Dnevnik 25.jun 2010.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 25. JUN 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22758 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

MILUTIN MRKOWI] PREDSTAVIO MASTER-PLAN

Politika

Od Horgo{a do Novog Sada do kraja godine str. 5

3 Vlada Vojvodine prvi deoni~ar Tesla banke

Ekonomija 4 Todori} priziva pameti Mi{kovi}a i „Merkator”?

UPIS U SREDWE [KOLE

Dru{tvo

Vojvo|ani slabi u ra~unu

6 Direktor i anonimni neprijateqi

Novi Sad 7 Turisti~ka plima u Novom Sadu

Vojvodina 11 Fabrika se seli samo na papiru

Crna 13 [est godina zatvora za fiktivne poslove preko Kipra

Traktori Vratio `ivot „belarus” iz devoj~ici Novog Sada iz jezera str. 13

Reporta`a

str. 6

14 Fotografija mlado`ewe po~etni kapital

str. 4

PREDLOG ZAKONA O PIO STIGAO U SKUP[TINU SRBIJE

Penzija sve daqe od sta`a i `ivota str. 5

Foto: A. Erski

DRAMA NA [ATRINA^KOM JEZERU KOD IRIGA SRE]NO OKON^ANA

Umereno toplo Najvi{a temperatura 24 °S

str. 12

LOV

obi{ao je ju~e inspektore i nove skutere. Sem skutera, inspekcija se ponovila i biciklima, na kojima inspektori uveliko idu na teren. Uprava za inspekcijske poslove dobila je i {est automobila – pet „{koda fabija” i „ladu nivu”. str. 7

REPORTA@E

SVETSKI TAMBURA[I, A U DEROWAMA

Udri u `ice i {pricerski dert!

str. 14

SPORT

str. 16 – 20

Foto: J. Pap

INSPEKTORI UBRZAVAJU KONTROLU: Novosadska Uprava za inspekcijske poslove nedavno se ponovila s 12 skutera, za koje je grad izdvojio 2,5 miliona dinara.

Da bi se uverio da sve funkcioni{e u najboqem redu, predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}

Lepa re~ spre~ila tragediju

U AKCIJI PETROVARADINSKIH LOVO^UVARA

ISPALI I SVETSKI PRVACI

NA[I FUDBALERI POTI[TENI

IZNER POBEDNIK ISTORIJSKOG ME^A

VUJO[EVI] TRENER CSKA

^etiri laneta spasena od bujice

str. 15

POLITIKA

petak25.jun2010.

KONZUL HRVATSKE U SUBOTICI QERKA ALAJBEG

Uspon saradwe dveju dr`ava

Generalni konzul Hrvatske u Subotici Qerka Alajbeg izjavila je preksino} na Pali}u da se nada da }e Hrvatska za dve godine postati ~lanica Evropske unije, te izrazila `equ da se sve zemqe u regionu {to pre na|u na «istoj ta~ki» da bi postale «zajedni~ki deo evropske porodice».

– Hrvatska sara|uje sa svim zemqama u regiji, a posebno sam zadovoqna i ponosna {to bele`imo veliki uspon i dobar razvoj saradwe izme|u Hrvatske i Srbije – rekla je Qerka Alajbeg. – Svi mi koji smo ovde, pojedina~no smo doprine-

Komitet SE zaseda u Kragujevcu U Kragujevcu }e 2. jula biti odr`ana sednica Institucionalnog komiteta Kongresa Saveta Evrope. Na dnevnom redu kragujeva~kog zasedawa su reforme SE-a i prioriteti Kongresa u naredne dve godine, a bi}e razmatrani i izve{taji o stawu demokratije u Ruskoj Federaciji, Turskoj i Austriji, kao i preliminarni izve{taji o stawu demokratije u Belorusiji, Italiji, Rumuniji, Estoniji i Srbiji.

Po re~ima pomo}nika gradona~elnika Dobrice Milovanovi}a, odluka o odr`avawu sednice Komiteta van Strazbura doneta je “zbog aktivne uloge Kragujevca u radu Kongresa, kroz u~e{}e u posmatra~kim misijama tokom izbora u evropskim zemqama”. On je podsetio i na to da je ovo drugi put da Kragujevac, u kratkom roku, dobije poverewe ove najstarije evropske instutucije. U oktobru pro{le godine Kragujevac je bio jedini evropski grad koji se predstavio tokom plenarnog zasedawa u Strazburu u okviru proslave 60. godi{wice Saveta Evrope, a sada }e biti i doma}in ovog va`nog skupa, rekao je Milovanovi}, koji je u vi{e navrata bio izvestilac SE-a o stawu demokratije i qudskih prava u evropskim dr`avama.

li tome jer nije samo sve u velikoj politici: stvar je u narodu, stvar je u odnosima me|u qudima. A ti odnosi zaista su dobri i nikada se nisu potpuno ni prekidali jer ima mnogo toga {to nas spaja.

Ona je tako|e podsetila na nedavni susret predstavnika hrvatske mawine u Srbiji i srpske u Hrvatskoj, izra`avaju}i uverewe da }e i jedni i drugi vrlo brzo u`ivati sva prava koja im pripadaju jer, kako je rekla, za to «postoji dobra voqa» obeju dr`ava.

Z. R.

Ko{tunica: Kosovo i EU nisu dve pri~e Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica ocenio je ju~e dr`avnu politiku Srbije po kojoj je osnovni ciq ulazak u EU kao "pogre{nu", i pozvao na promenu te politike i tra`ewe alternative.

"Uskoro se navr{avaju dve godine otkako je uspostavqena pogre{na politika sada{we vlasti da EU nema alternativu. Srbija }e morati da prona|e alternativu jer EU zbog svojih problema daqa pro{irivawa novim ~lanicama stavqa na sporedan ili slepi kolosek", navodi Ko{tunica u izjavi dostavqenoj medijima.

Lider DSS-a je izjavio da je potrebno da se ustanovi "nova nacionalna politika, koja za svoj ciq ima samu Srbiju i wen unutra{wi razvoj na najboqim evropskim vrednostima i standardima koji su u interesu na{e zemqe". Po wegovim re~ima, taj ciq ne iskqu~uje u budu}nosti ni da "celovita Srbija, ako to bude realno, pristupi EU".

"Nova nacionalna politika treba da insistira na otvorenom dijalogu s EU, da bi se gradili me|usobno korisni odnosi, zasnovani na odgovaraju}im sporazumima. Ako na vreme ne prilagodimo politiku realnim ciqevima i realnim me|unarodnim tokovima, dugoro~no }e {tetu za nastavak ove politi~ke obmane pla}ati Srbija i svi na{i gra|ani", naveo je Ko{tunica.

Po wegovim re~ima, postoji su{tinska i nepremostiva suprotstavqenost Ustava Srbije, koji defini{e da je Kosovo neotu|ivi deo Srbije, i odluke 22 dr`ave ~lanice EU da, kako se navodi, protivzakonito priznaju Kosovo. "Zato su i sve pri~e o tome da su Kosovo i EU odvojena pitawa najobi~nija propaganda", naveo je lider DSS-a.

DNEVNIK

c m y

2

BO[KO RISTI] NAJAVQUJE IZMENE POSLOVNIKA SKUP[TINE SRBIJE

Izmene u sendvi~u politi~kih snaga

Kona~an tekst novog poslovnika o radu Skup{tine Srbije bi}e usvojen u ponedeqak, 28. juna, posle ~ega }e biti dostavqen republi~kom parlamentu na usvajawe, izjavio je {ef skup{tinske radne grupe za izradu tog dokumenta Bo{ko Risti}. On je rekao ju~e, posle sastanka te radne grupe, da su weni ~lanovi pre{li ceo radni tekst i da }e ga dostaviti svim poslani~kim grupama, kao i da }e u ponedeqak biti odr`ana posledwa sednica tog tela, na kojoj }e biti usvojen kona~an dokument, posle ~ega }e biti prosle|en Skup{tini Srbije. Risti} je objasnio da je ostalo da se poslani~ke grupe usaglase u vezi s tokom skup{tinskih sednica, tempom rada plenarnih sednica i odbora, ali i drugim pitawima koja se ti~u statusa poslanika.

– Du`ina rasprave }e verovatno biti kona~no definisana u dogovoru s poslani~kim klubovima, i to je politi~ko pitawe. Mi bismo voleli da to bude efikasnije, ali, s druge strane, treba ceniti i odgovaraju}e mogu}nosti trenutnog saziva parlamenta – kazao je Risti}.

Kako je objasnio, novim poslovnikom predvi|eno je smawewe broja skup{tinskih odbora, ali je ostavqena mogu}nost da primena tog novog ure|ewa radnih tela nastupi s novim sazivom parlamenta.

– To pitawe je otvoreno. Potrebno je da se smawi broj radnih tela, ali o~igledno je da }e mo`da dnevni odnos politi~kih

snaga to spre~iti do narednog saziva – rekao je Risti}.

Novinu }e predstavqati i drugostepenost prilikom iskqu~ivawa poslanika s plenarne sednice i odlagawe primene nov~ane kazne sve dok se Skup-

stupa na snagu, ali se izricawe nov~anih kazni, kojoj sledi mera udaqewa, odla`e do izja{wewa Skup{tine – objasnio je Risti}.

On je napomenuo da je novi poslovnik fleksibilniji u proceduri, da ostavqa mogu}nost za

Opozicija i kvorum Risti} je dodao da novim poslovnikom ne}e biti predvi|ena obaveza poslanika opozicije u pogledu davawa kvoruma. Po wegovim re~ima, novina u tom dokumentu }e biti dono{ewe godi{weg plana rada najvi{eg zakonodavnog tela, na osnovu plana rada Vlade Srbije, {to }e biti u nadle`nosti predsednika parlamenta, a po pribavqenom mi{qewu skup{tinskog Kolegijuma. Zna~ajne izmene se odnose i na obavezu predstavnika Vlade Srbije da podnose izve{taje nadle`nim odborima, kao i mogu}nost da se posebne, tematske, sednice parlamenta, o temama bitnim za gra|ane i dr`avu, odr`avaju bez prisustva predlaga~a i ovla{}enih lica. {tina u danu za glasawe ne izjasni o tome.

– Poslanik }e imati mogu}nost prigovora na odluku o iskqu~ewu. O prigovoru se izja{wava parlament u danu za glasawe, s tim {to se mera udaqewa ne dovodi u pitawe, ona odmah

efikasniji rad, te da je uskla|en s Ustavom Srbije i Zakonom o Narodnoj skup{tini. Zakon o Narodnoj skup{tini, koji je usvojen 26. februara, predvi|a obavezu republi~kog parlamenta da u roku od 120 dana donose novi poslovnik.

D. M.

POLITIKA

DNEVNIK

BOJAN PAJTI] I MILORAD PUPOVAC POTPISALI SPORAZUM O OSNIVAWU TESLA BANKE SA SEDI[TEM U ZAGREBU

Vlada Vojvodine prvi deoni~ar

U Zagrebu bi po~etkom slede}e godine mogla po~eti da radi Tesla banka d.d. ~iji je prvi deoni~ar Vlada Vojvodine, odnosno wen Fond za razvoj, koji }e u srpsku razvojnu banku ulo`iti milion i po evra, saop{tili su predsednik Vlade Bojan Pajti} i lider nacionalne zajednice Srba u Hrvatskoj Milorad Pupovac. Oni su ju~e u Novom Sadu potpisali Spo-

Pupovac: Nije SDSS taj kojeg treba zabraniti – Postoje neke stranke u Hrvatskoj koje je trebalo zabraniti, ali me|u wima nije Samostalna demokratska srpska stranka – izjavio je za “Dnevnik” Milorad Pupovac, potpredsednik parlamentarnog SDSS-a u Hrvatskoj, povodom zahteva desni~arske Hrvatske stranke prava da se ta srpska stranka zabrani. – Postoje neke stranke koje {ire netoleranciju, etni~ku mr`wu i koje spre~avaju qude u elementarnim qudskim pravima. Ali to nije SDSS. Prema tome, ti koji pozivaju na tako ne{to, neka se okrenu prema najbli`em ogledalu. razum o saradwi Fonda za razvoj APV i Srpskog narodnog ve}a i osnivawu Tesla banke d.d.

Predsednik Vlade Vojvodine izjavio je da je ju~era{wi dan istorijski, poseban u istoriji Srba u Hrvatskoj i {ire jer ozna~ava po~etak stvarawa uslova za osnivawe razvojne banke koja }e omogu}iti ne samo povratak Srba u tu zemqu nego i wihov opstanak, uz pokretawe i razvoj sopstvene proizvodwe.

– Nemogu}e je zamisliti i povratak Srba u Hrvatsku i wihov

opstanak bez uslova za egzistenciju, i mi zbog toga potpisivawem ovog sporazuma stvaramo preduslov za otvarawe i osnivawe Te-

da za razvoj. Nagla{avam da smo taj novac investirali od prihoda od pro{le godine, oko 600 miliona, {to je po na{im procenama

Gaji}: Profit, naravno Potpisivawu sporazuma o osnivawu Tesla banke prisustvovali su i doma}i privrednici, a jedan od wih, Vojislav Gaji}, vlasnik preduze}a “Aleksandar gradwa”, najavio je svoje u~e{}e u kapitalu banke.

– Ja sam iz tih krajeva i, naravno, moram da dam neki doprinos da bi se ostvario cenzus da se banka otvori, ali generalno, ja, kao i svaki drugi privrednik, vidi u tome profit. Na kraju, to je ipak profitabilna banka koja treba da donese kapital – kazao je novinarima Gaji}.

On, me|utim, nije mogao da ka`e koliko je spreman da ulo`i u banku: – Sad ne mogu da licitiram jer iza izgovorene re~i mora da se stoji. Ja }u sigurno s predsednikom Vlade u me|uvremenu razgovarati o tome kako da se prezentuju projekti i sve ostalo. Ima tu odre|enih stvari s kojima jo{ nisam detaqno upoznat, na primer, koliko je uop{te mogu}e u}i kao pojedina~ni akcionar. sla banke, srpske banke koja }e stvoriti preduslove da Srbi u Hrvatskoj imaju mogu}nost da privre|uju u oblasti poqoprivrede, da osnivaju mala i sredwa preduze}a, radwe – izjavio je Pajti}. – Pokrajina je u banku investirala milion i po evra, preko svog Fon-

Funkcioneri znaju {ta su prijavili Agencija za borbu protiv korupcije saop{tila je ju~e da su u izve{tajima o imovini i prihodima sve softverske i tehni~ke gre{ke otklowene u roku od 48 sati od dana objavqivawa izve{taja i da su svi izve{taji funkcionera verno preneti na sajt dostupan javnosti.

Ukoliko eventualno nastane tehni~ki problem, Agencija }e, kao {to je to ~inila i do sada, ukazati na gre{ku i izviniti se javnosti i funkcioneru povodom ~ijeg je izve{taja nastao problem, isti~e se u saop{tewu povodom izve{tavawa medija i spekulisawa o tome ko je uzro~nik eventualnih gre{aka u imovinskim kartama funkcionera.

Agencija je ponovo pozvala sve funkcionere da provere ta~nost i verodostojnost podataka navedenih u izve{tajima, i podsetila na to da su svojeru~no potpisali obrazac izve{taja.

REKLI SU

Jovanovi}: Krug Legijinih dobo{ara Otvorio se prostor za odgovor na su{tinsko pitawe politi~ke pozadine ubistva Zorana \in|i}a, ocenio je predsednik Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} u intervjuu za nedeqnik NIN. "Nadam se da }e Boris imati snage da uradi ono {to smo mi `eleli, ali nismo mogli da uradimo 2003. godine, kada nisu postojali uslovi za ne{to tako, a to je osvetqavawe politi~ke pozadine 12. marta", rekao je Jovanovi}. Velika je nervoza kod svih onih koji su 2004. godine prakti~no zaustavili rasvetqavawe politi~ke pozadine, ru{ili Specijalni sud, raspu{tali specijalizavane policijske jedinice, terali profesionalce u pritvor ili prekomandu... Sada se, smatra Jovanovi}, "ponovo aktivirao taj krug Legijinih dobo{ara" i truje javnost kroz medije.

Vuksanovi}: Da je vi{e Anti}a Mediji ne treba da kritikuju selektora fudbalske reprezentacije Srbije Radomira Anti}a jer je on Srbima doneo {to niko do sada nije – slogu, optimizam i veru, izjavio je ju~e funkcioner Demokratske stranke Srbije Slobodan Vuksanovi}. Mo`da je mogao isforsirati mlade supermotivisane igra~e kao {to su To{i} i Ka~ar, ali, bez obzira na to, Anti} je primer svega onoga {to na{oj dr`avi i narodu danas nedostaje, ocenio je Vuksanovi}, koji je u Vladi Vojislava Ko{tunice bio ministar omladine i sporta. On smatra da takve qude treba ~uvati i po{tovati, ~ak i kada ne ostvare o~ekivani uspeh. Bila bi velika sre}a za Srbiju da qude poput Radomira Anti}a ima u svim oblastima `ivota i zato wega treba podr`ati i u narednim godinama, poru~io Vuksanovi} u pisanoj izjavi dostavqenoj medijima.

oko deset odsto akcija.

Pajti} je naveo da je Pokrajina time prvi deoni~ar u Tesla banci, ali i da }e u tom poslu omogu}iti i logisti~ku podr{ku preko univerziteta, instituta, nau~nih institucija, “da bismo te qude edukovali na koji na~in da privre|u-

ju, gde da na|u tr`i{te, kako da se organizuju”.

Osnivawe banke iniciralo je, po wegovim re~ima, Srpsko narodno ve}e, odnosno Pupovac, a ta ideja se predsedniku Vlade, kako ka`e, izuzetno dopala.

– Jer, jedno je povratak imovine, povratak na svoja ogwi{ta, a drugo je svakodnevni `ivot, kojeg nema bez privre|ivawa i privrede – dodao je Pajti}.

On je pozvao privrednike koji su u Srbiju do{li iz Hrvatske, kao i sve druge, da investiraju u Tesla banku. Ina~e, za weno osnivawe je po hrvatskim propisima potrebno {est miliona evra.

– Ova banka je od interesa ne samo za Srbe u Hrvatskoj nego i za poboq{awe op{te privrednog ambijenta u ~itavom regionu – kazao je Pajti}.

Srpska banka bi, po re~ima Milorada Pupovca, sve radwe koje se odnose na weno osnivawe trebalo da zavr{i do kraja jeseni.

– Nakon toga je na Hrvatskoj narodnoj banci da oceni da li Tesla banci mo`e dati licencu u skladu sa zakonom. O~ekujemo da banka mo`e funkcionisati po~etkom slede}e godine – kazao je Pupovac, dodaju}i da }e “iz respekta prema guverneru” biti u~iweno sve da pred HNB “iza|emo ~isti”.

Posle Vlade Vojvodine, slede}i korak je saradwa s malim deoni~arima, kojih }e, kako Pupovac ocewuje, biti nekoliko hiqada, a za sada ih je oko 2.000. To su qudi, objasnio je Pupovac, koji mogu imati od deset pa do 50 deonica, dok bi sredwi deoni~ari u{li “s ne{to ve}im kapitalom”. S wima se o~ekuju razgovori narednih dana. Pupovac je rekao i da }e od hrvatske Vlade tra`iti da u~estvuje, a da je s Vladom Srbije i predsednikom Borisom Tadi}em zapo~eta komunikacija i da su oni o osnivawu Tesla banke obave{teni.

S. Nikoli}

Trivan: Dosledno na svim nivoima Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je ju~e da }e novu vlast u Boru formirati stranke koje ~ine ve}inu na republi~kom nivou. "DS se zalagalo za to da u Srbiji imamo jednu konzistentnu vlast od republi~kog do lokalnog nivoa i da stranke vladaju}e ve}ine, onda kada je to mogu}e – s obzirom na to da imamo razli~ite situacije u lokalnim sredinama i razli~ite rezultate lokalnih izbora – organizuju vlast i tako sprovedu doslednu politiku na svim nivoima", rekla je Jelena Trivan Tanjugu.

Ona je napomenula da to va`i i za op{tinu Bor. "Vide}emo kojom brzinom }e ti razgovori i}i, ali je bitno da svi stanemo iza ovog principa, a DS iza wega stoji, da smo mi koji smo pokazali da umemo da vodimo zemqu na svim nivoima spremni da preu-

zmemo odgovornost i formiramo ve}inu i u Boru, gde su problemi veliki i te{ki", navela je portparolka i poslanica DS-a. Najvi{e glasova na nedeqnim izborima u Boru osvojila je koalicija "Ujediweni regioni Srbije – SDPS – Mla|an Dinki}" – 23,71 odsto, zatim lista "Za Evropski Bor – DS – SPO – VD S – DHSS" s 18,2 odsto glasova, dok je na tre}em mestu koalicija "Promene za Bor – Tomislav Nikoli} – SNS – NS – Pokret socijalista – GG Vlasi Krajine – GG Vla{ki pokret ujediwewa", sa 17,36 odsto. Socijalisti~ka partija Srbije i PUPS osvojili su 11,92 odsto glasova, lista "Jedinstveni za Bor – dr Predrag Bala{evi}" 6,46 odsto, Liberalno-demokratska partija 6,41 odsto, dok su sve ostale politi~ke partije, koalicije i grupe gra|ana ispod cenzusa.

Vu~i} najavio tu`bu protiv Da~i}a Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} izjavio je da o~ekuje da dobije tra`ene informacije od ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a o "izbornoj prevari u Boru", kao i da }e ta partija svakako podneti krivi~nu prijavu protiv Da~i}a i direktora PTT "Srbija" Gorana ]iri}a. Vu~i} je najavio da }e SNS prijave podneti sutra. On je, gostuju}i u emisiji "Ka`iprst" RTV B-92 rekao da je razgovarao s Da~i}em, i ponovo pokazao pismo s navodnim logom SNS-a u kojem se od glasa~a u Boru zahteva da zbog tro{kova SNSa u kampawi uplate 1.860 dinara ili drugi iznos na uplatnici s potpisom lidera napredwaka Tomislava Nikoli}a, adresom stranke u Beogradu i izmi{qenim brojem `iro-ra~una. Govore}i o mitingu koji na Vidovdan u

Kru{evcu organizuje SNS s Novom Srbijom, Vu~i} je rekao da }e na tom skupu "biti ponu|ena alternativa vlasti i izra`ena zabrinutost za situaciju u zemqi", a da je SNS-u svejedno ko }e govoriti na mitingu i da "ne}e ru{iti opoziciono jedinstvo". On je najavio odr`avawe skupova na jesen, kada bi trebalo da bude odr`an i miting u Beogradu. Vu~i} je, tako|e, rekao da SNS `eli "normalne izbore" i da je spreman na to da "ide do kraja, ali ne u smislu ru{ewa vlasti na ulici jer bi se, ukoliko bi organizovao skup u Beogradu, moglo dogoditi i da se eventualno razbije neko staklo, zbog ~ega bi ispalo kriv". Zamenik predsednika SNS je dodao da }e s Nikoli}em u julu otputovati u Brisel, gde }e razgovarati s komesarom za pro{irewe EU [tefanom Fileom o evropskoj budu}nosti Srbije.

petak25.jun2010.

3

VAC DEMANTUJE ZASTUPNIKE FIRME „ARDOS”

Lange: Sve je kristalno jasno

Nema~ka medijska grupa VAC demantuje da je na prevaru do{la u posed ~etvrtine akcija "Ve~erwih novosti". ^lan uprave ove grupe Peter Lange je ju~e opovrgao izjavu pravnih zastupnika firme "Ardos" iz Salcburga, koja je u vlasni{tvu Milana Beka, da je VAC na prevaru i mimo zakon-

komisija nije oglasila ni nakon prvog ni nakon drugog zahteva, uprava VAC-a primenila je pravilo Evropske antimonopolske komisije, koje va`i i za Srbiju. Tim pravilom regulisano je da Antimonopolska komisija ima ~etiri meseca roka da odgovori na odre|eni zahtev. Ako u datom roku ne do-

skih propisa, bez ikakve dokumentacije, preuzeo kompletnu firmu. "Ardos" poseduje 24,89 odsto akcija u "Ve~erwim novostima", a VAC je te akcije za ve}u svotu novca kupio jo{ pre vi{e od dve godine, poru~io je Lange, koji je zadu`en za sve poslove sa Srbijom, istakav{i da je situacija iz pravne perspektive kristalno jasna i da VAC nije ume{an ni u kakve malverzacije.

– Prenos dokumenata za preuzimawe "Ardosa", koji smo tek sada realizovali, bio je spreman i predvi|en jo{ 2008.

Jedini uslov zbog kojeg smo tada odlo`ili preuzimawe "Ardosa" bio je taj {to smo morali da sa~ekamo dozvolu za investirawe u "Ve~erwe novosti" od srpske Antimonopolske komisije – ka`e Lange. – VAC je sa svoja dva zahteva poku{ao da obezbedi pomenutu dozvolu od Antimonopolske komisije Srbije, prvim iz januara 2009. i drugim iz januara 2010. Kako se Antimonopolska

stavi slu`beni pisani odgovor, zahtev se posle ~etiri meseca tretira kao da je odobren.

VAC }e uskoro da preuzme i druge dve firme koje su u posedu Milana Beka – "Trimaks" i "Karamat" – koje tako|e imaju akcije u "Novostima". Lange tvrdi da su i te akcije davno kupqene, tako da }e VAC na kraju dobiti svojih 62,4 odsto akcija koje su svojevremeno dobro pla}ene.

– S obzirom na to da je VAC pro{le sedmice i slu`beno najavio povla~ewe iz Srbije, "Politika", novosadski "Dnevnik" i akcije u "Novostima" bi}e date na prodaju – potvrdio je Lange. – Mi sada samo `elimo da osiguramo na{a ekonomska i finansijska prava. Sve smo mi to ranije platili, i to dobro platili. To je sada jedan sasvim normalan proces, u kojem `elimo da za{titimo na{a prava, a to je i deo na{e najavqene strategije o povla~ewu iz Srbije.

MINISTAR DINKI] O VAC-u

Ne znamo s kim imaju aran`mane Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da nema~ka kompanija VAC nije bila dobar investitor u Srbiji, da je poslovala netransparentno i da je sklopila poslovni aran`man s privrednicima o ~ijem je kredibilitetu morala da vodi ra~una.

– [to se ti~e VAC-a, niko od nas ne zna s kim oni ovde imaju aran`mane, s kim su sklapali ugovore, zbog ~ega i kako. Oni treba to da objasne javnosti – rekao je Dinki} novinarima u kompaniji "PSTech".

na povla~ewe nema~kih investitora iz Srbije i da je ve} veliki broj nema~kih investitora ju~e na sajmu u [tutgartu izrazio interes da do|e i investira u Srbiju. Dinki} je najavio i da }e slede}e nedeqe jo{ jedan nema~ki investitor do}i na srpsko tr`i{te i da }e s wim biti zakqu~en sporazum. Ministar je, odgovaraju}i na pitawe da li }e se sastati s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em da razgovara na tu temu, kazao da ne treba davati zna~aj ovom problemu vi{e nego {to zaslu`uje i da je prepu{teno

Lobirawe Komentari{u}i tvrdwe izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina da }e povla~ewe VAC-a biti {tetno za investitore i da baca senku na Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu, Dinki} je kazao da je rekao samo ono {to misli, dodaju}i da je Hombah "veliki lobista" i da }e krenuti da lobira. Ministar je kazao i da ta tvrdwa nije razlog da ka`e da je ta kompanija sjajna i da je izabrala po{tene momke s kojima }e raditi. On je postavio i pitawe "za{to prave aran`mane s tajkunima, a ho}e da upravqaju medijima i da informi{u na{e gra|ane".

– Tu ne{to nije u redu. Za{to VAC nije do{ao u Srbiju kao VAC ve} preko nekih firmi sumwivih qudi koji se nalaze ko zna gde – upitao se Dinki}.

On je rekao da ne}e da ulazi u to kako VAC posluje na drugim tr`i{tima, ali da treba pitati vlasnika te kompanije Boda Hobmaha koga je birao za lokalne partnere.

– On nije na na{em tr`i{tu bio dobar investitor i nije napravio efekte investicija.

Ako vidite {ta je ura|eno s wegovim ulagawima u posledwih nekoliko godina – ni{ta se tu nije dobro dogodilo – naveo je on.

Ministar je ocenio da povla~ewe VAC-a ne}e uticati

ministru policije Ivici Da~i}u da povede istragu o privatizaciji "Ve~ewih novosti".

– Nema potrebe da se to pitawe pokre}e i na Vladi – dodao je on, i naveo da je ve} razgovarao s Da~i}em i da ga je ministar policije obavestio o tome da je pokrenuta istraga o privatizaciji "Ve~erwih novosti".

On je kazao da treba sa~ekati rezultate istrage i da o tome treba obavestiti doma}u i stranu javnost.

4

EKONOMIJA

petak25.jun2010.

POTPISAN UGOVOR O IZGRADWI ZNA^AJNE INVESTICIJE U VOJVODINI

Traktor „belarus”, a iz Novog Sada Predstavnici Vlade Vojvodine i Ministarstva trgovine Belorusije potpisali su ju~e izjavu o po~etku izgradwe pogona za proizvodwu traktora “belarus”, koji }e se nalaziti u novosadskom preduze}u “Petar Drap{in”. Kako je saop{teno, u prvoj fazi bi}e investirano oko dva miliona evra, a u planu je da se tokom 2011. godine montira oko 1.000 traktora, dok bi 2014. proizvodwa dostigla 3.000. U Novom Sadu sklapale bi se dve vrste traktora “belarus”, a u proizvod-

mogu}nost jeftinije poqoprivredne mehanizacije, samim tim {to se traktori sklapaju ovde, a „belarus” je najpopularnija marka me|u vojvo|anskim poqoprivrednicima. Ujedno, ovim poslom se poboq{ava struktura na{eg izvoza i produbquje saradwa s Belorusijom. Interesi su vi{estruki i obostrani i zahvaqujem Belorusiji {to je dala podr{ku ovom istorijskom projektu.

Pajti} je naglasio da }e Pokrajina finansijski podr`ati

DNEVNIK

NA TR@I[TU RADA NEGDE MAWAK – NEGDE VI[AK

U Palanci fale gra|evinari, farmaceuti, in`eweri..

Na tr`i{tu rada u op{tini Ba~ka Palanka nema dovoqno gra|evinara, profesora engleskog jezika i matematike, poqoprivrednih in`ewera, farmaceuta, ma{inskih tehni~ara, kao

nomista, 24 pravnika, a slede ekonomski i poqoprivredni tehni~ari, tekstilni i ko`arski radnici.

Akcionim planom zapo{qavawa, nedavno usvojenim u Skup-

U op{tini Ba~ka Palanka nema dovoqno gra|evinara, profesora engleskog i matematike, poqoprivrednih in`ewera, farmaceuta, konobara, kuvara,mesara… ni radnika u uslu`nim delatnostima – konobara, kuvara, mesara.

Prema podacima ba~kopalana~ke filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, na tom podru~ju u evideniciji nezaposlenih je 75 diplomiranih eko-

{tini te vojvo|anske op{tine, predvi|eno je da se u ovoj godini finansira zapo{qavawe deset pripravnika s visokim, vi{im i sredwim obrazovawem s milion dinara, zapo{qavawe na javnim radovima sa 800.000, a da se za saj-

move zapo{qavawa i rad lokalnog resornog saveta izdvoji po 100.000 dinara. U toj vojvo|anskoj op{tini s oko 60.000 stanov-

nika proteklu godinu dana na evidenciji Slu`be za zapo{qavawe bilo je izme|u 7.500 i 8.000 nezaposlenih.

NOVI POKU[AJ DA SE UDRU@E TRGOVINSKI LANCI IZ HRVATSKE, SRBIJE I SLOVENIJE

Todori} priziva pameti Mi{kovi}a i „Merkator”? svako novootvorewu }e biti ukqu~en veliki broj Posao za veliki broj no radno mesto sa 1.300 evra, jer je kooperantskih firmi iz Srbije industrija trakfirmi iz Srbije, tora od izuzetnog od Pan~eva i Kizna~aja za Vojvodinu, ali i pru`a kinde preko In|ije, Pazove i Rumogu}nost o`ivqavawa ~itave me do Sombora, Oxaka i Novog grane proizvodwe. On je dodao da Sada, ali i Trstenika, U`ica i o~ekuje da }e proizvodwa da po~Beograda, koje }e snabdevati pone do kraja godine. gon neophodnim repromaterijaMinistar trgovine Belorusilom.

- Ovaj sporazum zna~i da }e je Valentin ^ekanov ka`e da je Vlada Vojvodine dati finansijovaj projekat primer kako dve zesku i logisti~ku podr{ku, premqe zajedni~ki i dobijaju {ansu ko programa novog zapo{qavada rade i zara|uju. wa, jer je na{ interes otvarawe - Mi smo zainteresovani da novih radnih mesta, a indirektrazvijemo osnovnu proizvodwu u no se pokre}e ~itava jedna priMinsku, ali i ovu u Vojvodini, a vredna grana u na{im fabrikana{ glavni ciq je da Belorusija ma, {to je jo{ jedan novi zamaiza|e na tr`i{ta tre}ih zemaqa jac doma}oj privredi – naglasio i zato smo i podr`ali ovaj projeje ju~e predsednik Vlade Vojvokat - rekao je ^ekanov. dine dr Bojan Pajti}. -Dobijamo A. B.

NEMA DOGOVORA VUKOVARSKE I SOMBORSKE FIRME

„Borovo” prodaje „Boreli”

Kompanija “Borovo” iz Vukovara oglasila je prodaju proizvodnog pogona fabrike “Boreli” u Somboru, koji je u vreme SFRJ bio u vlasni{tvu vukovarskog preduze}a, ~ime je zna~ajno ote`an dogovor o podeli imovine, izjavio je ju~e predsednik sindikalne organizacije u preduze}u “Boreli” Stipe Egzeta.

Vest da je “Borovo” objavilo javni poziv za prodaju 86 prodavnica i proizvodnog pogona u Somboru uznemirila je sve zaposlene u “Boreliju”, koji strahuju da }e na taj na~in biti doveden u pitawe wihov radni status, rekao je Egzeta . On je podsetio na to da je, po Vladinoj Uredbi o za{titi

je u posetu kolegama u “Borovu”, ali dogovor nije postignut.

Predlagano da se objavi javni poziv za privatizaciju i da se tek nakon prodaje re{avaju imovinskopravni odnosi izme|u srpskog i hrvatskog preduze}a, rekao je Egzeta, ali i objasnio da je problem u tome {to radnici u “Borovu” nemaju pravo na besplatne akcije, pa nemaju ni motivaciju za borbu da se sa~uva imovina i da se ide na aukciju ili tender.

Egzeta je naveo da su o problemu obave{teni svi predstavnici dr`avnih institucija u Srbiji, od Agencije za privatizaciju, do predstavnika Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Uredba o biv{ima Upravo spor “Borelija” i “Borova” oko vlasni{tva nad imovinom doveo je pro{le godine do dono{ewa Uredbe, koja predvi|a da preduze}a me|usobno urede imovinskopravne odnose.

Ta uredba stopirala je aukcijsku prodaju na stotine preduze}a koja posluju s kapitalom firmi ~iji se osniva~i nalaze u biv{im jugoslovenskim republikama. imovine delova preduze}a ~ije je sedi{te na teritoriji biv{ih republika SFRJ, trebalo da predstavnici preduze}a me|usobno postignu dogovor do kraja ovog meseca.

– U slu~aju da dogovora nema – a dogovora ne}e biti, to ka`em sa sigurno{}u, zato {to ovaj potez „Borova” znak da ne `ele da razgovaraju i da se oni progla{avaju apsolutnim naslednikom imovine – mi }emo morati da protestujemo – rekao je Egzeta. Po wegovim re~ima, sindikat “Borelija” i{ao

On je dodao da je delegacija sindikata “Borelija primqena u Minstarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, ali da na sastanku nije iznet nijedan predlog za re{ewe postoje}e situacije.

– Tra`ili smo savet kako da se pona{amo ubudu}e i da se dogovorimo za daqe, jer }emo nai}i na probleme koje ne}emo mo}i da re{avamo osim izlaskom na ulicu – rekao je Egzeta i dodao da }e radnici tra`iti sastanak sa ministrom ekonomije Mla|anom Dinki}em.

Da li je prekju~e u Novom Sadu Ivica Todori} najavio da su u toku pregovori ili poku{aji se udru`e tri najve}a trgovinska lanca iz Hravtske, Srbije i Slovenije ili je samo poku{aj da se Miroslav Mi{kovi} i “Merkator” pozovu na razgovore ili pregovore kako bi se uradilo ono {to se uraditi mora, ostaje da se vidi, ali je sigurno da se ne{to sprema.

Ideja da se veliki prodajni lanci u zemqama biv{e Jugoslavije, pre svega Slovenije, Hrvatske i Srbije, udru`e nije realizovana, ali je po re~ima predsednika “Agrokora” Ivice Todori}a, to neophodno da bi se boqe poslovalo i opstalo na tr`i{tu.

Iako to decidirano nije rekao gotovo je sigurno da je Todori} mislio na tri najve}a trgovinska lanca iz tri biv{e jugoslovenske republike – na wegov, to jest hrvatski “Agrokor”, srpsku, to jest “Deltu” Miroslava Mi{kovi}a, i na slovena~ki “Merkator”. U javnosti se dugo spekulisalo o tome da je sve spremno za udru`ivawe ove tri kompanije, ali je posao negde zapeo, a udru`ivawe propalo ili odlo`eno.

- To je pre svega ~iwenica a ne filozofija, jer ako u Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji postoje uspe{ni trgovinski lanci, sasvim je jasno da bi udru`ivawem rezultati bili boqi - ka`e Todori}. - Te dr`ave, koje imaju pet, 10 ili dva miliona stanovnika, dakle tr`i{te od oko 20 miliona potro{a~a, izuzetan poslovni uspeh mogle bi posti}i spajawem, a to bi moglo doprineti da postanu najzna~ajniji ritel igra~ odavde do Kine,

To je pre svega ~iwenica a ne filozofija, jer ako u Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji postoje uspe{ni trgovinski lanci, sasvim je jasno da bi udru `ivawem rezultati bili boqi (Ivica Todori}) {to bi bio izvanredan uspeh ove regije.

Po wegovim re~ima, iako udru`ivawe, u prvoj fazi, nije uspelo, do toga se mora do}i, ali pre toga je potrebno dobro promisliti, imati ideju i svest o tome koju vrednost taj korak nosi .

- Sam ne mo`e{ uspeti, a spajawem biznisa postaje se veliki igra~ na tr`i{tu. Tra`i{ta na{ih zemaqa su mala, zemqe su u tranziciji, privatizacija ima mnogo negativnih posledica, dosta je sve zapu{teno i propalo i veoma je te{ko ni od ~ega napraviti uspe{an posao, ali se uz mnogo rada mo`e. Uz to, treba biti svestan da ne treba konkurisati kompanijama kao {to su “Nestle” ili “Unilever” reci-

mo, ali da bi se uspelo mora se posedovati odgovarju}a snaga.

Zato je udru`ivawe jedini izlaz za uspeh i to }e se dogoditi sigurno- isti~e Todori}.

Todori} isti~e da su tr`i{ta kao {to su u okru`ewu mala i na wima je te{ko opstati i da je, zbog opstanka biznisa, jedino udru`ivawe realno.

- Malo tr`i{te nije samo problem ove regije, sli~no se desilo u Austriji s oko 10 miliona stanovnika i potpuno drugim standardom i bruto nacionalnim dohotkom, jer je wihov ritel propao, kupili su ga Nemci, jer jednostavno nije bio dovoqno konkurentan. Udru`ivawe je nu`no, i to posebno na ovim prostorima gde je te{ko uspeti, ali je, budu}i na poten-

cijale, mogu}e, naravno uz pristup koji donosi puno razumevawa, znawa i ve{tina - ka`e Todori}.

Todori} ukazuje i da je osnovni problem samo u tome {to Evropa vi{e nije konkurentna na globalnom tr`i{tu. Po wegovim re~ima, radnik u Evropi zara|uje 2.000 evra mese~no i ima dva meseca godi{weg odmora, dok je u Kini mese~na zarada 100 evra i radi se 24 sata. To se reflektuje i na tr`i{tu pa je za isto postrojewe u Evropi potrebno platiti 1.200.000 evra, a u Kini 300.000 evra i da nema dileme ko je konkurentniji.

D. Mla|enovi}

23. 6. 2010.

1.252,26085

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (637,10

Promet

Usluga, Beograd

20,02

1.499

7.495

Utva silosi, Kovin

20,00

5.400

5.400

Energoprojekt holding, Beograd

4,23

862

10.379.765

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

3,43

4.344

1,91 Promena %

Jugoterm, Beograd

Naziv kompanije

0,92)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,07

2.802

57.052.353

Komercijalna banka, Beograd

-0,32

26.017

10.979.210

1.198.943

Energoprojekt holding, Beograd

4,23

862

10.379.765

959 Cena

4.720.885 Promet

Agrobanka, Beograd

0,61

7.812

1.804.506

Univerzal banka, Beograd

-1,57

6.199

1.239.800

-11,97

603

434.160

Soja protein, Be~ej

1,91

959

4.720.885

Inos sinma, Sevojno

-11,90

370

3.700

Imlek, Beograd

1,88

1.248

43.680

Stjenik, ^a~ak

-11,51

123

6.150

Metalac, Gorwi Milanovac

1,27

2.000

370.000

Mlava, @agubica

-10,91

490

12.250

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

3,43

4.344

1.198.943

-8,63 Promena %

900 Cena

85.500 Promet

Privredna banka, Beograd

-0,73

683

224.600

Meser Tehnogas, Beograd

0,54

5.591

357.825

1,91

959

4.720.885

Tigar, Pirot

0,00

748

0,00

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej Pet akcija s najve}im padom

Putevi, U`ice Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

3,43

4.344

1.198.943

0,09

9.008

13.944.326

Mlekara, Subotica

0,00

850

510.000

Telefonija, Beograd

0,00

1.450

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-2,88

540

153.405

Veterinarski zavod, Subotica

-2,88

540

153.405

Vital, Vrbas

-3,23

1.050

63.000

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

5

MILUTIN MRKOWI] PREDSTAVIO MASTER-PLAN

U EVROPSKOJ KOMISIJI ZADOVOQNI

Od Horgo{a do Novog Sada do kraja godine

Izlazak iz krize

– Srbija pokazuje da je na dobrom putu ka izlasku iz krize i ispunila je niz obaveza koje su bile neophodne da bi joj Evropska unija uplatila i drugu ratu pomo}i za buxet od 50 miliona evra – izjavio je ju~e zamenik rukovodioca u Evropskoj komisiji za pro{irewe Lars-Erik Forsberg.

On je podsetio na to da je EU krajem pro{le godine isplatila prvu ratu pomo}i od 50 miliona evra, koja je dodeqena po{to je Srbija ispunila postavqene zahteve, i izrazio o~ekivawe da }e

Unija imati na raspolagawu dovoqno novca da bi ispla}ivawem preostalih para i daqe pomagala odr`avawu makroekonomske stabilnosti u na{oj zemqi.

Odobrene pare bila su deo Instrumenta pretpristupne pomo}i EU (IPA), namewena za pomo} zemqama koje te`e tome da postanu ~lanice Unije. Forsberg je rekao da je bilo re~i o tome bi EU mogla Srbiji dati i kredite kao makrofinansijsku pomo}, ~ija bi realizacija bila u veoma tesnoj sprezi s odnosima izme|u Srbije i MMF-a, a zavisila bi i od finansijskih potreba Srbije.

