciqeva u privrednom razvoju Vojvodine – rekao je izme|u ostalog Pajti}. R. Jo va no vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

tarnih stranaka kojima je upu}en poziv. Ipa, optimisti~an odgovor na pitawe iz naslova okruglog stola nema ni predsednik Udru`ewa gra|evinara Vojvodine Qu bo drag Kne `e vi}, koji je ujedno i direktor ciglane „Ig-

ma” u Uqmi. On kaè da stawe u industriji gra|evinskog materijala nikada nije bilo teè, retko je ko od proizvo|a~a pokrenuo proizvodwu, tra`we gotovo da i nema, banke pritiskaju za naplatu kredita i kamata, dràva pritiska za poreze i doprinose, nelikvidnost je ogromna i taj krug je nemogu}e da se zatvori. „Igma”, koja je po{tovala sve zakonske propise, iako je remont davno zavr{en, ne radi, a radnici su na prisilnom odmoru, poput mnogih drugih proizvo|a~a. – O~ekujem najcrwe jer u ovoj izbornoj godini na{i politi~ki predstavnici ne pomiwu na{u oblast, samo miluju telad i krave, a gra|evina se ne spomiwe – ogor~eno kaè Kneèvi}. – Zato pitamo sve politi~ke prvake da se izjasne {ta planiraju da se radi, ako ne predvi|aju ni{ta, da znamo pre izbora. Obaveze koje ova grana ima prema javnim preduze}ima, dràvi i poslovnim bankama morale bi da idu u reprogram do pet godina jer bez takve podr{ke ne}emo mo}i daqe. R. Da u to vi}

Promena %

Cena

10,00

5.500

6.281.000

Komercijalna banka PB, Beograd

8,83

900

72.000

Energoprojekt Visokogradwa, BG

8,00

270

Neoplanta, Novi Sad

7,19

Fabrika {e}era, Crvenka Pet akcija s najve}im padom Agrovr{ac, Vr{ac

Cena

Promet

1,81

1.629

283.406

NIS, Novi Sad

-0,61

647

4.933.190

343

494.949

Komercijalna banka, Beograd

-0,30

1.645

169.513

6,47 Promena %

6.500 Cena

325.000 Promet

Imlek, Beograd

3,17

2.992

14.395.935

Soja protein, Be~ej

-1,48

532

262.044

-11,79

217

10.850

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,46

472

396.208

Energoprojekt holding, Beograd

-1,53

450

353.210

Jubmes banka, Beograd

-1,75

11.299

56.495

Agrobanka, Beograd

-11,58

420

-11,25

355

7.100

NIS, Novi Sad

Promena %

135.000

Jadran, Beograd

Galenika Fitofarmacija, Zemun Vojvo|anskih top-pet akcija

Naziv kompanije

0,05)

AIK banka, Ni{

Go{a FOM, Smederevska Palanka

Filip Moris, Ni{

BELEX 15 (496,25

Promet

-8,42

870

19.140

0,00

990

0,00

-3,85 Promena %

2.500 Cena

3.325.000 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.630

3.260

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.000

7.020.000

-0,61

647

4.933.190

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Stari Tami{, Pan~evo

0,00

1.400

602.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.100

0,00

Neoplanta, Novi Sad

7,19

343

494.949

Tigar, Pirot

4,63

497

2.485

[ajka{ka {e}erana, @abaq

0,00

2.100

371.700

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

301

70.163

Fabrika {e}era, Crvenka

6,47

6.500

325.000

Svi iznosi su dati u dinarima

NA JA VQEN NO VI KON KURS GA RAN CIJ SKOG FON DA VOJ VO DI NE

Po dr {ka pri vre di za na bav ku opre me Di rek tor ka Ga ran cij skog fon da Voj vo di ne Te o do ra Vla ho vi} je na ja vi la da }e su tra bi ti ob ja vqen kon kurs ove in sti tu ci je za odo bra va we ga ran ci ja ma lim i sred wim pred u ze }i ma, pred u zet ni ci ma i po qo pri vred ni ci ma za fi nan si ra we na bav ke no ve opre me. Fond }e ga ran to va ti 60 od sto vred no sti kre di ta kod Raz voj ne ban ke Voj vo di ne. Ka ko je na ve la, po ten ci jal Fon da u ovom kon kur su je 200 mi li o na, a vred nost kre -

li ni ja ma po slov nih ba na ka, i pod uslo vi ma po voq ni jim u od no su na tr `i {ne. – Ga ran cij ski fond pod sti ~e kre di ti ra we pod po voq ni jim uslo vi ma, ka ko za pred u zet ni ke, ta ko i za ma la i sred wa pred u ze }a i in di vi du al ne po qo pri vred ne pro iz vo |a ~e, i na taj na ~in {to obez be |u je ga ran ci je za ured no vra }a we kre di ta odo bre ne kod po slov nih ba na ka – na ve la je Te o do ra Vla ho vi}.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda25.april2012.

GU VER NER DE JAN [O [KI]

Ni je nam do bro bez MMF-a Sva ko od su stvo aran `ma na sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom u ovom tre nut ku bi zna ~i lo po gor {a va we sli ke o Sr bi je, kao ze mqi ko ja du go ro~ no uspe va da odr `i pri ho de i ras ho de pod kon tro lom, i sva ka ko bi uti ca lo i na rast ce ne ko jom Sr bi ja fi nan si ra dug, iz ja vio je gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki}. [o {ki} je, u raz go vo ru sa do pi sni kom Ta nju ga u Va {ing to nu, ka zao da je za jed no sa de le ga ci jom Vla de Sr bi je u ame ri~ koj pre sto ni ci imao niz su sre ta sa pred stav ni ci ma MMF-

a, Svet ske ban ke i Me |u na rod ne fi nan sij ske kor po ra ci je. Mi tek {to smo pro {le je se ni za kqu ~i li no vi stend baj aran `man iz pre do stro `no sti sa MMF-om, i za to bi bi lo vr lo va `no da se {to je mo gu }e pre na sta vi po zi ti van tok ovog aran `ma na, ka zao je [o {ki} i is ta kao da je nu `no da Sr bi ja {to pre do bi je no vu vla du i par la ment, jer je bit no da se pro me ne od re |e ni pro pi si, ka ko bi se in ten zi vi rao re form ski pro ces. To je pre sve ga zna ~aj no u do me nu fi skal nih ak tiv no sti,

ka ko bi smo us pe li na me |u na rod nom fi nan sij skom tr ì {tu da odr ì mo svo ju re la tiv no so lid nu po zi ci ju po pi ta wu fi nan si ra wa na {eg ukup nog du ga, oce nio je gu ver ner NBS. Pre ma we go vim re ~i ma, va `no je da se do bi je i funk ci o nal ni par la ment ko ji }e bi ti u mo gu} no sti da iz gla sa sve neo p hod ne za kon ske pro me ne. [o {ki} je raz go vo re u Va {ing to nu oce nio kao otvo re ne, in ten ziv ne i pro duk tiv ne, do dav {i da je bi lo re ~i i o mo da li te ti ma po mo }i ko ju Svet ska ban ka pru à na {oj ze mqi.

DR @A VA DE BE LO PRO BI LA ZA KON SKI OKVIR JAV NOG DU GA

No va vla da }e sme ti sa mo da {te di

Da po sed bu de krup ni ji – Tu je i kre dit na li ni ja za ku po vi nu po qo pri vred nog ze mqi {ta ko ja se od no si na one po qo pri vred ne pro iz vo |a ~e s ima wem do 50 hek ta ra u vla sni {tvu, {to je po ve }a we u od no su na pro {lu go di nu ka da je ve li ~i na bi lo ogra ni ~e na na 30 hek ta ra – ob ja sni la je Te o do ra Vla ho vi}. – Ciq ove li ni je ni je da se stva ra ju ve le po sed ni ci ve} da po sed in di vi du al nog po qo pri vred nog pro iz vo |a ~a bu de krup ni ji da bi mo gao pri me ni ti sve agro teh ni~ ke me re i bi ti pro duk tiv ni ji. Zah te vi se pod no se Raz voj noj ban ci Voj vo di ne, a ga ran ci je su do 50 od sto, a mak si ma lan iz nos je do 15 mi li o na di na ra, s pe ri o dom vra }a wa od se dam go di na. dit ne li ni je Raz voj ne ban ke 250 mi li o na di na ra. – Iz nos po je di na~ nog kre di ta je od 5.000 do 100.000 evra, u di nar skoj pro tiv vred no sti. Rok ot pla te je do pet go di na, s go di {wom ka ma tom od 7,95 po sto, grejs-pe riod je {est me se ci, bez u~e {}a i de po zi ta – pre ci zi ra la je Te o do ra Vla ho vi} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di Voj vo di ne u No vom Sa du, na po mi wu }i da se o~e ku je pri kqu ~i va we jo{ ne kih ba na ka ovom kon kur su. Ona je oce ni la da je ciq Ga ran cij skog fon da stva ra we mo gu} no sti za lak {i pri stup kre dit nim

On je do da la da je u to ku kon kurs Ga ran cij skog fon da za odo bra va we ga ran ci ja za na bav ku no ve po qo pri vred ne me ha ni za ci je, ko ji od pro {le go di ne tra je u kon ti nu i te tu. No vi na je {to su se Raz voj noj ban ci Voj vo di ne pri dru `i le i ban ka In te za, Ko mer ci jal na, Hi po i AIK ban ka. Kre dit ne ga ran ci je Fon da su sto pro cent ne, a na me we ne su is kqu ~i vo in di vi du al nim po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma. Ra di se o di nar skim kre di ti ma od 300.000 do pet mi li o na di na ra, bez va lut ne kla u zu le, s fik snom ka ma tom od {est po to i ro kom ot pla te od 36. me se ci. E. D.

Ne ma~ kom bi zni su do bro u Sr bi ji Naj no vi ja an ke ta ko ju je me |u svo jim ~la ni ca ma spro ve lo Ne ma~ ko-srp sko pri vred no udru è we po ka za la je da bi ~ak 91 od sto is pi ta nih ne ma~ kih pred u ze }a po no vo oda bra lo Sr bi ju kao in ve sti ci o nu de sti na ci ju. Sr bi ja se na la zi na top-li sti omi qe nih de sti na ci ja za ula ga we ne ma~ kih pri vred ni ka na pod ru~ ju cen tral ne i is to~ ne Evro pi, u ran gu sa Poq skom i ê {kom, re kao je iz vr {ni di rek tor Ne ma~ ko-srp skog pri vred nog Udru è wa Mi hael [mit, pred sta vqa ju }i re zul ta te ove an ke te ko ja je spro ve de na to kom fe bru ar a.

[mit je na gla sio da se iz an ke te mo `e iz vu }i za kqu ~ak da da qe in ve sti ci je i us po sta vqa we no vih po slov nih od no sa na re la ci ji dve ze mqe mno go za vi si od da qeg po boq {a wa uslo va po slo va wa, pre sve ga bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je, dok jav ne na bav ke mo ra ju da bu du tran spa rent ni je i efi ka sni je spro vo |e ne. Po me nu ti fak to ri i po boq {a na prav na si gur nost, na gla sio je [mit, pred u slo vi su ka ko bi Sr bi ja pri do bi la ne ma~ ke in ve sti to re, na ro ~i to me |u ma lim i sred wim pred u ze }i ma.

Lo {i je od na {e ze mqe je ran gi ra na ~ak i Ma |ar ska, gde je sva ki tre }i ne ma~ ki pri vred nik za à lio {to je ulo ìo svoj no vac Lo {i je od na {e ze mqe je ran gi ra na ~ak i Ma |ar ska, gde je sva ki tre }i ne ma~ ki pri vred nik za à lio {to je ulo ìo svoj no vac. Pre ma re ~i ma [mi ta, sprem nost ne ma~ kih pred u ze }a za in ve sti ci je i za po {qa va we no vih rad ni ka po sto ji upr kos eko nom skoj kri zi, a ne ma~ ki in ve sti to ri o~e ku ju isto vre me no ve }i po slov ni obrt, ve }u do bit i pro fit od iz vo za. Ta ko, na pri mer, oko 35 od sto fir mi ima u pla nu da po ve }a broj za po sle nih, a 41 od sto da za dr ì po sto je }i broj rad ni ka. Ka da je re~ o po slov nim ula ga wi ma, oko 41 od sto fir mi ih je po ve }a lo u 2011, dok 36 od sto ima na me ru da to u~i ni u 2012. go di ni i da ujed no po ve }a broj rad nih me sta.

Za me nik ne ma~ kog am ba sa do ra u Sr bi ji Hans-Ul rih Sud bek pod se tio je da u Sr bi ji po slu je 300 fi zi~ kih i 360 prav nih li ca iz Ne ma~ ke i do dao da ne ma~ ka pred u ze }a za po {qa va ju vi {e od 20.000 qu di u Sr bi ji. On je is ta kao da su di rekt ne in ve sti ci je iz te ze mqe do sti gle su mu od oko 1,5 mi li jar di evra, a da je u 2011. ulo `e no oko 63 mi li o na evra. „Ovi re zul ta ti bi mo gli da bu du jo{ ve }i, ka da bi okvir ni uslo vi bi li bo qi. Oni su od lu ~u ju }i fak tor za in ve sti ci o nu od lu ku a u to spa da: bo qa prav na si gur nost, rad re gu la ci o nih te la bez uti ca ja po li ti ke, bor ba pro tiv ko rup ci je, po {to va we ro ko va pla }a wa”, na bro jao je Sud bek.

Eko no mi sta Mi ro slav Zdrav ko vi} oce nio je da je jav ni dug Sr bi je jo{ pro {le go di ne de be lo pre ma {io za kon sku gra ni cu po ko joj ne sme da bu de ve }i od 45 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da. On na vo di, po zi va ju }i se na po dat ke Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, da je la ne taj li mit dr `a va Sr bi ja pro bi la za go to vo ~e ti ri pro cent na po e na, te da je po ~et kom ove go di ne dug za si gur no pre ma {io 50 od sto BDP-a. U tek stu ob ja vqe nom na in ter net-saj tu „ma kro e ko no mi ja.org„, Zdrav ko vi} uka zu je na to da je sta ti sti~ ki za vod ne dav no pro ce nio da je BDP la ne iz no sio 3.110,9 mi li jar di di na ra, te da je vred nost BDP-a u 2010. go di ni re vi di ra na na 2.881,9 mi li jar du. On do da je je da su ti po ka za te qi „ne pri jat ni” po {to su po da ci Mi ni star stva fi nan si ja oset no dru ga ~i ji i po ka zu ju da je BDP u pret hod ne dve go di ne bio zna ~aj no ve }i – 2.986,6 mi li jar di di na ra u 2010. go di ni, a 3.358,8 mi li jar di u 2011. Zdrav ko vi} pod se }a na to da ma wi BDP, po pro ce na ma RZS-a, zna ~i ve }i udeo jav nog du ga u BDP-u. – To zna ~i da je jav ni dug bio, ne ~i jom vo qom ili hi rom, tik uz za cr ta nu gra ni cu od 45 od sto na kra ju 2010. go di ne, i to 44,6 od sto, a da je na kra ju pro {le go di ne bio bit no iz nad te gra ni ce, s ude lom od 48,7 pro ce na ta. Ve li ka je ve ro vat no }a da je na po ~et ku ove go di ne pre ma {io 50 od sto BDP-a – upo zo ra va ovaj eko no mi sta.

Pod se ti mo, po Za ko nu o bu xet skom si ste mu, dr `a va Sr bi ja je sa ma se be oba ve za la na to da jav ni dug – {to pod ra zu me va sve du go ve svih ni voa dr `a ve do ma }im i stra nim po ve ri o ci ma – ne sme bi ti vi {i od 45 od sto bru to

di na za du `i la vi {e od {est mi li jar di evra. Da to ni je u~i ni la, bi la bi pri nu |e na na to da skre {e bu xet ske ras ho de, od no sno da sma wi dr `av nu ad mi ni stra ci ju ili sni zi bu xet ske pla te i pen zi je.

Jav ni dug je jo{ la ne imao udeo u BDP-u od 48,7 pro ce na ta, a ve li ka je ve ro vat no }a da je na po ~et ku ove go di ne pre ma {io 50 od sto BDP-a do ma }eg pro iz vo da u te ku }oj go di ni. Vla da je taj za kon do ne la da bi se us po sta vio prin cip fi skal ne od go vor no sti, od no sno da se ne bi bu du }im ge ne ra ci ja ma osta vqa lo pre ve li ko za du `e we na te ret. Ipak, su o ~e na s eko nom skom kri zom ko ja je po re ske pri ho de zna ~aj no sma wi la u od no su na o~e ki va ne, dr `a va se sa mo u po sled wih ne ko li ko go -

U~e {}e du ga u BDP-u sto ga je u me |u vre me nu na ra slo skroz do po me nu te gra ni ce, a po sled wih me se ci se, uz ba ra ta we raz li ~i tim sta ti sti~ kim po da ci ma, spe ku li {e o to me da li je taj li mit pre kor ~en i za ko li ko. – No va vla da Sr bi je na }i }e se u po zi ci ji da ne }e bi ti u sta wu da se da qe za du `u je te }e bi ti pod pri ti skom da pot pu no

pro me ni po re sku po li ti ku i jav nu po tro {wu, {to pod spoq nim pri ti skom, a {to usled to ga {to, jed no stav no, ne ma pa ra – kon sta tu je Zdrav ko vi}. On na vo di da je za to bu du }oj vla di neo p ho dan ja san plan ko jeg }e mo ra ti da se ~vr sto pri dr `a va to kom man da ta da bi iz de fi ci ta u jav noj po tro {wi od, re ci mo, 130 mi li jar di di na ra u ovoj go di ni, pre {la u su fi cit u po sled we dve go di ne man da ta. Zdrav ko vi} uka zu je na ne ke osnov ne pa ra me tre ta kvog pla na, pre sve ga na li mi ti ra we ra sta fon da za ra da u jav nom sek to ru na dva po sto go di {we. To bi, uz sma wi va we bro ja za po sle nih u jav nom sek to ru za po dva od sto – {to se, do da je, mo `e u~i ni ti ma wim za po {qa va wem u od no su na broj rad ni ka ko ji od la zi u pen zi ju – zna ~i lo re al no isti fond za ra da u sve ~e ti ri go di ne. Ta ko |e, na vo di, tre ba lo bi u pr ve dve go di ne za le di ti ras ho de za ku po vi nu ro ba i uslu ga, a za tim bi mo gli ra sti po dva po sto go di {we. Da qe, fond is pla }e nih pen zi ja bi mo gao ra sti ~e ti ri po sto u sva koj go di ni, {to bi no mi nal no pred sta vqa lo sma wi va we is pla }e nih pen zi ja s ob zi rom na rast bro ja pen zi o ne ra. Neo p hod no je uspo ri ti rast i osta lih so ci jal nih da va wa, dok bi ka pi tal ni iz da ci mo ra li da osta nu na ni vou iz ove go di ne, {to zna ~i da bi se re al no sma wi va li za sto pu in fla ci je, upo zo ra va Zdrav ko vi} na pro ble me ko ji ~e ka ju bu du }u vla du Sr bi je. V. ^v.

POQOPRivRedA

sreda25.april2012.

dnevnik

TRAK TO RI DA NAS PO NO VO NA DRU MO VI MA

Protesti podelili poqoprivrednike Voj vo |an ski po qo pri vred ni ci, ne za do voq ni no vim na ~i nom sub ven ci o ni sa wa pro iz vod we po ki lo gra mu pre da te ro be, da nas na sta vqa ju pro te ste. Ka ko je za „Dnev nik” ka zao ~lan Or ga ni za ci o nog od bo ra Mi ro slav Iv ko vi}, pro test na vo `wa trak to ri ma }e bi ti or ga ni zo va na na vi {e od 80 me sta u Voj vo di ni, a ov da {wim pa o ri ma, po we go vim re ~i ma, pri dru ì }e se i oni u cen tral noj Sr bi ji, u dva de se tak me sta. Iv ko vi} ka è su po qo pri vred ni ci sve sni to ga da }e to ome ta ti gra |a ne u sva ko dnev nim oba ve za ma, ali na po mi we da }e se tru di ti da to ga bu de {to ma we. Po qo pri vred ni ci ob na vqa ju pro te ste zbog pro ti vqe wa dr àv noj po li ti ci sub ven ci ja, od no sno zbog uki da wa pre mi ja po hek ta ru, kao i zbog maw ka vo sti agrar ne po li ti ke. Za

10 ~a so va uju tru na ja vqe na je blo ka da pu te va na se ve ru Ba~ ke, kao i pu ta Zre wa nin-No vi Sad, kod @a baq skog mo sta. Pred sed nik Udru `e wa po qo pri vred ni ka Zre wa ni na Mi le ta Vu kov je re kao da je na prek si no} wem sa stan ku za kqu ~e no da ni su is pu we ni zah te vi po qo pri vred -

ni ka jo{ ra ni je upu }e ni Mi ni star stvu po qo pri vre de i za mo lio sve gra |a ne Zre wa ni na i okol nih me sta da bez nu `ne po tre be ne kre }u na put, jer }e bi ti to tal na blo ka da sve do is pu we wa uslo va. Pro test ne po dr `a va ni jed na re le vant na aso ci ja ci ja ze mqo rad -

Pre vo zni ci ne go du ju Po slov no udru è we drum skog sa o bra }a ja „Sr bi ja tran sport” za tra ì lo je ju ~e, po vo dom blo ka de pu te va ko ju je na ja vio deo ne za do voq nih po qo pri vred ni ka iz Voj vo di ne, da se pre vo zni ci ma omo gu }i re dov no odr à va we li nij skog auto bu skog sa o bra }a ja. „Tra ì mo da dr àv ni or ga ni za {ti te le gi tim na pra va pre vo zni ka i Usta vom za ga ran to va no pra vo na rad”, na ve lo je udru è we u do pi su nad le `nim in sti tu ci ja ma u ko jem se do da je da }e tra ì ti svo ja pra va i na kna du {te te ko ja pro is tek ne usled to le ri sa wa blo ka da sa o bra }a ja, one mo gu }a va wa ustav nog i za kon skog pra va na rad i oba vqa we de lat no sti.

ni ka u po kra ji ni, tvr de po qo pri vred ni ci iz Ba nat skog No vog Se la Zo ran Sef ke ri nac i @i vo jin Osto ji}. Sef ke ri nac, ko ji je bio je dan od or ga ni za to ra pro {lo go di {weg pro te sta po qo pri vred ni ka, re kao je da se ne }e pri dru `i ti pro te stu jer se so li da ri {e sa ra ta ri ma ko ji ob ra |u ju ma we ora ni ca. Pred sed nik „Klu ba 100 P plus” Vo ji slav Ma le {ev ka zao je da se

to udru `e we ne }e pri kqu ~i ti ob no vqe nom pro te stu de la voj vo |an skih po qo pri vred ni ka. On sma tra da je pri li ka za pro te ste ze mqo rad ni ka pro pu {te na kra jem pro {le go di ne, pre usva ja wa agrar nog bu xe ta i ka da je na ja vqen nov na ~in sub ven ci o ni sa wa u agra ru. On tvr di da bi pa o ri u Voj vo di ni i ce loj Sr bi ji tre ba lo da o pod sti ca ji ma u agra ru i is pu we wu dru gih svo jih zah te va raz go -

VOJ VO \AN SKI TR GOV CI PO MA @U MA LIM PO QO PRI VRED NI CI MA

Agrobiznis portal Agro bi znis ko mu ni ka ci o ni por tal http://www.agribusiness-nlsrb.com/ radne grupe koju su formirale ambasada Holandije i Ministarstva poqoprivrede Srbije realizovan je tokom ove godine uz IT-podr{ku i konsalting Radionice KRUG (radionicakrug.com), kao partnera s dugogodi{wim iskustvom u primeni informatike u oblastima poqoprivrede i organizacije podataka, saop{tilo je ovo preduze}e. Portal je namewen ministarstvima obe zemqe, a kao zna~ajan deo portala napravqen je pretra`ivi Registar projekata koji su realizovani od 2000. godine do danas, Registar holandskih i srpskih kompanija, odnosno privrednih subjekata ukqu~enih u ove projekte, baza publikacija i prezentacija... Na portalu se a`uriraju i najave svih va`nih aktivnosti koje se sprovode, od seminara, edukacija, do sajmova, poseta. Saradwa Srbije i Holandije u oblasti poqoprivrede intenzivno je razvijana u prethodnim godinama tako da je 2010. oformqena Radna grupa ambasade Holandije i Ministarstva poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede koja usmerava, poboq{ava i promovi{e saradwu, kako na nivou Ministarstava poqoprivrede, tako i u biznissektoru.

Paorsko-trgova~ke zadruge spasavaju selo – Voj vo |an ski ma li tr gov ci sprem ni su da po mog nu po qo pri vred ni ci ma ko ji ne ma ju ve li ku pro iz vod wu ta ko {to bi ot ku pqi va li pa or sku ro bu i pro da va li je u svo jim rad wa ma po po voq nim ce na ma, bez upli ta wa ot ku pqi va ~a – ka è za na{ list pred sed nik Voj vo |an skog udru è wa tr go va ca Mom ~i lo Kr sta no vi}, do da ju }i da je osni va we tr go va~ ko-pa or skih za dru ga spas za na {e se lo i do pri nos agra ru i ce loj pri vre di. – Ma li tr gov ci i ma li po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i, ~i ja pro iz vod wa ni je in te re sant na ve li kim tr go va~ kim lan ci ma, mo gli bi osno va ti za dru ge u se li ma i na to me se za sni va na{ pro je kat. Jer, oni u da na {wem pri vred nom am bi jen tu ne ma ju ko me da pro da ju vi {ak svo jih pro iz vo da pa ga de le rod bi ni i kom {i ja ma, na rav no, za ba da va. Osni va wem ova kvih za dru ga ma li tr gov ci bi kao osni va ~i pre u ze li od go vor nost da pre ko svo jih rad wi pla si ra ju wi ho ve pro iz vo de do po tro {a ~a, bez na ku pa ca, a po tro {a ~i bi do bi li sve è pro iz vo de, do ma }eg po re kla, po po voq nim ce na ma – ka è Kr sta no vi}. Ilu stra ci je ra di, ma li tr gov ci u Ne ma~ koj na go di {wem ni vou na pra ve pro met od 250 mli jar di evra. Osni va we ova kvih za dru ga do pri ne lo bi zna ~aj nom po ve }a wu pro iz vod nih ka pa ci te ta, a i po nu de do ma }e ro be na tr ì {tu.

– Pr va ciq na gru pa su nam ne za po sle ni mla di qu di, ko ji bi za pra vo tre ba lo da bu du no si o ci pro jek ta. Si tu a ci ja je upra vo naj go ra kod naj mla |ih pa ta ko sva ki dru gi rad no spo so ban sta nov nik Sr bi je mla |i od 30 go di na ne ma po sao. Zna tan rast sto pe ne za po sle nih po go dio je

one od 15 do 24 go di ne sta ro sti. Iz me |u ok to bra i apri la sto pa ne za po sle nih po ve }a na je dva pro cent na po e na i sa da iz no si 51,9 od sto za tu sta ro snu gru pu. Ta ko |e, na taj na ~in po mo glo bi se i pen zi o ne ri ma spo sob nim da ra de dnev no tri-~e ti ri sa ta, a ta ko bi do pu ni li svoj bu xet. I za po sle ni na taj na ~in mo gu za ra di ti do dat ni no vac. Mo gli bi na taj na ~in po sao na }i i azi lan ti,

po vrat ni ci iz ze ma qa EU, ko ji s ste kli rad nu di sci pli nu, kao i so ci jal no ugro `e ni – na vo di na{ sa go vor nik. On pod se }a na to da nam i pred stav ni ci Evrop ske uni je u Sr bi ji uka zu ju na po tre bu da se pre ula ska u EU oja ~a ju ma la i sred wa pred u ze }a,

da se na naj bo qi na ~in is ko ri sti po mo} ko ju nam Evro pa nu di. Ma la i sred wa pred u ze }a u Sr bi ji su od EU do bi la od 2001. do 2009. go di ne 60 mi li o na evra, i ima ju pri pre mqen pro gram i u na red nom pe ri o du, na po mi we Kr sta no vi}, na gla {a va ju }i da bi to tre ba lo da se uzme u ob zir kao je dan od na ~i na fi nan si ra wa pred lo `e nog pro jek ta o osni va wu ma lih za dru ga u se li ma.

VLADA USVOJILA URED BE ZA VO ]E, PO VR ]E, LE KO VI TO BI QE, CVE]E, PE^URKE, GRO@\E...

Dva miliona dinara za opremu i proizvodwu

Vla da Re pu bli ke Sr bi je je na pred log Mi ni star stva po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de, usvo ji la ured be o ko ri {}e wu pod sti caj nih sred sta va za in ve sti ci je u pro iz vod wi i pla sma nu vo }a, gro `|a, po vr }a, pe ~u ra ka i cve }a, za re gre si ra we osi gu ra wa `i vo ti wa, use va, plo do va, ra sad ni ka i mla dih vi {e go di {wih za sa da i za po di za we pro iz vod nih za sa da vo }a ka, vi no ve lo ze, hme qa i lin cu re za 2012. go di nu. Na osno vu Ured be o pod sti caj nim sred stvi ma za in ve sti ci je u pro iz vod wi i pla sma nu vo }a, gro `|a, po vr }a, pe ~u ra ka i cve }a, pra vo na pod sti ca je se ostva ru je za na bav ku no ve opre me i me ha ni za ci je za se tvu i sad wu, za za {ti tu od bo le sti, {te to ~i na, gra da i ni skih tem pe ra tu ra, za na vod wa va we, za ber bu i pro iz vod wu vo }a, po vr }a, pe ~u ra ka i cve }a u za {ti }e nom pro sto ru i u objek ti ma za pro iz vod wu pe ~u ra ka kao i za na bav ku opre me za pra we, ka li bri ra we, kla si ra we, sor ti ra we, iz bi ja we,

po li ra we, pa ko va we i ~u va we. Pra vo na pod sti ca je na osno vu ove ured be ima ju fi zi~ ko li ce – no si lac po ro di~ nog po qo pri vred nog

ga zdin stva, ze mqo rad ni~ ka za dru ga i udru `e we gra |a na, a zah tev za do de lu pod sti ca ja pod no si se do 31. ju la 2012. go di ne. Pod sti ca ji se mo gu ostva ri ti ako je mi ni mal na vred nost in ve sti ci je 30.000 di na ra bez PDV-a, u mak si mal nom iz no su od

2.000.000 di na ra za fi zi~ ko li ce i 4.000.000 di na ra za ze mqo rad ni~ ku za dru gu ili udru `e we gra |a na. Na osno vu Ured be o ko ri {}e wu pod sti caj nih sred sta va za po di za we pro iz vod nih za sa da vo }a ka, vi no ve lo ze, hme qa i lin cu re, no vac se ko ri sti za na kna du tro {ko va pla }e nih sad ni ca, tro {ko va ve za nih za spe ci fi~ nost uslo va u ko ji ma se za sni va pro iz vod ni za sad i za na kna du tro {ko va na bav ke i po sta vqa wa na slo na kod za sa da vi no ve lo ze i hme qa. Na osno vu ove ureb de, pra vo na ko ri {}e we pod sti caj nih sred sta va ima ju fi zi~ ko li ce – no si lac po ro di~ nog po qo pri vred nog ga zdin stva s ak tiv nim sta tu som, pred u zet nik, pri vred no dru {tvo, ze mqo rad ni~ ka za dru ga, na u~ no i- stra `i va~ ka or ga ni za ci ja, {ko la, za du `bi na, ma na stir i cr kva. Pod no si lac zah te va ima pra vo na pod sti caj na sred stva ako je po di gao je dan ili vi {e pro iz vod nih za sa da. Naj ma wa po vr {i na sva kog za sa da iz no si 0,1 hek tar za lin cu ru, 0,3 hek ta ra za sva ku vr stu ja go di ~a stih

vo }a ka, vi no ve lo ze i hme qa i 0,5 hek ta ra za sva ku vr stu ja bu ~a stih, ko {tu ni ~a vih i je zgra stih vo }a ka. Naj ve }a po vr {i na za ko ju se mo gu ostva ri ti pod sti caj na sred stva je de set hek ta ra, dok je za pro iz vod ne za sa de ja go de i lin cu re pet hek ta ra. Pod sti caj na sred stva za pro iz vod ne za sa de utvr |u ju se na osno vu bro ja i ka te go ri je po sa |e nih i pri mqe nih sad ni ca po hek ta ru. Pod no si lac zah te va ima pra vo na pod sti caj na sred stva ako je pri mqe no naj ma we 90 od sto po sa |e nih sad ni ca i ako su sad ni ce zdrav stve no i sort no is prav ne. Zah te vi se pod no se do 30. ju na 2012. go di ne, od no sno od 1. ju la do 31. av gu sta 2012. go di ne za pro iz vod ne za sa de ja go de. Kon kret ni iz no si pod sti caj nih sred sta va za sve vr ste za sa da pre ci zi ra ni su u Ured bi, ko ja }e bi ti ob ja vqe na na zva ni~ nom saj tu Mi ni star stva po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de – www.mpt.gov.rs na kon ob ja vqi va wa u „Slu `be nom gla sni ku„.

– Na taj na ~in po ve }ao bi se broj za po sle nih, {to bi zna ~i lo i vi {e nov ca i ve }u po tro {wu, ve }u pro iz vod wu… Za u sta vio bi se od liv qu di sa se la u grad, uru {a va we ku }a, a ula ga lo bi se u in fra struk tu ru, sma wi la so ci jal na da va wa iz dr àv ne ka se, bi lo bi ma we onih u si voj zo ni po slo va wa... – ka è pred sed nik udru è wa voj vo |an skih tr go va ca, na vo de }i po dat ke ko ji su na {a re al nost a osli ka va ju so ci o e ko nom sku si tu a ci ju u na {oj ze mqi. U Sr bi ji, pod se }a, po sta ti sti ci, ima 1,77 mi lion za po sle nih i 1,68 mi lion pen zi o ne ra, od ko jih vi {e od 300.000 ih ima pro se~ nu pen zi ju 15.985 di na ra, dok u PIO fon du po qo pri vred ni ka ima 224.000 pen zi o ne ra ko ji pri ma ju pro sek od 8.139 di na ra. U Voj vo di ni re gi stro va nih fir mi, ra ~u na ju }i i pred u zet ni~ ke rad we, ima oko 85.000, a go di {we ih se za tvo ri vi {e od de set od sto. Kr sta no vi} na vo di i da je, po po da ci ma Agen ci je za pri vred ne re gi stre, la ne u Sr bi ji za tvo re no 13.580 pred u ze }a i 35.290 rad wi, a ako se ima u vi du da u pro se ku ima ju po ~e ti ri za po sle na, on da je oko 200.000 qu di zbog to ga osta lo bez po sla. – Sve su to raz lo zi zbog ko jih je osni va we za dru ga, od no sno sa bir nodi stri bu tiv nih ce na ta ra ma le po qo pri vred ne pro iz vod we, {an sa za opo ra vak se la, po qo pri vre de i ce lo kup ne pri vre de ze mqe – za kqu ~u je Kr sta no vi}. S. Glu {~e vi}

va ra ju s no vim mi ni strom po qo pri vre de, a da sa da ni je pra vi tre nu tak za pro te ste ze mqo rad ni ka. Ma le {ev je do dao da, po sle iz bo ra i for mi ra wa no ve vla de Sr bi je, re sor ni mi ni star tre ba da pri mi pred stav ni ke po qo pri vred ni ka oku pqe nih u aso ci ja ci ja ma i da o naj va `ni jim pro ble mi ma u agra ru ~u je sta vo ve ve }i ne i uva ì ih. Ovo je, pod se ti mo, na sta vak mar tov skih pro te sta, ko ji su pre ki nu ti ka da su mi ni stru unu tra {wih po slo va Ivi ci Da ~i }u pa o ri pre da li zah te ve, na ja viv {i ta da da }e 25. apri la opet iza }i na dru mo ve ako se ne uva ì ono {to tra è. Ka ko nam je ka zao Mi ro slav Iv ko vi}, zah te vi su pro sle |e ni pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di }u i pre mi je ru Mir ku Cvet ko vi }u. S. G.

EU kre{e izvozne subvencije Evrop ska uni ja }e uma wi ti iz vo zne sub ven ci je za go ve |e me so za 33 od sto, zbog po ve }a nih ce na i „te snog” tr ì {ta. Iz vo zni pod sti ca ji za go ve di nu }e pa sti s 244 evra za to nu na 163 evra, ka è se u iz ja vi Evrop ske ko mi si je. U skla du s tim, sma wi }e se i ce ne sve èg me sa bez ko ske.

Pred lo zi }e stu pi ti na sna gu od mah po wi ho vom ob ja vqi va wu u slu `be nom gla sni ku EU, {to je za ka za no za su tra ili pre ko su tra, na vo di se u iz ve {ta ju. EU mo `e iz ve sti 445.000 to na go ve |eg me sa ove go di ne, {to ~i ni pet od sto svet ske tr go vi ne me som, na vo di se u ovo me se~ nom pred vi |a wu US DA-e, {to pred sta vqa pad od 20.000 to na u od no su na prog no zu iz ok to bra. Pod sti ca ji za sviw ske pre ra |e vi ne, ukqu ~u ju }i i {un ku i ko ba si ce, sve de ni su, po Ko mi si ji, na nu lu. Iz vo zne sub ven ci je za ja ja su sma we ne kao po sle di ca po ve }a wa ce ne u EU zbog ne sta {i ce, na vo di se. Iz vo zni pod sti ca ji za `i vi nu osta li su ne pro me we ni, uz sub ven ci je za za mr znu tu ce lu pi lad od 325 evra po to ni, na vo di se u sa op {te wu.

Kulen i kupus za svet imamo Pro iz vo di s ozna ka ma ge o- graf skog po re kla iz Sr bi je ima ju za vi dan iz vo zni po ten ci jal, ali je za po ve }a we wi ho vog pla sma na neo p hod no udru ì va we pro iz vo |a ~a, za jed ni~ ki na stup na tr ì {tu i osmi {qe na mar ke tin {ka ka ma pa wa, slo ì li su se ju ~e u~e sni ci kon fe ren ci je na tu te mu. Di rek tor ka Ame ri~ ke agen ci je za me |u na rod ni raz voj (USAID) u Sr bi ji Su zan Fric uka za la je na to da je ja san si stem kon tro le i ozna ka je dan od pred u slo va za pla sman srp skih ser ti fi ko va nih pro iz vo da na stra no tr ì {te. Is ti ~u }i da je Mi ni star stvo po qo pri vre de i tr go vi ne us po sta vi lo te me qe za ta kav si stem, ona je do da la da i aso ci ja ci je pro iz vo |a ~a ima ju kqu~ nu ulo gu u po ve }a wu vi dqi vo sti u are ni pro iz vo da te vr ste na ino stra nom tr ì {tu. Uka za la je na neo p hod nost po ve }a wa pro da je i iz vo za srp skih po qo pri vred nih pro iz vo da i bo qeg ko ri {}e wa wi ho vih kom pa ra tiv nih pred no sti, u ~e mu USAID ve} de set go di na pru à po dr {ku. Sr bi ja ima pro iz vo de ko ji svo jim kva li te tom

mo gu pa ri ra ti pro iz vo di ma na svet skom tr ì {tu, re kla je Su zan Fric, na ja vqu ju }i na sta vak po dr {ke SAD u toj obla sti. Po we nim re ~i ma, ti pro iz vo di su per spek tiv ni ne sa mo s aspek ta za ra de – jer su po tro {a ~i sprem ni da pla te pre mi jum ce ne za ta kav kva li tet – ve} i s aspek ta raz vo ja re gi o na i po ve zi va wa pro iz vod we hra ne sa se o skim tu ri zmom. Di rek tor ka Za vo da za in te lek tu al nu svo ji nu Bran ka To ti} na ve la je da se ta in sti tu ci ja od 1981. ba vi za {ti tom ozna ka ge o graf skog po re kla i vo |e wem re gi stra i da je do da nas za {ti ti lo 58 ozna ka, od ~e ga su 43 do ma }e, srp ske ozna ke ge o graf skog po re kla. Tu su srem ski ku len, pe trov ska klo ba sa, uì~ ka go ve |a pr {u ta, le sko va~ ki do ma }i aj var, fu to {ki ku pus, sta ro pla nin ski ka~ ka vaq, fru {ko gor ski li pov med, kla dov ski ka vi jar, le sko va~ ko ro {tiq me so... Kon fe ren ci ju o ge o graf skom po re klu hra ne i pla sma nu za {ti }e nih pro iz vo da na glo bal no tr ì {te or ga ni zo vao je Agro bi znis pro je kat USAID-a.

U DOMU VOJSKE SRBIJE

Sutra Sajam antikviteta Pro le} ni Sa jam an ti kvi te ta, ho bi ja i umet ni~ kih pred me ta odr `a }e se su tra od 10 do 19 ~a so va u Do mu voj ske Sr bi je, Be o grad ski kej 9. Sa jam je pro daj nog ka rak te ra, a bi }e pre ko 50 iz la ga ~a sa 15.000 iz lo `e nih pred me ta. Do mi ni ra }e de lo vi na rod nih no {wi, de ta qi, ukra si iz gra |an skih i se o skih sre di na. Na ma ni fe sta ci ji se ra di i bes plat na pro ce na pred me ta a omo gu }e na je i raz me na. I. D.

Tribina „Roditeqstvo se u~i”

Erika Badu na Egzitu

Po vo dom 12. go di na ra da Sa ve to va li {ta za po ro di cu “Ra do snog de tiw stva” da nas u 12 sati u Kul tur nom cen tru No gog Sa da, Ka toli~ ka po ra 5 bi }e odr `a na tri bi na pod nazi vom “Ro di teq stvo se u~i- Da li je sa vreme nom ro di te qu po treb na po mo} pri vas pi ta wu de ce”. U~e sni ci tri bi ne su ru ko vo di lac Sa ve to va li {ta Zo ran Sa ve ski, psi ho lo {ki wa @a na Er de qan, pe da go {ki wa Ka ta ri na Maj ki} i so ci jo lo {ki wa Iva na La ko vi}. Q. Na.

Sou l di va Eri ka Ba du na stu pi }e na glav noj bi ni „Eg zi ta” u su bo tu 14. ju la. Ba du je do b it n i c a ~e t i r i na g ra d e „Gre mi”, a uti ca la je na ve li ki broj soul i aren bi mu zi ~a ra. Po red we, or ga ni za to ri fe sti va la na ja vqu ju i na stup ben d o v a „Her k u l es end lav afers” i „Si ti zens”. G. ^.

Novosadska sreda25.april2012.

Jef ti no, a sku po

Grad ski pre vo znik }e od su tra uve sti dva no va po la ska auto bu sa ka In sti tu tu u Srem skoj Ka me ni ci. Auto bus na li ni ji 71 ko ji po la zi u 7.35 ~a so va iz No vog Sa -

da ka Boc ka ma ula zi }e i u krug In sti tu ta. Ta ko |e, auto bus na li ni ji 68 ko ji kre }e u 14.45 ~a so va sa Vo ji no va sa o bra }a }e do In sti tu ta, oda kle }e po la zi ti ka gra du u 15. 05 ~a so va. Z. D.

c m y

hronika

ca pro met dra sti~ no opao, jer sta no ve pro da ju sa mo oni ko ji ma je no vac hit no po tre ban, a ku pu ju ih oni ko ji ma dom hit no tre ba. Zna ~i po sao ide na „o ruk” i iz kraj we nu `de, {to je tre nut no re al nost. Ako ba ci mo po gled na ce ne vi de }e mo da je kva drat naj ef ti ni ji na pe ri fe ri ji, ne gde oko 700, dok {i ri cen tar i da qe dr `i pri li~ no vi so ku ce nu, ko ja ide i do 1.300 evra. U te {kim vre me ni ma, ka kva su sa da, mno gi ma po me nu te ci fre ni {ta ne zna ~e jer se, po eko nom skoj si tu a ci ji gle da no, svr sta va ju u do men na u~ ne fan ta sti ke. Qu di mo zga ju ka ko da spo je me sec sa me se com, pa im sta no vi ni su ni na pa me ti, jer su jef ti ni, a opet ne do sti `no sku pi. B. Mar ko vi}

AKCIJA GRADSKE BIBLIOTEKE

Prolaznicima kwige na dar Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} i di rek t or Grad s ke bi b li o t e k e Mi lo{ Pan kov ju ~e su, po vo dom svet skog Da na kwi ge, po kla wa li No vo sa |a ni ma kwi ge, ko je su vi {ak u fon do vi ma Bi bli o te ke. Na {tan du is pred zgra de ove usta no ve oku pio se ve li ki broj gra |a na ko ji su tra `i li za ni mqi ve na slo ve, a ukup no je po de qe no oko 500 kwi ga. - Svi zna mo va `nost obra zo va wa mla dih i mi slim da bi Grad jo{ vi {e tre ba lo tu da ura di, a ovo je je dan od na ~i na na ko ji mo `e mo da po mog ne mo re kao je Jo va no vi} - Da nas je Grad ska bi bli o te ka od lu ~i la da No vo sa |a ni ma po klo ni kwi -

ISPRED SPENSA

Ponovo „Cvetna pijaca” „Cvet na pi ja ca„, tre }a po re du ovog pro le }a, bi }e odr `a na u pe tak, 27. apri la i u su bo tu, 28. apri la od 8 do 20 ~a so va na pla tou is pred Spen sa. Or ga ni za to ri iz Po kre ta go ra na pod se }a ju No vo sa |a ne da se na ovoj ma ni fe sta ci ji mo `e pro na }i sve {to je po treb no za ure |e we ba {te, vr ta, bal ko na, kao i do mo va. Go ra ni }e pr vi dan pi ja ce od 11 do 16 ~a so va na svom {tan du pred sta vi ti eko-kam po ve za de cu i mla de, kao i me |u na rod ne vo lon ter ske rad ne kam po ve. A. Va.

