Dnevnik 25.maj 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 25. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23445 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata NASLOVI

O@IVELO GRADILI[TE @ELEZNI^KO-DRUMSKOG MOSTA U NOVOM SADU

Politika

TE MA „D NE V N IK A” : IMA LI PRAV NIH NE DO U MI CA KOD RAS PO DE LE MAN DA TA

Mi ni stri L e g a o p r o b n i mo gu ta mo-a mo

2 Neko tvrdi pazar, a neko se ve} sreo 3 EU ne uti~e na sastav vlade

Ekonomija 4 Dinar zagor~ava i `ivot i letovawe 5 „Bo{” gradi fabriku u Pe}incima

{ip za nov og @e` eq a

Novi Sad 7 Ukida se linija 17 8 Kwiga iz biblioteke sti`e na ku}na vrata

str. 5

9 Vodena barijera u ulici Milke Grgurove

str. 2

PRED SED NI CA DRU [TVA SU DI JA DRA GA NA BO QE VI] OCE WU JE:

Re vi zi ja re i zbo ra pre tvo ri la se u far su

Dru{tvo

str. 14

12 Pozovi 116000 radi pomo}i 13 Ubrzani kurs matematike na FTN-u 13 Skup evropskih masona u Beogradu

HRVATSKI BIZNISMEN LUKA RAJI] U ZREWANINU OTVARA FABRIKU

Zrewaninskoj farmaciji ima leka

Crna

Promenqivo obla~no

Foto: R. Hayi}

15 Na slobodu uz hipoteku

Najvi{a temperatura 23 °S

str. 11

Danas po~iwe Sterijino pozorje str. 23

SPE CI JAL NA BOL NI CA „DR BO RI VO JE GWA TI]” U STA ROM SLAN KA ME NU

Foto: R. Hayi}

s tr. 1 0

SPORT

str. 16 – 20

No vi iz gled sta re ba we str. 12 U LO VI [TU LU „KA PE TAN SKI RIT”, IZ ME \U KA WI @E I ADOR JA NA

n MIKEC UPUCAO SREBRO U MINHENU

REPORTA@E ZA [TO PRO PA DA SPA HI LUK NA BI SER NOM OSTR VU, KOD NO VOG BE ^E JA

Pao ve par Od dr ` a v e od 160 ki lograma ne ma go reg ga zde str. 21

str. 6

n NEMCI NAJVE]A PREPREKA ZA ORLI]E

n OLIMPIJSKI DAN U NOVOM SADU

POLiTikA

petak25.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. TEMA „DNEVNIKA”: IMA LI PRAVNIH NEDOUMICA KOD RASPODELE MANDATA

Mi ni stri mo gu ta mo-a mo Man da ti no vo i za bra nih na rod nih po sla ni ka tre ba lo bi da bu du ve ri fi ko va ni do 9. ju na, a u su sret kon sti tu tiv noj se s i j i srp s kog par l a m en t a ana li ti ~a ri otva ra ju i mno ga prav n a pi t a w a. Od prav n ih esk pe ra ta sti `u i upo zo re wa da zbog ne spo ji vo sti funk ci ja po sto ji prav ni va ku um, jer ni je ja sno ka ko }e se raz re {i ti su kob in te re sa ~la no va od la ze }e vla de i po sla ni~ ke funk ci je. Iz iz sa me Vla de ne spo re da pre ma Za ko nu o vla di, na kon po la ga wa po sla ni~ ke za kle tve mi ni stri ma i dr `av nim se kre ta ri ma po auto ma ti zmu pre sta je man dat. U tom slu ~a ju, ako do tog da tu ma ne bi bio iza bran no vi ka bi net, u Ne ma wo noj 11 bi osta le pu ste kan c e l a r i j e. Jer Re p u bli~ ka iz bor na ko mi si ja do de li la je po sla ni~ ki man dat po re do sle du na iz bor noj li -

Ustav ka è da man dat na rod nog po sla ni ka po ~i we da te ~e da nom po tvr |i va wa man da ta u Na rod noj skup {ti ni i tra je ~e ti ri go di ne, od no sno do pre stan ka man da ta na rod nih po sla ni ka tog sa z i va Na rod ne skup {ti ne. Na rod ni po sla nik ne mo è bi ti po sla nik u skup {ti ni auto nom ne po kra ji ne, ni ti funk ci o ner u or ga ni ma iz vr {ne vla sti i pra vo su |a, ni t i mo ` e oba v qa t i dru g e funk ci je, po slo ve i du `no sti za ko je je za ko nom utvr |e no da pred sta vqa ju su kob in te re sa. Man d at na r od n og po s la n i k a po ~i we da te ~e da nom po tvr |i va wa man da ta u Na rod noj skup {ti ni i tra je ~e ti ri go di ne od no sno do pre stan ka man da ta na rod nih po sla ni ka tog sa zi va Na rod ne skup {ti ne. Sa mim tim, od la ze }a Vla da ni je ugro è na do mo men ta ve ri fi ka ci je po sla ni~ kih man da t a. Skup { ti n a Sr b i j e je

sti ne sa mo ve li kom bro ju mi ni sta ra ve} i sa mom pre mi jer Mir ku Cvet ko vi }u i we go vom za me ni ku li der SPS Ivi ci Da ~i }u, pot pred sed ni ku Vla de, ~el ni ku PUPS Jo va nu Kr ko ba bi }u. Po sla ni~ ki man dat do de qen je mi ni stri ma ko ji su bi li na li sti „Iz bor za bo qi ì vot“ Ra si mu Qa ji }u, Du {a nu Pe tro vi }u, Dra ga nu [u ta nov cu, Vu ku Je re mi }u, Sne à ni Ma lo vi}, Mi la nu Mar ko vi}, Oli ve ru Du li }u, Go ra nu Bog da no vi }u...Po tom tu su i so c i j a l i s ti @ar k o Ob r a d o vi} i Mi l u t in Mr k o w i} i URS –ov ci Ve ri ca Ka la no vi} i Pre drag Mar ko vi}. Za kon o vla di ka è da wen ~lan ne mo è bi ti na dru goj jav noj funk ci ji u dr àv nom or ga nu, or ga nu auto nom ne po kra ji ne, op {ti ne, gra da, gra da Be o gra da, ni ti vr {i ti de lat nost ko ja je po za ko nu ne spo ji va s du `no {}u ~la na Vla de, ni ti stvo ri ti mo gu} nost su ko ba jav nog i pri vat nog in te re sa. ^lan Vla de du àn je da se u sve mu po vi nu je pro pi si ma ko ji ma se ure |u je su kob in te re sa pri vr {e wu jav nih funk ci ja.

kon sti tu i sa na ve} i sa mom ve ri fi ka ci jom man da ta dve tre }i ne na rod nih pred stav ni ka. Uo~i sa me do de le man da ta, se kre tar skup {ti ne Veq ko Oda lo vi} na na {e pi ta we ka da }e ne ko ko to è li, mo }i da se od re ke po sla ni~ ke funk ci je od go vo rio : „Da bi ne ko mo gao da se od rek ne, po treb no je naj pre da mu man dat bu de do de qen“, te da }e se sa mim tim „RIK dr à ti za ko na i po de li ti man da te stro go pre ma re do sle du sa iz bor ne li ste“. Do odr à va wa kon sti tu tiv ne sed n i c e par l a m en t a svi ~la n o v i vla d e ima j u mo g u} nost da se od rek nu po sla ni~ kog man da ta. No ti me ni su se bi us kra ti li mo gu} nost da se po n o v o vra t e u pal r a m ent. Pri li kom do no {e wa po sled wih iz me na iz bor nog za ko na, usvo je no je re {e we da mi ni stri mo gu da se po no vo vra te u par l a m ent, uko l i k o po s to j i upra `we no po sla ni~ ko me sto. Sa mim tim, sva kom od stra na~ kih funk ci o ne ra, ko ji ne ode u no vu vla du, ko le ga sa li ste svo jom ostav kom mo è da vra ti po sla ni~ ki man dat. S. Stankovi}

No vac za kam pa wu Iako je kam pa wa za ove iz bo re bi la naj sku pqa do sa da, jo{ ni je po zna to ta~ no ko li ko je nov ca po tro {e no ni ti ko ja stran ka je za to da la naj vi {e pa ra.Ta ko |e ni je po zna to ni sa ko li ko su ta~ no nov ca stran ke ras po la ga le, ka `u u or ga ni za ci ji Tran spa rent nost Sr bi ja. Ono {to se zna je da je kam pa wa ko {ta la bar 6 pu ta vi {e ne go {to su stran ke pri ja vi le da su do bi la pa ra. Ipak, jo{ te ku ro ko vi da stran ke ura de iz ve {ta je o pri ho di ma i ras ho di ma za iz bo re. Za kqu~ no sa dru gim kru gom pred sed ni~ kih iz bo ra, stran ke to tre ba da ura de do 24. ju na.Pre ma ras po lo `i vim po da ci ma o ~la na ri na ma, do na ci ja ma i sred stvi ma iz bu xe ta ko je su

stran ke ob ja vi le sa jed ne stra ne i pro ce ne re kla mi ra wa u raz li ~i tim me di ji ma is pa da da je ras hod ve }i 6 pu ta od pri ho da, pro ce wu je Vla di mir Go a ti iz Tran spa rent no sti Sr bi ja. „[to bi zna~ li lo da ima ja ko, ja ko, {to je ina ~e hi po te za, nov ca iz si ve zo ne u po li ti ci i da on o~i gled no uti ~e na po li ti~ ka zbi va wa i po li ti~ ke is ho de. Me |u tim, po li ti~ ke stran ke jo{ uvek ima ju u ro ku mo gu} nost da pri ba ve po tvr de”, re kao je Go a ti. Pre ma po da ci ma or ga ni za ci je Tran spa rent nost Sr bi ja u pri ja vqi va wu pri lo ga za kam pa wu pred wa ~i De mo krat ska stran ka, a na za ~e qu je Srp ska na pred na stan ka, ali ni jed noj stran ci se ra ~u ni za sa da ne sla `u.

SCENSKA IGRA S VELIKOM KOALICIJOM DS–SNS, ILI VI[E OD TOGA

Ne ko tvr di pa zar, a ne ko se ve} sreo? sta bil nost i u bor bi sa te oko for mi ra wa vla de Sr bi je de, Ni ko li} je ju ~e od go vo rio U sred op {tih ne do u mi ca i {kom eko nom skom si tu a ci jom oni ne u~e stvu ju. da Da ~i} „tvr di pa zar”, kao i po le mi ka da li „ne ke dr à ve“ ne ma vre me na za gu bqe we. Ogla si li su se i ana li ti ~a da se sa wim ~uo i da su raz go tra è for mi ra we ve li ke ko - Ako se vla da for mi ra u ju ri oce nom da li stra ne di plo va ra li, ali da te ma ni je bi la a li ci je DS – SNS, u ko joj bi lu mi slim da ne }e bi ti pro ma te, na rav no is pred svo jih vla da. Ka da se u me di ji ma po bi li i so ci ja li sti no vo i za ble ma, ali bi ve li ki ri zik ze ma qa, mo gu da uti ~u na for mi we ve li ka ko a li ci ja SNS, bra ni pred sed nik Sr bi je To bi lo odu go vla ~e we for mi ra mi ra we srp ske vla de. DS, SPS po sta vqa se pi ta we, mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e da se pre ne ko li ko da n a sa s tao sa li d e r om DS Bo r i som Ta d i } em.Ka k o je re k ao Ni k o l i}, tom pri li kom raz go va ra li, o sve mu, i do dao da je sve stan di le me pred ko ji ma se Ta di} u ovom tre nut ku na la zi. - Znam di le me Bo ri s a Ta d i } a sa m o sam ga mo lio da ih br zo re {a va- re kao je Ni ko li} i do dao da je me |u po li ti~ kim pro t iv n i c i m a imao i pri j a t e q a, kao i da je „ne ku vr stu pri j a t eq s tva wa kqu~ ne in sti tu ci je do av Ured nik ~a so pi sa „Iza zo vi ka ko je na veo Ni ko li}, za {to ose }ao i pre ma Ta di }u sve do gu s ta, a jo{ go r a va r i j an t a evrop skih in te gra ci ja“ Ni ko bi uop {te tu tre bao SPS, bu apri la pro {le go di ne”. ras pi si va we no vih par la men la Jo va no vi} pod se tio je ta ko du } i da DS i SNS za j ed n o - To pri ja teq stvo je, me |u tar nih iz bo ra, za kqu ~ak je Jo da me |u na rod na za jed ni ca ima ima ju 140 po sla ni ka. tim Ta d i} bru t al n o pre k i uti caj na unu tra {we po li ti~ - va no vi }a. Pro fe sor FPN dr Go vo re }i o even tu al noj sa nuo- ka zao je Ni ko li} i do dao Pre d rag Si m i} mi s li ma l o ke pri li ke i u mno go ve }im rad wi sa DS i stva ra wu ko a da je li de ru DS sa da po no vo dru ga ~i je, i sma tra da }e uti ze mqa ma ne go {to je Sr bi ja. li ci je, Ni ko li} je re kao da po nu dio pri ja teq stvo i kon caj stra n ih di Po tvrd wi Jo to „ni j e re a l n a sen zus o pi ta wu plo m a t a bi t i va no vi }a u pret pri ~ a”, ali da Ko so va i Me to Od go va ra ju }i na Za { to bi uop { te tu pri su tan, pod se hod ne ~e ti ti go SNS sa d a ima hi je, kao i da se pi ta we da li u tre bao SPS, bu du }i }a ju }i da je ta ko di n e taj uti c aj svo j e ru k o v od u bu du }e sa sta ju ko a li ci ji SNS i DS stvo, ko je }e od - sve d en na ne k i da DS i SNS za jed no bi lo i na do sa jed nom me se~ no „nor ma lan, ra zu lu ~i va ti o even i raz go va ra ju o ima me sta za SPS, ima ju 140 po sla ni ka da {wim iz bo ri man ni vo”. tu a l n im ko a l i re { a v a w u dr Ivi ca Da ~i} je (To mi slav Ni ko li}) ma u Sr b i j i. Ipak, ~i ni mu se - Mo ja pro ce ci ja ma. àv nih pro ble od g o v o r io: „Sre } an da je taj uti caj na je da se ovom I po red Da ~i ma. put. Sre }an put da nas ne {to ma wi ne go ra ni pri l i k om kqu~ n i fak t or u }e ve tvrd we jav S p e c i f i ~ a n bez po vrat ka” je. fo mi ra wu vla de na la zi unu nost Sr b i j e je oma` ~i t a v oj - Usme ren je, pre sve ga, na tar tri naj v e } e po l i t i~ k e bi la upo zna ta sa spe k u l a c i j i o to da se {to pre for mi ra no stran ke i od no sa sna ga unu tar fak tom da su pri li kom for de mo krat sko – na pred wa~ koj va vla da jer bi se u su prot nom wih, sma tra Jo va no vi}, uz na mi ra wa vla de 2008. go di ne ne ko a li ci ji da je tvrd wa „tre }eg ne ga tiv ni eko nom ski tren do po me nu da evrop ske ze mqe na ki am ba sa do ri na pra sno is ka igra ~ a“ li d e r a SPS Ivi c e vi mo gli pre tvo ri ti u ozbi rav no è le da se „for mi ra za li in te res za Ja go di nu i ko Da ~i }a da se bri sel ski iza qan pro blem i za nas i za EU vla da ko ja }e bi ti sta bil na, a li ci o nog part ne ra so ci ja li sla nik ni je ob reo u Be o gra du ko ja stra hu je da bi se i Sr bi ja ko ja }e se bo ri ti sa de fi ci sta li de ra JS Dra ga na Mar ko zbog we ga i ma lih stra na ka, mo g la pri d ru ` i t i Gr~ k oj tom, za d r ` a t i Sr b i j u na vi }a Pal mu, ali i sam SPS. ve} zbog dve naj ve }e i wi ho vog uko li ko bi se na sta vio sa da mi {qe wa o bu du }oj vla di. {wi trend pa da kur sa di na ra, - Ne znam za { to bi Legitimno i idealno po ve }a wa tr go vin skog i bu SPS–PUPS–JS bi la deo ko a xet skog de fi ci ta...- ka è Si li ci je DS i SNS, ako se one Even tu al na vla da SNS i DS ne bi bi la ide al no re {e we za mi}. Ovih da na je, pre ma we go bu du do go vo ri le o par la men Sr bi ju, iz ja vio je Alek san dar Vu ~i} ko ji je od ju ~e na ~e lu SNS vim sa zna wi ma, bi lo kon ta ka tar noj ve }i ni i for mi ra wu i do dao da bu du }a vla da mo è bi ti for mi ra na bez na pred wa ka, ta stra nih di plo ma ta sa li de vla de. Za {to bi mi bi li deo ali da bi ona bi la ne le git mna. „De mo krat ska stran ka je vo di la naj je zi vi ju kam pa wu pro tiv ri ma vo de }ih par ti ja, no vo i te vla de- na veo je li der so ci Srp ske na pred ne stran ke. Mi ni smo qu di ko ji bi è le li da za bra nim pred sed ni kom i dru ja li sta. Od go va ra ju }i na pi ì ve u pro {lo sti ni ti da stva ra mo ne pri ja te qe na po li ti~ gim stra na ka ma ko je bi mo gle ta we da li u toj ko a li ci ji koj sce ni, u skla du sa po li ti kom pred sed ni ka dr à ve pru ì da u~e stvu ju u for mi ra wu vla SNS i DS ima me sta za SPS }e mo ru ku svi ma, ali mi slim da vla da SNS i DS ne bi bi lo de. Da ~i} je ju ~e uz vra tio : Sre ide al no re {e we za Sr bi ju”, re kao je Vu ~i} no vi na ri ma po sle @e qa da se {to pre for mi }an put. Sre }an put bez po sed ni ce Glav nog od bo ra SNS.Upi tan da li bu du }a vla da mo è ra vla da i da se kon sti tu i {u vrat ka. Po tvrd wi Da ~i }a da bu de for mi ra na bez na pred wa ka, Vu ~i} ko ji }e bi ti na ~e or ga ni vla sti u Sr bi ji od go po sto ji vi {e na ~i na za for lu ti ma SNS za pre go vo re o for mi ra wu bu du }e vla de, re kao va ra in te re si ma i EU i me |u mi ra we ko a li ci je DS i SNS. je da ona le ga li sti~ ki mo è bi ti for mi ra na i bez te stran na rod ne za jed ni ce i Sr bi je na Li der so ci ja li sta pri tom na ke, ali da bi to bi lo ne le gi tim no i lo {e za ze mqu. ”Uve ren svim po q i m a - eko n om s kom, gla {a va da se ne à li, ali da sam da iz ne kih neo fi ci jel nih raz go vo ra ko je smo ima li i na di plo mat skom... pla nu evrop sa mo tra ì da se kri vi ca zbog {i pro tiv ni ci to zna ju”, ka zao je Vu ~i}. SNS }e, uko li ko bu ske or jen ta ci je- uve ren je Si vre me na ko je se gu bi za for de ima la ve }i nu tra ì ti man dat, a ako je ne bu de ima la „ne }e mi}. Ka da je re~ o toj mo gu} mi ra we vla de ne pre ba cu je na za ma ja va ti pred sed ni ka”. no sti DS – SNS – SPS, ne we ga. tre ba pre ne breg nu ti ~i we ni - Pri ~u u jav no sti da DS i cu da se ta ko u Skup {ti ni do SNS ne ko uce wu je je iz mi la zi do po treb ne dvo tre }in evrop skim {i na ma”..., ali mi Ne ki me di ji su se sto ga ba vi {qe na i slu ì im sa mo kao ske ve }i ne i za pro me nu Usta slim da „ne ma ju ne ke kon kret li i an ke ta ma da li i ko od ali bi {to se o for mi ra wu va, {to ne ko ren spon di ra sa ne pre fe ren ci je, ni ti mo gu da am ba sa do ra za go va ra vlast de vla de jo{ uvek ne raz go va ramo sa ne kim unu tra {wim po iz vr {e ovom pri li kom ne ki mo kra ta i na pred wa ka, uz so sma tra li der SPS. tre ba ma, ve} i è qa ma ne kih od lu ~u ju }i uti caj”. Ka ko sma ci ja li ste kao tre }eg part ne Ko m en t a r i { u } i iz j a v u dr à va. tra i Jo va no vi}, Sr bi ja je ze ra.Od go vor je li stom bio da u Ivi ce Da ~i }a, da DS i SNS Dragan Milivojevi} mqa ko joj je pre ko po treb na bi l o ka k vim ak t iv n o s ti m a raz go va ra ju o for mi ra wu vla -

TVIT CRTICA Ko se ko me ra du je Di rek tor ka Cen tra za evro a tlant ske in te gra ci je Je le na Mi li} po ru ~i la je : To mi slav Ni ko li} je no vi vr hov ni ko man dant voj ske Re pu bli ke Sr bi je, bu a ha ha `u ti. Dra gan [u ta no vac MIR NO!!! Ni je ostao bez od go vo ra ni mi ni star voj ni : E dra go mi je da se ra du je te, sli~ no se sli~ nom ra du je, istom me rom }e [u ta no vac.

Raz o ~a ra wa i ~e stit ke I ju ~e su se na laj ni ogla si li la `ni Slo ba i la `ni To ma. Ta ko je „Sl obodan Milo{ evi}“ na s vo j na~in pr otuma~ io st va ri: Saop{tewe D S- a: „Vrlo sm o

razo~ar an i izbornim re zul ta tima tako da apelujemo na gra|ane da razmisle gde su pogre{ili”. A „To mislav N iko li}“ razm i{ qa : „ ^e st it a mi Ve sna Pe{i } na pravu da postavqam i opozivam ambasador a Srbi je u Me ksiku. J a wu ni{ta ne razumem“.

Kaè, ili laè Gradona~elnik In|ije Goran J e{i } se ~u di: Au , Per~evi } p rivre dni k godine a nag radu mu ur u~ io Da ~i}... D r` avn i sekreta r u Minis tarst vu finansija Goran Rad osavqev i} na Je{i }eve re~i d odaje: [to la è na{ narod „r uka ruku mije”.

N a dilemu fana sa la jn e „la è ili ka è ? - moè i je dno i d rugo :-)“, R adosavqe vi} j e z ag onetan : M islite o tome ;)

Blagici se ùri Savetnici za medije PSS Blagici Kosti} se ùri pa poru~uje najve}im strankama. - Vi (SNS-DS) {to moète da formirate Vladu - formirajte je vi{e! Nemojte nam tro{iti vreme zamajavaju}i nas, o na{em tro{ku!!!, izri~ita je Blagica Kosti}, dodaju}i i spekulaciju: „Ultimatum SAD: Vlada SNS-DS-SPS. Premijer- \ilas, Gradona~elnik- Vu~i}, policija- Da~i}, tvrdi Blagica Kosti}. S. St.

c m y

politika

dnevnik

petak25.maj2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. [EF SLO VA^ KE DI PLO MA TI JE U BE O GRA DU PRE NEO PO RU KE KE TRIN E[TON

EU ne uti~e na sastav vlade [ef slo va~ ke di plo ma ti je Mi ro slav Laj ~ak, ko ji u po se tu Be o gra du bo ra vi i kao iza sla nik Ke trin E{ton, pre dao je ju ~e no vo i za bra nom pred sed ni ku Sr bi je To mi sla vu Ni ko li }u po ziv da po se ti Bri sel, a Ni ko li} mu je - ka ko je ka zao - obe }ao da }e po sle ina u gu ra ci je za pred sed ni ka pr vo ot pu to va ti u se di {te Evrop ske uni je. Evrop ska uni ja pri hva ta re zul -

{e to {to }e Ni ko li} su tra ot pu to va ti u Mo skvu, na kon gres Je din stve ne Ru si je. „Ni ko li} je sa da u si tu a ci ji kad {a qe sig na le i stva ra pr vi uti sak ka ko }e de lo -

vio da ne vi di ni {ta spor no u od lu ci bu du }eg pred sed ni ka Sr bi je da po se ti Mo skvu. „Od nos Sr bi je i Ru si je je iz u zet no bli zak, ~rvst, sna `an, to je isto rij ski od nos.

Su tra u Mo skvi

Ni ko li} obe }ao da }e po sle ina u gu ra ci je pr vo po se ti ti Bri sel ta te iz bo ra za pred sed ni ka Sr bi je i o~e ku je da ubr zo bu de for mi ra na no va Vla da Sr bi je, ali ne uti ~e na to ko bi tre ba lo da for mi ra vla du, re kao je Laj ~ak i na gla sio da je u Be o grad do {ao kao ne for mal ni iza sla nik EU. Uni ja bi vo le la da vi di Vla du Sr bi je sprem nu da na sta vi re for me, evrop ske in te gra ci je i di ja log Be o grad Pri {ti na kao pri o ri te te, iz ja vio je Laj ~ak po sle raz go vo ra sa mi ni strom ino stra nih po slo va Sr bi je Vu kom Je re mi }em. Na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle su sre ta sa Je re mi }em, Laj ~ak je za mo qen da pro ko men ta ri -

pred sed nik Sr bi je re kao je da se za lo `io za br zo for mi ra we vla de, kao i da }e in si sti ra ti na na stav ku evrop skog pu ta Sr bi je. No va vla da }e, re kao je Ni ko li},

va ti kao pred sed nik dr `a ve. On je to ga sve stan”, od go vo rio je Laj ~ak. „Pre neo sam mu po ziv za po se tu Bri se lu i on je od lu ~io da }e u svo ju pr vu zva ni~ nu po se tu na kon ina u gu ra ci je oti }i u Bri sel”, re kao je on. Pre ma Laj ~a ko vim re ~i ma, Ni ko li} je po no vio da mu je pri o ri tet evrop ska bu du} nost Sr bi je i da }e se, kao {ef dr `a ve, po na {a ti u skla du s tim. Je re mi} je iz ja -

Pi ta we od no sa Be o gra da i Mo skve ni je bi lo ni ti }e bi ti pred met par tij skih raz mi ri ca”, re kao je {ef srp ske di plo ma ti je i pod se tio da je i on po se tio Mo skvu u ra noj fa zi svog man da ta na tom po lo `a ju. Je re mi} je iz ra zio uve re we da opre de qe we Sr bi je za evrop sku bu du} nost ne }e bi ti do ve de no u pi ta we. Po sle raz go va ra Ni ko li }a i Laj ~a ka li der SNS i iza bra ni

Ni ko li}: Ina ugu ra ci ja naj ka sni je do 1. ju na No vo i za bra ni pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} na ja vio je ju ~e da }e tra `i ti da we go va ina u gu ra ci ja bu de naj ka sni je do 1. ju na, a da }e we go va pr va zva ni~ na po se ta bi ti Bri se lu 12. ju na. Ni ko li} je no vi na ri ma na kon sed ni ce Glav nog

od sbo ra re kao da }e u po ne de qak 28. ma ja ima ti sa sta na ka sa pred sed ni com jo{ uvek ak tu el nog sa zi va Skup {ti ne Sr bi je Sla vi com \u ki} De ja no vi} i da }e na tom sa stan ku tra `i ti da po lo `i za kle tvu naj ka sni je do sle de }eg pet ka, 1. ju na.

Man dat pr vo SNS Ni ko li} je ju ~e na ja vio da }e man dat za for mi ra we vla de pr vo po nu di ti Srp skoj na pred noj stran ci. „Ja }u va ma da po nu dim man dat za for mi ra we no ve vla de. Ako ga ne is ko ri sti te, po nu di }u ga ne kom dru gom”, re kao je Ni ko li} na sed -

ni ci Glav nog od bo ra SNS u pr vom obra }a wu na kon iz bo ra za pred sed ni ka Sr bi je. Ni ko li} je ape lo vao i na SNS, i na dru ge stran ke, kao i na sve ko ji ih vo de da se „uozbi qe i da ne gu be mno go vre me na na for mi ra we vla de”.

To mi slav Ni ko li} u su bo tu }e se u Mo skvi sa sta ti sa pred sed ni kom Ru ske fe de ra ci je Vla di mi rom Pu ti nom, re ~e no je Ta nju gu u Srp skoj na pred noj stran ci. Ni ko li} }e da nas ot pu to va ti u Mo skvu, gde }e, 26. ma ja, pri su stvo va ti Kon gre su Je din stve ne Ru si je i obra ti ti se u~e sni ci ma. Ni ko li} je po zvan da pri su stvu je Kon gre su pre ne go {to je iza bran za pred sed ni ka Sr bi je, kao {ef stran ke ko ja ima pot pi san spo ra zum o sa rad wi sa Je din stve nom Ru si jom. ima ti za da tak da se {to pre uhva ti u ko {tac sa pro ble mi ma sa ko ji ma se gra |a ni da nas su o ~a va ju. Ka ko je u sa op {te wu SNS na gla {e no on je is ta kao da }e u svom ra du po seb no in si sti ra ti na na stav ku evrop skog pu ta Sr bi je, na stva ra wu na ci o nal nog kon sen zu sa za re {e we pro ble ma Ko so va i Me to hi je, na bor bi pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, a pru `a }e sva ku po treb nu po mo} Vla di Sr bi je pri stva ra wu no vih rad nih me sta. Laj ~ak je ju ~e raz go va rao i s li de rom SPS i mi ni strom Ivi com Da ~i }em. Da ~i} ga je, ka ko je re kao, oba ve stio da SPS i ko a li ci ja sa PUPS i JS in si sti ra ju na for mi ra wu vla de sa DS. Li der so ci ja li sta je is ta kao da je „lop ta u dvo ri {tu SNS i DS”, kao i da „ne ke za pad ne ze mqe `e le da vla du for mi ra ju DS i SNS.

NI KO LI] KOD ME RI VOR LIK

SAD: [to pre vlada No vo i za bra ni pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} sa stao se ju ~e sa ame ri~ kom am ba sa dor kom u Be o gra du Me ri Vor lik, po tvr |e no je Ta nju gu u toj am ba sa di. U am ba sa di ni su `e le li da ot kri ju de ta qe o tom su -

sre tu, ali su na pi ta we o for mi ra wu vla de Sr bi je re kli da Va {ing ton sma tra da od br zi ne for mi ra wa vla de za vi si i po ~e tak ra da na pri o ri te ti ma. Ka ko je sa op {te no, am ba sa dor ka Vor lik, kao i osta li za po sle ni u

am ba sa di SAD, re dov no se sre }u sa svim po li ti~ kim li de ri ma, kao i pred stav ni ci ma vla de, ci vil nog dru {tva i po slov nog sek to ra, ka ko bi raz go va ra li o pi ta wi ma ko ja su od za jed ni~ kog in te re sa.

RIK PR O GLA SIO KO NA^ NE RE ZUL TA TE IZ BO RA

Nikoli} 49,54 – Tadi} 47,31 Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja pro gla si la je ju ~e ko na~ ne re zul ta te pred sed ni~ kih iz bo ra od 20. ma ja po {to su ob ra |e na sva bi ra~ ka me sta i po ko ji ma je kan di dat Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} do bio 49,54 od sto, a we gov pro tiv kan di dat Bo ris Ta di} 47,31 od sto gla so va. Pre ma ko na~ nim re zul ta ti ma, za Ni ko li }a je gla sa lo 1.552.063, a za Ta di }a 1.481.952 gra |a na sa pra vom gla sa. U bi ra~ ki spi sak bi lo je upi sa no 6.752.351 gra |a na Sr bi je, a na bi ra li {ta je iza {lo 3.133.682 bi ra ~a, od no sno 46,28 od sto. Ne va `e }ih li sti }a bi lo je 98.664, od no sno 3,15 od sto.

Vu~i} vodi SNS do kongresa No vo i za bra ni pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} pod neo je ju ~e ostav ku na funk ci ju pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke jer „`e li da bu de pred sed nik svih gra |a na”. Pre ma we go vim re ~i ma, stran ka ne mo `e od we ga o~e ku je da do no si od lu ke i za pla kav {i do dao: „to ta ko mo ra - po ra slo de te, osa mo sta li lo se”. Ni ko li} je re kao da stran ku „pu na sr ca” na upra vqa we do Kon gre sa na pred wa ka osta vqa za me ni ku pred sed ni ka SNS Alek san dru Vu ~i }u.

REKLI SU Stevanovi}: Vlada krajem leta Li der „Za jed no za [u ma di ju” i za me nik pred sed ni ka URS Ve ro qub Ste va no vi} iz ja vio je ju ~e da }e vla da Sr bi je bi ti for mi ra na kra jem le ta i da iz vr {nu vlast ~e ka ko ha bi ta ci ja, za ko ju sma tra da je i po treb na Sr bi ji. Ste va no vi} je re kao da ni je si gu ran da na pred wa ci mo gu da for mi ra ju vla du, ma da u Sr bi ji ni ka da ne mo `e te ni u {ta bi ti si gur ni do kra ja. „Mi slim da }e vla du da for mi ra DS, a tu }e bi ti i SPS-PUPS-JS, Pre o kret, URS i ma wi ne”, ka zao je Ste va no vi}. „Bez ob zi ra {ta je bi lo na iz bo ri ma, mi slim da }e pred sed nik dr `a ve da za bo ra vi ne ke ne ga tiv ne stva ri, a opet pred sed nik vla de ne }e bi ti pod pri ti skom i ima }e mo pra vu sa rad wu, a to Sr bi ji tre ba, na kra ju kra je va da se ma lo opa me ti mo”.

Vu~i}: Koalicija oko DS izgubila legitimitet Za me nik li de ra Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} na ja vio je da }e zva ni~ ni raz go vo ri o for mi ra wu no ve re pu bli~ ke vla de po ~e ti na kon ina u gu ra ci je no vo i za bra nog pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a. On je za „Da nas”ka zao da „ne for mal nih kon ta ka ta me |u stran ka ma, na rav no, ima, ali to s kim raz go va ra mo sa ~u va }u za se be, jer kon kret nih do go vo ra jo{ ne ma”. Vu ~i} je oce nio da vla da ko ju bi for mi ra le de mo kra te i so ci ja li sti „jed no stav no ne bi ima la le gi ti mi tet”, uka zu ju }i da je si tu a ci ja u Sr bi ji po sle po be de Ni ko li }a na pred sed ni~ kim iz bo ri ma „mno go ja sni ja”. Pre ma we go vim re ~i ma, biv {a vla da ju }a ko a li ci ja oku pqe na oko DS-a je „iz gu bi la le gi ti mi tet da upra vqa Sr bi jom”.

Jovanovi}: Da Tadi} prekine }utawe Li der LDP ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je da Sr bi ja mo ra hit no da do bi je vla du, a ako do |e do ko ha bi ta ci je ni ko me ne }e „pa sti kru na sa gla ve” i po zvao li de ra DS Bo ri sa Ta di }a da pre ki ne „}u ta we” jer ga na to oba ve zu ju gla so vi ko je je do bio. Jo va no vi} je Te le vi zi ji B92 re kao da o~e ku je od De mo krat ske stran ke da Sr bi ji da „ono {to je di no u ovom tre nut ku ima, a to je Ta di}, jer u toj stran ci ne ma ni jed nog po li ti ~a ra ko ji ima tu po li ti~ ku te `i nu osim we ga sa svim we go vim sla bo sti ma”. Na pi ta we da li Ta di} tre ba da bu de pre mi er, Jo va no vi} je re kao da Ta di} tre ba da iza |e pred dru {tvo i da ume sto „tu go va wa i in tim nih raz go vo ra sa pa tri jar hom” raz go va ra sa svo jom stran kom i po li ti~ kim part ne ri ma o po slu ko ji u Sr bi ji tre ba da se ura di.

ekonomija

petak25.maj2012.

dnevnik

DOMA]A VALUTA PALA 16 ODSTO, A TO ]E NAS TEK KO[TATI

Dinar zagor~ava i ìvot i letovawe i ... Dinar je ju~e pre{ao 115 za jedan evro, a pedantni statisti~ari ve} su izra~unali da to zna~i da je na godi{wem nivou oslabio 16,1 odsto, a na mese~nom 3,2 procenta. Ima li {anse da se doma}a valuta zaustavi i na kom nivou? - Mislim da svi o~ekuju brojku, a to realno nije mogu}e re}i. Dinar }e padati sve dok se uvoz i izvoz kod nas ne ujedna~e - obja{wava ekonomski ekspert Da ni jel Cvje ti }a nin.-Ta~nije, trebalo bi da imamo ne{to vi{e na izvoznoj strani jer bi onda mogli da servisiramo dugove i odrìmo stabilnost doma}e valute. Jasno je da ni nova vlada niti bilo koja politi~ka opcija ne moè da napravi ~udo pa da se parametri ujedna~e preko no}i. Zato se dinar moè zaustvaqati samo ve{ta~ki. Mnogi se, naravno, pitaju dokle to tamo moè da ide. Pa dok deviza ima. A da su potro{ene zna}emo po tome {to u bankama ne}e mo}i da ih prodaju ili isplate sa ra~una. Ako me pitate da li bi, ako se ovako nastavi, to moglo da dovede do finansijskih te{ko}a kakve smo imali 1993. godne, moj odgovor je pozitivan. Ako se ovako nastavi idemo ba{ ka tom scenariju. Otkako je dinar po~eo da klizi stalno smo slu{ali da su jedini pravi spas investirawe, razvoj i izvoz. Politiku koja }e to omogu}iti treba da po~ne da vodi nova vlada. - Privreda ve} tradicionalno kasni sa otplatom, a sada prime}u-

su svesni i u bankama, pa se kreditna sposobnost klijenta sve pa`qivije proverava, pre odobravawa zajma. Promene na kursnoj listi itekako ose}aju i oni koji nemaju kredit. Cene uveliko prate evro. To se odnosi i na turisti~ke ara`mane. Ve}ina agencija za destinacije u inostranstvu ima uz dinarski i devizni deo. Agencije ara`mane obra~unavaju po prodajnom kursu poslovne banke kod koje imaju ra~un. Turisti evro pla}aju 117-118 dinara ve} sada. Ko je uplatio ranije i iskoristio mogu}nost da dobije popust ako aran`man uplati u celosti dobro je pro{ao. Ko nije wemu letovawe bukvalno poskupquje svakog minuta. Ali,od poskupqewa osnovnih proizvoda koji prate evro ne moè se pobe}i, ~ak ni na letovawe. Naravno da sada ska~u i rate za kredite indeksirane u stranim valutama, a polaku stiù i novi cenvnici za mnogu uvoznu robu, kao i za ono {to se proizvodi u Srbiji, a koriste se sirovina iz inostranstva. Pad dinara ve} je dobrano uticao na cene u radwama. Recimo, mesne prera|evine proteklih dana poskupele su od ~etiri do devet odsto, pa sada za kilogram suvomesnatih proizvoda treba platiti i do 100 dinara vi{e. Proizvo|a~i sirovina i repromaterijala, pre svega folija i ambalaè, podiù, naime, svoje cene zbog nestabilnosti kursa a potom i suvomesnati proizvodi postaju sve papreniji. D. Vujo{evi}

Poskupe}e i uvozni jogurt, sirevi... Ako se nastavi sa ovakvim kretawem kursa, uskoro }e do}i i do novog skoka cena, jer je sve poskupelo od ulaznih sirovina u proizvodwi mesnih prera|evina, poru~uju klani~ari. Kako navode trgovci, „oti}i }e” i neki mle~ni proizvodi iz uvoza od tri do devet odsto, uglavnom vo}ni jogurti i sirevi. Po~etkom maja poskupele su neke vrste sokova, fla{iranih voda i vina do pet procenata, uvozna kozmetika i hemija... jemo da je i gra|anima te`e da servisiraju obaveze - ka`e @i vo jin Sa vi} izvr{ni direktor u Komercijalnoj banci. Ako i ne padaju u docwu, koja nastaje kada dva meseca ne izmire obaveze, prime}ujemo da sve ~e{}e kasne u odnosu na datum u mesecu kada treba da plate ratu. Taj novac se ipak se ne{to kasnije uplati, jer qudi jo{ uvek uspevaju da se sna|u. Me|utim,broj raste konstantno. Gra|ani sve vi{e uzimaju dinarske zajmove. Tu je kamata, kod nas, za prve

tri godine fiksna i iznosi 20,5 odsto. Posle se obra~unava prema beliboru koji zavisi i od refrentne stope NBS. Podaci govore da, na srpskom finansijskom tr`i{tu, ve} kod svakog desetog kredita gra|ana ima mawih ili ve}ih te{ko}a u otplati. Kod privrede je to jo{ lo{ije.U proseku petina kredita kod nas je problemati~na za vra}awe.O~igledno stanovni{tvo je jo{ disciplinovanije nego komapnije, ali sve te`e servisira obaveze. Toga

FOND PIO IMA SAMO POLA PARA, OSTALO STI@E IZ BUYETA

Za penzije treba pet milijardi evra U 2011.godini vi{e od 40 milijardi dinara mese~no izdvajano za penzije i ostala prava iz PIO u bruto iznosu, ka`e direktorka Fonda PIO Dra ga na Ka li no vi}. To pravo lane je ostvarilo vi{e od 96.000 novih penzionera. „Fond omogu}ava ostvarivawe prava iz penzijskog invalidskog osigurawa za oko 4,5 miliona osiguranika, penzionera i poslodavaca, a pet puta mese~no ispla}ivane su penzije i ostale naknade za 1.638.645 penzionera”, rekla je Kalinovi} na sednici Upravnog odbora Fonda PIO. Ona je navela da je po tom osnovu prethodne godine ispla}eno 493,7 milijardi dinara, a da je u Fondu ura|eno oko 600.000 re{ewa, uverewa i ostalih potvrda. Ukazuju}i da je na kraju 2011. godine Fond imao 1.638.645 penzionera, ona je istakla da je od tog broja iz kategorije zaposlenih 1.357.846, samostalnih delatnosti 61.851, poqoprivrednih 218.948 penzionera, a po vrstama prava - 938.702 starosnih penzionera, 345.300 invalidskih i 354.643 porodi~nih penzio-

nera. Kalinovi} je naglasila da je u Srbiji o~igledan trend smawewa broja invalidskih penzionera, koji su pre 10 godina ~inili tre}inu ukupnog broja penzionera. „Kao {to je o~ekivano, najve}i broj novih penzionera zabele`en je iz kategorije zaposlenih - 57 odsto starosnih, 21 invalidskih i 22 posto porodi~nih„, rekla je direktorka Fonda PIO. Prema wenim re~ima, {to se broja novih penzionera ti~e u 2011. je u odnosu na 2010. indeks pove}an za 0,74 odsto. Kalinovi} je istakla da je Fond u prethodnoj godini postigao izvanredne rezultate. „Broj nere{enih zahteva je ispod mese~nog priliva novih zahteva. Nemamo stare zaostale predmete, odnosno zahteve podnete pre 2010. godine”, rekla je Kalinovi}. Kalinovi} je navela da su ukupni prihodi Fonda prethodne godine iznosili 501 milijardu dinara, od ~ega je 265,6 milijardi obezbe|eno iz izvornih prihoda, a ostali deo, 47,1 odsto, ~inile su dotacije dr`ave.

„Kwaz” se vra}a u Hrvatsku

PROCENA INSTITUTA EKONOMSKIH NAUKA

Recesija i dogodine

Srbija }e do kraja 2013. godine biti u recesiji, procena je ekonomista Beogradske bankarske akademije (BBA) i In sti tu ta eko nom skih na u ka. „Privredni rast je u prvom tro me se~ ju ove go di ne bio ni`i za 1,3 procenata u odnosu na isti period 2011. godine. Pad je dosta veliki i zbog toga su na{e ocene da }e Srbija u narednih godinu i po dana, odnosno do kraja 2013. go di ne bi ti u re ce si ji``, rekao je ju~e dekan BBA Ha san Ha ni}, na prezentaciji bil te na „Ma kro e ko nom ske

analize i prognoze” koji izdaju ove institucije. To zapaàwe Hani} temeqi i na podatku da je u prvom kvar ta lu ove go di ne Bru to doma}i proizvod (BDP) zemqe pao za 0,5 odsto u odnosu na po sled wi kvar tal 2011. godine. Situacija u okruèwu i u svetu - kriza duga u evrozoni i pad uvozne tra`we, utica}e na izvoz zemqe, te u narednih godinu i po dana ne moèmo o~ekivati porast ekonomske ak tiv no sti i re {e we pro blema nezaposlenosti, tvrdi Hani}.

Kom pa ni ja „Kwaz Mi lo{„ iz ra zi la je o~e ki va we da }e se pro iz vo di te kom pa ni je po no vo pro da va ti na hr vat skom tr ì {tu. Na vo de }i da je ne dav no pred sta vi la Sr bi ju na Me |u na rod nom fe sti va lu vo de u Ro vi wu, aran |e lo va~ ka kom pa ni ja je sa op {ti la da se na da da }e se we ni pro iz vo di „vra ti ti na po li ce pro dav ni ca u Hr vat skoj, gde }e si gur no ima ti svo je kup ce”. U sa op {te wu se do da je da je ve o ma bit no i usa gla {a va we re gi o nal nih za ko no dav sta va i pro pi sa u ovoj obla sti, po {tu ju }i pra vi la o ka te go ri za ci ji i auto ri za ci ji vo da ko ja na la è Evrop ska uni ja. „Na srp skom i cr no gor skom tr ì stu kom pa ni ja Kwaz Milo{ je lider u gaziranim i negaziranim vodama , a go di {we na do ma }a i stra na tr ì {ta pla si ra pre ko 200 mi li o na li ta ra vode, energetskih pi}a i sokova”, dodaje se u saop{tewu.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Kupovni Va`i za za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

113,1545

115,4638

118,1195

112,8081

Australija

dolar

87,7030

89,4929

91,5512

87,4346

Kanada

dolar

87,6827

89,4721

91,5300

87,4142

Danska

kruna

15,2220

15,5327

15,8900

15,1754

Norve{ka

kruna

15,0211

15,3277

15,6802

14,9752

[vedska

kruna

12,5714

12,8280

13,1230

12,5330

[vajcarska

franak

94,1855

96,1077

98,3182

93,8972

SAD

funta dolar

1 1

141,0904 89,9551

143,9698 91,7909

147,2811 93,9021

140,6585 89,6797

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 5. 2012. godine

Cena

11,70

210

42.000

Globos osigurawe, Beograd

11,36

245

1.715

BIP u restrukturirawu, Beograd

11,11

150

Stari Tami{, Pan~evo

8,40

1.084

1.371.056

Neoplanta, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

5,45 Promena %

348 Cena

17.392 Promet

-12,29

478

92.277

Radijator, Zrewanin

BELEX 15 (452,45 -0,88)

Promet

Albus, Novi Sad

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,41

1.400

90.769.516

NIS, Novi Sad

0,00

580

4.373.302

Komercijalna banka, Beograd

-4,57

1.650

49.500

Imlek, Beograd

0,00

2.400

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

1,38

440

250.707

Soja protein, Be~ej

0,00

500

500.015

Dijamant, Zrewanin

-10,00

6.300

286.700

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,90

440

188.299

Politika, Beograd

-6,98

400.200

Jubmes banka, Beograd

0,07

11.195

604.528

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.350

235.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.630

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.400

0,00

-5,85

885

AIK banka PB, Ni{

V. Britanija

Promena %

Agrobanka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Ruma fabrika ko`e, Ruma

-5,88

800

2.610.400

-5,85 Promena %

885 Cena

885 Promet

-8,57

16.320.000

Agrobanka, Beograd

NIS, Novi Sad

0,00

580

4.373.302

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.850

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

300

3.294.300

Tigar, Pirot

-1,42

418

16.700

Stari Tami{, Pan~evo

8,40

1.084

1.371.056

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

300

3.294.300

Soja protein, Be~ej

0,00

500

500.015

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak25.maj2012.

O@I VE LO GRA DI LI [TE NO VOG @E LE ZNI^ KO-DRUM SKOG MO STA U NO VOM SA DU

Legao probni {ip za novog @e`eqa ^U VE NA NE MA^ KA KOM PA NI JA ULA @E U SREM

„Bo{” gradi fabriku u Pe}incima Iz grad wa „Bo {o ve” fa bri ke u Pe }in ci ma po ~e }e u tre }em kvar ta lu 2012. na ja vi li su pred stav ni ci ove kom pa ni je. Fa bri ka auto mo bil skih bri sa ~a u Pe }in ci ma po ~e }e sa ra dom, ka ko su na ve li, po ~et kom sle de }e go di ne, a do 2019. Bo{ u tu fa bri ku pla ni ra da ulo `i 70 mi li o na evra i da za po sli 600 rad ni ka. U po ~et ku }e u po go nu od 22.000 m2 ra di ti 60 rad ni ka. Ka ko je ra ni je na ja vi la ge ne ral na di rek tor ka fir me „Ro bert Bo{„ u Sr bi ji Jo van ka Jo va no vi} za sa da se pla ni ra da se ce la pro iz -

da je od lu ka o in ve sti ci ji u Ru mu ni ji do ne ta jer kom pa ni ja sma tra da su uslo vi u toj ze mqii naj bo qi za tu fa bri ku. To ne zna ~i, ka ko je is ta kao, da uslo vi u Sr bi ji ni su do bri, {to po ka zu je i ve} ra ni je do ne ta od lu ka o iz grad wi fa bri ke u Pe }in ci ma. „Bo{ po slu je u pre ko 150 ze ma qa i mi stal no tra `i mo po voq ne lo ka ci je za ula ga wa, a sva ka in ve sti ci ja je spe ci fi~ na i za wu su po treb ni od go va ra ju }i uslo vi”, ka zao je Ha vi jer i do dao da }e bi ti jo{ no vih fa bri ka i da je mo gu }e da }e ih jo{ bi ti u Sr bi ji.