Forsberg je istakao da pojedini delovi Prelaznog trgovinskog sporazuma EU i Srbije donose pravila o konkurenciji i drugu regulativu koja doprinosi stabilnosti tr`i{ta, ocewuju}i da }e obaveze koje Srbija ima prema EU kroz taj sporazum biti veoma povoqne za stvarawe dobrog doma}eg tr`i{ta. On je rekao da }e srpske kompanije morati da se suo~e s tim da }e na tr`i{tu u budu}nosti biti mnogo vi{e konkurentnosti, ali da je tako|e va`no znati da }e vi{e jeftinijih evropskih proizvoda na srpskom tr`i{tu biti od velike koristi ovda{wim potro{a~ima.

– Zavr{etak autoputa od Novog Sada do Horgo{a i od Subotice do Kelebije do kraja godine, prioritetan je projekat ucrtan i u “Transport master-plan” koji predvi|a razvoj saobra}ajne infrastrukture do 2027. – izjavio je ju~e ministar za infra-

zdu{ni i intermodalni transport.

On je na predstavqawu plana u Palati “Srbija” kazao da bi novac za te projekte trebalo da bude obezbe|en iz buxeta i kredita Evropske investicione banke, Evropske banke za obno-

vu i razvoj, Svetske banke i drugih finansijskih institucija.

– Prose~ni rast Srbije }e narednih godina biti dva-tri posto, {to zna~i da imamo odakle da obezbedimo godi{we 1,5 milijardu evra – kazao je Mrkowi}.

Da Srbiju industrija gura, a ne krediti ^lan Ekonomskog saveta premijera Srbije Milojko Arsi} je ju~e izjavio da je sa~iwena radna verzija novog modela rasta privrede, ~iji }e glavni pokreta~ biti rast industrijske proizvodwe, pri ~emu doma}a tra`wa treba da raste sporije od bruto doma}eg proizvoda.

Po wegovim re~ima, javna potro{wa treba da opadne pet do {est procentnih poena, dok bi plate i penzije u narednih pet{est godina trebalo da rastu sporije od rasta BDP-a.

Predstavqaju}i novine u tom modelu, koji je ve} predstavqen premijeru Mirku Cvetkovi}u i ministarki finansija Diani Dragutinovi}, Arsi} je rekao da }e za finansirawe investicija biti neophodno da se pove}a u~e{}e doma}e {tedwe u bankama, a vode}u ulogu u rastu BDP-a treba da dobije industrijska proizvodwa. Na Letwem “Vivaldi forumu” pod nazivom “Planirajmo 2011”, Arsi} je rekao da su razlozi za promenu dosada{weg modela rasta smaweni priliv stranog kapitala u region, rast spoqnog duga zemqe koji mo`e izazvati krizu platnog bilansa, pri ~emu se i javni dug, koji je dostigao oko 35 odsto BDP-a i ubrzano raste, mo`e i daqe pove}avati zbog najavqene re-

Podr{ka privredi i poqoprivredi Vlada Srbije usvojila je ju~e dopunski program subvencionisanih dinarskih potro{a~kih kredita za kupovinu softvera doma}e proizvodwe, namewenog preduze}ima i preduzetnicima.

Doneta je odluka o najvi{im cenama lekova za upotrebu u humanoj medicini ~iji je re`im izdavawa na recept.

Vlada Srbije usvojila je i predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a razmatrala je i situaciju izazvanu poplavama i donela odluku da se u najskorije vreme izdvoje sredstva za pomo} najugro`enijim podru~jima.

Vlada je usvojila i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o igrama na sre}u. Na sedni-

strukturu Milutin Mrkowi} na prezentaciji ovog dokumenta koji je pro{le nedeqe usvojio Nacionalni savet za infrastrukturu. – Master-plan predvi|a ulagawe 22,18 milijardi evra u narednih 17 godina u drumski, `elezni~ki, re~ni, va-

SPREMANA RADNA VERZIJA MODELA NOVOG EKONOMSKOG RASTA

ZASEDALA VLADA SRBIJE

ci su donete i Uredba o utvr|ivawu programa raspodele i kori{}ewa sredstava za kreditirawe preduze}a prehrambene industrije za 2010. godinu. Vlada je usvojila i Uredbu o reprogramirawu i osloba|awu pla}awa zatezne kamate po odobrenim dugoro~nim kreditima datim za finansirawe registrovanih poqoprivrednih gazdinstava fizi~kim i pravnim licima u ciqu podsticawa razvoja poqoprivredne proizvodwe, Uredbu o osloba|awu pla}awa zatezne kamate po odobrenim kratkoro~nim kreditima datim fizi~kim licima za finansirawe registrovanih poqoprivrednih gazdinstava u ciqu podsticawa razvoja poqoprivredne proizvodwe.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

petak25.jun2010.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,007

104,089

106,483

101,695

Australija

dolar

1

72,2228

73,6967

75,3917

72,0017

Kanada

dolar

1

79,5255

81,1485

83,0149

79,2821

Danska

kruna

1

13,6969

13,9764

14,2979

13,6549

Norve{ka

kruna

1

12,7772

13,038

13,3379

12,7381

[vedska

kruna

1

10,6925

10,9107

11,1616

10,6598

[vajcarska

franak

1

74,8568

76,3845

78,1413

74,6277

V. Britanija

funta

1

123,795

126,322

129,227

123,416

SAD

dolar

1

82,7043

84,3921

86,3331

82,4511

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 6. 2010. godine

alizacije velikih infrastrukturnih projekata.

Po wegovoj oceni, ekonomski i socijalni problemi Sr-

witi sa 4,5 na jedan odsto BDPa u narednih pet godina, a su{tina promene mora}e da se ostvari preko smawewa javne

Razlozi za promenu dosada{weg modela rasta su smaweni priliv stranog kapitala i skok spoqnog duga zemqe koji je dostigao oko 35 odsto BDP-a i ubrzano raste bije, u koje spadaju visoka spoqna i unutra{wa neravnote`a, nezaposlenost i siroma{tvo stanovni{tva, mogu se re{iti samo br`im rastom privrede. Po novom modelu rasta, fiskalni deficit mora se sma-

potro{we u narednih pet do {est godina. Napomenuo je da bi u reformama poreskog sistema osnovni pravac trebalo da bude smawewe fiskalnog optere}ewa privrede, uz istovremeno pove}awe poreskih da-

`bina na potro{wu, pre svega kroz pove}awe poreza na dodatu vrednost.

Kada je re~ o monetarnoj politici i kursu u okviru novog modela rasta, Arsi} je ocenio da postoje}i re`im monetarne politike ciqane inflacije uz fleksibilni devizni kurs ne treba mewati, i napomenuo da realna deprecijacija dinara mo`e biti glavni faktor smawewa spoqnotrgovinskog deficita Srbije u naredne dve godine. Govore}i o unapre|ewu uslova za investicije i zapo{qavawe, Arsi} je istakao da je ciq novog modela da se unapredi investicioni ambijent, uz istovremeno smawewe tro{kova i rizika poslovawa u Srbiji i podizawe konkurentnosti doma}e privrede.

On je rekao da je dokument u radnoj verziji i da postoji mogu}nost da se poboq{a.

Ukoliko bi se sprovodile ovakve mere, kako isti~e Arsi}, prose~na godi{wa stopa rasta BDP-a bi izme|u 2011. i 2020. bila {est posto, industrija bi rasla sedam posto, dok bi inflacija od 2015. godine bila tri posto.

Arsi} je tako|e rekao da bi rast stranih direktnih investicija bio {est procenata, izvoz bi u BDP-u u~estvovao s 50 odsto, a do{lo bi i do pove}awa broja zaposlenih za 400.000.

SVET BIZNISA

Nema~ka trese Evropu – Nema~ka politika buxetske u{tede preti da uni{ti projekat Evropske unije, a ne mo`e se iskqu~iti ni mogu}nost propasti evra – izjavio je milijarder Xorx Soros u intervjuu nema~kom nedeqniku “Cajt”.

– Politika Nema~ke je opasna za Evropu. Ako Nemci ne promene svoju politiku, ostatak Evrope bi imao koristi od wihovog izlaza iz zajedni~ke monetarne unije – rekao je ameri~ki investitor Soros, koji je 1992. zaradio milijardu dolara ula`u}i na berzama u izglede za pad britanske funte, preneo je Rojters. – Trenutno Nemci vuku svoje susede u deflaciju, koja bi mogla rezultovati dugom fazom stagnacije, {to vodi do nacionalizma, socijalnih nemira i ksenofobije. I sama demokratija bi mogla do}i u opasnost.

Siroma{tvo u EU Gotovo polovina rumunskog stanovni{tva uz velike te{ko}e uspeva da pokrije osnovne tro{kove `ivota, sude}i po najnovijim podacima Evropske komisije koji pokazuju duboke razlike u bogatstvu izme|u isto~nih i zapadnih ~lanica Evropske unije. Uprkos tome {to 27-~lana Unija predstavqa jedan od najbogatijih regiona sveta, unutar tog bloka postoje velike razlike u prihodima i siroma{tvu, pri ~emu mnoge isto~ne ~lanice, nekada bliske Sovjetskom Savezu, zaostaju za onima na zapadu, prenele su agencije.

Venecuela nacionalizuje naftu Venecuela }e nacionalizovati 11 naftnih platformi u vlasni{tvu ameri~ke kompanije “Helmerik end Pejn”, izjavio je venecuelanski ministar energetike Rafael Ramires. On je ju~e objasnio da }e pomenute platforme, koje ne rade ve} mesecima zbog spora oko sredstava s dr`avnom naftnom kompanijom PDVSA, biti nacionalizovane da bi ponovo po~ele da rade, preneo je Rojters.

PREDLOG ZAKONA O PIO STIGAO U SKUP[TINU SRBIJE

Penzija sve daqe i od `ivota i od sta`a Predlogom izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu, predvi|eno je da se od naredne godine postepeno pove}avaju uslovi za sticawe starosne granice kako bi od 2022. godine u penziju mu{karci i{li sa 40 godina sta`a i 58 godina `ivota a `ene s 38 godina sta`a i 58 godina `ivota.

Predlogom koji je ju~e dostavqen Skup{tini Srbije predvi|eno je da od 2011. godine u starosnu penziju mogu i}i mu{karci koji imaju 40 godina sta`a i najmawe 53 godine i ~etiri meseca i `ene koje imaju 35 godina i ~etiri meseca sta`a i najmawe 53 godine i ~etiri meseca `ivota.

Za `ene je predvi|eno postepeno pove}avawe starosne granice i sta`a, koje }e do 2020. svake godine iznositi po ~etiri meseca godi{we, a naredne dve godine pove}ava}e se samo sta` za po {est meseci godi{we. Za mu{karce se ne pove}avaju godine starosti, ali se sta` pove}ava do 2020. tako|e za po ~etiri meseca, a potom do 2022. za po {est meseci godi{we.

Mu{karci }e i daqe mo}i da idu u penziju s navr{enih 65 godina i 15 godina sta`a, a `ene s navr{enih 60 godina i najmawe 15 godina sta`a. U starosnu penziju }e se i}i i sa 45 godina sta`a, bez obzira na godine `ivota.

Izmenama se pove}avaju i uslovi za dobijawe porodi~ne penzije. Udovac sti~e pravo na

porodi~nu penziju ako je do smrti bra~nog druga navr{io 58 umesto 55 godina `ivota, kako je predvi|ao sada{wi zakon. Udovica sti~e pravo kada napuni 53 umesto 50 godina `ivota, kako je predvi|ao sada{wi zakon.

Po izmenama zakona, pove}avaju se uslovi i odlazak u penziju policijskih slu`benika, vojnih lica, slu`benika Poreske policije, pripadnika Bezbedonosno-informativne agencije i pojedinih pripadnika Ministarstva spoqnih poslova. Oni }e u penziju ubudu}e uz benifi-

Povi{ice i uskla|ivawe Po izmenama Zakona, penzije }e se uskla|ivati dva puta godi{we, i to 1. aprila i 1. oktobra. Pri tome, 1. aprila 2011. i 1. aprila 2012. uskla|iva}e se s potro{a~kim cenama i pola procenta bruto doma}eg proizvoda iz prethodne godine. Od 1. aprila 2013. godine uskla|iva}e se s potro{a~kim cenama i rastom BDP-a samo ako bude ve}i od ~etiri posto.

Svakog 1. oktobra penzije }e se uskla|ivati s rastom potro{a~kih cena u prethodnih {est meseci. cirani radni sta` mo}i i}i s 55 godina, 25 godina sta`a i 15 godina efektivnog rada na tim poslovima, umesto sa sada{we 53 godine `ivota, 20 godina radnog sta`a i deset godina efektivnog rada na tim poslovima.

Izmenama zakona se ponovo uvodi nov~ana naknada za negu drugog lica, a predla`e se i smawewe li~nog koeficijenta sa ~etiri na 3,8 prilikom utvr|ivawa najvi{e penzije da bi se

smawila razlika izme|u iznosa najvi{e i najni`e penzije.

Upu}ivawe zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu u Skup{tinu je uslov da Izvr{ni odbor Me|unarodnog monetarnog fonda odbori Srbiji da povu~e novu ratu od 380 miliona evra.

Treba re}i i da su sindikati u Srbiji nezadovoqni predlogom Zakona te su zatra`ili wegove amandmanske izmene. Tako su, izme|u ostalog, ~lanice Sekcije

`ena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine izrazile ogromno nezadovoqstvo, i osudile na~in dono{ewa izmena i dopuna Zakona o penzionom i invalidskom osigurawu. Nezadovoqstvo je tim ve}e jer predlo`ene izmene i dopune Zakona `enama zna~ajno pove}avaju radni sta`, i to s 35 na 38 godina, a godine `ivota, koje su uslov za sticawe penzije, s 53 na 58.

Sekcija `ena SSSV-a smatra da predlaga~i ovih izmena i dopuna Zakona nisu uzeli u obzir da ovakve promene direktno uti~u na socijalni polo`aj `ena i da u uslovima velike nezaposlenosti doprinose tome da se taj problem jo{ vi{e produbquje.

Ova zakonska re{ewa su neprihvatqiva i socijalno nepravedna, te ova sekcija, kroz razne aktivnosti, ne}e dozvoliti dono{ewe predlo`enih izmena.

E. Dn.

6

DRU[TVO

petak25.jun2010.

DNEVNIK UZAVRELA ATMOSFERA U [KOLI „9. MAJ”

UPIS U SREDWE [KOLE

Vojvo|ani slabi u ra~unu Mada }e kona~ni rezultati ovogodi{weg kvalifikacionog ispita za upis na ~etvrogodi{we smerove sredwih stru~nih {kola i u gimnazije biti na oglasnim tablama osnovnih {kola, u kojima su ih svr{eni osmaci polagali, istaknuti tek u ponedeqak, prema prvim pokazateqima ovogodi{wa generacija kanadidata za sredwo{kolce u Vojvodini nije se ba{ proslavila. Naime, mada se, u odno-

`ilo wih 20, a iz matematike ni bod nije imalo 80 |aka. I prosek od 10,93 boda iz materweg i 8 iz matematike lo{iji je nego prethodnih godina, kao i ukupan prosek kvalifikacionog ispita od 14,93, pa ne ~udi ni {to maksimalan broj bodova na oba testa ima tek nekoliko kandidata za sredwo{kolce.

Zalud godine u~ewa Razo~aravaju}u sliku ovogodi{wih rezultata kvalifikacionog ispita, koji bi trebalo da odslikava znawe ste~eno, bar iz ova dva predmeta, u prethodnih osam godina {kolovawa, te{ko da }e popraviti i rezultati iz preostala tri vojvo|anska okruga. Nikakva uteha ne mo`e biti ni ~iwenica da je ove godine posledwi put kvalifikacioni ispit uslov za upis na ~etvorogodi{we smerove sredwih stru~nih {kola i gimnazija, ali zato ta slika postaje bar jasnija kada se uzme u obzir ~iwenica da nije ba{ preterano motivi{u}e to {to je za polagawe testa, od maksimalnih 20 bodova dovoqno osvojiti samo jedan ili tek pet odsto. snu na pro{lu godinu, za polagawe kvalifikacionog ispita prijavilo ne{to vi{e petnaestogodi{waka nego lane, rezultati su im slabiji nego wihovih prethodnika.

Tako je u ju`nom Banatu od 2.620 u~enika, koji su polagali kvalifikacioni ispit, na testu iz materweg jezika palo 44, a iz matematike ~ak 118, a maksimalnih 20 bodova iz materweg jezika osvojilo ih je 107, a iz matematike samo 40. I dok je prose~an broj bodova iz materweg jezika od 11,14 ne{to boqi nego lane, prosek iz matematike od 8,11 je za ~ak dva boda mawi nego pro{logodi{wi.

U severnom Banatu na ispit je iza{lo 1.266 kandidata, test iz materweg jezika nije polo-

Ni{ta boqa situacija nije ni u sredwem Banatu, u kojem je od 1.644 u~enika koji su iza{li na kvalifikacioni, ovaj ispit polo`ilo wih 1.492, a ni bod po testu nije sakupilo 152 petnaestogodi{waka, dok

lo 134, a prosek od samo 7,63 boda je daleko ispod pro{logodi{weg.

U odnosu na ostale delove Vojvodine razultati su ne{to

boqi u najve}em, Ju`noba~kom okrugu, gde je na ispit iza{lo 6.672 u~enika, a na oba testa palo ih je vi{e od 100, dok je maksimalnih 40 bodova sakupilo wih 147. Ipak s prose~nim bro-

Studija medijske scene u Srbiji koja je osnova za dono{ewe strategije, bi}e predstavqena danas u beogradskom Medija centru na konferenciji pod nazivom „Evropski put za srpske medije“. Medijsku studiju izradili su me|unarodni eksperti koje je anga`ovala Delegacija Evropske komisije u Beogradu. Sadr`i pravnu i ekonomsku analizu medijske scene, uporednu analizu doma}eg i evropskog zakonodavstva i institucija zadu`enih za sprovo|ewe medijskih politika.

Najavquju}i skup, pomo}nica ministra kulture zadu`ena za medije Nata{a Vu~kovi}-Lesendri}, rekla je da je ovo „jedinstvena prilika“ za ure|ewe medijske scene u Srbiji na osnovu opse`ne i pouzdane studije nezavisnih evropskih eksperata iza koje stoje i ozbiqne me|unarodne institucije.

- Na bazi ovog dokumenta medijska scena u Srbiji bi}e ure|ena po najvi{im evropskim standardima, stvoreni najboqi tr`i{ni uslovi za poslovawe medija, redefinisana pozicija javnih servisa

i dr`avne pomo}i kada su mediji u pitawu i jo{ mnogo toga - rekla je pomo}nica ministra.

Pomo} za raseqena lica Interno raseqenim licima u kolektivnim centrima na jugu Srbije ponu|eno je, kroz novi zajedni~ki program UN, da prona|u trajni i dostojanstven sme{taj u Srbiji.

Program se odnosi na osobe sme{tene u kolektivnom centru u motelu „Atina“, jedinom preostalom na podru~ju Leskovca, i onima koji su sme{teni u ~etiri takva objekta u Bujanovcu. Wima je nevladina organizacja „Praksis“ ponudila besplatnu pravnu pomo} pri pribavqawu neophodne dokumentacije za konkurisawe za neku od tri ponu|ene varijante za trajno re{avawe sme{taja u Srbiji.

Prvi paket pomo}i je takozvani PIKAP, u iznosu od 40.000 dinara po ~lanu porodice. Ukupan iznos ne prelazi 160.000 dinara po porodici. Drugi paket dozvoqava interno raseqenim licima bez poseda izvan Kosova da otkupe seosko doma}instvo bilo gde u Srbiji. Tre}i paket omogu}ava stanarima ko-

lektivnih centara, koji su zapo~eli gradwu ili `ele da renoviraju svoju ku}u, da prime pomo} u gra|evinskom materijalu u iznosu koji procene predstavnici Danskog saveta za izbeglice.

Uskoro pla}awe lekara po u~inku?

Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} izjavio je da }e, nakon izmena Zakona o platama javnih slu`benika, plate lekara zavisiti od u~inka u radu.

Milosavqevi} je, posle izlagawa na skupu „Razvoj zdravstva Srbije - dodatno usavr{avawe“, rekao da se o~ekuje da }e Skup{tina Srbije usvojiti izmene tog zakona na jesen, navode}i da }e na osnovu rezultata rada biti sproveden na~in pla}awa zdravstvenih radnika.

Direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej je rekao da }e pla}awe po u~inku smawiti prostor za korupciju, a da }e se pove}ati kvalitet zdravstvene za{tite.

- Svetska banka podr`ava novi sistem pla}awa lekara i bolnica u Srbiji po u~inku i efikasnosti u radu koji treba da se uvede - naveo je Grej.

Za gra|ane Srbije nema odmora Gotovo 70 odsto gra|ana Srbije ove godine ne planira da otputuje na letovawe, pokazalo je istra`ivawe agencije TNS Medium Galup. Istra`ivawe je sprovedeno tokom juna, intervjuisawem 1.032 gra|ana Srbije koji reprezentuju punoletnu populaciju zemqe.

Ove godine se za letovawe, prema istra`ivawu, najmawe opredequju stanovnici centralno-zapadne Srbije. Planove za letovawe ~e{}e imaju mladi, stanovnici iz gradskih sredina, zaposleni i oni sa vi{im mese~nim primawima.

da su oni najverovatnije indoktrinirani.

– Najve}a pretwa je kada vam poru~e da deci vi{e ne}e dozvoqavati da dolaze u {kolu. Onda ja nemam ovde vi{e {ta da tra`im. Ne znam ko stoji iza ove kampawe protiv mene. Ne bih ni u koga da upirem prstom, ali mi je `eqa da saznam za{to to radi – veli Mili}ev.

On napomiwe da je posledwu godinu radio pod ogromnom presijom. Zbog niza anonimnih prijava podnetih protiv wega za to vreme, inspekcijske slu`be su maltene svakog meseca vr{qale po {koli.

Osim mawih gre{aka u radu, priznaje, nikakvog osnova za wegovo krivi~no gowewe nije bilo.

Da li }e Mili}ev pobediti neidentifikovane neprijateqe i produ`iti mandat u {koli, ostaje da se vidi idu}eg meseca. Konkurs je trebalo da bude zakqu~en

jem bodova od 22,45 na oba testa ni ovi petnaestogodi{waci se nisu proslavili, kao ni s pojedina~nim prosecima od 12,69 na materwem i 9,75 na matematici.

U ovom okrugu ni bod iz materweg jezika nije osvojilo 54 kandidata, do pet bodova iz ovog predmeta ima ih 593, a s vi{e od pet ih je 4.775, dok je 20 bodova osvojilo samo 20. Iz matematike ni jedan bod nije osvojilo 175 |aka, mawe od pet bodova ima 1.142 kandidata, vi{e od pet bodova sakupilo je 4.202, a maksimalnih 20 bodova ima 262 u~enika, dok je s maksimalnim brojem bodova na oba testa samo 147 budu}ih sredwo{kolaca.

D. Deve~erski

[kolski odbor koji }e odlu~ivati o budu}em direktoru sastavqen je od devet ~lanova – po troje predstavnika lokalne samouprave, Saveta roditeqa i {kole. Anonimni ~lanovi Saveta roditeqa ve} su posredstvom medija Mili}evu poru~ili da mu ne}e dati podr{ku. Direktor ka`e da je za to saznao iz novina i da mu niko od roditeqa to nije li~no potvrdio.

– Ne znam koliko je to zaista mi{qewe roditeqa. Mislim da neko manipuli{e wima i da ih savetuje kako da napadaju direktora Mili}eva. Svako ko iole poznaje situaciju, zna da su te optu`be potpuno neosnovane i da deca imaju dobre uslove za {kolovawe – ka`e za „Dnevnik“ izvor iz ove ustanove, uz napomenu da su neki od dana{wih ~lanova Saveta roditeqa biv{i u~enici ove specijalne {kole.

Direktor Mili}ev u razgovoru za na{ list isti~e da ~iwenicu o „poreklu“ roditeqa „ne smatra za minus“, ali se sla`e s ocenom

sredinom juna, ali je, posle odre|enih dopuna, produ`en do 1. jula.

Za sada se, ra~unaju}i i Mili}eva, prijavilo petoro kandidata, i svi su zaposleni u ovoj ustanovi.

– O~ekujemo da }e 9. jula biti odr`ana sednica Nastavnog ve}a u pro{irenom sastavu i nekoliko dana posle toga [kolski odbor bi trebalo da odlu~i o novom direktoru. Ne budem li dobio ve}inu glasova od kolega, ne}u se slu`iti nikakvim fintama. Mene samo radnici {kole, koji me najboqe poznaju, mogu zadr`ati na ovom mestu – poru~uje Mili}ev. @. Balaban

AKCIJA UNIJE SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE

VESTI Medijska scena Srbije

Atmosfera u Specijalnoj osnovnoj i sredwoj {koli „9. maj“ u Zrewaninu, posle raspisivawa konkursa za izbor novog direktora, i daqe je naelektrisana.

Neko ve} du`e anonimnim prijavama poku{ava da diskredituje Slobodana Mili}eva, prvog ~oveka ove obrazovne ustanove koju poha|aju deca ometena u razvoju. Mili}ev je, naime, konkurisao za jo{ jedan mandat na ~elu {kole, {to nekome o~ito ne odgovara. Oglasili su se i ~lanovi Saveta roditeqa, dodu{e ne `ele}i javno da se eksponiraju, upu}uju}i o{tre kritike na ra~un Mili}eva, zameraju}i mu, izme|u ostalog, da se nedovoqno zala`e za poboq{awe standarda u~enika. Zapretili su i da }e prestati da svoju decu pu{taju u {kolu ukoliko se ovaj defektolog i pedagog opet na|e u direktorskoj foteqi!

Roditeqi ga ne}e podr`ati?

U odnosu na ostale delove Vojvodine razultati su ne{to boqi u najve}em, Ju`noba~kom okrugu, gde je na ispit iza{lo 6.672 u~enika, a na oba testa palo ih je vi{e od 100, dok je maksimalnih 40 bodova sakupilo wih 147 ih s maksimalnim brojem bodova iz oba testa ima samo 18. I dok je iz materweg jezika palo 39 u~enika, a prosek od 10,73 boda ne{to je slabiji nego lawski, iz matematike ih je pa-

Direktor i anonimni neprijateqi

Samo sawajte!

Oni koji }e ove godine letovati, naj~e{}e se opredequju za Gr~ku i Crnu Goru, a potom za bawe Srbije. Za doma}i

turizam (bawe i planine u Srbiji) ukupno se opredequje ~ak svaki peti gra|anin koji planira letovawe.

[trajk upozorewa 1. septembra [kole ~lanice Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije stupi}e 1. septembra u jednodnevni {trajk upozorewa, a toga dana bi}e organizovan i protest na beogradskom Trgu Nikole Pa{i}a, kako bi zaposleni u prosveti izrazili nezadovoqstvo zbog stawa u obrazovnom sistemu Srbije.

Kako je danas saop{teno iz Unije, {trajk i protest odr`avaju se „zato {to ministar prosvete @arko Obradovi} nije zapo~eo aktivnosti na realizaciji Programa za stabilan obrazovni sistem u Srbiji“, koji mu je u aprilu unija dostavila.

Program predvi|a dono{ewe strategije razvoja obrazovnog sistema, utvr|ivawe dinamike ve}eg izdvajawa iz BDP za obrazo-

vawe, izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, dono{ewe programa racionalizacije mre`e {kola i broja zaposlenih, unapre|ewe materijalnog polo`aja zaposlenih u prosveti i reformu gimnazija.

Unija sindikata prosvetnih radnika }e {trajkovati i zbog toga {to se „ministar Obradovi} oglu{io o zahtev tog sindikata da se stavi van snage Stru~no uputstvo o formirawu odeqewa i na~inu finansirawa osnovnih i sredwih {kola u {kolskoj 2010/2011. godini“. Uputstvom se zatvara vi{e stotina odeqewa, stvara se novi vi{ak zaposlenih i onih koji }e ostati bez dela norme ~asova, {to }e za posledicu imati smawewe zarada, saop{teno je iz Unije.

Stru~no uputstvo je doneto i pored ~iwenice {to nije donet socijalni program kako bi vi{e hiqada zainteresovanih napustilo obrazovni sistem i time stvorili uslove za preraspodelu ~asova i smawewe, a ne pove}awe vi{ka zaposlenih.

NE[TIN

Dnevne novine sti`u „na ka{i~icu” Me{tani Ne{tina, wih preko Dok se ne postigne dogovor izdauop{te ne stignu u Ne{tin, a sa900, ali i oko 500 vikenda{a iz va~a, distributera i drugih, ~itaoda se sve ~e{}e de{ava da stigNovog Sada, Beograda, Ba~ke Paci dnevnih novina iz Ne{tina svone, na primer, po jedan-dva lanke, Sremske Mitrovice i je omiqene novine naru~uju pri„Dnevnika“, „Blica“, „Novodrugih mesta, ogor~eni su time sti“... To je malo, pa protestuju i vatno kod putnika koji svako jutro {to u ovo selo na samoj granici s vlasnici vikend-ku}a uz obalu zbog posla, pijace, ili drugih poHrvatskom novine ve} du`e Dunava. Navodno, distributer slova odlaze autobusom, preko Hrsti`u neredovno. vatske i dunavskog moProblem je nastao sta, u Ba~ku Palanku.

Problem je nastao u martu ove godine jer se, u martu ove godine Ranije je problem bio jer se, navodno, di- navodno, distributerima nije isplatilo da zbog dostava dnevne {tamstributerima nije malog tira`a voze daqe od Beo~ina i ^erevi}a pe preko dunavskog isplatilo da zbog mosta, a od toga se odumalog tira`a voze daqe od Beodnevnu {tampu dovozi do Beo~istalo jer se, navodno, dnevne novi~ina i ^erevi}a. na, a odande bi trebalo da done iz Srbije ne mogu prenositi od – Me{tani nam se svakodnevstavna vozila tamo{weg AD Ba~ke Palanke do Ne{tina (udano `ale da ne mogu da do|u do „Podunavqe“, koje i ovde ima qenost osam kilometara) dva kisvojih dnevnih novina – ka`e svoje prodavnice, dovoze tira`. lometra kroz Hrvatsku?! {ef Mesne kancelarije u NeO~ito je da moramo da se dogovoKako sada stvari stoje, Sremci {tinu Sava Ali|uki}. – Nekada, rimo s direktorom, odnosno nad}e i daqe mo}i da kupuju dnevne noobi~no vikendom, dnevne novine le`nima ove trgovinske firme. vine „na ka{i~icu“.

M. Suyum

NA VIDOVDANSKOM NASEQU

ZBOG LO[EG VREMENA

U subotu besplatni pregledi Dom zdravqa „«Novi Sad“» u subotu nastavqa akciju „«Otvorena vrata Doma zdravqa“, koja }e na poziv Mesne zajednice „Vidovdansko naseqe“», biti odr`ana u O[ «“Du{an Radovi}“» (stara {kola), Temerinska 133, ulaz iz Javoreve ulice. Tog dana zainteresovani gra|ani mo}i }e od 9 do 13

Vikend bez otvorenih bazena

sati besplatno da provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring i konsultuju se sa timovima lekar-sestra. Akcija je do sada organizovana 38 puta, a svoje zdravstveno stawe proverilo 12.012 gra|ana.

Q. Na.

Zbog najavqenog lo{eg vremena tokom vikenda otvoreni bazeni SC „Sajmi{te“ ne}e biti u funkciji.Stabilizacija vremena o~ekuje se u ponedeqak 28. juna pa je mogu}e da tog dana otvoreni bazen nastavi sa radom u uobi~ajenim terminima od 10 do 18 ~asova radnim danima i od 9

Novosadska petak25.jun2010.

Propis sti`e na dva to~ka kozvani saobra}ajni „{pic“.

Gu`ve u saobra}aju su postale normalna pojava koje traju od jutra do sutra. Zato je grad pro{le godine kupio skutere Zavodu za hitnu medicinsku pomo}, a po{to su se pokazali kao dobra investicija, od ove godine ih voze i inspektori.

Oni su dobili 12 skutera, a razlika izme|u inspektorskih i doktorskih je samo u boji. Naime, komunalni, saobra}ajni, gra|evinski i inspektori za za{titu `ivotne sredine ubudu}e }e po gradu

biti prepoznatqivi na plavim motorima, pomo}u kojih }e se br`e i lak{e razra~unati s prekr{iocima raznih gradskih odluka. Oni }e, motorima, ne br`e od 50 kilometara na sat, stizati do uli~nih prodavaca, koji ne}e mo}i tako lako da im uteknu, kao {to su to ~inili dok inspektori nisu bili motorizovani. Oni koji smatraju da je malo 12 motora na sve inspekcije u gradu, prevarili su se, jer sem motora inspekcija je dobila i veliki broj biciklova, kojim }e tako|e lak{e i br`e stizati do ciqa.

Q. Nato{evi}

„CIKLONIZACIJA” JU^E ZAPRA[IVALA

Protiv komaraca i po barama

Ekipa „Ciklonizacije“ koja uni{tava komarce ju~e je zapra{ivala insekte na barama kojih ranije nije bilo, a sada su se pojavile zbog visokog vodostaja i podzemnih voda, kazao je jedan od direktora preduze}a Milan

Orlovi}. Naglasio je, da su sino} prskali komarce sa zemqe u Rumenci i Starim Ledincima, u delu pojasa uz Dunav, i da su u ~amcima iz reke, tako|e uni{tavali komarce.

Z. D.

Ba{tenski otpad Radnici JKP “^isto}a” u ponedeqak odnose ba{tenski otpad sa Banati}a, Satelita, [angaja, iz Budisave, Kisa~a i Stepanovi}eva.

Spakovani otpad treba izneti pred ku}u do {est sati.

I. S.

V REMEPLOV

Led razbijao glave Nebo iznad Novog Sada 25. juna 1940. pritisli su te{ki, neobi~no crvenkasto `u}kasti oblaci. Oko 18 ~asova iz wih je provalio led, koji je za tren oka opusto{io sala{arski deo novosadskog atara, od Ka}a do Rumenke. Pao je grad veli~ine koko{ijeg jajeta, te`ine i do 50 grama, ubijao je `ivinu, rawavao stoku, a ~ak i neki qudi koji su se na{li na poqu, osta-

petkom od 22 do 24 sata i subotom od 21 do 23 ~asa. Zbog remonta zatvorenih bazena koji po~iwe 5. jula program „Obuka nepliva~a“ biti organizovan tokom leta na otvorenom bazenu. Upis na letwe kurseve po~iwe u ponedeqak 28. juna na blagajni bazena na „Sajmi{tu“.

B. P. P.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovi Sad iz godine u godiN nu ima sve vi{e stanovnika, pa se tako izgubio i ta-

do 19 sati vikendom, saop{tili su iz SPC „Vojvodina“.

Kupa~i mogu da koriste zatvorene bazene na Spensu radnim danom od 11 do 13, od 14 do 16 i od 17 do 19 ~asova.

Vikendom bazeni rade od 9 do 11, od 12 do 14, od 15 do 17 i od 18 do 20 sati, dok je no}no kupawe organizovano

li su okrvavqenih glava. Svi usevi i vo}waci bili su satrveni. Nije bilo ku}e bez razbijenih prozora i crepova, a {kola na Klisi izgledala je kao mitraqezima izre{etana. Bes prirode nije dugo trajao, ali je bio toliko `estok da ni najstariji Novosa|ani nisu mogli da ka`u da li se ovako ne{to ovde ikada dogodilo.

N. C.

ALEKSANDAR JOVANOVI] OBAVIO SMOTRU MOTORNOG POJA^AWA GRADSKIH INSPEKCIJA

Inspektori ubrzavaju kontrolu Uprava za inspekcijske poslove nedavno se ponovila s 12 skutera, za koje je grad izdvojio 2,5 miliona dinara. Da bi se uverio da sve funkcioni{e u najboqem redu, predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} obi{ao je ju~e inspektore i nove skutere.

- U posledwih godinu dana Grad je dosta ulo`io u gradsku inspekciju, a ove skutere }e koristiti ~etiri inspekcije – komunalna, saobra}ajna, gra|evinska i za za{titu `ivotne sredine, ali koristi}e ih i komunalna policija kada se formira – rekao je Jovanovi}.

Ovom nabavkom motora Grad `eli da unapredi kvalitet usluga u Novom Sadu, pa se i od inspektora sada o~ekuje da budu a`urniji, br`i i efikasniji na terenu.

- Novi Sad je veoma brzo {iri, a danas sigurno ima i do 100.000 stanovnika vi{e nego pre dvadesetak godina. Stoga se Grad suo~io s novim izazovima. Zato }e uz pomo} skutera inspektori br`e mo}i da se probiju kroz gu`vu u saobra}aju i da, recimo, stignu do neke

Foto: A. Erski

divqe deponije koju su prijavili gra|ani – naveo je Jovanovi}.

Sem skutera, inspekcija se ponovila i sa biciklima, na ko-

jima inspektori uveliko idu na teren. Uprava za inspekcijske poslove dobila je i {est automobila, pet „{koda fabija“ i „ladu nivu“. Kako nezvani~no

OD APRILA DO APRILA

Turisti~ka plima u Novom Sadu Ukupan broj poseta na{em gradu, do aprila 2010. godine, porastao je za tri odsto u odnosu na isti period pro{le godine, a broj no}ewa pove}an je za osam odsto, podaci su Republi~kog zavoda za statistiku.

Ovakav trend u Turisti~koj organizaciji Novog Sada (TONS) do`iveli su kao razlog za umereni optimizam, i kao pokazateq prvih rezultata u strate{kom opredeqewu organizacije da grad postane vode}a „siti brejk destinacija“.

Ovakve podatke TONS obja{wava i podacima nekih od novosadskih agencija koje se bave prihvatnim turizmom. Ujedno, saop{tavaju da je informativne centre novosadske turisti~ke

organizacije od po~etka godine posetilo oko 2.000 turista.

Najvi{e wih do{lo je iz Nema~ke, Francuske, Velike Britanije i SAD-a, i mahom ih in-

teresuju informacije u vezi sa znamenitostima grada. Raspituju se i za to gde mogu da iznajme bicikl, da se o{i{aju, posete saunu, operu ve{…

S. T.

Bez vode Stanovnici Ulica Jovana Cviji}a (od Temerinske do Kara|or|eve) i Kara|or|eve (od Jovana Cviji}a do Kisa~ke), bez vode }e biti danas od 11 do 14 sati. Iskqu~ewa su najavqena zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i, saop{teno je ju~e iz JKP “Vodovod i kanalizacija”.

Iskqu~ewe struje Letenka: od 8 do 13.30 sati Odmarali{te.

saznajemo, i za komunalnu policiju ve} su nabavqeni automobili, a re~ je o devet “folksvagena polo”.

Q. Na.

Izlo`ba „@ene na selu” Izlo`ba fotografija “@ene na selu” bi}e otvorena ve~eras u 19 ~asova, u Poqoprivrednoj zadruzi u Kisa~u, a bi}e postavqena do 27. juna. Izlo`bu organizuju Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, Zavod za ravnopravnost polova, organizacija “Vojvo|anska – Regionalna `enska inicijativa” i Dru{tvo Kisa~kih `ena.

N. V.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak25.jun2010.

c m y

8

DNEVNIK

ZBOG KI[E, TRAVA NA GROBQIMA PREVR[ILA MERU

Kosci „Lisja” kona~no prionuli

Foto S. [u{wevi}

GORANSKI EKO KAMP NA TESTERI

Sedam dana edukativnog u`ivawa Tradicionalni 12. Goranski eko kamp odr`ava se do narednog ponedeqka, a ove godine u de~ijem odmarali{tu na Testeri sjatilo se 79 u~enika {estih razreda iz 29 novosadskih osnovnih {kola; koji vole biologiju, imaju sklonosti ka istra`ivawu i `ele da aktvno u~estvuju u za{titi prirode. Ovaj kamp se zasniva na idejama razvoja ekolo{ke svesti kod mali{ana, razvoja afiniteta prema nauci, promociji zdravih stilova `ivota i podsticawu kreativnosti kod mladih.

- Svakog dana mali{ani borave na terenu i na programu su im po dve teme koje su vezane za boravak u prirodi. Tako|e, deca mogu da izaberu radionice koje ih interesuju a, naravno, svako ve~e organizuju se i zabavni programi za ma-

li{ane - rekla je koordinatorka kampa Du{ica Milenkovi}.

Tako|e, sa decom rade i stru~ne osobe sa Prirodno matemati~kog fakuleta u Novom Sadu, pa klinci imaju prilike da na ovom kampu nau~e mnogo korisnih stvari poput upoznavawa ekolo{kih pojmova, prepoznavawa biqaka, pre`ivqavawa u prirodi i jo{ mnogo zanimqivih stvari.

Prema re~ima mali{ana koji ovih dana borave na Testeri, ovaj sedmodnevni izlet je pun pogodak.

Klinci ka`u da se super provode, da svaki dan nau~e pone{to i, {to je najva`nije, da u`ivaju u dru`ewu i mnogobrojnim aktovnostima za koje, ~ini se, nema boqeg mesta od Fru{ke gore; gde ~ist vazduh puni de~ja plu}a i pozitivno uti~e na wihovo zdravqe.

B. M.

U KARLOVCIMA OD DANAS SLATKI FESTIVAL

Parada kuglofa na trgu Deveti Festival kuglofa po~iwe danas u Sremskim Karlovcima.

Sve~ano otvarawe planirano je za 11 sati na centralnom gradskom trgu, gde }e se odvijati najve}i deo programa manifestacije u naredna dva dana.

Danas od 19. 30 sati na programu je koncert de~ijeg hora „Vrap~i}i“, a u 20 ~asova nastup plesne grupe “Altair”. Sutra{wi program po~iwe u 17 sati na Trgu Branka Radi~evi}a kada je takmi~ewe plesnih parova u be~kom valceru. Sat kasnije je revija narodnih no{wi, a progla{ewe pobednika u nadmetawu za najboqi kuglof i u plesu bi}e oko 20.15 sati. Posledweg dana festivala, u nedequ u 20.15 sati u rimokatoli~koj crkvi bi}e koncert horova.

Z. Ml.

„TR@NICA” OBELE@ILA 58 GODINA POSTOJAWA

Problem Kvanta{a tra`i re{ewe

Promet i zakup tezgi na novosadskim pijacama opali su za ~etiri do {est odsto, tokom proteklih godinu dana. Istovremeno, i tro{kovi JKP „Tr`nice“ smaweni su za 26 osto, istakao je ju~e na obele`avawu 58 godina postojawa ovog preduze}a preduze}a, direktor Du{an Baji}. U periodu od juna 2009. do juna 2010. firma je investirala u adaptaciju i mehanizaciju potrebnu za odr`avawe i funkcionisawe pijaca.

Kompletna rekonstrukcija velike hale i kioska na Detelinarskoj pijaci, adaptacija vodovodne i kanalizacione mre`e na Ribqoj pijaci, popravka krovova tezgi na Temerinskoj pijaci, kupovina tri automobila, desetak rashladnih vitrina i jo{ preko 20 vitrina za jaja, obele`ili su proteklih 12 meseci. Uz to su kupqene i dve rashladne komore sa boksovima na Kvanta{koj pijaci, cisterna za prawe pijaca, kontejneri i pres kontejneri za sme}e.

- Tokom protekle godine problem je bio to {to nismo izdali ni jednu tezgu u klimatizovanoj hali na Detelinarskoj pijaci. Nije bilo zainteresovanih ni na dve licitacije niti neposrednom pogodbom. Trgovci ka`u da im je boqi promet na platou. Ina~e, svim objektima, sem Kvanta{koj i Ri-

bqoj pijaci, dao bio ocenu izme|u 8.5 i 9.5. Problem Kvanta{ke - tog rugla pored monta`no-demonta`nog mosta, moramo {to pre re{iti. Izgradwa Veletr`nice bi doprinela tome, a ujedno bi mnogo doprinela gradu. Zaposlila bi oko 50 qudi, a nezavisna studija je pokazala da bi ona zara|ivala izme|u 90 i 110 miliona dinara godi{we.