V remeploV

Zmaj, Arsa i Ja{a „Otvo re nim pi smom” u li stu „Bra nik” 25. apri la 1892. po zna ti iz da va~, {tam par i kwi àr Ar sa Pa je vi}, ras ki nuo je do go go di {we pri ja teq stvo sa Jo va nom Jo va no vi }em Zma jem. A ovaj mu je od mah od go vo rio u „Za sta vi”. Po vod ova kvom pre ki du li~ nih ve za ko je su bi le pra }e ne plo do no snom kwi èv nom sa rad wom i za jed ni~ kim dru {tve nim de la wem, bi la je po dr {ka Zmaj Jo vi na zah te vu do brog de la srp ske jav no sti ko ja je tra ì la sma wi va we ka zne do ì vot ne ro bi je Ja {i To mi }u zbog ubi stva Mi {e Di mi tri je vi }a, po li ti ~a ra i no vi na ra. Bio je to do ga |aj is pre ple tan li~ nim i dru {tve nim mo ral nim

Ka Institutu dva polaska vi{e

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

es pa ri ca se ose }a na sve stra ne, a ku pov na (ne)mo} naj bo qe se vi di ka da tre ba na pu ni ti fri ì der i pla ti ti tro {ko ve sva ko dnev nog ì vo ta. Ovo im pli ci ra da baj no ni je ni u dru gim sfe ra ma ì vo ta i po sla, jer jed no vu ~e dru go, i ta ko ukrug. Ako se pre ba ci mo na tr ì {te ne kret ni na uo~i }e mo da ono ni je pre te ra no ak tiv no, i da je di no ohra bru je ~i we ni ca da je tre nut na ce na kva dra ta sta na re al ni ja od one ko ja je bi la ak tu el na pre ne ko li ko go di na. Ce na su pa le a po tra `wa se sa sto ji od jef ti ni jih i ma wih sta no va, fik sne ce ne kva dra ta ne ma, pa pro da ja ide po do go vo ru. U agen ci ja ma za ne kret ni ne ka ù da je pret hod na dva me se -

OD SUTRA

Ja {a To mi}

na zo ri ma i po li ti~ kim pre ga wa wi ma. Ka zna je Ja {i To mi }u, na tre }em su |e wu, za me we na za {e sto go di {wu ro bi ju. N. C.

ge, ko je bi u su prot nom za vr {i le kao sta ri pa pir. Po dr `a vam ova kve ak ci je i na dam se da }e ih ubu du }e bi ti vi {e, ali i da }e mo ima ti vi {e sred sta va da ih po dig ne mo na vi {i ni vo. Po red ove ak ci je Grad ska bi bli o te ka }e ce le ne de qe or ga ni zo va ti raz li ~i te pro gra me po sve }e ne kwi zi i ~i ta wu. - Omo gu }i li smo, kao i pro te klih go di na, po klon kwi ge za na {e su gra |a ne i kao {to vi di te ova ak ci ja na i la zi na ve o ma do bar pri jem. Pro {le go di ne smo do bi li hi qa du no vih ~la no va, ta ko da je ~lan stvo sa da na ra slo na 27.000, {to zna ~i da je oko 7 pro ce na ta No vo sa |a na u~la we no u Grad sku bi bli o te ku - re kao je Pan kov. G. ^.

U DOMU ZDRAVQA DANAS OD 11 DO 12 ^ASOVA

Beli mantili u {trajku upozorewa Za po sle ni u no vo sad skom Do mu zdra vqa }e da nas od 11 do 12 ~a so va odr `a ti {trajk upo zo re wa, {to zna ~i da }e u to vre me bi ti pri ma ni sa mo hit ni slu ~a je vi, a pa ci jen ti ko ji ima ju za ka za no bi }e pre gle da ni na kon jed no sat ne ob u sta ve ra da. U tom pe ri o du svi za po -

sle ni }e iza }i is pred obje ka ta Do ma zdra vqa i ta ko iz ra zi ti ne za do voq stvo zbog no ve Ured be ko jom }e pla te u zdrav stvu bi ti uma we ne de set od sto. - Ra di se o stru kov nom, mo ral nom i eti~ kom uru {a va wu i to je ne iz dr `i vo. Ne sa mo {to }e le ka ri mo ra ti da se bo re za

U prodaji markice za maj Grad ski pre vo znik od da nas pro da je mar ki ce za grad ski i pri grad ski pre voz za maj. To kom ma ja mar ki ce }e mo }i da se ku pe od 5.30 do 19.30 ~a so va na ki o sci ma kod @e le zni~ ke sta ni ce i Fu to {ke pi ja ce, te u [a fa ri ko voj uli ci. Ki o sci u [a fa ri ko voj uli ci i kod Fu to {ke pi ja ce u su bo tu, 28. apri la ra di }e od 8 do 15 ~a so va, a 1. i 2. ma ja }e bi ti za tvo re ni. Rad ni~ ke mar ki ce }e se pro da va ti na {al te ru MASa rad nim da nom od 7 do 15 ~a so va. Taj {al ter }e od 3. do 7. ma ja ra di ti do 17 ~a so va. Z. D.

svo je pla te, ve} }e i pa ci jen ti bi ti o{te }e ni, ka da se bu de tre ti rao sa mo u~i nak, od no sno broj pre gle da nih - ka zao je pred sed nik Sin di ka ta Do ma zdra vqa „No vi Sad” Da ni jel @u pi}. Na po mi we da ne {traj ku ju sa mo zbog pla ta, ne go zbog ne mo gu} no sti da se stru kov no

iz ra ze, te zbog to ga ne mo gu pru `i ti ade kvat nu uslu gu pa ci jen ti ma. Zdrav stve ni rad ni ci u No vom Sa du do sa da ni su stu pa li u {trajk, kao {to je to bi lo u dru gim gra do vi ma. Ovim {traj kom upo zo re wa `e le da se ~u je i wi hov glas. I. D.

SUTRA NA ULICAMA

I policajci u civilu kontroli{u pe{ake Sa o bra }aj ni po li caj ci i po li cij ski slu `be ni ci u ci vi lu su tra }e od 7 do 13 sa ti kon tro li sa ti sa o bra }aj, a ak ci ja }e naj vi {e bi ti usme re na na kon tro lu pe {a ka. Po li cij ski slu `be ni ci }e si ni mi ti fo to-apa ra tom pre kr {a je po put pre la ska ko lo vo za van obe le `e nog pe {a~ kog pre la za, pre la ska u

SRE\IVAWE JEVREJSKE PO PLANU

tre n ut k u za b ra n e ili uz ko r i {}ewe mo bil nog te le fo na, za tim oso bu le gi ti mi sa ti i na pi sa ti joj ka znu. Iz Po li cij ske upra ve ape lu ju na su gra |a ne da se pri dr `a va ju za kon skih od red bi o sa o bra }a ju na pu te vi ma, jer }e iz be }i sank ci je i sa ~u va ti se be i dru ge. N. R.

Fo to: R. Ha yi}

Po~etkom maja novo lice ulice Po ~et kom ovog me se ca kre nu la je re kon struk ci ja pe {a~ ke i bi ci kli sti~ ke sta ze u Je vrej skoj uli ci i, ka ko sa zna je mo, ra do vi te ku po pla nu i sve bi tre ba lo da bu de go to vo po ~et kom ma ja. Sta ze se re kon stru i {u sa obe stra ne uli ce, od Bu le va ra Mi haj la Pu pi na do Bu le va ra oslo bo |e wa.

Ukup na po vr {i na pe {a~ kih sta za ko je se ob na vqa ju je 3.500, a po vr {i na bi ci kli sti~ kih sta za 1.029 kva dra ta. Pe {a~ ke sta ze se iz ra |u ju od be ton skih plo ~a, a iz me |u par king pro sto ra i bi ci kli sti~ kih sta za bi }e za sa |en ze le ni po jas. Po plo ~a va wu tro to a ra sa de sne stra ne

uli ce, iz prav ca Mi haj la Pu pi na pre ma Bu le va ru oslo bo |e wa, pri ve den je kra ju i ova stra na je pro hod na za pe {a ke. Pre o sta li su jo{ po slo vi na ni ve li sa wu {ah to va. Na le voj stra ni su za vr {e ni pri prem ni ra do vi i tre nut no se ra di oivi ~a va we i po plo ~a va we tro to a ra. B. M.

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda25.april2012.

dnevnik

ME\U GRADSKIM TINEJYERKAMA AGRESIVNOST U MODI

Devoj~ice biju kao de~aci

U PETROVARADINU

Za dva vrti}a po DVD na dar ^lanovi Udru`ewa gra|ana „Centar za versku i kulturnu toleranciju Vojvodine- Centar Petrovaradin„ ju~e su vrti}u u Palmati}evoj ulici u Petrovaradinu poklonili DVD ure|aj sa ozvu~ewem. - @eleli smo da pomognemo ovoj ustanovi u daqem radu sa decom i

da im omogu}imo da imaju preko potrebna sredstva za edukaciju na{ih najmla|ih sugra|ana - rekao je predsednik udruèwa Sve ti slav Mir ko vi}. ^lanovi ovog udruèwa ju~e su poklonili jo{ jedan DVD ure|aj pred{kolskoj ustanovi u Ulici Joè Vlahovi}a u Petrovaradinu. A. Va.

Bez vode pojedine ulice, Kisa~ i Stepanovi}evo Zbog radova na vodovodnoj mreì bez vode }e biti parna strana Ulice Doà \er|eja od 11 do 16 ~asova, parna strana Futo{kog puta od Bulevara Evrope do Bulevara Slobodana Jovanovi}a, od 8 do 11 ~asova, ulice Gavrila Principa i Karela âpeka od 8 do 11 ~asova. Naseqa Kisa~ i Stepanovi}evo bez vode }e biti od 10 do 13 ~asova. A. L.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Vidimo se u Kapkejk kafeu” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Vidimo se u Kapkejk kafeu” Xe ni Kol gan. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Isi Rendal ume da pe~e kola~e. Ne, vi{e od toga – Isi stvara

predivne, bo`anstvene kola~e, od kojih te~e voda na usta. Po{to je provela detiwstvo u pekari voqenog dede Xoa, nesumwivo je nasledila wegov talenat. Kad su je proglasili vi{kom na bezbednom, ali dosadnom kancelarijskom poslu, odlu~ila je da iskoristi priliku. Naoru`ana dedinim receptima i uz podr{ku najboqih prijateqa i menaxera lokalne banke, otvara Kapkejk kafe. Ali uop{te nema pojma u {ta se upustila. Treba}e joj sva wena hrabrost – i kola~i – da spre~i propast...Osim toga, unutra }ete prona}i i izvanredne recepte za kapkejkove! N. R.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„Dnevnik an|ela ~uvara” Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sredom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve danas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige Kerolin Xes Kuk „Dnevnik an|ela ~uvara” u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. Kada Margo Delakroa umre u ~etrdeset drugoj godini, posta}e sopstveni an|eo ~uvar. Bo`ansko provi|ewe ponovo }e je poslati na

Zemqu da uvidi svoje najve}e gre{ke i iznova proìvi sve ono zbog ~ega se od ro|ewa do prevremene smrti kajala. Primorana da bude svedok te{ke sudbine i lo{ih izbora, Margo postaje odlu~na u nameri da promeni tok svog ìvota i da, naposletku, spre~i svoju preranu smrt. Kada bude shvatila da su weni postupci uzrok tome {to se wen sin tinejdèr odao narkoticima i kriminalu, sklopi}e savez sa demonom – ustupi}e svoje mesto u raju u zamenu za priliku da spase sina. Me|utim, wena intervencija ima}e posledice koje niko nije mogao da predvidi. A. Va.

VESTI Nagrada za ènu Diskusija u okviru projekta „Uz ~aj i kwige - pravo u promene” pod nazivom „Nagrada za ènu” odrà}e se ve~eras od 20 ~asova u biblioteci u Du nav skoj 1. Go {}a nam druèwu bi}e kwièvna kriti ~ar ka Vla d i s la v a Gor d i} Pet ko vi}. B. M.

Zvuci klavira i violine Koncert violiniste Ni ko le Alek si }a i pijanistkiwe Hil de [van odr`a}e se ve~eras od 18 ~asova u klubu „Tribina mladih” KCNS. Koncert

se odr`ava u okviru ciklusa „Paviqon muzike”, a ulaz je besplatan. B. M.

Ve~e {ansone [ansonijer Lo ran Pro ko pi} nastupi}e sutra u 21 sat u Novosadskom pozori{tu. Na repertoaru }e se na}i pesme Dragana Stojni}a, [ar la Azna vu ra, Iva Montana i drugih velikih majstora {ansone. Gost ve~eri je profesor violine na novosadskoj Akademiji umetnosti i koncert majstor Vojvo|anskog simfonijskog orkestra, Flo ri jan Ba la`. Ulaznice ko{taju 300 dinara i mogu se kupiti na blagajni Novosadskog pozori{ta. J. Z.

U Novom Sadu je nekoliko {kola u{lo u projekat „[kola bez nasiqa”, ali bokseri, palice, metalne {ipke, ponekad su deo |a~kog arsenala. Na`alost, razlika izme|u polova me|u mladim nasilnicima sve je mawa. Da ne bude zabune, ne tuku se oni (kad se dese takve stvari) jedino po {kolama izme|u dva ~asa. Sasvim je “normalno” da dok se dru`e po kvartovima, ili pak igra ju fud bal, jed ni, dru ge „~aste” sa raznim pogrdnim imenima a neretko iz “{ale” jedni druge {utiraju, lupaju ~vegere i udaraju pesnicama... Ni{ta boqe nisu ni tinej-

xerke. Ako je suditi i po ~estim zvani~nim izve{tajima iz bol ni ca i sa op {te wi ma MUP-a o broju tu~a me|u mladima onda nema dileme da Unicefov program nije postigao `eqeni ciq. Sredwo{kolka, u~enica drugog razreda, ka`e da su devoj~ice sve agresivnije i spremnije za tu~u nego ranije generacije. Preotimawe momaka i sli~ni qubavni jadi naj~e{}i su razlog “fajta” me|u tinejxerkama. Devoj~ice se tuku isto kao de~aci. Nisu tako jake, ali imaju nokte i ~upaju kosu. Ima i onih koje se biju kao mu{kar-

ci - udaraju pesnicama, nabadaju kolenom, koriste boksere... opisuju de~aci situacije. I na Ju tjubu je bilo “izlo`bi” ru`nih doga|aja me|u mladima u Novom Sadu, pa i takvih gde tinejdxerke maltretiraju vr{wakiwu, zbog “preotimawa” de~ka. Ina~e Unicefovi rezultati u okviru projekta „[kola bez nasiqa” pokazuju da su deca poprili~no nasilna i agresivna. U svim do sada ukqu~enim {kolama sprovedeno je istra`ivawe o vrstama i intenzitetu nasiqa. Najzastupqeniji oblici nasilnog pona{awa su verbalno nasiqe, {irewe la`i i

spletkarewe, te pretwe i zastra{ivawa. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Ne ma wa Sta ro vi} imao je krajem pro{le godine sastanak s Gradskom upravom za obrazovawe, pa je dogovoreno da se {to vi{e novaca ove godine izdvoji za projekat „[kola bez nasiqa”, kako bi sve {kole bile wime pokrivene. Grad se trudi da pomenuto nasiqe iskoreni, a od kada je uveden video nadzor u pojedinim {kolama stawe je mnogo boqe. Stru~waci smatraju da je potrebna saradwa {kole i roditeqa bi se ovaj problem re{io na {to boqi na~in. Q. Nato{evi}

URU^ENE PRVOMAJSKE SINDIKALNE NAGRADE

Priznawe i Pokrajinskom sekretarijatu za rad Gradsko ve}e Saveza samostalnih sindikata Novog Sada ju~e je 43. put za redom uru~ilo Prvomajske nagrade u ~ast Me|unarodnog praznika rada, 1. maja. Nagra|eni su Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, te sindikalne organizacije Razvojne banke Vojvodine, Vi{eg suda u Novom Sadu i Proizvodni pogon „Marbo produkt”u Magli}u, zatim preduze}a NIS Novi Sad Blok istra`ivawe i proizvodwa i Javno komunalno preduze}e”Lisje”. Od pojedinaca nagradu su dobili Mi o drag [e fer iz „Novosadske toplane”, Pe tar Ili} iz AD”Petar Drap{in”, Da ni ca Fi li po vi} iz Gradske biblioteke i Vla do Ne di mo vi} iz Saveza samostalnih sindkata Novog Sada. - Prvomajske nagrade uru~ujemo kada je u toku {trajk radnika u zdravstvu - naveo je izme|u ostalog predsednik Gradskog ve}a Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Dra go \o ki}. - Nedavno je bio i {trajk u Gradskoj upravi. Sindikat ne

Fo to: B. Lu ~i}

treba da pra{ta za propuste i da amnestira odgovorne. Oni koji su govorili kako je privatizacija jedini izlaz za srpsku privredu, sada pri~aju da je lo{e sprovedena, odnosno da nije dala o~ekivani rezultat.

je Prvomajska nagrada najdra`e i najve}e priznawe koje je Sekretarijat dobio do sada. Nagrada se sastoji od statue, rad Jovana Soldatovi}a i 20.000 dinara koji su dobili pojedinci. Z. Deli}

U PETAK NA TRGU SLOBODE

DANAS U MASTER CENTRU

Sajam prilika za posao Sajam edukacija, praksi i poslova „Karijer dejs” odr`a}e se danas od 10 sati u auli Master centra Novosadskog sajma. Studenti zavr{nih godina i stru~ne nezaposlene osobe ima}e priliku da razgovaraju sa predstavnicima nekih od kompanija u~esnica i dobiju va`ne smernice za daqi razvoj karijere. Kompanije NIS i Tarket }e u okviru posebnog dela {tanda, Centra za regrutaciju, birati kandidate koje }e procewivati kroz interaktivne radionice i studiju slu~aja. Novosa|ani svoje radne biografije mogu da ostave na sajtu www.ca re er days.rs, gde se mogu na}i i detaqnije informacije o sajmu. N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

U ime nagra|enih zahvalila se Da ni ca Fi li po vi} rekav{i da u dana{we vreme nije ni malo lako se baviti sindikalnim radom u preduze}ima i ustanovama. Pokrajinski sekretar za rad i zapo{wavawe Vasin izjavio da

Akcija „Ki{obran za sve” Uli~na akcija „Ki{obran za sve” odrà}e se u petak, 27. aprila u 12 ~asova na Trgu slobode u okviru obeleàvawa Dana autizma. U akciji }e u~estvovati deca i omladina sa autizmom iz [OSO „Milan Petrovi}” zajedno sa vr{wacima iz drugih novosadskih {kola i vrti}a. Oni }e se druìti sa gradona~elnikom i predstavnicima Gradskih uprava kao i Pokrajin-

skih sekretarijata. Bi}e odr`an muzi~ko-scenski program, prodajna izlo`ba radova mladih sa autizmom i distribucija promotivnog materijala [OSO „Milan Petrovi}” i Dru{tva za pomo} osobama sa autizmom. Ideja akcije je senzibilizacija javnosti o pravim mogu}nostima osoba sa autizmom i uklawawe predrasuda prema osobama sa autizmom. A. Va.

065/47-66-452

Treba}e nam gastarbajteri Niko od politi~ara nema program o angaòvawu radne snage iz inostranstva, jer }e nam mnoge otvorene fabrike biti bez radne snage, ovi {to obe}a{e, zaposli}e celu Srbiju! 065/6090... * * * Sowa Liht tvrdi da mu{karci i nisu neka konkurencija bez obzira na zakon koji kaè svako tre}e mesto na listi ènama pripada. To mi znamo odavno, puno wih ènski postupa, tj. u rukavicama, ~uvaju}i svoje mesto, i samo oko glasawa, izbora se ~uju, a posle ih nema nigde osim na spisku i kasi. 065/9137... * * * Na po~etku be{e pu{ka i Fru{ka. Na posletku no` i viqu{ka. 063/8776... * * * Da odgovorim gospodinu ro|enom Novosa|aninu sa broja

063/7130...koji je podstanar. Evo npr. i ja sam podstanar, samohrana majka koja {koluje osnovca sa platom od 20.000 bez drugih primawa, de~iji dodatak mi ne daju

jer smatraju da imam ve}u platu nego {to mi treba, a kad platim stan i tro{kove, ostane mi 3.000. [ta da radim s tim? Da se smejem ili pla~em? ]erka mi je

tre}i razred, nikad nije bila na moru, a ni na ekskurziji, nosi polovnu garderobu, ne moè da dobije sladoled, lutke, a nema ni kompjuter, ro|endan nikad ne slavi itd. Mogla bi ovako nabrajati do sutra, a va{a su deca velika, pa }e danas-sutra zaraditi koji dinar, a moje dete ~eka na mene, samo se bojim da uskoro ne}u mo}i da joj pruìm ni hranu...àlosno zar ne! 062/2027... * * * Pre neki dan zaustavi{e me jedan momak i devojka, reko{e da su iz neke agencije za ispitivawe javnog mwewa, i pitaju za koga }u glasati?! - Znate {ta deco! Rekoh ja. Glasa}u za onog ko mi obe}a da }e nam vratiti Panonsko more, pa da i mi Vojvo|ani malo ìvimo od turizma, a ne da celog veka oremo i kopamo za drugoga! 063/1050...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda25.april2012.

IZ BO RI 2012. ZA KQU ^E NA PRE DA JA IZ BOR NIH LI STA

Fo to: B. Lu ~i}

Pred bi ra ~i ma 15 op ci ja

PO ^I WU PRE GO VO RI VRED NI 320 MI LI O NA EVRA

Kru pan ko rak ka no vom blo ku TE-TO Sve~ano potpisivawe Protoko- nog odbora ENS a.d Slo bo dan ka su zajedni~ko preduze}e sa ciqem la o zapo~iwawu pregovora za za- Kr ~e vi nac i predstavnik Konzor- da obezbede veliku investiciju za kqu~ewe ugovora o zajedni~kom cijuma ponu|a~a Aris Ara vi dis, Novi Sad - novi blok TE-TO Novi ulagawu Novog Sada, Elektropri- dok su potpisnici Memoranduma Sad kako bi grad dobio jeftiniju vrede Srbije, Energije energiju i stabilNovi Sad a.d. i KonzorSve ~a no pot pi san Pro to kol o za po ~i wa wu niji sistem grejacijuma ponu|a~a, kao i wa. Sa druge strane pre go vo ra za za kqu ~e we ugo vo ra o Memoranduma o razumedr`ava ovim putem za jed ni~ kom ula ga wu No vog Sa da, vawu NIS a.d. – GGE s.a. treba da dobije iz Slova~ke, uprili~eno Elek tro pri vre de Sr bi je, Ener gi je No vi Sad struju, neophodnu za je ju~e u Gradskoj ku}i. sistem u celoj zea.d. i Kon zor ci ju ma po nu |a ~a, kao Konzorcijum ~ine kompamqi. Ceo ovaj poi Me m o r an d um o raz u m e v a w u NIS a.d. nije „Metka” iz Gr~ke, stupak se poklopio – GGE s.a. iz Slo va~ ke „Optima energostroj” iz sa velikom krizom, Rusije i slova~ka kompanije bilo lako do}i nija GGE (Grafobal grup enerxi). generalni direktor NIS a.d Ki - do ovoga, ali danas smo u{li u prePotpisnici Protokola bili su ril Krav ~en ko i predstavnik GGE govarawe sa strate{kim partnegradona~elnik Igor Pa vli ~i}, ge- a.s Ro land Tot. rom za investiciju koja vredi 320 neralni direktor EPS-a Dra go - Pre tri godine Novi Sad i miliona evra - rekao je Pavli~i}. mir Mar ko vi}, predsednik Uprav- Elektroprivreda Srbije osnovali B. M.

PO KRA JIN SKE LE PO TE DO STUP NI JE STRAN CI MA

VESTI

I blu tut zo ve tu ri ste

Se zon ske kar te za [trand Prodaja sezonskih ulaznica za 101. kupali{nu sezonu na [trandu po~iwe danas. Blagajna }e raditi svakog dana od 8 do 19 ~asova, sem u nedequ 29. aprila. Naplata dnevnih ulaznica po~iwe 1. maja, kada je i zvani~an po~etak kupali{ne sezone. Cene ulaznica i izrade sezonskih propusnica ostale su nepromewene u odnosu na pro{lu godinu. Dnevna karta staje 50 dinara, sezonska bez popusta 1.045, a za studente, |ake i penzionere 850 dinara. Na tu cenu potrebno je dodati jo{ 300 dinara za tro{kove izrade. B. M.

[trajk u „Neo bu su”

Danas {trajk po~iwe oko 220 radnika “Neobusa” . Zaposleni ne primaju platu ve} sedam meseci i nemaju povezan radni sta`. Predsednik Gradskog odbora sindikata metalaca Novog Sada No vak Va si} kazao je ju~e da je „Neobusu”„ blokiran ra~un odavno. Vlasnik „Neobusa” iz Saudijske Arabije obe}avao je da }e s bankarima posti}i dogovor kako „Neobus” da namiri potra`ivawe, naveo je Vasi}. Z. D.

Rezultati projekta „Unapre|ewe kapaciteta u turizmu vojvo|anskog klastera” Turisti~ke organizacije op{tine Sremski Karlovci (TOOSK), predstavqeni su ju~e na konferenciji za novinare, odrànoj u karlova~kom Magistratu. Govore}i o projektu direktorka TOOSK-a Ja smi na Be qan-Iskrin naglasila je kako ovog puta u centru pa`we nisu bili samo Sremski Karlovci, nego ~itav vojvo|anski region kako bi se povezali kapaciteti i sve ono ~ime raspolaè ovo podru~je, pove}ao broj turista, promovisala i unapredila celokupna turisti~ka ponuda Vojvodine. - Ceo projekat u koji su bile ukuqu~ene karlova~ka, in|ijska, op{tine Ruma, Irig i [id, sastojao se iz vi{e segmenata i odvijao kroz tri faze - kazala je Jasmina Beqan-Iskrin. - Jedna od tih triju faza posve}ena je bila edukaciji pruàoca turisti~kih usluga iz ovih pet sremskih op{tina. U drugoj se investiralo u zabavno-rekreativne sadràje na Straìlovu, tako da je to izleti-

{te bogatije za 26 loì{ta, info table i ima obeleènu stazu od spomenika Branka Radi~evi}a do manastira Velika Remeta i Gregeteg. Najve}i zna~aj projekta je u tome {to je pripremqena aplikacija koju }e prilikom ulaska na grani~nim prelazima na severu Srbije, mo}i preko blututa da preuzmu strani turisti i na taj na~in se informi{u o svemu onome {to ih o~ekuje u Pokrajini Vojvodini . Osim na grani~nim prelazima smart sandu~i}i sa informacijama kako se koriste bi}e postavqene i na sedam najfrekventnijih mesta u Sremu. Po re~ima dràvnog sekretara u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja prof. dr Go ra na Pet ko vi }a, koji je sa pokrajinskim sekretarom za privredu I{tva nom Pa sto rom i predsednikom karlova~ke op{tine Mi len kom Fi li po vi }em prisustvovao ovoj konferenciji, to je prva blutut aplikacija u Srbiji, novi vid prezentacije kapaciteta koje posedujemo. Z. Ml. KO MI SI JA ZA PSI HO AK TIV NE SUP STAN CE

Fo to: N. Sto ja no vi}

Pre ven ci ja spas od dro ge

SI NO] U MU ZE JU GRA DA

Iz lo `ba u ~ast po klo na La za ra Ni ko la je va Izlo`ba„Poklon Lazara Nikolajeva – izbor iz kolekcije umetni~kih dela” otvorena je sino} u Muzej grada. Direktorka ove ustanove Ve sna Ne deq ko vi} An ge lov ska je izra`avaju}i zahvalnost darodavcu La za ru Ni ko la je vu koji je poklonio svoju zbirku koju je skupqao ~itav `ivot istakla da „muzeji ne bi bili ono {to jesu da nema qudi kao {to je Nikolajev”. Tako je Odeqewe zavi~ajne galerije uve}ano za 565 dela novosadskih savremenih umetnika, 64 kwi-

ge iz oblasti istorije i istorije umetnosti, 84 kataloga izlo`bi i sedam plakata. - Za ovu kolekciju prvi je „kriv” Bane Rado{evi}, jer me uveo u svet slikara, pa onda jedan duga~ak red „krivih” sve do ove izlo`be za koju je kriv Laza Markovi}a - rekao je Nikolajev. Autor izlo`be je istori~arka umetnosti Je le na Ba wac, a izlo`bu je otvorio slikar Pe tar ]ur ~i}. A. L.

Na teritoriji Novog Sada ove godine je, ra~unaju}i dràvne i privatne institucije, terapijske zajednice i zatvorske ustanove registrovano 104 zavisnika od droge, istakla je ju~e predsednica Komisije za borbu protiv droga prof. dr Alek san dra Dic kov prilikom predstavqawa rezultata rada ove Komisije. Napomenula je da ovaj podatak govori o mawem broju novoprijavqenih ili onih koji su u{li u problem zavisnosti od droge, a to je postignuto zahvaquju}i preventivnim aktivnostima. Komisija za borbu protiv droga je prethodne godine odobrila 14 projekata, za koje je predvi|eno 2,8 miliona iz gradskog buxeta. Projekti su sadràli aktivnosti za ukqu~ivawe stanovni{tva u zdrave ìvotne stilove, edukaciju za vr{wa~ko savetovawe, informisawe o mogu}nostima le~ewa od zavisnosti, psiholo{ku pomo} zavisnicima i porodicama zavisnika, edukaciju i informisawe roditeqa i prosvetnih radnika, naveo je ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr Alek san dar Ki raq. I. D.

Gradska izborna komisija (GIK) prihvatila je izbornu listu “Nijedan od ponu|enih odgovora” i ona }e na glasa~kom listi}u zauzeti broj 15, {to je i kona~an broj koji }e se na}i pred Novosa|anima na lokalnim izborima. GIK do danas u pono} ima rok da utvrdi i objavi zbirnu izbornu listu. Na glasa~kom listi}u jedinica je “Za boqi Novi Sad – Bojan Pajti}”, dvojka je “Liga socijaldemokrata Vojvodine – Novi Sad na{a ku}a – Nenad ^anak”, a trojka „Maja Gojkovi} - Ujediweni regioni Srbije”. „Demokratska stranka Srbije - Vojislav Ko{tunica” je ~etvorka, „Udru`eni penzioneri i socijalna pravda - Pero Zubac” su pet, dok je „Romska demokratska stranka - Tomislav Bokan” broj {est, a „Srpska radikalna stranka - Alek-

sandar Martinovi}” je sedmica. Broj osam pripao je listi „Ivica Da~i} - Socijalisti~ka partija Srbije - Partija udru`enih penzionera Srbije Jedinstvena Srbija - Socijal-

BROJ 15 NA GLA SA^ KOM LI STI ]U

„Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra” Broj 15 na glasa~kom listi}u zauze}e izborna lista “Nijedan od ponu|enih odgovora”. Nosilac liste je @iv ko ]ur ~i}, ro|en 1981. godine, po struci magistar poqoprivrednih nauka. Na listi se nalazi 26 kandidata, {to je zakonski minimum da bi se lista predala. Me|u kandidatima je 11 predstavnica lep{eg pola, a pribli`no polovina na listi ima visoko obrazovawe i dominira diploma sa poqoprivrednog fakulteta. Od zanimawa zastupqeni su i eko-

nomista, autolimar, trgovac, a ima i nekoliko poqoprivrednih proizvo|a~a i tehni~ara. Mesto na izbornoj listi na{ao je jedan penzioner, a ima tri studenta. Najstariji kandidat je ro|en 1934. godine dok najmla|i ima 21 godina. Najvi{e je onih ro|enih sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka. Iz Novog Sada je 16 kandidata za odbornike, a ~ak wih devet kao mesto prebivali{ta navelo je ^enej. Jedan odborni~ki kandidat `ivi u Futogu. D. Ig.

DSS: Uli ci ime Vo ji sla va Bu gar skog Portparol Gradskog odbora DSS Pre drag Svi lar istakao je na ju~era{woj konferenciji za medije da }e wegova stranka dostaviti predlog Skup{tini grada, da se prolaz kod nekada{we robne ku}e „Nork” nazove po bendu „Pekin{ka patka”. Objasnio je da kultni bend jeste na neki na~in simbol Novog Sada. - Tako|e, predlo`i}emo da jedna ulica nosi ime majora Vojislava Bugarskog koji je bio na ~elu odreda srpske vojske u Prvom svetskom ratu kada je oslobo|en Novi Sad. Sramota je i da Diana Budisavqevi} nema ulicu, {to }e biti na{ tre}i predlog - rekao je Svilar. Predsednik Gradskog odbora DSS Bor ko Ili} najavio je da }e kad do|u na vlast pokrenuti pro-

jekat „Novi Sad grad }irilice”, ne samo zato {to je to ustavno pismo, ve} i brend. On smatra da }e turistima biti zanimqivo da vide natpise ulica i radwi na }irilici. - Srpska Atina mora o~uvati nacionalno i tradicionalno pismo. Koji preduzetnik stavi reklamni natpis firme na }irilici godinu dana ne}e pla}ati taksu. Ovde nije re~ o srbovawu, ve} o na{em identitetu i ne vidim problem za{to na info tablama i imenima ulica ne bi stajao natpis na }irilici i engleskom jeziku - objasnio je Ili}. Ina~e, Ili} je sa San dom Ra {ko vi} obi{ao me{tane Petrovaradina i razgovarao o problemima ovog naseqa. D. Ig.

SPS UPO ZO RA VA

Za ~a ra ni krug za du ì va wa - Zalaèmo da se sredstva iz zajmova, ako se ve} prave, koriste za otvarawe novih radnih mesta, porast zaposlenosti i produktivnosti - rekao je na ju~era{woj konferenciji za medije predsednik Gradskog odbora Socijlisti~ke partije Srbije Si ni {a Se vi}. Napomenuo da je 35 miliona evra, koliko se Grad zaduìo odlukom o izdavawu municipalnih obveznica, moralo biti uloèno u produkciju novog dohotka Novosa|ana, a ne u finansirawe javne po-

tro{we. To dovodi do situacije „Zadu`i se, potro{i i opet ponovi„, kako su socijalisti i wihovi koalicioni partneri nazvali svoju sedmu gra|ansku inicijativu u izbornoj kampawi. - Jagodina na godi{wem nivou u{tedi 80 miliona dinara. Ako je to mogu}e u Jagodini postavqa se pitawe koliko bi onda moglo da se u{tedi u Novom Sadu - saop{tio je predsednik Izvr{nog odbora GO Jedunstvene Srbije Nikola Stu par. A. L.

URS: Oì ve ti za pu {te ne pro sto re [ef tima zaduèn za kulturu Ujediwenih regiona Ra do van Jo ki} istakao je da je za pokretawe kreativne industrije u Gradu neophodno oìveti zapu{tene i neiskori{}ene prostore, poput starog vojnog bioskopa, studija „M“, loìonice na staroj ranìrnoj

stanici, Petrovaradinske tvr|ave i Podgra|a. On je na ju~era{woj konferenciji za medije ispred Studija „M” daqe napomenuo kako od 1981. godine od kada je izgra|eno Srpsko narodno pozori{te, u gradu nije napravqen ni jedan novi kulturni prostor. A. L.

demokratska partija Srbije, na mestu devet je „Srpska demokratska stranka - Radivoj Prodanovi}” dok }e broj 10 zauzeti „Pokrenimo Novi Sad - Srpska napredna stranka - Nova Srbija Pokret Socijalista”. Na mestu 11 je „êdomir Jovanovi} - Vojvo|anski preokret (LDP-VPSDU)”, a broj 12 je „Savez vojvo|anskih Ma|ara - I{tvan Pastor”. Lista „MI - Miroslav Mi{a Ili}” zauze}e broj 13 dok }e “Dveri za ìvot Novog Sada” biti broj 14. Glasa~ki listi} za lokalne izbore bi}e bele boje. Lokalni izbori bi}e odràni 6. maja, a izborna ti{ina po~iwe 3. maja u pono}. D. Ig.

SNS: Po mo} ugro è nim pen zi o ne ri ma Kanditat za gradona~elnika Gradskog obora Srpske napredne stranke Mi lo{ Vu ~e vi} ju~e je na detelinarskoj pijaci razgovarao sa stanovnicima tog dela grada upoznaju}i se s wihovim problemima i predstavqaju}i svoj program. Nakon toga posetio je Udruèwe penzinera iz Veternika. - Penzioneri iz Veternika ba{ kao i iz svih drugih delova grada àle se da svojim malim penzijama izdràvaju ne samo svoju decu, nego i unuke. Znaju da su pri~e o trinaestim penzijama i besplatnim bawama nerealne i to im ja ne mogu obe}ati. Ono {to je realno je pomo} onim naugroènijima -rekao je Vu~evi}. Napredwaci su sa Udruèwem penzionera ve} dogovorili platformu saradwe izme|u lokalne uprave i ovog dela stanovni{tva. A. L. SRS O VLA STI MA

Ig no ri {u pri grad ska na se qa Kandidat za gradona~elnika Srpske radikalne stranke \u ra| Jak {i} ju~e je ispred dvorane u Futogu kritikovao trenutnu gradsku vlast za, kako kaè, ignorisawe problema gra|ana koji ìve u prigradskim naseqima. - Kada smo u pro{lom mandatu bili na vlasti, uredili smo kompletno Novo grobqe u Futogu, sa stazama, ogradama, formiranim grobnim poqima i izgra|enom kapelom, a nova vlast je do te kapele trebala samo da dovede vodu i struju i tako zavr{i radove, ali nije uspela - rekao je Jak{i}. Sli~no se po wegovim re~ima desilo i sa izgradwom kanalizacione mreè u tom nasequ; radovi na woj su stali kada su radikali 2008. si{li sa vlasti. No, Jak{i} najavquje zavr{etak tih radova ako u novom mandatu dobiju poverewe glasa~a. - U skladu sa generalnim planom grada planiramo da izgradimo cenrtalnu plaù u Futogu, a pre toga uradimo detaqan plan regulacije priobaqa uz Dunav. Zavr{i}emo i pripremne radwe za izgradwu motela i olimpijskog bazena pored dvorane, da bi za ~etiri, pet godina kona~no osvanuo sportsko-kulturni centar u Futogu - najavio je Jak{i}. A. L.

Tri bi ne SRS Gradski odbor Srpske radikalne stranke organizuje danas tribinu pod nazivom „Biram srpsku Atinu” u 18 sati u Mesnoj zajednici „Stari Ledinci”, Vuka Karaxi}a 98 i u 20 ~asova u MZ „Ledinci”, Zmaj Jovina 19. Na tribini }e govoriti kandidat za gradona~elnika \u ra| Jak {i}. A. L.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda25.april2012.

c m y

DNEVNIK

БЕОЧИН СЕ ПОЗИЦИОНИРА НА ТУРИСТИЧКИМ МАПАМА

Дворац Шпицер улази у бедекере БЕОЧИН: Некада ослоњена искључиво на Беочинску фабрику цемента, општина Беочин се последњих година, захваљујући стратешким пројектима локалне самоуправе, озбиљније позиционира и на винарским и туристичким мапама. - Уз довођење инвеститора у Беочински индустријски парк, наша намера у претходне четири године била је да грађанима Беочина омогућимо да искористе све предности које им даје идеалан положај општине смештене на Дунаву и обронцима Фрушке горе. Зато смо поставили стратегију развоја виноградарства и туризма и реализовали неколико кључних пројеката који треба да нам омогуће дугорочно одржив развој - каже Богдан Цвејић, председник општине Беочин. Тако ће већ следећег месеца Беочин добити своју сувенирницу где ће бити изложени аутентични производи, промотивни каталози и туристичке карте. Радови на прилазима су у току и у самом центру Беочина, између Дома културе и Аутобуске станице, биће постављена ова сувенирница која је део међуопштинског пројекта, чију реализацију помаже и покрајински Секретаријат за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу. Општине партнери су Ириг и Сремски Карловци, а осим инфо-кућице у Беочину, део пројекта чине и штандови за организовање еко-етно пијаца који ће бити постављени у Карловцима и Иригу, а на којима ће се наћи производи домаће радиности из ове три општине У току је креирање и новог туристичког производа - викенд туре кроз Фрушку гору са мести-

ма поласка из Беочина, Ирига и Сремских Карловаца. Током ове туре страни и домаћи туристи видеће обједињену понуду ове природне географске целине. Истовремено тече и пројекат „Беочин – нова визија туристичке дестинације”. Пројекат се реализује захваљујући финансиј-

ватне, што у државне сврхе, дворац званично није у употреби од 1988. године, а од 1997. године Република Србија га је прогласила за споменик културе и ставила под заштитиу. Дворац је данас у јако лошем стању, Козарски поток који пролази поред поткопава темеље и довео је до

DANAS U NOVOM SADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Pe ra Do bri no vi}” Nomus „Ku o rum ba let” (22), Ka mer na sce na „Do bar de ~ak„ (21) Po zo ri {te mla dih: ve li ka sa la „Ja re u mle ku” (20)

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13) „Ma pe tov ci” (11.50), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 20.15), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20), „Lo raks” (11.30, 13.40, 15.30), „Cr na Zo ri ca” (16.30) „Ogle dal ce, ogle dal ce” (13.50), „Gnev ti ta na” (19, 22.40), „Igre gla di” (17.15, 22.30),”Best eg zo tik Me ri golg ho tel” (18), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (15.45, 10.05, 20.10, 22.35), „Ti ta nik 3D” (15.15, 21), „Pro je kat H” (20, 22), „Klip” (20.30), „Boj ni brod” (17.15, 19.45, 22.15), „Le gen da o kung fu ze ki” (13.30), „Pu to va we 2: Ta jan stve no ostr vo” (14.30) Kul tur ni cen tar No vog Sa da: „@u} ko” (19), „One” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Ve sna [ur lan i Du {i ca Isa kov iz Novog Sada, Ma ja Jo va no vi} iz Tovari{eva, Ta tja na Vu le ti} iz Be~eja, Je le na Pro le iz Gospo|inaca, Je le na Te {i} iz Plavne, Div na Vu ja no vi} iz Beo~ina i Bjan ka [ar ~ev iz Srbobrana, DEÂKE: Ti ja na Cvi jo vi}- Sa ka~ i Bo ja na ê gar iz Novog Sada, Na di ca Fa u de iz Beo~ina i Her mi na Vin ce iz Temerina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Slavica Nikole [ar~evi} (1973) u 9.45 sati, Ro`a Tama{a Kraqeva~ki (1936) u 10.30, Pavle Trifka Stija~i} (1938) u 11.15 ispra}aj, Radmila Nikole Vlaovi} (1948) u 12, Milena Nikole Luki} (1936) u 12.45, Stanica Nikole Utje{inovi} (1941) u 13.30, Radoslav Bo{ka Stanojevi} (1951) u 14.15, Qubomir Radeta ^avi} (1936) u 15, Nada Ivana Lazovi} (1936) u 15.45 i Vladimir Neboj{e [ar~evi} (1974) u 16.30 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Katica Rade Milo{evi} (1920) u 13 ~asova.