Fabrika automobilskih brisa~a u Pe}incima po~e}e da radi po~etkom slede}e godine, a do 2019. u tu fabriku „Bo{” planira da uloì 70 miliona evra i zaposli 600 radnika vod wa iz fa bri ke u Sr bi ji iz vo zi, ali to ne zna ~i da ka sni je je dan deo pro iz vod we ne }e bi ti na me wen srp skom tr ì {tu, po {to je Fi jat, ko ji ima po gon u Kra gu jev cu, je dan od naj ve }ih Bo {o vih ku pa ca. Pre ma we nim re ~i ma, o~e ku je se da }e na grad wi fa bri ke naj ve }im de lom bi ti an ga ò va ne kom pa ni je iz Sr bi je, a sa ne ki ma su ve} i na pra vqe ni kon tak ti. Na pi ta we da li je Bo{ mo gao da ume sto u Ru mu ni ji, jo{ jed nu fa bri ku iz gra di u Sr bi ji, ge ne ral ni di rek tor Bo {a za Adri ja re gi ju Gon za les Pa re ja Ha vi jer je ka zao

No vi pro iz vod ni po gon u Pe }in ci ma, ko ji }e se zva ti „Ro ber Bo{ Be o grad”, bi }e deo Bo {o vog po slov nog si ste ma ko ji se ba vi pro iz vod wom mo to ra za po de {a va we se di {ta u auto mo bi li ma, za po me ra we pro zo ra i kom po nen ti za bri sa ~e. Bo {ov si stem za elek tri~ ne mo to re ima 12 po go na u sve tu i za po {qa va oko 12.000 qu di. Pre ma po da ci ma kom pa ni je, pro da ja u pro {loj go di ni pre ma {i la je 47 mi li jar di evra. U Ne ma~ koj ima 112.000 za po sle nih, a u ino stran stvu za po {qa va 164.000 rad ni ka.

Upr kos lo {im vre men skim uslo vi ma, gra di li {te no vog `e le zni~ ko-drum skog mo sta pre ko Du na va kod No vog Sa da je o`i ve lo. Ka ko je za „Dnev nik” iz ja vio di rek tor pro jek ta iz grad we Sre} ko Ugri ca, u to ku iz grad wa prob nog {i pa sa pe tro va ra din ske stra ne, iz bu {e nog 24 me tra du bo ko u ze mqu, ko ji je ju ~e be to ni ran. Rad ni ci se do slov no nad me }u sa re dom ki {e, re dom sun ca, ka ko bi do bi li tr ku s vre me nom i na dok na di li ka {we we u star tu iz grad we no vog mo sta od ne ko li ko me se ci, ko li ko se ~e ka lo na glav ni pro je kat.

Ten der za odr à va we Sre} ko Ugri ca ka è da su u to ku pri pre me za ras pi si va we ten de ra za odr à va we po sto je }eg pri vre me nog è le zni~ kodrum skog mo sta. Iako bi po pla nu no vi è le zni~ ko-drum ski most tre bao da se iz gra di do kra ja 2013, pri vre me ni ne mo è da iz dr ì ovu i sle de }u go di nu bez po prav ke jer je pro jek to van za pet go di na, a u upo tre bi je 12. Most, ina ~e, odr à va „Mo sto grad wi”, ali zbog vred no sti no vih ra do va po no vo se mo ra na ten der. Prob ni {ip je ju ~e be to ni ran i oko we ga }e se ukr sti ti u uda qe no sti od 4,5 me tra na pred-na zad, le vo-de sno jo{ ~e ti ri ko ja }e po slu ì ti za iz grad wu kon struk ci je ko jom }e se op te re ti ti iz gra |e ni prob ni {ip i to pri ti skom od 3.000 to na, ka ko bi se na ba zi tih pro ba utvr di la no si vost tla i do bi le pra ve me re za po bi -

Fo to: R. Ha yi}

ja we traj nih {i po va, te me qa bu du }ih stu bo va mo sta. Rad ni ci be o grad ske „Ge o son de” bu {e {i po ve, a ja go din ske fir me MAT ru {e pre o sta le de lo ve stu ba i gra de pla to za mon ta `u lu ko va bu du }eg mo sta. Raz gr nu to je 10.000 ku bi ka ze mqe i sru {e no 600 ku bi ka be to na sta rog stu ba mo sta. Na gra di li {tu su i ne i ma ri „Mo sto grad we” ko ji ukla wa ju pre o sta le de lo ve pri vre me nog mon ta `no-de mon ta `nog mo sta, iz gra |e nog pre 12 go di na. Sa no vo sad ske stra ne se ra{ ~i {}a va na sip, s we ga se ski da hu -

mus i on se spu {ta ni `e zbog iz grad we pla toa na ko me }e se mon ti ra ti mo stov ski luk sa ba~ ke stra ne, a ka sni je, po za vr {et ku iz grad we mo sta, na sip }e se vra ti ti u pre |a {we sta we, na gr nu }e se ze mqa ko ja se sa da de po nu je sa stra ne. Po sao iz ra de glav nog pro jek ta i iz grad wa mo sta do de qe ni su na ten de ru ita li jan sko-{pan skom kon zor ci ju mu „Azvi-Ta dei-Hor ta Ko sla da”, do ma }e fir me an ga `o va ne su kao po di zvo |a ~i, a in ve sti tor su „@e le zni ce Sr bi je” ko je su u ovom pro jek tu ime no va ne kao za stup nik Vla de.

No vi most }e ima ti pet stu bo va, ~e ti ri obal na i je dan re~ ni, bi }e dug 474 me tra i {i rok 30,7 me ta ra sa po dva `e le zni~ ka ko lo se ka, drum ske sa o bra }aj ni ce i pe {a~ ko-bi ci kli sti~ ke sta ze i dva lu ka vi si ne 34,37 i 42,74 me tra s ra spo ni ma 3,90 i 4,80 me ta ra, te mre `a ste ve {aq ke. Vi si na is pod no vog mo sta pri mak si mal nom ni vou vo de bi }e 8,38 me ta ra. Iz grad wa }e ko {ta ti oko 45 mi li o na evra, od ko jih }e EU da ti 26,2 mi li o na, a APV i No vi Sad 19,1 mi lion evra. R. Da u to vi}

petak25.maj2012.

reporta@e

dnevnik

ZA [TO PRO PA dA SPA HI LUK NA BI SeR NOM OSTR VU, KOd NO VOG Be ^e JA, ^I Je SU dI We „TI SKI BI SeR” KU PO VA LI I NOR Ve @A NI

Od dr `a ve ne ma go reg ga zde Bo ra Gvo zde nac kraj no vog vi no gra da

i lo je Bi ser no ostr vo je umro re la tiv no mlad u 54. na Ti si, ure |e no da li go di ni, je ste we gov dru gi sin ~i mal te ne na raj sku ba Ge de o n. Vi {we, gro `|e, de li {tu, spo sob no da iz dr ì su {u, ka te sni ku ku ruz, ja bu ke, ja go po pla ve, grad i dru ge {te to ~i de, kaj si je, kru {ke, ora si, pa ne, ali ni je mo glo i naj ve }eg pri ka, pa ra dajz, po go to vo je dr à vu kao ga zdu. Ni {ta ni je din stve na vr sta di wa „ti ski po mo glo ni to {to je po sed i bi ser“ è le zni com su pu to va let wi ko vac gro fov ske po ro li do Be ~a, Ber li na, Pa ri za, di ce Ro hon ci iz Pra ga, pa i da No v og Be ~ a j a Pukovnik austrijske qe, sve do Nor 2008. zva n i~ n o ve {ke. u{ao u sa s tav vojske Lipot Rohonci - Grof Ge deon uspe{no je ratovao Par k a pri r o d e je, ipak, naj vi {e „Sta ra Ti sa“. ostao upam } en kod Novog Be~eja Vi no gra di, ba - tokom bune 1848, ali po ~u ve nom gro {te, vo} wa ci i `|u mu skat kro je vi{e profitirao kan, vi na ri ja, i ~i ta sor te po re mirazom od va eko no mi ja su klom iz Al ì ra 650 jutara dobre ta v o r i l i po s le ko j u je za p a t io na c i o n a l i z a c i j e zemqe na Bisernom na Azur noj oba 1946. ka da su pri - ostrvu, koji mu je dao li oko Ni ce. Ta pa l i Po q o p ri mo se ni je pri vred n om do b ru tast, be~ejski plemi} mi la, ali na Bi Pavle Hayimihajlov ser nom ostr vu se „So k o l ac“ iz No vog Be ~e ja, a po ka za la iz u zet po la ve ka ka sni je stre fi la ih nom. Iako je u pu n oj sna z i je sud bi na dru gih dr àv nih ga 1929. umro, ima we ni je to ose zdin sta va. ti lo. I za ì vo ta je, ka ù, Pu kov nik austrij ske voj ske bio pra vi plej boj, pa je uprav Li pot Ro hon ci is ta kao se u nik ima wa i we gov pri ja teq bit ka ma kod No vog Be ~e ja to I{tvan Ive ge{ bri nuo o sve kom re vo lu ci je 1848, ali je od mu. Na s led n i c e su mu bi l e ra t o v a w a vi { e pro f i t i r ao }er k e Etel k a i Ma r i j e t a. è nid bom jed nom od tri k}e ri Etel ka se uda la za I{tva na no vo be ~ej skog ple mi }a Pa vla [a u {ku, sin je no sio isto ime Ha xi mi haj lo va, ko ja mu je do kao otac, a on da su on i we go va ne la u mi raz 650 ju ta ra pr vo su pru ga Er è bet 1948. u Ma kla s ne ze m qe na Bi s er n om |ar skoj, gde su iz be gli, do bi li ostr vu. [to ni je us peo on, jer si na Kri sti a na. E, tu je kop ~a

sve ga le pog {to se mo è u bu du} no sti do go di ti na Bi ser nom ostr vu. Iako je dr à vqa nin Ma |ar ske i SAD, Kri stian je vo qan da ulo ì dvatri mi li o na evra ka ko bi po vra tio sta ri sjaj ima wu ko je su we go vi pre ci for mi ra li na Ti si iz me |u 1846. i 1880. ob ja {wa va no vo sad ski agroin è wer Bo ra Gvo zde nac, ina ~e di r ek t or pred u z e } a „EuroPan“, ~i ji je ve }in ski vla snik [a u {ka. Me |u tim, Gvo zde nac ni je sa mo le to pi sac spa hi lu ku, ve} i we gov ak tu el ni sta ra teq.

Pla ni ra li smo i pro gra m uru ~i li re sor nom Mi ni star stvu po qo pri vre de pri li kom pot pi si va wa ugo vo ra, da do 2013. za sa di mo jo{ 50 hek ta ra kro ka na. Na osta loj po vr {i ni smo hte li da kre ne mo za or gan skom pro iz vod wom vo }a i po vr }a, ali ubr zo smo shva ti li da je to ne mo gu }e zbog kom {ij skih po se da ko ji nam upo tre bom ra znih pe sti ci da kva re plan. No, kad su vi de li da mi ozbiq no pri stu pa mo po slu, po ~e li su da nam uba cu ju kli po ve ne ki qu di iz lo kal ne vla sti, ali i mi ni star stva. Ume sto da se okre ne -

Oro nu li dvo rac gro fa Ro hon ci ja

- Na {e pred u ze }e je 2005. do bi lo pra vo ko ri {}e wa 224 hek ta ra ze mqi {ta na 20 go di na od Mi ni star stva po qo pri vre de uz kla u zu lu da na kon re sti tu ci je po sed Ro hon ci je vih bu de vra }en u na tu ral nom ob li ku. Po di gli smo 2008. uz let wi ko vac de set hek ta ra sa 40.000 ~o ko ti lo ze mu skat kro kan i us pe li da spa se mo sta ri za sad na pet hek ta ra.

Na skep su da }e [a u {ka za i sta ulo ì ti to li ki ka pi tal u re vi ta li za ci ju za pu {te nog ima wa pre da ka, Gvo zde nac ve li: - Ne ma prav ne si gur no sti da }e in ve sti to ru [a u {ki, pre ko na {e fir me „Euro-Pan“, bi ti pri znat ulo èn ka pi tal, jer dr ` a v a pre k o lo k al n ih „sa te li ta“ i pra vo su |a è li da nam odu zme i ono {to smo ulo ì li. A ka ko bi sve iz gle da lo, mo è se vi de ti u Ma |ar skoj, gde je 2003. u Vi la wu go spo din [a u {ka po di gao 100 hek ta ra vi no gra da i vi na ru ju

to u ge ni ma. Pr vi put je ob i {ao de do vi nu 1990, a ka sni je je od lu ~io da se bo ri za wu. Ali ne ide to ba{ ta ko la ko, bez ob zi ra ko li ko je on ga lan tan, ne à li sred stva sa mo da sve mu vra ti sta ri sjaj i ne }e mo od u sta ti ta ko la ko - po ru ~u je Gvo zde nac. U ime pro zva nih lo kal nih vla sti No vog Be ~e ja, gra do na ~el nik Mi li vo je Vre ba lov ka te go ri~ no od bi ja op tu `be. - Gvo zde nac i fir ma ko ju za stu pa ni je u su ko bu sa na {om lo kal nom sa mo u pra vom. We ga tu ì dr à va zbog ne do ma }in -

Kraj Tise se ponovo pravi vrhunsko vino

mo ra du na wi va ma, ob no vi let wi kov ca i vin skog po dru ma, na bav ci no ve teh no lo {ke opre me za pro iz vod wu vi na i ra ki je, te iz grad wi ho te la i ure |e wu pro sto ra oko we ga, ja od 2010. mo ram da se po su do vi ma bo rim pro tiv po ku {a ja sa svih stra na da nam se odu zme dr `av na ze mqa ko ju smo do bi li na ko ri {}e we tvr di Gvo zde nac.

ka pa ci te ta 500.000 li ta ra vi na go di {we. Uosta lom, po zva li smo qu de iz Mi ni star stva po qo pri vre de da bu du go sti na ima wu u Vi la wu, uz na po me nu da bi sve bi lo jo{ lep {e na Bi ser nom ostr vu. Ina ~e, go spo din [a u {ka je ime tak ste kao u SAD ba ve }i se elek tro ni kom, a vi no gra dar stvom se ba vi iz qu ba vi. Mo `da mu je

skog po slo va wa sa ze mqom na Bi ser nom ostr vu, ko ju je do bio na ko ri {}e we 2005. Iako on re dov no iz mi ru je za kup ni nu, da va we u pod za kup je kri vi~ no de lo. Na ma je u in te re su da se taj pro ces {to pre za vr {i, jer }e mo tu ze mqu do bi ti na upra vqa we i ima ti ko ri sti od iz da va wa u za kup. Vla sti mir Jan kov

TRUST MO ZGO VA IZ PA LAN ^KIH KA FA NA BO [KA Me dI ]A SPRe MAN dA VO dI PRI VRed Ne Re SO Re VLA dA SR BI Je I KOM [I LU KA

Pred sed ni ka Ju go sla vi je bir ta{ mu zi~ ki opi sme nio o gla bi lo kal na vlast - sek - stva, isti na skrom ni je ne go pre, ali vo di mo na tur ne ju po sa la {i ma, po nu uvek na stra da po ne tor nad le àn za tu ri zam - nad le `ni mo ra ju vi {e po ra di ti na di mo im plo vid bu po re ci i je ze ru ko l i k o ja g a w a c a. U Ba~ ke Pa lan ke, mir ne du {e pro mo ci ji na {eg par ~e ta Du na va i „Ti kva ra“, a pre ili po sle to ga, ka ko Dr va ru ima i stan ~i} da me |u grad ske kul tur no-dru {tve ne ovog de la Ba~ ke. Mi mo è mo u na {im im je ve} vo qa, do ru ~ak i ru ~ak uz gde se pre spa va. zna m e n i t o s ti, uvr s ti i - Vo le qu di da pu Du nav. Na rav no, da }e nas re s to r an „Idi l a“. Kao tu ju i vi de dru ge kra kao i mno g e ge n e r a c i j e U muzi~koj {koli je Bo}a od sedme godine u~io po ro di~ nu ma nu fak tu ru, je ve, ali sve to tre ba upam ti ti po ri bqoj ~or bi i klavir, kasnije diplomirao na odseku za ute me qio ju je pre 18 go osmi sli ti – na sta vqa Bo san ska „Idi la” u Ba~ koj pa pri ka {u. Mno go to ga mo di na kao po ro di~ nu „ma Bo }o. – To je jed na od omi qe nih te ma skog ì vo ta, jer s po no som na gla {a va è da se ura d i, a ne sa m o da klarinet, a kad je, ne tako davno, zajedno sa nu f ak t u r u” na do b rom uvek ka da se kod me ne u ka fa ni oku pi da je kao de te u mu zi~ koj {ko li od se pri ~a i pre pi su ju ne ka svojim gostima pao u dert, tako je silno gla s u Bo {ko Bo } o Me trust mo zgo va pri vred ni ka ve te ra na. sed me go di ne u~io kla vir, a ka sni je kvi me ga lo man ski raz voj ni razvukao harmoniku da je meh skroz pukao di}, di plo mi ra ni eko no A ima ih to li ko kom pe tent nih da mo - di plo mi rao na od se ku za kla ri net. pro jek ti i bi znis pla no vi, mi sta ko ji je 14 go di na è mo po pu ni ti eko nom ske re so re ne ]er ka je za vr {i la kla vir, dok se sin ko je je ne ko od za lud nih i bio na plat nom spi sku gi gan ta „Sin - objek ti ma da pri mi mo go to vo pe tsto do bro pla }e nih „eks pe ra ta” dav no od sa mo srp ske vla de, ve} i iz vo zi ti u spe ci ja li zo vao za pra ti~ ne stva ri, te lon“. kom {ij ske dr à ve. Svra }a ~e sto Vu - pa mu je pa ter fa mi li jas po ve rio na go sti mo, ali pla ni ra mo da im, za jed - te zga rio. - Ra dio sam po slo ve uvo za i iz vo za no sa dru g i m a, po n u d i m o sa d r ` a j e Me di }i su po re klom iz se la Ba stas ko ta Ba jat, ne ka da di rek tor pa la na~ - bri gu je dan re sto ran. S po no som Bo }a i, da ne gre {im du {u, do bi jao pla tu jef ti nog tu ri zma, iz le te i vi kend kod Dr va ra i Bo {ko za vi ~aj ured no kog „Po du na vqa“, mr Mi la din Ma li}, tvr di da ga je na sled nik pre va zi {ao u na ko joj bi i po sla ni ci mo gli da mi po se te... Pa lan ka je kraj Du na va i obi la zi. Sva ke go di ne or ga ni zu je put biv {i ru ko vo di lac „Mer ku ra“ i „Po - ku va wu pa pri ka {a i ~or bi u ko tli }u. za vi de – se }a se Bo {ko. – Ka da sam ta Ali ni de da se ne da, da {wem po slo vod stvu sa op {tio da ipak je glav ni i sve kon od la zim iz fir me mno go su se iz ne na tro li {e, jer je, ka ko se di li, po go to vu jer su ~u li da sam se po hva lio u od li~ noj kon „odao” bir ta {kom za na tu. Ipak, ras di ci ji. Va ì za od li~ ta li smo se dru gar ski, pa su mi i da nog pe va ~a i har mo ni ka {a, pa kad je jed nom pao u nas biv {e ko le ge ne za o bi la zan deo dert, ta ko je sil no raz ka fan skog in ven ta ra. vu kao „da la pu” da je meh U or ta klu ku sa pa {e no gom oì veo pu kao, kao da je od pa pi je sta ru „Idi lu“, ko ja on da, ali i da ra. [ank kra se ne ke sta nas ga ji ne ku vr stu et no {me ka. Ka ri, ali od li~ no o~u va ni sni je se Bo }o osa mo sta lio, iz gra dio in s tru m e n t i, iz l o ` e n i i no vu „Idi lu“ i za po sao za vr bo vao od mah kraj uve }a nih fo si na Dra ga na. Pre u ze li su i „Me ta to g ra f i j a zna m e n i t ih lac“, ko ji na me ra va ju da pre tvo re u go sti ju i pri ja te qa, ko re sto ran jef ti ne hra ne, pri la go |en jih, na à lost, vi {e ne osi ro ma {e nim su gra |a ni ma, ko ji ma ma. su, upr kos kri ze, ka fan ski je lov nik i - Do l a z i l i su mno g i vin ska kar ta ipak ostali omi qe na Me di} i go sti ni kad ne vo de pra zne raz go vo re Ga zda ume da svi ra {to i ceo or ke star po zna ti, pa je je dan od lek ti ra. mi ni-bu som i vo di sa so bom i Pa lan - du na vqa“, pa i Ni ko la Pa vi ~i}, du go biv {ih pred sed ni ka ne ke od va ri jan - Ma da su ne si gur na vre me na za ula - gra ni ce sa Hr vat skom, i bi ci klom se ~a ne ko ji ni su pup ~a nom vrp com ve za - go di na le gen dar ni ~el nik „Sin te lo ti Ju go sla vi ja po è lo mu zi ku – se }a ga we, mo ra li smo {i ri ti po nu du, pa mo è po na si pu sti }i od No vog Sa da, ni za „div nu i mi lu” Bo snu. Oba ve zno na“, sa da po ~a sni pred sed nik „Tar ke se Me di}. – Po nu dio sam se da mu li~ sa da ima mo i so be sa ukup no 55 le à - ni j e da l e k o Be o g rad i sur ~ in s ki se za Sve tog Ili ju, ide u Mar tin Brod ta“. Vo leo je da do |e i Ste van Ku lun no ne {to ot pe vam i od svi ram, a on je va – pri ~a do ma }in, ko ji je pre dve aero drum, a sa svim bli zu je Ka ra |or na vi {e da na, jer su ne ki pr vi u pri li - xi}, pr vi ~o vek „No pa la“. ni je mo gao da se na ~u di {ta sve „pro go di ne do bi lo Ok to bar sku na gra du, |e vo i we go va ~u ve na er ge la, kao i ce da vi de, re ci mo, sla po ve Kr ke, pa Kao da se ve} od od bda ni {ta Bo vin cij ski” bir ta{ ume. naj vi {e op {tin sko pri zna we. – I da - Fru {ka go ra sa broj nim ma na sti ri ma ka ko se od te sil ne le po te i oglad ni {ko spre mao za ani mi ra we ka fan Mi lo{ Su yum nas se mo è ì ve ti od ugo sti teq - i do brim vi ni ma. Pla ni ra mo da go ste

Kon cert na rod nih pe sa ma i iga ra Kon cert „[to bi sr ce da mla do sti ni je”, An sam bla na rod nih iga ra i pe sa ma KIC „Mla dost”, odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u po zo ri {tu Kul tur no - in for ma tiv nog cen tra „Mla dost” u Fu to gu, Ca ra La za ra 42. Kao go sti na stu pa ju Srp sko kul tur no dru {tvo „Slo ga” iz Slo ve ni je, gaj da{ \or |e Ba {i} i pe va~ ka gru pa „Ro |e ni ce”. Ula zni ca ko {ta 150 di na ra. G. ^.

Re pri za „Iz bi ra ~i ce” Re pri zno iz vo |e we pred sta ve „Iz bi ra ~i ca„ bi }e odr à no da nas u 19.30 u sve ~a noj sa li elek tro teh ni~ ke {ko le „Mi haj lo Pu pin”, Fu to {ka uli ca 17. Or ga ni za tor je Udru è we gra |a na „Klub umet ni ka bi na KUB”. Pred sta va je pr va ak tiv nost u okvi ru pro jek ta „In spi ri {i se-afir mi {i se”ko ji je po dr ào Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu. A. Va.

DANAS NA „KUBANERO FESTIVALU”

Ma ni fe sta ci ja „Pro le} ne iskre”

Jav ni ~as sal se bi }e odr `an da nas u 13 ~a so va na stu dent skom tr gu no vo sad skih fa kul te ta u okvi ru „Ku ba ne ro sal sa fe sti va la”. Isto ve ~e, u 21 ~as u Ka to li~ koj por ti, bi }e or ga ni zo van kon cert otvo re nog ti pa na kom }e na stu pi ti bend „Ku bal ka ni ka”. Po red kon cer ta, bi }e pred sta vqe ni pre da va ~i sal se, a ple sa }e se i ru e da. „Ku ba ne ro fe sti val” tra je do ne de qe, 27. ma ja, a {i rom gra da odr `a va }e se ra di o ni ce i pred sta vqa we raz li ~i tih vr sta ple so va. Or ga ni za tor ovog do ga |a ja je ple sni stu dio „Ale gro dens cen tar”. A. J.

Tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja „Pro le} ne iskre” bi }e odr `a na u ne de qu, 27. ma ja od 19.30 do 21 sat u Teh ni~ koj {ko li „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn”, Ga ga ri no va 1. U okvi ru pro gra ma or ga ni zo va na je re vi ja mo de la teh ni~ ke {ko le, re vi ja de~ je kon fek ci je, ele gant nih ha qi na, de~ jih et no mo de la, tka nih mo de la, re vi ja fri zu ra, a pri pre mqe ne su i ple sne i mu zi~ ke nu me re. N. R.

Jav ni ~as sal se i ru e de

Novosadska petak25.maj2012.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Mu zi ka tre {ti, pri ja ve se go mi la ju Kra jem pro { le go d i n e grad ski oci do ne li su od lu ku o ku} nom re du, po ko joj ka fi }i i lo ka li ko ji se na la z e u sklo p u stam b e n ih zgra da, vi {e ne mo gu da pu {ta ju pre g la s nu mu z i k u. Svi ma ko ji se ovo ga ne bu du pri dr à va li, sle di ka zna. Ta ko |e, dav nih da na do ne ta je i od lu ka ko ja pro pi su je do ko li ko sa ti lo ka li, od no sno klu bo vi sme ju da ra de, ali ma lo ko ma ri za ovu od lu ku. Za kon tro lu je za du è n a ko m u n al n a po l i c i ja, ko ja da no no} no kr sta ri uli ca ma gra da, ali to o~i to ne do ti ~e ka fe xi je, jer ret ko ka da pla }a ju ka znu na li cu me sta. Ume sto to ga, sti ù im po zi vi da se ja ve su di ji

hronika

za pre kr {a je, ali ni to ni {ta ne zna ~i, po {to zbog spo ro sti su da ili za tr pa no sti ra znim pre kr {a ji ma, ovi pred me ti naj ~e {}e za sta re va ju. Za to se de {a va da po je di ni ka fi }i ima ju i po 100 pre kr {a nijh pri ja va, ko je do sa da ni su pla ti li, a ~i ni se i da ne }e, jer i po red ri g o r o z nih kon t ro l a, oni kr {e ove pro pi se. Dok se ova oblast jo{ bo qe ne do ve de u red, No vo sa |a ni ma osta je sa mo da qu ba zno za mo le svo je kom {i je ka fe xi je da uti {a ju mu zi ku, jer ona ve ro vat no svi ma sme ta, po seb no po ro di ca ma sa ma lom de com i oni ma ko ji ra no usta ju zbog po sla. Q. Na to {e vi}

Pro mo ci ja pe sa ma Ve sne Ege ri} Kwi ga pe sa ma „Ma la kne `e vi na bi qa” Ve sne Ege ri} bi }e pred sta vqe na ve ~e ras u 19 sa ti u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. Go vo ri }e Fra wa Pe tri no vi}, Gor da na \ur |e vi}-Di mi}, Ve sna Stoj ko vi} i autor ka. N. R.

V remeploV

AKCIJA BICIKLISTI^KOG POKRETA „KRITI^NA MASA”

Vo `wom do zdravog `i vota Bi ci kli sti~ ki po kret „Kri ti~ na ma sa” or ga ni zu je da nas u 17 ~a so va dru gu bi ci kli sti~ ku vo `wu, a start je u Li man skom par ku. Ovaj po kret po sto ji u vi {e od 300 gra do va {i rom pla ne te, a u~e sni ke po ve zu je za jed ni~ ka ide ja o pro mo vi sa wu bi ci kla i zdra vog na ~i na `i vo ta. No vo sad ska „Kri ti~ na ma sa„ je za mi {qe na kao ma ni fe sta -

ci ja ko ja se odr `a va jed nom me se~ no, po sled weg pet ka u 17 ~a so va, ka da No vo sa |a ni i No vo sa |an ke vo ze bi cikl pro mo vi {u }i ga kao zdrav i za ba van na ~in pre vo za. Or ga ni za to ri ka `u da je pr va vo `wa pro te kla od li~ no i da je oku pi la oko dve sta bi ci kli sta svih ge ne ra ci ja, te po zi va ju sve or ga ni za ci je i gra |a ne da se pri kqu ~e ovog

pet ka „Kri ti~ noj ma si”, po dr è ovaj po kret, pred la ù ru te i da ju ide je. - No vo sad ska „Kri ti~ na ma sa” ni je za mi {qe na da bu de iz vor kon flik ta sa osta lim u~e sni ci ma u sa o bra }a ju, ve} pod sti caj svi ma da se opre de le za bi cikl kao pre vo zno sred stvo i da se me |u sob no dru è - ka ù or ga ni za to ri. J. Z.

Po sta vqe na dva pod zem na kon tej ne ra Jav no ko mu nal no pred u ze }e „^i sto }a” po sta vi lo je jo{ dva pod zem na kon tej ne ra za ot pad na uglu Uli ce Ko za ~in skog i Be o grad skog ke ja. Po ~et kom ma ja „^i sto }a” je u sklo pu Je vrej ske uli ce po sta vi la jo{ {est ta kvih kon tej ne ra. Uz ova dva no va, u gra du ih tre nut no ima ukup no 34. U je dan pod zem ni kon tej ner sta ne sme }a ko li ko i u ~e ti ri kla si~ na. A. L.

Za vr {a va se se zo na od no {e wa krup nog ot pa da Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni do su tra u Me snoj za jed ni ci „Sta ri Le din ci”, u Uli ci Vu ka Ka ra xi }a 30 i 100 i u Ka ra |or |e voj kod okret ni ce auto bu sa. Jav no ko mu nal no pred u ze }e „^i sto }a” oba ve {ta va da se za vr {a va pro le} ni deo pro gra ma ukla wa wa krup nog ot pa da. Naj -

ve }e ko li ~i ne krup nog ot pa da ove se zo ne su sa ku pqe ne u na se qi ma sa in di vi du al nim ti pom sta no va wa, a u kon tej ne ri ma je naj vi {e bi lo be le teh ni ke, gra |e vin skog ot pa da i do tra ja log na me {ta ja. To kom ~i ta ve go di ne „^i sto }a” iz najm qu je kon tej ne re, a gra |a ni tre ba da se ja ve na broj te le fo na 443-611 lo kal 126.

Ba {ten ski ot pad od no si }e se da nas u Pe tro va ra di nu i Be ge ~u, a u po ne de qak u Bu di sa vi, [an ga ju, Ste pa no vi }e vu, Ki sa ~u, Sa te li tu i Ba na ti }u po po zi vu. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va. A. L.

OD 1. JUNA GSP NE VOZI U VELIKI RIT

Otvo re no po ro di li {te Po ro |aj no ode qe we Grad ske bol ni ce u No vom Sa du, sa 20 po ste qa, po ~e lo je rad 1909. Ne po sred no po sle dva svet ska rat na ra za ra wa, ob no vqe no ode qe we je ima lo 33 po ste qe. Ne do voq no, ali je tru dom od bo ra An ti fa {i sti~ kog fron ta `e na, 25. ma ja 1947. otvo re no i grad sko

van bol ni~ ko po ro di li {te sa 20 po ste qa u ko jem je ra di la jed na le kar ka i ~e ti ri bol ni ~ar ke. Ova usta no va je vre me nom pro {i ri va na, da bi od 1979. po ~e lo da ra di od go va ra ju }e ode qe we Po kra jin ske bol ni ce, ko je je pre ra slo u ta da po zna tu „Be ta ni ju”. N. C.

Uki da se li ni ja 17 Grad ska li ni ja 17 za Ve li ki rit uki da se od 1. ju na, zbog ma log bro ja put ni ka. Port pa rol ka grad skog pre vo zni ka Sne `a na Ja ko vi} ka `e da je mi ni bus na re la ci ji No vi Sad - Ve li ki rit bio vr lo ~e sto i pra zan, a da je u vo zi lu bi lo naj vi {e {est, se dam put ni ka. - Jo{ ni smo sve li ra ~un, ali da ne bi bi lo gu bi ta ka od lu ~i li smo da se li ni ja uki ne - ka za la je Ja ko vi}. – U prak si se po ka za lo da ni je bi lo do voq no za in te re so va nih put ni ka, ma da je an ke ta po ka za la su prot no. Na i me, Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e li ni ju 17 je otvo ri lo 1. de cem bra 2011. go di ne, po sle an ke -

ti ra wa put ni ka. Is pi ta ni ci su ta da uka za li da je auto bus po tre ban zbog otva ra wa no ve in du stij ske zo ne u de lu Ve li kog ri ta, da za po sle ni ne bi mo ra li da pre se da ju do rad nog me sta. - Ima li smo do bru na me ru da iza |e mo put ni ci ma u su sret, me |u tum ne mo `e mo li ni ju vi {e da odr `a vao s ma lo put ni ka - is ta kla je Ja ko vi}. Pred u ze }e je ima lo u pla nu da sa bra }aj za taj deo gra da bu de re do van, ne sa mo rad nim da nom, ka ko je u pro te klih pet me se ci bi lo, ve} i da se auto bus uve de i to kom vi ken da. Z. D.

Iz lo `ba fo to gra fi ja o Kar lov ci ma Sa mo stal na iz lo `ba fo to gra fi ja „Srem ski Kar lov ci” Mi la di na Ma re {a bi }e otvo re na u pe tak, 1. ju na u 20 sa ti u Ga le ri ji Kul tur nog cen tra „Kar lo va~ ka umet ni~ ka ra di o ni ca”, Trg Bran ka Ra di ~e vi }a 7/2 u Srem skim Kar lov ci ma. Po stav ku }e otvo ri ti isto ri ~ar, pe snik i di rek tor Ar hi va SA NU @ar ko Di mi}, a go vo ri }e maj stor umet ni~ ke fo to gra fi je Bo ri voj Mi ro sa vqe vi}. N. R.

Ma li {a ni na pro {lo go di {woj ma ni fe sta ci ji

OD 6. DO 10. JUNA

Ju bi lar ne Zma je ve de~ je igre Ju bi lar ne, 55. Zma je ve de~ je igre, odr `a }e se od 6. do 10. ju na na 10 raz li ~i tih lo ka ci ja, Trg slo bo de, Ma ti ca srp ska, Po zo ri {te mla dih, Zma jev mu zej u Srem skoj Ka me ni ci, Grad ska bi bli o- te ka, Zmaj Jo vi na uli ca... Na fe sti va lu u ~ast pe sni ka Jo va na Jo -

va no vi }a Zma ja, ko ji je ujed no naj ve }i fe sti val za de cu u Ju go i- sto~ noj Evro pi, na stu pi }e 7.000 u~e sni ka. Mo to ovo go di {we ma ni fe sta ci je je stih ^i ka Jo ve Zma ja „Ima l’ sla |e {to na sve tu, od osme ha tog”. I. D.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak25 . maj2012.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU

„îk” Vol fgan ga Her ndor fa Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u nar ¬ ed¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „îk” Vol fgan ga Her ndor fa. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwiàri “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Dva de~aka. Ukradena lada. Putovawe zaobilaznim putevima kroz nepoznatu Nema~ku. Majk

Klingenberg provodi veliki letwi raspust sam kraj bazena u roditeqskoj vili – majka mu je na klinici za le~ewe bolesti zavisnosti, a otac sa asistentkiwom na slu`benom putu. Tada se pojavquje ^ik, odnosno Andrej ^iha~ov, koji je nekako uspeo da pre|e iz specijalne {kole u gimnaziju. On svakako nije uzoran primer prilago|enog stranca. Osim toga, maznuo je automobil. Tako po~iwe pustolovina kroz nema~ku provinciju, nezaboravno putovawe bez mapa i kompasa – kao re~na plovidba Toma Sojera i Hakelberija Fina. N. R.

SU TRA HU MA NI TAR NA AK CI JA „HO DAJ MO ZA @I VOT”

[et wa po dr {ke obo le lim od ra ka Ekumenska humanitarna organizacija i pet osnovih novosadskih {kola sutra od 9 do 14 ~asova organizuju akciju „Hodajmo za `ivot”. Prihod s ove akcije namewen je Informativnom centru „Rak Info” - Slu`bi podr{ke obolelima od raka u Novom Sadu. Ova jedinstvena manifestcija organizuje se {esti put i ima za ciq da na{a zemqa ostane aktivni u~esnik svetske akcije za prevenciju i rano otkrivawe raka. Akcija po~iwe u 9 ~asova okupqawem dece, roditeqa, nastavnika i gra|ana u dvori{tu Osnovne {kole „@arko Zrewanin”, na Bulevaru despota Stefana 8. Pola sata kasnije kre}e se u {etwu od {kole, preko Limanskog parka, du` Bulevara oslobo|ewa do „Merkatora”, zatim se skre}e levo na Bulevar cara Lazara do Limanske pijace i onda desno u Pu{kinovu uli-

VESTI Tak mi ~e we u brejk den su Me|unarodno takmi~ewe u brejk densu i hip - hopu „Anbrejkabl kru” bi}e odr`ano sutra u 18 ~asova u pozori{tu Kultruno informativnog centra „Mladost” u Futogu, Ulica cara Lazara 42. U~estvuju igra~i iz Engleske, Francuske, Gr~ke, Ma|arske, Slovenije, Hrvatske i velikog broja gradova Srbije. Cena ulaznice je 200 dinara. G. ^.

Pe {a ~e we od Pa ra go va Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar” organizuje u nedequ pe{a~ewe od Paragova preko Informativnog centra, TV torwa, Astala, Seli{ta, Viline vodice do Paragova. Polazak je u 8.50 sati ispred @elezni~ke stanice autobusom sa linije 72 za Paragovo. Staza je duga oko 17 kilometara, a vodi~ }e biti Mi lan La ki}. Sve bli`e informacije mogu se dobiti na broj telefona 062-247-351. A. L.

cu do Osnovne {kole „Sowa Marinkovi}”. Tu, u {kolskom dvori{tu, po~iwe kulturno-zabavni i sportski program, a u slu~aju ki{e sve }e se odvijati u fiskulturnoj sali. Svi u~esnici {etwe moraju nositi majicu sa logotipom akcije, koje se mogu nabaviti u Slu`bi „Rak Info”, Ulica ]irila i Metodija 21 ili na mestu polaska u {etwu, a cena je 350 dinara. Tokom {etwe u~esnici }e nositi tablu sa nazivom i obele`jem svoje {kole ili organizacije i {arene balone. Prolaznicima }e deliti listi}e sa sadr`ajem akcije, a deciu~esnicima edukativni {tampani materijal „«@ivimo i rastimo zdravo”. U slu~aju ki{e {eta}e se pod {arenim ki{obranima. Za dodatne informacije i nabavku majica treba pozvati broj telefona 064/3000 409. I. D.

Hu ma ni tar ni kon cert „Sun co kre ta” Koncert hora „Suncokreti” bi}e odr`an u nedequ, 27. maja, u 17 ~asova u Sinagogi, Jevrejska 11. Peva}e polaznici muzi~kog zabvi{ta i pred{kolske grupe Muzi~ke {kole „Isidor Baji}”. Umetni~ki rukovodioci hora su Ana Ko va ~i} i Ma ri ja Jo si mo vi}. Koncert je humanitarnog karaktera, a ulaznica }e biti novac ili poklon poput {kolskog i pribora za higijenu, igra~aka, ode}e i drugo. Donacija }e biti predata Svrati{tu za decu s ulice. A. J.

Hi to vi {e zde se tih u „Kwi à ri no vo sad skoj” Bend „Plavi pti~i} prepeli~i}” , poznat po hitovima {ezdesetih godina, svira}e sutra u 21 ~as u Kafe-kwiàri „Kwiàra novosadska”. Ovaj novootvoreni multinamenski objekat nalazi se na Trgu slobode 4, ulaz iz Modenine ulice. Ulaz je besplatan. A. L.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 12 ~asova Ulica Jegri~ke 1-13; od 11.30 do 13 deo Ulice Orlovi}a Pavla, deo Milenka Gr~i}a; od 9 do 10.30 deo ulice Bulevar Ja{e Tomi}a, Omladinskog pokreta, Pariske komune, Mesna zajednica; od 7 do 12 Trg Republike 20-24, objekti na Ribqoj pijaci i Dunavska 27 dvori{te; ^e re vi}: od 8.30 do 13 ~asova vikend naseqa Kalu|erica; od 8.30 do 11 vikend naseqe Bare, Venecija, Wive, Sun~ica i Kalu|erica, Ciglana i odmarli{ta Testera i Andrevqe; ^e nej: od 8 do 16 ~a so va povremno u pojedinim ulicama naseqa; od 8.30 do 12 deo Me|unarodnog puta od broja 142 do Ulice Vuka Karaxi}a; Be ge~: od 7.30 do 14

~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa; Srem ska Ka me ni ca: od 9.30 do 11.30 ~asova Sigurna `enska ku}a, Crkva, Alibegovac 1, 11 i 15; Ba no {tor: od 9 do 13.30 vikend naseqe Gradina; Be o ~in: od 8.30 do 10 ~asova Novo naseqe i naseqe [qivik; od 10.30 do 12 deo naseqa Beo~in - moma~ke zgrade, terijalne delatnosti, crpna stanica; Srem ski Kar lov ci: od 8.30 do 13.30 Beogradska 1-21 i 2-26, deo Vinogradarske, M. Stratimirovi}a 63 - 129 i 82 - 140, Sremska 1-7 i 2-48, Jovana @ivanovi}a 2-22, Andrej Volnog 1-21A i 2-20, Ivana Filipovi}a 41-65 i 36-72, Karlova~kog mira 29-51, 28-60B, Mato{eva 19-25 i 58-76.

dnevnik

ZA RE GI STRO VA NE KO RI SNI KE PRI VI LE GO VA NI SER VIS

Kwi ga iz bi bli o te ke sti `e na ku} na vra ta Gradska biblioteka u okviru redovnih usluga ima i servis za dostavu kwiga na ku}nu adresu koji, kako saznajemo, trenutno koristi 50 osoba iz Novog Sada. Prema re~ima direktora ove ustanove Mi lo {a Pan ko va, ova usluga za`ivela je pro{le godine, a registrivanim korisnicima se svakog ponedeqka dostavqaju kwige. - Ovo je neka vrsta aktivnosti „biblioteke na daqinu”, kojom poku{avamo da pro{irimo de-

gu da do|u do biblioteke i preuzmu kwige. U biblioteci se trude da spisak pro{ire, pa su potencijalni korisnici i {ti}enici gerontolo{kog i Centra za socijalni rad. Prema re~ima Pankova, s obzirom na to da nije eti~ki tra`iti podatke od tih osoba, oni kwige mogu dobijati na ime ustanove ili institucije ~iji su {ti}enici. Ta ustanova uspostavqa kontakt sa bibliotekom i omogu}ava da kwige stignu u prave ruke. Dodaje da do sada

Ko ri sni ci ove uslu ge su sta ri i bo le sni, oso be sa in va li di te tom, trud ni ce i gra |a ni ko ji iz ne kih raz lo ga fi zi~ ki ne mo gu da do |u do bi bli o te ke i pre u zmu kwi ge latnost i iza|emo u susret korisnicma - kazao je Pankov. Nastojimo da budemo dostupni svima bez obzira na ograni~ewa koja oni mo`da imaju i prepreke sa kojima se suo~avaju. Korisnici ove usluge su stara i bolesna lica, osobe sa invaliditetom, trudnice i gra|ani koji iz nekih razloga fizi~ki ne mo-

nisu zabele`eni poku{aji zloupotrebe ovog servisa. - Kwigu dostavqa osoba zaposlena u biblioteci i svakako ostvaruje kontakt sa korisnikom. Na licu mesta mo`e da utvrdi da li je neko slagao za svoj status ili ne. Mi smo, svakako, u javnom pozivu u potpunosti definisali kategorije oso-

S polica pravo na ku}nu adresu

ba koje mogu da koriste servis i tu nema zabune. Mislim da gra|ane treba ohrabriti da ga koriste, jer ih ne ko{ta ni{tapredo~io je direktor Gradske biblioteke. Kwige za dostavu su iz fonda podzemnog odeqewa „\ura Dani~i}”. Informacije o ovoj usluzi i registraciji mogu se dobiti na broj telefona

021/451-233. Na isti broj se kwige mogu i naru~iti. Milo{ Pankov podse}a da je ~lanarina 500 dinara, a porodi~no u~lawewe staje 800 dinara.Usluge ovog servisa potpadaju pod privilegovane i mogu da ih koriste samo oni koji se prona|u u nabrojanim kategorijama, a diskrecija je zagarantovana. A. J.