Ako se usvoji rebalans buxeta kojim bi nam bilo odobreno 25 miliona dinara za kapitalne subvencije, planiramo da i mi jo{ toliko ulo`imo pa da sve akumuliramo u nove projekte - rekao je Baji}.

Planovi „Tr`nice“ su pokrivawe Limanske pijace, na mestu gde nema krova, izgradwa rashladne hale od 250 metara kvadratnih, adaptacija objekta na Ribarskom ostrvu. Baji} je istakao i da }e se nedostaju}ih 23 do 24 odsto sredstava za funkcionisawe firme, zaraditi tako {to }e se vi{ak radne snage baviti prodajom poqoprivrednih proizvoda na pijaci.

U narednim mesecima, po re~ima pomo}nika direktora za marketing i odnose sa javno{}u Dejana Toma{evi}a, preduze}e }e se ukqu~iti projekat “Tesla”: wime }e se mobilnim telefonom, multimedijalno slati informacije u vezi sa preduze}em, pijacama…

S. Tanuryi}

Ki{a tokom minulih dana je omela JKP „Lisje“ da bude revnosnije u odr`avawu grobaqa, a istovremeno im je stvorila i vi{e posla u ure|ivawu zelenih povr{ina, jer posle padavina trava raste „ko iz vode“. „Novosadska hronika“ je dobila nekoliko SMS poruka ~italaca koji su ukazivali na neure|ena grobqa, ali u „Lisju“ tvrde da kosci neprekidno rade na terenu.

Od kada je prestala da pada ki{a, vele, radi se prakti~no od jutra do mraka.

- Danas treba da se zavr{i ko{ewe trave na Katoli~kom grobqu. Taj posao zapo~et je ju~e, a danas }e se ure|ivati grobna poqa 4, 6 i 8 na Gradskom grobqu.

Na ovom grobqu je zavr{en drugi krug ko{ewa trave i, kada se zavr{i posao na ova tri grobna

poqa, kosci }e krenuti i tre}i put da ure|uju zelene povr{ine na Gradskom grobqu. Na Jevrejskom grobqu isto }e se danas raditi, a od ponedeqka naredne sedmice kosi}e se trava na Uspenskom grobqu. Tamo posao treba da se zavr{i do Ivandana, 7. jula - ka`e {ef Slu`be za odr`avawe i ure|ivawe zelenih povr{ina na grobqima Divna Ga{parovi}.

Prema wenim re~ima, na Alma{kom grobqu tokom ove sezone trava je ve} dva puta poko{ena. Tako|e, kada se zavr{i ko{ewe trave na futo{kim grobqima, a posao je u toku, krenu}e se ponovo na ure|ewe zelenih povr{ina na Alma{kom grobqu, dakle, po tre}i put.

Kako je istakla Ga{parovi}, ove godine je znatno mawe novca

izdvojeno iz buxeta grada za ure|ewe zelenih povr{ina na grobqima. Neka grobqa }e se zato ure|ivati pet ili ~etiri puta, a Gradskom grobqu tokom ove sezone sledi samo jo{ jedna ko-

{wa trave. Lane je, navela je primer Ga{parovi}, na grobqima o kojima se stara JKP „Lisje“ trava ko{ena pet do sedam puta u toku sezone.

Z. Deli}

KRIVI^NE PRIJAVE PROTIV OSUMWI^ENOG ZA PIJA^NE PREVARE

„Pla}awe” pretwama osujetila policija Protiv Nemawe N. (42) iz Futoga, pet osoba, kao i to da je u maju protiv wekako ka`e, nisu isplatili, a jo{ su mu i osumwi~enog za nekoliko prevara trgoga ve} podneta krivi~na prijava za delo telefonom pretili smr}u i premla}ivavaca na Kvanta{koj pijaci, o ~emu je u~iweno na isti na~in. wem bejzbol palicama. Kada je sa sinom “Dnevnik” ju~e pisao, bi}e podneta kriPrema re~ima jednog od prevarenih troti{ao ponovo na adresu u Futogu, na kavi~na prijava, saop{teno je ju~e iz novogovaca Georgia R. iz \ur|eva, koji se sa piji je zatekao oka~en ~eki} i bejzbol pasadske policije. On se tereti licu. On tvrdi i da su jo{ dvoda je da je od nekoliko prodawegovih sugra|ana isto Nemawa N. se tereti da je od nekoliko prodavaca jica vaca na ovoj pijaci preuzimao pro{la prilikom poku{aja na Kvanta{koj pijaci preuzimao vo}e i povr}e, vo}e i povr}e. Ipak, kako se prodaje gra{ka i boranije. za koje im, po isporuci, nije platio navodi u saop{tewu, Nemawa I ostali trgovci na KvantaN. robu nije i platio, ve} je {u, koji su insistirali da deo zadr`avao na Kvanta{u, a deo su trosumwi~enim sreo sredinom juna dok je na ostanu anonimni zbog li~ne bezbednosti, govci nosili wegovoj ku}i u Futog.

Kvanta{koj pijaci prodavao svoj gra{ak, kazali su nam da su upu}eni u kriminalnu Osumwi~eni je, kako saop{tava policisa osumwi~enim Nemawom je bilo jo{ muaktivnost grupe iz Futoga, koja prete`no ja, obe}avao isplatu kod svoje ku}e. Me|u{karaca. On je rekao da su dvojica ugovovara proizvo|a~e vo}a i povr}a kada se prtim, po dolasku u Futog, Nemawa nije plarila trgovinu i dala mu kaparu od 2.000 vi put pojave na pijaci. Do sada su, kako }ao vlasnicima robe, nego je ponovo obedinara za 20 xakova gra{ka, a da su ga katvrde, prevarili jedan stariji par pri ot}avao da }e to u~initi naknadno. Policisnije u Futogu pretwama oterala jo{ drukupu wihovog gro`|a, trgovca sa gajbicaja tvrdi da je on na ovakav na~in o{tetio ga dvojica. Preostalih 18.000 dinara mu, ma jagoda…

S. Tanuryi}

U SREMSKOJ ULICI U KARLOVCIMA

Protiv klizi{ta 24 {ipa Zavr{ena je ugradwa {ipova u delu Sremske ulice u Sremskim Karlovcima u okviru sanacije klizi{ta. Radnici „Geomehanike“ ugradili su 24 {ipa, koliko je projektom i predvi|eno i sada sledi izlivawe naglavne grede u du`ini od 40 metara, gradwa potprnog zida, postavqawe za{titne ograde i na kraju asfaltirawe kolovoza.

- Radovi su tekli i br`e no {to smo planirali, ali na`alost, ovonedeqna ki{a nas je na kratko omela – ka`e direktor „Geomehanike“ Ivica Ivandi}. – Moramo da sa~ekamo da se zemqi-

^ITAOCI PI[U SMS U Ulici Omladinskog pokreta, ”kom{ija” parkira svoju `utu “bubu” ispod ko{a, na terenu za basket, pewe se na krov, skida obru~ i stavqa u auto, nao~igled prolaznika, uz obrazlo`ewe da deca prave buku dok se igraju?!!! Ko }e za{tititi decu od ovog bahatog, divqa~kog, sebi~nog i sramnog ~ina? Gde sad mali{ani iz kraja da ubacuju loptu??? Dokle sa bahato{}u?!!

064/1127... *** Zaslu`uju doma}ice i vi{e od 100 evra, ali neka im to isplate wihovi uku}ani. Ne o~ekuju vaqda da dr`ava uzme od mene i da wima? Pa ja, pored osam sati na

{te prosu{i da bismo nastavili radove. Prvobitno je planirano da do 1. jula posao bude zavr{en, a sada smo primorani da ga prolongiramo za toliko koliko je potrebno da se tlo osu{i.

Po Ivandi}evim re~ima, najva`niji deo projektnog zadatka je obavqen, a to je ugradwa {ipova, jer su oni garancija da je padina za{ti}ena od klizawa. Na gradili{tu }e se ~im teren bude suv, raditi svakog dana.Sanaciju finansira Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine. Vrednost radova je oko pet miliona dinara.

Z. Ml.

065/47-66-452 & 063/366-977

Nesportski faul! poslu, obavim i sav taj posao doma}ice.

064/3101... *** Vlast u Srbiji izazvala epidemiju meningitisa, da bi skrenula pa`wu gra|ana sa surove stvarnosti u zemqi?! Van Srbije nema ni tragova eventualnog meningitisa!

Dok je ovde visoko signifikantan, lekari prete {trajkom! Pa gde to jo{ ima?! S po{tovawem.

063/523... *** Vlada bi da stimuli{e stanogradwu, a kome bi se ti stanovi prodavali? Prira{taj stanovni{tva negativan, nema podmlatka, nema vi{e sa sela ko da do|e u grad, useqavawa stranaca nema, izdati stan podstanarima nikad te`e, porezi na stan vi{estruko ve}i nego u prethodnom razrezivawu. Kome misli Vlada da }e se ti stanovi prodati? Gra|evinci }e se, po svemu sude}i, sami prekvalifikovati u gledaoce „Farme“, „Velikog brata“ i sl. 064/2149... *** Nije zaraslo samo Alma{ko grobqe, zaraslo je i Katoli~ko!

Bruka i sramota, ne mo`e{ u}i na grobqe, a kamoli sti}i do grobnog mesta!

062/9764... *** U Pre{ernovoj ulici nije voda stigla na prag, ve} fekalije. O realizaciji se pri~a samo kad je vandredna situacija, a od sprovo|ewa pri~e u delo – ni{ta! 21 vek???

062/9764... *** Uop{te ne treba pove}ati PDV u Srbiji, ve} samo pove}ati naplatu. U 90 odsto butika ne daju ra~une!

063/7244... *** Onaj Bubwevi} je genije.Ka`wava prijavqene taksiste, ka`wava bicikliste u centru... E, da mu je i Goli otok. Razmahao se ~ovek, birali smo ga.

064/3078... *** Danas svaka anonimna {u{umiga di`e svoj glas, pa tako i biciklisti. Drsko je sa wihove strane {to se suprotstavqaju nadle`nima, a vrlo dobro znaju da samo po-

nekog biciklistu vidi{ na wegovoj stazi. Ostali se drsko provla~e izme|u pe{aka i jo{ mu opsuju ako im se na|u na putu i ometaju wegovu vratolomiju u slalomu.

Podr{ka Sini{i Bubwevi}u i stavu Grada da se doti~ne bunxije uklone i ka`wavaju!

064/0863... *** Neka se biciklisti ne bune, nego da se dr`e reda i propisa.

Bubwevi} neka ne odustaje i nastavi da ih dovedi u red. A tako bi i “Tr`nica” morala da zabrani ulazak biciklistima u pijace. Neka se parkiraju ispred pijace, a ne da nale}emo na to~kove i pedale kada nam doti~ni stane iza le|a.

062/1296...

c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

I rebalans i ombudsman

da se ure|ewe zemqi{ta pla}a u 36 rata, umesto dosada{we 24. Gradski parlament ne}e raspravqati o novom sistemu naplate grejawa po

NARODNA PARTIJA PITA

Prikrivena privatizacija „Vodovoda”?

Narodna partija upozorila je javnost da je prema dnevnom redu dana{we sednice Skup{tine grada predvi|eno usvajawe informacije povodom realizacije Ugovora o pru`awu usluga, ~iji je predmet Strategija razvoja i privla~ewe investicionog kapitala u oblasti vodosnabdevawa i odvo|ewa otpadnih voda, {to mo`e biti uvod u prikrivenu privatizaciju komunalnog preduze}a "Vodovod i kanalizacija". Kako je istaknuto na ju~era{woj pres konferenciji Narodne partije, od odbornika se o~ekuje da prihvate

izve{taj o po~etku obimnog procesa uvo|ewa privatnog partnera u javni sektor , a da pri tom nisu videli dokument koji je izradila konsultantska ku}a "CSP".

- Odbornici Grupe gra|ana “Maja Gojkovi}” zahtevaju da se o ovako va`nom pitawu zaka`e posebna sednica Skup{tine grada, umesto {to se ono u obimnom dnevnom redu “krije” kao 98. ta~ka - kazao je potpredsednik Narodne partije i odbornik Grupe gra|ana "Maja Gojkovi}" u gradskom parlamentu Neboj{a Kora}.

I. S.

Kao i obi~no, Skup{tina }e se baviti i planovima detaqne regulacije i nalozima za izradu niza tih dokumenata. Na obimnom dnevnom redu na}i }e se i odluka kojom se reguli{e uklawawe objekata koji ugro`avaju bezbednost gra|ana, kojom se sada celokupna aktivnost prebacuje na Upravu za urbanizam, dok je to ranije bilo izdeqeno izme|u urpave i inspekcije.

Skup{tina }e danas po svemu sude}i usvojiti izmene investicionog programa "Vodovoda i Foto: F.Baki} kanalizacije".Taj proutro{ku, ve} }e samo glasati gram ina~e predvi|a da od 1. juo dopunama postoje}e odluke la voda poskupi za 30 posto, o grejawu kojima bi se stvoriali }e o tome, kada do|e vreme, li uslovi za uvo|ewe nove ododlu~ivati Gradsko ve}e. luke.

S. Krsti}

GO DSS KRITIKUJE PREDLOG REBALANSA BUYETA

Komunalnu u{tedu plati}e gra|ani

- Ukoliko Skup{tina grada usvoji najavqeni rebalans gradskog buxeta, koji predvi|a da se javnim komunalnim preduze}ima za 25 do 30 odsto umawi iznos novca koji dobijaju iz gradske kase, cenu }e platiti gra|ani, jer }e poskupeti cene komunalnih usluga – ocenio je na ju~era{woj konferenciji za medije potpredsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije Petar ]irovi}.

Tvrdwe je potkrepio navode}i primer preduze}a “Vodovod i kanalizacije”, ~ije usluge }e, prema najavama, poskupeti za 30 odsto ve} u julu. ]iro-

9

POSLE PRETWE [TRAJKOM

DANAS DVE SEDNICE SKUP[TINE GRADA

Preko 100 ta~aka dnevnog reda i dve sednice o~ekuju danas odbornike Skup{tine grada. Na prvoj sednici odbornici }e glasati o Aleksandru Gruji}u, kandidatu za prvog gradskog za{titnika prava gra|ana, dok }e se na drugoj na}i rebalans buxeta, izmene programa investicija i poslovawa javnih preduze}a proisteklih iz rebalansa, a trebalo bi da Trg slobode i plato ispred Spensa budu odre|eni za mesta za javna okupqawa.

Iako je spomiwano da }e Skup{tini biti predstavqen izve{taj o novcu koji je grad dao "Egzitu" pro{le godine, to se najverovatnije ne}e desiti. Pred odbornicima }e se na}i i predlog

petak25.jun2010.

vi} je tako|e najavio kako }e odborni~ka grupa DSS-a u Skup{tini Novog Sada na dana{woj sednici gradskog parlamenta predlo`iti da se na dnevni red stavi rasprava o predlogu da Sajlovo dobije status mesne zajednice. Prema mi{qewu GO DSS, koji je pokrenuo projekat osnivawa MZ “Sajlovo”, i vi{e stotina gra|ana koji su potpisima podr`ali predlog, neodr`ivo da naseqe sa vi{e hiqada stanovnika i specifi~nim komunalnim problemima i daqe bude deo detelinarske MZ “Jugovi}evo”; od koje je i fizi~ki odvojeno.

I. Sabado{

U „Zelenilu” legla majska plata Zaposleni u "Zelenilu" dobili sle}i na regres od lane. Deo duga su ju~e drugi deo majske plate a natreba da stigne na radni~ke raredne sedmice treba da prime i ~une naredne sedmice. No`ini} akontaciju za jun, re~eno je ju~e u ka`e da je na sastanku bilo re~i firmi, posle sastanka poslovodi o tehnolo{kom vi{ku. Procestva i sindikata firme. Usaglana je da ima oko 50 stalno zapo{en je kolektivni slenih bez kojih ugovor i prema rebi firma mogla.

U „Stanu” je prema ~ima predsednika Zbog smawenog najavama sindikata obima posla, kasindikata Qube Popovi}a direkspremno za {trajk, `e, treba da se torica Nata{a smawi i broj sezoali jo{ nije Ra{eta bila je sanaca. U re{avawu odre|en datum glasna da se pritehnolo{kog vilikom odre|ivawa {ka sindikat i koeficijenata primene isti arposlovodstvo bi}e neprekidno {ini za sve, u okviru stru~ne na vezi. U "Stanu" je prema najaspreme, {to ranije nije bio sluvama sindikata spremno za ~aj. Sindikat odustaje od {trajka, {trajk, ali jo{ nije odre|en daali }e pratiti {ta }e se od ju~etum. Direktora Milenka Perira{weg dogovora ostvariti ~ina tri puta smo bez uspeha zvaPortparol firme Ivan No`ili telefonom. Po preduze}u koni} rekao je da je dogovorena i laju pri~e da je 120 radnika vidinamika isplate dugovawa, mi{ak.

Z. Deli}

Od arende 54 miliona Gradski Savet za ekonomski razvoj usvojio je ju~e predlog godi{weg plana programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta na podru~ju Novog Sada. Kako je re~eno, godi-

{wim programom za poqoprivredno zemqi{te u 2010. planirano je se od zakupa oranica dobije prihod od oko 54 miliona dinara. Grad gazduje sa oko 9.000 hektara poqoprivrednog zemqi{ta.

Z. D.

Akcija protiv narkomanije Povodom Svetskog dana borbe protiv droge, Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti “Vita” organizuje akciju informisawa o bolestima zavisnosti. Prva faza }e biti u Zmaj Jovinoj ulici, gde }e mladi volonteri obeve{tavati o narkomaniji a druga

}e se odvijati sutra u obliku besplatnog savetovawa u prostorijama bolnice na Sentadrejskom putu 117c od 10 do 18 ~asova. Dodatne informacije mogu se dobiti na brojeve 6414-911 i 6414-922.

N. V.

Reci ne drogama Povodom 26. juna, Me|unarodnog dana borbe protiv zloupotrebe droge Dom zdravqa „Novi Sad“ danas od 9 do 11 sati u megamarketu Univereksporta "021" organizuje akciju

informisawa gra|ana o zloupotrebama droga. Lekari i medicinske sestre dava}e informacije kako prepoznati rizi~no pona{awe kod dece.

Q. Na.

petak25.jun2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „dadiqa Makfi i ~arobni prasak“ (18), „Besa“ (19.45),“Lov na biv{u `enu“ (21) Art bioskop, Vojvodina na Spensu: „Tr~i za `ivotom“ (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te do 3. jula „Infant“ Novosadsko pozori{te Festival ma|arskih pozori{ta „Slepa ulica“ (14.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945“.

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“, Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog „Wujork = Menhetn“ (do 30. juna).

Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Galerija Matice srpske, Izlo`ba „Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a“ (do 5. juna) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Jelena Bursa}-Ihas iz Novog Sada (devoj~ica i de~ak), DEVOJ^ICE: Mileva Brbori}, Sandra Lazi}, Nada Stojanov, Jelena Jaukovi}, Aleksandra Tubi} i Milica Milovanovi} iz Novog Sada, Svetlana Ili} iz Temerina, Gordana Trivunovi} iz Futoga, Gordana Joki} iz Sremske Kamice, Irena Dobri} iz Veternika i Bojana Vuka{inovi} iz Sremskih Karlovaca, DE^AKE: Sla|ana Di{ovski-Siv~ iz Vrbasa, Aleksandra Petrovi} iz Ba~ke Palanke, Dijana Mari} iz @abqa, Sofija Martinovi} iz Beo~ina, Tawa Pavlica iz Siriga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Du{an Vida Devi} (1927) u 11.45 ~asova (urna), Jovan Ilije Dragosavac (1936) u 13.15, Dragomir @ivka Gajinov (1955) u 14 sati, Husein Amira Bogu}anin (1938) u 14.45 i Bogdanka Rajka Pivni~ki (1943) u 15.30 ~asova. Na Mesnom grobqu u Veterniku danas }e biti sahraweni Naser Sefedina \urakovac (1960) u 15 ~asova i Qubi{a Sre}ka Aleksi} (1950) u 17 ~asova.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

ZREWANIN: U Sredwobanatskom okrugu, usled suvi{nih voda, najugro`enije su op{tine Nova Crwa i @iti{te - rekao je ju~e za „Dnevnik” direktor zrewaninskog Vodoprivrednog preduze}a „Sredwi Banat” Samuel Kolar. On je precizirao da je u novocrwanskoj op{tini situacija kriti~na u Vojvoda Stepi, Srpskoj Crwi i Novoj Crwi, gde je voda prodrla u ku}e i dvori{ta. Tamo{wi atari, tako|e, plivaju u vodi.

- Posledwih dana u tim mestima bilo je najvi{e padavina i zato u wima imamo najizra`enije probleme sa suvi{nim vodama. ^inimo maksimalne napore i ve} se pokazuju odre|eni rezultati, jer voda se povla~i iz pomenutih sela, u kojima ima i dosta poplavqenih ku}a – napomenuo je Kolar.

Uz pomo} gra|evinske mehanizacije ~iste se odvodni kanali kako bi suvi{na voda {to br`e bila preusmerena u wih, a zatim i ka crpnim stanicama koje rade mak-

simalnim kapacitetima. U Op{tini @iti{te, tako|e, postoji dosta problema, prvenstveno u selu Torda. I tamo se nalazi mehanizacija Vodoprivrednog preduze}a „Sredwi Banat”.

- Dali smo prioritet odvo|ewu vode iz naseqenih mesta. Atare }emo kasnije re{avati, jer smatramo da je sada va`nije da odvedemo vodu iz ku}a, pomo}nih objekata i dvori{ta. Za to vreme gledamo i u nebo i molimo se da ne padne nova ki{a, jer }e onda biti jo{ ve}ih problema – dodao je Kolar.

Na~elnica Sredwobanatskog upravnog okruga Tawa Dulovi} potvrdila je za „Dnevnik” da }e danas biti odr`ana sednica Okru`nog {taba civilne za{tite, na kojoj }e biti predo~ene posledwe informacije o poplavama u Sredwem Banatu. O~ekuje se i prisustvo predsednika op{tina u okrugu koji }e saop{titi kakva je situacija na terenu. @. B.

Kriti~no na jo{ dva mesta APATIN: Prema re~ima {efa {taba za odbranu od poplava u Apatinu Milorada Buji}a, na jo{ dva mesta se saniraju posledice nastale poplavama. Pumpe rade danon}no na jezeru u Prigrevici, koje je poplavilo celu ulicu Kate Pejinovi}. Nastoji se da se smawi nivo vode u jezeru, kako bi se voda povukla iz dvori{ta poplavqenih ku}a. U toku protekle no}i nivo vode je

smawen za ~etiri santimetra.

Na drugom mestu rovokopa~i vodoprivrednog preduze}a „Zapadna Ba~ka” izmuqavaju melioracioni kanal u Svilojevu, iz kojeg se voda odvodi do Dunava, prema pumpi kod Miri}a. Na taj na~in se poku{ava sapasiti ulica Milo{a Rastovi}a, gde je zavr{nica kanala i u kojoj su pomo}ne prostorije u doma}instvima jo{ pod vodom.

J. P.

INSPEKCIJI 150 PRIJAVA ZBOG ZATRPANIH KI[NIH KANALA

Zbog nemara voda se iz jendeka preliva u dvori{ta KIKINDA: Od 21.juna kada su u kikindskoj op{tini obilne padavine dostigle kulminaciju me{tani su Op{tinskoj komunalnoj inspekciji podneli oko 150 prijava protiv kom{ija koji su zatrpavawem ili betonirawem prostora ispred ku}a zapre~ili uli~ne kanale. Nesavesni gra|ani su tako izazvali veliki problem jer vi{ak vode nije imao gde da oti~e.

- Inspekcija je poslala upozorewe da se kanali u~ine prohodnim ili }e protiv takvih gra|ana biti podneta prekr{ajna prijava, a kazne su od pet do 50 hiqada dinara - ka`e {ef Slu`be za inspekcijske poslove i za{titu {ivotne sredine Jelena Aleksi}.

S druge strane, gra|ani se `ale da upojni kanali o kojima brine JP „Direkcija za izgradwu grada” nisu u funkciji. Takav je slu~aj bra~nog para Jovanovi}, koji `ivi na uglu ^anadske i ulice C ara Du{ana. Zorica Jovanovi} ka`e da je mehanizacija pre sedam dana prokopala kanale za odvod ki{nice ispred ku}a na toj lokaciji, a zbog toga {to upojni {aht za

odvod ki{nice nije u funkciji, sva voda se slila u wihovo dvori{te i u ku}u kom{ije koji `ivi prekoputa.

- Pre dva dana izdat je nalog Direkciji da re{i taj problem, me|utim, zbog velikih pote{ko}a radnici jo{ uvek nisu stigli na tu lokaciju – ka`e Jelena Aleksi}. - Problem ure|ewa i gazdovawa ki{nom kanalizacijom je u postupku re{avawa ve} vi{e od 20 godina. Osim toga {to je u me|uvremenu mre`a upojnih kanala o{te}ena, zapu{tena ili zatrpana, kqu~ni je problem {to lokalna samouprava najpre treba da uredi ~itavu mre`u kanala u gradu, da bi posle toga takvu infrastrukturu poverila na odr`avawe nekoj firmi.

Gra|ani su, kako bi re{ili svoj problem, napravili novi.

Usmerili su ki{nicu u mre`u namewenu fekalnoj kanalizaciji koja zbog preoptere}ewa mo`e biti ozbiqno o{te}ena. Stoga je izdat apel da se vi{ak vode ne odvodi na ovaj na~in jer }e do}i do jo{ ve}ih problema.

A. \uran

BE^EJSKI KUD „\IDO” PROSLAVQA JUBILEJ

Slavqe na bazenu

BE^EJ: Tokom tri decenije postojawa, preko hiqadu „|idovaca” je u dvadesetak zemaqa Azije, Afrike i Evrope predstavqalo grad Be~ej. I sada Dru{tvo broji oko 200 ~lanova, koji su u svakom trenutku spremni da promovi{u grad na najboqi mogu}i na~in.

Nadaju se da }e lokalna samouprava smo}i snage da im prisko~i u pomo} u realizaciji plana obele`avawa vrednog jubileja. Istovremeno, o~ekuju da ovu godinu ne}e pamtiti samo kao jubilarnu, ve} i godinu u kojoj }e definitivno razre{iti status ~itavog Dru{tva, rekao je na pres konferenciji povodom obele`avawa jubileja ~lan rukovodstva KUD „\ido” Dragan Kokovi}.

Program aktivnosti je vrlo bogat, a da li }e biti i realizo-

van zavisi od finansijske podr{ke sa strane. Lokalne samouprave prvenstveno, ali i drugih donatora i qudi dobre voqe. Ve} za danas je planirano „Ve~e folklora”. Slavqeniku }e u gostima biti KUD „Banat” iz pograni~nog ma|arskog naseqe Deske, stari i osvedo~eni prijateqi iz makedonskog drevnog Ohrida KUD „Gerdan”, ADZNM „Gusle” iz Kikinde i KUD „Branko Radi~evi}” iz Sremske Mitrovice.

- Koncert }e se odr`ati u sali Gradskog pozori{ta u 20.30 sati.

Kako je lokalna samouprava pokroviteq svih na{ih jubilarnih koncerata, to se ulaz ne}e napla}ivati - ka`e umetni~ki rukovodioc „|idovaca” Goran Dumanovi}.

V. Jankov

11

PO^IWE IZGRADWA PUTA OD I\O[A DO MOSTA NA TISI

NOVA CRWA I @ITI[TE STREPE OD NOVIH KI[A

Voda se povla~i iz poplavqenih ku}a i atara

petak25.jun2010.

Obilaznica {titi retke ptice KIKINDA: Predstavnici Javnog preduze}a „Direkcija za izgradwu grada” iz kikinde i Fonda za kapitalna ulagwa Autonomne pokrajine Vojvodine potpisali su ugovor o izgradwi putnih koridora na Tisi od novog mosta na Adi prema Novom Be~eju, ^oki preko Padeja i Kikindi od mosta do I|o{a. Vrednost prve faze radova je 517,4 miliona dinara.

Koridor koji }e biti izgra|en kroz ~etiri op{tine ima du`inu 22 kilometra i prva je faza radova. Nakon {to se izradi kompletna dokumentacija o~ekuje se povezivawe Kikinde i mosta na Tisi kod Ade. Kikindska op{tina pribli`ava se realizaciji jednog od najva`nijih poduhvata za na{u op{tinu, istakao je predsednik op{tine Ilija Vojinovi} i napomenuo da su isto ta-

ko va`ni rekonstrukcija puta Kikinda-Ba{aid i otvarawe me|unarodnog prelaza Nakovo-Lunga Javno preduze}e „Direkcija za izgradwu grada” je investitor radova i pored kikindske op{tine zastupa i interese op{tina Novi Be~ej, ^oka i Ada. Nakon {to je sproveden postupak javne nabavke, Fond za kapitalna ulgawa za izvo|a~a radova odabrao je kao najpovoqnijeg ponu|a~a firmu “Vojput” iz Subotice.

-U ugovoru, ukupna cena za izvo|ewe radova u prvoj fazi,je oko 513 miliona dinara sa PDVom – istakao je koordinator Fonda za kapitalna ulagawa za op{tinu Kikinda Dragan Stojanovi}. – Po~etak radova o~ekujemo za desetak dana, a Fond za kapitalna ulagawa se obavezao ugovorom da }e pre po~etka radova

„Vojputu” isplatiti avans u iznosu od 25 odsto, kako bi suboti~ka firma mogla otpo~eti sa nabavkom neophodnog materijala. Rok za zavr{etak radova ove, prve deonice je 180 dana, odnosno do kraja ovogodi{we gra|evinske sezone.

Direktorica Javnog preduze}a „Direkcija za izgradwu grada” Edita Divkovi} ka`e da prva faza, podrazumeva izgradwu puteva na teritoriji op{tina Novi Be~ej i Kikinda -U kikindskoj op{tini bi}e ura|en deo puta od I|o{a prema mostu na Tisi u du`ini od pet kilometara koji se spaja sa koridoromkoji dolazi od Bo~ara. Tako|e bi|e ura|en i deo koridora ~ija du`ina je ne{to vi{e od tri kilometara, od pruge prema mostu. Napomiwem da put ne ide do samog mosta, jer izme|u terito-

ZREWANINCI DOBIJAJU JO[ JEDNO PREDUZE]E

Preseqewe samo na papiru ZREWANIN: Izme{tawem sedi{ta vaqevske Fabrike vijaka „Gradac” u Zrewanin, ovda{wi `iteqi ne}e dobiti nova radna mesta. Jer, menaxment preduze}a ne planira da u najve}em banatskom gradu otvori nove pogone, niti da premesti stare koji se sada nalaze u Vaqevu, nego samo na papiru da promeni fabri~ku adresu. Ipak, to zna~i da }e fabrika ubudu}e sve lokalne takse i poreze pla}ati Zrewaninu i tako puniti wegov gradski buxet.

Ovakve namere za „Dnevnik” je potvrdio i direktor „Gradca” Branko Radoji~i}, napomiwu}i da }e to biti u~iweno zbog negativne klime u Vaqevu stvorene

Dejan Pani}

zbog situacije u preduze}u. Radnici ve} tri meseca {trajkuju, protive}i se najavqenom planu reorganizacije „Gradca”, po kojem }e 160, od ukupno 240 radnika, ostati bez posla. Tra`e i isplatu osmo-

Fabrika „Gradac” u Vaqevu

mese~nih zaostalih zarada i vi{emese~nu uplatu doprinosa za zdravstveno i penziono osigurawe. Radoji~i} veli da je lokalna samouprava u Vaqevu svojim lo{im potezima dala za pravo {trajka~ima i onemogu}ila daqi normalan rad fabrike.

- Smatramo da bi nezdrava klima koja je stvorena u gradu mogla da ima odraz na sudske organe i ostale u~esnike u procesu reorganizacije, kroz koji na{e preduze}e mora da pro|e. Mnogo je do sada bilo izre~enih la`i, insinuacija, i da ne bismo reskirali vrlo va`an proces za sve zaposlene, ve}inskog vlasnika, a i samu fabriku, odlu~ili smo da sedi{te fabrike ubudu}e bude u Zrewaninu – objasnio je direktor Radoji~i}.

Upitan da li je rukovodstvo firme ve} obavilo razgovore sa predstavnicima ovda{we lokalne samouprave, kako bi ih obavestilo o svojim namerama, on je odgovorio odre~no.

- Nismo jo{ uvek, ali ne be`imo od toga, niti ja, niti ~ovek koji je na{a veza u Zrewaninu, a to je

advokat Dejan Papi} – dodao je Radoji~i}.

Odgovaraju}i na pitawe zbog ~ega je odabrano da ba{ Zrewanin bude novo sedi{te „Gradca”, na{ sagovornik je naglasio da se to desilo sticajem okolnosti i ranijih poslovnih veza.

- Advokat Papi} je iz Zrewanina, a on je vezan za proces reorganizacije kroz koji moramo pro}i.

Svejedno je, mogao je biti i bilo koji drugi grad – kazao je Radoji~i} i poru~io da od eventualnog otvarawa pogona u gradu na Begeju u ovom trenutku nema ni{ta.

Fabriku vijaka „Gradac” je, u februaru 2006. godine, na aukciji, za 81 milion dinara kupio nekada{wi rukovodilac TVIK-a iz Knina, danas biznismen u Moskvi Du{an Sekuli}. Sve kontrole Agencije za privatizaciju pokazale su da je Sekuli} izmirio sve obaveze iz kuporpodajnog ugovora.

Sekuli} je nedavno najavio tu`bu doma}im i stranim sudovima zbog {tete koju je pretrpeo zbog {trajka u Gradcu. @. Balaban

VR[A^KA BOLNICA BEZ SANITETSKIH VOZILA

Na hitne intervencije taksijem VR[AC: Lekari Op{te bolnice u Vr{cu na hitne intervencije dolaze taksijem jer je Hitna pomo} pripala Domu zdravqa pa vi{e ne mogu da koriste wihova vozila. Direktor bolnice dr Sredoje \uri} ka`e da je samo u toku pro{log meseca na usluge taksi prevoznika ova ustanova potro{ila 90 hiqada dinara.

-Fakturisali su nama usluge prevoza koje je trebalo da plati Fond za zdravstveno osigurawe.

Me|utim i wima je zabraweno da ih izmiruju, jer po zakonu novca ne mogu da koriste za te namene – pri~a o ovome \uri}.

Problem, isti~u u bolnici mogao bi da se re{i ako bi se ovoj ustanovi, kako je to kod bolnica u drugim gradovima, nabavila sanitetska vozila, pare za gorivo i obezbedili voza~i. Me|utim, kome god su se od nadle`nih obratili nisu nai{li na konkrtno re{ewe. ^lan Op{tinskog ve}a zadu`en za

zdravstvo Bojan Mandi} isti~e da op{tina za nema zakonsku obavezu da re{ava ove probleme.

- Osniva~ Op{te bolnice je Pokrajina, a hitna pomo} prema instrukcijama Inspekcije za zdravstvo ne sme da dovozi lekare. Mi `elimo da pomognemo, anga`ovali smo se u razgovorima sa Republi~kim zdravstvenim fondom. U drugim gradovima bolnice imaju sopstveni vozni sanitetski park, na`alost u Vr{cu to nije slu~aj – rekao je Mandi}.

Op{ta bolnica je u ovom gradu izgra|ena jo{ pre 60 i vi{e godina i u weno odr`avawe se od strane osniva~a malo ulagalo. Pro{le i ove godine preko sto miliona dinara ulo`ila je Fondacija „Hemofarm”, pomogla je i op{tina, da se u celosti od poda do plafona renoviraju aku{ersko i de~ije odeqewe, gde nije bilo osnovnih uslova za boravak i le~ewe najmla|ih

pacijenata i porodiqa. Vaqa re}i to da se u ovoj bolnici le~e pacijenti iz op{tina Vr{ac, Alibunar, Plandi{te i Bela Crkva u nekim slu~ajevima i iz cele Srbije i regionalnog je karaktera. U boqoj situaciji nisu ni druga odeqewa, ali u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo tako|e nema para.

Dok se ne na|e re{ewe lekari i medicinsko osbqe nemaju ni{ta protiv da se do bolnice dovoze taksijem, ali oni moraju da po{tuju saobra}ajne propise, semafore i ne smeju da voze br`e, kako je u hitnim slu~ajevima neophodno. Lokalna samouprava, i pored dobre voqe, nije u stawu da pomogne, sem da upozorava, moli i tra`i pomo}, kako je to rekao Mandi}, a administracija, kao u svim prilikama izgleda sporo ili nikako ne reaguje da se ovaj i drugi problemi u vr{a~koj bolnici re{avaju.

R. Jovanovi}

rije op{tine Kikinde do samog mosta na Tisi su teritorije op{tina ^oka i Ada. U prvom delu gradimo samo one puteve za koje postoji kompletna dokumentacija. Do{lo je do izmene prvobitne trase od I|o{a, zbog zaobilaznice, kako put ne bi prolazio kroz zakonom za{ti|en rezervat, stani{te retkih ptica i `ivotiwa – ka`e Edita Divkovi}.

U toku je izrada neophodne putne dokumetacije za op{tinu ^oka i Ada jer se na teritoriji ove dve op{tine nalazi deo puta koji je obuhva}en ovogodi{wim radovima. Ukupna du`ina sva tri putna pravca je oko 22 kilometara, a novi put od I|o{a do mosta na Tisi ima ne{to vi{e od 15 kilometara. Du`ina koridora kroz ~okansku op{tinu je oko tri kilometara, a kroz Adu je oko 800 metara.

A.\uran

VESTI Bogat vidovdanski program STARA PAZOVA: Posledwi junski vikend }e u staropazova~koj op{tini biti u znaku tradiciopnalnih, ali i novih programa koji su posve}eni Vidovdanu, prazniku hri{}anske tradicije i srpske istorije. U Staroj Pazovi, tradicionalno, KUD „Branko Radi~evi}” do~ekuje de~je folklorne ansamble iz Srbije, Makedonije i Austrije, na me|unarodni festivali „Vidovdanski susreti”. Centralni program }e biti uprli~en u subotu od 20 ~asova na letwoj pozornici na Trgu dr Zorana \in|i}a. Ve~eras }e biti odr`ano „Vidovdansko poselo” u Sokolskom domu, a u nedequ uve~e koncert folklornih grupa, na letwoj pozornici ispred Kulturno-poslovnog centra u Novoj Pazovi. U Novoj Pazovi prvi put }e povodom Vidovdana, biti odr`an koncert srpske duhovne i nacionalne muzike pod naslovom „Oj Prizrene grade, kruno gradova” koji organizuju me{oviti crkveni hor „Sveti Vlasdika Nikolaj Srpski” i de~ji hor „An|el~i}i” hrama Svete Petke u Novoj Pazovi. Koncert po~iwe u 19 ~asova. U Vojki KUD „Slavko Gajin” do~ekuje KUD „Moslavina” iz Gare{nice u Hrvatskoj, koncert po~iwe u 20 ~asova, a ulaz je besplatan.

A.N.

Slovena~ki horovi ZREWANIN: Horovi iz Slovenije „Mladi veseqaki”, pod umetni~kim vo|stvom dirigenta Petera Gojko{eka, i „Pomlad” koji vodi Fernando P. Mehijas, odr`a}e ve~eras koncert u Baroknoj sali Skup{tine grada Zrewanina. Koncert, u suorganizaciji Kulturnog centra Zrewanina i Internacionalnog muzi~kog centra, po~e}e u 20 sati, a ulaz je slobodan. @. B.

Sredwo{kolci u Slova~koj NOVI BE^EJ: Pedesetak u~enika Sredwe {kole Novi Be~ej, zajedno sa nakoliko profesora i predstavnika lokalne samouprave, otputovali su u u [turovo, na takmi~ewa na kojima u~estvuju sportisti gradova i op{tina sa kojima ovaj grad u Slova~koj neguje bratske veze.

Sredwo{kolci }e se takmi~iti se u fudbalu, ko{arci i plivawu.

M. K.

12

CRNA HRONIKA

petak25.jun2010.

DNEVNIK

MINISTARKA PRAVDE SNE@ANA MALOVI] O SLU^AJU MILANKA [ARAN^I]A

Tu`ila{tvo utvr|uje dokaze za oduzimawe imovine Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izrazila je ju~e uverewe da }e Tu`ila{tvo odmeriti da li postoji nesrazmera izme|u zakonitih prihoda biv{eg direktora "@eleznica Srbije" Milenka [aran~i}a i imovine koju poseduje i na osnovu dokaza do kojih do|e pokrenuti postupak za oduzimawe imovine.

Ona je podsetila na to da je Zakon o oduzimawu imovine ste~ene krivi~nim delom vrlo jasan i da }e na osnovu raspolo`ivih dokaza i dokumentacije biti pokrenut postupak protiv svih koji odgovaraju za krivi~-

na dela pod udarom tog zakona, a {to je slu~aj sa [aran~i}em, osumwi~enim za zloupotrebu slu`benog polo`aja.

– ^iwenica je da u koruptivnim krivi~nim delima postoji i taj efekat kada je imovina ste~ena na nelegalan na~in i ja sam duboko uvrerena u to da }e Tu`ila{tvo i u ovom slu~aju, na osnovu dokaza do kojih do|e, pokrenuti postupak za oduzimawe imovine – izjavila je ministarka novinarima.

Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je ju~e Tanjugu da }e

U SEPTEMBRU NASTAVAK SU\EWA ZA UBISTVO FRANCUSKOG NAVIJA^A

Dovoqno dokaza u „slu~aju Taton” Ministarka pravde Srbije Sne`ana Malovi} izrazila je ju~e o~ekivawe da }e sud efikasno suditi u predmetu protiv optu`enih za brutalno ubistvo francuskog dr`avqanina Brisa Tatona u Beogradu i vrlo brzo doneti presudu.

Odgovaraju}i na pitawe novinara povodom apela Tatonovih roditeqa na svedoke da se jave i svedo~e u tom predmetu da bi se rasvetlilo ubistvo wihovog sina, ministarka je kazala da bi se sve {to bi eventualno rekla kao predstavnica izvr{ne vlasti moglo shvatiti kao uticaj na nezavisno pravosu|e.

– Verujem da na{e tu`ila{tvo raspola`e odgovaraju}im dokazima, a tu veru izvla~im iz ~iwenice da je podignuta optu`nica i da se po woj vodi glavni pretres. Moja intencija u ovom slu~aju, kao i u svim drugim, jeste da sud sudi efikasno i da vrlo brzo do|emo do presude – navela je ministarka.

Optu`nica tereti 15 navija~a "Partizana" da su, kao saizvr{ioci, po~inili te{ko ubistvo, jer su 17. septembra pro{le godine u Beogradu, na Obili}evom vencu, nasmrt pretukli

Bris Taton

francuskog dr`avqanina Tatona, neposredno pred po~etak utakmice "Partizan"–"Tuluz".

U bekstvu su \or|e Preli} i Dejan Puziga}a, koji su ozna~eni kao organizatori prebijawa francuskog navija~a. Gotovo svi optu`eni negirali su da su tukli Tatona, koji je 12 dana posle napada preminuo od posledica prebijawa.

Su|ewe }e biti nastavqeno 2. septembra u Vi{em sudu u Beogradu.

(Tanjug)

POVE]AN BROJ STRADALIH NA PRUGAMA

Opasni pru`ni prelazi Za prvih pet meseci ove godine na putnim prelazima u Srbiji poginulo je 27 lica, a 25 je povre|eno, {to je znatno vi{e u odnosu na lane, kada je za 12 meseci poginulo osam, a povre|eno 16 u~esnika u saobra}aju, saop{tile su "@eleznice Srbije".

Na srpskim, ali i evropskim prugama, broj nastradalih i povre|enih u vanrednim doga|ajima na putnim prelazima iz godine u godinu sve je ve}i, saop{tavaju "@eleznice". Po statisti~kim podacima stru~nih slu`bi "@eleznica Srbije", gotovo svi vanredni doga|aji na putnim prelazima nastali su zbog propusta, nepa`we, nepridr`a-

vawa saobra}ajne signalizacije, ali i bahatog i neodgovornog pona{awa u~esnika u drumskom saobra}aju.