зграде, амбијентална целина око дворца ће бити функционално и визуелно унапређена. Ово ће бити јединствен објекат на целом току Дунава, те ће, сматрамо, бити атрактиван за посетиоце из региона и даљих европских земља. На овај начин би се афирмисали и Беочин и Војводина и

Запуштен споменик културе

Импозантна унутрашњост Шпицера

ској подршци ЕУ, а у његовој реализацији учествују општине Беочин, Чајетина, Центар за равномерни регионални развој из Београда и Туристичка организација општине Горњи Милановац. Актуелна општинска администрација успешно је решила и проблем дугогодишњег пропадања старог дворца Шпицер у Беочину. Дворац породице Шпицер је грађен од 1890. до 1892. године, а на овој импозантној грађевини преплићу се бројни стилови - романика, готика, ренесанса, и барок. Након година коришћења, што у при-

циљем санације објекта и одрживог коришћења у будућности. Циљ је да се изврши комплетна рестаурација и да објекат има културно-туристичку функцију, објашњава др Милош Ћурувија, директор „Футуризма”. Према његовим речима, дворац ће након реконструкције

тога да се пре пар месеци срушио један део. Након вишегодишњег ангажмана у тражењу партнера, општина Беочин је крајем прошле године потписала уговор о дугорочном закупу дворца „Шпицер“ са новосадским предузећем „Футиризам”. - На основу препорука ЕУ и Икомоса о очувању и ревитализацији културног наслеђа, друштво за консалтинг у туризму „Футуризам” је уочило нужност очувања и ревитализације старог дворца Шпицерових у Беочину и иницирао оснивање Удружења уметника и љубитеља старих грађевина „Шпицер”, са

представљати простор за туристичке и културне садржаје, те је и његов концепт једним делом некомерцијалног карактера, док је ради одрживости део садржаја комерцијалног карактера. - Главни циљ је да се ревитализацијом дворац врати у стање из периода када је изграђен, а нове функције би допринеле одржавању и унапређењу објекта. „Футуризам” и Удружење уметника „Шпицер” су у тесној сарадњи са Европским културним центром како би дворац постао један од најзначајнијих културних центара у овом делу Европе. Такође, поред постојеће

Позорницу отворио Звонко Богдан ВОЈКА: На концерту поводом отварања летње позорнице у преуређеном парку у центру Војке Звонко Богдан је окупио преко две хиљаде људи из целе старопазовачке општине. Поздрављајући госте и мештане Петар Ћурчин, председник Савета МЗ Војка је рекао да ће преуређени парк бити лепо шеталиште и за младе и за старе, малишани су добили лепо дечје игралиште, а летња позорница ће значити и нове могућности за задовољавање културних потреба грађана овог сремског села. Он је најавио да ће за недељу дана бити потписан уговор о почетку изградње водовода у Војки као и да ускоро почиње обнова фасаде на цркви. Председник општине Стара Пазова Горан Јовић је истакао да је уређење парка са летњом позорницом, дечјим игралиштем и паркингом било део програма локалне самоуправе и најавио да ће од сутра млади у парку моћи да користе бесплатни интернет. Врсни музичар, Звонко Богдан, у изванредној кондицији и расположењу, са својих седам тамбураша, низао је добро знане хитове и држао је више од два сата пажњу публике која је, одушевљена певала са њим. А. Мали

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

Србија као подунавска земља. Економски ефекти за општину Беочин би били вишеструки, првенствено кроз запошљавање становништва, откуп прехрамбених производа и сувенира, као и на већи број посетилаца који би захтевао обезбеђивање додатних угоститељских и комплементарних услуга - сматра Ћурувија. Како наглашава, тренутно се припремају главни грађевински пројекат санације и пројекат уређења околине, пише се сценарио за играни филм, у припреми је и књига у којој је дворац „Шпицер” главно место дешавања. В. Х.

СВЕЧАНОСТ У ВОЈКИ

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

sreda25.april2012.

НОВЦЕМ ПО КРА ЈИН СКОГ ФОН ДА ЗА КА ПИ ТАЛ НА УЛА ГА ЊА

ПО СЛЕД ЊА СЕД НИ ЦА СО БЕ ЛА ЦР КВА У ОВОМ СА ЗИ ВУ

Ре кон струк ци ја ле пе ста ре ули це Јед но гла сно за га си фи ка ци ју

БЕ ЛА ЦР КВА: На последњој седници овог сазива одборници белоцркванске Скупштине једногласно су усвојили Програм гасификације насеља општине Бела Црква, одлуку о стратешком партнеру за гасификацију и одлуку о давању овлашћења и спровођење поступка стратешког партнера за реализацију програма гасификације. Председник општине Жељ ко Цр но го рац образложио је Програм гасификације рекавши да радове финансира ЈП „Србијагас” и да ће они бити и власник целокупне мреже. Стратешки партнер, односно извођач радова биће одлучен путем јавног позива, а он неће бити и дистрибутер. Извођач има задатак да пројектује и изгради мрежу

чије ће радове финансирати „Србијагас”. У првој фази, ове године, ће се гасификовати Бела Црква, а у другој, наредне године и села у овој општини. Након завршетка радова и добијања употребна дозволе, како је Црногорац нагласио, мрежа ће бити уписана као власништво Републике Србије, а код ЈП „Србијагас” као основно средство, па ови радови неће коштати општину и њене грађане. Цену прикључка утврђују ЈП „Србијагас” и Агенција за енергетику, а очекује се да ће прикључак коштати 650 евра и вероватно ће бити омогућено плаћање на рате. По његовом мишљењу довођење гаса значајно је и за будуће инвеститоре. М. Ви то ми ров

СОМ БОР: Јуче су започели радови на комплетној реконструкцији инфраструктуре у једној од најлепших сомборских улица Соње Маринковић. Према речима досадашњег председника општинске Скупштине Си ни ше Ла зи ћа, комплетна инвестиција ће бити финансирана средствима покрајинског Фонда за капитална улагања. - За овај по сао Фонд за капитална улагања наменио је 75 милиона динара, што је још један доказ да локална власт одговорно води рачуна о свим деловима Града и градског подручја, па тако и о житељима улица у централном градском језгру, које ни до данас немају решен проблем канализације, снабдевања квалитетном пијаћом водом, стабилном електромрежом - казао је Лазић, појашњавајући да ће у склопу овог пројекта бити делимично решен

Озна чен по че так ра до ва у Ули ци Со ње Ма рин ко вић

проблем донекле запуштеног централног градског парка, у коме ће бити поново отворен први градски јавни тоалет, који је иначе ра-

ПОТ ПИ САН УГО ВОР ЗРЕ ЊА НИ НА И РЕ СОР НОГ МИ НИ СТАР СТВА

Биће изграђено сто ти ну со ци јал них ста но ва ЗРЕ ЊА НИН: Министар животне средине, рударства и просторног планирања Оли вер Ду лић и градоначелник Зрењанина Ми ле та Ми хај лов потписали су уговор о регулисању међусобних односа између државе и локалне самоуправе при коришћењу зајма Банке за развој Савета Европе. Овај уговор омогућиће изградњу стотину социјалних станова у граду на Бегеју. Министар Дулић је рекао да ће програм омогућити да На ја вље на це на од 499 евра по ква дра ту држава покаже солидарност и да ректорка Републичке агенције за делу становника обезбеди кров над становање Ма ја Ла ки ће вић казала главом под знатно повољнијим је да је укупна вредност пројекта 58 условима од тржишних. Дулић је милиона евра. Од тога је 32 милиододао да ће цена бити 499 евра по на обезбеђено из кредита Банке за квадратном метру. Прецизирао је да развој Савета Европе, док је остало су уговори, осим са Зрењанином, учешће државе и локалних самоупотписани са још шест градова. Ди- права.

Сајам запошљавања КУЛА: Национална служба за запошљавање филијале у Кули организује сутра Сајам запошљавања, у сали „Непкер“ у Кули, који ће трајати од 11 до 13 часова. На овогодишњем Сајму запошљавања учествује више од 30 послодаваца, који ће понудити радна места за 150 лица. Реч је углавном о машинским и електроинжењерима, професорима математике и енглеског језика, продавцима, агентима осигурања, кројачима и шивачима, заваривачима, возачима, вулканизерима, геронтодомаћицама, посластичарима, спремачицама и физичким радницима. М. Кк.

Кон церт „Чу пер ка” КИ КИН ДА: У кикиндском Народном позоришту, сутра ће бити одржан концерт хора „Чуперак” поводом представљања њиховог другог музичког ЦД-а, под називом „Распевани брод”. Поред деце из „Чуперка”, наступиће и Рок бенд „Чуперак”, у коме су основци и средњошколци из Кикинде, затим, пратећи вокали - чланови „Чуперка плус”, као и деца из Јагодине и Панчева, где су отворени огранци овог хора. Почетак је у 19 сати, а улазница кошта 100 динара. А. Ђ.

Гра до на чел ник Михајлов је указао да је програм социјалног становања у Зрењанину започет још 2010. године. Усвојена је Стамбена стратегија која садржи, пре свега, анализу стања, како би се сагледала структура становништва, економска ситуација, инфраструктура и земљишна политика, а посебна пажња је посвећена решавању стамбених проблема рањивих група. Стратегијом је предвиђено да социјални станови буду просечне површине од 50 квадратних метара. - У Зрењанину ће бити изграђено укупно 100 станова, од којих ће 70 бити за продају под непрофитним условима, а 30 ће бити намењено за

издавање у закуп, уз услове које прописује Закон о социјалном становању - напоменуо је Михајлов, и подсетио да ће социјални станови бити изграђени на две локације у граду, у Панчевачкој и у Улици Жарка Зрењанина. Крајем 2010. године, када је овдашња јавност упозната са намерама града Зрењанина да започне изградњу социјалних станова, најављено је да ће, уколико све буде текло по плану, већ од марта 2011. бити предузети први кораци у реализацији пројекта, што би значило одређивање локације, инфраструктурно опремање земљишта, израду пројеката за зграде… Како то обично бива код нас, најаве су се изјаловиле, а припремне радње дочекале су и први квартал 2012. године. Питање је, зато, да ли ће станови бити изграђени до прве половине 2013. године, како је раније казивано. Ж. Ба ла бан

Братимљење Ступина и Панчева ПАНЧЕВО: Повељу о братимљењу руског града Ступина и Панчева потписали су градоначелници Павел Чеплан и Весна Мартиновић. Градоначелници су изразили задовољство овим чином и пожелели да побратимство дуго траје. - За време бомбардовања Србије јавила се жеља у руском народу и граду Ступину за братимљењем са неким српским градом. Ово није случајно јер су Ступин и Панчево индустријски центри две земље. Драго ми је што је након толико година дошло до приближавања два братска народа - изјавио је по потписивању повеље градоначелник Ступина Чеплан.

IZBORI 2012.

Вршцу статус града ВРШАЦ: Непосредно пред изборе у Вршцу се представила Група грађана „За бољи Вршац” коју води предузетник Бранислав Матић. Ова нова политичка странка свој програм прво је заснивала на критици актуелне власти, а ових дана представила се и конкретним програмом мера за брже запошљавање и економски

развој града под кулом. Као прво, они ће се борити да Вршац поново добије статус града, а Уљма и већа села статус општине, што би аутоматски повећало локални буџет. Приоритет им је нових радних места за 750 Вршчана у наредној години, док ће за локалне радове ангажовати искључиво локална предузећа. Р. Ј.

Бивши председници и нови „играчи”

ЧОКА: Општинска изборна комисија у Чоки потврдила је девет листа политичких странака и коалиција, које ће се надметати за 25 одборничких мандата у СО Чока, а карактеристично је да три листе предводе бивши челници општине. На првом месту је листа „Демократска странка - Борис Тадић” коју предводи др Предраг Мијић, председник општине у два мандата који је са дужности одступио пре неколико месеци због посланичког мандата у Скупштини АП Војводине. Друга је листа „Савез војвођанских Мађара - Иштван Пастор” чији је носилац актуелни заменик председника општине Ференц Балаж, следи „Лига социјалдемократа - Ненад Чанак” са Станом Ђембер, председницом ОО ЛСВ Чоке и Савета МЗ Падеј и „Коалиција

Ивица Дачић - СПС-ПУПС” коју предводи некадашњи први човек општине Мирко Стојков. Носилац листе „Покренимо Чоку - Томислав Николић” (СНСДСС) је Данијела Никочев Барат, док је на листи „Пеокрет - ЛДПСПО-ВП-др Андрија Пољак” на првом месту Златибор Тепавац Мачак из Остојићева. Носилац листе „Српска радикална странка - др Александар Мартиновић” је глумац Милорад Бојин из Остојићева, „Покрет мађарске наде - Золтан Маргит” предводи бивши председник СО Чока Золтан Маргит, а листу коалције Демократске заједнице војвођанских Мађара и Грађанског савеза Мађара Јожеф Цара, који је до сада као кандидат ДЗВМа одборнички мандат освајао на свим вишестраначким изборима. М. Мр.

Један Бечеј, уместо два

Збратимљени градоначелници посетили су Парк пријатељства у

којем су засадили дрво, као залог будуће сарадње два града. З. Дг.

ГРАДИ СЕ ПЛАТО КРАЈ ПИЈАЦЕ У БАЧКОМ ГРАДИШТУ

Лакши пролаз у пијачне дане БАЧКО ГРАДИШТЕ: Више неће бити загушења саобраћаја током пијачних дана у главној бачкоградиштанској улици. Бројна доставна возила за робу на пијаци и камиони са којих се продаје роба попут огревног дрвета, намештаја, креча, купуса или воћа убудуће ће имати уређен прилаз и плато из Улице Вука Караџића, који се наслања на садашњу пијацу.

Радне машине раскрчују простор

дио до седамде сетих година прошлог века. - Ово је важно због деце и родитеља, који ће у градском парку

имати простор за шетњу и слободно време, али и због туриста, који у све већем броју долазе у Сомбор. Реконструисано зеленило и предвиђени новопо стављени урбани мобилијар ће надгледати и чувар парка, тако да ће овај простор заиста представљати лепо лице Сомбора. Покрајински Фонд за капитална улагања ће помоћи и изградњу спортске хлае у Кљајићеву, изградњу система фекалне канализације у Стапару и бројним другим пројектима - наговестио је Лазић. Директор овдашње Дирекције за изградњу Са ша Кр стић, појаснио је да се, у случају комплетне реконструкције Улице Соње Маринковић, ради о пројекту вредном 75 милиона динара, који би, у зависности од редовности прилива средстава, требало да буде завршен до септембра, до када ће ова улица бити затворена за саобраћај. М. Ми ље но вић

- Гради се на простору површине 65 x 23 метара, који се раскрчује, нивелише и биће посут туцаником, па када се оплемени послужиће за бржу и лакшу доставу пијачне робе и продају одређене робе из доставних возила. Инвестиција је вредна 1,35 милиона динара и извођење радова поверено је бечејској фирми ДТД „Средња Бачка”. Ово је само прва фаза уређења тог простора, који би на јесен требало да се огради, осветли и да се поставе улазна врата - рекао је приликом посете градилишту заменик председника општине Бечеј Будислав Медурић. Директор Дирекције за изградњу Звонко Станков додао је да су средства за ову инвестицију обезбеђена од продаје локација у Индустријској зони, чиме се с једне стране испуњава обавеза враћања новца у опремање грађевинског земљишта, а с друге стране се испуњава и обавеза равномерног инвестирања у сва општинска насеља. Извођач радова се обавезао да радове на простору од око 13 ари заврши у року од две недеље, што значи да ће већ мајски пијачни дани имати сасвим другачији режим снабдевања врло уредне пијаце у Бачком Градишту. В. Ј.

БЕЧЕЈ: Тиса је годинама раздвајала два Бечеја, Нови у Банату и Стари у Бачкој, али је одавно сазрело време да они постану један град. На добром путу да се то оствари, било је пре десетак година, када је из Немачке стигао поклон-мост, али су тадашњи општински функционери сматрали да је то превелик залогај за њих и мост сада премошћава Караван „Преокрета” у Бечеју Тису узводно код Аде. - Истина је да су наши претходниКараван војвођанског Преокреци погрешили, и да удружене општи- та посетио је Бачко Градиште, где не у оквиру једне регије лакше дола- су се представили кандидати за зе до средстава из фондова Европске посланике у покрајинском парлауније, па нема веће истине ако кажем менту највеће потиске општине да два Бечеја морају присније да са- Тамара Иванишевић, по прорађују за добробит суграђана, рекао порционалном и Золтан Гуљаш, је у Бечеју носилац листе Преокрета по већинском систему. Миливој-Миша Вребалов. В. Ј.

Немилице запошљавани партијски кадрови

ЗРЕЊАНИН: Председник Градског одбора Српске радикалне странке у Зрењанину Саша Сантовац оптужио је челнике града да су, упркос економској кризи, у јавним предузећима и установама, по партијском кључу, запослили огроман број људи. По тврдњама Сантовца, од 2000. до краја 2011. године, упркос пензионисању одређеног броја радника, број запослених у ЈКП „Чистоћа и зеленило” повећан је са 238 на 343, у „Водоводу и канализацији” са 226 на 299, „Пијацама и паркинзима” од оснивања 2002. до данас са 35 на 93, а у „Градској топлани” (од издвајања из ДП „Грејање”) са 114 на 133. - Реч је о страначком запошљавању против ког су, иначе, декларативно сви градски функционери - изјавио је Сантовац. Он је упозорио да је у поменутом периоду цена гаса скочила са 25,86 на 43,7 динара, а пијаће воде (од 2008. до краја 2011.) са 12,90 на 20 динара. - Када све то узмемо у обзир јасно је да владајуће партије и њихови „најјачи” људи воде неуспешну политику и да им није стало до добробити грађана, поручио је шеф зрењанинских радикала. Ж. Б.

RePORTA@e

sreda25.april2012.

dnevnik

c m y

U CENTRU I OKOLINI PAN^EVA VE] POLA VEKA SNIMAJU SE LEGENDARNE SCENE I FILMOVI

[ta zna besni yip gde je Srpski Holivud a no je ju tro u Pan ~e vu. Osim tr go va ca ko ji otva ra ju rad we i iz no se espap ret ki su pro la zni ci. Da li sam je di na ko ja pri me }u je ne red u sta rom de lu Pan ~e va, da li Pan ~ev ce uop {te za ni ma {ta se to de {a va is pred ka to li~ ke cr kve sve tog Kar la Bo ro mej skog ? Iz gle da da ne ma re... Be sni xi po vi uz ja ha li su jo{ ne kal dr mi sa ni pla to is pred cr kve, a po li ci ja i pa u ci ne mo gu da se iz bo re sa wi ma. -Aman, qu di, do kle vi {e, pa vi di te da su ra do vi u to ku? Vi pre ko da na par ki ra te, dru gi no }u kra du koc ke, ima li smi slapi ta ju u ne ve ri ci obe sne vo za ~e. Ovi od ma hu ju gla vom, ne in te re su je ih. Mo `da bi bi lo dru ga ~i je ka da bi zna li, ovi no vi klin ci, ovi ko ji ni ka da ni su gle da li Xi mi ja Bar ku, „Ma ra ton ce”, „Ko to ta mo pe va”, da su le gen dar ne sce ne sni ma ne ba{ na me stu ko je su

bez ika kvog po {to va wa za u ze li. A ba{ tu, ta kal dri ma pi sa la je isto ri ju srp ske ki ne ma to gra fi je i Pan ~e va, u to vre me zlat nih pe de se tih go di na na zva nog Srp -

ci ju „Mi haj lo Stro gov”, ko ju je pre ma Ver no vom de lu „Ca rev gla snik”, re `i rao Kar min Ga lon. Tu je 1957. sni man i „Alek sa Dun di}”, film sa te ma ti kom

Nema filma bez Pan~eva i sela

ski Ho li vud. Ne zna to ovaj na bu si ti cr no ko si kav ga xi ja {to mla ti ru ka ma i po ku {a va da ob ja sni sa o bra }aj cu da je ba{ tu, na tom me stu mo rao da par ki ra we gov BMV.. - Idem do cen tra, ta mo su ju la 1956. sni m a n e sce n e za fran cu sko-ne ma~ ku ko pro duk -

iz Pr vog svet skog ra ta i boq {e vi~ ke re vo lu ci je, a od li~ no po sta vqe nim ku li sa ma i ma wim in ter ven ci ja ma u pro sto ru, Pan ~e vo je do ~a ra lo cen tar Vo r o w e ` a ne p o s red n o pred ula zak cr ve nih tru pa. Alek su je tu ma ~io Bran ko Ple {a. A cen tar, bo `e ka kav je cen tar, ba{ kao da se u we mu sa d a sni m a ne k i film. Zgra de na ko ji ma sto ji nat pis „pa zi ot pa da fa sa da”. Me ni se svi |a ju i ova kve, a iste su bi le i kad je Xi mi Bar ka u fil mu „Kad bu dem mr tav i beo” cen trom be `ao od po te re. Osta lo je u za pi su i sta ro pri sta ni {te na Ta mi {u ko je je u me |u vre me nu sru { e n o, gde Xi m i po no vo su sre }e Li li ku. Okre }em se u krug, gde god da po gle dam u ko joj god uli ci da mi

pril i maj su meseci kada ptice nose najvi{e jaja (neke samo tada) pa se ovi va`ni podukti najvi{e i upotrebqavaju, pojavquju u receptima a, bogme, i u samom ìvotu. Wegovom nastavqawu, bar {to se ti~e doma}e ìvine. Uvek se govorilo da su najboqi majski pili}i, i dodavalo: znate, to su oni od aprilskih jaja! Kao, tada je najmawe mu}kova. Zato su se doma}ice i trudile da nasa|uju kvo~ke bar krajem aprila, mada je to uvek najvi{e zavisilo od same koko{ije pameti. Kada se koka raskvoca, odlu~i da postane majka, nema druge nego joj pripremiti ve}i stari ceger ili mawu korpu, napuniti slamom i namestiti negde u mlakast ugao ku}e, sala{a, {upe, gde }e leàti na jajima naredne tri sedmice. Mirno, bezglasno, strpqivo i gotovo neprimetno. Ustaja}e samo jednom dnevno, nekada tek svakog drugog dana, da pojede koje zrno {to je ~eka u blizini, ubaci gutqaj-dva vode, onim dizawem glave kao |erma (koke ne mogu da piju kao krave i kowi, uvla~ewem vode, ve} wenim sipawem u stomak) i (s opro{tewem) da osere veliku gomilu smrdqive ìvinske balege. E, ta ìvinska balega nije ni izbliza smrdqiva kao mu}ak, neèqeni proizvod {to }e ga mo`da ista ta koka proizvesti leè}i pili}e. Mu}ak je staro, pokvareno, jaje. Hemi~ari su dokazali da mu taj grozni miris daje vodonik-sulfid, gas nastao raspadawem belan~evina a pod dejstvom bakterija. Da, ose}a se na sumpor, ali s obiqem jo{ gorih primesa, pa bi na nekoj mojoj li~noj skali bio na stepenu odvratnosti 9. Na desetki je crkotina, s tim {to se ogra|ujem od eventualnog ubacivawa na sam vrh ili negde izme|u tvora, kojeg, sre}om, nisam osetio, mada sam dva tvora sreo uìvo. Ali, to je bilo u Americi, gde su oni maltene doma}e ì-

do ma }ih maj sto ra glu me, ostva re ne ba{ ov de, u Pan ~e vu. Uko li ko ma lo pu sti te ko rak na i la zi te na Gim na zi ju, po nos gra da. Pa vle Vu ji si} je ov de ka ko pro fe sor Ko sta Vu ji} ba cio svoj {e {ir ko ji kroz otvo re ni

votiwe, imaju legala ispod stepeni{ta starijih zgrada u predgra|ima i (vaqda iz zahvalnosti) ne {pricaju smradom svoje prinudne sustanare, qude. Sli~no je i s mu}kom. Ni on ne smrdi dok ga ne dira{, pardon, razbije{. Zato i s wime pa`qivo! Upoznaj uqeza da bi ga lak{e pobedio, odnosno bacio u |ubre, zakopao duboko, ali celoga. Mu}ak ispod kvo~ke je sjajan, ugla~an, nekako mastan. Osim toga, ostaje usamqen jer sadràji ostalih jaja ve} tr~e okolo i piju~u. Samo treba pri~ekati da tvrdoglava kvo~ka po~ne da se malo vi{e zanima svojim jednodnevnim jatom i mu}ak je lako odstraniti. Teè je poznati mu}ak u masi jaja koja ~eka da bude pretvorena u omlete, torte, hemedegse i bejknendegse. A ima ih i tamo. Stari trik redu{a, koji vaì u celom svetu, je test s hladnom vodom. Sveà jaja tonu, a mu}kovi plutaju. Opet je nauka objasnila za{to. Svako jaje ima malu kesicu, yep vazduha ispod quske, a iznad one fine opne {to obavija belance. Starewem jajeta ùmance i belance se skupqaju, vazdu{ni mehur se pove}ava i kod jaja koja su maltene ve} mu}kovi, drì ih na povr{ini. Ima i ogleda s baterijama i gledawem prema Suncu, ali to je ~e{}e kod utvr|ivawa koje je jaje zametnulo pile i izvodi se negde na polovini perioda leèwa, desetak dana od legawa kvo~ke. Sli~no rade i oni koji pili}e legu u inkubatorima, dakle poku{avaju da gledaju kroz jaja pa ako je tamno, to je pile, a ako se ni{ta ne crni, izmu}kalo se ùmance i belance. Da, mu}ak se tako zove zato {to su se delovi jajeta pretvorili u jednu, smrdqivu, masu. Izmu}kali. Mu}ak je sada ~e{}e u re~niku kao plasti~niji opis pokvarenog, besprizornog i nepouzdanog ~oveka jer one prave mu}kove iz sveta jaja i koka malo ko da je video. Pavle Male{ev (Kwige ovog autora iz serijala “Divani o re~ima” mogu se kupiti u novosadskim kwiàrama “Most” i “Mala velika kwiga”)

Samo tetki lek...

Tom {traf t om na r ed n e 2009. kre ta li su se i pr vi srp ski zom bi ji za po tre be „Zo ne mr tvih” Mi la na Ko we vi }a i Mi l a n a To d o r o v i } a. Obi l a zim Vaj fer to vu pi va ru, naj sta ri ju in du strij sku zgra du u Voj vo di ni, iz gra |e nu 1722. go di ne. Me ni i ne iz gle da ta ko sta ro, ali je pri vu kla Ral fa Faj nsa ko ji je na tr gu is pred we se dam da na sni mao „Ko ri o la na”. Spu {tam se pre ma pri sta ni {tu uli ca ma Ni ko le \ur ko vi }a i \u re Jak {i }a. Ma mi ne mir ni Ta mi{ u pro hlad nom da nu. Se }am se sce na iz Bal kan

Bekim i Olivera, scene koje su i Kan zadivile

ti ~u ve ne re ~e ni ce: „Sa mo da od ne sem tet ki lek”, ko ju iz go va ra Bo ra To do ro vi}. Ka da ve} po me nuh ka fa nu, ne mo gu da ne po me nem „Kra gu je vac”. Za one ko ji su gle da li „Sku pqa ~e per ja” to je do voq no, jer je sce na ko ja je osvo ji la Kan, a na kon Ka na i ceo svet, u ko joj Be li Bo ra pi jan lo mi ~a {e dok mu Oli ve ra Ka ta ri na pe va „\e lem, |e lem” upra vo ov de sni ma na. Je `im se dok pro la zim tu da, u u{i ma mi od zva wa krc ka we sta kla, pred o~i ma mi kr va ve ru ke Be ki ma Feh mi ua. Ne za bo rav ne su ro le

pro zor iz le }e pra vo na kal dr mu naj sta ri jeg pan ~e va~ kog tr ga. I mo glo bi se re }i da je tu kraj, ali ni je. Na ovom me stu, istom ono sa ko ga sam i kre nu la, sa ko ga od no se gra nit ne koc ke i na ko me par ki ra ju auto mo bi le je i \en ka u „Ma ra ton ci ma”par ki rao svoj mo to cikl i pla tio klin ci ma da vi ~u „po no vo ra di bi o skop”.Tu je i fir ma „Kr sti}” za u sta vi la svoj auto bus u po sled woj sce ni „Ko to ta mo pe va”. Tu se i ja za u sta vqam, da u`i vam, da ose tim isto ri ju, da se se tim svih tih le pih fil mo va. Z. Dragojevi}

PALAN^ANIN PROIZVODI OPREMU ZA BORILA^KE SPORTOVE

PRE^ANSKA LEKSIKA

Ili, kada se oseti smrad, ve} je kasno

eks pre sa. Ov de je le gen dar ni To ma Zdrav ko vi} 1983. go di ne do bio ba ti ne od ne ma~ kih voj ni ka, ka fa nu „Bel epok” glu mi le su pro sto ri je ta da {weg Ri bo lo va~ kog dru {tva „Mar ko Ku li}”, a nek se ne ko ne se -

U Pan ~e vu je od 1956. sni mqe no oko 54 po je di na~ ne sce ne, se ri ja i fil mo va. Po red cen tra gra da sni ma no je i na pe ri fe ri ji i okol nim se li ma. U Ja bu ci je sni man „^u vaj se La Tur” 1956. a za po tre be fil ma sa {i ve no je 10 hi qa da ko sti ma. „Pu kov ni ca” \or |a Ka di je vi }a sni ma na je u Do lo vu, a „Hi tler iz na {eg so ka ka” Vla di mi ra Ta de ja u Glo go wu, dok je „Sa la{ u ma lom ri tu” Bran ka Ba u e ra ra |en u Omo qi ci. Pr vi do ma }i film sni man u Pan ~e vu 1956. go di ne bio je „Par ti zan ske pri ~e” Sto le ta Jan ko vi }a.

Iz gimnazije doleteo {e{ir profesora Koste Vuji}a

Mu}ak

za sta ne oko svu da je ne {to sni ma no, svu da su bi le ku li se. Go di n e 2008. po l o v i n a Pe t ra Drap {i na pre svu ~e na je u Ajn {taj no vo do ba, jer je tu Qi qa na Ka va ni sni ma la isto i me ni TV film.

Gde god se „pegla”, tu Mari} {ije a ko pre `i ve ti tre nut nu svet sku i do ma }u eko nom sku kri zu sva ko po ku {a va da re {i na svoj na ~in, a u Ba~ koj Pa lan ci sve je vi {e qu di ko ji se ba ve za na ti ma ko ji ov de ni su bi li ti pi~ ni. Ta ko je i pe de se to go di {wi Vla di mir Ma ri} pre ne {to vi {e od dve de ce ni je, po red ta pa ci ra wa na me {ta ja, po ~eo da pro iz vo di i opre mu za bo ri la~ ke spor to ve. - U na {oj po ro di ci Ma ri }a, a 1936. go di ne iz Le `i mi ra do se li li su se u Ba~ ku Pa lan ku, svi pre ci su bi li za na tli je – pri ~a Vla di mir. – Otac mi je bio li mar, de da sto lar, we gov otac ko lar, a we gov ko va~. Za vr {io sam gim na zi ju, po ~eo da stu di ram, a ni sam po slu {ao oca, od no sno ni sam hteo u li ma re. Kao po ne koj tra di ci ji ili ma le ru, u na {oj po ro di ci sva ka no va ge ne ra ci ja me wa za nat, pa se ni je de si lo da su dvo ji ca Ma ri }a, iako su svi za na tli je, ra di li isti po sao. Kao {to obi~ no bi va sve kre }e iz mla da la~ kog ho bi ja, a s ob zi rom da sam se kao mo mak ba vio ka ra te om pro bao sam da na pra vim opre mu... Ka sni je je ovaj sport ski pro gram pre u zi mao do mi na ci ju, {i rio se pa sa da ra dim oko 15tak pro iz vo da. Ma ri} tvr di da su kod nas bo ri la~ ki spor to vi u eks pan zi ji, pa se ~ak i boks vra }a na ve li ka vra ta, a ako ovi spor to vi do bi ja ju na ma sov no sti on da i pro iz vo |a ~i opre me ima ju vi {e po sla. Ali, vla da bes pa ri ca, a tu je i uvoz... - Pra vim de vet vr sta ru ka vi ca za boks, kik boks, ka ra te, od no sno sve bo ri la~ ke spor to ve gde se „pe gla“ – na sta vqa maj stor Vla di mir. – [i jem sve vr sta stru wa ~a, {tit ni ke za gru -

Uz dobru opremu i nokaut mawe boli

di, po ko le ni ce, ru ke i no ge. Tu su ta ko zva ne „kru {ke“, xa ko vi za uda ra we, „ben~“ lop te, pa pu ~e za ka ra ti ste, ali tu je i opre ma za ka jak, plu ta ju }i pr slu ci. Ka da ~o vek po gle da, na pri mer, bok ser ske ru ka vi ce ili ne ki dru gi pro iz vod ovog pa la na~ kog za na tli je pro sto ne mo `e da po ve ru je da se to ra di u jed noj ov da {woj ra di o ni ci gde se ra di ru~ no. Ve li da je naj ve }i pro iz vo dja~ u Sr bi ji, zna da de lo ve we go vog pro gra ma ra de po je di ne ko le ge, ka ko je ~uo u Zre wa ni nu i Sta roj Pa zo vi, ali oni ra de sa mo ne ki od de lo va opre me. - Ni sam jo{ uvek do voq no raz vio mar ke ting pa svo je pro iz vo de pro da jem, od no sno pla si ram pre ko po sred ni ka, ali i na pi ja ca ma, va {a ri ma – do da je Ma ri}. – Ova kve stva ri naj vi -

{e se pro iz vo de u Ki ni, Ju `noj Ko re ji i Pa ki sta nu i po {to ni ko ne {ti ti na {e tr `i {te, naj ve }a kon ku re ci ja su nam

upra vo uvo zni ci. Ja bih, na pri mer, imao po sla za pet rad ni ka, ali sa mo ako bi dru {tvo, od no sno dr à va na {li u ova ko ma lim po slo vi ma svoj in te res. Ka da bih ko jim slu ~a jem do bio kre dit pod po voq nim uslo vi ma od oko 100.000 evra mo gao bih da pro {i rim po gon, ali i da do pu nim ma {i ne ko jih i za sa da imam do voq no, ali tre ba ju no vi je jer je teh no lo gi ja oti {la da le ko is pred nas. Ova ko mo è mo da ì vi mo, ali ne i da se raz vi ja mo. Imam dvo je de ce, a po {to sam se ka sno oè nio, od no sno du è mom ~io, de ca su mi {ko lar ci, ali ve} sa da vi dim da ih ne in te re su je ono {to ra di wi ho vo otac. Vaq da po tra di ci ji oni }e se ba vi ti ne ~im dru gim, a da li }e sin ili }er ka po sta ti za na tli je jo{ ne mo gu da pro ce nim. Ma da, ka ko sa da stva ri sto je bo jim se da }e u po ro di ci Ma ri} bi ti pre ki nu ta tra di ci ja ne sa mo raz li ~i tih zan tli ja ve} da }e de ca po tra ì ti ne {to si gur ni je. M. Suyum

dru[tvo

dnevnik

sreda25.april2012.

OPTU@BE PROTIV PROMOTERA „PRVOG SRPSKOG” NANOSATELITA STEFANA VLAJKOVI]A

Ci ri {ki dok to rant fal si fi ko vao di plo mu?

PO^ELA DA RADI ZREWANINSKA INTERNET-TELEVIZIJA

Otvo ren pro zor pre ma sve tu Pre mi je rom emi si je “Pri ~a o gra du” prek si no} je u Zre wa ni nu i zva ni~ no po ~eo rad IP TV-ka nal, od no sno in ter net-te le vi zi ja, iza ko je sto ji “HD-film”. Di rek tor ove zre wa nin ske pro du cent ske ku }e Vla di mir [per ka zao je na kon fe ren ci ji za no vi na re da se “HDfilm” du go ba vi pro duk ci jom, a pre go di nu da na za po ~eo je i di rekt no pre no {e we do ga |a ja pu tem in ter ne ta. – Na mer no smo iza bra li in ter net, kao me dij ko ji je u eks pan zi ji. Do sa da smo re a li zo va li ne ko li ko zna ~aj nih pro je ka ta za mla de. Pod se ti }u na to da smo la ne go di ne ve o ma uspe {no, i pot pu no bes plat no, or ga ni zo va li pri pre me osma ka za kva li fi ka ci o ne is pi te pu tem in ter ne ta. Tu prak su na sta vqa mo i ove go di ne, s jed nom raz li kom, a to je da }e sa dr `aj bi ti emi to van i na na {oj te le vi zi ji – re kao je [per. On je ob ja snio da je u pi ta wu te le vi zi ja ~i ji je osnov ni za da tak da in for mi {e gra |a ne o ak tu el nim po li ti~ kim, ko mu nal nim, kul tur nim, za bav nim i sport skim de {a va -

wi ma na lo ka lu. U pri pre mi je se dam emi si ja: “Pri ~a o gra du” auto ra i vo di te qa Dar ka [pe ra, “Cr ve na sto li ca”, ko ju }e ure |i va ti Li di ja Kr~ ma rov, “Kult +” ured ni ce Ga bri je le Pa ri gros, “No} na stra `a” (Sa wa Pe na), “Prav da” (Go ran De li}), “Hi po krat” (Dra ga na Bla go je vi}) i “Krat ke ve sti” ko je }e pri pre ma ti Slo bo da Mi li vo jev. Pro gram }e bi ti emi to van 24 sa ta. – Emi to va }e mo i sve do ku men tar ne fil mo ve iz na {e vi deo-pro duk ci je, kao i iz pri ja teq skih, ko ji su stva ra ni u po sled wih 14 go di na – is ta kao je [per. Teh ni~ ki di re tor IP „Zre wa nin TV„ \u la Fel de {i na gla sio je da je ve o ma po no san {to je na kon ne ko li ko go di na ra da i tru da otvo re na in ter net-te le vi zi ja. – Te le vi zi ja je po sve }e na Zre wa nin ci ma, ali ona se vi di svu da u sve tu. Za to je od go vor nost ve li ka, a mi }e mo se tru di ti da sve tu po {a qe mo le pu sli ku o gra du u ko jem `i vi mo – na po me nuo je Fel de {i. @. Balaban

IN MEMORIAM

Dr Dra go qub Bu gar ski (1937–2012) Dr Dra go qub Bu gar ski ro |en je u Osto ji }e vu (^o ka) 1937. go di ne. Ma tu ri rao je 1956, iste go di ne je upi sao ge o graf sku gru pu na PMF-u u Be o gra du, a di plo mi rao je 1960. Kra jem 1964. go di ne iza bran je, a u ja nu a ru na red ne go di ne i po sta vqen za pr vog asi sten ta na no vo o sno va noj Ka te dri za ge o gra fi ju Fi lo zof skog fa kul te ta u No vom Sa du. Kao je di ni asi -

stent, niz go di na je dr `ao ve `be iz vi {e pred me ta. Na PMF-u u Be o gra du za vr {io je po sle di plom ske stu di je, a ma gi star ski rad „Lov ni tu ri zam Voj vo di ne„ od bra nio je 1972. Na red ne go di ne je iza bran u zva we pre da va ~a i od ta da odr `a va pre da va wa i na sta vu iz pred me ta Kli ma to lo gi ja s osno va ma me te o ro lo gi je. Go di ne 1980. na Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu u No vom Sa du od bra nio je dok tor sku di ser ta ci ju “Sa vre me ne funk ci je Ki kin de i we no gra vi ta ci o no pod ru~ je”. Na red ne go di ne je

iza bran za do cen ta i od ta da pre u zi ma na sta vu iz pred me ta Ge o graf ske obla sti Ju go sla vi je, ko ji je pre to ga pre da vao aka de mik Bra ni slav Bu ku rov. Go di ne 1986. Dra go qub Bu gar ski je iza bran za van red nog, a 1991. go di ne u zva we re dov nog pro fe so ra. Ru ko vo dio je iz ra dom 92 di plom ska ra da, dva ma gi star ska ra da i dve dok tor ske di ser ta ci je. Ve o ma je bio za pa `en we gov rad u Po kra jin skoj po dru `ni ci Srp skog ge o graf skog dru {tva, od no sno Ge o graf skog dru {tva Voj vo di ne, ~i ji je se kre tar du go go di na bio, a od 1986. do 1988. go di ne i pred sed nik. We go vom ra du na po pu la ri za ci ji ge o graf ske na u ke do pri ne lo je i sni ma we dva de se tak te le vi zij skih emi si ja ko je su vi {e pu ta emi to va ne. Za raz voj ge o gra fi je ni je ma we zna ~a jan ni na u~ ni i stru~ ni rad dr Dra go qu ba Bu gar skog. Oni su za po ~e ti we go vim do la skom u No vi Sad, gde se od mah ukqu ~u je i u rad Ka te dre za ge o gra fi ju i Ma ti ce srp ske. Iza bran je za stal nog ~la na sa rad ni ka Ma ti ce srp ske i za ~la na Od bo ra Ode le wa za pri rod ne na u ke Ma ti ce srp ske. We gov na u~ ni opus ob u hva ta ra do ve iz go to vo svih ge og raf skih di sci pli na – 133 na u~ na i 80 stru~ nih ra do va. Me |u wi ma su dve kwi ge gde je je di ni autor i 16 kwi ga u ko ji ma je je dan od auto ra. Dr Dra go qub Bu gar ski je na In sti tu tu za ge o gra fi ju ra dio 37 go di na. Osta vio je ne iz bri siv trag, ka ko u na u ci, ta ko i u obra zo va wu. Prof. dr Lazar Lazi}

Kao grom iz ve dra ne ba u me di ji ma je od jek nu lo sa op {te we Fi zi~ kog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du da je Ste fan Vlaj ko vi} iz Vr wa~ ke Ba we, sti pen di sta Fon da za mla de ta len te 2011. – ~i je su iz ja ve (ob ja vqe ne u me di ji ma kra jem mar ta) o to me da je, kao dok to rant Teh no lo {kog in sti tu ta u Ci ri hu, ube dio NA SA da lan si ra pr vi na no sa te lit „ma de in Ser bia” – „fal si fi ko vao do ku men ta” po me nu tog fa kul te ta! Tra è }i part ne re u Sr bi ji za taj pro je kat, Vlaj ko vi} je po se }i vao od go va ra ju }e fa kul te te i na u~ no i stra ì va~ ke in sti tu te, ku cao na mi ni star ska vra ta, tra è }i da se te in sti tu ci je ukqu ~e u pro je kat... Upra vo me dij skom bu kom ko ju je di gao pro mo vi {u }i pr vi srp ski sa te lit i tra è }i spon zo re skre -

Na dodeli stipendije Fonda za mlade talente

Nanosateliti samo za edukaciju Fa kul tet teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du, ~i jeg je de ka na prof. dr Ili ju ]o si }a svo je vre me no Vlaj ko vi} ta ko |e po se tio ape lu ju }i za part ner stvo u pro jek tu iz ra de pr vog srp skog na no sa te li ta, pri hva tio je, pod uslo vom da ce lu pri ~u pro ve ri i da se prof. dr Vo jin [enk in for mi {e o pro jek tu, na sa stan ku odr à nom ne dav no u Bri se lu. Ka ko je ju ~e u krat koj te le fon skoj iz ja vi za „Dnev nik” re kao pro fe sor [enk, me di ji su ce lu pri ~u na du va li jer se, za pra vo, ra di o jed nom od FP7 pro je ka ta, po ve re nom In sti tu tu „Von Kar man” u Bel gi ji, ko ji se, iz me |u osta log, ba vi i pro u ~a va wem na no teh no lo gi ja. Pro fe sor [enk ka è da je ~i ta va stvar jo{ da le ko od po ~et ka jer po me nu ti in sti tut jo{ tra ì part ne re u ovom evrop skom pro jek tu. Ra di se o skla pa wu ma lih sa te li ta ko ji slu è pre vas hod no u edu ka tiv ne i eks pe ri men tal ne svr he. On is ti ~e da se de lo vi za ova kve na no sa te li te (di men zi ja 10 h 10 h 20 cen ti me ta ra i za pre mi ne dve li tre) ku pu ju go to vi i skla pa ju, a ce na im je od 10.000 do 20.000 evra. Oni se is pa qu ju iz „{ar è ra”, i to na sva ka dva mi nu ta. Dr [enk je po tvr dio da no vo sad ski FTN i Uni ver zi tet u No vom Sa du ima ju qud skih i dru gih re sur sa da bu du part ne ri u ovoj pri ~i, ako se ta ko od lu ~i.

nuo je pa `wu na se be... Pa je, ka ko se na vo di u sa op {te wu Fi zi~ kog fa kul te ta, „na osno vu osno va ne sum we, oba vqen uvid u do ku men ta ci ju ko ju je na{ biv {i stu dent Ste fan Vlaj ko vi} pod neo Fon du za mla de ta len te, na osno vu ko je je od po me nu tog Fon da do bio sti pen di ju od 700.000 di na ra. Uvi dom je po tvr |e no da je Ste fan Vlaj ko vi} do bio sti pen di ju na osno vu fal si fi ko va nih do ku me na ta. Na i me, on je na Fi zi~ kom fa kul te tu po lo `io se dam pred me ta, a u do ku men tu ko ji je sam iz ra dio na veo je da je po lo `io 25“. Za to je Fi zi~ ki fa kul tet, sto ji u sa op {te wu ko je je pot pi sao pro de kan za na sta vu doc. dr Ivan Doj ~i no vi}, 20. apri la pod neo kri vi~ nu pri ja vu SUP-u Be o grad pro tiv Ste fa na Vlaj ko vi }a zbog kri vi~ nog de la fal si fi ko va wa do ku me na ta, dok je na Fa kul te tu

po kre nut di sci plin ski po stu pak pro tiv we ga. Ka ko je pro de kan Doj ~i no vi} ju ~e iz ja vio agen ci ji Ta njug, Vlaj ko vi} je ske ni rao pro de ka nov pot pis i pe ~at Fa kul te ta i sve to po sta vio na „do ku ment” na en gle skom, s ko jim je us peo da upi {e dok tor ske stu di je na Teh no lo {kom in sti tu tu u Ci ri hu. – To je sve ura |e no to li ko gru bo da ~ak ni je ni fal si fi kat ne go de~ ja igra. Ka da je jed nom pro {lo, s tim istim do ku men tom je ov de do bio sti pen di ju Fon da za mla de ta len te – re kao je Doj ~i no vi}, ko ji je ob ja snio da su mu na ~i tav slu ~aj skre nu li pa `wu stu den ti ko ji su za slu `e no do bi li na gra du Fon da. Ta njug na vo di da Fond za mla de ta len te ~e ka do ka ze Fi zi~ kog fa kul te ta, na kon ~e ga }e po kre nu ti pro ce du ru za po vra }aj nov ca od do de qe ne sti pen di je. V. ^eki}

mom kao i re le vant ne ak te re ko ji se bo re pr o tiv dis kri mi na ci je na ra du i u ve zi s ra dom. U~e sni ci }e ima ti pri li ku da kr oz otvo re nu de ba tu raz me ne mi {qe we i is ku stva i da ju su ge sti je i pred lo ge za una pre |e we po li ti ke u ovoj obla sti s ob zi rom na to da se sva ki ~e tvr ti za po sle ni u Sr bi ji su o ~a va s mo bin gom. Na tri bi ni }e u~e stvo va ti pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti}, po kra jin ski se kre tar za rad, za po {qa ve wa i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin, part ner u pr o jek tu – pred stav nik orga ni za ci je ABF Bra co Ka laj xi}, na ~el ni ca In spek ci je ra da za Ju `no ba~ ki okrug Qi qa na Stoj {i}, pr o fe sor Prav nog fa kul te ta pr o fe sor dr Pre drag Jo va no vi}, za me ni ca po kra jin skog om bud sma na za rav no prav nost po lo va Da ni ca To do rovJa {a re vi} i dru gi. Q. M.

re kao, po ve }ao ob u hvat ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i, ali i iz no se ko je do bi ja ju: – Kao po sle di ca no vog za ko na, ali i eko nom ske kri ze, oko 20 po sto po ras tao je broj onih ko ji `i ve is pod li ni je si ro ma {tva i ko ri ste so ci jal nu po mo} – na veo je Qa ji}.