NO VO SA \A NI ME SE^ NO [A QU DE SE TI NE HI QA DA PA KE TA

Ne is po ru ~e ne po {iq ke idu u hu ma ni tar ne svr he Iako su decenijama ranije po {ta ri do no si li uglav nom privatnu prepisku i po{iqke, nove tehnologije, dostupnost interneta i mobilne telefonije izmenile su navike qudi. Prema podacima Po{te Srbije, iz na{eg grada mese~no se po{aqe vi{e desetina hiqada paketa, a po{iqaoci su uglavnom pravna lica. Besprekorno funk ci o ni sa we do sta ve po {iqki dovelo je do toga da samo mali deo paketa ostane neisporu~en. Od ukupnog broja pristigle po{te, samo 25 paketa ostane u Po{ti. Naj~e{}i razlog {to nisu uru~eni, jeste {to ih primalac, koji je obave{ten da ga u Po{ti ~eka paket, nije podigao. - Paketi, koji ostanu u Po{ti, ne is po ru ~e ni su za to {to korisnici nisu do{li da ih podignu, a ne mogu biti vra}eni po{iqaocu - ka`e rukovodilac odeqewa za prodaju usluga i marketing Po{te Ja smi na Pe ji}.- Ovi paketi upu}uju se Komisiji za neisporu~ive po{iqke, koja pozove korisnika da ga preuzme. Napori Komisije su uspe{ni u mawe od 50 odsto slu~ajeva, {to zna~i da 12 paketa mese~no ostane u Po{ti. ^esti su i slu~ajevi da je na paketu nazna~en primalac, koji se ne nalazi na napisnoj adresi, da je adresa nepotpuna, a u pojedinim situacijama i

da je primalac preminuo. Po{to paketi ne mogu biti uru~eni ni po{iqaocu ni primao cu, ko mi sij ski se otvaraju, a veliki deo ove sadr`ine odlazi u humanitarne svrhe. - Ukoliko je u po{iqci kvarqiva roba, ona se uni{tava, pro na |e ni no vac se upla }u je na po se ban ra~un, a ostala roba se ~u va go di nu da na nakon ~ega se ustupa hu ma ni tar nim or ga ni za ci ja ma ili se prodaje na javnoj proda ji- ob ja {wa va Pe ji}. Dodatni posao slu`be ni ci ma Po {te stvara i prepakivawe ras pad nu tih pa ke ta. Razlozi ovakvog stawa po{iqke su razli~iti. U Po{ti ka`u da do raspada po{iqke naj ~e {}e do la zi zbog ne kva li tet nog pa ko va wa ili du gog prenosa. Kako bi bili

Uko li ko je u po {iq ci kvar qi va ro ba, ona se uni {ta va, pro na |e ni no vac se upla }u je na po se ban ra ~un, a osta la ro ba se ~u va go di nu da na, na kon ~e ga se ustu pa hu ma ni tar nim or ga ni za ci ja ma ili se jav no pro da je

PE TI NO VO SAD SKI FE STI VAL „TU BI PANK”

Dvo dnev na hard kor pank fe {ta Festival „Tu bi pank„ bi}e odr`an sutra i u nedequ, a za dva dana u klubu „Fabrika” novosadskog Studentskog kulturnog centra nastupi}e ~etrnaest pank i hardkor bendova. Zvezde festivala zasigurno su jedan od najboqih i najva`nijih evropskih hardkor pank bendova „Sper mbirds” koji }e nastupiti prve ve~eri festivala u 23.45 ~asova. Pored wih, u subotu }e svirati i melodi~ni pankeri iz Wujorka, „Still rings true”, novosadski bendovi „Piknik„ i „SOK91„, kao i „Protektori” i slovena~ki bend „Mu{kat hamburg„. Program po~iwe u 20 ~asova. Drugi dan festivala posve}en je bendovima koji su najaktivniji na andergraund hardkor scenama u svojim zemqama i bendovima s lokalne hardkor scene, koji }e promovisati izdawe „Re bu ild hard co re No vi Sad: 2012”, novu kompilaciju u izdawu SKCNS. Program po~iwe

u 18 ~asova, a na bini }e se bendovi smewivati ovim redom: mladi novosadski hardkor bend „Be co me as one”, „Black sa ils” iz Zagreba, novosadska hardkor pank ekipa „Fur ti ve fo rest”, „De er in the he a dlights” iz Bawa Luke, „Con vic tion” iz Novog Sada i slovena~ki bend „In sa ne„. Veliku hardkor pank `urku zakqu~i}e novosadki bendovi „Thro ugh the se eyes” i „Re flec ti ons of in ter nal rain„. Igor To do ro vi} Zgro iz SKCNS, na ju~era{woj konferenciji za {tampu, pored programa festivala i kompilacije „Re bu ild hard co re No vi Sad: 2012”, predstavio je i novo izdawe ove ustanove zbirku fanzina „Boqi `ivot”. Komplet karata u pretprodaji je po ceni od 800 dinara, dok karta za subotu ko{ta 700, a za nedequ 300 dinara. Karte se mogu kupiti u klubu „Crna ovca”, Gigstiksu i u muzi~koj prodavnici „Mungos„. J. Z.

sigurni da je primaocu isporu ~e na kom plet na sa dr ì na paketa, komisija uz paket {aqe zapisnik na kome je popisan sadràj po{iqke. - Paket zajedno sa zapisnikom mora biti predat u ruke primaoca, uz ~ije prisustvo se pro ve ra va da li je sa dr àj kompletan i neo{te}en. Ukoliko primalac utvrdi da se sadràj paketa ne slaè sa zapisnikom, ili da je o{te}en, ima pravo na reklamaciju i nadoknadu {tete - isti~e Peji}. U skladu sa zakonom i aktima Svetskog po{tanskog saveza, a kako bi se osigurali od slawa po{iqaka opasne sadrìne, zaposleni u Po{ti mogu da zahtevaju da se pre primawa po{iqke u sistem, ona otvori i proveri sadràj. Kako smo saznali, retki su slu~ajevi da se po{iqalac usudi da zapakuje nedozvoqen sadràj, jer za wega snosi odgovornost. -Po{ta ne prima po{iqke, koje sadrè ìvotiwe, materije, predmete i robu ~iji je prenos zakonom zabrawen. Veoma su retki primeri da neko poku{a da po{aqe paket takve sadrìne, s obzirom na to da znaju da }e snositi odgovornost za sadràj, naro~ito ukoliko se o{tete ostale po{iqke ili ugrozi sigurnost zaposlenih, koji rukuju po{iqkama - rekla je Peji}. N. Rad man

PRED STAV NI CI PRI VRED NE KO MO RE NO VI SAD U SLO VE NI JI

Ja ~a we sa rad we s Go ri {kom re gi jom

Pred stav ni ci Re gi o nal ne privredne komore (RPK) Novi Sad razgovarali su nedavno u [em pe te ru pri Go ri ci (Slo veni ja) o mo gu} no sti ma saradwe izme|u komorskih sistema i stvarawu novih poslovnih veza izme|u ovda{we i gori{ke privrede, saop{tila je RPK Novi Sad. Ka ko je na ve de no, su sret pred stav ni ka ko mo re iz No vog Sa da i se ver ne pri mor ske re gi je bio je u kom pa ni ji SA OP, ko ja se ba vi raz vo jem pro gram skih re {e wa i uslu ga za ra ~u no vod stve ne agen ci je, pred u ze }a i jav ne usta no ve. - Poslovna re{ewa kompanije SAOP koristi vi{e od 3.700 preduze}a, odnosno vi{e od 14.000 korisnika, a za svoj rad osvojili su niz nagrada od dr-

àvnog i me|unarodnog zna~aja, navode iz Regionalne privredne komore Novi Sad. – Ova firma èli da saradwu sa novosadskim poslovnim okruèwem oja~a, pa je prilikom susreta predstanika dveju komora preuzela inicijativu da organizuje zvani~ne susrete ovda{wih i gori{kih privrednika. Novosadska komora je saop{tila da Komora za severnu primorsku regiju planira da tokom leta pripremi anketu da bi procenila interes za zvani~nim sastanicma obe komore, pri ~emu ne krije da je Srbija kao trì{te za preduze}a Gori{ke regije veoma zanimqiva, a posebno }e to biti kada na{a zemqa postane pridruèna ~lanica EU. Z. De li}

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Vodena barijera u Ulici Milke Grgurove No vi Sad je ovog pro le }a od lu ~io da pro me ni ge o graf sku {i ri nu i du `i nu, pa se pre tvo rio u Lon don, ba rem {to se vre men skih (ne)pri li ka ti ~e. U to ku jed nog da na vre me se po i gra na to li ko sce na, ta ko da je iz ju tra iz ra zi to hlad no, oko pod ne pqu {te li tre i li tre ki {e, a po pod ne ve} pre la zi mo u let we da ne i ve li ke vru }i ne. Ova kvo po i gra va we vre me na do ne lo je

Dogovor stranaka zakazuje sednicu

„VODOVOD” DANAS PO^IWE ISKQU^EWA

Bez milosti prema du`nicima Pred u ze }e „Vo do vod i ka na li za ci ja” da a ima ju dug pre ma na {em pred u ze }u vi {e od ka è, po ka za lo da ovaj si stem ni ka ko ne nas po ~i we da is kqu ~u je naj ve }e du `ni ke sa mi lion di na ra - pre do ~a va San tra~. funk ci o ni {e, od no sno u fa zi je ras pa da wa. vo do vod ne mre è, uko li ko u ugo vo re nom ro Ina ~e, dug po slov nih po tro {a ~a je na ra - Di rek tor „Ra do snog de tiw stva” Bo ri slav ku ne pla te du go va we, a taj rok is te kao je ju stao na oko 200 mi li o na di na ra, {to je iz - Sa mar xi} ka è da za sa da ne ma no va ca da ~e. Port pa rol u ovom pred u ze }u Da vor San - nos ko jim je mo gu }e za vr {i ti grad wu ka na - pla ti deo du go va wa pre ma “Vo do vo du”. tra~ ka è za „Dnev nik” da im sem ho te la li za ci je u Ka }u ili re kon stru i sa ti mre ù - Ako je ne ko me u in te re su, ne ka nas is „Sa jam” ni je dan du `nik, ko ji ima ve li ke iz - u ne ko li ko grad skih uli ca. U „Vo do vo du„ kqu ~e. @e lim sa mo da na gla sim da nam Re no se ni je upla tio dug. pod vla ~e da ne }e to le ri sa ti iz be ga va we pu bli ka du gu je tran {u pa ra za dva me se ca za - Ho tel „Sa jam” je upla tio je pred {kol ce, Po kra ji na ta ko |e dan deo du go va wa, dok osta li ni tre ba da nam upla ti no vac za dva Dug po slov nih po tro {a ~a je na ra stao su ni {ta - is ti ~e San tra~.- I me se ca za tre }e de te, a i grad nam na oko 200 miliona dinara, {to je iznos kojim je da qe osta je mo pri sta vu da }e ni je upla tio no vac za mart i mogu}e zavr{iti gradwu kanalizacije u Ka}u ili svi bi ti is kqu ~e ni, od „Ne i ma april - is ti ~e Sa mar xi} i ka è ra”, Spen sa, ho te la „Park”, pa rekonstruisati mreù u nekoliko gradskih ulica, da iz bu xe ta ve} tri go di ne do bi do uprav ne zgra de „Ra do snog de ja ju istu su mu nov ca iako su sve kaù u „Vodovodu” tiw stva”. ce ne oti {le u „ne bo”. Go vo re }i o Do da je da je svim du `ni ci ma, a du go va wi ma, ka è da i „Ra do sno po seb no ovim ve li kim, rok za iz mi ri va we pla }a wa ve li kih du `ni ka i ako se ig no ri - de tiw stvo” ima pet hi qa da du `ni ka. do go va wa pro {ao 11. ma ja, a da su na kon tog sa we na sta vi, pro ces is kqu ~i va wa bi }e na - [ta bi bi lo da mi is pi {e mo sve te ma pe ri o da i ne ko li ko pu ta usme no bi li oba ve sta vqen. li {a ne iz vr ti }a, jer wi ho vi ro di te qi ni {te ni o mo gu }im po sle di ca ma. Upi tan da li ^lan Grad skog ve }a za du èn za obra zo va - su pla ti li ra ~u ne? Od mah bi ima li pet hi se sa usta no va ma ko je su na bu xe tu gra da pre - we Ne ma wa Sta ro vi} ka è za „Dnev nik” da qa da ma we obro ka i us pe li bi smo da pla ti go va ra, San tra~ ka è da tu ne ma {ta da se }e uprav noj zgra di „Ra do snog de tiw stva„ is - mo deo onog {to du gu je mo. Na rav no, mi to pre go va ra, jer po je di ni du gu ju de se ti ne mi kqu ~i ti vo du sa mo gde su kan ce la ri je, ali ne }e mo ura di ti, jer su nam iz nad sve ga bit na li o na di na ra. ne i u cen tral noj ku hi wi. Na veo je da }e pr - de ca, a i zna se ka kva je te {ka eko nom ska si - Ovo je tek po ~e tak. Za sa da is kqu ~u je mo vi za da tak no vog Grad skog ve }a i no ve grad - tu a ci ja, pa ro di te qi si gur no ne ma ju pa ra sa mo ve li ke du `ni ke, a usko ro kre }e mo i sa ske Skup {ti ne bi ti ve li ka re for ma pred - za kqu ~io je Sa mar xi}. dru gim po slov nim po tro {a ~i ma. Wih je 40, {kol skog obra zo va wa u gra du, jer se, ka ko Q. Nato{evi}

BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (13.15), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15.30), „Loraks” (13.30, 15.20), „Ogledalce, ogledalce” (13.05), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (20.05, 22.15), „Legenda o kung fu zeki” (13), „Osvetnici” (14.45, 17.10, 21.45), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (11.15), „diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 22), „Qudi u crnom 3” (15, 17.15, 19.30, 17.40, 20, 22.20), „nedodirqivi” (17.50, 20.10, 22.25)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Jovan \or|evi}” Sterijino pozorje, Pozori{te „Ateqe 212” Beograd „Otac na slu`benom putu” (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka ili}a”

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

RO\ENI

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Jovanka Teodora Purti} (1942) u 11.15 ~asova - urna, \uro Uro{a Usti} (1937) u 12, [andor Ladislava Ki{ (1963) u 12.45, Melanija Vladimira Buila (1944) u 13.30, Slavica Bo{ka Stankovi} (1934) u 14.15, Trivo Dimitrija Je` (1923) u 15 i Vukica Save Je` (1923) u 15 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Bo`idar ^edomira Ilija{evi} (1923) u 13 ~asova.

no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Grad ska iz bor na ko mi si ja u Gor da na Mo gi}. Man da te kod sre du je utvr di la re zul ta te iz - LSV do bi li su Alek san dra Jer bo ra za od bor ni ke Skup {ti ne i kov, Alek san dar Jo va no vi}, Ne usvo ji la za kqu ~ak o do de li man - boj {a Mu drin ski, Mi li ca Vla da ta. Ta ko rok za odr à va we i sa vqe vi}, Vo jin Ma le kon sti tu tiv ne sed ni ce te ~e od {ev(SPO), Ni ko la Le ki}, Kri 24. ma ja. Ak tu el ni pred sed nik sti na Me ne {i, Jo van Gru bor, Skup {ti ne gra da do 7. ju na mo ra Sa {a No va ko vi}(SPO), Zla ta da od re di da tum odr à va wa kon Pe ri ~in, Ti ja na Mi lo {e vi}, sti tu tiv ne sed ni ce, a ona tre ba Slo bo dan Zo ni}, Bran ka Be à da se odr ì do 24. ju la, jer }e u nov(SPO), Ne nad Ve zmar i To su prot nom Vla da Sr bi je ime no dor \er ma nov. Od bor ni ci kod va ti pri vre me ni or gan da oba na pred wa ka su Mi lo{ Vu ~e vi}, vqa te ku }e po slo ve iz vr {ne Igor Mi ro vi}, Cvi ja Va si}, grad ske vla sti. Vla di mir Ga li}, Alek san dar Man da ti su do de qe ni po re do Mi lo van ~ev, Ja smi na Ob ra do sle du kan di da ta na iz bor nim li - vi}, Da mir Zo be ni ca, De jan sta ma. Uko li ko ne ko od man da ta - Man di}, Alek san dra Ma le ti}, ra ode na dru gu funk ci ju, ko ja je Slo bo dan Mi li}, Go ran Vi u su ko bu in te re {wi}, Di na Ma sa sa od bor ni~ - Aktuelni predsednik le {e vi}, Bo jan kom sto li com, na Atla gi}, Ne nad Skup{tine grada we go vo me sto do Ba rac i Mia Ko do 7. ju na mo ra da la zi sle de }i sa sti}. odredi datum li ste. Ta ko |e, Si ni {a Se ne ki su se ve} vi}, \or |e Pe odràvawa opre de li li za tro vi}, Je le na konstitutivne re pu bli~ kog ili Sto ja no vi}, Ti sed ni ce, a ona tre ba po kra jin skog po ho mir Ni ko li}, da se odrì sla ni ka, pa }e ih Zdrav ko Je lu za me ni ti na red {i}, Kla u di ja do 24. jula ni kan di dat na Ili} i @i van li sti. Kod iz bor nih li sta ko a- Va si} su do bi li man da te sa li li ci ja, isto su mo gu }e pro me ne u ste SPS-PUPS-JS-SDPS. Rom za vi sno sti od pot pi sa nog spo ra - sku de mo krat sku stran ku za stu zu ma. Ina ~e, gra do na ~el nik se pa }e Bo ris Jo vi ~i}, To mi slav bi ra iz re do va od bor ni ka. DS Bo kan, Alek san dar Bo kan, Zo ima ima 18 od bor ni ka, SNS i ran Na ran ~i}, Du {an Bo kan i LSV 15, SPS 7, RDS 6, DSS, Ta tja na Doj ~i no vi}. \u ra| Jak Dve ri i SRS 5, SVM i NO PO po {i}, Mi lo rad Mir ~i}, Sne à jed nog de pu ta ta. na Mu {ic ki, Ne go van Mit ko Kod de mo kra ta man da te ima ju vi} i Qu bo mir Jo ki} su is pred Igor Pa vli ~i}, Veq ko Kr sto - SRS, dok Dve ri pred sta vqa ju no {i}, Ma ri ja Vre ba lov, Bo ri - Mi ro slav Pa ro vi}, Alek san dar slav No va ko vi}, Mi ro slav Va - \ur |ev, Mi lan ka Br ki}, Mi tar sin, Je le na ô vi}, Bo ì dar [o bot i Mi ro slav Ili}. U ime Pro ti}, Ste van La ti no vi}, So - DSS-a su Bor ko Ili}, Pe tar fi ja Bo li nov ska, Da li bor Ro - ]i ro vi}, Ru ì ca Igi}, Vla di ì}, Zdrav ko Mi li }e vi}, Mi - mir Ra da ko vi} i Zvon ko Ni ko li ca Ba wac, Go ran Ra do jev, Zo - li}. Len ka Er deq za stu pa SVM, ran Ni ko le ti}, Ana Vo zar, Qi - a @iv ko ]ur ~i} NO PO. qa na Ba ta ji}, Da niel Bor ba{ i D. Igwi}

VODI^

TElEfOnI

APOTEKE U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Sla |a na Ma ro vi}, Iva na [e }e rov i Da ni e la Me ki ni} iz No vog Sa da, Ire na Sta me nov iz Ko va ~i ce, Sve tla na Ba jac iz Ba~ ke Pa lan ke, Sve tla na Gru ji} i Ma ri na Raj ~e vi} iz Pe tro va ra di na i Na ta li ja Jo va no vi} iz Ba~ kog Gra di {ta, DE ^A KE: Sla |a na Traj ko vi} iz No vog Sa da, Ma ri ja De li} iz Pe tro va ra di na, Va len ti na Bog da no vi} iz Srem skih Kar lo va ca i Mi li ca Ma ri ja nac iz Bu di sa ve.

GIK UTVRDIO REZULTATE IZBORA I MANDATE

ne pri li ke ne kim su gra |a ni ma. U Uli ci Mil ke Gr gu ro ve, iz me |u ula za 4a i 4b, stvo re na je vo de na ba ri je ra. Ka ko je na sta la ta~ no iz me |u dva par kin ga, ta ko je wen obi la zak ote `an. @i te qi ovog de la gra da skre ta li su pa `wu grad skim vla sti ma na pro ble ma ti ku sa ko jom se ve} du go su o ~a va ju, ali, zasad, osta li su bez od go vo ra... A. J.

DANAS U GRADU

petak25.maj2012.

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

petak25.maj2012.

c m y

dnevnik

„Dnevn i k o v a” gal er i j a m a l ih mat ur an at a

a `e qom da ovo go di {wim osma ci ma po mog ne da im osmo go di {we dru `e we osta ne za u vek sjaj na per la u ni ski se }a wa, „Dnev nik” sva kog da na osim ne de qe ob ja vquje za jed ni~ ke fo to gra fi je ma lih ma tu ra na ta iz {ko la sa te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca.

Osnov na {ko la „Jovan Jovanovi} Zmaj”, odeqewe u Ledincima

U „Dnev ni ko voj” ga le ri ji ma lih ma tu ra na ta pred sta vi }e mo svih 3.240 ma lih ma tu ra na ta iz No vog Sa da i se la ko ja pri pa da ju Gra du, kao i 76 ma tu ra na ta iz Srem skih Kar lo va ca. Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu ma lo ma tu rant sku ga le ri ju sli ke 141 ode qe wa iz 35 osnov nih {ko la, u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, slo va~ kom i ma |ar skom je zi ku.

Osnov na {ko la „23. oktobar”, Sremski Karlovci

VI II 7

VI II 1

Osnov na {ko la „22. avgust”, Bukovac

VI II 2 VI II 1

VI II 2

Sutra: O[ „Sveti Sava”, Rumenka, i O[ „Qudevit [tur”, Kisa~

VI II 3

vojvodina

dnevnik

БЕ ЧЕЈ: Обра зов ни про фи ли Еко ном ско-тр го вин ске шко ле у Бе че ју су атрак тив ни, па се и ро ди те љи и де ца на вре ме ин те ре су ју о свим де та љи ма упи са. Ове го ди не шко ла ће упи са ти укуп но 252 пр ва ка. На срп ском је зи ку би ће 180 ме ста и ма ђар ском је зи ку 72 ме ста на сме ро ви ма еко но ми је, пра ва и ад ми ни стра ци је, од но сно ту ри зма, тр го ви не и уго сти тељ ства, са оп шти ла је ди рек тор ка Еко ном ско-тр го вин ске шко ле у Бе че ју Гор да на Ко ва чев. - По сле ду жег вре ме на по чи ње да се вред ну је ма тур ски ис пит. Еко ном ски фа кул тет у Су бо ти ци ма ту ран ти ма обра зов них про фи ла: по слов ни, фи нан сиј ски ад ми ни стра тор и слу жбе ник оси гу ра ња, ко ји по сто је у на шој шко ли, те бан кар ски слу жбе ник и ко мер ци ја ли ста, при зна ће успех на те сту те о риј ских зна ња у окви ру ма ту ре. Уче ни ци ко ји осво је из ме ђу 85 и 100 бо до ва, ауто мат ски ће са ку пи ти 30 бо до ва и осло ба ђа ју се по ла га ња јед -

ног пред ме та на при јем ном ис пи ту - по ја сни ла је Гор да на Ко ва чев. Шко ли не до ста је рад ни про стор, па се на ста ва од ви ја пре и по сле под не у соп стве ној згра ди и по под не у згра ди Гим на зи је. - При ја ви ли смо се на Јав ни кон курс „Про грам мо дер ни за ци је шко ла” из зај ма Европ ске ин ве сти ци о не бан ке (ЕИБ), ко ји је рас пи са ло Ми ни стар ство про све те и на у ке, с про јек том до град ње и опре ма ња шко ле у дво ри шном де лу. У пи та њу је ин ве сти ци ја од 470.000 евра и ако се на ша при ја ва при хва ти ус пе ће мо на аде ква тан на чин да ре ши мо го ру ће пи та ње шко ле - за кљу чи ла је ди рек тор ка Гор да на Ко ва чев. У окви ру про јек т а Ми ни стар ства про све те и на у ке „Функ ци о нал но основ но обра зо ва ње од ра слих – Дру га шан са”, а под по кро ви тељ ством ЕУ, у овој шко ли се за ин те ре со ва ни об у ча ва ју за про фил по моћ ник В. Ј. у тр го ви ни.

ДАНАС ЋЕ БИТИ ЗАКАЗАНА КОНСТИТУТИВНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРА ДА ЗРЕЊАНИНА

Со ци ја ли сти по др жа ва ју до са да шњу власт? ЗРЕ ЊА НИН: Пред с ед ник Скуп шти не гра да Зре ња ни на Алек сан дар Мар тон по твр дио је за „Днев ник„ да ће да нас са зва ти кон сти ту тив ну сед ни цу ло кал ног пар ла мен та, на ко јој ће би ти ве ри фи ко ва ни ман да ти но вих од бор ни ка. - По што је Град ска из бор на ко ми си ја 11. ма ја утвр ди ла ко нач не ре зул та те из бо ра у Зре ња ни ну, ме ни као пред сед ни ку Скуп шти не те ку ро ко ви за са зи ва њ е сед н и ц е и су б о т а је пет на е сти дан од са оп шта ва ња ре зул та та. Али, ка ко је то не ра дан дан, да нас ћу са зва ти за се да ње, са ком плет ним днев ним ре дом за кон сти ту тив ну сед ни цу - за ве ри фи ко ва ње ман да та, из бор пред сед ни ка Скуп шти не и се кре та ра и из бор гра до на чел ни ка и Град ског ве ћа. Оче ку јем да се на тој сед ни ци и из гла са ју сва ка дров ска ре ше ња – из ја вио је Мар тон за наш лист. С об зи ром на то да у овом тре нут ку још не по сто ји пот пи сан ко а ли ци о ни до го вор из ме ђу стра на ка ко је ће чи ни ти бу ду ћу ло кал ну власт у Зре ња ни ну, Мар тон ни је мо гао да пре ци зи ра ког да ту ма ће би ти одр жа на кон сти ту тив на сед ни ца. На ја вио је да ће тај да тум би ти од ре ђен у то ку да на шњег да на. - Ме ђу пар тиј ске кон сул та ци је су у то ку и оче ку јем да по сле са ста на ка бу де по знат та чан да тум одр жа ва ња сед ни це. Он ће сва ка ко би ти у ју ну, оквир но у дру гој по л о в и н и ме с е ц а. Оче ку јем да ће ме ђу пар тиј ски до го во ри, пре све га на ре ла ци ји из ме ђу Де мо крат ске стран ке, Ли ге со ци јал де мо кра та Вој во ди не и ко а ли ци је оку пље не око Со ц и ј а л и с тич ке пар т и ј е Ср б и ј е, до в е с ти до то г а да има мо ста бил ну скуп штин ску ве ћи ну – ка зао је Мар тон, на -

Се дам пред сед ни ка би ра но не по сред но КА ЊИ ЖА: У де вет ме сних за јед ни ца на под руч ју ка њи шке оп шти не при ли ком не дав них оп штих из бо ра одр жа ни су из бо ри за чла но ве Са ве та, а у се дам су не по сред но би ра ни и пред сед ни ци ме сних за јед ни ца. За пред сед ни ке ме сних за јед ни ца иза бра ни су у Хор го шу Иштван Бач ку лин, у Ма лим Пи ја ца ма Ла сло Ар нолд, у Тре шњев цу Ла још Ба ла, у Оро му Ро берт Ле ко, у То то вом Се лу Фе ренц Ба та, у Адор ја ну Ча ба Бор шош и Ве ле би ту Ни ко ла Ми хић. У Ка њи жи је но ви Са вет МЗ за пред сед ни ка иза брао Пи ро шку Ва дас Ка ваи, а чел ни ка тре ба да иза бе ре и но ви Са вет МЗ Мар то нош. Иза бра ни чла но ви Са ве та МЗ - КА ЊИ ЖА: Ка рољ Кер ме ци, др Зол тан Шар љаи, Ма ри ја Ра фаи, др Иза бе ла Нађ, Пи ро шка Ва дас Ка -

Почињу Мајске свечаности ПРИГРЕВИЦА: Данас почињу тродневне Мајске свечаности

скупом и дефилеом мотоциклиста кроз насеље, концертом „Рибље чорбе“, групе „Dr Pho nic“ и модном ревијом „Коврђава“.Сутра у 18 часова планиран је књижевни програм „Уметност беседништва“ које ће се одржати у Спомен библиотеци, а биће отворен и Завичајни музеј у Дому културе, а у Клубу „Рајко Чуле“ изложба фотографија „Пригревица и Пригревчани“.У току ове тродневне манифестације предвиђени су и бројни спортски сусрети и наступи културно уметничких друштава. Ј. П.

Пап, Еде Са рап ка, Ла сло Ту ри и Ти бор Жол дош. ТО ТО ВО СЕ ЛО: Је не Ута ши, Мо ни ка Бе рец, Иштван Бон то вич, Ар пад Чи кош, Зол тан Фе јеш, Имре По ша и Ати ла Шо ти. ОРОМ: Га бор Га бор, Имре Дав чик, Ла сло До бо, Ју дит Ка дар, Јо жеф Ма дар, Ги зе ла Ми ха љи, Вик то риа Ми лу ти но вић, Иштван Нађ, Ка та лин По ша, Га бор Шан дор и Пи ро шка Ту кач. ВЕ ЛЕ БИТ: Пе тар Ћур чић, Ми лан Ци га но вић, Јо ван По тре бић, Ми лу тин Гра о вац и Ђу ро По по вић. МАР ТО НОШ: Ја нош Гу ти, Жу жа на Еге те, Гер ге Хор ват, Акош Ма кра, Фе ренц Ко со, др Ла сло Кер ме ци, Јо жеф те лек, Мар та Тер те ли М. Митровић Те лек и Ен дре Шорш.

Зре ња нин ској фар ма ци ји има ле ка

ЗРЕ ЊА НИН: Док Фа бри ка ле ко ва “Ју го ре ме ди ја”, у ко јој је об у ста вље на про из вод ња и чи ји се рад ни ци већ ду же вре ме на ла зе на при нуд ном од мо ру, про жи вља ва нај те же да не од свог на стан ка, до тле ком па ни ја “Фар маС Ср би ја”, иза ко је сто ји је дан од нај ве ћих хр ват ских би зни сме на Лу ка Ра јић, на ја вљу је ско ро отва ра ње фар ма це устске ку ће у

ме се ци. У зре ња нин ској ло кал ној са мо у пра ви оце њу ју да ће ком па ни ја, ко ја има бо га ту па ле ту ле ко ва, тра же них на до ма ћем тр жи шту, би ти од из у зет ног зна ча ја за бол ни цу, здрав стве не уста но ве и па ци јен те. Ди рек тор “Фар маС Ср би ја” Ра ди вој То па лов ка же да је та ком па ни ја на срп ском тр жи шту при сут на од кра ја 2010. го ди не, акви зи ци јом две фар ма це уст ке ком па ни је ко је има ју свој по гон у Бе о гра ду. - Ка па ци те ти тог по го на већ су по пу ње ни та ко да је на ста ла по тре ба за ства ра њем но ве фа бри ке. Она ће има ти ка па ци те те са свим до вољ не за те ри то ри ју Ср би је и за из воз ван зе мље, а тре нут ну па ле ту ко јом рас по ла же мо чи ни осам ле ко ва и сви они се на -

Најављено скоро отварање

ни је бо ле сти из те обла сти – ре као је То па лов. По ред Ср би је, “Фар маС” тре нут но по слу је на те ри то ри ји Хр -

Пут који води до Баната От куд “Фар маС” у гра ду на Бе ге ју? Лу ка Ра јић је, на и ме, ус по ста вио са рад њу са бе о град ском ком па ни јом “Ин мед” ко ја је 2008. го ди не у ин ду стриј ској зо ни “Ба гљаш”, у Зре ња ни ну, за по че ла из град њу фа бри ке ле ко ва, ко ја је тре ба ло да про из во ди кап су ле и та бле те. Те ме љи но вих по го на по ста вље ни су на по вр ши ни од 2,6 хек та ра. Уго вор о ин ве сти ра њу пот пи са ли су го ди ну да на ра ни је та да шњи гра до на чел ник Зре ња ни на Го ран Кне же вић и ди рек тор “Ин ме да” Не над Га зи ка ло вић. Али, бе о град ска фир ма ни је мо гла са ма да на ста ви по сао, већ је од лу чи ла да на ђе стра те шког парт не ра – Лу ку Ра ји ћа, ко ји се на при вред ну сце ну вра тио као вла сник ком па ни је “Фар маС” у ко ју је до са да, по пи са њу хр ват ских ме ди ја, уло жио ми ли о не евра.

Распоред одборничких мандата

Кне же вић, ме ђу тим, упу тио је отво ре но пи смо Град ском од бо ру СПС, по зи ва ју ћи ову пар ти ју да се јав но из ја сни о тврд ња ма ДС и још увек ак ту ел ног лорд ме ра Ми ле те Ми хај ло ва да ће со ци ја ли сти по др жа ти оп ста нак до с а да шње град ске вла сти на че лу са ДС и ЛСВ. - Сма трам да би то би ло про тив но во љи гра ђа на ко ји су на из бо ри ма ука за ли по ве ре ње ва шој пар ти ји. Под се ћам вас и да је ЛСВ стран ка ко ја се го ди на ма за ла же за за бра ну ра да СПС – по ру чио је Кне же вић. Ж. Балабан

ваи, Бе ла Та чи, Ру долф Че ке, Ка рољ Ва дас, др Ми хаљ Бим бо, Зол тан Ма њи, Фе ренц Ду каи, Жолт Ре ме те, Кор нел Ме са рош, Иштван Буш и Јо во То ми шић. ТРЕ ШЊЕ ВАЦ: Акош Ба јус, Аго та Ба линт, Ро берт Бич кеи, Нан дор Би лиц ки, Аг неш Ду каи, Ати ла Га здаг и Зо ран Те слић. АДОР ЈАН: Зол тан Ба бин ски, Кри сти ан Тер теи, Бе ла Пи он тек, Јо жеф Са бо, Ми клош Пре да, Јо жеф Ожвар и Јо жеф Вај да. ХОР ГОШ: Иштван Да њи, др Ела Ке че но вић Шо ти, Ро берт Кре ку шка, Шан дор Ша фрањ, Ти бор Не мет, Ђе зе Та бо ро ши, Јо жеф Та кач, Ибо ља Ве се ли нов и Га бор Вал ко вич. МА ЛЕ ПИ ЈА ЦЕ: Ти бор Ал ма ши, Ре же До мон кош, Иштван Киш, Ге за Ко вач, Ер вин Ко вач, Гу став Нађ, До ра Шар кањ, Чи ла

ХРВАТСКИ БИЗНИСМЕН ЛУКА РАЈИЋ ОТВАРА ФАБРИКУ У ЗРЕЊАНИНУ

по ми њу ћи да се на да да ће у на ред них се дам до де сет да на би ти ре ше на си ту а ци ја у ве зи са скуп штин ском ве ћи ном и ка дров ским ре ше њи ма. Из та бо ра де мо кра та та ко ђе је сти гла на ја ва да ће бу ду ћу власт у гра ду на Бе ге ју чи ни ти до са да шње стран ке, али уз по др шку СПС-а, пар ти је ко ја на ра ни јим из бо ри ма ни је ус пе ла да пре ђе цен зус. Члан Пред сед н и ш тва Срп с ке на п ред н е сран ке и кан ди дат за зре ња нин ског гра до на чел ни ка Го ран

У но вом са зи ву Скуп шти не гра да Зре ња ни на ко а ли ци ја оку пље на око СНС ће има ти 25 од бор ни ка, ли ста „Из бор за бо љи жи вот - Бо рис Та дић„ 15, Ли га со ци јал де мо кра та Вој во ди не 13, ко а ли ци ја СПС – ПУПС - ЈС 8, Срп ска ра ди кал на стран ка 4 и Са вез вој во ђан ских Ма ђа ра два ман да та.

ИЗБОРИ ЗА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У ОПШТИНИ КАЊИЖА

ОТВОРЕНА ВРАТА БЕЧЕЈСКЕ ЕКОНОМСКО-ТРГОВИНСКЕ ШКОЛЕ

Ме ста за још 252 сред њо школ ца

petak25.maj2012.

Радивој Топалов

Зре ња ни ну. По че так ра да но ве фа бри ке ле ко ва, чи ји су по го ни сме ште ни у ин ду стриј ској зо ни “Ба гљаш”, оче ку је се за не ко ли ко

ла зе на ли сти Ре пу блич ког фон да за здрав стве но оси гу ра ње. До ми ни ра кар ди о ва ску лар на па ле т а јер су, на жа ла ост, и нај за сту пље -

ват ске, Бо сне и Хер це го ви не, а у то ку је ши ре ње и на оста ле зе мље. - Тре нут но има мо се дам де сет за по сле них и тај број ће се по ве -

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА КАТАРИНЕ ВЕРЕШ

Век по зо ри шта на срп ском СТА РА ПА ЗО ВА: У окви ру 50. су сре та АПДВ,

ко ји те че у Ста рој Па зо ви већ не де љу да на, по ред на бо љих ама тер ских пред ста ва пу бли ка мо же да ужи ва и у пред ста вља њу за ни мљи вих књи га и из ло жба ма, па је та ко пред ста вље на и књи га „Век по зо ри шта у Ста рој Па зо ви“ Ка та ри не Ве реш, у пре во ду на срп ски је зик. На сло вач ком је зи ку књи га је, об у хва та ју ћи исто ри ју по зо ри шне де лат но сти Сло ва ка у Ста рој Па зо ви од пр ве ама тер ске пред ста ве 1903.го ди не до 2000., са пре ко 460 пре ми је ра, об ја вље на за ју би леј, а на пре вод на срп ски је зик, ко ји је та да на ја вљен, че ка ло се ско ро де вет го ди на и са да је књи га иза шла у окви ру про јек та По зо ри шног му зе ја Вој во ди не, уз по др шку Оп шти не Ста ра Па зо ва и За во да за кул ту ру АПВ, ис та кла је на про мо ци ји ку стос Ива на Ко чи. Вла ди мир Ва лен тик, као глав ни уред ник овог из да ња, ис ти че бо гат ство по да та ка са бра но у овој књи зи, по ла зе ћи од по да тка да је Вла ди мир Хур бан ста ри ји, ре жи сер пр ве па зо вач ке пред ста ве, играо у пр вој

пред ста ви на сло вач ком је зи ку у Вој во ди ни 1866.го ди не и љу бав пре ма по зо ри шту до нео у Ста ру Пза о- ву упра во из тих сту дент ских да на, а за ни мљи ва спе ци фи чост је и про жи ма ње срп ске и сло вач ке по зо ри шне тра ди ци је у Ста рој Па зо ви, што се огле да у број ним го сто ва њи ма Срп ског на род ног по зо ри шта, та да ма нин ског у Вој во ди ни као што је и сло вач ко, а драм ски пи сац Вла ди мир Хур бан Вла ди ми ров, ко ји је по ста вио те а тро ло шке осно ве код Сло ва ка, је за бе ле жио сва по зо ри шна го сто ва ња у Па зо ви...А ту тра ди ци ју су на ста ви ли и ре ди те љи и Ста ре Па зо ве но ви јег до ба јер, за 109 го ди на по зо ри шне тра ди ци је Ста ре Па зо ве са мо је је дан ре ди тељ ан га жо ван са стра не, а зна чај ове књи ге по твр ди ли су нај зна чај ни ји те а тро ло зи из Сло вач ке као што су Вла ди слав Ча вој ски Даг мар Под ма, ис та као је Ва лен тик, док је Ка та ри на Ве реш на ја ви ла да и да ље при ку пља гра ђу и да је про на шла мно го но вих по да та ка, ко ји ће се сва ка ко на ћи А. Мали у но вој књи зи.

По моћ за пе то го ди шњег Вла ди ми ра

ПАН ЧЕ ВО: У окви ру по зо ри шног сег мен та БУ ДИ-ја ор га ни за ци о ни тим КЦ Пан че ва осми слио је ху ма ни тар ну ак ци ју под сло га ном “БУ ДИ пле ме нит”, са ци љем да се ку по ви ном ка ра та за по зо ри шну пред ста ву „Удар ци и

осми јех“ По ет ског те а тра мла дих „Ју вен та“ из Са ра је ва, по мог не Вла ди ми ру Ђор ђе ви ћу (5,5 го ди на) из Пан че ва ко ји бо лу је од ком плек сне епи леп си је. Пред ста ва го сту је у по не де љак, 28. ма ја у 17 у дво ра ни Кул тур ног цен тра

Пан че ва, це на ула зни це је 200 ди на ра. На ме ње на је ђа ци ма ви ших раз ре да основ не шко ле и ста ри ји ма, а ба ви се на си љем у по ро ди ци. По сле пред ста ве пла ни ран је и раз го вор са уче сни ци З. Дг. ма.

ћа ва ти. На ме ра нам је да бу де мо до бар ком ши ја, дру штве но од го вор на ком па ни ја ко ја ће пр вен стве но ра сти и раз ви ја ти се у гра ду Зре ња ни ну – на вео је То па лов. Ра ни је је “Днев ни ку” из За гре ба по ру че но да се “Фар маС” не пла ши кон ку рен ци је, с об зи ром на то да ће од на ред не го ди не по сло ва ти у гра ду у ком већ по сто ји Фа бри ка ле ко ва “Ју го ре ме ди ја” и у ко ме ма ли ак ци о на ри ове фир ме гра де још јед ну фар ма це ут ску ку ћу – “Лук сол Фар ма ци ја”. “По ста вља мо се би ви со ке ци ље ве ко је ће мо, убе ђе ни смо, ре а ли зо ва ти. Кон ку рен ци ју, при том, по здра вља мо јер смо уве ре ни да је ве ћи број ком па ни ја ко је по слу ју пре ма стан дар ди ма стру ке вр ло ва жан за здра ву тр жи шну утак ми цу”, ре кли су нам у овом хр ват ском пред у зе ћу. Ж. Балабан

Кон церт деч јих ан сам ба ла

КИ КИН ДА: Око 250 ма ли ша на из ки кинд ског Ака дем ског дру штва за не го ва ње му зи ке „Гу сле„ и њи хо вих вр шња ка из Но вог Кне жев ца и Вој ке одр жа ће да нас за јед нич ки кон церт на род них пе са ма и ига ра, у са ли На род ног по зо ри шта.Кон церт је за ка зан за 18 са ти, а ула зни це ко шта ју сим бо лич них 100 ди на ра. Пре ма ре чи ма умет нич ког ру ко во ди о ца деч је гру пе „Гу сле“ Маг да ле не Ше бул, ма ли ша ни ће, у тро ча сов ном про гра му, пред ста ви ти но ви ре пер то ар из мно гих кра је ва Ср би је. А. Ђ.

dRU[TvO

petak25.maj2012.

dnevnik

c m y

U SR BI JI SE UVO DI JE DIN STVE NI TE LE FON SKI BROJ ZA NE STA LU DE CU

Po zo vi 116000 ra di po mo }i

Re pu bli~ ka agen ci ja za elek tron ske ko mu ni ka ci je (RA TEL) do de li la je Ne vla di noj or ga ni za ci ji “Astra” je din stve ni evrop ski te le fon ski broj za ne sta lu de cu “116000”, ~i me }e uslu ge tog bro ja usko ro po sta ti do stup ne i u Sr bi ji. Osnov ne uslu ge ko je se pru à ju po mo }u te le fon skog bro ja 116000 za ne sta lu de cu su pri ma we pri ja ve o ne stan ku de te ta, pro sle |i va we po li ci ji i pru à we po dr {ke ro di te qi ma ne sta log de te ta. Sr bi ja je do de lom ovog bro ja po sta la pr ve ze mqa ju go i sto~ ne Evro pe van Evrop ske uni je u ko joj }e on bi ti ope ra ti van. Ujed no }e mo se pri dru ì ti gru pi od 16 evrop skih dr à va u ko ji ma je ovaj vid po mo }i ro di te qi ma, sta ra te qi ma i ne sta loj de ci ve} do stu pan. Te le fon ska li ni ja za ne sta lu de cu bi }e do stup na 24 sa ta dnev no, se dam da na u ne de qi, a na po zi ve upu }e ne na broj 116000 ja vqa }e se sa rad ni ci “Astre” ob u ~e ni za pru à we po mo }i ro di te qi ma ne sta le de ce. Oni }e pri ma ti in for ma ci je od gra |a na o slu ~a je vi ma ne stan ka i uz wi ho vu sa gla snost pro sle |i va te ih po li ci ji i dru gim nad le `nim or ga ni -

ma. Osim do dat ne po dr {ke po li ci ji u is tra zi slu ~a je va ne stan ka de ce “Astra” }e pru à ti i uslu ge psi ho lo {ke i dru ge vr ste po mo }i ro di te qi ma ne sta le de ce od no sno upu }i va ti ih na od go va ra ju }e in sti tu ci je i po mo }i im u ko mu ni ka ci ji sa wi ma. U Sr bi ji se go di {we za be le ì oko sto slu ~a je va ne stan ka de ce. Ne vla di ne or ga ni za ci je, a me |u wi ma i “Astra”, ima ju ve o ma zna ~aj nu ulo gu u pro na la è wu de ce jer one na na ci o nal nom ni vou sa -

ra |u ju sa istim or ga ni za ci ja ma u dru gim evrop skim dr `a va ma. Uvo |e wem evrop skog bro ja ta sa rad wa }e bi ti olak {a na, a mo gu} nost za br zi pro na la zak ne sta log de te ta uve }a na. Me |u na rod na sa rad wa u ovoj obla sti je od po seb ne ko ri sti jer je zbog ne po sto ja wa ne ka da {wih ob li ka gra ni~ ne kon tro le iz me |u ze ma qa EU olak {an tran sport ne sta le de ce iz jed ne u dru gu dr `a vu ~la ni cu, pa se sa mim tim wi hov pro na la zak ~i ni ma we ve ro vat nim. Q. M.

Po re me }aj ra da {ti tne `le zde Po re me }a ji ra da {tit ne `le zde spa da ju u naj ~e {}a obo qe wa u sve tu, a po red stre sa, na sled nog i dru gih fak to ra ri zi ka, ve li ki uti caj u na stan ku tog obo qe wa ima ne do sta tak uno sa ili uno {e we pre ko mer ne ko li ~i ne jo da u or ga ni zam, uka zu ju stru~ wa ci. Prof. dr Bo ò Tr bo je vi} sa Me di cin skog fa kul te ta i Kli ni ke za en do kri no lo gi ju, di ja be tes i bo le sti me ta bo li zma Kli ni~ kog cen tra Sr bi je iz ja vio je, po vo dom obe le à va wa Me |u na rod ne ne de qe zna ~a ja {ti ta ste `le zde, da uko li ko ne po sto ji do vo qan unos jo da {ti ta sta `le zda mo è da „od re a gu je”, jer ne mo è da pro -

iz vo di hor mo ne neo p hod ne za pra vil no funk ci o ni sa we svih }e li ja u qud skom or ga ni zmu. Ka ko je ka zao, do vo qan unos jo da to kom trud no }e ve o ma je va `an ka ko za trud ni cu ta ko i plod, a dnev ne ko li ~i ne tog ele men ta iz no se 150 mi kro gra ma dnev no, dok po ro di qe tre ba da uno se i vi {e od to ga. Jo da naj vi {e ima u mle~ nim pro zi vo di ma, ja ji ma i me su i ve o ma je va `no kon zu mi ra ti te na mir ni ce na rav no ne u ve }im ko li ~i na od uobi ~a je nih. Pro ce wu je se da {i rom sve ta oko 300 mi li o na qu di ima pro ble me sa {ti ta stom `le zdom, dok se u Sr bi je ne zna ta ~an broj obo le lih.

SPE CI JAL NA BOL NI CA „DR BO RI VO JE GWA TI]” U STA ROM SLAN KA ME NU

No vi iz gled sta re ba we Za hva qu ju }i ula ga wu Po kra ji ne, ali i pred u zi mqi vo sti ru ko vod stva, jed na od naj sta ri jih ba wa u Voj vo di ni, Spe ci jal na bol ni ca „Dr Bo ri vo je Gwa to vi}” za ne u ro l o { ka obo q e w a i post tra u mat ska sta wa u Sta rom Slan ka me nu, do bi la je no vi sjaj. Od ukup no 101 mi li o na di na ra ko li ko je do bi je no od Po k ra j i n e, re n o v i r a n i su objek ti iz gra |e ni 1906. go di ne, ko ji su bi li ru i ni ra ni. Ti objek ti su pod za {ti tom dr `a ve pa je za dr `an spoq ni iz gled, a en te ri jer je pot pu no ob no vqen. Sa da sva ka so ba ima mo der no opre mqe no i ure |e no ku pa ti lo i kli ma ti za ci ju, a na pra vqen je i lift pa je ta ko ne ka da {wa sli ka, ka da su se stre na ru ka ma pre no si le ne po kret ne pa ci jen te na sprat, iz bri sa na. Od tih sred sta va, 54 mi l i o n a su ulo ` e n a u iz grad wu no vog objek ta. - No vo o tvo ren obje kat od 750 kva drat nih me ta ra ima 12 so ba, mo der no je na me {ten, sa no vim ku pa ti li ma ko ja se

Dr Mir ja na Al bot

no na ob no vi i iz grad wi bol ni ce, po slu ni je kraj. Tro sprat na, naj ve }a zgra da u bol ni~ kom kru gu, ko ja je iz gra |e na 1982. go di ne i ko ju ov de zo vu „No va” zgra da, zah te va ta ko |e ula ga wa.

Li ste ~e ka wa za do la zak u ba wu ne ma, a na pri jem se ~e ka od tri do se dam da na. Naj ve }i broj pa ci je na ta do la zi sa upu tom i odo bre wem ko mi si je o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa, a ma wi deo sam

- Kon ku ri sa li smo u Mi ni star stvu za za {ti tu `i vot ne sre di ne za do de lu sred sta va za u{te du ener gi je jer su pro zo ri na tom objek tu do tra ja li, ne dih tu ju pa su tro {ko vi za za gre va we objek ta ve li ki. Pro ble me ima mo i sa pro ki {wa va wem kro va. Zbog ne su gla si ca iz me |u Fon da za ka pi tal na ula ga wa i iz vo |a ~a ra do va, s ko jim je pot pi san ugo vor za te ra do ve, jo{ ni je re {e no pro ki {wa va we krov - ka `e dr Al bot. Pro s ta j e da se ulo ` i i ob n o v i opre ma ko ja je, po re ~i ma na {e sa go vor ni ce, do tra ja la.

fi n an s i r a svoj bo r a v ak u bol ni ci. Me |u tim, u po sled we vre m e broj pa c i j e n a t a opa da. - Ima mo 295 po ste qa za pa ci j en t e ko j i do l a z e pre k o zdrav stve nog osi gu ra wa, ali ka pa ci te ti su nam sve ma we po pu we ni. Zbog iz me ne Pra vil ni ka za upu }i va we na re ha bi li ta ci ju i op {te {ted we {a qe nam se sve ma we pa ci je na ta pa ta ko ima mo sa mo 5 od sto no vo sad skih pa ci je na ta, a 75 od sto su nam be o grad ski pa ci jen ti. Ka da bi se svi ne u ro lo {ki pa ci jen ti iz po kra ji ne, ko ji ma je po treb n o pro d u ` e n o le ~ e w e, upu }i va li kod nas i u ba wu Me len ce gde se ta ko |e upu }u ju ti bo le sni ci, ima li bi po p u w e n e ka p a c i t e t e. Sve ma we nov ca ima mo jer se fi nan s i r a m o iz bo l e s ni~ k og da na ko ji za po kret ne bo le sni ke iz no si 2.700 di na ra, a

na la ze u sva koj so bi - ka è di rek to ra Spe ci jal ne bol ni Ba zen u par ku ce „Dr Bo ri vo je Gwa ti}„ dr Mir ja na Al bot. - Na me {taj Spe ci jal na bol ni ca u Sta rom Slan ka me nu ima za tvo re ni je uglav nom sti gao, a pre o sta te ra pij ski ba zen sa mi ne ral nom, sla no-jod nom vo dom. U pla nu je da stig ne jo{ ma wi deo ko je da se u par ku ko ji okru ù je bol ni cu iz gra di jo{ je dan otvo ji smo do bi li iz Fran cu ske ren ba zen. Ina ~e, tu ri sti~ ka po nu da Sta rog Slan ka me na je od „Ze le nih vi te zo va”. Tu su sve ve }a, tu su re sto ra ni, su ve nir ni ca, ma ri na, isto rij ski i dva no va objek ta sa 36 jed no spo me ni ci, pe {}a ne pla è... kre vet nih i dvo kre vet nih so ba, za sme {taj po kret nih bo le sni ka kao i gra |a na ko ji do la ze u ba wu na od mor. Na pra vqen je i re sto ran sa 200 me sta sa div nim po gle dom na u{}e Ti se u Du n av, iz m e {te n a je ku h i w a, ko ja je bi la u lo {em sta wu, iz pri ze mqa na sprat kod re sto ra na. Mno go je ura |e no i na u{te di ener gi je. Ta ko su toj usta no vi odo bre na sred stva od 68 mi li o na za kli m a t i z a c i j u pro sto ri ja, kao i za za gre va we sa ni tar ne vo de pre ko so lar n ih ko l ek t o r a, {to je po red u{te de do ve lo i do do dat nog po boq {a wa kom fo ra pa ci je na ta ko ji ov de do la ze zbog sta w a na k on Spe ci jal na bol ni ca „Dr Bo ri vo je Gwa ti}” Fo to: R. Ha yi} mo `da nog uda ra, ne u ro lo {kih obo qe wa, o{te - Tre ba nam opre ma za elek za ne po kre ne 3.150 di na ra, a }e wa pe ri fer nog mo tor nog tro te ra pi ju jer je po sto je }a od tih sred sta va is pla }u je mo ne u ro na, sta wa po sle tra u ma za sta re la, a i de fi ci tar na sve: pla te, ener gen te, le ko ki~ me nog stu ba sa o{te }e nam je jer ima mo ve li ki broj ve, ju bi lar ne na gra de i put ne wem ki~ me ne mo `di ne, za pa pa ci je na ta ko ji ma je ona po tro {ko ve za po sle ni ma - ka qen skog re u ma ti zma... I po treb na, kao i sa ni tet sko vo è dr Al bot. red to ga {to je mno go ura |e zi lo za pre voz pa ci je na ta. J. Bar bu zan

dru[tvo

dnevnik

petak25.maj2012.