Od ukupno 126 nesre}a na putnim prelazima tokom ove i pro{le godine, "@eleznica" je bila uzro~nik vanrednog doga|aja samo jednom.

Na podru~ju "@eleznica Srbije" ima ukupno 2.138 putnih prelaza i svi su obezbe|eni na odgovaraju}i na~in. Petina prelaza obezbe|ena je najsavremenijom signalno-sigurnosnom opremom, branicima i polubranicima, a ostali znacima drumske signalizacije, saop{tile su srpske `eleznice.

(FoNet)

Nestala Duwa [imi} Porodica i prijateqi tragaju za 25-godi{wom Novosa|ankom Duwom [imi} koja se vodi kao nestala. Po nezvani~nim informacijama, posledwi put je vi|e-

na 25. maja ove godine u ve~erwim satima posle izlaska s drugom i drugaricom. Navodno, razbila je mobilni telefon i krenula u pravcu Keja.

Duwa ima plavu kosu i plave o~i. Ro|ena je 8. juna 1985. godine u Novom Sadu. Diplomirala je grafi~ki dizajn na Vi{oj tehni~koj {koli u Novom Sadu. Na socijalnoj mre`i “Fejsbuk” kreirana je grupa za pomo} u wenom pronala`ewu koja je za vrlo kratko vreme skupila oko 4.300 ~lanova, mahom mladih qudi iz Novog Sada.

Duwina porodica i prijateqi mole sve koji imaju neku informaciju u vezi s ovom devojkom da se jave na telefon 063/839–44–00 ili da po{aqu poruku na adresu comicns@gmail.com.

protiv biv{eg direktora "@eleznica Srbije" biti podnet zahtev za oduzimawe imovine, imaju}i u vidu uputstvo republi~kog javnog tu`ioca da se za dela koja se wemu stavqaju na teret obavezno tra`i finansijska istraga.

– Dr`ava }e na taj na~in poku{ati da umawi {tetu koja je na~iwena "@eleznicama" u samom postupku zakqu~ivawa spornog ugovora – rekao je Homen.

Milanko [aran~i}

Protiv [aran~i}a i trojice wegovih saradnika, koji su uhap{eni 2. juna u Beogradu, Posebno odeqewe Vi{eg suda u Beogradu vodi istragu zbog sumwe da su zloupotrebom slu`benog polo`aja o{tetili "@eleznica Srbije" za 1,24 milion evra kupovinom vozova iz [vedske i Slovenije. Na teret im se stavqa sporna nabavka {est dizel-elektri~nih lokomotiva od slovena~kih `eleznica i deset dizel-motornih vozila od {vedske kompanije "[veden reil" jer se taj posao mogao obaviti u Srbiji. Oni su

ostvarili imovinsku korist nezakonitim sprovo|ewem postuka javne nabavke lokomotiva i elektromotornih vozila i uvo|ewem u posao posredni~kih firmi, me|u kojima se pojavquju i strana pravna lica.

Istraga se, uz [aran~i}a, vodi i protiv wegovog biv{eg pomo}nika Zorana Mili}evi}a, direktora sektora za investicije u tom javnom preduze}u Dragoslava Pej~i}a i Milorada ^elebi}a, koji je ugovarao posao kupovine lokomotiva preko posredni~kih firmi iz Trsta i Londona.

DRAMA NA [ATRINA^KOM JEZERU KOD IRIGA SRE]NO OKON^ANA

Lepa re~ spre~ila tragediju Osam dana je Asim [abazovi} (63) iz fru{kogorskog sela Neradin kod Iriga, proveo u ~uvarskoj ku}ici na [atrina~kom jezeru kod [atrinaca, ~ekaju}i Vidovdan, kada je planirao da prekrati svoje muke – da izvr{i samoubistvo. Invlid je, ide na {takama, a gazda kod kog je bio sluga punih jedanaest godina, odlu~io je da ga otera sa svog imawa. Tih osam dana Asima je hranio i ube|ivao da odustane od nauma da `ivot prekrati davqewem u jezeru Me|e{ Du{ko ]iri}, zakupac jezera.

Posle bezuspe{nih poku{aja, ]iri} je na kraju pozvao Centar za socijalni rad iz Rume, pa su wegove radnice uspele da Asima nagovore da odustane od svojih namera, obe}av{i da }e ga smestiti u jednu porodicu u Nikincima i da }e brinuti o wemu.

Asim [abazovi} je sam, bez igde ikoga. U Irig je stigao pre 30 godina, iz Vlasenice u Bosni, bio je sezonac, sadio vo}wake u tada{wem iri{kom kombinatu.

vo ~lan porodice. Ali, jednom prilikom, dok su pokrivali kotobawu pre ~etiri godine, Asim je pao s krova, zavr{io je u bolnici s dva povre|ena ki~mena pr{qena i iz bolnice iza{ao kao invalid – na {takama.

– Pro{le subote je gazda po~eo da vi~e na mene da sam beskoristan, da nisam dobro nahranio stoku, i da se spakujem i idem kud znam – sa suzama u o~ima pri~a Asim [abazovi}. – Kuda?

Nemam gde. Pro{ao sam jo{ jednom kroz imawa biv{eg kombinata u Irigu, da se setim davnih dana.

Dana kada sam do{ao ovde, gde sam ostavio svoju mladost, a sada ho}u i `ivot.

Smestio sam se u ku}icu, ovde na brani jer ne mogu Asim [abazovi} kraj [atrina~kog jezera vi{e da radim i nikome i ne trebam. Odlu~io sam da ovde nema li~nih dokumenata, ima saostanem do Vidovdana, pa da na mo mnogo tu`nih se}awa. taj dan zavr{im u jezeru. Lak{e – Nikome vi{e ne trebam – }e mi biti tako. ponavqao je stalno Asim dok je {etao branom na jezeru.

Ni posle vi{e~asovnog ube|ivawa s radnicama Centra za socijalni rad, Asim nije hteo da napusti stra`arsku ku}icu i krene s wima, mada su mu obe}ale ku}ni sme{taj, {to podrazumeva potpunu brigu o ovom nesposobnom ~oveku. Tek na nagovor Du{ana ]iri}a, Asim [abazovi} je odustao od daqeg opirawa i pristao na to da o wegovoj sudbini daqe odlu~uju socijalni radnici.

– Verujte da sam ovih dana mislio samo da li }e isplivati iz jezera. Meni je potpuno jasna wegoSocijalna radnica ubedila Asima da neizvr{i samoubistvo va situacija i kako mu je, Kada je kombinat propao, Asim S Asimom su pre tri decenije ali ne mogu da shvatim da u ovom je oti{ao sa svojim zave`qajem do{la i bra}a. Kada je nestalo trenutku dr`ava ne mo`e da mu da kod seqaka slu`i za koru posla za sezonce u kombinatu u pomogne. Razumem brigu o `ivohleba i krov nad glavom. Kod Irigu, bra}a su oti{li u nepotiwama, kad se podigla fama jednog doma}ina u Neradinu bio znato, a Asim ostao. Danas nema oko keru{e kojoj su odsekli noje 11 godina, radio, postao gotonikoga, ne zna gde mu je rodbina, ge, ali daj malo da brinemo i o

OSUMWI^EN VLASNIK PREDUZE]A IZ BA^KE PALANKE

Utajio porez od prodaje uvoznih automobila Poreska policija podnela je krivi~nu prijavu protiv vlasnika preduze}a "Tyl-car" zbog sumwe da je prilikom prodaje starih motornih vozila iz uvoza o{tetio dr`avni buxet za oko 23 miliona dinara, saop{tila je ju~e Poreska uprava.

Prijavqeni B. M. iz Ba~ke Palanke je od oktobra 2008. do februara 2009. uvezao i prodao 246 upotrebqenih motornih vozila, a deo novca od kupaca nije uplatio na teku}i ra~un, niti je dokazao da je gotovinu koristio u poslovne svrhe, navodi se u saop{tewu. Prijavqeni je time i nezakonito izbegao obra~un i pla}awe poreza, navodi Poreska uprava, dodaju}i da je krivi~na prijava zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja podneta Vi{em javnom tu`ila{tvu u Novom Sadu.

(Tanjug)

qudima! - pri~a jo{ uvek potreseni Du{an ]iri} Bolestan i onemo}ao, nesre}an, sam, bez krova nad glavom, Asim [abazovi} je odlu~io da sam prekrati svoje muke. Me|utim, zahvaquju}i dobrim qudima, za Asima dolaze boqi dani.

Brigu o wegovom zdravqu vodi}e socijalni radnici, smesti}e ga, ka`u, u jednu porodicu.

Kad je polazio s radnicama Centra za socijalni rad, tuga gomilana danima na wegovom licu i daqe je stajala. Dok se vozio u kolima, pogled mu je bio uperen ka jezeru dokle god je mogao da ga vidi.

Oti{ao je Asim [ahbazovi} s biv{ih iri{kih planta`a, koje su danas u korovu i deluju tu`nije nego Asim, oti{ao je da se odmara, da zaboravi muke seoskog sluge, koji je dobar dok mo`e da radi. Od sada, on je {ti}enik Centra za socijalni rad u Rumi, mada po papirima ne pripada nigde, nema li~nu kartu, boravi{te, rodni list, nema ni{ta, sem muku i ~emer koja se za `ivota nagomilala u wemu.

S. Bojevi}

KRIVI^NE PRIJAVE SUBOTI^KE POLICIJE

Neovla{}eno uzimawe kredita Suboti~ka policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Branka \.

(31) iz Subotice zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo neosnovanog dobijawa i kori{}ewa kredita i drugih pogodnosti.

Branko \. je kao odgovorno lice u SZTR "Kamenko" protivzakonito iskoristio 1.000.000 dinara koje je dobio po osnovu start-ap kredita za po~etnike za 2008. godinu od Fonda za razvoj Republike Srbije.

Pripadnici Policijske uprave u Subotici podneli su krivi~nu prijavu protiv Darka B. (51) iz Subotice, zbog postojawa osnovane sumwe da je zajedno s Biqanom R. (25) i Vesnom ^. (36) po~inio istovetno krivi~no delo. Darko B. je, kao odgovorno lice u DOO "Imunodar" 1.235.000 dinara koje je dobio po osnovu start-ap kredita za po~etnike za 2009. godinu iskoristio protivno wegovoj nameni. Ugovor s Fondom za razvoj Republike Srbije u ime preduze}a "Imunodar" potpisala je Biqana R., dok je Vesna ^. omogu}ila Darku B. gotovinski iznos, koji je on utro{io za li~ne potrebe.

A. A.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak25.jun2010.

13

PODVIG NOVOSADSKOG @ANDARMA ZORANA MILI]A

Izvukao i o`iveo devoj~icu iz Zobnati~kog jezera Sretko Kalini}

HRVATSKA VLADA POKRENULA POSTUPAK ZA SKLAPAWE UGOVORA SA SRBIJOM

Pripreme za izru~ewe Kalini}a Hrvatska vlada je ju~e pokrenula postupak za sklapawe ugovora o izru~ewu sa Srbijom, na osnovu koga }e jedna drugoj mo}i izru~ivati svoje dr`avqane zbog krivi~nog gowewa ili izvr{ewa kazne zatvora za krivi~na dela organizovanog kriminala i korupcije.

Prema re~ima ministra pravde Ivana [imonovi}a, radi se o prvom u nizu sporazuma sa zemqama jugoisto~ne Evrope, o ~ijem se sklapawu godinu i po pregovara sa zemqama regiona.

Hrvatska je nedavno izmenila Ustav i izme|u ostalog, izbrisala ~lan o neizru~ivawu svojih dr`avqana.

sporazumu je hitne prirode i u Hrvatskoj }e trajati izme|u jednog i ~etiri meseca", rekao je ministar.

"Jedan mesec }e trajati ako neko nema ni{ta protiv da bude izru~en, a najvi{e ~etiri meseca ako se netko suprotstavqa svim pravnim sredstvima i ima dobre advokate"", najavio je [imonovi}.

On o~ekuje da }e takvi sporazumi vrlo brzo dati konkretne rezultate i pomo}i razre{ewu nekih od najte`ih krivi~nih dela u dr`avama jugoisto~ne Evrope.

Hrvatska }e se tim sporazumima za{tititi od regionalnog organizovanog kriminala i sprege organizovanog kriminala i korupcije

Devoj~ica, nakon {to je prona|ena i izvu~ena iz mutne vode Zobnati~kog jezera, nije imala pulsa. Prvu pomo} pru`ili su mladi}i slu~ajno zate~eni na tom mestu koji su i tra`ili telo i vratili i sa~uvali puls. Kad je stigla ekipa Hitne pomo}i, nastavila je odr`avawe `ivota i u tome uspela. Potraga za te-

van i osposobqen. Danas je, na`alost, malo qudi koji `ele i mogu da pomognu nekome.

Nisu mi, naravno, toliko va`ni nagrada i priznawe, koliko `elim da vidim zdravu petnaestogodi{wu Teodoru Sokoli kako radosnio tr~i kroz Ba~ku Topolu. Bio sam preksino} kod wenog oca koji je i{~ekivao wen dolazak ku-

snio nam je da je ona kod prvog mola na jezeru. Odmah smo sko~ili u vodu. Po{to je voda tamo prili~no mutna, poku{ali smo pipawem da prona|emo telo. Zaronio sam vi{e puta, po{to se Danilo zadihao, pa nije mogao tog trenutka da ide pod vodu, a u jednom momentu mladi} s druge strane mola je dovikivao da je ta-

komi tri ili ~etiri dana, radi oporavka organizma. Sre}om, lekove i terapije prihvatala je najboqe. Nakon tri ili ~etiri dana po~ela je da reaguje na glas majke i oca i javqeno nam je da se probudila. Nekoliko sati kasnije Vlaji} i ja smo je posetili.

Mili} ka`e da je od trenutka kad je ~uo za doga|aj do va-

„Zemuncu” jednomese~ni pritvor @upanijski sud u Zagrebu odredio je ju~e jednomese~ni pritvor biv{em pripadniku "zemunskog klana" Sretku Kalini}u, jednom od osu|enih za ubistvo premijera Srbije Zorana \in|i}a, potvrdio je istra`ni sudija Kre{imir Dev~i}. On je objasnio da je Kalini}u odredio pritvor zato {to su kod wega na|ena falsifikovana dokumenta – dva la`na paso{a.

Sudija Dev~i} je Kalini}a ju~e ispitao u bolnici Sestara milosrdnica u Zagrebu, u kojoj je posle rawavawa na zagreba~kom jezeru u Rakitju pre dve nedeqe.

– Pritvor mu je odre|en zbog opasnosti od bekstva i mogu}nosti ponavqawa krivi~nog dela – objasnio je Dev~i}.

"Nakon {to su te prepreke u slu~aju Hrvatske otklowene, mo`emo o~ekivati sklapawe takvih sporazuma sa svim dr`avama regiona koje }e tako|e otkloniti prepreke u svojim internim pravosudnim sistemima", rekao je ministar.

Prvi takav sporazum Hrvatska }e potpisati sa Srbijom 29. juna, a privremeno }e se primewivati odmah po potpisivawu.

"Privremena primena traja}e do ratifikacije sporazuma u Saboru. Postupak izru~ewa po tom

koja nanosi velike ekonomske i socijalne {tete i destabilizuje dr`ave, naglasio je.

O~ekuje se da prvi korisnik primene tog sporazuma bude Sretko Kalini} koji je 8. juna u Zagrebu rawen u mafija{kom okr{aju i le~i se u bolnici iz koje }e odlukom istra`nog sudije biti preba~en u pritvor, odnosno u zatvorsku bolnicu.

Kako Kalini} ima i hrvatsko dr`avqanstvo, do izmene ustava nije mogao biti izru~en. (Tanjug)

Zoran Mili}

lom utopqenice je trajala, zapravo, nekoliko minuta, koji su se ~inili kao godine, a onda je `ivot pobedio u posledwi sekund. Junak doga|aja od 14. juna na kupali{tu kod Ba~ke Topole koji je spasao `ivot devo~ice Teodore Sokoli je `andarm novosadskog Odreda `andarmerije Zoran Mili} (22), kome je povodom ovog poduhvata ministar policije Ivica Da~i} nedavno uru~io plaketu za humanost i profesionalnost.

– Veoma mi je drago {to sam bio kod ministra na prijemu i to mi je velika ~ast – ka`e za "Dnevnik" Zoran Mili}. – Mnogi qudi to ne do`ive za svog radnog veka.

Ipak, re~ je o mom usmerewu i mom pozivu. Za to sam obu~a-

Foto: S. [u{wevi}

}i. Rekao mi je da }e, sre}om, najverovatnije sve biti u redu i da se o~ekuje oporavak bez posledica po weno zdravqe.

On nam je opisao {ta se desilo: - Nakon {to sam se prethodnog dana vratio iz Kopnene zone bezbednosti, odlu~io sam da s bra}om i dru{tvom koje me je do~ekalo, odem na ro{tiq na Zobnati~kom jezeru. Prilikom {etwe po pla`i s drugom i policajcem Danilom Vlaji}em, pri{ao nam je de~ak koji se uspani~eno raspitivao gde je spasila~ka slu`ba. Pitali smo ga da li se posekao i zbog ~ega mu treba pomo}, a on nam je odgovorio da je neka devoj~ica pod vodom ve} deset minuta. Obja-

Zobnati~ko jezero

mo osetio ne{to, ali da ne zna o ~emu se radi. Zaronio sam na tom mestu jednom i osetio ruku, ali nisam mogao izvu}i devoj~icu po{to se zaglavila ispod merdevina.

Mladi `andar se, me|utim, nije predavao.

- Drugi put sam zaronio i izvukao je na mol, a Danilo ju je prihvatio. Odmah smo zapo~eli prvu pomo} s masa`om srca, savili smo joj noge, stavili glavu u stranu, proverili jezik, ali puls nije imala.

Izbacivali smo joj vodu. Jednoj devojci sam pri tom rekao da zove Slu`bu hitne pomo}i.

Ekipa je do{la brzo, ve} za oko ~etiri minuta. Lekar je ustanovio da je devoj~ici vra}en puls. Ona je potom u bolnici dr`ana u kontrolisanoj

|ewa tela pro{lo nekoliko minuta, a prva pomo} je davana oko ~etiri minuta, do dolaska lekara.

– Jo{ se ne zna kako je do{lo do davqewa. Ka`u da je devoj~ica dobar pliva~ i da igrala s drugaricama na jezeru. Zate~ena je na oko tri metra dubine. Kad se probudila, nije znala {ta se dogodilo, a kasnije se prisetila svega do trenutka davqawa. Prilikom potrage i spasavawa nije bilo panike ni u jednom momentu. Najbitnije je u tim trenucima da bude{ smiren – ka`e na{ sagovornik.

Kako "Dnevnik" nezvani~no saznaje, devoj~ica Teodora je ju~e iza{la iz bolnice i dobro se ose}a.

M. Vuja~i}

DVOJICA OSU\ENA U SPECIJALNOM SUDU

[est godina zatvora za fiktivne poslove preko Kipra Specijalni sud u Beogradu izrekao je ju~e presudu kojom je na po tri godine zatvora osudio Dejana Mitri}a i Velisava Dragojlovi}a, po optu`bi koja ih tereti da su zloupotrebom polo`aja u svojim kiparskim firmama „Martos“, "Jelana" i "Lanseti", od 2003. do 2006. godine, na osnovu fiktivnih poslova, pribavili sebi protivpravnu korist od oko 15 miliona dinara, a partnerima odgovornim licima u 15 firmi u Srbiji korist od ukupno oko 389 miliona dinara.

Tre}eokrivqena Mirjana Golubovi}, zaposlena u firmi "Invest D", oslobo|ena je optu`be kojom joj se na teret stavqalo da je umi{qajno pomogla Mitri}u i Dragojlovi}u.

Sude}e ve}e, kojim predsedava sudija Maja Kova~evi}-Tomi}, oslobodilo je sve troje okrivqenih optu`be za krivi~no delo zlo~ina~kog udru`ivawa jer, kako je u obrazlo`ewu presude navedeno, nije bilo dokaza da je postojala organizovana kriminalna grupa.

Presu|eno je da se po pravosna`nosti presude od dvojice optu`enih oduzme korist koju su protivpravno stekli, te da

solidarno plate tro{kove postupka od 1.860.766 dinara, koji obuhvataju tro{kove prevo|ewa dokumentacije s gr~kog i makedonskog i tro{kove ve{ta~ewa.

Presudom su Dejan Mitri} i Velisav Dragojlovi} ogla{eni krivima po optu`bi koja ih tereti da su kao odgovorna lica u

firmama „Martos“, „Jelana“ i „Lanseti“, registrovanih u Limasolu na Kipru, u dogovoru s vi{e odgovornih lica u firmama iz Srbije, sklapali fiktivne poslove radi sticawa nezakonite zarade.

Sudija Kova~evi}-Tomi} je kazala da je u dokaznom postupku utvr|eno da je Mitri} putem interneta prilazio kwi-

govodstvenoj bazi podatka kiparskih firmi u svom i Dragojlovi}evom vlasni{tvu, te da su potom sa~iwavali fakture za usluge marketinga, istra`ivawa tr`i{ta i sli~ne poslove, na osnovu kojih su kasnije sklapani ugovori s odgovornim licima u pojedinim doma}im firmama. Utvr|eno je, obrazlo`ila je sudija presudu, da su sporne fakture overavane na Kipru i da su se vra}ale optu`enima.

Sudija je navela da je utvr|eno da su Mitri} i Dragojlovi} bili ovla{}ena lica za raspolagawe novcem kiparskih firmi i da su podizali pare koje su upla}ivane na osnovu fiktivnih poslova i usluga, te uz proviziju od 1,5 do pet posto, koju su zadr`avali za sebe, predavali odgovornim licima u firmama s kojima su i imali sporne aran`mane.

Po oceni ve}a iznetoj u presudi, utvr|eno je da su okrivqeni u optu`nom periodu imali ukupno 15 takvih spornih aran`mana, od kojih jedan i s odgovornim licem u beogradskoj firmi „Protekta“ Mi{om Stojanovi}em, protiv koga se pred Specijalnim sudom vodi postupak u slu~aju „naftna afera“.

J. J.

Beli Manastir

TU@ILA[TVO ZA RATNE ZLO^INE SRBIJE

Optu`nica za zlo~ine u Belom Manastiru Protiv ~etvorice biv{ih pripadnika SUP-a Beli Manastir srpsko tu`ila{tvo podiglo je optu`nice zbog ratnih zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva u op{tini Beli Manastir, u Hrvatskoj, u drugoj polovini 1991. godine.

U saop{tewu Tu`ila{tva navodi se da su Zoran Vuk{i}, Slobodan Strigi}, Branko Hrwak i Velimir Berti} optu`eni za ubistvo najmawe {est civila nesrpske nacionalnosti, protivzakonita zatvarawa, povre|ivawe tele-

snog integriteta, zastra{ivawe, teror, mu~ewa i ne~ove~na postupawa prema civilima.

Oni su tada bili pripadnici Jedinice za posebne namene iz sastava policijskih oru`anih grupacija SAO Isto~na Slavonija, Barawa i Zapadni Srem i svi su dr`avqani Republike Srbije.

Tu`ila{tvo je 24. decembra 2009. godine podnelo zahtev za sprovo|ewe istrage istra`nom sudiji Odeqewa za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu protiv ~etvorice osum-

wi~enih, kada ih je, na osnovu naloga Tu`ila{tva, priveo MUP Republike Srbije.

Dr`avno tu`ila{tvo Republike Hrvatske ustupilo je 2008. godine Tu`ila{tvu za ratne zlo~ine Srbije ovaj krivi~ni predmet @upanijskog suda u Osijeku, na osnovu Sporazuma o saradwi u progonu po~inilaca krivi~nih dela ratnih zlo~ina, zlo~ina protiv ~ove~nosti i genocida, zakqu~enog u oktobru 2006. godine.

E. D.

14

REPORTA@E

petak25.jun2010.

DNEVNIK

U OPUSTELIM SELIMA SRBIJE I CRNE GORE ZA @ENIDBU S ALBANKAMA ZAINTERESOVANI I NAJVE]I SKEPTICI ME[OVITOG BRAKA

Fotografija mlado`ewe po~etni kapital Onomad se ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Qaji} izvinio javnosti zbog izjave dr`avnog sekretara @eqka Vasiqevi}a da bi Srbija trebalo da za potrebe ne`ewa uvozi `ene iz Azije. Tom prilikom Vasiqevi} je objasnio da bi uvoz `ena s Istoka re{io problem mawka radne snage „jer, one bi, mlade i zdrave, mogle raditi na selu”. Qaji} je tada demantovao vest, rekav{i da niko nije razmatrao takvu mogu}nost te da ne}e tolerisati takvo pona{awe kojim se vre|aju doma}a i strana javnost, a Ministarstvu

banije, koje su momci iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske prevodili preko granice ~esto bez ikakvih papira. Ovaj vid trgovine postao je popularan u posledwih nekoliko godina, od kada je na stotine albanskih snajki reklo sudbononosno “da”.

One, kao ni mlado`ewe, ne smatraju da wihova sre}a bilo koga vre|a, a ruke trqaju i zadovoqni posrednici koji za provodaxisawe uzimaju od 500 do 1.000 evra. Ne`ewe se javqaju i na internet-forumima, gde se raspituju kako da do|u do nevesti iz Albanije.

Potraga za nevestom u zaba~enim krajevima

nanosi ogromna {teta. Po ministru Qaji}u, ovaj vid organizovane trgovine qudima je nedopustiv.

U isto vreme, Srbi su mawe pompezno „uvozili” `ene iz Al-

A posrednici izme|u Srbije i Albanije, koji imaju mnogo vi{e uspeha od ovda{wih politi~ara, obi~no su qudi koji imaju dobra poznanstva, znaju jezik i imaju dobro oko. Najboqe kli-

jente pronalaze u zapu{tenim seoskim sredinama gde ne`ewe samuju u ~esto bogatim doma}instvima, `eqni roda i poroda.

Po{to emancipovane Srpkiwe i Crnogorke gledaju kako da se sklone sa sela i pobegnu u grad za boqim prilikama, mu{karcima „nepristojne ponude” postaju primamqive. Tu nastupaju provodaxije, koje u spajawu, osim li~nog interesa, na umu imaju i boqu budu}nost budu}ih supru`nika. Tako ni{ta ne prepu{taju slu~aju.

Provere su opse`ne i detaqne, a u qubavnoj sre}i najve}u ulogu ima solventnost mlado`ewe. Ona se obi~no meri u grlima. U igri je sve – krave, ovce, ali i hektari zemqe ukwi`ene na wegovo ime. Sve podse}a na omiqenu de~ju bajku, izuzev {to, umesto staklene cipelice, provodaxija uzima fotografiju mlado`ewe koja je po~etni kapital, i odlazi u Albaniju, gde u jo{ zaba~enijim krajevima traga za dostojnom devojkom. Kada prona|e Pepequgu i upozna se s familijom, vra}a se mlado`ewi s prvim informacijama. Tada princ li~no odlazi u nepoznate krajeve da odmeri budu}u nevestu. Neretko, on sa sobom nosi i darove, koji, po albanskim obi~ajima, moraju biti u zlatu, te mladu kiti narukvicom, lan~i}em i prstenom, {to se ra~una kao vid veridbe. Nedugo potom, nevestina familija pakuje kofere i uzvra}a posetu da bi se li~no uverila u to gde {aqe devojku. Retko kada se desi da u ovoj fazi ima nezadovoqnih te se posle obostranih poseta svi pripremaju za svadbu.

Iz sjeni~ke, novopazarske i tutinske op{tine vi{e od 40 momaka su doveli mlade iz Albanije, a svakim danom ih se sve vi{e `eni. Sli~no je i u selima severne Crne Gore, gde se za albanske snajke mogu se ~uti samo re~i hvale.

– U pet najve}ih ku}a u na{em selu doveli su `ene iz Albanije. Vredne su i po{tene, po{tuju mu`eve, rade, ra|aju decu, svi ih hvale. One nas spasavaju – pri~a Gospava iz mesta u okolini Nik{i}a.

Mlado`ewe su prezadovoqne kako Albanke po{tuju mu{karce kao i wihovim patrijarhalnim vaspitawem. Naro~ito im se svi|a me|usobno po{tovawe i uva`avawe unutar porodice.

Zahvaquju}i ku}nom odgoju, one se lako uklapaju na na{im prostorima. Kako na rodnom ogwi{tu nemaju ni dovoqno struje, a kamoli elektri~nih aparata, ma{ina za prawe ve{a za wih je pravo bogatstvo. Tako su za `enidbu s Albankama postali za-

Svekrve hvale albanske snajke: idu u poqe, a ne `ale se

interesovani i najve}i skeptici u uspeh takvih me{ovitih brakova.

Ono {to ~udesnu qubavnu pri~u ~ini mawe romanti~nom je administracija dve zemqe.

Kada se odlu~e da po|u za svog ~oveka, mlade moraju da izvade vizu u Tirani. Po{to procedura traje oko mesec dana, bez papira ulaze u Srbiju tako {to ih pusti pograni~na policija ili tra`e mawe bezbedne prelaze, daleko od wihovih o~iju. U Sjenici, gde MUP odobrava dozvole za privremeni boravak srpskih snajki, odre|ena je `ena koja brine o produ`ewu viza. Ona neveste redovno zove telefonom, upozorava ih na to kada je vreme da produ`e boravak. Boqe ne prolaze ni one koje zatra`e srpsko dr`avqanstvo jer su opet prepu{tene administraciji koja traje predugo.

Ipak, zahvaquju}i ovoj nesvakida{woj „trgovini”, u mnogima selima u Srbiji i Crnoj Go-

ri posle decenija ~ekawa za~uo se pla~ beba i graja dece koja donose `ivot u zamrla ruralna podru~ja dve zemqe. Zadovoqne su i neveste, kojima je premija {to ne moraju da peru ve{ na ruke i rade te{ke fizi~ke poslove. U dobrostoje}im ku}ama u koje dolaze ima da se radi, ali nema bede u kojoj su odrasle. Lako u~e jezik, koji ve} posle pola godine zajedni~kog `ivota nije vi{e barijera. Svekrve ih hvale da ustaju pre svih, kuvaju kafu, rade sve doma}inske poslove, idu u poqe i ne `ale se. Ve}ina ih mewa veru jer je po wihovim obi~ajima boqe promeniti je nego ostati sam, te albanska imena prevode u srpska i potpuno se stapaju s okolinom.

Upu}eni ka`u da dovo|ewe `ena iz Albanije nije ni{ta novo jer su jo{ pre Prvog svetskog rata ne samo Srbi nego i Rumuni, Grci i Bugari krali Albanke i `enili se, samo {to tada to nije bilo toliko javno, al’ se nije ni krilo.

L. Nikovi}

SVETSKI TAMBURA[I, A U DEROWAMA

PRE^ANSKA LEKSIKA

O

Na ceni je i po{tovawe mu`a

Furtom

va moja me furtom zekcira! Ne da mi da da’nem du{om. Te joj smeta ovo, te ono, furtom ne{to izvoqeva. Nemam mira ni kad spavam ili – ~esta je `alopojka starijih, a {ta nam se sve ~esto doga|a a ne bi ba{ moralo i sredove~nih, ~ije se `ene se vidi glava iznad vr’ova. Sajo{ dr`e zada}e smi{qene Ka`e jedna stara pri~a da je pre udaje: ja }u wega doterati neka snajka, dovedena iz vin- mo {to se mrkov odmorio (da u red! To je ono iskonsko: ona skoga Srema gde qudi jo{ uvek li se ona odmorila niko i ne je mislila da }e ga promeniti, (a uz pomo} svojih osnovnih pita), ve} se kosilo `ito, pa a on da se ona ne}e nikad pro- proizvoda – vina i rakije) na|u se furtom rukovedalo, snopqe u krstine sadevalo, pa na voz meniti. Zato sad ne mo`e da vremena da sednu, podivane, u se na~udi kako od one umilne, svojoj novoj okolini dospela snopovi bacani, opet sadevano nasmejane, smerne i tihe denekako pred Bo`i} da se javi a u veliku kamaru, `urilo se vojke nasta ~egrtaqka, ~antrasvojima. Pi{e ona i koristi jer je vr{alica bila u kom{iluku. Dva dana se od ~a, aspida i o{trokonpra{ine ni{ta nije |a. Koja furtom ne{to videlo, morala je da (wemu) zakera. ide iza sala{a da reDakle, furtom je di pili}e za paprine{to {to se de{ava ka{. Bandigazda travrlo ~esto i nekako je `io jak ru~ak, ka`e: uvek neprijatno. Lala ne}e vr}i ako bude nenikad ne}e kazati da ki bu}kuri{. Posle furtom ide u bircuz. furtom ure|ivali On samo “obi~no” gumno, denuli slamu, svrati posle crkve punili plevaru, pa ili pijace “Kod tri pravili ~erpi}e za kokrajcare” da se vidi s ko{iwac. Da nije dvapajta{ima, ugovori red pala jaka ki{a, neki posao, pa ako je vaqda ne bi ni sedeli to i ~esto – nije furu gonku, ve} stalno bitom! Ali, furtom ti li na avliji ili u {ta{iqu poziv da ide{ u lama. Posle do{la rezervu ili na kulu~eberba kukuruza, qu{ti we kad se pravi neki klipove, tovari u konasip, bair ili vu~e la, istovaraj u ~arkamen za kaldrmu. dak… [umu kukuruzoFurtom tu~e i led, vine isekli, povezali plavi Bara, udara i do sala{a dovezli, grom u krstine, oluje furtom ne{to vukli nose crep – makar se do samog snega. Sad se, to doga|a i jedared u sre}om, oki{alo, pa dve godine. niko nikud ne mo`e od Skra}eni oblik re~i Ova moja furtom ne{to izvoqeva blata. Najkra}e, furfurtom “furt” se koristi kad se zdravo `uri da se novonau~enu re~ “furtom”. tom se ne{to radilo, a {to je najgore, koliko je ona ~ula iz ne{to neprijatno objasni. Ne Trukuje da ba{ ne razume {ta zna se otkud “furtom” i “fur- se oko we de{ava. Osim da se pri~e starijih, tako }e biti i tum” me|u vojvo|anskim Srbi- furtom ne{to radi. Odmah s dogodine! Jo{ su spomiwali da }e sejati repu, a mo`da i ma, maw’ ako nije od nema~kog ranog prole}a: prekopava se i kudequ! Furtom ne{to izmi“zufort”, {to treba da zna~i drqa ba{~a, seje mak, per{un, {qaju! “brzo”, pa se zapamtilo samo {argarepa, pa silina nekog Pavle Male{ev “furt” i postalo “furtum”. A cve}a. Onda se kopaju kukuruzi.

(Gra|a za kwigu "Marim ja, po{to je “zufort” ~esto slu- Prvi put, pa drugi put, pa se nek’ laju – Divani o re~ima", {ano, pogre{no se zapamtilo zagr}u, vodi se danima mrkov drugi deo) da i furtum zna~i ~esto. izme|u redova dok mo`e da mu

Udri u `ice i {pricerski dert!

Veliki festival tamburice u uranak uz i}e, pi}e i najboqe Derowama, tre}i po redu, po~itambura{e. we ve~eras koncertom Velikog Kako je tambura{ku muziku tambura{kog orkestra „Tambuuvek pratilo i dobro vino, orrica festa”, sastavqen iskquganizatori su pripremili i ~ivo od najboqih vojvo|anskih prisustvo brojnih vinara iz najtambura{a. poznatijih vinskih regiona.

Gala performans po~iwe u Pod sloganom "Tambura vino 20.30 pod vo|stvom Zorana Bugarskog Brice. Dvadeset i jedan profesionalni muzi~ar prati}e Merimu Wegomir, Ogija Radivojevi}a, ^edu Markovi}a, Danku Stoiqkovi}, \or|a ^avi}a i Mi{u Blizanca u izvedbama tambura{kih hitova za sva vremena. Po zavr{etku ovog koncerta nastupa grupa "Apsolutno romanti~no".

U tri dana (petak, subota i nedeqa), nastupi}e 13 orkestara u takmi~arskoj konkurenciji. U subotu i nedequ publika }e mo}i da ~uje i vidi tambura{e Lalo{i ba{ vole da do|u iz Vojvodine, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Rumunije, i{te" na prvom "Festivalu viSlovenije, Makedonije, Ma|arna Tamburica festa", okupi}e ske, Hrvatske i Austrije. se vi{e desetina izlaga~a boTakmi~arski deo traja}e od govskog napitka, koji }e broj20.30 do 22 sati, nakon ~ega }e u nim posetiocima, osim degustasubotu nastupiti Miroslav cije, pru`iti i informacije o Ili} u pratwi Mi}e Jankovi}a, kvalitetu vina, mogu}nost kupoa u nedequ bra}a Nikola i Mavine, te brojne savete o servirarinko Rokvi}. Posle glavnih wu tog pi}a i pravilnom spajanastupa, goste o~ekuje lalo{ki wu s hranom.

Brica obe}ao veselu atmosferu ^uveni tambura{, kompozitor i dirigent Zoran Bugarski Brica za danas najavquje veoma veselu atmosferu: – Poznati vokalni solisti, koje }emo pratiti, odabrali su hitove vojvo|anskih pesama. Atmosfera }e sigurno biti odli~na.

Aran`mani su prilago|eni povodu, tako da }e se na sceni prikazati sloboda muzike i vrlo vesela svirka. U jednom orkestru, publici }e se predstaviti i Srem i Banat i Ba~ka – objasnio je Bugarski.

Danas }e jo{ biti otvorena i likovna kolonija u Derowama, izlo`ba eksponata arheolo{kog nalazi{ta Dowa Brawevina i „Dani plodnosti, `ita, hleba i narodne tradicije“.

U subotu }e oko 14 ~asova Derowe do~ekati veliku nauti~ku

regatu „Voda Vojvodine“, a gosti }e mo}i da u`ivaju i u nastupu de~jih folklornih ansambala i kuvawu paprika{a-~obanca.

Nedeqa je rezervisana za takmi~ewe regata{a u kuvawu ribqe ~orbe.

Prevoz od Novog Sada i Beograda do svetskog tambura{kog festivala “Tamburica fest”, mogu} je i autobusom i vozom “Romantika”. Kompozicija na {inama iz Beograda polazi u 16 sati, a iz Novog Sada u 18. Po redu vo`we, povratak vozom u Novi Sad je u 3.35 sati, a u prestonicu se sti`e u {est ~asova.

Autobusi na liniji Novi Sad – Derowe, polaze u 7.15, 8.15, 13.00, 15.20 i 16.22 sati, a ~etiri dnevne autobusa u Novi Sad dolaze izme|u 7.48 i 17.40 ~asova.

P. Klai}

LOV

DNEVNIK

15

petak25.jun2010.

EKOLO[KA AKCIJA NOVOSADSKIH LOVACA

U AKCIJI PETROVARADINSKIH LOVO^UVARA

Protiv sme}a i komaraca

^etiri laneta spasena od bujice

Stari, odba~eni name{taj, gomile gra|evinskog {uta, plasti~ne fla{e svih vrsta i dimenzija, dotrajali tepisi, gume...

Sve to je, na`alost, do minule subote bio deo novosadskog lovi{ta, kao posledica blizine velikog grada. Ipak, sada je gore navedenog daleko mawe, nakon ekolo{ke akcije novosadskih lovaca: ~lanovi Lova~kog dru{tva “Novi Sad” su tokom subot-

weg pre podneva sakupili na desetine kubika raznog sme}a koje je potom izneto iz lovi{ta. Nisu ih spre~ili ni brojni rojevi krvo`ednih komaraca.

- U duhu nedavne akcije “O~istimo Srbiju”, `eleo sam da mi o~istimo svoje lovi{te – rekao je predsednik LD “Novi Sad” @ika Brzak. – Sli~ne akcije je pre nekoliko godina pokrenuo Lovalki savez Srbije, a mi ih ~e-

sto sprovodimo. Na`alost, blizina urbane sredine je takva da ~esto nailazimo na pravo ruglo i gomile sme}a, pa su nam ovakve akcije prili~no korisne – rekao je Brzak.

Po~etkom meseca, novosadski lovci su se ukqu~ili u jo{ jednu akciju, kada su obezbedili kukuruz kojim su deca na ribarcu, na ekolo{kom izletu, hranila labudove.

Qubiteqi prirode iz vojvo|anske prestonice

Foto: J. Pap

U najve}em izlivawu Dunava od 2006. godine, i jednom od najve}ih vodostaja u posledwe ~etiri decenije, lovo~uvarska slu`ba i nekolicina lovaca iz Petrovaradina minulih dana je iz vode izvadila pet lanadi, dok je sedam odraslih srna pod budnim okom spasilaca uspelo samo da se domogne obale. Na`alost, jedno lane koje je bilo u izuzetno te{kom stawu, ubrzo je podleglo, nije mu pomogla ni brza veterinarska intervencija.

Ipak, ostala ~etiri polako ali sigurno se oporavqaju.

- Dva laneta smo ve} vratili u divqi- Spas u lovo~uvarskom ~amcu nu, a preostala dva sada hraniVoda je ovog prole}a i leta domo kozjim mlekom, pa uskoro, stigla tre}i najvi{i nivo jo{ od kada oja~aju, i wih }emo vratuvelike poplave 1963. godine. Duiti u lovi{te – ka`e lovo~unav je napustio korito i voda je var Zlatko Abjanovi} koji je potpuno prekrila lokacije “Sigsa kolegom Zdenkom Korap~enal” i “Vajsovu rupu” u petrovakom, uz pomo} pojedinih lovaradinskom lovi{tu. Kako se ovo ca, u~estvovao u kaciji spasanaseqe {iri i urbana sredina je vawa srne}e divqa~i. tik uz nasipe, divqa~, kada voda

Foto: J. Pap

nabuja prakti~no nema gde da se skloni. Odrasla srne}a divqa~, pokazala su nedavna istra`ivawa tima koji je predvodio beogradski profesor dr Dragana Ga~i}, sasvim solidno pliva, za razliku od svog podmlatka kome u slu~aju poplava odmah treba prite}i u pomo}.

LOVNO STREQA[TVO Vojvo|anska liga Ju`na Ba~ka Grupa [ajka{ka Koviq 20. 6. 2010.

Ju`no Ba~ka liga Silba{ - 20.6 2010.

Ekipni plasman

Golubovi

Bodovi

Grupa [ajka{ka ^etvrto takmi~ewe u ju`noba~koj ligi @abaq 6. 6. 2010.