ÊN GE RI PO SE TIO GE RON TO LO [KI CEN TAR „KA WI @A„ : Gerontolo{ki centar „Kawià„ jedan je od najboqih u Vojvodini, istakao je prilikom ju~era{we posete toj ustanovi pokrajinski sekretar za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju dr Atila êngeri. On je direktoru ustanove Vladimiru Hajderu uru~io ugovor za iznos od 500.000 dinara, koji je Gerontolo{kom centru Kawià dodeqen na konkursu resornog pokrajinskog sekretarijata za poboq{awe uslova zbriwavawa {ti}enika. Kapacitet Gerontolo{ki centar „Kawià„ je 95 korisnika, pri ~emu je popuwenost gotovo stopostotna, a zahvaquju}i projektima koji su u posledwe vreme dobijali podr{ku na konkursima Pokrajinskog sekretarijata, investirano je u instalirawe solarnih panela na dva objekta, {to je ve} ove zime donelo u{tede u utro{ku energije. êngeri je obi{ao korisnike usluga Gerontolo{kog centra „Kawià„ i s rukovodstvom razgovarao o daqim planovima za ulagawa i podizawa kvaliteta zbriwavawa starih lica s ovog podru~ja. M. Mitrovi}

VESTI Le ka ri u jed no sat nom {traj ku Sin di kat za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti Sr bi je do neo je od lu ku da da nas stu pi u {trajk upo zo re wa. [trajk }e tra ja ti od 11 do 12 sa ti u svim usta no va ma zdrav stve ne i so ci jal ne za {ti te. Ka ko na vo de, jed no sat ni {trajk upo zo re wa se or ga ni zu je ra di za {ti te pro fe so nal nih i eko nom skih pra va, od no sno zbog uru {e nog ma te ri jal nog i eko nom -

seb nog ko lek tiv nog ugo vo ra i pot pi si va we ko lek tiv nog ugo vo ra s po slo dav cem s in te gral nim tek stom Po seb nog ko lek tiv nog ugo vo ra, kao i po vla ~e we Ured be o ko rek tiv nom ko e fi ci jen tu i Ured be o uslo vi ma ko je mo ra da is pu wa va zdrav stve na usta no va za pru `a we ugo sti teq skih uslu ga tre }em li cu. Iz me |u osta log, tra `i se is pla ta ju bi lar nih na gra da za sve za po sle ne ko ji ostva ru ju to pra vo, kao i obez be |i va we ko lek tiv nog osi gu ra wa i pre ven tiv no-re kre a tiv nog od mo ra za za po sle ne u ovim de lat no sti ma. J. B.

„Stop zlo sta vqa wu na ra du”

skog po lo `a ja za po sle nih u tim de lat no sti ma. Re pu bli~ ki sin di kat za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti zah te va od Vla de da se za ra de u ovim obla sti ma od mah po ve }a ju, da se iz me ni Ured ba o ko e fi ci jen ti ma ta ko da ras pon u za ra da ma iz no si 1:5. Tra `i se i pri me na Po -

Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Voj vo di ne, u sa rad wi s Orga ni za ci jom ABF iz [ved ske i pri dru `e nim part ne rom Fon dom za evrop ske po slo ve Voj vo di ne, u okvi ru pr o jek ta “Spre ~a va we zlo sta vqa wa na ra du u po slov nom okru `e wu kr oz so ci jal ni di ja log” orga ni zu je da nas u Skup {ti ni Voj vo di ne tri bi nu “Stop zlo sta vqa wu na ra du”. Tr bi na, ko ju fi nan si ra Evrop ska uni ja, oku pi }e pred stav ni ke in sti tu ci ja ko je se ba ve ovim pr o ble -

Dva de set po sto vi {e si ro ma {nih Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} iz ja vio je da tre nut no 89.000 po ro di ca u Sr bi ji pri ma so ci jal nu nov ~a nu po mo}, {to je oko 20 po sto vi {e ne go pre usva ja wa no vog Za ko na o so ci jal noj za {ti ti. Taj za kon je, ka ko je

Sti pen di je za dok to ran te Dve sta stu de na ta dok tor skih stu di ja i u~e ni ka sred wih {ko la pot pi sa li su ju ~e ugo vo re o do bi ja wu sti pen di ja iz sred sta va Mi ni star stva pro sve te i na u ke, ko je je od 2002. go di ne do bi lo vi {e od 500 mla dih. Sti pen di je, od 32.000 di na ra, do bi li su stu den ti dok tor skih aka dem skih stu di ja ko ji su ukqu ~e ni u na u~ no i stra ì va~ ke pro jek te Mi ni star stva, re ~e no je na sve ~a no sti u rek to ra tu Uni ver zi te ta u Be o gra du. Za mla de is tra ì va ~e u~e ni ke za vr {nih raz re da sred wih {ko la ko ji su osvo ji li jed no od pr va tri me sta na me |u na rod nim olim pi ja da ma zna wa, Mi ni star stvo }e me se~ no do de qi va ti 22.000 di na ra. Sti pen di je se do de qu ju u okvi ru Pro gra ma pod sti ca wa i sti pen di ra wa mla dih i na da re nih za na u~ no i stra ì va~ ki rad.

CRnA HROnikA

sreda25.april2012.

dnevnik

c m y

NAKON HAP[EWA ZBOG RAZBOJNI[TVA I IZNUDE U NOVOM SADU

Okri vqe ni ma po sle sa slu {a wa pri tvor

Okri vqe ni ma za raz boj ni {tvo po ~i we no u No vom Sa du Dra ga nu P. (1982) iz se la Dra go je vac s pod ru~ ja op {ti ne Vla di mir ci i An drei S. (1990) iz [ap ca, kao i we nom su gra |a ni nu Ne boj {u ]. (1979) ko ji se, osim za to kri vi~ no de lo, te re ti i za iz nu du i ne do zvo qe no dr `a we i no {e we oru` ja, ju ~e je od re |en pri tvor na kon pri vo |e -

Rat ko Mla di}

ZA DVA DANA POMEREN DATUM PO^ETKA PROCESA U HAGU BIV[EM KOMANDANTU VRS-a

Su |e we Mla di }u po ~i we 16. ma ja

Po ~e tak su |e wa Rat ku Mla di }u od lo èn je za 16. maj, dva da na ka sni je ne go {to je pr vo bit no bi lo za ka za no, sa op {ti lo je ju ~e Sud sko ve }e Ha {kog tri b u n a l a. Po s tu p ak pro tiv Mla di }a tre ba lo da je da po~ ne 14. ma ja, pod se ti la je Agen ci ja Frans pres, do da ju }i da ni je na ve den raz log od la ga wa po ~et ka pro ce sa. Su |e we }e po ~e ti uvod nom re~ ju Tu ì la {tva, a Mla di }e va od bra na je, u pre kju ~e ob ja vqe nom pod ne sku, na ve la da u ovoj fa zi po stup ka ne }e dr à ti uvod nu re~, kao i da se op tu è ni ne }e obra }a ti Sud skom

ve }u. To kom su |e wa bi tre ba lo da bu de sa slu {a no 413 sve do ka Tu `i la {tva, me |u ko ji ma dva ve {ta ka, re ~e no je to kom ju ~e ra {we pret pre tre sne kon fe ren ci je u po stup ku pro tiv Mla di }a. Sa slu {a we pr vih sve do ka i iz vo |e we do ka za op tu `be tre ba lo bi da po~ nu 29. ma ja. Mla di} je op tu `en za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa to kom ra ta u BiH 1992–1995. go di ne. On je uhap {en u Sr bi ji 26. ma ja 2011. go di ne, a 31. ma ja iz ru ~en je Ha gu. (Tanjug)

KRIVI^NA PRIJAVA PO@AREVA^KE POLICIJE PROTIV BOJANE [. IZ NOVOG SADA

Pre va ra s re klam nim dis ko vi ma Po à re va~ ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Bo ja ne [. (29) iz No vog Sa da zbog osno va sum we da je iz vr {i la kri vi~ no de lo zlo u po tre be ovla {}e wa u pri vre di i fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve. U ju ~e ra {wem sa op {te wu po à re va~ ke po li ci je na ve de no je da je Bo ja na [. osum wi ~e na da je to kom ok to bra pro {le go di ne kao di rek tor ka Pri vred nog dru {tva „In fo-cen tar no vus” DOO Be o grad pre va ri la di rek to ra po à re va~ ke bol ni ce. Bo ja na [. je di rek to ru po à re va~ ke bol ni ce nu di la na vod no bes plet ne re klam ne di sko ve s re gi strom pri vred nih su bje ka ta kao do na ci ju Mi ni star stva fi nan -

si ja, a od we ga za tra ì la da na vod no pot pi {e blan ko ot prem ni cu. Na kon to ga je ot prem ni cu pre i na ~i la, upi sa la iz nos od 92.000 di na ra, ove ri la pot pi som i pe ~a tom svog pri vred nog dru {tva i uz ra ~un do sta vi la po à re va~ koj bol ni ci na na pla tu. Na isti na ~in pre va ri la je i di rek to ra Zdrav stve nog cen tra Pe tro vac, pre i na ~i la ot prem ni cu i upi sa la iz nos od 46.000 di na ra. Uko li ko je ime no va na na ovaj ili sli~ na na ~in pre va ri la i dru ge pri vred ne su bjek te, po li ci ja po zi va o{te }e ne da slu ~aj pri ja ve naj bli òj po li cij skoj sta ni ci. (Tanjug)

OTKRI]E CARINIKA U NOVOSADSKOJ PO[TI

[verc se me na ka na bi sa u po {iq ka ma

Ca rin ski slu `be ni ci su to kom apri la u ca rin skom re fe ra tu „Po {ta No vi Sad”, pri li kom pre gle da sa dr `a ja pi smo no snih po {iq ki, u ne ko li ko slu ~a je va pro na {li se me opoj nih

di {we ~e stit ke, pro na |e no je po de set se men ki ka na bi sa. Na red nog da na su u po {iq ci iz Ka na de, ko ja je bi la na me we na pri ma o cu u Sen ti, pro na |e ne dve ke si ce s 40 se men ki ka na bi sa.

wa is tra `nom su di ji no vo sad skog Vi {eg su da Mi ro sla vu Alim pi }u. Ne boj {a ]. je na sa slu {a wu iz ja vio da ni je u sta wu da iz ne se od bra nu, dok su Dra gan P. i An drea S. sa slu {a ni, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no. Ka ko je pi sao na{ list, po kri vi~ noj pri ja vi, An drea S. od ve la je jed nog tri de se to go di -

{weg [ap ~a ni na u stan u No vom Sa du, po do go vo ru s Dra ga nom P. i Ne boj {om ]., ko ji su ubr zo do {li ma ski ra ni i na o ru à ni no èm i pi {to qem. Dra gan se te re ti da je o{te }e nog tu kao i po se kao no èm po ru ci i li cu, a da mu je za tim od u zeo mo bil ni te le fon i no vac pa s An dre om oti {ao iz sta na. Ta ko |e, Ne boj {i ]. se sta vqa na te ret

da je zah te vao od na ve de nog [ap ~a ni na da mu su tra dan do ne se 500 evra, {to je ovaj i u~i nio. U tre nut ku pri mo pre da je nov ca u jed nom no vo sad skom ka feu na Bu le va ru oslo bo |e wa po li ci ja je uhap si la Ne boj {u ]., a za tim na dru goj adre si jo{ dvo je na ved nih osum wi ~e nih. O{te }e ni }e bi ti sa slu {an da nas. M. V.

JU^E, NAKRATKO, ZBUWUJU]E INFORMACIJE O NAVODNOM ZAHTEVU SJEDIWENIH DR@AVA

Ame ri ka ne tra ì iz ru ~e we Mi la di na Ko va ~e vi }a Mi ni star stvu prav de Sr bi je ni je sti gao ni ka kav zah tev za iz ru ~e we Mi la di na Ko va ~e vi }a Sje di we nim Ame ri~ kim Dr à va ma, ni ti od ame ri~ kog tu ì la {tva, ni ti od bi lo ko je dru ge in sti tu ci je, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u Mi ni star stvu, ko je je je di no nad le `no za pri jem ta kvih mol bi. Srp sko mi ni star stvo prav de je in for ma ci je pla si ra ne u me di ji ma pro ve ri lo i u am ba sa di SAD u Be o gra du, ko ja ta ko |e od ri ~e po sto ja we bi lo ka kvog zah te va pre ma Ko va ~e vi }u. „In for ma ci ju da ame ri~ ko tu ì la {tvo od Osnov nog su da u Som bo ru tra ì da po stu pi po po ter ni ci i iz ru ~i Ko va ~e vi }a, sma tra mo de lom iz bor ne kam pa we jer je re~ o ne ta~ noj i be smi sle noj in for ma ci ji, po {to je op {te po -

– Osnov ni sud u Som bo ru ni je do bio ni je dan do ku ment ko jim se tra `i iz ru ~e we Mi la di na Ko va ~e vi }a Ame ri ci. Ni je nas ni ko in for mi sao ni o to me da bi ta kav do ku ment mo gao sti }i – iz ja vio je ju ~e po sle pod ne za „Dnev nik” se kre tar tog su da Ne ma wa Ril ke, ko ji je do dao da je za tu in for ma ci ju sa znao iz me di ja. I dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu prav de Slo bo dan Ho men je re kao da je in for ma ci ja o zah te vu SAD za iz ru ~e we Mi la di na Ko va ~e vi }a ne ta~ na. – Mi smo ve} u ko mu ni ka ci ji o ovom slu ~a ju s am ba sa dom SAD, gde ta ko |e ni su upo zna ti s bi lo ka kvim zah te vom za iz ru ~e we – re kao je Ho men. Advo kat Bo ri vo je Bo ro vi} ju ~e je iz ja vio da je po no vo ak ti vi -

Ko va ~e vi }a, po otu `ba ma ko je su bi le osnov we go vog hap {e wa u istom okru gu 2008. go di ne. Na vo di se i da je tu `i lac tra `io da cr ve na In tre po lo va po ter ni ca za Ko va ~e vi }em osta ne na sna zi. Do pis je od 9. apri la 2012. Is ka zu ju }i za bri nu tost i ~u |e we, Bo ro vi} je na gla sio da je we go vom bra we ni ku Ko va ~e vi }u ve} pra vo sna `no pre su |e no u Pr vom

bi lo pot pu na zlo u po tre ba – oce nio je Bo ro vi}. – Mo ra da se za {ti ti Ko va ~e vi}, po {to on ima sva pra va po Usta vu i me |u na rod nim kon ven ci ja ma. Po we go vim re ~i ma, „ni je uobi ~a je no da se ova ko ne {to de si kad jed na dr `a va pre pu sti dru goj kri vi~ no go we we“. Pod se ti mo, Mi la din Ko va ~e vi} je kra jem 2010. go di ne na osno -

Fak si mil am e ri~ kog tu `i la {tva upu }en su du u Som bo ru

Mi la din Ko va ~e vi}

zna to da ni ko ne mo è dva pu ta bi ti osu |en za isto kri vi~ no de lo„, po ru ~u ju iz Mi ni star stva prav de. Iz te in sti tu ci je ta ko |e pod se }a ju na to da je po sle pre go vo ra u mar tu 2009. ame ri~ ko dr àv no tu ì la {tvo od u sta lo od kri vi~ nog go we wa Ko va ~e vi }a zbog na no {e wa te {kih te le snih po vre da ame ri~ kom dr à vqa ni nu Bra ja nu [taj ha u e ru. I u som bor skom sud de man tu ju po sto ja we bi lo ka kvog zah te va u ve zi s Mi la di nom Ko va ~e vi }em.

ra na pri ~a o In ter po lo voj po ter ni ci ko ju je ra ni je Ame ri ka ras pi sa la za we go vim bra we ni kom Ko va ~e vi }em. – Sti gao je do pis iz ame ri~ kog tu ì la {tva ko jim se tra ì ak ti vi ra we me |u na rod ne po ter ni ce pro tiv Ko va ~e vi }a da bi se vo dio po stu pak u Ame ri ci – ka zao je ju ~e za „Dnev nik” Bo ri vo je Bo ro vi}. U do pi su-fak su, u ko ji je „Dnev nik” imao uvid, pi {e da je glav ni tu ì lac okru ga Bro me u dr à vi Wu jork po no vio svo ju na me ru da i da qe kri vi~ no go ni Mi la di na

osnov nom su du u Be o gra du ko ji je od ame ri~ kih ko le ga pre u zeo we gov pred met u ve zi sa slu ~a jem od 4. ma ja 2008. go di ne, ka da je u tu ~i u ba ru u stu dent skom kam pu su te {ko po vre |en stu dent Bra jan [taj nha u er. – Po {to je dr à va Sr bi ja is pla ti la na kna du {te te po ro di ci [taj nha u er, te shod no ~i we ni ci da je Ame ri ka ustu pi la po stu pak Sr bi ji, ovaj zah tev ve zan za po ter ni cu pro tiv Ko va ~e vi }a je neo bja {wiv i skan dal u me |u na rod nom pra vu. Pr vo, ne mo è da se kr {i prav ni prin cip „ne dva pu ta o pre su |e noj stva ri“. S dru ge stra ne, dr à va Sr bi ja mo ra da re a gu je i da se spre ~i ne {to ova ko jer bi

vu spo ra zu ma o kri vi ci za kqu ~e nog s Pr vim osnov nim tu ì la {tvom u Be o gra du, pra vo sna `no osu |en na ka znu za tvo ra od dve go di ne i tri me se ca po op tu `bi za u~e {}e u tu ~i u ame ri~ kom ba ru pre ~e ti ri go di ne i na no {e we po vre da [taj nha u e ru. Ra ni je su, pred ame ri~ kim pra vo su |em, na za tvor ske ka zne u pri bli `no istom tra ja wu osu |e na i dvo ji ca Ko va ~e vi }e vih po zna ni ka ko ji su ta ko |e bi li ak te ri tu ~e. Ko va ~e vi} je 20. ja nu a ra 2011. upu }en na od slu è we ka zne u za tvor u Som bo ru, a pret hod no je od le ào pet me se ci u za tvo ru u Som bo ru i jo{ tri u ame ri~ kom i be o- grad skom pri tvo ru. J. J.

JUÊ POSLE PODNE OKONÂNA VI[ESATNA DRAMA U PANÊVU

Od u stao od sko ka s kro va su da

Za ple we ne se men ke ka na bi sa

dro ga, {to je na knad no i po tvr |e no stru~ nom eks per ti zom, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na. U po {iq ci ko ja je 29. mar ta ove go di ne go di ne pri sti gla na ca ri we we od po {i qa o ca iz Bel gi je, pro na |e na je epru ve ta s pet se men ki ka na bi sa. Kod pri ma o ca u Su bo ti ci, u dve no vo go -

U po {iq ci iz ^e {ke, na me we noj pri ma o cu u Zma je vu, 17. apri la ove go di ne pro na |e no je de set se men ki ka na bi sa. Na red nog da na je u po {iq ci iz Ve li ke Bri ta ni je, upu }e noj u Ko viq, pro na |e no pet se men ki ka na bi sa, sa op {ti la je ca ri na. M. B.

Pre go va ra~ ki tim us peo je ju ~e ne {to po sle 13.30 ~a so va da na go vo ri D. P. iz Ba nat skog Kar lov ca da si |e s kro va zgra de su da u Pan ~e vu. Eki pa Hit ne po mo }i pre ba ci la ga je u bol ni cu na is pi ti va we, a po sle pro ce ne le ka ra od lu ~i }e da li }e ga po sla ti u Ko vin ili ne ku dru gu bol ni cu. Od osam sa ti uju tru ju ~e se u Pan ~e vu od i gra va la pra va dra ma. D. P. je zbog ne re {e nog ko mu nal nog pro ble ma pre tio da }e sko ~i ti sa zgra de su da. On je raz bio sta klo na hod ni ku tre }eg spra ta i po `ar ni im ste pe ni ca ma, ko je vo de na vrh pan ~e va~ ke Pa la te prav de i pre {ao ~i ta vih dva de se tak me ta ra, po peo se na krov, pa pre go va ra~ ki tim ni je mo gao da mu pri |e. D. P. je bio na ivi ci zgra de i pre tio da }e sko ~i ti. Po ku {a ji bi lo

Pa lata pr avde u P an ~evu, o dakle je D. P. na me ravao da s ko~i

ka kvog raz go vo ra s wim su pro pa li, ni brat ni sin, ko ji su, u me |u vre me nu do {li iz Ba nat skog Kar lov ca, ni su us pe li da ga od go vo re od na me re da sko ~i. D. P. je od bi jao da pri mi i bi lo ka kvu me di -

cin sku po mo} ko ju su po ku {a li da mu do tu re. U jed nom tre nut ku i gra do na ~el ni ca Pan ~e va Ve sna Mar ti no vi} je raz go va ra la s wim, za tim za mo li la ve li ku gru pu qu di oku -

pqe nu is pred zgra de Su da da ne ko mu ni ci ra ju s ne sre} nim ~o ve kom. Port pa rol ka Vi {eg su da u Pan ~e vu San dra Me da ko vi} iz ja vi la je da je pro ve rom sud ske do ku men ta ci je utvr |e no da D. P. ne u~e stvu je ni u jed nom po stup ku pred Osnov nim, Vi {im ili Pri vred nim su dom, ni ti u tu `i la {tvi ma. Na po me nu la je da su 2010. pro tiv we ga bi la po kre nu ta dva kri vi~ na, ali su oba ob u sta vqe na, pa je za kqu ~i la ka ko to ne mo `e bi ti mo tiv Pet ko vi }e vog po na {a wa. Ona je do da la da su, dok je D. P. bio na kro vu, pre gle da ni sud ski spi si i da ni je pro na |en pred met ko ji bi se od no sio na Pet ko vi }a. - Ni su nam po zna ti pra vi mo ti vi we go vog ~i na - re kla je port pa rol ka su da. Z. Dg.

crna hronika

dnevnik NESRE]A NA AUTOPUTU BEOGRAD–[ID

Stra da la sta ri ca Policijska uprava Sremska Mitrovica saop{tila je ju~e da je u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila na utoputu Beograd–[id poginula starica, a povre|ene su dve osobe. Nesre}a se dogodila prekju~e u 13.30 sati, a sudarili su se putni~ki automobili marke ,,sab” i

„golf”. Na licu mesta je preminula Nikodija S. (80) iz [ida, te{ku povredu zadobila je jedna osoba, a mawe talesne povrede dve osobe. Povre|enima je ukazana pomo} u Zdravstvenom centru u Sremskoj Mitrovici, saop{tila je policija. (Tanjug)

UHVA]EN MLADI] IZ ^URUGA, OSUMWI^EN ZA RAZBOJNI[TVO

^e ru pao vi ken di ce i ku }e? Prekju~e je u ^urugu uhap{en Sve to zar K. (1982) zbog osnovane sumwe da je po~inio vi{e krivi~nih dela te{ke kra|e na teritoriji op{tine @abaq. Po ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave, pretresom stana osumwi~enog prona|eno je vi{e predmeta koji su, kako se pretpostavqa, ukradeni. Svetozar K. se tereti da je

izme|u septembra i decembra 2011. provalio u dve ku}e u vikend-nasequ „Mrtva Tisa„, a u decembru iste godine u jednu ku}u u ^urugu. Osumwi~eni je zadr`an u slu`benim prostorijama i uz krivi~nu prijavu bi}e izveden pred istra`nog sudiju Osnovnog suda u Novom Sadu, dodaje se u saop{tewu policije. M. B.

OPTU@EN DIREKTOR FIRME „JELENKO” IZ STAJI]EVA, KOD ZREWANINA

Ma hi na ci je s |u bri vom Zrewaninsko Vi{e javno tuìla{tvo podiglo je optu`nicu protiv direktora firme “Jelenko” Sve to za ra S. (42) iz Staji}eva, zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja. Optu`nicom mu se stavqa na teret da je od novembra 2005. do maja 2006. godine iskoristio slu`beni poloàj i ovla{}ewa da bi sebi i drugom pribavio imovinsku korist. Po navodima Tuìla{tva, Svetozar S. je na osnovu ugovora sa suboti~kom kompanijom “Fidelinka” sukcesivno preuzimao semensku p{enicu i mineralno |ubri-

vo, ukupno vredne vi{e od 11 miliona dinara. Predao je menicu, iako je, kako tvrde u Tu`ila{tvu, znao da robu ne}e platiti i da se menica ne}e mo}i realizovati do dospe}a. Posle toga je deo preuzete robe prodao i naplatio oko 7,8 miliona dinara, a novac je podigao s ra~una na ime otkupa poqoprivrednog proizvoda kojeg nije bilo. Podozreva se da je tako sebi pribavio imovinsku korist u navedenom iznosu, ali i drugim licima kojima je predao te pare, kao i mineralno |ubrivo u vrednosti od 528.660 dinara. @. B.

SPREMA^ICA ISKORISTILA ODSUSTVO GAZDARICE

Tereti se za kra |u na ki ta vred nog 100.000 evra

Beogradska policija li{ila je slobode Mi lun ku N. (49) zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{ila krivi~no delo te{ke kra|e ve}e koli~ine zlatnog nakita, vrednog oko 100.000 evra, saop{tio je ju~e MUP. Milunka N., koja je povremeno radila kao sprema~ica kod o{te}ene, sumwi~i se da je 7.

aprila ove godine, iskoristiv{i trenutak kada u stanu nije bilo nikoga, ukrala ve}u koli~inu zlatnog nakita i na taj na~in o{tetila vlasnicu stana za oko 100.000 evra. Zlatni nakit osumwi~ena je sakrila u iznajmqenom stanu, gde je i prona|en i vra}en o{te}enoj. (Tanjug)

U PRVOM OSNOVNOM SUDU U BEOGRADU OSU\ENI NAVIJA^I „PARTIZANA”

Tro ji ci „Za bra we nih” za tvor zbog tu ~e – Prvi osnovni sud u Beogradu osudio je trojicu pripadnika „Partizanove„ navija~ke grupe grupe „Zabraweni” na zatvorske kazne zbog izazivawa tu~e u restoranu Sportskog dru{tva „Partizan” u Humskoj ulici pro{le godine – izjavila je ju~e Tanjugu portparolka i sudija tog suda Iva na Ra mi}. – Alek san dar Jok si} osu|en je na 14 meseci zatvora, Mi lan Gu de vi} na godinu dana, a Vla da @iv ko vi} na osam meseci. Oni su osu|eni zbog krivi~nog dela nasilni~kog pona{awa, a kao i Tuìla{tvo, imaju pravo da uloè àlbu na tu presudu Apelacionom sudu u Beogradu. Zbog incidenta u Humskoj, petorica „Zabrawenih” su u

januaru s Prvim osnovnim tuìla{tvom u Beogradu zakqu~i li spo ra zum i pri zna li krivicu pa su im izre~ene ~etiri zatvorske i jedna uslovna kazna. „Zabraweni” su u no}i izme|u 9. i 10. septembra pro{le godine u restoranu SD „Partizan” u Humskoj izazvali masovnu tu~u u kojoj je teè povre|eno nekoliko osoba. Oni su bejzbol palicama i dràlicama za poqoprivredne ma{ine napali ~lanove obezbe|ewa, misle}i da su pripadnici navija~ke grupe „Alkatraz”, nekoliko qudi povredili, dok je jedan pripadnik obezbe|ewa izboden noèm.

sreda25.april2012.

NAKON HAP[EWA SEDAM OSOBA ZBOG MALVERZACIJA U PAN^EVA^KOJ HEMIJSKOJ INDUSTRIJI

Osum wi ~e ni za „Azo ta ru” pred is tra `nim su di jom Pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalisti~ke policije, u koordinaciji s nadle`nim javnim tuìla{tvima, odredili su zadràvawe za sedam osoba zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja u postupku privatizacije „Azotare” u Pan~evu. Oni su sino} izvedeni pred ista`nog sudiju Vi{eg sud u Beogradu. Mera zadràvawa odre|ena je Vu ja di nu J. (1952), Du {a nu S. (1947) i Ju li ja ni V. (1958) iz Beograda, Jo va nu U. (1958) iz Kikinde, Je li ci I. (1955), ê do mi ru I. (1949) i Mi la nu C. (1962) iz Zrewanina, navodi se u saop{tewu Ministarstva unutra{wih poslova Srbije. Osumwi~eni }e u zakonskom roku, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni deùrnom istra`nom sudiji. Policija sumwi~i uhap{ene da su od 2007. do 2009. godine, u nameri pribavqawa imovinske

koristi konzorcijumu koji su ~inila preduze}a „Univerzal holding“ AD Beograd, „Arvi ko” Litvanija i preduze}e „Saniteks” iz Amerike, kao i preduze}ima „He im dal En ter pri ses„ s Kipra i „Vespera”, neutvr|enom metodologijom obezvredili kwigovodstvenu vrednost opreme „Karbamid 2„ HIP „Azotare„ Pan~evo. Potom su osumwi~eni doneli odluku o prodaji „Azotare„ Pan~evo preduze}u „Novomoskovsk remstroj servis“ za 32,5 miliona evra bez saglasnosti Agencije za privatizaciju. Na taj Po stro je wa pan ~e va~ ke „Azo ta re” na~in pribavili su imovinsku korist konzorcijuze}ima, kao i 230.000.000 dinara mu od 833.413.106 dinara i preduze}u „Univerzal TPM 5.440.350 evra pomenutim preduholding„, a sve na {tetu buxeta

Republike Srbije i HIP „Azotare„ Pan~evo, navodi se u saop{tewu. (Tanjug)

U AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU TVRDE:

Po stu pi li smo u skla du sa za ko nom Agencija za privatizaciju i zaposleni u Agenciji su u postupku privatizacije „Azotare” i kontrole izvr{ewa ugovornih obaveza postupili zakonito, saop{tilo je to telo povodom hap{ewa ~lanice Kolegijuma Agencije Ju li ja ne V. U preksino} objavqenom saop{tewu se navodi da Agencija o svom poslovawu redovno obave{tava sve organe koji sprovode kontrolu i nadzor nad zakonito{}u wenog rada – ministarstvo nadle`no za poslove

privatizacije, Vladu Srbije i skup{tinski Odbor za privatizaciju. „I pored toga, u vezi s aktuelnim hap{ewem, zlonamerno se nagla{ava jedino odgovornost zaposlenih u Agenciji, i to pre odluke nadle`nih pravosudnih organa„, ukazano je iz Agencije. Po wihovim navodima, to nije prvi put da Agencija, odnosno weni zaposleni, iako po li ti~ ki ne u tral ni, bu du javno zloupotrebqeni i ozna-

~eni kao deo korupcije i organizovanog kriminala u Srbiji. „Nedopustivo je da se zaposleni u Agenciji koriste kao medijski mamac u predizbornoj kampawi u ciqu stvarawa negativne slike u javnosti o privatizacionom procesu„, dodaje se u saop{tewu. Ko le gi jum i za po sle ni u Agen ci ji za tra `i li su od svih nad le `nih za po slo ve pri va ti za ci je u Sr bi ji da pravovremeno i jasno reaguju

u ciqu objektivnog informisawa javnosti i obezbe|ivawa daqeg procesa rada na aktuelnim poslovima. „Smatramo da bi svako odlagawe takve reakcije bilo potpuno neprihvatqivo s profesionalnog i eti~kog stanovi{ta„, poru~ili su iz Agencije, i podstetili na to da su i do sada bili partner i MUP-u i drugim nadle`nim organima u rasvetqavawu eventualnih krivi~nih dela. (Tanjug)

U NOVOSADSKOM VI[EM SUDU OTVOREN GLAVNI PRETRES PROTIV OKRIVQENIH ZA LA@IRAWE FUDBALSKE UTAKMICE IZME\U „MLADOSTI” IZ LU^ANA I „VOJVODINE”, ODIGRANE PRE ^ETIRI GODINE

Rat ko Bu to ro vi}: Ni je mi to, ve} po zaj mi ca su di ji Posle ~itawa optu`nice, sva petorica optuènih koja se dovode u vezu s laìrawem fudbalske utakmice doma}e „Mladosti„ iz Lu~ana i novosadske „Vojvodine„ ju~e su u Vi{em sudu u Novom Sadu, kao i u toku ~itavog postupka, negirali delo koje im se optu`nicom stavqa na teret. Pred malim ve}em u velikoj sali suda, kojim je presedavao sudija Sve ti mir Po po vi}, saslu{ani su okrivqeni Rat ko Bu to ro vi} (1954) iz Novog Sada, Mi lan â bri} (1973) iz Starih Banovaca, Go ran Ko va ~i} (1971) iz Zemuna i Beogra|ani Mi ha i lo Jek ni} (1963) i Bo ri slav Ka {an ski (1971). Po navodima optu`nice, 11. decembra 2007. godine u Novom Sadu okrivqeni predsednik Upravnog odbora Fudbalskog kluba „Vojvodina” Butorovi} putem mobilnih telefona, koje su koristili okrivqeni dogovorio se s okrivqenim komesarom za bezbednost ovog kluba âbri}em, da ponudi poklon trojici fudbalskih sudija Fudbalskog saveza Srbije koji su odre|eni za su|ewe pomenutog me~a da bi arbitrirali u korist novosadskog kluba. Daqe se navodi da je re~ o 2.000 evra glavnom sudiji i po 1.000 evra pomo}nim sudijama, {to }e biti ispla}eno da ove sudije „u okviru svojih slu`benih ovla{}ewa ne izvr{e slu`benu radwu koju bi morali izvr{iti„, {to je okrivqeni âbri} i u~inio. U tome mu je s

umi{qajem pomogao okrivqeni Kova~i}, koji mu je prethodno dao brojeve telefona trojice fudbalskih sudija, iako je znao da }e âbri} uticati na wih da na pomenutoj utakmici sude u korist „Vojvodine” te da }e im obe}ati poklon. U optuìci se navodi da je potom âbri} stupio u kontakt s Jekni}em, koji je prihvatio ponu|ene 3.000 evra, kao i Ka-

rezultaom 0:1 za „Vojvodinu„. Tako je Jekni}, nepreduzimawem pomenute slu`bene radwe koju je morao preduzeti, direktno uticao na ishod utakmice u korist novosadskog kluba, jer je u 72. minutu rezultat bio 0: 0. Zbog toga ga je specijalni posmatra~ utakmice ocenio negativnom ocenom, a sudijska komisije IO FSS-a ga je suspendovala, dok je Ka{anski za su|ewe na

Rat ko Bu to ro vi} iz la zi iz no vo sad ske Pa la te prav de

{anskim, koji je tako|e prihvatio 1.000 evra, kao i da dobije neki suvenir ili dres kluba, dok je pomo}ni sudija Igor Ra doj ~i} odbio ponu|eni novac. U Lu~anima je 12. decembra 2007. godine odigrana navedena utakmica, u okviru vanrednog kola „Meridijan superlige”, na kojoj je okrivqeni Jekni} kao glavni sudija propustio da u 72. minutu dosudi kazneni udarac za FK „Mladost„, a me~ je zavr{en

pomenutoj utakmici dobio pozitivnu ocenu, navodi se u optu`nici. Butorovi} i ^abri} okrivqni su za krivi~no delo davawa mita, Jekni} i Ka{anski za primawe mita, a Kova~i} za krivi~no delo davawa mita u pomagawu. – Razumeo sam optu`nicu, ne priznajm delo koje mi se stavqa na teret. U celosti ostajem pri izjavama koje sam dao u policiji

i pred istra`nim sudijom – kazao je ju~e optuèni Ratko Butorovi}. – Tada sam u svojoj odbrani naveo da sam navedeni iznos od 3.000 evra pozajmio. Ta suma mi je u potpunosti vra}ena nakon oko pola godine i to je evidentirano uz potpise i u prisustvu advokata. Na pitawe branioca Ka{anskog, advokata Mi haj la Pe ri {i }a, da li je ikad video Ka{anskog, Butorovi} je rekao da s tim okrivqenim nikad nikakav kontakt nije imao. On je napomenuo da nije bilo nikavih primedbi FK „Mladost” iz Lu~ana na organizaciju utakmice. – Imao bih {ta da kaèm povodom ovog slu~aja, ali ne u svoju odbranu ve} o na~inu na koji sam tretiran, koji nije primeren za zemqu u kojoj ìvimo. Zna se {ta je prethodilo hap{ewu i zbog ~ega se ono dogodilo – izajavio je ju~e optuèni Butorovi}. Nastavak glavnog pretresa zakazan je za 5. septembar ove godine, za kada je planirano saslu{awe svedoka ili ~itawe iskaza onih koji ne do|u na su|ewe. âbri}ev branilac novosadski advokat Qu bo mir Apro obavestio je ve}e je da je podneo novu ustavnu àlbu, i podsetio na to da on od po~etka postupka upozorava na to da treba iz spisa izdvojiti transkripte telefonskih razgovora okrivqenih koji nisu pribavqeni u skladu s odredbama Zakona o krivi~nom postupku. M. Vuja~i}

SPORT

sreda25.april2012.

dnevnik

c m y

FINALE PLEJ-OFA: PARTIZAN – CRVENA ZVEZDA

[am pion iz ra zi ti fa vo rit Va ter po li sti Par ti zan Raj faj ze na i Cr ve ne zve zde Vet od i gra }e ve ~e ras pr vu utak mi cu fi na la plej - ofa pr ven stva. Par ti zan je do fi na la do {ao po be dom u dva su sre ta nad Ba wi com, a Zve zda po sle maj sto ri ce sa Voj vo di nom. Kao i pret hod nih go di na, cr -

Tre ner Par ti za na Uro{ Ste va no vi} je is ta kao da je we gov tim ove se zo ne sa Cr ve nom zve zdom od i grao ~e ti ri utak mi ce i da je jed na bi la re zul tat ski ne iz ve sna. - Po red ta ~e ti ri du e la, od i gra li smo i vi {e tre ning utak mi ca, ta ko da iz ne na |e wa me |u na ma ne ma. I da qe se mi pi ta mo, a re zul -

Ko ro li ja i Va so vi} vo di}e i ve ~e ras `e sto ke du e le

no - be li su ap so lut ni fa vo ri ti za osva ja we tro fe ja, iako }e ovo ga pu ta na stu pi ti bez pr vog gol ma na Slo bo da na So ra, ko ji je slo mio prst.

tat }e za vi si ti od to ga ka ko bu de mo u{li u utak mi cu - re kao je Ste va no vi}. We gov ko le ga iz Zve zde De jan Sa vi} je na gla sio da je we gov tim

ve} pla sma nom u fi na le od ra dio ve li ki po sao. - Ovo nam je dru go fi na le ove go di ne sa Par ti za nom, ko ji je ve li ki fa vo rit. Mi }e mo gle da ti da da mo mak si mum i da oprav da mo ula zak u fi na le - re kao je Sa vi}. Pr vo ti mac Par ti za na Mi lo{ Ko ro li ja upo zo ra va da i po red to ga {to je we gov tim fa vo rit ne }e bi ti la ko. - Iako se od nas o~e ku je da po be di mo, ne }e nam bi ti la ko. O~e ku je mo bor bu, ali sam si gu ran da uz kon cen tra ci ju, pre sveg u od bra ni, ne bi tre ba lo da ima mo ve }ih pro ble ma - re kao je Ko ro li ja. Ka pi ten Zve zde Ju go slav Va so vi} se sla `e da je Par ti zan fa vo rit, ali da su on i we go vi sa i gra ~i do ka za li da su ne pred vi di va eki pa. - Ne ula zi mo u ovo fi na le da una pred iz gu bi mo, ve} da da mo sve od se be i da osvo ji mo ti tu lu. Ne pre da je mo se, u spor tu ne po be |u je uvek onaj ko ji je kva li tet ni ji. Bo ri }e mo se ko li ko god bu de mo mo gli i pro ba }e mo da is ko ri sti mo sva ku wi ho vu gre {ku - re kao je Va so vi}. Pr va utak mi ca igra se ve ~e ras na Ba wi ci od 20.30 ~a so va. G. M.

UTAKMICA ZA TRE]E MESTO: VOJVODINA–BAWICA

Ka rak ter na pro ve ri

Va ter po li sti Voj vo di ne }e igra ti za tre }e me sto u plej ofu pr ven stva Sr bi je s Ba qi com. U ovoj se zo ni Voj vo di na je od i gra la tri su sre ta s Ba wi com (dru gi tim Par ti za na) i u sva tri ube dqi vo do bi la. - Po sle po ra za u po lu fi na lu te {ko je pro na }i mo tiv i `e qu za bor bu za tre }e me sto. Svi po lu fi nal ni du e li sa Zve zdom bi li su ne iz ve sni, da bi u maj sto ri ci od lu ~i la jed na lop ta.Mo ji igra ~i mo ra ju da shva te da se i po sle po ra za igra utak mi ca i da pro tiv ri va la od kog su kva li tet ni ji mo ra ju da da ju mak si mum - ka `e tre ner Voj vo di ne De jan Sta no je vi}.

Tre ner Vo {e De jan Sta no je vi}

On do da je da je va `no ka ko }e da se otvo ri ti utak mi ca i da igra ~i tre ba da po ka ù sport ski ka rak ter i eti ku. - Spor ti sta se ne pre da je, on mo è da iz gu bi ali ne sme da osta ne bez mo ti va. Za to je va `no da u ovoj se ri ji za tre }e me sto u plej - ofu mo ji igra ~i po ka ù ka rak ter i da sport skim pri la zom i vi te{tvm iz bo re tre }e me sto - do dao je Sta no je vi}. Pr vi me~ iz me |u Voj vo di ne i Ba wi ce igra se ve ~e ras od 18.30 na no vo sad skom ba ze nu Sla na ba ra, a ulaz je bes pla tan. G. Malenovi}

TURNIR U BA^KOJ PALANCI

Sre mi ca ma ve li ki pe har U ba~ ko pa la na~ koj sport skoj ha li Ti kva ra odr `an je `en ski me |u na rod ni od boj ka {ki tur nir, na ko me su u~e stvo va li Srem iz Srem ske Mi tro vi ce, Osi jek i do ma }in Pa no ni ja. Re zul ta ti: Pa no ni ja - Srem dva 2:0, Srem je dan - Osi jek 2:1, utak mi ca za tre }e me sto Osi jek - Srem dva 2:1, fi na le Srem je dan - Pa no ni ja 2:1.Ko na ~an pla sman : Srem je dan, Pa no ni ja, Osi jek i Srem dva. Po bed nik tur ni ra do bio je ve li ki pe har, a pe ha re su do bi le dru go pla si ra -

na i tre }e pla si ra na eki pa. Iza bra ne su i naj bo qe po je din ke: Ana Ivan di ja iz Osi je ka je pro gla {e na za naj bo qeg sme ~e ra, Je le na Pa vlo vi} iz Sre ma je dan je naj bo qi teh ni ~ar, a Ti ja na Mi le tic ki iz Pa no ni je je po ne la ti tu lu naj bo qe igra ~i ce.Uru ~e na je i pla ke ta Le o nar du Ne me tu za do pri nos raz vo ju od boj ke u OK Pa no ni ja. Prav du su de li li Ka ra ka {e vi} i Smi qa ni}, a or ga ni za ci ja tur ni ra bi la je do bra. M. \. K.