SKUP EVROPSKIH MASONA

Ujediwene velike loè u Beogradu Danas i sutra oko 250 slobodnih zidara iz 20 dràva Evrope okupi}e se u Beogradu na konferenciji Ujediwenih velikih loà Evrope. Tako }e Srbija prvi put posle 82 godine biti doma}in evropskim masonima. Organizator skupa je Velika nacionalna loà Srbije koja èli da na taj na~in obeleì i stogodi{wicu formirawa masonskog Vrhovnog saveta Srbije. Na dvodnevnoj sesiji bi}e majstori velikih loà Francuske, Italije, Rumunije, Britanije, Bugarske, Rusije, Ma|arske, [panije, ê{ke i Moldavije, ali i Libana, Meksika i drugih dràva. Kako obja{wavaju organizatori, na kongresu se ne}e pri~ati o politici, mada me|u masonima ima politi~ara iz evropskih dràva, ve} }e teme biti vezane za unutra-

{wu organizaciju masonske loè, za prijem novih ~lanova, kontrolu rada loà u Evropi i sli~no. Srbija }e sutra potpisati poveqe o bratimqewu sa velikim majstorima loà Bugarske, Rumunije i Ni{a.

se ne otkrivaju. Mada bi svi masoni jedne dràve trebali biti u jednoj “loì” u Srbiji su oni podeqeni i trenutno ima ~ak {est velikih loà. Prvi ovakav skup u Srbiji, uz me|unarodno prisustvo iz vi{e

Politika i slobodni zidari Dragoslav Pavlovi}, veliki majstor Velike nacionalne lo`e Srbije, tvrdi da od svih ameri~kih predsednika samo trojica nisu bili masoni i dodaje da su svi engleski vladari bili slobodni zidari. On isti~e i da nijedan srpski ministar i va`niji politi~ar nije mason, ali dodaje da u srpskoj vlasti ima masona. U Srbiji, mada nema preciznih podataka, ima oko 2.500 masona. Ta~nih podataka nema, izme|u ostalog i zbog toga {to se po masonskim pravilima imena masona

dràva, odràn je pre 82 godine kada je veliki majstor srpske loè bio \or|e Vajfert. Na sajtu Velike nacionalne loè Srbije navedeno je da su me|u poznatim

masonima bili i Vuk Stefanovi} Karaxi}, Stevan Sremac, Stevan Mokrawac, Sima Milutinovi} Sarajlija, Milan Grol, knez Mihailo Obrenovi}, Jovan Du~i}, Ivo Andri}, @ivojin Mi{i}, Dositej Obradovi} i Aleksandar Kara|or|evi}. Prethodnih godina ovakvi skupovi odràvali su se uglavnom u Parizu, pa je odluka da se on ovoga puta odrì u Beogradu ocewena kao “velika ~ast”. Tim pre {to }e svi masoni Evrope obeleìti stogodi{wicu osnivawa srpske masonske loè. Tokom skupa bi}e izabran i novi predsednik Velike nacionalne loè Srbije jer je Dra go sla vu Pa vlo vi }u istekao mandat. On je za velikog majstora izabran 13. juna 2009.godine, a mandat traje tri godine. Q. Male{evi}

ME\U NAJBOQIM STUDENTIMA UNIVERZITETA U NOVOM SADU I DVE BANA]ANKE

Vred nim ra dom do ve li kog uspe ha Sa wa Pan ti} iz Kumana i Je le na Ra da nov iz Zrewanina dobile su priznawa za najboqe studente zrewaninskog Tehni~kog fakulteta “Mihajlo Pupin”, na tradicionalnoj sve~anosti koju je organizovao Univerzitet u Novom Sadu u ~ast najboqih. Sa-

i dru{tvena i da je iz tog razloga odlu~ila da studira na smeru poslovnih komunikacija, a studije da nastavi na smeru informacionih tehnologija jer smatra da je informatika budu}nost. - Studiram na Tehni~kom fakultetu “Mihajlo Pupin” u Zre-

du}nosti nastavim ovim tempom. Veoma mi zna~i, zato {to sam puno truda ulo`ila u svoje {kolovawe i sre}na sam zato {to mi se trud isplatio – rekla je Sawa Panti} koja je ostvarila pravo na mnogobrojne stipendije. Kada je re~ o planovima za budu}nost, volela bi da ostane u Srbiji, da se zaposli u svojoj op{tini Novi Be~ej, ali sada joj je

dine. Moja prose~na ocena tokom studija je 10. Na istom fakultetu sam pro{le godine diplomirala na smeru Menaxment poslovnih komunikacija. Ovaj studijski program je trajao tri godine i prose~na ocena tokom studija tako|e mi je bila 10. Odlu~ila sam se da upi{em ba{ ovaj fakultet jer ima savremeno opremqene ra~unarske laboratorije, dobre

[ta donosi budu}nost Za razliku od Sawe koja `eli da prona|e posao u struci u svom rodnom mestu, Jelena ima druge planove za budu}nost. - Sebe ne vidim u svom gradu, zbog trenutne situacije, ve} u onom mestu koje mi ponudi najboqu {ansu za dokazivawe, a to mo`e biti u zemqi ili inostranstvu – poru~ila je Jelena.

Sa wa Pan ti}

wa ima 23 godine, `ivi u Kumanu sa bratom, ocem penzionerom i majkom koja je nezaposlena. Finansijska situacija u kojoj se nalazi wena porodica dala joj je motivaciju da sredwu ekonomsku {kolu u Novom Be~eju zavr{i sa titulom |aka generacije. Sawa za sebe ka`e da je komunikativna

Je le na Ra da nov

waninu. Zavr{ila sam trogodi{we studije na smeru menaxer poslovnih komunikacija, sa prose~nom ocenom 10, a sada sam na ~etvrtoj godini smera informacione tehnologije u poslovnim sistemima, na istom fakultetu. Nagrada koja mi je uru~ena je veliki podsticaj za mene da i u bu-

prioritet da zavr{i ~etvrtu godinu i upi{e master. Zrewaninka Jelena Radanov ima 25 godina i `ivi sa majkom koja je u penziji i ocem koji vredno radi posao gra|evinskog tehni~ara. Nakon zavr{ene sredwe ekonomske {kole “Jovan Trajkovi}” odlu~ila se za fakultet u svom rodnom mestu. - Zavr{avam ~etvrtu godinu na studijskom programu Informacione tehnologije u poslovnim sistemima, koji traje ~etiri go-

uslove za rad i sticawe kvalitetnog obrazovawa. Tako|e, na fakultetu radi izuzetno dobar nastavni kadar, koji sa studentima ima blizak odnos i pomaè im u daqem razvoju znawa i ve{tina – kazala je Jelena Radanov. O nagradi koju je dobila Jelena kaè da je uvek privilegija imati veliku konkurenciju na Univerzitetu u Novom Sadu, jer mnogo studenta postiè izvanredne rezultate. @. Balaban

ULOGA JAVNIH SERVISA U MULTIETNI^KIM SREDINAMA

Pro gram bez ge to i za ci je ma wi na - Radio-televizija Vojvodine u svom programu posve}uje zna~ajno mesto nacionalnim zajednicama i daje im mogu}nost da se izra`avaju i komuniciraju na svom jeziku. Sve etni~ke zajednice moraju imati adekvatan medijski prostor, {to je kompleksan zadatak i zahteva dosta napora da bi se ispunio - izjavio je pokrajinski sekretar za kulturu i informacije Mi lo rad \u ri} ju~e na otvarawu konferencije „Uloga javnih servisa u multietni~kim sredinama”, odr`anoj u „Studiju M”. On je istakao da je emitova-

ve, kada ima puno medija, novih evropskih normi program se polako razvija. Na{a misija je da napravimo medij koji se obra}a gra|anima, koji gra|ani finansiraju i kontroli{u. Trudimo se da prona|emo na~in da to i ostvarimo u atmosferi u kojoj nas ko~i sada{wi na~in pretplate za koji se nadam da }e uskoro biti promewen i imaju}i u vidu da nemamo ve} 13 godina studije i kapacitete za proizvodwu programa - rekao je Isakov. Partner u organizaciji bila je misija OEBS-a u Srbiji, a ruko-

Postoji obaveza da se omogu}i izraàvawe nacionalne posebnosti, ali treba prevazi}i i rizik „dru{tva u leopardovoj koì” ili etni~kih enklava koje ìve jedne pored drugih, a ne komuniciraju me|usobno (Milorad \uri}) we programa na vi{e jezika postalo standard koji se mora daqe razvijati: - Pitawe je na koji na~in iza}i u susret svim izazovima koje multikulturalizam sa sobom nosi. Postoji obaveza da se omogu}i izraàvawe nacionalne posebnosti, ali treba prevazi}i i rizik „dru{tva u leopardovoj koì” ili etni~kih enklava koje ìve jedne pored drugih, a ne komuniciraju me|usobno. Tu je uloga medija najva`nija. Treba nam model koji }e sa~uvati posebnosti, a sa druge strane spre~iti getoizaciju. Prema re~ima direktora RTV Si ni {e Isa ko va, konferencija treba da posluì za inovirawe i popravqawe programa na razli~itim jezicima nacionalnih mawina. - Ovakvih medijskih ku}a poput RTV gotovo da nema u svetu. Ta razli~itost u programu je na{ tradicionalan na~in rada, {to mo`da i nije najsre}nije re{ewe. U vremenima koja nose nove izazo-

vodilac medijskog odeqewa u ovoj organizaciji Dra ga na So lo mon istakla je da javni servis mora biti slobodan od svih uticaja: - Na{a organizacija, a i cela me|unarodna zajednica `eli nezavisnu ure|iva~ku politiku i slobodu medija. Javni servis, da bi bio kvalitetan, mora imati dobar program. Da bi imao dobar program u wega moraju da se me{aju samo urednici i novinari, a ne politi~ari. @elim RTV-u i RTS-u da ubudu}e razvijaju komunikaciju sa gra|anima koji treba program da ure|uju zajedno sa profesionalcima. Jedna od dobrih ideja je da danas odlu~imo da pokrenemo opse`nu analizu onoga {to gra|ani `ele da gledaju na javnim servisima. To qude nikada niko nije pitao. Konferenciji su prisustvovali predstavnici javnih servisa u regionu, izaslanici ma|arske i francuske ambasade te predstavnici NVO, naciopnalnih mawina i medijski eksperti. P. Klai}

POSLEDWI VOZ ZA PRIPREMU PRIJEMNOG ISPITA

Ubr za ni kurs ma te ma ti ke na FTN-u Gotovo svi fakulteti u sastavu Univerziteta u Novom Sadu organizovali su za aktuelne maturante a potencijalne studente, du`u ili kra}u pripremnu nastavu za prijemni ispit. Nastavnici i asistenti sredwo{kolcima dr`e nastavu uglavnom subotom ili nedeqom, a ~asovi su ponegde savim besplatni, kao, na primer, na Prirodno-matemati~kom fakultetu ili Tehnolo{kom. Tamo gde ih napla}aju, ipak su jeftiniji nego da ih u~enik uzima privatno. Fakultet tehni~kih nauka i ove, kao i godinama unazad oragnizovao je jo{ ranije pripremnu nastavu za maturante koji nameravju da tu upi{u neki od mnogo-

brojnih studijskih programa. Me|utim, svesni da ima onih kojima je potrebno ili `ele da jo{ malo u~vrste znawe iz matematike, koja je glavni, pa i jedini predmet na ve}ini smerova, ili onih koji bi da uhvate posledwi voz pred proveru znawa za upis na fakul-

tet, FTN je odlu~io da organizuje ubrzani kurs pripremne nastave za prijemni iz matematike i to za one koji nameravaju da konkuri{u za upis na: elektrotehniku, gra|evinu, saobra}aj, mehatroniku, geodeziju, animacija u inèwerstvu, ma{instvo, menaxment, grafi~arstvo i za{titu ìvotne sredine. Prijave se ve} primaju, kurs treba da po~ne 18. juna, nastava }e biti svakodnevna, a ukupno 40 ~asova ko{ta 9.500 dinara. Kurs }e se odràti ukoliko se prijavi vi{e od 15 u~enika, pa zato novac na ra~un FTN-a ne treba upla}ivati pre nego {to kurs po~ne. V. êki}

Ko rist od CERN-a vi {e stru ka Ministar prosvete i nauke Srbije @ar ko Ob ra do vi} kaè da }e u~e{}e srpskih nau~nika u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraìvawa (CERN) pruìti {ansu visoko {kolovanim qudima iz Srbije, koji bi radili sa najsavremenijom opremom u toj organizaciji, da steknu zna~ajno iskustvo i potom se vrate u zemqu. CERN bi pruìo {ansu za angaòvawe ve}eg broja stru~waka istraìva~kog i tehni~-

kog profila, ~ime bi se usporio odlazak doma}ih stru~waka u inostranstvo. Koristi od pristupawa CERN za Srbiju mogu biti vi{estruke, rekao je Obradovi} i dodao da saradwa nije vezana iskqu~ivo za fizi~are, odnosno nau~nike, ve} u wu mogu da se ukqu~e i privrednici, uz mogu}nost primene istra`ivawa u medicini, biotehnologijama i novim industrijskim tehnologijama.

CRnA HROnikA

petak25.maj2012.

IZA RE [E TA KA MLA DI] IZ ME LE NA CA

Pri tvo ren zbog kri jum ~a re wa mi gra na ta Policijska uprava u Zrewaninu saop{tila je ju~e da su weni pripadnici uhapsili Dra go sla va M. (29) iz Melenaca, zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo nedozvoqenog prelaska dr`avne granice i krijum~arewa qudi. Po navodima policije, Dragoslav je u toku no}i 21. maja, u nameri da pribavi sebi imovinsku

korist, poku{ao da omogu}i nedozvoqen tranzit kroz Republiku Srbiju grupi ilegalnih migranata koji su na nezakonit na~in pre{li dr`avnu granicu s Republikom Makedonijom. Osumwi~eni je uz krivi~nu prijavu sproveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Zrewaninu koji mu je, nakon saslu{awa, odredio pritvor. @. B.

U SREM SKOM SE LU MA RA DIK

Bom ba eks plo di rala u dvo ri {tu

dnevnik

c m y

OD LU KA SUD SKOG VE ]A TRI BU NA LA U PRO CE SU PRO TIV RAT KA MLA DI ]A

Sa slu {a we sve do ka Tu ì la {tva od 25. ju na Saslu{awe svedoka Ha{kog tuìla{tva u postupku protiv optuènog Rat ka Mla di }a po~e}e 25. juna, odlu~ilo je ju~e Sudsko ve}e Tribunala. Po~etak izvo|ewa dokaza i saslu{awa svedoka optu`be bio je prvobitno planiran za 29. maj, ali je pro{le sedmice, na zahtev Mladi}eve odbrane, odloèn zbog, kako je naveo predsedavaju}i Sudskog ve}a Al fons Ori, ozbiqnih propusta u okviru postupka obelodawivawa optu`be. Odbrana je u vi{e navrata traìla odlagawe po~etka su|ewa, posledwi put zahtevaju}i da to bude na {est meseci, uz obrazloèwe da joj nije pravovremeno omogu}en pristup ve}em broju dokumenata, me|u kojima ima onih koji su kqu~ni za su|ewe.

- U svetlu propusta Tuìla{tva, Sudsko ve}e je zakqu~ilo da je odlagawe saslu{awa prvog svedoka optu`be opravdano, ali nije razmatralo zahtev odbrane za odlagawe na {est meseci - navedeno je u saop{tewu Tribunala. Ve}e je navelo da priprema odbrane nije vezana iskqu~ivo za pretpretresnu fazu postupka. Tuìla{tvu je naloèno da do 30. maja podnese novi spisak s redosledom izvo|ewa prvih svedoka, pi{e u saop{tewu. Optu`nica tereti Mladi}a (70) u dve ta~ke za genocid i u devet ta~aka za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa. Ukoliko bude progla{en krivim, Mladi} bi mogao biti osu|en na doìvotnu zatvorsku kaznu.

Rat ko Mla di}

Mladi} je, posle dugogodi{weg skrivawa, uhap{en 26. maja pro{le godine u selu Lazare-

vo kraj Zrewanina i izru~en Ha{kom tribunalu. (Ta njug)

PRED SED NI CA DRU [TVA SU DI JA DRA GA NA BO QE VI] OCE WU JE:

Re vi zi ja re i zbo ra pre tvo ri la se u far su U no}i izme|u srede i ~etvrtka, pola sata iza pono}i, nepoznata osoba je bacila eksplozivnu napravu u dvori{te A. S., u Ulici Vuka Karaxi}a u Maradiku, op{tina In|ija. Na sre}u, povre|enih nije bilo, a kako se navodi u policijskom iz ve {ta ju, pri li kom eksplozije nastala je materi-

jalna {teta u vrednosti oko 10.000 dinara. A. S. nije `eleo da komentari{e ovaj doga|aj jer ne}e da ometa policijsku istragu, dok su me{tani Maradika {okirani i ne mogu da veruju da se ovako ne{to dogodilo u selu u kome se svi me{tani me|usobno poznaju. J. A.

SRP SKO-CR NO GOR SKA SA RAD WA

Iz ru ~e ni osu |e ni pre stup ni ci Crnogorska policija izru~ila je srpskim kolegama Sa va Di mi }a (42) iz Novog Sada, dok je Srbija Crnoj Gori predala Beranca Bo ja na ]u la fi }a (24), saop{teno je ju~e u Podgorici. Uprava policije je navela da je Dimi} izru~en Srbiji radi nastavka izdr`avawa zatvorske kazne. Wemu je presudom Vi{eg suda u Novom Sadu priznata presuda podgori~kog Vi{eg suda, kojom je osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 30 go-

dina, zbog krivi~nog dela te{ko ubistvo. Crnogorska policija je saop{tila da je ]ulafi}a traìla Srbija na osnovu zahteva Osnovnog suda u Beranama. ]ulafi} je potraìvan radi privo|ewa na izdràvawe kazne zatvora u trajawu od jedne godine i {est meseci, na koju je osu|en presudom tog suda zbog krivi~nog dela te{ka kra|a u produènom trajawu, navodi se u saop{tewu. (Ta njug)

UHAP [EN PA PU [TEN SIN PRED SED NI KA OP [TI NE BU JA NO VAC

Li si ce po sle po ter ni ce

- Mogu se qudi prikazivati kao brojevi, anonimni slu~ajevi koje treba ve} jednom re{iti, pa makar kako, ali uvek je re~ o qudima - ukazalo je Dru{tvo sudija Srbije, iznose}i ocenu da se u farsu pretvorila revizija reizbora- preispitiva wa od lu ka Vi so kog sa ve ta sudstva (VSS) s op{teg izbora 2009, kojima nije reizabrano 837 dotada{wih sudija. Na ju~e odr`anoj pres konfe ren ci ji, pred sed ni ca Dru {tva sudija Srbije Dra ga na Bo qe vi} kazala da je VSS, na 35 sednica, razmatrao 636 prigovora neizabranih sudija, da je pozitivno re{eno 100 ili 16 odsto, dok jo{ nije odlu~eno o 201 prigovoru. Boqevi}eva je podvukla da je od jula pro{le godine, kada je VSS po~eo s odlu ~i va wem o pri go vo ri ma, uo~qiv “drasti~an trend opadawa pozitivnih odluka - sa 42 posto na prvoj sednici , na 24 posto do kraja prve faze, a u posledwa tri meseca na {est posto. - Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde shvatili su

Dra ga na Bo qe vi}

Oda ta po {ta su di ji Fan ci ki }u U Dru{tvu sudija je , na po~etku konferencije za novinare, minutom }utawa odata po{ta nereizabrnom sudiji Slobodanu Fanciki}u, biv{em predsedniku Okru`nog suda u Negotinu, koji je pro{le sedmice izvr{io samuobistvo. - Sudija Fanciki} je ostavio opro{tajno pismo, u kojem, kako sam obave{tena, u prvoj re~enici pomiwe reizbor i navodno uspe{nu reformu sudstva - kazala je Dragana Boqevi}. Po wenim re~ima, posle postupka reizbora sudija Slobodan Fanciki} je „dobio negativnu odluku s obrazlo`ewem da nije radio dovoqan broj odluka zadovoqavaju}im kvalititeom, ali je u postupku revizije dokazao da je wegov nereizbor bio neosnovan“. O tome, navela je Boqevi}, „postoje dva dokaza - dopis VSS-a da je predlog komisije bio da se sudija Fanciki}

vrati na sudijsku funkciju i odluka VSS-a u kojoj se tako|e navodi da je bio takav predlog“. - Onda mu je stigla suprotna odluka. VSS je potvrdio svoju prethodnu odluku o razre{ewu uprkos predlogu sopstvene komisije da je poni{ti - rekla je Boqevi}. Napomenula je da je u toj odluci prvi put istaknut jedan novi razlog za negativnu odlku u slu~aju sudije Fanciki}a. - Neodstojnost se sastoji u slede}em- na predlog javnog tu`ioca ve}e kojim je predsedavao sudija Fanciki} ukinulo je pritvor rumunskoj dr`avqanki okrivqenoj za te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja sa smrtnim ishodom, odre|uju}i druge mere obezbe|ewa wenog prisustva. Desilo se da je okrivqena pobegla i to je sudiju Fanciki}a u~inilo nedostojnim - iznela je Boqevi}eva na konferenciji za novinare.

da se ukida suvi{e odluka o neizboru sudija, pa su zato odlu~ili da se „tome mora stati na put“. Onda su krenule razli~ite vrste pritisaka - kazala je Boqevi}. Dodala je da su posle slu~aja ~lana VSS-a sudije Bla go ja Jak {i }a „ostali ~lanovi VSS iz reda sudija postali vrlo disciplinovani i da se to vidi u statisti~kim brojkama o re{enim prigovorima“. - Revizija, koja je trebalo da ispravi stra{na kr{ewa prava koja su ugrozila ustavni poredak zemqe, pretvorila se u farsu i trku s vremenom da se do promene vlade zadrì i zacementira sve {to je reizborom ura|eno - navela je Boqevi}. Tokom revizije su, kazala je ona, „pri li kom raz ma tra wa prigovora u mnogim slu~ajevima isticani i novi razlozi da bi se potvrdile prvobitne odluke VSS-a o neizboru“. Boqevi}eva je, kako je navela, uputila „kolegama sudijama koje odlu~uju o sudbini ostalih sudija ostalih gra|ana u Srbiji, da svoje funkcije obavqaju ~a sno, ne pri stra sno i sa ve sno”. - Za svaku odluku koju donose, moraju da budu svesni svih posledica. Ako je trebalo mewati zakone da bi se ispravile posledice reizbora, to zna~i da je to bila katastrofa, jer oni moraju da preispituju sve odluke i o izboru prvom i o reizboru i o nereizboru. Pa koja je to odluka, kad dràva sama ka è pre i spi taj sve {to si uradio? - upitala je Boqevi}. Naglasiv{i da je „revizija uvedena zakonom na zahtev EU, da bi se otklonili nedostaci postupka reizbora“, Boqevi}eva je dodala „da su predstavnici EU u decembru ocenili da se revizija prevorila u farsu. J. Ja ko vqe vi}

OKRU @NI SUD U PE ]I

Osu |e ni su di ja, advo kat i le kar Zgra da op {ti ne Bu ja no vac

Predsednik Skup{tine op{tine Bujanovac Jo nuz Mu sli ju izjavio je ju~e FoNetu da je srpska policija na grani~nom prelazu Tabanovci izme|u Makedonije i Srbije „bez obja{wewa u sredu uhapsila wegovog sina, koji se vra}ao iz Tetova gde studira”. Musliju je rekao da je hap{ewe „vid politi~kog pritiska na wega i da mu niko nije dao obja{wewe za hap{ewe”. U vrawskoj policiji navode da je [. M. (23) uhap{en po poternici izdatoj po nalogu is-

tra`nog sudije zbog u~estvovawa u tu~i u kojoj je jedna osoba lak{e povre|ena. - Musliu je osumwi~en za nano{ewe lak{e povrede, a kako se nije javqao na sudske pozive, sud je za wim raspisao poternicu - izjavio je portparol Policijske uprave u Vrawu Dra gan Sta men ko vi}. Policija tvrdi da je [.M. uhap{en jer se nije odazvao na poziv sudije. [. M. je posle izjave istra`nom sudiji pu{ten na slobodu ju~e posle podne.

Okru`ni sud u Pe}i osudio je na pet godina zatvora biv{eg sudiju Ko qa Pu ku zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja, a biv{eg advokata Qon Pa qu {a ja na tri godine zbog prevare, saop{teno je ju~e iz Euleksa. Me{ovito ve}e Euleksovih i lokalnih sudija donelo je, tako|e, odluku da se Puki zabrani vr{ewe du`nosti u javnoj administraciji ili javnim uslugama tri godine nakon odslu`ewa zatvorske kazne. U okviru istog predmeta na tri godine je, zbog prevare, osu|en biv{i advokat Qon Paqu{aj, kome je sudsko ve}e izreklo dodatnu kaznu zabrane vr{ewa profesijom tri godine, od dana stupawa presude na snagu. U saop{tewu se, tako|e, navodi da je lekar Be dri Ba ka li uslovno osu|en na {est meseci zatvora za krivi~no delo prevare, a

zabraweno mu je bavqewe profesijom u naredne tri godine. Ve}e je ustanovilo da su biv{i sudija i biv{i advokat osmislili potra`ivawe za

Pe}

li~nu povredu i angaòvali lekara Bakalija koji je izradio i preuveli~ao lekarski izve{taj. Kako je saop{teno iz Euleksa, ve}e je ustanovilo da su Puka (biv{i sudija) i Paqu{aj (biv{i advokat) „osmislili potraìvawe za li~nu povredu”. Puka je angaòvao Bakalija (doktor) koji je izradio i preuveli~ao lekarski izve{taj. Optuèni Isa Sa qi hi je bio predstavnik Garancijskog fonda Kosova i pristao je da se nadoknadi osmi{qeno potraìvawe u iznosu od 16.000 evra. Koq Puka je kao predsedavaju}i sudija odobrio nadoknadu, pri ~emu je Garancijskom fondu Kosova nare|eno da isplati nadoknadu od 16.000 evra, kao i tro{kove 800 evra. Koq Puka i Qon Paqu{aj su zloupotrebili taj novac, dodaje se u saop{tewu Euleksa. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik U BA^KOM PETROVOM SELU

Pre do zi rao se me ta do nom Be ~ej ska po li ci ja za dr `a la je Xoa B. i Ra mo nu Q. (1989) iz Ba~ kog Pe tro vog Se la pod sum wom da su po ~i ni li kri vi~ no de lo omo gu }a va wa u`i va wa nar ko ti ka, pri ~e mu je jed na oso ba pre mi nu la. Na i me, okriv qni se te re te da su u svo joj ku }i da li me ta don jed nom me {ta ni nu, ko ji je ne -

{to ka sni je pre mi nuo. Ob duk ci jom je utvr |e no da je smrt na stu pi la kao po sle di ca kon zu mi ra wa pre ko mer ne ko li ~i ne dro ge, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Oni }e bi ti pri ve de ni na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du, do da je se u sa op {te wu. M. V.

LISICE FUTO@ANINU

Iz bek stva u no vu pri ja vu Fu to `a nin @ar ko N. (1984) li {en je slo bo de zbog sum we da je u tom me stu po ~i nio tri te {ke kra |e i to ta ko {to je dva pu ta pro va lio u istu prodav ni cu, oda kle je pri svo jio raz li ~i tu ro bu, ali i iz jed ne ra di o ni ce uzeo alat, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. Pri li kom hap {e wa u No vom Sa du, osum wi ~e ni je po ku {ao da po beg ne, a za tim se fi zi~ ki su pro sta vio po li caj cu i pri to me ga lak {e po vre dio. Pri pad ni ku MUP–a pri te kao je u po mo} pro la znik ko ji se tu za te kao, pa je iz gred nik sa vla dan

i po tom do ve den u slu `be ne pro sto ri je. Kod osum wi ~e nog su tom pri li kom pro na |e ni su pa stan ca za ko ju se pret po sta vqa da je he roin, 27 raz li ~i tih ta ble ta, no` i “bok ser”, sa op {ta va po li ci ja. @ar ku je od re |e na me ra za dra `a va wa i bi }e do ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji uz pri j a v u za te { ke kra | e, neo vla {}e no dr `a we dro ga i ome ta we ovla {}e nog slu `be nog li ca pri oba vqa wu po slova. Ta k o | e, pro t iv we g a sle di i pre kra {aj na pri ja va za de lo iz Za ko na o oru` ju i mu ni ci ji. M. V.

OBIJENO VI[E KOLA U NOVOM SADU

Pr va po mo} za pa la za oko Pro tiv No vo sa |a ni na De ja na C. (1977) po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog sum we da je po ~i nio te {ku kra |u, jer je uhva }en ne po sred no po {to je u uto rak u Uli ci dr \or |a Jo a no vi }a obio “ju go” jed ne No vo sa |an ke iz ko jeg je ukrao tor bu s raz nom do ku men ta ci jom i gar de ro bom, pr vu po mo} i alat, sa op {ti la je ju ~e po li ci ja. Iste no }i, ta ko |e na De te li na ri, u

Can ka re voj uli ci, po li ci ja je po po ~i we nom kri vi~ nom de lu uha va ti la Jo va na N. (1978) iz No vog Sa da ko ji se, ta ko |e, te re ti za te {ku kra |u. On je za te ~en u tu |em “gol fu” ko ji je pre hod no obio, ali ga je po li ci ja spre ~i la u kra |i i do ve la u slu `be ne pro sto ri je. Pro tiv we ga sle di pri ja va u re dov nom po stup ku, na vo di se u sa op {et wu po li ci je. M. V.

Na slo bo du uz hi po te ku Spe ci jal ni sud u Be o gra du od lu ~io je da biv {u di rek tor ku Re p u b li~ k og za v o d a za zdrav s tve n o osi g u r a w e Sve tla nu Vu kaj lo vi} i jo{ dvo je we nih sa rad ni ka, op tu è nih za mal ver za ci je sa na bav kom vak ci ja pro tiv „sviw skog gri pa”, pu sti iz pri tvo ra uz jem stvo, iz ja vi la je ju ~e Ta nju gu por ta prol su da Ma ja Ko va ~e vi}. Iz pri tvo ra }e, osim Vu kaj lo vi }e ve, uz po la ga we ga ran ci ja bi ti pu {te ni i biv {a di rek tor ka „Ju go he mi je” Smiq ka Mi le u sni}-Axi} i di rek tor „De ta pa” Qu bo mir Pa vi }e vi}, ka za la je Ko va ~e vi} i na ve la da je ~e tvr ti op tu è ni, di rek tor kom pa ni je „Ju go he mi ja far ma ci ja” Vla di mir Gra var, ra ni je pu {ten iz pri tvo ra. Vu kaj lo vi }e va, Mi le u sni}Axi} i Pa vi }e vi} }e, pre ma re ~i ma Ko va ~e vi }e ve, iz pri tvo ra iza }i po {to upi {u hi po te ke na sta no ve ko je wi ho ve od bra ne za la ù kao jem stvo da ne }e po be }i i da }e se oda zi va ti svim po zi vi ma su da. Pro ce du ra oko upi sa hi po te ke, u za vi sno sti od slu ~a ja do slu ~a ja, tra je od ne ko li ko da na do ne ko li ko sed mi ca. Vu kaj lo vi }e va, Pa vi }e vi} i Gra var uhap {e ni su 19. sep tem -

Smiq ka Mi le u sni}-Ayi}

bra pro {le go di ne, a Mi le u- sni}-Axi}, ro |e na se stra biv {e pot pred sed ni ce kom pa ni je „Del ta” Mil ke For can, tri me se ca ka sni je. Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je kra jem fe bru a ra op tu `ni cu pro tiv Vu k aj l o v i } e v e, Mi l e u s ni}Axi}, Gra va ra i Pa vi }e vi }a zbog sum we da su ne le gal nom na b av k om vak c i n a pro t iv „sviw skog gri pa” kra jem 2009. o{te ti li dr `av ni bu xet za

Alek san dar Go lu bo vi}

op tu `ni cu na pi {e ta ko da se u woj vi {e kao op tu `e ni ne tre ti ra ju Go lu bo vi }e va maj ka Mi lan ka i Uro{ Vu ko vi}, ko ji su od lu kom Ape la ci o nog su da od 22. fe bru a ra pra vo sna `no oslo bo |e ni. Pre ma re ~i ma su di je, su |e we ne mo `e da po~ ne dok se op tu `ni ca ne ure di, jer ne mo gu da se kao okri vqe na tre ti ra ju li ca ko ja to vi {e ni su. Od lu kom Ape la ci o nog su da iz fe bru a ra Go lu bo vi }e va maj ka i Vu ko vi} su pra vo sna `no oslo b o | e n i op t u ` bi, dok je deo pr vo ste pe ne pre su de ko jom

Sve tla na Vu kaj lo vi}

oko 1,25 mi li o na evra. Svi se te re te za kri vi~ no de lo zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja za ko je je za pre }e na ka zna od dve do 12 go di na za tvo ra, a usko ro bi tre ba lo da im po~ ne su |e we. Op tu `ni com im je sta vqe no na te ret da je u no vem bru 2009. u po stup ku jav ne na bav ke vak ci na pro tiv sviw skog gri pa za naj bo qeg po nu |a ~a iza bra na kom pa ni ja „Ju go he mi ja far ma ci ja”, iako ni je po se do va la pi smo o

auto ri za ci ji pro iz vo |a ~a vak ci na {vaj car ske kom pa ni je „No var tis”, ni ti je bi la wen ovla {}e ni di stri bu ter za Sr bi ju. Na taj na ~in su u po stup ku na bav ke vak ci na ne po sred no uve de ni po sred ni ci - pred u ze }a „Ju go he mi ja far ma ci ja” i „De tap”, ko ji su po osno vu uve `e nih 855.000 do za vak ci na ostva ri li uku pu nu imo vin sku ko rist od oko 132 mi li o na di na ra, za ko li ko je isto vre me no o{te }en i bu xet Sr bi je.

U ZREWANINSKOM OSNOVNOM SUDU PO^ELO PONOVNO SU\EWE PROIZVO\A^U VOJNE OPREME MILETU DRAGI]U

„Pan cir” za jav nost opet za tvo rio vra ta Ni na po no vqe nom su |e wu po zna tom zre wa nin skom bi zni sme nu i vla sni ku kom pa ni je za pro iz vod wu voj ne i po li cij ske opre me Mi le tu Dra gi }u, ko je je ju ~e po ~e lo u Osnov nom su du u Zre wa ni nu,

od bra ne Pr vo slav Da vi ni}. Dra gi} se te re tio da je po ~i nio dva kri vi~ na de la – zlo u po tre ba ovla {}e wa u pri vre di u po ku {a ju i ne do zvo qe no dr `a we va tre nog oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja.

U op tu `ni ci i oslo bo |e ni kri vi ce je Go lu bo vi} i jo{ tro ji ca we go vih sa rad ni ka osu |e no na vi {e go di {we ka zne za tvo ra uki nut i na lo è no je da im se po no vo su di. Tu ì la {tvo, me |u tim, za tri me se ca od uki da wa pre su de ni je sti glo da sre di no vu op tu `ni cu. Na op t u ` e n i~ k oj klu p i, osim Go l u b o v i } a, su Sa f et Ibro vi}, Mir sad Fu jaq ki} i Fe rat Sken de rov ski i svi se na la ze u pri tvo ru. Uki nu tom pre su dom Go lu bo vi} je bio osu |en na ukup no se dam i po go di na za tvo ra zbog ne do zvo qe nog dr à wa oru` ja i tr go vi ne he ro i nom. Ape la ci o ni sud je, me |u tim, po tvr dio deo pre su de ko jom je osu |en zbog ne do zvo qe nog dr à wa oru` ja i pra vo sna `no ga osu dio na dve go di ne i tri me se ca za tvo ra, a za dro gu je na lo ìo da se su |e we po no vi, jer „pr vo ste pe ni sud ni je dao kom plet nu i de taq nu ana li zu do ka za u po gle du od lu~ nih ~i we ni ca i do ka za, ni ti je iz veo ika kvu oce nu”. Go lu bo vi} je op tu èn da je or ga ni zo vao gru pu ko ja je tr go va la he ro i nom od po ~et ka av gu sta 2009. go di ne do 16. ja nu a ra 2010, ka da je po li ci ja pri li kom hap {e wa za ple ni la 125 gra ma he ro i na. Od mla dih da na po znat je u kri mi nal nim kru go vi ma, hap {en je vi {e pu ta, po red osta log u ak ci ji „Sa bqa”, a su |e no mu je i kao vo |i kri mi nal ne gru pe ko ja je iz nu di la 15.000 evra od Pe tra Ze ~e vi }a, vla sni ka agen ci je iz Srem ske Mi tro vi ce. Po znat je i po bek stvu iz gr~ kog za tvo ra „Ma lan dri no„, u ko jem je slu ìo ka znu od 14 i po go di na zbog oru à ne pqa~ ke. U pri tvo ru je od hap {e wa 16. ja nu a ra 2010. go di ne. (Tanjug)

OPTU@ENIMA ZA MALVERZACIJE S VAKCINAMA SVETLANI VUKAJLOVI], SMIQKI MILEUSNI]-AYI] I QUBOMIRU PAVI]EVI]U PRIHVA]ENO JEMSTVO

ODLO@EN PO^ETAK PONOVQENOG PROCESA ALEKSANDRU KRISTIJANU GOLUBOVI]U

Po ~e tak po no vqe nog su |e wa Alek san dru Kri sti ja nu Go lu bo vi }u zbog tr go vi ne dro gom na pod ru~ ju No vog Pa za ra i Be o gra da, od lo è no je ju ~e u Vi {em su du u Be o gra du za 21. jun, jer tu ì la {tvo ni je ure di lo op tu `ni cu, od no sno sa we uklo ni lo dvo je pra vo sna `no oslo bo |e nih op tu `bi. Su di ja Sne à na Pe tri ~i} na lo ì la je Vi {em jav nom tu ì la {tvu da u ro ku od osam da na

petak25.maj2012.

ni je do {lo jer ugo vo ri ni su re a li zo va ni. Ka da je re~ o neo vla {}e nom dr à wu va tre nog oru` ja, ukqu ~u ju }i i ono ~i je na ba vqa we i po se do va we gra |a ni ma uop {te i ni je do zvo qe no, i to dve pu {ke i jed nog pi {to qa, sud je u pr vo ste pe nom po stup ku sma trao da ni taj deo op tu `ni ce ni je do ka zan. Ape la ci o ni sud u No vom Sa du, me |u tim, uki nuo je pr vu pre su du ko jom je Dra gi} bio oslo bo |en op tu `bi. Bra ni o ci okri vqe nog, advo ka ti Vla di mir Ho ro vic i \or |e Ka law, za tra ì li su ju ~e od sud skog ve }a da, za raz li ku od pr vo ste pe nog po stup ka, ovog pu ta do zvo li da su |e we bu de jav no, dok je za stup nik op tu `ni ce, za me nik osnov nog jav nog tu ì o ca Slo bo dan Jo si mo vi}, ka zao da po sto ji osnov da i da qe jav nost bu de is kqu ~e na, jer se u do ka znim ma te ri ja li ma na la ze do ku men ta ko ja no se pe ~at dr àv ne taj ne. Bra ni -

do ku men ta ko ja no se ozna ku slu `be ne taj ne. Advo kat \or |e Ka law se na do ve zao na ove re ~i pod se }a ju }i da su sud skim po stup kom ob u hva }e ni do ga |a ji iz vre me na Dr `av ne za jed ni ce Sr bi je i Cr ne Go re i da od 2006. go di ne te dr `a ve vi {e ne ma. - Sto ga se oprav da no po sta vqa pi ta we {ta bi to sa da bi la na ci o nal na bez bed nost, po go to vo jer ugo vo ri o ko ji ma je re~ po ti ~u iz 2005. Pod se tio bih i da se pred Vi {im su dom u Be o gra du vo di po stu pak, ta ko |e u ve zi ta ko zva ne „afe re pan cir “, te da je ta mo glav ni pre tres od po ~et ka ja van, iako se iz vo de isti do ka zi – na po me nuo je Ka law. Mi le Dra gi} je po no vio da od sa mog po ~et ka tvr di da je u pi ta wu po li ti~ ki pro ces ko ji je is kon stru i san pro tiv we ga i da bi jav nost u Sr bi ji tre ba lo da sa zna pra vu ist nu o ovom slu ~a ju.

Mi le Dra gi}

ne }e bi ti do zvo qe no pri su stvo jav no sti. Ovo je sa op {ti la pred se da va ju }a sud skim ve }em, su di ja Qi qa na A}i mo vi}, pre ci zi ra ju }i da }e jav nost bi ti is kqu ~e na iz onog de la glav nog pre tre sa ko ji se od no si na kri vi~ no de lo zlo u po tre be ovla {}e wa u pri vre di u po ku {a ju. Dru gom de lu sud skog pro ce sa, ve za nom za kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog dr `a wa va tre nog oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, a za ko je se Dra gi} ta ko |e te re ti, no vi na ri }e mo }i da pri su stvu ju.

Po na vo di ma tu `i la {tva, on je 25. av gu sta 2005. go di ne, u Be o gra du, kao di rek tor kom pa ni je „Pro iz vod wa Mi le Dra gi}“ iz Zre wa ni na, a u na me ri da pri ba vi pro tiv prav nu imo vin sku ko rist za to pred u ze }e, po ku {ao da pre va ri Mi ni star stvo od bra ne pri li kom za kqu ~e wa ku po pro daj nog ugo vo ra. Na vod no, do veo je u za blu du na ~el ni ka Upra ve za snab de va we pri mi ni star stvu, pu kov ni ka Mi le ta Bog da no vi }a. Bi zni smen se sum wi ~io da je pu kov ni ku pri krio ~i we ni ce da je

Postupak ustupqen zrewaninskom sudu Po stu pak pro tiv Dra gi }a pr vo bit no je vo |en pred Voj nim ode qe wem Okru `nog su da u Be o gra du u ko me je bio op tu èn, za jed no s ne ka da {wim mi ni strom od bra ne SCG Pr vo sla vom Da vi ni }em i jo{ dvo ji com ofi ci ra, ko ji se te re te da su zlo u po tre bi li slu `be ni po lo àj skla pa wem ugo vo ra o na bav ci pan ci ra i {le mo va. Tu ì la {tvo sma tra da je taj ugo vor iz me |u fir me Mi le Dra gi} iz Zre wa ni na i Voj ske SCG iz 2005. go di ne, vre dan 176 mi li o na evra, {te tan po dr à vu. Be o grad ski sud se, me |u tim, ogla sio ne na dle `nim za su |e we Dra gi }u i pred met je ustu pio zre wa nin skom Osnov nom su du. Op tu `be pro tiv Dra gi }a me wa ne su vi {e pu ta. Pr vo se te re tio za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja, za tim za pre va ru u po ku {a ju, a sa da mu se su di za po ku {aj zlo u po tre be ovla {}e wa u pri vre di. Mi le Dra gi} je u ju nu 2010. go di ne, u zre wa nin skom Osnov nom su du, oslo bo |en svih op tu `bi ko je su mu se sta vqa le na te ret u po zna toj „afe ri pan cir“, ~i ji je je dan od ak te ra i biv {i mi ni star

ce na voj ne opre me, ko ja je bi la pred met ugo vo ra, bi la znat no ve }a od tr `i {ne. Na taj na ~in za svo ju fir mu pri ba vio bi imo vin sku ko rist u iz no su od oko 6,7 mi li o na evra. Me |u tim, do to ga

Advo kat Vla di mir Ho ro vic

lac Ho ro vic je, me |u tim, is ta kao da bi jav nost tre ba lo da bu de pri sut na „jer je jed na od od li ka pra vo su |a da je jav nost za {ti ta in te re sa prav de“. - Po zi va we na za sta re le pro pi se o ta ko zva noj slu `be noj taj ni uka zu ju na to da se ov de ne po {tu ju evrop ske nor me. Svi ele men ti onih do ka za ko ji se for mal no zo vu slu `be na taj na odav no su u pot pu no sti obe lo da we ni od stra ne spe ci jal nog i voj nog tu `i o ca i Vi {eg su da u Be o gra du – ob ja snio je Ho ro vic i na po me nuo da bi, u slu ~a ju da sud ipak od re di da iz po stup ka bu de is kqu ~e na jav nost, taj nost tre ba lo da od no si sa mo na one de lo ve su |e wa ka da se ~i ta ju

- @e lim da se ski ne qa ga s mog li~ nog i s ime na mo je fir me – na gla sio je Dra gi}. Ali, su di ja Qi qa na A}i mo vi} je, na kon raz ma tra wa svih ar gu me na ta, sa op {ti la da }e jav nost, ipak, bi ti is kqu ~e na ka da je re~ o pr vom kri vi~ nom de lu, iz istog raz lo ga kao i ra ni je. Osnov ni sud u Zre wa ni nu }e to kom no vog su |e wa mo ra ti da po stu pi po na la zi ma Ape la ci o nog su da u No vom Sa du ka ko bi pra vil no i pot pu no utvr dio sve ~i we ni ce, od no sno da li je Dra gi} po ~i nio kri vi~ na de la ko ja mu se sta vqa ju na te ret. Na sta vak su |e wa za ka zan je za 18. sep tem bar. @. Balaban

SPORT

petak25.maj2012.

POLUFINALE SVETSKOG KUPA

SVETSKI KUP U MINHENU

Mi kec upu cao sre bro

Sr bi ja po ve la pro tiv Ne ma~ ke Vi ktor Tr oi cki p ob edio je Fl or ana M aj era (7:5, 6:3) i d oneo S rb iji pre dnost u p ol uf ina lnom ok r{ aju Sve tskog k upa. S rb ija je bl i`a f in alu Sve tskog k upa od N e ma~ke. T ome je d opr ineo Vi ktor Tr oi cki, p ob edom nad Fl or anom M aj erom u dva s eta, p osle sat i po igre, iako je m omak iz Ba jro jta sp asao ~ et iri me~ lo pte u u zb udq ivoj z av r{n ici. B e ogr a| anin je jo{ je dnom p otv rdio da ul azi u fo rmu, p o{to je r an ije p ob e| ivao Iv ana D od iga i Dm itr ija Tu rs un ova. P rvi put je v ezao tri p ob ede ove g od ine. N ema ~kom t en is eru ut ehu m o `e da pre dst avqa p od atak da jo{ v odi u m e| uso bnim d u el ima. Vi kt or ovom p ob edom p ost alo je j asno da bi eve nt u alan tr ijumf Ja nka Ti ps ar ev i}a nad F il ipom Ko l{a jb erom d oneo S rb iji pl as man u f in ale.