EKIPNO:

1. Ba~ki Petrovac

59

10

EKIPNO:

2. Glo`an

54

9

1. Titel

8 bodova

1. Senta

8 bodova

64 mete

3. Futog 2

54

8

4. Silba{

53

7

2. Senta

7 bodova

2. Ka}

7 bodova

59 meta

5. Novi Sad

53

6

3. \ur|evo

6 bodova

3. @abaq

6 bodova

58 meta

6. Oyaci

51

5

7. Bege~ 1

49

4

4. @abaq

5 bodova

4. Gospo|inci

5 bodova

58 meta

8. Futog 1

45

3

5. Ledinci

4 boda

5. Ledinci

4 boda

56 meta

9. ^enej

44

2

6. Gospo|inci

3 boda

6. \ur|evo

3 boda

54 mete

Golubovi

Bodovi

1. Zoran Brzak

32

10

7. Ka}

2 boda

7. Koviq

2 boda

50 meta

2. Slavko Gavrilov

28

9

8. Koviq

1 bod

8. Titel

1 bod

48 meta

3. Du{ko Medve|

27

8

4. Darko Krna~

27

7

5. Bogdan Borowac

25

6

1. Bela Kalmar

10 bodova

1. Miklo{ \ene{

10 bodova

6. Samuel Fabri

24

5

2. Rade [efer

9 bodova

2. Bela Kalmar

9 bodova

7. Jan Bohu{

19

4

8. Branislav Trija{ka

19

3

3. Jovan Qubi~i}

8 bodova

3. Predrag Staji}

8 bodova

9. Stevan Ugrin~i}

19

2

4. Dragan Ninkov

7 bodova

4. Rade [efer

7 bodova

10.Slavko Mati}

19

1

5. Stevica Raleti}

6 bodova

5. Ilija Mitrovi}

6 bodova

6. Svetislav ^onki}

5 bodova

6. Svetislav Lazovi}

5 bodova

Pojedina~ni plasman

JUNIORI 1. Janko Brwa

17

2. Maksim Egeqa

17

3. Sini{a [ovqanski

14

VETERANI 1. Aleksa Jovanovi}

17

2. Dejan Milkov

16

3. Pandil Srbinovski

13

POJEDINA^NO:

POJEDINA^NO:

7. Milorad Stankovi}

4 boda

7. Dragan @ivkov

4 boda

8. Dragan @ivkov

3 boda

8. Zvonko Dejanovi}

3 boda

9. Sava Radani}

2 boda

9. Goran Rama~

2 boda

10. Ilija Mitrovi}

1 bod

10.Stevan Peji}

1 bod

„VRELA HOMOQA”

Lova~ki fotosafari kraj @agubice U okviru desete, tradicionalne turisti~ke manifestacije “Vrela Homoqa” koja sutra po~iwe u @agubici, “svojih pet minuta”, po obi~aju ima}e i lovci: organizova}e fotosafari po predivnim obroncima netaknute prirode homoqskih planina.

Pored toga, organizuje se i smotra eko i lova~kog filma, a u nedequ, posledweg dana manifestacije, gostima i u~esnicima bi}e pripremqen lova~ki gula{. „Vrela Homoqa” promovi{u tradiciju, kulturu i prirodu isto~ne Srbije.

Pripremio: Du{an Kne`i}

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA

A meni?

SPORT

petak25.jun2010.

c m y

16

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI SELEKTOR SRBIJE RADOMIR ANTI] RAZO^ARAN

Ne pobe|uje uvek boqi tim Posle jo{ jednog razo~aravaju}eg nastupa na{eg nacionalnog tima na Svetskom prvenstvu, koji je zavr{en ve} posle prvog kruga takmi~ewa, selektor Radomir Anti} je mi{qewa da „orlovi“ nisu razo~arali. Propu{tene {anse protiv Australije ko{tale su nas plasmana u osminu finala, a kako isti~e Anti}, kqu~ni faktor je bila sre}a, koja nije bila na strani Srbije.

- Fudbal je bio nepravedan prema nama. Odigrali smo kvalitetnu utakmicu, imali smo mnogo {ansi, nismo ih iskoristili i sada mo`emo da `alimo za propu{tenom prilikom.

Ni jednom igra~u nemam {ta da zamerim - rekao je Anti}.

O samom toku utakmice s Australijom selektor je rekao: - Igru mo`emo da analiziramo iz vi{e uglova. Australija je bila rastere}ena, s izmena-

Radomir Anti}

Neverica Fudbaleri Srbije bili su od reda razo~arani posle poraza od Australije, pa su uglavnom kratko prokomentarisali tok utakmice.

- Mnogo nam je te{ko i ne znam da li je pametno da usijane glave dajem bilo kakve izjave. Svima nam je ovo te{ko palo, utakmica je bila puna emocija i naboja, a mi nismo imali koncentracije. Takav je fudbal - rekao je Branislav Ivanovi}.

Sli~no je razmi{qao i Zdravko Kuzmanovi}: - [ta da ka`em? Igrali smo dobro, stvarali {anse, ali wih na ovakvom takmi~ewu mora{ da iskoristi{. Oni su iz prva dva ozbiqna {uta dali dva gola. Odigrali smo najboqe, a ipak idemo ku}i.

Milo{ Krasi} nije mogao da veruje {ta mu se desilo: - Stra{no je kakvu sam {ansu proma{io. Morali smo da damo gol, posle nam se u nas uvukao strah, a na kraju jo{ arbitar nije dosudio penal. Ne mogu da verujem da nam sude dva penala i onda, kad nama trebaju, sudije nema nigde.

Lazovi}a ga|ali navija~i Napada~a srpske fudbalske reprezentacije Danka Lazovi} fla{om je ga|ao jedan navija~ nakon poraza „orlova“ od Autralije (2:1) i eliminacije posle prve faze grupnog dela takmi~ewa na Mundijalu u Ju`noj Africi. Lazovi} je i igru u{ao u drugom poluvremenu, ali na `alost, ni on nije uspeo da napravi razliku na terenu i pomogne saigra~ima da izbore plasman u Top 16.

Mihajlovi}: Bilo je nesporazuma Legendarni srpski fudbaler i trener italijanske Fiorentine Sini{a Mihajlovi} izjavio je da su mu pojedini srpski reprezentativci potvrdili da je u redovima orlova bilo nesporazuma pred me~ sa Ganom na Mundijalu, kao {to se i navodilo u medijima.

- Rekli su mi da postoje odre|eni problemi u svla~ionici koji se reflektuju na teren. Ima nekih nesporazuma me|u igra~ima.

Mo`da je to razlog nervoze na terenu. Na prve dve utakmice poklonili smo penale protivnicima nepojmqivim igrawima rukom! Sli~ne gre{ke se doga|aju jednom u pet godina, a mi smo to uradili u razmaku od samo nekoliko dana - rekao je nekada{wi srpski internacionalac.

Nakon posledweg sudijskog zvi`duka sudije Larionde, jedna fla{a poletela je u pravcu Lazovi}a. Igra~ se iznervirao i krenuo prema delu tribina gde se nalazio navija~. Malo je nedostalalo da do|e i do fizi~kog obra~una, ali je on spre~en intervencijom ostalih saigra~a i i dela publike na tribinama.

ma su do{li do sve`ine, dok su nas imperativ pobede, kao i propu{tene {anse dovele u dilemu. Ka`weni smo na te`ak na~in, jer mislim da smo zaslu`ili mnogo vi{e.

Zbog ~ega su srpski reprezentativci bili mnogo boqi u prvom, nego u drugom poluvremenu?

- Ne sla`em se da smo stali u nastavku utakmice, imali smo {anse i u drugom poluvremenu.

Poku{ali smo s novim igra~ima da osve`imo napad i do|emo do gola jer smo najavili da ne}emo kalkulisati. Nedostajala nam je zavr{nica. Ako jedna ekipa napravi deset {ansi a ne postigne gol, po meni je u pita-

wu faktor sre}e - kategori~an je bio Anti}. [to se nedosu|enog jedanaesterca ti~e, selektor Srbije je rekao: - Sudija je imao crni dan u odnosu na Srbiju.

Gol Krasi}a nije bio ofsajd, a ruka je bila o~igledna. U prethodne dve utakmice bili smo ka`weni dosu|enim penalima. U ovom slu~aju, me|utim, sudije nisu htele da vide prekr{aj koji je bio vrlo o~it.

U drugom poluvremenu do{lo je do velikog pada u na{oj igri?

- Na{a `eqa je bila da nastavimo u istom ritmu i s istim na~inom igre. Propu{tene {anse uticale su na na{ moral, bilo je te`e proma{iti ih nego posti}i gol. Rastere}eni protivnik tra`io je svoju {ansu, Kehjil je to odradio kvalitetno, dok je za nas to bio {ok i potpuno nas je dezorijentisao.

Posle svega, Anti} je poku{ao da ostane pozitivan.

- Mislim da smo ostavili dobar utisak. Momci su pokazali visoku sportsku kulturu i pona{awe. Mesec dana smo bili zajedno, ambijent nam je prijao i verujem da se ova generacija ne}e razi}i. Ima}emo {ta da analiziramo, a, izme|u ostalog, potvrdilo se i to da na Svetskom prvenstvu nema slabih ekipa, kao i da boqi ne pobe|uje uvek - zakqu~io je Anti}.

A. Krstanovi}

KAPITEN SRBIJE DEJAN STANKOVI]

Fudbal nas je kaznio Kapiten reprezentacije Srbije Dejan Stankovi} bio je realan u sagledavawu utakmice, a i na{eg kompletnog u~e{}a na ovom Mundijalu. On je posle eliminacije i poraza od Australije rekao: - Ne mo`e{ da ne da{ gol iz pet-{est {ansi, a da ne bude{ ka`wen. To nam je prolazilo kroz glavu, naro~ito kod sitiuacije da te deli tako malo od prolaska u drugi krug.

Da ne pri~am o posledwih 10 minuta, kada nismo uspeli, iako smo se nekako vratili u me~ posle ne znam kako primqenih golova. Potpisao bih to da smo odigrali najru`nije, a da smo dobili.

Ne znam {ta bih mogao da ka`em, a da posle ne u|em u problem i moram da se demantujem.

Za{to nam sudija nije svirao penal?

- Kad ti sve krene kontra, tako sad ni pomo}nici nisu hteli da vide penal. Ne}u da tra`im izgvore, jeste da bi bilo fenomenalno pro}i daqe golom u posledwem minutu.

Krenuli smo svi ka sudiji kad smo videli na video-bimu ~ist penal, ali zna{ da je sve to uzaludno i da se odluka ne}e mewati.

Ostaje li uteha da nismo razo~arali?

- Svi }e sada da nam sude.

Posle svake analize pisa}e da nismo pro{li. Cela Srbija je gledala me~, mislim da je u`ivala u prvom poluvremenu i mislila da }emo pro}i. Ali, fudbal te ka`wava i to se i nama sada desilo.

Problem neefikasnosti nas je ko{tao prolaska u drugi krug?

- Bili smo mo`da efikasni pre toga. Po{teno smo do{li ovde za razliku od nekih, ali nije nam se tako i vratilo.

Odigrali smo odli~no, ali ne mogu da verujem {ta smo proma{ili i {ta je [varcer branio.

Da li je trener Anti} pogre{io {to nismo igrali s dva {pica?

IZ STRU^NOG UGLA: ILIJA PETKOVI] BIV[I SELEKTOR

Bez snage za vrhunske domete Mundijal je za orlove zasmo nekoliko „zicera“, ali vr{en. Srbija je takmi~ewe neefikasnost nije samo stau grupi „D“ okon~ala na powe tela, ve} i duha. Kakav je sledwem mestu, uz najmawe to format na{ih fudbalera o~ekivanu pobedu protiv ako ne mogu da ubace loptu Nema~ke, odnosno dva neplanirana poraza protiv Gane i Australije. Dakle, stara pri~a sa novim pakovawem se ponovila, uz neizbe`nu dozu sete i razmi{qawe da je ova generacija mogla i morala vi{e da uradi u Ju`noj Africi.

- Nije smak sveta, igra}e se fudbal i daqe. Ne mo`emo ove rezultate da posmatramao kao razo~aravaju}e, iako je narod o~ekivao mnogo vi{e.

Imam dovoqno iskustva i tvrdim da je sam plasman na SP za nas veoma zn~ajana i velika Ilija Petkovi} stvar- veli Ilija Petkovi} koji se nacionalsa nekoliko metara u prazan ni tim opredvodio na SP u gol u tako zna~ajnom okr{aNema~koj. ju- smatra Petkovi}.

Usledila je blic analiza Zakqu~ak se name}e... poraza protiv „kengura“.

- Jo{ jednom se pokazala - Upozoravao sam da }e da nemamo tim za ve}e domemegdan protiv Australije te u svetskim razmerama. biti mnogo te`i od onoga Ka`weni smo `estoko, svaprotiv „pancera“. Jednoka eliminacija je bolna, ali stavno, oni nisu inspiratiponavqam sam odlazak na van protivnik, za razliku od Mundijal je solidan profit.

Nemaca protiv kojih ti ne Nacija je najpre bila {okitreba ekstra motiv, pa ni rana, pa eufori~na, sada motrener. Ba{ u me~evima `da i razo~arana ali smo na protiv slabijih treba iskakraju vra}eni u realnostzati snagu i kvalitet, tu se istakao je Ilija Petkovi}. ra|aju igra~i. Proma{ili Z. Rangelov

@ivadinovi}: Ovo je katastrofa Biv{i selektor Jugoslavije Milan @ivadinovi} izjavio je nakon sino}weg poraza na{e fudbalske reprezentacije od Australije (2:1) na Mundijalu u Ju`noj Africi da je razo~aran i ovom generacijom igra~a.

- Ovo je katastrofa srpskog fudbala. Dvadeset godina nam se ponavqaju iste stvari. Mislio sam da je ova generacija posebna, ali sam se prevario. Dr`ava mora da reaguje, da ka`e narodu istinu, jer mi je naroda naj`alije. - ka`e @ivadinovi} i dodaje da su „kenguri“ ipak imali ve}u motivaciju: - Uz du`no po{tovawe, da li znate kolika je Anti}eva plata? Izgubili smo od Australije koja je na nivou prose~ne prvoliga{ke ekipe, ali je imala ve}u `equ i motivaciju.

Druge ekipe su povele psihologe, a mi ^ileanca koji ne govori na{ jezik. Neka reaguje ministarka koja je bila uz ekipu, neka objasni {ta se desilo.

Dule Savi}: Staro fudbalsko pravilo

Dejan Stankovi}

- Ja sam igra~ i ne mogu to da komentari{em. Dobijam zadatke i moje je da ih sprovodim na terenu.

Kako je bilo posle me~a u svla~ionici?

- Razo~arewe je ogromno, u svla~ionici je bilo tu`no jer zna{ da si bio kvalitetniji.

Ipak, ovo su mladi momci koji su pokazali {ta mogu i da je pred wima svetla budu}nost jer su dokazali sebi da mogu.

Uveren sam da }e ova generacija ostati na okupu i

zablistati na velikom takmi~ewu. Sad smo bili najbli`i tome i `ao mi je {to nismo pro{li, a mogli smo da doguramo daleko. Ukrstile su se neke stvari.

Da li se raduje{ predstoje}im kvalifikacijama za Euro 2012?

- Jedini mali detaq koji nosim u srcu i o ~emu trenutno razmi{qam je to {to }u videti svoju porodicu - zakqu~io je Stankovi}.

A. K.

Legendardni fudbaler Crvene zvezde Du{an Savi} izjavio je da je na me~u izme|u Srbije i Australije na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi vi|eno staro fudbalsko pravilo. Srbija je izgubila sa 2:1 u posledwem me~u u grupi i tako propustila veliku priliku da plasira u Top 16.

- Kada jedna ekipa proma{i toliko {ansi, kao {to smo mi to uradili u prvom poluvremenu, po nepisanom pravilu sledi kazna. Danas svi igraju, to je vaqda svima jasno. Nije dovoqno imati samo igra~e, nekad je potrebna i sre}a, a mi je nismo imali protiv Australijanaca. Nedostajao nam je gol, mogli smo do wega da do|emo sa bele ta~ke, ali sad je govoto. Imamo dobru ekipu, ovo je veliko iskustvo za wih i treba di}i glavu gore i nastaviti daqe. - rekao je Savi}.

Rajevac: @ao mi je Srbije Selektor fudbalske reprezentacije Gane Milovan Rajevac zadovoqan je plasmanom ekipe u osminu finala Svetskog {ampionata, ali isti~e da mu je `ao Srbije. Gana je pora`ena od Nema~ke 0:1, ali je ipak zbog boqe gol-razlike u odnosu na Australiju pro{la me|u 16.

- Zadovoqan sam plasmanom tima u drugi krug. Pokazali smo da smo dobri kao tim, igrali smo solidno protiv Nema~ke, koja je me|u najbo-

qim ekipama na planeti. Znali smo da im treba pobeda i da su pod pritiskom, pa smo to hteli da iskoristimo. @alim za {ansom Gijana, nije bio dovoqno skoncentrisan. - rekao je Rajevac posle susreta sa Nemcima, dodav{i da mu je `ao Srbije, koja je porazom od Australije ispala sa Mundijala. - Moram da priznam da `alim za mojom zemqom. Ponekad fudbal odlu~uju male stvari, a tako je bilo i sada u duelu sa Australijom.

SPORT

DNEVNIK

petak25.jun2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI SENZACIJA U F GRUPI

VELIKO RAZO^ARAWE NEMAWE VIDI]A

Najtu`niji dan Nemawa Vidi} nije posle utakmice `eleo da komentari{e prvi pogodak Australijanaca, ve} nam je samo rekao da smo i sami "sve videli". [to se ostatka utakmice ti}e, Vidi} je rekao: - Drugo poluvreme smo odigrali slabije nego prvo. Australijanci su bili agresivniji nego mi, napali su nas visoko, pa smo igrali dugim loptama. Takva igra wima odgovara i u tom drugom delu utakmice sigurno su bili boqi nego mi.

izvu~emo iz ove utakmice, pogotovo pre kraja, kada smo znali da s 2:2 idemo daqe, ali sigurno je svima ovo te{ko palo.

Za ~im najvi{e `ali{?

- Ne bih da pri~am o tome putem medija. Ne mislim na saigra~e, ve} na neke situacije koje su mogle da budu u na{u korist.

Da li si video igrawe rukom Kejhila i kakva je bila tvoja reakcija?

- Gest koji sam u~inio nakon toga, rekao je dovoqno {ta mis-

Ispali svetski prvaci Slova~ka - Italija 3:2 (1:0) JOHANESBURG: Stadion: Elis Park. gledalaca 54.000, sudija: Hauard Veb (Engleska), strelci: Vitek u 25. i 74. i Kopunek u 89, za Slova~ku,a Di Natale u 81. i Kvaqarela u 89. minutu za Italiju. @uti kartoni: [trba , Vitek , Pekarik , Muha (Slova~ka), Kanavaro, Kjelini, Pepe, Kvaqarala (Italija).

SLOVA^KA: Muha, Pekarik, [krtel, Durica, Zabavnik, [trba (od 87' Kopunek), Ku~ka, Ham{ik, Stoh, Vitek (od 90' Petras), Jendri{ek (od 90' [estak).

ITALIJA: Marketi, Zambrota, Kanavaro, Kjelini, Kriskito (od 46' Maqo), Gatuzo (od 46' Kvaqarela), Montolivo (od 56' Pirlo), De Rosi, Pepe, Di Natale, Jakvinta.

Italijani nisu uspeli da nametnu svoju igru i zaslu`eno su eliminisani sa Mundijala. Slova~ka je povela u 24. minutu golom Viteka. On je iskoristio gre{ku De Rosija, koju je poklonio loptu Ku~ki.

On je iz igre izbacio Kjelini-

O~aj Jakinte i Di Natalea posle poraza od Slova~ke

Paragvaj - Novi Zeland 0:0

Momenat kada je Kejhila lopta udarila u ruku

Da li je ovo tvoj najtu`niji dan u karijeri?

- Sigurno da jeste, pogotovo zbog na~ina na koji smo pora`eni. Ovo nam je bila mo`da i najboqa utakmica, osim one protiv Rumunije u Beogradu. Do 60. minuta smo stvorili mnogo {ansi, ali je do{lo do pada koncentracije u drugom poluvremenu u par situacija i to je dovelo do toga da sa terena odemo pognute glave.

Da li je taktika za ovaj me~ bila pogre{na?

- Ne bih to komentarisao, ve} mogu da pri~am samo o svojoj igri.

Kakvo je bilo raspolo`ewe u svla~ionici, posle me~a?

- Tu`no. Svi su razo~arani.

Mislim da smo mogli vi{e da

lim o toj situaciji. Moram da ka`em da sam razo~aran nekim odlukama sudija. Poku{ao sam da ka`em ne{to sudiji, ali on mi nije odgovorio ni{ta.

Ukoliko se izuzme susret s Kamerunom, na{a selekcija je na pet posledwih utakmica (Novi Zeland, Poqska, Gana, Nema~ka, Australija) postigla samo dva gola.

- Te{ko je re}i za{to je tako.

Mislim da smo imali {anse, da smo ih stvarali pogotovu u prvom i po~etkom drugog poluvremena u utakmici s Australijom. Te{ko je objasniti, to su sekunde, stotinke, nijanse odlu~uju. Posle prve dve proma{ene {anse bojali smo se da }e do}i kazna - zakqu~io je Vidi}.

A. K.

SAVA ^OKANICA NEKADA NA[ NAJBOQI SUDIJA

Penal kao vrata

Sava ^okanica devedesetih godina pro{log veka bio je na{ najboqi fudbalski sudija, samo sticajem okolnosti nije stigao na Fifinu listu ( sankcije)a sada je instruktor Fudbalskog saveza Srbije. Sigurno je da je wegova ocena u~inka arbitra iz Urugvaja Hohe Lariondu validna.

- Mawe bio pogre{io sudija da je pokazao na penal - bile su prve re}i Save ^okanice.- Ruka je bila u neprirodnoj poziciji iznad glave,a to se sankcioni{e, bez obzira {to nije bilo namere.

Uostalom, nama su svirane dva sli~na penala. Larionda je mogao da sa~eka jo{ koji sekund, da predvidi gde bi lopta krenula i da onda donese odluku. Kada sam sudio uvek sam se pitao da li bi taj prekr{aj svirao na bilo kom delu terena,a ube|en sam da se igrawe rukom Kejhila dogodilo van {esnaesterca sudija bez problema zaustavio igru.

Nisu to jedine zamerke Save ^okanice sudiji Horhe Lariondi.

- Kada sam saznao ko }e nam deliti pravdu bio sam skeptik tvrdi ^okanica. - I nisam pogre{io. Ju`noameri~ki arbitri dozvoqavaju o{triju igru, verovatno bi evropske sudije start Vilk{ira s le|a sankcionisali crvenim kartonom, ovako bek reprezentacije Australije je pro{ao samo s `utim kartonom.Bilo je tu jo{ sitnih ustupaka Australcima. Tek u fini{u je Leonardo kompenzovao neke odluke, ali se ni{ta nije promenulo.

^okanica nije zadovoqan ni izborom sudija za Mondijal.

- Vidi se da su arbitri dugo zajedno, kriterijume su kako tako ujedna~ili, ali ogromna je razlika u klasi. Evropqani predwa~e, sude gotovo bez gre{ki, {to je i za o~ekivati jer su imali te{ku sezonu i mnogo jakih me~eve.

Ostali se ba{ i ne snalaze, naro~ito ovi iz Afrike i Azije,a oni sude najja~e me~eve, {to nema logike, bez obzira {to se FIFA trudi da zadr`i kqu~, da akteri i sudije ne budu s istih kontinenata. Kako mo`e arbitar iz Malija da vodi me~ izme|u Argentine i gr~ke, kada Mesija mo`e da vidi samo na slikama. I jo{ ne{to smetaju mi vuvuzele. nema prave navija~ke atmosfere na stadionima, nema onog huka, verovatno se zbog toga i arbitri slabije snalaze mada je dobro {to su trojke iz iste zemqe.

G. K.

POLOKVANE: Stadion: Peter Mokaba, gledalaca 40.000, sudija: Jui~i Ni{imura (Japan). `uti kartoni: V. Kaseres, Santa Kruz, (Paragvaj), Nelsen (Novi Zeland).

PARAGVAJ: Viqar, Kaniza, H. Kaseres, Da Silva, Morel, Riveros, V. Kaseres, Vera, Santa Kruz, Kardozo (od 66' Barios), Valdez (od 66' Benitez).

NOVI ZELAND: Paston, Red, Nelsen, Smit, Bertos, Eliot, Viceli}, Lokhed, Kilien (od 79' Broki), Falon (od 69' Vud), [melc.

U me~u izme|u Paragvaja i Novog Zelanda nije vi|eno puno {ansi za postizawe golova.

BRAZIL I PORTUGALIJA RASTERE]ENI

Me~ za ~ast i navija~e

U derbiju tre}eg kola G grupe {ampionata sveta u Ju`noj Africi u Durbanu se sastaju reprezentacije Brazila i Portugalije, a s obzirom da }e obe ekipe verovatno nastaviti takmi~ewe u osmini finala o~ekuje se nadigravawe rastere}enih rivala.

- Igra}emo za ~ast, dres nacionlanog tima Brazila i na{u zemqu - poru~io je nadahnuti Lusio i dodao da o~ekuje kvalitetnu utakmicu.

Jedini takmi~arski motiv izabranicima selektora Karlosa Dunge je osvajawe prvog mesta..

Portugalci veoma dobro pamte poraz od karioka do`ivqen pre dve godine u prijateqskoj utakmici, kada ih je Brazil deklasirao sa 6:2.

Selektor Karlos Keiro{ bio je prezadovoqan izadwem dr`avnog tima Portugalije protiv reprezentacije Severne Koreje i sasvim sigurno ne}e ni{ta mewati u startnoj

Brazil - Portugalija DURBAN: Stadion "Mozes Mabhida", sudija Benito Ar~undija (Meksiko). Pomo}nici: Hektor Vergara (Kanada) i Marvin Torentera (Meksiko).

BRAZIL: @ulio Cezar, Majkon, Lusio, @uan, Mi~el Bastos, Felipe Melo, @ilberto Silva, Danijel Alve{, @ulio Baptista, Robiwo, Luis Fabijano.

PORTUGALIJA: Eduardo, Migel, Bruno Alve{, Rikardo Karvaqo, Koentrao, Pedro Mende{, Raul Meirele{, Tjago, Ronaldo, Simao, Hugo Almeida. postavi ekipe koja je pre tri dana zabele`ila najubedqiviju pobedu.

Bez obzira {to se Deko, koji je ro|en u Brazilu, oporavio od povrede Keiro{ ga ne}e uvrstiti u tim.

Slonovi veruju u ~udo Fudbalska reprezentacija Obale Slonova~e poku{a}e u me~u tre}eg kola G grupe {ampionata sveta u Ju`noj Africi da protiv Severne Koreje u Nelspruitu napravi "~udo" i na nesvakida{wi na~in se plasira u osmini finala.

Izabranicima {vedskog stru~waka Svena Gorana Eriksona neophodna je pobeda od devet golova razlike, uz trijumf Brazila nad Portugalijom. To prakti~no zna~i da je jedna od najja~ih afri~kih selekcija svoje {anse za prolazak u drugi krug svela na domen teorije.

- Znam da se ono {to nam je danas potrebno zove ~udo. Samo nam je Bog u pomo}i - iskren je Artur Boka koji se, ipak, nada ne~emu po{to smatra da je Portugalija pokazala da je mogu}e deklasirati Severnu Koreju.

Obala Slonova~e - Severna Koreja NELSPRUIT: Stadion "Mbombela", sudija Alberto Undijano ([panija).

Pomo}nici: Fermin Martines i Huan Karlos Huste Himenes (obojica [panija).

OBALA SLONOVA^E: Bari, Demel, Kolo Ture, Zokora, Tjene, Ebue, Tjote, Jaja Ture, Dindane, Salomon Kalu, Drogba.

SEVERNA KOREJA: Ri Mjong Guk, Ri kvang ^on, Nam, Pak ^ol Jin, Ri Jun Il, Ji, Mun, An, Pak Nam ^ol, Hong, Jong.

ja, a onda je prizemnim udarcem pogodio gol Italije.

"Azuri" su jedinu priliku u prvom delu me~a imali preko defanzivnog fudbalera Slova~ke [krtela, koji je nespretnom intervencijom umalo pogodio sopstvenu mre`u.

Italija je zaigrala anga`ovanije u drugom poluvremenu, a prvu {ansu imao je Di Natale u 63. minutu, ali je bio neprecizan.

Kvaqarela je tri minuta kasnije imao veliku {ansu za izjedna~ewe, ali je wegov udarac na gol liniji zaustavio [krtel. Slo-

va~ka je u 74. minutu povela 2:0.

Ham{ik je izveo korner, a lopta se odbila do Viteka, koji je postigao drugi gol na me~u.

Italija je na 2:1 smawila golom Di Natalea. "Azuri" su nastavili sa napadima, ali je Kopunek u 89. minutu jo{ jednom pogodio mre`u Italijana. "Azuri" se nisu predavali i ve} u slede}em minutu smawili su na 3:2 pogotkom Kvaqarele. Posledwu {ansu za izjedna~ewe i prolaz u osminu finala propustio je Pepe u petom minutu nadoknade vremena.

RASPLET U H GRUPI

Furija mora da pobedi U odlu~uju}oj utakmici za plasman u osminu finala u posledwem kolu H grupe u Pretoriji se sastaju reprezentacije [panije i ^ilea, a ukoliko ne pobede ju`noameri~ki tim izabranici Visentea Del Boskea zavr{i}e u~e{}e na Mundijalu u Ju`noj Africi.

Fudbaler sredine terena Andres Inijesta smatra da "svako ima pravo da iznese svoje mi{qewe o igri" i dodao da je reprezentativcima [panije sada potrebna "izolacija od spoqa{wih uticaja".

- Ne mo`emo da promenimo situaciju u kojoj smo se na{li nakon prva dva kola. Jasno nam je {ta trebamo da uradimo protiv ^ilea da bi ispunili ambicije i na{li se u osmini finala. Puni smo samopouzdawa pred odlu~uju}i me~, a sve ostalo {to se de{ava je potpuno neva`no - poru~io je Inijesta. ^ile je u pva dva kola osvojio maksimalan broj bodova, ali izabranici argentinskog stru~waka Marsela Bijelse jo{ nisu sigurni

[panija - ^ile PRETORIJA: Stadionu "Loftus Versfeld", a sudija Marko Rodriges (Meksiko).

Pomo}nici: Hose Luis Kamargo i Alberto Morin (obojica Meksiko).

[PANIJA: Kaslijas, Serhio Ramos, Pike, Pujol, Kapdeviqa, Buskets, ]abi Alonso, ^avi, Inijesta, Fernadno Tores, David Viqa. ^ILE: Bravo, Isla, Medel, Ponse, Jara, Vidal, Milar, Valdivija, Suazo, Buse`ur, San~es. u~esnici eliminacione faze. ^ile }e biti zna~ajno oslabqen, po{to zbog parnih kartona izostaju dva igra~a sredine terena - Karlos Karmona i Matijas Fernandes. Umesto wih Bijelsa }e u prvi tim ubaciti Rodriga Milara i Horhea Valdiviju.

Sajyije sawaju dva gola U drugoj utakmici tre}eg kola H grupe fudbalskog {ampionata sveta u Ju`noj Africi u Blumfontejnu se sastaju reprezentacije [vajcarske i Hondurasa, a izabranicima selektora Otmara Hicfelda neophodna je pobeda za plasman u osminu finala. Jedina opcija u kojoj i bod odgovara "sajxijama" je trijumf ^ilea u duelu sa [panijom.

- Znamo da nam je potrebno da postignemo dva pogotka kako bi osigurali plasman u osminu finala, drugi put uzastopno na Mundijalima. Bio bi to veliki uspeh za [vajcarsku - napomenuo je Hicfeld.

Reprezentacija Hondurasa nakon dva kola je i bez bodova i bez postignutog gola, pa }e joj duel sa [vajcarskom slu`iti samo kao poku{aj da se na lep na~in oprosti od planetarne smotre. Kolumbijski stru~wak Rejnaldo Rueda

[vajcarska - Honduras BLUMFONTEJN: Stadion "Fri stejt", sudija Hektor Baldasi (Argentina). Pomo}nici: Rikardo Kasasa i Hernan Majdan (obojica Argentina).

[VAJCARSKA: Benaqo, Grihting, Fon Bergen, Liht{tajner, Zigler, Barneta, Inler, Hugel, Fernandes, Frei, Nkufo.

HONDURAS: Vaqadares, Mendoza, ^aves, Figeroa, Izagire, Alvares, Palasios, Gevara, Espinoza, Pavon, Suazo. posle utakmice sa [panijom delovao je vidno neraspolo`en, po{to je uvideo da wegovi izabranici nisu pru`ili dostojan optor favoritu.

18

SPORT

petak25.jun2010.

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI IGRA^I FRANCUSKE REPREZENTACIJE REALNI

FRANC BEKENBAUER

Ugled nepotrebno prokockan

Glupost Engleza

Legenda nema~kog fudbala Franc Bekenbauer rekao je da je engleska reprezentacija napravila glupost {to je zavr{ila na drugom mestu u grupi i da }e za to platati u duelu sa "pancerima" u 1/8 finala Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi.

Grupa u kojoj je Nema~ka osvojila prvo mesto ukr{ta se grupom u kojoj je Engleska zauzela drugo tako da }e jedna od dve fudbalske velesile takmi~ewe na Mundijalu zavr{iti u osmini finala.

Francuski fudbalski reprezentativac i ~lan ^elzija Floran Maluda izjavio je da su on i wegovi saigra~i osramotili, kako na rezultatskom, tako na moralnom planu na Mundijalu u Ju`noj Afirici.

Francuzi u grupi remizirali sa Urugvajem i pora`eni od Meksika i Ju`na Afrike, ali i taj debakl aktuelnog vice{ampiona veta ostao je u senci sva|e selektora Rejmonda Domeneka i igra~a, posebno Nikolasa

Ovakvi me~evi trebalo bi da se gledaju bar u polufinalu, ali {ta Englezi su napravili glupost i zavr{ili kao drugi. Nisu se ba{ pokazali u grupi, ali ekipa koja u ima Xerarda, Lamparda, Runija, Terija svakako je opasna.

To }e svakako biti derbi za istoriju jer smo mi u pro{losti igrali me~eve za nezaborav sa Englezima - rekao je popularni "Kajzer", koji kao igra~ osvojio Mundijal 1974. godine, a kao selektor 1990.

Grupa G Portugalija - Brazil Severna Koreja - Obala Slonova~e

Awelke. Igra~i su odbijali da treniraju, kondicioni trener je oti{ao iz kampa, a jedan od direktora reprezentacije je podneo ostavku, tako da se u ceo ovaj skandal ume{ao i francuski predsednik Nikolas Sarkozi, koji je najavio istragu povodom svih ovih doga|aja.

- Mi igra~i smo glavni krivci za ovu sramotu. Toliko toga smo negativnog izneli da }e pro}i mnogo vremena pre nego {to se ova sramota zaboravi.

^ile - [panija [vajcarska - Honduras

Fudbaler Bajerna i francuski reprezentativac Frank Riberi otputovao je u Nema~ku po{to u petak mora na operaciju prepona, prenose strani mediji. Riberi se sa Francuskom obrukao na Mundijalu u Ju`noj Africi, gde su "galski petlovi" na tri me~a u grupi zabele`ili remi i dva poraza. Samo {to je iz Ju`ne Afrike sleteo sa ekspedicijom Francuske na mali aerodrom "Bur`e" kod Pariza, Riberi je privatnim avionom odmah produ`io za Minhen gde }e danas biti operisan.

Na operaciji je insistirao wegov klub Bajern kako bi Riberi, strelac jedinog gola za Francuze na Mundijalu, bio spremam za po~etak sezone u Bundesligi.

Te{ko }emo povratiti ugled koji smo imali, jer, ne samo da smo posrnuli na sportskom planu, ve} i onom qudskom i moralnom.

To je najve}a gre{ka. - zakqu~io je Maluda.

SELEKTOR SEVERNE KOREJE KIM JONG HUN

Veliki vo|a krivac za debakl Selektor reprezentacije Severne Koreje Kim Jong Hun otkrio je za{to je u utakmici protiv Portugalije promenio taktiku koju je primenio u me~u s Brazilom, odnosno za{to je odustao od totalne defanzive.

- U poluvremenu sam dobio savet od velikog vo|e. Nazvao me je i jasno mi je dao do znawa da

moramo da napadnemo - kratko je objasnio Kim Jong Hun. Ako se zna da se ime predsednika Severne Koreje Kim Jong Ila ne spomiwe tek tako, onda nema sumwe da Jong Hun govori istinu i da je predsednik te dr`ave direktni krivac za ubedqiv poraz od Portugalije (0:7).

(16) (16)

Grupa H

Riberi na operaciji

Usamqeni Anelka na londonskom aerodromu

Franc Bekenbauer

Dana{wi program

(20.30) (20.30)

Oto Rehagel

Rehagel se oprostio Nema~ki stru~wak Oto Rehagel potvrdio da je da posle osam godina odlazi sa funkcije selektora fudbalske reprezentacije Gr~ke. Gr~ka je u grupi B sa Argentinom, Ju`nom Korejom i Nigerijom ostvarila pobedu i tri poraza na Mundijalu u Ju`noj Africi i Rehagel je rekao da se nakon me~a sa "gau~osima" zvano~no oprostio sa igra~ima i da svoju odluku ne}e promeniti.

Ja sam im rekao {ta sam imao da im ka`em. Oprostio sam se sa igra~ima i sa poslom

selektora Gr~ke. - rekao je Rehagel. Iz Fudbalskog saveza Gr~ke niko se jo{ uvek nije oglasio ali se o~ekuje da se ova odluka selektora ozvani~i po povratku reprezentacije sa Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi.

Oto Rehagel je preuzeo selekciju Gr~ke 2001. godine.

Vodio je nacionalni tim "helena" na 106 utakmica, zabele`iv{i pritom 53 pobede, 23 remija i 30 poraza. Najve}i uspeh mu je osvajawe Evropskog prvenstva u Portugalu 2004. godine.

REZULTATI I TABELE A grupa

C grupa

E grupa

G grupa

Prvo kolo: J. Afrika – Meksiko 1:1, Urugvaj – Francuska 0:0. Drugo kolo: J. Afrika – Urugvaj 0: 3, Francuska – Meksiko 0:2. Tre}e kolo: Meksiko – Urugvaj 0:1, Francuska – J. Afrika 1:2.

Prvo kolo: Engleska – SAD 1:1, Al`ir – Slovenija 0:1. Drugo kolo: Slovenija – SAD 2:2, Engleska – Al`ir 0:0. Tre}e kolo: Slovenija – Engleska 0:1, SAD – Al`ir 1:0.

Prvo kolo: Holandija – Danska 2:0, Japan – Kamerun 1:0. Drugo kolo: Holandija – Japan 1:0, Kamerun – Danska 1:2. Tre}e kolo: Tre}e kolo: Kamerun – Holandija (24. jun, 20.30), Danska – Japan (24. jun, 20.30).

Prvo kolo: Obala Slonova~e – Portugalija 0:0, Brazil – Severna Koreja 2:1. Drugo kolo: Brazil – Obala Slonova~e - 3:1 Portugalija – Severna Koreja 7:0. Tre}e kolo: Severna Koreja – Obala Slonova~e (25. jun, 16), Portugalija – Brazil (25. jun, 16).

1. Brazil 2 2 0 0 5:2 6 2. Portugalija 2 1 1 0 7:0 3 3. O. Slonova~e 2 0 1 1 1:3 1 4. S. Koreja 2 0 0 2 1:9 0

1. Urugvaj 2. Meksiko 3. J. Afrika 4. Francuska

3 3 3 3

2 1 1 0

1 1 1 1

0 1 1 2

4:0 3:2 3:5 1:4

7 4 4 1

1.

2.

3.

4.

SAD Engleska Slovenija Al`ir

3 3 3 3

1 1 1 0

2 2 1 1

0 0 1 2

4:3 2:1 3:3 0:2

5 5 4 1

1. Holandija 2. Japan 3. Danska 4. Kamerun

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

3:0 1:1 2:3 1:3

6 3 3 0

B grupa

D grupa

Prvo kolo: J. Koreja – Gr~ka 2:0, Argentina – Nigerija 1:0. Drugo kolo: Argentina – J. Koreja 4:1, Gr~ka – Nigerija 2:1. Tre}e kolo: Nigerija – J. Koreja 2:2, Gr~ka – Argentina 0:2.

Prvo kolo: Srbija – Gana 0:1, Nema~ka – Australija 4:0. Drugo kolo: Nema~ka – Srbija 0:1, Gana – Australija 1:1. Tre}e kolo: Gana – Nema~ka 0:1, Australija – Srbija 2:1.

Prvo kolo: Italija – Paragvaj 1:1 Novi Zeland – Slova~ka 1:1. Drugo kolo: Slova~ka – Paragvaj 0:2, Italija – Novi Zeland 1:1 Tre}e kolo: Slova~ka – Italija 3:2, Paragvaj – Novi Zeland 0:0.

1. Argentina 2. J. Koreja 3. Gr~ka 4. Nigerija

1. Nema~ka 2. Gana 3. Australija 4. Srbija

1. Paragvaj 2. Slova~ka 3. N. Zeland 4. Italija

3 3 3 3

3 1 1 0

0 1 0 1

0 1 2 2

7:1 5:6 2:5 3:5

9 4 3 1

3 3 3 3

2 1 1 1

0 1 1 0

1 1 1 2

5:1 2:2 3:6 2:3

6 4 4 3

F grupa

3 3 3 3

1 1 0 0

2 1 3 2

URUGVAJ

ARGENTINA

26. jun, 16

27. jun, 20.30

JU@NA KOREJA

MEKSIKO

3. jul, 16

FINALE

SAD

NEMA^KA

11. jul 20.30

26. jun, 20.30 GANA

27. jun, 16 ENGLESKA

7. jul, 20.30

6. jul, 20.30

PARAGVAJ

E/1

29. jun, 16

28. jun, 16

E/2

SLOVA^KA

2. jul, 16

3. jul, 20.30 H/1

G/1

28. jun, 20.30 H/2

ZA TRE]E MESTO 10. jul, 20.30

3:1 4:5 2:2 4:5

5 4 3 2

Prvo kolo: Honduras - ^ile 0:1, [panija – [vajcarska 0:1. Drugo kolo: ^ile – [vajcarska 1:0, [panija – Honduras (sino}). Tre}e kolo: ^ile – [panija (25. jun, 20.30), [vajcarska – Honduras (25. jun, 20.30).

1. ^ile 2 2 0 0 2:0 6 2. [panija 2 1 0 1 2:1 3 3. [vajcarska 2 1 0 1 1:1 3 4. Honduras 2 0 0 2 0:3 0

LISTA STRELACA

[EMA ZAVR[NICE MONDIJALA

2. jul, 20.30

0 1 0 1

H grupa

29. jun, 20.30 G/2

Vitek stigao Iguaina Tri gola: Gonsalo Iguain (Argentina), Robert Vitek (Slova~ka) Dva gola: Dijego Forlan (Urugvaj), Asamoa Gijan (Gana), Luis Fabijano (Brazil), Elano (Brazil), Tijago (Portugal), Viqa ([panija), Donovan (SAD) Jedan gol: Sifive ^abalala (Ju`na Afrika), Niklas Bendtner, Denis Romedal (Danska), Samjuel Eto (Kamerun), Li ^ung Jong, Li Jung So,Park Ji Sunf (Ju`na Koreja), Gabrijel Hajnce (Argentina), Dimitris Salpingidis , Vasilis Torosidis (Gr~ka), Havijer Ernandes , Kuatemok Blanko, Rafael Markes (Meksiko), @an Bese`ur, M. Gonzales (^ile), Kalu U~e (Nigerija), @elson Fernandes ([vajcarska), Alvaro Pereira (Urugvaj), Majkon (Brazil),

Ju Nam Yi (Severna Koreja), Kopunek (Slova~ka), Vinston Rid , [ejn [melc (Novi Zeland), Danijele De Rosi (Italija), Vin}enco Jakinta, Di Natale, Kvagqiera (Italija), Antolin Alkaras, Enrike Vera, Kristijan Riveros (Paragvaj), Vesli Snajder , Dirk Kujt (Holandija), Keisuke Honda (Japan), Lukas Podolski, Miroslav Klose, Tomas Miler, Kakau, Mesut Ozil (Nema~ka), Milan Jovanovi}, Marko Panteli} (Srbija), Robert Koren, Valter Birsa, Zlatan Qubijanki} (Slovenija), Bret Holmen, Tim Kejhil, Bret Kolman (Australija), Stiven Xerard, Defo (Engleska), Majkl Bredli, Klint Dempsej (SAD), Didije Drogba (Obala Slonova~e), Meirele{, Simao, Almeida, Liedson, Ronaldo (Portugal)

SPORT

DNEVNIK PRIPREME ZVEZDE U SLOVENIJI

Iskusniji za sezonu Fudbaler Crvene zvezde Vladimir Bogdanovi} izjavio je da }e naredna sezona biti mnogo te`a i zahtevnija za crno-bele jer }e navija~i o~ekivati vi{e od svojih qubimaca.