Go mez po sti `e od lu ~u ju }i po go dak za Ba jern u Min he nu (2:1)

DANAS DRUGA POLUFINALNA UTAKMICA LIGE [AMPIONA

Real `e li po no vo u Min hen

Fud ba le ri Ba jer na u pr voj po lu fi nal noj utak mi ci Li ge {am pi o na us pe li su da na Ali anc are ni sa vla da ju Real (2:1) i ta ko Ma dri |a ni ma na ne su pr vi po raz u ovo go di {wem tak mi ~e wu. Stre lac po be do no snog po got ka bio je u po sled wem mi nu tu igre Ma rio Go mez, pa ta ko Ba var ci u ve ~e ra {wi re van{ ula ze s mi ni mal nom pred no {}u. Real je u Min he nu igra do bro, u ne kim mo men ti ma vo dio je igru, ali su Ba var ci u ve }em de lu su sre ta bi li bo qi tim. - Re zul tat je sa svim do bar – kon sta tu je tre ner Re a la @o ze Mu ri wo. – Ve ~e ras nam ne tre ba isto rij ska po be da, do voq no je da sa vla da mo Ba jern. Si gu ran sam da ne mo `e mo da pri mi mo dva go la. Na ma od go va ra i po be da od 1:0, 2:0, 3:1. Bi }e to otvo -

re na bor ba, u ko joj ne }e bi ti kal ku li sa wa, jed no stav no i mi i Ba jern ima mo igra ~e ko ji idu sa mo na pred. U Min he nu smo us pe li da za u sta vi mo Ro be na i Ri be ri ja, na dam se da }e mo i ve ~e ras bi ti uspe {ni. Ho }u jo{ da po ru ~im igra ~i ma Ba jer na da im ni ko ne }e ni {ta ukra sti, da }e ih ko pa~ ke ~e ka ti u svla ~i o- ni ci. Za i sta ne mo gu da shva tim da su sa mo dva sa ta pre po ~et ka me ~a u Min he nu iz svla ~i o ni ce ne sta le ko pa~ ke Ro nal da, Ben ze me i Ozi la. Na sre }u oni su ima li re zer vne, pa ni je bi lo pro ble ma.Na{ ciq je da se ove go di ne jo{ jed nom vra ti mo u Min hen. Ba var ci ove go di ne u Li gi {am pi o na igra ju od li~ no, ciq im je da stig nu do fi na la, re dov no is ti ~u da su do ma }i ni fi nal nog me ~a (19.maj) i da `e le pred svo jim pri sta li ca ma pe ti

PRVA LIGA SRBIJE – 26. KOLO

Sla no bar ci ni {a ne op ti ~a re Dva po stig nu ta go la u su sre tu sa Sin |e li }em ni su bi la do voq na da Pro le ter do ne se ceo plen iz Ni {a. Po pri ka za noj igri i {an sa ma la ko se mo glo do go di ti da kom bi no va ni sa stav pre ga zi Ni {a vu. Si gur nost sa i gra ~i ma da vao je od li~ nim od bra na ma De jan Bo gu no vi} i slo bod no se mo è re }i da je do ma }in sre} no osvo jio bod. - Pred put u Ni{ ne na da no su ot pa li iz kom bi na ci je Asa ni, Sa {a Bo gu no vi}, Ra da ko vi} i î ~ak zbog po vre da, a ka pi ten @i gi} zbog kar to na. Mom ci ko ji su ih za me ni li do ka za li su da se na wih mo ra ozbiq no ra ~u na ti. Po {an sa ma i igri bi li smo bli zu po be de - ka è gol man Bo gu no vi}.

Da nas do ~e ku je te ne u god nu eki pu Te le op ti ka? - Po pri ~a ma, op ti ~a ri su eki pa ko ja nam naj ma we le ì.Su pro sta vi }e nam se mlad i po let ni tim, sa sta vqen od ta len to va nih mo ma ka èq nih do ka zi va wa. Na dam se da }e si tu a ci ja oko igra~ kog ka dra bi ti po voq ni ja u od no su na pret hod nu utak mi cu, pa ako bu de ta ko i ako pru ì mo mak si mum mo è mo da se na da mo po voq nom re zul ta tau - sma tra Bo gu no vi}. Tre ner Ne nad La la to vi} do po sled weg tre nut ka ne }e zna ti ko ji }e sa stav po sla ti na te ren, s tim {to je si gur no da se u eki pu vra }a ka pi ten Bran ko @i gi}, dok }e me~ zbog kar to na pro pu sti ti Se ku la Ra {i o van. M. Po.

NOVI SAD GOSTUJE U NI[U

Ka na rin ci bez be le za stave Start tr ke Du nav ski kup

DUNAVSKI KUP

Ni ki }u be la ma ji ca Bi ci kli sta Voj vo di ne Go ran Ni ki} osvo jio je be lu ma ji cu u 20. Du nav skom ku pu, na me we nu naj bo qem u ci klo kro su i pla nin skom bi ci kli zmu, po {to je po be dio u tre }oj tr ci ovog ma sov nog tak mi ~e wa re kre a ti va ca, ama te ra i ma ster sa, naj ve }em u re gi o nu. Tr ka je vo `e na u iz le ti {tu Se li {te kod Bu kov ca. Ni ki} je tri jum fo vao is pred Di mi tri ja Dol ge iz Eli ta i tre }e pla si ra nog Ke ma la Ha xi ab di }a. U tr ci su u~e stvo va la 53 vo za ~a iz 13 klu bo va iz BiH i Sr bi je U ko na~ nom pla sma nu Go ran Ni ki} je sa ku pio 133 bo da, Slo bo dan Ra do va no vi} (Jed no ta, [id) na dru gom me stu imao 126, dok je tre }e me sto pri pa lo Alek san dru Mir ko vi }u iz Fa na ti ka sa 115 bo do va.

tro fej u naj e lit ni jem evrop skom klup skom tak mi ~e wu. -Od i gra li smo pr vi me~ ona ko ka ko smo se do go vo ri li, ù stro i od go vor no, a vi de la se è qa kod sva kog igra ~a da pru ì svoj mak si mum. Igra li smo za i sta hra bro,a isti pri stup o~e ku jem i na San tja go Ber na beu. Ne {to zna ~aj no ne mo è mo da me wa mo u od no su na utak mi cu u Min he nu, mo `da ma lo ~vr {}e na sre di ni te re na. Ro nal da }e mo udva ja ti, ne }e mo mu da va ti pro sto ra za igru, a mo ra li bi smo da is ko ri sti mo i po kre tqi vost Go me za. Na rav no da smo uve `ba va li pre ki de, jer tu je na {a {an sa za gol - sma tra tre ner Jup Hajn kes. Me~ iz me |u Re a la i Ba jer na igra se ve ~e ras od 20.45 sa ti u Ma dri du( pr vi me~ 1:2),a su di Ma |ar Vik tor Ka {ai. G. Kova~

Fud ba le ri ma No vog Sa da ma lo je ne do sta ja lo da u der bi su sre tu s Na pred kom osvo je ceo plen (2:2), ali je i bod za do vo qio sve u ta b o r u ka n a r i n a ca.Pu le ne tre ne ra Jo si fa Ili }a o~e ku je no vi iza zov, go sto va we li de ru u Ni {u, ko ji je pra znih {a ka na pu stio De te li na ru u je se wem de lu pr ven stva. Od li~ ni gol man Dar ko Ri sti} bi }e na ve li kom is pi tu. - Uti sak je da smo uz ma lo sre }e mo gli da po be di mo Kru {e vqa ne. Me ~e vi s Na pret kom i Rad ni~ kim su ve li ka mo ti va ci ja za sve nas i pri li ka za do ka zi va we. Ni {li je su jed nom no gom u eli ti i si gur no da }e za pe ti iz pet nih `i la da se ci qu jo{ vi {e pri bli `e - re kao je Ri sti}. Je se nas je No vi Sad igrom nad v i s io Ni { li j e i

na neo im pr vi po raz u pr ven stvu. - Od i gra li smo me~ ma e stral no i pra va je {te ta {to ni smo po be di li ve }om raz li kom. U utak mi cu ula zi mo oso ko qe ni po sled wim igra ma i sa `e qom da ostva ri mo po vo qan re zul tat. Ni {li je ima ju od li ~an tim, ko ji pred vo di gol man Va sko vi} i tri ling iz u zet nih na pa da ~a, Man ~i}, Jo van Jo va no vi} i Mi len ko vi}. Ne no si mo be lu za sta vu i ne }e mo se bra ni ti, pro ba }e mo da na pad ne mo fa vo ri ta. O~e ku jem od li~ nu pred sta vu i po vo qan re zul tat, a to je sve osim po ra za - is ta kao je Ri sti}. No vo sa |a ni }e u Ni {u bi ti li {e ni uslu ga Ja ko vqe vi }a i Ili }a (kar to ni), dok }e ka pi ten Mi lo vac i Kav ~i} bi ti na po {te ni. I. Grubor

Ve li ki uspeh Bo ri sa vqe vi }a Ju ni or ski re pre zen ta ti vac kra qe va~ kog Me tal ca Mi lo{ Bo ri sa vqe vi} osvjio je 11. me sto u ge ne ral nom pla sma nu na tr ci Kroz Is tru i do neo Sr bi ji 10 po e na, ta ko da se na {a re pre zen ta ci ja tre nut no na la zi na 12. me stu u pla sma nu na ci ja u kon ku ren ci ji 21 ze mqe. - Ovo je naj bo qi re zul tat u isto ri ji na {eg ju ni or skog bi ci kli zma u Ku pu na ci ja – ka `e se lek tor Sa {a Ga ji ~i}.- Pre za do vo qan sam, vo zio je Mi lo{ maj stor ski i bio uz ra me tak ma ci ma ko ji ima ju ne u po re di vo bo qe uslo ve. Sa da }e mo, osko qe ni ovim le pim re zul ta tom, na sto ja ti da do bi je mo po ziv za ju ni or sku Tr ku mi ra (od 2. do 6. ma ja), ko ja se bo du je za Kup na ci ja.

Pro le ter - Te le op tik (16.30) Srem - Be à ni ja (16.30) Ba nat - Mla de no vac (16.30) Rad ni~ ki (S) - Ko lu ba ra (16.30) In |i ja - Mla dost (L) (16.30) Rad ni~ ki (N) - No vi Sad (16.30) Mla di rad nik - D. Srem (16.30) Na pre dak - Slo ga (K) (19.00) 1. Rad ni~ ki (N) 25 2. Do wi Srem 25 3. Slo ga (K) 25 4. In |i ja 25 5. No vi Sad 25 6. Na pre dak 25 7. Te le op tik 25 8. Be à ni ja 25 9. Mla dost (L) 25 10. Pro le ter 25 11. Ba nat 25 12. Ko lu ba ra 25 13. Mla de no vac 25 14. M. rad nik 25 15. Rad ni~ ki (S) 25 16. û ka ri~ ki 25 17. Sin |e li} 25 18. Srem 25

14 6 11 10 12 6 11 7 10 8 9 10 9 9 7 14 8 11 10 5 7 11 9 5 7 8 7 7 7 6 6 7 5 8 3 8

5 4 7 7 7 6 7 4 6 10 7 11 10 11 12 12 12 14

35:22 23:11 27:24 28:23 31:28 22:20 32:19 16:9 26:21 23:23 27:26 27:33 29:33 17.26 15:26 22:36 25:32 21:34

48 43 42 40 38 37 36 35 35 35 32 32 29 28 27 25 23 17

U sle de }em ko lu (28/29.apri la) sa sta ju se: No vi Sad - Mla di rad nik, Ba nat - Srem, Mla de no vac - Na pre dak, Slo ga (K) - Rad ni~ ki (N), Do wi Srem - In |i ja, Mla dost (L) - Pro le ter, Te le op tik - ^u ka ri~ ki, Sin |e li} - Rad ni~ ki (S), Ko lu ba ra - Be `a ni ja.

SPORT

c m y

dnevnik

VOJVODINA DO^EKUJE JAVOR

Re ~i po tro {e ne, vre me je za de la Fud ba le ri Voj vo di ne da nas do ~e ku ju tim Ja vo ra. Ovaj su sret do la zi u ve o ma spe ci fi~ nom i te {kom tre nut ku za No vo sa |a ne, s tim da cr ve no-be li mo ra ju, ka ko zna ju i ume ju, da po be de ne u god nog ri va la ako `e le da iz bo re pla sman u kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe. Iz pr vog ti ma od stra we ni su gol man Ne ma wa Su pi}, {to pe ri Bra ni slav Traj ko vi} i Da niel Moj sov i na pa da~ Alek san dar Ka tai, {to je si gur no iza zva lo po tres unu tar eki pe. [ok je, da kle, usle dio, a ka ko }e igra ~i na we ga re a go va ti, osta je da se vi di u du e lu s Iva wi ~a ni ma. Su sret s Ja vo rom kao {ef stru~ nog {ta ba vo di }e Zla to mir Za go ri ~i}, a we gov po mo} nik Spa so je Je la ~i} je u na ja vi za utak mi cu re kao: - Ja vor je pra va tak mi ~ar ska eki pa ko ja igra na ma li broj go lo va. Si gur no }e go sti po ku {a ti da iz za tvo re ne va ri jan te kre nu u po lu kon tre i kon tre i ti me nas iz ne na de. Do bro za nas je to {to su se re kon va le scen ti Pe tar [ku le ti} i Al ma mi Mo re i ra opo ra vi li i pri dru `i li eki pi, a ne ma mo ni pro ble ma s kar to ni ma. Re ~i i obe }a wa smo po tro {i li, vre me je za de la na te re nu.

Gol man Vo {e Bu di mir Ja no {e vi}

Eki pa je osta la bez {to per skog tan de ma Traj ko vi}-Moj sov. Da li to zna ~i da }e, kao i u du e lu s Ra dom, wi ho va me sta za u ze ti Mi lo vi} i Ko va ~e vi}? - Ni smo ima li pu no vre me na, ali smo uigra va li Mi lo vi }a i Ko va ~e vi }a i oni su naj bli `i me sti ma star te ra - ob -

ja snio je Je la ~i}. - Na po zi ci ji {to pe ra, ina ~e, mo `e mo da se oslo ni mo i na tan dem iz omla din skog ti ma ko ji ~i ne Pe tri} i Glum ~e vi}, ali sam pri s ta l i c a to g a da re { e w a tra `i mo me |u igra ~i ma ko je ima mo. Tu mi slim na ka pi te na Vu li }e vi }a, ko ji je ve} po pu OD STRA WE NI TRE NI RA LI: Kao {to je u ponedeqak i nagove{teno, ~etvorica igra~a koji su odstraweni iz prvog tima Vojvodine ju~e su odvojeno trenirali. Pred vo |e ni tre ne rom Zo ra nom Va si qe vi }em, u prepodnevnom terminu ve`bali su Supi}, Trajkovi}, Mojsov i Katai, dok su prvotimci trening imali poslepodne. Foto: O. Ademovski

wa v ao me s to cen tral n og be k a, a i Bran ko vi} je u jed nom pe r i o d u ino stra ne ka ri je re ta ko |e igrao {to pe ra. Ka kva je at mos fe ra u eki pi po sle od lu ka Uprav nog od bo ra? - Po sle sa stan ka na ko jem smo upo zna ti s tim od lu ka ma, od ra di li smo uobi ~a jen tre ning. Od nos pre ma ra du i di sci pli na bi li su na ni vou, a od go vor na pi ta we ka kva je at mos fe ra me |u igra ~i ma po nu di }e da na {wa utak mi ca. Ho }e li bi ti ne kih pro me na i ko }e bi ti kon di ci o ni tre ner ume sto Zo ra na Ba ni }e vi }a? - Zla to mir Za gor ~i} i ja za jed no }e mo do no si ti od lu ke o even tu al nim pro me na ma. Ho }e li one bi ti u tak ti~ kom ili igra~ kom smi slu, jav nost }e mo }i da vi di u du e lu s Ja vo rom. Mi slim da su igra ~i Voj vo di ne aku mu li ra li do voq no sna ge da od ra de pre o sta le oba ve ze - is ta kao je Je la ~i}. Bu di mir Ja no {e vi} }e do kra ja pr ven stva bi ti pr vi gol man No vo sa |a na. Uz kon sta ta ci ju da ne ma tre mu, ali da ose }a od re |e ni pri ti sak zbog ci qa da se iz bo ri pla sman u Evro pu, on je re kao: - Ja vor je tvr da, is ku sna eki pa, ko ja ni je sklo na ve li kim osci la ci ja ma. Sve sni smo da nas o~e ku je ni ma lo lak za da tak, ali }e mo po ku {a ti da ga is pu ni mo i osvo ji mo sva tri bo da. Obe }a wa vi {e ne vre de pu no, ali nam je Evro pa za jed ni~ ki ciq i ve ru jem da }e mo us pe ti da ga do seg ne mo. Utak mi ca po ~i we u 16.30 ~a so va. A. Predojevi}

HAJDUK NA SVOM TERENU IGRA SA SPARTAK ZLATIBOR VODOM

Iza zov i za na vi ja ~e Na kon po be de u Lu ~a ni ma, fud ba le ri Haj du ka znat no re lak si ra ni ji do ~e ku ju ma li voj vo |an ski der bi sa Spar ta kom ZV. - Uve ren sam da }e to bi ti pra znik fud ba la, a si tu a ci ja na ta be li go vo ri da je Spar tak fa vo rit. Me |u tim, mi smo sprem ni da od i gra mo do bru utak mi cu i da pro ba mo da po be di mo fa vo ri ta - ka `e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka To mi slav Si vi}. Na ~e mu te me qi te op ti mi zam? - Ve} u du `em pe ri o du igra mo do bar fud bal, a po ~e li smo i go lo ve da da je mo pa su to mo ji raz lo zi za pri ta je ni op ti -

mi zam, jer ne mo è mo da ka è mo da }e mo si gur no da po be di mo Spar tak. To ne }u da tvr dim, ali ho }u da }e mo sve da u~i ni mo ne bi li tri jum fo va li. Mo glo bi da se po mi sli da stru~ ni {tab ne sma tra do ma }i te ren pred no {}u? - Do ma }i te ren je ste pred nost, da le ko od to ga da ni je. Me |u tim, mi igra mo s ve o ma do brom eki pom Spar ta ka, {to zna ~i da tre ba o~e ki va ti do bru i ne iz ve snu utak mi cu. Ho }e li bi ti pro me na u eki pi s ob zi rom da su kar to ne od ra di li ô vi lo i Va si qe vi}? - Si gur no je da }e bi ti iz me na, jer je je dan broj igra ~a

iz neo ve li ki te ret te {kih utak mi ca, po ~ev od Par ti za na, Zve zde, Ra da, Kra gu jev ca, Voj vo di ne. Igra ~i ko ji su u tim su sre ti ma no si li te ret su ma lo fi zi~ ki po tro {e ni, ta ko da mo è da se de si da osve ì mo eki pu - re kao je Si vi}. Voj vo |an ski der bi je do bar po vod da sta dion bu de do bro po pu wen, tim pre {to je ulaz bes pla tan. - Po zi vam na vi ja ~e da do |u i uì va ju u fud ba lu, jer je ovo pri li ka da od i gra mo ras te re }e no s kva li tet nim ri va lom, na gol vi {e, {to pri vla ~i pu bli ku - is ta kao je Si vi}. \. Bojani}

sreda25.april2012.

JELEN SUPERLIGA – 26. KOLO Danas NOVI SAD: Vojvodina - Javor (16.30) KULA: Hajduk - Spartak ZV (16.30) BEOGRAD: Rad - Smederevo (16.30) JAGODINA: Jagodina - Borac (16.30) U@ICE: Sloboda Point - Radni~ki 1923 (16.30) NOVI PAZAR: Novi Pazar - Metalac (16.30) BEOGRAD: OFK Beograd - Crvena zvezda (16.30, RTS 2) BEOGRAD: Partizan - BSK Bor~a (18.30, Arenasport 1) 1. Partizan 25 22 2 1 59:11 68 2. Crvena zvezda 25 18 4 3 50:14 58 3. Radni~ki 25 11 12 2 34:20 45 4. Vojvodina 25 11 9 5 37:22 42 5. Jagodina 25 11 8 6 31:19 41 6. Sloboda 25 11 5 9 31:31 38 7. Spartak ZV 25 9 10 6 24:23 37 8. OFK Beograd 25 11 2 12 29:31 35 9. Rad 25 7 7 11 26:25 28 10. Hajduk 25 7 6 12 18:32 27 11. Javor 25 7 5 13 19:30 26 12. Smederevo 25 8 2 15 18.32 26 13. BSK Bor~a 25 5 9 11 15:33 24 14. Novi Pazar 25 4 8 12 16:34 21 15. Borac 25 4 6 15 14:35 18 16. Metalac 25 2 8 15 13:42 14 U slede}em kolu (5/6.maja) sastaju se: SMEDEREVO: Smederevo Vojvodina, IVAWICA: Javor - Spartak Zlatibor Voda, BEOGRAD: BSK Bor~a - Rad, ÂÂK: Borac - Partizan, BEOGRAD: Crvena zvezda - Jagodina, KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 - OFK Beograd, LUÂNI: Mladost - Sloboda Point, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Hajduk.

PRVOTIMAC PARTIZANA DAVID MANGA UO^I ME^A S BSK-om

Opre znost ni je ma na

Fud ba le ri Par ti za na do ~e ku ju BSK. Uko li ko sla ve cr no – be li ma }e tre ba ti jo{ jsa mo jed na po be da u po sled wa ~e ti ri ko la da bi od bra ni li ti tu lu. Me~ ima i ju bi lar ni ka rak ter po {to }e ka pi ten Sa {a Ili} upi sa ti 568. na stup u dre su Par ti za na, ~i me }e se pro bi ti na dru go me sto po bro ju od i gra nih utak mi ca. Iz ve sno je da }e cr no – be li na stu pi ti bez Edu ar da i La zev skog, ko ji su ope ri sa ni i u pro ce su su opo rav ka, a spo ran je i An der son. Svi osta li igra ~i su u kon ku ren ci ji za tim. Da vid Man ga, mo mak ko ji je cr no – be li ma obez be dio po be du u mi nu lom ko lu pro tiv Sme de re va, je opre zan u prog no za ma is ho da utak mi ce s BSK- om. - O~e ku je nas te `ak me~ jer se BSK bo ri za op sta nak. Ume pro tiv nas ta eki pa do bro da od i gra, {to je raz log za opre znost, a {to ni je ma na. Mo ra mo bi ti mak si mal no skon cen tri sa ni na pu tu ka po be di – is ta kao je Man ga. Ka kvu igru ri va la o~e ku je te ? - Uglav nom bun ker po {to se utak mi ca igra na na {em sta di o nu. Na rav no, uko li ko za to bu de po tre be mi slim da }e se i otvo ri ti. Da li o~e ku je te da po~ ne te me~?

Sa {a Ili} igra 568. me~ za Par ti zan

- Mi slim da sam od i grao do bro pro tiv Sme de re va i da }u sva kom slu ~a ju do bi ti ne ku mi nu ta `u, ali ne op te re }u jem se ti me. Ove se zo ne ni ste do bi ja li mno go {an si ? - Ni sam, na `a lost. Do {ao sam da igram, ali ta ko ni je bi lo. Vi de }e mo ka ko }e se stva ri od vi ja ti i ho }u li i na red ne se zo ne osta ti u Be o gra du – re kao je Da vid Man ga. I. Lazarevi}

ZVEZDA GOSTUJE ROMANTI^ARIMA

Baj ko vi} ju ri re kord

Ka pi ten Ku qa na Bran ko Pa u qe vi}

SUBOTI^ANI SPREMNI ZA VOJVO\ANSKI DERBI

Fud ba le ri Cr ve ne zve zda sa pret hod na dva go sto va wa vra ti li su se sa isto to li ko re mi ja. U Kar gu jev cu i No vom Pa za ru ni su po sti gli go lo ve. Ove ~i we ni ce ne op te re }u ju pre vi {e tre ne ra Pro si ne~ kog uo~i du e la na Sta roj Ka ra bur mi. - Usta no vi li smo pro blem re a li za ci je na stra ni pro tiv kla si~ nog bun ke ra. Ve ru jem da }e mo

Nad i gra va wem do bo do va

Ka pi ten Spar ta ka ZV Vla di mir Tor bi ca

Do bru igru u me ~u s Par ti za nom, a po tom i po be de pro tiv Ra da i Vo vo di ne, fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de `e le da po tvr de kva li tet nom igrom, ali i bo do vi ma na go sto va wu u Ku li. – Sa vla da li smo Voj vo di nu u pro {lom ko lu sa ~ak 5:1, od pr vog do po sled weg mi nu ta smo igra li ba{ ka ko tre ba, {to je re cept i za pre o sta le utak mi ce.U{li smo for mu, u po sled we dve utak mi ce smo po sti gli ~ak se dam go lo va, zna ~aj no po pra vi li pro sak iz ove je se ni. Do bar re zul tat u me ~u s No vo sa |a ni ma do dat no je po di gao ni vo ra da, iza nas je ne ko li ko ja ko do brih tre nin ga, at mos fe ra je do -

bra i ide mo u Ku lu da se nad i gra va mo. Haj duk ne ma to li ko zvu~ nih ime na kao na{ pret hod ni ri val, ali se za to od li ku je ja ko do brom tim skom igrom.Ako bu de mo igra li kao u pret hod ne dve utak mi ce do bar re zul ta ta ne }e iz o sta ti– sma tra ka pi ten Spar tak Zla ti bor vo de Vla di mir Tor bi ca. U ti mu zbog po vre da od ra ni je ni su Ne ma wa ^o vi} i Fa hru din \ur |e vi}, a ve ro vat no ne }e bi ti ni Si ni {e Ste va no vi }a, ta ko |e zbog po vre de. Kar to ne je od ra dio Vi dak Bra ti}, a na pa u zu }e zbog kar to na mo ra ti Dar ko Pu {ka ri}, ko ji je u po sled we vre me u od li~ noj for mi. N. S.

Zvz din gol man Bo ban Baj ko vi}

pro tiv ro man ti ~a ra od i gra ti za ni mqi vu i kva li tet nu utak mi cu. Jed no stav no, oni vo le nad i gra va we, ne ma ju tak mi ~ar ski pri ti sak, te ren je do bar. Raz go va rao sam sa mom ci ma par pu ta, zna mo te `i nu za dat ka, ali i oba ve zu da uvek po be |u je mo, bez ob zi ra da li mo `e mo ili ne da do stig ne mo pred nost Par ti za -

nakon sta to vao je tre ner i osvr nuo se i na ne ke sta ti sti~ ke ele men te. - Ni smo pri mi li gol na osam pret hod nih utak mi ca, vo leo bih da ta ko osta ne i po sle Ka ra bur me, jer bi to Baj ko vi }a pri ma klo ru {e wu klup skog re kor da. Ne obra }am pre vi {e pa `we na ta kve stva ri, ali opet zna ~i lo bi na pla nu sa mo po u zda wa. Uz to, vre me je da po sti gen mo gol i na go sto va wu. Zbog lak {ih po vre da van stro ja }e bi ti tan dem le vih be ko va, Mla de no vi}Pet ko vi}. - Kre nu }e mo sa Ve {o vi }em po de snoj, dok }e ka pi ten Mi ki} bi ti pre ko man do van na le vu stra nu te renkrat ko je ob ja snio Pro si ne~ ki i po tom je, po obi ~a ju, iz dik ti rao start nu po sta vu: Baj ko vi}, Ve {o vi}, Mi ki}, Kr ne ta, To {i}, Di mi tri je vi}, Mi li vo je vi}, Evan dro, Mi lu no vi}, Ka sa li ca i La zo vi}. O~i gled no da na Ma ra ka ni ve} mi sle na fi na le Ku pa i no vi der bi s Par ti za nom, pa ~e stim ro ta ci ja ma po je di ne igra ~e od ma ra ju ka ko bi u {to bo qoj for m i do ~ e k a l i va ` ne okr {a je. Z. Rangelov

S PORT

sreda25.april2012.

dnevnik PR VEN STVO SR BI JE ZA MU [KAR CE

OP [TIN SKA LI GA SREM SKA MI TRO VI CA (PR VI RAZ RED)

In |i} sla vio

Ube dqi vi me sa ri Mi tros - Bo rac (R) 4:0 (3:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Igra li {te Mi tro sa, gle da la ca 100, su di ja Bo ro |i (Srem ska Mi tro vi ca). Strel ci: Pe tro vi} u 17. i 30, La zi} u 40. i Pet ko vi} u 60. mi nu tu. @u ti kar ton: Jan ko vi} (Bo rac). MI TROS: Mr {i} 7, Ba bi} 8, Ma ta ru ga 8, Mar ko vi} 8, Si mi} 8, Pa ni} 8, Pe tro vi} 9, Be ne `an 8, La zi} 7 (Qu ben ko 8), Tu bi} 9 (Pet ko vi} 8), Mla de no vi} 9 (Ga li} 7). BO RAC: Jo ki} 7, Tu ru di} 6, Be ri} 6, Sam ~e vi} 7, Sta ni sa vqe vi} 6, Vi }en ti} 6, Jan ko vi} 7, Ugqe {i} 6, Je zdi} 6 (Vla di sa vqe vi} ), Gli {i} 6, Ar na u to vi} 6. Po be da me sa ra mo gla je bi ti i ube dqi vi ja. Go sti su ima li sa mo jed nu {an su, dok su do ma }i ni mo gli da ti gol u sko ro sva kom na pa du. R. Pet ko vi}

Fru {ko go rac - Zmaj 1:3 (1:1) MAN \E LOS: Igra li {te Fru {ko gor ca, gle da la ca 100, su di ja Kre so je vi} (Be {e no vo). Strel ci: M. Tr ni} u 11. za Fru {ko go rac, Bo` ja ko vi} u 22. i Ste pa no vi} u 49. i 90. mi nu tu za Zmaj. @u ti kar to ni: Ko ~i} (Fru {ko go rac), Bo` ja ko vi}, Ste pa no vi}, Ivi}, Sre te no vi} (Zmaj).

FRU [KO GO RAC: J. Gra bi} 6, La ke ti} 6, Le ki} 6, To di} 6, Ko ~i} 6, Du {an Gra bi} 7, Dra go qub Gra bi} 6, \o ri} 6, Ma sla ri} 6, Bo ja ni} 6 (V. Tr ni} 6), M. Tr ni} 6 (Vuk mir 6). ZMAJ: Kqa ji} 8, Bo` ja ko vi} 7, @iv ko vi} 7, Ba ri} 6, Zac ka lic ki 7, Ga xu ri} 7, \u ri} 7, Go spo vi} 7, Ste pa no vi} 8, Ivi} 8 (Bu gar ski 7), Sre te no vi} 7. Go sti su ima li ve }u `e qu za po be dom. Ostva ri li su je za slu `e no, jer su se bo ri li sr ~a no do po sled weg mi nu ta. S. Ro li}

Slo bo da - Bo rac (VR) 4:0 (0:0) [A [ IN C I: Igra l i { te Slo bo de, gle da la ca 100, su di ja Mi l a n o v i} (Ma ~ van s ka Mi tro vi ca). Strel ci: Zmi ja nac u 57, Kul pi na cu 60. i 80. i Mi l u t i n o v i} u 63. mi n u t u. @u t i kar t on: Z. â n a x i j a (Slo bo da). SLO BO DA: S. Po po vi} 7, Da mja no vi} 7, Ri sta no vi} 7, Ma len ko vi} 6 (Br ko vi} 7), P. â na xi ja 7, An to ni} 7 (Pe tro vi} 7), Mi lu ti no vi} 8 (Vje {ti ca 7), Z. â na xi ja 6, Zmi ja nac 8, M. Po po vi} 7, Kul pi nac 8. BO RAC (VR): Bo {wak 6, Ne di} 6, Ko zo ma ra 6, Mi la no vi} 6, Fi li po vi} 7, Ce ro vac 6, Ma ~van ski 6, Sta ni {i} 6, Eri} 7, \u ri ~i} 7.

Go sti do pu to va li sa sa mo de set igra ~a. I u pr vom de lu iz dr `a li sve na le te do ma }ih. U na stav ku do ma }in je igrao jo{ agil ni je i vi so ka po be da ni je iz o sta la. S. Ne deq ko vi}

Haj duk - Srem 2:1 (2:1) DI VO[: Igra li {te Haj du ka, gle da la ca 100, su di ja Vu ~i} (Srem ska Mi tro vi ca). Strel ci: La za re vi} u 13. i Ha li lo vi} u 35. za Haj duk, Osto ji} u 10.mi nu tu za Srem. @u ti kar to ni: Vi do vi}, An dri} (Haj duk), Gve ro (Srem). HAJ DUK: Zeq ko vi}, Ili}, [u }ak, Ba bi}, Ko tar li}, Vi do vi}, Dra gu ti no vi} (Pet ko vi}), Kqa ji}, Ha li lo vi}, Ma ri ~i} (Cvet ko vi}), La za re vi} (An dri}). SREM: Mi tro vi}, Ma ri ja no vi}, [u pu ri}, Mi lo va no vi}, Bu} ko, Gve ro, Jo vi} (Bog da no vi}), Ra ji} (Vi }en ti}), [i vo qic ki, [a ga no vi}, Osto ji}. U obo stra no sla boj igri Di vo {a ni su za slu `i li po be du ba{ sa jed nim go lom raz li ke. V. Rat ko vi}

Sre mac - Slo ga (^) 4:2 (2:1) JA RAK: Igra li {te Srem ca, gle da la ca 150, su di ja Va si qe vi} (Srem ska Ra ~a). Strel ci: @i va -

MAN \E LOS: Fru {ko go racZmaj 1:3, SREM SKA MI TRO VI CA: Mi tros-Bo rac (R) 4:0, DI VO[: Haj duk-Srem 2:1, [A [IN CI: Slo bo da-Bo rac (VR) 4:0, JA RAK: Sre mac-Slo ga (^) 4:2. 1. Sre mac 13 11 2. Slo bo da 13 10 3. Mi tros 13 8 4. Haj duk 13 6 5. Bo rac (R) 13 6 6. Fru {ko go rac13 5 7. Zmaj 13 4 8. Slo ga (^) 13 4 9. Srem 13 3 10. Bo rac (VR) 13 2

0 2 1 2 4 1 2 5 0 7 1 7 3 6 1 8 0 10 0 11

41:17 29:14 32:12 20:13 21:23 20:27 31:29 20:34 19:41 18:39

no vi} u 10, A{}e ri} u 42. (iz pe na la) i S. Si mo vqe vi} u 65. i 72. za Sre mac, Vet mi} u 36. i Ke ki} u 82. mi nu tu za Slo gu. SRE MAC: Jan ~i} 8, Eri} 6, M. Gvo ka 7, Gru ji} 7 (N. Gvo ka 7), M. Si mo vqe vi} 7, S. Si mo vqe vi} 8, A{}e ri} 8 (Kne `e vi} 6), Pe tro vi} 7 (\uk ni} 6), Sta no je vi} 7, \u ri} 7, @i va no vi} 7. SLO GA: Zeq ko vi} 7, M. Pe ja ko vi} 7 (R. Pe ja ko vi}), An to ni} 7 (Dra ga no vi} 6), Vet mi} 7 (Ke re {e vi} 6), Bo ja ni} 7, To pi} 7, Ig wa ti} 7, Ke ki} 7, Mo co wa 7, Ko {u ti} 7, Maj sto ro vi} 8. U za ni mqi voj igri obe eki pe gle da o ci su mo gi vi de ti {est go lo va iz ra |e nih u ak ci ja ma i jo{ pet pre~ ki. Dve su po go di li do ma }i ni, tri ^al man ci. B. Gvo ka

OP [TIN SKA LI GA PE ]IN CI

OFL RU MA–IRIG (DRU GI RAZ RED)

Der bi bez od lu ke

Pe ji} za po be du

Lo vac - Na pre dak 2:2 (1:1) KAR LOV ^I]: Igra li {te Lov ca, gle da la ca 500, su di ja Ne {ko vi} (Pr ho vo). Strel ci: De vr wa u 28. i Po po vi} u 89. za Lo vac, Vu ka di no vi} u 22. i 63. mi nu tu (oba iz pe na la) za Na pre dak. @u ti kar to ni: Ma sal, Bo {ko vi}, Sa mar xi}, Osto ji} (Lo vac), Ko ka no vi}, Sker le to vi} (Na pre dak). LO VAC: Sa mar xi} 8, @i va no vi} 7, Vu ka {i no vi} 7, De vr wa 7, Ma sal 8, Osto ji} 9, Bo {ko vi} 7 (Po po vi} 8), \a li} 8 (Ko va ~e vi} 7), Tu ru di} 7 (Opa ~i} 7), Pan to vi} 8, Mi lin ko vi} 7. NA PRE DAK: N. Mu {ki wa 8, Sker l e to vi} 8, Jo va n o vi} 8, Vu ka di no vi} 7, Gu `vi} 7, D. Mu {ki wa 7, Ko ka no vi} 7 (Ma ri} 7), Be `a no vi} 7 (Mak si mo vi} 7), Mar ja no vi} 8, Ba ki} 7, Mi ji} 7. U div nom am bi jen tu od i gran je der bi ko la. Do ma }in je dva pu ta su s ti z ao re z ul tat i na kra ju je mo gao i sla vi ti, ali {ut Pan to vi }a s 20 me ta ra lop ta je po go di la u pre~ ku. M. Klin ~a re vi}

Sre mac - Srem 3:1 (3:0) DE^: Igra li {te Srem ca, gle da la ca 100, su di ja Pe tro vi} (Pe }in ci). Strel ci: Mi li} u 2. i 14. i Ju ri {i} u 30. za Sre mac, Bi ri wi u 72. mi nu tu za Srem. @u ti kar ton: @. @i va no vi} (Sre mac). SRE MAC: Pet ko vi} 7, Stoj ~i} 7, M. @i va no vi} 7, Sa vi} 6 (Mi ja to vi} 7), Ar se ni je vi} 6, Stan ko vi} 6, Ju ri {i} 7, Dr qa ~a 7, Mi li} 8, Ili} 7 (@. @i va no vi} 7), Lu da ji} 7. SREM: S.Mar ja no vi} 6 (Ban ti} 7), Ran ko vi} 6, Ro gi} 6, Ra ni sa vqe vi} 6, Gru ji ~i} 7, Ma ri ~i} 7, An dri} 6, Ko sa ni} 6, Bi ri wi 7, N. Mar ja no vi} 6, An |e li} 7. Do ma }i ni su la ko do {li do vi so kog vo| stva, po tom, su sta li, a go sti su smo gli sna ge da po stig nu gol. Z. Va si}

Ka me ni - Slo bo da 5:1 (3:0) A[A WA: Igra li {te Ka me nog, gle da la ca 70, su di ja Bo go je vi} (Po pin ci). Strel ci: M. Ba la ban tri, Uro {e vi} i S. Ba la -

Pla ni nac - Voj vo di na 1:0 (0:0)

DE^: Sre mac-Srem 3:1, KAR LOV ^I]: Lo vac-Na pre dak 2:2, PR HO VO: Mla dost-Gra ni ~ar 3:3, A[A WA: Ka me ni-Slo bo da 5:1. Vi tez iz Su bo ti {ta je bio slo bo dan.

1. Na pre dak 2. Lo vac 3. Ka me ni 4. Mla dost (P) 5. Gra ni ~ar 6. Sre mac 7. Srem 8. Slo bo da 9. Vi tez

12 12 12 12 11 11 12 11 11

10 9 7 6 4 3 2 1 1

33 31 28 20 18 16 15 13 9 6

1 2 2 2 5 2 1 2 1

1 1 3 4 2 6 9 8 9

57:9 33:19 26:21 28:23 25:23 17:22 13:37 11:34 14:36

31 28 23 20 17 11 7 5 4

ban za Ka me ni, Gru ji ~i} za Slo bo du. KA ME NI: Ga vri lo vi} -, Po po vi} 6, Dra ga6 6, Vu ~e vac 7, Na ni} 6, Ma dac ki 6, Do bri ko vi} 6, Mar ko vi} 7 ([o bi}), Fi li po vi} 5, S. Ba la ban 6 (Uro {e vi} ), M. Ba la ban 8. SLO BO DA: Ste pa no vi} 6, @i va no vi} 6, Mak si mo vi} 6, Spa so je vi} 6, Ma ti} 6, Ve se li no vi} 6, Pe ta ko vi} 6, Ko sti} 6, Mi ri lov 6 (Dr qa ~a 6), Ar se no vi} 6, Bran ko vi} 6. Go sti iz Do weg To var ni ka mo gu bi ti sre} ni {to su pri mi li sa mo pet go lo va. A. Do bri ko vi}

Mla dost (P) - Gra ni ~ar 3:3 (0:3) PR HO VO: Sta dion Mla do sti, gle da la ca 100, su di ja Hor vat (Ru ma). Strel ci: Sa vi} u 51. i Ba bi} u 66 .i 70. za Mla dost, Li su lov u 8. i 30. i Mi haj lo vi} u 12. za Gra ni ~ar. @u ti kar to ni: Ba bi}, Ra ko ni}, Ko ji} (Mla dost), I. â vi}, Ve li mir, Xa ku la (Gra ni ~ar). MLA D OST: Ni n i} 6, Ko ji} 6, Dr q i} 6, Ra k o n i} 6, Ba bi} 7, D. To m a { e v i} 6 (Kr w a ji} 6), Po z na n o v i} 7, Stoj {i} 6, V. To m a { e v i} 6, Z|e la r i} 6 (Sa v i} 6), Mi l i} 6 (Va s i} 6). GRA NI ÂR: Xa ku la 6, I. Ni k o l i} 6, Mi h aj l o v i} 6, I.â vi} 6, Mi lan Ni ko li} 6, D. â vi} 6, Mi lo{ Ni ko li} 6, S. Jo va no vi} 6 (Mar ko vi} 6), Li su lov 7, Ve li mir 7, Pa le è vi} 6 (G. Jo va no vi} 6). Uma lo iz ne na |e we u Pr ho vu. Ipak, da do ma }i ni ma kar osvo je bod po tru di li su se is ku sni Sa vi} i Ba bi}. Z. Va si}

RI V I C A: Igra l i { te Pla nin ca, gle da la ca 150, su di ja Ivo {e vi} (Ru ma). Stre lac: Pe ji} u 60. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ri sti}, Ge or gi je vi} (Voj vo di na). PLA N I N AC: Avra m o v i} 7, S. Pa ji} 6, V. Pa ji} 7, D. ]i ri} 8 (At ko vi} 7), Pe tro vi} 8, ]o si} 8, Ru de{ 6, Smi qa ni} 6, M. ]i ri} 7, N. ]i ri} 7 (Pe ji} 7), S. ]i ri} 6 (Ili} 7). VOJ V O D I N A: Mar j a n o vi} 6, Ri s ti} 6, M. Ra d o v a n o vi} 6, Sta m e n i} 5, Bi z u m i} 5, Avra m o v i} 5, Pu { i} 6, Ge or g i j e v i} 5, Va s i} 6, Iva n i} 5, B. Ra d o v a n o v i} 6 (Pe t ro vi} 5). U di na mi~ noj igri, do ma }i ni su vi {e `e le li po be du, a ostva ri li su je go lom Pe ji }a, me |u tim pro pu sti li su jo{ ne ko li ko ide al nih pri li ka. S. An to ni je vi}

27. ok to bar - Sre mac 1:5 (0:1) [A T RIN C I: Igra l i { te 27. ok to bra, gle da la ca 50, su di ja Kr mar (Ru ma). Strel ci: Ma go{ za 27. ok to bar, Iva ni{ dva, Pe ke~, ^e sti} i Si mi xi} za Sre mac. @u ti kar to ni: Ma go{ (27. ok to bar), A. Ra do vac, Ze qa ji}, Pe ke~, Si mi xi} (Sre mac). 27. OK T O B AR: Bo r o v i c a, Var g a, Tri v u n o v i}, Se g e d i, Ili}, Bi ri wi, Fe ke te, Kaj ta zi, Ma go{, Mi haj lik (Qu ba {~ik), Haj nal (Pu ti ca). SRE MAC: Si mi xi}, M. Ra do vac, Du por, J.A{}e ri}, Ga gi}, Ze qa ji}, ^e sti}, A. Ra do vac (Z. A{}e ri}), Pe ke~, R. A{}e ri}, Iva ni{. Dok su [an tri ~a ni ima li sna ge ni je se zna lo ko je bo qe pla si ran na ta be li. Go sti bo -

RI VI CA: Pla ni nac-Voj vo di na 1:0, PA VLOV CI: Mla dost-Car Uro{ 1:6, [A TRIN CI: 27. ok to bar-Sre mac 1:5. Bo rac iz Ste ja no va ca je bio slo bo dan. 1. Sre mac 2. Car Uro{ 3. Pla ni nac 4. Mla dost (P) 5. Voj vo di na 6. 27. ok to bar 7. Bo rac (S)

7 8 8 8 8 8 7

7 7 3 3 3 1 0

0 0 2 0 0 2 2

0 1 3 5 5 5 5

44:7 21 33:7 21 16:17 11 17:26 9 8:25 9 10:28 5 8:24 2

qe fi z i~ k i pri p re m qe n i, tek u na stav ku, po ka za li su ko je bo qi ri val. J. Ju has

Mla dost (P) – Car Uro{ 1:6 (1:4) PA V LOV C I: Igra l i { te Mla do sti, gle da la ca 50, su di ja Jo va no vi} (Ru ma). Strel ci. Ci ko ta u 25. za Mla dost, Bo ji} u 10, Po po vi} u 25, 35. i 80. i Bu gar ski u 30. i 50. za Car Uro{. @u t i kar t o n i: Mi trev ski (Mla dost), Ra do wa (Car Uro{). Cr ve niu kar ton: An xi} (Mla dost). MLA D OST: [ev ~ uk 5, Cvje ti no vi} 5, An xi} 6, Ci ko ta 7, Pa cek 6 (Va si}), Gre~ 6, N. Pan te li} 6 (Bog nar ), Vu ka di no vi} 5 (Ro {uq 6), D. Pan te li} 6, Or lo vi} 6, Mi trev ski 7. CAR URO[: Jo va no vi} 7, Bo ji} 8, Ro di} 6 (Maj sto ro vi}), Ne di} 6, Ra do wa 7, J. Jo ci} 5, Vra we{ 5 (N. Jo ci} ), Tra vi ca 6, Ju ri {i} 6, Bu gar ski 8 (Utvi}), Po po vi} 8. Raz i gra ni go sti igra li su an g a ` o v a n o, pa do m a } i n i m a ni je ni {ta osta lo od na ja ve, da }e mo }i pru `i ti do bar ot por fa vo ri zo va nim go sti ma. M. Su bo ti}

GRAD SKA LI GA NO VOG SA DA

Ta tra u Te me ri nu Da nas su na pro gra mu utak mi ce 22. ko la Grad ske fud bal ske li ge No vog Sa da. Sa sta ju se - SU SEK: Par ti zan - Mla dost (NS), BA NO [TOR: Pro le ter - Ba~ ka, SREM SKA KA ME NI CA: Fru {ko go rac - Sre mac, TE ME RIN: TSK - Ta tra, LE DIN CI: Vi no gra dar - Di na mo, FU TOG: Fu tog - ^e nej, SI RIG: Si rig @e le zni ~ar, BU KO VAC: Fru {ko gor ski par ti zan - Bo rac. Sve utak mi ce po ~i wu u 16 sa ti.