KVALIFIKACIJE ZA ROLAN GAROS

Kra ji no vi} pro {ao Fi lip Kra ji no vi} sti gao je na ko rak od pla sma na u glav ni `reb Ro lan Ga ro sa. Ve sna Do lonc za u sta vqe na u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja. Mla d i srp s ki te n i s er Fi l ip Kra j i n o v i} po b e dio je u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja za Ro lan Ga ros Ame r i k an c a Bo b i j a Rej nold sa sa 2:1, po se to vi ma 6:2, 3:6, 6:4 i sti gao na ko rak od pla sma na u glav ni `reb dru gog grend sle ma se zo ne. Kra ji no vi} je ostva rio ve li ki tri jumf, bu du }i da je de s et go d i n a sta r i j i Ame ri ka nac ve} u ka ri je ri igrao na Ro lan Ga ro su, a bio je po sta vqen za 24. no s i o c a u kva l i f i k a c i jama. Te n i s er iz Som b o r a u po sled wem, 3. ko lu kva li fi ka ci ja sa sta }e se sa Da ni e lom Brand som iz Ne ma~ ke, ko ji je pe ti fa vo rit. On je u dru goj run di nad i grao Fran ka [ku go ra iz Hr v at s ke re z ul t a t om 6:4, 6:4. On je ta ko ostao je di ni srp ski pred stav nik u kva li f i k a c i j a m a u Pa r i z u. Pre we ga srp ska te ni ser ka ro |e na u Ru si ji Ve sna Do lonc ni je us pe la da se pla si ra u tre }e ko lo. Do l onc je u dru g om ko l u kva l i f i k a c i j a po r a ` e n a od San d re Za n i j ev s ke iz Poq s ke re z ul t a t om 2:1, po se t o v i m a 7:6 (7:1), 3:6, 6:3. Do l onc, po z na t i j a pod pre z i m e n om Ma n a s i j e v a, ~i ji je otac Sr bin, zbog ~e ga je i uze la dr `a vqan stvo na {e ze mqe, u pr vom ko lu nadigrala je Argentinku @izelu Dulko.

dnevnik

c m y

Vi ktor Tr oi cki

PRVI REKET SVETA DEO HUMANITARNE VE^ERI AMFAR

Da m ir Mi k ec je osvo jio sre br nu me da q u u ga | a w u MK pi { to q em na Svet skom ku pu u ne ma~ kom gra du Min he nu sa 658,4 (563) kru ga. Stre l ac be o g rad s kog Po l i caj ca je kao {e sti u{ao u fi na le, ali je imao tre }u fi nal nu se ri ju od 95,4 kru ga i us peo da „upu ca” sre bro iz dr `av {i pri ti sak. Dvo ji ca vo de }ih Ne mac [mid (570) i Be lo rus Ka zak (569) su lo {e pu -

zla tom iz Mi la na iz bo rio na stup u fi na lu Svet skog ku pa, ko ji }e se odr `a ti u ok to bru na Taj lan du. Po sle od li~ nih re zul ta ta u pre ci znom de lu na {e tak mi ~ar ke u ga |a wu MK pi {to qem 30 plus 30 me ta ka isti re zul tat ni s u po n o v i l e i br z om paq bom, ta ko da ni su us pe le da se do mog nu fi na la. Naj bli `a je bi la Zo ra na Aru no vi}, ko ja je sa 581 kru gom (293 pre ci zno, 288 br za) za u ze la 14.

No vak u bor bi pro tiv side Bor bi pro tiv AIDS, ne iz le ~ i v e smr t o n o s ne bo l e s ti imu nog si ste ma od ko je bo lu je pre ko 30 mi li o na qu di {i rom sve ta, pri dru `io se i naj bo qi te ni ser pla ne te, No vak \o ko vi}. Pr vi re ket ATP li ste bi }e deo hu ma ni tar ne ve ~e ri Am far, ugled ne i broj ne or ga ni za ci je ko ja je do sa da pri ku pi la vi {e od 325 mi li o na do la ra u ci qu pro na la ska le ka pro tiv HIV vi ru sa i dru gih obo qe wa. Obi ~aj je da sva ko

ni ci kom pa ni ja [a nel, Lo is Vu i ton, Di or, Ar ma ni, Ver sa }e, Ka va li, Vang i dru gih po klo ni }e svo je odev ne pred me te za mod nu re vi ju, ko je }e se po tom pro da va ti, Ma do na je da la kar te za bek stejx na we nom pred sto je }em kon cer tu. \o ko vi} je, me |u tim, od lu ~io da na ovoj auk cij skoj ve ~e ri u fran cu skom Ka nu po klo ni je dan sat svog vre me na, {to je obi ~aj i tra di ci ja me |u te ni se ri ma ko ji su deo ma ni fe -

No vak \o ko vi}

od po z na t ih li~ n o s ti ko j e u~e stvu ju na ovoj auk ci ji do ni ra ju ne {to po svom iz bo ru, {to se po tom sta vqa na li ci ta ci ju. Onaj ko iz dvo ji naj vi {e sred sta va do bi ja pri li ku i da se upo zna i dru `i sa tom zve zdom. Mod ni kre a tor Karl La ger feld, na pri mer, po nu dio je ulo g u u ho l i vud s kom fil mu onom ko pla ti naj vi {e. ^el -

sta ci je, a {to do no si iz u zet ne re zul ta te. Na i me, o to me go vo ri po da tak da je princ Al bert od Mo na ka u 2011. po nu dio na auk ci ji sat vre me na par ti je te ni sa, {to je pla }e no ~ak mi lion do la ra. Ra ni jih go di na isto su do ni ra li i Bo ris Be ker, Mo ni ka Se le{ i Ro xer Fe de rer. Upra vo }e se No le i ame ri~ ka pop di va Ma do na obra -

ti ti go sti ma pre ko vi deo bi ma, jer ne }e bi ti u pri li ci da li~ no pri su stvu ju do ga |a ju. \o ko vi }a o~e ku je po ~e tak grend slem tur ni ra u Pa ri zu, na Ro lan Ga ro su, gde je mak si mal no fo ku si ran na tre nin ge i oba ve ze na te re nu ka ko bi ostva rio {to bo qi re zul tat u na red ne dve ne de qe. Ali, pu tem vi deo lin ka za hva li }e se naj vi {em po nu |a ~u na ge stu do b re vo q e, i is k o r i s ti t i pri li ku da ka `e ne {to i o svo joj hu ma ni tar noj fon da ci ji. Na ve ~ e r i }e bi ti 1.000 zva n i c a iz ce l og sve t a, me | u ko j i m a }e bi t i uti c aj n e li~ n o s ti ra z nih pro f i l a. Ne k e od wih su [e r on Stoun, ho li v ud s ka glu m i c a, ko j a je ujed n o i glo b al n i di r ek t or ode q e w a za pri k u pqa w e sred s ta v a u or g a n i z a c i j e Am far, Ri ~ ard Gir, Ro b ert de Ni r o, Vu p i Gold b erg, princ Al b ert od Mo n a k a, mo d e l i Haj d i Klum, Bar Ra f a e l i, Sin d i Kra f ord, za t im Sa r a Xe s i k a Par ker, Eli z a b et Har l i, Mi l a Jo v o v i}, Alek Bol d vin, Xe net Xek s on, Kaj l i Mi n og, Na o m i Kem b el, broj n i dru g i u~e s ni c i sa kan s kog fe s ti vala. Am far je to kom jed ne ve ~e ri uspe vao da pri ku pi i 10 do 15 mi li o na do la ra, a ru ko vo di o ci ove or ga ni za ci je na da ju se da bi i ovog pu ta mo gao da bu de isti slu ~aj.

Da mir Mi kec sa medaqom u Minhenu

ca li u fi na lu i na kra ju pa li na pe to, od no sno sed mo me sto, {to je ta ko |e po mo glo na {em Mi ke cu. Ovo mu je dru ga me da qa sa svet skih ku po va ove se zo ne, po {to je zla to uzeo u Mi la nu u is toj di sci pli ni. Po be dio je Ko re jac Oh Jong Jin sa 659,4 (562) kru ga, dok je tre }i bio Rus Vla di mir Isa kov sa 653,3 (564) kru ga. Od na {ih An dri ja Zla ti} je bio 20. sa 556, a Di mi tri je Gr gi} 39. sa 554 kru ga. - Osvo jio sam dve me da qe u pet da na i to mi pu no zna ~i, na ro ~i to u olim pijskj go di ni. U osnov nom de lu sam ga |ao ujed na ~e no, u fi na lu sam imao ~ak ~e ti ri osmi ce, ali sam, ipak, na kra ju imao tre }u fi nal nu se ri ju i do {ao do od li~ ja. Vo lim ovo stre li {te, a na we mu sam 2009. osvo jio pr vu me da qu na svet skim ku po vi ma - re kao je Mi kec, ko ji je

me sto. Od fi na la su je de li la dva kru ga. Ja sna [e ka ri} je bi l a 30. sa 574 kru g a (290, 284), a Bo ba na Ve li~ ko vi} 59. sa 560 (293,267). [e ka ri }e voj se po kva ri la udar na na pi {to qu, pre ba ci li su je u dru gu par ti ju i to ju je iz ba ci lo iz rit ma, a Ve li~ ko vi }e va je opet za ka za la br zom paq bom kao i u Mi la nu i opa li la je u di za wu pi {to qa pa joj je upi san pro a {aj. U eli m i n a c i j a m a MK pu {kom 60 le `e }i pro {ao je u kva li fi ka ci je, ko je su na pro gra m u da n as, je d i n o Ste v an Ple ti ko si} sa 593 kru ga, dok to ni je us pe lo Ne ma wi Mi ro sa vqe vu i Dra ga nu Mar ko vi }u ko ji su ima li po 588 kru go va. Dna sa }e ga |a ti i da me u eli mi na ci ja ma MK pu {kom tro stav (Ar so vi}, Mak si mo vi} i To do ro vi}). G. M.

Fo to: R. Hayi}

OLIM PIJ SKI DAN U NO VOM SA DU: Na Tr gu slo bo de u No vom Sa du, is pred fi li ja le Voj vo |an ske ban ke, odr `a na je pro mo ci ja na grad ne igre „Osvo ji te Lon don” i Vi sa olim pij ske kar ti ce Voj vo |an ske ban ke. @ar ko Pa spaq, pot pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je i olim pij ci Iva na [pa no vi} i Mi hail Du da{ (atle ti ka), Ivan Ste vi} (bi ci kli zam), Alek san dar Mak si mo vi} (rva we), An to ni ja Na|, Mar ta Ti bor i Re na ta Ma jor Ku bik (ka jak) sti gli su na trg lon don skim dabl - de ke rom, gde ih je do ~e kao Ma ri nos Vat his, pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Voj vo |an ske ban ke, kao i sto ti nak de ce iz O[ „\or |e

Na to {e vi}”, te gra |a ni No vog Sa da. Dru `e we sa olim pij ci ma upri li ~e no je na Tr gu Slo bo de. Olim pij ci ma su uru ~e ne spe cija ne me da qe sa `e qom da oni iz Lon do na do ne su olim pij ske. Sim bo li~ nu ba kqu je do ne la Iva na [pa no vi}, ko ja se za hva lila na po dr {ci, ka ko Olim pij skom ko mi te tu, ta ko i spon zori ma. - Po la ko se za huk ta va mo za Lon don i na dam se da }e mo i mi spor ti sti i OKS, kao i pul spon zo ra da po ku {a mo da se na naj lep {i na ~in pred sta vi mo u Lon do nu i {to bo qe re pre zen tu je mo na {u ze mqu - re kla je [pa no vi }e va.

I @ar ko Pa spaq se za hva lio spon zo ri ma i is ta kao da je za wih naj bo qa pri li ka za re kla mu upra vo kroz OKS, a sve u ci qu da se na {im spor ti sti ma omo gu }e naj bo qi uslo vi za pri pre me. Ovim pov dom je Pa spa qu uru ~e na i Vi sa olim pij ska kar ti ca. Ina ~e, kli jent Voj vo |an ske ban ke ko ji osvo ji glav nu na grad nu u na grad noj igri ima }e pri li ku da ot pu tu je u Lon don na Olim pij ske igre. Pre do la ska olim pi ja ca or ga ni zo van je „Olim pij ski ~as” za u~e ni ke iz O[ „\or |e Na to |e vi}”, na ko me su na ne po sre dan na ~in kroz igru i dru `e we de ca u~i la o isto ri ji olim pij skog po kre ta, te olim pij skim vred no sti ma i prin ci pi ma. G. Malenovi}

SPORT

c m y

dnevnik

petak25.maj2012.

SR BI JA SU TRA IGRA SA [PA NI JOM

Pr vi test naj va `ni ji

Omla din ska re pre zen ta ci ja Sr bi je

KVA LI FI KA CI O NI TUR NIR OMLA DI NA CA ZA PLA SMAN NA EVROPSKO PRVENSTVO PO ^I WE DA NAS U NO VOM SA DU

Nem ci naj ve }a pre pre ka za or li }e

Do ma }in i or ga ni za tor za vr {nog kva li fi ka ci o nog tur ni ra Gru pe 3 za pla sman na Pr ven stvio Evro pe bi }e No vi Sad.Re~ je o omla din ci ma, igra ~i ma uz ra sta do 19 go di na. Or li }i }e se tak mi ~i ti sa se lek ci ja ma Ne ma~ ke, Ru mu ni je i Ma |ar ske, a sa mo po bed nik }e ove ri ti vi zu za za vr {nu smo tru u Esto ni ji (3.15.jul). Svi me ~e vi }e se od i gra ti na sta di o nu „Ka ra |or |e“, od no sno Sla na ba ra, uz bes pla tan ulaz. Na kon od ra |e nih pri pre ma u Su bo ti ci, gde je na {a se lek ci ja tre ni ra la na te re ni ma Spar ta ka i Ba~ ke i ima la sjaj ne uslo ve za rad, se lek tor Zo ran Ma ri} i we gov stru~ ni {tab od re di li su 18 fud ba le ra ko ji }e nas pred sta vqa ti na pred sto je }em tak mi ~e wu. Sa {i reg spi ska igra ~a na kon pri pre ma ot pa li su Ivan Dra gi }e vi}, Ste fan Ru di}, Bo jan De re ti} (So pot), Mi lo{ ^a vi} (Voj vo di na), Mi lo{ De le ti} (Mla de no vac), La zar Po po vi} (Rad ni~ ki, Kra gu je vac), Dar ko Le ma ji} (In |i ja), Bo ris Var ga (Haj duk, Ku la) i Mi lan Voj vo di} (Spar tak Zla ti bor vo da). Ta ko |e, se lek tor Ma ri} ni je ni ra ~u nao na per ja ni ce

Srbija - Nema~ka Rumunija - Ma|arska Srbija - Ma|arska Rumunija - Nema~ka Srbija - Rumunija Nema~ka - Ma|arska

Da nas Ne de qa Sre da

ove ge ne ra ci je Ma ti ju Na sta si }a (Fi o ren ti na) i La za ra Mar ko vi }a (Par ti zan) ko ji su se usta li li u sta ri jim se lek ci ja ma, a tre nut no su i po vre |e ni. - Ima li smo kva li tet ne i svr sis hod ne pri pre me, na ko ji ma smo od ra di li ono {to je pla ni ra no. Iza nas je pe riod od sko ro go di nu da na za jed ni~ kog ra da a is pred nas naj va `ni je tak mi ~e we za ovu ge ne ra ci ju ko je bi mo glo u ve li koj me ri da uti ~e na da qu ka ri je ru ovih mo ma ka. Svi igra ~i ko ji su bi li sa na ma za slu `i li su da se na |u me |u 18 oda bra nih, ali smo mo ra li da se opre de li mo za one ko ji u ovom tre nut ku mo gu da od go vo re po tre ba ma eki pe i ja kog tur nir -

Ma ri }ev iz bor 1. Filip Pajovi} (Videoton, Ma|arska) 2. Filip Stojkovi} (Crvena zvezda) 3. Ivan Petrovi} (Radni~ki, Kragujevac) 4. Sr|an Mijailovi} (Crvena zvezda) 5. Uro{ Spaji} (Crvena zvezda/Sopot) 6. Lazar Rosi} (Radni~ki, Kragujevac) 7. Stefan Dimi} (Rad/Pali}) 8. Marko Poletanovi} (Vojvodina) 9. Uro{ \ur|evi} (Rad) 10. Marko Pavlovski (OFK Beograd) 11. Nikola Ninkovi} (Partizan) 12. Miroslav Gruji~i} (BSK, Bor~a) 13. Nikola Aksentijevi} (Partizan) 14. Aleksandar Mitrovi} (Partizan/Teleoptik) 15. Nemawa Radoja (Vojvodina/Cement) 16. Sa{a Ivkovi} (Partizan/Teleoptik) 17. Aleksandar ^avri} (Banat) 18. \or|e Radovanovi} (Nacional Madeira, Portugal)

Fud bal ski re pre zen ta tiv ci Sr bi je o~e ku ju da pred sto je }a tur ne ja po ka `e ka kvi su tre nut ni po ten ci ja li na {eg ti ma. Sr bi ja u na red nih 12 da na igra me ~e ve sa tri u~e sni ka Evrop skog pr ven stva – [pa ni j om, Fran c u s kom i [ved skom. Bi }e to pr vi du e li od ka da je eki pu pre u zeo no vi se lek tor Si ni {a Mi haj lo vi}. Na{ tim pr v e tak m i ~ ar s ke me ~e ve ima na star tu sle de }e se zo ne, u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr ven stvo 2014. Na pa da~ Osa su ne De jan Le ki} od li~ n o po z na j e se l ek c i j u ze mqe u ko joj igra. On ka `e da ne ma po tre be po seb no ana li zi ra ti se lek ci ju [pa ni je, ali i da Sr bi ja ima kva li tet da se ri va lu su prot sta vi na ade kva tan na ~in. - Bo qe je da ne gu bi mo vre me i jav no ana li zi ra mo {pan ske

Ma lo vre me na, mno go po sla Mi haj lo vi} je po sle pr vog tre nin ga u Sent Ga le nu iz ja vio da }e re zul tat bi ti u dru gom pla nu. - Po {to ima mo mno go mla dih igra ~a, ovi me ~e vi po slu ì }e da po ve }a mo me |u na rod no is ku stvo, da vi di mo {ta i ko li ko mo è mo, a {ta bi tre ba lo da is pra vqa mo- re kao je Mi haj lo vi}. - Ima mo mno go po sla i ma lo vre me na. Da kle, {to vi {e utak mi ca od i gra mo sa ja kim pro tiv ni ci ma, bi }e nam ja sni je ka ko da {to sprem ni ji do ~e ka mo sep tem bar i po ~e tak kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo. Se lek tor je is ta kao da }e na tur ne ji is pro ba ti si stem igre (sa tri cen tral na de fan ziv ca) za ko ji sma tra da je naj po god ni ji u od no su na ka rak te ri sti ke oda bra nih igra ~a. - Ako vi di mo da {kri pi, mo è mo i da pro me ni mo... Bit no je da bu de mo sprem ni za sep tem bar i da ima mo mno go ~i sti ju ide ju o to me {ta è li mo. Ide mo utak mi cu po utak mi cu. ti va ca, fu ri ja je ri val za naj ve } e po { to v a w e. Ve r u j em, ipak, da ima mo kva li tet da im se su prot sta vi mo na ade kva tan na ~in - oce nio je Le ki}.

mi ce po ka za ti gde se tre nut no na la ze iza bra ni ci se lek to ra Si ni {e Mi haj lo vi }a i {ta im je po treb no da bi se na {li u vr hu evrop skog fud ba la.

(„Kara|or|e” u 19) (Slana bara i 16.30) („Kara|or|e” u 19) (Slana bara u 16.30) ( „Kara|or|e” u 17) (Slana bara u 17).

skog tak mi ~e wa - is ta kao je se lek tro Ma ri}. Or li }i }e sva tri du e la od i gra ti na sta di o nu „Ka ra |or |e”, naj pre da nas pro tiv Ne ma~ ke od 19 sa ti, a dva da na ka sni je u isto vre me od me ri }e sna ge sa Ma |a ri ma. Po sled we ko lo na pro gra mu je 30.ma ja ka da }e mo se sa sta ti sa Ru mu ni jom od 17 sa ti. Stru~ ni {tab u pr vom ko lu ne }e mo }i da ra ~u na na Fi li pa Stoj ko vi }a ko ji mo ra da od ra di cr ve ni kar ton sa pr vog mi ni tur ni ra. - Gru pa je ve o ma te {ka. Pri ku pi li smo do voq no in for ma ci ja o ri va li ma, pre sve ga o Ne ma~ koj, ko ja nam je pr vi pro tiv nik. Sa klu pe ih ve} du go pred vo di le gen dard ni as Horst Hru be{ i wi ma pre pu {ta mo ulo gu fa vo ri ta. Na{ adut bi }e do ma }i te ren, kao i vr lo kom pakt na, uigra na eki pa ko ja je jo{ bo qa ne go {to je bi la u pr vom kru gu kva li fi ka ci ja. Mom ci su ve o ma mo ti vi sa ni, sprem ni, i pru `i }e sve od se be, a na da mo se da }e to bi ti do voq no za ve li ki uspeh i pla sman na PE - na gla sio je Ma ri} ko ji }e po sle do go vo ra sa se lek to rom A ti ma Mi haj lo vi }em, ipak mo }i da ra ~u na i na ka pi te na Sr |a na Mi ja i lo vi }a. Do dat ni mo tiv za ovu ge ne ra ci ju fud ba le ra bi }e i ~i we ni ca da }e {est pr vo pla si ra nih re pre zen ta ci ja sa PE u Esto ni ji iz bo ri ti pla sman i na FI FA Pr ven stvo sve ta u Tur skoj, a to je tak mi ~e we na ko me jo{ ni ka da ni smo na stu pa li od ras pa da SFRJ. Z. Ran ge lov

Do go vor Mi haj lo vi }a i igra ~a pred pr vi tre ning u Sent Ga le nu

fud ba le re. Iako zbog oba ve za u klu bo vi ma ne }e igra ti {estse dam stan dard nih re pre zen ta -

Zve zda Pa ri Sen @er me na Mi lan Bi {e vac ka `e da }e pred sto je }e pri ja teq ske utak -

To res i Ma ta pred vo de fu ri ju Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je [pa ni je Vi sen te Del Bo ske do dao je pr vo tim ce ^el si ja Fer nan da To re sa i Hu a na Ma tu na spi u sak igra ~a za pri ja teq ski me~ pro tiv Sr bi je. U su tra {wem me ~u Del Bo ske ne }e mo }i da ra ~u na na igra ~e Bar se lo ne i Atle ti ka iz Bil ba oa, ko ji da nas igra ju fi na le Ku pa kra qa (22, Sport klub ). Spi sak [pa na ca sa da iz gle da ova ko, gol ma ni: Iker Ka si qas, Pe pe Rej na, Da vid de Hea. Od bra na: Al va ro Ar be loa, Ser hio Ra mos, Hu an fran, Raul Al biol, \or di Al ba, Na }o Mon real, Al va ro Do min gez. Sre di na te re na: ]a bi Alon so, San ti Ka zor la, Da vid Sil va, He sus Na vas, Ha vi Gar si ja, Ro man Is ko, Bru no So ri ja no, E~e ba ri ja Be nat, Huan Ma ta. Na pad: Al va ro Ne gre do, Ro ber to Sol da do, Adri jan, Fer nan do To res.

Na pre dak sme nio Kri sti }a Upra va kru {e va~ kog pr vo li ga {a Na pret ka sme ni la je tre ne ra Alek san dra Kri sti }a, tri ko la pre kra ja se zo ne u Pr voj li gi Sr bi je. Na pre dak je u me ~u 31. ko la re mi zi rao sa Mla dim rad ni kom (0:0) pa sa da ima se dam bo do va ma we od Do weg Sre ma ko ji je na dru gom me stu ko je vo di u Su per li gu. - Na ovaj po tez smo se od lu ~i li u na me ri da raz dr ma mo eki pu, ne bi li osta li do kra ja u vr hu ta be le - krat ko je je re kao sport ski di rek tor Na pret ka Vla di mir Ma ti ja {e vi}. Na pre dak je u pr vom de lu se zo ne za o sta jao 13 bo do va za Do wim Sre mom i bio je u zo ni is pa da wa, ali je u pr vih 12 ko la pro le} nog de la osvo jio 29 od 36. bo do va. Me |u tim, sa mo je dan kiks u po sled wa dva ko la ko {ta la su Kri sti }a po sla u Kru {ev cu ~i je su am bi ci je na glo po ra sle do la skom Mar ka Mi {ko vi }a na me sto fi nan si je ra.

- Naj bo qe }e nam po ka za ti gde smo u od no su na wih i {ta nam je po treb no da ura di mo ka ko bi smo po no vo bi li deo wi ho vog dru {tva - re kao je za sajt FSS Bi {e vac po sle pr vog tre nin ga u Sankt Ga le nu. - Na ovoj tur ne ji pri su tan je ve li ki broj mla dih igra ~a, a oba ve za nas sta ri jih je da im po mog ne mo da se adap ti ra ju, ba{ kao {to su na ma po ma ga li sta ri ji ka da smo de bi to va li za A tim - do dao je od bram be ni fud ba ler Pa ri Sen @er me na. Re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e su tra u 18 u Sankt Ga le nu pro tiv ak tu el nog evrop skog i svet s kog pr v a k a [pa n i j e, a po tom 31. ma ja u Rem su pro tiv Fran cu ske i 5. ju na u Stok hol mu pro tiv [ved ske.

Be kva lac i Pa zar ci bli zu do go vo ra Dra go qub Be kva lac i FK No vi Pa zar bli zu su do go vo ra o na stav ku sa rad we, re ~e no je ra di ju Sto plus u tom klu bu. Be kva lac je na sre di ni pro le} ne po lu se zo ne

a iz ove per spek ti ve iz gle da da }e sa rad wa bi ti na sta vqe na i sle de }e se zo ne - re kao je port pa rol no vo pa zar skog su per li ga {a Re xep Ko ra}.

pre u zeo klu pu Pa za ra ca od Qu bo mi ra Ri stov skog. On je pred vo dio No vi Pa zar na po sled wih osam pr ven stve nih utak mi ca, i u tim su sre ti ma eki pa je osvo ji la 11 bo do va, za hva qu ju }i ko ji ma je iz bo ri la op sta nak u elit nom ran gu. - U to ku su pre go vo ri klup skog ru ko vod stva i tre ne ra Be kval ca,

Ko ra} je do dao da o~e ku je da }e pre go vo ri sa no vo sad skim stra te gom bi ti okon ~a ni to kom po po dne va. Su per li ga{ iz No vog Pa za ra za u zeo je 14. me sto u Su per li gi sa 28 bo do va, de vet vi {e od pret po sled weg Bor ca i 13 od po sled weg Me tal ca ko ji su na pu sti li elit no tak mi ~e we.

SPORT

petak25.maj2012.

PARTIZAN KRE]E OD DRUGOG KRUGA KVALIFIKACIJA

Tr no vit put do Li ge {am pi o na [am pion Sr bi je u fud ba lu, be o grad ski Par ti zan, bi }e no si lac i u dru gom i u tre }em kru gu kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na. Uko li ko Par ti zan pro |e taj deo ima obez be |e no mi ni mum u~e {}e u Li gi Evro pe, a za 5 me sta u Li gi {am pi o na bi se bo rio, za jed no sa pre o sta lih 9 po bed ni ka tre }eg ko la kva li fi ka ci ja

Da li bi cr no-be li u plej ofu bi li me |u no si o ci ma, (me |u pr vih 5 eki pa po sna zi ko e fi ci jen ta), je u ovom tre nut ku ne iz ve sno i bi }e ne iz ve sno sve dok se ne za vr {i tre }i krug kva li fi ka ci ja. Na i me, `reb za plej of se odr `a va 10.08.2012, da kle tek na kon od i gra va wa re van{ me ~e va tre }eg kru ga kva li fi ka ci ja, ta ko da }e se pet no si la ca i pet ne no si la ca u `re bu plej ofa zna ti tek on da kad bu du po zna ta

ime na 10 klu bo va ko ji }e igra ti taj plej of. Utak mi ce plej ofa su na pro gra mu 21 i 22.av gu sta. (pr vi me ~e vi), od no sno 28. i 29.av gu sta (re van{ me ~e vi). U ovom tre nut ku srp ski {am pion ima ukup no 17 po ten ci jal nih ri va la (ne po vla {}e ne eki pe u `re bu, od 18. do 34. me sta na li sti), ali }e taj broj na dan `re ba (25. ju na) bi ti sve den na sa mo 5-6 ime na. UEFA je tu

prak su pra vqe wa pod gru pa pred glav ni `reb uve la u kva li fi ka ci ja ma za L[ tek pre dve se zo ne (u kva li fi ka ci ja ma za LE one po sto je jo{ od ra ni je). Te pod gru pe UEFA pra vi do brim de lom po ge o graf skom prin ci pu, ali se ne mo `e re }i da je to ne ko pra vi lo. ^i ni se da bi, u fud bal skom smi slu, naj ne u god ni jeg pro tiv ni ka u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja cr no-be li ima li u izra el skoj eki pi Ha poel Ki ri jat [mo na.

U^E SNI CI LI GE [AM PI O NA (22): ^el si (En gle ska), Man ~e ster Si ti (En gle ska, 1.), Man ~e ster ju naj ted (En gle ska, 2.), Ar se nal (En gle ska, 3.), Real Ma drid ([pa ni ja, 1.), Bar se lo na ([pa ni ja, 2.), Va len si ja ([pa ni ja, 3.), Bo ru si ja Dort mund (Ne ma~ ka, 1.), Ba jern (Ne ma~ ka, 2.), [al ke (Ne ma~ ka, 3.), Ju ven tus (Ita li ja, 1.), Mi lan (Ita li ja, 2.), Mont pe qe (Fran cu ska, 1.), PS@ (Fran cu ska, 2.), Por to (Por tu gal, 1.), Ben fi ka (Por tu gal, 2.), Ze nit (Ru si ja, 1.), [a htjor (Ukra ji na, 1.), Ajaks (Ho lan di ja, 1.), Ga la ta sa raj (Tur ska, 1.), Olim pi ja kos (Gr~ ka, 1.), Nor dsja e land (Dan ska, 1.) PLEJ-OF (OSTA LI) (6 eki pa): Ma la ga ([pa ni ja, 4.), Bo ru si ja, Men {en glad bah (Ne ma~ ka, 4.), Udi ne ze (Ita li ja, 3.), Lil

LOK: Slo ga - @SK (@a baq) 2:7, TI TEL: Ti tel - Obi li} (Vi lo vo) 3:0, (pf,go sti ni su do pu to va li), ^U RUG: Haj duk Mi le ti} (Mo {o rin) 0:7, slo bod na je bi la eki pa Je din stva iz Go spo |i na ca. 1 2 117:15 1 5 72:30 0 6 78:37 0 15 44:79 0 16 31:82 0 17 32:84 0 18 24:86

61 52 51 21 21 21 14

Bo go qub To {i} sa dva go la. U na stav ku su sre ta @a baq ci su jo{ ~e ti ri pu ta sa vla da li su par ni~ kog gol ma na, a ma lo je fa li lo da se utak mi ca za vr {i i sa dvo ci fre nim re zul ta tom u ko rist go stu ju }eg ti ma. @. M.

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

1.), Di na mo Za greb (Hr vat ska, 1.), BA TE Bo ri sov ( Be lo ru si ja 1.), Slask Vroc lav (Poq ska, 1.) @i li na (Slo va~ ka, 1.) Mol de (Nor ve {ka, 1.) Par ti zan (Sr bi ja, 1.), Hel sing borg ([ved ska, 1.), @e qe zni ~ar (BIH, 1.), HJK Hel sin ki (Fin ska, 1.), [a mrok Ro vers (Ir ska, 1.), De bre cen (Ma |ar ska, 1.), [e rif Ti ra spol (Mol da vi ja, 1.), Ekra nas (Li tva ni ja, 1.), Vent spils (Le to ni ja, 1.), Ze sta fo ni (Gru zi ja, 1.), Ne ft~i Ba ku (Azer baj xan, 1.), Ma ri bor (Slo ve ni ja, 1.), Var dar (Ma ke do ni ja, 1.), KR Rej kja vik (Iz land, 1.), [a htjor Ka ra gan di (Ka zah stan, 1.), pr vak Cr ne Go re, Sken der beg Kor ce (Al ba ni ja, 1.), Flo ra Tal lin (Esto ni ja, 1.), Wu Sa ints (Vals, 1.), Uli ses (Jer me ni ja.)

Ve li ko ula ga we, ve li ka za ra da

Sloga - @SK 2:7 (1:3)

23 20 23 17 23 17 23 8 23 7 24 7 23 5

Ka zah stan ski [ah ter Ka ra gan di, ili azer bej xan ski Nef ~i, ili jer men ski Uli ses su klu bo vi ko ji do la ze sa uda qe nih is to~ nih de sti na ci ja u ko ji ma u ju lu me se cu vla da ju trop ski uslo vi, vi so ke tem pe ra tu re, ali isto vre me no i ve li ka vla `nost va zdu ha, pa bi to mo gao da bu de pro blem Par ti za na u du e lu sa eki pa ma ko je va è za aut saj de re. U kva li fi ka ci ja ma je i ~e ti ri klu ba iz okru è wa. To su, vr lo ve ro vat no, pod go ri~ ka Bu du} nost i sa svim si gur no sa ra jev ski @e qe zni ~ar , skop ski Var dar i al ban ski pr vak Sken der beg. Pod pret po stav kom da svi fa vo ri ti u dru gom kru gu kva li fi ka ci ja oprav da ju svo ju ulo gu i pro bi ju se do tre }e fa ze, Par ti zan o~e ku je10 mo gu }ih pro tiv ni ka, od no sno 5 od 10, s ob zi rom da }e pre glav nog `re ba bi ti for mi ra ne dve pod gru pe sa po pet no si la ca i pet ne po vla {te nih eki pa. Osim pro tiv le ton skog Vent spil sa, li tvan skog Ekra na sa, gru zij skog Ze sta fo ni ja, i ve ro vat no fin skog Hel sin ki ja, pro tiv ko jih bi Par ti zan imao ulo gu fa vo ri ta, osta lih {est ti mo va predtsta vqa ju ozbi qan pro blem. Ma |ar ski De bre cin je iz go di ne u go di nu sve ja ~i, ne sa mo igra~ ki, ne go i u or ga ni za ci o- nom smi slu. To u ve li koj me ri va ì i za slo ve na~ ki Ma ri bor, ba{ kao i za mol dav ski [e rif u ko ji se mno go ula è, a tu su i pr va ci ê {ke, Ki pra i Poq ske. Uko li ko srp ski {am pion pro |e i tre }i ste pe nik ka pu tu u L[, obez be di }e naj,awe u~e {}e u Li gi Evro pe. U su prot nom bi mo rao da igra kva li fi ka ci je i za to tak mi ~e we.

PRED EVROPSKO PRVENSTVO U POQSKOJ I UKRAJINI

Lo ~a ni bez vo qe

1. @SK 2. Ti tel 3. Mi le ti} 4. Je din stvo 5. Obi li} 6. Haj duk 7. Slo ga

i gra no u no vom nor ve {kom na ci o nal nom {am pi o na tu, a ovaj klub se i sad na la zi pri sa mom vr hu ta be le, do bro gu ra i ove go di ne. Naj ve }e iz ne na |e we je de fi ni tiv no tri ler za vr {ni ca u Bu gar skoj, gde je no vi {am pion eki pa Lug do go re ca.Oni su 2009. go di ne bi li ~la no vi tre }e bu gar ske li ge, 2010. su ve} bi li dru go li ga {i, pro {le 2011. su po sta li ~la no vi naj e lit ni je li ge Bu gar ske, a u sre du su po sta li {am pi o ni te ze mqe.

(Fran cu ska, 3.), Bra ga (Por tu gal, 3.), Spar tak Mo skva (Ru si ja, 2.) TRE ]I KRUG KVA LI FI KA CI JA [AM PI O NI (3 eki pe): An der leht (Bel gi ja, 1.), CFR (Ru mu ni ja, 1.), Sel tik ([kot ska, 1.). - OSTA LI: (8 eki pa): Di na mo Ki jev (Ukra ji na, 2.), Fe je nord (Ho lan di ja, 2.), Fe ner bah ~e (Tur ska, 2.), Pa na ti na i kos (Gr~ ka, 2.), Ko pen ha gen (Dan ska, 2.), Bri` (Bel gi ja, 2.), Va slui (Ru mu ni ja, 2.), Mot her vel ([kot ska, 3.) DRU GI KRUG KVA LI FI KA CI JA [AM PI ON SKA GRA NA (31 eki pa): Ba zel ([vaj car ska, 1.), Ha poel Kir jat [mo na (Iz rael, 1.), Slo van Li be rec (^e {ka, 1.), Red Bul Salc burg (Austri ja, 1.), AEL Li ma sol (Ki par, 1.), Lu do go rec (Bu gar ska,

MFL TITEL–@ABAQ

LOK: Igra li {te na Si ge tu, gle da la ca 50, su di ja N. Pe tro vi} ([aj ka{), strel ci: To {i} u 30. i 67. za Slo gu, a Go li} u 3. Po pa di} u 23. 44. i 53. Lu ki} u 58. 75. i 80. mi nu tu za @SK. @u ti kar to ni: Ra da no vi}, Mr |en, Ke zi ja, Sto ja no vi}. SLO GA: Cve ji} 5, S. Jov ~i} 6, Mi lo je vi} 5, Jur li na 5, Be rak 5, Ra da ko vi} 6, A- Jov ~i} 6, To {i} 7, Var ga 5. @SK: D. Do ve dan 7, Osat kov ski 7, Ke zi ja 7, Me di} 7 (Mr |en -), M. Do ve dan 7, Sto ja no vi} 7, Ra da no vi} 7, Po pa di} 8 (Lu ki} ), To pi} 7, \u ri} 7 (Tr ni ni} -), Go li} 7. Do ma }i su u utak mi cu sa li de rom na ta be li u{li sa de vet igra ~a i ve} u 3. mi nu tu gol man Cve ji} je mo rao da ka pi tu li ra. ^ast Lo ~a na do ne kle je spa sao

Re~ je o klu bu ko ji je na je dan im pre si van i ube dqiv na ~in osvo jio ti tu lu pr va ka Izra e la, ze mqe ko ja je mno go bo qe ran gi ra na na UEFA li sti na ci o nal nih sa ve za ne go {to je to Sr bi ja, Iz rael je na 17. a Sr bi ja tek na 27. me stu te li ste. To va `i i za nor ve {ki Mol de. Nor ve `a ni igra ju svo ju li gu po si ste mu „pro le }eje sen“. Mol de je u pu nom tak mi ~ar skom rit mu, ve} 10 ko la je od -

Poq ska i Ukra ji na ulo `i le su ukup no 30,2 mi li jar de evra u or ga ni za ci ju Evrop skog pr ven stva u fud ba lu. To je do ve lo do ve li kog ra sta ka pi tal nih in ve sti ci ja i ubla `a va wa ne ga tiv nih efe ka ta fi nan sij ske kri ze, na vo di se u sa op {te wu Er ste gru pe ob ja vqe nom u ~e tvr tak. Naj ve }i deo in ve sti ra nog nov ca, oko 90 od sto, po tro {en je na in fra struk tu ru i sport ske objek te. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, ula ga we je do ve lo do po ra sta ka pi tal nih in ve sti ci ja od de vet od sto za Ukra ji nu, a 8,5 za Poq sku. Ana li ti ~a ri Er ste gru pe o~e ku ju da Poq sku i Ukra ji nu to kom tur ni ra po se ti oko mi lion tu ri sta, od ko jih }e sva ki u pro se ku osta ti tri-~e ti ri no }i i po tro {i ti oko 800 evra. Po red to ga, ze mqa ma do ma }i ni ma Evrop skog pr ven stva osta -

}e znat no una pre |e na in fra struk tu ra. Na vo di se, ta ko |e, da }e mo der ni za ci ja tran sport ne in fra struk tu re u Poq skoj, ~i ja je mre `a auto pu te va tre nut no

~e tvr ta s naj ma wom gu sti nom u Evrop skoj uni ji, „pri vu }i vi {e stra nih di rekt nih in ve sti to ra”, kao i da bi Ukra ji na mo gla da „pre va zi |e po li ti~ ke di sku si je” ka da po~ ne pr ven stvo. Evrop sko pr ven stvo u Poq skoj i Ukra ji ni odr `a }e se od 8. ju na do 1. ju la 2012. go di ne.

dnevnik

KUP NA TERITORIJI FSV

Ru men ~a ni u Te me ri nu Oba vqen je `reb ~e tvrt fi na la Ku pa na te ri to ri ji Fud bal skog sa ve za Voj vo di ne. Idu }e sre de (30.5) sa sta }e se: SEN TA: Sen ta - Ba~ ka 1901 (Su bo ti ca), TE ME RIN: Slo ga - Je din stvo (Ru men ka), STA RI BA NOV CI: Du nav - Ba~ ka 1923 (\u re |e vo) i ^E LA RE VO: ^SK - Bo rac (Star ~e vo). Po ~e tak utak mi ca za ka zan je za 15 ~a so va.

Pi po po sta je igra~ i tre ner Biv {i na pa da~ fud bal ske re pre zen ta ci je Ita li je Fi li po In za gi do bio je po nu du ^i ka go Fa je ra da do |e u taj klub za go di {wu pla tu od dva mi li o na do -

na ca. In za gi je ne dav no na pu stio eki pu Mi la na, po sle de set go di na pro ve de nih u tom klu bu. On je na opro {taj noj kon fe ren ci ji ka zao da ne zna gde }e i

la ra, pre ne li su u sre du ita li jan ski me di ji. Ka ko se na vo di, 38-go di {wi Pipo bi po red igra wa za pr vi tim ra dio i kao tre ner omla di -

da li }e na sta vi ti ka ri je ru. Ita li jan ski me di ji pre ne li su da In za gi ima i po nu de od bra zil skog Vas ko de Ga me i ame ri~ kog Los An |e les Ga lak si ja.

PODMLA\ENI SASTAV KANARINACA SRU[IO SOMBORCE

Mla |a ri ja po lo `i la is pit U su da ru voj vo |an skih fud bal skih pr vo li ga {a No vog Sa da i som bor skog Rad ni~ kog u me ~u od ve li ke va `no sti za obe eki pe, sla vi la je in spi ri sa na i bor be ni ja eki pa No vog Sa da (3:2). Oko 500 qu bi te qa fud ba la na De te li na ri za do voq no je na pu sti lo tri bi ne is pra tiv {i pod mla |e ni sa stav ka na ri na ca ko ji je bez 14 pr vo ti ma ca us peo da osvo ji zla ta vred ne bo do ve. Je da na e sta pr ven stve na po be da `u to - pla vih osta }e upam }e wa po ne ko li ko de ta qa. Ka pi ten sku tra ku je no sio Mi lo rad Ba la ba no vi} ko ji je svo jim po -

de eki pe Rad ni~ kog ko joj je ovaj me~ ta ko |e slo vio za bi ti ili ne bi ti. Za do vo qan sam po be dom i igrom no vaj li ja, a tu mo ram da po hva lim Ava ku mo vi }a ko je me je iz ne na dio zre lo {}u, di sci pli nom i pro mi {qe nim re ka ci ja ma u ne kim ve o ma bit nim si tu a cij ma. Dao je ne mer qiv do pri nos na {oj po be di kao i Je li} ko ji ta ko |e za slu `u je re ~i hva le za svoj na stup. Mo `da smo mo gli da tri jum fu je mo i ube dqi vi je ali smo na iv no pri mi li dru gi gol u na dok na di vre me na - ka zao je {ef stru~ nog {ta ba Jo sif Ili}.

Fo to: F. Ba ki}

[TRAJ KA Î NA TRI BI NA MA: Na do bro po pu we nim tri bi na ma sta di o na De te li na ra, voj vo |an ski okr {aj iz me |u No vog Sa da i som bor skog Rad ni~ kog pra ti li su i pr vo tim ci ù to pla vih ko ji ve} ne de qu da na {traj ku ju. 14 igra ~a ko ji ~e ka ju na re {e we spo ra sa upra vom svo jim pri su stvom do {li su da is pra te va `nu utak mi cu . Na tri bi nam su bi li pri sut ni: Ne boj {a Sko pqak, Bo ri vo je Fi li po vi}, Zo ran Ra ki}, Zo ran Mi lo vac, Ne nad La za rev ski, Ni ko la Kor do lup, Bo jan Ka le zi}, Dra gan Kav ~i}, Slo bo dan Ja ko vqe vi}, Ne boj {a \u ki}, Mar ko Do no vi}, Mi len ko Ga ri}, Mla den Vu ka so vi} i To mi slav Tre bo vac. na {a wem i igrom oprav dao po ve re we stru~ nog {ta ba. U ù to - pla vom dre su de bi to va li su i od i gra li svih 90 mi nu ta Du {an Ava ku mo vi} i Vu ka {in Je li} po ka zav {i zre lost i kva li tet, a pr vo li ga {ki {mek ose ti li su i Alek san dar Si mi} i @i vo jin Vr go vi}. Kao {lag na tor tu naj bo qi ak ter me ~a i pr vi stre lac ka na ri na ca Vldi mir Tu feg xi} po sti gao je de ve ti pr ven stve ni gol u dre su No vog Sa da. - U duel sa Rad ni~ kim u{li smo pod pri ti skom da pre ki ne mo niz od se dam utak mi ca na ko ji ma ni smo sla vi li i osvo ji mo tri bo da ko ja nam obez be |u ju op sta nak. Ma te ma ti ka je ja sna, ne do sta je nam jo{ je dan bod do è qe nog ci qa. Kom bi no va ni sa stav po ka zao je di sci pli nu i str pqe we pro tiv bor be ne i tvr -

Vla di mir Tu feg xi} na sta vio je da re {e ta mre `e ri va la u svo joj de bi tant skoj se zo ni na pr vo li ga {kim te re ni ma. Ta ko je bi lo i na su sre tu s Rad ni~ kim, a tre nut no je stao na de vet pr ven stve nih po go da ka: - Bi la je ovo ve o ma te {ka utak mi ca. U sa sta vu za utak mi cu na {lo se ne ko li ko de bi ta na ta i igra ~a iz omla din skog po go na, sa ko ji ma do sa da ni smo de li li te ren. Ve ro va li smo u se be upr kos tre nut noj si tu a ci ji, tru di li se da is po {tu je mo sve za mi sli tre ne ra Ili }a i na kra ju smo us pe li da sla vi mo. Po bed ni ka je pre su di la ve }a `e qa i hte we mo jih sa i gra ~a re ~i su Vlad mi ra Tu feg xi }a, pr ve ha u b i c e pr vo l i g a {a sa De te li na re. I. Grubor

SPORT

c m y

dnevnik

EVROP SKO PR VEN STVO U DE BRE CI NU

petak25.maj2012.

RE PRE ZEN TA TIV KE SR BI JE TRE ]E NA IN TER KON TI NEN TAL NIM KVA LI FI KA CI JA MA

Na |a Higl u fi na lu Dva ko ra ka do Lon do na Naj bo qa srp ska pli va ~i ca Na |a Higl pla si ra la se u fi na le tr ke na 200 me ta ra pr snim sti lom na Evrop skom pr ven stvu, ko je se odr `a va u ma |ar skom gra du De bre ci nu. Ona je pr vo u pre po dnev nim kva li fi ka ci ja ma sa 2:28,59 kao dru ga u{la u po lu fi -

50,67, a Bo ris Sto ja no vi} je bio 46. sa 51,19 se kun di od 59 pli va ~a. Od li ~an dan u de bre ci nu ima li su do ma }i pli va ~i osvo jiv {i ~e ti ri zlat ne me da qe. U tr ci u ko joj je na{ Ve li mir Stje pa no vi} bio pe ti po be dio je od li~ ni Ma |ar La slo ^eh, ko me je ovo dru go zla to u De bre ci nu sa 1:54,95 is pred su -

Na |a Higl

na le, a on da je po sle pod ne pli va la u pr voj po lu fi nal noj gru pi i sa 2:28,28 za u ze la dru go me sto. U ukup nom pla sma nu Hi glo va je ima la ~e tvr to vre me, ta ko da }e u da na {wem fi na lu kre nu ti iz {e ste sta ze. Ve li mir Stje pa no vi} je na pr vom se ni or skom Evrop skom pr ven stvu u fi na lu tr ke na 200 del fin za u zeo pe to me sto sa vre me nom od 1:57,06. Pli vao je sjaj no i dao sve od se be i po ka zao da we go vo vre me tek do la zi. Ra do van Si qev ski je za u zeo 34. me sto u di sci pli ni 100 slo bod no u vre me nu

na rod ni ka Ben ce Bi ca sa 1:55,85 i Gr ka Jo a ni sa Dri mo na ko sa sa 1:56,48. Da ni jel \ur ta sla vio je na 200 pr sno sa re kor dom pr ven stva va od 2:08,60 is pred Nem ca Mar ka Ko ha sa 2:09,26 i Gr ka Pa na jo ti sa Sa mi li di sa sa 2:09,72. Ka tin ka Ho {u je po be di la na 200 me {o vi to u vre me nu 2:10,84, dru go me sto pri pa lo je Bri tan ki So fi Alen sa 2:11,49, a tre }e jo{ jed na Ma |a ri ca Eve lin Ve ra sto sa 2:11,63. Zla to je pri pa lo i Bo glar ki Ka pa{ na 800 slo bod no s re zul ta tom od 8:26,49, sre bro je u ovoj tr ci

uze la Fran cu ski wa Ko ra li Be la mi sa 8:27,79, a bron zu jo{ jed na Ma |a ri ca Eva Ri stov sa 8:27,87. Uma lo Ma |a ri ni su osvo ji li i pe to zla to u {ta fe ti 4h200 slo bod no, ali ih je spre ~i la Fe de ri ka Pe le gri ni ko ja je u po sled woj iz me ni Ita li ji do ne la zla to (7:52,90), pre sti gav {i Ka tin ku Ho {u, pa su Ma |a ri ce mo ra le da se za do vo qe sre brom (7:54,70), dok je bron za pri pa la Slo ven ka ma, ko je su na ciq sti gle ~e tvr te (7:59,73), ali su se po sle dis kva li fi ka ci je [pa ni je zbog po gre {ne iz me ne na kra ju na {le na po sto qu. Na 50 le| no kod mu {ka ra ca iz ne na |u ju }e je do zla ta do {ao Izra e lac Jo na tan Ko pe lev sa 24,73, sre bro je uzeo Ita li jan Mir ko Di To ra sa 24,95, dok su bron zu u ve o ma iz jed na ~e noj tr ci po de li li Fran cuz Do rian Gan din, Izra e lac Gaj Bar nea i Ma |ar Ri ~ard Bo hus sa 25,14 se kun di, dok je evrop ski pr vak na 100 le| no Grk Ar si ti dis Gri go ri ja dis ostao bez od li~ ja i bio tek osmi. Na 100 le| no kod da ma sla vi la je Bri tan ka Xe ni Men sing (1:00,08) is pred Ita li jan ke Ari ja ne Bar bi je ri (1:00,54) i ê hi we Si mo ne Ba u mr to ve (1:00,57). Da nas, pe tog da na, na EP u De bre ci nu od na {ih pli va ~a }e na stu pi ti Mi lo rad â vi} i Ivan Len |er u kva li fi ka ci ja ma na 100 del fin, â ba Si la |i u kva li fi ka ci ja ma na 50 pr sno i Na |a Higl u fi na lu na 200 pr sno. G. M.