Bogdanovi} se spomiwao kao jedan od igra~a koji bi ovog leta mogao da napusti Crvenu zvezdu, ali ovaj vezista sa dugogodi{wim sta`om u prvom timu ka`e da nije razmi{qao o odlasku iz mati~nog kluba.

- Nisam u tim mislima. Ne zanima me jednostavno. Moje je samo da se spremim {to boqe i da

ja navija~a o~ekivati vi{e i boqe. Mislim da smo mnogo nau~ili u pro{loj sezoni i da }emo to iskustvo iskoristiti - ka`e Bogdanovi}, koji se sa klubom nalazi na pripremama za novu sezonu u Sloveniji.

Fudbaleri Zvezde su svi do jednog pratili utakmicu Srbija - Australija i iz soba se moglo ~uti mnogo povika i uzdaha.

- Gledali smo po sobama, jer RTS satelit nije prenosio me~.

Pa smo se snalazili na Internetu i na drugim televizijama.

Navijali smo, drali se. Nesre}no smo ispali. Mnogo smo {ansi

Fudbaleri Zezde na treningu u Sloveniji

po~nem novu sezonu najboqe {to umem. Mislim da nam predstoji te`a sezona od one koja je iza nas, jer smo sada svima pokazali da mo`emo. Ekipa je godinu dana na okupu i sigurno je da }e armi-

Mar~eta napustio Partizan Danijel Mar~eta, vezista Partizana, sporazumno je raskinuo ugovor sa crno - belima i potpisao ugovor sa {ampionom Slovenije Koperom. Fudbaler koji je iz Triglava pro{le godine do{ao u Humsku nije bio u planovima Aleksandra Stanojevi}a za narednu sezonu i u dogovoru sa Upravom odlu~io je da ode.

Mar~eta je za Partizan odigrao dve utakmice, a ve~i deo pro{le godine proveo je na pozajmici u {kotskom Falkirku.

I. L.

proma{ili i ba{ mi je krivo jer Srbiji je mesto u drugom krugu takmi~ewa. To su svi videli, ali fudbal je takva igra. I to je iskustvo vi{e za nas u Zvezdi, jer se jo{ jednom dokazuje da na

Romanti~ari po~eli pripreme Fudbalski klub OFK Beograd po~eo je pripreme za novu sezonu sa delimi~no promewenim igra~kim kadrom.“Romanti~are“ su u ovom prelaznom roku napustili Branko Lazarevi}, Abubakar Oumaru i Petar Jeli}, dok su kao poja~awa stigli Ivan Kecojevi} iz ^ukari~kog, kao i nekada{wi reprezentativac SCG Oliver Kova~evi} koji }e biti novi trener golmana.

Tim koji predvodi Dejan \ur|evi} desetak dana }e provesti u Krivaji, nakon ~ega ih o~ekuju me~evi u kvalifikacijama za Ligu Evrope.

Drugu fazu pripremnog perioda nastavi}e posle 22. jula na Pohorju. velikim me~evima mora{ da koristi{ svaku priliku za gol ka`e Bogdanovi}.

Popularni „Guma“ predwa~i u radu u Sloveniji, posebno je a`uran na jutarwoj vo`wi bicikla.

- Kad ustanem u sedam iz kreveta ne vidim „belu ma~ku“, ali kad sednem na bicikl razbudim se odmah i to mi prija. [ef nas je ba{ „nagazio“ i nije lako izdr`ati, ali znamo da moramo i da je to za dobrobit sezone. Boqe je ovako nego da nemamo snage u 70. minutu me~a. O~ekuju nas dueli sa Koprom i Dom`alama i to }e biti odli~ne provere - zakqu~io je za zvani~ni sajt Bogdanovi}.

Frej ostaje u Fiorentini Novi trener Fiorentine Sini{a Mihajlovi} re{io je pitawe golmana za slede}u sezonu po{to je ubedio Sebastijana Freja da ostane u klubu iz Firence. Francuz je posle telefonskog razgovora sa Mihajlovi}em, koji mu je objasnio {ta o~ekuje od wega, odlu~io da ostane u Fiorentini i pored primamqivih ponuda minhenskog Bajerna i Aston Vile.

Frej je u Fiorentinu do{ao 2005. godine iz Parme i od tada je odigrao 155 utakmica u dresu

petak25.jun2010.

OTVORENO PRVENSTVO ENGLESKE U VIMBLDONU

Kraqica Elizabeta Druga sa zvezdama Britanska kraqica Elizabeta Druga do{la je na Vimbldon, {to je wena prva poseta tom teniskom turniru od 1977. godine.

Kraqica Elizabeta je do{la na Centralni teren jedan sat pre po~etka prvih me~eva. Kada je do{la do dela za ~lanove, srela se

ona li~no pozdravila. Za mene, kao igra~a Vimbldon je poseban iz vi{e razloga. Vimbldon je jedinstven zato jer se igra na tra-

Kraqica je na kompleks do{la da bi gledala me~ Britanca Endija Marija i Jarka Nieminena iz Finske. Elizabeta Druga je sela u kraqevsku lo`u na Centralnom terenu neposredno pre nego {to su igra~i iza{li. Marej i Nieminen su se okrenuli ka woj i u isto vreme se naklonili, {to je publika pozdravila ovacijama.

sa zvezdama tenisa, ukqu~uju}i na{u Jelenu Jankovi} i Novaka \okovi}a, Roxera Federera, Venus i Serenu Vilijams i Endija Rodika, kao i biv{e osvaja~ice Vimbldona Martinu Navratilovu i Bili Xin King.

-Prvi put sam videla Kraqicu Elizabetu Drugu u`ivo i to je za mene bila izuzetna ~ast jer sam se na{la me|u igra~ima koje je

vi, jer ima svoju dugogodi{wu tradiciju, kao i zbog sve ukupne atmosfere kojom odi{e celokupan turnir. Za mene Vimbldon ima i posebnu dra` jer sam zajedno sa Britancem Xejmijem Marejem uspela da osvojim titulu u miks dublu, titulu na Vimbldonu koja pre toga za Britaniju nije bila osvojena vi{e od 20 godina – rekla je Jelena Jankovi}.

Izner dobio me~ posle 665 minuta Ameri~ki teniser Xon Izner plasirao se u drugo kolo tre}eg gren slem turnira sezone Vimbldona po{to je u prvom kolu savladao Francuza Nikolasa Maua rezultatom 3:2, po setovima 6:4, 3:6, 6:7, 7:6, 70:68.

Duel je trajao ~ak 665 minuta.

Me~ izme|u ameri~kog i fran-

dine na Rolan Garos igrali {est sati i 33 minuta.

Izner i Mahu su me~ 1. kola Vimbldona zapo~eli u utorak popodne. Duel je u petom setu prekinut zbog mraka a nastavqen je u sredu. Me~ je prekinut u sredu uve~e pri rezultatu 59:59. Duel je nastavqen , a Iz-

kluba iz Firence. 30-godi{wi golman je dva puta branio i za reprezentaciju Francuske, ali je 2008. godine odlu~io da okon~a reprezentativnu karijeru.

TRADICIONALNI SKUP SPORTSKIH LEGENDI NA FRU[KOJ GORI

Olimpijade za pam}ewe Jedanaesti put za redom, krajem juna, okupile su se sportske legende na vikendici u Fru{koj Gori kod svog prijateqa nosioca dve olimpijske medaqe Zorana Pan~i}a.

li~ja u nizu. Naravno, doma}in Zoran Pan~i} je po ko zna koji put se se}ao sa svojim partnerom u dubl skulu Miloradom Stanulovim osvajawa srebra i bronze na Igrama u Moskvi i

ku“ o fudbalu i aktuelnim doga|awima na Mondijalu dr`ao je @arko An|u{i} nekada{wi prvotimac Zete iz Podgorice kritikuju}i sve {to selektor Anti} radi. Suprostavqao mu

I ovoga puta bilo je prepuno se}awa na dane i godine sportskih uspeha. Olimpijade su za pamtivek. Branislav Simi}, zlatni rva~ iz Tokija je u dru{tvu Vojislava Taba~kog se raspri~ao o olimpijadama u Japanu, Meksiku, Seulu, Sidneju i Atini, a nekada{wi predsednik Nacionalnog olimpijskog komiteta Zdravko Mutin je govorio o vremenu kada su olimpijci Jugoslavije osvajali od-

Los An|elesu. Fudbalski asovi Ilija Panteli} i Lazar Lemi} su tvrdili da olimpijada na fudbalskom turniru u zape}ku, a \or|e Majtan i Darko Majstorovi} su „patili“ {to im je medaqa izmakla. Doktore je predvodio nesu|eni olimpijac dr Quba Popovi}, a dr Josip ^iko{, dr \or|e Jawi}, dr \urica Stoj{i} i dr Zori~i} su se nadmetali u poznavawu vaterpola, plivawa i xudoa. „Ban-

se Ilija Panteli}, ali An|u{i} je bio glasniji.

Olimpijske igre su bile vrh karijera svih u~esnika bilo da su bili na terenu ili na klupi ili sa bele`nicom. Se}awe na olimpijske dane u izuzetnom prirodnom ambijentu vikend doma Pan~i}evih je tradicija koja se najavquje i za idu}u godinu, a sve u nadi da }e im se prikqu~iti i aktuelni predsednik OKS Vlade Divac.

J. T.

19

Yon Izner i Nikolas Mau na po~etku me~a

cuskog tenisera u{ao je u istoriju „belog sporta“ po du`ini trajawa. Prethodni rekord najdu`eg me~a u istoriji dr`ali su Francuzi Fabris Santoro i Arno Klemon, koji su 2004. go-

ner je posle velike borbe dobio ovaj duel u petom setu rezultatom 70:68. Peti set je trajao ~ak 491 minut.Izner je na ovom me~u imao 112 asova, a Francuz devet mawe.

Jovanovski zaustavqena Srpska teniserka Bojana Jovanovski nije uspela da se plasira u tre}e kolo Otvorenog prvenstva Engleske u Vimbldonu, po{to je u drugom kolu izgubila od Beloruskiwe Viktorije Azarenke rezultatom 6:1, 6.4. Jovanovski je plasmanom u drugo kolo tre}eg godi{weg gren slem turnira ostavrila najve}i uspeh u karijeri koji }e joj na VTA listi doneti skok sa 107. na 93. mesto.

Za razliku od prvog me~a protiv Australijanke Delakve, koji je dobila za samo 40 minuta igre, Jovanovski ovog puta nije uspela da pru`i ja~i otpor nesumwivo kvalitetnijoj i iskusnijoj protivnici. Osnovni uzrok poraza je veoma velik broj neiznu|enih gre{aka {to je posledica riskantnog i agresivnog pristupa koji se ovog puta nije isplatio. Srpska teniserka se trgla u zavr{nici drugog seta kada je od 5:2 do{la na 5:4, ali je izgubila gem na svoj servis i do`ivela poraz. Azarenka je na me~u iskoristila ~ak pet od devet brejk lopti, a Jovanovski jednu od dve.

20

SPORT

petak25.jun2010.

DNEVNIK

POSLE DEVET GODINA PROVEDENIH NA KLUPI PARTIZANA

Vujo{evi} odlazi u CSKA Dugogodi{wi i najuspe{niji trener Ko{arka{kog kluba Partizan u istoriji, Du{ko Vujo{evi} potpisao je trogodi{wi ugovor sa CSKA iz Moskve.Vrednost ugovora je oko ~etiri miliona evra, odnosno 1.300.000 evra po sezoni.^elnici {estostrukog prvaka Evrope, izme|u ostalih i sportski direktor Andrej [~epankov, boravili su u Beogradu na pregovorima sa Vujo{evi}em, a dogovor je postignut u sredu i sada ostaje samo da se saradwa trofejnog kluba i trofejnog trenera i zvani~no predstavi.

Du{ko „Dule“ Vujo{evi} ro|en je 3. marta 1959. godine u Podgorici, a sa pet godina preselio se sa porodicom u Beograd. Trenersku karijeru, u seniorskoj konkurenciji, po~eo je je 1985. godine u Partizanu sa svega 26 godina, a do 1989. osvojio je titulu prvaka Jugoslavije i u~estvovao na prvom Fajnalforu Evrolige, u Ganu 1988. godine.Potom je trenirao Granadu, pa Partizan, Crvenu zvezdu, Bre{u, Pistoju, Skavolini, Radni~ki, da bi 2001. godine tre}i put u karijeri postao trener crno-belih i odmah je zapo~ela dominacija Partizana u doma}im okvirima.

Do danas, Vujo{evi} je sa Partizanom osvojio devet uzastopnih titula prvaka Srbije, ~etiri Kupa Radivoja Kora}a i

Selektori reprezentacije Bugarske Dol~ev i Srbije Terzi} i Maja Ogwenovi} na konferenciji za medije u Subotici

DANAS I SUTRA U SUBOTICI ME^EVI EVROLIGE

Dvome~ s Bugarkama

Du{ko Vujo{evi}

~etiri titule u regionalnoj NLB ligi.

Pored dominacije u doma}im okvirima, Partizan je sa Vujo{evi}em iz sezone u sezonu rastao u Evroligi, u sezoni 2007/08, ekipa je u{la u Top 16 fazu, potom i me|u osam najboqih, a taj uspeh ponovqen je naredne sezone. U sezoni 2009/10, Partizan je uspeo da ode i korak daqe i plasira se na ~etvrti Fajnal-for u istoriji, iako je

pred start sezone ostao bez kompletne prve petorke. Svi ovi uspesi nisu promakli ni ~elnicima Evrolige, koji su Vujo{evi}u dodelili titulu „Aleksandar Gomeqski“ za najboqeg trenera Evrope u sezoni 2008/09, a ove godine Partizanov „guru“ bio je drugi u istom izboru.

Tokom prethodnih devet godina, Vujo{evi} je stekao status `ive legende me|u navija~ima Partizana, kojima }e svakako te-

{ko pasti rastanak sa voqenim trenerom. Vujo{evi} trenutno radi i kao selektor reprezentacije Crne Gore.

U ovom trenutku, sastav CSKA ~ine: Nikita Kurbanov, Viktor Kejru, Matja` Smodi{, Ramunas [i{kauskas, D`on Robert Holden, Pops Mensah-Bonsu, Artem Zabelin, Anton Ponkra{ov, Andrej Vorontsevi~, Trad`an Lengdon, Sa{a Kaun, Dmitri Sokolov i Viktor Hrijapa.

REPREZENTATIVAC SRBIJE PROMENIO KLUB

Markovi} predstavqen u Trevizu \or|evi} preuzima Beneton je zvani~no potvrdio ono o ~emu se dugo pri~alo. Stefan Markovi}, doju~era{wi kapiten ko{arka{a Hemofarma, potpisao je dvogodi{wi ugovor s „ujediwenim bojama“.

Du{an Ivkovi}

Duda ostaje do Mondijala Prethodnih dana gr~ki mediji su pompezno objavili da je selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije Du{an Ivkovi} ve} potpisao ugovor s Olimpijakosom i da se vra}a u klub kojem je doneo jedinu titulu prvaka Evrope.

Me|utim, selektor „orlova“ tvrdi da trenutno razmi{qa samo o predstoje}em Mundobasketu i da je dogovor s Grcima jo{ uvek na „dugom {tapu“.

- Trenutno razmi{qam samo o Svetskom prvenstvu u Turskoj i pripremama reprezentacije Srbije za to takmi~ewe. Sada nemam vremena da se bavim klupskim temama. Ne ka`em da ponuda Olimpijakosa ne postoji po{to nije tako, ali kona~nu odluku }u doneti tek posle Svetskog prvenstva - rekao je Ivkovi}.

Beneton

Legenda srpske ko{arke Aleksandar \or|evi} mogao bi uskoro da preuzme Beneton iz Treviza, pi{u italijanski mediji. U prilog pisawu medija na Apeninima ide ~iwenica da su sportski direktor Benetona Klaudio Koldebela i \or|evi} veliki prijateqi jo{ iz igra~kih dana i da bi on mogao da bude karika koja bi povezala Beneton i \or|evi}a. \or|evi} nije `eleo da komentari{e ove navode jer „to nije pametno u ovom trenutku“. \or|evi} je nakon igra~ke karijere, koju je zavr{io u Milanu, zapo~eo trenersku u istom klubu. Od januara 2006. pa do juna 2007. godine \or|evi} je sa Milanom imao u~inak od 34 pobede i 16 poraza u italijanskom {ampionatu, i uspeo je da uvede ekipu u Evroligu.

- Sre}an sam {to sam do{ao u Beneton, klub koji je dobro poznat u celoj Evropi. Mislim da je ovo sredina koja je idealna za mladog igra~a i da }u u Trevizu napredovati. Ponosan sam {to }u igrati u dvorani Palaverde. Poznajem nekoliko igra~a, pre svih Huki}a s kojim sam igrao u Hemofarmu, kao i Kusa, protiv kojeg sam igrao u NLB ligi. @ao mi je {to sam Vr{ac napustio bez osvojenog trofeja, ove sezone smo o~ekivali pehar, ali nismo uspeli - poru~io je Markovi} na predstavqawu u Trevizu.

Stefan Markovi}

Sti`e i Bjelica Nemawa Bjelica bi mogao naredne sezone da igra zajedno sa saigra~em iz reprezentacije, Stefanom Markovi}em, u Benetonu iz Treviza. Naime, kako je objavio Xonatan \ovani, bloger specijalizovanog ameri~kog sajta „Draftexpres“,

Bjelica se dogovorio o trogodi{woj saradwi sa Banetonom, uz mogu}nost da ranije raskine ugovor zbog odlaska u NBA. U tom slu~aju, zainteresovani klub iz NBA lige bi morao da plati „ujediwenim bojama“ milion dolara obe{te}ewa.

Hemofarm u kvalifikacijama Evrolige FIBA Evropa i Evroliga objavili su spisak u~esnika kvalifikacione runde za takmi~ewa u Evrokupu i Evro~elenxu u sezoni 2010-2011. Ukupno 16 timova iz 13 zemaqa bori}e se za preostalih osam pozicija u Evrokupu slede}e sezone, dok }e osam pora`enih ekipa igrati u Evro~elenxu. Ostala 24 u~esnika Evro~elenxa bi}e objavqeni krajem juna. @reb }e biti odr`an 8. jula u Barseloni.

U kvalifikacionoj rundi Evrokupa u~estvova}e: Belgakom Lije` (Belgija), Lukoil (Bugarska), KK Zagreb, Cedevita (Hrvatska), Apoel Nikozija (Kipar), Orlean (Francuska), Skajlajners Frankfurt (Nema~ka), PAOK, Aris (Gr~ka), Hapoel Jerusalim (Izrael), Beneton (Italija), VEF Riga (Letonija), Dinamo Moskva, Spartak St. Petersburg (Rusija), Gran Kanarija ([panija) i Be-

{ikta{ (Turska). Pobednicima kvalifikacione runde pridru`i}e se 14 ekipa koje su ispale iz kvalifikacija za Evroligu, kao i 10 ekipa koje su ve} ranije obezbedile u~e{}e u Evrokupu.

U kvalifikacijama za Evroligu u~estvova}e: Spiru Basket (Belgija), Nimburk (^e{ka), Le Man, [oral Roan, ASVEL (Francuska), Alba (Nema~ka), Marusi (Gr~ka), Galil Gilboa (Izrael), Pepsi Kazerta (Itali-

ja), Barons/LMT Riga (Letonija), Budu}nost (Crna Gora), Groningen (Holandija), Himki, Uniks Kazaw (Rusija), Hemofarm (Srbija), Budiveln jik (Ukrajina).

U~e{}e u Evrokupu obezbedili su: EVE Baskets Oldenburg, Gotingen (Nema~ka), Panelinios (Gr~ka), Kantu (Italija), Siaulai (Litvanija), Anvil Vroclav (Poqska), Krasnaja Kriqa (Rusija), Kahasol , Estudijantes ([panija) i Banvit (Turska).

@enska seniorska odbojka{ka reprezentacije Srbije odigra}e danas i sutra dvome~ sa reprezentacijom Bugarske. Re~ je o nastavku takmi~ewa u A grupi Evrolige, a ~iwenica da su Srbija i Bugarska dve do sada nepora`ene reprezentacije obe}ava dobre utakmice u Subotici. Prvi me~ je na programu u ve~erwem terminu od 20.15 sati, a drugi sutra ne{to ranije, od 18, ali i uz TV prenos.

Selektor Srbije, Zoran Terzi}, nije hteo da obe}a dve pobede, a poziva na oprez pred susret sa reprezentacijom koja, kao i Srbija, nije izgubila ni set u dosada{wem delu takmi~ewa.

– U nekim ranijim me~evima Srbija je imala epitet favorita.

Uprkos tome {to je dolazilo da padova u igri, rezultati su opravdali taj status. Ovoga puta je situacija sasvim druga~ija, a jedino se mo`e re}i da su Srbija i Bugraska

favoriti za prolazak na fajnal for. Iako po{tujemo kvalitet na{eg rivala, imamo i mi na{e adute, igra~ke i takti~ke, a jedan od aduta nam je i Subotica. Pro{le godine smo u Subotici znali samo za uspeh i zaista smo `eleli da ove godine do|emo ponovo u ovaj grad – kazao je Terzi}.

Najavu me~a iz Bugarskog tabora dao je Petar Dol~ev, trener u stru~nom {tabu rivala Srbije.

– Imamo samo jednu nameru, a to je da igramo dobru odbojku. Ne}e nam biti lako protiv Srbije koju veoma po{tujemo, ali verujemo u dobar rezultat na{e reprezentacije. Imamo u timu nekoliko mladih i talentovanih igra~ica, ~etiri juniorske reprezentativke.

Igra na{e reprezentacije je do sada bila vrlo dobra, a u~ini}emo sve {to mo`emo da ponovimo dobru igru i zabele`imo povoqan rezultat – kratko je kazao Dol~ev.

N. S.

SELEKTOR ODREDIO REPREZENTACIJU ZA SVETSKI KUP

Najboqi ga|aju u Beogradu Selektor streqa~ke reprezentacije Srbije Zoran Stojiqkovi} odredio je reprezentaciju koja }e nastupiti na Svetskom Kupu, koji }e se od subote do 4. jula odr`ati u Beogradu na streli{tu u Kovilovu.

Na spisku su, mu{karci, vazdu{na pu{ka: Nemawa Mirosavqev (Novi Sad), Stevan Pletikosi} („^ika Mata“) i Dragan Markovi} (Novi Sad). MK pu{ka 60 metaka le`e}i: Mirosavqev, Pletikosi} i Sebi}, MK pu{ka 3 puta 40 metaka: Mirosavqev, Pletikosi} i Sebi}, Vazdu{ni pi{toq: Damir Mikec (Policajac), Andrija Zlati} („Aleksa Dejovi}“) i Dimitrije Grgi} (Akademac), MK pi{toq: Mikec, Zlati} i Grgi}, em – ku - es: Ka~avenda i Du{ko Petrov (Kikinda). @ene, vazdu{na pu{ka: Andrea Arsovi} (Partizan), Aranka Binder (Novi Sad) i Ivana Maksimovi} (Novi Beograd U{}e), MK pu{ka 3 puta 20 metaka: Mihajlovi}, Arsovi}, Bojana Nikoli} (Policajac), Vazdu{ni pi{toq: Jasna [ekari}, Zorana Arunovi} (Crvena zvezda), Bobana Beli~kovi} (Bor 030), MK pi{toq: [ekari}, Z. Arunovi} i J. Arunovi}.

Pripreme za Svetski kup u Beogradu odr`ane su u Novom Sadu od 14. do 20. juna.

- Prezadovoqan sam u~inkom u dosada{wem delu sezone. Zabele`io sam pet finala od mogu}ih {est, {to je fantasti~an uspeh. Trud i naporan rad se isplatio. [to se ti~e Svetskog kupa u Beogradu, ne volim da dajem obe}awa. Imamo odli~nu ekipu u pi{toqu, pro{le godi-

Damir Mikec

ne smo bili vice{ampioni Evrope, imamo jako dobre rezultate i ukoliko ih ponovimo bi}emo u vrhu. Naravno jako je te{ko, svi se spremaju, naro~ito za Svetsko prvenstvo u Minhenu (29. jul - 11. avgust) koje je glavni ciq sezone, jer se tamo prvi put uzimaju olimpijske kvote.

Imamo izmewen sistem osvajawa kvota, bi}e te`e oti}i na Olimpijske igre. Treba biti prvi ili drugi na Svetskom kupu ili me|u prvih {est na Svetskom prvenstvu. Uslovi su, dodu{e, o~ajni, ali mi smo se navikli na to, dokazali smo kvalitet vi{e puta, pa }emo tako i sada - rekao je Damir Mikec osvaja~ zlatne medaqe vazdu{nim pi{toqem na svetskim kupovima u Fort Beningu (SAD) i srebra MK pi{toqem u Pekingu (Kina) ove godine.

G. Malenovi}

PRVENSTVO SRBIJE U SUBOTICI

Bitka za titule [ampionati Srbije u vo`wi na hronometar i drumsko prvenstvo odr`a}e se danas i nedequ 27. juna na stazi u Subotici. Organizatori su klub Spartak iz Subotice i BS Srbije. Hronometar }e se voziti na tradicionalnim stazama (na kojima su i ranije nekoliko puta odr`avani

dr`avni {amionati) na „ipsilon“ kraku izme|u magistralnih puteva 22.1 i 17.1. Seniori }e stratovati na stazi od 30 kilometra, juniri na 20 km, kadeti i dame na 10 km i mla|i kadeti na pet kilometra, koliko iznosi krug. Start mla|ih kadeta je u 12 ~asova, ostale kategorije startuju po zavr{etku predhodne.

KULTURA

DNEVNIK INICIJATIVA "ZKP" ODR@ALA SASTANAK BEZ PREDSTAVNIKA GRADSKE UPRAVE NOVOG SADA

Tajna odgovornosti za javni novac - Iznenadila me je vest da Gradska uprava za kulturu odbija razgovor u prisustvu medija.

Uvek sam imao utisak da smo mi koji dobijamo buxetske novce vi{e na medijskoj vatri, nego oni koji nemaju taj li~ni rizik ovako je ju~e na sastanku Inicijative "Za kulturne politike" (ZKP) zapo~eo svoje izlagawe re`iser @elimir @ilnik, prvenstveno usmereno na kritiku festivala "Sinema siti". On je ovim uvodom podsetio na otkazani sastanak sa predstavnicima novosadske uprave pro{log petka, zbog ~ega je Inicijativa "ZKP" ju~e odr`ala otvoreni sastanak u Nezavisnom dru{tvu novinara.

- Inicijativu mladih qudi sa Akademije umetnosti da naprave mali festival "Filmski front" devedesetih godina podr`ao sam iako sam bio sumwi~av da }e uspeti. Na moje veliko iznena|ewe, Marko Cveji}, Filip Markovinovi}, Marko Ka}anski i drugi, napravili su zanimqiv festival s punim salama i izvanrednim odnosom i komunikacijom sa regionom.

"Filmski front" je ra|en na mi{i}e, gosti su spavali po ku}ama, a iz buxeta je dobijano jedna, dve ili tri hiqade maraka, evra. Kada je vlast devedesetih pala, nadao sam se da }e wihov anga`man biti afirmisan, ali na moje iznena|ewe taj festival je tretiran kao kopile i sada se polako gasi, a inicijativa za "Sinema siti" je u startu, sporazumom sa Majom Gojkovi}, podr`ana stotinama hiqada evra - rekao je @ilnik, zavr-

{iv{i svoje izlagawe metaforom da Gradska uprava za kulturu treba da pravi platforme za ravnopravni nastup na{ih snaga, ali ne tako da nekim pijanistima daje ra{timovane klavire, a nekima "Stenveje" da ih nose ku}i.

Aleksandar Bede iz Inicijative "ZKP" ju~era{wi razgovor otvorio je konstatacijom "novo vreme - staro stawe" koja se odnosila na to da ni posle godine od osnivawa Inicijative "ZKP" Novi Sad jo{ uvek nema vaqanu kulturnu politiku, niti konstruktivan dijalog sa takozvanim tre}im sektorom (neprofitnim i nezavisnim udru`ewima gra|ana). Gordana Nikoli} je podsetila da Inicijativu "ZKP" zanimaju odgovori na tri korpusa pitawa. Prvi se ti~e transparentnosti rada i pravnih okvira u domenu kulture, konkretno javnog konkursa Gradske uprave za kulturu, drugi je u vezi sa procenom i vrednovawem doprinosa kulturi Novog Sada od strane "krupnih korisnika buxeta" me|u kojima su apostrofirani "Egzit", "Sinema siti" i Muzi~ka omladina, dok se tre}i korpus pitawa Inicijative "ZKP" odnosi na uspostavu perspektivne kulturne politike koja bi omogu}ila opstanak i razvoj lokalne umetni~ke i kulturne scene ne samo na niovu "festivalizacije" u kojoj u`ivaju privilegovani, jer "javni novac tra`i javnu odgovornost".

Grad Novi Sad ju~e nije imao svog predstavnika na sastanku Inicijative "ZKP".

Igor Buri}

BITEF OD 15. DO 25. SEPTEMBRA

Pozori{te u svoje ime Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef), 44. po redu, na kome }e biti izvedeno deset predstava pozori{nih trupa iz sedam zemaqa, bi}e odr`an od 15. do 25. septembra u Beogradu, najavili su organizatori festivala. Umetni~ki direktor Bitefa Jovan ]irilov rekao je da }e na ovogodi{wem festivalu biti izvedene predstave pozori{nih trupa iz Ma|arske, Belgije, Italije, Nema~ke, Poqske, Slovenije, Rusije i Srbije.

Prema wegovim re~ima, selektori festivala su se odlu~ili da, zbog ne{to maweg buxeta nego proteklih godina, prednost daju kvalitetu naspram kvantiteta predstava.

"Selektorka festivala Awa Su{a rekla je da je ovo prvi Bitef koji ne}e imati slogan, ali da to ne zna~i da festival ne}e imati temu, jer Bitef uvek ima teme koje se same name}u.

"Ovakva odluka je reakcija na situaciju u kojoj se Bitef posledwih godina ~esto nalazio, a to je prebrojavawe predstava koje odgovaraju ili ne odgovaraju izabranoj temi festivala, ~esto nau{trb detaqne evaluacije i analize samih predstava", rekla je ona.

Prema wenim re~ima, ideja je da ove godine pozori{te govori u svoje ime i za sebe, i da u prvom planu budu subjektivni iskazi pozori{nih umetnika, oslobo|eni naknadnog tuma~ewa selektora.

Na 44. Bitefu bi}e izvedene predstave pozori{ta "Nidkompani" iz Brisela "Izabelina soba" i "Ku}a jelena" u re`iji Jana Lauersa, "Franken{tajn-projekt" rediteqa Kornela Mundrucoa u izvo|ewu ma|arskog pozori{ta "Ivet Biro".

U okviru festivala bi}e izvedena i predstava "Tu`ni tropi" kompanije Vir|ilia Sijenia iz Firence, komad "Ujka Vawa" u izvo|ewu Doj~es teatra i re`iji Jirgena Go{a, "Ko bi hteo mamu kao moju" servisa za savremeni ples "Stanica" u koreografiji Dalije A}in.

Na BITEF-u }e biti izvedena i predstava "T.E.O.R.E.M.A." pozori{ta iz Var{ave u re`iji G`ego`a Ja`ina, "Spomenik G2" Mestnog gledali{~a iz Qubqane u re`iji Janeza Jan{e, "Bahantkiwe" u izvo|ewu Narodnog pozori{ta Beograd i re`iji Stafana Valdemara Holma i "Tri sestre" ^ehova, Moskovskog teatra "Okolo" u re`iji Jurija Pogrebni~ka. Organizatori su najavili da }e u okviru 44. Bitefa biti organizovan i prate}i program u okviru koga }e biti odr`ani okrugli stolovi, radionice i projekcije filmova.

Gradska sekretarka za kulturu Ivana Av`ner rekla je da je Grad za ovogodi{wi Bitefa izdvojio 29 miliona dinara, {to je mawe nego pro{le godine, zbog te{ke finansijske situacije.Ministarstvo kulture Srbije za festival izdvojilo 13 miliona dinara, {to je ne{to vi{e nego pro{le godine, ako se tome doda i tri miliona od Sekretarijata za kulturu AP Vojvodine, na taj je na~in, i uz pomo} sponzora, nadome{ten mawak sredstava.

(Beta)

petak25.jun2010.

21

U GLAVNOM PROGRAMU PALI]KOG FESTIVALA 14 FILMOVA

Humorom o qudskim sudbinama Glavni takmi~arski program Festivala evropskog filma na Pali}u ove godine ~ini 14 filmova koji prikazuju svu raznolikost evropske kinematografije, rekao je ju~e selektor tog programa Nikolaj Nikitin. Na konferenciji za novinare u Beogradu Nikitin je rekao da mnogi od odabranih filmova uop{te nisu tipi~ni za svoje nacionalne kinematografije i dodao da im je zajedni~ko to {to na komi~an na~in prikazuju razli~ite, ~esto dramati~ne qudske sudbine.

Festival evropskog filma bi}e odr`an po 17. put od 17. do 23. jula na vi{e lokacija u Pali}u i Subotici, a na wemu }e, u devet selekcija, biti prikazano oko 60 igranih i petnaestak dokumentarnih filmova.

Glavni takmi~arski program

festivala bi}e otvoren 17. jula projekcijom filma "@ena sa slomqenim nosem" rediteqa Sr|ana Koqevi}a, a iste ve~eri na Letwoj pozornici u Pali}u bi}e prikazana i rumunsko-nema~ka komedija "Orden ~asti".

U konkurenci za glavne festivalske nagrade su i ma|arski film "Poligamija", finsko ostvarewe "Lo{a porodica", francuski film "Baroni", kao i poqski film "Nali~je" rediteqa Borisa Lanko{a, koji se bavi mra~nim periodom vladavine Josifa Staqina. Glavni program obuhvata i dva filma koja su premijerno prikazana na ovogodi{wem Filmskom festivalu u Berlinu - ruski "Kako se zavr{ilo leto" rediteqa Alekseja Popogrebskog i nema~ko-austrijski

film "Pqa~ka{". Nikitin je najavio i italijansko ostvarewe "Zalutali meci", francuske komedije "Osam puta ustani" i "Turneja", "Tr~i ako mo`e{" Nemca Ditriha Brugemana i {panski film "Debeli qudi".

Van konkurencije, u glavnom programu festivala bi}e prikazan i film "Besa" rediteqa Sr|ana Karanovi}a.

Takmi~arski program "Paralele i sudari" predstavi}e 10 filmova isto~noevropske kinematografije, a najboqem }e biti dodeqena Nagrada za toleranciju.

U programu "Mladi duh Evrope" bi}e prikazano dvadesetak kratkih igranih, eksperimentalnih, animiranih i dokumentarnih filmova, a najavqeni su i prate}i ciklusi no-

vog belgijskog i ma|arskog filma i programi ekolo{kih dokumentaraca i filmova za decu.

Uo~i po~etka festivala, od 12. do 16. juna, bi}e prikazan program filmova ovogodi{wih dobitnika festivalske nagrade "Aleksandar Lifka" za doprinos evropskoj kinematografiji - rediteqa Koste Gavrasa i Gorana Markovi}a.

Bla`o Perovi}, direktor suboti~kog Otvorenog univerziteta, koji je izvr{ni organizator festivala, rekao je da je buxet ovogodi{we manifestacije za oko 50.000 evra mawi nego pro{le godine. Umesto 320.000 evra, koliko su imali za organizaciju 16. Festivala evropskog filma, organizatori ove godine raspola`u sumom od oko 270.000 evra.

(Beta)

PREMIJERA KOPRODUKCIJE KCNS-a I FORUMA ZA NOVI PLES SNP-a SUTRA PRED NOVOSA\ANIMA

Jagode i {lag Infanta

Forum za novi ples Srpskog nu treba podr`ati, ba{ kao i ji puno tra`e, ali i puno daju, wihove predstave, otkrila je da narodnog pozori{ta nakon proprodukcije festivala KCNS koznala~ki vode}i kroz improvisu sa Forumom za novi ples u {logodi{we pauze ove sezone jima se omogu}ava boqa komunizaciju. predstavi "[ampawac i jagode" ima}e premijeru zahvaquju}i kokacija sa svetom. Grabovac je - Wihov plesni jezik je autenistra`ivali sveop{tu komerciprodukciji Kulturnog centra podsetio da je Forum za novi ti~an, a takvi su bili i proces jalizaciju i pitali se kako to Novog Sada i svoje mati~ne ku}e. ples prve potvrde kvaliteta stirada i rezultat - ka`e Olivera re}i jednom apstraktnom umetZa autore su odabrani Rosana cao upravo na Infantu.

Kova~evi}-Crwanski, isti~u}i no{}u kao {to je ples.

Hribar i Gregor Lu- Radili smo pita{tek, privatni i ju}i se kako otplesaprofesionalni tanti gubqewe organdem iz Slovenije koji skog, a dobijawe veje kreirao dve pred{ta~kog `ivota, restave - "Duet 012 (Racepata za lepotu koja znolikost mi{qewa je postala "su{tinje divna)" i "[ampaski" interes - ka`e wac i jagode (Lifetime Rosana Hribar, istiwarranty gratis)". Pre~u}i da se baletski mijera ovih ostvareansambl SNP savrwa zakazana je u okvi{eno uklopio u temu ru Internacionalnog i wihovu "demolirafestivala alternaju}u" estetiku. tivnog i novog teatra Duhovito referi(Infant) sutra u {u}i na to kako su ju19.30 ~asova u SNP-u. ~e sa Svetskog prvenNa ju~era{woj stva u fudbalu ispakonferenciji za noli i Srbi i Slovenvinare v. d. upravnici, Gregor Lu{tek je ka SNP-a Aleksanrekao da kao i u fuddar Milosavqevi} balu ili `ivotu, wirekao je da Forum za hov rad predstavqa novi ples SNP-a svog borbu za vlastitu poprirodnog partnera ziciju. On je za predDu{an Muri} u prvom planu scene iz predstave „[ampawac i jagode�

Foto: N. Bradowi} ima u Infantu stavu "Duet 012" reKCNS-a i da je saradwa sa RosaJedna od inicijatorki, orgada je pored stalnih ~lanova Bakao da tematizuje wegov privatnom Hribar i Gregorom Lu{tenizatorki i umetni~kih koordileta SNP, Forum za novi ples ni odnos sa Rosanom Hribar, kom jo{ jedno "podizawe letvinatorki Foruma za novi ples, ovaj put pridru`io i mlade Saru partnerkom i na sceni i u `ivoce" i potvrda da SNP nije bunOlivera Kova~evi}-Crwanski, To{i} i Jelenu Alempijevi}, tu. ker za za{titu klasike i glavrekla je da su "Duet 012" i "[amba{ kao i poznatog performera - Svake dve godine napravimo nih, vode}ih tokova, nego i poqe pawac i jagode" veoma dobar i iz Beograda, Du{ana Muri}a konovi, {to zna~i da }emo "Duet otvoreno za novo, druga~ije. Izvrlo zna~ajan projekat u kojem se ji se pokazao kao kqu~ni sarad40" izvoditi u kolicima - ponovr{ni producent Infanta Siples pokazuje kao ono {to jeste nik projekta. vo je zasmejao prisutne Gregor mon Grabovac je naglasio da krhopsesija. Ona je ocenila da su Rosana Hribar, iako ne voli Lu{tek ku novosadsku alternativnu sceHribar-Lu{tek koreografi koda daje uputstva kako se gledaju I. Buri}

22

SVET

petak25.jun2010.

UKRATKO

DNEVNIK

SMENA NA ^ELU AMERI^KIH SNAGA U AVGANISTANU

Uspe{no predsedavawe EU

BRISEL: Bart de Viver, flamanski nacionalista ~ija je stranka osvojila najve}i broj glasova na nedavnim izborima u Belgiji, "garantovao" je zvani~nicima EU da }e wegova zemqa biti na visini predsedavawa EU koje preuzima 1. jula, uprkos trenutnoj politi~koj tranziciji. Teku}i pregovori o koalicionoj vladi ne}e uti~ati na efikasnost predsedavawa Belgije Evropskoj uniji, a vlada }e biti formirana "pre nego {to po~ne pravi posao," rekao je De Viver predsedniku Evropske komisije @ozeu Manuelu Barozu, objavqeno je na sajtu EU "Euroaktiv."

Belgijska koaliciona vlada podnela je ostavku u aprilu posle samo pet meseci na vlasti, a uo~i {estomese~nog predsedavawa Belgije EU od 1. jula do 31. decembra 2010. Na izborima 13. juna flamanski nacionalisti su osvojili ubedqvu ve}inu na severu Belgije gde se govori holandski dok su socijalisti odneli pobedu u Valoniji na jugu zemqe gde se govori francuski. Analiti~ari ocewuju da bi, s obzirom na politi~ki sistem u Belgiji, pregovori o novoj vladi mogli bi da potraju mesecima.

Obama nije oprostio generalu VA[INGTON: Predsednik SAD Barak Obama u Va{ingtonu "sa `aqewem prihvatio ostavku glavnokomanduju}eg ameri~kih snaga u Avganistanu Stenlija Mekristala".

Obama je me|utim ukazao da je to prava odluka za bezbednost SAD i za budu}nost akcije u Avganistanu.

Obama je imenovao {efa Centralne komande SAD, generala Dejvida Petreusa za naslednika Mekristala u Avganistanu i tra`io je od Senata da potvrdi wegov izbor "{to je br`e mogu}e".

Ameri~ki predsednik je naveo da }e izbor Petreusa omogu}iti da SAD zadr`e prednost

Poziv na prekid sukoba ABU DABI: Islamska svetska liga pozvala je kirgistansko rukovodstvo da {to pre zaustavi me|uetni~ke sukobe i prekine krvoproli}e “me|u bra}om u islamu” Uzbecima i Kirgizima, javio je ju~e dnevnik “Al hajat”. Po pisawu ovog lista, generalni sekretarijat najstarije islamske me|uanrodne organizacije, obratio se liderima kirgiske i uzbe~ke zajednice sa pozivom da “okon~aju krvave razmirice”, prenosi RIA Novosti iz glavnog grada Ujediwenih Arapskih Emirata. Oru`ani sukobi izme|u Kirgiza i Uzbeka po~eli su 11. juna uve~e i, prema najnovijim podacima, u neredima koji su usledili poginulo je najmawe 258 osoba, a strahuje se da je wihov broj vi{estruko ve}i.

Barak Obama i Dejvid Petreus

Obama je posle sastanka sa Mekristalom rekao da generalovi "zajedqivi komentari" protiv predsednika i wegovih saradnika u pro{lonedeqnom intervjuu za magazin Roling Stoun potkopavaju civilnu kontrolu vojske i "nagrizaju" neophodno poverewe u "predsednikov ratni tim". Na meti omalova`avaju}ih Mekristalovih komentara se na{ao i potpredsednik SAD Xozef Bajden, dok je za jednog visokog predsednikovog savetnika rekao da je klovn.

On se, pre tri dana, javno izvinio zbog "lo{e procene" tokom intervjua i hitno otputovao iz Avganistana.

Nova vlada HELSINKI: Finski parlament, kako se i o~ekivalo, izglasao je velikom ve}inom glasova poverewe novoj vladi premijerke Mari Kivinemi. Koaliciona vlada dobila je 118 glasova podr{ke, 66 poslanika je glasalo protiv, a 15 je bilo odsutno. Ovim je zavr{en proces rekonstrukcije vlade koji je po~eo 18. juna, kada je premijer Mati Vanhanen podneo ostavku iz zdravstvenih razloga.

Kiviniemijeva je dobila podr{ku ve}ine u utorak i tokom istog dana je polo`ila zakletvu.