U Kon gre snom cen tru ho te la “Zve zda” u Vr wa~ koj Ba wi po ~e lo je 6. po je di na~ no pr ven stvo Sr bi je za mu {kar ce. Ovaj {am pi o nat bi }e upam }en kao je dan od naj ja ~ih jer na we mu u{e stvu je ~ak 12 ve le maj sto ra, uz jed nog in ter a (Pre drag Bo di ro ga) i jed nog na ci o- nal n og maj s to r a (Alek s an d r In |i}). Ta ko |e, bi }e upam }en i po to me {to pr vi put na we mu u~e stvu je ~ak {est igra ~a iz Voj vo di ne. Osta }e upam }en i po po nov nom iz o stan ku Bo ja na Vu~ ko vi }a, ko ji se iz gle da po sve tio pro blem skom {a hu, ali i po po vrat ku Ro ber ta Mar ku {a na do ma }u sce nu, a i po po vrat ku, po sle du ge ap sti nen ci je od {a ha, Mi ro sla va Mar ko vi }a. Pr vi su par ti ju za vr {i li Bo go sa vqe vi} - Mi la di no vi}, klup ski dru go vi iz Be o grad ban ke. Na rav no, re mi! Ve} u sa mom otva ra wu pri vu kla nam je pa `wu par ti ja In |i} - Mar ko vi}. Omla din ski {am pion Sr bi je po ~et nu pred nost be lih fi gu ra po ste pe no je po ve }a vao da bi u 19. po te zu ve} u iona ko sla bi joj po zi ci ji Mar ko vi} osta vio na pad nu tog to pa i iz gu bio kva li tet. Sve ka sni je po ku {a je cr nog da za kom pli ku je igru In |i} je ve {to iz be gao i u{ao u do bi je nu za vr {ni cu. Uo~ qi vo je bi lo du go od su stvo va we Mar ko vi }a sa {a hov ske sce ne i we go va ne u i gra nost, {to ne uma wu je lep uspeh Alek san dra ko ji za slu `e ne ~e stit ke za bes kom pro mi snu igru. Dru gi re mi za be le `en je u par ti ji iz me |u bra ni o ca {am pi on ske ti tu le Iva ni {e vi }a i Ni k o l e Se d la k a. Kla s i~ n a fran cu ska od bra na u ko joj je, ve ro vat no, be li ne gde skre nuo sa sta ze pa je moj osta re li kom pju ter u tre nut ku ka da je cr ni po nu dio re mi pro ce nio da – ni je tre ba lo. U bor bi oko gam bit nog pe {a ka na da mi nom kri lu Mar ku{ je us peo da osvo ji da mu za svog to pa i ska ka ~a. U

po s lo v i~ n om cajt n o t u cr n og Mar ku{ je po gre {io i ume sto da po te zom pe {a ka na f3 u~vr sti svoj pe {a~ ki la nac on je iz vr {io raz me nu dva za je dan i pre pu stio ini ci ja ti vu i pred nost pro tiv ni ku. Me |u tim, u svom dru gom cajt no tu cr ni je od i grao ne ko li ko ne pre ci znih po te za i u iz gu bqe noj po zi ci ji pa la mu je za sta vi ca. Sta ri znan ci, Abra mo vi} i Da mqa no vi}, vo di li su è sto ku bor bu za cen tar. Bran ko je u sre di {wi ci `r tvo vao ska ka ~a za dva pe {a ka a za uz vrat je po ku {ao da pre ko otvo re ne e-li ni je ugro zi be log kra qa. U to me je i us peo jer je uz jo{ jed nog pe {a ka osvo jio c3-po qe za svog lov ca. Par ti ja je do kra ja bi la vr lo kom pli ko va na ali ka da je u za vr {ni ci ostao sa fi gu rom ma we Abra mo vi} se pre dao. Ta ko je se lek tor na svo joj ko ì mo gao da pro ce ni for mu kan di da ta za re pre zen ta ci ju. Pi ku la je pro tiv Po po vi }a po ku {ao da Ka r o-Kan od b ra n om za t vo r i po zi ci ju ali u to me ni je us peo. Za tvo rio je sa mo da mi no kri lo dok su se sve be l e fi g u r e ustre mi le ka cr nom mo nar hu na kra qe vom kri lu i ~e ka lo se sa mo da se vi di do kle }e iz dr à ti cr n i. Na svom de b i j u na {am pi o na tu Sr bi je Bo di ro ga je de lo vao do sta skrom no {to je Pe ru no vi} is ko ri stio da iz vr {i pri ti sak po cen tral nim li ni ja ma i be lim po qi ma. Us peo je cr ni upor nom od bra nom da iz me ni fi gu re i u|e dam sku za vr {ni cu sa pe {a kom ma we ko ja se po ka za la iz gu bqe nom za we ga. Re zul ta ti 1. ko la: Po po vi} - Pi ku la 1:0, Bo go sa vqe vi} Mi la di no vi} re mi, Mar ku{ - Mi la no vi} 1:0, Iva ni {e vi} - Se dlak re mi, In |i} - Mar ko vi} 1:0, Pe ru no vi} - Bo di ro ga 1:0,Abra mo vi} - Da mqa no vi} 0:1. Par ti je se mo gu pra ti ti uì v o pre k o in t er n e t a na www.serbiachess.net od 15.30 ~asova. B. Dankovi}

OP [TIN SKA LI GA IN \I JA – STA RA PA ZO VA

Jar kov ~a ni za u sta vi li li de ra Bo rac (J) - ^SK 2:1 (0:1) JAR K OV C I: Igra l i { te Bor c a, gle d a l a c a 50, su d i j a Ti ca (In |i ja). Strel ci: Pe u ra ~a u 60. (iz pe na la) i 87. za Bo rac, a Lap ~i} u 20. mi nu tu za ^SK. @u ti kar to ni: Pe u ra ~a, Man di} (Bo rac), Mar ja no vi}, Voj no vi} (^SK). Cr ve ni kar ton: D. Nov ko vi} ( Bo rac). BO RAC: Mi li no vi}, Man di}, Pe t ro v i}, Mar ~ a, M. Nov k o v i} (Di m i t ri j e v i}), La zi} (Ra du lo vi}), Na ran xi}, Ve qo vi}, D. Nov ko vi}, Pe u ra ~a, Ja wa nin. ^SK: Voj n o v i}, Ja w in, J. Su b o t in, Li p ov ~ an, Di n i}, Lap ~ i}, Ti c a, Mar j a n o v i} (Cr no ja~ ki), P. Su bo tin, Jo ki}, Ar si}. Tek u na stav ku do ma }in je po ka zao da ni li der ne mo `e da mu pa r i r a ka d a se raz i g ra. Ustva ri, go sti mo gu na kra ju bi ti i sre} ni, jer su mo gli pri mi ti jo{ par go lo va, a u na stav ku li der ni je imao ni jed nu {an su. M. Ob ra do vi}

Du nav - Slo ga (M) 1:1 (0:0) NO VI SLAN KA MEN: Igra li {te Du na va, gle da la ca 50, su di ja Ru smir (Sta ri Ba nov ci). Strel ci: Ra du lo vi} u 62. za Du nav, Mi lo {e vi} u 70. mi nu tu za Slo gu. DU NAV: Je lo vac, @e `eq, Kne `e vi}, Ba do vi nac, Bo jo vi}, Da vi do vi} (Ru ka vi na), Naj da no vi} (Ra du lo vi}), Dra ~a, @iv ko vi}, Ki ti}, Vu ka {in. SLO GA: Bra di}, D.[ko ri} (Ipa~), Jo va no vi}, J. Haj nal, Be la no vi}, Da vi dov ski, La ke ti}, Ku si}, Mi lo {e vi}, P. Haj nal, M. [ko ri}.

JAR KOV CI: Bo rac-^SK 2:1, NO VI SLAN KA MEN: Du navSlo ga (M) 1:1, KR ^E DIN: Fru {ko go rac-Po let 2:0. 1. ^SK 14 2. Du nav 14 3. Fru {ko go rac14 4. Bo rac (J) 14 5. Po let 14 6. Slo ga (M) 14

9 7 5 5 5 1

3 2 4 3 5 4 3 6 3 6 2 11

23:7 19:12 17:15 20:14 15:22 11:35

30 25 20 18 18 5

Go sti iz Ma ra di ka na pra vi li su pra vo iz ne na |e we. Uze li su za slu `e no bod, a po igri mo gli su i sva tri. B. Vu ja kli ja

Fru {ko go rac - Po let 2:0 (0:0) KR Ê DIN: Sta dion Fru {ko gor ca, gle da la ca 100, su di ja ]i ri} (In |i ja). Strel ci: Li li} u 53. i N. Fi li po vi} u 89. mi nu tu. @u ti kar to ni: Sr b i j a n ac (Fru { ko g o rac), Mr |a, Bo zo qac (Po let). FRU [ KO G O R AC: Vu ~ i} 7, Pe ji} 6, Sr bi ja nac 7, Li va ja 7, Ra ni to vi} 8, Pe ja ko vi} 8 (Mi {~e vi} 7), Ivan ~e vi} 7, Bo ì} 7, Ob ra do vi} 7 (Egi} 7), Li li} 8, Pet ko vi} 7 (N. Fi li po vi} 7). PO L ET: Pa { i} 6, Po p o vi} 6, Ka l o v qev c i} 6, Vu k o vi} 6, Mr | a 7, To d o r o v i} 6, Ba j i} 6, Bo z o q ac 7, Jo v i} 7, Ka l e z i} 6. Go s ti su do { li sa de s et igra ~a i po {te no se bo ri li u pr vom de lu. U na stav ku, do ma }in je an ga ò va ni jom igrom do {ao do po be de. Li li} i mla di Ni ko la Fi li po vi} po sti gli su go lo ve iz so lo ak ci ja. S. Ra ni to vi}

SPORT

c m y

dnevnik

sreda25.april2012.

UO^I FINALNOG TURNIRA ABA LIGE

SVETSKI KUP U LONDONU

Par ti zan spre man za iz ne na |e we

Ne ma wa osmi

Stre lac no vo sad ske Stre qa~ ke dru ì ne No vi Sad 1790 Ne ma wa Mi ro sa vqev za u zeo je osmo me sto u fi na lu MK pu {kom 60 le è }i na Svet skom ku pu u Lon do nu (pre do lim pij ski tur nir) sa 694,7 (593) kru ga. U fi na le je u{ao sa {e stim re zul ta tom od 593 kru ga, ali je u fi na lu imao naj lo {i ji re zul tat od 101,7 kru go va i na kra ju je za vr {io kao osmi. Tri tak mi ~a ra sa 592 kru ga je ras pu ca va lo za dva me sta u fi na lu. Dru gi na{ pred stav nik u ovoj di sci pli ni u Lon do nu Ste van Ple ti ko si}, ~lan kra gu je va~ kog „î ka Ma te” osvo jio je 10. me sto sa 591 kru gom od 50 tak mi ~a ra ko ji su pro {li eli mi na ci je. Do fi na la, od no sno do u ovom slu ~a ju ras pu ca va wa za fi na le, ne do sta jao mu je sa mo je dan krug. Po be dio je Be lo rus Ser gej Mar ti nov sa 699,9 (595) kru go va is pred Dan ca Tor be na Gri me la sa 698,7 (595) i Ame ri kan ca Maj kla Mek fej la sa 698,6 (594) kru ga. Mu {kar ci su pu ca li eli mi na ci je MK pi {to qem. Od na {a tri pred stav ni ka sa mo je Da mir Mi kec pro {ao. On je u eli mi na ci ja ma za be le ìo 561 kru ga, a Di mi tri je Gr gi} i An dri ja Zla ti} 542, od no sno 535. Kva li fi ka ci je MK pi {to qem po ~i wu da nas u 10 ~a so va, a fi na le je u 13.30. U eli mi na ci ja ma MK pu {kom tro stav }e da nas na stu pi ti i Iva na Mak simo vi} i An drea Ar so vi}. G. M. LIGE MLA\IH KATEGORIJA VOJVODINE

Ka de ti naj broj ni ji

Fi nal no ko lo Li ge za ka de te i mla |e ju ni o re u mu {koj i èn skoj kon ku ren ci ji u stre qa {tvu odr à no je u Uq mi. Tak mi ~e we je odr à no kroz se dam ko la se rij skom va zdu {nom pu {kom za ka de te i isto to li ko za ju ni o re pu {kom i pi {to qem. Kod ka de ta ekip no je naj bo qa bi la Mla dost is pred Ki kin de i Be~ ke re ka 1880, a kod ka det ki wa je sla vi lo Je din stvo is pred Mla do sti i Uq me. U po je di na~ nom ge ne ral nom pla sma nu naj bo qi ka det je Du {an Vuk mi ro vi} (Mla dost), dru gi je we gov klup ski drug Di mi tri je Ga }e {a, a tre }i Ma rio Vo la{ iz Ki kin de. Naj bo qa ka det ki wa je Jo va na Sto ja di nov iz Uq me is pred Re be ke Bi~ kei (Ti sa, Ador jan) i Sa we Vu ka {i no vi} (Je din stvo). Kod mla |ih ju ni o ra pu {kom ekip no je pr vo me sto pri pa lo Stre qa~ koj dru ì ni No vi Sad 1790 is pred Mla do sti i Pan ~e va 1813, a kod mla |ih ju ni or ki je po be di la Mla dost is pred ki sa~ ke Ta tre i Je din stva. Po je di na~ no po be dio je Jo van î ~ev ksi (SD No vi Sad 1790) is pred klup skog dru ga Lu ke Le ko vi }a i Vu ka {i na Bo ji }a (Mla dost), te Jo va na Mi la {i no vi} (SD No vi Sad 1790) is pred klup ske dru ga ri ce Ta tja ne Ba wac i Iva ne Kre ko iz Ta tre. Pi {to qem za mla |e ju ni or ke pr va tri me sta pri pa la su ~la ni ca ma apa tisnkog „Ra de Kon ~a ra”, Mi li ci Pav ko vi}, Dra ga ni Me di} i Mi lan ki Ni {i}. G. M.

Bo ja na Jo va nov ski i De jan Vra ne{

BOJANA JOVANOVSKI O PLASMANU SRBIJE U FINALE FED KUPA

I da qe ne ve ru jem... Te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski iz ja vi la da je jo{ uvek u ~u du po sle po be de Sr bi je u Mo skvi i pla sma na u pr vo fi na le Fed ku pa u isto ri ji. - Jo{ sam u sta wu {o ka i ni sam sve sna ko li ki smo uspeh na pra vi li po be dom nad re pre zen ta ci jom Ru si je. Mno go je te è gle da ti ne go igra ti, at mos fe ra u re pre zen ta ci ji je sjaj na i na dam se da }e ta kva i osta ti. Hva la Ani i Je le ni na ve li koj po be di - re kla je Jo va nov ski na kon fe ren ci ji za me di je. Ona je do da la da su Srp ki we pre {le te àk put do fi na la, ali da ne ma ju na me ru na to me da se za u sta ve. - Po sled wa tri me ~a od i gra le smo u go sti ma i sva tri do bi li. Na dam se da }e mo fi na le sa ê {kom do ~e ka ti zdra ve i uve re na sam da ima mo {an si - is ta kla je Bo ja na. Se lek tor De jan Vra ne{ na gla sio je da su sve de voj ke da le pun do pri nos isto rij skom uspe hu.

- Ovo je po be da tim skog du ha, a o at mos fe ri naj bo qe go vo re iz ja ve Ane i Je le ne na kom me ~a. [to se ti ~e ^e {ke, ima jo{ vre me na, ali uve ren sam da ima mo {an se u fi na lu - kon stan to vao je Vra ne{.

Pred sed nik Uprav nog od bo ra TS To pli ca Spa so je vih re kao je da se di vi uspe hu ko ji su igra ~i ce po sti gle u Ru si ji. - De voj ke su o~i gled no iz gla di le ne ke ne spo ra zu me iz pro {lo sti i mu dro vo |e ne od stra ne

Ani i Je le ni te {ko u [tut gar tu Ana Iva no vi} i Je le na Jan ko vi} iz Mo skve su ot pu to va le u [tut gart, gde ih o~e ku je ve o ma jak tur nir -Por {e kup. Ana se sa sta je sa Mo nom Bar tel, 35. na sve tu, dok }e Je le na ima ti mno go te `i po sao u du e lu s Dan ki wom Ka ro li nom Vo zni jac ki. Tur nir u [tut gar tu igra se za na grad ni fond od 740.000 do la ra. Na tur ni ru }e na stu pi ti 28 igra ~i ca, od ~e ga su 22 me |u 29 naj bo qih na sve tu. Po ~a sni ~lan TSS Rad mi lo Ar me nu li} ~e sti tao je igra ~i ca ma i se lek to ru Vra ne {u. - Je le na je oba me ~a od i gra la per fekt no, dok tvr dim da je Ana pro tiv Pa vqu ~en ko ve od i gra la naj bo qi me~ u Fed ku pu. @e lim da po hva lim i slek to ra Vra ne {a, ko ji je sjaj no vo dio tim - re kao je Ar me nu li}.

se lek to ra do {le do po be de. Na dam se da }e ovaj uspeh po zi tiv no uti ca ti na wi ho ve ka ri je re, kao {to je svo je vre me no uspeh u Dej vis ku pu po mo gao te ni se ri ma is ta kao je Spa so je vi}. Fi na le Fed ku pa iz me |u ^e {ke i Sr bi je igra }e se 3. i 4. no vem bra naj ve ro vat ni je u Pra gu.

Ko {ar ka {i Par ti vr lo su pre da ni i znam da }e da za na is ta kli su da su ti sve od se be da na pra ve do bar pla sma nom na faj nal re zul tat - re kao je Jo va no vi}. for re gi o nal ne ABA Par ti zan, od kad igra u Ja dran li ge ostva ri li ciq, ali da }e skoj li gi, uvek je bio u za vr po ku {a ti da na pra ve iz ne na |e - {ni c i tak m i ~ e w a. Osvo j i l i we u Tel Avi vu. Za vr {ni tur - smo pet ti tu la za re dom, iako nir Ja dran ske li ge po ~i we u su bo tu, ka da Par ti zan igra s Ce de vi tom a Ma ka bi i Bu du} nost. - Ce de vi ta je am bi ci o zna eki pa i ne o~e ku je nas la ka utak mi c a. Mi }e mo bi ti mo ti vi sa ni i mo è mo da se na da mo uspe hu uko li ko od i gra mo k o n c e n t r i s a n o svih 40 mi n u ta re kao je naj sta ri ji igra~ Par ti z a n a Du {an Kec man i do dao: - Na {i na vi ja ~i, ma ko li ko mi pri ~a li da je sam pla sman na za vr {ni tur nir ve li ki uspeh, po taj no se na da ju iz ne na |e wu. Ciq sva kog igra ~a je da na - Du {an Kec man, naj i sku sni ji igra~ cr no-be lih pra vi ko rak vi {e, ali pr vo da ni pro {le go di ne u Qu bqa ni, mi pro |e mo po lu fi na le, pa }e - ni pret pro {le u Za gre bu ni mo po sle raz mi {qa ti ka ko da - smo bi li fa vo ri ti. Na ova qe. kvim tur ni ri ma se ni kad ne Sa Kec ma nom se slo ìo i zna, igra se jed na utak mi ca u tre ner Vla di mir Jo va no vi}. ko joj mo è da od lu ~i in spi ra - Ne }e mo se ov de za u sta vi ti, ci ja ce le eki pe ili mo ti vi sa zna mo da je Ce de vi ta te àk ri - nost po je din ca. val i da su sve svo je sna ge pre u- Stra teg cr no-be lih re kao je sme ri li na Ja dran sku li gu. Mo - da }e se Mi lan Ma ~van opo ra ram da po hva lim mom ke da do - vi ti do su bot we utak mi ce, dok bro ra de i da upr kos pro bel mi - }e od lu ku o Da vi du Ber tan su ma ko je ima ju i osta li ti mo vi, do ne ti da nas ili su tra. NBA LIGA

BOROV^ANIN BRANI TITULU PROTIV TUR^INA VEKLIOGLUA

Spar si na pol po zi ci ji

Naj te `i is pit

Ne nad Bo rov ~a nin, na{ naj bo qi pro fe si o nal ni bok ser i pr vak Evro pe u VBO ver zi ji u te {koj ka te go ri ji, bra ni }e po jas 4. ma ja u svo joj Lo zni ci. Ri val je tre ba lo da mu bu de Ne -

Ne nad Bo rov ~a nin (le vo)

mac Ma rio [tajn, me |u tim ulo `e na je `al ba za to {to [tajn ni je bok so vao vi {e od go di nu da na, a pr vi iza zi va~ je Va rol Ve kli o glu, Tur ~in ro |en u Ber li nu. @al bu je usvo jio pred sed nik Ko mi si je VBO za Evro pu Ar tur Ele son i Bo rov ~a nin }e ti tu lu bra ni ti pro tiv Ve kli o glua.

- Ri val mi je ne ka ko na met nut i osta je mi da se u ra du pro ri jen ti {em na bor bu s Ve kli o glu om. On je o{tri ji i br ì od Nem ca. Me |u tim, bi ra wa ne ma i Tur ~in }e bi ti moj naj ve }i i naj te ì is pit u do sa da {woj pro fe si o nal noj ka ri je ri - re kao je Bo rov ~a nin. Ve kli o glu opa sno pre ti Ne na du i ne in te re su je ga {to }e me~ bi ti odr àn u Lo zni ci, a ve ru je da }e me~ bi ti za vr {en pre kra ja. On je bio pr vak Evro pe u ver zi ji IBF i Ne ma~ ke. -Sva ko ima pra vo da pri ~a {ta è li. Moj je di ni ciq je da ti tu lu od bra nim i uve ren sam da }u to i us pe ti. Ve ru jem da }e ha la bi ti is pu we na do po sled weg me sta. Ina ~e, u Ko {ut wa ku imam od li~ ne uslo ve za rad. Tu su Mi lan Pi per ski, Ma ne Mar ~e ta i Zvje zdan Vi da ko vi}, s ko ji ma sva ko dnev no spa rin gu jem. Po be da je je di no {to me za ni ma - na gla sio je Ne nad Bo rov ~a nin. M. P.

KA RA TI STI IZ ZRE WA NIN SKE OP [TI NE USPE [NI U PA RA ]I NU: Pa ra }in je bio do ma }in na ci o nal nog {am pi o na ta u ka ra teu za po le tar ce, pi o ni re i na de, na ko me je u~e {}e uze lo 1.150 tak mi ~a ra iz 120 klu bo va. Tak mi ~a ri zre wa nin skih klu bo va osvo ji li su se dam me da qa. Naj bo qe re zul ta te po sti gli su ~la no vi KK Zre wa nin: Mar ko An dri} (pi o nir, -40 kg), Alek san dra Vu ja si no vi} (na da, -54 kg) i Mar ko Vu ko vi} (na da, -70 kg) osvo ji li su zlat ne me da qe, bron za je pri pa la Stra hi wi Stoj {in (na da, +55, kg), dok je Sa ri Olah (na da, -47 kg) iz ma kla bron za. Re zul ta ti osta lih klu bo va: Jo va na Zi jak (Za dru gar, La za re vo) osvoj la je bron zu, Og wen Sr di} (Kra ji na, Kra ji {nik) sre bro, kao i Ni ko la Si me u no vi} (Po be da, Bo ka). @. B.

San An to nio Spar si za kqu ~a li su pr vu po zi ci ju pred start plej-ofa osmom uza stop nom po be dom u fi ni {u NBA li ge. Oni su do bi li na pe tu tr ku sa Okla ho ma Si ti Tan de rom i sad }e ima ti te `ak za da tak da po no vo ne upro pa ste te {ko ste ~e nu pri vi le gi ju da bar do fi na la Za pa da ima ju pred nost do ma }eg te re na. Spar si su de kla si ra li Por tland Blej zer se 124:89 i ta ko sa pol po zi ci je u{li u 14. uza stop ni plej-of od ka da su 1997. go di ne draf to va li Ti ma Dan ka na. Va `ni je od sve ga je da }e Po po vi }ev tim ko na~ no u}i u plej-of sa zdra vim Dan ka nom, To ni jem Par ke rom i Ma nu om \i no bi li jem, {to se ni je do go di lo od 2008. go di ne. Uko li ko po vre de za o bi }u vre me {nu eki pu, Spar si bi mo gli i do ve li kog fi na la, a da li }e i u we mu even tu al no ima ti pred nost do ma }eg te re na ot kri }e po sled we dve utak mi ce u se zo ni u ko ji ma }e bi ti re {e na tr ka iz me |u San An to ni ja i ^i ka go Bul sa. Re zul ta ti: In di ja na - De tro it 103:97, Va {ing ton - [ar lot 101:73, Wu Xer si - Fi la del fi ja 87:105, Mil vo ki - To ron to 92:86, Mem fis - Kli vlend 109:101, San An to nio - Por tland 124:89.

PRVENSTVO EVROPE [OTOKAN KARATE ORGANIZACIJE UJEDIWENIH NACIJA

Srp ska re pre zen ta ci ja bez prem ca u Bu gar skoj Re pre zen ta ci ja Sr bi je u~e stvo va la je na Pr ven stvu Evro pe u okvi ru [o to kan ka ra te fe de ra ci je Uje di we nih na ci ja, ko je je odr `a no u Bu ku re {tu. U na {oj eks pe di ci ji bi lo je 62 tak mi ~a ra, od pi o ni ra do se ni o ra. U kon ku ren ci ji 32 ze mqe srp ski re pre zen ta tiv ci bi li su bez prem ca. Osvo ji li su ~ak 31 me da qu, se dam zlat nih, ~e tr na est sre br nih i de set bron za nih. Ta ko |e, u bor ba ma kod se ni o ra, ju ni o ra i ka de ta, na {i su bi li u fi na li ma. U se ni or skom miks fi na lu osvo je na je zlat na me da qa, a u eki pi su bi li Alek san dar Le on ti je vi}, Iva na Mar ge ti}, Mi lan Po le di ca, Ana ]i ri} i Mi lan ]o pi}. U fi na lu bi li su bo qi od Bu ga ra, a pre to ga iz ba ci li su se lek ci je Azer bej xa na,Ru mu ni je i Ita li je. Zlat na od li~ ja pri pa la su: Mi la nu Po le di ci, Mar ku Vu~ ko vi }u, Du {a nu Vu ke qi, Mar ku Ra ja ~i }u, Du {a nu Ja sni }u i Si mo nu Iv ko vi}. Sre bro su osvo ji li se ni or -

[o to kan ka ra te re pre zen ta ci ja Sr bi je

ski tim u bor ba ma (Po le di ca, Mi lo rad Mi ji}, Mi lan ]o pi}, Ne boj {a Je re mi} i Alek san dar Le on ti je vi}), ju ni or ski tim u

bor ba ma (Du {an Vu ke qa, Ne ma wa Mi lo va no vi}, Ke mal Rab ti, Mi lo{ Ma ki tan), ka det ski tim u bor ba ma (\or |e Vu ko vi},

Mar ko Ra ji ~i}, Pe tar Ba ji}, Vik tor Ko ble her), se ni o ri u ka ta ma (Iva na Mar ge ti}, Ma ja Svr dlin i Du {an Vu ke qa), u

bor ba ma po je di na~ no Mi lo rad Mi ji}, Iva na Mar ge ti}, Ana ]i ri}, \or |e Vu ko vi}, Mi qa na Ba ja gi}, Ka ta ri na [o~ ka ni}, Mi li ca Sre te no vi}, Ri hard Ki{, An to nio Hor va tov ski i Alek san dar Ben ~ik. Bron ze su uze li: Iva na Mar ge ti}, Ke mal Rab ti, Da ni lo Se ku lo vi}, Pe tar [tr bac, So fi ja Osto ji}, Iva Ple }i}, Te o do ra Ma ke vi}, Vik tor Ko ble her, Mi lan Gru ji} i Mi lan Lu ki}. Naj i stak nu ti ji po je din ci bi li su Mi lan Po le di ca i Iva na Mar ge ti}. Pre ma re ~i ma se lek to ra Ace ]i ro vi }a, ovo pr ven stvo do bro je po slu `i lo re pre zen ta tiv ci ma za pri pre me za svet sku smo tru u Austra li ji. Uz we ga, u stru~ nom {ta bu bi li su tre ne ri Mi lo rad ]o pi}, Ra do{ Mar ko vi}, Alek san dar Mun xa i Ti ho mir Ma ki tan. Prav du su de li li Mi lo sav i Da mir Mi lo sa vqe vi}, Mi ro slav Pe tro vi}, Alek san dar Ko va ~e vi} i Miq ko Ra ji ~i}. M. P.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda25.april2012.

OTVO RE NO PR VEN STVO BU BA MA RE

Dva pe ha ra Jev ti }u U prostorijama N[K-a zavr{eno je otvoreno prvenstvo [K Bubamare iz Novog Sada. Glavni favorit Fm Miodrag Jevti} ubedqivom igrom vodio je tokom ~itavog turnira pa se pitawe pobednika nije postavqalo nijednog trenutka. Tako su pobedni~ki i prelazni pehar organizatora zaslu`eno pripali Jevti}u. Na deobi drugog mesta zavr{ila su tri

Mi o drag Jev ti}

takmi~ara a nov~ane nagrade i medaqe, pored Jevti}a, osvojili su i Sini{a Drowi} i Goran Kova~evi}. Za utehu, tre}i u~esnik na toj deobi, mla|ani Milan Popovi}, kao epilog dobre igre, osvojio je titulu majstorskog kandidata i novih 33 rejting poena. Alfa i omega [K Bubamare, Vladimir Ujfalu{i, jo{ jednom je pokazao, po ko zna koji put, da su za uspe{nu organizaciju dovoqni samo entuzijazam i dobra voqa. Pored wega ovaj turnir sudio je i Petar Nikoli}, dok je Bogoqub Dankovi} bio supervizor. Plasman: 1. Miodrag Jevti} 7,5, 2-4. Sini{a Drowi}, Goran Kova~evi}, Milan Popovi} 6,5, 5-6. Zoran Milenkovi}, Slavko Stanojevi} 6, 7-10. Dragan Ostojin, Tomislav Vujevi}, Dragoqub Stani{i}, Tomislav Bu`an~i} 5,5, itd. SU BO TI^ KO PRO LE ]E

[an sa za mla de U Subotici je po~eo me|unarodni turnir ~etvrte kategorije sa deset u~esnika pod nazivom “Suboti~ko {ahovsko prole}e 2012”. Na wemu }e se, pored rejtinga, mo}i sticati balovi za internacionalnog majstora. [ansa je to za mlade i talentovane suboti~ke {ahiste Kristijana Tan~ika, Novaka ^abarkapu i Filipa Kumi}a iz Ba~ke Topole. Stawe na tabeli posle 4 odigrana kola: 1-4. Tan~ik, Ardeleanu, Dinev i \oki} 2,5, 5-9. Somborski, Na| He|e{i, Kumi} i Vasovski 2, 10. Siklovan 0 poena.

PRO LE] NI TUR NIR „RU MA 2012”

Tri jumf Laj thaj ma U subotu je u Kulturnom centru u Rumi odràn Prole}ni {ahovski turnir u organizaciji {ahovskog kluba „Sloven”, a pod pokroviteqstvom Odeqewa dru{tvenih delatnosti i Saveza sportova op{tine Ruma. Time je nastavqen kontinuitet odràvawa zanimqivih {ahovskih doga|aja u na{em gradu i obeleèn plasman rumskog kluba u Kvalitetnu ligu Vojvodine, me|u 10 najboqih klubova iz Pokrajine. Na turniru je u~estvovalo 46 igra~a, me|u kojima i 2 velemajstora, 5 internacionalnih majstora i 8 fide majstora. Za pohvalu je i {iroka lepeza igra~a koja je obuhvatila u~esnike od 8 do 80 godina, ~ime je {ah jo{ jednom pokazao da je sport bez granica u svakom pogledu. Sudio je Slobodan U{qebrka. Nakon zanimqivih borbi i uzbu|ewa kakva moè da donese samo brzopotezni {ah pobedio je velemajstor iz Beograda Borko Lajthajm. Drugo mesto osvojio je internacionalni majstor Goran Todorovi} iz Batajnice, biv{i direktor poznatog Instituta Zemun Poqe, koji je pokazao da i funkcioneri mogu da donose brze i kvalitetne odluke. Tre}i je, standardno dobar na brzim turnirima, internacionalni majstor Jovan Radlova~ki iz Pan~eva. êtvrti je simpati~ni Amerikanac iz daleke Aqaske, internacionalni

majstor Brajan Smit koji je svojim u~e{}em dao ovom turniru i me|unarodni karakter. Peti je velemajstor Sini{a Draì}, ~lan Slovena iz omladinskih dana, biv{i vice{ampion Srbije, koji bi verovatno postigao boqi rezultat da nije istovremeno bio i jedan od glavnih organizatora ovog turnira. Na Bor ko Laj thajm deobi {estog mesta, iako je i on bio optere}en orgaMa{trapo vi}, Zo ran Do ki}, nizacijom ovog turnira, je inRadoslav Jovanovi} 7,5, 16-19. ternacionalni majstor Dragan Sa{a Panteli}, Du{an SekuTe{i}, koji je prema o~ekivawu li}, Sava Manojlovi}, Dragan i najuspe{niji igra~ iz Rume. Radi} 7, 20-25. Sa{a Koci}, Nagra|eni su skoro svi u~esni- Bran ko Stano jevi}, Ti gran ci turnira, oni najuspe{niji Okiq, Qubi {a Kuzmano vi}, nov~anim nagradama, a ostali @ivojin Kosti}, Radivoj Provrednim predmetnim nagradama. danovi} 6,5, 26-31. Miroslav Na kraju, bilo bi nepravedno ne Mi haq, @i ki ca Mi li ~evi}, spomenuti Sredwu poqopriStjepan Peli}, Radovan Jovanovrednu {kolu “Stevan Petrovi}, Mi lan Bukvi}, Dragan vi} – Brile” koja je za sve u~eMar ko vi} 6, 32-36. Neven ko snike turnira obezbedila besOkiq, Du{an Spasojevi}, Sa{a platan ru~ak. Todorovi}, Dragan Ninkovi}, Plasman: 1. Borko Lajthajm Du{an Vi{wi} 5,5, 37-39. Dejan 11, 2. Goran N. Todorovi} 10, 3. Mar~ak, Milan Juzba{a, VeseJovan Radlova~ki 9,5, 4-5. Bralin Damjanovi} 5, 40-41. Petar jan Smit, Draì} Sini{a 9, 6Mili~evi}, Georgie Mrvi} 4,5, 7. Dra{ko Begu{, Dragan Te42-43. Nedeq ko Damwano vi}, {i} 8,5, 8-11. Neboj{a MilovaZdravko Jakovqevi} 4, 44. Duno vi}, Mi lan Ilij}, Mi lan {an Draì} 3, 45-46. Iva RaSkoko, Slobodan Kosijer 8, 12ki}, Mladen Raki} 1 poen. 15. Petar Kolognat, Vladimir D. Te {i}

PR VEN STVO OSNOV NIH [KO LA VOJ VO DI NE

Po bed ni ci „Alek sa [an ti}” i „Ko sta Trif ko vi}” U O[ “Vuk Karaxi}” u Crvenki je, u organizaciji [S Vojvodine i [K Sivac, odr`ano finalno prvenstvo novnih {kola Vojvodine za ovu godinu. Takmi~ewe se odvijalo u dve kategorije: de~aci su igrali na 4 table i devoj~ice na 3, uz tempo igre od 15 minuta po igra~u. Po tri prvoplasirane ekipe u obe konkurencije osvojili su pehare i medaqe i plasirale su se na ekipno prvenstvo Srbije. De~aci su igrali 7 kola po [vajcarskom sistemu a devoj~ice 5 kola po Bergerovom sistemu. Sudili su: Petar Mili~evi}, Petar Nikoli}, Miodrag Stankovi} i Branko Stojanovski, a supervizor je bio Bogoqub Dankovi}. Plasman de~aci: 1. „Kosta Trifkovi}“ (Novi Sad) 19 (25,5), 2. „Stevan Sremac“ (Sen-

De voj ~i ce O[ „Alek sa [an ti}” u Aleksa [anti}u

Mi ji }ev me mo ri jal [ahovski klub Bukovac bi}e u nedequ (29. april) doma}in i organizator drugog memorijalnog turnira „Jovo Miji}”. Za najuspe{nije pojedince organizator je obezbedio nagrade. Memorijal po~iwe u 11 ~asova u prostorijama Zavi~ajnog udru`ewa „Mawa~a” u Bukovcu, a prijave i dodatne informacije mogu se dobiti na broj telefona: 060/029-12-70. J. G.

Be li da je mat u dva po te za Char les An stey Ot ta wa Ci ti zen, 1892.

Re{ewe problema br. 385 (Se lim Ac hbar, Ap pren ti So ci er, 1994.) sa pozicijom: beli – Kc1, Df8, Sc2, Se2; crni – Kf1, pe{aci: f2, f3; je 1.Dh6!

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Op ~i we ni {a hom Svi mi, koji ~ekamo sredu da vidimo {ta ima novo u svetu {aha, svi mi koji igramo po klubovima, ili igruckamo po kafanama, ku}ama, plaàma, klupama… ovom boànstvenom igrom smo, kao neki zavisnici, ustvari, op~iweni {ahom. Na{em prilogu pozajmili smo naslov sjajne kwige Borislava Ivkova posve}ene znanim i neznanim {ahovskim junacima. Borinih {ezdeset godina prohujalih u {ahu opisani su na zadivquju}i - skroman na~in. Bora pripada onima koji su svakom svom uspehu “gledali u zube”, vazda nekako “objektivan”. – I, sad, paradoksalno, premda sam na ra~un svoje titule svetskog omladinskog {ampiona pravio {ale ve} od prvog dana, od svih mojih rezultata na {ahovskim turnirima, upam}en je, ili je najvi{e upam}en, Prvi omladinski {ampionat sveta u Birmingemu 1951. godine. U nedostatku svega ~ime raspolaù dana{wi nara{taji, imali smo {iroko, slobodno poqe da improvizujemo i kreiramo, dok dana{wi “atomski {ah” karakteri{e, uglavnom, vrhunska, kompjuterska agresija, kaè, po malo sa setom, Ivkov. Za dana{wi prilog, iz kwige Bore Ivkova “Op~iweni {ahom”, izdvojili smo partiju iz Las Palmasa 1979. godine. Na tom turniru sigurnom igrom pobedio je Vagawan, dok je na{ velemajstor sjajnim fini{em (6,5 iz 7) podelio drugo mesto sa Garsijom. Odabrana partija imala je posebnu zanimqivost: predaju u tri ~ina. U bazi podataka partija se zavr{ila predajom Gelera posle 25 poteza crnog, po komentatorima partije, D. Mini}a i E. Sindika u “[ahovskom glasniku”, posle 46 poteza crnog, a predaja Gelera i stvarni zavr{etak partije zbio se posle 49 poteza crnog!

21…b4! 22.Sc4? A ovo je ve} ozbiqna gre{ka. Beli se morao pomiriti sa pasivnim 22.Lb2 ili 22.Lc1, iako crni posle 22…a5 posti`e odli~nu igru. 22…Da7 23.L:b4 Sc:e4 24.a5 Gubitak pe{aka na d5 nije se mogao nikako izbe}i. 24…S:d5

U bazi podataka posle ovog poteza Geler je predao! Me|utim, partija je imala svoj daqi tok: 25.D:e4 S:b4 26.Db1 Pogre{nom strategijom Geler je dospeo u sasvim propalu poziciju. U daqem toku igre Ivkov je na visini zadatka. 26...e4 27.Sh2 d5! 28.Sb6 Sc2 29.Tc1 S:a1 30.S:c8 T:c8 31.T:c8 L:c8 32.D:a1 e3! Posle ovoga crni lovci }e se razigrati i pozicija belog se ru{i kao kula od karata. 33.f:e3 D:e3+ 34.Kh1 Lc5 35.Sf3 L:h3 36.b4 L:b4 37.Db2 Lc5 38.Db8+ Kg7 39.Db2+ d4 40.Dc2 La7 41.Dc7 d3 42.Dc3+ Kg8 43.D:d3 D:d3 44.L:d3 Lc8 45.Se5 Kf8 46.Lc4 f6

Ge ler–Iv kov

U NE DE QU U BU KOV CU

PRO BLEM BR. 386

dnevnik

De ~a ci novosadske O[ „Ko sta Trif ko vi}”

BR ZO PO TE ZNI TUR NIR U BA^ KOJ PA LAN CI

Po bed nik Ra do slav Ba bi} Peti ovogodi{wi brzopotezni turnir u {ahu, odràn je u prostorijama [K „Ba~ka Palanka“. Na turniru je u~estvovalo 25 {ahista iz: Ba~a, Kule, Ba~ke Palanke, êlareva i Bijelog Brda (Republika Hrvatska). Prvo mesto pripalo je Radolsavu Babi}u iz Bijelog Brda, koji je osvojio 11 poena. Na drugo mesto plasirao se Nikola Rajinac sa 10 poena, tre}i je bio Dobrivoj Popovi} sa 8, a ~etvrto mesto je pripalo Miqanu Ostoji}u iz Kule sa 8 poena. Najboqim takmi~arima pripale su nov~ane nagrade. - Ovo je moje tre}e u~e{}e na ba~kopalana~kim brzopoteznim turnirima i prva pobeda. Prethodna dva puta zauzeo sam sedmo mesto. O~ekivao sam da mogu biti dobro plasiran, ali nisam o~ekivao ovako ubedqivu pobedu – izjavio je nakon odrànog turnira, mk Radoslav Babi}. Uzoran organizator petog cugera bio je [ah klub Ba~ka Palanka. Naredni, {esti, brzopotezni turnir bi}e odràn 5. maja. M. \. Kre me no vi}

ta) 19 (24), 3. „\ura Jak{i}“ 1 (ûrug) 13 (15,5), 4. „Miroslav Anti}“ (Pan~evo) 11 (13,5), 5. „20. oktobar“ 1 (Sivac) 11 (12), 6. „\ura Jak{i}“ 2 (ûrug) 10 (14), 7. „Slobodan Savkovi}“ (Stari Banovci) 10 (12), 8. „20. oktobar“ 2 (Sivac) 9 (12,5), 9. „Petar Petrovi} Wego{“ (Vrbas) 7 (9,5), 10. „Milo{ Crwanski“ (@abaq) 5 (7,5), 11. „Svetozar Markovi} Toza“ (Novi Sad) 4 (8). Plasman devoj~ice: 1. „Aleksa [anti}“ (Aleksa [anti}) 15 (12,5), 2. „\ura Jak{i}“ (ûrug) 12 (10), 3. „20. oktobar“ 1 (Sivac) 9 (8,5), 4. „Slobodan Savkovi}“ (Stari Banovci) 3 (6), 5. „20. oktobar“ 2 (Sivac) 3 (6), 6. „Svetozar Markovi} Toza“ Novi Sad 3 (2). US KR [WI TUR NIR „BA GQA[ 2012”

[trp cu pr vo me sto U Zrewaninu je u nasequ Bagqa{ odigran turnir u ubrzanom {ahu pod nazivom „Bagqa{ 2012“. Igralo se 7 kola, 15 minuta po igra~u. Mrtva trka izme|u mk Mladena [trpca i intera Predraga Bodiroge zavr{ena je u korist Mladena koji je imao boqe dodatne kriterijume. Plasman: 1-2. Mladen [trbac, Predrag Bodiroga 6, 3. Radivoj Peri{i} 5,5, 4. Slobodan Stojanovi} 5, 5-6. Branko Owin, Milan Bo`i} 4,5, 7-11. Du{ko Petrovi}, Vojislav Mitri}, Zoran Ja}imovi}, \ura Simatovi}, Radomir Jan~i} 4, 12-13. Milorad Duvwak, An|elko Rodi} 3,5, 14-18. Mladen Dimitrijevi}, Vladimir Duvwak, Vid Uzelac, Milan Krsti}, Miladin Kandi} 3, 19-21. [andor Mesaro{, Du{ko Viskovi}, Vlada Popovi} 2,5, itd.