Pre po ~et ka In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja u Ja pa nu za od la zak na Olim pij ske igre u Lon don, se lek tor od boj ka {i ca Sr bi je Zo ran Ter zi} re kao je da pet po be da iz se dam me ~e va ga ran tu je is pu we we ci qa, a tre nut no tre }e me sto na ta be li da je na du u uspeh. Neo ~e ki va ni po raz Sr bi je od Taj la nad u dru goj utak mi ci mo gao bi da

joj sa mo tri jumf nad ne ja kim Pe ru om, ali sa da }e, po sve mu su de }i, me~ po sled weg ko la s Ja pa nom od lu ~i va ti o pla sma nu na Olim pij ske igre, pod uslo vom si gur ne po be de nad Ju `no a me ri kan ka ma. Na ru ku na {im de voj ka ma ide i po raz Ja pa na od Ju `ne Ko re je u pro {lom ko lu, a si gur no }e, bez ob zi ra na svo je re zul ta te, ~e ka ti is hod me ~a Taj land - Ju -

U Sen ti je od i gra no po sled we, sed mo, ko lo, re gi o nal ne va ter po lo li ge za ve te ra ne. Voj vo di na je sa vla da la Plet iz Som bo ra 15:7, Be ~ej je bio uspe {ni ji od Kru ne iz Osi e ka 15:10, a Par ti zan je nad i grao Sen tu 20:4. Slo bod na je bi la eki pa Spar ta ka. U ko na~ nom pla sma nu Be ~ej je pr vi sa 18 bo do va, a sle de Voj vo di na sa 15, Par ti zan sa 12, Kru na sa 9, Spar tak sa

6, Po let sa 3 i sen ta bez bo do va. Pr ve ~e ti ri eki pe ste kle su pra vo u~e {}a na za vr {nom tur ni ru, ko ji }e se od i gra ti u Som bo ru. U po lu fi na lu }e se, 30. ju na sa sta ti Be ~ej i Kru na, od no sno Voj vo di na i Par ti zan, a po bed ni ci }e se bo ri ti za tro fej. Ta ko |e, i tri poslde we pla si ra ne eki pe, Spar tak, Po let i Sen ta }e, uz jed nu ma |ar sku eki pu, igra ti za pla sman. G. M.

Da nas Taj land – Pe ru (4) Sr bi ja – Ru si ja (6.30) Ko re ja – Ki ne ski Taj peh (9) Ja pan – Ku ba (12.05) Su tra Pe ru – Sr bi ja (4) Ki ne ski Taj peh – Ku ba (6.30) Taj land – Ko re ja (9) Ja pan – Ru si ja (12.05) 1. Ru si ja 2. Ja pan 3. Sr bi ja 4. Ko re ja 5. Taj land 6. Ku ba 7. Pe ru 8. K. Taj peh

RE GI O NAL NA LI GA VE TE RA NA

Be ~ej s pr vog me sta

po red na {e se lek ci je, ima Ja pan jer po sled wa tri ko la igra s Ku bom, Ru si jom i Sr bi jom, ali do ma }i nu od go va ra i ~e tvr ta po zi ci ja na ta be li za pla sman u Lon don. Ze mqa iz la ze }eg Sun ca je za na {e od boj ka {i ce uvek bi la ta li~ na jer su ta mo naj pre 2006.

Od boj ka {i ce Sr bi je i Ja pa nu

bu de ka men spo ti ca wa za na {e de voj ke, ali do kra ja nad me ta wa ima jo{ tri me ~a i sve je otvo re no. U pe tak uju tru la vi ce su igra le s Ru si jom, a o~e ku ju ih jo{ su sre ti s Pe ru om i do ma }i nom Ja pa nom. Da je na {a re pre zen ta ci ja po be di la Taj land, sa da bi ve} bi la na ko rak do Lon do na i tre bao bi

`na Ko re ja po sle ko jeg sve mo `e da bu de po zna to. Po {to sa In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja, ko je su ujed no i azij ske kva li fi ka ci je, na Olim pi ja du idu tri naj bo qe re pre zen ta ci je, kao i naj bo qa azij ska se lek ci ja, na {e de voj ke do Lon do na vo di sa mo jed na od pr ve tri po zi ci je, a za sa da je jed na ve} „re zer vi sa na“ za Ru ski we. Naj te `i po sao,

4 4 4 4 4 4 4 4

4 3 3 2 2 1 1 0

0 1 1 2 2 3 3 4

12:0 12 10:3 9 9:4 9 7:7 6 6:6 6 3:9 3 3:9 3 0:12 0

go di ne osvo ji le bron zu na Svet skom pr ven stvu, za tim se pla si ra le na Olim pi ja du u Pe kin gu i u To ki ju se ose }a ju kao na do ma }em te re nu. Svi u pla vom ti mu su sve sni te `i ne si tu a ci je u ko joj se tre nut no na la ze i, po {to su na vi kle da igra ju s bla gim pri ti skom, ak tu el ne pr va ki we Evro pe }e u~i ni ti sve da osvta re naj va} ni ji ovo go di {wi ciq – pla sman na Olim pij ske igre. Do bre par ti je pro tiv Ku be i Ju `ne Ko re je po di gle su op ti mi zam i at mos fe ru po sle po ra za od Taj lan da, Sr bi ja je u na po nu igre, pa ne ma raz lo ga da se taj trend ne na sta vi. Jed na ili dve po be de, u za vi sno ti od osta lih re zul ta ta, vo de la vi ce u Lon don. Utak mi ca s Pe ru om je una pred ar hi vi ra na kao po be da, a me~ s Ja pa nom }e na da mo se, za na {e de voj ke bi ti re zul tat ski ne bi tan. M. R.

EVROP SKA LI GA

La ka gru pa za Sr bi ju Evrop ska od boj ka {ka kon fe de ra ci ja, ob ja vi la je kom plet nu sat ni cu utak mi ca IV Evrop ske li ge 2012. u kon ku ren ci ji od boj ka {i ca. Se ni or ke Sr bi je, tro stru ke uza stop ne i do sa d a je d i n e po b ed n i c e Evrop s ke li g e, igra }e u ~e tvr tom iz da wu u A gru pi sa [pa ni jom, Ru mu ni jom i Ma |ar skom. Sr bi ja }e bi ti do ma }in pr vog tur ni ra, ko ji }e se od i gra ti od 1-3. ju na u Su bo ti ci. Fi nal ni tur nir }e se od i gra ti u Kar lo vim Va ri ma u ^e {koj, od 5-7. ju la. Fi na li sti IV Evrop ske li ge 2012. iz bo ri }e u~e {}e u 21. iz da wu Grand pri ja 2013.

U B gru pi igra }e Tur ska, Fran cu ska, Bu gar ska i [vaj car ska, a u C gru pi Ho lan di ja, ^e {ka, Iz rael i Gr~ ka. S ob zi rom na ovo go di {wi ka len dar me |u na rod nih tak mi ~e wa, utak mi ce Evrop ske li ge 2012. igra }e se po no vom si ste mu, od no sno sva ka od re pre zen ta ci ja bi }e do ma }in tro dnev nog tur ni ra, ume sto do ma }in tri vi ken da, kao pret hod nih go di na. Po pra vi li ma CEV, pla sman eki pa sa istim bro jem bo do va se od re |u je pr vo na osno vu bro ja po be da, za tim na osno vu set ko li~ ni ka, a uko li ko je i broj po be da i set ko li~ nik iden ti ~an, na osno vu poen ko li~ ni ka.

Alon so naj br ì u Mon te Kar lu Vo za~ Fe ra ri ja Fer nan do Alon so ostva rio je naj bo qi krug na pr vom tre nin gu pred {e stu tr ku se zo ne u For mu li 1, Ve li ku na gra du Mo na ka. [pa nac je naj br ì krug uli ca ma Mon te Kar la za be le ìo u vre me nu od 1:16.265 mi nu ta, sa tri i po de se tin ke pred no sti u od no su na Ro ma na Gro à na u Lo tu su. Tre }e vre me na pr vom tre nin gu imao je vo za~ Za u be ra Ser hio Pe res, dok se dru gi vo zi Fer nan do Alon so od 14 ~a so va. Pr vi tre ning na uli ca ma i, {to je jo{ opa sni je, uqe i Mon te Kar la pro te kao je re ni je bi lo bez bed no na sta vi ti la tiv no mir no sve dok sa mog tre ning. fi ni {a, ta~ ni je de vet mi nu Do ta da do sta se vo za ~a sme ta pre kra ja ka da je is tak nu ta wi va lo u vo| stvu, pre ne go za sta va zbog in ci den ta u tu {to je Alon so do {ao do ~e la ne lu. Vo za ~u Ka ter he ma He i pred po sled wih po la sa ta, a ki j u Ko v a l a i n e n u mo t or se iza we ga Gro à na i Pe re sa, po kva rio na naj go rem mo gu sle di li su Lu is Ha mil ton u }em me stu, a iako se on za u Me kla re nu i po bed nik pro sta vio po iz la sku iz tu ne la, {le tr k e, Ve l i k e na g ra d e za so bom je osta vio gust dim [pa ni je, Pa stor Mal do na do.

Oni su ujed no bi li je di ni vo za ~i ko ji su bi li unu tar po la se kun de od Alon sa, dok su pe to ri ca ko ji su sle di li ima li za o sta tak ma wi od se kun de. [e sti je bio Fe li pe Ma sa u dru gom Fe ra ri ju, vo za~ Za u be ra Ka mui Ko ba ja {i, Xen son Ba ton u Me kla re nu, ak tu el ni {am pion Se ba sti jan Fe tel i Ni ko Ro zberg u Mer ce de su.

sport

petak25.maj2012.

TRE NER VOJ VO DI NE SR BI JA GA S SI NI [A MA TI] ZA DO VO QAN DO SA DA [WOM SE ZO NOM

Ostva ri li vi {e od pla ni ra nog Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga s pla si ra li su se u po lu fi na le plej - ofa. Po {lo im je to za ru kom, po {to su u po sled wem ko lu Su per li ge Sr bi je, sa vla da li glav nog ri va la za pla sman na ~e tvr tu po zi ci ju

`i ve li isto to li ko po ra za. Pre po ~et ka ove se zo ne ma lo ko se na dao ova kvim re zul ta ti ma, jer po zna to je ka ko je eki pa sa sta vqa na. Po {to va o ci ko {ar ke ose ti li su da Vo {a po se du je kva li tet i po la ko su po ~e li da pu ne tri bi ne ma le sa le Spen sa.

smo da osvo ji mo 4. me sto i us pe li smo - is ta kao je Ma ti}. - Sa svim za slu `e no smo se pla si ra li u po lu fi na le plej - ofa. Znao sam da }e mo ima ti pro ble ma u du e li ma s pr vo li ga {i ma, jer mo ji igra ~i ne ka ko ni su bi li mo ti vi sa ni. Za to smo s ~la -

Do go vor pred po lu fi na le plej-ofa

Rad ni~ ki FMP sa 91:71. Ve li ki je ovo uspeh No vo sa |a na, ko ji su bi li naj bo qi u Pr voj A li gi, a pla sma nom u Su per li gu i ape ti ti su im po ra sli. Ostva ri li su cr ve no-be li se dam po be da i do -

Pr vi stra teg cr ve no-be lih Si ni {a Ma ti} za do vo qan je do sa da {wim u~in kom. - U Pr voj A li gi na{ u~i nak bio je 23 po be de i tri po ra za, a pla sma nom u „su per i cu” `e le li

Fi la del fi ja iz bo ri la maj sto ri cu Fi la del fi ja je po be d i l a Sel t ik s e sa 82:75 i iz j ed n a ~ i l a re zul tat u se ri ji na 3:3. Sik ser si su ta ko iz b o r i l i od l u ~ u j u }i, sed mi duel, ko ji }e da t i fi n a l i s tu Is t o k a. Taj me~ igra }e se u no }i iz me |u su bo te i ne de qe u Bo sto nu.

Tar ner sa 12 po e na i de vet uhva } e n ih lop t i i An d re Igu o d a l a sa 12 po g o d a k a i {est sko ko va. Kod Sel tik sa, ko ji su pa li u dru gom po lu vre me nu pre sve ga zbog o~aj nog {u ta iz igre (sa mo 33 od sto uspe {no sti), naj e f i k a s ni j i je bio Pol Pirs sa 24 po e na i 10 sko ko va.

no vi ma Ja dran ske li ge igra li do sta do bro i sla vi li u du e li ma s Par ti za nom i Cr ve nom zve zdom, a po ra `e ni smo od kra gu je va~ kog Rad ni~ kog. Ina ~e, ova tri klu ba ima ju ~e ti ri do se dam

pu ta ve }i bu xet od nas i mo gu re }i da je ovo na{ ve li ki uspeh. Vi se sa da bo ri te za ti tu lu, a da li po sto ji mo gu} nost da za i gra te u Ja dran skoj li gi? - Ve ru jem da }e i KS Sr bi je i na{ klub u~i ni ti sve da do bi je mo vajld kar tu. Mi to `e li mo i bio bi to uspeh iz nad pla ni ra nog. U plej-ofu u ne de qu se sa sta je te sa {am pi o nom Par ti za nom. [ta o~e ku je te? - Cr no - be li su iz u ze tan sa stav i sa mo dva pu ta su po ra `e ni, od Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca i nas. Me |u tim, u dru gom du e lu su nas sa vla da li sa ~ak 37 ko {e va raz li ke. Mi smo sa da ski nu li te ret s le |a, a oni su fa vo ri ti u ovim du e li ma. Me |u tim, ide mo od utak mi ce do utak mi ce i mo gu da obe }am ve li ku bor bu. Ako bu de mo igra li kao pro tiv Rad ni~ kog FMP, bor be no i kon cen tri sa no, za da }e mo im i te ka kve mu ke. Ka ko ob ja {wa va te to {to ste u pr vom de lu igra li pri li~ no do bro, a on da ste pa li u for mi? - Kre nu li smo od li~ no, a on da je do {lo do za mo ra igra ~a. Ipak, smo gli smo sna ge da ciq ostva ri mo, ma da smo na po ~et ku se zo ne ka za li da za dve go di ne o~e ku je mo da za i gra mo u Ja dran skoj li gi - za kqu ~io je Si ni {a Ma ti}. U ne de qu, u po lu fi na lu plej ofa, Par ti zan do ~e ku je Voj vo di nu Sr bi ja gas, a u Kra gu jev cu sa sta }e se Rad ni~ ki i Cr ve na zve zda Di va. Oba du e la po ~e }e u 19 ~a so va. Re van{ utak mi ce su na pro gra mu u uto rak,a even tu al ne maj sto ri ce u ~e tvr tak. M. Pa vlo vi}

EVROP SKO PR VEN STVO U MON PE QEU

Ili} u finalu Ju ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je na stu pi la je na Evrop skom pr ven stvu, ko je se za ju ni o re i se ni o re u mu {koj sport skoj gim na sti ci odr `a va u fran cu skom gra du Mon pe qeu. Pr vog da na na{ tim u sa sta vu Bo jan De ja no vi}, Ga vri lo Ili}, Pe tar Ve li~ ko vi}, Du {an \or |e vi }i Bo `i dar Ma ro vi} osvo jio je 14. me sto ekip no sa 232.728 u kon ku ren ci ji 32 na ci je. Pre pu ta u Mon pe qe tre ner Vla di mir Dra ku li} je re kao da je plan eki pe da osvo ji oko 234 bo da, {to je go to vo is pu we no u ve o ma ja koj kon ku ren ci ji. Po be di li su Bri tan ci sa 253,684 is pred Ru sa sa 251.094 i [vaj ca ra ca sa 249.686.

U kva li fi ka ci ja ma vi {e bo ja naj bo qi re zul tat od na {ih gim na sti ~a ra za be le `io je Ga vri lo Ili}, na 27. me stu sa 78.097, a ovaj re zul tat mu je omo gu }io da se na|e u fi na lu vi {e bo ja, nakon odustajawa jednog ma|arskog takmi~ara ~ime je Ili} ostvario istoriski re zul tat na {e gim na sti ke. Do pla sma na me |u 24 naj bo qa gim na sti ~a ra Ili }u je ne do sta ja lo vr lo ma lo. Bo ja na De ja no vi} se pla si rao na 44. me sto sa 74.790, a Pe tar Ve li~ ko vi} na 45. sa 74.757. Naj bo qi re zul tat ima ^eh On drej Ja ne~ ko od 74.016 bo da. Ni ko od na {ih gim na sti ~a ra ni je us peo da se pla si ra u fi na la po spra va ma, ko je je na pro gra mu u ne de qu. G. M.

dnevnik

TR KA ZA OLIM PI JA DU 2020.

To kio, Ma drid ili Is tan bul Iz vr {ni od bor MOK-a na sed ni ci u Kve be ku od lu ~io je da u igri za do ma }i na let wih Olim pij skih iga ra 2020. go di ne osta nu To kio, Ma drid i Is tan bul. Iz kon ku ren ci je su is pa li Do ha i Ba ku, dru gi put za re dom, po {to su bi li i kan di da ti za Igre 2016. go di ne. To kio je ve} jed nom bio do ma }in 1964. go di ne, dok se Ma drid i Is tan bul na da ju pr vim Igra ma. Glav ni grad [pa ni je do sa da je tri pu ta bio u u`oj kon ku ren ci ji, a naj ve }i grad Tur ske ~ak pet pu ta. MOK }e ko na~ nu od lu ku o do ma }i nu Iga ra 2020. go di ne do ne ti na sed ni ci ge ne ral ne skup {ti ne 7. sep tem bra 2014. go di ne u Bu e nos Aj re su.

[O KAN TAN RA SPLET BU GAR SKOG PR VEN STVA

Du pla kru na Lu do go re cu

Fud ba le ri Lu do go re ca iz Raz gra da {o ki ra li su Bu gar sku osva ja wem ti tu le {am pi o na u po sled wem ko lu. Tim ko ji je pro {le se zo ne bio bu gar ski dru go li ga{, a pre to ga ne ko li ko go di na ama ter ski tim, u od lu ~u ju }em me ~u po be dio je sa 1:0 u Raz gra du CSKA iz So fi je, ko ji je

gar ske ko ji je osno van 1945. go di ne, ali bio uga {en 2006, ime mu u pre vo du zna ~i „di vqa {u ma”. Klub se tek 2010. pla si rao u pro fe si o nal ni rang bu gar skog fud ba la ka da ga je pre u zeo lo kal ni bi zni smen Ki ril Do mu {i jev je po ~eo sa ula ga wem u Lu do go rec. Usle dio je ula zak u pr vu li gu i, u pr voj go di ni u tom

Eki pa Lu do go re ca pro sla vqa ti tu lu

uo~i po sled weg ko la imao dva bo da vi {e na pr vom me stu. Pr vu ti tu lu za Lu do go rec u isto ri ji osvo jio je i srp ski gol man Uro{ Go lu bo vi}. Lu do go rec je pre sa mo se dam da na osvo jio i Kup Bu gar ske, pa je u pr voj se zo ni u naj vi {em ran gu sti gao do „du ple” kru ne. Ju nak Lu do go rec, ko ji je me~ po sled weg ko la igrao na kr ca toj lo kal noj ‘Are ni’ ka pa ci te ta 6.000 me sta, po stao je Mi ro slav Iva nov ko ji je u 19. mi nu tu po sti gao je di ni gol na me ~u. Po sao za CSKA ote `ao je cr ve ni kar ton Gran ~o va u fi ni {u pr vog po lu vre me na, ali so fij ski tim ni je us peo da stig ne do po treb nog bo da ni ka da je igra~ do ma }i \a kov is kqu ~en po la sa ta pre kra ja. Lu do go rec je tim iz Lu do gor ja, se ve ro i sto~ nog re gi o na Bu -

ran gu, ti tu la pr va ka Bu gar ske. U Lu do go re cu igra ukup no 13 stra nih fud ba le ra, me |u ko ji ma su tro ji ca Bra zi la ca, Por tu ga lac, Fran cuz, Bel gi ja nac, Fi nac, ^eh, tro ji ca Slo va ka i Cr no go rac. Eki pa iz Raz gra da ima la je pet ko la pre kra ja {am pi o na ta osam bo do va ma we od CSKA ali je sti gla do ti tu le. Lu do go rec }e kre nu ti od dru ge run de kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na, CSKA, Lev ski i Lo ko mo ti va Plov div, kao po ra `e ni fi na li sta ku pa, }e igra ti kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe. Li teks iz Lo ve ~a, {am pion iz 2010. i 2011. go di ne, za vr {io je na {e stom me stu a iz li ge is pa da ju Vi di ma-Ra kov ski iz Se vli e va, Ka li a kra iz Ka var ne i Svet ka vi ca iz Tar go vi {ta.

RE PRE ZEN TA CI JA IZ GU BI LA U HO LAN DI JI

Po raz zbog umo ra

Mo me nat iz du e la Fi la del fi ja–Bo ston

- Sti gli smo do sed me utak mi ce. Sve {to smo `e le li je da po be di mo u ovom me ~u i stig ne mo do {an se da ode mo u Bo ston i vi di mo {ta }e se ta mo de si ti - iz ja vio je tre ner Sik ser sa Dag Ko lins. Fi l a d el f i j u su do tre } e po be de u se ri ji pred vo di li Xi ru Ho li dej sa 20 po e na i {est asi s ten c i j a i El t on Brend ko j i je upi s ao dabldabl u~i nak - 13 po e na i 10 sko ko va. U re do vi ma do ma }i na is ta kli su se jo{ Aj van

Za pa `e nu ro lu imao je i Ke vin Gar net, stre lac 20 po go da k a uz 11 uhva } e n ih lop ti.Uko li ko Bo ston po be di iz bo ri }e tre }e fi na le Is to ka u po sled wih pet go di na, dok bi u slu ~a ju po be de Fi la del fi ja igra la pr vo fi na le kon fe ren ci je po sle 2001. go di ne. U dru g om po l u f i n a l u Is to~ n e kon f e r en c i j e Ma j a m i vo d i pro t iv In d i j a n e sa 3:2, dok }e se u fi n a l u Za p a d a sa sta t i San An t o n io i Okla ho m a.

Da na {wi ru ko met ni pro gram Pr va mu {ka li ga - NO VA VA RO[: Zla tar - Pri boj (19) Dru ga `en ska li ga, se ver - VR BAS: Vr bas - Le hel (20), BAJ MOK: Rad ni~ ki - Ra van grad (19.30), KI KIN DA: Ki kin da 2 Apa tin (18) Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - VLA DI MI RO VAC: Vla di mi ro vac - Si vac 69 (18)

Pri pre me ru ko me ta { i c a Sr b i j e za k v a l i f i k a c i o n e utak mi ce za Evrop sko pr v en s tvo s Gr~ k om i Por t u g a l om na s ta v i } e se u Vr wa~ koj Ba wi. Po m o} n i tre n er @i v o j in Mak si} ob ja snio je da }e na pri pre ma ma bi ti 19 igra ~i ca, i re kao da se na da da }e u pred sto je }im me ~e vi ma Sr bi ja osvo ji ti ~e ti ri bo da. Re pre zen ta ci ja Sr bi je u ~e tvr tak je do pu to va la iz Ho lan di je, gde je od bu du }eg or ga ni za to ra EP iz gu bi la 34:29 u pri ja teq skom me ~u. Jed na od naj bo qih ru ko me ta {i ca Sr bi je Sa wa Dam wa no vi} is ta kla je da kon trol na utak mi ca u Ho lan di ji ni je bi la naj bo qa, jer je se lek tor Sa {a Bo {ko vi} do sta kom bi no vao. - Ima mo da od i gra mo jo{ dve utak mi ce u kva li fi ka ci ja ma. Mi slim da smo kva li tet ni ja eki pa od Gr~ ke i Por tu ga la, ta ko da }e nam na red ni me ~ e v i po s lu ` i t i za uigra va we. Na dam se da }e mo da po be di mo - re kla je Dam wa -

no vi }e va na kon fe ren ci ji za no vi na re u Be o gra du. Pi vot men ka Dra ga na Cvi ji} do {la je sa {ta ka ma, po sle ope ra ci je ko le na, da po dr `i eki pu. - @ao mi je {to ne }u mo }i da igram, ali tu sam da im pru `im po dr {ku. Dra go mi je {to smo se pla s i r a l i na Evrop sko pr ven stvo i na dam se da }e mo ta mo is pu ni ti svoj ciq i pro }i tak mi ~e we po gru pa ma - re kla je Cvi ji }e va ko ja je sa eki pom pod go ri~ ke Bu du} no sti osvo ji la ti tu lu u Li gi {am pi o na. Le vo kri lo re pre zen ta ci je Je le na Ni {a vi} do da la je da }e eki p a is k o r i s tit t i jo{ ne ko li ko da na da se uigra do utak mi ca. - Mi slim da smo na kon trol noj utak mi ci u Ho lan di ji do sta gre {i li, ali to je bi la po sle di ca umo ra - za kqu ~i la je Ni {a vi }e va. Na r ed n e utak m i c e kva l i fi ka ci ja igra }e se 30. ma ja u Gr~ koj i 2. ju na u No vom Sa du pro tiv Por tu ga la. Sr bi ja i Ru mu ni ja su ra ni je obez be di le pla sman.

Ê LI KU KUP CR NE GO RE: Ekipa êlika iz Nik{i}a osvojila je Kup Crne Gore, po{to je u finalu savladala Rudar iz Pqevaqa sa 2:1. Me~ na stadionu pod Goricom gledalo je 6000 navija~a, a golove za pobedu êlika i „prvenac” u kupu postigli su Dubqevi} i 10. i Boji} u 34. minutu. Gol za Rudar dao je Jovanovi} u 47. minutu. Crnogorski drugoliga{ }e na jesen igrati u ligi Evrope, gde }e najverovatnije igrati i wihov protivnik iz finala Kupa, jer Budu}nost ima {est bodova vi{e od Rudara, dva me~a do kraja prvenstva. Dubqevi} je u 10. minutu posle kornera Zori}a i smu{ene intervencije odbrane Rudara ugurao loptu u mreù sa druge stative. U 34. minutu Bulaji} je izveo prekid, a nekada{wi igra~ Rudara Veselin Boji}, potpuno neometan, poklonio se sa sedam metara i glavom postigao drugi gol. Rudar je smawio rezultat u 47. minutu kada je najboqi strelac kluba Ivica Jovanovi} ve{to glavom okrznuo loptu posle centar{uta Vlahovi}a.

lov

c m y

dnevnik

petak25.maj2012.

U LO VI [TU LU „KA PE TAN SKI RIT”, IZ ME \U KA WI @E I ADOR JA NA

LOVNO STREQA[TVO

Ju `no ba~ ka li ga 1

Ju `no ba~ ka li ga 2 \ur |e vo, 20. maj

2. ko lo, ^e nej, 20. maj Red. br.

Go lu bo vi

Bod

go lu bo vi

bo do vi

Ba~ ki Pe tro vac

Gospo|inci

Oya ci

Ka}

Fu tog 1

\ur|evo

Fu tog 2

Titel - [ajka{ka

Sil ba{

Ledinci

Be ge~ 1

Koviq

^e nej

^erevi}

Glo `an

@abaq

De spo to vo

Titel

No vi Sad

Ekip ni pla sman

Red. br. Po je di na~ ni pla sman Go lu bo vi

Pao ve par od 160 ki lograma Ve par ka pi ta lac, te àk 160 ki lo gra ma, od stre qen je u {u mi kraj Ti se na po te su iz me |u Ka wi è i Ador ja na, u lo vi {tu ka wi {kog LU „Ka pe tan ski rit”. Na ni {an ka ra bi na uprav ni ka lo vi {ta Du {a na Ni }i fo ro vi }a do {ao je 17.ma ja u 20.45 sa ti, na hra we nom me stu, ka da je ve} pao mrak. - Po go dio sam ga jed nim pre ci znim hi cem u vrat. Vi |a li smo mu tra go ve, pa smo ga ve} du è vre me pra ti li da ni ma, hra -

ni li na tri me sta i naj zad smo us pe li da ga sa ~e ka mo. Si pa li smo i „umor no uqe„, jer tu vo li da se ka qu à, pa je do {ao. De lu je mo} no, ima lep tro fej, a ko li ke je tro fej ne vred no sti vi de }e mo na oce wi va wu - ka è Ni }i fo ro vi}. Ovo ni je pr vi ka pi ta lac ko ji je do {ao na ni {an Ni }i fo ro vi }u. Pre ne ko li ko go di na je na rib wa ku od stre lio ve pra ko ji je te ìo 165 ki lo gra ma i oce wen sre br nom me da qom.

- Di vqih svi wa na na {em te re nu ima uglav nom u pro la zu, jer im ov de ni je pri rod no sta ni {te, ali u posl ed we vre me sve ih je vi {e. U ovoj go di ni pla ni ra li smo od strel po dva ve pra i kr ma ~e, kao i de set na zi ma di. Po red ovog ve pra, u ata ru Hor go {a su od stre qe na dva na zi me ta, pa ve ru jem da }e mo is pu ni ti plan od stre la - o~e ku je Ni }i fo ro vi}. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

SOM BOR SKO LO VA^ KO UDRU @E WE

Sre bro kraj Sta pa ra Ovo go di {wa se zo na lo va na srn da }e ko ja je po ~e la 15 apri la, na lo vi {ti ma Lo va~ kog Udru è wa „Som bor“, po vr {i ne od pre ko 24.000 hek ta ra, mo è se, i po red iz o stan ka spek ta ku lar nih re zul ta ta, ipak sma tra ti uspe {nom, ve le u ovom Udru è wu. Go di {wim pla nom ga zdo va wa pred vi |e na di vqa~ je od stre qe na u tu ri sti~ kom lo vu, a me |u wi ma se „na {la“ i jed na sre br na me da qa, od stre qe na u lo vi {tu Sta par, pa je evi dent no da se, po red kvan ti te ta, u re vi ri ma ovog LU ra di i na kva li te tu. Ka ko ka ù u LU „Som bor“, na wi ho vim lo vi {ti ma se ru ko vo de pre sve ga bi o lo gi jom, ko ja mo ra da se is po {tu je, a od oko 600 gr la sr ne }e di vqa ~i, pla ni ra ju da u ne ko li ko sle de }ih go di na do seg nu op ti mum od oko 1.000 gr la. In te re so va we stra nih lo va ca za lov na srn da }a na ovim te re ni ma po sto ji, pa u LU „Som bor“ kao ~e {}e go ste iz dva ja ju pa si o ni ra ne lov ce iz Fran cu ske, Austri je i Ne ma~ ke, ko ji ru ko vo |e ni lo va~ kom stra {}u, ne po sta vqa ju pre ve li ke pri med be na ina ~e objek tiv no skrom ne uslo ve sme {ta ja u pan si o ni ma i osta lim ho te li jer skim objek ti -

Pod mladak naj bo qe ku va te su iza se be osta vi li sve sta ri je i sa var ja ~om is ku sni je ko -

le ge. Dru go me sto je za u ze la eki pa LD „Fa zan” iz Bo ke u sa sta vu Dra gan Obrk ne `ev i Ne nad \or |e vi}, a tre }e LD „Ja streb” Ne u zi na ko ju su ~i ni li Ti bor Lunc i Kri sti jan Mol nar. Na bo kin skoj „Gu la {i ja di” je u~e stvo va lo osam eki pa, a ve }i broj u~e sni ka spre ~i la je ja ka ki {a ko ja je pa da la tog da na. Ipak, smo tra ku li na ra je us pe la, a ma ni ge sta ci ja je pri vu kla i ve }i broj po se ti la ca. D. Kn.

ime

go lu bo vi

bo do vi

Dra gan @iv kov

Jan ko Kr na~

Jo van Qu bi ~i}

Mi lan Ga vri lov

Bog dan Pan te li}

Zden ko Fa bri

Ili ja Mi tro vi}

Du {ko Me dve|

Ra da Jo vi}

Slo bo dan Ege qa

Dra gan \u ki}

ju ni or

Slo bo dan Ja ri}

Ba ne Gro zdi}

ju ni or

Slo bo dan Pe ri {i}

Mi li sav Ra di}

Slav ko Ga vri lov

Sr |an Sr di}

Slo bo dan Za gor ~i}

Sa va Ro {ul

Red. br.

Ju ni or i

Ve te ra ni

Ni ko la Jo va no vi}

Mak sim Ege qa

Qu bo mir Pe {i}

Red. br.

Red. br. 1

ime

go lu bo vi

\or |e Bo ri {ev

Ju ni o ri

Ve te ra ni

Red. br.

ime

go lu bo vi

Pan dil Sr bi nov ski

Dra gan \u ki}

De jan Mil kov

Ba ne Gro zdi}

Alek sa Jo va no vi}

Pe ra Kr kqu{

Srem ska li ga

Ba nat ska li ga

1. ko lo, Ni kin ci, 20. maj

2. ko lo, Opo vo, 20. maj

Ekip no Red. br.

Me sto

Go lu bo va

Po e ni

Red. br. 1

LU Sre mac Ru ma

LU Obed ska Ba ra 2 (Par ket-Mar ket)

LU Obed ska Ba ra 1

LU [id

LD N. Slan ka men

LU St. Pa zo va

LU Sr. Mi tro vi ca

3 4 5 6 7 8 9

LU Irig

Ne nad Ste fa no vi}

23+20=43

1 2 3

Bo {ko Voj no vi}

22+20=42

Zlat ko Vu ka {i no vi} 22+19=41

Bog dan Bog da no vi}

23+17=40

Sa {a Ne na do vi}

21+19=40

Ste van Ta ka~

21+17=38

Bra ni slav Tan ~i}

Go ran Mi lo va no vi}

Go ran Maq ko vi}

Mi ro slav ^u kvas

Ni ko la Ra di vo je vi}

Ni ko la Voj no vi}

Sta ni slav Ne {ko vi}

Ra do van Ra di vo je vi}

^ETVRTA GU LA [I JA DA U BO KI

Ma lo iz ne na |e we zbi lo se na tra di ci o nal noj, ~e tvr toj po re du „Gu la {i ja di” u ba nat skom se lu Bo ka: naj bo qi ku va ri bi li su dvo ji ca go lo bra dih „omla di na ca”, ~la no vi lo va~ kog pod mlat ka - Di mi tri je Ka ra wac iz Ko na ka i Bo ki nac Bo jan Pej ~i}. Oni su, po oce ni tro ~la nog ì ri ja u sa sta vu Bra ni slav ô li}, Bra ni slav Ara |an ski i Sr |an Obrk ne èv, sku va li naj u- ku sni ji lo va~ ki gu la{ kom se ni je ima lo {ta pri go vo ri ti,

Red. br. 10

Ve te ra ni

Fo to: J. Pap

Po je din ci

Ju ni o ri

sa me bri ge za di vqa~ i wen raz voj, pa je i po red du ge zi me ko ja ni je po go do va la po pu la ci ji sr ne }e di vqa ~i, za hva qu ju }i ~la no vi ma ovog LU, re dov no iz no {e na hra na na lo vi {ta. M. Mi qe no vi}

Mesto

Mi haq Bo hu{

Po je di na~ no

ma u Som bo ru, Sta pa ru i Do ro slo vu, me sti ma u ~i jim ata ri ma se na la ze lo vi {ta LU „Som bor“. S dru ge stra ne, sa mim som bor skim lov ci ma ma we zna ~i ko mer ci jal ni mo me nat do la ska ino stra nih, de vi znih lo va ca, od

Red. br.

Du {an Ni }i fo ro vi} s od stre qe nim ve prom

5 6 7 8 9 10 1 2 3 4 5 1 2 3

Ekipno LU Zrewanin

Go lu bo vi 69

Bo do vi 10

LU „Brzava”, Plandi{te

LU Kova~ica 1 66 LU Opovo 66 LU Hajdu~ica 65 LU Kova~ica 2 59 LU Pan~evo 47 LU Konak 39 LU Bela Crkva 28 Po je din ci Bran ko Dr qa ~a 25+23=48 Zol tan Ro zgo wi 24+22=46 Cve ta Osto jin 25+20=45 Go ran 25+19=44 Sta men ko vi} Vlat ko Ce pe ra 23+21=44 Ste va Avra mov 23+19=42 Veq ko Sto ki} 22 Dra gan Ta ba~ ki 22 Dra gan Te {i} 22 Ivan Ta ba~ ki 22 Ve te ra ni Bla go je Mir kov 23 Ju go slav Pa u nov 21 \or |e Pe trov 18 @i vo jin Ta ba~ ki 18 Ko sta Pu ja 11 Ju ni o ri Mar ko Dr qa ~a 22 Ili ja Ste va no vi} 16 Mi ro slav Bra ni sa vqe vi} 8

8 7 6 5 4 3 2 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

kWiGA

petak25.maj2012.

dnevnik

СЛО БО ДАН ВЛА Д У ШИЋ ДО БИТ НИК НА ГРА ДЕ „ИСИ ДО РА СЕ К У ЛИЋ”

Нај бо ља је сту ди ја „Цр њан ски, Ме га ло по лис”

њижевник Слободан Владушић овогодишњи је добитник књижевне награде „Исидора Секулић“ за студију „Црњански, Мегалополис“ у издању „Службеног гласника“. Књига „Црњански, Мегалополис“ настала је на основу проширене и измењене верзије Владушићеве докторске дисертације, под називом „Слике европских метропола у прози Милоша Црњанског“, у којој се налазе анализе слика Беча, Париза, Будимпеште, Берлина, Мадрида, Стокхолма, Рима и Лондона, онако како их је Црњански видео у својој прози. Њима је додата и анализа слике Београда из пишчеве последње песме Ове године на конкурс за доделу награде пријављено је више од 100

романа, збирки приповедака, путописа и есеја, а жири, који је радио у саставу председник Марко Недић и чланови Петар Пијановић и Александар Јерков, овога пута је једногласно одлучио да награду за дело објављено у 2011. години додели Владушићу, констатујући да је реч „о целовитој и провокативној студији о једном од најзначајнијих писаца српске и светске књижевности 20. века“, наводи се у саопштењу Фонда „Исидора Секулић“. Провокативни резултати Владушићевог тумачења Црњанског постављају нова питања и

дају нове одговоре о значењу његовог дела и представљају важан изазов за будућа читања овог вели-

ког писца и за савремени приступ модерној српској књижевности и књижевној критици нашег времена, наводи се у саопштењу жирија. на гра ду Књи жев ну „Исидора Секулић“ већ 45 година додељује истоимени Фонд, који је основала Општина Савски венац, на којој је своје последње деценије живела наша најпознатија књижевница, а за дело у неком од књижевних жанрова којима се она у свом богатом опусу бавила. Награда ће добитнику бити уручена 6. јуна, на свечаности у Скупштини Београда. (Танјуг)

ДЕН БРАУН ЗАВРШАВА НОВИ РОМАН

Новосадски издавач чека рукопис

утор бестселера „Да Винчијев код„ Ден Браун најавио је да пише нови роман који ће бити још један трилер о професору Роберту Ленгдону, преносе светске агенције. Харвардски професор симболистике био је протагониста три претходна Браунова романа: „Анђели и демони„, „Да Винчијев код„ и „Изгубљени симбол”. Популарни писац ових дана је рекао новинарима да је провео годину и по дана истражујући за своју нову књигу чије писање полако приводи крају. - Роман ће бити смештен у Европу, на најфасцинантнијем месту на којем сам икада

био, казао је Браун, одбијајући да открије било какву другу појединост књиге. На питање када ће роман изаћи, он је кратко одговорио: „Када буде готов„, наводећи да његов издавач тражи „добре, а не на брзину написане књиге. Ексклузивна права за објављивање књига Дена Брауна на српском језику, има новосадски „Соларис“. Они су до сада објавили свих пет његових романа: „Да Винчијев код“, „Тачка преваре“, „Дигитална тврђава“, „Анђели и демони“ и „Изгубљени симбол“. Сви ти наслови на српском су из-

KWIGA ZAUVEK

лазили само неколико недеља након првог издања на енглеском. Издавач још нема званичних обавештења о најновијем Брауновом роману, али ако би рукопис добили на време, пред српским читаоцима би могао да се појави у исто време када и на енглеском говорном подручју. У „Соларису“ кажу да обично прођу четири године између појаве Браунових романа, а последњи- „Изгубљени симбол“, изашао је 2009. године. Ако тај ритам буде испоштован, на најновије авантуре Роберта Ленгдона још ће се чекати. Р. Л.

ДУ ШАН ВУ ЛЕ ТА, ЛЕ КАР И ПИ САЦ

Ма што ви то из ми шља ње бу дућ но сти

вака књига остави траг на читаоцу. Писци у њима изражавају своја опажања, описују проживљено, препричавају виђено, дописују, предлажу, славе, тугују, наслућују будућност... Али, када писац у њима измисли будућност, онда је то нешто неприкосновено. Такви писци и таква дела завређују да буду посебни. Жил Верн је другом половином деветнаестог века у својој машти поринуо подморницу „Наутилус“ и са њом пропутовао 20 000 миља под морем. Човечанство тог времена није познавало брод који може успешно да плива испод површине воде. Тадашње подморнице су биле од дрвета, покретале су се на ручни погон, а готово обавезно су завршавале на дну са трагичним исходом. „Наутилус“ је био нешто сасвим друго. „Наутилус“ је бескрајна машта писца. Као таква она не познаје законе, она крши правила, одбацује притиске, руга се обавези и поставља нове димензије у којима ће наука једног дана писца признати за визионара. Жил Верн је својој подморници подарио незамисливо напредне карактеристике за то доба. Капетан Немо је био лично делегиран од

стране писца да предводи „Наутилус“ у пловидби светским морима. „Наутилус“ ће у инат тадашњој науци пловити океанима, са лакоћом се спуштати на разне дубине, користити неисцрпне изворе мора и израњати кад год то пожели. Жил Верн свог читаоца заједно са капетаном Немом и посадом „Наутилуса“ спушта на само дно океана. Предвођени пером писца они ће ходати кроз морске шуме, преко бисерних шкољки, обићи ће морске пећине и бројне друге врлети мора скривене у машти Жила Верна. Детаљан и уверљив опис неретко буди сумњу читаоца да је једи-

ни сведок овог подводног света, око француског сањара. Жил Верн није имао на располагању моћне компјутере, мобилне телефоне или телевизоре. Он није знао да ће човек стићи до Месеца, а још мање да ће постојати фотографије Апола 11 на свом кораку од седам миља. Вернова идеја није могла да потекне ни са филмског платна јер су његови земљаци, браћа Лимијер, начинили филм тек четврт века након што је двадесет хиљада миља угледало светлост дана. Подводна камера ће бити откривена готово читав век након настанка романа. Свет мора је у роману био окован једино проницљивом маштом писца. Жил Верн у свом освајању морских дубина није заборавио на човека-напротив! „Наутилус“ међу својим путницима носи са собом и људске слабости, врлине, страхове, необуздану радозналост, људска размишљања, одлуке.... Преплићу се слике, утисци и сећања на разне писце и разне романе. Повремено се кроз трупло подморнице протеже дух Робинзона Крусоа, усамљеника са острва. Затим заточеника Александра Диме грофа Монте Криста, па упорност и одлучност исказана у Хемингве-

KWI@EVNA BA[TINA

Из ме ђу на у ке и умет но сти Л

ист Уједи ње не омла ди не српске за књижевност и науку „Млада Србадија“, излазио је 1870–1872, најпре у Новом Саду, а од бр.1/1871. у Београду, када мења и поднаслов у „лист за науку, уметност и јавни друштвени живот“. Уредници су Антоније Хаџић и Милан Кујунџић (од бр. 1/1871). То је поучни часопис, чије тежиште је било на науци. Че сто је био цензурисан и забрањиван. Сарадници су били Лаза Ко стић, Јо ван Јо ва но вић Змај, Ђура Јакшић, Светозар Марковић, Стојан Новаковић, Нићифор Дучић, Миленко Грчић и др. У Библиотеци Матице српске лист по стоји и пре-

тражив је у електронском каталогу ове установе. Д. Г.

јовом ремек-делу „Старац и море“ , али и необуздана знатижеља Хејердалових морепловаца у „Кон Тикију“. Можда најјачи печат роману даје однос морепловаца према копну. Кроз њега се Жил Верн ухватио у коштац са вечитим питањима цивилизације. Копно и море су одвојени јасном границом попут смрти и живота или добра и зла. Све време пловидбе је присутна неодољива жеља капетана Нема и његове посаде да се удаље од земље и, пре би се рекло, Земљана. Они не желе да кроче ногом на чврсто тло нити причају познатим језиком за становнике Земаљске кугле. Жил Верн је попут правог визионара хтео да љубоморно сачува своју подморницу и поштеди њене путнике од злехудог света о ком ће деценијама касније писати велики руски филозоф Николај Берђајев. Атомска подморница је сигурно превазишла могућности „Наутилуса“ из 1869. године, али роман „Двадесет хиљада миља под морем“ се из те године преселио на пиједестал ванвременског, где ће увек изгледати као да га је Жил Верн баш данас написао и да га читалац управо сад први пут чита.

TOP-LISTA

Нajтраженији на сло ви у књи жа ри „Мост” 1. „Здрави сто година” , Радован Ждрале, „Прометеј” 2. „Триред риба плива”, Павле Малешев, „Тиски цвет” 3. „Српско срце Јоханово”, Веселин Џелетовић - „Милениум груп” 4. „Симеонов печат”, Вања Булић - „Лагуна” 5. „Учење о фамилијарном несвесном”, Леополд Сонди - „Прометеј” 6. „Лак начин да престанете да пушите”, Ален Кар - „Вива партнерс” 7. „Тврђава”, Меша Селимовић - „Блиц” 8. „Презимена су чувари нашег језика”, Загорка Вавић-Грос - „Прометеј” 9. „Знакови поред пута”, Иво Андрић - „Сезам бук” 10. „Уловити љубав”, Зоран Миливојевић - „Психополис”

СВЕТСКИ БЕСТСЕЛЕРИ

Наоружани само болом

зузетан светски успех романа „Свако умире сам“ Ханса Фаладе траје већ пуних шездесет година. Засновано на истинитој причи о брачном пару Квангел, „малим“ обичним људима који су пружили отпор нацистичком режиму у Немачкој, ово чувено ремек-дело доживело је тек недавно своје интегрално, нецензурисано издање у Немачкој. А „Лагуна“га од скора нуди својим читаоцима на ср пском језику. У опису јединствене панораме берлинског живота у време нациста, Фалада нас упознаје са невероватном сагом рад ничког пара који одлучује да се одупре режиму када им син јединац гине на фронту. Наоружани само болом, сами против огромне моћи Рајха, они покрећу једно ставну, тајну кам пању због које им је ускоро разјарени Гестапо за петама, а свет пун престра шених суседа и циничних потка зи вача спреман је да их ода. О њиховој суд бини Фалада је сазнао из једног гестаповског досијеа, и за мање од четири недеље написао ову приповест откривши нам делић стварности који нам може помоћи да другачије сагледамо историју и схватимо да тешки тренуци у човеку буде и најгоре и најбоље. Више од узбудљивог трилера, од дирљиве љубавне приче, више и од врхунске књижевности – ово је дубока потресна прича о двоје људи који су се побунили против неправде и борили једно за друго.

Напето као Ле Кареови романи, дубок, потресан портрет жртава и хероја нацистичког лудила, велики књижевни догађај - тако је америчка књижевна критика пропратила Фаладин роман „Свако умире сам“. Најбоља књига икада написана о Немцима који су се супротставили нацизму и један од најзначајнијих романа 20. века - забележили су немачки

критичари након појаве нецензурисане верзије романа. Рудолф Дицен алијас Ханс Фалада рођен је 1893. у Грајфсвалду. Био је син високог судског службеника. Светску славу стекао је романом „Мали човече – шта сада?“, преведеним на много језика. У време нацио нал со цијализма Фалада је као непожељан аутор живео повучено у Мекленбургу. Године 1945. преселио се у Берлин, где је умро 1947. К. Р.