U novoj vladi nema mnogo promena u odnosu na prethodnu, a bi}e na du`nosti mawe od godinu dana, do parlamentarnih izbora 2011. godine.

~elnikom Zdru`enog general{taba SAD Majkom Mulenom, istakao da nije doneo odluku da prihvati Mekristalovu odluku "ni zbog kakvog politi~kog neslagawa ili jer se osetio li~no uvre|enim". Agencija AP ocewuje da je izgledalo da je Obama nagovestio "kraj Mekristalove vojne karijere" kada je naveo da "SAD treba da budu zahvalne generalu zbog wegove izuzetne vojne karijere".

Obama je naglasio da se sa odlaskom Mekristala ne}e promeniti ameri~ka politika u Avganistanu: "Ovo je kadrovska promena, ali ne i promena politike", rekao je predsednik. Posle razgovora s Obamom, Mekristal je oti{ao u vojnu va{ingtonsku vojnu bazu Fort Mekner. Jo{ se ne zna da li }e on biti penzionisan. Dok je Obama govorio ispred Bele ku}e, Mekristal je izdao saop{tewe u kojem je izneo da se povukao "zbog `eqe da misija u Avganistanu

Talibani nastavqaju borbu Predstavnik talibana Jusuf Ahmadi izjavio je da }e se borba za proterivawe stranih vojnika iz Avganistana nastaviti i posle dolaska novog komandanta ameri~kih i NATO snaga.

"Ba{ nas briga ko }e komandovati, Mekristal ili Petreus.

Na{ stav je jasan. Bori}emo se protiv okupatora sve dok ne odu", rekao je Ahmadi u telefonskoj izjavi agenciji Frans pres, povodom ostavke komandanta snaga NATO u Avganistanu. Predstavnik talibana je, tako|e, nazvao Karzaija marionetskim predsednikom i rekao da treba da se stidi {to je od predsednika Obame tra`io da Mekristal ostane na du`nosti. u ratu u Avganistanu. Obama je, okru`en potpredsednikom Xozefom Bajdenom, sekretarom odbrane Robertom Gejtsom i na-

bude uspe{na". "Sna`no podr`avam predsednikovu strategiju u Avganistanu", poru~io je Mekristal.

DMITRIJ MEDVEDEV U SAD

Privreda potisnula politiku SAN FRANCISKO: Ameri~ki predsednik Barak Obama primio je u Beloj ku}i ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. Predsednik Rusije je pre odlaska u Va{ington, posetio svetsku prestonicu visoke tehnologije, Silicijumsku dolinu u Kaliforniji, i odr`ao govor na univerzitetu Stenford. Medvedev je najavio i da Rusija planira da izgradi sopstvenu Silicijumsku dolinu. Poseta dolini u kojoj se nalaze pogoni i laboratorije nekih od najpoznatijih svetskih tehnolo{kih giganata, ruski predsednik otpo~eo je u firmama “Cisko sistems” i “Tviter”. U wegovu ~ast, na najve}oj mikroblog mre`i, Tviteru, otvoren je nalog pod imenom "KremqRusija" na kojoj je Medvedev ostavio pozdravnu poruku. Na univerzitetu Stenford, predsednik Medvedev je pojasnio da i Rusija na obodu Moskve `eli da izgradi kapacitete sli~ne Silicijumska dolini.

Iako analiti~ari tvrde da bez obziqnijih dru{tvenih i eknomskih reformi, Rusija ne mo`e da razvije ni pribli`no sli~an kompleks u svom budu}em tehnolo{kom centru, Moskva planira da narednih godina ulo`i stotine miliona dolara u Inogorod, odnosno, grad inovacija u Skolkovu.

Medvedev je u govoru dotakao i politi~ke teme i neke probleme sa

Dmitrij Medvedev

kojima se susre}e ruska dr`ava.

"Otvoren sam za promene. Najve}i izazovi sa kojima danas susre}emo su situacija na Kavkazu, terorizam, {to je problem za mnoge zemqe”, podsetio je on. “Ekstremisti na Kavkazu su odraz te{ke socijalne situacije. U nekim mestima nezaposlenost je 30 do 40 odsto, naro~ito me|u mladima. Korupcija, plemenski odnosi, sve to na`alost izaziva destabilizaciju, i sa tim moramo da se borimo", rekao je ruski predsednik. Bez obzira na razli~ita mi{qewa, neke velike ameri~ke kompanije vide poslovnu budu}nost na ruskom tr`i{tu.

RUSIJA

Belorusija platila gas MOSKVA: Belorusija je u potpunosti isplatila Rusiji dug za gas i Gasprom }e joj obnoviti predvi|ene dnevne isporuke, saop{tili iz "Gasproma". [ef "Gasproma" Aleksej Miler u telefonskom razgovoru informisao ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da je beloruska strana u potpunosti isplatila dug za isporuke gasa.

"Doneta je odluka da se (isporuke) obnove u punom obimu", prenela je ju~e novinarima portparolka Kremqa Natalija Timakova. "Gasprom" je u ponedeqak uveo postepene restrikcije na isporuku gasa Belorusiji, zbog duga za ovu godinu od 192 miliona dolara. U sredu, Belorusija je dobijala svega 40 odsto od potrebne koli~ine. Sa svoje strane, Belorusija zahteva da joj "Gasprom" isplati ovogodi{wi dug za tranzit gasa za evropske potro{a~e preko wene teritorije, i upozorila je da }e ga potpuno obustaviti. Ruski zvani~nici jo{ nisu komentarisali ultimatum Belorusije.

Voz naleteo na qude u blizini Barselone BARSELONA: U `elezni~koj nesre}i koja se dogodila kada je voz naleteo na qude koji su prelazili prugu, u blizini Barselone, najmawe 12 osoba poginulo, a 13 te{ko povre|eno. Na mestu nesre}e spasioci su zatekli jeziv prizor. Oko pono}i, veliki broj qudi uputio se na festival koji se u blizini tog grada odr`avao povodom obele`avawa Dana svetog Jovana. Kako su ju~e javqali {panski mediji, i{li su preko {ina, ume-

sto da koriste prolaz ispod pruge koja povezuje gradove Barselonu i Alikante.

Po re~ima svedoka, nastradali su najverovatnije si{li sa voza na obli`woj stanici, a zatim se, preko pruge, uputili ka obli`woj pla`i. ''Nije bilo nikakvog svetla, a niko nas nije ni upozorio da voz nailazi. U grupi je bilo vi{e od 30 qudi.''

Vi{e stotina qudi, prete`no mladih, u~estvovalo je no}u

izme|u srede i ~etvrtka, u slavqu na pla`i u blizini glavnog grada Katalonije. Dan svetog Jovana je dr`avni praznik koji se slavi u mnogim delovima zemqe, a proslave uz paqewe logorske vatre obi~no po~iwu prethodne ve~eri. @elezni~ka nesre}a u [paniji najte`a je od 2003. godine, kada je u sudaru dva voza, u blizini grada ^in~ile, u centralnom delu zemqe, nastradalo 19 osoba.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YULIJA GILARD Xulija Gilard postala je prva `ena premijerka u istoriji Australije. ^etrdesetoosmogodi{wa Xulija, Vel{anka po ro|ewu, u govoru naciji rekla je da du`nost prihvata uz veliku odlu~nost i entuzijazam. Ona ima reputaciju umerenije i fleksibilnije politi~arke i u`iva ve}u popularnost u parlamentu i medijima od biv{eg premijera Kevina Rada.

LEKA DRUGI Albanski princ Leka Drugi, ponovo je skrenuo pa`wu na sebe. Ovog puta, ne nekom politi~kom izjavom, ve} veridbom koja je, pred probranim gostima, obavqena u Parizu. Princ Leka Drugi (28), pretendent na albanski presto koji vi{e i ne postoji, verio sa lepu{kastom Elijom Zaharijom.

Ceremonija je obavqena u "gradu svetlosti", ali je javnost o tome obave{tena s velikim zaka{wewem.

MARAJA KERI Jedna veterinarka tu`ila je sudu peva~icu Maraju Keri po{to joj, kako tvrdi, nije platila 30.000 dolara za le~ewe wena tri psa. Kako se tvrdi u tu`bi, veterinarka je pru`ila „izuzetne usluge" terijerima, a dobitnica Gremija joj je platila samo 8.200 od 37.800 dolara koliko je le~ewe ko{talo, pi{e u tu`bi. Ra~uni se odnose na period od mesec dana. Psi su sastavni deo imixa Maraje Keri.

PROTESTI [IROM FRANCUSKE

Du`i radni sta` izazvao gnev

PARIZ: Francuski sindikadr`avama, to je te{ko prihvaqudsko pravo. Vlada premijeti po~eli su proteste {irom tqivo francuskim radnicira Fransoa Fijona najavila je zemqe, zbog planova vlade da ma, koji smatraju da je odlazak pro{le nedeqe da }e bez veuvede izmene u penzionom siu penziju sa 60 godina osnovno }ih promena penzionog sistestemu i pove}a du`inu radnog sta`a.

Na hiqade radnika u sektoru saobra}aja, nastavnici, po{tanski slu`benici i drugi napustili su svoja radna mesta.

Ugro`eni su avionski i `elezni~ki saobra}aj, prevoz metroom i autobusima.

Re~ je o izmenama koje predvi|aju da se starosna granica za odlazak u penziju podigne na 62 godine. Iako bi to i daqe bilo mawe nego u susednim evropskim Kolaps u avionskom i `elezni~kom saobra}aju

ma godi{wi deficit Francuske do 2050. godine narasti na 100 milijardi evra.

Sindikati su saop{tili da je ju~era{wi {trajk samo uvod u proteste koje planiraju za septembar, kada paralament treba da odobri reformu penzionog sistema.

Ispitivawe javnog mwewa agencije BVA pokazalo je da dva od tri Francuza podr`avaju proteste sindikata, dok je istra`ivawe koje je uradio pariski dnevnik "Figaro" pokazalo suprotno da 58 odsto gra|ana podr`ava produ`avawe radnog veka.

BALKAN

DNEVNIK

U RUMUNIJI OTVORENA NAJVE]A FARMA VETREWA^A U EVROPI

Vetar stvara zelenu energiju KONSTANCA: Na rumunskoj obali Crnog mora otvorena je najve}a farma vetrewa~a u Evropi. Prvi veliki pogon na vetar u ovoj zemqi, pod nazivom „Fantanele“, stvara dovoqno energije za 700.000 doma}instava. Ovim projektom zna~ajno se smawuje zavisnost energetskog sektora Rumunije od ugqa, a pove}ava udeo obnovqive i ~iste energije. Do sada je instalisano 114, od 139 turbina, a u obli`wem Kolgeaku bi}e izgra|ena jo{ 101. Kada farma, koju je napravila ameri~ka kompanija Continental Wind Partners – CWP, bude u potpunosti gotova, ima}e kapacitet od 600 megavata. Procewuje se da }e, kada ovaj projekat bude u potpunosti zavr{en, to biti najve}a direktna investicija u Rumuniji ikad.

– Izvo|ewe ovog projekta pribli`ilo je Rumuniju standardima Evropske unije i predstavqa glas poverewa u investicionu klimu – izjavio je predsedavaju}i CWP-a Mark Krandal. – Tako|e, planiramo da zavr{imo razvoj jo{ dve rumunske farme vetrewa~a i zapo~nemo izgradwu u naredne dve godine.

Osim novootvorenih 500 radnih mesta, ovaj projekat obezbedi}e i druge vidove zapo{qavawa, kroz investicije povezane s wim, a o~ekuje se da umnogome poboq{a uslove `ivota u lokalnim zajednicama. Farma }e u

Vetrovita i ravna, Vojvodina je posebno pogodna za izgradwu vetrewa~a i CWP je pro{le godine zapo~eo prvi projekat u Vojvodini potpunosti biti izgra|ena u naredna 24 meseca.

Ina~e, kompanija CWP trenutno radi na razvoju projekata u okviru kojih se proizvodi ili }e se proizvoditi zelena energija u Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji, Hrvatskoj, Australiji i na Novom Zelandu. Vetrovita i ravna, Vojvodina je posebno pogodna za izgradwu vetrewa~a i CWP je pro{le godine zapo~eo

prvi projekat u Vojvodini. Me|utim, projekat za farmu vetrewa~a u Banatu, vredan 500 milion evra, ~eka promenu zakonskog okvira koji u Srbiji jo{ uvek spre~ava ulagawa u obnovqivu energiju. Ina~e, Nema~ka godi{we dobija 25.777 megavata struje iz energije vetra, Francuska 4.492 , Danska 3.465, Irska 1.260, Ma|arska 201, a ^e{ka 192 megavta.

A. B.

RUMUNIJA

Novi porezi stupili na snagu BUKURE[T: Vlada u Bukure{tu je uredbom uvela nove poreze, pove}ala postoje}e i ograni~ila poreskne olak{ice u poku{aju da smawi ogroman mawak u buxetu Ruminije. Uredba je odmah stupila na snagu, ali je

parlament mo`e retroaktivno staviti van snage, prenele su agencije.Ovom uredbom, poreska stopa na dobit kompanija i pojedinaca ostala je nepromewena, na 16 odsto, ali }e se ubudu}e oporezivati bonovi za hra-

Bukure{t

nu i regres za godi{wi odmor koje zaposleni dobijaju od poslodavaca.

Poreske stope za prihode od kla|ewa bi}e uve}ane sa 20 na 25 odsto, dok }e vlasnici vi{e od jedne nekretnine biti obavezni da pla}aju "porez solidarnosti", osim ako ih ne iznajmquju. Rumunski parlament je nedavno odobrio 25-odstotno smawewe buxeta za plate zaposlenih u javnom sektoru i 15-odstotno smawewe izdvajawa za penzije i socijalna davawa.

Mere {tedwe, me|utim, ne mogu da stupe na snagu dok ustavni sud ne presudi o ustavnosti uredbe, ~iji je ciq osigurawe zajma Me|unarodnog monetarnog fonda, koji od Rumunije zahteva da dr`i buxetski mawak ispod 6,8 odsto bruto doma}eg proizvoda.

ALBANIJA

„Kulturno”svla~ewe ko{talo TV stanicu 400.000 evra TIRANA: Sud u Tirani kaznio je jednu albansku TV stanicu sa 400.000 evra zbog emitovawa snimka na kome se vidi kako ~lan vlade ucewuje jednu devojku, tra`e}i od we da skine ode}u kako bi bila primqena na posao.

Na snimku koji je prikazala TV stanice Top ~enel, ministar za kulturu, omladinu, sport i turizam Jiqi Pango tra`i od devojke da se "oslobodi tekstila" kako bi, na osnovu wenog nagog izgleda, "utvrdio da li zadovoqava uslove za tra`eni posao", javile su agencije.

Ministar je odmah smewen sa funkcije, ali je potom tu`io TV stanicu zbog prikazivawa snimka. Sud je proglasio Top ~enel krivim, zbog toga {to je televizija "video snimak obezbedila nelegalno".

Organizacija "Reporteri bez granica", sa sedi{tem u Parizu,

Jiqi Pango

i "Organizacija medija jugoisto~ne Evrope" iz Be~a su osudile potez albanskog pravosu|a.

"Presuda je neprihvatqiva i predstavqa grubo kr{ewe novinarskih sloboda", isti~u Repor-

teri bez granica u saop{tewu.

Neshvatqivo da se mediji ka`wavaju zbog emitovawa snimaka i informacija koje su od javnog interesa, nagla{avaju medijske organizacije.

petak25.jun2010.

23

SLOVENIJA I HRVATSKA

Odobrili novo pregovara~ko poglavqe QUBQANA: Spoqnopoliti~ki odbor slovena~kog parlamenta odobrio je ju~e da Hrvatska na slede}oj pristupnoj konferenciji s Evropskom unijom privremeno otvori pregovara~ko poglavqe "spoqna, bezbednosna i odbrambena politika", izjavio je posle sednice odbora zatvorene za javnost, slovena~ki ministar spoqnih poslova Samuel @bogar."Mislim da }e Hrvatska to poglavqe otvoriti do kraja juna", rekao je @bogar. Po wegovim re~ima, va`na je primedba vezana uz to poglavqe kao stav EU da Hrvatska na podru~ju trgovine i kontrole lakog naoru`awa mora pratiti politiku Unije.

"Me|utim ta opravdana primedba nije razlog da se poglavqe ne otvori, to je samo uslov za zatvarawe poglavqa", rekao je @bogar novinarima, javila je hrvatska agencija Hina. @bogar je objasnio da }e Slovenija u vezi s pregovara~kim poglavqem Spoqna, sigur-

nosna i odbrambena politika dati jednostranu izjavu vezanu za pitawe granice.

"U woj }emo naglasiti potrebu da dr`ava kandidat po{tuje sve me|unarodne obaveze koje je prihvatila me|unarodnim ugovorima", rekao je @bogar i dodao da se pitawe Qubqanske banke re- Samuel @bogar {ava u okviru ~etvrtog poglace da }e Slovenija na pristupvqa hrvatskih pristupnih prenoj konferenciji EU-Hrvatska govora, odnosno poglavqa "slonajavqenoj za 30. juni, podr`aboda kretawa kapitala". ti zatvarawe jednog i otvarawe U kontaktu smo s Evropskom tri poglavqa Hrvatske s EU, komisijom kako bi to pitawe ali nije izri~ito rekao o kona odgovaraju}i na~in bilo jim je poglavqima re~. Osim ukqu~eno u pregovara~ka stajapoglavqa spoqna, bezbednosna li{ta za zatvarawe tog poglai odbrambena politika, Hrvatvqa, rekao je @bogar posle sedska nije jo{ otvorila dva ponice odbora. glavqa: pravosu|e i osnovna Slovenski premijer Borut prava, kao i tr`i{na konkuPahor izjavio je pro{le sedmirencija.

HRVATSKI SINDIKAT

Na korak do referenduma ZAGREB:Udru`eni hrvatski sindikati, uz pomo} vi{e politi~kih stranaka i nevladinih organizacija, uspeli su da prikupe vi{e od 720.000 potpisa, {to je i vi{e nego dovoqno za inicijativu za raspisivawe referenduma o vladinom predlogu izmena zakona o radu.

Po re~ima kordinatora pet sindikalnih centrala i predsednika Hrvatskog udru`ewa sindikata Ozrena Matija{evi}a, sindikati su tokom ju~era{weg dana izvestili o ta~nom broju prikupqenih potpisa i najavili svoje daqe aktivnosti.

Pet hrvatskih sindikata akciju su po~eli 9. juna, a po zakonu su u narednih 15 dana morali da skupe 10 odsto potpisa od ukupnog broja svih bira~a u Hrvatskoj, odnosno 449.506 potpisa.

Sindikati isti~u da ih nakon uspeha akcije vi{e ne interesuju pregovori o vladinom predlogu izmena zakona o radu, ni amandmani na taj predlog, ve} da su spremni da pregovaraju samo o svojim predlozima izmena zakona.

Sindikati su akciju i pokrenuli zbog stava da bi vladin predlog izmena mogao uni{titi sistem kolektivnih ugovora.

Vlada predla`e da prava iz kolektivnog ugovora va`e {est meseci nakon isteka ili raskida ugovora. Po sada{wim odred-

Gruevski: Re{ewe spora SKOPQE: Postoje voqa i hrabrost za re{avawe spora oko ustavnog imena Makedonije sa Gr~kom, ali samo ako to nikome ne nanosi {tetu, izjavio je ju~e premijer Makedonije Nikola Gruevski.

"Mi ne `elimo da se ikome i{ta oduzme, pa tako ne `elimo da se ni nama ne{to oduzme. U potrazi smo za takvim re{ewem koje ne}e biti ni na ~iju {tetu”, istakao je Gruevski odgovaraju}i na pitawe u makedonskom parlamentu da li je spreman na komromis u ciqu postizawa re{ewa u dugogodi{wem sporu oko imena biv{e najju`nije jugoslovenske republike sa Gr~kom. Vlasti u Skopqu insistiraju na ustavnom nazivu Republika Makedonija, dok zvani~na Atina smatra da se time iskazuju pretenzije na pripajawe dela wene teritorije.

bama, ako kolektivnim ugovorom nije druga~ije odre|eno, nakon isticawa roka na koji je sklopqen kolektivni ugovor, on se i daqe primewuje do sklapawa novog.

Sindikati strahuju da bi poslodavci mogli da opstrui{u i ote`u pregovore o novom kolektivnom ugovoru, tako da bi radnici ostali bez prava koja su im ugovorom garantovana.

Vlada predla`e i mogu}nost otkazivawa svih kolektivnih

pitawe, odnosno na~in izja{wavawa bira~a o potrebi da se zatra`i raspisivawe referenduma u skladu s Ustavom i zakonom.

Zakon defini{e rok u kome se referendum mora odr`ati od dana objave odluke o raspisivawu referenduma do dana odr`avawa referenduma ne sme pro}i mawe od 20, niti vi{e od 40 dana.

Po mi{qewu profesora ustavnog prava Branka Smerdela, na~in sprovo|ewa referen-

ugovora, sklopqenih i na odre|eno i na neodre|eno vreme.

Sada{we je zakonsko re{ewe da se kolektivni ugovor, sklopqen na neodre|eno vreme, ne mo`e jednostrano otkazati, a onaj sklopqen na odre|eno vreme, mo`e otkazati samo ako je ta mogu}nost u wemu predvi|ena.

Kad predsednik Sabora primi zahtev, Sabor mo`e u roku od 30 dana zatra`iti da Ustavni sud utvrdi da li je referendumsko

duma trebao bi da reguli{e Ustavni zakon o sprovo|ewu ustavnih promena, koji je odlukom Sabora odlo`en za {est meseci.

Problem bi se mogao re{iti hitnim dono{ewem novog Zakona o referendumu koji bi bio u skladu sa Ustavom. Za to bi Sabor pre raspisivawa referenduma imao dovoqno vremena, a potrebna je samo politi~ka voqa, tvrdi Smerdel.

24

KWIGA

petak25.jun2010.

Srpska kulturna blaga pravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugri~i}, koji je i ~lan Ure|iva~kog odbora Svetske digitalne biblioteke, izabran je za kopredsedavaju}eg Komisije za selekciju gra|e Svetske digitalne biblioteke, koja trenutno zaseda u Va{ingtonu. U saop{tewu NBS-a se navodi da Komisija trenutno zaseda u Kongresnoj biblioteci i da radi na pro{irewu kolekcija, a rad upravnika Narodne biblioteke u okviru ove Komisije }e obezbedti mesto i promociju najvrednijih digitalnih kolekcija srpske kulture u trezoru svetske kulturne ba{tine.UNESKO i 32 partnerske institucije su 21. aprila 2009. godine na Generalnom zasedawu Uneska u Parizu, pokrenuli Svetsku digitalnu biblioteku, internet portal koji predstavqa jedinstven kulturni materijal biblioteka i arhiva iz celoga sveta, a adresa portala je (www.wdl.org).

Gra|a koja je dostupna na portalu obuhvata rukopise, mape, retke kwige, filmove, zvu~ne zapise, printove i fotografije, a omogu}en je i neograni~en i besplatan javni pristup ovom materijalu.

Narodna biblioteka Srbije se projektu prikqu~ila me|u prvima, u aprilu 2008. godine na poziv Kongresne biblioteke iz Va{ingtona, kao osma nacionalna biblioteka, a kao srpska kulturna ba{tina do sada su predstavqeni Miroslavqevo jevan|eqe i avangardni ~asopis "Zenit". Prva slede}a kolekcija iz Srbije u trezoru bi}e Arhiv Nikole Tesle, prema predlogu NBS. (Beta)

DNEVNIK

ANTOLOGIJSKA IZDAWA

Rasko{ni poetski univerzum

U

izdawu Zmajevih de~ijih igara, a u biblioteci “Kwi`evnost za decu u svetu” , pojavila se ovih dana dvojezi~na antologija “Ennyi minden”/”Koliko toga”: re~ je o pedeset ma|arskih pesama za decu koje je odabrala i na srpski prevela Aniko Uta{i, a prepevao Pop D. \ur|ev.

Ovaj zanimqiv odabir prire|iva~ica je nazvala po naslovu prve pesme u zbirci, pesnikiwe Agne{ Neme{ Na|.

Uta{ijeva navodi da joj je `eqa bila da kroz poeziju iz pera jedanaest ma|arskih autora na najboqi mogu}i na~in srpskoj ~itala~koj publici pribli`i ovaj rasko{ni poetski univerzum. Ve}ina pesama po prvi put je prevedena na srpski jezik. Zastupqeni su pesnici koji stvaraju

U

KWIGA ZAUVEK

na {irem ma|arskom govornom podru~ju- u Ma|arskoj, Rumuniji i Srbiji. Na{i Vojvo|ani su Katalin Ladik, Oto Tolnai, I{tvan Domonko{, a wihova poezija za najmla|e svedo-

~i o preplitawu dveju kultura, srpske i ma|arske.

Ako svet oko sebe posmatramo okom radoznalog i razigranog deteta, otkri}emo neverovatno bogatstvo, a to svojstvo-da napi{u dobru de~iju pesmu, imaju samo izuzetno daroviti pesnici. Svi autori zastupqeni u zbirci “Koliko toga”, razli~itog su pesni~kog senzibiliteta, a zajedni~ko im je da pi{u nepatvorenu, deci blisku, vrhunsku poeziju. Svako od wih svet detiwstva nosi “i u srcu i u re~niku”, zakqu~uje antologi~arka.

Aniko Uta{i (1966) predaje na Visokoj strukovnoj {koli za obrazovawe vaspita~a u Novom Sadu. Pi{e eseje i studije na ma|arskom i na srpskom jeziku, a tako|e je i kwi`evni prevodilac.

R. Lotina

\OR\E RANDEQ, NOVINAR I KWI@EVNIK

^itawe je, a ne putovawe, najve}a gustina `ivota ad bi moglo uvek da se `awe, al’ da se ne seje, svaki dan da se bere, a nikad ne sadi, onda bismo na neki na~in ve} imali ovozemaqski raj o kojem je sawao F. M. Dostojevski. E sad, toga, naravno, u `ivotu nema i na zemqici ovoj na{oj jedinoj ne biva, ali kao da biva u umetnosti pisane re~i, pogotovo u onoj wenoj posledwoj, ~itala~koj, dakle samo „konzumentskoj“ ravni. U toj ni sa ~im uporedivoj avanturi u kojoj nam se, svaki put kad kwigu otklopimo, nudi zabele`eno i zapam}eno iskustvo na{ih prethodnika i savremenika, pa vaqda i sva zgusnuta pamet ~ove~anstva. Qudskog roda koji se ba{ po tim zapisima, pismom i kwigama, od od ostatka beslovesnog sveta razlikuje.

I zato je ~ita~ima-posve}enicima lako da umru, oni samo ovozemaqski raj sav poplo~an policama kwiga zamene za nebeski, u kojem se nadaju da }e ih do~ekati sve {to je dosad napisano, pa i cela ona povorka mudraca koja je to napisala. I da }e tamo najzad sti}i da pro~itaju i u sebe upiju sve ono {to ovde nisu stigli, niti }e, do posledweg daha.

A ja sam, recimo, uveren da }e me u raju, ako ga ipak zaslu`im, do~ekati police, ormani, vitrine, stela`e sa kwigama – u nepreglednom

K

nizu. Ako je raj ispuwewe svih ~ovekovih ovozemaqskih `eqa, onda bi moralo da bude ba{ tako i nikako druga~ije. Mada smo mi pasionirani ~ita~i ve} okusili okrajke raja, jer ~itawe je, a ne putovawe, kako je danas moderno misliti i kazivati, najve}a gustina `ivota.

I u toj ~arobnoj ~itala~koj pustolovini nikad nisam pratio modu, a na kraju mi se - mo`da i nezaslu`eno – desilo da je u modu u{lo ba{ ono {to sam ja naj~e{}e birao.

Mi deca sa sela imali smo tih mirnih godina malo {ta oko sebe dramati~no, pa smo sve to morali u sebi da tra`imo. Imao sam i prednost i privilegiju da sam sve{teni~ki sin, da se, za razliku od sve ostale ka}ke dece, igram na persij-

KWI@EVNA BA[TINA

Vukov zabavnik „Danica” Godi{wi zabavnik „Danica“, koji je izlazio od 1826. do 1829. i 1834. godine, pokrenuo je Vuk Stefanovi} Karad`i} u Be~u. Za godinu 1829. objavqen je u Budimu.

Posle toga do{lo je do prekida u wegovom izla`ewu do 1834, kada je obnovqen u Be~u. Donosio je kalendarske i zabavno-pou~ne priloge, rasprave o jeziku i pravopisu, `itija svetaca, narodne pesme i pripovetke, Vukove opise Prvog srpskog ustanka i razne druge tekstove. Primerke originalnog, kao i fototipskog izdawe ove publikacije poseduje Biblioteka Matice srpske, a wihovi opisi pretra`ivi su u elektronskom katalogu te ustanove.

skom tepihu ispod klavira i rastem me|u hiqadama o~evih kwiga, koje su mi sa svih zidova prkosile, namigivale mi i zvale u plave daqine. Divno je biti sve{tenik, od toga je jedino boqe biti sve{teni~ki sin. Od Aleksandra Nenadovi}a, sina prote Matije, pa do pokojnog Mihiza, od Veqka Petrovi}a pa i do Dejana Mija~a, uvek sam spreman da nabrojim 50 najznamenitijih Srba sve{teni~kih sinova. To je odmah ra|alo `udwu da ako ih ne dostignem, da se ono bar me|u wih nekako uguram i u to besmrtno dru{tvo ume{am. Me| sve wih izuzimaju}i Teslu, jer tog sve{teni~kog sina nijedan Srbin nije ni planirao da dostigne. Nego bi uvek malo spu{tao ni{an.

Mene su od mladosti privla~ili `ivoti tih velikana. Od Pupinove autobiografije „Sa pa{waka do nau~ewaka“ do Sime Matavuqa „Biqe{ke jednog pisca“... A kad su mi se otvorili [tefan Cvajg, Andre Moroa ili Lion Fojhtvanger kroz ~ije biografije stalno kora~aju povorke mudraca, ja kao da vi{e ni{ta o qubavi, prirodi i putovawima pro~itao nisam. Na prvi pogled – kwi{ki pacovi, a zapravo vratolomni putnici kroz onu zaista najve}u gustinu `ivota, kroz ~itawe i saznawe i otkrivawe no-

vih svetova. Ali u nama, ne oko nas.

A ovog leta baci}u se na reviziju (drugo vi|ewe kroz drugo ~itawe) 20 kwiga najve}eg srpskog biografa Radovana Popovi}a, kojem je „Slubeni glasnik“ onomad objavio izabrane biografije najve}ih pisaca na{ih: od Crwanskog i Andri}a, do Du~i}a i Isidore, od Veqka Petrovi}a i To{e Manojlovi}a do Vaska Pope i Branka Miqkovi}a. Ne znam da je neko u na{oj literaturi dobio sabrana dela iz dokumentarne („non fik{n“) proze. I nije mi ispo~etka bilo jasno za{to na{eg dragog Radovana zovu „Srpski Plutarh“, kad je onaj gr~ki pisao o vojskovo|ama i herojima. A onda sam se dosetio: da nam je dao Bog da nam takvi velikani budu heroji i vojskovo|e, gde bi nam danas bio kraj. Ove kwige izlazile su 30 godina, nastajale i celih 40, pa ajd sad ba{ da vidim {ta se to u me|uvremenu desilo sa wima. I koliko se ovaj ~ita~ u meni promenio.

I sad }u zavr{iti re~ima I{tvana Er{ija („Razgovori s Gombrovi~em“) koje bi, samo da je iskren, verovatno potpisao svaki stvaralac: „Posledwih godina gotovo da vi{e i ne ~itam ni{ta. Izuzev onog {to mi je potrebno za daqe pisawe.“

TOP-LISTA Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Delfi” 1. “Konstantinovo raskr{}e” - Dejan Stojiqkovi}, 2. “Kerini dnevnici” - Kendas Bu{nel 3. “Lovac na zmajeve” - Haled Hoseini 4. “Hiwadu ~udesnih sunaca” - Haled Hoseini 5. “Tajna magneta srca” - Ridiger [ahe 6. “Qubav je u{etala”- Marise de los Santos 7. “Koliba” - Vilijem Pol Jang 8. “Sle{“ - Entoni Boza 9. “Amor portewo” - Ivana Kuzmanovi} 10. “Uzrok smrti” - Patri{a Kornvel Izdava~ svih ovih kwiga je “Laguna”

NOVA PROZA

Sudbinska lica neshva}enih wi`evnik Nedeqko Terzi}, autor vi{e kwiga poezije, proze i scenskih dela, kako za decu, tako i za odrasle, u kwizi „@ivi portreti u prozorima suterena“, prihvatio se pera, potkovanog ogromnim iskustvom i ume{no{}u suptilnog posmatra~a qudi i `ivota, sa namerom da iz velike galerije likova ~ije je sudbine i karaktere uo~io, izdvoji nekolicinu i portreti{e ih u obliku pri~a.

Teme su `ivotne, sa slikama i sudbinama neshva}enih ili ~e{}e qudi koji ne shvataju smisao svog `ivqewa, te se s toga te{ko, pa i nikako, ne snalaze me|u ostalim qudima.

Izmicawe smisla, za kojim kroz `ivot tragaju naoru`ani i vo|eni nekim svojim tro{nim filozofijama, koje ne mogu na}i prakti~nu primenu, odvode ih na margine dru{tva.

Pou~en iskustvom neumornog istra`iva~a, autor kroz sve portrete ukazuje da su ti i takvi qudi tu sa nama, uz nas. Podse}a nas da je potrebno veoma malo na{e pa`we, `eqe i strpqewa da ih primetimo, o wima da razmi{qamo.

Sve to ~ini bez namere da bilo kome, na bilo koji na~in sugeri{e, kako prema wima da se odnosimo. Pisac je prihvatio ulogu slikara; evo vam slike, pa prosu|ujte i zakqu~ujte kako vam drago, a sve to ~ini primewuju}i modernu pripoveda~ku tehniku i pred ~itaocem se, iz pri~e u pri~u, otvaraju i smewuju slike `ivota.

Iako je u pitawu pisani tekst, ~italac ne mo`e da se

K

otme utisku da je idejom pisca ve{to vo|en iz minijature u ve}e slike, sve do momenta kada shvati da je uvu~en u sam vrtlog `ivota iz kojeg izrawaju likovi veoma istiniti, `ivotni. Shvatamo da se radi o qudima koje svakodnevno sre}emo, o~e{emo se o wih u prolazu, u gradskom prevozu, na radnom mestu, u kafani, ali niti imamo `eqe, niti vreme-

na da se wima bavimo, obuzeti sopstvenim dilemama, zapitanostima i zebwom pred nepoznatim, pred budu}no{}u. ^ini se, nakon pa`qivo i{~itanih pri~a iz kwige Nedeqka Terzi}a, da nehajem prema drugima, preokupirano{}u pojedinca samim sobom, centrifugalne sile `ivota postaju ja~e. Suizdava~i “@ivih portreta u prozorima suterena” su Kwi`evna zajednica Sremska Mitrovica i “Srpska kwiga” iz Rume (2009.).

B. Radi}

Tri ~etvrt veka papirnih korica

O

vih dana kwige s mekim povezom proslavqaju 75 godina. Ova laka, jeftinija verzija kwige i daqe je me|u najpopularnijim izdava~kim verzijama, {to zbog niske cene, {to zbog lakog skladi{tewa i rukovawa, i proverene izdr`qivosti.

Godine 1966. Pol Mekartni napisao je pesmu “Paperback Writer”, o piscu koji o~ajni~ki poku{ava da objavi svoje delo.

Ova pesma istinita je i danas – svi pisci dana{wice najvi{e se nadaju da }e jeftinija izdawa s papirnim koricama na}i put do o~iju i xepova potencijalnih kupaca i qubiteqa literature.

Ustvari, ro|ewe kwige u mekom povezu mnogo je starije, jer je prvo takvo izdawe od{tampano jo{ 1931 godine. Ali, ovaj pionirski poduvat nema~kog izdava~a “Albatros kwige” nije nai{ao na neki naro~iti prijem kod publike. Trebalo je da pro|u

jo{ ~etiri godine pre nego {to }e sir Alen Lejn lansirati legendarna “pingvin” izdawa i tako zauvek promeniti tok istorije u izdava{tvu. Mogu}nost kupovine kwige po ceni od dve paklice cigareta {irom je otvorila vrata za mnoge pisce s jedne, i ~itaoce sa druge strane, i obostrana strast prema literaruri je ro|ena.

U po~etku, meki povez bio je rezervisan za kwige s petpara~kom i jeftinom nau~nofantasti~nom tematikom. Izadawa poput “Bantama”, “”Ejsa”, “Dela i Ejvona” koje nisu htele da zagrizu u ozbiqnu literaturu, postale su veoma popularne, a ciqna grupa ovih izdava~a bili su mladi, kao i qudi koji su putovali vozom na posao i sa wega, i tra`ili laku literaturu da ubiju vreme.

Vremenom, situacija se promenila u pravcu ozbiqnije literature. Tako su ro|eni bestseleri, zbirka kwiga odabranih

[E O ] NET

prema kriterijumu popularnosti, bez obzira na eventualni kvalitet, a krenulo se i s obradom klasi~ne i ozbiqne literature. Tako su lksuzna, ko`na izdawa postala rezervisana za enciklopedijsku literaturu i sabrana dela, dok je ostatak kwi`evnog sveta morao da se uklopi u kartonski omota~ mekog poveza.

Iako nam je napredak tehnologije doneo elektronske ~ita~e i onlajn kupovinu elektronskih verzija kwige, papirno izdawe, naro~ito ovo mekog poveza, ostaje popularno me|u qubiteqima kwiga {irom sveta. Prizna}ete, nema ni~eg lep{eg od zvuka {u{tawa listova i mirisa nove, nena~ete stranice koju okre}ete u hladna jesewa popodneva.

I. Vujanov

@ENSKA POSLA / OGLASI

DNEVNIK

Glamurozni letwi trend za nokte Ove male ili velike okrugle mrqice imaju snagu da upotpune va{ izgled, bez obzira na to imate li na sebi ne{to na tufne ili ne. Sve je dozvoqeno ove sezone. Obi~an lak jednostavno }ete o`iveti tufnama druge boje, i {to je najboqe, jednostavno ih je napraviti. Ove sezone naro~ito su u trendu crno-bela i zeleno-`uta varijanta, ali sve ostale kombinacije po va{oj `eqi su dozvoqene. Odaberite svoje omiqene nijanse i iskombinujte ih kako `elite.

vog leta sve `ene koje prate trendove ima}e priliku da naglase prirodnu du`inu prirodnih noktiju, kao i impresivne dimenzije ve{ta~kih noktiju.

Prirodno, gel ili ve{ta~ki akrilni nokti ove je sezone svejedno, va`no je samo ono {to je na wima nije dosadno.

Posledwi trendovi {to se nejl-arta ti~e veoma su zanimqivi, razigrani, neki ekstremni, drugi `enstveni.

Uglavnom, svako }e mo}i da prona|e pone{to za sebe.

O

Cve}e Cvetni uzorak je veoma popularan ovog leta i lako je razumeti zbog ~ega… Cve}e oda{iqe auru `enstvenosti i simbol je letwe sezone. Osim toga mogu izgledati neodoqivo, kao i na haqinama, tako i na noktima. I ovde su vam “otvorene” ruke {to se dizajna i tehnike ti~e. Imate li smisla za to, oslikajte ih lakovima, ako ba{ i niste najspretniji, odlu~ite se za nalepnice. I {to se boja ti~e sve je dozvoqeno, iako znalci ovog leta preferiraju pastelne boje cve}a.

Neonski vrhovi

Za neke od ovosezonskih hit tredova mora}ete da odete u svoj omiqeni kozmeti~ki salon, dok }ete neke druge i sami uz malo truda mo}i da napravite. U tome vam poma`u razne kozmeti~ke firme s kolekcijama za nokte, u kojima se ne nalaze vi{e samo lakovi, ve} i druga pomagala za stvarawe nejl-arta iz snova – nalepnice, {abloni, kristali, pe~ati…

A kako biste se lak{e odlu~ili da sredite svoje nokti}e donosimo vam pregled najzanimqivijih ovosezonskih trendova:

^ipka ^ipka na noktima, bilo da se radi o nalepnici, nano{ewu pomo}u pe~ata ili pravoj ~ipki pri~vr{}enoj za nokat ve} je neko vreme veoma popularna, ali ovog leta ona je pravi hit! Ovaj detaqan dizajn veoma je sofisticiran i savr{en je za trenutke na crvenom tepihu, a opet dobro ide i uz ke`ual stil, kao i pank rok garderobu.

Tufne Ove sezone tufne su kona~no dobile zaslu`eno mesto na rang listi top trendova nejl-arta.

Neonske, jarke boje veoma su popularne ovog leta. Ako mislite da je ceo nokat u neonskoj boji previ{e, nanesite je samo na vrh nokta. Ovo }e biti jednostavan, a opet zanimqiv manikir koji je savr{en za vru}e letwe dane. Od boja najpopularnija je pink, a slede je qubi~asta, plava, `uta, zelena i crvena.

[qokice [qokice ili gliter, kako se to popularnije ka`e, mogu vam dati potrebnu dozu glamoura, ali i razvedriti obi~nu svakodnevnu odevnu kombinaciju. Gliter odli~no izgleda nanesen preko celog nokta, a za sofisticiraniji izgled odlu~ite se za gliter francuski manikir. Birajte ru`i~aste, `ute, plave, zelene i qubi~aste {qoki~aste lakove…

Kako se nositi s napadima panike vataju li vas katkad napadi panike? Ta~nije, jeste li se ikad probudili usred no}i ubrzanog pulsa, srce lupa kao ludo, `ivci samo {to ne eksplodiraju, a niste svesni za{to? Bez brige, niste poludeli.

To je “samo” mala panika.

Napadi panike, iako nam se ~ini da se doga|aju samo nama ili svega jednom, ludom postotku ~ove~anstva, u su{tini su u~estala pojava. Vi{e od ~etvrtine qudi ima barem jedan napad panike za vreme `ivota. Naravno, dolaze nenajavqeno, ali dokazano je da se ~esto javqaju kao nuspojava stresa.

Jo{ detaqnije, naj~e{}e ih izaziva neki gubitak koji do`ivimo bio to gubitak posla ili nekog bli`weg. Takvi, stresni doga|aji u na{em `ivotu izmi~u nam tlo pod nogama – ~ini nam se da ne mo`emo ni{ta da u~inimo, gubimo kontrolu i hvata nas panika.

Time smo razre{ili pitawe kako dolazi do panike, ali ne i za{to neki pani~are, a drugi, uprkos pre`ivqenom stresu, ne.

Stru~waci ka`u da je verovatno re~ o “gre{ci u `iv~anom sistemu”. Koliko god sme{no zvu~alo, prema wihovoj teoriji, nekim qudima je deo mozga odgovoran za emocije i strah jednostavno hipersenzibilan. Katkad je, tako|e prema toj teoriji, ta gre{ka genetska, odnosno, nasledna. Neki nau~nici za napade panike okrivquju noradrenalin. Kad taj hormon uti~e na deo mozga odgovoran za razmi{qawe i odlu~ivawe, mo`e vas jednostavno zako~iti, {to naravno dovodi do panike. Prema jednom istra`ivawu, tako|e, napade pa-

H

nike gotovo dvostruko ~e{}e imaju astmati~ari.

Sigurno se pitate: “Dobro, i {ta sad?”

Ako je stres taj koji obi~no prethodi panici, onda se ~ini da bi logi~na stvar bilo i}i na jogu ili neku vrstu meditacije. Ali, puko “OM-awe” ipak nije re{ewe.