[panska partija (C92) 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0–0 Le7 6.Te1 b5 7.Lb3 d6 8.c3 0–0 9.h3 Lb7 Ovaj stari nastavak u posledwe vreme o`iveo je sovjetski velemajstor Zajcev i sve ~e{}e se vi|a u turnirskoj praksi. 10.d4 Te8 11.Sbd2 Lf8 12.Lc2 g6 Druga mogu}nost je 12…Sb8. U partiji Karpov – Romani{in igranoj na Spartakijadi u Moskvi 1979. crni je postigao odli~nu protivigru (iako je na kraju izgubio partiju) nakon 13.b3 Sbd7 14.d5 c6 15.c4 Dc7 16.a4 Tec8 17.Ta2 b:c4 18.b:c4 a5 19.Ld3 Sc5 20.Lb1 La6 21.La3 Tab8 22.L:c5 d:c5 23.Ld3 Tb4 24.d:c6 Db8 25.Dc2 T:c6 13.d5 Ne deluje zdravo 13.Sb3 e:d4! 14.c:d4 Sb4 15.d5 c6, Geler – Beqavski, {ampionat SSSR-a 1978. 13…Sb8 14.b3 c6 15.c4 Sbd7 16.a4 Dc7 17.La3 c:d5 18.c:d5 Tec8 19.Ld3 Sc5 Zanimqivo je spomenuti da je ovako ve} igrano u nekoliko partija. U partiji Dorfman – Romani{in, {ampionat SSSR-a 1977, crni je nastavio 19…Db6 I postigao zadovoqavaju}u igru. 20.Lf1 Db6 21.De2?! Uvod u pogre{an plan. Beli je morao spre~iti b5-b4 putem 21.Lb4! nakon ~ega za crnog ne bi bilo preporu~qivo 21…b:a4 22.L:c5 T:c5 23.T:a4 s pritiskom belog na daminom krilu.

Po “[ahovskom glasniku” Geler je ovde predao. Ova partija, odista nije imala sre}u da se iska`e do kraja. Odigrano je, naime, jo{ nekoliko poteza! 47.Sc6 Lc5 48.Sb8 Ld6 49.S:a6 Lb7

I ovde je, kona~no, partija zavr{ena. Geler je primetio da igra ne samo bez pe{aka nego i sa skaka~em “mawe”. 0:1 Iako su na prvom omladinskom prevenstvu sveta u Birmingemu igrali, izme|u ostalih, Larsen i Olafson, najve}i protivnik za {ampionsku titulu Ivkovu je bio Englez Barker koji je na kraju osvojio drugo mesto. Pri pre mio: B. Dan ko vi}

PR VEN STVO APA TI NA

Bran ko ]o pi} pr vak U organizaciji apatinskog {a hov skog klu ba „Vul kanProtektor“ odigrano je prvenstvo grada za ovu godinu. Igralo se 9 kola po [vajcarskom sistemu a zaslu`eno i ubedqivo, ~ak sa dva poena prednosti nad drugoplasiranim Mi{om Sekulovi}em, pobedio je mk Branko ]opi}, koji je protivnicima prepustio samo pola poena. Sudio je regionalni sudija Stevo Popovi}. Plasman: 1. Branko ]opi} 8,5, 2. Mi{a Sekulovi} 6,5, 3. Milan Obradovi} 6, 4. Branislav Ristovski 5,5, 5-9. \uro Zdjelar, Milan Medi}, Nikola Kuduz, Aleksandar Opa~i}, Bo{ko Toma{evi} 5, 10-12. Zoran

Bran ko ]o pi}

Pavlovi}, Tibor Deè, Bo{ko Rapaji} 4,5, 13. Ilija Oègovi} 4, 14-15. @eqko Andabaka, Zvezdana Stankovi} 3,5, 16. Uro{ Korica 3, 17. Milo{ êvizovi} 2, 18. Ivan Kova~i} 0.

c m y

Svet poznatih

dnevnik

sreda25.april2012.

В е н ч а ћ е с е Б р ед П и т и А н ђ ел и н а Џ о л и И

ако је Бред Пит једном приликом изјавио да ће се он и његова петогодишња партнерка Анђелина Џоли венчати тек кад то буде свим паровима дозвољено, чини се да њихов став више није баш толико искључив. Анђелина је недавно рекла да ће размотрити идеју о браку, уколико њиховој деци то буде много значило. − Мислим да би тешко било деци рећи „не“ − изјавила је посвећена мајка у интервјуу за „Гуд монинг Америка“, чиме је одшкринула врата за шушкања о могућем венчању.

К о н ач н о се верили З

Колико милиона вреде Н

акон радосне вести да је најпознатији светски пар напокон одлучи да заплови у брачну луку, поставља се неугодно питање, али нужно, о потписивању предбрачног уговора. Амерички магазин Форбс прорачунао је како Бред Пит вреди 150 милиона долара, а богатство будуће му супруге Анђелине процењује се на 120 милиона. Славни пар укупно вреди вртоглавих 270 милиона. “Шансе да ће то проћи без предбрачног уговора су прилично мале”, коментарисала је адвокатица из Лос Анђелеса Голди Шон за Целебузз. “Кад су већ чекали толико дуго са браком, прилично је невероватно да са толиким богатством неће осигурати себе за све могуће ситуације у будућности“, додала је. Потписивање предбрачних уговора већ је устаљена појава, ипак сви се питају може ли он угрозити

њихову заједничку будућност.”Они само желе имати нешто написмено да би и њима и њиховим породицама било јасно шта ће се догодити са њиховим богатством ако се из било ког разлога пожеле раздвојити”, објаснила је адвокатица. Најпознатији светски пар се након седам година заједничког живота нема чега бојати. “Ништа се неће променити. Разлог за венчање су њихова деца – они су све већи, све зрелији и све су више свесни тога какви би мама и тата требали бити”, каже извор за америчке медије. Какав год уговор био потписан, деца се неће спомињати у њему. “Не можете уврстити децу у такав документ”, коментарише Шонова. “То су уговори који се склапају између двоје људи и предмет су њихове слободне воље. Не могу се уговором дефинисати будућа права деце.”

Амбасадор Бред Пит добре воље В А нђелина Џоли, рођена 4. јуна 1975. у Лос Анђелесу, америчка је филмска глумица, редитељ, бивша манекенка и амбасадор добре воље Високог комесаријата УН за избеглице. Због имена, честа је заблуда да је њена мајка била Францускиња, међутим, Џолини баба и деда са мајчине стране су били француско-канадског порекла. Са очеве стране је чешког порекла, а француско-канадског и ирокеског са мајчине. Медији је често проглашавају за једну од најлепших жена. Добитница је три награде Златни глобус, две награде америчког Удружења филмских глумаца и једног Оскара.

ванично је потврђено – ванбрачна заједница Анђелине и Бреда ускоро ће постати брачна. После вишегодишњег заједничког живота најпознатији холивудски пар – Анђелина Џоли и Бред Пит – одлучио се на веридбу, први корак ка венчању. “Да, могу да потврдим ту вест. Веридба је обећање за будућност и њихова деца су веома срећна“, изјавила је ПР менаџерка Бреда Пита, Синтија Пет-Данте. Она је додала да венчање још није заказано. Ако се буде венчао, Бреду ће ово бити други брак. Био је ожењен колегиницом Џенифер Анистон пет година. А Анђелини трећи – она је по три године била удата за глумце Џонија Лија Милера и Билија Боба Торнтона. Пре отприлике годину дана Бред Пит је говорио о венчању са Анђелином. “Деца одувек питају када ћемо се венчати, али у последње време примећујем да им то све више значи. Мораћемо, изгледа, озбиљно да се позабавимо идејом брака”, рекао је Пит пре годину дана за “УСА викенд”.

ред је дизајнирао веренички прстен за Анђелину заједно са златаром Робертом Прокопом. Процес је трајао годину дана, а резултат је четвртасти дијамант на широком ребрастом појасу. “Бред је имао посебну визију када је у питању прстен. Желео је да сваки делић буде савршен, па смо морали наћи дијамант најбољег квалитета и исећи га на одређену величину како би одговарао Анђелининој руци”, рекао је Прокоп. Експерти вредност прстена процењују на 250.000 долара, преноси Дејли мејл.

Реплика на продају Ј

една америчка златара почела је да продаје прстење које је урађено по узору на веренички прстен који је Анђелина добила од Бреда. Доступну реплику потписује произвођач накита “Гемвара”. Реплика од сребра и кристала може се набавити за 1.195 долара.

убав ипак није умрла! Златни пар Холивуда, Анђелина и Бред, чекају близанце и тренутак да пред матичаром кажу судбоносно „да”. Тензија је нестала! Након неколико недеља захлађених односа, љубав је букнула поново, те и првобитна идеја да се пар венча пре него што Анђелина на свет донесе близанце. „Дивно су се проводили за време Оскара и од тада су поново луди од љубави”, казао је неименовани извор близак пару. „Венчање је било отказано. Стално су се свађали. Међутим, успели су да превазиђу разлике. Енџи ће на јесен родити синове близанце и Бред и она су решили да их дочекају као муж и жена, дакле церемонија би требало да се одржи релативно скоро.” Други извор рекао је да Анђелина не планира да шири причу о трудноћи. „Она неће давати званичне изјаве о томе, али је обавестила мали број одабраних људи.” Пар има шесторо деце – Медокса (10), Пакса (8), Захару (7), Шајло (5) и трогодишње близанце Нокса и Вивијен.

А кинс”, “Интервју са Вампиром”, “Седам” и други, Бред је своју прву главну улогу имао у филму “Тамна страна сунца” снимљеном у Црној Гори под управљачком палицом Божидара Боте Николића, који је међутим приказан тек 1997. и није имао посебног успеха. Док се борио да напредује у послу глумца, Бред је упоредо узимао часове глуме код Роја Лондона и радио у ресторану брзе хране) носећи костим пилета како би платио часове глуме. Снимио је велики број филмова за које је на бројним фестивалима награђиван.

Трудна Анђелина

илијам Бредли – Бред Пит је рођен 18. децембра 1963. године у граду Шони, држава Оклахома. У средњој школи се бавио спортом, учествовао у дебатама и био члан школских музичких организација. Похађао је Мисури школу новинарства на Универзитету Мисури Колумбија. Мало је фалило да добије диплому новинара 1986, када је напустио школу и одлучио да окуша срећу у Холивуду. Каријеру је започео појављивајући се у телевизијиским шоу програмима и мање познатим ТВ серијама и филмовима. Пре филмова који су му донели светску популарност а то су између осталог и “Ентони Хоп-

Тетоваже на леђима

Редитељски деби остварила је филмом У земљи крви и меда, љубавном причом која се дешава током рата у Босни. Била је у браку са глумцима Џонијем Лијем Милером и Билијем Бобом Торнтоном, а тренутно живи са глумцем Бредом Питом, у вези која привлачи пажњу светских медија. Џолијева и Пит имају троје усвојене деце (Мадокса, Пакса и Захару) и троје своје (Шајло и близанце Вивијен и Нокс). Анђелина Џоли промовише хуманитарне циљеве широм света и позната је по раду са избеглицама преко УНХЦР-а.

Веренички прстен за 250.000 долара

нђелинин попис тетоважа је привукао пажњу већине медија које су често биле тема разговора у интервјуима. Велики број тетоважа на њеном телу је приморао сценаристе да буду што креативнији када планирају обнажене и љубавне сцене. Шминка је била коришћена да прекрије њене тетоваже у великом броју њених филмова. Анђелина често додаје или мења постојеће тетоваже и наводи да све тетоваже које поседује имају специјално значење. Тренутно има 12 познатих тетоважа, као што је цитат Тенесија Вилијамса „A prayer for the wild at heart, kept in cages“ („Молитва за дивље у ср-

цу, затворене као у кавезу“) коју је поседовала и њена мајка, арапска фраза („снага воље“), латинска изрека („шта ме храни то ме и уништава“) , молитву која се састоји од будистичких санскритских симбола за њеног сина Медокса. Након одређеног времена неке тетоваже је избрисала ласером или прекрила другим, укључујући „Били Боб“, име њеног бившег мужа Билија Боба Торнтона, кинески симбол за смрт и прозор на доњем делу леђа; објаснила је да је уклонила прозор, јер је користила све слободно време гледајући кроз прозор и желећи да је негде ван; сада живи тамо све време.

kultura

sreda25.april2012.

dnevnik

РЕ ДИ ТЕЉ НИ КИ ТА МИ ЛИ ВО ЈЕ ВИЋ С „ХЕН РИ ЈЕМ VI“ У ШЕК СПИ РО ВОМ ПО ЗО РИ ШТУ У ЛОН ДО НУ

Глоб те а тар је мит ско ме сто Шек спир, али је дан пот пу но не у о би ча јен и је дин ствен, би ће по ре чи ма ре ди те ља Ни ки те Ми ли во је ви ћа пла не тар ни по зо ри шни до га ђај го ди не. У лон дон ском Глоб те а тру 37 зе ма ља, на 37 је зи ка из ве шће 37 са чу ва них Шек спи ро вих ко ма да. Ме ђу њи ма je у ко о про дук ци ји бе о град ског На род ног по зо ри шта и Фон да Ла за Ко стић из Лон до на и „Хен ри VI“ под ре ди тељ ском па ли цом про сла вље ног Ни ки те Mиливојевића, ко ји по след њих го ди на ства ра у ино стран ству. -Глоб те а тар је мит ско ме сто за сва ког ре ди те ља, глум ца, за

ђен дан Ви ли је ма Шек спи ра, ко ји је обе ле жио јед ну епо ху, а по том и исто ри ју. - Ући у ту при чу и у ту еки пу за и ста ни је ма ло. У по чет ку ка да су ме из Гло ба на шли у На ци о нал ном те а тру у Ати ни ни сам ни био све стан све га, јер сам био у сред по став ке „Мај ка пса“, по дра ми грч ког пи сца Па вло са Ма те си са, ко ја је пре ве де на и на срп ски. Пр ви раз го вор је за пра во и био у Ати ни по сле пре ми је ре, а по том сам ишао у Лон дон на до го во ре. За и ста сам пре сре ћан и по ча ство ван, јер је ве ли ка ствар ка да до жи ви те да вас не ко по зи -

Жи вот на раз ми мо и ла же ња са СНП Ми ли во је вић је ре жи рао у нај слав ни јим да ни ма Бу дван ског фе сти ва ла, по те а три ма Евро пе, а шта је са СНП? - У Но вом Са ду се де ша ва не што про сто не ве ро ват но. Са да ме је већ сра мо та да ка жем да ја у СНП ни ка да ни сам ре жи рао, али и њих тре ба да бу де сра мо та. Та при ча да пу но пу ту јем, и да је до ме не те шко до ћи баш не пи је во ду. Ка да же ли те до не ко га да до ђе те и ус пе те. Ево из Гло ба су ме на шли у Ати ни, и СНП би та ко мо гао да ме про на ђе. При том ја пре да јем на Ака де ми ји у Но вом Са ду, али чи ни ми се из ра зно ра зних раз ло га смо се СНП и ја стал но ми мо и ла зи ли. И два пу та ка да смо до шли до не ког пред ло га о са рад њи, чак је и то про па ло, јед но од по зо ри шта с ко јим ни ка ко да се срет нем у жи во ту је још увек СНП - об ја шња ва са го вор ник.

би ло ко је по зо ри ште на све ту и љу де ко ји ра де у њи ма. На не ки на чин Глоб је као Епи да у рус, Дел фи... а опет по се бан, је дин ствен - об ја шња ва Ни ки та Ми ли во је вић с чи јим ће се „Хен ри јем VI“ свет пре ми јер но сре сти на лон дон ској сце ни у ма ју, јер се фе сти вал Шек спи ра ко ји је по чео 23.апри ла од ви ја по про јек ту „Globe to Globe“ шест не де ља. Фан та стич ном иде јом из во ђе ња ко ма да слав ног свет ског кла си ка на ра зним је зи ци ма пла не те Глоб ове го ди не про сла вља ро -

ва, да при па да те европ ској по зо ри шној по ро ди ци - ка же Ми ли во је вић, ко ји то ком раз го во ра за наш лист пра вље ног пред но ву про бу Шек спи ра. Ми ли во је вић от кри ва да се глу мач кој по ста ви Дра ме на ци о нал ног те а тра при дру жи ла се и јед на сту дент ки ња из Но вог Са да, а њен на ступ у култ ном Гло бу, иде и на по нос гра да. - Пр ви пут је ди ну жен ску уло гу Јо ван ке Ор ле ан ке игра мо ја сту дент ки ња Је ле на Ђул ве зан, ко ја је на че твр тој го ди ни глу ме

но во сад ске Ака де ми је на ко јој пре да јем. Да кле у по став ци је на пра вљен микс ра зних љу ди, ком би на ци ја сред ња ка, ста ри јих глу ма ца, мла дих са ко ји ма сам ра дио, а са не ки ма сам пр ви пут. У На род ном по зо ри шту ра дио сам ду го го ди на, имам тим са рад ни ка и знам све глум це. Хен ри ја игра Не над Ма ри чић, а ту су по том Пре драг Еј дус, Ми о драг Кри во ка пић и Та на си је Узу но ви ћа, ко ји игра ју у ал тер на ци ји, Сло бо дан Бе штић, Алек с ан дар Срећ ко вић..., об ја шња ва Ми ли во је вић, ко ји је из ино стран ства до вео чи тав тим са рад ни ка да би по мо гли на ње го вом про јек ту Шек спи ра, и то спе ци фич ном ко ма ду „Хен ри VI“, за ко га те а тро ло зи ка жу да је не за о кру же на дра ма. - На пре го во ри ма у Лон до ну из Гло ба су ми по ну ди ли да би рам Шек спи ро во де ло. Кад сам ре као “Хен ри VI”, би ли су оду ше вље ни, ве ро ват но за то што се ре ди те љи баш и не оти ма ју о тај ко мад. То је ње го во пр во де ло. Не ки шек спи ро ло зи ка жу да у на чи ну пи са ња осе ћа те ви ше ру ку, те да мо жда и ни је ње го во де ло, дру ги пак ми сле да је та да још био млад и да се тра жио. Ка ко год би ло, кад чо век про чи та ко мад, ја сно му је да то ни је пот пу но скло пљен текст, али ме ни као ре ди те љу то при ја. Јер оста вља ми про сто ра да за о кру жим ства ри из сво је ви зу ре. Ми ли во је вић на се би свој ствен на чин про на ла зи фор му да ис при ча ту при чу бит ке око вла сти. Све се де ша ва за окру глим сто лом, по пут оног у Ује ди ње ним на ци ја ма... јед не са вре ме не по став ке с ко јом ре ди тељ и глу мач ка еки па од ла зе у Лон дон. - Имам ути сак да мо жда оче ку ју да са мном на сце ну Гло ба сти же рат на при ча, а ме не та те -

ИЗЛОЖБА ПИСАМА ПРЕМИЈЕРНО У „НОЋИ МУЗЕЈА” У НОВОМ САДУ

Преписка Уроша Предића Културна манифестација „Ноћ музеја“ која се ове године одржава 19. маја у 65. градoва у Србији и у Новом Саду ће понудити богат програм. На 50 локација у граду биће понуђено стотинак разноврсних и занимљивих програма. Организатор манифестације у Новом Саду Висарт, асоцијација за визуелну уметност и културу у том мношто овог пута издваја изложбу у огранку САНУ у Новом Саду на којој ће премијерно бити представљени оригинали писама барда наше ликовне уметности Уроша Предића, упућених уметници Вуки Велимировић. Она откривају искрену наклоност, пријатељство, а можда и неко дубље и интимније осећање које је познати сликар (Орловат 1857-Београд 1953.), тада већ у познијим годинама живота (око седамдесет), гајио према много млађој лепој уметници, вајарки, сликарки и књижевници, Вуки Велимировић (Пирот 1888-Београд 1965.). Мит о неодољивој и надалеко чувеној лепоти „прве српске вајарке„ ослања се и на романтичну причу о њеном односу са нобеловцем Рабиндрантом Тагором... Претпоставља се да су се Урош Предић и Вука Велимировић упознали током Првог светског рата у Крушевцу, где је Вука предавала цртање и лепо писање у гимназији, а славни сликар провео неколико ратних година. У то време, госпођица Велимировић већ је завршила Уметничко-занатску школу у Београду. После Првог светског рата, Предић

се враћа у Београд, а млада и амбициозна кћи проте Милоша Велимировића путује на усавршавање у Париз, тадашњу светску уметничку

Наградни фото-конкурс Наградни фото-конкурс Ноћи музеја „У ритму среће“ отворен је до 1. маја, за све љубитеље фотографије, аматере и професионалце, без обзира на њихово пребивалиште у Србији или иностранству. Пристигли радови који прођу селекцију стручног жирија, биће изложени у Ноћи музеја 19. маја у Новом Саду, а аутори најбољих фотографија биће награђени. Прва награда износи 30.000 динара.Један аутор може да учествује са највише четири фотографије. Потребно је да их достави у формату А4, израђене на фото-папиру или одштампане квалитетном дигиталном штампом, на адресу: ОТП банка Србија а.д. Нови Сад, Булевар ослобођења 80, Нови Сад (са напоменом: За фото-конкурс Ноћи музеја). Неопходно је послати и податке о аутору (име и презиме, адреса, телефон, имејл), као и назив фотографије и места на којем је снимљена. Додатне информације: novisad@nocmuzeja.rs.

престоницу. Тако започиње период њихове преписке - пријатељске или љубавно-романтичне... “Колико бих био срећан, када бих био онакав каквим ме Ви замишљате! Али, ја сам као онај хаџија који је стар, слаб и немоћан пошао у свету Земљу: никада је неће видети, али целим путем пратиће га срећа и задовољство што се приближује своме циљу.” Прву изложбену презентацију писама Уроша Предића у Ноћи музеја, омогућио је Историјски архив Панчева који је прошле године дошао у посед овог важног и занимљивог архивског материјала. Реализацију изложбе помогао је Народни музеј из Зрењанина, уступајући поједине експонате из Легата Уроша Предића, и кустоскиња музеја Оливера Скоко, својим стручним ангажманом.

ма уоп ште не ин те ре су је, дав но сам је ижи вео. Да нас ме за ни ма при ча о бор би за власт. Хен ри VI је по ме ни нај ви ше то, при ча о бор би за власт и ка ко због ма лих, сит них ин те ре са, мр жњи, сплет ки, под ме т а њ а, сит н их под ва ла се гу би не што мно го ве ће и зна чај ни је, бит ка по ла др жа ве на кон сто го ди шњег ра та са Фран цу ском. Чи ни ми се ка да се ка же сплет ке, сит ни су ко би, ин -

те ре си, раз не су је те и ка да ка же те бор ба за власт и све ово за јед но ви за пра во при ча те при чу о Ср би ји да нас. Та ко да ме ни ни је би ло те шко на ћи мо ти ве ко ји ме ин те ре суј - кон ста ту је Ми ли во је вић. Ре ди тељ је са оста лим ак те ри ма „Хен ри ја VI“ до био све по хва ле ди рек то ра Глоб фе сти ва ла То ма Бир да, ко ји се не дав но на шао у Бе о гра ду да би ви део шта се де -

ша ва на про ба ма под сво дом На род ног по зо ри шта. - По став ка сва ког Шек спи ра је пр во ра зред ни до га ђај и ми слим да је то ја ко те жак и ком плек сан ма те ри јал, и ако га игра те, од лу чи те да ре жи ра те, на и ла зи те на та кве про бле ме ко ји ни су слич ни у не ким дру гим из бо ри ма. Ако га ра ди те, по тре бан је и за хват да са ти ме на пра ви те по мак, што је за ре ди те ља ја ко те жак по сао, па он да и за глум ца да го во ри тај стих. Ка да је ди рек тор Глоб фе сти ва ла Том Бирд до шао је на на шу про бу, по ка зао сам му два чи на ко ја смо по ста ви ли и упу тио је до ста ком пли ме на та, и глум ци ма и по став ци. Ре као је да има мо по тре бу ка да има мо стих, Шек спи ра, као ка да има мо ан ти ку, да од мах поч не мо да го во ри мо стра шно па те тич но и стра шно ла жно, и глум ци упо тре бља ва ју је зик ко ји је пот пу но не при ро дан. Ти ме од би ја те, а при том се по ла то га ре че ног не раз у ме. А он да тај стра шан глас, пот пу но не при ро дан, до дат но це лу ствар чи ни не у вер љи вом, на иви ци сте да то по ста не не што што ствар но ни је жи во, већ мр тво на сце ни. Пр вих ме сец да на сам се тру дио да пот пу но раз би јем те кли шее ка ко го во ри мо, ра ди мо, ре жи ра мо те сти хо ве, ка ко их на кра ју кра је ва игра мо. И Бирд ка же да ни је та ко са мо код нас, већ да у Ен гле ској ка да се гле да Шек спир по сто ји не што што се са да зо ве „Шек спи ров глас“- об ја шња ва Ни ки та Ми ли во је вић. Ука зу је при том да је тре ба ло на ћи кључ, а он је то упра во ура дио са „Хен ри јем VI“ и Шек спи ро вим је зи ком ко ји сти же из Ср би је у Глоб. На кон лон дон ске пре ми је ре у ју ну ће се „Хен ри јем VI“ за тво ри ти се зо на На род ног по зо ри шта. Владимир Ђуричић

ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА КУЛТУРУ ПОМАЖЕ СОМБОРУ

Предност обележавању јубилеја Милана Коњовића Покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић је јуче у Сомбору, у присуству градоначелника Немање Делића, потписао уговоре којим ће војвођанска Влада помоћи пројекте неколико установа културе и културноуметничких друштава у овом граду. Први човек војвођанске културе, Милорад Ђурић је нагласио да се у случају Сомбора Секретаријат на чијем је челу нашао у великим дилемама. - Због огромног историјског наслеђа, али и богатог актуелног тренутка у култури, када је Сомбор у питању, нашли смо се пред јако тешким задатком, коме дати предност. Пошто овај град има неколико одличних институција које просто „носе“ културни систем Војводине- казао је Ђурић.- Ипак, ове године смо се определили да предност, па самим тим и највише средстава усмеримо према Галерији „Милан Коњовић“, која се брине о оставштини једног од највећих српских

сликара 20. века, баш као што смо претходних година, у јубилејима Лазе Костића већу помоћ пружили овдашњем Градском музеју и Библиотеци. Тако ће Покрајина новчано помоћи обележавању јубилеја, сто година од почетка стваралаштва ве-

ликог сомборског, војвођанског, српског и светског експресионисте Милана Коњовића, пре свега кроз ретроспективну изложбу у Српском културном центру у Паризу, а лично очекујем да ће се у овај пројекат укључити и ресорно републичко министарство и наравно сам Град Сомбор. Покрајински секретар Милорад Ђурић је са

челним људима установа културе у Сомбору потписао том приликом девет уговора којима је из покрајинске касе обезбеђено 2,8 милиона динара за њихове пројекте, међу којима је највећи део отишао на саму париску ретроспективну изложбу Милана Коњовића (милион динара) ревитализацију рамова и реплика слика великог Маестра Коњовића (150.000 динара) и опрему неопходну овој сомборској Галерији.. Поред ГМК уговоре о додели средстава на основу резултата конкурса покрајинског Секретаријата добили су и Градски музеј (235.000 динара) за пројекат реконструкције култних сомборских фијакера, Градски КУД „Раванград“ за промоцију традиционалног стваралаштва сомборских Срба , као и свадбарских песама и напева Срба Бачвана (280.000), Културно просветна заједница Стапар за „Прву хармонику Војводине“ (240.000). М. Миљеновић

PRI ZNA WE PO RO DI CE BI STRIH PO TO KA

Na gra da Ti mo ti ju Yo nu Baj for du Na gra da Po ro di ce bi strih po to ka bi }e uru ~e na da nas u pod ne u Udru è wu kwi èv ni ka Sr bi je (UKS) ovo go di {wem do bit ni ku Ti mo ti ju Xo nu Baj for du. Na sve ~a no sti }e u~e stvo va ti Qu bi vo je R{u mo vi}, Bo ì dar Man di}, Gor da na Brun i Don ka [pi ~ek. Ve} 19. put UKS i na {a naj sta ri ja eko-umet ni~ ka ko mu na do de qu ju pri zna we po je din ci ma ko ji se bo re za pri ro du i pla ne tu Ze mqu. Na gra da se sa sto ji od pla ke te na da sci is pi sa ne pi ro gra fi sa nim slo vi ma, li tra iz vor ske vo de, ki lo gra ma cr nog hle ba i de set di na ra. Baj ford je svo jim pre ga la {tvom i pa `qi vo {}u pre ma na {oj kul tu ri, kao i kult nim se ri ja ma za de cu „Ne ven” i „Po le ta rac” obe le ìo

svo je re di teq sko i te le vi zij sko pri su stvo u na {oj sre di ni, na vo di se u obra zlo `e wu. Po red umet ni~ ke ak tiv no sti, on je ve li ki qu bi teq pri ro de, pi o nir eko lo {ke mi sli u En gle skoj i kod nas, za {tit nik {u ma i ak ter po pu lar nog spor ta „gle da we pti ca”. Ciq na gra de je da usme ri pa `wu umet ni ka i in te lek tu a la ca na pro ble me de mo gra fi je, ne sta nak vo da, {u ma i ze le nih po vr {i na, ru pe u ozon skom omo ta ~u, za ga |e we va zdu ha, de po ni je ko je ra stu, ne sta nak pri rod nih re sur sa, pro me nu kli me od no sno sam op sta nak pla ne te. In te lek tu al ci i umet ni ci su du `ni da dig nu glas pro tiv zlo u po tre be pri ro de, is ti ~e Po ro di ca bi strih po to ka, ko ja de lu je ve} 35 go di na.

c m y

kultura

dnevnik

sreda25.april2012.

СУБОТИЧКО ПОЗОРИШТЕ „ДЕЖЕ КОСТОЛАЊИ” У БИТЕФ ТЕАТРУ У БЕОГРАДУ

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Гостовање с три представе

За кога ћете гласати

Београдски Битеф театар биће домаћин позоришту „Деже Костолањи„ из Суботице које ће извести три представе из своје продукције у режији Андраша Урбана 26, 27 и 28. априла , најављено је на конференцији за новинаре у Битеф театру. Редитељ и драматург Јелена Богавац рекла је да ће гости из Суботице извести три различите представе: 26. априла „Догс анд Другс„, 27. априла „Дракула - светлости тренутка„ и 28. априла „Mar ta Be reš One Girl Show”. Јелена Богавац је додала да је реч о провокативним, модерним, комуникативним представама, у познатом духу суботичког позоришта са којим Битеф театар традиционално добро сарађује јер препознаје уметничке тенденције које је и сам успоставио. Према Урбановим речима, на представи „Догс анд Другс„ која се бави савременим „фенси„ појмовима: дрога, сексуална дискриминација и специфично насиље у породици, сарађивали су са три редитеља Јелена Богавац, Ференц Петер и

Золтан Пушкаш. Користећи позоришни језик три редитеља су говорила на задату тему, а од тог материјала Урбан је са својим глумцима уобличио представу која је, како је

истакао, његова најкомуникативнија представа до сада јер се конкретно бави овим темама. То је жанровски разнолика представа али са одређеним ставом, отворена према публици, пуна хумора, настала у интеракцији са глумцима који су учествовали у њеном настајању: Марта Береш, Арпад Месарош, Габор Месарош, Кинга Мезеи, ИмреЕлек Микеш и Золтан Плетл.

Друга представа „Дракула„ настала је пре шест година али се први пут игра у Београду. То је невербална сценска прича о Дракули али и цивилизацији која нас окружује, то је активистички перформанс који се бави односом према вечности и садашњем тренутку, испричао је редитељ Урбан. Он је додао да је битан активистички однос према позоришту, да је „Дракула„ физичко визуелна представа која се бави људским стањима кроз гест, покрет стога у представи поред глумаца учествују и сликари и играч. У представи учествују Ђула Франциа, Хермина Ердељи, Залан Грегус, Чаба Хеђи, Габор Месарош, Еде Шинкович и Сузана Вуковић. Трећа представа суботичког позоришта је соло глумице Марте Береш, за коју Урбан каже да би била њихова „првакиња„ да имају то звање, да је посебно талентована, атрактивна глумица и жена која кроз глуму, музику и плес пружа публици своју животну причу. Она са пуно импровизација развија свој однос са публиком и користи све елементе модерног театра. Представу коју иначе игра на мађарском Марта Береш ће играти на српском. (Танјуг)

Бикини демократија, Борут Шепаровић, Позориште/казалиште „Костолањи Деже” синхаз, Суботица Аристотел је за људе мислио да су рационална и политичка бића, тачније животиње. Због свеопште предизборне кампање можда звучи парадоксално, али они никад нису били мање политичка, а више рационална. Зато им је и полис тамо где јесте, заглављен у логици капитализма, можда не најбољем, али ускоро једином од свих могућих светова. Последњи озбиљнији покушаји да се тај свет не промени, него укине, пропали су са пропашћу 20. века. Демократија је, како би некоћ одахнуо Де Гол, а нешто скорије прпошно узвикивао дабл ју Буш, победила! Када једно поред другог ставимо – ангажовано/ активно позориште, ангажовано/ активно друштво, поменуту демократију и

„Бикини демократија“ има климакс и антиклимакс. До климакса се дође врло брзо, када глумци након свега неколико сцена саопште да престају да глуме и на брзину од позоришта направе представнички дом, место где ће сви моћи неспоредно, не кроз своје представнике, да учествују у одлучивању. Стручно утемељене речи за то су пленум и директна демократија, која се још назива и чиста. Шта „бикинијевци“ хоће (разголићени, али покривени), зашто је ова друга, репрезентативна, прљава, то је ваљда свима јасно, а биће још јасније ако се, имитирајући Шепаровићеву двосеклу стратегију, каже да директну демократију, например, имају Швајцарска и Калифорнија (САД). Наравно, из политичког система издваја-

Ироничан, комичан, документаристички, сценски или ситуационистички, дискурс представе је такав да стално служи свом одразу у огледалу, дакле релативизовању, испитивању и преиспитивању стварности, односно позоришне илузије. Такав језик узбудљив је и интерактиван у правом смислу те речи, јер показује колико заиста од нас (сваког понаособ) зависи цео свет. Сигурно да је „Бикини демократија“ представа која може доживети и своје убедљивије варијације, јер су њене идеје на премијерној изведби биле јаче од успостављеног „матрикса“, заправо једног јединог могућег сценарија (објављивање прогласа за поништавање гласачких листића и оснивање мобилизирајуће друштвене платформе/

политику, добијемо Борута Шепаровића у испуњеном „Костолањи Деже“ позоришту у Суботици, добијемо једну драматургију, след догађаја који врло лако уверавају, описују и представљају све оно што је један могући сценарио заједнице која би да се рачуна, односно заједнице која би да живи и ради на сопствени рачун. Симулакрум је права реч за „Бикини демократијају“, али најбоље у старту одустати од ње, јер духу представе не одговара интелектуализација, него сасвим проста актуелизација и артикулација. И напомена да је уз Шепаровића у процесу била екипа шира и од основног глумачког ансамбла, а пошто је концепт „исти међу једнакима“, овај пут изостаће њихова имена.

јући урођеничка племена, Роме и још неколицину еклатантних примера како други принципи не раде. Ипак, алтернатива мора да постоји, бар у сновима, служећи се добро познатом крилатицом Мартина Лутера Кинга. До антиклимакса се стиже споро и мучно, већ онда кад се поверује да представа, позориште, пленум, директна демократија, могу бити нешто више за заједницу, него што је то у тешким порођајним мукама, на почетку „укидања представе“ деловало. Антиклимакс је „повратак“ на глуму, у сигурност властитих улога, повратак у сигурну позоришну кућу, олакшање и (анти)катарза да ће све ипак бити исто – нема одлука, нема одговорности, а још мање последица.

удружења). Дакако, и ово - зацртано у флексибилном - има своју функцију, јер се по питањима укидања, не промене, још увек трага за медијем који није део система, за вођством које није ауторитарно, за рецептом који није фиксиран... Да ли ће бити одиграна ноћ пре наредних избора у Србији или ће до тада бити забрањена, у шта ће се представа претворити после њих, није познато, али све што је у њој речено и изведено сигурно још неко време ће таман такво какво јесте. Позиције моћи и немоћи, комплексност интимног и општег бића, њиховог слагања и сукоба, разоткривене су, а позоришни механизам и без Бога из машине је још једном победио. Ја знам за кога ћу да гласам! Игор Бурић

У САРАДЊИ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА И МУЗИЧКОГ БИЈЕНАЛА У ЗАГРЕБУ

Опера „Балкански шпијун и друге приче” У Српском народном позоришту јуче је потписан споразум о сарадњи ове куће и Музичког бијенала у Загребу, која ће омогућити стварање оперске представе „Балкански шпијун и друге приче“ и њено гостовање на тамошњем фестивалу наредне године у априлу. Либрето за ову оперу, рађену по познатом делу Душана Ковачевића које доживело и филмску верзију, написао је првак Опере СНП-а Бранислав Јатић, који ће је и режирати, а компоноваће је Јасмина МитрушићЂерић. Ова опера ће бити изведена као једна од две једночинке уз “Последњи љетни цвијет“ Луке Паљет-

мењан, како је истакао Јатић, затим и „удаљавањем“ неких мање битних ликова, и тако се дошло до есенцијалне садржине овог комада. Нових драматуршких линија нема, али је у представи проширена прича и на новију историју ових простора, врло драматичну, а оваквим продужавањем живота Илије Чворовића, по речима Јатића, добија се ново осветљење идеолошке матрице из које све произилази. Постоје две врсте приступа у овој представи, како наводи Јатић, а то су реалистички који кореспондира са другим приступом високе стилизације која обрубљује драмску радњу.

објаснио је Зоран Јуранић, који ће њом и дириговати, и сасвим је другачија у садржају од „Балканског шпијуна и других прича“, те је заправо добро што ће две дијаметрално супротне ствари по садржају бити изведене исте вечери једна иза друге.У овој опери се ради о љубавној причи која је, по речима Јуранића, сва у искривљеном простору и времену, где се не зна шта и где почиње и завршава. Јуранић је већ сарађивао са познатим хрватским аутором Луком Паљетком 1999. на опери „Говори ми о Аугусти“, за коју је добио Награду града Загреба и диплому ХАЗУ.

Фото: Ж. Серда

У СПОМЕН-ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Кратки филмови о Константину Бранкушију Фото: М. Ползовић

ка, на музику и у режији Зорана Јуранића, 8.априла наредне године на Музичком бијеналу у Загребу. Када се указала прилика да СНП учествује на Бијеналу с оперском представом по делу српског аутора, избор се зауставио на изванредној црној комедији Душана Ковачевића, напоменуо је Бранислав Јатић на јучерашњој конференцији за новинаре, и додао да се неминовно поставило питање форме, јер је ово драмско дело требало сажети у једночинку. Успело се инверзијом сцена, скраћивањем текста драме Душана Ковачевића, који при том није

Уз напомену да је почаствована што је Бранислав Јатић одабрао да компонује ову оперу, Јасмина Митрушић Ђерић је рекла да је његов либрето изузетан, јер је од првог тренутка заживео када га је прочитала, тако да свакако неће бити проблем ни да он заживи на сцени. Костиме за ову представу која ће, под диригентским вођством Александра Којића, најпре бити изведена 27. марта 2013. у СНП-у, радиће Јасна Бадњаревић, а сценографију Далибор Тобџић. Друга једночинка „Последњи љетни цвијет“ је оперска фантазија,

Музичко бијенале Загреб прошле године славило је 50 година постојања, подсетио је његов уметнички директор композитор Крешимир Селетковић, објашњавајући да је то у првом реду фестивал савремене музике, и да су га посећивали славни композитори као Стравински, Кејџ, Штокхаузен и други. Бијенале угошћује оркестре и ансамбле, напоменуо је Селетковић, а редовно представља и нове оперске и балетске представе, које се изводе и ван Загреба, с идејом да се сцена прошири и на целу регију. Н. Пејчић

ДАНАС НА НОМУСУ

Концерт и „Кворум балет” Вече камерне музике на Номусу приређују вечерас у 20 часова у Синагоги наши познати музичари, под уметничким руководством Сретена Крстића, концертмајстора Минхенске филхармоније. „Тила Ојленшпигела, али стварно другачијег“ Рихарда Штрауса, извешће Сретен Крстић (виолина), Ивица Марушевић (контрабас), Александар Тасић (кларинет), Ненад Васић (хорна) и Милан

Николић (фагот). На програму су и Шубертова Симфонија бр.5 у Бе-дуру и свита „Пулчинела“ Игора Стравинског. По завршетку концерта, у 22 часа на сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта „Кворум балет“ из Португала извешће представу „Корер о Фадо“, у кореографији Даниела Кардоза, на уживо извођену фадо музику. Н. П-ј.

У Спомен-збирци Павла Бељанског сутра ће биће приказани краткометражни филмови о Константину Бранкушију, као најава за предстојећу изложбу посвећену овом значајном уметнику, која ће се одржати од 3. до 17. маја, најавила је та установа. Документарни филмови о Бранкушију у кратким сегментима представиће живот, рад у атељеу, уметника у тренуцима доколице, париски студио, као и одабрана дела једног од најутицајнијих вајара с почетка 20. века, попут споменичког комплекса у Таргу Жију (Румунија) из 1938. године где се налазе „Бескрајни стуб„, „Сто тишине„ и „Капија пољупца”. Рођен у Румунији, Бранкуши (1876-1957) се убраја међу пионире модернизма. Развио је скулптуралну апстракцију и отворио пут за надреализам и минимализам 60-их година прошлог века. Окупиран антитезом живота, наглашавао је чисте геометријске линије кроз препознатљиве облике, често тежећи вертикалности као симболу бескрајног протока енергије. Већи део опуса остварио је у Француској, чиме се сврстао међу најзначајније ауторе париске школе. Веома рано се укључио у авангардна

струјања која су превазишла европско тле, тако да је делом свог рада утицао и на стваралаштво америчких вајара с почетка

20. века. Његова дела се налазе у музејима широм света, почев од Француске и Аустрије до Сједињених Америчких Држава.

svet

sreda25.april2012.

PRED ODLU^UJU]I KRUG IZBORA ZA PREDSEDNIKA FRANCUSKE

Sar ko zi: Mo ra mo is cr pi ti Olan da stal nim na pa di ma PA RIZ: Francuski predsednik Nikola Sarkozi najavio je da }e biti nemilosrdan u nastojawima da u drugom krugu izbora potu~e glavnog protivkandidata Fransoa Olanda. Pred odlu~uju}i krug izbora za predsednika dràve, koji }e se odràti 6. maja, „sve je dozvoqeno”, pi{e ju~e francuski dnevnik „Figaro”, navode}i re~i neimenovanog Sarkozijevog savetnika, koji je predstoje}e napore svog tabora u predsedni~koj trci opisao kao: „Bi}emo uàsni”. „Moramo da iscrpimo Olanda stalnim napadima, kao {to su oni napadali mene”, rekao je Sarkozi, kako se tvrdi, svojim savetnicima, nakon {to ga je Oland pretekao sa 28,63 odsto glasova, naspram 27,18

odsto koliko je osvojio aktuelni predsednik, u prvom krugu glasawa odr`anom u nedequ, preneo je AFP. O~ekuje se da }e Sarkozi igrati na kartu neiskustva svog rivala, koji je bio poslanik, predsednik Socijalisti~ke partije tokom 11 godina i lider lokalne administracije u centralnoj Francuskoj, ali nikada nije bio ministar. Sarkozi, kandidat desnog centra, veruje da }e trijumfovati u direktnom su~eqavawu u televizijskoj debati zakazanoj za 2. maj, a ve} u nedequ je pozvao socijalisti~kog protivnika na tri debate, {to je Olandov tim odmah odbio. Hiperaktivni Sarkozi }e, verovatno, upotrebiti svu svoju energiju u najavqenim `estokim napadi-

Nikola Sarkozi

UKRATKO

ma na Olanda. Oland je, me|utim, ju~e u izjavi za francuski list „Liberasion” namerno istakao razliku izme|u svog mnogo mawe agresivnog tona u pore|ewu sa Sarkozijevim. „Mislim da bi to trebalo da bude trenutak dostojanstvenosti. Dosada{wi predsednik `eli da to pretvori u borbu jer nema drugog izbora, on je kao trka~ koji je zaostao i sada poku{ava da sustigne onog ispred sebe hvataju}i ga za majicu”, rekao je Oland. Socijalisti~ki kandidat je tokom kampawe te`io da se predstavi kao smiren ~ovek, i pored optu`bi, ~ak i iz sopstvenog tabora, da je „mlak”, ~ak dosadan, sa neodre|enim stavovima.