Кад хо би по ста не по сао

а да је пре не к о ли к о го ди на на „Ама зо н о вом“ сај т у по ч е л а да за пи су је сво ја за па жа ња о про чи та ним књи га ма, мај к а че тво ро де це из аме рич к е др жа ве Те не си ни је ни са ња ла да ће ње на же ља да сво је ми шље ње по де ли с по тен ци јал ним чи та о ци ма пре ћи у пра во за ни ма ње. Ка к о су де ца ра сла, та к о је Ким бер ли Кан трел има ла све ви ше вре ме на за чи т а њ е кри м и н а л и с тич к их ро м а н а, свог оми ље ног жан ра. За крат к о вре ме по с та л а је нај а к т ив н и ји члан „Ама зо но вог“ клу ба чи та ла ца, а по зи тив них кри ти к а би л о је све ви ше. Ка к о је већ има ла бло гер ско ис к у ство, до ду ше, на ро ди тељ ску те м у, Ким бер ли ни је би л о те шко да на пра ви соп стве ни сајт на ме њен кри ти ци кри ми на ли стич ких ро ма на. На ње ном сај т у True Crime Book Reviews, осим раз ме не ми шље ња о ли те рар ним по -

стиг ну ћи ма аме рич ких и ме ђу на род них ауто ра, Ким бер ли ну ди и мо гућ ност пра ће ња при ча ко је се раз ви ја ју у овим ро ма ни ма. На и ме, у САД су ве о ма по пу лар ни ро ма ни за сно ва ни на исти ни том до га ђа ју из кри ми на ли стич к е прак се, па не чу ди за то што њен сајт, на ко ме мо же те на ћи ин фор ма ци је о ак те ри ма тих до га ђа ја, бе ле жи огром ну по се ће ност. Иако је све сна да не га тив на кри ти ка мо же да јој до не се не при ја те ље ме ђу чи та о ци ма, али и пи сци ма, Ким бер ли не од сту па од ста ва да увек го во ри оно што ми сли, а то са ве т у је и чла но ви ма чи та лач к ог клу ба ко ји за јед но са њом ана ли зи ра ју нај но ви је кри ми при че. - Мно гим ауто ри ма за и ста зна чи да чу ју шта о њи хо вим де ли ма ми сли про сеч ни чи та лац, и за хвал ни су на по в рат н им ин ф ор м а ц и ја м а – ка ж е

[E O ] N ET

бив ш а слу ж бе н и ц а адво к ат с ке фир м е и при ват ни де тек тив ко ја ме сеч но у про се к у про чи та осам књи га. Жи вим у ма л ом гра ду у ко ме је кри ми нал прак тич но не по сто је ћи, и не к е кри ми при че, за сно ва не на исти ни тим слу ча је ви ма, за и ста су ме фа сци ни ра ле и на те ра ле да се ду бо к о за ми слим. – ис ти че Ким бер ли, ко ја пре тра ж у је Ин тер нет и нај ве ће он лајн књи жа ре у по тра зи за но вим књи га ма из обла сти ко ја је нај ви ше ин те ре су је. Њен укус из гле д а да од с ли к а ва про сеч ног аме рич к ог чи та о ца, по што се оце не књи га ко је она „ока чи“ на сајт углав ном по к ла па ју са зва нич ним оце на ма, топ ли ста ма и про цен ти ма про да је. И. Вујанов

petak25.maj2012.

c m y

kultura

dnevnik

ВЕЧЕРАС У НОВОМ СА ДУ ПОЧИЊЕ 57. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ

„Отац на службеном путу” на отварању Беседом драмског писца Небојше Ромчевића и извођењем представе београдског Атељеа 212 „Отац на службеном путу“ Абдулаха Сидрана у режији Оливера Фрљића, вечерас у Новом Саду на сцени Српског народног позоришта почиње 57.

торка Стеријиног позорја, одабрала је седам представа у конкуренцији домаће драме и позоришта, и три у ино страној селекцији „Кругови“. - Тематски оквири везани за проблематку и изазове савременог живота у транзиционој Ср-

Селекција домаће драме и позоришта 25. мај - „Отац на службеном путу“ Абдулаха Сидрана, режија Оливер Фрљић, Атеље 212; 27. мај - „Радници умиру певајући“ Олге Димитријевић, режија Анђелка Николић, копродукција Битеф театра и Хартефакт фонда 28. мај - „Бунар“ Радмиле Смиљанић, режија Егон Савин, Радионица Интеграције и Фонд Круг 29. мај - „Плодни дани“ Бориса Лијешевића и Јелене Кисловски Лијешевић, режија Борис Лијешевић, драматургија Бранко Димитријевић и Федор Шили, Атеље 212 и Културни центар Панчева. 30. мај - „Живот није бицикл“ по драми Биљане Србљановић „Живот није бицикло да ти га украду“, режија Анселм Вебер, Шаушпилхаус Бохум, Немачка 31. мај - „Хипермнезија“, драматургија Наташа Говедарица и Филип Вујошевић, режија Селма Спахић, копродукција Битеф театра и Хартефакт фонда 1. јун - „Мара / Сад“ Петера Вајса, режија Андраш Урбан, Новосадско позориште / Ујвидеки синхаз Стеријино позорје, наш најугледнији фестивал домаће драме и позоришта. Ове године лајтмотив представа које ћемо гледати у главној селекцији, као и у иностраном програму „Кругови“, описује слоган овогодишњег фестивала „Наши очеви“. Већина представа у свом фокусу има породичне односе, сукобе ауторитета, генерација, жељу за родитељством... Од седамде сетак одгледаних представа, селекторка Ксенија Ра дуло вић, умет нич ка ди рек-

бији, однос политике и појединца, транзициони процеси и њихове последице, последице рата и распада земље, социјална питања, очекивано и даље доминирају – речи су селекторке Ксеније Радуловић. – Поред наведеног, већину селектованих представа повезује лајтмотив породичних односа, посебно оних између родитеља и деце, уз доминантно присуство појма / фигуре оца. Фестивал ће ове године бити у знаку аутора средње и млађе генерације, као што су Оливер Фр-

љић, Андраш Урбан, Борис Лијешевић, Селма Спахић и Анђелка Николић, који су, по речима селекторке, реализовали „остварења која чине уметнички релевантнији сегмент овогодишње продукције, а најчешће је реч и о искорацима ка модерним уметничким формама, истраживачким поступцима, сувереном кретању у оквиру савременог сценског израза“. Већина представа у овогодишњој селекцији предвиђа мањи број гледалаца, па је ове године фестивал и у знаку репризних извођења. Позорје наставља и своју мисију неговања домаћег драмског текста и ове године ћемо у селекцији гледати чак пет домаћих праизведби, од којих су три по новим драмским текстовима ( „Бунар“, „Радници умиру певајући“ и „Живот није бицикло“), а две су настале на основу документарне грађе („Плодни дани“ и „Хипермнезија“). У оквиру бројних пратећих програма 57. Стеријиног позорја, биће одржан 14. међународни симпозијум позоришних критичара и театролога, а о позоришној критици ће такође бити речи и на једној од трибина, као и радионица. Младим драмским ауторима биће посвећена регионална драмска радионица. Неће изостати ни Позорје младих, које се одржава 30. пут, и на којем учествују високошколске установе из Београда, Новог Сада, Тузле, Бања Луке, Новог Пазара и Приштине-Звечана. Програм „Дани књиге“ и ове године ће промовисати низ позоришних издања, међу њима и монографију посвећену редите-

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА ФЕСТИВАЛ ШПАНСКОГ ФИЛМА

Судбине и страсти У Културном центру Новог Сада вечерас у 19 часова отвара се 5. Фестивал савременог шпанског филма који су припремили Институт Сервантес, Културни центар Београда и Културни центар Новог Сада. Фестивал почиње пројекцијом филма „Не плаши се“ који је режирао један од најбољих шпанских редитеља Монћо Армендариз, а затвара га 29. маја добитник бројих шпанских Оскара, Гоја награда, филм „Агора“. Биће приказано девет филмова, од чега су чак осам пре-

са шпанског говорног подручја међу којима су „Не плаши се“, „Седми дан“, „Блекторн“, „Кинез за понети“, „Продаће кишу“, „Амадор“, „Црни хлеб“, „Живот је само један“ и „Агора“. Сви филмови се премијерно приказују, изузев филма „Кинез за понети“ који је учествовао са великим успехом на овогодишњем Фесту. Посебан успех представља приказивање филма „Седми дан“ који је филмски критичар Небојша Поповић желео за овај фестивал од његовог првог издања.

само један“. У сва три филма, јунакиње су жене које покушавају да се одупру ономе што им се догађа или им се тек спрема. У филму „Агора“ у коме је протагонисткиња жена, отпор није успео јер страст надвладава разум. „Агора“ је својеврсна лекција из историје као судбине која се понавља. А ту је и нови култни шпански шпагети вестерн „Блекторн“ са Семом Шепердом као сценаристом и тумачем главног лика. У боливијском изврсном филму „Продаће и кишу“ боли-

Из филма „Агора”

мијере, филмски хитови са шпанског говорног подручја из 2010. и 2011. и један велики биоскопски хит из 2004. Све филмове је пажљиво изабрао филмски критичар и селектор програма Небојша Поповић. Улазнице по цени од 200 динара могу се набавити на билетарници Културног центра Новог Сада. Сви филмови биће са преводом на српски. У току пет фестивалских дана биће приказана остварења која су режирали најпознатији редитељи

Филмови се разликују тематски и садржајно али их повезује заједнички мото судбине и страсти. У Саурином филму „Седми дан“ страст је врста карактера, а судбина је је од Бога непроменљива. Насупрот томе у филму „Не плаши се“ оно што се догађа главној јунакињи није судбина већ мőра која може да се одагна. Страх и инерција подстичу судбину, а снага може да је мења – по одређеној цени.У том смислу, филму „Не плаши се“ придружују се „Амадор“ и „Живот је

вијски Индијанци се неће помирити са својом судбином. Дирљива комедија „Кинез за понети“ показује да је људски борити се и да то понекад даје резултате, док филм „Црни хлеб“ показује да се од судбине ипак не може побећи. Пред публиком је, по речима организатора фестивала девет мудро написаних и зналачких режираних прича које никога не остављају равнодушним. Јер су живот и филм као судбина добитна комбинација. К. Р.

Сцена из представе „Отац на службеном путу“

љу Егону Савину, једном од најзаступљенијих аутора на Стеријином позорју. Најављено је и предавање о савременом јапанском позоришту, и изложба посвећена сценографу Миленку Шербану, у сарадњи са Спомен збирком Павла Бељанског. Разговори о представама за Округлим столом ће на овогоди-

шњем фестивалу имати два нова водитеља: театролога Светислава Јованова и позоришног критичара нашег листа Игора Бурића. О Стеријиним наградама одлучиваће жири у којем су: глумац Бранислав Лечић (председник), театролошкиња и управница Хрватског народног казалишта Загреб Ана Ледерер, реди-

Инострани програм „Кругови” 26. мај - „Мој син само мало спорије хода“, аутора Ивора Мартинића, редитељ Јануш Кица, Загребачко казалиште младих; 27. мај - „Мрзим истину“, ауторски пројекат Оливера Фрљића, Театар ИТД Загреб; 28. мај - „Писар Бартлби“ Хермана Мелвила, редитељ Милош Лолић, Мини театар Љубљана.

тељ Јанез Пипан (Словенија), редитељка Ана Томовић и драмска списатељица Маја Пелевић. Жири Међународне асоцијације позоришних критичара који од прошле године бира најбољу представу, уме сто уче сника Округлог стола критике, одлучиваће у саставу: Уна Бауер (Хрватска), Акико Тачики (Јапан) и Иван Меденица (Србија). Позорје ће 2. јуна бити затворено проглашењем и уручењем награда, и извођењем у част награђених балета Ссрпског народ ног по зо ри шта „Ми ле ва Ајнштајн“, по мотивима истоимене драме Виде Огњеновић, у кореографији и режији Сташе Зу ров ца, на му зи ку Мар ја на Нећака. Н. Пејчић

ИЗЛОЖБА У ЗРЕЊАНИНУ ПОВОДОМ ПОЛА ВЕКА ОД СМРТИ СЛИКАРКЕ ЗОРЕ ПЕТРОВИЋ

Богатство у сталној поставци Пола века од смрти сликарке Зоре Петровић и њене последње самосталне изложбе за живота, одржане у Народном музеју Зрењанина, биће обележено данас у овој установи културе. Тим поводом ће у сталној поставци музеја, поред слике „Богатство„, јединог рада Зоре Петровић који та установа поседује, бити изложен и документарни материјал који сведочи о њеној последњој изложби. Такође, посетиоци ће вечерас, у 19 часова, моћи да чују причу о животу и раду наше врсне сликарке, коју је, као и документарну поставку, припремила кустоскиња Ликовне збирке, историчарка уметности Оливера Скоко. Последњу самосталну изложбу, за живота, Зора Петровић имала је управо у зрењанинском Народном музеју 1962. године. У питању је била њена дванаеста самостална поставка и прва у једном војвођанском граду. Том приликом представљено је 37 радова у власништву саме ауторке, Народног музеја Београд, Модерне галерије Београд, Спомен збирке Павла Бељанског из Новог Сада, а међу изложеним радовима је била и слика „Богатство„ из фонда зрењанинског музеја. Слика „Богатство„ је у Музеј у Петровграду, данас Народни музеј Зрењанина, доспела путем откупа, након Изложбе живих војвођанских ликовних уметника у Петровграду, одржане од 16. септембра до 16. октобра 1945. године. Један од излагача тада је била Зора Петровић која се представила са три слике, међу којима и делом „Богатство„. Иако је тешко прецизно утврдити време настанка, јер је уметница ретко кад потписивала и датирала своја дела, слика има њен препознатљив ликовни потпис већ самим мотивом (мо-

Зора Петровић, Богатство

нументално женско тело) који ће обележити богати опус ове уметнице. Данас она заузима једно од централних места сталне поставке, спајајући на симболичан начин изложена дела истакнутих српских модерниста Саве Шумановића и Јована Бијелића, са делима оних великобечкеречких аутора који су први до-

носили тај прерађени модернистички дух у град на Бегеју (Антал Штрајтман, Јожеф Варкоњи, Иван Цвејанов...). С првима је Зора Петровић била део препознатљивог париског штимунга, с другима је делила живописност окружења Нађбање и утицај уметничке колоније чији је била учесник. Ж. Балабан

ПОВОДОМ НАГРАДЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО „ДОБРИЧИН ПРСТЕН”

Монографија о Секи Саблић У београдском позоришту Атеље 212 у среду, 30. маја, биће представљена монографија о глумици Јелисавети Секи Саблић, коју су приредили др Зоран Т. Јовановић и Тамара Бијелић. Јелисавета Саблић добитница је Награде за животно дело „Добричин прстен„ за 2010. годину, а монографија њој посвећена саставни је део награде, саопштено је

из Удружења драмских уметника Србије. Издавање монографије финансијски је помогло Министарство културе, информисања и информационог друштва. Добричин прстен је највећа глумачка награда у Србији која се додељује позоришним глумцима и глумцима за животно дело. Установљена је 1980. године.

svet

petak25.maj2012.

dnevnik

PRE GO VO RI [EST SVE TSKIH SI LA I IRA NA

Od ba~en pred log o pre ki du nu kle ar nog pro gra ma BAG DAD: Iran ski pre go va ra ~i ju ~e su od ba ci li pred log {est svet skih si la o ob u sta vqa wu nu kle ar nog pro gra ma ko ji spro vo di Te he ran i za tra ì li od go vor na svoj pro tiv pre dlog o ubla à va wu o{trih eko nom skih sank ci ja ko je su mu na met nu te. Glav ni iran ski pre go va ra~ Said Xa li li za tra ìo je iz me nu pla na ko ji su iz ne le svet ske si le, dru gog da na pre go vo ra ko ji su po ~e li pre kju ~e u Bag da du, a ova kav stav je ba cio sve tlo na po te {ko }e u pre go vo ri ma o nu -

ska i Ne ma~ ka, pred lo ì la je sti mu la tiv ni pa ket sa ci qem da se za u sta vi naj o se tqi vi ji deo iran ske pro iz vod we nu kle ar nog go ri va. Iran je, s dru ge stra ne, u{ao u pre go vo re sa zah te vom da SAD i Evro pa ubla è eko nom ske sank ci je ko je su po go di le kqu~ ni iz voz iran ske naf te, a u za me nu nu di ve }i pri stup in spek to ri ma UN i dru ge ustup ke. Sti mu la tiv ni pa ket ko ji pred la è Za pad pod ra zu me va me di cin ske izo to pe, iz ve snu sa rad wu na po qu nu kle ar ne bez bed no sti i re -

Ke trin E{ton i Said Ya li li

kle ar nom pro gra mu Te he ra na ko ji bi tre ba lo da se za vr {e ka sni je to kom ju ~e ra {weg da na, pre neo je AP. Pro blem je u to me {to su pre go va ra ~i iz ne li dva raz li ~i ta pred lo ga: s jed ne stra ne, {e sto ~la na gru pa, ko ju ~i ne SAD, Ru si ja, Ki na, Bri ta ni ja, Fran cu -

zer vne de lo ve za ci vil ne avi o ne ko ji su po treb ni Ira nu, na vo di AP. Me |u tim, iran ski ana li ti ~ar Ha san Abe di ni sma tra taj pa ket „ne iz ba lan si ra nim” jer, ka ko je na veo, sa dr `i sta re pla no ve ko je je Te he ran od ba cio pre vi {e go di na, a stra ne si le

su se, pri tom, oglu {i le o po zi ve Ira na na hit no ubla à va we o{trih sank ci ja ko je su mu na met nu te, jer ni je is po {to vao re zo lu ci je Sa ve ta bez bed no sti UN. „Ustu pi ti 20 od sto ni voa obo ga }e wa ura ni ju ma u za me nu za re zer vne avi on ske de lo ve - pa to je {a la”, oce nio je Abe di ni, za kqu ~u ju }i da je pred lo è ni pa ket ne iz ba lan si ran i, sto ga, ne pri hva tqiv. Ne i me no va ni vi so ki ame ri~ ki zva ni~ kik pred vi deo je da }e se ri tam pre go vo ra - ko ji su po ~e li pro {log me se ca u Is tan bu lu - ubr za ti u na red nim run da ma, upo zo riv {i da vre me na za di plo ma ti ju ne ma na pre tek. Pre go vo re for mal no pred vo di {e fi ca di plo ma ti je EU Ke trin E{ton, ~i ji je port pa rol Majk Men opi sao pre go vo re kao „te {ke”, ali je re kao da je „po stig nut iz ve stan na pre dak”. Za pad i we go vi sa ve zni ci stra hu ju da bi iran ski nu kle ar ni pro gram na kra ju mo gao da do ve de do pro iz vod we atom skog oru` ja, dok Iran upor no tvr di da su we go vi re ak to ri na me we ni sa mo za ener gi ju i is tra ì va wa u ci vil ne svr he. Pre go vo ri iz me |u Ira na i {e sto ~la nog blo ka sma tra ju se naj bo qom pri li kom po sle vi {e go di na da se po stig ne do go vor iz me |u Va {ing to na i Te he ra na, {to bi, ta ko |e, mo glo da ot klo ni opa snost od voj ne ak ci je ko ja je uz dr ma la naft na tr ì {ta i pro bu di la stra ho ve od iza zi va wa {i reg su ko ba na Bli skom is to ku.

Ma |a ri me wa ju za kon o me di ji ma BU DIM PE [TA: Ma |ar ski par la ment usvo jio je iz me ne kon tro verz nog Za ko na o me di ji ma na kon o{trih kri ti ka Bri se la i Sa ve ta Evro pe. Iz me ne za ko na ko je je po dr à lo 257 po sla ni ka, a pro tiv wih bio 51 po sla nik, od no se se pr ven stve no na za {ti tu no vi nar skih iz vo ra. Ma |ar ska vla da ju }a stran ka Fi des pre mi je ra Vik to ra Or ba na pred lo ì la je 11. ma ja iz me ne spor nog za ko na, {to je po zdra vio Sa vet Evro pe, oce wu ju }i ih da idu „u do brom sme ru”. Pre ma tim iz me na ma, no vi na ri vi {e ne }e bi ti „oba ve zni da ot kri ju iden ti tet svog iz vo ra”. Za {ti ta iz vo ra va ì i na kon even tu al nog od la ska no vi na ra sa tog rad nog me sta. Me |u tim, iz me na ma Za ko na o me di ji ma ni je ob u- hva }en mo} ni Sa vet za me di je u ko jem su qu di bli ski kon zer va tiv nom pre mi je ru. Sa vet Evro pe je zbog to ga iz ra zio ve li ku za bri nu tost. „Ve o ma je va -

`no da ti qu di ko ji su iza bra ni, bu du sma tra ni ne za vi snim, a ne po ve za nim sa vla dom ili po li ti~ kim sna ga ma”, uka zao je SE. Ma |ar ski Za kon o me di ji ma, stu pio je na sna gu 1. ja nu a ra 2011. go di ne, upra vo ka da je Bu dim pe {ta pre u ze la {e sto me se~ no pred se da va we Evrop skoj uni ji. Za kon je `e sto ko kri ti ko van jer pred vi |a o{tre ka zne za no vi na re ko ji ne ot kri ju iz vor svo jih in for ma ci ja, na vo di fran cu ska agen ci ja. Ta da je i oform qen no vi Sa vet za me di je s ci qem da kon tro li {e me di je, a u we go vom sa sta vu su svi ~la no vi bi li bli ski sa vla da ju }om par ti jom Fi des. Na kon {to je Zakon o medijima pretrpeo kritike Evropske unije, po~ekom 2011. je u zakon uneto nekoliko izmena koje su bile povr{ne. O izmenama zakona o medijima trebalo bi uskoro da se glasa u ma|arskom parlamentu, a one bi mogle da stupe na snagu do 31. maja.

EGIPAT

AVGANISTAN

Do pred sed ni ka tek u dru gom kru gu KA I RO: Egip }a ni su i ju ~e gla sa li na iz bo ri ma za no vog pred sed ni ka dr à ve, pr vi put ot ka ko je Ho sni Mu ba rak svrg nut s vla sti na kon ma sov nih pro te sta pro {le go di ne. O~e ku je se da ni je dan od 13 kan di da ta ne }e osvo ji ti ve }i nu, pa je pla ni ra no je da se dru gi krug iz bo ra odr ì 16. i 17. ju na. Na iz bo ri ma, ~i ji je is hod pr vi put u isto ri ji Egip ta ne mo gu }e pred vi de ti, tak mi ~e se isla mi sti pro tiv se ku la ri sta i no si o ci pro me na pro tiv pri pad ni ka biv {eg re ì ma. Me |u kan di da ti ma su biv {i {ef di plo ma ti je i ge ne ral ni se kre tar Arap ske li ge Amr Mu sa, po sled wi pre mi jer ko ji je slu ìo pod Mu ba ra kom Ah med

[a fik, kan di dat Mu sli man ske bra }e Mu ha med Mur si i ne za vi sni kan di dat Ab del Mo ne im Abul Fo tuh. Pra vo gla sa ima oko 50 mi li o na Egip }a na, a bez bed nost u ze mqi }e to kom gla sa wa bi ti mak si mal no po ja ~a na. Egi pat ski pre mi jer Ka mal al-Gan zu ri po zvao je uo~i iz bo ra na mir i uz dr à nost, zah te va ju }i od svih po li ti~ kih par ti ja da pri hva te re zul ta te isto rij skog iz ja {wa va wa gra |a na. Voj ne vla sti, ko je su pre u ze le upra vqa we dr à vom na kon Mu ba ra ka, obe }a le su da }e pre da ti vlast do 1. ju la, ~i me }e se okon ~a ti ne mir ni pre la zni pe riod, obe le èn na si qem i pro te sti ma.

MO SKVA USPE [NO LAN SI RA LA NO VI MO DEL IN TER KON TI NEN TAL NE RA KE TE

Ru si pro bi ja ju an ti ra ket ni {tit NA TO-a u Evropi MO SKVA: Ru si ja je lan si ra la no vi mo del in ter kon ti nen tal ne ra ke te ko ja mo è da se pro bi je kroz an ti ra ket ne si ste me NA TO-a i uspe {no po go di ciq, sa op {ti lo je ru sko mi ni star stvo od bra ne. Ra di se o usa vr {e noj ver zi ji ra ke te Jars RS-24, ko ja se ve} na la zi u na o ru à wu ru skih ra ket nih sna ga, no si ~e ti ri nu kle ar ne bo je ve gla ve i do svog ci qa sti è za ma we od sat vre me na le ta „Te s ti r a n i pro j ek t il do speo je u ci qa nu zo nu na po li go nu Ku ra na Kam ~at ki, po lu o- str vu na ru skom Da le kom is to ku”, sa op {tio je pred stav nik za {tam pu ru skog mi ni star stva od bra ne Va dim Ko val, a pre no si agen ci ja In ter faks. On je do dao da je „ciq lan si ra -

wa po stig nut” i pre ci zi rao da je lan si ra we oba vqe no sa mo bil nog po li go na na ko smo dro mu Ple setsk na se ve ru Ru si je. Ne i m e n o v a n i voj n i iz v or re kao je In ter fak su da je to bio dru gi test te ra ke te, kao i da je pr vi, 27. sep tem bra 2011, bio ne u spe {an. Ta da je ob ja vqe no da je ne u- spe {no lan si ra na no vi mo del ra ke te Jars RS-24, ko ja se ve} na la zi u na o ru `a wu Stra te {kih ra ket nih sna ga ru ske voj ske. Ra ke ta mo `e da no si 4 nu kle ar ne bo je ve gla ve ja ~i ne od po 500.000 to na eks plo zi va i le ti br zi nom od 13.000 ki lo me ta ra na sat. Lan si ra se iz pod zem nog si lo sa ili sa spe ci jal nog vo zi la tran spor te ra. Dan na kon pr vog lan si ra wa, voj ni iz vo ri ka za li su da je te -

Usa vr {e na ra ke ta „to pol-M”

sti ra we no ve ru ske stra te {ke ra ke te ze mqa-ze mqa Jars RS24, usa vr {e ne ver zi je in ter kon ti nen tal ne ra ke te „to polM”, ~i j i do m et je vi { e od 10.000 ki lo me ta ra, za vr {e no ne u spe hom, po {to je ra ke ta pa la ne du go po lan si ra wu. Vi {e iz vo ra re klo je In ter fak su da je te sti ra na ra ke ta na pra vqe na ka ko bi mo gla da iz beg ne an ti ra ket ni {tit ko ji NA TO pla ni ra da po sta vi u Evro pi i ~i ja je pr va fa za pro gla {e na ope ra tiv nom u ne de qu na sa mi tu NA TO u ^i ka gu. „To je jed na od voj no-teh ni~ kih me ra ru skih vla sti, kao od go vor na raz me {ta we glo bal n og si s te m a an t i r a k et n e od bra ne Ame ri ka na ca” re kao je ru ski ge ne ral Vik tor Esin,

biv {i ko man dant sek to ra za stra te {ke ra ke te. „Ra ke ta ko ri sti no vi tip go ri va ko ji joj omo gu }a va da sma wi vre me po treb no za rad mo to ra u ak tiv noj fa zi pu ta”, ob ja snio je ne i me no va ni voj ni iz vor. Re zul tat to ga, ka ko je do dao, je da }e ka pa ci tet ta kve ra ke te da eli mi ni {e si stem an ti ra ket ne od bra ne bi ti ve }i. Ru s i j a odav n o kri t i k u j e pro je kat raz me {ta wa an ti ra ket nog {ti ta NA TO-a u is to~ n oj Evro p i, ko j i Za p ad pred s ta v qa kao od g o v or na pret wu ze ma qa ka kav je Iran. Za po ~et 2010, taj pro je kat po stao je je dan od glav nih iz vo ra ne sla ga wa iz me |u NA TO-a i Ru si je, ko ja ga sma tra pret wom po sop stve nu bez bed nost.

Otro va no 120 de voj ~i ca TA L I K AN: Tri na stav ni ka i vi {e od 120 de voj ~i ca otro va ni su u jed noj {ko li u Av ga ni sta nu, u ak ci ji ta li ba na ~i ji je ciq da se spre ~i obra z o v a w e za è n e, sa o p {ti li su ju ~e po li ci ja i zva ni~ ni ci mi ni star stva obra zo va wa. U toj ak ci ji upo tre bqen je ne i d en t i f i k o v a n i otrov n i prah, ko jim su kon ta mi ni ra ne {kol ske u~i o ni ce, pa su mno ge u~e ni ce osta le bez sve sti. Na pad se do go dio u ju `noj av ga ni stan skoj pro vin ci ji Ta kar, pre ne la je agen ci ja Roj ters. Pro {log me se ca 150 u~e ni ca otro va no je po {to su po pi le kon ta mi ni ra nu vo du u {ko li pro vin ci ji Ta kar, a u no vom, dru gom na pa du Av g a n i s tan s ka oba v e { taj na slu `ba - Na ci o nal na Di rek ci ja za bez bed nost (NDS) upo zo ri la je da ta li ba ni pla ni ra ju da za tvo re {ko le za de voj ~i ce. „Deo wi h o v e Al Fa r uk pro le }e ofan ziv ne je i za tva r a w e {ko l a. Tro v a w em de voj ~i ca oni è le da stvo re strah. Oni po k u { a v a j u da uti ~u na po ro di ce da ne {a qu svo ju de cu u {ko le”, iz ja vio je port pa rol NDS-a Lut fu lah Ma {al. I av ga ni stan sko mi ni star stvo obra zo va wa se ogla si lo sa op {te wem u ko me se na vo de da su ta li ban ski po bu we ni ci za t vo r i l i 550 {ko l a u 11 pro vin ci ja, ta mo gde ta li ba ni ima ju ja ko upo ri {te me |u lo kal nim sta nov ni {tvom. Bri tan ska agen ci ja na vo di da je de voj ~i ca ma bi lo za bra we no da se {ko lu ju, kao i è na ma da bu du za po sle ne. Od zba ci va wa ta li ban ske vla s ti u Av g a n i s ta n u 2001. go di ne, de voj ~i ce se vra ti le u {ko le, po seb no u glav nom gra du Ka bu lu.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANDERS BERING BREJVIK An ders Be ring Brej vik, ko me se su di za ubi stvo 77 qu di u Nor ve {koj u ju lu pro {le go di ne, iz ja vio je ju ~e na su |e wu u Oslu da se ne }e à li ti ako ga pro gla se kri vim, pod uslo vom da bu de pre su |e no da je ura ~un qiv.”Ap so lut no ne ma raz lo ga za àl bu ako bu de pro gla {e no da sam kri vi~ no od go vo ran”, re kao je 33-go di {wi Brej vik, ko ji è li da bu de usta no vqe no da je ura ~un qiv.

ARNO MONTEBURA Sud u Pa ri zu ju ~e je ka znio fran cu skog mi ni stra za in du strij ski raz voj Ar noa Mon te bu ru zbog kle ve te i od re dio da mo ra da pla ti po je dan evro ~e tvo ri ci di rek to ra po mor ske kom pa ni je ko ju je vre |ao .On je sep tem bra pro {le go di ne re kao da su na ~e lo kom pa ni je „Si Frans” po sta vqe ni pre va ran ti, a pre ma oce ni su di je taj iz raz je „neo spor no uvre dqiv”.

BARAK OBAMA Stu dent sa Flo ri de pri znao je kri vi cu pred su dom SAD zbog pret wi smr }u upu }e nih pred sed ni ku Ba ra ku Oba mi pre ko „Fej sbu ka”. Ho a kin Ama dor Se ra pio (20) sa Ma ja mi Uni ver zi te ta, iz ja vio je da je kriv, na kon {to je sa tu `i la {tvom pot pi sao spo ra zum o pri zna wu kri vi ce. I pre su da, }e bi ti iz re ~e na 22. av gu sta, amo |e bi ti od uslov ne do za tvor ske.

NO VI PO TRE SI U ITA LI JI

Strah se vra tio, sklo ni {ta po pu we na BO LO WA: Se ve ro i stok Ita li je po tre sla su dva ja ka ze mqo tre sa i jo{ vi {e o{te ti la zgra de i iza zva la pa ni ku me |u sta nov ni {tvom ko je se jo{ opo ra vqa od ze mqo tre sa od pre ~e ti ri da na. No vi po tre si, ja ~i ne 4,3 i 3,2 ste pe na Rih te ro ve ska le, do go di li su se oko po no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka, a lo kal ni me di ji na vo de da je to kom no }i tu oblast po go di lo ~ak 18 na knad nih po tre sa, pre no si agen ci ja Frans pres. „Strah se vra tio”, iz ja vio je Fer nan do Fe ri o li, gra do na ~el nik me sta Fi na le Emi li ja, ko je je naj te `e po go |e no ze mqo tre som u ko jem je u ne de qu po gi nu lo {e sto -

ro qu di, a oko 6.000 sta nov ni ka osta lo bez kro va nad gla vom. Ka pa ci te ti pri vre me nih sklo ni {ta, na pra vqe nih na kon ze mqo tre sa pre ~e ti ri da na, pot pu no su po pu we ni, a ~i ta ve po ro di ce su zbog no vih po tre sa ce lu no} pro ve le u svo jim auto mo bi li ma. „Cr ve na zo na” u cen tru gra da, ko joj su vla sti za bra ni le pri s tup zbog ve li ke opa sno sti od ru {e wa o{te }e nih zgra da, po no vo je pro {i re na. Ita li jan ska vla da je u uto rak pro gla si la 60dnev no van red no sta we u po go |e nom re gi o nu i obe }a la 50 mi li o na evra po mo }i za ob no vu ku }a i po ro di~ nog bi zni sa.

SveT / BALkAn

dnevnik IZA ZA VE SA EVRO SON GA U AZER BEJYANU

Bor ci za qud ska pra va pri vla ~e pa `wu me di ja BA KU: Po li ci ja u Azer bej xa nu uhap si la je tri de se tak opo zi ci o nih ak ti vi sta ko ji su u~e stvo va li u pro te stu u Ba kuu gde je u to ku tak mi ~e we za Pe smu Evro vi zi je

`wu me di ja na re pre si je ko je tr pe u ovoj biv {oj so vjet skoj re pu bli ci. Opo zi ci ja ve} go di na ma op tu `u je di na sti ju Ali je va ko ja vla da Azer bej xa nom go to vo od

Kristalna dvorana u Bakuu

De mon stran ti su uhap {e ni na mi tin gu opo zi ci je ko ji je or ga ni zo van is pred dr àv ne te le vi zi je ko ja emi tu je tak mi ~e we. „Tri de set do 35 oso ba je uhap { e n o”, re k la je AFP-u port pa rol opo zi ci o ne ali jan se „Jav na ko mo ra” Lej la Mu sta fa je va. Me |u uhap {e ni ma su i dve è ne ko je su dr à le ba ner sa slo ga nom „@e li mo jav nu te le vi zi ju, a ne Il ha mo vu te le vi zi ju” {to je bi la alu zi ja na azer b ej x an s kog pred s ed n i k a Il ha ma Ali je va ~i ji se go vo ri i ak tiv no sti sva ko dnev no do de ta qa pre no se. „Jav na ko mo ra” je u sa op {te wu po sta vqe nom na „Fej sbu ku” na ve la da su uhap {e na i ~e ti ri opo zi ci o na po li ti ~a ra ko ji su tek od la zi li na pro test, a da je to kom sa mog pro te sta uhap {e no jo{ ne ko li ko zva ni~ ni ka. Bo rac za qud ska pra va Fuad Ha sa nov ko ji je pra tio pro test ka è da je re ak ci ja po li ci je ti pi~ na. „Ni sam iz ne na |en, jer je ovo uobi ~a je no u ì vo tu ak ti vi sta” ko ji sa mo è le da „iz ra ze svo je pra vo na slo bo du oku pqa wa”. Ina ~e, bor ci za qud ska pra va u Azer bej xa nu ko ri ste ovo go di {wu Evro vi zi ju da bi pri vu kli pa -

ras pa da So vjet skog Sa ve za da se su ro vo ob ra ~u na va sa di si den ti ma, da za tva ra po li ti~ ke pro tiv ni ke i za bra wu je jav ne pro te ste. Ak ti vi sti su sa da od lu ~i li da is ko ri ste me dij sku pa `wu zbog Evro son ga i uz po mo} ra -

dru {tve nu po li ti ku Ha di Ra xa bli. Me | u t im, ne k i ak t i v i s ti, okre }u se i dra sti~ ni jim tak ti ka ma. U si r o m a { nom pred g ra | u Ba kua, gru pa ak ti vi sta u{la je u {trajk gla |u i zah te va ju oslo b o | e w e po l i t i~ k ih za tvo re ni ka i de mo krat ske re for me. Oni pro te stu ju is pred se d i { ta glav n e opo z i c i o n e par ti je - Mu sa vat. „Do bro je {to stra ni no vi na ri do la ze i {to su za in te re so va ni”, ka è je dan od {traj ka ~a Ok taj Lu gen de ri ~i ji je brat osu |en na tri go di ne za tvo ra pro {le go di ne, jer je po ku {ao da gle da pro test. On, me |u tim, stra hu je da }e po sle Evro son ga, hap {e wa po no vo po ~e ti. Mu sa vat je deo opo z i c i o n e ali j an s e „Jav na ko mo ra” ko ja je ovog me se ca or ga ni zo va la dva sku pa ko ja je, oba, ras te ra la po li ci ja. Ali jan sa sa da pla ni ra da odr ì jo{ je dan pro test, is pred se di {ta dr àv ne te le vi zi je. Maks Ta ker iz or ga ni za ci je Am ne sti in ter ne {e nel, ta ko |e je za bir nut {ta }e se de {a va ti sa de mon stran ti ma po sle Evro son ga. „Ak ti vi sti ko ji su go vo ri li o kr {e wu qud skih pra va }e u o~i ma vla sti bi ti sa da qu di ko ji su po ku {a li da po kva re za ba vu i mo gli bi da bu du me ta od ma zde po sle od la -

Ma ji ce sa slo ga nom „Pe vaj za de mo kra ti ju” „Pr vi put u Evro pi qu di ko ri ste Evro vi zi ju kao sred stvo re {a va wa pro ble ma ve za nih za qud ska pra va”, re kao je AFP-u bo rac za qud ska pra va u Azer bej xa nu i or ga ni za tor pro te sta Ra sul Ja fa rov. Ob u ~en u ma ji cu sa slo ga nom „Pe vaj za de mo kra ti ju”, Ja fa rov, (27), ka è da je za mo lio {ved sku tak mi ~ar ku Lo rin da se za lo ì za wih i me di ji ma go vo ri o qud skim pra vi ma. Ina ~e, po kret „Pe vaj za de mo kra ti ju” je udru è we gru pa i po je di na ca, blo ge ra i no vi na ra ko ji po ku {a va da or ga ni zu je mir ne pro te ste u Ba kuu to kom fi na la Pe sme Evro vi zi je. znih tak ti ka - od {traj ko va gla |u do oku pqa wa - pri vu ku pa `wu i na se be. Vla sti u Azer bej xa nu, s dru ge stra ne, od ba ci ju sve po ku {a je opo zi ci je da se eks po ni ra ju u jav no sti uz ko men tar da opo zi ci ja ne ma po dr {ku jav no sti. „Ima mo opo zi ci ju, ali je ma la i sla ba i {ta sad mi tu mo è mo”, re kao je pred se da va ju }i skup {tin skog od bo ra za

ska stra nih no vi na ra”, re kao je on. Sa wim se sla ` u mno g i, ukqu ~u ju }i i no vi nar ku Ha di ju Ismaj lo vu ko ja se go di na ma ba vi po slov nim po du hva ti ma Ali je vih i ko ja je ~e sta me ta pro g o n a vla s ti. „Ka d a se Evro vi zi ja za vr {i, vla da }e se ob r u { i t i na kri t i ~ a r e. Uve re na sam u to”, re kla je ona. (Ta njug)

HRVATSKA

Sve do ~e we o zlo ~i ni ma u Ke re stin cu ZA GREB: Je dan od stra à ra u voj nom lo go ru Ke re sti nec kod Za gre ba Ru dolf Paj tak sve do ~io je na su du u Za gre bu o zlo sta vqa ni ma rat nih za ro bqe ni ka i srp skih ci vi la 1991. go di ne u ta ko zva nom Ko na ~i {tu rat nih za ro bqe ni ka. Biv {i za po ved nik Ko na ~i {ta u Ke re stin cu Stje pan Kla ri} (54) i ~e tvo ri ca we mu pod re |e nih voj ni ka - Dra èn Pa vlo vi} (46), Vik tor Ivan ~in (59), @eq ko @i vec (43) i Go ran [tru keq (44), te re te se za te {ka psi hi~ ka i fi zi~ ka zlo sta vqa wa pri pad ni ka biv {e JNA i ci vi la srp ske na ci o nal no sti, me |u ko ji ma i è na, uglav nom uhap {e nih u oko li ni Za gre ba i Si ska. ê tvo ri ca voj ni ka op tu è na su da su od de cem bra 1991. do ma ja 1992. go di ne, naj pre u Za gre bu, a po tom u lo go ru Ke re sti nec po ~i ni li rat ni zlo ~in nad 34 rat na za ro bqe ni ka, ko ji ma su na ne te ‘’ve li ke pat we i po vre de te le snog in te gri te ta i zdra vqa’’, na vo di se u op tu `ni ci. Kao pr vi stra àr ko ji je sve do ~io, Paj tak je po tvr dio da su za tvo re ni ci od vo |e ni u „cr nu so bu”, iz ko je su se ~e sto ~u li ja u ci

i za po ma ga wa, pre no se hr vat ski me di ji. Paj tak je is pri ~ao da je ne ko li ko pu ta vi deo da su za tvo re ni ci ma spa ja li stru ju na pol ne or ga ne.

ma i sek su al no zlo sta vqa ne. Po na vo di ma tu `i la {tva, bi lo je i de se tak `e na od ko jih je jed na u lo gor do ve de na trud na, ali je od po sle di ca zlo sta vqa wa po ba ci la.

Uhap{eni na su|ewu u Zagrebu

Osim ~u va ra Bra ni mi ra Lo vren ~i }a Bu de, ko ji je tu kao i mal tre ti rao za tvo re ne, ni je znao da ka `e ko ji su jo{ stra `a ri u~e stvo va li u zlo sta vqa wi ma. Pre ma op tu `ni ci, mu ~e wa su po ~e la u ta da {wem voj nom za tvo ru u Za gre bu, a `r tve su po tom od ve de ne u biv {u ra ket nu ba zu JNA u Ke re stin cu gde su pre mla }i va ne, mu ~e ne elek tro {o ko vi -

To kom su |e wa }e bi ti is pi ta no oko 80 sve do ka, uglav nom `r ta va, od ko jih }e ne ki bi ti is pi ta ni vi deo ve zom iz Sr bi je, gde `i ve od ra ta. Me |u is pi ta ni ma tre ba lo bi da bu du i ne ki biv {i voj ni funk ci o ne ri, a slu ~aj je otvo ren na kon {to je je dan biv {i pri pad nik JNA ne po zna te po ~i ni o ce op tu `io za ubi ja wa i mu ~e wa rat nih za ro bqe ni ka u Ke re stin cu.

petak25.maj2012.

ZA VR [EN NE FOR MAL NI SA MIT LI DE RA EU U BRI SE LU

Gr~ ka osta je u evro zo ni BRI SEL: Pred sed nik Evrop skog sa ve ta Her man van Rom poj is ta kao je, po sle ne for mal nog sa mi ta li de ra Evrop ske Uni je u Bri se lu, da je evro zo na pru ì la ve li ku po dr {ku Gr~ koj do da ju }i da je sta nov ni {tvo Gr~ ke pod ne lo ve li ke na po re. Van Rom poj je na veo da su li de ri Uni je raz ma tra li mo gu} nost uvo |e wa evro ob ve zni ca, ko je je tra ìo fran cu ski pred sed nik Fran soa Oland, ali ni su do ne li ni ka kve od lu ke. Pre ma Olan do vom pred lo gu, evro ob ve zni ca ma bi se du go vi pre za du è nih ze ma qa po put Gr~ ke, [pa ni je i Por tu ga li je ob je di ni li, a za wih bi ga ran to va la Evrop ska cen tral na ban ka. Ovoj ide ji do sa da se naj gla sni je pro ti vi la ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel, jer bi u slu ~a ju usva ja wa ta kvog pred lo ga naj ve }i te ret sno si la Ne ma~ ka. Ipak, li de ri su se slo ì li oko dru gih na ~i na za iz la zak iz kri ze. „Mo r a m o da una p re d i m o eko nom ski rast, i to po ja ~a va wem in ve sti ci ja, bo qom fi nan sij skom po li ti kom Evrop -

Mario Monti, Angela Merkel i Fransoa Oland

ske uni je i stva ra wem rad nih me sta”, is ta kao je Her man van Rom poj. U me |u vre me nu su i iz Bri se la i iz Ati ne de man to va ne gla si ne da je ve} pri pre mqen plan da se Gr~ ka is kqu ~i iz evro zo ne i vra ti na drah mu. Pred sed nik Evrop ske ko mi si je @o ze Ma nuel Ba ro zo re -

kao je da je na me ra Uni je da Gr~ ku za dr `i u evro zo ni. Ina ~e, oko se di {ta Evrop skog sa ve ta na [u ma no vom tr gu u Bri se lu, gde se odr `a va sa mit, ne {to ra ni je oku pi le su se gru pe de mon stra na ta ko je pro te stu ju zbog sma we wa jav ne po tro {we ko je se na me }e kao glav na me ra za iz la zak iz kri ze.

SLOVENIJA

Pra va iz bri sa nih i dis kri mi ni sa nih Ro ma QU BQA NA: Kon ti nu i ra ni pro ble mi sa pra vi ma qu di ko ji ma je sta tus traj nog bo rav ka ne za ko ni to uki nut 1992. go di ne, kao i dis kri mi na ci ja Ro ma u Slo ve ni ji, dva su pi ta wa ko ja se is ti ~u u go di {wem iz ve {ta ju

zul ti ra lo kr {e wem wi ho vih eko nom skih i so ci jal nih pra va, a ne ki od wih su si lom uklo we ni iz ze mqe”, na vo di se u da nas ob ja vqe nom iz ve {ta ju AI za 2012. go di nu.U mar tu 2010. go di ne, slo ve na~ ki par la ment je usvo jio za -

Romska naseqa, po pravilu, bez pristojnih uslova stanovawa

or ga ni za ci je Am ne sti In ter ne {e nel (AI) za tu ze mqu. Upr kos od re |e nim po zi tiv nim me ra ma, vla sti ni su us pe le da ga ran tu ju pra va „iz bri sa nih”, {to je „re -

^u va ri mal tre ti ra li isla mi ste SKO P QE: Tro ji ca ~u va ra u za tvo ru u Bi to qu bi } e su s pen d o v a n a zbog sum we da su fi zi~ ki mal tre ti ra li osum wi ~e ne za ubi stvo pe to ri ce Ma ke do na ca kod Smiq kov skog je ze r a. Ka k o je sa o p { ti l a Upra v a za iz v r { a v a w e sank c i j a, u ~i j oj nad l e `no s ti su sve za t vor s ke usta no ve, di rek tor za tvo ra je po ~eo po stu pak za su spen z i j u tro j i c e pri p ad ni ka sek to ra za obez be |i va we. „Su spen do va we je iz vr {e no s ci qem da se utvr di fak ti~ ko sta we, kao i da bi bi li pri ku pqe ni do ka zi za utvr |i va we i od go vor n o s ti za p o s le n ih u usta no vi”, na ve la je Upra va za iz vr {a va we sank ci ja. Pet osoba ubijeno je 12. aprila kod Smiqkovskog jezera, nedaleko od Skopqa. Makedonski MUP je uhapsio 20 pripadnika radikalne islamisti~ke grupe osumwi~enih da su povezani s petostrukim ubistvom.

kon ko ji do zvo qa va vra }a we traj nog bo rav ka ve }i ni „iz bri sa nih”, {to je, ka ko oce wu je AI, „va `an pr vi ko rak pre ma pu nom vra }a wu wi ho vih pra va”.

U iz ve {ta ju se, ipak, is ti ~e da im ni su na dok na |e na kr {e wa wi ho vih pra va ko ja su pre tr pe li. Slo ve na~ ke vla sti, ta ko |e, ni su pred sta vi le plan za pu no vra }a we pra va „iz bri sa nih”, a i ve li ki broj qu di ni je ob u hva }en tim za ko nom. Na k on ot c e p qe w a Slo v e ni je od ta da {we Ju go sla vi je, 1992. go di ne je ne za ko ni to iz bri sa no oko 25.000 qu di iz re g i s tra stal n og sta n ov n i {tva, zbog ~e ga su oni iz gu bi li sva gra |an ska pra va ko ja im ni da nas ni su u pot pu no sti vra }e na. Ka da je re~ o po lo `a ju Ro ma, iz ve {taj na vo di da su u~i we ni ne ki po zi tiv ni ko ra ci, ali ve }i ni Ro ma i da qe se us kra }u je pra vo na pri stoj ne uslo ve sta no va wa. Mno gi od wih `i ve u izo lo va nim na se qi ma u ru ral nim pod ru~ ji ma, i ne ma ju pra va na ko mu nal ne uslu ge, a ni su za {ti }e ni ni od pri sil nog ise qa va wa, na vo di Am ne sti In ter ne {e nel.