Doktori tvrde da re{ewe nisu ni tablete za smirewe. Jednostavno }ete morati da nau~ite da se nosite sa stresnim situacijama, odnosno, panikom. Evo kako.

ukoliko postoji strah da }ete se onesvestiti, stisnite mi{i}e na otprilike 30 sekundi. Ovakvo ko~ewe podsti~e dotok krvi u glavu, {to }e spre~iti da se zaista onesvestite.

Odvratite sebi pa`wu na druge stvari. To je uvek dobar savet, pa tako i u slu~aju panike. Odagnajte negativne misli razmi{qawem o ne~em pozitivnom i prijatnom. Ukoliko ne mo`ete sami, ukqu~ite televiziju, slu{ajte omiqenu muziku.

Za po~etak je dobro znati da vam napad panike ne mo`e ni{ta.

Iako su neprijatni, napadi panike nisu opasni.

Razgovarajte o svojim problemima i napadima. Ako znate da ste skloni pani~ewu, otvorite se bli`wima i pri~ajte o tome.

Katkad se samim izgovarawem problema mogu prepoznati uzroci i simptomi.

Iako nije re{ewe, mo`ete pitati za mi{qewe svog doktora, koji }e proceniti da li vam je potrebna mala doza tableta za smirewe, makar za svaki slu~aj. Tokom napada ~vrsto sedite. Naime,

Ukoliko vam takve stvari ne}e pru`iti utehu, ne oklevajte nego idite u bolnicu. Tako }ete se barem uveriti da nemate sr~ani udar ili ne{to sli~no.

Jednom kad do`ivite napad panike, ne budite kukavica. Naravno da }e vam trebati vremena da se smirite, ali izbegavawem svakodnevnih obaveza i aktivnosti ne}ete ni{ta posti}i.

Ako vas ni ovi saveti ne smiruju, nemojte se pla{iti da odete kod lekara psihijatra. Ostvariti kvalitetan `ivot bez panike mnogo je va`nije nego sumwati u sebe i stideti se pomo}i stru~ne osobe.

petak25.jun2010.

25

26

petak25.jun2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

petak25.jun2010.

KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321332, 064/4000-817, 065/543-6896.

3012 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge, garancija, non- stop. Telefon: 6393-737, 064/160-4725.

3164

RESTORANU italijanske kuhiwe potrebni kuvar, pica majstor, na razgovor do}i li~no, Bul. oslobo|ewa 30b, od 12 - 14 sati.

3133

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup zlata, dukata, srebra, dragog kamewa, platine ru~nih i kaminskih satova i svih vrsta atkviteta. Telefon 021/661-0916, 064/515-0777.

1928 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine.

Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

3111

Posledwi pozdrav mome taji

Posledwi bratu

pozdrav

jedinom

Teodora sa mamom Sne`anom.

ro|. 1965.

Tvoj vedar lik osta}e nam u ve~nom se}awu.

Sahrana milog nam pokojnika je danas, 25. 6. 2010. godine, u 15 ~asova, u Sremskoj Kamenici.

Ve~no o`alo{}eni: sestra Goca, zet Predrag sa Bubom i Dejom.

Ladislav Vrtunski Braca Ostaje{ u na{im mislima...

Maja, Brana i \or|e.

3403

3399

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi pozdrav dragom

Stoji Smoli} Ladislavu od porodica: Kuzmanovi} Dejana, Bube, Svetlane i Igora Ru`i~in.

od porodice ^onka{.

3408

3388

Bife „Obili}“ Veternik ostao je bez svog boema,

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena mama, ta{ta i baba

Stoja Smoli}

Brate na{, zauvek }emo pamtiti tvoje {ale i smeh, dru`ewe i muziku. [kembra, Cole, Prle, Krca, Vlada, Goli}, Mi{a Bokser, deda Milenko, Sloba Adamovi}, Te{a, Mikica, ^eda ^ep, Slavko Limar, Dragana, Teta, Gazda, Branislav i Zoran Inspektor.

iznenada preminula u 50. godini.

Sahrana je 26. 6. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Novom grobqu.

O`alo{}eni: Kuzmanovi} }erka Andrijana, zet Sr|an i unuci Aleksandar i Dejan.

3387

3386

3404

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

Posledwi pozdrav bratu

Zanemeli od istine....

Rajku Cvijanovi}u

Nasera \urakovca Rajku Cvijanovi}u

27

na{em

Posledwi pozdrav dragom

IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru u Suboti~koj ulici, slobodna od 1. jula. Telefon 064/1481-334.

3132

PRODAJEM deqiv plac, bawa Vrdnik, 12.000m2, 1/1.

Cena 2.5e/m2.

Hitno!

Telefoni: 021/527-871, 061/654-5-668.

3052 PRODAJEM 10 jutara zemqe + 2 jutra u Jasku, blizu fabrike vode i hladwa~e. Ispitana za vo}wak i vinograd. Telefon 064/401-41-80.

3148

KADE plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190.

1880 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Izvan grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

2912

Rajku Cvijanovi}u

Jovici Dragosavcu 1936 - 2010.

od porodica Ani~i} i Proli}.

3402

od kom{ija iz zgrade Drage Spasi} 7.

Ladislavu Vrtunskom Braci Bi}e{ zauvek u na{im srcima, neka te an|eli ~uvaju.

Porodice: Plav{i} i Popovi}.

3393

3398

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo s tugom rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Svetozar Mandari} Rajku Cvijanovi}u od kumova A}imovi}.

3400

iznenada preminuo u 61. godini `ivota.

Sahrana }e biti u subotu, 26. juna, u 15 sati, u Prigrevici.

Supruga Milica, sinovi Du{an i Nikola i unuka Bojana.

250610/P

28

^ITUQE z POMENI

petak25.jun2010.

3

GODI[WI POMEN na{oj dragoj mami i baki

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{em kumu

Posledwi pozdrav deveru i stricu

dragom

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Huseinu Bogu}aninu

Posledwi pozdrav voqenom

Za iskreno i dugo prijateqstvo.

Kumovi, familija Ba~ulov iz Veternika.

3301

Milki Markovi}

Posledwi pozdrav treneru i prijatequ

Ne|u Stija~i}u

ro|. Mikala~ki

dragom

Jovanu Dragosavcu

1942 - 2010.

obele`i}emo u subotu, 26. 6. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Weni: Qiqana, Aleksandra, Vawa i Aca.

Sahrana na{eg dragog Ne|a je danas, 25. 6. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu, na ^eneju.

O`alo{}eni: supruga Doma, k}erke Spasenija i Biqana, sin Tomislav, unu~ad Igor, Vawa, Sowa, Mihajlo i Stefan, zetovi \or|e i Branislav i snaha Milica.

Posledwi pozdrav kumi

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 23. 6. 2010. godine preminula na{a draga

An|i \ur|evi}

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

na{em

1962 - 2007.

Qubi Branka, Slavica, Steva i @i}a.

3367 3373

An|i \ur|evi}

An|a \ur|evi}

Nedeqki Kova~evi}

ro|. 1950. godine od wegovih drugara: Kosa, Dragana, Pe|e, Race, Nixe, Vojina, \uke, Bawca.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Sahrana je 25. 6. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu Staro \ur|evo, u Temerinu.

S du`nim po{tovawem opra{tamo se od na{e kom{inice

dragom

Qubomiru Petri}u

od porodice Radin.

od: Cice, Mi{e i Nene sa porodicama.

3368

3430

3312

3369

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i dedi

O`alo{}eni: sestra Marinka, sestri~ina Marija i unuk Pe|a.

O`alo{}eni: sin Qubi{a i }erka Slavica sa porodicama.

3371

Nedeqki Kova~evi} Neni

Posledwi pozdrav bratu, stricu i ujaku

dragom

Pre tri godine oti{ao si u nepovrat, ali iz na{ih srca ne}e{ nikad.

Tvoji: sinovi, sestra sa porodicom, tetka i stric sa porodicom.

3307

3331

Posledwi pozdrav Qubi{inoj mami

SE]AWE

Dragoqub - Dragi{a Mili}

O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav dragoj

3338

Pan~u

Sahrana }e se odr`ati u petak, 25. 6. 2010. godine, u 16 ~asova, na grobqu, u Sirigu.

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminula na{a draga majka i baka

\or|e Majtan.

3337

AK „VOJVODINA”, AS „VOJVODINE”, TO ASV.

Nedeqka Kova~evi}

od kuma Vuka{ina sa porodicom.

od: Dude, Dejana i Tine.

3341

3380

Jovanu Dragosavcu Pan~u

3279

Preminuo je na{ deka

Qubomir Petri} Nikada te ne}emo zaboraviti.

Tvoja unu~ad: Jovan, Marina, Sa{a i Mirka.

3314

Zbogom dru`e

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 23. 6. 2010. godine preminuo na{ dragi

Vere Jung Po~ivaj u miru i neka ti je ve~na slava.

Stanari Narodnog Fronta 54.

3401

Ne|u Stija~i}u

Braci

Opra{tamo se od na{eg druga i prijateqa

1942 - 2010.

Uvek }emo te se se}ati sa qubavqu.

Olgica i Branislav Damjanov.

Qubomir Petri}

Pan~

1937 - 2010.

od: bra}e Svetozara, Pavla, Bogdana, Zorana i Milana, sestara Qubice, Slobodanke, Bosiqke i brati}a Radovana, brati~ine Radmile sa porodicom.

Steva Savi}.

3365

3360

Sahrana je danas, 25. 6. 2010. godine, u 12 ~asova, u Gardinovcima.

O`alo{}ena porodica: supruga Stanka, }erka Mira, sin Miroslav sa porodicama.

3309

3391

Jovana Dragosavca Pan~a Ko ima druga ima sve...

Drugarstvo nije ptica - ptica odleti...

Drugarstvo nije pahuqica - ona je lepa al’ se topi...

Drugarstvo nije zlato - ono se kupuje...

Drugarstvo je hrabrost vojni~ka - kao ~asna re~.

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

dragom

Qubi Petri}u

Braci Nikada ne}emo prihvatiti da si nas napustio.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom zetu

Dragomiru

Porodica Milenka i Du{ke Mari}.

Deda Paja, baba \ur|ina i Stanka Prodanovi}.

Uspomenu na tebe s po{tovawem }e ~uvati tvoji: Paja i Ru`ica sa decom i wihovim porodicama.

3273

3390

3344

na{em

Dragomiru Gajinovu

Draganovi drugari: Sr|an, Vule, Uro{, Bojan, Sarma, Vlada.

od porodice Barako: Du{ice, Save, Tatjane i Nikole.

3363

3322

Opra{tamo se od na{e drage

Mace Kqaji} koja nas je zadu`ila samo dobrim.

Weno Srpsko narodno pozori{te.

5903/P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo po{tovaoce

prijateqe

i

Posledwi pozdrav dragom

POMEN

16. 12. 1931 - 5. 7. 2009.

Navr{ava se tu`na godina od kako nas je napustio na{ voqeni

Mace Kqai} da je ispra}aj u subotu, 26. 6. 2010. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica.

Jovanu Dragosavcu Pan~u od wegovih {kolskih drugova iz IIIB, generacije 1949/50, Mu{ke gimnazije.

3255

3320

GODI[WI POMEN

\uro Mudri} Pomen obele`avamo u subotu, 26. 6. 2010. godine, u 11 ~asova na Uspenskom grobqu u Novom Sadu.

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji: supruga, }erka, zet, unuci, snaja i praunuk.

GODI[WI POMEN

petak25.jun2010.

[ E S NA E S T OG ODI[WI POME N na{em dragom i voqenom

TROGODI[WI POMEN Danas, 25. 6. 2010. godine, u 10.30 ~asova iza}i }emo na ^enejsko grobqe i dati pomen na{em voqenom sinu i bratu

Bo{ku Slankamencu

Vlastimiru Milivojevi}u Vlasti

obele`i}emo dana, 26. juna 2010. godine, u 10 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

1987 - 2007.

Tvoji najmiliji.

Samo vreme prolazi, a tuga za tobom je ve~na kao {to si i ti.

Jer, an|eli ne umiru.

Tvoji: mama, tata i brat.

3260

3025

3168

^ETRDESETODNEVNI POMEN

29

SE]AWE

Pre 3 godine smo posledwi put razgovarali.

Jagoda Savkov

Vlastimir Milivojevi} Vlasta

Vlastimir Milivojevi} Vlasta

U petak, 25. 6. 2010. godine obele`i}emo sedmodnevni pomen, u 10 ~asova, na grobqu u ^urugu.

Puno nam nedostaje{ i velika je praznina bez tebe.

Voleli smo te i znaj volimo te i sada, puno.

2007 - 2010.

SEDMODNEVNI POMEN

na{oj dragoj majci i babi

Novak Mr|en 1934 - 2009.

Novak Mr|en 1934 - 2009.

Nikada ne}u zaboraviti tvoj osmeh i veliko srce.

Voli te tvoja Jovana.

Se}awe na tvoju plemenitost i qubav, zauvek }e ostati u na{im srcima.

Godi{wi pomen }emo obele`iti u subotu, 26. 6. 2010. godine, u 11 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

Neute{ni: supruga Jelka, }erka Radmila i sin Bo{ko sa porodicama.

obele`i}emo danas, 25. 06. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu u Rumenki.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni suprug Todor sa decom i rodbinom.

Tvoji: tetka Tina, Bojan i Olivera.

3325

3196

3178

3261

3327

Dobrili Zeqkovi}

POMEN

POMEN

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Zemqa }e stati, vazduh nestati, voda presu{iti i qudi }e oti}i, ali ti }e{ zauvek ostati i nikada se ne}e{ promeniti.

Po~ivaj u miru.

Tvoja tetka Neda.

3230

Pro{le su 3 godine od kako nisi sa nama dragi na{ Vlasto.

2005 - 2010.

Pantelija Plav{i} 1937 - 2010.

Dragomir Gajinov

Stevan Ne{kovi}

1955 - 2010.

Sahrana je danas, 25. 6. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Dragan sa majkom Mirjanom, otac @ivko i bra}a Miroslav i Negomir sa porodicama.

3277

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Proteklo je pet godina od kako nisi sa nama. ^uvamo te u na{im mislima, u na{im srcima...

Ne{a, Buba i Sowa.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo na{em dragom suprugu, ocu, dedi i svekru davati ~etrdesetodnevni pomen u subotu, 26. 6. 2010. godine, u 10 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Wegovi najmiliji.

3245

3225

Vladane

Vlastimir Milivojevi}

25. 6. 2000 - 25. 6. 2010.

Tvoja dobrota, lepota, plemenitost osta}e uvek u na{im srcima, nikada te ne}emo zaboraviti.

Pro{lo je deset beskona~no dugih godina, kako si nas napustio, ali na{a du{a nikad ne}e prestati da pati i tuguje za tobom.

Tvoja baba Kata.

Mama, tata i brat.

3229

3024

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 23. juna 2010. godine preminula na{a draga

TROGODI[WI POMEN

Radmila Be{lin Sejka

Pro{le su tri tu`ne godine od tragi~ne i prerane smrti na{eg dragog i voqenog Dejana.

Ponosni na wegovu ~estitost ~uvamo ga od zaborava.

Izra`avamo zahvalnost wegovim prijateqima i drugovima, organizatorima i u~esnicima uspe{nog memorijalnog turnira u malom fudbalu pod nazivom „Meda uvek sa nama�.

Trajno o`alo{}eni i neute{ni,

25. 6. 2007 - 25. 6. 2010.

Dejan Doro{ki Meda Huseinu Bogu}aninu

Bogdanka Rusov Sahrana je obavqena 24. 6. 2010. godine, na grobqu, u Futogu.

od prijateqa Spasilde i Pere Grgi}.

O`alo{}ena porodica.

3297

Sahrana je 25. juna 2010. godine, u 13 ~asova, iz kapele, u Titelu.

O`alo{}eni: brat @ivko sa porodicom.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je preminuo na{ dragi

wegovi najbli`i.

3272

3303

Obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da je 23. 6. 2010. godine preminuo na{ voqeni

2929

POMEN Tri godine nije sa nama

Husein Bogu}anin 1938 - 2010.

Sahrana je danas, 25. 6. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Zauvek }emo te voleti i `ive}e{ u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: supruga Nada, }erka Katja, unuci Katja, Spasilda, Danica, Aca i zet Predrag.

3305

Jovan Dragosavac

prof. dr Nikola Milosavqevi}

Sahrana je danas, 25. 6. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Uspomenu ~uvaju porodica i prijateqi.

O`alo{}ena porodica.

3335

3250

30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.45 17.00 17.20 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 22.00 22.30 22.40 23.50 00.20 01.00

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Sredina Dokolica Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka [tikla papu~a Vesti Me|uprostor specijal Nikad dosta Predlog top liste Vesti Eliza iz Rivombroze Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Pivo Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Ra~unica Tre}i svetski „Tamburica fest“ - Derowe 2010. - 1. polufinalno ve~e, prenos Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika 5kazawe Mir za sve, dok. film Eliza iz Rivombroze Koncert Arsena Dedi}a 1. deo

Tre}i svetski „Tamburica fest” – Derowe 2010.

1. polufinalno ve~e (RTV 1, 20.30)

06.30 07.00 08.20 08.45 10.00 10.30 12.05 12.30 12.40 13.05 13.15 14.05 14.20 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 22.30 00.35

TV PROGRAM

petak25.jun2010.

Kuhiwica (ma|).

Porodica Serano Ta divna stvorewa Petkazawe Svjetionik (hrv) Porodica Serano Poslovni uspeh (ma|) Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Komora~ Devoj~ica prqavih ruku Aladinove avanture Neverovatne pri~e Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Festival slova~kog folklora „Tancuj, tancuj“ 2. deo Duhovka (slov) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Pevana poezija ma|arska muzika De~ji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Hiqadugodi{wa p~ela (slov) L.E.N.A. [kola vlasti, film 1. deo TV Prodaja

Bez cenzure (Panonija, 20.50) 07.30 08.00 10.15 10.25 10.30 11.00 12.00 12.30 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.50 22.00 22.40 00.20

Glas Amerike U susret suncu Tin in Bila jednom jedna nedeqa U ogledalu Lice s naslovnice Zdravqe je lek Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu E TV -emisija Vojvo|anske vesti On i ona Vrele gume Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru Glas Amerike

09.00 Hrana i vino 10.00 Prenos 27. zasedawa Skup{tine grada 19.00 Objektiv 19.25 Moja porodica 20.00 Lenija 21.00 Serija 21.45 Neon siti 22.00 Objektiv 22.30 Buntovnici 23.15 Serija

06.05 08.00 08.58 10.03 10.35 11.00 12.00 12.15 12.28 12.43 13.30 15.35 15.50 17.57 18.58 19.30 20.02 20.22 22.23 23.04 23.55 00.23 01.50 02.42 04.00 05.10 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sala{ u Malom ritu Razglednica Na skriveno te vodim mesto Izvo|a~i Dnevnik Sport plus U zdravom telu Mesto zlo~ina Fudbal - SP: Paragvaj - Novi Zeland Gastronomad Fudbal - SP: Portugalija Brazil, prenos Beogradska hronika Slagalica, kviz Dnevnik RT dobre nade Fudbal -SP: ^ile - [panija, prenos RT Dobre nade Mesto zlo~ina Dnevnik Fudbal - SP: Severna Koreja Obala Slonova~e (r) Posrednik Fudbal - SP: Portugalija Brazil (r) Fudbal - SP: ^ile - [panija TV prodaja Verski kalendar

07.14 07.46 08.12 08.37 08.44 09.17 09.29 10.00 10.30 10.58 11.30 11.58 13.03 14.06 14.39 14.51 15.16 15.50 17.50 17.58 18.30 19.03 19.27 19.34 19.52 20.20 22.27 23.25 01.00 03.00 03.26 04.26 04.51 04.58 05.30

Kristijano Ronaldo

DNEVNIK

Kuvati srcem Gomboce Mali medved Mi{a Ozi Bu Ve~ni sjaj detiwstva Znakopis 2 Razglednice Kontekst Metropolis @ivot i standardi Inside-ofside Mocart Per Sempre: BGO Du{an Skovran Trezor Ve~ni sjaj detiwstva Znakopis 2 Razglednice Tehnologija danas Fudbal - SP: Severna Koreja Obala Slonova~e, prenos Evronet Snovi: VIS „Vrelo“ Lov i ribolov Gomboce Ozi Bu Verski kalendar Inside-ofside Fudbal - SP: [vajcarska Honduras, prenos Izvo|a~i Tre}i svetski tamburica fest „Derowe 2010“, polufinale 1 Egzit interaktiv Tehnologija danas Trezor ju~e Inside-Ofside Enciklopedija Snovi: VIS „Vrelo“ Lov i ribolov

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Dokumentarna serija 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.15 Za dobar dan, nastavak 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dokumentarni program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Kaskaderi 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Srce od zlata 23.30 Svemirska krstarica Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Vod

FUDBAL – SP

06.30 Grend Slem Vimbldon 08.00 Ful Tilt poker 09.00 Moto GP Holandija– Fri prektis 125 cc 12.10 Vimbldon 13.00 Premijer liga Magazin 14.00 Grend Slem Vimbldon 21.00 Moto GP Holandija – Kvalifikacije 125 cc 23.30 Ful Tilt poker 00.30 Vimbldon petak 01.30 NBA akcija

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Ku}ica u cve}u, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 Farma, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Periskop, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Rusinski magazin, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Dokumentarni program, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Portugalija– Brazil (RTS 1, 15.50)

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.20 11.35 12.00 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 23.00 23.05 02.00 03.00 04.00

Ninya ratnici Ukradena sre}a Srce na dlanu ^ari Seks i grad Arena Banzuke Film: @enska stvar Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Foks dosije Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Foks vesti Film: No}obdija Ukradena sre}a Srce na dlanu Film: No}obdija

Yoni Dep

Vod Kris Tejlor je student koji napu{ta fakultet i doborovoqno se prijavquje za vojsku kasnih {ezdesetih. Odlazi u Vijetnam, gde slu`i zajedno sa grupom veoma razli~itih qudi...

Uloge: ^arli [in, Forest Vitaker, Yoni Dep, Kit Dejvid, Tom Berinyer Re`ija: Oliver Stoun (Avala, 01.00)

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Zdrava logika, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Digitalni svet, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Putujte kao grof, 15.00 Farma, 16.00 Srbija i svet, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @ivot na Marsu, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 00.30 Qubavna pri~a

05.00 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.15 16.00 16.15

Ejpril Grejs

Pucaw Na nagovor mladih kriminalaca, 10-godi{wi Taniel Betl se ukqu~uje u pqa~ku radwe Elija Zila, udovca ~iji je sin sa 18 godina poginuo u Vijetnamu. Mali Taniel slu~ajno, hicem iz pi{toqa, rawava Elija u ruku...

Uloge: Bert Rejnolds, Ejpril Grejs, Yanet Debua Re`ija: Beri Berman (B92, 22.00) 06.00 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 16.00 16.30 18.30 19.15 22.00 00.00 00.36 01.30 02.20

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vimbldon Vesti B92 Vimbldon Vesti B92 Vimbldon Film: Pucaw Vesti B92 Re`i me Indija Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 22.00 22.15 00.00 02.00 03.45 04.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Siti kids Plavi an|eo Farma - u`ivo Petkom u 2 Farma-u`ivo Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Lola Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma - u`ivo, izbacivawe Loto Grand {ou Farma - u`ivo Film: Ku~ke iz Istvika Siti Film: Princeza Juki

Muzi~ki spotovi Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters Bli~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti @ivot je lep Rebelde Tele{op ^ovek lav

17.00 Tajanstvene pri~e 18.00 Hronika Mundijal 2010 18.55 Telemaster 19.30 Zakumi 20.00 Avantura 21.00 Skandalozno 22.15 Biseri 23.05 Luda ku}a 23.55 Telemaster 00.10 Film 02.10 Tajanstvene pri~e 03.00 Hronika Mundijal 2010 04.00 Dokumentarni program 04.55 Vremenska prognoza

Luda ku}a (Ko{ava, 23.05)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

petak25.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

RE^NIK SRPSKOG JAVA[LUKA

31 18

Pi{e: dr Bojan Jovanovi}

Mira Sorvino

Trgovina qudima [esnaestogodi{wa Na|a je balerina koja sawa o boqem `ivotu na zapadu, ali poveruje obe}awima modne agencije, be`i od ku}e i nestaje. U Aziji odmor ameri~kog para pretvori se pakao kada wihovu k}erku Eni otmu. U Pragu Helen upada u zamku biznismena, a sve te tragove nestanaka istra`uje detektivka Kejt...

Uloge: Mira Sorvino, Donald Satrlend, Robert Karlajl, Izabel Blejs, Ana Hopkins Re`ija: Kristijan Dugej (Nova TV, 22.05) 08.45 10.40 11.40 12.20 13.15 14.05 16.00 17.00 17.20 17.30 18.20 19.15 20.05 22.05

Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Na{a mala klinika Dona Barbara U ime qubavi Vesti Upitnik, kviz Na{a mala klinika IN Dnevnik Moj suprug je mrtvac, film Trgovina qudima 1 i 2, film 01.35 Ezo TV, tarot {ou 03.25 Poglavqe 27, film

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Umetnost rata Tajne dubina Impresionisti Misterije mumija Carstvo mora Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci Indokina Deca mumije Izdaja Duhovna muzika Faraoni koji su izgradili Egipat Vampirska princeza @ivot pod Napoleonom @ivot i smrt u Rimu Klondajk: Potraga za zlatom Genije fotografije Kwiga koja je {okirala svet Duhovna muzika Faraoni koji su izgradili Egipat

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.00 Zagreb: Dan dr`avnosti misa iz crkve sv. Marka 10.30 Prenos sve~ane sednice Hrvatskog sabora povodom Dana dr`avnosti 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Siti Folk 2010: Daka 15.07 Gospo|ica Marpl 16.45 Hrvatska u`ivo 19.05 Kod Ane 19.30 Dnevnik 20.10 Festival rodoqubive pesme Hrvatske - Brodfest 2010, prenos 22.05 De~ki iz Rakitja, dok. film 23.00 Dnevnik 3

Huligani Po{to je la`nim priznawem da je dilovao drogu pristane da preuzme odgovornost u ime svog cimera razma`enog i bogatog Yeremija, Metju neo~ekivano biva izba~en je sa studija novinarstva. Razo~aran odlu~uje da ode kod sestreu London gde upo-

18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Veliko drve}e Obra~un u kazino kabareu Povratak na ~arobnu planetu Gaja Volim te do smrti [kola za zavodnice Volim te do smrti U`ivaj Lateks dive 9 zatvorenih

06.00 Indijana Youns i ukleti hram 07.55 Ameri~ka devojka: Krisa 09.25 Australija 12.05 Holivud na snimawu 12.35 Zauvek srodna du{a 14.50 Sumwa 16.35 Kutija 18.30 Sadamova porodica 19.35 Filmovi i zvezde 20.05 Sjediwene Tarine dr`ave – Imati i zadr`ati 20.30 Sjediwene Tarine dr`ave – Od danas pa nadaqe 21.00 Spartak: Krv i pesak – Stvorewe u jami 21.50 Transporter 3 23.35 Izgubqeni momci: Pleme 01.05 Pogre{no skretawe 2: Kraj puta

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Ru` za usne Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Zakon i red Banka Ti{ina Upoznajte Deda Mrazove Dodir an|ela

07.55 10.10 11.00 11.30 12.00 12.20 13.15 14.50 15.40 16.30 17.00 17.25 17.55 18.55 19.10 20.00 21.45 00.20 01.40

RTL ritam zona - Urban Bibin svet Kraq Kvinsa Rejmond Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Los Viktorinos Nestala Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Lud za mambom, film Svi su ludi za Meri, film Orany Kaunti, film Astro {ou

Lud za mambom

Ilaja Vud

znaje grupu mladih navija~a Vest Hem Junajteda...

Uloge: Ilaja Vud, ^arli Hunam, Kler Forlani, Leo Gregori, Mark Voren, Ros Mekol, Raf Spal, Kristofer Hejhir, Kieran Bev Re`ija: Leksi Aleksander (HRT 1, 00.30)

Deni Mi~el je student iz zapadnog Belfasta iz radni~ke katoli~ke porodice.

Sawa o tome da profesionalno zaigra fudbal, ali kako bi postao vrhunski igra~, mora do savr{enstva da izve`ba koordinaciju i brzinu pa kre}e na ~asove plesa...

Uloge: Vilijam E{, Keri Rasel, Tim Loan, Rasel Smit, Yo Ria Re`ija: Yon Forte (RTL, 20.00)

23.40 Dr Haus 00.30 Huligani, film 02.15 Veli~anstveni D`o, film

08.15 08.40 09.05 09.35 10.00 10.45 12.50 13.20 13.40 14.10 14.40 15.30 15.50 16.55 17.50 18.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

19.00 19.10 20.20 21.25 22.20 23.35

Garfild i prijateqi [kolarci obave{tajci San o slavi Kratki susreti Tri Hil Neodoqiv poput Flinta, film Crveni patuqak Simpsonovi Nau~na petica Eko zona Pet zvezdica Fudbalsko SP - emisija Fudbal, SP: Portugal Brazil, 1. poluvreme Fudbal, SP: Portugal Brazil, 2. poluvreme Fudbalsko SP - emisija Fudbal, SP: Severna Koreja - Obala slonova~e, snimak Ve~eras...

Afrovizija Fudbal, SP: ^ile - [panija 1. poluvreme Fudbal, SP: ^ile - [panija 2. poluvreme Afrovizija - emisija Fudbal, SP: [vajcarska Honduras, snimak

07.00 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Zamena S vetrom u le|a Majstori horora @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava De~ak u plasti~nom balonu Gvozdeni lavirint Majstori horora Princ Valijant @ene fudbalera Posledwi put kada sam video Pariz

08.30 10.10 12.00 14.00 16.00 18.10 20.00 22.00 00.00

Neznani junaci Kako biti normalan Nacija vanzemaqaca Pla~qivko Oskar i Lusinda Gospo|a Braun Momci sa Zapada @elim te Bez daha

Keri Rasel

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Razotkrivawe mitova Usporen snimak Kako se to pravi Kako se pravi?

Megagraditeqi Auta po meri 2008.

Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Megagraditeqi Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi?

Ta~ka pucawa Razotkrivawe mitova Usporen snimak U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

08.30 09.00 11.30 12.00 14.00 14.30 15.30 15.40 17.50 18.00 18.50 19.00 20.00 20.10 21.15 22.20 22.30 23.00 23.30 00.00 01.00

Fudbal Atletika Fudbal Bilijar Fudbal Najja~i ~ovek Fudbal Bilijar Fudbal Fudbal na pla`i Fudbal Fudbal na pla`i Fudbal Najja~i ~ovek Kuglawe Svi sportovi Fudbal Reli Automobilizam Fudbal na pla`i Fudbal

Tu|e perje

nastojawu da izrazimo i potvrdimo sebe, Nastale kao posledica odsustva odgovarajuve} od detiwstva pose`emo za razli~i}eg sistema kulturne politike, pomenute pojatim elementima stvarnosti iz svog ve su primer nekriti~kog odnosa prema drugiokru`ewa. Najraniji period na{eg odrastawa ma, kojim pokazujemo {ta mislimo o sebi i sopobele`en je nesvesnim opona{awem kojim pristvenoj kulturi. Za razliku od nekada{weg svajamo sadr`aje kulture i ovladavamo wenim spontanog prihvatawa tu|ih uticaja i oblikojezikom. Na~in na koji iskazujemo nau~eno povawa svog identiteta, danas je jasno da su velikazuje na{ odnos preke pri~e o identitetu ma usvojenom i mogu}rezultat konstrukta. nosti samopotvr|iNekada{wa spontavawa. Podse}aju}i na nost ustupila je mesto taj najraniji period na{em svesnom, znawu razvoja, imitirawe i voqi da se ostvari drugih postaje sred`eqeni identitet kostvo komike. ^ine}i ji sada utoliko vi{e i to svesno zasmejamo pretpostavqa odgodruge, ali kada to ravornost za ono {to jedimo nesvesno, onda smo. smo predmet podsmeNa udaru dana{we ha. globalne unifikacije Iako taj smeh mewa je svako individualno zna~ewe pojedinim ose}awe identiteta. pojavama iz na{eg Potiskuju}i i prepukulturnog `ivota, {taju}i zaboravu elewihovu ozbiqnost, s mente tradicije koji obzirom na mogu}e bi trebalo da budu nevesele posledice, upori{te wenom samoprekrio je povoqan potvr|ivawu, kolekmedijski odjek koji tiv koji nije sposoban im je dao potreban i da sopstvene vredno`eqeni status znasti transponuje u nove ~ajne kulturne ~iweforme, ve} nekriti~nice. Bio je doga|aj ki podra`ava i usvaja dana kada je filmski tu|e kulturne sadr`ajunak, bokser Roki je pokazuju}i krizu Balboa, u tuma~ewu svog identita. Jo{ holivudskog glumca uvek nedovoqno svesni Silvestera Stalotoga da je odbrana sopnea, posle Filadelstvenog identiteta fije, dobio spomenik pretpostavka na{eg i u banatskom selu opstanka u kontekstu @iti{te. Ne s mawe predstoje}ih evroppompe je propra}eno skih i svetskih intei postavqawe „zvezde gracija, udvori{tvom Bate Stojkovi}a” na iskazujemo jednu svoju plo~niku ispred beoneprevladanu psihogradskog bioskopa lo{ku crtu.

Balkan.

Ta crta se prepoznaUsvojeni holivudski obrazac Spomenik filmje i u aktuelnom dodvoskom junaku i glumcu iz serijala napravqenog ravawu strancima kroz idolopokloni~ko priza qubiteqe celuloidnog {unda i usvajawe hohvatawe i slavqewe wihovih proizvoda i kullivudskog ki~iziranog obrasca kulta filmture i prenagla{enu kriti~nost i omalova`askih zvezda pokazuju kako gluposti i kulturni vawe sopstvene kulturne tradicije. Neumerestereotipi brzo i lako dobijaju pravo gra|annost u svojatawu tu|eg se ogleda u odnosu prema stva u nas. Sa stanovi{ta kulturne vrednosti, jeziku i pismu na javnim mestima. Redizajnirane pomenute pojave ne zaslu`uju pa`wu, ali s obi tipizirane radwe u~inile su da glavne ulice zirom na to da postaju bitna kulturna obele`na{ih gradova, gube}i svoju du{u, nalikuju jedja, vaqa ih sagledati u kontekstu u kojem bez odna drugoj. Nad tom uniformno}u mo`e likovati govaraju}e dru{tvene i samo onaj ko nalazi zakulturne verifikacije, dovoqstvo u ~iwenici pojedina~ne infantil- Za razliku od nekada{weg spontanog da ga kao potencijalnog nosti dobijaju legitidoma}eg kupca ovda{wi prihvatawa tu|ih uticaja mitet i pravo realizatrgovci obave{tavaju i oblikovawa svog identiteta, cije. na stranom jeziku o rasdanas je jasno da su velike pri~e Kori{}ewe tu|ih saprodaji svoje sezonske dr`aja i modela u oberobe. o identitetu rezultat konstrukta le`avawu sopstvenog Ukoliko je ovo pokajavnog prostora, motizateq neprimerenog odvisano je neskrivenom `eqom za imitacijom nosa prema inostranoj kulturi, onda su na kao izrazom uverenosti u wihovu neospornu istom polu neumerenosti i pojave samohvalisavrednost. Iako se ovo kopirawe tu|e kulture wa i isticawa sebe kojima se nastoji prevazi}i pokazuje u svoj svojoj grotesknosti, ono je ~iweose}awe sopstvene inferiornosti i ni{tavnonica `ivota u planetarnom selu. Budu}i da su sti. Idolopokoni~ki odnos prema drugom i sanam danas dostupni kulturni elementi svih mohvalisawe, pokazateqi su, u stvari, toga da tradicija, kao {to je i na{a kultura dostupna nismo ono {to smatramo da jesmo i da udaqeni pripadnicima najudaqenijih tradicija, mogu}od sebe svojom neumereno{}u samo isti~emo nosti samopotvr|ivawa su nesumwivo uve}ane. ono {to nismo. A da bismo bili ono {to jesmo, Me|utim, time {ta i kako preuzimamo od drupotrebno je svakako vi{e samorazumevawa i sagih pokazujemo ko smo. mopo{tovawa od onog koje danas pokazujemo.

U

Kwigu dr Bojana Jovanovi}a „RE^NIK JAVA[LUKA” po ceni od 900 dinara mo`ete kupiti u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22), a ~itaoci “Dnevnika” koji pozovu telefon izdava~a „Prometeja” 021/ 422 - 245 dobi}e popust od 20 odsto

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

petak25.jun2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ako uzmete u obzir te`e okolnosti koje se ne vide, i sve one koje su transparentno vidqive, onda je sve OK i pod kontrolom. Bilans je pozitivan. A {to ne bi bio, kada je petak, po~etak vikenda?!

[KORPION 24.10- 23.11.

Petak je va{ omiqeni dan, to i vrapci znaju. Ali, obaveze vas susti`u i pritiskaju sa svih strana pa se ne mo`ete u dovoqnoj meri opustiti. Napravite pauzu i gustirajte kaficu u kafi}u, udvoje.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

VAGA 23.9- 23.10.

Divan dan za vas! Ostvarujete s lako}om svoje ciqeve i ideale, uz spontanu i prirodnu saradwu s drugima. Povoqni su poslovi i kontakti s inostranstvom. Lo{ odnos s nadre|enima. Provod.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

25. jun 2010.

Veoma ste vredni, ~ak i kada se bavite sitnicama. Jer, sve je va`no na svoj na~in. Prijateqi su spremni da vam pomognu i da vas podr`e u svemu {to ste zamislili ili po`eleli. Strpqewe.

STRELAC 24.11- 21.12.

Na sve strane i iz svih uglova, gotovo izviru neke osobe, znane i neznane. Iza svakog }o{ka vas neko ili ne{to ~eka. Prili~no dinami~an period, morate priznati. Zapravo, ni{ta se ne mora.

Kroz va{ znak prolazi Mesec i uti~e na promenu raspolo`ewa i okolnosti. Mo`ete planirati, putovati, sastan~iti, dogovarati se u vezi s poslovawem, ali nemojte previ{e o~ekivati. Dugovi?

JARAC 22.12-20.1.

Mesec i danas plovi kroz vatreni znak Strelca pa ste opredeqeni za to da idete napred i re{avate situacije kako vam dolaze. Sunce je u{lo u va{ znak i donelo vam energiju i optimizam. Kra}i put?

Va{ mudri Saturn je pod lo{im uticajima misti~nog Neptuna, {to u prevodu zna~i da niste u stawu da formirate kona~nu i stabilnu situaciju. Uvek ne{to ili neko nedostaje, nije sve jasno ni definisano.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Potreban vam je odmor, negde daleko od javnosti, u okviru porodice. Mo`e to biti produ`eni vikend, ako krenete odmah i sada. Putovawe u gaj i raj! U`ivajte u pozitivnoj fazi, okru`eni qubavqu.

Idealista ste, ali ne mo`ete realizovati svoje snove i tendencije jer jo{ uvek nemate uslove i mogu}nosti za to. Prva stvar ide prvo, a to je realan pristup i vra}awe dugova. Odmarajte se.

RIBE 20.2-20.3.

Mo`ete pozvati prijateqe ili drage osobe u svoj dom, slavqa i dru`ewa radi. S uku}anima planirate putovawe, koje }e vam i te kako prijati. No, i danas }ete raditi i zaraditi za sve to.

Promena vremena ne}e uticati na va{e raspolo`ewe jer, leto je otpo~elo, ma kako izgledalo. Va{e plavo more vas ~eka, pa kupite kremu za telo s visokim za{titnim faktorom. I sve ostalo.

TRI^-TRA^

Najseksepilnija `ena na svetu!

PROGNOZA

VIC DANA

UMERENO

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

24

Sombor

24

Kikinda

24

Vrbas

23

B. Palanka

24

Zrewanin

23

S. Mitrovica 24 Ruma

23

Pan~evo

22

Vr{ac

23

Srbija Beograd

23

Kragujevac

23

K. Mitrovica 24 Ni{

24

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

25

Evropa

TOPLO

NOVI SAD: Umereno toplo uz sun~ane periode i lokalni razvoj oblaka koji mo`e usloviti re|u pojavu pquskova po podne. Vetar umeren severozapadni. Pritisak oko normale. Temperatura od 13 do 24 stepena.

VOJVODINA: Umereno toplo, ali i daqe ispod proseka za po~etak leta, i delimi~no obla~no uz puno sun~anih perioda. Po podne je mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova. Vetar umeren severozapadni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 11, a maksimalna 24 stepena.

SRBIJA: Umereno toplo, ali i daqe ispod proseka za po~etak leta, i delimi~no obla~no uz puno sun~anih perioda. Po podne mogu}a je re|a pojava lokalnih pquskova, uglavnom na severu zemqe. Vetar umeren severozapadni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 11, a maksimalna 26 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend blagi porast dnevnih temperatura koje }e se kretati oko 25 stepeni. Bi}e sun~anih perioda, a tokom popodneva je mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova. Idu}e sedmice toplije uz sun~ane periode, ali i nestabilno, bi}e i pquskova.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Promenqivo vreme mo`e imati uticaja na sr~ane bolesnike, asmati~are i meteoropate, naro~ito u popodnevnim satima. Korisno je pridr`avati se saveta lekara.

Mogu}i su zamarawe i nervoza. U saobra}aju je potrebna dodatna opreznost.

Madrid

32

Rim

27

London

25

Cirih

25

Berlin

25

Be~

25

Var{ava

20

Kijev

28

Moskva

31

Oslo

22

Pri~aju dve plavu{e.

Ka`e prva: - Doktor mi je rekao da idu}ih par dana `ivim samo na jabukama.

Ka`e druga: - A {ta ako padne{?

Atina

28 27

Minhen

24

Budimpe{ta

23

Stokholm

22

petak

subota

pre podne najboqe

27

28

29

30

1

nedeqa

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

po podne veoma dobro

SUDOKU

St. Peterburg 26 Pariz

26 13~ 30’

3

1

1

4

8 2

6 3

1

5

DUNAV

TAMI[

Bezdan

557 (8)

Slankamen

664 (4)

Apatin

635 (0)

Zemun

635 (31)

Bogojevo

628 (-5)

Pan~evo

610 (24)

Smederevo

664 (16)

Ba~. Palanka 587 (-9) Novi Sad

606 (-5)

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

773 (-1)

Tendencija porasta

Senta

765 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

651 (-1)

Tendencija porasta

Titel

686 (2)

NERA

Hetin

310 (48)

TISA

202 (32)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 605 (167) Beograd

Kusi}

5

9

587 (30)

5 3

145 (5)

6 5 7

9

1

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

9

2

5

1

7

4

8

3

3

4

7

8

2

6

1

5

9

8

8

5

1

3

9

4

7

2

6

1

6

8

7

4

3

2

9

5

4

7

3

2

5

9

6

1

8

9

2

5

6

8

1

3

7

4

2 7 9

3

dobro

posledwa ~etvrtina

6

4 5

pun mesec

3

VODOSTAWE

2

prva ~etvrtina

www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

Svake godine popularni mu{ki ~asopis „Eskvajer” zamoli svoje ~itaoce da izaberu najseksipilniju `enu na svetu, a me|u stotinama lepotica ~ak pet miliona osoba svoj glas je dalo supruzi tenisera Endija Rodika, Bruklin Deker.

Bruklin je pa`wu javnosti osvojila nakon {to se pojavila u goli{avom editorijalu za ~asopis „Sports ilustrejted”, a osim novih anga`mana koje je na ra~un toga i dobila, stekla je i obo`avaoce. S telom kakvo poseduje, nije ni ~udo da je ova 23-godi{wa lepotica u ovom takmi~ewu osvojila ~ak 89 posto glasova i ponosno se okrunila titulom ovogodi{we najseksipilnije `ene na svetu.

5

8

6

4

7

2

9

3

1

4

2

3

9

1

6

8

5

4

7

2

7

1

4

9

3

5

8

6

2

Re{ewe iz pro{log broja