RAT DVA SUDANA OKO GRANICE I NAFTE

Iz li ve no 2.000 to na naf te MO SKVA: Vi{e od 2.000 tona nafte izlilo se za dva dana u zemqu i reke za vreme probnog pu{tawa nafte na podru~ju Trebsa u autonomnoj ruskoj pokrajini Nenets. U saop{tewu ruskog Ministarstva za vanredne situacije navodi se da su ekipe uz velike napore ipak uspele da zaustave isticawe nafte koje je zapo~elo u petak uve~e i spre~ile daqe {irewe ekolo{ke katastrofe u tom podru~ju. Direktor ruske regionalne agencije za ekologiju Vladimir Bezumov je izjavio da je istekla nafta zagadila najmawe 8.000 kvadratnih metara povr{ine, a da se na povr{ini od 6.000 metara kvadratnih ve} vide posledice te ekolo{ke katastrofe. Najve}a ruska naftna kompanija „Lukoil”, zajedno s firmom „Ba{neft”, na podru~ju Trebsa ima oko 153 miliona tona nafte. Ruski slu`benici za ekologiju ve} su najavili da }e podi}i tu`bu protiv „Lukoila” i „Ba{nefta” ~im se sanira zaga|eno podru~je.

Ti mo {en ko va {traj ku je gla |u KI JEV: Biv{a ukrajinska premijerka Julija Timo{enko stupila je u petak u {trajk gla|u protestuju}i zbog odnosa zatvorskih straàra i doktora prema woj. Timo{enkova se u zatvoru u Harkovu nalazi od pro{le godine kada je osu|ena za zloupotrebu poloàja, prenela je agencija Interfaks. Protiv Timo{enkove je u petak podignuta jo{ jedna optu`nica za proneveru novca i utaju poreza tokom devesetih godina dok je upravqala ukrajinskom energentskom kompanijom, a u sudnicu je donet krevet u kojem bi ona trebala da leì tokom procesa, dok je ona zatraìla da joj se sudi u odsustvu.

Sal va Kir u Pe kin gu lo bi ra za di plo mat sku po dr {ku KAR TUM: Posle prekju~era{weg bombardovawa Ju`nog Sudana, vlasti u Kartumu optuìle su tu dràvu da nastavqa da podriva stabilnost Sudana. Ju`ni Sudan ne prestaje da pruà podr{ku pobuwenicima u Sudanu {to podri va stabil nost zemqe, saop{tilo je ju~e ministarstvo spoqnih poslova u Kartumu, podse}aju}i da se time wegov ju`ni sused oglu{ava na pozive me|unarodne zajednice da to vi{e ne ~ini. Predsednik od nedavno nezavisnog Ju`nog Sudana, Salva Kir koji u Pekingu lobira za diplomatsku podr{ku, rekao je kineskom predsedniku Hu \intaou da se napad Sudana pretvara u objavu rata wegovoj zemqi. Jo{ samo treba i formalna objava rata od neke od sudanskih strana, rekao je predsednik Kir tokom razgovora s doma}inom Hu \intaom ukazuju}i na eskalaciju oruànih sukoba izme|u suparni~kih strana koje se nalaze na ivici op{teg rata. Kir je prekju~e doputovao u petodnevnu posetu Kini. On je rekao Huu da poseta dolazi u „veoma kriti~nom momentu za Republiku Ju`ni Sudan jer su na{i susedi u Kartumu proglasili rat Ju`nom Sudanu”. Vlada Ju`nog Sudana nije odgovorila na uzastopne pozive me|unarodne zajednice i nastavila je sa svojim neprijateqskim aktivnostima da podriva stabilnost i bezbednost Suda-

na”, navedeno je u saop{tewu ministarstva koje je prenela dr`avna agencija SUNA. Prethodno je generalni sekretar UN Ban Ki-mun osudio prekograni~ne vazdu{ne napa-

Salvom Kirom. Generalni sekretar UN je istakao da ne mo`e vojnim putem da se re{avaju sporovi izme|u te dve afri~ke dr`ave, zahtevaju}i od dvojice li dera da spre~e daqe kon -

Su dan i Ju `ni Su dan se spo re oko gra ni ce ~i ja de mar ka ci ja ni je iz vr {e na u pot pu no sti, i nad vla sni {tvom nad naft nim po qi ma u po gra ni~ nom re gi o nu de sudanske vojske na teritoriju Ju`nog Sudana i ponovio poziv liderima da ne „guraju” svoje zemqe u rat. Wegov poziv je usledio po {to je sudan ski predsednik Omar al-Ba{ir odbacio mogu}nost pregovora sa predsedni kom Ju`nog Sudana

frontacije i vrate se {to pre za pregovara~ki sto, preneo je AFP. Sudan i Ju`ni Sudan se spore oko granice ~ija demarkacija nije izvr{ena u potpunosti, i nad vlasni{tvom nad naftnim poqima u pograni~nom regionu.

dnevnik AMERIKA SUMWA DA JE PREKR[EN EMBARGO UN

[ta je Ki na pro da la Pjon gjan gu VA [ING TON: Bela ku}a je saop {ti la da se for mal no obratila Kini zbog sumwe da je ki neska kompani ja Sever noj Koreji prodala delove za raketni transporter uprkos embargu UN. Transporter je nedavno prikazan na vojnoj paradi u Pjongjangu. „Mi smo se obratili kineskoj vladi sa kojom se stalno konsultujemo oko Severne Koreje. SAD }e nastaviti da sara|uju sa me|unarodnom zajednicom, ukqu~uju}i Kinu, u sprovo|ewu sankcija protiv severnokorejskog balisti~kog i nuklearnog programa”, izjavio je sekretar Bele ku}e za {tampu Xej Karni. Va{ington pretpostavqa da kineska kompanija „Hubei San-

|ang” Severnoj Koreji nije prodala ~itavo vozilo i da je verovala da su delovi koje prodaje nameweni za civilnu upotrebu, {to zna~i da nije bilo kr{ewa me|unarodnog embarga na prodaju oru`ja Pjongjangu, rekao je Rojtersu ameri~ki zvani~nik koji je èleo da ostane anoniman. On je kazao da je kineska firma verovatno prodala delove posredni~koj kompaniji koja je kori{}ena da se sakrije pravi identitet kupca. Peking, jedini vaàn saveznik Severne Koreje, demantovao je da je prek{io pravila. Neki zapadni vojni stru~waci kaù da je moderni transporter koji je vi|en na vojnoj paradi u Severnoj Koreji kineskog dizajna, a verovatno i porekla.

Pen ta gon re or ga ni zu je {pi ju ne VA [ ING T ON: Nakon decenije intenzivnog bavqewa ratnim zonama, Pentagon reorganizuje svoje taj ne {pi jun ske ope ra ci je. Na i me, od lu ~e no je da se po{aqe vi{e oficira opera ti va ca na za jedni~ki rad sa oficirima Central ne oba ve {taj ne agen ci je (CIA), kako bi sa ku pqa li oba ve {taj ne po dat ke u zemqama kao {to je na primer Kina. Nekoliko stotina oficira operativaca ~ini}e novu vojnu obave{tajnu slu`bu proiza{lu iz vojne obave{tajne agencije, a oficiri }e biti slati kao poja~awe ameri~kim obave{tajnim timovima u regionima koji sada privla~e ve}u pa`wu. U te regione spadaju Afrika, gde je Al Kaida sve aktivnija, delove Azije gde ameri~ku zabrinutost izazivaju severnokorejska raketna pretwa i kineska vojna ekspanzija. O ovoj reorganizaciji govorio je visoki vojni zvani~nik, pod uslovom da ne bude imenovan, nagla{ava AP. Oficiri operativci ameri~kog ministarstva od bra ne ve} sa ku pqa ju {irom planete obave{tajne podatke o terorizmu, oru`ju za masovno uni{tewe i o drugim pitawima, uglavnom rade}i van stanica CIA u ambasadama, kao pravi tajni agenti. Me|utim, jedna interna studija koju je sproveo pro{le godine direktor nacionalne obave{tajne slu`be pokazala

je da se agencija i daqe najvi{e bavi svojom tradicionalnom misijom snabdevawa oba-

ve{tajnim podacima vojske u ratnim zonama, a mawe onim {to se na zi va pri ku pqa we „dr`avnih” obave{tajnih podataka i wihovom razmenom sa drugim ameri~kim obave{tajnim agencijama, kazao je isti zvani~nik. Ova studija je tako|e do{la do zakqu~ka da Pentagon nije uvek na gra |i vao na pre do va wem obave{tajce koji su radili u inostranstvu pa su wegovi najiskusniji operativci ~esto prelazili da rade za CIA. Tako da nova slu`ba treba da pokrije gubitak osobqa, da u~ini da obave{tajni rad postane deo profesionalnih vojnih karijera i da budu nagra|ivani oni koji se poka`u kao uspe{ni u tajnim operacijama u inostranstvu. Ove promene su razradili najvi{i obave{tajni zvani~nik Pentagona, podsekretar ministarstva odbrane za obave{tajna pitawa, Majkl Vikers, i wegov kolega iz CIA i predali ih Kongresu pre nego {to je ovaj novi program u petak odobrio Leon Pa ne ta, ame ri~ ki mi ni star odbrane.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLA DI MIR PU TIN Novoizabrani predsednik Rusije Vladimir Putin najavio na partijskom sastanku Jedinstve ne Rusi je na meru da na pusti li der sku funkciju u stranci. On je istakao da }e posle wegove predsedni~ke inauguracije koja je zakazana za 7. maj, podneti ostavku na mesto lidera JR i predlo`iti da wegovo mesto zauzme Dmitrij Medvedev.

KO FI ANAN Specijalni izaslanik UN i Arapske lige za Siriju Kofi Anan obavestio je ju~e ~lanice Saveta bezbednosti o razvoju doga|aja u Siriji. Biv{i generalni sekretar UN je Savetu izneo te{ku situaciju u wegovim posredni~kim naporima za re{ewe krize u Siriji. Kao i ranije, i ovaj brifing odr`an je iz @eneve, putem video-mosta, iza zatvorenih vrata.

UGO ^A VES Predsednik Venecuele Ugo ^aves demantovao je glasine o svojoj smrti na Kubi. On se, posle 9 dana }utawa, telefonom javio u emisiju venecuelanske televizije „Izgleda da }emo morati da se naviknemo na ove glasine zato {to one dolaze iz laboratorija psiholo{kog, prqavog rata”, izjavio je 57-godi{wi lider u telefonskoj izjavi iz Havane, gde se nalazi na le~ewu od raka.

Yejms Merdok: Nisam znao za hakovawe telefona LONDON: Biv{i predsednik medijskog giganta „Wuz interne{enel„ Xejms Merdok ponovio pred Levisonovom istra`nom komisijom u Londonu da nije znao za hakovawe telefona On je, naime rekao, da nije znao za mejl u kojem mu je ukazano da u tabloidu „Wuz of d vorld„ postoji praksa hakovawa mobilnih telefona. Sin medijskog magnata Ruperta Merdoka izjavio je da je 2007, kada je od oca preuzeo rukovo|ewe „Wuz interne{enelom„, mislio da je presretawe govorne po{te u mobilnim telefonima javnih li~nosti - „stvar pro{losti”, prenosi Bi-Bi-Si. Merdok mla|i je tvrdio i da sve do Yejms Merdok 2010. godine nije znao za postojawe mejla naslovqenog „Za Nevila”, u kojem je Tako|e je izjavio, kao i pro{le godine jedan mladi novinar poslao privatnom depred britanskim parlamentom, da je samo tektivu ilegalno pribavqeni transkript delimi~no pro~itao drugi i-mejl iz 2008, u govorne po{te fudbalskog sindikalnog vo- kojem se spomiwala „`ivahna” praksa hako|e Gordona Tejlora. „Pri tom stavu osta- vawa mobilnih telefona - uz navo|ewe onog jem”, rekao je Xejms Merdok. {to je pisalo u ranijem mejlu „Za Nevila”.

Kopija tog mejla bila je prosle|ena i wemu. Po Merdokovim re~ima, uprava tabloida „Wuz of d vorld„ ga je uveravala da je poslovawe lista potpuno legalno. Merdok, koji se u februaru povukao sa funkcije predsednika Wuz interne{nala, izjavio je pred komisijom da je „bilo evidentno” da mehanizmi kontrole u Wuz of d vorld „nisu uspeli da stvore dovoqni nivo transparentnosti”. Kako je izjavio, kada je do{ao na ~elo kompanije, `eleo je da napravi upravqa~ku strukturu koja je „spremnija za sara|uje” od one prethodne. Levisonova komisija ispituje novinarske standarde u britanskim medijima, a sada se posebno zanima za wihove odnose sa istaknutim politi~arima. Otac Xejmsa Mardoka, Rupert Mardok, pred komisijom }e se pojaviti danas i sutra.

kultura

sreda25.april2012.

dnevnik

РЕ ДИ ТЕЉ НИ КИ ТА МИ ЛИ ВО ЈЕ ВИЋ С „ХЕН РИ ЈЕМ VI“ У ШЕК СПИ РО ВОМ ПО ЗО РИ ШТУ У ЛОН ДО НУ

ИЗЛОЖБА ПИСАМА ПРЕМИЈЕРНО У „НОЋИ МУЗЕЈА” У НОВОМ САДУ

ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА КУЛТУРУ ПОМАЖЕ СОМБОРУ

PRI ZNA WE PO RO DI CE BI STRIH PO TO KA

MOJA kU]A

sreda25.april2012.

dnevnik

c m y

ЗА сВАкогА по Нешто

Идеје за уређење соба тинејџерки Ако сте у потрази за најбољом идејом за уређење собе захтевне и модно освешћење тинејџерке, ево предлога

а нашим фотографијама можете пронаћи идеје за уређење девојачких соба, свих врста и облика – од озбиљнијих ентеријера, до познатих и популарних комбинација у ружичастој, наранчастој и црвеној. Све собе су врло практичне, с осигураним кутком за радни сто, полицама за књиге и прекрасним ормарићима посебно дизајниранима за девојке.

И на крају, али не мање важно, огледало је неизоставна ставка у соби сваке тинеџерке, тако да на неким фотографијама имају посебан статус. Иако све собе немају неку одређену тему, елементи у уређењу су врло добро повезани и стварају собе у којима све има своју практичну и естетску вредност.

УРБАНИ ВРтоВИ

Зелене површине на крововима постале прави хит

ови Светски трговински центар у Њујорку расте. Тренутно је на 93. спрату. Отварање је предвиђено за следећу годину а коначна висина биће 541 метар, чиме ће постати трећа зграда по висини у свету, са 105 спратова.

У недостатку зелених површина, станари су кровове својих зграда одлучили да претворе у прелепе зелене вртове, који су постали прави хит у земљама широм света

а крововима зграда диљем Енглеске налазе се многобројне кошнице с пчелама, што је део политике Зеленог покрета у тој земљи да у урбаним зонама повећају опрашивање преосталих зелених површина. Осим пчела, на зградама можете пронаћи и засађено цвеће, одређено воће и поврће

нас окружује и побољшати квалитет живљења. Озелењавањем кровних површина заштићује се кровна конструкција од екстремних температурних шокова, ствара се простор за шетњу и одмор, растерећују се проблеми при одводњи (јер се у слојевима који садрже растиње

које станари свакодневно обилазе, заливају и беру. У неким земљама као што је Немачка, Канада и Јапан, уведени су закони који обавезују изградњу зелених кровова на новим зградама. Озелењавањем равних кровних површина, гаража, тераса или, на пример, паркиралишних површина, омогућено нам је унети природу на кров, еколошки обогатити околину која

задржава вода и полако испарава), а топлотно зрачење и рефлексија се смањују пролазом кроз слојеве озелењених површина. Такође, улепшава се изглед околине која нас окружује, лош утицај прашине на околину потпуно је елиминиран, озелењавањем се ствара животно потребан кисеоник, а звучне сметње (промет и сл.) знатно се смањују.

Кула расте

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

sreda25.april2012.

POTREBNI radnici sa iskustvom. 1. Mesari za rad u proizvodwi mesa i u maloprodaji 2. Radnice za rad u marketu. Telefon: 063/740-7352 51739

PRO DA JEM odli~an jednosoban stan 36m2, odli~na lokacija, Cara Du{ana, cena 38.000E fiksno. Telefon 063/531-121. 51575

PRO DA JEM plac 20 ari u Petrovaradinu, asvaltni put, struja voda, dozvoqena gradwa. Telefoni: 063/547782, 021/6392-384. 51530

IZ DA JEM lokal 100m2+110m2 magacin, Partizanska, Novi Sad, spreman za otvarawe, bez ulagawa. Telefoni: 444-206, 063/540-510. 51399

HIT NO potrebna mlada devojka sa znawem gr~kog jezika za rad u Gr~koj. Telefon 069/033-90-68. 51700

KU PU JEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/99-45-002. Mile. 51210 KU PU JEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile. 51211 KU PU JEM staro gvo`|e, stare automobile do 200e, ~istimo podrume, odnosimo {ut, ve{ ma{ine, {porete. Telefoni: 064/95-33-943, 063/84-85-495, 6618-846. 51323

Posledwi pozdrav

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 51690

Slavici [ar~evi} FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje: izno{ene koke nosiqe, tovne pili}e, prasi}e. Dostava na ku}nu adresu. Povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 51253

Zaposleni Gerontolo{kog centra „Novi Sad”. Kolektiv Gerontolo{kog centra „Novi Sad” Novi Sad.

59802/P

^iTUQe l POMeni

sreda25.april2012.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Vladimiru [ar~evi}u

dnevnik

Pozdrav dragom prijatequ

Sa tugom se opra{tamo od

i wegovoj supruzi

Slavici [ar~evi} Stole, Guja i Miksina.

Leopold Pov{i} 1942 - 2012.

51774

Posledwi pozdrav na{em

Sahrana je obavqena 24. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu u ^erevi}u.

\armi

Dejanu Tewi

^uva}emo te u se}awu.

od: Cuje, Sowe, Indire, Vida i Stribora.

O`alo{}ena porodica.

Todor, Kuje i [arik.

51736

51751

51760

Posledwi pozdrav mojoj

Na{em dragom

Posledwi pozdrav dragoj tetki

prof. dr Dragoquba Bugarskog predanog profesora, izuzetnog saradnika i dragog kolege. Dejanu

Katici Stanivukov

Katarini

posledwi pozdrav od porodica: Hajnc i Cvetkovi}.

Tvoja sestra Blanka sa porodicom.

Kolektiv i studenti Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu.

od Tawe Ze~i} i Gordane Jefti} sa porodicama.

59801/P 51764

51752

51750

Posledwi pozdrav ^OVEKU, dragom prijatequ, drugu, kolegi na{em \armi

Posledwi pozdrav dragoj majci, svekrvi, baki i prabaki

Tewi Dejanu

Jovanki Crepuqa

@ivot nisu dani koji su pro{li, nego oni koji se pamte! Pamti}emo Te dok smo `ivi. „Ekipa” iz personala, tvoji: Cica, Jaca, Sr|ana, Goca, Benxa, Mla|a, Gojko, Li~ina, Steva Ostojin, Gute{a i Vladimir.

Preminula je 24. 4. 2012. godine Sahrana je 25. 4. 2012. godine, na Gorwem grobqu u Futogu, u 15 ~asova. O`alo{}eni: sin Milorad, snaja Mara, unuci Jovanka, Nevenka, Petar, zetovi Leonid, Velibor i snaja Sandra, praunuci Marija i Luka.

51766

51773

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{eg supruga, oca, dede, te~e, strica i zeta

Marka Popovi}a

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 24. 4. 2012. godine u 83. godini preminula na{a draga

Katica Stanivukov

20. 2. 1948 - 24. 4. 2012.

ro|. Dvor`ak 1929 - 2012.

Sahrana je danas, 25. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na Dowem grobqu na Magar~evom bregu, iz Dowe kapele u Sremskim Karlovcima.

Wegova porodica: Sne`ana, Ksenija, Lazar i zet Vladimir.

Sahrana je danas, 25. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Beo~in gradu.

O`alo{}eni: k}erke Vera i Ratka sa porodicama.

51757 51748

Marko Popovi}

Radojki [etka

od kumova Mihajlovi}a i Pani}a.

S ponosom ~uva}emo uspomenu na Tebe, na svu plemenitost koju si nesebi~no delila sa nama.

Umro je Marko. Prijateq, te~a, {ogi, zet.

Posledwe zbogom dragom i mladom

Uz ve~nu zahvalnost

Porodica Kova~ek. 51758

51771

Posledwi pozdrav

Nani

Posledwi pozdrav dragom

Slavica [ar~evi}

Dejanu

Sindikalna organizacija Gerontolo{kog centra „Novi Sad”.

Dejanu od Zojinih koleginica iz vrti}a.

51754

Dejanu Tewi

O`alo{}eni: Zoran, sestri} Sa{a Pletel, kao i prijateqi Ksenija i Du{an Gavanski.

od: tetke Marije, te~a Quba, brata Jovana i sestre Dragane sa porodicom. 51756

59800/P

51759

Disa}emo duboko, da i tvoja du{a di{e i nikada ne}emo re}i da ne mo`emo vi{e. Zamoli}emo sunce da te greje, da ne zebe{ i svaki dan odlu~no kora~a}emo i za tebe!

Unuci Nata{a, Ivana i Mihajlo, zetovi Goran i Miodrag, praunuci Luka, Andrej i Oleg.

51749

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa velikim bolom obave{tavamo poznanike i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminuo

Tu`nog srca javqamo da su na{a deca tragi~no nastradala i posle osam meseci stigla na ve~iti po~inak

Slavica [ar~evi}

Dejan Tewi

Vladimir [ar~evi}

ro|. Prpi} 1973 - 2012.

Vreme sahrane bi}e naknadno objavqeno.

sreda25.april2012.

1974 - 2012.

51737

51712

Slavici [ar~evi}

Laze Ranina

^uvamo uspomenu na tebe.

Neute{na wihova deca Nikola i Marko, majka Goca i brat Vjekoslav.

Posledwi pozdrav roditeqima na{eg druga Marka

Grozda, Danijela, Goran i Igor.

Tvoji najmiliji.

51656

51702

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 76. godini preminuo na{ najdra`i suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav

Sa dubokim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da su tragi~no nastradali na{i voqeni

teta Radmili

Vladimir

Slavica

1974 - 2012.

Qubomir ^avi}

1973 - 2012.

[ar~evi} Sahrana je danas, 25. 4. 2012. godine, u 16.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Porodica [ar~evi}.

od Nikolinih drugara: Tode, Nebe, Milana, \ebe, Boxe, Zokija, Jankovi}a, Nikole i \ure.

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi paru

Vera sa porodicom.

Drugari iz odeqewa III 3 Gimnazija â&#x20AC;&#x17E;J.J.Zmajâ&#x20AC;?.

51730

51729

pozdrav

bra~nom

Posledwi pozdrav prijateqima

na{im

[ar~evi}

51718

51721

Tu`nog srca javqamo da je 23. aprila u 64. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, deda, tast i svekar

Vladimiru [ar~evi}u

Sahrana je danas, 25. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica.

51710

Vladimiru [ar~evi}u

POMEN Danas se navr{ava punih trinaest godina od kako smo ostali bez na{eg dragog

Rakowac Puni{e

Porodica.

Posledwi pozdrav Markovim roditeqima

Danas, 25. 4. 2012. godine navr{ava se {est godina od smrti na{eg

dragom

Qubomiru od porodice Marka Todorovi}a.

O`alo{}eni: supruga Qiqana, sin Branislav, }erka Jasmina, snaja Vesna, zet Vojislav i unuci An|ela, Jelena i Du{an.

od porodice Mili}.

51711

Vladi [ar~evi}u

pozdrav

Radojki

Slavoqub Milenkovi} Sahrana je u ~etvrtak, 26. 4. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Slavici

51727

Posledwi pozdrav po{tovanoj kumi

DESETOGODI[WI POMEN

51719

Posledwi pozdrav na{oj kumi

[etka Radojki

Du{an Zori} Slavici [ar~evi}

Vladimiru od Branka Zucovi}a sa porodicom iz Kraqeva.

Zauvek u na{im srcima.

od porodice Palinka{.

Sa tugom i po{tovawem, tvoji najmiliji.

od kumova: Du{ana, Aleksandra i Mom~ila Prelevi}a sa porodicama.

51731

51371

51761

Iskreno sau~estvujemo u bolu Slavicine majke Goce. 51735

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i dedi

Posledwi pozdrav

Radmili Vlaovi}

25. 4. 2002 - 25. 4. 2012.

dragom

Tvoji: kuma Trojanka, kum @ivko, tvoji kumi}i, Sne`ana i Radmila sa decom.

51743

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage kuma Race.

Posledwi pozdrav voqenoj mami, ta{ti i baki

Slavoqubu Milenkovi}u

Qubomiru ^avi}u

Radmila Vlaovi} Katici Milo{evi} Kaji

od Zorana sa porodicom.

od porodica: Marjanovi}, ^awi i Todorovi}.

Porodica Pejakovi}: Verica, Mi}a, Bojan i Nemawa sa porodicama.

Sahrana mile nam pokojnice je danas, 25. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu. O`alo{}ene k}erke, zetovi, unu~ad i praunu~ad. Hvala joj za sve.

51733

51738

51707

51716

По вра так на се ло Тре ћа еми си ја „По вра так на се ло“ је по све ће на мла дој по ро ди ци Шуваков из Ку ле. Весна и Влајко у род ној Ку ли ни су мо гли да пр о на ђу ста лан по сао а ни су има ли ни ре ше но стам бе но пи та ње, Влај ко се „се тио“ де ди ног са ла ша у око ли ни Вр ба са. Аутор: Радомир Грујић (РТВ 1, 21.30) 06.30 09.00 09.30 10.10 11.00 11.30 11.35 12.10 12.35 13.05 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.20 17.50 19.00 19.05 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.35

22.50

23.05 23.35 00.25

tv program

sreda25.april2012.

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Знање Миљеница Кухињица Мој први глас, први пут на гласање Изборна хроника Потрошачи - Избори 2012. Здраво живо Фаца Радар Вести за особе са оштећеним слухом Ток шок Миљеница Временска прогноза Један на један Разгледнице Мој први глас, први пут на гласање Изборна хроника ТВ Дневник Поаро Документ Повратак на село Војвођански дневник Избори 2012. – Представљање странака: Српска радикална странка др Војислав Шешељ Избори 2012. – Представљање странака: Демократска странка Србије др Војислав Коштуница Злогласни атентати Поаро Један на један

06.30 Кухињица – мађ. 07.03 Трећи фестивал Златних анасмбала Војводине 08.00 Хајде са мном у обданиште 08.25 Питам се,питам се 08.50 Академац 09.20 Колико се познајемо – квиз 10.35 Колико се познајемо – квиз 11.35 Кад зазвони 12.00 Центар света 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 Судија Мастранђело 14.45 Избори 2012., представљање покрајинских листа: Покрет мађарске наде 15.00 Избори 2012., представљање покрајинских листа: СПСПУПС-ЈС 15.30 Добро вече Војводино (ром) 17.00 Из наше архиве (мађ) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (рум) 21.30 Мој први глас, први пут на гласање 21.35 Рат уживо, филм 23.15 Плави круг 23.45 ТВ баштине

06.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.35

Музичко свитање Панонско јутро У огледалу Аналија Све о животињама Агро Парламент Лице с насловнице Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Дискавери Војвођанске вести Аналија За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Панонска хроника Глас Америке Ноћни програм

06.02 06.42 07.01 07.06 07.16 07.21 07.27 07.51 08.02 08.13 08.38 09.14 09.29 09.53 10.00 10.30 11.00 11.30 11.35

ФУД БАЛ: ЛИ ГА ШАМ ПИ О НА

Ре ал Ма дрид – Ба јерн

(РТС 1, 20.40)

06.30 08.30 09.10 10.00 10.30 11.10 11.15 11.30 12.30 13.10 14.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.50 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 22.35 23.00 23.50

Но во сад ско ју тро Хра на и ви но Се риј ски про грам Вре ле гу ме Ис тра га Гла ва на гла ву Ре цеп ти Ла у ре Ра ва јо ли Ка при Се риј ски про грам Оп чи ње ни Прст у око Укра де на ср ца Ре цеп ти Ла у ре Ра ва јо ли Објек тив (слов) Објек тив (мађ) Спринт Хра на и ви но Но во сад ско по под не Нео н си ти Објек тив Објек тив (слов) Објек тив (мађ) Ево нас код вас Оп чи ње ни Објек тив Гла ва на гла ву Ре цеп ти Ла у ре Ра ва јо ли Ка при Укра де на ср ца

0.00 Хрватска кошарка: Задар – Цедевита 12.00 НБА: Сан Антонио - Портланд 14.00 КХЛ финале 16.15 Преглед Премијер лиге 17.15 Фудбал мондијал магазин 18.00 Турски куп полуфинале: Бурса - Ескишехиршпор 20.30 Премијер лига, вести 20.45 НБА: Бостон – Мајами 23.45 Кејџ ратници – Саудијска Арабија 02.00 НБА: Њујорк - ЛА Клиперс

Пипи шоу

Вечерас ће се такмичити малишани из ОШ „Стеван Алексић“ из Јаше Томић и малишани из ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина. Представићемо вам животињу – белог миша. Сазнаћете нешто више о мађарском народном музичком инструменту цитри. Представићемо вам и спорт аквабик. Упознаћете се и са занимањем авиомеханичара. (КТВ, 20.00)

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук у па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 11.00 Ку ћа 7 же на, 12.00 Ср би ја ко ју во лим, 13.00 Зр но по зр но, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 15.00 Спорт ска га лак си ја, 16.00 Осве та, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 20.00 Пи пи шоу, 22.00 Објек тив, 22.30 Ку ћа 7 же на, 00.00 Објек тив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.55 10.00 10.30 11.09 11.14 11.35 12.00 12.15 12.30 12.35 13.20 14.45 15.05 16.00 16.51 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.55 20.40 22.38 22.50 22.55 23.40 23.55 00.05 00.51 02.34 03.00 03.23

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.20 21.20 22.25 23.30 01.00 01.30 02.00 02.30

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Грлом у јагоде Вести Траг Игром и песмом кроз Мексико Вести Живот са медведима Острво орангутана Дневник Спорт плус Евронет Место злочина: Њујорк Вампири су међу нама, филм Гастрономад Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Евронет Дневник РТ Војводина Шта радите, бре, инфо мозаик Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Село гори, а баба се чешља Фудбал: Лига шампиона, Реал Мадрид - Бајерн, пренос Фудбал: Лига шампиона Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Ружна Бети Машенка, филм Грлом у јагоде Вести (04.00,05.00) Живот са медведима

12.10 12.28 13.00 13.55 14.20 14.51 15.06 15.29 16.25 18.20 18.50 19.30 20.00 20.25 20.43 21.10 22.09 23.50 00.56 01.48

Концерт за добро јутро Слагалица, квиз Датум Верски календар Ози Бу Мунзи Попај Оливија Френине ципеле Плава птица Чувари осмеха Изабери своју књигу Како научити математику Верски календар Е-ТВ ТВ мрежа Вавилон Знакови времена Добро је, добро је знати: Васкуларна хирургија Вече јапанске музике ТВ фељтон Трезор Плава птица Чувари осмеха Изабери своју књигу Како научити математику Капри Фудбал - Јелен суперлига: ОФК Београд - Црвена звезда, пренос Жељко Јоксимовић: За нека нова сећања Линк Водич кроз модерну архитектуру Београда У свету Фудбал: Лига шампиона Беокулт Капри Када су последњи пут видео свога оца, филм Музички програм Трезор Фудбал: Лига шампиона, Реал Мадрид-Бајерн

Маратоон Двоугао Здравље и Ви Филм: Освајање слободе Топ шоп Отворени студио Топ шоп Отворени студио Отворени студио Љубав у залеђу Доктор Хаус Филм: Ја волим Хакабис Филм: Велики транспорт Доктор Хаус Филм: Џорџијин закон Ред и закон - Злочиначке намере 00.00 Филм: Беба на видику 02.00 Љубав у залеђу

07.00 07.55 08.00 08.30 09.45 10.00 11.00 11.35 12.15 13.00 14.30 15.30 18.30 20.10 21.00 23.00

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Сурвивор Будва на пјену од мора Пирамида Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

: 08.15 Шко ла, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Ту ри стич ке, 09.25 Тан дем, 09.30 Фо кус, 10.00 Мо за ик, 12.00 Ку хи њи ца, 12.45 Ту ри стич ке, 13.05 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мо за ик, 16.00 Фо кус, 16.25 Тан дем, 16.40 Бу ле вар, 17.30 Зла ти бор, 18.00 Мо за ик, 20.00 Фо кус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фо кус 12.00 Срем на дла ну: Ру ма,13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Очи у очи, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: Ин ђи ја, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Док. про грам, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

dnevnik

c m y

07.00 07.30 08.00 08.35 09.00 09.40 10.00 10.40 11.00 11.25 11.55 12.15 12.40 13.20 13.40 14.00 15.15 15.55 17.30 17.55 18.35 19.35 20.15 22.00 23.10 00.30

Ноди у земљи играчака Поп Пикси Звезданиште Метеор и моћни камион Боба и Биба Телешоп Ешли Тајни свет меде Бенџамина Генератор Рекс Моји џепни љубимци Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Квизић Пресовање Телешоп Изгубљенљн године Телешоп Граница Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Црни Груја Једна жеља, једна песма Долина вукова Изгубљене године Црни Груја

Лорин Холи

Плоч ник Се риј ски уби ца сво је жр тве про на ла зи на оде ље њу ин тен зив не не ге бол ни це у Сан Фран ци ску. Брат пр ве жр тве и де тек тив ка по ку ша ва ју да до ку че у че му је ње гов мо тив. Уло ге: Роберт Патрик, Лорин Холи, Бери Шабака Хенли Ре жи ја: Дарел Рудт (Б92, 00.35) 06.00 Заувјек сусједи 08.00 Топшоп 08.20 Долина сунца 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.15 Дневни магазин 12.00 Цртани филмови 14.00 Наша мала клиника 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Пријатељи 17.30 Џои 18.00 Квиз. Пут око света 18.30 Вести + Између две ватре 19.30 Штрумфови 20.05 Увод у анатомију 21.00 Филм: Гас до даске 23.00 Вести 0035 Филм: Плочник 23.45 Режи ме 02.05 Увод у анатомију 02.55 Саут Парк 03.20 Филм: Самарићанка

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.40 15.30 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.40 21.30 23.30 00.00 02.00 03.00

Тијана Марковић

Јед на же ља, јед на пе сма У еми си ји аутор ке Ерне Перић, по пр ви пут го сту ју не а фир ми са ни пе ва чи ко ји ће из во ди ти нај ве ће хи то ве на род не му зи ке. У прат њи ор ке стра Мише Мијатовића и фол клор ног ан сам бла. Во ди тељ ка: Тијана Марковић (Хепи, 20.15)

Добро јутро Резервисан термин Градске вести Тачно у подне- живо Гранд шоу Љубав и освета Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд фестивал Црна хроника Филм: Временски теснац Калифорникација Звер

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) ТВ МОСТ: 08.00 555 лич но сти, 09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Ак ту ел но, 09.40 НС ин фо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Утор ком у 21, 13.20 Ин Џој, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Пи смо гла ва, 15.15 То ко ви мо ћи, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Квиз, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Наш град, 19.00 Ак ту ел но, 20.05 Икс арт, 21.00 Екс тре ми, 23.00 Ко пре ње му две, 00.15 Ко мер ци јал ни про грам 08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 12.00 Ка те дра ле, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем.

22.50

23.05 23.35 00.25

tv program

sreda25.april2012.

06.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.35

06.02 06.42 07.01 07.06 07.16 07.21 07.27 07.51 08.02 08.13 08.38 09.14 09.29 09.53 10.00 10.30 11.00 11.30 11.35

ФУД БАЛ: ЛИ ГА ШАМ ПИ О НА

Ре ал Ма дрид – Ба јерн

(РТС 1, 20.40)

06.30 08.30 09.10 10.00 10.30 11.10 11.15 11.30 12.30 13.10 14.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.50 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 22.35 23.00 23.50

Пипи шоу

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.20 21.20 22.25 23.30 01.00 01.30 02.00 02.30

12.10 12.28 13.00 13.55 14.20 14.51 15.06 15.29 16.25 18.20 18.50 19.30 20.00 20.25 20.43 21.10 22.09 23.50 00.56 01.48

07.00 07.55 08.00 08.30 09.45 10.00 11.00 11.35 12.15 13.00 14.30 15.30 18.30 20.10 21.00 23.00

dnevnik

c m y

07.00 07.30 08.00 08.35 09.00 09.40 10.00 10.40 11.00 11.25 11.55 12.15 12.40 13.20 13.40 14.00 15.15 15.55 17.30 17.55 18.35 19.35 20.15 22.00 23.10 00.30

Лорин Холи

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.40 15.30 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.40 21.30 23.30 00.00 02.00 03.00

Тијана Марковић

monitor

sreda25.april2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ве не ра у зна ку Бли за на ца вам до но си мно го по сло ва и при хо да с раз ли чи тих стра на. Љу бав ни кон так ти су као игра, ви ше ин те лек ту ал ни не го емо тив ни. Ра до би сте у шо пинг, али пр во вра ти те ду го ва ња.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

25. april 2012.

Сре да је и не ма те вре ме на за све што би тре ба ло да ура ди те. Кра ће пу то ва ње је под про мен љи вим окол но сти ма. Бу ди те до бро рас по ло же ни јер та ко оства ру је те лак ши при ступ у ко му ни ка ци ји.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Гле да те кроз ро за на о ча ре, под ути ца јем емо ци ја или осо бе ко ја вам при ја. И то је ОК све док ипак зна те шта тач но ра ди те и же ли те. Мо же те до те ри ва ти се бе и улеп ша ва ти сво је окру же ње. По кло ни.

Ме сец про ла зи кроз ва зду шни знак Бли за на ца, што је ла ка при ча, са ма по се би. Чу вај те се сплет ки и па зи те шта ко ме го во ри те. Пре ви ше ин фор ма ци ја или пла но ва вам мо же за ком пли ко ва ти овај дан.

У дру штву дра гих при ја те ља ће те при јат но про ве сти вре ме. Не тру ди те се да за до во љи те сва чи је же ље и оче ки ва ња јер то ни је ни мо гу ће ни по треб но. Ра ди је окре ни те на ве се ље све што мо же те.

При лич но сте озбиљ ни и вред ни па вас на рад ном ме сту мно ги це не и по шту ју због то га. По слов ни парт нер ски од но си у ве ли кој ме ри за ви се од ва ше ини ци ја ти ве. У љу ба ви бу ди те при сут ни и за до вљи ви.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Окол но сти у ве зи с ту ђим нов цем и не крет ни на ма ни су са свим ста бил не, ма да по сто је од ре ђе не обе ћа ва ју ће при ли ке. Мо же те уре ђи ва ти свој стам бе ни про стор и тро ши ти парт не ро ве нов це.

Ви ше осо ба је за ин тре со ва но за то да бу де у не ком ви ду љу бав ног од но са с ва ма, ма да се то мо же те ме љи ти на ко му ни ка ци ји или по слов ним аран жма ни ма. У сва ком слу ча ју, има те ко ри сти.

При ва тан по сао је под про мен љи вим окол но сти ма. До бро је да зна те ко ји су чи ји и ко је за шта од го во ран. Онај со ци ја ли стич ки прин цип да је све за јед нич ко ви ше не про ла зи. По мо зи те уку ћа ни ма.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Има те до бре од но се с ино стран ством па и мо гућ ност да пу ту је те или по слу је те. Да кле, не мој те ду го од ме ра ва ти по зи тив не и не га тив не аспек те, већ ис ко ри сти те шан се док још мо же те.

У по слу иде те на све или ни шта. Не мој те до зво ли ти да вам по не ки про па ли до го во ри или бло ка де на ру ше са мо по у зда ње. Ра ди те по сво ме и ис пу ни ће те сво ја оче ки ва ња, пре или ка сни је.

Ле па ат мос фе ра у до му, с дра гом осо бом, за др жа ће вас код ку ће. Је два че ка те да се вра ти те у сво је љу бав но гне здо па ће те збр за ти не ке по сло ве или их од ло жи ти. И то је ОК. Го сти?

TRI^-TRA^

Зве зду од ве ли у ли си ца ма V REMENSKA

Глу мац Ноа Вајл, по з нат по се р и ј и „Хит на слу жба”, про те сто вао је про тив од лу ке Кон гре са о уки да њу ме ди цин ске по мо ћи не моћ ним и ста ри јим осо ба ма у Ва шинг то ну, на кон че га је при ве ден у по ли циј ску ста ни цу. Вајл је ју че ухап шен про те сту ју ћи на Ка пи тол Хи лу про тив но ве ло ше од лу ке аме рич ког Кон гре са о ре фор ми здрав ства. На и ме, по зна ти глу мац је с оста лих сто ти ну осо ба за вр шио с ли си ца ма на ру ка ма јер је из ра зио не го до ва ње због уки да ња ме ди цин ске по мо ћи ста ри јим и не моћ ним осо ба ма. Та од лу ка, твр ди глу мац, мно ге ће љу де исе ли ти из њи хо вих до мо ва, би ће про тив сво је во ље при си ље ни да оду у уста но ве за ста ри је и не моћ не.

PROGNOZA

VIC DANA

Свежије

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 20 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 23 Niш

Evropa

С кишом

НО ВИ САД: Све жи је уз про ла зно на о бла че ње са ки шом ују тру и пре под не. По сле под не де ли мич но раз ве дра ва ње. Ве тар уме рен за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 19 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Све жи је уз про ла зно на о бла че ње са ки шом и ло кал ним пљу ско ви ма пре под не, док ће по под не би ти су во уз по сте пе но раз ве дра ва ње. Ве тар уме рен за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 9 до 20 сте пе ни. СР БИ ЈА: Про ла зно на о бла че ње са ки шом и ло кал ним пљу ско ви ма у се вер ним и цен трал ним пре де ли ма, док ће на крај њем ју гу оста ти ве ћи ном су во и то пло. У оста лим пре де ли ма све жи је. По сле под не де ли мич но раз ве дра ва ње. Ве тар слаб до уме рен за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 7 до 23 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Од че тврт ка сун ча но и све то пли је. У пе так и за ви кенд лет ње мак си мал не тем пе ра ту ре од 25 до 30 сте пе ни. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ска си ту а ци ја не ће при ја ти хро нич ним бо ле сни ци ма у пр вом де лу да на, а осе тљи ве осо бе мо гу осе ти ти ме те о ро пат ске ре ак ци је у ви ду бо ло ва у ко сти ма, гла во бо ље и нер во зе. У дру гом де лу да на оче ку је се по бољ ша ње би о ме те о ро ло шких при ли ка.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 14 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

До го ва ра ју се мо мак и де вој ка Пи ро ћан ци: - Ве че рас кад се успа ва ју тат ко и мај ка, ја ћу пу стим ди нар че кроз про зор. Кад чу јеш да троп не ди нар че, ти упа дај. Бу де све по до го во ру, али Пи ро ћа нац не до ђе. Срет ну се су тра и пи та де вој ка: - Што не до ђе но ћас? - Цел’ ноћ сам тра жио оној ди нар че. - Бу да ло, ја сам га вр за ла са ка нап че.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

176 (-12)

Slankamen

336 (0)

Apatin

240 (-8)

Zemun

395 (-2)

Tendencija opadawa

Senta

346 (-3)

Bogojevo

210 (-3)

Panчevo

400 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (-4)

Tendencija stagnacije

Baч. Palanka

232 (0)

Smederevo

538 (-10)

Titel

350 (4)

NERA

Novi Sad

262 (4)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

262 (-18) N. Kneжevac

SAVA

90 (2)

Tendencija stagnacije

324 (-3)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 326 (-13) Beograd

Kusiћ

344 (-2)

160 (-12)

Reшeњe iz proшlog broja