MA SOV NA HAP [E WA U TU ZLI

Iza re {e ta ka 44 oso be TU ZLA: Vr {i lac du `no sti uhap {e ni kra jem pro {le go di ko me sa ra tu zlan ske po li ci je ne. MUP Tu zlan skog kan to na Fa dil [qi vi} re kao je da je po li ci ja uhap si la 44 oso be i pri - odao je po seb nu za hval nost ko vre me no od u ze la 308 pred me ta, le ga ma iz [i ro kog Bre ga, ko ji me |u ko ji ma 11 auto mo bi la, pet su u Po su{ ju uhap si li Mir zu mo to ci ka la, ve li ki broj lap to - Ga li }a, vo |u gru pe, ko ji je iz po va, osam pi {to qa i 51 ko mad raz ne mu ni ci je. Me |u uhap {e ni ma je, ka ko je pre neo in for ma tiv ni por tal Kliks, i vo |a gru pe Mir za Ga li}, ko ji je ru ko vo dio do bro or ga ni zo va nom kri mi nal nom gru pom, ko ja se, iz me |u osta log, ba vi la pro da jom nar ko ti ka. „Za ple we no je oko 70 gra ma he ro i na, ma wa ko li ~i na Zapleweno 308 predmeta ma ri hu a ne, za sa di ko no pqe”, re - istog na se qa kao i Ja smin ê li kao je na kon fe ren ci ji za no vi - ko vi}. U to ku je kri mi na li sti~ ka na re na ~el nik Sek to ra kri mi na li sti~ ke po li ci je Za hid Se - ob ra da uhap {e nih oso ba, a o~e ku je se da }e Kan to nal no tu ì lim ba {i}. Ni je is kqu ~e na po ve za nost sa la {tvo za naj ma we 15 uhap {e kri mi nal nom gru pom Ja smi na nih oso ba za tra ì ti me ru jed no ê li ko vi }a, ~i ji su ~la no vi me se~ nog pri tvo ra.

Svet poznatih

petak25.maj2012.

c m y

dnevnik

ЧЛАНОВИ БРИТАНСКОГ ДВОРА ПУНЕ СТРАНИЦЕ СВЕТСКЕ ШТАМПЕ

Кејт и Пипа међу најутицајнијима на свету

вилијаМ и Кејт

Година савршеног брака, али без бебе

рва година брака принца и Кејт Вилијама Мидлтон протекла је у савршеном реду, без иједне грешке, једногласна је оцена коментатора краљевске породице, док Велика Британија жељно ишчекује рођење наследника. Венчање, 29. априла 201 1, Вилијама, другог у низу наслеђивања британске круне, и Кејт „спасило је углед монархије у очима народа”, казао је за АФП Роберт Џобсон који прати дешавања у Ба кингемској палати. Портпарол краљевске палате је изјавио да ће „војвода и вој воткиња од Кембриџа своју прву годишњицу брака прославити интимно”, али ће сви погледи би ти упрти у њих током свеча ности прославе дијамантског јубилеја којима ће у јуну бити обележена 60- годишњица влада вине краљице Елизабете II. Биограф Ендру Мортон је пре годину дана напоменуо да „ће Кејт, уколико не затрудни за де вет месеци, п рекршити краљевску традицију дугу 2 00

Појављивања у јавности војводе и војвоткиње од Кембриџа, вилијама и Кејт, који су увек насмејани и љубазни, не престају да привлаче масе и пуне медије. Кејт је чак успела да се са сестром Пипом нађе на листи 100 најутицајнијих личности на свету, у избору угледног америчког недељника тајм година„. Вилијам је, међутим, одмах одговорио да ће он и Кејт у свему „следити сопс твени ритам”. „Кејт има 30 година и свакако жели да оснује породицу што је пре могуће„, истиче Џобсон, додајући да су она и Вилијам већ осам година заједно. Млади краљевски пар је током протекле године обавио тријумфалну турнеју у Канади и САД где се срео са америч ким председником Бараком Обамом и његовом супругом. Кејтин клаасични стил одевања, који се савршено уклапа са имиџом британске краљевске породице, можда је не чини иконом моде, али свака њена нова хаљина изазива стампедо у

продавници у којој је купљена. Краљевска породица, која је очигледно извукла поуку из Дајанине трагедије, веома држи до тога да у свакој прилици покаже наклоност према младој војвоткињи. Кејт је у два наврата присуствовала званичним деша вањима у друштву краљице која је оба пута била веома сус ретљива. Њена свекрва, Камила, ју је неколико пута позвала у госте током шестонедељног Вилијамовог боравка на Малвинима у оквиру мисије пилота хеликоптера за надзор и спасавање. Као и његова мајка, Вили јам подржава многе хумани тарне акције, а Кејт је врло бр зо кренула његовим стопама.

Млади пар, тренутно заш тићен од очију јавности у кући у Велсу, недалеко од војне базе у којој је Вилијам стациониран, требало би да се 2013 . пресели у велики стан у палати Кенсингтон у Лондону где ће бити далеко више на удару медија. Ретки критичари их описују као „досадне”, као сушту супротност Харију, Вилијамовом млађем брату који је својим шалама и ентузијазмом шармирао новинаре током недавне турнеје на Карибима. „Не желе да праве грешке, за то су веома обазриви, можда и превише”, признаје Џобсон, додајући да су „Вилијам и Кејт свесни да монархија почива на њиховим раменима”.

Кокер шпанијел кућни љубимац

цијама код мене нашао са седам девојака, а његов је говор тела све рекао. Вилијам се цело време увлачио у себе‘, посведочио је један од Вилијамових професора, Брендан Кесиди. У том страху од девојака, ненаметљива и скромна Кејт Вилијам није деловала нимало опасно те се у њеном друштву због тога осећао врло угодно. Додатна олакшавајућа околност била је и чињеница да Кејт има дечка, тако да Вилијам у њој није гледао потенцијалну девојку, већ пријатељицу. За време друге године њиховог факултета Кејт је Вилијаму постала нешто више од обичне пријатељице, а упоредо новооткривеној љубави млади је принц уживао у студентском животу, што је подразумевало много алкохола, али никако не и дроге. ‘Став да је Хари дивљи, а Вилијам миран принц, чиста је бесмислица. Обоје су били дивљи. Вилијам је пустио косу и неколико пута се прилично напио. Но није се дрогирао, јер је знао да би га то означило за цео живот‘, казао је очевидац његових разуларених лудовања. На трећој и четвртој години Кејт, Вилијам и њихова два цимера преселили су се у нешто

ринц вилијам и принцеза П Кејт од скоро имају и новог члана домаћинства, тромесечно

штене кокер шпанијела. Како наводе пријатељи младог пара, штене се уселило у њихов дом у велсу у децембру и мада су вилијам и Кејт потврдили да имају новог кућног љубимца, не желе да се име кокер шпанијела објављује у јавности јер је то њихова приватна ствар. ово је њихов први заједнички кућни љубамац, а вилијам је због своје супруге пристао да две године након што му је угинуо омиљени пас, поново узме четвороножног мезимца.

у друштву најПожељнијих

Пипа Мидлтон изазива љубомору

ипа Мидлтон је за свог кратког боравка у Паризу виђена у друштву тројице најпожељнијих нежења. Из дана у дан дружила се с богатим, успешним и атрактивним мушкарцима и сигурно је изазвала љубомору многих Францускиња Млађа сестра војвоткиње од Кембриџа Пипа Мидлтон виђена је у друштву ТВ-продуцента Антоан де Таверноа (28). Држали су

се за руке и заједно ишли на рођендански партy. Антоан је иначе син ТВ-могула Николаса де Таверноа, који је и директор водећег фудбалског клуба Бордо, те један од најбогатијих Француза. У недељно је јутро виђена у друштву аристократа Марсија де Соилтреа, који је брат виконта Артура де Соилтреа (29), с којим се Пипа сусрела истог дана. На Артуров рођендански парти дошла је

СКандал у Паризу

Пријатељ с пиштољем

една од најпожељнијих девојака Енглеске, Пипа Миддлетон, возила се у Паризу аутомобилом с три пријатеља, а један је, усред бела дана, извадио пиштољ и њиме махао наочиглед престрашених пролазника. Пипа би могла одговарати за судиоништво Докаже ли се Пипи Мидлтон саучешништво у угрожавању оппште сигурности, могла би добити и седам година затвора. Вест је то која је одјекнула светским медијима. Пипа се, наиме, по Паризу возила аутомобилом с три пријатеља, а један је, усред бела дана, извадио пиштољ и њиме махао наочиглед престрашених пролазника. Како је седела на месту сувозача, Пипа би могла одговарати за саучешништво. ‘Ако докази против Пипе буду упућивали на суделовање у казненом делу, свакако ће бити процесуирана. Свако укључен у илегално кориштење оружја у јавности мора бити ухваћен и испитан’, рекао је извор близак Пипи. Докаже ли се да је пиштољ прави, казна за све учеснике овог дела може бити и седам година затвора. Ако је пак пиштољ лажан, затвор ипак неће избећи. Следи казна од ‘само’ две године.

вече пре у Антоановом друштву. Артур, који је поносан на пријатељство с Пиппом, један је од најуспешнијих младих предузетника у Француској. Углавном, Пипа се одлично забављала и проводила у њиховом друштву, а ово није први пут. Сестра војвоткиње често путује у Париз након што се њена пријатељица Алис Ст Џон Вебстер тамо преселила након што је дипломирала.

Пикантерије о војводском пару

сечци из завршног дела књиге о принцу Bилијаму, у којима ауторица Пенy Јунор описује љубав Билијама и његове данашње супруге Кејт, поновно би могли заинтересирати јавност за овај краљевски пар. Наиме, према писању ауторице Пенy Јунор Кејт Мидлтон је на факултету Ст Андрјус била само ‘још једна цура у пашмини‘. Неке цуре на факсу су је чак и жалиле јер се она силно трудила и све време је учила док су њезине колегинице и вршњакиње уживале у забави и партијању. Поврх свега, Кејт је већину времена проводила без трунке шминке на лицу, деловала је срамежљиво и рањиво и није спадала у девојке које су се у то време вртеле око Вилијама. Истовремено, Вилијам је деловао јако нелагодно у друштву девојака. ‘У једном тренутку се на консулта-

забаченију кућу, тако да је пар имао више приватности те се више могао бавити самом везом. ‘Он је сретан што је са мном‘, одбрусила је Кејт када јој је једна од пријатељица тада казала како може бити сретна што јој је дечко принц. Након неког времена с везом су стигле и кризе, а разлог је увелике лежао у Вилиајму који се у то време двоумио око тога може ли волети само једну жену. Такође, мучила га је мисао како пре Кејт није имао ниједну озбиљну везу. Кризе су кулминирале јавним прекидом 2007. године, но Вилијам је убрзо одлучио да се врати Кејт због, како тврди блиска особа, љубоморе. Наиме, након прекида Кејт је почела обилазити ноћне клубове у врућим хаљиницама, а принц је почео љубоморно да брине да не нађе другог.

Мадона жели да сними филм о славном пару А

меричка певачица Мадона открила је да жели да сними филм о принцу Вилијаму и Кејт Мидлтон. Поп дива, чији је последњи филмски покушај „W.Е.” о скандалозној романси британског краља Едварда ВИИИ и америчке распуштенице Волис Симпсон добио прилично лоше критике, признала је да је велики фан младог краљевског пара и да би радо у будућности снимила филм о њима. „Мислим да је у овом тренутку можда превише рано да се сними филм о Вилијаму и Кејт, али бих

то с великим задовољство учинила за једну деценију”, казала је Мадона у изјави за британски таблоид „Сандеј Мирор”. „Допада

ми се Кејт Мидлтон. Сматрам је шик и интелигентном особом. Надам се да је и она мој фан”, навела је певачица.

dnevnik

MOJA kU]A

ИнспИратИвне Идеје

Како искористити простор испод степеница Р

азне варијанте полица и неконвенционални простори за одлагање ствари одличан су начин да мудро искористите простор испод степеница у вашем дому. Ево неких решења која вам могу послужити као инспирација ако планирате ваш дом учинити још функционалнијим и удобни-

јим, а у главној улози су степенице у кући или стану. Било да живите у традиционалној породичној кући или модерно уређеном стану, постоји пуно елегантних решења да искористите простор испод степеница. Простор испод и око степеница може се трансформисати на разне начине, помоћу полица, уграђених ормана, фијока... Ако желите можете направити да се одложени предмети не виде, или ипак читав простор можете учинити још занимљивијим тако што ћете све ‘изложити’.

petak25.maj2012.

OGLASi l ^iTUQe

petak25.maj2012.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

[ipo{ I{tvanu - Pi{tiki od porodice Kova~.

dnevnik

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 66. godini preminula na{a draga

[ipo{ I{tvan Du{anka Kuveqi}

in`. tehnologije 1948 - 2012.

Sahrana }e se obaviti u subotu, 26. 5. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 25. 5. 2012. godine, na Reformatskom grobqu, u Rumenki, u 16 sati, iz ku}e `alosti, u Ulici Petefi [andora 20/a. O`alo{}eni: supruga Natalija, }erke Gabrijela i Renata sa porodicama.

O`alo{}ena porodica.

Sa tugom i bolom u srcu javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a sestra i tetka preminula.

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi i tastu

[ipo{ I{tvanu

\uri

Radinka Velbabovi} iz Ne{tina

Veqko, Tatjana, Iboja i Miodrag [}opi}.

Sahrana je u selu Ne{tinu, u subotu, 26. 5. 2012. godine, u 14 ~asova. O`alo{}ene: sestra Jelena i sestri~ina Dragana.

Zauvek }emo te pamtiti po dobroti i lepim trnucima koje si nam priredio. Tvoji: }erka Gabrijela, unuka Nevena, unuk Marko i zet Petar. 53717

53738

53734

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

53715

53727

53718

Pozdrav prijatequ

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo da je nakon kratke i te{ke bolesti preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i tast

na{em

Posledwi pozdrav Gabikinom tati

IZDAJEM lepo name{ten, jednoiposoban stan, u Ulici novosadskog sajma 7. Telefon: 060/0442-714. 53592

Du{an Mire{evi}

PRODAJEM stan 67m2 dupleks ili mewam za mawi uz va{u doplatu. Telefon +38269401384. 53601

[ipo{ I{tvanu - Pi{ti od porodica: ^ordarov, Ga}a{ i Pepi}.

Povodom obele`avawa desetogodi{wice mature, sa setom, qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u se}amo se na{eg dragog profesora i razrednog stare{ine - nezaboravnog Kockice.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda

KUPUJEM stare automobile do 200e, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33943, 063/84-85-495. 53050 KUPUJEMO staro gvo`|e, auto {koqke, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ~istimo tavane i podrume, dolazimo. Telefon: 062/649000. 53586

Sahrana je danas, 25. 5. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Uvek }emo biti sa wim i ve~no misliti na wega. O`alo{}eni: supruga Novka, }erka Sa{ka, sinovi Branislav i Sa{a i unuka Danijela.

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je na{a mama, baka i tetka

[ipo{ I{tvanu

od brata Lajo{a.

Darinka - Dara Anti} 1934 - 2012. preminula u 77. godini. Sahrana mile nam pokojnice je u subotu, 26. 5. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 53779

53756

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom kolegi

\uri Usti}u

Posledwi pozdrav dragom ujaku i ujni

Sa{i

Pi{ti Trivi i Vukici Je` Veki, Danka i Sa{a.

od porodica: Pantelemonov i Vukosavqev.

53773

53772

od: sestri}a Trive Bokana, Milke, Jelene i Neboj{e. 53740

Posledwi pozdrav bratu

53684

Posledwi pozdrav dragom

53774

53755

Ki{ [andor - Sa{a preminuo u 49. godini.

Porodica Do{en.

Isidorini maturanti IV-6, Generacija 1998/2002.

53719

BEO^IN ku}a 140m2 veliko dvori{te, tri lokala, gara`a, pomo}ne prostorije, 40.000e. Telefon: 063/84587-57. 53519 PRODAJEM ku}u u Starim Ledincima, novija gradwa, spratna, u centru, Vuka Karaxi}a 80, od 180m2. Telefoni: 2986-729, 063/1661425. 53657

[ipo{ I{tvanu

Danica Ivanovi}, Dobrila Bogosavqevi}, Gordana Zrni} - Devi}, Qubica Niketi}, Smiqa Cocek, Rada Vlajkov, Brankica Pulisak, Mrk{i} Stojan, Bara} Kaica, Ilija [aki}, Du{an Beri}, Slankamenac Vesa, Slobodan Nikoli}, Vesna Tubi}, Ba{i} Jovan, Qubinac Dragomir, Pera Nikoli}, Dule Kru`evi}, Rajko Paji} i [}opi} Miodrag. 53732

^iTUQe l POMeni

dnevnik

petak25.maj2012.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 23. 5. 2012. godine preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj mami, supruzi, }erki, sestri i snaji

25. 11. 1938 - 30. 5. 2011.

Bo`idar Ilija{evi}

Moniki Vukli{

Bila je qubav, sunce i oslonac i brinula je o nama. Pomen obele`avamo u subotu, 26. maja 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sahrana }e biti obavqena danas, 25. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na Novom centralnom grobqu, u Futogu.

Danica, Dragutin, Milan i Aleksandar.

O`alo{}eni: supruga Danica, sin i }erka sa porodicama.

obele`i}emo u subotu, 26. 5. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Uvek }e{ biti u na{im srcima i `ivotima. Tvoji najmiliji.

53694

53693

Posledwi pozdrav na{em sinu i bratu

Navr{ava se godina dana od smrti na{eg dragog

Ki{ [andoru

Jovana Popovi}a

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

U subotu, 26. maja, u 10 ~asova odr`a}emo pomen na grobqu, u Lov}encu.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da su nas iznenada napustili na{i mili

Pre godinu dana iznenada smo ostali bez na{e mame, supruge, ta{te i bake

Vukica i Trivo Je`

Jelene Zelenovi}

Oprosti}emo se od wih 25. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Dragan i }erka Olgica sa porodicama. 53725

Posledwi pozdrav baki i deki.

53700

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj supruzi, majci i baki.

Vukica i Trivo Je`

Nevenka Grlica

Porodica Ili}. 53726

S qubavqu zauvek ~uvamo tvoj dragi lik i osmeh u srcu, i nikada ga ne}emo zaboraviti.

1940 - 2011.

O`alo{}eni: majka Farago Iqa, sestra Gordana, zet Steva, sestri~ina Bojana i sestri} Bojan.

Vole te i tuguju za tobom: tvoja deca, mnogobrojna rodbina i prijateqi. 53569

53686

Posledwi pozdrav dragom i voqenom sestri}u

Pomen }e se odr`ati u subotu, 26. 5. 2012. godine, u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Posledwi kolegi

pozdrav

dragom

Tvoji najmiliji.

53677

\uro (Uro{a) Usti} Dragu Popovi}u Ujak Bane Vati}, ujna Sne`ana, sestra Bojana i brat Momir iz Novog Sada.

Dragu Popovi}u

pozdrav

dragom

1938 - 2012.

Tetka Olga \urovi} sa }erkama Biqanom i Danijelom iz Lov}enca.

od: Miluna, Vite, [eve i Bir}e.

Posledwi pozdrav od: brata Sime sa porodicom.

53721

53687

53675

53723

Posledwi bratu

Ranku Ivkovi}u

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi pozdrav

POMEN

Slavici Stankovi}

Dr Aleksandra \aji} - Horvat Sarajevo 23. 7. 1966 - Firenca 28. 11. 2011.

od: Bore i Branke Stankovi}. 53707

[ipo{ I{tvanu

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo ro|ake i prijateqe o iznenadnoj smrti u 32. godini na{eg dragog i nikad pre`aqenog sina i brata.

od: brata Zolike sa porodicom.

Navr{ava se tu`nih {est meseci, od prerane smrti moje Sa{e. Kako je svet prazan bez tebe.

\uro Usti}

Vinka Mandi} ro|. Novakovi}

Parastos }e se odr`ati u subotu, 26. 5. 2012. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu: poqe VII, parc. 10. gr. m. 12. Oto i Milica.

Danas, 25. maja navr{ava se {est tu`nih godina od kada nisi sa nama voqena sestro. Zauvek }e{ biti suza u na{im o~ima, rana u na{im srcima. Tuguju za tobom: sestra Mira i brat Milo{ sa porodicama.

53679

53720

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi i tastu

Dragom kom{iji, sa Velikih vrhova posledwi pozdrav od porodica: Veqkovi}, Jeftovi}, Mihajlovski, Jela~a, Ivezi}, [vowa, Obradovi}, [otra, @ivkovi} i Kuveqa. 53673

53636

POMEN

Preminula je na{a draga

Sa dubokim `aqewem se opra{tamo od na{eg po{tovanog kolege

Uvek }emo te se rado se}ati.

Drago [aleta Popovi} iz Kule

Osta}e{ uvek u na{im srcima.

[ipo{ I{tvanu Svaki trenutak sa tobom je bio dragocen.

Muhedina Hoxi}a O`alo{}eni: majka Borka i brat Ratko sa suprugom Sawom i sinom Uro{em iz Kule.

Tvoji: }erka Renata, zet Jovan i unuke Mia i Lena.

Sahrana }e se obaviti 25. maja 2012. godine, u 17 ~asova, na Starom grobqu, u Kuli.

53722

53716

Slavica Stankovi}

dugogodi{weg direktora „DDOR NOVI SAD” OF „SOMBOR”

ro|. Cindri}

Pamti}emo ga kao cewenog i predanog saradnika, a nadasve plemenitog ~oveka, kome }e na{e Dru{tvo biti zauvek zahvalno za velika dostignu}a koja je ostvario. Odaju}i mu posledwu po{tu, porodici izra`avamo najiskrenije sau~e{}e. „DDOR NOVI SAD” a. d. o. NOVI SAD. 602-P

Biqana Vidakovi}

Sahrana je 25. 5. 2012. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Branko i Boba. 53708

Jasna Jela~i}-Massos sa suprugom Stivom, sinom Markosom i }erkama Aleksandrom i Sowom. 53688

09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.15 12.35 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 15.30

tv program

petak25.maj2012.

Чарде на Дунаву Фолдер култура Вести Гимназијалци Све о животињама Кухињица Вести Буца и Ната, док. програм Жена, док. програм Српски екран-емисија МТВ-а на српском Урбана џунгла (мађ) .са титл.на српском Вести Сучељавање Вести за особе са оштећеним слухом Спортска Војводина Под истим кровом

Славиша Лекић

Медији у Србији: Хроника пропадања

06.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.30 15.30

Музичко свитање Панонско јутро Анали Здравље је лек Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести

Панонска хроника Полазећи од тога да је Војводина Европа у малом, емисија „Панонска хроника” настоји да широко, европски приђе локалном миљеу националних заједница, мултиетничности и мултикултуралности локалних подручија. Уређују и воде Вукица Васин и Андреј Филиповић. (Панонија, 16.00) 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Панонска хроника Документарни програм Војвођанске вести Анали Перископ/ОСАА Војвођанске вести Хало, председниче Војвођанске вести Филмски програм: Наша земља 00.00 Глас Америке

22.00 22.35 23.45 23.55 00.50 01.15 02.05 02.30

07.00 07.55 08.50 10.00 10.30 12.15 12.30 12.40 13.10 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 23.15

Гимназијалци ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Марфијев закон Медија у Срији - хроника пропадања Војвођански дневник Петказање Хроника 19. Међународног фестивала позоришта за децу у Суботици Марфијев закон Један на један Концерт групе „Фрајле“ 1.део Урбана џунгла (мађ) .са титл.на српском Српски екран-емисија МТВ-а на српском

Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Концерт Кемала Монтена Музички интермецо – мађарска музика Вести (мађ) Стари занати, док. филм на словачком са титл. на српски Женске приче, филм 1.део Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички интермецо – мађарска музика Дечји програм (слов) Добро вече, Војводино (слов) Женске приче, филм 2.део ТВ Баштина

12.00 12.15 12.30 12.35 13.25 14.05 14.35 15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.03 21.38 23.15 23.19 00.10 00.25 00.30 01.17

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Љубав на сеоски начин Гастрономад Вести Разгледница На скривено те водим место Дебела породица на дијети, стр.научна серија Дневник Спорт плус Евронет Место злочина: Њујорк Класична дела светске драме: У срцу моје плавуше Мопасан, филм Задња кућа Србије Гастрономад Ово је Србија Рањени орао Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Рањени орао Реч на реч: Томислав Николић, председник Србије Нинџа, филм Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Ружна Бети Покајник, филм

Нинџа

РТВ Војводина почиње емитовање документарног серијала “Медији Србији: Хроника пропадања“. Овај документарни филм који има 7 епизода, аутора Славише Лекића, бави се хронологијом посртања медија у последњих двадесетак година од доласка на власт Слободана Милошевића, до данашњих дана. (РТВ 1, 21.00) 16.00 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00

08.00 08.15 09.00 09.05 09.48 10.00 10.10 10.46 11.10

Западњак по имену Кејси је студирао нинџицу у Јапану. Његов задатак је да заштити оружје последњег Кого нинџе које се налази у срцу Њујорка. У покушају да спаси своју праву љубав, Кејси мора да се инфилтрира у подземни штаб црног прстена и да се лицем у лице суочи са злом. Улоге: Скот Аткинс, Цујоши Ихара, Мика Хиџи, Того Игава Режија: Ајзак Флорентин (РТС 1, 21.38)

06.30 08.30 09.00 09.10 10.05 11.00 11.15 11.30 13.00 13.10 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Ево нас код вас Вести Рецепти Лауре Равајоли Серијски програм Вести Опчињени Витраж Време је на мојој страни Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Серијски програм Украдена срца

10.00 11.00 11.15 11.45 12.15 13.00 19.00 22.00

Аргентинска лига Холандска лига Швајцарска лига Премијер лига, Магазин НБА акција АТП Светски куп СК Студио Копа дел Реј финале: Ат. Билбао – Барселона 00.45 НБА плеј оф 1/2 Финале 03.30 НБА уживо 03.45 АТП Светски куп

Мика Хиџи

06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 21.20 23.00 00.00 00.30 00.45 01.15

Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Сурвајвер Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 13.35 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.05 19.35 20.15 21.15 23.15 00.00 00.20 01.10 01.55 03.15 03.40 05.25

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Опасна романса Вести Спортски преглед Пријатељи Џои Квиз: Пут око света Вести Титова кухиња Штрумфови Увод у анатомију Филм: Млади револвераши Вести Спортски преглед Жива мета Увод у анатомију Филм: Центар света Саут Парк Филм: Стаклена менажерија Укључењ у Б92 Инфо

ОДБОЈКА: КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЛОИ (Ж)

Русија–Србија (РТС 2, 06.25) 06.00 Слагалица 06.19 Датум 06.25 Одбојка: Русија-Србија (ж), квалификације за ЛОИ, пренос 08.00 Верски календар 08.10 Ози бу 08.15 Мунзи 08.22 Велики и мали 08.33 Откривајмо свет са Ђолетом 08.43 Оливија 08.54 Френине ципеле 09.06 Загађеност-аудио 09.30 Постанак и опстанак ћирилице 09.54 Култура чаја у Кини 10.06 Киески образовни филмови: Историја чаја у Кини 10.37 Мој љубимац 11.06 Живот и стандарди 11.32 Странац у Србији 12.03 Фестивал харфе 12.30 Арт зона 12.53 Трезор 13.57 Загађеност-аудио 14.21 Постанак и опстанак ћирилице 14.45 Једна слика једна прича 14.59 Култура чаја у Кини 15.30 Породични кругови 16.00 Капри 17.00 Пливање: ЕП, пренос 18.38 Одбојка: Русија-Србија (ж), квалификације за ЛОИ 20.00 Странац у Србији 20.30 Лов и риболов 21.00 Капри 22.00 Видик 22.55 Контекст 23.26 Арт зона 23.50 Београдски џез фестивал 00.43 Трезор 01.44 Пливање: ЕП 03.03 Породични кругови 03.32 Арт зона 03.55 Одбојка: Перу-Србија (ж), квалификације за ЛОИ, пренос

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.30

dnevnik

c m y

ВОА Улови трофеј Маратон Слике живота Љубав у залеђу Филм: Црвена земља Топ шоп Рабит Фол Љубав у залеђу Монк Др Хаус Филм: Друга страна кревета Рабит Фол Обични људи Филм: Павле Павловић Филм: Грађанска парница Злочиначке намере Филм: Тсотси Др Хаус Филм: Грађанска парница Филм: Тсотси

Титова кухиња Кажу да пут до срца води преко стомака. Сви Титови гости знали су то врло добро. Која је тајна Титове кухиње којом је успевао да омађија своје госте? У свакој епизоди, кулинарски маг Горан Ковачевић анализира специјалитете са светковина које је Тито приређивао својим гостима. У томе му у првој епизоди помаже Уна Сенић. (Б92, 19.05)

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.45 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00 02.45 04.00 05.00 06.00

12 мајмуна Прича почиње 2035. године. Тајанствени вирус је крајем 1996.године почистио човечанство, а преживели су се склонили у подземље. Успевају да направе временску машину и у прошлост пошаљу Џејмса Кола са задатком да открије тајанствену армију дванаест мајмуна... Улоге: Брус Вилис, Бред Пит, Меделин Стоув, Кристофер Палмер, Џозеф Мелито, Џон Сед Режија: Тери Гилијам (Хепи, 20.20) 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.55 14.00 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.30 20.20 22.00 23.10 00.30 01.00 02.50

Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Дангубе 12 мајмуна, филм Долина вукова Изгубљене године Дангубе Филм Звездана капија Универзум

Добро јутро Тренутак истине Градске вести Мала невеста 48 сати свадба Петком у два Тачно у подне-живо Национални дневник Моје срце куца за Лолу Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд шоу Шопингхоличарке Топ спид Филм: Улица Хановер Акција Чиста хемија Дувал и Морети Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak25.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Посластичарски ас Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Остављени пред олтаром Супруге мафијаша Партнери у љубави и злочину Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Остављени пред олтаром

09.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Осликано крвљу 11.20 Вокер, тексашки ренџер 12.20 Ургентни центар 13.20 Дијагноза: Убиство 14.20 Монк 15.20 Вокер, тексашки ренџер 16.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Прича о два заселка 18.20 Дијагноза: Убиство 19.20 Монк 20.20 Видовњак 21.20 Све по закону 22.20 Скандал 23.20 Хаваји 5-0

Па три ша Ар кет

На ци ја бр зе хра не 08.00 Траговима Тинтина 09.00 Пут ћилибара – од Дунава до Јадранског мора 10.00 На трагу плавом дијаманту 11.00 Прича о струји 12.00 Заборављени начини исхране 14.00 Господари рата 15.00 Небески пут чаја 16.00 Траговима Тинтина 17.00 Камерман: Живот и дело Џека Кардифа 18.30 У крупном кадру 19.00 Мао – кинеска прича 21.00 Капјонг 22.00 Господари рата 23.00 Небески пут чаја 00.00 Траговима Тинтина 01.00 Камерман: Живот и дело Џека Кардифа

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Царево ново одело Лав и миш Чаробни мач Чикаго 10 Ирски паб Прича о војнику Пустош Мр 73 Светионик Еротски филм Еротски филм

Све ти о ник Брод са за тво ре ни ци ма се на пу ту ка уда ље ном остр ву на су као на сте не и по то нуо. Пре жи ве ли, ме ђу ко ји ма су ро би ја ши и за твор ски чу ва ри, бо ре се за оп ста нак, али на жа л ост от кри ва ју да је остр во већ на се ље но... Уло ге: Џејмс Пи реф, Реј чел Ше ли, Кри сто фер Адам сон Ре жи ја: Сај мон Хан тер (Си не ма ни ја, 22.00)

Реј чел Ше ли

06.00 07.55 09.25 09.55 12.00 13.45 15.20 18.00 18.30 20.05 20.35 21.05 22.10 23.40 01.40 03.15 04.50

Вечера за глупане Титеф Холивуд на снимању Легенда о пијанисти на океану Ранго Свадбена торта Моје име је Кан Филмови и звезде Осам минута Потпредседница Девојке Игра престола Клетва 3 Компликовано је Створени једно за друго Дечко који не обећава Ожиљци рата 1861-2010

Дон Ан дер сон је пред сед ник ве ли ког по пу лар ног фаст фуд лан ца ко ји је нај по зна ти ји по хам бур ге ру. Ме ђу тим, не за ви сна ко ми си ја је про на шла у ме су при сут ност фе ка ли ја те је Дон ду жан да оде у Ко ло ра до где се на ла зе по го ни ка ко би ис тра жио ода кле то до ла зи... Уло ге: Грег Ки нер, Па три ша Ар кет, Пол Да но, Брус Ви лис, Бо би Ка на вел, Лу ис Гу зман, Итан Хо ук Ре жи ја: Ри чард Лин клеј тер (ХРТ 1, 01.31) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.04 Дивљи Пламен 10.12 Коначни сраз сумо-бораца, док. филм 11.05 Место под сунцем, док. серија 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.15 Др Оз, ток шоу 14.10 Друго мишљење 14.40 Хрватско народно рукотворство 15.12 Понос Раткајевих 16.01 Горски лекар 17.27 Хрватска уживо 18.22 Путем европских фондова 18.41 Иза екрана 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Одабрао Ђело Х. 21.16 Циклус хрватског филма: Бановић Страхиња 23.05 Дневник 3 23.39 Пети дан, ток шоу 00.38 На рубу науке 01.31 Филмски маратон: Нација брзе хране, филм 03.24 Филмски маратон: Распевани детектив, филм

07.50 Мала ТВ 08.20 Псећа опходња 08.45 Х2О Уз мало воде! 09.10Школски сат 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.30 Мали Џон, филм 15.10 Школски сат 15.45 Бриљантин 16.25 Рукомет, квалификације за ОИ (Ж): Низоземска Хрватска, снимак 17.00 Дебрецин: Пливање ЕП, пренос 18.00 Регионални дневник 18.20 Жупанијска панорама 18.30 Три Хил 19.12 Телетабис 19.37 Дебрецен: Пливање ЕП, снимак 20.00 Пријатељска фудбалска утакмица: Хрватска Естонија, емисија 20.20 Пула. Пријатељска фудбалска утакмица: Хрватска - Естонија, пренос 22.20 Пријатељска фудбалска утакмица: Хрватска Естонија, емисија 22.53 Рођен 4. јула, филм 01.16 Увек је сунчано у Филаделфији 01.37 Пепео пепелу

07.30 Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 09.00 Биографија - Хилари Свенк 10.00 Правила опсесије 11.30 Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 13.00 Биографија - Морган Фриман 14.00 Усамљена бела жена 2 16.00 Убиство пута седам 17.30 Биографија - Хилари Свенк 18.30 Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 20.00 Биографија - Морган Фриман 21.00 Идентитет 23.00 Магла рата

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 19.50 22.00 00.00

Ваши пријатељи и суседи Кад будан сањаш Последњи Мохиканац Пољуби ме за збогом Наша кућа из снова Дани славе Дневник кошаркаша Народ против Лерија Флинта Поноћни експрес Еротски филм

08.20 09.10 09.35 09.53 09.55 10.50 11.05 12.00 12.50 13.05 14.00 15.00 16.55 17.10 17.58 18.05 18.30 19.05 20.00 21.50 00.30 02.20 04.10

Кобра 11 ТВ продаја Ексклузив Таблоид Кувар и по Вечера за 5 ТВ продаја Ватрено небо Ружа ветрова ТВ продаја Крв није вода Сурвајвер Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Кувар и по Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Истините лажи, филм Рафална паљба, филм Погрешно скретање 2, филм Астро шоу

Исти ни те ла жи Ха ри во ди дво стру ки жи вот. Ни ње го ва же на Хе лен, ни кћер ка Деј на, с ко ји ма жи ви у пред гра ђу Ва шинг то на, не зна ју да је за пра во вла дин агент ко ји се пре тва ра да је пред став ник ИТ ком па ни је... Уло ге: Ар нолд Швар це не гер, Џеј ми Ли Кер тис, Том Ар нолд, Бил Пак стон Ре жи ја: Џејмс Ка ме рун (РТЛ, 21.50)

Ју го сла ви рас ту ри ли Ју го сла ви ју

Другом светском рату деца су једна од најброј- теља, много више него у претходном режиму, преузинијих група жртава. У немачком логору на Сај- мају контролу над васпитањем, образовањем и бригом мишту убијена је, са својим мајкама, готово це- о здрављу детета. Нема конкурента ни у маргинализола популација јеврејске деце. Малолетници, често и ваној цркви. млађи од 14 година били су међу жртвама одмазди Но, ови очигледни напори нису били довољни да се окупационих снага. Али било је и радикалне злоупо- Југославија помери из неугодног друштва земаља са треба деце као важне циљне групе пропаганде свих највишом стопом смртности деце до пете године жизараћених страна, али и њиховог укључивање у борач- вота. Тако су 1955. деца до 14 године чинила су ки састав, као „бомбаша“ и курира. Део од 11.000 из 36,75% свих умрлих. Држава се суочавала и са отпоусташких логора, захваљујући пожртвованости Дија- ром према прихватању било какве здравствене помоне Будисављевић, спасене српске деце са Козаре, прихваћен је у хрватске породице, уз промену идентитета и никад није сазнао своје право порекло. После 1945. у дечијим домовима Југославије било је око 300.000 деце без оба или са једним изгубљеним родитељем. На децу у Краљевини Југославији, посредством државне пропаганде, образовања, патриотских спортских и културних организација, делује се ради њихове „интегралне југославизације“, верности држави и династији. Деца су добијала и ново скована „државоторна“ имена: Југослав или Славен. Пример је давала и владарска породица, чији су синови добили српско, хрватско и словеначко име. Напоредо, и често се са њим сукобљавајући, наставља да делује процес „национализације“ и усађивање свести о приорите- Пи о ни ри, аутен тич ни про из вод Ти то вог по ли тич ког екс пе ри мен та ту припадности српској, хрватској, словеначкој на- ћи, жилавим веровањима у традиционалне „лекове“ и цији. сујеверје. До избијања новог светског рата у Краљевини се Дете из „просечне“ југословенске и српске градске осећао велики недостатак установа за дечију заштиту, средине, осим прве поратне „беби бум“ генерације, рообданишта и школа. Од око 1,5 милон деце дорасле за ђено почетком педесетих, живело је у четворочланој школу 1937. овом обавезом није било обухваћено чак или петочланој породици, ређе у заједници са једним 233.000 деце, посебно оне из забаченијих сеоских по- или оба родитеља једног од супружника, родитељи су ручја. Утицај цркве (посебно СПЦ и Римокатоличке) ступали у брак у двадесетим, породица је живела од у овим процесима такође је остао важан, посебно спа- једне плате, у породичној кући или малом друштвеном јајући верско и уже национално осећање. стану. Похађање јаслица и обданишта било је привилеНезадовољство традиционалигија већих градова и породица са ста због „кварења домаће младезапослена родитеља. У предПо жр тво ва но шћу Ди ја не жи“ прихватањем и увођењем ношколском узрасту долази до прБу ди са вље вић, део од вих обичаја туђих српском друвог „укрштања“ утицаја идеолоштву, утицаја филма, модерне гије (учење песмица о Титу и 11.000 из уста шких музике, слободног понашања ло го ра спа се не срп ске де це партизанима) и традиционалног према родитељима и старијим, васпитања стицаног у кући. са Ко за ре, при хва ћен је као и друга „општа места“ ове Пријем у Пионирску организау хр ват ске по ро ди це, критике, налазили су најчешће цију, обављан у свим школама на њихове узроке у последицама ра- и по сле про ме не иден ти те та Дан Републике 29. новембра, та, који је уништио „стари, добри имао је симболиком, уз полагани ка да ни је са знао сво је свет“ и његове аутентичне патриње пионирске заклетве, где је пра в о по р е к ло јархалне вредности, укључујући најважније место имао Тито, за и односе између родитеља и деце. дете значај иницијације, био доДеца, посебно она имућнијих родитеља у градовима, гађај који се памти као потврда ства р ног пријема у ве имала су друга интересовања и начине забаве, била ли ки ко лек тив, неупоредиво већи од породице. ослобођена напорних дужности које су пратиле свакоПрослава Дана младости 25. маја (фиктивног Титодневицу сеоске деце („Човек мора да ради“, антропо- вог рођендана - рођен је 7. маја), са другим ритуалима лог ДЖоел Мартин Халперн бележи реченицу коју је (ношење и „чување“ штафете, масовни слетови са често чуо од деце у Орашцу после Другог рата). За „катарзом“ на централној прослави у присуству слањих лето није доносило слободу од школских обавеза вљеника), била је такође чврсто уграђивана у ментали путовање на море, већ укључивање у тешке послове ну мапу важних ритуала. Слика детињства маршала око жетве. (конструкта састављеног од мешавине стварних чиСоцијалистичка Југославија је, посебно у првој фа- њеница и „општих места“ из сличних биографија), зи, у погледу односа према васпитању деце следио со- истицана је кроз школски систем као модел пожртвовјетске узоре - Лењинови ставови о деци као „клица- ваног и од првих дана самосвесног дечака са изграђема комунизма“, популарност педагошких радова Ма- ним класним рефлексом и сналажљивошћу које треба каренка, присутност пропагандних Стаљинових фото- следити. Генерације рођених педесетих година и каграфија са децом (Стаљин као „најбољи друг“), исти- сније, сматране су аутентичним производом југослоцање у васпитању узора из НОР, посебно култа деце- венског политичког и идеолошког експеримента: рохероја, важности бриге за децу КПЈ и државе, деца као ђене, одрасле, васпитаване у њему, биле су и најревнодео ко лек ти ва. Држава и пар ти ја од породице и роди- снији његови рушитељи.

Џеј ми Ли Кер тис

Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Чари путовања Чудовишта из реке Разоткривање митова Уклета кућа Чари путовања

08.30 09.30 11.30 13.00 13.45 17.30 19.00 21.00 23.00 00.15

Пливање Пливање Тенис Бициклизам Бициклизам Пливање Тенис Бокс Фудбал Пливање

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak25.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ди ван дан за вас, тим пре што је пе так. Али, не ки но ви по слов ни кон так ти ће вас оку пи ра ти. По че так ви кен да је са свим ди на ми чан и ра дан. При хо ди до ла зе са ви ше стра на, ма ло по ма ло.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

25. maj 2012.

Пи о ни ри ма ле ни пам те овај да тум као Дан мла до сти, ка да су треп та ле за ста ви це. А они мла ђи од тих мла дих, тра же но ве мо ти ве и ци ље ве за бо ље су тра. Би ло ка ко би ло, мо ра се ра ди ти, из све сна ге!

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ваш не ста шни Мер кур је да нас за ко ра чио ваш ва зду шни знак. У пре во ду, по ста је те сво ји на сво ме, за до вољ ни и с пу но ра зно ра зних мо гућ но сти у ви ду. Тек са да сте глав ни глу мац у сво јој при чи!

Емо тив но ни сте ста бил ни, па вам је по треб но уто чи ште и то пла по др шка дра ге осо бе. Тај ни су срет вам не ће до не ти мир, али ће вас за ин три ги ра ти на свој на чин. У по сло ви ма бу ди те опре зни и опу ште ни.

По че так ви кен да ће би ти за ба ван у сва ком по гле ду. Дру штве ни сте. Пу но то га вас ани ми ра, што ни сте са ми ни пред ви де ли, ни пла ни ра ли. Али, шта је, ту је, сна ла зи те се нај бо ље што уме те. По др шка при ја те ља.

У ка ри је ри је ве о ма жи ва и жи вах на ат мос фе ра, што вам не ка ко и од го ва ра. Укљу чу је те се у сва зби ва ња и узи ма те уче шћа у по ле ми ка ма и пла но ви ма за бу ду ће по сло ве. Пре у зи ма те ини ци ја ти ву.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Има те мо гућ но сти да озва ни чи те свој ста тус, би ло да ре ги стру је те фир му, пот пи ше те зна ча јан ду го роч ни уго вор или се вен ча те. Би рај те са ми. Јед но дру го не ис кљу чу је. До но си те од лу ке.

Не ко вас прак тич но мо ти ви ше и ву че на пред, или ре а ли зу је оно што сте ви за ми сли ли. Да кле, упо сли ли сте вој ни ке да се бо ре за ва ше ци ље ве, и то је са свим до бар по тез. Ди на ми ка у љу ба ви за по чи ње!

При ва тан би знис вас оку пи ра ви ше но што мо гли да за ми сли те. Бу ди те при сут ни на пра вом ме сту у пра во вре ме и не мој те про пу шта ти при ли ке за по сло ва ње. Екс пан зи ја и мар ке тинг, исто вре ме но.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Мо же се ре ћи да је ово пе ри од ка да до сти же те сво је ци ље ве и иде а- ле, пре ко ко му ни ка ци је и са рад ње ко ја не мо ра ду го да по тра је. Са сво је стра не, ви ће те оста ти до след ни и упор ни. Ис ко ри сти те шан се.

Ко ке ти ра те са ви ше осо ба ко је су вам дра ге, на по ма ло де ти њаст на чин. Мен тал но сте при сут ни и ак тив ни, кре а тив ни, па вам на до ла зе мно ге до бре иде је. Не оче куј те пу но од дру гих.

Ово је дан за од мор и опу шта ње. Не пре те руј те ни у че му. По тре бан вам је пре дах од оба ве за. Ви ше слу шај те му зи ку, гле дај те фил мо ве, пли вај те, ба ви те се умет но шћу, пу туј те, ужи вај те...

TRI^-TRA^

Ноћ ни тре ну ци V REMENSKA

PROGNOZA

ПромеНљиво

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 20 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 22 Niш

Из гле да да и хо ли вуд ске глу ми це, баш као и обич ни смрт ни ци, и те ка ко во ле да трг ну ко ју ча ши цу, по себ но на дру штве ним до га ђа њи ма на ко ји ма је пиће бес плат но. То се ово га пу та од но си на глу ми цу Ка ме рон Ди јаз, ко ја је на пре ми је ри свог но вог фил ма „What To Expect When You Expecting” од лу чи ла да се ма ло опу сти и по ча сти по ко јим кок те лом. Ре зул тат то га фо тоапа ра ти ма су за бе ле жи ли па па ра ци, ко ји су глу ми цу до че ка ли на из ла зу из клу ба у ко јем је Ка ме рон, су де ћи пре ма фо то гра фи ја ма, по пи ла ко ју ча ши цу пре ви ше. На и ме, ова је 39-го ди шња ки ња из гле да ла по ма ло раз ба ру ше но и сме те но кад је око три са та ују тро из ла зи ла из клу ба. По ку ша ла је да са кри је ли це тор би цом, али фо то гра фи су, упр кос ње ним на по ри ма да то из бег не, ипак ус пе ли да ове ко ве че ње не ноћ не тре нут ке.

Evropa

облачНо

НО ВИ САД: Про мен љи во облач но уз по вре ме не сун ча не ин тер ва ле. По под не је мо гу ћа по ја ва крат ко трај не ки ше, али ће ве ћи део да на би ти су во. Ду ва ће слаб до уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 22 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Ве ћи ном су во уз сун ча не пе ри о де, а на ју гу Вој во ди не про мен љи во облач но с мо гу ћом крат ко трај ном ки шом или пљу ско ви ма с гр мља ви ном. Ду ва ће уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на 23 сте пе на. СР БИ ЈА: На се ве ру ве ћи ном су во уз сун ча не пе ри о де, а у оста лим пре де ли ма облач но с по вре ме ном ки шом и пљу ско во ма с гр мља ви ном. Ду ва ће слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 23 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд на се ве ру Ср би је ви ше су вог и сун ча ног вре ме на, а у оста лим кра је ви ма уз по вре ме ну ки шу и пљу ско ве. Слич но вре ме и у по не де љак, а од утор ка ви ше сун ца и то пли је у ве ћи ни кра је ва, уз ма ње из гле де за пљу ско ве.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Не ста бил на вре мен ска си ту а ци ја мо же не га тив но ути ца ти на ср ча не и це ре бро-ва ску лар не бо ле сни ке, као и на аст ма ти ча ре. Гла во бо ља и не рас по ло же ње су мо гу ће ме те о ро пат ске ре ак ци је.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 18 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA По пео се Пи ро ћа нац на кров да за ме ни цреп, окли зне се и па да ју ћи се ухва ти за олук. Ви дев ши да ће олук по пу стити и да ће па сти, до вик не же ни: - Ку вај ру чак за се бе и де цу, ја ћу ру чам у бол ни цу!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

117 (-10)

Slankamen

296 (-6)

Apatin

186 (-10)

Zemun

375 (0)

Bogojevo

165 (-12)

Panчevo

380 (-2)

Smederevo

528 (14)

Baч. Palanka 194 (-11) Novi Sad

212 (-12)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

245 (-4)

Tendencija porasta

Senta

289 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

298 (-8)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

186 (50)

TISA

90 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 380 (-20) Beograd

Kusiћ

326 (1)

220 (78)

Reшeњe iz proшlog broja